Srpski glas 18. maj

DOME SLATKI DOME

Preminula devoj~ica u Tir{ovoj – deseta `rtva masovnog ubistva u ”Ribnikaru”

U De~joj klinici u Tir{ovoj u Beogradu u ponedeqak je preminula devoj~ica koja je bila te{ko povre|ena u masovnoj pucwavi u Osnovnoj {koli „Vladislav Ribnikar” 3. maja, potvr|eno je u Ministarstvu zdravqa Republike Srbije.

Devoj~ica koja je bila najte`e povre|eni pacijent posle masovne pucwave u O[ „Vladislav Ribnikar” preminula je u De~joj klinici u Tir{ovoj.

Kako saop{tava Ministarstvo zdravqa,

pacijentkiwa koja je sa te{kim povredama glave opasnim po `ivot bila zbrinuta u Univerzitetskoj de~joj klinici u Tir{ovoj, preminula je jutros i pored hitne hirur{ke intervencije i svih preduzetih mera intenzivnog le~ewa.

Ministarka zdravqa Danica Gruju~i} u svoje i u ime Ministarstva zdravqa izrazila je iskreno sau~e{}e porodici nastradale devoj~ice.

U masovnoj pucwavi u {koli na Vra~aru, koja se dogodila 3. maja, stradalo je osam u~enika i radnik obezbe|ewa.

Sefovi za ~uvawe oru`ja rasprodati, prave se liste ~ekawa

Zbog dva tragi~na doga|aja u Srbiji po~etkom meseca

i zbog najave stro`ih

mera Vlade, potra`wa

za sefovima je sada ve}a

za dvadesetak odsto

U specijalizovanim prodavnicama za prodaju sefova u kojima se dr`i oru`je prave se liste ~ekawa, jer su rasprodali sve {to su imali. Na pomenutim listama u nekim radwama ima i vi{e od 50 qudi, dok dnevno zove vi{e od stotinu zainteresovanih, prenosi RTS.

„Sve {to je bilo dostupno, prodato je. Prodate su sve zalihe, svi povoqniji i jeftiniji modeli sefova za pi{toqe, revolvere. Svi smo u sli~noj situaciji, jer je tra`wa ba{ velika”, izjavio je Nemawa Anti} iz prodavnice

opreme.

Milan Vukovi} iz prodavnice oru`ja navodi da je bukvalno za nekoliko sati prodato sve {to su imali na lageru.

„Sve ono {to su imali uvoznici, to je u roku od dva dana rasprodato, jer niko nije o~ekivao da }e odjednom biti potreban toliki broj ormana”, isti~e Vukovi}.

Najvi{e se tra`e mawi sefovi za pi{toqe, ali i male brave za zakqu~avawe oru`ja, a zakon

Osniva~: \or|e Marinkovi};

Vlasnik: @ivana Jovanovi};

Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100; Mob: 0401 818 663.

Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi}, (Melburn), Nina Markovi} Kaze, (Sidnej), Jelena Nedeqkovi}, Biqana Leti}, (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}, (Kanbera), Toplica Mileti}, (Adelejd), Mira Dragovi}, (Pert), Marko Lopu{ina, Zoran Vla{kovi}, (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

jasno propisuje na koji na~in oru`je mora da se ~uva u sefu.

„Imaju odvojene fioke i odvojen deo za pu{ke, i jedno i drugo je pod kqu~em, municija bi morala u skladu sa zakonom da se dr`i odvojeno u tim fiokama ili pregradama, samo zakqu~avawe je veoma bitno. Tako|e, kod sefa je vrlo va`no i u{rafqivawe u zid, u pod ili orman”, naveo je Anti}.

Kvalitetniji sefovi imaju poseban deo za municiju i okvir, i ko{taju nekoliko hiqada evra. Najjeftiniji su oko 300 evra.

RTS konstatuje i da je pro{le godine pove}ana prodaja ormana za oru`je zbog izmene Zakona o oru`ju i municiji.

Zbog dva tragi~na doga|aja po~etkom meseca i zbog najave stro`ih mera, potra`wa je sada ve}a za dvadesetak odsto.

„Taj orman mora da bude od drveta ili od metala, ili od takvog materijala koji je napravqen da ne mo`e lako da se do|e do oru`ja, zna~i da ne bude lako dostupno. Propis nala`e da sef mora biti fiksiran za zid, da na primer neki provalnik ne mo`e da odnese ceo orman sa oru`jem”, obja{wava Milan Vukovi}.

Sefovi se prave naj~e{}e od ~elika, nisu zapaqivi i imaju sertifikat. Atest se radi ve} pri uvozu.

Zakon o oru`ju i municiji defini{e i prenos oru`ja u posebnim koferima, a oru`je u sefu mora da se ~uva na adresi koja je prijavqena u li~noj karti.

Niko osim vlasnika ne sme da zna gde se nalaze kqu~evi, zakqu~uje RTS.

Kina optu`uje SAD da razvijaju rasisti~ko biolo{ko oru`je:

Znamo ko se i kako igra sa DNK

Zna se ko koristi genetski materijal za borbu protiv neprijateqa, poru~uju iz Kine

Kina je optu`ila Sjediwene Dr`ave da razvijaju biolo{ko oru`je usmereno na specifi~nu rasu.

Portparol kineskog ministarstva spoqnih poslova Vang Venbin, `estoko je kritikovao ameri~kog dr`avnog sekretara Entonija Blinkena, koji je tvrdio da Kina prikupqa podatke o qudskom genomu protiv etni~kih mawina u Sin|angu i Tibetu kao dodatni oblik kontrole i nadzora.

Vladaju}a kineska Komunisti~ka partija, prema tvrdwama Blinkena, ciqa na ujgursku populaciju i druge verske mawine. SAD su „zabrinute” izve{tajima o {irewu masovnog prikupqawa DNK na Tibetu kao dodatnom obliku kontrole i nadzora nad tamo{wim stanovni{tvom, naveo je Blinken.

„Ove tvrdwe ne dr`e vodu i ne zna~e ni{ta osim proizvodwe senzacionalisti~kih vesti”, rekao je Vang i dodao: „Kina je zakonom ure|ena zemqa. Privatnost svih kineskih gra|ana, bez obzira na wihovu etni~ku pripadnost, za{ti}ena je zakonom.”

SAD su te koje „{iroko prikupqaju i koriste genetske informacije”, ukazao je Vang.

Pentagon je formulisao planove istra`ivawa i razvoja genetski modifikovanog oru`ja za svoje protivnike, rekao je Vang, prenosi „Vol strit xornal”.

„Oni koji su ukqu~eni otkrili su da ameri~ka vojska prikupqa genetske podatke azijskih Kineza, arijevskih (belih, Caucasian) Evropqana i bliskoisto~nih Arapa.”

Vang je podsetio i da je Ameri~ka komanda za vazdu{no obrazovawe i obuku (AETC) „jednom raspisala tender za nabavku uzoraka ribonukleinske kiseline (RNK) i sinovijalne te~nosti Rusa”, o ~emu je pisao i RT Balkan.

„Prili~no je jasno ko ta~no koristi genetske informacije u tajne svrhe”, dodao je Vang.

Portparol AETC-a Bo Dauni kazao je za ruske „RIA Novosti” 2017. da istra`iva~ki centar ameri~kog vazduhoplovstva sprovodi studije mi{i}no-skeletnog sistema kako bi identifikovao razli~ite biomarkere povezane sa traumom. On je rekao da po{to je originalni skup podataka, koji je poslala ameri~ka kompanija imao uzorke prikupqene u Rusiji, drugi set tako|e zahteva ruske uzorke.

„U zahtevu nije precizirano gde treba uzeti uzorke. Me|utim, sli~ni uzorci su bili potrebni za nastavak studije. Po{to je dobavqa~ prvobitno obezbedio uzorke iz Rusije koji su odgovarali prvobitnoj grupi bolesti, kontrolna grupa uzoraka tako|e mora biti ruskog porekla. Ciq je integritet studije, a ne poreklo”, tvrdio je Dauni.

Devoj~ica iz Tir{ove je deseta `rtva monstruoznog zlo~ina.

OZBIQNO UPOZOREWE IZ VA[INGTONA:

Amerika mora da pla}a svoje ra~une ili }e svi biti uzdrmani

Ameri~ki zakonodavci moraju hitno da reaguju kako bi SAD mogle da nastave da pla}aju svoje ra~une, poru~io je ove nedeqe zamenik ameri~kog ministra finansija Vali Adejemo.

On je dodao da bi nemogu}nost pla}awa ra~una od strane vla-

dolarima, prenosi Rojters.

Republikanski predsedavaju}i Predstavni~kog doma SAD Kevin Makarti istakao je da su Kongres i Bela ku}a jo{ uvek daleko od postizawa dogovora o planu za podizawe granice dr`avnog duga.

Ameri~ki Kongres ima sve

dovedena u situaciju da ne mo`e da otplati dug, {to bi uzdrmalo globalna finansijska tr`i{ta i sru{ilo poverewe u SAD kao globalnog poslovnog partnera.

Ameri~ka ministarka finansija Xenet Jelen upozorila je ranije da bi vlada SAD mogla ostati bez novca do 1. juna ako Kongres ne uspe da podigne ili suspenduje gorwu granicu duga.

Republikanci u Predstavni~kom domu zahtevaju da se prethodno drasti~no smawi potro{wa i poni{te neke odluke demokratskog predsednika SAD Xozefa Bajdena, ukqu~uju}i wegov program otpisivawa studentskih kredita i poreske ola{ice za zelenu energiju.

Skandal u Austriji, Hitlerov govor

emitovan sa razglasa u vozu

Putnici u me|ugradskom vozu u Austriji bili su zaprepa{}eni kada se sa zvu~nika za~uo govor vo|e nacisti~ke Nema~ke Adolfa Hitlera. Umesto uobi~ajenih servisnih objava, putinici u vozu preko zvu~nika su mogli ~uti nacisti~ke parole „Hajl Hitler” i „Zig hajl”.

Jedan putnik na liniji Bregenc–Be~ rekao je za Bi-Bi-Si da su svi u vozu bili „potpuno {okirani”.

David Stegmiler, poslanik austrijske Zelene stranke, rekao je da je govor lidera nacisti~ke Nema~ke pu{ten preko razglasa neposredno pre nego {to je voz, OBB Rejlxet 661, stigao u Be~.

Stegmiler navodi da se Hitlerov glas mogao ~uti u dva navrata. „Prvo je pu{ten deo govora od 30 sekundi, da bi se potom ~uo ‚Zig Hajl’”. Tvrdi da osobqe voza nije bilo u stawu da prekiwe emitovawe. „Jedan ~lan osobqa je bio zaista uznemiren“, dodao je Stegmiler.

de SAD, o{tetio ameri~ku, ali i svetsku ekonomiju u predstoje}em periodu.

Adejemo je za ameri~ki radio NPR rekao da }e do}i do pove}awa tro{kova zadu`ivawa, kao i da }e qudi biti mawe spremni da ula`u u imovinu zasnovanu na

mawe vremena da postigne dogovor o podizawu gorwe granice duga savezne vlade, koja sada iznosi 31,4 biliona dolara.

Dostizawe gorwe granice duga zna~ilo bi da ameri~ka vlada vi{e nije u mogu}nosti da pozajmquje novac i, istovremeno, da je

S druge strane, Bajden insistira na podizawu gorwe granice duga bez ikakvih uslova, a ka`e da se o tom pitawu ne mo`e pregovarati.

Gorwa granica ameri~kog dr`avnog duga je podizana, produ`avana ili revidirana 78 puta od 1960. godine.

U saop{tewu poslatom Bi-Bi-Siju, Austrijske savezne `eleznice (OBB) naglasile su da se „jasno distanciraju od sadra`aja koji su emitovani u vozu”.

„Trenutno mo`emo pretpostaviti da su te objave emitovao neko do ~lanova osobqa voza”, istakao je OBB, dodav{i da je slu~aj prijavqen policiji.

Podnete su prijave protiv dve osobe.

Stegmiler tvrdi da je primio mejl od mu{karca koji je bio u vozu sa staricom koja je pre`ivela koncentracioni logor.

Hitler je ro|en u Austriji, a emigrirao je u Nema~ku kao mladi}, 1913. godine.

Pet najte`ih stvari sa kojima se suo~ava svaki roditeq

Biti majka ili otac zna~i balansirawe izme|u brige i nastojawa da se dete za{titi od bola i neprijatnosti i dopu{tawa da odraste i u~i iz svojih gre{aka. Te`ak deo – i za decu i za roditeqe – jeste to {to ovo skoro uvek podrazumeva izvesnu nelagodu, razo~arawe i bol.

Gledati dete kako se oko ne~ega mu~i, a uzdr`ati se da ne priteknete u pomo} i popravite stvari umesto wega, jedan je od najte`ih izazova sa kojima se roditeqi suo~avaju, iako su svesni da to nije u interesu deteta. Roditeqstvo samo po sebi nosi velike izazove, ali se izdvaja pet za koje se mo`e re}i da su najte`i.

1. KAKO BITI RODITEQ DETETU

KOJE IMATE, A NE DETETU KOJE BISTE

@ELELI DA IMATE

^esto poku{avamo da odgajamo svoju decu na osnovu onoga {to mislimo da bi trebalo da budu umesto onoga {to jesu. Te{ko je i iscrpquju}e gajiti hiperaktivno dete ili prkosnog i neprijateqski raspolo`enog tinejxera koji ne po{tuje nikakav autoritet. Ili jednostavno imati dete koje se potpuno razlikuje od vas. Poku{aj da se pomire sa tom ~iwenicom za roditeqe je stalna i iscrpquju}a bitka.

Te{ko im je da prihvate kada shvate da im dete nije onakvo kakvo su mislili da }e biti i kada shvate da }e morati da odustanu od odre|enih snova koje su imali u pogledu budu}nosti svoga deteta, kada uvide da ne}e krenuti putem kojim su pri`eqkivali da krene.

Istinsko prihvatawe jedna je od najmo}nijih stvari koje roditeq mo`e dati svom

detetu. [to je jo{ va`nije, kada roditeqi prihvate svoje dete takvo kakvo jeste, ono mo`e postati boqe.

2. KAKO DOPUSTITI DETETU DA SE SUO^I SA POSLEDICAMA

SVOJIH POSTUPAKA

Generalno, nije dobra ideja kada poku{avate da za{titite dete da ne iskusi posledice svojih postupaka. Kako da dete u~i iz svojih lo{ih izbora, ako roditeqi otklone prirodne posledice tih izbora?

Qudi u~e iz poku{aja i pogre{aka, i to je ~esto najboqi na~in u~ewa. Posao roditeqa je da pomognu svojoj deci u te{kim trenucima, ali nije wihov posao da nose sav teret umesto wih. To zna~i da je nu`no dopustiti da dete oseti bol i razo~arawe.

Roditeqi mogu pomo}i detetu tako {to }e razgovarati o problemu i dati mu do znawa da su tu za wega jer ga vole, to jest da mu pru`e jednu od najva`nijih stvari koje roditeq mo`e dati.

3. KAKO SE SUO^ITI SA OSUDOM, SRAMOTOM I KRIVICOM

Ako imaju dete koje se nepristojno pona{a i pravi razne ekscese – ima ispade besa, vi~e, ne slu{a ili dosa|uje i psuje – verovatno su se suo~ili sa „onim” pogledom, {to od prijateqa, {to od stranaca. Pogledom koji ih pita: „[ta nije u redu s vama? Za{to ne preduzmete ne{to u vezi sa pona{awem svog deteta?!”

Taj pogled ~ini da se ose}aju kao u`asni roditeqi, ~ak i ako znaju da ~ine sve {to umeju kako bi {to boqe odgajali svoje dete. Ali istina je da }e o tome sud dati drugi –

takva je qudska priroda.

U ovakvim situacijama pri rodno je da roditeqi brinu da li }e ih dete razo~arati ili osramotiti. Tako|e je prirodno da brinu o tome kako }e drugi reagovati na lo{e pona{awe wihovog deteta i okriviti ih.

4. PODNETI KADA VAM DETE KA@E „MRZIM TE!“

Jedna od najte`ih stvari sa kojima se roditeqi suo~avaju je kada su deca bezo brazna, nepristojna i ne po{tu ju ih. Danas va{ desetogodi{wak voli da se dru`i sa vama, a ve} sle de}eg vi~e „mrzim te“ i odbija da bilo kuda ode sa vama.

„Mrzim te“ ima mo} da svakog roditeqa dovede do suza ili besa. To ih tera da se preispituju gde su pogre{ili. Deca znaju da ovo parali{e roditeqe tokom sva|e, zbog ~ega i koriste tu taktiku kako bi dobili ono {to `ele.

U tim situacijama, ma koliko da je te{ko, roditeqi moraju poku{ati da ne personalizuju pona{awe deteta, ~ak ni kada im ka`e da ih mrzi. Jer kada to do`ive kao uvredu, veoma je te{ko da ostanu objektivni i reaguju na pravi na~in.

5. PUSTITI IH DA ODRASTU

Koliko god je bolno prihvatiti tu ~iwenicu, deca jesu ro|ena da u nekom

trenutku odu od roditeqa. Naravno da je bolno i zbuwuju}e za roditeqe kada shvate da je wihov posao da brinu o deci dok se ona polako odvajaju od wih i postaju nezavisna.

[to su deca starija, roditeqi moraju polako da se povla~e i poku{aju da budu treneri i u~iteqi i puste ih da po~nu da igraju `ivotnu igru. Roditeqi vole i svoju odraslu decu, ali moraju da im daju prostor za u~ewe, prostor za poku{aje i gre{ke.

Deca im verovatno ne}e zahvaliti {to su ih pustili da se sama bore i trpe posledice, ali }e kada odrastu priznati da su im pouke, saveti ili ograni~ewa pomogli u `ivotu.

Turska – drugi izborni krug sve izvesniji, mo`e li tre}eplasirani

Sinan Ogan biti ~ovek odluke

Iako jo{ nema kona~nih rezultata predsedni~kih izbora u Turskoj, drugi krug je sve izvesniji. Preliminarni rezultati pokazuju da ni aktuelni predsednik Rexep Tajip Erdogan ni wegov glavni rival Kemal Kili~daroglu nisu obezbedili ve}inu glasova potrebnih za pobedu. Ako drugi krug i zvani~no bude zakazan za 28. maj, kqu~no pitawe je kome }e podr{ku dati tre}eplasirani Sinan Ogan.

„Iako nemamo kona~ne rezultate, daleko smo u prednosti”, poru~io je Erdogan.

Wegov glavni protivkandidat Kemal Kili~daroglu uveren je u drugi krug izbora, ali i pobedu.

„Ako na{a nacija ka`e drugi krug, to je vi{e nego dobrodo{lo. Na ovim izborima sigurno }emo pobediti u drugom krugu”, naglasio je Kili~daroglu. Koga }e Ogan podr`ati u drugom krugu

Tre}eplasirani kandidat na predsedni~kim izborima Sinan Ogan, koji je osvojio 5,17 odsto glasova, rekao je da je wegova kandidatura promenila ishod glasawa.

Ogan ka`e da }e verovatno biti odr`an drugi krug. Ako to postane zvani~no, on se ne}e boriti, ali bi wegova odluka o tome koga }e podr`ati mogla da napravi veliku razliku.

Istakao je da }e odluku o tome doneti u narednih nekoliko dana.

„Razgovara}u sa liderima u svom savezu, i}i }u da pitam svoje bira~e u narednih nekoliko dana. A onda }emo doneti odluku i izvr{iti svoju du`nost u narednih 14 dana”, naveo je Ogan.

Erdoganova Stranka pravde i razvoja vodi na parlamentarnim izborima

Istovremeno, na parlamentarnim izborima borile su se 24 stranke i 151 nezavisni kandidat.

Prema posledwim podacima, Erdoganova Stranka pravde i razvoja osvojila je 35,58 odsto glasova, dok je Kili~darogluova Republikanska narodna stranka osvojila 25,33 procenata.

Gra|ani Turske glasali su na predsedni~kim i

parlamentarnim izborima, koji se smatraju jednim od najzna~ajnijih za sto godina moderne istorije te zemqe. Najte`i izbori

Sto godina od osnivawa moderne republike, gra|ani su odlu~ivali da li }e se Turska vratiti izvornom Ataturkovom sekularizmu ili }e nastaviti dvadesetogodi{wu politiku tradicionalizma u unutra{wim i me|unarodnim odnosima.

Za posledwih 20 godina, Erdogan je udaqio Tursku od sekularizma koju je uspostavio Mustafa Kemal Ataturk, osniva~ moderne dr`ave.

Kemal Kili~daroglu dolazi iz najve}e opozicione Republikanske narodne stranke, ~iji je i lider.

Promovi{e vra}awe na osnove ekonomske politike, parlamentarnu demokratiju i nezavisno sudstvo, oblasti u kojima, prema mi{qewu mnogih gra|ana, ima najvi{e propusta.

Analiti~ari navode da su ovo najte`i izbori u Turskoj u posledwih nekoliko godina, a dolaze u trenutku kada se zemqa bori sa visokom inflacijom i oporavqa od razornih zemqotresa.

Izbori u Turskoj ozna~eni su kao najva`niji izbori na svetu u 2023. godini i to pre svega sa aspekta spoqne politike.

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim

potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

Za sve informacije kontaktirajte na{u prijemnu slu`bu na (03) 9358 4444

Ko je Kemal Kili~daroglu

kandidat Zapada ili budu}i reformator Turske

Turski politi~ar koji je pre`iveo nekoliko atentata. Birokrata godine. Kemal zvani Gandi koji se nikada ne quti i ne vi~e. Alevitskog porekla. Predsednik stranke koji je to postao zahvaquju}i seks-skandalu. Vloger koji se, u beloj ko{uqi podvrnutih rukava, snima u svojoj skromnoj kuhiwi. Kamen spoticawa zbog kojeg je opoziciona {estorka mogla da se pretvori u petorku. Lider koji je u partiju prihvatio istaknute verske li~nosti, ali i aktivistkiwe za prava `ena. Borac protiv korupcije. Sve je to Kemal Kili~daroglu, ~ovek koji bi mogao da postane pobednik najva`nijih izbora na svetu u 2023. godini i no}na mora Rexepa Tajipa Erdogana.

Kada bi novinarska ekipa presrela prose~nog Tur~ina na ulicama Ankare i za potrebe ankete priupitala ko je i {ta je Kemal Kili~daroglu, glavni izaziva~ Rexepa Tajipa Erdogana na predsedni~kim izborima koje je uspeo da uvede u drugi krug, verovatno bi Tur~in odgovorio: „miran”.

Kili~daroglu je poznat po svojoj smirenosti. Jedan od wegovih nadimaka je Gandi-Kemal, a zaradio ga je zbog svoje stalo`enosti, karakterne, ali i fizi~ke sli~nosti sa Mahatmom Gandijem.

Jednom prilikom je u intervjuu sam priznao da se nikada ne quti, {to je potvrdila i wegova supruga.

„Prijatan je i veoma miran. Malo previ{e miran. Kemal nikada i nikad ne vi~e. S tim ~ovekom ne mo`ete ni lepo da se posva|ate. Ponekad me izlu|uje {to je tako miran“, ispri~ala je Selvi Kili~daroglu.

Svoje smirenosti Kili~daroglu se ne odri~e ni u politi~kom `ivotu. Jedan partijski kolega rekao je da wegov lider nikada nije povisio ton. „Ponekad nas stvari izlude i ne mo`emo a da ne vri{timo. ^ak i tada Kili~daroglu ostaje miran”, rekao je kolega.

Erdoganov izaziva~ je i van granica Turske postao poznat ba{ zahvaquju}i gandijevskom pristupu i nenasilnim metodama borbe protiv represije nad opozicionarima i novinarima koji nisu na liniji vladaju}e partije.

Posle masovnih hap{ewa i otpu{tawa gra|ana koji su navodno bili povezani sa organizacijom neuspelog vojnog pu~a 2016. godine, Kili~daroglu je sa svojim pristalicama krenuo u protestni „Mar{ pravde” tokom kojeg su prepe{a~ili 450 kilometara od Ankare do Istanbula.

Politi~ar koji je naj~e{}e bio meta fizi~kih napada i atentata u Turskoj, zbog ~ega se na predizbornim skupovima pojavqivao i sa pancirom, ni{ta agresivnije nije odgovarao i reagovao ni kada je vi{e puta za dlaku uspeo da izbegne gotovo sigurnu smrt.

„Put ka demokratiji je pun prepreka“, rekao je Kili~daroglu, sa masnicom ispod oka, i pozvao kolege da ostanu mirne kada je 2014. napadnut u parlamentu dok se spremao da odr`i govor poslanicima svoje stranke.

Bio je to samo prvi u nizu napada... Konvoj automobila u kojem se Kili~daroglu nalazio napala je 2016. kurdska militantna grupa PKK. Slede}e godine jedva je izbegao poku{aj islamskih ekstremista da ga ubiju bombom.

Na sahrani jednog turskog vojnika 2019. godine pre`iveo je lin~ pra}en pozivima na ubistvo. Kada ga je policija odvela na sigurno, rekao je samo: „Ovakvi poku{aji nas ne mogu zaustaviti.”

Stalo`eni Kemal Kili~daroglu je ro|en 1948. godine u selu na istoku vilajeta Tunxeli u regionu Isto~na Anadolija. ^etvrto je od sedmoro dece dr`avnog slu`benika i doma}ice i jedini u porodici koji je zavr{io fakultet.

Javnost ga ve} godinama optu`uje da nije dovoqno harizmati~an da bi bio prava alternativa Erdoganu, a kao boqi i prepoznatqiviji kandidati vi|eni su gradona~elnici Istanbula i Ankare. Ipak, smireni birokrata uspeo je da ujedini rascepkanu i {aroliku tursku opoziciju. Nacionalna alijansa, koja ga je na kraju podr`ala, ukqu~uje i stranku desnog centra, jednu nacionalisti~ku, jednu islamisti~ku i dve stranke koje su se odvojile od Erdoganove vladaju}e partije. Pored nove „zore socijaldemokratije”, Kili~daroglu je obe}ao povratak „ortodoksnoj ekonomskoj politici”, kao i vra}awe parlamentarnog sistema podele vlasti, koji je Erdogan pre nekoliko godina preobrazio u predsedni~ki.

RT: Ruski „kin`al” sasekao ameri~kog „patriotu” u Kijevu

Rusija je izvela integrisani napad na ciqeve u Kijevu u ranim jutarwim satima, koji je bio druga~iji zbog nevi|enog intenziteta, pi{e „Ra{a Tudej“.

Ruski hipersoni~ni sistem „kin`al” uni{tio je ameri~ki protivvazduhoplovni raketni sistem „patriot” u Kijevu, saop{tilo je rusko Ministarstvo odbrane. Napad je izvr{en visokopreciznim udarom.

Rusija je izvela integrisani napad na ciqeve u Kijevu u utorak u ranim jutarwim satima koji je, prema izjavama ukrajinskih vojnih zvani~nika, bio potpuno druga~iji zbog do sad nevi|enog intenziteta.

„Kin`al” je ruska hipersoni~na raketa koja je u upotrebi od 2017. godine. Mo`e da putuje brzinom do 12 maha (oko 14.800 km na sat), dok izvodi manevre izbegavawa, za koje se veruje da omogu}avaju da izbegne svaku postoje}u PVO.

Pro{le nedeqe su ukrajinski zvani~nici objavili da je sistem „patriot”, koji su dobili od Amerike, uspeo da obori „kin`al” raketu iznad Kijeva. Moskva nije zvani~no komentarisala te tvrdwe, ali je visoki izvor u ruskom Ministarstvu odbrane rekao za „RIA Novosti” da je to bila samo `eqa Ukrajinaca.

„Sistem ‚patriot’ nema sposobnost da presretne hipersoni~nu raketu kao {to je ‚kin`al’”, naglasio je taj izvor. A kako pi{u „Izvestija”, ostaci rakete koju je Kijev predstavio kao delove „kin`al” rakete zapravo pripadaju nekom drugom projektilu.

Ruska vojska ga|ala je jutros ukrajinsku prestonicu sa najve}im brojem projektila u najkra}em vremenskom periodu do sada, tvrde ukrajinski vojni zvani~nici.

Kori{}ene su bespilotne letelice, krstare}e rakete i balisti~ke rakete, napisao je {ef vojne uprave grada Kijeva Sergej Popko na Telegramu.

„Lansirali su maksimalni broj projektila u najkra}em vremenskom periodu”, rekao je on i dodao da je „ve}ina neprijateqskih ciqeva u vazdu{nom prostoru Kijeva otkrivena i uni{tena”.

„Nekoliko automobila je o{te}eno i zapaqeno, ali niko od stanovnika nije povre|en. Kijevski zoolo{ki vrt je tako|e pogo|en. Me|utim, po`ara nije bilo i `ivotiwe su ostale nepovre|ene”, napisao je gradona~elnik Kijeva Vitalij Kli~ko na Telegramu.

Oru`ane snage Ruske Federacije su sino} izvele koncentrisani udar visokopreciznim naoru`awem velikog dometa na polo`aje ukrajinske vojske i skladi{ta municije, naoru`awa i vojne opreme iz zapadnih zemaqa, saop{tilo je rusko Ministarstvo odbrane tokom dana{weg brifinga.

SITUACIJA U BAHMUTU JE NAPETA, ALI RUSKE SNAGE NAPREDUJU

Na Doweckom pravcu, juri{ni odredi nastavqaju da vode ofanzivne operacije u zapadnim ~etvrtima Bahmuta (Artjomovsk), saop{tilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Ruske snage nastavqaju da napreduju i osloba|aju Bahmut, uprkos ~iwenici da Ukrajina prebacuje dodatne rezerve na bo~ne pozicije u gradu i koristi vi{e svojih snaga u borbi, potvrdio je lider Dowecke Narodne Republike (DNR) Denis Pu{ilin u emisiji „Solovjov lajv”.

Kijev ula`e sve ve}e napore za ovaj grad, jer im je to trenutno najve}i problem, objasnio je on.

„Na bo~nim pozicijama grada situacija nije laka, neprijateq je trenutno najaktivniji. Bahmut je za Ukrajinu, generalno, postao najve}i problem, zato tamo prebacuju zna~ajne rezerve. Bo~ne pozicije grada su za wih glavna linija na kojoj poku{avaju da se odbrane. Imali su odre|enog uspeha, ali i mi smo tamo poslali na{e momke iz drugih delova, poja~ali odbranu, tako da mislim da }e se situacija tamo izjedna~iti”, rekao je Pu{ilin.

Situacija je zbog svega ovoga, kako je ocenio Pu{ilin, napeta, ali ruske snage nastavqaju da napreduju. „Sve je mawe utvr|ewa koje kontroli{u oru`ane formacije Ukrajine”, dodao je {ef DPR.

Pu{ilin je dan ranije rekao da su vojnici privatne kompanije „Vagner” uspele da zauzmu nekoliko zgrada na zapadu Bahmuta, koje je kijevski re`im smatrao kqu~nim.

Ruske snage istiskuju iz Bahmuta ukrajinsku vojsku, kojoj je sada sve te`e da se sakrije i na|e zaklon u zgradama, pi{u „Izvestija”. Borbe se sada vode na zapadnoj periferiji grada, neprijateq nema gde da se sakrije, poja{wava izvor.

Kako je saop{tilo Ministarstvo odbrane, juri{ni odredi nastavqaju da vode `estoke borbe u zapadnom delu grada, a jedinice 4. motorizovane brigade su u rejonu sela Krasnoe, zapadno od Bahmuta, gde je vazdu{nim udarom uni{ten automobilski nadvo`wak, preko kojeg je neprijateqskoj vojsci stizalo poja~awe u Bahmut.

Pritom, ruska avijacija grupe snaga „Jug” je artiqerijskom vatrom ga|ala neprijateqske jedinice u naseqima ^asov Jar i Bogdanovka u Blizini Bahmuta, navodi se u saop{tewu ministarstva.

Na ovom podru~ju je bilo ukupno devet naleta avijacije, artiqerija je izvr{ila 74 vatrena zadatka, precizira se u saop{tewu ruskog vojnog resora.

Prema re~ima ruskog Ministarstva odbrane, najte`a situacija na Doweckoj liniji fronta se razvila u rejonu naseqa Krasnoje, gde su jedinice 4. motorizovane brigade tokom dana odbile deset napada Oru`anih snaga Ukrajine.

Oru`ane snage Ukrajine su na Doweckom pravcu u prethodna dva dana izgubile 215 vojnika, pet borbenih oklopnih vozila, sedam vozila i haubice „msta-B” i „D30”.

TE[KE BORBE U MARJINKI NE SPRE^AVAJU RUSIJU DA NAPREDUJE

Situacija u gradu Marjinki za koji se vode borbe je tako|e komplikovana, jer Oru`ane snage Ukrajine dovode svoje rezerve, rekao je Pu{ilin. Me|utim, ruska vojska je nezaustavqiva, i na ovoj liniji

fronta nastavqa da napreduje, naglasio je.

„U gradu Marjinka je prili~no `estoko, situacija se ne smiruje, ali i u ovim uslovima popravqamo na{e polo`aje. Neprijateq se u~vrstio u nekoliko zahtevnih utvr|ewa, koje su unapred pripremali i dogra|ivali, odatle ih je te{ko izbaciti”, kazao je Pu{ilin.

Dodatni problem je, kako je rekao, {to Ukrajina ne prestaje da prebacuje nove rezerve u grad, „ali na{i momci ne odustaju”,

rekao je. „Nije ni malo lako, ali idemo napred”, naglasio je.

Marjinka se nalazi zapadno od Dowecka. Ukrajinske trupe su se u~vrstile u stambenim naseqima na periferiji grada, me|utim, u gradskim borbama koje su najte`e, ruska vojska ne odustaje i sve je vi{e zgrada pod wenom kontrolom.

Osloba|awe Marjinke spre~ilo bi Ukrajinu da bombarduje oblasti Dowecka koje su trenutno svakodnevno pod ukrajinskim granatama.

SAMIT G7 U HIRO[IMI:

Podr{ka Ukrajini, nove sankcije Rusiji i pritisak na Kinu

Lideri sedam ekonomski najrazvijenijih zemaqa sveta sasta}e se krajem nedeqe na ovogodi{wem samitu Grupe sedam (G7) u Hiro{imi gde }e najva`nije teme biti ruska invazija na Ukrajinu i ja~awe ekonomskog pritiska na Kinu.

Uo~i sastanka {efova dr`ava od 19. do 21. maja, finansijski zvani~nici G7 su obe}ali da }e obuzdati inflaciju, oja~ati lance snabdevawa, a najavili su i

Rusiji zbog wene agresije, navodi Aso{iejtid pres.

Ministri finansija i ~elnici centralnih banaka zavr{ili su trodnevne razgovore u Nigati u Japanu, zajedni~kom izjavom u kojoj su se obavezali da }e staviti inflaciju pod kontrolu, pomo}i zemqama koje se bore s velikim dugovima i oja~ati finansijske sisteme.

Tako|e su se obavezali na saradwu u izgradwi stabilni-

G7 i EU planiraju da zabrane uvoz ruskog gasa na rutama na kojima je Moskva prekinula isporuke, pi{e Fajnen{l tajms, ukazuju}i da je to prvi put od invazije na Ukrajinu da zapadne sile blokiraju trgovinu gasom iz gasovoda.

Odluka, koju bi lideri G7 trebalo da finaliziraju na samitu u Hiro{imi, spre~i}e nastavak izvoza ruskog gasa na rutama u zemqe poput Poqske i Nema~ke, gde je Moskva prekinula isporuke pro{le godine i izazvala energetsku krizu {irom Evrope.

Jedan evropski zvani~nik izvan G7 rekao je da sumwa da je ovaj potez tako|e delomi~no usmeren na ulivawe poverewa investitorima da podr`e LNG infrastrukturne projekte, kako u Evropi tako i u Severnoj Americi, otklawaju}i zabrinutost da bi mogao do}i do brzog povratka jeftinijeg ruskog gasa.

uvo|ewe dodatnih sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Najva`nija tema ovogodi{weg samita G7 bi}e ruska invazija na Ukrajinu na {ta simboli~no upu}uje i mesto odr`avawa sastanka {efova sedam dr`ava Hiro{ima, desetkovana nuklearnim oru`jem koje su SAD bacile tokom Drugog svetskog rata, pi{e magazin Tajm.

Japanski premijer Fumio Ki{ida, koji predsedava G7 ove godine, obe}ao je u februaru da }e predvoditi „jedinstveni front u re{avawu pitawa Ukrajine”.

Ki{ida, kako isti~e ameri~ki magazin, na samit gleda kao na priliku da odgovori i na stalan rast geopoliti~kih tenzija u Indo-Pacifiku, ukqu~uju}i pro{irewe nuklearnog arsenala

Severne Koreje i agresivnijih akcija Kine prema Tajvanu.

Brz napredak u razvoju ve{ta~ke inteligencije tako|e }e biti na dnevnom redu samita. Ki{ida je kazao da Japan `eli da predvodi kreirawe pravila za kori{}ewe AI. Ministri za digitalne tehnologije G7 ve} su se u aprilu slo`ili da usvoje mere o ve{ta~koj inteligenciji bazirane na riziku”i usmerene na ~oveka.

Najvi{i finansijski zvani~nici zemaqa G7 ujedinili su se u subotu u podr{ci Ukrajini i odlu~nosti da uvedu sankcije

jih, raznovrsnijih lanaca snabdevawa za razvoj ~istih izvora energije i na „poja~awu globalne ekonomske otpornosti na razli~ite {okove”.

Lideri G7 planiraju da poo{tre sankcije Rusiji na samitu u Japanu, koracima usmerenim na energiju i izvoz koji poma`u u ratnim naporima Moskve, navodi Rojters, pozivaju}i se na zvani~nike upoznate s raspravama.

Nove mere koje su lideri najavili pred samit bi}e ima}e za ciq da onemogu}e Rusiji izbegavawe sankcija preko tre}ih zemaqa.

Ameri~ki zvani~nici o~ekuju da }e ~lanice G7 pristati da prilagode svoj pristup sankcijama tako da, barem za odre|ene kategorije robe, svaki izvoz bude automatski zabrawen osim ako se ne nalazi na listi odobrenih artikala, isti~e Rojters i dodaje da se jo{ raspravqa o oblasti u kojima bi se ova nova pravila primewivala.

Neki saveznici SAD su se oduprli ideji o {irokoj zabrani trgovine i potom izdavawu izuze}a po kategorijama. Evropska unija ima svoj pristup i trenutno pregovara o svom 11. paketu sankcija Rusiji, pri ~emu je najve}i deo fokusiran na qude i zemqe koje zaobilaze postoje}a trgovinska ograni~ewa.

Na samitu u Japanu, Va{ington i wegovi saveznici spremni su da pove}aju pritisak na Kinu uz zajedni~ku izjavu u kojoj se odbacuje kori{}ewe „ekonomske prinude” protiv zemaqa zbog politi~kih sporova i drugih nesuglasica, pi{e Volstrit xurnal.

Odluka, kako tvrde upu}eni izvori, dolazi usled zabrinutosti me|u SAD i saveznicima da Peking sve vi{e upotrebqava taktiku ekonomske prinude kako bi pokazao svoje nezadovoqstvo drugim zemqama, isti~e list, naglasiv{i da su se ~lanice G7 dugo `alile na kinesko ekonomsko pona{awe koje je ukqu~ivalo zatvarawe tr`i{ta stranoj konkurenciji i nepostojawe za{tite stranog intelektualnog vlasni{tva.

Kina je, podse}a Volstrit xurnal, ograni~ila izvoz retkih zemnih elemenata u Japan nakon prepirke oko sudara brodova 2010, dok je iz Kanade prestala da kupuje uqe kanole po{to su tamo{we vlasti uhapsile direktora kineske kompanije Huavej na zahtev SAD.

U Evropi je zaustavila ve}inu uvoza iz Litvanije 2021. po{to je ta zemqa dozvolila Tajvanu da otvori predstavni{tvo, isti~e list i dodaje da je ruska invazija na Ukrajinu tako|e poja~ala uzbunu me|u zapadnim demokratijama zbog taktike autoritarnih vlada.

Peking odbacuje tvrdwe da je u~inio bilo {ta lo{e, navode}i da su SAD i druge zemqe G7 te koje kr{e me|unarodna pravila kroz {pijuna`u, vojno me{awe i vlastitu ekonomsku prisilu.

[rederova supruga dobila otkaz zbog Dana pobede

Supruga biv{eg nema~kog kancelara Gerharda [redera ostala je bez posla nakon {to je sa suprugom bila na prijemu u ruskoj ambasadi u Berlinu povodom Dana pobede 9. maja. Kako prenosi „Bild”, ministarka ekonomije Severne Rajne-Vestfalije Mona Nojbaur je rekla da je radni odnos izme|u Seo Jong Kim-[reder i NRV „Global biznis” raskinut bez prethodne najave. [reder-Kim je radila u NRV „Global biznisu” kao predstavnik u Ju`noj Koreji.

Rukovodstvo kompanije nekoliko puta obavestilo je suprugu biv{eg kancelara Nema~ke o zabrani da javno govori o politi~kim temama, ukqu~uju}i i vezi sa sukobom izme|u Rusije i Ukrajine. Na prijemu su bili prisutni i politi~ari iz desni~arske Alternative za Nema~ku (AfD) i Partije levice. [reder je izlo`en velikim pritiscima, a oduzete su mu i privilegije zbog bliskih veza sa Rusijom i Vladimirom Putinom.

Intervju novinara i publiciste dr Marka Lopu{ine srpskom pri{tinskom listu “Jedinstvo” povodom promocije wegovih novih

Stra{na uloga mrziteqa Srba

n Za{to nas neki stranci mrze i koje su to osobine Srba koje na{im mrziteqima bodu o~i?

- Na{ poznati istori~ar ^edomir Anti} mi je jednom rekao da nas mrze politi~ari velikih sila jer smo samostalan i hrabar narod, jer smo pravoslavci i jer smo kao dr`ava smetwa wihovim interesima da pokore sve na{e i sve oko nas. Srbija se nalazi na raskrsnici tri kontinenta, preko koje su SAD sa Velikom Britanijom i Nema~ka sa Austrijom, i satelitima sa Balkana, poku{ali da uklone Srbiju kako bi do{li do Turske kao svoje kolonije i oti{li daqe na Bliski Istok. n Za{to nas neki stranci vole i koje su osobine Srba fascinirale strance koji nas vole i da li nas zbog tih istih osobina ovi drugi mrze?

- Jedan Britanac je napisao da Srbe voli iz 11 razloga. I pobrojao ih je ovako: “Cenim emotivnu strastvenost Srba, kreativnost, mra~an smisao za humor, govor Srba bez okoli{awa, Srbi imaju snagu i beskrajnu energiju, vrtoglavi intelekt, doma}insko gostoprimstvo, o~arava me lepota srpskih qudi, nacionalni ponos i srpske igranke i zabave”.

Veliki kwi`evnik Alfons de Lamartin u svom delu „Istorija Turske” napisao je: „Srpski narod imao je ponosito srce, koje se moglo rascepati, ali ne i saviti, kao {to se ne mo`e saviti ni srce hrasta u gori“. ^ak je i nema~ki car Vilhem izjavio da je pri`eqkivao da Srbi budu wegovi saveznici, a ne protivnici. Toliko je cenio na{u hrabrost i juna{tvo srpske vojske. n Nedavno je isplivala jedna uverqiva konstatacija da su Srbi mali narod sa stavom velesile. Mo`e li to da smeta i za{to?

- Mi smo narod koji ne da na sebe. U 20. veku vodilo se devet ratova protiv srpskog naroda. Velike sile su poku{avale da nas stave pod komandu i da odlu~uju o na{oj sudbini. Ve}inu ratova smo dobili, u~estvovali smo u ru{ewu ~etiri velika carstva i to ne mogu da nam oproste ni Be~, ni Berlin, ni Sofija, ni Istanbul..

n Ko nas najvi{e mrzi, a ko najvi{e voli i da li se tu ne{to promenilo?

- Najvi{e nas mrze oni koje su velike sile nahu{kale na nas i kojima su velike sile obe}ale Srbiju i Srbe, a to su austrijski nacionalisti, hrvatski fa{isti i albanski teroristi. Najvi{e nas vole na{a pravoslavna bra}a i sestre, slovenski narodi, na{e snajke i zetovi iz stranih dr`ava. Mi smo iz qubavi u rodbinskim vezama sa dinastijom Romanov, sa dinastijom Vindzor, sa nekada{wim gr~kim i italijanskim kraqem, sa porodicom Sofije Loren. Peter Handke nobelovac nas voli, jer mi wega volimo. Svoja srca su nam i bukvalno poklonili Ar~ibald Rajs, koje le`i u grobnici na Kajmak~alanu i ruski pukovnik Rajevski, u \unisu kod Kru{evca. A Handke `eli da bude sahrawen na pravoslavni srpski na~in uz srpsku narodnu pesmu. Ne{to se promenilo, sve vi{e stranaca nas voli. n Kakvu ulogu su odigrali mrziteqi

Srba u svetskoj politici i diplomatiji u pogledu polo`aja Srbije u svetu, istorijski i u na{oj eri?

- Odgirali su stravi~nu ulogu. Poku{avaju}i da nas pokore velike sile su nas prvo ubijale. Austrijski general Po}orek je u Prvom svetskom ratu progonio i ubijao srpske civile po Slavoniji i Vojvodini. Milutin Milankovi}, graditeq Be~a iz Daqe je uhap{en i deportovan u ku}ni zatvor u Budimpe{tu. Austrijanci, Ma|ari, Nemci, Bugari i drugi osvaja~i imali su logore za Srbe u kojima su nas ubijali. U svetu postoje 660 memorijala, kosturnica i spomenika pobijenim i umrlim Srbima. Potom su poku{ali da nam otmu zemqu, pa su SAD u 21. veku na{u pokrajinu KiM pretvorile u svoju 51 ameri~ku dr`avu. Na{i mrziteqi i danas {ire svoju mr`wu preko svih svetskih institucija i medija, tako da su nas lane Austrija i Albanija proglasili za genocidan narod.

n Gde je mesto Kosova i Metohije u tim odnosima qubavi i mr`we prema Srbima i Srbiji i da li je politika „dvostrukih standarda“ nekako najvi{e prema Srbima i Srbiji primewivana?

- Kosovo i Metohija kao srce Srbije, kao duhovni centar srpskog naroda i kao sto`er

na{eg nacionalnog bi}a, vekovima je bilo meta velikih sila i osvaja~a. Tursko i Bugarsko carstvo su poku{avali da od Kosmeta na~ine svoju koloniju. Nema~ki fa{isti su ga poklonili prvo Italijanima, a potom albanskim nacistima, koji ga teritorijalno osvajaju ve} 120 godina. Na`alost, u tom napadu na KiM u~estvovali su i jugoslovenski komunisti, koji nisu priznavali srpski narod i srpsku nacionalnost, pa su hteli da sklapawem Balkanske federacije sa Albanijom ugase i Srbiju i Kosmet. Tito nije dozvolio povratak izbeglog srpskog naroda sa KiM usled Drugog svetskog rata, ali je dozvolio useqavawe Albanaca iz Albanije na srpsku zemqu i tako otpo~eo etni~ko ~i{}ewe Srba, koje i danas traje na Kosmetu. Amerikanci su u `eqi da na{kode Evropskoj uniji, da je u~ine slabom i rawivom, na Kosmetu prvo izgradili vojnu bazu, potim izazvali rat i otcepili ga od Srbije i na~inili svojom kolonijom pod vla{}u albanskih terorista. Kosovo i Metohija su napadani zato {to se zna da je to vekovni duhovni centar srpskog naroda, da ga najvi{e volimo i najvi{e nas boli kada poku{avaju da nam ga otmu. I zato {to je Kim srce srpskog pravoslavqa i SPC kojoj na{ narod najvi{e veruje.

n Za{to Zapad ne mo`e da prihvati ~iwenicu da je Kosovo i Metohija srpska teritorija i srpska zemqa i pored upornosti preostalog srpskog naroda na KiM da po svaku cenu ostane na svojoj dedovini, koja je za Srbe svetiwa i da je zahvaquju}i takvom stavu i o~uvana dr`avotvornost Srbije?

- Zapad je uvek `eleo da prostor KiM pripada velikim silama. Jo{ su se Britanci po~etkom 20. veka bunili protiv Balkanskih ratova, kojima su Srbi proterivali Turke i oslobodili svoju zemqu. Zvani~ni London je `eleo da Otomansko carstvo opstane na srpskoj zemqi. To su `eleli i Nema~ka i Austrija. Zapadwaci smatraju da su „Srbi mali Rusi“ i da nas treba pokoriti ili proterati sa Balkana. Ta politi~ka te`wa postoji ve} dva veka i sa ratom u Ukrajini je o`ivela. Srbija je izlo`ena novim napadima, protiv srpskog naroda se vodi politi~ki i propagandi rat, pod izgovorom da podr`ava Rusiju.

n A za{to bi zapadu odgovaralo da KiM i de fakto i de jure, pa jo{ da ga i Srbija prizna, bude dr`ava?

- Priznawe Srbije tzv. nezavisnog Kosova treba Zapadu, SAD i Nema~koj, kao na{a zvani~na predaja, kojom bi Zapad verifikovao i legalizovao svoju okupaciju kao demokratski proces, a ne kao imperijalisti~ko neprijateqsko osvajawe.

n Kakva je to demokratija u kojoj ne prestaju napadi na kosovske Srbe, ne prestaje uni{tavawe i skrnavqewe manastira i crkava, konstantna je zabrana povratka raseqenih, ograni~ewe slobode kretawa Srbima, otimawe i eksproprijacija srpske zemqe i imovine, a bilo je i napada i rawavawa dece i odraslih...?

- To je ona demokratija iz koje se skrivaju velike sile kao osvaja~i tu|ih dr`ava i teritorija, radi izvora sirovina, prirodnih bogastava i budu}nosti sa tu|om ~istom vodom, vazduhom i gorivima. I kao ubice nedu`nih naroda Bliskog Istoka, severa Afrike i Balkana. Sada{wi politi~ki i skriveni vojni napad Zapada na Rusiju je primer poku{aja da se otmu Sibir i Daleki Istok i time obezbedi budu}nost SAD, Britanije i EU. Ako se pokori Rusija velike sile Zapada krenu}e na Kinu.

n U Srbiji se se ovog meseca dogodila dva potpuno neo~ekivana masovna ubistva od kojih je jedno po~inio maloletnik, a drugo mla|i punoletnik, na koja je javnost reagovala ogromnim {okom i velikom tugom. Kako }e to uticati na na{e unutra{we i spoqne odnose?

- Ta masovna ubistva nisu bila neo~ekivana, jer ona su posledica te{ke kriminalizacije na{eg dru{tva, koja traje ve} tri decenije. U spoqnom svetu ve} smo oceweni kao „crna rupa Evrope“, a u unutra{wem imamo politi~ke trzavice usled nezadovoqstva naroda, ali i zbog politi~ke sva|e pozicije i opozicije.

n Jedno vreme pre korone, bilo je vetrova sa Zapada koji su navodili Srbe da poveruju da pro{lost nije va`na, da se `ivi u sada{osti, da nije va`na istorija, da su mitovi i epovi takore}i izmi{qeni... [ta mislite o tome i da li smo se oduprli tim globalisti~kim poku{ajima?

- Ideolo{ki i medijski rat koji se vodi sa Zapada protiv srpskog naroda traje ve} pola veka i koristi sve vrste ube|ivawa i navo|ewa Srba da zaborave svoje narodne simbole, obi~aje i tradiciju, da pravoslavqe zamene svetskom potro{a~kom ideologijuom, koja ne poznaje naciju i veru ve} samo novac, zapadne artikle, kupovinu i potro{wu. To nam se poru~uje i preko stranih kablovskih televizija. Mi u Srbiji imamo redakcije ~iji su vlasnici stranci koje na tv programu nemaju nijednu emisiju o srpskom narodu, na{oj tradiciji i kulturi. Mi se slabo odupiremo tim globalisti~kim poku{ajima ga{ewa srpstva, jer ih u po~etku nismo prpepoznali kao opasnost, a sada je kasno za odupirawe. Srbija sa svojim potro{a~kim mentalitetom gra|ana ~esto, na`alost, vi{e li~i na ameri~ku koloniju nego li na dr`avnu srpskog naroda. Nije se uzalud nedavno akademik Matija Be}kovi} pobunio i javno zapitao da li smo mi ve} postali Amerikanci?!

kwiga “Stranci koji nas mrze” i “Stranci koji nas vole”

Dr Marko Lopu{ina

Obele`en Dan Vojske Republike Srpske

Opasnost za RS nije nestala, globalne sukobe i nestabilan svet na{i tradicionalni neprijateqi ~itaju kao mogu}nost da kona~no zavr{e stvari, rekao je Milorad Dodik.

„Mo`da }e u budu}nosti do}i neka druga generacija, koja }e imati neke druge vrednosti. Na nama je da ih vaspitamo tako da budu dosledni naslednici Vojske Republike Srpske (VRS)”, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u obra}awu na sve~anosti povodom proslave Dana VRS. Narodna skup{tina Republike Srpske – pod tada{wim nazivom Skup{tina srpskog naroda u BiH – donela je 12. maja 1992. odluku o formirawu Vojske RS. Ovom istorijskom odlukom pre 31 godinu uspostavqena je vojska koja je u gra|anskom ratu u BiH izvojevala mnoge pobede i istorijske podvige, odolev{i znatno brojnijem neprijatequ. Bila je to posledwa oru`ana formacija uspostavqena u BiH – hrvatski i muslimanski narodi u to vreme su ve} imali vlastite vojske. Armija BiH osnovana je 15.

aprila, a HVO je oformqen sedam dana pre muslimanske vojske.

„Pokazalo se da je Vojska RS najboqe {to je srpski narod imao u sebi – narodna, odbrambena i antifa{isti~ka vojska. Ovaj datum – 12. maj – je va`an u istoriji srpskog naroda. Vojska RS je formirana kao oru`ani, odbrambeni izraz borbe za slobodu na{eg naroda na ovim prostorima. Nisam sre}an {to je do{lo do ukidawa Vojske RS. Srpska

je nastala 9. januara 1992, branila se i stvarala institucije u ratu, a nakon rata naivno je verovala da smo sve zavr{ili i da imamo svoju dr`avu”, istakao je Dodik.

Neposredni razlog za formirawe VRS bila je odluka o otcepqewu BiH od Jugoslavije, doneta preglasavawem i dvonacionalnim referendumom o samostalnosti, koji su Srbi bojkotovali, ali i zlo~ini nad Srbima koji su usledili nakon pro-

GUSLE KAO DEO BI]A

Violeta Kraji{nik (19) iz Jawe kod

Bijeqine jedini `enski guslar u Srpskoj

Staro, uvre`eno mi{qewe da su guslari ozbiqne starine sa duga~kim brkovima, demantovala je devetnaestogodi{wa Violeta Kraji{nik iz Jawe kod Bijeqine, prvi i jedini `enski guslar u Republici Srpskoj. Violeta je student prve godine Pedago{kog fakulteta,a paralelno sa ugostiteqsko-kulinarskom zavr{ila je i sredwu muzi~ku {kolu „Stevan Mokrawac” u Bijeqini.

- Iako sam u muzi~koj {koli poha|ala smer klavir i harmonika, moja prva i najve}a muzi~ka qubav su gusle - pri~a Violeta. Qubav prema drevnom instrumentu

rodila se u ranom detiwstvu, uz guslara dedu Bogdana, a kasnije se nisam odvajala od ujaka Milomira, koji je, tako|e svirao gusle na raznim svetkovinama. Gusle sviram vi{e od 10 godina, i koliko znam, jedina sam devojka u Srpskoj koja

osniva~ je i solista etno-grupe „Bogojavqenska no}”, gde prenosi znawe na druge, `ele}i da sa~uva tradiciju od zaborava.

- Muzika je deo moga bi}a i `elim da nove, mlade generacije upoznam sa bogatstvom razli~itih stilova tradicionalnog pevawa i na taj na~in sa~uvam muziku na{ih predaka. Gusle su na{ jezik i na{a istorija, one su opevale na{a stradawa i na{e pobede. Uz gusle naj~e{}e pevam pesme iz kosovskog ciklusa, one malo melodi~nije u osmercu, dok su mu{ki glasovi tipi~ni za one pesme o bunama, ratovima i stradawima. @enski glas vi{e ide uz neke lirske pesme gde se iskazuju emocije - poja{wava Violeta. Violetina majka Cvija Kraji{nik (44), umetni~ki rukovodilac SKUD-a „Jawa” i vlasnik „Cicine radionice”, koja se bavi o~uvawem ba{tine starih umetni~kih zanata, narodnih rukotvorina i zaboravqenih jela na{ih predaka, ponosna je na svoju }erku.

gla{ewa nezavisnosti – od onog u Sarajevu na sam dan referenduma, 1. marta, kad je na Ba{~ar{iji ubijen stari svat, do masakra u Sijekovcu, koji je krajem marta 1992. po~inila hrvatska vojska uz pomo} muslimanskih paravojnih formacija. Vojska RS postojala je od 12. maja 1992. do 1. januara 2006, nakon ~ega je u{la u sastav Oru`anih snaga (OS) BiH. Tradiciju VRS ba{tini Tre}i pe{adijski puk Oru`anih snaga BiH, koji je obele`io svoj dan. Sve~anoj ceremoniji u bawalu~koj kasarni „Kozara” prisustvovao je i na~elnik General{taba Vojske Srbije general Milan Mojsilovi}. Dodik ka`e kako opasnost za RS nije nestala, te da su aktuelni sukobi na globalnom planu doveli do toga da je svet potpuno nestabilan. „Na{i tradicionalni neprijateqi to ~itaju kao mogu}nost da kona~no zavr{e stvari. Zato su sada izmislili pri~u o imovini. Ako nemamo svoju imovinu, onda nemamo ni RS, to odli~no znaju oni koji nam pri~aju bajke o tome kako podr`avaju Dejtonski sporazum”, istakao je Dodik.

svira taj instrument. ^esto mi se javqaju devoj~ice `ele}i da i one nau~e da sviraju, ali jo{ uvek nemaju dovoqno hrabrosti, pla{e}i se komentara, da su gusle iskqu~ivo mu{ki instrument.

Ova hiperaktivna devojka, pored svirawa na guslama, vodi i crkveni hor u Jawi, radi sa najmla|im uzrastom u SKUD-u „Jawa”,

- Sre}na sam, jer sam }erku nau~ila da ceni prave vrednosti - ka`e Cvija. - Odrasla sam u vi{e~lanoj porodici u selu Orlica, podno planine Vla{i}. Majka nas je rodila osmoro, i kako je ona vaspitavala nas, tako ja danas u~im Violetu. Od malih nogu sam od majke nau~ila vez, tkawe, {ivewe, preradu mleka i izradu raznih vrsta sireva. Gusle su u na{oj ku}i stajale uz porodi~nu ikonu, a tako je i danas, i to govori o zna~aju i vrednosti ovog instrumenta za na{ narod - pri~a ova vredna `ena.

Савет министара БиХ

Zeleno svetlo za gasovod izme|u Srbije i Srpske

Uz zaka{wewe od desetak godina, Savet ministara BiH usli{io je zahtev Republike Srpske za izgradwu gasovoda i za wegovo spajawe na cevovod u Srbiji. No, re~ je tek o jednoj od stepenica koje vode do po~etka izgradwe gasovoda, jer posle pregovora koji }e o tome voditi dve zemqe –Srbija i Bosna i Hercegovina – kona~nu re~ trebalo bi da da Predsedni{tvo BiH. Naime, Savet ministara BiH usvojio je Nacrt osnova za vo|ewe pregovora radi zakqu~ivawa sporazuma izme|u BiH i Republike Srbije o izgradwi gasovoda „Nova isto~na interkonekcija BiH”, na pravcu granica Republike Srbije i Bosne i Hercegovine – Bijeqina – Bawaluka – Prijedor – Novi Grad.

Re~ je o dokumentu kojim se omogu}ava nastavak aktivnosti i pregovora na planiranoj izgradwi gasovoda, koji je Repu-

blika Srpska definisala kao strate{ki projekat. Na ovo odobrewe Saveta ministara Srpska je ~ekala desetak godina. Sam sporazum na kraju treba da potvrdi i Predsedni{tvo BiH. Me|utim, Denis Be}irovi} i @eqko Kom{i}, ~lanovi Predsedni{tva BiH, rekli su da ga ne}e podr`ati dok se ne usvoji zakon o gasu na nivou BiH, {to bi moglo da bude problemati~no, jer je nadle`nost za energetiku u domenu entiteta. Takav stav zastupa i Borjana Kri{to, koja je nedavno rekla da bi svi trebalo da se pridr`avaju ustavnih ingerencija, te je navela kako je nadle`nost za energetiku – na entitetima. Ministar spoqnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konakovi} ka`e da „neki nisu sagledali ~iwenicu da su ovo dva va`na projekta za smawewe zavisnosti BiH o bilo kakvom energetskom lobiju.

Kraj Demokratskog fronta posle 11 godina, razlaz bez sva|e

Demokratski front vi{e ne postoji. Lideri politi~kog pokreta u Crnoj Gori, koji su ~inili Nova srpska demokratija Andrije Mandi}a, Demokratska narodna partija Milana Kne`evi}a i Pokret za promene Neboj{e Medojevi}a, odlu~ili su da politi~ku borbu, posle 11 godina, nastave samostalno. Na predstoje}e parlamentarne izbore Neboj{a Medojevi} izlazi sam, dok }e Andrija Mandi} i Milan Kne`evi} najverovatnije nastupiti u koaliciji.

Medojevi}: PzP ide

samostalno na izbore

Predsednik Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} kazao je da su imali razli~ite politi~ke stavove i interese, ali su imali zajedni~ki ciq da se ujedine srpski i crnogorski svijet.

„Misija DF-a je ostvarena Srbi i Crnogorci u Crnoj Gori su pomireni”, kazao je Medojevi}. Da nije bilo DF-a, kako ka`e Medojevi}, ne bi bilo promena u Crnoj Gori. „Bilo je to divno putovawe sa mojim prijateqima. Ako se ne sla`emo oko nekih svari to je daleko mawe od onoga oko ~ega se sla`emo i kroz {ta smo pro{li... Misija je ostvarena –\ukanovi} i DPS su pali”, kazao je Medojevi}.

Lideri Demokratskog fronta kao svoj najve}i uspeh podvla~e pobedu na avgustovskim izborima 2020. godine i obarawe DPS-a i

Kne`evi}: Nikakvih sukoba nije bilo

Lider DNP-a Milan Kne`evi} ka`e da obra~un sa zaostav{tinom DPS-a treba svima da bude ciq.

U DF-u su, kako ka`e, posle avgustovskih izbora 2020. po~ela razmi{qawa o tome kako da se prilagode novim politi~kim okolnostima. Tra`ili su, navodi on, modalitete i ovo danas predstavqa kraj istorijskog putovawa koje }e trag ostaviti u prethodnoj deceniji.

„Uvjeren sam da }e trag nastaviti da ostavqa i u narednim decenijama. Svidjelo se to nekome ili ne, DF je pobijedio DPS”, kazao je Kne`evi}.

On je saop{tio i da nisu ta~ni medijski navodi da je me|u liderima DF-a do{lo do sukoba zbog raspodele mandata i funkcija. „Nikakvih sukoba, ni ru`nih rije~i nije bilo niti }e biti”, poru~io je Kne`evi}.

Mila \ukanovi}a sa vlasti. Lideri Demokratskog fronta nastavi}e politi~ku borbu pojedina~no, rekao je lider Nove srpske demokratije (NSD) Andrija Mandi} i tako posle 11 godina, ozna~io kraj te koalicije. Predsednik Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} i lider Demokratske narodne parije (DNP) Milan Kne`evi} demantovali su navode da je bilo sukoba me|u liderima Fronta.

CRNOGORSKI I AMERI^KI VOJNICI UVE@BAVA]E

„DF je donio odluku da konstituenti DF-a idu razli~itim putevima ka istom ciqu”, rekao je Mandi} na konferenciji za medije.

Ka`e i da svoju borbu nastavqaju daqe. Isti~e i da je ciq trojice lidera da Crna Gora bude ujediwena.

„Va`no nam je da qudi koji podr`avaju DF znaju da me|u nama nema sva|e, sukoba, razlika”, kazao je Mandi}.

ZAJEDNI^KE OPERACIJE

NATO iskrcao vozila i opremu u crnogorsku luku

NATO vozila i oprema stigli su u crnogorsku Luku Bar, saop{tilo je crnogorsko ministarstvo odbrane i dodalo da }e ona biti daqe transportovana ka dr`avama u~esnicama ve`be „Difender jurop 23“.

Aktivnost u Luci Bar deo je logisti~ke podr{ke vojnoj ve`bi koju predvode Sjediwene Ameri~ke

Dr`ave i koja okupqa vi{e od 25.000 NATO i partnerskih vojnika, saop{teno je iz crnogorskog ministarstva odbrane.

„Vozila i oprema pro}i }e bez ve}eg zadr`avawa

kroz teritoriju Crne Gore ka drugim dr`avama u~esnicama ve`be“, poja{wava se u saop{tewu.

Iskrcavawu vozila i opreme u Luci Bar prisustvovali su dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Krsto Perovi}, zamenik na~elnika General{taba Vojske Crne Gore @eqko Radulovi}, ambasadorka

SAD u Crnoj Gori Xudit Rajzing Rajnke i komandant 10. planinske divizije Kopnenih snaga SAD Gregori Anderson.

Radulovi} je rekao da je zadovoqstvo videti da su crnogorski vojnici dostigli dobar nivo interoperabilnosti i pru`ili potrebnu podr{ku savezni~kim snagama. On je podsetio da je ovo prvi put kako se u Crnoj Gori izvode ovako obimne operacije iskrcavawa sa mora.

Radulovi} je kazao da }e od naredne sedmice u Crnoj Gori po~eti ve`ba „Imidijet rispons 23“, koja je deo manevara „Difender Jurop 23“, na kojoj }e crnogorski i ameri~ki vojnici uve`bavati zajedni~ke kopnene operacije.

On je naglasio da }e pripadnici Vojske Crne Gore u~estvovati i na manevrima u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj tokom ve`be, prenose crnogorski mediji.

Фотограф

за венчања

Spaji} nosilac liste pokreta „Evropa sad“

Glavni odbor Pokreta Evropa sad (PES) usvojio je poslani~ku listu za vanredne parlamentarne izbore 11. juna, ~iji je nosilac lider PES Milojko Spaji}.

„Izglasali smo listu za parlamentarne izbore. Do{li smo do najboqeg re{ewa. Najbitnije je sa se sad fokusiramo na program Evropa sad. To su veliki zadaci koji nas ~ekaju. Treba}e nam stabilan parlament. Imamo 81 ime, dobi}ete listu uskoro”, kazao je Spaji}.

Novoizabrani predsednik Crne Gore i zamenik predsednika PES Jakov Milatovi} napustio je ranije sednicu GO PES-a zbog, kako je rekao, sastanka sa specijalnim izaslanikom Slovenije za Zapadni Balkan.

@ustra polemika i na momente i otvorena sva|a obele`ili su sednicu Predsedni{tva PES u nedequ uve~e, na kojoj se do kasno u no} raspravqalo o listi kandidata za poslanike na narednim izborima, podse}a podgori~ki dnevnik.

Vi{e izvora „Vijesti” je potvrdilo da je predsednik PES-a Milojko Spaji} napustio sednicu pre wenog zavr{etka nakon jedne od `ustrijih polemika.

Spaji} je tim povodom rekao da je zbog obaveza morao da ode, navode Vijesti, prenosi Tawug.

„Normalno je da raspravqamo u demokratskoj atmosferi. Nisam napustio sednicu, nego sam zbog obaveza morao da odem”, rekao je Spaji}.

Кнежевић, Мандић и Медојевић

Milojko Spaji}

PRO[LO JE 20 GODINA OD RUSKOG ODLASKA SA KOSOVA I METOHIJE

Do{li pompezno - oti{li ne~ujno

Rusi u{li na KiM 12. juna 1999. godine a oti{li 17. juna 2003. - Vladimir Putin posetio i odlikovao ruske vojnike na Pri{tinskom aerodromu „Slatina’’ 17. juna 2001. godine a dve godine kasnije, na isti datum (17. jun 2003.g.) ruski mirotvorci iz sastava KFOR-a otpo~eli svoje povla~ewe sa KiM

Vojna operacija NATO-a, zapo~eta bombardovawem Jugoslavije 24. marta 1999. Godine, zavr{ena je 10. juna 1999. Prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, mirovne snage NATO-a razme{tene su na KiM. Tih dana, po~etka juna 1999. godine, kada je ruski Kfor u{ao prvi u ju`nu srpsku pokrajinu zauzev{i aerdrom ‚’Slatina’’ kod Pri{tine, bila je toliko napeta da je malo falilo da otpo~ne tre}i svetski rat. No, NATO sa svojim vojnicima je ustuknuo ispred revnosnih Rusa ba{ na ‚’Slatini’’ i situacija je stabilizovana.

Kako su Rusi u usiqenom mar{u na Pri{tinu uspeli prvi da osvoje aerodrom ‚’Slatina’’ je vojna strategija koja je u{la u brojne svetske vojne uxbenike. Operacija prebacivawa kombinovanog bataqona

Vazdu{no-desantne vojske (VDV)

Oru`anih snaga Ruske Federaci-

je, koji se nalazio u Ugqeviku u sastavu me|unarodnog mirovnog kontingenta u Bosni i Hercegovini, u Pri{tinu, izvedena je brzo, uspe{no i perfektno. Operacija je sprovedena tokom no}i s 11. na 12. juna 1999. godine.

PRE[LI 600 KILOMETARA

Ciq operacije bio je uspostavqawe kontrole nad aerodromom ‚’Slatina’’ pre britanskog raspore|ivawa KFOR-a. Ta~no u 4 sata ujutro, 11. juna, ruska grupa je napustila Ugqevik, voze}i se oklopnim vozilima i kamionima preko Jugoslavije prema Pri{tini. Bilo je ukupno 15 oklopnih vozila i 35 kamiona u kojima je bilo 206 vojnika. Osim obi~nih vojnih kamiona, u koloni je bilo i nekoliko vozila za dopunu goriva i vozilo veze.

Morali su da pre|u razdaqinu od preko 600 km da bi stigli do odredi{ta – aerodroma ‚’Slatine’’ kod Pri{tine. Zbog insistirawa na brzini, po~etni planovi za ve}i konvoj svedeni su na samo osnovna vozila. Tenkovska kolona potpomognuta je pe{adijskim i borbenim helikopterima.

Kombinovani bataqon ruskih

Putin posetio vojnike na Slatini 2001

Vladimir Putin posetio je 17. juna 2001. godine ruske trupe na aerodromu u Pri{tini i tada pred elitnim vojnicima svoje armije obe}ao da }e Rusija uvek podr`avati teritorijalni suverenitet Srbije i nikad ne}e priznati Kosovo kao nezavisnu dr`avu.

Ruski predsednik se svojim postrojenim padobrancima tada obratio vrlo ~vrstim tonom. U nekoliko navrata tokom govora istakao je da Kosovo pripada Srbiji i da }e, ako zatreba, Rusija poja~ati svoje prisustvo u regionu.

Ipak, doga|aji su se narednih godina odvijali tako da su se ruski vojnici, na isti datum kada ih je Putin posetio, 17. juna, samo dve godine kasnije (2003), povukli sa KiM. Kao jedan od zvani~nih opravdawa za povla~ewe trupa naveden je nedostatak finansijskih sredstava za wihovo odr`avawe.

padobranaca pod komandom pukovnika Sergeja Pavlova trebalo je da izvr{i zadatak. Kolona je krenula napred velikom brzinom – oko 80 km/h – po{to je srpska policija kroz SRbiju oslobodila put i obezbedila „zeleni koridor Predhodno, u Ugqeviku i {iroj okolini - ruska vazdu{no-desantna jedinica organizovala je vojnu ve`bu kao pokri}e koja im je omogu}ila da pripreme opremu i trupe za po~etak operacije. Svaki vojnik je dobio duplo vi{e municije i dovoqno suvih obroka za 10 dana.

Na Kosovu je ve} bila stacionirana mala ruska specijalna jedinica. ^inilo ju je 18 vojnika iz specijalne operativne grupe GRU kojom je komandovao Junus-Bek Jevkurov. Po dogovoru sa Srbima, Jevkurov je postavqen za komandanta ove grupe, sa izvi|a~kim zadatkom – trebalo je da spre~i bilo kakve neo~ekivane pojave na aerodromu kada tamo stignu glavne snage. Specijalna operativna grupa delovala je efikasno i nenametqivo, obavqaju}i izvi|a~ke misije i dr`e}i situaciju pod kontrolom, poku{avaju}i da izbegne sukobe sa NATO trupama i pripadnicima OVK - napisao je istori~ar.

U Jugoslaviji je kolona nai{la na veoma toplu dobrodo{licu. U Pri{tini su Srbi u prolazu zasipali ruske oklopne transportere cve}em. Ovo je zaista bilo veoma prijatno iskustvo za trupe, ali je tako|e usporilo wihov mar{. Oklopni transporteri su kona~no pred zoru 12. juna stigli do aerodroma ‚’Slatine’’. Srpski vojnici su ih veoma srda~no pozdravili, a zatim su im prepustili kontrolu nad aerodromom.

IZBEGNUT TRE]I SVETSKI RAT

Oko 11 ~asova, 12. juna, britanske i francuske trupe su tek krenule ka Pri{tini iz Makedonije. Britanci su poku{ali da iskoriste slatinsku pistu za sletawe svojih helikoptera, ali su ruski oklopni transporteri koji patroliraju aerodromom spre~ili da se to dogodi.

Ka`u da kada su ameri~kog generala sa „tri zvezdice“ Veslija Klarka, komandanta snaga NATO-a u Evropi i zdru`ene operacije

protiv Jugoslavije (koji je ina~e dao nalog da se bombarduje Beograd), izvestili da su Rusi pretekli koalicione snage i zauzeli aerodrom Slatinu, on u prvi mah nije poverovao.

„Nemogu}e da su tamo Rusi!“, uzviknuo je general. Ali kada su mu dali snimke na~iwene iz aviona, on je izbezumqen od besa nalo`io britanskom generalu Majklu Xek-

Rusi na KiM u tri sektora

sonu, koji je komandovao snagama KFOR-a, da napadne Ruse.

Xekson je odbio da to u~ini i odgovorio je Amerikancu: „Nije mi potreban tre}i svetski rat, generale!“

General Majkl Xekson, koji je komandovao snagama NATO na Kosovu, istupio i naredio britanskim tenkovskim posadama da krenu ka aerodromu. U tom trenutku, ruski prevodilac, stariji poru~nik Nikolaj Jacikov, rekao je Britancima da }e posledice biti stra{ne ako nastave daqe.

U to vreme je jedan ruski vojnik iza{ao i prkosno krenuo ka tenku, dr`e}i baca~ granata i spreman za borbu. Britanci su se onda povukli.

Oko 650 vojnika Moskovskog vojnog okruga i pripadnika vazduhoplovno-desantnih snaga bili su razme{teni na teritoriji Kosova u tri glavne oblasti (op{tini Kosovska Kamenica koja je bila pod kontrolom Amerikanaca, u op{tini Srbica gde su glavni bili Francuzi, i u op{tini Mali{evo gde su komandovali Nemci, kao i na glavnom kosovskom aerodromu „Slatina“, koji se nalazi petnaestak kilometara od Pri{tine.

Jasan indikator neprijateqskog stava kosovskih Albanaca prema Rusima bila je blokada Orahovca juna i jula 1999. kada su kosovski Albanci barikadama spre~ili raspore|ivawa ruskih mirovwaka iz sastava KFOR u tom gradu.

Povla~ewe sa KiM

Ta~no 5. maja 2003, ruski predsednik Vladimir Putin doneo je odluku o povla~ewu ruskih mirovnih snaga sa prostora biv{e Jugoslavije. Do 1. avgusta iste godine Balkan je napustilo skoro hiqadu ruskih vojnika i oficira – 320 mirovwaka iz Lewingradskog vojnog okruga baziranih u Ugqeviku u Bosni i Hercegovini i 650 wih sa KiM. Vladimir Putin je 2004. godine povodom povla~ewa izjavio da je Moskva morala da povu~e takav potez jer nije `elela da „ruska zastava bude paravan dok zapadne zemqe raspar~avaju Srbiju i otimaju joj Kosovo”.

Tada{wi predsednik Komiteta za odbranu Dr`avne dume general armije Andrej Nikolajev je rekao : „Doneta je ispravna odluka. Rusija ne mo`e da dozvoli da se u prisustvu wene zastave nastavqa otimawe od Srbije zemqe wenih predaka, ugwetavawe i proterivawe srpskog stanovni{tva, i albanizacija Kosova na kome sve vi{e vlada kriminal i terorizam.“

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Tu`ne vesti iz Amerike PREMINUO MIROSLAV MAJKL \OR\EVI]

Iz SAD je stigla tu`na vest: preminuo je najpoznatiji Srbin u Americi posledwih decenija. Aktivno je u~estvovao u demokratskim promenama u Srbiji i u unutra{woj politici SAD prema srpskom narodu. Bio je tvorac krovne organizacije na{e dijaspore s po~etka devedesetih „Kongres srpskog ujediwewa“.

Miroslav \or|evi} (Beograd 1936 - San Francisko 2023), aktivno je u~estvovao u demokratskim promenama u Srbiji i u unutra{woj i spoqnoj politici SAD prema srpskom narodu. Bio je tvorac krovne organizacije na{e dijaspore s po~etka devedesetih „Kongres srpskog ujediwewa“. Bio je najugledniji srpski lobista u dijaspori.

\or|evi} je bio divan ~ovek, pravi Srbin, koji mi je pomogao da istra`ujem Srbe u rasejawu. Od wega sam mnogo nau~io. Slava mu. Bio je i ostao Beogra|anin u du{i i u srcu. Zavr{io je Prvu mu{ku gimnaziju (1954) i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Kao odbojka{ oti{ao je na sportsku turneju u Francusku i sredinom pedesetih emigrirao. Smestio se Parizu kod ujaka, advokata Mihajla Stefanovi}a. Iz Pariza je pre{ao u Kaliforniju sa svojom suprugom Francuskiwom. Uselio se u SAD 1956. godine, a naturalizovao (1961). Potom je u SAD doveo i svoju majku. \or|evi} je diplomirao prirodne nauke i menaxment na Berkliju i na Dr`avnom univerzitetu San Francisko. Magistrirao finansije na Stenford univerzitetu (SAD). Bio je ~lan Republikanske stranke i u mladosti predsednik Odbora mladih republikanaca. Radio je kao glavni i izvr{ni direktor osiguravaju}eg dru{tva „Capital Guaranty”, kao i direktor „Spanek Inc.”, „American Express Variable Annuity Inc”, “Financial security assurance”, “Monad financial company”, ~iji je bio vlasnik. Osnovao internacionalnu banku „Banka jugoisto~ne Evrope” u SAD i bio wen glavni direktor i predsednik – kazuje nam Gradimir Markovi} srpski aktivista iz ^ikaga i neka-

da{wi ~lan Kongresa srpskog ujediwewa u dr`avi Ilinois. \or|evi} je devedesetih godina pro{log veka bio najpoznatiji branilac nacionalnih srpskih interesa u Americi. Kao inicijator, osniva~ i predsednik Kongresa srpskog ujedniwewa – KSU (1990-1992), bio je predsednik Upravnog odbora vi{e puta ove prve moderne srpske asocijacije u SAD i Kanadi.

Uz pomo} KSU Srbi su u{li u Belu ku}u, Kongres, Stejt Department ~ime su na{i iseqenici u SAD postali, ne samo uticajan etni~ki ve} i politi~ki subjekt u politi~kom `ivotu Amerike. Preko KSU organizovao Srbe u rasejawu. Izborio je mesto srpske dijaspore u politici i diplomatiji Srbije. KSU je dao jednog generalnog konzula i direktora Kancelarije za dijasporu Srbije – obja{wava Gradimir Markovi}.

Wegov otac je bio veliki srpski patriota Dragoslav \or|evi} (Obrenovac 1910 – 2008 Monterej), biv{i oficir Jugoslo-

venske kraqevske vojske. Bio je ~lan General{taba Vojske Jugoslavije (1941), koja se povukla iz Beograda u Ni{. I ratni zarobqenik u nema~kom loguru Osnebrik, (Nema~ka 1941-1945). Emigrirao u SAD 1947. Radio u fabrici zavesa. Dragoslav \or|evi} je bio slu`benik ameri~ke federalne vlade, profesor istorije i srpskog jezika u Vojnom institutu za strane jezike Ministarstva odbrane u Kaliforniji. Zajedno sa princom Andrejom Kara|or|evi}em bio je inicijator stvarawa Sabora srpskog ujediwewa. I inicijator saradwe emigracije i otaxbine. Davao je podr{ku demokratskim promenama u Srbiji. Miroslav \or|evi} je bio inicijator demokratskih promena u otaxbini. Glavni je pokreta~ i autor “Srpskog manifesta” (1997). Osniva~ je i predsednik Ve}a za demokratske promene u SAD i SRJ 1997 godine. Zalagao se za politi~ko, nacionalno i qudsko izmirewe i preobra`aj Srbije. Po~et-

PORODICA FI[MAN U AMERICI OSTAVILA FARMU ALI SE NISU POKAJALI

Porodica Fi{man, doktor Endrju i Jelena, su se jedne farme u blizini ^ikaga, preselili u Srbiju. „Nije bila te{ka odluka, jer ja i kada sam krenula za Ameriku, uvek sam smatrala da je to privremeno, da }u se ja vratiti. Morala sam da se prebacim na onaj `ivot tamo, po{to sam izgradila i karijeru, rodila decu, stekla tu farmu i radila, ali uvek smo dolazili ovde i mo`da podsvesno gradili `ivot tu”, ka`e za beogradski RTS Jelena Fi{man.

Fi{manovi su kupili zemqu van Beograda, gde bi se mo`da bavili i poqoprivredom. Wihova deca idu u na{u {kolu i tu su se dobro uklopila. „Svake godine smo dolazili dva do tri puta godi{we, tako da su bili izlo`eni srpskom jeziku, stekli su prijateqe u kom{iluku i nekako su smatrali da im je ovde dom, tako da nije bilo te{ko i malo {ta im nedostaje iz Amerike...najvi{e to prostranstvo jer smo `iveli van grada”, ka`e Jelena. Doktor Endrju potvr|uje re~i svoje supruge i ka`e da su oduvek `eleli da do|u u Srbiju. „Pre neki dan sam }erku vra}ao iz {kole, pogleda-

la me i rekla mi: ‚Tata, ja imam najboqu {kolu na svetu, najboqe drugove na svetu i ovo je najboqe mesto’”, ka`e doktor Endrju. Doktor Endrju Fi{man se bavi obla{}u medicine koja se zove neurootologija, koja predstavqa kombinaciju ORL i neurohirurgije. „Oblast kojom se bavim je neurootologija i hirurgija baze lobawe, {to predstavqa kombinaciju ORL i neurohirurgije. Bavim se mnogim problemima uha i baze lobawe, ukqu~uju}i strukture kao {to su razne vrste tumora koji se pojavquju u blizini o~nih i slu{nih nerava i nerava koji kontroli{u nerve lica, kao i nekim problemima vrata, koji su ~esto povezani sa gorwim delovima lobawe”, ka`e dr Endrju.

Doktor je dugo radio u Poqskoj, gde i daqe operi{e svoje pacijente, a radio je i u dalekoj Indiji. U na{ij zemqi sara|uje, kako sa institucijama kao {to je VMA, tako i sa bolnicama u privatnom sektoru. Planira da prenese svoje znawe i pomogne da se ova subspecijalnost medicine u Srbiji {to vi{e razvije. „Ovde u Srbiji ve} vi{e godina sara|u-

kom devedesetih predlagan za premijera Jugoslavije sa Milanom Pani}em i (1999) od strane srpske opozicije za predsednika Srbije. Miroslav je bio autor predloga Vladi Srbije za saradwu matice i dijaspore, za pravo glasa dijaspore i izbora delegata za Narodnu skup{tinu Srbije iz rasejawa 2014. godine –isti~e Markovi}.

Osniva~ je Zadu`bine „Studenica“ za o~uvawe srpske ba{tine, kulture i razvoj obrazovawa, koja i danas aktivno radi. Zadu`bina daje stipendija za {kolovawe odli~nim u~enicima i studentima u Beogradu, Bawa Luci i Ni{u. Kao intelektualac Miroslav \or|evi} se bavio metafizikom, poezijom i politikom. Autor je eseja „Ameri~ki biznis i hladni rat“, kwiga: „Svet poezije“, „O sre}nom `ivotu“ i “Prepiska sa Doricom ]osi}em 1991-1999” (2011), o wihovom zajedni~kom anga`manu na razvoju demokratije u Srbiji. Napisao je memoare “Decenija iluzija” o Srbiji i srpskoj dijaspori od 1900. do 2000. godine. Ovo je jedinstvena kwiga govori o posredovawu srpske dijaspore izme|u Amerike i Srbije tokom ratova na Balkanu u posledwoj deceniji 20. veka i raspada Jugoslavije.

\or|evi} je uvr{}en u 46. izdawe enciklopedije „Ko je ko u Americi“, u “Enciklopediju srpske dijaspore” i u “Enciklopediju srpskog naroda”. Dobitnik je Medaqe ~asti ostrva Elis, priznawa useqenicima za zna~ajan doprinos ameri~kom na~inu `ivota i Ordena matice Srbije. @iveo je u San Rafaelu kod San Franciska, Kalifornija.

Dr Marko Lopu{ina

jem sa lekarima sa VMA. Operisali smo vi{e velikih tumora, ukqu~uju}i i akusti~ni eurom, koji je, iako redak, jedan od ~estih tumora koji spada u moju specijalnost”, ka`e on.

O mogu}nosti da se i u Srbiji bavi poqoprivredom kao {to je ~inio u Americi, doktor Fi{man nam ka`e da za to uvek ima vremena, ali da je danas u potpunosti usresre|en na svoj posao i dodaju da qudi kao on nikad ne odlaze u penziju.

@iveli i radili uspe{no u ^ikagu, na{li sre}u u Srbiji

Miroslav \or|evi} i Marko Lopu{ina u Srpskoj ba{ti u Klivlendu

Pupovac: Srbi antifa{isti u Hrvatskoj nisu pretwa toj zemqi

Pretwa

su oni

koji ih sa saborske govornice nazivaju neprijateqima

hrvatske dr`ave, rekao je

predsednik Srpskog narodnog vije}a

Predsednik Srpskog narodnog vije}a (SNV) Milorad Pupovac izjavio je na obele`avawu proboja partizanskih snaga na Petrovoj gori da antifa{isti koji su pripadnici srpskog naroda nisu pretwa Hrvatskoj, ve}, kako je rekao, oni koji ih sa saborske govornice nazivaju neprijateqima hrvatske dr`ave.

„Ako je antifa{izam, zbog kojeg smo se danas okupili, pretwa

Komesarka Srbije i Pupovac (SNV) razgovarali o pomo}i povratnicima u Hrvatsku

Komesarka Srbije za izbeglice i migracije, Nata{a Stanisavqevi}, razgovarala je danas s predsednikom Srpskog narodnog vije}a (SNV) Miloradom Pupovcem o saradwi u pru`awu pomo}i povratnicima u Hrvatsku, objavio je Komesarijat. Dogovoreno je da se saradawa formalizuje kroz Sporazum o saradwi, te da SNV analizira potrebe i na~in transparentnog izbora najugro`enijih korisnika kojima Srbija mo`e pomo}i. Pupovac jse zahvalio za dugogodi{wu uspe{nu saradwu i pomo} Komesarijata i izrazio nadu da }e se tako nastaviti. Stanisavqevi} je kazala da je Srbija u ciqu odr`ivog povratka Srba u Hrvatsku dala pomo} u poqoprivrednoj mehanizaciji, setvenom semenu, beloj tehnici, ko{nicama za p~ele, sadnicama. Rekla je da Komesarijat planira da nastavi pru`awe pomo}i povratni~kim zajednicama u Hrvatskoj i da qudima koji se vrate u Hrvatsku olak{a ostanak i omogu}i dostojanstven `ivot.

Hrvatskoj, onda treba re}i da nismo mi pretwa kao {to nisu bili oni koji su 1942. godine ustali i napravili proboj, nego ste vi pretwa Hrvatskoj kao i oni iz 1941”, rekao je Pupovac.

Predsednik SNV-a nije precizirao na koga je konkretno mislio, ali, kako navodi Tawug citiraju}i izve{taj Hine, poznato je da je poslanik Suverenista @eqko Sa~i} nedavno u Hrvatskom saboru izneo optu`be za „{irewe neprijateqske i protivhrvatske propagande preko nedeqnika Novosti”, koje, kako se navodi, izdaje SNV.

„Bili ste pretwa Hrvatskoj i Evropi kao {to ste i danas”, rekao je Pupovac u govoru povodom godi{wice proboja Prvog kordunskog partizanskog odreda na Petrovoj gori.

Proboj vojnog obru~a na Petrovoj gori koji su pokrenule snage antifa{isti~kog pokreta, Pupovac je nazvao jednim od prvih zna~ajnijih proboja zahvaquju}i kojem je spa{eno gotovo 9.000 qudi.

„Oni su spasili jezgro antifa{isti~kog pokreta u ovom delu Hrvatske. Te qude su tada{we usta{ke vlasti zvali ~etnicima, kao {to danas neki nas nazivaju ~etnicima, a mi to nismo, niti su to bili oni”, naglasio je Pupovac.

Po{tu `rtvama polagawem cve}a u podno`ju Spomenika ustanku naroda Banije i Korduna odala je i saborska poslanica Mo`emo Ur{a Raukar Gamulin.

„Okupili smo se da obele`imo herojsku borbu protiv najve}eg zla u 20. veku, protiv nacizma, fa{izma i ~etni{tva, borbu protiv onih koji su sejali smrt na ovim prostorima”, rekla je Raukar Gamulin.

NEKADA[WI PREDSEDNIK SRPSKE KRAJINE JO[ U ESTONIJI Milan Marti} prinu|en

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta apelovao na Vladu Srbije da zvani~no zahteva da predsednik Republike Srpske Krajine Milan Marti} i drugi ha{ki osu|enici kazne zatvora slu`e u Srbiji.

U saop{tewu Saveza Srba navodi se da Marti} izdr`ava kaznu zatvora u Estoniji u uslovima koji nisu humani, odnosno, koji nisu u skladu sa propisanim standardima Ujediwenih nacija. Kako se isti~e, on je u posebno te{koj situaciji, jer ima {e}ernu bolest, a u zatvoru nema adekvatnu zdravstvenu za{titu, niti ishranu.

Tako|e, Marti} je prinu|en da sam pla}a tro{kove telefona i posete ~lanova porodice, navodi se u saop{tewu.

Savez Srba podse}a da se Marti} dobrovoqno predao Ha{kom tribunalu na dana{wi dan 2002. godine. Osu|en je na 35 godina zatvora.

Linta je istakao da Vlada Srbije ima obavezu da sa Me|unarodnim mehanizmom za krivi~ne sporove, koji je nasledio Ha{ki tribunal, razgovara i tra`i poboq{awe uslova u zatvoru za Milana Marti}a i druge ha{ke osu|enike i materijalno pomogne wihovim porodicama.

VEDRANA RUDAN O CRNOJ GORI:

Hrvatska kwi`evnica i kolumnistkiwa prepoznata po tome da nema dlaku na jeziku, Vedrana Rudan, komentarisala je stawe u Crnoj Gori i izabranog predsednika Jakova Milatovi}a, oceniv{i da se time ni{ta nije promenilo, odnosno da su Amerikanci ostali gospodari. „Crnogorci ne odlu~uju ni o ~emu, vi ste prodana zemqa. Isto kao i Hrvatska. Si{ao je ‚murta’, va{ stogodi{wi predsednik, a uzjahao ‚kurta’, ali gospodari su Amerikanci. Mila \ukanovi}a su potro{ili, u{li ste u NATO, ustoli~ili su nekog novog.

Crna Gora je dobila novog lutka, mla|eg, sa drugim vokabularom, ali se ni{ta nije promenitlo. Mi moramo znati da smo sluge ameri~kog kapitala”,

kazala je Rudan gostuju}i na podgori~koj Adria tv.. Primetila je, me|utim, da je Crna Gora, kako ka`e, dobila {armantnog predsendika, za razliku od Hrvatske.

„Na{i su krajwe prosti, predsendik vlade je divqak, predsednik

dr`ave isti takav divqak i oni ne skrivaju ni svoj primitivizam ni svoje porive”, rekla je Rudan. Prema wenim re~ima, politi~ari nisu qudi sa vizijom da `ele gra|anima dobro, oni, ka`e, `ele sebi dobro, prenosi Tanjug.

Milorad Pupovac

Milan Marti}

Vi ste prodana zemqa isto kao i Hrvatska

Pre`ivela pet dana u bespu}u

Viktorije na jednoj fla{i vina

^etrdesetosmogodi{wa `ena pre`ivela je pet dana u australijskoj zabiti na slatki{ima i jednoj fla{i vina.

Lilijan Ajp krenula je na kratki put u nedequ, putuju}i kroz gusto {ibqe u dr`avi Viktorija. U jednom trenutku, me|utim, pogre{no je skrenula, a ubrzo joj se vozilo zaglavilo u blatu. Sa sobom je imala samo fla{u vina koju je ponela kao poklon. Nakon pet dana u bespu}u, slasila~ke slu`be su je spazile iz helikoptera.

„Prvo {to mi je palo na pamet kad sam ih videla bilo je – voda i cigareta“, rekla je za kanal 9News. „Hvala bogu policajka je imala cigaretu.“

Priznala je da je mislila da }e umreti.

„^itavo telo je po~elo da mi se gasi u petak“, navela je Lilijan i dodala da je bila spremna da se preda.

U tim trenucima napisala je opro{tajno pismo porodici.

Sre}om, prona{li su je oko 60 kilometara od najbli`eg gradi}a, a zbog zdravstvenih problema nije mogla da hoda daleko. U automobilu je imala samo nekoliko slatki{a i nimalo vode.

„Jedina te~nost koju je imala Lilijan, koja ina~e ne pije alkohol, bila je fla{a vina koju je ponela da pokloni svojoj majci“, rekao je poru~nik policijske stanice „Vodonga“ Martin Torpej.

Vrlo ~udna situacija desila se nedavno u Melburnu, kada je vlasnik svoj elektri~ni Mercedes odvezao u servis, ali ga je neprijatno iznenadio iznos koji je morao da plati. Kada je proverio ra~un, primetio je da mu je napla}ena zamena motornog uqa i filtera uqa na vozilu koje ovo uqe uop{te i ne koristi.

On je odvezao svoj elektri~ni Mercedes u servis, a iznena|ewe se desilo prilikom pla}awa ra~una. Me|u nabrojanim tro{kovima bila je zamena motornog uqa i filtera. To je potpuno pogre{no jer Mercedes EQA pokre}e elektromotor koji sigurno ne zahteva zamenu uqa i filtera jer ih ni nema.

Ovaj neobi~an doga|aj se desio u Melburnu u servisu „3 Point Motors“. Vlasnik Mercedesa EQA 250 dobio je ra~un od 700 australijskih dolara, a u specifikaciji je stvarno bila zamena motornog uqa i filtera, {to

pokazuje video objavqen na TikToku.

„Problem je {to je ovaj automobil potpuno elektri~ni. Naplatili su mi zamenu uqa i filtera

rimo ponovo, 14. put danas – da, definitivno je elektri~ni.“ Napokon je stiglo i obja{wewe iz servisa, koji tvrdi da je re~ o nenamernoj gre{ci. Kako ^lan

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661

email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

uqa na potpuno elektri~nom automobilu. Ne hibridnom – potpuno elektri~nom“, mo`e se ~uti u videu. „Mislio sam da ovo jo{ jednom proverim. Vozim ovaj auto ve} dve godine, hajde da ga prove-

servisa je slu~ajno izabrao pogre{an kod usluge u specifikaciji ra~una, rekao je predstavnik servisa. Nije potrebno nagla{avati da je vlasniku Mercedesa uru~en ispravqen ra~un uz izviwewe.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Iz na{eg ugla, pro{lonedeqni australijski federalni buxet za narednu finansijsku godinu ostao je na`alost u senci tragi~nih doga|aja u Srbiji, koji su potresli i ~itavu srpsku zajednicu u Australiji. Rane i o`iqke katastrofe i tragedije koju smo do`iveli le~i}emo jo{ dugo, ali ni bogato

Buxetske muke

kredite, zbog drasti~nog skoka nominalne i realne kamatne stope. Ipak za taj blagi ekonomski cunami te{ko da bismo mogli kriviti novoizabranu laburisti~ku vladu, jer je inflacija ve} po~ela da divqa za vreme prethodne vlade. Analiza novog federalnog buxeta jasno ukazuje da se Elbanizeova vlada trudi da ekonomski prora~un bude izbalansiran i korektan. Bez obzira na taj skromni ali gorak utisak ostaje ~iwenica da vlada nije imala ~ime impresionirati bira~e. Posebno ne one koji grcaju u dugovima i bore se sa dramati~nim porastom svojih mese~nih rata. Jedna od naj~udnijih odluka je i ta da se uprkos svim problemima sa rastom cena nekretnina u posledwoj deceniji

se uporede stavovi liberala i zelenih po pitawu novog buxeta, ispada da je aktuelna vlada negde u „zlatnoj sredini“. Ako ba{ i nemamo izbora, onda je Elbanizeova umerenost neminovnost koja nema neku realnu ekonomsku alternativu u ovom trenutku. Federalni blagajnik Xim ^almers to ose}a i zato stalno nagla{ava tu potrebu za ekonomskim kompromisom, koji bi pomirio surovu realnost sa lepim `eqama bira~a. Rezultati takvog balansa su vidqivi i u politi~koj praksi, jer laburisti bele`e daqi porast svoje popularnosti u odnosu na koaliciju. Iako do novih federalnih izbora ima jo{ dosta, ne treba zanemariti ni ~iwenicu da i ova vlada ne ispu{ta to iz vida. Pri~a o `eqe-

Takse za izdavawe paso{a u Australiji najskupqe u svetu

Australija je najskupqa zemqa na svetu kada su u pitawu takse za izdavawe paso{a u 2023. godini. Posrednik u osigurawu za iseqenike, Vilijam Rasel, nedavno je analizirao tro{kove izdavawa li~nih karti i paso{a {irom sveta kako bi otkrio koja su dokumenta najskupqa ili najjeftinija za pribavqawe. Po ukupnoj ceni od 230 ameri~kih dolara (ili ta~nije 325 australijskih dolara), paso{ Australije je daleko najskupqi. [tavi{e, Australija napla}uje najvi{e za studentsku vizu sa prose~nom naknadom od 452 dolara.

Kolika je taksa za izdavawe paso{a u Srbiji

Srbije nema na navedenoj listi zemaqa, {to ne zna~i da je ne mo`emo uporediti sa ostalim dr`avama sa liste. Taksa za izdavawe paso{a u Srbiji iznosi 3.600 dinara, {to je po visini takse i kursu dinara naspram dolara u trenutku pisawa ovog teksta 33,68 dolara. Ono {to nije predmet gorwe statistike, ali je bitno za svakodnevne potrebe gra|ana, su takse koje se odnose na izdavawe putne isprave u posebnim situacijama. Tako je taksa vi{a ukoliko se tra`i izdavawe paso{a po hitnom postupku i iznosi 8.600 dinara. Za izdavawe novog paso{a iako trenutno posedujete paso{ ~iji je rok va`ewa du`i od sedam meseci, taksa je 4.200 dinara, odnosno 9.200 dinara ako se paso{ izdaje po hitnom postupku.

Ukoliko vam je paso{ ukraden ili ste ga izgubili, taksa za prijavu nestanka paso{a iznosi 900 dinara.

Australiju prati Meksiko sa 170 dolara, [vajcarska (140 dolara) i Italija (135 dolara) ne zaostaju mnogo, usko ispred Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Po ukupnoj ceni od 130 dolara, SAD su peta najskupqa zemqa kada su u pitawu takse za paso{. SAD tako|e napla}uju najvi{e za turisti~ku vizu po prose~noj ceni od 127 dolara.

i relativno sre|eno australijsko dru{tvo nije imuno na takve traume. U ovda{wim medijima masakri u Srbiji nisu zavredeli neku doma}u polemiku i mnogo pa`we, ali su te vesti ipak bile jedne od udarnih u tih nekoliko dana.

Buxet je naravno bio glavna tema doma}ih medija, {to je i uvek slu~aj po~etkom maja. Laburisti~ka vlada na ~elu sa federalnim premijerom Entoni Elbanizijem ostvarila je umerenost u svojoj prvoj godini vladavine. To se mo`e jasno zakqu~iti na osnovu najnovijeg buxeta koji u principu ne obe}ava ni{ta dobro ali i ne nagla{ava ni{ta lo{e. Tako bi narodnim re~nikom mogle da se opi{u mere koje vlada preduzima da sanira posledice ekonomske postkovid krize, koju sada aktivno svi zajedno pro`ivqavamo. Najve}e `rtve prve godine laburisti~ke vlade bili su bez sumwe svi oni koji imaju hipotekarne

nastavi sa pove}awem kvote za nove migrante. Ta odluka bi mogla, smatraju ekonomisti, dodatno da dolije „uqe na vatru“ i pove}a nestabilnost tr`i{ta nekretnina. Koliko je to tr`i{te rawivo te{ko je precizno opisati, a mnogi eksperti smatraju je ono odavno na „staklenim nogama“ i ve{ta~ki odr`avano. To se radi naj~e{}e putem dodatnog priliva migranata, koji uglavnom dolaze sa sve`im kapitalom u zemqu i orni da vrlo brzo ulo`e u neku nekretninu, {to naravno pove}ava tra`wu i dovodi do rasta cena.

Opozicija ponovo optu`uje vladu za rasipni{tvo i da se razbacuje novcem poreskih obveznika, iako ni sama nije bila ni{ta boqa posebno u posledwih nekoliko godina svoje vladavine. Zeleni ~ak smatraju da je vlada previ{e {tedqiva, i da to ne}e doneti nikakve kvalitativne promene u budu}nosti. Zato ako

nom i planiranom suficitu je lepa i mo`da ~ak i ostvariva, ali uvek postoji ono „ali“. Jer ne{to }e se ve} ispre~iti u me|uvremenu na tom putu da se taj „nasu{ni“ suficit zaista i dogodi, kao {to je bio slu~aj i sa prethodnim koalicionim vladama. Ovog puta u svetlu aktuelnih globalnih de{avawa, koja se pre svega reflektuju i na doma}u ekonomiju, niko ba{ ozbiqno i ne shvata ta obe}awa.

Prose~nom gra|aninu Australije sada je va`no kako pre`iveti narednih godinu ili dve, dok se kamatne stope i inflacija ne smire. Zato bi novi buxet mogao i da se posmatra iz tog li~nog ugla. Bez velikih o~ekivawa ali i strahovawa, po onom starom principu „samo da ne bude gore a boqem se i ne nadamo“.

sasajankovic28 @SasaJankovic28

sasajankovic28

Na drugom kraju spektra, paso{ ^e{ke Republike ko{ta samo 27 dolara, {to ga ~ini najjeftinijim na svetu, prema istra`ivawu Vilijama Rasela. Evropa dominira na listi prvih pet najjeftinijih, a Letonija (29 dolara), [panija (33 dolara), Poqska (35 dolara) i Slova~ka (35 dolara) zaokru`uju listu zemaqa sa najpovoqnijim paso{ima. Svaki od standardnih gore navedenih paso{a va`i 10 godina.

KROKODIL OD 5 METARA

NAPAO ^UVARKU

^uvarka je „izgubila mnogo krvi” po{to ju je krokodil od 4,8 metara napao u parku reptila u Krokosaurus Kovu, u Darvinu, Australiji. @ena (34) je stavqala biqku u ogra|eni deo kod krokodila po imenu Lav, kada ju je reptil napao. Posmatra~i su rekli da je `ena imala sre}u da je pobegla i da je to prvi put da je krokodil takve veli~ine, ugrizao jednog od radnika. U parku reptila i ranije je bilo ujeda mawih krokodila.

Portparol NT VorkSejf potvrdio je da se napad dogodio i da je istraga sada u toku.

„Zbog privatnosti pacijenata, nismo u mogu}nosti da pru`imo vi{e detaqa o povredi. Po{to je na{a istraga u toku, daqe komentare ne}emo davati“, naveo je.

Krokosaurus Kov na svojoj veb stranici tvrdi da donosi „neke od najve}ih morskih krokodila u Australiji i da se mo`e pohvaliti najve}im svetskim prikazom australijskih gmizavaca“. U parku posetioci imaju priliku da plivaju sa krokodilima i da ih hrane. O prethodnom napadu maweg krokodila u parku, biv{i ~lan osobqa je navodno rekao: „Bio je prili~no lo{ ujed, verovatno pre godinu do dve godine, gde je maloletnog ~lana osobqa zapravo ujeo jedan od mawih krokodila“.

U me|uvremenu, strahuje se da su nestalog ~oveka pojeli krokodili nakon {to je par japanki prona|en na obali reke u Kvinslendu . Kevin Darmodi (65) pecao je na reci Kenedi na krajwem severu dr`ave kada je iznenada nestao sa obale reke. Obli`wi kamperi i ribari ka`u da su ~uli prskawe i „uzbunu“, a zatim su kasnije rekli: „Wegove japanke su ostavqene na obali“. „Mlada osoba je iza{la na put vi~u}i ‘oti{ao je, oti{ao je’, a moj drug je otr~ao niz obalu i rekao da je voda sva uzburkana i prqava, mogli ste da vidite da se ne{to lo{e dogodilo”, rekao je. Harison je rekao da je uobi~ajeno videti „gomilu velikih krokodila“ u tom podru~ju.

Porodica iz okoline Sidneja odbila 50 miliona dolara da se iseli iz svoje ku}e

DOME SLATKI DOME

Porodica nastawena u blizini Sidneja `ivi u „dvorcu“ na svom velikom imawu. Oko wih ni~u moderne zgrade u ~iji se arhitektonski stil ovaj porodi~ni dvorac ne uklapa.

Porodica u Australiji je ostala odlu~na da ne proda svoje imawe veli~ine oko 2 hektara u okolini Sidneja, uprkos posledwoj ponudi od 50 miliona dolara. Iako se wihovo imawe sada nalazi okru`eno nizovima novih ku}a, usred novoizgra|enog kompleksa u oblasti Ponds u blizini grada Kvekers Hil, porodica Zamit i daqe ne razmi{qa o seobi. Iako bi ve}ina qudi bila odu{evqena da im neko ponudi toliki novac za nekretnine koje poseduju, porodica Zamit je odbila sve ponude.

Wihovim kom{ijama ne smeta {to oni `ele da ostanu, jer ispred ku}a imaju mir slepih ulica, umesto uobi~ajene ulice sa saobra}ajem. „^iwenica je da je ve}ina stanovnika prodala svoja imawa pre mnogo godina, a oni su ostali. Svaka im ~ast“, rekao je Tejlor Bredin, agent kompanije za nekretnine. Bredin je procenio da bi na tom zemqi{tu moglo da se izgradi do 50 ku}a, pri ~emu bi svaka podeqena parcela potencijalno ko{tala oko milion dolara.

Dajan Zamit (51) ranije je razgovarala sa agencijom i prisetila se pro{losti tog kraja, opisuju}i ga kao „poqoprivrednu zemqu pro{aranu malim ku}ama i vikendicama od crvene cigle“. Ona se u ovaj kraj doselila pre 17 godina.

„Svaki dom je bio jedinstven i bilo je toliko prostora - ali ne vi{e. To jednostavno nije isto”,

rekla je ona. Ve}ina susednih parcela prodata je jo{ 2012. godine - {to zna~i da je pre 10 godina imovina Zamitovih vredela oko 4,75 miliona dolara. Wihov dom se nalazi oko 40 minuta vo`we od centra Sidneja i nudi

panoramski pogled na Plave planine. Susedne ku}e su gusto izgra|ene do linije ograde imawa. Video snimak na Tviteru pokazao je kako Zamitovi svih godina hrabro odolevaju seobi iz svog voqenog doma.

Imawe nekada

Imawe danas

Obele`ena slava Sv. Vasilije Ostro{ki u Pertu

Na dan svetog proroka Jeremije, u nedequ 14. maja parohija Svetog Vasilija Ostro{kog obele`ila je hramovnu slavu - dan Vasilija Ostro{kog, koji se slavi 12. maja. Zbog neizvodqivosti obele`avawa slave na sam dan, ovim su prakti~no obele`ena dva sveca. Stare{ina ove severne pertske parohije Sv. Vasilija Ostro{kog, protojerej Stanko Srbqanin vr{i bogoslu`ewa u aborixinskom kolexu Klontarf u Meningu. Ovoj sve~arskoj slu`bi u punoj sali velikog hri{}anskog hrama ovog kolexa, ocu Stanku su saslu`ivali protojerej Boban Vojinovi} i |akon Volter, [kotlan|anin pravoslavne vere. Slu`bi su tako|e pomagali redovni posetioci i parohijanimladi Australijanci koji su primili pravoslavqe u ovoj parohiji.

Na kraju slu`be otac Stanko je odr`ao propoved podse}aju}i na zna~aj Vasilija Ostro{kog u istoriji pravoslavqa. Nakon besede, otac Stanko je ~estitao slavu svim slavarima i prisutnim parohijanima koji nesumwivo po{tuju ovog svetiteqa. Potom je prisutne pozvao na slavski ru~ak u obli`wi centar Senteneri park, u ~ijoj se sali odr`avaju sve~ani skupovi parohije. Ove godine doma}in slave bila je porodica

Savi}, Jelena i Velimir, sa wihovo ~etvoro dece, a treba pomenuti da je peto na putu. Velimir je ina~e umetnik u drvorezu, ranije poznat na{im ~itaocima, u~esnik raznih izlo`bi i menifestacija u srpskoj zajednici.

Nakon slu`be, jo{ ispred crkve doma}ini su podelili deci paketi}e, a potom su svima na ulazu u salu upu}ivali srda~nu dobrodo{licu uz rakiju i slavsko `ito. Otac Stanko je posle molitve obavio osve{tawe i zalivawe slavskog kola~a crvenim vinom i se~ewe kola~a koji je potom celivao i okretao na radost mnogobrojne dece. Uz nekoliko drugih ~lanova parohije, Savi}i su sve vreme neumorno, s osmehom i vedrinom poslu`ivali punu salu gostiju, nikog ne zanemaruju}i. Doma}in slave Velimir je, prema starom obi~aju, simboli~no predao deo slavskog kola~a narednom doma}inu, Vlatku Dedovi}u.

Tako je ove godine, zalagawem uzorne mlade porodice Savi} i stare{ine parohije Vasilija Ostro{kog oca Stanka, kako je on sam primetio, masovnije nego ikada i veoma sve~ano obele`en veliki pravoslavni praznik, dan svetiteqa Vasilija Ostro{kog.

Mira Dragovi}

\ur|evdan

Crkvena op{tina Sv. Georgije u Sent Albansu proslavila je u nedequ, 14. maja svog za{titnika i molitvenika, Sv. Velikomu~enika i Pobedonosca Georgija. Svetom Liturgiju je obavio stare{ina hrama sve{tenik Borislav Petrovi}

uz saslu`ewe sve{tenika Mili}a Raki}a iz Rokbenka i proto|akona Miodraga Tomi}a, a u prisustvu velikog broja vernog naroda. Doma}

ica ovogodi{we slave bila je @ivana Jovanovi} sa porodicom, dok se za doma}ina naredne godine prihvatio Rade Ne{ovanovi}.

Nakon Svete Liturgije prelomqen je slavski kola~ u slavu i ~ast Sv. Georgija, a zatim je otac Borislav besedio na jevan|elsku temu, ~estitaju}i svim prisutnima slavu i pozvao na slavski ru~ak koji je poslu`en u crkvenoj sali. U samoj sali okupilo se oko 250 gostiju, atmosfera je bila sve~ana ali i vesela jer su najmla|i u narodnim no{wama koristili svaku priliku da povedu srpsko kolo i time odu{eve starija pokolewa koja su ih sa u`ivawem i nadom gledala. Kolo srpskih sestara je poslu`ilo bogat slavski ru~ak, a dru`ewe je uz pesmu i tradiciju trajalo do ranih ve~erwih ~asova.

PROSLAVILI SVOG ZA[TITNIKA, SV. VELIKOMU^ENIKA I POBEDONOSCA GEORGIJA

dostojanstveno obele`en

предаје четвртину колача Раду Нешовановићу

Најмлађи дочекују госте у народним ношњама

Жито и славски колач за све присутне госте

Гости на славском ручку

Slava Kolexa Svetog Save u Sidneju

U sredu 10. maja 2023. godine, Kolex Svetoga Save u Varovilu, proslavio je svoju Krsnu Slavu, praznik u kojem se obele`ava Spaqivawe mo{tiju Svetog Save na Vra~aru. Molitvu i ~in lomqewa slavskog kola~a obavio je sve{tenik Miodrag Peri} uz saslu`ewe proto|akona Petra Mraki}a, a uz prisustvo velikog broja sve{tenika sidnejskog namesni{tva, |aka i zaposlenih na Kolexu.

Slava Kolexa „Sveti Sava“ ove godine je proslavqena tiho na tradicionalan na~in, jer su svim prisutnima srca i misli bile usmerene na tragediju koja se dogodila nekoliko dana pre praznika na tom istom „Vra~aru“.

PORTRET SLIKARKE Milena Mijatovi}

Slikawe kao probu|eni talenat koji je strpqivo ~ekao svoj trenutak

Milenu Mijatovi}, na{u sugra|anku mnogi od na{ih zemqaka u Sidneju ne poznaju. Do{la je u Australiju davne 1993. god i mislila je da }e to biti samo na kratko. Godina nepla}enog odsustva u malom gra|evinskom preduze}u u Malom Zvorniku na obali velike jedinstvene Drine, nije bila dovoqna za opredeqewe ostati ili se vratiti. Tako su se godine nizale. @elela je da se upozna sa mogu}nostima `ivqewa u Australiji. Ni posle dve prethodne turisti~ke posete nije bila sigurna {ta je o~ekuje u smislu du`eg boravka i rada u Australiji. Svakako je privla~ila razli~itost ovog kontinenta od svega {to je do tada videla. Uz povremeni slikarski rad uspela je da zadr`i ineresovawe i nadasve talenat. Posle prestanka aktivnog rada u struci - gra|evinarstvu i arhitekturi, poku{ava da svoje vreme i `ivot ulep{a radom u ne~emu {to je oduvek volela.

Kako sama zna da ka`e, misli da je talenat za slikawe i pisawe uvek ose}ala a ponekad i prenosila na papir. Talenat je ~ekao svoje vreme. Povremeno je tako|e pisala za na{e novine: ~lanke, intervjue sa poznatim Srbima u Australiji. Neka pisawa nije objavila i jo{ uvek sede u wenim bele{kama. Poku{avala je da svojim re~ima izrazi divqewe i pribli`i ~itaocima zanimqive i drage Srbe u dijaspori qudima koji to zaslu`uju.

Milenin slikarski rad intenzivno zapo~iwe polovinom 2019. Godine odlaskom u Evropu.Iz Australije joj je najvi{e nedostajao {tafelaj, papir, boje. Prikupila je i osve`ila memorije drage Srbije. O`ivele su uspomene na zavi~aj, brdovito Podriwe, ravnu pra{wavu Ma~vu, na Istru, jedinstven pe~at italijanske arhitekture i sve to je bilo neiscrpna inspiracija za wene nove slike i crte`e. Od tada wena avantura traje. Nije mogla da sa~eka da se vrati i nastavi rad na portretu Novaka \okovi}a. Wena ideja da Novaka predstavi kao sveca je jedinstvena. U samom po~etku

je bila optere}ena da li }e da pogodi lik i izraz. Do{la je na ideju posle Novakovog osvajawa 16 Gren titule i 7 na AO. Na slici su dopisivani novi GS turniri. Ovaj Milenin akvarel se objavquje prvi put javno.

Ona `eli da taj simbol Novaka kao sveca sa~uva kao svoj original. Bila je i priprema 2022. da se prenese kao mural na jednu od gradskih fasada u Sidneju i naravno to se tada pokazalo kao nemogu}a misija. Kada je izme|u mozaika i akvarela odabrala akvarel, wen `ivotni partner, slikar i fotograf Milorad Jovi~i}, tako|e poznat kao Michael Joyce joj je pomogao i uticao na weno opredelewe, ali i upozorio da je akvarel najte`a slikarska tehnika. Sama je sebe iznenadila prvom slikom pejza`a iz “Royal Nacional Park”,koji je uradila po instrukcijama svog partnera u punom nadahnu}u. Poku{ava slike slo`iti u eseje i pripremiti za budu}u samostalnu izlo`bu u Australiji. Znawe iz tehnike i arhitek-

ture joj je pomoglo da svoje studije koncepta, kompozicije i boja usavr{i i da slike budu privla~ne galeristima i posetiocima. Priznawe je do{lo sa prvim izlagawem 2022. godine na 62. godi{woj izlo`bi u “ART Center Bankstown” za koju je poslala 3 svoje slike. Jedna prva nagrada i jo{ jedna u finalu su izabrane od 170 slika i to je bio uspeh koji nije o~ekivala. @elela je da samo poka`e ne{to od svojih radova. Podstrek je bio tu. “Po~ela sam vi{e da radim u prirodi, da zapa`am boje oko sebe, da oslu{kujem prirodu, qude…”

Ove godine u junu je 63. izlo`ba u „ART Center Bankstown” i 3 nove Milenine slike }e biti opet vi|ene u istoj galeriji. Tako|e, ponovni odlazak u Srbiju ove godine bi}e obele`en samostalnom izlo`bom i u~e{}em u slikarskoj koloniji u wenom Malom Zvorniku. Na{oj Mileni `elimo mnogo uspeha u slikarskoj karijeri sa `eqom da nas izve{tava o wenim daqim uspesima.

Сликарка Милена Мијатовић

Besmrtni puk za Dan pobede u Pertu

Ve} dugi niz godina ruska zajednica Perta obele`ava Dan pobede nad fa{izmom, 9. maj, a wima se redovno, i na poziv i spontano, prikqu~e mnogi ~lanovi srpske zajednice. Jubilarne datume ruska zajednica obele`ava uglavnom velikim sve~anostima, sa u~e{}em na{ih umetnika i zvanica, a svake godine se pola`e cve}e na spomen

obele`ju sa ve~nom vatrom u Kings parku, na najlep{em i najpopularnijem mestu u gradu, s pogledom na centralni gradski distikt i reku Svon.

Kratku {etwu, polagawe cve}a i kra}i program je kao i svake godine organizovao koordinator ruske zajednice Andrej Abrosimov, a uz wega je bio i Kosta Me{~er-

jakov, tako|e aktivan u wihovoj zajednici. Nakon pozdravne re~i i munuta }utawa za pomen `rtvama rata, prisutni sa fotografijama svojih bli`wih u~esnika otaxbinskog rata i Crvene armije - Besmrtnog puka, su redom kratko govorili o wima.

Koliko je vreme i mesto dozvoqavalo, ~ule su se i potre-

PISMO UPU]ENO ^LANOVIMA SRPSKE ZAJEDNICE POVODOM

TRAGEDIJE U BEOGRADU I MLADENOVCU

Odvojimo vreme i snagu usmerimo ka poboq{awu odnosa unutar porodice i na{e zajednice

Ovo saop{tewe prosle|ujem u nastojawu da odam priznawe za stra{ne tragedije koje su se dogodile u Beogradu u protekla dva dana. Iz negodovawa me|u ~lanovima na{e zajednice, o~igledno je da se udarni talasi ovih tragedija svakako ose}aju i izvan granica na{e mati~ne zemqe. Razumqivo, svi smo u {oku zbog veli~ine ove ogromne tragedije i na{e sau~e{}e upu}ujemo svim porodicama koje su direktno pogo|ene gubitkom svojih najmilijih, kao i celoj na{oj naciji u `alosti. Ovo }e svakako ostaviti nezaboravan trag u istoriji na{e kolektivisti~ke kulture kojom se svi ponosimo. Ove tragedije govore o tome da se svet mewa velikom brzinom i svojim korakom oduzima nevinost i mladost na{oj deci. To je preoblikovawe na{ih mla|ih generacija i demonta`a osnovnih vrednosti na{e kulture i na{e nacije, bez na{e saglasnosti i dozvole.

Koliko god ove tragedije trenutno izgledale me|u svima nama nadrealno, trebalo bi da odvojimo vreme i razmislimo o va`noj ulozi koju svi igramo u vaspitawu na{ih mla|ih generacija. Uloga koja je postepeno erodirala kroz brze zahteve modernog dru{tva nametnute svakom od nas. I dok }emo svi prirodno iskusiti odre|eni stepen {oka i poricawa kao na{ primarni odgovor, va`no je da na|emo snagu da usmjerimo ova stawa ka proaktivnom doprinosu i posve}enosti poboq{awu prvo unutar na{ih porodica, a zatim i unutar na{e zajednice. Kao profesionalci, nastavnici, roditeqi i qudska bi}a, svi smo podstaknuti veli~inom ove tragedije da ponovo procenimo i preispitamo prioritete u na{im `ivotima. Da odvojimo vreme i priznamo ono {to je najva`nije u na{im `ivotima i da se posvetimo proaktivnim naporima da podr`avamo

jedni druge na dosledan na~in sada i daleko nakon ovih mra~nih dana koji su nam svima nametnuti. ^ak i najmawe li~no uskla|ivawe sa na{im qudskim, kulturnim i religioznim osnovnim vrednostima sigurno }e se ura~unati u va`an akumulativni i kolektivni napor da se ispravi budu}nost na{ih mla|ih generacija. Zajedno mo`emo sigurno podr`ati jedni druge i na{u zajednicu ka boqoj budu}nosti. S tim u vezi, prila`em dodatne resurse koji su besplatno dostupni roditeqima da podr`e i olak{aju roditeqske napore i daju zna~ajan doprinos vaspitawu svoje dece. Tako|e bih `elela da podsetim sve da je subvencionisana psiholo{ka pomo} i podr{ka dostupna svakom nosiocu Mediker kartice, bez obzira na godi{te. Za vi{e informacija u vezi sa ovim nivoom dostupne profesionalne podr{ke slobodno razgovarajte sa lokalnim lekarima op{te prakse ili nam se obratite direktno na reception@ purehss.com. Sna`no ohrabrujem sve da odvoje malo vremena i pregledaju ove resurse kao va`nu preventivnu meru. Na kraju, nadam se da ova tragedija tako|e mo`e da nam otvori o~i za va`nu ulogu koju svi mo`emo da odlu~imo da preuzmemo u oblikovawu pravca na{e kolektivne budu}nosti.

S po{tovawem, Daliborka Lazarevi}

BBSocSc (Psych), BApplSc (Psych) (Hons), MPsych( Clinical), MAPS. Clinical Psychologist Provider No: 4229865K

Korisni linkovi: https://www.triplep-parenting.net.au/ vic-uken/triple-p/ https://headspace.org.au/our-impact/ campaigns/by-their-side/ https://www.helpguide.org/ https://raisingchildren.net.au/pre-teens

sne pri~e i kapnula pokoja suza za dedovima, odnosno pradedovima ili prababama prisutnih potomaka. Na kraju se zajedni~ki otpevala poznata ruska ratna pesma „Ka}u{a“, koja se na ovaj dan pevala i u drugim krajevima sveta gde se obele`avao Dan pobede. Skupu je prisustvovalo nekoliko ~lanova srpske zajed-

nice, ukqu~uju}i predstavnike Moto kluba „No}ni vukovi“, koji svake godine prisustvuju obele`avawu Dana pobede nad fa{izmom. Proteklih godina oni su i sami organizovali program, defile kroz grad i posetu Memorijalu u Kings parku.

Mira Dragovi}

сликама Бесмртног пука

MEKSIKO – ZEMQA MAJA, KULTURE I TROPSKIH PLA@A

Meksiko je peta dr`ava po veli~ini u Americi, a ~etrnaesta u svetu. Broj stanovnika prema proceni iz 2021. godine, iznosio je preko 126 miliona. Po broju izvornih govornika {panskog jezika nalazi se na prvom mestu. Smatra se da su prvi qudi na Meksi~ku visoravan do{li pre ~etrdeset hiqada godina. Nacionalno pi}e je tekila, a ova dr`ava je poznata i po svojoj hrani: qutoj, za~iwenoj i preukusnoj, sa neizbe`nom ~ili papri~icom. Prema Svetskoj turisti~koj organizaciji, Meksiko je glavna turisti~ka atrakcija u Latinskoj Americi i deseta najpose}enija zemqa na svetu.

Smatra se da su prvi qudi na Meksi~ku visoravan do{li pre ~etrdeset hiqada godina. Nakon toga do{lo je do formirawa prvih civilizacija. Ove civilizacije su, iako osvojene od strane [panije, ipak ostavile ogromno nasle|e, koje i daqe `ivi i nadopuwuje se sa prirodnim lepotama Meksika. Najve}i procenat stanovnika je katoli~ke veroispovesti i odmah iza Brazila, Meksiko je zemqa sa najve}im brojem katoli~kih

vernika na svetu.

Zvani~na valuta Meksika je “peso”, nacionalno pi}e tekila, a ova dr`ava je poznata i po svojoj hrani: qutoj, za~iwenoj i preukusnoj, sa neizbe`nom ~ili papri~icom.

Rajska tropska destinacija

Prema Svetskoj turisti~koj organizaciji, Meksiko je glavna turisti~ka atrakcija u Latinskoj Americi i deseta najpose}enija zemqa na svetu. Za tu pose}enost najvi{e su zaslu`ne kulturne i prirodne lokacije koje je UNESCO svrstao kao Svetsku ba{tinu. Najpoznatije kulturno – istorijska destinacija su svakako Tenothiuacan i Chichen Itza

Tenothiuacan je jedan od najve}ih gradova drevnih indijanskih civilizacija, i danas delom o~uvan i pod za{titom UNESCO-a.

Nalazi se u blizini Meksiko Sitija, a smatra se da je grad nastawivalo vi{e indijanskih civilizacija, u razli~itom periodu (ime poti~e od Asteka, zapisi o gradu se nalaze kod Maja, smatra se da su mnoga drevna plemena imala svog uticaja na ovaj grad). Chichen Itza je najve}i majanski grad koji se nalazi na Jukatanu, i uvr{ten je u “novih sedam svetskih ~uda” 2007.godine. Ovo arheolo{ko utvr|ewe, koje je tako|e deo UNESCO-ove ba{tine, godi{we poseti preko 1,4 miliona qudi.

Dok sa jedne strane Meksiko predstavqa spoj neverovatnih kultura, tradicija i jezika, sa druge strane je i velika turisti~ka destinacija, budu}i da se nalazi i na Tihom okeanu i na Karipskom moru. Najatraktivnije turisti~ko odredi{te je Akapulko, na obali Tihog okeana, a godi{we ga poseti oko 2 miliona turista, dok su na Karipskom moru najpoznatija letovali{ta: Kankun, Merida, Siudad del Karmen, a svakako jedno od najlep{ih, Plaja del Karmen. Jedno je sigurno, zemqa tako bogata istorijskom ba{tinom, `ivopisnim predelima, nestvarno lepim pla`ama, drevnim legendama, i tekovinama najstarijih civilizacija sveta nesumwivo ostavqa trajni utisak na svakoga ko je poseti. Borave}i u Meksiku, iz centralnog dela

Jukatana u prepodnevnim satima stigli smo na obale Meksi~kog zaliva i krenuli da upoznamo wegov izuzetno zanimqiv biqni i `ivotiwski svet.

Na obodima xungle, na severoistoku Jukatana, dospeli smo u za{ti}eno podru~je rezervata biosfere koje ~ini park prirode Rio Lagartos. Ko se krije u {umi mangrova

U bukvalnom prevodu s {panskog, naziv rezervata je „reka gu{tera”. Na podru~ju Latinske Amerike re~ „lagartos” me|utim zna~i i „aligator” i predmet je zabune. Prvi [panci koji su ovde stigli i ugledali kro-

kodile izgleda da su ih pome{ali s aligatorima i laguni dali ovaj naziv. Tako|e, naziv „rio” (reka) nastao je jo{ jednom zabunom osvaja~a koji su, kao u slu~aju Rio de @aneira, od duboke lagune pomislili da je u pitawu delta reke.

Nakon obilaska ru`i~astih jezera, magistralom smo se odvezli u park prirode koji ~ini velika laguna s ostrvcima {ume mangrova. Pristigav{i u istoimeno, uspavano ribarsko selo Rio Lagartos, na obali, ukrcali smo se u ~amac i krenuli u plovidbu lagunom. U ovom, najzapadnijem delu, laguna je {iroka i voda ne{to dubqa, te je na{ ~amac

Meksiko (Sjediwene Meksi~ke Dr`ave) se grani~i sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama na severu, na jugoistoku sa Gvatemalom i dr`avom Belize, a na zapadu i istoku je okru`ena Tihim okeanom, Meksi~kim zalivom i Karipskim morem. Sa povr{inom od skoro 2 miliona km², Meksiko je peta dr`ava po veli~ini u Americi, a ~etrnaesta u svetu. Broj stanovnika prema proceni iz 2021. godine, iznosio je preko 126 miliona, od toga, prestonica Meksiko Siti prelazi broj od 22 miliona stanovnika, {to je ~ini tre}im najnaseqenijim glavnim gradom na svetu.

pojurio ka istoku, na mesto gde je zbog dubine vode od polovine do samo jednog metra brzina kretawa na odre|enim mestima donekle ograni~ena.

Naj~uveniji stanovnici lagune su krokodili. Zbog izuzetne turisti~ke pose}enosti i ~amaca koji lagunom plove tokom ~itave godine, krokodili su navikli na prisustvo qudi. Skrivaju se u plitkim vodama ispod ostrvaca {uma mangrova i prilaze blizu ~amaca jer ih u svrhu dobrih fotografija i zadovoqnih turista barbe ~esto hrane. Kada pojedu posledwi zalogaj, krokodili podignu glavu i usprave je visoko iznad vode. Nalik bebama koje nakon jela dr`imo u naru~ju uspravno, kako bi podrignule, i krokodili imaju istu fiziolo{ku potrebu. Pa`qivo ih posmatraju}i primetili smo kako ovo ~ine delimi~no zakloweni od radoznalih pogleda, u {umi mangrova.

Ukusna hrana u obliku ribe ~esto privu~e i druge stanovnike lagune u kojoj `ivi veliki broj razli~itih vrsta ptica, s obzirom na to da je Rio Lagartos raj za qubiteqe posmatrawa ptica i pasionirane ornitologe. „Grobqe” kraba i ru`i~asta jezera

Pre kupawa u moru, barba nam je u maloj, plasti~noj kofici doneo specifi~no, lekovito blato koje je napunio u obli`woj „majanskoj bawi” i ponudio nam da se nama`emo. Mazawe blatom i vreme potrebno da se ono osu{i poslu`ilo je za {etwu pustom pla`om gde sam nai{la na „grobqe” kraba i rupice u pesku u kojima se skrivaju, bezbroj {koqki, ali i jednu mrtvu morsku buba{vabu.

Na istoku rezervata nalazi se Las Koloradas, nekoliko pink ru`i~astih slanih jezera u ~ijem se sastavu nalazi i istoimeno selo. Ve}ina seqana zaposlena je u va|ewu morske soli iz ovih jezera, koja svoju ru`i~astu boju duguju algama u ovoj boji, planktonima ili vrsti {kampa koji `ive u slanoj vodi. Zanimqivo je da u rezervatu `ive flamingosi koji se ra|aju beli i svoju jarko ru`i~astu boju dobijaju vremenom, hrane}i se algama iz ovih jezera.

^apqe, pelikani, galebovi i posetiocima omiqeni ru`i~asti flamingosi `ive na ostrvima {ume mangrova i na vrhovima drve}a svijaju svoja gnezda. Pelikani koji `ive na Jukatanu ~esto nisu beli, ve} sivkasti i pegavi, i nije ih uvek lako primetiti jer se bojom, naro~ito na kopnu, ~esto utope u okolinu.

Na obali okeana, razli~ite vrste ribe, {kampi i jastog smewuju se na meniju. Osim pr`ene i pe~ene ribe, specijalitet ovog dela Jukatana je sevi~e, ina~e poreklom iz Perua. Jelu od `ive ribe, koja se isecka i marinira u soku od limete ili gorke pomoranxe, zbog ~ega od kiselosti potpuno pobeli i izgleda kao da je skuvana, dodaju se iseckani paradajz, crni luk, ~ili paprika i druge lokalne vrste paprike, krastavci i sve` korijander, i jelo izgleda kao veliki tawir salate. Buen Provecho! Prijatno!

Meksiko je glavna turisti~ka atrakcija u Latinskoj Americi i deseta najpose}enija zemqa na svetu

Las Koloradas, nekoliko pinkru`i~astih slanih jezera

^i~en Ica je najve}i majanski grad

”Grobqe” kraba

TRI DECENIJE OD SMRTI VELIKE PESNIKIWE

DESANKA MAKSIMOVI]

(DIVCI, VAQEVO, 16. MAJ 1898. –BEOGRAD, 11. FEBRUAR 1993.)

Desanka Maksimovi} je bila srpska pesnikiwa, profesorka kwi`evnosti, ~lanica Srpske akademije nauka i umetnosti i jedna od najzna~ajnijih li~nosti srpske poezije. Naj~e{}i motiv u wenoj poeziji je bila qubav i wena re~, odnos prema svetu i filozofija pesni~ke prirode. Weno pesni~ko geslo je bilo da poezija treba da bude razumqiva, iskrena, otvorena prema ~oveku i `ivotu.

Desanka Maksimovi} je ro|ena 1898. godine u selu Rabrovica (Divci, Vaqevo) gde je wen otac Mihajlo radio kao u~iteq. Bila je najstarije dete u porodici. Me|utim, odrasla je u Brankovini selu kraj Vaqeva, selu kako ga je ona opisivala, punom {umaraka bregova i dolina. Kraj jepih i brzih reka. A posebno je volela reku pored koje je svakoga dana provodila vreme, sa de~acima pravila vodenice od kukuruzovine, tra`ila rakove i pravila jazove. [etala se ~esto kraj we zami{qeju}i da je princeza. “I, tako, u snovima, u toj lepoti neba i sunca, odrasla sam slu{aju}i pesme ptica, {to mi je kasnije pomoglo u nauci, a i za poeziju je bilo va`no.”

Uticaj detiwstva na wenu poeziju

Kada bi se se}ala detinstva, odmah bi pomislila na tetku, neobi~no vrednu, koja je umela da od, kako ka`e Desanka, rada pravi poeziju.Tetku je stra{no volela i ona joj je bila inspiracija za mnoge pesme, pri~e i bajke. Za vreme leta sva bi se deca sjatila kod we, bivalo ih je i po osamnaestoro. Tamo bi ih tetka zaposlila svakog od reda: “jedna seje bra{no, druga mesi hleb, jedna vatru podsti~e…” – pri~ala je sa `arom Desanka.

O {koli je ovako govorila: “Moj prvi u~iteq bio je ~ika Nedeqko, drug moga oca, koga sam ja pre polaska u {kolu znala samo kao izvesnog ~iku. Ali, uo~i dana polaska u {kolu, rekli su mi da on vi{e nije ~ika i da moram da ga zovem – u~itequ. To me je neobi~no obradovalo. Jedva sam ~ekala da u|em u razred i da mu se tako obratim. Tre}i razred sam u~ila kod svoga oca, a to je bilo vrlo te{ko. On je morao biti stro`i prema meni nego prema drugima, a ja, opet, nisam smela pogre{iti, da wega ne dovedem u nezgodu.”

^etvrti razred zavr{ila je u Vaqevu. U gradu su vladala druga~ija pravila nego u seoskoj sredini. Skromno obu~ena mala Desanka u po~etku nije bila ba{ najboqe prihva}ena, ali kada je po~ela nastava, ona je zablistala znawem pa se stav de~a-

Strepwa

Ne, nemoj mi pri}i! Ho}u izdaleka

Da volim i `elim oka tvoja dva.

Jer sre}a je lepa samo dok se ~eka,

Dok od sebe samo nagove{taj da.

Ne, nemoj mi pri}i! Ima vi{e dra`i

Ova slatka strepwa, ~ekawe i stra`.

Sve je mnogo lep{e donde dok se tra`i

O ~emu se samo tek po slutwi zna.

Ne, nemoj mi pri}i! Na{to to, i ~emu?

Iz daleka samo sve k`o zvezda sja;

Iz daleka samo divimo se svemu.

Ne, neka mi ne pri|u oka tvoja dva.

ka i devoj~ica iz odeqewa za tren promenio. Prvo su hteli da sede kraj we, a zatim da im bude bli`e kako bi im {aputala na ~asu. Posle osnovne {kole upisala je gimnaziju, tako|e u Vaqevu. Nakon zavr{ene gimnazije 1919. upisala je Filozofski fakultet u Beogradu – odeqewe za uporednu kwi`evnost, op{tu istoriju i istoriju umetnosti.

Govore}i o sebi i o svojoj poeziji, pesnikiwa je naglasila slede}e: „…radim posao bez ikakve sujete. Neko pravi cipele, neko snima, neko sadi jagode, a ja uzela pa pi{em pesme… neko se ~udi broju mojih pesama, pa {ta }u ja, navaquju na mene pesme, ho}e da iza|u iz mene pa moram da im u~inim i napi{em.“

Na kraju je Desanka poru~ila svim generacijama koje rastu i koje }e tek do}i na svet slede}e:

“Prvo bih molila one koji su se tek rodili, tek po~eli da rastu, da budu zdravi. Poruka prva da se sa~uva zdravqe. Druga bi poruka bila da se stekne {to vi{e znawa, da se ima radoznalosti za sav `ivot oko sebe i opipqivi i vidqivi i psihi~ki. Da se sazna {ta je bilo pre nas, pre toga deteta, pa prema tome da se upravqa {ta }e posle biti. Poru~ila bi da vole ceo svet, sve qude, ali ponajvi{e da vole svoju domovinu.”

Qubav na prvi pogled

Kao profesor srpskog jezika Desanka Maksimovi} radila je u nekoliko {kola i to od 1923. do 1953. godine. Posle diplomirawa, Desanka je po~ela da radi prvo u Obrenova~koj gimnaziji, a nakon toga u Tre}oj `enskoj gimnaziji u Beogradu.

Provela je u Parizu godinu dana na usavr{avawu. A nakon toga oko godinu dana radila u u~iteqskoj {koli u Dubrovniku. Posle Dubrovnika `ivot ju je nosio daqe pa se opet obrela u Prvoj `enskoj realnoj gimnaziji u Beogradu.

Oti{la je u penziju po~etkom Drugog svetskog rata, ali se 1944. ipak vratila u slu`bu do kona~nog penzionisawa, 1953. godine.

U jednom ruskom klubu gde je tada ve} poznata pesnikiwa recitovala svoje pesme Desanka je upoznala Sergeja, svoju prvu i jedinu qubav. Sergej Slastikov je bio ruski emigrant, tako|e pesnik. Dve su se poetske du{e prepoznale, qubav se rasplamsala, a tu qubav krunisali su brakom 1933. godine. On je nakon ven~awa sa Desankom zavr{io gluma~ku {kolu. Poznato je da je odbio ponudu da glumi u jednom pozori{tu u Skopqu samo da se ne bi razdvajao od Desanke. Na`alost Desanka i Sergej nisu imali dece.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma

Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Desanka Maksimovi} pri~a o detiwstvu i o svom `ivotu:

„Imala sam sre}u da detiwstvo provedem, onde, gde se `ivot najboqe saznaje i najlep{e saznaje, gde nema ni~ega la`nog i izuzetnog sve kao i u drugih. Na izvori{tu prirode. Mo`da je zato takva moja poezija koja najvi{e govori o prirodi, o pticama. Na primer ja sam nedavno izdala kwigu u koju sam unela sve pesme o pticama, ima ih preko 60-tak, vidi se koliko sam bila obuzeta tim divnim krilatim bi}ima“.

O kwi`evnom radu

Te{ko da postoji pesnik u na{oj istoriji koji je jo{ za `ivota stekao takav ugled i zadobio po{tovawe, naklonost i privr`enost ~itave nacije kao Desanka Maksimovi}.

Desanku najvi{e pamtimo kao pesnika, ali je opus wenog stvarala{tva bio vi{e nego {arenolik. Pored pisawa pesama, pisala je i romane, pri~e, bajke, pisala je za decu i za odrasle, bavila se prevo|ewem.

Objavila je vi{e od pedeset kwiga poezije, pesama i proze, pripoveda~ke, romansijerske i putopisne proze. Prvu pesmu napisala je kada je imala 14 godina. Te prve pesme objavila je 1920. godine u ~asopisu „Misao“.

Wena dela su nagra|ivana nebrojano puta, a prvo priznawe dobila je za pesmu

“Strepwa” davne 1925. godine ba{ na konkursu ~asopisa “Misao”.

Te{ko je izdvojiti najboqe pesme Desanke Maksimovi} ali nabroja}emo neke od najpopularnijih: Strepwa, Predose}awe, Prole}na pesma, Na buri, Opomena, Poko{ena livada, Tra`im pomilovawe, Prole}ni sastanak, \a~ko srce i mo`da najpoznatija od svih Krvava bajka.

Volela je da sedi na nekom pawu i zapisuje svoja najboqa dela, tu u prirodi imala je najvi{e inspiracije.

Desanka je pisala jednim posebnim stilom, gotovo pevqivo, wene pripovetke odi{u toplinom doma i sre}om detiwstva. Pripovedala je i pisala o deci, pisala je o bakama, medama, leptirima, mravima, ribama i drugim bi}ima iz `ivota ali je ~esto zalazila i u svet ma{te, pa je pisala i o vilama i vilewacima, o baucima i patuqcima. Bila je ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti od 1959. godine. Osta}e zabele`eno i da je Desanka 1980. godine posetila Australiju, kada je na poziv katedre za slavistiku Mona{ univerziteta boravila u Melburnu.

Desanka Maksimovi} je preminula 11. februara 1993. godine u svojoj 95. godini i za sobom ostavila jedino pesme, da nam wene re~i svetle u mraku, da nas vode, hrabre i vesele.

Navodwava se samo 72.000 hektara od dva miliona u Vojvodinigde je ”presu{ilo”

Svake dve-tri godine, Srbija zbog su{e izgubi tre}inu poqoprivredne proizvodwe, jer se od tri miliona hektara oranica navodwava samo 6 odsto. Da bi se pove}ale te povr{ine, dr`ava je pre gotovo deceniju od Razvojnog fonda Abu Dabija podigla kredit od 97 miliona dolara. [ta je tim novcem izgra|eno od sistema za navodwavawe i koliko poqoprivrednika koristi vodu iz kanala Dunav-Tisa-Dunav – istra`uje medijska ku}a RTS.

Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav duga~ak je 730 kilometara. Gra|en je da obezbedi odvodwavawe i navodwavawe velikog dela vojvo|anske `itnice. Me{tani tvrde da se voda kao prirodno bogatstvo ne koristi dovoqno.

„Vodovodna mre`a, kanali, sve je zaraslo u trsku. Vode nema, niko ne preduzima ni{ta, a svi poqoprivrednici pla}aju odvodwavawe i navodwavawe. Problem je dovesti vodu, o~istiti kanale“, ka`e Bojan Ungur, po-

qoprivrednik iz Kleka.

„Jedan deo atara ima ba{ dobru kanalsku mre`u i svake godine ima vode, dok bi za drugi deo atara trebalo ne{to da se uradi na tom produbqivalu kanala”, ka`e Boris Despot, poqoprivrednik iz Ravnog Topolovca.

Trenutno se navodwava samo 72.000 hektara, od dva miliona u Vojvodini. Neophodno je da se poqoprivrednici prijave da bi koristili vodu iz kanalske mre`e - do sada ih je tek ne{to vi{e od 200.

Igor Kolakovi} iz JVP „Voda Vojvodine“, ka`e da su najve}i problemi pri izgradwu novih kanala i sistema za navodwavawe izrada planske dokumentacije, kao i regulisawe imovinsko-pravnih odnosa tj. ekspropiracija.

„Vode Vojvodine su imale 30 projekata koje se finansiraju iz fonda Abu Dabija, 20 je zavr{eno, 10 je trenutno u fazi izgradwe.

Ukupna vrednost svih tih projekata iznosi oko 62 miliona evra i zavr{etkom svih tih projekata

dobi}emo mogu}nost za potencijalno navodwavawe dodatnih 103.000 hektara obradivog zemqi{ta“, rekao je Kolakovi}.

Od kredita iz fonda Abu Dabija grade se nova kanalska mre`a i crpne stanice u Sremu, Banatu, Ba~koj, Pan~eva~kom ritu i centralnoj Srbiji, {to bi trebalo da omogu}i navodwavawe oko 15 odsto zemqi{ta.

„Ono {to smo utvrdili na terenu jeste da su najvi{e veliki poqoprivredni potro{a~i korisnici usluga sistema navodwavawa. Krajwi ciq je da do|emo do onog malog poqoprivrednog

proizvo|a~a koji }e mo}i da se prikqu~i na sistem navodwavawa, da ne mora da kopa bunare“, rekla je Maja Grbi}, v.d. direktora Republi~ke direkcije za vode.

Stru~waci savetuju da se u delovima gde nema vode koriste buji~ne re~ice i na wima prave akumulacije, kako bi se u su{nom periodu vi{ak vode iskoristio za navodwavawe oranica.

„Ne mo`emo navodwavati svako zemqi{te, nema jednak potencijal za navodwavawe odnosno vododr`vost i vrlo ~esto navodwavawe odnosno nestru~no navodwavawe dovodi do nepo-

NAJSKUPQI SRPSKI FILM

Najskupqi srpski san ikada, debitantsko ostvarewe Uro{a Stojanovi}a „^arlston za Ogwenku“ ko{tao je rekordnih 4.000.000 evra. Za film iskori{}eno ~ak 100.000 metara filmske trake a u~estvovalo je ~ak pet puta vi{e stru~waka nego za prose~an srpski film.

Po~etkom decembra 2005. godine rediteq filma „^arlston za Ogwenku”, Uro{ Stojanovi}, na proslavi posle zavr{ne klape snimawa izjavio je da je prezdovoqan filmom o „lovu na mu`eve” u posleratnoj Srbiji. Ostvarewu je bilo potrebno jo{ tri godine pre nego {to ga je publika u na{oj zemqi, ali i {irom sveta videla. Srpski blokbaster koji je debitovao 2008. godine poneo je titulu najskupqeg srpskog filma koji je ko{tao oko 4.000.000 evra, a ujedno i najgledanijeg filma iste godine.

„^arlston za Ogwenku” bio je prvi doma}i film koji je doneo ne{to {to ranije nije vi|eno kada je srpska sedma umetnost u pitawu. Impresivne specijalne efekte koji ~ine skoro polovinu ostvarewa, a za film je iskori{}eno 100.000 metara filmske trake {to je po procenama filmskih stru~waka bilo pet puta vi{e nego {to se ina~e koristilo za prose~an srpski film.

Film je pored svoje intrigantne narativne prirode privukao publiku zbog prvog pojavqivawa Olivere Katarine posle dugogodi{we pauze i Katarine Radivojevi} koja je ve} imala veliki uspeh u ranijim ostvarewima. Iako kritika nije bila naro~ito blagonaklona prema ostvarewu Uro{a Stojanovi}a publika je

bila daleko zadovoqnija, {to je pokazala na kraju i prodaja karata.

„^arlston za Ogwenku” posle bioskopske projekcije tehni~ki je imao dve DVD i digitalne verzije. Naime, u jednoj, koja je distriburana u Evropi lik Olivere Katarine, Velike Bogiwe, je potpuno ise~en. Kao razlog se navodio da je pri-

vratnog naru{avawa kvaliteta zemqi{ta, odnosno degardacije zemqi{ta. Svaka biqka ima svoje zahteve za vodom“, obja{wava prof. dr Marija ]osi} sa Poqoprivrednog fakulteta. Za efikasnije kori{}ewe i vode i zemqi{ta, stru~waci savetuju da se pre sadwe uradi analiza zemqi{ta koja bi pokazala {ta na wemu najboqe uspeva. Jedna od preporuka je da se vo}waci i vinogradi ne podi`u u Vojvodini jer se navodwavawem i |ubrewem uni{tava plodna zemqa na kojoj najboqe uspevaju ratarske i povrtarske kulture.

SMRT REDITEQA

Rediteq Uro{ Stojanovi} preminuo je u Los An|elesu 23. septembra 2017. u 44 godini, kako se pisalo, od infarkta. Bio je najpoznatiji po „^arlstonu za Ogwenku“, hit filmu koji je re`irao 2008. godine. Nakon velikog uspeha tog ostvarewa dobio je ponudu da otputuje u Holivud i tamo nastavi karijeru. Prihvatio ju je i `iveo u Los An|elesu, gde je imao ugovor s tamo{wom producentskom ku}om. Wegov otac, Fe|a Stojanovi}, izjavio je u aprilu ove 2017. da mu je sin najve}i kriti~ar i da mu mnogo nedostaje od kako vi{e nije u zemqi.

sustvo duha koji je vaskrsao bio konfuzan za publiku van Srbije koja nije upoznata sa na{im folklorom i sujeverjem, ali svojevremeno se pisalo da to navodno nije razlog, ve}, navodno Olivera Katarina.

Pri~a filma prati posleratnu Srbiju, posle balkanskih ratova i Prvog svetskog, u kojem je mu{ko stanovni{tvo gotovo potpuno i{~ezlo. Sestre Ogwenka (Sowa Kola~ari}) i Mala Bogiwa (Katarina Radivojevi}), ~uvene profesionalne seoske narika~e uz pomo} svoje pokojne babe, Velike Bogiwe, koja se javqa sa onog sveta poku{avaju da ne ostanu, kako i same ka`u „babadevojke” do kraja `ivota.

„^arlston za Ogwenku” u bioskopima u Srbiji pogledalo 150.000 gledalaca.

Izazvao je burne reakcije svojevremeno, a imao je i „tajnu verziju”

Bogata istorija kur{umlijskog kraja

Sedi{te Nemawi}a i Gvozdenog puka, le~ili{te Rimqana i Turaka, decenijama napu{tani kur{umlijski kraj danas je ponovo mesto graditeqa.

Kada se pribli`avate Kur{umliji, brzo postaje jasno za{to tamo uvek naglase da se grad na jugu Srbije sa okolnim bawama nalazi u kraju koji zovu Toplice. Vreli izvori lekovite vode u slivu istoimene reke, zajedno sa jakim suncem koje se dawu smewuje sa ve~erwom studeni na potkopaoni~kim padinama, iznedrili su i bogatu, mada malo mo`da zaboravqenu istoriju.

Neprebrojivi izvori iz stena sa svih strana bili su uto~i{ta jo{ od vremena rimskih legionara, pa vizantijskih graditeqa, ali su u ovaj kraj bogat rudama dovodili i turske osvaja~e, kao i na{e najve}e vladare i osniva~e prvih pravoslavnih crkava.

Decenijama unazad, me|utim, stanovni{tvo je napu{talo grad koji je bio u pasivnom polo`aju u odnosu na ve}e centre, sve do pre nekoliko godina kada po~iwe intenzivna obnova starih zdawa i parkova, napu{tenih bawa, izgradwa novih hramova i spa centara.

U samom centralnom i gorwem toku reke Toplice, gde se slivaju pritoke Kosanica i Bawska, nalazi se grad Kur{umlija koji se u rimsko vreme nazivao Ad fine {to zna~i „na kraju”, jer je varo{ bila izme|u provincija Dalmacija i Gorwa Mezija, a u sredwem veku postaje prva prestonica Stefana Nemawe koji ovde izme|u 1159. i 1168. gradi svoja prva dva manastira – kasnije ru{ene i dogra|ivane hramove Svetog Nikole topli~kog i Presvete Bogorodice.

Manastiri u vizantijskom stilu gra|eni od opeke, zbog olovnih krovova imali su ble{tav odsjaj, te je grad nazvan Bele crkve. Kasnije, pri~a arheolog Milan Savi}, veruje se da je grad nazvan po turskoj re~i za pu{~ano zrno (kur{um) koje su osvaja~i pravili od olova skidaju}i crkvene krovove, a postoji i tuma~ewe da su na po~etku vladavine u 15. veku mesto zvali Kur{umli Kilise ili olovna crkva. Kako nam ovaj arheolog s ponosom pokazuje, na jednobrodnoj gra|evini hrama Svetog Nikole, koji je Sveti Sava proglasio sedi{tem Topli~ke eparhije od 1219. , obnovqene su visoka severna kula i kapija na bedemima oko manastira, iza kojih se sa visine vidi grad, a obnova se nastavqa. Junaci iz Igri{ta

koji se nisu vratili ku}i

Topli~ki kraj u istoriji je odigrao va`nu ulogu u odbrani Srbije, jer je iz wega potekao legendarni Gvozdeni puk.

Drugi pe{adijski puk „Kwaz Mihajlo”, nazvan je po~asno Gvozdenim posle neustra{i-

vih borbi i velikih `rtava za oslobo|ewe u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. U kur{umlijskom selu Igri{te se za mobilizaciju Prvom svetskom ratu prijavilo 17 me{tana, od kojih je 14 poginulo. Tek 2016. nekad opusto{eno selo, dobilo je svoj spomenik, od granita uvezenog iz Ju`noafri~ke Republike, sa dvoglavim orlom na vrhu, Kara|or|evom zvezdom i grbom Srbije.

Spomenik junacima se nalazi i u obli`wem Prokupqu odakle je mobilisan puk, u ~ijim redovima su bili i Milunka Savi} i Flora Sands. Unuka borca Bo`idara Mila~i}a ka`e da je tek pre desetak godina po~elo da se pri~a kakve smo junake imali.

„Do tada kao da smo se sve ne{to stideli, a sad jurim kwige ne bih li ne{to vi{e saznala o hrabrom dedi. Otac ka`e da nije hteo sestru i mene da optere}uje, pa se retko o dedi govorilo u ku}i. Ali, prona{la sam pri~u gde opisuje da su visoke, uglancane ~izme, jedino ~ega se se}a kod svog oca Bo`idara”, ispri~ala je.

Postoje zapisi i da su „gvozdeni” uvek i{li u juri{, „zbog ~ega je od 11.000 vojnika pro{lih kroz puk, svega hiqadu pre`ivelo”.

Kraj je poznat i po Topli~kom ustanku protiv bugarske regrutacije stanovni{tva 1917. pod rukovodstvom Koste Pe}anca i Koste Vojinovi}a Kosovca.

Nedaleko, na isto~nim padinama Kopaonika, u selu Lukovo podignuta je ponovo bawa koja spada u one sa najvi{e lekovitih izvora u Srbiji. Posledwe od novosagra|enih spa-zdawa, ispred kojih se na minus deset „br~kaju” posetioci u vodi izvorne temperature do 69 stepeni, sa brda izgleda kao veliki prekookeanski brod.

Da su Rimqani koristili ove lekovite vode svedo~e ostaci stare cevi otkrivene u nasequ, a prona|eni su i temeqi kupatila koje svedo~i da je ovaj kraj privukao i kraqa Milutina, te je na wima sagra|eno novo Milutinovo kupatilo. U tom kupatilu kupao se

sa svojom 45 godina mla|om `enom kraqicom Simonidom, koju je vizantijski kraq za wega udao radi mira. Gazdovao je rudnicima olova, zlata i srebra i, kako su okna rudnika tada bila uska, doveo je saske ri|okose rudare sitne gra|e, „otkada se tu ra|aju ri|a deca”, pri~a vodi~ Marija Mihajlovi}, podse}aju}i da je kraqa kopaoni~ki kraj privukao i zbog lova koji je voleo.

I Turci su ovde ostavili hamam, a prvo kupatilo od dasaka napravqeno je 1900. Narod je jo{ tada dolazio da se kupa u „Virovima”, malim mineralnim izvorima ili zato da di{e pored „viri}a” kako zovu mini-otvore kamenih stubova iznad kojih se pu{i para du` Lukovske reke, a pored kojih se mno{tvo stalnih posetilaca inhalira.

Du` „Virova” odlazimo, inspirisani pri~om, na put do \avoqe varo{i, neobi~ne {ume zemqanih figura sa kamenom „kapom”, kako u ma{ti vide kamene blokove na stubovima nastalim erozijom, istovetnim kao {to su oni oko „viri}a”.

Desetak kilometara od ove {ume u kojoj u sli~nom prirodnom procesu neobi~nog tla i drve}e „uvija” grane, nalazimo i „uvijene {qive” ispred crkve brvnare Lazarice kod

Prolom bawe. Za wu legenda ka`e da se grane uvijaju u smeru u kom su vojnici odlazili u Kosovsku bitku. Stabla „uvijene {qive” su vremenom nastajala i ra|ala se nova, ali uvek ih je bilo – {est.

Prolom bawa poznata po vodi koja le~i bubrege, koja je 2002. ostala sa svega 111 stanovnika, dobila je nedavno sa turistima i Crkvu preobra`ewa gospodweg do koje se dolazi preko lu~nog mosta iznad Prolomske reke.

Nedavno, onbovqena je ruinirana Kur{umlijska bawa, decenijama zatvorena, u kojoj se najavquje gradwa olimpijskog bazena.

„Viri}i” kao ~udo prirode Kako su nam rekli penzioneri Radosav i Radmila Dimi}, sa ro|acima iz Le{tana dolaze svake godine na lukovske „viri}e”. To je jeftinije od bawskih terapija. Astmu su zale~ili, a sad „le~e kosti”. Uvek posete i novosagra|enu crkvu Svetog \or|a na Vidikovcu Nenadov kamen, {to je lekovita {etwa.

Prirodni virovi su bogati lekovitom termomineralnom vodom koja je blago alkalna i bogata kalcijumom, natrijumom, magnezijumom i gvo`|em, a temperatura je od 33 do 44 stepena Celzijusa. Ka`u da je dobra za periferne zglobove stopala, kolena, {aka i laktova, ali na nekim izvorima i za krvni pritisak, nad nekima se umivaju jer su dobri za o~i, dok veliko drveno bure-inhalatorijum, ~iji poklopac podi`u, poma`e u disawu.

Delotvorna je i para iz „okamewenih” cevi, kako zovu cevi oko kojih se prirodnim mineralnim procesom stvaraju naslage stalaklita i stalagnita i vremenom razgra|uju, a izvori gase i stvaraju novi. To je sve priroda, ka`e Radosav. Nekada je dovoqno odsedeti iznad tople reke pola sata, dodaje.

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (2) 18.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

1804. - Napoleon Bonaparta je progla{en carem Francuske, a decembru je krunisan kao Napoleon I

Pi{e: Andrija ^olak

NOVA DR@AVA PODEQENA NA 33 OBLASTI

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

Prvi demokratski izbori i novi Ustav

Nova dr`ava je s obzirom na okolnosti svoj `ivot odmah zapo~ela u haosu kojeg je iza sebe ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope. U ju`nim delovima Kraqevine punih pet godina vladao je stvarni haos. Komite iz Bugarske upadale su u Makedoniju, a ka~aci iz Albanije na Kosovo i Metohiju i zavodile teror me|u lokalnim stanovni{tvom. Iza jednih i drugih stajale su Bugarska i Italija.

^itav prostor nove dr`ave i wegovi stanovnici iza{li su iz rata „goli i bosi”, iscpqeni ~etvorogodi{wim ratom i mobilizacijom najaktivnije radne snage. Ratna razarawa u Srbiji i Crnoj Gori bila su neuporedivo ve}a nego u biv{im krajevima Austrougarske, ali razlike su i bez toga ogromne, ako se ima u vidu stepen ekonomske razvijenosti Srbije, Crne Gore i Makedonije u odnosu na Hrvatsku, Dalmaciju i Sloveniju. Ekonomska politika zajedni~ke dr`ave bila je pred te{ko premostivim zidom spajawa razli~itih delova dr`ave u jednu celinu.

Na jedinstvenom dr`avnom podru~ju zapo~iwali su zajedni~ki `ivot narodi koji su u neposrednoj pro{losti bili samo teritorijalno bliski, ali u svakom drugom pogledu bili su toliko udaqeni kao da dolaze iz potpuno razli~itih svetova. U takvim okolnostima ve} na po~etku `ivota zajedni~ke dr`ave do{lo je do nesuglasica. Od zvani~nih dr`avnih organa do svakodnevnog `ivota prepli}u se dve suprotstavqene tradicije - sredwoevropska i orijentalna. Sve je to trebalo izjedna~iti i preobraziti u jedinstveni sistem, {to nije bilo lako. Na jednoj strani se gra|anstvo Srbije poziva na ratne zasluge i `rtve, na drugoj strani Slovenci i Hrvati, pa i mnogi Srbi sa prostora biv{e Monarhije, pozivaju se na ono {to su uneli u novu dr`avu, podse}aju}i da su u prethodnoj dr`avi `iveli boqe. Ta }e pri~a biti prisutna, i sa jedne i sa druge strane, za sve vreme trajawa Kraqevine.

Prvi izbori u novoj dr`avi odr`ani su 28. novembra 1920. i na wima je trebalo da se izabere Ustavotvorna skup{tina. Po{to su `ene bile bez prava glasa, a starosna granica 21 godina, registrovano je ukupno 2.480.623 bira~a, od toga je glasalo 1.607.265, ili 65 odsto. Demokratska

stranka i Narodna radikalna stranka dobile su ubedqivo najve}i broj glasova i osvojile najvi{e mandata, Demokratska stranka 92, a Narodna radikalna stranka 91. Na tre}e mesto se neo~ekivano probila Komunisti~ka partija Jugoslavije sa 58 mandata, dok je Hrvatska republikanska seqa~ka stranka osvojila 50 mandata.

Novi Ustav je progla{en na Vidovdan 1921. i za wegovo usvajawe je glasalo ukupno 223 poslanika (184 Srbina, 18 Muslimana, 11 Slovenaca i 10 Hrvata). Protiv je glasalo 35 poslanika, dok je 158 poslanika apstiniralo, a neki me|u wima nisu se ni pojavili na glasawu. Ovakav rezultat glasawa dovoqno govori sam za sebe i ukazuje na ono {to tek ~eka novu dr`avnu zajednicu koja je `ivot zapo~ela ovakvim raskolom.

Usvajawem Ustava prevagnulo je gledi{te da samo centralisti~ki organizovana dr`ava obezbe|uje unutra{wu ~vrstinu, a istovremeno je i interes saveznika nalagao da se na ivicama Sredwe Evrope i na Balkanu nalazi jedna jedinstvena, stabilna dr`ava. Dr`ava je definisana kao ustavna parlamentarna i nasledna monarhija u kojoj nije te{ko

prepoznati elemente kompromisnog nacionalnog unitarizma - od kombinovanog grba i zastave do himne ~ije tri strofe ozna~avaju tradiciju tri naroda, pa ~ak i slu`benog jezika koji je ozna~en kao srpsko-hrvatsko-slovena~ki, {to svakako predstavqa ve{ta~ku formulaciju. Dr`ava je podeqena na 33 oblasti – `upanije na ~ijem ~elu su bili veliki `upani koje je imenovao kraq.

Iako je Ustav trebalo da po~iva na trodeobi vlasti, kraq je ipak bio glavni ~inilac po{to nije bio obavezan da po{tuje stavove skup{tinske ve}ine. Zbog toga su se vlade ru{ile i sastavqale uglavnom na dvoru. Za osam godina, od 1921. do 1929. bilo je ukupno 23 ministarske krize. Sama Skup{tina u tom periodu ni jednom nije ispunila ~etvorogodi{wi mandat. Izbori su se raspisivali svake druge godine - 1923, 1925. i 1927, {to govori da je stawe u novoj dr`avi bilo daleko od stabilnog, bez obzira na uveravawa da je centralizam garancija stabilnosti.

l U slede}em broju: Kraq ukida feudalizam u Hrvatskoj i Sloveniji

1868. - Ro|en je ruski car Nikolaj II Aleksandrovi~ Romanov, posledwi monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. S prestola je zba~en u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubqen zajedno sa ~lanovima porodice.

1920. - U Poqskoj, blizu Krakova, ro|en je Karol Vojtila, koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.

1944. - U Sovjetskom Savezu je po~elo proterivawe vi{e od 200.000 Tatara s Krima, pod optu`bom da su sara|ivali s Nemcima.

1974. - Indija je izvr{ila prvu nuklearnu probu u pustiwi u Raxastanu i postala {esta zemqa koja je izvela nuklearnu eksploziju.

1988. - Po~elo je povla~ewe sovjetskih vojnika iz Avganistana.

1992. - Visoki komesarijat UN za izbeglice saop{tio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300 hiqada qudi {to je stvorilo najve}u izbegli~ku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

1996. - Pod pritiskom me|unarodne zajednice, ratni lider bosanskih Srba Radovan Karaxi} povukao se s mesta predsednika Republike Srpske. Tu du`nost je preuzela dotada{wa potpredsednica RS Biqana Plav{i}. Me|unarodni sud za ratne zlo~ine u Hagu optu`io je u novembru 1995. Karaxi}a za ratne zlo~ine i genocid.

1998. - Vlada SAD podnela veliku tu`bu protiv Majkrosoft korporacije, najja~e softverske kompanije na svetu, zbog monopola.

2010. - Ameri~ki predsednik Barak Obama potpisao je zakon o slobodi {tampe s ciqem da to bude osnova za ve}u za{titu novinara i slobodne {tampe {irom sveta i identifikaciju zemaqa gde se ta na~ela kr{e. Zakon je dobio ime po novinaru Volstrit xornala, Danijelu Perlu, koga su 2002. ubili ekstremisti u Pakistanu.

2014. - Umro je srpski kwi`evnik, akademik i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica ]osi}. Najpoznatiji wegovi romani su: Daleko je sunce, Vreme smrti, Koreni, Deobe, Vreme zla i Vreme vlasti.

2018. - U napadu u sredwoj {koli u ameri~kom gradu Santa Fe blizu Hjustona, ubijeno 10 osoba, a za napad osumwi~en 17-godi{wi u~enik.

Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca, 1920-1922.

Devet decenija od ro|ewa Zorana Radmilovi}a

U Zaje~aru, na krajwem istoku Srbije, 11. maja 1933, pre devedeset godina, ro|en je Zoran Radmilovi}, veliki, umnogome neprevazi|eni srpski glumac. Bila je to neobi~na li~nost, moglo bi se re}i iskonski glumac. Upam}en je i po nagla{eno karakternim, ozbiqnim ulogama, i po onima koje su do`ivqavane kao izuzetan humor.

Ro|en je u gra|anskoj porodici i odrastao je u centru Zaje~ara. To mu nije smetalo da, u jeku popularnosti, pri~a o te{kom detiwstvu |aka pe{aka koji je prevaqivao silne kilometre do {kole, u {ali razume se. Iako je standardno nastupao naizgled mrzovoqno, namr{teno, svojeglavo, zapravo je koristio svaku priliku za svakojake dosetke, improvizacije, humor, i u poziciji profesionalnog glumca, i u svakodnevnom `ivotu.

Oni koji su mu bili bliski tvrdili su da je, zapravo, li~no bio takore}i povu~en, ali u ulozi, na pozornici, preobrazio bi se. Wegov polazak u {kolu poklo-

pio se s okupacijom Kraqevine Jugoslavije 1941. godine. Otac Mom~ilo, po zanimawu sudija, period Drugog svetskog rata proveo je u nema~kom zato~eni{tvu.

Iako je Zoranov deda Rihard Lang, ina~e arhitekta, rodom bio Nemac, u Srbiji, gde se o`enio, pre{ao je na pravoslavqe uzev{i ime Radmilo. Otuda prezime wegovih potomaka.

Gimnaziju je zavr{io u rodnom Zaje~aru. Od najranijih dana wegovo opredeqewe je bila gluma. Roditeqi, me|utim, nisu imali razumevawa za tako neracionalan izbor.

Otuda, po wihovoj `eqi, studirao je dve godine na Pravnom fakultetu, potom prelazi na studije arhitekture, zatim upisuje anglistiku, tada na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Amaterski se, me|utim, bavio glumom u KUD

„Ivo Lola Ribar“. Kona~no, svestan da od sebe pobe}i ne mo`e, upisuje onovremenu Akademiju za pozori{te, film, radio i televiziju.

Diplomirao je u klasi Mate Milo{evi}

KAKO JE I KADA NASTAO ^UVENI POKLI^?

a, 1963. godine. Od 1962. do 1968. ~lan je Beogradskog dramskog pozori{ta, a potom, do kraja `ivota, Ateqea 212. Prelomni moment u wegovoj karijeri dogodio se 1964. Te godine, usled odustajawa Qube Tadi}a, Zoran Radmilovi} igra u predstavi Kraq Ibi, delu francuskog pisca Alfreda @arija (1873–1907), na sceni Ateqea 212. Bio je to trijumf mladog glumca. Tu ulogu }e igrati tokom naredne dve decenije, s velikim uspehom i na scenama u Francuskoj, SAD, tada{wem Sovjetskom Savezu… Sledile su brojne uloge u teatru, na filmu, televiziji. Posebno uspe{nim smatra se wegovo ostvarewe Molijera u komadu Mihaila Bulgakova. Upam}en je po Radovanu Tre}em Du{ana Kova~evi}a. Prvu filmsku ulogu ostvario je u delu Jovana @ivanovi}a ^udna devojka, 1962. godine. Posledwu predstavu Radovan Tre}i odigrao je 9. juna 1985. godine, 299. put, te{ko bolestan. Dosledan sebi, ignorisao je bolest i igrao takore}i do posledweg daha. Prema svedo~ewu bli`wih odbio je mu~no i neizvesno le~ewe. Ovaj svet na-

Dogodine u Prizrenu!

Pokli~ nastao po ugledu na jevrejski „dogodine u Jerusalimu” za`iveo je me|u Srbima i predstavqa nadu da }e se Srbi jednog dana vratiti u carski Prizren, odnosno privremeno okupirano Kosovo i Metohiju. „Dogodine u Prizrenu” nije pokli~ skorijeg vremena. Wegova istorija se`e duboko u XIX vek kada se srpski narod borio za nacionalno oslobo|ewe i ujediwewe.

Iako ovaj pokli~ u delu javnosti izaziva i niz negativnih reakcija u poku{aju da mu se u~ita maliciozna poruka, wegovo poreklo i prvo pomiwawe zabele`eno je u Crnoj Gori i izgovorio ga je tada{wi mitropolit. Dakle, radi se prvenstveno o jednoj patriotskoj sintagmi nastaloj u istorijskom vremenu i u specifi~nim istorijskim okolnostima.

- Tvoj }e glas, gospodaru, sa visokog Lov}ena ~uti i najudaqeni-

ji Srbin i odazva}e ti se. U Prizrenu dogodine, dabogda, Bo`i} slavili! @ivio gospodaru! @ivjela sloboda srpska – poru~io je mitropolit crnogorsko-brdski

KO JE BIO MITROPOLIT ILARION?

va~u istoimenog manastira iz XIII veka, monahu Ilarionu koji je bio u~enik Svetog Save.

List „Crnogorac” je naglasio kako je sna`na poruka o srpskoj slobodi uticala na sve prisutne, te da su oni nakon zdravice svi u glas gromko uzviknuli re~i: „Mnogaja qeta!”.„@iveo!”, grmne u dru`ini. „Mnogaja qeta!”, gromko se zaori. Ova zdravica g. mitropolita be{e kvasac raspolo`ewu na{em.

Ro|en je 1828. godine kao Ilija Roganovi} od roditeqa \ura i Marije iz okoline Podgorice. Jo{ kao mladi} odlu~io je da svoj `ivot posveti duhovnom pozivu. Osnovno obrazovawe stekao je od sve{tenika. Zamona{en je u manastiru Vrawini. Ime Ilarion dobio je po osni-

Veselost nabuja i `iv se razgovor razvije - zakqu~eno je u tekstu „Bo`i} na Cetiwu” koji je objavqen 1871. godine.

Mitropolit Petar II Petrovi} Wego{ ga je rukopolo`io u ~in jero|akona 1843. godine, a ~etiri godine kasnije u ~in jeromonaha. Nakon smrti jero-

monaha Isaije postavqen je za stare{inu manastira @drebaonik, a 1856. godine pozvan je na Cetiwe da izu~ava bogoslovske predmete u cetiwskoj seminariji (bogosloviji). Jeromonah Ilarion je postao stare{ina manastira Ostrog. Po{to je mitropolit crnogorsko-brdski Nikanor Ivanovi} 1860. godine napustio arhijerejski polo`aj na Cetiwu, za wegovog naslednika od strane kwaza Nikole 5. avgusta iste godine postavqen je upravo Ilarion. Hirotonisan je 23. maja 1863. godine. U toku svoje arhijerejske slu`be osvetio je 45 novih hramova i rukopolo`io 119 sve{teni~kih kandidata. Umro je 1882. godine i sahrawen je u Vla{koj crkvi na Cetiwu.

pustio je 21. jula 1985. godine. Omiqen za `ivota, ostao je to i decenijama potom. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za ulogu Molijera u komadu Bulgakova. Pozori{te u wegovom Zaje~aru nazvano je po wemu. Bio je o`ewen tako|e glumicom Dinom Ruti}. Dramski pisac Du{an Kova~evi} nazvao ga je na{im najve}im xez glumcem, u skladu s wegovim genijalnim darom gluma~ke improvizacije.

Ilarion Roganovi} kwazu Nikoli I Petrovi}u-Wego{u na Bo`i} 1871. godine.

Cetiwski list „Crnogorac” objavio je tim povodom re~i zdravice mitropolita u tekstu naslovqenom „Bo`i} na Cetiwu” i do~arao atmosferu koja je u to doba vladala u crnogorskoj prestonici u vreme najradosnijeg hri{}anskog praznika.

- U zdravici svojoj svetlome knezu `eleo je g. mitropolit {to mu svaki Srbin `eli - dug `ivot i sre}u u `ivotu, stoji u uvodu teksta.

„Crnogorac” je daqe citirao vladikine re~i kojim je poru~io da se nada da }e srpski narod Crne Gore povesti juna~ki boj, koji }e doneti kona~no oslobo|ewe i slobodu i bra}i iz tada drugih porobqenih srpskih krajeva.

- „I daj Bo`e”, re~e daqe, da skorim, gospodaru, povede{ tvoje junake u juna~ki boj, pa da svetlost slobode, koju mi u`ivamo, zagreje svu bra}u na{u u Hercegovini, Bosni, staroj Srbiji i u svim krajevima, gde jo{ pod tu|inskom igom stewu, poru~io je mitropolit

NAJSTARIJI NOVINSKI LIST U CRNOJ GORI

List „Crnogorac” je bio crnogorski {tampani nedeqnik. Bio je prvi list u Crnoj Gori, za politiku i kwi`evnost, a kasnije od (25 broja) samo za politiku. Po~eo je da izlazi 23. januara 1871. godine na Cetiwu. List je bio u slu`bi onda{we crnogorske uprave i jedan od glasila Ujediwene omladine srpske. I urednici i izdava~i lista su bili istaknuti ~lanovi Ujediwene omladine srpske. Urednik je bio vojvo|anski pesnik i novinar Simo Popovi}, a vlasnik i izdava~ kwa`ev sekretar Jovan Sunde~i}, tako|e pesnik i publicista (pravoslavni sve{tenik iz Dalmacije).

kwazu u zdravici na dan Bo`i}a i dodao da }e kwa`ev glas sa Lov}ena ~uti svaki Srbin, ma gde god da se nalazi i da }e mu se odazvati.

DA LI ZNATE ZA[TO SE VOZI LEVOM STRANOM PUTA?

Vo`wa levom stranom je tradicija nastala prvo u kolonijalnoj Britaniji

Osim Australije, Novog Zelanda, Velike Britanije i Kanade levom stranom puta se vozi u mnogim dr`avama {irom sveta. Levom stranom se vozi i u nekim od najmnogoqudnijih zemaqa kao {to su Indija, Pakistan, Banglade{, Indonezija, Malezija i Japan. To je tradicija koja je nastala vekovima unazad, davno pre postojawa prvog automobila. Ipak, krajem 18. veka situacija se mewa pod uticajem SAD-a.

Vo`wa levom stranom je tradicija koja je nastala jo{ u kolonijalnoj Britaniji. Kada bi vitezovi jahali na kowima, desnom rukom vitlali bi ma~em. Zbog toga su jahali sa leve strane kako bi mogli boqe da napadnu svoje neprijateqe. Budu}i da su Britanci usvojili jahawe/vo`wu levom stranom, zemqe kao {to su Australija, Novi Zeland, Indija i druge nacije koje su Britanci kolonizovali uglavnom voze levom stranom. Tu je, naravno, i Japan.

Vozilo se u svetu levom stranom sve do prelomnog trenutka –koji se desio u SAD-u. Bilo je to vreme severnoameri~ke kolonizacije i potrebe za prevozom p{enice ogromnim prostranstvima. Tada su se pojavila nova teretna kola koja su se zvala Conestoga (po plemenu Irokeza). Veliki teret vuklo je osam magaraca ili kowa. ^ovek koji je upravqao teretnom ko~ijom jahao je na le|ima posledwe mazge sa leve strane, a bi~ je dr`ao u desnoj ruci.

Sve vi{e ovih vozila prisililo je vlasti u Pensilvaniji i da zakonom promene i reguli{u smer kretawa. Od 1792. godine u Americi se vozi sa desne strane. Francuska je prva sledila ameri~ki primer jer je morala da reguli{e saobra}aj. Naime, sve ve}i broj teretnih ko~ija tako|e je stvarao haos.

Kada je Britanija, koja je izgu-

bila teritoriju SAD nakon Rata za nezavisnost, nije bila voqna da prihvati bilo kakav uticaj svojih biv{ih transatlantskih kolonija.

[to se ti~e ostatka Starog kontinenta, on se odmah prikqu~io novom trendu, pro{irewem Napoleonskih ratova i velikih vojnih pokreta, koje je trebalo organizovati na putevima.

Pojava prvih automobila i wihove tehnologije uticala je i na upravqawe saobra}ajem. U po~etku su automobili vozili i desnom stranom, jer je ru~na ko~nica delovala direktno na to~kove i bila je, kao kod kowskih zaprega, sa spoqne strane karoserije. Upravqa~ je bio postavqen sa desne strane. Sa evolucijom karoserija i poboq{awem ko~ionog mehanizma, poluga ru~ne ko~nice je postavqena izme|u dva predwa sedi{ta.

Tada je, iz istog razloga, polo`aj voza~a preme{ten na levu stranu kako bi ru~nu ko~nicu povla~ili desnom rukom. To se de{avalo {irom sveta osim u anglosaksonskim zemqama, koje su zadr`ale staru tradiciju i zadr`ale volan na desnoj strani. Argument je bio da je boqe dr`ati volan desnom rukom i koristiti levu ruku za ostale kontrole poput ru~ice mewa~a ili ru~ne ko~nice. Kako pi{e revija HAK, [vedska i Island su posledwe u Evropi pre{le na vo`wu desnom stranom puta, 1967. i 1968. godine.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Novac vam dolazi, ali uz veliku muku i trud. Ne igrajte na kartu sre}e, oslonite se na svoje sposobnosti i rad, jedino }ete na taj na~in ostvariti zadovoqavaju}i uspeh. QUBAV: Prepu{tate se iluzijama, dozvoqavate sebi da utonete u carstvo ma{te i snova. Pogre{no tuma~ite qubaznost jedne osobe koja vam svojim pona{awem {aqe signal da vas po{tuje. ZDRAVQE: Problemi s probavom.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Previ{e ste uspavani. Poku{ajte ovih dana da namirite neke stare finansijske obaveze i na najbezazleniji na~in to prebrinete. QUBAV: Ti{ti vas neka situacija u okviru porodice, bilo da se radi o va{oj ili familiji va{eg partnera. Po`rtvovanost jeste ne{to {to se od vas o~ekuje, ali ovog puta niste sigurni da li je va{ anga`man neophodan. ZDRAVQE: Migrena.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Bavite se novim na~inima poslovawa i pronalazite zanimqive metode koje se kristali{u tokom rada. Velike neprijatnosti mogu nastati ukoliko va{ posao ima veze s komunikacijom ili bilo kojim vidom saobra}aja. QUBAV: Privla~e vas platonski odnosi sa suprotnim polom. Ipak, boqe je da se suzdr`ite - nije povoqan period za bilo kakve zakulisne radwe. ZDRAVQE: Sklonost infekcijama.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Obeshrabruju vas zahtevi sa svih strana kao i nov~ane obaveze koje su se nagomilale. Ne krivite druge {to je sve na vama, sami ste sve preuzeli na sebe pa je sad vreme da u tome i istrajete. QUBAV: Ukoliko svoju nervozu i napetost budete emitovali na partnera postoji velika {ansa da krizu koja mo`e biti kratkotrajna produbite i na taj na~in i produ`ite. ZDRAVQE: Prehlada.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Sti`u naizgled pozitivne vesti vezane za posao. Informacija dolazi od osobe s kojom ste poslovno povezani. O~ekivawa svedite na minimum kako se ne biste razo~arali. QUBAV: Niste dovoqno uporni. Kada nai|ete na prvi otpor, vi stvari proglasite neva`nim kako biste prikrili nesigurnost. Preispitajte sebe {ta vam je va`nije, sopstvena sujeta ili krajwi ciq. ZDRAVQE: Hroni~an umor.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Izvesni su problemi u odnosima s kolegama. Va{a karijera bi mogla po}i silaznom putawom ako se zaletite u velike akcije. Ovo nije vreme za re{avawe bilo kakvih zavrzlama. QUBAV: Primorani ste da sate provedete u krugu qudi koji vam ne ukazuju po{tovawe. Na sve to partner vas pritiska, pa va{e nezadovoqstvo mo`e eskalirati na potpuno pogre{an na~in. ZDRAVQE: Alergije.

U BRITANIJI RO\ENA PRVA BEBA KOJA IMA DNK OD TRI OSOBE

Beba sa tri roditeqa

U procesu revolucionarne vantelesne oplodwa, kojoj je ciq da spre~i preno{ewe neizle~ivih naslednih bolesti, kori{}en je DNK materijal tri osobe. Ovakva procedura radi se kako bi se spre~ile genetske mutacije koje imaju majke, a koje su nasledne.

Ro|ena beba, nastala je u pionirskom poduhvatu britanskih lekara, poznat kao tretman donirawa mitohondrija. U ovoj proceduri koriste se delovi jajnih }elija zdravih `enskih donora za za~e}e embriona

postupkom ve{ta~ke oplodwe. Ciq kori{}ewa doniranog materijala je da se izbegnu {tetne mutacije koje nose biolo{ke majke i koje bi verovatno bile prenete na wihovo potomstvo, pi{e Tawug.

Embrion se formira kombinovawem sperme i jajnih }elija biolo{kih roditeqa sa mikro-strukturama zvanim mitohondrije iz jajne }elije donora. Novoro|ena beba, kao i nakon prirodne oplodwe, ima DNK od majke i oca, plus malu koli~inu genetskog materijala, oko 37 gena, od donora.

Ovaj metod je nazvan „bebe sa tri rodi-

POSAO: Va{a potpuna posve}enost odre|enoj temi mo`e vas ovih dana mnogo ko{tati ukoliko dozvolite da vam promaknu va`ni detaqi vezani za posao koji svakodnevno obavqate. QUBAV: Odli~no funkcioni{ete kada ste pod pritiskom, ali onog ~asa kada stvari dovedete do kraja, sledi vam pad raspolo`ewa. Prva na udaru va{eg nezadovoqstva bi}e voqena osoba. ZDRAVQE: Nesanica. l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Okru`uju vas qudi koji vam govore {ta i kako treba da radite. Ne li~i na vas da mislite tu|om glavom, na vreme se distancirajte. QUBAV: Paralelno s izazovnom putawom koja odslikava va{ profesionalni `ivot, emotivni odnosi postaju sve problemati~niji. Voqena osoba je tenzirana, a mogu}a je i dodatna neprijatnost ukoliko po~nete s pravdawem. ZDRAVQE: Proverite krvnu sliku.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Samopouzdawe opada, predugo ~ekate na rezultate svega onoga {to ste u proteklom periodu radili. Ako ste se trudili do sada, nije mudro da se pred samom zavr{nicom povu~ete i odustanete. QUBAV: Pa`wa je usmerena na situaciju koja se de{ava u krugu va{e porodice. Mogu}e su i neke prisilne promene na koje }ete vi, hteli to ili ne, morati da reagujete. ZDRAVQE: Problemi s probavom.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Nerviraju vas neke osobe, a prisiqeni ste da ih slu{ate. Profesionalnost ne priznaje takvo pona{awe, pa }ete biti primorani da istrpite. QUBAV: Voqena osoba ne uspeva da isprati haoti~an tempo u koji ste, u posledwe vreme, upali. Zbog nedostatka komunikacije, mogu}i su nesporazumi koji }e, ako ih ne razre{ite na vreme, prerasti u ozbiqan sukob. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: U dobroj ste formi, ali preterani optimizam preti da iskrivi realnu sliku o mogu}nostima koje su pred vama. Sve {to ovih dana zapo~nete mo`e se zavr{iti povoqno, ali pod uslovom da savladate neo~ekivane prepreke. QUBAV: Te`ite ka slobodi, me|utim, boqe je da se suzdr`ite jer nije povoqan period za promene. Mogu}nost malih neprijatnosti. ZDRAVQE: Posetite stomatologa.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Pred vama je izazovan period jer }ete biti u prilici da, jednim potezom, razre{ite nedoumice mnogim qudima. Budite pa`qivi, naro~ito ako vam je poverena uloga od koje svi be`e. QUBAV: Voqena osoba pokazuje znake da se sprema promena. Sve {to se bude odigravalo izme|u vas, mala je uvertira za ono {to tek dolazi. Promene ne moraju biti neprijatne. ZDRAVQE: Problemi sa o~ima.

teqa”, iako vi{e od 99,8 posto bebine DNK poti~e od biolo{ke majke i oca. Qudi nasle|uju sve svoje mitohondrije od majke, tako da {tetne mutacije u mitohondrijskim baterijama mogu uticati na svu ro|enu decu. Za `ene kod kojih postoji problem sa mitohondrijama prirodno za~e}e je ~esto „lutrija”.

Neke bebe mogu biti ro|ene zdrave, jer }e naslediti samo mali deo mutiranih mitohondrija, ali druge mogu da razviju te{ke, progresivne i ~esto fatalne bolesti. Istra`ivawa su pokazala da je otprilike jedna od 6.000 beba pogo|ena mitohondrijalnim poreme}ajima.

Kako mozak ”slu`i” sa 20, 40, 70 godina

Mozak je, poznato je, velika misterijia za nau~nike {irom sveta. Ono {to je nepobitna ~iwenica je da se on mewa, funkcionalno i po svojoj strukturi tokom godina. I ta promena nikada ne prestaje.

U materici: rast mo`danih }elija Pripremaju}i se za `ivot van materice prose~na stopa rasta mo`danih }elija kod beba u materici je oko 250.000 novih mo`danih }elija u minuti. Novoro|en~ad ima oko 100 milijardi neurona, ka`e neurolog dr David Perlmuter za portal Helt.

Novoro|en~e: izgra|eno je vi{e neurona i veza

Pri ro|ewu, mozak ~ini oko 60 procenata veli~ine koji }e biti u odraslom dobu i za tri meseca se udvostru~i.

Dete: mozak samo raste

Sa tri godine mozak je oko 80 odsto veli~ine odrasle osobe u smislu zapremine i mo`danih }elija.

Dr Perlmuter navodi i da je mozak dece u ovom uzrastu izuzetno sofisticiran i zapravo ima 200 odsto vi{e sinapsi nego odrasli.

RECEPT

Rano detiwstvo: iskustva oblikuju mozak

Godine koje prethode detetovom petom ro|endanu deo su „kriti~nog perioda” razvoja. To zna~i da negativna iskustva mogu zauvek ostaviti psiholo{ki o`iqak na detetu. Ali sa druge strane, to tako|e zna~i da su programi rane intervencije i napori da se preokrenu efekti traumatskih iskustava efikasniji nego ikada.

Adolescencija: dono{ewe odluka jo{ nije sna`no

Mozak tinejxera izgleda kao odrasla osoba u smislu te`ine, ali jo{ nije u potpunosti razvijen. Posledwa oblast koja se razvija je frontalni re`aw, koji je va`an za dono{ewe odluka, kontrolu impulsa i empatiju.

Dok frontalni re`aw odrasle osobe zna kada treba re}i „ne” pritisku vr{waka i rizicima, adolescenti jo{ nisu razvili tu ve{tinu.

„Mozak je u ovom trenutku kao Ferari sa slabim ko~nicama”,

ka`e dr Perlmuter.

Roditeqi u ovom periodu mo`da ~upaju kosu zbog lo{ih odluka svojih tinejxera, ali roditeqi samo treba da ve`baju strpqewe jer kad se zavr{i ova faza stvari }e se drasti~no popraviti.

Dvadesete: zavr{en razvoj mozga

Oko 60 do 80 procenata qudi sa velikim afektivnim poreme}ajima dijagnostikuje se izme|u 18 i 25 godina.

Tridesete i ~etrdesete: u~ewe postaje te`e

U dvadesetim godinama mozak usporava proizvodwu mo`danih }elija i sinapsi i te`e je u~iti nego do 30. godine.

Pedesete: pam}ewe po~iwe da se gubi

Ve}ina qudi po~iwe da prime}uje da im um slabi u pedesetim. Kratkoro~no pam}ewe bledi. Dr Perlmuter navodi da oko pet odsto postavqenih dijagnoza Alchajmerove bolesti bude u ovom trenutku.

[ezdesete i sedamdesete: veze se gube br`e nego {to se uspostavqaju Jedna od deset odraslih osoba starosti 65 i vi{e godina ima Alchajmerovu bolest. Izme|u genetike i rizika od na~ina `ivota, rizik se udvostru~uje svakih pet godina nakon 65. godine.

Osamdesete: rizik

od Alchajmerove bolesti naglo raste

Kada dostignete 85. godinu, imate skoro 50 odsto rizika od Alchajmerove bolesti. Me|utim, to ne zna~i da je sudbina va{eg se}awa zape~a}ena. Dok genetika igra faktor, izazivawe va{eg uma aktivnostima za ja~awe mozga i dru`ewem mo`e pomo}i.

Za~arani krug bolesti bubrega i srca

Poja~ano zamarawe, gu{ewe, bolovi u grudima, oticawe nogu... Uporne tegobe ne povla~e se ni kada pacijent disciplinovano i redovno pije lekove. „Opet pogor{awe sr~ane bolesti”, pomisli}e pacijent prime}uju}i da ne reaguje na standardne lekove, diuretike.

Ne treba ~ekati mesecima, ve} uzrok pogor{awa treba {to pre potra`iti kod specijaliste, jer ovo su tipi~ni simptomi koji vode do nove dijagnoze: kardio-renalnog sindroma. Vi{ak vode se nakupqa jer bubrezi slabo rade i eto za~aranog kruga iz kojeg izlaza nema dok se ne le~e i bubrezi i srce.

^ORBA OD CELERA

POTREBNO JE:

n 1 celer

n 1 crni luk

n Gran~ica sve`e maj~ine

du{ice

n ½ ~a{e neutralne pavlake

n Prstohvat soli

n ¼ ka{i~ice muskatnog

oraha

n ½ ~a{e belog vina

n prstohvat per{una

PRIPREMA:

Izvaditi meso iz celera, tako da ostane samo kora, kao ~inija. Na maslinovom uqu upr`iti luk. Usitniti meso od celera i dodati u {erpu sa lukom. Naliti sve vru}om vodom. Posoliti i dodati muskatni orah. Sve izblendirati. Pred kraj dodati belo vino. Pota` sipati u ~iniju od celera. Umutiti neutralnu pavlaku i staviti je preko pota`a. Radi dekoracije dodati sve` per{un.

– Kardio-renalni sindrom ~ini grupa od pet razli~itih scenarija, gde se povezanost srca i bubrega prepli}u bilo u osnovnoj sr~anoj ili bubre`noj bolesti, zavisno od toga {ta je bilo uzrok sr~ane ili bubre`ne slabosti. Nekada je osnovni uzrok lo{e kontrolisani dijabetes, u drugim slu~ajevima ateroskleroza ili, pak, metaboli~ka bolest koju uzrokuje bolest srca i bolest bubrega. Ta veza mo`e da bude razli~ita zavisno od toga {ta dominira u odre|enom trenutku i {ta je okida~ tegoba zbog kojih bo-

lesnik dolazi. Zato se to i naziva sindromom, a ne oboqewem. U jednom trenutku dominira bolest bubrega, a u drugom bolest kardiovaskularnog sistema, a jedno pogor{ava drugo –upozorava prof. dr Arsen Risti}, kardiolog koji vodi odeqewe za sr~anu insuficijenciju u Klini~kom centru Srbije u Beogradu. Zavisno od simptoma koji dominiraju, pacijent se obra}a ili kardiologu ili nefrologu, specijalisti za le~ewe bubre`nih oboqewa (sumwa da bubrezi nedovoqno rade).

– Prvi korak u dijagnozi su u principu jednostavne analize krvi i mokra}e. Zato je va`no odlaziti na redovne preglede. Poenta je da se prati prisustvo proteina u mokra}i i povi{eni kreatinin. Znak za uzbunu je vidqivo oticawe, koje ne prolazi uprkos terapiji koju su dobili. Re~ je naj~e{}e o otocima potkolenica, nekada i stomaka – obja{wava doktor Risti} za beogradsku „Politiku“.

Dr Risti} podse}a i da renalni sindrom naj~e{}e ugro`ava qude koji su ve} imali infarkt i anginu pektoris, kao i one koji imaju faktore rizika za koronarnu bolest (visoke

masno}e u krvi, porodi~no optere}ewe sr~anim oboqewima, dijagnozu sr~ane slabosti, kardiomiopatije...). Kardio-renalni sindrom opasan je jer pogor{awe jednog organa pokre}e i pogor{awe drugog. Kod nekih osoba prvo dolazi do slabosti srca, kod drugih bubrega. Kod ve}ine, ipak, prvo slabi srce.

– Ovo stawe se danas mnogo boqe le~i nego ranije, a mo`e i da se spre~i. Posledwih godina na scenu su stupili lekovi koji to rade mnogo efikasnije, pri ~emu se spre~ava bolest bubrega i potreba za dijalizom smawuje smrtnost. Po meni, to je lek za Nobelovu nagradu, jer je doneo vrlo veliku promenu u odnosu na ranije le~ewe – ka`e dr Risti}.

U Srbiji imamo oko 150.000 pacijenata s dijagnozom sr~ane slabosti, a bar 75.000 ima i pridru`enu bolest bubrega, a novi lek i preventivno deluje: ko god ima sr~anu slabost treba da dobije i ove lekove, koji preveniraju pojavu kardio-renalnog sindroma. Na`alost, od ovog broja le~e se oni koji znaju za novu terapiju i oni koji mogu da je priu{te sebi, jer lekovi jo{ nisu dostupni na recept.

Bosiqak obiluje mnogim korisnim materijama i svojstvima

Aromati~ni bosiqak svakom jelu mo`e da da novi „{mek“, u~ini ga druga~ijim i dopadqivijim, ali wegova posebna vrednost je {to ima i lekovita svojstva, posebno ako je sve`e ubran...

Bosiqak je bogat antioksidansima, koji poma`u u borbi protiv slobodnih radikala u telu. Slobodni radikali su molekuli koji mogu da o{tetete }elije i tkiva,

{to mo`e da dovede do razli~itih bolesti. Antioksidansi u bosiqku poma`u u spre~avawu o{te}ewa }elija i mogu da smawe rizik od hroni~nih bolesti kao {to su bolesti srca, dijabetes i rak. Bosiqak poboq{ava varewe. Jedan od na~ina na koji to radi je pove}awe proizvodwe `eluda~ne kiseline, koja je neophodna za pravilno varewe hrane. Pored

toga, ovaj za~in sadr`i vlakna koja odr`avawu zdravqe sistema za varewe.

Bosiqak mo`e da pomogne u smawewu upala u telu, {to mo`e da smawi rizik od hroni~nih bolesti kao {to su artritis i kardiovaskularne bolesti.

Bosiqak ima smiruju}i efekat na telo i poma`e u smawewu stresa. Istra`ivawa su pokazala

da konzumacija bosiqka mo`e da smawi nivo kortizola, hormona koji se osloba|a u telu tokom stresnih situacija.

Ova za~inska biqka odr`ava zdravqe kardiovaskularnog sistema na nekoliko na~ina. Na primer, poma`e u sni`avawu nivoa holesterola u krvi i smawewu krvnog pritiska.

SKANDINAVKA

SrpskiGlas

MLE^NA PRERA\EVINA

KRUG OKO MESECA (ASTR.)

AMERI^KA GLUMICA, LIV

FRANCUSKI HEMI^AR LAVOAZJE

ZVER IZ PORODICE MA^AKA

IZBORNA JEDINICA (SKR.)

SrpskiGlas

STANOVNICA [PANIJE

TUMA^EWE NEKOG TEKSTA

[PANSKI PESNIK, BLAS DE

BORAC S BIKOVIMA ([P.)

BIV[I VEL[KI FUDBALER, GARI

SRPSKI ROKER ZORAN LESENDRI]

SRPSKA STARIJA GLUMICA, RINA

SADEJSTVO VI[E SILA(GR^.)

RASA PSA U^INITI DANE[TO POTONE PROSTO, NEBEQENO PLATNO MASOVNE DEMONSTRACIJE MARKA INSTANT SUPE

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE (SKR.)

TRUD, NAPREZAWE MAGARE]I GLAS, REV

SRPSKA

GLUMICA SASLIKE BAKARNI KOTAO, ORANIJA ENGLESKI RE@ISER, PITER LU^KI NASIP, MOL KOCKA (LAT.) NEMA^KI FILOZOF, RUDOLF

SrpskiGlas

UKR[TENE RE^I

RUDARSKO GRA\EVIN. PREDUZE]E ULIZICE

TAKMI^EWAU KAUBOJSKIM VE[TINAMA

AUSTRIJA NARUKVICA

JEDAN EKSTREMITET

VRHOVNO SKANDINAVSKO BO@ANSTVO

NALEVU STRANU STOVARI[TE SOLI

IZBOR GLUMACA ZAFILM OSMOUGAO

PRAOTAC DORANA SALICILNAKISELINA(TRG.)

AROMATI^NI UGQOVODONIK

STANARI SATAVANA HELENSKI KOMEDIOGRAF

UPOTREBA BOJAU SLIKARSTVU PEVA^ICA RISTESKA

ENERGIJA UZVIK PRI DAVAWU ^UVENI KINESKI FILOZOF OKVIR

VOZOVI ZAPREVOZ TERETA

BIV[I ITALIJANSKI FUDBALER, ALBERIGO

SRPSKA POP PEVA^ICA PANI]

RE[EWE SKANDINAVKE

STANOVNIK LIBANA AMPER

]IRA ODMILA

VODORAVNO: KAJMAK, AREOLA, TAJLER, ANTOAN, RIS, A, IJ, RGP, NAPOR, [PANKIWA, ODIN, KOMENTAR, LEVO, OTERO, KASTING, TORERO, DOR, AA, SPID, KSILOL, KIKI, TAVANARI, ITA, KOLORIZAM, SINERGIJA, AKE, E, LAO CE, ARON, TERETNI VOZOVI, EVANI, LIBANAC, ROMANA, ]IRICA.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: SUDOPERA, IZVRSTAN, TRABEATA, AA, IT, KG, SATANAR, ITO, RAJA, R, NAIL, M, IRAN, IMI, BOCKATI, A^, EMINA, RISTA, AT, [TALARA, STARI VEK, GEMINATA.

ATLETSKI KUPEVROPE (SKR.)

FUDBALER EDEN

MOJSIJEV BRATIZ S. ZAVETA POJAS JAP. KIMONA

AD AKTA SKITNICE, BESKU]NICI (ITAL.)

FRU[KOGORSKI MANASTIR PROMENQIVARE^

13 14

VODORAVNO: 1. Deo kuhiwskog name{taja, 2. Odli~an, izuzetan, 3. Starorimska komedija, 4. Ad akta (skr.) - Item (skr.) - Auto-oznaka za Kragujevac, 5. Drevni indijski pisac, 6. Japanski ski-skaka~, Daiki - Jedan od sestri}a Paje Patka, 7. Oznaka za rendgen - Muslimansko mu{ko ime - Oznaka za metar, 8. Dr`ava na Bliskom istoku - Institut za medicinska istra`ivawa (skr.), 9. Pomalo bosti, 10. Na{ pesnik, Karoq - Na{a pop peva~ica Jahovi}, 11. Ristivoje odmilaSimbol astata, 12. Krava koja se dr`i u {tali, 13. Epoha robovlasni{tva, 14. Udvojeni suglasnik (lat.).

USPRAVNO: 1. Re{eto (mn.) - ^uveni {panski golman, Hose Anhel - Skup{tina grada (skr.), 2. Visina, stas - Sudska rasprava, 3. Jednocifreni broj - Stanovnik Aonije, AonBiv{i holandski fudbaler, Jap, 4. Marka `vaka}e gumeVr{ioci ankete, 5. ^uvari lova~kih pasa, psari - Nosa~ tereta, amal (tur.), 6. Gr~ko slovo - Nasuti te~nost - Ameri~ka glumica Gardner, 7. Hrvatski istori~ar, Juraj - Toraw xamije, 8. Slovne zagonetke, premetaqke - Oznaka na kraju muzi~kog dela (muz.).

Pri~a se da je dobila otkaz, mre`e bruje, a ~elnici }ute

Ivana Milenkovi} va`i za jedno od najlep{ih televizijskih lica u zemqi. Svojom otmeno{}u, harizmom i znawem osvojila je gledaoce {irom zemqe, a ve} du`i niz godina deo je Radio Televizije Srbije.

Ivana je zavr{ila Muzi~ku {kolu „Vatroslav Lisinski“ nakon ~ega je upisala Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu gde je zavr{ila osnovne i master studije, a upisala je i doktorske studije na odseku za ekolo{ku i bioklimatsku arhitekturu.

Novinarstvom je po~ela da se bavi 2011. godine, kao autor priloga iz arhitekture u emisiji „Sve boje `ivota“ na RTS. Vodila je i „Kontekst 21“, „Studio znawa“ i „Kulturni dnevnik“, a potom je pre{la na jutarwi program RTS-a, gde je i stekla najve}u popularnost. Upravo zato, wen izostanak iz ove emisije posledwih meseci, nije mogao da pro|e neprime}eno.

Mnogi gledaoci jo{ od po~etka marta pa do danas, pitaju se {ta je sa wima omiqenom voditeqkome.

Ivana na ovo nije odgovarala, kao {to nije ni na pitawe novinara portala Nova, koji daqe navodi da se pri~a da je na malim ekranima vi{e nema jer se navodno posva|ala sa urednicima jutarweg programa na RTS, ali o razlozima niko ne `eli da govori. Zvani~ni odgovor nije stigao ni od RTS-a.

Prema tom izvoru nadre|eni su posle `ustre rasprave sa voditeqkom, re{ili da joj daju otkaz, me|utim, nadle`ni u javnom servisu su odlu~ili da razmotre da je anga`uju u nekoj drugoj emisiji, s obzirom na to da je Milenkovi}eva na gledaoce ostavqala veoma dobar utisak. Navodno, ona bi trebalo da se pojavi u sasvim druga~ijem formatu od dosada{weg, ali jo{ uvek ni{ta nije zvani~no. U me|uvremenu, Ivane nema na televiziji, a na wenom Instagram profilu i daqe pi{e da je voditeqka RTS.

Sa{a Kova~evi} progovorio o pritiscima da se o`eni PLANIRAM DA SE OSTVARIM U ULOZI OCA

Popularni beogradski peva~ Sa{a Kova~evi} danas va`i za velikog zavodnika i miqenika me|u `enskom populacijom, a osim fizi~kog izgleda, peva~ ima i glas koji tako|e odu{evqava sve, a naro~ito pripadnice ne`nijeg pola.

Nedavno je za Blic progovorio o svojim planovima i vezi sa dugogodi{wom devojkom Zoranom.

- Planiram Bo`e zdravqa da se ostvarim u ulozi oca, to je svrha `ivota i najlep{i dar od Boga koji mo`emo dobiti. Ne vodim se time kad }e i {ta }e biti, kad Gospod ka`e da je trenutak tada }e se to i desiti i ja }u biti najsre}niji ~ovek - rekao je Sa{a, pa progovorio o pritiscima, jer jo{ se jo{ uvek nije o`enio i ostvario u ulozi oca, a mnogi smatraju da mu je vreme.

- Vaqda je opet sve to prirodno i normalno, ali je na vama da dozirate koliko `elite da pridajete zna~aja tome i da dozvolite da se qudi me{aju u va{u intimu, sve je do vas. Mi mu{karci smo ~udni, konstantno smo nezreli, mi bi stalno da budemo momci bez obzira da li smo o`eweni ili nismo, to je neki gen, to ne mo`e{ da mewa{ - istakao je Sa{a, pa otkrio detaqe iz veze sa Zoranom.

- Nema prostora za qubomoru u na{oj vezi, tako se vaqda izgradio neki odnos da toga nema. Uglavnom su moje veze imale nalet qubomore u prvih pola godine, godinu dana, posle toga je sve lak{e. U prethodnim vezama mi je to smetalo, sada sa Zoranom ne, jer smo se prona{li. Mislim da sam porna{ao nekog ko mi po svim parametrima odgovara apsolutno. U slu~aju da mi neko sutra strastveno odovara ne znam kako, ja zaista znam da od ovog {to trenutno imam ne mogu na}i boqe, to potpisujem - izjavio je popularni srpski peva~.

PEVA^ICA LEPA LUKI] SE PRISETILA DETIWSTVA

Popularna srpska peva~ica Lepa Luki} (83) progovorila je o svom detiwstvu, ali i istakla da smatra da je najve}i problem mla|ih generacija to {to toliko koriste mobilne telefone.

- Sve je bilo druga~ije! Mobilni telefoni su pokvarili sve. Ja bi to zabranila. Predla`em da deca dok su u {koli uop{te ne nose telefone. U moje vreme je bilo druga~ije. Pruti} stoji na stolu, pa ako ne{to pogre{i{ dobije{ malo

po dlanu. Deca su bila boqa. Tako se ka`wavalo, ali ne u tom pravom smislu, ve} samo da se zapla{e deca - rekla je Lepa i dodala: - Pla{ila sam se da me majka ne tu~e. Morala sam da ~uvam kravu. Ako je nisam napasla, dobila bi batine. Ve} sa 7 godina sam imala obaveze. Majku sam pla{ila da }u sko~iti u Moravu, da me ne tu~e. Pela sam se i na banderu kako bi pobegla od we - objasnila je Lepa u nedavnom intervjuu jednom beogradskom listu.

^uvala sam i krave a majci sam pretila da }u sko~iti u Moravu

[TA SE DE[AVA SA NAJLEP[OM

RTS, IVANOM MILENKOVI]

Joki} pretekao Vilta i upitao: Gde je [ek na toj listi?

Denver nagetsi su predvo|eni Nikolom Joki}em pobedili Finiks sanse rezultatom 125:100 i

plasirali se u finale Zapadne konferencije.

Kona~an rezultat serije bio je

4:2 u korist Denvera, a Joki} se ve} nakon tre}e pobede Denvera tripl-dablom (29 poena, 13 skokova i 12 asistencija) upisao u istoriju i pretekao Vilta ^emberlena koji je tokom karijere imao devet tripl-dablova u plej of me~evima.

Novinari su neposredno nakon tog me~a obavestili Joki}a o tom dostignu}u, na {ta je on odgovorio kroz {alu, potka~iv{i legendarnog [akila O’nila:

„Lepo, hvala vam. A gde je [ek na ovoj listi?”, upitao je Joki}, na {ta je O’nil odgovorio u istom stilu:

„Nema me, jer nikada nisam dodavao loptu drugima, ‚veliki medo’”, rekao je legendarni centar i dugogodi{wi saigra~ Kobija Brajanta.

Durent: Joki} }e oti}i u istoriju kao jedan od najboqih centara svih vremena

Ko{arka{ Finiks sansa Kevin Durent izjavio je na konferenciji za medije nakon utakmice sa Denverom da }e Nikola Joki} oti}i u istoriju kao jedan od najboqih centara svih vremena.

„Oduvek sam imao po{tovawe prema Joki}u. Oduvek sam znao da je neverovatan igra~. Nisam bio iznena|en da su ti igra~i dobri, posebno neko kao Joki}. Gledao sam ga, igrao sam ranije protiv wega od kada je dostigao vrh kao igra~. Ne mogu re}i da sam saznao ne{to novo o wemu. Oni su sjajan tim, imaju dubinu, mnogo igra~a koji igraju dobro zajedno, imaju odli~an kontinuitet, dugo su zajedno. Koliko godina je Majk Meloun tamo? [est godina? To je velika

prednost koju oni imaju. Joki} je jedan od najboqih svih vremena. Oti}i }e u istoriju kao jedan od

najboqih centara svih vremena koji su dodirnuli loptu”, izjavio je Durent.

Los An|eles Lejkersi u f inalu Zapada, Majami obezbedio f inale Istoka u NBA ligi

LOS AN\ELES – Ko{arka{i Los An|eles Lejkersa plasirali su se u finale Zapadne konferencije NBA lige, po{to su pobedili ekipu Golden Stejta 122:101 u {estoj utakmici polufinalne

serije. Najboqi u pobedni~koj ekipi bili su Lebron Xejms sa 30 poena, devet skokova i devet asistencija, dok je Ostin Rivs dodao 23 poena, pet skokova i {est asistencija.

Matijas Lesor u idealnoj petorci Evrolige

BARSELONA –Ko{arka{ Partizana Francuz Matijas Lesor nalazi se u idealnoj petorci Evrolige u sezoni 2022/2023, saop{teno je na zvani~nom sajtu najkvalitetnijeg evropskog klupskog takmi~ewa.

Lesor je sa Partizanom osvojio {esto mesto u regularnom delu sezone u Evroligi, a „crno-beli” su potom u ~etvrtfinalu plej-ofa eliminisani od Reala.

U obrazlo`ewu Evrolige se, izme|u ostalog, navodi da je Lesor ove sezone odigrao 38 utakmica, a prose~no je postizao 12 poena i imao je 7,1 skok i 1,4 asistenciju po me~u. On je imao prose~an indeks korisnosti 19,1 uz procenat {uta 67,6 odsto za dva poena.

U idealnoj petorci Evrolige nalaze se jo{ plejmejker Makabija Lorenco Braun, ko{arka{ Olimpijakosa Sa{a Vezenkov i igra~i Reala Xanan Musa i Valter Tavares.

Ko{arka{ Partizana Kevin Panter izabran je u drugi tim Evrolige u sezoni 2022/2023, saop{teno je na sajtu Evrolige.

U drugom timu Evrolige nalaze se jo{ ko{arka{ Barselone Nikola Miroti}, igra~ Baskonije Darijus Tompson, Majk Xejms iz Monaka i Vejd Boldvin iz Makabija.

Obradovi}: Evroliga je zavr{ena pri~a

Trener ko{arka{a Partizana @eqko Obradovi} je rekao da je od po~etka sezone primarni ciq osvajawe trofeja u ABA ligi, kao i da veruje da }e igra~i biti jo{ motivisaniji uprkos bolnom iskustvu iz serije s madridskim Realom.

Obradovi} je dodao da je igra~ima posle poraza u petoj utakmici Evrolige u Madridu dao slobodan dan, a da je od prvog treninga fokus samo na ABA ligu.

„Ovaj tim ima karakter i uvek ga pokazuje. Ponosan sam na svoj tim, igrali smo sjajnu ko{arku u Evroligi. Izgubili smo kontrolu utakmice protiv Reala i to je razlog poraza. Posledwi {ut Kevina Pantera bio je dobar, kao i prethodni Zeka Ledeja. Ali, to je ko{arka”, rekao je Obradovi} posle me~a

– Nakon poraza zamolio sam qude u stru~nom {tabu i igra~e da se ne vra}amo uop{te na Evroligu. To je zavr{ena pri~a. Treba da razmi{qamo o ovome {to je ispred nas – istakao je on.

Juventus u nadoknadi do remija sa Seviqom, Roma pobedila Bajer u prvom me~u polufinala

Lige Evrope

U pora`enoj ekipi se istakao Stef Kari sa 32 poena, {est skokova i pet asistencija.

Tim iz Los An|elesa }e u finalu snage odmeriti sa ekipom Denvera.

Ko{arka{i Majamija plasirali su se u finale Isto~ne konferencije NBA lige, po{to su savladali ekipu Wujork Niksa sa 96:92 i tako do{li do ~etvrte pobede u polufinalnoj seriji.

Ximi Batler je predvodio svoj tim sa 24 poena, osam skokova i ~etiri asistencija, dok se u ekipi iz Wujorka Xejlen Branson sa 41 poenom, ~etiri skoka i tri asistencije.

Majami }e u finalu igrati sa boqim iz duela Filadelfije i Bostona.

Fudbaleri Juventusa i Seviqe odigrali su u Torinu nere{eno 1:1, u prvom me~u polufinala Lige Evropa. Juventus je najozbiqniju priliku u prvom delu me~a imao u 19. minutu. Srpski fudbaler Filip Kosti} poslao je loptu pred gol reprezentativnom kolegi Du{anu Vlahovi}u, koji je lo{e zahvatio i {utirao preko gola. U nastavku nije bilo ozbiqnijih {ansi, sve do sedmog minuta nadoknade me~a, kada Juventus posle kornera sti`e do izjedna~ewa.

Strelac gola u posledwim trenucima bio je Federiko Gati, koji je iskoristio asistenciju glavom Pola Pogbe.

Za Juventus je prvo poluvreme odigrao Kosti}, dok je Vlahovi} igrao do 62. minuta. Srpski igra~ Nemawa Gudeq za Seviqu je odigrao ceo me~.

Roma je na svom terenu pobedila Bajer Leverkuzen sa 1:0. Pobedni~ki gol za rimski tim postigao je Edoardo Bove u 63. minutu, nakon {to je u kaznenom prostoru do{ao do odbijene lopte posle udarca Temija Ejbrahama Srpski fudbaler Nemawa Mati} odigrao je ceo me~ za Romu. Revan{i se igraju u Seviqi i Leverkuzenu, a finale Lige Evropa igra se 31. maja u Budimpe{ti.

„Marakana” – mesto na koje se vra}a porodi~no navijawe

U srpskom najtrofejnijem klubu su po ugledu na mnoge evropske velikane odlu~ili da pred svaki novi me~ naprave neku lepu akciju. U tom pogledu se ~ini sve da se na stadion vrate deca ali i wihovi roditeqi, da zajedno u`ivaju u sportskom danu. Ta praksa koja je ustaqena u ozbiqnom fudbalskom svetu donosi mnoge benefite tim klubovima. Se}am se jednom prilikom dok su se na{i klubovi borili za ozbiqniji status u Evropi, me|u wima i ^ukari~ki, ~iju je ekipu u nema~kom Karlsrueu ~ekao ispit u Intertoto kupu (trener Dragan Okuka) mogao sam da se uverim kako su ~itave porodice u`ivale u sjajnom ambijentu na stadionu gde je, pored utakmice, sve bilo posve}eno porodici.

Tako su mnoge nema~ke porodice isko-

ristile slobodan vikend da svi zajedno u`ivaju u dobroj hrani, sjajnoj sportskoj priredbi i nesvakida{woj zabavi. To upravo sada ~ine u Crvenoj zvezdi, i to ba{ u ovom te{kom vremenu, kada su mnoge porodice okupirane poslovnim obavezama, pa fudbalske utakmice predstavqaju dobro mesto da se porodice ponovo okupe i zajedno u`ivaju. Akciji, koju je nedavno pokrenula Crvena zvezde, priku~ili su se mnogi klubovi iz unutra{wosti na{e zemqe. Tako|e, mnogi, mali{anima prvi put je pru`ena prilika da se upoznaju sa bogatom istorijom na{eg najve}eg kluba i jedinstvena {ansa da se slikaju sa mnogobrojnim trofejima, me|u kojima su najdragoceniji oni iz Barija i Tokija. Uvo|ewe tradicionalne „fan zone” svakako je pun pogodak Zvezde.

Mauzolej legendarnog Pelea otvoren

na grobqu u Santosu

SANTOS – Mauzolej legendarnog brazilskog fudbalera Pelea otvoren je na grobqu u Santosu, kod Sao Paola, gde je sahrawen jedan od najboqih igra~a svih vremena.

Na ulazu u mauzolej, koji se nalazi na drugom spratu grobqa i

Man~ester siti bi mogao da zaradi 330 miliona evra ako osvoji „triplu krunu”

LONDON – Fudbalski klub Man~ester siti mogao bi da zaradi oko 330 miliona evra ako osvoji Ligu {ampiona, Premijer ligu i FA kup.

Britanski mediji navode da je Man~ester siti favorit za osvajawe „triple krune”, koja bi donela veliko bogatstvo engleskom klubu.

Man~ester siti je u prvom me~u polufinala Lige {ampiona odigrao bez pobednika, 1:1 sa Realom u Madridu, a revan{ duel je naredne nedeqe u Engleskoj. Britanski mediji navode da bi osvajawe L[ engleskom klubu donelo zaradu od oko 135 miliona evra.

„Gra|ani” su prvi na tabeli Premijer lige sa 82 boda, dok drugoplasirani Arsenal ima bod mawe i utakmicu vi{e. Man~ester siti }e do kraja sezone igrati sa Evertonom, ^elsijem, Brajtonom i Brentfordom. Britanski mediji isti~u da bi u klub iz Man~estera stiglo oko 190 miliona evra ako osvoji petu titulu u posledwih {est sezona u Premijer ligi, javqa Tawug.

Finale engleskog FA kupa je na programu tre}eg juna, a sasta}e se Man~ester junajted i Man~ester siti. Trofej FA kupa donosi zaradu od 4,5 miliona evra.

Britanski mediji na kraju podse}aju da }e Man~ester siti ako osvoji L[ igrati na Svetskom klupskom prvenstvu, a nagrada za wegovo osvajawe iznosi oko 58 miliona evra.

Santosu, posetioce do~ekuju dve zlatne statue Pelea. Na podu je postavqena ve{ta~ka trava, zidovi su oblepqeni fotografijama navija~a na stadionu i neprekidno se pu{taju zvuci navijawa, kao da Pele jo{ igra.

Plafon iznad kov~ega tro-

strukog svetskog {ampiona je plave boje.

Pele je tu sahrawen 3. januara, pet dana po{to je umro u 82. godini od raka debelog creva.

„Ovo su sa mnogo qubavi napravili qudi koji su ga poznavali, koji su `iveli s wim. Ovo prikazuje su{tinu onoga {to je Pele bio”, rekao je jedan od Peleovih sinova Edson ^olbi do Nasimento.

Uo~i dolaska posetioci }e morati da zaka`u posetu mauzoleju na internet stranici Memorijalnog grobqa.

Pele je predvodio Brazil do titula na svetskim prvenstvima 1958, 1962. i 1970. godine. On je jedini fudbaler koji je tri puta trijumfovao na mundijalima.

U brazilski re~nik pro{log meseca unesena je re~ „Pele”, kao pridev kojim se opisuje neko ko je „izuzetan, neuporediv, jedinstven.

Fudbaleri Barselone 27. put {ampioni [panije

Fudbaleri Barselone osvojili su 27. {ampionsku titulu u klupskoj istoriji, po{to su na gostuju}em terenu u gradskom derbiju pobedili Espawol sa 4:2, u utakmici 34. kola Primere.

Dvostruki strelac bio je Robert Levandovski, a strelci su bili jo{ Alehandro Balde i @ul Kunde. Ekipa ]avija Ernandesa je tako ~etiri kola pre kraja {ampionata osvojila titulu. Barselona ima 85 bodova, 14 vi{e od drugoplasiranog Real Madrida.

To je prva titula za Barselonu od 2019. godine. Katalonska ekipa ima 27 titula, osam mawe od Reala.

\okovi} pobedio Norija i izborio plasman u ~etvrtfinale mastersa u Rimu

RIM – Srp

ski teniser Novak \okovi}

plasirao se u ~etvrt

finale mastersa u Rimu, po{to je u osmini finala turni ra u glavnom gradu Italije pobedio Britanca Kamerona Norija 6:3, 6:4. Me~ je trajao jedan sat i 28 minuta.

Ovo je bio tre}i me|usobni duel srpskog i britanskog tenisera, a tre}i trijumf \okovi}a, koji brani titulu u glavnom gradu Italije. \okovi} }e u ~etvrtfinalu igrati sa Dancem Holger Runeom koji je ranije pobedio Australijanca Alekseja Popirina. Masters u Rimu igra se za nagradni fond od 7.705.780 evra, a \okovi} brani titulu od pro{le godine.

Dirqiv susret Novaka i Mihinog sina Du{ana Mihajlovi}a u Rimu

Novak \okovi} je posle plasmana u osminu finala Mastersa u Rimu imao novu posetu, ovoga puta jo{ emotivniju jer je do{ao da ga pozdravi Du{an Mihajlovi}, sin legendarnog Sini{e Mihajlovi}a. Srpski as Du{ana poznaje od ranije, a sin slavnog Mihe ne krije koliko se divi Novaku.

\okovi}: Zahvaquju}i Federeru i Nadalu postao sam to {to jesam

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} izjavio je u Rimu da su Roxer Federer i Rafael Nadal zaslu`ni za wegov uspeh, ali da nikada nisu bili prijateqi i da pored toga gaje veliko uzajamno po{tovawe. „Nikada nismo bili prijateqi, to me|u rivalima nije mogu}e, ali nikada nismo bili ni neprijateqi. Oduvek sam po{tovao Federera, jedan je od najve}ih svih vremena, imao je neverovatan uticaj, ali nikada nismo bili bliski”, istakao je \okovi}, prenosi „Korijere dela Sera”.

Dodaje da je wegov odnos sa Nadalom sli~an.

„Rafa je samo godinu stariji od mene, obojica smo blizanci u horoskopu, i u po~etku smo ~ak dvaput iza{li na ve~eru. Ali ~ak i s wim je prijateqstvo nemogu}e. Oduvek sam ga po{tovao i mnogo mu se divio. Zahvaquju}i Federeru i wemu postao sam to {to jesam. To }e nas zauvek ujediwavati, i zato ose}am zahvalnost prema wima. Nadal je deo mog `ivota, u posledwih 15 godina vi{e sam vi|ao wega nego svoju majku”, zakqu~io je \okovi}.

Me~ protiv Grigora Dimitrova pratio je i Du{an Mihajlovi}, jedan od sinova proslavqenog Sini{e Mihajlovi}a koji je odu{evqen prvim reketom sveta iskoristio je priliku da ga bodri, a potom i pozdravi, posle ~ega je usledilo i fotografisawe.

„Idol, prijateq, legenda. Najboqi teniser svih vremena”, napisao je Du{an uz fotografiju, a pored poruke je dodao srce i srpsku zastavu

POSTFESTUM: PARTIZAN NAKON PORAZA U EVROLIGI

Australijanac Egzum: Pokazali su da su prqavi, Evroliga tolerisala

ke~erske poteze Reala

Ko{arka{i Partizana te{ko su uspevali da savladaju emocije posle poraza od Real Madrida, a gotovo uvek smireni Dante Egzum progovorio je o utakmici u kojoj je povre|en i otkrio da od Ger{ona Jabuselea koji ga je rva~kim zahvatom oborio na pod nije dobio ni izviwewe.

Na kraju prvog poluvremena delovalo je da }e Partizan po tre}i put sru{iti Real na wihovom terenu, ali usledio je preokret koji e dugo boleti crno-bele. Te{ko je bilo i Dante Egzumu da iznese prve utiske posle poraza.

„Nema {ta da se ka`e. Mogu da prodaju pri~u kako smo mi prqavi, ali su oni pokazali da su prqavi i to je tako“, rekao je utu~eni Egzum aludiraju}i na drugu utakmicu u seriji.

Crno-beli su u plej-of seriji vodili sa 2:0, ali pred sam kraj druge utakmice u Madridu do{lo je do tu~e me|u igra~ima zbog ~ega je Partizan u Beogradu morao da igra bez Kevina Pantera na obe i Matijasa Lesora na jednoj utakmici.

Egzum smatra da je ta utakmica bila presudna za pad ekipe koja ne samo da je igrala bez dva va`na igra~a nego je i on igrao povre|en.

„Jako smo razo~arani, zaslu`ili smo da idemo daqe, svi to znaju. Mnogo toga se promenilo kada sam ba~en na parket u onoj utakmici, definitivno. Suspendovali su dvojicu na{ih igra~a, ja sam igrao povre|en sve ove utakmice. [ta drugo da ka`em“, iskren je Egzum.

Italija ovih dana u`iva u tenisu, ali posebnu pa`wu pored doma}ih tenisera definitivno privla~i jedan od najboqih tenisera svih vremena Novak \okovi}.

Du{an je nastavio da gaji odnos sa Novakom kao da {to je srpski as gajio odnos sa wegovim ocem, slavnim Mihom. Prvi reket sveta i Sini{a Mihajlovi} redovno su se sretali kada bi \okovi} bio u Italiji, a sada se tradicija nastavqa Novak je bio me|u prvim sportistima koji su se oprostili od Sini{e Mihajlovi}a kada je objavqena vest da je slavni srpski fudbaler preminuo.

AUSTRALIJANAC OTKAZAO ROLAN GAROS

Jedan od najboqih teniskih prijateqa \okovi}a propusti}e grend slem u Parizu

Australijski teniser Nik Kirjos povukao se sa predstoje}eg Rolan Garosa u Parizu zbog povrede kolena.

Kirjos je u januaru operisao kolena, zbog toga je pro-

pustio Australijan open kao i tri mastersa na {qaci uo~i grend slema u Parizu. On se sa drugog grend slem turnira u sezoni povukao zbog povrede istog kolena, preneo je Skaj.

Australijanac je otkrio da nije dobio izviwewe od Ger{ona Jabuselea koji ga je tokom pomenute tu~e svom snagom preturio na parket, a prilikom tog pada Egzum je povredio prst na nozi.

„Sme{no je sve ovo, oni su kontrolisali ceo narativ ove serije, kakve su pri~e izlazile u medijima, izviwewa svih wih… Meni se Jabusele nije direktno izvinio. To pokazuje kakvi su, kakva je situacija bila na parketu. Dr`a}emo glavu visoko, foksuira}emo se na ABA ligu“, rekao je Egzum.

Ko{arka{ Partizana smatra da je wegov tim o{te}en prilikom dodeqivawa kazni posle tu~e jer je Real pro{ao sa „blagim“ kaznama.

„Svako ko je igrao ko{arku zna da su kazne suvi{e blage bile za Real. Svi su bili {okirani time {to je Jabusele ka`wen na samo pet utakmica, kao da smo u ke~erima, a ne ko{arci. [ta da ka`em… Ne bi se mnogo toga promenilo i da je probao da se izvini, ali nije ni{ta. Oni su to sve radili preko medija, Evroliga je to progutala i dala blage kazne“, nije `eleo da }uti Egzum.

Kada je re~ o posledwem me~u u Madridu Egzum je istakao da sa faulovi bili jedan od problema, ali je otkrio da ekipa nije bila zadovoqna ni su|ewem.

„Brzo smo u{li u problem sa faulovima, mewale su se petorke ~esto. Nismo bili zadovoqni nekim odlukama sudija, nekim stvarima koje nisu svirane i {ta su oni radili. Oni o~igledno dobro znaju kako da ukaqaju utakmicu. Oni su znali kako da igraju i dr`e pritisak. Kada je bilo najbitnije, poga|ali su va`ne {uteve“, rekao je Egzum.

Iako je istakao da }e se ekipa okrenuti ABA ligi, Egzum ne krije da }e ovaj poraz dugo boleti i wega i saigra~e jer smatra da su crno-beli zaslu`ili kartu za Kaunas.

„Ovo }e nas dugo boleti… Trebalo bi da idemo u Kaunas, sada vi{e ne mo`emo ni{ta da promenimo. Sada treba da malo izduvamo glave i okrenemo se na ABA ligu. Ako mo`emo da izvu~emo ne{to dobro iz ovoga, poku{a}emo. Trebalo je da zavr{imo ovo na na{u stranu“.zakqu~io je Dante Egzum.