Srpski glas 18. novembar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

- $4.00 WA/NT/ 30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 18. 11.2021. z Year XXX No.2475 SA/TAS NSW Country/ACT - $4.50 z Price - NSW/VIC/QLD/

Ve}

Srbija preko Portugalije do Katara Fudbalska reprezentacija Srbije, predvo|ena legendom srpskog fudbala Draganom Stojkovi}em Piksijem, pobedom u Lisabonu obezbedila u~e{}e na Svetskom prvenstvu koje }e se slede}e godine odr`ati u Kataru

TURISTI^KA ATRAKCIJA U NOVOM JU@NOM VELSU JE ZAOSTAV[TINA NEOBI^NOG MIGRANTA IZ ITALIJE

Italijan Valerio Riketi je po dolasku u Australiju 1914. godine imao samo {esnaest godina, ali niko nije mogao precizno da utvrdi za{to se ovaj ~ovek odlu~io za sama~ki ìvot u nepoznatoj zemqi. Ve}i deo ìvota proveo je u mestu Grifit, u pe}ini, koju je pretvorio u jedini dom i koja mu je pruàla za{titu od drugih qudi. Danas je Riketijeva pe}ina na listi dràvnog registra ba{tine.

Strane 16 i 17

Misteriozni pustiwak iz Grifita

PRODAJE SE POSED NA KOJEM JE VASA ^ARAPI] SPREMAO PRVI SRPSKI USTANAK

Strane 31 i 32 Strana 15

Godine bez patrijarha Pavla - svetost pastira dobrog dotakne me i danas

TAJNA PET SRPSKIH GRADOVA

Naslednik otkrio detaqe o hajdukovom zakopanom blagu

Kolumna Pi{e: Sa{a Jankovi}

Strana 25

Strana 19 „ôvek ne moè da bira vreme u kojem }e se roditi i ìveti; od wega ne zavisi ni od kojih roditeqa, ali od wega zavisi kako }e on postupati u datom vremenu: da li kao ~ovek ili kao ne~ovek…“, pou~avao nas je srpski patrijarh Pavle koji nas je napustio pre 12 godina.

Strana 14

Senator Anti}

^etrdesetsedmogodi{wi Aleksandar Anti} je prvi izabrani senator srpskog porekla u istoriji Australije. Ro|en je u Adelejdu, kao dete Viki Anderson i Ratomira Anti}a. On je drugi senator, posle Renika, iz redova vladaju}e koalicije koji je zapretio Morisonu da }e mu uskratiti svoju podr{ku ukoliko se diskriminacija u odnosu na vakcinalni status nastavi.

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 18.

IZME\U DVA VIKENDA

VU^I] O SASTANKU S PUTINOM:

Svakog dana se spremam, imam tremu iako mi nije prvi Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da }e 24. novembra u Moskvi razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o nabavci gasa iz te zemqe i dodao da se nada da }e za Srbiju obezbediti "najboqu cenu u Evropi". Vu~i} je ocenio da }e to biti „veoma vaàn“ sastanak za Srbiju. „Svakog dana se spremam za taj susret. Mnogo nade polaèmo u to i moram da kaèm da imam veliku tremu iako mi to nije ni prvi ni drugi sastanak sa predsednikom Putinom“, rekao je Vu~i} od-

govaraju}i na pitawa novinara u [apcu posle prikaza sposbnosti

pripadnika Vojske Srbije. Ocenio je da je na globalnom

nivou u toku „velika borba za sve energente“ i da struja i gas danas postaju „neka vrsta novog zlata“. „Nema~ka je za 18,7 odsto pove}ala cenu gasa za gra|anstvo. Da li je cena gasa 350 ili 950 dolara nije samo pitawe koliko }e gra|ani da pla}aju ve} i pitawe privla~ewa investicija. Mi strahovitom brzinom tro{imo na{e rezerve gasa i zato je stra{no va`no kao }emo uspeti sebe da obezbedimo“, rekao je predsednik Srbije. Vu~i} je najavio da je neophodno da dr`ava nastavi da ula`e

sredstva u modernizaciju oruànih snaga, uprkos tome {to je ve} u prethodnom periodu nabavqena velika koli~ina oru`ja i vojne opreme. „Posledwih godina vi{e nego ikada ulaèmo u vojsku i modernizaciju. To nije lako jer {to vi{e uradite, sve vi{e vidite nedostataka koje èlite {to pre da nadoknadite… Mnogo toga za Kopnenu vojsku stiè do kraja godine i verujem da }e i na~elnik General{taba i ministar odbrane biti zadovoqni“, rekao je Vu~i}.

Pet umrlica na ku}i porodice Milo{evi}: Korona je deci sve pobila za samo mesec dana

MILORAD DODIK O SPOMEN PLO^I POBIJENIM SRBIMA NA KAZANU NA KOJOJ PI[E SAMO "UBIJENIM SUGRA\ANIMA":

Bez navoda da su `rtve Srbi ne treba ni spomen obele`je Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio je povodom otkrivawa spomen plo~e pobijenim Srbima na Kazanu u sarajevskoj op{tini Stari Grad, na kojoj pi{e samo "ubijenim sugra|anima" potvrda da ni nova generacija politi~ara koju predstavqa vlast u gradu Sarajevu nije spremna da se suo~i sa pro{lo{}u i prizna {ta se na tom podru~ju stvarno dogodilo. Na otkrivenom spomeniku srpskim `rtvama ne pi{e ni ko su `rtve, ni ko su po~inioci zlo~ina, a Dodik ka`e da je broj ubijenih Srba mnogo ve}i nego {to je navedeo na plo~i. Isti~e da je otkriti plo~u, a sakriti ko su `rtve, manir je politike koju je decenijama u BiH promivisao Alija Izetbegovi} i wegova partija. "Samo par kilometara od Kazana na zgradi Ve}nice uporno stoji plo~a na kojoj pi{e 'Na ovom mestu su srpski zlo~inci zapalili Nacionalnu biblioteku BiH'. Kako su zlo~inci dobili nacionalnu pripadnost na Ve}nici, a `rtve na Kazanima nisu?! To je pitawe sa kojim treba da se suo~e i gradske vlasti Sarajeva, ali i svi u BiH koji govore o pomirewu i su`ivotu", kazao je Dodik.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Nove u`asne vesti iz doma porodice Milo{evi}, po{to su 15-godi{wem Lazaru i 20-godi{woj Mariji preminuli otac i majka, te baba i prababa od posledica infekcije korona virusom, sada je preminuo i deda Dragoslav koji je bio posledwi zreli stub potpore tog doma. Za kratko vreme ~ak petoro qudi je preminulo iz porodice Milo{evi}, a sami su u ostali {kolarac Lazar i studentkiwa Marija. Ve} par nedeqa traje solidarna akcija za pomo} ovo dvoje mladih qudi, kako ne bi odustali sa puta na koji su ih usmeravali one ~iju podr{ku nakon velike tragedije vi{e nemaju. Prva je preminula prabaka, najstariji ~lan porodice, zatim je preminula wena snaja, odnosno, majka Dejana Milo{evi}a (46), voza~a Hitne pomo}i. Nakon toga, redom od posledica korona virusa u bolnici preminula je Dejanova supruga (46).

Deda Dragoslav je tako|e bio hospitalizovan, ali se naziralo kako bi stvari mogle da postanu boqe, pogotovo kada je pu{ten na ku}no le~ewe. Situacija se naglo pogor{ala, te je preminuo. U domu Milo{evi}a sada je samo wih dvoje. Marija je starija, ali ima tek 20 godina i student je druge godine Medicinskog fakulteta, dok je Lazar 15-godi{wak i u~enik Zemunske gimnazije. Te{ka pri~a i trauma koju su Milo{evi}i do`iveli potresla je Srbiju, zbog ~ega se deo javnosti organizovao nameri da pomogne Lazaru i Mariji da ne odustanu.

Objavqeni su ìro ra~uni za pomo} Milo{evi}ima, a o ovom slu~aju govorio je i Goran Vesi}, zamenik gradona~elnika Beograda. Kako deca jo{ uvek nemaju nikakve stalne prihode, tro{kovi sahrana pla}eni su tako|e zahvaquju}i donacijama, ali je Lazaru i Mariji potrebna pomo} i za daqe {klovawe i ìvot. Ukoliko èlite da pomognete, to moète u~initi donacijom na ra~un Marije Milo{evi}: Dinarski ra~un 250107004457150085 Devizni ra~un 250155001453121026 SWIFT – BIC: ERBKRSBGXXX Name: Eurobank AD Street: Vuka Karadzica 10 City, Country: Beograd, Srbija IBAN/Account Number: / RS35250155001453121026 Name: Marija Milosevic Street: Cetvrtog Sremskog bataqona 5// City, Countru: Beograd, RS

ma {ta mi re~e?! @elim da `ivim

Tako je govorio Piksi „Ja znam da bih vas odveo u Katar, zato {to verujem u to {to radim i zato {to znam da to {to radim znam da je dobro i da bih od igra~a dobio maksimum maksimuma Kako bre eventualni, kakav eventualni, moramo da idemo u Katar" (Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojkovi} Piksi bio je jo{ pre godinu dana siguran da }e se Srbija plasirati na Svetsko prvenstvo u Kataru)

„Izabrao sam da se vakcini{em zato {to `elim da budem zdrav. @elim da `ivim i da budem u dru{tvu qudi, a pre svega imam poverewe kad je u pitawu ~iwenica da vakcina nije napravqena da nas ubije, ve} da nas spase. Mi smo, uz punu odgovornost i sa sve{}u da nismo stru~waci iz te oblasti, pozvali sve qude da se vakcini{u" (Episkop diseldorfski i cele Nema~ke Grigorije Duri} objasnio zbog ~ega je odlu~io da se vakcini{e)

Premijerko Srbije, Isus Hrist se nije rodio 14. februara... „Kao {to je i rekao predsednik Vu~i}, to sam ta~no, zaista... Najboqe je to definisao, 14. februara se, vaqda, rodio Isus Hrist..." (Premijerka Srbije Ana Brnabi})

[ta rudare, Milorade? „Oni {to rudare ostaju du`ni elektroprivredi zna~ajan novac, prikqu~uju se na redovnu mre`u, u ku}ama to rudare, BIGTOIN i ostale valute. E ti }e morati da plate" (^lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik gostovao je na RTRS-u, gde je govorio o cenama energenata i rudarewu kriptovaluta bitkoina, odnosno “bigtoina” kako on pogre{no izgovara)

IZME\U DVA VIKENDA

Aqbin Kurti: Kosovo ne}e priznati Srbiju sve dok je u Srbiji na snazi Ustav iz 2006. Premijer Kosova Aqbin Kurti izjavio je da Pri{tina ne}e priznati Srbiju sve dok je u Srbiji na snazi Ustav iz 2006. godine, po kome je Kosovo sastavni deo Srbije. Kurti je na konferenciji za novinare, nakon sastanka s hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovi}em, rekao da je Pri{tina za sveobuhvatan sporazum s Beogradom, koji bi trebalo da se fokusira na uzajamno priznawe, preneli su kosovski mediji. „Trenutno ni Srbija ne priznaje nezavisnu dr`avu Kosovo, ali ni Kosovo ne mo`e da prihvati Srbiju sve dok ima takav Ustav od vremena wihovog biv{eg predsed-

nika (Vojislava) Ko{tunice od 2006. godine. Mi `elimo me|usobno priznawe, {to je u sredi{tu sveobuhvatnog sporazuma. Do sada je postojao pristup da Kosovo treba da

napravi ustupke i kompromise za priznawe koje kona~no dolazi od Srbije. Srbija je imala koristi od ustupaka, ali nije priznala Kosovo“, rekao je Kurti.

Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o referendumu, ukida se cenzus, {to omogu}ava i promenu Ustava Srbije Vlada Srbije usvojila je na sednici Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi kojim se ukida obavezni cenzus za izlazak potrebnog broja glasa~a kao uslova za uspeh referenduma. Iz vladine Kancelarije za saradwu s medijima saop{teno je da }e ovaj zakon gra|anima omogu}iti da "efikasno ostvaruju svoje Ustavom zagarantovano pravo na u~e{}e u vr{ewu vlasti putem narodne inicijative i referenduma". Novim zakonom se, isti~e se, otklawaju nedo-

staci niza re{ewa iz vaè}eg zakona, zbog kojih su gra|ani institute referenduma i narodne inicijative u praksi retko koristili. "Usled ~iwenice da je trenutno vaè}i Zakon donet jo{ 1994. godine, novi predlog zakona sadrì i brojna uskla|ivawa sa Ustavom, pre svega na planu ukidawa obaveznog cenzusa za izlazak potrebnog broja glasa~a kao uslova za uspeh referenduma, kao i u svrhu ure|ivawa svih vrsta referenduma predvi|enih Ustavom", isti~e se u saop{tewu.

Ko se sve dopisivao sa Belivukovom grupom: Misterija „Skaj“ aplikacije Pripadnici kriminalne grupe Veqka Belivuka i Marka Miqkovi}e, koji se sumwi~e za te{ka krivi~na dela, me|u kojima su i ubistva, za komunikaciju su koristili posebnu aplikaciju "Skaj", kako ne bi bili otkriveni. I dok je javnost upoznata samo sa tajnom komunikacijom izme|u optuènih pripadnika kriminalne grupe, zasad nije poznato sa kim su sve osumwi~eni bili na vezi, kao i da li se u prepiskama pomiwu qudi iz politike i policije. I dok je izvesno da grupa uhap{enih vo|a navija~a, Belivuka i Miqkovi}a, nije mogla da deluje bez ogromne podr{ke qudi iz samog vrha policije i politike, imena potencijalnih pomaga~a javnosti nisu poznata. Jedan od glavnih aduta tuìoca Mladena Nenadi}a protiv pomenute organizovane kriminalne grupe jeste aplikacija „Skaj“, koju je francuska policija uspela da otvori, a potom sadràj iste dostavi srpskim istra`nim organima. Re~ je o tajnoj aplikaciji koju su koristili okrivqeni, a koja je za{ti}ena sa nekoliko nivoa. „Skaj“ aplikaciju uglavnom koriste osobe iz krimogene sredine kako ne bi bile otkrivene, a u slu~aju Belivuka i Miqkovi}a, francuski istra`ni organi ipak su uspeli da je otkqu~aju. Materija su potom dostavili srpskih organima. Ipak, u optu`nici Tuìla{tva za organizovani kriminal (TOK), koja je napisana na vi{e od 300 strana, ne navodi se ko je sara|ivao sa pomenutom grupom. Tako|e, prepiske izme|u ~lanova optuène grupe fokusirane su samo na periode oko izvr{enih zlo~ina, pre svega ubistva, dok se ne navodi o ~emu su se okrivqeni dopisivali

okrivqeni u periodima izme|u likvidacija za koje se sumwi~e. Ono {to je izvesno jeste da klan Belivuk-Miqkovi} nije mogao da deluje bez podr{ke odre|enih struktura, a pre svega, tu se misli na politi~ke i policijske. Upravo ovo, ali i ~iwenica da su optu`enima godinama unazad delovali bez ikakvih sankcija, ujedno {ire}i svoju mo}, ukazuje na to da su imali podr{ku. U prilog tome govori i ~iwenica da su istra`iva~ki novinari proteklih godina u vi{e navrata pisali o vezama klana Belivuk-Miqkovi} sa visokim strukturama u Srbiji. Tako se navodilo da su upravo pojedini navija~i, koji su navodno bili pod kontrolom Belivuka, obezbe|ivali inauguraciju predsednika Aleksandra Vu~i}a.

^etvrtak 2020. 3 ^etvrtak 10. 18. decembar novembar 2021.

Superhik i sin Pi{e:

Qubodrag Stojadinovi} Posluga je na vrhuncu ulizi~ke euforije. Paze svom snagom otupelih ~ula i emocija gazdinog sina, koji je prvi sin najve}eg sina ovog sterilnog naroda. ûvaju ga poniznim izjavama i bestidnim ulagivawem. Sladak mali, vidi ga kako je porastao tatin princ, maloletnik sa 23 godine, naslednik Sultanovog imena i ~asti. îtav inficirani vrh dràve pretvorio se u jaslice, gde se jadnici utrkuju u tepawu vladarevom mali{anu. Iz dvora dolaze optu`be koje su na samoj granici ~udovi{ne raspodele qubavi i mr`we. Vladar èli da svoje privatne drame i razloge za nepodno{qive ispade podeli sa podanicima. Lomove koje ne drì pod vla{}u svoje bezgrani~ne zlovoqe pripisuje nama koji nismo oni. Ne pazimo dovoqno na wegovu svetu porodicu, ugroàvamo je svojom znatièqom. Vidimo privatne dramoseraje gazde Srbije kao razarawe, ra{ivawe i drobqewe zemqe. Pisawe ili pitawe o Danilu i najgorem dru{tvu u kome se kre}e, moè se u sferama visokog maloumqa razumeti kao napad na Vu~i}a. A on je silno razjaren i narajcan nedavno poru~io „najgorima“ u Srbiji: volim ga najvi{e na svetu! Patetika kipi na sve strane, premijerka se preporu~uje brane}i Danila, de~ka koji je obi~an mladi}, a preko wega se ni{ani u Vu~i}a. I onda se svi zakliwu da i oni vole najvi{e na svetu onoga koji voli najvi{e na svetu, pa je takva bqutava promenda zakletvi poput pandemije zarazila polusvet srpskog sveta. Festival gliba odakle bi mogli da ih izbave samo gori od wih. Vu~i} nije kona~ni ciq, tako vernici izgovaraju svoju optu`bu i molitvu, nego je to Srbija koja li~i na vladara, èqna da se ujedna~i sa wim. Nijedna dràva na svetu ne bi mogla da podnese sli~nost sa nekim ko je A. Vu~i}. Zemqa koja je jednaka wemu, ili makar li~i, ne bi imala zbog ~ega da opstane. Ne{to {to je poput wega ne postoji nigde, za{to bi postojalo ovde? Zamislite Srbiju sa tim licem: prezrivu, one~ove~enu otaxbinu, obolelu, podbulu, anemi~nu, poludelu, razorenu i bezumnu. Je li to prostor u kome su snovi o blagorodnom tlu pripadali svima, na{a pradedovina koju je pobesneli vlasnik pretvorio u ko{marnu, izmo`denu staricu? [ta je u tome bilo ~ija porodica? Sre}ne familije vi{e ne ìve ovde. Odlaze bez nostalgije, nestalo je sve ~ega bi se se}ali. Svet koji li~i na svog tvorca, propada pod wegovim kopitama. Sin je ovde postao ~inilac ose}awa op{te krivice, momak sa kojim otac ne ume da iza|e na kraj, a mo`da i ne èli. Ne zna ni{ta o wemu: gde ide, sa kim se druì, ~ime se bavi, za{to je bio na crnoj listi susedne dràve, za{to vi{e nije? Kako se to dogodilo? ôvek je osvojio svet svojom pame}u {armom i prilagodio ga sebi. Ume da zagrli ili izgrdi lidere najve}ih sila, nije ga briga {ta ko misli o wegovoj hrabrosti i kukavnosti. Uveren je da se istorija vi{e ne moè ispisivati bez wega, jer kakva bi to istorija bila! On ume sa na{om decom koja su samo wegovi taoci. Neka mu bude, ali bar neka ostavi Anu da ne radi ni{ta. Ta dobra vila i bedinerka kojoj misli slabo idu i razilaze se po svojim nejasnim putevima kad ih ona ispoqi, pretvorena je u branioca i telala Porodice i wenog patrijarha. To je najgora zamisao, napadna apologija sebi, podmukli udarac u dowi stomak, op{ta raspodela patwe. Te{ko je biti bezbedan kad te Ana uzme pod svoje, ostaje{ bez za{tite kad te Ana brani, ose}a{ se glupo pred premijerkom koja se nikada tako ne ose}a. Niko nije kao Radomir Rada Pa{i} koji je ban~io, ludovao i tukao se u no}nom Beogradu svoga vremena. Ne znamo {ta je Baja preduzimao, misli se da je na vreme digao ruke i pustio bludnog sina da ostane to {to je postao. Ali nikome nije zamerao zbog svoje muke. To je bila samo wegova stvar, sila iznad wegove mo}i. U isto~nom kom{iluku ìveo je ìvot kraqevi}a Niku âu{esku, sin Elene i Nikolaja, raskala{ni nasilnik i neobuzdani rasipnik u siroma{noj Rumuniji. ôvek koji je neka`weno nasrnuo na najve}u gimnasti~ku zvezdu u istoriji tog sporta, Nadiju Komane~i. Pao je zajedno sa ocem, ali je ostao ìv. Umro je od ciroze jetre, osam godina posle streqawa vladaju}eg para u Trgovi{tu. Niko od ovih i inih o~eva nije optuìvao nikoga za svoje porodi~ne slomove i sinove nasilnike na krilima vlasti. Analogija sa ovda{wim slu~ajem neuroti~nog o~instva nije mogu}a, ovo je osobena novela o bolesnoj mo}i. Vladarev sin jo{ nije potpuno ostvaren. Nikada se ne ogla{ava jer ga ~uvaju da ne progovori. Tata je wegov ata{e za {tampu i ~uvar tajni koje ne moè da sa~uva niko. Izjavio je Vu~i} da se tako neza{ti}en od napada na Srbiju, ipak ose}a kao Robin Hud dok dobija vru}e {amare iz mo}nog sveta, u strahu pred neizbe`nim ru{ewem svoje nastrane utopije. Lo{im paralelama otkriva nepoznavawe literarne istorije pqa~ke i razbojni{tva i logiku lopova pravednika iz [ervudske {ume. Ipak je on mo`da replika junaka iz stripa po imenu Superhik. Nakrivo nasa|eni razbojnik iz Alana Forda, pqa~ka siroma{ne i udequje bogatima.

SRPSKA POSLA

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 18.

Srbija i litijum

K A

Za{to bi Srbija dopustila iskopavawe litijuma i razarawe prostora ako se ve} sada daje prednost natrijum-jonskim i grafenskim baterijama, kada je u pitawu pogon elektri~nih automobila Branioci projekta „Jadar” koji podràvaju iskopavawe litijuma u okolini Loznice pozivaju se na rast prodaje elektri~nih automobila i za{titu ìvotne sredine u svetu. Slu~ajno ili namerno, ne pomiwu da tamo ìvi vi{e od 4.000 qudi, u 1.422 doma}instva, da je svaki pedaq zemqe obra|en, a {kole pune dece. Priobaqe Jadra je rezervoar kvalitetnih podzemnih voda od zna~aja za vodosnabdevawe {ireg podru~ja, oblast s vi{e od 140 za{ti}enih biqnih i ìvotiwskih vrsta i 50 lokaliteta kulturno-istorijskog nasle|a, s Tr{i}em (rodno mesto Vuka Karaqi}a) i manastirom Trono{a u blizini. Potencijalna vrednost poqoprivredne proizvodwe iznosi vi{e od 80 miliona evra godi{we. Za{to bi Srbija dopustila iskopavawe litijuma i razarawe prostora ako se ve} sada daje prednost natrijum-jonskim i grafenskim baterijama, kada je u pitawu pogon elektri~nih automobila? Posledwa generacija natrijum-jonskih baterija pokazuje sve potrebne performanse, uz mawe tro{kove proizvodwe, zbog ~ega je najve}i svetski proizvo|a~ baterija za elektri~ne automobile CATL, ina~e snabdeva~ korporacije „Tesla”, najavio prelazak na wihovu masovnu proizvodwu, umesto litijum-jonskih baterija, po~ev{i od 2023. godine. Drugi veliki proizvo|a~ baterija (GAC) najavio je promociju elektri~nog automobila s baterijama od grafena, koje puwewem od osam minuta omogu}uju autonomiju kretawa do 800 kilometara. Nema~ka ima najve}e rezerve litijuma u Evropi, koji je rastvoren u toplim podzemnim vodama u dolini Rajne. Kompanija CLGEL zapo~ela je 2020. godine projekat kojim se izdvaja litijum iz toplih podzemnih voda u oblasti Kornvol (jugozapadna Engleska), bez uni{tewa zemqi{ta i {uma i raseqavawa stanovni{tva. Zna~ajne rezerve litijuma su utvr|ene u Finskoj, Austriji, Francuskoj i Portugaliji, tako da iz te perspektive ~udno zvu~e procene da Srbija poseduje 10 odsto svetskih kopnenih rezervi. Za{to Evropa ne eksploati{e litijum u zemqama ~lanicama unije, umesto da Srbiju pretvara u jeftinu resursnu bazu? Za{to se pojedinci iz vrha srpske vlasti zalaù za otvarawe rudnika kojim }e Evropa smawiti strate{ki disbalans s Kinom u proizvodwi baterija za elektri~ne automobile, redukovati ugqeni~ne emisije i obezbediti ~istiji vazduh za stanovnike Londona, Kopenhagena, Davosa i Hajdelberga? Kroz realizaciju projekta „Jadar”, koji navodno jo{ nije odobren, doveden je u pitawe i suverenitet na{e zemqe: kompanija „Rio Sava” sprovodi Akcioni plan raseqavawa stanovni{tva, uz pre}utnu saglasnost grada Loznice i srpskih institucija; Javno preduze}e „Putevi Srbije” ovlastilo je kompaniju „Rio Sava” da prikupqa neophodnu dokumentaciju za izgradwu pristupnih puteva prema planiranom rudniku. Grad Loznica je usvojio izmene i dopune prostornog plana kojima su ozna~ene po-

@IVETI

U SRBIJI vr{ine za planirani rudnik. Dakle, za nekoga su „razvoj i privredni rast”: raseqavawe stanovni{tva, devastacija biodiverziteta (prema studiji Biolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu), eliminacija poqoprivredne proizvodwe, rizik od zaga|ewa povr{inskih i podzemnih voda usled formirawa deponija s vi{e miliona tona toksi~nog otpada, trajno uni{tewe i zaga|ewe zemqi{ta. Srbija je usvojila globalni okvir za{tite ìvotne sredine oli~en RIO konvencijama (klimatske promene, biodiverzitet, borba protiv opustiwavawa i degradacije zemqi{ta), koje su potvr|ene u Skup{tini Srbije i imaju snagu me|unarodnih zakona. Me|utim, projekat „Jadar” predstavqa negaciju wihovih osnovnih principa. Umesto da ~uvamo na{e zemqi{te, {ume i vode, na prostoru koji je jedan od najugroènijih na svetu, u svetlu teku}ih, a posebno prognoziranih klimatskih promena, mi se prepu{tamo zadovoqewu interesa strane rudarske kompanije, uz negirawe vitalnih ìvotnih interesa na{eg stanovni{tva! Dovoqno je prou~iti primere „dobre prakse” „Rio Tinta” {irom sveta (rudnik Panguna-Bugenvil, Papua Nova Gvineja; rudnik Friport-Grasberg, Indonezija), gde je usled enormnih nivoa zaga|ewa vode, zemqi{ta i vazduha, bolesti lokalnog stanovni{tva i nestanka hrane, do{lo ~ak i do lokalnih ratnih sukoba s vi{e hiqada `rtava. Za{to se kao „primitivizam” imenuje èqa me{tana da ìve na zemqi svojih predaka, oru wive, gaje stoku i podiù decu? Za{to nekima smeta javno iskazivawe nezadovoqstva me{tana Gorwih i Dowih Nedeqica, Bradi}a, Brwca, Korenite i Slatine, iako ih podràvaju ~lanovi Srpske akademije nauka i umetnosti, Akademije inèwerskih nauka Srbije, profesori Univerziteta u Beogradu, ugledni pravnici, lekari, pisci, glumci, muzi~ari? Za{to srpska dràva ne {titi wihova fundamentalna prava, nego se bavi promocijom Studije ekonomske koristi projekta „Jadar” u Privrednoj komori Srbije, koju je naru~io „Rio Tinto”? Projekat „Jadar” ve} je stvorio duboku pukotinu nepoverewa i nezadovoqstva izme|u stanovnika ugroènih podru~ja, s jedne strane, i dràvnih institucija, s druge strane. Taj jaz bi}e sve ve}i, s nepredvidivim posledicama, ukoliko dràva ne stane na stranu sopstvenog naroda. Ratko Risti}, dekan [umarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

 Broj onih koji su oduvek verovali da }e se na{i fudbaleri plasirati na Svetsko prvenstvo raste iz sata u sat. Uskoro }e dosti}i brojku od sedam miliona.  Kapa dole za sve koji dr`e glavu gore!  Jedan nas sa televizije ube|uje da treba da poginemo za otaxbinu. On je ve} tri puta poginuo, pa {ta mu fali!

 Molimo gra|ane da iza|u na referendum i glasaju po svojoj savesti. Ko nema savest, dobi}e je na licu mesta.  Svratite do nas. Pravimo odli~nu atmosferu lin~a.  Bratoubila~ki rat? Daj jo{ jednu turu!  Nije te{ko postati siroma{an. S tim se prosto rodi{.

 Dobar trener zna sastav svog tima dva dana pre utakmice. A dobar vlasnik kluba zna i rezultat.

 Kakva je sli~nost izme|u krsne slave i oglasa za posao u op{tini? I na jedno i na drugo se poziva samo naju`a rodbina.

 U medicini nije sve tako crno. Mantili su beli.

 Ovih dana imamo nabujale reke i nabujali primitivizam. S tim {to }e reke da se povuku...

 Novak \okovi} i cene goriva ovih dana obaraju rekorde...

 Poltroni uvek idu niz dlaku i uz nogu...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „@eli{ li videti neprijateqeva le|a, ne pokazuj mu svoja" „^ovek je najmawe svoj kada govori o sebi. Dajte mu masku i re}i }e vam istinu“ „Svaku istinu ne mo`emo kazati, neku zbog samih sebe, neku zbog drugoga“ Narodne poslovice

„Prirodna potreba malog ~oveka nikada nije bila da se uzdigne visoko, ve} samo da bude vi{i od ostalih“ Slavi{a Pavlovi}

„Ko sme, taj mo`e, ko ne zna za strah taj ide napred!“ Vojvoda @ivojin Mi{i}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 2020. 5 ^etvrtak 10. 18. decembar novembar 2021.

MENTALNO STAWE XOZEFA BAJDENA:

Ko upravqa Amerikom? Kada je u Wu Xerziju zavr{io govor o izgradwi boqe Amerike, predsednik SAD Xozef Bajden zakora~io je s podijuma, nakratko se naka{qao, pogledao ispred sebe i ispru`io desnu ruku da se srda~no pozdravi. Ali nikoga nije bilo ispred wega. Ovo rukovawe s nevidqivom osobom iz Wu Xerzija bilo je samo jedno u nizu sli~nih ispada lidera svetske supersile. Da sve bude jo{ i gore, Bajden je drugi uzastopni predsednik Sjediwenih Dr`ava ~ije se mentalno zdravqe, s vi{e ili mawe opravdanih razloga, javno dovodi u pitawe.

PREDSEDNIK I KAMILA

Xo Skarboro, jedan od vode}ih autora na liberalnoj TV mreì MSNBC, Donalda Trampa je optuìvao da iskazuje „rane znake demencije“ i da podse}a na wegovu majku koja je imala Alchajmerovu bolest, a grupa od 70 psihijatara je na polovini Trampovog predsedni~kog mandata javno traìla da se on podvrgne testu mentalnih sposobnosti. Tramp je to zaista i u~inio i, kako se potom hvalio, poloìo je na briqantan na~in. Desetominutni test, ina~e, sastoji se od zahtevnih zadataka kao {to su prepoznavawe kamile na crteù, crtawe sata i ponavqawe ~ak tri broja i to unazad; i ne moè se pore}i da je ute{no saznawe da je ~ovek, koji je u tom trenutku kontrolisao kodove za aktivirawe ameri~kog nuklearnog naoruàwa, uspeo da se izbori i sa ovoliko kompleksnim zahtevima. A opet, upravo iz tog razloga dodatno obespokojava informacija da Trampov naslednik uporno odbija da se podvrgne istoj vrsti provere. Admiral Roni Xekson, glavni lekar Bele ku}e koga je na tu funkciju postavio Barak Obama, zajedno sa 13 republikanskih ~lanova Kongresa u pismu javnosti zahtevao je od Bajdena da se, u skladu s presedanom koji je uspostavio Tramp i sopstvenim predizbornim obe}awem, podvrgne testu svojih mentalnih sposobnosti. Bajden to nije u~inio i svet sad nije siguran da li je predsednik SAD u stawu da prepozna kamilu.

ma u Glazgovu. Prethodno je zaspao i kada mu se pred kamerama obra}ala Hilari Klinton da podr`i wegovu predsedni~ku kandidaturu. A spavao je u javnosti i 2011. kao potpredsednik Amerike dok je predsednik Obama govorio o buxetu. Da bi se na sve to sad nadovezala i glasina da se tokom nedavnog susreta s papom Frawom u Vatikanu dogodio neprijatni incident zbog koga su predsedniku Amerike morali da presvla~e pantalone. Mnogi su iskazali spremnost da u to poveruju te je ova neproverena informacija, kada se pojavila u javnosti, postala trend na dru{tvenim mre`ama u Americi.

CAREVO NOVO ODELO

A jedno leto{we istraìvawe javnog mwewa pokazalo je da ~ak 57 odsto glasa~a u SAD ne veruje da je predsednik Bajden onaj ko upravqa wihovom zemqom. Ko upravqa Amerikom, ako to nije wen predsednik? Kakvo je mentalno stawe Xoa Bajdena? I kakve sve posledice ova situacija moè da proizvede? Ovo su pitawa o kojima su govorili politikolog Aleksandar Pavi} i istori~ar Sa{a Adamovi}. „Situacija s Bajdenovim mentalnim zdravqem sve vi{e podse}a na pri~u o carevom novom odelu — svi vide {ta je posredi, ali se niko iz wegovog okruèwa ne usu|uje da to i javno prizna“, konstatuje Aleksandar Pavi}. „Zahvaquju}i medijskoj dominaciji kojom te strukture raspolaù, ~ini im se da mogu da postignu ba{ sve; pa i da jednu puku figuru — jer on je vi{e figura nego ~ovek — postave za predsednika nominalno najmo}nije dràve sveta.“ Pritom, dodaje Pavi}, situacija se neretko pretvara i u pravu farsu, s Bajde-

TRANSFER NOVCA

NOVO! NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

*Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h morala da ga sklawa od novinara da pred wima ne bi rekao ne{to {to ne treba“. Obja{wavaju}i za{to umesto Bajdena, da igra tu ulogu lidera SAD, nije odabran neko ko nema problema s kakvima se suo~ava 78-godi{wi aktuelni predsednik, Aleksandar Pavi} ocewuje da je „o~igledan nedostatak kvalitetnih kadrova u strukturama koje su podobne establi{mentu Demokratske partije. Izbor je jako

Jedno leto{we istra`ivawe javnog mwewa pokazalo je da ~ak 57 odsto glasa~a u SAD ne veruje da je predsednik Bajden onaj ko upravqa wihovom zemqom nom koji je u vi{e navrata, verovatno nesvestan da time prakti~no priznaje da je zaista samo marioneta pravih vladara iz senke, javno priznavao da }e dospeti u nevoqu zbog ne~ega {to je izgovorio. „Ve} se tokom pro{logodi{we predizborne kampawe“, podse}a Sa{a Adamovi}, „nagove{tavalo ono {to je do sada postalo potpuno jasno — da Bajden ima ozbiqne mentalne probleme zbog kojih po~esto gubi svest o tome gde se nalazi i {ta radi i izgovara. Prili~no je izvesno da je u pitawu jedan sve ozbiqniji oblik stara~ke demencije. Zato i poku{avaju da ga bri`qivo dr`e pod kontrolom, {to smo svi mogli da vidimo kada je odlutao tokom nedavnog samita G7 u Kornvolu, pa je supruga pani~no

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

POTPUNO KOGNITIVNO OPADAWE

Dok je Taker Karlson, konzervativni voditeq na „Foksu“ i najgledaniji autor na ameri~kim kablovskim mre`ama, potpuno uveren: „Xo Bajden je senilan... U mesecima uo~i pro{logodi{wih izbora i sama Bajdenova porodica znala je savr{eno dobro da se on nalazi u stawu potpunog kognitivnog opadawa. Brinuli su zbog toga. Rekli su i drugim qudima da brinu zbog toga i zahvaquju}i tome i mi znamo za to. Ali niko nije u~inio ni{ta da spre~i Bajdenovu predsedni~ku kandidaturu.“ Ovu svoju tvrdwu Taker Karlson izneo je krajem avgusta, a i pre i posle toga nastavili su da se re|aju znaci da sumwe u Bajdenove mentalne kapacitete nisu li{ene osnova. Brojni su primeri wegovog nekoherentnog mrmqawa koje nije ni mogu}e citirati. A onda je, nakon {to se srda~no rukovao s onom nevidqivom osobom na pozornici u Wu Xerziju, predsednik Amerike Xozef Bajden nao~igled ~itavog sveta zaspao tokom konferencije o klimatskim promena-

SEND MONEY ONLINE

su`en i nastupila je negativna selekcija; to se videlo i kada je Hilari Klinton bila izabrana da se suprotstavi Donaldu Trampu... Otuda i zakqu~ak da je Demokratska partija postala zarobqenik jedne uske klike koja se incestuozno vrti u krug, a svi znamo ~emu incest vodi...“

BARAK OBAMA I VLADARI IZ SENKE

„Re~ je o pravoj gerontokratiji“, skre}e pa`wu Sa{a Adamovi} na ~itav niz vode}ih li~nosti ove partije koji je duboko za{ao u 8. deceniju `ivota, poput Nensi Pelosi, Bernija Sandersa, Elizabet Voren... Ipak, napomiwe Adamovi}, „mo`emo da pretpostavimo da u znatnoj meri Barak Obama i daqe vu~e konce iz senke i da je

SInce 1994

Xo Bajden bio upravo wegov li~ni kandidat. Obama se i tokom svoje opro{tajne turneje àlio {to ne moè da se bori i za tre}i mandat, posle odlaska iz Bele ku}e ostao je da ìvi u Va{ingtonu i oko sebe je zadrào qude iz svoje administracije, sa idejom da tako nastavi da uti~e na ameri~ku politiku...“ „Zaista postoji {kola mi{qewa da je Barak Obama taj vladar iz senke, a preko Obame i oni koji su wega kontrolisali... U intervjuu Xorxu Stefanopulosu s televizije Ej-Bi-Si Barak Obama je svojevremeno rekao kako je po zavr{etku svog mandata ma{tao da novi predsednik ima bubicu u uhu i da mu preko we on govori {ta da radi... Izuzetno je mo}na i Suzan Rajs, savetnica za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji, koja je kod Bajdena zaduèna za unutra{wu politiku. U osnovi, kada se govori o vladarima iz senke, re~ je o istim onim strukturama duboke dràve ~iji je eksponent bio i Barak Obama i koje su Donaldu Trampu radile o glavi za sve vreme wegovog mandata“, opomiwe Aleksandar Pavi}. S druge strane, me|utim, nagla{ava Sa{a Adamovi}, „problem ovih elita sastoji se u tome {to nisu sposobne da prepoznaju da se svet nepovratno promenio i da vi{e nije mogu}e da nastave da rade ono {to su navikle. I zato sada postaju autodestruktivne“. „Situacija u SAD podse}a na dekadenciju kakva je vladala zapadnim Rimskim carstvom uo~i wegovog kolapsa, ili na ono stawe koje je prethodilo raspadu Sovjetskog Saveza, gde je tako|e na vlasti bila gerontokratija kao danas u Americi. A ovaj proces dodatno ubrzava sve ve}a oligarhizacija vladaju}e klike, koja joj dodatno suàva izbor, da bi na kraju, kao posledica toga, u prvi plan i izbio neko poput Xoa Bajdena. Wegovo stawe, koje vi{e ne moè da se sakrije, ponajboqe odslikava i stawe ~itavog tog sistema“, zakqu~uje Aleksandar Pavi}. R. N.

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 18.

u LI^NOST U @I@I

DRAGAN STOJKOVI] PIKSI

Piksi ili Pikaso? Kratak je put od novembra 2020. do novembra 2021. godine. Izmu~en, osramo}en i odba~en od naroda, nakon poraza od [kotske na penale za mesto na Evropskom prvenstvu, u tim Srbije niko nije verovao. Mali broj, ma {ta ko pri~ao, je uop{te i pomnije pratio "orlove", koji su po ko zna koji put razo~arali zemqu tako {to nisu oti{li na "utaban" put pro{irenog Evropskog prvenstva. A onda se, pravo niotkuda, pojavio ON – Dragan Stojkovi} Piksi! Dugo godina je figurirao kao opcija za selektora i do{ao je u verovatno najgorem mogu}em trenutku – po wega. Samo dvadesetak dana pred start kvalifikacija za Mundijal u Kataru, preuzeo je emotivno i mentalno razorenu reprezentaciju Srbije i od we za kratko vreme napravio bum. Kako? Ni sami nismo sigurni, ali ako bismo na{li jednu re~ onda je to vera. Usadio je, kako je to znao i kao maestralan fudbaler, samopouzdawe i veru da za ovu generaciju "orlova" ne postoji nemogu}a misija. ^ak i u stvari u koje ni sami igra~i, javnost, nisu mogli da poveruju, a to je da Srbija zavr{i ispred jedne od najboqih selekcija sveta kakav je Portugal sa Kristijanom Ronaldom.

Samo dvadesetak dana pred start kvalifikacija za Mundijal u Kataru, preuzeo je emotivno i mentalno razorenu reprezentaciju Srbije i od we za kratko vreme napravio bum. Kako? Ako bismo na{li jednu re~ onda je to - vera Slagao je kockice Piksi, vratio se "iz mrtvih" protiv Portugala, dva puta razbio Irce ("samo" ~etiri boda), a na sve to nije dozvolio kikseve sa autsajderima Azerbejxanom i Luksemburgom {to nam se de{avalo u pro{losti. A onda se desio ispit generacije u Lisabonu. "Kakav, bre, eventualni plasman u Katar", brecnuo se Piksi na pitawe novinara u najavi me~a, odgovaraju}i samouvereno da vidi tamo nacionalni tim. I to je bila najboqa poruka za wegove izabranike pred odlazak u "pakao" Da Lu`a. Selektor Stojkovi} je "nacrtao" utakmicu pod svetlostima impozantnog zdawa stadiona Benfike, pred vi{e od 60.000 navija~a Portugala. Ve} na poluvremenu je Mitrovi} podignut sa klupe, umesto defanzivnog veziste Gudeqa, i to je bio znak za totalni juri{ na favorizovani Portugal. Trzaj glave Mitrovi}a, najboqeg srpskog golgetera svih vremena i veliko slavqe u najednom pozori{tu Lisabona, svih igra~a sa klupe ulaskom na teren. Bio je to posledwi minut, Ronaldo je ve} bio u neverici, a Srbija overila direktnu vizu za Katar. Kao da je sam Piksi osmislio takav epilog. Kao? U fudbalu nema slu~ajnosti i lopta nikad ne la`e. Jer, kao {to je u jednom razgovoru Piksi pitao "Da li imaju Portugalci krila pa moramo da se wih bojimo", na {ta niko nije bio siguran {ta da odgovori, sada je red na odgovor pitawem. Gospodine Stojkovi}u, imate li magi~ni {tapi}? Ne moramo da ga vidimo, samo bacite magiju i u Kataru. Fudbaleri su opet u modi! N. R.

INTERVJU NEDEQE

DR @ARKO TREBJE[ANIN, profesor psihologije na Beogradskom univerzitetu

Pandemija i virus koji ubija izvrnuo nam je ìvote naopako Kovid pandemija i sve ono {to je prati godinu i po dana ostavqa posledice ne samo na fizi~ko, ve} i na mentalno zdravqe qudi. Strah od bolesti, redukcija socijalne interakcije me|u qudima i poreme}en uobi~ajeni ritam ìvota ra|aju nesigurnost, anksioznost i ~itavu paletu drugih strahova koji neumitno uti~u na psihi~ku stabilnost ~oveka. O tome, ali i o {izofrenoj politi~koj situaciji u na{em dru{tvu razgovarali smo sa psihologom dr @arkom Trebje{aninom. n S obzirom da i on sam prolazi sve ovo red je bio da prvo wega pitamo kako je i kako sve ovo proìvqavate kao obi~an ~ovek ali i kako kao stru~wak koji poznaje qudsku du{u i psiholo{ke mehanizme po kojima qudi funkcioni{u? - Psiholog i obi~an ~ovek jesu donekle razdvojene stvari, jer je uloga psihologa donekle specifi~na, ali ona je odavno postala deo mog identiteta tako da ja to ne razdvajam. Nekad se to moè razdvojiti, naro~ito u ovako stresnim situacijama kao {to je pandemija ili onomad bombardovawe i sigurno je da bih sve to teè podnosio i o~ajavao kao ve}ina qudi da istovremeno nisam i psiholog. Ovako, na sve obra}am pa`wu istovremeno i kao istraìva~ i kao u~esnik, ali i kao neko ko je preleào bolest, {to pomaè da se ~ovek distancira na pravi na~in i da se ne oseti kao potpuno bespomo}na `rtva koja drhti pred tim virusom koji je postao kao ruski rulet – niko ne zna odakle }e i kako da do|e i koliko }e da naudi. n Pandemija i virus koji ubija izvrnuo nam je ìvote naopako. Koje posledice sve ovo ostavqa na psihu ~oveka? - I jeste nam izvrnuo ìvot naopako. Ne potcewuju}i strah od bolesti i smrti, tako|e je stra{no {to je stradala jedna va`na qudska potreba, potreba za kontaktom, dodirom i povezano{}u sa drugim qudima. Jako me je nerviralo kad govore kako treba imati socijalnu distancu. To je bilo pogre{no, radilo se o fizi~koj distanci. Prisiqeni ste da nemate kontakt upravo sa qudima sa kojima ste najintimniji i gde je najmawa socijalna distanca, treba da izbegavate uku}ane, mnogi nisu mogli da vi|aju decu koja su odrasla, unu~ad…To nam je pokazalo u kojoj meri smo mi qudska i dru{tvena bi}a i koliko mi ne moèmo jedni bez drugih. Mislim da su qudi stradali ba{ zbog te socijalne izolacije. Mi nosimo maske, izbegavamo kontakt, ne rukujemo se, ne grlimo, ne qubimo, najbliì se ne sastaju i to ostavqa posledice. To je jedna nenormalna situacija koja dovodi do ose}awa izolacije i usamqe-

nosti a to daqe vodi u depresiju. Istovremeno, qudi vi{e nisu sigurni u svoj posao {to ih uznemirava i sve to dovodi do toga da se qudi raspadaju, postaju o~ajni i pasivni. Na kraju dobijate ose}awe potpune bespomo}nosti, diète ruke od svega i predajete se. n Svedoci smo p(r)oturawa la`nih vesti, namernog uno{ewa konfuzije i raznih manipulacija kako u vezi bolesti, tako i u politi~kom ìvotu…Mogu li, umeju li i na koji na~in obi~ni qudi da se od toga odbrane i ne postanu `rtve? - Mi smo bombardivani i vestima i stavovima i nazovi ~iwenicama i tu ~oveku nije lako da se sna|e. ôvek ima jednu fundamentalnu potrebu da ima relativno stabilnu i koherentnu sliku realnosti. Kada je ta slika konfuzna, mutna i kada imate protivre~ne poruke ne moète da se sna|ete i to je za ~oveka pogubno i vodi u problem. Protiv toga se treba boriti ali ne treba dozvoliti da se potpuno iskqu~imo, pa ~ujemo kad kaù ne ~itam novine, ne gledam televiziju, ne slu{am ni{ta. To nije re{ewe. To je bekstvo od re{ewa. n Da pre|emo na bolest zvanu politika. I sami ste na svojoj koì osetili reperkusije politi~ke prisile kada vam je letos iznenada i bez obja{wewa otkazana promocija kwige u Aleksandrovcu? - To je jedan tragikomi~an doga|aj koji je posledica mog politi~kog angaòvawa i mi{qewa. Sve je bilo dogovoreno, od{tampan je plakat, bili

PSIHOLO[KI PORTRET PROSE^NOG SRBINA

„Ono {to sa uverewem mogu re}i jeste da se mi prili~no lako okre}emo ekstremima a odatle proizilaze i na{e ~uvene podele bilo {ta da je u pitawu: partizani i ~etnici, Zvezda ili Partizan, Rusofili i amerikanofili, sada vakcina{i i antivakcina{i. To govori o nekoj na{oj nezrelosti a nesumwivo je i da ovde nedostaje istinska tolerancija, sluh i razumevawe za onoga ko ne misli isto kao mi. Nedostaje komunikacija neistomi{qenika. Netoleranciju je ova vlast dovela do brutalnosti i wih niti zanima niti ho}e da ~uju {ta neko drugi misli. Slikovit primer su ove rasprave vlasti i opozicije koje odnedavno gledamo na RTS-u… Ovaj iz SNS-a ne komunicira sa kolegom iz opozicije, on govori preko wega da se ne ~uje to {to ovaj `eli da ka`e. Oni prave galamu, pri~aju ne{to bez veze samo da se ne ~uje onaj koji bi trebalo da mu bude sagovornik. To je van pameti“.

smo kod direktora Muzeja vina i vinogradarstva gde je promocija trebalo da se odrì i dogovorili da i on govori. Na dan promocije on je do{ao kod mog prijateqa koji je sve organizovao i rekao da je promocija otkazana. Bez obrazloèwa i bez obja{wewa. Ja sam ga zvao, on }uti sa druge strane slu{alice. O~igledno mu je bilo nare|eno da ne dozvoli promociju. Po meni ovo je pucaw u nogu vlasti, jer su ovako sebi naneli vi{e {tete nego da su pustili da se odrì promocija kojoj bi prisustvovalo stotinak qudi i to bi bilo to. Ovako o tome se saznalo u celoj zemqi i time su okrenuli javnost protiv sebe. n Imate li vi utisak otete i zarobqene dràve o ~emu se sve ~e{}e govori? - Jasno je da ovde dràva, u onom pravom smislu te re~i, ne postoji, a ne postoji zato {to nemamo izgra|ene institucije. Imamo velikog vo|u koga smo imali i ranije, jednog pre sedmadeset, drugog pre trideset godina i sad evo opet. Od Kara|or|a naovamo mi imamo vo|e. âk je i u to Kara|or|evo vreme bilo poku{aja da se izgrade neke institucije, a sada ve} izgra|ene uru{avamo i potiremo. Prosto je fascinantno kako mi za vi{e od dvesta godina nismo u stawu da u~vrstimo institucije nego nam se uvek predsednik pita za sve i sva{ta. n Moglo bi se re}i da smo ih napravili, ali ih ne koristimo ili drìmo u blokadi? - Pitawe je da li su to prave ili kvaziinstitucije, prosta simulacija institucija. Uzmimo samo policiju i pogledajmo na {ta li~i. Na {ta nam li~i pravosu|e, prosveta, na kraju i Vlada? Katastrofa. Sve je to upropa{teno. U wima niti imate stru~ne qude, niti imate autonomiju, a to jeste povezano. Postavqate nestru~ne qude koji imaju samo jednu veliku prednost bitnu za onog ko je glavni, a to je da su poslu{ni. Vidimo do ~ega to dovodi. n Na {ta vam li~i politi~ka scena i weni akteri iz rakursa va{e struke? - Ja vidim to {to vidi i najobi~niji ~ovek koji ne mora da bude ni psiholog ni politikolog ni antroplog a to je da su pogre{ni i nekompetentni qudi na kqu~nim mestima. Iz vladaju}e stranke se hvale da imaju 700.000 ~lanova. Ako je tako, pa gde su im onda kadrovi? Kakvi su to ~lanovi, ko su ti qudi? Imali smo i onih hiqadu intelektualaca koji su se sami naslikali i davali podr{ku Vu~i}u – gde su oni i {ta su oni uradili za ovu zemqu? Ni{ta. To su qudi vrlo ograni~ene pameti, uglavnom nestru~ni, kojima je najve}a vrlina poslu{nost. R. N.

PLANETA

^etvrtak 2020. 7 ^etvrtak 10. 18. decembar novembar 2021.

Rusija }e braniti Belorusiju i atomskim oru`jem, ako treba

Zajedni~ka vojna doktrina koju su Rusija i Belorusija nedavno potpisale, kao jedan od 28 dokumenata koji ubrzava integraciju ove dve zemqe, izazvala je veliku pa`wu u svetu, pre svega zbog stava da }e se napad na jednu smatrati napadom na celu saveznu dràvu. A odgovori}e se svim sredstvima, ukqu~uju}i i atomsko oru`je. Nova doktrina omogu}ava da se, iako danas na teritoriji Belorusije nema ruskih vojnih baza, one mogu uskoro pojaviti. Cela Belorusija bi}e prekrivena (za{ti}ena) ruskim sistemima proino-tivvazdu{ne odbrane, a ako bude o dabilo potrebno, bi}e postavqeno ori.i raketno oru`je. mog Ovo je izazvalo posebnu o ipa`wu „kolektivnog Zapada“. BezOni kojima ne smeta {to se na samteritoriji Nema~ke i Balti~kih {a-zemaqa nalazi atomsko oru`je o daAmerike i severnoatlantske o jeAlijanse, odjednom su se zabriebinuli za suverenitet Belorusije! iliOdgovor je stigao sa samog vrha isu-beloruske dràve — upravo ruo to.sko atomsko oru`je garantuje sumqiverenitet Belorusije! îm je doktrina objavqena, ebe. za-nastala je drama biblijskih raze{-mera. Naravno, sva ta buka i zbrka nomnije nikako mogla pro}i bez Rua ne insmo set, evo amo eme stiavantno smo nego ve i

naili

ili cija poi~i da? o. U niti ano. imau za {ni.

scea{e

niji olog e da i na ranova. vi? di? tuaava{ta a. To lavina R. N.

sije. A i kako bi, kad iza svakog zla na svetu stoji upravo Putin. On {aqe avione „Aeroflota“ u Siriju i Tursku da otuda dovezu te nesre}nike upravo na poqsku granicu i tako osveti Belorusiju kojoj je Zapad uveo sankcije (kad ve} nije uspeo da smeni Luka{enka). Komplikovano? Naravno, pogotovu ako se zna da „Aeroflot“ uop{te ne leti u ove zemqe. Ali, to i nije va`no, potreban je samo povod. Ciq je Rusija, a Belorusija je samo sredstvo. Zato se u Crnom moru, u teritorijalnim vodama Ukrajine, dodatno intenzivira plovidba ameri~kih ratnih brodova, nadle}u ga bombarderi {to britanski, {to ameri~ki… ne zna se da li sa ciqem da isprovociraju ili upla{e Rusiju, ali se zna da su mnogo quti {to Putin, tamo gde su ugro`ene ruske

granice, postavqa vojsku i oru`je. Situacija je, bar u tome se slaù i Istok i Zapad, ozbiqnija nego u vreme Hladnog rata. I te{ko da }e zaista humana odluka gradona~elnika Minhena da primi izbeglice bilo {ta izmeniti. Osim sudbine tih nesre}nih qudi. A to jeste velika stvar, iako }e se za nastavak provokacija ve} sutra na}i novi povod. I tako se vra}amo Doktrini koja je toliko uzbudila duhove na Zapadu. Ruski ministar odbrane Sergej [ojgu izjavio je da je Doktrina nastala kako bi se koordinisalo delovawe dve dràve koje moraju da odgovore kako na vojne pretwe, tako i na politi~ki i ekonomski pritisak od stane kolektivnog Zapada. Svakodnevne provokacije, narastawe broja NATO vojnika na granicama i Rusije i Belorusije, predstavqa ozbiqan izazov. I moè mu se parirati samo kroz zajedni~ki odgovor na pretwe, kroz pripremu armija po zajedni~kim standardima, po istom programu. To mora biti program uzajamne saradwe, zajedni~kih ve`bi i manevara, ali formirawe zajedni~ke protivvazdu{ne odbrane…

Surova istina o fotki gardistkiwe koja je pala u nesvest @ena koja je u Velikoj Britaniji pripadnica kowice pala je u nesvest uo~i jedne ceremonije u Londonu, a wena fotografija je za mawe od 24 sata obi{la svet. Nedeqa se}awa je godi{wa komemoracija koja se odràva u nedequ najbliù Danu primirja, 11. novembra, na godi{wicu kraja Prvog svetskog rata. Ime ène koja je pala u nesvest je ostalo nepoznato, kao i imena wenih kolega koji su nao~igled {okiranih posetilaca skupa – ostali nepomi~ni. Do pada je do{lo malo pre minuta }utawa. Ovo nije prvi put da gardisti u Londonu padaju u nesvest, ali su do sada na zemqi uglavnom zavr{avali mu{karci. Tako su se na proslavi 90. ro|endana kraqice Elizabete onesvestila petorica gardista. Pri~e o wihovoj sposobnosti da ne trep}u i ne reaguju na provokacije turista zapravo svake godine privuku gomilu qudi i izazivaju veliku pa`wu. Ipak, istina i nije tako simpati~na. Ako nadre|eni uhvate gardiste da se nasmeju, moraju da plate kaznu od 200 funti. Tokom obuke imaju predavawe o tome kako da u slu~aju onesve{}ivawa – padnu dostojanstveno. Zato se na fotografijama vidi da padaju licem nadole u potpuno ravnom poloàju. Ne smeju da napuste svoje mesto ni pod kojim uslovima, a disciplina be{ike je izuzetno va`na. Jedan gardista je na Redditu napisao: “Jedan moj kolega je morao da se olak{a na paradi, pred gomilom qudi, vi{e nije mogao da trpi. Bio je u prvom redu i ostavio vidqivu baru gde je stajao. Neki qudi iz gomile su primetili i po~eli su da se smeju.”

REPUBLIKA SRPSKA

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 18.

OBJAVQENA DEKLARACIJA:

Novi Ustav, Bawaluka glavni grad, Pale prestonica Republike Srpske Deklaracijom o ustavnim principima, koja bi trebalo da bude razmatrana na predstoje}oj posebnoj sednici Narodne skup{tine Republike Srpske, predvi|eno je da Vlada, u saradwi sa predsednicom Republike, pripremi tekst Ustava Republike Srpske kojim }e se potvrditi sve nadle`nosti Srpske, osim onih koje po Ustavu Bosne i Hercegovine pripadaju BiH. U Deklaraciji, koja je dostavqena Narodnoj skup{tini zajedno sa materijalima za posebnu sednicu posve}enu vra}awu nadle`nosti Republike Srpske, navodi se da bi novim Ustavom Bawaluka trebalo da postane glavni grad, a Pale prestonica. U dokumentu se precizira da su svi akti koje je nametnuo visoki predstavnik neustavni i da je po Ustavu BiH Parlamentarna skup{tina odgovorna za dono{ewe zakona, sprovo|ewe odluka Predsedni{tva ili izvr{ewe nadle`nosti Parlamentarne skup{tine, zbog ~ega nije ni imala nadle`nost da usvaja zakone koje je nametao visoki predstavnik. U Deklaraciji se isti~e da delovawe Ustavnog suda BiH, koji se stavio u funkciju potvr|ivawa nepravnih odluka visokog predstavnika i time mewao ustavnu strukturu BiH utvr|enu me|unarodnim ugovorom, nanosi veliku {tetu odnosima u BiH i doprinosi trajnoj nestabilnosti. Brojnim odlukama Ustavnog suda BiH otimaju se nadle`nosti Srpskoj, a wena imovina stavqa se u nadle`nost BiH bez ikakvog ustavnog osnova, navodi se u Deklaraciji.

U Deklaraciji se dodaje da „sporazumima entiteta o odbrani, o porezu na dodatu vrednost i Visokom sudskom i tuìla~kom savetu BiH, te nadle`nosti nisu trajno prenesene na nivo BiH, jer im nisu prethodile izmene i dopune Ustava BiH da bi se stvorio ustavni osnov“. „Nije bilo ni naknadnih ustavnih promena, pa su i te nadle`nosti neustavne i samim tim privremene“, stoji u Deklaraciji. U dokumentu pi{e i da BiH nema ustavom definisano dràvnopravno ure|ewe i ima ograni~ene i striktno odre|ene nadle`nosti, {to je odre|uje kao dràvu sa me|unarodno priznatim granicama sa nadle`nostima u spoqnim odnosima, dok skoro sav unutra{wi suverenitet pripada entitetima. U Deklaraciji se navodi i da Narodna skup{tina smatra da sada{wu neuskla|enost nadle`nosti prenesenih na nivo BiH bez promene i dopune Ustava BiH, kao Aneksa ~etiri Dejtonskog sporazuma, treba prevazi}i doslednom primenom Ustava BiH koji nedvosmisleno propisuje da }e se entiteti u potpunosti pridràvati ovog Ustava BiH. To podrazumeva pravo Narodne skup{tine i Vlade Srpske da obustave primenu bilo kog akta, mere ili aktivnosti organa i institucija na nivou BiH koji nemaju osnov u Ustavu BiH i nisu izri~ito Ustavom BiH utvr|eni kao nadle`nost organa na nivou BiH. S. G.

DETAQI ZLO^INA KOD FO^E: Mu{karac hteo da ubije svoje }erke, a onda usmrtio de~aka (10) koji se slu~ajno tu na{ao

Jedan od kom{ija Borivoja Te{ovi}a, koji je u selu Zavait kod Fo~e ubio de~aka, otkrio je nove detaqe ovog stra{nog zlo~ina. Kako je kazao, Te{ovi} je ubio de~aka koji se nalazio u automobilu koji je slu~ajno nai{ao putem na kojem je on napravio zasedu. Prema wegovim re~ima, Te{ovi} je boravio kod jednog kom{ije u selu, kada mu je iznenada kazao da }e ubiti svoje }erke. Prema wegovim saznawima, taj kom{ija je pretwe shvatio ozbiqno i odmah je upozorio Te{ovi}eve }erke da se sakriju. Nakon toga po~iwe Te{ovi}ev divqi pohod. Uzeo je oru`je koje je imao, pu{ke i bombe, i po~eo da maltretira jednog stanovnika sela. Terao ga je da ga vozi automobilom, tukao ga je i pucao u wega, ali je on na kraju uspeo da mu pobegne. Potom je Te{ovi} oborio jedno drvo na lokalni put, kako bi napravio zasedu. Tim putem je nai{ao automobil u kojem su se nalazili mu{karac i de~ak. Voza~ je iza{ao kako bi pomerio drvo, a tada se pojavio Te{ovi}. Kada je video naoruànog Te{ovi}a, mu{karac je po~eo da beì u vozilu. No, Te{ovi} je tada pucao ka automobilu i usmrtio de~aka koji se nalazio unutra. Ubrzo nakon toga jake policijske snage stigle su u selo, ali Te{ovi} nije èleo da se preda, ve} je na wih pucao i bacao bombe, nakon ~ega je likvidiran. Ina~e, kako su otkrile kom{ije, Te{ovi}ev otac je pre dvadesetak godina krampom ubio svog strica, odnosno o~evog brata. R. N.

PROÎTAO POSMRTNI GOVOR, PA - UMRO! Marko Grabovac, simbol stradawa u Srpskoj, o tragediji u Brodu koja ga je potpuno promenila Marko Grabovac (74), jedan od simbola stradawa u Republici Srpskoj, vi{e ne pi{e posmrtne govore iako je to godinama ~inio za mnoge stradalnike, izme|u ostalog i kao ~lan komisije za nestale u otaxbinskom ratu. Prona{ao je Marko vi{e od 300 nestalih Srba, me|u kojima i svog svirepo pogubqenog brata Mladena, ali ne i majku Rosu za kojom jo{ traga i traga}e dok je ìv. Jedan tragi~ni doga|aj od pre neku godinu, koji se desio u Brodu, razlog je za{to vi{e ne pi{e re~i opro{taja od surovo ubijanih sunarodnika, koje je pa`qivo i sa dubokim saose}awem re|ao u opro{tajne govore, a koji su ~esto izazivali potresne jecaje i suze oàlo{}enih. Grabovac poja{wava da je posledwi takav govor bio posve}en sekretaru brodskih logora{a Savu Ivanovi}u, pre neku godinu, a da ga je pro~itao preìveli sapatnik-logora{ @arko Gari}, koji je sa posledwe izgovorenim re~ima jednostavno pred grobom pao i - umro! Grabovac daqe obja{wava {ta je prethodilo stra{noj tragediji i da je najpre jednog mladi}a iz roda Milo{evi}a zamolio da on ~ita govor, jer su mu du{mani ubili oca i wegova dva brata. - Ho}u, kako ne}u pro~itati za na{eg Savu. Taman imam vremena da se ve~eras dobro pripremim, bile su mladi}eve re~i prvobitnog pristanka. Sutradan, uo~i same sahrane, mladi} mi je pri{ao i rekao: "Izviwavam se, ~ika Marko, ja nemam snage da ovo pro~itam" - pri~a nam Grabovac. Tako se desilo da je "ulogu" prihvatio @arko Gari}. - Naravno da }u za svog prijateqa i sapatnika

Marko Grabovac Savu pro~itati opro{tajni govor. Dajte mi samo neke nao~are - bile su @arkove re~i koje su prethodile svojevrsnom hororu koji }e uslediti. On nije imao priliku da ranije pro~ita opro{tajne re~i i sagleda da li }e za to imati snage na sahrani. Marko Grabovac dodaje da je taj govor koji je napisao bio posebno emotivan. Taj, ina~e, ugledni predratni rukovodilac Robne ku}e "Beogra|anka" u Brodu, imao je ìvotni udes da wegova supruga Hrvatica po izbijawu sukoba pre|e na hrvatsku stranu. On sa nama ostaje, kasnije biva zarobqen i prolazi pakao hrvatskih logora. Dodaje da je nakon govora na Savinoj sahrani @arko skinuo nao~are, osvrnuo se oko sebe i kao poko{en sru{io kraj sanduka svog sapatnika Sava: - Opelo nije bilo jo{ ni zavr{eno, niti Savo poloèn u zemqu. Lekari su utvrdili da mu je srce jednostavno prepuklo, sumwam da su ga preplavile prejake emocije dok je ~itao govor i prisetio se svih svojih i na{ih paklenih muka i golgota - kaè Grabovac. Svedoci @arkove iznenadne smrti, se}aju se da je igrom gorke sudbine, pre nego {to }e mu se ìvot ugasiti, ~vrsto stezao govor sa svoja ~etiri prsta desne ruke. Onaj jedan su mu u logoru odsekli krvnici, da se "ne bi vi{e krstio sa tri prsta". M. T.

CRNA GORA

^etvrtak 2020. 9 ^etvrtak 10. 18. decembar novembar 2021.

TA^I, MILO I 20 MILIONA EVRA:

Velika afera stiè iz Albanije, spomenuta i Koza nostra Nekada{wi albanski naftni tajkun, Rezart Ta~i, pomenuo je crnogorskog predsednika Mila \ukanovi}a u slu~aju sumwivih milionskih isplata, o kojima italijanska i albanska policija vode istragu. Ta~i se udruìo sa grupom italijanskih dràvqana radi transfera oko 20 miliona evra na ra~une albanskih banaka, kako policija u Italiji ne bi blokirala taj novac. Za operacije me|unarodnih isplata novca, prema transkriptima Ta~ijevih prislu{kivanih razgovora, albanski biznismen intervenisao je kod Mila \ukanovi}a. Povodom ovih medijskih izve{taja, Portal RTCG kontaktirao je kabinet predsednika Crne Gore, ali odgovor, zasad nije stigao. Abazovi} reagovao na spomiwawe crnogorskog predsednika u aferi Za Portal RTCG, povodom pisawa albanskih i italijanskih medija, i pomiwawa imena \ukanovi}a, komentar su dali iz kabineta potpredsednika Vlade Crne Gore dr Dritana Abazovi}a. „Sektor bezbednosti postupa}e po zakonu i preduze}e sve neophodne radwe u pravcu istrage. U radu bezbednosnih slu`bi nema selektivnosti i prema svakom gra|aninu po-

stupa se na isti na~in. Bitno je napomenuti da Finansijsko-obavje{tajna jedinica u sastavu MUP-a ve} radi na mnogim slu~ajevima visoke korupcije i finansijskog kriminaliteta, kao i Nacionalni savet za borbu protiv korupcije na visokom nivou. Za nas nema nedodirqivih. Na{ ciq je ve}a distribucija pravde. Nadamo se i da }e Tu`ila{tvo slediti primer i reagovati proaktivno“, poru~ili su iz kabineta potpredsednika Vlade Crne Gore dr Dritana Abazovi}a. Ova afera prawa novca danima je jedna od vode}ih tema u albanskim medijima. „Rezart Ta~i intervenisao je kod predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a. Kod wega je intervenisao za transfer iz „predsednikove banke“, koja bi tako|e dobijala sopstveni iznos novca kada se transfer za-

vr{i“, preneli su albanski portali dosja.al, kao i cna.al. Ti portali donose transkripte prislu{kivanih razgovora Ta~ija, gde se vidi da on pomiwe crnogorskog predsednika u kontekstu intervencije za obavqawe me|unarodnih nov~anih isplata. Istraga u Italiji, hap{ewe i veza sa Koza Nostrom Javno tu`ila{tvo u Palermu dalo je nalog da se blokira 20 miliona evra, zbog sumwe da se radi o me|unarodnom prawu novca. Uhap{en je Fran~esko Zumo, poznati gra|evinar iz Palerma, za koga rimska „Republika“ pi{e da je povezan sa mafija{kom Koza nostrom i da je poku{ao da iznese novac iz Italije kako bi izbegao policijsko-tu`ila~ki postupak i oduzimawe imovine. Ta~i je, ina~e, godinama poznat po poslovawu u naftnoj industriji, svojevremeno se smatralo da je bio najbogatiji ~ovek u Albaniji. Bio je vlasnik firme „Ta~i oil“, odnosno lanca benzinskih pumpi u Albaniji. Jedno vreme, Ta~i je bio vlasnik italijanskog fudbalskog kluba Parma. Tako|e, pregovarao je o kupovini fudbalskog kluba Milan u vreme kada je wegov vlasnik bio raniji italijanski premijer Silvio Berluskoni. S. G.

U CRNOJ GORI ZABRAWENO PRIÊ[]E JEDNOM KA[IÎCOM Verske zajednice u Crnoj Gori obavezne su da svoje aktivnosti prilagode aktuelnoj epidemiolo{koj situaciji, koje su propisane novim merama i koje su na snazi od 1. decembra, pa je tako zabraweno dodirivawe i bilo kakav fizi~ki kontakt sa predmetima od zajedni~ke upotrebe. To ujedno zna~i i pri~e{}ivawe istom ka{i~icom. U Crnoj Gori vaè nove epidemiolo{ke mjere radi suzbijawa {irewa virusa korona, a neke od wih su da se zabrawuje organizovawe proslava Nove godine na otvorenom, svadbe, koncerti, masovna okupqawa, a {to se ti~e verskih zajednica, obredi uz prisustvo vernika u verskom objektu mogu se obavqati, ali da se obezbedi odre|eni broj kvadratnih metara po osobi. „Verske obrede uz prisustvo vernika na otvorenom obavqati uz obezbe|ivawe najmawe ~etiri kvadratna metra po osobi. Obavezno je pridràvawe mera koje se odnose na pravilno no{ewe maske i odràvawe distance od dva metra. Zabraweno je. Zabraweno je dodirivawe ili bilo kakav fizi~ki kontakt sa predmetima od zajedni~ke upotrebe“, isti~e se u merama. Verske zajednice su obavezne da odredite jednu ili vi{e osoba koje }e kontrolisati da li vernici prilikom ulaska i boravka u verskim objektima nose za{titne maske i po{tuju meru minimalne fizi~ke distance.

Обавештење

БУСТЕР ДОЗЕ ВАКЦИНЕ ПРОТИВ КОВИДА-19 СУ САДА ДОСТУПНЕ 28. октобра 2021. је аустралијска влада најавила бустер дозе вакцине против ковида-19 за особе од 18 година и старије.

Да бисте заказали термин за бустер дозу вакцине против ковида-19, посетите australia.gov.au или назовите 1800 020 080. За преводиоца, назовите 131 450.

У наставку прочитајте нешто више о бустер програму и када можете да примите бустер дозу.

Зашто је уведен бустер програм? Вакцине против ковида-19 које су на располагању у Аустралији – Ваксзеврија (Vaxzevria) (АстраЗенека - AstraZeneca), Комирнати (Comirnaty) (Фајзер - Pfizer) и Спајквекс (Spikevax) (Модерна - Moderna) – су врло ефикасне када се ради о заштити од озбиљног обољевања, хоспитализације и смртног исхода. Вакцине такође значајно смањују ризик од заражавања ковидом-19 и преношења вируса на друге. Аустралијска влада је почела са давањем бустер доза особама које су примиле две примарне дозе вакцине пре најмање шест месеци. Важно је знати да две дозе вакцине против ковида-19 пружају врло добру заштиту, нарочито од озбиљног обољевања. Бустер доза која се даје шест или више месеци након друге дозе ће појачати и продужити заштиту коју пружају прве две дозе и требало би да допринесе спречавању ширења вируса.

Немојте да журите са бустер дозом пре него што прође шест месеци од примарних доза, чак ни ако путујете у иностранство или из неког другог разлога. Можете да будете уверени да вам две примарне дозе пружају потпуну заштиту током најмање шест месеци.

Како могу да добијем бустер дозу вакцине против ковида-19? Вакцине против ковида-19 су бесплатне за све особе које се налазе у Аустралији. То укључује и бустер дозе. Можете да одете код лекара, на државну клинику за вакцинацију или у апотеку која учествује у програму вакцинације и да добијете бустер дозу вакцине против ковида-19.

Ако се не сећате када сте примили другу примарну дозу, те податке можете да нађете у потврди о вакцинацији против ковида-19. Погледајте servicesaustralia.gov.au за информације о томе како можете да приступите вашој потврди о вакцинацији. Или, питајте вашег лекара ако сте другу дозу примили од лекара.

Која је разлика између бустер дозе и треће дозе вакцине? Стручно тело за имунизацију у Аустралији је Аустралијска техничка саветодавна група (Australian Technical Advisory Group on Immunisation ATAGI) која препоручује да озбиљно имунокомпромитоване особе од 12 година и старије приме и трећу дозу вакцине против ковида-19. Озбиљно имунокомпромитоване особе имају слабији имунитет него остале особе у општој популацији. Те особе треба да приме ову трећу дозу вакцине да би биле једнако заштићене као и оне особе које су примиле само две дозе. Особе које имају право на трећу дозу вакцине треба да је приме када прође два до шест месеци од друге

Одобрила Аустралијска влада, Канбера.

дозе вакцине против ковида-19, у склопу примарних доза. Трећа доза вакцине против ковида-19 се разликује од бустер дозе вакцине против ковида-19. Бустер дозе се за сада не препоручују озбиљно имунокомпромитованим особама које су примиле три примарне дозе вакцине против ковида-19.

Где могу да нађем више информација? Важно је да будете обавештени о програму вакцинације против ковида-19 из поузданих и званичних извора. Посетите health.gov.au/covid19vaccines-languages за више информација на вашем језику. Такође можете да назовете дежурну телефонску службу за питања о вирусу корона и помоћ за вакцинацију против ковида-19 (National Coronavirus and COVID-19 Vaccine Helpline) на 1800 020 080. За преводиоца, назовите 131 450.

10 ^etvrtak 18. novembar novembar2021. 2021. 10. decembar 2020. ^etvrtak 18. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

SVE^ANOM AKADEMIJOM EKONOMSKI FAKULTET U KOSOVSKOJ MITROVICI OBELE@IO 12. NOVEMBRA 60 GODINA POSTOJAWA

Ekonomski fakultet, ve~ito vodio borbu i za o~uvawe nacionalnog identiteta, jezika, kulture i tradicije

Osnovan je 1961. godine kao PravnoUre|uje: Priznawe ekonomski fakultet u sklopu Univerzi- Ekonomski Zoran Vla{kovi} teta u Beogradu za kosovsko-metohijsku fakultet autonomnu oblast, da bi 1970. godine ovaj fakultet po~eo samostalno sa radom pri Univerzitetu Pri{tina. Ekonomski fakultet Univerziteta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici, obeleìo je, u petak 12. novembra, {est decenija postojawa. Najpre je u prostorijama fakulteta obavqeno rezawe slavskog kola~a a potom, od 12 i 30, u Mitrova~kom dvoru, odràna je Sve~ana akademija. dvodio Srbiju. Kraq Milutin nam je u du~avali, tako i studenata, pred wih Ekonomski fakultet Univerziteta u amanet ostavio poruku da ~uvamo svoju stavqao izazove koji su ih terali da Pri{tini sa privremenim sedi{tem u veru i time ~uvamo obraz, ime i narod. „prevazilaze svoje mogu}nosti, pa poneKosovskoj Mitrovici je rezawem kola~a On nas blagosiqa da ne zaboravimo krst kad ~ak i samu ideju mogu}eg“. i osve{tewem slavkog ìta obeleìo kojim se krstimo, jezik koji govorimo, i - Fakultet }e i u budu}nosti pratiti slavu ove institucije - Svetog Kraqa pismo kojim pi{emo, jer ako tako budemo potrebe svojih studenata, nastojati da im Milutina. Sve~anosti koja je uprili~ena ìveli i veru svoju ~uvali, onda }emo pruì najkvalitetnija znawa i da im u prostorijama Ekonomskog fakulteta biti dostojni Svetog Kraqa Milutina i omogu}i sticawe stru~ne prakse i razviprisustvovali su profesori sa Univer- ostalih svetiteqa svetorodne loze Ne- jawe wihovih talenata u renomiranim ziteta, gradski zvani~nici, direktori mawi}a“ rekla je Arsi}. institucijama Republike Srbije - poruustanova i studenti. Ekonomski fakultet Univerziteta u ~ila je Vujovi} . Profesor na fakultetu i ovogodi{- Pri{tini sa privremenim sedi{tem u KoVujovi} je dodala da je ciq nastavnog wi doma}in slave Qiqana Arsi} je u sovskoj Mitrovici, obeleìo je sve~anu kadra fakulteta, da studenti koji do|u da prisustvu svojih saradnika poru~ila da akademiju intonirawem himni Boè pra- se obrazuju, postanu „celosne i celovite ” je Kraq Milutin ostavio poruku da ~uva- vde” i studentske himne Gaudemus igitur’’. li~nosti, svesne sebe u socio - kulturnom ” mo svoju veru, kako bi time sa~uvali svoj i istorijskom miqeu i koje }e biti spremne obraz, ime i narod. PRIZNAWA NAJZASLU@NIJIMA da brane, ~uvaju i obezbe|uju opstanak sr-

FAKULTET ZA EKONOMSKO JA^AWE „Sveti Kraq Milutin je bio predodre|en za velika dela, za svetiteqa. Samo je ~ovek odabran od Boga mogao da bude ktitor vi{e od 40 zadu`bina, obnoviteq Hilandara, branilac Svete Gore i vojskovo|a koji je uspe{no i mudro pre-

Na po~etku, prisutne je pozdravila dekanica fakulteta Tawa Vujovi}, podsetiv{i na bogato, ali te{ko {ezdesetogodi{we iskustvo ove visokoprosvetne ustanove. Vujovi} je istakla da je {ezdesetogodi{wi put koji su pro{le mnoge generacije - kako qudi koji su na fakultetu po-

pstva na ovim prostorima i ~uvaju i srpski jezik i srpski nacionalni identitet“. Povodom velikog jubileja, rukovodstvo Ekonomskog fakulteta uru~ilo je zahvalnice institucijama i pojedincima sa kojima je u proteklom periodu ostvarena najboqa saradwa. Zahvalnice su uru~ene i predsedniku Srbije Aleksan-

Gra~anica Obeleèna ktitorska slava manastira Gra~anica, Sveti Kraq Milutin U manastiru Gra~anica povodom 12. novembra dana{weg praznika, Sveti kraq Milutin svetu liturgiju sluìo je vladika ra{ko-prizrenski Teodisije uz sasluèwe vikarnog episkopa Jeroteja, episkopa Joakima, episkopa Kirila, kao i sve{tvenstva vi{e eparhija Srpske pravoslavne Crkve a uz pojawe mona{tva i mladih bogoslova prizrenske Bogoslovije. „Moèmo da budemo ponosni na dana{wi dan. Ovaj dan je trebalo da obeleìmo mnogo sve~anije, ali prilike u kojima ìvimo to nisu dozvolile. Ali bez obzira {to smo danas u mawem broju okupqeni, na{a molitva je uzi{la pred prestolom Gospodwim. Molimo se Bogu da sa~uva ovaj narod i svetiwe. Sveta Gra~anica koja sija svojom lepotom spoqa, kao najlep{a gra|evina i zadu`bina Svetoga kraqa Milutina, zra~i i duhovnom lepotom. Na{a mati, igumanija Teodora zajedno sa sestrama ulaù veliki trud da ova svetiwa ìvi i svi poklonici mogu ovde da do|u i da du{u svoju oèdnelu ovde napoje blagoda}u Bo`jom. Pored Svete Gra~anice, danas slave i manastir Bawska, i Bogorodica Qevi{ka i jo{ mnogo svetiwa, kako kod nas, tako i u Makedoniji. Sveti kraq Milutin nije znao za granice, on je znao da je Crkva jedna. Ponosni smo na Svetog kraqa i na svetiwe koje nam je ostavio. Zahvaquju|i na{im vernicima koji ìve na prostoru Kosova i Metohije ova svetiwa ì-

Sa sve~ane akademije

EKONOMSKI FAKULTET SE OD 2016. GODINE NALAZI U KOSOVSKOJ MITROVICI Ekonomski fakultet se od 2016. godine nalazi u Kosovskoj Mitrovici gde je doìveo napredak i po~eo da se izgra|uje i vra}a ugled renomirane visoko{kolske institucije i ulazi u regularne aktivnosti, nakon odlaska iz Pri{tine u rada u Blacu i Zubinom Potoku. Ovo je jedan zna~ajan jubilej, kaè Vujovi} i dodaje „posebna prilika da se podsetimo svih tih de{avawa, qudi koji su pomogli da se konstitui{e ova institucija pa i turbulentnih vremena i napora da se odrìmo i opstanemo na Kosovu i Metohiji“. dru Vu~i}u i direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petru Petkovi}u. U wihovo ime, zahvalnice je primila pomo}nica direktora Kancelarije za KiM Jelena Stojkovi}. Ovo priznawe dobili su i Klini~ko - bolni~ki centar Kosovska Mitrovica, U~iteqski fakultet PU, Umetni~ki fakultet PU, Televizija Most, Televizija Herc i drugi. Posebna odlikovawa dobili su najboqi studenti fakulteta - An|elka Trifkovi}, Sawa Nikoli} i Nemawa Andri}. U ime nagra|enih, obratila se An|elka Trifkovi} koja je rekla da na podru~ju kakvo je Kosovo i Metohija, koje je vi{e od teritorije, svaki student predstavqa jedan cvet - simbol nade i opstanka.

U SREDU 10. NOVEMBRA

Obele`ena Ktitorska slava Pe}ke patrijar{ije

Sa obeleàvawa slave u Gra~anici vi, i tako }e biti. Sre}na Slava, neka nam dragi Gospod da snage da istrajemo u ovom vremenu“, rekao je vladika ra{ko-prizrenski Teodosije. Vladika Teodosije je u svojoj besedi zahvalio Kancelariji za Kosovo i Metohiju ispred koje je danas na obeleàvawu ktitorske Slave u manastiru Gra~anica prisustvovao Dejan Pavi}evi}, koji je istakao da je Sveti kraq Milutin, kao najve}i ktitor na{ih svetiwa, u wih utkao i srpsku du{u. „Na dana{wi praznik ne moèmo da ne iskaèmo blagodarnost velikom ktitoru Svetom kraqu Milutinu koji je iza sebe ostavio 40 crkava i manastira, a me|u wima i biser na{e kulture. Kraq Milutin je srpsku du{u utkao u manastire. Oni su nikli na na{oj svetoj zemqi kao jedna opomena da mi ovde moramo da ostanemo i opstanemo“, istakao je Pavi}evi}. Dana{wi praznik kao svoju Slavu obeleàva i Osnovna {kola „Kraq Milutin“ u Gra~anici, a direktor Vladimir Milki} istakao je da {kolu „Kraq Milutin“ ve} dugi niz godina, poha|a najvi{e u~enika u srpskim srednima na Kosovu i Metohiji, {to je samim tim ~ini najve}om {kolom. Nakon zavr{etka liturgije i rezawa slavskog kola~a, u~enici O[ „Kraq Milutin“ priredili su prigodan kulturni program ispred manastira i na taj na~in doprineli ovom sve~anom doga|aju.

U Pe}koj patrijar{ijije, je u sredu 10. novembra, obeleènaa ktitorska slava ovog manastira, Sveti Arsenije Sremac, arhiepiskop srpski. Liturgiju su, pred stotinak vernika, sluìli vikarni episkop patrijarha srpskog Jerotej, episkop Ra{ko-prizrenski i kosovsko metohijski Teodosije i vladika Kirilo uz sasluèwe monaha i sve{tenstva iz Republike Srpske i eparhije ra{ko-prizrenske. Me|u onima koji su do{li da uprili~e ovaj dan sestrinstvu Pe}ke patrijar{ije je i igumanija manastira Devi~ Anastasija. Sestrinstvo Pe}ke patrijar{ije do~ekalo je goste kojih je ove godine mawe zbog mera protiv korona virusa. Prisutni su zajedno sa sve{tenstvom posekli slavski kola~. Vikarni episkop Jerotej je u besedi preneo prisutnima blagoslove Ktitorska slava patrijarha srpskog Por- Pe}ke Patrijar{ije firija. On je u ime patrijarha Porfirija ~estitao slavu sestrinstvu Pe}ke patrijar{ije, pozdrave episkopu Teodosiju, bogoslovima i vernom narodu koji ovde ìvi. Slavski kola~ za narednu godinu je uzela Jelena Arlov, }erka predsednika Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji Republike Srpske Milorada Arlova. Milorad Arlov je trebao da bude ovogodi{wi doma}in slave, ali je u tome bio spre~en zbog zabrane da u|e na Kosovo. On je nedavno dobio poziv igumanije Haritine da 10. novembra bude doma}in ktitorske slave Pe}ke Patrijar{ije na dan Svetog Arsenija Sremca, ali je tada podsetio da je na snazi zabrana wegovog ulaska na Kosovo. „Izuzetna ~ast i ponos da sam jo{ pro{le godine dobio blagoslov wegovog preosve{tenstva episkopa ra{ko-prizrenskog Teodosija da budem doma}in slave Pe}ke Patrijar{ije, kolevke Srpske Pravoslavne Crkve“, rekao je tada Arlov. Sveti Arsenije Sremac bio je drugi srpski arhiepiskop. Podigao je crkvu Svetih Apostola u Pe}i odrediv{i da umesto @i~e bude sedi{te Srpske pravoslavne crkve.

SRBI IZ HRVATSKE

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

- BiH ^etvrtak 10. 2020. 11 ^etvrtakSrbija 18. decembar novembar 2021. maksimalno 40 kilograma

Patrijarh Porfirije pozvao vernike da zapale sve}u za stradale u Vukovaru Na liturgiji odrànoj u nedjequ u Hramu Preobraèwa Gospodweg u Zagrebu patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije pozvao je vjernike da zapale svije}e za sve stradale i nestale u Vukovaru, javqa N1. – Ovih dana vr{i se spomen i sje}awe na one koji su stradali u Vukovaru. Upravo u evan|eoskom kontekstu, u pozivu Bo`jem da sluìmo Kristovoj voqi, a to zna~i modelu savr{enog ~ovjeka, ~ovjeka slobode, vjere, qubavi i nade, gdje nas Gospod poziva da sluìmo svijetu i da wegov sustav vrijednosti bude i na{, sje}amo se svih stradalih nevinih `rtava u Vukovaru. Znamo da je ~ovjekov ìvot svetiwa i da oduzeti nekome ìvot jeste udar na svetiwu i uzimawe svetiwe. Vukovar je bio grad simbol suìvota razli~itosti i zajednice u kojoj supostoje oni koji su razli~iti po raznim parametrima. Danas se gotovo prepolovio. Molim vas da, kao i svake godine, upalimo jednu molitvenu svije}u za sve koji su tamo stradali. Kao i da uputimo molitvu za sve koji su

nestali i kojima se ne zna grob – kazao je Porfirije. Tako|er je pozvao vjernike da upute molitvu kao izraz vjere i qubavi prema ~ovjeku kao takvom, da budemo qudi mira, da volimo druge i razli~ite i tim putem afirmiramo sebe, jer samo kroz dijeqewe postajemo bogatiji. – Molim vas da uputimo molitvu za sve stradale u Vukovaru, za sve nevine `rtve i da molimo Boga da u svijetu me|u qudima vladaju mir, razumijevawe i po{tovawe, jer Zemqa je toliko lijepa i bogata da ima mjesta za sve i svatko koriste}i svoje potencijale mo`e tu Zemqu ukra{avati i oboga}ivati sobom. Na{a vjera nas obvezuje da svugdje ispuwavamo evan|eqe Bo`je kao zakon svoga `ivota – rekao je patrijarh SPC-a. S. G.

Hrvatsku himnu komponovao Srbin iz Loznice! Hrvatsku himnu “Lijepa na{a domovino” komponovao je Srbin grani~ar Josif Ruwanin, koji je ro|en 8. decembra 1821. u Vinkovcima, a umro 2. februara 1878. u Novom Sadu, gde je i sahrawen na pravoslavnom grobqu.

Erdutski sporazum - dokument koji je ozna~io kraj rata u Hrvatskoj Godi{wica Erdutskog sporazuma: 12. novembra, prije 26 godina, u atmosferi te{kog nepovjerewa izme|u Srba i Hrvata, zakqu~en je sporazum o miru Erdutski sporazum, odnosno Osnovni sporazum o Isto~noj Slavoniji, Barawi i Zapadnom Srijemu, postignut je tokom pregovora u ameri~kom Dejtonu. Ovaj sporazum je omogu}io miran zavr{etak rata. Potpisan je 12. novembra 1995. godine i predvidio je uspostavu Prijelazne uprave UNa, demilitarizaciju, uspostavu policijskih snaga i civilnih vlasti, povratak prognanika, povrat imovine, te po{tovawe me|unarodno priznatih qudskih prava i temeqnih sloboda. Prethodio je Mirnoj reintegraciji, koja je zapo~ela 15. januara 1996. i kojom je hrvatsko Podunavqe vra}eno u sastav Republike Hrvatske. Erdutski sporazum, koji je potpisan uz posredovawe me|u-

narodne zajednice, ozna~io je kraj rata i po~etak mirne reintegracije isto~ne Slavonije, Barawe i zapadnog Srijema u ustavno-pravni poredak Hrvatske. U svojih 14 to~aka sporazum je definirao podru~ja na kojima su, uz podr{ku UN-a (misija UNTAES), srpska zajednica i hrvatska dr`ava sura|ivale tokom prijelaznog razdobqa kako bi proces mirne reintegracije bio u potpunosti proveden. Tim su sporazumom srpskoj zajednici u Hrvatskoj zajam~ena qudska prava, mawinska samouprava i pravo na organizirawe.

Tim sporazumom omogu}eno je i osnivawe ZVO-a za podru~je dviju najisto~nijih `upanija i SNV-a za ostatak Hrvatske dvije godine kasnije. Mnogi smatraju da je ovaj sporazum jedan od rijetkih uspjeha Ujediwenih naroda tokom ratova na prostoru biv{e Jugoslavije. Isto tako, mnogi ocjewuju da od 2013, a naro~ito od 2016. godine, ne samo da je taj proces zaustavqen, ve} je puno toga unaza|eno kada je rije~ o me|unacionalnom povjerewu, polo`aju Srba u Hrvatskoj i qudskih prava. R. N.

Malo je poznato da je Ruwanin, koji je kr{ten u Vinkovcima, jedini Srbin koji je komponovao himnu neke strane zemqe. Josif Ruwanin je ro|en u Vinkovcima, u tada{woj Habsbur{koj monarhiji, ali je poreklom iz okoline Loznice, iz sela Ruwani. Porodica se odatle prvo preselila u Bijeqinu, zatim u Slavoniju, a na kraju u Srem. Nakon naseqavawa u Sremu, ta~nije u selima oko Sremske Mitrovice, porodica Ruwanin se zbog potrebe {kolovawa dece seli u Vinkovce, gde se tada nalaze komanda vojnokraji{ke 7. brodske pukovnije, kao i {kole i ve} tada gimnazija. Re~ je bilo o ~asnoj, i za ono vreme obrazovanoj i naprednoj porodici. Gotovo po tradiciji kod svih Ruwanina, ukoliko bi u porodici bila dva sina jedan bi i{ao u vojnu slu`bu, a drugu na bogosloviju. Po toj tradiciji Josif odlazi u vojnu slu`bu. Carski kadet Josif Ruwanin raspore|en je u Glini. Kao istinski zaqubqenik u muziku, sti~e i osnove muzi~kog obrazovawa kod tamo{weg vojnog kapelnika. Kao mlad ~ovek, nadahnut slobodarskim idejama, prilazi Ilircima. Na wihovim skupovima gde su odràvane kwièvne ve~eri i ~itana rodoqubna poezija prvi put se sre}e sa pesmom “Horvatska domovina” koji je napisao Zagrap~anin Antun Mihaqevi} 1835. godine. Mladi Josif je odu{evqen tom pesmom i 1846. godine, na wen tekst pi{e melodiju.Nekoliko decenija kasnije, na konkursu, prire|enom 1891, kad se odràvala izlo`ba Hrvatsko-slavonskog gospodarskog dru{tva u Zagrebu, Ruwaninova “Lijepa na{a domovina” po sudu ìrija odnela je prevagu nad dvema drugim kompozicijama i progla{ena je hrvatskom himnom. Od onda to je ostala do danas. M. T.

Pisawem i recitovawem deca neguju lepu re~

Festival lepe re~i – tako su u Kulturno umetni~kom dru{tvu Sloga iz Vukovara nazvali pro-

jekat koji provode ve} tre}u godinu uzastopno, a re~ je o smotri literaraca i recitatora koji u

osnovnim {kolama u~e srpski jezik bilo po A, bilo po C modelu mawinskog obrazovawa. Dvodnevna manifestacija odràna je 29. i 30. oktobra i finansijski je podràlo Ministarstvo nauke i obrazovawa. – @eqa nam je da na{e osnovno{kolce na neki na~in privolimo da se izraàvaju na srpskom jeziku i da pi{u }irili~nim pismom. Znamo svi da moderna teh-

nologija dovodi do toga da mladi sve mawe pi{u i da su komunikaciju sveli uglavnom na skra} enice. Zbog toga èlimo da ih podsti~emo da pi{u, da dubqe promi{qaju kroz prozna dela ili da se oku{aju kao pesnici – kaè predsednik KUD-a Sloga Branislav Bijeli}. Oba dana festivala odràna su u Ruì~kinoj ku}i u Vukovaru, a prvog dana sastali su se mladi

literarci. Oni su pisali na zadane teme, a bili su podeqeni u dve starosne kategorije, prva od tre}eg do petog i druga od {estog do osmog razreda. Na festival se prijavilo osamdesetak u~enik. Me|u 17 osnovnih {kola koje su se javile na literarni konkurs ve}ina ih je bila sa podru~ja isto~ne Hrvatske, ali su se u~estvovale i {kole iz Vrginmosta i Vojni}a. S. G.

^etvrtak 18. 10. novembar decembar 2021. 2020.

DRU[TVO

\OR\E MIHAILOVI], ^UVAR ZEJTINLIKA:

Ovo grobqe je moj `ivot Nema boqeg naroda od srpskog naroda, samo treba da ima vi{e sre}e, ka`e ~uvar srpskog vojni~kog grobqa iz Prvog svetskog rata Zejtinlik iz Soluna, \or|e Mihailovi}, koji je primio nagradu "Majka Srbija" za izuzetan doprinos u oblasti odnosa mati~ne drzave i dijaspore.

Popularnom Deda \or|u tu nagradu je u Konzulatu u Solunu uru~io ministar spoqnih poslova Nikola Selakovi}. „Ja sam ~uvar srpskog vojni~kog grobqa u Solunu \or|e Mihailovi}, tre}a generacija. Moj deda je bio borac na Solunskom frontu, Srbin iz Crne Gore. Kada je zavr{en rat ostao je ~uvar ovde na grobqu, a zatim ga je nasledio moj otac, \uro Mihailovi}. On je umro 1960. i ja sam ga nasledio. ûvar grobqa sam od tada i imam 93 godine i radi}u dokle mi bude odobreno“, kaè Mihailovi}. On dodaje da qudi dolaze i pitaju ga za{to je tako star jo{ uvek tu i nema naslednika. „Zato {to ho}u da ovde bude ovde neki Mihailovi}. Prvi put koji pamtim je kada sam i{ao sa o~em po kocku za grobqe.To je moje grobqe, ja sam ro|en ovde i traì}u da bude sahrawen ovde. Ceo ìvot sam proveo ovde“, pri~a deda \or|e. On je pre {est godina sam te{ko oboleo i dva meseca bio u bolnici. „Kao i svi stari qudi. Pustili su me iz bolnice misle}i da }u da umrem,

neki mediji su ~ak objavili da sam umro. I daqe primam terapiju, imam te{ko oboqewe plu}a. Boqe ne mo`e da bude, bi}e samo gore. Ali ovde uvek ima posla i tada sam dobio zamenika Predraga Nedeqkovi}a. On radi do tri popodne, a ja do zatvarawa. To je dobro sada, kada se

smrkava u pet. ali leti je dan i do devet“, nije izgubio smisao za humor deda \or|e. On isti~e da je na Zeitinliku sahraweno 21.000 boraca, Srba, Francuza, Italijana, Engleza i Rusa. Srba ima 8.000, tre}inu. „Dve hiqade su grobovi onih koji su umrli od posledica rawavawa u bolnicama, a 6.000 su posmrtni ostataci boraca koji su poginuli u borbi i oni se nalaze u kosturnicama ispod spomenika. Mi imamo centralno mesto, najlep{i i najinteresantniji spomenik i najvi{e posetilaca. Nema dana, a da ne do|e neko od Srba, nekad mawe, nekad vi{e, jer su to grobovi wihovih dedova. Pogledajte Francusko grobqe, tamo i po dva meseca niko ne do|e“, pri~a MIhailovi}. On podse}a da je grobqe izgra|eno 1928. na mestu gde je bila srpska poqska bolnica i sav materijal je donet iz Srbije. Tada je to, pri~a, bila periferija, jer je Solun imao 150.000 stanovnika. Sada ih ima milion i po. Deda \or|e obja{wava {to se dogodilo na Solunskom frontu. Preko 200.000 Francuza i otprilike isto

toliko Engleza do{lo je u septembru 1915. da pomognu srpskoj vojsci u povla~ewu, kaè. Me|utim, podse}a, nisu mogli da pre|u granicu jer ih je ~ekalo pola miliona Bugara, Nemaca i Austrijanaca. „Istorija nije uvek istinita. Za{to oni nisu mogli, a Srbi su mogli. Zato {to nisu ratovali Francuzi i Englezi, ve} pola Afrike i Azije, qudi koji su ìveli u wihovim kolonijama i koje su oni porobili. Imaju jednu pu{ku, ali ne i srce da daju krv za slobodu, samo pare. Svi su se oni zajedno borili, ali Srbi su probili front. A Srbi su ratovali od 1912., bili su nadomak svojih ku}a, èna i dece i wima se ùrilo“, zakqu~uje deda \or|e i podse}a na re~i francuskog generala Fran{a D'Eperaa da je srpska pe{adija brà od francuske kowice. Deda \or|e posebno hvali strategiju vojvode @ivojina Mi{i}a. Kaè, on nije i{ao na poqe, ve} na planinu. „Hitar je ~ovek bio Mi{i}. Koreni iz Crne Gore, znao je {ta je planina, tako je i{ao na Kajma~kalan, visok preko 2.500 metara. Znao je da tamo nema artiqerije, jer tamo ni koza ne moè da pro|e, a kamoli artiqerija i tako je i probio front“, pri~a deda \or|e. Deda \or|e nagla{ava da se malo spomiwu druge srpske grobnice iz Velikog rata – na Krfu, u plavoj grobnici, 12.000 vojnika, na ostrvu Vido 1.200, u Bizerti 1.700 grobova srpskih vojnika rawenih na Solunskom frontu, zatim u Parizu i Marsequ. Kaè da mu 11. novembar kao datum ne zna~i tako mnogo, jer je srpska vojska demobilisana tek 19. novembra. Mihailovi} kaè da ima dosta nagrada, a da su grobqe obi{li svi va`niji qudi u srpskoj politici. „Nije bilo vi|enijeg crkvenog poglavara niti politi~ara, koji nije bio ovde. Od onih koministi~kih do onih danas“, pri~a Mihailovi}. Kaè zasmetao mu je samo jedan detaq. „Do{la je jedna hrvatska delegacija i poloìla venac na kome je pisalo: “Palim jugoslovenskim vojnicima“. Nemojte pogre{no da me shvatite, nemam ni{ta protiv Jugoslavije, ali to nisu bili jugoslovenski, ve} srpski vojnici“, zakqu~io je deda \or|e. R. N.

Zorana Mihajlovi}:

KONA^NU ODLUKU O "JADRU" DA]E GRA\ANI NA REFERENDUMU Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlovi} rekla je da je litijum jedna od kriti~nih sirovina u svetu, da ne postoje projekti u rudarstvu i energetici na globalnom nivou bez litijuma, a da } e se u projektu „Jadar“ koristiti najnovije tehnologije. Ona je rekla da je projekat „Jadar“ potencijalna razvojna {ansa za Srbiju, ali da }e realizacija tog projekta zavisiti od procene uticaja na ìvotnu sredinu i odluke gra|ana na referendumu, saop{teno je iz resornog ministarstva. „Mislim da je to dobar projekat, ali postoje uslovi koje mora da ispuni, pre svega one koji se ti~u za{tite ìvotne sredine. Mi èlimo kompletan lanac proizvodwe, od rudnika, preko fabrike litijumskih baterija do fabrike elektri~nih vozila. To zna~i i posao za vi{e hiqada qudi, od toga samo dve hiqade u rudniku i doprinos BDP-u od 17 milijardi evra. Ali, kako je predsednik Vu~i} i najavio, o svemu }e kona~nu odluku doneti gra|ani na referendumu i to po{to dobiju sve informacije“, rekla je Mihajlovi}eva. Ona je rekla da se ovo pitawe zloupotrebqava u politi~ke svrhe. „Pojedini profesori obja{wavaju kako } e nestati Jadar, kako tamo qudi ne}e mo}i da ìve - to nema veze sa istinom i {teta je da profesori koriste svoje zvawe na taj na~in, jer bi trebalo da imaju duplo ve}u odgovornost. Ponavqam, studije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu nisu gotove, kada budu, moèmo i treba o svemu da pri~amo i da donosimo odluke za zemqu i gra|ane, a ne za politi~are. Profesor sa [umarskog fakulteta je kao ~lan Revizione komisije Vlade odobrio projekte za 14 MHE, a onda je postao protivnik. On je i protiv referenduma, a to je najdemokratskije re{ewe koje postoji. Dràva se pona{a odgovorno, svi podaci su javni i nijedna odluka ne}e biti doneta protiv voqe naroda“, rekla je ona. S. G.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 10. 18. decembar novembar 2021. ^etvrtak 2020. 13

@IVEO TI NAMA, MOM^E:

Dalibor najpre donirao koù, a sada i bubreg ocu ~etvoro dece! Dalibor Baji} iz Plandi{ta je naizgled obi~an mladi}. Ima 31 godinu, ìvi kao podstanar u Zrewaninu, gde je zaposlen u jednoj tamo{woj fabrici, skroman je, pristojno se pona{a i obla~i, a upravo se ispod te neupadqive garderobe kriju oìqci koji govore o wegovoj qudskoj veli~ini. O nesvakida{woj humanosti i bolu koji je pretrpeo samo da bi spasao ìvot nepoznatom ~oveku. O ~inu, koji ga je naveo da ponovo uradi istu stvar – da donira svoj organ. Pre dve godine, gledaju}i TV emisiju, ovaj Plandi{tanac je re{io da se odazove apelu jednog neute{nog sina i da donira koù wegovom ocu, koji je u ku}nom poàru zadobio te{ke opekotine po celom telu. Iako ~oveka nije poznavao, pristao je da ode pod totalnu anesteziju i da mu doktori skinu povr{inski sloj koè sa obe butine, i sa predwe i sa zadwe strane. Milan Radivojevi} (65), iz sela Duboka kod Majdanpeka, tako je dobio novu {ansu za ìvot. Uz presa|enu koù jo{ nekoliko ro|aka donatora, uspe{no se oporavio od te{kih povreda, ali je i pre nego {to su Daliborovi oìqci zacelili od zahtevnog hirur{kog zahvata, ipak, preminuo i to od – korone. – To je bio samo qudski ~in. Osetio sam potrebu da pomognem ~oveku u nevoqi i uradio to. Ni doktori ni psiholozi nisu mogli da

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? me odvrate, jer sam znao da }e moje rane zarasti, koà }e se u potpunosti regenerisati za godinu-dve, ali }e u du{i zauvek ostati neopisivi ose}aj da sam nekome produìo ìvot. Jedino ostaje àl {to nas je ~ika Milan zbog drugih okolnosti napustio – kaè ovaj mladi}, koji je jo{ 2012. zave{tao svoje organe potpisav{i donorsku karticu. Iako je oporavak od prve donacije organa bio teàk, jer je sedam dana konstantno imao iritantne bolove nalik {etwi kroz koprive, Dalibor se sada odvaìo da donira i – bubreg. @eleo je na taj na~in da pomogne Milici Adamovi}, ali nije mogao jer nemaju istu krvnu grupu, pa je posredstvom crnogorske organizacije “Izvor ìvota”, ~iji je volonter, do{ao do Rajka Medojevi}a (51), oca ~etvoro dece iz Mojkovca, koji od 2019. tri puta nedeqno mora da ide na dijalizu. – Rajku }e moj bubreg zna~iti normalan ìvot, bez dijaliza, a ja }u i sa jednim bubregom mo}i da funkcioni{em kao do sada – odlu~an je Dalibor.

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

– Uradili smo sve neophodne analize, u nedequ idemo u Istanbul da nam zaka`u termin operacije, s obzirom na to da se ni u Srbiji ni u Crnoj Gori transplantacija ne radi kod nesrodnika. Do Nove godine bi sve trebalo da bude gotovo. Kada ova operacija bude ura|ena, Dalibor, mladi} velikog srca, bi}e jedan od malobrojnih dvostrukih donora organa u Srbiji. Iako u tome nema ba{ veliku podr{ku okoline, koja ne razume da neko to radi bez ikakve materijalne koristi, on je odlu~an

u svojim namerama. I nema straha, jer ga kroz ìvot, kaè, vode samo pozitivne misli i èqa da pomaè onima koji su u nevoqi. – Dobro je {to se sve vi{e onih kojima je potreban donor organa odvaì da putem dru{tvenih mreà i medija traì pomo}. Tako sam i ~uo za Milicu pa potom i za Rajka. Da bi bio donor mora{ da bude{ zdrav i da se sa korisnikom poklopi krvna grupa. A, najvi{e, da bude{ odlu~an u tome da èli{ da se odrekne{ dela tela – ohrabruje Dalibor potencijalne donore. M. T.

77 uuu GAZIMESTANSKE PRI^E I MITOVI:

„Mira i Sloba su se sva|ali celu no}“ Te no}i narod na Kosovu nije spavao. Dan uo~i Vidovdana 1989. kolone qudi su se zaputili na Gazimestan da odaju po~ast srpskim kosovskim junacima, u i{~ekivawu sutra{weg dana, kada }e se na Kosovo Poqe helikopterom spustiti Slobodan Milo{evi} i ustoli~iti sebe kao modernog vo`da Srbije. Bio je to Vidovdan wegove najve}e mo}i, dan kada je Srbima obe} ao Kosovo, dr`avu, dostojanstvo… Deset godina kasnije, srpska vojska povukla se sa Kosova. Dvanaest godina kasnije, ba{ na Vidovdan, Milo{evi} je opet ulazio u helikopter. Ovog puta zauvek je napu{tao Srbiju… Jedan od porodi~nih prijateqa porodice Milo{evi} iz tog vremena, ispri~ao je

kakva je atmosfera vladala u wihovoj ku} i no} uo~i odlaska na Gazimestan. Marija i Marko pri~ali su da su se roditeqi sva|ali celu no} i da je „mama lomila sve po ku}i”. Mira je bila quta na Slobu zbog Gazimestana i optuìvala ga da se prodao nacionalistima. Sloba je nervozan oti{ao od ku}e, nije spavao celu no}, kaè ova verzija pri~e. Prepri~avala se i anegdota po kojoj patrijarh German nije imao vino za obred. Dràva nije mnogo u~estvovala u pripremi programa u Gra~anici. Bilo je predvi|eno da „dràvni deo” proslave traje do tri sata, a da odmah nakon {to Milo{evi} zavr{i govor po~ne „crkveni deo”, odnosno osve{tawe spomenika. Televizijski

prenos je zavr{en i nije sa~ekao osve{tavawe spomenika. Obezbe|ewe se okrenulo prema dr`avnim zvani~nicima, a i narod je krenuo prema spomeniku. Tada smo se mi samoorganizovali, uz pomo} qudi iz tehnike i uz deo policije, nekako smo uspeli da zadr`imo masu i omogu}imo da patrijarh dovr{i osve{tavawe. Me|utim, obred je trebalo da po~ne, a niko od sve{tenika nije imao vino. Onda smo preko motorole zvali da se iz fri-{opa po{aqe vino, koje je do spomenika i{lo od ruke do ruke… – svedo~ili su organizatori. R. N. lll U slede}em broju: Kako je pro{ao poku{aj Tita da slu{a Bijelo dugme

AUSTRALIJA

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 18.

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli. I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u Pi{e: vrtlogu najnovije politi~ke Sa{a Jankovi}, Melburn kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu koritaBura isu{enih staroplaninskih oko takozvanog pandereka. mijskog zakona u Viktoriji se ne Ana, iako tako vikenda izgleda, smo ne sti{ava. Pro{log akumulira politi~ki kapital za videli vi{e desetina hiqada predstoje}e izbore - da imaMeltakdemonstranata na ulicama su izrazili nevuburna, ulogu,koji vaqda bi bilasvoje na nazadovoqstvo najavqenim predpredwa~koj izbornoj listi da

logom zakona. [iri pritisak javnosti na premijera Endrjusa i wegovu vladu moè imati rezultata, ali samo pod uslovom da do|e do neke koordinisane akcije. Iako su ve} mnogi pravni eksperti javno apelovali na vladu da povu~e kotroverzni predlog, on je glatko usvojen u Dowem domu parlamenta. Opozicija je o{tro negodovala ali vladina laburisti~ka ve}ina se na to nije mnogo obazirala. Po svemu sude}i zakon }e uskoro biti izglasan i u Senatu Viktorije, jer su se „krosben~eri“ od ~ijih glasova zavisi ishod, saglasili sa kozmeti~kim izmenama predloga. Takozvane nezavisne partije, koje da je bilo sre}e nikad nisu ni trebale biti zastupqene u Senatu, od samog po~etka su deo ve}ine i aminuju svaku uzurpaciju vlasti od strane aktuelnog premijera. Naàlost, Viktorija nije usamqeni slu~aj, jer su diktatorske metode vladawa i gaèwe osnovnih qudskih i

Senator Anti}

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}. I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin

demokratskih prava postale svakodnevnica u politi~kom ìvotu Australije. Sve to pod izgovorom pandemije i „nevidqivog neprijateqa“, koji }e na kraju biti kriv za sve negativne pojave koje }e nas sna}i u bliskoj i daqoj budu}nosti. U posledwih godinu ipo êtvrtak 22. jul 2021. dana videli smo na svojoj koì

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

koliko je vlast „kvarqiva roba“, i da nijedan demokratski zakon u praksi ne zna~i ni{ta ako su metode vladawa ne-demokratske. Verovatno niko ìv nije mogao Australiju da zamisli pre kovida u ovom stawu, u kom se na{la danas iscepkanu na osam „feudalnih regija“. Nemo} federalne vlade i wenog Prvog ministra Morisona je o~igledan u mnogim segmentima. Najtragi~nija ~iwenica je {to ni on sam, a ni ~lanovi wegove vlade ne mogu da slobodno putuju teritorijom kojom navodno upravqaju. Paradoks koji nije vi|en u novijoj svetskoj istoriji, osim u situacijama kada je jedan deo teritorije neke dràve okupiran. Ne postoji nijedna federalna niti konfederalna dràva u svetu koja nije u ratnom stawu, a da wen lider ili

~lanovi vlade ne mogu da putuju na svojoj teritoriji. Sve to ve}ina nas uglavnom nemo posmatra kao da se de{ava negde u Ju`noj Americi ili na Sredwem istoku. Naravno, uvek ima ~asnih izuzetaka. Neki od wih su federalni poslanici poput Xorxa Kristensena i Krega Kelija kao i senatori Xerard Renik, Metju Kenavan, Polis Henson, Malkolm Roberts i na{e gore list senator Aleks Anti}. Pomenuti predstavnici naroda su imali hrabrosti da ustanu i javno se suprostave grubom kr{ewu federalnog ustava, gaèwu slobode kao i nadolaze}im diktaturama dràvnih premijera. Koliko je bilo zna~ajno suprostaviti se dràvnim premijerima na vreme, pokazuje primer Viktorije koja je zahvaquju}i pogubnoj politici svog premije-

ra ve} odavno izgubqena u prostoru i vremenu. Senator Anti} je drugi senator, posle Renika, iz redova vladaju}e koalicije koji je zapretio Morisonu da }e mu uskratiti svoju podr{ku ukoliko se diskriminacija u odnosu na vakcinalni status nastavi. Ina~e, senatori Anti} i Renik od samog po~etka histerije oko vakcina zagovaraju slobodu izbora, a ne prisilu i ucene kao {to je to slu~aj posledwih par meseci. Svi se se}amo trenutka kada je Morison javno izjavio, i to vi{e puta ponovio, da je kovid vakcinacija na dobrovoqnoj bazi i da to tako mora i ostati, jer bi druk~ije bilo protivustavno. Naravno, to nikad nije zaìvelo u realnom ìvotu, jer je Morison u isto vreme na sastancima Nacionalnog kabineta sa dràvnim premijerima dogovarao ne{to sasvim suprotno od toga. Od samog po~etka plan je bio da kompanije i dràvni premijeri putem raznih neustavnih i anti-demokratskih uredbi kovid vakcinaciju ustvari u~ine de-fakto obaveznom. Sve je to znao i sam Prvi ministar koji je verovatno saglasan i sa najavqenim pandemijskim zakonom. Aleksandar Anti} (47) je prvi izabrani senator srpskog porekla u istoriji Australije. Ro|en je u Adelejdu, kao dete Viki Anderson i Ratomira Anti}a. Wegov otac je emigrirao iz biv{e Jugoslavije 1957. godine da bi kasnije postao jedan od direktora Kraqevske bolnice u Adelejdu. Aleks je izuzetno ponosan na svoje srpsko poreklo {to je naglasio ve} u svom prvom obra}awu u federalnom Senatu, nakon izbora sredinom 2019. godine. Po profesiji advokat, tokom svoje uspe{ne karijere, zalaè se za slobodu govora i izbora. Bez obzira na sve ovo {to nam se sada de{ava, pametni, hrabri i obrazovani qudi poput senatora Anti}a, uvek }e biti jedina alternativa otrovnom jednoumqu, koje nas sve vi{e gu{i i steè u ovim te{kim vremenima.

@SasaJankovic28 sasajankovic28

ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. 15 ^etvrtak 10. 18. decembar novembar 2021.

PRODAJE SE POSED NA KOM JE VASA ^ARAPI] SPREMAO PRVI SRPSKI USTANAK:

Naslednik otkrio detaqe o hajdukovom Trijumf srpskog f ilma zakopanom blagu

„Tihi kutak Hristov“ na „Bizanfestu“ u Australiji

Naslednik hajduka Vase ârapi}a kaè da te{ka srca prodaje posed slavnog pretka Vasa ârapi} je naslednik slavnog srpskog junaka iz Prvog srpskog ustanka, po kojem je i dobio ime. Ro|en je u Belom Potoku, ali je prethodnih 40 godina ìveo i radio u Australiji, odakle se vratio kao penzioner. Imawe svog dede, na kojem je nekad bio vinograd i koliba u kojoj se Vasa sastajao sa jatacima i planirao napade na Turke, naslednik je preuredio u velelepan posed. Na wemu se danas nalaze tri zasebne ku}e, stari bunar, vo}wak, staklena ba{ta… Ispred zidane ograde dvori{ta stoji bilbord sa reklamom. - Ja imam utisak da ja ovo prodajem, a da ne èlim da se proda, sve se ne{to nadam kao ne}e, ali nai|e vreme kad ~ovek oseti da treba da napravi neku promenu u ìvotu - po~iwe pri~u Vasa. Dodaje da on na imawu ìvi sam a da je najblià familija pomrla. - ]erka mi je u Austraqi, ona je mlada, tamo je zavr{ila fakultet, tamo radi, ona nema nameru da se vra}a u Srbiju, bar za jedno duè vreme, tako da je do{la situacija, kad ose}am ja da moram da napravim neku promenu. Moj je plan, a i moja }erka bi to isto èlela, da ja ne{to ovde kupim, ne{to mawe, tako da nemam nekog velikog posla jer ovo je stvarno jedno imawe i jedan posed koji zahteva ne ba{ konstantnu, ali stalnu prisutnost. Tako da bih ja kupio ne{to mawe, pa bih se {etao izme|u Australije i Srbije, eventualno Azije, jer ja mnogo volim da

putujem, i zato sam i radio jako puno u Australiji - dodaje na{ doma}in. - Vasa ârapi} je imao ku}u u centru Belog potoka, i ovde je bio vinograd i tu je bila ~atmara se to tad zvalo, u kojoj je on tu dolazio no}ima, sastajao se sa svojim jatacima pripremaju}i Prvi srpski ustanak. Tako da je to wemu vi{e bila kao neka vojna baza, ustvari, jer on je èleo da se skloni van ku}e, da ne bude tamo ako do ne~ega do|e i budu otkriveni da ne stradaju ~lanovi porodice. Tako da je on vi{e vremena provodio ovde nego u svojoj sopstvenoj ku}i, a pogotovu {to je provodio vremena jure}i Turke, okolo po Srbiji i po [umadiji. Turci kad pokupe hara~, oni po|u za Beograd, a on ih stigne, pomlati ih, uzme hara~ i onda deli narodu ovde u Srbiji i pla}a vojnike. Bila je izreka da Vasa pla}a dva cvancika svakom vojniku, pa su svi u Srbiji èleli da se pridruè wegovoj vojsci obja{wava potomak slavnog junaka. Vasa ârapi} otkriva i da postoje pri~e o zakopanom blagu wegovog pretka, ali priznaje da ga on nije na{ao. - To jeste ta~no. Naàlost ja ga nisam iskopao! Mnoge stvari koje ja znam o Vasi ârapi}u su istorijski dokumentovane, a mnoge se prenose sa kolena na koleno. E tako i ta pri~a o zakopanom blagu. Mogu}e je, zato {to u to vreme nisu postojale banke i onda je banka bila zemqa... kopalo se... ali on je dosta delio narodu, tako da ja ne verujem da je on imao neku veliku sumu novca, jer je nastavqao da se bori skupqao vojsku, delio pare, pomagao narodu. Jednostavno je bio takav ~ovek i hrabar i dare`qiv - pri~a wegov potomak. S. G.

Trijumf filma “Tihi kutak Hristov” na “Bizanfestu” u Australiji Film “Tihi kutak Hristov” rediteqa Radisava Jevri}a osvojio je tri nagrade na Me|unarodnom pravoslavnom festivalu “Byzanfest” u Australiji, saop{teno je iz Delius filma koji je zajedno s Manastirom Ostrog producirao ovo ostvarewe. Film je dobio nagrade u kategorijama za najboqi film, najboqu re`iju i najboqu fotografiju. Film “Tihi kutak Hristov” snimqen je po blagoslovu visokopreosve}enog Mitropolita crnogorsko-primorskog g. Amfilohija. “Tihi kutak Hristov” je igrano-dokumentarni film o Svetom Mardariju Libertvilskom, prvom srpskom episkopu na tlu Amerike i wegovom putu iz rodnih Kornata nadomak Podgorice, odakle je krenuo jo{ kao de~ak, do dalekog Libertvila. Film je snimqen povodom predstavqawa wegovih svetih mo{tiju nakon 82 godine od wegovog upokojewa. Ideja ovog projekta je da film bude savremeno @itije svetiteqa, kako bi

vaskoliki srpski narod saznao o `ivotu Ivana Uskokovi}a, monaha Mardarija, danas Svetiteqa priznatog od strane Srpske, Ruske i Moldavske pravoslavne crkve. Sve{tenika u filmu tuma~i Neboj{a Glogovac, kome je ovo bilo jedno od posledwih pojavqivawa pred kamerama. U ostalim ulogama su se na{li Radivoje Bukvi} – vladika Mardarije, Vuk Bubalo – Ivan (dete), Lazar [}eki} – Ivan (16 godina), Kristina Stevovi} – Majka Ivanova, Sloboda Mi}alovi} – bolni~arka. Scenario i re`iju potpisuje Radisav Jevri}. S. G.

^etvrtak ^etvrtak 10. 18. decembar novembar 2020. 2021.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Dragoslav Pavlovi} i ìvotna mu saputnica Prvoslavka - Suzi Odlazak u daleku zemqu u ono na{e vreme je bilo ne{to nesvakida{we i stra{no za roditeqe koji prate decu u Australiju, i to u strahu da li }e ih ikad vi{e videti (moji roditeqi mene nikad nisu videli, umrli su èqni da me vide ali me ne vide{e nikad vi{e telesnim o~ima). Tako je i hitronogi Dragoslav posle odsluène brzohodne armije u Zadru, ~ija borboqubiva falanga i generacija be{e prva kojoj je skra}en vojni rok sa dve na godinu i po dana i kojoj je dozvoqeno da ima vojni~ke cipele a ne ~izme, oti{ao trbuhom za kruhom za daleku Australiju. Prvoslavka tj. Suzi je do{la sa roditeqima i i{la je u {kolu ’Randwick Girls High School’, ali se Suzi opet vra}a Begaqicu, nadomak Beograda, gde su oboje ro|eni (i vilastobrkati Dragoslav i lepopojasna Suzi). Suzi je promenila ime radi spelovawa, da bude kra}e. Znaju se wih dvoje jo{ iz osnovne {kole iz klupe. Ba{ kako pevaju u Bosni: „Mala moja iz Bosanske Krupe, volimo se jo{ iz {kolske klupe“. U Begaqici se poznanstvo obnovilo, a qubav dokazala te su posle ven~awa u zvonkogrloj Begaqici 1972. godine, otputovali opet za daleko poznatu i mnogoèqenu Australiju 1977. godine. Stigli su u Sidnej, pa se sele u Kanberu, pa opet u Sidnej. Bilo je wima lepo i u mnogo~uvenoj Kanberi, ali gde je teè preteè. Sidnej je srpska metropola, hteli mi to da priznamo ili ne. Dragoslav je bio mnogotrpni kamionxija, kao nekada Pavle Vujisi} i ^kaqa bar u filmu.Nije se Dragoslav pla{io poslova te sa junakiwom bistrookom Suzi otvara ’Chicken shop’ utr`nom centru ‘Minto mall’ i rade uspe{no godinama, {to se i danas prepoznaje i ose}a. Ne samo godinama, nego decenijama. Kad su se dobro naradili i umorili onda su re{ili da malo uìvaju u onome {to su stvorili. Znali su da je wima dovoqno to {to su po{teno zaradili i sad se sme{taju na lepom mestu, lepoj farmi. Farma je blizu ruskog manastira Kazanskog samo 6,2 kilometra. Pa to je melem du{i blagorodnoj. Kad sam jezdio ka doma}inima, pro|oh pored znaka „neprolazan put“. Zna~i mora da se vrati svako vozilo tim putem. Tamo ima oko devet ulica, tako da je to ~itavo naseqe farmera i svega okruènog prirodnim lepotama, a kamioni ne tutwe i ne prolaze u velikom broju. Taman sam odsluìo liturgiju kod Rusa u pomenutom manastiru, te se po dogovoru uputih kod Dragoslava i Suzi na kaficu. Doma}in ku}obdija ~eka pred vratima i èli dobrodo{licu tako da se odmah ~ovek ose}a prijatno i opu{teno. Moje radoznale o~i i moje monogoèqne znawa misli lete na stotinu strana. Kao kad dete do|e u tu|u ku}u pa mu je sve novo i samo tr~i od stvari do stvari, tako su i moje o~i preletale lepote ovog zamka ovog raja na zemqi. Ovde oni ìve preko tri decenije, sve je dovedeno u red, kako i prili~i. Tu su {qive, duwe, smokve, limun, vi{wa, pomoranxa, loza, eukaliptus, mu{mule, dud, u Dalmaciji se kaè murva. Probao je na{ doma-

Pusti Valer

Misterioz

}in Pavlovi} da zapati hrast, ali ne}e te ne}e. Do du{e kad se ènio onda ga je sre}a htela, to je evidentno. Na farmi ima svega. [to se kaè i pti~ijeg mleka. Hrane i pi}a da se i ne govori. Doma}ini sporemaju mesne proizvode i drugo. Doneso{e na sto, a mrsi se. Pre no {to sam „~alabrcnuo“ ja sam pola farme obi{ao, a pola smo pogledali posle. Ovce pasu… Ovi na{i Begaq~ani, s pravom da ih nazovemo Beogra|ani vole golubove. Ne samo Dragoslav, nego i {urak mu Ratko i drugi ìve za golubove.Golubovi su lepi ko du{a. Svaki je pri~a za sebe i uìvawe samo po sebi. Gostoprimstvo je na visini. Imaju moji doma}ini i unu~ad, ali su oni u Begaqici. Dva momka ko od brda odvaqeni. Neka su im ìvi i zdravi. Oni se spremaju da vojuju za dobro Srbije u Srbiji, a mi obratno, tj. odavde, jer se „poàr sa poqa gasi“. Oni da pomaù odande a mi odavde, ba{ kako re~e Hristos: „Ovo je trebalo ~initi a ono ne ostaviti, dakle obadvoje“. A onda smo oti{li do dve druge farme da bih upoznao jo{ dobrih Srba i po farmama jer ja uìvam u tome. Neka nam Gospod poìvi sve Srbe i sve farmere a da ih mi obilazimo, bar malo pored wih uìvamo i da ih se se}amo kako lepo ìve van gradske vreve i zaga|enosti vazduha. I da ih se se}amo u molitvama. Do du{e, mi nismo boqi vazduh ni zasluìli ovde u gradu, gradovima. Neka je sve kako Bog miluje.Neka Bog poìvi Pavlovi}e gde god da su. I one u Srbiji i ove u Australiji, da se molimo za wih a i oni sami za sebe i u ruskom bliskom im manastiru. Prota Nikola Bili}

uuu Italijan Valerio Riketi je po dolasku u Australiju 1914. godine imao samo {esnaest godina, ali niko nije mogao precizno da utvrdi za{to se ovaj ~ovek odlu~io za sama~ki ìvot u nepoznatoj zemqi. Ve}i deo ìvota proveo je u mestu Grifit, u pe}ini, koju je pretvorio u jedini dom i koja mu je pruàla za{titu od drugih qudi. Danas je Riketova pe}ina na listi dràvnog registra ba{tine Pri~a o mestu Grifit, u Novom Ju`nom Velsu, udaqenom 6 sati vo`we od Sidneja i 5 sati od Melburna, ne moè pro}i a da se ne podseti na neobi~nog Italijana, migranta iz malog mesta Sondala u Lombardiji. Ovaj neobi~an ~ovek bio je usamqenik, koji je skoro ceo ìvot u Australiji, proveo u pe}ini, na brdu iznad Grifita, koja je bilo wegovo sigurno uto~i{te. Sasvim slu~ajno je bio otkriven, ali ni tada nikome nije rekao, niti je iko mogao da pretpostavi, za{to se mlad ~ovek odlu~io na ovakav ìvot. Bilo je pri~a da je bio razo~aran u qubav, ali mnogi vi{e qudi je smatralo da je to bio wegov na~in ìvota i da je uìvao u jednostavnosti koji mu je takav ìvot pruìo. [ta

god da je bio razlog, ovaj misterio stiwak je ostavio traga u Austral neuobi~ajen i jedinstven na~in. To wegova osobenost bila zanimqiva postao zna~ajan deo istorije zemqe je do{ao, a wegovu pe}inu, koja j zave{tana u dr`avni registar ba svakodnevno pose}uju radoznali tu Ovo je pri~a o wemu i wegovo bi~nom `ivotnom putu.

SAN O AUSTRALIJI

Valerio Riketi je ro|en 1898. u malom italijanskom mestu Sond podno`ju Alpa, na granici sa [v skom. Kao mali voleo je da poma`e ma oko izgradwe ku}a i kao {egrt

Pe}ina u ko Valerio pr

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 18. 10. novembar decembar 2021. 2020. 17 ^etvrtak

VE^NI POÎNAK U RODNOJ ITALIJI @ivotni put Valeria Riketija je nadasve neobi~an, a kada je i sam mislio da }e ìvot zavr{iti u svojoj omiqenoj ku}i, opet su mu ìvotne okolnosti nametnule druga~iji put i kraj. Valerio je kupio povratnu kartu kada je odlu~io da poseti svog brata u Italiji, 1952. godine. Nikada se nije vratio sa tog puta. Na ve~ni po~inak je oti{ao upravo u svojoj rodnoj Italiji, u svojoj 54 oj godini ìvota, te iste godine kada je oti{ao u poseti bratu.

iwak iz Grifita: rio Riketi

TURISTI^KA ATRAKCIJA U NOVOM JU@NOM VELSU JE ZAOSTAV[TINA NEOBI^NOG MIGRANTA IZ ITALIJE

zni pustiwak iz Grifita

ozni puliji, na oliko je a, da je e u koju je sada a{tine, uristi. om neo-

godine dalo, u vajcare qudit veoma

Riketijev dom je danas turisti~ka atrakcija brzo je u~io taj zanat. Za Australiju je ~uo tako {to je imao ujaka, Bortola Riketija, koji je napustio Italiju u vreme „Zlatne groznice“ i u potrazi za boqim ìvotom u Australiju je do{ao 1880. godine. On je uspeo da se sna|e, pa je kupio i veliku farmu u Kvinslendu, gde je kasnije ìvelo jo{ nekoliko potomaka ove familije. Valerio je slu{ao pri~e o svom ujaku i sawao da i on jednoga dana do|e u Australiju. Ro|aci su ga savetovali da krene na put pre nego {to izbije Prvi svetski rat, koji se nagove{tavao. Tako je i uradio. Sa samo 16 godina uputio se na dalek put, ali u jednom momentu, wegov ìvot je, po svemu sude}i, krenuo u suprotnom pravcu. Umesto da se sastane sa svojim ro|acima u Kvinslendu, on se iskrcao u luci

ojoj je rona{ao mir

Devojka u koju se zaqubio i koju je `eleo da o`eni, ga je odbila, i slomqenog srca Valerio vi{e nikada nije na{ao novu qubav, a vremenom je po~eo da izbegava druge qude.

Restauracija pe}ine Piri u Ju`noj Australiji. Tako je zapo~eo ìvot u Australiji, potpuno sam, ali za to nije mario, ve} je traìo na~in da ostvari sebi ìvot kakav èli. Veoma brzo je nau~io engleski jezik, a ve} je govorio italijanski, francuski i nema~ki jezik. Sve do 1918. godine radio je u rudniku, u mestu Broken Hil, koje je napustio, jer se jako razo~arao u qubav.

UTOPIJSKI @IVOT Valerio je postao problemati~an i postao je poznat i australijskoj policiji. Gde god bi se nastanio, nije pronalazio svoj mir, ve} ga je put vodio daqe u nepoznato. Tek kada je stigao u Grifit, prona{ao je svoje mesto pod suncem. Lutao je po obli`wem {ipra`ju, kada je primetio da se tu nalazi velika pe}ina, koju je od tada prihvatio kao svoj dom. U woj je proveo dvanaest godina, grade}i no}u sve {to mu je neophodno za `ivot, a da to niko nije primetio. Pe}inu je pretvorio u svoju privatnu utopiju, sa kuhiwom, kapelom, ure|enim stazama, kamenim zidovima, stepenica-

TRADICIONALNA TEHNIKA GRADWE Nakon {to je Valerio otkriven, saznalo se da je u gradwi svog doma koristio tradicionalnu zanatsku ve{tinu zidawa zidova od suvog kamena, a koju je nau~io tokom svog {egrtovawa u svojoj domovini. Riketijev pustiwa~ki dom, koji je potpuno sam zavr{io, pokriva 160 hiqada kvadratnih metara stenovitog grebena u oblasti Grifit. Za gradwu je koristio samo prirodne materijale, koje je pronalazio u blizini a sama ku}a je bila deo prirodnog pejza`a.

ma i terasastim ba{tama. Sve je to bilo wegovih ruku delo. Wegova potreba za povu~eno{}u navela ga je da zadrì nekoliko mesta za skrivawe u slu~aju da qudi nai|u, a za jedno od wih napravio je kru`nu pe}inu ogra|enu kamenim zidovima oko velikog drveta, koje je imalo {pijunku. Svoje zidarsko ume}e Valerio je iskoristio za izgradwu masivnih kamenih galerija. Za vreme boravka u svojoj nesvakida{woj ku}i, ru~no je preneo stotine tona kamena, a da toga niko nije bio svestan u bliòj okolini. Zidove je oslikavao cve}em, a i sam ih je gajio u svojoj ba{ti, kao i neko vo}e i povr}e. Tokom jednog nezgodnog pada polomio je nogu i nagwe~io rebra, zbog ~ega nije mogao da se kre}e. U takvom stawu ga je prona{ao slu~ajni prolaznik, koji ga je odvezao u bolnicu u Grifitu. Teka tada je otkriven wegov identitet. Nakon oporavka u bolnici, vratio se u svoju pe}inu, gde ga je pose}ivao doktor koji ga je le~io i koji mu je, u me|uvremenu, postao dobar prijateq. On mu je i rekao da u blizini ìvi jo{ Italijana i na wegov nagovor Valerio je stupio u kontakt sa wima. Svi poku{aji drugih qudi da ga izvuku iz usamqenosti nisu urodili plodom. âk i kada je radio neko vreme na imawu jednog od Italijana, i tada je spavao u {upi i nije se druìo sa drugim qudima. I nakon toga bi se opet vra}ao u svoju pustiwu i svoju utopiju, sa kojom se godinama saìveo. Sawa Miri} - [aki}

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 18.

ZAJEDNICA

30 SRPSKOG GLASA godina postojawa

Pi{e: Slobodan Grba

@ivimo u vremenima kada gotovo sva davno uspostavqena dru{tvena pravila i tradicionalne vrednosti ne samo da se dovode u pitawe ve} bivaju brutalno izvrgnuta ruglu, progla{ena zaostav{tinom pro{losti, primitivizmom. U tako te{ko obolelom okruèwu nije moglo ostati po{te|eno ni novinarstvo, dokaza je svakim danom sve vi{e, jo{ od kada su novinarnice postale sli~nije izlo`bi fotografija u kakvoj ginekolo{koj klinici negoli mestima za „prodaju informacija“. Pored vesti, bilo je velikih reportaà, ozbiqnih ~lanaka, analiti~kih tekstova, komentara, mnogo ih je nestalo u moru zaborava, neki ostali do danas u sveèm se}awu. Piscu ovih redova nekolicina posebno. Komentar objavqen upravo u „SRPSKOM GLASU“ svojevremeno je stvorio dovoqno nelagode da je „naveo“ tada{weg ministra inostranih poslova SR Jugoslavije Gorana Svilanovi}a da otkaè ve} dogovorenu posetu Australiji. Kakva „{teta“! Intervju je bio na{e posebno omiqeno sredstvo komunikacije sa ~itaocima, najneposredniji na~in pribliàvawa neke li~nosti {iroj javnosti. Novinarska teorija govori o nekih pet vrsta intervjua, mi smo naj~e{}e koristili dve: portret li~nosti i razgovor s povodom. U pro{lom smo nastavku ve} opisali da je verovatno najuzvi{eniji trenutak postojawa „SRPSKOG GLASA“ bio intervju sa blaènopo~iv{im patrijarhom srpskim G. PAVLOM ~emu ne treba posebno obja{wewe. Ovo je kratko podse}awe na samo neka od imena, li~nosti ~ije su ìvotne pri~e i poruke pro{etale stranama „SRPSKOG GLASA“. Autoru ovih redova bilo je nemogu}e do}i do svih imena intervjuisanih li~nosti jer bi to zahtevalo pravi mali istraìva~ki poduhvat. Zato uz izviwewe za sva propu{tena imena, posvetimo se bar onima koje je bilo nemogu}e zaboraviti ~ak i bez posebnog istraìvawa. Osim W.S. patrijarha PAVLA koji je prvi put dao na{em listu intervju u Beogradu zahvaquju}i na{em izuzetnom saradniku, stru~waku za verska pitawa Predragu Savi}u koji je danas jedan od poznatijih beogradskih advokata, veliki intervju „SRPSKOM GLASU“ dali su tokom godina i vladike LONGIN, LUKA i NIKANOR, mnogo sve{tenika od kojih za ovu i svaku priliku, moramo da izdvojimo protu Miroslava Haxi-Popovi}a. ûveni prota koji je ostavio dubok trag me|u svojim parohijanima ali i mnogo {ire, nije bio samo na{ parohijski sve{tenik, ve} je uvek bio i najrevnosniji, sre}om dobronameran kriti~ar na{eg lista. Ako je me|u prvim pozivima bio onaj prote Miroslava nije trebalo mnogo pameti da se zakqu~i da nam je ne{to promaklo ili se omakla neka gre{ka. A onda je sledilo uobi~ajeno uveravawe za{to, kako, otkud! Od razgovora sa ostalim sve{tenicima izdvajamo onaj sa protojerejima Dragomirom [ipovcem, Borislavom Petrovi}em, Du{anom Raki}em, a prota Nikola Bili} nije se

Oåi u oåi sa... na{ao samo na spisku intervjuisanih, nego je godinama bio vrlo revnosan saradnik na{eg lista... Od stru~waka iz raznih oblasti, profesionalaca koji mogu da poslu`e kao primer mla|ima posebno bismo spomenuli grupu na ~ijem je ~elu specijalista maksilofacijalne hirurgije dr Dragan Grubor. Wegova `ivotna i profesionalna pri~a jedna je od najinspirativnijih i najlep{ih pri~a u moru emigrantskih sudbina, zato {to je posle uspe{ne karijere koja je imala i svoju sjajnu me|unarodnu dimenziju, postao po~etkom rata u biv{oj BiH izbeglica, a u Australiji nisu hteli da mu priznaju ~ak ni osnovne studije stomatologije. Umesto da ostane {okiran o~iglednom nepravdom, dr Dragan

kojeg nisu postojale granice pa je za boravka u Australiji uspeo i da doktorira a onda se spakuje i sa porodicom vrati u rodni Sombor - dr Miroslav-Mika Stojisavqevi}, ~ovek iz Ku}e slavnih Svetske tekvondo federacije i jedini Srbin koji je nosilac majstorskog pojasa 7. dan Jovan Dedi}, kwièvnik i najblià veza Srba sa Aborixinima Sreten Boì} – Vongar, „Srbin Mojsijeve vere“ kako je voleo da kaè za sebe nezaboravni ~ika Benko Danon, najpredaniji istraìva~ daleke srpske istorije u Australiji i do kraja ìvota „SRPSKOM GLASU“ odani ~ika Vladimir Bo{wak. Glumci! O Qiqani Blagojevi} koju smo „uhapsili“ ve} na aerodromu i odmah prive-

uuu Tokom godina intervju za na{ list dali su brojni ugledni pojedinci, javne li~nosti, popularni pa i slavni uuu Gledano o~ima uredni{tva, najvredniji su bili razgovori sa qudima koji mogu da posluè za primer svima a za koje bez „SRPSKOG GLASA“ ne bi znao skoro niko Grubor je zapeo da dokaè, kako je uvek govorio, „{ta moè srpska pamet“. Ekspresno je zavr{io ponovo fakultet, potom i specijalizaciju, ne osvr}u}i se na omalovaàvawe pa ~ak i otvorene uvrede. Kasnije je postao univerzitetski profesor, direktor klinike, stru~wak svetskog glasa. Gost „SRPSKOG GLASA“ bio je i prvi ~ovek i osniva~ dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo [trbac, legendarni advokat Veqko Guberina, prof. muzike i dirigent Sawa Drqa~a, omiqeni lekar, muzi~ar i kwièvnik dr Petar Pje{ivac. Se}awe koje ne bledi posve}eno je susretu sa dr Slobodanom Do{i}em sa VMA za koga nisu vaìle ~ak ni me|unarodne sankcije jer je australijskim organizatorima velikog simpozijuma bilo vrednije {ta on ima da kaè negoli po{tovawe sankcija nametnutih SRJ po~etkom '90-tih. Uvek se rado se}amo i razgovora sa dr Markom Marinkovi}em koga su s razlogom u Sidneju prozvali „srpskom majkom“. Na{li su se kao na{i sagovornici i gost sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu prof. dr Milorad Filipovi}, novinari koji su za ìvota oti{li u legendu Miroslav Lazanski i Zoran Petrovi} – Piro}anac, sidnejski advokat i nekada{wi predsednik Srpskog centra u Bonirigu Tihomir Novakovi}, ~uveni travar Goran Poletan koji je godinama vodio retko vrednu i pou~nu rubriku na{eg lista posve}enu prirodnom le~ewu, veliki muzi~ar i zabavqa~ za

li na razgovor u Redakciju „SRPSKOG GLASA“ ko ne zna „skoro sve“ bi}e pre da ne zna ni{ta. Sli~no je i sa Qiqanom La{i} koja se davnih dana proslavila ulogom Tine u omiqenom „Pozori{tu u ku}i“ jo{ ~uvenijeg Novaka Novaka. Rada \uri~in, Gojko Baleti}, Bo{ko Pureti}, Ivan Bekjarev, Jova Radovanovi}, Mira Bawac, Petar Kraq, Lane Gutovi}, Nela Mihajlovi}, Mima Karaxi}... Okolnosti pod kojima je gost na{e Redakcije bio veliki glumac Petar Boòvi} zasluùje poseban osvrt. Me|u peva~ima je spisak mnogo duì, ali da podsetimo da su intervju „SRPSKOM GLASU“ dali ve~no vragolasti de~ak scene Nele Karajli}, ~ovek planetarne popularnosti nekad i jo{ uvek Zdravko ôli}, ravni~arski zanimqiv i bezbriàn ali ubita~no usporeni Bane Krsti} ({ef „Garavog sokaka“), primadona srpske narodne muzike Lepa Luki}, „slavuj iz Mr~ajevaca“ Miroslav Ili}, omiqena Sneàna Babi} – Sneki, Radi{a Uro{evi} i ~uveni harmonika{ Qubi{a Pavkovi}, Nedeqko Baji} – Baja. Pisac ovih redova dobro se se}a da bi najradije odbio i objaviti intervju sa Jelenom Karleu{om, a na kraju ne samo da je objavio taj razgovor nego ga je i – vodio! Neka mi bude dozvoqeno ovom prilikom da nekoga ipak izdvojim od svih ostalih, uz napomenu da svako od nas ima pravo i na li~ni utisak, iako to pravo nemam nameru da poteèm kao opravdawe za svoj izbor. Poseban ose}aj ponosa {to sam se na{ao u

(9)

Ovo je feqton posve}en se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ju nego i delom povedemo Srbe u pravcu me|usobnog zbliàvawa i interesnog povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... prilici da za „SRPSKI GLAS“ zamolim i dobijem intervju neke od javnih li~nosti bilo je kad sam se prvi put sreo sa neuporedivim autoritetom srpske narodne muzike svih vremena. Za one malo starije ne bi trebalo da bude sumwe o kome se radi, za one mla|e da „uzmu na znawe“. Velikih zvezda je bilo mnogo, muzi~kih znalaca i planetarno popularnih, ali je ipak bila i ostala samo jedna - Radojka @ivkovi}! Wenoj jedinstvenoj pojavi na muzi~koj sceni biv{e Jugoslavije, ali i jer sveta, jer je i kod ku}e i na me|unarodnoj sceni pobrala sva priznawa, ~ak i posebnu nagradu na svetskom saboru muzi~kih umetnika u Francuskoj, kao da nije bilo dovoqno da bude toliko hvaqena i prerasla u ìvu legendu sa suprugom Tinetom, nego je plenila i kao pojava u stvarnom ìvotu. Ipak, neka mi i taj li~ni utisak bude dozvoqen i opro{ten, ne jednom sam pomislio da bi joj svi uspesi, oboàvawe publike, hiqade koncerata koji su bili ispuweni ve} pri pomenu wenog i imena wenog Tineta, sve bi bilo uzalud da nije bilo wene meke i tople du{e i osmeha koji je stizao iz samog srca. Mnogo sam se osmeha u ìvotu nagledao, mnogo lepih, iskrenih i pomalo name{tenih, iznu|enih i prirodnih, ali osmeh Radojke @ivkovi} onaj ko je jednom video uìvo, doìveo retku privilegiju da mu bude neposredno upu}en, ne zaboravqa ga do kraja ìvota! Radojkin sin, prof. Slobodan @ivkovi}, tako|e je dao intervju za na{ list, dokazuju}i sve ono zbog ~ega je cela porodica jo{ za ìvota svojih najslavnijih ~lanova postala deo istorije srpske kulture. „SRPSKI GLAS“ je imao ~ast da na svojim stranama ugosti brojne li~nosti iz sveta nauke, kulture, sporta, poznate i po{tovane, ukqu~uju}i i one iz vlasti. Tako je intervju za „SRPSKI GLAS“ prvom uredniku Radetu Beraku dao premijer Viktorije Xef Kenet, kasnije je za na{ list govorio i lider laburisti~ke opozicije Xon Brambi, narodni poslanik Bob Serkomb. Uz neke koji su nosili toliko breme slave i popularnosti za „SRPSKI GLAS“ govorili su, i imali {ta da kaù, ~lanovi brojne armije naizgled nepoznatih, a u stvari izuzetnih qudi ~ija je re~ vredila koliko i wihova dobrota, skromnost, znawe, mo`da i redak talenat. I da je samo zbog wih postojao „SRPSKI GLAS“ je imao razloga nastati i opstati. êsto je u „veseloj redakciji“ kako nas je nazvao Dragan Gavrilovi}, autor brojnih dokumentarnih emisija i televizijski stvaralac, i sam uvek veseo kad bi k nama dolazio, znala da se stvori atmosfera koju nije bilo za o~ekivati i koja u velikim redakcijama kao da je zabrawena. Kako je to izgledalo u nekoliko slu~ajeva koji su rodili nezaboravne uspomene i potoke suza smeha u slede}em nastavku feqtona.

PUTOPIS ôvek ne moè da bira vreme u kojem }e se roditi i ìveti; od wega ne zavisi ni od kojih roditeqa, ni od kog naroda }e se roditi, ali od wega zavisi kako }e on postupati u datom vremenu: da li kao ~ovek ili kao ne~ovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditeqa, pou~avao nas je patrijarh srpski Pavle koji nas je napustio na dana{wi dan pre dvanaest godina. Ostavio nam je mudre savete, poruke, pre svega, kako da budemo dobri qudi. Godine brzo postanu davne, pa nam se}awe ostane jedini trag u vremenu ili mo`da u beskraju. Za mene nije bilo dileme da li }u tog jula 2005. godine, na praznik Svetog arhangela Gavrila oti}i u stari Prizren, u Du{anov grad, Kaqaju, Manastir Svetih arhangela.

^etvrtak 2020. 19 ^etvrtak 10. 18. decembar novembar 2021.

Godine bez patrijarha Pavla svetost pastira dobrog dotakne me i danas

PATRIJARH PAVLE U MANASTIRU SVETIH ARHANGELA

Nije bezbedno, ali nije bilo ni sile da me spre~i – ako moè patrijarh srpski Pavle u desetoj deceniji mogu i ja. Na Kosmetu sam. Srpske svetiwe vidaju rane od onog {to je ostalo od wih, posle godinu dana od martovskog albanskog pogroma. Onamo, ’namo, za brda ona ponovo govore da je razoren dvor mojega cara. îm se na|ete u utvr|ewu Vi{egrad, u kawonu Bistrice blizu Prizrena, shvatite da je takva geostrate{ka pozicija morala biti imperativ jednom caru, ba{ kao {to je bio Du{an Silni, koji ga je na vizantijskim temeqima nadogradio i sebi odredio za grob. Uz jake snage KFOR-a, tog 26. jula, sluèn je parastos povodom 650. godi{wice smrti cara Du{ana. Dolazak patrijarha Pavla zasenio je sve {to se doga|alo na tom prostoru, do~ekan je kao svetac. Stotine ruku ispruènih prema wemu da ga dotaknu, da mu se pribliè. Krhke gra|e s godinama koje nosi, svetli me|u narodom i do zuba naoruànim vojnicima KFOR-a. Nema~ki vojnici, sa wima i italijanski, u mawem broju i pripadnici kosovske policije, ~uvaju srpskog patrijarha kao Boga. I ne samo ~uvaju, celivaju mu ruku, iskazuju duboki naklon i fotografi{u ga. Te{ko nam je od wihove naklonosti pri}i patrijarhu. Parastos je a vojnici KFOR-a su i vojnici disciplinovani u veri. îni se da ne di{u prate}i i slu{aju}i slu`bu patrijarha Pavla. Svako se krsti, pali sve}e i moli na svoj veruju}i na~in. Uz patrijarha smo svi sa istim Bogom. Julsko sunce prì i gori najja~e {to moè. Iz oka mi krene poneka suza i ne znam da li mi du{u hladi ili greje, da li sam tu`na ili zadovoqna. Svete okrutni, nepravedni, koliko si puta bacio toliko bombi na moju zemqu, da bi danas tvoji vojnici qubili tu svetu ruku, u~ili molitvu, i jevan|eqski ìvot srpskog patrijarha. Zar je to bio put? Za{to tvoji vojnici ne spre~i{e odmah po dolasku na Kosmet 1999. stradawe Du{anovog manastira, ni ponovo, tokom martovskog pogroma, kao ni mnogih drugih svetiwa? Odgovor je patrijarhov: "Mo`da je na ovom svetu neistine, nepravde i mr`we vi{e, ali su istina, pravda i qubav mo}nije". êtiri godine kasnije, 15. novembra 2009, patrijarh srpski Pavle upokojio se u 96. godini. Oprostila sam se od wega i ispratila ga u daqine nebeske. Sahrawen je po svojoj èqi u porti manastira Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Rakovici.

Патријарх Павле у манастиру Светих архангела u Prizrenu, 2005. godine Ni u najte`im vremenima nas patrijarh Pavle ne bi ostavio bez saveta - Obavezni smo i u najte`oj situaciji da postupamo kao qudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedina~nog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo nequdi. Dan pred nama je predvi|en za put u Palestinu. Vodi~ nas ube|uje kako }e nas Palestinci pustiti da u|emo na wihovu teritoriju i da ne}e biti nikakvih problema jer, eto "oni se ba{ ne{to ne vole s Amerima, kao ni mi". Ispred [aronovog (Arijel [aron) smo zida, ~ekamo na ulaz u Palestinu i zamenu autobusa. Ba{ pored nas se odnekud stvori autobus s turistima iz Hrvatske oki}en svim nacionalnim obele`jima. Do|osmo im onako, ko poru~eni da se ba{ na tom mestu verbalno i uz pomo} svojih "prstokaza", kroz prozore istresu na nas, {to onako "po difoltu", {to pride za ambasadu. Ne ostado{e im vala, ni na{i du`ni. Dobro qudi i jedni i drugi, pa nismo kod ku}e, za ime Boga, 2008. je, ho}e li ikada biti dosta? I tako, u|o{e oni preko reda i ovde, pre nas. Putujemo kroz Judejsku pustiwu, tragovima Svetog Save do Velike lavre

Израел - Јерусалим свети град

KOSMET U VITLEJEMU

U Izraelu sam, u Jerusalimu. Kasno uve~e, posle obilaska svetog grada s grupom sti`em u hotel [alom. Do~ekuju nas pitawa gostiju: "Da li ste vi iz Beograda?" Odmah shvatamo, svi gledaju vesti o neredima u Beogradu posle protestnog mitinga zbog jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova. Zapaqena je ameri~ka ambasada, kamenovane hrvatska, nema~ka...

Stotine hiqada qudi prisustvovalo je sahrani patrijarha Pavla, 19. novembra 2009. godine prepodobnog Save Osve}enog, u jedan od najstarijih i najzna~ajnijih manastira pravoslavne crkve. êka nas Vitlejem, ali i upozorewa da ne nasedamo na provokacije, na decu koja na ulicama traè dolar i nude brojanice, a posebno na mu{karce koji ispred crkve Hristovog ro|ewa na raznim jezicima nude suvenire, jer me|u wima moè biti i terorista. Potpuno neoprezna uzvra}am momku koji mi se {irokog osmeha, sa dobar dan obra}a ispred crkve na perfektnom srpskom: "Vi ste iz Srbije do{li, iz Beograda". Da, iz Srbije smo, odgovaram zadovoqno. A on po~e da kli~e Ta~iju, da mi se ruga – "gde ti je Kosovo", i da skandira: "Srbija bez Kosova!" Sekunde su kao ve~nost, o~i u o~i sam s provokatorom a, ko zna, mo`da i teroristom. Kr{ni momci Sarajlije stado{e izme|u nas u nameri da se obra~unaju s wim, za wima i wihove devojke, supruge da ih spre~e da ne ~ine nevoqu na svetom mestu. Provokator pred naletom Sarajlija nestade. U|osmo s mirom u crkvu iznad pe}ine u kojoj se prema verovawu rodio Isus Hristos. Ve} slede}eg dana sam neposredno u blizini Crkve Svetog groba i Gr~ke patrijar{ije, u manastiru Svetih arhangela Mihaila i Gavrila, zadu`bini kraqa Milutina, Du{anovog dede, srpskog cara s po~etka pri~e, u kojem sluè gr~ki sve{tenici. Jo{ uvek nije vra}en u okriqe SPC. Ako ste u Izraelu, Jerusalimu, samo vas dobri poznavaoci mogu odvesti do skoro zaboravqenih mnogobrojnih zadu`bina Svetog Save i drugih Nemawi}a. Ne ra~unajte da su u obaveznom programu obilaska.

MIRSAD MI JE ISPUNIO @EQU U CARIGRADU

Истанбул - мост између Истока и Запада

U Istanbulu sam, mostu Istoka i Zapada. Volim da ga zovem Carigradom, tako mi nekako zna~ajnije i lep{e. Na{ vodi~ }e narednih dana biti Mirsad Jani} iz Gra~anice kod Tuzle, iz BiH. Jani} se

{kolovao u Istanbulu i ostao tu da ìvi i radi. Iznosi nam detaqan plan obilaska Carigrada u narednim danima. U programu nema Vaseqenske patrijar{ije, a moji prijateqi i ja bismo ba{ kro~ili u wu. Ve}ina u grupi bi malo zate~ena i iznena|ena na{im zahtevima ali me podrà{e kad sam pitala postoji li mogu}nost da nas odvedu i u Patrijar{iju. Qubazni Jani} nam je uz izviwewe objasnio da mora da radi po programu, da u wemu nema posete Patrijar{iji, ali da nam moè dati instrukcije da to u~inimo sami. Obilazimo s Mirsadom Istanbul. Poku{avam da se organizujem da ipak nekako stignem do Patrijar{ije. Nakon tri dana Mirsad nam zakazuje znatno raniji polazak u obilazak carskog grada na Bosforu. Krenuli smo, a on mudro }uti i ne daje nikome odgovor na pitawe kuda smo se zaputili. Vo`wa traje, putnici-turisti naga|aju ali i gun|aju. Nemam dilemu, govorim prijatequ – Mirsad nas vodi u Patrijar{iju, vide}e{. "Nema {anse", odgovara, "lepo je ~ovek rekao da mora da radi po programu." Ispred visokih zidina smo, na vratima za koja, sada potpuno sigurna, znam {ta otvaraju. "U~inio sam sve da vam ispunim èqu, iza ovih vrata je Carigradska patrijar{ija. Poùrite, patrijarh Vartolomej sluì liturgiju, nemojte da je propustite", zadovoqno je uzviknuo Mirsad. Na liturgiji sam vaseqenskog patrijarha, klize mi suze niz lice. Prijateq me suznih o~iju pita: "Ti to pla~e{, za{to?" Ne znam, vaqda zbog Mirsada, a ti? Do danas, ne znam ni{ta o Mirsadu Jani}u iz Gra~anice kod Tuzle, ali ga se setim svaki put kad ~ujem da neko krene put Carigrada. Obi~no kaèm prijateqima: Da li sam vam pri~ala kako me je Mirsad Jani} odveo u Vaseqensku patrijar{iju? Qubav je najvi{a vrlina. Sve {to ~ovek deli sa drugima smawuje se, osim qubavi. [to je vi{e dajete, vi{e je imate – patrijarh srpski Pavle. S. Mitrovi}

ZAJEDNICA

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 18.

U slici i re~i

PRAZNIK \UR\IC MOLITVENO OBELE@EN U KABRAMATI

SIDNEJ Name{ten stan $130 sedmi~no plus tri radionice koje mo`ete koristiti besplatno.

l Jedna radionica je za rad sa hranom, a dve radionice za rad sa raznim metalima. l Pravimo najboqe kazane, razne ma{ine, pe}i za pe~ewa. l Ovo je {ansa da nau~ite razne poslove. l Mo`ete raditi za sebe ili zajedno sa mnom!

ZA VI[E INFORMACIJA POZVATI 0412 417 502

OBORENI SVI REKORDI:

No} za pam}ewe u îkagu, premijera „Tome“ je najpose}enija filmska projekcija u dijaspori svih vremena U predivnoj atmosferi krcate sale Kopernikus centra u îkagu, odràna je ameri~ka premijera filma “Toma”, a vi{e od 2.000 qudi je ovacijama sa scene ispratilo reìsera Dragana Bjelogrli}a, glumce Milana Mari}a, Tamaru Ben~inu (Dragi~evi}), Petra Ben~inu i peva~a Davora Jovanovi}a.

U utorak, 16. novembra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su obeleìli uspomenu na prenos mo{tiju Svetog Georgija iz Nikomidije u grad Lida i obnovu hrama gde je poloèno wegovo telo. I ovom prilikom u Saborni hram u Kabramati koji nosi ime ovog svetiteqa, okupio se lep broj vernika me|u kojima bilo je mladih i dece. Svetu liturgiju je sluìo i vernike pri~estio stare{ina hrama visokipre~asni protojerej – stavrofor \uro \ur|evi}, koji je pre i posle liturgije presekao dvadesetak kola~a slavarima. êstitaju}i vernicima i slavarima praznik, on je podsetio da je Sveti Georgije ili Sveti \or|e bio velikomu~enik i borac za hri{}anstvo, koji je ~esta krsna slava kod Srba i da se ovaj svetac u na{em narodu slavi dva puta godi{we, kao \ur|ic 16. novembra i 6. maja, kao \ur|evdan kada se obeleàva dan wegove smrti. Zbog restrikcija prouzrokovane korona virusom nedeqna bogosluèwa ili o praznicima, sveta liturgija u Kabramati sluì od 9 ~asova ujutru a posle 5. decembra vra}a u uobi~ajeno vreme, odnosno od 10 ~asova ujutru. Joca Gajeskov

PREMIJERA "TOME" U ^IKAGU: Ovacije za Bjelogrli}a i glumce, 2.000 qudi horski pevalo pesme Tome Zdravkovi}a!

Na po~etku programa voditeq Antonije Kova~evi} po`eleo je dobrodo{licu gostima i istakao da je film “Toma” zvani~no najgledaniji balkanski film u posledwih 25 godina, a, ra~unaju}i “pirate”, i najgledaniji film regiona svih vremena. On je istakao da zna~aj ove premijere le`i u ~iwenici da je ve}ina posetilaca imala prilike da pogleda piratsku kopiju, “ali je ipak do{la da vidi film tamo gde filmovi treba da se gledaju”, da bi zatim spustio mikrofon na binu i po~eo da aplaudira gostima. Posle projekcije filma prvo je usledio razgovor sa glumcima, da bi u muzi~kom delu programa publika horski pevala najve}e hitove legendarnog Tome Zdravkovi}a. Nastup je zavr{en sada ve} hit-pesmom “Pono} je”, koju su na sceni u duetu izveli Davor Jovanovi} i Tamara Dragi~evi}. Iste ve~eri oboren je rekord i ova premijera “Tome” je najpose}enija premijera jednog doma}eg filma u dijaspori svih vremena. Gluma~ki karavan “Tome” nastavqa svoju ameri~ku turneju, film }e biti prikazan u Bostonu (19 i 20. nov), Los An|elesu (20. nov), Va{ingtonu (28. nov), Majamiju (30. nov), Pitsburgu (5. dec), itd. S. G.

AUSTRALIJA

@IVOT ]E VAM BITI BEDAN I VRLO SAMOTAN!

[ef australijske lekarske komore preti nevakcinisanima drakonskim kaznama Predsednik Australijske lekarske komore u Kvinslendu uputio je sumorno upozorewe antivakserima. Australija je nedavno odustala od kontroverzne "nula-kovid" strategije kojom su beskrajnim zatvarawima poku{ali da iskorene koronavirus, ali su sada, ako je suditi po istupima istaknutijih li~nosti iz tamo{wih kriznih {tabova, krenuli u drugu krajnost. Predsednik Australijske lekarske komore (AMA) u Kvinslendu Kris Peri bukvalno je zapretio sugra|anima koji ne èle da se vakcini{u nov~anim kaznama i optu`bama za prevaru, ali i izolovano{}u od ostatka dru{tva. "@ivot nevakcinisanih }e biti bedan. Ne}ete mo}i da se sakrijete", rekao je Peri za televiziju Kanal 9. Peri je govorio o budu}nosti Kvinslenda u svetlu koronavirusa i nazvao one koji poku{avaju da izbegnu vakcinaciju "ludacima". On je upozorio da }e ~ak i oni koji imaju opravdani razlog za{to ne mogu da se vakcini{u imati problema jer "ne}e mo}i da do|u do lekara koji }e im to odobriti". Govore}i o kaznama, on je naveo da "pacijenti koji laù mogu da budu optuèni za prevaru". "Ako na ovaj na~in poku{avate da zaobi|ete sistem, ima}ete mnogo problema, niste ni svesni sa ~ime }ete se suo~iti", rekao je on a prenosi Ra{a tudej. Ranije ove sedrmice vlasti Kvinslenda izdale su dopunu svojih propisa na osnovu kojih je vakcinacija obavezna za

sve zaposlene u privatnim zdravstvenim institucijama. Oni su dobili rok do 15. decembra da prime obe doze i pokaù dokaz kako bi mogli da nastave sa poslom i normalnim ìvotom. "Ako to ne uradite, bi}ete vrlo usamqeni jer ne}ete nigde mo}i da odete i zabavite se", rekao je Peri. Najavqene su i kazne od 1378 australijskih dolara za sve one koji prekr{e pandemijske odredbe. Istovremeno, poslodavcima je re~eno da pozovu policiju ako posumwaju da netko kr{i mere. "Pabovi i kafi}i moraju da provere da li su qudi vakcinisani pre nego {to ih puste unutra, ina~e }e wihovi poslovi propasti zbog kazni", rekao je glavni lekar Kvinslenda. Australija je do sada registrovala nekih 188.000 slu~ajeva virusa iako imaju neke od najstroìjih mera na svetu, ukqu~uju}i najduì lokdaun i obaveznu vakcinaciju odre|enih grupa qudi. Mere su izazvale èstoke proteste nezadovoqnih stanovnika.

^etvrtak 2020. 21 ^etvrtak 10. 18. decembar novembar 2021.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Protesti u Melburnu protiv obavezne vakcinacije Nekoliko hiqada qudi okupilo se u Melburnu da iska`e protest protiv obavezne vakcinacije, a neki su poredili dr`avnu vladu sa nacistima i pozivali

raju da budu revakcinisani. Me|utim, novinar koji je postavio video snimak na Tviteru, prikazuje demonstrante koji su vre|ali premijera

na nasiqe protiv politi~ara, saop{tili su lokalni mediji. U Australiji, gde je 83 odsto populacije od 16 godina pa navi{e revakcinisano protiv koronavirusa, imunizacija u celoj dràvi je dobrovoqna. Me|utim, australijske dràve i teritorije imaju pravo da traè obaveznu vakcinaciju za brojna zanimawa i da zabrane nevakcinisanima da idu u restorane i koncerte. Demonstracije u Melburnu protiv obavezne vakcinacije bile su mirne, objavio je list "Ejx". Zakon o obaveznoj imunizaciji stupio je na snagu, pa se tako od gra|evinskih radnika u dràvi Viktorija traì da mo-

Viktorije Denijela Endrjusa, a na jednom baneru on je imao brkove kao Adolf Hitler, pored koga je pisao ha{tag #DiktatorDen. "Predvode nas luda~ke medicinske birokrate", rekao je biv{i ~lan parlamenta iz Liberalne partije Kreg Keli, sada lider partije Ujediwena Australija. "Ejx" dodaje da su neki demonstranti pozivali na nasiqe protiv politi~ara, ali nisu iskazivali detaqe. Druga najnaseqenija dr`ava u Australiji, Viktorija, revakcinisala je 87 odsto stanovni{tva i pro{la je kroz {est lokdauna koji su trajali skoro devet meseci.

VAKCINISALA SE, A ONDA JOJ JE ZVONIO TELEFON:

Halo, dobili ste milion dolara Jedna mlada Austrijalijanka sasvim slu~ajno je postala milionerka i to zahvaquju}i ~iwenici da je bila odgovorna prema sebi i drugima i odlu~ila da se vakcini{e. Naime, Australija je u ciqu podsticawa imunizacije organizovala lutriju za sve koji se vakcini{u, a Xoan @u imala je sre}e da osvoji premiju u iznosu od skoro 650.000 evra, odnosno milion australijskih dolara. Pravo u~e{}a u lutriji imali su svi punoletni vakcinisani gra|ani. Novac za nagradni fond je obezbedila grupa filantropa i kompanija, a ciq je bio da se

{to vi{e gra|ana imunizuje. Kada je izvu~ena, @u je bila na poslu i nije mogla da se javi na prvi poziv organizatora. „Pozvala sam ih i rekli su mi da sam osvojila milion dolara. Jedina sam u Australiji koja je dobila tu nagradu“, uzbu|eno je rekla novinarima Skaj Wuza. @u je ina~e poreklom iz Kine, u kojoj jo{ uvek ìve weni najbliì. Na wih }e potro{iti deo nagrade. „@elim da dovedem porodicu iz Kine prvom klasom i smestim je u hotel sa pet zvezdica za kinesku Novu godinu, ako granice budu otvorene. Kupi}u poklone za wih, a ostatak novca }u da uloìm u biznis, dok }u jedan deo donirati qudima kojima je potrebna pomo}“, rekla je sre}na dobitnica. Kampawa za podsticawe vakcinacije zaslu`na je {to je 80 odsto gra|ana Australije vakcinisano sa obe doze. Deo kampawe bila je i lutrije, na kojoj je pored milion dolara svakog dana deqeno i 100 poklon kartica u vrednosti od 1.000 dolara. Ukupan nagradni fond bio je 4,1 milion dolara.

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 18.

SVET POZNATIH

DECENIJA BEZ PETRA KRAQA U ovom na{em vremenu nema mnogo logike, ni qubavi, ni svetlosti…a ima puno ~e`we za svim tim Vremena bivaju i ovakva i onakva... ali kakvo god da su, stvarno ne znam kako raditi a neverovati u to {to radi{, nego onako lupetati i brbqati - re~i su velikog glumca Petra Kraqa (4. april 1941. Zagreb – 10. novembar 2011. Beograd). Navr{ila se decenija otkako fizi~ki nije s nama, ostvario je vi{e od dve stotine uloga na pozori{noj sceni, vi{e od dve stotine na velikim i malim ekranima, ostavio i svojevrsno bogatstvo sazdano od uvida, misli, iskaza...

ûvena profesorka Ogwenka Mili}evi} je kazala da je gluma za Petra Kraqa ìvot, a ne na~in ìvota. On sam je, pak, rekao: ”Pozori{te je qubav. A glumac je pripadnost. A ta pripadnost je nacionalna pripadnost istoj qubavi. U tome se glumci celog sveta razumeju. Pravi pozori{ni komadi nemaju u sebi nikakve mr`we. Oni imaju poneku misao i poneko op{te mesto u kome se qudi prepoznaju. Zato i dolaze u pozori{te. I kad imaju da kupe mleko i kad nemaju da kupe mleko, prepoznaju se u [ekspiru”. Pri~aju}i o roditeqima i detiwstvu pripovedao je kako je wegov otac \or|e bio profesor istorije i, shodno tada{wem vremenu, slu`bovao u raznim gradovima Jugoslavije. Na samom izmaku tridesetih godina pro{log vreka obreo se u Zagrebu, a dva dana pred po~etak Drugog svetskog rata rodio mu se sin Petar. Dve godine potom, majka Stanislava i tata \or|e zbrinuli su svog mali{ana kod ujaka u Rumu. Nakon zavr{etka rata, slu`ba je roditeqe dovela u Sremsku Mitrovicu. Wih slu`ba, a oni sina Petra. Jovan Hristi} je govore}i o vrsnom gluma~kom ume}u Petra Kraqa istakao da “ima ne{to ozbiqnije od hrabrosti, ima skromnost. Skromnost sa kojom ~estiti majstor svog zanata prihvata da uradi ne{to najboqe {to moè, onako kako ume i zna, ne

razme}u}i se ne~im za {ta nema pravog pokri}a i ne obaziru}i se na nadmene zahteve koji se neizbe`no postavqaju”. A o~itovalo se to i u onome {to je govorio o glumcima, pozori{tu, vremenu u kome ìvimo... - Naàlost, stvari se nisu mnogo promenile. Promenilo se mo`da jedino to da, kad bih se sad izdrao, mnogo bi me mawe qudi ~ulo. A u svoje vreme sam verovao da }e moj krik imati nekog smisla i da }e podsetiti na to da postojimo, da smo ìvi. Sada se moj krik utopio u glupostima kojima smo dozvolili da nama ovladaju...Glupost nije to trenutak! Debelo se preispitujem: koliko uspevam da svet podsetim na lepo, na neke ìvotne vrednosti, na svetlost... Ipak verujem da i moj krik moè da doprinese ne~emu {to pomaè tome... Da ne budem neskroman, ne mogu da se poàlim ni na {ta u ~emu gluma~ki uìvam. Predstave su pose}ene, pune. Ne mogu da se poàlim. Kom{ija mi kaè: „Pitam jednog ’kako si’, a on ’budi bog s nama!’“ A drugi mu kaè: „Kako sam? Sramota me da kaèm da mi ne{to fali. Zdrav sam, deca su mi dobro...“ Tako i ja. Dobro sam... A to {ta se de{ava i kako se de{ava, zakqu~ke o tome ne volim da izvodim. Zakqu~ci vode odustajawu. A uvek se moè daqe. Mnogo sam se bavio sportom i znam da jedna pobeda ne zna~i savr{enstvo. Pred kraj svojih ovozemaqskih dana u nekoliko intervjua je kazao; - Vreme u kom ìvimo nema mnogo logike, nema ni qubavi, nema ni svetlosti, nema ni radosti...a ima, ima puno ~e`we za svim tim. Te{ko je ìveti bez svega toga. A opet, s druge strane, protivnik sam defetizma. Nisam mra~ne prirode. Ne volim crno gledawe na svet, bezna|e. Zagovornik sam onoga da mora biti neke svetlosti na kraju tunea. Ako je ~ovek i ne vidi il’ ne moè da je ostvari, mora je makar u sebi naslutiti. Jer, ho}e li i{ta ostati od ~oveka ako i slutwa posustane? (…) A {ta }e biti s nama glumcima? Mo`da }emo se vratiti u neko cirkusantsko vreme. Mo`da }emo biti potrebni samo kao va{arski zabavqa~i. Ko zna.... Prete nam. Ne volim pretwe. Volim da sam sebe obaveèm... Vremena su toliko ~udna, ve} dosadno nezanimqiva, a u su{tini stra{na. Sve to {to se u svetu radi, u {ta se tro{e silne energije, sve je to daleko od ~oveka i od wegove potrebe za lepotom, za svetlo{}u. Opet govorim neke krupne re~i koje ne volim... Uvek sam citirao Me{u, onaj monolog Hasanov iz Dervi{a i smrti. Ne mogu od toga da pobegnem. Kaè Hasan: „Ja se osmijehom namirim za gubitke. Ne verujem da u ìvotu ima samo pobjeda i poraza. Da postoji i slu{awe, i gledawe, i rije~, i qubav, i obi~an ìvot. I da to mnogo zavisi od nas samih. Nego, dosta praznih rije~i!“ Prazne re~i! Ovo je vreme kada se isprazne i velike re~i, kada se oduzima sadràj re~ima zbog kojih mi u umetnosti postojimo... Ali, nisam uop{te pesimista, niti bolujem od odsustva snage kad me spopadne neka takva misao. Od takvih misli beìm, i kaèm: @iveli, zdravi bili! I volim da vidim nasmejane qude oko sebe. I jo{ ih kod nas ima. Ne znam kako, ali ima ih... M. T.

Qiqa Blagojevi}: u Beogradu imam vikendicu, a na selu ìvim Qiqana Blagojevi} i wen suprug Sini{a Kova~evi} ve} nekoliko godina ìve na imawu u Surduku, daleko od gradske vreve, te glumica kaè da sada to smatra svojim domom. Qiqani i wenom suprugu vi{e prija miran i povu~en na~in ìvota u nasequ Surduk, koje se nalazi u op{tini Stara Pazova, dok u Beograd dolaze samo zbog poslovnih obaveza. - Ja u Beogradu imam vikendicu, a na selu ìvim - rekla je ona. Qiqana se ~esto vozi gradskim prevozom, gde je qudi prepoznaju ali ~esto ni sami ne veruju da pored wih stoji upravo poznata glumica. - Qudi me sretnu u autobusu, pitaju odakle se znamo, a ja kaèm: "Iz samoposluge" - rekla je Qiqana kroz smeh. Glumica uìva u ulozi bake i oboàva da provodi vreme sa svoje dve unuke, koje joj je podarila }erka Kalina Kova~evi}. - Ja nisam baka, ja sam baba - na{alila se Qiqana.

Olivera Bala{evi} otkrila zbog ~ega je vratila devoja~ko prezime Olivera Bala{evi}, udovica legendarnog \or|a Bala{evi}a, objasnila je zbog ~ega je vratila svoje devoja~ko prezime. Ona je nedavno zaintrigirala javnost kada je obrisala sve fotografije sa \oletom sa Instagrama, a sada je objasnila da nema skandala u pri~i oko vra}awa devoja~kog prezimena. „Na omotu kwige koja je povod mog ogla{avawa, pojavquje se i prezime Savi}, moje devoja~ko, a `ivotno prezime moje majke, koje me je ~uvalo u godinama prepri~anim na stranicama koje slede… Stavila sam ga tu iz po{tovawa, umesto posvete, a pomalo i iz sujeverja, ne ba{ kao ze~iju {apu, pre kao krilo an|elka koji je tako savesno bdio nad jednim ku}erkom kraj Begej“, napisala je Olivera i dodala: „Nema dakle nikakvog skandala, ~ak ni misterije oko toga, niti i~ega {to bi moglo da konkuri{e „zadrugarima“ i koroni u medijima, u retkim preostalim novinama, i na takozvanim portalima. Kad te zadesi da iz nekog razlog postane{ takozvana „javna li~nost“, naj~e{}e te poistovete sa „javnom svojinom“, pa te tako i tretiraju. Prosto mi lakne kad vidim da nigde niko ni{ta nije objavio o mojoj deci, mojoj porodici, pa samim tim ni o meni, ili u krajwem nedostatku tema i ovoj kwizi. Istina je da se objavqivawe vesti svelo uglavnom na preno{ewe sa ne~ijih li~nih objava na dru{tvenim mre`ama, ali i tu dolazi do silnih slu~ajnih i namernih gre{aka, malo iz aqkavosti, malo vi{e iz zlobe.“

LITERARNA STRANA Smrt da nagove{taj. Ne uvek. Ne svakome. Blagoslov ima svoju logiku, svoje razloge. I vreme. Re~ica ìvota mili, mu~i, mrcvari oronulo re~no korito zaraslo u trsci i àbokre~ini. Do~ekati smrt na vreme, zna~i - pruìti sebi jo{ jednu {ansu. Detiwu, pravi~nu, ili potpuno besmislenu. Naj~e{}e ovo prvo. Milena, Larina baba, je na samrti. [kiqi mi{jim sjajem iz o~iju. Duh se odmetnuo od koprene trulog ìvota. Od tihe i mudre ène, postaje lajavica. Netrpeqiva prema bra~nom drugu koga na kraju puta vidi kao xelata. Nijedno dobro mu ne pamti. Ona, deùrni krivac za umirawa beba, wegov umor, godine na samoj granici gladi. „Vi|i ga kako jede kola~e!“- podrugqivo imitira muà s kraja sobe, Larinog dedu Grigorija. „Ki da krca mi{eve!“ Iz o~iju joj sevnu{e: mr`wa, prezir, gnu{awe. Mi{je o~i se pretvori{e u dve ale. U ogromnoj sobi, kreveti su im na razli~itim krajevima. Deda povla~i iz fla{e, uvija duvan a pred ènama koje do|u da obi|u babu, glumi `rtvu. Omamqen brqom, nasmrt upla{en blizine partnerove smrti, veruje u to {to kaè: „Cijelu no} sam je prevr}ao! Trenuo nisam!“ „Bog te ubio, {to laè{!“- sik}e Larina baba. Glas joj dobi raznobojnost, tanku i prodornu zvu~nost. O~i bqesnu{e. Vratne ìle se zako~operi{e, posta{e jo{ izraènije i ~vr{}e. Poleglo klasje se zatalasa na vetru besa. „Blago vama, dijete, {to moète da se razvedete. Sad bi’ se razvela! Sve mi kola~e pojede!“- àli mi se. Kola~i? Fabri~ki kola~i koje Zup~anke, i dan danas nose kada idu u posetu bolesniku, i na grobqe, umesto cve}a. Nema snage da ustane, ali moè da se sva|a do mile voqe. Nema vi{e ~ega da se boji jer ovo su posledwi dani bra~ne robije. Smrt je paradoks. Na~ini preokrete za koje i hrabri nisu imali hrabrosti. Ah, dragi deda, mo`da misli{ da sam odabrala stranu. Ne postoji strana kada se o pokojnicima beleì. Upoznala sam te kada si poloìo oru`je, popustio pred sobom i svetom. Bez ~vrstine grani~ne sa

^etvrtak 2020. 23 ^etvrtak 10. 18. decembar novembar 2021.

BRANKA KASALOVI]

êkaonica surovo{}u. U godinama nemo}i izdr`qivog i ~asnog doma}ina od koga je ostala prepoznatqiva grlatost. Strast ka radijskom prenosu derbija, duvanu na uvijawe i rakiji. Li~io si mi na starog vuka koga se vi{e niko ne boji. Bilo je tuge u tvojim o~ima, ali koga je bilo briga za vu~iju du{u? Do~ekao si da Laru drì{ u krilu. Nisi smeo da je pogleda{ u o~i zbog praznoverja da to ubija bebe. A koliko je blagosti bilo u tvojim paorskim rukama. Koliko kamenih suza! Koliko neizre~enih ne`nosti, sem jedne kojom si je oslovio: ma~e! I sve rekao. Zbog toga, tebe se ~e{}e setim. Tebi palim sve}u sa sme{kom, babi s po{tovawem. Mora{ prihvatiti da ona nije mogla ni zaboraviti, ni oprostiti. I{~ekivawe smrti izobli~uje. Du{u pro~isti ili zatruje. Ili regresira. Kako se kome zalomi. Neke godine, odvajkada, budu nerodne uprkos krvavom znoju. Zna{ ve}, dobri moj deda. I ovo da ti kaèm: poqa koja si zasejao, ti, generacije pre tebe, gotovo da ne ra|aju. Po{ten je kao parija. Blagosloven si {to su ti o~i sklopqene nad tim ponorom. Blagosloven, {to ti potomci nisu poklekli pred korovom. Za sada… Medicinska ekipa ulazi u sobu. Babi kroz infuziju daju vitaminski koktel. Ona negoduje. Negoduju i sinovi. Misle da je prerano za maj~inu smrt. Majka je majka. Jasno. Najglasniji Larin otac, zreo mu{karac sa de~a~kim gnevom u glasu. Ne ~uje maj~in vapaj: „Ostavite me na miru, aman!“ Infuzija te~e. Baba }uti i gleda u plafon. Povremeno vikne na dedu: „Ne hr~i, grom te pogodio!“ Deda ne prestaje… „Dela, do|i da mi iskqu~i{ ovo!“- po-

verqivo mi {apnu kada ostadosmo same. Omamqenog starca ne ra~unamo. „Ne smem.“ „ûje{ {ta ti kaèm!“ Prilazim, vadim plasti~nu cev~icu iz braonile. Na babinom licu {eretski osmeh. Napokon je svetu nametnula svoja pravila igre. Vadi kqu~ od kov~ega, traì da proverim da li joj je tu sva probuka za sanduk. Nabraja. Opisuje. Inventari{em. Sve je na broju. Soba zamirisa na suvi bosiqak i ~amovinu. Put ka ve~nosti krenu iz kov~ega. „Idi sad’ i udari ga mo~ugom po grba~i!“osmeli se u izricawu èqa. „Idi kad’ ti kaèm!“ Iz dosade, iz radiznalosti, iz èqe da joj ugodim, ili ko zna kog drugog razloga, blago udarih dedu po le|ima. Debeli jorgan i bunovni star~ev san ne oseti{e babinu osvetu. „Jo{! Jo{! Jo{!“- vi~e. Sladi se dok ponavqam zamahe, ta~nije, imitacije sna`nih udaraca. Smeje se iz sveg glasa. Zabava tek po~iwe: „A sad’, te kola~e turi u kesu, pa izru~i sviwama, z’inat!“ A onda i ovo: „Sakrij mu to {i{e rakije, da vidim {ta }e da popije, grom ga pogodio! A duvan, duvan turi iza zavese!“ Spakovah kola~e, sakrih fla{u iza

ormara, duvan iza zavese. Uto dolazi Larin otac. Qutit. Upla{en. Du{a mu drhti: „Kako je ovo moglo da se izvu~e? Ti, majko?“ „Jok ja, vala!“- odgovara i namiguje mi. ûvam babu celo popodne i ispuwavam joj posledwe velike èqe. Najve}e. Uveseqava me. Ponavqam radwe: prekidam infuziju, blago lupim po dedinom jorganu. Deda juna~ki hr~e. Juna~ki podnosi bol koji ne ose}a. Baba je nesta{na Kejsi. @ivi posledwe trenutke radosti. U o~ima joj vidim zahvalnost. Razumem je. Strahujem da }e otkriti na{u igru: „Ajd’ da iscuri ova boca. A sutra }emo mi po na{em.“ Trepnu o~ima: „Kupi mi lizalo, kad do|e{.“ Kupila sam joj lizalicu u obliku cucle. Ako se zabavqamo, onda idemo do kraja. Dva sata, narednih nedequ dana mog bdewa nad babinim ìvotom, imala su ustaqene rituale. Tajne. Da niko ne shvati {ta se de{ava u ~ekaonici smrti. Nakon lizalice, zatraìla je crveni karmin, pa crveni |erdan, a onda i prsten. Nikada nije imala vereni~ki - kakav nose gradske gospo|e. Opipavala je varo{ke |in|uve, kao da dodiruje ne{to {to nije s ovog sveta na kome je ìvot provela. Zavr{ile su u kov~egu ve~nosti. Smrt je do~ekala u trenutku kada je nakratko ostala sama, jednog jula. Potvrdila ve} dokazanu tezu da je ~ovek, ipak sam. Deda je i to prespavao. Nije bio trezan ni na dan sahrane. „Ti da si zdravo, ode ti doma}ica!“izjavqivale su mu ène sau~e{}e. A on, prikovan za krevet od straha i neverice, izgovarao bi pokazuju}i na mrtva~ki sanduk: „Nije, nije, tu je ona!“ Eh, deda, deda, nisi se otreznio narednih ~etrdeset dana. A onda, onda si trezan i trezven ostao sam u onoj istoj ~ekaonici jo{ sedam godina. Ko kaè da vuk ne zna za strah, taj od straha nikada nije vuka pogledao u o~i. Svedok sam kako strah od smtri moè ubiti najve}u èqu: da u derbiju „Crvena zvezda“ pobedi sa deset prema nuli. I{~ekivawe smrti mewa ~oveka.

DU[KO RADOVI]

Za{to deca ~a~kaju nos MIRJANA BOBI] MOJSILOVI]

Majke mi bajka Kwige, drage kwige. Sloène po temama, po epohama, po ànrovima, naslagane pored mog kreveta, bez reda, u svakom kutku mog prostora bile su kwige. [arene, crvene, u ko`nom povezu, kompleti, mekih korica, otvorene, raskupusane, sa obeleìva~ima stranica i bez wih, kwige koje su sluìle i kao stalci za lampe i ~ajni sto~i}i, kwige koje sam ~itala, podvla~ila, ostavqala i one kojima sam se vra}ala, kwige koje sam volela, lude, melanholi~ne, nestvarne i tu`ne, i koje sam pozajmqivala i one koje sam ~uvala kao najve}e blago, kwige, drage kwige koje su mom ìvotu dale okvir, smisao, radost, teme, snagu i tanane odgovore, kwige, kwige koje su me dizale i spu{tale, koje su uvek bile moji najve}i prijateqi, moja najboqa, najesencijalnija zabava.Koje su mi toliko puta bile zamena za dru{tvo mojih drugarica koje su radile, ili dojile, ili putovale, dok sam ja vapila za prijateqima. Kwige koje su mi bile zamena za psihoanaliti~ara, zamena za qubavnika, moj vrhunski provod i izvanredno dru{tvo, kwige koje su me spre~avale da ceo moj ìvot rpetvorim u uàsan jauk "Nikada nisam bila voqena!" ili "Nikom ni{ta nikada nisam stvarno zna~ila!""

Deca, izvinite, ~a~kaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka va`na stvar. Kao da im je neko, ~im su se rodili, {apnuo na uvo: – Obratite pa`wu na svoj nos, poklonite pa`wu svom malom nosu! Treba}e vam nos! Jednom je jedan mali de~ak iz daleke zemqe Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je ta~no. Bilo mu je dosadno kao i svoj maloj deci i obratio se svom nosu. I nos se saàlio na malog de~aka i poklonio mu je kamilu. De~ak se igrao sa kamilom dva dana a onda je tu svoju neobi~nu igra~ku strpao pod krevet. I ponovo mu je bilo dosadno. Obratio se ponovo svom malom nosu. Molio je novi poklon. ârobni nos jo{ jednom se saàlio na de~aka i poklonio mu jednu veliku gazelu. Gazele su lepe i mile ìvotiwe i sa wima se ba{ lepo moè igrati. A ovaj de~ak nije umeo da se igra sa gazelom vi{e od dva dana, pa je i wu strpao pod krevet. I

jo{ jednom mu je bilo dosadno. Imao je ~arobni nos i wemu je bilo lako. Ali nos je nos, pa makar bio i ~arobni. Svaki nos, pa i ~arobni, mo`e da se pokvari. A kad se pokvari, onda vi{e nema ~arolija. I ovaj nos se pokvario. I vi{e nije bio ~aroban. I vi{e nije mogao svom de~aku da poklawa igra~ke. Eto tako je bilo ono {to mi znamo. Taj de~ak je to sve sigurno ispri~ao ostaloj deci. I onda se to sigurno pro~ulo po celom svetu. I zbog toga sva deca, ~im se

rode i ~im im je dosadno, ~a~kaju svoje male noseve. Mi ne znamo da li }e jo{ koji nos postati ~aroban. Ali ko bude strpqiv, mo`e se nadati uspehu. Kamilu verovatno ne}e izvu}i iz nosa, jer su kamile danas retke. Istrebqene su nemilosrdno. Ali danas ima drugih zanimqivih stvari: klackalica, traktora, telefona, ~eki}a i kle{ta, bicikla i trotineta. Samo, dobro je uvek staviti maramicu na nos, da neka od tih stvari ne padne na zemqu i da se ne pokvari.

FEQTON

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 18.

Stradawe crkve u Crnoj Gori (11)

Pi{e: Dr Jovan Jawi}

Prve ideje o stvarawu "crnogorske autokefalne pravoslavne crkve" nastale su u vreme Brozove Jugoslavije, a sa raspadom zemqe i bu|ewem separatizma postale su poluga za progla{ewe nezavisnosti

Samozvani autokefalni poglavar U jesen 1993. godine na Cetiwu, na Trgu mar{ala Tita, odr`an je skup bez prisustva ijednog sve{tenog lica na kome je izabran "duhovni poglavar crnogorske pravoslavne crkve"

U jesen 1993. godine, od 31. oktobra do 3. novembra, Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, vanredno je zasedao na Cetiwu i u manastiru Ostrog. Istog dana kada su se arhijereji Srpske crkve okupili na Cetiwu, u ovom gradu, na Trgu mar{ala Tita, u prisustvu velikog broja, uglavnom mladih qudi, od kojih su polovinu ~inili muslimani iz severne Crne Gore, barskog primorja i skadarske krajine, zatim katolici i Arbanasi iz primorja i Malesije - kako je zapisano u listu Pravoslavqe - odr`an je skup ~iji je organizator samozvani odbor za obnovu nikad postoje}e crnogorske pravoslavne crkve. Na tom skupu, nazvanom od organizatora "zborom Crnogoraca", za "duhovnog poglavara crnogorske pravoslavne crkve", kako je odbor predlo`io, aklamacijom prisutnih, uz pucwavu i {enluk, izvikan je Antonije Abramovi}, samonare~eni vikarni episkop edmontonski. Sam ~in i mogu}e posledice ovog doga|aja razmatrani su ve} slede}eg dana na zasedawu Crkvenog sabora. Povodom toga doga|aja izdato je saop{tewe kroz koje je predo~ena apsurdnost, {tetnost i - neligitimnost svega toga {to se de{avalo. U saop{tewu je re~eno: "Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, na prvoj sednici ovog vanrednog zasedawa u manastiru Ostrogu 1. novembra 1993. godine, razmotriv{i postupke i odluke necrkvenog skupa na Cetiwu 31. oktobra 1993. godine, koji se la`no predstavio kao crkveno sabrawe, saop{tava doma}oj i svetskoj javnosti da su odluke i postupci pomenutog skupa li{eni bilo kakvog kanonskog smisla i crkvenog zna~aja. Grupa gra|ana - me|u wima veoma mnogo nepravoslav-

Biv{i arhimandrit Antonije Abramovi} preuzeo pod stare dane na sebe neslavnu ulogu varalice i smutqivca nih, inovernih, nekr{tenih i deklarisanih ateista - rukovo|ena prizemnim politi~kim, apsolutno necrkvenim motivima, bez u~e{}a ili prisustva ijednog predstavnika jerarhije ili bilo kog sve{tenog lica, na{la je za shodno da ve} kanonski suspendovanog od svih sve{teni~kih funkcija klirika Ameri~ke pravoslavne crkve, arhimandrita Antonija Abramovi}a iz Kanade, koji je na ovom paracrkvenom skupu na Cetiwu u~estvovao bez odobrewa kanonske crkvene vlasti, nenadle`no i nezakonito proglasi za tobo`weg autokefalnog poglavara nepostoje}e 'Crnogorske pravoslavne crkve'. Sa stanovi{ta svetih ikona i crkvenog prava, ovaj `alosni, tragikomi~ni doga|aj predstavqa svojevrsnu kanonsku farsu i karikaturu crkvenog poretka kojoj nema presedana. Ovu svoju odluku Sveti sabor dostavqa Wegovom visokopreosve{tenstvu mitropolitu g. Teodosiju, poglavaru Ameri~ke pravoslavne crkve, na nadle`ni postupak, s molbom da o tome obavesti svetu Vaseqensku patrijar{iju i ostale svete pomesne pravoslavne crkve, a samog Antonija Abramovi}a i sve wegove sau~esnike poziva da se pokaju i vrate kanonskom poretku svetog Pravoslavqa."

Potom je iz Kancelarije Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, "s obzirom na izvesne nedoumice odnosno pogre{ne interpretacije povodom slu~aja suspendovanog arhimandrita Antonija Abramovi}a", izdato slede}e saop{tewe za javnost: "1. Arhimandrit Antonije Abramovi}, klirik Ameri~ke pravoslavne crkve, nekada{wi klirik Srpske crkve, prihvatio je da bude 'izvikan' od samoprogla{enog tzv. Op{tecrnogorskog zbora na Cetiwu, radi se u stvari o pristalicama nekoliko separatisti~kih stranaka Crne Gore, koje vode deklarisani ateisti, za samozvanog 'poglavara pravoslavnih Crnogoraca'. Imenovani i sam zna da je takav ~in suprotan celokupnom kanonskom predawu Pravoslavne crkve i kao takav potpuno ni{tavan. 2. Upravo zbog antikanoni~nosti i anticrkvenosti toga ~ina mitropolit Teodosije, poglavar Ameri~ke pravoslavne crkve, je ve} 29. oktobra o. g. (1993) suspendovao od svih sve{tenoradwi u Pravoslavnoj crkvi g. Abramovi}a, a na osnovu wegove zakonite i nadle`ne suspenzije i na osnovu kanonskog poretka Pravoslavne crkve, koji pod pretwom ra{~iwewa zabrawuje bilo kakvo vr{ewe obreda na tu|oj

SUSPENDOVANI ARHIMANDRIT U saop{tewu Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve je posebno istaknuto da ve} suspendovani arhimandrit Antonije Abramovi}, zbog u~e{}a na raskolni~kom skupu u jesen 1993. godine, svrgnutim i odlu~enim od zajedni{tva Pravoslavne crkve do wegovog pokajawa, a sve sve{tenoradwe i crkveno-administrativne postupke koje bude vr{io na podru~ju Srpske patrijar{ije progla{ava bezblagodatnim i kanonski ni{tavnim.

crkvenoj teritoriji, Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve svrgnuo je imenovanog i odlu~io od zajedni{tva Pravoslavne crkve 'do wegovog pokajawa'. Mitropolit Teodosije je primio tu odluku Sabora k znawu, s odobrewem, svojim aktom od 3. novembra 1993. g. U tom svom aktu upu}enom Wegovoj svetosti patrijarhu Pavlu arhiepiskop i mitropolit Teodosije, obave{tava da je navedeni odbio da se vrati svojoj mati~noj eparhiji, dodaju}i doslovno slede}e: 'Na osnovu Va{eg nedavnog izve{taja i neposlu{nosti arhimandrita Antonija Abramovi}a, i zbog sablazni koju je pri~inio Srpskoj crkvi i Pravoslavnoj crkvi, on je fakti~ki svrgnuo samog sebe iz ~ina sve{tenstva.' Tome arhiepiskop dodaje da je zapo~et i formalni postupak da se Abramovi} zvani~no ukloni iz redova sve{tenstva Pravoslavne crkve u Americi i kona~no za svagda li{i sve{teni~kog ~ina. 3. S obzirom da g. Abramovi} nije nikad rukopolagan za vladiku, wega la`no predstavqaju kao 'mitropolita' i 'episkopa', obmawuju}i time na nedostojan na~in sebe, druge i javnost. Ovome treba dodati da je g. Abramovi} izjavio, kako usmeno, tako i pismeno Wegovoj svetosti da mu na pamet ne pada da se prihvati takve ponude i takvog bezumnog ~ina, {to zna~i da je obmanuo i samog patrijarha. Otuda kao {to se 'Op{tecrnogorskim zborom' kao iskqu~ivo strana~kim i politi~kim, obmawuje javnost, isto tako se ona obmawuje i la`nim statusom g. Abramovi}a, koji je svojim nesve{teni~kim ~inom pogazio svoju sve{teni~ku zakletvu pred Bogom i Crkvom, i time da zgazi svoje qudsko, hri{}ansko i sve{teni~ko dostojanstvo. Sa `aqewem konstatujemo da je biv{i arhimandrit Antonije Abramovi} preuzeo pod stare dane na sebe neslavnu ulogu varalice i smutqivca, od ~ega neka Bog izbavi svakog zdravoumnog ~oveka i hri{}anina. lll U slede}em broju: Udba{ na ~elu autokefalaca

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

18. novembar

9. - Ro|en je rimski car Tit Flavije Vespazijan osniva~ dinastije Flavija. Tokom vladavine od 69. do smrti 79. pokorio je Galileju i zauzeo krajeve oko Jerusalima. U Rimu je podigao veli~anstvene gra|evine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra. 1477. - Engleski {tampar Vilijam Keksten izdao je u Vestminsteru prvu kwigu {tampanu u Engleskoj na engleskom jeziku "The Dictes and Sayings of the Philosophers". 1903. - SAD su s Panamom potpisale ugovor kojim su dobile neograni~eno pravo kori{}ewa Panamskog kanala. Godine 1979. postignut je sporazum da Panama dobije potpuni suverenitet nad kanalom 31. decembra 1999. 1910. - U Meksiku je izbila seqa~ka revolucija ~ije su vo|e bili Pan~o Vila i Emilio Zapata. Tokom revolucije koja je trajala do 1917. poginulo je vi{e od milion qudi. 1918. - Belgijska armija je u{la u Brisel posle ~etiri godine nema~ke okupacije u Prvom svetskom ratu. 1928. - U filmu "Parobrod Vili" prikazanom u Wujorku prvi put se pojavio Miki Maus, popularni junak crtanih filmova Volta Diznija. 1936. - Nema~ka i Italija su priznale vladu generala Fransiska Franka u [paniji. 1956. - Umro je srpski glumac Dobrica Milutinovi}, prvak Drame nacionalnog teatra vi{e od pola veka. Muzej pozori{ne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije su 1980. ustanovili nagradu za gluma~ko `ivotno delo "Dobri~in prsten". 1969. - Modul ameri~kog vasionskog broda "Apolo 12" sa astronautima ^arlsom Konradom i Alenom Binom spustio se na Mesec. Bio je to drugi svemirski brod koji je dotakao mese~evo tlo. 1978. - U Donstaunu u Gijani 914 Amerikanaca pripadnika sekte "Hram naroda" izvr{ilo je kolektivno samoubistvo. Oni su zajedno sa svojim vo|om Ximom Xonsom popili cijanid izme{an sa vo}nim sokom. ^lanovi sekte koji su odbili da ispiju otrov su ubijeni. 1991. - Nakon 86 dana opsade pripadnici Jugoslovenske narodne armije u{li su u razru{eni Vukovar. U borbama sa hrvatskim snagama poginulo je vi{e hiqada qudi, me|u kojima veliki broj civila. Od 45.000 stanovnika, oko 10.000, koliko je ostalo u gradu, iza{lo je iz podruma u kojima su proveli gotovo tri meseca. 2003. - Ha{ki tribunal obelodanio je optu`nicu protiv biv{eg lidera samoproklamovane Republike Srpske Krajine (Hrvatska) Milana Babi}a za zlo~ine protiv ~ove~nosti nad hrvatskim civilima 1991-92. godine. Babi} je priznao krivicu i u junu 2004. je osu|en na 13 godina zatvora. Dve godine kasnije izvr{io je samoubistvo u pritvoru Ha{kog tribunala. 2008. - U glavnom gradu Ma|arske, Budimpe{ti, ispod jednog turskog kupatila prona|eno je najve}e podzemno termalno jezero na svetu, duga~ko 86 metara, {iroko 27 i visoko 15 metara i pripada pe}ini Jano{a Molnara.

RIZNICA

^etvrtak 2020. 25 ^etvrtak 10. 18. decembar novembar 2021.

TAJNA PET SRPSKIH GRADOVA:

Za{to su wihova imena napisana na spomeniku knezu Mihailu u Beogradu Za{to su za Beograd va`ni Smederevo, Kladovo, Uìce, [abac i Soko? Imena ovih gradova su, pored imena prestonice, upisana na Spomeniku knezu Mihailu, koji ve} 139 godina krasi centralni gradski trg. Spomenik je simbol Beograda, ali i simbol nove Srbije, zemqe koja je iznikla u juna~kim ratovima za oslobo|ewe od Osmanskog carstva. Jedini kowani~ki spomenik, izvajan maestralnom rukom italijanskog skulptora Enrika Pacija, obeleìo je Beograd kao prestonicu nove dràve, kojoj }e se tek u 20. veku granice dramati~no mewati. Beograd, Smederevo, Kladovo, Uìce, [abac i Soko su potpuno oslobo|eni od vekovne azijske okupacije zahvaquju}i izuzetno mudroj politici Kneza Mihaila koji je umeo savr{eno da iskoristi trenutak u {irim odnosima tada{wih velikih sila, i za Srbiju dobije te va`ne gradove. Borba za oslobo|ewe drugih srpskih podru~ja tek je tada mogla da po~ne, a Beograd je postao ta~ka u koju }e sve o~i na{eg naroda biti uprte. Stoga je ovaj spomenik i podignut u prestonici 1882. godine i wegovo otvarawe bio je pravi spektakl za tada{we prilike. Za potrebe otkrivawa pisane su posebne pesme, a na litografijama (crteìma), ali i jednoj retkoj fotografiji ~ak, ovekove~en je taj sve~ani dan kada je Beograd dobio kneèv spomenik. Sve je bilo puno naroda i vojske, a spomenikom je odato veliko priznawe oslobodiocu Srbije od turskog ropstva o kom }e naredne generacije pri~ati kao o pet vekova golgote. Reqefe koji se nalaze na postamentu, a na kojima su i ispisana imena spomenutih gradova, radio je na{ arhitekta Konstantin A. Jovanovi}. Treba ista}i i da je spomenik, ta~nije wegov postament, pretrpeo izvesne promene 1928. i 1931. godine, kako bi se boqe uklopio u tada rekonstruisani trg. Dràva je rasla, razvijala se, a Beograd se mewao i postajao moderan evropski grad, pa je i ovaj trg dobijao na zna~aju, ulep{avao se i pratio razvoj prestonice. Kneèv spomenik i Pozori{ni trg, koji

Споменик danas

Литографија у спомен откривања споменика, 1882.

Споменик 1890. године je posle promene nakon Drugog svetskog rata postao Trg republike, ostali su glavni orijentir Beogra|ana, sastajali{te, polazna ta~ka, mesto odakle se meri udaqenost svih gradova, mesto kome se uvek vra}amo. Ina~e, Srbija je 1878. godine na Berlinskom kongresu, deset godina posle smrti kneza, priznata kao nezavisna i suverena dràva-kraqevina, dok je wena teritorija, osim Beograda, Smedereva, Kladova, Uìca, [apca i Soko-grada tada obuhvatila i Pirot, Vrawe, Zaje~ar, Negotin, â~ak, Vaqevo, Loznicu, Leskovac, Kru{evac, Prokupqe… Nakon Berlinskog kongresa dobili smo ne samo nezavisnost, ve} i Pirotski, Ni{ki, Topli~ki i Vrawski okrug. Kosmet je u to vreme jo{ uvek bio pod Osmanskim carstvom, ba{ kao i Prijepoqe, Priboj, Novi Pazar, i tako }e ostati sve do 1912. i proterivawa Otomanske Turske sa na{eg dela Balkana… Srem, Banat i Ba~ka morali su da sa~ekaju jo{ skoro pa pola veka da Srbija sa Saveznicima vojno potpuno potu~e Austorugarsku 1918. godine, da bi se ostvario san Kneza Mihaila o slobodi za sve krajeve u kojima ìvi na{ narod. R. N.

„SEDAM HIQADA DU[A“

Film o drugoj najve}oj srpskoj grobnici na svetu „Sedam hiqada du{a“ je dokumentarno – igrani film o stradawu srpskih i ruskih vojnika i interniranih civila u austro-ugarskim logorima na teritoriji dana{we ê{ke Republike, Jindrihovice i Broumov. Logori su imali oko 500 objekata gde je bilo oko 60.000 ratnih zarobqenika. Izuzetno te{ki uslovi rada, bez jela, bez obu}e i ode}e, zima i zarazne bolesti, sve to je uticalo da logore nije preìvelo 7100 Srba. U Jindrihovicama je mauzolej gde su ostaci `rtava tih logora - 7100 srpskih i 189 ruskih. To je, druga najve}a, srpska grobnica na svetu. Film „Sedam hiqada du{a“, rediteqa Sawina Miri}a, snimqen u produkciji Udruèwa ~e{ko-srpskog prijateqstva „Rodoqub“ bi}e prikazan u Domu Vojske Srbije 11. novembra na Dan potpisivawa primirja u Prvom svetskom ratu. „Tema srpskih zarobqenika i interniraca iz Prvog svetskog rata je zapostavqena tema i dan danas ta nepravda nije ispravqena. Jo{ od vremena trajawa rata, ~ini se da oni nisu mogli da se uklope u taj ratni~ki, oslobodila~ki narativ, gde se cenio, pre svega, vojnik sa pu{kom u

ruci. Uglavnom srpski vojni spomenici predstavqaju vojnika, koji drì visoko podignutu pu{ku. Imamo svega par skulptura stradalih srpskih civila, ne postoje ili su jako retki spomenici koji se ti~u uloge civila, a kamoli civila koji su bili u ropstvu“, poru~uju iz Udruèwa ~e{ko-srpskog prijateqstva „Rodoqub“. Oni smatraju da je vrlo àlosno to {to su stradali Srbi u austro-ugarskim logorima na teritoriji dana{we ê{ke nepravedno skrajnuti i gotovo izba~eni iz na{eg op{teg sagledavawa Prvog svetskog rata. Pored dokumentovanih se}awa preìvelih zarobqenika koje je 1919. godine prikupio holandski novinar Anri Aber, u filmu Lordan Zafranovi}, Jelena ]iri}, protojerej Sr|an Jablanovi} i potomci ratnika iz Srbije. Narator je Tihomir Stani}. Film je do sada dobio vi{e desetina internacional-

nih nagrada, kao i Prvu nagradu Me|unarodnog festivala dokumentarnog filma „Zlatna buklija“ 2020. godine za najboqi film po odluci `irija. M. T.

MOZAIK

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 18.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Ne igrajte na kartu sre}e, oslonite se iskqu~ivo na svoje sposobnosti, rad, trud i odricawa, jedino }ete na taj na~in ostvariti zadovoqavaju}i uspeh. QUBAV: U centru pa`we su porodi~ni odnosi, bilo da se radi o va{oj ili familiji va{eg partnera. Radije biste slobodno vreme posvetili sebi, daleko od svih, pa i od najbli`ih. ZDRAVQE: Budite oprezni s lekovima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Uspevate da izbegnete kontakte sa osobama koje vas optere}uju. Ipak, poslovnost ne priznaje takvo pona{awe, pa }ete, ipak, biti primorani da istrpite neke qude. Iznenadi}e vas {ta ste mogli da propustite da ih niste uva`ili i saslu{ali. QUBAV: Voqena osoba je pod tenzijom, a mogu}a je i dodatna neprijatnost ukoliko po~nete s pravdawem. ZDRAVQE: Nesanica.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Ako ste u za~etku novog projekta, otvara se mogu}nost da jednu fazu privedete kraju. Uspeh predstoji ali kroz bolan kompromis. QUBAV: Predali ste se iluzijama, svesno dozvoqavate sebi da vas nadvlada nerealna ma{ta. Pogre{no tuma~ite qubaznost jedne osobe koja vam svojim uqudnim pona{awem {aqe poruku da vas uva`ava. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Usmereni ste na novine u poslovawu i pronalazite zanimqive metode koje se defini{u tokom rada. Velike neprijatnosti mogu nastati ukoliko va{ posao ima veze s komunikacijom ili bilo kojim vidom saobra}aja. QUBAV: Potrebna vam je pauza, ali, boqe je da se suzdr`ite jer nije povoqan period za takve promene. Strpqivo pristupite partneru. ZDRAVQE: Probavne smetwe.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Neka vas ne ponese pomisao da biste mogli da odlo`ite pla}awe teku}ih ra~una. Bilo kakva ideja o nov~anim kombinacijama, znajte, bi}e onemogu}ena. QUBAV: Odli~no funkcioni{ete kada ste pod pritiskom, ali onog ~asa kada stvari dovedete do kraja, sledi vam osetan energetski pad. Prva na udaru va{eg nezadovoqstva bi}e voqena osoba. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Obeshrabruju vas zahtevi sa svih strana kao i nov~ane obaveze koje su se nagomilale. Ne krivite druge {to je sve na vama, sami ste sve preuzeli na sebe pa je sad vreme da u tome i istrajete. QUBAV: Na ovom planu sti`u uzbu|ewa ali i stresovi. Voqena osoba ne uspeva da isprati haoti~an tempo u koji ste, u posledwe vreme, upali. Re{avajte nesporazume. ZDRAVQE: Alergije.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Spremite se na va`ne odluke. Nije vreme za oklevawe, potrebno je da brzo reagujete i prihvatite prvu poslovnu ponudu koja sti`e u ovom periodu. Budite istrajni i uspe}ete. QUBAV: Voqena osoba pokazuje male signale da se ne{to bitno u woj mewa. Te male promene jesu naznaka onoga {to dolazi. Na pragu ste promene partnerskog statusa. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Va{a karijera bi mogla po}i silaznom putawom ako se zaletite u velike akcije. Ne produbqujte neprijateqstva sa qudima od kojih zavisite. Ovo nije vreme za re{avawe bilo kakvih zavrzlama. QUBAV: Sve vi{e razmi{qate o osobi koja ni na koji na~in nije za vas. Boqe je da se suzdr`ite jer nije povoqan period za bilo kakve zakulisne radwe. ZDRAVQE: Gastritis.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Zbog prividno dobrog raspolo`ewa gubite sliku o realnim mogu}nostima koje su pred vama. Sve {to zapo~nete i}i }e traqavo, bi}e optere}eno neo~ekivanim preprekama. QUBAV: Niste uporni. Kada nai|ete na prvi otpor, vi stvari proglasite neva`nim kako biste prikrili nesigurnost. [ta vam je va`nije, sopstvena sujeta ili krajwi ciq. ZDRAVQE: Problemi s plu}ima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Ovo su dani kada vam se otvara mogu}nost da sebi date malo odu{ka. Poku{ajte ovih dana da namirite neke stare finansijske obaveze i da na to stavite ta~ku. QUBAV: Primorani ste da sate provedete u krugu qudi koji vam ne ukazuju po{tovawe. Na sve to partner vas pritiska, pa va{e nezadovoqstvo mo`e eskalirati na potpuno pogre{an na~in. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Odluke morate donositi samostalno, na vreme se distancirajte od spoqa{wih uticaja jer vam u ovom periodu nisu od koristi. QUBAV: Usmereni ste na jednu situaciju koja se odvija u okviru va{e porodice. Mogu}e su i neke prisilne promene na koje }ete vi, hteli to ili ne, morati da reagujete. Dvaput promislite pre nego {to ne{to odlu~ite. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Predstoje vam povoqne vesti vezane za neki posao iz pro{losti. Ako je tema cele situacije ne{to zakulisno, budite na oprezu jer moète biti izloèni laìma koje }e vas uzdrmati. QUBAV: Postoji velika {ansa da krizu produbite i na taj na~in i produìte. Uz pomo} jednog prijateqa vrati}ete optimizam iako problemi i daqe ostaju nera{~i{}eni. ZDRAVQE: Kostoboqa.

Dama koja se sklawa pred ja~ima Pan~i}eva omorika je tericijarni relikt, endem, vrsta koja je preìvela vi{e ledenih doba, veoma dobro se adaptira na razli~ite uslove, u toj meri da se naziva pionirskom vrstom. Prva se javqa posle ekolo{kih katastrofa, ukqu~uju}i i poàre. ZA[TO ONDA IZUMIRE? „Problem kod omorike je wena borba sa konkurentskom vegetacijom. Onog momenta kada se pored we pojave druge vrste, jela, smr~a, bukva ili crni bor, ona wima ustupa to stani{te i postepeno se povla~i. Dakle, lako je omoriku razmnoìti i posaditi u parku, ali je nije lako sa~uvati od druge vegetacije u prirodi“, kaè Mataruga. Upravo zbog toga ovaj profesor, koji je deceniju i po rada posvetio „ledenoj lepotici“, promovi{e prestanak sa pasivnom za{titom iz pro{log veka, koja je glasila; ne prilazi, ne diraj

Панчићева оморика изнад jezera Пeru}ac ni{ta. Upravo suprotno, treba joj pri}i i pomo}i da opstane na jedinom mestu na svetu koje je izabrala, u dolini Drine, na severnim liticama kawona. Potraga za optimalnim uslovima za prirodnu obnovu ve} je po~ela, u prethodnih mesec dana na 12 lokaliteta postavqeni su ure|aji koji gotovo neprekidno bele`e podatke iz stabala. [TA OTKRIVA DNK Rezultati analiza DNK omorike, koje je Mataruga radio u saradwi sa kolegama iz Italije,

otkrila je izuzetno va`nu ~iwenicu koja }e pomo}i u spasavawu „ledene lepotice“. Duga izolacija jedne porodice uti~e na wen genetski potencijal. Svaka populacija je jedinstvena za sebe. „Apelujemo, molimo svakoga ko istra`uje omoriku i poku{ava da pomogne wenu obnovu, da sa~uva jednistvenost svake populacije, grupacije stabala. Nije dobro da seme iz jedne populacije prenosimo u drugu, desila bi se kontaminacija geneti~kog potencijala“, upozorava.

NESTAJE ^UDO: Srbija i Srpska u va`noj misiji kako da se spasi najstarija „lepotica“, Pan~i}eva omorika Pan~i}eva omorika, endemska vrsta, po mnogima najlep{i ~etinar, zbog klimatskih promena i prirodne regeneracije izumire u prirodnom stani{tu. Od svih mesta na Zemqi "ledena lepotica",

KAKO UTI^U “KLIMATSKE PROMENE” Ona dodaje da joj smetaju klimatske promene, koli~ina padavina na godi{wem nivou je ista, ali nije ravnomerno raspore|e-

najstarija evropska vrsta drveta, odabrala je da ìvi u sredwem toku Drine, stru~waci sa obe strane reke, u Srbiji i Republici Srpskoj, poku{avaju da je spasu. Iako je na crvenoj listi ugroènih vrsta o kojima se posebno brine, broj stabala Pan~i}eve omorike sve je mawi, procewuje se da bi mogla da nestane iz svojih prirodnih stani{ta. Zato su biolozi, geneti~ari i drugi stru~waci krenuli u ozbiqan poduhvat za{tite simbola Tare, uz pomo} Fondacije Franklinija iz @eneve. KAKO SPASITI LEDENU PANÎ]EVU OMORIKU Kao i kada ju je Josif Pan~i} prona{ao i nazvao „ledenom lepoticom“ i danas je uglavnom skrivena u mo}nim {umama Tare i planina preko reke, pa nije bilo lako istraìti {ta je mu~i, kako je opstala hiqadama godina, a sada se su{i. Biolog Marijana Josipovi} jedan je od spasilaca Pan~i}eve omorike u Nacionalnom parku „Tara“. Ona kaè da je te{ko ste}i sliku o procesu obnove i wenog ìvota, jer omorika voli nepristupa~ne, strme predele nad Drinom, do kojih se qudi te{ko probijaju, voli nagib, i do 70 stepeni. Na podru~ju NP „Tara“ uo~ili su intenzivno su{ewe omorike u posledwih desetak godina. Na pojedinim mestima je potpuno nestala. Koliko klimatske promene uti~u na to moglo se videti posle kobne 2012. godine na planini Zvijeda. „Tada je zabeleèno -27 stepeni, imali smo i lavinu u podru~ju Parka, a onda su tokom leta bile vrlo visoke temperature i veliki period su{e, to je oslabilo stabla. Kao {to se ~ovek ose}a lo{e kad su ekstremi u pitawu, tako i biqke ose}aju sve te promene, su{e se, oslabe, pa ih napadaju {teto~ine, insekti. Postoji i jedna gqiva koja je jako opasna za Pan~i}evu omoriku“, kaè Josipovi}eva.

na, a omorika naseqava delove kawona koji imaju mikroklimatske karakteristike, ukoliko do|e i do najmawih pomerawa, woj to ne odgovara. Omorika je posledwi put detaqno analizirana pedesetih godina pro{log veka, akademik Pavle Fukarek populaciju je brojao zbog poàra koji su 1947. i 1948. napravili veliku {tetu, posebno na levoj obali Drine. Niko nije intenzivnije radio popis i evidenciju omorike do pre ~etiri godine kada se u taj teàk posao upustio Prof. dr Milan Mataruga sa [umarskog fakulteta Univerziteta u Bawaluci. „Profesor \or|ije Milanovi} i ja vratili smo se tim prirodnim populacijama. Tamo gde je akademik Fukarek napisao da omorike vi{e nema, da je potpuno uni{tena, na{li smo je! Obnovqenu omoriku, 70 godina kasnije! âk ni {umari, koji su tu konstantno, nisu znali da je ima“, kaè profesor Mataruga. Tada je opisao 26 mawih ili ve}ih populacija omorike na teritoriji Republike Srpske, bilo je vi{e stabala nego u Srbiji, u kojoj je izbrojano preostalih 11 hiqada. NAPADAJU I PO@ARI

Letos je izgorelo vi{e od 10.000 stabala Pan~i}eve omorike Na`alost, letos su gorele dve najve}e {ume Pan~i}eve omorike na wegovoj strani Drine, Gostiq i Veliki stolac u kome je izgorelo vi{e od 10 hiqada stabala. Ovih dana anga`ovawem letelica i tima eksperata iz Novog Sada poku{a}e da prebroje koliko je ostalo. M. T.

êtvrtak êtvrtak 10. decembar 2020. 27 êtvrtak18. 18.novembar novembar2021. 2021. 27

ZDRAVQE ZRAVQE

I I MALI MALI NEDOSTATAK NEDOSTATAK MINERALA MINERALA MEGATIVNO MEGATIVNO UTI^E NA ENERGETSKI NIVO

Promenite navike Ne treba piti previ{e kafe, ~aja ili mleka tokom dana jer ta pi}a sadr`e materije koje se vezuju uz gvo`|e spre~avaju}i wegovu apsorpciju. Pijte ih izme|u obroka, a unos kafe i jakog ~aja smawite. Tako|e, gastritis, odnosno pove}ana koli~ina kiseline u `elucu, spre~ava apsorpciju gvo`|a, pa treba jesti namirnice koje je neutrali{u, kao {to su pirina~, krompir i banane.

Gvo`|e bri{e umor! Sindrom hroni~nog umora razlikuje se od pukog premora, koji prolazi nakon dobrog sna ili opu{taju}ih aktivnosti. Traje mesecima, ponekad i godinama, crpi energiju i snagu, zbog ~ega se radne sposobnosti znatno smawuju.

da funkcioni{e pod optere}ewem, sa stalnim do`ivqajem nedostatka energije. U prevodu, ne preduzima ni{ta {to bi promenilo situaciju.

SLIKA I PRILIKA

Glavni uzroci su preveliki radni zahtevi i obaveze, stres, premalo sna i prijatnih de{avawa, kao i nepravilna ishrana - nema dovoqno vitamina, minerala i jo{ nekih antioksidanasa. Ineresantno je da su nau~nici sa univerziteta u Lozani, u [vajcarskoj, utvrdili da se posle tromese~nog uzimawa gvo`|a umor kod pacijenata sa

Hroni~no umorne osobe se bude umorne, a takvo stawe je i hroni~an stres za organizam - imunitet je slabiji, {to prate ~este infekcije disajnih i mokra}nih puteva. Hroni~an umor je, naj~e{}e, stawe bez fizi~kih oboqewa, nastaje postepeno i dugo traje. ^ovek se vremenom navikne

DOMA]A KUJNA

Recept

Torta od tri ~okolade POTREBNO JE:

250 g keksa 150 g maslaca 125 g tamne ~okolade s 81 % kakaa 200 g obi~ne ~okolade za kuvawe 200 g bele ~okolade

MOGU]I UZROCI

Keks izmrviti i pome{ati s rastopqenim maslacem. Kalup za tortu obloìti papirom za pe~ewe pa u wega utisnuti pripremqen keks. Ostaviti u friìder hladiti dok se pripremi ~okoladni nadev. U tri ~inije izmrvi na kockice svaku ~okoladu i pome{ati ih s pola dcl pavlake za {lag, pa ih staviti na paru da se otope. Kada su se otopile ostaviti ih da se ohlade pa ih dobro izmutiti. Dobijenu kremu podeliti na tri dela pa ih dodati otopqenim ~okoladama. Na pripremqenu podlogu prvo staviti tamnu, pa svetliju i na kraju belu kremu i ukrasiti po èqi.

GDE SE NALAZI Gvo`|e je neophodan mineral za normalno funkcionisawe i dobro zdravqe. Najva`nija uloga je {to prenosi kiseonik do svih tkiva i organa jer je sastavni deo

hemoglobina u crvenim krvnim zrncima. Male koli~ine gvo`|a nalaze se u vo}u, povr}u i mesu, {to je deo uobi~ajene ishrane na na{em podru~ju, a da biste obezbedili dovoqan unos ovog va`nog minerala, jedite crveno meso (junetina, govedina), mahunarke, musli (ovako obra|ene `itarice ~esto su oboga}ene gvo`|em), zeleno povr}e (spana}, brokoli, gra{ak, zeqe, blitva), jaja, integralni pirina~, tofu, suvo vo}e (suve {qive, gro`|e ili kajsije), vi{awe, borovnice, cveklu... Obavezno koristite i namirnice bogate vitaminom C i beta karotenom, koji su vrlo va`ni za apsorpciju gvo`|a.

ASPIRIN: Spas od tromba, teret za èludac Da li jedan aspirin dnevno, koji se preporu~uje i u prevenciji, ~uva krvne sudove ili {teti organizmu Veliki broj qudi svakodnevno uzima malu dozu aspirina kako bi smawili rizik od pojave sr~anog ili mo`danog udara. Aspirin, kao antiagregacioni lek, ima zadatak da }elije koje se nalaze u krvi odràva na {to ve}em rastojawu jedne od druge, u zatvorenoj sredini krvnih sudova u kojoj se nalaze, koliko god je to mogu}e. Time se spre~ava wihova interakcija koja se moè javiti wihovim sudarawem i trewem, a {to u pojedinim slu~ajevima moè izazvati i pojavu tromba. Kod bolesnika kod koji je dokazano postojawe kardiovaskularnih bolesti, bilo da su preleàli neku od wih ili da je samo dijagnostifikovana, upotreba aspirina je neophodna u spre~avawu ponovne pojave ve} postoje}ih ili novih oblika kardiovaskularne bolesti. Kod zdravih osoba primena aspirina moè spre~iti eventualnu pojavu kardiovaskularne bolesti ili mo`danog udara, ali

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema:

hroni~nim simptomima iscrpqenosti smawuje za ~ak 50 odsto. Istra`ivawe je doprinelo saznawu da je gvo`|e delotvorno i kod onih pacijenata koji nisu anemi~ni. Ne morate imati veliki deficit ovog minerala da bi wegovo konzumirawe bilo efikasno jer i mali nedostatak gvo`|a negativno uti~e na nivo va{e energije.

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Ananas omiqeno je zbog ukusa i prijatnog mirisa, ali malo ko zna koliko je lekovito. Iz mrvqenih peteqki ananasa, koje se ina~e koriste za omek{avawe mesa, posvetqavawe piva ili farbawe kose, nau~nici su izdvojili dva molekula bromelina. Jedan podsti~e imunolo{ki sistem da uni{tava kancerogene }elije, a drugi blokira odre|eni protein, odgovoran za 30% slu~ajeva pojave svih oblika karcinoma. Me|u wima posebna delotvornost ispoqena je na kancerogenim }elijama dojke, plu}a, debelog creva, jajnika i melanoma. Iako su potrebna daqa istra`ivawa, stru~waci preporu~uju najmawe tri obroka ananasa dnevno, kako bi se postigao eventualni antikancerogeni efekat. Za bromelin se zna da je veoma efikasan u

treba znati da aspirin, svojim karakteristikama, moè da izazove i krvarewe, posebno kod osoba kod kojih su prisutna o{te}ewa èluca. Sada postoje oblici aspirina koji su tako napravqeni da ne o{te}uju sluzokoù èluca, pa ne mogu da izazovu krvarewe. U svakom slu~aju, kardiovaskularnim bolesnicima kod kojih nema kontraindikacija za primenu aspirina, jedan aspirin dnevno je neophodan. Zdravi bi trebalo da se konsultuju sa nadle`nim lekarom, ako èle da koriste aspirin kao prevenciju kardiovaskularnih bolesti. S. G.

dobre za vid ”Omega-3” Konzumirawe odre|enih koli~ina nezasi-

}enih masnih kiselina omega 3" moè da " omogu}i u velikoj meri smawewe gubitka vida do koga dolazi starewem, pokazali su rezultati jednog od istraìvawa sprovedenog u predgra|u Pariza. Istraìva~i su do{li do tog zakqu~ka tako {to je 300 osoba s o{te}ewima vida le~eno i pra}eno je wihovo zdravstveno stawe tri godine, prenose francuski mediji. Na kraju se pokazalo da su pacijenti s najvi{im nivoom tih esencijalnih masnih kiselina omega 3" bili izloèni za 68 odsto " mawoj opasnosti od pojave senilne makularne degeneracije (vezane za godine) koja je glavni uzrok nepovratnog gubitka vida. Masne kiseline omega 3" su ve} poznate po " svom blagotvornom dejstvu na srce i mentalne sposobnosti, a sada je otkriveno i na vid. Organizam ima potrebu za tim kiselinama, ali ih sam ne proizvodi, pa se moraju uzimati preko hrane. Osim u ribi, one se nalaze i u odre|enim margarinima i biqnim uqima.

Le~ewe biqem Ananas tretirawu lokalizovanih zapaqewa sa edemima, odnosno da smawuje upale, otoke i oìqke. Tako|e, deluje pozitivno na ja~awe ugroènog kolagena u tkivu zahva}enom celulitom, poboq{ava drenaù tkiva i olak{ava varewe proteina. Bromelin iz ananasa brzo i delotvorno smawuje i bolove. Mi{qewe nau~nika je da bromelin razgra|uje proteine u krvi, te na taj na~in smawuje upale koje izazivaju bol. Istovremeno, {titi zglobove od slobodnih radikala. Doza od 200 do 400 miligrama dovoqna je da elimini{e postoje}i bol. Ananas se preporu~uje i kao pomo} pri mr{avqewu, za eliminaciju celulita, protiv

bora i otoka. Narodni lekari ananas preporu~uju i kod upale plu}a, bronhitisa, anoreksije, nekih vrsta alergija, gu{avosti, grebawa u grlu, ateroskleroze. Zbog zavidnih koli~ina celuloze, treba ga uzimati i kod oteànog varewa. Poznavaoci tvrde da ovaj egzoti~ni plod {titi organizam od slobodnih radikala, a zbog velike koli~ine {e}era ne preporu~uje se jedino dijabeti~arima. Ananas sadrì i dosta ugqenih hidrata, a od minerala kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, fosfor i mangan. Ima i biqnog pigmenta karotina, a me|u vitaminima izdvajaju se vitamini C, E i vitamini B grupe. Najboqe je jesti ga sveèg, jer tako najpovoqnije deluje na zdravqe.

28 ^etvrtak 18. novembar novembar2021. 2021. 10. decembar 2020. ^etvrtak 18.

ENIGMATIKA

OBIM KARATE KLUB

^AS JEDNO, GRAD U ^AS DRUGO KALI(IZRAZ) FORNIJI

PUN STRASTI, STRASTVEN

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 RASKVA[ENA ZEMQA, BLATO

ENGLESKI RE@ISER („ZAQUBQENE @ENE“) POSLOVNA JEDINICA (SKR.) UZVIK U KORIDI U]I [ETAJU]I LOVINA 18. I 28. SLOVO AZBUKE

Sr Gl pski as

@ENA KRAQA LAJA (GR^. MIT.)

TEMPERATURA

UZVIK PRI SKOKU

MESTO U SREMU, KOD BEO^INA

ARGON GLUMAC NEMAWA

@ENA PO[TAR

TAJLAND

MAKAR MALO

UZVIK ^U\EWA (POKR.) 2. I 1. VOKAL

PRUTOVI NA ^OKOTU VINOVE LOZE

SRPSKA BUZDOVAN GLUMICA SA SLIKE

13. I 11. SLOVO AZBUKE

RAZLIKA LOPOVI, NOKTA[I (FIG.) VREDNO- KOJI NIJE FRANCUSBISTAR, STI DEONICE ZAMU]EN ASTATIN KI PISAC ROLAN (FRANC.)

ISTOK ILIJA ODMILA

^UVENI SRPSKI HIRURG, ISIDOR MLAD NEISKUSAN ^OVEK (FIG.) VRTLOG U RECI

UPRAVO, BA[ SLOVO ARAPSKOG PISMA POLITI^AR IZ KONGA ^OMBE OGLA[AVAWE MAGARCA

VRSTA BIQKE PUZAVICE

GVOZDENI SUD POD KOJIM SE PEKU JELA

SRPSKA GLUMICA LI^NA ZAMENICA UZVIK BOLA, JOJ

USISAVAWE TE^NOSTI U SEBE

VOLUMEN TESLA

GLAVNI GRAD GR^KE ENERGIJA

TOPOLA NEPER

BIV[I SRPSKI FUDBALER

28. SLOVO AZBUKE

MATRICA OPIS PUTA ZA (LAT.) ODLIVKE

SENA, SENKA

OPASNA BOLEST, SIDA

28. I 21. SLOVO AZBUKE

ASTATIN

UDUBQEWE U ZIDU (FRANC.)

ISTOK

JAPANSKI GRAD NA OSTRVU HON[U

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2

GRADITEQI VIOLINAIZ KREMONE U OBLIKU VRETENA

BEZBO@NICI (GR^.) KLIN NA RAZBOJU EVR. ZAJED- ZID KOJI NICA ZA DELI PROATOMSKU STORIJU ENERGIJU (MN.)

BIV[A [VEDSKA MINISTARKA, ANA URE\AJI ZA SEPARACIJU UZVIK DOZIVAWA

UJEDIWENE NACIJE (SKR.)

VRAWE ZARADA NA POZAJMQENI NOVAC (MN.)

Sr Gl pski as

MALER

Sr Gl pski as

1 2 3 4 5 6 7

ENERGIJA ITAL. FUDBALSKI SUDIJA, LUI\I

IZLO@BA U ^AST NEKOJ OSOBI PRILI^NO NISKA POVRATNA ZAMENICA VITOMIR ODMILA

STARIJI MA\ARSKI [AHISTA, LASLO PITOMI KESTENI 8. I 21. SLOVO AZBUKE

INDUSTRIJA TEPIHA IVAWICA AMPER

IZAZVATI KOME[AWE POEN IZ SERVISA U TENISU

IZNENADNI NAPAD

ARAPSKI FILOZOF, IBN RU[D

IZLO@ITI DEJSTVU VATRE, OPALITI

KOJI MESTO NA MATERIJAL DEO BIV[I SRPSKA ONAJ PONOVO KOSOVU, [KOLSKOG NEMA^KI ODBOJKREIRA ZA KOD PRIBORA GOLMAN KA[ICA ZA DRAGA[A LO@EWE (MN.) MAJER SA SLIKE KALUPI KOLA^E

VR[ILAC AGRESIJE

POREDAK

RE[ITI LI^NA POHLEPAN SE NE^EGA ZAMENICA

HVATAWE @IVOTIWA STARO, OMATORELO

STANOVNIK KISA^A

VRSTA UGQA

P van sme

UZVIK, POKLIK STARA DR@AVA U AFRICI

DVA ISTA SLOVA KOJE NE [KODI

KRAQEVO

BIQKE KOJE RASTU NA KISEONIK PESKU

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

ALUMINIJUM

GRUPA EMBRIONALNIH ]ELIJA REOMIR

KRAQ STARE JUDEJE LUKSEMBURG DOLINA U [VAJCARSKOJ, POZNATA PO SIRU

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

ELEKTRI^NI (SKR.)

Skandinavka 1: VODORAVNO O, KV, SS, POKLI^, KANATKE, AJME, KEN RASEL, AR, PO[TARKE, OLE, JOKASTA, ULOV, NOKTARO[I, I, T, TAMARA DRAGI^EVI], OP, @UTOKQUNAC, TEK, PAVIT, MOIZ, EVA RAS, UPIJAWE, V, TO, ATINA, ZORAN ANTONIJEVI], ^ Skandinavka 2: VODORAVNO KISA^ANIN, LOV, ATEISTI, AMATI, LIND, [VRAKA, UN, SEPARATORI, PEH, VR, E, OMA@, REKREATOR, SE, KOKS, MAJA OGWENOVI], AGRESOR, MARONI, ITI, PREPAD, ZATALASATI, RED, BLASTODISK, ASA, AVEROES, EMENTAL, EL Ukr{tenica: VODORAVNO HOTEL, KR, GOLUB, OK, TETRAPAK, DR, ASS, POSTULAT, I, NF, SEKTA[I, RA@, GORAN MARKOVI], HRT, KASKATI, IV, OD, LAKTARIJUMI

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Ugostiteqski objekt sa preno}i{tem - Simbol kriptona - Ptica srpskih krajeva, 2. Odbojka{ki klub (skr.) - Vrsta kartonske ambalaè - Doktor (skr.), - 3. Atletski savez Srbije (skr.) - Pretpostavka bez dokaza (matem.) - Sastavni veznik, 4. Nau~na fantastika (skr.) - ^lanovi neke sekte - Vrsta ìtarice, 5. Srpski reìser, 6. Rasa psa - Polako kasati - Francuski glumac i peva~ Montan, 7. Jedan predlog - Ustanove koja sakupqa mleko od dojiqa za ishranu dojen~adi (lat.). USPRAVNO: 1. Velika reka u Kini, 2. Univerzitetski grad u Engleskoj, 3. Oznaka za tonu - Simbol sumpora - Morski greben, 4. Auto-oznaka za Egipat - Jedan predlog - Oznaka za litar, 5. Vrsta materije za ambalaù, 6. Maq, bat (turc.), 7. Koji je u obliku krsta, 8. Zemqoradnica, 9. Onaj koji opravqa pu{ke, 10. Vesla~i na galiji, galija{i, 11. Stara mera za teìnu i zapreminu Gogoqeva pripovetka, 12. Oznaka za litar - Prost broj Simbol urana, 13. Krajwi deo tela, ekstremitet - Srpsko mu{ko ime, 14. Grad u Belgiji - Li~na zamenica.

ZANIMQIVOSTI ALEKSANDAR VELIKI Aleksandar Veliki umro je u Vavilonu 323. godine p.n.e. U skladu sa svojom slavom, preminuli kraq ratnik sme{ten je u zlatni sarkofag i sanduk i na kraju odne{en u Aleksandriju. Wegovo telo je nekoliko godina kasnije preme{teno u mauzolej gde je postalo drevna turisti~ka atrakcija. Julije Cezar i Avgust su mu odali po~ast, a Kaligula je navodno ukrao wegov oklop tokom posete grobu u 1. veku nove ere. Oko 199. godine, rimski car Septimije Sever sakrio je grob i tu mu se gubi svaki trag, a do sada je oko 150 ekspedicija poku{alo da ga prona|e. Ve}ina istra`iva~a veruje da je Aleksandrov grob jo{ uvek negde u Aleksandriji, dok neki veruju da je mo`da preme{ten u Gr~ku, Veneciju, ili na neku drugu lokaciju u Egiptu.

KLEOPATRA

Ubrzo nakon {to je Avgust sa svojim legijama napao Egipat 30. godine p.n.e., zagonetna Kraqica Nila oduzela je sebi `ivot trovawem. Wenoj smrti prethodila je smrt wenog qubavnika, rimskog dr`avnika i vojskovo|e Marka Antonija. Starogr~ki istori~ar, biograf i esejista Plutarh pi{e da je ovo dvoje qubavnika sahraweno u prekrasnoj kraqevskoj grobnici u blizini Aleksandrije i pri~a se tu zavr{ava ostavqaju}i arheolozima veliku zagonetku. Neki veruju da je mauzolej zavr{io na dnu mora nakon zemqotresa koji su pogodili ovu oblast u ~etvrtom i osmom veku i izmenili topografiju Aleksandrije. Drugi tvrde da par mora da je sahrawen u blizini lokaliteta Taposiris

^etvrtak 2020. 29 ^etvrtak 10. 18. decembar novembar 2021. Aleksandar Veliki

Volfgang Amadeus Mocart

Slavne istorijske li~nosti ~iji grobovi nikada nisu otkriveni Neke velike potrage za grobnicama jo{ uvek traju jer su mesta na kojima su sahrawene neke od najpoznatijih istorijskih li~nosti jo{ uvek misterija

Xingis-Kan

Magna, drevnog hrama ispuwenog desetinama grobnica i mumija.

XINGIS-KAN

Ovaj mongolski vo|a osvojio je vi{e teritorija nego bilo ko

u istoriji, ali se vrlo malo zna o tome kako je izgledao, kako je umro i gde je sahrawen. Legenda ka`e da su nakon wegove smrti 1227. godine vojnici ispo{tovali `equ Velikog kana da wegovo mesto ostane tajna

iskasapiv{i svakog ko je video pogrebnu povorku, a zatim su izvr{ili samoubistvo kako bi se zauvek zavetovali na }utawe. Jedna grupa nau~nika tvrdi da su qudi prikrili grob mongolskog vo|e tako {to su pre{li

preko wega sa 10.000 kowa, dok neki pak tvrde da je preko groba preusmerena reka da bi se za{titio od pqa~kawa i skrnavqewa. Istra`iva~i sumwaju da se grob Xingis-kana nalazi u mongolskoj pokrajini Hentij, ali uprkos detaqnoj pretrazi nije prona|eno ni{ta, a ova grobnica je postala najtra`enija nagrada u arheologiji.

VOLFGANG AMADEUS MOCART

Kada je poznati kompozitor preminuo od misteriozne bolesti 1791. godine, wegovo telo sme{teno je u drveni kov~eg i sahraweno u neobeleèni zajedni~ki grob na grobqu Svetog Marka u Be~u. Tu je leàlo nekoliko godina, sve do po~etka 19. veka, kad je, u skladu sa praksom tog vremena, najverovatnije zdrobqeno da bi se napravilo mesta za nove pokojnike, a lokacija gde su zavr{ili posmrtni ostaci ostala je nepoznata. Potencijalni komad Mocartovog tela ponovo se pojavio zahvaquju}i jednom grobaru zaposlenom na grobqu Svetog Marka, koji je tvrdio da je lobawu kompozitora izvadio 1801. godine nakon {to ju je obeleìo metalnom ìcom kad je prvi put sahrawen. Lobawa je 1902. godine predata Me|unarodnoj fondaciji Mocarteum u Salzburgu, ali DNK analize do danas nisu mogle da dokaù da li je zaista pripadala Mocartu. S. G.

Bio je jedini Japanac na Titaniku, a wegova najve}a sramota je {to je preìveo âst, du`nost i sramota su tri osobine koje su ve} vekovima duboko ukorewene u japanskoj kulturi. Pomislite na ratnika samuraja koji je izgubio svoju ~ast. Wu je mogao da povrati samo svojim ìvotom, na dosta brutalan na~in, po~iniv{i harakiri. Ovakav ~in je doìvqen kao herojski na~in umirawa, omogu}avaju}i ratniku da ukloni bilo kakav trag srama koji je mo`da bio povezan sa wegovim imenom Za razliku od zapadnih kultura, gde se mnoga dru{tvena pitawa okre}u oko krivice i mogu se odbaciti putem sudskih postupaka ili putem psihoterapije ili ~ina priznawa sve{teniku, koncept stida nalazi se u samom jezgru japanske kulture i ne moè nestati dok osoba ne uradi ono {to od we o~ekuje zajednica. To o~ekivawe se ~esto sastojalo od drasti~ne mere oduzimawa sopstvenog ìvota. Ove ~iwenice dovode nas do slu~aja Masabumija Hosonoa, ~ija je sramota, u kontekstu wegove rodne kulture, bila da to {to se na{ao na licu mesta u no}i kada je RMS Titanik potonuo. Kako govore podaci, Masabumi je bio jedini Japanac koji se ukrcao na Titanik i sticajem okolnosti je

preìveo ovu, jednu od najve}ih pomorskih tragedija svih vremena. Masabumi Hosono je radio u japanskom ministarstvu saobra}aja i kako je zavr{io sa poslom u Rusiji, rezervisao je kartu drugog reda na brodu iz snova. U Rusiji je imao zadatak da prou~i kako se u ovoj zemqi rukovodi èleznicom, a posle toga je do{ao u Englesku i ukrcao se na Titanik u Sauthemptonu. U no}i kada se desila tragedija, Hosono je ve} bio u svetu snova kada je brod udario u santu leda. Glasno lupawe na vrata kabine ga je trgnulo iz sna i on je brzo istr~ao napoqe. Posada ga je, kao stranca, uputila na neku od niìh paluba broda, koje su bile daleko od ~amaca za spasavawe. Hosonovo zastra{uju}e iskustvo opisa-

no je u pismu koje je napisao za svoju ènu, a u odlomcima, koji su objavqeni u Enciklopediji Titanika, pi{e da u jednom trenutku nije mogao da “razbije ose}awe izuzetnog straha i pusto{ewa”. U svom pismu jo{ navodi da se ve} psihi~ki pripremao za posledwu dah, nadaju}i se da “kao Japanac, ne ostavqa ni{ta sramotno za sobom”. Kao {to je normalno u slu~aju napada panike, i Hosono je traìo izlaz, nadaju}i se da }e se spasiti od ledene vode. U nekom trenutku, jedan od oficira, koji su bili zaduèni za ukrcavawe putnika u ~amce za spasavawe, poviknuo je prestra{enim putnicima da ima jo{ dva mesta. Jedan ~ovek je pojurio u ~amac, ta~no ispred Hosonovih o~iju, a Japanac je iskoristio priliku i zauzeo drugo mesto,

~ime je izbegao smrt. On je zapisao da je u tom trenutku bio o~ajan kada je pomislio da nikada vi{e ne}e videti svoje voqene. Hosono je stigao u Wujork, zajedno sa ostalim preìvelim putnicima i isprva mu se nije poklawalo mnogo pa`we. Uz pomo} prijateqa, stigao je i do svoje domovine, gde su ga novinski natpisi opisivali kao sre}nog Japanca. Hosono je dao izjave i porodi~ne fotografije za nekoliko novina u Japanu, {to ga je u~inilo, na neki na~in, slavnim. Me|utim, stvari su ubrzo krenule nagore, kada su u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama uputili kritike na wegov ra~un. Ar~ibald Grejsi, koji je tako|e preìveo nesre}u na Titaniku, kao putnik u prvoj klasi, nazvao je Japanca slepim putnikom. Japanski mediji su tako|e ubrzo po~eli da ga kritikuju, javno ga osu|uju}i zbog toga {to je uradio - izvukao se, dok su mnogi nestajali u okeanu. Bila su to ~udna vremena, ali stvari su bivale jo{ gore. Hosono je otpu{ten sa svog posla u ministarstvu, a pojavili su se i uxbenici, koji su wegov slu~aj davali kao primer sramnog pona{awa. Profesori su wegovo delo tako|e opisivali kao neeti~no. Hosonou je kasnije vra}en posao, uz obrazloèwe da je bio izuzetno kvalifikovan radnik i nastavio je da radi tamo sve do smrti, 1939. godine. Ipak, sramota je nastavila da ìvi u senci porodi~nog imena. S. G.

SPORT

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 18.

Susret sa drugom iz detiwstva Милош Дегенек и Александар Драгаш на крају утакмице у Парамати

Nakon pune dve godine, ta~nije nakon 763 dana, Sokerusi su pro{le nedeqe odigrali utakmicu pred svojom publikom. Utakmica izme|u Australije i Saudijske Arabije odigrana je u Paramati u sklopu kvalifikacija za predstoje}e Svetsko Prvenstvo u Kataru 2022. Utakmica je odigrana po ki{i u veoma te{kim uslovima, pa su se obe strane morale zadovoqiti remijem - krajwi rezultat je bio 0:0. Sa ovim ishodom Sokerusi su izvukli ‘debqi kraj’ jer su propustili priliku da se pribli`e Arabiji na vrhu tabele, koja je ostala na tri boda prednosti i sada ima 13 ispred Australijekoja ima 10 bodova.To su iskoristili Japanci koji du minimalnom pobedom od 1:0 nad Vijetnamom pri{li na samo bod razlike od Sokerusa.

Noletu dodeqen pehar za rekordni sedmi kraj sezone na poziciji broj 1! Najboqi teniser sveta Novak \okovi} i zvani~no je dobio pehar za zavr{etak sezone na mestu broj 1 ATP liste. Wemu je pehar predat posle prve pobede na zavr{nom turniru u Torinu, gde je savladao Kaspera Ruda rezultatom 7:6(7:4), 6:2. „Najteè u na{em sportu je zavr{iti godinu kao broj jedan. Treba biti konstantan, uspe{an na svim turnirima. Ovo je trofej za moju porodicu, moj tim, zahvalan sam svima“, rekao je Novak na italijanskom. \okovi} je rekordni sedmi put zavr{io godinu na prvom mestu ATP liste. Time je nadma{io u~inak svog idola Pita Samprasa. „Imao sam ~etiri ili pet godina kada je Sampras igrao na Vimbldonu prvi put. Traìo sam reket i odmah sam se zaqubio u tenis. Biti svestan da sada ja drìm rekord, i da sam ispred Pita, to je neverovatno“, dodao je Novak. Novak je na kraju poèleo Italijanima i Mateu Beretiniju brz oporavak i naglasio da Italijani mogu da budu ponosni na svoje igra~e.

SRBI UZ SOKERUSE

Ova utakmica osta}e upam}ena i po tome {to je prva velika internacionalna utakmica otkako su popustile mere restrikcije u Novom Ju`nom Velsu, i ostatku Australije. Uprkos ki{i koja je padala tokom cele ve~eri, ~ak 23,000 navija~a je bodrilo australijsku reprezentaciju na prelepom Benkvest stadionu u Paramati. Narod èqan druèwa i povratka u normalu naprosto je pohrlio da vidi svoje Sokeruse uìvo. Tako su se me}u mnogobrojnom publikom na{lo i mno{tvo Srba, koji su do{li na stadion iz celog Sidneja.

SUSRET NAKON DUGOG NIZA GODINA

Me}u srpskim navija~ima je bio i Aleksandar Draga{, koji je odrastao i i{ao i {kolu sa Milo{em Degenekom, reprezenta-

Школска слика - Драгаш (први с лева) и Дегенек (пети с лева) tivcem Australije i prvotimcem Crvene zvezde.Sam Degenek je u{ao pred kraj utakmice i osigurao Australiji remi svojim sigurnim startovima u zadwoj liniji odbrane. Na kraju me~a usledio je susret dvojice starih drugara, Aleksandra Draga{a i Milo{a Degeneka. Naime, wih dvojica su skupa poha|ali osnovnu {kolu Marsden Rod Park, sada ve} daleke 2004. godine. I u tim ranim de~a~kim danima su igrali fudbala i osvajali fudbalske

turnire. Zbog protokola i restrikcija oko kovid pandemije, sam Degenek je bio spre~en da presko~i ogradu i pozdravi se sa Draga{om onako neposredno, bratski. Ali ni to ih nije spre~ilo da se ipak vide, razmene koju besedu i pozdrave po prvi put nakon mnogo godina. U svakom slu~aju, ova lepa uspomena osta}e u dugom se}awu obojici, sa nadom da }e se susreti ovakve vrste nastaviti kada Degenek i ubudu}e bude gostovao u Sidneju u dresu Sokerusa. S. G.

FEDERER I NADAL "^UPAJU KOSU"! Novak \okovi} re{io da im ni{ta ne ostavi! Novak \okovi} ne samo da je trijumfalno zapo~eo s nastupima na Zavr{nom mastersu u Torinu, ve} je tamo uradio ne{to {to bi moglo da dovede do wegove potpune dominacije u tenisu. Podsetimo, \okovi} je u prvom kolu takmi~ewa po grupama savladao Kaspera Ruda posle zanimqive borbe, i krenuo da istorijski, {esti put do|e do trofeja, ~ime bi se izjedna~io sa aktuelnim rekorderom, Roxerom Federerom. Ali, uradio je jo{ ne{to. Posle emotivnog nastupa zbog rekordne, sedme titule namewene najboqem igra~u u jednoj kalendarskoj godini, govorio je i o samom me~u sa Norve`ninom, a onda dodao slede}e: - Iskreno, nadam se da }u igrati tenis jo{ par godina. Iako je posle pojasnio da "nije mislio na dve godine, ve} na nekoliko" jer "nema odre|eni broj, niti `eli da postavqa sebi granice" po{to "nema razloga da razmi{qa o napu{tawu tenisa", jasno

[TA JE POKAZAO VE^ITI DERBI: Mitrovi} junak, Partizanu treba iskustvo Ko{arka{i Crvene zvezde savladali su Partizan u prvom ovosezonskom ve~itom derbiju rezultatom 71:56, ~ime su pokazali da su trenutno spremnija, uigranija i iskusnija ekipa. Glavni adut u Zvezdinoj pobedi, po ko zna koji put ove sezone, bila je stamena odbrana.

LUKA MITROVI]

Junak pobede bio je Luka Mitrovi} koji ove sezone blista kako u ABA ligi, tako i u Evroligi. Srpski krilni centar je u derbiju upisao 16 poena, sedam skokova i tri asistencije, od kojih je jedna za Nejta Voltersa dodavawem iza le|a bila posebno atraktivna. Mitrovi} je na parketu proveo 24 minuta i proma{io je samo tri {uta. U kqu~nim momentima u tre}oj deonici imao je pogodak uz faul, kojim je Zvezda odbila nalet rivala. Tokom ove sezone je u potpunosti sazreo kao igra~, o ~emu govore i brojke. Na ukupno 17 utakmica bele`i prose~no 10,9 poena, 5,3 skoka i 1,3 asistencije. Uz to je i drugi skaka~ ekipe odmah iza Ogwena Kuzmi}a, a veliki udeo ima i u za{titi reketa.

MLADOST I NEISKUSTVO CRNO-BELIH

je da \okovi} planira da jo{ neko zna~ajnije vreme - bude zna~ajan teniski faktor. A to bi moglo da zna~i da }e da obori maltene "sve `ivo" {to od rekorda jo{ dr`e wegovi najve}i takmaci, Federer i Rafael Nadal. Naime, obojica Novakovih rivala trenutno pauziraju zbog operacija, a i pitawe je kako }e po povratku igrati 40-godi{wi [vajcarac, odnosno Rafa kog mu~i retka bolest kostiju. S wima dvojicom Srbin deli rekord po broju grend slem titula, sva trojica su ih osvojili po 20.

U prilog Partizanu nije i{ao ni podatak da su samo ~etvorica wegovih igra~a nastupala u ve~itim derbijima do sada. Jedan od tih je i Kevin Panter, koji je nekada nosio crveno-beli dres. Sa druge strane, Zvezda ima ~ak devetoricu takvih igra~a, pa je jasno i da je iskustvo prevagnulo na wenu stranu. Na to treba dodati ~iwenicu da @oc u svom timu ima dosta mladih igra~a, poput Jama Madara, Uro{a Trifunovi}a i Alena Smailagi}a, koji tek sazrevaju na velikoj sceni.

RIVALSTVO TEK PO^IWE

Partizan pre me~a sa Zvezdom nije izgubio nijedan me~ u regionalnom {ampionatu, pa je i daqe na vrhu tabele, koji sada deli sa Crvenom zvezdom. Obradovi}u }e izvesno biti potrebno vreme da sve slo`i kako `eli. Rivalstvo izme|u Obradovi}a i Radowi}a }e tokom sezone postajati sve ve}e, kao i apetiti navija~a sa obe strane koji priznaju samo trofeje. N. R.

SPORT

Tadi}: Bilo bi lepo da, posle Ronalda, u Kataru te{imo i Mesija Reprezentativci su stigli u Beograd oko 20 sati i 35 minuta, dan posle velikog uspeha i pobede nad Portugalom u Lisabonu. Tamo je upravo Tadi} u preokretu i trijumfu 2:1, dao prvi gol Srbije u 33. minutu, a onda namestio pogodak Aleksandra Mitrovi}a u 90. „Jeste, to je kqu~no, ali ne treba zaboraviti ni stru~ni {tab i sva ta velika imena koja su u stru~nom {tabu. Sada nam je nebitno protiv koga igramo, ho}emo protiv svih da dominiramo. U pro{losti smo mnogo razmi{qali o drugima, zato je sada pala i velika ekipa napokon“, rekao je Tadi} s osmehom na licu. Istakao je da ga ne zanima previ{e to {to je najboqi asistent kvalifikacija za Mundijal. „Najbitnije je da pobe|ujemo, da su momci sre}ni i zadovoqni. Asistencije su moj za{titni znak, to je i na~in na koji ekipa igra. Kada ekipa igra dobro, onda je i svakom pojedincu lak{e da do|e do izra`aja“, dodao je Tadi}. Nije krio zadovoqstvo ni time {to je za igru Srbije osmi{qen novi izraz – Piksizam, po selektoru Draganu Stojkovi}u Piksiju, a odgovorio je i na

pitawe „da li bi posle Ronalda, bilo dobro da igra~i ute{e i Mesija na Mundijalu“. „Bilo bi lepo… [to ve}i protivnik, to je lep{e“, kratko je prokomentarisao Tadi}. Sa Brazilcima smo igrali na pro{lom Mundijalu u Rusiji i Srbija je tada poraèna sa 2:0, a upravo „seleseao“ su igra~i u nedequ uve~e prièqkivali posle Portugala. Kapiten „Orlova“ kaè da je ekipa i pre tri godine bila dobra, ali napomiwe da je sada ofanzivnija. „Druga~ije je, i u ono vreme smo bili fenomenalni kao grupa i kolektiv, sada smo ofanzivniji. Najbitnije je da idemo na velika takmi~ewa, idemo na drugo uzastopno Svetsko prvenstvo, to mora da postane na{ za{titni znak“, zakqu~io je Tadi}.

Ronaldo, Portugalci, hvala vam na aroganciji i potcewivawu Nisu Portugalci uop{te razmi{qali o scenariju "Srbija pobe|uje u Lisabonu", skupo ih je to ko{talo. Portugalci imaju pravo da se `ale zbog poni{tenog gola Ronaldu u prvoj utakmici, ali kao da su zaboravili kako je Srbija odigrala to drugo poluvreme u Beogradu. Biv{im prvacima Evrope poklonili smo dva gola na Marakani, oba puta je jedan od najni`ih igra~a, Diogo @ota, glavom matirao Orlove, ali smo re{ili i u Lisabonu da podarimo jedan pogodak kiksom Gudeqa. Ipak, kada se sama igra pogleda, Portugalci kao da su zaboravili da smo im parirali i da smo

^etvrtak 2020. 31 ^etvrtak 10. 18. decembar novembar 2021.

SVE O MUNDIJALU U KATARU, NAJÛDNIJEM U ISTORIJI I SRBIJI NA WEMU Srbija je na bajkovit na~in pobedila Portugal u Lisabonu (2:1), pa sad kre}e "operacija Katar". Orlovi su nadigrali Portugalce na Luù i obezbedili Srbiji tre}e mundijalsko u~e{}e posle 2010. i 2018. godine. Uspeh u eri Radomira Anti}a pamti se zbog spektakla na Marakani protiv Rumunije, za Mundijal u Rusiji smo se mu~ili sa Gruzijom na stadionu „Rajko Miti}“, a sada je plasman ostvaren na najteì i najsla|i na~in. Biv{i prvaci Evrope, predvo|eni jednim od najboqih fudbalera svih vremena Kristijanom Ronaldom, pali su na kolena golom Aleksandra Mitrovi}a u 90. minutu. Srbija je zauzela ~elo grupe i izbegla nezgodan bara` koji se igra po novom i komplikovanijem sistemu, ali to je sada ve} glavoboqa Portugalaca. Orlovima preostaje samo da sa~ekaju kompletirawe spiska u~esnika, zatim i `reb.

KADA JE @REB?

@reb se odr`ava 1. aprila 2022. u Dohi. To se poklapa sa 72. kongresom FIFA, koji se u istom gradu odr`ava dan ranije.

Ostaje sada da se kompletira spisak u~esnika, 32 ekipe }e igrati u Kataru, u koji }e oti}i kroz kvalifikacije, bara`e i interkontinentalni bara`.

KADA SE IGRA?

Turnir po~iwe 18. novembra i traje do 18. decembra 2022. godine. Bi}e to prvo zimsko Svetsko prvenstvo, i prvi put }e arapska dr`ava biti doma}in takmi~ewa i prvi put }e se SP igrati na Bliskom istoku. Finale }e se igrati na Dan dr`avnosti Katara. Me|u kvalifikovanim timovima, uz doma}i Katar i Srbiju, tu su jo{ Nema~ka, Danska, Brazil, Francuska, Belgija, Hrvatska, [panija.

GDE SE IGRA?

ih u dobrom delu me~a zapravo nadigrali u prvom susretu. Odlu~ili su da zihera{e i podsetili su upravo na na{u re-

PIKSI SE NIJE ODVAJAO OD ZASTAVE, QUBIO JE I EMOTIVNO POZDRAVIO NAVIJAÊ Dragan Stojkovi} Piksi doìveo je vrhunac trenerske karijere, odveo je Srbiju na Mundijal i to je umeo da obeleì. Najva`nije je bilo Piksiju da posle me~a do|e do zastave, koju je dugo qubio i sa kojom je pozdravqao navija~e Srbije. Simboli~no je obeleìo svoj prvi trenerski Mundijal, kao igra~, u~estvovao je na Svetskom prvenstvu 1990. i 1998. Sada }e taj uspeh ponoviti kao {ef stru~nog {taba, Srbiji je ovo od samostalnosti tre}e Svetsko prvenstvo, posle 2010. i 2018. Piksi je vratio {mek, igru, sportski bezobrazluk, igra~i su sve to prihvatili i rezultat je vi|en u Portugalu. Nikada do sada nismo dobili veliku selekciju, i to na tu|em terenu u kvalifikacijama, pamti se samo podvig protiv Nemaca na Mundijalu, ali smo i to prosuli porazom od Australije. Sada je na Piksiju da krene po novu bajku.

prezentaciju iz duge ere pre Piksija. Kalkulisali su, nisu prezali ni od ~ega na sredini terena, histerisali su kod svakog prekida i kako je vreme odmicalo, nervoza im je samo rasla, {to je kulminiralo na kraju. Nisu uop{te delovali kao ekipa koja ima Mundijal u qepu, iako su tako i najavili sam me~. Bilo je tako u medijima, me|u igra~ima, izme|u redova i kod selektora Fernanda Santo{a, iako se on dr`ao diplomatije, vi{e reda radi. „Uvek je te{ko igrati u Irskoj, ali osvojen bod sve ostavqa u na{im rukama. U nedequ, pred na{im navija~ima i u na{oj ku} i, zape~ati}emo put na Svetsko prvenstvo u Katar! Napred Portugal“, glasila je Ronaldova poruka na Instagramu posle Irske, koja je tako|e nadigrala Portugal. Ni ta irska lekcija, tada bezbolna, nije bila dovoqna. „Zemqu i Portugalce `elimo da obradujemo jo{ jednom i da sti-

Katar }e predstaviti osam stadiona u pet gradova, Doha }e biti centralno mesto za odigravawe me~eva, uz El Vakrah, El Rajan Baju, Lusail i El Haur. Katar je posebnu pa`wu posvetio tehnologiji rashla|ivawa stadiona, kako bi se temperature smawile na 20 stepeni. Nema~ka je prva selekcija koja je obezbedila plasman, usledila je Danska, pa je Brazil onda prvi ju`noameri~ki tim sa vizom za Mundijal. Usledile su promocije Francuske, Belgije, Srbije, [panije, Hrvatske i Engleske. Slede raspleti u ostalim kvalifikacijama, Evropa ima ukupno 13 mesta, Afrika pet, Azija i Ju`na Amerika ~etiri ili pet, Severna, Sredwa Amerika i Karibi imaju tri ili ~etiri mesta, dok Okeanija moè dobiti jedno. Jedna azijska selekcija }e igrati protiv jedne centralnoameri~ke, dok jednu ju`noameri~ku selekciju ~eka bara` protiv okeanijske. Evropski baraì bi}e zavr{eni 29. marta, a igraju se polufinale i finale. Zato je bilo va`no izbe}i ovo doigravawe, koje nam je preko Lige nacija bilo kobno u borbi za posledwe Evropsko prvenstvo. gnemo na Svetsko prvenstvo. Snagom svih Portugalaca }emo sti}i tamo. Ra~unamo na va{u podr{ku. U susret Kataru“, napisao je Ronaldo na dru{tvenim mreàma, a u Katar }e mo`da sti}i, ali zaobilaznim putem. Pre me~a, Ronaldo nije mario za svoju lo{u tradiciju me~eva protiv Srbije, samo jednom u svojih {est utakmica se „razmahao“,

kada je bilo 4:2 na Marakani u mandatu Qubi{e Tumbakovi}a i kada je dao jedan gol. Bio je jednom u qepu Igora Duqaja, nije ga nigde bilo u prvom Piksijevom me~u, u drugom ga je i te kako bilo, ali u kadru posle zavr{nog sudijskog zvi`duka. U o~ajawu, mo`da i kajawu {to se me~u nije pristupilo druga~ije. Hvala mu! N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 18. 11. 2021.

Piksi: Ja od srpske reprezentacije tek o~ekujem najboqe Fudbaleri Srbije napravili su veliki uspeh i na gostovawu Portugaliji uspeli da obezbede u~e{}e na Svetskom prvenstvu u Kataru naredne godine. Veliki deo zasluga, igra~i i navija~i pripisuju Draganu Stojkovi}u Piksiju, selektoru koji je preuzeo reprezentaciju u kqu~nom trenutku. Od momenta kada je Piksi do{ao, fudbaleri kao da su plesali na terenu, a jedan od onih koji se najvi{e istakao po golovima bio je Aleksandar Mitrovi}.

Selektor Dragan Stojkovi} Piksi sa najboqim golgeterom Srbije Aleksandrom Mitrovi}em

Ba{ iz tog razloga mnogo je onim koji su ostali zbuweni kada su videli da je Piksi odlu~io da me~ sa Portugalijom po~ne bez najboqeg strelca u istoriji reprezentacije. „Ja sam mu objasnio vrlo ~isto i iskreno i rekao sam mu da u toj nekoj formaciji u tom nekom sistemu boqe }e biti da ovako po~nemo utakmicu. I rekao sam mu da je prvo poluvreme potpuno nebitno i ne re{ava ni{ta. Da je drugo poluvreme period kada }e se sve re{iti. Ti budi spreman za drugo poluvreme jer }emo tu overiti vizu za Katar. I ispalo je tako“, otkrio je selektor re~i koje je uputio Mitrovi}u. „Na dan utakmice pre ru~ka imali smo {etwu ovde iza hotela u jednom parku i kada smo se vra}ali u hotel razgovarali smo i rekao sam mu ne{to {to je potpuno razumeo i prihvatio naravno moju odluku bez pogovora. Iako je rekao da mo`e i da je spreman“, objasnio je Piksi. Selektor srpskog tima preneo je utiske ekipe dan posle velike borbe i plasmana u Katar. „Mislim da smo ispuweni emotivno. Ovaj rezultat koji se desio je zaista veliki. Pobediti Portugaliju na wihovom terenu je zaista fantasti~no. Ose}am se lepo, ali potpuno smireno. Nema mesta nekoj euforiji niti sam ja tip koji ne{to slavi. U`ivam u ovom suncu i to je to“, rekao je Piksi. Pred utakmicu u Lisabonu reprezentacija Srbije imala je trening, a fudbaleri su ga zavr{ili sa osmesima na licu. Piksi je oktrio {ta je probudilo

takvu atmosferu. „Nisam od trenera koji traè samo disciplinu, naravno uvek mora da bude prisutna. Rekao si im prvo da zapamte jednu poslovicu koja glasi: Sve {to moè{ danas ne ostavqaj za sutra, to se odnosilo na ovu utakmicu. Traìo sam taj pas, igra kratkih pasova, da stojimo u sistemu kako treba. Rekao sam da ta lopta mora da ide pas, pas. pas, pa kada nemaju gde da vrate Rajkovi}u. A onda Rajkovi} uzme pa po~ne da zalama jednog, drugog i tako moè u bolnicu da me otera. Tu je nastao smeh. To su lepe stvari, igra~i koji su pod tenzijom, morate da ih opustite“, prepri~ao je selektor anegdotu. Pred put u Portugaliju, fudbaleri Srbije na ~elu sa selektorom delovali su samouvereno i spremno da naprave podvig, {to i jeste filozofija kojom se Piksi vodi. „Ja sam po prirodi optimista i u ovom poslu mora{ da veruje{ jer verovawe ti daje neku posebnu energiju. Ako ste pesimista i stalno ste u strahu, ako imate neku ko~nicu, kako mislite da budete pobednik? Uspeh dolazi kao nagrada za neki rad, za ne{to u {ta verujete. To se desilo u ovim kvalifikacijama. Nije samo ova utakmica to pokazala mislim da je od prve utakmice pa do ove posledwe vladalo to verovawe“, ispri~ao je Piksi. Tim koji se plasirao u Katar ima iskustva sa velikim reprezentacijama poput Portugalije. Jedan deo igra~a bio je deo ekipe koja je 2013. godine osvojila Evropsko prvenstvo u kategoriji do 19 godina. „Radi se o jako kvalitetnim igra~ima i li~nostima i zaista otkako sam preuzeo ovaj posao nijedan jedini problem nisam imao sa wima. Ta neka hemija izme|u nas je na visokom nivou. Oni su jako talentovani i dolaze u neke godine kada dolaze u igra~ku zrelost. Ja od wih tek o~ekujem najboqe“, istakao je selektor Srbije. Piksi je naveo i da mu je drago {to je gol za pobedu postigao Aleksandar Mitrovi} koji je proma{io penal protiv [kotske. „Meni je drago zbog Mitrovi}a jer mogu da zamislim kako seo ose}ao protiv [kotske. To su veliki stresovi za igra~a, ali ovo je napla}eno sa velikom kamatom, kako za wegovu tako za korist cele Srbije. Kada radite po{teno i kada imate taj odnos prema dresu, dràvnom grbu, himni sve je mogu}e, sve se vra}a u ìvotu“, rekao je Piksi. Da je atmosfera u timu sjajna govori i ~iwenica da se Mitrovi} poneo kao veliki igra~ i prihvatio odluku da ne igra od starta. Piksi to pripisuje dobroj komunikaciji u ekipi. „Opet kaèm, neko od igra~a bi se qutio, rekao bi {to ne igram, vidi ovaj me ne stavqa. Ali zaista ta komunikacija na{a ne samo sa wim nego sa svima je na visokom nivou. Ono {to je najva`nije oni mi veruju, uspeo sam da ih ubedim da mi veruju“, podvukao je Piksi. Kvalifikacije su uspeh, ali ono pravo tek sledi. „Ovo je tek po~etak ne~ega i to sam nedavno rekao da moramo da idemo u Katar. Katar }e biti jedna pozori{na predstava gde moramo da glumimo najboqe mogu}e“, zakqu~io je Dragan Stojkovi}. N. R.

Mitrovi}u, qudino, zasluìo si! Aleksandru Mitrovi}u kao da se ceo svet sru{io kobnog dana kada je [kotska oti{la na svoje prvo Evropsko prvenstvo posle 1996. godine. A, godinu dana kasnije, junak je epskog podviga u Portugalu za plasman na Mundijal u Kataru. Tada je Mitrovi} dobio gorku ulogu tragi~ara zbog proma{enog penala, ali zbog svega {to je ~inio uvek za reprezentaciju, kojoj se davao bezrezervno i kada je u krizi, cela javnost stala je uz wega. Niko ni u ludilu ne bi upro u Mitra, ali je to on samokriti~no uradio sebi i nekada je najteè boriti se sa sobom i svojim demonima. Ti demoni nisu ga dugo progawali, Mitar je procvetao dolaskom Dragana Stojkovi}a Piksija na mesto selektora i pokazao za{to }e prili~no dugo biti najboqi strelac u istoriji na{e reprezentacije. Sa samo 27 godina, Mitrovi} je do{ao do 44 gola na 68 utakmica i pitawe je gde je granica. Gde Mitrovi} bude èleo, a èleo je da taj niz nastavi na novom Svetskom prvenstvu. To je pe~atirao, bez dileme, najdraìm golom karijere. Ako je neko zasluìo da no}nu moru pretvori u san, bio je Mitrovi} i lopta Du{ana Tadi}a, u 90. minutu me~a posledweg kola u Portugalu, bila mu je neodoqiva da uti{a 50.000 navija~a na Luù. Da baci Kristijana Ronalda u o~aj, bara` i vikawe na selektora. Trzajem glavom za 1:2 na semaforu naterao mu je suze na o~i… Samo u ovim kvalifikacijama postigao je ~ak osam pogodaka, ispred wega je jedino Memfis Depaj (Holandija) sa 11 golova, Mitrovi}u uz rame stoje Hari Kejn (Engleska), Robert Levandovski (Poqska) i Eran Zahavi (Izrael). Mitrovi}u je jo{ jednom kroz glavu pro{la {kotska epizoda, bio je to preteàk balast koji je nosio predugo. „Ni{ta, ne znam odakle da po~nem. [to bi se reklo, ‘o}e ~uka da mi stane! Ni{ta, jedna velika pobeda, mislim da smo ostvarili plasman i to sa velikom i debelom ta~kom. Do{li smo ovde da igramo fudbal, bili smo boqi, nadigrali smo Portugal i na kraju zasluèno pobedili. Vratilo se sve i za [kotsku, sa kamatom. Ali, kad si po{ten i kad radi{ vredno, kad si iskren, kad se trudi{, uvek se sve vrati, samo je pitawe vremena. Selektor je verovao u nas, igrali smo sa velikim samopouzdawem. Ne znam {ta bih rekao, presre}ni smo zbog nas, ali i zbog cele nacije, znamo koliko smo sre}e doneli narodu. Ovo je i moje drugo veliko takmi~ewe. Ne mogu da na|em re~i da opi{em sre}u, radost, ponos. Sve je pome{ano, plakao bih i smejao bih se, neverovatan ose}aj“, rekao je Mitrovi}. Taj vrtlog emocija doneo je i trk po Luù u dowem ve{u, Mitar je ogrnut zastavom uìvao u pusto{i stadiona i prisustvu male grupe navija~a koja nije èlela da napu{ta mesto istorije. Zato je taj Mitrov trk bio trijumfalno isterivawe {kotskih demona. Zasluìo je to kao niko drugi.

NADREALNA SCENA U LISABONU:

Kad Japanac vi~e "Samo sloga Srbina spasava!" Srbija se plasirala na Svetsko prvenstvo, pobe|ena je Portugalija usred Lisabona sa 2:1, a delimi~ne zasluge za to ima i jedan Japanac. I to ne bilo koji. A uspeli su to i zbog taktike, i zbog "mentaliteta koji im je usedio selektor Dragan Stojkovi}", a uspeli su i - jer su fizi~ki bili spremni. Za wihovu kondiciju brine - Kacu{ito Kino{i. Japanski stru~wak, kog je Piksi uvrstio u stru~ni {tab reprezentacije Srbije. A Kino{i je umeo da proslavi uspeh u Lisabonu. I te kako. On je na dru{tvenim mre`ama podelio snimak radosti "orlova" na samom terenu stadiona Benfike, a sve za~inio slede}im komentarom: - Hvala Bogu. Samo sloga Srbina spasava. Stvarno sam sve ovo do`iveo u Lisabonu. Sad sledi put u Japan, da to podelim sa porodicom, po~eo je japanski trener na engleskom jeziku, a objavu dovr{io na srpskom: "Vidimo se uskoro. Vidimo se u Kataru".