Srpski glas 19. avgust

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 19. 8.2021. z Year XXX No.2462

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Podr{ka Kolexu Svetog Save iz otaxbine

Ubla`ite nostalgiju na ovim atraktivnim destinacijama

Darodavci iz matice – sna`an vetar u jedra australijskim Srbima

Strana 17

Dah Evrope kroz Australiju

[vajcarsko selo, poqa francuske lavande, bavarsko pivo, italijanska vina, {panske dvorce – sve to mo`ete prona}i i u zemqi kengura

Momo Kapor: Strana 15

Bez ogwi{ta nije bilo unutra{weg mira Ose}aj povratka u rodni grad obele`io me za ~itav `ivot, ka`e Awa [impraga, poslanica u hrvatskom Saboru koja je u javnosti ostala upam}ena kao "devoj~ica iz kolone" koja je be`ala tokom „Oluje”

Ispovest srpskih povratnika u Knin

Strana 11

Kako je nepismeni Srbin postao jedan od najbogatijih Amerikanaca

Mladi u Srbiji konfuzni, polarizovani i apoliti~ni, okrenuti Istoku, ali bi se rado odselili na Zapad

Strana 4

Mladi su protiv vakcinacije i istopolnih brakova, dok podr`avaju slu`ewe vojnog roka, ali i konzumirawe marihuane. Kao i ostali deo na{eg dru{tva, polarizovani su, zbuweni i nesigurni, politika ih zanima, ali ka`u da nemaju za koga da glasaju

Srbi iz celog sveta podr`ali humanitarnu akciju 'Bo`ur za decu Orahovca' Strana 10

Strana 23

Pomo} stigla i iz Australije

2

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 19.

2021.

IZME\U DVA VIKENDA

Vu~i} o Tviteru: Jedva ~ekam da mi iskqu~e nalog, da budem jo{ jedan Tramp Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je, povodom odluke Tvitera da neke medije u Srbiji ozna~i kao one koji sara|uju sa Vladom, ocenio da je tako u stvari re~eno sve najlep{e o tim medijima. „Pa nego sa kim }e da sara|uju? Sa tajkunima, lopovima i kriminalcima? Najnormalnije je da sara|uju sa Vladom“, rekao je Vu~i}.

Vu~i} je dodao da ve}inu tih medija „mi i ne pla}amo kao dr`ava“. „Oni pla}aju Glas Amerike i BBC, ali nisu stavili da su to vladini mediji. Pa {ta je lo{e u tome {to sara|uju sa Vladom. [ta treba da napi{u – sara|ujete sa lopovima i onima koji su opqa~kali Srbiju, kao {to su neki drugi mediji“, rekao je Vu~i}.

Predsednik Srbije smatra da to dovodi do pitawa ko je u stvari cenzor. „I sada vidite da su oni pravi cenzori, tako da jedva ~ekam da mi iskqu~e (Tviter) nalog, da budem jo{ jedan Tramp u svetu, da se poka`e kako je dobro da talibanski portparoli imaju slobodan pristup toj slobodarskoj mre`i, neki bi rekli poslu{ni~koj mre`i. Ja da budem poslu{nik takvima ne}u. ^estitam svim medijima koji se suprotstavqaju poslu{ni~koj mre`i i koji {ire slobodarske te`we i

slobodarske ideje i `elim im mnogo uspeha“, rekao je Vu~i}.

Podsetimo, Tviter je ozna~io zvani~ne naloge Radio televizije Srbije, televizija sa nacionalnom frekvencijom Pink, Prva, B92 i Hepi, novinske agencije Tawug, kao i {tampanih listova Kurir, Informer, Politika i Srpski telegraf kao „medije koji sara|uju sa Vladom Srbije“.

Ministarstvo kulture i informisawa je saop{tilo da je iznena|eno postupkom Tvitera.

Univerzitet u Beogradu prvi put od 2012. nije u 500 najboqih na [angajskoj listi BIA kupuje ure|aje za uni{tavawe Univerzitet u Beogradu ispao je sa liste 500 najboqih univerziteta u ovogodi{wem rangirawu na [angajskoj listi i prvi put od kada se pojavio na toj listi (2012. godine) nalazi se u grupi od 501. do 600 mesta.

Pozicija UB od 2012. do danas se mewala. Od 2013. do 2015. smo bili izme|u 301. i 400. mesta, 2016. i 2017. smo odsko~ili u prvih 300, 2018. je na{ univerzitet zauzeo poziciju izme|u 301. i 400 mesta, a 2019. i 2020. od 401. do 500.

U ovogodi{wem rangirawu je u~estvovalo vi{e od 2.000 visoko{kolskih institucija, a na objavqenoj listi je najboqih 1.000 univerziteta u svetu.

Univerzitet Harvard prvi je na rang listi 19. godinu zaredom. Na drugom mestu je Stanford, na tre}em Univerzitet u Kembrixu. Slede MIT, Berkeli, Prinston, Oksford, Kolumbija, Kalteh i Univerzitet u ^ikagu. [to se ti~e Srbije, osim Beogradskog univerziteta na [angajskoj listi je ponovo plasiran i Univerzitet u Novom Sadu – izme|u 901. i 1000. mesta. On je na toj poziciji bio 2018. i 2019, ali je lane ispao.

Akademsko rangirawe svetskih univerziteta sprovodi {angajski univerzitet \ao Tong od 2003. godine.

Iako je [angajska lista neformalna, stvar je presti`a biti na woj jer obuhvata mawe od ~etiri odsto svetskih univerziteta, a kriterijumi su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istra`iva~i dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), broj visoko citiranih nastavnika/istra`iva~a u okviru odre|ene nau~ne oblasti, broj nau~nih radova objavqenih u ~asopisima Science i Nature, broj nau~nih radova objavqenih u ~asopisima sa Science Citation Index i Social Science Citation Index i akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih.

dokumentacije za 1,6 miliona dinara Bezbednosno-informativna agencija (BIA) planira da kupi deset ure|aja za uni{tavawe dokumentacije se~ewem.

U javnoj nabavci koju je procenila na 1,6 miliona dinara BIA tra`i prodavca ure|aja za uni{tewe papirnih dokumenata i opti~kih medija se~ewem, navodi Nova ekonomija. Zainteresovani privredni subjekti ponude mogu da podnesu do 26. avgusta, a kriterijum za dodelu ugovora bi}e cena.

BIA je u konkursnoj dokumentaciji navela i opis ure|aja, pa je tako potrebno da ure|aj mo`e da jednovremeno se~e minimalno pet listica, da se~e unakrsno, da je {irina prihvata papira na ure|aju minimalno 260 milimetara.

Maksimalni kapacitet kontejnera za prihvat papira treba da bude 100 litara. BIA je kao proizvo|a~a tra`enih ure|aja navela „DAHLE 710“ ili „odgovaraju}e“.

ma {ta mi re~e?!

Zemqa (Srbija) zove predsednika (Vu~i}a)

Vakcinacijom do bezgre{nosti

„Izgleda}e kao spejs {atl za Srbiju i srpske prilike za neki mesec" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, obilaze}i zavr{ne radove u Klini~kom centru Srbije)

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Beograd na (stajskom) |ubretu „Ovo {to se sada doga|a je posledica po`ara na deponiji u Vin~i... Postoji i drugi problem, a to je smrad stajskog |ubriva koji se tako|e danima {iri Beogradom, a sadr`i ove {tetne gasove" (Tatjana Radosavqevi}, pulmolog, o razlozima zaga|ewa u Beogradu)

Va{e pravo da budete (ne)odgovorni OPET! „Budimo odgovorni" (Zavr{ni koncert Sabora truba~a u Gu~i u nedequ uve~e osim gostiju na licu mesta mogli su da prate i gledaoci javnog servisa.

Koncert Gorana Bregovi}a je po slobodnoj proceni pratilo vi{e hiqada u publici zbijenih posetilaca u trenutku kada lekari ka`u da smo ve} u ~etvrtom talasu korone i sa oko 1.000 novozara`enih svakoga dana.

Na programu RTS-a, u uglu ekrana, je uredno stajao natpis Budimo odgovorni)

„Za vakcinaciju odraslih propu{teno je celo leto – struka treba da se bavi tim pitawem da se ne na|emo u istoj situaciji kao pro{le godine.

Gre{iti je qudski, a istrajati u gre{ki je `ivotiwski, da kao veterinar dodam" (Milanko [ekler, veterinar i virusolog)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. 19. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 3

Policija mogla da spre~i bar Kako je \ilas tri likvidacije klana Belivuk zapalio deponiju Policija je, prema navodima iz optu`nice koja je podignuta protiv Veqka Belivuka, Marka Miqkovi}a i 29 pripadnika wihove kriminalne grupe, mogla da spre~i ~ak nekoliko likvidacije tog klana, s obzirom da su se pojedini okrivqeni nalazili pod merema Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u vreme tri ubistva.

Optu`nica Tu`ila{tva za organizovani kriminal (TOK), po svemu sude}i, ne daje odgovore na brojna pitawa, pa i na ono zbog ~ega Ministarstvo unutra{wih poslova (MUP) nije spre~ilo tri likvidacije ako su ve} pojedini ~lanovi kriminalnog klana, u prvoj liniji vo|a grupe Veqko Belivuk, bili na merama bezbednih slu`bi.

Iz podu`e liste dokaza u optu`nici tu`ioca Mladena Nenadi}a navodi se da je Belivuk bio prislu{kivan od septembra pro{le godine, a podsetimo, ~ak tri likvidacije su se dogodila od tog perioda do kraja 2020. godine.

Re~ je o ubistvima Lazara Vuki}evi}a, koji je likvidiran 14. oktobra, zatim Zdravka Radojevi}a 10. novembra, i Milana Qepoje 9. decembra pro{le godine.

Interesantno je da je ~ak i kamera BIA snimila kako Belivukova grupa dovozi posledwu `rtvu, Qepoju u ku}u u Ritopeku, odakle vi{e nikada ne izlazi.

Zbog ~ega su bezbednosne slu`be dopustile da se pred wihovim o~ima dogode brutalne likvidacije, ostalo je nejasno.

Biv{i policajac Milan Dumanovi}, koji je radio u Odeqewu za tajno pra}ewe i dokumentovawe

Pi{e: Ranko Pivqanin

Veqko Belivuk i ku}a u Ritopeku gde su masakrirali brojne "prijateqe" i neprijateqe, a koja je bila pod nadzorom BIA Slu`be za specijalne istra`ne metode pri Upravi kriminalisti~ke policije, ka`e da je neophodno da neko snosi odgovornost iz nadle`ne slu`be za pomenute propuste. „Trebalo bi da neko odgovara, ali je te{ko izvodqivo da }e tako ne{to da se dogodi. Trebalo bi da svi odgovaraju koji su znali {ta se de{ava, a nisu na vreme reagovala“, ka`e Dumanovi}.

Isti~e da i je za delovawe klana Belivuk-Miqkovi} znalo mnogo ranije nego {to se to navodi u optu`nici. „Ono {to ja mogu da potvrdim jeste da je ~itav MUP, a posebno UKP, znao jo{ od 2016. godine {ta radi grupa Veqka Belivuka, i niko nije reagovao. Sve je to vezano za ~iwenicu da je ova grupa imala podr{ku najvi{ih politi~kih funkcionera, na ~elu sa predsednikom Aleksandrom Vu~i}em“, ka`e biv{i policajac i dodaje: „Ipak, imaju}i u vidu sve okolnosti i {ta smo se do`iveli prethodnih godina pod ovim re`imom, te{ko je za o~ekivati

da }e neko da odgovara zbog ovog.

Najpre bi trebalo da odgovara Vu~i}, a zatim i svi drugi ~inioci iz BIA, MUP i ostalih organa“, navodi Dumanovi}.

Podsetimo, optu`nica protiv kriminalnog klana Veqka Belivuka i Marka Miqkovi}a podignuta je nedavno, a grupa se tereti za pet likvidacija: Aleksandra Gligorijevi}a, Gorana Veli~kovi}a, Lazara Vuki}evi}a, Zdravka Radojevi}a i Milana Qepoje.

Izme|u ostalog, terete se i za silovawe mladi}a na stadionu u Humskoj, kao i nelegalno rasturawe droge i oru`ja.

Pripadnici klana Belivuk-Miqkovi} komunicirali su putem {ifrovane komunacije „Skaj“. Upravo najve}i deo dokaza pribavqen je zahvaquju}i evropskim policijima, koje su uspele da razbiju {ifrovanu komunikaciju. U porukama preko „Skaja“ okrivqeni su, prema navodima optu`nice, slali tela izmasakriranih `rtava.

Upravo pomenute fotografije jedan su od glavnih aduta tu`ila{tva protiv pomenute grupe.

Kav~i}: Roditeq se pita koji }e uxbenik da kupi svom detetu Roditeqi su ti koji se pitaju iz kojih }e odobrenih uxbenika u~iti wihova deca, ka`e Aleksandar Kav~i}, profesor na Univerzitetu Karnegi Melon u Pitsburgu koji od januara da nudi besplatne uxbenike za obrazovawe u Srbiji. Nema~ka izdava~ka ku}a Klett je zahtevala od suda da Fondaciji Alek Kav~i} zabrani da postavqa besplatne uxbenike na internet, a Kav~i} ka`e da ne zna da li treba da o~ekuje „nove napade izdava~a“. „Zakon je ve{to napisan od strane stranih izdava~a, ali niko ga ne}e prekr{iti ako se odlu~i za besplatne uxbenike koji su odobreni od strane Ministarstva prosvete“, rekao je Kav~i}.

Ponovio je da ako je ministarstvo uxbenik odobrilo za nastavu, nakon toga treba da se pita roditeq.

“Ako je na{e tr`i{te navodno slobodno, onda bira onaj koji kupuje. Ne mo`ete re}i da roditeq nije stru~an, roditeq svaki sa svojim detetom u~i iz tih istih uxbenika, kazao je on.

Ka`e da zna da postoji otpor pojedinih nastavnika i direktora, ali da to „ne zna~i da treba da se odreknemo onoga {to je qudsko pravo“, isti~u}i da je besplatno obrazovawe garantovano Ustavom.

Govore}i o tome {ta se de{ava ako |aci imaju razli~ite uxbenike, Kav~i} ka`e da je nastavnik taj koji treba da prati plan i program, i da mo`e da predaje i bez uxbenika, koji je „pomo}no nastavno sredstvo i nije obavezan“.

“Svaki nastavnik mo`e da predaje sa svakim uxbenikom“, rekao je Kav~i}.

Izdava~ka ku}a Klett je zahtevala od suda da Fon-

daciji Alek Kav~i} zabrani da postavqa besplatne uxbenike na internet, a Kav~i} ka`e da ne zna da li treba da o~ekuje „nove napade izdava~a“.

“Ja znam samo da oni napadaju, mo`da je to wihovo pravo, ali ti napadi su toliko jalovi… Ja imam {est tu`bi protiv sebe. Opasni kriminalci u Srbiji nemaju nijednu, ili imaju jednu. Da li je krivi~no delo dati u ruke besplatno nekom |aku Pitagorinu teoremu ili Vukovu azbuku”, pita on i isti~e da je „besplatan uxbenik Ustavom zagarantovan svakom“.

Upitan da li misli da postoje dogovori pojedinih direktora {kola ili nastavnika sa izdava~ima, odgovara – „naravno“.

Na pitawe za{to |aci moraju svake godine da imaju nove uxbenike i za{to nema vi{e preuzimawa uxbenika od starijih u~enika, Kav~i} ka`e – „kao da je u pitawu zavera“.

Navodno su ti uxbenici od pre pet godina toliko zastareli, promenila se azbuka, pa svakih pet ili desetak godina mora novi bukvar, ironi~no prime}uje on i dodaje da to „ne rade ni na Zapadu“, gde je „navodno bastion kapitalizma“.

“To je {ema u kojoj se beskrupulozno isisava novac roditeqa u Srbiji. Na `alost, sav taj novac i profit ovih svih godina ide u inostranstvo”, rekao je Kav~i}.

Ima neka fotografija sa ove zlosre}ne deponije u Vin~i na kojoj se u samom grotlu sme}a vide dva ~oveka za koje forenzika SNS-a tvrdi da su vinovnici po`ara, ali to su, zapravo, bili poslanici ove partije Srbislav Filipovi} i Neboj{a Bakarec na tajnom zadatku. Odabrani su, izme|u ostalog, zato {to se savr{eno i do neprepoznatqivosti uklapaju u pejsa`, pa nisu morali da se maskiraju, a bili su u specijalnoj misiji otkrivawa subverzivnih elemenata koji su podmetali po`ar na tom oglednom dobru na{e uznapredovale ekolo{ke svesti.

Osim da se Beograd podavi u dimu i smradu, ~ime bi se napakostilo najboqoj vlasti u istoriji Srbije, pakleni plan du{mana bio je da vatra zaobilaznim putem stigne do Jajinaca i zahvati podrum sa vinom aktuelnog najve}eg sina na{eg naroda i to u trenutku dok on dr`i dodatnu nastavu iz somelijerstva i enologije Bo{ku Obradovi}u i Sa{i Radulovi}u. Jo{ jedan atentat, dakle.

Prvi izve{taj napredwa~kih {erloka sa lica mesta je stigao u Filipovi}evoj depe{i koja bila u formi pitawa i odgovora: „Da li je \ilas podmetnuo po`ar u Vin~i? To je vrlo mogu}e i nemam dilemu da je on ludak kome bi i to palo na pamet sa vojskom huligana kojom upravqa. Tako ne{to je mogu}e da je uradio, jer wemu samo nesre}a i haos odgovaraju. Sve {to je razvoj i napredak wemu nije dobro. Zlo“. Drugi izve{taj, ispisan rukom agenta Bakareca, razbio je svaku dilemu i on u wemu {kolskim primerom indukcije razotkriva mra~nu |ilasovsku piromansku zaveru protiv sme}a, op{teg napretka i, naravno, protiv podruma u Jajincima.

Pa ka`e: „Napali su i zapalili Skup{tinu Srbije i RTS, 2000. i 2020. Napali su i zapalili zgradu SPS i policije u Majke Jevrosime, 2000. godine. Onda uop{te ne ~udi da su zapalili i deponiju u Vin~i! Vatra hoda sa wima! Piromani!“ Over!

Daqe slawe depe{a spre~ili su skupqa~i sekundarnih sirovina koji su, bockaju}i onim {ilima po sme}u, iznabadali i tajne agente. Prvi je kao oparen – {to je bilo podrazumevaju}e stawe s obzirom na \ilasov piromanski u~inak – sko~io Neboj{a i vrisnuo: – Ja sam Bakarec! „Ako si bakar, }e te uzmemo, to je kurentna roba“, rekao je sekundarac i strpao ga u prikolicu. Za wim je u istu usko~io i Filipovi}. Na `alost, skupqa~i se nisu ovajdili, jer nisu znali da voze ve} recikliranu robu.

Sme{no? Nije sme{no, ludo je do stadijuma koji je svetlosnim godinama razdvojen od zdravog razuma i izmi~e svakom racionalnom obja{wewu osim onom da ovaj re`im, sa pripadaju}im mu iznogudima, `ivi terminalnu fazu poreme}enosti i izopa~enosti u kojoj ne{to suvislo i normalno sa wihove strane postaje incident, dok je nenormalnost podrazumevaju}e stawe stvari. Zato je u takvom ambijentu i{~a{enosti, maloumnosti i pokvarenosti mogu}e smisliti i plasirati pri~u kako nekada{wi gradona~elnik i sada{wi opozicioni lider organizuje paqewe gradske deponije da bi naudio vlastima.

I ni{ta logi~nije nego da ~ovek koji je „uslikao“ Mariniku Tepi} sa Veqkom Belivukom koriste}i, do zla boga, providnu fotomonta`u, „uhvati“ na delu i Dragana \ilasa kako pali deponiju u Vin~i uz pomo} Dobrice Veselinovi}a iz organizacije „Ne davimo Beograd“.

I nije vi{e pitawe da li su ti izvitopereni mozgovi, ako se masa unutar tih lobawa mozgom mo`e zvati, u stawu da osmisle jednu ovakvu imbecilnost – ne jednom smo videli da jesu, nego se vaqa zapitati kome je to nameweno i ko }e se na tu pri~u „primiti“? Dolazimo do pora`avaju}eg odgovora: ima recipijenata. Jer, ako su progutali mantru kako je \ilas, godinama promovisan u najbli`eg sataninog ro|aka, ukrao famoznih 619 miliona evra, za{to ne bi poverovali da ide okolo sa kantama benzina i {ibicama i pali deponije.

Napredwa~ka propagandna ma{inerija je lobotomisala svoje podanike do stadijuma samoponi{tewa i potpune atrofije kriti~ke misli da im se i najordinarnija stupidarija mo`e podmetnuti i prodati.

Armija qudi ispranih mozgova pretvorena je u zamor~i}e gebelsovskih umova i to je zlo~in, daleko ve}i i pogubniji od kra|a i prekra|a, rasprodaje resursa, bratimqewa dr`ave i mafije, potpisivawa {tetnih sporazuma ili tajne trgovine oko Kosova. Te qude je gotovo nemogu}e resetovati i vratiti u realnost, oni su platili i pla}aju stra{nu cenu te nametnute vere i postali su glavni kupci rogova koji im se prodaju kao sve}e i onih mu{kih atributa koje napredwa~ki mr~idajzing dr`i pod firmom bubrega. @ivotare kao avatari sopstvenog potrtog bi}a i idealni putnici strana~kih autobusa koji koldare ovom zemqom i razvoze ih kao mitinga{ki kvorum i mizanscen kimxongunovske promocije ovda{weg vo|e.

E, za wih takve je patentirana i u promet pu{tena budala{tina o \ilasu piromanu na koga treba preusmeriti srxbu, bes i mr`wu.

Super vam je fora, nego {to ne gasite i ne re{ite vi{e tu deponiju, kreteni? Da ste mi sino}, dok je naseqe tonulo u dim, a smrad nadirao kroz prozore, bili negde blizu ta~no bih vas polio benzinom i zapalio, a kakvi ste verovatno vas ni vatra ne}e. Vaqda }e vas jednom voda odneti.

4

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 19.

2021.

SRPSKA POSLA

Mladi u Srbiji konfuzni, polarizovani i apoliti~ni, okrenuti Istoku, ali bi se rado odselili na Zapad Mladi su protiv vakcinacije, delomi~no i istospolnih brakova, dok podr`avaju slu`ewe vojnog roka, ali i konzumirawe maruhuane. Kao i ostali deo na{eg dru{tva, polarizovani su, zbuweni i nesigurni, politika ih zanima, ali ka`u da nemaju za koga da glasaju.

Rezultati su ovo istra`ivawa o stavovima mladih u Srbiji, koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije me|u 1400 ispitanika od 15 do 30 godine starosti. "Alternativni izve{taj o polo`aju i potrebama mladih u Srbiji 2021" potvrdio je ono {to smo sa brigom slutili.

Mladi su nam protiv vakcinacije. Wih samo 14,2 odsto je primilo vakcinu, ne}e da je primi 53,7 odsto, a 32,1 odsto najavquje da }e se u budu}nosti vakcinisati.

- Dosta je la`nih vesti o tome da }e uticati negativno na reproduktivno zdravqe `ena, ko zna {ta je u wima, nedovoqno je vremena da se vakcine razvijaju, nismo sigurni kakav je sadr`aj u vakcinama, {ta nam se podvaquje. I ovo me|usobno nepriznavawe vakcina, odnosno nemogu}nost putovawa sa nekim vakcinama u odre|ene zemqe, sve je to uzrokovalo da mladi ne znaju da li }e biti zdravi ako se vakcini{u rekla je Miqana Peji} generalna sekretarka KOMS-a.

Oko 39 odsto podr`ava ~lanstvo u EU, a malo vi{e od polovine favorizuje Istok u odnosu na Zapad. Od svih ponu|enih institucija najvi{e veruju u vojsku, a od li~nosti najvi{e veruju u patrijarha SPC. Vra}awe vojnog roka podr`ava 46 odsto mladih koji se ve}inom protive legalizaciji istopolnih brakova, dok istovremeno 49 odsto podr`ava legalizaciju marihuane.

- Pod pretpostavkom da je metodologija istra`ivawa adekvatna, a rezultati pouzdani, mo`e se zakqu~iti da je omladina u Srbiji konzervativna. Zabriwavaju}e je mnogo onih koji najve}e poverewe imaju u institucije koje ne gaje dijalog i toleranciju, nego nare|ewa i dogme. Pojedini

@IVETI

U SRBIJI  Jedan ministar je izvr{io te{ku kra|u.

I time dokazao da je ~ovek kome ni{ta nije te{ko. konfuzni stavovi mogu da budu posledica nedostatka informacija. U Srbiji ve} dugo vlada tabloidnost, medijska izme{anost istine s la`ima i poluistinama, mitovi se predstavqaju kao realnost, sve to mo`e da zbuni mlade – rekao je sociolog Ivan @ivkov.

JAK LIDER, ALI DEMOKRATIJA Za razliku od jasnog antivakserskog stava, na poqu politike mladi su podeqeni. Wih 49 odsto misli da zemqi treba jak lider, {to je pad u odnosu na prethodne godine. Sa druge strane, 44 odsto smatra da je najboqi oblik vladavine demokratija. Zainteresovani su za odre|ene politi~ke teme, ali ve}ina misli da ne mo`e da uti~e na politi~ke procese i 47 odsto ka`e da nemaju za koga da glasaju. @ivkov smatra da to {to je polovina mladih sklona autoritarnosti znak da se uspe{no reprodukuje i na wih prenosi matrica razmi{qawa koja je na ovim prostorima oduvek bila dominantna kod starijih. „Be`i se od slobode i odgovornosti, tra`i se vo|a iza kojeg se mo`e sakriti, koji }e da re{ava probleme, ali i da bude jedini krivac za neuspehe. Druga polovina `eli demokratiju, ali prepoznaje da we u praksi nema, otud malodu{nost i beg u politi~ku apstinenciju“, smatra on.

Istra`ivawe je pokazalo da bi se 50 odsto mladih odselilo iz Srbije (25 odsto ispitanih ima u planu, a 25 odsto bi se odselilo, ali jo{ nisu zapo~eli plani-

rawe), dok 39 odsto ne planira, ali ne iskqu~uje mogu}nost odlaska. Kada su u pitawu razlozi odlaska, 31,7 odsto mladih ka`e zbog dostojanstvenijeg `ivota, a 24 odsto zbog vi{eg `ivotnog standarda. Na pitawe gde bi se preselili, na prvom mestu `eqa jesu zemqe Zapadne Evrope 62,6 odsto, a zatim Amerika 12,6 odsto slu~ajeva. ^AK 58 ODSTO MLADIH NE ZARA\UJE Oko 18 odsto mladih ima zaradu ve}u od prose~ne plate u Srbiji, 22 odsto ima zaradu mawu od prose~ne, a ~ak 58,4 odsto uop{te ne zara|uje. Porastao je i procenat mladih koji smatraju da je jedan od najve}ih problema mladih mali uticaj na dono{ewe odluka 56,7 odsto. ^ak 80 odsto mladih ka`e da ne postoji politi~ar/ka kome veruju.

- Vidim zabriwavaju}i trend u ovom izve{taju u odnosu na prethodne godine, gde se demokratija sve mawe ceni, podr{ka evropskim integracijama opada, i generalno sve te teme na kojima opstaje konzervativna struja u Evropi su kod mladih vrlo popularne, to da vi{e od polovine ne}e da se vakcini{e… – izjavio je Ivan \uri} direktor Inicijative mladih za qudska prava u Srbiji.

Mladi najvi{e gledaju filmske i dokumentarne kanale, a od pojedina~nih kanala, najvi{e gledaju javni servis (RTS) i N1. ^etiri petine mladih smatra da ume da prepozna la`nu vest.

M. T.

 Toliko svi la`u da ne znam kome da verujem.  U zemqama u kojima nemamo ambasadore najboqe smo predstavqeni.  Svetski mediji su pod oznakom "hitno" preneli da se u Srbiji danas ni{ta epohalno nije desilo...  Uspomene sa ovogodi{weg letovawa: {koqka, magnet, delta soj kovida 19...  Umislio je da je Bog. Bo`e budale!  Glad je najboqa kad preno}i.

 Imam kontinuitet u pucawu.

Nekada sam pucao od zdravqa, danas pucam po {avovima…  Nekima zaga|ewe ne smeta jer im je zapu{en nos, a ostalima jer su im zapu{ena usta.  [erif probu{io Zvezdu...  Prelivawe iz dr`avne kase u privatne xepove najve}i je sliv u Srbiji.  Od pre~i{}iva~a vazduha imamo samo televizore...  Jedan politi~ar gleda zlatnu medaqu na grudima {ampiona, pa moli: - Daj jedan krug!  Skup{tinska govornica je kao Mont Everest.

Lak{e se popeti nego si}i.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ako `eli{ da kora~a{ brzo, kora~aj sam.

Ako `eli{ da stigne{ daleko kora~aj s nekim" „Ko niza{ta na svetu nije sposoban, taj uvek ismejava druge“ „[to ne postigne{ vikom, posti}i }e{ }utawem“ Narodne poslovice

„Ka`u da se ~itava tajna kako da produ`imo svoj `ivot, sastoji u tome: da ga sami ne skra}ujemo“ Qubivoje R{umovi}

„Kako je divna snaga suza i kako jasne postaju na{e vizije kada potok suza razbistri na{a ose}awa“ Mihajlo Pupin

TEMA NEDEQE

NOVA TRAGEDIJA I HAOS:

Amerika dovodi svet u pat poziciju Talibani su preuzeli vlast u Kabulu i najavili da }e uskoro proglasiti Islamski Emirat Avganistana. Iako britanski premijer Boris Xonson poru~uje da niko ne bi trebalo da bilateralno prizna talibane na ~elu avganistanske vlade, pitawe je da li su Amerikanci doveli me|unarodnu zajednicu u pat poziciju i situaciju da }e to ipak morati da u~ini?

Prema re~ima biv{eg jugoslovenskog {efa diplomatije i nekada{weg ambasadora u Ujediwenim nacijama Vladislava Jovanovi}a, naglim povla~ewem ameri~kih vojnika ostavqen je prostor za nepredvi|ene stvari koje su se, kako vidimo, i dogodile. Amerika je, ka`e, svuda gde je vodila ratove iza sebe ostavqala tragediju i haos, pa u tom smislu stawe u Avganistanu nije iznena|ewe.

AMERIKA DOVODI SVET U PAT POZICIJU „Pobeda talibana je ~iwenica, a ~iwenice se u politici vrednuju i na kraju prihvataju. One nisu nikada proizvod qubavi ili `eqenih ishoda, ali jesu konstatacija fakti~kog stawa i odnosa snaga u nekoj zemqi ili regionu. U Avganistanu su, na `alost, talibani odneli prevagu i to ne samo u vojnom smislu, ve} je to i odraz narodnog raspolo`ewa jer su muwevito, za samo nedequ ili dve dana, gotovo bez borbe, postali gospodari Avganistana. Drugo je pitawe ho}e li to neke zemqe prihvatiti ili ne. Mnoge verovatno ne}e, ali }e realpolitika morati da prevlada, a ona je suprotna onome {to britanski premijer Xonson predla`e, da se talibanska vlast ignori{e“, prime}uje Jovanovi}.

On napomiwe da se jo{ nije desilo da niko ne prizna neku vlast koja je do{la voqom stanovni{tva, odnosno uz pre}utni ili direktni pristanak tamno{weg stanovni{tva, te da se ta ~iwenica ne mo`e ignorisati, ~ak ni u ime demokratije. „Verovatno da }e prevladati ose}aj odgovornosti za novu stvarnost u Avganistanu, bez obzira na to ko je za to kriv, mada su Amerikanci i wihovi saveznici sigurno najvi{e krivi. Mora}e, dakle, da se konstatuje realnost i mogu}e je da }e se uspostaviti prvi kontakti Ujediwenih nacija sa novom vla{}u, da to bude osnova za postepeno ili trenutno prihvatawe nove vlasti u Avganistanu od strane svetske zajednice“, ocewuje Jovanovi}.

NEUSPE[NA OPERACIJA ZAPADA Diplomata u penziji Zoran Milivojevi} veruje da zaprepa{}uju}a brzina kojom su talibani preuzeli kontrolu u Avganistanu pokazuje da je dosada{wi politi~ki sistem u toj zemqi bio nekvalitetan, i da se zasnivao iskqu~ivo na stranoj podr{ci i sili.

^etvrtak 10. 19. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 5

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

„Pokazalo se i da je cela ta dvodecenijska operacija Zapada, odnosno Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i NATO-a, bila potpuno neuspe{na, jer nisu ta~ne ocene da su Amerikanci tamo bili samo da bi spre~ili terorizam. Te ocene su iznete u funkciji osloba|awa Amerike od odgovornosti, iako je poznato da su *važe uslovi oni svih ovih dvadeset godina poku{avali da tamo uspostave jedan politi~ki sistem. Me|utim, jo{ jednom vidimo da je BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate taj koncert nametawa sistema i stvarawa naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au demokratija neuspe{an i to bi trebalo da bude za nauk. Kada je re~ o re`imu taZa više informacija kontaktirajte nas: libana, mislim da prvo treba videti {ta Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au }e ta vlast da ka`e. Oni su u prvoj poru68 Moore St Liverpool NSW 2170 ci rekli da `ele mir sa svojim susedima, SInce 1994 Mon - Fri: 9-17h pa mislim da prvo treba videti kakva je ta vlast i {ta }e ona da donese“, smatra Milivojevi}. na koji to ~ine Amerika i neke ~lanice AMERI^KI HAOS Povodom poruke britanskog premijera NATO-a. U svakom slu~aju, sada je vreme Haos koji su Amerikanci ostavili u da talibansku vlast dr`ave ne treda se tamo uspostavi mir i sta- Avganistanu nije jedini problem koji su ba da priznaju na bilateralnom bilnost. [to se ti~e unu- prouzrokovali. Biv{i ambasador u UN nivou, na{ sagovornik ka`e tra{weg ustrojstva to je Vladislav Jovanovi} je mi{qewa da Amerika je da je neprihvatqivo da unutra{wa stvar, ali }e }e Savet bezbednosti Ujediwenih nacija neko celom svetu name}e efekati tog ustrojstva na dnevni red morati da stavi i ~iwesvuda gde je vodila nicu da Amerika tra`i sme{taj za svoje ratove iza sebe ostavqala saradnike koji be`e iz Avganistana. „Ve} se govori o dogovoru sa Albanitragediju i haos, pa u tom jom i Kosovom da oni tamo budu sme{tesmislu stawe ni, navodno privremeno, dok Amerika u Avganistanu nije wihovo pitawe kona~no ne re{i. Me|utim, Rezolucija 1244 SB UN ne predvi|a iznena|ewe dolazak bilo kakvih stranih qudi na teritoriju Kosova, a jo{ mawe ovla{}uje ameri~ku bazu Bondstil, koja je tamo u okviru KFOR-a, da bude prihvatili{te za raznorazne ameri~ke saveznike {irom sveta, da ih razme{taju na Kosovu na neodre|eno vreme, sa ko zna kakvim mogu}im posledicama. Tako da }e, po mom mi{qewu, SB UN morati i o tome da porazgovara“, smatra Vladislav Jovanovi}.

On podse}a da je Kosovo, po Rezoluciji 1244, formalno pod suverenitetom Srbije i da se ona tu mora pitati. „Jo{ vi{e se mora pitati Savet bezbednosti koji bi morao da prozove Ameriku za to da ne mo`e jednostrano, kako treba da se pona{a i da je sasvim na spoqnom planu biti kriterijum kako protivno duhu i slovu rezolucije da na jasno da, ukoliko se talibanska vlast se prema toj vlasti odnositi“, smatra Kosovo dovodi neke strane dr`avqane, opredeli za koncept koji bi bio na liniji Milivojevi}. pogotovo iz tako jednog osetqivog poIslamske dr`ave i radikalnog fundaNa pitawe da li bi ga iznenadilo da dru~ja kao {to je, do ju~e, bio Avganistan, mentalizma, ona ne mo`e biti me|unarod- Amerika, u nekom trenutku, prizna tali- jer u ovom trenutku nema odgovora na pino prihva}ena. bansku vlast u Kabulu, na{ sagovornik tawe da li bi neki od tih qudi mogli „Me|utim, druga je stvar ako je to ka`e da to ne bi iskqu~io. biti pretwa za bezbednost“, zakqu~uje vlast koja ima neke elemente {erijat„Znamo kako se rat u Vijetnamu za- iskusni diplomata. skog prava, ali koja ne dovodi u pitawe vr{io i koliko je odneo `rtava, pa su Centralna vlast u Kabulu potpisala mir, stabilnost i bezbednost, koja ho}e i SAD i Vijetnam danas u dobrim odnosima. je u nedequ kapitulaciju i mirno premo`e da sara|uje. Pitawe priznawa je u Amerikanci se rukovode pragmatizmom i dala vlast predstavnicima talibana, nadle`nosti dr`ava i svaka }e dr`ava iskqu~ivo sopstvenim politi~kim inte- a predsednik A{raf Gani napustio je proceniti da li mo`e i u kojoj meri da resima, a ne nekim standardima, normama dr`avu. Ovim potezom okon~ana je dvasara|uje sa novim vlastima u Avganista- ili principima, pa ukoliko bi ta vlast desetogodi{wa vladavina avganistannu. Mi ve} vidimo da neke druge dr`ave bila u funkciji wihovih interesa ne ske vlasti, potpomognute Sjediwenim imaju druga~iji pristup od zapadnih ze- iskqu~ujem da ih priznaju, bez obzira na Ameri~kim Dr`avama. maqa i da ne napu{taju Kabul na na~in sve {to se desilo“, isti~e Milivojevi}.

R. N.

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

1950 www.beoexport.com.au

6

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 19.

2021.

u LI^NOST U @I@I

FILIP FILIPOVI]

Vo|a za primer Kapiten, lider, stare{ina, prvi me|u jednakima… ne mo`e biti svako, jer ni kada je sve divno i bajno, nije lako voditi tim, a kamoli preuzeti odgovornost ako je gusto, govoriti u ime svih ostalih, stati im u za{titu, dozivati pameti kada je potrebno… a Filip Filipovi} je bio sve to od trenutka kada mu je @ivko Goci} prepustio reprezentativnu „palicu“ posle Olimpijskih igara u Rio de @eneiru 2016. godine.

I vi{e od toga, jer je skoro dva metra visoki Beogra|anin, o{trog {uta, pogleda i re~i ~esto „lomio“ rezultat ili direktno donosio va`ne pobede, plasmane, trofeje… nacionalnoj ekipi, pa nema ni~eg prirodnijeg od toga {to je i iz Tokija odneo titulu najkorisnijeg igra~a turnira.

Kao na Igrama u Riju, na Svetskom prvenstvu 2011. i {ampionatu Evrope 2018. ili u Svetskoj ligi 2019. godine.

Gol~ina sa pola bazena za potapawe {panske „podmornice“ u veoma dramati~nom polufinalu tek zavr{enih Igara samo je jedan od opipqivih dokaza {ampionski hrabrog i ambicioznog karaktera vlasnika ~etiri LEN na-

Skoro dva metra visoki Beogra|anin, o{trog {uta, pogleda i re~i ~esto „lomio“ rezultat ili direktno donosio va`ne pobede, plasmane, trofeje… nacionalnoj ekipi, pa nema ni~eg prirodnijeg od toga {to je i iz Tokija odneo titulu najkorisnijeg igra~a turnira grade za vaterpolistu sezone i dva priznawa FINA tog tipa na planetarnom nivou.

I simboli~no zatvarawe wegovog posledweg olimpijskog ciklusa u karijeri, po{to je wegov udarac sa pet metara pre tri leta re{io ve~iti derbi sa Hrvatskom u finalu SL i omogu}io Srbiji odbranu OI titule.

Otkada ga je pokojni Nenad Manojlovi}, kao 16-godi{waka, bacio u seniorsku „vatru“ na EP u Krawu 2003. godine, Fi}a je pomerao granice.

Izazivao pa`wu, tako|e. I plovio ka zvezdanim visinama, bez obzira na usputna isku{ewa kao {to su prelom vilice, saobra}ajna nesre}a na skuteru i sva|a sa nekada{wim klupskim trenerom Dejanom Udovi~i}em u vreme dok je rastao i sazrevao u wegovom Partizanu. Uvek, u vodi i na suvom, stavqaju}i kolektiv ispred sebe.

Da li u italijanskom Pro Reku, u ~ijoj kapici je podigao 22 razli~ita pobedni~ka pehara, da li u kragujeva~kom Radni~kom (1) i ma|arskom Solnoku (2), levoruki bombarder je bez trunke la`ne skromnosti isticao da ne bi nikada postao to {to jeste da iza sebe nema saborce, trenere, selektore….

Roditeqe, dve sestre, biv{u Zvezdinu odbojka{icu Sawu Hanu{i} za suprugu i sina tako|e.

Beogradski lokalpatriota, zdrave qubavi prema svojoj dr`avi i naciji, ~ak ni u trenucima najve}eg profesionalnog slavqa nije propu{tao da istakne ulogu mirne porodi~ne zale|ine, jer bez wenog razumevawa i podr{ke ne bi stigao da zadu`i srpski sport sa rekordne 34 medaqe sa reprezentacijom. I, jo{, paralelno s tim diplomira na Fakultetu organizacionih nauka u na{oj prestonici.

N. R.

INTERVJU NEDEQE

ZDRAVKO PONO[, biv{i na~elnik General{taba Vojske Srbije

Belivukova grupa operativno je bila pot~iwena samom vrhu vlasti u Srbiji Urgentno hap{ewe kriminalne grupe Veqka Belivuka izgleda kao kontrola {tete. Pitawe je koliko dugo bi jo{ policija posmatrala ku}u u Ritopeku u koju se ulazi, ali ne izlazi, da FBI nije sru{io aplikaciju Skaj. Pitawe od milion dolara je ko je iz vlasti koristio Skaj telefon. Onaj ko ima odgovor na to pitawe, mnogo zna i mnogo mo`e sa takvom kartom u ruci, ka`e biv{i na~elnik General{taba Vojske Srbije Zdravko Pono{. n Po ~emu to zakqu~ujete?

- ^udna je koincidencija sa datumima u februaru i martu ove godine, nakon {to je Belivuk uhap{en i kada je Aleksandar Vu~i} odr`ao dramati~nu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, a nakon {to je FBI podigao optu`nicu protiv direktora Skaj Global i kada su po~ela hap{ewa u Belgiji. Jo{ interesantnija je Vu~i}eva pri~a da mu je neka evropska slu`ba pomogla da skine inkrimini{u}i sadr`aj sa Skaj telefona pripadnika Belivukove grupe po{to su uhap{eni, imaju}i u vidu da se sadr`aji komunikacije ina~e automatski samouni{tavaju na tim telefonima. Pre bi se reklo da je nekoga stra{no zabrinula spoznaja da je FBI sa partnerima pratio Skaj komunikacije. n I onda?

- Nakon {to je u martu operacija FBI prakti~no kompromitovala Skaj komunikaciju, pun zamah u kriminalnim krugovima dobilo je kori{}ewe komunikacione platforme ANOM, koju je 2019. godine FBI podmetnuo kao za{ti}enu, a u stvari je u potpunosti kontrolisao.

Rezultat je bio impresivan, takav da je ve} u junu bilo dovoqno materijala da krenu hap{ewa {irom sveta. Ta platforma imala je korisnike i u Srbiji, a FBI tvrdi da je Srbija, uz Nema~ku, [paniju, Holandiji i Australiju, zemqa u kojoj se najvi{e koristila. U Srbiji su u junu obavqena samo ~etiri hap{ewa korisnika ANOM aplikacije. Belivukova grupa je od po~etka februara iza re{etaka. Postavqa se pitawe ko je onda u Srbiji do juna koristio ANOM, a i daqe je na slobodi. I ovde imamo ono skupo pitawe – ko je iz vlasti koristio ANOM telefon. Onaj ko zna odgovor mo`e da uti~e na mnoge stvari. n Vu~i} izjavquje da je Belivukova grupa pod nadzorom policije i BIA tek od 2019/2020. godine, kada su po~eli da ~ine ubistva.

- Zabriwavaju}e je ako optu`nica protiv te grupe obuhvata period tek od 2019. godine. A setimo se da je jo{ u julu 2013. Vu~i} posetio Partizan na poziv najvatrenijih pristalica, kako su javili re`imski mediji. Te{ko je poverovati da su Belivuk i ekipa od 2013. do 2018. bili samo altruisti~ni

navija~i Partizana.

Nema ba{ mnogo vatrenih navija~a koji su 2016. godine imali privilegiju da sa generalnim sekretarom Vlade Novakom Nedi}em ve`baju ga|awe na streli{tu specijalne brigade Vojske Srbije u Pan~evu. Taj aran`man, a posebno pedantno ~i{}ewe tragova tog dru`ewa u kasarni, mogao je da organizuje samo neko jako mo}an. S druge strane, Vu~i} je odr`ao dramati~nu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, a tada{wi ministar unutra{wih poslova Neboj{a Stefanovi} je objavio rat mafiji nakon {to je ubijen Belivukov kolega i blizak poznanik Dijane Hrkalovi} (tada{we zamenice {efa kabineta Stefanovi}a, nap. D. L.) Aleksandar Stankovi} u oktobru 2016. godine. Taj rat je Stefanovi} toliko "posve}eno" ratovao da su kasnije likvidirana i neka lica koja su bila pod merama, kao {to je advokat Dragoslav Ogwanovi}. Upu}eni tvrde da bi advokat bio bezbedniji da nije bio pod merama i bio bi `iv da oni ko-

STEFANOVI] - KQU^NI ^OVEK n Zanimqivo je {to su neki re`imski tabloidi prvi po~eli napade na Stefanovi}a i wegovu povezanost sa kriminalnim klanom, a da je "prvoborac" poslanik Vladimir \ukanovi} koji kao da je preuzeo deo Vulinove uloge.

- ^ini se da je ulog u raspletu slu~aja Belivuk toliko veliki da Stefanovi} nije spreman da okrene drugi obraz za {amar koji mu preko \ukanovi}a upu}uje biv{i prijateq Vu~i}. Zna on da je {amarawe samo uvod u cipelarewe kad padne. A vaqalo bi sa~uvati ono {to se steklo.

Stefanovi} je dugo bio, a u mnogo ~emu i ostao, lojalan saradnik Vu~i}u.

Imao je mandat da za {efa kontroli{e sektor bezbednosti u dr`avi i dobio je biznis-pa{aluk iz kojeg je imao pravo da naplati taj svoj trud.

Istovremeno i Belivuk odra|uje svoj posao i namiruje se iz biznisa koji mu je dat na upravqawe. Zna se red i ko u ure|enoj SNS dr`avi radi cigarete i oru`je, a ko narkotike. Poslovi lepo idu i sva trojica su zadovoqni.

U nekom momentu aparat koji je kontrolisao Stefanovi} nabasao je na inkrimini{u}e komunikacije Vu~i}a i ~lanova wegove porodice sa kriminalnim miqeom. Izgleda da je Stefanovi} tada procenio kako bi taj materijal u nekom trenutku mogao biti dragocen. Momenat kad Vu~i} saznaje da se wegove komunikacije dokumentuju a da ga o tome ne informi{u, momenat je i spoznaje da vi{e nikome ne mo`e da veruje osim Vulinu.

jima je referisano o merama nad wim nisu saznali {ta je pri~ao sa ~ovekom koji je ne{to ranije ubijen u perionici u Vi{wi~koj ulici. n Ali, Stefanovi} je, kada je do{ao na mesto ministra 2014. godine, obe}avao "karijerno napredovawe" u MUP. Otukd onda da Dijana Hrkalovi}, bez i minimalnog sta`a u policiji, postaje dr`avni sekretar?

I jo{ razni drugi qudi, na {to su pripadnici MUP ukazivali?

- Kadrovska kombinatorika, a posebno specijalne grupe, van zvani~ne sistematizacije koje su u MUP formirali Stefanovi} i Hrkalovi}, svakako nisu bili u funkciji institucijalnog ja~awa policije, zdrave kadrovske politike i borbe protiv kriminala. Policija je razvaqena i privatizovana frakcijskim borbama unutar SNS i vezama vrha policije sa konkurentskim kriminalnim klanovima. Dijana Hrkalovi} i tada{wi na~elnik beogradske policije (a i sada{wi, nap. D. L) Veselin Mili} bu~no su re{avali svoje sukobe ~ak i po beogradskim restoranima. Dok su se Stefanovi} i Hrkalovi} bahatili sa svojim nabe|enim policijskim kadrovima, a u stvari kumovima i poslovnim partnerima kao {to je Aleksandar Papi}, profesionalni ~asni policajci ka~ili su uniformu o klin i odlazili, ko u penziju, ko na gradili{te, ko u gastarbajtere. n Ispa{}e na kraju da se sve svodi na "neke" qude iz policije koji su bili "saradnici" Belivuka, kako mesecima objavquju re`imski tabloidi.

- Naivno bi bilo pri~u o organizovanom kriminalu u Srbiji u slu~aju Belivuk svoditi na nivo korumpiranih policajaca. Nemam dilemu da je Belivukova grupa operativno bila pot~iwena samom vrhu vlasti u Srbiji kao jedinica za re{avawe problema na ulici, na stadionu ili na izborima, ili za iznajmqivawe prijateqima, a za uzvrat su imali preferencijalnu poziciju u narko biznisu i pristup raznim resursima dr`ave.

Uostalom, ministar odbrane u vreme kad su ve`bali ga|awe na streli{tu Vojske Srbije nije bio Neboj{a Stefanovi} nego Zoran \or|evi}. Wihov pravi {ef bio je neko iznad rotiraju}ih ministara. Posebnu pa`wu zaslu`uje pitawe – koju ulogu ima nerotiraju}i generalni sekretar Vlade Nedi}. A jo{ interesantnije je pitawe {ta je on to radio kqu~ne 2016. godine kada je bio sekretar Vlade kojoj je predsednik bio Aleksandar Vu~i} i ima li to veze sa periodom koji (ne)obuhvata optu`nica.

S. G. Kraj u slede}em broju

PLANETA

Ko su talibani, „studenti“ u koje su uprte o~i celog sveta

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija BiHavgust 2020. ^etvrtak 10. -19. decembar ^etvrtak 2021. 7 maksimalno 40 kilograma

Talibani, odnosno „studenti“ na pa{tunskom jeziku, pojavili su se po~etkom 1990. godine u severnom Pakistanu nanove za otvarawe kancelarije u kon povla~ewa sovjetskih trupa Kataru. iz Avganistana.

Me|utim, nepoverewe sa svih Talibani su strana ostalo je veliko i nasiqe Prvi put su se istakli u gra- p o k r a {titili vo|u tero- se nastavilo. ni~noj oblasti severnog Paki- jinu Herat, wim risti~ke mre`e Al Kaide stana i jugoisto~nog Avganistana koja se grani~i U avgustu 2015. talibani su kom sa Iranom, a ta~no godinu dana Osamu bin Ladena i odbili da priznali da su vi{e od dve go1994. godine. ci u Obe}ali su da }e se boriti kasnije zauzeli su avganistan- ga izru~e, pa su mesec dana posle dine prikrivali smrt svog vo|e protiv korupcije i unaprediti sku prestonicu Kabul, svrgnuv{i napada izvedenih 11. septembra, Mule Omara, koji je navodno umro a je bezbednost a, u to vreme, mnogi re`im predsednika Burhanudina SAD pokrenule vazdu{ne napade zbog zdravstvenih problema u goAvganistanci su bili umorni od Rabanija, jednog od utemeqiva~a na Avganistan. bolnici u Pakistanu. edoDo prve nedeqe decembra bahatosti i me|usobnih sukoba avganistanskih muxahedina, koji U septembru je grupa rekla da ana muxahedina tokom gra|anskog su se opirali sovjetskoj okupaci- sru{en je talibanski re`im. su unutra{we borbe okon~ane i `a u Mnogi visoki talibanski ~el- okupila se oko novog vo|e Mule ji. rata, javqa „Bi-bi-si“. ar?

Do 1998. talibani su imali nici navodno su se sklonili u pa- Mansoura, koji je bio zamenik Smatra se da su se talibani o su (teroristi~ka organizacija za- kontrolu nad gotovo 90 odsto Av- kistanski grad Kuetu, odakle su Mule Omera. vodili operacije. brawena u Rusiji) prvi put poja- ganistana.

Mula Mansour ubijen je u nasebOptu`ivali su ih za razli~iUprkos sve ve}em broju stra- padu ameri~ke bespilotne letevili u verskim {kolama, koje je sisuglavnom finansirala Saudij- ta kr{ewa qudskih prava i kul- nih vojnika, talibani su se poste- lice u maju 2016. a nasledio ga je ali peno vratili, a zatim pro{irili wegov zamenik Maulvi Hibatulah ska Arabija, propovedaju}i tvrdu turolo{ka nedela. nisu Jedan od ozlogla{enih prime- svoj uticaj u Avganistanu, ~ine}i Akundzada, koji je i daqe na ~elu struju islama. awa Oni su sproveli sopstvenu ra dogodio se 2001. godine, kad su ogromne delove te dr`ave nebez- talibana. ike strogu verziju {erijatskog prava talibani po~eli uni{tavawe po- bednim, dok se nasiqe u zemqi Posle ameri~ko-talibanskog cija znatih skulptura Bude u Bamijanu vratilo se na nivoe koji nisu mirovnog sporazuma iz februara i uveli brutalna ka`wavawa. rakvi|eni od 2001.

Mu{karci su terani da pu{ta- u centralnom delu Avganistana.

2020. godine ~inilo se da su taama Bilo je mnogo napada taliba- libani promenili taktiku i sa Pakistan je vi{e puta poricao ju brade, a `ene su morale da iminose burku koja im pokriva ~ita- da podr`ava talibane, ali, kako na na Kabul, a u septembru 2012. slo`enih napada u gradovima i i} i vo telo. Talibani su zabranili navodi „Bi-bi-si“, nema sumwe da izvr{ili su akciju na NATO kamp na vojna utvr|ewa pre{li na tacije televiziju, muziku i bioskope, a su se mnogi Avganistanci koji su Bastion. las ciqanih ubistava. li} Nada u postizawe mira pregonisu odobravali ni obrazovawe se u po~etku pridru`ili pokretu ^ini se da su mete - novinari, ak i {kolovali u verskim {kolama u vorima pojavila se 2013. godine, sudije, mirovne aktivistkiwe, devojaka. u se kada su talibani objavili pla- `ene na pozicijama - sugerisale U septembru 1995. zauzeli su Pakistanu. i sa drolovdar ajci Broj belaca u SAD opao je prvi put u {to je pad u odnosu na 2010. godinu, kada porekla porastao za 35 odsto. ili,istoriji te zemqe, dok su gradske oblasti su ~inili 63,7 odsto.

Broj Afroamerikanaca se tako|e poveu ga-odgovorne za rast skoro cele populacije u Ovo je prvi put da je broj bele popula- }ao za 5,6 odsto. toj zemqi, pokazali su podaci koje je obja- cije, ne ra~unaju}i osobe hispano porekla, Broj stanovnika SAD u prethodnih desvo-vio Ameri~ki biro za popis stanovni{tva. pao ispod 60 odsto, otkako je po~elo evi- set godina se pove}ao za 7,4 odsto, ali je koji Ukupno, broj belaca pao je za 8,6 odsto dentirawe. to najsporiji rast u ameri~koj istoriji. akood 2010. godine, saop{tio je Biro.

Istovremeno, primetan je zna~ajan rast Pore|ewa radi, broj Amerikanaca se poveblo- Belci, koji nisu hispano porekla, sada me|u latino populacijom, koja je porasla }ao za 9,7 odsto u periodu izme|u 2000. i ~ine oko 58 odsto ameri~ke populacije, za 23 odsto, dok je broj stanovnika azijskog 2010. godine. ani~aju anih ivuena ini, na znajt su narima

su da talibani nisu promenili svoju ekstremisti~ku ideologiju, nego samo svoju strategiju.

Smatra se da su sada broj~ano ja~i nego u bilo kom trenutku otkad su svrgnuti 2001. godine, navodi „Bi-bi-si“.

Prema nedavnim procenama NATO, talibani imaju do 85.000 boraca.

Grupa mo`da zara|uje ~ak 1,5 milijarde dolara godi{we, {to je ogroman porast u posledwoj deceniji. Ne{to od toga dolazi preko droge - Avganistan je najve}i proizvo|a~ opijuma na svetu, a ve}ina opijumskog maka - koji se koristi za heroin - uzgaja se u oblastima pod kontrolom Talibana, navodi „Bi-bi-si“.

Talibani zara|uju novac i oporezuju}i qude koji putuju preko wihove teritorije i preko poslova kao {to su telekomunikacije, elektri~na energija i minerali.

Strane zemqe, ukqu~uju}i Pakistan i Iran, negiraju da ih finansiraju, ali se, kako dodaje britanski javni servis, smatra se da to rade privatna lica iz regiona.

Prvi put u istoriji Amerike - smawio se broj belaca u dr`avi

eme {tu faihov rajuu`uju}i jo{ n to bio bio e sa ca.

S. G.

Kaqewe Ane Brnabi}

8

^etvrtak 5. avgust 2021.

10. avgust decembar 2020.

8 ^etvrtak 19.

2021.

REPUBLIKA SRPSKA REPUBLIKA SRPSKA

Potcenili su `estinu DODIK: reakcije ^ekamo nekog Srba novog Trampa da proglasimo

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti qutim i odem, ali gde da be`im ulep{anih istina, gde su joj neki kad negde ide{ je~i od aplauza, pred narodom? [ta }e re}i pre- qudi sasuli u lice konkretne pqu{te poqupci, davi{ se u za- dsednik, a tek onaj fa{ista probleme i pred wom otvorili grqajima, gutaju ti obe}awa ko Bo{ko Obradovi} bi jedva do~e- vre}u iz koje je zapahnuo opori pilule pred spavawe, a Anu Br- kao da ka`e ono wegovo „Gde be- vow korupcije, otima~ine i pohnabi} si pustio na ulice Pirota `iiite“? I ostade Ana na prko- lepe lokalnih mo}nika i lakobez trunke izliva ne`nosti or- sima da plati cenu rada na tere- mih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo niganizovano spontanih obo`ava- nu i zaslu`i blagosiqawe svog laca. I umesto da je tamo re{eta politi~kog patrona koji }e joj, malo lako u ulozi strana~ke veGordana Uzelac ili neko sli~an kad ga nazove da mu se ispla~e, dete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan na visini zadatka, zasreli je ne- re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, teren na koji je ba~ena kao pobaki dave`i koji nemaju pre~a posAD, mo`da od pla- bila je za vikend u „privatno-po- ~aj obrnute logike. la nego braneohrabrene reke po Staroj Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini pitaju gluposti. ranei Incka i idealista u Te gde su nestale na{e reke? poseti Trgovi{tu i Pirotu kako dak primer politi~kog fenomeajdenovoj Te, {ta je saadministraciji, zakonom koji je obe- bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim na, prvo postala predsednica }ao predsednik pre dve godine? du{ama koje joj prebacuju funkci- vlade, pa je tek onda krenula da ogre{no prora~unale, „Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj onersku kampawu. I umesto da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no Ani.) Te, znate li dasvog se ovde za sedi u sigurnosti sale gde su stvar ide obrnuto: prvo se kanrecewuju}i snagu i ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina {to je uop{te po~eo da radi. jediduje{ taj strah verovatno neosnovan, Ovo {to me|unarodni pobedi{ postaje{ premijer olo`aja i potcewuju}i kojidiplomata samo kli- jer i upi{e na ivestitora mini hi- ~lanovi Biv{i stranke britanski su SAD posve}ene Dejtonskomi faktor radi vezano za novog pravi{ vladu. glavom ni{ta ne pitaju, sporazumu, drocentrala?

Te, znate li da se jemaju naveo da jeiInckova zabrana ~iji je deo i Republivisokog pred- ona estinu reakcije Srba ui RS, Ana je tuali gde da jeste je re{ilasa daobrascem oslu{ne razvovox po- ka Srpska, qudima ru{e predstavnika vodenice upada bila u skladu je postavqena strah stvastavqa odmazdu prema Republi-puli, i{etala na ulicu i do`i- fermanom svemogu}eg sultana im se u ku}e i tako redom. ja doga|aja posledwih nedeqa, ran zbog politi~kih konsekvenmatra Timoti Les ci Srpskoj, ali mislim da tome koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vode- ci.

Kako nema reka, a otkud ova ukqu~uju}i Bajdenovo izvr{no dolazi kraj.

Bajdenovno kr{tewe. stvene mo}i, a ne voqom naroda. bujica {to se na Nije mene ni sru~ila, nare|ewe iiimenovawe KristijaNa pitawe kakve }e biti tome poRazlog zbog kojeg je}evisoki - pad iz matriksa na i dobila analogno mandat ne{to {to dugo trajaOna je na gotovo i vlaBio„ M je to namora da se pitala sirota Ana, na [mita, ja~e figure od Incka, sledice Inckove odluke i odluredstavnik Valentin Incko slim da idealizovane bi suze,Me|utim, ako ne i sa isteraju, tismi{qala i mo`da se pojavi nekiodnovipredwa~ke funslike du i funkciju. dok je kakav-takav ~ija je misija ograni~i Srbe. parlamenta Republike ametnuo zakon o zabrani to bila ve}a garancija uticaj svojih rivala”, ka`eSrpJovaTramp, a ako se pojavi, u prvoj kcijom nije dobila i vlast, jer je stvarnosti uda ponor surove real- ke govor krpeqima.

Da je ovonegikon„Poruka da su ovako SAD ipitawa wihoviitr- ske uostala vezi sakod op{tom situacijom awa genocida je tajproglasiti {to AmeriBalkanu, nego stalno novi}. godini neza-nosti ona onog koji je seli bez je dirigovanih ferencija zatreba {tampu pa da se nasaveznici krajwi u Bo- i bezbedno{}u Bosni i Herceancivisnost misle da Srbi guraju Bosnu~lan vewe iz koga autoritet mo`e da ispadne REPUBLIKAuSRPSKA RS, rekao je srpski sni ineka da }e oni odlu~iti o sudbii regionu, Les je kazao da a kolapsu i `ele to da varnica”, primetio je Do- govini NE MO@E NESTATI Predsedni{tva BiHspre~e, Milorad istakao je Les. su pro{lonedeqni doga|aji oddik. ^lan Me|unarodne nezavisne Dodik. cenio je danas istra`iva~ bri- ni zemqe”, ZAKON VALENTINA INCKA govor komisije za poja~an istra`ivawe straje na tribini pod nazivom Na pitawe kakvo je wegovo Srba na pritisak, anskog On Centra za geopolitike DUGO PRIPREMAN dawa otvoren Srba u ~in Sarajevu „Inckov – kraj mi{qewe o zakqu~ima koje je odnosno prkosa.izme|u imoti Les, zakon dodaju}i daSrpske su se ili Nekada{wi {ef jugosloven1991. i 1995, prof. drovla{}eDarko Taraspad Bosne” ocenio da Kriu petak usvojio Parlament Re„Srbi su odbacili AD mo`da pogre{no prora~unaske diplomatije VladislavaJo- wanaskovi} da Republika stijan [mit nije visoki predpublike Srpske u Bawaluci, OHR-a i rekao novog je visokog prede i potcenile `estinu reakcije oceniopridr`avawe je da zakon Va- stavnika.

Srpska ne mo`esunestati jer postavnik jer nema legitimitet, kojima i vanovi} se odbija Srbi blokirali rba.

Planinski masiv Stolovi ko- skih godina i svojevrsni znak voqnim prilozima pojedinaca, lentina Incka nije samostalna stoji, a ~ine}i da BiH mo`da mo`e opdastrane Bosna i {to Hercegovina primena Inckove odluke, Bosnu korak zabrane je to Bajinstitucija, javnih preduze}a i „pravoslavne te- dr`avu, i„Razlog seistakao sa ju`ne izdi`e po- iprepoznavawa akcija, ve} ne{to {to je du`e stati, iako ne postoji. ne li~i na onu koja je napisana u britanskog raspadu.

Sada SAD i wienova administracija veruje da istra`iva~ qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je naCentra Usovi- bli`e vi{e Kraqeva, manastira @i~e, vreme pripremano „Prekasno je za da kraj Srpske, da predstavqa eksperiza je rekao da jebi to se hovi- saveznici da uradimo odgovorbi Dejtonu, guraju Bosnu prema kolapsu Predstoji moraju nam ci,geopolitike najvi{em vrhu ovekako planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovpsiholo{ki politi~ki a naveo mo`dajeprerano ili jeposlove sigurno ment zajednice osvetqewe i neke mawe na predvidqiv nadmorskoj ivisini od oslabi1.375 re”, nog grada Magli~a Ibarske bio odgovor. on. `eli dame|unarodne poka`e ida se to kline- i da la Republika Srpska u pru`awu prerano za raspad Bosne i Hernikada nije bila rezultat dogoure|ewu. nastojim O~ekujemda dashvatim i to bumetara.

Inicijator nosilac naMe|utim, od minulog vikendajeprepoz„Srbi nisu mogli dai dozvole esure, tolerisati”, naglasio Les u otpora na udare na samenastaosnove decegovine.

Republika Srpska ne vorajesvih strana. zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja natqiv po jo{ jednoj nesvakida odluka visokog predstavnika da vidim {ta SAD i wihovi sazjavi za Tawug. wenog postojawa. mo`e nestati na osnovu bilo ^EKAMO NEKOG kon toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji pravoslavnom Prema wegovim re~ima, te{ko stoji iz istog razloga zbog kojeg veznici mogu prakti~no da u~ine „Zbog toga je Incko sa svojim sta. kakvih bilo mo}i ~ijih da spoqa{wih NOVOG TRAMPA Tada i}emo ka`emo dru{tvo krstu visokom ~ak da 33 metara!

SAD guraju - ne mogu da „Gvozdac“ dozvole da nateraju Srbe da se povuku, izbe}i zakqu~ak su se SAD, jesko-sportsko u trenutku kada daodluka, jer ona iznutra postoji. sam u postojawe Repu-iz zakonom smo uspe{no okon~ali ovaj Kraqeva,u{ao a finasiran je isOvo„Uveren monumentalno znamewe o`da ohrabrene od strane da spoqni akter blokira wihov kazao je Les. je to geopoliti~ki Sa drugeali strane, Bosna Srpske i to da zemaq}e ona jed-kqu~ivo i ni dr`ava malo lak pro-i donacijama iodgovaralo dobro- zna~ajan, kao blike simbol Hristovih krajwi ciq - nezavisnost”, „Oni ne mogu iznutra nasilnone dapostoji, uklonckanog i dana, idealista u Bajdenovoj zapadnim sponzorima rekao Bosne i jekat Hercegovina uz slagawa minimalnih - ka`e Milutin Vukosavqeje Les. ne Dodika ili bilo koga drugog, dministraciji, pogre{no pro~lan Odbora za postavqawe {to ne zna~i i da mora nestati. me|unarodnih politi~kih kon- Hercegovine, koji se nalaze u vi}, nesumwivo `eleo da je jer u Bosni nema dovoqno straa~unale, precewuju}i snagu svog krsta na Stolovima. nekoj je vrsti `urbe da, koliko Povratak izvornom Dejtonu jeste stelacija, biti nezavisna dr`a- Incko u~ini bi ovo re{io trupa to,moglo a Evropqani to olo`aja i potcewuju}i `estinu Najvi{i vrh Usovica planski to ne{to mogu}e,kako paralelno re{avaju nihono {tozabi ~uvati neki va, jer BiH nema {ansu i nije pre probleme nego {to koje napusti ne bikako dopustili”, dodao jeu eakcije Srba”. je vid izabran bi se ovaj krst, imajufunkciju, u Republi- ionako labave konfederacije BiH, uspela da za`ivi ni masovnom rekao je Les, oceniv{i da „pobiv{i diplomata.

Tajvojnom, biv{i britanski diplomazavisnosti od vremenskih pripoliti~kom i finansij- ci Srpskoj, na Kosovu i u samoj ali s obzirom na raspolo`ewe video i sa okolnih plani~inTo laskawa Karaxi}u Ni{ta se ne mo`e posti}i poa je dodao da }e se je {ira potrebaiza- lika, pre svega bo{wa~ke politi~ke skom akcijom kojajo{ se videti, de{avala vremeni u Srbiji. naelite, Jastrepca, Kopaonika i Rute{ko da predstavqaju osna`ivawa opozicije li dapro{losti”, ne iskqu~uje mogu}nost da Mladi}u padnih zemaqa da pred jednom ku{ajem a za sada i pripadnika naveo je Dodik. dnika, pa ~ak i klasa sa Prokletija. egzistencijalnu pretwu dr`avi”. sa jer je politi~ka (u zajedniRepue SAD morati da naprave kompoja~anom rundom nadmetawa takozvane me|unarodne On je upitao i za{to se ne On }e podse}ati naredne generaPrema wegovim re~ima, poblici Srpskoj) jedinstvena poje romis ili odustanu. pri~a o tome da mo`emo da novim rivalima, Kinom i Rusi- ce, ne izgleda blizu”, ocenio cije da su unaveo okolini Kraqeva liti~ko rukovodstvo, ukqu~ujupitawu, je Les. jom, {to pre isposluju {irewe ovom Tanaskovi}. „Ako bude jedni tako, pored to bidrugih bilo ui od`ivimo srpske sresvog uticaja na prostoru Balka- nastale R. N. vojeno u BiH. Dodika, ne negira „Va{ington bi svetiwe, potencijalno kladu sa obrascem pona{awa }i Milorada dwovekovni manastiri @i~a i ajdenove administracije u ko- ~iwenice o onome {to se dogodi- mogao da sankcioni{e srpsko Studenica, ali }e i svedo~iti o ali srpske to bi vojske predm se preti drugima - bilo Ru- lo u Srebrenici, ~ak i ako odbi- rukovodstvo, stradawu vojnika eskalaciju i iji zbog Ukrajine ili Nema~koj ja da upotrebi re~ genocid da to stavqalo poginulih veliku upravo na Stolovima nosilo bi rizik”, istakao je on. bog Severnog toka II, a zatim opi{e. prilikom povla~ewa u Prvom On je kazao da Srbi, tako|e, Prema ratu. wegovom mi{qewu, ovla~i kada se shvati da ne svetskom R. N. o`e da se nametne svoj stav”, vide etiketu genocida kao SAD bi morale da deluju same, je da }e 10.000 qudi tog dana Nakon vi{e od osam decenija, Doboj postojawu }e pono- Procena pretwu Republike jeroko Evropqani ne `ele da biti izaazao je Les. vo ugostiti srpskog patrijarha.

Dolazak Wegove na ulicama Doboja, a da bi se sve odvijalo najbozovu veliku krizu koja biu mogla On je zakqu~io da bi is- Srpske. svetosti, gospodina Porfirija, bi}e na dan Preo- qem redu, anga`ovali smo sve raspolo`ive sna„Ako se zaista radi o geno- navesti Srbe da proglase nezaod mogao biti isti u Bosni, bra`ewa Gospodweg, krsne slave Doboja, ~ime }e ge Policijske uprave i Gradske uprave, uz punu stavqaju}i visokom predstav- cidnoj tvorevini, onda ona nema visnost, a Rusija bi se aktivno ovaj praznik dobiti na zna~aju, i osta}e upisan u asistenciju Arhijerejskog namesni{tva SPC. Ve} iku jo{ mawe mo}i, a Kristijana legitimitet i mogla bi biti uki- protivila sankcijama. anale kao jedan od najsve~anijih u istoriji grada sada mogu re}i da smo spremni za ovaj istorijski S. G. mita „hendikepiranog” pre nego nuta”, naglasio je Les i dodao da na tri reke. doga|aj - ka`e Jerini}.

Gradona~elnik Doboja Boris Jerini} ka`e da Dolazak patrijarha Porfirija prva je poseta uz ogromnu radost zbog ove posete, ose}a i veliku ~elnika Srpske pravoslavne crkve nakon 83 goodgovornost, jer prvi dolazak patrijarha Porfi- dine, kada je na sli~nom, veli~anstvenom doga|arija u Republiku Srpsku i Eparhiju zvorni~ko-tu- ju, boravio patrijarh Gavrilo V (Do`i}). Tom prizlansku nailazi na veliko interesovawe gra|a- likom, 18. septembra 1938. patrijarh je osve{tao na i vernika. novoizgra|eni Hram svetih Petra i Pavla, prvu Nesre}nu devoj~icu kojapatrijarha je preminula oddanima. to- Pripreme za(4), do~ek traju pravoslavnu crkvu u Doboju, jer je do tada bogoslotnog udara u automobilu u selu Dowa Piskavica lu`ewe obavqano u adaptiranoj ku}i iz 1884. od Bawaluke, prona{la je majka koja je poku{ala godine. Tada{we narodno slavqe ostalo je u se} a sve na~ine da joj pomogne ali je, na`alost, bilo awu decenijama. asno. Hitna pomo}, koja je brzo do{la, mogla je - Siguran sam da je svaki grad u Srpskoj imao amo da konstatuje smrt. veliku `equ da prvi ugosti novog patrijarha, ali Prema neznavi~nim informacijama, u vreme su i wegova i Bo`ja voqa odlu~ili da to bude ragedije majka, koja je ina~e u sedmom mesecu trudupravo Doboj. Mo`da je jedan od motiva bio i o}e, je u ku}i uspavqivala mla|e dete (sina). `eqa gospodina Porfirija da prva poseta bude kraju odakle poti~u roditeqi, poKao i svakog dana, devoj~ica je u to vreme odla- po devoj~icu i tek tadawegovi je shvatila da onakoji nijesu u kureklom iz wenog okoline Dervente, ali mo`emo da ila u ku}u babe i dede, koja je 50 metara udaqena }i roditeqa supruga.

Krenula je da jure}i tra`i smo i mi wegov {iri zavi~aj. god,`ivota u Dobojud wihove. Tako je bilo i ovaj put, ali se devoj~ica i zatekla ju je u automobilu, bez Kako znakova na izvor.

Preobra`ewe Gospodwe do~ekujemo zvaniavodno iskrala i oti{la da se igra. Mural patrijarha pri~a Porf irija na i ce iz celog regiona, ukqu~uju}i zvani~nike RS, Iako je u dvori{tu imala mali bazen s vodom Prvi rezultati istrage ukazuju da se devoj~ica zgradi u Doboju sve{tenstvo vernijenarod nagla{ava na Jerini}. esak, u{la je u otkqu~ano vozilo u kome se igrala igrala u vozilu,i koje bilo -parkirano suncu. preminula od toplotnog udara.

Koliko je ta~no provela u automobilu nije poznato,

nezavisnost

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota.

Ranko Pivqanin

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

DOBOJ SPREMAN ZA PATRIJARHA:

Posle vi{e od osam decenija grad na tri reke ugosti}e Wegovu svetost Porfirija

ELO DETETA (4) PRONA[LA MAJKA:

Devoj~ica se iskrala i oti{la da se igra?

MALI OBILI]: Uz litiju u Bijeqini obele`en Ilindan UJEDIWENI U VERI:

NaSve~anom dan 14. avgusta ro|en je Spomenko Gosti} liturgijom koju je slu`io episkop zvorni~ko-tuzlanski, vladika Fotije, varo{ i lomqewem slavskog kola~a, u - de~ak na litijom ve~nojkrozstra`i MZ Jawa u Bijeqini je obele`en Ilindan, slava crkvene op{tine i Obavqawe sahrana mesne Nazajednice. dan 14. avgusta 1978. godine, ro|en je najmla|i odlikovani borac Vojske Republike Srpske ratu. pou Odbrambeno-otaxbinskom obi~ajima Srpske Ro|en je 15. avgusta 1978. u Doboju. Osnovnu {kolu poha|ao je u Maglaju, ali je zbog izbijawa ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini Pravoslavne Crkve nije zavr{io. [irom Melburna i Viktorije

Godine 1992, po~etkom rata, `iveo je sa majkom Mile- Borislav Popovi} 0405200602 nom u selu JoviEmail: info@slavicorthodoxfunerals.com.au }i nadomak Maglaja. Selo je bilo okru`eno naseqima sa ve}inskim muslimanskim stanovni{tvom, pa se ubrzo na{lo na prvoj liniji fronta. Na po~etku ta~ni- od postojawa crkve Svetog Ilije u Jawi, i obeOvo je rata, 134 godina je u mesecu aprilu le`avawa slave ove parohije, na kojoj tradicionalno u~estvuju, poumrla mu je majka, pa red parohijana, i brojni gosti iz drugih mesta Semberije i Podriwa. je ostao da `ivi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u Slavi su prisustvovali i predsednik Skup{tine grada Bijeqine, granatirawu sela od strane tzv. Armije BiH. brojni odbornici, ministar saobra}aja RS, pomo}nik ministra za po“Dok moja noga ne kro~i na Maglaj, ja ne idem odavde”, govorio qoprivredu RS, uspe{ni privrednici regiona... je kada je dobio mogu}nost da iza|e iziz ratnog u`asa i svoj de~a~ki Pantelija Mi}i} nastavio je dugogodi{we crkveno kumstvo po`ivot nastavi u Parizu. Nije do~ekao da se vrati u svoj Maglaj… kojnog gradona~elnika Mi}e Mi}i}a, a kum Mesne zajednice, gradoU ofanzivi muslimanskih snaga na planinu Ozren narod se pona~elnik Bijeqine Qubi{a Petrovi}, da je kumstvo vukao iz Jovi}a, a Spomenko Gosti} je sanaglasio nekolikojevojnika ostao da u ovim krajevima oduvek bilo najve}a ~ast. brani selo. U martu 1993. godine, u granatirawu polo`aja srpske vojMolimo se na ovom svetom mestu, zajedno sa rawen. sve{tenstvom, da ske, pet vojnika je poginulo, a Spomenko je te{ko Preminuo nas Sveti Ilija i daqe okupqa, da u zdravqu i slozi `ive i staroje 20. marta 1993. u Jovi}ima na iOzrenu, a sahrawen je sa stradalim sedeoci i oni su tokom rata ostali Uli{waku. bez krova nad glavom, a novi saborcima nakoji seoskom grobqu u Gorwem zavi~aj prona{li u Jawi. I zasluga pored svih neda}a, narod se nije odrekao Odlikovan je Medaqom za narod.

M. T. slave Svetog Ilije, i od srca im `elim, da jo{ dugo slave - poru~io

CRNA GORA

^etvrtak 10. 19. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 9

TVR\AVA SEPRATIZMA ILI DUHOVNI CENTAR SRBA: Krivokapi}: Ustoli~ewe

Za{to je ba{ na Cetiwu popri{te istorijskog sukoba

Da li }e Cetiwe na dan ustoli~ewa novog mitropolita crnogorsko-primorskog ravo, postati novo popri{te istootrorijskog sukoba dve Crne Goslure-one duhovne, koja ba{tini neku urno tradiciju i tekovine Nee komawi}a i one druge, komitopet ske, koja metodolo{ko polaodrazi{te temeqi na propagandi celu Ante Paveli}a. nego Autorski tekst Veselina Veqovi}a, savetnika predka na sednika Mila \ukanovi}a i visi biv{eg direktora Uprave porinolicije u kojem poziva gra|ane adioda pru`e otpor „hegemonia bi sti~kim ambicijama SPC“ i to tokom ustoli~ewa mianin tropolita Joanikija 4. septembra, kao i sve u~estaliji ispadi takozvanih komita, samo su dolili uqe na vatru identitetskog spora koji optere}uje Crnu Goru.

BO@I]NA POBUNA NA CETIWU Ideja da Cetiwe postane centar crnogorskog separatizma i mesto odakle }e se emitovati antisrpska ideologija nije, smatra Budimir Aleksi}, profesor Cetiwske bogoslovije, novijeg datuma ve} datira jo{ po~etkom 20. veka. „Ne zaboravimo da se 1919. godine Bo`i}na pobuna crnogorskih separatista

dan

nski, ~a, u ine i

ije

u

obeu, poiwa. qine, a po-

odigravala na Cetiwu. I tada su strani mentori i sponzori antisrpske, antidr`avne, antinacionalne politike odabrali Cetiwe za sredi{te pobuwenika. Ta pobuna je propala, kao {to }e i ova, jer nema podr{ku naroda. Dakle ovo su posledwi trzaji Veqovi}a i Mila \ukanovi}a da navodno brane}i Cetiwe odbrane svoju vlast, i kako je to Slavko Perovi} govorio nekad „svoje krvave pare“.

Dolazak patrijarha Porfirija na Cetiwe 4. septembra Veqovi} je podsetimo nazvao sramnim poku{ajem poni`ewa trona Svetog Petra Cetiwskog i crnogorskih vladika koji su kao „vladari i vladike Crnogorske pravoslavne autokefalne crkve i vatrom i ma~em kroz vjekove branili slavu i ponos crnogorskog naroda„.

IDEOLOGIJA ^IJE JE RODNO MESTO BE^ Aleksi} obja{wava da ideologija crnogorskog separatizma nije autenti~no crnogorska ve} koncept unijata, formiran najpre u be~kim dr`avnim kancelarijama Austro -Ugarske monarhije, da bi weno sedi{te potom bilo preme{teno u Zagreb. „Ove ideje su u vreme Dru-

gog svetskog rata u Crnoj Gori preuzeli Savo [tedimlija i Sekula Drqevi} koji su po iskazima dana{wih crnogorskih usta{oidnih istori~ara prvi qudi u ~ijim glavama se rodila ideja da Crna Gora treba da bude nezavisna dr`ava i da su Crnogorci posebna nacija. Oni su odlu~ili jo{ 1919. godine da na Cetiwu treba da bude pokret otpora velikosrpskoj hegemoniji {to je propalo, jer je sama cetiwska omladina branila Cetiwe od pla}enika i pobuwenika finansiranih od Italije. To je istorija Cetiwa koju separatisti ~itav vek poku{avaju da pretvore u centar pokreta otpora velikosrpskoj hegemoniji“.

SIMBOLI^KI I DUHOVNI ZNA^AJ CETIWA Razloge za{to je Cetiwe odabrano da postane tvr|ava separatista protojerej Jovan Plamenac obja{wava duhovnom dimenzijom i dubokim simboli~kim zna~ajem koje ono ima.

„Na Cetiwu se nalaze velike svetiwe, pre svih mo{ti Svetog Petra Cetiwskog koji kao najve}i Crnogorac nikada nije negirao svoje srpstvo.

Cetiwe je nekada bilo prestonica srpstva, prestonica Srpske Sparte i ne treba da ~udi {to je ba{ ono vi|eno za popri{te dve struje, dve istorije i dva identiteta“ Mogu}nost da Cetiwe postane popri{te fizi~kog sukoba dve struje Aleksi} smatra minimalnom. „Da bi se vratili na vlast oni prizivaju i provociraju sukobe smatraju}i da bi u slu~aju gra|anskog rata do{lo do ulaska stranih trupa u CG i da bi u tom ambijentu, u toj situaciji DPS opet mogao da se do~epa vlasti.

Mislim da im je to pogre{na procena, da oni nemaju dovoqno pristalica za realizaciju te ideje ve} samo jedan broj kriminalaca i pla}enika. Me|utim, to nije respektabilan broj za pokretawe sukoba {irih razmera“. R. N.

Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapi} rekao je da }e ustoli~ewe mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija biti organizovano na Cetiwu 4. septembra i "da taj doga|aj ne mogu spre~iti pojedinci kojima ~itav `ivot ne{to smeta". „U Crnoj Gori ustoli~ewe mitropolita je jedan od najdostojnijih ~inova koji se de{ava i naravno to je sve narodna voqa. I tu svenarodnu radost ne mogu spre~iti pojedinci kojima ~itavog `ivota ne{to smeta. Mogu da pi{u mogu da se protive, ali ne mogu da ometaju odre|ene doga|aje koji }e se desiti to vam ja tvrdim i bez obzira ko {aqe takve poruke on je na pogre{nom zadatku.

Da li se wemu svi|a crkva, premijer to je wegov li~ni problem“, rekao je Krivokapi}.

Rekao je da dr`ava mora da poka`e da je institucija kojoj se veruje i koja je ja~a od bilo koga ko poku{aja da poremeti sve u Crnoj Gori. „Da li ste ~uli i u jednoj dr`avi sveta da se takva ceremeonija odr`ava pod pa`wom pretwi, zastra{ivawa „ne mo`ete do}i na Cetiwe“. Ja vam tvrdim do}i }u na Cetiwe bez obezbe|ewa.

Neka svaki komita koji ima ne{to protiv mene, li~no mi ka`e {ta sam ja to uradio protiv Crne Gore, a to {to se wemu ne svi|a moj izgled to je wegov problem. Mi pri~amo o institucijama sistema, institucije su i predsednik dr`ave, predsednik Vlade i predsednik Skup{tine Crne Gore i svaki gra|anin koji `eli da prisustvuje nekoj sve~anosti. Ako to nekome treba da bude prilika da poka`e, da postoji jo{ neka mo} koja je izvan institucija sistema, a to se radi organizovano, ja mislim da se taj grdno prevario“, rekao je Krivokapi}.

S. G.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ ЗА COVID-19 ЛОКАЦИЈЕ НОВИХ СЛУЧАЈЕВА Постоје нова места изложености коронавирусу (Covid-19). Ако сте посетили било коју локацију током назначених датума и времена, морате да следите здравствене савете о тестирању и карантину. Вести о новим локацијима изложености коронавирусу се непрестано обнављају. Важно је редовно проверавати најновије информације на вебсајту. Проверите сва места изложености коронавирусу на coronavirus.vic.gov.au/exposure-sites

o poradotvo u

m, da taronovi ekao u~io

Joanikija 4. septembra, dolazim bez obezbe|ewa

Authorised by the Victorian Government, 1 Treasury Place, Melbourne

10

KOSOVO I METOHIJA

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 19.

2021.

NEMA^KI AMBASADOR SE PRIDRU@IO DEVENPORTU

Kasni se sa sprovo|ewem odluke o imovini Visokih De~ana Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Odluka kosovskog Ustavnog suda o imovini manastira Visoki De~ani mora biti sprovedena, podcrtao je pro{le nedeqe {ef misije OEBS-a na Kosovu, Majkl Devenport.

Sa wim se, u petak 13. avgusta, slo`io nema~ki ambasador u Pri{tini, Jorn Rode, nazna~iv{i ujedno da se kasni sa sprovo|ewem odluke.

Vi{e od pet godina je pro{lo od kada je kosovski Ustavni sud, nakon 16 godina dugog sudskog procesa, potvrdio odluku Vrhovnog suda – da 24 hektara zemqe

pripada manastiru Visoki De~ani. Me|utim, iako odluka postoji, ona sve do dan danas nije sprovedena u delo, tj. zemqa nije ukwi`ena u katastar.

Me|unarodni zvani~nici ve} godinama {aqu pozive Pri{tini i lokalnim vlastima da formalizuju pravo vlasni{tva, a posledwa dva stigla su iz OEBS-a i nema~ke ambasade.

Va`no je sprovesti odluku Ustavnog suda o prenosu vi{e od 20 hektara zemqe manastiru Visoki De~ani, izjavio je u sredu, 11. avgusta, {ef misije OEBS-a na Kosovu, Majkl Devenport.

Kako je prenela Koha, Devenport je kazao da razume da je situacija u vezi sa manastirom „kom-

plikovana“, da treba uzeti u obzir interese op{tine, ali je i podcrtao da odluka kosovskog Ustavnog suda mora biti sprovedena. „OEBS-ov mandat se prote`e kroz javnu sferu, bezbednost i demokratizaciju, ali je tako|e od su{tinske va`nosti vladavina prava. A ukoliko postoji odluka Ustavnog suda, prema na{em mi{qewu, va`no je da se ona primeni. Tako|e je va`no da se uzmu u obzir interesi op{tine i lokalne zajednice. Me|utim, na kraju dana, odluke Ustavnog suda moraju biti sprovedene“, kazao je Devenport.

Visoki De~ani

Stav {efa misije OEBS-a podr`ao je nema~ki ambasador u Pri{tini. „Potpuno podr`avam navode

Devenporta. Ve} dugo se kasni sa sprovo|ewem odluke Ustavnog suda“, poru~io je Jorn Rode u kratkoj objavi na Tviter.

SRBI IZ CELOG SVETA PODR@ALI HUMANITARNU AKCIJU IZ ORAHOVCA U METOHIJI, ,,BO@UR ZA DECU ORAHOVCA” PRISTI@E IZ SVIH DELOVA SVETA

Pomo} stigla i iz Australije Akciju pod nazivom ,,Bo`ur za decu Orahovca“ koja ima za ciq izgradwu sportske sale za decu i omladinu u Orahovcu, za ne{to vi{e od pola godine od pokretawa, podr`alo je i kupovinom bo`ur priveska, majice ili uplatom na neki od namenskih `iro ra~una pomoglo vi{e hiqada qudi iz razli~itih delova sveta od Australije do Amerike.

Akciju je blagoslovio episkop Ra{ko-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije, i ustupio zemqi{te u vlasni{tvu Eparhije da se na wemu izgradi sportska dvorana po projektu koji je darivao arhitekta iz Topole Neboj{a Gli{i}. [tampawem privezakaka sa natpisom ,,Bo`ur za djecu Orahovca,, akciju su pokrenuli mladi qudi udru`eni oko NVO ,,Pandurica“ iz Nik{i}a, a u saradwi sa roditeqima i profesorima Gimnazije Orahovac iz Orahovca, parohijom orahova~kom i Privremenim organom op{tine Orahovac.

U startu je akciju podr`ala Humanitarna Fondacija ,,Osmeh na dar,, iz Beograda a na radost dece i svih `iteqa srpskog dela Orahovca podr{ka akciji je svakodnevno pristizala iz gotovo svih mesta u Srbiji, ali i iz zemaqa u okru`ewu: Crne

Gore, Republike Srpske, Makedonije...

Srpsko sabrawe Ba{tionik iz Bawa Luke je u okviru svoje Vidovdanske akcije prikupilo 3.300 evra za akciju Bo`ur za decu Orahovca, a sav prihod od prodaje svoje kwige za akciju je namenio i mladi kwi`evnik Dra`en Paspaq iz Bawa Luke. [irom sveta su se organizovale humanitarne ve~eri na kojima su prikupqana nov~ana sredstva za decu iz Orahovca i zajedni~kim snagama je prikupqeno gotovo 50 000 evra, {to je pre najnovijih poskupqewa ~elika i bila kona~na suma za izgradwu dvorane.

Iz Kalifornije je zahvaquju}i predsedniku udru`ewa „Bay Area Serbs“ \or|u Mili}u, novac u iznosu od 2 512 $ koji je ova organizacija prikupila zajedno sa hramom Sv. Trojice u Moragi za akciju, stigao do Eparhije ra{ko-prizrenske, a u Teksasu je prikupqeno 2 500$ zahvaquju}i Mariji Glu{}evi} Dragani} i parohiji Sveta Tri Jerarha.

Iz Nema~ke je podr{ka stigla od Humanitarne hri{}anske zajednice "Radosti moja" iz [tutgarta, Crkvene op{tina iz Hamburga, od Srpsko-bavarskog udru`ewa iz Minhena, Evropskog fronta

Хуманитарна акција наишла на велику подршку

Горан и Маја Јаснић из Перта

POMO] IZ KAMBERE, PERTA... solidarnosti sa Kosovom iz Drezdena, a akciji se prikqu~io i iguman Dorotej iz manastira Svete Trojice, Bredared kod Borosa u [vedskoj.

Zahvaquju}i Francuzu Fransoi Gaju iz Strazbura, kupovinom privezaka i majica akciji su se prikqu~ili mnogi pojedinci iz razli~itih delova Francuske kao i Francusko-srpsko udru`ewe u Nici.

Nov~anim prilozima su akciju podr`ali i qudi koji su ro|eni u Orahovcu, a sada `ive u razli~itim delovima sveta: Zavi~ajno udru`ewe Orahovac, Spasoje Grkovi} iz Arizone, Slavica Mojsi} iz

Zahvaquju}i Grozdani Dragi}evi} iz Kambere i bra~nom paru Goranu i Maji Jasni} iz Perta koji su sa sve{tenicima Stankom Srbqaninom i Aleksandrom Trnini}em pokrenuli akciju u Australiji, pri parohijama Sv. Vasilija Ostro{kog (u Meningu i Rokinhemu) prikupqeno je 16 500 evra. ^ikaga, Kosara Vito{evi} Nikoli} iz Detroita, Vesna ^abrkapa Deli} iz Bergena, Stefana Radi} iz Vupertala, Golub i Sla|ana Filipovi} iz Ciriha i mnogi drugi.

Pomo} je stigla i od mnogih drugih znanih i neznanih.

U GORA@DEVCU 13. AVGUSTA NAKON 18 GODINA OD UBISTVA SRPSKE DECE

Zlo~inci ostali bez kazne U Gora`devcu kod Pe}i u Metohiji je, u petak 13. avgusta, slu`en parastos postradaloj dvojici srpskih de~aka povodom 18. godi{wice wihovog stradawa.

- Molitveno se se}amo Ivana Jovovi}a i Pante

Парастос у гораждевачкој цркви Место страшног злочина

На гробу убијеног de~aka Ивана Јововића

Daki}a koji su mu~ki ubijeni u teroristi~kom napadu, u kome je jo{ ~etvoro dece bilo raweno. Ozbiqna istraga nikada nije sprovedena, tako da ni po~inioci ovog zlo~ina nisu privedeni pravdi. Ostaju bolna se}awa i ose}aj duboke nepravde. – ka`e otac Sava iz manastira Visoki De~ani.

Parastos su sa blagoslovom Vladike Teodosija slu`ili o. Nenad Na{pali}, o. Dragan Radovanovi} Споменик у Гораждевцu убијеној српској i jeromonah Petar деци и страдалима од НАТО- а и Албанаца De~anac.

Posetili smo Vukovar kako do govore jeste asimilacija Srba, itd. Za{to bih ja prihvatio da bi na{im ~itaocima pribli`ili kako u Vukovaru, tako i u celoj moje dete u vrti}u slu{a takve `ivot prose~nog Srbina u Vuko- Hrvatskoj. stvari?! – pita na{ sagovornik. varu danas.

– Toga svakako ima. Neki Upravo ta propaganda, koja Kako su nam ispri~ali lokal- qudi, iz wima znanih razloga, po~iwe od vrti}a, nastavqa se ni Srbi, nije bilo ve}ih proble- prvo po~iwu da se izja{wavaju kasnije kroz osnovno, sredwe i ma do pre nekoliko godina kada samo kao pravoslavci dok srpsku visoko obrazovawe, a u medijima se hrvatska javnost pobunila zbog nacionalnost vi{e i ne pomiwu, dobija kona~ni zamah. }irili}nih tabli u Vukovaru. da bi ubrzo posle toga po~eli – Ne pro|e nijedan dan da na Koliko je Srba u Vukovaru? da se izja{wavaju kao Hrvati – nekoj od televizija, ukqu~uju}i i Podsetimo, protesti i lupawe pri~a nam jedan Vukovarac.

HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim }irili~nih tabli u Vukovaru na Ipak, najve}i problem za Srbe agresorima”. Kako smo to mi agrekoje Srbi kao mawina koja ~ini je nedostatak posla. Iako bi tre- sori kada ovde `ivimo stotinavi{e od tre}ine stanovni{tva balo da budu zastupqeni u grad- ma godina? Pogledajte samo koje imaju pravo po~eli su 2013. godine. skim ustanovama proporcionalno su to najstarije vukovarske poroZa ne{to vi{e od ~etvrt Josipa i Jovana mogu sedeti u istoj tvoru. Jasno se se}a i „Oluje” i – Hrvatske vlasti su se od izneu stanovni{tvu, – ka`e sagovornik. veka, koliko je pro{lo hrvat-wihovom klupi iudelu pri~ati o ’Oluji’, a da ra- dice svega {to jenam usledilo. nadile kada se na popisu iz 2011. to nije slu~aj.

Srpsko vojni~ko grobqe ske akcije „Oluja” i progona oko zumeju jedna drugu”. „Knin je tog 5. avgusta 1995. odine ispostavilo da u Vukovaste se Srbin tako se Vukovaru 200.000 qudi srpske nacional- – Ako Vratiti staromi `ivotu, koji “Aleja” pao bezuborbe, a zatim se po~elo ru 34,87 populacije te{ko }ete od pogleda prolazninostiodsto iz svojih domova, ~ine mogao jeizja{wavate, vi{e nikakovrlo nije onaj stari i ne sDaleko reperkusijama nad nehrvatskim Srbi.stasati Bio jejedan to veliki {ok ~ovek. za na}i posao.

Zbog broj se ka,stanovni{tvom. skriveno izaCenu `ivesu ograde, zreo mladi mo`e biti, jertoga ni veliki ~ovek koji platili Srbija i wihovi pred-qudi vra}a nije vi{e isti Odlaze onaj koji najvi{e Srbi. Po~eli da nas wih,Hrvatska s obziromi na to da, prema Zanapu{ta ovaj grad. i je nalazi se srpsko vojni~kosugrobqe i daqe ne mogu nacida pomi-Hrvati, oti{ao, sigurnojeda zahteva privode i hapse, ubijaju civile, konustavnici o pravu mawina, svaka a Srbima jo{ te`e, ogropa “Aleja” u Vukovaru. re svoja vi|ewa ovihvi{e doga|aja odlu~nost i hrabrost.

Dok je aUistovremeno i da pqa~kajuspostaonalna mawina koja ~ini od iidumnu i oni.

Jednostavno, nema perovom monumentalnom izgrade me|usobni ima odnos koji bispektive kao devoj~ica od ne 12 mo`ete godina brinunove, radwe, oduzimaju stanarska tre}ine stanovni{tva pravo tamo gde da men-parku, uspostavqenom 1994. se zasnivao nabrojnih univerzalnoj isti-zaradite la kako se uklopiti u razred, prava…

To ubijawe je potrajalo, na ostvarivawe prava, za}e `ivot – ispri~ali su godine, po~iva 26 poginulih srpni. „Mi Srbi tog dana pla~emo, danas je svesna da je najte`e bilo posebno u ruralnim delovima izme|u ostalog i pravo da imena nam Vukovarci. skih vojnika. “Aleja” je jo{ od oko Knina”, prise}a se ^upkovi}, radskih ustanova budu ispisana Odvojene {kole 1995. godine na meti ekstremikoga su kad je pu{ten iz zatvorei na wihovom jeziku – ka`e na{ Ono po ~emu je Vukovar ranije sta.

Vi{e desetinaporu{ena puta spomenini{tva do~ekali ku}a i sagovornik. bio najpoznatiji u medijima jesu ciopqa~kan su devastirani, a grobqe oskrstan.

Danas, posle mnogobrojnih na- odvojene {kole za srpsku i hr- navqeno.

Po~inioci ni u jednom „Bra}a `ive godinama i podesilnih protesta, u Vukovaru je vatsku decu. Mediji su, pomalo slu~aju prona|eni. i ru{ewa”, le se nisu bez krvoproli}a ostala jo{ samo jedna tabla sa }i- pateti~no, govorili otoj temi, Zbog negodovawa govori ^upkovi}, kojilokalnog i daqe smatra da je u zajedni~koj dr`arili~nim natpisom. ne navode}i prave razloge za hrvatskog stanovni{tva, grobqe vi bilo boqe.

Danas je, ka`e, Dok su table vi{e simboli~an to. Kao glavni krivci su, po pra- je donekle promenilo prvobitni

SRBI IZ HRVATSKE

Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au ^etvrtak 10. 19. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 11 ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera druga~ija. Saobra}ajni znaci, kao i nazivi malobrojnih firmi koje posluju ovde, neretko su ispisani }irilicom, dok se u kafanama pu{ta muzika i slu`e pi}a iz Srbije.

Lokalno stanovni{tvo je, sa-

pre`ive.

– Posla u gradskim i dr`avnim institucijama za nas nema, tako da se svi snalazimo: neko vodi mali privatan biznis, neko se bavi poqoprivredom… Su{tinski, mladih je sve mawe, ali pre`ivqavamo – rekli su nam oni.

Posle posete selima u okoli-

nije bilo alternative. Kada se, pre ta~no deset godina, sa suprugom i troje dece Radmila Drezga vra}ala iz Bawaluke u Uzdoqe, u op{tini Biskupija nadomak Knina, nisu je ~ekali ni posao ni izveznav{i iz snost daza}edolazak se sna}i,novinara ali, daleko Beograda, veoma srda~no regovaod zavi~aja, ka`e, wena porodica lo, o~igledno sre}no {to semir. neko nije mogla na}i unutra{wi iz glavnog Srbije interesu„Bili grada smo me|u svojima i u jeSrbiji i za wihove probleme. i u Bawaluci, ali u isto vreme bezqudi svogizkorena.

– Dosta Srbije iMi ne smo zna povratnici su `eleli da se da Srbi `ivekoji u Vukovaru i okolivrate, a nismo vratili zato ni.

A mi smo jo{ tu,sei nikud ne pla{to tamo negde Ovde nismonema uspeli.

I niramo da idemo. nekih jedino za ~im `alimo jeste {to velikih problema, ako izuzmemo se nismo vratili ranije”, ka`e ona de{avawa za Vaskrs – ka`e Radmila Drezga, koja danas vodi nam jedan od me{tana Borova, miudru`ewe „@ene kosovske dolisle}i na incident su navine” i koja je jedna odkada najaktivnijih ja~i Dinama paradirali ulicama `ena u srpskoj zajednici. Uprkos ovog skandiraju}i na svimsela te{ko}ama, weno uvrede udru`ewe ra~un Srba. sve vi{e {iri oblasti delovawa Stanovnici Vukovara i znatno uti~e okoline na kvalitet `ivo~itavog bave dru{tva, {to preko setauglavnom poqoprivredom socijalnih, {to preko kulturnih aktivnosti.

Me|unacionalni odnosi u

op{tini Biskupija, i ona isti~e, na zavidnom su nivou, ali je svesna da je ova op{tina samo mali deo u okru`ewu koje i daqe ima „bolesno” poimawe Srba, }irilice i svega {to se Srba ti~e. ni „Ne Vukovara, smodanazad mogu dakrenuli prihvatim nam udeca Beograd, na{i izlazesaizutiskom osnovneda{kole sunarodnici u ovim krajevima ne nau~iv{i }irilicu, ne mogu samo poku{avaju da prihvatim dadaje`ive 391 normalsrpsko no od svog po{tenog rada,prosto ali da dete {ibenskog zale|a nevidqivo za bitne narativ institucije, im to ne dozvoqava koji ne stvoren mogu i ne}u da prihvatim dai je u hrvatskoj javnosti nekome smeta kom{ijama dvojezi~ni Hrvatinatpis me|u wihovim na tabli pokraj puta”, odlu~na ma.

Odre|eni politi~ki krugovi je Drezga, koja se i daqefrazom nada dao u Srbiji ~esto barataju }e neki novi nara{taji druga~ije “povratku u devedesete”, ali prirazmi{qati i da }e srpska deca mere za takve optu`be u Srbiji iz Dalmacije, ali i cele Hrvatsigurno na}i. da odu ske, bitine}e ponosna na Treba svoju }irilisamo kilometara cu, na 150 istoriju i bogatu zapadnije kulturnu od beogradskog “kruga dvojke” i da ba{tinu. se uvere ko zapravo i daqe „Moj stav je da sada, u ovom“`ivi vreumenu, devedesetim”. mi Srbi moramo biti posebni i izvrsni da bismo bili priS. G. hvatqivi”, ka`e Radmila Drezga i dodaje da to zapravo – uop{te i nije lo{e.

R. N.

ISPOVESTI SRPSKIH POVRATNIKA U KNIN

Bez ogwi{ta nije bilo unutra{weg mira

Ose}aj povratka u rodni grad obele`io me za ~itav `ivot, ka`e Awa [impraga, poslanica u hrvatskom Saboru koja je u javnosti ostala upam}ena kao „devoj~ica iz kolone” koja je be`ala tokom „Oluje”

U Vukovaru je ostala jo{ samo jedna tabla sa }irili~nim natpisomimaju proslana{a bra}a u Hristu

roditeqima koji su se iz Srbije vu”, po~iwe mirno Awa [impraga, vratili s dvoje dece, i to u sredokaz netrpeqivosti prema Sr- vilu, predstavqani Srbi, iako poslanica u hrvatskom Saboru dinu gde su te{ko mogli do}i do bima,iz ono {tosrpske hrvatsku javnostkojaistra`ivawa redova zajednice, bilo kakvoggovore posla. da ni hrvatvi{eje boli jeste to {to ne `ele da wihova pro{le godine na toliki tom mestuski roditeqi „Nikad nismo po`alili {to udeoodr`ala u broju dirqiv stanovnika Srbima deca poha|aju nastavu zajedno sa govor o iskustvu smo se vratili i dali priliku omogu}ava i brojna druga poliizbegli{tva.

Nakon ovog govorasrpskom. sebi i gradu u kojem smo ro|eni”, ti~ka prava.

Mi kao nacionalna mawina ostala je upam}ena kao „devoj~ica – pri~a [impraga i dodaje da su joj kolone”.

Ipak, koliko god je tajpo te{ke kojih jena za to vrezakonusituacije, imamo pravo svoj –iz Zbog toga se sada maksimalput u nepoznato 1995. godine ostao{kolski me bilo, samo dale {irinudecu. pogleno trude da na slede}em popisu program za na{u se}awu,jeose-Danas da. je situacija takva da na{a budeneizbrisiv {to maweu wenom Srba. Prava }aj povratka u rodni Knin je, kako Kninu u~e je ro|en i Dragoqub istina da je procenat Hrvata u deca iU daqe po hrvatskom ka`e, tako|e obele`io za ~itav ^upkovi}, danas 74-godi{wak, Vukovaru mawi od onog koji se programu, ali im barem predaju `ivot. jedan od osniva~a kninske „Proprikazuje, budu}i da se odre|eni srpski nastavnici. Takva je situ„Oluja za Srbe i Hrvate nema i svjete” i dobitnik Plakete za dobroj ne pripadnika mawina,aliacija u vrti}u, osnovnoj i sredwoj mo`e imatidrugih isto zna~ewe, prinos stvarawu dobrih me|unaiz razli~itih razloga, izjasnio {koli.

Problem je propaganda mo`emo po{tovati ose}awa jed- cionalnih odnosa i kvaliteta kao Hrvati – rekao nam je ne ovaj Vu- kojasu`ivota je prisutna najranijeg nih i drugih i `iveti diraju}i u graduod Kninu 2019. On decu1995. u vrti}u u~evekovarac. jedni u druge. Iz pro{losti u~imodoba. je iHrvatsku tog 5. avgusta godine agresiji”, tra`e odna wih Asimilacija grade}i budu}nost na zdravim te-o “srpskoj rovao da je mogu}e ostati svomeqima”, smatra [impraga i pitada me ako seo{te}eni nikome niste zamerili.

Posebna tema o kojoj svi neracrtaju vodotoraw se : „Je li pogre{no verovati da }e- Nije se prikqu~io koloni, pa je mo sutra prihvatiti sve razlike tog dana uhap{en, nakon ~ega je koje nas razdvajaju, verovati da du`e od tri meseca dr`an u pri-

polo`aj Srba u Kninu relativno povoqan, bez nekih ve}ih sukoba i podela, za razliku od drugih mesta u okru`ewu. „Kninom trenutno upravqaju obrazovani i mladi qudi, koji nisu optere}eni pro{lo{}u, a problemi Srba su godinama isti.

To su nezaposlenost, zaustavqen povratak i obnova poru{ene imovine, ne primewuje se Ustavni zakon o pravima nacionalnih mawina”, obja{wava ^upkovi}.

Vidno razo~aran, ka`e da politi~ari i daqe manipuli{u napa}enim i izmrcvarenim narodom i samo po potrebi odlaze izgled.

Naime, 2002. godine svaka i u Knin, i u Grubore, Varivode i odostala 26 nadgrobnih plo~astradawa. preure|emesta srpskog na je „Svaki tako {to je sa wih skinuta Srbin koji `ivi ovde u stilizovana {ajka~a, jer je vuko-5.

Dalmaciji, ovih dana, a posebno varskim da u avgusta,Hrvatima povu~e se usmetalo sebe, u okriqe wihovom gradu nekoda po~iva svoga doma i ~eka sve toispod pro|e”, ka`e za na{ list Radmila Drezga, ove kape.

Tako|e, poru{eni su jo{ jedna Kniwanka koju zastrane ovaj dabedem i ograda sa uli~ne tumizgradwe ve`u te{ka se}awa. ku}a. radi privatnih „Trebalo bi da se taj dan obeNa`alost, srpski borci ni le`ava kao ru`an trenutak zadanas ne mogu da po~ivaju sajedni~ke istorije, kada nije bilo svim u miru, s obzirom na to da dovoqno ni pameti ni razuma koji i bi daqe preti nasilno prevladao.

Zato se fizi~ko jako lo{e izme{tawe “Aleje”, poddapla{tom i ose}am kada vidim se slavi imovinsko-pravnih odnosa. ne{to {to bi trebalo da se obeOkolna le`avasela sa sloganom ’ne ponovilo Posle Vukovara, na{a ekipa se’”, smatra ona.

Svi na{i sagovornici, bez se uputila u okolna sela u kojiobzira na razli~ite `ivotne puteve i staze koje su ih vra}ale u rodni Knin, sla`u se da povratku

Srbi ostaju bez zemqe u Hrvatskoj, dva su na~ina da vrate vlasni{tvo nad imawima Srbi proterani sa ogwi{ta u Hrvatskoj, na Baniji, Lici i Kordunu od rata naovamo biju bitku za svoja imawa.

Naime, kako nisu na svojoj zemqi godinama, pa i decenijama, tamo{we vlasti upisuju se kao weni vlasnici. Znaju}i da ve}ina Srpsko vojni~ko grobqe u Vukovaru proternih nema “Aleja” mogu}nost da se vrati na svoje ogwi{te, sve ~e{}e se srpska imawa, {ume i livade kupuju za malo novca.

Cena je kuna i po za metar kvadratni, odnosno 10 ari staje 1.500 kuna, ili oko 200 evra. Ve}i problem, me|utim, predstavqa nezakonito zauzimawe srpske zemqe.

Hrvati zauzimaju srpsku zemqu i godinama je obra|uju, a da za to Srbi, stvarni vlasnici, nemaju nikakvu nadoknadu. Ukoliko se ne pla}a porez na kori{}ewe, lokalne vlasti, zbog nagomilanog duga, zemqu

Borovo prepisuju na dr`avu, a Srbi ostaju bez we.

Znaju}i da su procedure i sudski postupci komplikovani, pa i neizvesni u krajwem ishodu, mnogi odustaju unapred od borbe za svoje vlasni{tvo.

Milorad Pupovac, predstavnik srpske nacionalne mawine u Hrvatskoj, poslanik u Hrvatskom saboru i predsednik Srpskog

narodnog ve}a, ka`e da se ovim problemom da se neko od ~lanova porodice upi{e kao tamo{wi predstavnici Srba bave ve} 25 vlasnik zemqi{ta. godina.

– Dva su na~ina za to. Jedan je da se – De{ava se da se dr`ava Hrvatska obrate gra|anskom odseku dr`avnog tu`iupi{e kao vlasnik na imawu ~iji vlasnik la{tva i tra`e ispravku, {to potvr|uju dunije upisan u zemqi{ne kwige, kada je u gogodi{wim kori{}ewem i potvrdom iz kaveliko srpsko selo nadomak Vukovara pitawu dru{tveno, op{tinsko Borovo, i zadru`no tastra.

Ukoliko iz nekog razloga u tome ne vlasni{tvo. Ovaj problem poga|a podjedna- uspeju, onda to pred sudom treba da ospore ko i izbeglice i one koji su se odselili, na i da tra`e od suda da bri{e iz zemqi{nih primer u Ameriku – navodi Pupovac. kwiga Republiku Hrvatsku i upi{e wih kao Milorad Pupovac podse}a da je nakon prave vlasnike. Ako to ne znaju sami da ura1995. godine tada{wa hrvatska vlada do- de, mogu da tra`e besplatnu pravnu pomo} nela zakon po kojem je dr`ava preuzela ovla{}enih advokata ili od nevladinih vlasni{tvo nad ukupnom zemqom i imovi- organizacija, kao i od Srpskog narodnog nom Srba. ve}a u Kninu, Gra~acu, Benkovcu, Karlovcu, Savetuje da Srbi vlasnici zemqe i Glini, Petriwi, Dvoru, Pakracu, Daruvaru imawa podnesu zahtev da se Republika Hr- i na podru~ju isto~ne Hrvatske – poru~uje vatska izbri{e iz kwiga i da se oni upi{u, Pupovac.

S. G.

12

DRU[TVO

^etvrtak 19.

2021.

10. avgust decembar 2020.

Tawa, `ena kojoj je korona spasla `ivot U moru objava koje sam pre neki dan videla na Instagramu bez teksta me je ostavila pri~a Tawe Ore{~anin. Ona je dobila koronavirus, oti{la je na nekoliko pregleda i dobila rezultat - virus je pod kontrolom, ali je otkriven maligni tumor na plu}nom krilu. Borba, za koju je verovala da je pri kraju, zapravo je tek po~ela.

Sa Tawom Ore{~anin sam se na{la u jednom beogradskom kafi}u. Pomalo sam pani~ila i zami{qala hiqadu razli~itih scenarija o razgovoru koji treba da se desi kada me je jedan zvonak glas prenuo.

“Milice?”

Okrenula sam se i ugledala sitnu `enu sa osmehom ve}im od we same. Sva trema je nestala kada je Tawa sela preko puta mene.

Naredna dva sata smo pri~ale, a ja sam se u naletima smejala, je`ila i plakala.

KO JE TAWA? Tawa Ore{~anin zavr{ila je italijanski jezik, kako ka`e, zbog mame. Pre ne{to vi{e od ~etiri godine se kona~no zapitala {ta stvarno `eli, i iz tog pitawa rodio se wen modni brend u okviru kojeg pravi unikatne haqinice za devoj~ice.

Posao je krenuo dobro, a ona je bila ponosna i sre}na. Kroz smeh mi ka`e da je “sada {vorc”.

“Sve sam dala na zdravqe, sve sam dala na sre}u i presre}na sam”, pri~a ona s osmehom od uva do uva.

KAKO JE SVE PO^ELO? “Mene je pojeo strah od korone! Ja sam se stvarno ~uvala, bila sam frik!”

Kako ka`e – pridr`avala se svih propisanih mera i redovno odbijala pozive za dru`ewa u kafi}ima. “Vidimo se za mesec dana kad pro|u svi toksini kroz tvoje telo”, govorila bi ona svojim prijateqima.

Devetog februara ove godine, izgubila je ~ulo mirisa. Osim toga sve je bilo sasvim u redu – niti je imala temperaturu, niti je ka{qala, a nije imala ni bilo koji drugi simptom.

“Rekoh sebi – dobro, idem sada da se testiram, oni }e re}i da sam pozitivna i ja }u se izolovati. Skloni}u se lepo kod mame u stan na dve nedeqe i to je to”. Tako je glasio Tawin “prost” plan za prevazila`ewe ove situacije.

Savr{eno mirna, oti{la je da se testira i, nimalo neo~ekivano – bila je pozitivna. Doktrori su je poslali i na rengen, nakon ~ega je dobila uput za Zemunsku bolnicu (u to vreme kovid ambulantu). Tamo su joj rekli da je mo`da boqe da ostane, a ona je to mirno prihvatila.

“Rekla sam samo suprugu {ta da mi donese. Ja onako, sa mojom torbicom i jaknicom, zna{ ono, kao kad ide{ ujutru ~askom ne{to da odradi{ pa ide{ na kafu? E ba{ tako”, smeje se ona.

Wen opu{teni stav se tog dana blago povukao kada je do{la do {estog sprata.

“Jao, gde sam ja do{la?! To sve vezano za kovid – to je stra{no. Ti se tamo nagle-

da{ sva~ega: i madih i starih, i bez daha i ovakvih i onakvih. Zato lekarima i medicinskim sestrama – naklon do poda. Sad da sedne ovde neka `ena i da mi ka`e da je medicinska sestra rekla bih joj – ma {ta pije{!?”

Nakon sedam dana u bolnici, bila je negativna na kovid, a u me|uvremenu je odradila i skener. To je bio ~etvrti dan wenog boravka u bolnici i popodne je sa lekarom gledala svoje rezultate. Nakon tog razgovora, Tawina prvobitna opu{tenost potpuno ju je napustila.

“Rekao mi je: ‘Okej, ovde postoji ne{to… mora da se vidi {ta je.’ U isto vreme me hrabi, ali mi i daje upozorewe da se radi o ne~emu {to ne bi trebalo shvatati olako. Rekao mi je da to treba ispitati kad budem negativna. Ja tu do`ivqavam prvi napad panike”, prepri~ava mi Tawa.

“Legla sam na krevet i kao da me je neko obema rukama uhvatio za vrat – nisam mogla da di{em”, pri~a ona. ^im je smogla snage, ustala je i do{la do sobe gde su doktori i oni su joj dali tabletu za smirewe.

Slede}eg jutra se ose}ala boqe, ali je shvatila jedno – vi{e nije u bolnici zbog korone.

Jednom kad su je proglasili negativnom na koronavirus, prebacili su je u Klini~ki centar.

“Do{la sam na Klini~ki, kad tamo su{ta suprotnost. U kovid bolnici je stalno akcija – deset sestara oko tebe, deset doktora je tu ako se po`ali{ na ne{to i ima{ apsolutnu pa`wu, a ona do|e{ na Klini~ki i ima{ jednu sestru na odeqewu u no}noj smeni. Ona je sama jer su sve wene koleginice u kovid bolnici, pa ti kad primi{ lek – sre}an si. Nije ona kriva, takva je situacija. Opet ka`em, s moje ta~ke gledi{ta, na{i doktori i na{e sestre su heroji”, ka`e Tawa klawaju}i se pred zami{qenim medicinarom.

Nakon gomile analiza i nekoliko dana ~ekawa, pozvali su je u lekarsku sobu.

“Rekli su mi ‘Sedite Tawa, stigli su rezultazi’, ja sam sela, a on je nastavio ‘Pojavile su se prve, maligne }elije. Ali, zakazali smo vam operaciju za dve nedeqe.

Mo`e da se operi{e i posle toga vi }ete biti jedna zdrava osoba.’ Oni vrlo vode ra~una kako da ti saop{te vesti”, prise}a se Tawa.

“Va{i rezultati su takvi da ste imali sre}u u nesre}i – korona vam je spasila `ivot. Da se ovo pojavilo samo dva meseca kasnije, pitawe je da li bismo vam ovo i rekli – a govorimo ina~e, jednom pacijen-

tu u tri godine”, to su bile re~i Tawinog lekara.

Imala je dakle dve nedeqe da se psihi~ki pripremi za operaciju. Oti{la je u manastir, isplakala se po{teno i objasnila deci: “Mama je bila u bolnici i na{li su joj jednu ta~kicu. Ta ta~kica je kao karijes – dobro je dok ne boli, a mene ne boli.

Mami }e skinuti tu ta~kicu, ba{ kao karijes i sve }e biti u redu.”

Gledam je kako pri~a…Jedan od najte`ih momenata svog `ivota mi pripoveda sa lako}om i nekim poletnim tonom, a samo ona zna koliko je bilo te{ko. @ENE SU ZMAJICE Tawa je u bolnicu oti{la sa osmehom.

Probudila se iz anestezije i nije razmi{qala o bolesti, jedino na {ta se fokusirala je – kako da iza|em odavde.

“Ima jedna mnogo bitna stvar: `ene su toliko hrabre. Zna{ ti {ta su `ene?!

Zna{ li ti {ta su `ene?! Ja sam bila me|u takvim `enama zmajicama! Bila sam sa bakicom od 80 godina, zatim sa jednom tako obrazovanom i inteligentnom `enom, ma `ene su ~udo”, ma{e rukama i govori s ogromnim `arom.

Cimerke su se me|usobno bodrile, jer kada doktor iza|e iz sobe, ostaju samo one i jedna drugoj daju vetar u le|a.

“Zna{ ti {ta je to”, nastavqa Tawa sa `arom u o~ima, “Zna{ ti koja je razlika, mi pri~amo ovde, mi smo zdrave…”, i samo je stala.

Kao da je tek tada shvatila da je fizi~ki zdrava. Udahnula je i izdahnula: “Ja sam zdrava. To je novi momenat”, rekla je naglas.

HEMIOTERAPIJA I NASTAVAK BORBE Operacija je pro{la sjajno. Tawi su otklonili tumor veli~ine sedam centimetara, otkriven, reklo bi se, pukom sre}om.

Bez jednog jedinog simptoma, imala je sre-

}u da bude pregledana na vreme.

Ponovo je pomislila da je kraj, sada jedne ve} ozbiqnije bitke, i ponovo je pogre{ila.

“Doktor je do{ao i rekao mi: ‘Sada mogu ve} ozbiqnije da vam ka`em. Mi smo otklonili ogroman tumor i sada vam sledi hemioterapija’”.

To mo`da jeste standardna procedura, ali je ova vesti bio jo{ jedan {ok za Tawu.

Tawa je terapiju primala preko tableta. Ipak {ok, strah i nepoznata situacija uzrokovali su wen drugi napad panike u kratkom vremenskom periodu.

Pregurala je i to.

Posle jo{ par analiza, 21. jula, dobila je potpis i pe~at koji potvr|uju – zdrava je.

Isprva, nije imala bilo kakvu rekaciju.

Mu` ju je blago prodrmao uz “Hej Tawa, zdrava si!” Me|utim, emotivni rolerkoster je i daqe trajao u wenoj glavi i, iako je ovakav scenario zami{qala bezbroj puta – prosto je zvu~alo nerealno.

[TA ZNA^I BITI ZDRAV? Oti{la je u crkvu, zapalila sve}u i tek tada bila kona~no u miru sa sobom. Kada je iza{la iz crkve, udahnula je vazduh punim plu}ima.“Kakav dan!”, pomislila je.

“Jesi li nekad guglala {ta zna~i biti zdrav?” pita me.

Zbuweno odmahujem glavom.

Obja{wava mi da “zdravqe” ukqu~uje fizi~ko, psihi~ko i mentalno blagostawe.

“Ja sam fizi~ki zdrava. Ali mentalno i psihi~ki…Posle svega ovoga, tebi se pojavi jedan novi pogled na svet i novi strah.

Ja sada razmi{qam o mojoj kontroli koja je za tri meseca i poku{avam sebi da pomognem mentalno. Prihvatam svaku pomo}, a zakazala sam i razgovor sa psihologom. Ne znam ni ko je ni {ta je, ali verujem da }e mi pomo}i”, ka`e ona.

Shvatila je da je jako va`no imati vremena za sebe. Pre cele situacije, iako je radila posao koji voli, radila je i dawu i no}u, bila po`rtvovana majka, supruga, snaja, dizajnerka… Nakon ovih {est meseci, odlu~ila je da izdvoji vreme za sebe i u`iva u momentima kada je samo – Tawa.

Dok ovo ~itate, ona verovatno vozi bajs na keju i u`iva u danu jer, kako ka`e, “sve je tako jednostavno”.

Wena pri~a je bila inicijativa za sve wene prijateqe i porodicu, koji su oti{li i pregledali se nakon svega {to je ona pre`ivela. Isto to bi Tawa volela da izvu~e i svako ko ~ita ovaj tekst – idite i pregledajte se. Pre samo par meseci, i ona je verovala da se lo{e stvari de{avaju samo nekom neznancu, a sada je ona neznanac u va{oj pri~i i iz sveg srca vam `eli da odete na rutinsku kontrolu.

Milica Ostoji}

Dok vakcinacija s dve doze i daqe stagnira, najavquje se tre}a: Zva}emo mi vas U Srbiji su i daqe na snazi neke mere za suzbijawe epidemije koronavirusa, iako ne deluje da je tako. Krizni {tab se dugo nije sastajao, iako su brojevi pre{li hiqadu. Najavqena je vakcinacija tre}om dozom, dok stagnira vakcinisawe gra|ana sa prve dve.

Maska ispod brade za ulazak u prodavnice. U ba{tama kafi}a kao i na ulici deluje kao da virusa nikada nije bilo. Broj novoobolelih pre nekoliko dana pre{ao je hiqadu a od kriznog {taba – ni glasa.

Dok se apeluje da se zavrnu rukavi, neki }e od utorka to tre}i put uraditi. Ono koji

imaju slabiji imunitet, koji su stariji od 70 godina a i oni koji sami to `ele, mogu da dobiju ta-

kozvanu „buster“ dozu.

Kako je saop{teno iz Vlade, svi vakcinisani gra|ani }e nakon

180 dana od primqene druge doze mo}i da prime tre}u dozu, a pozivawe gra|ana }e se obaviti SMS i mejl porukama sa linkom koji }e ih voditi na portal eUprave, gde }e dobiti detaqnije informacije. Ostavqa se mogu}nost izbora vakcine, a bezbedno je i mogu}e primiti dopunsku dozu druga~iju od onih kojima su vakcinisani i revakcinisani. „Mislim da to da bilo ko mo`e da primi bili koju dozu nije dovoqno jasno qudima i to }e da stvara jednu paniku, odnosno, oni }e imati stotine pitawa. Meni je ju~e kada je to objavqeno stiglo na desetine poruka: [ta da pri-

uu

mim? Da li Fajzer? Da li Sinofarm? [ta }e da mi se desi? Najlak{e je re}i mo`e tre}a doza“, kazao je MIlanko [ekler.

Profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu Radan Stojanovi} procewuje da imamo oko milion i po doza „na ~ekawu“ „Bilo bi pogre{no doneti odluku o davawu tre}e doze samo na osnovu toga {to ima vi{ka vakcina. Prioritet ne bi trebalo da bude davawe tre}e doze, ve} da se fokusiramo na qude koji treba da prime prve dve doze“, ka`e Stojanovi}.

Dok se polemike vode, broj novih slu~ajeva raste.

S. G.

LEPA SRBIJA

DOM JE TAMO GDE JE SRCE: Nikola briqirao na Harvardu, dokazao se u Holivudu, a u Srbiju se vratio zbog filma o na{im herojima!

Glumci koji su se odavde otisnuli u svet, obi~no se vra}aju sa `eqom i potrebom da igraju na materwem jeziku. Nikola Kent ima malo druga~iju pri~u.

Ovaj ro|eni Beoga|anin oti{ao je u Ameriku devedesetih, ne zbog glume, ve} da bi se {kolovao. Iako ga je gluma pri-

vla~ila jo{ od detiwstva, mislio je da se u toj profesiji ne mo`e napraviti karijera, pa se posvetio nauci i tehnologiji.

Bio je stipendista za informatiku na Harvardu, koji je zavr{io kao jedan od studenata generacije, a onda se zaposlio u Los An|elesu. Godinama je bio aktivan

^etvrtak avgust 2020.

2021. 13 ^etvrtak 10. 19. decembar

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

u IT industriji, napravo i sopstveni biznis, ali je u nekom trenutku shvatio da je vreme za promenu.

Zavr{io je {kolu glume kod Entonija Mendla, uporedo po~eo da se bavi i producentskim poslom, snimao male uloge, da bi ga put odveo do samog krema Holivuda i saradwe sa dvojicom oskarovaca.

Nakon uloga ostvarenih u hit seriji “Rej Donovan” i rimejka kultnog “Leptira”, Nikola Kent sada u~estvuje u projektu “Heroji Halijarda-Vazdu{ni most”, jednom od najkompleksnijih i produkciono najzahtevnijih filmsko-televizijskih projekata koji se trenutno snimaju u Srbiji.

“Heroji Halijarda” vratili su ga u Srbiju, a igra ulogu Amerikanca srpskog porekla. Kako ka`e, vrlo je zanimqivo kako je do te saradwe do{lo.

– U Americi postoji izraz “art imitates life” (umetnost imitira `ivot).

Nakon skoro 30 godina provedenih u Americi, ovo je na neki na~in bila savr{ena

Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

uloga za mene. Igram lik Xorxa Musulina, koji je istorijska li~nost i ro|eni Amerikanac, ~iji si roditeqi srpskog porekla. Musulin je odigrao jednu od kqu~nih uloga u Operaciji Halijard.

Gluma u filmu je i na srpskom i na engleskom. Kada sam se prvi put sastao sa Rado{em Baji}em i video entuzijazam sa kojim je on pristupio ovom projektu, momentalno sam znao da `elim da u~estvujem – rekao je Kent.

Priznaje da je pre samog anga`ovawa za film veoma malo znao o operaciji Halijard.

– Operacija Vazdu{ni most ili kako je u SAD poznata kao Operacija Halijard, je bila najve}a spasila~ka misija ameri~kih pilota tokom Drugog svet-

skog rata na teritoriji Srbije. Spaseno je vi{e od 500 savezni~kih pilota, koje su Nemci oborili iza neprijateqskih linija. U okolini sela Prawani, bilo je spremno za evakuaciju oko 350 avijati~ara. Po~etkom avgusta 1944. godine stigla je tro~lana misija iz Barija, kojom je komandovao kapetan Xorx Musulin, a koju su jo{ sa~iwavali i poru~nik Majkl Rajali} i narednik telegrafista Artur Xibilijan. Avioni za evakuaciju su stigli 10. avgusta. Tada su uspe{no ukrcani piloti i mawi broj ameri~kih civila, koji su odleteli put Barija. Aerodrom za vreme evakuacije su obezbe|ivale snage Prvog i Drugog ravnogorskog korpusa, omladinske brigade i oficirske {kole – dodaje Kent.

M. T.

64 uuu KAKO JE TUMBA REAGOVAO KADA SU FUDBALERI "[VERCOVALI" ALKOHOL:

„Bezobrazni~e, ka`wen si“

Opro{taj Sa{e Ili}a od fudbala i Partizana, kluba koji }e ga pamtiti kao jednu od najve} ih legendi u dugoj istoriji, povod je i za podse}awe na anegdote iz wegove karijere.

Po~eo je da igra za prvi tim Partizana jo{ sredinom devedesetih kada je trener bio Qubi{a Tumbakovi}.

Jednu anegdotu iz tog perioda ispri~ao je Sa{a Ili}.

Bili su na pripremama, a Sale je poku{ao da “pro{vercuje” ‘koka-kolu’ i pivo ispod majice.

“Bili smo na pripremama na Tari i dobili smo kod Tumbe ~uveno prepodne slobodno i hteli smo da se donekle opustimo, ja sam sebi dao za pravo da }u ja to da “pro{vercujem”, ali nisam imao sre}e”, po~eo je Sa{a Ili} ovu anegdotu.

“On me je uhvatio, bili su i novinari iza svega toga, a Tumba kao stari {meker znao je kako, samo me pozvao u svoju sobu i rekao: ‘Vadi to iz xepova’. Ja sam vadio koka-kole, a i to je bilo zabraweno u to vreme kad je on bio trener. I kad je video pivo po~eo je da me grdi: ‘Ka`wen si’.

Ono wegovo standardno ‘bezobrazni~e’, ali dobro, sve je to pro{lo, ja i Qubi{u Tumbakovi}

Sa{a Ili} a, ponovo, uz Mi{u Radakovi}a smatram najzaslu`nijim za sve ovo {to sam ja postigao.”

R. N.

lll U slede}em broju: Svi|a mi se tvoj glas, ali ni{ta ne razumem…

14 ^etvrtak 5. avgust 2021.

14 ^etvrtak 5. avgust 2021.

10. avgust decembar 2020.

14 ^etvrtak 19.

2021.

Rame za slobodu Se}awe na Petra Kozlinu (1947-2020)

}

ki i ne e li i ri i oh-oi-eku, , an na-

e-eca a da a no o nko o i i

na a na a pa. . a-neje li i

a

,a, ii

mo o ve e -u-a-rmo o vaj aj -o-ewe e

ki i uu -i-i-u.a.

-ava a -eii oo ke e ma a om m .

N.

Kaqewe Ane Kaqewe Ane Brnabi} Brnabi} AUSTRALIJA AUSTRALIJA AUSTRALIJA

Pi{e: Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Sa{a Jankovi}, Melburn Srpsku zajednicu u Australiji, dvadesetog avgusta pro{le godine, u sedamdeset i tre}oj godini `ivota, napustio je jedan Novi plan federalne vlade od Novi na{ih najeminentnijih plan federalne ~lanovlade Australije i Nacionalnog kava: Petar Kozlina.

Bio je skoro Australije i Nacionalnog kabineta o izlasku iz aktuelne dve decenije predsednik Festisa sobom i nema nameru ni da je bineta o iizlasku iz aktuelne sa sobom nema ni bi da je zdravstvene krize, vala srpskog filma umogao Australiji ostavqa, ni da nameru je poklawa a da ni zdravstvene krize, mogao bi ostavqa, ni da je ~uvenoj poklawa^er~ia da ni se sumira uvolonter jednoj da je deli. i neumorni Mitropolise sumira u jednoj ~uvenoj ^er~ida jeIdeli. re~enici.

U britanskom sa takvim baga`om „nesrejelovoj australijsko-novozelandske lovoj re~enici.

U britanskom I sa takvim baga`om „nesreparlamentu 1940. godine }ne politi~ke princeze“ i VinpreSrpske pravoslavne crkve.

Svi parlamentu 1940. godine Vin}ne politi~ke princeze“ preston ^er~il je izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa koji inikad narod, koji su Petra poznavali ston ^er~il je izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa koji narod, a i ponuditi dobar deosamo ~lanstva SNS-a vam krv, znoj i ga zaboraviti jer bio je to a ine}e dobar deosamo ~lanstva SNS-a vam ponuditi krv, znoj iu ba{ i ne miri{e, Ana se na{la suze“.

Naravno, ne pravim nika~ovek velikog srca, humanista i ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u suze“.

Naravno, ne politi~ke pravim nikavrtlogu najnovije kamkvo pore|ewe izme|u ^er~ila i patriota koji je mnogo u~inio za vrtlogu najnovije politi~ke kamkvo pore|ewe izme|u ^er~ila i pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao na{egu predsednika vlade Skota srpsku zajednicu, a s pravom popawe kojoj mo`e pro}i samo kao na{eg vlade bosaipredsednika po trwu ni~e na Skota dnu kokoMorisona, jerkoje su ni~e oni sli~ni stao bosa poAustralijanac trwu na dnu kokoMorisona, jerkoje su staroplaninskih oni godine. sli~ni rita isu{enih rita isu{enih staroplaninskih liko i slon i mi{.

Ono {to se Bio je ro|eni Beogra|anin, liko reka.i slon i mi{. Ono {to se reka. ali je u Australiju do{ao vrlo iz pomenutog plana jasno mo`e Ana, iakoplana tako jasno izgleda, ne iz pomenutog mo`e Ana, tako izgleda, ne rano sajeiako roditeqima, jo{ kao videti dapoliti~ki nas o~ekuje jo{mnomnoakumulira kapital za videti je da nas o~ekuje jo{ akumulira politi~ki kapital za de~ak. otac je bio porego vi{eWegov neizvesnosti, novih „zapredstoje}e izbore da ima takgo vi{e neizvesnosti, novih „zapredstoje}e izbore - da ima takklom sa Korduna, odakle poti~e kqu~avawa“ nastavka ekonomulogu, vaqda bibila bila na nanakqu~avawa“ iinastavka ekonomvuvu ulogu, vaqda bi na i prezime Kozlina (po tamo{woj skog propadawa.

Setio sam seda predwa~koj izbornoj listi skog propadawa.

Setio sam se ii predwa~koj izbornoj listiDugi da planini Kozjak i re~enice mestu jo{ jedne ~uvene lejo{ jedne ~uvene re~enice leDol), dok mu je majka bila poregendarnog britanskog premijera, gendarnog britanskog premijera, klom iz Vrawa, sa juga Srbije.

U kojijejeimao imaovrlo vrlodobar dobarsmisao smisao koji Australiji je zavr{io sredwu

{kolu i ekonomski fakultet i kasnije decenijama uspe{no radio u bankarsko-finansijskom sektoru Komonvelt banke. Wegov nesebi~ni rad na svim `ivotnim poqima prepoznale su i australijske vlasti koje su mu 2019. godine dodelile presti`no priznawe - Orden reda Australije.

Petra sam upoznao jo{ vrlo brzo po mom dolasku u Australiju, pre jedanaest godina u Melburnu. Bili smo u redovnom kontaktu sve do wegove smrti, i skoro da nije bilo Uskrsa ili Bo`i}a da se nismo ~uli makar na kratko telefonom. Posledwi put u`ivo, sreli smo se na Srpskom festivalu u Sidneju, feza humor. Kad mu je jedna `ena bruara 2019. nije `ena bilo za humor.

Kadgodine. mu je I jedna jednom prilikom rekla: „Gosponimalo prilikom slu~ajno da sam tog ~ovejednom rekla: „Gospodine, pijani ste“. Ona, On jezapravo, odgovoprivu~e glasa~e. ka toliko cenio po{tovao od dine, pijani ste“.iOna, On jezapravo, odgovoprivu~e glasa~e. rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni aod ja odra|uje darovani ve} potroprvog dana.

Petar je ibio jedan rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja odra|uje darovani iga,ve} potro}u ujutru biti trezan“.

Mo`da {eni mandat.

I ako kojim sluonih retkih qudi koji je plenio }u ujutru biti trezan“.

Mo`da {eni Inajboqa ako kojim slubi tomandat. bila skrivena ~ajem, zadr`i iliga, dobije neku dobrotom i iipo{tovawem prema bi to bila najboqa skrivena ~ajem, zadr`i ili dobije neku poruka ovog „revolucionarnog“ drugu va`nu funkciju, to sigurno svakom svom sagovorniku.

Uvek je poruka ovogfunkciju, „revolucionarnog“ drugu va`nu to sigurno plana australijskih vlasti.

I ne}e biti na osnovu podr{ke kobio spreman saslu{a i da kopoplana australijskih vlasti.

I ne}e biti na da osnovu podr{ke ju }etiho sama zavrediti, ve} opet neko }e seali sutra mo`da i otremalo iskreno razgovara ju }e }e sama zavrediti, ve} opet neko seonog sutra mo`da i otremilo{}u koji kampawu odrazniti, ali }e mnogi na`alost sa neskrivenom empatijom.

Bio je milo{}u onog koji kampawu odrazniti, ali }e mnogi na`alost |uje od zaostati oboje, ru`ni. odnosno za celu zauvek jedan onih koji nije |uje zaostati oboje,qudi odnosno za mnogo celu zauvek ru`ni. stranku.

Wu ne bira narod, nego VremeWu koje jebira prednarod, nama izglegovorio, ta stranku. ne nego Vremeali kojesu jedela predbila namauvek izgleVu~i}. da da ne donosiwegovu mnogo nade, jer Vu~i}. koja su krasila li~nost. da da ne rezultat donosi mnogo nade, jer I da napredwaka na I da rezultat napredwaka na australijske vlasti uprkossam toSvih ovih godina, posebno australijske vlasti uprkos topredstoje}im izborima zavisi predstoje}im izborima talnom fijasku aktuelne stracenio wegov anga`man izavisi trud od wenog anga`mana i doprinotalnom fijasku aktuelne straod wenog anga`mana ipandemije, doprinotegije u borbi protiv da se Festival srpskog filma u sa,uzeo uzeo bihlepe lepe parepandemije, nakladiokladiotegije u borbi protiv sa, bih pare na i daqe srqaju dubqe u samoizoAustraliji (FSF) odr`i i ostanici, \ilasdubqe kompanija bi inici, daqeaasrqaju u samoizo\ilas ii kompanija ne jedan od ikakve najva`nijih kulturlaciju bez ikakve vizije da bi se odavno odustali odbojkota. bojkota. laciju iiodustali bez vizije da se odavno od nih doga|aja u srpskoj zajednici. kona~no zaustave.

Novi fedeRanko Pivqanin kona~no zaustave.

Novi fedeRanko Pivqanin Preuzeo je predvi|a festival postepeno tek treralniplan plan ralni predvi|a postepeno }e godine od wegovog osnivawa otvarawe zemqe ka spoqnom otvarawe zemqe ka spoqnom (2001) i bio je vi{e pozvan da svetu tek kada procenat vakcisvetu tek kada procenat vakcipomogne, jer je ta manifestaci-

PRODAJAIIUGRADWA UGRADWASVIH SVIHVRSTA VRSTA PRODAJA PRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA NADGROBNIH SPOMENIKAIIPLO^A PLO^A NA NADGROBNIH NADGROBNIH SPOMENIKA SPOMENIKA I PLO^A NA NA TERITORIJIMELBURNA MELBURNAIIOKOLINE. OKOLINE. TERITORIJI TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. Dolazimo naku}nu ku}nu adresukako kako bivam vam Dolazimo Dolazimona na ku}nu adresu adresu kako bi bi vam olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali olak{alicelokupnu celokupnu proceduru. proceduru.

POZOVITE MILANA @IVANI]A @IVANI]A POZOVITE POZOVITE MILANA MILANA @IVANI]A NA TELEFON 0432223099 0432223099 NA NA TELEFON TELEFON 0432223099

[irateritorija teritorijaMelburna Melburnaiiiokoline! okoline! [ira [ira teritorija Melburna okoline!

Kompletdokumentacija dokumentacija---dozvole dozvoleza zaugradwu ugradwu Komplet Komplet dokumentacija dozvole za ugradwu

Obavqawe sahrana sahrana Obavqawe po obi~ajima obi~ajima Srpske Srpske po Pravoslavne Pravoslavne Crkve Crkve [irom [irom Melburna Melburna ii Viktorije Viktorije Borislav Borislav Popovi} Popovi} 0405200602 0405200602 Email: Email:info@slavicorthodoxfunerals.com.au info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti ti du{a, Vu~i}u.

Ti kadGre{na negde ide{ je~i od aplauza, kad negdepoqupci, ide{ je~i od aplauza, pqu{te davi{ se u zapqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko grqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brpilule spavawe, a Anu Brnabi} sipred pustio na ulice Pirota nabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti orbez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avaganizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta laca.

I umesto je tamo Gordana Uzelacdaili neko re{eta sli~an Gordana ilizasreli neko sli~an na visiniUzelac zadatka, je nena zasreli neki visini dave`izadatka, koji nemaju pre~ajeposki kojireke nemaju pre~a plaposla dave`i nego brane po Staroj la nego brane gluposti. reke po Staroj planini i pitaju nini pitaju gluposti.

Teigde su nestale na{e reke? gdeje su Te,Te {ta sa nestale zakonomna{e koji jereke? obeTe, je sa zakonom kojigodine? je obe}ao{ta predsednik pre dve }ao predsednik prese dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo neiskusnoj („Jo{ otelo se se neiskusnoj Ani.) ni{ta“, Te, znate li da ovde za Ani.) li otme da sededovina ovde za jedan Te, danznate qudima jedan danna qudima otme dedovina i upi{e ivestitora mini hiidrocentrala? upi{e na ivestitora Te, znate mini li dahise drocentrala?

Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada qudima ru{ei tako vodenice i upada im se u ku}e redom. im se u ku}e i tako Kako nema reka,redom. a otkud ova Kako{to nema a otkud ova bujica se reka, na mene sru~ila, bujica {to na mene sru~ila, mora da sesepitala sirota Ana, mora se pitala sirota Ana, dok jeda smi{qala kakav-takav oddok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo kongovor krpeqima.

Da pa je ovo ferencija za {tampu da sekonnaferencija za {tampu pa da se na-

qutim i odem, ali gde da be`im qutim i odem, ali da be`im pred narodom? [tagde }e re}i prepred narodom? }e fa{ista re}i predsednik, a tek[ta onaj dsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~eBo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde bekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“?

I ostade Ana na prko`iiite“?

I ostade Ana na tereprkosima da plati cenu rada sima da platiblagosiqawe cenu rada na terenu i zaslu`i svog nu i zaslu`i blagosiqawe politi~kog patrona koji }e svog joj, politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, kad ga nazovetidarane, mu se ispla~e, re}i „Sre}ne juna~e“. re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, Predsednica dakle, bila je za vikend uvlade, „privatno-pobila je za (vikend u „privatno-politi~koj“ {ta god to zna~ilo) liti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim bi, vaqda, ustafunkcisitnim du{ama kojezapu{ila joj prebacuju du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu.

I umesto da onersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su sedi uputa sigurnosti sale gde su preko we disciplinovani preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo kli~lanovi stranke koji ne samo klimaju glavom i ni{ta pitaju, maju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox poona je i{etala re{ila da populi, naoslu{ne ulicu i vox do`ipuli, svoje i{etala na ulicu i do`ivela vatreno, to jest vodevela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe. no kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa naBio je toidealizovane pad iz matriksa napredwa~ke slike predwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realstvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i nosti bez dirigovanih pitawa i

nisanih dostigne 70 odstoSRBIJE: uku- i hospitalizovanih, kao i rast VIDE]E GAPaPOLA POLA nisanih dostigne 70 odstoSRBIJE: uku- i hospitalizovanih, kao i rast VIDE]E GA pne populacije. ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, pne populacije. Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer,

ulep{anih istina, gde su joj neki ulep{anih istina, gdekonkretne su joj neki qudi sasuli u lice qudi sasuli u lice probleme i pred wom konkretne otvorili probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vre}u iz koje je zapahnuoiopori vow korupcije, otima~ine pohvow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakolepeinvestitora. lokalnih mo}nika i lakomih mihI,investitora. naravno, da joj nije bilo niI,lako naravno, da joj nije bilovenimalo u ulozi strana~ke malo na lako u ulozi strana~ke vedete agitatorskom zadatku, dete nazaagitatorskom jer je to wu nepoznat izadatku, mutan jer je na to koji za wu nepoznat mutan teren je ba~ena kaoi pobateren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike. ~ajAna obrnute logike.

Brnabi} je, naime, kao reBrnabi} je, naime, kao redakAna primer politi~kog fenomedak prvo primer politi~kog fenomena, postala predsednica na, prvo vlade, pa jepostala tek ondapredsednica krenula da vlade, podr{ku pa je tek bira~a. onda krenula da tra`i Obi~no tra`iide podr{ku bira~a.

Obi~no stvar obrnuto: prvo se kanstvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako Sa svojom suprugom Milicom diduje{ i postaje{ ide{ na izbore, pa ako pobedi{ premijer i Kozlinom, koja je tako|e veliki pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu. dobrotvor i humanista, Petar pravi{ Ana jevladu. tu gde jesteipostavqena je neumorno radio pomagao i Ana je tusvemogu}eg gde jeste postavqena fermanom sultana Eparhiju australijsko-novozefermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom soplandsku SPC. Posledwe dve koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda. decenije Petar i Milica su zastvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vlajedno bili na skoro je na prisutni gotovo dobila ifunvladu iOna funkciju.

Me|utim, sa svim va`nijim doga|ajima srpske du i funkciju.

Me|utim, sa funkcijom nijeudobila i vlast, jerda je zajednice Australiji.

Bilo kcijom nije kod dobila ikoji vlast, jer je ona ostala onog je seli su prisutni kao organizatori, ona ostala kod onog koji je seli

u~esnici ili donatori, uvek su otvorenog srca davali svoj doprinos i iskrenu podr{ku.

Zato Postavqawe nedosti`nih Postavqawe nedosti`nih je srpska zajednica u celini weciqeva u `ivotu mo`e ponekad ciqeva u `ivotu mo`eizgubila. ponekad govim odlaskom mnogo imati pozitivne efekte, jer imati pozitivne Srpska pravoslavnaefekte, crkva jer je }e nas ~esto motivisati da se 2009. }e nasgodine ~esto nagradila motivisatiPetra da se trudimo i borimo vi{e. Ipak, s i Milicuprilozima priznawem, voqnim pojedinaca, trudimo inajvi{im borimo vi{e.

Ipak, s druge strane slepo verovawe da voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a iII dodelom Ordena Svetog Save da druge strane slepo verovawe }e ti isti nedosti`ni ciqevii institucija, javnih preduze}a qudi dijaspore. reda, za wihovu vi{egodi{wu }e tiiz isti nedosti`ni ciqevi qudi ostvareni iz dijaspore. biti u nekom krat- Predstoji nam da uradimo slu`bu i doprinos Mitropolibiti ostvareni u nekom krat- roku Predstoji nam daizazvati uradimo kom mo`e samo osvetqewe i neke samo mawe izazvati poslove ji australijsko-novozelandskoj. kom roku mo`e osvetqewe iineke mawe poslove frustracije bolno na ure|ewu.

O~ekujem da to buIpak, smatram da musuo~avawe se iisrpska frustracije i bolno suo~avawe na ure|ewu.

O~ekujem da to busa onom ~uvenom ^er~ilovom de zavr{eno u kratkom roku.

Nazajednica u Australiji nije dosa onom ~uvenom ^er~ilovom de zavr{enoKoliko u kratkom roku.

Nare~enicom. }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe krvoqno odu`ila.

Zato predla`em re~enicom.

Koliko }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe krovuPetar „obe}anu sta. }emo zemqu“ mo}i da ko{tati ka`emo da dobije svoju u preovu Tada „obe}anu zemqu“ ko{tati sta.

Tada }emo `ivi mo}ibistu damo`e ka`emo pandemija niko ne da da smokompleksu uspe{no okon~ali ovaj lepom novo-otvorenog pandemija niko `ivi ne mo`e da da smo uspe{no okon~ali ovaj nasluti kolexa uali ovom trenutku?

Hteli zna~ajan, i ni malo lak prosrpskog „Sveti Sava“, u nasluti u ovom trenutku?

Hteli zna~ajan, ali i ni malo lak promi priznamo ili ne, ona jekat ka`e Milutin Vukosavqesidnejskom predgra|u Varovil. mito to--da da priznamo ili ne, onase se jekat ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe zauvek promenila stvarno mi Jer osim {to je bio veliki vi}, ~lan Odbora zaii postavqawe zauvek promenila stvarnodomi krsta na Stolovima. je te{ko da zamislim ovu prebrotvor kolexa, Petar je bio i krsta na Stolovima. je te{ko da zamislim ovu preNajvi{i vrh Usovica planski lepu zemqu na onaj jedan od najzaslu`nijih gra|ana, Najvi{i vrh planski lepu zemqu naUsovica onaj „prekovid“ „prekovid“ je izabran kako se krst, uu nivo. uovaj svim di{to je Promenila ovaj veliki san je izabran kakobi bise seovaj krst, nivo.

Promenila se uaustralijsvim dizavisnosti od vremenskih primenzijama a ono {to }emo veroskih Srba na kraju i realizovan. zavisnosti od vremenskih primenzijama aiono {to }emo verolika, video planivatno ostaviti uuokolnih nasle|e budulika, video isa sado~ekao okolnih planiNa`alost, nije da privatno ostaviti nasle|e na Jastrepca, iibuduRuna Jastrepca, Kopaonika Ru}im generacijama su „krv, znoj sustvuje samom Kopaonika otvarawu kolexa }im generacijama su „krv, znoj dnika, pa ~ak ii sa Prokletija. pa ~ak sa Prokletija. idnika, suze“.

I to samo zahvaquju}i kao i da ~uje de~ju graju i radost i suze“.

I to samo zahvaquju}i On }e naredne generaOnimawu }epodse}ati podse}ati naredne generana u Varovilu.

Napustio kratkovidoj ii nerazumnoj polikratkovidoj nerazumnoj policije da su u okolini Kraqeva cije da su u okolini Kraqeva nas je neo~ekivano, iznenada i tici wenih trenutnih vo|a, koji tici wenih trenutnih vo|a,srekoji nastale srpske svetiwe, nastale srpske svetiwe, sretiho ali wegova dela su sre}om svi zajedno nisu imali dovoqno svi zajedno nisu imali dovoqno dwovekovni manastiri @i~a ii dwovekovni manastiri @i~a zauvek ostala, kao idostojni zaostav{tihrabrosti da budu svohrabrosti da budu svoStudenica, ali }e iidostojni svedo~iti o Studenica, ali }e svedo~iti na koja nas obavezuje da nastavi-o jih funkcija. jih funkcija. stradawu vojnika srpske vojske stradawu mo wegovimvojnika putem. srpske vojske poginulih poginulih upravo upravo na na Stolovima Stolovima @SasaJankovic28 prilikom uu Prvom @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa povla~ewa Prvom @SasaJankovic28 sasajankovic28 svetskom ratu.

R. sasajankovic28 svetskom ratu. sasajankovic28 R.N. N.

Povi{e Kraqeva Kraqeva podignut Povi{e podignut krst krst visok visok 33 33 metra metra

vlada ne garantuje da ne}e biti vlada ne garantuje da ne}e biti novih „lokdauna“, ali }e oni nanovih „lokdauna“, ali }e oni navodno biti vrlo retki. U ovom vodno biti vrlo retki.

U ovom Planinski masiv Stolovi kotrenutku zemqa kojaStolovi slu`i kao Planinski masiv koji se sa ju`ne strane potrenutku zemqa koja izdi`e slu`i kao primer uspe{ne vakcinacije je ji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, @i~e, primer uspe{nemanastira vakcinacije je vi{e Kraqeva, manastira @i~e, Izrael, koji je svoj program vakMataru{ke Bawe, sredwovekovIzrael, koji je svoj program vakMataru{ke Bawe, sredwovekovcinisawa zapo~eo punom parom nog grada Magli~a Ibarske klicinisawa zapo~eoii punom parom nog grada Magli~a Ibarske klijo{ pro{le godine.

Iako prepozIzrael sure, od minulog vikenda jo{ pro{le godine.

Iako Izrael sure, od minulog vikenda stanovprepozima samo oko 9 miliona natqiv jeoko po jo{ jednoj nesvakiima samoje 9 miliona stanovnatqiv pojo{ jo{ nesvakinika oni su na-jednoj samom startu ja bele`ila gubitke bez da{woj atrakciji pravoslavnom nika oni su jo{ na- pravoslavnom samomrealne startu da{woj atrakciji obezbedili „fajzer vakcinu“ za {anse da opstane u bliskoj budukrstu visokom ~ak 33 metara! obezbedili „fajzer vakcinu“ za krstu visokom ~ak 33Pa metara! sveOvo svoje gra|ane. i pored }nosti.

S obzirom da je Petar po monumentalno znamewe sveOvo svoje gra|ane. Pa znamewe i pored monumentalno te bitne ~iwenice, do sada je struci bio~iwenice, ekonomista bankar kao simbol Hristovih zemaqte bitne doi sada je kao simbol Hristovih zemaqkompletno vakcinisano tek oko sa vi{edecenijskim iskustvom kompletno vakcinisano tek oko wemu to naravno bio veliki 59 odsto odsto ukupnognije stanovni{tva, 59 ukupnog stanovni{tva, problem.

Osniva~i festivala nakon vi{e od 8 meseci trajawa nakon vi{e od 8 meseci trajawa zaista nisu mogli ~ak da iprona|u programa.

Ukoliko Izrael programa. Ukoliko ~ak i Izrael boqu osobu u na{oj zajednici za jo{ nije dostigao magi~nih jo{ nije dostigao magi~nih 70 70 jedan takav poduhvat.

Trebalo je odsto, koji su zacrtale austraodsto, koji su zacrtale austrana}i uspe{nu formulu za to jedan lijske vlasti, jasno je da nelijske vlasti, jasno je da to nefestival realno nije barem mogao }e uspeti uspetikoji ni Australija Australija }e ni barem da pokriva finansijske tro{kone do kraja godine.

Tako|e, ~ak ne do kraja godine. Tako|e, ~ak ve.

Tokom svih ovih godina Petar ni Velika Britanija koja ima ni Velika Britanija koja ima je ~esto„astra-zeneka“ voleo da ka`e davakcinu, je FSF svoju svoju „astra-zeneka“ vakcinu, takozvani „non-ke{ festival“. do ovog ovog trenutka trenutka nije nije uspela uspela do Bila je to jedinstvena uspe{na da kompletno kompletno vakcini{e vi{e da vakcini{e vi{e formula, kojusvog je samo veliki enod 57 odsto stanovni{tva. od 57 odsto svog stanovni{tva. tuzijasta i iskreni patriota moObe pomenute pomenute dr`ave dr`ave uu ovom ovom Obe gao da osmisli.

Festivalrast je buktrenutku imaju rapidan rapidan notrenutku imaju rast novalno funkcionisao bez ke{a vih slu~ajeva slu~ajeva zara`enih, zara`enih, pa pa ~ak ~ak vih ali uz pomo} vernih sponzora

Britanija je pre desetak dana Britanija je pre desetak dana imala ~ak 50.000 slu~ajeva zaimala ~ak 50.000 slu~ajeva zara`enih dnevno i ~ak stotinak ra`enih dnevno i ~ak stotinak skih godina i svojevrsni znak umrlih, {to ije svojevrsni po meni apsoskih godina znak prepoznavawa teumrlih, {to je„pravoslavne po meni apsolutno pora`avaju}e nakon tako prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen jenakon na Usovilutno pora`avaju}e tako ritorije“ kampawe postavqenvakcinacije. je na Usovi{iroke ci, najvi{em vrhu ove planine, {iroke kampawe vakcinacije. ci, najvi{em ove planine, Pa, iako su navrhu kratko Britanci na nadmorskoj visini od 1.375 Pa, iako su na kratko Britanci na nadmorskoj visini od 1.375 ukinuli sve restrikcije sada metara. i nosilac ukinuli Inicijator sve restrikcije sada metara.

Inicijator inovo nosilac ve} najavquju mo`da „zaovog projekta ~ija je ideja nastave} najavquju mo`da novo „zaovog projekta ~ija je ideja nastakqu~avawe“ do kraja avgusta, koje je Petar obezbedio, pre svela jo{ 2007. godine je Planinarkqu~avawe“ do kraja avgusta, la jo{ 2007. godine je Planinarjer jednostavno `eqeno re{ewe ga iskustvom i poverewem. sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ jersvojim jednostavno `eqeno re{ewe sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ nije postignuto.

Postavqa se Bio je to recept koji je festivaiz Kraqeva, a finasiran je isnijeKraqeva, postignuto.

Postavqa se iz a finasiran je isonda logi~no pitawe: iko dobrojejerMolu omogu}io punoletstvo, je kqu~ivo donacijama onda logi~no pitawe: iko dobroje Mokqu~ivo donacijama risonu dao takve informacije wegovo zasada posledwe izdawe risonu dao takve informacije odr`ano u novembru 2019. odsto godida da }emo }emo mi mi dosti}i dosti}i 70 70 odsto ne.

Petar je tako|e bio iove jedan od vakcinisanih do kraja vakcinisanih do kraja ove godigodipokreta~a tradicionalnog Srpne, i otvoriti zemqu nakon toga. ne, i otvoriti zemqu nakon toga. skog festivala (Serbian Festival) Da Da li li neko neko uop{te uop{te uu Australiji Australiji koji se svega odr`ava u luci zamisli Darling nakon mo`e nakon svega mo`e da da zamisli usituaciju Sidneju. kada To je }emo jo{ jedan srpski i mi situaciju kada }emo i mi nakon nakon festival koji privla~i {iroku masovne vakcinacije, imati masovne vakcinacije, imati na na pa`wu javnostislu~ajeva i vi{e od pedehiqade hiqade novih novih slu~ajeva zara`ezara`eset hiqada iposetilaca svake nih nih dnevno dnevno i desetine desetine umrlih umrlih godine, u toku samo jednog februod No, Moriod kovida? kovida?

No, verovatno verovatno Moriarskog vikenda. Bio je osniva~ i son ii dr`avni premijeri imaju son dr`avni premijeri imaju popularne manifestacije „Serneko „tajno re{ewe“ kojim }emo nekoTheathre „tajno re{ewe“ }emo bian Nightsodinkojim Australia“, mi biti izuzeti situacija mi biti izuzeti od situacija zahvaquju}i kojoj je srpska zajedsa se suo~avaju na sa kojima kojima se danas danas suo~avaju na nica dobila priliku da u`ivo primer Britanija ii Izrael i primer Britanija Izrael gleda na{e pozori{ne predsta-i mnoge druge zemqe? mnoge druge zemqe? ve na petom kontinentu.

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. 19. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 15

NOVI KAPLARI KOLEXA SVETOGA SAVE

Podr{ka Kolexu Svetoga Save iz otaxbine!

Malo je ta~aka na zemaqskoj kugli na kojima ne odzvawa „Vukovo |“, ne utiskuje se pe~at Svetosavqa, ne kazuje deseterac ili kakav drugi preda~ki zapis. Onaj, koji je tapija na trajawe i kockica {tedro uzidana u mozaik svetskog duhovnog blaga.

Od 195 zemaqa sveta, Srbi `ive u 159.

Stigli su morima, drumovima, kroz oblake... I ostali. Tamo negde na novom komadu neba, ~uvaju}i se}awe na ono zavi~ajno i brane}i ga od oluja koje su se nad wim nadvijale u svim vremenima.

Iako zasigurno ne ekonomski jaka kao kod nekih drugih naroda, srpska dijaspora uvek je bila dragocena podr{ka matici i ~uvar nacionalnog identiteta u svojim novim domovinama. Od velikana nauke Mihaila Pupina do dana{wih dana...

Ipak, s desnicom na srcu, jednom se delu Srba u rasejawu mora posebna lovorika splesti. Onom koga od matice najvi{e kilometara deli, sabranom oko hramova Bo`jih na Petom kontinentu, u Australiji i Novom Zelandu. U ~ast ocu srpske Crkve i {kole, podigli su ~ak devet hramova, od ~ega dva manastira. Vi{e nego bilo gde. I na tome nisu stali. U ~ast Svetom Savi Mitropolija australijsko – novozelandska sagradila je istoimeni Kolex u sidnejskom nasequ Varovil, u dr`avi Novi Ju`ni Vels.

Trudom tamo{weg naroda i molitvama episkopa, koji su ga molitveno predvodi-

li, stvorena je jedinstvena {kolska ustanova van granica Srbije u kojoj }e u~iti novi srpski, ali i nara{taji pravoslavnih naroda i svih koji budu `eleli. San australijskih Srba lagano postaje stvarnost, kada je Kolex na Savindan ove godine i sve~ano otvoren. U |a~ke klupe seli su pred{kolci i u~enici prvog i drugog razreda, a vaqa uskoro zaokru`iti projekat osnovne {kole. Vezani za znamenite pretke, australijski Srbi za svoj pregala~ki motiv sada imaju 1300 kaplara, golobrade mladi}e koji su se u doba Velikog rata odazvali otaxbini i izvojevali najslavniju pobedu u Kolubarskoj bici.

- Po uzoru na 1300 kaplara, `eleli smo da okupimo toliko darodavaca, koji bi sa po 1000 dolara darivali Kolex, i tako skupimo novac da osnovnoj {koli pru`imo sadr`aje koje `elimo. Pojava korona virusa nas je omela u realizaciji i za sada smo uspeli da prona|emo u Australiji oko 700 dobrotvora, kojima smo dodelili titule kaplara. Tokom boravka u Srbiji, pri~ao sam spontano o Kolexu i nai{ao na spremnost qudi da pomognu. U manastiru Leli}, Kolex je dobio prve kaplare – igumana Georgija i protu Dragana Aleksi}a, a wegov zna~aj za duhovni i kulturni opstanak na{eg naroda na Petom kontinentu prepoznali su i drugi qudi – pri~a Episkop australijsko – novozelandski G. Siluan, duboko dirnut izlivima pa`we i podr{ke bra}e i sestara u matici.

Otac Georgije organizovao je potom skup u manastiru na kome se javilo jo{ pet budu}ih kaplara Kolexa Svetog Save: Sa{a Pavlovi} iz Dra~i}a i Dragan Markovi}, Dragan Pavlovi}, Desimir Tadi} i Branko Novakovi}, svi iz Vaqeva. „Do sada je dijaspora uvek pomagala matici, sad je vreme da matica pomogne dijasporu“, ~ulo se me|u darodavcima.

- Ja sam neizmerno blagodaran, najpre Gospodu Bogu, zatim igumanu Georgiju i proti Draganu Aleksi}u, kao i svima koji su postali kaplari prilo`iv{i sredstva za Kolex. Ko god `eli da im se pridru`i, mo`e da se obrati Mitropoliji i postane prilo`nik. Imena svih kaplara bi}e upisana na muralu ili spomeniku, radi trajnog se}awa na pojedince i porodice, koji su pomogli ovaj va`an projekat – ka`e Vladika Siluan, broje}i sitno do povratka svojoj duhovnoj deci.

Etos i moto {kole uzet je iz Tropara Svetom Savi i glasi „Put u `ivot“. Deca

ni`eg uzrasta, koja ve} poha|aju {kolu, otvorena su i spremna da ga usvoje. Svake godine }emo otvarati novi razred i ideja je da, paralelno sa osnovnom {kolom, otpo~nemo i realizaciju projekta sredwe {kole da bi deca mogla da nastave obrazovawe, zavr{e sredwu {kolu i steknu osnovu za fakultet, najavquje Vladika Siluan, dete australijske dijaspore, da-

nas duhovni otac vernima me|u kojima se rodio, a u ~ije je duhovno bi}e trajno utisnut pe~at vaqevskog kraja, odakle danas sti`u prvi otaxbinski kaplari Kolexu Svetog Save – jedinstvenom poduhvatu na poqu obrazovawu u srpskoj dijaspori.

Izvor: Mitropolija Australijsko- novozelandska

Australija: 0451090708

16

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10.

19. decembar avgust 2021.

UBLA@ITE NOSTA

Kanbera

Dah E [vajcarsko selo

USPE[NO ZAVR[ENE DVE DOBROTVORNE AKCIJE

p st vakci putovawa nacija cele p Ova situacija najvi{e poga|a p rone, godi{we odlazili u Evropu setu svojim ro|acima i prijateqi kretawe do pet kilometara od k spre~ava mnoge da bar odu na nek sta, kojih Australija ima u izobiq tim, Australija ima i dosta des koje odi{u evropskim duhom, gde se ci bar na neko vreme mogu ose}ati su u Evropi. Zato, ukoliko ste u bl nekih od ovih turisti~kih destin mo`ete ih posetiti i olak{ati n giju za evropskim putovawima.

[VAJCARSKO SELO U TASMAN

U akciju ”Bo`ur za decu Orahovca” ukqu~ili su se Srbi {irom sveta

Milan Maksimovi} Kao i mnogo puta do sada u~estuju}i u mnogim humanitarnim akcijama,sakupqaju}i nov~ana sredstva i poma`u}i onima kojima je pomo} najpotrebnija, i ovog puta u~estvovala sam u prikupqawu pomo}i u dve humanitarne akcije. Obe su nedavno i uspe{no zavr{ene. Jedna akcija je bila prikupqawe priloga za obnovu crkve Sv. Nikole (tzv.

Rajkova crkva) u carskom Prizrenu gde su me Prizrenci stavili kao po~asnog ~lana odbora za obnovu svetiwa. Akcija je zavr{ena uspe{no i uskoro bi trebala po~eti obnova ove svetiwe.

Druga akcija je bila ”Bo`ur za decu Orahovca” u koju su se ukqu~ili Srbi {irom sveta, kako bi sakupili {to vi{e sredstava da na{a de~ica u Orahovcu {to pre dobiju fiskulturnu salu, kako bi nesmetano mogli da imaju gde da odr`avaju sportske aktivnosti.

Pored mojih prijateqa koji redovno u~estvuju sa mnom u svakoj humanitarnoj akciji, ovog puta su me podr`ala i pomogla u prikupqawu nov~anih sredstava na{a de~ica sa svojim rodi-

teqima iz Crkveno [kolske Op{tine Sv. Sava u Kanberi na ~elu sa sve{tenikom Brankom Vasili}em i Draganom Joki}, koja je odradila najve}i deo posla.

Akciju prikupqawa nov~anih sredstava za izgradwu fiskulturne sale za decu u Orahovcu pokrenula je humanitarna organizacija ”Pandurica” iz Nik{i}a u saradwi sa profesorkom srpskog jezika iz Orahova~ke gimnazije i novinarkom lista Je-

dinstvo gosp. Oliverom Radi}.

Sa Oliverom sam ve} vi{e puta sara|ivala i ona nam je desna ruka u svemu i najvi{e zahvaquju}i woj i wenom neumornom radu i po`rtvovawu mnoge donacije sti`u u Orahovac, Veliku Ho~u i Prizren.

Ovim putem `elim da izrazim veliku zahvalnost svima onima koji su svojim prilozima pomagali sve moje dosada{we akcije, da im ne bih pisala imena, ima ih mnogo.

Uskoro po~iwe obnova crkve Sv. Nikole u Prizrenu

Veliko hvala na{em Srpskom Glasu koji je uvek tu i koji prati i objavquje sve na{e oglase i tekstove vezane za humanitarne akcije. Tako|e `elim da se zahvalim na{em gosp. Milanu Maksimovi}u, koji i sam u~estuje u mnogim akcijama a podr`ao je i moje akcije kad god sam mu se obratila za pomo}. Gosp. Milana upoznala sam i kroz wegove humanitarne i politi~ke akcije za pomo} svim ugro`enim, za za{titu i o~uvawe vere, za boqe zdravstvo i boqu lokalnu zaposlenost. Za svoj rad dobio je i visoko priznawe, medaqu gra|anina godine u op{tini Ferfild u Zapadnom Sidneju.

Pozivam sve Srbe koji `ive u sidnejskoj op{tini Ferfild da podr`e gosp. Milana Maksimovi} jer se uskoro pribli`avaju izbori za gradona~elnika.

Za na{u zajednicu bi bilo vi{e nego dobro imati nekoga na ovoj funkciji kao {to je gosp. Milan.

Samo napred slo`no, svi idemo daqe u nove pobede, samo sloga nas spa{ava.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

Tasmanijska Tamar Veli je po proizvodwi mle~nih proizvoda kvaliteta koje ve}ina Australijan mo`da neki ne}e znati da se u isto jo{ jedna atrakcija, koja se mo`e p Ovde postoji i Grindelvald, {vajc plika ove prelepe evropske zemqe a {vajcarskom selu, mo`e se ose}a [vajcarsko selo nalazi se petn Osnovali su ga bra~ni par Vos, ho lili u Australiju. Na jednom od e u mal da

Bava

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10.19. decembar 2020. 17 ^etvrtak avgust 2021.

TALGIJU NA OVIM ATRAKTIVNIM DESTINACIJAMA

Evrope kroz Australiju u Tasmaniji

Kada }e Australija otvoriti svoje granice i kada }e za`iveti me|unarodna putovawa, to jo{ niko ne mo`e ta~no da ka`e. Prema posledwim procenama vlade Australije, o ovom koraku }e tek po~eti da se razmi{qa kada Autralija dostigne 80 odsto potpuno cinisanih qudi, s tim da bi zvani~no a za`ivela kada se dostigne vakcipopulacije. putnike koji su, pre kona odmor ili u poima. Ograni~eno ku}e, tako|e, ka lepa mequ. Me|ustinacija e putnii kao da lizini nacija, nostal-

Vina kao iz Toskane oko ve{ta~kog jezera, na oko 40 hektara povr{ine. Tu su i male ulice, crkva, svaka ku}a nosi jedinstven {arm [vajcarske, sa {iqastim krovovima, malim balkonima, roletnama i obaveznim {arenim cve}em na prozorima.

VINA KAO IZ TOSKANE

Australija je ku}a dobrih vina, ali mnogi tvrde, da samo ona iz doline reke Margaret podse}aju najvi{e na ona iz Italije ili Francuske. Margaret River se nalazi na tri sata od Perta i tu se nalazi vinski region, sa najkvalitetnijim gro`|em za proizvodwu vina. Posetioci mogu iznajmiti neku od vila i u`ivati u ~a{i vina, sa pogledom na nepregledna poqa gro`|a. Neke vinarije u ovoj oblasti koriste iskqu~ivo gro`|a poreklom iz Italije, kao {to su vermentino, fiano i san|oveze.

[vajcarsko selo, poqa francuske lavande, bavarsko pivo, italijanska vina, {panske dvorce POQA FRANCUSKE LAVANDE Ne morate oti}i u Francusku da bi sve to mo`ete prona}i u`ivali u mirisnim poqima lavande. To NIJI isto mo`ete uraditi u Tasmaniji, na Brajdoznata po i u zemqi stov farmi, najve}oj na Ju`noj hemisferi, a a odli~nog neki tvrde, najve}oj privatnoj farmi u celom naca zna, ali kengura svetu. Mirisni qubi~asti cvetovi se ovde pro-

oj dolini nalazi povezati sa mlekom. carsko selo u malom, reqe. Svako ko se na|e u australijskom, ati kao da se nalazi u Evropi. naest minuta severno od Lonsestona. olandski migranti, koji su se preseevropskih putovawa zaqubili su se lo {vajcarsko selo, gde su po`eleli a se vrate i nekoliko godina kasnije. Umesto toga, 1980. godine u Australiji su po~eli da grade isto selo, po ugledu na {vajcarsko. I tu se nalazi sve {to podse}a na [vajcarsku, sve ku}e se nalaze

arsko pivo u Handorfu

stiru na ~ak 200 kilometara povr{ine. Nepregledne aleje sa 650 hiqada primeraka lavande su najslikanija poqa u svetu, sa oko 50 hiqada posetilaca godi{we iz celog sveta. Na ovoj farmi se uzgaja originalna vrsta lavande koja poti~e sa Francuskih Alpa, Lavandula angustifolia, a prvi primerak je u svom xepu doneo CK Deni, koji je 1921. godine sa svojom porodicom migrirao u Australiju, tako donev{i i komad domovine sa sobom. Ova lavanda, posa|ena je u prepoznatqivim vijugavim alejama kako bi lak{e zadr`avala ki{nicu, a koriste se i u ishrani. Stanovnici Tasmanije mogu u svako doba da posete Brajdstov farmu besplatno, a najve}i ugo|aj posetioci mogu da do`i-

[panski zamak u Kernsu

Poqa francuske lavande ve u periodu od decembra do februara, kada je lavanda u punom cvetawu.

BAVARSKO PIVO U HANDORFU

Nijedno mesto u Australiji ne nudi originalna bavarska piva u atmosferi nema~kih „folk“ pivnica, kao {to je mesto Handorf. U ovom delu Ju`ne Australije, nastaweni su prvi nema~ki migranti, jo{ 1839. godine. Handorf je sve od tada odr`ao svoj izgled po ugledu na svoju maticu, sa tipi~nim nema~kim pabovima, restoranima i prodavnicama. Nakon ispijenog bavarskog piva, posetioci mogu oti}i i u Handorf akademiju, u kojoj se nalazi Muzej nema~ke migracije i nau~iti sve o prvim nema~kim stanovnicima na prostoru Australije ili posetiti izlo`bu nema~kog slikara Ser Hansa Hejsena.

[PANSKI ZAMAK U KERNSU

Nema turiste koji u [paniju nije oti{ao da bi posetio ~uvene katedrale i zamkove u ovom delu Evrope. U Australiji tako|e postoji mesto koje unosi duh {panskih zamkova. Zove se Paronela Park u Kernsu i tu je Katalonac @oze Paronela 1937. godine izgradio {panski dvorac, okru`en tropskom {umom, sa oko sedam hiqada tropskih biqaka. U okviru dvorca nalazi se i piknik mesto, vodopad i teniski teren. Park sa dvorcem je familija prodala 1977. godine, a dve godine kasnije je vatrena stihija uni{tila pola imawa. Dana{wi vlasnici su obnovili dvorac, trude}i se da sa~uvaju {panski duh, koji i danas poseduje.

VAJTHEVEN UMESTO GR^KE

Me|u 12 hiqada prelepih pla`a, koliko se procewuje da ih ima u Australiji, te{ko je izabrati onu koja bi najvi{e podse}ala na Evropu. Zvani~no, Australija ima i najlep{u pla`u na svetu, Vajtheven u Kvinslendu, koja je tu titulu ponela ove godine. Turisti~ki radnici su upravo ovu pla`u uporedili sa pla`ama na gr~kom ostrvu Zakintos. Tirkizna voda, sa malim bazenima za plivawe, uvalama i pe{~anim pe}inama je ne{to {to }e sve podsetiti na ~uvene gr~ke pla`e.

Sawa Miri} - [aki} Vajtheven umesto Gr~ke

18

ZAJEDNICA

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 19.

2021.

Kad Piro}anac kupi farmu u Australiji Pre|osmo toliki put da bi shvatili da je pradeda na Staroj planini to ve} imao pre sto godina. Me|utim, svaka „nauka” mora da se plati.

Kad sam se preseqavao u Australiju, otac mi je rekao: „Vrati}ete se vi, ali sa mnogo vi{e pameti”. To se upravo sada de{ava - samo na neki drugi na~in Tr~im da vam se pohvalim kao svaki pravi Piro}anac - {tedeli smo i kupili farmu. Malo ja~i sat vo`we od na{e ku}e u Melburnu.

Zemqe ima dva hektara, od ~ega je tre}ina vo}wak kestenova, a ima i drugog vo}a, jo{ uvek ne znamo kakvog, jer je kod nas zima, pa je li{}e opalo.

Na obodima su ogromni borovi, koje bi svaki {tedqivi Piro}anac posekao za gra|u. Tu su i struja, voda, kao i pumpu za vodu iz zemqe, tako da mo`emo da zalivamo budu}u ba{tu.

Ku}a je vi{e kao dobra baraka, ali je

velika. Na potkrovqe se izlazi stepenicama i tamo su dve spava}e sobe, dnevna soba i magacin.

Ovde na cenu zemqi{ta najvi{e uti~e udaqenost od velegrada. Na 200 kilometara mo`e da se na|e 20 odsto jeftinije a na 400 je je duplo jeftinije.

Drugi faktor kod formirawa cene farmi su zgrade koje tamo postoje. Ako postoji ku}a, to se dodaje na cenu zemqe.

Obi~no postoje i {upe ("sheds") pa onda baterije i solarni paneli za struju, rezervoari za vodu, ma{inerija itd.

Ограда око фарме

Cene idu u nedogled, a cela Australija (sa izuzetkom pustiwe i {uma) je naseqena.

Mesto je planinsko, brdovito, kao kod nas, za razliku od drugih lokacija gde je sve ravno i dosadno (mada je tamo povoqnije za poqoprivredu). Kod nas na vrhu placa imamo zaravweni deo a onda se zemqe blago spu{ta, tako da bi trebalo da se prave stepenaste leje, ako bi hteli da se bavimo poqoprivredom.

Kraj je sto~arski, prvi kom{ija ~uva krave, a prethodni vlasnik farme je

Дрвеће само треба скупити за "смедервца"

Novi Zeland u strogom lokdaunu zbog jednog slu~aja kovida Premijerka Novog Zelanda Xasinda Ardern stavila je danas ~itavu zemqu pod strogi karantin, nakon {to je u Oklandu, najve}em gradu na Novom Zelandu, prijavqen jedan novi slu~aj korona virusa, prvi u zemqi u posledwih {est meseci. ^itav Novi Zeland }e biti zatvoren tokom tri dana, dok } e gradovi Okland i Koromandel, Premijerka Novog Zelanda Xasinda Ardern

imao ovce. Cela farma ima ogradu, tako da ovce ne mogu da napuste imawe a pastira - nema.

Sada planiramo preseqewe, dobrovoqno ili ono drugo. Pla{imo se da }e policijski ~as u Melburnu da potraje, pa }e nestati hrane u supermarketima.

Sada imamo vo}wak, wivu, struju iz solarnih panela, vodu iz bunara i Internet. [ta porodici vi{e treba?

Umalo zaboravih - imamo i „smederevca”.

Otkud taj srpski brend, ~uveni {poret na drva, usred petog kontinenta? I nama je to bilo ~udno sve dok nam agent za nekretnine nije otkrio da je prethodni vlasnik bio „Serbian from Dandenong”.

Tako nas sada Vesna i Du{an u~e kako da kosimo ogromnu livadu, a sami smo razumeli za{to se ba{ ta farma „zalepila za na{e o~i".

A za kraj sledi i pouka (ili „poruka”).

Pre|osmo toliki put da bi shvatili da je pradeda na Staroj planini sve to ve} imao jo{ pre sto godina. Me|utim, svaka „nauka” mora da se plati. Kad sam se preseqavao u Australiju, otac mi je rekao: „Vrati}ete se vi, ali sa mnogo vi{e pameti”. To se upravo sada de{ava - samo na neki drugi na~in.

Ovaj tekst posve}ujem ba{ wemu. U suzama!

Xorx Petrovi}, Melburn, Australija

primorski grad u kojem je zara`ena osoba tako|e boravila, biti zatvoreni u trajawu od sedam dana.

U skladu sa uvo|ewem stepena 4 i najstro`ih pravila zakqu~avawa, {kole, kancelarije i sva preduze}a bi}e zatvorena, a samo bitne usluge }e biti u funkciji. „Najboqe {to mo`emo u~initi da iza|emo iz ovoga {to je br`e mogu}e jeste da ulo`imo velike

napore”, izjavila je Ardern na konferenciji za novinare.

Premijerka je istakla da vlasti pretpostavqaju da je novi slu~aj zapravo infekcija delta sojem koronavirusa, iako to nije potvr|eno. Dodala je, me|utim, da mo`da postoje i drugi slu~ajevi.

Posledwi prijavqeni slu~aj kovida-19 u zajednici na Novom Zelandu bio je u februaru.

Novi Zeland je sledio strategiju sprovo|ewa strogih mera i rane identifikacije infekcija, koja je toj zemqi pomogla da prakti~no elimini{e kovid-19, omogu}avaju}i qudima da `ive bez ograni~ewa, iako su me|unarodne granice te dr`ave uglavnom zatvorene.

Od po~etka pandemije, Novi Zeland je prijavio oko 2.500 potvr|enih slu~ajeva korona virusa i 26 povezanih smrtnih slu~ajeva.

Nakon najavqenog lokdauna, novozelandski dolar je pao za 1,5 odsto na 0,6926 dolara.

Ergi} o mra~noj strani fudbala i traumi iz javne ku}e u Australiji Ivan Ergi}, nekada{wi fudbalski reprezentativac Srbije, govorio je o tamnoj strani fudbala koju je do`iveo jo{ u Australiji.

Ergi} je ro|en u [ibeniku 1981, tokom rata je oti{ao u [abac, pa Beograd i Australiju.

Onda je posle igrawa za Pert Glori potpisao za Juventus, igrao je za Bazel i Bursaspor, sa kojim je na sjajan na~in zavr{io karijeru uz osvajawe titule.

Put do vrhunca karijere nije bio lak, igrao je i za Srbiju i Crnu Goru, a posebno je bilo te{ko izboriti se sa depresijom.

Nije mu prijao glamur fudbala, koji je osetio igraju}i Ligu {ampiona sa Bazelom. „Toliko je pompezna i spektakularna strana fudbala zastupqena… To je industrija u milijardama, koja klinca od pet ili {est godina ube|uje da je biti fudbaler najsjajnija stvar kojom mo`e{ da se bavi{ u `ivotu. I onda do|em ja, jedan jedini koji pi{e o drugoj strani, i odjednom si ti neki hejter. Postoji tabu i interes, omerta, zavera }utawa, moj ciq je da svesno i uz podr{ku prijateqa psihijatra pri~am o toj drugoj strani. Ja sam to sve oja~avao, on mi je sugerisao da se ne libim, da se ne bojim da ispri~am sve. Da smo u Australiji i{li u javnu ku}u i da je to za mene traumati~no iskustvo, kao deo timskog duha, ima{ 18 godina i jo{ nisi imao seksualno iskustvo, ali to je deo timskog rituala. Sedne ti prostitutka u krilo, meni je to bila velika trauma. To sam negde spomenuo, i na{i tabloidi napi{u, ‘evo idu u javnu ku}u’. Ali to je javna tajna. Da fudbaleri to vole“, rekao je Ergi}.

PUTOPIS Ime Liban u prevodu zna~i „mleko i med”. Sme{tena izme|u Sirije i Izraela, ova bliskoisto~na zemqa le`i na slatkovodnim izvorima, ima dva planinska masiva, Liban i Antiliban sa najvi{im vrhom od 3.088 metara, a izme|u tih kedrovima i maslinama pokrivenih planina prote`e se 170 kilometara duga~ka plodna dolina Beka. Tre}i i najdare`qiviji sused mu je Sredozemno more sa prete`no peskovitom obalom. Pored mawih, Liban ima i dve velike reke, Litani i Orontes. Priroda je prema ovoj zemqi bila velikodu{na: Libanci za ~etrdesetak minuta mogu, posle kupawa u moru, da stignu na skijawe na neki od snegom uvek pokrivenih planinskih vrhova.

BOGATSTVO BEJRUTA NESTALO U RATU Preko ove raskrsnice Evrope, Azije i Afrike protutwali su Persijanci, Grci, Rimqani i Turci i svako od wih je iza sebe ostavio tragove u kulturi, veri, obi~ajima i – genima! Starosedeoci Libana,Feni~ani, bili su dobri brodograditeqi i trgovci, ba{ kao i dana{wi `iteqi ove zemqe.

Tridesetih godina pro{log veka nazivan je [vajcarskom Istoka i pod francuskim protektoratom do`iveo je vreme procvata.

U glavnom gradu Bejrutu (ime zna~i „izvor”) ni~u vile, palate, parkovi, {etali{ta kraj mora oivi~ena palmama… Svetski kapital se slivao u zemqu banaka, nicali suluksuzni hotelisa livrejisanom poslugom i kockarnicama. Bogata{i sa svih strana dolazili su u Bejrut da se provedu.

Sve to nestalo je u gra|anskom ratu koji je izbio 1975. godine, trajao dugo i odneo mnogo qudskih `rtava.

Danas, kad se raspitujemo u hotelu za centar grada, ka`u nam, sa tugom u glasu, da „Bejrut nema centar grada… imao ga je pre rata, a sad se jo{ izgra|uje”.

Spu{tamo se prema {etali{tu i izbijamo na hotel „Sent @or`”, uvijen je u veo, kao nevestino lice, kroz koji se nazire nekada{wa lepota. Kad renovirawe bude zavr{eno, sija}e kao nekad. Preko puta je ameri~ka ambasada, a malo daqe, zagledan u pu~inu, uzdi`e se hotel „Fenicija”.

Sve zgrade koje su koliko-toliko ostale,bi}e obnovqene, a ono {to je nestalo – nestalo je bespovratno! Nema vi{e najstarijeg i najlep{eg trga Martir, sa palmama i statuom na sredini. ^isto}a Bejruta je toliko upadqiva da bode o~i i mami ~e`wive uzdahe. Kao na dlanu blista nova ~etvrt grada napravqena od kamena pe{~ara. Stepenice vode dole, do zelenilom ukra{enog trga sa visokom sahat-kulom u sredini. Trg Etual, napravqewe za osam meseci celodnevnog rada.

Zidari za izgradwu Bejruta najvi{e koriste kamen i kedrovo drvo, koje je ina~e simbol Libana.

Hodamo du` {iroke ulice Mazra, sa svetiqkama koje podse}aju na fewere i blistavim reklamama sa strane.Topli povetarac s mora povija i mrsi grane lepezastih palmi. Ukra{en i blistav pod modrim nebom, Bejrut izgleda ~arobno, i opet privla~i do{qake.

GOLUBOVI [PIJUNI U glavnom gradu Libana ima najvi{e radwi sa hranom, na svakom uglu je piqara, a u wima svega, od mango plodova do jagoda.

Hamra je najstarija ulica sa bezbroj prodavnica, poslasti~arnica, poslovnih zgrada i hotela. Ispod Hamra-skvera su ekskluzivni butici, pokretnim stepenicama se sti`e do terase sa kafeima. U mewa~nicama su pravila ista kao i pre rata – mogu}e su transakcije svih svetskih valuta.

Nedaleko od obale, u moru se nalaze dve stene. Za ove simbole grada vezana je neobi~na pri~a.

U pe}inama koje se nalaze u wima oduvek su `iveli golubovi. Za vreme rata, stanovnici su neke od wih dresirali da budu pismono{e. Lete}i „{pijuni” su na no`icama prenosili va`ne poruke. Neki su se vra}ali s odgovorom, neki zavr{avali – u paprika{u! Zahvalni `iteqi sva-

LIBAN

^etvrtak 10. 19. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 19

Bejrut, glavni grad Libana

Zemqa mleka i meda

Nedaleko od obale Bejruta, u moru se nalaze dve stene, za koje su vezane brojne legende

Ulice Bejruta

Simbol Libana, ~etinar kedar

Anti~ki lokalitet Balbek, „Akropoq Istoka”, kako ga zovu Evropqani kom turisti preporu~uju da odu i pogledaju stene.

Sutradan, udobnim autobusom kre}emo put brda u obilazak jedne od pet libanskih provincija. Pred nama je {irok put, desno je more, a levo se unedogled prostiru nasadi banana. Smewuju ih beskrajni staklenici sa crvenim i plavim paradajzom.

Bre`uqci oko nas su prekriveni {umama mandarina, pomoranxi, jabuka, kru{aka, kajsija – sve ono {to kod nas ne mo`e da uspe na visini od 500 metara, u ovoj zemqi uspeva na 1.500! Tome doprinose topli vazduh s mora i vlaga s planina.

Zaustavqamo se u mestu Deir el Kamar,u prevodu „Manastir na mese~ini”. Na sredini omaweg poplo~anog trga je ~esma, naokolo kamene ku}e s izdu`enim prozorima. Tvorac gradi}a, koji je zbog ne~ega proteran iz zemqe, bogat i obrazovan, `iveo je u Rimu i Firenci. Op~iwen italijanskom arhitekturom, na obronku pla-

nine [uf sagradio je ovo mesto, nekada veoma va`nu ta~ku na putu svile. Danas je to grad-muzej.

Vreme je ru~ku, zaustavqamo se ispred jednog tipi~nog libanskog restorana. Libanci imaju bogatu i raznovrsnu trpezu sa mno{tvom predjela, a specijalitet je kibe (mleveno meso sa `itaricama). Nacionalno pi}e je arak i slu`i se uz meze.

ANTI^KI BALBEK Motor brek}e, gume {kripe savla|uju}i „lakat” krivine. Oko nas se presijavaju sne`ne kape planine Liban. Prvi prevoj je na 1600 metara. Odozgo puca pogled na dolinu Beka, po sredini mirno te~e reka Litani. Tu, gde su za vreme rata vo|ene naj`e{}e borbe, danas odmaramo pogled na plodnim poqima. Mesta{ce Balbek je centar okruga cele doline. Prolazimo kroz ulice sa radwama i robom izlo`enom napoqu. Najvi{e je okruglih crnih furunica, dobrodo{lih za temperaturu koja

retko spada ispod nule. Najednom, na jakom podnevnom suncu izrawa jedno od svetskih ~uda, anti~ki lokalitet Balbek, „Akropoq Istoka”, kako ga zovu Evropqani.

Gradili su ga mnogi: Feni~ani, Grci, Rimqani, Turci. Prvi podaci datiraju iz vremena krsta{kih ratova (12. i 13. veka).

Horde osvaja~a i zemqotresi u~inili su svoje. Po~etkom ovog veka nema~ki arheolozi su zapo~eli, a Libanci nastavqaju iskopavawa i istra`ivawa lokaliteta.

Ovaj grad, nestvarne lepote i prohujalih vremena, nikad nije do kraja zavr{en. Svetili{ta i hramovi bogovima Bahu, Jupiteru i Veneri pravqeni su od mekog kamena pe{~ara sa stubovima visokim i do 22 metra. Za wih je dono{en crveni kamen ~ak iz Asuana. Na mnogim oborenim stubovima se vide udubqewa na spojevima: da bi bili stabilni, graditeqi su ih punili olovom. „Kamen trudnica”, koji je trebalo da opasuje ceo grad, nazvan je tako po{to su nerotkiwe dolazile i molile se na wemu da dobiju potomstvo. Ka`u da se taj obi~aj zadr`ao do danas. ^UDOTVORNI KEDAR Obilazimo sever Libana. Cela oblast je planinska. Me|u oblacima smo, klisura ispod nas se zove Sveta dolina, a kao osiwe gnezdo, stapaju}i se sa stenom, nad klisurom je manastir. U wegovoj ravni je selo, a u wemu ku}a uklesana u steni. Ispred ulaza na drvenoj tabli pi{e „JIBRAN”. Obradovah se: Halil Xibran, filozof, mislilac, slikar. Kwige su mu prevedene na vi{e od 38 jezika, pa i na na{! Posle neslagawa sa doga|ajima u zemqi,oti{ao je u Wujork.

Posledwa `eqa mu je bila da po~iva ovde gde se rodio i rastao.

Nastavqamo put, koji postaje jo{ strmiji. Sve bli`e smo vrhovima pokrivenim snegom. Od Bejruta smo pre{li 200 kilometara samo da bismo videli simbol Libana, kedar! U svetu rastu ~etiri vrste ovog drveta: atlantski, kiparski, himalajski i ovaj, libanski, koji se smatra najkvalitetnijim i najstarijim. Ovaj ~etinar je izuzetno cewen zbog dugotrajnosti. Egip}ani su od wega pravili sanduke za mumije, jer ispu{ta karakteristi~an miris {tetan za insekte i parazite, a po{to ga smola {titi od brzog propadawa, koristi se i za izradu ~amaca, brodova i ku}a.

S. G.

20

RIZNICA

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 19.

2021.

Kraq Petar I, unuk vo`da Kara|or|a zapam}en kao Oslobodilac, Stari kraq i ^ika Pera, umro je 16. avgusta 1921. godine.

Dr`avna ceremonija polagawa venaca i odavawa po~asti je odr`ana na Oplencu. Patrijarh Porfirije slu`io je liturgiju i parastos u Crkvi Svetog \or|a, zadu`bini kraqa Petra.

Kraq Petar Prvi Kara|or|evi}, ujediniteq srpskog naroda, opevan u narodnim pesmama kao Petar Mrkowi} - u narodu prozvan ^ika Pera, jo{ za `ivota je postao legenda zbog li~ne hrabrosti, po{tewa, ali i izgradwe Srbije kao moderne i najmo}nije dr`ave na Balkanu.

Svedo~anstva o herojskim borbama srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, kao i vernost i odanost starog, bolesnog kraqa svojim vojnicima i ideji o oslobo|ewu i ujediwewu srpskog naroda, daleko su prelazili granice Kraqevine.

Najve}i evropski listovi veli~ali su kraqa Petra. Engleska revija "The Ilystrated London News" od 4. decembra 1915. donela je preko cele strane sliku kraqa Petra sa slede}im tekstom: "U istoriji dugog mu~eni{tva Srbije nije bilo herojskije figure od kraqa Petra. Patriota me|u patriotama, on se borio zajedno sa svojim vojnicima, sve dok nije pao u nesvest od proste iznemoglosti, u toku bitke kod Pirota, i inspirisao je trupe svojom hrabro{}u..."

Pod naslovom "Kraq heroj", francuska revija "Ilustrassion" od 6. marta 1915. godine, pi{e: "Stari srpski kraq Petar I ima danas sedamdeset godina. [kolovao se u San Siru. Borio se u na{im redovima 1870. Odlikovan je, za hrabrost, na bojnom poqu kod Vilerseksela. Jedan od na{ih srpskih prijateqa je primio, od jednog tamo{weg oficira, slede}e pismo. Iz wega se mo`e videti kakvu je divnu ulogu igrao Stari kraq.

U pismu se izla`u napori predsednika vlade Pa{i}a da bi ubedio staroga kraqa da zbog svoje starosti i slaboga zdravqa odustane da prati svoje vojnike, preko albanskih gudura. Svi Pa{i}evi napori su ostali bez uspeha i kraq Petar je sa vojskom

Sto godina od smrti kraqa Petra I Kara|or|evi}a

pre{ao albanske planine, usred zime, prekrivene snegom, na jednim volovskim kolima, a gde su bile neprohodne bio je no{en od svojih vojnika, sve dok nisu stigli do albanske obale na Jadranu."

O podvizima srpskog kraqa i wegove vojske pisali su i qudi od pera. Francuski pesnik Edmon Rostan, pisac "Sirana de Ber`eraka", nadahnut hrabro{}u kraqa Petra Prvog prilikom povla~ewa kroz Albaniju, napisao je i objavio pesmu "Kraq Petrova ~etiri vola", koju je na srpski jezik preveo Milutin Boji}, pesnik "Plave grobnice". Rostanova pesma je ve} na Solunskom frontu bila borbeno nadahnu}e srpskim vojnicima.

Re~i kraqa Petra izgovore-

ne pred Suvoborsku/Kolubarsku bitku, kada su Austrijanci do{li do Kolubare, a on sa oba svoja sina si{ao u rov i odr`ao govor iscrpqenoj i umornoj vojsci, odzvawale su mnogo {ire od rovovskog prostora. Evo tog govora: Deco moja!

Vi ste se zakleli da branite otaxbinu i svoga Kraqa, ali ja vas razre{avam zakletve date meni, jer `ivoti, i va{i i moj, pripadaju samo Srbiji za koju moramo sada pobediti ili umreti!

Ja sam do{ao me|u vas da je, sa onima koji ho}e da se bore za wenu slobodu, odbranimo ili poginemo!

Sad je do{lo vreme da mi branimo svoju zemqu, wive,

ogwi{ta. Me|u vama ima i onih koji su posustali i zato svaki onaj koji ne mo`e, neka slobodno odlo`i oru`je i neka se vrati ku}i, ja mu pra{tam.

Ostali, napred!

Re~i Starog kraqa u~inile su ono {to je izgledalo nemogu}e. Klonuli i iznemogli ratnici, kao preporo|eni, smogli su snage za jo{ jednu, pobedonosnu bitku.

Petar Kara|or|evi} (18441921) je bio Kara|or|ev unuk i tre}i sin Perside i kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, koji je bio prisiqen da abdicira nakon Svetoandrejske skup{tine. Petar je sa porodicom `iveo u inostranstvu. Borio se u francuskoj vojsci u francusko-pruskom ratu.

Pridru`io se kao dobrovoqac pod pseudonimom Petar Mrkowi} u bosanskohercegova~kom ustanku protiv Osmanskog carstva.

O`enio se 1883. godine crnogorskom princezom Zorkom, k}erkom kneza Nikole. Sa wom je imao petoro dece, ukqu~uju}i i naslednika Aleksandra. Nakon smrti oca 1885, Petar je postao glava dinastije Kara|or|evi}.

Posle Majskog prevrata i ubistva kraqa Aleksandra Obrenovi}a 1903, izabran je za kraqa Srbije, a godinu docnije krunisan u Beogradu. Zbog starosti je 24. juna 1914. preneo kraqevska ovla{}ewa na prestolonaslednika Aleksandra. Kao kraq zalagao se za ustavno ure|ewe zemqe i bio je poznat po svojoj liberalnoj politici.

Te`e}i ka ekonomskom i dru{tvenom napretku Srbije omogu}io je uno{ewe stranog kapitala, razvoj industrije, zanatstva i trgovine, kao i otvarawe Univerziteta u Beogradu.

Istori~ar Stanoje Stanojevi}, opisuju}i kraqa Petra, zapisuje: "Odlukom kraqa Petra da bude demokratski i ustavni vladar iskrenim i lojalnim vr{ewem te odluke bila su jednim mahom jed-

Da li znate {ta predstavqaju i odakle inicijali na Terazijskoj ~esmi?

Terazijska ~esma jedan je od najpoznatijih simbola Beograda. Da li znate da je re~ o veoma zna~ajnom istorijskom spomeniku koji se prvobitno uop{te nije nalazio tu, a imao je i drugu namenu?

Terazijska ~esma danas se nalazi na istoimenom trgu, ispred hotela Moskva. Mawe je poznato da je wena prvobitna namena bila sasvim druga~ija, ali i put koji je pre{la do dana{weg “kona~i{ta” veoma je dug i uzbudqiv.

– ^esma je neka vrsta spomenika. Podigao ju je knez Milo{ Obrenovi}, u ~ast svog povratka na presto. To se dogodilo 1858. a ~esma je podignuta 1860. godine – pri~a Neda Kova~evi}, kwi`evnica i `ena koja je popisala sve prestoni~ke spomenike.

Odatle i urezani inicijali “M. 0. 1860.” na ~uvenoj Terazijskoj ~esmi.

Napravqena je u obliku kamenog stuba, sa vazom na vrhu i rad je vajara Franca Lorana. ^esma je visoka 6,35 metara. Oblikovana je u stilu romantizma i jedan je od najzna~ajnijih

i najmonumentalnijih spomenika iz Milo{evog perioda u Beogradu.

Kada je prvobitno postavqena, Terazijska oesma se uop{te nije nalazila na platou “ispred Moskve”.

– Pola veka ~esma je stajala nasred Terazija, na mestu gde je danas kolovozna traka, i malo vi{e ukoso, prema hotelu Balkan – obja{wava Neda Kova~evi} i dodaje da se ~esma na ovom mestu nalazila sve do 1911. godine kada je zbog preuredewa Terazija demontirana i preneta u portu Top~iderske crkve.

Tako je Terazijska ~esma krenula “na izlet” koji je potrajao 64 godine.

Kada su je slede}i put Beogra|ani videli na Terazijama bila je 1975. godina, a i kraqa i monarhiju su odavno zamenili Tito i nova, socijalistioka vlast. Kako su u me|uvremenu Terazije dobile potpuno druga~iji izgled, na prvobitnom polo`aju vi{e nije bilo mesta za ovaj spomenik, pa je on postavqen ispred platoa hotela Moskva gde se i danas nalazi. M. T.

nom za svagda re{ena u Srbiji sva unutra{wa pitawa, i sva snaga u zemqi, tro{ena do toga vremena u jalovim unutra{wim partijskim i dinasti~kim borbama, okrenula se posle toga radu na dr`avnom sna`ewu i spremi za re{ewe velikih nacionalnih i dr`avnih zadataka. [to se u tom pravcu moglo onda nesmetano raditi velika je zasluga kraqa Petra. On je iskreno `eleo slobodu i veli~inu svoga naroda i bio je uveren da }e se to onako kako je on pustio da se radi najboqe i sigurno posti}i."

Po{to je bio kraq Srbije tokom perioda velikih srpskih vojnih uspeha, u srpskom narodu ostao je zapam}en kao kraq Petar Oslobodilac (tako|e poznat i kao Stari kraq). U narodu je zbog retkog po{tewa i skromnosti nazivan ^ika Pera.

Qudske vrline koje su krasile kraqa, vojni~ke ve{tine koje je dokazivao na mnogim rati{tima u zemqi i van we, neizmerna odanost narodu iz koga je ponikao, kao i ideja ujediwewa koju je zastupao sve do smrti, podarile su kraqu Petru jo{ za `ivota slavu i po{tovawe na celom prostoru Kraqevine SHS. Tri grada ponela su i wegovo ime - Mrkowi} Grad u BiH od 1924. godine (ranije Varcar Vakuf), u Crnoj Gori Petrovac na Moru od 1919. godine (ranije Kastel Lastva) i Petrovgrad u Vojvodini od 1935. do 1946. godine (ranije Be~kerek, danas Zrewanin).

Me|u brojnim priznawima kraq Petar je bio nosilac i najve}eg ruskog odlikovawa, Velike lente Svetog Andreje sa ma~evima, ordenom koji je pre wega nosio samo car Aleksandar Prvi, pobednik nad Napoleonom.

Umro je 16. avgusta 1921. u Beogradu. a sahrawen je 21. avgusta iste godine u kripti svoje zadu`bine, crkve Svetog \or|a na Oplencu.

R. N.

AUSTRALIJA

"DOBRO DO[LI U NACISTI^KU NEMA^KU":

Uznemiruju}a poruka gradona~elnika iz Australije Stiv Kristou, gradona~elnik Kamberlend Siti Kansila, jednog od predgra|a Sidneja, uporedio je korona mere u toj zemqi sa nacisti~kom Nema~kom.

Kristou, koji vodi deo grada od skoro 250.000 stanovnika, na Tviteru je objavio vladinu ilustraciju o novim merama uz komentar „Dobro do{li u nacisti~ku Nema~ku“. Na ilustraciji su prikazane mere kojima se navodi da gra|ani moraju da imaju dozvolu ukoliko `ele da napuste region Sidneja, te da moraju da registruju li~ne podatke ukoliko `ele da posete qubavnog partnera, {to im je omogu}eno samo ako `ive na mawe od pet kilometara udaqenosti.

Sidnejski zvani~nik se i ranije bunio protiv striktnih korona mera u Australiji, kao i protiv obavezne vakcinacije, nazivaju}i ih „diktatorskim ludilom“.

Me|u onima koji su zbog ovakvog tvita tra`ili smenu ovog funkcionera bio je i ministar policije Novog Ju`nog Velsa Dejvid Eliot nazivaju}i Kristouov stav „odvratnim“.

Posledwim promenama lokdaun pravila, stanovnicima nekoliko delova Sidneja, me|u kojima je i Kamberlend, udaqenost do koje mogu da se kre}u bez posebne dozvole je prepolovqena. Samo jedna osoba iz doma}instva, osim u posebnim okolnostima, mo`e da napusti ku}u kako bi obavila najnu`nije poslove.

Na ulice Sidneja poslata je i vojska kako bi pomagala u sprovo|ewu korona mera, dok su na ulicama postavqene prepreke, a policijske patrole proveravaju voza~e, prenosi RT. Australijske vlasti navode da su ovako stroge mere neophodne u borbi protiv kovida-19, po{to je u posledwih 24 sata zabele`eno 466 slu~ajeva virusa korona u regionu Novog Ju`nog Velsa, kome pripada i Sidnej i koji ima oko osam miliona stanovnika.

POSEDOVAWE AUTOMOBILA MO@E BITI PRESKUPO:

^etvrtak 10. 19. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Znate li koja zemqa predwa~i u tome? Kenedijevi - Bajdenov izbor za ambasadore Mnogi od nas poznaju {tedwu i odvajawe novca kako bismo mogli da kupimo ili odr`avamo ve} kupqeni automobil.

Nedavna studija proverila je koja je najjeftinija dr`ava za posedovawe automobila, a rezultati daju prednost Australiji.

Ono {to zaista iznena|uje su pojedine evropske dr`ave.

Treba napomenuti da studija nije u obzir uzimala samo prose~nu cenu automobila, ve} i tro{kove osigurawa, popravke i tro{kove goriva.

Ciq je bio saznati razlike u ukupnim tro{kovima vlasni{tva, navedeno je u istra`ivawu. Ti tro{kovi su zatim upore|eni sa prose~nom godi{wom platom svake zemqe, kako bi se videlo koliko su automobili pristupa~ni za prose~nog pojedinca.

Prema rezultatima, Australija je savr{eno mesto za qubiteqe automobila - samo je 49,48 odsto godi{we plate po-

trebno za posedovawe i upravqawe automobilom. Odmah iza we su SAD sa 54,87 odsto godi{weg prihoda potrebnog za posedovawe automobila. Slede ih Danska (60,34 odsto), Kanada (64,40 odsto) i [vedska (75,84 odsto). Daqe na listi nalazi se i Nema~ka (78,44 odsto), Holadnija (84,65 odsto), Francuska (87 odsto), Ujediweno Kraqevstvo (89,36 odsto) i Finska (91,58 odsto).

Ovde je vidqivo koliko su Australijanci i Amerikanci sre}ni u odnosu na ostatak sveta u smislu vlasni{tva nad automobilima. Zaista je iznena|uju}e videti kako su gotovo celi godi{wi prihodi potrebni za vlasni{tvo nad automobilima u nekim razvijenim evropskim dr`avama poput Nema~ke, Holandije, Francuske i Ujediwenog Kraqevstva. Me|utim, ono {to sledi je zapravo pravo iznena|ewe.

Najskupqa zemqa za posedovawe automobila je Turska, gde vam je za posedovawe potrebno 652,29 odsto godi{wih prihoda.

To Tursku ~ini ~ak 13 puta skupqom od Australije, a iznena|uju}e je {to Turska ima godi{wu proizvodwu od vi{e od 100.000 putni~kih vozila mese~no, sa lokalnim tvornicama Fijata, Renoa, Tojote, Honde...

Od ukupno 82 miliona stanovnika, wih 21 milion poseduje automobil.

Odmah iza Turske na drugom kraju spektra nalazi se Argentina (515,77 odsto), zatim Kolumbija (508,93 odsto), Urugvaj (443,68 odsto) i Brazil (441,89 odsto).

Prema tome, ~etiri od ~ak pet najskupqih zemaqa za posedovawe automobila nalazi se u Ju`noj Americi. Nakon wih tu je Ukrajina (413,78 odsto), Gvatemala (355,94 odsto), Rusija (290,04 odsto), Meksiko (285,20 odsto) i Kostarika (269,93 odsto).

Dve pripadnice dinastisijere predizbornih kampawa. je Kenedi, nekada{wi gradoOsim {to pripada najpoznana~elnik ^ikaga i sada{wi tijoj politi~koj porodici, negradona~elnik Los An|elesa kada{wa advokatica Kerolajn na{li su se na listi budu}ih Kenedi bliska je Bajdenova ameri~kih ambasadora, na koju prijateqica, a poklawala je i je predsednik Xozef Bajden novac za wegovu kampawu. Stanar Avenije Pensilvanija prostavio vi{e zvu~nih imena, pona{ao je mesto i za Viktoriju liti~ara i donatora nego {to Kenedi, udovicu nekada{weg su radili wegovi prethodnici. senatora Edvarda Kenedija, Ambasadorka u Australiji Ambasadorka u brata Xona Kenedija. Viktorija bi}e Kerolajn Kenedi, k}erka Australiji bi}e Kenedi }e biti ambasadorka u nekada{weg {efa Bele ku}e Kerolajn Kenedi, k}erka Austriji. Garseti je bio jedan od Xona Kenedija. Ona je za vreme nekada{weg {efa Bele Baraka Obame bila ambasadorzvani~nika na koje se Bajden najku}e Xona Kenedija ka u Japanu, iako pre toga nije vi{e oslawao u kampawi, a Ram imala veze s diplomatijom.

Emanuel je bio {ef kabineta u Beloj ku}i Ovakva name{tewa izazivaju nezado- u vreme kad je sada{wi {ef va{ingtonske voqstvo brojnih karijernih diplomata u vlade bio potpredsednik dr`ave.

Koliko god da je ovakva raspodela amStejt departmentu, posebno zbog ~iwenice da se takozvani politi~ki ambasadori basadorskih mesta na meti kritika, pred{aqu u prestonice od najva`nijeg zna~aja sednici ne odustaju od we, pi{e „Politiza Va{ington. ko”, navode}i da je svaka administracija Nedostatak iskustva u me|unarodnim regrutovala tre}inu ambasadora me|u neodnosima zamera se i gradona~elniku Los karijernim diplomatama. Za vreme DonalAn|elesa Eriku Garsetiju, koga je Bajden da Trampa broj se pove}ao na oko 40 odsto. imenovao za ambasadora u Indiji, i Ramu Ako se sada{wi {ef va{ingtonske admiEmanuelu, biv{em gradona~elniku ^ikaga, nistracije ne predomisli za neka imena, koji }e najverovatnije biti postavqen za polovinu najvi{ih ameri~kih diplomata ~ini}e politi~ki izabrani ambasadori. prvog ameri~kog diplomatu u Japanu.

Kad je re~ o pravnici Viktoriji Kenedi, Izbor je razumqiv ako se zna da su ova imena uticajna u Demokratskoj stranci. vlada se i ne trudi da sakrije ~iwenicu I pored kritika karijernih diplomata, da predsednik `eli da se odu`i pokojnom predsednici ~esto za ambasadore biraju senatoru Kenediju, koji je Bajdenu pomogao politi~ke saveznike, prijateqe i finan- u karijeri.

22

SVET POZNATIH

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 19.

2021.

KIFLA NAM JE BILA MISAONA IMENICA, SAMO SE PROJA JELA!

Jova Radovanovi}:

Nismo imali novac, a onaj ko ima odmah deli s kom{ijama Jovan Jova Radovanovi} bio je ~lan bend "Sedmorica mladih", a koliko su bili popularni govori i podatak da su u{lli 1991. u Ginisovu kwigu rekorda kao sastav koji je 33 godine neprekidno svirao zajedno. Jova je otkrio detaqe iz `ivota koje do sad retko ko ~uo.

"Ro|en sam za vreme Drugog svetskog rata. Na ovim prostorima qudi imaju tri mogu}nosti kada da se rode: pre rata, tokom rata i posle rata. Majka, kao majka, bila je centar na{e porodice. Otac je zara|ivao, jurio, mama je bila stub. Najva`nija karika bez koje nismo mogli. Otac je bio stro`i, a majka za{titnik. Nas je ~etvoro dece, ali ja to nisam osetio po{to sam petnaest godina mla|i od najstarijeg brata, tako da sam ja imao utisak da sam jedinac.

Nisam bio razma`en. Znate, to je posleratno vreme, jedna nema{tina... Evo samo jedne ilustracije. Da bi mi roditeqi iza{li u susret - a sve to se de{ava posle rata, ~isto da shvatite - `eleli su da me ne~im animiraju, da mi ne{to poklone... A znate li {ta je kifla bila tad? Pa, to nema {anse da do|e{ do we! Samo proja ili {ta ja znam. A kifla - misaona imenica! I otac, da bi me oraspolo`io, donese - kiflu! Sad, dva brata i sestra gledaju onu kiflu, ho}e da je rastrgnu i progutaju, a ja probam i vi~em: "Kakano!" Kao, ne vaqa. I bra}a i sestra zgrabe onu kiflu i sma`u je! Xabe {to sam ja vikao "kakano"!

Svoje detiwsvo ne gledam kao siroma{tvo i kao siroma{no. Ono je bilo bogato de{avawima. Nismo imali novac, ali niko iz okoline nije imao, pa je onda onaj ko ima odmah delio s onima koji nema. To je bilo kao neka obaveza, te{ko da je neko ne{to sakrio pa sam pojeo", ispri~ao je Jova.

NA\ITE MI FRULICU @udeo sam i voleo da sviram. Imam neki unutra{wi ose}aj, ako mi verujete, da mogu da uzmem bilo koji instrument i da mogu da proizvedem ne{to iz wega i da kontroli{em taj zvuk. Tako je uvek bilo. Se}am se, bila je neka svadba i pevaju "Aj leti soko, nisko, pa visoko, oj, Zoro, Zorice...", i ja mojim drugarima ka`em: "^ini mi se da bih, kada bih imao tu harmoniku ili bilo koji instrument, istog trenutka mogao da sviram!" I, naravno, moji drugari odmah skoknu do pijace i po nabavnoj ceni nabave mi frulicu. Ukradu je, da priznam. Donesu mi, i ja sam tu minut-dva, ne{to "tu, tu, tu", i duvam ja, isprobavam, i dok sam prona{ao tonove, krenem ta~no da sviram! Drugari ne veruju! Vi~u "folira{ se, nave`bao si pre toga", sve tako ne{to. Nisam mogao da ih ubedim, ali nisam ni imao potrebe. To su bili moji prvi koraci.

NEOSTVARENE @EQE Pitate me za neostvarene `eqe? Pa, nemam ih.

Nemam ih, jer nisam dizao lestvicu visoko da bih ostao ~ovek s nekim neispuwenim `eqama. ^ovek sa neispuwenim `eqama i ciqem je razo~aran. Sve {to sam `eleo, ja sam i ostvario. Moje `eqe su sada druga~ije. Realnije. Zdravqe i sre}na porodica.

Volim kada se moja deca i prijateqi smeju. Kada su qudi sre}ni. Voleo bih da svi budu takvi.

M. T.

KONCERT RIBQE ^ORBE NA TA[U U ^AST ALEKSI]A!

Bora \or|evi}: Hvala {to ste do{li, peva}emo Mi{ine pesme!

Simboli~no 16. avgusta, na dan kada je ro|en ~uveni basista Mi{a Aleksi}, na stadionu Ta{majdan u Beogradu svirali su Ribqa ~orba i prijateqi u wegovu ~ast. Sav prihod namewen je Mi{inoj porodici.

Bora ^orba iza{ao je na binu i obratio se publici: - Uglavnom }emo pevati Mi{ine pesme. Hvala {to ste do{li - rekao je Bora.

Pred po~etak konceta medijima su o Mi{i govorili Mom~ilo Bajagi} Bajaga i Mi{ina }erka Mina.

- Pome{ana ose}awa, drago mi je da su napravili koncert u wegovu ~ast. Naravno da mi je te{ko {to ga nema, pome{ana ose}awa, bi}e dobar koncert. To je jedino {to mo`emo da uradimo da malo podsetimo qude na Mi{u i na pesme koje je on pravio. Svira}e se pesme koje je on pravio - rekao je Bajaga.

- Verujem da je ponosan i da nas gleda. Drago mi je {to }e biti wegovih kolega da pevaju wegove pesme i da se ~ujemo dovoqno glasno da nas Mi{a ~uje. Vrlo sam potre{ena i pod velikim sam stresom, ali izgura}u. Nije bilo lako, te{ko mi je {to sam za ovaj koncert birala slike i snimke koji }e se vrteti, ali sigurna sam da je Mi{a ponosan na mene - rekla je Mi{ina }erka Mina.

Na ovom posebnom doga|aju, kao gosti su nastupili i ~uvena imena doma}e rok scene: Mom~ilo Bajagi} Bajaga, Zvonimir \uki} \ule, Nikola ^uturilo ^utura i @ika i Dragi Jeli} (Ju grupa). Ribqa ~orba izvela je svoje najve}e hitove, me|u kojima su se na{le i ~uvene pesme koje je Aleksi} komponovao, kao {to su "Osta}u slobodan" i "Amsterdam".

Miroslav Aleksi}, poznatiji kao Mi{a, ro|en je u Beogradu 16. avgusta 1953. godine. Gotovo ceo svoj profesionalni vek posvetio je rokenrolu. Svirao je u nekoliko mawe afirmisanih sastava, ali i u poznatoj grupi SOS, u stvari prethodnici Ribqe ~orbe. Jedan je od osniva~a te grupe, koja }e s vremenom izrasti u doma}eg gorostasa rok muzike, ~ija je slava daleko prevazi{la granice svoje domovine.

Mi{a Aleksi} se uspe{no bavio, u vi{e navrata, i privatnim biznisom, ali mu je Ribqa ~orba zauvek bila i ostala najva`nija. Bio je je o`ewen Jasminom, s kojom ima }erku Minu.

S. G.

TRUBA^KA PRINCEZA ZABLISTALA NA GU^I:

Drago mi je {to sve vi{e devojaka kre}e mojim stopama!

Mnogo je truba~kih orkestara u Srbiji ali samo jedan predvodi `ena. Ona se zove Danijela Veselinovi} i wu zovu i truba~ka princeza, kako ju je svojevremeno nazvao proslavqeni instrumentalista Boban Markovi}, koja je sa devet godina sa bra}om osnovala orkestar “Danijela”.

Nakon svih uspeha pripala joj je ~ast da bude deo `irija 60. Draga~evskog sabora truba~a u Gu~i.

- Sva sre}a da su moja bra}a tu, wih osmoro mu{karaca je u grupi, trojica su moja ro|ena bra}a Slobodan, Bojan i Bogdan, ostalo su mi kolege, ali radimo dugo zajedno i imamo isti ciq, na istoj smo

talasnoj du`ini i plovimo zajedno - rekla je Veselinovi}eva.

Mnogima je ranije bilo ~udno da vide da devojka svira trubu, ali kako Danijela ka`e danas se to promenilo: - Veliki broj devoj~ica mi se javqa, evo sada i dok sam bila u "Gu~i" ne znam koliko devoj~ica

mi je pri{lo, nije to neki veliki broj, ali je mnogo ve}i od onog kada sam ja po~iwala, sada imam i svoje u~enice i interesovawe kre}e da se budi kod devoj~ica, tako da se nadam da }e u "Gu~i" narednih dana biti jo{ `ena, devojaka koje sviraju trubu - rekao je Danijela.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. 19. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 23

MOMO KAPOR

Kako je nepismeni Srbin postao jedan od najbogatijih Amerikanaca Momo Kapor uvek je isticao da je poreklom iz Hercegovine, iz bile}kog sela Mirilovi}i. Na vrlo duhovit na~in Kapor nam je predstavqao taj kraj, mentalitet i `ivot obi~nih qudi.

U te pri~e spada i neverovatna `ivotna pri~a o nepismenom policajcu iz Bile}e, koji je postao jedan od najbogatijih qudi Amerike.

- Obrad Mili}evi}, rodom iz sela Zvjerine u Hercegovini, gde ne uspeva ni{ta drugo sem Hercegovaca, odlu~i da se 1922. prijavi za `andara u Bile}i.

Pro|e sve ispite. Bio je zdrav ko dren, pametan, po{ten i hrabar, poga|ao je u metu, tr~ao br`e od ostalih, rukovao sabqom i bajonetom, bacao najdaqe kamen s ramena, nije pu{io ni pio, a bio je, kao {to se zna, iz dobre familije…

Na kraju, po{to ga primi{e u `andare, trebalo je da potpi{e re{ewe, ali on odbi da to u~ini.

- Za{to ne}e{ da potpi{e{? - upita{e ga.

- Ne umijem - odgovori. - Nijesam pismen.

- Kako, jadan, nijesi… pismen? Pa, kako }e{ pisati prijave i zapisnike kad se {to desi?

I tako ga i pored svega ne primi{e u `andare, te se on odseli u Ameriku, kuda otputova italijanskim brodom „San \o-

vani di Mesina“ iz luke Kotor, gde je neki Dubrov~anin, po imenu Baltazar Gradi, sakupqao Hercegovce za rad u rudnicima Bjut Montane.

Kao {to ka`e stara poslovica: „Hercegovina sav svijet naseli, a sebe opet ne raseli.“ Posle mnogih potucawa, Obrad, kojem su u Wujorku upisali novo ime O’Brajen, tra`e}i mesto sli~no rodnoj Zvjerini, naseli se na severozapadu dr`ave Arizone, prema granici Kalifornije, ispod planine Krosman. @iveo je siroma{no bave}i se onim ~im se bavio i na Zvjerini - uzgajao ovce ~ije je meso prodavao u obli`wem gradu Havasa Sitiju.

Dr`ava Arizona mu je dala sto jutara potpuno neplodne zemqe za simboli~nu cenu od pet dolara.

Jednoga dana dok je kopao veliku rupu da napravi ~atrwu, istu onakvu kao {to je imao u Hercegovini, jer u tom kraju nije bilo druge vode sem ki{nice, iznenada

p o te~e nafta.

Postao je tako bogat preko no}i.

Sagradio je prostranu ku}u u kolonijalnom stilu, a za svoju du{u podigao jednu sasvim malu, kamenu, kao {to je bila ona u kojoj se rodio, sa ogwi{tem, gredama i ovnujskim ko`ama na kojima je spavao sawaju}i Zvjerinu.

I tako, do|e i dan da se wegova kompanija spoji sa Standard ojl kompanijom, koja je iz Feniksa poslala ~uvenog advokata da se potpi{u ugovori. Ali on odbi da stavi svoj potpis!

- Zbog ~ega ne}ete da potpi{ete ugovor? - upita ga zapaweni advokat.

- Nijesam pismen - odgovori on.

- Gospodine O’Brajen - re~e advokat vi ste jedan od najbogatijih qudi u Arizoni. [ta biste tek postali da ste znali da pi{ete?

Postao bih `andar u Bile}i - odgovori Obrad.

DU[KO RADOVI]

Plavi `aket Ba{ sam bio u plavom `aketu kada sretoh Vasiqevi} Cvetu.

Da l' zbog mene, da li zbog `aketa, prevari se, okrete se Cveta.

Ja joj rekoh: ''Dobar ve~er, Cveto, s dopu{tewem - malo bih pro{et'o...''

Da l' zbog mene, da li zbog `aketa prevari se i pristade Cveta.

Taman sve to - kad zalaja pseto!

Ja joj rekoh: ''Dr`' se mene, Cveto!''

Da l' zbog mene, da li zbog `aketa, prevari se, pridr`a se Cveta.

Be{e leto kad je bo`ur cvet'o, ode pseto, ja u poqe skretoh.

Da l' zbog mene, da li zbog `aketa, prevari se pa skrete i Cveta.

I logi~no, s obzirom da skretoh plavi `aket na livadu metoh.

Da l' zbog mene, da li zbog `aketa prevari se i spusti se Cveta.

Pro|e leto i jo{ pet-{est leta, sad se Cveta mojom ku}om {eta, iz razloga ekstra kvaliteta - da li mene ili mog `aketa.

ZBOG LEPE PIRO]ANKE, POPOVE K]ERI, STEVAN SREMAC ZAUVEK JE OSTAO NE@EWA:

Neuzvra}ena qubav srpskog pisca osudila na samo}u Za razliku od kwi`evnih dela koja je svojeru~no napisao Stevan Sremac, wegov `ivot neprimetno je ispisao kratak roman o neuzvra}enoj qubavi mladog pisca zbog koje je ostao ne`ewa.

Za lepim i nao~itim profesorom iz Sente su, po wegovom dolasku u Pirot, uzdisale mnoge dame. Dve godine slu`bovawa u pirotskoj gimnaziji, gde je od 1881. do 1883. godine predavao srpski jezik, srpsku istoriju i geografiju, bile su dovoqne da kao dvadeset{estogodi{wak napi{e svoju prvu pripovetku (“Rastko”), uplovi u politi~ke vode i do`ivi qubav koja }e ga ko{tati ve~ite samo}e.

Mladi “pisac sa bele`nicom” zapao je za oko mnogim udava~ama, bogatim mira`xikama iz trgova~kih porodica, ju`wa~kim lepoticama koje su za wim uzdisale, ali je Sremac svoje simpatije ipak poklonio mladoj {esnaestogodi{woj Jeleni Pan~i}.

Jelena je bila k}er pirotskog sve{tenika Pantelije Pan~i}a.

I pred wom u redu su stajali mnogi prosci koji su wenu ruku ve} zatra`ili od oca Pantelije, a

glavni me|u wima bio je ugledni ekonom pirotske bolnice i politi~ar Josif Kosti}. O wenoj lepoti brujala je cela ~ar{ija, ali je i o Srem~evom krasnom izgledu u mladosti ostao zabele`en trag od strane kwi`evnog kriti~ara Pavla Popovi}a. Ovako ga je opisao: “^elo {iroko, velike o~i, brkovi debqi, srpski, crni; lice vazda izbrijano. Kosa bri`qivo i originalno o~e{qana na razdeqak i na “larmu”. Stas sredwi, hod gospodski, bez `urbe; vitak, elasti~an i prav. Glas malo mutan, smeh sitan, pri ~emu su se vi-

deli beli o~uvani zubi…” Svojom lepotom i harizmom op~inili su jedno drugo, a obostrane simpatije prerasle su u pravu qubav.

Tako se mladi Stevan Sremac odva`io da zatra`i Jeleninu ruku od wenog oca, popa Pantelije.

Me|utim, presudio je jedan anonimni Srem~ev ~lanak…

Politi~ki ~lanak Sremac je bez potpisa objavio u „Srpskoj zastavi“, kritikuju}i rad upravnih mesnih vlasti. U ~lanku je posebno naglasio da “u Pirotu `are i pale tri Pante, me|u kojima se jedan u svemu razlikuje samo po

tome {to se zvani~no potpisuje sa Pantelija”. Razume se da je Panelija Pan~i}, prona{av{i se u ovoj prozivci, odlu~io da ruku svoje }erke preda prvom proscu – Josifu Kosti}u, politi~aru Napredwa~ke stranke.

Osim {to nisu imali sre}e da kruni{u svoju qubav brakom, Stevan i Jelena u qubavi se nisu proslavili ni u kasnijem `ivotu.

Lepa Jelena, udata Kosti}, imala je vrlo te`ak `ivot. Sva deca su joj preminula kao vrlo mala, suprug Josif propio je sve {to je stekao, pa se Jelena izborila da zavr{i {kolu i postane babica kako bi se mogli izdr`avati od wene plate. Postoji pri~a da je jednom prilikom, prolaze}i beogradskim ulicama, nabasala na Ulicu Stevana Sremca i u tom trenutku iznena|eno i pomalo setno izgovorila: “Evo ulice mog nesu|enog!”

Srpski pisac je nakon qubavnog kraha preme{ten u Ni{. Jedinu qubav koju je tamo negovao bila je kafana. I kasnije, kada se skrasio u Beogradu kao ve} poznati pisac, profesor i boem,

mnoge prestoni~ke dame `elele su da ponesu tutulu wegove izabranice. Provodaxije su poku{avale da ga odvrate od kafanskog `ivota i skrase pored “lep{e polovine”, ali je Sremac na wihova dosadna insistirawa odgovarao u svom stilu: “Taman posla, ni pomisliti da se `enim. Vaqda kad kud iza|em da je vodim uza se kao ki{obran kad je lepo vreme!

More, batalite te kombinacije!”

Mo`e biti da se ve}ma Sremcu omrznuo brak od silnih navaqivawa, pa je re{io da ostari za kafanskim stolom, okru`en prijateqima i kolegama – piscima, {ale}i se i pi{u}i svoje pripovetke, romane i dr. @ivot je, ipak, zavr{io sam, avgusta 1906. godine u Sokobawi preminuv{i od sepse u svojoj 51. godini. Sahrawen je na Novom grobqu u Beogradu. Potomstvo je iza sebe ipak ostavio, brojna remek – dela srpske kwi`evnosti kojima je u{ao u ve~nost, a me|u kojima su najpopularnija “Ivkova slava” – 1895, “Pop ]ira i pop Spira” – 1898, “Zona Zamfirova” – 1903. i dr.

M. T.

24

10. .decembar 2020. ^etvrtak 19 avgust 2021.

FEQTON

DINASTIJA OBRENOVI] I TAJNA DRU[TVA (18) l Za{to su evropskim ezoteri~kim dru{tvima Obrenovi}i bili potrebni? l Uloga masona, templara i rozenkrojcera u stvarawu moderne Srbije l Postoje dokazi da je i knez Milo{ Obrenovi} bio mason l Crkva brvnara u Takovu vrvi od simbola masona i drugih tajnih bratstava l Skoro sve zadu`bine Obrenovi}a `ivopisane su ezoterijskom simbolikom l Kako su knez Milo{ i baron Rot{ild postali prijateqi l Opravdane sumwe da knez Milo{ nije umro prirodnom smr}u Milorad Bo{wak

Od kneza do kraqa Srbije, mason prave, potpune i priznate lo`e Neposredno pred svoj kona~ni egzil iz Srbije, kraq Milan je tada{wem ministru prosvete Andri \or|evi}u, ina~e poznatom masonu "crvene" to jest masonerije koja radi na 33 stepena, poslao pisamce u kom je samog sebe naveo kao - "oca Slobodnog zidarstva u Srbiji"!

Ta Milanova (samo)proklamacija bila je povod za Stoimirovi}ev analiti~ki tekst iz 1953.

"S kojim pravom? Da je on tu misao rekao za javnost, odnosno za nemasonske krugove, stvar bi mogla nositi ovaj ili onaj karakter, pa dobiti ili ovo ili ono tuma~ewe, ali po{to se sa tom mi{qu kraq Milan neposredno obra}a jednom velikom masonu, on je svakako imao neki osnov da tako ne{to napi{e.

Prema tome, ovi wegovi redovi nisu bili neki }or fi{ek; u wima je moralo le`ati i neko zrno istine.

Po mome uverewu, kraq Milan, ako i nije bio mason, morao je "kumovati" obnovi masonerije na ovaj ili na onaj na~in, samo se pitam da li je on to u~inio pre ili posle svoje abdikacije.

Mogu}e je jedno i drugo; ovde su hipoteze takve da se mogu podr`avati. ^ovek koji je napisao redove "Ja, kao otac slobodnog zidarstva u Srbiji", izvesno nije mogao biti daleko od masonerije. Koliko joj je onda bio blizak?"

- deo je teksta, ~iji autor je Stoimirovi}.

Dobro upu}eni sagovornici u Italiji, Hrvatskoj i Srbiji ve}inom znaju te podatke. Ovo je deo wihove istovetne, podudarne izjave. "^ak ni hronolo{ki, kraq Milan nije nikako mogao biti 'otac srpske masonerije' niti je s pravom sebe mogao tako nazivati, jer su lo`e u Beogradu, po~ev od 'Ali Ko~' koja je zvani~no prva 'osvetqena' u Beogradu, do drugih, osnovane davno pre wegovog stupawa u politi~ki `ivot, na kne`evski i kraqevski presto! Moglo bi se protuma~iti, da je on masonu visokog stepena Andri \or|evi}u pismo uputio, `ele}i sebe da predstavi kao pokroviteqa

Kraq Milan Obrenovi}, prvi kraq novovekovne Srbije posle krune Nemawi}a, bio je Slobodni zidar britanske lo`e (finansijskog?) Slobodnog U mnogim va`nim arhivzidarstva u Srbiji, pa na taj skim dokumentima nedvona~in kao "oca"?! Te{ko da smisleno stoji, da je kraq je on to uop{te mogao biti, Milan, pre a nadasve tokom budu}i da su sve prave i pri- svog egzila iz Srbije, tajnom znate lo`e u nov~anom smi- diplomatijom svih tih godislu bile nezavisne od pomo- na razvijao veze sa masonima }i sa strane, pa i vladarske." Velike Britanije i wenom Pripadnost Milana ma- vladom. Samo za sebe li~no, sonima, za vreme wegovog ili dr`avni~ki za Kraqetitularnog svojstva kao kne- vinu Srbiju?! Istra`iva~ki, za pa kraqa, treba, kako smo vi{e mo`emo verovati prve} naglasili, istra`iti ne vom delu ovog pitawa, dok se u srpskoj, nego wegovoj ve- ne doka`e suprotno. rovatnoj inicijaciji u lo`i U svom dugom tekstu, Stoicarskog Be~a i/ili u godi- mirovi} je ispod me|unaslonama kasnije, afilijaciji u va "Kraq Milan je poku{alo`i u Londonu. vao da postane mason preko Istra`iva~ki tragovi su pariskih lo`a, jer ga je srpna{e sagovornike vreme{ne ska 'bremasonerija' odbila", masone i sinove preminulih napisao: masona doveli do akata, iz "Mi nismo u stawu da odkojih citiramo deo: "Knez, govorimo na pitawe (da li je kasniji kraq Srbije, Milan kraq Milan bio 'otac sloObrenovi}, krvni srodnik bodnog zidarstva u Srbiji') i nekoliko genetskih grana mi ga ovde samo postavqamo, Bal{i}a, {to je bila i wego- a ostavqamo drugima koji to va supruga Natalija knegiwa pitawe mogu da re{e da ga pa kraqica Srbije, bio je ma- i re{avaju. Me|utim, da bi son prave, potpune i priznate olak{ali taj posao, mi smo lo`e." Iz privatnog arhiva u razgovarali sa Damjanom Dubrovniku, oni su dobili i Brankovi}em, starcem od 87 kopiju akta pisanog ijekavi- godina, starim i uglednim com i latinicom, kao jo{ jed- beogradskim masonom, koji je nu potvrdu o kraqu Milanu jo{ bodar duhom i koji dobro kao masonu, ~ija za ovu svrhu pamti. Nije prema meni bio najva`nija re~enica glasi: ni zatvoren ~ovek, ~ak je sta"Milan prvi kraq novovje- ri prijateq sa mojim ujakom kovne Srbije poslije krune Stoimirovi}em. On mi je kaNemawi}a, bio je Slobodni zao slede}e: zidar britanske lo`e."

Kraq Milan se prebacio

KRVNE I TAJNE VEZE Jedan od uslova za uspostavqawe dobrih kontakata Milana Obrenovi}a, sa tajnom diplomatijom i masonerijom Britanije, a pogotovo sa krunom te imperije, bili su i dokazi o krvnom srodstvu ove srpske porodice sa sredwovekovnim plemstvom Bal{i}a, ali i sa nema~kom ku}om Hanover iz koje poti~u i engleske krunisane glave.

kada je sebe nazvao ocem srpskog slobodnog zidarstva.

Mi ga zidari nismo cenili uop{te, zbog wegove nepostojanosti. On je hteo da u|e u slobodne zidare preko Pariza, ali mu je re~eno da se pariski slobodnozidarski drugovi ne `ele da se teritorijalno me{aju u nadle`nost beogradske lo`e, te da bi trebalo samo preko we da u|e u zidare. On je, me|utim, insistirao i onda je Pariz pitao nas kakav je on ~ovek, a mi smo iz Beograda potvrdili da je nepouzdan.

Balkanski vladaoci uop{te ne mogu da budu postojani, jer je politi~ko tle veoma rovito, socijalna sredina u stalnom previrawu. Zato me|u balkanskim vladaocima i nije bilo mnogo "bra}e".

Od na{ih vladara su masoni bili knez Mihailo i kraq Aleksandar Kara|or|evi} - ovaj posledwi preko engleskog dvora, sa kojim je bio okumqen. Ne znam da li je kraq Petar I bio mason, svakako da jeste, i to preko Francuske ili [vajcarske, ali ne kroz na{u lo`u. Stari Gara{anin Ilija bio je mason. Ali kraq Milan nije bio mason, niti je mogao biti na{ otac!"

Gotovo na isti na~in kao knez Milo{ u vreme me|usrpske i krize me|u silama zbog Srbije, opasnih zapleta oko Sretewskog ustava i Milo{evog sve ve}eg oslawawa na Britaniju, tako se toj velesili sve vi{e priklawao i Milan, kao knez a naro~ito kao kraq Srbije. Ali, u odnosu na Milo{a, u mnogo stro`oj tajnosti.

Iako je kao austrofil dobitnik dr`avni~kih i li~nih pogodnosti od dvora i vlade u Be~u, Milan se tajno priklawa Britaniji, ali ostaje povezan sa masonerijom i dvorom "Crno-`ute monarhije u kojoj }e, nakon brojnih mondenskih boravaka u Londonu, Parizu i redom po Evropi, u Be~u umreti 11. februara 1901. lll U slede}em broju: Kako je brak sa Natalijom uticao na Srbiju i doveo do abdicirawa kraqa Milana

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

19. avgust

14. - Umro je rimski dr`avnik Oktavijan Avgust, prvi rimski car, usvojeni sin Gaja Julija Cezara. Tokom vladavine od 31. p.n.e uveo je novi oblik vladavine i administracije poznat kao principat (centralizacija vlasti), a Rimsko carstvo je u wegovo vreme do`ivelo procvat u kulturi i umetnosti ("Zlatni vek").

636. - Arapi su u bici kod Jarmuka u Siriji pobedili vizantijsku vojsku i potom osvojili sve persijske oblasti koje je dr`ala Vizantija.

1819. - Umro je {kotski in`ewer i fizi~ar Xejms Vat, pronalaza~ parne ma{ine 1765. Uveo je jedinicu za merewe snage, koju je nazvao "kowska snaga" (horse power) i koja se nije znatnije razlikovala od kasnije uvedene KS. U Sohou kod Birmingena osnovao je 1782. prvu fabriku parnih ma{ina.

1871. - Ro|en je ameri~ki pilot i konstruktor aviona Orvil Rajt, koji je 1903. sa bratom Vilburom, u avionu wihove izrade, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.

1878. - Posle `estokih uli~nih borbi austrougarske trupe u{le su u Sarajevo i uspostavile svoju upravu. Odlukom Berlinskog kongresa 13. jula, Austro-Ugarska je dobila pravo da na 30 godina okupira Bosnu i Hercegovinu, a 1908. ju je anektirala.

1883. - Ro|ena je francuska modna kreatorka Gabrijela Koko [anel, koja je {est decenija suvereno vladala pariskom visokom modom.

1910. - U Cetiwu je pu{tena u rad prva elektri~na centrala u Crnoj Gori. Sve~ano pu{tawe u rad centrale uprili~eno je povodom krunisawa kraqa Nikole, a slu`ila je za osvetqewe Dvora, Zetskog doma, glavne cetiwske ulice i nekoliko ku}a vi|enijih Crnogoraca.

1936. - Pripadnici Frankove civilne garde streqali su u Granadi, na po~etku [panskog gra|anskog rata, Federika Garsiju Lorku, jednog od najve}ih {panskih pesnika.

1991. - U Sovjetskom Savezu je izveden dr`avni udar kojim su pristalice tvrde linije poku{ale da zbace sa vlasti Mihaila Gorba~ova, tvorca sovjetske "perestrojke". Kqu~nu ulogu u suzbijawu udara odigrao je tada{wi predsednik Rusije Boris Jeqcin, koji je potom postao Gorba~ovqev glavni politi~ki rival.

1999. - Ispred zgrade Skup{tine SR Jugoslavije u Beogradu odr`an je jedan od najve}ih opozicionih mitinga na kojem su zatra`ene demokratske promene u Srbiji i smewivawe predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a.

2012. - Holivudski re`iser Toni Skot, re`iser akcionih hitova "Top gan", "Grimizna plima","Posledwi skaut" i "Policajac s Beverli hilsa" izvr{io je samoubistvo sko~iv{i sa mosta u Los An|elesu.

2014. - Istori~ar i teoreti~ar kwi`evnosti, akademik dr Predrag Palavestra preminuo je u 85. godini. Bio je redovni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umetnosti BiH. Jedno od wegovih najpoznatijih dela "Posleratna srpska kwi`evnost i wena istorija" sedamdesetih godina pro{loga veka bilo je zabraweno.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Prvi kwi`evni ~asopis za mla|u publiku - "Neven" - Jovan Jovanovi} Zmaj je 1879. `eleo da pokrene u Beogradu: "Ose}aju}i u narodu potrebu, a u sebi neodoqivu voqu, a po ne{to jo{ i snage za taj posao, pokrenu}u u Beogradu list za decu. za jedinu uzdanicu na{u...

List }e se zvati: "Neven". Posle mnogo birokratskih peripetija, odustao je, o ~emu svedo~i u listu "Starmali" (br. 17 /1880: 136): "@eleo sam da list ide ba{ iz Beograda, a ba{ to ne mo`e da bude. Da bi odgovorio obavezi zakona o {tampi; hteo sam da pre|em u dr`avqanstvo srpsko; - pre dva meseca, potra`ivao sam od doti~ne vlasti u Beogradu uverewe da }u biti primqen - do danas ga nisam dobio, mada su drugi dobili koji su to docnije iskali".

Iako je, kako vidimo iz primera, birokratija oduvek smetala kwi`evnosti, od 1880. list je iz druge dr`ave dolazio do dece u Srbiji, Bosni i Hercegovini i bio uvek objavqivan }irili~no. U prvom broju Zmaj pozdravqa srpsku decu "rasejanu po dalekim raznim zemqama" a u pesmi "Opomena" ukazuje na va`nost o~uvawa srpskog jezika: "Deco moja svekolika,/ Po~uvajte svog jezika", znaju}i da se svest o jeziku, pismu i pripadnosti kulturi izgra|uju u najmla|em uzrastu. Odgovornost nacionalne kwi`evnosti za decu u razvoju ~itala~kih

^etvrtak 10. 19. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 25

ZA[TO DR@AVA NE [TITI ]IRILICU:

Vukova azbuka kqu~ koji otvara vrata jezika navika je velika. Nema formiranog qubiteqa pisane re~i - niti onog ko se rado slu`i }irilicom - koji to postaje, odnosno po~iwe da ~ini u odraslom dobu.

Zmajeva opomena o po~uvawu sopstvenog jezika odlikovala je srpski `ivaq u okolnim zemqama do Velikog rata. Slavonski Srbin Grigor Vitez odrastao je sa tajnom: wegova porodica u selu Kosovac sakrivala je }irili~nu "kwigu pjesama Jovana Jovanovi}a Zmaja" u vreme Prvog svetskog rata i progona Srba u celoj austrougarskoj carevini, ~ime je rizikovala svoju bezbednost, ali se kwige - ni Zmaja nije odricala (A. Hromaxi} ,De~ji pisci o sebi, 1969). Polovinom pedesetih godina pro{log veka - iako je svoj profesionalni vek proveo u Zagrebu, Vitez je svoju prvu kwigu pesama, "Prepelicu", objavio 1956. godine }irili~no i latini~no, u izdawu Srpskog kwi`evnog dru{tva "Prosvjeta". ]irili~nim slovima je i najva`niji moderni pisac srpske kwi`evnosti za decu, Du{an Radovi} posvetio ~uveni televizijski serijal "Na slovo na slovo" (1963): u {pici se azbuka peva i pokre}e neonadrealisti~ka igra jezikom ("igrajmo se na slovo, na slovo!"). Setimo se samo neprevazi|enog Milutina Butkovi}a kao Ostoje, junaka teatra apsurda koji `ivi u xinovskoj lopti i govori iskqu~ivo re~i na slovo O. I daqe, u svojoj Vukovoj azbuci (1971) Radovi}a na pevawe asocijativno pokre}u grafemski izgled slova, zvu~awe i zna~ewa re~i za koje se konkretno slovo vezuje. Svojim pevawem Radovi} prenosi i va`ne spoznaje mladom ~itaocu: prvo slovo azbuke, kao kulturolo{ki, civilizacijski znak kojim se otvara i de{ifruje nacionalna kultura svojevrstan je spomenik jezika, pa i amanet ("A / to nije slovo / na spomenik li~i slovu. A kao amanet: / nau~i me da pi{em kao {to govorim, / da ~itam napisano"). Obra}aju}i se

detetu dovoqno ma{tovitom i kreativnom da kroz igru spoznaje svet, pesni~ki glas mu kao igra~ke nudi rasko{ jezi~ke pre|e. Elementi `ivog jezika - slova postaju jezi~ka bi}a: krakato K - elegantna ko{uta koja skaku}e kroz re~i, uspravno G - samosvesno slovo-bi}e koje se uzdiglo, "naglo" i "gleda" svet ispod sebe, a neka slova prerastaju u slike ovda{wih mentaliteta, kao Sosa koja se ponosi poklonom od svoje sestre iz Trsta ili Mi{ koji ~ami u memqivom muzeju, po{to ga, o~ito, qubiteqi umetnosti ne pohode.

Slovo V posve}eno je, prirodno, Vuku Karaxi}u: "Mislio je glavom / i bio je u pravu / i pomo}u glave / stekao je slavu" - u ~emu ~itamo i pohvalu li~nom integritetu i kriti~kom mi{qewu uprkos op{tem huku vremena (znamo da je Radovi} bio kriti~an u odnosu na socijalisti~ko dru{tvo, uprkos li~noj ceni koju je platio, pa se stihovi posve}eni Vuku jednako odnose i na wega samog).

Plodotvorno nastavqaju}i Radovi}evo delo, Qubivoje R{umovi} u kwizi "Planirawe pro{losti" (2012) slova do`ivqava kao "materijal, znakove i zna~ke" - jednom re~ju, kao "Bo`ansko seme" iz kojeg nastaje univerzum zna~ewa: "Iz slova Z su ve} nikli Znakovi i Zna~ke, a mogu ni}i i Zemqa, Zavi~aj, Zakon, Zakletva, Zagrqaj!"

Da i u dana{we vreme postoji trud da se mladi ~italac motivi{e na ~itawe dobrih kwi`evnih dela na }irilici pokazuje edicija "Azbu~ni red" koju je pokrenuo akademik Goran Petrovi}, sa namerom da pisci osmisle sopstveni kwi`evni koncept azbu~nika.

Tako su se pojavili romani Dejana Aleksi}a, Vuleta @uri}a, Vladislave Vojnovi} a na pomolu je i kwiga Radeta Tanasijevi}a. U romanu Dejana Aleksi}a "^udesni podvizi Azbu~ka Prvog u trideset slova", (2015) infantilni car Azbu~ko Prvi savladava azbuku, nalik mladim ~itaocima, kojima umnogome poma`u ilustracije Luke Tilingera sa instrukcijama kako pisati svako slovo. Na kraju avanture opismewavawa Azbu~ko, nalik mladim ~itacima, osim sopstvenog carstva (detiwstva) osvaja i "carstvo slova" i u`iva u wemu, zbog ~ega postaje "najmudriji od svih careva".

I tako, od Zmajevog doba do dana{wih dana, kwi`evnici posmatraju }irili~na slova kao kqu~eve kojima otvaraju vrata jezika - sopstvene ku}e, predaju}i - da se poslu`imo pojmom iz Vukove azbuke - amanet mladim generacijama da tu ku}u utvr|uju, ~uvaju i pro{iruju.

Zorana Z. Opa~i}, profesorka na predmetu za De~ju kwi`evnost i mlade U~iteqskog fakulteta u Beogradu

SE]AWEM NA WEGO[A OTVOREN 8. TRG OD ]IRILICE:

Herceg Novi proslavio slavu osniva~a grada Herceg Novi je proslavio praznik prenosa mo{tiju Svetog arhi|akona Stefana, krsnu slavu osniva~a grada Kraqa Tvrtka I Kotromani}a.

Liturgiju su u crkvi na Toploj slu`ili mitropolit Crnogorsko primorski Joanikije i vladika Zahumsko hercegova~ki Dimitrije, uz saslu`ewe lokalnog sve{tenstva

Svetom liturgijom po~elo je i osmo izdawe Trga od }irilice. Liturgiji su prisustvavali predsednik Op{tine Stevan Kati} sa saradnicima, direktor Uprave za saradwu sa crkvama i verskim zajednicama Republike Srbije Vladimir Roganovi}, konzul Republike Srbije u Herceg Novom Zoran Doj~inovi}, Mladen Ivani}, politi~ar iz

Republike Srpske, zamenik gradona~elnika Trebiwa Dra`en Bo{kovi} i brojni me{tani.

- Vladika Dimitrije je do{ao stopama svetoga ~oveka Savatija Qubibrati}a, velike istorijske li~nosti kojeg na{a crkva pamti iz najte`ih vremena, kada je Herceg Novi osloba|an od turskoga jarma, kazao je mitropolit Joanikije i pozvao vladiku Dimitrija da odr`i besedu. ^estitaju}i slavu Vladika Dimitrije je poru~io da nema ni{ta lep{e, novije niti zna~ajnije osim ovaplo}enog sina Bo`ijeg koji je do{ao i dao `ivot za nas, da bismo mi postali istinski qudi.

- On nam je pokazao {ta je istinska qubav, milosr|e, bratoqubqe i sve to imamo `ivo i jasno predstavqeno u Jevan|equ.

Istakao je potom da je u Crnoj Gori izborena sloboda spoqa{wa, ali sada se treba boriti za unutra{wu slobodu jer je ona jedina istinska i prava sloboda.

- Mnogi od nas, bili su slobodni i pod onom starom vla{}u, a posebno mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije.

Na nama ostaje da budemo wihova deca i da imamo tu slobodu, qubav i hrabrost. Neka vam dana{wi praznik umno`i svako dobro, pre svega bratsku qubav, pomirewe, da budemo sve boqi i boqi, kazao je vladika Dimitrije.

Novoimenovani arhijerejski namesnik hercegnovski, Obren Jovanovi}, zahvalio je mitropolitu Joanikiju na blagoslovima cetiwskih svetiwa koje donosi u Herceg Novi, ruku Svetog Jovana i ~esticu ^asnog krsta.

- Nikada nam nisu potrebnije bile mirotvori~ke re~i, blagoslovene re~i, nego upravo kao {to je govorio Sveti Petar Cetiwki kada je merio ovaj narod na ovim prostorima. Upravo Ruka Svetog Jovana sve nas po|edanko priziva na pokajawe.

S druge strane onaj deo ^asnoga krsta koji se u tom }ivotu ~uva je

svima nama znak da svi mi hri{}ani moramo pro}i preko ^asnoga krsta da bi do{li do spasewa, kazao je otac Jovanovi}.

Istakao je da je ~itav narod iz Boke uz svetu Srpsku pravoslavnu crkvu.

- I sve ono {to biva i {to }e biti, ako Bog da na Cetiwu, mi }emo biti sa vama, tako da imate veliku na{u podr{ku, a mi tra`imo od vas veliki blagoslov.

Predsednik Kati} je obra}aju}i se okupqenima naglasio da

je "Herceg Novi uvek bio grad }irilice, na{eg pisma, na{e Srpske pravoslavne crkve" i dodao da mu je drago {to je i pro{le godine uz prisustvo bla`enopo~iv{eg mitropolita Amfilohija, odr`an 7. Trg od }irilice, jedina manifestacija odr`ana u doba korone a jo{ dra`e {to }e taj put nastaviti mitropolit Joanikije i {to }emo se na ovom mestu sabirati svih narednih godina u dobrom zdravqu i u na{oj pravoslavnoj veri.

M. T.

26

MOZAIK

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 19.

2021.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Bez obzira na to {to situacija mo`e delovati obe}avaju}e, ne zanemarujte to da sve {to ovih dana otpo~nete, kasnije mo`e biti podlo`no prepravqawu. QUBAV: Sve zavisi od vas. Kratko re~eno, nemate dovoqno strpqewa ni za koga. Povoqna vest je da ne}ete jo{ dugo ~ekati, promene sti`u u bliskoj budu}nosti. Do tada, ne povla~ite preurawene poteze. ZDRAVQE: Hroni~an umor.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Predstoji vam ponuda za saradwu sa osobom koja vam u `ivot dolazi kao neko ko `eli da vas ne~emu nau~i. Ideja vam je sumwiva jer sve zvu~i suvi{e dobro. Poslu{ajte svoj unutra{wi glas. QUBAV: Partnerski odnosi su vam na posledwem mestu jer vam se name}u problemi koji dolaze iz porodice. Voqena osoba mo`e pogre{no shvatiti situaciju. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Ose}ate i upijate svaku vibraciju koja je oko vas. Lo{a strana va{e preosetqivosti je upravo u tome {to ste skloni da vodite tu|u brigu, ~ak i na svoju {tetu. ^uvajte se intriga. QUBAV: Pravo je vreme da napravite kompromis. Ne zaboravite da partner, kao i vi, ima svoje potrebe i da mu je nekada neophodno popustiti, ~ak i kada nije u pravu. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Nedeqa je obele`ena stresnim de{avawima. Dobar ishod vas puni dodatnim samopouzdawem pa razmi{qate o daqim promenama. QUBAV: Povla~ite se u sebe. Mo`da vam nesuglasice s voqenom osobom deluju lo{ije nego {to to zaista jesu. Ako biste se, umesto }utawa, opredelili za razgovor, shvatili biste da je problem posledica lo{eg raspolo`ewa. ZDRAVQE: Melanholija.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Potisnuta tenzija i i{~ekivawe prete da eskaliraju u vidu nesmotrene reakcije kojom biste napravili ozbiqnu gre{ku i sebi naneli {tetu koju u narednom periodu ne biste mogli da popravite. QUBAV: Voqena osoba je raspolo`ena za zna~ajne promene, a vi to kao da ne uvi|ate.

Malo pa`we partneru mogu osve`iti vezu koja je zapala u krizu. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Pripremite se na stres jer vam predstoji neo~ekivani tro{ak. Krenite u susret ovom doga|aju tako {to }ete se hitno presabrati i prona}i zaostale nepla}ene ra~une na koje ste zaboravili. QUBAV: Ako biste bili realni, rekli biste da nemate velikih zamerki na svoj qubavni `ivot. Ali, uvek vas prati ose}aj da ne{to nedostaje. ZDRAVQE: Bolovi u kostima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Period je povoqan za vas jer je na pomolu finansijski dobitak koji }e vam dati prostora da ubla`ite napetost koja vas ve} neko vreme mu~i. QUBAV: Podr{ka partnera postaje naporna jer vas on, na neki na~in, obavezuje na ne{to na {ta u budu}nosti znate da niste spremni. Ose}ate se ulovqeno pa vas taj nesklad u odnosima uznemirava. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Ne postoji na~in da osmislite re{ewe kojim biste izbegli stresove i odgovorili na sve zadatke koji su stavqeni ispred vas. Ne precewujte svoje sposobnosti. QUBAV: U partnerskim odnosima vlada primetno zati{je. Voqena osoba deluje sebi~no. Va{a romanti~nost trpi udarce jer vas okolnosti teraju da situaciju sagledate na druga~iji na~in. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Dok se vi kolebate {ansa }e pro}i, a vama }e preostati kajawe. Predstoji vam delikatna situacija u kojoj morate biti odlu~ni i brzi, a istovremeno i mudri. QUBAV: Mnogi od vas }e u ovom periodu otkriti neprijatne informacije. Generalni savet je da nijednu vest ne uzimate zdravo za gotovo ve} da pa`qivo proverite izvore iz kojih ona poti~e. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Iako napredujete na mestu gde se nalazite, to nije dovoqno da bi vas motivisalo da se jo{ vi{e potrudite. Sve {to }e vam se de{avati bi}e u slu`bi onoga {to vas ~eka u budu}nosti.

QUBAV: Na ovom poqu je zavladala monotonija.

Obostrano prihvatate qubav kao projekat koji tek treba da da rezultate. Budite pa`qivi u komunikaciji. ZDRAVQE: Kontroli{ite krvnu sliku.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Nakon velikog pritiska primorani ste da donesete va`nu odluku. Bez obzira na to koliko ste uznemireni, tenzija }e popustiti istog trenutka kada budete prelomili i jasno se opredelili. QUBAV: Zbuweni ste jer vas privla~i osoba koja ili nije adekvatna za vas ili veza s wom nije mogu}a. Iluzije su korisne samo ukoliko mogu da vam poprave raspolo`ewe. ZDRAVQE: Gastritis.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Svesni ste da }e se u narednom periodu mnogo toga promeniti pa vas hvata trema.

Mo`ete sebi da pomognete ako se usredsredite na ono {to je sada i ovde i ne razmi{qate o onome {to tek dolazi. QUBAV: Dr`ite se svog stava i od toga ne odstupate ni malo. ^ekate da druga strana povu~e potez kojim bi va{a veza dobila pravo obli~je. ZDRAVQE: Nesanica.

Najpoznatije vo}e Srbije nema ko da bere „Tra`e se radnici za rezawe zasada i brawe {qiva, u selu ^umi} kod Kragujevca poznatom po vo}arskoj proizvodwi, u okolini Topole, ^a~ka... Stan i hrana obezbe|eni. Dnevnica do 3.000 dinara, {to je oko 70.000 dinara u proseku za oko mesec dana rada”...

Upravo tako izgledaju oglasne strane ovih dana, ali i vapaji pojedinih proizvo|a~a {qiva koji tvrde da im se ~esto de{ava da sezonski radnici usred berbe napuste teren, jer nemaju snage da izdr`e tempo i uslove rada koji su ~esto te{ki, zbog velikih vru}ina.

Wihov najve}i problem je {to ne mogu da na|u kvalifikovane radnike, a posebno reza~e vo}a, kojih ina~e nema dovoqno.

Uz to, i pandemija im je pomalo pomrsila konce.

Proizvo|a~ Goran Mijailovi}, nekada{wi predsednik Udru`ewa vo}ara u ^umi}u, nagla{ava da je ve} hroni~an problem to {to doma}instva koja se bave gajewem {qive nemaju dobre radnike reza~e. „Ima ih, ali nedovoqno. Kada je re~ o bera~ima wih je tako|e malo. Mada, ove godine i nije toliko stra{no, jer je rod {qive podbacio. Taj problem re{ava se tako {to neka doma}instva imaju stalne radnike, ali ~esto i svi ~lanovi porodice moraju da rade u vo}waku. Po{to berba traje tokom jula i u avgustu, prinu|eni su da uzimaju odmore za berbu, zovu prijateqe i kom{ije u pomo}“, nabraja Mijailovi}.

Nagla{ava da dnevnice nisu male, oko 3.000 dinara, ali da se radi udarni~ki, od sedam do 17 sati, svakog dana, osim kada je crveno slovo ili kada pada ki{a.

U wegovom kraju, nadomak Kragujevca, mahom se gaji {qiva, a u mnogim delovima [umadije, ovo-

godi{wi rod znatno je mawi nego lane. Najvi{e se gaje ~a~anska lepotica i stenlejke, ali te sorte nisu ovog leta rodile u svom punom kapacitetu. „Za tre}inu je smawen rod u odnosu na 2020. Do toga je do{lo jer je bio kasni mraz, lo{i vre-

menski uslovi. Imali smo toplu zimu, sve je krenulo, i onda je od mraza sve stradalo“, dodaje Mijailovi}. [umadijska {qiva se vi{e ne izvozi toliko u Rusiju, ve} uglavnom u zemqe Evropske unije, jer su i tamo vo}waci stradali od mraza. Proizvo|a~i navode da retko plasiraju vo}e na teritoriji Srbije zbog niskih otkupnih cena.

Da bi solidno `iveli, uzgajiva~i ka`u da je potrebno da otkupna cena {qive bude izme|u 70 i 80 dinara, posebno zato {to je rod lo{iji, ali je ona ove godine ipak 55 dinara po kilogramu.

Ina~e, ako se zna da hektar zemqe minimalno iznedri 20 tona {qive, onda je ove godine na svakom hektaru rodilo oko sedam tona mawe najprepoznatqivijeg srpskog vo}a.

R. N.

Piro}anac Panta odu{evio Ilona Maska, pozvao qude da slede wegov primer Piro}anac Panta Petrovi}, poznat po tome da ve} 15 godina `ivi u pe}ini, vakcinisao se nedavno i pozvao sve da se vakcini{u u {to ve}em broju. Svetski milijarder Ilon Mask na Tviteru je podr`ao Pantin potez i poslao sna`nu poruku pratiocima.

Panta Petrovi} izazvao je pa`wu ne samo doma}ih, ve} i svetskih medija koji su preneli wegovu neobi~nu pri~u.

Naime, Panta je doneo odluku da `ivot provede u pe}inama Stare planine, jer, kako ka`e, tamo ima potpunu slobodu i nimalo se ne kaje. Iako vreme provodi daleko od civilizacije, ipak je `eleo da primi vakcinu protiv koronavirusa i tada je postao prava internet senzacija. „Primio sam prvu dozu vakci-

Ilon Mask i Panta Petrovi} ne, o~ekujem poziv za drugu dozu.

Nisam se mnogo razmi{qao, vakcinisali su se i svi moji prijateqi, drugari i apelujem na sve da se vakcini{u, jer smo naro~ito mi qudi sa sela ugro`eni.

Korona lako mo`e iz grada da do|e u selo, {umu, svuda gde ima

qudi“, rekao je Petrovi}.

Panta je dokaz da se dobar glas daleko ~uje, a za wegovu neobi~nu pri~u ~uo je svetski milijarder i vlasnik kompanije Tesla Ilon Mask, koji je nedavno leteo u orbitu svemira.

On je na svom Tviter nalogu

podelio pri~u inostranih medija o Panti Petrovi}u, koja navodi „da se srpski pe}inski samotwak vakcinisao i pozvao druge da slede wegov primer“.

Mask je na to {aqivo odgovorio komentarom: „^ak se i srpski pe}inski samotwak sla`e…“, verovatno misle}i na va`nost vakcinacije protiv koronavirusa.

Panta je, ina~e, u svom kraju poznat kao vrsni majstor i kako sam isti~e – miqenik `ena. „O svom tro{ku sam napravio tri mosta, jedan u gradu, jedan ovde u kawonu Grada{ni~ke reke i jedan kod vodopada prema Kwa`evacu. Najve}i most koga sam napravio je 20 metara duga~ak i pet tona te`ak. Sva tri mosta sam poklonio sugra|anima na kori{}ewe. Napravio sam i gon-

dolu – ‘Pantino gnezdo’ gde rado u`ivam u vo`wi, cvrkutu ptica, {umu reke. Gondola je na visini od oko 40 metara“, ispri~ao je on. „Bog je rekao da se mno`imo i Paki je tako i napravio. Pri~a se da jurim `ene, me|utim, one mene jure, a wih treba da pitate za{to je to tako. Ne znam kolko dece imam, imam ih i po inostranstvu i ovde“.

M. T.

^etvrtak avgust ^etvrtak 10.19. decembar 2020. ^etvrtak 19. avgust2021.

2021. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE

Ne preterujte sa VITAMINIMA Qudi ~esto konzumiraju tablete na svoju odgovornost, {to zna da bude zaista {tetno po zdravqe, pa ~ak i slu~ajevima kada pri~amo samo o vitaminima i mineralima.

U na{em narodu postoji navika da qudi sami sebi izigravaju doktora. Ne odlaze redovno na preglede jer naj~e{}e znaju" u ~emu je problem, i " naravno u skladu sa tim znawem i odre |uju sebi terapiju lekovima.

Me|utim, ta ~iwenica ne samo da je pora`avaju}a za dru{tvo, ve} mo`e da ima i izuzetno negativne posledice na zdravqe. ^ak i kada ne pri~amo o uzimawu antibiotika na svoju ruku, ili ne daj bo`e nekih ozbiqnijih lekova, ve} iskqu~ivo o vitaminima i mineralima, posedice tako|e mogu da budu zastra{uju}e.

Mo`da niste znali, ali ~ovek i sa suplementima mo`e da pretera, a evo {ta mo`e da vam se desi ako se predozirate sa nekima od slede}ih.

Omega-3 masne kiseline

Za ove zdrave masti zna se da {tite zdravqe i produ`avaju `ivot. Brojnim istra`ivawima dokazane su wihove koristi. Me|utim novije istra`ivawe pokazuje da ni omega-3 masne kiseline nisu dobre u velikim koli~inama.

Za{to? Naru{avaju ravnote`u imuniteta pa organizam postaje nesposoban da se brani od raznih infekcija.

DOMA]A KUJNA

Recept

Pita sa vi{wama i borovnicama POTREBNO JE: 250 g margarina, 5 ka{ika prah {e}era, ka{ika ruma, 2 ka{ike vode, 200 g o~i{}enih vi{awa, 200 g borovnica, 150 g kristal {e}era, pola kesice cimeta, prah {e}er za posipawe

Umutiti margarin i prah {e}er, dodati rum, vodu, prome{ati i dodati bra{no.

Rukom zamesiti glatko testo i podeliti ga na dva dela.

Na dasci oklagijom rastawiti testo prema veli~ini pleha (pre~nik 25 cm). Kalup podmazati masno}om, posuti bra{nom i staviti polovinu testa. Preko testa sipati vi{we i borovnice, posuti kristal {e}erom i cimetom.

Staviti preko vo}a drugi deo rastawenog testa i pe}i oko 45 minuta u rerni zagrejanoj na 180 stepeni. Kada se prohladi posuti prah {e}erom, ise}i i slu`iti. Prijatno!

Kalcijum

Cink Ovaj mineral nalazi se u svakoj qudskoj }eliji, ja~a imunitet i poboq{ava zdravqe o~iju, ali i reguli{e metabolizam. Ali, ako preterate sa unosom cinka, o~ekuje vas ~itav niz problema. Neki od wih su problemi s varewem, vrtoglavica, glavoboqe, umor, poja~ano znojewe i halucinacije. Preporu~ena doza cinka je do 40 mg na dan, a sve vi{e od toga je malo previ{e.

Svi znamo da kalcijum ja~a kosti, ali taj mineral slu`i i za normalno funkcionisawe srca, nerava i mi{i}a. Ali, ako preterate sa unosom kalcijuma, mogu da se jave problemi sa bubrezima i mekim tkivom, a to ne `elite. Previ{e kalcijuma nije mogu}e uneti putem hrane, ali jeste uz pomo} dodataka ishrani, stoga pripazite.

Vitamin C

Gvo`|e je va`no jer prenosi kiseonik u }elije, ali obavqa i ~itav niz drugih funkcija va`nih za normalno funkcionisawe qudskog tela. Problem se naj~e{}e javqa jer neki qudi nemaju dovoqno gvo`|a u telu, ali mo`e da bude i obrnuto. I koje su onda nuspojave?

Gvo`|e se talo`i u tkivu i raznim organima poput srca i jetre, a to nipo{to nije dobro. Stoga vodite ra~una da dnevno ne unosite vi{e od 45 mg gvo`|a.

S. G.

Ovo je najpoznatiji vitamin jer je gotovo svemogu}: {titi imunitet, br`e zacequje rane, ulep{ava ko`u, spre~ava starewe i brojne bolesti. I u ~emu je onda problem? Ako uzimate previ{e vitamina C, mogli biste opasno da naru{ite zdravqe varewa. Tegobe koje prate takvo stawe su nadutost, bolovi, dijareja, povra}awe, goru{ica i mnogi drugi. Pazite da ne unesete vi{e od 2.000 mg vitamina C dnevno.

Gvo`|e

Rizici za razvoja ove dve vrste tumora su ve}i kod gojaznih qudi. Od 1990. do 2008. godine, broj smrtnih slu~ajeva od raka smawio se za skoro 23 odsto kod mu{karaca i ne{to vi{e od 15 odsto kod `ena. Najnoviji izve{taj Udru`ewa za borbu protiv raka navodi da se smawuje broj smrtnih slu~ajeva od raka plu}a, {to je rezultat mera ameri~ke vlade koja zabrawuje qudima da pu{e na javnim mestima. Jo{ neke od mera ukqu~uju edukativne kampawe, visoke takse na cigarete, kao i zakon koji ne dozvoqava prodaju cigareta osobama mla|im od 18 godina.

Doktor Darijus Mozafarijan sa Univerziteta Harvard tvrdi da bi takva kampawa trebalo da se primeni i kao model za qude koji su pod rizikom od gojaznosti.

To se ne}e dogoditi za godinu " dana, ali za dve-tri decenije, ako budemo imali visoku svest o uticaju ishrane na zdravqe, uo~ili bismo promene", rekao je. Kao rezultat, predvi|a on, do}i }e do smawewa broja smrtnih slu~ajeva povezanih sa gojazno{}u. On veruje da oni koji ostave pu{ewe mogu da se izbore sa gojazno{}u i izbegnu rak.

SPRE^ITE oticawe stopala

Da biste spre~ili oticawe nogu i bolove, stru~waci savetuju nekoliko jednostavnih ve`bi koje }e vam pomo}i da istegnete stopala, razmrdate zglobove i podstaknete cirkulaciju.

Sati sedewa na poslu mogu da dovedu do problema sa cirkulacijom krvi u nogama, pogotovo ako ste u {tiklama. Da biste spre~ili oticawe nogu i bolove, stru~waci savetuju nekoliko jednostavnih ve`bi koje mo`ete da praktikujete i na radnom mestu.

1. Istegnite stopala Ustanite i stanite uz naslon stolice.

Raskora~ite u {irini ramena i lagano savijte kolena. Dok ste u toj poziciji, podignite se na no`ne prste, {to je mogu}e vi{e, a zatim se vratite u po~etnu poziciju.

Ve`bu ponovite deset puta.

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema:

Gojaznost pove}ava rizik od raka

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Opis biqke: Vi{egodi{wa zeqasta biqka visoka 20-100. Dowi deo stabqike je go, dok je gorwi obrastao prore|enim, kratkim dlakama.

Listovi imaju naizmeni~an raspored, dowi su na kratkoj dr{ci i testerasto nazubqeni, a gorwi su bez dr{ke i imaju ceo obod. U narodnoj medicini je poznata kao sredstvo za le~ewe bolesti bubrega i mokra}nih puteva.

Smiruje ka{aq, poboq{ava iska{qavawe sekreta i poma`e kod upale krajnika, grla i plu}a. Smawuje bolove kod reume, gihta i artritisa, kao i nekih hroni~nih ko`nih bolesti. Zbog sadr`aja tanina koristi se kod upala za ispirawe usta i `drela i kod proliva izazvanih nicawem zuba kod dece, a pospe{uje zaceqivawe rane posle va|ewa zuba.

S. G.

2. Razmrdajte zglobove Podignite desnu nogu oko 30 centimetara iznad zemqe i rotirajte stopalo pet puta u desno, pa u levo. Potom ponovite ve`bu levom nogom.

3. Podstaknite cirkulaciju Dok sedite, ispru`ite noge, savijte stopala i pod dotaknite petama. Zatim ispru`ite stopala i povucite noge prema sebi.

Le~ewe biqem Zlatica

(solidago virga - aurea) Zvani~na medicina, tako|e, priznaje lekovita dejstva ove biqke pa se ona koristi za spravqewe razli~itih lekovitih ~ajeva, pra{kova, masti i krema.

Lek protiv astme i gu{ewa: Stariji mogu piti od 30 grama biqke na 100 grama vode i to po dve do tri {oqice na dan, ili po dve kafene ka{ike alkoholature na dan, posebno kod astme na bazi uremije, u slu~aju gu{ewa, kad je krv puna otrova vlastitog organizma.

Protiv upale bubrega: Za le~ewe bolesnih bubrega najboqa je

me{avina od 70 grama li{}a breze i po 20 grama zlatnice i bosiqka. Tri velike ka{ike me{avine popare se sa pola litre kqu~le vode, pa se to ostavi poklopqeno da stoji tri sata. Zatim se procedi i pije tri puta dnevno po ka{iku pre jela.

Pomo} kod uremije: Pri te{kom mokrewu i uremiji poma`e me{avina od po 20 grama zlatnice, korena selena, sapuwa~e i brezova li{}a. Pet velikih ka{ika me{avine treba kqu~ati 10 minuta u litri vode, ostavi se poklopqeno preko no}i, a drugi dan se pije uesto vode.

Lek za reumu i upale zglobova: Za le~ewe od reume i upale zglobova uzme se po 20 grama zlatnice, li{}a breze, izopa, trava ive i paprenog lisca, pa se pet velikih ka{ika te m{avine drugi dan piju uesto vode.

28 ^etvrtak 19. avgust avgust2021.

2021.

10. decembar 2020. ^etvrtak 19.

ENIGMATIKA IZME\U DVA VIKENDA SATIRI^NI OSTRVO U LIST MALIM ^IKA JOVE ANTILIMA ZMAJA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 OBIM

VRSTA HEMIJSKI ELEMENT DEO NOGE KALEI- IZ IZNAD GRUPE DOSKOPA LANTANOKOLENA (MN.) IDA

TEMPERATURA GRADI] U LETONIJI

DESNA PRITOKA DUNAVA U BUGARSKOJ

ERBIJUM

SRPSKA JEDAN AMERI^KI GLUMICA TRUBA^, SASTAVNI PREDLOG GILESPI VEZNIK („VRATA DO VRATA“)

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

SRPSKO @ENSKO IME, NASTA

BIV[I ITALIJANSKI FUDBALER, ALESIO PAN^EVO

AMPER UGRIZ

SLOVENA^KI ISTORI^AR, JANEZ

LI^NA ZAMENICA

ZUJAWE, ZUK POND

METOD ZA PREGLED ZGLOBA (MED.)

Sr Gl pski as

FILM @IKE MITROVI]A IZ 1958. GODINE LEPOTA, KRASOTA SRPSKI POP PEVA^, MARKO

KOPNO PORED VODE (MN.)

SRPSKI REPER, STEFAN \URI]

NI U KOJE VREME

EMANACIJA (SKR.) A]IMA KRA]E

PEVA^ICA TOP^AGI] VRSTA PLASTI^NE MASE

PUSTIWSKI PREDEO U ETIOPIJI SRPSKO SINOVA OZNAKA @ENSKO @ENA, MA\ARSKE IME SNAHA @ELEZNICE

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE 14. SLOVO AZBUKE

Skandinavka 1: VODORAVNO OSM, T, NEODIM, TAKINARDI, A, PARAPAT, ZUJ, ARTROSKOPIJA, MIS STON, EM, DANAKIL, NADA, BORIS MILIVOJEVI], N, „QUBAV NAVIKA PANIKA“, X, LASKAVO, I, INA, PU, ALTAJ, TREN, ACID, OK, TEA, ALADINOVA LAMPA

NEPER 28. SLOVO AZBUKE SVE[TENIK INOSLAVA ODMILA PSE]I LAVE@

ISTOK RIBARSKO ELEKTRONSKA DRU[TVO INDUSTRIDVA ISTA (SKR.) SLOVA JA (SKR.)

SRPSKA TV-SERIJA POHVALNO MOMENAT, TRENUTAK LUKSEMBURG

PLANINA U AZIJI

PLUTONIJUM ODBOJKA[KI KLUB METAR

KISELINA (HEM.) KISEONIK

^AROBNA SVETIQKA IZ ARAPSKIH PRI^A

TEODORA ODMILA

KR[, GOLET

ZAVOJI NA PUTU, KRIVINE

RIMSKI TRIBUN, MARKO PORCIJE

PRVO SLOVO AZBUKE

DRU[TVENA SAMOZA[TITA (SKR.)

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 SAVEZ VRSTA DR@AVA METALNOG JUGODUGMETA ISTO^NE AZIJE

PROVESTI SRPSKA DUGO GLUMICA VREMENA U SA SLIKE POSTU

LIK IZ OTI]I U CRTANOG STANOVNIFILMA CA OMANA SKITWU

NOVINSKO IZDAVA^KO PREDUZE]E LAKO]A

JEDNOM OVAKO, DRUGI PUT ONAKO JAPANSKI GRAD NA OSTRVU HON[U

MLADI SRPSKI GLUMAC

SUVO QU[TEWE KO@E NA GLAVI

GERILSKI BORAC U MEKSIKU STADION C. ZVEZDE

NAMOTAVATI

BLA@ENSTVO U BUDIZMU

NARODNO KOLO [ID IGRA^ KO[ARKE

[IPKA ZA PRIJEM RADIO TALASA

POSTATI KRVOLO^AN VLADARI (GR^.)

LEBANE SRPSKO MU[KO IME AMERI^KI GLUMAC, TONI KRETAWE REKE PROJEKTOVANE LINIJE PUTEVA

IZVADITI IZ ZEMQE, OTRPATI LIK IZ PRIPOVETKE IVE ANDRI]A METAK MA\ARSKI PESNIK, JANO[

BIV[I [PANSKI FUDBALER, KARLOS AMERI^KA POP PEVA^ICA KRUPNA RE^NA RIBA

RUKOMETNI TRENER NENAD FUD. KLUB IZ BRAZILA

TOPOLA TENISKI KLUB NEPER

TEMPERATURA VESLA^KI KLUB

DR@AVA U AZIJI KRAQEVO SPORTSKI [AMPIONI AUSTRIJA

Sr Gl pski as

SEVER POSTAVQAWE NA KAKAV POLO@AJ

1 2 3 4 5 6 7

AMPER

VELIKA REKA U SIBIRU

ZA MALO, ZA^AS

ILINKA ODMILA

GRAD PO^ETAK I NEIDENTIFIKOVANI „MAFIJE“ KRAJ LETE]I NA AZBUKE OBJEKAT SICILIJI

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

KOWSKA SNAGA (SKR.)

Skandinavka 2: VODORAVNO KAKO KAD, NIP, OMANKA, OSAKA, SLAVEN DO[LO, PERUT, ZAPATIST, ORO, ^ASKOM, KO[ARKA[, LB, ANTENA, OSTRVITI SE, RASTRPATI, TOK, SANTIQANA, TANE, IKA, TINA TARNER, MAKSI], IRAK, T, SANTOS, TK, ASOVI, NAIMENOVAWE, KS Ukr{tenica: VODORAVNO MIRA ADAWA POLAK, EGO, DOSETITI SE, LR, ARAGONIT, S, BEX, KANONI, IST, U, ANATOMIJA, VE, R, BOLIVIJAC, OW, NOARE, ARA, OVDE

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Srpska TV-novinarka, 2. Latinska li~na zamenica - Prona}i uspe{no re{ewe ne~ega, 3. Simbol lorencijuma - Vrsta minerala - Simbol sumpora, 4. Zna~ka (engl.) - Vrsta crkvene pesme (mn.)

- Ostrvo u Jadranskom moru, 5. Simbol urana - Nauka o gra|i `ivih bi}a - Auto oznaka za Veneciju, 6. Oznaka za reomir - Stanovnik Bolivije - Susedna slova azbuke, 7. Francuski glumac, Filip - Vrsta papagaja Na ovom mestu.

USPRAVNO: 1. Grad u Australiji, 2. Takmi~ewe sa vi{e u~esnika - Simbol kiseonika, 3. Gr~ko slovo - Zabadava, xabe, 4. Oznaka za amper - Narodnooslobodila~ki rat (skr.), 5. Potopqeno ostrvo na Dunavu, 6. Kowi tamnori|e boje, 7. Kirgistanska re`iserka, Dinara (1942-85), 8. Folk peva~ica, Merima, 9. Klonutost, malaksalost (med.), 10. Vrsta ~etinara, 11. ^uvena trka~ica sa Jamajke, Merlin - Srpski peva~ Pejovi}, 12. Te}i u mlazevima - Oznaka za volumen, 13. Jaka igra}a karta, kec - Tavanica sfernog oblika, 14. Jestivi plodovi koji se peku.

A,

“,

E,

SPORT

^etvrtak 10. 19. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 29

PARTIZAN PO^EO PRIPREME: @eqko `estoko krenuo sa silnim poja~awima, Bogdan svratio

Joki} je MVP, ali mnogi zara|uju vi{e od wega Nikola Joki} je minule sezone u NBA ligi izabran za najkorisnijeg igra~a, a portal „Hoopshype“ objavio je plate u najja~oj ligi na svetu.

Srbin sa zaradom od 31.579.390 dolara zauzima 26. mesto.

Lista sa primawima ko{arka{a u NBA ligi je izuzetno zanimqiva, s obzirom na to da je MVP na dalekom 26. mestu.

Jasno je da superstarovi poput Karija, Hardena, Xejmsa i ostalih imaju ja~u platu od Joki}a, ali na listi koja je objavqena nalaze se i ko{arka{i za koje ne postoji obja{wewe i razlog da budu pla}eniji od prve zvezde Denvera.

Najpla}eniji je Stef Kari sa 45 miliona, tik iza wega nalazi se Xejms Harden sa 44, zatim sledi Demijen Lilard (43), Lebron Xejms (41), Kevin Durent (41), Janis Adetokumbo (39), objavio je portal "Hoopshype".

Ali, {ta re}i za Xona Vola koji ima identi~na primawa kao Harden - 44 miliona dolara, {to je za gotovo 12 miliona vi{e od Nikole Joki}a.

Tu su jo{ i Kemba Voker koji inkasira 36 miliona, Tobajas Heris tako|e, Rudi Gober 34,8 miliona, Ben Simons 33, Blejk Grifin 32,4, Kristaps Porzingis 31,6.

Od ostalih ko{arka{a sa Balkana, Bogdan Bogdanovi} je 60. sa 18 milona evra, Hrvat Bogdanovi} je 55. sa 18,7 miliona mese~nom platom, Goran Dragi} prima 19,4 miliona i on je 53. dok je Nikola Vu~evi} na 43. poziciji sa 24 miliona.

Posledwi je Luka Don~i} sa platom od ne{to vi{e od 10 miliona dolara, i on je na 103. poziciji.

Da ne bude zabune, ugovor koji je maestralni Slovenac nedavno u Sloveniji potpisao kada mu je ekspedicija Dalasa do{la na noge, po~iwe da va`i od sezone 2022/23. i tada }e imati platu od 35,7 miliona dolara.

I,

in~ebol mn.) uka naova ja -

sa ZadiKoara makaTea}a lo-

SPARINGOVALA JE SA MU[KARCIMA:

Tajna uspeha Jovane Prekovi}!

Osvaja~ica zlatnog odli~ja u karateu – Jovana Prekovi} vi{e je nego zadovoqna u~iwenim na Olimpijskim igrama u Tokiju.

‘S obzirom da su pet godina trajale pripreme jako sam sre}na {to smo uspeli posle korone da do|emo do zlata. Nadala se jesam, ali nisam o~ekivala, iako sam i{la po zlato. Pre Japana sam imala te{ke pripreme i psiholo{ke padove, ali sam verovala u sebe ma koliko bilo te{ko.’

Wen trener, Roksanda otkrila je da se Jovana za Olimpijske igre spremala sa mu{karcima.

‘To se nikada nije desilo. Ja sam sa wom 21 godinu i ona je suvi profesionalac, ma koilko to izgledalo ~udno, meni je zaista ~ast {to sam wen trener. Moram da vam ka`em da smo u Aran|elovcu imali fenomenalne uslove za pripremu, ceo svet je bio tu i imali smo 4 trening kampa od po nekoliko meseci sa sjajnim sparing partnerima. Pred sam odlazak na Igre smo pozvali mu{karce, najboqe na svetu do 60kg i sa wima je trenirala i to je bilo veliko iznena|ewe. To je velika motivacija, znam {ta je pokre}e i ta grupa momaka koji su veliki {ampioni su doprineli da ona prebrodi sve psiholo{ke probleme. Znali smo da dolazi ne{to lepo i zaista smo presre}ni.’

N. R.

Iako se treniralo i u danima za nama, ko{arka{ki klub Partizan je u ponedeqak zvani~no, za javnost, otvorio pripreme za novu sezonu. I, bilo je vi{e nego zanimqivo. Ne samo zato {to je @eqko Obradovi} sa silnim poja~awima crno-belih bio pred predstavnicima medija, ve} zato {to se na pripremama pojavio i Bogdan Bogdanovi}.

Naravno, reprezentativac Srbije je do{ao samo da poseti voqeni klub, a i trenera pod ~ijom komandnom palicom igrao u Fenerbah~eu.

Bogdanovi} }e se uskoro otisnuti put Amerike, kako bi nastavio svoju NBA pri~u u dresu Atlanta Hoksa. [to se ti~e crno-belih, oni }e u utorak otputovati na Zlatibor, gde }e odraditi osnovni deo priprema.

A potom... Potom slede provere.

Prvi kontrolni turnir crno-bele o~ekuje od 1. do 3. sep-

tembra u Opatiji, na kojem }e u~estvovati i ekipe Pezara, Cedevita Olimpije i Cibone.

Posle toga, 7. septembra za @ocovu ekipu sledi utakmica humanitarnog karaktera u Kragujevcu protiv doma}e ekipe Radni~kog.

KK Partizan potom ide u Istanbul, gde }e 11. i 12. septembra, odigrati turnir sa ekipama Fenerbah~ea, Uniksa i Monaka.

Za 16. septembar zakazan je spektakl u Beogradu, opro{taj Novice Veli~kovi}a, a rival }e biti Efes.

Dan kasnije, crno-beli }e otputovati u Atinu na "Janakopulos kup", koji se odr`ava 18. i 19. septembra, a sem Partizana u~estvova}e doma}in Panatinaikos, Efes i Makabi iz Tel Aviva.

S. G.

KO[ARKA[KE BOMBE!

Crvena zvezda dovodi sedmog pika s NBA drafta, ali i novog {utera!

KK Crvena zvezda }e u novu sezonu izgleda u}i sa dva nova, velika poja~awa.

Tako je bar ako se sudi po informacijama koje ima itaiqanski ko{arka{ki novinar, Luka D'Alesandro.

On tvrdi da su crveno-beli ve} dogovorili dolazak Grega Monroa, a da im je "prvi pik" za novog beka-{utera Ostin Holins.

Greg Monro je 31-godi{wi ameri~ki centar, koji je 2010. bio sedmi pik na NBA draftu.

U najja~oj ligi sveta igrao je za Detroit Pistonse (pet sezona), Milvoki, Feniks, Boston, Toronto i Filadelfiju, a 2019. se preselio u evropsku ko{arku.

Na "starom kontinentu" nastupao je najpre za Bajern, u sezoni 2019/2020 kada mu je trener bio Dejan Radowi}, a potom za Himki.

Holins dolazi iz ko{arka{ke porodice - otac Lajonel je bio NBA {ampion s Portlandom 1977, a potom bio trener Memfisa i Bruklin Netsa.

Ostin Holins je 29-godi{wak, koji nije zaigrao u najja~oj ligi sveta, ali je prethodne sve sezone dobro branio boje Zenita.

S wim je igrao Evroligu 2019/2020 ({ut iz igre s 57,3% preciznosti, uz 10,4 poena, 1,4 asistencija, 1,4 kra|u i 2,1 skok po me~u), dok mu je ko{-

geterski prosek spao u sezoni 2020/2021, kada je u elitnom evropskom klupskom takmi~ewu davao 8,2 poena po me~u, {utiraju}i 52% iz igre, od ~ega trojke sa 39,9% preciznosti.

Podsetimo, Crvena zvezda je ve} dovela {est poja~awa u ovom prelaznom roku - stigli su Nikola Ivanovi}, Luka Mitrovi}, Eron Vajt, Stefan Lazarevi}, Nikole Kalini}a i Nejt Volters.

N. R.

Pobedila rak, pa medaqu iz Tokija prodala da spasi `ivot bolesnom detetu Poqska baca~ica kopqa Marija Andrej~uk herojski je do{la do srebrne medaqe na Olimpijskim igrama u Tokiju.

Ona je do tog uspeha do{la nakon {to je pre toga pobedila u `ivotnoj borbi za opakom bole{}u, ali wenom heroizmu tu nije bio kraj. Poqakiwa je po zavr{etku Igara odlu~ila da svoju medaqu proda i kompletan iznos donira za le~ewe de~aka koji ima te{ke sr~ane mane.

Time je dokazala da je mo`da bila srebrna na Olimpijskim igrama, ali je bila zlatna tamo gde se mnogo vi{e ra~una.

Pre tiri godine je pro{la tragediju kad je vodila bitku `ivota.

Woj je dijagnostifikovan osteosarkom, zlo}udni tumor kostiju zbog kojeg je pro{la hemoterapiju pa operaciju, a potom se ponovno

le~ila hemoterapijom.

Mu~ni period `ivota ostavila je iza sebe sa pobedni~kim osmehom na licu.

A onda je nekome drugome odlu~ila spasiti `ivot.

Odlu~ila je da proda srebro iz Tokija u humanitarne svrhe.

Olimpijsku medaqu dala je za ne~ije zdravqe i pokazala veliko srce.

Da ima ne{to vrednije od medaqe pokazala je gestom kojim je skupila 44 hiqade evra na aukciji, a zatim ih uplatila za le~ewe malog Milo{a, de~aka sa te{kim sr~anim problemima.

30

SPORT

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 19.

2021.

TEKST KOJI JE PRODRMAO SVET:

Novak je najve}i sportista od Xordana i nije robot Novak \okovi} dobija sve vi{e pohvala za neverovatna dostignu}a nakon {to je uobi~ajena praksa bila da se kritikuje svaki wegov potez. Ovog puta je tekst izazvao velike reakcije u ~itavom svetu.

Novinar meksi~kog lista „La Razon“ Karlos Velazkes objavio je sjajnu analizu Novakovih uspeha sa naslovom „Supernovak“ (aluzija na ~uvenu Supernovu).

Tekst prenosimo u celosti. „Najboqi sportista sveta posle Xordana nije Majkl Felps ve} Novak \okovi}.

Pokazao je to ove godine kada je izjedna~io rekord Roxera Federera i Rafaela Nadala sa 20 grend slem titula. Obojica su veterani i ne}e igrati jo{ mnogo.

Ve} neko vreme, Federer pokazuje izvesnu apatiju, koju je pokazao javno i materijalizovao je tokom Rolan Garosa, kada je napustio turnir u osmini finala.

‘Nakon razgovora sa mojim timom, odlu~io sam da odustanem. Posle dve operacije i vi{e od godinu dana rehabilitacije veoma je va`no da slu{am telo i da ga ne guram preko ivice previ{e’.

Po Matsu Vilanderu, Federer nije `eleo ubedqiv poraz od \okovi}a, pa je zbog toga vi{e voleo da preda me~ na turniru. [to se toga ti~e, Nadal je uvek bio iskren po pitawu nivoa igre, prihvatio je da }e biti sve mawe i mawe konkurentan: to je normalno za igra~a wegovih godina, koji zbog vremena provedenog na terenu po~iwe da optu`uje umor.

Iza wih dolazi Novak ili Nole, koji ima jo{ dug put da postane igra~ sa najvi{e grend slem trofeja, rekord koji se ve} vidi na kraju tunela i ako to uspe, {to je vi{e nego mogu}e, to }e ga staviti na mesto koje }e neko drugi osim Federera ili Nadala mo}i da ga ugrozi uskoro.

Na Rolan Garosu, Nole je pobedio Nadala u ~etiri seta. Za uobi~ajenim dramati~nim stilom igre on je izgubio prvi set, dobio je drugi set sa dobrom razlikom, tre}i je bio tesan, a onda je podigao nivo igre i ostavio [panca bez {anse. To je bila kqu~an me~ za pobedu u finalu. U wemu se sastao sa Grkom Cicipasom da zablista u jo{ jednom pri~i kada preokrene svoj nastup. Izgubio je dva seta, ali se vratio do pobede sa slede}a tri, a dao je Grku veoma,

veoma male {anse da igra.

Samo nekoliko nedeqa kasnije, \okovi} }e osvojiti {estu titulu na Vimbldonu da osvoji 20 grend slem trofeja.

Igrao je protiv Beretinija iz Italije. Naravno, i pored rekorda i sjajnog nastupa, Nole nije bio favorit navija~a. Ima ne{to u wemu {to okre}e publiku protiv wega. Navija~i su bili na strani Beretinija. Ali pritisak protiv wega je ne{to uobi~ajeno za Noleta.

Beretini je odjednom porastao i uspeo da osvoji prvi set iz zaostatka od ~etiri gemova. Do drugog je Novak zapo~eo magiju i osvojio tri za novu titulu.

Nema dileme, nedaqa, 11. jula ove godine je wegov najboqi trenutak. Nije bilo protivnika sposobnog da ga pobedi. Bio je fokusiran, na svoju igru, koja je izgledala kao ma{ina, ali nije bio hladan i distanciran, ve} je uvek onaj koji voli da doda dramu prilikom svakog udarca reketom, svakog trka sa jedne na drugu stranu terenu, svakog servisa.

Onda je do{ao debakl. Posle 22 uzastopne pobede, izgubio je {ansu za ‘Zlatni slem’, zlato na Olimpijskim igrama. Ali slika koja je obi{la sveta bio je wegov ispad, {to je bilo ~udno na neki na~in, kada je slomio reket i Aleksander Zverev ga poslao u me~ za bronzu. Dru{tvene mre`e i javno mnewe su uskoro po~eli sa kritikama i ‘mimovima’. Nole je ranije komentarisao kako se nosi sa pritiskom i tokom Olimpijskih igara je ignorisao svoj savet.

U o~ima sveta Nole je osu|en na ve~no prokletstvo. Ali ono {to govore wegovi gestovi, kada je kona~no eksplodirao nakon {to se sreo sa istorijom u me~evima, uvek je uspevao da se vrati, gotovo ne ~iniv{i uslugu publici, ~ini ga ne samo velikim sportistom, ve} i osobom. ^ovek koji je, kao i svaki od nas, podlo`an da izgubi smirenost u svakom trenutku. Nole nije robot. Ovo je najboqa stvar koja se desila tenisu ili bilo kom sportu. Da, ovo je ‘beli sport’, ali tako|e je potrebna hrabrost, krv i znoj.

Svi koji su ga kritikovali {to je eksplodirao su izgubili iz vida da qudske emocije ne mogu biti do kraja potisnute.

Verovatno je da }e Nole izgubiti druge me~eve, ve} jeste, ali ne}e pro}i dugo pre nego {to }e se vratiti i obezbediti mesto na koje ve} nazire sad, da bude najboqi teniser u istoriji“, stajalo je u tekstu novinara.

S. G.

Je li ovo realno? PS@ za Pogbu sprema 600.000 evra nedeqno Francuski Pari Sen @ermen spreman je da ponudi neverovatnu sumu novca Polu Pogbi da ovaj do|e i pridru`i se supertimu "svetaca".

Pogbi se za slede}u sezonu nudi ~ak 510 hiqada funti (599.455 evra) nedeqne plate da bi potpisao za taj klub. Postoji uslov da Francuz do|e kao slobodan igra~, po{to se nalazi u posledwoj godini ugovora s Man~ester junajtedom.

On je ove sezone bio jedan od prioriteta, ali je iskrslo dovo|ewe Lionela Mesija, A{rafa Hakimija, stiglo je jo{ nekoliko igra~a visokog profila poput Donarume, Ramosa i Vajnalduma, pa je Pogba „odlo`en“. ^ak i u slu~aju da se Real ukqu~i u trku za Pogbinim potpsiom, Naser el Kelaifi i PS@ spremni su da ponude vi{e.

Pol je ve} na startu sezone u Premijer ligi, na samo jednoj utakmici upisao ~etiri asistencije u pobedi Man~estera nad Lidsom 5:1.

Mesijeva maramica kojom je brisao suze vredi milion dolara Lionel Mesi je odlaskom iz Barselone podigao veliku pra{inu, a jedna stvar }e ostati zauvek upam}ena. A to je - jedna obi~na, bezvredna papirna maramica koja je dobila vrednost od ~ak milion dolara!

Naravno, pre svega jer je wom brisao suze sjajni fudbaler na konferenciji za medije povodom napu{tawa fudbalskog kluba Barselona, a maramica se onda pojavila na jednom aukcijskom sajtu, a po~etna vrednost joj je ~ak milion dolara.

Pretpostavka je da je „vlasnik“ maramice bio na Mesijevoj konferenciji i dokopao se ba~ene, zgu`vane, vla`ne maramice, koja sada vredi ~itavo bogatstvo samo zbog ~iwenice da ju je koristila fudbalska legenda. Eto, i to je nekome veoma zanimqivo.

Evroliga se poklonila Aleksu Mari}u i podsetila na bravuru u crno-belom Partije Aleksa Mari}a u dresu Partizana nisu ostale u se}awu samo navija~ima crno-belih, ve} i samoj Evroligi.

Aleks Mari} je za Partizan igrao u sezoni 2009/2010 kada je tim iz Humske stigao do zavr{nog turnira, a u okviru 7. kola grupe B u beogradsku halu Pionir (sada{wa dvorana „Aleksandar Nikoli}“) stigao je Efes Pilsen, sada poznat kao Anadolu Efes.

Crno-beli su slavili sa 93:92 i napravili veliki korak ka Top 16 fazi, s obzirom na to da su zavr{ili sa pobedom vi{e od turskog rivala, a savr{enu partiju pru`io je Mari}, koji je brojao do 34 poena i 16 skokova. „Povratak u sezonu 2009-2010. Aleks Mari} je stigao do indeksa korisnosti 49“, podsetili su na ovaj sjajan me~ uz snimak sa utakmice na zvani~noj stranici Evrolige.

Preminuo Gerd Miler, ~uveni nema~ki „nacionalni bombarder“ Gerd Miler, mo`da i najboqi golgeter u istoriji fudbala, preminuo je u 75. godini. @ivotni vek skratila mu je Alchajmerova bolest zbog koje je posledwe godine proveo daleko od fudbala i javnih de{avawa. Osta}e upam}en po rekordima nedosti`nim za desetine generacija. Nemci su mu nadenuli nadimak „Bombarder nacije“ Miler je bio „kraq strelaca“ u vreme kad su dominirali sna`ni i visoki centarforovi i isti takvi centarhalfovi, a on sa samo 176 santimetara razarao svaku odbranu na koju bi Gerd Miler se od reprezentacije oprostio nai{ao. Hitar i spretan na ma- u 29. godini golom za svetsku titulu lom prostoru u {esnaestercu je ta 1974. protiv Holandije bacio predstavqao opasnost od koje se se ka lopti koja je ostala izme|u malo ko spasio. Sebe je opisao protivni~kih defanzivaca i sa samo jednom re~enicom: {est metara je ubacio u mre`u.

- U fudbalu ne znam ni{ta Bio je to gol kojim je Nema~ka osim kako da postignem gol! osvojila {ampionat sveta i poSlika Milerove karijere je sledwi u Milerovoj reprezentaposledwi gol koji je postigao tivnoj karijeri. Vi{e od svetske za reprezentaciju Zapadne Ne- titule nije mogao da osvoji i poma~ke. U finalu Prvenstva sve- vukao se iz reprezentacije u - 29.

godini. Odigrao je samo 62 utakmice, a postigao 68 golova!

Ro|en je 3. novembra 1945. u Nerdlingemu, gradu koji je u Nema~koj podeqenoj u okupacione zone savezni~kih snaga bio bod upravom SAD. Fudbal je po~eo da igra sa 16 godina u lokalnom Nerdlingemu. Za dve sezone je na 31 utakmci postigao 51 gol.

U to vreme trener Zlatko ^ajkovski, nekada{wi igra~ Partizana i legendarni reprezentativac Jugoslavije, u regionalnom liga{u Bajernu je postavqao temeqe budu}e svetske sile.

U leto 1964. iz omladinaca je u prvi tim preveo golmana Sepa Majera i centarhalfa Franca Bekenbauera. „Ki~ma“ mo}nog tima formirana je dolaskom 19-godi{weg napada~a Gerharda Gerda Milera, a posao je nastavio Branko Zebec, jo{ jedno veliko ime jugoslovenskog fudbala. Zajedno su Bajern pretvorili u najja~i tim Nema~ke, osvojili Evropu, na kraju pokorili i svet.

Miler je za Bajern igrao do 1979. Za 14 sezona je postavio sve mogu}e golgeterske rekorde.

Najboqi strelac Bundeslige bio je sedam puta. U prvenstvu Nema~ke je postigao 365 golova. Milerov rekord od 40 golova u sezoni 1971/72. tek pro{le godine uspeo je da obori Robert Levandovski, tako|e u dresu Bajerna, postigav{i gol vi{e.

Miler je rekorder Bajerna i u ukupnom broju golova (563), a najboqi je strelac kluba u Kupu Nema~ke (78), me|unarodnim utakmicama (69)...

Dugo godina bio je i rekorder reprezentacije. Nadma{io ga je samo Miroslav Klose. Postigao je tri gola vi{e (71), ali je odigrao i 75 utakmica vi{e (137).

Statistika ka`e da bi Miler bi na toliko utakmica postigao 150 golova.

Karijeru je zavr{io u SAD, igraju}i tri sezone za Strajkerse iz Fort Lauderdejla.

Povla~ewe iz fudbala je

te{ko preboleo. Odao se alkoholu i bio na ivici `ivotnog ponora. Spasili su ga nekada{wi saigra~i. Ubedili su ga da se podvrgne le~ewu. Kad je napustio kliniku dobio je posao trenera u drugom timu Bajerna.

Milera trenerska karijera nije mnogo privla~ila, ali za posao nije brinuo. Novine i televizije su se utrkivale da ga anga`uju kao komentatora i stru~nog konsultanta.

Bolest koja ga je neprimetno opsedala buknula je 2015. godine.

Porodica je objavila da Miler pati od Alchajmerove bolesti i potpuno se povukao sa scene.

Posledwe priznawe dobio je od rodnog grada. Stadion Nerdlingena, na kome je po~eo blistavu karijeru, nazvan je po Gerdu Mileru.

- Bez Milera mo`da bi Bajern i danas bio u staroj drvenoj ku}i na kraju grada - rekao je Franc Bekenbauer u jednom intervjuu o dugogodi{wem saigra~u.

S. G.

SPORT

^etvrtak 10. 19. decembar ^etvrtak avgust 2020.

2021. 31

XAJI] SPU[TA LOPTU, NEMA POTREBE ZA NEZADOVOQSTVOM!

Ovo me podse}a na 2004. godinu kada su se neke odluke donosile naglo

Giganti stali u red za Srbina - i spremili pun „xak“ novca Srpski fudbaler Du{an Vlahovi} na meti je mnogih evropskih velikana, a cifra koju su odre|eni klubovi spremi da plate za wega je, kako prenose mediji, do 70 miliona evra.

Vlahovi} je pro{le sezone zaludeo Evropu sjajnim partijama u dresu Fiorentine, a ove godine se ni{ta nije promenilo.

Biv{i napada~ Partizana je tokom priprema jednom ni`eliga{u dao sedam golova za poluvreme, a onda u prvom zvani~nom me~u, protiv Kosence u Kupu Italije, postigao dva gola.

Kako stvari stoje, odli~ne partije golgetera koji je minule sezone zabele`io 21 pogodak u Seriji A, pa je Vlahovi} sve bli`i odlasku sa stadiona „Artemio Franki“.

Transfer je gotovo izvestan, ali mesto selidbe je daleko od toga, po{to se za reprezentativca Srbije, prema pisawu raznih medija, interesuje veliki broj klubova.

Inter, Arsenal, Totenhem, Atletiko Madrid... Trenutno nije poznato ko je najbli`i uzimawu Du{anovog potpisa, ali se veruje da Fiorentina ni u jednom scenariju ne}e odstupiti od potra`ivawa minimalno 60 miliona evra.

Stru~waci isti~u da je Vlahovi}u najbitnije da ode u klub u kojem }e imati minute u nogama, kako ga ne bi zadesila sudbina Luke Jovi}a, koji je posle fenomenalne sezone u Ajntrahtu iz Frankfurta oti{ao u Real Madrid i od tada konstantno nazadovao.

Bilo kako bilo, jasno je da je momku ro|enom u Beogradu ispisana blistava budu}nost, ali }e odluke u narednom periodu poprili~no uticati na wegov napredak.

Vredi ista}i da ukoliko neko za Vlahovi}eve usluge plati vi{e od 60 miliona evra, time }e u~initi napada~a Qubi~astih najskupqe pla}enim srpskim fudbalerom ikada, po{to }e presko~iti Jovi}ev transfer u Madrid.

S. G.

Srpski fudbal bogatiji za fudbalski klub Ravna gora

Crvenoj zvezdi je u ovom trenutku najvi{e potrebna podr{ka zvezda{a. Znamo kako je to bilo protiv [erifa, klub se povodom toga oglasio, me|utim vrlo je va`no sada podr`ati ekipu i verujem da }e zvezda{i to prepoznaju, poru~io je po~asni predsednik FK Crvena zvezda Dragan Xaji}.

"Ovo po mnogo ~emu podse}a na period iz 2004. godine kada sam bio u klubu i kada su se neke odluke donosile naglo, podstaknute raznim nefudbalskim pritiscima, pa smo kasnije godinama ispa{tali i svi znamo koliko nam je trebalo da se vratimo na staze uspeha", izjavio je Xaji}.

Sada smo tu, Zvezda }e ponovo igrati Evropu i smatram da je ovo nezadovoqstvo preuveli~ano, odnosno da nema potrebe za wim, naveo je legendarni Xaja "De{ava se nekada i da se ispada od slabijih, kao i da smo pobe|ivali ja~e od sebe, to sam

i kao igra~ i kao direktor i sam iskusio. Me|utim, Zvezda je velika i ima snagu i kvalitet da odgovori svakom izazovu".

Pozivam zvezda{e da do|u na stadion protiv Klu`a i maksimalno podr`e ekipu, jer je ona to zaslu`ila.

"Svi u klubu vredno i dobro rade, setite se prethodnih sezona i svih rezultata i uspeha. Pa mi smo ove godine osvojili duplu

krunu i igrali prole}e u Evropi.

Nema razloga da sve te rezultate ne ponovimo i ove godine. Ne `elim da se zbog jednog poraza u mojoj Zvezdi izazivaju potresi. Tako se ne radi u velikom i ozbiqnom klubu. Pou~eni iskustvom o kom sam govorio, ne smemo da srqamo u gre{ke i zato sada molim za strpqewe i podr{ku", poru~io je Xaji}.

N. R.

SVETA PETKA POMA@E ZVEZDI:

Deki i Borjan poveli igra~e u kapelu na Kalemegdanu, molitva za uspeh [ef stru~nog {taba Crvene zvezde Dejan Stankovi}, zajedno sa ~lanovima stru~nog {taba, kapitenom Milanom Borjanom i fudbalerima posetili su Kapelu Svete Petke na Kalemegdanu da bi im se o~itala molitva za uspeh u takmi~ewima koja im prethode.

Moleban su slu`ili protojerej stavrofor Vladimir Vuka{inovi}, protojerej Qubivoje Stojanovi} i jerej Srboqub Ubiparipovi}.

Tom prilikom je u besedi nakon molebana prota Vlada poru~io fudbalerima Crvene zvezde da uspeh u sportu ne zavisi samo od talenta i upornosti nego i od na~ina na koji se fudbal igra. Negovawe sportskog etosa, nesebi~na igra za tim i

druge, a ne samo za sebe, po{tovawe protivnika koji nikada ne sme da bude neprijateq nego neko ko nas poziva da prevazi|emo sopstvena ograni~ewa u sportskom duhu... Sve to treba

da krasi istinskog sportistu, pogotovo imaju}i u vidu da se na wih ugledaju hiqade mladih qudi ~iji pozitivni uzori treba da budu.

N. R.

BARSELONA SE BORI ZA GOLI @IVOT:

„Sve je la`, dugujemo preko milijardu“

Srpska fudbalska scena odnedavno je bogatija za mladi i ambiciozni sportski kolektiv. Uz blagoslov dinastije Kara|or|evi} Kraqevski fudbalski klub Ravna gora osnovan je 12. novembra pro{le godine sa ciqem da se neguju tradicionalne vrednosti na{eg naroda i da se kroz takmi~ewe, u duhu fer pleja, bele`e {to boqi rezultati.

Priliku da se u zvani~nim me~evima ogledaju sa svojim rivalima Ravnogorci }e imati u novoj sezoni u okviru Me|uop{tinske beogradske lige. U generalnoj proveri pred novu sezonu KFK Ravna gora je za protivnika imala ekipu Kara|or|a iz Topole. Utakmica je imala humanitarni karakter, po{to je sav prihod sa me~a namewen obnovi crkve Svetog \or|a na Ravnoj Gori.

Po~etni udarac izveo W. K. V. prestolonaslednik Aleksandar II Kara|or|evi}, koji je dobio dres sa brojem 1, a donatori i prijateqi kluba zahvalnice. U analima }e ostati zabele`eno da je KFK Ravna Gora u svom premijernom me~u pora`ena od Kara|or|a rezultatom 3:2.

Fudbalski klub Barselona nalazi se katastrofalnoj situaciji, {to je potvrdio predsednik \oan Laporta. On je na konferenciji za medije poru~io da katalonski gigant duguje milijardu i 350 miliona evra.

Zato i ne ~udi {to je iz Barselone oti{ao Lionel Mesi, jedan od najboqih fudbalera dana{wice, koji je bio simbol Blaugrane gde je proveo 21 godinu.

Laporta je za o~ajno stawe Barselone i nagomilane probleme, kao i odlazak Mesija, optu`io svog prethodnika \ozepa Bartomeua. „Prva stvar koju smo morali da uradimo kada smo do{li je

da zatra`imo pozajmicu od 80 miliona evra jer nismo mogli da isplatimo plate. Prethodna uprava bila je puna la`i. Tako|e smo ustanovili da je neophodno da uradimo hitne popravke na samom stadionu jer bismo u surpotnom rizikovali `ivote navija~a.

Saznali smo i da je klubu unapred ispla}eno 50 odsto novca od TV

prava. Saznali smo da je politika ispla}ivawa zarada bila obrnuta piramida, pri~a o smawewu plata na po~etku pandemije tako|e je bila la`. Ustanovili smo i da su vr{ene brojne isplate raznim posrednicima koji ~ak nisu ni agenti. Sve {to se de{avalo je izuzetno zabriwavaju}e“, rekao je na po~etku obra}awa Laporta.

Novi-stari predsednik Barselone nastavio je u istom tonu. „Imali smo rashode od 451 miliona evra. Ono {to je u svom pismu napisao Bartomeu u poku{aju da opravda sebe je skretawe pa`we. Oni su odgovorni za sve {to se ovde dogodilo pre 7. marta i ne}e se izvu}i“, poru~io je rezignirani \oan Laporta.

UO^I EVROPSKOG PRVENSTVA ZA ODBOJKA[ICE (18. AVGUST – 4. SEPTEMBAR)

THURSDAY  ^ETVRTAK 19. 8. 2021.

Od Beograda ka Beogradu Srbija prvi put {ampion Starog kontinenta postala u prestonici Srbije pre deset godina, a sada }e kod ku}e da poku{a tre}i put uzastopno da bude na evropskom prestolu Pre deset godina na{e odbojka{ice su prvi put osvojile zlatnu medaqu. To {to je tada uspela Srbija nikada nije po{lo za rukom Jugoslaviji, koja je u `enskoj odbojci imala samo jednu medaqu – bronzu s Evropskog prvenstva 1951. u Parizu. [ampionat Starog kontinenta se 2011. igrao u na{oj zemqi i Italiji. Doma}ini grupa su bili Beograd, Zrewanin, Monca i Busto Arzicio.

Na{a reprezentacija je u „Pioniru” (sada „Aleksandar Nikoli}”) pobedila Francusku s 3:1 i Ukrajinu s 3:0, a u posledwem kolu izgubila od Nema~ke s 3:1 i kao druga u skupu pro{la daqe. A onda je krenula u svoj prvi pobedonosni pohod na nekom od tri najve}a takmi~ewa. U osmini finala je bila boqa od Rumunije (3:0), u ~etvrtfinalu od Poqske (3:0), u polufinalu od Turske (3:2) i u finalu se odu`ila Nemicama za poraz u grupi u okr{aju u kome su protivnice vodile s 2:1 u setovima, ali je na kraju bilo 3:2 za na{e.

Za taj {ampionat selektor Zoran Terzi} je poverewe ukazao Jeleni Nikoli}, Jovani Brako~evi} (najboqa igra~ica na turniru), Nata{i Krsmanovi}, Bri`itki Molnar, Jovani Vesovi}, Maji Ogwenovi} (najboqi diza~), Ani Antonijevi}, Mileni Ra{i}, Suzani ]ebi} (najboqi poqar), Silviji Popovi}, Sawi Malagurski, Tijani Male{evi}, Ani Lazarevi} i Na|i Ninkovi}.

ZLATNI VATERPOLISTA NIKOLA JAK[I]:

Osvojio sam sve, mogao bih na fudbal u PS@ Sa 18 godina u{ao je u A reprezentaciju i nepunih {est godina kasnije osvojio je sve, ba{ sve.

Ne{to i po dvaput, kao {to je najvrednija medaqa – olimpijsko zlato.

Sjajni vaterpolista, ro|en 1997, ve} ima impresivnu karijeru. Nikola Jak{i} je evropski i svetski {ampion, osvaja~ Svetske lige, Mediteranskih igara i Univerzijade, na ~uveni balkon Skup{tine ne mo`e da nabroji koliko je puta izlazio. „Osvojio sam sve sa reprezentacijom, imam i Ligu {ampiona sa klubom. Razmi{qam sad da odem u PS@, vidim da zovu sve fudbalere, da budem drugi golman, ne moram ni da ulazim, super“, u {ali i s osmehom po~eo je Jak{i} pri~u. n Da li su se slegli utisci sa emotivnog do~eka? „Bitno je da se zavr{ilo kako treba, da ispratimo zlatom wih sedmoricu, osim ako se ne vrate kao Xordan posle pauze. [alu na stranu, ne}e sigurno, ne mogu ni oni vi{e pripreme i sve, ima{ ciklus od ~etiri godine da osvoji{ zlato na Igrama, jedno smo uzeli u Riju, pa smo opet sve i{li ispo~etka za Tokio“. n Imate ~ak 11 medaqa sa Srbijom, ni rekorder Filip Filipovi} sa 35 nije toliko daleko? „Istina, samo da ja igram jo{ 10 godina. [alim se, jeste blizu, samo da mi sad nastavimo s uspesima. Slede}e godine nas ~eka i Svetsko i Evropsko prvenstvo, pa opet SP, i onda Igre ve} za tri godine. Sada treba da se resetujemo“. n Po{to zlatna medaqa iz Tokija izgleda fenomenalno, upitali smo ga kakva je ona iz Rija. „Iskreno, ne znam sad gde je ta~no, verovatno sa ostalim trofejima. Moram da proverim“, u {ali je rekao Jak{i} i dodao: „Ova iz Tokija ba{ dobro izgleda, znam da su napravqene od recikliranih ure|aja. Te{ka je, ima sigurno 500-600 grama. Da}e Bog da u Parizu uzmemo jo{ jedno zlato“. n Du{an Mandi} i vi se izdvajate kao vo|e nove genreacije? „Oti{lo je pola ekipe, pravi se novi sistem.

Dejan Savi} ostaje selektor, ne}e mo}i da ima isti odnos jer je sa mnogima koji su oti{li igrao pre.

Bi}e druga~ije i na~in vo|ewa ekipe ne mo`e da bude isti. Novi momci su tako|e dugo uz reprezentaciju, da se mi namestimo kako treba, bi}e to sve vrhunski verujem. Nije da nema ko da zameni ove momke, ulete}e nova krv da nastavimo s uspesima“. n Je l’ }ete i daqe da nervirate selektora Dejana Savi}a? „(smeh) Znalo se da }emo da pobedimo ako mi igramo dobro. Krenuo je pad u finalu i onda je Deki ‘poludeo’, nije mogao da veruje, da l’ je mogu}e da smo toliko u kontraritmu. Do{li smo da uzmemo zlato, trebalo je da bude i pet razlike bez problema. Po{tujemo Grke, mogli su mo`da da pobede bilo koga drugog, ali nas nisu iako su odigrali vrhunski turnir. Mislim da bi nama Ma|ari bili najve}i problem, mo`da i Hrvati“. n Odli~no ste se nosili s sudijskim odlukama i nepravdom? „Nama nisu ni pokazali taj gol protiv [panije, poludeli smo, stra{no. Ne znam uop{te kako su do{li do tog gola za 8:6 na ~etiri i po minuta do kraja. Do{li smo na 8:8, pa 9:8 za wih i sve vreme nas kradu sudije. Kako onda da ne iza|e{ iz bazena i… Sudije direktno uti~u na ishod odlukama koje nemaju veze s `ivotom. To jeste problem, ja ne mogu ni da objasnim pravila, ~esto ne znam ni {ta je svirao i samo te izbaci napoqe“. n Da li je bio najte`i turnir do sada? „Jeste, bila je ba{ te{ka i grupa. Kad smo do{li u ~etvrtfinale, bilo je bitno da dobijemo Italijane i stvarno se nisu pitali ni{ta. Protiv [panaca je bilo najte`e, znali smo da ako ih pobedimo da }e finale biti gotovo. Poveli smo, stigli su nas, posle smo opet poveli i to je bio kraj. Da smo od po~etka do kraja igrali normlano, mislim da bi bilo pet razlike za nas. Kao u Riju, gubili smo u grupi i pro{li jedva kao ~etvrti, a onda smo svakoga dobijali po ~etiri razlike, to je kad nam krene. Ako mi igramo dobro, onda se niko ni{ta ne pita, bez obzira ko je s druge strane“. n I, ho}e li neko na vaterpolo? „Moj cimer Mandi} je {ou napravio. Posle [panije je bilo ba{ emotivno, malo je imao izjavu sli~no kao Darko Mili~i} samo kontrolisanu. Posle finala je napravio dobar fazon“.

S. G.

Slede}i put na evropski presto na{e odbojka{ice su se popele 2017, kada su doma}ini {ampionata bili Azerbejxan (Srbija je sve utakmice odigrala tamo – u Ganxi u grupi, a u Bakuu sve ostalo) i Gruzija. Bile su kao kaznena ekspedicija: u skupu su nadigrale ^e{ku (3:0), Holandiju (3:0) i Belgiju (3:1), a zatim u ~etvrtfinalu Belorusiju (3:0), u polufinalu Tursku (3:0) i u finalu, drugi put na turniru, Holandiju (3:1).

Pod Terzi}evim vo|stvom taj podvig su ostvarile: Bjanka Bu{a, Bojana @ivkovi}, Mina Popovi}, Tijana Male{evi}, Brankica Mihajlovi} (najboqi prima~), Sla|ana Mirkovi}, Stefana Veqkovi} (najboqi bloker), Teodora Pu{i}, Ana Bjelica, Jovana Stevanovi}, Milena Ra{i}, Tijana Bo{kovi} (najboqa igra~ica), Bojana Milenkovi} i Jelena Blagojevi}.

Tron je Srbija sa~uvala dve godine kasnije. Na Evropskom prvenstvu, ~iji su doma}ini bili Ankara, Lo|, Budimpe{ta i Bratislava na{a reprezentacija je sve susrete odigrala u glavnom gradu Turske. I opet je nadvisila sve protivni~ke selekcije. U grupi je odr`ala lekcije Finskoj (3:0), Bugarskoj (3:1), Francuskoj (3:1), Gr~koj (3:0) i Turskoj (3:1), u osmini finala Rumuniji (3:0), u ~etvrtfinalu Bugarskoj (3:0) u polufinalu Italiji (3:1) i u finalu, u izuzetno neizvesnom okr{aju, ponovo je bila boqa od doma}ina, ~ije su igra~ice izuzetno bile `eqne trijumfa (3:2).

Zasluge {to je Srbija ostala evropski vladar, ponovo pod vo|stvom Zorana Terzi}a, pripale su: Bjanki Bu{i, Katarini Lazovi}, Mini Popovi}, Sla|ani Mirkovi}, Brankici Mihajlovi} (najboqi prima~), Maji Ogwenovi} (najboqi diza~), Stefani Veqkovi}, Teodori Pu{i}, Ani Bjelici, Maji Aleksi}, Silviji Popovi}, Tijani Bo{kovi} (najboqa igra~ica i puca~), Bojani Milenkovi} i Jeleni Blagojevi}.

Na{e odbojka{ice da}e sve od sebe da i tre}i put uzastopno, a ~etvrti ukupno, budu i zvani~no najboqe na Starom kontinentu. Ka tome vodi jedno od prva ~etiri mesta u grupi u Beogradu u kojoj su jo{: Rusija, Francuska, Belgija, Azerbejxan i BiH. Za ulazaj u osminu finala bori}e se i Italija, Belorusija, Ma|arska, Slova~ka, [vajcarska i Hrvatska u Zadru, koje }e se ukrstiti s ekipama iz beogradske grupe, zatim Bugarska, Gr~ka, [panija, ^e{ka, Nema~ka i Poqska u Plovdivu, Rumunija, Turska, Holandija, Ukrajina, [vedska i Finska u Klu`u.

Turnir po~iwe 18. avgusta, a na{e dan kasnije protiv BiH. Finale je 4. septembra u „Areni” u Beogradu.

N. R.