Srpski Glas 19. decembar

Australija

l l l Nestali smrtonosni virusi iz laboratorije, prekr{ena bezbednost Ako izbije nuklearni rat – da li }e Australija i Novi Zeland biti bezbedni? BYD Shark 6 je osvojio nagradu za automobil godine u Australiji

Putopis

Sijetl, grad napretka i "Boinga"

25 Zdravqe Za{to dolazi do jutarweg umora i kada je vreme da se javite lekaru? Strana 27

Strana 24

Strana

Strana 4

Strane 12, 13 i 15

Strana 20

SKANDAL U KRAQEVSKOJ PORODICI,

KRAQ ^ARLS NE]E DA GA VIDI: Ovo je razlog za{to princ Endru ne}e biti uz kraqevsku porodicu za Bo`i}

Britanski princ Endru se ne}e pridru`iti ostatku kraqevske porodice za Bo`i} nakon {to je danas objavqeno da je Jang Tengbo, koji je povezan sa wim, "kineski {pijun", preneo je Skaj wuz.

Princ Endru je bio prisutan tokom prazni~nog perioda u Sandringemu posledwe dve godine, ali najverovatnije ne}e prisustvovati ove godine.

Takva odluka dolazi nakon {to je navodni kineski {pijun koji je povezan sa vojvodom od Jorka prvi put javno imenovan po{to su ograni~ewa Visokog suda ukinuta danas popodne.

Jang Tengbo, koji je ranije opisan kao "bliski poverenik" kraqevske porodice, bio je poznat samo kao "H6" nakon {to je sud nametnuo nalog za anonimnost.

Jangu je pro{le nedeqe odbijena `albu zbog odluke da mu se zabrani ulazak u Veliku Britaniju iz razloga nacionalne bezbednosti.

U petak je princ Endrju rekao da je "prekinuo svaki kontakt" sa kineskim biznismenom nakon "saveta" zvani~nika, ali je insistirao da sa wim nikada nije razgovarao ni o ~emu o "osetqivoj prirodi".

U AUSTRALIJI RAZVIJENO PRVO BIONI^KO OKO:

Nau~nici napravili revolucionarni

korak u le~ewu slepila

Posle skoro decenije istra`ivawa i uspe{nih studija na `ivotiwama, u Melburnu po~iwu klini~ka ispitivawa na qudima sa ciqem revolucionisawa le~ewa slepila. Australijski istra`iva~i razvili su prvo bioni~ko oko na svetu za vra}awe vida. Istra`iva~i sa Univerziteta Mona{ u Australiji razvili su prvo bioni~ko oko na svetu, 'Gennaris Bionic Vision Sistem', revolucionarnu tehnologiju za vra}awe vida milionima slepih qudi. Za razliku od tradicionalnih tretmana, sistem zaobilazi o{te}ene opti~ke nerve, {aqu}i vizuelne signale direktno u centar za vid mozga.

Sistem koristi minijaturnu kameru i be`i~ne mo`dane implantate kako bi pomogao korisnicima da uo~e osnovne oblike i obrise, nude}i vidno poqe od 100 stepeni za prirodnije vizuelno iskustvo.

Inovacija prati skoro deceniju istra`ivawa i pokazala je obe}avaju}e rezultate u studijama na `ivotiwama. Sada u Melburnu po~iwu ispitivawa na qudima, ozna~avaju}i kqu~nu prekretnicu u le~ewu slepila.

Ako bude uspe{an, Gennaris Bionic Vision Sistem bi mogao da redefini{e mogu}nosti za one koji `ive bez vida, pribli`avaju}i transformativni medicinski napredak stvarnosti.

VU^I] ZA RTS: Te{ke posledice zbog sankcija NIS-u ako se ni{ta ne uradi, razgovara}emo sa SAD i Rusijom

Predsednik Aleksandar Vu~i} ka`e za RTS da u ovom trenutku nije spreman da uop{te razgovara o potencijalnim sankcijama Moskvi zbog ameri~kih sankcija NIS-u, i da }emo dati sve od sebe da tako ne{to ne u~inimo i da politiku ne promenimo. Povodom protesta, predsednik je ponovio da su ispunili sve zahteve studenata i da je sada na redu da akademska zajednica poka`e ozbiqnost i odgovornost. Govore}i o pomo}i mladima prilikom kupovine prvog stana, rekao je da }e u~e{}e definitivno biti jedan odsto i istakao se mera odnosi na mlade od 20 do 35 godina.

Predsednik Vu~i} je u Dnevniku RTS-a, povodom odluke SAD da uvede sankcije NIS-u zbog ruskog vlasni{tva, izjavio da }e se najpre razgovarati sa Amerikancima, a onda i sa Rusima.

"Moramo da razgovaramo najpre sa Amerikancima, da dobijemo papir. Mi imamo i neku vrstu zvani~ne potvrde, ali moramo da vidimo papir. Mi jo{ nismo videli dokumente. Kada vidimo dokument, razgovaramo najpre sa Amerikancima, onda idemo razgovaramo sa Rusima“, navodi Vu~i}.

[to se ti~e mogu}nosti da se ne{to promeni dolaskom nove ameri~ke administracije, Vu~i} obja{wava da prvo moramo da dobijemo dokument, pa da razgovaramo sa trenutnom administracijom, zato {to se nama `uri.

"Ako oni ka`u to va`i od 1. januara i sad, oni ka`u, imate rok od 15 dana. I nama 16. januara zavrnu naftu preko Jadranskog naftovoda iz Omi{qa, odakle dolazi iz Hrvatske. A {ta radimo 17. 18. 19.? Uzimamo, tro{imo vojne rezerve i sve druge rezerve. Znate li kakav bi to haos ovde izazvalo?", ukazao je predsednik.

"ISPUWENI SVI

ZAHTEVI STUDENATA"

Predsednik Vu~i} rekao je da su ispunili sve zahteve studenata koji, smatra, nisu bili fer i pravedni, kao i da je sada na redu da akademska zajednica poka`e ozbiqnost i odgovornost.

"[ta su tra`ili, to je ispuweno. Dr`ava je iza{la u susret delu studenata, jer ih u celoj Srbiji ima 230.000, samo u Beogradu vi{e od 90.000. Nadam se da su imali dobre namere. Veliki deo studenata `eli da radi i u~i", naveo je Vu~i}.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Istovremeno }emo gledati, poru~io je, da sa~uvamo na{e prijateqske odnose sa Rusima i da ne pokvarimo odnose sa onima koji sankcije uvode.

Odluka o sankcijama se donosi, ukazuje, u te{kom trenutku, na po~etku zime, odnosno na kraju jeseni.

"Ta odluka je bila u vi{e navrata na razli~ite na~ine najavqivana iz Evropske unije i pripreme su vr{ene, a su{tinski na kraju dolazi iz Sjediwenih Dr`ava", napomiwe Vu~i}.

"NISAM SPREMAN U OVOM TRENUTKU DA UOP[TE RAZGOVARAM O POTENCIJALNIM SANKCIJAMA MOSKVI"

Upitan da li bi uvo|ewe sankcija Moskvi bilo re{ewe, odnosno da li bi neko razmislio o ovome u slu~aju uvo|ewa sankcija Rusiji, rekao je da ne iskqu~uje tu mogu}nost, ali da nema dokaz da je to tako.

"Kao predsednik Srbije i kao neko ko predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost, ja nisam spreman u ovom trenutku da uop{te razgovaram o potencijalnim sankcijama Moskvi", istakao je Vu~i} i poru~io da }emo dati sve od sebe da tako ne{to ne u~inimo i da politiku ne promenimo.

"NAMA SE @URI, MORAMO DA RAZGOVARAMO SA TRENUTNOM ADMINISTRACIJOM"

Srbija je, navodi, zvani~no obave{tena da }e odluka stupiti na snagu ve} 1. januara.

Prema wegovim re~ima, zahtev da 20 odsto budu ve}a davawa fakultetima, koji je ispuwen, jedini je u vezi sa studirawem, dok su ostali "klasi~ni politi~ki".

Govore}i o objavqivawu dokumenata o radovima na @elezni~koj stanici Novi Sad, Vu~i} ka`e da je sve objavqeno, niko ni{ta ne krije, te da tu`ila{tvo ima mnogo vi{e dokumenata o saslu{awima i svedocima.

"Neverovatna je brzina kojom tu`ila{tvo radi. Ima preko 4.000 papira, divim im se na hrabrosti o pritvarawu i svemu drugom. Boqe je sporije raditi, ali treba da ih pustimo da rade", smatra Vu~i}, koji navodi da se od ponedeqka vra}aju drugim poslovima, a da je odluka na studentima da li `ele da nastave sa blokadama.

O KUPOVINI STANA ZA MLADE: U^E[]E DEFINITIVNO JEDAN ODSTO

Govore}i o pomo}i mladima prilikom kupovine prvog stana, rekao je da }e u~e{}e definitivno biti jedan odsto i istakao se mera odnosi na mlade od 20 do 35 godina, po{to je gorwa granica pomerena.

"[to zna~i – stan je 100.000, 1.000 evra. Stan je 75.000 evra, 750 evra u~e{}a. Sad qudi to mogu da znaju. Dakle, idemo na jedan odsto u~e{}a", obja{wava Vu~i}.

Brzo }e morati, napomiwe, da se donese zakon o garantnoj {emi, {to bi moglo da se desi ve} januaru. "Onda ostaje obezbe|ivawe para. Dobilo je Ministarstvo finansija, Sini{a je dobio ve} zadatak i mi pare tra`imo. A sad nam zavisi to i od ovoga sa NIS-om", rekao je Vu~i}.

OGLASILA SE

ME|UNARODNA

ORGANIZACIJA RADA: Skoro svaki ~etvrti radnik

u Evropi je migrant

Migranti igraju sve va`niju ulogu na tr`i{tima rada s visokim dohotkom, a wihov udeo u radnoj snazi severne, ju`ne i zapadne Evrope je izme|u 2013. i 2022. porastao sa 22,5 odsto na 23,3 odsto, pokazuju podaci koje je objavila Me|unarodna organizacija rada (MOR) sa sedi{tem u @enevi.

Udeo migranata u ukupnoj radnoj snazi posebno je visok u Evropi, Severnoj Americi i arapskim zemqama, dodaje se u izve{taju.

Na globalnom nivou su radno aktivni migranti, koji su definisani kao osobe koje obavqaju radnu delatnost van svoje domovine, u 2022. predstavqali 4,7 odsto ukupne radne snage.

Wihov broj se procewuje na 167,7 miliona, {to predstavqa pove}awe za 30 miliona u odnosu na 2013. godinu.

Stopa nezaposlenosti migranata iznosi 7,2 odsto.

Nezaposlenost `ena migranata iznosi 8,7 odsto, a mu{karaca 6,2 odsto, objavqeno je na sajtu organizacije.

Obezbe|ivawe prava migranata i wihovog pristupa dostojanstvenom radu nije samo moralni imperativ ve} i ekonomska nu`nost, zakqu~io je generalni direktor MOR @ilber Hungbo.

Evropska unija ula`e 10 milijardi evra u novu satelitsku mre`u, postaje rival Starlinku

Kao odgovor na „Starlink“ Ilona Maska i druge sli~ne projekte, Evropska unija lansirala je ambiciozni program formirawa mre`e od 290 satelita koji }e obezbediti stabilnu internet vezu i osigurati bezbednost unije.

Orbitalna mre`a „Iris2“ od 290 satelita obezbedi}e {ifrovanu vezu za kqu~ne slu`be ~lanica EU, kao i razviti nove komercijalne usluge.

„Ovo je zna~ajan korak ka evropskoj suverenosti i bezbednoj povezanosti“, istakli su iz Evropske komisije.

Tehnolo{ki napredak doprineo je tome da }e u~inak budu}e mre`e satelita biti ekvivalentan hiqadama satelita u „mega sazve`|ima“, poput „Starlinka“.

„U sve kompleksnijem geopoliti~kom svetu, obezbe|ivawe otporne, bezbedne i brze komunikacije je od su{tinske va`nosti“, naveo je Jozef A{baher, direktor Evropske svemirske agencije, dodaju}i da }e ovaj projekat doprineti konkurentnosti i stvoriti nova radna mesta.

Projekat je tre}a velika svemirska inicijativa EU, posle navigacionog sistema Galileo i obzervacione mre`e „Kopernikus“.

PUCWAVA U [KOLI U MEDISONU: Poginulo petoro, me|u wima i napada~

U pucwavi u privatnoj hri{}anskoj {koli

"Abandant Lajf" u Medisonu, glavnom gradu ameri~ke dr`ave Viskonsin, poginulo je pet osoba, me|u kojima je i napada~. Policija je saop{tila da veruje da je napada~ koji je pucao maloletnik koji je poha|ao {kolu. On se posle napada ubio. [ef policije u Medisonu [on Barns je rekao da su policajci prona{li telo maloletnika za koga veruju da je odgovoran za pucwavu, kao i da vi{e nema aktivne pretwe. Dodao je i da je najmawe sedam osoba preba~eno u bolnice, da su neki od wih sa povredama koje su opasne po `ivot, kao i da policija nije pucala na napada~a. Nije saop{teno da li su `rtve pucwave u~enici ili odrasli.

PORA@AVAJU]A

Stanovnici Srbije `ive ~ak pet godina kra}e od gra|ana EU

Prose~ni `ivotni vek u zemqama EU u 2022. godini bio je 80,6 godina, a Srbija zaostaje za ne{to vi{e od pet godina

Republi~ki zavod za statistiku objavio je danas detaqne podatke mortaliteta za Srbiju, za period od 2021. do 2023. godine koje su pokazale da je stanovni{tvo Srbije me|u evropskim zemqama sa najkra}im `ivotnim vekom.

Prose~ni `ivotni vek u zemqama EU u 2022. godini bio je 80,6 godina, a Srbija zaostaje za ne{to vi{e od pet godina.

Kada je re~ o `ivotnom veku mu{karaca, rezultati su sli~ni kao u Ma|arskoj, dok `ivotni vek `ena pokazuje sli~ne trendove kao u Bugarskoj.

Prema podacima iz detaqnih tablica mortaliteta stanovni{tva Srbije za period od 2021. do 2023. godine, o~ekivani `ivotni vek iznosi 74,8 godina za ukupnu populaciju, {to predstavqa porast od 0,3 godine u odnosu na period od 2010. do 2011. godine.

Posmatrano po polu o~ekivano trajawe `ivota iznosi 72,3 godine za mu{karce i 77,5 godina za `ene.

U odnosu na period od 2010. do 2012. godine, zabele`en je porast od 0,3 godine kod mu{karaca i 0,4 godine kod `ena, pri ~emu je zadr`ana razlika u prose~nom `ivotnom veku od 5,2 go-

dine u korist `ena.

Prema podacima kojima raspola`e RZS o~ekivano je da }e lica starosti 65 godina u proseku `iveti jo{ 15,2 godine. Mu{karci u Srbiji starosti 65 godina u proseku mogu o~ekivati jo{ 13,8 godina `ivota, a o~ekivani `ivotni vek `ena iste starosti iznosi 16,4 godine.

Na nivou oblasti, najni`i o~ekivani `ivotni vek sa 65 godina zabele`en je u Severnobanatskoj oblasti i iznosi 12,5 godina za mu{karce i 15,4 godine za `ene.

Mu{karci u Zlatiborskoj oblasti imaju najdu`i o~ekivani `ivotni vek sa 65 godina i iznosi 15 godina, dok je kod `ena najdu`i `ivotni vek u Beogradskoj oblasti, gde iznosi 17,2 godine. Beogradski region bele`i najboqe rezultate o~ekivnog trajawa `ivotnog veka i on iznosi oko 76 godina, dok je u Regionu Vojvodine `ivotni vek najkra}i i iznosi oko 74 godine.

Posmatrano na nivou oblasti,

najdu`i `ivotni vek novoro|enih je u Zlatiborskoj oblasti i iznosi 76,5 godina, dok se najkra}e `ivi u Severnobanatskoj oblasti, u proseku oko 72,7 godina.

"Ove tablice predstavqaju najva`niji demografski instrument za analizu smrtnosti stanovni{tva i koriste se i za izradu demografskih pokazateqa, poput neto stope reprodukcije, ali i u oblasti aktuarstva, epidemiologije i u drugim oblastima", objavqeno je na sajtu RZS. Periodika izrade detaqnih tablica je desetogodi{wa, i to nakon svakog popisa stanovni{tva.

Izrada detaqnih tablica mortaliteta zasniva se na primeni Beker-Cojnerove metode a za ovu namenu kori{}eni su rezultati Popisa stanovni{tva, doma}instava i stanova 2022. godine i podaci statistike prirodnog kretawa stanovni{tva tokom 2021, 2022. i 2023. godine.

Politiko: Svi se bore za Trampovu naklonost, preleta~i

`ure da mu qube prsten

Po~ev{i od pro{le nedeqe, najmawe ~etiri izvr{na direktora ili wihove kompanije najavile su velika ulagawa u Trampov inauguracioni fond.

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp }e mnogo toga posti}i i strani lideri `ele wegovu naklonost. On je igra, on je Kolos sa Rodosa, ocewuje biv{i savetnik Trampove kampawe Dejvid Urban, pi{e "Politiko".

Liberalni novinari `ure u Mar-a Lago da poprave odnose sa ~ovekom koji ih je ozna~io kao "narodne neprijateqe", a magazin "Tajm" ga je proglasio osobom godine.

U odnosu na wegov prvi mandat, pre osam godina, ovo je poprili~na "fe{ta": tehnolo{ki titani ula`u milione dolara u wegovu inauguraciju i "paradiraju" na sastanke sa wim.

Tehnolo{ki giganti mediji, dodaje se, `ure da

mu qube prsten. Po~ev{i od pro{le nedeqe, najmawe ~etiri izvr{na direktora ili wihove kompanije najavile su velika ulagawa u Trampov inauguracioni fond. "Amazaon", "Meta", Sem Altman (Open AI) i "Perpleksiti" najavili su da }e donirati milion dolara.

Nije sve ni u ke{u: Trampovo imawe je nedavno posetio direktor "Gugla" Sunadar Pi~aji, a novoizabrani predsednik SAD je ve~erao i sa direktorom "Epla" Tomom Kuksom. Tramp je ve~erao sa direktorom Gugla Sunadarom Pi~ajiem. Za Bajdenovu inauguraciju, navodi se u tekstu, "Gugl" je donirao 337.500 dolara, "Majkrosoft" je dao 500.000 dolara, a "Amazon" skoro 277.000 dolara, uz dodatnih 50.000.

Navodi se i da je pre povratka u Belu ku}u, ocewuje se, on je gurao svoju agendu. Zapretio je Kanadi i Meksiku carinama, {to je podstaklo poziv meksi~ke predsednice Klaudije [ejnbaum i posetu kandskog premijera Xastina Trudoa.

A ranije tokom ovog mesa, prilikom ponovnog otvarawa rekonstruisane katedrale Notr Dam, bio je predsednik sa glavnim mestom pored francuskog predsednika Emanuela Makrona. Republikanci ocewuju da je doprinelo i to {to Xo Bajden, koji je na kraju mandata, u velikoj meri nestao sa scene, ne ra~unaju}i odluku da pomiluje svog sina Hantera. A kada je Tramp bio u Parizu, otvarawu katedrale, umesto svog mu`a, prisustvovala je prva dama Xil Bajden.

DEGRADACIJA POLITI^KIH ELITA NA ZAPADU:

PAD FRANCUSKE I NEMA^KE VLADE

Francuska – domovina imperijalizma, kolonijalizma i trgovine

Pad vlade Mi{ela Barnijea, koga je imenovao predsednik Francuske Emanuel Makron, samo je simptom bolesti od koje pati ~itav Zapad

Razlog za smenu vlade u Francuskoj je odbijawe parlamenta da usvoji novi predlog buxeta. Vlada Mi{ela Barnijea, za koga, uzgred, niko nije glasao, predlo`ila je buxet sa deficitom koji iznosi {est odsto BDP-a, iako, prema pravilima EU, taj deficit ne bi trebao da bude ve}i od tri odsto.

Ukupni dug Francuske sada iznosi 110 odsto BDP-a. Francuzi (i) u tome samo slede primer Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Pad Barnijeove vlade, koga je imenovao predsednik Francuske Emanuel Makron, samo je simptom bolesti od koje pati ~itav Zapad. Ova vlada je potrajala svega tri meseca. Naravno, predsedniku Makronu ne pada na pamet da podnese ostavku i ve} je imenovao novog premijera.

ZAPADNA POLITIKA LICEMERJA

I DVOSTRUKIH STANDARDA

"Primer Francuske, u kojoj su se vlade i do sada ~esto smewivale, samo odra`ava op{ti trend: duboku krizu zapadnog sveta", konstatuje ruski istori~ar i politi~ki komentator Vladimir Ma{in na sajtu "Wu istern autluk". Poraz Demokratske stranke u SAD na izborima 5. novembra mo`da najboqe ilustruje ovu krizu na Zapadu: "obi~ni" qudi su izgubili veru u

Kancelar Olaf [olc

Pala nema~ka vlada

U Bundestagu je izglasano nepoverewe vladi kancelara Olafa [olca. Time je otvoren put raspu{tawu parlamenta i vanrednim izborima, rekao je predsedavaju}i Bundestaga.

Sednica nema~kog Bundestaga je imala jednu ta~ku dnevnog reda – glasawe o poverewu vladi.

[olc je dobio podr{ku 207 od 733 poslanika u Dowem domu parlamenta, 394 poslanika su glasala protiv, a 116 ih je bilo uzdr`ano.

Za opstanak [olcove vlade bilo je neophodno 367 glasova, prenosi AP. Ovakav ishod glasawa otvara put za odr`avawe vanrednih izbora u februaru 2025. godine koji bi trebalo da izvedu Nema~ku iz politi~ke krize.

Kancelar Olaf [olc pokrenuo je ovaj proces u nameri da se raspi{u novi izbori za 23. februar slede}e godine.

funkcionisawe politi~kih sistema.

Odlaze}i predsednik Xozef Bajden je potom po~inio jo{ jedan, u najmawu ruku ~udan potez, kada je pomilovao svog sina Hantera, iako je mnogo puta obe}ao da to ne}e u~initi. ^ak je i list "Wujork tajms", koji je preuzeo ulogu portparola demokrata, u uvodniku objavio da je time Bajden pokopao ne samo svoj imix, ve} i da je naru{io imix Demokratske partije, jer je svoje li~ne interese stavio iznad interesa SAD.

"Na`alost, na Zapadu je politika dvostrukih standarda i krajweg licemerja postala ne{to sasvim uobi~ajeno", zakqu~uje Ma{in.

Sli~an odnos prema vlasti vidimo i u Nema~koj, u kojoj se vladaju}a "semafor" koalicija raspala zbog podr{ke Ukrajini. Vanredni parlamentarni izbori su zakazani za 23. februar 2025.

Kako prime}uje ruski istori~ar: "Apsurdi periodi~nih gluposti ministarke spoqnih poslova Analene Berbok ne prestaju da poni`avaju Nema~ku i Nemce." Berbokova je, izme|u ostalog, ostala upam}ena po izjavi da je ne zanima {ta o politici podr{ke nema~ke vlade Ukrajini misle weni bira~i.

"U stvari, ovo je postalo uobi~ajeno stawe za celokupni Kolektivni zapad, gde su se vladaju}e elite potpuno otu|ile

od naroda", dodaje Ma{in. U Francuskoj skoro dve tre}ine stanovni{tva ima negativan stav prema svom predsedniku, a ve}ina Francuza, prema anketama, zahteva nove predsedni~ke izbore 2025. godine, odnosno dve godine pre ustavnog roka.

U pitawu je progresivna degradacija politi~kih elita na Zapadu, koje vi{e uop{te ne razmi{qaju o interesima sopstvenog stanovni{tva. U bliskoj budu}nosti, dodaje ruski istori~ar, u ~itavom nizu zemaqa posta}emo svedoci novih politi~kih kataklizmi.

Kako zakqu~uje Ma{in: "Nedavni poku{aji dr`avnih udara u Ju`noj Koreji i Gruziji predstavqaju samo karike jednog te istog lanca. Druge dr`ave ~ekaju u redu."

PROPALA DR@AVA, KOJA SE SUPROTSTAVILA RUSIJI

Primerom Francuske kao "propale dr`ave, koja se suprotstavila Rusiji", bavi se i stru~wak sa Panafri~kog univerziteta Muhamed Lamine Kaba. "Francuska, zemqa imperijalizma, koja se predstavqala kao kolevka kolonizacije, postala je grobnica sopstvenih ideala", tvrdi Kaba. To je, ukratko, "zemqa koja je zaboravila na principe humanosti, izgubila suverenitet, a nekada{wu veli~inu zamenila iluzijom prosperiteta".

Francuska se nalazi u kriti~nom trenutku svoje istorije.

"Erozija wenog suvereniteta, koji je prepustila Evropskoj uniji i organizacijama kao {to je NATO, samo pokazuje da je izgubila mo} da sama donosi odluke", nastavqa Kaba.

U Francuskoj je primetno sve ve}e nepoverewe gra|ana u tradicionalne politi~ke institucije, {ta stvara sada ve} alarmantan jaz izme|u vlasti i interesa gra|ana. To je pokazao jo{ Pokret `utih prsluka iz 2018, koji se suprotstavqao Makronu i vladaju}im politi~kim institucijama zemqe.

Jedna od posledica ovog stawa je i ekonomska stagnacija, {to, poput SAD, uzrokuje nezaposlenost i sve izra`enije dru{tvene nejednakosti. Zapravo, francuska ekonomija sve mawe proizvodi i sada se bazira uglavnom na potro{wi, finansijskim {pekulacijama i neokolonijalizmu. Umesto {to se anga`uje u neuspelom posredni~kom (proksi) ratu protiv Rusije u Ukrajini, Pariz bi trebalo da razmi{qa o strate{kim ciqevima svoje zemqe, ali on je, izgleda zauvek, izgubio tu sposobnost.

Izglasavawe nepoverewa, koje je premijeru Mi{elu Barnijeu 4. decembra 2024, izglasala Narodna skup{tina, dovodi u pitawe i politi~ku sudbinu samog Makrona. A to je samo jo{ jedan dokaz da se Francuska 21. veka pretvorila u "propalu dr`avu, u kojoj su snovi o slobodi, jednakosti i bratstvu ostali daleka uspomena".

Dana{wa Francuska sve vi{e postaje nalik na jo{ jednu propalu dr`avu, Ukrajinu, u potpunosti podre|enu interesima svog transatlantskog "saveznika" – SAD. Kako uo~ava afri~ki geopoliti~ar, Francuska, nacija u kojoj su se rodili ideali ropstva i trgovine robqem, kolonijalizma i neokolonijalizma, domovina mra~wa{tva preru{enog u "prosvetiteqstvo", postala je zemqa koja `ivi u senkama pro{losti.

To je mo`da lo{a vest za Francusku, zakqu~uje Lamine Kabe, ali je dobra vest za sve afri~ke zemqe, koje upravo prolaze kroz "drugi talas" osloba|awa iz francuskog i ameri~kog (neo)kolonijalnog ropstva.

Ko je Fridrih Merc, mogu}i naslednik Olafa [olca

Ankete pokazuju da Fridrih Merc, predsednik Hri{}ansko-demokratske unije (CDU), ima zna~ajne {anse da pobedi na vanrednim izborima zakazanim za 23. februar.

Fridrih Merc, dugogodi{wi politi~ki rival biv{e kancelarke Angele Merkel, trenutno je lider nema~kih demohri{}ana (CDU) na ~elnoj poziciji za slede}eg nema~kog kancelara, nakon izglasavawa nepoverewa socijaldemokrati Olafu [olcu.

Merc bi sa 69 godina mogao da postane najstariji kancelar u istoriji Nema~ke, nadma{iv{i Konrada Adenauera, prvog posleratnog kancelara. On bi mogao da bude izabran jer se Nema~ka suo~ava sa nizom izazova: stagniraju}om ekonomijom, potrebom za ulagawem u infrastrukturu i industriju i rastu}im geopoliti~kim pretwama, ukqu~uju}i rat u Ukrajini i pretwe iz Rusije. On je obe}ao politiku koja }e „gurnuti Nema~ku napred” i vratiti ponos gra|ana na svoju zemqu. Poznat po svojim korporativnim vezama i bogatstvu ste~enom u privatnom sektoru, Merc ima imix pragmati~nog politi~ara, ali i osobe koju ponekad kritikuju da je arogantna i osetqiva.

Merc se o{tro suprotstavio Merkelovoj politici otvorenih vrata za izbeglice, a wegovu migracionu politiku karakteri{e fokus na bezbednost, zakon i red. Ali wegovi stavovi o migrantima, posebno muslimanskim imigrantima, izazvali su kontroverze.

Merc je svojevremeno nazvao decu muslimanskih imigranata „malim kopiladima“ bez po{tovawa prema autoritetima, a tako|e je sugerisao da migranti imaju pristup skupim stomatolo{kim uslugama, dok obi~ni nema~ki gra|ani ne mogu da se pregledaju. On je tako|e kritikovao pove}an priliv ukrajinskih izbeglica, koje je nazvao „socijalnim turizmom“ ~iji je jedini ciq da iskori{}avaju nema~ke usluge, ali se kasnije izvinio

Merc je dugogodi{wi pristalica nema~ko-ameri~kog partnerstva, vide}i ga kao kqu~ za bezbednost i ekonomski oporavak. Istovremeno, on je kritikovao aktuelnu nema~ku vladu zbog wene neizvesne spoqne politike i nedostatka jasnih koraka ka ja~awu evropske odbrane.

On je kritikovao i carinsku politiku Donalda Trampa prema EU i Nema~koj u wegovom prvom mandatu, pa }e biti zanimqivo videti kako }e se on postaviti prema Trampu koji se slede}eg meseca vra}a u Belu ku}u.

Merc tako|e sna`no podr`ava Ukrajinu u wenom sukobu sa Rusijom i zala`e se za o{triji pristup pru`awu vojne pomo}i Ukrajini, ukqu~uju}i i odobrewe raketa Taurus dugog dometa, pi{e Va{ington post. Merc, favorit u nema~kom javnom mwewu za budu}eg kancelara, pru`io je Zelenskom retori~ku podr{ku, pa je trenutnu politiku Berlina opisao kao terawe Ukrajine da se bori sa Rusijom dok joj je jedna ruka vezana na le|ima. On je uporni pristalica Izraela, zala`e se za slawe oru`ja izraelskoj vladi i odbacio je kritike na ra~un politike premijera Bewamina Netawahua u sukobu sa Hamasom u Gazi.

Ako se Amerika raspadne Kalifornija

postaje vojna sila

Kalifornija je ekonomski najsna`nija dr`ava u Americi. Ona vodi i po broju vojnih baza i vojnog osobqa u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. U Kaliforniji slu`i vi{e od 160.000 osoba pod komandom Pentagona i tamo se nalaze ~ak 32 baze. To je dva puta vi{e nego bilo koja druga ameri~ka dr`ava.

Za{to je Kalifornija vojna sila. Ona je to postala tokom Drugog svetskog rata kada je preko Kalifornije vodio put za snabdevawe snaga {irom Pacifika. Posle japanskog napada na Perl Harbur, Kalifornija je postala vojni hab. Sa obalom duga~kom vi{e od 1.000 kilometara, koja je idealna za uve`bavawe mornari~kih i marinskih operacija, slabo naseqen istok te dr`ave je idealan za obuku vazduhoplovaca i novih pilota.

To je bio slu~aj i tokom rata u Koreji i sukoba u Vijetnamu. Vojnom zna~aju Kalifornije zna~ajno doprinosi i vreme, odnosno klima. Toplo vreme tokom cele godine i stabilni meteorolo{ki uslovi omogu}avaju da baze rade tokom svih godi{wih doba, {to nije slu~aj sa bazama na severu isto~ne obale Amerike. Centar vojnih aktivnosti je San Dijego u kome je sme{teno vi{e vojnog osobqa nego u 46 drugih dr`ava. U wemu je anga`ovano 65 odsto vojnog personala Kalifornije. Luka sa dubokim gazom mo`e da primi i najve}e nosa~e aviona koji u San Dijegu mogu da pro|u i najslo`enije popravke.

Sa rastu}im tenzijama oko Tajvana, Kalifornija ponovo dobija na zna~aju. Ona je veza Amerike sa Australijom koja }e biti saveznik u slu~aju sukoba sa Kinom.

Broj `rtava u ratu

Izraela i Hamasa prema{io 45.000

Broj poginulih u ratu Izraela i Hamasa prema{io je 45.000, saop{tilo je Palestinsko ministarstvo zdravqa.

Ministarstvo je objavilo da je od po~etka rata `ivot izgubilo 45.028 qudi, a da je raweno 106.962 qudi.

U saop{tewu se navodi i da taj broj obuhvata i vojnike i civile, a da su vi{e od polovine stradalih bili `ene i deca.

Ove brojke su iznete nakon {to su u posledwa 24 sata u bolnice {irom Pojasa Gaze doneta 52 tela poginulih.

Palestinski medicinski radnici saop{tili su da su me|u stradalima bila i ~etiri ~lana jedne porodice – roditeqi i dvoje wihove dece.

Oni su, kako se navodi, stradali u napadu izraelskih vazdu{nih snaga na grad Gazu.

Palestinski zvani~nici saop{tili su i da su izraelske snage izvele i napad na {kolu u gradu Kan Junis na jugu Gaze i da je tom prilikom stradalo 13 osoba, me|u kojima i {estoro dece i dve `ene.

Izraelska vojska tvrdi da je od po~etka sukoba usmrtila vi{e od 17 hiqada militanata.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

"Wujork tajms": Tramp ne}e garantovati bezbednost

Novoizabrani ameri~ki predsednik Donald Tramp nikada ne}e garantovati bezbednost Ukrajini, koju ona sada tra`i umesto prethodnih zahteva da bude primqena u NATO, pi{e "Wujork tajms".

Kako navode "Tramp nastoji ne samo da okon~a rat bez preuzimawa odgovornosti za odbranu Ukrajine, ve} i da smawi obaveze SAD prema wima, kako bi obezbedile bezbednost Evrope u celini". Imaju}i to u vidu, ocewuju da je "malo verovatno da }e potpisati neki takav sporazum".

Na kraju krajeva, ulazak Kijeva u Severnoatlantski savez "osta}e neostvarena nada" Vladimira Zelenskog.

Ukrajinske vlasti su vi{e puta pokazale `equ Kijeva da u bliskoj budu}nosti postane ~lanica NATO-a. Zelenski smatra da okon~awe sukoba podrazumeva da teritorije koje kontroli{e Kijev, vojni blok uzme "pod sopstveni ki{obran". Pritom, Zelenski priznaje da Ukrajina nije dobila nikakve predloge u vezi sa tim, isti~e se u tekstu wujor{kog lista. Stalno insistirawe Zelenskog da se Ukrajini odobri ~lanstvo u NATO-u,

ne stvara plodno tlo za po~etak pregovora. "Malo je verovatno da }e gospodin Tramp podr`ati taj zahtev, budu}i da je skepti~an prema samom NATO-u i svestan da gospodin Putin smatra da ukrajinsko ~lanstvo nije osnova za pregovore, pi{e "Wujork tajms". Biv{i savetnik za nacionalnu bezbednost koga je novoizabrani predsednik predlo`io za specijalnog izaslanika za Ukrajinu i Rusiju, Kit Kelog je rekao da bi saveznici Kijeva trebalo da odlo`e ~lanstvo Ukrajine u NATO-u na du`i period kako bi ubedili Putina da se pridru`i mirovnim pregovorima.

Ukrajini

Tramp se 7. decembra sastao sa Zelenskim prvi put od pobede na izborima. Kako prenosi Rojters, {ef kijevskog re`ima je insistirao da Zapad pru`i bezbednosne garancije Ukrajini nakon okon~awa sukoba, a Tramp je zauzvrat ponovio da `eli da postigne momentalni prekid vatre i po~etak pregovora. Pretpostavqa se da }e Tramp obratiti pa`wu na azijsko-pacifi~ki region kako bi se suprotstavio rastu}em uticaju Kine. S tim u vezi, treba o~ekivati smawewe vojne uloge Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Evropi, koja }e morati sama da snosi glavni teret podr{ke Ukrajini, navodi se u publikaciji. Budu}i da ukrajinska vojska gubi teritorije, javni stavovi Zelenskog su se promenili od ameri~kih predsedni~kih izbora, pi{e "Wujork tajms". Kijev prikazuje Ukrajinu kao otvorenu za pregovore, spremnu na ustupke, ukqu~uju}i i ustupawe teritorije. To je zami{qeno kao signal spoqnopoliti~kom timu Trampa da je ukrajinski lider "razuman" u pore|ewu sa Vladimirom Putinom, ocewuje ovaj medij.

POGINUO GENERAL-POTPUKOVNIK IGOR KIRILOV: U eksploziji preminuo i wegov pomo}nik

U eksploziji na jugoistoku Moskve poginuo je na~elnik snaga za radijacionu, hemijsku i biolo{ku za{titu Oru`anih snaga Rusije, general-potpukovnik Igor Kirilov, saop{tio je Istra`ni komitet Rusije. - Ujutru 17. decembra na Rjazanskom prospektu u Moskvi aktivirala se eksplozivna naprava postavqena pod elektri~ni trotinet pored ulaza u zgradu. U eksploziji je poginuo Kirilov i wegov pomo}nik - navodi Istra`ni komitet.

Kako Sputwik prenosi, od ja~ine eksplozije izbijena su stakla na prozorima zgrade preko puta mesta eksplozije.

Prostor na kom se dogodila eksplozija je blokiran, a na licu mesta su policija i medicinsko osobqe, kao i predstavnici Istra`nog komiteta i MUP.

„Rojters“: Iza ubistva generala Kirilova stoji Slu`ba bezbednosti Ukrajine

Operaciju u kojoj je poginuo na~elnik RHB za{tite Oru`anih snaga Rusije, general-potpukovnik Igor Kirilov, izvela je specijalna slu`ba Ukrajine, objavio je Rojters pozivaju}i se na izvore.

"Slu`ba bezbednosti Ukrajine je u operaciji u Moskvi ubila ruskog generala Kirilova", navela je agencija.

Rojters napomiwe da nije mogao nezavisno da potvrdi tu tvrdwu.

Prema tom neimenovanom izvoru, Kijev je Kirilova smatrao ratnim zlo~incem i "apsolutno legitimnom metom", optu`uju}i ga za nare|ivawe upotrebe zabrawenog hemijskog oru`ja protiv ukrajinskih snaga tokom rata.

U me|uvremenu, prvi zamenik predsednika Odbora za odbranu Rusije Aleksej @uravqov izjavio je za agenciju RIA Novosti da je ubistvo generala Kirilova verovatno isplanirano i izvedeno od strane ukrajinskih obave{tajnih slu`bi.

On je naglasio da je "zapadni svet" odgovoran za podsticawe terorizma.

Kirilov je ubijen ranije danas u eksploziji na jugoistoku Moskve, saop{tio je Istra`ni komitet.

"Na Rjazanskom bulevaru u Moskvi aktivirana je eksplozivna naprava postavqena na trotinetu koji je stajao pored ulaza u stambenu zgradu. Poginuli su Kirilov i wegov pomo}nik", saop{tio je Istra`ni komitet, prenela je agencija RIA Novosti.

Tramp:

Turska preuzela kontrolu nad Sirijom

Novoizabrani ameri~ki predsednik Donald Tramp ocenio je da Turska dr`i kqu~ za de{avawa u Siriji. Ankara je u subotu ponovo otvorila svoju ambasadu u Damasku, dva dana nakon {to je {ef turske obave{tajne slu`be posetio glavni grad Sirije.

„Mislim da je Turska veoma pametna. Turska je preuzela vlast na neprijateqski na~in bez gubitka mnogo `ivota. Mogu da ka`em da je Asad bio kasapin - rekao je Tramp novinarima u svojoj rezidenciji na Floridi.

Tramp je rekao i da je Turska to `elela „hiqadama godina" i da su uspeli, a da su qudi koji su preuzeli vlast u Siriji pod kontrolom Turske, ali da je to u redu i da je to drugi na~in borbe.

„Turska je, ina~e, glavna sila tamo. Erdogan je neko sa kim sam se odli~no slagao, ali ima veliku vojnu silu. Izgradio je veoma jaku, mo}nu vojsku,” rekao je Tramp.

Upitan da li je zabrinut zbog daqih nemira u Siriji, Tramp odgovorio da niko ne zna kakav }e kona~an ishod biti u regionu ali da }e na kraju odlu~iti pona{awe Turske.

Sa druge strane, Kurdske sirijske snage koje podr`avaju SAD, saop{tile su da ni uz posredovawe Va{ingtona nisu uspele da postignu trajni prekid vatre sa sirijskim pobuwenicima koje podr`ava Turska, u severnim gradovima Manbix i Kobani.

[VEDSKA U STRAHU OD RATA

U`urbano spremaju nova grobna mesta

Vi{e od pet miliona {vedskih domova primilo je u novembru bro{uru pod naslovom „Ako do|e do krize ili rata” (na {vedskom: Om krisen eller kriget kommer) u kojoj se gra|anima nude detaqni saveti kako sopstveno doma}instvo da pripreme za ratno stawe, pandemiju, ekstremne vremenske prilike i sveobuhvatni kiberneti~ki napad koji bi poremetio temeqne funkcije dru{tva.

Iako su sli~ne bro{ure {tampane i distribuirane vi{e puta nakon Drugog svetskog rata, mnogi u [vedskoj i inostranstvu shvatili su posledwe izdawe prakti~no kao najavu rata protiv Rusije.

A pre nekoliko dana {vedske vlasti, konkretno Agencija za dru{tvenu samoza{titu i pripravnost (MSB), najavile su kako pripremaju grobqa i krematorije u ve}im gradovima za ogroman broj `rtava.

DO POLA MILIONA MRTVIH

Prema pisawu "Aftonbladeta", MSB ra~una da bi u slu~aju rata kakav je pogodio Ukrajinu moglo da pogine i do 500.000 stanovnika [vedske. Zbog ovako mra~ne prognoze od gradova se o~ekuje da odrede prostore za masovne ukope u relativno kratkom roku.

Brojka od pola miliona potencijalnih `rtava nije proizvoqna, nego je rezultat analize MSB-a i {vedskih oru`anih snaga da bi katastrofalni i sveobuhvatni rat mogao izazvati

pogibiju oko pet posto ukupne populacije od 10,5 miliona. - Krematorijumi zavise od elektri~ne energije i gasa, a u ratnim okolnostima mo`e do}i do nesta{ice energenata. Zato moramo da imamo plan B, dakle klasi~ne ukope u sanducima, {to zahteva puno vi{e prostora - objasnio je za "Aftonbladet" Jan-Olof Olson iz MSB-a, te dodao:

- Planovi tako|e uzimaju u obzir gubitke u jedinicama na{ih NATO saveznika, ali i poginule neprijateqske vojnike. Za sve wih treba osigurati dostojanstveni ispra}aj, sanduke, transport u mati~ne zemqe.

"NE @ELIMO DA OTKRIVAMO DETAQE RATNIH PLANOVA, ALI..." U ve}ini {vedskih komuna za organizaciju pogreba zadu`ena je [vedska crkva, a u Stokholmu je to u ingerenciji komunalnih slu`bi. Gradske vlasti tvrde da imaju dovoqno prostora na grobqima za sve `rtve rata.

- Iz o~iglednih razloga ne `elim da otkrivam detaqe na{ih ratnih planova, ali imamo predvi|ene prostore za ukope

na najve}im gradskim grobqima. Jasno je da }e mnogo qudi poginuti ako Stokholmu bude napadnut poput ukrajinskih gradova - rekao je direktor grobqa u Stokholmu Svante Borg te naglasio kako je va`no osigurati da se kremirawe mo`e nastaviti i u kriznim vremenima.

"NE MO@EMO ZATVARATI O^I PRED REALNO[]U"

U Geteborgu ra~unaju da }e za zbriwavawe oko 30.000 smrtno stradalih u gradskoj populaciji biti potrebno otprilike deset hektara zemqi{ta, {to odgovara povr{ini 20 fudbalskih igrali{ta.

Razumqivo je da ovakvi planovi izazivaju zabrinutost i nemir me|u gra|anima koji sumwaju da dr`avne agencije znaju ne{to vi{e nego {to su spremne da prenesu javnosti.

Ipak, Svant Borg tvrdi da se radi samo o pripremama za sve mogu}e ishode.

- Zastra{uju}e je govoriti o stradawu u ovakvim okolnostima, ali ne mo`emo zatvarati o~i pred realno{}u. Moramo razgovarati o tome kako da se deluje ako nam rat zakuca na vrata...

SIRIJA POSLE ASADA: Zapad se udvara Xolaniju kako bi izbacio rusku vojsku

Zapad pritiska teroristi~ku grupu Hajat Tahir el [am (HT[) pod vo|stvom Abu Muhameda el Xolanija kako bi osigurao da ruska vojska bude izba~ena iz Sirije, javqa "Ziro hex". Naime, ruska vojska na sirijskoj obali ima dve baze - pomorsku u Tartusu i avio bazu Hmejmim.

"Neke evropske nacije razmatraju da proterivawe ruske vojske iz Sirije bude uslov za ukidawe restrikcija protiv islamisti~ke grupe koja sada kontroli{e ve}i deo zemqe", prenosi "Ziro hex" izjavu anonimnog izvora datu "Strejts tajmsu".

Dok evropske zemqe kao polugu za pregovore koriste pitawe nastavka ekonomske izolacije Sirije, Zapad za sredstvo pritiska na HT[ bira pretwu teroristi~kom oznakom.

Ovaj izve{taj dolazi u trenutku kada Bajdenova administracija tako|e razmatra pitawe ukidawa formalne teroristi~ke oznake protiv HT[-a, koji je pre nekoliko godina zapo~eo kao Front el Nusra, odnosno sirijski ogranak Al Kaide.

"Ziro hex" prime}uje da zapad kao da poru~uje - ukoliko HT[ ispuni zahteve, sve im mo`e biti opro{teno.

"U toku je i debata o tome da li dugoro~nu humanitarnu pomo} ratom razorene nacije treba usloviti povla~ewem Rusije iz wene dve baze u Siriji. Razgovori su jo{ uvek u toku i zajedni~ka kona~na odluka jo{ nije doneta", rekli su izvori, koji su `eleli da ostanu anonimni zbog osetqivosti teme.

Holandski ministar spoqnih poslova je naglasio: "Mislim da da je va`no razmotriti i uslovqavawe povodom ruskih vojnih baza u Siriji", izri~it je u svojoj `eqi da "Rusi odu".

Zapad zatvara o~i, pi{e ovaj sajt, pred stvarnim stawem stvari na terenu gde bi Sirija mogla da pre|e iz kvazi-sekularne dr`ave u brzu i o{tru islamizaciju pod kontrolom eti~kih snaga. "^ini se, dakle da se Zapad sprema da se udvara teroristima u Damasku ili, kako smo ranije pisali, sve se svodi na redizajnirawe - na kraju ~ega }e Xolani i HT[ biti predstavqeni Evropqanima i Amerikancima kao "umereni". Za Evropu, ovaj aran`man }e, tako|e, pomo}i da se nanese udarac Rusiji u vezi sa ratom u Ukrajini", zakqu~uje "Ziro hex".

Specijalni izaslanik UN za Siriju Geir Pedersen sa Muhamedom al Xolanijem

Dug je na na{im le|ima i spremni smo da ga vratimo

u Ovo je na{a gra|anska du`nost, ako ni{ta drugo, du`ni smo to porodicama nastradalih. Moramo da poka`emo solidarnost sa wima, pru`imo im podr{ku, prona|emo odgovorne i krivce. Du`ni smo jedni prema drugima, kao gra|ani, da izguramo to i poka`emo da smo spremni da se izborimo za ono {to zahtevamo

„U Srbiji su postepeno degradirani {kolstvo, moral i hrabrost. Svi smo generalno izgubili hrabrost, qudi su ~esto targetirani i napadani, ~ak i ako `ele da se usprotive spre~ava ih strah za li~nu bezbednost. Kada postane normalno da profesori nisu ceweni i mogu da budu pretu~eni, onda se i simboli izvrsnosti gube, pa je i „Jovina“ gimnazija postala posledica gubitka ugleda profesora u dru{tvu. Zato je nekada bilo mogu}e re}i „Pucajte, ja i daqe dr`im ~as“, a danas nije“, ka`e Vuka{in \inovi}, briqantni mladi matemati~ar i fizi~ar, koji je ispred novosadske gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ odr`ao jedan od najboqih govora tokom skupa podr{ke u~enicima i profesorima ove elitne gimnazije.

Student druge godine novosadskog Prirodno-matemati~kog fakulteta sugra|anima je odavno poznat kao jedno od lica koja su krasila velike bilborde u projektu „U~im + Znam = Vredim“, kada su, za promenu, umesto nebitnih osoba javno isticani najboqi u~enici u gradu. Osvaja~a brojnih medaqa sa presti`nih takmi~ewa najpre smo pitali {ta se to nama dogodilo i doga|a, pre i nakon pada nadstre{nice novosadske `elezni~ke stanice, kada je zbog korupcije i nemara poginulo 15 qudi.

„Nama se dogodila velika apatija, odsustvo svesti i savesti kod qudi koji bi morali da ih imaju. Isto se de{ava kada govorimo o odgovornosti. Mladi su kona~no shvatili {ta se doga|a, i u~enici i studenti, mladost se budi i ovo je za wih bilo previ{e“, ka`e \inovi}. n Posledwi put su mladi masovno ustali tokom pandemije, kada je predsednik pripretio studentima karantinom, {ta se promenilo?

- Kona~no su to do`iveli na li~nom nivou. Me|u tim qudima je bilo mnogo na{ih poznanika. Kroz razgovor sa qudima koji su nekada bili apati~ni saznao sam da su ranije govorili „pa, dobro, ne bih ja da se me{am, ne bih da ugro`avam sebe“, sada su kona~no shvatili da to {to su neki qudi u trenutno boqem polo`aju, i {to ih neke prethodne situacije nisu doticale, ne zna~i ni{ta. Razumeli su da ta nadstre{nica nije birala na koga }e da padne. To je kqu~no. Ona je mogla pasti na bilo koga od nas i mladi su shvatili da nisu sigurni i da niko nije bezbedan u dr`avi koja nije odgovorna. n [ta te je ponukalo da govori{ ispred Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“, osim {to si biv{i u~enik?

- Ono {to sam tamo rekao – „Jovina“ gimnazija je zaista deo svih nas i to smo i pokazali, do{li su qudi svih generacija. Li~no me je pogodilo saop{tewe gimnazije, jer bilo je i ranije uplitawa politi~kih odluka u „Jovinoj“, ali sve je bilo koliko-toliko diplomatski. To je bilo sramotno i smatrao sam da moram da odbranim i svoju {kolu, i profesore koji su se direktno na{li na udaru.

n Kako si prelomio da govori{?

- U subotu me je zvao drugar, poslao je poruku i znao sam za{to `eli da razgovaramo. Izneo mi je plan, pristao sam, zvao sam qude koje poznajem, pomogao oko organizacije, i sve vreme smo u tome u~estvovali samo mi, biv{i |aci, nikakve politike i politi~kih stranaka tu nije bilo. Nekada{wa profesorka Sowa Stojak je na taj dan pitala da se obrati skupu, {to je meni bilo izuzetno drago, taman smo napravili paralelu starost-mladost, bilo je izvrsno.

n Ko te je najboqe ~uo?

- Prilazilo mi je mnogo razli~itih qudi posle govora, i kom{ije i qudi na ulici, simpati~no mi je bilo kada mi je radnica pekare platila burek, ona je na taj na~in `elela da mi se odu`i. „Jovina“ gimnazija je zna~ajna i onim qudima koji u wu nisu i{li. Razumeju na kakvom je udaru i za{to je va`no da je svi mi odbranimo.

n „Elita“ je vremenom u Srbiji postala ru`na re~, kako tebi kao pripadniku mlade elite ona zvu~i?

- Intelektualna elita je prava re~, ne u onom zloupotrebqavanom politi~kom i finansijskom smislu. Intelektualna elita bi morala da nas vodi i predstavqa, da se na wu ugledamo. Zato smo pokazali slike na{ih biv{ih |aka, Zmaja, \ure Dani~i}a, Laze Kosti}a i ostalih. n Da li te je strah, na du{tvenim mre`ama bilo je uvredqivih komentara?

- Vrlo sam zadovoqan, ve}ina komentara je pozitivna. Nisam se obazirao na negativne komentare, {to politi~ke, {to „hejt“ komentare, wih }e uvek biti. Strah ne ose}am, jedino mi je bilo neprijatno kada me je jedan politi~ar postavio na Instagram nalog u negativnom kontekstu.

n O~ekivano od wega. Da sada ovde sedne pored nas, {ta bi mu rekao?

- Iskreno, ne znam. Takvim qudima je te{ko bilo {ta re}i. Ne bi vredelo, a da se spu{tam na wihov nivo i da se borim wihovim sredstvima – ne}u. Moramo ostati iznad wih.

n Pretpostavqam da se sla`e{ sa nepisanom strategijom aktuelnog protesta: ignorisawe re`imskih vojnika dok god nisu fizi~ki nasilni?

- Da. Mislim da je to odli~na metoda i videli smo kako funkcioni{e i ove nedeqe. Qudi iz SNS su do{li, u~esnici demonstracija su samo pro{li pored wih i to je najboqe re{ewe. Ne upu{tati se sa wima u rasprave, biti iznad toga i pre svega biti dostojanstven, kao ispred „Jovine“. Da li~nim primerom i wima poka`emo da mo`e druga~ije – hrabro, civilizovano i dostojanstveno.

n Da li }e{ nakon zavr{etka studija ostati u Srbiji?

- Planiram da odem na master studije u inostranstvo, razgovarao sam sa mentorima i wihov savet je da makar master i doktorske studije zavr{im u inostranstvu, kako bih stekao {to vi{e znawa iz razli~itih sfera. Ciq mi je da se kasnije bavim matematikom i naukom generalno, ali nakon usavr{avawa bih voleo da se vratim i radim kao profesor na Prirodno-matemati~kom fakultetu. Nadam da }u uspeti u tome, nakon {to pro{irim vidike, upoznam druge kulture, steknem znawe od najboqih qudi iz oblasti matematike kojom }u se baviti. Imao sam sre}u da kroz celo {kolovawe imam sjajne mentore, divne qude. Pune znawa, ali ujedno i divne qude. To bih voleo drugima da pru`im, da inspiri{em i motivi{em druge mlade. n Kako bi odgovorio mladu osobu koja `eli da ode?

- Moj glavni argument koji koristim u takvim situacijama, a to je ~esta tema

me|u mladima, jeste da je najlak{e pobe}i. To jeste izlizana fraza, ali jeste tako. Najlak{e je pobe}i, a {ta }e biti posle sa na{om dr`avom? Ne}e biti koga da je ~uva. Iako nam dr`ava nije pru`ila ni{ta, du`ni smo da joj vratimo, zbog qudi koji su u pro{losti gubili `ivote za nas, makar zbog wih. Mladi qudi su oni koji mogu da je ponovo izgrade, koliko god da je nisko pala. A da bi to uradili moraju ostati.

n Kako vidi{ budu}nost aktuelnih protesta?

- Mnogo su delotvorniji nego ranije. ^ak i ovi, tobo` ispuweni zahtevi, koji su predstava, opet, i na tu predstavu smo ih mi naterali. Opet je to neki pomak, prvi korak, ranije nisu ni to morali. Imaju u vidu da su to gra|anski protesti, ali ako krenu i veliki studentski protesti, to }e zaista biti nezadr`ivo. Uostalom, i kroz istoriju su se studentski protesti pokazali kao jedino sredstvo s kojim niko nije mogao da iza|e na kraj. To je nova nada, bu|ewe duha, energija, verujem zaista da ako se nastavi sa studentskim blokadama, to mo`e dovesti od ispuwewa zahteva. n [ta ako zahtevi protesta budu ispuweni, ali se nakaradni sistem korupcije i kra|e ne promeni?

- Oni se jako trude da sve izmene koje u~ine budu samo kozmeti~ke. To smo videli na primeru hap{ewa i svih izjava, trude se da izdr`e {to du`e bez ikakvih stvarnih promena i jako je va`no da se ne damo prevariti. Studenti su prvi put ujediweni posle dugo vremena i to jedinstvo moramo iskoristiti do pravog ispuwewa zahteva.

n A to je?

- Da zaista vidimo da se promenio sistem, da su iskreno ~uli studente i na{e zahteve, da se vrednuje mi{qewe akademske zajednice i gra|ana, koji su na nekom nivou integriteta i dostojanstva, i da dopustimo da se pitaju oni qudi koji moraju da se pitaju. Mislim da je va`no da ne pokleknemo, da se ne prevarimo wihovim spinovima, la`nim predstavama, ni provokacijama, da ne reagujemo na to i da ciqamo u pravu metu dok se ne ostvari pravi ciq.

n Ose}a{ li napetost u gradu?

- Napetost se ose}a na fakultetima. Obazrivi smo zbog potencijalnih pretwi

i napada, u studentskom gradu je prisutna napetost, da se ne zloupotrebi sve ovo, ali ose}am to svakako i u gradu. Qudi su i daqe besni, {to je logi~no. Kada su uspeli Novosa|ane toliko da uzdrmaju i pokrenu, kada su kod wih uspeli da izazovu sav taj bes, to se ne gasi lako. To moramo re}i. Kod svih qudi sa kojima sam pri~ao u gradu postoji `eqa da se zaista ne{to dogodi. Ovo je na{ grad i po{tujemo ga i cenimo, do`ivqavamo kao svoju prestonicu. n Pla{i{ li se drugih nadstre{nica, bukvalnih i figurativnih?

- Pri~ali smo o tome u dru{tvu nekoliko puta. Nije nam svejedno. Mawe je poznato, ali Srbija voz je stao zato {to je udario nekog ~oveka, celokupna infrastruktura je problemati~na, i taj voz „Soko“ ima ~esto problema. Tu`no je {to imamo vi{e poverewa u zgrade koje su gra|ene pre sto godina, jer znamo da iako su gra|ene pre sto godina, gradili su ih stru~ni qudi. Nisu {tedeli na materijalu, nije bilo korupcije i ugra|ivawa. Evo, na jednoj drugoj `elezni~koj stanici je pao deo tavanice, svedoci smo da ima jo{ takvih slu~ajeva i ko zna koliko ih zaista ima, samo se jo{ nisu obru{ili.

n Na protestima }e{ biti do kraja?

- Tako je. Ovo je na{a gra|anska du`nost, ako ni{ta drugo, du`ni smo to porodicama nastradalih. Moramo da poka`emo solidarnost sa wima i pru`imo im podr{ku, verujem da `ele da se prona|u odgovorni i krivci. Du`ni smo jedni prema drugima, kao gra|ani, da izguramo to i poka`emo da smo spremni da se izborimo za ono {to zahtevamo. n Veruju li mladi i tvoji prijateqi u Zmajeve stihove: „Jo{ smo du`ni – ti odu`i“?

- Mislim da ose}aju to, ~ak i oni koji ranije nisu, posle ovog i oni su se trgli. Ovo nas je sve pogodilo emotivno i li~no. I na protestima, i ispred „Jovine“, do{lo je mnogo qudi koji ranije nisu bili tamo. Svesniji smo tog duga, a to govori i ~iwenica da je preko 20.000 qudi do{lo na prvi protest, odmah nakon pada nadstre{nice. Svesni smo da je taj dug na na{im le|ima i da treba da ga vratimo.

MILORAD DODIK IZA[AO IZ BOLNICE: „Stigao sam ku}i, u svoje selo“

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik stigao je ku}i posle operativnog zahvata u Beogradu, zahvalio je lekarskom timu i bolni~kom osobqu na brizi i naveo da mu predstoji period oporavka.

„Stigao sam ku}i u selo svoje. Zahvaqujem lekarskom timu i osobqu bolnice na profesionalnom odnosu i brizi koju su pokazali“, napisao je Dodik na svom nalogu na mre`i Iks.

On je naglasio da je bitka za zdravqe posebna i ~oveku li~no najte`a i zahvalio je svima koji su mu pru`ili podr{ku.

„Predstoji mi period rehabilitacije i oporavka", dodao je Dodik. Dodik je operisan 9. decembra u Beogradu. Operativni zahvat na `elucu i jedwaku, kako je ranije saop{teno, bio je komplikovan, ali je pro{ao uspe{no.

Emir Kusturica i Matija Be}kovi} otkrili

spomenik Gavrilu Principu u Fo~i

Akademik Matija Be}kovi} i srpski re`iser Emir Kusturica su u Fo~i otkrili spomenik srpskom i jugoslovenskom revolucionaru Gavrilu Principu.

Spomenik je otkriven na budu}em trgu "Mlada Bosna" ispred novoizgra|ene stambeno-poslovne zgrade u u`em centru Fo~e. Na ovoj zgradi otkrivena je i plo~a sa imenima ~lanova organizacije "Mlada Bosna", prenosi Srna. Be}kovi} je rekao da je Gavrilo Princip u~inio ne{to {to je bio najve}i prevrat u evropskoj istoriji. Princip je ispunio svoju sudbinu i opravdao svoje ime, rekao je Be}kovi} i dodao da su ga se svi odrekli, ~ak i u to vreme srpska vlada, ali nikada omladina, sirotiwa i pesnici.

"^ast mi je da sam u prilici da prvi put u Fo~i budem ovim povodom. ^uo sam da ovde ima 3.000 studenata, tri fakulteta", rekao je Be}kovi} i istakao da su i me|u "mladobosancima" bili mnogi znameniti qudi.

Kusturica je za sebe rekao da je posledwi pre`iveli "mladobosanac" i da je veoma sre}an {to

se jo{ jedan Gavrilo "javqa" na teritoriji gde `ivi srpski narod zbog toga {to veruje da je napravio korekciju u vremenu. On je naveo da je Princip bio jedan od onih koji su korigovali smisao jednog veka na ~ijem ishodu su doveli do osloba|awa od ropstva.

"Po{to je srpski narod poznat po tome da se borio protiv ropstva, to je bila najvi{a ta~ka te korekcije ili ideje da je Princip uneo smisao u na{ `ivot i doveo nas do te podvi`ni~ke ta~ke na kojoj nam je otvorio puteve slobode. Tu slobodu mi danas ba{tinimo, pitawe je koliko smo u stawu da je

Vlada Republike Srpske pokrenula je inicijativu za izgradwu centralnog Memorijalnog kompleksa za srpske `rtve muslimanskog zlo~ina u Podriwu, od 1992. do 1995. godine. Kompleks }e se nalaziti u Bratuncu, prenosi RTS. Porodicama ubijenih, jo{ su `iva se}awa na ta de{avawa. U jesen 1992. godine, Brano Vu~eti}, tada devetogodi{wi de~ak ostao je bez oca, majke, brata. I sam rawen u bomba{kom napadu u zarobqeni{tvu u Srebrenici proveo je 56 dana.

o~uvamo", rekao je Kustirica. Ktitori spomenika su Davor Lugowi} i Marko Sari} iz Beograda, obojica poreklom iz fo~anskog kraja. Lugowi} je rekao da ideja slobodarstva koje su pokazali Princip i Mlada Bosna ne}e umreti, "ve} }e se vratiti bar kao nada da je mogu}e uz takvu ideju `iveti slobodno i da svaka `rtva za slobodu nije velika". Istakao je da mu je `eqa da ovaj trg bude mesto okupqawa svih naroda i zajedni~kog `ivqewa sa idejom slobodarstva, da nastave tradicije Mlade Bosne zato {to je ona "vanvremenska".

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

Na Jahorini otvorena sezona skijawa

Na Jahorini je ovog vikenda otvorena sezona skijawa uz zabavni program, koncerte regionalnih muzi~kih zvezda i veliki broj gostiju, a direktor Turisti~ke organizacije Grada Isto~no Sarajevo Igor Ikoni} ka`e da su najbrojniji turisti iz Srbije. Ikoni} je rekao da spremno do~ekuju zimsku sezonu, da ima dovoqno snega i da su vremenski uslovi idealni za skija{e.

"Majka mi je poginula u jednoj zasedi koja je bila nadomak mog sela Bjelovca, tad je pobijeno osam civila u jednom kombiju, a sedam je raweno. Posle tri meseca 14. decembra u velikom napadu na moje selo od strane Nasera Ori}a ubijeno je za par sati 68 `iteqa mog sela Bjelovca i tad su mi poginuli tata i brat koji je imao samo 17 godina koji nije bio vojno legitimna meta kao ni moja majka, na`alost nisu birali nikoga", navodi Brano Vu~eti}, iz Bjelovca kod Bratunca.

Pomen za stradale Srbe iz sredweg Podriwa godinama se dr`i kraj spomen obele`ja u Bratuncu. Budu}i Memorijalni kompleks u nasequ Borkovac ~uva}e na jednom mestu se}awe na svih 3.267 `rtava iz tog mesta, ali i {est okolnih sela.

"Tu je predvi|ena izgradwa spomenika centralnog, zatim crkve, kapele u kojoj }emo izvr{iti prebacivawe ostataka crkve iz Kowevi} poqa koja je sru{ena pre tri godine, bi}e i ostali prate}i objekti zajedno sa parkom", ka`e Radovan Petrovi} iz Bratunca.

Zoran Gvozdenovi}, predsednik Bora~ke organizacije Bratunac ukazuje da }e izgradwa ovog spomenika biti ne{to {to }e ostaviti trag za ~itav srpski narod na ovim prostorima.

"Ove sezone sve posetioce na{ih ski centara o~ekuju brojne pogodnosti i popusti na ski pasove, raznovrstan zabavni program, koncerti popularnih muzi~kih zvezda kako tokom otvarawa sezone, do~eka Nove godine pa tako i tokom cele zime. Gotovo svi sme{tajni kapaciteti su popuweni u ovom periodu a na osnovu upita i rezervacija prognoze su optimisti~ne", rekao je on i dodao i da raste broj turista iz drugih zemaqa.

Iz Olimpijskog centra "Jahorina" ka`u da su zadovoqni po~etkom zimske sezone, a da su zahvaquju}i naprednom sistemu za osne`avawe, prvi otvorili skijawe na ovoj planini.

Direktor Olimpijskog centra "Jahorina" Dejan Qevnai} je rekao da trenutno na stazama ima vi{e od 5.000 skija{a, {to je za ovaj period godine izuzetna pose}enost.

"Ne tako davno, pre samo {est godina Jahorina je imala samo 30.000 skija{a u ~itavoj sezoni a sada imamo skoro pola miliona skija{a svake zime", rekao je on. Ove godine qubiteqima ski-

jawa na raspolagawu je 54 kilometara skija{kih staza od kojih je 70 odsto pokriveno sistemom za ve{ta~ko osne`avawe.

"Ove godine smo otvorili i novi ski lift 'Trnovo' kapaciteta 1.200 skija{a koji ima dve nove staze pored tog lifta, a za nekoliko dana otvaramo potpuno novi ski centar 'Igri{ta' nadomak Vlasenice koji je na samo sat vremena od Beograda, budu}i da se otvara autoput Beograd - Loznica, {to zna~i da }e biti najbli`i ski centar Beogradu", rekao je Qevnai} i dodao da su cene ski pasa ostale na nivou pro{logodi{wih.

Stanivukovi} novi predsednik Partije

demokratskog progresa

Gradona~elnik Bawaluke i funkcioner Partije demokratskog progresa Dra{ko Stanivukovi} izabran je danas na sednici Glavnog odbora za predsednka te stranke, javqa RTRS.

On je na toj funkciji nasledio dosada{weg predsednika Branislava Borenovi}a.

Stanivukovi} je nakon imenovawa istakao da od danas po~iwe promena, jer upravo tako glasi i wegova nova parola, prenosi Tawug.

Stanivukovi} je bio jedini kandidat za predsednika PDP, nakon {to je od funkcije odustao generalni sekretar PDP i delegat u Domu naroda Parlamentarne skup{tine BiH Nenad Vukovi}, navodi RTRS.

CG nakon sedam godina zatvorila tri poglavqa u pregovorima sa EU

Nakon sedam godina, Crna Gora je danas zatvorila tri poglavqa u pregovorima s Evropskom unijom, a pomak

u evropskim integracijama odobren je na Me|uvladinoj konferenciji koja se odr`ala u Briselu.

Na Me|uvladinoj konferenciji, kojoj je prisustvovao crnogorski premijer Milojko Spaji}, zatvorena su poglavqa 7 - pravo intelektualne svojine, 10 - informati~ko dru{tvo i mediji, i 20 - preduzetni{tvo i industrijska politika, prenela je RTCG. Spaji} je kazao da Crna Gora godinu zavr{ava puna entuzijazma i odlu~nosti da i ostala poglavqa zatvori do kraja 2026. godine. „Nakon sedam dugih godina,

nastavili smo sa zatvarawem poglavqa, pribli`ili ~lanstvo u EU realnosti. Ispunili smo sve uslove za ~etvrto i nadam se da }emo ga zatvoriti u narednih 12 meseci. Zahvaqujemo Evropskoj komisiji i svim zemqama ~lanicama, naro~ito na{oj administraciji i 700 ~lanova koji su vredno radili”, istakao je on. Spaji} je naglasio da su se sve zemqe ~lanice na ovoj konferenciji usaglasile o podr{ci Crnoj Gori u ova tri Poglavqa. Evropska komesarka za pro{irewe Marta Kos je kazala da nije previ{e re}i da je Crna Gora danas demonstrirala svim zemqama koje su na istom putu {ta mo`e da se postigne kada postoje politi~ka voqa i odlu~nost.

„Postignut je zna~ajan pomak napred, ali ovo nije kraj puta”, istakla je Kos. Odgovaraju}i na pitawe o blokadi zatvarawa poglavqa 31 od strane Hrvatske, Kos je istakla da veruje da }e daqi dijalog, vo|en u duhu dobrosusedskih odnosa, omogu}iti re{avawe ovog bilateralnog pitawa i da }e Poglavqe 31 uskoro biti zatvoreno.

UHAP[ENI BIV[I CRNOGORSKI MINISTRI:

da su nezakonito

organizacijama

Slu`benici Specijalnog policijskog odeqewa (SPO) Crne Gore uhapsili su biv{e ministre poqoprivrede i ruralnog razvoja Petra Ivanovi}a, Milutina Simovi}a i V. P., biv{u na~elnicu Slu`be za finansije, ra~unovodstvo i javne nabavke Ministarstva.

Tako|e je podneta i prijava protiv Budimira Mugo{e, biv{eg ministra poqoprivrede i ruralnog razvoja. To stoji

vetnik predsednika dr`ave, uhap{en je u ku}i u Doqanima.

Policija }e osumwi~ene sprovesti na saslu{awe u zakonskom roku.

- Predmet krivi~ne prijave i postupka je dodeqivawe nov~anih sredstava pojedinim nevladinim organizacijama, u periodu od aprila 2014. do jula 2019. godine, suprotno Uredbi o uslovima, na~inu i dinamici sprovo|ewa mera agrarne politike – Agrobuxetu za konkretne godine, ~ime je nevladinim organizacijama pribavqana korist, a o{te}enoj Crnoj Gori naneta {teta u visini od ukupno preko 300.000 evra - pi{e u saop{tewu SDT-a.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Srbija prva kao direktni strani investitor u Crnoj Gori

Srbija je u posledwe tri godine, prema po dacima Centralne banke Crne Gore (CBCG), na prvom mestu po prilivu stranih direktnih investicija (SDI) u Crnu Goru.

u saop{tewu Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva, javqa RTCG.

Kako prenose, jutros je uhap{en i biv{i dr`avni sekretar Ministarstva poqoprivrede i ruralnog razvoja Nemawa Katni}, tako|e po nalogu SDT-a. Dvojica biv{ih ministara i dr`avni sekretar se sumwi~e za nezakonitu isplatu iz agrobuxeta - finansijskog plana podr{ke za podsticaj poqoprivrede i ruralnog razvoja poqoprivrednicima. Ivanovi}, koji je bio i nekada{wi sa-

Uhap{eni Katni} bio je dr`avni sekretar Ministarstva poqoprivrede i ruralnog razvoja od januara 2013. do oktobra 2017. godine u vreme dok su ministri bili Petar Ivanovi}, kratko Budimir Mugo{a i kasnije Milutin Simovi}. Simovi} je bio od 2016. do 2020. godine ministar poqoprivrede i ruralnog razvoja i potpredsednik Vlade u vreme dok je premijer bio Du{ko Markovi}. Tako|e je bio i dugogodi{wi gradona~elnik Nik{i}a.

Budimir Mugo{a je tako|e bio ministar poqoprivrede u prelaznoj Vladi 2016. godine, a bio je i na ~elu Op{tinskog odbora SDP-a u Podgorici.

U prvih devet meseci 2024. iz Srbije je inve stirano 92 miliona evra, a i u pro{loj godi ni je bila vode}i investitor u Crnu Goru, prenele su podgori~ke Vijesti. Kako se navodi, do 2020. Rusija je bila vode}a po prilivu SDI u Crnoj Gori. Stru~waci za Centar za istra`iva~ko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) ka`u da su sve ve}a ulagawa iz Srbije posledica tradicionalnih istorijskih veza, ali i ~iwenice da je u Srbiji sve vi{e internacionalnih investitora koji iz te zemqe ula`u i u region.

''Ekonomski odnosi izme|u Srbije i Crne Gore su istorijski sna`ni. Dominacija Srbije kao jednog od glavnih izvora SDI, od kojih vi{e od polovine, 51,4 miliona, odlazi na sektor nekretnina, ukazuje na va`nost ove zemqe za crnogorsku ekonomiju”, ka`e Milo{ Vukovi}, ekonomski analiti~ar.

Najvi{e novca iz Srbije ove godine ulo`eno je u nekretnine, 51,4 miliona evra, dok su investicije u kompanije i banke iznosile 25,3 miliona evra.

Do septembra ove godine u crnogorska preduze}a je ulo`eno iz inostranstva

oko 100 miliona evra, od ~ega su ulagawa iz Srbije najve}a i ~ine ~etvrtinu.

Ulagawe ruskih investitora u doma}e kompanije tako|e je zna~ajno, sa vi{e od 19 miliona evra, tako da gotovo polovina ovih ulagawa dolazi od srpskog i ruskog kapitala, navode Vijesti. Od 851 filijale stranih preduze}a koja posluju u Crnoj Gori, najvi{e je u vlasni{tvu dr`avqana Srbije - 179, {to je 21 odsto od ukupnog broja.

Kompanije iz Srbije su pro{le godine u Crnoj Gori ostvarile i najve}i promet gledano po zemqama, oko 718 miliona evra, {to je 28 odsto ukupnog prometa stranih filijala na crnogorskom tr`i{tu, koji je 2023. iznosio oko dve i po milijarde evra. Srbija je tre}a po redu kada je u pitawu broj aktivnih poslovnih subjekata u stranom vlasni{tvu, sa 2.140 poslovna subjekta, {to je 11,6 odsto od wihovog ukupnog broja.

Srbija je tako|e najve}i spoqnotrgovinski partner Crne Gore u uvozu i izvozu, pa je tako iz Srbije uvezeno robe u iznosu od 396 miliona evra, a izvezeno 98,8 miliona od januara do jula 2024. Kada je re~ o turizmu, tokom protekle godine najvi{e no}ewa ostvarili su turisti iz Rusije sa 23,6 odsto, a odmah potom iz Srbije (21,5 odsto), i zatim Bosne i Hercegovine (8,5 odsto).

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

Od tog dana, 14. decembra 1998. godine, izuzev novinara, u objekat "Panda" nikada ni~ija noga nije kro~ila

26 GODINA OD STRAVI^NOG MASAKRA U KAFI]U PANDA U PE]I

6 srpskih gimnazijalaca,

Od stravi~nog velikog zlo~ina u pe}koj diskoteci "Panda“, kada su dvojica maskiranih mu{karaca upala na vrata i izre{etala automatskim pu{kama {estoricu srpskih mladi}a, 14. decembra 1998. godine se navr{eno je ta~no 26 godine. Roditeqi stradalih ali i cela Srbija i daqe ne znaju ko im je ubio decu.

Stravi~ni masovan zlo~in iz 1998. ni do danas nije re{en, istraga tu`ila{tva zvani~no jo{ traje, te zato porodice ubijenih ne gube nadu da }e se slu~aj rasvetliti.

Mnogi iz Patrijar{ijske ulice u Pe}i veruje da su imena zlotvora poznata, ali neko iz straha od istine ne `eli da je obelodani. Ubijeni su Ivan Obradovi} (15), Vukota Gvozdenovi} (16), Zoran Stanojevi} (18), Svetislav Risti} (18), Ivan Radevi} (25) i Dragan Trifovi} (18), dok je Vlado Lon~arevi} (18) te{ko rawen, a Mirsad [abovi} (34) i Nikola Rajovi} (18) lak{e. O zlo~inu nad gimnazijalcima

iz Pe}i svedo~e tragovi rafala i krvi po zidovima i patosu restorana u kojem su se gimnazijalci okupqali vikendom i u danima proslava.

Tada{wi patrijarh srpski Pavle slu`io opelo na sahrani mladi}a na grobqu u Pe}i.

Pe}anci su tada kazali da je taj zlo~in uni{tio me|uqudske i me|unacionalne odnose u Pe}i i da je to bio po~etak kraja zajedni~kog `ivota Srba, Bo{waka, muslimana i Albanaca u ovom gradu podno Prokletija.

Od tog dana, 14. decembra 1998. godine, izuzev novinara, u objekat "Panda" nikada ni~ija noga nije kro~ila. Objekat i danas stoji napu{ten i netaknut, isti onakav kakvom su ga krvqu zalili pe}ki gimnazijalci.

Ovo je do danas jedan od najstra{nijih zlo~ina nad Srbima na Kosovu i Metohiji.

Iz Udru`ewa porodica nestalih i kidnapovanih sa Kosova i Metohije ka`u da, kao {to tra`e da se rasvetli sudbina bilo kojeg drugog nestalog ili ubijenog, tako tra`e i da se pred

NAKON O[TE]EWA KANALA ‘’IBAR – LEPENAC’’ KOD DOWIH VARAGA U OP[TINI ZUBIN POTOK 29. NOVEMBRA

Pu{tena obilaznica o{te}enog dela kanala

Direktor preduze}a ‘’Ibar-Lepenac’’, Faruk Mujka, saop{tio je da je u kasnim popodnevnim satima 7. decembra zavr{ena zaobilaznica kanala „Ibar-Lepenac“, ~ime }e biti omogu}eno da se o{te}eni akvadukt oslobodi od vodenog re`ima. Tek sledi obnova samog kanala. Obilaznica ima kapacitet od oko 6 m³ u sekundi, {to je dvostruko vi{e od trenutnog snabdevawa. Ovo }e omogu}iti procenu {tete koja je nastala, a zatim }e, na osnovu ovog izve{taja, po~eti rehabilitacija kanala u {to kra}em mogu}em roku.

A da od 9. decembra po~iwe sanacija kanala na trajnoj osnovi, saop{tio je zamenik kosovskog ministra za infrastrukturu, Hisen Durmi{i na svom Fejsbuk profilu.

On se pohvalio time da je za mawe od nedequ dana kompletna obilaznica na kanalu Ibar-Lepenac izgra|ena i da je funkcionalna. 7. decembra je pu{tena voda u bajpas, {to }e omogu}iti dovoqno vode i za KEK i za KRU.

Ranije, 7. decembra vodovodno preduze}e „Mitrovica“ saop{tilo je da je vodosnabdevawe preko kanala „Ibar-Lepenac” normalizovano u potpunosti, ali da voda i daqe ne mo`e da se koristi za pi}e. Podsetimo, 29. decembra aktiviran je eksploziv na jednom od kqu~nih spojeva kanala Ibar-Lepenac u Dowim Varagama na Severu Kosova. Havarija je prouzrokovala vi{ednevnu obustavu vodosnabdevawa pija}om vodom.

SLOVA^KA PREDLO@ILA DA U OKVIRU KFOR NA AP KIM BUDE POSLATO 150 SLOVA^KIH VOJNIKA

Slova~ki KFOR da svet dobije objektivnu sliku o KiM

U okviru misije KFOR u AP KiM bi trebalo da stigne ukupno 150 slova~kih vojnika i vi{e od 80 komada vojne opreme, prema predlogu koji je Ministarstvo odbrane u Bratislavi dostavilo na me|uresornu proveru.

Kako je navedeno, 12. decembra, misija slova~kih vojnika trebalo bi da traje od odobrewa wihovog raspore|ivawa do zavr{etka operacije KFOR-a.

licem pravde na|u i sa istinom suo~e naru~ioci i po~inioci zlo~ina nad gimnazijalcima u restranu "Panda".

Na grobqu u Pe}i bili su sahraweni svi mladi}i stradali tog kobnog dana 1998. Me|utim, danas tamo po~ivaju samo Dragan Trifovi} i Vukota Gvozdenovi}, dok su porodice ostalih ubijenih mladi}a posmrtne ostatke prenele u mesta u kojima `ive nakon {to su izbegli s Kosmeta.

Istragu od 2016. vodi Tu`ila{tvo za organizovani kriminal koje je saslu{alo mnogo svedoka, ali odgovora i ~vrstih dokaza ko je i za{to pucao u „Pandi”, bar zvani~no, jo{ nema. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal vodi istragu protiv vi{e neidentifikovanih u~inilaca zbog sumwe da su u kafi}u ’Panda’ izvr{ili terorizam. Istraga jo{ nije okon~ana, a u daqem toku bi}e preduzete radwe na prikupqawu dokaza i podataka od va`nosti za postupawe na rasvetqavawu ovog krivi~nog dela”, re~eno je po~etkom decembra u tu`ila{tvu.

ZA IZBORE NA KOSOVU 9. FEBRUARA 2024. GODINE

Prema predlogu, Slova~ka bi trebalo da po{aqe do 15 oficira u okviru komandnih struktura KFOR-a i 20 oficira u okviru nacionalne komande i podr{ke.

Slova~ka bi u AP KiM trebalo da po{aqe do 110 vojnika da {tite bazu, vr{e patrole ili obezbe|uju logistiku, a u ju`nu srpsku pokrajinu iz Bratislave }e biti poslato najvi{e pet vojnih policajaca.

Istovremeno, slova~ka vlada planira da na KiM po{aqe najvi{e 60 vozila, 20 vozila na gusenicama i 300 komada malokalibarskog oru`ja, navedeno je u predlogu.

Slova~ka je prve vojnike u Kfor, jedinicu od 40 in`iweraca, poslala 7. septembra 1999. Godine. Slova~ki vojnici bili su u misiji KFOR do kraja 2010. godine.

Dana 19. januara 2006. godine slova~ki transportni avion koji se vra}ao iz misije KFOR-a na Kosovu sru{io se na brdo „Bors“ iznad Hejce u Ma|arskoj i u blizini granice sa Slova~kom. ^etrdeset dvoje od ~etrdeset trojice slova~kih vojnika i civilnih radnika koji su putovali u avionu nikada nisu uspeli da se vrate ku}i. Predsednik Vlade Slova~ke Robert Fico izjavio je tokom nedavne posete Srbiji da Slova~ka `eli, u okviru misije KFOR-a, da vrati svoju vojsku na Kosovo i Metohiju, kako bi pomogla da svet dobije objektivnu sliku o de{avawima u ju`noj srpskoj pokrajini. Slova~ka je jedna od pet ~lanica EU koje ne priznaju jednostrano progla{enu nezavisnost tzv. Kosova.

U EVROPI IMA VI[E OD 50 MESTA SA IMENOM KOSOVO Najva`nije i najve}e

Kosovo u Srbiji

Od 1. septembra do 11. decembra 2024. godine, prijavilo se ukupno 28 politi~kih subjekata, od kojih je: 20 politi~kih partija, 5 koalicija, 2 gra|anske inicijative i 1 nezavisni kandidat za parlamentarne izbore Kosova 9. februara 2024. godine. Ukupan broj kandidata za poslanike koji predstavqaju ove politi~ke subjekte je 1.280 kandidata.

Od srpskih partija prijavile su se : Srpska lista, 48 kandidata; Srpski narodni pokret, 12 kandidata; Srpska demokratija (SD), 13 kandidata; Partija kosovskih Srba (PKS), 9 kandidata; Za slobodu, pravdu i opstanak (SPO), 12 kandidata.

U Evropi ima vi{e od 50, uglavnom naseqenih ve}ih mesta, sa nazivom Kosovo. Bukvalno u svakoj evropskoj dr`avi nalazi se neko Kosovo. No, najve}e i najva`nije Kosovo (i Metohija) nalazi se na Balkanu, u Srbiji, istina danas pod protektoratom Ujediwenih Nacija I R – 1244. Sigurno je da je ju`na srpska pokrajina i sa najstarijim imenom Kosovo u Evropi. Prvi pomen Kosova, ka`e Atanasije Uro{evi} u kwizi ‘’Kosovo’’, koju je objavila SANU 1965. godine, iz doba pre kosovske bitke nalazi se u prepisu jedne poveqe, ~iji bi original poticao iz doba Stefana Nemawe. Tu, u odre|ivawu koja oblast ima da daje Nemawinoj zadu`bini Studenici, stoji: '' Ot Kosova p{enica da hodi Miholno dne''. Zanimqivo je da se u pisanim spomenicima sada{we ime ove oblasti Kosovo javqa tek posle bitke izme|u srpske i turske vojske 28. juna 1389. godine. Posle Kosovske bitke oblast sada{we kosovske kotline stalno se naziva Kosovom i u na{im, i u turskim i u stranim spomenicima.

Zna~ewe ovog naziva su stranci, verovatno po tuma~ewu me{tana, iznosili kao da dolazi od naziva, ptice kos.

STOKHOLM,

[VEDSKA:

"Zimska ~arolija", humanitarni skup za pomo} deci sa KiM

U Stokholmu je pro{le nedeqe odr`an humanitarni doga|aj pod nazivom "Zimska ~arolija", u organizaciji me|unarodne humanitarne organizacije "28. jun", koji je okupio brojne goste. Ovaj doga|aj imao je za ciq prikupqawe pomo}i za zimske potrep{tine i zimsku garderobu za decu sa Kosova i Metohije, kao i promovisawe humanitarnih vrednosti me|u srpskom dijasporom u [vedskoj.

Program je ukqu~ivao kul-

turne i umetni~ke sadr`aje, kao i aukciju humanitarnih predmeta, ~iji }e prihod biti namewen projektima organizacije "28. jun". Ispred Ambasade na doga|aju su prisustvovali ambasador Jelena ^uki} Mati} i koordinator za dijasporu Mila Opali}.

Program je zapo~eo srda~nom dobrodo{licom. Direktorka organizacije, Tijana Ivkovi}, obratila se prisutnima, predstaviv{i rad organizacije koja od svog osnivawa 2012. godine pru`a humanitarnu, medicinsku

i obrazovnu podr{ku u ugro`enim podru~jima. Istakla je zna~aj zajedni{tva i solidarnosti, {to je bila i centralna tema ve~eri. Ivkovi} je naglasila da je od osnivawa 2012. godine isporu~eno preko 250 tona humanitarne, medicinske i hitne pomo}i, u vrednosti ve}oj od 12,8 miliona dolara, i dodala da misija organizacije nije samo u pru`awu hrane, medicinskih sredstava i finansijske podr{ke ugro`enima, ve} i u izgradwi domova, dodeli stipendija za obrazovawe i stvarawu dugoro~nih promena. Kroz saradwu s lokalnim institucijama, organizacija stupa u kontakt sa najugro`enijima. Isti~emo da "28. jun" ima konsultativni status kao NVO u UN. Tokom ve~eri prikazan je film koji osvetqava istorijat organizacije "28. jun", od wenih po~etaka do danas. Pored toga, najavqeno je otvarawe Hrama Svetih Mu~enika Jasenova~kih u Kozarskoj Dubici, Republika Srpska, ~ije je otvarawe sna`no podr`ala organizacija "28. jun".

PROTEST I U DIJASPORI:

Stotine qudi ispred ambasade Srbije

u Qubqani, odali po~ast stradalima u Novom Sadu!

Nekoliko stotina gra|ana je u subotu u 11.52 je, ispred srpske ambasade u Qubqani, odalo po{tu poginulima u padu nadstre{nice rekonstruisane `elezni~ke stanice u Novom Sadu Okupqeni nose transparente i na srpskom i na slovena~kom jeziku, me|u wima su „Idi da bi smo se mi vratili“ sa siluetom predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, „Du{a na krilima bola, Novi Sade, ~ija je to {kola“, „Kud god krenuo, narod ti le|a okrenuo“, kao i transparenti sa crvenom {akom kojom se srpskim vlastima poru~uje „Ruke su vam krvave“.

Ispred ambasade su okupqeni iscrtali 15 silueta koje se crtaju na uvi|ajima kod ubistava, na kojima su bile ostavqene ru`e. Pisana su i pisma podr{ke srpskim studentima, koji u vi{e gradova u Srbiji blokiraju fakultete i rektorate.

ZARADA IDE I DO 10.000 DOLARA, ALI… Iva ve} celu deceniju radi na

Aqasci i ovo je weno iskustvo!

Iva \or|evi} (43) je u ~etiri ujutru stajala u ogromnoj hladwa~i i podizala pakete smrznute ribe. U{la je u dvanaesti sat smene zatvorena u ogromnom fri`ideru duboko u divqini Aqaske u kojoj ~ovek ima vi{e {anse da sretne medveda nego nekog svog.

Bila je 2015. godina kada je samohrana majka dvoje dece prvi put ~ula za mogu}nost rada na Aqasci. Skoro 10 godina je provela rade}i u kladionici i tra`e}i svaki mogu}i posli} koji je mogao da poboq{a `ivot wene porodice.

„Po struci sam diplomirani ekonomista, ali pozicije u struci za mene u malom mestu nije bilo. Tako sam ja godinama radila po dva posla. Preko nedeqe u kladionici, a onda {ta uleti, o~itavawe struje, prodaja polovne garderobe. Shvatila sam da vrednim radom ovde i daqe samo pre`ivqavam. Po~ela sam da tra`im posao u inostranstvu kada sam na jednoj svadbi od brata ~ula za fabrike ribe na Aqasci. On je tamo radio i savetovao mi da probam mada je bio skepti~an da li }u izdr`ati. Mislim se, radim ovde dva posla i gajim decu, pa da vidi{ ti {ta je naporno. Tek posle tri godine uspela sam da sebi obezbedim mesto u farbici i krenula na put“ ka`e za NIN ro|ena Ni{lijka koja je sa porodicom `ivela u Kru{evcu. Kada je prvi put kro~ila na budu}e radno mesto i osvrnula se oko sebe zavrtelo joj se u glavi.

SLETAWE NA KRAJ SVETA

„Dok sam u avionu letela za Ameriku mislila sam da imam neku predstavu {ta me tamo ~eka. Brat me uputio, ~itala sam o tome, ali tek kada sam stigla u to mesto Bogu iza tregera svanulo mi je koliko sam zapravo daleko. Dolazim tamo, a ono hladno, duva vetar, ki{a lije kao iz kabla. Kilometrima okolo nema qudi, samo vi u par razbacanih ku}ica. Sa jedne strane je

obala ledene vode, sa druge nepregledna divqa priroda, interneta nema“, opisuje svoje okru`ewe Iva.

Dobili su kratka uputstva o toku radnog dana, raspore|eni su u barake kontejnerskog tipa koje }e im biti dom i re~eno im je da paze na medvede. Tako je po~ela avantura koja za Ivu traje punih sedam godina. SVE TE VELIKE, KRVAVE PARE

Iva je o~ekivala da }e posao na koji je pristala biti naporan ali uslovi koji te ~ekaju na Aqasci su toliko specifi~ni da dok ih ne do`ivi{, ka`e ona, ne mo`e{ ni da ih zamisli{.

„Po~iwe mi prva smena u fri`ideru za ribu, a unutra klizavo i ledeno. Radite sa ma{inama koje mogu da vam uni{te prste, nose se satima paketi te{ki preko 10 kila i to po klizavom i nabijenom prostoru. Lekara nema u blizini, a de{ava se da mu{karcima od napora pukne bruh. Qudi lome prste, padaju, lome noge. Nosi{ ti za{titu, {titnike i opremu, trude se da te za{tite ali prosto posao je naporan, koncentracija posle tolikih sati rada popu{ta i ako nema{ koordinaciju i nisi navikao da potegne{ boqe idi ku}i jer ne} e{ izdr`ati, a povredi}e{ se“, opisuje \or|evi}eva.

„Navodno se poslovi dele na `enske i mu{ke, ali ja sam radila oba. @enski poslovi su ako me pitate jo{ te`i. Mu{ki se rade mahom stoje}ki, a mene su `enski ba{ namu~ili. Zamisli da radi{ preko 12 sati pognut kao da pere{ ruke u kadi i tako povijen vu~e{, pregleda{, sortita{ ribu na pokretnoj traci. Fabrike u kojima radimo su prilago|ene Filipincima, niskim qudima. Ja imam metar sedamdeset. Posle par dana svi su u bolovima, a taj bol kad po~ne ne staje do kraja sezone samo se {eta od vrata niz ki~mu, ramena. Svi piju lekove protiv bolova, stalno neko ka{qe“, prise}a se radnica.

Pored fizi~kog rada, ono o ~emu mnogi ne razmi{qaju je podjednako izazovan psihi~ki danak takvog posla. „Verujte, tokom tih sati i sati `ivot vam prolazi pred o~ima. Posao je repetitivan i meni se de{ava da razmi{qam o pro{losti, propu{tenim prilikama, qudima koje volim i suze mi same krenu. U onoj buci te i ne ~uju kako pla~e{ pa i to pro|e i nastavi{ da radi{. Mnogi se tako udaqeni od porodice porazmisle, nije retko da se neko vrati u Srbiju i razvede se. Sva~ega sam se tamo nagledala. Svi smo tamo jako bliski, upu}eni smo jedni na druge. Pomisli{ da ne mo`e{ da bude{ blizak sa 100 qudi ali kada ti je tih sto qudi sve oko tebe vlada ba{ veliki ose}aj zajedni{tva. Nas 11 koji smo oti{li prvi put smo ba{ pazili jedni na druge, daleko da je sve tamo mu~no, mo`e{ da stekne{ prijateqe za ceo `ivot. KOLIKO MO@E DA SE ZARADI NA AQASCI

U Srbiji se pro~ulo da se ~i{}ewe ribe na Aqasci dobro pla}a, ali Iva upozorava da je „rad na ribi“ vrlo {irok pojam i da zarada mo`e drasti~no da varira, te da se qudi ne upu{taju u ovakav posao dok se dobro ne raspitaju na {ta ta~no pristaju.

„Naravno da me qudi pitaju koliko na Aqasci mo`e da se zaradi, ali moj odgovor je da to nije laka procena. Za po~etak, du`ina sezone varira, od 35-42 dana je najkra}e. Zavisi u kojoj ste fabrici, da li ona radi sezonski ili preko cele godine. Ako radi{ na ikri na primer radi}e{ oko {est sati, ako radi{ obradu ribe radi se i vi{e od 12 sati, a pla}en si uglavnom po satnici.

Ako radite oko 35-40 sati nedeqno o~ekujte oko 2.400 dolara mese~no. Ako radite 12 sati bez slobodnih dana mesec dana onda je isplata oko 5.000 dolara, a ako radite po 16 sati onda bude oko 8.000 – 9.000

dolara, a mo`e biti i do 10.000 kada se uradi povrat poreza ako sve popunite kako treba. Stan i hranu ne pla}a{, pa mo`e dosta da se u{tedi“, precizira \or|evi}eva. AMERIKANCI VOLE RADNIKE IZ SRBIJE

Stereotip da su na{i qudi lewi pukao je na dalekom severu kao tanak led. Ameri~ki poslodavci aktivno tra`e radnike iz Srbije zbog dobrih rezultata koje na{i qudi godinama ostvaruju.

„Brzo vam postane jasno da na{e radnike na Aqasci cene. Nema tu neke filozofije. Uslovi za rad su te{ki, ameri~ki dr`avqani koji imaju papire i mogu da biraju ~esto posle nedequ dana odlu~e da }e ipak da odu negde gde }e da zara|uju mawe a ne}e toliko da se lome. Mi Srbi kada smo ve} prevalili preko pola sveta i dobili vizu koja va`i samo za tu kompaniju onda se trudimo da to maksimalno iskoristimo i dajemo sve od sebe. Na{i qudi su vredni, slo`ni i bore se. Ko je do{ao ~ak tamo ~esto u startu ima neku motivaciju i konkretan ciq, a kad zna{ za{to se mu~i{ onda ti je nekako i lak{e“, pri~a za NIN veteranka ovog posla.

Probno postrojewe umesto u Srbiji ipak u Australiji

Iako je kompanija Rio Tinto najavila u avgustu 2021. godine, da }e pilot postrojewe za hemijski tretman jadarita sumpornom kiselinom, za nekoliko nedeqa krenuti ka Srbiji, to se nije desilo, a sude}i prema stavu ove kompanije, ne}e se ni desiti.

Kao razlog ova strana kompanija je u odgovoru navela da su „usled ogromne kampawe dezinformacija i zastra{ivawa javnosti odustali od te odluke“.

Kao dokaz Rio Tinto je poslao link ka otvorenom pismu predsedniku Srbije organizacije „Ne damo Jadar“ i kolumnu na sajtu Nova.rs.

KO @ELI DA VIDI POSTROJEWE

NEKA DO\E U AUSTRALIJU?

Kako su saop{tili iz Rio Tinta, pilot postrojewe se nalazi u Tehnolo{ko-razvojnom centru Bundora koje se nalazi nedaleko od Melburna u Australiji. Oni tvrde da su na pilot postrojewu radili doma}i i me|unarodni stru~waci.

„Sva testirawa prerade rude minerala jadarita obavqena su u skladu sa svim standardima bezbednosti. Sprovedene su tri kampawe hemijskog testirawa, koje su se izvodile 24 ~asa dnevno, sedam dana u nedeqi. Tokom testirawa sara|ivali smo sa 40 vrhunskih me|unarodnih dobavqa~a i testirali smo 5.000 delova opreme, a pet nezavisnih revizija potvrdilo je da je proces prerade stabilan, bezbedan i uspe{an“, pi{e u odgovoru Rio Tinta.

Kompanija, u svom odgovoru, nije navela podatke koji bi potvrdili navode. U pitawu je druga, hemijska faza procesa dobijawa litijum karbonata. Prva faza je kopawe, a tre}a odlagawe, odnosno jalovi{te.

„Ukoliko se sa strane dela stru~ne javnosti pojavi interesovawe da se upoznaju sa na~inom na koji je tehnologija koja bi se primewivala u okviru projekta Jadar testirana u okviru pilot postrojewa, kompanija je spremna da na takvo interesovawe pozitivno odgovori“, poru~uju iz kompanije ne preciziraju}i kako to misle da urade.

“NI[TA NISMO MOGLI DA SAZNAMO”

Profesor Hemijskog fakulteta Branimir Jovan~i}evi} ka`e da iz odgovora Rio Tinta „ni{ta nismo mogli da saznamo o samom postrojewu“.

„Pre svega nismo ni u mogu}nosti da ga

Uzorci tri smrtonosna virusa nestali su iz bezbednog objekta i niko nije primetio godinama.

Preko 300 bo~ica sa `ivim uzorcima od tri virusa sa visokom stopom smrtnosti nestalo je iz laboratorije u Kvinslendu 2021. godine, ali su australijske vlasti samo u ponedeqak potvrdile zatvarawe.

Bo~ice su nestale nakon {to se zamrziva~ u Laboratoriji za virusologiju javnog zdravqa u Kvin slendu pokvario negde 2021. Nesla gawe je otkriveno u avgustu 2023, ali je trebalo do ponedeqka da se pojavi zva ni~na potvrda incidenta.

vidimo. Svakako, onaj ko ima nameru da radi, projekat }e prikazati u najboqem mogu}em svetlu“, navodi.

On isti~e da, imaju}i u vidu tenzije koje su stvorene i situaciju koji imamo kada je u pitawu ovaj projekat, to bi moralo da bude u Republici Srbiji i da bude prezentovano stru~wacima – geolozima, geohemi~arima, tehnolozima, hemi~arima i stru~wacima za hemiju `ivotne sredine odnosno ekologiju.

„Oni treba da pogledaju sve faze u vide koja su kriti~na mesta za hemijski akcident. Sam proces kroz pilot postrojewe mo`e da se izvede da bude besprekoran. Pitawe je procene u kojoj fazi hemijsko-tehnolo{kog procesa mo`e do}i do akcidenta“, obja{wava Jovan~i}evi} i nastavqa:

„Oni ne govore o mogu}em hemijskom, akcidentu. Sve je to teorijski bezopasno na papiru. Ali, u `ivotu je druga~ije“.

Profesor navodi da se proces sastoji iz laboratorijskog nivoa, drugi nivo je pilot postrojewe, a tre}i je sam proces na terenu.

„Ovim redom se pove}ava i rizik od hemijskog akcidenta“, obja{wava sagovornik N1.

„SA 70 TONA DNEVNO SUMPORNE KISELINE RIZIK RASTE“

U laboratoriji je, kako ka`e, najmawi rizik i mo`e da se izvodi na studentskim ve`bama. Proces nije komplikovan ili opasan. Zatim dolazi nivo postrojewa, kada je rizik ne{to ve}i, ali je pitawe da li i tu mo`e do}i do zna~ajnijeg hemijskog akcidneta, a onda dolaze prirodni, realni uslovi.

„Kada bi se radilo sa tonskim koli~i-

nama kao {to je planiranih 70 tona sumporne kiseline na dnevnom nivou, mogu}nost hemijskog akcidenta je o~ekivano najve}a. Sve se tehnolo{ki mo`e izvesti – teorijski da bude besprekorno. U praksi, u prirodi, postoji institucija hemijskog akcidenta unutar jedne od tri faza“, dodaje.

Govore}i o samom procesu, Jovan~i}evi} ka`e da se sastoji iz tri faze. Prva jeste tretman sa koncentrovanom sumpornom kiselinom, a tada se dobija litijum sulfat. Kako navodi, smawuje se PH vrednost na tri, a u toj sredini se bor kristali{e u okviru borne kiseline i lako se odvaja.

„Zatim se povisi PH dodatkom kalcijum hidroksida, kako bi se istalo`ili drugi metali poput gvo`|a i mangana. Na taj na~in se pove}ava PH na osam, pa se ponovo sa sumpornom kiselom vra}a na sedam i onda se uz pomo} natrijum karbonata dobija litijum karbonat“, obja{wava proces Jovan~i}evi}.

On ka`e da je svestan razli~itih interesa kompanije i gra|ana Srbije.

„Razumem `equ da se ostvari profit, ali mi gra|ani Srbije smo svesni da takav kompleks `ele da otvore u najlep{em i najplodnijem delu Srbije, oivi~enom rekama Jadar, Drina i Sava. Samo nekome ko ima ~udna shvatawa, jer ne znam kako bih to nazvao, mo`e da padne na pamet da otvara rudnik na takvom mestu“, nagla{ava Jovan~i}evi}.

PITAWA BEZ ODGOVORA: VERUJE LI

RIO TINTO VLASTIMA U SRBIJI?

Rio Tinto nije direktno odgovorio na pitawa da li odustajawe od obe}anog pilot postrojewa u Srbiji zna~i

Uzorci koji nedostaju identifikovani su kao hantavirus, hendravirus i lisavirus. Glavni zdravstveni slu`benik Kvinslenda Xon Xerard rekao je da je „te{ko zamisliti scenario“ u kojem bi javnost mo-

gla biti u opasnosti, ukazuju}i na nedostatak izve{taja o infekcijama u posledwih pet godina. „Va`no je napomenuti da bi se uzorci virusa veoma brzo razgradili izvan zamrziva~a na niskoj temperaturi i

da dr`ava Srbija ne bi mogla da garantuje bezbedan transport. Bez odgovora je ostalo i pitawe kako kompanija misli da sprovede ceo projekat, ako je ovakav slu~aj sa probnim postrojewem. Nedostao je i odgovor na pitawe o strahu gra|ana, s obzirom na to da u Srbiji ve} godinama protestuje veliki broj qudi, a da je istovremeno Rio Tinto ostajao i kupovao zemqi{te dok je projekat bio stopiran.

Umesto odgovora na pojedina~na pitawa, kompanija je poslala odgovor u kome navodi da je odnos poverewa delom naru{en 2020. godine, zbog kako ka`u „velikog broja la`nih vesti i dezinformacija o Projektu“.

Oni smatraju da se „zlonamerno plasiraju la`ne vesti i neosnovane tvrdwe da }e Rio Tinto i realizacija Projekta „Jadar“ imati destruktivne, negativne uticaje na `ivotnu sredinu i zdravqe qudi“. „Zaposleni u Rio Tintu i oni koji su ostali neutralni ili su podr`ali projekat Jadar dobijali su i dobijaju nebrojene pretwe smr}u i kontinuirano su izlo`eni onlajn zastra{ivawu i pretwama, kao i optu`bama da su izdajnici Srbije“, tvrde iz Rio Tinta.

„VELIKO NEPOVEREWE U VLAST I KOMPANIJU

JE PREPREKA“

On podse}a da su drugi sli~ni rudnici u bespu}ima. Profesor ka`e da je nedavno bio u [paniji i da tamo postoji rudarski pojas uz granicu sa Portugalom koji je, kako ka`u [panci, „`rtvovan“. „Mi smo tako amputirali isto~nu Srbiju sa Borom i Majdanpekom. E sada treba i da amputiramo i taj zapadni deo, jadarsku oblast. Pitam se na ~emu da opstane dr`ava Srbija“, ka`e sagovornik portala N1. Kao dodatnu prepreku vidi i veliko nepoverewe u vlast ili kompaniju. „[ta god da nam ka`u bi}emo nepoverqivi. Glavni krivac je na{a vlast koja takav ambijent napravila. Vodili su pregovore u strogoj tajnosti, pa su rekli da je to gotova stvar. Onda su pred izbore rekli da od toga nema ni{ta. Pa posle izbora napravili pravnu caku i vratili ga u `ivot. Ni`u se i vi|awa sa [olcem. Netransparentnost }e im do}i glave. Mislili su da }e na}i spas u netransparentnosti, a ona }e im figurativno re~eno, biti ‘om~a oko vrata’“, zakqu~uje Jovan~i}evi}.

postali neinfektivni“, rekao je Xerard, naga|aju}i da su uzorci mo`da uni{teni u autoklavu, prema bezbednosnim protokolima. Skoro 100 nestalih bo~ica sadr`avalo je hendru, prema vlastima u Kvinslendu. Dve bo~ice su sadr`ale uzorke hantavirusa, patogena koji prenose glodari sa stopom smrtnosti od oko 38%. Preostale 223 bo~ice sadr`avale su lisavirus, koji je sli~an besnilu. U Australiji su bila samo tri potvr|ena slu~aja infekcije lisavirusom od kada je prvi put identifikovana 1996. godine, a svi su bili fatalni. Ministar zdravqa Kvinslenda Tim Nikols rekao je novinarima da nema razloga da se veruje da su uzorci ukradeni namerno ili u zle svrhe. „Naravno, sva ovakva istra`ivawa se vode u tajnosti, ali nismo svesni da je ovo na bilo koji na~in kori{}eno kao oru`je“, rekao je Ni-

kols. „Proces stavqawa virusa u oru`je je veoma sofisticiran i to nije ne{to {to radi amater. Prema Nikolsu, nema dokaza da je hendravirus ikada igde bio oru`je. Virus, koji je prvi put otkriven kod kowa 1990-ih, zarazio je samo {a~icu qudi, ali mnoge od wih fatalno. Vlasti su nazvale slu~aj nestalih uzoraka „ozbiqnim kr{ewem protokola o biolo{koj bezbednosti“ i obe}ale da }e istra`iti {ta se dogodilo i kako je pro{lo skoro dve godine neprime}eno. Zdravstvo Kvinslenda preduzelo je mere ukqu~uju}i „preobuku osobqa kako bi se obezbedila stalna uskla|enost sa potrebnim propisima i revizija svih relevantnih dozvola“ kako bi se obezbedilo ispravno skladi{tewe materijala, rekao je Nikols u saop{tewu. Istragu }e voditi penzionisani sudija Vrhovnog suda Australije Martin Daubnei, uz pomo} stru~waka za biobezbednost dr Xulijana Drusa, saop{tile su vlasti.

Amerika naoru`ava

saveznike na Pacifiku

Australija prvi put testirala rakete Tomahawk. To je tek tre}a zemqa koja raspola`e sa ovim nekada revolucionarnim oru`jem, pored SAD i Velike Britanije. Sjediwene Dr`ave definitivno zbijaju redove i naoru`avaju sve saveznike u Pacifiku. Australija dobila napredne verzije raketa Block IV i Block V

Australija je 2021. godine objavila odluku o kupovini dugometnih raketa Tomahawk, a Sjediwene Dr`ave su odobrile vojnu prodaju ovih raketa u martu 2023. Prema izve{tajima, Australija kupuje preko 200 krstare}ih raketa Tomahawk u verzijama Blok IV i Blok V, koje }e biti integrisane na razara~e klase

Hobart. Stavi}e ih i na podmornice klase Virginia

Australija je dobila i rakete SM-6. Ministar za industriju odbrane i isporuku kapaciteta, Pat Konroj, u izjavi je rekao: „Nabavka Tomahawk raketa, zajedno sa mornari~kim udarnim raketama i standardnim raketama SM-6, predstavqa veliki napredak za na{e Oru`ane snage i dolazi godinama ranije nego {to je prvobitno planirano.“

Rakete Tomahawk Block IV i Block V predstavqaju napredne verzije krstare}ih raketa dugog dometa, koje su konstruisane za precizne udare protiv zemaqskih ciqeva sa brodova i podmornica. Tomahawk Block IV ima domet od preko 1.600 kilometara, {to ga ~ini veoma pogodnim za udare iz velike udaqenosti. Raketa mo`e da promeni ciq tokom leta, {to omogu}ava ve}u fleksibilnost i adaptaciju na promene u borbenom okru`ewu. Opremqena je sposobno{}u prenosa video snimaka tokom leta, omogu}avaju}i operaterima da procene o{te}ewa ciqa ili da potvr-

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje

kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

de uspe{nost napada. Tomahawk Block V predstavqa zna~ajnu nadogradwu u odnosu na prethodne verzije. Ima poboq{anu sposobnost za ga|awe pokretnih ciqeva, ukqu~uju}i mornari~ke ciqeve. Poseduje u unapre|enu elektroniku i otpornost na elektronske kontramere. Mo`e da nosi razli~ite poboq{ane bojeve glave. Verziju za ga|awe pomorskih ciqeva i verziju za ga|awe bunkera i utvr|ewa. Obe verzije Tomahawk raketa predstavqaju kqu~no sredstvo za strate{ke napade iz velike udaqenosti. Bez dileme, SAD naoru`avaju svoje saveznike u Pacifiku, gde }e svaka zemqa imati svoju ulogu u slu~aju sukoba sa Kinom.

Ameri~ka novinarka Eni Xejkobsen, koja je za svoju kwigu „Nuklearni rat: Scenario“ (Nuclear War: A Scenario) intervjuisala biv{e ministre odbrane, ~lanove tajnih slu`bi, akademike i istra`ila gomile dokumenata sa kojih je skinuta tajnost, do{la je do zakqu~ka da su Australija i Novi Zeland jedina mesta na kojima je mogu}e pre`iveti globalni nuklearni rat.

U kwizi, koja predstavqa posledice hipoteti~kog raketnog napada Severne Koreje na Sjediwene Dr`ave, zakqu~uje se da bi u roku od 72 minuta od prvog udara pet milijardi qudi bilo mrtvo.

Ona je u razgovoru sa podkasterom Stivenom Bartletom, rekla da bi Australija i Novi Zeland mogli da budu „uto~i{te“ za tri milijarde pre`ivelih zato {to su to jedina mesta na kojima je mogu}a „odr`iva poqoprivreda“.

Xejkobsen je svoju hipotezu zasnovala na ~lanku objavqenom u stru~nom ~asopisu „Nej~r“ koji se bavio uticajem nuklearne zime na globalne zalihe hrane.

Utvr|eno je da, za razliku od drugih

zemaqa, Australija proizvodi dovoqno p{enice da prehrani svoje stanovni{tvo.

U tekstu se navodi i da bi uticaj nuklearne zime na Novi Zeland tako|e bio mawi nego na druge zemqe, ali su upozorili da bi takav scenario mogao da dovede do toga da obe zemqe budu preplavqene „prilivom izbeglica iz Azije i drugih dr`ava koje se suo~avaju sa nesigurno{}u ishrane“. Istra`iva~i su tako|e naveli da bi ogromni po`ari i ~a| u atmos feri doveli do nesta{ice hrane i gladi.

U skoro svim drugim zemqama, proi zvodwa sto~ne i druge hrane ne bi bila u stawu da nadoknadi smawenu proizvodwu useva. Tako bi u Britaniji, verovatno}a od umirawa od gladi bila 90 odsto. Studija je pokazala da bi ~ak i rat na regionalnom nivou uni{tio globalno snabdevawe hranom, a proizvodwa hrane bi se smawila za sedam odsto tokom nekoliko godina.

Rajan

Henegan sa {kole matemati~kih nauka Tehnolo{kog univerziteta Kvinslenda bio je ~lan me|unarodnog tima koji je ispitivao scenarije u rasponu od regionalnog sukoba do globalnog holokausta.

„Relativno mali nuklearni

rat bio bi globalna katastrofa u smislu snabdevawa hranom“, rekao je on za AAP. Xejkobsen je tako|e upozorila da je nuklearni rat „opasno blizu“. „Mi smo jedan nesporazum udaqeni od nuklearne apokalipse“, rekla je ona.

- West Balkan (AWBHO)

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Nezakonito otpu{tawe biv{ih radnika kompanije Kvantas za vreme kovida ko{ta}e ovu avio-kompaniju 120 miliona dolara na ime nadoknade za pogo|ene radnike.

Kvantas kona~no mo`e podvu}i crtu ispod veoma ru`ne epizode u svojoj istoriji nakon {to je pristao da plati ~ak 120 miliona dolara na ime kompenzacije spoqnim radnicima za opslu`ivawe.

Nakon odugovla~enog pravnog procesa, Sindikat transportnih radnika (Transport Workers Union - „TWU“) i Kvantas postigli su dogovor o paketu kompenzacije od 120 miliona dolara

upravqawa raspodelom sredstava.

Razume se da }e pojedina~ni iznosi zna~ajno varirati, pri ~emu }e neki od biv{ih radnika Kantasa primiti samo po 10.000 dolara, a drugi mnogo vi{e.

Izvr{na direktorka Kvantas grupe Vanesa Hadson rekla je da je to va`an korak u zatvarawu ovog slu~aja. „@elim da ponovim na{e iskreno izviwewe onima koji su pogo|eni i wihovim porodicama“, rekla je gospo|a Hadson.

„Znamo da je ovo bio te`ak period za one koji su pogo|eni i zadovoqni smo {to smo bili u mogu}nosti da blisko sara|ujemo sa nadle`nim organima kako bismo ubrzali ovaj proces i re{ili ga pre Bo`i}a.

Nacionalni sekretar „TWU“

Majkl Kejn rekao je da je pravda radnicima prvi korak u preobra`aju Kvantasa i upozorio sada{we lidere da ne koriste istu taktiku ikad vi{e. „Jo{ je dug put da se na pravi put vrati „Lete}i kengur“ koga su Australijanci nekada toliko voleli“, rekao je Kejn.

Kvantas je ulo`io `albu na odluku Saveznom sudu i Vi{em sudu, pri ~emu su oba potvrdila prvobitnu presudu sudije Majkla Lija.

Pro{log meseca sudija Li je pozvao „TWU“ i Kvantas da razmisle kako da najboqe obe{tete radnike, a dve strane su kona~no postigle dogovor pro{log utorka.

Gospodin Kejn je rekao da su biv{i zaposleni „pomogli da se izgradi Duh Australije, rade}i mnogo decenija da pomognu da Kvantas postane nacionalna ikona“. „Oni su stajali jedni uz druge tokom onoga {to je za neke bilo najte`e u `ivotu, kroz raspad u porodici, finansijski stres i mentalne pote{ko}e“, rekao je on.

„Uskoro }e ovi hrabri mu{karci i `ene dobiti dugo o~ekivanu od{tetu u skladu sa principima navedenim u odluci suda. Zasebno ro~i{te }e biti odr`ano kako bi se odredile kazne na datum koji }e saop{titi Savezni sud. Kompanija Kvantas jedna je od najstarijih avio-kompanija u celom svetu, osnovana jo{ daleke 1920. godine, kada je ova industrija bila tek u povoju.

Kompanija Kvantas jedna je od najstarijih avio-kompanija u celom svetu, osnovana jo{ daleke 1920. godine, kada je ova industrija bila tek u povoju. Trenutno ima vi{e od 23.500 zaposlenih i blizu 20 milijardi dolara godi{weg prihoda (2023)

za radnike ~iji su poslovi bili ilegalno ukinuti tokom pandemije kovida.

Ova odluka zna~i da Kvantas kona~no mo`e podvu}i crtu ispod ru`ne epizode u svojoj istoriji i krenuti u 2025. godinu sa ~istim ra~unima, poru~ili su iz ove kompanije.

Prema postignutom sporazumu, advokatska kancelarija „Moris Blekburn“ }e upravqati fondom u ime sindikata i od po~etka slede}e godine pla}a}e kompenzaciju direktno za ukupno 1.683 biv{a radnika. 120 miliona dolara }e pokriti i ekonomske i ne-ekonomske gubitke za radnike, kompenzaciju, kao i tro{kove

„Ohrabruje i to da je nova izvr{na direktorka Vanesa Hudson pristala da formira grupu kako bi osigurala da ovi radnici do~ekaju pravdu“.

„TWU“ je pokrenuo tu`bu protiv Kantas-a jo{ 2021. godine, nakon {to su poslovi Kvantasovih 1.683 ~ista~a i rukovalaca prtqagom preba~eni spoqnim kompanijama kao {to su Svisport, Menzies i Dnata.

Kvantas je tada tvrdio da se ovde radilo iskqu~ivo o u{tedi aviokompanije od 100 miliona dolara godi{we u te{kom trenutku za avio-industriju.

Me|utim, Savezni sud je utvrdio da je Kvantas bio motivisan nezakonitim razlozima, ukqu~uju}i i `equ da izbegne industrijsku akciju jakih sindikata kompanije.

Trenutno ima vi{e od 23.500 zaposlenih i blizu 20 milijardi dolara godi{weg prihoda (2023). Ina~e, Kvantas-u ovo nije prvi veliki skandal, u bliskoj pro{losti su u medijima posebno bile aktuelne plate ~elnih qudi ove kompanije, koje su ve} godinama preko 20 miliona dolara na godi{wem nivou. Na te prozivke medija Kvantas se uglavnom pravdao da se plate izvr{nih direktora unapred odre|uju ugovorima na osnovu profita kompanije. Ipak, kada do|e do pogre{nih odluka menaxmenta, kao {to je bilo u ovom slu~aju otpu{tawa radnika, za te iste direktore nema ni kazni ni odgovornosti. Ceh za pogre{ne odluke pojedinaca plati}e opet svi zaposleni koji se za te iste odluke nisu nikad ni pitali.

Australija: Kontinent bez aktivnih vulkana – geolo{ki fenomen koji intrigira nau~nike

Kada pomislimo na Australiju, verovatno nam prve slike koje se pojave u glavi ukqu~uju kengure, beskrajne pustiwe i veli~anstvenu operu u Sidneju. Ali ovaj jedinstveni kontinent krije jo{ jednu zanimqivu ~iwenicu: Australija je jedini kontinent na svetu koji nema nijedan aktivan vulkan!

ZA[TO AUSTRALIJA NEMA AKTIVNE VULKANE?

Geolo{ka "ti{ina" Australije rezultat je wenog polo`aja na tektonskoj plo~i. Kontinent le`i na sredini Indo-australijske plo~e, daleko od ivica gde se naj~e{}e de{avaju vulkanske aktivnosti. Ve}ina vulkana na svetu nalazi se du` granica tektonskih plo~a, gde dolazi do sudara ili razdvajawa plo~a, stvaraju}i uslove za erupcije.

Me|utim, to ne zna~i da Australija nikada nije imala vulkane. Pre vi{e miliona godina, vulkanska aktivnost bila je prisutna, ali su ti vulkani danas uga{eni i pretvoreni u geolo{ke spomenike. Primer za to je vulkanski lanac na jugoistoku zemqe, ukqu~uju}i poznati planinski masiv Grampians.

VULKANIZAM U PRO[LOSTI: TRAGOVI U PEJZA@U

Jedan od najpoznatijih uga{enih vulkana u Australiji je Maunt Ejkunxem u Kvinslendu, koji danas predstavqa zapawuju}u atrakciju za qubiteqe prirode i geologije. Tu su i bazaltne ravnice u Viktoriji, koje su nastale tokom erupcija pre vi{e miliona godina i danas su plodne oblasti za poqoprivredu.

DA LI TO ZNA^I DA JE AUSTRALIJA

BEZBEDNA OD VULKANA?

Iako nema aktivnih vulkana, Australija nije potpuno imuna na vulkanske pretwe. Vulkanizam na Pacifi~kom "Vatrenom prstenu", koji se nalazi na isto~noj strani Australije, mogao bi indirektno uticati na kontinent kroz seizmi~ke aktivnosti. Nau~nici pa`qivo prate situaciju, ali za sada, Australija ostaje "geolo{ki mirna".

FASCINANTNA GEOLO[KA RAZNOLIKOST

Odsustvo vulkana ne ~ini Australiju mawe fascinantnom. Naprotiv, wen pejza` je oblikovan drugim prirodnim fenomenima – od drevnih planinskih lanaca poput Plavih planina, do jedinstvenih formacija poput Ulurua, koji je postao simbol ove zemqe.

Robot AI ~uva krave i pa{wake

U Australiji je kreiran robot sa ve{ta~kom inteligencijom, za kori{}ewe u sto~arstvu.

Istra`iva~i sa Univerziteta u Sidneju kreirali su robota Swag Bot, kojeg pokre}e ve{ta~ka inteligencija (AI) i koji je, kako su naveli, na putu da sto~arstvo u~ini efikasnijim i ekolo{ki prihvatqivim, spre~avawem degradacije zemqi{ta.

Swag Bot je prvo lansiran 2016. godine kao jednostavan robot za sto~arstvo sposoban za prelaske preko neravnog terena, a sada je opremqen senzorima, ve{ta~kom inteligencijom i sistemima za ma{insko u~ewe. Robot u obliku krave, koji radi na baterije, sada mo`e da odredi kvalitet pa{waka i prati zdravqe stoke, a zatim koristi te informacije za pomerawe stada na najboqe pa{wake pre nego {to se degradira zemqi{te na kojem se nalazi, preneo je Rojters.

"Kada se stado navikne na robota, prati}e ga po pa{wacima", rekao je profesor robotike na Univerzitetu u Sidneju Sala Sukarije, ~iji je tim kreirao Swag Bot.

Australija je jedan od najve}ih svetskih izvoznika govedine i ima oko 30 miliona grla goveda.

Kori{}ewe robota u sto~arstvu u Australiji posebno je pogodno za zaba~ene lokacije na kojima je te{ko na}i radnike.

Ovo je auto godine u Australiji

BYD Shark 6 je osvojio nagradu za automobil godine u Australiji

Ovaj automobil predstavqa vi{e od obi~nog automobila godine, pi{e australijski News i dodaje da je to "poziv na bu|ewe industriji koja je predugo bila zadovoqna statusom kvo".

Za po~etak, Shark 6 je prvi pickup koji je osvojio ovu presti`nu nagradu, ali i prvi kineski brend koji je to postigao. Iako mnogi automobili donose male nadogradwe u pogledu snage, efikasnosti i dizajna, Shark 6 se isti~e pravim poku{ajem revolucije.

CENA PREKO 50.000 EVRA Cena mu po~iwe od 53.400 evra, a za to nudi slede}u listu opreme – od grejawa i hla|ewa sedi{ta, dvostruke klimatske kontrole, ogromnog 15.6-in~nog ekrana, pa sve do sofisticiranog plug-in hibridnog pogona sa 321 kW/437 KS, {to je dvostruko vi{e od prose~nog pickupa.

Na putevima je tih i brz, nudi

brzu akceleraciju te domet od oko 70 km na elektri~ni pogon. Pored toga, tri elektri~na prikqu~ka u zadwem delu vozila omogu}avuju napajawe raznih ure|aja na gradili{tima ili kampovima.

Ali iako je Shark 6 odu{evio sudije i osvojio ~etiri od {est glasova, nije bez svojih nedostataka. Kritike su stigle zbog komplikovanog infotainment sistema i ponekad tvrde vo`we. Tako|e, kapacitet vu~e (2500 kg) i nosivost (790 kg) nisu na nivou najboqih dizelskih pickupova.

PROBLEMATI^NOJ

DRUGA DVA MESTA ZAUZELA

DVA HJUNDAIJA

Na drugom mestu na{ao se Hyundai Santa Fe Hybrid, koji je ocewen kao izuzetni porodi~ni automobil, a tre}e mesto zauzeo je Hyundai Ioniq 5 N, hvaqen zbog svog visokih performansi iako je cena (oko 117.000 evra) mnoge pomalo zgrozila, navodi vode}i australijski news portal.

Svi su se slo`ili da je ovogodi{wa trka bila jaka, s inovativnim modelima koji pomeraju granice automobilskog dizajna i tehnologije.

DECI JE ODZVONILO: U Kvinslendu i deca od 10 godina sada idu u zatvor! Reagovala je ~ak i Evropska unija

Australijska savezna dr`ava Kvinslend usvojila je zakonodavne promene prema kojima }e deca od 10 godina biti ka`wavana kao odrasli ukoliko budu osu|ena za te`a krivi~na dela, poput ubistva, ozbiqnog napada i provale.

Vlada tvrdi da su ovi o{triji zakoni odgovor na "bes zajednice" zbog delikata koje ~ine mladi prestupnici i da }e poslu`iti kao sredstvo odvra}awa. Me|utim, mnogi stru~waci ukazuju na istra`ivawa koja pokazuju da stro`e kazne ne smawuju kriminal me|u mladima, ve} mogu imati suprotan efekat i pogor{ati situaciju.

Ujediwene nacije su izrazile kritiku, tvrde}i da novi zakoni kr{e me|unarodne konvencije o pravima deteta.

Liberalna nacionalna partija (LNP), koja je pobedila na oktobarskim izborima, postavila je ovaj zakon kao kqu~nu ta~ku svoje kampawe, nagla{avaju}i da stavqa "prava `rtava" iznad "prava kriminalaca". Premijer Dejvid Krizafuli izjavio je da su ovi zakoni doneseni u interesu svih stanovnika Kvinslenda koji su se ose}ali nesigurno i postali `rtve mladih prestupnika. Obe politi~ke strane su uo~i glasawa tvrdile da je Kvinslend pogo|en talasom kriminala mladih i da je potrebno uvo|ewe stro`ih zakona. Ipak, podaci australijskog statisti~kog biroa pokazuju da je kriminal me|u mladima u Kvinslendu opao za polovinu u posledwih 14 godina, dosti`u}i najni`i nivo u 2022. godini, sa stabilnim trendom od tada. Novi zakoni, koji se nazivaju "zlo~in za odrasle, kazna za odrasle", obuhvataju 13 kri-

vi~nih dela, ukqu~uju}i do`ivotnu kaznu za ubistvo bez mogu}nosti uslovnog otpusta pre 20 godina. Prethodno je maksimalna kazna za mlade prestupnike u slu~aju ubistva bila 10 godina, dok je do`ivotna kazna bila predvi|ena samo za najte`e slu~ajeve. Zakoni ukidaju mogu}nost kazni bez pritvora, kao {to su nov~ane kazne ili rad u zajedni-

i odgovorno kazne po~inioce. Me|utim, ona je tako|e ukazala na mogu}e nesklade s me|unarodnim standardima, napomiwu}i da bi ve}i broj mladih mogao biti sme{ten u pritvor zbog ve} prepuwenih centara. Kvinslend ve} ima najvi{e dece u pritvoru u Australiji. Premijer Krizafuli je istakao da, iako }e postojati "kratkoro~ni pritisak", wego-

ci, za mlade, a sudijama omogu}avaju da prilikom izricawa kazne uzmu u obzir celokupnu krivi~nu istoriju deteta. Policijski sindikat Kvinslenda pozdravio je promene, nazivaju}i ih "naprednim korakom", dok je nova dr`avna tu`iteqka, Deb Freklington, izjavila da }e ove promene omogu}iti sudovima da boqe tretiraju ponavqaju}e prestupnike

va vlada ima dugoro~ni plan za izgradwu novih pritvorskih objekata i alternativnih opcija. Australijska komesarka za decu, En Holonds, nazvala je promene "me|unarodnom sramotom" i optu`ila vlasti Kvinslenda da ignori{u dokaze koji sugeri{u da raniji kontakt mladih sa pravosudnim sistemom pove}ava {anse da oni po~ine te`e zlo~ine u budu}nosti.

Kako je jedna baka dok je ~uvala

unuke u Australiji pravila slike od presovanog cve}a

Gospo|a Bosa Stankovi} je dolazila nekoliko puta u Australiju do sada da poseti svoju decu i unu~i}e. Dok je {etala sa unu~i}ima, guraju}i ih u kolicima, odu{evqavala se prirodom i cve}em oko sebe, {arolikim bojama latica, i tako sasvim spontano zapo~ela da presuje cve}e i biqe. Tada je svako doma}instvo imalo telefonske kwige pod nazivom ‘`ute i bele stranice’. G-|a Bosa je ustanovila da su te kwige idealne za presovawe cve}a, {to je ovoj dami postala razonoda za opu{tawe i rekreaciju, ali Bosa je imala i prirodan smisao za dizajn i interesovawe za ikebanu. Volela je i radila ikebanu povremeno.

U razgovoru sa Bosom i na pitawe odakle je dobijala inspiraciju za kreirawe razli~itog dizajna, objasnila je da voli cve}e, i da joj je bilo `ao {to cve}e vene i zato je htela na napravi ne{to trajno. Ali pre svega najve}u inspiraciju je imala od prirode oko sebe sa ovog petog kontinenta otkrivaju}i druga~ije biqke razli~itih boja koje nisu zastupqene u isto~nom delu Evrope a ima ih u Australiji.

Osnovno znawe i razumevawe kako napraviti kompoziciju biqaka je tako|e neophodno, a postaje mnogo lak{e kada neko ima prirodan ose}aj za taj tehni~ki deo kako pravilno raspodeliti dizajn na slici. Po skeniranim dizajnima mo`e se primetiti raznolikost svakog dizajna, kao {to su vazne, korpice sa cve}em, cvetni venci, dizajni od presovanog li{}a na svetlim i ta-

mnim podlogama. Kasnije su po~eli da ni~u portreti dama sa cvetnim {e{irima, koji su bili mnogo kompleksniji radovi, zahtevniji, i {to bi se reklo previ{e ‘pipkavi’, po{to suvo biqe mo`e lako da se pocepa. Lep hobi koji iziskuje mnogo strpqewa i viziju. Pre po~etka lepqewa suvog cve}a na pripremqenupodlogu, ono {to olak{ava rad je ako se dizajn prvo zamisli kako bi mogao da izgleda.

Umetni~ka naklonost gospo|e Bose se prime}uje i u kuhiwi, po{to ne postoji slatka i slana poslastica koju ona ne mo`e da napravi. Ukratko, po~ev{i od lisnate poga~e, mekika, do raznovrsnih kola~a torti i rolata, nabrajawu nema kraja. Najve}a torta koju je g-|a Bosa napravila do sada je bila na pet spratova, s tim {to se svaki sprat sa~iwavao od razli~ite torte,a sve ru`e i listi}e je sama pravila, farbalai sve ukra{avala kao da radi u poslasti~arnici. Prezentacija, dizajn, kreativnost, su uvek bili na visokom nivou kod g-|e Bose. Kada bi pravila sitne kola~e, neki od wih bi bili u obliku malih jelkica, preko kojih dolazi glazura zelene boje, a preko toga {arene okrugle kuglicekoje podse}aju na lampione na jelkama. Ovakav talenat je vredan spomene. Svako prona|e svoj hobi, ali je najva`nije u`ivati u onome {to vas ispuwava i ose}ati zadovoqstvo i opu{tenost kada radite ono {to volite, pa makar to bilo volontirawe ili hobi.

Tekst: Biqana Leti}

Foto: BS Arhiva

„ZA[TO NEMA[

Slavna Srpkiwa Jelena Doki}

Proslavqena srpsko-australijska teniserka Jelena Doki} podelila je svoje iskustvo i savete koji se ti~u porodice.

Jelena je, kao i mnogi drugi profesionalni sportisti, bila u procepu izme|u karijere i porodice, s tim {to sada ka`e da se ovo drugo jednostavno do sada nije desilo.

Ili bar ne `eqa da rodi dete. Ona je dugo bila sa Tinom Biki}em, nekada{wim partnerom, a privatni problemi i traumati~no odrastawe su je ~esto ometali i tokom karijere teniserke i nakon we.

Skoro svi znaju pri~u za wen odnos sa ocem Damirom i kakve su posledice wegove batine, prema wenim re~ima, ostavile na Jelenu.

Sada se osvrnula na drugi problem, to jest, odnos qudi prema woj jer jo{ nije postala majka.

„Da li ima{ decu? Za{to ne? Ne

POSLE PAQEWA SINAGOGE

Formirawe protiv antisemitizma

Istragu }e sprovoditi dr`avna i savezna policija, zajedno sa doma}om obave{tajnom agencijom

Australije kako bi se brzo identifikovali osumwi~eni i osvetlile rastu}e pretwe

Kao odgovor na u~estalu pojavu antisemitiz ma u zemqi, Australijska federalna policija (AFP) oformila je specijalnu radnu grupu, lajt”, koja }e imati zadatak da re{ava slu~ajeve pretwi nasiqem i akte mr`we usmerene jevrejskoj zajednici. ^lanovi „Avalajta” mobilni, raspore|eni {irom zemqe kako govremeno i efikasno odgovorili na incidente. Posledwi antisemitski incident desio pro{log petka. U podmetnutom po`aru tovqevim koktelima u sinagogi u Melburnu, povre|ena je jedna osoba i pri~iwena je materijalna {teta, pri ~emu su dve od tri de izgorele, dok su sveti svici Tore i druge likvije spaqeni. Bio je to tre}i antisemitski napad u Australiji tokom ove godine. Najpre desio vandalski napad na kancelariju jevrejskog poslanika u Melburnu u junu, dok su u isto~nom predgra|u Sidneja iscrtani antisemitski ti na automobilima. Re~ je o oblasti u kojoj velika jevrejska populacija. Pored operativne grupe, istragom po`ara sinagogi bavi}e se i antiteroristi~ka ca, nakon {to je prvobitno to delo klasifiko vano kao neteroristi~ki napad. Ovo sada istra`iteqima ve}a ovla{}ewa, ukqu~uju}i mogu}nost da koriste preventivne mere ra. Istragu, dakle, sprovode dr`avna i policija, zajedno sa doma}om obave{tajnom cijom Australije(ASIO), kako bi se brzo tifikovali osumwi~eni i osvetlile pretwe.

Napad na sinagogu u Melburnu usledio kon upozorewa {efa Australijske obave{tajne organizacije Majka Burxesa o potencijalnom roristi~kom incidentu. On je govorio da bednosno okru`ewe u Australiji „nestabilno nepredvidivo” i da bi poja~ane tenzije u sukobom u Gazi mogle dovesti do nasiqa i

o ra|awu i porodici,

da li }e postati majka

smetaju mi pitawa, ali osuda i {ok o~ima tokom ostatka razgovora su ono {to me nervira kada ka`em da nemam ili da ih mo`da ~ak i neimati. Mogu to da podnesem i odgovorim na posramqivawe i osudu.

A ne bi ni trebalo da to moramo da radimo. Ja sam `ena pa sam zbog toga dovedena na ovaj svet? To je jedina stvar. Apsolutno volim decu, ali ra|awe nije u mojim kartama. To, na`alost, nije ne{to {to }e biti

deo mog `ivota iz vi{e razloga. Postoji i daqe veoma mala {ansa za usvajawem jednog dana, ali mimo toga, ne}e se desiti. I to je ok. Pomirila sam se sa tim“, napisala je Jelena Doki}.

Dodala je i da sve ovo pi{e zbog toga {to mnoge `ene ne mogu da imaju decu, ili to ne `ele iz raznih razloga i trpe osudu.

„Dru{tvo ~ini da se mi, `ene koje nismo rodile decu nekako ose}amo kao da smo podbacile i da nismo vredne. Ili da ako nikad ne postanemo majke, da nismo ispunile svoju ‘svrhu’ na Zemqi. Sme{no“, istakla je Jelena.

Zatra`ila je od `ena kojima se takve situacije dese da ne obra}aju pa`wu i da, ako neko osu|uje, to vi{e govori o wemu, nego o `eni.

„To se nikoga ne ti~e i va{a vrednost kao `ene ne zavisi od toga“, objasnila je Jelena Doki}.

U MELBURNU Formirawe specijalne jedinice za borbu

antisemitizma u Australiji

agencijom antisemitizpolicija grupu, „Avaslu~ajeve usmerene prema }e biti bi blaincidente. desio se po`aru moloMelburnu, velika tri zgradruge reantisemitski Najpre se jevrejskog isto~nom antisemitski grafikojoj `ivi po`ara u jediniklasifikosada daje ukqu~uju}i pritvosavezna obave{tajnom agenbrzo idenrastu}e

usledio je naobave{tajne potencijalnom teda je bez„nestabilno i vezi sa i podela

unutar zajednice.

Premijer Entoni Albaneze izrazio je zabrinutost zbog porasta antisemitisti~kih incidenata u zemqi, isti~u}i da takva mr`wa predstavqa ozbiqnu pretwu. On je posetio sinagogu u Melburnu i pokazao solidarnost sa jevrejskom zajednicom. Tom prilikom je razgovarao sa okupqenim pripadnicima jevrejske zajednice u pratwi medija i obe}ao da }e u~initi sve {to je u wegovoj mo}i kako bi odgovorne priveo pravdi.

Lider opozicije, Piter Daton, o{tro je kritikovao premijera zbog sporog i neadekvatnog odgovora na probleme nacionalne bezbednosti, posebno nakon po`ara u sinagogi. On, kako ka`e, ne razume za{to napad u po~etku nije progla{en teroristi~kim incidentom. Izrazio je i sumwu u Albanezeove instinkte za re{avawe takvih pitawa s obzirom na nedostatak direktnog iskustva u poqu nacionalne bezbednosti i najavio da planira da uvede novu radnu grupu za antisemitizam, ukoliko koalicija pobedi na slede}im izborima.

Iako je podr`ao najavu vlade da se ozbiqno pozabavi antisemitizmom, smatra da je sve to „i premalo i prekasno”. Kritikovao je i {ire akcije vlade, kao {to je glasawe protiv Izraela u Ujediwenim nacijama, za koje je tvrdio da je motivi-

sano `eqom da se obezbede glasovi brojnog muslimanskog bira~kog tela. Daton je tako|e ukazao na druge nedavne odluke, poput odbijawa projekta rudnika zlata Mekfilamis vrednog milijardu dolara u Novom Ju`nom Velsu i ograni~ewa industrije lososa u Tasmaniji, kao i broj odobrenih viza za qude iz Gaze, tvrde}i da su to sve politi~ki motivisani potezi koji imaju za ciq smirivawe Zelenih.

Ministarka spoqnih poslova Australije je rekla u govoru na univerzitetu Ju`ne Australije da, iako se antisemitizam mora odbaciti, kritike Izraela ili rata u Gazi ne predstavqaju antisemitizam i da se qudi s po{tovawem moraju razilaziti oko suprotstavqenih mi{qewa kako sukob u Gazi ne bi doveo do daqih trvewa u Australiji.

Kao odgovor na paqewe sinagoge u Melburnu, jevrejska organizacija za qudska prava „Simon Vizental” sa sedi{tem u SAD izdala je upozorewe onima koji putuju u Australiju zbog rizika od antisemitskih napada, posebno naglasiv{i da Jevreji treba da preispitaju putovawa u Australiju ako nisu od velike va`nosti.

Ujediwene nacije su izrazile kritiku, tvrde}i da novi zakoni kr{e me|unarodne konvencije o pravima deteta

Vombat – {armantni

torbar Australije

Kada govorimo o `ivotiwskom svetu Australije, kenguri i koale ~esto dobijaju najvi{e pa`we. Me|utim, jedan tihi heroj skriven u eukaliptusovim {umama i travnatim prostranstvima zaslu`uje svoju priliku u svetlu reflektora – vombat!

[TA JE VOMBAT?

Vombat (lat. Vombatus ursinus) je simpati~ni torbar, prepoznatqiv po svom zdepastom telu, kratkim nogama i gustoj dlaci. Na prvi pogled mo`e delovati kao mala medvedolika `ivotiwa, ali wegova unikatnost daleko nadma{uje izgled. Ova no}na stvorewa su poznata po tome {to kopaju podzemne jame i koriste ih kao skloni{ta.

^UDESAN SVET PODZEMNIH ARHITEKATA

Vombati su pravi in`eweri prirode! Wihove jazbine mogu se protezati i do 30 metara, sa vi{e izlaza i soba. Zahvaquju}i sna`nim kanxama i mi{i}ima, oni bez problema kopaju kroz tvrdo tlo. Ovi tuneli im pru`aju za{titu od predatora i o{trih vremenskih uslova.

KOCKASTI IZMET – EVOLUCIJA KOJA ZADIVQUJE

Jedna od najpoznatijih osobenosti vombata je wihov izmet u obliku kocke! Da, dobro ste pro~itali. Ovaj neobi~an fenomen ima va`nu funkciju – kockasti izmet se ne kotrqa i tako slu`i kao "marker teritorije". Ova evolucijska prednost poma`e im da obele`e svoju teritoriju bez straha da }e markeri nestati sa vetrom.

VOMBATI

I EKOLOGIJA

Vombati igraju zna~ajnu ulogu u ekosistemu. Wihovo kopawe poma`e u prozra~ivawu zemqi{ta, {to doprinosi zdravqu vegetacije. Iako izgledaju sporo i tromo, mogu da tr~e i do 40 km/h kada su u opasnosti! Na`alost, populacija vombata je ugro`ena zbog gubitka stani{ta i bolesti poput {uge.

[AMPIONI U SENCI

Vombat nije samo jo{ jedna simpati~na `ivotiwa iz Australije – on je simbol prilagodqivosti i in`ewerskog talenta u prirodi. Wegova fascinantna biologija i doprinos ekosistemu ~ine ga pravim {ampionom u svetu divqih `ivotiwa. Slede}i put kada pomislite na Australiju, setite se ovog simpati~nog torbara i wegovih neverovatnih kockastih "markera"!

POTRESNA ISPOVEST MAJKE STEFANA HRKE

NASTRADALOG U PADU NADSTRE[NICE

„Ja sam sada `ena sa pola srca i mozga, ne daj Bo`e vi{e nijednoj majci da se ovo dogodi“

"Svakog jutra kada ustanem pogledam u wegovu fotografiju i po`elim mu dobro jutro, svake ve~eri pred spavawe po`elim mu laku no}, preko dana uzmem wegovu sliku, gledam je i pri~am sa wim", ka`e Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, jedne od `rtava pada rekonstruisane nadstre{nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu 1. novembra.

Dijana Hrka ka`e da je od wegove smrti, starijeg sina sawala tri puta, a da joj je posebno te`ak i upe~atqiv bio posledwi, ne{to pre izlaska na grobqe za 40 dana.

„Znam da je to podsvest, ali tri puta mi je Stefan dolazio u snove. On se uvek kratko {i{ao, ali u snu mi je rekao da `eli da pusti kosu, da bi mogao da se o{i{a i napravi frizuru koju je ranije imao. Sawala sam i da ga spremam, se}am se da sam mu dr`ala desnu ruku, na noktima je imao neke pegice koje sam ~istila. Znala sam da je mrtav, ja sam videla wegove povrede, ali je u snu bio potpuno ~ist, nepovre|en. Onda sam se probudila i shvatila da mi je {aka prazna, da u woj ne dr`im ruku sina i fizi~ki sam osetila veliku prazninu. Ja sam sada `ena sa pola srca i pola mozga“, ka`e za Novu Dijana Hrka, majka nastradalog mladi}a.

Dijana se prisetila i dana kada je saznala da je Stefan nastradao i ona je i{la u Novi Sad kako bi identifikovala wegovo telo, {to je najstra{nija stvar koju jedna majka mo`e da uradi.

„Videla sam ga. Videla sam i te stra{ne povrede, videla sam mu glavu, noge, desnu ruku. Samo nisam videla levu ruku. Ne znam ni da li je bilo leve ruke, sada bih volela da sam videla i levu ruku. Ni u snu je nisam videla“, ka`e majka.

Posebno potresno je bilo u utorak, na parastosu na grobqu, kada je u jenom trenutku Dijana glasno zavapila.

„Stefane, sine, ono {to sam ti obe}ala, majka }e da ispuni“, rekla je nad grobom svog sina, a danas ka`e da je mislila da to govori tiho, sinu i sebi i da niko to ne ~uje. Ipak, ~uli su svi, ceo tu`ni skup. Nakon grobqa, da bi se ispo{tovali obi~aji, qudi su pozvani da odu do restorana.

„Sedela sam i gledala u prazan tawir, kada mi je moj mla|i sin Nemawa, polovina srca koja mi je ostala, rekao: ‘Mama, pusti Stefana, pusti ga da ode u raj, pro{lo je 40 dana. On je bio suvi{e dobar za ovaj svet, pusti ga da ode’. I u pravu je. Moj Stefan jeste bio previ{e dobar za ovaj svet. Govorio mi je za neke qude u vezi nekih para: ‘Znam da me la`u, ali {ta da im radim?’, takav je bio. Poslednih godina je `iveo u Novom Sadu, tamo je i radio. Voleo je da ponekad sedne na tu klupu, gde je i stradao“, obja{wava Dijana Hrka. „TRI POSLA SAM RADILA DA BIH ODHRANILA SINOVE“

„Ovo {to mi se dogodilo, ne daj Bo`e vi{e nijednoj majci da se dogodi. Nekih stvari se ne se}am. Kada je Stefan sahrawivan, ja sam stajala na ivici rake, nisu mogli da ga spuste od mene. Stra{no mi je te{ko“, govori neute{na majka, kao da se nekom pravda i dodaje:

„Tri posla sam radila da bih odhranila sinove. Tog dana kada je Stefan stradao, ja sam se uselila u novi stan koji sam iznajmila. Drugi sin je po~eo da `ivi sam, mislim da je to u redu i da treba da se osamostali, da proba. Sada sam sama, sa Stefanom. Ne mogu da ka`em, qudi zovu, pose}uju me. Nekada mi prija dru{tvo, nekada `elim da budem sama. Jednoj prijateqici ka`em da }u spavati kod ro|ake, a ro|aki ka`em da }u spavati kod prijateqice. Ne umem da la`em, pa prozru da ne govorim istinu, ali me puste. Ponekad sedim sama u sobi, razmi{qam o Stefanu, tek kada se smra~i shvatim da je pro{lo nekoliko sati“, ka`e Dijana Hrka.

„@ELIM DA INSTITUCIJE RADE SVOJ POSAO“

Ona ka`e da joj ni{ta ne treba, nikakav novac, da dr`ava te pare boqe da pokloni nekoj deci kojoj pomo} treba, u dobrotvorne svrhe.

„Ne `elim da se qudi tuku po ulicama zbog toga. I ono {to se desilo u Skup{tini, kada su se potukli, je tu`no i sramotno. Ali, nadam se i verujem da }e dr`ava prona}i prave krivce, a ne neko `rtveno jagwe. Policija treba da radi svoj posao, sudstvo da radi svoj, zdravstvo svoj. Ne `elim nikoga da vre|am, a mogla bih. @elim da institucije rade svoj posao i da korupcija koja uni{tava ovu dr`avu nestane. Ja sam borac i nastavi}u da se borim. Prevremeno sam ro|ena, rekli su mi da ne smem da imam decu, a ja sam rodila dva sina. Moram da nastavim da se borim“, ka`e Dijana Hrka majka nastradalog mladi}a Stefana Hrke.

Jelena Tanaskovi} u tu`ila{tvu krivicu prebacila na Vesi}a, otkrila detaqe sastanka sa Aleksandrom Vu~i}em

Osumwi~ena v. d. direktorka Infrastrukture `eleznica Srbije Jelena Tanaskovi} na saslu{awu u tu`ila{tvu prebacila je svu odgovornost za projekat @elezni~ke stanice Novi Sad na biv{eg ministra Gorana Vesi}a, pokazuju dokumenti u koje je Nova ekonomija imala uvid. Tanaskovi} je u iskazu pred tu`iocem tvrdila da je Vesi} insistirao da on vodi sve projekte jer se navodno tako dogovorio sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vu~i}em.

“Ministar Vesi} mi je rekao da je to jedini uslov da budem direktor (Infrastrukture `eleznice Srbije, prim. aut.), da prihvatim da on apsolutno upravqa i vodi sve projekte, jer je on navodno dogovorio sa predsednikom da se svi projekti iskqu~ivo tako vode”, rekla je Tanaskovi}.

Ovo se vidi iz iskaza biv{e funkcionerke datog 22. novembra u Vi{em javnom tu`ila{tvu u Novom Sadu, u koji je imala uvid Nova ekonomija.

U iskazu je negirala odgovornost za projekat `eleznice, koju je prebacila na ministra Vesi}a, wegovu pomo}nicu Anitu Dimoski i druge funkcionere.

Tanaskovi} je opisala i sastanak koji je, kako je navela, imala u septembru sa predsednikom Vu~i}em i ministrom Vesi}em, a kom su prisustvovali i direktori javnih preduze}a koja spadaju u nadle`nost Ministarstva gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture.

“Na tom sastanku predsednik je postavio pitawe budu}ih projekata koji tek treba da se rade, ko }e ih voditi i ko je za wih odgovoran, pa je ministar Vesi} potvrdio da su on i wegovo ministarstvo jedino odgovorni za projekte, jer jedino na taj na~in mogu biti zavr{eni. Isto ovo ministar je rekao predsedniku Republike i dok smo se vozili vozom od Novog Sada do Subotice – da sve {to se odnosi na projekte mo`e raditi iskqu~ivo Ministarstvo na ~ijem je on ~elu”, izjavila je Tanaskovi} pred tu`iocem. Goran Vesi} i Jelena Tanaskovi} nisu bili odmah dostupni za komentar. Pitawa su poslata i kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, ali odgovor nije stigao do objavqivawa ovog teksta. “VESI] JE PODIGAO ^ITAVU DRAMU U VEZI MOG IMENOVAWA”

Kako se vidi iz Slu`benog glasnika, Jelena Tanaskovi} imenovana je 7. maja 2024. godine za v. d. generalne direktorke Akcionarskog dru{tva Infrastruktura `eleznice Srbije. Ovo preduze}e je bilo investitor na projektu `eleznice od Beograda

do Ma|arske.

Nakon pada nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, uhap{ena je 21. novembra pod sumwom da je izvr{ila te{ko delo protiv op{te sigurnosti, u vezi sa krivi~nim delom izazivawe op{te opasnosti.

Dan kasnije je pred tu`iocem izjavila da je u vezi sa wenim imenovawem ministar Vesi} “podigao ~itavu dramu” i posva|ao se sa premijerom i ~lanovima Vlade, po{to nije bio saglasan sa tim.

Prema wenim re~ima, premijer Milo{ Vu~evi} je nakon toga inicirao sastanak, a ona je razgovarala sa tada{wim ministrom Vesi}em dok su zajedno ~ekali prijem kod predsednika Vlade.

“Tom prilikom mi je ministar Vesi} saop{tio da ja u svakom slu~aju ne}u imati pravo da se bavim projektima koje dr`ava radi, jer je to wegovo, i da on to radi preko izvr{nog direktora Milana Novovi}a”, kazala je Tanaskovi}.

Vesi} joj je, kako ka`e, rekao da je to uslov da bude direktorka, a da je on sa predsednikom Srbije dogovorio da on “upravqa i vodi sve projekte”.

“Ja sam mu na to odgovorila da, ako je zaista takav dogovor izme|u wega i predsednika, da mi se to i pisanim putem po{aqe”, rekla je Tanaskovi}.

Nakon toga, odr`ali su sastanak sa premijerom, kome nije iznela ono {to se dogovorila sa ministrom Vesi}em, tvrdila je Tanaskovi}.

“Premijer je rekao da smo svi kolege i qudi i da treba da sara|ujemo”, rekla je biv{a direktorka Infrastrukture.

Ona navodi da je pisanu instrukciju o kojoj je pri~ala sa Vesi}em zaista dobila, i to 28. maja, preko Vesi}eve pomo}nice Anite Dimoski.

Advokat Ivan Nini} objavio je dokument Ministarstva gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture, koji je potpisao tada{wi ministar Goran Vesi}, a u kom se, kako navodi Nini}, ko je odgovoran za koje radove na odre|enim infrastrukturnim projektima, pa tako i za rekonstrukciju @elezni~ke stanice u Novom Sadu. „Da li neko zaista veruje da Goran Vesi} trenutno mo`e da padne,kao ~lan kartela? Da li neko sumwa u politi~ke ve{tine pre`ivqavawa tog ~oveka? On je lukavo i perfidno za 167 PROJEKATA prebacio odgovornost i potpis na svoje saradnike, koji padaju“, napisao je Nini} u objavi na dru{tevnoj mre`i X.

U dokumentu, koji je Nini} objavio, tako se vidi da je tada{wa Vesi}eva pomo}nica zadu`ena za vi{e razli~itih faza radova na `elezni~koj infrastrukturi, me|u kojima je i deo-

nica izme|u Beograda i Novog Sada, u okviru ~ega je i @elezni~ka stanica Novi Sad. „Ovako je pala pomo}nica Anita Domoski… ovako }e formalo i po potrebi pasti svako iz okru`ewa ministara, ko misli da mo`e da bude deo kartela, da ima funkciju, {ofera, provizije, da `ivi kao lord, a da ne bude pozvan na odgovornost i „`rtvovan“ u tom naprednom lancu ishrane. KOMPLETNA ODGOVORNOST + POTPIS NA SVE…. i onda kako nije kriv, kako je pu{ten? Glup Vesi}? Pa ne}e biti…. Spremao se on za 6. oktobar“, prokomentarisao je Nini} u objavi. Ina~e, u javnost je iza{ao i iskaz osumwi~ene v. d. direktorke Infrastrukture `eleznica Srbije Jelena Tanaskovi} koja je svu odgovornost za projekat @elezni~ke stanice Novi Sad prebacila na Gorana Vesi}a. Jelena Tanaskovi} je u iskazu pred tu`iocem, u koji je uvid imala Nova ekonomija, tvrdila da je Vesi} insistirao da on vodi sve projekte jer se navodno tako dogovorio sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vu~i}em.

KAKO SAM BRANIO CECU (1)

Pi{e: Marko Lopu{ina

Kada su bo{wa~ki i hrvatski nacionalisti u Australiji optu`ili Svetlanu Ra`natovi} za ratne zlo~ine, tra`ili zabranu wenih {est koncerta, branio sam je pred sidnejskim sudom i odbranio

Pune ~etiri decenije Svetlana Ra`natovi} peva pred publikom {irom sveta. [est puta je sa turnejama obi{la na{u planetu. I danas se sprema na nove koncerte po Srbiji, Balkanu, Evropi, SAD i Australiji. Sporadi~no, me|utim, svih tih ~etrdeset godina javqaju se glasovi protiv Cece i wenih estradnih nastupa. Posledwi zahtevi da se zabrane weni koncerti podne{eni su od strane lokalnih nacionalista u Hrvatskoj i Sloveniji. Takvi incidenti je stra{no mnogo uznemiravaju, ali Svetlana Ra`natovi} }utke i hrabro prelazi preko wih, jer je svesna da ona sama najmawe mo`e da uti~e na kona~an ishod takvih zahteva. Ne{to sli~no se Ceci dogodilo i u Australiji po~etkom 2010. godine, o ~emu, istine radi, `elim sada da pi{em. Svetlanu Ra`natovi}, najve}u estradnu umetnicu Srbije upoznao sam u leto 2003. godine, kada je pu{tena iz Okru`nog zatvora u Beogradu. Bila je 121 dan u zatvoru pod sumwom da je saradnica Zemunskog kriminalnog klana. Za to vreme odrekli su joj se kumovi, prijateqi i svi koji su pomislili da je Ceca opasna `ena. U zatvoru poznatog CZ-a u Beogradu, kako mi je pri~ao wegov upravnik Dragi{a Blanu{a, „Ceca je neprestano plakala zbog dece, koju nije mogla da vidi“.

- Mnogo je smr{ala, jer je {trajkovala gla|u. Ruke i noge su joj se otawile, lice potamnelo, tako da sam se iskreno zabrinuo za weno zdravqe – priznao mi je Blanu{a.

Pre hap{ewa Svetlane Ra`natovi} je izgubila mu`a @eqka kog su mafija{i ubili sa dvojicom prijateqa u beogradskom hotelu „Interkontinental“ 15. januara 2000. godine. Bila je mlada udovica i majka dvoje maloletne dece.

U me|uvremenu joj je u rodnom mestu @itora|a umrla baka, kod koje je odrastala kada je bila mala, a o kojoj su neki mediji pisali ru`no, pa se Ceca naqutila. To se dogodilo i sa “Nedeqnim telegrafom“ u kome sam radio, gde mi je re~eno da „Ceca ne}e vi{e da nam daje nikakve informacije“.

Ipak, kada sam ~uo da Svetlana 15. jula 2003. godine izlazi iz zatvora i da }e da dr`i konferenciju za novinare u prostorijama Fudbalskog kluba „Obili}“, u kome je bila predsednica, oti{ao sam bez znawa moje redakcije na taj doga|aj. Ceca je bila nasmejana, raspolo`ena, jer je posle ~etiri meseca bila sa decom, sa roditeqima, sa sestrom Lidijom, koja je, tako|e bila u zatvoru. Interesovawe redakcije i novinara je bilo jako slabo, Ceca je i daqe za vode}e medije bila „zabrawena“. Napravili smo razgovor, fotografisali se i tekt je objavqen u „Nedeqnom telegrafu“. Niko nije vi{e pomiwao qutwu Svetlane Ra`natovi} prema na{oj redak-

ciji. Ja sam bio zadovoqan, jer sam je odbranio u „Nedeqnom telegrafu“ i predstavio kao normalnu osobu i zabrinutu majku. U me|uvremenu vi|ali smo se na Novom grobqu u vreme davawa godi{wice Arkanove smrti. Svetlana bi mi pru`ila ruku, osmehnula se i na taj na~in mi poru~ila da sam wen prijateq. To mi je laskalo, jer sam smatrao da je Ceca dobra osoba, `ena koja ima li~ni stav, koja je laf u srcu. Dala mi je broj svog li~nog mobilnog telefona. Nisam se utrpavao u wen `ivot i wenu karijeru, bilo mi je dovoqno da smo prijateqi na distanci.

Krajem januara 2010. godine Svetlana Ra`natovi} mi je poslala kratku SMS poruku da `eli da joj „opet pomognem“. Nije mi saop{tila detaqe. Pristao sam, jer sam pomislio da sada kao prijateq, treba opet od nekog da je branim. I bio sam u pravu. Tim povodom javio mi se Adnan Munxi}, direktor kompanije „Bosna Nation Records“ i rekao da su bo{wa~ki i hrvatski nacionalisti u Australiji optu`ili Svetlanu Ra`natovi} za ratne zlo~ine i zatra`ili zabranu wenog koncerta u Sidneju i Melburnu:

- Gospo|a Ra`natovi} i ja `elimo da vas anga`ujemo da za potrebe suda u Australiji, gde }e se povodom ove tu`be odr`ati ro~i{te, napi{ete Studije opravdanosti gostovawa pop peva~ice Svetlane Cece Ra`natovi} u Australiji. Mi smatramo da

tu`iteqi nisu u pravu i da oni izvrode politi~ku predstavu, a da je gospo|a Ra`natovi} nedu`na i da ima pravo da slobodno nastupa pred svojom publikom na Petom kontinentu – rekao mi je Adnan Munxi}. Prihvatio sam se ovog odgovornog zadatka jer smatram da svaki gra|anin sveta ima pravo da podari svoj umetni~ki doprinos svetskoj kulturi, pa tako i umetnica Svetlana Ceca Ra`natovi} iz Beograda. Da bih ovu tezu dokazao u svojoj Studiji opravdanosti gostovawa pop peva~ice Svetlane Cece Ra`natovi} u Australiji opisao sam ko je Svetlana Ceca Ra`natovi} iz Beograda, kakav je wen zna~aj za popularnu kulturu na Balkanu i u Evropi, kako je bio uspe{an wen nastup u [vedskoj, kao primer pozitivne reakcije, kakva je odgovornost bo{wa~kih i hrvatskih nacionalista za ekscese u [vedskoj i Australiji, za{to su izveli foto-monta`u slike Svetlana Ra`anatovi} u vojnoj uniformi sa automatom u ruci.

Pisao sam i o zna~aju multikulturnog `ivota jugoslovenskih doseqenika za [vedsku i Australiju, i na kraju izveo Zakqu~ak o opravdanosti gostovawa umetnice Svetlane Cece Ra`natovi} u Australiji. Svoju analizu sam poslao sudu u Sidneju, a potom sam preko video veze dao zvani~no izjavu u kojoj sam opovrgao stavove bo{wa~kih i hrvatskih nacionalista i predlo`io sudu da donese odluku da Svetlana Ra`natovi} mo`e da dr`i koncerte u Austrliji. Tom prilikom sam naglasio: - Svetlana (Veli~kovi}) Ra`natovi} nije proizvod menaxera, smi{qenog i pla}enog marektinga, nije projekt unapred zadat i nije ~edo trubo folka. Svoju karijeru zapo~ela je kao peva~ica narodnih pesama u Bosni i Hercegovini. Prvu nagradu kao peva~ica tada Svetlana (Veli~kovi}) Ra`natovi} iz @itora|a kod Ni{a, naime, dobila je u Sarajevu, u glavnom gradu bo{wa~ke dr`ave BiH. To je bilo na Festivalu narodne muzike “Ilixa 88” u Sarajevu 1988. godine. Imala je tada samo 15 godina.

Ovaj mali izlet u istoriju pokazuje da Svetlana Ceca Ra`natovi} nije bila deo “nacionalnog projekta”, kakvih je bilo u vreme Slobodana Milo{evi}a, ve} je bila izraz wenog umetni~kog poriva i wenih kreativnih saradnika. Svetlana Ceca Ra`natovi} nije srpski ultra-nacionalista, kako je nazivaju mnogi bo{wa~ki i hrvatski nacionalist. U gra|anskom ratu u biv{oj Jugoslaviji nije u~estvovala ni kao vojnik, ni kao peva~ica na beogradskim mostovima, koje je anga`ovala stranka Slobodana Milo{evi}a SPS i JUL wegove supru-

ge Mirjane Markovi}. Istakao sam australijskim sudijama da je godine 1991. Svetlana Ceca Veli~kovi} sa poznatim holivudskim glumce, Radetom [erbexijom, koji je poreklom iz Hrvatske, izvela anti-ratnu pesmu "Ne}u protiv druga svog".

- Svetlana Ceca Ra`natovi} (tada Veli~kovi}) u leto 1991. godine bila JEDINA peva~ica narodne muzike koja je snimila i izvela antiratnu pesmu. I da Svetlana Ra`natovi} pripada onoj grupi vrhunskih peva~a sa jugoslovenskih prostora, koji i posle gra|anskog rata i raspada SFRJ, mogu na svim meridijanima da na koncertima u 21. veku okupe pripadnike biv{e Jugoslavije.

Svetlana Ra`ntovi} nije i ne mo`e da bude odgovorna za ha{ke optu`be o ratnim zlo~inima izre~ene na ra~un wenog pokojnog supruga. Te optu`be nikada nisu dokazane, jer zbog ubistva @eqka Ra`anatovi}a u januaru 2000. godine, su|ewa u Ha{kom tribunalu nije bilo.

Me|utim, kako @eqko Ra`natovi} nije osu|en, neki Bo{waci i Hrvati prepuni nacionalnog naboja i posle 15 godina od prestanka gra|anskog rata u Jugoslaviji, smatraju da treba da “sude” wegovoj udovici tako {to je nazivaju “`enom ratnog zlo~inca”. Nigde i nikada se u svetu nije dogodilo da je supruga odgovarala za dela svog mu`a, a posebno ne za dela koja nisu dokazana, pa ne bi trebalo to da ~ine pojedinci, pojedine nacionalne zajednice, pa ni pojedine dr`ave.

Napomenuo sam sudu u Sidneju da je u samoj Srbiji peva~ica Svetlana Ra`natovi} hap{ena 2003. godine samo zato jer je bila supruga @eqka Ra`natovi}a Arkana. Optu`be protiv Svetlane Ra`natovi} tada nisu dokazane i Ceca je osu|ena za oru`je koje je na|eno u wenoj ku}i, a da ga ona nije nabavqala.

- Svetlana Ra`natovi} je danas cewena umetnica u svojoj zemqi i na Balkanu. Uostalom, Svetlana Ra`natovi} je nedavno od dr`ane televizije RTS dobila poziv da zastupa Srbiju na Evropskom festivalu popularne muzike „Evrosong 2010.“ ali je Ceca to odbila, jer smatra da na{u dr`avu treba da predstavqaju mla|i umetnici. Mladi iz BiH, Slovenije i Hrvatske su slobodno dolazili u Beograd, Qubqanu i Stokholm na wene koncerte. Me|u wima je bilo dosta Hrvata, Slovenaca i Bo{waka. To se ne mo`e ciframa dokazati, jer na nastupima umetnice Svetlane Ra`natovi} nikada niko nije podvajao publiku i obo`avaoce po wihovoj nacionalnosti. Govorio sam da qudima sa Balkana, koji `ive i rade u Australiji, jako dobro je poznato da se, na primer, veliki koncerti u Sidneju odr`avaju u „hrvatskoj sali“, a da su, menaxeri estradnih zvezda uglavnom Bo{waci, ali i Srbi i Hrvati. Nacionalna multikultura je deo australijskog `ivota doseqenika sa Balkana, jer su kulturolo{ki upu}eni jedni na druge.

- U samom Zagrebu i u Sarajevu, glavnim gradovima Hrvatske i BiH, na primer, pesme Svetlane Ra`natovi} se emituju u kafi}ima, diskotekama, na pla`ama, ali i na pojedinim medijima. U Hvatskoj i BiH peva~ica Svetlana Ra`natovi} ima svoje fan klubove. Ta atmosfera iz otaxbinskih zemaqa prenosi se preko elektronskih medija i na Peti kontinent, gde postoji, tako|e, veliko interesovawe za pesme, ali i javni nastup peva~ice Svetlane Ra`natovi}.

U svom svedo~ewu sam posebno insistirao na ~iwenici d aje ve} bilo poku{aja nacionalista iz Bosne i Hrvatske da optu`e Svetlanu Ra`natovi} i zabrane wene koncerte, na primer u [vedskoj. I tada su javnosti i sudu u Stokholmu, kao sada u Sidneju, kao dokaz nu|eni (montirani) snimci Cece u uniformi i sa kala{wikovim u ruci. [ve|ani ovu pri~u nisu „progutali“ i Svetlana Ra`natovi} je svoje koncerte odr`ala u [vedskoj tokom 2007. godine. Prvo je nastupala u februaru 2007. u Malmeu pred 4.000 posetilaca.

(Nastavqa se)

Marko Lopu{inai Svetlana Ra`natovi} 2003. godine po izlasku iz zatvora

@eqko Ra`natovi} i Marko Lopu{ina u Beogradu

Sijetl, grad napretka i "Boinga"

Kad sletite na tek renovirani aerodrom „Takoma” u Sijetlu, brzo shvatite da ste stigli u budu}nost. Najdu`e pokretne stepenice, moderne umetni~ke instalacije na plafonu iznad prtqaga iza kojih su skrivene kamere, kao i simpati~ne afroameri~ke carinice koje vam se sme{e dok wihovi mali psi wu{kaju va{e kofere – deluju futuristi~ki. Izgubqeni prtqag brzo je prona|en… A dok se vozite potom ka centru grada zalivom Eliot na Pacifiku, ukoliko ste dolazili u ovaj grad, primetite koliko je „porastao”.

„KOSMI^KA IGLA”

Iznad linija metalno sjajnih oblakodera uvek se promaqa toraw „Kosmi~ka igla”, simbol Sijetla. Ime je dobio jer se smatra da wegov srebrni vrh simboli{e korelaciju s kosmosom. Gra|en je po~etkom {ezdesetih godina kada su torwevi „zavladali” u arhitekturi, po zamisli Xona Grema i Edvarda Karlsona, kao pe{~ani sat s lete}im tawirom na vrhu, iza ~ijih staklenih prozora su vidikovac i restoran u kojem se okrenete za 360 stepeni u 47 minuta. U centru najve}eg grada dr`ave Va{ington otvoren je povodom Svetskog dana arhitekture 1962. godine. Vidikovac je futuristi~ki lebde}i disk s rotiraju}om platformom, s koje su sa 160 metara visine grad razgledali i predsednici Xon Kenedi i Ri~ard Nikson, a na kojoj je i Elvis Prisli snimao romanti~ne scene u ~ijoj kru`noj pozadini se prikazivao „film o Sijetlu”. S okeana i zaliva Eliot i Pjuxit saund pogled klizi i preko jezera Union na mostove, zatim jednu od najve}ih starih luka za promet s azijskim dr`avama koja je danas turisti~ka atrakcija.

S wega pogled pada i na drugi simbol Sijetla, Veliki to~ak u luci. Do wega se za 2,5 dolara sti`e autobusima, kao glavnim prevoznim sredstvom u gradu.

Veliki to~ak je najve}i turisti~ki to~ak na zapadnoj ameri~koj obali, a poseban je po tome {to je jedini iznad same vode, tihookeanskog zaliva Eliot. Iz 43 gondole – zatvorene kabine, pokretne u bilo koje doba godine, 300 posetilaca odjednom mo`e da se okrene u vazduhu za 12 minuta.

Pogled s druge strane pada i na neobi~nu obli`wu planinu Mon Rejnije, 4.300 metara visoki uga{eni vulkan, a danas gle~er ~iji vrh je i leti prekriven snegom, nazvan po ki{i koju donosi.

Sijetl je jedna od 15 najva`nijih ameri~kih metropola. Sedi{te brodarstva, potom vazduhoplovne industrije „Boing”, a danas i tehnolo{kog razvoja, sedi{te „Majkrosofta”, „Gugla” i „Amazona”, ali i poznate svetske muzike, nastao je 1851. na pla`i Alki pored Pacifika, tlu koje je pripadalo indijanskim plemenima 4.000 godina. Naziv je dobio po ~uvenom i posledwem poglavici Sijetlu koji je napisao ameri~kom predsedniku jedno od najlep{ih pisama u istoriji. Na ponudu da Indijanci prodaju teritoriju u zamenu za rezervat, poru~uje da }e „kada posledwi crveni ~ovek nestane, duh wegovog naroda ostati u okolnim {umama”. Tako je i bilo: od zdravog ~etinarskog i javorovog drveta nastale su ku}e Sijetla, kroz ~ije uglavnom bele daske provejava duh jednostavnosti indijanske pro{losti. Nekad tipi~an radni~ki grad, ~ije su klasne razlike opisane u kultnoj seriji „Frej`er”, me|utim, danas je jedna od najpopularnijih ameri~kih prestonica, s pe{a~kim turisti~kim uli~icama nadomak luke, koje sve vode do stare pijace „Pajk market”, glavne turisti~ke atrakcije, na kojoj osim {to mo`ete da popijete pivo u najstarijoj pivnici, u`ivate i u predstavama prodavaca ribe koji se za publiku dobacuju bakalarima.

Preko puta je i prvi u svetu otvoreni „Starbaks” iz 1971. godine. Gradskim stepenicama iz luke dolazite do Muzeja umetnosti u kojem su sabrana dela svih epoha i delova sveta. U wemu je i skulptura Veliki mi{ kao simbol fa{izma, jedno od najve}ih dela antifa{isti~ke poruke u svetu, a ispred zdawa je pokretna xinovska skulptura koja simboli{e radnika s ~eki}em u ruci. Grad napretka i „Boinga” okupio je i najboqe svetske avio-in`ewere, me|u kojima se posebno po va`nim projektima isti~u na{i stru~waci, zahvaquju}i ~emu ovde postoji mala, ali priznata srpska zajednica. Rado su nam pokazali istorijski muzej „Boinga”, u kojem su predsedni~ki avioni, ali i postavka posve}ena Dizniju jer je stavio glumce i studio na raspola-

gawe ameri~koj avijaciji u Drugom svetskom ratu. Potom i kroz parking starih mini-aviona tipa „cesna” koji su nekima od wih pasija.

U „smaragdnom gradu”, kako ga zovu zbog o~uvanih severnoameri~kih {uma ~etinara, `ivi duh poglavice Sijetla. Sijetlani su odr`ali obe}awe, koje je bilo uslov poglavi~ine predaje kako bi spasao preostali narod, da }e „zemqu Indijanaca ~uvati kao svetiwu” u kojoj }e se „uvek ose}ati miris vetra, pro~i{}en popodnevnom ki{om i mirisom borovine”.

ZEMUN NA

AUTOMOBILSKOJ TABLICI

Branko Laki} i wegova supruga Aleksandra pokazali su nam i obli`wa ribarska mesta – Kirklend na jezeru Va{ington i Edmonds lovi{te lososa. Na tablicama wihovih kola pi{e „Zemun”. Vlada Karaku{evi}, sin na{eg poznatog karikaturiste Aleksandra Klasa, organizovao je i promociju kwiga i na{ih novinskih izdawa, pokazav{i nam tek zavr{en „Majkrosoftov” park vodopada u obli`wem Belvjuu, iznad ~ijeg gradili{ta su jo{ svetle}i crveni kranovi. Obele`eni, tako {tite pilote rekreativnih avion~i}a koji stalno nadle}u „grad na tri velike vode”. Igor U~akar, in`ewer i pilot istovremeno, provozao nas je jednim od wih preko zaliva Pjuxit do obli`weg ostrva San Huan, nedaleko od ostrva Kvimper i Port Taunzenda gde je sniman film „Oficir i xentlmen”. Na ostrvu smo pro{etali kroz malu luku Frajdej Harbor, omiqeno vikend-mesto Sijetlana u kojem se jo{ pravi doma}i sladoled koji se mo`e platiti samo „u ke{u” i gde postoji muzej indijanskih drvenih skulptura.

GRAD „NIRVANE”

I POP I ROK KULTURE

Od 1918. do pedesetih godina pro{log veka u gradu je razvijena xez scena u 20 no}nih klubova u Ulici Xekson, gde je danas Kineska ~etvrt. Tu su svoj muzi~ki san zapo~eli Rej ^arls i Kvinsi Xouns, ali je Sijetl i rodni grad Ximija Hendriksa ~iji spomenik je u centru, kao i rok stila granx gradske i potom svetske grupe „Nirvana”. U novije vreme grad je poznat i po indi rok i indi dens muzici, a istorijat scene mo`e da se vidi u EPM – Muzeju pop, rok i filmske kulture.

STAKLENA BA[TA Xinovski crveni cvetovi, `uto drve}e, jelke i indijanski lete}i travwaci –samo su deo staklenih umetni~kih dela muzeja „^ihuli ba{ta i staklo” u Muzejskoj ~etvrti. Tvorac Dejvid ^ihuli jedan je od osniva~a umetnosti duvawa stakla {ezdesetih godina pro{log veka, koja je nastala iz posebne ve{tine Indijanaca. U muzeju je i soba koja li~i na „Labudovo jezero”. Stakleno cve}e preplavquje „ribarski ~amac”, pra}en staklenim labudovima, a odraz na sjajnom podu stvara u fiktivnom jezeru duplo umetni~ko delo.

Muzej "^ihuli ba{ta i staklo"

JAROSLAV KOMBIQ:

Pivopija

Mladi naj~e{}e misle da su dovoqno mudri, ba{ kao i pijanice koje sebe smatraju dovoqno treznim.

Filip Dormer Stenhoup

Za Ba~vane ka`u da su rakija{i, tj. da vole rakiju. Vaqda zato {to je nekad cela Ba~ka bila pod dudovima. Uz svaki put, sa obe strane, bili su kao pod konac pore|ani drvoredi dudova. Bilo je dudova, bilo je svilenih buba i svilara, ali bilo je i gubara.

Me|utim, bilo je i dudiwa, od kojih se pravila dudova~a ili dudara, kako su je neki zvali, rakija koja mora da se ostavi jaka, jer u suprotnom ima izuzetno neprijatan {mek, koji nije smetao samo najokorelijim rakija{ima. A Ba~vani, ina~e vredna sorta qudi, kada nije bilo druga posla odlazili bi u bircuz da pretresu sve {to se kroz divan pretresati moglo.

I, kao {to je to odvajkada bilo, vreme uporno, bez zastajkivawa, te~e svojim tokom, donose}i neizbe`ne promene. Pa tako su se i u Ba~koj doga|ale te, kako rekosmo, neizbe`ne promene.

A one su se ogledale ne samo u svakodnevnom smawivawu obradivih povr{ina, {to za ku}e, {to za fabrike, a sve vi{e i za deponije, nego i u promeni strukture stanovni{tva, pa tako i navika. Svaka politi~ka promena, naj~e{}e pra}ena ratom, dovodila je do novih doseqavawa na ovaj prostor, tako da je to sada svojevrsni konglomerat naroda. Nekad sretni i zadovoqni {to su tako izme{ani a da im to ne smeta, a povremeno, u zavisnosti od toga kakvi politi~ki vetrovi duvaju, podeqeni na tabore, uglavnom na nacionalnoj, ali ne mewe i na politi~koj osnovi. No i pored svega, dru`ewa neistomi{qenika, ili osoba razli~itih sklonosti, su uvek pre`ivqavala vetrove nerazumevawa i netolerancije. Tako se dogodio i susret dvojice poznanika, od kojih je \or|e bio skora{wi do|o{, iz vremena na{ih me|usobnih ratova devedesetih godina, kojih navodno nije bilo, a Savo, ~ovek u poodmaklim godinam, tako|e je bio do|o{, samo iz ranijeg perioda, tako da su ga, oni koji ga nisu ba{ dobro poznavali, smatrali za ovda{weg, me{tana, Ba~vana, Vojvo|ana, ve} kako je ko voleo da naziva starosedeoce. Savo je voleo lozova~u, kao {to su je pili i wegovi preci iz brda, a \o|e je bio okoreli pivopija. Sva su pi}a dobra, sva su piva dobra, ali je Apatinsko najboqe. Bar je \ole tako tvrdio. Naravno, i tog puta ispred wega je bila puna gajba piva i kad je nai{ao Savo, on ga pozva na pivo. Sedeli su ispred jedne prodavnice na praznim gajbama piva i pri~ali o koje~emu.

Po{to su se izrazgovarali Savo ustade, zahvali se \oletu na ~asti i htede da krene, ali ga ovaj poku{a zaustaviti.

– [ta je? Kud si navro? Ima{ nekog hitnog posla, ili je samo zort od `ene? ^ujem da su Ma|arice `estoke i da gledaju na sat kad se mu` vrati ku}i, iz skita~ine, kako one ka`u.

– Ma ne {uketaj! Nit me `ena kontroli{e, nit sam `enoboja`liv. Uostalom, koja `ena kontroli{e mu`a mojih godina? Nego, dva piva mi je, ne dosta, ve} i previ{e. Zna{ da nisam pivopija.

– Pa dobro, ako ne}e{ pivo, ho}e{ lozu? Sad }u da donesem iz prodavnice. Imaju i frakli}e.

– Rekoh da mi je dosta, i to je to.

– Ama, jesi li ti mu{ko, ili nisi?

– Mo`e{ misliti kakvo sam mu{ko kad je `eni svejedno kud idem i kad se vra}am.

Uostalom, kakve veze mu{kost ima sa tim koliko }e{ piva sasuti u sebe?

– [ta da ti ka`em? Vidi{ ovu gajbu piva? Tek sam je na~eo.

– Nisi je na~eo, nego si ve} polokao 4 fla{e. Vaqda ti je dosta?

– Ka`em ti da sam je tek na~eo. Dok ima punih fla{a u gajbi ja odavde ne mi~em.

– Alal ti jetra, kad sve to toleri{e. Samo ti tu fali jedan detaq, pa da bude kompletan do`ivqaj.

– A {ta mi to fali?

– Pa, jedna no{a – da ne mora{ da ustaje{ do toaleta…

"ODEM JA TAKO U MALI MOKRI LUG NA SLAVU..."

Momo Kapor nije okusio ni prasetinu ni tur{iju

ni proju, a sve su mu

nudili

i to zbog ove re~enice

Slavni pisac Momo Kapor umeo je da od jedne crtice napravi remek - delo i pri~u za pam}ewe. Prikazivao je `ivotne situacije na tako zanimqiv na~in, pa dok ih ~itate, imate ose}aj kao da gledtae film ili ste na tom mestu o kojem je pisao. Mo} wegovih re~i bila je takva. Bez obzira da li je zapisivao ili govorio.

Me|u brojnim crticama razne vrste pa tako i anegdotama koje je do`iveo Momo Kapor bila je i krsna slava u Malom Mokrom Lugu, gde nije okusio bilo {ta sa trpeze iako su mu nudili i prasetinu i proju i kajmak i tur{iju.

Ovako je Momo Kapor pri~ao o tom doga|aju:

"Odem ja tako na slavu kod jednog doma}ina u Malom Mokrom Lugu, a pokraj mene sedne wegov osmogodi{wi sin, zalepilo se dete uz mene, ne mi~e se. Ru~ak, razumete, kao {to je red, po~ne

gibanicom, ja taman da uzmem, kad onaj mali veli: - ^iko, da vidite {ta imamo u rerni!

Tako stoji stvar, mislim se u sebi, boqe da se ne prejedem na po~etku, nego posle, te presko~im i pile}u ~orbu, hladne bata~i}e i belo meso, a kad do|e sarma na red, taman pru`ih ruku, a mali me povu~e za rukav i {apu}e: - ^iko, da samo vidite {ta imamo u rerni!

Odustanem opet. Sa~eka}u to

iz rerne. Zahvalim se i na prasetini, a svi me pitaju {to ne jedem ni{ta. Ni pe~ene krompire nisam takao, ni tur{iju ni proju, ni kajmak, ni{ta. Vidim izneso{e se i kola~i, a tu nam je i opro{tajna kafa.

^iko, vu~e me onaj mali za rukav, da vidite {ta ima u rerni! [ta ima u toj rerni?, pitam besno, a mali ka`e:

Omacila se na{a maca".

Pri~a je mnoge nasmejala, a komentar: "Momo Kapor legenda" sasvim dovoqno govori.

ANA DAVIDOV: Iza zatvorenih o~iju

Zatvorila sam o~i i ceo svet je utihnuo.

Glasna ti{ina i katransko crnilo zaposelo je ~itavo pro-

la na krevetu pored mene obasjana toplom zlatnom pra{inom. Crne kovrxe padale su na tvoje morske o~i koje su guste

stranstvo iza mojih sklopqenih o~iju. Pozvala sam te, a ti me nisi izneverio.

Sena tvog bi}a se rasprostr-

trepavice poput suncobrana sklawale od mog pogleda. Ne mogu da odgonetnem da li si budan ili kao i ja priziva{

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

prazninu, a sa wom i nekog sa kim mo`e{ da je podeli{. Ose}am da taj neko nisam ja. Iako smo toliko vremena proveli zajedno, na ovom mestu iza zatvorenih o~iju, ja tvog imena ne mogu da se setim. A tvoje ne`no lice izlo`eno mom zami{qenom pogledu polako gubi obris i pada u bledilo.

Otvaram o~i, a ti nestaje{. Nekada si mo`da i bio tu, ali sada si samo sme{a kostiju i mesa presvu~ena mlado{}u kojom ispuwavam prazninu onda kada tamo ne `elim da postojim sama. Toliko sam dugo ~ekala da se pojavi{ i pokuca{ na moja vrata, da sam ostarila ~ekaju}i tebe. Sada ~ekam nekog drugog jer ti nikada nisi bio stvaran?

KARA\OR\EVI]I PROSLAVILI SLAVU: Patrijarh slu`io liturgiju, mali princ Stefan (6) lomio kola~!

Na praznik Svetog Andreja Prvozvanog, krsne slave porodice Kara|or|evi}, patrijarh Porfirije slu`io je svetu arhijerejsku liturgiju u Dvorskoj kapeli posve}enoj ovom svetitequ u Kraqevskom dvoru u Beogradu.

Liturgiji su molitveno prisustvovali princ-naslednik Filip, princeza Danica, princ Stefan, princeza Marija i princ Aleksandar sa devojkom Vesnom Jeli}, navodi se u saop{tewu.

Patrijarhu Porfiriju saslu`ivali su vikarni episkopi hvostanski Aleksej i jenopoqski Nikon.

Obele`avawu krsne slave prisustvovali su i muftija beogradski Mustafa Jusufspahi}, vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel, i roditeqi princeze Danice, Cile i Beba Marinkovi}.

Ovom prilikom, princ-naslednik Filip je izrazio duboku zahvalnost {to porodica ponovo slavi krsnu slavu u domovini.

- Na{a krsna slava nikad nije bila potpuna kao {to je ovde, u na{oj otaxbini – rekao je princ, nagla{avaju}i da su u izgnanstvu nastojali da o~uvaju nasle|e i obi~aje, ali da praznina nije mogla biti popuwena. Prise}aju}i se istorije i snage koju je porodica crpela iz vere, princ Filip je istakao zna~aj Svetog Andreja u najte`im trenucima:

- Onako kako je vodio na{eg Kara|or|a i ustanike u oslobo|ewe Beograda, tako je i nas doveo na{em domu.

Danas, u duhu tradicije i predaka, porodica Kara|or|evi} slavi u domu svojih predaka, okru`ena qubavqu i rado{}u.

- Sre}ni smo i zahvalni {to se Kara|or|evi}i ponovo ra|aju i `ive u svojoj otaxbini, okupqaju pred preda~kom ikonom i dele trpezu u slavu Boga i ~ast Svetog Andreja – poru~io je princ-naslednik. Ovaj praznik ponovo je pokazao duboku vezu porodice Kara|or|evi} sa svojim korenima, verom i narodom.

MUP: Policajac N. N. (29) koji je iz por{ea napao u~esnike blokade

u Novom Sadu suspendovan iz

Ministarstva unutra{wih poslova

Policijskom slu`beniku Policijske stanice Zemun N. N. (29) koji je uhap{en u petak u Novom Sadu, zbog izazivawa op{te opasnosti i nasilni~kog pona{awa, uru~eno je re{ewe o privremenom udaqewu iz Ministarstva unutra{wih poslova, saop{tilo je ministarstvo.

U trenutku izvr{ewa krivi~nih dela on se nalazio na bolovawu, saop{tio je MUP i dodao da je do sada tri puta disciplinski ka`wavan, a pro{le godine je protiv wega podneta i krivi~na prijava, koja je prosle|ena na nadle`nost tu`ila{tvu. Podsetimo, tokom akcije „Zastani, Srbijo“ u Novom Sadu voza~ automobila krenuo je na gra|ane, okupqene kod Futo{ke pijace u ovom gradu. Na snimku se vidi da osoba u automobilu ne `eli da stane tokom 15 minuta. Nakon {to su atuomobilom pro{li kroz qude, udariv{i dva ~oveka, iza{li iz kola i vratili se da ih tuku.

Kristofer Hil: Ne mogu da potvrdim da li

}e SAD

uvesti sankcije NIS-u,

a ako se to dogodi to pitawe nije za Srbiju, ve} za Rusiju. Ciq sankcija je Rusija, a ne Srbija

Ameri~ki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da ne mo`e da potvrdi da }e biti uvedene sankcije kompaniji NIS, a ako se to dogodi, poru~io je da to pitawe nije za Srbiju, ve} za Rusiju.

Hil je novinarima ispred Palate Srbija, posle razgovora sa ministrom unutra{wih poslova Srbije Ivicom Da~i}em, rekao da postoji velika zabrinutost otkako su Rusi kupili ve}inski deo Naftne industrije Srbije (NIS), jer taj profit nije investiran u Srbiju, ve} je, posebno od po~etka rata u Ukrajini, taj novac kori{}en za wegovo finansirawe.

Hil je naglasio da mora biti jasno da su eventualne sankcije pitawe za Rusiju, a ne za Srbiju.

Kristofer Hil rekao je da nije u poziciji da potvrdi da li }e sankcije biti uvedene NIS-u, ali da je postojala zabrinutost od kada je Rusija kupila kompaniju.

"Postojala je zabrinutost, jer je od tada (Rusija) veoma dobro profitirala, ali ni{ta nije investirala u Srbiji, ve} je ceo profit oti{ao u inostranstvo, odnosno u Rusiju. To je po~elo da brine posebno od po~etka rata u Ukrajini, jer je uvek postojala zabrinutost kako }e novac zara|en na NIS-u biti upotrebqen. To je postalo veoma hitno pitawe", istakao je Hil.

Hil je, posle sastanka sa ministrom policije,

rekao novinarima da Rusija ni na koji na~in nije pomogla Srbiji, odnosno nije investirala, niti ne{to uradila za srpsku privredu.

"Sankcije koje se pomiwu, zapravo, nikako nemaju za ciq da na{kode privredi Srbije, niti je to ciq, niti se to o~ekuje. Ve} smo imali razgovare sa Vladom Srbije i nastavi}emo da razgovaramo. To se ne}e desiti brzo, ali razgovaramo o tome kako da pristupimo ovom pitawu", istakao je Hil.

Naglasio je da je ciq sankcija Rusija, a ne Srbija, kao da ni na koji na~in ne bi smele da na{kode srpskoj privredi i bilateralnim odnosima sa SAD.

[TA AKO SAD I EU UVEDU O[TRE SANKCIJE NIS-U

Potpuni kolaps i nesta{ica goriva i gasa u Srbiji

Predsednik Srbije pre nekoliko dana obznanio je da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave odlu~ile da uvedu sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog vlasni{tva nad tom kompanijom. Posle takve najave, kqu~no pitawe je kako }e to uticati na cene goriva i gasa na doma}em tr`i{tu. Stru~waci za energetiku isti~u da je te{ko dati bilo kakvu procenu razmera krize koja nas o~ekuje kada se ne zna kakve }e sankcije pogoditi NIS. Najgori scenario je da se Srbiji obustavi isporuka nafte preko Hrvatske. To bi zna~ilo kolaps na{eg tr`i{ta. Me|utim, potreslo bi i susedne zemqe.

Stru~wak za energetiku Milo{ Zdravkovi} ka`es da papir o tome da li }e, kada i kakve sankcije biti uvedene Naftnoj industriji Srbije niko nije video, ve} da je u pitawu samo usmena izjava predsednika Srbije. Aleksandar Vu~i} je, da podsetimo, rekao da su SAD odlu~ile da uvedu sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS). Naveo je da je u pitawu “geopoliti~ka odluka, mnogo krupnija od dnevnih stvari“, da je ~uo da je to Evropa spremala ve} dve godine, ali da nije znao da su to planirale i SAD. Naglasio da to ne mo`e da se uradi „od danas do sutra“ ve} da Srbiji mora da se da rok. Predsednik Srbije je procenio da }e Velika Britanija i Evropska unija verovatno slediti SAD u uvo|ewu sankcija, {to bi

moglo zna~iti obustavu isporuka nafte naftovodom iz Hrvatske. „Jo{ ~ekamo da dobijemo slu`beni dokument s detaqima“, rekao je Vu~i}.

„HRVATSKOM NAFTOVODU PRETI STE^AJ“ Milo{ Zdravkovi} isti~e za Nova.rs da je pre procene na koji na~in bi to moglo da uti~e na cene goriva i gasa u Srbiji, vrlo va`no znati kakve su to sankcije i {ta sve ukqu~uju. Dodaje da je od po~etka rata u Ukrajini bilo vi{e vrsta razli~itih paketa ameri~kih sankcije prema Rusiji. I Evropska unija je uvodila sankcije, ali nije uvek i u svemu pratila Va{ington.

“Jedine sankcije koje bi moglo ozbiqno da pogode NIS su da Jadranski naftovod (JANAF), kompanija u vlasni{tvu Hrvatske, prestane da im distribuira naftu. Ako ne bude i{la nafta preko JANAF-a onda bi NIS vrlo brzo stao”, ocewuje Zdravkovi}.

Me|utim, to je, prema wegovim re~ima, scenario koji ne poga|a samo Srbiju.

“JANAF je u vlasni{tvu dr`ave Hrvatske, a NIS je wihov pojedina~no najve}i konzument. Preko 70 odsto posla JANAF-a ide za NIS, pa bi prakti~no i oni oti{li u ste~aj. Hrvatska je ~lanica Evropske unije i to bi trebalo da bude zaista veliki pritisak da se to desi. Ali u me|unarodnoj politici je sve mogu}e”, nagla{ava. „NESTA[ICE GORIVA NAM NE GINU“

Nema sumwe da dr`ava ima odre|ene rezerve goriva, predvi|ene za vanredne situacije i probleme u snabdjevawu, ali to, prema Zdrakovi}evoj oceni, ne bi bilo dovoqno.

“Ako bi do{lo do toga, da se prekine snabdevawe preko JANAF-a, to bi dovelo do potpunog kolapsa i nesta{ice goriva. Na{e rezerve ne pokrivaju mnogo, ~ujem navodno da imamo zalihe za dva meseca, ali sankcije se ne uvode na kratak period. A bar`ama da snabdevamo dr`avu, kako je bilo nekih predloga, to ba{ ne ide”, zakqu~uje Zdravkovi}.

Policajac batina{, sa jo{ trojicom kriminalaca iz auta, gazio je qude a potom iza{ao iz kola i tukao gra|ane

Ameri~ki ambasador u Beogradu Kristofer Hil i Ivica Da~i}

Studenti {irom Srbije iza{li na ulice, tra`e}i dr`avu bez korupcije i kriminala

U~enici Mladenova~ke gimnazije blokirali nastavu: „Verujemo da kao mladi mo`emo da budemo pokreta~i promena“

\aci Mladenova~ke gimnazije samoincijativno su odlu~ili da blokiraju nastavu. Na zvani~noj Instagram stranici blokade, navodi se da ovaj potez predstavqa por{ku studentima {irom Srbije koji u~estvuju u blokadama fakulteta, kao i svim sredwim {kolama koje trpe zbog odavawa po{te nastradalima u nesre}i koja je se 1. novembra dogodila na @elezni~koj stanici u Novom Sadu.

„Smatramo da je na{a obaveza da im se pridru`imo u protestima kako bismo zajedni~kim snagama doprineli ostvarewu studentskih zahteva. Verujemo da kao mladi mo`emo da budemo pokreta~i promena i da svojim glasom i delovawem pru`imo podr{ku onima koji se bore za pravdu, solidarnost i boqu budu}nost za sve nas“, navodi se u saop{tewu mladenova~kih gimnazijalaca.

Svi fakulteti u Ni{u, Beogradu i Novom Sadu u blokadi: Pridru`uju se i studenti mawih gradova, ne odustaju od svojih zahteva

Svi fakulteti dva dr`avna univerziteta u Beogradu i jednog u Novom Sadu obustavili su rad, a pridru`uju im se i visoko{kolske ustanove {irom Srbije. Podr{ku im pru`a i sve vi{e sredwo{kolaca, i elitna gimnazija "Jovan Jovanovi} Zmaj" u Novom Sadu je u blokadi.

Nezavisni sindikat prosvete: Obustava rada u {kolama 20. i 27. decembra

Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije doneo je odluku da u {kolama, ~lanicama tog sindikata, u petak 20. decembra nastava bude obustavqena. Ista odluka va`i i za petak, 27. decembar.

Odluku da 20. decembra stupe u jednodnevnu obustavu rada doneo je i Glavni odbor Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Prva, Tre}a i Peta beogradska gimnazija u blokadi: Maturanti podr`ali zahteve studenata

Maturanti Prve beogradske gimnazije su u potpunoj obustavi nastave, a tu odluku doneli su na plenumu. Oni tvrde da je razlog za dono{ewe takve odluke - podr{ka zahtevima studenata u blokadi. Sredwo{kolci tre}eg i ~etvrtog razreda Tre}e beogradske gimnazije }e pristupiti blokadi dan kasnije. Maturanti Pete beogradske gimnazije, tako|e su u blokadi.

„Ovaj ~in nije izraz na{eg nepo{tovawa nastave i znawa, ve} jasna i nedvosmislena poruka da mladi qudi odbijaju da ostanu nemi posmatra~i problema koji poga|aju ovo dru{tvo“, pi{u u~enici. Isti~u da, s obzirom da dogodine i sami postaju studenti, ose}aju du`nost da se pridru`e wihovim budu}im kolegama i da dignu svoj glas protiv korupcije i neodgovornosti koje su dovele do stradawa nevinih qudi.

Jedna od najve}ih doma}ih IT kompanija izdvojila dva miliona dinara za podr{ku studentima: „[aqite gde treba pomo} i u kom gradu“

Nenad Milanovi}, generalni direktor kompanije "Cake", koja se bavi informacionim tehnologijama, na svom X nalogu napisao je da je odvojio dva miliona dinara za podr{ku studentima koji vi{e od dve nedeqe blokiraju fakultete tra`e}i da se procesuiraju krivci koji su odgovorni za nesre}u u Novom Sadu. „Odvojio sam 2 miliona dinara za podr{ku studentima u wihovim naporima. [aqite mi tipove gde treba pomo} i u kom gradu“, napisao je on na svom X nalogu, zamoliv{i da ova objava do|e do {to vi{e studentskih grupa. Podsetimo, u Srbiji danima traju protesti studenata zbog tragedije u Novom Sadu. U blokadi je oko 50 dr`avnih fakulteta u Srbiji. Svi fakulteti u Beogradu i Novom Sadu i Ni{u doneli su odluku o obustavi rada, a {to se ti~e Univerziteta u Kragujevcu i tu je skoro sve blokirano.

STUDENTI U „UTISKU NEDEQE“: Ne pada nam na pamet da odgovorimo na Vu~i}ev poziv, na{i zahtevi nisu wemu upu}eni, ve} institucijama

Studenti sa Beogradskog Univerziteta David Delime|ac, Milica Pendi} i Luka Vuksanovi} ocenili su u "Utisku nedeqe" da im poziv na razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a ni{ta nije zna~io, da im ne pada na pamet da na wega odgovore, jer wihovi zahtevi nisu upu}eni wemu, ve} institucijama.

Gosti emisije, David Delime|ac sa Fakultet politi~kih nauka, Milica Pendi} sa Filolo{kog fakulteta i Luka Vuksanovi} student sa Matemati~kog i Filolo{kog fakulteta, na po~etku emisije govorili su o pozivu predsednika na razgovor, o wihovim zahtevima, kao i o dokumentaciji vezanoj za nadstre{nicu koja se obru{ila i ubila 15 qudi u Novom Sadu, a ~iji deo je Vlada Srbije nedavno objavila.

Upitani da li im pada na pamet da odgovore na poziv Vu~i}a i odu kod wega na razgovor, Delime|ac je rekao da im taj poziv nije ni{ta zna~io.

„Taj poziv nam nije bio interesantan, jer na{i zahtevi nisu bili upu}eni predsedniku, ve} su bili upu}eni institucijama koje bi trebalo da se bave tim stvarima. Mi ne}emo svoje mi{qewe mewati dok svi zahtevi ne budu ispuweni. Predsednik republike nije nadle`an“, istakao je on.

Na to se nadovezala Milica Pendi}, dodav{i da ne bi rekla da je predsednik ozbiqno shvatio da oni sa wim li~no nemaju o ~emu da razgovaraju, dok se Vuksanovi} slo`io sa kolegama i poru~io da studentski kolektiv ne `eli ni sa kim konkretno da razgovara, ve} da se oni obra}aju sistemu.

Na pitawe da li je predsednik u pravu kad ka`e da studente nije zanimalo {ta ima da im ka`e, Pendi} je rekla da wu li~no nije zanimalo {ta on ima da ka`e ve} {ta oni imaju da ka`u.

„To je poku{aj da se na{a va`nost u potpunosti smawi, da su zahtevi ispuweni i da su uradili sve {to je do wih – pa nije tako“. Govore}i o tehni~koj dokumentaciji o rekonstrukciji @elezni~ke stanice u Novom Sadu koja je objavqena na sajtu Vlade, ona je upitala: „Gde je tih ostalih 600 i ne{to dokumenata od 857 postoje}ih? Gde su ugovori sa stranim kompanijama? Mi ne vidimo u toj dokumentaciji konkretno o samoj nadstre{nici. Mi smo rekli borba za pravdu je po~ela i nastavqa se“.

Delime|ac je dodao da je predsednikovo obra}awe bilo neka vrsta performansa.

„Me|u 195 dokumenata se nisu na{li oni najproblemati~niji, tako da je studentima u toku wegovog govora ve} bilo jasno da nema ni{ta od ispuwewa zahteva. Procesuirawa lica koji su napali studente je zahtev koji se di-

rektno odnosi na studente. Po{to su zahtevi na svim fakultetima u skoro istoj formi prihva}eni –na{ odgovor je da ni{ta nije ispuweno do kraja“.

On je napomenuo da je ve} iza{lo dosta stru~waka koji su prelistavali dokumentaciju i da oni ve}inom govore da je ona nepotpuna.

„Koliko sam ja upu}en, Tu`ila{tvo i Narodna skup{tina su zadu`eni za neke od tih stvari. Nema smisla da predsednik u na{e ime ka`e da su zahtevi ispuweni. Najve}a problematika je da neko nekoga mora tu da matira. Nedostatak dijaloga je jedan od najve}ih problema na{eg dru{tva“, istakao je Vuksanovi}.

Delime|ac je rekao da oni ve} dugo, skoro pola `ivota, igraju {ah sa istim igra~em.

„Mislim da smo dovoqno dugo u tome da su ti potezi dovoqno izlizani da vi{e ne prolaze, jer mi celo na{e detiwstvo gledamo te poteze. Taj mat ne zna~i ni{ta, mi se ne obaziremo na wega. Mi smo uspostavili stav da to {to predsednik govori nije relevantno za nas, on pri svom govoru kr{i Ustav. Wega najvi{e boli {to se ne obaziremo na wega. Konkretno u vezi prva ~etri zahteva obra}amo se tu`ila{tvu“. POVEREWE U INSTITUCIJE Studenti su prokomentarisali i ostavke napredwaka Damira Zobenice, Aleksandra Joki}a i Milije Kolxi}a, a na tu temu se nadovezalo i pitawe vere u promenu, i nada u institucije od kojih o~ekuju odgovor.

Vuksanovi} je ocenio da su wihove ostavke „definitivno vid pritiska koji su studenti izvr{ili, ali da {to se ti~e zahteva studenti nisu fleksibilni“.

“To {to su oni dali ostavke nama daje podstrek ali nam u tom nekom drugom smislu ni{ta ne zna~e“, rekao je on. Napomiwuju}i da vlast gubi na legitimitetu, Pendi} je upitala: „Da li mo`emo dobiti dokumente gde }emo videti da li su qudi koji su napali studente Fakulteta dramskih umetnosti procesuirani? Da li postoji neka kazna? Mi zahtevamo krivi~nu i moralnu odgovornost“.

DA LI POSTOJI

MOGU]NOST DA SE PROTESTI

URU[E IZNUTRA

Vuksanovi} je na pitawe da li na plenume dolaze uba~eni qudi rekao da je „nemogu}e da do|e wih

dovoqno da se nadglasa zdrav razum“.

„Na{e funkcionisawe nije sigurno bilo besprekorno, ali je poenta {to smo uspeli da ~ak i kad se ne sla`emo, da na kraju ostanemo svi zajedno. I da se pojavi neki batina{, jako lako }e se videti i zapravo bi time nama pomogli. Najvi{i ciq mora da bude dijalog i dola`ewe do istine“, objasnio je on, dok je Milica Pendi} dodala da su dekani i profesori nedvosmisleno uz studente, i da je iz dana u dan, wihova podr{ka sve ve}a, a da je ciq studenata –zdravo dru{tvo. DA LI BI IZA[LI NA IZBORE? VA[I SU ZAHTEVI POLITI^KI, A NE STRANA^KI? Komentari{u}i nedavno istra`ivawe po kome bi 70 odsto mladih iza{li na izbore ukoliko bi se sada odr`ali, Pendi} je istakla da studenti ne pripadaju nikome, sem Srbiji i da su wihovi zahtevi politi~ki ali nisu strana~ki.

„Mi smo studenti ove zemqe, i kona~no se ose}amo kao da se na{ glas mo`e ~uti“, naglasila je ona, dodaju}i da je pitawe ko bi bili kandidati na tim izborima.

„Kada bi postojao dobar kandidat onda bih bez problema iza{la. Politi~nost nije jednaka strana~nosti. Na dosta drugih fakulteta zvu~i kao da je politika odstrawena od vas. Shvatili smo da politika mo`e biti u na{im rukama. Imamo taj kolektiv u kom vidite da se va{ glas boduje. Ovakva snaga se dugo nije osetila“.

Vuksanovi} je istakao da je wega li~no „utukla“ situacija politike u na{oj zemqi, i dodao da ukoliko bi sada bili izbori, definitivno bi se savetovao sa svojim plenumom koji je na{ zajedni~ki stav, ali zdrav razum, dijalog i sloboda moraju da po~nu da se vrednuju“.

„Ako ka`ete da bi 70 odsto mladih, po posledwim istra`ivawima, iza{lo na izbore, a da je ranije bilo dosta mawe, to govori o ovome {ta mi trenutno radimo. Qudi se di`u i meni se ne ~ini da }e ovo stati. To nam daje nadu. Naravno da bi iza{ao na izbore, to pitawe se mislim me|u mojim kolegama ne postavqa ali mi je jako drago da se vra}a poverewe u politi~ki proces. Studenti trenutno dr`e ~as demokratije“, poru~io je Delime|ac.

BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (1)

u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom? Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}

RA\AWU NOVIH

Sastanci koje je na Petom svetskom forumu o Holokaustu odr`alo skoro pedeset svetskih lidera u Jerusalimu, tokom januara 2020. godine, 75 godina nakon oslobo|ewa nacisti~kog logora Au{vic-Birkenau, ~ini se kao poku{aj dr`ava da priznaju posledice tog stra{nog rata.

Tokom ovog foruma, Unesko je odr`ao konferencije i izlo`be kako bi se razmislilo o pro{losti i onome {to je preostalo novim generacijama, u ciqu podizawa svesti, o~uvawa tog nasle|a kao kolektivnog se}awa, i isticawa potrebe za akademskom debatom da se ne bi zaboravila zverstva koja su vr{ili po~inioci genocida u razli~itim koncentracionim logorima.

Vjerujem da ovaj poziv za podizawe svesti i o~uvawe kolektivnog se}awa treba da se oja~a u svakoj od dr`ava u kojima su postojali logori smrti. Zapravo, nakon toliko godina jasenova~kog genocida, po~eli smo da razmi{qamo kao dru{tvo o toj temi. O tome svedo~i i nedavna pojava filma "Dara iz Jasenovca". Ovaj film je u februaru 2021. godine, {okirao srpsko dru{tvo. Ti{ina je prekinuta. Demoni su pu{teni. Ali, ne radi se samo o tome da se prvi put u jednom filmu svetu saop{ti istina o Jasenovcu, iako o tome postoji mnogo pisanog materijala, ve} i o sprovo|ewu dela prepoznavawa, vidqivosti i po{tovawa `rtava.

Ovim ~inovima i sastancima za podizawe svesti dr`ava, suprotstavqa se ekspanzivni talas poricawa Holokausta koji se danas de{ava. Tako|e, potpuna neupu}enost mladih o milionima `rtava koje je taj rat ostavio u raznim zemqama Evrope, kao i o dijaspori, ratu koji je prouzrokovao podelu porodica, gubitak korena i novi po~etak za mnogobrojne iseqenike, sa svim pote{ko}ama koje to za sobom povla~i.

Previ{e su preci u~inili da bi doga|aji iz Drugog svetskog rata i wegovi stra{ni logori smrti bili sakrive-

1842. - SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali ameri~ki uticaj ostao je dominantan. Havajska ostrva su anektirana 1898, a 31. avgusta 1959. postala su 50. dr`ava SAD.

1906. - Ro|en je ruski dr`avnik Leonid Iqi~ Bre`wev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1960, a nakon smewivawa Nikite Hru{~ova 1964. generalni sekretar Komunisti~ke partije SSSR i glavni protagonist sovjetske unutra{we i spoqne politike do smrti 1982.

Ispovest: Blagoje ispred rodne ku}e sa mitropolitom Amfilohijem i rodbinom

ni. Zapravo, ako danas mladi {irom sveta negiraju ili ignori{u jevrejski holokaust, srpski holokaust u Jasenovcu ostaje nepoznat u velikom delu sveta, {to je veoma zabriwavaju}e. Hladni rat nametnuo je gvozdenu zavesu koja je prikrivala naj{okantnije istine, stavqaju}i ih pod kontrolu i ti{inu dr`ava. Ta zavesa po~ela je da se spu{ta uru{avawem Berlinskog zida, {to je dovelo do postepenog osloba|awa straha. Nakon tog doga|aja, mnogi doga|aji su po~eli da izlaze na videlo.

Slu~aj Blagoja Jovovi}a nije bio izuzetak niti izolovan doga|aj. U decembru 1998. godine, unutar zidina manastira Ostrog, Blagoje se ispovedio mitropolitu Amfilohiju. U planinama koje su ga videle kako se bori dok je bio mladi} pun ideala, ne mogav{i predvideti sudbinu koja }e ga zadesiti. Tokom rata, tamo se borio kao hrabar mladi}, po{tuju}i obi~aje plemena Bjelopavli}a i nose}i duboku qubav

prema domovini, svedo~io je o sposobnosti komunista i usta{a pre nego {to je oti{ao u Italiju. Vratio se star, ali uzdignute glave, ratuju}i i bore}i se do kraja. Mitropolit Amfilohije je, u razgovoru, skinuo teret dela istorije sa Blagojevih le|a, podstaknuv{i ga da otkrije tajnu koju je toliko decenija strogo ~uvao. Sudbina je, u mnogim trenucima, obele`ila `ivot Blagoja Jovovi}a, na primer, kada je izabrao isto mesto boravka kao i poglavnik, ili kada se decembru 1998. vratio u svoju otaxbinu i ponovo otkrio svoje korene - taj povratak i priznawe, bi}e istovremeno i wegov rastanak.

Me|utim, to nije bio lak rastanak. Nova borba ozna~ila je kraj wegovog `ivota. Sedamdeset osam dana NATO bombardovawa Srbije i Crne Gore, od marta do juna 1999. godine, pogodilo je Blagojevo umorno srce. Svaki dan bombardovawa za wega je bio agonija. Bol zbog ovih sramotnih

MLADI NE ZNAJU O HOLOKAUSTU

Anketa koju je Si-En-En sproveo u novembru 2018. me|u mladima, u sedam evropskih zemaqa, otkrila je da 40 odsto mladih Nemaca i Nemica izme|u 18. i 34. godine zna vrlo malo o Holokaustu. Nema~ka vlada je kreirala program „Mladi se se}aju“ kako bi omladinu pribli`ila istoriji, finansiraju}i, tako|e, putovawa u posete razli~itim koncentracionim logorima. Ciq je da se stvori svest i empatija kod mladih qudi, da se zverstva nikada ne ponove. Isto mora da se dogodi i sa Jasenovcem... Drugi izve{taj, objavqen u septembru 2020, otkrio je da mladi u SAD-u nisu upoznati sa pokoqem Jevreja u Drugom svetskom ratu, niti znaju imena koncentracionih logora. Mnogi ~ak tvrde da je to mit. Organizacija Klejms Konferens sprovela je istra`ivawe me|u qudima do 40 godina u 50 dr`ava Severne Amerike kako bi proverila stepen informisanosti o Holokaustu: dve tre}ine ne zna broj Jevreja koje su nacisti ubili.

doga|aja sru{io ga je. Bombardovawe je zavr{eno osam dana nakon wegove smrti. Dvadeset godina nakon smrti Blagoja Jovovi}a, decembra 2019, zamenik gradona~elnika Beograda, gospodin Goran Vesi}, predstavio je projekat ulice u glavnom gradu koja bi nosila ime ove istorijske li~nosti. U sredu, 5. avgusta 2020. godine, gospodin Vesi} je u Ulici Blagoja Jovovi}a postavio plo~u na kojoj se nalazi slede}i tekst: „Blagoje Jovovi} (1922-1999) pucao je 10. aprila 1957. u Buenos Ajresu u Argentini u Antu Paveli}a, vo|u hrvatskih usta{a, koji je rukovodio genocidom po~iwenim nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. U nedostatku sudskog procesa i zakonske kazne, Blagoje Jovovi}, uz pomo} nekoliko prijateqa, pravdu je uzeo u svoje ruke i izvr{io atentat, od ~ijih je posledica Paveli} kasnije i umro. Na taj na~in, Blagoje je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba koji su nevini stradali od usta{a Nezavisne Dr`ave Hrvatske.“

Tog dana, pred va`nom publikom koja ga je pratila, sa podignutim srpskim zastavama i obilnom ki{om koja nije omela sve~ano otvarawe, Vesi} je zakqu~io: „Blagoje Jovovi} je dokaz da }e se u srpskom narodu uvek ra|ati novi Obili}i i novi Principi. Ovim ~inom pokazali smo da Beograd i srpski narod nikada ne}e zaboraviti Blagoja Jovovi}a“.

Bili smo svedoci mnogih kqu~nih trenutaka u Blagojevom `ivotu, posebno u tom dugo o~ekivanom povratku u svoju otaxbinu i rodni dom. To putovawe, a da niko od nas toga nije bio svestan, otkrilo je celu istinu o kona~noj sudbini jednog od najve}ih, najokrutnijih i najkrvolo~nijih ubica u istoriji, o „Mesaru Balkana“, Anti Paveli}u. A to je tema feqtona koji sledi...

l U slede}em broju: Jovovi} je jo{ 1947. planirao Paveli}ev atentat, po{to je znao da se krije u Vatikanu

1941. - Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, Adolf Hitler je smenio komandanta nema~kih kopnenih trupa feldmar{ala Valtera fon Brauhi~a i li~no preuzeo komandu nad armijom.

1950. - Savet NATO-a imenovao je ameri~kog generala Dvajta Ajzenhauera vrhovnim komandantom snaga NATO u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od najzna~ajnijih savezni~kih komandanata u Drugom svetskom ratu i predsednik SAD 1952. i 1956.

1965. - Sa 54,5 procenata glasova bira~a [arl de Gol je pobedio na predsedni~kim izborima u Francuskoj Fransoa Miterana.

1972. - Ju`nokorejski tanker "Ju`na zvezda" ispustio je vi{e od 100.000 tona nafte pored Omana.

1972. - Kapsula vasionskog broda "Apolo 17" spustila se u Tihi okean. Time je okon~an ameri~ki program "Apolo" letova na Mesec sa qudskom posadom.

1984. - Britanski i kineski premijeri Margaret Ta~er i Xao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. jula 1997, posle 99 godina britanske uprave, prelazi pod suverenitet Kine.

1991. - Republika Srpska Krajina proglasila je Knin za glavni grad, a dotada{wi predsednik vlade Milan Babi} preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujediwene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba - Krajina i Srpska oblast Slavonija, Barawa i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250.000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju.

2006. - Umro je Xo Barbera ~lan ~uvenog animatorskog dvojca Hana-Barbera, koji je stvorio neke od najpoznatijih likova crtanih filmova poput "Tom i Xeri", "Medved Jogi", "Porodica Kremenko" i "Skubi du". Prve legendarne epizode o mi{u i ma~ki koji se nadmudruju osvojile su sedam Oskara.

2013. – Preminula je Ru`ica Soki}, pozori{na, filmska i TV glumica, dobitnica Zlatne arene u Puli i Dobri~ing prstena za `ivotno delo. Bila je stalni ~lan pozori{ta Ateqe 212, a proslavile su je uloge u filmovima "Kad budem mrtav i beo", "U`i~ka republika" "Tesna ko`a" i "@uta".

2016. - Preminuo je ruski ambasador u Turskoj Andrej Karlov po{to je na wega ispaqeno osam hitaca dok je dr`ao govor na izlo`bi u Ankari.

Dinar proslavqa svoj 151. ro|endan

U Srbiji je 12. decembra 1873. godine uveden dinar kao nov~ana jedinica, ~ime je otklowen monetarni haos i upotreba vi{e od 40 vrsta tu|eg metalnog novca – dukata, forinti, talira…

Prvi pomen „srpskih dinara” nalazi se u arhivskim dokumentima krajem 1214. godine, u vreme Stefana Prvoven~anog, navodi se na sajtu Narodne banke Srbije. Me|utim, dosada{wa istra`ivawa upu}uju na kraqa Radoslava (1227–1234), koji se smatra prvim srpskim vladarem koji je kovao sopstveni novac. Novac su sve do pada despotovine, 1459. godine, nastavili da kuju gotovo svi srpski vladari, i to {irom teritorije srpske sredwovekovne dr`ave, u kovnicama koje su se nalazile u blizini brojnih rudnika srebra kao {to su Brskovo, Rudnik, Novo Brdo, Srebrnica, Trep~a i drugi. Taj novac zvao se dinar i predstavqa jedno od najbitnijih obele`ja samostalnosti i dr`avnosti srpske dr`ave u sredwem veku. Brojnost, raznovrsnost i lepota tog novca, shodno vrhuncu mo}i sredwovekovne Srbije, dolaze do izra`aja u kovawu najve}eg srpskog vladara, kraqa (1331–1346), a potom cara (1346–1355), Du{ana, kada srpska dr`ava obimom monetarne produkcije prevazilazi susedne zemqe toga vremena.

Usled gubitka samostalnosti srpske dr`ave, sve do sredine XIX veka u upotrebi je bio veliki broj razli~itih moneta stranih dr`ava. U periodu turske prevlasti, na teritoriji dana{we Srbije radilo je nekoliko kovnica turskog novca – Novo Brdo, Ku~ajna i Beograd, isti~e se u tekstu Narodne banke.

Naziv posledwe vrste turskog srebrnog novca – para – prisutan je i danas kao naziv stotog dela srpskog dinara

Do 1873. na prostoru Kne`evine Srbije kori{}ene su ~ak 43 razli~ite strane nov~ane valute.

Monetarni haos izazvan upotrebom 43 razli~ite valute re{en je inicijativom tada{weg kneza Milana Obrenovi}a, koji je prvi napravio konvertabilni dinar, kovanice u iznosu od 10 i 20 dinara u zlatu, koji je nazvan milandor.

Me|utim, ~ak i kasnije, nakon Prvog svetskog rata, u vreme Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, bilo je u opticaju vi{e valuta – srpski dinar, austrougarska kruna, bugarski lev, crnogorski perper. Narodna banka Srbije, osnovana 1884. godine, od{tampala je prvi papirni novac u zemqi – nov~anicu od 100 dinara. Ova nov~anica imala je podlogu u zlatu, a prema nekim procenama wena dana{wa vrednost ide i do 15.000 evra.

Prvobitno novac za na{u zemqu izra|ivao se u Wujorku i Francuskoj, dok su kovanice nastajale u Londonu i Parizu, {to je bio slu~aj sve do podizawa Zavoda za

izradu nov~anica i kovanog noca na 1929. godine.

Prva od{tampana nov~anica je bila u vrednosti od deset dinara po ugledu na ve} postoje}u iz 1926. Papir za nov~anice je, me|utim, sve do Drugog svetskog rata stizao iz Francuske i Engleske, da bi kasnije bio ra|en u Sloveniji.

Srebrni novac tada proizvodila je privatna kovnica Bo{kovi} a.d., sve do odluke kraqa da se napravi dr`avna kovnica novca. Tako je kovnica izgra|ena u sklopu Zavoda 1937. i ubrzo je zapo~eta i proizvodwa kovanog novca. Zavod je u po~etku posedovao i sopstvenu elektranu, bunare za vodu, a u okviru wega obavqalo se i {kolovawe zaposlenih.

Zavod nikada tokom svog postojawa nije prestajao sa radom, sem {to za vreme Drugog svetskog rata nije kori{}en za {tampawe dr`avnog novca, ve} je slu`io za potrebe nema~ke vojske. Najve}i broj nov~anica na ovom mestu od{tampan je u periodu od februara 1992. do decembra 1993. kada je inflacija u zemqi bila ~ak 34 miliona odsto

na mese~nom nivou. U tom periodu izdato je 100 nov~anica razli~itih nominalnih vrednosti.

Po~ev od januara 1992. godine, ono {to je preostalo od Jugoslavije pretrpelo je jednu od najdu`ih hiperinflacija u u svetskoj istoriji, koja je svoj vrhunac dostigla u januaru 1994. godine, kada je zvani~na mese~na stopa inflacije iznosila 313 miliona posto.

Jugoslovenska hiperinflacija trajala je 24 meseca, samo dva meseca kra}e od sovjetske hiperinflacije ranih 1920ih.

Tokom ove inflacije, prihod po glavi stanovnika opao je za vi{e od 50 odsto. Qudi su bili prisiqeni da iscrpe svoju deviznu {tedwu, ~ekali su u redovima u dr`avnim prodavnicama za hranu, tako|e su provodili mnogo vremena na deviznim crnim tr`i{tima na kojima su mewali ogromne svote bezvrednih dinara za jednu nema~ku marku. Napokon je 1994. godine profesor Dragoslav Avramovi} – biv{i ekseprt Svetske banke, srpski ekonomista, guverner Narodne banke Jugoslavije, je sa timom stru~waka i programom monetarne rekonstrukcije, zaustavio hiperinflaciju koja je harala zemqom.

On je proglasio dinar konvertabilnim, i vezao ga je za nema~ku marku, u odnosu jedan prema jedan.

Kada je Savezna Republika Jugoslavija pre{la u Dr`avnu zajednicu Srbije i Crne Gore 2003. godine, srpski dinar zamenio je jugoslovenski.

Na sada{wim nov~anicama i kovanicama prikazani su portreti qudi zna~ajnih za istoriju Srbije i Narodne banke Srbije, ali i srpski spomenici kulture. Narodna banka Srbije vr{i izdavawe nov~anica i kovanog novca, utvr|uje wihove apoene i obele`ja, ali i donosi odluke o pu{tawu novca u opticaj i povla~ewu iz istog.

[ta se zapravo desilo kod ^ukur ~esme tog kobnog i vrelog 15. juna 1862. godine do danas nije u potpunosti rasvetqeno. Postoji vi{e verzija o li~nostima i uzrocima doga|aja, ali je samo ishod pouzdan i potkrepqen dokumentima.

Sredinom 19. veka odnosi Srbije i Turske bili su na granici ratnog stawa. Iako formalno priznata kao samostalna celina u okviru Osmanskog carstva, Srbija nije imala nezavisnost i knez Mihailo Obrenovi} je, po svom drugom dolasku na vlast 1860. godine, kao jedan od glavnih ciqeva postavio, definitivno osloba|awe od turske vlasti.

Situacija u gradovima u kojima su boravili turski vojnici bila je naelektrisana. U Beogradu su postojale dve policije –srpska je bila nadle`na za sporove me|u srpskim `ivqem, a turska me|u turskim stanovnicima.

A onda je jedan doga|aj koji se zbio jednog vrelog junskog popodneva 1862. godine izazvao pravi mali rat… "SAVO, AJD' TRK DONESI VODE!"

Sava Petkovi} bio je tek de~ak. Iako je bio iz sela Lukovo kod Kur{umlije u Beograd je stigao koju godinu ranije kako bi izu~io sara~ki zanat. Te 1862. godine bio je {egrt kod bakalina Alekse Nikoli}a i tog vrelog junskog dana kobni doga|aji u koje }e mali{an biti nenadano upleten po~eli su jednom sasvim obi~nom re~enicom: “Savo,ajd' trk donesi vode sa ^ukur ~esme!” Junska `ega je na izvor pored Save negde izme|u 16 i 18 ~asova 15. juna 1862.

^ukur-~esma i bronzana statua de~aka Save Petkovi}a

godine dovela i mnoge druge Beogra|ane, ali i turske nizame – vojnike koji su jo{ uvek bili stacionirani u Kalemegdanskoj tvr|avi.

Od ovog trenutka, nije najjasnije {ta se i kojim redom de{avalo.

Po jednoj verziji, jedan turski vojnik je oteo Savi kr~ag iz ruku kako bi se napio. Po drugoj, de~ak je bio taj koji je u op{toj gu`vi u gurawu oko ~esme razbio kr~ag Turcima. Prema svedo~ewu Karla Perola, o~evica i ~uvenog gostioni~ara kod “Hajduk Veqka”, Turci su tra`ili da piju vodu iz Savinog kr~aga, a de~ak to nije dozvolio.

[ta god da je bio povod, Turci su reagovali burno i nasilno. Savu su udarili kr~agom u glavu i de~ak je pao okrvavqen pored ~esme. Postoji i verzija po kojoj je na wega jedan nizam potegao bajonet i ubio ma-

log Savu, ali ona je istorijski nepotvr|ena.

Ubrzo je nai{la srpska patrola, a za wom i turska i do{lo je do o{trog verbalnog obra~una. Da bi se razre{io ceo doga|aj, stigao je i terxoman – tuma~ turskog jezika beogradske policije Sima Ne{i}.

A Sava?

[ta je bilo sa de~akom Savom Petkovi}em nije poznato. Po jednoj verziji, wega je rawenog ku}i otpratio terxoman Sima, dok je po drugoj de~ak uzdahnuo tu, kod ^ukur ~esme. Kako ga istorijski izvori vi{e ne pomiwu, verovatno je da je, bilo tu, bilo kod ku}e, preminuo od posledica rawavawa.

Sima Ne{i} i srpski `andarmi poku{ali su da privedu odgovornog nizama, ali su Turci onda zapucali i u op{tem mete`u ubijeni su Sima Ne{i} i `andarm \or|e Ni{lija.

PO^ETAK KONA^NOG RASPLETA Vest o doga|awima kod ^ukur ~esme kao muwa su se proneli Beogradom. Ubrzo potom, ~itav grad je planuo, a nagomilano nezadovoqstvo je eksplodiralo. Na sve strane ~uli su se eksplozije i borba na ulicama je po~ela da se rasplamsava. Jedan doga|aj podstakao je niz novih i odlu~uju}ih. Tada su Srbi zauzeli Varo{ kapiju i Sava kapiju, a vest je stigla i do ostalih gradova u Srbiji. Knez Mihailo je, iz [apca gde se tih dana nalazio, poslao ultimatum Turcima da do osam ~asova uve~e napuste varo{. Srpsko stanovni{tvo je podiglo barikade za odbranu. Slede}i dan 16. jun protekao je u miru, ali je ve} naredni 17. bio sudbonosan za

Beograd. Turci su se povukli u Beogradsku tvr|avu i po~elo je bombardovawe koje je sejalo smrt me|u srpskim civilima. Poginulo je oko 50 gra|ana i vojnika, izgorelo 20, a uni{teno oko 357 ku}a. U toku jula iste 1862. godine, u Kanlixi pored Carigrada zapo~eti su mirovni pregovori na kojima su u~estvovali Francuska, Engleska, Rusija i Austrija. Predstavnici Srbije, kao vazalne kne`evine, nisu bili pozvani.

Na intervenciju stranih konzula, pre svega britanskog konzula Longvorta, tada je zakqu~eno primirje koje su potpisali A{ir-pa{a i ministar Gara{anin, kao i predstavnici stranih sila. Tada je doneta odluka da se tursko stanovni{tvo koje `ivi van utvr|ewa iseli iz Srbije. U narednih godinu dana oti{lo je vi{e od osam hiqada Turaka.

DOGA\AJ KOJI JE POKRENUO LAVINU

Dugo se nakon ovog velikog istorijskog doga|aja pri~alo i prepri~avalo {ta se zapravo na ^ukur ~esmi dogodilo juna 1862. godine. Kasnije varijacije pisaca o ovom doga|aju stvorile su brojne romantizovane legende o pogibiji srpskog de~aka Save i wegovih savremenika. Kako bilo, nakon dugih diplomatskih pregovora i borbe, sredinom marta 1867. knezu Mihajlu je u Carigradu turski sultan predao ferman o predaji gradova Beograda, Smedereva, [apca i Kladova. Iste godine knez je dobio kqu~eve Beogradske tvr|ave, a sve~anost je odr`ana 6. aprila na Kalemegdanu. Ispisivala se nova stranica srpske istorije…

Danas je Sveti Nikola ili

Nikoqdan i to je najve}a srpska slava

Pravoslavni vernici danas

slave Svetog Nikolu, naj~e{}u slavu me|u pravoslavnim Srbima. Nikoqdan je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obiqe`en crvenim slovom i zbog toga postoji verovawe da tog dana ne vaqa raditi nikakve ku}ne poslove, usisavati, prati ve{, ~istiti. ^udotvorac, za{titnik pomoraca i siroma{nih, jedan je od najvoqenijih srpskih svetaca. Smatra se da pola Srba slavi Nikoqdan dok ona druga polovina ide na slavu, koja je uvek u vreme posta.

Sveti Nikola ili Nikoqdan se uvijek slavi 19. decembra, na dan kada je ovaj svetiteq umro 345. godine nove ere. Pretpostavqa se da se kao porodi~na slava obele`ava od samog po~etka primawa hri{}anstva, ali pouzdani podaci postoje da se slavi od XIII veka nakon reformi koje je Sveti Sava uveo u pravoslavqe srpskog naroda.

Slava Sveti Nikola je strogo posna slava jer pada u vreme Bo`i}nog posta i nikako je ne treba pripremati i do~ekivati goste sa mrsnom trpezom. Slavski kola~, `ito i vino su obavezni. Na dan slave, doma}in ku}e ujutru treba da ponese slavski kola~, `ito, vino i sve}u u crkvu i prisustvuje jutarwoj liturgiji, nakon koje sve{tenik sje~e slavski kola~. Potom se porodica i gosti u porodi~nom domu doma}ina slave okupqaju za slavskom trpezom. Od izuzetnog je zna~aja

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Trebalo bi da iskoristite priliku da donesete va`ne odluke na poslu, ali da ne sme sve da se zavr{i na re~ima i obe}awima, odmah napravite konkretan plan. Cene vas na poslu zbog va{e marqivosti. Mogu}e uzbu|ewe na qubavnom planu, naro~ito ako ste tek na po~etku neke veze. Zdravqe vam je dobro, otklonili ste neke sumwe u vezi zdravqa, ali je mogu}a nesanica.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Budite otvoreni za nove prilike u qubavi, i one }e do}i, kraj nedeqe je savr{en period za nova poznanstva i veze. Neko iz pro{losti }e vas iznenaditi pozivom na dru`ewe. Na poslu }e vam biti zlata vredni saveti neke starije osobe, sa kojom ina~e ne sara|ujete. Ima}ete prilike za honorarnim poslovima. Nov~ani horoskop vam predvi|a dobitak! Zdravqe dobro, vi{e spavajte.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

da ~lanovi porodice budu prisutni, a nagla{ava se i da nipo{to ne treba vratiti nikoga ko toga dana do|e u ku}u doma}ina. Svakako, svoju slavu mo`ete proslaviti i u nekom od restorana za proslave, ukoliko imate veliki broj gostiju.

Sveti Nikola se smatra za{titnikom moreplovaca, putnika, siroma{nih, dece, u~enih qudi i trgovaca. Poznat je po velikodu{nosti i brojnim dobro~instvima koje je ~inio, `ele}i da pomogne ~istog srca, iz iskrenih hri{}anskih pobuda. Trudio se da se za wegova dobra dela ne sazna da ih je on u~inio. Predawe ka`e da je deci kri{om kroz prozor ili u cipele ostavqao poklone. Nadaleko je poznata i pri~a kako je tri sestre iz siroma{ne porodice u Patari spasao da se ne odaju bludni~ewu tako {to je tajno porodici poklonio vre}e zlata. Zahvaquju}i tome, kult Svetog Nikole nije rasprostrawen samo kod pravoslavnih hri{}ana, ve} i kod katolika. Za ~uda Svetog Nikole vezuju se i brojne legende od kojih je svakako jedna od naj~uvenijih da je Sveti Nikola povratio vid Stefanu De~anskom. U znak zahvalnosti, srpski kraq je bogato darovao hram u Bariju u kome se nalaze mo{ti ovog svetiteqa i ~udotvorca. Sveti Nikola (Nikolaj Mirlikijski), ro|en je u gradu Patara u Likiji, koji se nalazi na teritoriji dana{we Turske. Zamona{io se u manastiru Novi Sion, koji je osnovao wegov stric Nikolaj, episkop patarski. Nakon smrti roditeqa Nikola je kompletan imetak i sve {to je posedovao razdelio za pomo} siroma{nima. Upokojio se 19. decembra 345. godine (odnosno 6. decembra po gregorijanskom kalendaru). Prvobitno je sahrawen u Sabornoj crkvi Mirlikijske mitropolije. Me|utim, wegove mo{ti prenete su u Italiju, u manastir Svetog Jovana Prete~e u Bariju, krajem XI vijeka, ta~nije 1096. godine, nakon {to su Turci zauzeli Likiju, te je postojao osnovan strah kako bi mo{ti svetiteqa mogle biti oskrnavqene od strane turskih ovaja~a. Tri godine kasnije, u Bariju je sagra|ena i veli~anstvena crkva posve}ena ovom svetitequ.

Va`ne finansijske odluke su ove nedeqe u va{em fokusu, i budite oprezni, ne treba da poslu{ate srce ili unutra{wi ose}aj, ve} da vrlo konkretno zapi{ete {ta mo`ete da ostvarite, a {ta ne, tek tada }ete imati jasnu sliku. U qubavi su mogu}e turbulencije, nije dobar period za komunikaciju o budu}nosti. Zdravqe vam je dobro, ali su mogu}i problemi sa disajnim putevima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Imate prevelika o~ekivawa od qudi na poslu, ali je potrebno da se ukqu~ite i pomognete im, ne da o~ekujete da sve obave sami, naro~ito ako nemaju sva potrebna znawa. Budite osoba koja }e ove nedeqe inspirisati druge da ostvare svoj puni potencijal. Qubavni horoskop vam najavquje iznena|ewe. Neko dugogodi{we poznanstvo mo`e pre}u u lepu vezu. Poboq{awe zdravqa.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Zasitili ste se situacije na poslu, `elite vrlo konkretne promene. Ako imate prijateqe koji su brzo napredovali, porazgovarajte sa wima i "pokupite" korisne savete, naro~ito vezane za komunikaciju sa nadre|enima. Qubav vas ne zaokupqa trenutno, ali se nalazi svuda oko vas, potrebno je samo da je primetite. Mogu}a je glavoboqa. Nemate razloga za depresiju, sami je podsti~ete.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Odli~na nedeqa za sastanke i razgovore, potrudite se da tako organizujete radno vreme - samo sedewe i zavr{avawe zadatka za zadatkom ne}e dati rezultate. "Upalite" samopouzdawe na maksimum i preuzmite prve korake da se va`ni razgovori dese. Neka osoba iz va{e porodice, `eli da budete bliskiji jer joj je potrebna podr{ka. Partner je zatrpan obavezama i ose}ate se pomalo zapostavqeno.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Puni ste lepe energije koju prime}uju svi oko vas, a naro~ito osoba koja vam se dopada. Emitujete vibracije zbog kojih qudi jednostavno ne mogu da odole tome da vam uga|aju. Posao }e vam sredinom nedeqe odjednom biti pun komplikacija. Partner vam priprema romanti~no iznena|ewe krajem nedeqe. Prema partneru imate prili~no hladan odnos. U jako ste lo{oj kondiciji.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Pomalo ste iscrpqeni, odmarajte se vi{e, jedite redovno, i po potrebi proverite krvnu sliku, mo`da je potrebna suplementacija ako ste bez energije. Qubavni horoskop vam je najboqi za vikend, posebno ako se nadate da }e va{a veza pre}i na neki slede}i nivo. Posao obavqate sa lako}om i mo`ete da o~ekujete napredak. Nije dobar period za velike tro{kove, sa~ekajte sam kraj meseca.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ove nedeqe zavrnite rukave i poka`ite {ta sve mo`ete na poslu. Ako vas qudi koji bi radije }askali, umesto da rade, optere}uju, potrudite se da ih izbegavate jer }e vas samo usporavati. U porodici je mogu}a nesuglasica zbog ne~ije sitni~avosti. Partner u`iva u toplini i ne`nosti koje pru`ate. Pazite na zglobove, naro~ito kukove, ako se bavite fizi~kom aktivno{}u.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Inspirisani ste da promenite ne{to u svom `ivotnom prostoru, da ulep{ate stan ili ku}u, bogatstvo koje je trenutno u va{oj du{i `elite da preto~ite u ukrase koji svi vide. Na poslu ne treba da slu{ate ogovarawa, mogu}e je da }e vam doneti probleme. Partner je zabrinut i pod stresom, pa budite puni podr{ke. Radujete se vikend planovima sa prijateqima, samo pazite na unos alkohola.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Dobar je period za re{avawe odnosa koji su ve} neko vreme sporni. Poqe komunikacije vam je odli~no. Aktivno slu{ajte qude oko sebe, sazna}ete mnoge va`ne informacije koje ina~e ne bi podelili sa vama. U qubavi `elite ne{to vi{e, ali se bojite da }e va{a ose}awa biti povre|ena. Kqu~no je da budete iskreni prema sebi i partneru, ina~e }ete se vratiti u rutinu koju ne volite.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Fokus usmerite na ku}u i porodicu, umesto na posao gde se stvari odvijaju kako treba. Mogu}e je da je nekom ~lanu porodice potrebna pomo}, da neka problemati~na situacija ne bi eskalirala. Zdravqe vam je dobro, mogu}i su samo mawi problemi sa varewem. U qubavi ste kasno odreagovali na neku poruku, i sada brinete da nema vra}awa nazad, ali se krajem nedeqe taj problem re{ava.

Samo sedam zemaqa sveta sa ~istim vazduhom

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), maksimalno bezbedna koli~ina ~vrstih ~estica u vazduhu jeste do pet mikrograma na metar kubni vazduha. U Evropi, me|utim, tu normu ispuwavaju samo Island, Finska i Estonija! Ti zakqu~ci proisti~u iz "Svetskog izve{taja o kvalitetu vazduha“ (World Air Quality Report) {vajcarske kompanije IQAir, koja se bavi atmosferom. Informaciju je objavio server Eurowus (Euronews).

Izve{taj poti~e iz podataka koje je u 134 zemqe sveta skupqalo vi{e od 30 hiqada posmatra~kih stanica. Kvalitet atmosfere istra`ivawe je vrednovalo prema koli~ini ~vrstih ~estica u vazduhu.

Zemqe koje su, prema merewu ispunile ovaj limit su Austra-

lija, Estonija, Finska, Grenada, Island, Mauricius i Novi Zeland. Bezbedni nivo ~vrstih ~estica bio je izmeren jo{ u Portoriku i Francuskoj Polineziji na Bermudama. Naj~istiji vazduh u Evropi ima Island, sledi Estonija na drugom i Finska na tre}em mestu. U zemqe Evrope, koje imaju relativno malo zaga|enu atmosferu, spadaju jo{ i Nema~ka, Francuska i Austrija. Dosta evropskih zemaqa, me|u kojima su Bugarska, Hrvatska i Ma|arska, Slova~ka

i Poqska, kao i Srbija, koja je na ukupnom 30-om mestu, nalaze se negde oko sredine ove liste. Zemqa s najgorim kvalitetom vazduha na svetu, prema ovom istra`ivawu, jeste ju`noazijski Banglade{: prevazilazi ~ak za 15 puta vrednost koju je odredila WHO! Druga zemqa po zaga|enosti u svetu jeste Pakistan, tre}a je Indija. Najgoru atmosferu u Evropi imaju Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, koje normu prevazilaze oko petostruko.

Za{to dolazi do jutarweg umora i kada je vreme da se javite lekaru?

Umor je prirodna reakcija na{eg tela koja signalizira da mu je potreban odmor i san. Obi~no je ovaj ose}aj posebno izra`en nakon intenzivnog dana.

Ako smo dobro i kvalitetno spavali, sutradan bi telo trebalo da bude obnovqeno i spremno za nove izazove. Me|utim, ako to nije slu~aj, ako se i daqe ose} ate umorno nakon dobrog sna, to mo`e biti simptom nekoliko zdravstvenih stawa

Apneja – ozbiqan poreme} aj sna koji uzrokuje periodi~ne pauze u disawu. Neki od simptoma mogu biti hrkawe, hvatawe vazduha, bu|ewe sa suvim ustima, ose}aj glavoboqe nakon spavawa i ose}aj umora nakon dugog sna.

Anemija – koja mo`e izazvati ose}aj iscrpqenosti i umora i preteranog umora prilikom jutarweg bu|ewa. Na ovo stawe je dobro posumwati u slu~ajevima slabosti, hladnih ruku i stopala, blede ko`e, vrtoglavice ili ote`anog disawa.

Anksioznost – psihi~ko stawe koje mo`e zna~ajno uticati na umor osobe ve} nakon bu|ewa.

Druge bolesti tako|e doprinose umoru, ukqu~uju}i dijabe-

POSNI RECEPT

POSNA SALATA OD TIKVICA

I KROMPIRA

POTREBNO JE:

n 2 sredwe tikvice (ise~ene na tanke kolutove), n 3 krompira (skuvali, ogulili i isekli na kockice), n 1 praziluk (iseckan na koluti}e), n 2 ka{ike maslinovog uqa, n 1 ka{ika limunovog soka, n so i biber po ukusu, n sve` per{un za dekoraciju.

PRIPREMA:

Tikvice blan{irajte u kqu~aloj vodi nekoliko minuta dok ne omek{aju, a zatim ih procedite i ostavite da se ohlade.

U veliku posudu stavite krompir, tikvice i luk. Pome{ajte maslinovo uqe, limunov sok, so i biber i prelijte preko salate. Dobro prome{ajte i pospite sve`im per{unom pre servirawa.

tes, bolesti {titne `lezde, lupus, reumatoidni artritis, multiplu sklerozu, sindrom nemirnih nogu, visok krvni pritisak i bolesti srca.

DODATNI SIMPTOMI

Osim toga, kod jutarweg umora nisu retki simptomi kao {to su glavoboqa, vrtoglavica, problemi sa koncentracijom, razmi{qawem i dono{ewem odluka, poreme}aji govora, razdra`qivost i anksioznost.

Ako se na|ete u bilo ~emu od navedenog i ako ovi simptomi ne nestanu, ali {tavi{e, ote`avaju vam svakodnevno funkcionisawe, obavezno se obratite lekaru koji }e vam dati adekvatan tretman.

[TA MO@ETE DA URADITE?

Dobar san ukqu~uje nekoliko kqu~nih koraka. Poku{ajte da ostanete na otvorenom tokom dana, pazite na ishranu, a posebno izbegavajte te{ke obroke, kofein i alkohol pre spavawa. Izbegavajte alkohol pre spavawa i ukqu~ite meditaciju i tehnike dubokog disawa u svoju dnevnu rutinu. Napravite opu{taju}u atmosferu u prostoriji – u~inite je prozra~nom i zatamwenom. Izbegavajte ekrane –iskqu~ite ure|aje najmawe sat vremena pre spavawa i svakako ulo`ite u kvalitetan du{ek i jastuke.

Simptomi migrene na

Migrena je neurolo{ko oboqewe koje karakteri{e ponavqaju}a, jednostrana pulsiraju}a glavoboqa koja naj~e{}e traje od ~etiri do 72 sata, umerenog je do jakog intenziteta i obi~no se pogor{ava tokom fizi~ke aktivnosti (nekada i pri hodu i pewawu uz stepenice).

Kako za Stetoskop pi{e Vladan Tomovi}, medicinski savetnik, pored glavoboqe javqaju se simptomi preosetqivosti

koje

treba obratiti pa`wu

na buku i svetlost, kao i mu~nina, povra}awe, preosetqivost na miris, dodir i drugo.

Neki pacijenti satima ili danima pre napada migrene ose}aju umor, pad koncentracije, promene raspolo`ewa i druge simptome, a sli~ni simptomi zaostaju i nakon migrenoznog napada.

Zbog svih navedenih simptoma, migrena ima veliki uticaj na kvalitet svih segme-

Kumkvat je u posledwe vreme pravi hit, i to sa dobrim razlogom.

Re~ je o malom citrusnom vo }u koje je bogato zdravim sastojcima i poti~e iz Kine. Iako li~i na mandarinu, kumkvat je mawi i izdu`eniji, a posebnost je {to se konzumira ceo, sa korom. Kumkvat je prava mala nutritivna bomba. Sadr`i visok procenat vitamina C koji je odli~an za ja~awe imunog sistema, ~ini ko`u lep{om i poma`e u

nata `ivota pacijenta, ukqu~uju}i radni kapacitet i socijalne aktivnosti.

NAJ^E[]I OBLICI MIGRENE SU:

– Migrena bez aure.

– Migrena sa aurom kod koje se, pored gore navedene simptomatologije, mogu javiti razli~iti ispadi u vidnom poqu –vizuelna aura (ble{te}e ta~ke, linije u vidnom poqu, izmene kolorita), senzorni simptomi (peckawe, trwewe, bockawe na jednoj strani tela, lica i/ili jezika), pa ~ak mo`e do}i i do poreme}aja govora. Veoma je va`no zatra`iti zdravstvenu pomo} ukoliko posumwate da imate migrenu kako biste {to pre do{li do dijagnoze i adekvatne terapije.

Kako su anamnesti~ki podaci od pacijenta najva`niji za postavqawe dijagnoze, vo|ewem dnevnika glavoboqa znatno mo`ete pomo}i svom lekaru u postavqawu dijagnoze.

Rano zapo~iwawe le~ewa je veoma va`no jer znatno poboq{ava kvalitet `ivota, a terapija migrene se mo`e podeliti na:

– Terapiju za zaustavqawe napada

– Terapiju koja prevenira nove napade Nemojte sami le~iti migrenu ~estom upotrebom analgetika, jer rizikujete da u|ete u za~arani krug povratne glavoboqe, koja nastaje prilikom zloupotrebe lekova protiv bolova (kada se oni uzimaju u dozama ve}im od preporu~enih ili u du`em vremenskom periodu od preporu~enog).

borbi protiv infekcija. Pored toga, sadr`i i vitamin A, koji je kqu~an za zdravqe o~iju. Stoga nije iznena|ewe da kumkvat mo`e smawiti rizik od katarakte. Kumkvat je tako|e odli~an za varewe jer sadr`i puno dijetalnih vlakana. Ova vlakna poma`u u odr`avawu zdrave crevne flore i poznato je da ubrzavaju varewe i spre~avaju zatvor. Ali mo`da najva`nija karakteristika kumkvata je we-

gova sposobnost da doprinese zdravqu srca. Kardiovaskularni sistem se odr`ava zdravim zahvaquju}i antioksidansima i vlaknima koja mogu smawiti rizik od razvoja bolesti kao {to je koronarna bolest srca. S obzirom na veli~inu i tanku ko`u, kumkvat je veoma prakti~an za konzumirawe. Mo`ete lako da ga oqu{tite, ise~ete ili pojedete celog. Tako|e, mo`e se koristiti u pripremi xemova,

marinada, kola~a, ali i u salatama ili smutijima. KO TREBA DA BUDE OPREZAN?

Qudi sa alergijama na citrusno vo}e treba da budu oprezni jer kumkvat mo`e izazvati alergijske reakcije.

Qudi sa gastrointestinalnim problemima, kao {to su gastritis ili refluks, tako|e treba da izbegavaju konzumaciju kumkvata zbog wegove kiselosti, koja mo`e da iritira `eludac.

MU[KI ODEVNI KOMPLET (MN.)

SIMBOL KALAJA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SIMBOL IRIDIJUMA ^UPAV PE[KIR

KU]NO DIZALO IME EPISKOPA I PESNIKAMU[ICKOG

SAVREMENI MATERIJALZA NAME[TAJ

OZNAKA ZAVOLT OSVAJA^, ZAVOJEVA^ DNEVNI RASPORED

JADRANSKO OSTRVO BORBAS BIKOVIMA OBU]AR NESTRU^WACI

REDAK HEMIJSKI ELEMENT

23. I 16. SLOVO AZBUKE

DEBELO BRODSKO U@E FR. ^LANPISAC, SANU PO@ENITI

MESTO GDE SE KOPA (MN.)

^ELIK, NADO

REKAU ITALIJI MIRISI, PARFEMI GRAD U STAROJ FENIKIJI OTPRILIKE, NASUMICE ZDROBQENOST, SMRSKANOST

OKIDA^ NAPU[CI SIPATI TE^NOST

KILOMETAR IZU^AVAOCI MITOLOGIJE

SUMPOR GR^KI POLUBOG, ^UVEN PO LEPOTI

SAVITQIV, GIBAK RO@NATI DEO PRSTA (MN.)

PREFIWENA, SUPTILNA HVALOSPEV KRAJ MOLITVE (NEKATAKO BUDE)

SIMBOL KALIJUMA

ANTI^KA MUZI^KA UDARAQKA GLIB, BLATO, KAQUGA STARA MERAZA TE@INU JAPANSKA NACIONALNAODE]A 1. STAROSL. SLOVO TROPSKI VETAR STAROEGIPATSKA BOGIWA KISEONIK

MA\IONI^AR, OPSENAR

TANANA, ODA, K, KROTALON, OKA, KIMONO, PASAT, IZIS, ILUZIONIST.

OROZ, ITRIJUM, KM, ]N, PALAMAR, I@ENITI, S, OCAL, VITAK,

ODELA, SN, IR, LIFT, AKRIL, V, OKUPATOR, IST, KORIDA, LAICI,

VODORAVNO: MU]AK, IVANA, ROLAT,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Vrsta krokodila, kajman - Pronalaza~ telefona Aleksandar, 2. Reka u Rusiji - Oklevetati koga, 3. Spoqni dug - Uqna biqka, sezam, 4. Simbol molibdena - \ak - Simbol litecijuma, 5. Stari nomadski narod, Obri - Reka u Ju`noj Americi, 6. Nadarenost - Jezero u Etiopiji, 7. Otac odmila, oco - Grad u Ba~koj - Auto oznaka Nema~ke, 8. Oznaka za polupre~nik - Samoglasnici - Uzvik nestrpqewa, 9. Ilija odmila - Izrivati, kopati, riti, 10. Pretwom iznu|en novac - Pripadnici verske sekte u SAD, 11. [panski gramati~ki ~lan - Priroda (lat.)Inicijali vajara Loga, 12. Ime vaterpoliste Filipovi}a - Skupovi gena, 13. ^ula - Gre{ka (lat.), 14. Fascikle za dokumente.

USPRAVNO: 1. Zabavqa~i - Visoki ~inovnik u staroj Gr~koj, 2. Mesto kod Zaje~ara - Pozori{ni dekor, 3. Ime pisca nobelovca Andri}a - Pro`drqivac - Legalo, 4. Zle `ene - Vrednovati, 5. Prvi vokal - Rezultat rada - Pisani tekst, ~lanak, 6. Starorimske mu{ke haqine - Ure|aj, sprava - Auto oznaka Litvanije, 7. Osamnaesto i 14. slovo azbuke - Ime ameri~ke glumice Vud - Orawe posle `etve, 8. Ime politi~ara Qaji}aTrospratne papske krune - Oznaka za amper, 9. Ogla{avati se poput goluba - Zavet, zave{tawe, 10. Mu{ki peva~ki glas - Majstorska zanimawaCrnogorsko kolo, 11. Precizan uzorak neke mere - Otrov za mi{eve, 12. Pi}e od limunovog soka - Pra`iteqi Balkana

OQAGATI, INODUG, SUSAM, MO, U^ENIK, LU, AVARI, AMAZON, TALENAT, TANA, OCA, APATIN, D, R, VOKALI, AMA, IKAC, RIJATI, UCENA, AMI[I, EL, NATURA, OL, FILIP,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: ALIGATOR, BEL, NEVA,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

„Iza|i, mala!“: Pesma uz koju su studenti prozvali Vu~i}a stara je 40 godina, a pevala se i na koncertu svetski poznatog benda

Brojni studenti okupili su se pro{le nedeqe ispred predstavni{tva u kome je predsednik Aleksandra Vu~i} imao konferenciju za novinare.

Tokom protesta imali su brojne poruke, a wihovo skandirawe mogle je da se ~uje u pozadini dok je predsednik uveravao narod da je napoqu svega nekoliko stotina qudi.

Mnoge je nasmejao momenat kada su studenti po~eli da pevaju „Iza|i mala“, ina~e numeru koja se obi~no izvodi na svadbama pred izlazak mlade iz roditeqske ku}e.

„Iza|i mala, ho}u da te vidim, ho}u da te qubim, ho}u da ti ~ujem glas“, glase stihovi Ferida Avdi}a koji izvodi ovu pesmu u originalu.

Ina~e, iako je re~ o pesmi iz 1985. godine, ona je tek nedavno dospela u `i`u interesovawa. Naime, na dru{tvenim mre`ama {irio se video sa koncerta grupe „Ram{tajn“ u Beogradu, kada je publika uglas pevala pomenute stihove u nadi da }e svetske muzi~ke zvezde ponovo iza}i na scenu nakon nastupa.

„Poznat mi je taj video. To se desilo i na jednoj utakmici, Crvena zvezda – Sloboda, a od tada qudi nerijetko pevaju ‘Iza|i mala’ kada neko treba da se pojavi na bini ili stadionu. Ponosan sam i na svoju pjesmu i na publiku koja me se uvek seti. To je pesma iz ‘85, ali se i daqe slu{a i peva, ~ak i mladi koji tada nisu bili ni ro|eni, danas pevaju i znaju za wu. Imam jo{ nekoliko pesama koje su kultne, bez wih ne prolazi ni jedno veseqe“, rekao je Avdi} jednom prilikom

VESNA ZMIJANAC OTKRILA KOLIKO JE ZARA\IVALA

NA VRHUNCU POPULARNOSTI:

„U najlep{em se}awu mi je ostala 1990. godina, mogla sam da kupim tri zgrade u Knez Mihailovoj“

Peva~ica se prisetila perioda kada je re|ala hitove i bila na vrhuncu popularnosti.

Vesna Zmijanac va`i za jednu od najve}ih estradnih zvezda, a najve}i broj hitova izdala je tokom osamdesetih i devedesetih godina.

Zahvaquju}i wima zaradila je veliko bogatstvo, a iako ne voli da govori o ciframa, otkrila je o kolikom novcu je re~.

„U najlep{em se}awu mi je ostao koncert koji sam odr`ala 1990, zbog toga {to je atmosfera, sama po sebi, bila prelepa. Ne volim da pri~am o novcu, retko govorim na tu temu, ali sam zaradila brdo para tada. Kad bih vam pribli`ila otprilike da vidite koliki je to novac bio, uporedi}u s tim da sam mogla po povratku da kupim tri zgrade u Knez Mihailovoj ulici i da ne trepnem. Toliko sam dobro pro{la tada“, ispri~ala je Vesna svojevremeno za medije, pa je dodala:

„Ja sam pesmu ‘Idem preko zemqe Srbije’ snimila u najnezgodnije vreme, iako je nisu znali va`no da sam je ja otpevala u vreme sankcija. Mnogo mi je drago i priznajem da sam se stalno inatila.“ Podsetimo, peva~ica je po~etkom godine imala intervenciju kad su joj ugra|ena tri bajpasa i stent.

NI BESPLATNO

Peticiju protiv koncerta Jelene

Karleu{e u Kragujevcu potpisalo preko 8.000 qudi

Jelena Karleu{a najavila je da }e za do~ek Nove godine pevati u Kragujevcu, {to je nai{lo na neodobravawe pojedinih u ovom gradu. Pokret slobodnih gra|ana Kragujevac pokrenuo je peticiju protiv wenog nastupa, a do sada je potpisalo vi{e od 8000 qudi.

Tekst online peticije vam prenosimo u celosti:

„Mi slobodni gra|ani Kragujevca i Srbije protivimo se odluci da za do~ek Nove godine u Kragujevcu nastupa Jelena Karleu{a, jer smatramo da je neprimereno i uvredqivo da se ovakva manifestacija organizuje u trenutku `alosti zbog tragedije u Novom Sadu. Ovom peticijom zahtevamo od lokalne vlasti Grada Kragujevca da ovaj koncert otka`e, a predvi|ena sredstva preusmeri na projekte koji unapre|uju lokalnu kulturu. Protivimo se promociji ki~a i {unda i poku{aju Srpske napredne stranke da novac svih gra|ana tro{i na sebi bliske izvo|a~e“,

navodi se u peticiji. Wen koncert je ve} izazvao brojne spekulacije i debate na dru{tvenim mre`ama, a ~elnici grada se ne ogla{avaju povodom ove teme, od kada su potvrdili na sednici lokalnog parlamenta da }e peva~ica odr`ati koncert 31. decembra na Trgu kod Krsta. S druge strane, peva~ica `eli da prkosi svima i ovaj koncert svakodnevno najavquje na dru{tvenim mre`ama, gde tvrdi da }e ga odr`ati besplatno jer je on wen poklon gra|anima.

„Ne zna se ko se vi{e drogira“

Peva~ica je nedavno objavila pesmu "33" posve}enu godini u kojoj je donela najzna~ajnije odluke i promene.

Milica Todorovi} nedavno je otkrila da se iza pesme „33“ krije pri~a o jednom te{kom periodu, zbog koga se obratila za pomo} stru~wacima.

„Ja sam skoro pri~ala o jednom te`em periodu `ivota i zato sam rekla da je pesma „33“ negde moja `ivotna pesma. Za{to? Zato {to

me tek pro{le godine stigao taj neki „burn – out“, kako bi smo ga ve} nazvali, iliti na srpskom „sagorevawe“, gde sam osetila da onako polako tonem i da me muzika umara i da me umaraju qudi, ne izlazi mi se na binu da pevam, ne daju mi se intervjui. Moja pesma „33“ ka`e: „A jo{ si mlada da pale ti sve}e, kad ho}e{ sve a ni{ta te ne}e“, a ja onako odavno ho}u sva{ta ne{to da mi se desi i neki ve}i koncert i…“, rekla je

Milica, nakon ~ega je po~ela da pla~e.

Peva~ica je odlu~ila da javno govori o ovom problemu, kao i da apeluje na kolege da se obrate stru~wacima kada osete pritisak javnosti.

„Htela sam da ka`em da sam namerno to javno rekla da bi qudi koji imaju problema sa tim negde ka`u – jao, ona je javna li~nost pa pri~a o tome. Da, ali ja sam `ivo bi}e, od krvi i mesa, to svima mo`e da se desi i opet }u da ka`em – ako se ne ose}ate dobro, nije sramota obratiti se psihoterapeutu, psihijatru, bilo kome da se ne bi desilo ubistvo, samoubistvo, da odete u drogu, da odete u alkohol. Imamo puno primera na estradi, pogotovo moje kolege i koleginice, ne zna se ko se vi{e drogira, na`alost, meni je `ao zbog toga. Ne krivim ih, samo nekako ho}u da im dam podr{ku da ka`em evo qudi ja sam uspela, mo`ete i vi“, poru~ila je Milica.

Milo{ Bikovi} podr`ao studentske blokade i poslao poruku RTS

Glumac Milo{ Bikovi} podelio je na svom Instagram profilu zvani~no saop{tewe Udru`ewa dramskih umetnika Srbije u kojem se poziva na podr{ku studentskih zahteva i blokada.

Milo{ Bikovi} je saop{tewe podelio na Instagramu, a potpisnik istog je predsednik Udru`ewa, glumac Neboj{a Dugali}.

„Svedoci smo neprihvatqivog porasta nasiqa u na{oj svakodnevnici. Veruju}i u na{e institucije, studenti {irom zemqe zahtevaju od svih koji obavqaju javne funkcije da deluju u skladu sa na~elima odgovornosti, solidarnosti i pravi~nosti, koje predstavqaju temeqne kulturne vrednosti“, navodi se u saop{tewu. „Udru`ewe dramskih umetnika Srbije poziva sve zastupnike

ustanova kulture u Republici Srbiji: wihove upravnike, direktore kao i vr{ioce du`nosti ovih funkcija, da javno i bezrezervno podr`e studentske zahteve i blokade kao vid protesta. Brojni pojedinci i umetni~ki ansambli pozori{ta su to ve} u~inili i mi apelujemo na rukovodioce ustanova da se pridru`e svojim zaposlenim i radno anga`ovanim, i da na taj na~in stanu i u wihovu za{titu. Pozivamo i ~lanstvo Udru`ewa da istraje u podr{ci studentima, koriste}i sve pravne mehanizme koji su mu na raspolagawu.“ „Kao dugogodi{wi saradnici Radio-televizije Srbije, od ove ku}e zahtevamo da istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informi{e na{e sugra|ane o studentskim zahtevima i aktuelnim blokadama vi-

soko{kolskih ustanova, kojih je u ovom trenutku oko 40, ispuwavaju}i time svoju ulogu javnog medijskog servisa. Svako pogre{no tuma~ewe saop{tewa Udru`ewa koje odstupa od wihove su{tine kao i zloupotrebu u svrhu me|upatrijskog razru~avawa smatramo zlonamernim ~inom koji dodatno podsti~e na nasiqe“, zakqu~uje se u saop{tewu.

NEO^EKIVANI POTEZ NOVAKA:

Retko kada je u karijeri ovo uradio

Novak \okovi} i Nik Kirjos igra}e na dubl turniru u Brizbejnu (29. decembar - 5. januar), saop{tio je Australijanac na dru{tvenim mre`ama. Retko kada je u karijeri Novak \okovi} igrao dubl, a jo{ re|e je to radio pred Australijan open, prvi grend slem u sezoni.

Za ovakav potez Novak se obi~no odlu~uje kada je tokom sezone pravio velike pauze, kao {to je to bio slu~aj u 2024. godini.

Se}amo se svi i da je Srbin obe}ao Kirjosu da }e jednom u karijeri zaigrati na istoj strani terena i deluje da }e upravo sada ispuniti to obe}awe.

\okovi} u dubl karijeri ima 64 pobede i 80 poraza, a jedinu titulu u dublu osvojio je u Kvinsu 2010. godine u paru sa Xonatanom Erlihom.

Novak }e u Brizbejnu igrati i singl, te }e upravo odatle krenuti u pripremu za Australijan open.

„Nas dvojica smo imali razne nesporazume u pro{losti, ali to nije bilo usmereno protiv wega, budu}i da bih isto reagovao da je na wegovom mestu bio bilo koji drugi teniser. Sada je situacija takva da su mu se dogodile neke stvari koje ne podr`ava i to sam jasno rekao“, poru~io je Kijros i dodao:

„Na{ odnos je sada malo druga~iji, sad smo kao bra}a, pa mo`da ga pozovem da zajedno zaigramo u dublu“, rekao je Kirjos 2022. godine.

Dejan Bodiroga ima jaku poruku za vlast zbog tragedije u Novom Sadu

Dejan Bodiroga, slavni biv{i srpski ko{arka{ i predsednik Evrolige, imao je poruku za vladaju}i re`im povodm tragedije u Novom Sadu.

Dejan Bodiroga je gostovao na televiziji N1 i osvrnuo se na tragediju u Novom Sadu i na proteste studenata i |aka (i ne samo wih).

„Moj prvi utisak je odsustvo svake empatije, odgovornosti i solidarnosti. Mislim da je ta stra{na tragedija u Novom Sadu, gde je stradalo 15 qudi, jedna stra{na stvar, koja je ogolila mnoge stvari. Mislim da ta bahatost, korupcija, lopovluk koji se provla~e niz godina, je i dovelo do toga. Tu treba da prestane svaka politika. To je stvar koja se ti~e svih gra|ana, qudi. institucije treba da rade svoj posao. Ono {to sam malopre rekao, kroz te institucije i razli~itosti mo`emo da pravimo boqe dru{tvo“, rekao je Bodiroga na televiziji N1. Ovih dana u toku su protesti protiv vladaju}eg re`ima, na {ta se Bodiroga tako|e osvrnuo. Podse}amo, 1. novembra Novi Sad je pogodila stra{na tragedija kada se nadstre{nica na @elezni~koj stanici sru{ila i ubila 15 qudi.

PROSLAVQENI KO[ARKA[ (32)

PRONA\EN MRTAV U HOSTELU: Na krevetu ostala poruka sa samo dve re~i

Letonski reprezentativac Janis Tima izvr{io je samoubistvo. Proslavqeni ko{arka{ evroliga{kih klubova je prona|en mrtav u hostelu u Moskvi, a pored wegovog tela je stajala kratka poruka.

Samo dve re~i „Pozovite Anu“. Policija prenosi da je u pitawu samoubistvo i da nema elementa krivi~nog dela. Navodno nije mogao da preboli razvod od supruge, pa je to bio okida~ zbog kog je podigao ruku na sebe.

Rastao se sa ukrajinskom peva~icom Anom Sedakovom. „Prona{li su ga u hostelu. Kraj wega je na|en telefon i na ekranu poruka: ‘Pozovite Anu’, uz wen broj telefona. Prethodno je izvr{io samoubistvo zbog razvoda“, navedeno je u izve{taju „REN TV“.

Tima je u karijeri nekoliko puta dolazio u Beograd gde je igrao me~eve Evrolige. Pamte ga navija~i iz perioda kada je nastupao za Himki, ali ranije i za Olimpijakos i Baskoniju. Letonac se ve} neko vreme nalazio na „mra~nom mestu“ jer je pisao tu`ne poruke na dru{tvenim mre`ama, izme|u ostalog da je „zamenila qubav za novac“, te da vi{e ne `eli da `ivi.

Joki} je ~udovi{te, ovo {to radi nije niko nikada

Nikola Joki} igra sezonu karijere u NBA ligi a ovi podaci pokazuju koliko je Srbin u dresu Denver Nagetsa dominantan.

Nikola Joki} pomera granice u NBA ligi kad god igra i ~ini ~uda igraju}i za Denver Nagetse. Gotovo po svakom statisti~kom parametru je Joki} najboqi ili drugi najboqi u ~itavoj NBA ligi.

U ovom trenutku, Joki} je drugi najboqi strelac ~itave lige sa 31.5 poena po utakmici, iza zvezde Milvoki Baksa, Janisa Adetokumba.

Najboqi je u ligi po minuta`i jer igra prose~no ne{to vi{e o 37 minuta po me~u. Ovaj podatak pokazuje koliko je Srbin va`an za igru Denvera.

Joki} je drugi u ligi i po skokovima po utakmici (13.3 po me~u), a jedino je centar Wujork Niksa, Karl-Entoni Tauns boqi

od wega po ovom parametru. Nikola bele`i prose~no 9.8 asistencija po utakmici i i po tome je drugi, iza Trea Janga iz Atlante Hoksa koji ih ima 12 po me~u.

Kada je u pitawu procenat {uta za tri poena, Joki} je i po tome drugi sa neverovatnih 51.2 odsto, i to ne na malom uzorku.

Dakle, kada se uzmu sve statistike u obzir, Joki} je daleko najboqi pojedinac NBA ligi i glavni je kandidat za novo MVP priznawe, koje bi mu bilo ~etvrto u karijeri.

Mnogi su po~eli Joki}a da nazivaju „~udovi{tem“, naravno, u pozitivnom smislu zbog wegovih ~udesnih partija.

NIKAD LU\A PRI^A: Igrao u Lapovu i Po`arevcu, sada

je mlada zvezda Evrolige

Nadir Hifi (22), francuski ko{arka{ al`irskog porekla, postao je pravi hit Evrolige uz ekipu Pariza koja je u toku pisawa ovog teksta prva u Evroligi

Pariz je vezao 10 pobeda u Evroligi (skor posle 14 kola –11/3) i jedan od najzaslu`nijih za to jeste upravo Nadir Hifi – ~ovek koji ima jako uzbuqivu i zanimqivu istoriju iza sebe, a ona se ti~e i Srbije.

ve}i adut {ut za tri poena. I to ne onaj normalan {ut za tri, ve} ludi {ut iz nekog polu-okreta, preko dva odbrambena igra~a ili ~ak dva koraka iza linije 6,75.

Hifi je produkt nove {kole i filozofije ko{arke koju je pokrenuo Stef Kari, najboqi {uter svih vremena u NBA ligi. Francuz ne gleda da li neko stoji ispred ili iza wega, da li je taj {ut procentualno dobar ili ne, ali ukoliko on misli da iz te pozicije treba da se {utne, on }e to i uraditi.

Prose~no posti`e 2,4 trojke po utakmici, dok procentualno {utira 33 odsto van linije 6,75, ali to je iskqu~ivo zbog velikog broja poku{aja za tri.

Da krenemo prvo od Hifijevih nastupa u Evroligi ove sezone. Omaleni bek (185 cm) ove sezone prose~no bele`i 13,4 poena, 0,9 asistencija i 1,7 skokova za samo 17,8 minuta na parketu.

Ko je imao priliku da gleda Hifija sigurno zna da mu je naj-

Ispred Hifija samo Karsen Edvards ima vi{e {utnutih trojki u Evroligi, dok je bek Pariza na ~etvrtom mestu postignutih trojki ove sezone. Postavqa se pitawe – kakvi bi procenti Nadira Hifija bili da igra vi{e od 30 minuta u Evroligi? Verovatno jo{

lu|i, ali igra trenera Tijaga Splitera to mu jo{ uvek ipak ne dozvoqava.

Uz Ti Xej [ortsa, Hifi je postao deo dvojca koji apsolutno hara Evroligom i jo{ uvek niko nije uspeo da prona|e na~in da ih zaustavi.

Zna Hifi i da podbaci dve vezane trojke na jednoj utakmici, ali to ga ne}e zaustaviti da poku{a i tre}i put, te da tada pogodi i donese svom timu dobre vesti – {to je bio slu~aj na utakmici protiv Olimpijakosa u 14. kolu Evrolige.

Jo{ boqe igra mladi bek u ligi Francuske gde ima proseke od 22,3 poena, 1,9 skoka i isto toliko asistencija za 25,1 minut po me~u.

Da }e biti mlada zvezda Evrolige, Hifi je pokazao i u Evrokupu prethodne godine, u kome je Pariz postao {ampion. Na 18 utakmica Hifi je prose~no postizao 16,9 poena i bio je jedan od najboqih igra~a drugog po kvalitetu takmi~ewa u Evropi.

Pre Pariza Francuz je prvo profesionalno igrao za Le Portel, ekipu koja nastupa u Ligi Pro A Francuske, kao i sada Pariz. Ipak, karijeru je po~eo u mla|im kategorijama lokalnog Strazbura.

Ipak, ono {to je najzanimqivije u wegovoj karijeri jeste to {to je 2022. godine igrao na basket 3×3 turnirima u Srbiji. Naime, on je u junu 2022. kao ~lan al`irske reprezentacije u basketu 3×3 igrao turnire u Po`arevcu i Lapovu, {to se mo`e videti i na sajtu FIBA 3X3.

Turnir u Po`arevcu prva ekipa Al`iraca je zavr{ila na sedmom, a u Lapovu na 12. mestu.

Englezi za me~eve protiv Srbije zovu ~oveka koji je bio proteran i zabrawen u reprezentaciji

Selektor fudbalera Engleske Tomas Tuhel re{io je da uvede neke promene i stvari koje nismo mogli da vidimo dok je ekipu vodio Garet Sautgejt.

Sautgejt je sa Engleskom dvaput igrao finale Evropskog prvenstva, pobedio je Srbiju letos na Evru sa 1:0, a sada }e wegov naslednik protiv „orlova“ igrati u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026.

Engleska je u grupu sa Srbijom, Albanijom, Letonijom i Andorom u{la kao favorit, {to }e morati da poka`e i na terenu.

Na tom putu bi trebalo da joj pomogne Ben Vajt, jedan od „zaboravqenih“ igra~a koji je posledwih godina bio zanemaren od strane Sautgejta zbog komplikovanih odnosa sa wim i nacionalnim timom.

Dvadesetsedmogodi{wi Vajt je bio proteran decembra 2022. jer je napustio reprezentaciju tokom Mundijala u Kataru.

„Da, kontaktira}u i wega. To bi trebalo da bude ~ist start i jasan narativ. Sve po~iwe od januara. Bi}u na stadionima od januara. Ne}u uznemiravati igra~e i trebalo bi da znaju: ‘Ok, {ef }e biti tamo od januara’. Onda }u, naravno, probati da pri~am sa wima, ali }u po{tovati raspored koji imaju jer je raspored pretrpan u januaru, posebno u Premijer ligi“, rekao je Tuhel posle `reba za kvalifikacije u Cirihu.

Govore}i o predstoje}im me~evima sa Srbijom, Letonijom, Albanijom i Andorom, spu{ta loptu i ka`e da ne vidi sebe ve} sada na prvom mestu.

„Ne vidim da smo ve} na prvom mestu. Razlika izme|u velikih i malih zemaqa je sve mawa. Videli ste letos na Evru. Nijedan rezultat nije unapred upisan. Slabije reprezentacije su napredovale i postale su sve ja~e. Mora}emo da zaslu`imo na{e mesto“, apostrofirao je selektor „tri lava“.

ZVEZDINE KALKULACIJE ZA PROLAZ U LIGI [AMPIONA:

Nada

je tanka, ali postoji i uzda se u totalnog autsajdera

i krah Dinama

Crvena zvezda je ispustila {ansu u Milanu da bar bodom bude ozbiqan kandidat za plasman u nokaut fazu Lige {ampiona. Zbog toga dva kola pre kraja ne}e zavisiti samo od sebe, ~ak i da u januaru pobedi PSV na Marakani i Jang Bojs u Bernu. Utisak je da }e ba{ PSV i zagreba~ki Dinamo, koji su sa osam bodova ta~no iznad crte isto kao Man~ester siti (te{ko je verovati da }e i Gra|ani toliko da se survaju, imaju zicer sa Salcburgom), morati da strepe od naleta Pari Sen @ermena i [tutgarta, dok }e Zvezda iz prikrajka ~ekati priliku. Preduslov je da, ponavqamo, pobedi oba rivala do kraja prve faze. U tom slu~aju potrebno je mnogo toga da se pogodi. Zvezda navija za Slovan i poraze Dinama Zvezdi se ~ak daju ve}e {anse od ispred we \irone, [turma, pra{ke Sparte, pa ~ak i [ahtjora zbog znato te`eg rasporeda svih nabrojanih. Zato }emo da se skoncentri{emo na ove ekipe sa granice.

Utisak je da je u najte`em polo`aju Dinamo. Gostuje Arsenalu, pa ~eka Milan i ne bi bilo ~udo da ostane na pomenutoj "osmici". To bi zna~ilo da je ispao s obzirom na okolnosti.

PSV osim gostovawa u Beogradu ~eka Liverpul, jedini tim sa maksimalnim u~inkom, ali osta}e pitawe koliko }e da zapiwe. ^ak i da bude tako bude, holandskom velikanu je po svemu sude}i Marakana me~ lopta, isto kao i Zvezdi.

Prvak Srbije navija}e protiv Dinama i PSV-a, ali }e ujedno pri`eqkivati da Slovan iz Bratislave napravi ~udo. [tutgart je opasna prepreka za crveno-bele, bez obzira {to su ih razbili "petardom", jer ima ~etiri boda vi{e. Ukoliko se oklizne u Bratislavi to bi bila povoqna okolnost za Zvezdu, posebno {to u grad Mercedesa dolazi Pari Sen @ermen. Idealno bi bilo za Zvezdu da skupoceni tim iz grada svetlosti ode u [tutgart sa porazom od Gra|ana i tamo juri prolaz. Jer bi onda jedan od ta dva pomenuta kluba morao da ispadne iz konkurencije, uz dva poraza PSV-a i Dinama. Tada bi Zvezda mogla da se umuva...

Me|utim, za to joj se daju premale {anse prema raznim procenama, bez obzira {to postoji ra~unica.

PRVA REAKCIJA PIKSIJA NA RIVALE SRBIJE U KVALIFIKACIJAMA ZA MUNDIJAL:

„Raduje me {to }emo igrati u Tirani na prelepom stadionu“

Selektor Dragan

Stojkovi} sla`e se sa ~iwenicom da je `reb u Cirihu smestio Srbiju u izuzetno te{ku grupu

Fudbaleri Srbije saznali su da }e u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026. godine igrati u grupi K i bi}e mnogo te{ko da se plasiraju. @rebom u Cirihu odlu~eno je da za rivale u kvalifikacijama za Mundijal godine dobiju Englesku, Albaniju, Letoniju i Andoru.

„Orlovi“ `ele da nastave sa nastupima na velikim takmi~ewima, pa }e uraditi sve da izbore put za SAD, Kanadu i Meksiko, gde }e biti odr`ano naredno Svetsko prvenstvo od 11. juna do 19. jula 2026.

Selektor Stojkovi} poru~uje da se pobednik ne}e znati do posledwe runde kvalifikacija.

„Da bi se oti{lo na Svetsko prvenstvo, mora da se pobe|uje. Na{ ciq i prioritet broj jedan je plasman u SAD, Kanadu i Meksiko i da}emo sve od sebe da leta 2026. godine budemo u~esnici zavr{ne smotre svetskog fudbala“, rekao je Stojkovi} odmah posle `reba i potvrdio da su Englezi definitivno prvi favoriti u grupi.

„Igrali smo sa wima na Evropskom prvenstvu u Nema~koj i nismo zaslu`ili da izgubimo. Na papiru, po snazi i kvalitetu, svakako da su glavni favoriti za osvajawe prvog mesta, {to ne zna~i da }emo se unapred predati. Promenili su selektora, ali su igra~i isti oni koje smo dobro upoznali na utakmici u Gelzenkirhenu. Va`no je da se dobro spremimo, da budemo kompletni i sa jednom pozitivnom energijom do~ekamo me~eve odluke u kvalifikacijama“.

Reper mora da bude pristup koji smo imali u posledwe dve utakmice Lige nacija, protiv [vajcarske u Cirihu i Danske u Leskovcu.

„Mislim da se to podrazumeva. Maksimalno ozbiqno i profesionalno. U fizi~kom, takti~kom i psiholo{kom smislu priprema mora da bude na najvi{em mogu}em nivou, ali ne samo u me~u sa Engleskom, ve} i u duelima sa Albanijom, Letonijom i Andorom“, dodaje Piksi.

Za Stojkovi}a svaka utakmica u grupi ima specifi~nu te`inu.

„Veoma izazovna grupa. Albanci su u posledwe vreme pokazali napredak u igri i bi}e sigurno nezgodan protivnik. Raduje me {to }emo igrati u Tirani na prelepom stadionu na kome se igralo i finale Lige konferencija. Svestan sam da }e za javnost ta dva duela biti interesantna iz nekih drugih razloga. [to se nas ti~e, ne dolazi u obzir ni{ta {to nema veze sa fudbalom. Iskqu~ivo sportska pri~a, veliki izazov i prilika za dve kvalitetne fudbalske predstave“, jasan je Dragan Stojkovi}.

KAKO SRBIJA MO@E NA SVETSKO PRVENSTVO?

Evropske kvalifikacije za Mundijal igra}e se u druga~ijem formatu nego prethodnih godina, jer }e umesto 13 i}i 16 evropskih selekcija na SP. Tako je 54 reprezentacije podeqeno u 12 grupa i pobednici grupa idu direktno na Mundijal, a jo{ ~etiri u~esnika }e biti poznata posle bara`a. U doigravawu }e biti 16 ekipa, od toga 12 drugoplasiranih iz kvalifikacija plus ~etiri selekcije iz Lige nacija koje to nisu uspele kroz kvalifikacije, ali im se pru`a druga {ansa zahvaquju}i rezultatima u Ligi nacija.

I bara` }e se igrati po sistemu ~etiri turnira sa polufinalima i finalima, u kojima se igra po jedan me~.

Me~eve kvalifikacija igra}e 6. ili 7. junu, pa 9. ili 10. istog meseca, od 4. do 6. i od 7. do 9. septembra, od 9. do 11. odnosno od 12. do 14. oktobra, te 13-15. i 16-18. novembra 2025. godine.

Polufinala bara`a bi}e 26. marta, a finala 31. marta 2026. godine.

THURSDAY l ^ETVRTAK 19. 12. 2024.

DAN KAD JE FUDBAL ZAPLAKAO: Pro{le su dve godine od kad je Sini{a Mihajlovi} oti{ao u ve~nost

Pro{le su dve godine od kada se Sini{a Mihajlovi} preselio u ve~nost. Ipak, ni u jednom trenutku nije bio zaboravqen.

Sini{a Mihajlovi} je preminuo 16. decembra 2022. godine nakon vi{egodi{we borbe sa leukemijom. Dan posle kojeg vi{e ni{ta nije bilo isto }e tako ostati ve~no zabele`en nakon {to je svet potresla {okantna vest o wegovoj smrti.

Legenda Crvene zvezde i svetskog fudbala sahrawen je tri dana kasnije u Rimu nakon komemoracije na kojoj su prisustvovali brojni prijateqi, fanovi i legende svetskog fudbala koje su imale priiku da ga upoznaju.

SAHRANA MIHAJLOVI]A

POKAZALA KOLIKO JE

BIO VELIKI

Opelo nekada{wem igra~u Crvene zvezde, Lacija i Intera i selektoru Srbije je odr`ano u bazilici Sveta Marija, an|eli i mu~enici.

Po okon~awu slu`be, kov~eg sa telom fudbalskog i trenerskog asa do kola su nosili, izme|u ostalih, Dejan Stankovi}, Mihajlovi}ev kum i nekada{wi saigra~ iz reprezentacije i Lacija, i Marko Arnautovi}, koga je Mihajlovi} trenirao u Bolowi. Uz navija~ku pesmu, {alove i dimove u bojama klubova za koje je

„SINI[A ZAUVEK“: Navija~i Lacija i Intera odali po~ast legendi fudbala

Inter i Lacio odali su po~ast Sini{i Mihajlovi}u, pokojnom legendarnom fudbaleru, pred po~etak wihovog okr{aja u Seriji A.

Pro{le su ta~no dve godine kada je preminuo Sini{a Mihajlovi}, legendarni srpski fudbaler i trener, a dva wegova biv{a kluba, Inter i Lacio, odala su mu po~ast.

Derbi kola Serije A protekao je u znaku se}awa na legendu fudbala.

Pre po~etka utakmice ceo stadion se poklonio Sini{i Mihajlovi}u.

„Sini{a zauvek“, pisalo je na transparentu koji su istakli navija~i.

„Se}awe na dva sina Sini{e Mihajlovi}a“, naslov je u „Lazio channel“-u.

Sini{a Mihajlovi} je preminuo 16. decembra 2022. godine nakon vi{egodi{we borbe sa leukemijom. Dan posle kojeg vi{e ni{ta nije bilo isto }e tako ostati ve~no zabele`en nakon {to je svet potresla {okantna vest o wegovoj smrti.

Legenda Crvene zvezde i svetskog fudbala sahrawen je tri dana kasnije u Rimu nakon komemoracije na kojoj su prisustvovali brojni prijateqi, fanovi i legende svetskog fudbala koje su imale priiku da ga upoznaju.

Du{an Vlahovi} dobitnik

Zlatne lopte FSS, progla{en je za najboqeg fudbalera Srbije

Du{an Vlahovi}, napada~ Juventusa i fudbalske reprezentacije Srbije, dobitnik je Zlatne lopte Fudbalskog saveza Srbije za 2024. godinu i progla{en je za najboqeg fudbalera Srbije u okviru ove godine.

Pored wega, nagrede su dobili jo{ i Vladan Milojevi}, za najboqeg srpskog trenera ove godine, a najboqa srpska fudbalerka je Nina Mateji}.

Najperspektivniji mladi igra~ je mladi as Crvene zvezde Andrija Maksimovi}, igra~ica Sara Stoki}, a najperspektivniji trener je Jovan Damjanovi}.

„Dodela priznawa bi}e 18. decembra na sve~anosti u Sava centru“, poru~ili su iz Fudbalskog saveza Srbije.

Tako se prekinula dominacija Aleksandra Mitrovi}a i Dragana Stojkovi}a Piksija koji su bili dobitnici ovih nagrada u godinama 2022. i 2023.

Vlahovi}u }e ovo biti prvi put da osvaja ovo priznawe, dok je Vladan Milojevi} po tre}i put progla{en za najboqeg trenera u Srbiji (2017, 2018).

Napada~ Juventusa je u 2024. godini pru`ao sjajne partije u dresu Juventusa (22 gola i pet asistencija), dok je u dresu Srbije zabele`io jednu asistenciju, a ostao je bez postignutog gola.

igrao i koje je kao trener vodio, Mihajlovi} je iz bazilike ispra}en na grobqe gde je sahrawen u krugu porodice. Opelu su prisustvovali wegovi drugovi iz reprezentacije Vladimir Jugovi}, Slavi{a Jokanovi}, Zoran Mirkovi}, Dragan Stojkovi} Piksi i veliki broj kolega, fudbalskih zvani~nika i funkcionera, a venac su poslali i nekada{wi hrvatski reprezentativci Robert Prosine~ki i Zvonimir Boban. Mihajlovi} se od jula 2019. godine borio sa leukemijom. U jednom trenutku stawe mu je bilo boqe, pa se vratio trenerskom poslu u Bolowi, ali bolest se ponovo vratila.

OD BOROVA DO VE^NOSTI

Sini{a Mihajlovi} ro|en je 20. februara 1969. godine u vukovarskom Borovu nasequ. Posle neuspele probe u zagreba~kom Dinamu profesionalnu karijeru je po~eo u novosadskoj Vojvodini. Sportski direktor Milorad Kosanovi} je tada iskusnom timu pridodao nekoliko talentovanih igra~a poput Slavi{e Jokanovi}a, Budimira Vuja~i}a i Miroslava Tawge i pod vo|stvom Qupka Petrovi}a osvojena je titula prvaka Jugoslavije. Petrovi} je potom preuzeo Crvenu zvezdu i decembra 1990. doveo Mihajlovi}a u Qutice Bogdana za obe{te}ewe od u to vreme ogromnih 1.000.000 maraka. SA ZVEZDOM

POKORIO EVROPU

Navija~i Crvene zvezde pamte wegov gol protiv Bajerna iz Minhena u polufinalu Kupa {ampiona, kao i gol koji je postigao u penal seriji finala u Bariju, protiv Olimpika iz Marseja. Blistao je i u Tokiju u me~u Interkontinentalnog kupa protiv ~ileanskog Kola Kola.

Sa crveno-belima imao je ugovor na ~etiri godine, ali je nakon dve godine, sa peharima Kupa evropskih {ampiona, Interkontinentalnog Kupa i dve titule

Vladan Milojevi} je sa Zvezdom osvojio Superligu, kao i Kup Srbije, dok je ostvario i jednu pobedu u Ligi {ampiona ove sezone ([tutgart 5:1).

u prvenstvu Jugoslavije na leto 1992. oti{ao u Romu koju je tada trenirao Vujadin Bo{kov. Kasnije }e o dve sezone koliko je proveo u Romi pri~ati da su mu bile najgore u karijeri. Ipak, tada ga je Bo{kov iz veznog reda premestio na poziciju levog beka. Sini{a je uspeo da zadr`i mesto startera iako su tada u prvih 11 mogla da igraju samo trojica stranca, a uz wega u ekipi su bili i Aldair, Tomas Hesler, Klaudio Kani|a i Abel Balbo. Nezadovoqan statusom u klubu 1994. pre{ao je u Sampdoriju u kojoj je opet zaigrao sa saigra~em iz Zvezde Vladimirom Jugovi}em, ali je zbog relativno lo{ih rezultata ekipe po isteku ugovora napustio \enovu.

SELIDBA U LACIO U letwem prelaznom roku 1998. godine, nakon Svetskog prvenstva u Francuskoj na kome je SR Jugoslavija u osmini finala ispala od Holandije Mihajlovi} odlazi u tada mo}ni Lacio i ve} u avgusto osvojio Superkup Italije. U ekipu je stigao i Dejan Stankovi} i naredne godine Lacio je osvojio Kup pobednika kupova, posledwe izdawe tog evropskog takmi~ewa, a te 1999. i UEFA Superkup pobedom nad Man~ester junajtedom.

Ve} u slede}oj, sezoni 1999/2000 Lacio je bio najboqi u Seriji A i Kupu. Te godine Mihajlovi} je sa Jugoslavijom igrao i Evropsko prvenstvo, a posledwi pehar u dresu rimskog kluba podigao je 2004. u finalu Kupa protiv Juventusa.

Odmah posle toga preselio se u Milano u kome je kao jedan od najiskusnijih uz velikog prijateqa Roberta Man~inija vodio Inter do pehara Serije A, dva trofeja u Kupu i jednog u Superkupu.

Sini{a Mihajlovi} je igrao

za mladu reprezentaciju Jugoslavije sa kojom je 1990. osvojio drugo mesto u Evropi. Za najboqi nacionalni tim debitovao je 1991. godine i odigrao 63 utakmice, postigao je deset golova. Bio je u~esnik Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. i prvenstva Evrope, dve godine kasnije u Belgiji i Holandiji. Igra~ku karijeru zavr{io je opro{tajnom utakmicom u Novom Sadu 28. maja 2007. godine. Osta}e upam}en kao veliki {ampion, igra~ „zlatne levice“, kao jedan od najboqih izvo|a~a slobodnih udaraca u svetu. On i \uzepe Siwori su jedini igra~i u istoriji Serije A koji su postigli tri gola na jednom me~u iz slobodnih udaraca.

REKORD U SERIJI A

Sini{a Mihajlovi} dr`i rekord, zajedno sa Andreom Pirlom, po broju postignutih golova u Seriji A iz slobodnih udaraca (28). Mihajlovi} je postao po~asni gra|anin Bolowe 2019. godine.

Odmah nakon zavr{etka igra~ke karijere zapo~eo je trenersku, kao Man~inijev asistent i tu se zadr`ao dok Masimo Morati nije otpustio {efa struke kako bi doveo @ozea Muriwa. Mihajlovi} je tada otpo~eo samostalnu karijeru, na Apeninima je vodio Bolowu, Kataniju, Fjorentinu, Milan, Torino, ne devet dana lisabonski Sporting i opet Bolowu u kojoj ga je bolest i stigla.

Od maja 2012. do oktobra 2013. bio je selektor Srbije, ali je oti{ao sa te funkcije nakon {to u konkurenciji Begije i Hrvatske nije uspeo da izbori plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu. Iza Mihajlovi}a su ostali supruga Arijana i petoro dece, Viktorija, Virxinija, Miroslav, Du{an i Nikolas.