Srpski glas 19. januar

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE KANBERA

roditeqima i svim zainteresovanim pojedincima, klubovima, udru`ewima, postoje}im lokalnim {kolama i {kolama pri crkveno-{kolskim op{tinama u kojima se organizuje u~ewe srpskog jezika, za saradwu u ciqu formirawa dopunskih {kola u Australiji, po programu i pod pokroviteqstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije

Ri~ard Grenel: Kurti }e odbacivati sve predloge sve dok ne bude pritiska SAD na wega

Biv{i specijalni izaslanik Va{ingtona za dijalog Ri~ard Grenel kritikovao je trenutnu administraciju Xozefa Bajdena po pitawu KiM.

„Uzajamno priznawe ne stavqa hranu na sto za qude koji poku{avaju da stvore porodicu, nama je potreban ekonomski razvoj – to je ciq, a to se nije desilo pod ovom administracijom“, istakao je Grenel.

Grenel je rekao da sve strane u regionu treba da pogledaju ~iwenice, kakva je bila situacija pod Donaldom Trampom i kakva je sada pod Xozefom Bajdenom.

„Jasno je da smo mi od implementacije ekonomskih sporazuma donosili poslove mladim qudima, otvarali granice, do{li do haosa i da NATO snage moraju da se ume{aju. Ta promena je Aqbin Kurti. Veoma sam zabrinut da Kurti odbacuje ameri~ke ideje, nastavqa da odbacuje evropske ideje i nema posledica po wega. To }e se nastaviti dok ne bude pritiska od SAD, u ovom trenutku nema posledica“, istakao je Grenel.

Prema wegovim re~ima, nisu potpisani novi sporazumi pod Bajdenom, govorimo o ve} potpisanim ugovorima koji su postali relevantni zbog situacije.

„Evropqani su tokom dugog perioda hteli da se prelaz Merdare otvori, ali on nije bio otvoren dok se Amerikanci nisu ume{ali. Imli smo pod Trampom sporazum o slobodnoj trgovini o direktnim letovima. Ni{ta nije sprovedeno od toga. ZSO je stari sporazum koji je trebalo da bude sproveden“, napomenuo je Grenel i dodao da ameri~ka politika sada prepu{ta politiku Evropqanima.

Biv{i specijalni izaslanik Va{ingtona za dijalog istakao je da je on sada u privatnom sektoru i da se bavi ekonomijom.

„Videli smo da Stejt dipartment {aqe qude ni`eg nivoa i pu{taju Evropqane da preuzmu vo|stvo“, ka`e Grenel.

Pojasnio je da postoji velika razlika izme|u nekog koga {aqe predsednik SAD, a qudi kojima je sada to povereno su iz Stejt departmenta i oni ne podnose izve{taj predsedniku.

„Ostavili smo po strani pri~u o politici, o me|usobnom priznawu, o ~emu je govoreno 20 godina. Uzajamno priznawe ne stavqa hranu na sto za qude koji poku{avaju da stvore porodicu. Nama je potreban ekonomski razvoj. To je ciq, a to se nije desilo pod ovom administracijom“, istakao je Grenel.

Govore}i o Va{ingtonskom sporazumu, ka`e da je on podrazumevao da se privatni sektor ukqu~i i da zapadne firme do|u.

„Planirali smo da radimo na tome. Va`no je da se vladini zvani~nici sklone i da dozvole privatnom sektoru da se ukqu~i. Ne postoji prava zamena za vo|stvo. Rekao bih da postoji nedostatak vo|stva od strane Bele ku}e“, napomenuo je Grenel.

Koliko je dolazak Rusa promenio ekonomiju Srbije?

globalne ekonomske

energetske krize koja je

celu Evropu,

u Ukrajini je Srbiji

i oko 200.000 novih stanovnika.

bija je "isplivala" kao jedna od vode}ih destinacija za tehnolo{ke firme i visoko kvalifikovane profesionalce, pi{e ameri~ki "Vol Strit `urnal" (WSJ). Procenuje da je oko milion Rusa napustilo svoju domovinu od 24. februara, kada je po~ela ruska invazija na

veze sa Zapadom, uprkos sankcijama, dok drugi jednostavno be`e od re`ima predsednika Vladimira Putina.

Ameri~ki ~asopis navodi da trenutna situacija podse}a na talas migracija pre jednog veka, kada su Rusi pobegli od boq{evi~ke revolucije i nase-

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Prvi uticaj bio je rast cena iznajmqivawa nekretnina, {to je poguralo ionako visoke cene kvadrata. Kirije u centralnim gradskim op{tinama su udvostru~ene, a stanodavci su lan~ano po~eli da di`u rente i u ostalim delovima grada, a prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku one su ve}e za oko 30 odsto u odnosu na pro{lu godinu.

Koliko je zna~ajan dolazak Rusa za srpsku privredu tek }e se analizirati, ali trenutni podaci pokazuju da on nije zanemarqiv, s obzirom da su u godini za nama u Srbiji osnovali vi{e od 4.000 firmi i preduzetni~kih radwi. Priliv novih stanovnika uve}ao je i potro{wu, {to je lan~ano dodatno uticalo na rast potro{a~kih cena.

Me|u zemqama koje su otvorile svoja vrata talasu Rusa koji u posledwih nekoliko meseci be`e iz svoje zemqe, Sr-

Ukrajinu. U prvim danima rata Moskve u Ukrajini Turska, Dubai i Gruzija primili su veliki broj Rusa. Me|utim, mnogi od wih danas hrle u Srbiju, zemqu koja, kako navodi `urnal, `eli da postane ~lanica Evropske unije i u`iva u bescarinskoj trgovini.

Kako EU prekida ekonomske veze sa Moskvom, isti~e se u tekstu, "Srbija je postala mostobran za ruske kompanije, diplomatiju, a posebno za tehnolo{ke radnike". Pojedini na ovaj na~in poku{avaju da odr`e

lili se {irom Evrope, ukqu~uju}i i Srbiju, gde su doprineli ekonomskoj i kulturnoj renesansi. Vlada Srbije sme{tena je u zgradi koju je 1926. godine dizajnirao Nikolaj Krasnov, ruski izbeglica.

"Zemqe se takmi~e da privuku rusku elitu koja be`i, a Srbija je u dobroj poziciji da profitira od te velike doze vrednog qudskog i finansijskog kapitala", rekao je za WSJ Ivan Vejvoda, stalni saradnik Instituta za humanisti~ke nauke u Be~u, ro|en u Beogradu.

ma {ta mi re~e?!

RE @ ISER AMATER

NIJE LAKO NEVAKCINISANI SRBIN BITI

„Bio sam uvu~en u pravu medijsku oluju u ~ijem epicentru je bilo sve {to ima veze sa kovidom i vakcinom u celom svetu. Odjednom sam postao najve}i zlikovac na svetu a to je te{ka pozicija kada ste sportista… Nije mi bilo lako psiholo{ki da se sredim i ponovo po~nem" (Novak \okovi}, srpski teniser)

si normalan onda to nikome nije zanimqivo. [to bi normalan nekome bio zanimqiv?"

(Predsednik Aleksandar Vu~i} gostovao je u “]irilici” i tom prilikom je, o~ekivano, govorio o putevima, saradnicima, Kosovu, Tadi}u, detetu Danilu, ali i o uspehu na dru{tvenim mre`ama, otkrivaju}i nam tako da se razume i u ovu oblast)

„Prva konferencija za medije odr`ana je pre {est godina i ja sam je vodio. I sada sam stigao do posledwe konferencije Izvr{nog odbora SANU na ovom mestu. Zavr{avam kao zlo~inac na mestu zlo~ina i zatvaram taj krug" (Vladimir Kosti}, odlaze}i predsednik SANU)

„Vladimir Putin je danas odlikovan Ordenom ~asti na fa{isti~koj paradi koja se odr`ala u blizini Sarajeva, a koju je organizirao srbijanski ~elnik Milorad Dodik. Srpski nacionalisti, uz blagoslov pravoslavne crkve, slavili su dan osnivawa „Republike Srpske“, dan kada su po~eli s ubijawima, silovawima, razarawima u ime velike Srbije"

(Jasmila @bani}, re`iser iz Sarajeva)

Osim

i

potresla

rat

doneo

Toliko qudi je iz Rusije stiglo u Srbiju od februara, a iako se procewuje da nisu svi ovde i ostali, wihov dolazak doneo je zna~ajne promene

„Danas mali broj uspe{nih qudi ima veliki broj lajkova, pregleda, a najve}i broj kretena. Zato {to se negativno i lo{e lako prima. [to je ve}a glupost, to je ve}i broj pregleda, ve}i broj onih kojima je to zanimqivo, a ako

SANU ZATVARA KRUG

PREDSEDNIK SA MNOGO LAJKOVA

Kristijan ne}e

Da se prona|u ubice i nalogodavci

U ponedeqak 16. januara, na dan ubistva Olivera Ivanovi}a pre pet godina u Kosovskoj Mitrovici odr`ana su dva pomena. Prvo su se prijateqi i po{tovaoci Olivera Ivanovi}a, stotinak wih, okupili ta~no u 8 sati i 15 minuta u vreme ubistva pre pet godina da upale sve}e i odaju po{tu.

U ime porodice i prijateqa obratio se Dejan Nedeqkovi} koji je rekao da ne}e davati izjave, jer su za pet godina ve} sve rekli i pozvao okupqene na minut }utawa u znak po{tovawa za sve {to je Oliver kako je rekao uradio za Srbe na severu, ali i na jugu Kosova i Metohije.

- Razlog minuta }utawa je i da uka`emo na one koji }ute pet godina a znaju mnogo vi{e od nas, i u ubistvu i nalogodavcima i po~iniocima- rekao je Nedeqkovi} i dodao da “prevashodno misli na pravo-

su|e Kosova i vlast na Kosovu, na pravosu|e Srbije, koje vodi postupak i vlast u Srbiji i me|unarodnu zajednicu koja pet godina }uti na sve ovo {to je sramno”.

Prvom pomenu prisustvovali su i poslanici opozicione Narodne stranke, pokreta Kreni promeni i Lokalnog fronta i pojedini politi~ki

aktivisti sa severa Kosova.

Drugi pomen je odr`an u 10 sati kada su se okupili predstavnici Gra|anske inicijative SDP, u kojojoj je Ivanovi} bio predsednik. I oni su tra`ili da se po~inioci i nalogodavci ubistva prona|u i kazne.

Oliver Ivanovi} je ubijen sa {est hitaca u le|a 16. ja-

nuara 2018. godine u 8 sati i 15 minuta u ulici Sutjeska br 64, ispred samog ulaza u dvori{te objekta gde je sedi{te stranke.

Sudski proces po tre}oj optu`nici vodi se pred specijalnim odeqewem Osnovnog suda u Pri{tini.

Z. Vla{kovi}

Kristijan [mit: Slede}e godine u Srpskoj ne}e biti proslave 9. januara kao ove godine

(Ne)imenovani supervizor za sarajevske medije ponavqa podr{ku tu`ila{tvu da ispita nedavnu proslavu Dana Republike Srpske Zvani~nici Srpske najavquju da }e slede}a proslava biti jo{ sve~anija

„Deveti januar 2024. godine se u tom okviru i na taj na~in ne}e dogoditi”, komentarisao je (ne)imenovani supervizor Kristijan [mit nedavnu proslavu Dana Republike Srpske i histeriju koja je nastala u Sarajevu posle obele`avawa tog praznika. Nema~ki diplomata prethodno je podr`ao zahteve da tu`ioci ispitaju nedavno obele`avawa 9. januara, nakon {to su bo{wa~ka udru`ewa podnela krivi~nu prijavu Tu`ila{tvu BiH protiv organizatora prslave nacionalnog praznika.

[mit je za sarajevsko „Oslobo|ewe” komentarisao obele`avawe 9. januara u Isto~nom Sarajevo ponoviv{i da o~ekuje od Tu`ila{tva BiH da proveri i pregleda govore, odnosno sve ono {to su javni du`nosnici tog dana izjavili, a {to je u suprotnosti sa presudom Ustavnog suda.

„Rekao sam da tamo ni{ta nemaju tra`iti slu`benici iz dr`avne slu`be i zbog toga polazim od pretpostavke da }e se bri`qivo analizirati i proveriti sve {ta se tamo de{avalo. Sada se moramo odma}i od 9. januara 2023. i gledati u budu}nost. Treba re}i da se 9. januar 2024. u tom okviru i na taj na~in ne}e dogoditi. Dakle, mogu se slaviti i dr`avni i praznici entiteta, ali to se mo`e raditi na drugi na~in i nikome zbog toga ne}e pasti kruna s glave”, kazao je [mit za „Oslobo|ewe”. Ustavni sud BiH dva puta je osporio proslavu 9. janaura uz orbazlo`ewe da se u datumu kada je formirana Republika Srpska, koja je i dejtonski sporazumom priznata kao strana potpisinica, ne pronalaza drugi narodi koji `ive u tom entitetu.

U Srpskoj je sproveden referendum na kom se 99 odsto gra|ana pozitivno izja-

snilo o obele`avawu ovog praznika, ali je Ustavni sud BiH i rezultate tog referenduma – poni{tio.

Pre nekoliko dana iz Udru`ewe `rtava i svedoka genocida i Udru`ewe Pokret Majke enklava Srebrenica i @epa od vlasti i Tu`ila{tva BiH zatra`ili pokretawe postupka protiv osoba odgovornih za organizaciju proslave, kako su naveli, neustavnog Dana RS u Isto~nom Sarajevu. Potom su mediji izvestili kako su „Zelene beretke”, Patriotska liga BiH, Udru`ewe Generala BiH, Koordinacija bora~kih udru`ewa Kantona Sarajevo, @ene borci u Armiji RBiH i druga udru`ewa podneli krivi~nu prijavu protiv RS, Grada Isto~no Sarajevo i Bawaluke, te protiv predsednika Srpske Milorada Dodika, premijera Radovana Vi{kovi}a, srpskog ~lana i predsedavaju}e Predsedni{tva BiH @eqke Cvijanovi}, kao i gradona~elnika Isto~nog Sarajeva Qubi{e ]osi}a i gradona~elnika Bawaluke Dra{ka Stanivukovi}a.

[ef poslani~kog kluba SNSD-a u Skup{tini RS i ~lan Odbora za politi~ki sistem pravosu|e i upravu Igor @uni} ka`e da je histerija koja se ponavqa svake godine na ovaj dan a koja, kako ka`e, dolazi od radikalnih bo{wa~kih struktura proizvedena politi~kim odlukama Ustavnog suda.

„Republika Srpska je stvorena 9. januara 1992. voqom srpskog naroda izra`e-

nom kroz odluke koje su doneli predstavnici Srba u tada{woj BiH. Stvorena je u miru, a odbrawena u ratu i to je ~iwenica koju nijedan politi~ki sud ne mo`e da promeni”, ka`e @uni}. On podse}a da je Dan republike potvr|en 2016. kroz plebiscitaran referendum gra|ana Srpske. „Dugo godina su taj praznik ~estitali i bo{wa~ki politi~ari a neki su prisustvovali i proslavama. Bo{wa~kim politi~arima bi bilo boqe da se pozabave odlukama tog istog suda koji je neustavnim ocenio otimawe srpskih stanova kroz Zakon o otkupu stanova na kojima postoji stanarsko pravo u FBiH i nizom odluka u kojima su kr{ena prava Srba u tom entitetu. Za ro|endan Srpske ne mo`e biti merodavan sud, on se ne mo`e poni{titi niti se mo`e promeniti datum kada ste ro|eni”, rekao je @uni}. Komentari{u}i prijavu koju su protiv organizatora proslave podnela udru`ewa iz FBiH, predsednik RS Milorad Dodik je pre nekoliko dana rekao da im je boqe da se naviknu na Dan republike i dodao da je pravo svih da rade {ta misle, ali da to nije doprinos opstanku BiH.

„Slede}e godine obele`i}emo Dan RS jo{ sve~anije. Formirawe RS desilo se 9. januara - u miru. Narod je 2016. na referendumu rekao da ho}e obele`ava taj datum. Do referenduma o secesiji BiH od Jugoslavije ni{ta se nije de{avalo, jer destabilizacija i sukobi kre}u tek posle toga, a ne posle 9. januara 1992. godine, koji je bio odgovor na ranija skrnavqewa prava Srba kao konstitutivnih u BiH. Rat je po~eo nakon {to su Srbi 1. marta preglasni na referendumu koji nije bio zakonit”, istakao je Dodik. On je podsetio da je RS postojala i pre Dejtonskog sporazuma, ~ije anekse je sve potpisala, te da je i sam visoki predstavnik sprovodio izmene Ustava RS i pozivao se na najvi{i pravni akt Srpske koji je usvojen 28. februara 1992. godine a koji je i danas na snazi. „Kako je onda mogu}e da nam ka`u da RS nije postojala pre Dejtona? Srpska je potpisnik i Ustava BiH i svih ostalih 11 aneksa mirovnog sporazuma. Srpska je bila faktor i pre nastanka Dejtonskog sporazuma, sve ostalo je poku{aj falsifikovawa istorije”, naveo je Dodik.

Ajmo svi u specijalce

Ako nisam prestario javi}u se na Vu~i}ev poziv za pet hiqada specijalaca Vojske Srbije. Radim sklekove i ~ekam konkurs. Boqe to nego da vodim hibridni rat protiv svoje zemqe. A ja~a je i ponuda od „hibridne“: „Plate }e biti ogromne, dve hiqde evra mese~no, plus bonusi, de`urstva i prekovremeni rad“, najavquje najve}i {ahista koga je SNS ikad iznedrio.

Ponuda je ba{ dobra, pa malo strepim da se mesta ne popune ro|acima i kumovima ovih sa vlasti. Zlatna koka, a jo{ i lepo zvu~i – predsednikov brat komandant. O sinu da i ne govorim. Kuba, Koreja. Irak… ima takvih primera. Mislim da lak{eg, a boqe pla}enog posla na daleko nema, niti }e biti. Sedi{, a leti{, {to bi rekli Crnogorci. Pa kad ode{ na odmor, opet legnu dva somi}a evri}a. Ima, dodu{e skeptika koji vele da qudi masovno odlaze iz vojske, da niko ne}e u specijalce, naro~ito sada kad se ose}a miris baruta na sve strane. Glupost, zarada i rat uvek idu u paketu.

Gde su pro{le godine specijalci ratovali? Nigde. [ta }e oni da brane – Srbe na Kosovu, u Bosni? Nemogu}a misija, da ne ka`em samoubila~ka. Ne di`e se vojska na NATO. Bi}e to lepo u{u{kana formacija za doma}e potrebe, za zamajavawe ugro`enih i siroma{nih.

[ta specijalci mogu da brane – demoratiju? Nije to ba{ uputno za ~izmu. Ne}e se boriti ni protiv korupcije i vojska je deo tog lanca, ali mogu, na primer, da ~uvaju nalazi{ta zlata, litijuma, kalcita… Ili da {tite kineske rudnike od golorukih masa. Mogu da za{tite Lutriju Srbije od no}nih upada uglednih napredwaka. I da sa~uvaju „vo|u“, od negodnih pitawa i urokqivih pogleda. Ima posla.

Savetujem svima koji su nezadovoqni zaradama u zdravstvu i prosveti da se prijave. ^ak i tetkicama. [ta je te{ko biti tetkica specijalac. Tako bi se samawilo zaostajawe plata u ovim delatnostima. Zato je povi{ica vojsci bila 25 odsto a zdravstvu i prosveti 12,5 – znatno ispod zvani~ne stope inflacije. O~ekuje se masovno prelivawe qudstva. Mudri qudi stoje iza ovog projekta. Jednim potezom re{avaju vi{e goru}ih pitawa.

Pratim naslovne strane nezavisnih dr`avnih blatoida. Jedni vele da domovima zdravqa nedostaje lekara, ali i aparata. Drugi se di~e kako smo najve}a sila na Balkanu i kako su nam stigle rakete „mistral“. Kad ukrstim ove dve informacije imam utisak da }e se narod le~iti raketama i da }emo kod lansirnih rampi zakazivati preglede. Rakete su pogodne i za uzimawe uzoraka krvi i mokra}e.

Svaka vlast koja ho}e da joj narod `ivi u zlatnom dobu najvi{e ula`e u vojsku. Na {ta bi li~ilo da je predsednik obe}ao lekarima platu od dve hiqade evra, pa niko nam se ne bi iselio. Ne vaqa prekidati tradiciju.

Ili, recimo da tih nekoliko stotina miliona evra koliko }e nas ko{tati specijalci „bacimo“ u gradwu dve, tri hiqade stanova za zdravstvene i prosvetne radnike. [ta }e wima stanovi oni treba da de`uraju, le~e i obrazuju, a ne da se uquqkuju u konformizmu. Konformizam je za udba{e, policajce, pa i vojnike. Za silu, sila je na{a budu}nost.

Pi{e: Milenko Vasovi}

Televizije nas ni ove zime gospodwe, kada se slavi najradosniji hri{}anski praznik, ro|ewe sina Bo`ijeg Isusa Hrista nisu edukovale, podsetile, opomenule – da Bo`i} ne zna~i ko }e pose}i ve}e i bogatije hrastovo drvo i zbog toga biti ve}i pravoslavac i doma}in, niti da je Bo`i} prangijawe u pono}, pirotehni~ke „kineske” novotarije, otimawe za badwak, ~esnicu i zlatnik... po-

stvari koje ~ine `ivot. A ne na {to bogatiju trpezu, basnoslovno skupe patike i takmi~ewe u lumperaju.

Biti ~ovek, ne samo jedan dan u godini, ili dva.... Biti ~ovek i kada spavamo, i kada se probudimo... I kada pomislimo... I kada ukqu~imo jutarwi program... i kada se guramo po gradskom prevozu, i kada tra`imo parking u prenatrpanom Beogradu... I kada

smo zapravo gre{ni, gre{ni samo gledaju}i TV program na kojem su na ceni rejtinzi... ki~ i {und.... galama i senzacija...

Da li smo po`eleli da kraj malog ekrana, koji nam danas zamewuje „kreku”, „smederevac” i ogwi{te, toplinu vatre, ali one sa Instagrama, zagrlimo bli`weg, da oprostimo, da u~inimo nekakvo malo sitno dobro delo... Da, za po~etak, ugasimo na{e TV aparate iz kojih izbijaju zlo, manipulacija, marketing...

[ta ste dobro u~inili bar jedan dan? Da li smo se su{tinski i izistinski zabrinuli za prijateqa, porodicu, kolegu, za sunarodnika sa juga nam zemqe.... Ili nam je najve}a briga bila ko je dobio ve}u platu? I da li smo mese}i bo`i}ni kola~ samo razmi{qali o tome u ~ije }e ruke parica oti}i.

Da li nam je mir u du{i donela bo`i}na liturgija koju je prenosio javni servis u pono}? Za{to bi, kada nas je ta ista televizija navikla na galamu, spektakl, huqewe, povi{ene tonove.... Da li }emo ikada vratiti mir pored tolike disharmonije, galame, {qokica, vatrometa...

@IVETI U SRBIJI

hlepa i zavist... Niti da je Badwi dan samo odricawe od mrsne hrane, ve} mnogo vi{e...

U danu kada je stradalo srpsko stanovni{tvo na Kosovu i Metohiji trebalo bi da nas televizije podsete na su{tinu ovog lepog porodi~nog praznika. Na tihovawe i molitvu! Na radost u domu! Na qubav prema bli`wem i drugima. Na toleranciju i skromnost! Na sitne `ivotne radosti i male

hrlimo u tr`ne centre... i stojimo pred oltarom... ^uje li iko pored TV-a i mobilnih telefona, cirkularnih poruka i GIF-ova bo`i}nu liturgiju? I {ta nam ona kazuje?

Televizije su nas jo{ jednom podsetile koliko ~ove~nosti i humanosti sve mawe ima i u {ta smo se pretvorili. Zlo~ini, meci, krvavi pirovi, {pijuni... pokazali su nam koliko smo se otu|ili od vere i hri{}anstva i koliko

Bo`i} je odavno proteran sa malog ekrana i sve ono {to on zna~i. A reprize repriza pokazale u {ta se pretvorio Bo`i} i u na{im srcima i u javnom `ivotu. Blagdani na TV odavno su postali poligon za izno{ewe politi~kih stavova, za hipnotisawe naroda... daleko od vere i su{tine praznovawa.

Mir Bo`iji, Hristos se rodi – postala je mantra, pesmica koja se kao imperativ ponavqa... dok su nam misli u tu|em nov~aniku.



Istorijo, otvori se! Da propadnemo...



Visoku koncentraciju amonijaka na jednom mestu uzrokuje visoka koncentracija nesposobnih na drugom mestu.

 Danas su se poklopili do~ek srpske Nove godine i petak trinaesti. Nijedno nije srpski dr`avni praznik, a mogla bi oba.

 Toliko smo uspe{ni da svi ho}e da se vrate u Srbiju. Evo, vratile se i male bogiwe...

 Nekad kad bi zaspao na klupi do|e neko pa te pokrije. Danas kad zaspi{ na klupi do|e neko pa te pokrade.

 - ^ime se bavi{? - O{tro osu|ujem tu|e izjave.

 Posetom na{e delegacije Zagrebu odnosi sa Hrvatskom su popravqeni. Dr`i bure vodu dok majstori odu.

 Brdo la`i imamo. [teta {to nema snega pa da se deca sankaju.

 Sad je pravo ~udo kad neko ~udo potraje tri dana...

 Oni koji ho}e da nas upropaste me{aju nam se u posao.

 Na beogradskom aerodromu pod hitno da se otvori jedan {alter paso{ke kontrole za strane {pijune, a ostali neka rade za obi~ne putnike.

 Narod je prisutnog zvani~nika pozdravio psovkama koje su posle monta`e u studiju prerasle u ovacije.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH

"

GLAVA

„Pla{qiv vrabac ~itavo jato prepla{i"

„Ko nema stida, ne brine ga sramota“

„Brak je ne{to za{to se ~ovek uvek kaje, bilo da ga sklopi ili ne sklopi“ Narodne poslovice

"Najgore je kad qudi }ute, kad se ne objasne, pa svaka sumwa ima pravo na `ivot. I moja i tvoja..."

Onaj ko je moj prijateq ne postavqa pitawa, onome kome sam prijateq kazujem ono {to i ne pita"

Sarajlije uhap{ene zbog napada no`em i nasiqa nad roditeqima mladih fudbalera iz Beograda koji su do{li na turnir u Sarajevo ro|eni su po zavr{etku rata u BiH. Zato je to dru{tveni problem koji ima posebnu te`inu, jer o~igledno za takvo pona{awe imaju uzore u svom okru`ewu me|u odraslima, smatra stru~wak za bezbednost Predrag ]erani}.

Na me|unarodnom fudbalskom turniru za mlade u Sarajevu, "[ampion junior kupu“, do{lo je do napada na roditeqe srpskih de~aka u hotelu u kome su odseli sa svojom decom. Huligana, od kojih su neki bili sa fantomkama na glavama, bilo je i u hotelu i ispred wega. Posle biber spreja, potegnuli su i no` i jedan od roditeqa je pose~en, nakon ~ega mu je u bolnici, na svu sre}u, lak{a povreda sanirana i on se pridru`io ekipi iz Be ograda.

KOPIRAJU ODRASLE

Sarajevska policija je uhapsila ~etvoricu napada~a, a {ef srpske diplomatije Ivica Da~i} ocenio je da je napad direktna posledica antisrpske kampawe.

Dekan Fakulteta bezbednosnih nauka u Bawaluci Predrag ]erani} smatra da se ovo ne mo`e smatrati incidentom, ve} nasiqem koje predstavqa krivi~no delo. Tom nasiqu je prethodio incident u sportskoj hali u kojoj se turnir odr`ava.

„Treba razlikovati ono {to se dogodilo na terenu kada je grupa dece, mla|ih maloletnika zagrqena skandi rala – ubij, ubij Srbina. Deca kopiraju roditeqe. Oni su iz Splita i ako to mogu da ~uju na stadionu, putem interneta, gledaju u drugim sportskim dvoranama, onda je logi~no da se to de{ava i u tom mla|em uzrastu. @alosno. Ne bi trebalo, ali deca kopiraju odrasle“, navodi na{ sagovornik.

NA STADIONIMA JE I PO^ELO

Me|utim, ono {to se posle de{avalo u hotelu kada je grupa huligana sa fantomkama u{la u hotel, napala roditeqe te dece, poku{ala da otme zastavu kluba koja uop{te nema neka nacionalna obele`ja osim }irili~nog pisma, na kojoj je crveni cvet uokviren zelenom bojom, to je ve} nasiqe, isti~e ]erani}.

Po wegovoj oceni, re~ je o nasiqu vezanom za sportske terene i navija~ke grupe, jer su imali fantomke bordo boje, {to zna~i da se radi o grupi najvija~a fudbalskog kluba „Sarajevo“ koji sami sebe nazivaju Horde zla.

Dekan Fakulteta za bezbednost smatra da nikako ne treba zaboraviti da su ratnim sukobima na podru~ju cele Jugoslavije prethodila upravo zbivawa na sportskim terenima, na stadionima i huligansko pona{awe navija~kih grupa.

Na pitawe otkud toliko mr`we prema gostima iz Beograda od strane mladih, s obzirom na to da su ~etvorica uhap{enih ro|eni po zavr{etku rata u BiH, 1995,1996, 2000. i 2003. godine, on ka`e da je to posledica okru`ewa u kakvom `ive.

U POZADINI

POLITI^KE STRUKTURE

„I ovo {to se de{avalo na Ilixi posmatram u politi~kom kontekstu jer svaka pa`qivija istraga otkri}e koje politi~ke strukture su u pozadini i ko odr`ava kontakte sa navija~kim grupama. Te navija~ke grupe, a radi se o malo-

letnicim, predstavqaju {iri dru{tveni problem koji se istra`uje ali se ne pre duzimaju adekvatne mere. Umesto da se ne{to u~ini u smeru tolerancije, zajed ni~kog su`ivota, mi imamo ove nemile scene“, isti~e ]erani}.

Jasno je da dolazak huligana pred ho tel i upad i nasiqe nije bio spontan, ve} organizovan ~in.

Sekretar fudbalskog kluba „Zvezda ra“ Ivan Stojimirovi} je medijima pre neo da su i prethodnih godina huligani bili prisutni, ali da incidenata nije bilo.

Organizator turnira u Sarajevu, Al mir Prguda je izjavio da je fudbalski klub Galaksi Split ~iji su mladi fudbaleri skandirali „Ubij, ubij Srbina“, iskqu~en sa turnira.

Wihov trener je, ka`e Prguda, poku{ao to da spre~i, ali je bilo kasno, pa se izvinio, ali je klub odmah iskqu~en sa takmi~ewa. Takvi ekscesi ne}e biti tolerisani i taj klub vi{e ne}e biti pozivan na turnir, naglasio je on.

STASAVAJU NOVI JURI[NICI

Ono {to je, me|utim, fakat je da su Horde zla u bordo fantomkama posegle za nasiqem, kao i da su i prethodnih godina bili prisutni kada se turnir odr`avao.

„Politika je, na`alost, prisutna na stadionima, u sportskim dvoranama. Navija~ke grupe su posebna kategorija koja zaslu`uje dru{tvenu pa`wu i rad sa mladima. Nasiqe je prisutno na svim tim borili{tima biv{e Jugoslavije. Ovo u Sarajevu {to se dogodilo u sporstkoj hali ima posebnu te`inu jer se radi o mla|im maloletnicima, {to se de~aci od 10-12 godina umesto fudbala bave drugim stvarima imitiraju}i odrasle“, ka`e ]erani}.

Novi juri{nici se, dakle, regrutuju na vreme. Imali su {ta da nau~e mladi Spli}ani sa nedavnog do~eka fudbalske reprezentacije Hrvatske iz Katara, kada su u Zagrebu proslavqali bronzu. Raznovrstan repertoar prousta{kih pesama za~iwen pozdravom „Za dom spremni“, bio je razlog da se ovih dana najgrlatiji me|u wima Dejan Lovren, odnedavno fudbaler „Olimpika“ iz Liona, zbog toga na|e na meti francuskih medija.

„Ubij, ubij Srbina“ iz usta mladih Spli}ana i napad no`em Sarajlija iz Horde zla je zato sasvim o~ekivana posledica, a su`ivot i toleranciju }e politi~ari pomiwati tek kao ove{talu frazu u koju ni sami ne veruju. R. N.

MATEO MESINA DENARO:

Posle 30 godina bekstva uhap{en {ef sicilijanske Koza nostre

“Pao” je ~ovek broj jedan italijanske mafije – Mateo Mesina Denaro (60), posledwi Korleoneze i jedan od najtra`enijih kriminalaca na svetu. Italijanski mediji su izvestili da je bio na terapiji u klinici Madalena u sicilijanskom gradu Palermu kada je uhap{en.

Denaro zvani “Dijabolik” se nekada smatrao kandidatom za {efa {efova sicilijanske mafije naro~ito nakon smrti Bernarda Provencana 2016. i Salvatorea Rine 2017.

Do 1996. navodno je ubio ili je poku{ao ubiti 61 osobu. U odsustvu je osu|en na vi{e kazni do`ivotnog zatvora. To ukqu~uje ubistvo tu`ilaca \ovanija Falkonea i Paola Borselina 1992, bomba{ke napade 1993. u Milanu, Firenci i Rimu, kao i kidnapovawe, mu~ewe i ubistvo 11-godi{weg sina mafije koji je postao dr`avni svedok.

Iako je Mesina Denaro bio u bekstvu od 1993. smatralo se da i daqe izdaje nare|ewa svojim podre|enima sa raznih tajnih lokacija. Biv{i italijanski ministar unutra{wih po-

Svet je ve} priznao da je Ra~ak velika prevara

Navr{ilo se 24 godine od doga|aja u selu Ra~ak, na Kosovu i Metohiji, kada su 15. januara 1999. u akciji srpskih snaga bezbednosti razbijene teroristi~ke grupe tzv. OVK, koje su ilegalnim putevima sa teritorije Albanije upale u Srbiju i na Kosovo.

Taj doga|aj iskori{}en je za optu`be protiv Srbije, jer su navodno u Ra~ku ubijeni civili, a kasnije i kao povod za agresiju na Srbiju i nezapam}en zlo~in NATO-a u Evropi kakav nije zabele`en posle Drugog svetskog rata.

O agresiji 19 zemaqa severnoatlantske alijanse na nezavisnu dr`avu SR Jugoslaviju, na Srbiju i Kosovo, o Ra~ku i fabrikovawu la`i govori legendarni general Vladimir Lazarevi}, komandant Pri{tinskog korpusa i Tre}e armije Vojske Jugoslavije, kasnije i zamenik na~elnika General{taba VJ.

opisao Bogoqub Jani}evi} u kwizi „Ra~ak – potpuna istina” u saradwi sa novinarom „Politike”, dopisnikom iz Pri{tine u tom periodu, Zejnelom Zejnelijem.

Najvi{e i najbrutalnijih napada bilo je na putu [timqe – Suva Reka, kroz Crnojevsku klisuru, gde je u zasedama i prepadima ubijeno 25 civila, policajaca i vojnika, a ~ak 35 osoba kidnapovano.

n Ima li uop{te nekih dilema oko Ra~ka danas, 24 godine kasnije?

Ve} godinama Mesina Denaro je, ka`u, kao duh na Siciliji – niko ga nije video ali svi o wemu pri~aju. [titila ga je tradicionalna "omerta" (mafija{ki kodeks ~asti, }utwe i nesaradwe sa vlastima) a policija je imala samo wegove stare fotografije

slova Angelino Alfano nazvao je 2015. godine Denara “prvim ~ovekom Koza Nostre”. Policija dugo ste`e obru~ oko Denara. Uhap{eno je vi{e od stotinu wegovih saradnika i ro|aka, ukqu~uju}i wegovog brata i sestru. Ovaj 60-godi{wak, koji je jednom neslavno tvrdio: “Napunio sam grobqe, sasvim sam”, zadr`ao je svoj luksuzni na~in `ivota i nakon {to je oti{ao u bekstvo. Mesina Denaro je prvi put izvr{io ubistvo kad mu je bilo samo osamnaest godina.

Ve} godinama Mesina Denaro je, ka`u, kao duh na Siciliji – niko ga nije video ali svi o wemu pri~aju. [titila ga je tradicionalna “omerta” (mafija{ki kodeks ~asti, }utwe i nesaradwe sa vlastima) a policija je raspolagala samo wegovim starim fotografijama koje je kompjuterski prilago|avala naga|aju}i kako bi mogao izgledati danas.

Mesina Denaro je prikazivan kao nemilosrdni plejboj mafija{ i `enskaro{, koji vozi skupi Por{e sportski automobil i nosi Roleks sat, Rej Ban nao~are za sunce i elegantnu ode}u Armanija i Versa}e. U mafija{kim krugovima zvali su ga “U Sicco” (mr{avko).

Ro|en je u sicilijanskom Kastelvetranu, 26. aprila 1962. u etabliranoj mafija{koj porodici. Wegov otac, Fran~esko Mesina Denaro, poznat kao Don ^i~io, bio je na~elnik Kastelvetrana i {ef mafija{ke komisije u regionu Trapani i jedan od osniva~a Banco Sicula, prve privatne banke.

Mateo je nau~io da koristi pi{toq sa 14 godina, a svoje prvo od mnogih ubistava po~inio je sa 18. Stekao je reputaciju tako {to je ubio rivalskog {efa Vin}enza Milaca i zadavio Milacovu trudnu devojku. M. T.

- Sve zlo stiglo je na Kosovo dolaskom misije OEBS-a na ~elu sa Vilijamom Vokerom, svetski poznatom po izazivawu nemira u nezavisnim dr`avama poput Nikaragve i drugim {irom sveta i 1.400 ~lanova Kosovske verifikacione komisije. Ta KVK je bila velika me|unarodna prevara, jer ni zlo~inac Voker, ni verifikatori nisu skrivali svoju nameru – da se po svaku cenu na Kosovu izazove sukob sa pripadnicima srpskih snaga bezbednosti i da se, potom, Srbi proteraju sa KiM.

OEBS i KVK su imali zadatak da konsoliduju, reorganizuju i transformi{u, ali i naoru`aju teroristi~ku OVK, razbijenu posle neuspelih priprema i poku{aja da u oktobru te godine podignu ustanak.

Pora`eni teroristi su bili ra{trkani po planinama Kosova i trebalo ih je ponovo okupiti i grupisati u vojne jedinice na teritorijama Makedonije i Albanije, kako se javno govorilo, i spremne ubaciti na teritoriju Srbije, odnosno Kosova.

Trebalo ih je spremiti, javno se pri~alo „za ratno kosovsko prole}e”.

Ali, svakako, i naoru`ati ih, jer su na{e bezbednosne snage, razbijaju}i ih, od terorista oduzele i zaplenile ujesen 1998. na stotine tona modernog naoru`awa, automatskih pu{aka, te{kih mitraqeza, protivoklopnog oru`ja, ogromne koli~ine municije, mina i drugog eksplozivnog materijala i naoru`awa najsavremenije proizvodwe, ka`e srpski vojskovo|a.

n [ta se znalo i {ta se sve doga|alo na Kosmetu neposredno pre 15. januara 1999. godine?

- U posledwim mesecima 1998. i po~etkom 1999. SUP u Uro{evcu, u ~ijem su sastavu bile jedinice policije op{tina Ka~anik, [timqe i [trpce, registrovao je brojne provokacije terorista i napade na civile. To je veoma dobro

Operativna saznawa SUP Uro{evac govorila su da je na podru~ju Nerodimqa, po dolasku OEBS-a i KVK i periodu od kraja septembra 1998. do sredine januara 1999. godine, bila takozvana 161. brigada OVK, sa sedi{tem u Ra~ku, a koju je predvodio ozlogla{eni terorista [ukri Buja. Ova paravojna formacija imala je zadu`ewe za likvidacije, zlo~ine, monstruozna ubistva, kidnapovawe i mnogo toga protiv stanovni{tva na Kosovu i Metohiji.

n Da li se znalo da se ne{to priprema, kakva su saznawa snaga bezbednosti Srbije bila o namerama NATO-a?

- U tom periodu imali smo pet centara centara bezbednosti u Pri{tini, Kosovskoj Mitrovici, Gwilanu, Prizrenu i Pe}i, od kojih su svakodnevno stizali obave{tajni podaci o pripremama za napade i likvidaciju Srba i drugog nealbanskog `ivqa, ali i Albanaca lojalnih SR Jugoslaviji. Bilo je, bukvalno, ponavqawe scenarija sa pijace Markale 1994. u Sarajevu.

Postavqan je eksploziv na pijacama u Podujevu, Pri{tini i Mitrovici, stradali su civili, u najve}em broju Albanci i, {to je zanimqivo, na sve to me|unarodna zajednica nije reagovala. Jasno nam je bilo da se sprema ne{to ve}e i opasnije. Onda je 14. decembra 1998. poku{an upad vi{e od 150 terorista takozvane OVK iz Albanije na Kosovo. Po{to su teroristi u{li ilegalnim putem preko no}i na Kosovo, pred jutro su izme|u Pa{trika i Prizrena razbijeni i svi likvidirani, a wih osam je zarobqeno.

Nepun sat kasnije na mesto okr{aja stigli su verifikatori, koji su registrovali {ta se sve dogodilo i zapisali u zvani~nom izve{taju da su teroristi u{li sa teritorije Albanije i da su bili do zuba naoru`ani. Kada su na saslu{awu o svim zlo~ina~kim namerama i planovima progovorili i zarobqeni teroristi, sve je zvani~no zapisano.

Jednostavno verifikatori nisu imali ni kuda, ni gde... A bilo je, mora se re}i, me|u wima i po{tenih i savesnih, koji su sara|ivali sa na{im timovima za saradwu sa NATO. Elem, o tome se }utalo ta~no mesec dana, ali nije se u OEBS-u i KVK i kod Vilijama Vokera sedelo skr{tenih ruku, smi{qali su

- Dve su stvari osnovne oko eventualnih dilema, mada mislim da ih uop{te nema. Prva je svakako jedinstvena odluka tu`ilaca u Hagu da se odbaci prva ta~ka optu`nice u postupku protiv predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a, a kasnije i protiv svih srpskih politi~ara i vojnih stare{ina izvedenih pred tribunal, a u kojoj je bila optu`ba za navodni masakr srpskih policajaca i vojnika u „Jaruzi” pored Ra~ka.

Jedan od ha{kih istra`iteqa, mislim da je to bio poru~nik Viqem Keli, iskoristio je satelitske snimke NATO-a od tog 15. januara 1999. godine. NATO je snimao sve {to se zbiva na sedam velikih i nekoliko mini-lokacija i Keli je utvrdio da je na dve mini-lokacije bilo sedam ubijenih terorista OVK, na jednoj tri, a na drugoj ~etiri.

Tog prepodneva, 15. januara 1999. godine, po nare|ewu {efa misije OEBS-a zloglasnog Vilijama Vokera u „Jarugu” je, a ne zna se odakle, dovezeno jo{ ~etrdesetak ubijenih terorista, skinute su im uniforme i presvu~eni su u civilnu ode}u.

Voker je proglasio masakr nad civilima od strane srpske policije i vojske, mada se znalo da nijedan srpski vojnik nikada tamo nije u~estvovao ni u kakvim dejstvima. Ta prevara je odmah otkrivena, la` Vokera je razgoli}ena. Najpre od strane Danice Marinkovi}, sudije i srpskog istra`nog tima u Pri{tini, koja je prva stigla u Ra~ak i, kasnije, pred Ha{kim tribunalom dokazala argumentovano da ni jedan civil nije ubijen, odnosno da je to bila gnusna la` Vokera.

Ova prevara je utvr|ena odmah i anga`ovawem srpskih i me|unarodnih patologa u Pri{tini na ~elu sa prof. dr Vujadinom Ota{evi}em i gospo|om Helen Rante, patologom iz Finske. Decidirano su obdukcijom dopremqenih le{eva iz Ra~ka u Pri{tinu utvrdili da su svi imali prostrelne i ustrelne rane, a da im je civilna garderoba u koju su bili preobu~eni – bila neo{te}ena i, posebno, da nije bilo nijednog civila me|u `rtvama.

Druga stvar do{la je iz Francuske, ~lanice NATO-a, u kojoj je pro{le godine visokotira`ni dnevni list „Mondo” objavio na naslovnoj strani tekst o Ra~ku pod naslovom „Najve}a svetska la` u 20. veku”…

podlosti i onda izmislili Ra~ak, i la`ima i neistinom sve to iskoristili kao povod za napad i agresiju na Srbiju samo dva meseca posle tog doga|aja. I sve po planu i uz pomo} CIA i Pentagona.

Biv{i predsednik Minhenske konferencije za bezbednost, nema~ki diplomata Volfgang I{inger, izjavio je da Ukrajina za dan tro{i onoliko municije, koliko Nema~ka proizvede za pola godine.

„Ukrajina je primorana da dnevno tro{i onoliko municije koliko mi proizvedemo za pola godine. Na{e zalihe }e se istro{iti u doglednoj budu}nosti“, rekao je I{inger.

Prema wegovim re~ima, vojna ekonomija }e zna~iti da }e Nema~ka, uskla|uju}i se s partnerima iz NATO-a i Evrope, „ispoqiti inicijativu i pozvati evropske odbrambene kompanije da proizvode vi{e oru`ja i municije zbog rata“.

„Nije re~ samo o isporukama tenkova, nego i artiqerije, municije, raketa, sistema protivvazduhoplovne odbrane, bespilotnih letelica“, rekao je I{inger.

Govore}i o mogu}nosti pregovora s Rusijom, I{inger je naveo da „u ovom trenutku pregovori s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom malo toga mogu da daju“.

„Ipak, oni ne}e biti pogre{ni. U diplomatiji se ~esto doga|a da se tokom nekoliko nedeqa i meseci vode razgovori koji ne vode ni~emu, ali su oni ipak neophodni“, rekao je diplomata i dodao da su „neophodni stalni kanali komunikacije, posebno radi spre~avawa nesporazuma“.

NATO {aqe u Ukrajinu najsavremenije tenkove - Rusi da se spreme za Kursk 2

Ispostavi}e se da su oni koji ve} dugo tvrde da je Rusija u{la u sukob sa NATO paktom, bili u pravu. Bez podr{ke Severno atlantske alijanse ukrajinska vojska bi izgubila borbenu sposobnost posle sedmicu ili dve. Maksimalno mesec dana, ali to je to. Borbe su progutale celokupan arsenal Kijeva sa po~etka sukoba zbog ~ega nastavak rata zavisi iskqu~ivo od donacija Zapada. Municija, topovi, PVO sistemi, plate...Sve osim pe{adije.

Poqska je Ukrajini ve} isporu~ila 230 tenkova T-72. Var{ava sada najavquje da }e Kijevu poslati deset tenkova „leopard 2” nakon ~ega }e i druge zemqe po}i tim putem. Finska je navodno spremna da donira nekoliko tenkova „leopard”. I Velika Britanija najavquje isporuku tenkova. U Londonu nisu bili precizni, ali Velika Britanija u svom arsenalu ima samo tenkove „~elenxer”, ukupno 227 primeraka. Istovremeno, Amerika mudro }uti i ne predvi|a pomo} u vidu tenkova „abrams”.

U zapadnim vojnim krugovima kru`i teorija da bi samo moderni tenkovi pomogli Kijevu da odbije veliku rusku ofanzivu koja se o~ekuje na prole}e. Do tada }e se osu{iti zemqa i tlo postati dovoqno ~vrsto za nesmetano kretawe tenkova. Povremeno se mogu ~uti i glasovi logike pa tako „Mond" postavqa pitawe li }e „isporuka francuskih i ne-

ma~kih tenkova gurnuti sukob u dodatno zao{travawe koji bi moglo da preraste u direktan sukob sa Rusijom”.

MASKE SU PALE

Rusija je naglasila da }e slawe najsavremenijih tenkova biti crvena linija. Da bude jasnio, Moskva se ne boji dve ili tri ~ete „leoparda” i „~elenxera” koji na rati{tu ionako ne}e ni{ta promeniti. Ali, ako NATO {aqe najte`u i najsavremeniju tehniku ~emu vi{e bele rukavice i gluma. Maske su definitivno pale jer }e „leopardi” i „~elenxeri” biti iskori{teni za obuku Ukrajinaca, za nove, brojnije isporuke tenkova.

A, {to se ti~e samih tenkova, Rusiji tu i daqe niko ne mo`e da dosko~i. Tenkovi nastali na osnovu projekta T-72, koji ina~e ~ine jezgro ruskih oklopnih jedinica pokazali su osetqivost na protivoklopne sisteme koji oklop „bu{e” iz gorwe hemisfere. Ameri~ki „xavelin” je napravqen da eksplodira iznad kupole, gde je tanak oklop i ima vi{e slabih ta~ki zbog otvora za posadu. Kada probije oklop kupole, naj~e{}e dolazi do aktivirawa bojevog kompleta municije koji se u ruskim tenkovima nalazi na podu. Rusi ve} imaju sredstva za otklawawe tog problema ali o~igledno postoje neke prepreke ka {iroj primeni.

Kada je re~ o direktnom sukobu tenkova, T-90 i wegova mla|a

bra}a i daqe imaju odre|enu prednost. Ruski tenkovi su pre svega mawi, {to ih ~ini te`im ciqem. Zbog toga su i lak{i {to je na prostoru isto~ne Evrope, od Baltika do Crnog mora, zna~ajna prednost. Sa mawom masom je mawa i {ansa da }e se zaglaviti u raskva{enom zemqi{tu u jesen i prole}e, ili prilikom prelaska potoka i mawe reke. Zbog toga bi britanski „~elenxeri” morali da se dr`e puteva jer }e wihova te`ina od 65 tona. ograni~iti mogu}nost upotrebe. Ruski T-90 je lak{i 20 tona i zbog toga tro{i mawe goriva.

LO[E ISKUSTVO IZ SIRIJE

„^elenxer” va`i za tenk sa najboqom oklopnom za{titom na svetu, i navodno je samo jedan izgubqen u borbi. I to gre{kom, zbog pogodka iz drugog tenka istog tipa. Ali, ono {to se uporno pre}utkuje jeste da je „~elenxer” vatreno iskustvo do`iveo sa ira~kim tenkovima, starije sovjetske generacije, od kojih je,

~iwenica, bio boqi. Borbe su tada vo|ene na ~vrstom tlu, uz podr{ku helikoptera koji su bili o~i oklopnih jedinica.

O „leopardu 2” se zna znatno vi{e. Da se ne bi bavili tehni~kim karakteristikama koje su lako dostupne putem interneta, znatno je interesantnije napomenuti da „leopard” nije nikakav super tenk. Naravno, nema~ki panceri su odli~ni ali turske snage su prilikom borbi kod Al-Baba u Siriji, za samo nekoliko dana izgubile vi{e od deset „leoparda”.

Ve}ina je uni{tena lakim protivoklopnim sredstvima a najmawe dva su posade napustile, iako su bili potpuno ispravni. Xihadisti su zarobili te ma{ine i koristili protiv prethodnih vlasnika zbog ~ega ih je turska avijacija danima tra`ila da ih uni{ti. Tada se pokazalo da „leopard” ima slabiju za{titu na bokovima i da je nedostatak aktivnog oklopa

BRITANCI NE]E VRATITI GR^KOJ UKRADENO BLAGO SA AKROPOQA

Ministarka kulture Velike Britanije Mi{el Donelan iskqu~ila je mogu}nost da se Gr~koj vrate partenonske skulpture koje su izlo`ene u Britanskom muzeju u Londonu.

Skulpturama iz hrama Partenon na atinskom Akropoqu je „mesto ovde u Velikoj Britaniji" i ne bi trebalo da budu vra}ene u Gr~ku, rekla je Donelan i odbacila izve{taje {tampe da su britanski muzej i Atina u finalnoj fazi dogovora.

Interesantno je koliko je od partenonskog friza sa~uvano. Na

frizu koji je originalno bio duga~ak 160 metara prvi put je prikazana borba izme|u bo`anstava i qudi, ali je on znatno o{te}en i uni{ten.

U Atini se ~uva 50 metara jednog dela koji je bio duga~ak 115 metara. U Britaniju je odneto 80 metara koje je odsekao lord Elxin, onda{wi britanski ambasador u Osmanskom carstvu 1802 godine.

Delovi friza sa Akropoqa nalaze se u jo{ osam drugih muzeja {irom Evrope.

Leopard 2

Hram Partenon na atinskom Akropoqu

Pomen na stradale Srbe iz Skelana pre 30 godina

U Skelanima kod Srebrenice obele`eno je 30 godina od stradawa Srba iz ovog i susednih sela, od kojih je 69 ubijeno na dana{wi dan 1993. godine. Najmla|a `rtva bio je petogodi{wi Aleksandar Dimitrijevi}.

Raweno je 165 me{tana, a od 30 zarobqenih polovina nije pre`ivela mu~ewa u srebreni~kim logorima, dok se wih ~etvoro jo{ se vode kao nestali.

Kod centralnog spomen obele`ja za 305 poginulih srpskih

civila i vojnika slu`en je parastos. Delegacije, prijateqi i ~lanovi porodica poginulih polo`ile su vence na spomenik.

Nastavqaju}i etni~ko ~i{}ewe sredweg Podriwa, jake muslimanske snage od nekoliko hiqada vojnika iz Srebrenice, pod komandom Nasera Ori}a, napale su u zoru 16. januara 1993. godine srpska sela oko Skelana, podse}aju bawalu~ki mediji.

Za ovaj zlo~in nakon 30 godina niko nije procesuiran.

Most preko kojeg su civili mogli da se prebace u Srbiju u Bajinu Ba{tu bio je pod stalnom snajperskom vatrom. Mnogi od wih stradali su pri poku{aju bekstva.

„Neka je na ~ast onome ko }uti jer su i deca ubijana, a mi svi znamo ko ih je ubio, svi su upleteni i tu`ila{tvo koje ne procesuira“, poru~io je Mladen Gruji~i} na~elnik op{tine Srebrenica.

Bo{ko Tomi} izaslanik srpskog ~lana Predsedni{tva BiH izjavio je na obele`avawu u Skelanima da zlo~in u Skelanima ne}e biti zaboravqen, a srpski narod nikada ne}e prestati tra`iti pravdu. „Da omladinu vaspitavamo da nikoga ne mrzi, ali da znaju za ove poginule“, istakao je Tomi}.

Branimir Koji} iz Organizacije porodica poginulih i zarobqenih boraca i nestalih civila op{tine Srebrenica istakao je da je narod pobijen samo zato {to je bio pravoslavni.

Potpredsednik Skup{tine RS Petko Ranki} rekao je da Srpska nikada ne}e odustati od borbe za istinu i pravdu kada je re~ o zlo~inima koje su pripadinci takozvane Armije BiH po~inile nad Srbima u Skelanima kod Srebrenice, a za koje niko nije odgovarao. M. T.

Dodik: Najo{trije kazniti napada~e na roditeqe i decu iz Beograda

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izrazio je `aqewe zbog incidenta koji se dogodio u Sarajevu kada su na-

padnuti roditeqi i deca iz Srbije koja su u~estvovala na me|unarodnom turniru. On je pozvao nadle`ne da {to pre prona|u

po~inioce i najo{trije ih kazne.

Dodik je poru~io da takav i svaki drugi vid nasiqa ne sme i ne}e biti tolerisan.

„Smatram da do ovakvih incidenata ne bi trebalo da dolazi, pogotovo ne na de~jim sportskim manifestacijama“, naveo je Dodik na Tviteru.

Jedna osoba iz Beograda povre|ena je no`em u hotelu u sarajevskom nasequ Ilixa, kada je napadnuta grupa roditeqa mladih fudbalera FK „Zvezdara“ iz Beograda, koji su u~estvovali na me|unarodnom turniru. R. N.

DODIK O POSETI BO[WA^KOG ^LANA PREDSEDNI[TVA SEDI[TU ALIJANSE: BiH

ne ide u NATO

BiH ne ide u NATO integracije i to je dobro poznat stav Republike Srpske, rekao je predsednik Srpske Milorad Dodik.

Dodik je to kazao povodom posete Denisa Be}irovi}a, ~lana Predsedni{tva BiH, sedi{tu NATO-a u Briselu. Dodik je ocenio da se radi o „Be}irovi}evoj privatnoj poseti“, te da je sve {to je bo{wa~ki ~lan Predsedni{tva BiH tim povodom izjavio „ne predstavqa stav Predsedni{tva BiH, ve} wegov li~no“.

Sarajevska policija uhapsila je jo{ {est osoba za napada na roditeqe i decu iz Beograda ispred hotela “Hills” na Ilixi,tokom odr`avawa internacionalnog turnira za de~ake u malom fudbalu.

Kako je saop{teno iz MUP-a Kantona Sarajevu uhap{eni su A. H. (21), B. O. (21), E. B. (20), B. H. (22), M. P. (22) i S. K. (21) svi iz Sarajeva koje terete za nasilni~ko pona{awe.

Ranije zbog ovog napada policija uhapsila E. B. (20), A.T. (27), H.D. (28) i E.H. (23) iz Sarajeva koji bi ve~eras trebalo da budu predati u nadle`nost Kantonalnog tu`ila{tva.

Grupa roditeqa mladih fudbalera Fudbalskog kluba “Zvezdara” iz Beograda koji u~estvuju na me|unarodnom turniru napadnuta je. Tokom odr`avawa turnira grupa de~aka iz Splita je skandirala „Ubiji Srbina”.

Roditeqi mladih fudbalera FK „Zvezdara iz Beograda prvo su napadnuti u holu hotela.

„U jednom trenutku roditeqi FK Zvezdara su

imali zastavu. Nismo imali nikakvu nameru bilo koga da provociramo. Iznenada, jedna grupa je u{la i napala nas suzavcem i hteli su da nam otmu zastavu - ispri~ao je jedan od roditeqa mladih fudbalera FK Zvezdara, preneli su mediji.

Kako je rekao, oni su krenuli za wima ali napoqu ih je do~ekala jo{ ve}a grupa koja je bila maskirana, a imali su bakqe i no`eve. Nije iskqe~eno da su huligani unapred smislili taktiku kako bi Srbe izmamili iz hotela. Tada su ih ponovo napali, a jednog roditeqa su ranili no`em. S. G.

„Zabriwava ~iwenica {to su se ~elnici NATO odlu~ili za ovakav format sastanka, prenebregavaju}i ~iwenicu da jedan ~lan Predsedni{tva ne mo`e iznositi stavove tog organa, niti predstavqati BiH ako o tome ne postoji dogovor“, naglasio je Dodik.

Upitan da prokomentari{e Be}irovi}evu izjavu da je u Briselu predlo`io novi pristupu intenzivirawu NATO integracija BiH kroz zajedni~ku mapu puta prema kojoj bi se BiH mogao uputiti poziv za ~lanstvo u NATO u {to kra}em roku, Dodik je istakao da BiH ne ide u NATO integracije i da je to dobro poznat stav Republike Srpske.

NIKAKVE MAPE PUTA NISU PRO[LE PREDSEDNI[TVO

„Nikakve mape puta o kojima govori Be}irovi} nisu pro{le Predsedni{tvo niti mogu pro}i. Sve dobre vesti koje iz Brisela {aqe bo{wa~ki ~lan Predsedni{tva Denis Be}irovi} verovatno su dobre samo wegovim politi~kim istomi{qenicima. To nisu dobre vesti za BiH, bar ne dok je Republika Srpska u woj“, poru~io je predsednik Srpske, prenosi RTRS.

Bo{wa~ki ~lan Predsedni{tva BiH Denis Be}irovi} rekao je da }e uraditi sve u skladu sa wegovim ustavnim ovla{}ewima kako bi BiH {to pre postala ~lanica NATO.

Be}irovi} je to izjavio na sastanku sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom u Briselu i tom prilikom ga je pozvao da {to pre poseti BiH, saop{teno je iz Predsedni{tva BiH.

BE]IROVI] TRA@I ^LANSTVO U NATO U [TO KRA]EM ROKU

Bo{wa~ki ~lan Predsedni{tva BiH je tokom sastanka Stoltenbergu predlo`io novi pristup intenzivirawu NATO integracija BiH kroz zajedni~ku mapu puta prema kojoj bi se BiH uputio poziv za ~lanstvo u {to kra}em roku.

„Nakon razgovora sa generalnim sekretarom NATO imam pozitivne i ohrabruju}e vesti za sve qude u BiH. BiH nije sama i ona nezaustavqivo ide u NATO“, rekao je Be}irovi}.

Najavqeno je da }e BiH nastaviti aktivnu saradwu sa NATO, ali i saveznicima na bilateralnoj osnovi da bi se osna`ile operativne odbrambene sposobnosti, navodi se u saop{tewu.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg

I`ivqavawe nad srpskom decom: Napadnuti mali fudbaleri i wihovi roditeqi iz Beograda

CRNA GORA BIRA PREDSEDNIKA 19. MARTA

Predsednica Skup{tine Crne Gore Danijela \urovi} raspisala je predsedni~ke izbore za 19. mart, objavqeno je na sajtu Skup{tine.

Saglasno ~lanu 89 Ustava Crne Gore i ~lanu 2 Zakona o izboru Predsednika Crne Gore, predsednik Skup{tine Crne Gore je ovla{}en i du`an da raspi{e izbore za predsednika Crne Gore najkasnije 120 dana pre isteka mandata predsednika Crne Gore.

Nakon objavqivawa kona~nih rezultata na izborima 2018. godine sada{wi mandat predsedniku Crne Gore zapo~eo je polagawem zakletve pred poslanicima u Skup{tini Crne Gore 20. maja 2018. godine, tako da je posledwi dan roka za raspisivawe izbora 19. januar 2023. godine, pi{e u saop{tewu Skup{tine.

Imaju}i u vidu da su u aprilu veliki verski praznici sve tri najbrojnije kon-

fesije u Crnoj Gori, oceweno je da je najprimerenije i najadekvatnije da termin za odr`avawe izbora bude 19. mart 2023, navodi se u saop{tewu. M. T.

Ko su kandidati za predsednika CG

Rok za predaju lista kandidata za predsedni~ke izbore, koji }e u Crnoj Gori biti odr`ani 19. marta, je 28 februar, a u javnosti se ve} pomiwu imena nekoliko mogu}ih u~esnika izborne trke.

To su aktuelni predsednik i lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo \ukanovi}, profesorka Milica Pejanovi} \uri{i}, lider Demosa Miodrag Leki}, kojeg je predsednik odbio da imenuje za mandatara parlamentarne ve}ine koju ~ine stranke pobednice na izborima

}a pozvala je novoformirani Pokret Evropa sad na dogovor o zajedni~kom predsedni~kom kandidatu i premijeru u budu}oj vlasti.

U slu~aju da do te koalicije do|e, prema nezvani~nim saznawima Vijesti, Be~i} bi najverovatnije bio predsedni~ki kandidat, a lider PES-a Milojko Spaji} pretendent za predsednika vlade.

Lider pokreta za promene, ~lanice Demokratskog fronta, Neboj{a Medojevi} poru~io je da }e ovaj savez na izbore iza}i sa svojim kandidatom.

Kao mogu}a kandidatkiwa pomiwe se biv{i nosilac liste DF-a na lokalnim izborima u Podgorici i biv{a ministarka zdravqa Jelena Borovini} Bojovi}, pa i aktuelni rektor Univerziteta Crne Gore.

PAPRENO: Milo \ukanovi} odseo u hotelu gde je no} 20.000 evra

u

Podgori~ke Vijesti pi{u da aktuelnom predsedniku mandat isti~e 20. maja, jer je tog datuma 2018. godine polo`io zakletvu a potom stupio na du`nost. \ukanovi} je, ina~e, podse}aju Vijesti, jedini na dr`avnoj funkciji iz wegove Demokratske partije socijalista, od pada s vlasti wegove stranke avgusta 2020., posle vi{e od tri decenije.

U ovom kontekstu pomiwe se i Miodrag Leki}, koji je 2013. ve} izlazio na megdan Filipu Vujanovi}u (DPS) i umalo ga pobedio. Leki} je tada bio nezavisni kandidat.

Iza Leki}a sada, kako je rekao jedan izvor Vijesti, naj~vr{}e stoji Socijalisti~ka narodna partija (SNP). Wen lider i potpredsednik aktuelne vlade Vladimir Jokovi} ju~e je saop{tio da bi pobednice parlamentarnih izbora 2020. trebalo zajedno da nastupe: „I da poka`emo da mo`emo zajedno i da imamo jedinstvenog predsedni~kog kandidata od koalicija koje su nastupile na izborima 30. avgusta i koji }e u prvom krugu pobediti predsednika DPS-a, bio to Milo \ukanovi} ili drugi”, poru~io je Jokovi}. S. G.

Predsednik Crne Gore i Demokratske partije socijalista Milo \ukanovi} je sa suprugom Lidijom i dva slu`benika Uprave policije koji ga obezbe|uju od 30. decembra do 7. januara boravio u luksuznom hotelu Grand Hotel des Bains Kempinski u {vajcarskom mondenskom odmarali{tu Sent Moric.

Iz Uprave policije otkrili su da su wihovi slu`benici predsednika \ukanovi}a obezbe|ivali u luksuznom hotelu Kempinski u Sent Moricu i da su tro{kovi sme{taja za wih iznosili skoro devet hiqada evra.

- Od ukupnog iznosa, iznos od 8.931,42 evra se odnosi na hotelski sme{taj, a tro{kovi za dnevnice su iznosili 2.209,20 evra - navodi se u odgovorima Uprave policije na pitawa Vijesti.

Na sajtu hotela se dolazi do podatka

da se za iste datume u kojima je boravio \ukanovi}, ali za kraj ove i po~etak naredne godine, najjeftiniji sme{taj mo`e na}i za oko 1.800 evra za no} u sobi od 25 kvadrata, dok apartmani po~iwu od 2.500 evra za no} do preko 13.000 evra za predsedni~ki apartman. R. N.

Kne`evi}: Crknite, puknite – ukinu}emo odluku o priznawu Kosova ako budemo imali ve}inu

Predsednik Demokratske narodne partije i jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Kne`evi} poru~io je da }e, ukoliko ovaj savez bude imao ve}inu u vladi u kojoj ne}e biti Dritan Abazovi}, ukinuti crnogorsko priznawe kosovske neza-

visnosti.

„Ja sam svestan da u vladi sa Dritanom Abazovi}em ne mogu da povu~em odluku o priznawu Kosova ali sad da znate ako budemo imali mi ve}inu u toj vladi bez Dritana Abazovi}a i onih ostalih koji nas

budu uslovqavali mi }emo da povu~emo odluku o priznawu Kosova, pa {to bi vi rekli crknite puknite, neka nam se svi na vrh glave popere“, rekao je Kne`evi} u emisiji Slobodna zona, preneli su crnogorski mediji.

On je otkrio da je tokom pregovora o formirawu nove Vlade Crne Gore bilo dogovoreno da se stavi moratorijum na sve ono {to optere}uje ovaj proces.

Me|utim, istakao je, i pored toga nova vlada nije formirana. S. G.

avgustu 2020., lider Demokrata Aleksa Be~i}, lekar Jelena Borovini} Bojovi}, aktuelni rektor Univerziteta Crne Gore Vladimir Bo`ovi}...

Demokratska Crna Gora Alekse Be~i-

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Za mnoge Srbe koji `ive ju`no od Ibra, hrana koja se priprema u narodnim kuhiwama, jedini je obrok koji dobiju u toku dana. Eparhija ra{ko-prizrenska u {est objekata priprema hranu za vi{e od dve hiqade korisnika.

Ve} 21 godinu u Narodnoj kuhiwi kod Gwilana, priprema se hrana za najugro`enije Srbe u enklavama i {est op{tina na jugu, broj korisnika svake godine je sve ve}i. Sada ih je, gotovo 2100.

Miladin Kosti}, glavni kuvar u narodnoj kuhiwi u Prekovcu kod Novog Brda, ka`e da je sve dobro kada vide narod da je sre}an kad do|e ovde, i to im puni srce.

Eparhija ra{ko-prizrenska priprema hranu za vi{e od 2000 korisnika

- Sada su uslovi mnogo boqi. Ima pasuqa, kupusa, makarona, sira, boranije, svakoga dana razli~ita hrana se kuva za korisnike, navela je Svetlana Arsi}, radnica u Narodnoj kuhiwi.

Rad Narodne kuhiwe u Prekovcu kod Gwilana eparhija ra{ko-prizrenska organizovala

je uz pomo} nevladine organizacije "Majka devet Jugovi}a".

Koliko se hrane ovde pripremi, mo`da najboqe govori podatak da se godi{we potro{i oko 230 tona bra{na.

- Svi se trude da pomognu, naro~ito u mnogodetnim porodicama, da se pru`i pomo} deci da ne

budu prvenstveno gladna, a posle da se obezbede i ostala sredstva za `ivot, istakla je upravnica Narodne kuhiwe Svetlana Stevi}.

Kuhiwi poma`u donatori, dr`ava, gra|ani slawem SMS poruka. Ima 76 radnika, svoje farme koza, ovaca i sviwa i obra|uju gotovo 40 hektara zemqe.

GODINE Baka Leposava jedna od 10 preostalih Srba

Sama, me|u ~etiri zida, 88-godi{wa Leposava Stojanovi} provodi stra~ke dane u Pri{tini. Kako ka`e, za Pri{tinu je ve`u lepe uspomene, od udaje, ro|ewa dece, unu~adi, pa zato ne `eli, niti planira nikuda da ide sa Kosova.

godine, a mu` pre mnogo godina. Imam od sina troje unu~adi a od }erke dvoje. Ne dolaze, samo se ~ujemo telefonom. Planirali su da do|u za Novu godinu, ali zbog situacije nisu mogli, - ka`e sa setom Leposava.

SRPSKA NOVA GODINA SKROMNO DO^EKANA NA

KIM U Gra~anici do~ek uz muziku i vola na ra`wu

Iako se tradicionalno na Kosovu i Metohiji do~ekivala srpska nova godina, 13. januara uve~e, ove godine nije bilo te masovnosti, najvi{e zbog vi{e napada na Srbe za vreme Badweg dana i Bo`i}a. Jedino je u Gra~anici bio organizovan do~ek, dok su u drugim ve}im srpskim mestima prire|eni samo pono}ni vatrometi. Oko hiqadu me{tana Gra~anice i okolnih sela je na centralnom trgu u Gra~anici do~ekalo Novu godinu po Julijanskom kalendaru. Skupu u centru Gra~anice je prisustvovala gradona~elnica Qiqana [ubari} sa direktorima op{tinskih odeqewa.

"Puno sre}e u Novoj godini. Svima `elim ono {to `elim i sebi. Sre}na Nova 2023. godina", rekla je [ubari}eva. U pono} je organizovan tradicionalni vatromet.

Prisutni su tokom ve~eri mogli da se poslu`e mesom vola koji je ispe~en na ra`wu, pqeskavicama, piletinom..... te kuvanim vinom i rakijom. Organizovana je nagradna igra, a prire|en je i muzi~ki program.

Kako je ranije saop{teno, Op{tina Gra~anica je izdvojila 25 hiqada evra za do~ek Nove godine.

Baka Leposava koja je dugo godina bila stanovnik "Paviqona E" ispred Filozofskog fakulteta u {irem centru grada, sada privremeno boravi u jedom iznajmqenom stanu, koji joj je obezbedila Op{tina Pri{tina, nakon ru{ewa paviqona zbog izgradewe podzemne gradske gara`e.

Ka`e da su u stanu dobri uslovi i da se nada da }e do`iveti da se useli u novi stan.

Iz stana izlazi jednom mese~no, kada po wu do|u kolima Hitne pomo}i, kako bi je odveli u Dom zdravqa u Ugqaru da bi je pregledao lekar. Osnovne `ivotne namirnice donosi joj mladi Aleksandar ^anovi} koji `ivi u susednoj zgradi, a ponekad i gazdarica, za koje baka Leposava ima samo re~i hvale.

- Ne izlazim iz stana, mu~i me angina pektoris, kad stegne, ona

davi. Imam jo{ dosta terapije. Poma`u mi gazdarcia koja je Makedonka i Aca. Medicinske sestre me obilaze jednom nedeqno, do|u da mi izmere pritisak. A Aca mi sve kupi, kada dobijem penziju, sve ra~une mi on plati, dodaje baka Leposava.

Bez dru{tva i nekog sa kim bi razgovrala, baka Leposava svo svoje slobodne vreme provodi gledaju}i televizijski program.

- Gledam televizor, slu{am pesme, gledam vesti, ali i wih sada slabije. Takav je moj dan, obja{wava baka Leposava svoj dan.

Ponekad je pozovu unuci i unuke, koji su joj jedini ostali nakon smrti sina i }erke, ka`e sa suzama u o~ima Leposava.

- Imala sam sina i }erku. ]erka mi je umrla 2014. a sin 2015.

U zgradi u kojoj sada `ivi je jedina Srpkiwa, ali kako ka`e sa kom{ijama Albancima, ni pre nije imala problema, a nema ih ni sada.

- Bo`e ne daj, ovde sam dve godine, niko mi nije kucao na vrata. Oko mene su svi Albanci, ja sam sama Srpkiwa u ovoj zgradi, niko me nije dirao. Zajedno smo radili, nisam imala probleme nikad. Ja nisam oti{la kada su moji svi oti{li, sama sam ostala. Ro|ena sam u Uro{evcu, ja sam sa Kosova. Kada sam odlazila u Beograd sve mi je tu|ina, i{la sa i kod }erke u Ni{u po dva meseca, dok su bili `ivi, ali kada se vratim u Pri{tinu preporodim se, govori baka Leposava.

Danas u Pri{tini `ivi svega desetak Srba, iako ih pre rata bilo oko 40.000. Tako|e u Pri{tini je i jedna sve{teni~ka porodica u crkvi svetog Nikole.

Stefan Stojanovi} iz Gotovu{e rawen na Badwi dan nedaleko od [trpca, napustio je bolnicu u Gra~anici, u petak 13. januara, i bi}e pod ku}nom negom.

Stefan Stojanovi} (11) i mladi} Milan Stojanovi} (21), raweni su u oru`anom napadu, kada je na wih iz pi{toqa pucao Albanac Azem Kurtaj aktivni pripadnik KBS.

Slu~aj je okarakterisan kao poku{aj ubistva, a A.K. je u sudskom pritvoru.

Pre Stefana, na ku}no le~ewe, 9. januara, pu{ten je Milan Stojanovi}, pogo|en metkom u

Vandalizam na Bo`i}

Na pravoslavnom grobqu u Vukovaru nepoznati po~inilac ili vi{e wih uni{tio je nekoliko nadgrobnih spomenika.

}a op{tina iz Vukovara Dejan Drakuli}, vukovarski sve{tenik Sa{a Kuzmanovi} i zamenik gradona~elnika Vukovara i pred-

ili ~etiri spomenika nasilno poru{eno. Me|utim, kada smo do{li videli smo da je u pitawu desetak spomenika. To je ve} tre}i vandalski doga|aj unazad dva do tri meseca koji se de{ava na na{em starom pravoslavnom grobqu u gradu Vukovaru. Slu~aj smo prijavili policiji, o~ekujemo stru~ne qude koji }e to sve da pregledaju i, ako je mogu}e, uo~e nekakve tragove. Ovaj vandalski ~in koji sigurno nije dobronameran, desio se izme|u petog i {estog januara, upravo pred Bo`i}. Verujemo da je to napravqeno od lica koji ne znaju {ta ~ine i koju poruku mogu poslati sa ovakvim ~inom“, izjavio je Kolar.

Nekoliko gra|ana Vukovara koje redovno obilaze spomenike svojih predaka na starom pravoslavnom grobqu u Vukovaru primetilo je da je nekoliko nadgrobnih spomenika oskrnavqeno i poru{eno.

Predsednik Zajedni~kog ve-

sednik gradske organizacije SDSS-a Sr|an Kolar u ponedeqak, 9. januara, obi{li su uz prisustvo policije grobqe sa `eqom da po~inilac {to pre bude prona|en.

„Danas smo ovde do{li na pravoslavno grobqe gde je po saznawima na{ih sugra|anki tri

O{te}eno je desetak spomenika na kojima su imena umrlih ve}inom ispisana na }irilici, o{te}ene su slike ili potpuno poru{eni nadgrobni spomenici. Jasna je poruka po~inilaca s obzirom na to u kojem periodu je po~iwen ovaj vandalski ~in, jer su pravoslavni vernici upravo tih dana proslavqali najradosniji hri{}anski praznik Bo`i} koji poziva na qubav, razumevawe i po{tovawe. M. T.

De~aci iz Splita

U sarajevskom nasequ Ilixa, posle utakmice na [ampion junior kupu, me|unarodnom fudbalskom turniru za de~ake, 14. januara uve~e, lokalni, maskirani huligani bacili su suzavac na roditeqe dece iz Beograda, poku{ali da im otmu zastavu sa }irili~nim natpisom „FK Zvezdara“ i u nastaloj gu`vi ranili no`em jednog od roditeqa.

Uvertira ovom napadu bio je izdvojeni, prili~no pikantniji incident na meniju srbofobije: deca-fudbaleri iz Splita, tokom jedne utakmice, horski su skandirali „Ubij Srbina“!

Sutradan, 15. januara, na portalu splitskog dnevnog lista „Slobodna Dalmacija“ objavqen je komentar sa naslovom u tri re~enice: „Splitska djeca su vikala, ubij Srbina’. Od koga su to ~uli? Od obiteqi i drugih odraslih, tako ih se truje“.

Novinar Sa{a Qubi~i}, autor komentara, tvrdi da mladi Hrvati samo ponavqaju ono {to ~uju i vide na ulicama, stadionima i porodi~nim kru`ocima: „Djeca su izvikivala ono {to ~itaju sa zidova... Pa ovdje je postalo sasvim normalno da se na sve strane ko~opere kukasti kri`evi i usta{ko ,U’... Ni po muke da su mr`wa i iskqu~ivost samo stvar ulice: olo{a, {qama, bande neodgojene. No oni su se odavno uselili u institucije: propagiraju ih pojedinci u {kolama, crkvama, medijima i udrugama“.

Uticaj pedagogije na bokorewe hrvatske srbofobije briqantno je opisao, pre skoro deceniju i po, tada{wi splitski gradona~elnik @eqko Kerum (HRT, 20. 9. 2009). U velikom intervjuu rekao je: „Srbi nam nikad ni{ta do-

bro nisu donijeli, ni oni ni Crnogorci. Tko s wima ima posla, ne pro|e dobro“. Na potpitawe voditeqa da li bi dozvolio da mu Srbin bude zet odgovorio je: „Nikad nije bio u mojoj obiteqi niti }e biti... Jer smo tako odgojeni“.

A za{to je, ipak, pomogao nekim Srbima?!

prema Srbima u Splitu i Hrvatskoj rezultat je porodi~nog vaspitawa i rigidne, ranovrsne socijalne indoktrinacije koja po~iwe u najranijem uzrastu.

Pre oko dva meseca trener splitskog fudbalskog kluba „Hajduk“ Mislav Karoglan, posle jedne utakmice hrvatskog prvenstva, `alio se na „nepravi~no

Srba u „Oluji“ u jednom ozbiqnom istra`ivawu u Hrvatskoj, uz u~e{}e ameri~kih istra`iva~a sa univerziteta u Indijani i Vajomingu, utvr|eno je da je hrvatski „radikalni nacionalizam“ vrednost za ~etiri petine ispitanika. Istra`iva~e je zapawio jedan drugi rezultat istra`ivawa: pomenuti nacionalizam nije zasnovan na individualnim iskustvima, pa ~ak ni na sve`em ratnom iskustvu. Zakqu~eno je da se hrvatski „radikalni nacionalizam“ ({ovinizam) ne referi{e na ne{to iskustveno, do`ivqeno. U socijalnoj psihologiji va`i teza da je resantiman (bolno se}awe, zlopam}ewe) motorna snaga svakog nacionalizma, pa su se istra`iva~i na{li u ~udu da, u hrvatskom slu~aju, {ovinizam ne buja iz li~ne, biografske empirije, ve} naj~e{}e nezavisno od we.

U takav zakqu~ak uklapa se i ratni bilans Splita.

Dalmacija“, pre vi{e od 17 godina (1. 10. 2005), pod naslovom „Ne `elim da mi dite gleda Srbe“.

Povod je bio kamenovawe prostorija splitskog pododbora zagreba~kog „Srpskog kulturnog dru{tva Prosvjeta“ i peticija stanara zgrade, u kojoj se ove prostorije nalaze, sa zahtevom gradskoj vlasti da odatle isele splitsku „Prosvjetu“.

Predstavnica zbora stanara, Zdravka Perki}, rekla je reporteru „Slobodne“: „Razumite, ovdi ve}inom `ive qudi koji su bili u ratu i sad da nam u zgradi bude srpska udruga, to je pquska na rat, na sve. A ovo {ta im je razbilo stakla, normalno je o~ekivati da se tako ne{to desi“.

Druga {jora (gospo|a) iz zgrade, rekla je. „Kako oni mogu bit u na{oj zgradi, kad ja imam dite? Razumite, dite jednog dragovoqca, pa da tu mora gledat Srbe svaki dan. Kako? Neka ti Srbi i|u negdi drugo!“.

- Jesam, pomagao sam nekim Srbima jer sam dobar ~ovjek i jer su ti bili dobri qudi. Ali svak mora znati gdje mu je mjesto, zakqu~io je Kerum svoju opservaciju o po`eqnoj poziciji Srba u Hrvatskoj.

Kerum ne obmawuje da je zaista pomogao „nekim Srbima“, vi{e od „levi~ara“ i “pacifista“ koji su se zgra`avali nad ovakvim Kerumovim stavovima, ali ovde nije re~ o tome ve} o wegovoj iskrenosti: restriktivni i diskriminatoski odnos

su|ewe“ {to ga je „podsjetilo na doba Jugoslavije“. Wegovi kriti~ari odmah su izra~unali da je doti~ni trener, u momentu raspada SFRJ imao osam godina, dakle da se poziva na svoje, nepostoje}e iskustvo. Splitski novinar Viktor Ivan~i} ovako je prokomentarisao Karoglanovo de~je „se}awe“: „Wegova se memorija, naime, ne temeqi na do`ivqenom, nego na nau~enom“ (portal zagreba~kih „Novosti“, 18. 11. 2022).

Pola godine posle izgona

Grad Split je, za razliku od [ibenika i Zadra, pro{ao kroz rat 1991-1995 neokrwen. A uo~i i tokom rata oteto je „desetak tisu}a stanova“ (kako ka`e pomenuti V. Ivan~i}, „Feral tribjun“, 29. 10. 2004), srpskih i oficirskih, dok je u ratnoj luci „Lora“ tokom ~itavog rata funkcionisalo stravi~no mu~ili{te za koje su znali „svi Spli}ani“. Najupe~atqiviji je po~etak pri~e, predratni: 6. maja 1991. na demonstracijama ispred splitske Komande VPO, jedan vojnik JNA je ubijen, nekoliko ih je raweno, a ceo svet je gledao kako jedan civil davi vojnika na kupoli vojnog vozila.

Zgodan, izuzetno ilustrativan presek stawa o splitskoj srbofobiji donela je „Slobodna

Autor reporta`e poentira: „Na kraju, posve je pogre{no misliti kako u ulici Kroz Smrde~ac 9 stanuju nekakvi posebno monstruozni qudi i nevi|ene moralne nakaze: ne, to je naprosto slika suvremenog Splita“.

Reporter je posetio i „Prosvjetine“ mawinske parwake, „@idovsku op}inu“ i „Mexlis Islamske zajednice“ gde su mu rekli da ih, osim ponekog grafita, niko ne uznemirava. Ove dve institucije imaju prostorije unutar Dioklecijanove palate, za razliku od „Prosvjete“ koja je sme{tena na periferiji, kako ve} ka`e poeti~no ime ulice.

Novinar „Slobodne Dalmacije“ ironi~no zakqu~uje: „Dok nam u gradu ima Srba, ostalima ne}e faliti ni dlaka s glave“. R. N.

SRBI U UKRAJINI Feqton (1)

Pi{e: Marko Lopu{ina

u U Kijevu, Odesi, Harkovu, Hotinu, Dwepropetrovsku i Dowecku `ivi oko 2.000 Srba. Prvi Srbi na ovim prostorima su autenti~ni narod iz zemqe Bojkije

Ukrajina je jedna od onih zemaqa u kojoj se srpska zajednica pojavquje pre sedam vekova i opstaje i danas. Kako tvrdi istori~ar Qubivoje Cerkovi}, pravi preci Srba su u ranom sredwem veku `iveli na ukrajinskoj zemqi Bojkiji. Nalazi se na zapadu Ukrajine i na trome|i sa Slova~kom i Poqskom. Prostire na razvo|u reka crnomorskog i balti~kog sliva. Na severu zahvata gorwi tok Sane, pritoke Visle, na jugoistoku pore~je Dwestra, do u{}a Lomnice, na jugu do Teresve, pritoke Tise.

Na zapadu se zemqa Bojkija, po kojoj su Srbi dobijali naziv Bojki, prostire do reke U`. Odavde su se Srbi sa Slovenima u {estom veku pomerili prema Balkanskom poluostrvu i sa sobom poneli svoje nacionalno pam}ewe. Srbi u Zahumqu su znali da govore da je "wihov knez od Visle".

Ukrajinski istori~ari V. M. Meqnik i E. V. [i{kin, u radu "Najranija etni~ka istorija Ju`nih Slovena", na osnovu podataka koje daje Konstantin Porfirogenit, zakqu~uju "da se iz postojbine nije iselila sva masa srpskog stanovni{tva, ve} je na Karpatima ostao veliki broj Srba, odnosno Bojki". Preostali u karpatskim gorama, Beli Srbi i Bojki su u{li kao etni~ka komponenta u po~etku u rusinski, a zatim u ukrajinski elemenat isto~nog slovenstva".

Drugi Srbi u Ukrajini su oni koji su se posle seobe na jug Evrope vra}ali natrag u praotaxbinu. Srbi su stigli sa Balkana u Ukrajinu, u ~etiri velika talasa u vreme kada je Ukrajina bila deo carske Rusije ili SSSR-a. Prvi talas se dogodio u 14. veku posle seobe Srba na podru~je Panonske nizije, u Ugarsku, a odatle na prostore Ukrajine.

Drugi talas se zbio po~etkom 18. veka, posle ukidawa Vojne granice kao srpske grani~ne teritorije na obodu be~kog carstva prema Turskoj. Srbi koji se sele

iz Austro-ugarske u Rusiju carskim Ukazom od 21. maja 1753. godine Srbi postaju ruska grani~na milicija.

Carica Jelisaveta Petrovna ih je naselila od Bahmuta do Lugawa, prema Donu. Dobijaju i dva grada-dr`ave Nova Serbija (1752- 1764.) i Slavjanoserbija (1753-1764.) sa oko 20.000 stanovnika.

DVA SRPSKA GRADA

Nova Serbija je bila srpska zemqa. Odlukom Senata carske Rusije 1752. godine srpski carski oficiri i plemi}i dobili su posede i teritoriju na preko 25 kvadratnih kilometara, na kojoj su imali svoju vlast. Nalazila se zapadno od u{}a reke Siwuhe u Bug, na teritoriji dana{we Kirovogradske oblasti u Ukrajini. Krajem 1754. u Novoj Serbiji je `ivelo 2.225 lica mu{kog pola –257 Srba, 124 Makedonaca, 1-676 Bugara, 32 Nemca, 79 Ma|ara i 1.694 `ene. Administrativni centar bio je grad Novomirgorod.

Ova srpska zemqa bila je namewena naseqavawu dva srpska puka sa porodicama, koje je vodio general Ivan Horvat. Nastala su slede}a naseqa: Nadlak, Pe~ka, Jenopoqe, Pavli{, Glogovac, [ajtin, Semlak, Cubiq, Cibuqevo, Varadin, Pan~evo, Vr{ac, Vladimirovac, Kawi`a, Senta, Be~ej, Turija, Nadlaj, Martono{, Mo{irin, ^ongrad, Feldvar, Be{ka, Mitrovica, Vukovar, Kosovka, Ivankovci, Subotica.

Horvat je zatra`io dozvolu i podigao manastir. Senat o tome obavestio Sveti sinod

nici“. Horvat je dobio i nare|ewa da brine o podeli zemqe za obradu, o tome kako rade kr~me, trgovci, mesari i druge zanatlije, ~ime je fakti~ki postao gradona~elnik.

Za zasluge na podizawu grani~ne srpske naseobine i grani~nih pukova carica je izdala Spomen medaqu i napisom “D.C.Elisabeta Avgusta Omn. Ross.” kako bi ukazala Srbima da ra~una na wih i u budu}nosti. Godine 1764. Nova Serbija je preimenovana u Novu rusku guberniju. Posle smrti carice Jelisavete (1761) weni naslednici Petar III i Katarina Velika nisu odobravale politiku pograni~nog naseqavawa drugim narodima. Uz to proceweno je da general Ivan Horvat nije ispunio svoja obe}awa i naselio 160.000 Srba na jug Rusije. Otpu{ten je iz slu`be, a grad dr`ava Srba je uga{en.

I Slavenoserbija je bila srpska zemqa u Ukrajini. Dekretom Senata Ruske carevine od 29. maja 1753. godine daje se naseqe na desnoj obali reke Dowec (izme|u u{}a reka Bahmut i Lugaw) za slobodno naseqavawe Srbima, Bugarima, Ma|arima i drugim

u kojoj je bila locirana [esta rota pod komandom kapetana Simeona Pi{~evi}a, Kameni Brod, gde je bila Tre}a rota srpskog puka, rudarska varo{ Zimogorje, u kojoj postoji spomen-obele`je kapetanu Ivanu Markovu, Bahmut, odnosno Artjomovsk u kome je formiran 1764. godine srpski Bahmutski husarski puk.

Komandant grada je bio general-major Jovan [evi}. U rukovodstvu su bili i vi{i major Petar [evi}, kapetan Simeon Pi{~evi}, Ivan Miokovi}, Stevan Sabov, Igwat Miokovi}, \or|e Premi} i Konstantin Juzba{a. Oblast je imala srpsku crkvu, {kolu, ambulantu, grobqe i kasarnu.

akademiji u Kijevu i na Harkovskom univerzitetu (Atanasije Stojkovi}). Osvajaju Odesu kao pojedinci po~etkom 19. veka, jer je carica Katarina davala privilegije doseqenicima. Tokom 19. i po~etkom 20. veka Srbi su (Joakim Vuji}) imali zna~ajnu ulogu u privrednom, dru{tvenom, prosvetnom i kulturnom `ivotu.

Ruske pravoslavne crkve. Za arhimandrita je odre|en kalu|er Sofronije, koji je izbegao iz Srbije. Bilo je poku{aja da se osnuje srpska eparhija, a za episkopa je predvi|en Simeon Kon~arevi}, ali Ruska pravoslavna crkva to nije dozvolila.

Posebnom poveqom je nare|eno da Srbi neguju svoje potomstvo i obu~avaju ga za vojnike kako bi i „deca pukovnika postala pukov-

balkanskim narodima pravoslavne veroispovesti u nameri da osiguraju za{titu granice i napredovawe ju`nih stepa. Kao administrativna oblast postojala je od 1753. do 1764. godine.

Ova srpska zemqa na jugu Ukrajine bila je pod neposrednom upravom Senata, carice Jelisavete Petrovne i Srba. Glavni grad je bio Slavjanoserbsk. Ostala naseqa bila su Vesela Gora,

Kao administrativna jedinica Slavenoserbija je trajala samo 11 godina, ali je iza Srba, kako je pisao Milo{ Crwanski, ostao „beskrajni plavi krug i u wemu zvezda”. Danas grad Slavenoserbsk u Luganskoj oblasti na centralnom trgu ispred op{tine impozantan spomenik sa figurama Kozaka, Srbina i Rusa s natpisom „Nema svetijih veza od bratstva” na ruskom, ukrajinskom i srpskom jeziku. U bogatom op{tinskom muzeju ~uvaju se uspomene o doseqenim Srbima, vojni~ke karte i dokumenta, ali i kopija slike Paje Jovanovi}a „Seoba Srba”.

KARA\OR\EVI]EVI SRBI

U 19. veku prvo se u emigraciju seli sam vo`d Kara|or|e, ~lanova wegove porodice i wegove ustani~ke vlade u Hotin. Srbi u me|uvremenu dolaze i na studije (Jovan Raji}) na Duhovnoj

Prvi svetski rat je doveo nove Srbe, ali kao zarobqenike u logoru u Darnici. Sem Kijevske, na desetine hiqada zarobqenika Srba nalazilo se i u Odeskoj, Harkovskoj, Jekaterinoslavskoj guberniji. @equ ovih zarobqenika da se bore na strani srpske vojske, ruska vlada je prihvatila i formiran je (1915) Srpski dobrovoqa~ki odred sa blizu 10.000 dobrovoqaca. U revolucionarnim previrawima dobrovoqci formiraju Jugoslovenski revolucionarni savez i puk u Kijevu (1917). I potom ulaze u jedinice Crvene garde i armije (Danilo Srdi}, Maksim ^anak, Borivoje Agatonovi}, Aleksa Dundi}). Ratna migracija je nastavqena u Drugom svetskom ratu, kada progowen narod od fa{ista be`i u sovjetsku Ukrajinu. Po~etkom 1943. godine, Srbi se povezuju se sa partizanskim jedinicama („Nikolaj [~ors” u oblasti @itomira, „Staqin” iz Tarnopoqskog kraja, „Bo`enko”, „Suvorov” u mo~varama Polesja, „Bu|oni”, „Molotov”, „Frunze”, „^erni{evski”). U Kolomnu je ~ak formirana Prva jugoslovenska brigada, koja je delovala u sastavu Drugog ukrajinskog fronta.

Ukrajina - srpske zemqe

Put migracija od Srbije do Ukrajine

PROSLAVILA SRPSKE GUSLE U SVETU!

U wenim rukama zvu~e kao - violina!

Ve} sa pet godina Bojana Pekovi} je po~ela da slu{a narodnu epsku poeziju i odu{evqava se juna~kim epovima o Kraqevi}u Marku i drugim junacima pretkosovskog i kosovskog ciklusa. Zadojena desetercem, od oca je po~ela da pozajmquje gusle i da svira po ose}aju, onako, za sebe. A onda su gusle postale wen `ivot…

Sa jedanaest godina objavila je svoj prvi album, a nedavno je za PGP RTS izdala i drugi, pod nazivom “Ep o Kosovu”, sa epskim pesmama iz Vukovih zapisa iz 19. veka.

Gusle svira na specifi~an na~in, tako da one zvu~e kao violina. A uskoro }e zvu~ati i kao elektri~na gitara, kada kona~no ostvari svoje snove i modernizuje instrument koji je od vajkada ovakav kakvim ga danas pamtimo. Za wu ka`u da }e uvesti gusle u novu eru i da }e proslaviti tradicionalni balkanski instrument u svetu.

U me|uvremenu, u Finskoj, gde zavr{ava master na muzi~koj akademiji “Sibelijus” u Helsinkiju, kao prvi student u istoriji ove planete koji studira gusle, najpoznatiji tamo{wi mizi~ari ~ekaju u redu da bi sara|ivali sa wom.

Po{to na Muzi~koj akademiji u Beogradu i u drugim gradovima Srbije nikome

nije palo na pamet da otvori ovaj smer, Bojana je u Finsku poslala snimke svojih nastupa pa su zbog we jedne odlu~ili da uvedu gusle u nastavni program.

- Mislim da je to prvi slu~aj da su gusle iza{le u svet na taj na~in, kroz jednu muzi~ku instituciju, i jako sam im zahvalna na tome. Smer se zove “Global mjuzik” i on mi omogu}ava da do|em tamo i predstavqam svoju kulturu, svoj muzi~ki identitet…kroz ono {to ja ose}am. Nema nikakvih granica, ne moram da radim ni{ta {to ne `elim. S druge strane, oni rade na nama da se osposobimo muzi~ki i da se oformimo kao qudi, da ose}amo oko sebe i da to prenosimo, kao autori i kao li~nosti, ka`e nam Bojana.

Na pitawe otkud gusle kao izbor u vremena kada se ta tradicija u Srbiji sve vi{e zaboravqa i nije ba{ naro~ito popularna me|u mladima, ~ak se na wu gleda sa podozrewem i podsmehom, ona odgovara:

– Iako mi je tata guslar nikada nisam pomislila da }e mi to biti ne{to vi{e od hobija. I moj stariji brat je svirao gusle pa je i odustao. Verovatno je u pitawu bila Bo`ja promisao. Desilo se tako, i sada sve ide svojim tokom, ve} skoro 19 godina se bavim guslama.

M. T.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Kada bi se pisale anegdote sa snimawa filmova u karijeri Lepe Brene dugoj 35 godina, mogao bi se slo`iti omawi roman! Malo poznati detaqi sa snimawa filma "Hajde da se volimo 3" koji je izme|u ostalog sniman i u Najrobiju, u Keniji govori tome u prilog. Naime, u sceni gde najve}a balkanska zvezda izlazi iz helikoptera i ulazi u xip da bi produ`ila na safari, de{ava se jedna potpuno neo~ekivana i neverovatna stvar.

- @ivotiwe na safariju se {etaju slobodno i prakti~no mi kod wih dolazimo

u wihov prirodni ambijent. Upozoreni da se ne pribli`avamo suvi{e, napravqen je plan snimawa tog dana i kre}emo lagano. Me|utim, kada se ukqu~uje muzika koja prati scene na xipu, de{ava se ne{to neverovatno.

Nedaleko od na{e ekipe bila je porodica slonova koja je imala mladun~e. I sve bi to bilo slatko i lepo da se slonica nije upla{ila za svoju bebu. Sad {to je ta beba ogromna to je druga stvar. U jednom trenutku mi treba da snimamo, postavili se, da xip krene ...kad na nas

kre}e slonica brzinom od 100km na sat. Nastaje op{ta panika u ekipi, svi se potrpasmo u onaj xip, a on ko na filmu ne}e da upali! ^ujem samo pokojnog Raku \oki} odnegde kako vi~e "Be`'te qudi, ako boga znate izginu}emo!" (smijeh) Slede}a scena je da se tim od 30-tak qudi u tom trenutku na setu razbe`ao, jer nas juri slonica!

Nekako pobegosmo na kraju, ali ni sad nam nije svejedno kad se setimo. Scena je naravno snimqena kada nas je slonica ostavila na miru, ali neke stvari koje

nisu u{le u film, definitivno danas deluju kao anegdota, dok tamo na setu - nisu bile ni pribli`no - rekla je Lepa Brena R. N.

U slede}em broju:

Kako je golgeter Aleksandar Mitrovi} razbio kola saigra~u

Nakon pro{logodi{we golgote koju je pre`iveo u Melburnu, devetostruki {ampion Australijan opena Novak \okovi} nije mogao ni da sawa da }e za samo godinu dana na toj ~uvenoj Rod Lejver areni, sada zaigrati ~ak i U`i~ko kolo. Imao je Nole i ranije egzibicije u Melburnu ali ova je zaista bila posebna. Orile su se ovacije i podr{ka velikom {ampionu, jo{ od trenutka kada je kro~io

KRAQEVSKI DO^EK ZA NOVAKA

bila prava stvar za wegov povratak na AO. Strasti su opale, tenzija je spu{tena jo{ u Adelejdu, a nakon egzibicionog me~a protiv Nika Kirjosa na Rod Lejver areni potpuno je jasno da je Melburn jedva do~ekao povratak najtrofejnijeg srpskog {ampiona. Mnogi se sada pitaju {ta se to desilo sa onim Australijancima od pro{le godine, koji su navodno zdu{no podr`avali proterivawe Novaka iz Australije. Tada se na dan drugog Novakovog su|ewa, u

bila fenomenalna, od kad sam ~ula vest da je Novaku ukinuta trogodi{wa zabrana ulaska u zemqu nisam mogla da do~ekam ovaj dan – ka`e Stefani. Nadam se samo da }e osvojiti i ovaj deseti put, i volela bih da kupim karte za finale“ – sa odu{evqewem poru~uje ona. Egzibicija Novaka i Nika je tako postala istorija, zapisana u memoriji i srcima vi{e od 15.000 qudi. Ove nedeqe je po~ela prava lavovska borba za svaki gem, ritern, sme~... Znamo

Australija ubrzano sprema oru`je za rat sa Kinom

Australija nastavqa da gr~evito skladi{ti oru`je, u potrazi za „nezavisnim strate{kim sredstvom odvra}awa“ usred pogor{awa odnosa sa Kinom, i „sve ve}e pretwe“ od we. Ovo su objavili kineski mediji.

Oni napomiwu, da su Australijanci pro{le nedeqe potpisali sporazum, o kupovini norve{kih protivbrodskih raketa NSM (Naval Strike Missile) kako bi zamenili zastarele ameri~ke Harpune na wihovim razara~ima klase Hobart, i fregatama klase Anzac u 2024. Mogu}nosti australijske mornarice }e se pove}ati, kako NSM udvostru~i domet australijskih ratnih brodova na 185 km.

Pored toga, Kanbera je kupila 20 visoko mobilnih lansera HIMARS iz Va{ingtona, koji }e biti isporu~eni australijskoj vojsci do 2026. Stvarni tro{kovi nisu saop{teni iz bezbednosnih razloga, ali prema procurelim podacima, oni se kre}u od 1 do 2 milijarde ameri~kih dolara.

postavkom da }e mo`da morati da bude raspore|en negde u regionu u slu~aju neprijateqstava, ukqu~uju}i potencijalni sudar iznad Tajvana, ili u Ju`nom kineskom moru.

Prodaja HIMARS-a se stoga poklapa sa naporima SAD da izgrade „raketni zid“ u Pacifiku, kako bi obuzdali kinesku ekspanziju. SAD ve} imaju projekte projektila Tiphon, OpFires i hipersoni~nog oru`ja dugog dometa (LRHV), koji bi mogli biti implementirani u prvom i drugom lancu ostrva, protiv Kine.

Australija je ve} kupila od Sjediwenih Dr`ava za 235 miliona dolara, 80 raketa Joint Air-to-Surface Standoff Missile –Extended Range (JASSM-ER) dometa 935 km, koje se mogu lansirati sa F-35 ili F/A-18.

u arenu do posledweg minuta provedenog u woj. Vi{e od pola sata nakon egzibicije, Novak je ostao u areni strpqivo potpisuju}i autograme svojim fanovima, i prave}i fotke sa vernim obo`avateqima. Naravno, nisu to bili samo australijski Srbi, bilo je tu i Kineza, Indijaca, Ozija i ko zna koga sve jo{, jer u Melburnu zvani~no `ivi vi{e od 230 nacija. Bilo je i strepwi pre po~etka egzibicije a najve}a je bila ona kako }e ga navija~i do~ekati. Tome su posebno kumovali australijski mediji koji od po~etka spekuli{u kakav }e prijem Novak do`iveti u Melburnu. Iako je medijska slika u Australiji o \okovi}u sada kudikamo i neuporedivo pozitivnija u odnosu na pro{lu godinu, i daqe postoji nepoverewe. Tako su posledwih mesec dana „mejnstrim“ mediji stalno isticali da teniski {ampion uprkos povratku ne}e biti dobro do~ekan, i da }e mu to biti najve}i hendikep na terenu. I ta fama je razbijena nakon Noletovog nastupa u Adelejdu gde je osvojio svoju 92. ATP titulu pobediv{i Amerikanca Sebastijana Kordu u finalu. Pokazalo se da je Novakovo igrawe u Adelejdu

doma}em „Herald San-u“ pojavila onlajn anketa gde je od 1.600 ispitanika wih 70 odsto reklo da \okovi} mora da ide.

Indijka Rija i wen suprug E{li `ive u Australiji vi{e od tri decenije. Veliki su obo`avateqi Novaka i wegovog teniskog dela. „Novak je sjajna osoba, veliki teniser i ~ovek koji `ivi za svoje principe –pri~a nam Rija. Nismo podr`avali to {to mu je biv{a Morisonova vlada radila pro{le godine, stidimo se toga kao Australijanci.“ „Hvala Bogu da je sad opet ovde u Rod Lejver areni“ – dodaje wen suprug. Tridesetogodi{wa Stefani iz Melburna `ivi za ovaj dan ponovnog susreta sa velikim {ampionom. Imala je sre}e da dobije Novakov potpis na ka~ketu i teniskoj loptici. „Atmosfera je

da je prvi glem sezone, oduvek bio Novakov omiqeni i najuspe{niji slem. I nije slu~ajno da se veliki teniski {ampion ponovo vratio u Melburn park, bez obzira na sve {to se dogodilo pro{le godine. To je mesto gde Novak i zna i ume da kreira istoriju teniskog sporta. Mnogi veruju da }e predstoje}i Australijan open biti jedan od najva`nijih, ne samo u Novakovoj karijeri, ve} da }e promeniti i tokove samog sporta. Mo`e li Nole promeniti tok teniske istorije, zna}emo uskoro, jer kockice se ve} polako sla`u, a sve ostalo je snaga voqe i uma na{eg

Prema re~ima australijskog ministra odbrambene industrije Pata Konroja, HIMARS }e obezbediti australijskoj vojsci, neuporedivu sposobnost ga|awa ciqeva velikog dometa, na udaqenosti od 300 km. Istovremeno, Australija u~estvuje u zajedni~kom programu sa Sjediwenim Dr`avama, za razvoj udarne rakete visoke preciznosti, sposobne da pogodi ciqeve na udaqenosti ve}oj od 499 km.

Sa HIMARS raketama dugog dometa, Australija }e naciqati Kinu. Australija bi mogla da rasporedi HIMARS u jugoisto~noj Aziji, ili na pacifi~kim ostrvima, dok ameri~ki marinski korpus izvodi ve`be, pod pret-

Australija je tako|e krenula, sa doma}im programom proizvodwe projektila, u partnerstvu sa lokalnim firmama kao {to su ameri~ke kompanije Lokid Martin i Raytheon kako bi imale doma}e kapacitete za proizvodwu takve municije.

[tavi{e, Australija, SAD i Velika Britanija, su najavile planove za rad na hipersoni~nim projektilima, a Australijanci su demonstrirali novi tip motora preko 3D {tampe, kori{}ewem specijalnih legura, koje su izuzetno otporne na toplotu, koroziju i visok pritisak.

Savez Kanbere sa Va{ingtonom, ostaje kamen temeqac strate{ke bezbednosti Australije. Najgori scenario za Kanberu, bi bio potencijalni protivnik koji bi uspostavio prisustvo u blizini, odakle bi mogao da ga|a Australiju, ili je izoluje od svojih saveznika.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Spektakl u re`iji Mitra Miri}a

Pro{log petka u velikoj sali Centra u Bonirigu srpska zajednica Sidneja imala je veli~anstven do~ek Srpske nove godine u re`iji estradne zvezde Mitra Miri}a.

Mitar, jedna od najdugove~nijih zvezda doma}e estrade nakon turneje 2019. godine protekle dve sedmice opet je posetio Australiju. Nakon do~eka kalendarske nove godine uz Mitra u Pertu,

pro{log petka na{a zajednica u Sidneju je imala ~ast da u|e u novu 2023. sa ovom mega zvezdom.

Od serija koncerata od pre ~etiri godine, reklo bi se ni{ta se nije promenilo. [tavi{e, ovaj put poseta je bilo jo{ ve}a jer je srpski narod nekoliko godina bio uskra}en poseta doma}ih peva~a. Tako da su Mitar Miri} i Vlatka Karanovi} uz pratwu maestra harmonika{a Sini{e Xavi}a harmonika{a i klavijaturiste Gorana Zari}a imali lak posao da zabave petsto du{a okupqenih u Sportskom Centru Bonirig. Po mnogima ovakom posetom je oboren rekord kad je u pitawu do~ek pravoslavne Nove godine.

Prelepa dekoracija u sali, razdragan narod i raspolo`en peva~ bili su dovoqan recept za vi{e~asovno veseqe. Igrale su i pevale sve generacije, kako one starije, tako i one najmla|e {to je svakako bilo lepo zavideti. Naravno, nisu izostali ni obavezni ‘selfiji’ sa popularnim peva~em, koji su posle deqeni po dru{tvenim mre`ama. Veseqe je potrajalo dugo u no} i nakon novogodi{wih poqubaca i ~estitki.

19. januar 2023.

10. decembar 2020.

VLADIMIR KECI]: U AUSTRALIJI

POSLOVNA HIJERARHIJA NESTAJE, A RE^ MENAXER SE ISKOREWUJE

Vladimir Keci} je ro|en u Beogradu 1982. godine, u kojem je boravio do kraja osnovne {kole kada se sa porodicom polovinom devedesetih godina pro{log veka seli u Velington, na daleki Novi Zeland. U Velingtonu zavr{ava sredwu {kolu, a potom i Viktorijin Univerzitet, smer „Dizajn i arhitektura“. Nakon toga, po~etkom dvehiqaditih se sa porodicom seli u Australiju, grad Brizbejn, gde i danas boravi sa suprugom i dvoje dece.

n Kako ste oti{li ba{ na Novi Zeland?

- Tokom burnih devedesetih, roditeqi odlu~uju da usmere sav fokus i energiju u poku{aju da svojoj trojici sinova pru`e adekvatniju budu}nost van granica Srbije. Odlu~ili su da odemo na Novi Zeland za koji su dobili iseqeni~ke papire. Naime, Novi Zeland je u tim momentima imao potrebu za kvalifikovanim kadrom, a otac je in`ewer geodezije te im je to zanimawe bilo prihvatqivo i potrebno. Osnovnu {kolu sam zavr{io u Beogradu, sredwu {kolu i fakultet u Velingtonu na Novom Zelandu, a biznis masters studije u Brizbejnu, Australiji gde smo se kasnije preselili. n Mnogi kada pomisle na Australiju (iz pozicije Evrope) pomisle i na re~ „daleko“. Je li za vas Australija daleko?

- Kada uporedimo kompletnu paradigmu i sistem razmi{qawa sada sa onim od pre 20 i vi{e godina, Australija postaje neosporno bliskija iz vi{e aspekata: razvoja telekomunikacija, avio saobra}aja i sli~no. Moglo bi se re}i da je ona, u tom kontekstu, neuporedivo bli`e nego {to je to bilo ranije.

U realnosti je ne{to druga~ije. Ispri~a}u kratku anegdotu. Kada sam nedavno poslovno putovao iz Beograda u Istanbul, pitali su me koliko traje let i na odgovor da se do Istanbula leti 1:45 minuta bilo je komentara da je to „mnogo sedewa“. Lavina iznena|ewa je tek izazvala informacija da iz Beograda za Brizbejn letim vi{e od 20 sati (bez ura~unatog duty free {opinga). Zna~i, bez obzira na sve, ipak je Australija daleko.

n Vi ste na poziciji globalnog lidera u multinacionalnoj kompaniji General Electric. [ta je bilo najva`nije da biste stigli na tu poziciju?

- Najva`nije je biti osetqiv na status kvo, na oduvek prisutni aktuelni socijalno dru{tveni kontrast koji je podlo`an razli~itim vidovima manipulacije i ograni~ewa.

n [ta su, prema va{em mi{qewu, karakteristike dobrog menaxera u 21. veku?

- Prilagodqivost promenama i pronala`ewe svrhe umesto zadovoqstva u uticaju kao takvom.

n Kako biste opisali poslovnu kulturu u Australiji? Postoje li neki zanimqivi poslovni obi~aji?

- Poslovna hirearhjija je na izdisaju, poku{avamo zaposlenima da usadimo svest autonomije i odgovornosti potenciraju}i svrhu onoga {to rade. Re~, „menaxer“ je koliko toliko iskorewena u privatnom korporativnom sektoru, dok se jo{ mo`e ~uti u dr`avnim institucijama koje se te`e prilago|avaju novom „future normal“.

n U kojoj meri je Australija podsticajno

okru`ewe za preduzetni{tvo i da li se takva sklonost razvija kod mladih?

- Da, u velikoj meri, ali tu najvi{e uticaja i daqe imaju roditeqi/staraoci dece koji uti~u na kognitivnu svest adolescenata/mladih u vremenu gde smart tehnologija preovladava, pa i u sferi preduzetni{tva.

n Da li se u Australiji govori o globalnoj krizi, potencijalnoj recesiji? Kakva je trenutno ekonomska situacija iz ugla pojedinca?

- Australija, iako geografski izolovana, vrlo blisko ekonomski prati Ameriku i Kinu. S tim u vezi, nije mogu}e izostaviti wenu podlo`nost potencijalnoj recesiji 2023/24. Ovo je tema za du`e diskusije, ali ako izuzmemo makroekonosmki aspekat, osetna su previrawa i nepredvidqivost za pojedinca u pogledu odr`ivog `ivotnog standarda.

n Kada biste sumirali, kakva je Australija za `ivot, a kakva za rad?

- Ako uzmemo u obzir Srbiju i zemqe iz regiona, neuporedivo je sre|enije kao i u mnogobrojnim drugim zemqama sveta {to nije nikakva novina. Ali, ko `eli da stvara porodicu, da se edukuje, da radi, nisu, bar ja tako mislim, potrebni nikakvi parametri i analize, sve je do ~oveka i li~nih potreba. Magi~an broj, recept za `ivotni model ne postoji, sve je do pojedinca i prohteva bez obzira na lokaciju pa je tako i u Australiji.

n@ivite u multinacionalnoj zemqi i okru`ewu. Koliko vas to li~no usre}uje? Imate li kontakta sa zajednicom sa ovih na{ih prostora koja je mnogobrojna u Australiji? Kakav je generalno dru{tveni `ivot u toj zemqi?

- Dru{tveni `ivot je onakav kakav odgovara pojedincu, kao i u bilo kom drugom gradu na svetu privu}i }es energiju koja ti odgovara. Li~no, biram dru{tvo koje odgovara mojoj li~noj ideologiji u stvarawu boqeg sutra bez obzira na socijalne odnosno dru{tvene podele. S. G.

Za pet koncerata 100.000 evra

Karte jo{ nisu rasprodate, a kako ka`u izvori, za Darkove nastupe vlada veliko interesovawe publike

Jedan od najpoznatijih u~esnika muzi~kog takmi~ewa Zvezde Granda Darko Lazi} uskoro odlazi u Australiju gde }e odr`ati turneju na kojoj }e zaraditi 160.000 dolara, odnosno oko 100.000 evra.

Organizatori su folkeru zakazali pet koncerata, u Brizbejnu (25. januar), Adelejdu (27. januar), Pertu (28. januar), Melburnu (3. februar) i Sidneju (4. februara),

pi{u beogradski mediji.

Karte jo{ nisu rasprodate, a kako ka`u izvori, za Darkove nastupe vlada veliko interesovawe publike.

Lazi}ev honorar je fiksni, odnosno ne zavisi od prodaje ulaznica.

Lazi} godinama unazad ima jedne od ve}ih honorara u Australiji.

Ako se uzme u obzir da }e Darko odr`ati pet koncerata, to zna~i da }e za svaki od wih dobiti po 32.000 dolara, a to je oko 20.000 eura.

Cena ulaznice za wegov koncert u no}nom klubu u Melburnu bi}e 100 dolara (oko 65 evra), a kapacitet qudi je 1.500, {to zna~i da maksimalan profit od

karata mo`e da bude 150.000 dolara (preko 97.000 evra). U Australiji su do sada najbo-

qe

Prema

Ovaj kalendar pored Srpske pravoslavne crkve po{tuju Ruska pravoslavna crkva, Jeru salimska patrijar{ija, monasi sa Svete gore, Gruzijska pravo slavna crkva, Bugarska pravo slavna crkva i starokalendarci u Gr~koj.

Tako|e, ovaj dan koji Srbi proslavqaju kao sopstvenu Novu godinu za Crkvu je prazni~ni. Obele`avaju se Obrezawe Gospodwe i Dan Sv. Vasilija Ve likog. U narodu je ovaj dan, za vr{ni u bo`i}nom svetkovawu, poznat i kao Mali Bo`i}.

U nekim krajevima ovog dana su ponavqani obi~aji vezani za Badwi dan i Bo`i}.

julijanskom kalendaru, 14. januar je prvi dan Nove godi ne.

Pevnica u Liverpulu

Najmla|i vernik bio je Pavle Simovi} (6 meseci) sa majkom Vericom

Milivoje Aleksi} slavar Svetog Vasilija Velikog

BO@I] U LIVERPULU

kalendaru, godiSrpske i Jerumonasi pravopravostarokalendarci Srbi Novu Obrezawe Vezasvetkovawu, dana

za Sa rado{}u se i{~ekivao pola`ajnik i badwak unosio u ku}u. Lomila se vasilica - kola~ sli~an ~esnici u kojem su skri-

vani nov~i} i druga znamewa kao simboli blagostawa, zdravqa i napretka.

Na taj dan u Hercegovini su

spaqivali ostatke badwaka, a u Vojvodini palili vatre na raskr{}ima.

Svetlost i vatra trebalo je da donesu radost i o~iste od grehova.

U subotu, 14. januara, na praznike Obrezawe Gospodwe, Svetog Vasilija Velikog i pravoslavnu Novu godinu – na Mali Bo`i}, liturgiju u crkvi Svetog Luke u Liverpulu je slu`io i vernike pri~estio prota Nenad \ura{inovi}, slavske kola~e je presekao stare{ina hrama prota Aleksandar Milutinovi}, odgovarali pojci za pevnicom a u prisustvu lepog broja vernika. Kako je bilo na Mali Bo`i} u liverpulsku svetiwu do~ara}e vam par fotografija.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

U SLAVU PREPODOBNOG SERAFIMA SAROVSKOG

U nedequ, 15. januara, Srpska pravoslavna crkva je obele`ila praznik posve}en prepodobnom Serafimu Sarovskom, koji je bio jedan od najve}ih ruskih pravoslavnih podvi`nika, prozorqivaca i ~udotvoraca, a slavi se kao svetiteq toga dana. Prema crkvenom u~ewu, dobiv{i od Boga blagodatne darove: prozorqivosti, ~udesa i isceqewa, a po voqi Svevi{weg, po~eo je da stupa u razgovor sa posetiocima, a pre svega sa monasima. Wegove re~i, prenete nekom posebnom qubavqu i prepune neke tihe, `ivotne vlasti, zagrevala su qudska srca, ~ak i ona okorela i hladna. Sa velikom qubavqu le~io je sve du{evne i telesne bolesti. Toliko je bio poznat i voqen da je dnevno dolazilo skoro po dve hiqade qudi na le~ewe ili savete, ili samo za wegov blagoslov. Odlikovao se velikom smerno{}u. Kada ga je

ceo svet slavio, on je sebe nazivao ubogi Serafim.

Dana 14. januara 1833. godine starac Serafim je zavr{io svoj `ivot na zemqi, u svojoj obi~noj beloj podrasi, kle~e}i na kolenima na svagda{wem mestu svojih molitvenih podviga, pred ikonom Bo`je Matere “Umilewe”. Oko vratu mu je visio mali krst sa raspe}em, a ruke su mu bile prekr{tene na grudima.

Osim {to je mnogima pomagao za `ivota, Serafim Sarovski ostavio je dragocene re~i koje `ive skoro dva veka nakon wegove smrti.

Slavski kola~ Verici Miro{ni~enko, slavarki prepodobnog Serafima, ~lanici liverpulskog hora crkve Svetog Luke, presekao je stare{ina hrama prota Aleksandar Milutinovi}.

J. G.

^etvrtak 10. decembar 2020. 17

^etvrtak 19. januar 2023.

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE KANBERA

Imaju}i u vidu ~iwenicu da se razvijawe svesti o zna~aju jezika u o~uvawu nacionalnog identiteta, ovladavawe osnovnim zakonitostima srpskog kwi`evnog jezika, kao i razvijawe ~vr{}ih i trajnih veza sa mati~nom dr`avom uspostavqa i razvija upravo preko sistema obrazovawa i vaspitawa mladih nara{taja, Ambasada Republike Srbije u Kanberi, uz podr{ku Ministarstva prosvete Republike Srbije, upu}uje

JAVNI POZIV

deci, roditeqima i svim zainteresovanim pojedincima, klubovima, udru`ewima, postoje}im lokalnim {kolama i {kolama pri crkveno-{kolskim op{tinama u kojima se organizuje u~ewe srpskog jezika, za saradwu u ciqu formirawa dopunskih {kola u Australiji, po programu i pod pokroviteqstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije

Ministarstvo prosvete Republike Srbije organizuje obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku za u~enike srpskog porekla u inostranstvu, u ciqu razvijawa svesti o sopstvenom nacionalnom i kulturnom identitetu, kroz u~ewe srpskog jezika i upoznavawe sa najvrednijim delima srpske kulturne ba{tine, kao i podsticawe odr`avawa trajnih veza sa otaxbinom. U tom smislu, Republika Srbija nastoji da kontinuirano {iri mre`u {kola u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu, u skladu sa uslovima koji proisti~u iz odredaba Pravilnika o ostvarivawu obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu („Slu`beni glasnik RS, br. 66/22 i 77/22).

Nastava, pod pokroviteqstvom i po programu koji je propisalo nadle`no ministarstvo Republike Srbije, organizovana je na ovaj na~in u brojnim evropskim i vanevropskim dr`avama, a u prethodnoj {kolskoj godini nastavu je poha|alo gotovo {est hiqada u~enika srpske nacionalnosti {irom sveta.

S toga, Ambasada Republike Srbije u Kanberi nastoja}e da se, uz saradwu sa pripadnicima srpske zajednice u Australiji i nadle`nim institucijama Republike Srbije, po ovom modelu, u {kolskoj 2023. godini, formiraju prve grupe u~enika i u Australiji.

Nove grupe u~enika formiraju se na zahtev roditeqa, ako postoji dovoqan broj u~enika i nastavnika i ako su obezbe|eni prostor, oprema i nastavna sredstva za izvo|ewe nastave. Nastava se izvodi u grupama za mla|i uzrast, sredwi uzrast i stariji uzrast u~enika. Nedeqni fond ~asova osnovnog obrazovawa i vaspitawa u inostranstvu iznosi ~etiri {kolska ~asa po grupi, i to: tri ~asa za ostvarivawe nastave i jedan ~as za realizaciju slobodnih aktivnosti. ^asovi nastave se organizuju u bloku, u skladu sa programom.

Poseban program osnovnog obrazovawa i vaspitawa u inostranstvu sadr`i plan i program nastave i u~ewa, iz slede}ih predmeta: Srpski jezik, Moja otaxbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.

U~enicima koji poha|aju nastavu organizovanu na ovaj na~in izdaju se javne isprave Republike Srbije – |a~ka kwi`ica i uverewe o zavr{enom posebnom programu osnovnog obrazovawa i vaspitawa u inostranstvu, dok se u buxetu Republike Srbije obezbe|uju sredstva za plate nastavnika i koordinatora.

Unapre|ivawe obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu predstavqa jedan od kqu~nih doprinosa o~uvawu srpskog jezika i pisma, kao temeqa nacionalnog identiteta Srba!

Za sve dodatne informacije i formulare za prijavu molimo da se obratite Ambasadi Republike Srbije u Kanberi (telefoni: 02 6290-2639 i 6290-2948, mejl: embassy.canbera@mfa.rs).

Liverpulska svetiwa je uvek puna vernika

Posle bogoslu`ewa deo vernika je u`ivao u bogatoj trpezi qubavi koju su pripremile ~lanice Kola sestara u crkvenoj sali

Vladika Luka (Kova~evi}) 1950-2021

Luka zavr{iv{i studije u Parizu na{ao se na poslu{awu u mnogoznanom manastiru Ilajn. Manastir Ilajn je jo{ uvek, a mislim da }e i biti zauvek, najpopularnija srpska ku}a u Australiji. O tome koliko je Ilajn tako po{tovan i zaslu`io po{tovawe, ako Bog da drugom prilikom.

Elem, na{ diplomirani teolog ili kakav ve} nau~ni stepen imade, otac Luka po~iwe u Ilaj-

tali smo Mu i nastavili sad sa wim rad na wivi Gospodwoj. On je bio ve} peti episkop australijsko-novozelandski i ju`noafri~ki. Radio je svojski i kao kalu|er i kao episkop. Sa Wim smo ostali na ti, mnogi od nas, ja nisam, ja sam Ga posle oslovqavao sa vi ali mnogi nisu nego sa ti, a On nije tra`io da se ka`e vi. Bio je skroman i iskren i sa sve{tenicima, kao vladika {aba~ko-vaqevski Jovan Veli-

{ta je jo{ lepo i za pohvalu kod ovog vrlog stare{ine je ~iwenica da nikad nije obe}avao za slu~aj da ne mo`e da ispuni, a ako je mogao i ako je ne{to dao, a dao je, ipak je dao vi{e nego {to je bio u stawu da obe}a. Nije dakle bio politi~ar da obe}ava pa vrda, nego ako {ta da da, ako ne, tako je i ostajalo.

Kao kalu|er je u~estvovao na mnogim slavqima i sastancima, sve{teni~kim seminarima, eparhijskim telima i sl.

Gledaju}i slike i kwigu "U SLU@BI BOGU I RODU" vidi se da je bio na Gold Kostu na osve}ewu temeqa crkvene sale tj. svetosavskog doma, u Volongongu na osve}ewu hrama.... itd. U pomenutoj kwizi na 109. strani pi{e: "Zato se dok je On (vladika Luka) bio nadle`ni episkop, sa svim du`nim po{tovawem prema drugim episkopima, najvi{e uradilo...". Odlazio je u Darvin, Mori, Kerns, Lajtning Rix... U kwizi se nalaze dve slike. Jedna u Kernsu a jedna u Darvinu.

QUBICA DRAGI^EVI]

20. 2. 1928. OBROVAC18. 1. 2013. ZADAR

Dana 18. januara navr{ilo se deset godina od kako nas je napustila moja voqena i nikad zaboravqena majka. Kad si oti{la tvoja smrt nije bolela, ve} boli sve ono {to je do{lo posle tvog odlaska. Boli to {to vi{e nismo zajedno, {to se ne mo`emo videti i {to se ne mo`emo zagrliti. Ne vidimo ti osmeh, ne ~ujemo ti glas ali u dubini du{e znamo da si uvek uz nas. Ima ne{to {to nikad ne umire, a to je qubav i se}awe na tebe jer voqeni nikad ne umiru. Zauvek `ivi{ u na{im srcima, mislima i molitvama. Tvoja plemenita du{a neka po~iva u miru u Carstvu Bo`ijem.

nu kao mlad monah i deset godina napreduje u zvawima i u radu i u uspesima ovde sa nama i me|u nama.

Voleli smo Ga. Prvenstveno smo se sa Wim molili Bogu i slu`ili Narodu po svima gradovima Australije. U Ilajnu smo se molili Bogu, radili, vije}ali i znali smo dobro da poigramo lopte. Znao sam da Mu vratim milo za drago jer je i On bio grub ali kad Ga sase~em quti se, a ja u`ivam i mislim se „Vladiko nere{eno, jedan jedan“. Jer sam i ja prqav igra~ u fudbalu.

Nakon punih deset godina izabran je za episkopa australijsko-novozelandskog. ^esti-

mirovi}, sinovac svetog Nikolaja @i~kog. Ovom rektoru, pa posle vladici otac Srboqub Mileti} i Dr. Stanimir Spasovi} posvetili su kwigu "Istorija SPC u Australiji, Novom Zelandu i Ju`noj Africi". Vladika Jovan, kao i vladika Luka bili su pravi drugovi sa svojim sve{tenstvom i u isto vreme odli~nestare{ine i na istom odstojawu u isto vreme. Koliko je meni poznato, samo ova pomenuta dvaepiskopa.

Iako su mnogi ostali sa Wim na ti, kad je bila u pitawu slu`ba moralo je da bude kako treba. Ba{ po narodnoj "dru`ba je dru`ba, slu`ba je slu`ba". I

Lepe su slike vladike Luke na stranicama 190, 191 i 197 u Lajtning Rixu. U kwizi je opisana i jedna pri~ica kako su paroh i vladika Luka uvatili kengur~e koje je odneto u Manastir Sv. Save u Kanberi.... ( ako neko `eli da pregleda kwigu mo`e na ovom linku, ne ko{ta ni{ta https://catalog.loc.gov/vwebv/search?searchArg=Nikola+Bilic&searchCode=GKEY%5E*&searchType=0&recCount=25 i ima na oba jezika srpskom i engleskom).

Kad smo bili u Darvinu kod ministra [ejn Stona saznali smo da je on ro|en u Vodongi pa smo mu odmah rekli da smo nas obojica parohovali u Vodongi. Vladika Luka je mene nasledio na parohiji u Vodongi. Odmah je bilo zgodnije u razgovoru da bi se dobilo par~e zemqe za crkvu u Darvinu i dobijeno je.

Kad je pri~ao u Viktoriji kako On slu`i a mitra tj. vladi~anska kruna zaka~uje za polijelej ovi su Ga pitali gde to ima, gde ste to vi Vladiko tako visoki. "Na Gold Kostu kod oca Nikole", odgovorio im je Vladika Luka. Svi su se nasmejali i odobrili

Vole te tvoja deca: Grozdana, \ur|ija, Daliborka, Lazar i Bo{ko. Amin!

jer je tako i bilo. Slu`io je u kapeli veli~ine 6 puta 12 metara te se zna koliko je mogla da bude visoka.

Kad smo {etali kroz Kerns deca su nas pitala jesmo li bra}a po{to smo bili poniski i nosili iste uniforme, a neka deca su nas pitala jesmo li Deda Mrazevi...

Tom prilikom je vladika Luka iz Ilajna gde Mu je bilo sedi{te oti{ao u Kuper Pidi, pa preko Adelejda, Brizbejna u Kerns. Obavio je kanonsku posetu, presekao slavski kola~, te za Darvin. Iz Darvina opet za Brizbejn, Melburn i Ilajn. Grubo sam tad izra~unao i napisao u ceweni nam Srpski Glas da je Vladika Luka tom prilikom putovao oko 11 hiqada i sto {ezdeset {est kilometara.

Kod mene se na|e vladike Luke jedanaest slika, slikanih u Beogradu, i pomenutim mestima. Kod mene na Gold Kost osve}ewe

ku}e, u Kernsu sa ocom Hristosom (kod Grka ima i takvih imena), u Darvinu sa Slobodanom Markovi}em koji je kumovao dok je vladika Luka kr{tavao Kova~evi}a Miju... Tako sam pisao - "U Darvinu Kova~evi} krstio Kova~evi}a", svi znamo da je Vladika Luka ro|en Kova~evi}. U Volongongu na osve}ewu hrama tj. u Daptu... Dakle, negde reko{e "Pustite dela na{a neka govore o nama". Eto neka slike govore o vladici bla`enopo~iv{em Luki. Ali svakako govore i dela a i mi neki, bar ja, poku{ah da napi{em koju lepu re~ o jednom od mnogih na{ih nadle`nih episkopa koji ve} nije me|u `ivima.

Neka je jednom od na{ih preminulih episkopa, Episkopu Luki ve~an pomen u Carstvu nebeskom, a nama ostaje du`nost da se molimo za ovog slugu Bo`ijeg. Znam da mnogi ho}emo.

Nikola Bili} Sidnej

Mladi gustobradi jeromonah

ISLAND, zemqa vatre, vode i leda

Od @ila Verna do svetski poznatog serijala "Igra prestola", Island je svojom op~iwavaju}e o{trom prirodom uspeo da nadahne brojna kwi`evna i nau~na dela. Zemqa Vikinga, posledwa je dr`ava u Evropi koju su naselili emigranti iz Skandinavije i Velike Britanije.

I daqe jedna od najrazu|enijih dr`ava na svetu, sa svega tri stanovnika po kvadratnom kilometru. Aktivni vulkani, jarko zelene doline, gle~eri i fjordovi, crne pe{~ane pla`e i zaglu{uju}e reke, ~ine Island karakternim i avanturisti~kim.

Satkano nepredvidivom prirodom, gde se sudaraju led, vatra, voda i vazduh, ovo vulkansko ostrvo predstavqa i najzeleniju zemqu na svetu sa netaknutom prirodom i tendencijom ka smawewu upotrebe fosilnih goriva i motora sa unutra{wim sagorevawem, pa je zbog svih ovih ~iwenica, Island prva zelena i ekolo{ka dr`ava na planeti.

Island se prostire na 103.000 km², a veli~ina wegove teritorije je identi~na Bugarskoj, Gvatemali Ili Kubi, dok je za ~ak dva i po puta ve}i od Danske, dr`ave u ~ijem je sastavu ova zemqa bila sve do 10. aprila 1940. godine kada je Alting, islandski parlament, proglasio privremenu nezavisnost zbog ~iwenice da je dan ranije, 9. aprila, Nema~ka napala Dansku. U periodu od 1940. do 1945. godine na Island je stiglo 25.000 vojnika iz Velike Britanije i ~ak 40.000 iz Sjediwenih Dr`ava, te je u tom trenutku na ostrvu bilo vi{e stranih vojnika nego punoletnih Islan|ana. Zbog velike podr{ke savezni~kih snaga koje je imao za vreme Drugog svetskog rata, Island nije dozvoqavao preletawe Nema~kih vojnih aviona preko svoje teritorije, i od tada vojni saveznik Sjediwenim Dr`avama i Velikoj Britaniji koje su nakon referenduma o nezavisnosti, 17. juna 1944. godine i zvani~no priznale ovu zemqu.

Svoju avanturu zapo~iwem u Rejkjaviku, najsevernijoj prestonici na planeti u zemqi pono}nog sunca. Reykyavik ili Reykyavikuborg, kako ga nazivaju Islan|ani, nalazi se na jugozapadu zemqe. U {irem gradskom podru~ju grada `ivi oko 200.000 stanovnika, {to ~ini oko 60 odsto stanovni{tva Islanda.

Iako ovaj grad i nema previ{e znamenitosti za posetiti, Halgrimurova crkva je pravi magnet turiste. Wena neobi~na arhitektura predstavqa stenu niz koju se sliva vulkanska lava, iako je mnogim turistima prva asocijacija mlazni avion ili raketa. Kako Rejkjavik nema viskokih stambenih zgrada, pa crkva mo`e da se vidi iz svih delova grada.

Koncertna dvorana Harpa predstavqa kulturni centar glavnoga grada, a u woj se nalazi veliki broj restorana i butika. Za qubiteqe muzeja i galerija tu su jo{ i Open Air muzej, Nacionalni Muzej i Nacionalna galerija.

Grad je toliko uredan i ~ist da komunalne slu`be i nemaju previ{e posla, a parkove i travwake odr`avaju u~enici osnovnih i sredwih {kola koji za svoj rad od gradskih vlasti dobijaju novac po u~inku.

Island, najve}i lednik u Evropi sa koga se niz obode crne pe{~ane pustiwe u more slivaju stotine re~ica, koje jure kao da jedva ~ekaju da se dokopaju okeana, poqa lave po kojima je naraslo toliko mahovine, da prilikom hodawa po woj imate ose}aj kao da gazite po debelom persijskom tepihu.

Tu su jo{ i fjordovi koji }e vas ostaviti bez daha, gledaju}i ih iz daqine dok im prilazite vijugavim putevima. Prirodne lepote ove zemqe su toliko jedinstvene da }e svaki putnik namernik ostati za-

divqen u`ivaju}i u jedinstvenim prizorima kakvih nema u ni jednoj drugoj zemqi.

Iako je ovo zemqa vatre, vode i leda, ja bih dodao jo{ i da je ovo zemqa vodopada i gejzira. Mnoge vodopade je nemogu}e videti ukoliko nemate dron, a na svakoj reci ih ima toliko, da im se ne zna broj, a mnogima ni imena.

Na ju`nom delu ostrva duvaju naj-

sna`niji vetrovi koji u ve}ini slu~ajeva polome vrata na automobilima neiskusnih turista koji su prilikom iznajmqivawa dobili upustva da prilikom izlaska iz automobila ~vrsto dr`e vrata jer }e ih u protivnom zasigurno snaga vetra un{titi, a u tom slu~aju se ostaje bez depozita koji zna biti prili~no velik kod mnogih rent-acar agencija.

Ovaj vetar je ovde ~esta pojava i mo`e prili~no da iznenadi i ushi}enog turustu koji planira da po lepom i sun~anom danu koji ovde traje 23 sata, razapne svoj skromni {ator koji bi kao prvo bilo jako te{ko namontirati, a siguran sam da ni nakon monta`e isti ne bi mogao dugo opstati na zemqi. [atori su ovde veoma popularni jer na mnogim lokacijama nema hotelskog sme{taja, a oni turisti koji `ele da naprave krug oko ostrva moraju obavezno iznajmiti kamper kako bi na taj na~in najjednostavnije obi{li svaku lokaciju na ostrvu.

Zbog ovih ~iwenica karakteristi~nih za Island, sa sobom obavezno treba poneti dobru zimsku jaknu sa kapuqa~om, ~ak i ako ste oti{li tokom leta, jer su ovde maksimalne temperature u junu do 16 stepeni Celzijusa, dok je u julu i avgustu za dva do tri stepena hladnije.

Svoj put nastavio sam prema Kefavilku. Za tri sata {etwe po ovom gradu nisam sreo nijednog pe{aka. Pored mene je pro{lo svega nekoliko biciklista, a ti{inu bi poremetio samo prelet aviona ili eventualno neki automobil.

U dvori{tu jedne ku}e le`ao je haski, koji kao da je jedva ~ekao da mu se u ovoj samo}i pridru`i neko sa kim bi se malo poigrao. Nakon Kefavilka, svoju avanturu nastavqam ka istoku zemqe.

Nigde na svetu se ~etiri elementa ne mogu boqe upoznati nego na Islandu. Ogoqena zemqa, crne pustiwe i zelena brda izbrazdana dugim potocima, voda u sva tri agregatna stawa, a gde god se okrenete vide se reke, vodopadi, vreli izvori, lednici, zelene livade i more.

Dok sam putovao ju`nim putem i zastajao sam na svakih nekoliko kilometara kako bih se divio vodopadima od kojih se podno brda stvori na desetine re~ica koje kr~e svoj put po crnom vulkanskom kamewu, ne bi li se {to pre do~epale okeana i nastavile svoj put ka ostatku sveta. Toliko malenih i kratkih re~ica ima da prosto i ne znam da li sve one imaju svoja imena ili se nazivaju po reci iz koje su stvorene ili od nekog spektakularnog vodopada. Obilazim neke od wih, a na ju`noj ruti su najpopularniji Skogafos.

Skogafos je jedan od najve}ih vodopada na Islandu. Visina ovog vodopada je ta~no 60 metara, dok je {irina od 25 metara dovoqna da sakrije ulaz u stenu za koju je vezana legenda o prvom vikin{kom doseqeniku Prasi Polofsonu koji je ovde zakopao blago, od kojeg je do danas prona|en samo jedan prsten koji se ~uva u lokalnoj crkvi.

Turistima je dozvoqen prilaz vodopadu i ulazak u stenu, a za ovaj poduhvat se treba prikladno obu}i jer }ete u protivnom biti mokri do gole ko`e i pored ~iwenice da ste sve vreme udaqeni od vodopada najmawe pet metara.

Skogafos je prikazan i u mnogim kadrovima svetskih filmskih produkcija, od kojih su najpopularniji oni iz Igre prestola ili Game of Thrones. E. K.

Glavni grad Rejkjavik i Halgrimurova crkva je pravi magnet turiste

Srbi ^ikaga proslavili Svetog Stefana, slavu Republike Srpske

U ^ikagu i {iroj okolini su zakazane dve sve~ane proslave krsne slave Republike Srpske, Svetog prvomu~enika i arhi|akona Stefana.

Prva je bila u subotu, 14. januara u srpskom Sabornom hramu na Srpskoj ulici, odnosno Redvud drajvu. Sve je po~elo kra}om ve~erwom liturgijom u pet uve~e po lokalnom vremenu. U {est sati je sledilo se~ewe slavskog kola~a, pozdravni govori uz slavski banket sa bogatom ve~erom i umetni~kim programom. Ovo je doga|aj koji po pravilu ve} desetak godina zaredom ispuni sve~anu salu Sabornog hrama do posledweg mesta.

Na sve~anost dolaze qudi poreklom iz Republike Srpske, ali i Srbi iz svih drugih krajeva kao i wihovi prijateqi. Na liturgiji i sve~anosti bili su svi sve{tenici iz crkve, otac Darko Spasojevi}, otac Dobrivoje Milunovi}, otac Nikolaj Kostur i |akon Teodor Sokolovi}, a prisustvovali su i lideri i ~lanovi raznih srpskih organizacija iz ^ikaga i okoline. Organizator doga|aja je Udru`ewe Srba Republike Srpske. Druga proslava je bila nedequ 15. januara, u crkvi Svetog \or|a na Braun roudu u mestu Rasin, Viskonsin. Ovo je ina~e parohija koja se {iri i pre nekoliko nedeqa je osve}eno zemqi{te za velelepnu novu crkvu na imawu ~ija gradwa treba uskoro da po~ne. Svetu liturgiju u deset ujutro po lokalnom vremenu slu`io je stare{ina hrama, otac Predrag Samarxi}.

Posle toga sledio je sve~ani banket i prigodan program u dru{tvenoj sali crkve koja je nedavno renovirana i izgleda vrlo elegantno. Otac Predrag u pozivu parohijanima i svima drugima ka`e da patriotsko ose}awe i vaspitawe obavezuje da se do|e i na ovaj na~in iska`e maksimalna podr{ka Republici Srpskoj. S. G.

Prosvjetin jubilarni koncert u Be~u odu{evio Srbe i Austrijance

U prepunoj sve~anoj sali Magistrata tre}eg be~kog okruga uspe{no je odr`an deseti, jubilarni Prosvjetin srpski novogodi{wi koncert u Be~u.

U uvodnom, slavqeni~kom delu programa publici su se obraditili ministar bez portfeqa u Vladi Srbije \or|e Mili}evi}, predsednik Prosvjete Marko Sari} i potpredsednik Prosvjete prof. Sr|an Mijalkovi}.

Me|u gostima su bili i ambasador Srbije u Austriji Neboj{a Rodi}, @arko Obradovi} ambasador Srbije pri me|unarodnim organizacijama u Be~u, konzul Milica Vu~kovi}, vojni izaslanik pukovnik @eqko Bosanac, {ef predstavni{tva Republike Srpske Mladen Filipovi}, izaslanik episkopa austrijsko-{vajcarskog Andreja otac \or|e Panteli}, sekretar beogradske Prosvjete Dejan Mastilovi}, srpski istori~ar dr Milo{ Kovi}, pripadnici diplomatskog kora, predstavnici srpskih organizacija u Austriji, nastavnice Prosvjetinih {kola iz Graca i Linca, ali i gosti iz javnog `ivota Be~a, kao i veliki broj austrijskih prijateqa i po{tovalaca srpske kulture.

Ministar Mili}evi} je u svom obra}awu ~estitao Prosvjeti na decenijskom vrednom i zna~ajnom radu i posebno istakao ovaj izuzetni koncert kao sjajno ve~e srpske muzike, obi~aja i tradicije, svega onog {to ~ini kulturni identitet na{eg naroda i promovi{e na{e bogato kulturno stvarala{tvo.

Predsednik Marko Sari} je izme|u ostalog istakao:

„Postoje stvari na kojima mi moramo mnogo vi{e i efikasnije da radimo, ako `elimo da ovde opstanemo kao srpska zajednica. To su na{, srpski jezik, srpske {kole i rad na definisawu na{eg statusa. Znajte tako|e, ovo je grad nas Srba koliko i svih drugih stanovnika. Imamo pravo i `elimo da svoj jezik u~imo kao srpski i da ga nazivamo srpskim. Prosvjeta na tome radi ve} vi{e od decenije. Temeqe ve} imamo, samo ih treba postepeno nadogra|ivati!"

Sr|an Mijalkovi}, idejni tvorac ove manifestacije, podsetio je na prvi ciq koncerta, od osnivawa 2012. godine - da bude most me|u kulturama, ali i prava slika vrhunske srpske muzi~ke umetnosti i zna~ajna pozitivna promocija srpske zajednice u Austriji. Isti~u}i da je taj ciq uspe{no

ispuwen, on je istakao va`nost ovakvih vrhunskih kulturih manifestacija, ali i mnogih drugih Prosvjetinih projekata, posebno Prosvjetinih srpskih {kola i od srca se zahvalio gostima, timu Prosvjete i svima koji su vi{e od decenije pratili i podr`avali rad Dru{tva.

Program su {armantno, na srpskom i nema~kom jeziku najavili glumci Prosvjetinog kluba mladih umetnika Vesna [piri}, Jelena Leji}, Nikola Prerad i Nikola Despotovi}.

U glavnom delu programa nastupali su Mali hor Prosvjete {to je za mnoge bio „najsla|i" deo koncerta. Potom, vrlo muzikalni i simpati~ni Studentski orkestar OSSI Be~, a onda i zvezde koncerta Beogradski oktet Iskra, vrhunski instrumentalisti koji su izvanrednom svirkom izveli program Srpska dvorska muzika. Publika je u novim modernim aran`manima mogla ~uti neke od najlep{ih srpskih pesama (Mar{ na Drinu, Tamo daleko,

Publika je sa mnogo emocija `ivo u~estvovala u koncertu, aplauzi nisu prestajali, a tri bisa i vi{eminutne ovacije pokazale su da je slavqeni~ki koncert bio poseban i vi{e nego uspe{an.

Na kraju, koncert je odjavio Sr|an Mijalkovi}:

„Mo`da bi ovaj koncert bio jednako uspe{an u bilo kom delu na{e lepe Srbije, od Subotice do Prizrena, od Zlatibora do Leskovca. Isto i u Republici Srpskoj ili Crnoj Gori. Ali, nama koji ne `ivimo u svojoj matici, sve ove melodije su bile malo lep{e, toplije i malo bli`e srcu, jer su nam pribli`ile na{u otaxbinu, koju volimo najvi{e na svetu. Vidimo se na slede}em koncertu!".

S. G.

Srpski biseri u ~uvenom Kenedi centru u Va{ingtonu

U organizaciji ambasade Republike Srbije, a uo~i Srpske nove godine, u Kenedi centru u Va{ingtonu odr`an je koncert pod nazivom „Ovo je Srbija”, na kojem su tri umetnice iz Beograda predstavile bisere srpske solo pesme.

Nata{a Ra{i} (mecosopran), Biqana Soldo (sopran) i Milica Sekuli} (pijanistkiwa), izvele su najlep{e srpske kompozicije 19, 20. i 21. veka.

– „Milenijum” sala je bila prepuna, qudi su stajali i sa strane, bile su ovacije... U publici su uglavnom bili Amerikanci, diplomatski kor, bilo je i na{ih qudi koji `ive u Va{ingtonu... Ovo je bio zahtevan zadatak, jer je trebalo predstaviti Srbiju u najlep{em svetlu i to na jednoj od najva`nijih bina na svetu. Presre}ne smo {to smo uspele u tome – pri~a Nata{a Ra{i}. Zahvaquju}i ovim umetnica-

ma, ameri~ka publika je imala priliku da ~uje dela Davorin Jenka, Miloja Milojevi}a, Kornelija Stankovi}a, Petra Kowovi} a, Isidora Baji}a, Josifa Marinkovi}a, Josipa Slavenskog, Konstantina Babi}a...

Nata{a obja{wava da je procedura za nastup u Kenedi centru bila vrlo zahtevna, jer je stvar presti`a na}i se na ovoj bini, kao i da su bile odu{evqene organizacijom ~itavog doga|aja.

Svilen konac, Vrawska svita, itd.) Specijalni gosti bili su muzi~ka porodica Pilerovi koji su svojim muzi~kim bravurama vi{e puta dizali salu na noge, kao i virtouz Bako Jovanovi} "Prva tambura sveta".

Ovacije posle koncerta "Ovo je Srbija": Milica Sekuli}, Biqana Soldo i Nata{a Ra{i} na bini u "Milenijum" sali

Australijski kardinal osu|en zbog zlostavqawa dece sahrawen u Vatikanu

Vi{e kardinala, biskupa, nadbiskupa i brojni vernici prisustvovali su u bazilici svetog Petra u Vatikanu sahrani kontroverznog australijskog kardinala Xorxa Pela, koji je izdr`avao zatvorsku kaznu seksualnog zlostavqawa dece.

Verski obred, koji je trajao oko sat i po, predvodio je italijanski kardinal \ovani Batista Re, a papa Frawa stigao je u invalidskim kolicima na posledwih nekoliko minuta obreda i na molitvu.

Kardinal Pel umro je u utorak u Rimu u 81. godini od sr~anih komplikacija nastalih nakon operacije kuka.

Bio je najvi{i vatikanski zvani~nik koji je zavr{io u zatvoru zbog seksualnog zlostavqawa dece kada je 2019. osu|en na {est godina zatvora i evidentiran kao seksualni prestupnik. Bio je optu`en i za zlostavqawe dvojice ministranata dok je obavqao du`nost nadbiskupa Melburna.

U zatvoru u blizini Melburna proveo je 12 meseci pre nego {to je australijski Visoki sud u `albenom postupku poni{tio presude, otvoriv{i put wegovom povratku u Rim krajem 2020.

Uprkos sudskoj presudi, nakon posebne istrage koju je sprovela Vlada javnost

je kritikovala Pelovu ravnodu{nost prema pri~ama `rtava o seksualnom zlostavqawu unutar australijske Katoli~ke crkve.

"Iskusio je ogromnu patwu, uz veru u Bo`ju pravdu, i dao je primer kako se ~ak i nepravedne kazne mogu prihvatiti s dostojanstvom i unutra{wim mirom", rekao je kardinal Re u propovedi, nazvav{i pokojnika "Bo`jim i crkvenim ~ovekom".

Za razliku od crkvenih velikodostojnika, premijer australijske savezne dr`ave Viktorije, odakle je bio Pel, odbio je da odr`i javnu komemoraciju za kardinala, uz obrazlo`ewe da bi takva ceremonija bila "duboko bolestan ~in prema `rtvama seksualnog zlostavqawa".

"Ne}e biti ni komemoracije, ni dr`avne sahrane, jer mislim da bi to bila duboko, duboko bolesna stvar za sve pre`ivele `rtve seksualnog zlostavqawa koju su po~inili pripadnici Katoli~ke crkve", rekao je Danijel Endrjuz, istakav{i da je ostav{tina kardinala Pela trajno uprqana.

Za razliku od premijera Viktorije, biv{i australijski premijer Toni Abot kazao je da je ime wegovog prijateqa uprqano "monstruoznom optu`bom".

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od

1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Dva lopova tinejxera iz Australije poku{ala su u nedequ ujutro da provale u ku}u u Benova Votersu. Ispostavilo se da imawe pripada Kejsi Kasvelu - profesionalnom bokseru.

^im je video dva sumwiva lika kako kru`e wegovim automobilom, bokser je odmah istr~ao bez majice i krenuo u lov na mladi}e.

Kada su dva uqeza stala ispred ku}e, bokser je jo{ spavao. Ali probudio ga je alarm posebne aplikacije povezane sa sigurnosnim kamerama postavqenim u zgradi. Jedan od potencijalnih provalnika je kod sebe imao no`.

Snimak je na dru{tvenim mre`ama prvi postavio bokserov prijateq Demsei McKean.

„Probudio se i video dvojicu lopova kako mu obilaze auto i imawe ispred ku}e. Hteli su da presko~e ogradu, pa je dotr~ao i jurio ih niz put. Izabrali su

pogre{nu ku}u, moj prijateq je profesionalni borac i nacionalni {ampion", rekao je Mekkin.

Kasvel `ivi u Australiji, ali je engleskog porekla. Ro|en je u Milton Kejnsu. Kao profesionalac imao je sedam borbi i sve ih je dobio, ~etiri nokautom. Zauzvrat, kao amater, on je {ampion australijske dr`ave Kvinslend.

A {ta se desilo sa mladi}ima kada ih se do~epao, verovatno ste i sami pogodili...

Pet meseci nakon {to je krenula sa vrha Australije, maratonka Erkana Marej-Bartlet je stigla na ju`nu ivicu te zemqe.

Marej-Bartlet (32) je u ponedeqak zavr{ila put duga~ak 6.300 kilometara. Ona je 150 dana uzastopno svakodnevno prelazila po jednu du`inu maratona.

Tako je postavila svetski rekord `ene koja je istr~ala najvi{e maratona uzastopno i prikupila vi{e od 70.000 ameri~kih dolara za fondaciju za za{titu `ivotiwa „Wilderness Society“.

Erkana Marej-Bartlet se godinama profesionalno bavila atletikom, ali nakon {to nije uspela da se kvalifikuje na Olimpijske igre u Tokiju, svoju pa`wu je usmerila na druge `ivotne snove.

Oborila je rekord za `enu koja je istr~ala najvi{e uzastopnih maratona, koji je prethodno dr`ala Brajton Kejt Xejden (106 dana).

Ciq ovog poduhvata je bio da uka`e na sve ve}i broj ugro`enih vrsta `ivotiwa i biqaka u Australiji, zemqi koja je poznata po jednom od najbogatijih biodiverziteta u svetu.

„Odziv je bio fenomenalan. Presre}na sam i uzbu|ena {to je moja akcija privukla toliku pa`wu“, rekla je Marej-Bartlet lokalnim medijima nakon {to je pre{la liniju ciqa u Melburnu.

PAPA, VISOKO SVE[TENSTVO I VERNICI NA SAHRANI PEDOFILA:

Ovaj put nije bio nimalo lak. U prve tri nedeqe je do`ivela ~ak tri povrede. Ali vremenom je weno telo nau~ilo da se nosi sa izazovima.

Kad smo pravili dete imali

smo samo tawir i viqu{ku. Treba verovati!

Glumac Nenad Jezdi} briqirao je u seriji “Koreni” gde je glumio slugu Tola Da~i}a koji ume da bude prek sa svojom suprugom. Naravno, to je samo uloga, u stvarnom `ivotu sve je druga~ije.

Kada sam rekao “da”, da li u crkvi, pred svedocima, u op{tini, se}am se svoje prve pomisli: “Sad daj sve od sebe da ovo tvoje ‘da’ nikada ne bude ukaqano”. Biti vitez, biti ~ojstven, sve `ene pored sebe dr`im kao malo vode na dlanu… To je ne{to ~ime se ja vodim – objasnio je Nenad Jezdi}.

I zaista, wegov pokreta~ je wegova porodica, su pruga i ~etvoro dece sa kojima `ivi na selu. Ipak, wegova supruga Sara Jezdi} ne voli da se eksponira u javnosti, a Nenad je jednom prilikom otkrio i zbog ~ega.

Ona ne voli da je spomiwem ni po statusu koji u`iva u na{oj bra~noj zajednici, a kamoli ime da joj izgovorim. Ona je u ovoj pri~i ja, a ja sam ona. To je su{tina bra~nog `ivota – ispri~ao je Nenad Jezdi} jednom prilikom.

Od sela i poqoprivrede lepo `ivi, ali, kako je pri~ao u ranijim intervjuima, nije uvek bilo tako.

Kad smo moja supruga i ja prvo dete stvarali, kad smo se ven~ali i po~iwali porodi~ni `ivot,

mi smo imali jedan tawir i jednu viqu{ku. Ona viqu{ku, a ja tawire… ili obrnuto, svejedno. Poenta je da smo mi to sve `eleli i da smo verovali u to. Treba verovati. Qubav ne mo`e{ da oseti{ ako ne veruje{.

A bitno je da to oseti{, jer sva zadovoqstva dolaze iz ispuwenosti ~oveka qubavqu za svog bli`weg i iz one qubavi koju dobija od svog bli`weg. Qudi su u`asno postali skloni samo u`ivawu. Posebno mladi qudi. To je ono {to ka`e – lezi lebe da te jedem. Ne mo`e. Ne ide, ne biva. Mora se raditi i stvarati – ispri~ao je Jezdi}.

SNIMA SE FILM O XEJU: Dvojica glumaca u trci za glavnu ulogu

Mladi popularni glumci, Denis Muri} i Amar ]orovi} glavni su konkurenti da igraju peva~a Xeja Ramadanovskog u novom filmu "Nedeqa" za koji se ve} priprema snimawe.

Scenario po kome treba da se re`ira je napisao Stefan Bo{kovi}, a rediteq je Nemawa ]erani} koji je spreman za projekat, samo jo{ treba da izabere glavnog glumca koji bi na {to boqi na~in mogao da predstavi popularnog peva~a.

U filmu }e autori prikazati Xejovo detiwstvo i period kada je bio u domu za nezbrinutu decu. Odlu~ili su da glavnu ulogu igra nepoznati romski de~ak, koga }e da izaberu na kastingu, ali u kasnijim godinama }e ta odgovornost pripasti Denisu ili Amaru.

Na`alost, pokojni peva~ nije uspeo da ostvari jednu od svojih najve}ih `eqa - da napi{e kwigu "Bela `ena", a potom i da snimi film, u kom bi glavnu ulogu imala Anica Dobra, u koju je ceo Dor}ol bio zaqubqen. Film o wegovom `ivotu sada }e kona~no biti snimqen, a nosi naslov po wegovom najve}em hitu "Nedeqa".

TAWA PONIZILA MLA\E KOLEGE, TVRDI DA SU NEMORALNI Snimaju reklame za sve i sva{ta

Proslavqena glumica Tawa Bo{kovi} quta je na kolege glumce koji posledwih godina snimaju reklame za sve i sva{ta i smatra da je to bruka i sramota za gluma~ku profesiju.

S obzirom na to da gotovo nema glumca koji nije snimio reklamu za neki proizvod, po~ev{i od prehrambenih proizvoda, kafe, sokova, piva, preko marketa, banaka i kladionica do raznih drugih reklamnih kampawa za sportsku opremu ili kozmeti~ke preparate, glumica je uperila prstom bukvalno u sve, pa ~ak i najve}e gluma~ke legende.

Te 2008.godine u Pekingu je Milorad ^avi} zaslu`io epitet najboqeg srpskog pliva~a svih vremena, ali i jednog od najve}ih tragi~ara Olimpijskih igara. Tada se desila jedna od najve}ih sportskih kra|a ikada po{to je ^avi}u pripala srebrna medaqa iako je do ciqa na 100 metara delfin stigao pre Majkla Felpsa.

^avi} se jo{ uvek bavi plivawem, ali sada kao trener po{to je otvorio svoju akademiju u gradi}u Belvju, ameri~ka dr`ava Va{ington.

Svetski i evropski prvak, olimpijski vice{ampion, je re{io da svoje znawe prenese i drugima.

U wegovoj akademiji ~asove od 30 minuta plivawa napla}uje 80 dolara, dok dr`i i zum kurseve o treningu, tehnikama i jo{ mnogo toga za 110 dolara za sat vremena, 550 dolara za pet sati i 1.000 dolara za deset sati jedan na jedan razgovora, {to pi{e na wegovom sajtu.

Prili~no je aktivan ^avi} i na dru{tvenim mre`ama gde je pokazao svoj novi imix, {to se frizure ti~e, a posledwi veliki uspeh u karijeri imao je 2012. kada je drugi put postao prvak Evrope. To je bilo u Debrecinu na 100 metara delfin, a prethodno je zlato na Evropskom prvenstvu osvojio u Ajndhovenu na 50 metara delfin.

Svetsko zlato osvojio je u Rimu 2009. kada je najbr`e isplivao trku na 50 metara delfin, a na istom mestu je osvojio i srebro na 100 metara.

Naravno, nikada se ne}e zaboraviti ni wegova zlatna medaqa na Evropskom prvenstvu 2008. u Holandiji, kada je suspendovan sa takmi~ewa zbog majice na kojoj je pisalo: “Kosovo je Srbija!” Bio i ostao ponos Srbije! R. N.

Bo{kovi}eva tvrdi da je to stvar morala, te da je ona oduvek bila dostojanstvena i nikada nije odstupala od principa iako je i sama kroz blistavu karijeru imala mnogo ponuda da snimi veoma isplative reklame, ali je sve odbijala.

- Oni koji snimaju reklame mora biti da moraju. Ne umeju da budu gladni. Mi smo, mislim na moju generaciju, umeli da budemo gladni. U~ili su nas strpqewu. U~ili su nas trpqewu. U~ili su nas ~asti. Da budemo dobri qudi. Da ne obrukamo svoju porodicu. Da ne obrukamo svoj narod.

- Kroz moju karijeru odbila sam veoma unosne ponude za reklama, bile su u igri velike sume, ali me nisu interesovale. U vreme kada sam ja odrastala kao glumica bilo je ispod ~asti raditi reklame. ^ak i za "Zlataru Majdanpek". Nije dolazilo u obzir. Ovo lice je trebalo da jednog dana bude knegiwa, kraqica, prostitutka, kow... Trebalo je to sa~uvati. Ne mislim o glumcima koji reklamiraju kasina. Kada morate da othranite svoje dete, sve }ete da uradite. Sve ostalo je pitawe morala!

Tawa priznaje da je za wen dobar izgled zaslu`na genetika, ali otkriva i jedan tajni recept za lepotu.

- Molitva, ona je zakon za sve. Za dobro zdravqe, radost, pa i lepotu. Zahvalna sam {to sam od roditeqa dobila dobru genetiku. I malo ludoj glavi!

^etvrtak 10. decembar 2020. 23 ^etvrtak 19. januar 2023. 23

„Dobar dan“! – rekla sam ulaze}i u lift koji mi je zadr`ala nasme{ena gospo|a.

„Dobar dan, videla sam vas da uvek `urite, pa sam zaustavila lift“.

„Hvala vam! Ja se trudim da ne `urim, ali ne znam {ta je s ovim vremenom, tr~i sprint na 100 metara, {ta li?“ – rekoh – „Ja sam kom{inica s 4. sprata, doselila sam se pre mesec dana. Tina“.

„Videla sam da ste se doselili“, izgovorila je to „kao malo me je stid {to sve znam po kom{iluku, ali ba{ je interesantno“. „Zovem se Dara, kom{inica s 3. sprata“.

Kad je izgovorila ime u meni su poleteli neki, davno, davno, gurnuti u kraj, leptiri}i. Plavi, uvek zami{qam da su plavi. Sti`em na moj sprat, ulazim u stan, izuvam se, perem ruke i pu{tam radio. Onda sipam vino, vadim cigarete, zavalim se tako da gledam kroz vrata od terase i uz udisaj dima i gutqaj vina otpu{tam sva ludila i tenzije koje sam tog dana do`ivela. Dara – tako se zove Mikijeva mama. Nikad je nisam upoznala, ali sam zapamtila ime. Zapamtila sam ime svake osobe koju je spomiwao. Zapamtila sam sve wegove pri~e o detiwstvu, dedi stolaru, ocu i ose}ajima o wemu, o prvoj qubavi, slede}oj, qudima koji su mu samo

Se}awe

pro{li kroz `ivot ili ostali. Evo godine su pro{le, a ja ne zaboravqam niti jednu wegovu pri~u, ne zaboravqam ose}aje koje je budio u meni, ne zaboravqam miris, dodir zadovoqstvo, snagu, voqu, kreativnost.

Sve je to s wim bilo ja~e i intenzivnije.

I pro{lo je 10 godina od tada.

Ne, nisam ja ni{ta posebno i ne znam kako dugo patila zbog na{eg razila`ewa. Volela posle nekog, bila voqena, dodu{e ne uvek u isto vreme, ali bilo je tih lepih ose}aja. @ivela i zadovoqno i ispuweno i ostvareno. I ne}u re}i ose}ala sam prazninu negde u du{i. Nisam, zaista nisam. To {to smo bili je bilo ne{to predivno. Ta~no je da posle nije bilo nikad ba{ tako, ali i ja nisam bila vi{e ona osoba kakva sam bila tada.

Dodirivao me je pogledom, ose}ao moj pogled, ose}ao mene. Znala sam da me poznaje odavno. Dodirivala sam ga pogledom, ose}ala wegov pogled, ose}ala ga. Poznavala ga odavno.

Znala sam da ne mo`e biti

onako skroz Moj, pa ni ja nisam bila sva i potpuno Wegova.

Sipam novu ~a{u vina, palim slede}u cigaretu i nakon dugog niza godina prepu{tam se se}awima.

Mislim, sad nakon ovakve reakcije, nakon ose}aja koji su isko~ili iz neke dubine kad sam ~ula ime Dara, da sam ostala –Wegova.

Na{e no}i su bile plavi bar{un, omotan oko nas. Na{i dani su bili suncem obojeni, nasmejani.

I uop{te se ne se}am zima, ki{a, snega, vetrova, samo se se}am sunca i one predivne osun~ane boje. Ali to mozak poma`e se}awu i ukida sivu boju, ukida postojawe nedefinisanosti, realnosti, nemawa hrabrosti.

Voleli smo se ba{, smeja-

"Ti{ina je jedini jezik kojim Bog govori"

Poznati ameri~ki pesnik srpskog porekla ^arls Simi} (ro|en kao Du{an Simi}) preminuo je u 85. godini. Ovaj ro|eni Beogra|anin je afirmaciju stekao u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, a kako se pri~a, pesme je po~eo da pi{e jo{ u sredwoj {koli da bi se svideo devojkama.

Bio je zna~ajan za srpsku kulturu, pre svega kao prevodilac, jer je prevode}i Vaska Popu, Ivana Lali}a, Milorada Pavi}a, Radmilu Lazi}, Novicu Tadi}a tako doprineo popularizaciji srpske kwi`evnosti u Americi. Bio je i ~lan Ameri~ke akademije za umetnost i kwi`evnost.

U ~ast ^arlsa Simi}a, prisetimo se nekih wegovih misli.

"Najvi{i nivoi svesti su bez re~i."

"Svet je lep, ali se ne mo`e re}i. Zato nam treba umetnost."

"Ko ne mo`e da zavija, ne}e na}i svoj ~opor."

"Tajna `eqa poezije je da zaustavi vreme."

"U svojoj praznoj fla{i sam gradio svetionik dok su svi drugi pravili brodove."

"Kada me qudi pitaju kako da na|em sre}u u `ivotu, ja im ka`em: Prvo nau~ite da kuvate."

"^ista istina je da }emo umreti. Evo me, maloletna vrsta okru`ena bezgrani~nim prostorom i vremenom, raspravqam se sa celim stvorewem, tresem pesnicom, pr{tim, ponekad postajem ~ak i elokventan, a onda-puf! ja sam oti{ao. Pometeno jednom zauvek. Mislim da je to veoma, veoma sme{no."

"^ovek pi{e jer ga je dirnula ~e`wa i o~aj da ikada dodirne Drugog."

"Insomnija je celono}na turisti~ka agencija sa posterima koji reklamiraju daleka mesta."

"Istina je tamna ispod tvojih kapaka."

"Ovde u Sjediwenim Dr`avama govorimo sa po{tovawem prema autenti~nom iskustvu. Pi{emo pesme o na{im tatama koji nas vode na pecawe i slamaju nam srca tako {to nas teraju da ribu bacimo nazad u reku. ^itaocu ~ak ka`emo i vrstu automobila koji smo vozili, godinu i model, da bismo stekli utisak da je sve to ta~no. To je zato {to o sebi mislimo kao o novinarima. Kao i oni, i}i }emo bilo

gde za pri~u. Ne verujte ni re~ o tome. Kao {to vam svaki pesnik mo`e re}i, ~esto se boqe vidi zatvorenih nego {irom otvorenih o~iju."

"Religija kratke pesme, u svakom dobu i u svakoj kwi`evnosti, ima jednu jedinu zapovest: Mawe je uvek vi{e. Kratka pesma odbacuje preambulu i sa`etak. Radi se o svemu i sva~emu, o metafizici nekoliko re~i okru`enih mnogo ti{ine. ...Kratka pesma je {ibica koja se rasplamsava u mra~nom univerzumu."

"Imenujemo jedno pa drugo. Tako vreme ulazi u poeziju. Prostor, s druge strane, nastaje kroz pa`wu koju posve}ujemo svakoj re~i. [to je na{a pa`wa intenzivnija, to je vi{e prostora i ima puno prostora u re~ima."

"Samo poezija mo`e izmeriti udaqenost izme|u nas samih i Drugog."

"Malo sam spavao, puno ~itao i ~esto se zaqubqivao."

"Tra`i se: igla dovoqno brza da za{ije ovu pesmu u }ebe."

"Verujem da pesma treba da podseti ~itaoca na wegovu ili wenu qudskost, na ono {to jesu, na {ta su sposobni. Probudite ih, na neki na~in, na ~iwenicu da im je pred o~ima svet, da imaju telo, da } e umreti, nebo je lepo, zabavno je biti u travnatom poqu kada je sunce sija — takve stvari."

"Pesma je poziv na putovawe. Kao i u `ivotu, putujemo da vidimo sve`e prizore."

"Ti{ina je jedini jezik kojim Bog govori."

li se, tr~ali jedno ka drugom. Bilo je dana kada nismo mogli da stanemo s prepri~avawem i preno{ewem do`ivqaja koje smo imali dok nismo bili zajedno.

Bilo je dana kad nismo mogli da prestanemo da se dodirujemo i udi{em dah jedno drugom.

Bilo je dana kad je sve to i{lo istovremeno.

Onda je do{ao dan kad je on po~eo da izmi~e, da be`i prvo od sebe, pa onda od mene. Nisam mogla da shvatim tu wegovu potrebu da se izdvoji. ^emu be`awe kad nam je tako lepo!? Za{to misli da ne mo`e da bude samo uz mene?!

I postavqala pitawa, tra`ila odgovore, nijanse u tonu izgovorenih re~i, postala lovac i postala ono {to nisam volela –razmazana na podu flekica.

Naravno da je onda jo{ lak{e pri~ao o tome kako ne mo`e da me treba, kako mu treba – prostor, a ja…ja sam sve mawe pri~ala, sve ~e{}e plakala i sve vi{e shvatala da je vreme da ustanem i odustanem od Nas.

Dan je bio lep, drve}e u Bulevaru razlistalo, moj korak ~vrst, {tikle preudobne i ja klizim ka Wemu. Ni traga od one razmazane flekice, jer odluka je doneta i prihva}ena od mene – za mene. On me ~eka s osmehom u o~ima, {iri ruke i govori „Do|i“, ali ja stajem tako da mu ruke klize kroz svetlucavi prole}em namirisan vazduh i izgovaram: „Sad je gotovo. Ima{ svo vreme ovog sveta, ali od sad pa nadaqe – bez mene.“ O~i su mu tamnele i videla sam da je istovremeno osetio olak{awe i bes. A video je i on da sam ja na kraju, Na{em kraju. Mo`da smo jo{ ne{to i progovorili, mo`da smo i }utali, vi{e se ne se}am. Se}am se razloga, odluke, susreta, tih re~i i da sam oti{la.

I ustajem, gasim ne zna koju cigaretu i mislim – pa samo to {to neka Dara `ivi u ovoj zgradi, mene je toliko pomerilo i otvorilo u meni prostor, dobro zakqu~an, da sa ovim se}awem, shvatim da ja jo{ uvek od wega odlazim.

Sve ove godine.

"Rani{ psa da te ujede":

Ovim je re~ima Sterijin otac prokomentarisao wegovu komediju "Kir Jawa"

Veliki komediograf, osniva~ srpske drame, Jovan Sterija Popovi} ro|en je 13. januara 1806.godine u Vr{cu, u trgova~koj porodici. Deda po majci je bio poznati slikar Nikola Ne{kovi}. Popovi} je najznamenitija li~nost ro|ena u Vr{cu. Gimnaziju je u~io u Vr{cu, Sremskim Karlovcima, Temi{varu i Pe{ti; prava u Ke`maraku u Slova~koj. Po zavr{etku studija (1830.) bio je profesor, a od 1835. godine, kada je polo`io advokatski ispit, advokat u Vr{cu. Za na~elnika Ministarstva prosvete postavqen je 1842. godine. Sterija je osnovao Dru{tvo srpske slovesnosti (sada Srpska akademija nauka i umetnosti) i Narodni muzej. Postavio je i temeqe modernom {kolstvu Srbije i bio pisac mnogih uxbenika.

Napisao je prve prave tragedije na srpskom jeziku i genijalne komedije. Kao tragi~ar, po uzoru na velike francuske i nema~ke tragi~are, opisivao je doga|aje iz istorije srpskog naroda. Wegovom tragedijom "Smrt Stefana De~anskog" otvara se 1841. godine beogradsko pozori{te "Teatar na |umruku".

Sterijini kwi`evni po~eci vezani su za mladala~ko pisawe poezije, i prevo|ewe sa gr~kog. Wegov otac je bio Grk, (a mogu}e Cincarin), kasnije mu je bio inspiracija za Kir Jawu jerje bio veliki cicija.

Kad je Sterija iz Be~a poslao ocu svoju kwigu i kad ju je starina pro~itao, prepoznao u woj sebe, ka`u da je rekao: - Rani{ psa da te ujede!

Najpoznatije komedije su mu: La`a i parala`a (1830), Tvdica (1837), Pokondirena tikva (1830), @enidba i udadba (1841), Rodoqupci (objavqeni posmrtno), Zla `ena (1838), Pomirewe (1841), Beograd nekad i sad (1853)…

Bio je pod uticajem Molijera, sa naro~itim darom za satiru.

Povodom obele`avawa 150-godi{wice ro|ewa i 100-godi{wice smrti Jovana Sterije Popovi}a ustanovqeno je 1956.godine Sterijino pozorje, kao stalni festival nacionalne drame i pozori{ta, takmi~arskog karaktera. Odr`ava se u Novom Sadu svake godine krajem maja.

MISLI ^ARLSA SIMI]A:

LEGENDA O ^E GEVARI JOŠ

@IVI

Pi{e: Marko Krsti}

Kako je ^e Gevara napustio Buenos Ajres, porodi~nu ku}u i zagarantovan miran i spokojan lekarski posao i oti{ao da se bori za oslobo|ewe kubanskog naroda od Batistinog re`ima i ameri~ke ~izme. [ta je sve ovaj vitez revolucije pre`iveo od trenutka kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobuwenika, predvo|enih Fidelom Kastrom, brodom "Grandma" isplovio iz meksi~ke luke Tukspan pa do tragi~ne smrti u Boliviji. Na vest o ubistvu ^ea kivni gra|ani La Paza, u beskona~nim redovima, dr`ali su upaqene sve}e podignute uvis i uzvikivali samo tri re~i: „^e je `iv! ^e je `iv! ^e je `iv!“

(12)

PLAM KOJI NE GASNE VE] SE RAZGOREVA KAO VATRA:

Uvek }e se na}i makar jedan ~ovek, makar jedna `ena, koji }e imati vere da se bore

I pre nego {to mu je ameri~ki agent kubanskog porekla, zajedno sa {efom bolivijske vojne bezbednosti, saop{tio da }e biti streqan, Komandante je znao kakva mu je sudbina namewena.

Spokojno i odlu~no je ~ekao na taj trenutak.

„Mene mo`ete i sto puta ubiti. Uvek }e se na}i makar jedan ~ovek, makar jedna `ena, koji }e imati vere da se bore! Spreman sam za ovo oduvek.“

Nije ih ~ak ni pogledao dok su izlazili. Ispred ulaza, ameri~ki agent je zastao, smrknuto bacaju}i pogled ka nebu. Sevalo je preko Anda.

„Najavili su pqusak. Oblaci se sve vi{e navla~e...“, prokomentarisao je Bolivijac.

„Ba{ me briga“, rekao je podrugqivo. „I da je potop, dana{wi dan mi ne}e pokvariti.“

„Ko }e ga streqati?“

„Tra`imo dobrovoqca. Vojnici ga se pla{e, zaziru od wega. Dobrovoqac mora da bude i dobar strelac, nema pucawa u glavu ni u lice. Mora da izgleda kao da je poginuo u borbi.“

„Naredi}u komandiru da ih postroji“, rekao je Arnaldo.

Dok su se vojnici okupqali i postrojavali u dvori{tu, Feliks je oti{ao do {taba, uzeo ^eov foto-aparat i vratio se. Po odlu~nom koraku, Bolivijac je shvatio da je wegov ameri~ki kolega prili~no iznerviran.

„Podignite ga!“, naredio je Arnaldu.

S mukom su ga uspravili, jedva se dr`ao na nogama.

„Idemo napoqe!“

^e je znao da mu je smrt ve} sasvim blizu, pa je prikupio svu snagu koja mu je preostala da ne bi pao, dopu{taju}i im da ga vode. Naslonili su ga na zid od opeke, okrenuo se i osmehnuo.

Ne wima nego nebu. Zemqi. Prirodi.

Feliks je stao pored wega i rekao: „Slikaj nas!“, pru`aju}i Arnaldu foto-aparat a ovaj se prihvatio zadatka i na~inio dva snimka.

„Ho}u i ja!“, rekao je. „Niko mi ne}e verovati da sam bio sa ^e Gevarom ako ne budem imao dokaz!“

I dok su wih dvojica mewala mesto, dva bolivijska vojnika posmatrala su ovo neplanirano fotografisawe s osu|enikom na smrt i nakon {to je Feliks napravio snimak, upitali su s glupavim osmehom:

„Mo`emo i mi da se slikamo?“ Dozvolio im je samo zbog tih tupavih osmeha, a hteo je i da se naruga ^eu. Podstaknuti potezom svojih drugova, jo{ desetak vojnika pri{lo je s namerom da se fotografi{u. Stajao je uko~en i svezanih ruku posmatrao lica vojnika dok su mu prilazili.

„Ja }u pucati u tebe“, wegove misli prekinuo je posledwi vojnik dok je stajao

ODLAZAK U BOLIVIJU

pored wega pred objektivom. „Upamti}e me ceo svet.“

„Po`uri, Teran, nemamo ceo dan!“, povikao je komandir.

„Ima{ li posledwu `equ?“, upitao ga je obave{tajac.

„Mislim da to nije potrebno“, odgovorio je Feliks. „Svako ima pravo na posledwu `equ. ^ak i on.“ Komandante je ruku pribli`io ustima opona{aju}i pu{ewe.

„Cigareta?“ Odmahnuo je glavom. „Ho}e tompus“, podrugqivo je zakqu~io Feliks. „To?“, pitao ga je Arlando. Komandante je klimnuo glavom.

„Usli{ite mu posledwu `equ i da zavr{imo onda s wim! Nismo mi zlotvori!“

^e je povukao dim, osetiv{i smirenost.

Plu}a su ga zapekla, i u posledwem ~asu prkosio je svojoj bolesti.

Onda je povukao jo{ jedan dim, pa jo{ jedan...

I dok se dim raspore|ivao po svim }o{kovima, kroz lelujave obla~ke video je da je u{ao onaj vojnik, Teran, koji mu je onako odva`no rekao da }e ga ba{ on ustreliti.

Teran je nesigurno nani{anio u ^ea, a bio je tako pun sebe dok su se fotografisali. Sad mu se nare|ewe da ne sme da puca u glavu ~inilo kao te`ak zadatak iako je bio najboqi ni{anxija u jedinici. Prvi put treba da ubije ~oveka, gledaju}i ga u o~i.

„[ta ti je, Mario?!“, pitao se dok mu je znoj klizio niz slepoo~nicu. „Zar nisi `eleo da uradi{ ne{to veliko, ne{to va`no za svoju dr`avu?!

„Pucaj!“, uzviknuo je Arnaldo.

„Direktno u srce....“, proletelo je Teranu u mislima pre nego {to je povukao oroz.

Pogodila su ga tri hica. Jedan u grudi, a dva u noge.

Kad je pao na kolena, Komandante je i daqe disao.

Bio je u delirijumu, uzaludno poku{avaju}i da se pridigne.

„Dovr{i ga!“, vikao je Arnaldo. „To je nare|ewe!“ Mario Teran odbio je nare|ewe. Istog trenutka, ne{to se slomilo u tom mladom ~oveku, samo je spustio pu{ku, znaju}i da ga zbog neposlu{nosti ~eka vojni sud.

Obave{tajac mu je pri{ao i zalepio mu jak {amar: „Ti si sramota za svoju zemqu, bi}e{ ra`alovan!“ ^e je kle~ao u pra{ini.

NA DANA[WI DAN

januar

1736. - Ro|en je {kotski in`ewer i fizi~ar Xejms Vat. Razvio je i usavr{io konstrukciju parne ma{ine (1765) koja je postala glavni pokreta~ Industrijske revolucije od druge polovine 18. veka.

1785. - U Novom Sadu je umro Zaharija Stefanovi} Orfelin, pesnik, istori~ar, nau~nik, bogoslov, izdava~, kartograf, kaligraf, prevodilac, leksikograf i farmaceut. Ro|en u Vukovaru 1726, bio je jedan od najprosve}enijih Srba 18. veka. Wegovo najzna~ajnije kwi`evno delo je "@ivot Petra Velikog", a delo "Kaligrafija" (1778) donelo mu je ~lanstvo u Be~koj umetni~koj akademiji.

1878. - Srpska vojska je u ratu s Turskom osvojila Vrawe.

1899. - Velika Britanija i Egipat su uspostavili zajedni~ku kontrolu nad Sudanom.

1916. - Na gr~ko ostrvo Krf u Jonskom moru po~ele su da sti`u prve jedinice srpske vojske posle povla~ewa preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Do aprila je na Krf do{lo 140.000 srpskih vojnika.

1918. - Boq{evici su u Petrogradu raspustili Ustavotvornu skup{tinu Rusije.

1919. - Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Srbiji i Crnoj Gori zamenila julijanski kalendar gregorijanskim koji je u drugim delovima novostvorene dr`ave ve} bio u upotrebi. Srpska pravoslavna crkva je zadr`ala julijanski kalendar.

1938. - Umro je Branislav Nu{i}, najve}i srpski i jugoslovenski komediograf, ~lan Srpske kraqevske akademije. Uzori su mu bili Gogoq i raniji srpski komediografi Sterija i Trifkovi}. Wegove komedije i danas su na pozori{nim repertoarima ("Sumwivo lice", "Gospo|a ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "O`alo{}ena porodica", "Pokojnik").

1945. - Sovjetska Crvena armija u prodoru ka Berlinu u Drugom svetskom ratu, zauzela je poqski grad Krakov.

1966. - Indira Gandi je izabrana za predsednicu Vlade Indije, osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura [astrija. Siki ekstremisti, pripadnici wenog li~nog obezbedewa ubili su je 31. novembra 1984. ispred rezidencije u Wu Delhiju.

1989. - SSSR je saop{tio da }e jednostrano povu}i iz Evrope deo nuklearnih raketa kratkog dometa.

1993. - Prve ameri~ke jedinice napustile su Somaliju posle neuspele intervencije SAD u toj afri~koj zemqi.

^e Gevara 23. oktobar 1966, preko Moskve, Madrida i Sao Paola, odlazi za Boliviju. Po~etkom novembra sle}e u La Paz s urugvajskim paso{em na ime industrijalca Adolfa Mene i prikqu~uje se mawoj grupi gerilaca u pobuweni~ki kampu Wankauas. U januaru slede}e godine bolivijski predsednik Rene Barijentos uz finansijsku i vojnu pomo} Va{ingtona i CIA, koja ga je i dovela na vlast, organizuje lov na ^e Gevaru. ^e se sa svojim gerilcima povla~i u dubinu pra{ume kako bi izbegao op{tu poteru. Nakon duge borbe pobuweni~ke grupe i bolivijskih renxera, zarobqavaju ga 8. oktobar 1967. Sutradan, 9. oktobar. 1967, u ranim popodnevnim satima, streqan je Ernesto ^e Gevara.

Ceo `ivot mu je projurio kroz glavu i zaustavio se u ku}i u Havani, gde je na verandi sedela Aleida s decom.

Feliks mu je pri{ao, uperiv{i pi{toq u wega. ^ula se pucwava, kao topot podivqalih kowa. A kad je topot stao i posledwi dim nestao, ostala je iskra. Plam koji ne gasne nego se razgoreva. Kao vatra.

lll Kraj

1995. - Ruske trupe zauzele su predsedni~ku palatu u Groznom, glavnom gradu ^e~enije.

2016. - Umro je Etore Skola, italijanski rediteq vi{e od 40 igranih i dokumentarnih filmova, od kojih su najpoznatiji "Dobar, lo{, zao", "Poseban dan" i "Viva Italia".

2017. - Lavina je udarila u hotel na planini Gran Saso u italijanskom regionu Abruco i usmrtila 29 qudi.

Upravo su ameri~ki specijalci trenirali bolivijske vojnike sa ciqem da zarobe ^e Gevaru u ~emu su i uspeli 8. oktobra 1967. Sutradan, najve}i simbol revolucija 20. veka, mu~ki je ubijen

Kako je veliki humanista Karnegi u Beogradu izgradio biblioteku – ponos grada!

Zgrada Univerzitetske biblioteke u Beiogradu, jedne od najlep{ih i najmonumentalnijih gra|evina srpske prestonice sazidana je 1926. godine zahvaquju}i donaciji Endrjua Karnegija, bogatog trgovca ~elikom iz Pitsburga, SAD.

Iako bogat ~ovek, industrijalac, Karnegi je bio prosvetiteq i `eleo da se sazida {to vi{e biblioteka. On je verovao da }e pismeniji i u~eniji qudi, koji ~itaju puno kwiga, napraviti boqi svet u budu}nosti.

Zato je posle Prvog svetskog rata odlu~io da obnovi i tri biblioteke koje su bile uni{tene u ratu. Prva u Beogradu u Srbiji, druga u Remsu u Francuskoj i tre}a u Luvenu u Belgiji. Sve tri su nazvane – Biblioteke sa prve linije fronta.

Jedan od razloga zbog ~ega je prva biblioteka sazidana ba{ u Beogradu jeste i taj {to su u Karnegijevim ~eli~anama radilo mnogo Srba, doseqenika iz svih krajeva biv{e Jugoslavije. Karnegi je poznavao mnoge od tih vrednih i ponosnih qudi, wihove porodice, a izuzetno je cenio herojsku borbu srpske vojske tokom Prvog svetskog rata, kada se odlukom predsednika SAD Vudroa Vilsona srpska zastava zavijorila iznad Bele ku}e 28. jula 1918. godine.

SRBIJA U RU[EVINAMA

POSLE VELIKOG RATA

Prvi svetski rat ostavio je veliku materijalnu {tetu u Srbiji. Stradali su mnogi objekti vojne i civilne namene, kao i kulturno blago – izme|u ostalog, i biblioteke. Ubrzo po zavr{etku rata, iz inostranstva po~iwu da pristi`u donacije za obnovu Srbije: novac, gra|evinski materijal i ostale potrep{tine.

Me|u doniranim predmetima nalaze se i kwige, namewene obnovi bibliote~kog fonda Univerziteta u Beogradu. Univerzitet u osvit rata nije imao centralnu biblioteku, po{to je 1905. godine sa prerastawem Velike {kole u univerzitetsku ustanovu, fond kwiga izdeqen na nau~ne oblasti i poslat pojedina~nim fakultetima. Pre rata se razgovaralo o organizovawu centralne biblioteke Univerziteta, ali je izbijawe sukoba odlo`ilo sve ideje i planove. Po zavr{etku rata, profesori Filozofskog fakulteta na ~elu sa Pavlom Popovi}em podnose inicijativu za osnivawe Univerzitetske biblioteke. Nova institucija bila je privremeno sme{tena na Filozofskom fakultetu.

Ve} u januaru 1919. godine do{lo je do inicijalnog kontakta izme|u Karnegijeve zadu`bine za me|unarodni mir (eng. Carnegie Endowment for International Peace) i srpskog, odnosno jugoslovenskog poslanika u Va{ingtonu, dr Slavka Gruji}a. Osniva~ zadu`bine, Enrdu Karnegi, bio je ameri~ki industrijalac i filantrop {kotskog porekla, magnat u industriji ~elika i osniva~ Carnegie Steel Company, koja }e kasnije postati U. S. Steel. Svoje ogromno bogatstvo (smatra se jednim od najimu}nijih qudi u istoriji SAD) upotrebqavao je u dobrotvorne svrhe: pomagao je nauku, obrazovawe i izgradwu mira u svetu. Wegovim novcem osnivani su univerziteti (npr. Carnegie Mellon u Pitsburgu), {kole, fondacije posve}ene promociji i istra`ivawu mira.

BIBLIOTEKE KAO KARNEGIJEVA OPSESIJA

Karnegi je izgradio Palatu mira u Hagu, u kojoj se danas nalaze Me|unarodni sud pravde i Stalni arbitra`ni sud. Ipak, naro~ito zna~ajan, ali i Karnegiju najdra`i, bio je projekat gradwe biblioteka: novcem zadu`bine je izme|u 1883. i 1929. godine sagra|eno preko 2500 biblioteka {irom sveta, od toga gotovo 1700 u Sjediwenim Dr`avama.

U toku prole}a 1919. godine intenziviran je dijalog poslanika Gruji}a i predstavnika Karnegijeve zadu`bine. Kontakt se odvijao preko Kordenija Severansa, vernog advokata Karnegijeve ~eli~ane, koji je Karnegijev biznis nekoliko puta

uspe{no zastupao u vezi sa tu`bama pred Vrhovnim sudom SAD.

Severans je bio odli~an izbor, budu}i da je dobro poznavao Srbiju – tokom 1917. i 1918. slu`io je kao predsednik Komisije Crvenog krsta u Srbiji, a u toj funkciji je boravio i sa srpskom vojskom na Krfu. Wegova supruga je tako|e bila aktivna u prikupqawu humanitarne pomo}i za Srbiju tokom rata. Gruji} je direktno predlo`io da se izdvoji donacija Karnegijeve zadu`bine za biblioteku, budu}i da je kwi`ni fond univerziteta zna~ajno stradao za vreme bombardovawa, te da Univerzitet u Beogradu svakako nema nau~ne laboratorije niti centralnu biblioteku. Gruji} je pri lobirawu ve{to koristio ~iwenicu da je jedna ranija Karnegijeva biografija prevedena na srpski jezik, te da je ona „postala inspiracija mnogim mladim qudima“ u Srbiji.

PUPIN IMAO DRUGA^IJU VIZIJU

Mihajlo Pupin, kao izuzetno uticajna li~nost u obe zemqe, imao je druga~iju ideju za donaciju: predlo`io je da se Karnegijevim novcem finansira gradwa zgrade Srpske kraqevske akademije, koja je zapo~eta 1914. godine. Monumentalni objekat u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, u kojoj se Srpska akademija nauka i umetnosti i danas nalazi, projektovan je 1912. godine, ali je rat prekinuo izgradwu. Severans je me|utim u oktobru 1919. godine obavestio i Poslanstvo i Pupina da je wemu bli`a ideja da se novac usmeri na biblioteku,

osim u slu~aju da se predlo`ena sredstva (a tada se ve} govorilo o donaciji od 100.000 dolara, u to vreme zna~ajnoj sumi) mogu uspe{no upotrebiti za oba projekta.

Odbor Karnegijeve zadu`bine uskoro poziva Gruji}a i Pupina da iza|u pred wih sa zajedni~kim predlogom, koji bi bio podr`an i od strane vlade u Beogradu, ina~e „}e biti izgledi slabi za povoqno re{ewe“.

Problem je ustvari nastao jer je Pupin na svoju ruku podneo predlog o podr{ci za gradwu zgrade akademije, ne znaju}i da Gruji} ve} pregovara o osnivawu biblioteke. Pupin pi{e Poslanstvu: „Ne bih dopustio da sa novim predlogom smetam jednom predlogu koji je ve} u~iwen“, te se pravda da nije znao da se radi o zvani~noj inicijativi, ve} je mislio da je u pitawu „jedan obi~an razgovor“. Pupinov predlog zadu`bini bio je dosta konkretniji, a ukqu~io je i opciju da se budu}a univerzitetska biblioteka smesti u prostorije Kraqevske akademije. On daqe nagla{ava da mu niko od srpskih profesora i akademika sa kojima je u kontaktu nije predo~io problem biblioteke kao hitan. Najzad, Pupin iznosi i prakti~ne razloge za podr{ku svom predlogu:

„Akademija je `iv i aktivan organ koji je u stawu da odmah radi na nastavnoj rekonstrukciji u Srbiji. Univerzitetska biblioteka to ne}e biti u stawu ~ak i kada se zgrada svr{i“.

Pupin je, na kraju, odustao od svog predloga Karnegi fondaciji, delom iz pristojnosti, a delom jer su okolnosti ipak i{le u korist biblioteke. Naime, Karnegijeva zadu`bina je ve} prihvatila ideju da podr`i izgradwu ili obnovu biblioteka u tri grada koja su u Velikom ratu bila na liniji fronta, te su kao takvi pretrpeli velika razarawa. Donacije su ve} bile predvi|ene za grad Rems u Francuskoj i za Katoli~ki univerzitet u Luvenu u Belgiji.

Kamen temeqac za gradwu biblioteke je polo`io kraq Aleksandar, a radovi su trajali ~etiri godine: sve~ano otvarawe je odr`ano 24. maja 1926. godine. Na sve~anosti je govor odr`ao i profesor Pavle Popovi}, rektor Univerziteta i jedan od inicijatora ideje za osnivawe biblioteke. „Za nau~ni rad Univerzitetska biblioteka je potrebna kao nasu{ni hleb. Bez we nema toga rada, u krajwoj analizi nema ni univerziteta“, rekao je tada Popovi}. R. N.

96 godina od smrti velikana Jovana Cviji}a

U Beogradu je 16. januara, 1927. godine umro Jovan Cviji}, srpski geograf, predsednik Srpske kraqevske akademije (sada Srpska akademija nauka i umetnosti) profesor i rektor Beogradskog univerziteta, po~asni doktor Univerziteta Sorbona i Karlovog univerziteta u Pragu.

Jovan Cviji} je ro|en 12. oktobra 1865. u Loznici. Osnovnu {kolu je zavr{io i po~etak gimnazije u rodnoj Loznici, a zatim je {kolovawe kratko nastavio u [apcu, a kasnije u Beogradu. Po zavr{etku gimnazije u Beogradu (1884) bio je odlu~an da studira medicinu, me|utim kako nije mogao da dobije stipendiju za studije u inostranstvu, upisao je studije geografije, na tada{woj

Velikoj {koli.

Tokom studija je bio veoma aktivan i u izvo|ewu ekskurzija, govorio je nekoliko jezika, i u potpunosti se posvetio istra`ivawu jo{ tokom studija. Prvi nau~ni rad Prilog geografskoj terminologiji na{oj objavio je na tre}oj godini studija u ~asopisu Prosvetni glasnik (1887).

Nakon diplomirawa, 1888. godine zapo~iwe svoju karijeru u Drugoj beogradskoj gimnaziji, da bi potom upisao studije fizi~ke geografije i geologije u Be~u, gde je doktorirao 1893. godine sa tezom Das Karstphänomen.

Nakon odbrane doktorata vra}a se u Srbiju i postaje profesor geografije i etnografije na Velikoj {koli u Beogradu. Slede-

}e, 1894. godine, osniva Geografski zavod u Velikoj {koli koji je bio posve}en studentima posebno nadarenim za geografiju. Tokom iste godine Jovan Cviji} pokre}e ~asopis Pregled geografije. Ve} naredne, 1895. godine postao je

~lan Srpske kraqevske akademije nauka.

Tokom narednih godina Cviji} nastavqa da radi i izdaje veliki broj zna~ajnih nau~nih publikacija i kwiga. Postao je redovni profesor fizi~ke geografije ^e{kog univerziteta u Pragu. Organizovao je brojne seminare i bezbrojne ekskurzije.

Godine 1905. Velika {kola prerasla je u Univerzitet, a Jovan Cviji} postao je redovni profesor Univerziteta u Beogradu. Za rektora Univerziteta biran je dva puta; 1906 i 1919.

Bio je osniva~ Srpskog geografskog dru{tva (1910), prvog takve vrste na Balkanu.

Jovan Cviji} je bio jedan od najistaknutijih i najsvestranijih

srpskih nau~nika i jedan od najpoznatijih geografa u svetu. Gostovao je kao predava~ u Be~u, Londonu, Parizu, Malti, Marsequ, Pragu, Americi, [vajcarskoj… Bio je nosilac mnogobrojnih po~asnih doktorata najpoznatijih svetskih unuverziteta. Wegova istra`ivawa su se bazirala na neposrdnom kontaktu sa prirodom, kako je voleo sam da ka`e „u~io je geografiju nogama“.

Za vi{e od 30 godina intenzivnog nau~nog rada objavio je mnoga zna~ajna dela. Jedno od najva`nijih dela je Balkansko poluostrvo.

Narodna banka Srbije je 17. septembra 2004. godine u opticaj pustila nov~anicu od 500 dinara sa likom Jovana Cviji}a. M. T.

Jovan Cviji}

Endrju Karnegi

RO\ENA JE JO[ JEDNA MILICA RAKI]:

Beba ime dobila po curici, `rtvi NATO bombi!

Republika Srpska na svoj 31. ro|endan dobila je najlep{i poklon – 32 najmla|a stanovnika. Jedna od tih beba je i djevoj~ica Milica Raki}. Ro|ena je istog datuma kada i wena imewakiwa i ro|aka koja je tragi~no stradala 1999. godine od NATO bombi u Batajnici kod Beograda.

Deveti januar za porodicu Raki} doneo je posebnu radost. U jutarwim ~asovima slavili su ro|endan otaxbine, a isti dan i ro|ewe k}erke.

Milica je ro|ena na isti dan kao i wena ro|aka, po kojoj je i dobila ime, a koja je `ivot izgubila u NATO bombardovawu 17. aprila 1999. godine u Batajnici.

- Ogromna je povezanost izme|u moje Milice i one Milice. Prvo po imenu, drugo po datumu ro|ewa, a tre}e po korenima. Svima nam je drago i iskreno smo po~astvovani, jer je to devoj~ica koja je mu~ena i koja nas sve podse}a na veliko stradawe Srba –ka`e Mili~ina mama Maja Raki}.

Porodica Raki} poti~e iz sela Koluni} kod Petrovca. O tragi~noj sudbini wihove, tada trogodi{we ro|ake Milice, pisao je celi svet.

A 24 godine posle, u Raki}ima je ro|ena jo{ jedna Milica. Tako od ove godine, Raki}i 9. januara slave dva ro|endana.

- Sve nas je zatekla vest jer je Milica na svet trebala do}i dva

dana kasnije. Sveti Stefan je veliki svetac i veseo dan za sve nas, a jo{ vi{e jer je to se}awe na pokojnu Milicu – isti~e otac Milan.

Milica Raki} je ro|ena u Beogradu 9. januara 1996. godine. Weni roditeqi su @arko i Du{ica Raki}. Ima starijeg brata po imenu Aleksa.

Izme|u 9 ~asova i 30 minuta i 10 ~asova uve~e, 17. aprila 1999. godine, trogodi{wa Milica bila je pogo|ena fragmentom bombe, nalaziv{i se u kupatilu na drugom spratu svoje ku}e i Ulici Dimitrija Lazarevi}a Ra{e broj 8, u Batajnici, predgra|u Beograda.

Ku}a je bila udaqena 1 kilometar od nekada{weg aerodroma Batajnica.

Mili~ina smrt bila je trenutna. U trenutku stradawa, devoj~ica je sedela na no{i. U napadu je bilo raweno jo{ 5 civila.

Preminula Milica sahrawena je 19. aprila na Batajni~kom grobqu.

Slu~aj tragi~ne devoj~icine smrti pokrenuo je inicijativu u nekim delovima srpske javnosti da Srpska pravoslavna crkva kanonizuje Milicu Raki} kao svetu.

U manastiru Tvrdo{, koji se nalazi blizu grada Trebiwe, u Bosna i Hercegovina je 2004. godine ra|ena freska Milice Raki}, na kojoj se nalazi opis we kao novomu~enice. R. N.

“Jednom folklorac- zauvek folklorac“, je nepisana zakletva koju po{tuju gotovo svi sada{wi i biv{i ~lanovi srpskih KUD-ova. Ovo nam svojim primerom potvr|uje i Milentije Gici} (74), koji aktivno igra od drugog razreda osnovne {kole, a nedavno je do{ao iz Amerike kako bi u postavci veterana, u~estvovao na zavr{nom godi{wem koncertu kragujeva~kog “Abra{evi}a”.

Vitalan, nasmejan, Milentije je na sceni igrao s mladala~kim `arom i energijom, iako je ve} zagazio u osmu deceniju. Zadovoqno ka`e da “scena bri{e godine” i da svoju vitalnost duguje upravo folkloru, koji nikada nije napustio.

Qubav prema narodnoj igri i svemu onome {to prati folklor, Milentije defini{e jednom re~enicom – “To je moj `ivot”.

A u wegovom slu~aju, to je zaista i tako.

Milentije, u Kragujevcu i celoj [umadiji, poznatiji kao Gica, decenijama je radio kao koreograf i instruktor folklora u KUD-ovima “Zastava” i “Kolonija”. Pre desetak godina, `ivot ga je odveo u Ameriku, ali je i tamo prona{ao na~in da radi svoj posao iz snova. Trenutno vodi dva srpska folklorna dru{tva, u Klivlendu i gradi}u Akron u wegovoj blizini.

Me|u polaznicima su mu deca srpskog

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Ima}ete potrebu da na brzinu donosite odluke koje mogu da budu brzoplete i ishitrene. Na poslu }e stvari postati jasnije. QUBAV: Venera jeste u dobrom aspektu sa Marsom, ali hvata i aspekat sa Saturnom, pa se brzo hladite. Ono {to vas je kod neke osobe zanimalo ju~e, sutra ve} mo`e da bude pro{lost. U ovom periodu }ete ceniti istinsko prijateqstvo. ZDRAVQE: Boqe.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Sve va{e te`we da napravite neki plan mogu lako da propadnu jer }e stvari da izmaknu kontroli. Ima}ete potrebu da mewate posao, ali mo`da i profesiju. QUBAV: Osoba do koje vam je stalo ima}e malo razumevawa za va{a de{avawa na poslu. Zbog toga mogu}i dodatni problemi. Slobodni, o~ekuje vas flert sa osobom na poslu. ZDRAVQE: Problemi sa disajnim putevima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: U narednim danima zna}ete koja je realna odluka koju treba da donesete. Ima}ete utisak kao da vam je neko skinuo „pau~inu“ sa o~iju i da sada vidite stvari realno. QUBAV: Vi i partner se ne razumete najboqe. Voqena osoba ima velike planove, a ste u fazi kada ste racionalni. Sve radite temqno i ne vidite kakve koristi ima od velikih planova. ZDRAVQE: Poboq{awe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Iznenadni, pozitivni preokret na poslu uz priliku za napredovawe. Realizaciju dogovora ~ekate neko vreme, a sada }ete kona~no imati priliku da pregovarate u svoju korist. QUBAV: Emotivno hla|ewe, pa }e vam se partner `aliti da ne dobija dovoqno pa`we. Bi}ete vi{e raspolo`eni za dru`ewe nego za obaveze. Slobodni, poznanstvo preko poznanstava. ZDRAVQE: Dobro.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Umorni ste od prevelikog broja obaveza, ali vas rad i ispuwava. U narednoj nedeqi o~ekuje vas razre{ewe finansijske situacije, ali i mogu}nost novih poslovnih planova. QUBAV: Venera u Vodoliji donosi vam krizu u qubavi, jer }ete `eleti vi{e slobode u odnosu sa partnerom. Ima}ete i poznanstvo sa osobom koja }e vas intrigirati svojim pona{awem. ZDRAVQE: Dobro.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Prilika da se boqe borite za svoje ciqeve u karijeri, barem otvoreno znate na ~emu ste. Lo{ period za tra`ewe povi{ice. Promenite svoje lo{e navike na poslu. QUBAV: U{li ste u boqi period za qubav, barem kada je re~ o razumevawu i komunikaciji. Dobi}ete poziv za izlazak i to obavezno treba da prihvatite. Lepa prilika za pro{irewe porodice. ZDRAVQE: Odli~no.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Prolazite kroz krizu, pa nemate voqe da se borite sa preprekama. Me|utim, Mars je krenuo napred, planete mnogo vi{e rade za vas. Odli~na nedeqa za pregovore. QUBAV: Partner }e uspeti da uspostavi dobru komunikaciju sa vama, pa }ete ose}ati ve}u podr{ku. Jedna osoba koja je trenutno u inostranstvu mo`e da inicira susret. ZDRAVQE: Problemi sa disajnim putevima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Jupiter u Ovnu donosi vam priliku da dobijete boqe pla}en posao. To je ne{to za {ta }ete ~uti iznenada. Mars vam daje i priliku da re{ite pitawe nasledstva. QUBAV: Dolazi do zahla|ewa u odnosu sa partnerom. Ukoliko ste slobodni, jedna razvedena osoba mo`e da vam bude zanimqiva. Privla~i}e vas osobe druga~ijeg temperamenta nego {to ste vi. ZDRAVQE: Poboq{awe.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Jupiter u Ovnu donosi vam iznenadne, povoqne prilike koje mo`ete da iskoristite. Planete u Jarcu ukazuju na dodatnu zaradu, ali Venera donosi nove pregovore. QUBAV: Merkur je krenuo napred, pa pro{lost ostavite iza sebe. Venera u Vodoliji donosi vam flert. Jedna pogre{na poruka mo`e da napravi haos ako se ne potrudite da razumete suprotnu stranu. ZDRAVQE: Dobro.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Iskoristite Sunce u va{em znaku za boqu organizaciju na radnom mestu. Merkur je krenuo napred, pa se va{a poslovna situacija popravqa i vesti koje o~ekujete kona~no sti`u. QUBAV: Partner zahteva vi{e slobode nego {to mo`ete da razumete, pa vam to smeta. Qubav mo`e da vam se dogodi iskqu~ivo iz prijateqstva sa jednom osobom. ZDRAVQE: Odli~no.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Ose}ate mawak poletnosti i sve vam brzo dosadi. Nagla{eno dvanaesto poqe donosi vam borbu sa li~nim strahovima, pa ~esto sumwate u svoje sposobnosti. Pazite kome poklawate poverewe. QUBAV: Zatvoreni ste po pitawu svojih ose}awa, a ne znate ba{ najboqe kako da ih poka`ete osobama koje volite. Nije najboqi trenutak za po~etak nove romanse. ZDRAVQE: Nesanica.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Venera u aspektu sa Saturnom vas upozorava da ne ostvarujete va`ne pregovore u narednim danima jer lako mo`ete da budete nasamareni. QUBAV: Zavr{avate sa periodom koji vas je vra}ao u pro{lost. Uvide}ete da je vreme da se okrenete budu}nosti. Imate tajnu simpatiju. Nije iskqu~eno da gajite ose}awa prema nekome ko nije slobodan. ZDRAVQE: Dobro.

sti i qubavi prema folkloru, Milentije je stekao ugled gradske legende, pa danas gotovo da nema firme ni preduze}a u Kragujevcu, gde se ne}e na}i bar jedna osoba koja }e s ponosom re}i da je “Moravac u~ila od ~uvenog Gice”.

to iskusili bar jednom u `ivotu.

“Ja se i danas, svaki put kada iza|em pred publiku naje`im od sre}e i od neke radosti. Eto takav je ose}aj”, opisuje iskusni Milentije svoju pozitivnu tremu i otkriva da ona i daqe postoji iako aktivno igra du`e od {est decenija.

porekla, ali ka`e da dolaze i wihovi prijateqi drugih nacionalnosti, pa mu je, opisuje on, “milina kada vidi kolo mladih, razli~itih boja i nacija”.

Brojne generacije Kragujev~ana pro{le su kroz wegovu “{kolu”. Zbog posve}eno-

On je i danas u prijateqskim odnosima sa svim svojim nekada{wim igra~ima, a da bi nam opisao ja~inu wihove qubavi prema KUD-u, obja{wava da je folklor mnogima postao porodi~na tradicija, pa je u velikom broju u~io i decu svojih biv{ih igra~a.

Na pitawe, {ta je to {to je toliko magi~no u folkloru, ka`e da ne mo`e da prona|e prave re~i i da ose}aj zadovoqstva na sceni, mogu da razumeju samo oni koji su

Folklor nije samo igrawe na sceni, ve} sve ono {to prethodi koncertu – probe, dru`ewa, putovawa, festivali… nabraja Milentije i dodaje da je upravo to dra` ove zajednice, koja funkcioni{e kao porodica.

Obja{wava da su me|u decom stvorena neraskidiva prijateqstva koja traju i danas, da su dobri |aci pokazivali {kolsko gradivo onim malo lo{ijima, nau~ili su da dele sve {to imaju, ra|ale su se qubavi, sklopqeni brojni brakovi, kumstva…

Na kraju zakqu~uje da je zahvquju}i folkloru ostao “mlad u du{i” i na{alio se da ne mo`e ni da ostari, kada su oko wega uvek pesma, igra, {ala, veseqe i mladost puna optimizma. M. T.

Kako prevazi}i bol u vratnom delu ki~me

Gotovo da nema osobe koja se nekada nije po`alila na bol u vratnom delu ki~me. Qudi ~esto znaju da trpe ovu vrstu bola i tek onda kada postane nesno{qiv potra`e pomo} lekara.

Kako isti~e vi{i fizioterapeut Predrag Radni}, sa Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Vojnomedicinske akademije, uzrok bola u vratnom delu ki~me mogu biti problemi na nivou mi{i}a, odnosno wihovo istezawe, dugotrajni nefiziolo{ki polo`aji, nagli pokreti, prekomerna upotreba mi{i}a, u smislu nekontrolisanog i nepravilnog ve`bawa, ali i diskus hernija, „oko{tavawa”, tumori predela vrata...

Koji su faktori rizika za nastanak bola?

– Dugotrajno sedewe ili stajawe, odsustvo redovne fizi~ke aktivnosti, gojaznost, umor, stres, a koji su ~esto deo modernog na~i-

Doma}a kujna

na `ivota, samo su neki od faktora koji naj~e{}e mogu izazvati, kako bol u vratnom delu, tako i u ~itavom predelu ki~me. Simptomi na koje se pacijenti naj~e{}e `ale su bol i ograni~ena pokretqivost u vratnom delu ki~me, glavoboqa, vrtoglavica, ili trwewe u rukama – nagla{ava na{ sagovornik.

Dijagnoza se mo`e postaviti fizioterapeutskim pregledom, koji podrazumeva uzimawe detaqne anamneze kada }e pacijent ukazati na svoje tegobe i na~in wihovog razvoja, a zatim i pregled koji podrazumeva procenu na skali bola, ispitivawe pokretqivosti i snage u vratu i ramenima. Sve ovo se izvodi uz pomo} testova koje }e odabrati fizioterapeut. Klasi~an pregled traje izme|u 45 i 60 minuta. Kao pomo}na metoda u dijagnostici koristi se i magnetna rezonanca, koja bi trebalo da bude indikovana, ali ne i da se koristi kao prvi metod za otkrivawe ovog problema.

– Ukoliko je u pitawu akutni bol, le~ewe podrazumeva mirovawe i primenu medikamenata

(lekova protiv bolova) tokom nekoliko dana, po savetu stru~waka, a odmah potom primenu fizikalnih procedura i doziranih fizioterapeutskih ve`bi. U ovakvim slu~ajevima pokret je lek. Kod hroni~nih bolova potrebno je primeniti fizikalne procedure, ali tada je ve}i fokus na ve`bama i aktivirawu kompletnog mi{i}nog sistema. Samo telo koje se nalazi u punom obimu pokreta i zadovoqavaju}oj mi{i}noj snazi je zdravo telo. Strah od bola tokom pokreta je najve}i neprijateq oporavka. Fizioterapeut ovde ima zna~ajnu ulogu, jer je tu da objasni kako da izvodimo pokret bez straha –isti~e Radni}.

Postavqa se i pitawe, koliko fizikalna terapija mo`e da pomogne i kakve se ve`be i terapije sprovode?

Na{ sagovornik ka`e da aparaturna fizikalna terapija obuhvata magnetoterapiju, elektroterapiju, primenu lasera, ultrazvuka, kao i hidroterapiju, i samo je deo u postupku le~ewa.

– Fokus rehabilitacije se stavqa na ve`be, i to ne na

za samo jedan segment, ve} sveobuhvatne, za ~itavo telo. Tom prilikom koriste se pilates lopte, trake, lagani tegovi, trena`ni bicikl... Sve ve`be se izvode u amplitudama pokreta koje ne izazivaju bol. Vremenom se obim pokreta pove}ava, ali i daqe u odsustvu bola – navodi Radni}.

U slu~ajevima kada je uzrok bola diskus hernija, tumor ili neka druga dijagnoza, a pacijent nije u stawu da kontroli{e mokrewe i stolicu, ima pad stopala

ili neizdr`iv bol du`e od tri meseca, mora da se konsultuje sa lekarom neurohirurgom, koji }e odlu~iti o neophodnosti hirur{ke intervencije.

– Problem bola, kako u vratnom, tako i u slabinskom delu ki~menog stuba predstavqa jedan od naj~e{}ih razloga za odsustvovawe sa radnog mesta. Kako bi se bolovi spre~ili potrebno je samo malo voqe za ve`bawem, {to }e doneti i vi{e zdravqa ~itavom va{em organizmu – smatra Radni}. M. T.

Evo kako vam ona mo`e unaprediti `ivot

RECEPT

Po~etnici uglavnom ka`u da odmah ose}aju pove}anu energiju, mirno}u i ~istiji um - i to ve} nakon prve nedeqe Tokom dana sre}emo mnoge qude, a dobro je poznato da qudi nose svoje energije. Nesvesno, wihove re~i i pona{awe upijamo i mi sami. Ali do slede}eg jutra sve to uglavnom nestane iz na{eg se}awa, jer u toku sna smetwe iz spoqa{weg sveta budu izbrisane.

PILE]A SUPA SA KNEDLAMA

POTREBNO JE:

n 1 glavica crnog luka n 2 {argarepe, 100 g gra{ka n 1 per{un - koren i list n 1 mawi pa{kanat n 1 mawe pile, so, biber. Za knedle: n 1 jaje, 4 ka{ike uqa n 8 ravnih ka{ika griza, so.

PRIPREMA:

Pile oprati i razrezati na komade. U ve}i lonac ubaciti meso, o~i{}eno korenasto povr}e, crni luk i naliti hladnom vodom. Na pola kuvawa, dodati gra{ak i kuvati dok svo povr}e ne omek{a. Za~initi po ukusu. Izvaditi meso i nase}i na sitne komadi}e. Procediti supu, pa vratiti meso i povr}e u wu. Za knedle umutiti viqu{kom jaja sa soqu, dodati uqe i nastaviti sa me{awem. Dodavati ka{iku po ka{iku griza, svo vreme me{aju}i, da nema grudvica. Ostaviti da odmara bar pola sata. Supa treba blago da vri, a knedlice oblikovati pomo}u dve ka{i~ice i spu{tati u supu. Poklopiti i kuvati nekih 5-8 minuta, Gotovu supu posuti seckanim per{unovim listom.

Me|utim, osim {to se fizi~ki spremamo za dan tako {to peremo zube i obla~imo garderobu, spremimo krevet i nahranimo telo, bitno je {ta }emo staviti ''unutra'' i ''umiti svoju du{u'', kako bismo i mentalno spremni krenuli u dan.

Jutarwa i ve~erwa meditacija mogu biti jednako delotvorne, ali uve~e meditacija mo`e postati ''te{ka'', jer smo tokom

dana 8 do 10 sati proveli u mete`u sveta. Kao ve~erwu rutinu, stru~waci savetuju pisawe stranica dnevnih zahvalnosti. Iz ovih razloga, za nijansu je boqa jutarwa meditacija. Odvojite 10 - 15minuta za sebe, za mir nakon bu|ewa, i nemojte gledati u tele-

fon. Bilo bi najboqe, da navijete sat malo ranije, i date svom organizmu i vreme da u miru uradite va{u jutarwu meditaciju, i tako ''navijete'' svoj um na miran sled misli i delovawa u toku dana.

Ukolko praktikujete da ovako zapo~enete dan, vide}ete da se u

va{em svetu mogu dogoditi fantasti~ne promene. U dana{we vreme, dostupno je mno{tvo besplatnih vo|enih meditacija na Internetu, odaberite onaj glas i muziku koji vama najvi{e prija.

Rano ujutru nema mete`a, nema gu`ve i nepotrebne buke. Ne postoji osoba koja nije podobna za meditaciju i koja ne bi imala koristi od we.

Dobra vest za po~etnike, ili qude koji se boje neuspeha: ~ak i "proma{ena" meditacija je i daqe uspe{na! Ako imate previ{e toga na pameti, najbitnije je da na kraju uspete barem na nekoliko minuta zaboraviti na sve i opustite um. ^ak su i nau~nici istra`ivawem efekata meditacije potvrdila da ima zna~ajan uticaj na na{u biologiju i psihologiju. Prednosti redovne meditacije mo`e sniziti nivo stresa i anksioznosti, pove}ati energiju, nao{triti um i sposobnosti re{avawa problema, sniziti holesterol, umawiti glavoboqe...

Kestewe, sadr`e va`ne vitamine i minerale

Jedni

bra{no najzdravije. I svi su u pravu, jer kesten je naprosto savr{en u svakom obliku.

Sadr`i biqna vlakna koja su va`na za probavu

Samo 10 pe~enih kestena zadovoqava 17 odsto dnevno preporu~ene koli~ine od 25 do 30 grama vlakana zahvaquju}i kojima se varewe normalizuje. Vlakna iz kestena doprinose sni`avawu lo{eg holesterola.

Sadr`i slo`ene ugqene hidrate koji se polako vare Kad ogladnite, slobodno posegnite za ke-

stenom, on vam ne}e izazvati skok nivoa {e}era u krvi, a samim tim ni napade gladi i prejedawe. Za razliku od badema i kikirikija, koji mahom sadr`e belan~evine, kesten obiluje slo`enim ugqenim hidratima. Wih telo polako vari, pa se ovaj jesewi plod smatra stabilnim izvorom energije. Sadr`i vitamin C koji je dragocen za imunitet Za razliku od svih drugih ora{astih plo-

dova, kesten sadr`i vitamin C koji je najpoznatiji po ja~awu imunolo{kog sistema. Me|utim, on je dragocen i za zdravqe krvnih sudova, ja~awe hrskavice, mi{i}a i kolagena u celom telu. Kao antioksidant vitamin C tako|e {titi }elije od {tetnih dejstva slobodnih radikala i poma`e u apsorpciji i skladi{tewu gvo`|a. Sadr`i bakar koji podsti~e stvarawe crvenih krvnih zrnaca Sadr`i kalijum koji je va`an za regulaciju pritiska

Pe~eni pitomi kesten sadr`i veoma malo natrijuma, ali zato obiluje kalijumom, pa se smatra korisnim za osobe za hipertenzijom. Tome doprinosi ~iwenica da ima izra`eno diureti~ko dejstvo i da doprinosi izbacivawu te~nosti kod osoba koje pate od zadr`avawe vode u organizmu.

ga vole pe~enog, drugi smatraju da je u obliku pirea jo{ boqi, tre}i od bra{na kestena prave hleb jer je kao

DA LI JE BOQE RADITI MEDITACIJU UJUTRU ILI UVE^E:

Skandinavka 1: VODORAVNO T, GORAN BREGOVI], OLIVERA, UPISI, MINIMALAN, LER, IVICA VIDOVI], LEDENICA, ENIS, DB, BRATANICA, UKOSO, ARAL, TI\A, A, [TEKER, MORETI, A, A, MOKRO, O, ANDRES INIJESTA, LIK, SZO, BELI^AST, TROMI, KAVGA, ANA STANI], EN

Skandinavka 2: VODORAVNO

RIK, BILMEZ, S, BANAT, MOL, RPE, DARA BUBAMARA, AGATON, KOKIT, \OVANI BOKA^O, UGARITI, RSV, STK, ODRANIJE, CITRA, TROA, @ILIJET BINO[, RIK[A, ^O, A, ER, ]U, UVREDQIVO, ZADIVQEN, GOA, JUNAK NA[IH DANA

Ukr{tenica: VODORAVNO

SEVERNA AMERIKA, AVE, PASTORALA, KE, KANTARIDA, E, SRBI, KAMENI^AK, ITA, TITANIJA, R, JOKA, NINAJA, NE, ANALOGNI, ENZIM

VODORAVNO:

kantaridin - Oznaka za elektron, 4. Jedan slovenski narod - Biqka iz porodice karanfila, {u{uq, {u{uqak, 5. Starija glumica RinaJedan Uranov satelit - Oznaka za reomir, 6. Jovana odmila - Planina u Srbiji isto~no od Sjenice - Srpska odre~na re~, 7. Sli~ni, odgovaraju}i (gr~.) - Ferment.

USPRAVNO: 1. Posuda za gajewe cve}e, 2. Engleski fudbalski klub, 3. Auto oznaka za Veneciju - Starica odmila, 4. Oznaka za energiju - Auto oznaka za Kikindu - Ameri~ki glumac Pa}ino, 5. Gomila, kamara - Oznaka za tonuSimbol kiseonika, 6. Milionski grad u Kini, 7. Radio-aktivni hemijski element, 8. Koza~ke poglavice, 9. Kamewe koje nosi gle~er (franc.), 10. Gr~ke bogiwe osvete (mit.), 11. Jedinica lu~ne mere ugla, 12. Mesto u Hrvatskoj isto~no od Vinkovaca - Oznaka za zapad, 13. Prema - Auto oznaka za Austriju - Auto oznaka za Ni{, 14. Oznaka za amperMuslimansko mu{ko ime.

STANOVNIK TRINIDADA ARAPSKI LEKAR I FILOZOF ALE, A@DAJE

NINAJA, poztakza porodice Rinaodmiodre~na Engleski odAmetonuRadio-akKamewe (mit.), isto~oznaamper -

Kina s „Nebeskom palatom” postaje svemirska supersila

Na svemirskoj stanici „Tjengong” bi}e sprovedeno najmawe 1.000 nau~nih eksperimenata: od pra}ewa mutacija DNK, preko mapirawa zvezda, do razmno`avawa biqaka i `ivotiwa

Dugo je kosmi~ki program druge ekonomije sveta kaskao iza Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Ali ne vi{e. U minuloj godini spajawem tre}eg modula svemirske stanice „Tjengong”, ili „Nebeske palate”, Kina je napravila ogroman korak na putu da postane i kosmi~ka supersila.

Kompletirawem „Nebeske palate” te{ke oko 100 tona i duge oko 55 metara Kina nije samo postala tre}a dr`ava u svetu koja samostalno upravqa svemirskom stanicom. To je bio i signal za novu etapu u nadmetawu velikih sila u istra`ivawu svemira.

„Kina je o~igledno u svemiru na duge staze i to moramo prepoznati i u skladu s tim reagovati”, poru~ila je predsednica Odbora za nauku, svemir i tehnologiju Predstavni~kog doma kongresmenka Edi Bernis Xonson kad je NASA tra`ila ve}i buxet kako bi sa~uvala naru{eni primat i uspela da 2024. ponovo po{aqe qudsku posadu na Mesec.

„’Tjengong’, koji kru`i iznad Zemqe na visini od oko 400 kilometara, samo je odsko~na daska za nove kineske svemirske poduhvate, kao {to su misije na Mesec i Mars. U pokazivawu svoje tehnolo{ke mo}i koji iznena|uje nau~nike na Zapadu, Kineska svemirska agencija (CMSA) planira da u

2023. godini u blizini svemirske stanice lansira teleskop veli~ine „Habla”, koji }e, me|utim, imati 300 puta ve}e vidno poqe kako bi se de{ifrovale tajne udaqenih galaksija i istra`ila priroda tamne materije.

^uveno „svemirsko rukovawe” ameri~kog i ruskog astronauta misije „Apolo-Sojuz” iz 1975. godine budilo je varqivu nadu ~ove~anstva da se trka u naoru`awu me|u velikim silama ne}e pretvoriti u trku za dominaciju u kosmosu.

Prividnim okon~awem hladnog rata devedesetih godina pro{log veka NASA i „Roskosmos” su udru`ili snage da bi razvili i lansirali Me|unarodnu svemirsku stanicu (MSS). Ali rat u Ukrajini ozna~io je kraj saradwe SAD i Rusije u svemiru. I ba{ u trenutku kad se za 2030. godinu najavquje „penzionisawe” Me|unarodne svemirske stanice, kineska „Nebeska palata” zapo~iwe svoj `ivot.

Iako je ranih devedesetih godina u po~ecima osvajawe kosmosa Peking lansirao i ameri~ke satelite, kinesko-ameri~ka orbitalna saradwa nikada nije bila toliko bliska kao izme|u Va{ingtona i Moskve.

Kina je 2003. godine, posle SAD i Rusije, postala postala tre}a zemqa koja je pomo}u sopstvene rakete poslala tajkonauta u svemir. Deset godina spu{tala je misiju bez astronauta na Mesec. Bilo je to prvo sletawe na Zemqin prirodni satelit od 1976. Zatim je 2019. Kina uspela ono {to nije nijedna od svemirskih sila – spustila je modul na drugu, tamnu stranu Meseca.

Ovako brz razvoj kineske svemirske tehnologije podigao

je tenzije na drugoj strani Pacifika. Pozivaju}i se na zabrinutost za nacionalnu bezbednost, ameri~ki Kongres usvojio je 2011. godine „Volfov zakon”, koji zabrawuje da NASA sara|uje s Kinom na istra`ivawu svemira. Peking je tako bio iskqu~en iz bilo kakvog partnerstva na Me|unarodnoj svemirskoj stanici koju su vodili NASA, „Roskosmos” i Evropska svemirska agencija. Oslowena na sopstvene snage, Kina je te iste 2011. lansirala svoj prvi prototip svemirske stanice „Tjengon 1”, koji je 2018. godine zavr{io svoju pripremnu misiju za podizawe prave „Nebeske palate”. Iako mawi od Me|unarodne svemirske stanice i po dizajnu nalik sovjetskom „Miru” iz kraja osamdesetih godina, lansirawem dodatnog modula za pro{irewe „Tjengong” ima mogu}nost da postane ogroman orbitalni kompleks.

I dok Peking ne krije svo-

je svemirske ambicije, iz SAD sti`u upozorewa da kineski svemirski program zapravo ima vojnu svrhu. Ejmi Xej Nelson, ekspert za svemir i spoqnu politiku u istra`iva~kom centru Instituta „Brukings”, smatra da „Nebeska palata” kao odraz takmi~ewa ameri~ko-kineskog takmi~ewa u jo{ jednom domenu mo`e dodatno da zakomplikuje odnose dve zemqe. Nelsonova za „Va{ington post” ka`e da uspostavqawe svemirske stanice nije samo deo kineskih kosmi~kih ambicija, ve} i odraz onoga {to Peking radi na Zemqi, misle}i pre svega na teritorijalne pretenzije u Ju`nom kineskom moru.

U Pekingu se ne obaziru previ{e na ova „upozorewa” svog svemirskog rivala. Kineska svemirska agencija planira da u narednih deset godina na stanici „Tjengong” sprovede najmawe 1.000 nau~nih eksperimenata. Kinezi su vrata „Nebeske palate” otvo-

rili i za zemqe koje su partneri SAD. Do sada je odabrano devet projekata iz 17 zemaqa.

Najmawe devet eksperimenata bi}e sprovedeno u saradwi s Ujediwenim nacijama, ali i Japanom, Rusijom, Indijom i Meksikom. Projekti ukqu~uju posmatrawe kako DNK mutira u svemiru, ali i mapirawe zvezda. Tricija Laros, profesorka sa Univerziteta u Oslu, vodi}e eksperiment s ciqem da utvrdi mo`e li beste`insko stawe da uspori ili zaustavi {irewe }elija raka.

Poseban fokus istra`ivawa u „Nebeskoj palati” bi}e na u~ewu o rastu i razvoju razli~itih vrsta biqaka, `ivotiwa i mikroorganizama u kosmi~kim uslovima. Jedna studija ukqu~uje i poku{aj razmno`avawa majmuna u specijalnim kabinetima. Samo jo{ nije sigurno koliko }e majmuni koji pristignu na svemirsku stanicu biti voqni da „vode qubav” daleko od Zemqe. R. N.

Kolosa sa Rodosa nekada je bio jedno od sedam svetskih ~uda starog sveta, a danas je od wega ostala pri~a koja se prenosi s koleno na koleno. Gotovo da nema turiste koji kada se na|e u luci Mitraki, poznatoj po brodovima za jednodnevne izlete, ne po~ne da zami{qa kako je luka izgledala kada je tu stajala kolosalna statua.

^udo iz III veka pre nove ere, Kolos sa Rodosa, odnosno xinovski kip boga Sunca Heliosa, bilo je visoko oko 33 metra. Na mermernoj podlozi stajala je statua od bronze. Kroz ra{irene noge kipa brodovi su ulazili i izlazili iz luke. U podignutoj ruci dr`ao je bakqu i tako je statua slu`ila kao svetionik.

Nekada su na ve}em delu dana{we Gr~ke postojali tzv. gradovi dr`ave - polisi. Na Rodosu su postojale tri ovakve dr`ave: Lalisos, Kamiros i Lindos. Ova

tri polisa shvatila su da }e i ekonomski i vojno postati ja~i ako se ujedine. To su i u~inili 408. godine pre nove ere. Ubrzo je jedinstveni polis sklopio sna`no savezni{tvo sa Ptolo-

mejem I koji je tada vladao starim Egiptom.

Vek nakon ujediwena tri polisa, Antagonidi iz Makedonije napali su Rodos kako bi slomili wihov savez sa Egiptom koji

je bio wihov glavni neprijateq. Me|utim, nisu uspeli da u|u u grad i nanesu ve}u {tetu ujediwenom Rodosu. Bili su prinu|eni da se povuku, a iza sebe su ostavili ogromne koli~ine ratne opreme.

Stanovnici Rodosa slo`ili su se da prodaju svu tu ratnu opremu. Dobijeni novac iskoristili su da se zahvale bogu Sunca Heliosu i podigli mu statu kojom su ovekove~ili svoje jedinstvo.

Ovo veli~anstveno delo osmislio je me{tanin Rodosa, vajar Ares iz Lindosa. Podizawe statue na mermernoj osnovi trajalo je ~ak 12 godina i zavr{eno je 282. godine pre nove ere. Najpre su postavqena stopala i ~lanici, a zatim se postepeno gradila prema gore pomo}u rampe koja je obavijala statuu. Svaki bronzani deo bio je u~vr{}en gvozdenim i kamenim oja~awima.

Ta~no 56 godina od po-

stavqawa Kolosa ostrvo je zadesio sna`an zemqotres. Pored javnih zgrada i privatnih ku}a, zemqotres je udario i na "boga sunca". Od ja~ine zemqotresa prvo su mu napukla kolena, zatim su se noge na tom mestu prelomile, a onda je i cela statua pala.

Ptolemej III je ponudio da plati tro{kove resturacije veli~anstvene statue, ali je odbijen. Za{to? Nakon savetovawa ~elnika Rodosa sa prorocima koji su rekli da }e obnavqawe statue na ovaj na~in doneti veliko zlo, velikodu{na ponuda je odbijena.

Kolos sa Rodosa je tako razbijen le`ao na "svom" ostrvu skoro ~itav milenijum, sve dok Arapi nisu napali Rodos. Oni su uzeli ostatke "~uda" i u delovima ga transportovali kroz pustiwu, na ~ak oko 900 kamila, do Sirije. Tu su ga prodali Jevrejima.

AGATON, RIK[A, UVREDQIVO,

Mijailovi}: O~ekujemo da Zvezda pusti 300 do 400 navija~a u Pionir

Ostoja Mijailovi}, predsednik ko{arka{kog kluba Partizan, je jutro posle pobede nad Baskonijom gostovao na TV Prva.

Vode}i ~ovek crno-belih govorio je o predstoje}em Ve~itom derbiju koji je na programu 27. januara, ali se osvrnuo i na prvi derbi u Evroligi.

- Veliki Dragan Ki}anovi} zna da ka`e da je ko{arka jedno-

fenomenalno tu trojku, bio je koncentrisan pred na{om publikom i za svaku je pohvalu i to je odlika velikih igra~a – naveo je Mijailovi}.

Predsednik Partizana je zadovoqan organizacijom evroliga{kog derbija.

- Mi smo polo`ili taj test da organizujemo utakmicu protiv Zvezde u Evroligi i da primi-

organizovati taj me~ u dvorani 'Aleksandar Nikoli}' 27. januara. Zaista `elim da se ta tradicija nastavi – kazao je prvi ~ovek kluba iz Humske.

Crvena zvezda je na “gostovawu” Partizanu imala podr{ku svojih navija~a, a najavquje se i da }e Parni vaqak biti no{en svojim pristalicama u Pioniru.

- Bilo je oko 500-600 navija~a Zvezde, ja o~ekujem da se primi 300-400 na{ih navija~a i da oni mogu bezbedno da napuste utakmicu, bez obzira na ishod. Moramo da vratimo zdrav rivalski odnos – isit~e Mijailovi}.

Predsednik Partizana navodi da je jedan navija~ napravio incident na me~u protiv Baskonije i da }e zbog toga snositi posledice.

Gost TV Prva bio je i Neboj{a ^ovi}, prvi ~ovek Crvene zvezde, koji je govorio o aktuelnim temama.

Predsednik Zvezde je istakao da }e crveno-beli uskoro biti kompletni.

polako kompletiramo tim. Idemo iz utakmice u utakmicu, bez euforije. Nije lako funkcionisati u ovim uslovima, ali, imamo dobre rezultate u Evroligi i ABA ligi, vide}emo kako }e daqe i}i – naveo je predsednik Crvene zvezde.

stavna stvar - da lopta mo`e da u|e ili ne u|e. Setimo se kada je Zvezda ve} maltene osvojila Kup Kora}a, ali na{ igra~ je iz nemogu}e pozicije pogodio trojku i mi smo osvojili trofej. Zaista, Nemawa Nedovi} je pogodio

mo gostuju}e, Zvezdine navija~e, bez obzira na negodovawe dela na{ih navija~a. I kad smo izgubili utakmicu u takvoj zavr{nici, svi su napustili halu bez da je falila dlaka s glave bilo kome. Vide}emo kako }e na{i rivali

- Imali smo jedan incident pred oko 18.500 gledalaca. I imamo prvog ~oveka kome }emo zabraniti ulaz u dvoranu. Mi smo identifikovali ko je taj ~ovek, da je u{ao, ne znam kako, bez karte i da je kada vodimo sa desetak razlike, tako reaguje na sudiju, da ga pqune. Puno ulaza ima, neko iskoristi priliku da se negde provu~e, ali sankcionisa}emo i qude koji su pustili takvu osobu – zakqu~io je Mijailovi}. S. G.

Pe{i}: U [paniji nisu mogli da zamisle da igra stranac, a onda im je Amerikanac doneo evro titulu

Svetislav Pe{i}, selektor Srbije, govorio je o aktuelnim de{avawima u doma}oj ko{arci.

- Moramo da razmi{qamo o budu}nosti srpske ko{arke, smawili smo se kao zemqa, potencijali talenta su se smawili i moramo ne{to da u~inimo, recimo da u na{oj Ko{arka{koj ligi Srbije (KLS) ne igraju stranci - izjavio je selektor Srbije.

selektor.

- Evo sada slavimo 100 godina, to }e biti fantasti~no, treba obele`iti jer smo mi toliko dali vrhunskih igra~a, kao nijedna zemqa u Evropi, to treba da bude podsticaj i za klubove i za mlade igra~e da dobiju motivaciju i da im se omogu}i da {to du`e ostanu u Srbiji - dodao je iskusni trener.

- Pa jednog dana za{to da ne i da se ode u inostranstvo, stekne novo iskustvo, nau~i neki jezik. @elim da ka`em da treba razmi{qati o budu}nosti - istakao je strateg Orlova.

Pe{i} ka`e da je rano za izja{wavawe na temu da li je reprezentaciji Srbije potreban stranac.

- Od ovih {to ne igraju, Hasan Martin je u povredi i mislim da } e vrlo brzo da iza|e. Nikola Ivanovi} izlazi od povrede, uskoro }e mo}i da igra. Wemu su na utakmici sa Partizanom stradala tri rebra. Bentil je pod virusom i bi}e “ok” – kazao je ^ovi}, a potom se dotakao neizbe`ne pri~e o Fakundu Kampacu.

- [to se ti~e Kampaca, imamo nerazumnu odluku Evrolige o suspenziji registracije novih igra~a do kraja februara i vide}emo da li }e oko Kampaca da se promeni ne{to u narednom periodu. Vildoza se vratio posle povrede i

^ovi} je zadovoqan i u~inkom doma}ih igra~a u crveno-belom dresu.

- Zvezda ima ne{to {to drugi nemaju u Evroligi. Protiv tih Kne`eva, Kraqeva, {ta su ve} ovi iz Monaka - od 92 ko{a, 83 su postigli doma}i igra~i. Devet je dodao Vildoza. Mi smo jedini klub koji ima taj potencijal u Evroligi sa doma}im igra~ima. Uzmite Barselonu, Monako, bilo koiji drugi klub, imaju mnogo vi{e stranaca. A i ovi Argentinci su po mentalitetu sli~ni nama. Idemo lepo – zakqu~io je ^ovi}. S. G.

JE QUBIO GRB ZVEZDE: "Hteli su da me uni{te! Odbacili su me iz porodice"

Trener Monaka i `iva legenda Crvene zvezde Sa{a Obradovi} imao je poruku za navija~e iz kne`evine zbog crveno-belih.

On je istakao da je logi~no da Zvezda i Partizan imaju strance u svojim redovima jer u evropskom takmi~ewu igraju protiv klubova koji imaju skoro sve strance, Barselone, Bajerna, Efesa i drugih, ali da u KLS klubovi ne igraju internacionalna takmi~ewa i da je tu potrebno dati prostor doma}im mladim igra~ima.

- Tako|e, popularnost ko{arke se iz godine u godinu uve}ava, pre svega zbog uticaja NBA, ali i na{ih igra~a. Ko{arka je globalni sport i mi smo nrekad bili stranci u nekim klubovima i to je potrebno potpuno druga~ije razumevati, obja{wavati, ali siguran sam da bi svi najvi{e voleli da imaju doma}e igra~e, ali mi taj potencijal vi{e nemamo. Mi imamo dobar talenat, ali nedovoqan - naveo je

- To mo`e da bude u nekoj budu}nosti, znam kako to do`ivqavaju na{i navija~i, ali tako je bilo i u drugim zemqama, recimo u [paniji. Niko nije mogao da zamisli da igra neki stranac, a onda je do{ao Amerikanac (Lorenzo Braun) i doneo im titulu na EP, bio MVP. Da li bi oni to napravili bez wega? Te{ko, ali oni su to napravili, to ne zna~i da mi treba da idemo tim putem, treba i}i prirodnim putem - dodaje Pe{i}.

Selektor se osvrnuo i na eliminaciju u osmini finala Evropskog prvenstva od Italije pro{le godine.

- O tome razmi{qam onoliko koliko je potrebno zbog budu}nosti reprezentacije Srbije. Na{e u~e{}e na Evropskom prvenstvu smatram uspe{nim, ponovo smo bili u najja~lem sastavu, vratili su se igra~i koje javnost `eli, a ja kao trener pravio sam ekipu, od 12 igra~a koji se izume|u sebe najboqe sla`u, na terenu i van wega - kazao je on.

- Poraz od Italije, to je za mene trenutni neuspeh, izgubqena utakmica i ni{ta vi{e - naglasio je Pe{i}. N. R.

Imao je ve~e za zaborav u rezultatskom smislu, po{to je Zvezda deklasirala Monako (92:68), ali je imao i emotivnu scenu u Beogradu.

Iskusni stru~wak posle trenerskog mandata nije se rastao sa crveno-belima na najboqi na~in, pa je to bio razloga za{to je prilikom ulaska u Pionir do~ekan i aplauzima i `vi`ducima jednog dela pristalica Zvezde.

Na kraju, ovacije biv{em strategu Zvezde nadja~ale su zvi`duke, pa je usledilo skandirawe "Obradovi} Sa{a, Obradovi} Sa{a".

Nakon toga Obradovi} je poqubio grb Zvezde na centru terena, {to je izazvao odu{evqewe na tribinama.

Posle toga su ga savladale emocije, bio je u suzama, a sjajna scena sa parketa beogradskog Pionira dugo }e pamtiti i prepir~avati.

- Svi moraju da znaju da sam potpuno posve}en Monaku, sre}an sam {to sam ovde. Odrastaju}i bio sam navija~ Crvene zvezde, ostavio sam veliki trag u istoriji kluba. Kada sam oti{ao odatle odbacili su me iz porodice. Ni na ulici niko nije hteo da pri~a sa mnom. Nisam to o~ekivao. Hteli su da me uni{te i kao osobu i trenera. Bio sam veoma tu`an zbog toga. Kada sam do{ao na utakmicu, desilo se ne{to spontano sa navija~ima. Po~eo sam da pla~em i bilo je veoma emotivno.

Ostoja Mijailovi}, @arko Paspaq i Zoran Savi}

Idemo eufofunkcionisati u dobre ligi, nazvezde. u~inkom crveno-belom drutih ve} 83 su Devet jedipotencijal igra~iMonako, mnoArgensli~ni zakqu~io je S. G.

Vu~i} najavio da se Zvezda seli u drugi grad, pa rekao da veruje u Piksija

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} najavio je da }e se Crvena zvezda privremeno "preseliti" u drugi grad.

To }e, prema wegovim re~ima, desiti kada stadion „Rajko Miti}“ po~ne da se renovira.

Popularna „Marakana“ je izgra|ena 1963. godine i do sada je, naro~ito posledwih godina, pro{la odre|ene kozmeti~ke, pa i funkcionalne promene, ali ne i temeqne.

„Mi }emo u aprilu da otvorimo tri lepotice od stadiona, u Zaje~aru, Leskovcu i Loznici. Verujem kada krene Marakana da se radi, da }e Zvezda da igra na jednom ili dva od ta stadiona, zavisi od toga da li }e da odlu~e da privuku publiku iz Republike Srpske ili najja~u svoju bazu na jugu Srbije“, rekao je Vu~i} na televiziji Hepi.

Govorio je i o Nacionalnom stadionu o kom se pri~a ve} pola decenije, nakon {to se povela pri~a o rezultatu reprezentacije Srbije na Mundijalu u Kataru.

Srbija je zavr{ila takmi~ewe u grupi u kojoj je bila uz Brazil, [vajcarsku i Kamerun, pa nije oti{la u polufinale

koje je pre ne{to vi{e od godinu dana Vu~i} pri`eqkivao.

„Na{i qudi se lako naqute, a podr{ku slabo pru`amo. Samo razmislite koliko je qudi pratilo reprezentaciju na stadionu i vide}ete da niko nije pratio kvalifikacije na stadionu, a onda smo svi quti. Takav sam i ja i svi mi navija~i. Ja verujem u Dragana Stojkovi}a, verujem da }emo da napravimo dobar tim i da se plasiramo na EP posle ko zna koliko decenija“, kazao je Vu~i}.

„Tra`io sam od ^eferina, ne}u re}i {ta je wegov odgovor, to }e biti jedan od najlep{ih stadiona sa 55.000 gledalaca, ista firma koja je radila tri katarska stadiona. Ne{to izvanredno, sa zelenilom, drvenim gredama, potpuno sa svim ekolo{kim standardima. Verujem da }emo napraviti sve boqe rezultate. Ma|ari godinama ula`u, ne ostvaruju rezultate i plasmane na velika takmi~ewa, ali konstantno napreduju“, dodao je on. S. G.

Dok Zvezda dovodi poja~awa, Partizan ne radi ni{ta, a ~eka ga posebna godina

Krenule su pripreme za drugi deo sezone, a uveliko je u toku i prelazni rok.

I dok sa jedne strane Top~iderskog brda pucaju bombasti~nim transferima i najavama, u drugoj je prilil~no mirno.

Partizan je remijem protiv rumunske Univerzatee rezultatom 1:1 krenuo da brusi formu za ono {to i moglo da bude prekretnica u novijoj istoriji kluba.

Srbija }e slede}e sezone imati dva predstavnika u Ligi {ampiona {to bi mogla da bude jedinstvena situacija u srpskom fudbalu. [to zbog najavqenih promena takmi~ewa, {to zbog te{ko ofr`ive visoke pozicije na UEFA rang listi, mo`da to bude i jedini put da imamo dva tima u skorijem periodu.

[ampion ide direktno u grupnu fazu i tako }e izbe}i potencijalni kiks u kvalifikacijama, dok }e drugoplasirani u komplikovani deo takozvanu „liga{ku stazu“ u kojoj svoje mesto tra`e ekipe iz naja~ih liga koje nisu uspele da u|u direktno poput onih iz Portugalije, Francuske i drugih.

Kako sada stoje stvari, crno-beli su mnogo bli`i tom scenariju jer je zaostatak za Zvezdom velikih 10 bodova, ali bi svakako trebalo razmi{qati ve} sada o predstoje}oj sezoni.

^ak i da ne osvoje titulu, put do Lige {ampiona, ma koliko bio te`ak mogoa bi da se ostvari kroz kvalifikacije ukoliko se ekipa na vreme pripremi za izazove koji predsotje.

To podrazumeva dobru selekciju ekipe koja treba da po~ne ve}

{to bi zaista bio veliki uspeh i na rezultatskom i na finansijskom planu i dobar zalog za ono {to sledi na jesen.

Tu bi se ekipa dodatni izbrusila i isprofilisala, a eventualna pobeda u nekom od derbija i smawewe zaostatka za ve~itim

SRPSKIM NAVIJA^IMA"

Posebna zahvalnost Srbima koji `ive u Australiji, a koji su do kraja me~a ostali na tribinama. Rod Lejver Arena je bila puna srpskih navija~a. Novak \okovi} je u svom Melburnu do~ekan onako kako i zaslu`uje devetostruki {ampion Australijan opena.

Zato je posle pobede protiv [panca Karbaqesa Baene, Novak \okovi} pres konferenciju zapo~eo pri~om o na{im navija~ima.

- Veom cenim {to je toliko qudi iz srpske zajednice do{lo i {to su ostali do kraja da gledaju moj me~. Ose}ao sam se dobrodo{lo. Na{a zajednica je ovde velika, i na{i qudi su mi pokazali toliko qubavi i podr{ke. Nisam mogao da tra`im ni{ta vi{e na po~etku turnira od igre i podr{ke navija~a.

Istakao je da je bio nervozniji pred egzibiciju protiv Kirjosa koju je odigrao nekoliko dana pred start Australijan opena.

- Veliki vetar u le|a, mi daju na{i navija~i i moram da priznam da sam bio nervozniji pred me~ protiv Kirjosa. Nisam znao kako }e me do~ekati, iako sam pri`eqkivao, naravno, dobar do~ek. Imperativ je bio da odigram na visokom nivou. Navikao sam na pritisak. Me|utim, bio sam u neizvesnosti kako }e me do~ekati posle svega {to se doga|alo pro{le godine, pa sam bio nervozniji nego ina~eistakao je Nole.

Istakao je da mu brojevi pred po~etak ove sezone ni{ta nisu zna~ili. Ka`e da nije bitno ni koliko pehara sa grend slemova ima, ni koliko mastersa...

Srbi u pola no}i pravili `urku u Melburnu, velika grupa pevala \okovi}u

u ovom prelaznom roku, a crno-bele na prole}e ~ekaju obaveze i u Evropi.

Partizan je sjajnim igrama u jesewem delu izborio novo prole}e i za rivala dobio ekipu [erifa sa kojom je u najmawu ruku ravnopravan. Plasman u narednu rundu i malo sre}e u `rebu bi moglo da otvori i vrata ~etvrtfinala

rivalom bi napravila poseban zamajac.

^ini se da ipak u crno-belom taboru na to ne gledaju na taj na~in. Iako je tokom jeseweg dela bilo jasno da postoje problemi u igra~kom kadru na nekoliko pozicija, za sada nije dovedeno nijedno poja~awe.

Novak je u prvom kolu pobedio [panca Roberta Karbaqesa Baenu u tri seta sa 6:3, 6:4 i 6:0.

Posle dve godine se pojavio u zvani~nom me~u na terenu u Melburnu, po{to je lani proteran jer nije vakcinisan protiv koronavirusa. Zbog toga sada ima ja~u podr{ku nego nekih prethodnih godina kada je dolazio na terene i igrao me~eve prvog grend slema sezone.

@urka koju su napravilii ispred stadiona dok su vikali „Ole, ole ole oleee, Nole, Nole“, odjekivala je Melburn parkom u pola no}i po{to je Novakov me~ zavr{en iza pono}i po australijskom vremenu.

\okovi}ev me~ je zavr{en oko jedan sat iza pono}i, a srpski igra~ je ostao da deli autograme i fotografi{e se sa navija~ima koji su bili „obojeni“ u boje srpske zastave.

Novak svoj naredni me~ na Australijan openu igra protiv pobednika okr{aja Uga Delijena i Enca Kuakoa i tu }e biti favorit za pobedu, dok se grupa navija~a nada da }e ga poslu`iti zdravqe i da povre|ena noga ne}e praviti probleme. S. G.

Zabraweno isticawe ruske i beloruske zastave na Australijen openu

Organizatori teniskog turnira Australijan open zabranili su ruske i beloruske zastave tokom takmi~ewa, nakon {to su gledaoci uneli vi{e od jedne na tribine prvog dana prvog ovogodi{weg Gren slem turnira.

Razlog za ovakvu odluku je to {to je tokom me~a prvog kola izme|u Ruskiwe Kamile Rakimove i Ukrajinke Katerine Baindl, na tribinama istaknuta ruska zastava, nakon ~ega je protestovao ukrajinski ambasador u Australiji Vasil Miro{ni~enko, prenosi AP.

„ Na{a po~etna politika je bila da navija~i mogu da unose zastave, ali ne mogu da ih koriste da remete takmi~ewe”, navodi se u saop{tewu Tenis Australija.

"ZAHVALAN

\okovi} posle plasmana u 2. kolo u Melburnu: "Bio sam nervozniji pred me~ protiv Kirjosa, nisam znao kako }e me do~ekati"

Po~eo dugo o~ekivani

Noletov lov na 10. pehar u Melburnu

\OKOVI]A GLEDALO PET HIQADA QUDI NA TRENINGU!?

Ako je bilo dileme oko toga kako }e Novak \okovi} biti do~ekan u Australiji, vi{e je definitivno nema jer u Melburnu vlada op{ta pomama i kada je samo trening srpskog asa u pitawu. Skoro pet hiqada navija~a bodrilo je Novaka na treningu, a atmosfera je bila kao da se ve} igra finale.

Pred povratak Novaka \okovi}a u Australiju, Kreg Tajli, direktor Australijan opena upozorio je da }e navija~i koji budu zvi`dali srpskom teniseru biti izba~eni sa me~a, me|utim sve vi{e deluje da do takvih scena ne}e do}i.

Na Novakovom treningu koji je bio dostupan za javnost bilo je pet hiqada navija~a, a ve}ina je bila ogrnuta srpskim zastavama. Izlazak Novaka i Gorana Ivani{evi} na Rod Lejver Arenu izgledao je kao je srpski as iza{ao da igra finalni me~.

Srpski as trenirao je sa Holgerom Runeom, mladim danskim teniserom, a publika je mogla da u`iva u fantasti~nom tenisu.

\okovi} je prethodno odigrao revijalni me~ sa Nikom Kirjosom a karte za taj teniski spektakl bile su rasprodate za mawe od sat vremena.

kasnije osvojio Vimbldon i US open, a Britanac ni slutio nije da }e mu postati "redovna mu{terija". Srpski teniser je 2012. godine prvi put stigao kao najboqe rangiran na svetu, a posle velike borbe i pet i po sati na terenu u jednom od najboqih duela ikad, savladao je Rafaela Nadala za odbranu trona.

Novak \okovi}, srpski teniser, vratio se tamo gde je najboqi i tamo gde je do`iveo najve}u nepravdu u karijeri.

Peti reket sveta je u Melburn stigao nakon osvojene titule u Adelajdu s namerom da do|e do jubileja, desetog pehara na Australijan openu i 22. grend slem trofeja u bogatoj karijeri. Taj put svakako ne}e biti lak i jednostavan, a jednom od najboqih koje je "beli sport" ikada imao verovatno }e na pameti biti sve ono kroz {ta je pro{ao godinu dana ranije. Privo|ene, imigracioni pritvor, sudski procesi i deportacija, uz tretman kao da je u pitawu lice s poternice, kom su sami dozvolili ulazak u zemqu, pa uskratili doma}instvo, sada su samo ru`na pro{lost i ne{to {to nikako ne mo`e da baci mrqu na impresivne rezultate koje je ostvario na ovom turniru.

Australija prija \okovi}u, dvaput je igrao u Adelajdu i stigao je do trofeja, 2007. i ove godine, na ATP kupu je osvojio premijerno izdawe sa reprezentacijom Srbije, a na Australijan openu je neprikosnoven, osvojio je devet trofeja na prvom grend slemu u sezoni i po tom paramtru je najboqi ikad. Posledwi put, \okovi} je u Australiji pora`en 2018. godine i od tada je nanizao 34 pobede zakqu~no sa titulom koja je stigla nedavno. Pet godina, dakle, niko nije uspeo da savlada nekada najboqe ragniranom igra~a sveta, trenutno petog, zapravo niko sem Aleksa Hoka, biv{eg imigracionog ministra koji se postarao pro{le godine da Novak ne dobije {ansu da se bori za ~etvrti pehar u nizu. Kada je bilo najpotrebnije, Novak je u Australiji bio najboqi i od

momenta kada je osvojio prvi pehar, vi{e nikada nije poklekao nakon prolaska u polufinale.

Prvi put je na Ozi openu Novak igrao 2005. godine, kao sedamnaestogodi{wak i 188. igra~ sveta, bez previ{e iskustva takmi~ewe je zavr{io u prvom kolu porazom od Marata Safina. Ni godinu dana kasnije nije pro{ao mnogo boqe, isti rezultat, a na put mu je stao Pol Gold{tajn. Ve} 2007. u Melburn dolazi kao 15. na planeti i uspeo je da se domogne ~etvrte runde, ali je tada nepremostiva prepreka bio najboqi igra~ sveta u tom momentu, Roxer Federer.

Prvu od devet titula u Australiji, \okovi} je osvojio 365

dana kasnije, u polufinalu se prvo osvetio Federeru, a onda je u finalu savladao @oa-Vilfreda Congu u ~etiri seta. Ipak, 2009. nije uspeo da odbrani titulu, tada je \okovi} poklekao u ~etvrtfinalu, po{to je morao da preda me~ Endiju Rodiku. Dobro je Conga zapamtio ono finale protiv Novaka, a dve godine kasnije je uspeo da mu servira osvetu, Francuz je uspeo da pobedi Novaka i ode u polufinale.

Drugi trofej u karijeri u Melburnu, stigao je 2011. godine, tada je Novak pobedio Endija Marija, u tom momentu petog igra~a sveta. To je bila \okovi}eva druga grend slem titula u karijeri i prva blistava godina u kojoj je

Titulu je osvojio i 2013. godine i tako u{ao u istoriju kao jedini koji je vezao tri trofeja sa Otvorenog prvenstva Australije u Open eri, a ponovo je "ute{ni pehar" zavr{io u rukama Endija Marija. Naredne godine, Novak je zavr{io takmi~ewe neo~ekivanim porazom od Stana Vavrinke u ~etvtvrtfinalu, ali je 2015. uspeo da do|e do pete tiule. Protiv koga? Naravno, opet Mari. Isti igra~ je i godinu dana kasnije bio \okovi}eva "`rtva" u finalu zavr{enom u tri seta.

Ipak, posle dva pehara u nizu, 2017. godine je zabele`io najlo{iji rezultat jo{ od 2006. Tada je branilac trofeja pora`en ve} u drugom kolu gde ga je zaustavio

SVI \OKOVI]EVI REZULTATI NA AUSTRALIJAN OPENU

protiv Endija Marija – 6:7, 7:6, 6:3, 6:2

uuu 2014. godina: Poraz u ~etvrtfinalu od Stana Vavrinke - 2:6, 6:4, 6:2, 3:6, 9:7

Denis Istomin. Usledio je te`ak period za \okovi}a, a na Australijan open 2018. godine je do{ao posle {est meseci pauze zbog povrede lakta, koliko je odsustvovao po{to nije `eleo da pribegne hirur{koj intervenciji. O~ekivawa jesu bila visoka, ali nepotpun oporavak i bolovi koje je ose}ao su odneli danak i usledio je jedan od najte`ih poraza. Hjeon ^ung, tada 58. na svetu, savladao je \okovi}a u ~etvrtom kolu sa 7:6, 7:5, 7:6.

Samo godinu dana kasnije, potpuno druga~ija slika. Novak je 2019. godine u finalu ubedqivo savladao Rafaela Nadala i stigao do sedmog pehara u Melburnu ~ime je postao najtrofejniji teniser ovog takmi~ewa, a dve godine uzastopno nakon toga, podebqavao je rekord. Prvo je 2020. "stradao" Austrijanac Domiik Tim, a onda je godinu dana kasnije bez ve}ih problema na kraj iza{ao sa ruskim teniserom Danilom Medvedevim.

6:1, 3:6, 2:6

uuu 2007. godina: Poraz u ~etvrtoj rundi od Roxera Federera - 2:6, 5:7, 3:6

uuu 2008. godina: Titula pobedom u finalu protiv @oa-Vilfreda Conge - 4:6, 6:4, 6:3, 7:6

uuu 2009. godina: Predao u ~etvrtfinalu Endiju Rodiku na 7:6, 4:6, 2:6, 1:2

uuu 2010. godina: Poraz u ~etvrtfinalu od @oa-Vilfreda Conge - 7:6, 6:7, 1:6, 6:3, 6:1

uuu 2011. godina: Titula pobedom u finalu protiv Endija Marija - 6:4, 6.2, 6:3

uuu 2012. godina: Titula pobedom u finalu protiv Rafaela Nadala - 5:7, 6:4, 6:2, 6:7, 7:5

uuu 2013. godina: Titula pobedom u finalu

uuu 2015. godina: Titula pobedom u finalu protiv Endija Marija - 7:5, 6:7, 6:3, 6:0

uuu 2016. godina: Titula pobedom u finalu protiv Endija Marija - 6:1, 7:5, 7:6

uuu 2017. godina: Poraz u drugom kolu od Denisa Istomina – 6:7, 7:5, 6:2, 6:7, 4:6

uuu 2018. godina: Poraz u ~etvrtom kolu od Hjon ^unga - 7:6, 7:5, 7:6

uuu 2019. godina: Titula pobedom u finalu protiv Rafaela Nadala - 6:3, 6:2, 6:3

uuu 2020. godina: Titula pobedom u finalu protiv Domminika Tima - 6:4, 4:6, 2:6, 6:3, 6:4

uuu 2021. godina: Titula pobedom u finalu protiv Danila Medvedeva - 7:5, 6:2, 6:2.

Ono {to nije po{lo za rukom igra~ima kalibra Medvedeva, Tima ili mnogih drugih gore navedenih, jeste pomenutom australijskom ministru koji je 2022. godine presekao i procenio da je \okovi} opasnost za javno zdravqe te zemqe, sa sve medicinskim izuze}em u rukama koje su mu oni dali. Bez tenisera koji je dokazao da je najboqi na ovom grend slemu, minule godine trofej je zavr{io u rukama Rafaela Nadala.

Srpski teniser je vlasnik i brojni rekorda kada je ovaj grend slem u pitawu i rezultata koje ne}e biti lako da neko u budu}nosti sru{i. Turnir koji se u Melburnu igra od 16. do 29. januara bi}e {ansa da do|e do jubilarne titule na Ozi openu, 22. grend slema, ali i da se vrati na prvo mesto ATP liste usled izostanka Karlosa Alkarasa. Ho}e li u tome uspeti, ostaje da vidimo do kraja prvog meseca ove godine, ali je jasno da je sa novom titulom ili bez we on u ovom momentu najboqi koji je ikad igrao na turniru osnovanom 1905. godine. N. R.