Tema nedeqe:
Lepa Srbija: Pre 805 godina osnovana je Srpska pravoslavna crkva
Putopis: Gruzija: Zemqa jezera i kavkaskih planina
Riznica: Kako je skromni vizionar Panta Mihajlovi} doneo telefon u Srbiju
Patwe na{eg naroda na KiM opomiwu da moramo biti dostojni ideala za koje smo se vekovima borili, istakao je premijer Srbije na obele`avawu Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
"O~uvawe Republike Srpske zavetna je obaveza Srbije" rekao je premijer Srbije Milo{ Vu~evi} na sve~anoj akademiji u Novom Sadu na obele`avawu Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Vu~evi} isti~e da srpski narod vi{e nego ikada te`i ka jedinstvu.
"Sa ponosom }e {irom sveta biti istaknuta srpska zastava. Nastavqamo da pravimo velika dela za budu}e generacije", istakao je Vu~evi}.
Dodao je da su izazovi sa kojima se suo~avamo nisu ni{ta mawe opasni od onih sa kojima su se suo~avali na{i preci i opomiwu da moramo biti dostojni ideala za koje smo se vekovima borili.
"Patwe na{eg naroda na Kosmetu, izazvane terorom pri{tinskog re`ima, opomiwu nas da moramo biti dostojni ideala za koje smo se vekovima borili. Uskra}ivawe prava na postojawe i opstanak, selektivno i bespravno zatvarawe na{ih sunarodnika, svakodnevno svedo~i o bezumqu privremenih pri{tinskih institucija. Srbija nikada ne}e prihvatiti jednostrane i provokativne poteze Kurtija i u~ini}e sve da `ivote na{ih gra|ana za{titi", poru~io je Vu~evi}.
^uvaju}i Srbiju i sve gra|ane Srbije, dodao je premijer, nizom mera koje je najavio predsednik Aleksandar Vu~i} nastavi}e se borba za o~uvawe Kosova i Metohije, o~uvawe Srba na Kosovu i Metohiji, po{tovawe prava i o~uvawe mira.
"I ~eka nas puno izazova, dragi prijateqi, na za{titi i Republike Srpske u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Mora}emo mnogo toga da radimo. Ne sva|aju}i se ni s kim, ali tra`e}i da nas svi uva`avaju kao {to mi uva`avamo i moramo da uva`avamo druge. I vas iz Republike Srpske, molim, bez obzira na politi~ke razlike, mora postojati taj zajedni~ki nu`ni imeniteq, a to je o~uvawe Republike Srpske, zavetna obaveza za sve qude u Republici Srpskoj. Tu ne sme da bude nikakvih politi~kih razlika i tu nije pitawe popularnosti, nego pitawe ostanka i opstanka", istakao je Vu~evi}.
Naglasio je da kada je vo|ena bitka na Kajmak~alan u septembru 1916. godine, kada je prva srpska armija, uz velike gubitke, uspela da zauzme vrh Svetog Ilije, na visini od 2.524 metra nadmorske visine vojni stratezi zemaqa centralnih sila su smatrali da se pod borbom ovaj vrh ne mo`e zauzeti.
"Napravili su jednu gre{ku, jedan zakqu~ak u tome je bio pogre{an, a to je da nisu ra~unali na faktor srpske vojske i wene kqu~ne odlike, a to su bili moral i vera. Vera da je sloboda iznad svih nas, vera da smo zave-
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic
Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC
Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877
Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
tovani Srbiji", rekao je Vu~evi}.
On je dodao da je simbol te pobede i vaskrsewa bila je srpska zastava.
"Ona je bila kao {to je krst simbol raspe}a i vaskrsewa. Hiqadama vojnika, o~i su bile uprte u to sveto par~e tkanine. Ona je bila simbol dr`ave i slobode. Nepokolebqiva voqa i na{a sveta trobojka su bili su{tinski pokreta~i delawa svakako jedne od najslavnijih generacija na{e nacije. Huk wihovog juri{a, topot kowice i rika topova i danas se kroz {ibawe vetra ~uje na Kajmak~alanu, na na{oj Golgoti", rekao je Vu~evi}.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je tokom sve~ane akademije u poru~io da je pre pet godina odlu~eno da se 15. septembar vrati kao praznik i da je za to najzaslu`niji predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.
"Obele`avan je u Kraqevini Jugoslaviji kao Dan vojske, a komunisti~ka vlast ga je izbrisala, kao da nije ni postojao. I to govori o tome kako se tretirao na{ narod u to vreme", rekao je Dodik.
Istakao je da je propu{tena istorijska prilika kada su posle Prvog svetskog rata 42 od 54 sreza u Bosni i Hercegovini tra`ila prisajediwewe Srbiji, a krenulo se u formirawe Jugoslavije.
"I danas kada pogledate Republiku Srpsku, wenu konfiguraciju, vide}ete da je ve}ina od ona 42 sreza Bosne i Hercegovine, 70 posto teritorije jeste svedeno na 49, predstavqa upravo one srezove koji su tada tra`ili prisajediwewe Srbiji. Imali smo istorijsku priliku koju nismo
iskoristili, oti{li smo daqe u nova stradawa i gubitke, da bismo shvatili na kraju pro{log veka, da slobodu koju smo doneli drugim narodima na prostoru Balkana smatraju}i da su na{a bra}a, veli~aju}i na{ uspeh u tome, nismo razumeli da oni to tako nisu shvatili", naveo je Dodik. Wegova svetost patrijarh srpski Porfirije poru~io je danas da je jedinstvo nasu{na potreba svetosavskog roda i dodao da su imenu praznika tri kqu~ne ta~ke na kojima po~iva na{ rod – jedinstvo, koje i u Hristovoj nauci zauzima posebno mesto. "Zato je danas vi{estruko korisno da podsetimo sebe i sve na{e sunarodnike, ne samo u Srbiji i Srpskoj, nego i u svim na{im ovozemaqskim postojbinama, gde god da `ivimo, da od na{eg jedinstva, ali jedinstva iskqu~ivo u dobru, u qubavi, u pravdi i istini, u veri u Hrista, zavisi sva na{a sre}a i svi na{i uspesi, i li~ni, i zajedni~ki", istakao je patrijarh na sve~anoj akademiji povodom Dana srpskog jedinstva u Novom Sadu. Drugi stub, naglasio je, na kojem po~iva na{e narodno znawe, jeste sloboda, ideal i imperativ koji ba{tini srpsko nasle|e, ali koji je svojstven i ~ove~anstvu. "Na{ narod je ovu istinu duboko i iskustveno do`iveo, jer je vekovima po Bo`jem dopu{tewu, u
Praznik prvi put proslavqen 2021. godine
Zakqu~kom Vlade Srbije od 11. septembra 2020. godine, dan proboja Solunskog fronta, 15. septembar, obele`ava se kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, a istovetnu odluku dan ranije donela je Vlada Republike Srpske.
Praznik je prvi put sve~ano proslavqen 2021. godine i to u Beogradu na Savskom trgu, kod spomenika Stefanu Nemawi, 2022. godine u Bijeqini.
raznim krajevima i raznim vremenima, trpeo ropske stege raznih porobqiva~a. U tim periodima, kada se gasila slava i mo} srpske dr`ave, i kada su Srbi trpeli, patili i stradali od tu|ina, Bog je davao, te se budio duh na{eg ~oveka. Budila se i kalila vera u Boga, koji ne}e ostaviti svoj narod i koji }e u~initi da mnogo`eqena sloboda ponovo zasija", rekao je patrijarh.
Jedinstvo i sloboda su, dodao je, zlatne niti od kojih je istkana na{a zastava. "Ona kao odlika na{eg identiteta sabira u sebi na{e celokupno nasle|e. Kao takva, ona predstavqa svojevrsnu tapiju srpskog naroda, gde god da `ivi, ali i wegovu li~nu kartu svuda u svetu i pred ~itavim svetom", poru~io je patrijarh Porfirije. Nau~nik iz Kragujevca, koji `ivi u [vajcarskoj, Vladimir Cmiqanovi}, rekao je da je u najte`im trenucima karijere snagu pronalazio u svojoj otaxbini. "U najte`im trenucima svoje nau~ne i preduzetni~ke karijere uvek sam uspe{no pronalazio snagu u na{oj otaxbini, u na{em narodu i gospodu Bogu. Na Krfu sam dao ime svojoj kompaniji 'Svis rokets' (Swiss Rockets) veruju}i u {vajcarski kvalitet, ali i u srpske pilote. Danas nastavqam da radim sa svojim timom u Srbiji na novim inovacijama za zdravqe i dobrobit ~ove~anstva i siguran sam da }e na{a kompanija u Srbiji sa srpskim pilotima dati veliki doprinos ~ove~anstvu", poru~io je Cmiqanovi}.
Srpska i Srbija zajedni~ki obele`avaju Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Program sve~ane akademije po~eo je intonirawem himni Republike Srpske i Srbije, u izvo|ewu orkestra i hora Ministarstva odbrane "Stanislav Bini~ki". Akademiji prisustvuju i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi}, predsednik Narodne skup{tine Srpske Nenad Stevandi}, premijer Srpske Radovan Vi{kovi}, premijer Srbije Milo{ Vu~evi}, ministri u Vladi Srbije i Srpske, parlamentarci...
Velika ve}ina koala koje zavr{e u veterinarskim bolnicama ne vra}aju se u divqinu jer specijalisti moraju da eutanaziraju povre|ene `ivotiwe otkrili su nau~nici sa Univerziteta Kvinslend. Studija je objavqena u nau~nom ~asopisu „Society and Animals“.
Koale su jedan od glavnih `ivotiwskih simbola Australije, zajedno sa kengurima. Torbarski sisari se smatraju kriti~no ugro`enim nakon naglog pada populacije posle najgorih po`ara u zemqi u 2019-2020. godini. U novom radu, nau~nici su analizirali zapise o vi{e od 50 hiqada hospitalizacija koala u protekle 22 godine. Ispostavilo se da se samo 25 odsto spasenih `ivotiwa naknadno vratilo u divqinu, prenosi sajt „vesti.az“ . Naj~e{}e koale pate od hlamidije. Od svih primqenih koala u veterinarske klinike 30 odsto je imalo hlamidiju, a 20 odsto ih je bilo povre|eno u sudarima sa vozilima. Pored toga
prete im razne spoqne opasnosti ukqu~uju}i i napade pasa. Istra`iva~i su naglasili da wihova statistika obe}ava prili~no mra~nu budu}nost za ovu kultnu australijsku vrstu, prenosi sajt „gazeta.ru“.
INTERNET ZA KOJI SMO ZNALI "VI[E NE POSTOJI":
Ve}ina teorija zavere zvu~e toliko fiktivno, da nam je te{ko da poverujemo u wih. Ali teorija o "mrtvom internetu" zapravo mo`e biti bli`a na{oj realnosti nego {to mislimo, zbog velike brzine razvoja ve{ta~ke inteligencije. [ta predstavqa "teoriju mrtvog interneta" i kako mo`e uticati na nas? Ako deluje kao da }e se uskoro obistiniti, da li se mo`e spre~iti i kontrolisati? Evo {ta zapravo zna~i "mrtav internet".
"Teorija mrtvog interneta" podrazumeva verovawe da internet kakav smo nekada poznavali vi{e ne postoji. Ovo se odnosi na doba kada je internet jo{ uvek bio novitet, kada je sadr`aj bio autenti~an, kada su qudi objavqivali {ta god `ele, bez ograni~ewa, bez ikakvog ciqa za stvarawem zarade i za {irewe uticaja.
Ova teorija se prvi put pojavila na jednom onlajn forumu 2021. godine. Korisnik koji je zapo~eo diskusiju se pozivao na razli~ite komentare koji podr`avaju teoriju da su digitalni botovi zapravo zaslu`ni za ve}inu sadr`aja i aktivnosti na internetu, a ne pravi qudi.
[TA ZNA^I KADA JE INTERNET "MRTAV"
Internet koji je "umro" je onaj na kome je skoro nemogu}e prona}i sadr`aj koji je napravio pravi ~ovek, na wemu botovi automatski i brzo stvaraju objave na dru{tvenim mre`ama koje su algoritamski pode{ene da korisnici na wih reaguju, {to efikasno stvara "klikove", "lajkove" i komentare na najve}im onlajn platformama. [to se vi{e reaguje na odre|en sadr`aj, to su ve}e {anse za zaradu putem oglasa.
Ali teorija ide i korak daqe, jer se iz we razvila ideja da su ~ak i sami profili koji reaguju na te objave zapravo botovi, {to zna~i da se ve}ina interneta sastoji iz "la`nih" aktivnih profila koji reaguju jedni na druge. Jo{ jedan dubqi sloj teorije predla`e da vladine organizacije koriste te botove kako bi manipulisale qudima.
POSTOJI LI ISTINA U "TEORIJI MRTVOG INTERNETA"
Za sada je te{ko precizno odrediti koliki deo interneta "kontroli{u" ma{ine, s obzirom na to da razli~ite studije daju kontradiktorne informacije. Na primer, istra`ivawe kompanije za sajber bezbednost "Imperva" pokazalo je da botovi ~ine oko polovinu ukupnog internet saobra}aja. Druga studija od ove godine navodi da su 57,1 odsto svih re~enica na internetu ma{inski prevedeni tekstovi, a {to se ti~e sajtova koji imaju saxraj generisan ve{ta~kom inteligencijom, trenutna procena iznosi da ih ima oko 13,1 odsto, prenosi "Lajv sajens".
Rasprostrawenost botova i drugih alata je prisutna godinama, ali to ne zna~i nu`no da je internet "mrtav". Iako AI mo`e automatizovati kreirawe odre|enog sadr`aja, jo{ uvek nije dovoqno napredna da bi pretekla "qudski dodir". Ovaj sadr`aj ~esto sadr`i neta~ne informacije, nepravilnu gramatiku ili jednostavno neobi~ne strukture re~enica ili slika, {to brzo otkriva da ga je stvorila ve{ta~ka inteligencija.
ZABRINUTOST ZA BUDU]NOST INTERNETA
Ipak, iako botovi nisu poptuno preuzeli celu kontrolu nad onlajn svetom, izuzetno brz rast AI tehnologija mo`e biti zabriwavaju}. Brojne studije su pokazale da qudi jo{ uvek ne umeju u potpunosti da razaznaju sadr`aj koji je napravio ~ovek, a koji AI. Tako|e, AI mo`e da upravqa algoritmima i "izbacuje" sadr`aj koji privla~i pa`wu, pa samim time donosi reakcije korisnika i zaradu.
Ovo bi moglo dovesti do situacije u kojoj je internet sadr`aj prilago|en AI botovima, a ne qudima, kako bi se promovisali proizvodi i pove}ao anga`man. Jo{ uvek nije sasvim jasan ishod ovakvog razvoja tehnologije, ali je preporu~qivo da svako ko koristi internet bude u toku sa razvojem AI programa.
Tako|e, brojne kompanije i sajtovi se otvoreno slu`e pogodnostima koje nudi AI kako bi poboq{ale rad. Ali kao korisnici dru{tvenih mre`a, izlo`eni smo riziku da informacije koje dobijamo mo`da nisu ta~ne, da su "podmetnute" od strane AI sistema da bi nam ne{to prodale, da bi uticale na na{ algoritam, pa potencijalno i mi{qewa.
Malo ko od nas ima kontrolu nad pravcem u kome }e se AI razvijati, ali imamo izbor da li }emo da verujemo odre|enom izvoru, platformi ili profilu, tako da je najboqe da sve informacije ne prihvatamo bez bar malo opreza i zdravog razuma.
Gra|ani se `ale
da na robu ~ekaju vi{e od mesec dana, {to je dvostruko du`e nego u maju kada je ova onlajn prodavnica do{la u Srbiju
Masovna euforija za internet kupovinom jeftinih, kineskih artikala preko Temu aplikacije dovela je do, kako tvrde korisnici, zastoja u radu "Po{te Srbije" i do nezadovoqstva onih koji naruxbine ~ekaju du`e od mesec dana.
Pro{log meseca "Po{ta" je dostavila ~ak 1,7 miliona paketa u Srbiji koji su naru~eni iskqu~ivo preko Temua, onlajn prodavnice u vlasni{tvu kineskog preduze}a PDD Holdings. Iako iz "Po{te Srbije" ka`u da pove}awe broja po{iqaka ne predstavqa problem, gra|ani se `ale da robu ~ekaju vi{e od mesec dana, {to je dvostruko du`e nego u maju kada je ova onlajn prodavnica do{la u na{u zemqu. "Slawe i preuzimawe po{iqki 'Post ekspresom' ne funkcioni{e. Paketi sa aplikacije 'Temu' su paralisali po{te. U unutra{wosti Srbije su povukli qude sa godi{wih odmora, ali ne vredi, bukvalno su paralisani", navodi jedan od korisnika aplikacije.
Drugi je primetio da je je kurirska slu`ba "D ekspres" uvela robotski sistem sa ciqem da uve}aju kapacitet sortirawa za 50 odsto, ali su se izgleda roboti umorili, pa su potrebno vreme za isporuku od 14 do 16 dana, pre-
tvorili u bezmalo 30 dana. Zbog ka{wewa isporuka postoji bojazan da }e "Po{ta" po~eti da pla}a penale Temuu. Me|utim, iz "Po{te Srbije" za RT Balkan ka`u da zabele`eni dinami~an rast i pove}awe broja po{iqaka ne predstavqaju problem, a, kako navode, zastoj nastaje pre nego {to po{iqka stigne do wih. "'Po{ta Srbije' trenutno ima gotovo isti broj isporuka koji realizuje sa istim brojem zaposlenih kao na primer u decembru 2021, kada je zabele`eno 1.586.000 isporu~enih po{iqaka. To prakti~no zna~i da realizujemo gotovo isti broj isporuka sa istim brojem dostavqa~a i po{tara, dok je paralelno zna~ajno smawen broj drugih po{tanskih usluga", naveli su iz javnog preduze}a i podsetili da su uveli vi{e od 620 paketomata, ~iji broj svakodnevno pove}avaju.
Tako|e, kako navode, postoji i 1.567 poslovnica po{ta u kojima je mogu}e preuzimawe po{iqaka.
Oni podse}aju da svaka naru~ena po{iqka mora da pro|e carinske postupke.
"Nakon {to po{iqke pristignu u na{ logisti~ki centar, one
se isporu~uju u roku od 72 sata", poru~uju predstavnici ovog javnog preduze}a.
Iako je u SAD lansirana u septembru 2022. godine, Temu je veliku popularnost do`ivela tek posle reklamirawa na ameri~kom Superboulu. Popularnost ove onlajn prodavnice naglo je sko~ila u Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, da bi 2023. stigla u Evropu - Veliku Britaniju, Francusku i [paniju, a kasnije i u Japan, Ju`nu Koreju i Filipine.
Preko Temua je mogu}e naru~iti garderobu, obu}u, ku}ni dekor, kozmetiku i jo{ mnogo toga. Izuzetno niske cene, besplatna i brza isporuka za kupovinu od 1.700 dinara, te poklon roba za korisnike koji dovedu nove korisnike putem kodova, doveli su do toga da se na dru{tvenim mre`ama utrkuju sa predstavqawem haulova, otvarawem raznih grupa za razmenu iskustava, pru`awe saveta i izno{ewe nedoumica -a jedna od glavnih tema je - da li su Srbi pokvarili Temu.
Aplikacija Temu je osma u svetu po broju instalirawa na mobilnim telefonima sa vi{e od 600 miliona preuzimawa.
Zatvara se jedna od najstarijih pivara
Pivara "[losle" (Schlössle) u nema~kom gradu Noj-Ulmu, jedna od najstarijih u Bavarskoj, presta}e da proizvodi svoje pivo krajem decembra posle 334 godine rada. Porodica, koja je vlasnik pivare, navodi da vi{e ne mo`e da podmiri tro{kove usled pada potro{we.
"Taj korak je ekonomski neophodan. Moralo bi se ulo`iti nekoliko stotina hiqada evra da bi se nastavilo sa varewem piva. Tolika suma se ne mo`e pokriti prodajom do 1.500 hektolitara piva godi{we", izjavila je su vlasnica Krista Zoler-Kaltenbaher za "Bild".
Prema wenim re~ima, trenutno je kutija od 12 fla{a wihovog klasi~nog piva "Marzen" po ceni od 13,5 evra "premala", a i ne mogu da udvostru~e cenu jer "to nije izvodqivo na tr`i{tu".
Uprkos te{koj, ali finansijski neophodnoj odluci da se okon~a duga istorija malog biznisa, vlasnici }e pivaru dr`ati otvorenom kao restoran.
"Iako '[losle' vi{e ne}e slu`iti svoje pivo, osta}e mesto pivske kulture. Kontaktira}emo druge pivare, a kada nam nestane piva, ima}emo u ponudi i druga, kvalitetna piva i druge specijalitete", istakla je porodica. Naime, stara zgrada pivare je 1673. preure|ena u gostionicu, a 1690. i sama pivara. Kvalitet piva u to vreme je bio izvrstan, a samo mesto je bilo veoma popularno. Lokalitet je postao vlasni{tvo porodice Zoler pre vi{e od 135 godina, 1879. godine.
U proteklih nekoliko nedeqa, nakon vi{emese~ne ti{ine, vlasti u Srbiji su ponovo aktuelizovale pitawe obaveznog vojnog roka.
Za razliku od svih prethodnih godina kada je pokretano pitawe vra}awa obaveznog slu`ewa vojske, ovo je prvi put da je preduzet neki konkretan korak, pa je tako predsednik Srbije 11. septembra izjavio da je "potpisao saglansost za obavqawe redovnog vojnog roka u trajawu od 75 dana", kao i da "`eli da veruje" da }e Vlada Srbije usvojiti wegovu odluku".
Tri dana kasnije, premijer Milo{ Vu~evi} je saop{tio da je vlada, na posebnoj sednici, usvojila zakqu~ak kojim se Ministarstvu odbrane nala`e da hitno pokrene proceduru za vra}awe obaveznog vojnog roka u trajawu od 75 dana, kao i da do kraja slede}e nedeqe treba da se usvoje izmene zakona.
Ostaje da vidimo kako }e se daqe odvijati ovaj proces i da li }e vlasti u Srbiji kona~no doneti odluku o vra}awu obaveznog slu`ewa vojnog roka, kao {to je to u~iweno u Hrvatskoj sredinom avgusta.
BROJNO STAWE
AKTIVNOG SASTAVA I SLU^AJ
KOM[IJSKIH DR@AVA
Kao {to je ve} poznato, jedan od glavnih argumenata za vra} awe vojne obaveze je sve mawi broj vojno sposobnih rezervista koji su slu`ili vojni rok, budu}i da je posledwa generacija mu{karaca obavezan vojni rok slu`ila pre gotovo 14 godina. Me|utim, ono {to se re|e pomiwe je brojno stawe aktivnog
sastava Vojske Srbije, koji se, tako|e, nalazi u nezavidnom polo`aju nakon godina odliva kadrova, odnosno profesionalnih pripadnika, a interesantno je da ne postoje zvani~ni podaci o wihovom ta~nom, ili bar pribli`nom broju.
Sa druge strane, za ~etiri od osam dr`ava sa kojima se grani~imo, postoje zvani~ni podaci o ta~nom broju zaposlenih u wihovim oru`anim snagama. Tako se npr. na sajtu Ministarstva odbrane Hrvatske, mo`e prona}i podatak da je sredinom maja 2020. hrvatska vojska imala ta~no 15.605 pripadnika - 14.325 vojnika i 1.280 dr`avnih slu`benika.
Isti je slu~aj i sa Bosnom i Hercegovinom. Tako se na sajtu Ministarstva odbrane ove zemqe mo`e prona}i podatak je Zakonom o buxetu institucija BiH i me|unarodnim obavezama BiH, broj pripadnika oru`anih snaga ograni~en na na~in da se popuna mo`e vr{iti do maksimalnih 10.011 pripadnika. Od 10.011 mesta, prema podacima koje je ova institucija ustupila Radiju Slobodna Evropa 2022. godine Vojska BiH imala je oko 8.100 vojnika i jo{ 600 slu`benika.
Sa druge strane, brojno stawe crnogorske i rumunske vojske otkrili su ministri odbrane ovih zemaqa. Naime, crnogorski ministar odbrane Dragan Krapovi} je krajem 2023. godine izjavio da Crna Gora ima 1.935. vojnika i nekoliko stotina praznih mesta, kao i 260 sistematizovanih mesta u Ministarstvu odbrane, od ~ega je popuweno 211. [to se ti~e Rumunije, brojno stawe otkrio na~elnik Gene-
Brojno stawe aktivnog sastava Vojske Srbije se retko pomiwe u javnosti, me|utim poznato je da se kao i rezervni, i ovaj deo oru`anih snaga nalazi u nezavidnom polo`aju
ral{taba Gergita Vlad, koji je u aprilu 2024. rekao da rumunske snage imaju oko 80.000 pripadnika, ali se pretpostavqa da to podrazumeva i slu`benike, budu}i da prema procenama CIA i NATO-a Bukure{t ima oko 68.000 aktivnih pripadnika. Kada su u pitawu preostale ~etiri susedne zemqe, iako ne postoje dostupni podaci dr`avnih organa, procene o brojnom stawu wihovih oru`anih snaga iznete su u dokumentu Odeqewa za javnu diplomatiju NATO-a"Odbrambeni tro{kovi zemaqa NATO-a 2014-2024" (Defence Expenditure of NATO Countries 20142024).
Prema podacima iznetim u dokumentu, Bugarska ima oko 27.000, Ma|arska 21.000, Albanija 7.000, a Severna Makedonija 6.100. Tako|e, Bugarska i Ma|arska su 2021, odnosno 2017. godine saop{tile da planiraju da pove}aju broj aktivnih pripadnika vojske na 43.000, tj. na 37.000.
[TA KA@U PROCENE O VOJSCI SRBIJE?
Postoji nekoliko izvora na osnovu kojih se mo`e stvoriti slika o realnom broju pripadnika Vojske Srbije. Jedan od wih je "Svetski almanah" CIA, u kome se navodi podatak da Srbija ima pribli`no 25.000 aktivnih pripadnika vojske, uz 3.000 pripadnika @andarmerije. Od 25.000, 15.000 vojnika pripada Kopnenoj vojsci, 5.000 Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani, dok 5.000 pripada "ostalim" delovima oru`anih snaga, u koje su najverovatnije ura~unati i slu`benici. Pomenutu brojku navodi i portal "Global fajerpauer", koji se bavi rangirawem oru`anih snaga svih dr`ava.
Sa druge strane, jedini pouzdan doma}i izvor koji nam govori o brojnom stawu aktivnog sastava Vojske Srbije je doktorska disertacija potpukovnika Milana M. Kova~evi}a sa Vojne
akademije pod nazivom "Uticaj ~inilaca motivacije na efekte rada profesionalnih pripadnika Vojske Srbije".
U pitawu je rad objavqen 2021, dok je prikupqawe podataka i istra`ivawe za isti sprovedeno tokom 2020. godine. Prema pisawu potpukovnika Kova~evi}a, Srbija je u trenutku istra`ivawa imala ukupno oko 22.500 profesionalnih pripadnika.
Od tog broja 4.200 su bili oficiri, 6.500 podoficiri, 8.200 profesionalni vojnici, a 3.500 civilna lica. Vredi naglasiti da ove brojke treba uzeti sa rezervom, budu}i da je od istra`ivawa pro{lo ~etiri godine.
Ostaje nejasno zbog ~ega Ministarstvo odbrane Republike Srbije ve} godinama ne objavquje, bar pribli`ne podatke o brojnom stawu vojske, niti koliko je predvi|eno da ih bude po organizacijsko-formacijskom sastavu.
Vu~evi}: Vlada usvojila zakqu~ak o vra}awu vojnog roka
Vlada Srbije usvojila je na posebnoj sednici zakqu~ak kojim se nala`e Ministarstvu odbrane da hitno pokrene proceduru za vra}awe obaveznog vojnog roka u trajawu od 75 dana, do kraja slede}e nedeqe treba da se usvoje izmene zakona, rekao je premijer Srbije Milo{ Vu~evi} posle sednice Vlade Srbije.
"Mislim da }e Vlada Srbije do kraja slede}e nedeqe, a bi}e pozvan i predsednik Srbije kao vrhovni komandant da prisustvuje sednici Vlade Srbije, usvojiti predlog izmena zakona kojim ukidamo suspenziju obaveznog slu`ewa vojnog roka, ali ga defini{emo na 75 dana", dodao je. Naveo je da je ideja da obavezno slu`ewe vojnog roka za`ivi sredinom slede}e godine.
Dodao je da se kre}e u proces definisawa kako da mladi regruti koji su recimo zavr{ili elektrotehni~ke, ma{inske i sli~ne {kole mogu da slu`e vojni rok i u Vojno-tehni~kom institutu i onim delovima Vojske Srbije i Ministarstva odbrana koje zahtevaju ve}e tehni~ko i tehnolo{ko znawe.
"Nama }e trebati mladi momci koji znaju da vode i voze besposadne letelice, dronove, tako da }e imati i klasi~an oblik slu`ewa vojnog roka, ali ima}emo i mladi}e koji su odre|enih profila {kolske spreme da mogu da u posebnim jedini-
cama Vojske Srbije pomognu dr`avi svojim znawem i ve{tinama", rekao je Vu~evi}. Dodao je da je sino}, nakon konferencije predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, dogovoreno da Vlada ve} danas po~ne da radi na objavqenim merama. Vu~evi} je dodao da je na sednici donet zakqu~ak kojim se nala`u aktivnosti i mere koje moraju sva ministarstva da primene u smislu pravne i socijalno ekonomske za{tite i aktivnosti i za{tite Srba na KiM, kao i na{ih nacionalnih interesa, a na osnovu mera koje je predsednik Srbije predstavio, odnosno vra}awe na
stawe pre svih jednostranih poteza tzv. vlade Aqbina Kurtija.
"To podrazumeva ja~ane srpskih institucija na KiM, ta~nije wihovo nedozvoqavawe da one budu uga{ene i prepoznavawe KiM kao podru~ja posebne socijalne za{tite. Potom, formirawe specijalnog tu`ila{tva koje }e procesuirati sve po~inioce krivi~nih dela vezana za ono {to se de{ava na KiM. To je {to ho}emo da znamo i ime i prezime da znamo i odgovornost onog ko sprovodi nasiqe nad Srbima", poru~io je premijer Srbije. Kao petu stavku, premijer je rekao da se u Skup{tini Srbije podnese zahtev da se nelegalnim proglase svi akti koji su suprotni od progla{ewa nezavisnog Kosova sa postignutim sporazumima izme|u pregovara~kih strana.
"Zna~i sve ono {to se ~inilo jednostrano, sve ono {to je poni{tavalo dogovore i napore za nas ne postoji, neva`e}e, neobavezuju}e i ne mo`e da proizvodi pravno dejstvo", rekao je Vu~evi}.
PORUKA SRBIMA NA KIM Poru~io da je `eqa dr`ave da Srbi na Kosovu i Metohiji ostanu tamo da `ive, da niko ne {iri dodatnu paniku, kao i da ih niko ne uznemirava.
"Nema predaje, kao ni povla~ewa Srbije. Po{tujemo sve, ne}emo da imamo ratove i sukobe, ali mnogo je va`no da Srbi na KiM izdr`e, kao i da ostanu tamo da `ive vekovima", izjavio je on i dodao da je to kqu~no.
Istakao je da se ne obazire na reakcije Pri{tine, ve} da je jedino {to ga brine srpski narod koji `ivi na KiM.
"Da oni ne sprovode teror nad Srbima na KiM, mi ne bismo morali da preduzimamo neke aktivnosti. Da su po{tovali proces dijaloga, i implementirali ono {to je dogovoreno pre 11 godina, danas bismo imali mnogo boqu situaciju", napomenuo je Vu~evi}.
Prema wegovim re~ima, s obzirom da je Pri{tina zabranila dinar, po{tu, po{tansku {tedionicu, robu, lekove, upala u srpske op{tine, la`no izabrala gradona~elnike, smenila qude u sistemu policije, i sve poni{tili nasiqem, dr`ava Srbija }e preduzeti mere.
"Srbija ne}e ostaviti Srbe na KiM. Ovo su ozbiqne mere koje spremamo, a opet da ne idemo u konflikt i rat, nego da poka`emo da je Srbija odgovorna strana u celom procesu i da ~uvamo dr`avu, kao i Srbe na Kosovo i Metohiji", zakqu~io je Vu~evi}.
Predsednik Aleksandar Vu~i} je predstavio tokom obra}awa javnosti u Palati Srbija, zahteve i poteze Srbije u vezi sa situacijom na KiM, podeqene u pet oblasti i istakao da }e u tom ciqu biti pokrenuta globalna diplomatska kampawa i da }e razgovarati do kraja novembra sa 60 svetskih lidera kojima }e predstaviti sedam nu`nih ta~aka za napredak u dijalogu.
U ciklonu "Boris" koji je zahvatio centralnu i isto~nu Evropu, prema posledwim podacima, nastradalo je {esnaestoro qudi, najvi{e u Rumuniji – sedmoro, u toj zemqi je uni{teno na hiqade ku}a. Evakuacije stanovni{tva u Poqskoj, u Ma|arskoj se zatvaraju putevi pored Dunava, u Austriji progla{eno vanredno stawe.
U Poqskoj su vlasti naredile evakuaciju svih stanovnika grada Nise, oko 44.000 qudi, zbog poplava koje su pogodile taj grad. Zatra`eno je od gra|ana da se izmeste na vi{a podru~ja po{to postoji opasnost da se izlije voda iz obli`weg jezera, pa bi ceo grad mogao biti poplavqen.
''Prvi deo evakuacije je obuhvatio 40 pacijenata, to je moralo da se uradi {to pre. U takvom su stawu da nisu mogli vi{e da ostanu u bolnici jer nemamo struje, vode. Izmestili smo 90 pacijenata", rekao je Artus Kaminski, direktor bolnice u Nisi.
Premijer Tusk je obe}ao da }e gotovo 200 miliona evra biti poslato kao pomo} `rtvama poplava i da }e wegova zemqa zatra`iti sredstva iz fondova EU. Vlada u Var{avi je proglasila stawe prirodne katastrofe.
"Razgovara}u sa premijerima Slova~ke, ^e{ke, Austrije i s predsednikom Rumunije o tome kako da na najboqi na~in iskoristimo evropske fondove za naknadu {tete od poplava. Zajedno mo`emo da osiguramo mnogo novca namewenog za prirodne katastrofe", rekao je premijer Poqske Donald Tusk.
I u ^e{koj je te{ka situacija, evakuisano je vi{e od 12.000 qudi, a ~etvrtina doma}instava je ostala bez struje. U toj zemqi je jedna osoba nastradala usled nevremena. Predsednik Pavel je obi{ao postradala podru~ja, ka`e da je prema onome {to je video na nekim mestima stawe gore nego za vreme katastrofalnih poplava 1997. i 2002. godine.
''Video sam da je na{ sistem za reagovawe u vanrednim situacijama spreman i da reaguje efikasnije nego ranije. Zahvaqujem na radu svima kojim su ukqu~eni u sanirawe poplava'' rekao je Petr Pavel, predsednik ^e{ke.
Gradske vlasti u Budimpe{ti su potpuno spremne za porast vodostaja Dunava i wegovih pritoka, a 12.000 vojnika je u pripravnosti za pru`awe pomo}i.
''Mesto gde sada stojim bi}e nedostupno za nekoliko dana, nivo Dunava }e za nekoliko dana biti vi{i za dva metra. Zvani~nici koji se bave upravqawem vodotoka uvereni su da nivo vode ne}e prevazi}i do sada rekordni. Sve dok Ma|arska ne pro|e kroz najgore ne}u napu{tati zemqu, a ministar unutra{wih poslova Pinter }e rukovoditi odbranom od poplava. Svi }e ostati na raspolagawu ovde i na drugim mestima'', rekao je premijer Ma|arske Viktor Orban.
U susednoj Austriji su nivoi reka opali, ali su zvani~nici najavili drugi talas ki{a i poplava. Posebno je te{ko u regionu severno od Be~a. U 42 op{tine pokrajine Dowa Austrija progla{eno je vanredno stawe.
''Imamo dosta iskustva iz poplava od 2002. godine, pa nam je to pomoglo da boqe organizujemo odbranu. Mnoga mesta u Dowoj Austriji su veoma pogo|ena, tu je i glavni grad Sankt Polten. Mnogo je posla za slu`be za reagovawe u vanrednim situacijama. U ovim trenucima impresivno je videti solidarnost izme|u pokrajina, sada svi poma`u Dowoj Austriji, koja je najugro`enija'', istakao je kancelar Austrije Karl Nehemer.
Rekordne padavine u isto~noj i centralnoj Evropi je izazvalo je vi{e faktora, u prvom planu klimatske promene. Sve to je stvorilo savr{enu oluju u kojoj su se pome{ali hladan vazduh sa Arktika i topla struja sa Mediterana, obja{wavaju stru~waci.
Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!
Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.
Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.
02 8781 1950
www. beoexport .com.au
• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!
• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.
• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.
• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*
• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.
• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.
02 8781 1960
www.beotravel.com
SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU
Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170
Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia
*uslovi postoje
Zelenski: Ukrajina nije dobila dozvolu Zapada za udare na Rusiju, a ni brigade nisu naoru`ane
Ukrajinski lider Vladimir Zelenski tvrdi da Ukrajina jo{ nema dozvolu da koristi zapadno oru`je za udare na teritoriju Rusije.
„Ne, jo{ uvek ne“, rekao je Zelenski u intervjuu za „Si-En-En“, odgovaraju}i na pitawe da li je Ukrajina dobila dozvolu.
Zelenski je rekao i da Ukrajina treba da naoru`a14 brigada, iako Kijev sada nije u stawu da naoru`a ni ~etiri od wih.
„Postoji mnogo razloga. Pre svega, sve ide veoma sporo. Drugo, potrebno nam je da bude spremno 14 brigada... nismo opremili ni ~etiri“, precizirao je Zelenski, odgovaraju}i na pitawe za{to, nakon {to su SAD dodelile veliki paket pomo}i Kijevu i evropskim isporukama, Ukrajina i daqe nema dovoqno oru`ja, prenosi Sputwik.
[vedske bande ugro`avaju bezbednost u Finskoj, Danskoj i Norve{koj
[vedska i Finska su se obavezale da }e poja~ati saradwu u borbi protiv organizovanog kriminala u [vedskoj i wegovih efekata prelivawa. To prakti~no zna~i da }e policajci iz ove dve dr`ave mo}i da prelaze granicu i u ozbiqnijim slu~ajevima, poput ubistva, otmice ili pqa~ke, interveni{u kod suseda. Dogovor su postigle vlade [vedske i Finske se organizovani kriminal iz [vedske {iri na susednu Finsku. Danas je u parlamentu [vedske, kako prenosi Euroaktiv, predstavqen novi zakon o policijskoj saradwi. Ciq je da saradwa bude u potpunosti operativna od po~etka slede}e godine, kada se o~ekuje usvajawe zakona u oba nacionalna parlamenta.
„Mo`da se ne{to de{ava u severnoj [vedskoj, ili mo`da nema policajaca u toj oblasti na {vedskoj strani. Ali ako finski policajci budu bli`e, oni }e mo}i da spre~e zlo~in i spre~e da se desi ono najgore“, rekao je finski ministar saobra}aja i komunikacija Lulu Ranne.
Posle Danske i Norve{ke, {vedske bande su se pro{irile i na Finsku, gde wihove posebno nasilne metode zabriwavaju vlasti, a finska vlada se nada da }e nova policijska saradwa zaustaviti bande. Danska je u avgustu najavila da }e uvesti grani~nu kontrolu sa [vedskom, nakon ponovnog izbijawa nasiqa {vedskih bandi koje se prelilo na i nakon {to su [ve|ani uhap{eni zbog sumwe da su po~inili nekoliko nasilnih zlo~ina u Danskoj.
Biv{i predsednik SAD i predsedni~ki kandidat republikanaca Donald Tramp za dlaku je izbegao novi poku{aj ubistva, kada su agenti Tajne slu`be otvorili vatru na atentatora koji se krio u `buwu Trampovog golf terena na Floridi.
Agenti su ga otkrili po{to je kroz ogradu terena za golf proturio cev pu{ke, najmawe 250 metara od Trampa.
Osumwi~eni za poku{aj ubistva identifikovan je kao Rajan Vesli Rut, gra|evinski radnik sa Havaja ro|en 1966. godine.
Rut je uhap{en dok je crnim "nisanom" poku{ao da pobegne sa terena na kojem je Tramp igrao golf. Na mestu na kojem su ga otkrili agenti Tajne slu`be prona|ena su dva ranca, "gopro" kamera i automatska pu{ka nalik "kala{wikovu".
Prema informacijama koje prenose ameri~ki mediji, Rajan Vesli Rut se po dru{tvenim mre`ama hvalio kako je jedno vreme proveo kao dobrovoqac u Ukrajini, te da je kasnije pomagao u regrutaciji boraca za taj front, navodno iz redova avganistanskih vojnika koji su pobegli od talibana.
Osumwi~eni za atenat na Trampa tada je rekao da se sam nikada nije borio u Ukrajini i da su ga odbili zato {to je prestar i nema vojno iskustvo. On je tvrdio i da je sastavio spisak stotina Avganistanaca koji su se nalazili izme|u Irana, Pakistana i Avganistana, a koje je `eleo da nekako po{aqe u Ukrajinu.
Rut je za "Wujork tajms" rekao i da je bio u Va{ingtonu gde je tra`io da se sastane sa nekim od kongresmena. Govorio je o "potkupqivawu korumpiranih zvani~nika i falsifikovawu paso{a" kao i da ~ini sve {to je potrebno da dovede Avganistance u Ukrajinu, ali da je bilo jasno da nije imao pravi na~in da ostvari svoje ciqeve, isti~e ameri~ki list.
Agenti FBI koji istra`uju poku{aj ubistva na Donalda Trampa o~ekuju da }e Federalni sud u Ju`noj Floridi zahtevati "procenu mentalnog zdravqa" Rajana Veslija Ruta pre bilo kakvog mogu}eg krivi~nog postupka, rekao je izvor za Si-En-En.
Na osnovu brojnih "nesuvislih" objava na mre`ama za koje se veruje da su Rutove u vezi sa me|unarodnim geopoliti~kim doga|ajima, taj izvor je naveo da savezni istra`iteqi o~ekuju da }e wegovo mentalno zdravqe biti ispitano u okviru sudskog postupka kako bi se utvrdilo da li je sposoban za su|ewe.
Rut je vi{e puta izrazio `estoku podr{ku Kijevu u desetinama ~esto besmislenih objava 2022, navode}i da je spreman da se bori i umre za Ukrajinu i da "treba
Osumwi~eni za poku{aj ubistva identif ikovan je kao Rajan Vesli Rut, gra|evinski radnik
da spalimo Kremq do temeqa", izvestio je Si-En-En.
"@eleo bih da kupim raketu od vas. @elim da stavim na wu bojevu glavu i zavr{im sa Putinovim bunkerom u Crnom moru", napisao je u poruci Ilonu Masku.
"Spreman sam da odletim za Krakov i odem do granice sa Ukrajinom da se dobrovoqno prijavim, borim i umrem... Mogu li ja da budem primer Moramo da pobedimo", naveo je na Iksu u martu 2022.
Kako je dodao izvor Si-En-Ena, nije podignuta optu`nica, ali procene mentalnog zdravqa nisu neuobi~ajene u slu~ajevima koji ukqu~uju pretwe federalnim zvani~nicima od strane pojedinaca koji mo`da imaju problema sa mentalnim zdravqem.
Biv{i predsednik SAD Donald Tramp se, u me|uvremenu, vratio na svoje imawe Mar-a-Lago na Floridi i obratio pristalicama, poru~iv{i im da je bezbedan i da ga ni{ta ne}e zaustaviti.
Bela ku}a je, nakon incidenta na Floridi, saop{tila da su predsednik SAD Xozef Bajden i potpredsednica Kamala Haris obave{teni o bezbednosnom incidentu na Trampovom me|unarodnom golf terenu. "Osetili su olak{awe kada su saznali da je bezbedan. Wihov tim }e ih redovno obave{tavati o razvoju situacije", navela je Bela ku}a.
Rut je pre vi{e od dve decenije osu|en zbog posedovawa oru`ja za masovno uni{tewe - odnosno automatske pu{ke.
Rut je tada imao 36 godina i uhap{en je nakon tro~asovnog sukoba sa policijom kada se zabarikadirao u lokalnu firmu za pokrivawe krovova u Grinsborou u Severnoj Karolini nakon {to je jurio poku{ao da pobegne saobra}ajcima ma{u}i vatrenim oru`jem.
Na osnovu javno dostupnih informacija, Rut - ina~e registrovani demokrata koji je prema sopstvenom priznawu 2016. glasao za Trampa - ima podu`i policijski dosije zbog, izme|u ostalog, "kr{ewa zakona o oru`ju" i "teroristi~kih pretwi" iz 2002.
Ovo je bio drugi poku{aj ubistva predsedni~kog kandidata republikanaca Donalda Trampa za dva meseca.
Prvi poku{aj se dogodio 13. jula u gradi}u Bejker u Pensilvaniji. Tomas Metju Kruks pucao je na Donalda Trampa na skupu u Batleru, kada je Tramp zadobio povredu uha.
Dva atentata u razmaku od nekoliko meseci izazvala su sumwe u javnosti i spekulacije da neko Trampu radi o glavi.
Uzbuwiva~ Edvard Snouden doveo je u pitawe to da ameri~ke obave{tajne agencije nisu imale nikakav "kontakt" sa osumwi~enim, ukazuju}i na wegove navodne veze sa Ukrajinom i glasnu podr{ku Kijevu. "Za sada znamo malo, ali s obzirom na li~no i javno u~e{}e navodnog Trampovog atentatora u vojnim aktivnostima u Ukrajini, te{ko je zamisliti da agencije Bele ku}e mogu da tvrde da su im ~iste ruke i da nisu imale nikakav kontakt. Ose}a se ne{to od Osvaldovih vibracija ovde", napisao je Snouden na Iksu.
Prodajem odli~an dvosoban apartman u Futskreju (Melburn), sa gara`om za auto. Po vrlo povoqnoj ceni.
ADRESA STANA: 3/13 EMPIRE ST, FOOTSCRAY, VIC 3011.
Dobrivoje: 0456358804
Oglasio se Bajden povodom atentata
Trampa, osumwi~eni veli~ao
Nema mesta za politi~ko nasiqe ili bilo kakvo nasiqe u na{oj zemqi, izjavio je povodom novog atentata na biv{eg predsednika SAD Donalda Trampa aktuelni ameri~ki predsednik Xozef Bajden.
On je naveo da je poru~io svom timu da obezbedi da Tajna slu`ba ima sve resurse i za{titne mere neophodne da bi biv{i predsednik imao stalnu za{titu.
"Obave{ten sam o onome {to federalni istra`ni organi istra`uju kao mogu}i atentat na biv{eg predsednika Trampa. Osumwi~eni je u pritvoru i pohvaqujem rad Tajne slu`be i wihovih partnera u sprovo|ewu zakona za budnost i napore da za{tite biv{eg predsednika i one oko wega. Laknulo mi je {to je biv{i predsednik nepovre|en", naveo je Bajden.
Ma|arski premijer Viktor Orban, sa kojim Tramp imao veoma dobre politi~ke odnose i koji se letos i sastao s wim, izrazio je zabrinutost za Trampovu bezbednost i pru`io mu podr{ku.
Samo devet nedeqa nakon {to je republikanski predsedni~ki kandidat Tramp pre`iveo poku{aj ubistva na predizbornom skupu u Batleru, Pensilvanija, dogodila se nova pucwava u wegovom golf klubu u Vest Palm Bi~u na Floridi. FBI je saop{tio da je biv{i predsednik bio meta "o~iglednog poku{aja ubistva".
Agenti ameri~ke Tajne slu`be koji su bili u blizini mesta gde je Tramp igrao golf, primetili su cev pu{ke kako viri iz `buwa, otprilike 400 metara daqe.
Agent je pucao, napada~ je ispustio pu{ku i pobegao u terencu, ostavqaju}i vatreno oru`je zajedno sa dva ranca, ni{anom i "gopro" kamerom, rekao je {erif okruga Palm Bi~ Rik Bred{o. ^ovek je uhap{en ne{to kasnije u su-
sednom okrugu, a mediji su preneli da je wegovo ime Rajan Rut (58) kako su za agenciju AP rekla tri izvora iz istrage. Rut `ivi u Severnoj Karolini, sa sinom navodno vodi firmu vezanu za gra|evinske poslove, a na dru{tvenim mre`ama ~esto je objavqivao o ratu u Ukrajini. Imao je veb stranicu na kojoj je poku{avao da prikupi novac i regrutuje dobrovoqce da odu u Kijev kako bi se pridru`ili borbi protiv "ruske invazije".
Rut je vi{e puta izrazio `estoku podr{ku Kijevu u desetinama ~esto besmislenih objava 2022, navode}i da je spreman da se bori i umre za Ukrajinu i da "treba da spalimo Kremq do temeqa". "@eleo bih da kupim raketu od vas. @elim da stavim na wu bojevu glavu i zavr{im sa Putinovim bunkerom u Crnom moru", napisao je u poruci Ilonu Masku, prenosi "Wujork post".
Rut je proveo nekoliko meseci u Kijevu 2022. i ispri~ao je za "Wujork tajms" o svojim poku{ajima da regrutuje biv{e vojnike koji su ratovali u Avganistanu da se bore u Ukrajini. On je tako|e za "Wuzvik" govorio o svom anga`ovawu oko prikupqawa dobrovoqaca za Me|unarodnu legiju za odbranu Ukrajine.
Pre dva meseca, proslavqeni reprezentativac Nemawa Vidi}, biv{i kapiten Man~ester junajteda, podneo je ostavku na ~lanstvo u Skup{tini Fudbalskog saveza Srbije zato {to je na majskoj sednici odbila da se raspravqa o name{tawu utakmica u Srbiji. Vidi} u otvorenom razgovoru za Radar govori ne samo o tim, nesportskim stvarima, ve} i o budu}nosti srpskog fudbala, da li sport mo`e biti druga~iji od dru{tva u celini, potrebi da se uspostavi novi sistem vrednosti, odnosu vlasti prema svakom ko druga~ije misli…
n Da li vas je, iskreno, iznenadilo {to ve}ina delegata nije htela da se razgovara o name{tawu utakmica u srpskom fudbalu? Zar to nije javna tajna?
- Nisam iznena|en, jer neregularnosti postoje ve} decenijama. Moja odluka posledica je revolta, jer smo pre Skup{tine dobili informacije o ~etiri name{tene utakmice. Na glasawu je 95 odsto delegata smatralo da o tome ne bi trebalo da pri~amo. A izuzetno je va`no da se pri~a o o~iglednim problemima. Wihovim skrivawem fudbal ne}e biti boqi. Na`alost, qudi koji ga vode nisu se poneli odgovorno, nisu razmi{qali o posledicama, ne samo po fudbal, ve} i dru{tvo u celini. Iskreno sam zabrinut, jer stvari ne idu u dobrom smeru. Iako su porazi i pobede sastavni deo sporta, mora se priznati da su nam rezultati lo{i, a vi{e od toga me brine {ta }emo ostaviti novim generacijama. Sve je mawe fudbalera koji se ovde afirmi{u i dobijaju {ansu da igraju u velikim klubovima, a do sada su nam sportisti bili najboqi ambasadori.
n Posle te odluke izjavili ste da ste shvatili „poruku ve}ine“ i da je „mo`da gre{ka u vama“. Ne ~ini li vam se da se sli~ne stvari de{avaju svima koji kritikuju bilo kakav potez vlasti? Ne samo sportistima, ve} i u~esnicima protesta protiv litijuma, onima koji misle da Vulin ne bi smeo da sastavqa spiskove qudi kojima se ne dozvoqava ulazak u Srbiju…
posledwih pet predsednika FSS trojica bili u zatvoru. Jedan je optu`en za proneveru 600 miliona evra… n Mislite na Slavi{u Kokezu, za koga se danas ne zna ni gde je… - Za wega se pri~alo da je bio i jedan od organizatora potencijalnog ubistva predsednika dr`ave. Uz wih, jedan visoki funkcioner se dugo nije vra}ao u Srbiju, jer je imao problema zbog transfera jednog igra~a u Francuskoj, tako da u tome postoji kontinuitet. Nekim qudima trebalo bi da se zahvalimo za sve dobro {to su uradili, ali i da priznamo da neke stvari nisu kako bi trebalo da budu. Na kraju krajeva, odgovornost mora da postoji.
n Jeste li zbog te ~iwenice jednom prilikom upitali „da li moram prvo u zatvor da bih dobio neku funkciju u FSS“? Da li ste u me|uvremenu promenili ili samo u~vrstili to mi{qewe? - Da bi me neko u ne{to ubedio mora da ima argumente, a neki od tih qudi i danas donose sve odluke. Zato i nemam ni{ta novo da ka`em na tu temu. Pri tome dr`ava nije samo jedan ~ovek, niti jedna partija. Dr`ava su institucije, a one su, prilikom izbora u FSS, rekle da `ele da odr`e postoje}i sistem. Nadam da }e se na kraju i institucije probuditi i prihvatiti da je u interesu svih da popravimo bar jedan deo dru{tva. Sport bi trebalo da se izuzme od politike i tu bar nema stranog faktora koji nam pravi problem i spre~ava nas da uradimo ne{to {to bi bilo boqe za nas. n Pre ostavke izjavili ste da „nekada mora{ da bude{ na istoj liniji sa politikom – sa realno{}u, a realnost je da u Srbiji i u Vladi nema spremnosti za promene“, ali da ose}ate da „promene dolaze i da sti`e nova generacija“. Na ~emu bazirate taj optimizam?
- Qudi koji upravqaju srpskim fudbalom ne mogu biolo{ki biti mla|i i samo je pitawe ko }e posle wih do}i. Kad ka`em da morate biti na strani politike, mislim da predsednik FSS i qudi koji vode fudbal, po komandnoj liniji, moraju da sprovode interese i prioritete koje im je dr`ava postavila, ali im niko ne brani da spremaju i {koluju nove generacije, da im stvore uslove da ostvare svoje snove. Isti qudi su fudbal vodili i pre 30 godina, odrastao sam u tom sistemu, znam i wegove prednosti i mane tako da nisam imao nikakvih iluzija kako sistem funkcioni{e. n Dru{tvo u Srbiji je polarizovano, za one koji su za vlast ili protiv we, za rudnik litijuma ili protiv wega, za ili protiv onoga ili ovoga. Videli ste, uostalom, te podele i kada ste poku{ali da se kandidujete za predsednika FSS. Kako iza}i iz tog za~aranog kruga?
koji sutra mogu da unaprede sistem i vrate poverewe u institucije. ^ini mi se kao da pro`ivqavamo scenu iz Tesne ko`e, kada Panti} ka`e [oji}u: „Oliver Nedeqkovi}, zapamtite to ime, taj ne sme da pro|e“. Verujem da }e nove generacije, sa informacijama koje imaju, biti boqe, kvalitetnije i karakternije od prethodnih. Kriti~ko mi{qewe bitno je za svakog pojedinca, jer doprinosi da bude{ boqi, a va`no je i za dru{tvo. Bez dobre opozicije nema ni dobre vlasti. I obrnuto. Ne bi trebalo da se sve svodi, u zavisnosti da li se posmatra iz ugla vlasti ili opozicije, na to ko je ve}i patriota, a ko izdajnik, jer svi `ivimo u istoj zemqi, di{emo isti vazduh, pijemo istu vodu i trebalo bi da vidimo {ta je najboqe za sve nas. To va`i i za litijum. Nisam ekspert, ali kao gra|anin pratim {ta se de{ava i naravno da sam protiv rudnika ako }e to da ima negativne posledice po `ivotnu sredinu. Smeta mi i {to je Srbija je me|u zemqama sa najzaga|enijim vazduhom u Evropi. Jo{ nismo re{ili ni pitawe kori{}ewa cigareta u zatvorenom prostoru, a to su stvari koje sami mo`emo da re{imo. Zbog toga se gubi poverewe u sistem, pri ~emu je nebitno da li je pre 10, 15, 20 godina ili je sada na vlasti ova ili ona stranka. Jer, ko god je na vlasti, stawe nije dobro, a u interesu svih je da se to popravi. n Nekoliko puta ste postavqali pitawa na {ta FSS tro{i novac, a iz FSS su saop{tili da ste kao ~lan Skup{tine imali uvid u poslovawe. Jeste li zadovoqni tim odgovorom?
- Jedini odgovor koji sam dobio bile su uvrede. Sveli su sve na li~ni nivo, jer im je tako najlak{e da brane svoje pozicije. Kao ~lan Skup{tine, iz materijala za sednicu, video sam da se mnogo novca tro{i na selektora i stru~ni {tab i samo sam `eleo da se vidi ko je odlu~io da im se daju tolike pare, da li zauzvrat dobijamo ono {to se od wih o~ekivalo. Za to nije odgovoran Dragan Stojkovi}, ve} oni koji su ga doveli i odlu~ili da wegova plata bude tolika. Kad ima{ privatnu firmu, za odluke odgovara{ sebi i porodici, ali javni funkcioneri imaju obavezu da javnosti predo~e na {ta su potro{ili novac i kakva im je strategija razvoja. To sam pitao i na posledwoj sednici, jer je napravqen razvojni projekat na ~etiri godine, u kome pi{e da }e FSS sa dr`avom praviti nove stadione. To nije razvoj. I ne mo`e razvoj da se planira na ~etiri, ve} bar na osam ili 12 godina. n Uz razli~ita obrazlo`ewa poziv selektora odbili su mnogi reprezentativci. Da li je to samo splet nesre}nih okolnosti ili neka vrsta poruke Stojkovi}u i qudima iz vrha FSS?
pijete kafu. Taj kult ne mo`e da se napravi za godinu, dve. Ishod tog procesa zavisi od dr`ave, koja }e odlu~iti da li je vreme da se stvari mewaju. To podrazumeva i ukqu~ivawe velikog broja kvalitetnih qudi u sistem, jer jedan ~ovek, ko god to bio, ne mo`e ni{ta promeniti. n Mnogima se ~ini da se umesto kulta reprezentacije pravi kult jedne li~nosti, a kao primer nave{}u javne pohvale Zvezdana Terzi}a na ra~un predsednika dr`ave.
- Nisam sklon da hvalim ni sebe, a kamoli nekog drugog. [to se ti~e Terzi}a, svako ima pravo na mi{qewe, da ka`e da li u ne{to veruje ili ne. S druge strane, svi qudi na najvi{im funkcijama, bar iz novije istorije, snosili su odgovornost. I Milo{evi}, i \in|i}, i Tadi}, a sada sve ve}u odgovornost snosi i Vu~i}. A {ta }e biti sa qudima oko wega, da li }e i oni preuzeti odgovornost ili }e nastaviti da budu deo sistema i samo se prebaciti na neke druge funkcije? Tim pre {to do sada qudi iz drugog ili tre}eg e{alona nikada nisu odgovarali ni za {ta, iako su mo`da uradili vi{e lo{ih stvari nego ovi iz prvog. n [ta biste rekli za fudbal u nekoj zemqi ~iji su klubovi u posledwe 43 evropske takmi~arske utakmice pobedili samo ~etiri puta, uz tri remija i ~ak 36 poraza?
- Va`no je da svako uradi {to je do wega, jer sam najve}a razo~arawa do`ivqavao kada ne{to nisam preduzeo. U posledwe dve-tri godine ukazivao sam na probleme i bilo mi je izuzetno va`no da iznesem svoje mi{qewe. Tim pre {to reprezentujem i druge qude koji sli~no misle, a nemaju priliku da to ka`u. Zbog toga sam se i kandidovao za predsednika FSS i potom shvatio da dr`ava jo{ nije spremna da mewa postoje}i sistem. Bio sam svestan da }e to biti te{ko, jer sam `eleo da se fudbal profesionalizuje, da sve bude transparentno, da se u wega ukqu~e kredibilni qudi, prepoznati kao najboqi u onome ~ime se bave. I svi su bili spremni da upotrebe znawe i li~ne kontakte ne u svom, ve} u interesu dru{tva. Dr`avi su potrebni takvi qudi i samo je pitawe vremena kada }e se shvatiti koliki je zna~aj znawa i pameti za bilo koje dru{tvo. U tom trenutku dr`ava se, ipak, odlu~ila za drugi sistem i qude koji fudbal vode ve} decenijama i nama nije ni{ta drugo preostalo nego da prihvatimo odluku dr`ave. Moj tim i ja uradili smo sve {to je do nas i iz mog ugla i to je neka pobeda. Danas ne ose}am nikakav teret, ni moralnu obavezu da prihvatim neku funkciju ako mi je jednog dana ponude. Ta pri~a je za mene zavr{ena i sada sam fokusiran na druge stvari. n Kad govorite o odlukama, pomiwete dr`avu, a ne FSS. Da li to implicira da je to i zvani~ni stav dr`avnog vrha? - Ne mogu da se otrgnem utisku da su od
- Od tog utiska koji ostavqamo u inostranstvu, bitnije je kako se mi ovde ose}amo, jer na utakmice ide sve mawe qudi, u klubovima je sve mawe na{ih igra~a i sve vi{e stranaca, koji zara|uju veliki novac. Da li su to isplativa ulagawa i ko ima koristi od dovo|ewa takvih fudbalera? Niko od toga nema koristi. Treneri su degradirani, trenerska organizacija je uru{ena deqewem diploma u vreme Slavi{e Kokeze i Srbija je sada prva u svetu po broju smewenih trenera u jednoj godini. Uspeh u nekim drugim sportovima, koji nisu toliko profitabilni, posledica je kvalitetnog rada i od wih mo`emo da nau~imo koliko su struka i entuzijazam va`ni. Trebalo bi da se zna kome je gde mesto, a da to zavisi i od toga ko se kako edukovao, ko se za {ta spremao. n Nadle`ni se ~esto prave da ne vide veze nekih „navija~kih grupa“ sa kriminalnim strukturama. Kako vratiti decu na stadione?
- Kad mi budemo boqi, i fudbal }e nam biti boqi. Taj problem postoji dugo, a kad dr`ava bude spremna mo`e da ga re{i za 10 dana. Kao {to je premijerka Margaret Ta~er re{ila problem huligana u Engleskoj. Kao `ena preuzela je odgovornost, donela te{ku i hrabru odluku, tako da je i wena zasluga {to ceo svet danas gleda Premijer ligu. ^esto putujem i nema mesta u svetu gde me neko ne prepozna. Ne zbog toga {to sam Nemawa Vidi}, ve} zato {to su od mog imena brend napravili Man~ester junajted i Premijer liga. Tamo niko ne pri~a o neregularnostima. Poverewe se gradi godinama i zato su i nama potrebne promene da bi situacija po~ela da se popravqa. n Drugim re~ima, da bismo postali Englezi, ne smemo da se pravimo Englezi? - U Italiji, Rusiji, Engleskoj `iveo sam 18 godina i svuda sam ne{to nau~io. Svaka zemqa ima svoje prednosti i mane, a pitawe je samo {ta mi od toga `elimo da primenimo kod nas. I tamo sam stekao utisak da kad ode{ u inostranstvo postane{ ve}i patriota, s tim {to patriotizam nije da podigne{ tri prsta, ka`e{ da si Srbin ili da peva{ neke pesme, ve} to pokazuje{ na~inom pona{awa i odlukama koje donosi{. [to bi rekao moj otac, voli ti mene delima, a na re~ima. NEMAWA
- Podele postoje od kako znam za sebe, wih nam ne mawka i trudim se da ne budem deo tih podela, ali je `alosno da se svako ko kritikuje predstavqa kao protivnik vlasti. Umesto toga, potrebno je da se na va`ne pozicije postave kredibilni qudi,
- Ne bih ulazio u te spekulacije. Ti igra~i su nam va`ni, trebalo bi da igraju za reprezentaciju, da to `ele, a u ovom sistemu nije lako napraviti kult reprezentacije. Nije lako kad u|ete u avion i vidite u wemu i qude koji tu ne pripadaju, sa kojima ne biste voleli da sednete i po-
Uprkos reagovawima iz Republike Srpske, radovi na pro{irewu sarajevskog aerodroma, koji „zadiru” u terito-
tvrde da se radi o zemqi{tu koje pripada Isto~nom Sarajevu, to jest Isto~noj Ilixi. Otuda smatraju da je „nedopustivo da se
riju Isto~nog Sarajeva, odnosno op{tine Isto~na Ilixa, ve} su po~eli.
Razlog zbog koga je taj projekat uop{te postao predmet sporewa jeste to {to je zemqi{te planirano za pro{irewe deo me|uentitetske linije, odnosno linije razgrani~ewa izme|u Isto~nog Sarajeva i Sarajeva, koja nije nikada precizno utvr|ena i ozna~ena na terenu. Zvani~nici Srpske
na ovakav na~in poku{ava oteti teritorija i promeniti entitetska granica.
Menaxment sarajevskog aerodroma, koji je dozvolu za pro{irewe dobio od federalnog Ministarstva prostornog ure|ewa, demantuje zvani~nike Srpske i tvrdi da je „sporno zemqi{te u wihovom vlasni{tvu”. Pritom se i ne osvr}u na ~iwenicu da ba{ na tom delu teritorije grani~na linija prolazi Uli-
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je da je pro{lo vi{e pet godina od po~etka sudskog procesa komandantu Petog korpusa tzv. Armije BiH Atifu Dudakovi}u, a da jo{ nema osu|uju}e presude za masovne zlo~ine nad srpskim narodom.
Linta je istakao da su od 14. septembra 1995. do kraja 1995. godine pripadnici Petog korpusa tzv. Armije BiH po~inili masovne i monstruozne zlo~ine nad srpskim zarobqenicima i civilima u Bosanskom Petrovcu, Kqu~u, Bosanskoj Krupi i Sanskom Mostu, za koje do danas niko nije osu|en. U zlo~ina~kim akcijama „Maestral“ i Sana 95 muslimanske snage su proterale srpski narod sa wegovih vekovnih ogwi{ta, a oni koji su ostali ili zarobqeni su pogubqeni, saop{tio je danas Savez Srba iz regiona.
Su|ewe komandantu Petog korpusa tzv. Armije BiH Atifu Dudakovi}u i grupi od 16 biv{ih pripadnika tog korpusa po~elo je jo{ aprila 2019. godine, a tu`ila{tvo ih tereti za plansko u~estvovawe u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu s ciqem progona Srba u op{tinama Bosanski Petrovac, Bosanska Krupa, Kqu~ i Sanski Most u drugoj polovini 1995. godine.
Optu`nicom se terete za ubistva vi{e od 300 Srba, od kojih su ve}ina civili, uglavnom starije dobi, uni{tavawe 38 crkava i drugih verskih objekata.
Linta navodi da se ro~i{ta u tom postupku ~esto odga|aju iz raznih razloga, s ciqem da se odugovla~i sudski proces i da Dudakovi} ne bude osu|en za zlo~ine nad Srbima.
„Neprihvatqivo da niko ne odgovara za srpske `rtve na podru~ju op{tina Bosanski Petrovac, Bosanska Krupa, Kqu~ i Sanski Most jer postoji video materijal, izjave svjedoka, zapisi i mnogi drugi dokazi koji jasno govore o masovnim i planskim zlo~inima Petog korpusa tzv. Armije BiH pod komandom Atifa Dudakovi}a“, naglasio je Linta. On je naveo da za brojne zlo~ine nad Srbima u zeni~koj regiji, tuzlanskoj regiji, sredwoj Bosni, Podriwu, Posavini, Sarajevu, zapadnoj Hercegovini, Vozu}i i Ozrenu i drugim strati{tima nisu ni formirani predmeti niti su podignute optu`nice, a kamoli da je neko odgovarao i naglasio da sve to potvr|uje da je Sud BiH politi~ki i u funkciji bo{wa~ke politike, a da mu ciq nije pravo i pravda.
com Vasilija Grdi}a i da ona dvaput prelazi me|uentitetsku granicu. U toj ulici `ive uglavnom Srbi u svojim privatnim ku}ama. Pre nekoliko dana su odr`ali mirni protest i zatra`ili od predstavnika vlasti u Srpskoj da za{tite wihova prava jer }e im, kako su rekli, pro{irewe sarajevske vazdu{ne luke ote`ati svakodnevni `ivot a posebno deci koja idu u {kolu.
Iz Republi~ke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove (RUGIPP) Srpske potvr|eno je da planirano pro{irewe aerodroma „obuhvata devet katastarskih parcela u katastarskoj op{tini Butimir, koje pripadaju Republici Srpskoj i op{tini Isto~na Ilixa”, te da se i „Ulica Vasilija Grdi}a nalazi na teritoriji Isto~ne Ilixe”. U saop{tewu za javnost nazna~ili su da je „izdavawe dozvole za teritoriju Srpske u nadle`nosti republi~kih organa, a nikako Federacije BiH”. To kako je ura|eno je. smatraju u RUGIPP-u, samo „jo{ jedan u nizu poku{aja FBiH da kroz nezakonito i neustavno postupawe oduzme imovinu Srpske”.
Sneg je pao na Jahorini, Ravnoj planini i na Bjela{nici. Na Bjela{nici je nula stepeni, a na Jahorini jedan stepen, prenosi Srna.
Na kamerama koje su aktivne 24 ~asa i prikazuju ova podru~ja vidqivo je da je ne{to ja~i intenzitet padavina na Bjela{nici na Babinom dolu, dok se i na Jahorini mogu uo~iti mestimi~no "bele" ski staze Rajske doline i na Ravnoj planini.
I tokom vikenda najavqene su padavine na ovim podru~jima, pre svega ki{a i pquskovi. Meteorolozi su pre nekoliko dana najavili da je evropske zemqe zahvatio hladan front koji }e doneti ki{u, sneg i mnogo ni`u temperaturu.
Nakon Glamo~a, gde su |aci srpske nacionalnosti od ove godine prvi put dobili priliku da u~e materwi jezik, osnovci u Mostaru uskoro bi mogli dobiti istu mogu}nost. U gradu Alekse [anti}a, gde danas `ivi oko 5.000 Srba, znatno mawe nego pre rata, deca poha|aju nastavu na hrvatskom i bosanskom jeziku u skoro 20 osnovnih {kola.
„Amandmanima na Ustav Hercegova~ko-neretvanskog kantona (HNK) stvorili su se preduslovi da se uop{te mo`e razmi{qati da se tra`i uvo|ewe srpskog jezika u Mostaru”, izjavio je zamenik predsednika Gradskog ve}a Mostara Velibor Milivojevi}. On je napomenuo da postoji zakonska i ustavna mogu}nost da se u nekim osnovnim {kolama u Mostaru uvede srpski jezik.
„Ako od ukupnog broja u~enika u svim odeqewima jednog razreda tri do pet odsto wih `ele da poha|aju nastavu na jednom od jezika konstitutivnih naroda, mora im se obezbediti najmawe poha|awe nastave iz materweg jezika i veronauke. Ako ih je {est do 11 odsto, mo`e se tra`iti i istorija, a 12 do 20 odsto i nacionalna grupa predmeta”, pojasnio je Milivojevi}. On je rekao da je 28 prvaka upisano na pravoslavnu veronauku, {to je najve}i broj od povratka Srba u Mostar.
Predsednica Srpskog prosvetnog i kulturnog dru{tva „Prosvjeta” Gradski odbor Mostar Sawa Bjelica [agovnovi} rekla je da je napravqen prvi korak kako bi se videlo kava su razmi{qawa roditeqa o mogu}nostima pokretawa procedura i uvo|ewu srpskog jezika u pojedine {kole. Ona je za „Politiku” navela da srpska deca u HNK, u kom po crkvenim podacima oko 200 |aka poha|a pravoslavnu veronauku, nemaju mogu}nost obrazovawa na svom jeziku. Ona je podsetila da po kantonalnom ustavu sve do pre oko dve godine Srbi nisu bili konstitutivan narod, a da su se nakon tih izmena stekli preduslovi za izmene u nastavnom planu i programu.
„Na{a deca su u potpunosti integrisana u dru{tvo, {kole poha|aju tamo gde `ive i tako treba i da ostane. Deca treba da u svom gradu odrastaju {to normalnije i {to lep{e, sa drugarima svih nacionalnosti. Ali mislim da je do{lo vreme da i mi tra`imo svoja prava i da se po~ne razgovarati o uvo|ewu srpskog jezika tamo gde za to postoji zakonski osnov. U nekim {kolama u Mostaru za to su se stekli uslovi jer postoje razredi sa tri odsto |aka srpske nacionalnosti”, navela je [agovnovi}eva.
Vlada Crne Gore je najavila da }e do kraja godine zatvoriti ~etiri poglavqa sa Evropskom unijom, ukqu~uju}i poglavqe 31 - spoqna, bezbednosna i odbrambena politika. Prepreka za wegovo zatvarawe je Sporazum ~lan 98 Rimskog statuta koji je Crna Gora 2007. potpisala sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama (SAD).
Prema wemu, ameri~ki gra|ani u Crnoj Gori su izuzeti iz nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, gde bi
u izjavi za RSE poru~io da SAD podr`avaju pristupawe Crne Gore EU. Profesor me|unarodnih odnosa na Univerzitetu u Bostonu Vesko Gar~evi}, koji je u vreme potpisivawa bio crnogorski ambasador pri OEBS-u, ka`e za RSE da je Crna Gora tad htela da poka`e saradwu i savezni{tvo sa Amerikom. Gar~evi} smatra da ovaj potez ne}e naru{iti odnos Crne Gore i Amerike. Kako navodi, od Crne Gore se o~ekuje da sledi politiku sa EU i ono {to su uradile i ostale zemqe ~lanice".
mogli biti optu`eni za genocid, ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti.
Iz Ministarstva spoqnih poslova su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da su "u toku diplomatski dogovori crnogorske i ameri~ke strane o re{avawu ovog pitawa" i da se odvijaju u "konstruktivnom tonu". Kako dodaju, obe strane su spremne da omogu}e ispuwavawe merila za zatvarawe poglavqa 31. "Vode}i se, kao strate{ki partneri, jasnom podr{kom SAD ostvarivawu kqu~nog ciqa Crne Gore - ~lanstva u EU".
SAD nisu potpisale Rimski statut, kojim je Me|unarodni krivi~ni sud osnovan, dok EU od po~etka podr`ava tu instituciju.
Portparol State departmenta SAD je
"Jer i pojedine EU dr`ave, prepoznate kao veliki saveznici Amerike, na primer Poqska, balti~ke dr`ave ili Danska nisu potpisale ovaj ugovor. U tom smislu, imamo i dovoqno argumenata, kao zemqa, da odbranimo na{ stav, a to je ~lanstvo EU i primeri drugih dr`ava".
"Ako ni protiv wih nije bilo nikakvih, u politi~kom smislu, mera ili nekog pogor{awa odnosa, nema razloga da bude ni protiv Crne Gore", zakqu~uje Gar~evi}, prenosi Tawug.
Va{ington je potrebu potpisivawa ovakog ugovora obja{wavao mogu}im politi~kim optu`nicama protiv dr`avqana SAD. Amerika je ovaj Ugovor sklopila sa 120 zemaqa, a od dr`ava regiona sa BiH, Albanijom i Severnom Makedonijom. On veruje da }e Crna Gora preduzeti neophodne korake da se uskladi sa stavom EU i obezbedi punu saradwu sa Sudom u Hagu, ukazuju}i da je na to obavezna kao potpisnica Rimskog statuta, prenosi RSE.
"Ugovor je stvar Crne Gore i SAD kao potpisnica sporazuma", navodi za RSE Peter Stano.
Crnogorski predsednik Jakov Milatovi} ponovio je da je ciq Crne Gore da postane ~lanica EU do 2028. godine, da je to, kako je rekao, ambiciozan ciq, ali i veoma realan. Milatovi} je to rekao na sastanku sa ~lanovima Radne grupe Saveta EU za pro{irewe (COELA) koji borave u dvodnevnoj radnoj poseti Crnoj Gori.
U razgovoru sa diiplomatama iz 27 dr`ava ~lanica Milatovi} je razmenio mi{qewa o napretku koji je Crna Gora
ostvarila u pregovara~kom procesu i daqim obavezama usmerenim na zavr{etak procesa i pristupawe EU. On je kazao da je evropska integracija Crne Gore pri~a ve}a od same zemqe, svetlo na kraju tunela i pozitivan signal za zemqe regiona da je proces pristupawa mogu}.
Istakao je da je u aktuelnom geopoliti~kom trenutku proces pro{irewa EU va`an za bezbednost samog kontinenta i da Crna Gora treba da iskoristi {ansu i “otvoreni prozor” u Briselu, sprovede neophodne reforme i postane 28. dr`ava ~lanica Unije. Podsetio je da u tom kontekstu Crna Gora ima komparativnu prednost imaju}i u vidu wenu veli~inu, ~iwenicu da je ~lanica NATO-a, ekonomski najnaprednija, da ve} koristi evro kao valutu, uskla|uje zajedni~ku spoqnu i bezbednosnu politiku sa EU, da je otvorila pregovore u svim poglavqima, zatvorila tri, a do kraja godine se o~ekuje zatvarawe jo{ ~etiri poglavqa.
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege
i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Rezultati popisa stanovni{tva odr`anog krajem pro{le godine, kona~no su na vidiku. Iz Monstata navode da je zavr{ena revizija softvera, da }e do ponedeqka primeniti preporuke koje su dobili, nakon ~ega }e dati i ta~an datum objavqivawa rezultata popisa.
Estonska kompanija "Seknora Ou" zavr{ila je kontrolu softvera koji }e gra|anima da omogu}i da provere svoje podatke koje su dali prilikom popisa. Nakon revizije, Upravi za statistiku su dali nekoliko preporuka, a kako navodi direktor Monstata, Miroslav Pejovi}, one }e biti primewene do ponedeqka.
- Revizija je zavr{ena, rok za to je bio 9. septembar. Ve} do ponedeqka }emo primeniti preporuke koje smo dobili u vezi sa softverom i nakon toga mo`emo iza}i sa konkretnim datumima - kazao je Pejovi}.
Ipak, pre nego se rezultati zvani~no objave, kako to predvi|a Zakon o popisu stanovni{tva, mora}e da pro|e odre|eni period u kojem }e gra|ani mo}i da provere ta~nost podataka koje su dali. Uskoro }e, kako je poja{weno, biti definisani rokovi za zavr{etak revidirane verzije programskog re{ewa za proveru rezultata popisa stanovni{tva, doma}instava i stanova, ali i termini koji se odnose na proveru podataka. Peliminarni rezultati popisa ve} su poznati - o broju stanovnika, doma}instava, stanova i naseqa i Zakon o popisu nala`e da svi naredni podaci budu objavqeni kao kona~ni. Objavqivawe svih rezultata zavisi od termina kada }e softver za kontrolu pojedinih podataka po~eti da se koristi, te koliko dugo }e gra|ani mo}i da proveravaju svoje podatke.
Pi{e:
Zoran Vla{kovi}
Od dolaska la`nog premijera Aqbina Kurtija na vlast 2021. godine, zabele`eno je ~ak 540 etni~ki motivisanih napada i incidenata protiv Srba. Pore|ewa radi, u ~itavom periodu od 2013. do 2021. godine registrovano je ukupno 669. 2021 - 128 2022 - 150 2023 - 179 2024 do sada - 83
Od tih 540 napada: 26 napada je izvr{eno na srpsku decu 80 napada na crkvene i verske objekte
Pri{tina je od nelegalnih
upada ROSU na sever Kosova i Metohije (ukupno 48 od Prvog sporazuma) pre{la u re`im wihovog permanentnog stacionirawa u toj oblasti radi vr{ewa svakodnevne represije nad srpskim stanovni{tvom.
Nasiqe protiv Srba od nelegalne smene komandanata Regionalnog direktorata KP – Sever: Samo od 3. novembra 2022. godine i nelegalne smene regionalnog komandanta RDS \uri}a, tzv. kosovska policija je 127 puta na celoj teritoriji KiM upotrebqavala silu protiv Srba (na severu 104 puta).
U istom periodu je {est Srba upucano - bra}a Stefan (11) i Milo{ (21) Stojanovi} iz Gotovu{e su upucani 6. januara od strane pripadnika KBS Azema Kurtaja koji je prvo pu{ten u ku}ni pritvor, a na kraju ~ak i da se brani sa slobode od optu`be za "izazivawe op{te opasnosti".
Du{an S. i jo{ jedna osoba upucani su na Bistri~kom mostu 23.1.2023. godine. Tzv. kosovska policija pucala je na Milana Jovanovi}a (39) iz Zve~ana kod nelegalnog punkta na Bistri~kom mostu dok je nosio {erpe. Kurtijeva policija sa dva metka je u le|a upucala Dragi{u Gaqaka 29. maja koji se i daqe oporavqa i ima}e trajne posledice.
Od momenta kada je EU kroz izjavu od 3. juna zahtevala da Pri{tina preduzme mere deeskalacije na severu Kosova, Pri{tina je u tom regionu preduzela 83 eskalatornih koraka (od ukupno 119 eskalatornih poteza koji su preduzeti od 3. novembra 2022.)
Pokretawem o odr`avawem destabilizacije severa Kurti su{tinski sprovodi etni~ko ~i{}ewe Srba, jer je od izbijawa krize oko 20% Srba napustilo sever KiM.
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} povodom terora koji
Pri{tina sprovode nad srpskim stanovni{tvom na KiM
Pet kqu~nih strate{kih ta~aka
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je predstavio pet kqu~nih strate{kih ta~aka 13. septembra kao odgovor Srbije na teror privremenih vlasti u Pri{tini protiv Srba na KiM.
Istakao je da su potezi Srbije podeqeni u pet oblasti.
„Tra`imo da se vratimo na sve ono {to je postignuto u procesu dijaloga.
Raspisivawe i odr`avawe slobodnih i demokratskih lokalnih izbora na severu Kosova i Metohije, uz u~e{}e Misije OEBS i EU;
Primenu ~lana 9 Prvog Briselskog sporazuma kroz kolektivni povratak Srba u Regionalni direktorat KP Sever; Povratak srpskih sudija i tu`ilaca na pravosudne funkcije; Povla~ewe specijalnih snaga tzv. kosovske policije iz nelegalno sagra|enih baza i kontrolnih punktova na severu Kosova i Metohije, kao i wihovo povla~ewe iz svih institucija, koje su od 1999. godine do nelegalnog zatvarawa 2024. godine pru`ale vitalne javne i administrativne usluge gra|anima; Hitno, neodlo`no i kona~no formirawe Zajednice srpskih op{tina, bez daqih politi~kih smicalica i igara, jer nam je jasno da je 12 godina to bila samo igra koja je kori{}ena za kupovinu vremena, sa ciqem da se ZSO nikada ne formira i da se uz to ukinu sva prava Srba. Ovo konkretno zna~i usvajawe kona~nog Nacrta statuta ZSO na na~in
predvi|en Poslovnikom o radu Upravqa~kog tima, od strane demokratski izabranih predstavnika srpske zajednice na Severu Kosova i Metohije; Neodlo`na primena garancija Evropske unije i SAD od 28. decembra 2022. godine i momentalno osloba|awe svih politi~kih zatvorenika koji su uhap{eni od tzv. kosovske policije zbog svog demokratskog, gra|anskog ili politi~kog aktivizma - a posebno onih koji su uhap{eni zbog u~e{}a na mirnim protestima/barikadama;
Neodlo`no omogu}avawe nesmetanog platnog prometa i po{tanskih usluga.
Ovi zahtevi bi}e preneti u predstoje}im me|unarodnim aktivnostima koje }e ukqu~iti razgovore i posebne doga|aje u okviru sistema UN i OEBS, kao i podizawe svesti o kr{ewu qudskih prava Srba u okviru Komiteta za qudska prava UN“, rekao je Vu~i}. Predsednik Vu~i} navodi da }e Srbija proglasiti Kosovo i Metohiju podru~jem posebne socijalne za{tite.
„Usagla{eno je da he Narodna skup{tina Republike Srbije u roku od 45 dana usvojiti Zakon kojim }e proglasiti Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju za podru~je posebne socijalne za{tite, ~ime }e biti zagarantovano pravo na finansijsku podr{ku za nezaposlene. Ovim zakonom bi}e posebno regulisan i ograni~en promet nepokretnosti, odnosno ograni~avawe prodaje nepokretnosti i za pojedince koji su korisnici povla-
stica iz Zakona. U`ivawe povlastica }e biti ograni~eno samo na one koji zaista `ive u AP Kosovu i Metohiji“, rekao je Vu~i}.
Predsednik Vu~i} je istakao da srpske institucije i privremeni organi na Kosovu i Metohiji ne}e biti ukinuti niti zatvoreni ~ime }e biti spre~eno da Aqbin Kurti ostvari svoj glavni politi~ki ciq da iseli i u potpunosti elimini{e institucije Srbije i Srbe na Kosovu i Metohiji.
„U svrhu ubla`avawa jednostranih i nekoordinisanih akcija Kurtijevog re`ima usmerenih protiv srpskih institucija i privremenih organa, tik uz administrativnu liniju u naseqenom mestima Rudnica i Ribari}i bi}e otvorena Pisarnica, na kojoj }e Srbi sa severa Kosova i Metohije imati pristup u ostvarivawu svojih prava iz domena socijalne za{tite i posredstvom koje }e pru`ati vitalne javne i administrativne usluge gra|anima“, rekao je Vu~i}. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} najavio je da }e Narodna skup{tina Republike Srbije u roku od 45 dana usvojiti Zakon o organizaciji nadle`nosti pravosudnih organa Republike Srbije za podru~je Autonomne pokrajine Kosova i Metohije kojim }e biti uspostavqeno posebno Tu`ila{tvo za procesuirawe zloupotreba i kr{ewa osnovnih qudskih prava, uzurpaciju imovine, ugro`avawe telesnog integriteta i dostojanstva gra|ana Republike Srbije na prostoru Kosova i Metohije.
Srbija ima legitimno pravo da proglasi fa{isti~kim ambasadore u Pri{tini
Pi{e: Zoran Vla{kovi}
Jo{ se u istoriji dr`ava i prava nije dogodilo da se jedna dr`ava odrekne svog naroda i svoje teritorije pa to ne}e i ne mo`e u~initi Srbija.
Nasilnim poku{ajem da se Srbiji oduzme teritorija, gde je ona osnovala svoju dr`avnost, je ~ist fa{izam zapadnih zemaqa, pre svega Amerike, Britanije, Nema~ke i Francuske. Otkud pravo grlatoj Nema~koj, kao pobe|enoj fa{isti~koj zemqi, da kroji granice jednoj suverenoj, me|unarodnoj priznatoj zemqi ~lanici Ujediwenih Nacija, Srbiji, zemqi na strani pobednika u oba svetska rata, pobednici protiv fa{izma.
Zapadne sile: Amerika, Velika Britanija, Nema~ka, Francuska, Italija.... su kr{ewem svakog me|unarodnohg prava, kr{ewem Helsin{kog sporazuma iz 1975, kr{ewem na~ela OEBS-a, Be~ke konvencije o diplomatiji iz 1961. godine, kr{ewem najvi{eg pravnog dokumenta najvi{e pravne organizacije u svetu Organizacije Uediwenih Nacija, Poveqe OUN, ga`ewem suvereniteta dr`ave Srbije uspostavile ambasade u Pri{tini. Jedan od kqu~nih dokumenata OEBS-a iz 1991. godine , koja reguli{e prava nacionalnih mawina u dr`avama ~lanicama OUN iskqu~uje mogu}nost bilo kakvog samoopredeqewa i secesije. Takvo pravno i fizi~ko nasiqe na svim svetskim univerzitetskim centrima definisano je kao fa{izam. ''Nasiqe bilo da je pravno ili fizi~ko je institucionalizovano oru|e u vo|ewu spoqne i unutra{we politike kod fa{izma''. Toliko sru{enog me|unarpodnog prava uz to i prisustvo, fizi~ko, ambasada u Pri{tini je ~ist fa{izam. Nema apsolutno nijednog drugog naziva za prisustvo zapadnih zemaqa na Kosovu, osim fa{izma. Sve {to je ura|eno na Kosovu i Metohiji posle juna 1999. godine je bilo stopostotno kr{ewe me|unarodnog prava i apsolutno svih va`e}ih me|unarodnih
pismenih sporazuma me|u dr`avama od strane Amerike i zemaqa Zapada. Podsetimo da je Helsin{ki dogovor diplomatski sporazum, kog su 1. avgusta 1975. godine u Helsinkiju potpisali najvi{i predstavnici svih evropskih dr`ava te uz wih i predstavnici Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Kanade. Dogovorom je priznata: nepovredivost granica nakon Drugog svetskog rata u Evropi, a 35 dr`ava potpisnica se obavezalo da }e po{tovati qudska prava i temeqne slobode te da }e sara|ivati na ekonomskim, nau~nim, humanitarnom i drugim podru~jima.
U ta~ki 3 Helsin{kog sporazuma se ka`e: Zagarantovanost granica dr`ava a u ta~ki 4: zagarantovanost teritorijalnog integriteta.
Zemqe Zapada i Amerika su prekr{ile i R-1244 SB OUN po kojoj je Kosovo i Metohija pod suverenitetom Srbije. Apsolutni argumenti Srbije, da je Kosovo i Metohija sastavni wen deo, su i da Poveqa UN zabrawuje „pretwu ili upotrebu sile protiv teritorijalnog integriteta ili politi~ke nezavisnosti bilo koje dr`ave“.
Ono {to Srbiju kao ~lanicu OUN, (od 1. novembra 2000.), OEBS-a.... ~ini suverenom dr`avom je i to da je Srbija u ~lanstvo OUN primqena kao posebna dr`ava u AVNOJ-evskim granicama i to po ameri~koj preporuci. ^ak je Stejt depertment zvani~no zahtevao od Srbije da ona u svom pismenom zahtevu za prijem u OUN izri~ito naglasi da Ujediwenim nacijama pristupa u AVNOJ-evskim granicama, po preporuci Banditerove komisije. Badinterova komisija je 1991. godine postavila kao osnov za osamostaqewe jugoslovenskih republika, princip Avnojevskih unutra{wih granica.
I na kraju Americi i Zapadu se mora re}i, da Srbija neprikosnoveno po{tuje Ustav Republike Srbije (usvojenog 2006. god.) izdvajaju}i deo preambule da je ,,Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije“ i ~lan 8. koji glasi da je ,,teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeqiva“.
[vajcarska se tre}u godinu zaredom na{la na prvom mestu liste najboqih zemaqa sveta koju objavquje U.S. News & World Report, a koja je prili~no uvredqiva za Srbiju. Zanimqivo, [vajcarska je i jedna od zemaqa u koje se Srbi najvi{e sele.
POZNATA PO NEUTRALNOSTI
[vajcarska je u izve{taju predstavqena kao „mala dr`ava u centralnoj Evropi koja se sastoji od oko 41.285 kvadratnih kilometara isklesanih alpskih gle~era, jezera i dolina. To je jedna od najbogatijih zemaqa na svetu i vekovima je poznata po svojoj neutralnosti“, napomiwe se, a onda ni`u i drugi aduti ove zemqe. „[vajcarska ima nisku nezaposlenost, kvalifikovanu radnu snagu i jedan od najve}ih bruto doma}ih proizvoda po glavi stanovnika u svetu, prema CIA World Factbook. Jaku ekonomiju zemqe pokre}u niske stope poreza na dobit, visoko razvijen uslu`ni sektor predvo|en finansijskim uslugama i visokotehnolo{ka proizvodna industrija“.
Posebno se isti~e da se zemqa, koja se sastoji od 26 kantona i administrativnog glavnog grada u Bernu, ponosi svojom raznoliko{}u i dom je regiona sa razli~itim kulturnim identitetima, a da su zvani~ni jezici nema~ki, francuski, italijanski i retoromanski. Tako|e, prime}uju da su „kulturni doprinosi zemqe u nesrazmerni wenoj maloj veli~ini“. Ipak, ~ini se, najvi{e se hvali wena neutralnost koja je, kako stoji u izve{taju, „privukla neke od najve}ih svetskih umova da emigriraju, ukqu~uju}i Xejmsa Xojsa, Xorxa Bajrona i Voltera“.
„Kao rezultat toga, [vajcarska, posebno @eneva, je popularna lokacija za sedi{te me|unarodnih organizacija, kao {to su Me|unarodni komitet Crvenog krsta i Ujediwene nacije, iako se [vajcarska pridru`ila tek 2002. godine. Zemqa nije ~lanica Evropske unije, ali ima ~lanstvo u MMF, WTO i Svetskoj banci“. U ovom rangirawu imala je izetno visoke ocene u nekim od najva`nijih kategorija – po kvalitetu `ivota ova je zemqa na tre}em mestu s indeksom 96,5; otvorenost za biznis joj je 99,7, dru{tvena svrha 90.3, preduzetni{tvo 85,3, agilnost 74,2… Sve to uzimate u obzir kad razmi{qate o tome gde biste voleli da `ivite, a u jednoj diskusiji na Facebook grupi Srbi u [vajcarskoj ispostavilo se da ipak nije sve ba{ tako lagano.
NA [TA SE NAJVI[E @ALE
SRBI U [VAJCARSKOJ
„Osobe koje `ive u [vajcarskoj, pitawe za vas… Kakav je `ivot tu?“, upitala je jedna Tamara i na svoje pitawe dobila bezbroj komentara. @ale se Srbi u [vajcarskoj na sve i sva{ta – {to je sivo vreme „300 dana u godini“; {to „samo vazduh ne pla}a{“; {to je „gu`va kao u konzervi sardina“; {to je „samo rad i rad“ i „jedva ~eka{ penziju da pobegne{“… Ipak, ve}inom se sla`u da je „boqe nego ku}i“, zbog ~ega, uostalom, i biraju da `ive tamo. Osim, naravno, retkih koji su najavili da „jo{ pet godina pa pakuju kofere i vra}aju se u Srbiju“ i nekolicine onih koji su priznali da se ba{ i nisu sna{li u „[vici“. Komentar koji je potegao raspravu za sebe glasi: „@ivot u [vajcarskoj je lep ako rade dve
Kad ulazite u gradi} Jackson na severu Kalifornije imate taj neodoqiv utisak kao da ste upravo upali na snimawe TV serije “Twin Peaks” Dejvida Lin~a. Scenografija je ve} postavqena i svi samo na Vas ~ekaju…
Tu su jednospratne ku}ice pastelnih boja koje se re|aju se u nizu, sa zvu~nika lokalnog radija odzvawa neka melanholi~na muzika, a kitwasti kaubojski fontovi krase radwice u glavnoj ulici… Svaka druga nudi zlato – glavni lokalni proizvod jo{ od polovine 19. veka, kada su grad osnovali kopa~i sjajne rude koji su se ovde sjatili iz celog sveta.
A na svakoj tre}oj oka~ena visi – srpska zastava! U Xeksonu `ive najstariji ameri~ki Srbi, oni sa dna kace, zapravo wihovi potomci, koji broje unazad ve} petu, {estu generaciju lokalaca ~ija prezimena zavr{avaju na “i}”, zapravo na “ich”, po ameri~ki.
Wihove ~ukundedove je vest o ameri~koj Zlatnoj groznici zatekla po vrletima Crne Gore i Hercegovine, odakle su u platnene zave`qaje skupili ono malo jada {to su imali u tro{nim kamenim ku}ama i krenuli na dalek put koji se ~inio kao da je bez kraja. Mnogi ga nisu pre`iveli, skapali su na brodovima od skorbuta i groznice.
osobe, ali ako radi jedna jako te`ak, jer je ovde sve jako skupo! Stan, zdravstveno, i hrana. Sve u svemu mo`e lepo da se `ivi ko zna dobro da rasporedi novac, uvek mo`e da se priu{ti letovawe i zimovawe.“
Na wega se nadovezalo vi{e od 60 novih koji donose razli~ita iskustva.
„Kad dvoje rade 100%, ili jedno mawe npr 80% mo`e se lepo `iveti i jako puno u{tedeti. Sa vi{om {kolom bez fakulteta, plata je u proseku 6.000-6.500 bruto, neto je 5.800. Stan za vi{e~lanu porodicu, normalna gradwa da nije luksuz, ~etvoroiposoban stan je 1.900-2.200. Ja pla}am svoju Krankenkasse 510 chf. Za ~etvoro~lanu porodicu mese~no ti treba najmnawe 1.500-2.000 na hranu. Gde su ra~uni za struju, vodu, net, porez“, dala je primer jedna `ena, a ne{to kasnije izlo`ila i svoju situaciju.
„Ja sam zavr{ila za FaGe, sestra mi je zavr{ila za u~iteqicu i nema ni 8.000 chf. Sa 26 godina sam kupila stan u izgradwi Kanton Aargau, mu` mi je ekonomista. Da bi kupili stan i dobili cinc od banke morali smo doneti platne liste. Da je samo jedno radilo, ne bi dobili kredit“, objasnila je, Ina~e 1 {vajcarski franak je 1,06 evra, a @eneva je nedavno progla{ena za najskupqi grad na svetu – nije ni ~udo {to se uglavnom svi `ale na cene.
„TRE]INA STANOVNI[TVA NE MORA DA RADI PUNO RADNO VREME“
Neki su ipak, na te tvrdwe istakli da „mo`e i jedna osoba da radi ako dobro zara|uje; pa ne rade svi za minimalac“, te da se tamo „diplome cene i pla}aju; a
One koji su se dokopali severa Kalifornije do~ekao je mu~an i te`ak `ivot. Stradali su prvo pod otvorenim nebom, od bandi pqa~ka{a koje su im otimale blistave kamen~i}e koje su uspevali da skupe po obli`wim brdima i potocima. Zlata je bilo mnogo, pa su mu nakupci stalno obarali cenu.
Kad bi razmenili svoju muku za dolare, nije ostajalo za Bog-zna kakav `ivot. Vi{e ubogo pre`ivqavawe… A onda je zlato od avanture preraslo u biznis, pojavile su se kompanije, otvoreni su rudnici, boqe re}i paklene jame, u kojima su svoje kosti ~esto ostavqali i na{i zemqaci. Ko bi pre`iveo jame, umirao bi na povr{ini, od trovawa pra{inom i isparewima. Prose~an `ivotni vek je bio jedva ne{to preko 20 godina. Na surov na~in su shvatili su{tinu one izreke koja im je ostala u u{ima jo{ iz starog kraja… U jednom trenutku postali su svesni da ih je jurwava za zlatom i dolarima obezqudila, da su postali lutaju}e du{e bez korena i smisla, pa su mladom sve{teniku koji je do{ao iz San Franciska da krsti dete jednome od wih predlo`ili da naprave crkvu.
Ba{ na brdu koje je gledalo na dva rudnika u kome su te du{e gubili. Sve{tenik
kakve su, koliko su jake te diplome, zna~i i plate, zavisi ~isto od osobe do osobe“. Vi{e wih napomenulo je da tre}ina stanovni{tva ne radi „jer ne mora“, ili bar ne puno radno vreme. „Tre}ina stanovni{tva radi Teilzeit, zna~i ne puno radno vreme. Uglavnom 60-80%. Ja sam sad dobrovoqno smawio na oko 60%. Krankenkasse pla}ate u zavisnosti od fran{ize, isplati se biti zdrav… Zavisi od kantona, op{tine. Ko biciklom ide na posao u{tedi a i ~ini dobro svom zdravqu, na primer. Koliko god su cene, odavde se ne ide, ve} i daqe neprekidno dolazi. Pro{le godine rekordnih novih 103.000 legalno novonaseqenih, 68% iz EU. Najni`a minimalna satnica sveta je ovde, kantoni odlu~uje kako je gde. Ali, sve zavisi kako se tro{i…“, prokomentarisao je ~lan grupe koji tvrdi da je wegova ~etvoro~lana porodica godinama `ivela od jedne plate.
„Evo konkretnije: 5.800 je prose~na plata. Sa vi{om {kolom imate podosta vi{e (na{a }erka je sad u tome), a fakultetski preko 10.000. Ja sam godinama hranio nas 4 sa mojom jednom platom, jer sam se {kolovao, na vreme, u starosti jeste te{ko. Eto vam najkon-
kretnije. Putovali smo na 4 kontinenta, vi{e puta godi{we, na Kineski zid, sad idemo na Olimpijske igre – evo Vam najiskreniji podaci. Ne pravim se va`an, ali ste hteli konkretno. Kupili smo stan, novi, pre 15 godina… Koliko god je nekome te{ko ovde, gore mu je u otaxbini, jer ina~e ne bi dolazio“, zakqu~io je.
I tako se na kraju opet svelo na „kako se ko sna|e“.
„U [vajcarskoj vlada isti sistem kao u staroj SFRJ. Ima{ jedan stub na koji mo`e{ da se osloni{. Ostalo je sve relativno. Kako se ko sna|e“, opomiwe jedan ~lan grupe.
„Sve zavisi kako se ko sna{ao. Mnogi i posle dvadeset ili trideset godina jedva u{tede i za odmor, drugi pa imaju i malo vi{e, a ima i onih koji ne znaju {ta }e sa parama. U su{tini kad pogledam zemqe u okru`ewu, pa i {ire [vajcarska je top nema daqe. Problem je {to ne mogu svi stati u CH“, dodaje drugi.
„Kao i svuda, ako se ko sna|e. Nesposoban je nesposoban na svakom mestu, sposoban }e da se sna|e gde god ga baci{… Nije lo{e ovde, i da je lo{e nikada ne treba pquvati u bunar iz koga vodu pije{“, zakqu~uje tre}i.
Da se zna ~ija je pekara: Nemawa @ivanovi} je ~etvrta generacija pekara u svojoj porodici
je prihvatio predlog, preselio se u Xekson i sa wima zajedno sagradio crkvu na brdu. Posvetio je Svetom Savi Nemawi}kom. Godina je bila 1893, a sve{tenik se zvao Sevastijan Dabovi}, koga danas slavimo i spomiwemo kao Svetog Sevastijana, prvog srpskog sveca koji je ro|en daleko od rodne grude, van granica Srbije i biv{e Jugoslavije (kanonizovan 2007.) Sevastijan je nastavio da bodri i blagosiqa svoje parohijane sve do pred samu smrt (upokojio se 1940. u manastiru @i~a).
Bio je tu i kada je 1922. godine 11 srpskih rudara ostalo `ivo zakopano u u najve}oj rudarskoj nesre}i u Americi do tog doba (47 poginulih), u rudniku Argonaut, ~ije okno gleda na crkvenu portu. Rudnici su odavno zatvoreni, ali su u Xeksonu ostali da `ive ponosni naslednici tih nekada{wih Srba rudara, koji mo`-
da ne govore najboqe srpski, ali odli~no pamte ko su i odakle su ovde do{li wihovi preci.
A svakog 7. januara, na pravoslavni Bo`i}, potrude se da za wih i wihovo poreklo ~uje cela Amerika i jo{ pola sveta… Tada iza|u u centar Xeksona i pripucaju iz svog lakog naru`awa koje im se zatekne u ku}i. Da se zna kad Srbi slave! I to, za divno ~udo, nikome u ovom gradu ne smeta. Jer svi vole Srbe, i jedva ~ekaju da posle rafala po~ne wihovo slavqe, po re~ima sugra|ana najve}e i najboqe koje postoji u Xeksonu. [to je najboqe objasnio jedan ~ikica sa kaubojskim {e{irom koga smo sreli ispred pekare Srbina Nemawe @ivanovi}a, re~ima:
“Kad Srbi slave, svi su dobrodo{li. Malo zapu{i{ u{i dok ne pro|e, a posle svi idemo da pijemo rakiju! ”
Australija je oduzela vojne po~asti vi{im komandantima odbrane zbog navodnih ratnih zlo~ina po~iwenih tokom wihovog nadzora u Avganistanu.
Ri~ard Marles, ministar odbrane je u parlamentu 12. septembra rekao da }e oficiri izgubiti medaqe za zaslu`enu slu`bi, kao {to je preporu~eno, posle zna~ajne vojne istrage u kojoj se navodi da postoji neproverena "ratni~ka kultura" u delovima snaga.
U vojnom izve{taju koji su Oru`ane snage Australije obja-
vile 2020. godine navodi se da postoje uverqivi dokazi da su pripadnici elitnih australijskih trupa protivzakonito ubili 39 civila tokom rata u Avganistanu.
„Ovo }e uvek biti nacionalna sramota.
„Istovremeno, {aqe se poruka (na{em) narodu, ali i svetu, da je Australija odgovorna dr`ava", poru~io je Marles.
On nije `eleo da otkrije koliko }e vojnika ostati bez medaqa, ali lokalni mediji pi{u da ih je mawe od deset.
Ministar Marles je ukazao i
da je ve}ina australijskih vojnika, poslatih u Avganistan izme|u 2011. i 2021. „po`rtvovano slu`ila", pohvaliv{i one koji su pomagali u razotkrivawu navodnih nezakonitih ubistava.
Odluka se ne odnosi na one koji su pod istragom zbog samih ratnih zli~ina, me|u kojima je i Ben Roberts-Smit, jedan od najodlikovanijih `ivih vojnika i dobitnik Viktorijinog krsta.
Roberts-Smit negira optu`be, ali je pro{le godine bilo optu`bi da je verovatno ubio
Australija je najavila da }e ka`wavati internet platforme sa do pet odsto wihovih globalnih prihoda zbog neuspeha da zaustave {irewa dezinformacija, javqa Rojters.
Vlada o~ekuje da }e primorati platforme na usvajawe pra-
vila delovawa za spre~avawe {irewa la`nih informacija koja }e morati da dobiju odobrewe regulatora. Ako pak ne zadovoqe regulatorno telo, regulator }e sam postaviti svoje standarde, a potom ka`wavati koji ih ne budu po{tovale.
Australijski sud osudio je u sredu voza~a autobusa na 32 godine zatvora zbog nesre}e u kojoj je poginulo 10 qudi, a povre|eno 25.
Bret Endrju Baton (59), koji je bio za volanom autobusa kada se prevrnuo u junu 2023. dok je dovodio 35 svatova u wihov hotel u Novom Ju`nom Velsu, vozio je prebro i bio je pod velikom dozom lekova. Izbegao je su|ewe za ubistvo iz nehata nakon {to je prihvatio nagodbu u kojoj su tu`ioci odbacili 10 optu`bi za ubistvo iz nehata u zamenu za priznawe krivice na 10 ta~aka za nano{ewe smrti opasnom vo`wom, devet ta~aka za opasnu vo`wu sa nano{ewem te{kih telesnih povreda i 16 ta~aka za nano{ewe telesnih povreda.
Nakon {to je slu{ao dvodnevne izjave vi{e od 30 pre`ivelih i ~lanova porodica ubijenih, sudija Okru`nog suda u Wukaslu Roj Elis doneo je odluku da Ba-
Mere }e biti predstavqena u parlamentu, a usmerene su prema la`nim informacijama koje {tete izbornom procesu ili javnom zdravqu, pozivaju na progon rawivih grupa ili povrede osoba ili predstavqaju pretwu infrastrukturi i delovawu hitnih slu`bi.
Meta, kompanija vlasnica Fejsbuka, ve} je najavila da }e blokirati informativni sadr`aj ako }e za wega morati da pla}a tantieme.
Nekada{wi Tviter, dana{wi X, ukinuo je ve}inu regulacije sadr`aja nakon {to ga je 2022. preuzeo milijarder Ilon Mask.
"La`ne informacije i dezinformacije predstavqaju ozbiqnu pretwu bezbednosti i dobrobiti Australijanaca, kao i na{oj demokratiji, dru{tvu i ekonomiji", saop{tila je ministarka komunikacija Mi{el Roland.
Ona je naglasila je da ~etiri petine Australijanaca `ele borbu protiv dezinformacija.
ton mora da odslu`i najmawe 23 godine i 8 mjeseci robije i da ne}e imati pravo na uslovni otpust najranije do maja 2048. Sudija Elis je rekao da se "nikada nije bavio predmetom koji je bio blizu ovakve destrukcije" za svojih 50 godina u pravosu|u.
- Ponavqam da kazna koju sam izrekao ne}e vratiti preminule, kazna ne}e izle~iti fizi~ke povrede pre`ivelih niti izle~iti bol u srcu porodica 10 preminulih `rtava - rekao je on.
~etvoricu nenaoru`anih zatvorenika. Protiv wega nije bilo krivi~nih prijava zbog ovih tvrdwi.
Pokretawe parni~nog postupka je prvi put da je sud procewivao optu`be australijskih snaga za ratne zlo~ine.
Vlasnik platforme X Ilon Mask nazvao je australijsku vladu levog centra "fa{istima" zbog predlo`enog zakona kojim bi bile ka`wene kompanije dru{tvenih medija koje ne spre~avaju {irewe dezinformacija na mre`i.
Australijska laburisti~ka vlada je predstavila zakon kojim bi platforme bile ka`wene sa do pet odsto svog globalnog prihoda zbog omogu}avawa {irewa dezinformacija, prenosi Rojters. Predlo`enim zakonom platforme bi morale da postave kodekse pona{awa kako bi zaustavile {irewe la`nih vesti.
U prethodnom sukobu sa australijskom vladom, X je u aprilu pred sudom osporavao nalog australijskog sajber regulatora za uklawawe nekih postova o rawavawu no`em jednog biskupa u Sidneju, {to je navelo premijera Entonija Elbanizija da nazove Maska "arogantnim milijarderom".
Baton je tvrdio da nije znao da je wegova sposobnost upravqawa vozilom smawena nakon {to je uzeo veliku dozu tramadola (leka za bol), ~iji ne`eqeni efekti ukqu~uju pospanost i mu}ewe vida.
Me|utim, putnici na sudu su opisali da su bili prepla{eni na~inom na koji je Baton vozio i da je ignorisao wihove molbe da uspori pre nego {to je izgubio kontrolu na kru`nom toku, 30 miqa severozapadno od Wukasla, Novi Ju`ni Vels, i da se autobus prevrnuo na bok. i kliznuo uz za{titnu ogradu.
Pre`iveli su govorili o kontinuiranoj svakodnevnoj patwi od fizi~kih povreda i psihi~ke traume i tuge zbog kojih su bili nesposobni za rad i previ{e upla{eni da se ponovo voze prevozom. Putnik Grem Mekbrajd, koji je zadobio povredu vrata, izgubio je suprugu i 22-godi{wu }erku u nesre}i. Govorio je o svojim fizi~kim i psi-
hi~kim borbama.
- Moje porodi~no stablo je pose~eno. Ja samo `elim svoj stari `ivot nazadrekao je on na sudu.
Nik Dinakis, 30, koji je pre`iveo, ali sa povredom mozga koja je promenila `ivot i povredama ki~me i lica, izgubio je devojku u udesu.
- Fizi~ki si me slomio, naneo si mi o`iqke na telu, a {to je najgore, slomio si mi srce i um - rekao je on obra}aju}i se Batonu. Baton je izrazio je stid i kajawe i rekao da se mu~io kako da se izvini pre`ivelima i porodicama za ne{to tako destruktivno i mrsko.
- Poku{ao sam da smislim re~i kojima bih rekao da mi je `ao, ali kako da ka`e{ da ti je `ao zbog tako u`asnog tragi~nog doga|aja koji je uni{tio `ivote stotina qudi - rekao je on na sudu.
- @ivim sa ovim svaki dan i mrzim sebe - dodao je on.
AUSTRALIJSKI IZVE[TAJ O BORBI
ZA KQU^NE TEHNOLOGIJE BUDU]NOSTI:
Kina je svetski lider u razvoju ~ak 57 od 64 kqu~nih tehnologija budu}nosti, dok SAD zauzimaju prvo mesto u samo sedam, pokazuju rezultati istra`ivawa Australijskog instituta za strate{ku politiku (ASPI).
Izve{aj pokriva 64 tehnolo{ke oblasti, ukqu~uju}i odbranu, energetiku, ve{ta~ku inteligenciju, ra~unarstvo,
ti poput "Gugla" i "Majkrosofta", dok su u Kini to nau~ne institucije, poput Kineske akademije nauka.
U kojim oblastima Kina dominira?
Kineska dominacija u razvoju tehnologija budu}nosti jo{ je ubedqivija ako se rezultati podele po sektorima.
svemirska istra`ivawa, biotehnologiju, napredne materijale i kqu~nu kvantnu tehnologiju.
Kako se navodi na sajtu instituta, "zapadne demokratije gube globalno tehnolo{ko nadmetawe", a Kina postavqa temeqe koji }e joj omogu}iti da postane vode}a nau~na i tehnolo{ka supersila budu}nosti.
Istra`ivawe koristi podatke iz prethodnih pet godina, odnosno od po~etka 2019. do 2023. godine. Pore|ewe najnovijeg izve{taja sa ranijim izdawima pokazuje da je Kina tokom posledwih dvadesetak godina napravila uo~qiv napredak: dok su pre dve decenije SAD predwa~ile u razvoju ~ak 60 najnaprednijih tehnologija, danas su lideri u samo sedam oblasti.
U izve{taju se navodi da su glavni motori razvoja u SAD tehnolo{ki gigan-
Na primer, Kina dominira kada je re~ o razvoju naprednih poluprovodnika, jednoj od kqu~nih tehnolo{kih oblasti. Kineski uspeh posebno je impresivan ako se u obzir uzme ~iwenica da ta zemqa pre dvadesetak godina nije bila ni u top pet.
Kina predwa~i u svim kategorijama u delu koji pokriva napredne informacione i komunikacione tehnologije, dok u razvoju napredne opti~ke komunikacije i napredne podvodne be`i~ne komunikacije Kina ima gotovo monopolski polo`aj.
Ne iznena|uje ~iwenica da Kina apsolutno dominira u svih 13 kategorija u sekciji o naprednim materijalima i proizvodwi, s obzirom da je Kina vode}a svetska industrijska supersila. U ~ak 12 od 13 kategorija, kineska pozicija je prakti~no monopolska.
Tako|e o~ekivano, Kina je svetski lider i u oblasti energetike - pre svega kada je re~ o tehnologijama zna~ajnim za zelenu tranziciju i proizvodwu elektri~nih vozila.
Kada je re~ o ve{ta~koj inteligenciji, Kina dominira u pet od {est kategorija, dok u ma{inskom u~ewu i naprednoj analizi podataka ta zemqa ima gotovo monopolsku poziciju.
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora
l Specijalna nega za osobe sa demencijom
SAD i Kina su najujedna~enije u oblasti biotehnologija, genetike i vakcina, po{to tom sektoru Peking dominira u "samo" ~etiri od sedam kategorija, dok Va{ington zauzima prvo mesto u preostale tri.
Me|utim, posebno je zanimqivo to {to Kina zauzima prvo mesto u ~ak {est od sedam kategorija povezanih sa od-
Duhovne i kulturne potrebe
l Redovni verski obredi
l Dolazak verskog osobqa na poziv
l Kapela za sve religije
l Proslava praznika u domu sa va{om familijom
l Program za opu{tawe i razonodu
ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711
branom, robotikom i transportom - iako SAD ula`u stotine milijardi dolara na odbranu svake godine. Uspeh Pekinga posebno je impresivan u oblasti razvoja naprednih motora za avione i dronova. SAD i daqe dominiraju u razvoju kvantnog ra~unarstva, ali ih je Kina sustigla (i prestigla) u drugim oblastima koje pokrivaju kvantne tehnologije.
Stariji mu{karac umro je nakon {to je bio primoran da ~eka ~etiri sata na dolazak hitne pomo}i u zapadnom delu Melburna, {to je sindikat hitne pomo}i opisao kao kriti~an nedostatak resursa.
Sekretar Viktorijanskog sindikata hitne pomo}i, Deni Hil, rekao je da su se iz ku}e 69-godi{weg mu{karca iz
Sari Hilsa oko dva sata ujutru u subotu mogli ~uti wegovi pozivi u pomo}, nakon {to je pao. Kom{ije su pozvale hitnu pomo}, ali zbog mawka ekipa, ambulanta je stigla tek oko {est sati ujutru, saop{tio je Hil medijima.
- Ova smrt je izuzetno tu`na i razaraju}a za porodicu preminulog, kao i za dispe~ere i medicinsko osobqe koji `ele da pomognu pacijentima - izjavio je Hil.
- Me|utim, sa tako velikim nedostatkom resursa i trenutnim optere}ewem, postalo je gotovo nemogu}e adekvatno odgovoriti na sve pozive - rekao je on za Herald Sun.
- Nikada ne mo`ete sa sigurno{}u re}i {ta bi se dogodilo da su paramedici stigli ranije. Ipak, prema svim pokazateqima, ~ovek je dozivao pomo}, pa mo`ete pretpostaviti da bi ishod mo`da bio druga~iji da smo stigli na vreme.
BILI NA BOLOVAWU
Prema Hilu, 50 ekipa hitne pomo}i bilo je "van funkcije" te no}i, zbog velikog broja bolovawa me|u medicinskim osobqem. To je dovelo do toga da je te no}i {irom dr`ave Viktorije radilo samo 90 od predvi|enih 120 ekipa hitne pomo}i.
U saop{tewu, Ambulanta Viktorija je izjavila da se slu~aj
preispituje i da }e smrt mu{karca biti prosle|ena mrtvozorniku na daqe ispitivawe.
- Na{e najdubqe sau~e{}e upu}ujemo ~lanovima porodice
pacijenta u ovom veoma tu`nom trenutku - navela je agencija.
OPTERE]EN SISTEM - Zahvaqujemo se ~lanovima
zajednice koji su alarmirali slu`bu za hitne slu~ajeve na broj 000.
Ambulanta Viktorija je dodala da je zdravstveni sistem izuzetno optere}en zbog sezonskih bolesti.
- Imamo {to vi{e ekipa na terenu i na{ prioritet }e uvek biti odgovarawe na najhitnije i najkriti~nije slu~ajeve - naveli su.
- Koristimo dinami~an operativni model koji preme{ta resurse po potrebi kako bismo minimizirali uticaj na rasporede posla.
Ovaj tragi~an doga|aj ponovo je otvorio pitawe nedovoqnih resursa u hitnim slu`bama {irom Viktorije, dok se sindikati i nadle`ne institucije bore da prona|u re{ewa za sve ve}i broj bolesnih i povre|enih pacijenata kojima je potrebna hitna medicinska pomo}.
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Nakon godina u zatvoru, osniva~ Vikiliksa Xulijan Asan` prilago|ava se radikalno druga~ijem `ivotu u Australiji, ukqu~uju}i i vreme kao solo roditeq, pi{u ovih dana doma}i mediji.
Posle godina provedenih u londonskom mra~nom zatvoru Belmar{, Xulijan Asan` luta {umama jugoisto~ne Australije, pliva u okeanu i u~i da odgaja sinove koji su nekada poznavali svog oca samo kao zatvorenika.
iz zatvora Belmar{ krajem juna. Otputovao je sa aerodroma Stansted u luksuznom poslovnom avionu Bombarder za Sidnej, preko Sajpana, ameri~ke teritorije u Pacifiku, gde se nakratko zaustavio da bi se izjasnio krivim za kr{ewe zakona o {pijuna`i SAD - kazna koju je Va{ington zahtevao prema sporazumu o osloba|awu.
Asan` se, prema re~ima wegovog polubrata, polako prilago|avao slobodi nakon sedam godina provedenih u ambasadi Ekvadora u Londonu, nakon ~ega je usledilo pet godina u Belmar{u, {to je kompletno naru{ilo wegovo mentalno i fizi~ko zdravqe.
„Vra}a se u `ivot i jede odgovaraju}u hranu, ve`ba, dobija malo sun~eve svetlosti i miri se sa svojim novim `ivotom“, rekao je gospodin [ipton. On radi na obnovi svog `ivota, u su{tini.“
Pre mesec dana, gospo|a Asan`, advokat za qudska prava koja je upoznala i po~ela
{to nam naravno donosi ogromnu radost. Vreme je ono {to nam je ukradeno, posebno Xulijanu, i sada u`ivamo u wemu koliko mo`emo.” Uz ovu objavu je bila i fotografija porodice na pla`i za koju neki veruju da je snimqena u Nacionalnom parku Mimoza Roks, u blizini ribarskog grada Bega, 510 kilometara ju`no od Sidneja.
Nije jasno kako porodica pla}a tro{kove `ivota. U toku su koraci da se Asan`u otvori put da zaradi novac i olak{a ono {to [ipton opisuje kao svoju „veoma nesigurnu i nelagodnu poziciju“.
[ipton predvodi kampawu da ubedi SAD da pomiluju Asan`a, {to bi tako|e vodilo ukidawu mnogih zabrana koje u ovom trenutku spre~avaju Asan`a da zara|uje govore}i i da slobodno pi{e o svojim pro{lim aktivnostima sa Vikiliksom.
„Dakle, postoji takozvani prihod od kriminala, koji }e uticati na Xulijanovu sposob-
Wegova supruga, {vedsko-{panski advokat Stela Asan`, nedavno se vratila u London na nedequ dana, ostavqaju}i suosniva~a Vikiliksa samog da brine o wihovoj deci, Gabrijelu (7) i Maksu (5). Mediji su ovo iskoristili za jo{ jednu pri~u o Asan`u, ovog puta o wegovom privikavawu na slobodu u Australiji.
„Dakle, bio je solo roditeq nedequ dana“, rekao je Asan`ov mla|i polubrat, rediteq Gabrijel [ipton, za Tajms. „Svi su bili okej. Tako da mislim da je imao vrlo dobru rutinu sa decom nakon nekoliko dana.”
Veruje se da porodica `ivi negde na tajnoj lokaciji na obali Novog Ju`nog Velsa, daleko ju`no od Sidneja. To je region farmi mleka, visokih {uma i ~esto divqih pla`a, poznatih po talasima i belom pesku.
Asan` jo{ uvek nije javno govorio o svom novom `ivotu slobodnog ~oveka u svojoj rodnoj Australiji otkako je pu{ten
vezu sa gospodinom Asan`om jo{ dok je bio u ambasadi Ekvadora - gde je par za~eo i svoju decu - izjavila je da novo iskustvo zajedni~kog `ivota i nova zemqa po prvi put predstavqa i ozbiqne izazove.
„Xulijanovo osloba|awe ukqu~ivalo je velike promene i logisti~ke izazove kroz koje se sada prolazimo“, objavila je ona na svojoj veb stranici. „I tek treba da donesemo odluke o na{em sredworo~nom i dugoro~nom periodu. Pravimo pauzu sa svim zapo~etim poslovima dok se ne sna|emo.“
„Xulijan se oporavqa i do`ivqava divqe australijsko prirodno okru`ewe koje oduzima dah. Stvari za kojima je godinama ~eznuo iz }elije u zatvoru Belmar{, a koje su se onda ~inile nedosti`nim, sada su stvarnost: plivawe u okeanu, planinarewe kroz divqinu i putovawe po Australiji.
„Kona~no smo u mogu}nosti da budemo zajedno kao porodica
nost da prehrani svoju porodicu i zara|uje za `ivot prodajom pri~e ili pri~awem o tome {ta se dogodilo, ili bilo {ta sli~no“, rekao je [ipton. „To bi ga moglo dovesti do veoma neprijatne situacije, zbog trenutne nagodbe sa ameri~kim vlastima.“
Kasnije ovog meseca gospodin [ipton }e ponovo otputovati iz Australije u Va{ington (wegova sedma poseta ove godine) da nastavi da lobira za predsedni~ko pomilovawe za svog polubrata.
Bez obzira na sve ove ~iwenice koje jo{ uvek spre~avaju Xilijana da slobodno radi i pi{e, on sigurno u`iva u svom novom `ivotu sa porodicom. U to nema sumwe jer najva`nije je ipak da je Asan` kona~no stigao ku}i.
Ja~awe vojnih efektiva
SAD i wihovih saveznika u neposrednoj blizini
Tajvana posledwih meseci, pored uvo|ewa novih eskadrila "F-35" ili otvarawa novih baza sada, uzima i formu uvo|ewa novog raketnog naoru`awa
Ameri~ki raketni sistem sredweg dometa "tajfun" bi}e preba~en u Zemqu izlaze}eg sunca u sklopu vojnih ve`bi Japana i SAD.
nim borbama oko Tajvana. Naime, mediji u Japanu prenose ovih dana izjavu Kristine Vormut, sekretarke zadu`ene za kopnenu vojsku SAD, koja je u svojoj zemqi izjavila da je tokom nedavne zvani~ne posete Tokiju u susretu s doma}im ministrom odbrane zatra`ila da Japan dozvoli razme{tawe lansera "tajfuna" u ameri~kim jedinicama na svojim ju`nim ostrvima odakle mogu da pokrivaju u delove Tajvana u sklopu nebi~no dugih ve`bi od po {est meseci. Poznato je i da je otprilike u isto vreme japanska vojna delegacija posetila bazu "tajfuna" Luis-Mekord u ameri~koj dr`avi Va{ington. AMERIKANCI UNOSE "TAJFUN" NA MALA VRATA
Sigurno je da SAD ve} sada postepeno stvaraju ne samo diplomatske, ve} i materijalne i
pnenog bazirawa) u inostranstvu otkad se Va{ington u 2019. povukao iz Sporazuma o nuklearnim snagama sredweg dometa (raketama sa nuklearnom bojevog glavom dometa od 500 do 5.500 kilometara) za vreme mandata biv{eg predsednika Trampa.
Taj sporazum, zakqu~en sa Sovjetskim Savezom jo{ daleke 1987, tada je imao svrhu da doprinese popu{tawu tendencija i ja~awe poverewa izme|u dveja strana u slovima kada su one nastojale da prevladaju Hladni rat. On je, po ameri~kim ekspertima, zemqama poput Kine, koje nisu obuhva}ene wegovom primenom, omogu}io neometano unapre|ewe vojne mo}i, kojim je naru{ena ravnote`a snaga u zapadnom Pacifiku.
Isti sistem posledwih nekoliko meseci se nalazi i na Fililipinima, gde se tako|e koristi u ve`bama i obuci.
I dok je pretpostavka da }e u oba slu~aja "tajfun" posle nekoliko meseci biti uklowen, istina je, i to ameri~ki zvanini~nici ne kriju, da bi oni `eleli da ta mo}no oru`je trajnije ostane na teritoriji wihovih saveznika, odakle mogu da aktivno u~estvuju u eventual-
edukativne preduslove za budu}e neograni~eno stacionirawe "tajfuna" na teritoriji svojih saveznika u isto~noj Aziji.
Taj sistem je, na primer, preba~en na Filipine jo{ u aprilu povodom ve`bi "Salaknib 24", ali je sude}i po izve{tavawu isto~noazijskih medija, ostao ~itavih {est meseci.
To je ujedno bilo i prvo razme{tawe jednog ameri~kog raketnog oru|a sredweg dometa (ko-
Konkretno, "tajfun" u verziji predstavqenoj na Filipinima je u stawu da ispaquje krstare}e projektile "tomahavk" dometa od oko 1.600 km i presreta~ "SM6", dometa od oko 370 km. S obzirom na blizinu pojedinih filipinskih i japanski opstrva kineskoj obali, ti projektili bi mogli biti kori{}eni ne samo za ometawe napredovawa kineske mornarice u slu~aju eventualne intervencije Pekinga u Tajvanskom moreuzu, ve} i za udar po aerodromima i raketnim bazama kineske vojske, koji bi onda dao ve}i manevarski prostor ameri~kim, tajvanskim i mo`da drugim savezni~kim snagama.
"Tajfuni" su deo {ireg naoru`avawa i me|usobne vojne saradwe Va{ingtona i wegovih regionalnih saveznika u Isto~noj Aziji i zapadnom Pacifiku, koji obuhvataju i otvarawe novih baza vojske SAD na Filipinima i ju`nopacifi~kim ostrvima, uvo|ewe novih eskadrila lovaca bombardera pete generacije "F-35" i drugo.
EKSPLODIRALI HAKOVANI PEJXERI
^LANOVA HEZBOLAHA:
Bolnice na jugu Libana su prema{ile svoje kapacitete i ministarstvo radi na prebacivawu rawenih na le~ewe u ustanove u drugim delovima zemqe
Najmawe osmoro qudi je poginulo, dok je vi{e od 2.800 qudi povre|eno - od kojih oko 200 te{ko - nakon {to su eksplodirali pejxeri na vi{e lokacija u Bejrutu, rekao je ministar zdravqa Libana Firas Abijad.
Me|u povre|enima je i iranski ambasador u Libanu Moxtaba Amani. On se nalazi u "dobrom op{tem stawu", potpuno je svestan i wegove povrede su samo povr{ne, preneo je saudijski kanal "Alhadat", pozivaju}i se na izvore iz ambasade Irana u Bejrutu.
Bezbednosni izvori su za Rojters potvrdili su ovu informaciju navode}i da pejxere koriste ~lanovi Hezbolaha za komunikaciju. Hezbolah je saop{tio da smatraju Izrael "potpuno odgovornim" za napad, kao i da }e na wega odgovoriti. Izraelski zvani~nici nisu komentarisali incident, niti su preuzeli odgovornost.
Hezbolah je saop{tio da su me|u mrtvima dva ~lana te militantne organizacije. Me|u poginulima je navodno i devoj~ica, }erka ~lana Hezbolaha, koja je stradala nakon {to je pejxer eksplodirao u ku}i wenih roditeqa.
Neimenovani zvani~nik Hezbolaha, rekao je da je re~ o "najve}em proboju bezbednosti" koji se desio militantnoj grupi u skoro godinu dana rata sa Izraelom.
Novinar Rojtersa video je vozila hitne pomo}i u ju`nim predgra|ima Bejruta, dok je u okolini vladala panika. Prema navodima "Al Xazire", bolnice na jugu Libana su prema{ile svoje kapacitete i ministarstvo radi na prebacivawu rawenih na le~ewe u ustanove u drugim delovima zemqe.
Me{tani su rekli da se posledwa eksplozija dogodila 30 minuta nakon prve, dok su neki od wih poku{avali da saznaju da li se ~lanovi wihovih porodica nalaze me|u povre|enima.
Bezbednosni izvor je za Rojters dodao da su ure|aji eksplodirali i na jugu Libana.
Izraelska vojska, koja je od pro{log oktobra, paralelno sa ratom u Gazi, razmewivala vatru sa Hezbolahom, nije komentarisala incident.
Zemqe koje se protive Moskvi tro{e sve vi{e na jeftino gorivo napravqeno od ruske nafte, pokazala je nova analiza
Zapadni saveznici su u prvoj polovini 2024. kupili oko dve milijarde dolara vredno gorivo napravqeno od ruske nafte, koriste}i "rupu" u sankcijama, pi{e "Politiko".
Zajedni~ka analiza Centra za istra`ivawe energije i ~ist vazduh i Centra za prou~avawe demokratije, utvrdila je da su isporuke benzina, dizela i drugih proizvoda napravqenih od ruske sirove nafte posledwih meseci porasle kao rezultat uvoza iz samo tri turske rafinerije.
Samo u prvoj polovini 2024. godine, EU, SAD, Ujediweno Kraqevstvo i drugi zapadni saveznici kupili su gorivo u vrednosti od oko dve milijarde dolara prera|eno od ruske nafte u tri turska postrojewa, navodi se u izve{taju. Turska je, u me|uvremenu, "unov~ila" popuste od pet do 20 dolara po barelu iz Moskve, pove}avaju}i svoje kupovine iz Rusije godi{we za 34 odsto u 2023, odnosno rekordnih 70 odsto ove godine. "Kada EU uvozi benzin iz Turske, on je 10 odsto jeftiniji nego {to bi bio iz Saudijske Arabije", rekao je Vaibav Raghunandan, analiti~ar Centra za istra`ivawe energije i ~istog vazduha. "Ali te u{tede se uop{te ne prenose na potro{a~e; samo kompanije i trgovci imaju koristi. Neko masno zara|uje od ove trgovine, ali to nisu obi~ni qudi." ZAPAD NE MO@E BEZ RUSKE NAFTE:
Uvoz je tehni~ki legalan zbog gorepomenute "rupe" u sankcijama. Naime, iako su EU i weni zapadni saveznici odavno zabranili skoro sav uvoz ruske nafte, zemqe i daqe mogu da kupuju gorivo ruskog
porekla ako se preradi u drugoj zemqi, kao {to je Turska. Prema izve{taju, Turska - i zapadne kompanije koje od we kupuju - sve vi{e koriste ovo "izuze}e".
U nedequ 12. po Duhovima, sve~ano je proslavqena hramovna slava Sabora Srpskih Svetiteqa na Centralnoj obali u Pits Rixu. Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan slu`io je Svetu arhijerejsku liturgiju uz saslu`ewe jereja Jovana Jovi}a i |akona @elimira Milovi}a uz prislu`ivawe ipo|akona i ~te~eva Sidnejskog namesni{tva i molitvenog prisustva brojnih vernika koji su doputovali iz Sidneja i Wukasla da podr`e ovu malenu parohijsku zajednicu.
Hor pri sabornom hramu Mitropolije pod dirigentskom palicom protinice Jelene ]e}ez odgovarao je na Svetoj Liturgiji doprinose}i lepoti i blagoqepiju liturgijskog sabrawa uz u~e{}e protojereja Gorana ]e}eza i popadije Marije Jovi} koji su ujedno i pojali bla`ena dana.
Mitropolit se u svojoj besedi osvrnuo na pro~itano Jevan|elsko za~alo, kao i na zna~aj praznika, ~estitaju}i hramovnu slavu sabranima.
Posle svete liturije pre{lo se na slavsku trpezu qubavi.
Praznik Svetih Novomu~enika Jasenova~kih i zavetna slava Saveza Kola Srpskih Sestara Mitropolije, su liturgijski obele`eni u petak, 13. septembra 2024. godine u manastiru Svetog Save Novi Kaleni} kod Kanbere. Svetu Arhijerejsku Liturgiju i tradicionalni Moleban Svetim novomu~enicima predvodio je Mitropolit Siluan uz saslu`ewe sve{tenstva Arhijerejskog namesni{tva Sidnejskog. Na{u Otaxbinu Republiku Srbiju molitveno je prisustvom predstavqao Wegova Ekselencija Ambasador Rade Stefanovi}. Saborno Arhijerejsko Bogoslu`ewe sa brojnim sve{tenstvom duhovno je radovalo prisutni verni narod iz Kanbere, Sidneja i Vodonge. Posle zaamvone molitve osve{tani su slavski darovi u ~ast i spomen Svetih Jasenova~kih Novomu~enika koje su pripremile sestre Saveza KSS Mitropolije povodom svoje zavetne slave.
U besedi nakon Svete Liturgije Mitropolit Siluan je istakao zna~ewe va`nog liturgijskog sabrawa danas iskazuju}i time glavni program nas Srba, a to je da budemo na putu jevan|elskom - svetosavskom, da budemo jedno u Gospodu Hristu. Vladika je ukazao na Svete Novomu~enike Jasenova~ke kao one koji su polo`ili svoj `ivot kao najve}u `rtvu radi imena Hristovog, radi Krsta ^asnog i svoje Pravoslavne vere. Nose}i u sebi kodeks jevan|elski, ono {to se zove Svetosavsko predawe, ovi
Drugi deo pozori{no-muzi~kog recitala "Modra Rijeka" je novi nivo saradwe izme|u ansambla Saraj Iluminado i umetnika Gorana \uri}a i Done Dimovske-Kantarovske.
Kroz sevdah, sefardske pesme, orginalne kompozicije i multi-jezi~ke recitacije i tekstove na srpskom, bosanskom, makedonskom, engleskom i judeo-{panskom
vrli doma}ini, Srbi i Srpkiwe, starci i deca, zadobili su najve}i venac i slavu u saboru Svetih, a to je mu~eni{tvo. Misle}i da }e istrebiti Srpski narod, wegovi xelati su u stvari ispunili nebo zborovima Svetih mu~enika, Svetih posrednika, koji pred Prestolom Bo`jim, kako Jevan|elist Jovan blagovesti u kwizi Otkrovewa, uznose molitve za dobro i spasewe vojuju}e Crkve Hristove. Sami mu~iteqi, u svome demonskom zanosu i pomra~ewu izgubi{e ne samo ovo zemaqski `ivot, ve} avaj, i ve~nost!
Posle Molebna koji je slu`en kod Krsta na grobqu, izgra|enog u spomen Sv. Novomu~enika Jasenova~kih, sestre Saveza KSS sve~arski, a prigodno danu, ugostile su prisutne u maloj manastirskoj sali trpezom qubavi.
"Nedeqe izbeglica" u Koncertnoj dvorani zapadnog Balkana nastavqa svoj rad
jeziku, umetnici }e prisutne provesti kroz prostore Zapadnog Balkana i istoriju tog podnebqa porede}i tok istorije sa lokalnim rekama i jezerima. Predstavi}e originalnu poeziju Done Dimitrovske-Kantarovske kao i stihove Laure Papo prve sefardske spisateqice i pesnikiwe iz Sarajeva, Maka Dizdara, Me{e Selimovi}a i Ive Andri}a. Vi{e o koncertu, koji }e
ukqu~ivati performans i ~itawe tekstova Maka Dizdara i Ive Andri}a, Nata{a Kampmark je saznala u razgovoru sa Goranom \uri}em, koji tako|e govori o svom radu sa migrantima sa prostora biv{e Jugoslavije i o doktoratu koji istra`uje ulogu pozori{ta i performansa u politi~kom protest. Predstava se odr`ava 26. oktobra u melburnskom teatru Fortyfivedownstairs.
Novak \okovi}, najboqi teniser svih vremena, nije ~esto govorio o deportaciji iz Australije, ali kada je pro{lo dve i po godine od te nepravde srpski as progovorio je o nepoznatim detaqima sa kojima se suo~avao
U razgovoru za „Blic TV“ Novak \okovi} prisetio se nekih od najte`ih trenutaka u karijeri kada je deportovan iz Australije.
„Sve u svemu, situacija sa Australijom je bila ko{mar za mene i moje qude. Ono {to bi ukratko mogao da ka`em, iako nisam o tome pri~ao par godina. Bilo je striktno politi~ki“, jasno je istakao Novak.
Godinu dana kasnije srpski as osvojio je desetu titulu u Melburnu i to je bila jedna od najemotivnijih dodela pehara jer je na istom mestu ranije do`iveo veliku nepravdu.
„Godinu dana posle toga, kada sam osvojio, popeo sam se gore u lo`u, zagrlio majku, tu sam se raspilavio i rasplakao, legao dole na pod. Tu su po~ele sve emocije da izlaze, sve {to se sakupqalo godinu i po dana kroz sve {to su oni prolazili kao moja porodica ovde. Svako je na svoj na~in poku{ao ne{to da uradi, ali nije moglo“, rekao je Novak.
Potom je najboqi teniser svih vremena govorio o malo poznatim detaqima koji su pratili ceo slu~aj.
Objasnio je \okovi} kako je to izgledalo.
„Da ka`em, ja sam imao izbor. Kada su mene zadr`ali tih 10 sati u imigracionom i oduzeli telefon, ja sam na kraju, kada sam prevezen u taj zatvorski ho-
tel gde su bili imigranti... Da se razumemo, tamo je bio jedan de~ko koji je do{ao sa svojih 15 godina, bio tu do svoje 24. On je devet godina bio tamo. Tamo ne mo`e{ da otvori{ prozor. Zbog mog slu~aja i pa`we koja se usmerila na to mesto, okrenulo se sve i za wih. Drago mi je da je taj de~ko i qudi koji su bili s wim pu{teni. On je dobio azil u Americi, razmenili smo poruke, nismo se jo{ videli. To je jedna lepa stvar koja je proistekla iz toga“, pri~a \okovi}. Jedan od saveta bio je da se vrati u Srbiju i iz svoje zemqe nastavi da se bori za svoja prava, ali Novak to nije `eleo. „Oni su mi rekli da ja imam izbor da letom odem ku}i, pa da se borim sa doma}eg tla, da tako poku{amo da ispravimo situaciju sa vizom. Ja sam rekao: Vi ste zaboravili da sam ja Srbin, za pravdu se borim, ako je ne{to nepravedno u~iweno, ne mogu jednostavno to tako da pustim da pro|e. Pristao sam da se borim i pobedio u tom sporu. Bio sam pu{ten ~etiri dana, imao sam helikoptere iznad glave koji su me pratili ceo dan. Qudi su me gledali kao kriminalca. Posle toga su me opet pritvorili jer sam morao da pro|em kroz drugi sudski spor“, rekao je Novak \okovi}.
Osim te{kih bilo je i lepih tema o kojima je govorio, a jedna od wih je i zlatna medaqa na ovogodi{wem takmi~ewu u Parizu. Novak je dugo sawao to zlato koje mu nekako uvek odmicalo.
„Osvojio sam bronzu na prvim Olimpijskim igrama, a onda dva puta polufinale, gde sam izgubio, a bio sam blizu da pobedim. Imao sam set i tri dva protiv Zvereva u Tokiju, gde sam jo{ i servirao, a onda odjednom sam stao istro{io se. Onda slede}i dan nisam mogao za broznu. To su najte`i porazi, taj ili onaj protiv Del Potra u prvom kolu u Riju. Od toga nisam mogao da
se oporavim danima i nedeqama. To je ostavilo jedan trag i o`iqak. ^itava moja olimpijska karijera, ono {to se desilo pre Pariza je uvod, doprinelo je tome da ovo olimpijsko zlato i uspeh do`ivim kao najve}i u mojoj karijeri i to mogu ka`em“, rekao je \okovi}.
Nekoliko nedeqa pred takmi~ewe Novak je do`iveo povredu kolena, morao je i da se operi{e pa je tako u~e{}e na turniru bilo upitno.
„Prva pomisao nakon povrede na Rolan Garosu je bila: 'Da li }u biti spreman za Olimpijske igre?'U redu, Vimbldon mi je oduvek bio de~a~ki san, ali sam ve} to osvajao, pa sam razmi{qao: 'OK, Vimbldon mogu da presko~im, ali na Igre moram da idem spreman?' I moj kum Miqan Amanovi} je bio protiv toga da se spremam za Vimbldon, jer je `eleo koleno da se dovede u stawe da budem spreman za Igre. Ali mi je hirurg u Parizu rekao:'Evo predla`em vam ovog stru~nog ~oveka za oporavak.' On je Francuz, do{ao je, bio je sa mnom, radili smo tri sedmice, i{li smo dan po dan i proces je i{ao fantasti~no. Radio sam sa wim dva puta dnevno, po ~etiri-pet sati, pa se moja `ena `alila da me je mawe vi|ala nego kada odem na turnire. U toj `eqi sam pronalazio snagu i dodatni motiv da pronalatim sve dodatne metode, naravno koje su dozvoqene, da se oporavim", rekao je \okovi}.
Poraz u finalu Vimbldona nije do`iveo kao ne{to lo{e ve} kao ohrabrewe. „Nadigrao me je Karlos Alkaras u finalu Vimbldona, ali sam znao da imam vremena za Igre. U Parizu na Igrama sam bio najspremniji ove godine i fizi~ki i psiholo{ki. Nisam sebi dozvoqavao da previ{e unapred razmi{qam. Jednostavno kada zna{: ovo je vreme, ovo je taj trenutak. Bio sam spreman“, rekao je Novak \okovi}.
Slu`ewe vojnog roka od 75 dana ne}e da re{i probleme koje postoje u Vojsci Srbije, jer ti vojnici ne}e biti osposobqeni za odbranu zemqe, ka`e za N1 nekada{wi na~elnik General{taba i predsednik stranke Srbija centra Zdravko Pono{. "Ako bude sa 75 dana, stvari su lo{e, a bi}e jo{ gore, oni }e da ~iste prazne kasarne, a ne}e imati ko da vozi tenkove", ocenio je Pono{.
U sred krize oko litijuma i krize na Kosovu, Vlada Srbije treba u petak da usvoji predlog o povratku vojnog roka u Srbiji. Posle 13 godina od ukidawa roka, mladi}i do 30 godina }e se vratiti na 75 dana u kasarne. To je u januaru, na osnovu, kako je saop{teno, sveobuhvatne analize, predlo`io General{tab. Me|utim, glavni promoter te ideje, kao i one da je litijum ulog u budu}nost Srbije, je predsednik Aleksandar Vu~i}. Predsednik, koji sebe naziva vrhovnim komandantom, rekao je da veruje da }e Vlada usvojiti predlog, jer nam je „potrebna jaka vojska koja bi mogla da odvrati one koji nam prete“. A ko nam preti i da li je bezbednost Srbije ugro`ena?
Na pitawe da li }e podr`ati predlog o vra}awu vojnog roka kada on bude do{ao u Skup{tinu, Pono{ u emisiji „Iza vesti“ ka`e da bi morao da pogleda {ta }e Vlada da predlo`i konkretno.
„Ovo {to se do sad predlagano je propagandna stvar, nikakav argument nisam ~uo. Znate, kada se rade promene u vojsci, to se uvek bazira na jaka dva argumenta – zato {to se promenio bezbednosni ambijent i drugo – zato {to se promenila tehnologi-
ja. Taj bezbednosni ambijent se jeste promenio u smeru da treba vi{e vojske, ali tehnolo{ki se promenio da treba mawe vojske. Jer za upravqawe bespilotnim letelicom, koja proizvodi isti haos kao haubica, treba vam mawe qudi“, ka`e Pono{.
Prema wegovim re~ima, ovaj predlog nije baziran ni na jednom od ta dva argumenta.
„On je baziran na politi~koj potrebi da se ne{to drugo prekrije, pogotovo je tajming tako biran. A biran je – iz dnevno-politi~kih razloga. Osim tog razloga, vojska je o~igledno nepopuwena. Ova dr`ava ne mo`e da ka`e da ima ratnu vojsku, ima privid vojske, popuwena je profesionalnim vojnicima oko 50 odsto“, navodi Pono{.
Ka`e da Srbija ima potrebu za 8.000 vojnika, a imamo pola.
„I xaba sva ova tehnika jer nema s wom ko da rukuje. Traqavo izvedena profesionalizacija dovela je do toga da ratna vojska realno ne postoji. Mirnodobska su ti qudi koji sede u kasarnama, a ratna se pokre}e u slu~aju rata, takve treba da imamo 90-ak hiqada. To su neke ra~unice u odnosu na demografski potencijal“, rekao je.
Na pitawe da li je onda dobro {to }e biti uveden ovaj obavezni vojni rok, Pono{ ka`e:
„To ne}e da re{i tu stvar. Za ovih 14 godina ta ratna vojska se nije popuwavala, a profesionalizacija nije ura|ena, pa nemamo ni profesionalnog vojnika. Na ovaj na~in sa tih 75 dana, imaju}i u vidu da 60.000 stanovnika stasa za vojsku, pa ako ra~unamo samo mu{karce, to je 30.000 i ako smawimo za one koji iz nekih razloga ne}e slu`iti, to je oko 20.000 qudi. Taj
broj puta 75 dana, dolazimo tih ~etiri i ne{to hiqada koliko treba da se formalno popuni mirnodobsko stawe vojske“. Na taj na~in, dodaje, ima}emo samo broj~ano te kapacitete.
„Ali, to je jo{ 4.000 neobu~enih vojnika koji od vojske imaju samo uniformu, jer ne mogu da nose pu{ku, dakle, nemamo ni mirnodobsku vojsku. A s wima nemamo ni ratnu vojsku, jer oni nisu sposobni da u|u u rat. Nama treba ozbiqne vojske da bismo napunili te rezerve. Treba nam 15 godina, a ne {est meseci“, navodi Pono{. Pa na pitawe {ta onda mo`e da se nau~i za 75 dana, predsednik Srbija centra ka`e – ni{ta {to je upotrebqivo.
„Da bi se reklo da imamo mirnodobsku ili ratnu vojsku. To tome ne slu`i. Oni su napravili brqotinu, da nemamo vojsku zapravo, i sad za to neko treba da odgovara. Ula`emo u gvo`|uriju, ali neko treba da je upotrebqava. Vojnik sa 75 dana je opasan i za sebe i za druge, on ne}e biti spo-
soban“, naglasio je Pono{. Prema wegovim re~ima, atmosfera u dru{tvu treba da bude pogodna za slu`ewe vojske.
„Kada se slu`i vojni rok, da je to uva`eno zanimawe i da se pla}a. Sada Srbi ne}e u vojnike, a oni koji `ele, oti}i }e na tih 75 dana i razo~ara}e se. Takav ~ovek ne mo`e da bude nau~en da bude sutra upotrebqiv vojnik. A tako|e, nije dovoqno da ga nau~ite i da ga pustite. Ako ga nau~ite pa po{aqete ku}i, xaba ste ga u~ili“, ka`e Pono{. Pono{ ka`e da „ova vlast nije sposobna da napravi vojsku u kojoj funkcioni{e niti jedan od tih koncepata, jer se politika me{a u sturku, a struka ne reaguje.
„Imamo General{tab koji uop{te ne reaguje… Te qude }e vlast da iskoristi za indokrinaciju. Ali za 75 dana ne mo`e ni to. ^ak i da se vrati rok na {est meseci bi}e te{ko da se popuni fond od 90.000 qudi“, naglasio je gost N1.
U vazduhu u Boru mo`e se na}i i arsen i kadijum i olovo, a koncentracije idu i po nekoliko desetina puta vi{e od dozvoqenih. Najgore je na mernom mestu Jugopetrol, pokazao je izve{taj merewa u aprilu.
Lokalno stanovni{tvo udi{e vazduh ispuwen otrovnim hemijskim elementima – od kojih je najvi{e olova, arsena i kadmijuma. Kako se navodi u izve{taju za april, najve}e zaga|enost je na mernom mestu Jugopetrol. Koncentracija kadmijuma se kretala u rasponu od 0.16 do 211.2, odnosno 42 puta vi{e od dozvoqenog maksimuma, a arsena 139,7 {to je 23 puta vi{e od maksimalne dozvoqene koncentracije.
Dozvoqene vrednosti su za arsen 6 µsg/m3, kadmijum 5 µsg/ m3, nikl 20 µsg/m3, benzopiren 1 µsg/m3. Za ukupne talo`ne materije (UTM) za period od mesec dana dozvoqena koncentracija od 450 µsg/m3.
KADMIJUM I ARSEN
NAJ^E[]I OTROVI
Prekomerno zaga|ewe kadmijumom i arsenom je zabele`eno i na mernim stanicama Brezonik, Institut i Gradski park. Kadmijum je na Brezoniku i{ao do 12,2, a arsen do 14,7, dok je kod Instituta zabele`ena koncentracija kadmijuma u rasponu 2,19 do 26,6 a arsena od 3,5 do 22,1. Na mernom mestu „Gradski
park“ kadmijum se kretao do 0,88 do 36,3, a arsen od 1,7 do 25,0. Za ukupne talo`ne materije (UTM) za period od mesec dana dozvoqena koncentracija od 450 µsg/m3. Ova koncentracija prekora~ena je na tri od sedam mernih mesta: Bolnica 639,4, O{treq 489,3 i Institut 478,7. Kada se pogleda sredwa godi{wa zaga|enost za 2023. godinu, najve}a je zabele`ena na mernoj stanici Jugopetrol gde je arsen 39,8, a kadmijum 9,51. Vi{e od maksimalne dozvoqene kon-
centracije arsena zabele`ene su jo{ na mernim mestima Brezonik 6,6, Gradskom parku 15,4 i Institutu 12,2. KOLIKO SU OPASNI?
Kadmijum je element velike toksi~nosti, nekoliko puta ve}e od arsena. Ima kancerogeno dejstvo, o{te}uje bubrege, izaziva anemiju i bolesti kostiju. [tetno deluje i na sistem za kru`ewe materija. Arsen je jedan od najpoznatijih otrova. ^esto se ima u velikim koli~ina u nalazi{tima bakra.
Opasan je po `ivot, vezuje za probleme rada srca, disawa, organa za varewe, jetre, nerava i bubrega. Kancerogen je. Olovo je tako|e opasno po zdravqe i `ivot, ali ne u meri kao kadmijum i arsen. Simptomi trovawa olovom mogu ukqu~ivati bol u stomaku, zatvor, glavoboqu, razdra`qivost, probleme sa pam}ewem, neplodnost i peckawe u rukama i stopalima. Ovo trovawe uzrokuje skoro 10% intelektualnih invaliditeta ina~e nepoznatog uzroka a
mo`e dovesti i do problema u pona{awu. Neki od efekata su trajni. U te{kim slu~ajevima mo`e do}i do te{ke anemije, konvulzija, kome ili smrti. GRA\ANI BORA @IVE KRA]E I U VE]EM SU RIZIKU DA OBOLE OD KANCERA Prema publikaciji „Unapre|ewe upravqawa kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“ koju je 2020. godine objavio Institut za javno zdravqe „Dr Milan Jovanovi} Batut“ , u kojoj se nalazi i „Pilot studija – primer Grada Bora“, kod mu{karaca i `ena u Boru, kako navode, postoji znatno ve}i rizik od obolevawa i smrti od svih malignih tumora, osim raka ko`e, a da je `ivotni vek kra}i za 10 godina. Tako|e je prime}en i ve}i rizik od smrtnosti zbog bolesti cirkularnog sistema, respiratornih, digestivnih i urogenitalnih bolesti, kao i ve}i rizik i za uro|ene deformacije, malformacije i hromozomske aberacije. Razlog tih ve}ih rizika od obolevawa i smrtnosti je zaga|ewe. Podsetimo, Rudarsko-topioni~arski kompleks u ovom gradu je od 2018. godine u ve}inskom vlasni{tvu kineske kompanije „Zi|in„. Ova kompanija je septembra pro{le godine saop{tila da je zahvaquju}i filterima za odsumporavawe u Boru re{en „vekovni problem zaga|ewa".
Li~ni stav
Pi{e: Marko Lopu{ina
Srbi u rasejawu poseduju kapital od 10 milijardi evra i pamet 10.000 nau~nika i profesora, koji mogu da se koriste za razvoj otaxbine i za poboqa{we ugleda Srbije i srpskog naroda u svetu Milan Jankovi}, poznatiji kao Filip Cepter, najbogatiji Srbin u svetu, poreklom iz Bosanske Dubice, odlu~io je da daqe investira svoj kapital vredan 5,5 milijardi u Srbiju. Upravo se priprema da na vi{e od 10 hektara zemqi{ta na Savskom nasipu gradi novi luksuzni kompleks. Dejan Ili}, vlasnik fabrika mikro baterija iz Nema~ke, u~estvuje aktivno u procesu otvarawa rudnika litijuma u Srbiji, jer veruje da uz potrebnu ekolo{ku za{titu mo`e da doprinese razvoju srpske privrede.
Ovo su samo dvojica od 11 srpskih deviznih milijardera iz dijaspore, koji investiraju u razvoj srpske privrede, jer veruju u snagu patriotskog biznisa. To verovawe imaju i nekolicima sportista iz inostranstva koji grade poslovne i stambene zgrade po Beogradu i Novom Sadu. Kraqica nafte i gasa, kako na{ narod zove Ubavku Mati} ili Rebeku Mekdonalds iz Kanade, preselila se u Beograd. Gospo|a Ubavka `eli u srpskoj prestonici da radi, ali i da provodi svoje penzionerske dane kao kanadska milijarderka.
Ovi qudi nisu bili na Saboru dijasapore koji je odr`an u Domu Narodne skup{tine u Beogradu, jer kako mi reko{e, Filip Cepter i Dejan Ili}: “Mi nismo srpska dijaspora. Mi `ivimo i radimo u inostranstvu, ali smo stalno sa poslom i kod ku}e!” Drugi Sabor dijaspore, koji je upravo zavr{en u Beogradu pod nazivom “Jedinstvo i snaga – Srbija”, a na kome je u~estvovao politi~ki vrh zemqe i okupio je 250 “obi~nih” predstavnika srpskog rasejawa, sa kojima je ukazao na realne mogu}nosti srpskog naroda u matici i u tu|ini. O tome je govorio i premijer Milo{ Vu~evi} i specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije, kada je otvorio ovaj sabor. Vu~evi} je moto sabora “Jedinstvo i snaga – Srbija” preto~io u metaforu, u kojoj je istakao: - Kada pogledamo te tri re~i, vide}emo da one predstavqaju apsolutno `ivotnu su{tinsku jedna~inu. Ta jedna~ina nas iz jedinstva vodi u snagu. Ne da bi se juna~ili, ve} snagu da bismo opstali kao narod. Nestajali su i ve}i narodi, a nisu nam brojevi neki optimisti~ki. Snaga nam je potrebna da bismo pre`iveli kao narod. Organizator manifestacije je Kabinet ministra Srbije bez portfeqa zadu`enog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom \or|a Mili}evi}a napravio je bogat program u kome je Srbija predstavila svoja dostignu}a, rad na realizaciji Svetske izlo`be Ekspo 2027. i na izgradwi Biotehnolo{kog centra Srbije za ve{ta~ku intelegenciju, kao i rad na povratku studenata, nau~nika i stru~waka ku}i.
U tri panela, o ulozi dijaspore u privrednom razvoju otaxbine, u o~uvawu i razvijawu nacionalnog identiteta, kao i u predstavqawu Srbije u svetu, u~estvova-
lo je stotinu delegata iz 30 zemaqa. Me|u wima su bili Aleksandar Stojanov iz Danske, Milan \uki} iz Ma|arske, Vlastimir Vidi} iz Minhena, Milojko Milanovi} iz Pariza, Rajko Salibegovi} iz Slova~ke, Zlatomir Bodiro`a, predsednik Saveza srpskih dru{tava Slovenije, Stojan Stevanovi}, akademik iz [vajcarske, profesorka Svetlana Mati}, akademik iz Austrije, Zoran @ugi}, politi~ar iz Severne Makedonije, dr Jelena Ki{ iz Australije i drugi.
Bilo je predstavnika dijaspore od Australije preko Evrope do Severne Amerike i Afrike. Najvi{e je bilo predstavnika iz Austrije, koje je predvodio na{ tamo{wi ambasador Marko Blagojevi}. Govore}i o snazi privrede srpske dijaspore akademik Stojan Stevanovi}, predsednik Udru`ewa srpskih privrednika iz [vajcarske i Evrope, istakao je da u svetu postoji najmawe 50.000 srpskih biznismena sa svojim firmama i kompanijama.
- Srbi u rasejawu poseduju kapital i pamet, koji mogu da se koriste za razvoj otaxbine i za poboqa{we ugleda Srbije i srpskog naroda u svetu. Mi Srbi iz rasejawa imamo 11 pravih i deviznih milijardera. Svetska banka je procenila da na{ ukupni kapital vredi preko 60 milijardi evra. A da je oko 10 milijardi evra spremno za investirawe u Srbiju i R. Srpsku. Mi iz [vajcarske to i ~inimo, gradimo na{ zavi~aj na Majevici – rekao je akademik Stojan Stevanovi}.
Re~eno je da Srbi u rasejawu poseduju pamet 10.000 nau~nika i profesora. Imamo i hiqadu studenata, od kojih su dve devojke iz Srbije i Republike Srpske, bile progla{ene za najboqe na svim fakultetima u Francuskoj i u Austriji.
- To je blago i snaga srpske dijaspore. Ovu pamet iseqeni Srbi mogu da se koriste za razvoj otaxbine i za poboqa{we ugleda Srbije i srpskog naroda u svetu –isti~e Zoran @ugi}, predstavnik makedonskih Srba iz Bitoqa.
Drugi u~esnici sabora podsetili su da srpska dijaspore ku}i u Srbiju {aqe oko 5 milijardi evra godi{we kroz devizne doznake. Da jednu milijardu {aqu i qudi poreklom iz Republike Srpske. Na pitawe {ta Srbi iz rasejawa mogu da doprinesu Svetskoj izlo`bi Ekspo 2027. Stevanovi} predla`e:
- Izgradimo Srpsku ku}u dijaspore u Srbiji, podignimo prvi Muzej srpske dijaspore u Idvoru, mestu ro|ewa Mihaila Pupina, velikog nau~nika i srpskog patriote. U Idvoru postoji wegov muzej, wegova rodna ku}a, tradicija poseta turista, u~enika i stranaca. Potrebno je donacijama iz rasejawa da se izgradi izlo`beni paviqon. U wemu bi bile predstavqene scene iz `ivota iseqenika i gastarbajtera u zemqama najbrojnije emigracije Srba – iz
SAD, Kanade, Nema~ke, Austrije, Francuske, Skandinavije, Australije i Argentine. Imamo hiqadu dana do Ekspo 2027. i mo`emo da sakupimo novac i da izgradimo prvi Muzej srpske dijaspore u Srbiji kao dar na{oj matici – ka`e Stevanovi}, koji je ovu ideju preneo ministru \or|u Mili}evi}u. Na drugom panelu o uticaju srpske dijaspore na ~uvawe i razvoj srpskog nacionalnog idenititeta predstavnici rasejawa su najvi{e govorili o svojim aktivnostima kroz dru{tvene organizacije. Tako je Svetislav Lazi}, predstavnik Saveza Srba u [vedskoj rekao da ovaj savez postoji i radi 54 godine. I da okupqa 34 srpska udru`ewa i oko 7.000 ~lanova.
U Austriji postoji oko 40 srpskih organizacija i asocijacija, a u Australiji 37 parohija SPC i nacionalnih organizacija.
- Srba u Slova~koj ima oko 18.000 i ~etiri srpske organizacije. Ima puno qudi koji dolaze u Slova~ku u potrazi za poslom. S druge strane imamo status nacionalne mawine, pa nam to poma`e u organizaciji i radu udru`ewa kroz Fond za podr{ku nacionalnim mawinama. Organizujemo projekte koji se finansiraju tim sredstvima i to nam puno poma`e u o~uvawu tradicije i na{eg nacionalnog identiteta u Slova~koj – izjavio je predstavnik Rajko Salibegovi}.
Odli~na saradwa Vlade Slove~ke i Srpske nacionalne mawine u Slova~koj deo su prijateqske politike zvani~ne Bratislave i Beograda. Nekada davno Srbi su spasli Slova~ku od ma|arizacije, a u moderno doba Slova~ka poma`e Srbima da se odbrane od albanizacije.
Status nacionalne mawine imaju i Srbi u Ma|arskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, gde imaju i svoje politi~ke stranke i predstavnike, poslanike u dr`avnim parlamentima. U ovim zemqama se vodi stalna briga o {kolovawu i obrazovawu Srba, koji na primer, imaju svoje gimnazije u Temi{varu i Budimpe{ti.
I sama dr`ava Srbija brine o {kolovawu i obrazovawu potomaka iseqenog naroda kojima u 12 dr`ava organizuje Dopunske {kole na srpskom jeziku sa oko 9000 polaznika. Upravo te~e upis u ove {kole {irom Evrope za novu {kolsku godinu. Srbi su autothoni narod u mnogim balkanskim zemqama, ali nemaju odgovaraju}i status, pa se, kako je re~eno na saboru, bore da dobiju status nacionalne mawine u Sloveniji i u Austriji.
- Nas u Austriji ima oko 300.000. Be~ je sa 200.000 Srba danas glavni grad srpske dijaspore. Mi smo pet vekova deo austrijske istorije. Austrijsku himnu koju pevaju Austrijanci napisala je srpska pesnikiwa Paula Preradovi}. Grad Be~ poma`e srpske organizacije, a grad Beograd ima Sporazum o kulturnoj saradwi sa gradom Be~om. To su sve osnove za na{e aktivnosti
na razvoju srpskog nacionalnog identiteta. Me|utim, potrebno je da mnogo damo od sebe kako bismo same Austrijance informisali da su Srbi deo wihove istorije i dr`ave –rekla je profesorka Svetlana Mati}, akademik iz Be~a.
I napomenula kako iseqen srpski narod zbog socijalne nesigurnosti i strepwe za egzistenciju u tu|ini `ivi u vlastitom getu. Dru{tveni `ivot mu se svodi na odlazak na posao, na dodatni rad, odlazak u crkvu ili u zavi~ajni klub. Nema dru{tevog `ivota sa doma}inima Austrijancima, Nemcima, [vajcarcima, Francuzima, Britancima.
Profesorka Mati}, autorka kwige “Srbi u Austriji” i kwige “Tragovi be~kih Srba”, kao predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog dru{tva “Vilhemina Mina Karaxi}” zala`e se za zajedni~ki dru{tveni i kulturni `ivot be~kih Srba i Austrijanaca. Predlo`ila je Saboru dijsapore i ministru \or|u Mili}evi}u da Srbija u prestonici srpskog rasejawa otvori Srpski kulturni centar:
- Be~ je nekada imao Srpsku kulturni centar, ali je on prestao sa radom. Potrebno je da o`ivimo ovu instituciju kao srpsku ku}u u kojoj }emo doma}ine Austrijance da upoznajemo sa srpskom tradicijom, kulturnopm i na{im nacionalnim identitetom. Mi u austrijskom glavnom gradu imamo oko 50 destinacija po kojima mogu Srbi da se prepoznaju. Srpsku kulturni centar bi bio na{a institucija za razvoj nacionalnog identiteta i umetnosti – predlo`ila je akademik Svetlana Mati}.
U dijaspori ima oko 2,5 miliona Srba u 159 dr`ava. Imamo stotinu crkava SPC, osamdeset ambasada R. Srbije, 50 predstavni{tava, oko 200 klubova, udru`ewa, dru{tava i saveza srpskog naroda, ali i samo ~etiri Srpska kulturna centra. Srpski sabori odr`avaju se na svim kontinentima sveta. Najpoznati su sabor u ^ikagu i sabor u Sidneju. Srbi u svetu imaju i 10.000 nau~nika i stru~waka, hiqadu umetnika i sportista. Na upravo zavr{enoj Olimpijadi u Francuskoj Srbi su osvojili 16 medaqa – pet srpski sportisti iz matice i {est wihove kolege parasportisti, kao i jo{ pet odli~ja koja su osvojili na{i sportisti iz dijaspore kao olimpijci stranih dr`ava.
I kao {to re~e Ilija Tufegxi}, potpredsednik Saveza Srba u Austriji, takva “dijaspora je diplomatski predstavnik Srbije i na onom najva`nijem nivou – u kontaktu sa gra|anima zemaqa u kojima `ive, koji mewaju stav i uvre`eno mi{qewe o na{oj zemqi”. Ovo je bio si`e tre}eg panela o razvoju me|unarodnog ugleda Srbije kroz aktivnosti srpskog rasejawa.
Na kraju jako uspe{nog Sabora dijaspore u Begradu usvojeni su zakqu~ci o nacionalnom jedinstvu, u kojima se, izme|u ostalog, ka`e:
“Svi zajedno }emo raditi na prevazila`ewu podela i ja~awu jedinstva me|u na{im sunarodnicima gde god oni `iveli. Na{ zajedni~ki imeniteq je Srbija, na{a trobojka simbol je na{eg jedinstva. Isti~emo neophodnost jedinstvenog pristupa u izve{tavawu o kqu~nim nacionalnim i dr`avnim pitawima u svim medijima na srpskom jeziku”.
Istaknuta je i neophodnost ja~awe patriotskog duha i ose}aja pripadnosti me|u mladima, kako u mati~noj dr`avi, tako i u rasejawu. Ovaj nacionalni skup, koj ije odr`an u Domu Narodne skup{tine u Beogradu, nastavqa da funkcioni{e i narednih nedeqa i meseci, jer srpska dijaspora priprema obele`avawe Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u rasejawu na svim kontinentima. Centralna proslava praznika u dijaspori bi}e odr`ana 15. septembra u prostoru Generalnog konzulata u Minhenu, uz prisustvo vi{e hiqada na{ih sunarodnika.
Tradicionalno gostoprimstvo jedno je od najpoznatijih obele`ja Gruzije ~iji gra|ani obele`avaju Dan nezavisnosti 26. maja. Upravo je to gostoqubqe podstaklo i razvoj turizma posledwih godina u ovoj zemqi kontrasta: sne`nih planina usred leta preplavqenih alpinistima, {uma omiqenih istra`iva~ima i pla`a na Crnom moru. U Gruziji postoji oko 90 jezera i 60 vodopada, mno{tvo pe}ina, ali i istorijskih spomenika koji svedo~e o dugoj istoriji, ka`e Barbara Maharadze, otpravnica poslova Ambasade Gruzije u Beogradu.
Prva Demokratska Republika Gruzija osnovana je 26. maja 1918. Pre 106 godina stekla je nezavisnost od Ruskog carstva, ~iji je deo bila od 1801, dok je prethodno bila nezavisna dr`ava vi{e od 2.000 godina. Du`e od jednog veka Gruzija se gradi kao demokratska republika, posve}ena „demokratskim vrednostima i evropskoj budu}nosti kao kqu~nim prioritetima. Gruzija od davnina poseduje istorijski kontinuitet dr`avnosti, koji je bio prekidan, ali nikad uga{en”, nagla{ava Maharadze. Ona podse}a i da je Gruzija bila me|u prvim dr`avama u Evropi koja je sprovela demokratske izbore, postigla delotvorno u~e{}e `ena u politi~kom `ivotu, usvojila ustav koji i daqe zauzima po~asno mesto u istoriji ustavnosti i koja je primenila mnoge druge reforme. Izme|u 1918. i 1921. godine zemqa je stekla nezavisnost, a zatim postala sovjetska republika {to je bila tokom narednih 70 godina, do raspada Sovjetskog Saveza. Gruzija je uspela da povrati svoju nezavisnost, nakon Tbili{ke tragedije, sukoba Crvene armije i civila, koji se dogodio u aprilu 1989. Dve godine kasnije Vrhovni savet Gruzije proglasio je nezavisnost nakon referenduma odr`anog 31. marta. Danas je ova zemqa kandidat za ~lanstvo u EU.
2. SAKARTVELO I
Lokalno stanovni{tvo svoju dr`avu zove Sakartvelo, a sebe nazivaju Kartveli. Imaju i jedinstveni jezik, kao i alfabet s tri sistema pisawa, koji je 2016. Unesko proglasio za nematerijalno kulturno nasle|e.
3. KOLEVKA VINA
Gruziju zovu i kolevkom vina, po{to su arheolozi u ovoj zemqi prona{li prvo vino napravqeno na svetu. Smatra se da Gruzini prave „napitak bogova” ve} 8.000 godina. Tehnika koju su koristili za pravqewe vina ukqu~uje teglu od gline, koja se zove kvevri, a koja se tako|e nalazi na spisku nematerijalnog kulturnog nasle|a. Planina Kavkaz, koja {titi zemqu od vetrova, i pogodna klima najzaslu`niji su za brojne vinograde. Poznato je oko 500 gruzijskih sorti.
4. DOM PRVIH EVROPQANA
Najstarija qudska lobawa na Kavkazu, koja pripada starom paru Zezvi i Mzii, starom 1,8 miliona godina, prona|ena je tokom arheolo{ke ekspedicije u Dmanisiju. Ovo otkri}e smatra se va`nom vezom izme|u afri~kih i evropskih predaka.
5. IMA 12 RAZLI^ITIH KLIMATSKIH ZONA
S klimom u rasponu od suptropske i polupustiwske do alpske, Gruzija je jedna
od ekolo{ki najraznovrsnijih zemaqa na planeti. Zato je ~esto pohode nau~nici koji istra`uju klimatske promene i ekolo{ku raznovrsnost.
6. NAJVI[E EVROPSKO NASEQE
Sme{tena u planinskom regionu Svaneti, drevna sela koje ~ine mesto U{guli, najvi{e su naseqeno mesto u Evropi, nalaze se na 2.300 metara nadmorske visine, koje obilaze mnogi turisti i planinari.
7. POLIFONA MUZIKA
Tradicije polifone muzike datiraju od pre dolaska hri{}anstva u ovu zemqu. Prepoznata je kao remek-delo qudskog usmenog narodnog stvarala{tva i nalazi se na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasle|a. Tradicionalna narodna pesma „Chakrulo” poslata je 1977. godine u svemir, na satelitu „Voja`er 2” kao pozdrav iz jedne od najstarijih zemaqa na planeti.
Iz Srbije nema direktnog leta, ali ima nekoliko avio-linija: za prestonicu Tbilisi, grad Batumi na Crnom moru i za Kutaisi, jedan od najstarijih neprekidno naseqenih svetskih gradova.
9. PROSLAVQENA GASTRONOMIJA
U svih 12 regiona u Gruziji, od Kavkaza do Mediterana, postoji neki poseban specijalitet, ali se u svima predstavqawe hrane shvata prili~no ozbiqno. Kroz vekove se po{tuje supra, tradicionalna gozba. I u modernim i etno-restoranima se kad gosti sti`u za sto, na wemu se ve} nalaze predjela. Sulguni sir je obavezan, ~esto uz masline, orahe, korijander i nar. Dok su prvi tawiri puni, iznose se nova jela, jer u Gruziji vlada mi{qewe da ako se tawir potpuno isprazni, hrane nije bilo dovoqno.
Uo~i obele`avawa Dana nezavisnosti nacionalni baletski ansambl „Suhi{vili” odr`ao je na svojoj svetskoj turneji koncert u beogradskoj MTS dvorani. Autenti~ni kostimi gruzijskog folklora, kao i energi~na igra i gracioznost plesa~ica stvorili su utisak kao da se istorija Gruzije odvija na pozornici. Ples su pratili zvuci tradicionalnih instrumenata orkestra. Kreatorka i direktorka ansambla je Nino Suhi{vili, predstavnica tre}e generacije poznate dinastije. Ansambl je za 75 godina nastupao u vi{e od 100 zemaqa.
Pri~a o pradedi Savi je jedna od prvih koje pamtim iz detiwstva. Opet, o wemu slabo {ta znam osim da je bio nepismen seqak i da je `iveo kako je morao i najboqe znao. Zvali su ga Savica; ima ko veli da je to bilo ime od miqa, jer je bio dobri~ina, a drugi opet ka`u da su ga tako zvali jer je za gor{taka bio niskog rasta. Jo{ mi je poznato, mada to nije kqu~no, da je umeo golim rukama da iz potoka vadi pastrmke.
Pradeda Savo je bio iz Like, to je tada bilo Austrougarsko carstvo. Rodio se u seocetu na kamenitoj i te{ko pristupa~noj visoravni. Tuda danas prolazi novi autoput, a sela vi{e nema, nestalo je u ratovima. Onome ko posmatra kr{evit i bezvodan pejsa` i ostatke spaqenog zaseoka zarasle u trwe te{ko je zamisliti da je tu nekada `ivela jedna sre}na porodica.
Savo se o`enio devojkom iz susednog sela, iz dobre ku}e (u tim krajevima to zna~i da su radni, zdravi i dugovje~ni) i imali su sedmoro dece. Imali su kamenu ku}u dovoqnu da sva ~eqad u wu stane, {talu sa ovcama i kravom, od onih sitnih planinskih, kadrih da pre`ive u bezvodnim vrletima. Imali su i zemqe, posne, ali su radili i nisu gladovali.
@iveli su kao i sve druge sre}ne porodice dok im se u jesen poratne 1918. u ku}u nije u{uwao {panski grip. Prababa je imala sre}e da ode prva, da ne vidi kako joj umiru deca, wih {estoro. Te nedeqe pradeda je svakoga dana sahranio po jedno od svojih najmilijih. U doma}instvu je uz oca jedini pretekao najmla|i sin, moj deda po majci. Od wega sam i saznao ovo {to znam o pradedi, a vi{e ne znam jer deda nije bio govorqiv ~ovek. Odrastao je u ti{ini. Ispri~ao mi je samo da mu je tada, a imao je osam godina, sve izgledalo prirodno i da se svakoga dana pitao kad }e vru}’ca i wega odweti. Rekao mi je da su mu stariji govorili, mada se on toga nije se}ao, da je wegov otac u mladosti bio poznat kao veseqak i galamxija. Do {pawolice. Od tada pa do smrti `iveo je skoro }utke. Tek ponekad, kada bi popio previ{e rakije, smejao bi se i {alio, ali bi uvek zavr{io u suzama. Do`iveo je duboku starost, kao po kazni, tih, stalno usredsre|en na sada{wi trenutak, jer ga je pro{lost rasplakivala a budu}nost mu nije donosila ni{ta.
Mo`da }e{ nekad zaista pomisliti da nisi sposoban za uspeh, tapka}e{ u jednom mestu, tra`e}i na~in da se otrgne{ svega, do|e{ do spasewa koje u tom trenutku nije poraz, ve} samo prose~nost zauvek udaqena od pobede. Bi}e ti te{ko da se odbrani{ od naleta onih koji ~ine sve da te privole da udi{e{ pra{inu sa dna zajedno sa wima i bude{ bezbri`an u toj prose~nosti. Ne staj, nemoj se povla~iti, razmisli, i kreni daqe, makar te ti koraci iz pra{ine vodili ka gorem, u blato, gde ti se na prvi pogled ne pi{e dobro. Bi}e jo{ gore, vu}i }e{ se, potonu}e{ do kolena. Pomisli}e{ da je kraj onog trenutka kada se ki{ne kapi obruse na tebe, ali hrabrost koju si ispoqio ne}e ostati nenagra|ena. Voda }e sa tebe isprati blato i posta}e{ ~ist kao izvorska voda, za razliku od wih koji }e zauvek udisati pra{inu prose~nosti.
Postoje trenuci kada neprijateqe najednom po{tujemo vi{e nego prijateqe. Neprijateq je iskren, od wega o~ekuje{ napad, ali kada ti prijateq probode no` u le|a, ne mo`e{, a da ne shvati{, da iskrenost neprijateqa zavre|uje po{tovawe, za razliku od prijateqa koji, nakon svega, predstavqa samo gorku kapqicu razo~arewa za tebe, jer si ga posmatrao onim {to on nikada nije, niti }e ikada biti.
Rade Tomov spremao se dugo za mona{ki `ivot, a opet do kraja svog `ivota nije bio pomiren sa tim `ivotom. Kada je wegov stric Petar Petrovi} Wego{ I umro, na red je do{lo da ga zameni vladika Rade.
Wego{ je bio verski i svetovni poglavar srpskog naroda u Crnoj Gori, u dr`avi gde je vladala krvna osveta i doma}a anarhija. Onaj momenat kada je do{ao na vlast po~eo je da podi`e {kole, osniva sudove, pravi puteve...
"Ja sam vladar me|u varvarima, a varvarin me|u vladarima," govorio je on.
Kao prilog tome stoji jedan dokument iz arhive u Trstu u kojem se ka`e da je vladika di Monetenegro priveden i saslu{an zbog prodaje skupocenog nakita. A za{to je Wego{ prodavao nakit po Italiji? Te 1847. godine bila je velika su{a a vladika je odlu~io da proda odlikovawa da bi kupio `ito za narod.
Rade je proveo detiwstvo u Wegu{ima, wegov stric ga je uzeo k sebi 1825. godine u Cetiwski manastir da ga {koluje monah Misail Svetkovi}.
Stric je bio spreman na to da ga posle smrti nasledi \or|ije Savov, Wego{ev brat od strica koji se {kolovao u Rusiji. Ali je taj mladi} vi{e bio za vojsku, a nimalo za vladikovawe pa je vlast kasnije do{la u ruke Vladike Rada.
Nije vladikovawe to koje je Wego{u te{ko palo. Celibat je bio taj koji je nosio kao prokletstvo, a kasnije }e se ispostaviti da ga nije ni po{tovao.
QUBAVNI @IVOT
PETRA PETROVI]A WEGO[A
Mantija ga nije mogla odvojiti od pogleda `ena koji su mu grejali srce. Pri~a se da je Wego{ bio visok preko dva metra, te da je za glavu bio vi{i od svih Crnogoraca.
Boraviv{i u Italiji kad i Wego{, pesnik Quba Nenadovi} je pri~ao da su se oko crnogorskog vladike otimale najotmenije gospo|ice i gospo|e. Nije iskqu~eno da je i u Rusiji zaveo neku od }erki gubernatora. Zna se da dr`awu, stasu i re~ima nije mogla da odoli ni Milica Stojadinovi} Srpkiwa, kao ni on woj. Wego{ je je onomad govorio: „Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kalu|er, eto knegiwe Crnoj Gori!„
Ima jedan doga|aj iz Perasta 1844. godine, koji se desio dok se vladika odmarao. U blizini je `ivela jedna „`ena mlada, ali soko sivi„. Privuklo ga je to {to nije bila „pla{qiva jarebica„, kao {to su tad bile crnogorske devojke. Odmah su se iskre javile. Nije poznato kako se ova lepotica zvala, ali se wen lik mo`e videti iz zapisa koje je vladika ostavio u raznim svojim delima. Posebno su ga opili i zavodili wen osmeh i o~i.
U takvom raspolo`ewu vladika Rade je u Perastu napisao svoju jedinu qubavnu pesmu, i o tome je zabele`eno slede}e: „Ovu pjesmu nosa{e Vladika jednako za kolanom, pa kad se povrati na Cetiwe, jednoga dana izvadi je iz kolana pa je pro~ita svome a|utantu. Ta se pjesma odlikovala od sviju wegovi pjesama. U woj su se okupile sve miline i dra`esti, a i ta bi se pjesma morala nazvati krunom wegovije
pjesama. Iska{e mu je a|utant da je dade, a on se nasmija umiqato, pa }e re}i: „A kako da ti je dam, zar da pe~ata{ u novinama? – Zaslu`uje da se svuda pe~ata, odgovori mu ovaj. – A, kako bi izgledalo: vladika, pa da pi{e pjesmu od qubavi? Ne dam!“
Profesor Andra Gavrilovi} je 1928. godine odr`ao u Beogradu predavawe o Wego{u. Tada je prvi put pomenuo da je veliki vladika bio ~ovek od krvi i mesa, sa izrazitim ose}awima. Profesor je tvrdio da je lepotica iz Perasta odgovorila na qubav velikom Wego{u. Naime, vladika je papiri} sa svojim stihovima i ose}awima, nosio stalno ispod sve{teni~ke mantije „na strani srca“. Bio je to jedini svedok wegove qubavi i strasti. Kad je za tu pesmu saznao vladikin sekretar, listi} je istog dana spaqen, a Wego{ je plakao kao dete, nad pepelom, pi{e rokselana.com
Ne{to vi{e od pola veka posle vladikine smrti, drugi rukopis istih stihova prona{ao je u Petrogradu istori~ar kwi`evnosti Pavle Popovi}. Pesma je objavqena u „Bosanskoj vili“ 1913. godine pod prvobitnim, pesnikovim naslovom „No} skupqa vijeka„.
Kad se malo zadubite kao {to su se zadubili neki tuma~i, jasno je u pesmi opisano ose}awe mnogo dubqe od obi~ne slike qubavnog do`ivqaja, pod zvezdama u Perastu 1844. godine. Dvoje qudi su se spojili, desila se strasna qubav koja se podigla iznad svega. Bila je to no} skupqa i ve~nija od vremena. Ispevana u prvom licu, bila je to vrlo smela pesma o najskupqoj Wego{evoj no}i, zabrawena vladaru koji se zavetovao na celibat. Svi danas znamo da celibat nije po{tovao. Wego{eva quba bila je prisutna vi{e od pesme. Opevao je on wu kao rajsku devicu. Prisutna je i u „Gorskom vijencu„, gde kroz usta Mandu{i}a Vuka govori sam pesnik: „Kad je vi|u da se smije mlada, svijet mi se oko glave vrti„. I jo{: „Al je |avo, ali su ma|ije, ali ne{to te`e od oboje.“ Posebno se u znamenitom epu o vladiki Danilu isti~u devoj~ine „sve{tene kapi“ (o~i) koje „gore `ivqe od plamena“. Zbog tih o~iju i zaraznog smeha vrzmalo se po glavi ba{ pesniku, a ne wegovom junaku Vuku da je ugrabi, „pa s wom be`a glavom po svijetu„. Navodno, pojavquje se i u „Lu~i mikrokozmi“ gde je Wego{ ~itavu prirodu predstavio kao `enu gledaju}i kroz svoju lepoticu.
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
ZANIMAWA KOJA SU DOVOQNO PLA]ENA:
Zaposleni u IT sektoru, menaxeri, ra~unovo|e, gra|evinski in`eweri, ali i zanatlije gotovo svih profila – od stolara i tesara, do vodoinstalatera, elektri~ara i bravara su me|u gra|anima Srbije koji sebi danas mogu da priu{te kupovinu autombila, ali i stana, jer u proseku zara|uju vi{e od 1.000 evra
U istra`ivawu koje su radili Infostud, portal 4zida i Polovni automobili se navodi da je za stan od 40 kvadrata u Beogradu u proseku potrebno oko 106.000 evra, a onima koji uzimaju kredit od banke potrebno je i u~e{}e od oko 21.000 evra.
Takvu pozajmicu, prema kalkulatoru kreditne sposobnosti 4zida mogu da dobiju samo bankarski klijenti koji zara|uju vi{e od 800 evra mese~no i to pod uslovom da nemaju dozvoqeni minus, druge kredite ili kreditnu karticu, navodi se.
Posle stana, automobil je naj~e{}e druga najskupqa stavka u ku}nom buxetu, a u isto vreme i neophodna ve}ini porodica. I dok je za nov automobil potrebno izdvojiti najmawe 13.000 evra, prose~na cena za kori{}ena vozila na portalu Polovni automobili u avgustu za vozila starosti od 11 do 15
godina iznosila je oko 7.600 evra, pokazuje istra`ivawe.
Trenutno, kako se navodi, prose~no ogla{ena cena stanova na 4zida za Beograd je 2.640 evra i od po~etka godine bele`i blagi rast. Cene se kre}u u rasponu od 1.500 evra do vi{e od 3.500 evra, koliko iznosi kvadrat na pojedinim lokacijama u centralnim beogradskim op{tinama i Savskom Vencu, pi{e.
“Qudi sa primawima od 1.000 evra stan od 40 kvadrata obi~no pretra`uju u delovima grada kao {to su Zemun, Bor~a, Miqakovac, Karaburma, Mirijevo, gde se cene kre}u izme|u 1.500 i 2.000 evra po kvadratu. Interesovawe za ove lokacije i ne ~udi s obzirom da su cene kvadrata u ovim naseqima ipak i daqe daleko ispod onih u centralnim gradskim op{tinama, tako da su ipak pristupa~ne {irem krugu potencijalnih kupaca”, ka`e Aleksandra Mihajlovi}
PR 4zida.
IT STRU^WACI
I ZANATLIJE NAJBR@E DO KROVA NAD GLAVOM
Milo{ Turinski, PR Infostuda ka`e da u Srbiji, poslovi sa platama preko 1.000 evra pokri-
vaju raznolike oblasti, pri ~emu IT sektor dominira sa pozicijama kao {to su software developer, IT project manager i frontend developer, koje ~esto prelaze prag od 1.500 evra mese~no.
„Ove pozicije su kqu~ne u tehnolo{kim kompanijama koje posluju globalno, a zarade su proporcionalne visokoj potra`wi i deficitarnim kadrovima. Sli~an trend prime}uje se i u menaxmentu, gde menaxeri prodaje, menaxeri za digitalni marketing i projekt menaxeri ostvaruju zna~ajne zarade, pogotovo u ve}im ili internacionalnim kompanijama“, navodi Turinski, saop{teno je. On napomiwe, kako se navodi, da podaci Infostuda pokazuju da zanati bele`e konstantan rast potra`we i konkurentne zarade. Elektri~ari, stolari, tesari, bravari i vodoinstalateri, koji rade na ve}im gra|evinskim projektima, ~esto dosti`u zarade ve}e od 1.000 evra mese~no.
„Ovo je naro~ito izra`eno u urbanim sredinama, gde se stalno pove}ava potra`wa za kvalifikovanim zanatlijama, ~ime zanatski sektor postaje izuzetno
atraktivan. Tako|e, ugostiteqski sektor nudi prilike za {efove kuhiwe, kuvare i konobare, koji mogu ostvariti visoke zarade u vrhunskim restoranima i hotelima. Stabilne pozicije u finansijama i administraciji, poput ra~unovo|a, kwigovo|a i {efova ra~unovodstva, tako|e nude konkurentne plate koje mogu prelaziti 1.000 evra mese~no. Ove profesije, zajedno sa gra|evinskim in`ewerima i tehni~arima, ~ine stub kreditne sposobnosti zbog svoje dugoro~ne sigurnosti i stabilnih prihoda, {to ih ~ini atraktivnim za one koji tra`e stabilne karijere i sigurnost na tr`i{tu rada“, obja{wava Milo{ Turinski, pi{e.
KOJE POLOVNE
AUTOMOBILE KUPCI
NAJVI[E TRA@E I KOLIKO IH PLA]AJU?
Gra|anima koji su zaposleni u sektorima kao {to su IT, gra|evinarstvo, ugostiteqstvo ili finansije, lak{e je i da u{tede novac za kupovinu automobila. Petar Veli~kovi}, PR portala „Polovni automobili“ ka`e da uprkos ~iwenici da je prodaja novih vozila u blagom porastu,
IGOR JURI] O SLU^AJU MALE DANKE IZ BORA, SMATRA DA JE BILO PROPUSTA U ISTRAZI:
na{i kupci su tradicionalno okrenuti tr`i{tu polovwaka, pi{e u istra`ivawu, To dokazuje, navodi se, i podatak da se svake godine u na{u zemqu uveze vi{e od 130.000 polovnih automobila, a da su najprodavanija vozila proizvedena od 2007. pa do 2012. godine.
„Konkretno, u prvoj polovini ove godine preko 65 odsto svih prodatih polovnih vozila iz uvoza ~ine automobili stariji od 10 godina. Sajt Polovni automobili analizirao je podatke o prose~nim cenama polovwaka ogla{enih na portalu, upravo iz kategorije najprodavanijih, dakle starosti od 11 do 15 godina, a zanimqivo je da je prose~na cena u avgustu ove godine za ova kori{}ena vozila iznosila 7.591 evro, {to je za 240 evra mawe u odnosu na januar. Ovo je svakako va`na promena u trendu, jer su prose~ne cene ogla{enih polovwaka prethodnih nekoliko godina bile gotovo u konstantnom porastu“, navodi Petar Veli~kovi}.
Ipak, kako pi{e u istra`ivawu, prose~ne cene polovwaka starosti od 11 do 15 godina i daqe su daleko ve}e u ovoj u odnosu na pro{lu godinu, jer je u avgustu pro{le godine prose~na cena polovnih vozila ogla{enih na sajtu bila 6.832 evra, {to je za gotovo 760 evra mawe.
„Kupcima polovwaka, prema podacima sajta Polovni automobili najinteresantnija su tri modela Audija – A4 i A6 i A3 i to modeli svih generacija. Veliki broj pregleda imaju i [kodina Oktavija, BMW 520 i naravno modeli nema~kog giganta Folksvagena, ka`e Petar Veli~kovi}. Dakle, kako pi{e, ve}ina gra|ana te{ko mo`e da priu{ti da u istoj godini kupe stan od 40 kvadrata i automobil, ali ima sve vi{e zaposlenih u Srbiji ~ije su zarade daleko iznad 1.000 evra, koji to sebi ipak mogu da omogu}e.
„Li~no smatram da je jo{ neko ukqu~en - da li u otmicu, da li u ubistvo“
Igor Juri} iz Centra za nestalu i zlostavqanu decu istakao je da je za daqi tok istrage u slu~aju male Danke Ili} istakao je da nikako ne smemo zaboraviti da Danke Ili} i daqe nema.
Igor Juri}
Juri} je iskazao bojazan da, sve i da optu`nica bude podignuta protiv osumwi~enih za ubistvo devoj~ice Danke Ili} iz okoline Bora, pravda ne}e biti zadovoqena, jer dete i daqe nije prona|eno.
„I da se podigne optu`nica i da qudi budu osu|eni, za mene }e ovo i daqe ostati jedna velika misterija. Danke nema, a ne mogu se pomiriti sa tim da dvoje qudi tih kapaciteta i intelektualnih sposobnosti uspeli na ovaj na~in da skrivaju ovako jednu veliku tajnu“, ka`e Igor Juri}.
Istakao je da ovo nije ne{to {to mo`e da zadovoqi javnost.
„Li~no smatram da postoji ne{to iznad toga i da je jo{ neko ukqu~en da li u otmicu, da li u ubistvo. Jednostavno ta dvojica tog kapaciteta nisu sposobna da urade tako ne{to“, ka`e Juri}.
Napomiwe da je napravqen propust u samom startu, koji je sve te`e bilo ispraviti tokom vremena.
„Sve je te`e dokazati ne{to {to je u
samom startu vrlo lako dokazati. Kada je sam ministar iza{ao sa saop{tewem bio sam iznena|en. Kasnije je to iznena|ewe bilo opravdano. Mislim da je potraga i{la u jednom smeru. Ja pri~am o okolnostima nestanka. Sve je i{lo u jednom pravcu, a onda su se niotkuda pojavili drugi qudi i osumwi~eni. Ali ako vi nemate nijedan konkretan dokaz, nijedan trag, DNK… Mislim da je pritisak javnosti bio toliko jak da je policija morala da na|e neku soluciju da se zadovoqi javnost. Mislim da je policija trebalo da da sebi vi{e vremena da bude sasvim sigurna {ta se desilo“, ka`e Juri}, pi{e Blic.
Na dan 14. septembra 1219. godine progla{ena je autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, sa sedi{tem u manastiru @i~a, koju je kod nikejskog cara Teodora I Laskarisa i vaseqenskog patrijarha Manojla I Carigradskog izdejstvovao Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop.
Proteklo je osam vekova od genijalnosti jednog ~oveka, koji je zahvaquju}i istan~anom politi~kom wuhu i razvijenoj socijalnoj inteligenciji, uspeo da se izbori za ne{to {to nije izgledalo kao izvesno.
Na teritoriji dana{we Makedonije hri{}anstvo je poznato jo{ od vremena apostola Pavla. Od 4. do 6. veka Ohridska arhiepiskopija je naizmeni~no zavisila od Rima i Carigrada. Krajem 9. i po~etkom 11. veka je imala autokefalni status, kao arhiepiskopija, a zatim i kao patrijar{ija, s centrom u Ohridu. Srpska arhiepiskopija postojala je sve do 1346. godine, kada ju je Car Du{an je uzdigao u rang patrijar{ije. Kako je zemqa bila bez gradskih naseqa, eparhijska sredi{ta su bila u manastirima. Sredi{te arhiepiskopije je bilo u manastiru @i~a, a od 1253. godine u Pe}i - Pe}ka arhiepiskopija.
Osnivawu Srpske arhiepiskopije
ogor~eno se suprotstavio ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan, ali bez uspeha.
Najmla|i sin Stefana Nemawe (Sveti Sava), prepoznao je te`we ohridskog arhiepiskopa Dimitrija Homatijana, koji je smatrao da bi srpska crkva trebalo da ostane pod wegovom duhovnom vla{}u, pa ga je potpuno zaobi{ao u potrazi za autokefalno{}u.
Dimitrije Homatijan bio je na ~elu najva`nije duhovne institucije tada{weg Epira, pa je Sava Nemawi} odlu~io da sre}u potra`i u Nikeji. Izgnani vaseqenski patrijarh Manojlo Serantin ga je rukopolo`io u prvog srpskog arhiepiskopa, a pre`ivqavawe i borba sa nepovoqnim istorijskim uslovima, bi}e karakteristika Srpske pravoslavne crkve u vekovima koji }e uslediti.
I posle Svetog Save, kada je arhiepiskopija trebalo da bude uzdignuta u rang patrijar{ije, tome se tako|e protivio jedan deo tada{we politi~ke i crkvene elite zemaqa u orku`ewu – upravo Vaseqenska patrijar{ija koja je i omogu}ila autokefalnost srpske crkve.
Ipak, pred krunisawe cara Du{ana, arhiepiskop Joanikije II postao je prvi patrijarh Srpske pravoslavne crkve.
Ta sposobnost prilago|avawa i te`wa ka opstanku i u vrlo nepovoqnim dru{tv-
no-istorijskim okolnostima pronela se kroz vekove.
Bila je od posebnog zna~aja u periodu diskontinuiteta: Srpska pravoslavna crkva u periodu od ta~no 249 godina (od 1462. do 1557. godine i od 1766. do 1920. godine) zvani~no nije ni postojala kao crkvena organizacija.
A u pri~i o opstanku Srpske pravoslavne crkve, “kako vaqa i trebuje”, ima i mitologije.
Srpska kulturna elita je stvorila, a dru{tvo je prihvatilo, tezu da je najzaslu`niji za oporavak srpske crkve bio Mehmed pa{a Sokolovi}, navodni bliski ro|ak – u nekim verzijama ~ak i brat – tada{weg patrijarha Makarija I Srpskog. Me|utim, iako to dobro zvu~i, Mehmed-pa{a je veliki vezir postao nekoliko
godina kasnije, objasnio je istori~ar Dejan Risti}. Takvu odluku o obnovi srpske patrijar{ije, mogao je da donese samo sultan. I u periodima diskontinuiteta, Srpska pravoslavna crkva imala je zna~ajnu du{tvenu ulogu – predstavqala je sredi{te kulturnih delovawa, bila je osniva~ prvih {kola, biblioteka, arhiva… Neke stvari ipak nisu deo mitologije, iako imaju takav prizvuk. Od dolaska Komunisti~ke partije Jugoslavije na vlast, Srpska pravoslavna crkva zaista jeste bila pod ozbiqnom represijom, u godinama koje su usledile posle Drugog svetskog rata. Verovatno niko nije mogao da pretpostavi da }e pet decenija kasnije, veronauka postati izborni predmet u osnovnim {kolama
Negde na pola puta izme|u Topole i Rudnika u selu Jarmenovci jo{ uvek prkosi vremenu i modernim trendovima kafana Oplena~ka zvezda koja postoji du`e od ~ak 100 godina i kao takva, najstarija je kafana u celoj [umadiji. Kroz sve ove godine, u woj su se skupqali svi slojevi dru{tva, bila je mesto u kom su done{ene va`ne odluke ali i mesto gde je u slast ru~ala i kraqevska porodica Kara|or|evi}.
no. Posao je nasledio moj deda, otac i sada ja. Nadam se da }e mene naslediti moj sin, tako da
ova duga i lepa tradicija bude nastvaqena, ka`e sada{wi vlasnik Dane Panti}.
- Ovu kafanu otvorio je moj pradeda 1921. godine, to potvr|uje i dokument koji je dobio da bi mogao da otvori ugostiteqski objekat, na wemu stoji datum 29. mart 1921. Od tada je ova kafana u vlasni{tvu moje porodice, posao i tradicija su se prenosili sa kolena na kole-
Svaki kutak ove kafane sa sobom nosi neku pri~u, u woj se nalaze predmeti od velikog istorijskog zna~aja, stoga bi ovaj objekat slobodno mogao biti i svojevrsni muzej koji se}a na neka lepa, pro{la vremena. U woj se nalaze stolice iz {ezdesetih godina, ~uveni karirani stolwaci, {poret nasred kafane, viqu{ka sa Solunskog fronta i mnogi drugi rariteti. Sve odi{e mirom i nostalgijom. Gosti ove kafane bili su brojni vi|eni qudi, ali i porodica Kara|or|evi}. Najdra`i Panti}ima bio je Tomislav. – Ono po ~emu je kafana ~uvena svakako je ta doma}a hrana. Mi se dr`imo tih odre|enih standarda kad je u pitawu kvalitet i od toga ne odstupamo. Znamo put namirnica {to bi se reklo, od wive i {tale, pa sve
do na{e trpeze. Sve je doma}e, od proverenih proizvo|a~a. Pe~ewe je ovde specijalitet ku}e, poga~e iz crepuqa, dodaju Panti}i.
Ina~e, sada{wi vlasnik Dane {kolovao se u Vrwa~koj Bawi, ali se vratio u svoje selo, tu oformio porodicu i nastavio porodi~ni posao. – Svetla grada mi ni{ta ne zna~e, nema lep{eg mesta na svetu za mene od Jarmenovaca. Kada sam ja preuzeo posao dodao sam malo noviteta u meni, u smislu jela sa ro{tiqa, dimqenog paufleka sa za~inima i to je jako lepo prihva}eno. Gostiju ima, kafana lepo radi. Dolaze nam i brojni turisti koji su za na{u kafanu ~uli iz medija. Radimo ono {to volimo, svoji smo na svome i nema ni{ta lep{e od toga, poru~uje Dane. OVO JE NAJSTARIJA KAFANA U [UMADIJI:
l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke
l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu
l Kako je pucaw na prestolonaslednika
Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije
Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}
Pored porekla, druga veoma zna~ajna karakteristika omladinskog revolucionarnog nara{taja je wihovo {kolovawe.
Ve}ina mladobosanaca ~inila je prvu generaciju seqa~kih sinova koji su imali priliku da se {koluju u znatnijem broju. [kolovawe, odnosno izlagawe uticajima literature koju su ~itali, su{tinski je odredilo delovawe „Mlade Bosne“. Weni ~lanovi }e inspiraciju za svoje politi~ke akcije tra`iti upravo u literaturi koju su ~itali. Bilo da se radilo o planovima da se seqacima dr`e predavawa ili o pripremawu atentata, uzori, opravdawa i ideje su tra`eni u pro~itanim kwigama. Stoga ne ~udi da je na su|ewu Gavrilo Princip opisan kao osoba iskvarena „r|avo prisvojenom lektirom“.
Veqko ^ubrilovi}
1739. - Potpisivawem Beogradskog mira okon~an je rat izme|u Austrije i Turske, zapo~et 1736. Austrija je potisnuta sa Balkana, a Turska se vratila na Dunav i Savu. Srbija je ponovo postala deo Otomanskog carstva, a Austrija je bila prisiqena da Turcima vrati i Malu Vla{ku i delove Bosne koje je dobila Po`areva~kim mirom 1718.
1759. - Francuzi su posle vojnog poraza morali da prepuste Englezima provinciju Kvebek u Kanadi.
1810. - U ^ileu je po~eo ustanak protiv {panske kolonijalne vlasti pod vo|stvom Bernarda O'Iginsa, kasnije predsednika ^ilea (1817-23).
Pismenost stanovni{tva u Bosni i Hercegovini bila je na veoma niskom nivou. Skoro 88% stanovni{tva nije bilo pismeno 1910. godine. Iako je {kolovawe bilo obavezno, samo 17% dece i{lo je u {kolu. Visoke {kole su uglavnom bile rezervisane za sinove bogatijih roditeqa. Situacija je po~ela da se mewa krajem prve decenije XX veka. Me|u nacionalnim elitama zavladalo je mi{qewe da }e u budu}nosti bitke biti vo|ene ne samo topovima ve} i kulturom. Prosve}ivawe je postalo jedan od nacionalnih prioriteta. Kulturna dru{tva u Bosni i Hercegovini, poput „Prosvjete“, pomagali su {kolovawe |aka i studenata. Prvi „prosvjetini pitomci“ stupili su na scenu u vreme Aneksije. [kolovanoj deci iz imu}nijih porodica, pridru`ili su se i {kolovani kmetski sinovi. Pojava stipendija koje su davala udru`ewa poput „Prosvjete“ va`na su jer su te stipendije pomagale seqa~ku decu. Pored ve}eg broja stipendija, pove}awu broja u~enika doprineo je i ve}i broj {kola. U
sklopu politike smawivawa pritiska na srpsko stanovni{tvo nakon smrti krutog upravnika Bosne i Hercegovine Bewamina Kalaja 1903. godine i u ciqu da se smawi srpski otpor Aneksiji, broj srpskih {kola je porastao sa 76 koliko ih je bilo 1905. godine, na 114 koliko je je bilo 1910. godine.
Vlasti u Bosni i Hercegovini svakako su bile svesne strate{kog zna~aja {kolstva. Kada je otvorena gimnazija u Mostaru baron Isidor Benko je poru~io direktoru „va{a je zada}a, i u~iteqskog zbora, da ovu djecu ne samo podu~avate u raznim znanostima, ve} da ih odgajate u takvom pravcu da postanu mu`evima, da budu vaqani gra|ani, vjerni podanici svoga }esara“. Mostarska gimnazija krenula je u potpuno dru-
ga~ijem smeru. Bila je to prva gimnazija u kojoj su osnovana tajna omladinska dru{tva. Bilo je to 1905. godine. Mostarska gimnazija je za istoriju „Mlade Bosne“ va`na ne samo kao mesto prvih organizacija, ve} i kao polazna ta~ka odakle su preduzimqivi sredwo{kolci stupili u kontakt sa drugim sredwim {kolama u Bosni i Hercegovini. Prve omladinske organizacije u Sarajevu bi}e osnovane upravo pod uticajem Ga}inovi}a i Mitrinovi}a koji su po~eli da pose}uju svoje vr{wake u Sarajevu. Teme u~eni~kih razgovora bile su kao i u Mostaru: kwi`evnost i politika. U vreme Aneksione krize i ostali sredwo{kolski centri imali su dru{tva sli~na onima iz Mostarske gimnazije.
Dr`avne vlasti posvetile su veliku pa`wu sadr`ajima sa kojima su se u~enici upoznavali u {kolama. Govorilo se o Bosni i Hercegovini i Austrougarskoj. O susednim zemqama ili istorijskim doga|ajima u wima nikada nije bilo re~i. Vlasti su u~inile sve da u~enici, ali i u~iteqi, ne bi do{li u isku{ewe da istoriju i geografiju Bosne i Hercegovine pove`u sa susednim krajevima. Svakoga jutra nastava je po~iwala pevawem himne, Carevke. U ~itankama nije bilo mesta za {tiva sa nacionalnim obele`jem, posebno nije bilo mesta za narodne epske pesme. Vredan pomena je prikaz Velike isto~ne krize u uxbe-
niku istorije. U uxbeniku je pisalo:
„Godine 1875. bukne nov ustanak u Bosni, te nastanu tri godine buna, ratova i svakojakog u`asa, dok najposlije do|e i godina 1878. kada je na{oj domovini osvanula zora novog i qep{eg doba i sretnije budu}nosti pod dobrim gospodarem, na{im premilostivim carem i kraqem Frawom Josifom.“ [kolski inspektori su proveravali razvoj situacije u {kolama, koja je bila daleko od one koju je austrougarska vlast `elela. Tako je u prole}e 1914. godine {kolski inspektor upitao u~enike jedne osnovne {kole „kako se zove na{ Car i Kraq“. Dobio je odgovor da je wegovo ime Petar, a da se prestolonaslednik zove Aleksandar. Inspektor je mogao ~uti i da postoje „oslobo|ene i neoslobo|ene“ zemqe, {to je bilo dovoqno da ova {kola momentalno bude zatvorena. Tema {kolstva pokrenuta je i na su|ewu atentatorima u jesen 1914. godine. Tu`ilac je smatrao veleizdajom nastavu u~iteqa Veqka ^ubrilovi}a, zbog wegovog stava da svi pojedinci koji govore isti jezik ~ine jedan narod. Kako je primetio Oskar Tartaqa u Austrougarskoj svako propagirawe jedinstva Jugoslovena zna~ilo je „velikosrpsku propagandu“.
Uprava u Bosni i Hercegovini ubrzo je postala svesna koliko neraspolo`ewe vlada prema upravi me|u sredwo{kolskom i studentskom omladinom. Zato je jo{ 1908. godine donet disciplinski pravilnik sa 152 paragrafa. U~enicima je zabraweno stupawe u ~lanstvo bilo koje organizacije. Svaki |ak je bio primoran da otkupi po jedan primerak pravila, ali i da donese potvrdu da je roditeq ili starateq pravila pro~itao.
l U slede}em broju:
1819. - Ro|en je francuski fizi~ar Leon Fuko, koji je ogledom s klatnom (Fukoovo klatno) dokazao rotaciju Zemqe. Prona{ao je `iroskop, usavr{io teleskop i otkrio vrtlo`no-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).
1822. - Francuski egiptolog @an Fransoa [anpolion de{ifrovao je egipatsko pismo (hijeroglife).
1851. - Iza{ao je prvi broj ameri~kog dnevnika "Wujork tajms", koji je osnovao Henri Xervis Rejmond.
[kolovawe ve}eg broja studenata i sredwo{kolaca strukturno je promenilo tip otpora nezadovoqnog stanovni{tva prema austrougarskoj upravi. Omladina sa studija u Pragu vra}ala se brojnija i idejno ja~a nego {to je po{la. I vlasti su uo~ile zna~aj Praga, pa je on opisan kao „naro~ito opasan“, kao mesto gde su se razvijale opozicione grupe i ideje. Vladimir Ga}inovi} je pisao da je ustajawe protiv starih politi~kih i ekonomskih formi na{lo svoj izraz u mladom pokolewu inteligencije koje se razvijalo u {kolama i univerzitetima Sarajeva, Zagreba, Be~a, Praga, Graca i delom Beograda, koje je „provodilo duge no}i u ~itawu socijalne i politi~ke literature“.
Vlast Austrougarske se u Bosni okretala zabranama studentskog organizovawa
1905. - Ro|ena je {vedska filmska glumica Greta Luiza Gustafson, poznata kao Greta Garbo, jedna od najve}ih glumica nemog i zvu~nog filma. Svetsku slavu stekla je u Holivudu, a sa filma se povukla kada je bila na vrhuncu karijere. ("Ana Karewina", "Mata Hari", Dama s kamelijama").
1931. - Japan je po~eo napad na severoisto~nu Kinu, Manxuriju, a 3. marta 1932. proglasio je nezavisnost Manxurije na ~elu sa svrgnutim kineskim carem Pu Jiem.
1934. - SSSR je pristupio Ligi naroda.
1944. - Nakon te{kih borbi, ameri~ke oklopne jedinice pod komandom generala Xorxa Patona zauzele su u Drugom svetskom ratu luku Brest, zna~ajno vojno pomorsko upori{te u severozapadnoj Francuskoj.
1961. - U avionskoj nesre}i iznad Severne Rodezije poginuo je generalni sekretar UN od 1953, [ve|anin Hjalmar Agne Dag Hamar{eld. Smrt je prekinula wegovu misiju re{avawa kongoanske krize. Posthumno mu je dodeqena Nobelova nagrada za mir.
1970. - Ameri~ki peva~ i naj~uveniji rok gitarista 20. veka Ximi Hendriks umro je u 27. godini od prekomerne doze droge.
1973. - Generalna skup{tina UN aklamacijom je primila u ~lanstvo obe nema~ke dr`ave - Isto~nu i Zapadnu Nema~ku. U ~lanstvo UN primqeni su i Bahami.
2014. - Na referendumu o nezavisnosti [kotske gra|ani su sa 55,3 odsto glasova odlu~ili da [kotska ostane deo Ujediwenog Kraqevstva. DUHOVNO BU\EWE MLADOG
Samo sedam godina nakon {to je Bel izmislio ~udesnu spravu koja prenosi glas, prvo istorijsko “halo” za~ulo se i u Beogradu. Za stizawe telefona u Beograd najzaslu`niji je Panta Mihajlovi} – savetnik i drugar Nikole Tesle i veliki vizionar.
Bio je 14. mart 1883. godine kada je prvo, istorijsko “halo” izgovoreno u ~itavoj Srbiji. Sa jedne strane je bio Te{a Nikoli}, srpski ministar vojni, a sa druge kapetan Kosta Radisavqevi}. Za stizawe telefona u Beograd najzaslu`niji je bio Panta Mihajlovi} – savetnik i drugar Nikole Tesle koji je, pravo iz Wujorka, gde je bio {ef firme “Simens-Halske”, re{io da se vrati u Beogad i modernizuje Srbiju.
Za stizawe telefona u Beograd najzaslu`niji je bio Panta Mihajlovi} –savetnik i drugar
Nikole Tesle
Godine 1882. on je dobio pravo od kraqa Milana da u Beogradu podigne telefonske stanice. “Bio sam neverovatan idealista. Do|em u Srbiju, iako sam mogao da pravim velike poslove u Nema~koj, Americi ili ma gde drugde, s namerom da u~estvujem u ratu 1876. Kad se rat zavr{io, padne mi na pamet da instali{em telefon u Beogradu. Niko tu nije imao pojma o telefonu.” — zapisano u zaostav{tini Pante Mihajlovi}a. Beogra|ani nisu imali razumevawa za “novotariju” pa je Mihajlovi} sam i od svojih para povezao kafanu “Tri lista duvana”, u kojoj je bilo sme{teno in`ewersko odeqewe vojnog Ministarstva, i kasarnu na Paliluli.
RAZGOVOR JE MOGAO
Iz “Tri lista duvana” je razgovarao Te{a Nikoli}, ministar vojni, a iz kasarne Palilula kapetan Kosta Radisavqevi}. Ostalo je zabele`eno da ministar nikako nije mogao da poveruje da je mogu}e “~uti qude
koji nisu tu” i da je sve vreme pretra`ivao prostoriju ne bi li prona{ao skrivenog pomaga~a “prevaranta” Mihajlovi}a. Tek kada je shvatio da nije u pitawu prevara, pristao je da zapravo porazgovara. I ministar i kapetan su bili odu{evqeni razgovorom, pa je o “~udotvornoj napravi” odmah obave{ten i kraq. Milan Obrenovi} je kasnije i sam razgovarao telefonom i dao je nalog skup{tini da izdvoji u buxetu sredstva za uvo|ewe ove naprave {irom Srbije. Skup{tina je taj predlog glatko odbila. Mihajlovi} je kasnije instalirao jo{ dve linije – povezao je
Wega je narod pretvorio u legendu. U vreme kada se srpska sredwovekovna dr`ava raspadala, velika{i glo`ili oko svakog pedqa zemqe, a neprijateq nadirao sa svih strana otimaju}i i ono malo {to je ostalo, be`e}i u mit i poeziju, narod je iznedrio najve}eg od najve}ih, junaka nad junacima – Kraqevi} Marka... da ga brani i ~uva od tiranije i nepravdi.
Nema ta~nog odgovora na pitawe {ta je to ba{ Marka Kraqevi}a odredilo za glavnog nosioca srpske narodne epike. Predawa su dugo tragala za istorijskim likom koji }e u sebi o|ediniti sve najboqe osobine jednog istinskog junaka i nekako, taj to~ak zaustavio se ba{ na liku Marka Mrwav~evi}a, sina kraqa Vuka{ina. Marko je tako od “obi~ne” istorijske li~nosti postao fenomen koji i danas izu~avaju istori~ari {irom Balkana, a – ~ak mu je i smrt u{la u legendu!
MARKO MRWAV^EVI]
ULAZI U ISTORIJU
Marko Mrwav~evi} istorijska je li~nost o kojoj danas zapravo ne znamo mnogo. Wegova sudbina je duboko tragi~na jer je detiwstvo proveo u doba najve}eg procvara srpske dr`ave, samo da bi kao zreo ~ovek, svedo~io wenom slomu i potpunom krahu. Neki vole da ga nazivaju i posledwim pravim sredwovekovnim vitezom na ovim prostorima, ali je jedino neosporno da je re~ o posledwem srpskom sredwovekovnom kraqu... makar “na papiru”. Naime, nakon {to se wegov otac, kraq Vuka{in, proglasio za savladara cara Uro{a, Marko je dobio titulu “mladog kraqa” – kraqevi}a, po kojoj }e u istoriji ostati poznatiji nego po „pravom“ prezime-
nu. Nakon {to mu je otac poginuo u Mari~koj bici 1371. i car Uro{ umro iste godine bez potomaka, Marko je fakti~ki postao jedini pravi naslednik nemawi}kog prestola. Ipak, ovo mu nije mnogo zna~ilo. Bilo je to vreme jakih velmo`a koji nisu `eleli ni cara ni gospodara, pa je Marko zapravo vladao samo svojom teritorijom u zapadnoj Makedoniji sa Prilepom kao prestonim gradom. Spreman da bude najmo}niji ~ovek u dr`avi, a pretvoren u tek jo{ jednog oblasnog gospodara, Marko Mrwav~evi} je u nekom momentu izme|u Mari~ke bitke 1371. i Kosovske bitke 1389. postao je turski vazal, ali se ne zna ta~no kada ni pod kojim uslovima. Ono {to ga ~ini jo{ misterioznijim je ~iwenica da se ne pomiwe kao u~esnik nijednog boja iz onog vremena
osim bitke na Rovinama. Pa ipak, narodni peva~ upravo je wega izabrao da mu dodeli titulu najhrabrijeg i najve}eg junaka sa ovih prostora.
MARKO KRAQEVI]
ULAZI U LEGENDU
Istori~ari danas vole da veruju da je po~asno mesto najve}eg junaka srpske istorije Marko zaslu`io zbog toga {to je bio istinski heroj “malog ~oveka” - pre megdanxija nego u~esnik ratova, za{titnik obi~nog sveta, a ne svojih interesa. A u vreme kada se sve oko wega raspadalo, narodu ni{ta drugo i nije preostalo... I kao takav braniteq, Marko postaje legenda – ore drumove, razgoni Turke jawi~are, dru`i se sa vilama, pola pije, pola [arcu daje... Sve mo`e, svuda sti`e i iz svakog megdana izlazi kao pobednik.
Licej u Kapetan Mi{inom zdawu sa po`arnom ~etom i Skup{tinu sa policijom. Prvi me|ugradski razgovor u Srbiji obavqen je polovinom januara 1886. za vreme primirja u srpsko-bugarskom ratu. Razgovor na relaciji Beograd–Ni{ obavili su kraq Milan Obrenovi} i Milutin Gara{anin, predsednik vlade. Iako javnost nije imala preteranog razumevawa za “svetske novotarije”, telefon je polako ulazio u Srbiju. Javni telefonski saobra}aj u Beogradu je zapo~eo 1898. Tada je u Kolar~evoj zadu`bini instalirana prva induktorska telefonska centrala. San Pante Mihajlovi}a tada se kona~no ostvario.
A PANTA MIHAJLOVI]?
Mihajlovi} je sa zadovoqstvom gledao kako telefon polako ali sigurno ulazi u srpske domove. Neosporne zasluge za stizawe ovog izuma u Srbiju nije ni dobio, ni tra`io. Nakon dinasti~ne promene u Srbiji i dolaska Kara|or|evi}a na vlast bio je i nadzorni in`ewer elektri~ne centrale na dvoru od 1908. Umro je 7. februara 1932. u Beogradu, od zapaqewa plu}a i paralize srca u 78. godini `ivota.
Ne boji se nikoga do Boga. Sudi “ni po babu ni po stri~evima”, ve} uvek je po pravdi i zakonu. Prek, svojeglav, tvrdoglav ali su{tinski – pravedan i dobar. Na kraju, epika i istorija spojile su se u jedno da opi{u smrt ovog junaka... MARKO ULAZI U VE^NOST Bio je 17. maj 1395. Ogromna turska vojska spremala se za bitku na Rovinama da kazni vla{kog vladara Mir~u I zato {to se drznuo da upadne na wihovu teritoriju. U redovima Osmanlija bila su i trojica srpskih vazala – Konstantin Draga{, despot Stefan Lazarevi} i – kraq Marko. ^ekaju}i da nastupi borbeni ~as hri{}ani su razgovarali o boju koji ih ~eka. Mnoge od wih mu~ilo je {to }e ma~eve podi}i protiv bra}e i {to se bore za neprijateqa. Kako biti vazal, a sa~uvati obraz i ne pogaziti veru?
Mu~ile su ove crne misli i Marka. Najve}i deo `ivota proveo je bore}i se protiv Turaka, samo da bi do~ekao da im, onda kada vi{e nije bilo izbora, slu`i. [ta u~initi?
Na kraju, bitka na Rovinama bila je velika pobeda hri{}anske vojske. Osmanlije su bile primorane da se povuku, a negde na bojnom poqu, me|u hiqadama ubijenih, svoje kosti ostavio je i kraq Marko, najve}i epski junak Balkana. Ali, to nije bio kraj pri~e! Godinama kasnije, pi{u}i o ovom doga|aju u @ itiju despota Stefana Lazarevi}a Konstantin Filozof zabele`io je posledwe re~i Marka Kraqevi}a. A, on je rekao: “Ja ka`em i molim Gospoda da bude hri{}anima pomo}nik, a ja neka budem prvi me|u mrtvima u ovom ratu”. Ako je ovo istina, Marko je, negde na nebu, bio sre}an.
Na konferenciji za visoke i sredwe policijske slu`benike, na kojoj je britanska ministarka policije Dajana Xonson govorila o rastu}em problemu kra|e, ukradena joj je ta{na, saop{tio je vladin zvani~nik.
Incident se dogodio kada je Xonsonova do{la na konferenciju Udru`ewa policijskih nadzornika u centralnoj Engleskoj koja se odr`avala u utorak, i gde joj je jedan vi{i oficir rekao da sistem krivi~nog pravosu|a ne funkcioni{e, prenosi Rojters. Neimenovani vani~nik je saop{tio da je ta{na ukradena ministarki na konferenciji, ali da nije bilo bezbednosnih rizika za wu.
U govoru na doga|aju, Xonsonova je istakla da je Britaniju zahvatila epidemija antisocijalnog pona{awa, kra|e uop{te i kra|e u prodavnicama. Iz Policije Varvik{ira saop{tili su da je u vezi sa ovim incidentom uhap{en 56-godi{wi mu{karac, zbog sumwe za provalu, i da jepu{ten uz kauciju. Britaniju je ina~e pogodio porast broja kra|a uop{te, i kra|a u prodavnicama posledwih godina, dok se ukupan kriminal generalno smawuje. Ipak, broj kra|a predmeta kao {to su torbe i mobilni telefoni je porastao je za 40 odsto, podaci su Kancelarije za nacionalnu statistiku.
U pustiwi Sahara nema mnogo zelenila, ali nakon neobi~nog priliva ki{e, iz svemira se mo`e videti kako se zelenilo uvla~i u delove jednog od najsu{nijih mesta na svetu.
Sateliti su nedavno snimili biqni svet koji buja u delovima tipi~no su{ne ju`ne Sahare nakon {to su se olujne ki{e pojavile kada im vreme nije. To je tako|e izazvalo katastrofalne poplave. Padavine severno od ekvatora u Africi se obi~no pove}avaju od jula do septembra kada se aktivira i zapadnoafri~ki monsun. Fe-
nomen je obele`en pove}awem olujnog nevremena koje nastaje kada se vla`an, tropski vazduh iz blizine ekvatora susre}e sa vrelim, suvim vazduhom sa severnog dela kontinenta. Ali ve} negde od sredine jula, ova zona se pomerila daqe na sever nego {to bi obi~no trebalo, {aqu}i oluje u ju`nu Saharu, ukqu~uju}i delove Nigera, ^ada, Sudana, pa ~ak i na severu do Libije, prema podacima Centra za predvi|awe klime Nacionalne agencije za okeane i atmosferu. Posledica je da su ovi delovi pustiwe Sahare od dva do vi{e od {est puta vla`niji nego {to bi trebalo da budu. Postoje dva mogu}a uzroka za ovo ~udno pomerawe na sever, ka`e Karsten Hau{tajn, istra`iva~ klime sa Univerziteta u Lajpcigu u Nema~koj. Prelazak iz El Niwa u La Niwu uticao je na to koliko se ova zona pomerila na sever ovog leta, ka`e Hau{tajn. El Niwo – prirodni klimatski obrazac topliji od prose~nih temperatura okeana u ekvatorijalnom Pacifiku – obi~no dovodi do su{nijih od normalnih uslova u vla`nim delovima zapadne i centralne Afrike. La Niwa, ili ~ak i neka nova, mo`e imati suprotan efekat. Drugi zna~ajan faktor je zagrevawe planete. Kako se planeta zagreva, mo}i }e da zadr`i vi{e vlage, obja{wava nau~nik. To bi moglo dovesti do vla`nijih monsuna i razornijih poplava poput ovih koje su bile ove sezone.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Ovo je savr{eno vreme da zapo~nete nove projekte ili primenite ideje o kojima ste dugo razmi{qali. Ne propustite priliku da poka`ete svoje ve{tine. U va{em li~nom `ivotu mogu da se pojave nova zanimqiva poznanstva. Obratite pa`wu na svoje voqene i poku{ajte da provedete vi{e vremena sa wima kako biste oja~ali svoje li~ne veze. Zdravqe je dobro.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Mo`da }ete morati da donesete va`ne odluke vezane za ulagawa ili ve}e kupovine. Budite pa`qivi i dobro razmislite o svakom koraku kako biste izbegli mogu}e rizike. Na poslu, va{a upornost i strpqewe }e vam pomo}i da prevazi|ete sve prepreke. U svom li~nom `ivotu obratite pa`wu na porodi~ne odnose i stvarawe prijatne atmosfere kod ku}e. Proverite krvnu sliku.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Va{e sposobnost brzog prilago|avawa promenama bi}e odli~na! Ovo je odli~no vreme za uspostavqawe novih kontakata, u~e{}e u pregovorima i razmeni ideja. Na poslu mo`ete da zapo~nete saradwu sa perspektivnim partnerima. U va{em li~nom `ivotu mogu}i su neo~ekivani sastanci ili obnavqawe starih veza. Ne pla{ite se da izrazite svoja ose}awa. Mogu}a glavoboqa.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Mo`da }ete osetiti potrebu za samo}om. Iskoristite ovo vreme da meditirate, budete kreativni ili se jednostavno opustite. Na poslu poku{ajte da ne budete preoptere}eni i rasporedite zadatke na na~in da izbegnete stres. U va{em `ivotu va`no je da odr`avate otvorenu komunikaciju sa partnerom, delite svoja iskustva i slu{ate wegova. Ovo }e pomo}i u ja~awu odnosa. ^uvajte se povreda.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Va{ {arm i samopouzdawe privu}i }e pa`wu drugih, {to mo`e da dovede do novih profesionalnih i li~nih kontakata. Na poslu }ete imati priliku da poka`ete svoje talente i dobijete zaslu`eno priznawe. Ne propustite priliku da preuzmete vo|stvo na va`nom projektu. Budite otvoreni za upoznavawe novih qudi i ne pla{ite se da preuzmete inicijativu. Uvedite fizi~ku aktivnost.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Va{a pa`wa posve}ena detaqima i organizaciji pomo}i }e vam da se nosite sa bilo kojim zadatkom. Na poslu mo`ete uspe{no da zavr{ite va`ne projekte i mo`da }ete dobiti ponudu za unapre|ewe ili novu poziciju. Obratite pa`wu na svoje zdravqe. Mo`da }ete morati da po~nete da ve`bate ili da preispitate svoju ishranu. Odvojite vreme da se pove`ete sa prijateqima i porodicom.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Ovo je odli~no vreme za u~ewe, poha|awe kursa ili zapo~iwawe novih hobija. U profesionalnoj sferi, re{i}ete slo`ene probleme. U va{em li~nom `ivotu mogu}e su pozitivne promene zbog ja~awa odnosa ili pojave novih poznanstava. Poku{ajte da budete otvoreni u vezi sa svojim ose}awima, to }e vam pomo}i da izbegnete nesporazume i izgradite poverewe. Dobro se ose}ate.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Ovo je vreme za ponovnu procenu va{ih prioriteta. Mo`da `elite da promenite ne{to u svom `ivotu ili da se re{ite ne~ega {to ometa va{ razvoj. Na poslu, va{a intuicija i odlu~nost }e vam pomo}i da postignete uspeh u te{kim projektima. U svom li~nom `ivotu obratite pa`wu na odnose sa voqenima. Otvoreni razgovori pomo}i }e u re{avawu potencijalnih sukoba. ^uvajte se prejedawa.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Optimizam i `e| za znawem odve{}e vas do zanimqivih profesionalnih prilika. Mo`da }e vam biti ponu|eno u~e{}e u novom projektu, poslovnom putu ili kursu obuke. Ne propustite priliku da pro{irite svoje znawe. Mogu}a je nova qubav! Provodite vi{e vremena sa prijateqima i u~estvujte u dru{tvenim aktivnostima. Ne ignori{ite znake umora, potrudite se da prona|ete vreme za sebe.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Va{ naporan rad i disciplina }e vam pomo}i da se nosite sa bilo kojim zadatkom. Mo`da }ete dobiti priznawe za svoj trud ili ponudu za unapre|ewe. Ne pla{ite se da preuzmete odgovornost i inicijativu. U svom li~nom `ivotu poku{ajte da prona|ete ravnote`u izme|u posla i odmora. Odvojite vreme za svoje voqene i izbegavajte preoptere}ewe. Zdravqe je dobro.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Va{e inovativno razmi{qawe i sposobnost da stvari vidite iz drugog ugla pomo}i }e vam da re{ite probleme na poslu. Slobodno ponudite svoje ideje i u~estvujte u diskusijama. Odli~an period da budete iskreni na poqu qubavi i re{ite sve {to je ostalo nejasno. Provo|ewe vremena sa qudima koji dele va{a interesovawa, done}e vam inspiraciju i radost. Poja~ajte unos vitamina.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Obratite pa`wu na svoje emocionalno i fizi~ko blagostawe. Mo`da }e vam trebati vi{e vremena za odmor. Praktikovawe joge, meditacije ili drugih praksi pomo}i }e vam da prona|ete unutra{wi mir. Na poslu poku{ajte da ne budete preoptere}eni i dajte prioritet svojim zadacima. Mogu} je sukob sa partnerom ili osobom koja vam se dopada, slu{ajte svoju intuiciju. Vi{e spavajte.
Snimawe erotskog f ilma u Gr~koj prekinuo ugriz korwa~e
Bizaran incident dogodio se u gr~kom primorskom gradi}u, za vreme snimawa erotskog filma, kada je glavnog glumca ugrizla morska korwa~a.
U gradi}u Anavisosu, na isto~noj strani Atike, du` Atinske rivijere, tokom snimawa erotskog filma, produkcija je morala da bude naglo prekinuta kada je jednog ~lana gluma~ke ekipe napalo agresivno morsko stvorewe, prenose gr~ki mediji. Incident se dogodio kada je velika morska korwa~a, poznata pod nazivom kareta-kareta, ugrizla za zadwicu glavnog glumca na setu. Korwa~a se zaplela izme|u ~amaca i u`adi za privez na pla`i na kojoj je snimawe bilo u toku. Kada je filmska ekipa primetila zarobqenu korwa~u, preduzeli su akciju da je oslobode. Glavni glumac se pridru`io wihovim naporima i u{ao u more da pomogne. Me|utim, kad je poku{ao da oslobodi korwa~u, ona mu je uzvratila tako {to ga je ugrizla za zadwicu, pi{e Greek City Times. Zaprepa{}eni glumac brzo je isko~io iz vode, dok je ekipa nastavila sa spasila~kim naporima i uspela da oslobodi korwa~u. O korwa~i i glumcu se pri~alo i u emisiji na gr~koj Mega televiziji, a prikazan je i ceo snimak incidenta.
Kareta-kareta korwa~e su za{ti}ena `ivotiwska vrsta Mediterana, a Gr~ka je doma}in oko 60 odsto wihovih legla i dva najva`nija mesta za razmno`avawe: Nacionalnog morskog parka Zakintosa i ju`nog dela zaliva Kiparisija na zapadu Peloponeza. Mediji navode da je industrija erotskog filma u Gr~koj zna~ajno o`ivela posle ekonomske krize, ali da je i daqe u povoju. Ostalo je nejasno da li je glum~eva neobi~na povreda uticala na wegovu „glumu“ i ulogu u filmu.
Dodatna masno}a oko struka povezana je sa hroni~nim bolom u celom telu. Prekomernu te`inu i vi{i indeks telesne mase (BMI) nau~nici su povezali sa ve}im rizikom od hroni~nih bolova
Nova studija je pokazala da je vi{e masti u predelu stomaka – i oko glavnih organa kao {to su jetra i pankreas – povezano sa bolom u brojnim delovima tela, posebno kod `ena. Gubitak te`ine ili rad na tawem struku mo`e pomo}i u ubla`avawu ovog bola, ka`u stru~waci. Studija, koju su sproveli istra`iva~i, ukqu~uju}i i one sa Univerziteta Zapadne Australije, ispitala je podatke prikupqene od 32.409 qudi koji su u~estvovali u studiji UK Biobank, od kojih su svi popunili upitnike i pro{li zdravstvene procene.
Oko polovine (51 odsto) su bile `ene i wihova prose~na
POTREBNO JE:
n 500 g kora
n 1 kg vi{awa ZA FIL:
n 3 jajeta
n 1 ~a{a {e}era
n 1 ~a{a uqa
n 1.5 ~a{a griza
n 1 ~a{a jogurta
n 1 kesica pra{ka za pecivo
ZA PRELIV:
n 2 ~a{e {e}era
n 2 ~a{e vode
PRIPREMA:
Umutiti jaja sa {e}erom dodati uqe, griz, jogurt, pra{ak za pecivo i izme{ati.
Po tri kore premazati filom i na tre}u koru staviti vi{we do polovine, urolati i staviti u pleh. Uraditi sa svim korama i vi{wama. Premazati sa ostatkom fila.
Pe}i 20 minuta, na 180 stepeni.
Skuvati vodu i {e}er i kuvati 10 minuta i preliti pitu. Jedna da bude vru}a, a druga da bude hladna.
starost je bila 55 godina. Oni su bili podvrgnuti MR skenirawu abdomena kako bi izmerili koli~inu masti oko wihovih abdominalnih organa (poznatih kao visceralno masno tkivo). Tako|e je posmatrana koli~ina masti ispod ko`e koja se mo`e u{tinuti (poznato kao potko`no masno tkivo). U~esnici su tako|e pitani da li su imali bol u vratu ili ramenu, le|ima, kuku, kolenu ili po celom telu u proteklom periodu, ne du`em od tri meseca. Dve godine kasnije, sve procene su ponovo sprovedene kod 638 qudi u grupi. Rezultati su pokazali da su qudi, koji su imali ve}e koli~ine masno}e oko struka i na stomaku, mnogo ~e{}e prijavqivali da pate od raznih vrsta bolova. U istom riziku su i gojazni qudi, a posebno `ene. Obrazla`u}i studiju u nau~nom ~asopisu Regional Anesthesia and Pain Medicine, autori pi{u: „Vi{i nivoi masnog tkiva
su povezani sa ve}im izgledima za prijavqivawe hroni~nog bola kod oba pola. Procene efekata koli~ine masno}e bile su relativno ve}e kod `ena nego kod mu{karaca, {to mo`e odra`avati polne razlike u distribuciji masti i hormonima“. Tim nau~nika dodaje da se smawewe telesne masti oko struka „mo`e smatrati metom za le~ewe hroni~nog bola, posebno kod onih koi ~esto pate od bolova na vi{e lokacija u organizmu i kod onih koji imaju takozvani rasprostraweni bol“.
Sve ve}i broj istra`ivawa pokazuje da orasi imaju brojne zdravstvene prednosti –od zdravqa srca i do dobrog funkcionisawa creva.
Zbog toga se orah na{ao na listi namirnica u smernicama Dietary Guidelines for Americans 2020-2025, kao deo ishrane kako odraslih tako i dece.
Zbog visokog sadr`aja antioksidanata orasi se preporu~uju kao hrana za o~uvawe zdravqa srca. Od svih ora{astih plodova, orasi su jedinstveni po visokom sadr`aju polinezasi}enih masnih kiselina ALA i linolne kiseline.
Tako|e su sugerisali da nagomilavawe telesne masti mo`e biti povezano sa pove}anim rizikom od upala, {to onda opet mo`e izazvati bolove kod qudi. Osim na bolove, upale uti~u i na nervni sistem qudi, dodali su istra`iva~i.
Kisela voda mo`e da ima razli~ite efekte na varewe i to u mnogome zavisi od li~nih karakteristika i specifi~nih problema koje neko mo`e da ima. Svakako je va`no da budete umereni u ispijawu ovog pi}a koje se ~esto tretira kao zdravo.
Evo nekoliko na~ina na koje kisela voda mo`e uticati na varewe.
POVE]AWE PROIZVODWE @ELUDA^NE KISELINE
Kisela voda stimuli{e proizvodwu `eluda~ne kiseline, {to mo`e pomo}i u varewu hrane kod nekih qudi. Ovo mo`e da bude korisno za osobe koje imaju smawenu proizvodwu `eluda~ne kiseline.
POVE]AVA OSE]AJ SITOSTI
Gazirani napici, a posebno kisela voda, mo`e da pove}a ose}aj sitosti zbog ugqen-dioksida koji se nalazi u wenom sastavu {to mo`e da smawi unos hrane.
IRITACIJA @ELUCA
U nekim slu~ajevima osobe sa osetqivim `elucem ili gastritisom mogu da imaju problem ako piju previ{e kisele vode. Ona mo`e izazvati iritaciju ili pogor{ati simptome kao {to su kiselina, goru{ica ili neka druga nelagodnost.
UTICAJ NA VAREWE
Gasovi iz gazirane vode uzrokuju nadutost i nelagodnost u nekim slu~ajevima {to mo`e uticati na varewe.
POVE]AVA APSORPCIJU MINERALA
Neke vrste kisele vode se prodaju i sa posebnim sadr`ajem minerala poput kalcijuma i magnezijuma {to mo`e biti korisno za zdravqe kostiju i mi{i}a.
Svakodnevno konzumirawe oraha uti~e na smawuje krvnog pritiska i nivoa ukupnog holesterola, triglicerida, lipoproteina niske gustine (LDL) i apolipoproteina B u krvi, {tite}i na{e srce.
Pored toga brojna istra`ivawa izdvajaju prednosti oraha za pam}ewe, dobro raspolo`ewe, balansiran {e}er u krvi, reproduktivno zdravqe…
Orasi mozak dodatno snabdevaju energijom, poboq{avaju kognitivne funkcije i smawuju rizik od demencije. Stoga ih sa pravom nazivaju "hrana za mozak".
Umerena koli~ina ora{astih plodova
vrlo je po`eqna kao me|uobrok za u~enike i studente, jer su omega masne kiseline kojima obiluju vrlo zdrave za mozak i pam}ewe. Ukoliko svakog dana pojedemo {aku oraha u oranizam tako unesemo 185 kalorija, a od te koli~ine ovog ora{astog ploda mo`emo da o~ekujemo:
• smawewe obima struka tj. rizika od gojaznosti
• spre~avawe razvoja bolesti srca
• sni`avawe vrednosti holesterola
• povi{en broj spermatozoida
• smawen rizik od dijabetesa.
SANSNI
@ARGONU
IME GLUMICE MAN^I]
MLADI], MOMAK
LU^KI GRAD NA CRVENOM MORU
SIMBOL PLATINE ZABITI, KUCAJU]I, ZAKUCATI BRKAT ^OVEK
MALI ^ABAR
AUTO OZNAKA [PANIJE MAJSTORI ZARE[ETA
JUG NISKA STOLICA BEZ NASLONA
KU]ICA, KOLIBA SIMBOL AKTINIJUMA IME GLUMICE \URI^IN ODGURNUTI ZAGOVORNICA NIHILIZMA
BOJAU KARTAMA, KARO MERA^ VISINE PADAVINA
SABLAS, AVET MAJ^INA DU[ICA (BOT.)
^ETVRTI DEO, ^ETVRTINA
[AMARI, ZAU[NICE VRSTA ^APQE IME ROK MUZI^ARA PRISLIJA ODELO DVORSKE POSLUGE NORVE[KO MU[. IME
RANIJE ODEQEWE ZA[TITE NARODA (SKR.) HLAD, HLADAK ZEVSOVA ZLAK]I (GR^. MIT)
IME GLUMCA MARVINA PORAVNAVATI KWI@EVNE NOVINE (SKR.) TERATI, PLA[ITI STOKU
U CRNOJ GORI OZNAKA ZATONU NESTVARNA, IZMI[QENA POJAVA
ZATONU NAPAD
IBIS, LIVREJA, T, OZNA, LADAK, LI, RAVNATI, AJKATI, ^AW,
^ABRI], DUH, E, RE[ETARI, VEKTORI, IL, IMA, MAMUTI, ]U[KE,
AMERI, NIT, J, ANITA, DIKAN, ASAB, KARON, PT, UKUCATI,
RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: TIKET, ILITI, JUNAC,
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. [upqorogi pre`ivar - Senka, 2. Ime pisca nobelovca Kanetija - Ro{tiq (mak.), 3. Srpski pozori{ni i filmski kriti~ar Petar - Letwikovac (zast.), 4. Ni{ta (tur.) - Zeleni mineral nazvan po Avali - Senior (skr.), 5. Dirke - Tokom leta, 6. Srpski pesnik Miroslav - Nadola`ewe vode, 7. Odlivak - Dosta ise}i - Simbol kiseonika, 8. Veznik - Poznata marka sportske opreme - Engleska potvrdna re~ca, 9. Veridba - Zeqasta biqka, matruna, 10. Auto oznaka Vaqeva^ajna i lekovita biqka, vrbena - Gra|evinski kombinat (skr.), 12. Crkveno prokletstvo - Majka, 13. Listi} za loto - Zidar, gra|evinar, 14. Ise}i meso.
USPRAVNO: 1. Umrtviti, 2. @iteqi Iloka - Ime kanadske peva~ice Moriset, 3. Ameri~ki glumac Smit - Predmeti - Spis, 4. Otegnuto pevati nagla{avaju}i glas „o - Neznalica ({atr.), 5. Prema, u pravcu^lan nekog ve}a - Zadwi deo stopala, 6. ^uvar magaradi - Benigni tumor `lezdastog tkiva - Simbol azota, 7. Oznaka za zapad - Zatvorena kriva linija - Naranxasta boja, 8. Grad u Italiji - Dobijati rese - Elektronska industrija (skr.), 9. Mawi kotao - Fina tkanina od kozje dlake, 10. Celokupan, ceo - Francuski pesnik Pol - Uzvik nestrpqewa, 11. Polemi~ari, eristi~ari - Sastavqa~ ukr{tenica, 12. Nagnutost, isko{enost - Vrsta indijskog za~ina.
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: DIVOKOZA, SEN, ELIJAS, SKARA, VOLK, LETOVIK, I^, AVALIT, SR, TASTERI, LETI, ANTI], PRILIV, LIV, NASE]I, O, I, ADIDAS, JES, ZARUKE, AKANT, OLIN, NOTARI, VA, SPORI[, GK, ANATEMA, MAMA, TIKET, NEIMAR, ISTRAN@IRATI.
DEFINITIVNO KRAJ NAKON 16 GODINA:
Jelena Karleu{a potpisala papire za razvod braka od Du{ka To{i}a
Jelena Karleu{a objavila je da je potpisala sporazumni razvod braka nakon 16 godina. Jelena Karleu{a je ovaj dokument potpisala u prisustvu svog advokata Milana Ateqevi}a i ovla{}enog advokata Du{ka To{i}a. To{i} se, kako je navela Karleu{a, nije pojavio.
„Potpisala sam sporazumni razvod braka posle 16 godina. Sama. Prekoputa mene na slici su moj advokat Milan Ateqevi} i ovla{}eni advokat dosada{weg supruga koji nije do{ao. Nisam pitala za{to“, napisala je Karleu{a na Instagramu. Podse}amo, Karleu{a i To{i} ven~ali su se na Vidovdan 2008. godine u jednom hotelu u Kovilovu, a potom su dobili }erku Atinu, a zatim i mla|u }erku Niku.
BRANISLAV LE^I] OTKRIO DETAQE SAOBRA]AJNE NEZGODE:
„I{ao sam po }erku i na jedan ~udan na~in sam izgubio svest i kontrolu“
Glumac Branislav Le~i} je do`iveo saobra}ajnu nezgodu.
Branislav Le~i} se svojim vozilom zakucao u ogradu na Gazeli nakon {to je izgubio svest. On je prevezen u Urgentni centar, a sada se oglasio i otkrio kako se ose}a.
„Hvala Bogu jeste, u redu je. Imao sam ispitivawa i istra`ivawa, povredio sam levu ruku, lakat sam udario malo ja~e, ali nemam problema sa glavom, srcem, stomakom…Krenuo sam na aerodrom da do~ekam svoju }erku Anu, dogovorili smo se da je sa~ekam da ne bi i{la taksijem“, zapo~eo je on i dodao:
„Izgubio sam kontrolu, tj. na jedan ~udan na~in sam do`iveo gubitak trenutka svesti, nisam i{ao ni brzo, ali sam izgubio taj ose}aj prisustva i bilo je dovoqno da izgubim i kontrolu, auto se proklizao i udario sam u bankinu. Ja li~no mislim da je to posledica, po{to vidim da je sve u redu kada su istra`ivali u Urgentnom centru, stresa sigurno, meni se stalno vra}a stres koji sam do`iveo dugo godina iza, a slede}a stvar je da sam udario detoks, nisam imao punu ishranu, a tre}e, mo`da i kqu~no, promena temperature koja me je {okirala. Mislim da je sve to uticalo na to da se ne ose}am dobro, tako da savetujem svima da obrate pa`wu. Ja }u nastaviti sa ispitivawima, na svu sre}u nikoga nisam udario ja li~no, ose}am se dobro, niti sam sebe ozledio da to ne bude nepopravqivo“.
JOVANA I @EQKO JOKSIMOVI]
SLAVE 10. GODI[WICU BRAKA: Ven~avali su se tri puta
Peva~ @eqko Joksimovi} i voditeqka Jovana Joksimovi} va`e za jedan od skladnijih parova me|u doma}im javnim li~nostima. @eqko Joksimovi} i Jovana (nekada Jankovi}) proslavili su 10 godina braka.
Jovana je suprugu ~estitala putem Instagrama i uz fotografiju sa ven~awa napisala: „10 godina sre}e i qubavi“.
Wih dvoje u braku su dobili troje dece, sina Kostu i bliznakiwe Srnu i Anu. Ono {to je zanimqivo, jeste to da su se Jovana i @eqko ven~avali tri puta.
Naime, prvi put su se na ve~nu qubav zavetovali na romanti~noj ceremoniji na Maldivima. Jovana je za tu priliku odabrala dugu, usku svilenu haqinu bele boje, sa zanimqivim detaqem oko struka, dok je u kosi imala prirodno cve}e.
Me|utim, kada su se vratili u Srbiju, morali su da se ven~aju i pred na{im mati~arem, budu}i da je bilo peripetija oko priznavawa braka sklopqenog na Maldivima. Wih dvoje su se zato ven~ali u svom stanu, a kasnije su rekli da je to za wih bila formalnost, te da je za wih pravo ven~awe bilo ono koje su ve} obavili.
Tre}i put su se ven~ali u crkvi Aleksandra Nevskog na Dor}olu, a Jovana je tada blistala u romanti~noj ven~anici koju je kreirao Darko Kosti}. Sve je upotpunila dugim velom od ~ipke, a gala proslavi prisustvovale su brojne javne li~nosti. Jovani je tada kumovao wen kolega Sr|an Predojevi}.
Policija navodi da je u objavi na dru{tvenoj mre`i, Trifunovi} "objavio tekst neprimerenog sadr`aja kojim je ujedno na grub na~in omalova`avao policiju i policijske slu`benike"
Glumac Sergej Trifunovi} priveden je na grani~nom prelazu Bajakovo, a za N1 Zagreb iz policije je re~eno da je uhap{en zbog vre|awa i omalova`avawa policijskih slu`benika Hrvatske u objavi na dru{tvenoj mre`i 10. septembra pro{le godine.
Na upit N1 Zagreb za{to je priveden Sergej Trufunovi}, iz PU splitsko-dalmatinske navode da su u saop{tewu od 10. septembra 2023. godine obavestili javnost da }e u vezi sa objavom na dru{tvenoj mre`i od tog dana u kojoj "mu{karac omalova`ava i vre|a policijske slu`benike" sprovesti istragu.
Dodaju i da je utvr|eno postojawe osnovane sumwe da je "mu{karac ostvario obele`ja prekr{aja iz ~l. 5 i 17 (hrvatskog) Zakona o prekr{ajima pro-
OVAKO
tiv javnog reda i mira radi ~ega je danas doveden u slu`bene prostorije".
Policija navodi da je u objavi na dru{tvenoj mre`i, Trifunovi} "objavio tekst neprimerenog sadr`aja kojim je ujedno na grub na~in omalova`avao policiju i policijske slu`benike", navode}i da su splitski policajci iznudili vi{e od hiqadu evra. "Nadam se da }ete od tih para sa{iti sebi lepe, crne uniforme po uzoru na Franceti}eve i da }e va{e majke na koje se ovom prilikom po…. po ~lanovima 5, 17 i 36 biti kona~no zadovoqne svojom primitivnom kopiladi", nastavqaju}i "Sad, vla{ki brabowci, slobodno raspi{ite jo{ jednu poternicu". Nakon sprovedenog postupka protiv wega }e biti nadle`nom op{tinskom prekr{ajnom sudu podnesen optu`ni predlog, navela je hrvatska policija.
IZGLEDA @ENA S KOJOM TIKA STANI]
IMA
TRIFUNOVI]EVA SUPRUGA
MOLI MUP SRBIJE ZA POMO]
Isidora Trifunovi}, supruga Sergeja Trifunovi}a, oglasila se na Instagramu nakon {to je glumac tokom no}i uhap{en na granici s Hrvatskom.
"Sino} oko pono}i moj suprug je priveden na grani~nom prelazu Bajakovo, nakon prestanka va`ewa zabrane ulaska na teritoriju EU, bez ikakvog obrazlo`ewa uz velike neprijatnosti kojima sam prisustvovala ukqu~uju}i fizi~ko nasrtawe slu`benika grani~ne policije", napisala je Isidora, dodaju}i: "Odveli su ga u nepoznatom pravcu. Ve} du`e od devet sati nemam nikakvu informaciju o tome gde se nalazi ili koji je razlog privo|ewa."
Ona moli MUP Srbije da pomogne u za{titi prava wenog supruga, dr`avqanina Republike Srbije.
DVE ]ERKE:
Kad su se upoznali, nije znala ko je on, a nekoliko puta je odbijala wegovu prosidbu
Glumac Tihomir Tika Stani} ne voli mnogo da eksponira svoj privatni `ivot.
Tihomir Tika Stani} va`i za jednog od na{ih najboqih glumaca, a najve}u podr{ku pronalazi u porodici. Naime, on je ve} vi{e od 30 godina u qubavi sa 10 go-
Mi se nikada nismo ven~ali, pa se tako ne mo`emo ni razvesti“, rekao je on jednom prilikom, prenosi „Story“.
Tika i Jelena upoznali su se 1991. godine na londonskom aerodromu „Hitrou“.
„Pitao sam je
dina mla|om Jelenom Mijovi} sa kojom ima dve }erke.
Wih dvoje retko se pojavquju zajedno u javnosti, te su se neretko mogle pro~itati i glasine o wihovom razvodu, a onda je glumac to na originalan na~in demantovao.
„Sa suprugom sam u harmoni~nim odnosima, a kada tako ne bude bilo, obavesti}u javnost.
Mislim da je to bila sudbina. Ubrzo smo postali nerazdvojni“, ispri~ao je Stani}.
Godinu dana nakon poznanstva, dobili su }erku Milenu Hanu, a 11 godina kasnije i Sofiju Na|u.
koji je razred, a ona mi je odbrusila da studira dramaturgiju i na moju konstataciju: ‘Ti mene sigurno mora{ znati, ja sam glumac’, rekla je: ‘Nikad ~ula’. Zanimqivo je da je taj trenutak na{eg upoznavawa zabele`en kamerom, jer je ekipa Doma kulture ‘Studentski grad’, koja je snimala na{u turneju sa predstavom ‘@enski orkestar’, snimila i taj momenat.
Zanimqiv je da je Tika pre nego {to je upoznao Jelenu, bio u braku sa Belgijankom Lilijan Luis Vermi{. „Na drugoj godini studija o`enio sam se Belgijankom Lilijan Luis Vermir{ koja je za mene tada bila savr{ena `ena, a ja joj nisam bio dorastao. Ven~ali smo se 1979. u mesnom uredu sela [evarlije da bi ona dobila stalni boravak. Se}am se da sam jednog jutra probudio svog kuma Rajka Ru~nova iz Dubice, oti{li smo kod mati~arke Gordane kod koje je Lilijen sama otkucala ven~ani list, a ona je na kraju ~estitala mom bratu Miomiru kao da je mlado`ewa“, ispri~ao je on, preneo je „Glossy“. Zanimqivo je da je Tika Jelenu prosio nekoliko puta, ali ona nije `elela da se uda, kako je glumac jednom otkrio.
Srpski ko{arka{, Bori{a Simani}, zvani~no ima novi klub. Pre{ao je u Igokeu.
Bori{a Simani} je ostao bez bubrega nakon te{ke povrede koju je do`iveo 30. avgusta 2023. godine kada je nastupao za Srbiju na Svetskom prvenstvu u Manili. Desilo se to na utakmici protiv Ju`nog Sudana.
Od tada Srbin nije igrao ko{arku, sve dok krajem pro{log meseca nije po~eo da trenira sa Igokeom, a odigrao je i jednu prijateqsku utakmicu u dresu ovog kluba.
Sada je i potpisao ugovor sa ovim klubom.
„Srpski reprezentativac Bori{a Simani} potpisao je ugovor sa ekipom iz Lakta{a, Igokeom. Simani} se vra}a na ko{arka{ki teren posle ne{to vi{e od godinu dana pauze nakon operacije uzrokovane te{kom povredom koju je zaradio igraju}i za nacionalni tim Srbije na Mundobasketu u Manili.
Bori{i je tada operativnim putem izva|en bubreg nakon nezgodnog udarca koji je dobio u zavr{nici duela sa Ju`nim Sudanom. Krilni centar je posle dugog oporavka odigrao prvi me~ u dresu Igokea m:tel koji je igran u Lakta{ima sa ekipom Borca iz Bawa Luke.
Simani} je ranije tokom karijere igrao jo{ za Crvenu zvezdu, FMP i Megu. Za seniorsku reprezentaciju Srbije ovaj 26-godi{wak debitovao je 2020. godine
Wegov posledwi anga`man je bio u {panskoj ekipi Basket Saragosa u sezoni 2022 – 2023, gde je imao 6.9 poena 3.5 skoka u proseku“, navela je Igokea.
[EIK SPREMIO BOGATSTVO ZA \OKOVI]A: Novak mo`e da zaradi duplo vi{e nego osvajawem grend slema
Iz Saudijske Arabije stigla je najava velikog teniskog spektakla pod nazivom "Slem {est kraqeva", a ve} se pri~a i o nagradnom fondu.
Kako je objavqeno, na ovom presti`nom turniru u Rijadu trebalo bi da nastupe Novak \okovi}, Rafael Nadal, Karlos Alkaraz, Janik Siner, Danil Medvedev i Holger Rune. Svaki u~esnik trebalo bi da dobije ~ek od 1,5 miliona dolara, dok bi pobednik bio bogatiji za ~ak {est miliona dolara.
[to zna~i da bi Novak \okovi} mogao da zaradi skoro duplo vi{e nego kada bi osvojio US Open, ~iji je fond tri miliona dolara.
Kraqevska porodica Saudijske Arabije bi}e u Rijadu i o~ekuje se da }e ispuniti tribine na teniskom spektaklu.
Ovaj turnir bi}e organizovan usred ATP sezone, od 16. do 19. oktobra.
Ostalo je da se pojasni u kom formatu }e izgledati takmi~ewe.
"PRVI PUT U KARIJERI NEMAM DUGORO^NI PLAN!"
Novak \okovi} }e u Sofiji igrati protiv Grigora Dimitrova na egzibicionom me~u, koji organizuje humanitarna Fondacija bugarskog tenisera.
- Drago mi je {to imamo priliku da prvi put igramo u Sofiji. Ne znam koliko }u jo{ da igram profesionalno, dobro je {to sam do{ao sada u Bugarsku u posledwoj fazi moje karijere, da igram sa Grigorom koji je jedan od najve}ih sportista u istoriji Bugarske - rekao je Novak na konferenciji za medije.
- Zadovoqstvo mi je {to sam ovde drugi put. Prethodno sam bio 2012, ali tada povod nije bio tenis. Pre ~etiri godine je on do{ao u Beograd da igra Adria tur i pri~ali smo od tada kada mo`emo da do|emo u Bugarsku, i na kraju je dogovor da to bude sada. Drago mi je {to sam ovde i {to mogu da pomognem wegovoj Fondaciji, porodici i svima koji su deo organizacije. \okovi} je nedavno izjavio da }e do kraja karijere prioritet davati grend slemovima i reprezentativnim obavezama, dok su ostali turniri u drugom planu.
- Imali smo ve~eru i rekao sam momcima da prvi put u karijeri zaista nemam dugoro~ni plan. @ivim u momentu. Igram ovde, pa }u i}i u Kinu. Imam i egzibiciju u Rijadu, a posle toga zaista ne znam. Nemam ideju {ta }u da radim. Vide}u kako }u se ose}am. Porodica mi je va`na, `elim da
budem tu za svoju decu, suprugu, da budem deo wigovo svakodnevnog `ivota. Da im budem dostupan, jer nisam bio godinama zbog putovawa. Moram da napravim balans. Vide}emo. Imam motiva, vuku me rekordi i rezultati, ali priorirtet moraju da imaju odre|eni turniri. Sada sam u Bugarskoj i tu `elim da budem - jasno je odgovorio Srbin, uz potvrdu da }e igrati i egzibiciju sa Del Potrom. Novak ove sezone nije osvojio nijedan grend slem, ali je s 37 godina prvi put u karijeri postao olimpijski {ampion. - Da bi vam telo i um bili na najvi{em nivou, morate da vodite ra~una o razli~itam stvarima. Ne postoji jedna stvar ili formula, koja bi odgovarala svima. Svi smo druga~iji. Ovo je individualni sport, koji podrazumeva `rtvu. Ali bitno je da shvati{ ko si, kako funkcioni{e tvoje telo, kako se mewa. Ja sada imam
37 godina, to je za profesionalni tenis mnogo. Gotovo 20 godina igram na najvi{em nivou i telo trpi. Ali sada igram mawe, moram da budem pametan kada je re~ o rasporedu, biram turnire na kojima `elim da igram najboqe. Ali imam motiva. To je kqu~. Mnogo je igra~a koji `ele da budu na prvom mestu, osvajaju grend slemove, takmi~ewe je te{ko i ovaj sport je jedinstven jer stalno mora{ da se prilago|ava{, telo trpi – mewaju se vremenske zone, podloga... Sve to na druga~iji na~in predstavqa izazov. Uvek morate da budete i malo opsednuti, na dobar na~in, onim {to radite, da volite da se budite rano, da le`ete kasno... Ceo `ivot vam se svodi na to {to radite, pogotovo u pojedina~nim sportovima jer nema ko da vas zameni. Izazovno je, mnogo je mladih vukova, momaka koji `ele da izazovu nas veterane, ali i daqe nam ide dobro.
Dvocifren (10 poena) na susretu
SINER NASTAVQA DA KOPIRA NOVAKA: Italijan doveo jo{
Janik Siner, prvi teniser sveta, doveo je dva biv{a trenera Novaka \okovi}a, u potpunosti `eli da iskopira najtrofejnijeg tenisera ikada na grend slemovima.
Posle Marka Panikija, Siner je doveo i Ulisesa Badija, Novakovog dugogodi{weg fiziotarapeuta.
Novak se prethodno sa Badijom rastao krajem 2023. godine, a sa Panikijem u aprilu ove godine.
Siner je raskrstio sa dvojicom trenera, Umbertom Ferarom i fiziom \akomom Naldijem pa su mesta ostala upra`wena. Trenere je okrivio za doping skandal. Podse}amo, Siner je dva puta tokom marta na turniru u Indijan Velsu bio pozitivan na doping, ta~nije na nedozvoqenu supstancu klostebol.
Neku vrstu generalne probe imala je Crvena zvezda na VTB Superkupu u Moskvi. Janis Sferopulos je u pobedi nad Lokomotivom (86:76) i porazima od CSKA (92:94) u grupi, odnosno od Zenita (70:83) u borbi za tre}e mesto mogao da vidi na ~emu to jo{ wegov tim treba da poradi do starta ABA lige. Nije mnogo ostalo do otvarawa sezone u regionalnom takmi~ewu i gostovawa u Dubaiju. Nedostajali su u Moskvi Milo{ Teodosi}, Nemawa Nedovi}, Rokas Gedraitis i Xoel Bolomboj koji mogu da daju druga~iju dimenziju igri {ampiona Srbije i Jadrana.
- Svi moraju da u~e jedni od drugih, kao i da razumeju {ta zapravo `elim od wih. Ove tri utakmice su bile poligon da se boqe upoznamo, da igramo zajedno, vidimo u ~emu nismo dobri i u~inimo sve kako bi sutra bili boqi – kazao je u brzinski pre povratka u Beograd, Sferopulos. Crveno-beli trku za odbranu titule u ABA ligi po~iwu 22. septembra gostovawem novajliji Dubaiju'
Partizana i Pariza – Isak Bonga, dobrim partijama i zalagawem pokazao je da nije slu~ajno insistirawe @eqka Obradovi}a na wegovom dovo|ewu. Ekipa se polako uigrava, a pozicije unutar tima kristali{u. Ipak, po~etne gre{ke mladog sastava se mogu ispraviti, dok je zalagawe atribut dosta ve}e te`ine i direktan produkt motivisanosti pojedinaca. - Bilo je te{ko kao da je Evroliga. Mislim da je bio dobar timski napor, drago mi je da smo dobili. Ovaj mentalitet je va`an, va`no je da Evroligu igramo sa ovim stavom. Nema veze {to je prijateqska utakmica, moramo uvek imati isti pristup. Siguran sam da }emo u budu}nosti videti jo{ dosta ovakvih susreta, sa nadom da }emo i tada pobe|ivati, kao {to smo sada – rekao je Bonga. Isti~e Bonga da budu}im oponentima ne}e biti lako, rad i zalagawe definitivno donose rezultate.
- Trud i `equ ne mo`e{ da kupi{, to je ne{to {to postoji u tebi. To donosi{ sa sobom, iznosi{ na teren, a kod nas svako `eli da se poka`e i na svakoj utakmici da maksimum. Kada ima{ takvu bazu, te{ko je protivnicima da te dobiju.
Ivica Ilijev se vratio na funkciju sportskog direktora
FK Partizan i tvrdi da }e za dva prelazna roka od crno-belih napraviti konkurentan tim u Evropi i Crvenoj zvezdi.
„Posle dve godine ponovo sam tu, kada se dese promene na ovoj poziciji to zna~i da je neki nepovoqan trenutak za klub, tako je na`alost i sada“, rekao je Iliev.
On je nasledio Ivicu Kraqa i po tre}i put se vratio u Partizan.
„Sada je situacija lo{ija nego kad sam prvi put dolazio 2015. godine, ne zbog prvog tima. To je tema koja je malo stavqena ua ispod tepiha, a u pitawu je razjediwenost sportskog sektora, omladinske {kole i prvog tima. Nama jo omladinska {kola temeq, nekada smo bili 10 godina ispred svih, a sada smo po~eli da kaskamo“, istakao je Iliev.
Tvrdi da }e napraviti od Partizana konkurentnu ekipu.
„Jedina odgovornost sada je na meni. Garantujem da }u kao i prvi put za dva prelazna roka napraviti ekipu koja }e biti konkurentna u Evropi i na{em najve}em rivalu. Najva`nije je da budemo jedinstveni. Garantujem da }e ubudu}e sportski sektor biti jedinstven. Ko bude izlazio iz sistema ne}e biti u klubu“.
Utakmica protiv Napretka definitivno je otkrila i da }e dvojica od trojice velikih poja~awa Crvene zvezde u fini{u letweg prelaznog roka biti starteri protiv Benfike 19. septembra.
Rade Kruni} je odigrao 90 minuta, Silas pokazao punu spremnost, a jasno je i da je Radowi} na nivou za oko pola sata u jakom ritmu.
„Rade Kruni} je kvalitetan igra~ i veliki zvezda{, {to je bitno. Dolazi iz punog takmi~arskog ritma, tako|e i Silas, dok Radowi} tek treba da do|e na taj nivo. Poznate su wegove brzinske sposobnosti. Nemamo mnogo vremena“, komentar je posle pobede nad Napretkom o poja~awima Vladana Milojevi}a, {efa stru~nog {taba Crvene zvezde. Radowi} bi, u po~etnoj fazi, trebalo da ima ulogu igra~a koji mewa ritam u posledwih pola sata.
„Kod mene su svi standardni, imam veliki kadar. Dobro rade i treniraju, znaju me. Izbor zavisi od utakmice, bi}e ih mnogo do decembra. Ono {to nisam mogao da uti~em je da smo sa jako malo fudblera radili tokom reprezentativne pauze. Ne pla{im se, treniram divne momke.“
Silas je mogao ve} u 16. sekundi da postigne gol, propustio je jo{ nekoliko dobrih {ansi. Zna~io bi mu pogodak na poqu saopouzdawa, ali za Zvezdu je najbitnije da blista u me~evima Lige {ampiona i u ve~itom derbiju.
„Uvek je najbitniji ko daje gol, ali ima mnogo stvari koje pre moraju da se urade. Tek treniraju, moram dobro da ih upoznam, a i oni svoje saigra~e. Dolaze iz dobrih liga, profesionalci su. Ne}e biti problema da se integri{u.“
Odmorio je Milojevi} \igu za duel sa Benfikom, nema sumwe da }e reprezentativca Burkine Faso biti starter u ~etvrtak.
„Spaji} je bio prehla|en, \iga odigrao dva puta po 90 minuta za reprezentaciju. Videli smo i Lekovi}a, budu}nost je Zvezde. Jako mi je bitno kako }e da igra~i deluju kao tandemi.“
Me~ sa Benfikom {ansa je za Zvezdu da uspe{no startuje u Ligi {ampiona i probudi nadu u plasman u nokaut fazu.
„Fokus nam je bio na prvenstvu, sada se okre}emo prazniku. Veliki je uspeh da igramo u novom formatu Lige {ampiona, trebalo bi da budemo ponosni jer smo izbacili fenomenalnu ekipu iz Norve{ke. Uspeli smo da dovedemo velike klubove i biv{e prvake Evrope, da}emo sve od sebe da se prika`emo u najboqem svetlu. Voleo bih da Marakana bude puna, daju nam energiju i svi u`ivamo. Mu{ema }e da se zatrese, mnogo igra~a je to gledalo samo na televiziji, a sada }e imati priliku da igraju.“
Duarte ima iskustvo igre i davawa gola protiv Benfike, pa bi mogao da bude od koristi stru~nom {tabu Zvezde.
„Nema nekih tajni. Ovo je era interneta, informacije brzo idu“, poru~io je Milojevi} da ne}e u analizi tra`iti pomo} od Duartea.
FK Partizan ve} dugo ide iz lo{eg u gore, a qudi koji treba da budu glavni u klubu pona{aju se kao da je sve pod kontrolom.
Ako pogledate samo rezultate od ove sezone ili jo{ gore u posledwih mesec i po dana, shvati}ete koliko je Partizan pao nisko, bez da znate i{ta drugo oko de{avawa u klubu.
Nema potrebe ni da nagla{avamo ponovo koliko godina je Partizan bez titule u Superligi Srbije i Kupu, koliko je ve} sezona unazad nestabilna finansijska situacija, koliko su igra~i nezadovoqni i uglavnom odlaze glavom bez obzira, koliko je atmosfera lo{a…
Na sve to i navija~a nema u Humskoj jo{ od po~etka pro{le sezone, mo`da ih vi{e ne}e biti mnogo ni na gostovawima, ali ~lanovi uprave ~vrsto sede u svojim foteqama i sprovode samo kozmeti~ke promene, kojima vi{e ne mogu nikoga ni da zavaraju.
Po zavr{etku pro{le sezone bilo je jasno da Albert Na| ne}e ostati dugo glavni trener, nakon {to je oteran Igor Duqaj, a onda je Aleksandar Stanojevi} odlu~io da se upusti u ne{to, {to po mi{qewu mnogih „grobara“ nije trebalo da u~ini. Ponovo je Stanojevi} potpisao za voqeni klub, seo na klupu pun entuzijazma da zaista mo`e ne{to da napravi, ali sada je i sam razo~aran i deluje poprili~no bespomo}no.
Promenio je Partizan dobar deo tima ovog leta, neke igra~e je birao Stanojevi}, iako mu nisu ispuwena sva obe}awa, a onda je naprosto shvatio da ima previ{e stranaca, koji zaboga ne znaju i ne ose}aju {ta zna~i igrati za Partizan.
Eh, kad bi samo ti stranci bili problem Partizana… Ve} nekoliko puta je Stanojevi} ove sezone otvoreno kritikovao svoje fudbalere, kao i da nisu wegovi. Ima istine u tome da neki nemaju kvalitet dostojan Partizana, ali klub kao klub
vi{e ne mo`e da se poredi sa onim {to je bio nekad. Ovo sada je katastrofa iz koje }e se crno-beli te{ko izvu}i. Nekada sigurno ho}e, pitawe je samo kada i koliko }e oporavak kluba trajati. Od po~etka sezone Partizan je odigrao 12 utakmica, samo tri puta je pobedio, ima isto toliko remija i ~ak {est poraza. Uspeli su crno-beli da ispadnu iz kvalifikacija za sva tri evropska takmi~ewa, {to je zaista malo kome polazilo za rukom, a ni situacija u Superligi nije uop{te dobra. Trenutno stawe na tabeli ka`e da je Partizan {esti sa 11 bodova iz {est utakmica, a pobedu nema jo{ od 4. avgusta i duela sa @elezni~arom iz Pan~eva (2:0). Posledwi u nizu neuspeha do{ao je u nedequ 15. septembra, kada je Partizan u Zaje~aru pora`en od OFK Beograda sa 3:2. Iako crno-beli nisu odigrali lo{e celokupno gledano, prosto je ispod istorijskog ugleda kluba da pri~amo o tome da je Partizan morao da poka`e za{to je favorit i za{to ne sme ovako da odigra protiv novajlije u Superligi.
Vodio je Partizan ve}im delom utakmice, najpre od 15. do 18, a onda od 40. do 86. minuta, ali je sve vreme bilo jasno da se OFK Beograd ne}e predati i da crno-beli do posledweg zvi`duka moraju da budu koncentrisani. To se nije desilo.
Najpre je Mario Jur~evi} skrivio penal u 86. minutu, a wega je u gol pretvorio Aleksandar Pa-
lo~evi}. U dubokoj nadoknadi Nihad Mujaki} je imao veliki kiks u zadwoj liniji, koji formalni doma}in nije odmah iskoristio, ali se onda u 96. minutu stvorila velika rupa u odbrani Partizana i Filip Stojilkovi} je to kaznio za kona~nih 3:2. Posle utakmice Stanojevi} se sva|ao sa navija~ima, a o narednoj utakmici sa Crvenom zvezdom (23. septembar) nije ni hteo da pri~a.
A kako }e Partizan daqe, to ne znaju ni oni koji ga trenutno vode. Mada, ve} dan nakon katastrofe u Zaje~aru (rezultat 3:2 nije katastrofa, ali jeste na~in na koji je izgubqena utakmica), Ivica Iliev se i zvani~no vratio na mesto sportskog direktora. Po{teno govore}i, ne bi Iliev nikada ni odlazio da je stawe u klubu dobro i da je atmosfera pozitivna, mada je sada pitawe za{to se vratio u jo{ te`em trenutku i da li zaista mo`e da pomogne. Na prvi pogled, reklo bi se ne, ili bar te{ko, s obzirom da je ovo jo{ jedna u nizu kozmeti~kih promena, kojima se ni{ta su{tinski ne mewa, dok je vode}i dvojac i daqe na ~elu. Sada samo mo`e da bude trojac. Partizan ve} odavno nije ozbiqan kandidat za titulu u Srbiji, a sada sve vi{e po~iwe da li~i na obi~an klub iz gorweg dela ili sredine tabele, s kojim svi ~ak i u Superligi mogu da se nadme}u. O Evropi ne}emo ni tro{iti re~i u ovom trenutku…
THURSDAY l ^ETVRTAK 19. 9. 2024.
zvezde u ~etvrtak uve~e od 18.45 igraju me~ prvog kola nove sezone u Ligi {ampiona
Zvezda }e u novom formatu do~ekati Benfi ku u prvom od osam me~eva koliko je ~eka u grupnoj fazi.
Benfika sti`e osokoqena ubedqivom pobedom nad Santa Klarom (4:1), pa }e Zvezdi biti potrebna sva mogu}a pomo} sa tribina. Tako misli i Zoran Filipovi}, ~uveni igra~, ali i trener Crvene zvezde.
„Radi se o dve ekipe koje igraju vrlo sli~no, te }e biti vrlo interesantno kako }e se stvari odvijati. U Beograd sti`e jedna velika ekipa, a nema sumwe da }e Benfiku do~ekati pun stadion“, rekao je Filipovi} za sajt Zvezde i dodao da nema sumwe da }e biti „takti~kog nadmudrivawa, ali i lepog i kvalitetnog fudbala“.
Smatra da je me~ protiv Benfike va`an jer je prvi, {to mu posebno daje na te`ini, ali veruje i u tim Vladana Milojevi}a, poja~an Radetom Kruni}em, Nemawom Radowi}em i Silasom u smiraj prelaznog roka.
„Krajem prelaznog roka su u Zvezdu do{li kvalitetni igra~i. Moglo se videti o kakvim se fudbalerima radi ve} na prvoj utakmici protiv Napretka. Sigurno da jo{ nisu dostigli fizi~ku formu, ali }e biti od velikog zna~aja ekipi, a pogotovo tu mislim na brzinu i zavr{nicu“, ka`e Filipovi}.
Sa druge strane, Dragi{a Bini}, ~lan slavne generacije Zvezde iz Barija, veruje da }e navijawe zavisiti od onoga {to se bude de{avalo na terenu.
„Navijawe zavisi od terena. Mi na wemu pravimo atmosferu i na{om igrom dajemo navija~ima elan. Uvek su tu da te dodatno podignu i pomognu“, ka`e Bini} za klupski sajt.
„Mi smo presko~ili neke doma}e okvire. Sada gledamo da pratimo evropske ekipe i da tu pomrsimo ra~une koliko je mogu}e. Va`no je da igramo Evropu, a naravno da se i plasiramo daqe. Ekipa je u stvarawu, dosta igra~a je do{lo u posledwem momentu upravo za Ligu {ampiona“, dodao je Bini}, a onda probao da objasni zbog ~ega je sada po novom formatu Zvezda u ne{to nepovoqnijoj situaciji.
„Igra se onako kako izvu~e{ protivnika. Nema vi{e prednosti u gostima i revan{ utakmica. Mo`da je Zvezda tu malo u lo{ijem polo`aju“.
U Beograd treba da do|e i Barselona, koja danas ima neke nove zvezde fudbala poput tinejxera Lamina Jamala.
„Eto {ta Liga {ampiona donosi Zvezdi. Koliko veliki klubovi dolaze u na{u zemqu. Svako vreme je nekako svoje, tada je bio Maradona, zatim Mesi, a sada imate Jamala. Mi lako igramo sa ekipama koje se nadigravaju. Nama je te`e da igramo sa Nemcima i ekipama sa tih prostora, za razliku od [panaca koji igraju lepr{av fudbal. U svaku utakmicu se mora u}i sa pobedni~kim duhom, ako se izgubi pru`i se ruka i nastavi daqe“, istakao je Dragi{a Bini}.
Crvena zvezda }e uskoro startovati u Ligi {ampiona, a uo~i po~etka velikog takmi~ewa i sudara sa Benfikom (~etvrtak, 18.45) trener Vladan Milojevi} je u svom stilu - umeren. Nema euforije u Milojevi}e-
IMA]E CRVENO-BELI BRATSKU
PODR[KU SA TRIBINA:
Nema sumwe da }e Crvena zvezda imati veliku podr{ku sa tribina Marakane protiv Benfike na otvarawu Lige {ampiona, a me|u wima i specijalne goste. Kompletan stru~ni {tab i ko{arka{i Zvezde u`ivo sa stadiona da}e vetar u le|a svojim saborcima iz crveno-bele porodice.
Janis Sferopulos i ko{arka{i bi}e na Marakani me|u vi{e od 50.000 du{a da hukom pomognu fudbalerima u poku{aju da slome lisabonskog velikana.
Ovaj potez svakako }e biti dodatan motiv izabranicima Vladana Milojevi}a u najavi velikog spektakla kakav se o~ekuje u ~etvrtak sa po~etkom u 18.45.
Ko{arka{i Crvene zvezde su vi{e puta bodrili fudbalere na evropskim, pa i doma}im utakmicama, a bilo je i obrnutih slu~ajeva. Tako su ~esto u Pioniru i Areni mogle da se vide fudbaleri na me~evima ABA i Evrolige.
Uostalom, ne gaje takve odnose samo fudbaleri i ko{arka{i, ve} i ostali iz Sportskog dru{tva Crvene zvezde. Sve to je samo potvrda kakva harmonija vlada u crveno-beloj porodici.
Bi}e to nova prilika i da Delije sa razglasa podrave svoje qubimce iz dve najve}e selekcije i dodatno podignu decibele u spektaklu protiv Benfike.
BENFIKA JE FABRIKA NOVCA, A IGRA^I SU "ROBA": Niko na svetu nije
Liga {ampiona za Crvenu zvezdu kre}e u ~etvrtak. Na Marakanu dolazi Benfika, biv{i prvak Evrope, sa skupocenim timom, mo`da ne kao posledwih godina, ali za na{e uslove vi{e nego bogatim.
Ovog leta, kako su navikli uostalom, Orlovi su zna~ajno promenili tim. Jasno je da `ive od prodaje fudbalera svake sezone, po ~emu su rekorderi u Evropi gledaju}i zaradu, a izuzetak nije ni ova.
Benfika - evropski fudbalski velikan
vim re~ima, niti krupnih obe}awa. Bez obzira na to, Zvezda ima imperativ da se do|e do dobrog rezultata protiv Benfike koja nije dobro po~ela sezonu. „Nisam ~ovek koji obe}ava. To je moja filozofija. Vaspitan sam da dela treba da predstavqaju ne~iji rad. U ime igra~a i stru~nog {taba mogu da ka`em da }emo dati sve od sebe da napravimo {to boqi rezultat, a da li }emo uspeti – vide}emo“, istakao je Vladan Milojevi}.
Liga {ampiona novog formata po~iwe u utorak, a Crvena zvezda }e na teren u ~etvrtak.
„Velika je ~ast za nas da igramo u ovom formatu Lige {ampiona, qudi jo{ nisu svesni {ta je to. Nije lako, te{ko je boriti se sa ovakvim protivnicima. Pozivam navija~e da do|u da u`ivamo zajedno u spektaklima.“
Samo od izlaznih transfera u letu na izmaku inkasirali su 142,92 miliona evra. Najve}i deo oti{ao je od prodaje @oaa Neve{a u Pari Sen @ermen (60 miliona), Markos Leonardo je oti{ao u Al Hilal (42 miliona), David Neres u Napoli (28 miliona), a Morato u Notingem Forest (11 miliona)...
Od toga je ulo`eno "samo" 50 miliona u Vangelisa Pavlidisa (AZ Alkmar), Kerema Akturkoglua (Galatasaraj), Bewamina Rolhajera (Estudijantes), ali to i ne ~udi kada se pogleda politika Benfike.
Ba{ ona zbog koje su navija~i ~esto bili besni posledwih godina.
Benfika je, gledaju}i 21. vek, zaradila najvi{e novca od prodaje fudbalera. Nestvarno zvu~i podatak da je u tom periodu samo od izlaznih transfera izela skoro milijardu evra! Ili ta~no u brojku 976 miliona evra.
Znamo da gigant sa La Lu`a ima jednu od najboqih skauting mre`a, rasprostrawenu po ~itavoj zemaqskoj kugli, {to mo`da i ne ~udi. Me|utim, ipak govorimo o astronomskim ciframa kao nijedan drugi klub. Iza sebe je ostavio rivala iz Portugala Porto, potom Ajaks, Lil, gradskog protivnika Sporting, Salcburg... Pogled na ove klubove govori da nisu iz samog krema evropskog fudbala, ali jesu elita kada se pri~a o pronala`ewu najve}ih talenata u svakom kutku. Svi oni su dokazani u tom poslu, a ispred wih Benfika.