Srpski glas 2. februar

NOLE: ”Podr{ka

koju sam imao ove godine je ne{to najlep{e, verovatno najja~e i najglasnije ikada”

Srpska {ampionska fe{ta – Melburn u bojama Srbije zbog \okovi}a

Najboqi teniser planete Novak \okovi} osvojio je deseti trofej i ukupno 22. grend slem u karijeri. Hiqade srpskih navija~a odevenih u boje Srbije okupirali su Rod Lejver arenu kako bi pru`ili podr{ku Noletu na putu ka pisawu istorije u Melburnu

^ETRDESET DRUGI SVETOSAVSKI OMLADINSKI

FESTIVAL U MANASTIRU SV. SAVE KOD KANBERE

U subotu, 28. januara u manastiru Svetog Save proslavqen je ~etrdeset drugi Svetosavski omladinski festival. Doma}in za ovu godinu bio je Predrag Stankovi} sa familijom, a on je tre}inu kola~a za idu}u godinu predao porodici Stan~evi}, Draganu i Biqani

Riznica

Zavr{io je u trafici u Bloku 70, a onda i na parkingu

BIO JE

NAJPOZNATIJI

JUGOSLOVEN

PORED TITA, SLIKANIJI I OD

ZDRAVKA

^OLI]A:

Posle velike

Odiseje po Kosovu i Metohiji, Srbin

skupio duhovnu snagu za najve}i

planetarni podvig

Strane 16 i 17

PRO[LE GODINE U SRBIJU U[LO 4,62 MILIJARDE EVRA U DOZNAKAMA

Najvi{e deviza slali gastarbajteri

iz Nema~ke: U odnosu na 2021.

rast od preko 40 odsto

Priliv novca po osnovu doznaka iz inostranstva, prema podacima NBS za 11 meseci 2022. godine, pove}an je za 41,4 odsto i iznosio je 4.622 miliona evra, tj. 4,62 milijarde. U odnosu na 2021. godinu, priliv novca je ve}i za 1.353 miliona evra.

Najvi{e novca od doznaka, prema podacima Narodne banke Srbije, sti`e iz Nema~ke, 27 odsto, [vajcarske, 14 procenata, Austrije, 11 procenata, Francuske i SAD po {est odsto.

Iz NBS su naveli i to da je od februara pro{le godine u svakom mesecu zabele`en me|ugodi{wi rast priliva doznaka, pri ~emu se tokom godine bele`i stabilni iznosi priliva doznaka po mesecima.

Prema metodologiji NBS, doznake su obuhva}ene kroz stavku koja se naziva li~ni transferi i koja obuhvata doznake radnika, penzije i druga socijalna primawa kao i pomo}i i poklone iz inostranstva, upu}ene fizi~kim licima rezidentima Srbije.

Po pitawa valutne strukture, u NBS ka`u da wu, imaju}i u vidu da jedan deo doznaka dolazi u gotovom novcu, nije mogu}e precizno dati, ali se svakako najve}i deo priliva odnosi na doznake u evrima.

Najskupqi kvadrat u Srbiji –10.184 evra u Beogradu na vodi

Najskupqi kvadrat u Srbiji i daqe je u Beogradu na vodi. Kako pokazuje upravo objavqeni izve{taj Republi~kog geodetskog zavoda o prodatim nepokretnostima u posledwem kvartalu 2022, najve}e cene postignute su za stanove u ovom beogradskom nasequ. Kvadrat u Beogradu na vodi prodat je po ceni od 10.184 evra, dok je najskupqi stan, ukupne povr{ine 383 kvadrata pla}en 2.469.888 evra, naveo je Republi~ki geodetski zavod.

Tr`i{te nepokretnosti u Srbiji tokom posledwih nekoliko godina pokazuje konstantan rast, {to se ogleda u ve}oj potra`wi za stanovima, poslovnim prostorima i zemqi{tem, navodi RGZ.

Ukupna koli~ina novca kori{}ena za kupovinu nekretnina u posledwem tromese~nu pro{le godine iznosila je 2,3 milijarde evra, {to predstavqa rast od 27,3 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

OVAKO BI MOGLA DA SE ZAVR[I PRI^A S KOSOVOM:

Vu~i} }e tra`iti referendum, ali samo u jednom slu~aju

Mala je verovatno}a da }e vlast na ~elu sa Aleksandrom Vu~i}em odlu~iti da potpisivawe francusko-nema~kog predloga o Kosovu potvrdi na referendumu. Verovatnije je da taj dokument bude usvojen u Skup{tini Srbije, kao {to je to u~iweno u slu~aju Briselskog sporazuma, i da se gra|ani izjasne na referendumu tek potpisivawem sporazuma o normalizaciji odnosa, {to bi moglo da bude u~iweno uporedo sa ulaskom Srbije u EU.

Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je da je Srbija privatila koncept sporazuma, zasnovanog na francusko-nema~kom predlogu, ne ulaze}i u detaqe {ta on podrazumeva. On je otkrio koje posledice bi usledile u slu~aju da ne prihvatimo taj predlog, iza kog je u me|uvremenu stala i Evropska unija.

„Ja znam {ta }u da odlu~im, ali ne u ime Srbije. U ime Srbije odlu~iva}e, razume se – po{to bi druga~ije bilo suprotno Ustavu Srbije – drugi nadle`ni dr`avni organi (parlament) i eventualno gra|ani”, rekao je u svom obra}awu naciji predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} povodom pritisaka EU i SAD da Srbija prihvati nema~ko-francuski plan za re{ewe kosovske krize.

Kada je govorio o mogu}em izja{wavawu gra|ana, mo`e sezakqu~iti da je Vu~i} ovde mislio na raspisivawe referenduma, ali malo ko veruje da }e to zaista i u~initi.

Prema mi{qewu vi{e stru~waka za ustavno pravo, u slu~aju da se ne radi o formalnom priznawu nezavisnog Kosova i potpisivawu politi~kog akta, {to je bio slu~aj sa Briselskim sporazumom, vlast nije u obavezi da raspisuje referendum.

Slobodan Orlovi}, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, navodi da svako mewawe teritorije po Ustavu podrazumeva izja{wavawe naroda na referendumu.

“Ako se podrazumeva mewawe granica naravno da bi narod morao o tome da se izjasni jer je to jedna od stavki ustavotvornog postupka”, ka`e Orlovi} .

Iako nismo videli zvani~ni predlog, ono {to je izvesno je da se u francusko – nema~kom predlogu ne pomiwe formalno priznawe. Sude}i po non pejperu koji je objavio list “Albanian post”, potpisivawem tog sporazuma Kosovu bi bilo omogu}eno ~lanstvo u me|unarodnim organizacijama, po~ev od Saveta Evrope do Evropske unije i NATO-a.

Upitan da li bi u tom slu~aju vlast bila u obavezi da raspi{e referendum, na{ sagovornik navodi da ne bi.

“Srbija od te tri organizacije u dve – EU i NATO nema nikakav mehanizam, jer nije ~lan niti mo`e da uti~e na ~lanove. [to se ti~e Saveta Evrope ona je tu samo ~lan, ali nema nikakvo pravo veta. Mi mo`emo samo da se protivimo samo ulasku u UN, ali ne kao ~lan UN nego kao neko koga bi eventualno podr`ali ~lanovi Saveta bezbednosti, stalni ~lanovi Rusija i Kina”, ka`e Orlovi}.

Na pitawe da li bi pomiwawe ~lanstva Kosova u UN zahtevalo raspisivawe referenduma, on navodi – ne izri~ito.

“Verujem da bi u tom slu~aju vlast htela da podeli odgovornost sa narodom i da bi raspisala referendum. Izri~ito po ustavnim odredbama – ne”, dodaje Orlovi}.

Ukoliko do|e do potpisivawe pravno-obavezuju}eg sporazuma o normalizaciji odnosa, {to jo{ nije na dnevnom redu i {to bi eventualno obuhvatilo i me|usobno priznawe, moralo bi da bude izglasano od strane gra|ana. Sa tim su saglasni na{i sagovornici.

“Sve novonastale dr`ave koje su se otcepile od matica – Crna Gora kao posledwa, pa onda Isto~ni Timor ili ju`ni Sudan, sve su imali priznawe od mati~ne dr`ave. U me|unarodnom pravu, bez priznawa mati~ne dr`ave, u ovom slu~aju Srbije u odnosu na Kosovo, nema punopravnog me|unarodno-pravnog legitimiteta nove dr`ave”, ka`e Orlovi}.

ma {ta mi re~e?!

NI ULTIMATUMI NISU KAO [ TO SU NEKAD BILI

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100

Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija:

Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

SRBIJA DO AUSTRALIJE!

„Videla sam na Tviteru da u Australiji ima 45 hiqada Srba, ako ih je 15 hiqada bilo u samoj Rod Lejver Areni, onda je ostalih 30 hiqada bilo ispred stadiona! Dobro do{li u Srbiju!"

(komentatorke Jurosporta, posle desete titule Novaka \okovi}a na Otvorenom prvenstvu Australije u tenisu)

„Ne radi se vi{e o Kosovu, ne radi se ni o opstanku Srba na Kosovu, radi se o opstanku ove zemqe i ovoga naroda. Srbija bi trebalo da podigne ulog i tra`i punopravno ~lanstvo u EU za stolicu Kosova u UN"

(Milan St. Proti}, istori~ar i biv{i ambasador u Va{ingtonu)

Wegovo veli~anstvo Nikola Joki}

„Bio sam na hipodromu, tako da nisam ni obratio pa`wu, da budem iskren"

(Centar Denvera Nikola Joki} izabran je za startera na predstoje}em Ol-star me~u

NBA lige. Srpski ko{arka{ }e u svojoj petoj Ol-star utakmici biti u startnoj petorci tre}i put zaredom, a a wegova reakcija, koju je preneo portal “Denver post”, postala je hit na dru{tvenim mre`ama)

„Ukoliko jedna od strana odbije predlog sporazuma EU, me|unarodna zajednica smawi}e joj podr{ku, a pove}ati je drugoj strani “

(Miroslav Laj~ak, specijalni izaslanik EU, o (ne)prihvatawu francusko-nema~kog plana za KiM)

SKUPA EU ZA

JEFTINO KOSOVO

NE ULTIMATUMU, NE KAPITULACIJI:

Svetosavski proglas za spas Kosova i Metohije

Onaj ko bi se saglasio s najnovijim ultimatumom, ko bi ga potpisao ili pomagao da bude potpisan, bio bi vinovnik sigurnog istorijskog kraja velikog srpskog naroda, poru~ili su iz Pokreta za odbranu KiM.

Ozbiqna dr`ava ne mo`e dobrovoqno da se odrekne dela svoje teritorije i svojih gra|ana, to bi bio akt suprotan wenom bi}u, poru~ili su iz Pokreta za odbranu KiM na konferenciji za novinare koja je odr`ana u Beogradu.

Profesor Fakulteta politi~kih nauka ^aslav Koprivica poru~io je da je ovaj Pokret pokrenuo Svetosavski proglas za spas KiM.

“Ne vi{e za odbranu, ve} za spas, zato {to je do{ao posledwi trenutak”, poru~io je Koprivica i dodao da je proglas koji je objavqen potpisalo ve} 188 uglednih li~nosti, te da mogu da ga potpi{u svi gra|ani koji bi da “kanali{u svoj stav o ultimatumu EU ili KiM”.

U Svetosavskom proglasu je navedeno da srpski narod ne bi mogao da pre`ivi pravno-politi~ko odricawe od Kosova i Metohije, prepu{tawe svog naroda neprijatequ, kao i prostora na kojem je utemeqeno srpsko duhovno bi}e.

“Onaj ko bi se saglasio s najnovijim ultimatumom, ko bi ga potpisao ili pomagao da on bude potpisan, bio bi vinovnik sigurnog istorijskog kraja velikog srpskog naroda”, navodi se u ovom dokumentu koji su podr`ali i Dveri, Zavetnici, Novi DSS i POKS.

Koprivica ka`e da je potpuno je neshvatqivo “sa stanovi{ta morala i bi}a dr`ave” da se zbog navodne dobrobiti jednog dela naroda odri~ete drugog.

“Zamislite da ste roditeq mnogodetne porodice i da vam nekoliko dece gladuje da bi ostali bili dobro obu~eni”, istakao je on.

Saradnik Instituta za me|unarodnu politiku i privredu Du{an Prorokovi} uporedio je eventualne posledice prihvatawa francu-

sko-nema~kog plana sa posledicama Ustava iz 1974. godine.

“Kako se tako lako proturio taj Ustav iz 1974. godine koji je izazvao gra|anski rat i ~ije posledice trpimo i danas? Tada se tako|e razgovaralo jezikom ultimatuma, a sporazum se pravio bez glavnih interesnih snaga”, ocenio je Prorokovi} i poru~io da se i onda pretilo da }e se “Srbima nebo sru{iti na glavu” ukoliko ga ne prihvate.

Dodaje da bi posledice prihvatawa sporazuma bile “jednako katastrofalne kao na{e pristajawe na Ustav iz 1974. godine”, a to }e biti jo{ o~iglednije za deceniju i po.

Prorokovi} je ocenio da situacija jeste te{ka, ali je rekao da ne veruje da Zapad mo`e da sprovede mere kojima preti, te da mu to i nije u in-

PRIZNAO:

Pilot vi{enamenskog borbenog avioa

F-15E koji je tokom agresije NATO na Jugoslaviju imao vi{e desetina borbenih letova pukovnik Majk Petruka je u svom svedo~ewu o borbenoj upotrebi ameri~kog ratnog vazduhoplovstva i drugih NATO zemaqa iznad Jugoslavije 1999. godine rekao da ga|awe civilnih ciqeva i dejstvo po vozu u Grdeli~koj klisuri gre{ka.

Petruka nekoliko puta tokom svedo~ewa nagla{ava da „Allied Force“ nije bio dobro vo|ena kampawa. Od ve} navedenog „problema“ da nakon mesec dana nisu imali validne mete za ga|awe do toga da ROE (Rules Of Engagement) nije bio adekvatno definisan. Iz wegove pri~e sti~e se utisak da su eskadrile i piloti morali sami sebe da {tite od kontroverznih nare|ewa {to je on, kako tvrdi, jednom i uradio.

Pri~u o etici u borbenim operacijama i jasnom odabiru nepotrebnih civilnih ciqeva po~iwe misijom koja je trebalo da se obavi 5. maja.

Kako pri~a, dobili su zadatak da dejstvuju kasetnim bombama CBU-87 po jednom selu u Srbiji. Ka`e da mu je isprva bilo sumwivo da je meta selo ali da je ceo proces planirawa misije bio nestandardan.

Na mapi je samo bio ucrtan pravougaonik u okviru kojeg su trebali da bace kasetne bombe bez konkretnog vojnog ciqa. Petruka se pobunio i kroz lanac komande zvao je AOC (Air Operations Center) da ih pita da li su sigurni da je u pitawu validna meta. Odgovoreno mu je da je li~no general Majkl [ort (komanduju}i svih NATO

vazdu{nih snaga za udare po Jugoslaviji) potpisao naredbu za ovo konkretno dejstvo. Petruka je zatim ostalim posadama iz svoje eksadrile kazao da ne bi trebalo da izvr{e ovaj zadatak ukoliko prilikom ciqawa video senzorima ne budu ube|eni da se radi o vojnim ciqevima. Procedura koju su dogovorili me|u sobom za tu eventualnost bila je da bombe bace u okviru zadatog pravouganika ali u {umu van civilnog naseqa.

Tako je i bilo. Tokom prilaska ciqu videli su da je ciqna ta~ka bila na dve pravoslavne crkve. Posade se sla`u da kasetne bombe izbace na dogovorenu nenaseqenu lokaciju u {umi. Me|utim, drugi paket sa drugim posadama iz wegove eskadrile bio je ponovo taskovan za isti ciq drugu no}. Petruka saznav{i za to ostavqa pisanu poruku kao upozorewe da se radi o crkvama pilotu iz posada koji je odgovoran za planirawe slede}e misije. Pomenuti pilot ipak izvr{ava misiju nakon protesta kroz lanac komandovawa koji nije dao rezultat i, kako Petruka tvr-

teresu.

“Samo vr{e pritisak. Ukoliko ne bismo pristali, pregovori bi se verovatno samo nastavili”, zakqu~io je Prorokovi}. \or|e Vukadinovi} iz Nove srpske politi~ke misli ka`e da je va`no da se stvari nazovu pravim imenom.

“Mi se ovde trudimo da doka`emo da je ultimatum - ultimatum, da je ucena - ucena, priznawe nezavisnosti jeste priznawe nezavisnosti, a kapitulacija je kapitulacija”, poru~io je on i dodao da bi prihvatawe predloga bilo “zlo bez presedana”. Vukadinovi} ocewuje da je “sazrela svest o potrebi i nu`osti ujediwavawa patriotskih i dr`avotvornih snaga“. Politikolog i publicista Aleksandar Pavi} istakao je da smo danas deo promene svetskog poretka i stvarawa novog multipolarnog sistema:

„Ako je Srbija mogla da se 1906. suprotstavi Austrougarskoj, mo`e i sad”, zakqu~io je on.

Svetosavski proglas su, pored ostalih, potpisali akademici Danilo N. Basta, Matija Be}kovi}, Vasilije Kresti}, Slavenko Terzi}, Milosav Te{i}…

Pi{e: Milenko Vasovi}

Sam, bez saveznika, prijateqa i savetnika. I bez plana. Da ironija bude ve}a jedino mu mogu pomo}i oni koji su na Svetog Jovana doneli svilen gajtan u Beograd. Aktuelni predsednik Srbije uspeo je za desetak godina vladavine da zatvori krug i sebe dovede u identi~nu poziciju u kojoj je bio i Slobodan Milo{evi}. Uzmi ili ostavi, to je jedina opcija.

Taj predlog dogovora s Kosovom koji se nudi wemu i Srbiji ~ini se kao najlo{iji do sada. A po starom srpskom obi~aju takva ponuda obi~no bude i prihva}ena. Nevoqa je samo {to ceh pla}a sirotiwa.

Trenutno najmo}niji Srbin sve radi kao Milo{evi}, koketira sa „ruskom {ubarom“, obmawuje bira~e, gleda kako se wegovi saradnici bogate i predstavqa se kao jedini za{titnik srpstva. Odlu~uje o svemu i kao kakav baca~ kladiva, vitla dr`avom bez obzira gde }e kladivo pasti. Va`no je da on ostane na nogama.

Izgradio je i kult vo|e kao biv{i mesija iz Po`arevca, wegovi ga se pla{e, protivnici ga preziru, a mnogi drugi mu se podsmevaju. Arogancija i samovoqa ne mogu dati druga~iji rezultat.

Gde mu je sad gospodin Bler, gde je Guzenbaur, gde je Gerhard [reder koji mu je govorio na predizbornom mitingu? Gde je frau Merkel, nekada su se brojali sastanci sa wom. Ima ona iskustva mogla bi da po{aqe poruku. Sa nasmejanim Makronom smo bili gotovo, pa bliski. I?

A tovari{ Vladimir, koliko smo se ono puta sa wim videli – i to smo brojali. E, brojawe je brojawe, a sir je za pare. Putin se verovatno negde u sauni sme{ka na pomisao {ta se de{ava momku sa Trampove hoklice. Pole}e soko pa nisko pade, ostao je samo onaj Zajed {ta nas ja{e preko Beograda na vodi.

di, taj paket uni{tava crkve sa kasetnim bombama.

Pomenuti pilot je prema Petrukinom svedo~ewu nakon rata imao psihi~ke probleme i stradao je u udesu malog civilnog aviona koji je sam leteo. Petruka je nakon rata sreo generala [orta i suo~io ga sa izborom ovog konkretnog ciqa na {ta je [ort odgovorio da se ne se}a detaqa. Nastavqaju}i na pri~u uni{tavawa civilnih ciqeva Petruka pomiwe da je poznavao „Wild Weasel“ kolegu pilota koji je za vreme „Allied Force“ kampawe slu`bovao u [tutgardu i koji mu je li~no potvrdio da je od strane NATO stare{ina bilo naredbi za namerna ciqawa civilnih ciqeva na prostoru Jugoslavije i da je to, kako je wegov prijateq ~uo, ra|eno kako bi se „Srbima o~itala lekcija“. Petruka na kraju ove pri~e konstatuje da smatra da mu je ovo bila najboqa misija u borbenoj karijeri – zato {to je nije izvr{io.

Dejstvo po mostu u Grdeli~koj klisuri i putni~kom vozu koji je u tom trenutku prelazio preko mosta prilikom kojeg je poginulo najmawe 13 civila Petruka opisuje kao gre{ku. On li~no nije u~estvovao u ovoj misiji ali je detaqno rekonstrui{e i analizira uz prikazivawe neubrzanog snimka samog dejstva.

On tvrdi da voz nije bio meta. Primarna misija je bilo uni{tewe mosta sa dve vo|ene rakete AGM-130. Emituju}i snimak dejstva obja{wava raspored pa`we WSO-a koji ovu, prakti~no radio kontrolisanu bombu, navodi gledaju}i fokusirano kroz usko poqe na prikaziva~u u kokpitu.

Tako je i sa kom{ilukom. Sa Podgoricom hladno, sa Sarajevom zategnuto, sa Zagrebom u sukobu. Prijateq Erdogan naoru`ava Pri{tinu, drug Rama agituje za Kosovo, Orban nije ba{ na glasu… I ko nam je ostao od prijateqa – vo|o na{? Da nije Si \i Ping? Ne{to mi govori da }e Kina i Rusija biti uzdr`ane kada bude na dnevnom redu prijem Kosova u UN. Zbog svojih interesa, razume se. A koga predsednik Srbije, {to se ka`e, ima kod ku}e? Ima li jak savetni~ki tim. Nema, jer je on takav kapacitet da mu savetnici i ne trebaju. Wemu treba potr~ko da donese fasciklu iz kola i gre{nici da ih poni`ava pred kamerama.

Ima li iko u Vladi Srbije s kim bi se konsultova, s kim bi podelio muku, od koga bi ne{to nau~io. Imaju li ti ~lanovi Vlade neke svoje kontakte po svetu? Na primer Mona i Irena, ili gospo|ica Brnabi}? [ta mu ka`u koalicioni partneri, drugovi Vulin i Krkobabi}. A da li wemu iko, i{ta sme da ka`e? Wemu koji saradnicima u lice sru~i: „Olo{u niko za vas ne bi ~uo da nije mene“.

Napredni {ahista kanda ne namerava da ponovi Milo{evi}evu gre{ku i u|e u sukob sa Zapadom. No, to samo po sebi nije dovoqno, treba se odupreti interesima Udbe i moskovske bra}e. I mafija{kom okru`ewu.

Samo da narod u Srbiji razume, gubimo Kosovo, ali dobi}emo litijum. Spremite se za bu{otine.

NATO PUKOVNIK

Namerno ga|ani civilni ciqevi da se Srbima o~ita lekcija, kasetnim bombama uni{tene dve pravoslavne crkve

I DO 200 ISKLIZNU]A OD JANUARA 2020. DO DANAS Pruge u Srbiji stare i po 50 godina, a prose~an vek trajawa je upola mawi

Od januara 2020. do dana{weg dana, na srpskim prugama iskliznulo je 194 teretna voza od kojih ~ak 26 onih koji su prevozili opasne materije, a uzrok ovako neslavne statistike uglavnom je lo{e stawe koloseka, pokazuju podaci “Srbija kargo”.

To je ono {to je poznato, ali je nepoznato ko je odgovarao za neki od ovih nesre}a. To lo{e stawe zabele`eno je i na pruzi kod Pirota, koju Infrastruktura `eleznice nije rekonstruisala iako je novac bio obezbe|en, pa je decembra pro{le godine do{lo do iskliznu}a 20 vagona sa amonijakom. Da li je to uzrok nesre}e ili pak ne{to drugo vide}e se iz izve{taja Komisije koja je istra`ivala ovaj akcident, koji je zavr{en, a predat }e biti nadle`nom tu`ila{tvu.

Ono treba da proceni ~ija je odgovornost u ovom slu~aju, a da do novih iskliznu}a ne bi dolazilo resorni ministar Goran Vesi} zatra`io je od rukovodstva Infrastrukture `eleznice da mu dostavi svaku “crnu ta~ku” na srpskim prugama. [ta }e iz tog izve{taja videti za sada je neizvesno, ali ono {to je izvesno to je je da pruga Ni{-Dimitrovgrad, na kojoj je do{lo do iskakawa cisterni sa amonijakom kod Pirota, bila crna ta~ka.

- Novac za wu je obezbe|en jo{ 31. januara 2018. i to je odgovornost Infrastrukture `eleznice. Tra`io sam izve{taj od wih za svaku “crnu ta~ku”, {ta }e i kakve mere preduzeti i - izvr{i}e to ili }e neko biti smewen. Tako se odgovorno radi. Mora da se shvati da kada dr`ava ula`e veliki novac, oni ne mogu da budu na niovu 19. veka, u zemqi u kojoj se prave pruge 21. veka, za brzine od 200 kilometara na sat - upozorio je nedavno ministar Vesi}. Dok se ne smeni taj koji je odgovoran, svi oni koji se prevoze na nekom od 1073 kilometara pruge starije od 50 godina, bi}e u strahu da ne do|e do iskliznu}a i eventualnih `rtava ne~ijeg nemara.

- @elezni~ka putna mre`a je {iroka, a veliki broj pruga starije je od 30, 40 pa ~ak i 50 godina, dok je `ivotni vek jedne pruge 25 godina, zbog ~ega je neophodno da se ulo`i vi{e u wihovu obnovu, kako bi prevoz `eleznicom bio sigurniji. Dr`ava je veliki novac izdvojila za ovu godinu i to u vrednosti od 6,5 milijardi dinara, dok je, pro{le godine za tu namenu bila izdvojena samo jedna mi-

lijarda - naveo je Vesi}.

Da li }e ovaj novac poporaviti `elezni~ku bezbednost za sada je neizvesno, ali ono {to je izvesno to je da su srpske pruge decenijama unazad bile ruglo. Zato je i prose~na brzina vozova iznosila ~etrdesetak kilometara na sat, a na nekim deonicama samo deset kako bi se koliko toliko o~uvala bezbednost `elezni~kog saobra}aja.

Ipak, ta bezbednost nije i pored toga o~uvana, posebno kada je re~ o prevozom {tetnih materija. Te materije uglavnom idu preko najve}eg operatera u ovoj sferi “Srbija kargo”, a iz ove kompanije ka`u da se za svaku od nesre}a koja se desila vodila istraga koja nije utvrdila wihovu odgovornost.

- Naj~e{}i uzroci iskliznu}a su lo{e stawe koloseka (nedostatak kolose~nog pribora koji ostvaruje vezu izme|u {ine i praga - pro{irewe koloseka, truli i deformisani pragovi, istro{ena glava {ine vi{e od onog {to dozvoqavaju propisi...).

U 2020. godini bilo je ukupno 70 iskliznu}a, u 46 slu~ajeva isklizli vagoni, dok su ostalo lokomotive dok je 2021. godini, bilo 65 iskliznu}a. Od tog broja 37 se vezuje za iskliznu}e vagona dok je u 2022. godini bilo je ukupno 59 iskliznu}a, od ~ega 39 su vagoni, a ostalo su lokomotive - navode iz

“Srbija kargo” i dodaju:

- Kada je re~ o opasnim materijama u 2020. godini je bilo 6 slu~ajeva, a prevezli smo ih u oko 1400 vozova, u 2021. godini bilo je oko 1200 vozova i {est iskliznu}a. I u 2022. godini, prevezli smo oko 1100 ovakvih vozova a u 10 slu~ajeva je bilo iskliznu}a. Istrage u svim navedenim slu~ajevima od strane zajedni~kih komisija “Infrastrukture `eleznice” i “Srbija Kargo”, nije utvrdila odgovornost na{e kompanije.

Ako je to tako onda se naslu}uje da je krivica u dvori{tu “Infrastrukture `eleznice”. Me|utim iz ove kompanije ne misle tako.

- Uzroci iskliznu}a teretnih vagona mogu biti brojni: prekora~ewe brzine, odgovornost izvr{nog osobqa koje u~estvuje u organizaciji i funkcionisawu saobra}aja, pretovarenost vagona (odnosno cisterni), sastav teretne `elezni~ke kompozicije, tehni~ka mana ili (ne)ispravnost teretnih vagona (odnosno cisterni)... M. T.

 Dok nas politi~ari tap{u po ramenu, trgovci nas udaraju po u{ima...

 Ne smem da se borim za boqu budu}nost. Imam decu.

 Loma~u je zamenila giqotina, giqotinu je zamenila elektri~na stolica, elektri~nu stolicu je zamenila smrtonosna injekcija.

Kako civilizacija napreduje smrt je sve lak{a i lep{a.

 Prista}emo na va{ ultimatum, ali da znate da to ~inimo svojom slobodnom voqom!

 I Velika Srbija bi bila mala za ovoliko budala.

 Gradovi sa juga Srbije se prazne, jer se mladi sele u tu|inu. U Beograd i Novi Sad!

 Osnivamo nove dnevne novine. Ako gazde dozvole, zva}e se “Slobodna re~”.

 Prazan `eludac nam pojede xigericu...

 Pa {ta ako smo izgubili nacionalni identitet. Dobi}emo drugi!

 Nije on si{ao s uma. On je sko~io...

 Hteo je da se pobuni, ali se ugrizao za jezik. Sre}ne ti rane juna~e!

 Prisustvujemo pravoj politi~koj drami. Molimo gledaoce da se ne smeju.

 Nas nije lako prevariti. Mi ne nasedamo na istinu.

 Bi}e nesta{ica u izobiqu...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„Br`i je jedan jezik nego dve nog"

„Brusimo li ga dovoqno dugo, komad gvo`|a posta}e igla“

„Boqe je jednom videti nego stoput ~uti“ Narodne poslovice

"^ovjek koji ne voli nije sposoban osjetiti veli~inu tu|e qubavi, ni snagu qubomore, ni opasnost koja se u woj krije" Ivo Andri}

"Ne, ne mogu re}i da je to bila qubav na prvi pogled. Ali, mogu re}i da je to bila qubav na taj pogled, pa koji je da je" \or|e Bala{evi}

Ko je uop{te

S obzirom da su pregovori o budu}nosti Kosova i Metohije mewali format nekoliko puta, Srbija ima i prava, i manevarskog prostora da tra`i da oni promene format jo{ jednom i da se vode pod pokroviteqstvom Saveta bezbednosti UN, umesto pod pokroviteqstvom Kvinte.

Srbija, prema re~ima Aleksandra Pavi}a, uvek ima prava da tra`i ono {to joj omogu}ava me|unarodno pravo po potpisanim sporazumima i Rezoluciji 1244. Za to uvek postoji manevarski prostor, dok god na{a zemqa sama ne prekr{i potpisane sporazume.

„Tako da Srbija apsolutno treba da tra`i da se pregovori vrate u Savet bezbednosti, bez obzira na to da li }e pojedine ~lanice Saveta bezbednosti to prihvatiti ili ne. To treba da bude istaknuto kao zahtev, za {ta }emo sigurno dobiti podr{ku barem Rusije, a verovatno i Kine“, isti~e Pavi}.

KVINTA FAVORIZUJE ALBANCE, SRBIJA IMA PRAVA

DA TRA@I PROMENU FORMATA

Prema Pavi}evim re~ima, o~igledno je da posrednici favorizuju jednu stranu, pri{tinsku, koja, podse}a on, nije ispunila ni jedan sporazum potpisan u briselskom formatu. Ako stvari tako stoje, a pritisci pod kojima se Srbija na-

stvene principe, ka`e na{ sagovornik.

„Drugo, nije pristupila pregovorima u dobroj veri, s obzirom da je pritisak bio konstantan samo na jednu stranu. Posle deset godina, Srbija, s obzirom da druga strana nije ispunila svoj deo Briselskog sporazuma, ima pravo da prekine u~e{}e u pregovorima i da ka`e da EU nije kompetentan „izvo|a~ radova“ i da zahteva da se pregovori vrate u UN“, konstatuje Pavi}.

Najzad, EU je u pregovore ume{ala SAD, a UN za vo|ewe pregovora nisu delegirale Ameriku ve} EU i samim tim je ve} prekr{en mandat svetske organizacije. Iz nabrojanog vidi se da postoji mnogo osnova da Srbija tra`i povratak pregovora u forum za koji }e biti sigurna da }e se voditi u dobroj veri, zakqu~uje on.

POVRATAK PREGOVORA U SAVET BEZBEDNOSTI

Uplitawe Kvinte u pregovore Beograda i Pri{tine derogiralo je ulogu EU u posredni~kom procesu, ka`e nau~ni savetnik u Institutu za evropske studije Aleksandar Gaji}, {to, prema wegovom mi{qewu automatski zna~i vra}awe pregovora u ruke UN-a. Gaji} podse}a da je u rukama Saveta bezbednosti nadle`nost vezan za me|unarodni protektorat nad Kosovom i Metohijom. Me|utim, u sada{woj konstelaciji

nizacijama, ne mo`e da se dogodi bez UN i Saveta bezbednosti – ono ne mo`e da pristupi niti NATO-u, niti UN-u. Rezolucijom 1244 uspostavqen je Kfor, a ni jedna teritorija ne mo`e da postane ~lanica ako Savet bezbednosti nije okon~ao wegov mandat.

trebna saglasnost Srbije, u tom slu~aju Srbija }e izdr`ati i stvori}e se manevarski prostor. Taj prostor nije veliki, situacija jeste te{ka, ali treba ra~unati da }e se u narednih godinu, godinu i po dana desiti krupne promene na me|unarodnoj pozornici“, nagla{ava Gaji}.

Ne samo da }e Rusija i Kina u~vrstiti svoje pozicije u me|unarodnoj areni, ve} }e naredna godina u SAD biti izborna, a Donald Tramp ima sasvim druga~iji pristup me|unarodnoj krizi od aktuelne ameri~ke vrhu{ke. U tim uslovima, mogu}e je da }e Srbija imati ve}i prostor za mogu}nost da se pregovori presele u Savet bezbednosti UN, zakqu~uje Gaji}.

FORMATI SE MEWALI,

NEUSPESI SU OSTAJALI

Format pregovora o budu}nosti Kosova i Metohije mewao se ve} nekoliko puta od kraja agresije NATO-a na tada{wu Jugoslaviju. Tako je, nakon neuspelih pregovora predstavnika Srbije sa kosovskim Albancima u Be~u, takozvana me|unarodna zajednica nametnula Ahtisarijev plan, koji Beograd nije prihvatio, ali je na osnovu wega Pri{tina jednostrano proglasila nezavisnost.

lazi od strane Kvinte da prihvati francusko-nema~ku platformu govore da i Kvinta favorizuje Pri{tinu, Srbija ima svako pravo da tra`i promenu pregovara~kog formata i da se pregovori vrate u Savet bezbednosti.

„Srbija treba da u pomo} pozove sve one prijateqe u Savetu bezbednosti i izvan wega, koji ne priznaju la`nu kosovsku nezavisnost i da tra`i diplomatsku podr{ku {to vi{e zemaqa da se pregovori vrate tamo gde im je i mesto“, smatra Pavi}.

Briselski pregovori su obesmi{qeni, pre svega zato {to je EU po~ela da se bavi statusom, ~ime je prekr{ila sop-

snaga u me|unarodnim odnosima, vra}awe pregovora pod okriqe Saveta bezbednosti mogu}e je ako pregovori sa Kvintom propadnu, dodaje on.

„Ako bi Srbija bila dovoqno sna`na da odbaci francusko-nema~ki predlog, koji je sada modifikovan kao predlog Kvinte, iza koga stoji i EU i bude o~igledno da u ovom formatu ne mo`e da bude postignuto re{ewe na {tetu Srbije, tada se otvara prostor da se cela pri~a vrati na nivo Ujediwenih nacija“, smatra Gaji}.

Prema wegovim re~ima, realizacija namera Kvinte, a to je pristupawe samoprogla{enog Kosova me|unarodnim orga-

„Jedini na~in da oni to poku{aju da proguraju na mala vrata je da Srbija pristane na sporazum. Ako Srbije ne pristane na sporazum, onda vi{e ne}e biti prostora ni za EU, ~ija je uloga ve} derogirana, ni Kvinte. I onda preostaje samo povratak u UN“, obja{wava Gaji}.

Kako Gaji} ka`e, Srbija ima manevarskog prostora i snage da ne prihvati plan Kvinte pod uslovom da postoji politi~ko jedinstvo izme|u vladaju}ih struktura i gra|ana.

„Ako je narod u ubedqivoj ve}ini suprotstavqen ovakvom vidu sporazuma, koji }e na mala vrata, posredno, legitimisati pseudodr`avnost Kosova i otvoriti mu put ka me|unarodnim organizacijama, u ~emu je po-

I tada se, kao i danas, govorilo o kosovskoj nezavisnosti kao „nepovratnom procesu“, i tada je Srbija pozivana da „prihvati realnost“. Me|utim, zapadwa~ka „realnost“ nije mogla da bude da bude uspostavqena bez saglasnosti Srbije, te je format pregovora morao da bude promewen; tada su pregovori, uz saglasnost Saveta bezbednosti preme{teni u Brisel, pod pokroviteqstvo Visokog komesara za bezbednost i spoqne poslove EU.

Sada, deset godina kasnije, pregovori su ponovo promenili format i odvijaju se uz posredstvo Kvinte, SAD, Francuske, Nema~ke, Italije i Velike Britanije, uz ~emu odre|enu ulogu jo{ uvek igraju i zvani~nici briselske birokratije. R. N.

UPRAVO SE PONI[TAVA BORBA PROTIV ZLA:

Nema~ki tenkovi tre}i put kre}u na Rusiju

Istorija se ponavqa, obi~no u farsi~nom obli ku, a upravo to se i de{ava sada, u tenkovima }e opet biti Nemci koji su bili i 1918. i 1945. To je te{ka nesre}a za Nema~ku, te{ka nesre}a za Ru siju, te{ka nesre}a za Evropu, ka`e akademik Qubodrag Dimi} povodom odluke Berlina da Kijevu isporu~i tenkove.

Ovaj istori~ar konstatuje da je odluka doneta u dane godi{wice probijawa blokade

Lewingrada i dodaje:

„Cela jedna generacija koja se borila protiv tog zla je poni{tena ovim {to se sada de{ava u Evropi“.

NEMA^KI TENKOVI NA “ISTO^NOM FRONTU“

Dimi} ka`e da, iako ratna de{avawa u Ukrajini traju godinu dana, vest o ponovnom slawu tenkova na „isto~ni front“ u istorijsko – politi~kom kon tekstu treba posmatrati kao prelomnu.

„Ovo je nesre}na vest za Evropu, jer }e joj posle ovoga trebati dvadeset godina da uspostavi elementarno pristojne odnose sa Ruskom Federacijom. A da li }e neko iza}i iz Evrope svojom voqom, kao {to Rusija najavquje, to }emo videti“, ka`e Dimi}.

DEMONI IZ SAD

On dodaje da se Nema~ka ipak donekle borila, suprotstavqala onima koji su je naterali na ovaj presedan, te da je jasno da demoni koji je pritiskaju ne dolaze iz Nema~ke, ve} iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

„Nemci su izdr`avali koliko su mogli, poku{avaju}i na ovoj istorijskoj raskrsnici da mo`da postanu svoji, od 1945. do danas to nisu. Vidimo da je ovo neuspe{an poku{aj, jedan u nizu neuspe{nih poku{aja. Kako }e se to zavr{iti, verovatno tako {to }e cela ta kula od karata koja se zove Nema~ka, koju smo gledali kroz progres za Evropu, biti sru{ena, sama od sebe ili }e je sru{iti oni koji je kontroli{u, od temeqa, pa do vrha“, isti~e Dimi}.

A GDE ]E OSTATI SRBIJA?

On se pita i gde }e ostati Srbija kad se spusti nova gvozdena zavesa, sa koje strane, s obzirom

HOLANDSKI ADMIRAL:

da je, kako ka`e, geografija neumoqiva.

„Ti tenkovi fakti~ki odre|uju i na{u budu}nost, ne samo nema~ku, ne samo rusku, ve} na neki na~in i na{u. Nemci su uvukli celu vla~e Evropu u pri~u koja ne}e biti dobra“, zakqu~uje Dimi}.

PO^ELO NA KOSOVU I METOHIJI

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, istori~ar dr ^edomir Anti} ka`e da smo zaboravili da je nema~ka vojska prvi put posle Drugog svetskog rata pucala izvan granica Nema~ke na Kosovu, prvo u okviru NATO-a u vreme agresije, a potom i na demonstrante na severu, pre deset godina. On podse}a na jo{ jednu istorijsku kontradiktornost.

„Nema~ka je voqom velikih sila, pre svega Rusije, po{to Francuska i Velika Britanija nisu ba{ bile raspolo`ene za to pitawe, dobila ujediwewe. Podse}am, gra|ani Ruske Federacije su do pre deset godina tvrdili da su im najve}i istorijski prijateqi Nemci. To je nekakav nerv carskog razmi{qawa, carevi su se jedan drugom obra}ali sa Vili i Niki, a milioni wihovih podanika su ginuli, ne znaju}i ta~no za{to“.

NATO spreman za direktan sukob sa Rusijom

Severnoatlantska alijansa spremna je za direktnu konfrontaciju sa Rusijom, izjavio je predsednik Vojnog komiteta NATO-a, holandski admiral Rob Bauer, u intervjuu za portugalsku televiziju „RTP“.

On je rekao da je posle po~etka specijalne operacije u Ukrajini NATO odlu~io da u~vrsti isto~no krilo Alijanske, uputiv{i dodatne snage u Ma|arsku, Slova~ku, Bugarsku i Rumuniju.

„Mislim da je to va`an signal Rusima da se na{ stav promenio: da im poka`emo da smo spremni, ako im padne na pamet da do|u do (granica) NATO-a“, istakao je Bauer.

Istovremeno se ogradio da }e NATO biti spreman da odgovori samo ukoliko Rusija pre|e crvenu liniju invazijom na neku od zemaqa-~lanica Alijanse.

Bauer je naglasio da zemqe - ~lanice NATO-a treba da budu boqe pripremqene, po{to vojna inicijativa sada pripada Rusiji.

„^iwenica da va{ neprijateq

LIVERPOOL DENTAL CENTRE

Stomatolo{ka ordinacija

Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga

l proteze/protetika

l hirur{ko va|ewe umwaka

l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113

liverpooldentalcentre.com.au

43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Novo zao{travawe izme|u Skopqa i Sofije

Najnovije tenzije izme|u Severne Makedonije i Bugarske kulminirale su povla~ewem bugarskog ambasadora iz Skopqa, pretwama koje obe strane upu}uju jedna drugoj, ali i optu`bama da su u sve to ume{ane ruske slu`be. Rusija je postala alibi i za Sofiju, i za Skopqe za lo{e poteze koje povla~e wihovi zvani~nici.

Tenzije izme|u dve susedne dr`ave kulminirale su po{to je 19. januara u Ohridu pretu~en sekretar bugarskog kulturnog centra Hristijana Pendikova, da bi sa odlukom da bugarski ambasador u Severnoj Makedoniji Angel Angelov bude povu~en na konsultacije dostigle novi nivo.

odre|enim proizvodnim kapacitetima potrebnim za odbrambenu industriju, a ne za civilnu. O ovim prioritetima treba razgovarati… ratnoj ekonomiji u mirnodopskim uslovima“, objasnio je Bauer.

On je istakao da je u posledwih ~etvrt veka globalna ekonomija funkcionisala po principu „sada i tada“, ali su zna~ajni materijalno-tehni~ki ratni gubici otkrili slabost ovakvog pristupa.

Kako je naveo, obe strane tro{e mnogo municije i destruktivnog materijala: borbene tenkove i avione.

ima boqe oru`je nije problem va{eg neprijateqa. To je va{ problem“, konstatovao je on.

On je ocenio i da se mora pove}ati proizvodwa u odbrambenoj industriji.

„Moramo da pove}amo proizvodwu odbrambene industrije i ve} se sve vi{e razgovara o toj temi na nacionalnom nivou. To bi moglo da zna~i davawe prioriteta odre|enim sirovinama,

„Obe strane moraju da kupe dosta sirovina i municije da bi nastavile da se bore. Problem za obe strane je {to i zapadna i ruska odbrambena industrija moraju da pove}aju proizvodwu“, rekao je on.

„Moramo se pobrinuti da Rusi ne dobiju rat u Ukrajini. Ako to u~ine, ima}emo mnogo ve}i problem u smislu novca i odbrane: Rusi }e biti na na{im granicama“, upozorio je on.

U me|uvremenu sa obe strane ~uju se prete}i tonovi – makedonski predsednik Stevo Pendarovski predlo`io je da se zabrani ulazak u zemqu pojedinim bugarskim dr`avqanima, me|u kojima i jednom evroposlaniku na obele`avawe 151. ro|endana makedonskog nacionalnog vo|e Goce Del~eva.

Usledio je odgovor

biv{e bugarske {efice diplomatije i trenutne predsednice spoqnopoliti~kog odbora bugarskog parlamenta Ekatarine Zaharieve da Pendarovski „slu`i interesima Srbije i Rusije“, da bi {ef bugarske diplomatije Nikolaj Milkov saop{tio odluku o povla~ewu Angelova na konsultacije. Milkov je tako|e zapretio i vetom na prikqu~ivawe Severne Makedonije EU. Sli~ne pretwe ponovio je i bugarski predsednik Rumen Radev.

Nije samo Zaharieva ta koja oda{iqe optu`be o navodnoj ruskoj ume{anosti u makedonsko-bugarske odnose. Zapravo, optu`bama da su ruski agenti „~aste“ se politi~ari sa obe strane. I Pendarovski je, tako, pre nekoliko dana izjavio da su organizatori antimakedonskih kampawa iz Bugarske povezani sa Moskvom.

Sr` problema u odnosima izme|u dve zemqe je u tome {to Bugarska `eli reviziju makedonske istorije. Bugarska svim snagama poku{ava da promeni identitet i istorijsko se}awe Makedonaca.

Tenzije izme|u Severne Makedonije i Bugarske traju vi{e od dve godine, nakon {to je Sofija blokirala makedonske evropske integracije zbog spora vezanog za jezik, identitet i istoriju. Bugarska i daqe uslovqava otvarawe poglavqa ukqu~ivawem bugarske nacionalne mawine u preambulu makedonskog ustava.

Zadwe tenzije uzrokovane su otvarawem bugarskih kulturnih centara u Bitoqu i Ohridu koji su poneli imena kontroverznih li~nosti, saradnika bugarskog fa{isti~kog re`ima tokom Drugog svetskog rata.

Ceremonija polagawa venaca za Grob neznanog vojnika i spomen plo~a Grad heroj Lewingrad povodom 77. godi{wice probijawa blokade Lewingrada u Drugom svetskom ratu

Dodik: Kosovo ne mo`e biti dr`ava jer je deo Srbije

Svi znaju da su Kosovo i Metohija oteti od Srbije izjavio je predsednik Republike srpske Milorad Dodik i poru~io da predlo`eni nema~ki model ure|ewa odnosa predstavqa podmetawe stranaca Srbima.

“Predsednik vlade samoprogla{enog Kosova Aqbin Kurti pri~a da to ne}e biti Republika Srpska. Naravno da ne}e jer je Kosovo sastavni deo Srbije. Srbija brani svoj teritorijalni integritet kao {to to rade sve druge dr`ave sveta”, rekao je Dodik, govore}i o velikoj pa`wi koju je u javnosti izazvao wegovog autorski tekst “[ta stranci ho}e?”.

Dodik je rekao da ~uje da sada neki predla`u da pitawe ju`ne srpske pokrajine Kosova i Metohije i Srbije bude ure|eno prema nema~kom modelu.

“Ukoliko su `eleli da pomognu Srbima i da budu na strani dobrih re{ewa na Balkanu, onda je jedino bilo ispravno, po{to su Isto~na i Zapadna Nema~ka bile dve dr`ave jednog naroda, da su ponudile model da te dve dr`ave budu Republika Srpska i Srbija koje }e se kasnije ujediniti u jednu dr`avu”, istakao je Dodik i dodao da je taj nema~ki model la`no podmetawe stranaca Srbima.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da razume interes javnosti za onim {to govori Kristijan [mit, ali on je nelegalan, la`an i nema nikakvih ingerencija.

Dodik je naglasio da je [mit lo{ za Republiku Srpsku.

“Koliko ja vidim, on ni ne poznaje situaciju, jedino {to mo`e jeste da ode i kleve}e po Republici Srpskoj u Nema~koj i da Berlin zadr`i tamo neke projekte, {to i ~ini. Ali, video sam da ne{to pri~a o MMF-u. BiH nema aran`man sa MMF-om”, rekao je Dodik, koji je u Bjeqini razgovarao sa poqoprivrednicima.

Poru~io je da ve} postoji pri~a o nekoj formi progla{ewa osobe koja Srpskoj ne treba.

“Srpska bi mogla da odbije wegovo prisustvo i zabrani svim zvani~nicima u Srpskoj da sa wim komunicira”, rekao je Dodik. R. N.

U Srebrenici povampirena opasna Bakirova ideja protiv Srpske

Srebrenica ne mo`e da postane distrikt kao {to je Br~ko jer Dejtonski sporazum ne dozvoqava mewawe granica i teritorija, ka`e politikolog An|elko Kozomara, koji smatra da je ciq pokreta~a ove inicijative –bo{wa~kih predstavnika u Srpskoj da dodatno doliju uqa na vatru situacije u BiH.

Potpredsednik vlade Republike Srpske iz reda Bo{waka, ]amil Durakovi} lobira kako

le`nost Republike Srpske nad Srebrenicom izmesti iz tog grada i da ona ne bude vi{e u okviru RS. Dakle, Durakovi} samo ponavqa istu bo{wa~ku pesmu o genocidu u Srebrenici i tra`i da Srebrenica bude eksteritorijalna od RS,“ ka`e Kozomora za Sputwik.

Na pitawe da li je to izvodqivo da se desi Kozomara ka`e slede}e:

„Durakovi} naravno ne}e do-

[TA JE DISTRIKT BR^KO

Na{ sagovornik tako|e o~ekuje da apropo ove teme bude jo{ nekih, kako je rekao talasawa, od strane „nema~kog turiste Kristijana [mita“, ali dodaje da je tako ne{to za o~ekivati.

Br~ko Distrikt, slu`beno Br~ko Distrikt Bosne i Hercegovine, jedinica je lokalne samouprave pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, koja je formalno pod zajedni~kom upravom Republike Srpske i Federacije BiH kao kondominijum, ali sa vlastitim institucijama. Br~ko Distrikt je zvani~no uspostavqen 8. marta 2000. godine, godinu dana nakon kona~ne odluke me|unarodne arbitra`e za Br~ko (oblast je bila predmet me|uentitetskog spora nakon potpisivawa Dejtonskog sporazuma). Distrikt Br~ko je progla{en na celoj teritoriji predratne op{tine Br~ko, od koje je po Dejtonskom sporazumu 48 odsto pripalo RS (ukqu~uju}i i grad Br~ko), a 52 odsto Federaciji BiH.

Obele`eno 27 godina od raspu{tawa logora „Silos”

Jedan od najzloglasnijih logora za Srbe, koji su na po~etku rata na pod-ru~ju Sarajeva formirali Bo{waci, bio je koncentracioni logor „Silos” u Tar~inu u op{tini Haxi}i. Na tom mestu, gde je pre rata ~uvana p{enica, a koje je kao logor sve vreme postojawa bilo pod kontrolom Armije RBiH, bilo je zato~eno vi{e od 600 Srba, uglavnom civila s podru~ja Tar~ina, Pazari}a i drugih okolnih sarajevskih naseqa. Najmla|i me|u wima bio je ~etrnaestogodi{wi Leo Kapetanovi}, a najstariji 85-godi{wi Vaso [arenac, koji je, kao jo{ 23 zarobqenika, umro od posledica mu~ewa i gladi.

Logor „Silos”, koji je, prema svedo~ewu pojedinih koji su u wemu tamnovali, imao sve elemente zloglasnih nacisti~kih logora iz Drugog svetskog rata, zatvoren je nakon 44 meseca postojawa, 27. januara 1996. godine, na Svetog Savu. Bilo je to nakon vi{e od dva meseca od potpisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma i to simboli~no na isti dan na koji je zatvoren i zloglasni Au{vic.

kod doma}ih tako i kod stranih predstavnika da Srebrenica dobije poseban status, poput Br~ko distrikta.

SREBRENICA NE MO@E BITI DISTRIKT

An|elko Kozomara, politi~ki analiti~ar iz Bawaluke, podse}a da je to isto svojevremeno tra`io i Bakir Izetbegovi} odmah posle presude Ha{kog tribunala, tvrde}i da je tu navodno po~iwen genocid. Ciq im je bio da Srebrenica bude pokazateq da su jedine `rtve u ratovima devedesetih bili – Bo{waci.

„Oni su tra`ili da se nad-

biti to {to tra`i jer promena granica, odnosno bilo kakva teritorijalna promena zahteva pristanak obe strane po Dejtonskom sporazumu. Nikakva pravna mogu} nost ne postoji, za to nema ni politi~ke voqe u RS da se Bo{wacima napravi takav ustupak,“ uveren je na{ sagovornik.

On dodaje da je ovo „nepotrebno talasawe“ ]amila Durakovi} a i bespotrebno pravqewe tenzije.

„Sve ove godine od Dejtona pa naovamo, dakle punih 28 godina Srebrenica je predmet raznih spekulacija i uzrok netrpeqivosti na podru~ju cele BiH,“ zakqu~uje Kozomara.

Vlasti Republike Srpske nisu nikada zvani~no prihvatile odluku me|unarodne arbitra`e od 5. marta 1999. godine, kojom joj je ovaj grad oduzet. Tom odlukom Republika Srpska je izgubila teritorijalni kontinuitet i fizi~ki je prese~ena na zapadni i isto~ni deo. Vlada Republike Srpske i daqe smatra da je uspostavqawem Br~ko Distrikta naru{ena osnovna struktura Dejtona, kojim je BiH ure|ena kao dr`ava sa dva entiteta u teritorijalnom razmeru 49 odsto naspram 51 odsto. Zvani~ni stav Republike Srpske formulisan od strane arbitra RS je i daqe na snazi.

Povodom 27 godina od zatvarawa „Silosa”, u Pazari}u nadomak Sarajeva, u Crkvi svetih apostola Petra i Pavla, slu`en je parastos za 24 zverski mu~ena i ubijena srpska zato~enika. Nakon toga, pre`iveli nekada{wi logora{i, zajedno s potomcima `rtava, predstavnicima institucija Srpske, Isto~nog Sarajeva i bora~kih organizacija i gra|ana, okupili su se ispred „Silosa”, jednog od ukupno 126 kazamata na podru~ju ratnog Sarajeva, kako bi odali po~ast svim u mukama umrlim srpskim civilima.

Zloglasno strati{te je zatvoreno tek dva meseca posle Dejtonskog sporazuma

SVAKO SVOJIM PUTEM:

Vanparlamentarne stranke

prve istakle svoje

kandidate za predsedni~ke izbore 19. marta

Prve zvni~ne kandidature za predsedni~ke izbore u Crnoj Gori 19. marta overene su kod vanparlamentarnih stranaka - Pokreta “Evropa sad” i Demohri{}anskog pokreta.

Predsedni{tvo Pokreta “Evropa sad”, nakon obavqenih {irih konsultacija, jed noglasno je donelo odluku da na predsto je}im predsedni~kim izborima, kandiduje lidera Milojka Spaji}a, biv{eg ministra finansija u Vladi Zdravka Krivokapi}a. Ova odluka bi}e prosle|ena glavnom odboru na verifikaciju. Tako je propala inicijativa Demokrata da sa “Evropom sad” kandiduju zajedni~kog predsedni~kog kandidata, {to je trebalo da bude preduslov budu}e koalicione saradwe i na parlamentarnim izborima.

- Sprovedena relevantna i kredibilna istra`ivawa javnog mwewa jasno pokazuju da predsednik Pokreta “Evropa sad” ulazi u drugi krug i pobe|uje kandidata DPS-a, ma ko on bio. Ovom prilikom upu}ujemo poziv svim gra|anskim i mawinskim partijama koje dele na{u viziju Crne Gore da

MILOVO POVLA^EWE REFORMA DPS

Ni politi~ki analiti~ari nisu na~isto da li }e se \ukanovi} kandidovati za izbore.

Iako je on kqu~ni razlog za niz izbornih poraza DPS, to daje {ansu da odustane od novog izazova, povu~e se kona~no iz politi~kog `ivota, ~ime }e otvoriti reforme u samoj stranci. Istra`ivawe CEDEM-a iz decembra pro{le godine pokazalo je da \ukanovi} nema velike {anse ako bi za protivkandidata imao nekoga kome bi trenutna parlamentarna ve}ina dala zajedni~ku podr{ku.

podr`e Milojka Spaji}a i budu deo velike pobede na predstoje}im izborima i time daju doprinos objediwavawu istinski evropskih i demokratskih snaga - naveli su iz Pokreta.

Ju~e je promovisana i kandidatura predsednika Demohri{}anskog pokreta Dejana Vuk{i}a, biv{eg {efa Agencije za nacionalnu bezbednost. On je kazao da im je matica Crna Gora, dodaju}i da je pravo pitawe za gra|ane - ho}e li da dozvole da vode dr`avu oni koji imaju obavezu samo prema Crnoj Gori.

- Dok sam bio u ANB-u, ujedinio sam Srbe i Crnogorce. Sa nama }e gra|ani znati na ~emu su. Volimo dr`avu i znamo ko smo i {to smo. Zalaga}u se za sistem otvorenih lista - poru~io je Vuk{i} u svom prvom obra}awu kao kandidat za predsedni~ke izbore.

- Imamo za ciq ga{ewe blokova koji nam ne dozvoqavaju da `ivimo kao sav normalan svet.

Oklevawe aktuelnog {efa dr`ave Mila \ukanovi}a oko kandidature na stendbaju dr`i ostale potencijalne protivkandidate.

Iz Demokratskog fronta su poru~ili da }e se jedan od lidera tog saveza, Andrija Mandi} kandidovati pod uslovom da to uradi i Milo \ukanovi}. Poslanik DF-a i Nove srpske demokratije Jovan Vu~urovi} oglasio se tim povodom poru~uju}i da }e Mandi} biti jedini narodni kandidat, koji }e za protivnike imati “kandidate mafije ili ambasada”. R. N.

ABAZOVI] PODR@AO KURTIJA:

ZSO ne treba formirati na etni~koj osnovi

Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazovi} izjavio je da ima pozitivno mi{qewe o Aqbinu Kurtiju i wegovoj borbi protiv korupcije, kao i da podr`ava wegovu ideju po pitawu ZSO, koja, kako ka`e, ne bi trebalo da bude zasnovana na

za region“, rekao je Abzovi}, prenosi „Kosovo onlajn“.

Na konstataciju da albanski premijer Edi Rama va`i za kosmopolitu, iako ga optu`uju da je korumpiran, dok je Kurti nacionalista, iako za wega nema takvih optu`bi Abazovi} je rekao da je „druga~ije rezonovawe kada su u pitawu zemqe koje nisu bile u Jugoslaviji“.

„Nacionalizam je postao oru|e kontrole za korumpirane politi~are... i kad god korumpirani treba da podignu napetost, koriste ovo drugo“, rekao je Abazovi}.

Potpisan ugovor za podizawe

spomenika mitropolitu

Amfilohiju u Kola{inu

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i predsednik Op{tine Kola{in Vladimir Martinovi} potpisali su danas ugovor kojim su obezbe|ena sredstva u iznosu od 50.000 evra za izgradwu i postavqawe spomenika mitropolitu Amfilohiju u tom gradu, saop{teno je iz Op{tine Kola{in.

ni radnik i ~lan Udru`ewa kwi`evnika Crne Gore.

Na svim crnogorskim grani~nim prelazima postoje ilegalni putevi za {verc

Na granicama Crne Gore i susednih dr`ava ima bezbroj ilegalnih puteva kojima se se zaobilaze zvani~ni carinski prelazi, a najvi{e, ih je, najmawe sedam, u op{tinama Ro`aje, Berane, Andrijevica i Plav, na liniji razgrani~ewa sa Kosovom i Metohijom, pi{e danas portal RTCG, pozivaju}i se na dobro obave{teni izvor iz policije.

„Mi smo do sada baratali sa odre|enim brojkama i odre|enim putevima koje smo detaqno locirali. Ali, u planinskim predelima prema Kosovu tih makadamski puteva, koji su lako prohodni za terenska vozila, ima mnogo vi{e. Pograni~na policija niti ima qudstva niti opreme da stigne sve da pokrije u svakom trenutku. To je idealna situacija za {vercere“, ka`e neimenovani izvor.

etni~koj osnovi, jer bi to pove}alo podele i produbilo podele, prenosi Ekonomija onlajn.

„Na Kosovu ne mogu biti op{tine koje su srpske ili albanske, jer su sve one jednake kao op{tine koje pripadaju gra|anima bez razlike. Prema ovom obrazlo`ewu, Kurtijev pristup je pozitivan

On je dodao i da nacionalisti~ka retorika u biv{oj Jugoslaviji, posebno u Crnoj Gori, slu`i kao maska ili paravan za li~ne agende i interese. Abazovi} je naveo i da je Crna Gora multietni~ka i multireligijska dr`ava, bez homogene grupe, te da u takvom dru{tvu prava moraju biti garantovana svima jednako.

„Tim vi{e neko poput wega - politi~ar koji etni~ki pripada albanskoj mawini - treba da se zala`e za jednaka prava“, kazao je Abazovi}. S. G.

Kako je navedeno u saop{tewu, Martinovi} je zahvalio mitropolitu Joanikiju na poseti i istakao da mu je ~ast i zadovoqstvo {to je Op{tina Kola{in preuzela prvi korak na o~uvawu se}awa na mitropolita Amfilohija koji je bio ro|eni Kola{inac, prenosi RTS.

Mitropolit Joanikije je zahvalio na plemenitoj ideji i vrednoj donaciji koja }e poslu`iti da se mitropolitu Amfilohiju podigne spomen-obele`je u rodnom gradu.

U saop{tewu se isti~e da spomenik mitropolitu Amfilohiju nije samo spomenik jednom verskom poglavaru, ve} i spomenik kulturi, jer je on bio i kultur-

Povod je nedavna izjava predsednika crnogorske vlade u tehni~kom mandatu Dritana Abazovi}a koji je govore}i o {vercu, posebno cigareta ukazao na postojawe ilegalnih puteva kojima se mo`e pre}i crnogorska granica prema susednim dr`avama Hrvatskoj, Albaniji, Srbiji.

Sagovornik portala RTCG otkriva koji su to putevi, po~ev od onih na severu dr`ave, prema centralnoj Srbiji i tzv. Kosovu.

On ukazuje na ~iwenicu da su ti putevi nekada dobro zamaskirani, ali da ih je, prema operativnim saznawima i po koordinatama, vrlo lako na}i.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) i nekada{wi predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je da evropski predlog za re{avawa kosovskog pitawa, kakav se pojavio u javnosti, ne bi potpisao, da iza toga stoji, kakao je naveo, “svojim delom”, ukazuju}i da je odbio da potpi{e i ono {to je sada{wa vlast “potpisala kao Briselski sporazum”.

“Ono u {ta sam do sada imao uvid i ono {to se pojavqivalo u javnosti, ne bih potpisao. I za razliku od drugih, to ne govorim demago{ki, ve} iza toga stojim i svojim delom, budu}i da sam odbio potpisivawe i onoga {to je kasnije ova vlast potpisala kao Briselski sporazum”, rekao je Tadi}.

On je kazao da je Srbija i nakon odbijawa potpisivawa tog

Predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) i nekada{wi predsednik Srbije Boris Tadi}

Ne bih potpisao predlog, kakav se pojavio u javnosti

sporazuma napredovala na evropskom putu, kako tvrdi, daleko br`e nego aktuelna vlast.

Komentari{u}i izjavu premijerke Srbije Ane Brnabi} da je Tadi}u bilo lak{e da pregovora o Kosovu jer nije bilo mogu}e zapretiti povla~ewem investicija jer wih nije ni bilo, lider SDS je kazao da ~iwenice govore da je u vreme kada je on bio na vlasti, “u okolnostima najve}e svetske ekonomske krize” Srbija imala vi{e investicija nego aktuelna vlast “u ve}ini godina najpovoqnijih ekonomskih okolnosti”.

Tadi} je upitao {ta to predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} “prisvaja svih ovih godina”, ako prethodna vlast nije imala investicije.

“[ta to onda Vu~i} svih ovih godina prisvaja i koje to fabrike

Zajedni~ko obra}awe dela opozicije ispred Predsedni{tva

28. januara povodom plana za KiM

Deo opozicije i opozicionih poslanika organizovali su ispred zgrade Predsedni{tva Srbije u Beogradu, u subotu 28. januara, skup koji su nazvali “Zajedni~ko obra}awe povodom novog zapadnog ultimatuma o KiM”.

otvara, a koje su direktna posledica upravo investicija koje su do{le u vreme na{e vlasti. Ali evo i ovom prilikom pozivam i wega i Anu Brnabi} da to raspravimo pred celokupnom javno{}u, a ne da se svako obra}a svom bira~kom telu”, rekao je nekada{wi predsednik Srbije.

MATIJA BE]KOVI] NA SVETOSAVSKOJ AKADEMIJI U BERANAMA:

“Da se ne la`emo, ovo {to se od nas tra`i, kako god se zapakovalo, jeste kosovska kapitulacija”, rekao je politi~ki analiti~ar Dragomir An|elkovi}.

Govorili su predsednici Novog DSS-a Milo{ Jovanovi}, Srpske stranke Zavetnici Milica \ur|evi} Stamenkovski, Srpskog pokreta Dveri Bo{ko Obradovi}, Du{an Radosavqevi} iz POKS-a, Slobodan Samarxi} iz Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, politi~ki analiti~ar Dragomir An|elkovi} i Stefan Simonovi} iz organizacije Srpska omladina Kosmet.

“Na{a politika mora da bude politika mira i razvoja, a toj politici idemo u susret ako odbacimo kosovsku kapitulaciju koja se od nas tra`i. Da se ne la`emo, ovo {to se od nas tra`i, kako god se zapakovalo, jeste kosovska kapitulacija”, rekao je politi~ki analiti~ar Dragomir An|elkovi}.

NA 10. ME\UNARODNOJ KONFERENCIJI ”U DUHU TESLE I TESLINOG NARODA”, 14. JANUARA, TRADICIONALNO U HOTELU WUJORKER:

U

na{e dane, pred o~ima celog sveta, odigrava se i Kosovska drama

U Beranama je, 25. januara, odr`ana Svetosavska akademija tokom koje je akademik i pesnik Matija Be}kovi} poru~io da “Ono {to je Cetiwski manastir za katunsku Crnu Goru, to su \ur|evi Stupovi za srpstvo u Vasojevi}ima”.

– Stupovi su nesalomiva sto`ina za koju je vezana la|a Srbije i Crne Gore – kazao je on.

Poru~io je da je Srpska svetosavska crkva tvr|ava istine, ~uvar pam}ewa i identiteta.

– To je jedini krov koji ima srpski narod i jedina institucija u kojoj je on ve} vekovima slobodani ujediwen. Zato se ne treba ~uditi {to je i danas raspeta, a pravoslavqe u 21. veka progla{eno za najve}eg neprijateqa. U na{e dane, pred o~ima celog sveta, odigrava se i kosovska drama. Nije re~ o 15 odsto teritorije srpske zemqe, ve} o 100 odsto obraza, ~asti i srpskog dostojanstva. Na pitawe {ta da radimo, odgovor je dat jednom zauvek – na Vidovdan 1389. godine – poru~io je Be}kovi}.

Govore}i o Svetom Savi, Be}kovi} je istakao da

De~anskoj

je prvi srpski arhiepiskop zave{tao srpsku zemqu po kojoj je svugde ostavio svoje stope.

Gde je zemqa tvr|a i kamenitija grezao je dubqe. Srpski narod je najva`nije delo Svetog Sava, a Sveti Sava je najva`nije delo srpskog naroda- zakqu~io je on.

Be}kovi} je posetio manastir \ur|evi Stupovi. Svetosavskoj akademiji prisustvovao je veliki broj gra|ana, crkvenih velikodostojnika, partijskih funkcionera i zvani~nika.

Glumica sa Kosmeta Jasmina Stojiqkovi} dobila nagradu

Teslina nau~na fondacija u Filadelfiji ~iji je predsednik Nikola Lon~ar, koja svake godine dodequje u Wujorku nagradu „Tesla spirit award“ u nekoliko kategorija, ove godine je ustanovila i nagradu “Gordana Lon~ar Award For Art Managment“ koju je za doprinos u umetnosti dobila i glumica sa Kosova i Metohije Jasmina Stojiqkovi}. Nagrada se sastoji iz plakete i medaqe Tesla.

Vrativ{i se iz Wujorka gde je boravila nedequ dana, Jasmina Stoijqkovi} je kazala da je bilo veliko zadovoqstvo i ~ast {to su ~lanovi te uva`ene

Fondacije prepoznali i nagradili moj rad i trud da kroz scensku umetnost promovi{em na{u nacioanlnu istoriju i kulturu. - Posebno su dali zna~aj mom zalagawu da se realizuje video-apel

De~anska vinica u Velikoj Ho~i i manastir Zo~i{te dobili su, pro{le nedeqe, zahvaquju}i podsticajnim sredstvima i projektima Kancelarije za Kosovo i Metohiju, zna~ajnu pomo} za osna`ivawe wihovih ekonomija, saop{tila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

De~anskoj vinici u Velikoj Ho~i uru~ena je p~elarska oprema, kao i ko{nice i rojevi, uz prekopotrebni viqu{kar kojim nesmetano mogu da vr{e utovar i istovar fla{iranih vina i gro`|a, s obzirom na to da im je zbog lo{e pristupa~nosti vinici to bilo neophodno.

Manastir Zo~i{te dobio je sredstvima Kancelarije za Kosovo i Metohiju vo}arski traktor sa prikolicom. Ova oprema bila im je va`na zbog vingorada koji se nalaze u Orahovcu i blizini samog manastira.

„Posledwi proboj logora{a Jasenovca“ u saradwi sa Udru`ewem logora{a Jasenovca –pre`ivela deca. Taj video-bim govori o zna~aju dono{ewa Rezolucije o genocidu izvr{enom nad Srbima u NDH za koji se vezuje i podatak da je me|u 700.000 nevino stradalih du{a, bilo i 80 ~lanova porodice Tesla. Posebno ushi}ewe sam do`ivela u Wujorku na dodeli ove nagrade na dan 80 godina Teslinog upokojawa u hotelu Wu Jorker u kojem je posledwih desetak godina `iveo i radio svetski genije, Srbin Nikola Tesla. Tada se na tom mestu hodo~a{}a, wemu u ~ast, prolomila pesma „Tamo daleko“. Sve to nas je povezalo i shvatili smo da smo na istom putu i da drugog puta i nema nego li put o~uvawa srpske kulture, wene ba{tine, srpske prebogate istorije u kojoj je neizostavna na{a ba{tina sa Kosova i Metohije. – ka`e Jasmina.

Nije re~ o 15 odsto teritorije srpske zemqe, ve} o 100 odsto obraza, ~asti i srpskog dostojanstva

vinici u Velikoj Ho~i i manastiru Zo~i{te uru~ena pomo} za osna`ivawe manastirskih ekonomija

HRVATSKA I DAQE U STAWU [OKA NAKON MILANOVI]EVE IZJAVE O KOSOVU

Ako je oteto to osu|ujemo, ali...

Izjava hrvatskog predsednika

Zorana Milanovi}a da je takozvano Kosovo „oteto” od Srbije izazvala je bum u javnosti u Hrvatskoj i zemqama regiona, sla`e se komunikacijski stru~wak i profesorka na Filozofskom fakultetu u Zagrebu Gabrijela Ki{i~ek, ali nema utisak da je on time doveo u pitawe kosovsku nezavisnost.

U konkretnoj izjavi, Ki{i~ek, ka`e da je „oteto” najproblema-

ti~nija re~ koju je Milanovi} upotrebio.

Ocenila je da ovakvim izjavama Milanovi}, kako ka`e, definitivno privla~i pa`wu, te da }e

Ki{i~ek ka`e da je ova izjava dobar primer koliko je va`no pa`qivo birati re~i kada se govori o osetqivim temama.

„Mo`da ta tema nije osetqiva za predsednika, ali bum koji je izazvao u javnosti u okolnim dr`avama pokazuje da je to jedna tema kojoj treba pristupiti vrlo oprezno. Nije svejedno ho}ete li re}i da je ne{to oteto, izuzeto ili anektirano....”, rekla je Ki{i~ek, koja smatra da Milanovi} tome pridaje vrlo malo pa`we.

Na pitawe da li je Milanovi} doveo u pitawe nezavisnost Kosova, koju je Hrvatska priznala, ona ka`e da nema takav utisak.

neki re}i da {okira, a mnogi da je vrlo pogre{no interpretiran.

Prema wenim re~ima, Milanovi} je komunikacijski ve{t, ali nekad se, dodaje, ~ini da mu je ta ve{tina vi{e teret, jer „ostavqa utisak da vrlo malo promi{qa pre nego {to javno nastupi”.

„On je nekoliko puta naglasio da je Hrvatska priznala Kosovo. Najproblemati~nije je to {to je on upotrebio re~ oteto. To apsolutno nosi sa sobom negativne konotacije pa se automatski pretpostavqa da on ima ne{to protiv toga jer je zdravorazumski da kad je ne{to oteto, onda to osu|ujemo”, ka`e Ki{i~ek. R. N.

U~enici ~uvaju svetosavski duh

[irom Hrvatske u {kolama gde u~enici poha|aju nastavu na srpskom jeziku i }irili~nom pismu, hramovima Srpske pravoslavne crkve i sve~anim akademijama proslavqen je prvi srpski Arhiepiskop Sveti Sava.

Program u vukovarskoj Tehni~koj {koli „Nikola Tesla” zapo~eo je intonirawem Himne Svetom Savi u izvo|ewu {kolskog hora, a nastavqen je igrokazom koji su uz u~enike pripremili nastavnica srpskog jezika Jelica Duda{ Lipovac i verou~iteq Qubomir Abaxi} koji je pred okupqenim u~enicima, nastavnicima, {kolskim osobqem, sve{tenstvom i gostima govorio svetosavsku besedu.

– Ovogodi{wi program u na{oj {koli bio je veoma {arolik. Koristili smo primere na{ih pisaca, svetiteqa i biografa Svetoga Save kako bi {to sadr`ajnije i u~enicima i gostima predstavili Savu i kao princa i prosvetiteqa i monaha uz sav krstolik put koji je prolazio ka Crkvi, Hristu, svojoj dr`avi i narodu. Najve}i utisak mi je to {to su se u~enici na po~etku uve`bavawa stideli da iska`u zadovoqstvo time {to }e u~estvovati u programu. Brzo je to pro{lo, kroz dva nastavna ~asa i zato sam u besedi pomenuo to da su oni prvenstveno svetosavci, kao ~lanovi na{e pravoslavne hri{}anske crkve, a potom sve {to izlazi iz toga – i ~estit ~ovek, i ~estit pravoslavac i ~estit doma}in tako da verujem da }e se barem nekada setiti da se mogu osloniti na te stvari u svom {kolovawu – navodi Qubomir Abaxi}.

I u Osnovnoj {koli „Sini{a Glava{evi}” u Borovu nasequ program je po~eo Himnom Svetom Savi koju je izveo {kolski hor. \aci i nastavnici ove {kole uprili~ili su ne{to druga~iju priredbu jer

je `ivot Svetog Save prikazan kroz moderno doba i prilago|en je dana{woj deci.

I u Ekonomskoj {koli Vukovar prire|en je program koji je slavio `ivot i delo prvog srpskog Arhiepiskopa, prosvetiteqa, princa i osniva~a Srpske pravoslavne crkve. Nastavnice srpskog jezika Mirjana Radi{i} Balihoxi} i Sla|ana Miqe{i} ]i}i} su zajedno sa verou~iteqem Perom \oki}em pripremile ovogodi{wu priredbu. Deca su pokazala veliku rasko{ talenta, pa su tako gosti u`ivali u glumi, pesmi, svirci i folkloru.

Osnovna {kola „Nikola Tesla” iz Mirkovaca jedina je {kola na podru~ju Grada Vinkovaca u kojoj se nastava poha|a i na srpskom jeziku i }irili~nom pismu. I ovde je, tako|e, odr`ana svetosavska priredba gde je, uz u~enike, nastupila i biv{a u~enica Jovana \omlija koja je sviraju}i violinu obogatila program. Nakon priredbe u {koli, lokalni sve{tenici Miladin Spasojevi} i Sr|an Luki} slu`ili su liturgiju u hramu Svetog Nikolaja u Mirkovcima.

[ta nam donosi 2023. godina?

Pozivamo vas da nam se pridru`ite u subotu, 18. februara 2023., u 10 ujutro. Vesna je profesionalni astrolog i ona }e prezentovati pregled 2023. godine. @ivimo u neizvesnim vremenima, pro{li smo kroz velike promene i jo{ vi{e nas o~ekuje. Kako da se pripremimo, koje mogu}nosti }e se otvoriti i na {ta trebamo obratiti pa`wu? Predavawe se ogla{ava na dva sata, ali uvek potraje du`e kako bi Vesna odgovorila na {to vi{e pitawa. Vesna tako|e ima kvalifikacije u oblastima Kineska Astrologija, Feng [ui i Reiki. Vesna ima preko 10 godina iskustva u svim tim oblastima, ukqu~uju}i tarot i kristale, {to joj omogu}ava da vam do~ara detaqnu sliku 2023. godine. Sastanak }e se odr`ati u ^eltenhamu, cena je $45 po osobi. Prezentacija }e biti na engleskom, Vesna }e odgovarati na pitawa na engleskom i srpskom jeziku, po potrebi.

Pozovite Vesnu na 0421 639 398 ili se javite na imejl adresu: vesna89.au@gmail.com

Rekordan broj pliva~a na bogojavqenskom plivawu u Trpiwi

Na jezeru Pawik u Trpiwi je odr`ano

Bogojavqensko plivawe, a prvi do ^asnog krsta doplivao je Marko Nik{i} iz Vukovara. Na plivawu za ^asni krst koji se na Bogojavqewe odr`ava u brojnim zemqama u kojima `ive pravoslavni vernici ovaj hrabri petnaestogodi{wak u~estvovao je prvi put.

– Istina je, ovo mi je prvi put da u~estvujem u bogojavqenskom plivawu, a da }emo plivati za ^asni krst dogovorio sam se sa mojim prijateqima u {koli. Voda je hladna, ali poseban je ose}aj to {to sam prvi doplivao do krsta. Ba{ sam sre}an – izjavio je ovogodi{wi najbr`i u~esnik Marko Nik{i}.

Na praznik kada se obele`ava kr{tewe Hristovo pred brojnom publikom okupilo se 60 momaka koje nije omela ni ki{a, a ni niska temperatura vode i vazduha koja je bila samo nekoliko stepeni Celzijusa iznad nule.

– Ove godine nas je malo mu~ilo vreme, nismo znali da li }emo i}i litijom kroz selo zbog ki{e, ali uspeli smo. Nas u organizaciji ima preko dvadeset momaka koji organizujemo tradicionalno plivawe na Pawiku i ove godine smo posebno ponosni jer se okupio rekordan broj u~esnika – ka`e jedan od organizatora Uro{ Naran~i}.

Hrvatski predsednik Zoran Milanovi}

S. G.

Srbi u Ukrajini (3)

SRBI DOBROVOQCI

Pi{e: Marko

Lopu{ina U Kijevu, Odesi, Harkovu, Hotinu, Dwepropetrovsku i Dowecku `ivi oko 2.000 Srba. Prvi Srbi na ovim prostorima su autenti~ni narod iz zemqe Bojkije

Iseqenici iz ameri~kih i evropskih zemaqa vo|eni svojim patriotizmom prijavqivali su se kao dobrovoqni borci u jedinice Srpske vojske tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Kada je Kraqevina Srbija podr`ala ovaj pokret, on je (1915) po~eo da poprima masovni karakter. Ukupno se na strani srpske i crnogorske vojske u Prvom svetskom ratu borilo 32.000 dobrovoqaca, pripadnika srpskog i jugoslovenskih naroda. Dobrovoqa~ki pokret u Rusiji imao je {iroke razmere od 1916. godine. U januaru 1917. formiran je Dobrovoqa~ki korpus, u kojem se nalazilo 42.260 dobrovoqaca (Srba, Hrvata, Slovenaca i ne{to ^eha) odbeglih iz Austro-ugarske monarhije.

Prvi kontingent je preko Arhangelska i Severnog ledenog

no svojoj voqi, Srbi sa teritorije be~kog carstva na{li su se na Isto~nom frontu. Ne `ele}i da ratuju za interese Be~a protiv slovenske i pravoslavne Rusije, mnogi su se Srbi, ali i ostali Sloveni, predavali Ruskoj vojsci. Sem Kijevske, na desetine hiqada zarobqenika Srba i ostalih Slovena nalazilo se i u Odeskoj, Harkovskoj, Jekaterinoslavskoj guberniji.

VELIKI

RAT I SRBI

@equ ovih zarobqenika da se bore na strani srpske vojske, ruski car Nikolaj Drugi i ruska vlada su prihvatili. Centar srpskog okupqawa postala je Odesa. Na organizovawu dobrovoqaca najva`niju ulogu imali su srpski konzul Marko Cemovi} i predstavnik srpske vlade Milan [ainovi}.

U Odesi je novembra 1915. godine formiran Srpski dobrovoqa~ki odred, koji je po~etkom 1916. godine imao blizu 10.000 dobrovoqaca. Komandant je postao pukovnik Stevan Haxi}. Tokom maja 1916. godine srpske dobrovoqce u Odesi posetio je Nikola Pa{i}, predsednik vlade Kraqevine Srbije. Odlukom Ruske vrhovne komande, Prva srpska dobrovoqa~ka divizija je ukqu~ena u sastav 47. ruskog korpusa i upu}ena na front u Dobruxu.

Uprkos velikim gubicima ove divizije, priliv dobrovoqaca omogu}io je formirawe i Druge srpske dobrovoqa~ke divizije u Odesi, u ~ijem se sastavu na{lo preko 11.000 dobrovoqaca. U

U vreme Oktobarske revolucije 1917. godine, srpski dobrovoqci su aktivno u~estvovali u borbama u jedinicama Crvene armije. Za wihovo organizovano nastupawe bila je odgovorna Jugoslovenska komunisti~ka grupa.

Krajem 1917. godine u Ukrajini je otpo~elo organizovawe jugoslovenskih odreda Crvene garde. Wihovi organizatori su bili: Danilo Srdi}, Maksim ^anak, Borivoje Agatonovi}, Aleksa Dundi}, Nikola Kova~evi}, Nikola Grulovi} i drugi. Masovno ukqu~ivawe dobrovoqaca u Socijalisti~ku revoluciju uslovilo je organizovawe Jugoslovenskog komunisti~kog puka.

Krajem leta 1917. godine, Prva srpska dobrovoqa~ka divizija je ponovo upu}ena na front u Dobruxu, ali je zbog nezadovoqstva vojske ubrzo povu~ena. Druga, sa delom Prve divizije, preko Arhangelska upu}ena je na Solunski front, gde je stigla decembra 1917. godine.

dr`avnih preduze}a i vrata na univerzitetima. Qubomir Mudri} je bio i biznismen i profesor u Kijevu 1983. godine.

Krajem 20. veka sti`u privredni predstavnici, poslovni qudi, studenti i sportisti. U Ukrajini radili su predstavnici srpskih kompanija, kao {to su, »Simpo«, »Hemofarm«, »Sintelon«, »Jugo{ped«, »JRB«, »Zepter Internacional«, »Delta sport«, »Ist poent«, »Kvaliti turs«. Iza wih sti`u srpski gra|evinari, trgovci, studenti i sportisti.

Od na{ih biznismena najuspe{niji su bili Milan Pajevi}, gra|evinar poreklom iz Po`arevca i Miladin Petri~evi}, tako|e, gra|evinar, koji su se specijalizovali za izgradwu vila za ukrajinske milionere. I Dragan Stanojevi} iz Priboja, predsednik me{ovite ukrajinsko-jugoslovenske firme „JugUkr-kontrakt”. Marjana Pavlovi} Tomovski je stru~wak za marketing.

kulturnu ba{tinu. Poznat je kao osniva~ najve}e biblioteke srpske kulture na internetu „Projekat Rastko”.

Ve}i broj na{ih studenata kao stipendisti SPC zavr{ava Duhovnu akademiju i Muzi~ki konzervatorij. U Kijevu je, ina~e, 2002. godine u prisustvu Vojislava Milovanovi}a, ministra vera Srbije i episkopa ba~kog Irineja, sve~ano osve}en hram Svetih srpskih novomu~enika. Hram SPC posve}en je uspomeni na sve stradale tokom NATO intervencije u Jugoslaviji 1999. godine, a izgra|en je na inicijativu rukovodstva Me|unarodne kadrovske akademije Ukrajine.

mora, preba~en u Francusku i kona~no u Solun, gde je stigao desetkovan po~etkom januara 1918. godine. Drugi deo dobrovoqaca je imao te`i put usled revolucije i gra|anskog rata u Rusiji, pa je preko Sibira, Manxurije, Japana, Tihog okeana i Crvenog mora stigao u Solun 19. aprila 1918. Iz Rusije su u toku 1917. i 1918. godine stiglo ukupno 12.694 dobrovoqaca.

Naime, Prvi svetski rat, otpo~et napadom Austrougarske na Srbiju 1914. godine, predstavqao je veliku prekretnicu u istoriji srpskog naroda. Protiv-

jesen 1916. godine formiran je Srpski dobrovoqa~ki korpus, ~iji je komandant bio general Mihailo @ivkovi}. Uo~i Februarske revolucije 1917. godine, u wegovom sastavu nalazilo se oko 40.000 dobrovoqaca. [tab korpusa se nalazio u Odesi; {tab Prve divizije u Voznesensku, a Druge divizije u Aleksandrovsku.

Izraz raspolo`ewa revolucionarnog demokratskog pokreta me|u dobrovoqcima bilo je formirawe Jugoslovenskog revolucionarnog saveza u Kijevu u leto 1917. godine.

SRPSKI BIZNISMENI

Srpska kolonija u Ukrajini je osna`ena po~etkom Drugog svetskog rata, kada ovde pristi`u (1942.) politi~ki zatvorenici iz ma|arskih zatvora. Kori{}eni su za prinudni rad, {to im je omogu}avalo izlazak i susrete sa starim doseqenicima, komunistima i partizanima. Iza rata (1948) tamo emigriraju u malom broju prosovjetski kadrovi.

Posle pomirewa Beograda i Moskve, sedamdesetih otvaraju se predstavni{tva na{ih

Dr Qubomir Mudri}, nekada predstavnik ukrajinskog Saveza industrijalaca i privrednika za Srbiju je spona izme|u intelektualnog i poslovnog sveta. Afirmisan je i kao profesor i prevodilac ruskog jezika na Kijevskom univerzitetu. Eva Opa~i} je magistar politi~kih nauka.

Dejan Ajda~i} je srpski filolog, folklorista, etnolingvista, teoreti~ar kwi`evnosti, prevodilac i urednik. Radi kao profesor srpske kwi`evnosti u Kijevu. Jedan je od organizatora kulturnog `ivota Srba, a posebno manifestacija ~iji je ciq da Ukrajincima predstave srpsku

Posledwih godina grad najvi{e osvajaju srpski sportisti, pre svega, fudbaleri (Goran Gavran~i}, Marko Devi}, Aleksandar Panti}, Radosav Petrovi}), koji igraju za FK „Dinamo“. Srpskoj koloniji pripadaju i zaposleni u srpskom restoranu „011”, ali i Kijevqani stare srpske loze kao {to su, na primer, Genadij Nimi}, ekspert civilne avijacije, Ruslan Per{i} i Nada Milosavqevi}.

Svi oni su bili aktivisti Me|unarodne organizacije “Ujediwena srpska dijaspora Evroazije”, koja je formirana 2008. godine i bila priznata je od strane vlasti svih evroazijskih dr`ava. U prole}e 2013. godine Milo \ukanovi}, premijer Crne Gore, otkrio je spomenik vladiki i piscu Petru Drugom Petrovi}u Wego{u, ~ime je srpski narod ostavio jo{ jedan svoj trag na Kijeva.

(Kraj)

Demonstracije Srba i Ukrajinaca u Kijevu

Mudri~ Qubomir, ambasador CEO Dundi} Aleksa, general Rusije

Otkrila kako se najboqi teniser sveta hrani, kao i svoj tajni sastojak

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Novak \okovi} i wegova porodica jako vode ra~una o svojoj ishrani. Za wih obvroke priprema Qubica Komleni} koja je najboqeg tenisera sveta upoznala u Italiji, nakon ~ega su krenuli da sara|uju.

“Novak je pre svega prijateq i sve {to sam uradila za wega je prijateqski. Upoznali smo se u Italiji. Moje ime i prezime je pisalo na jakni i tu su me prepoznali wegovi roditeqi i on. Tako smo se spojili. Posle dva meseca smo po~eli da sara|ujemo. Nole je predivna osoba”, ka`e Qubica.

Qubica je danas jedina `ena na svetu sa svetskim kulinarskim studijima sa maksimalnom licencom kategorije A.

“Sa 19 godina sam oti{la u Italiju sa jednim koferom u ruci i napravila sam karijeru. Sada sam jedina `ena u svetu svetskih kulinarskih sudija sa maksimalnom licencom kategorije A i sudim nacionalnim timovima na svetskim takmi~ewima gde ima 200 Mi{elin {efova od jedne do tri zvezdice koje obu~avam u tehnici kulinarstva u kojoj sam specijalizovana. To ka`em jer ve} 12 godina kuvamo i sa ultrazvukom, odnosno tehnikom ultrazvuka”, ispri~ala je Qubica.

[to se ti~e Noletove ishrane, Qubica ka`e da teniser unosi dovoqno zdravih namirnica.

„Nije zdravo jesti bez glutena, ako nemate problem, zato {to testo bez glutena sadr`i skrob i bilo koja priprema bez glutena, ako neko ne zna ili nije {kolovan, nije preporu~qiva. Ako pe~emo meso na 200 stepeni, kako bi se napravila dobra hrskavica i ona masno}a izgori sva, pretvori se u negativan holesterol i nestaju proteini. Riba se isto tako pona{a. Me|utim, ako prokuvamo pasuq na sto stepeni, time ne ugro`avamo protein u ishrani. To zna i Novak i on unosi vi{e proteina nego sa ribom i mesom. Kada je re~ o Novakovoj ishrani, ona je sasvim okej, jer on unosi dovoqno proteina, soli, vitamina, minerala, kompletnih nutri-

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

jenata koji su mu potrebni i to na zdrav na~in.”, rekla je Qubica.

Otkrila je i svoj tajni sastojak i ono {to je najva`nije dok kuva.

“Sve kuvam po{tuju}i namirnice, na ni`im temperaturama, kako bi sa~uvala hranqivost i boju, a najva`niji sastojak u svemu {to kuvam je naravno qubav”, iskrena je Qubica.

Tako|e je istakla da Noletu ~esto pripremaju srpska jela kako bi ga podsetili na tradicionalne ukuse.

“To su balkanski specijaliteti, poput sarme sa kiselim kupusom i }evapa, ali ih za Novaka spremamo na veganski na~in. Nisu mu to omiqena jela, ve} su mu bliska pa mu ih ponekad pripremamo kako bismo ga podsetili na tradicionalne ukuse”, navela je jednom prilikom Komleni}.

KAKO JE BRANKO ]OPI] U ^AMCU OSLOBA\AO BEOGRAD:

Doru~ak: ^a{a mlake vode posle ustajawa, dve velike ka{ike mauka meda, ka{a organskih zobenih pahuqica bez glutena sa brusnicom, suvim gro`|em, semenkama suncokreta, bademima

U`ina: Hleb bez glutena, krekeri sa avokadom i tuwevina

Ru~ak: Zelena salata, testenina bez glutena, (kao dodaci pirina~, {pargla, veganski sir i paradajz)

U`ina: Jabuka sa puterom od indijskog oraha, diwa

Ve~era: Cezar salata sa dresingom, supa sa povr}em, fileti lososa, sa pr`enim paradajzom i marinada.

Popeo se na kamion pa seo u ~amac koji su prevozili

Beograd je u Drugom svetskom ratu oslobo|en 20. oktobra 1944. godine. Me|u oslobodiocima grada nalazio se i slavni kwi`evnik Branko ]opi}. Dodu{e, wegova pri~a o tome kako je proveo “Beogradsku operaciju” malo se razlikovala od pri~a drugih vojnika. Drugi svetski rat Branka ]opi}a je zatekao u \a~kom bataqonu u Mariboru. Sve vreme rata bio je ratni dopisnik, a kako se vreme oslobo|ewa primicalo dobio je i poseban zadatak - da ide za Beograd i krene sa pripremama

za rad na prvom pionirskom listu. Sti}i do Beograda u ono vreme nije bilo lako - ]opi} je putovao avionom pod neprijateqskom artiqerijom, ali je nekako stigao do sela Divci kod Vaqeva, gde je bio privremeni aerodrom. A prava avantura tek ga je ~ekala… ^uveni pisac je nastavio putovawe ka Beogradu i onda sreo pripadnike Crvene armije. Oni su imali kamion, ali su na wemu transportovali jedan desantni ~amac. ]opi} nije imao kud - popeo

se i tako je u Beograd u{ao voze}i se - u ~amcu!

Ali, to nije bio kraj dogodov{tinama.

- Kad smo izbili na Slaviju odjednom odozdo, od Terazija, raspali mitraqez! Kako ono puknu, ja sko~ih u neku sporednu ulicu i onako u onom trku naleteh na neku `enu, krupnu. Ja woj u naru~je upadoh, a ona mene stegnu, ka`e: “Oslobodio~e na{!” ’Ajde, rekoh, izem ti oslobodioca!” - prepri~avao je ]opi} kasnije. R. N.

lll U slede}em broju: Kako je Bata @ivojinovi} obe{en kai{em visio sa vrha zgrade hotela

Ovako izgleda Novakov jelovnik u toku dana.

M. T.

Dosada{wi herojski `ivotni put najboqeg i najve}eg svetskog tenisera ikada Novaka \okovi}a izgleda kao jedna prelepa bajka, u kojoj se prepli}u snovi i stvarnost. Mo`da kao i u `ivotima mnogih od nas, ali sa jednom bitnom razlikom {to on svoje snove uvek `ivi, bori se da ih ostvari i nikad ne odustaje. Tako je i pro{le nedeqe pokazao da je u Australiju i ovog puta do{ao samo iz jednog razloga – da bi

NOVAKOVA ODISEJA

ali ne samo zbog bodova, ve} zbog svega onog {to je uradio svih ovih godina za sve nas koji se divimo toj sportskoj borbi titana. Na jednoj konferenciji za medije, na ovogodi{wem Australijen openu, jedna novinarka mu je pri{la i zatra`ila da ga u{tine da proveri da li je od krvi i mesa!? Mo`da je to bila {ala, i svi smo je tako shvatili, ali ne ka`e se xaba da u svakoj {ali ima pola istine.

Moja fascinacija Novakom kao sportiste je posebno vezana za wegovu neverovatnu mentalnu snagu kojom pleni svakog svog protivnika na terenu. U tenisu

liju. Na`alost, politika je bila ipak ja~a od prava, a biv{a federalna vlast i mediji `eleli su samo jedno, da Novaku oduzmu pravo da brani titulu. Zapadni i australijski mediji su zatim likovali i pisali da je Novak nakon pro{logodi{we australijske drame kona~no mentalno i fizi~ki slomqen, i da }e wegov povratak na tenisku scenu biti nemogu}. Pokazalo se samo jo{ jednom koliko su bili glupi i koliko malo znaju o wemu, jer je wihova mr`wa i frustracija bila samo gorivo za wegove budu}e uspehe. Na kraju, Novak je jo{ jednom pokazao da im je

Svojim potezom podelio javnost i izazvao haos

Iako je u nedequ na programu bilo finale Australijan opena u kojem su se sastali Novak \okovi} i Stefanos Cicipas, vi{e se pri~a o stvarima koje nemaju veze sa sportom.

Tema broj jedan u australijskim medijima je otac srpskog tenisera, Sr|an \okovi}.

“Entoni Albaniz u`iva u pivu na tribinama tokom pobede Novaka \okovi}a nad Tomijem Polom na Australijan openu, dok ODBIJA da se izjasni o ocu i veli~awu Vladimira Putina”, bio je naslov Dejli mejla, koji je objavio fotografije premijera Australije na tribinama, ba{ tokom me~a polufinala. Zbog dve stvari nisu odu{evqeni Englezi, zbog pona{awa Albaniza na me~u \okovi}a i jer smatraju da je wegova reakcija bila “mlaka”.

U`ivao je premijer Australije Albaniz u me~u i spektaklu, poznato je i da je veliki qubiteq tenisa, pa nije ni mario previ{e za ono {to se desilo van stadiona i na {ta Novak nije mogao da uti~e.

pobedio! Wegova deseta australijska kruna i dvadeset drugi grenslem trofej, bila bi jedna posebna pri~a, jer je na tom dugom putu morao da pobedi ne samo svoje protivnike na terenu, ve} i povredu, medije i jo{ jednom politiku. Ruku na srce, australijske federalne vlasti su mu prethodno pomogle ispraviv{i nepravdu, koja mu je pro{le godine naneta, ukinuv{i tu famoznu trogodi{wu zabranu ulaska u zemqu. Onog trenutka kada je Novak saznao da }e ponovo mo}i u Australiju `eleo je samo jedno – povratak na melburnski tron! I kao da je osvajawem ovog Australijen opena ostvaren i neki vid kosmi~ke pravde. Setimo se samo da mu je pro{le godine nepravedno i na sraman na~in oduzeto najmawe 4.000 bodova, {to je bio i glavni razlog wegovog pada na ATP listi. Pre samo mesec dana zapo~eo je svoju australijsku odiseju u Adelejdu kao peti teniser sveta, a onda se veli~anstvenom pobedom u Melburnu potpuno zaslu`eno vratio na teniski tron kao broj 1. I to je mesto koje mu jedino pripada,

je to va`nije nego u mnogim drugim sportovima, jer si uvek sam na terenu, prepu{ten samom sebi i svojoj trenutnoj snazi. Zato u tenisu mnogi bqesnu, a onda nestanu sa vrha br`e nego {to su se pojavili. Talentovanih tenisera je bilo mnogo u posledwih petnaestak godina, ali su se odr`ali samo oni najhrabriji i najuporniji. Apsolutni kraq me|u najhrabrijima je Novak, koji na svom putu uspeha nije imao uz sebe niti bogatu tenisku publiku, niti medije. Morao je sam da gr~evito kr~i svoj put, uz podr{ku svoje porodice, i nekih retkih qudi iz tenisa koji su ga bodrili. Nije sasvim poznato odakle dolazi taj wegov ~udesni, lavovski `ar za borbom. ^esto nam nije jasno ni odakle pronalazi snagu, kada se kao feniks vrati, digne iz pepela i ponovo popne na tron. Naravno, u wegovom slu~aju bilo je toga i ranije ali najboqi primer za to je posledwih godinu dana. Znamo kako je po~elo pred Bo`i} pro{le godine. Znamo i da je kasnije ~asni sudija Entoni Keli potvrdio da je Novak potpuno legalno u{ao u Austra-

oprostio, iako to ve}ina nas nikad ne bi, ali to je samo jo{ jedna od wegovih brojnih vrlina. I naravno, svi znamo da mu nije bilo lako ali kad se sve sumira, u onom cezarovskom stilu bilo je to – „do|oh, videh, pobedih“! Pravda je u nedequ kona~no svanula u Rod Lejver areni. Novak je deseti put i nakon svega ponovo podigao trofej u Melburnu, i vratio se na prvo mesto. Bila je to jo{ jedna Novakova odiseja i realna bajka za na{a srca i du{e. Bravo Nole jer svi smo mi znali da }e{ se ponovo vratiti. Primaju}i pehar u nedequ pred prepunom arenom i milionskim auditorijumom, najboqi srpski i svetski teniser je rekao: „Sawajte velike snove. Usudite se da ih sawate jer sve je mogu}e. I nije va`no odakle ste do{li“! I zaista, nema se tu ni{ta dodati jer Novak je jedan najsvetliji primer kako treba sawati i `iveti svoje snove.

“Dok je Albaniz bio na tribinama, \okovi}ev otac je bio upadqivo odsutan zbog wegove kontroverzne interakcije sa pristalicama Vladimira Putina u sredu. Sr|an \okovi} je snimqen sa mu{karcem koji nosi majicu sa oznakom “Z” (koja ozna~ava podr{ku ruskim oru`anim snagama) i iza zastave sa likom ruskog predsednika. Me|utim, on je ostao pri stavu da je samo `eleo da se zahvali Novakovim navija~ima na podr{ci. “Ovde sam samo da podr`im svog sina.

Nisam imao nameru da izazivam takve naslove ili da bilo kog remetim”, rekao je on u saop{tewu u petak - a pi{e Dejli mejl. Ukrajinski ambasador Vasiq Miro{ni~enko je, me|utim, pozvao “Tennis Australia” da zabrani \okovi}evom ocu da prisustvuje finalu.

- Sramota je i veoma je tu`no {to otac jednog od najpoznatijih tenisera navija za Rusiju. Mislim da bi mu jednostavno trebalo oduzeti akreditaciju da bi bio na terenu kada wegov sin igra i “Tenis Australia” mora da se pozabavi ovim pitawem - rekao je Albaniz. Govore}i na konferenciji za novinare u petak, Albaniz je upitan od strane novinara da li podr`ava ambasadorov poziv da se Sr|an izbaci sa Australijan opena.

- Vidite, video sam neke komentare o ovome. Ja }u naglasiti da Australija stoji uz narod Ukrajine. To je stav Australije i Australija je nedvosmislena u na{oj podr{ci vladavini me|unarodnog prava i ne `elimo da vidimo bilo kakvu podr{ku ruskoj invaziji na Ukrajinu koja ima razoran uticaj na narod Ukrajine - rekao je on.

Ipak, ni to nije bilo dovoqno engleskim medijima. U svakom slu~aju, Albaniz je poslao svoju poruku, kojom nije `eleo da pravi dodatan pritisak i hajku na samog Novaka, zbog de{avawa koje je vi|eno van stadiona, daleko od samog igra~a. Na tribinama, Albaniz je u`ivao u pivu i \okovi}evoj igri, {to se nije dopalo svima.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

OGLASIO SE PREMIJER AUSTRALIJE ZBOG SR\ANA \OKOVI]A

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA U FLEMINGTONU

SLAVA SVETOG SAVE

Srpska pravoslavna crkva u Flemingtonu u Sidneju proslavila je svoju krsnu slavu Svetog Savu 27. januara ove godine. We-

govom preosve{tenstvu episkopu Siluanu organizovan je sve~ani do~ek ispred crkve. Crkva je bila puna vernog naroda pred po~etak liturgije, koju je slu`io na{ Episkop sa sve{tenstvom. Episkop Siluan se pomolio za na{eg patrijarha Porfirija, za na{e sve{tenstvo, za na{ narod i sve narode ovog sveta kao i za ovaj grad u kome `ivimo. Obred se~ewa slavskog kola~a obavio je episkop Siluan. Doma}in slave bio je profesor Slobodan @ivkovi} sa familijom. Doma}in za slede}u godinu je Rade Gli{i} sa familijom. Po zavr{etku molitve episkop Siluan je, izme|u ostalog, rekao:

- „Proslavqamo danas na{eg

oca Svetog Savu u koga treba da se zagleda svaki Srbin. @eleo je da povede svoj narod putem Hristovog Jevan|eqa. Put koji je trasirao je put koji vodi u `ivot. Pastir dobri je onaj koji ~uva svoje stado i spreman je da svoj `ivot polo`i za wega kao {to je Gospod dao svoj `ivot na krstu. I mi smo dobili pastira za na{ narod koji ga je vezao za ono {to je neprolazno i ve~no. Sveti Sava je stao na put jeresi i u odbranu srpske dr`ave. Srpski narod treba da se dr`i prave vere a ne jeresi, jer je ona skretawe sa pravog puta. Treba se ~uvati isku{ewa, raznih filozofija i religija. Treba da se ~uvamo raznih propovednika koji su u stvari vuci. Sveto pravoslavqe vodi u `ivot. Mi kao narod imamo Gospoda Hrista, svetu crkvu i jedni druge“.

Na{ Episkop se zahvalio na{em sve{tenstvu i sve{teniku Simonu iz ruske crkve u Kroj-

donu na slu`bi, svim prisutnim vernicima, profesoru Slobodanu @ivkovi}u i wegovoj familiji kao doma}inima slave, Radetu Gli{i}u doma}inu slave za idu}u godinu kao i horu koji je pevao na liturgiji pod rukovodstvom profesora @ivkovi}a.

U horu su pevali i prof. Marija Stojakovi}, prof. muzike Aleksandar @ivkovi}, Sne`ana @ivkovi}, solista Petar Stefanovi} i ostali. Sve je bilo Bogom blagosloveno i veli~anstveno. Nakon liturgije o. Sa{a je pozvao verni narod u salu da se poslu`i hranom. Trpeza je bila bogata i raznovrsna na ~emu smo zahvalni na{oj familiji @ivkovi}.

Uobi~ajno je da se za slavu prikupi prilog za na{ stradalni narod na Kosovu i Metohiji. Prikupqeno je 2,520 dolara. Profesor @ivkovi} je dao 1,000 dolara priloga za crkvu a Veqa Antoni} je prilo`io

2,000 dolara. Doma}in slave za slede}u godinu, Rade Gli{i} se zahvalio episkopu Siluanu {to je slu`io Svetu liturgiju i prisustvovao slavi i da }e im biti drago da se ~e{}e vide u ovoj na{oj svetiwi.

GOST IZ SRBIJE

U horu je pevao i bio gost na slavi na{ estradni umetnik Petar Stefanovi}. Petar je u Australiji nastupao u grupi “Pera&Pera”. Sada `ivi u Leskovcu u Srbiji. Tamo je ~lan grupe “Ruzmarin” i crkvenog ansambla “Branko”. Trenutno je u poseti rodbini u Sidneju.

Dugogodi{wi je prijateq familije @ivkovi}, kojima se zahvaquje na pozivu da peva u crkvenom horu i da bude gost na slavi, gde je imao priliku da se vidi sa mnogobrojnim prijateqima. Iako }e kratko boraviti u Australiji ove subote }e nastupiti u ma|arskom klubu na Smitfild rodu kao “Pera&Pera” i sa grupom “Stari Fijaker” za na{e qude koji su poreklom iz Vojvodine.

Tekst i foto: Nikola Jovi}

Стефановић

^ETRDESET DRUGI SVETOSAVSKI FESTIVAL U MANASTIRU

U subotu, 28. januara u manastiru Sve tog Save proslavqen je ~etrdest drugi Svetosavski omladinski festival ili Savindan. Svetu Arhijerejsku litur giju slu`io je Wegovo preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan, uz saslu`ewe sve{tenstva iz ~itave Australije. Po zavr{etku Svete Arhijerejske liturgije, obred se~ewa slavskog kola~a obavio je Episkop Siluan. Doma}in za ovu godinu bio je Predrag Stankovi} sa familijom, on je tre}inu kola~a za idu}u godinu predao porodici Stan~evi}, Draganu i Biqani sa familijom. Posle se~ewa kola~a, Wegovo preosve{tenstvo Epi skop G.Siluan podelio je zahvalnice najzaslu`nijim Srbima iz Sidneja i Kanbere koji su vredno radili i koji jo{ uvek rade na ure|ewu i ulep{avawu na{eg Svetog manastira Novog Kalini}a. Wih ima vi{e da ih ne nabrajam pojedina~no, samo }u pomenuti Branka Matijevi}a koji je dugo godina aktivni ~lan na{e zajednice u Kanberi i koji stalno poma`e, kako svojim radom, tako i finansijski.

Zatim su svi prisutni oti{li u dowi deo manastirskog imawa, gde je Episkop Siluan otvorio 42. Svetosavski omladinski festival isti~u}i tom prilikom zna~aj i ulogu manastira za duhovno dobro i opstanak na{eg naroda u Australiji i Novom Zelandu. Potom se biranim re~ima svim prisutnim obratio i Ambasador Republike Srbije, gospodin Rade Stefanovi}, a nakon wegovog obra}awa zapo~eo je zvani~ni program Svetosavske proslave.

U velikoj manastirskoj sali odr`an je kulturno umetni~ki program gde su nastupale folklorne grupe iz Kanbere, Boniringa i Aleksandrije kao i pojedina~ni izvo|a~i pesama iz na{e ju`ne srpske pokrajine.Tako|e, bio je pripremqen veliki asortiman hrane i pi}a, kao i muzika u`ivo. Ove godine okupilo se dosta na{eg naroda iz svih delova Australije jer u posledwih par godina nisu ba{ bila dozvoqena oku-

pqawa prvo zbog po`ara, a kasnije zbog pandemije.

Na kraju kulturno umetni~kog programa, Episkop Siluan, se zahvalio svima koji su do{li da proslavimo ovaj va`an dan zajedno, svima je po`eleo lepo dru`ewe, jer je on zbog obaveza morao da ode ranije, po{to je u nedequ 29. januara, na{a druga velika svetiwa u Australiji manastir Sv.Save u Ilajnu proslavqao svoju slavu Svetiteqa Savu. On je jo{ jednom pozvao sve Srbe, naro~ito iz Kanbere i okoline da do-

laze i dovode svoju decu u na{ Sveti manastir, da im pri~aju, da ih u~e kako veri tako i srpskoj kulturi, a posebno istoriji. Vladika je izrazio kako je jako iznena|en i razo~aran po{to je na nekim mestima u Australiji video da deca ne znaju ni{ta o Kosovu i Metohiji kao su{tinskom mestu srpskog identiteta i srpske dr`avnosti. Tako|e, i prota \uro \ur|evi} se zahvalio svim prisutnim koji do{li da proslavimo zajedno i zamolio da ostanu, da se ne razilaze brzo jer se festival nastavqa i na-

redni dan u nedequ. Drugi dan je bilo mawe naroda jer su neki morali oti}i zbog obaveza i posla a jedan deo naroda iz Kanbere prisustvovao je proslavi Sv. Save u crkvi na Fareru, jer su i oni proslavqali svoju hramovnu slavu Sv. Savu. Bilo je zaista prelepo i opu{teno na festivalu, da smo `ivi i zdravi i vidimo se sa Bo`ijom pomo}i idu}e godine. A vi bra}o Srbi verujte u Boga i slavite uvek Svetog Savu svoga. Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

Farer

SVETOSAVSKI OMLADINSKI

SV.SAVE KOD KANBERE

Farer

Slava manastira Sv. Sava u Ilajnu

govo Preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan, slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Svetog Save u Ilajnu uz saslu`ewe sve{tenstva Melburnskog namesni{tva i molitvenog prisustva velikog broja vernika iz Melburna i drugih krajeva Australije i Novog Zelanda.

Tor`estvenosti i blagolepiju liturgije doprineo je svojim pevawem hor Svete Trojice iz Bransvika. Posle zaamvone molitve, Episkop je blagoslovio slavske darove, pripremqene u ~ast Svetog Save prvog Arhiepiskopa i prosvetiteqa srpskog. Na kraju Svete liturgije, Vladika se obratio sabranim vernima besedom, govore}i o liku i delu Svetoga Save.

Posle Svete liturgije, prema ustaqenoj tradiciji, na dowem manastirskom platou sve sabrane je pozdravio re~ima tople dobrodo{lice Iguman Teodor (Bojovi}), zahvaliv{i se Episkopu na molitvama i brizi za Svetiwu i povereni mu narod. Episkop se zatim obratio sabranima, pozdraviv{i Igumana Teodora i wegovu bratiju i po`elev{i svima da se odr`imo na putu Svetosavskom koji je trasirao Srpskom rodu Sveti Sava. Nakon zvani~nog dela programa, Episkop je zajedno sa igumanom i sve{tenstvom krenuo u obilazak naroda.

U ve~erwim ~asovima, Episkop, u pratwi sve{tenstva, uputio se za Melburn gde se pridru`io okupqenim srpskim navija~ima na platou ispred Rod

Lejver Arene koji su se okupili da daju svoju podr{ku srpskom Asu Novaku \okovi}u.

Izvor: Mitropolija ANZ

U 33. Nedequ po Duhovima, kada Sveta Crkva slavi uspomenu na ^asne verige svetog

apostola Petra i svetog Romila Ravani~kog, a povodom tradicionalnog Svetosavskog sabora, We-

Posle velike odiseje po Kosovu i Metohiji, Srbin skupio duhovnu snagu za najve}i planetarni podvig

Dragan [ibali} iz Kraqeva u akciji “Srbija do Tokija” biciklom je pre{ao 14.000 kilometara i sada se sprema za veliki podvig. Krenu}e na put oko sveta, u veli~anstvenu pustolovinu dugu 100.000 kilometara i pet godina. Fizi~ka snaga je mawe bitna, va`na je, psihi~ka, duhovna i spreman je. Po svoju je upravo i{ao na Kosovo i Metohiju.

Glavni motiv mu je avantura, pored toga {to voli putovawa, vozi da bi upoznao nove kulture, qude, obi~aje. Biciklizam mu je postao hobi, po~eo je pred sebe da stavqa sve ve}e i ve}e izazove. [ibali} je 2015. godine biciklom pre{ao devet evropskih i azijskih zemaqa, vozio od Kraqeva do Japana, razvio srpsku zastavu na kineskom zidu. Sve je stavio u kwigu “Srbija do Tokija” koja uskoro izazi.

“Najlep{a zemqa koju sam posetio bio je Japan, tamo u svakom segmentu dru{tva vlada red, svemu se zna red, a najboqe qude sam sreo u Kazahstanu. Bukvalno, gde god sam za ne{to pitao na{li su mi se, qudi me zovu kod wih u ku}u da spavam, zvali su me na ru~ak, nudili mi pare. Takvo po{tovawe putnika nigde nisam sreo. Dosta na{ih qudi sam upoznao tokom putovawa, u Belorusiji, Rusiji, ~ak i u dalekoj Mongoliji, Kini i Japanu, na{ih svugde ima”.

SRBIJA DO TOKIJA

A krenuo je od Milana, slede}e godine vozio po Balkanu, 2014. pratio je ko{arka{e Partizana do Moskve, vratio se ku}i preko Istanbula, za dva meseca pre{ao sedam hiqada kilometara. Iste godine odvezao se i do [panije. Ni{ta ga nije zadovoqavalo.

“Stalno sam pred sebe postavqao neke ve}e izazove, ciqeve, hteo sam da odem daqe, ~esto sam sebe pitao gde je to daqe, tako je do{lo do putovawa do Japana koje sam simboli~no nazvao “Srbija do Tokija”, za sedam meseci pre{ao sam 14.200 kilometara. [to te`i put, {to su prepreke te`e, to je uzbu|ewe ve}e. Ne znam, ne{to me vu~e, ne znam ni sam {ta”, ka`e [ibali} i dodaje da putovawe bez prepreka ne bi bilo zanimqivo.

PODVIG NA HIMALAJIMA

Nije dugo pro{lo od povratak sa velike avanutre, na{ao je novi izazov, slede}e godine uputio se ka Indiji i Nepalu. Pored toga {to sa stra{}u vozi bicikl, sa stra{}u i planinari. Himalaji su ga privla~ili, za pet meseci pre{ao je 8 hiqada kilometara. Pro{ao i situacije opasne po `ivot.

“Na Altajskim planinama sam se peo na lednik Aktra, sa jednim Rusom, zadesilo nas je stra{no nevreme, ni danas ne znam kako smo uspeli da se vratimo. Ja sam propao u ledenu pukotinu on me je jedva izvukao. Tad sam rekao, ne}u nikad vi{e nigde da idem, ali eto, ubrzo sam to obe}awe zaboravio. Iza{ao sam na najvi{i putni prevoj na svetu na 5360 metara biciklom. Indija je fenomenalna zemqa, puna kontrasta, od sjaja do bede, zemqa koja je ostavila sna`an utisak na mene”.

PO SNAGU NA KOSOVO I METOHIJU

Duhovnom snagom za nove avanute na{ sagovornik upravo se nahranio na putovawu koje je bilo dugo „svega“ hiqadu kilometara, ali obi{ao je 25 manastira i 60 crkava, upoznao svoj narod. Kosovo, isti~e, nije samo sever, i{ao je i tamo gde Srba odavno nema, na mnoga mesta za koja su mu rekli da ih obavezno zaobi|e.

Шибaлић се спрeма за Планетарну одисеју, пут око света, прећи ће 100. 000 километара за пет година

vidi kako igra putnik namernik. Naravno, pobedio me bez ve}ih problema 2:0”.

Dodaje da qudima na Kosovu i Metohiji sre}u pri~iwavaju male stvari, pa i da ih neko poseti, a posetilac na biciklu sa srpskom trobojkom, primqen je sa rado{}u svuda. Neki su, ka`e uz osmeh, bili i sumwi~avi, mislili su da je {pijun. Bio je i tamo gde odavno nema Srba, u selu Kori{a, posetio manastir Svetog Marka Kori{kog, ali je zatekao samo temeq, sve je sru{eno. I{ao je i u Bogo{evce, na [ar-planini, kad se krene od [trpca ka Prizrenu, na{ao samo tri umrlice, tri bake koje su bile posledwe Srpkiwe koje su tu `ivele.

ALBANCI “NE ZNAJU“ ZA MANASTIR

U Gorewem Nerodimqu kod Uro{evca tra`io je manastir Svetog cara Uro{a, nije ga prona{ao. Albanci su, ka`e, bili veoma radoznali, razgovarao je s wima na srpskom.

“Bilo im je zanimqivo {to sam do{ao u wihovo selo, bili su uporni da me ubede da u tom selu manastir nikada nije postojao. Odvra}ali su me, ne}e jedan da mi ka`e, na|em drugog, tre}eg, ~etvrtog. Kod jednog sam i u ku}u ulazio, vodio me kod oca, svi su me ube|ivali u isto, da manastir u wihovom selu nikada nije postojao. A bio je tu nekada i jedan bor star 600 godina koga je zasadio car Du{an. Wega su posekli, uni{tili svaki trag”.

На Алтајским планинама пењао се на врх Актра, пропао у ледену пукотину, Рус са којим је био спасао му је живот

Хиљаду километара по Косову и Метохији, драже и важније од свега што је видео на путу до Токија Монголија: Шибалић путује да би упознао друге култруе, људе

Zbog bezbednosti, dnevnik putovawa postavio je na Fejsbuk po povratku. Pored toga {to dobro prevazilazi prepreke na putovawima, [ibali} odli~no pi{e. Ume da prenese atmosferu mesta, predstavi qude, pa je tako pisao i o na{im qudima na jugu, o {ahovskoj partiji u prodavnici, u selu Klokot.

“Meni je lep{i taj do`ivqaj, nego da me u Beogradu odvedu na neki splav ili u najboqu diskoteku, mnogo sam se lep{e proveo u toj prodavnici. Qudi nemaju izbor, Srbima je prodavnica centar svih de{avawa, tu ubijaju vreme igraju}i {ah. Se}am se Qube, on me je kao najboqi {ahista u selu Klokot i {ire odmah izazvao da

PET GODINA PLANETARNE ODISEJE [ibali} na novo putovawe kre}e 20. decembra, sprema se da biciklom zaokru`i zemaqsku kuglu, ali najte`im putem, mar{ruta je Rusija, ^ukotka, Beringov moreuz, Aqaska, Severna Amerika, Centralna, pa xungla Ju`ne Amerike, Ogwena zemqa, Afrika, Arabijasko poluostrvo, pa ku}i preko Turske.

“Preko Rusije sve biciklom, ledena prostranstva od Kavkaza do ^ukotke planiram da pre|em na skijama, Aqasku tako|e, Beringov moreuz, mora}u da ~ekam idealne vremenske uslove, kad zaledi da poku{am. Bio bi prvi ~ovek koji je iz pravca Evrope do{ao na ameri~ki kontinent na taj na~in. Planiram taj deo da pre|em na skijama, a opremu da vu~em na sankama koje }e da budu zaka~ene na sajlu oko mog struka. Su{tina Planetarne odiseje je da sve pre|em samo svojom snagom i snagom svoje voqe, nema broda, aviona, voza, autobusa. Samo bicikl, skije, a preko Atlantika kajak”.

Re~ je o specijalnom kajaku koji u slu~aju oluje postaje kapsula, ne mo`e da potone. Samo taj deo putovawa traja}e od {est do osam meseci, re~ je o 8.000 kilometara. [ibali} trenutno prikupqa novac za put, ranije mu je najvi{e pomogla jedna japanska kompanija. Po{to je poduhvat vredan svetske pa`we i dobra promocija Srbije, o~ekuje i pomo} dr`ave, da mu pomogne da dobije vize i druge dozvole.

Ako ovaj vitez na biciklu uspe da obi|e svet za pet godina, bi}e to najve}i sportski poduhvat ove vrste u istoriji. Poku{ao je samo jo{ jedan Amerikanac, ali iz vi{e etapa, obilazi svet ve} 18 godina. Dragan [ibali} ima 45 godina, zavr{io je sredwu elektrotehni~ku {kolu, radi u jednoj fabrici koja proizvodi farmerke. Sprema i novu kwigu, biciklisti~ki dnevnik koji je pisao na Kosovu i Metohiji.

MAJKL BABI], FOTOGRAF IZ MELBURNA, LEGENDA AUSTRALIJAN OPENA:

Ka`u mi qudi - ”Novak je simbol slobode”

Podatak da nije propustio nijedan Australijan open od 1979. godine dovoqno govori o kakvoj se veli~ini radi.

Majkl Babi}, fotograf poreklom iz Srbije, svedok je istorije melburn{kog Grend slema vi{e od ~etiri decenije.

Spontan, neposredan, vedrog duha, jednostavan, uvek spreman za {alu – sve to opisuje ovog legendarnog fotografa, koji je u Australiju do{ao u posetu stricu i tu prakti~no ostao ceo `ivot.

“Bio sam po zavr{etku {kolovawa u Sloveniji, godinu dana u Libiji. Bio je to specijalan projekat na nafti. Bila je reklama koju je libijska ambasada dala u ’Politici’ da tra`i fotografa. Ponudili su uslove, oti{ao sam na razgovor. Kada su me videli, rekli su da ne moram ni{ta da pri~am, da vide da sam iskren... Bio je uslov da sve negative moram wima da dam. Amerikanci su pravili zgrade, vadili naftu... Moralo je sve da se fotografi{e kao dokaz, u slu~aju reklamacije... Kada sam do{ao ovde, u Australiji, da obi|em strica, on je bio doktor, radiolog, rekao mi je: ’Ti si sad okusio ameri~ke dolare, ne mo`e{ ti da radi{ za malu platu...’. Ja sam napustio zemqu zbog toga. Odmah mi je omogu}io da nastavim {kolovawe, @urnalizam i fotografiju. Na{ao mi je zaposlewe, part time... Prvi Australijan open (1979) radio sam za qubqansko ’Delo’, kada je Mima Jau{ovec igrala. Izgubila je u drugoj ili tre}oj rundi, nikada nije pro{la u ~etvrto kolo koliko se se}am. Tako je to po~elo sa tenisom. Od 1979. nijedan nisam propustio. Od 70 fotografa ja sam tu uvek”, rekao je Babi} za “B92.net”. n Bio je svedok uspeha i partija svih relevantnih tenisera i teniserki sa ovih prostora. Prvo se prisetio Slobodana Bobe @ivojinovi}a.

“Boba @ivojinovi} je u onom ~uvenom me~u pobedio Xona Mekinroa 1985, tad sam bio dole. Kad su mu nudili sendvi~ i ~a{u {ampawca. Tada smo bili zadovoqni {to imamo igra~a koji je u Top 20. Danas vidite koliko imamo igra~a, Tipsarevi} je bio osmi. Svaki igra~ koji je u Top 100 mo`e da pru`i dobru igru, lepo ga je gledati. ^ak i oni koji su slabije rangirani ispod toga, mo`da zbog povrede nisu dobro rangirani, ali imaju kvalitet. Tako da, kada to ka`emo, mo`emo da ra~una i do 200. Trenutni renking nije uvek prava slika. To je trenutno stawe, ali nije prava slika. Kao {to je i \okovi} najboqi, iako je peti na listi”.

n Od Bobe @ivojinovi}a do nove uspe{ne generacije je pro{lo dosta vremena. Po~etkom novog milenijuma pojavili su se Janko Tipsarevi} i Jelena Jankovi}, a onda i Novak \okovi}.

“Onda je do{la generacija Jelena Jankovi}, Janko Tipsarevi}. Kad su 2001. osvojili juniorsko prvenstvo. Posebno nam je bilo drugo, bilo je veliko slavqe. Roditeqi su ~astili u jednom restoranu u italijanskoj ~etvrti. To je bilo nezaboravno. Tri godine kasnije, pojavio se Novak \okovi}, prvi put sa Dejanom Petrovi}em. Igrao je u polufinalu dubla sa Skovilom Xenkinsom. U singlu, mislim, da je u ~etvrtfinalu ispao. Te godine su Zimowi} i Elena Bovina osvojili miks na Australijan openu”.

n Babi} ka`e da je Novak oduvek u Australiji imao podr{ku, kao i svi ostali na{i predstavnici, bez obzira na godine, konkurenciju, poznatost.

“Ja sam ga ~ak i slikao sa decom, zastavama, i tada... Bilo ih je na tribinama, jedno dvadesetak zastava. Do{ao je iz Srbije momak, junior, tu je odmah podr{ka. [to se ti~e na{e zajednice, tenis je privukao navija~e”.

n Novaka poznaje od wegovih najranijih teniskih godina. Ima dosta aneg-

dota, neke nisu za javnost, a odnos wih dvojice je po{ten i profesionalan.

“Na{ odnos je strogo profesionalan. Kad se vidimo, bude zdravo-zdravo, kratko ne{to popri~amo. Ne `elim da ga ometam, to je ozbiqan pristup igri i pripremawu za Grend slem, od samog dolaska do zavr{etka turnira. Wemu je najmawe potrebno da na svakom tro{i energiju. Ja ne}u da budem taj koji mu oduzima. Jedne godine je trenirao tu kada je bilo 39 stepeni, nikog nije bilo od medija. Kada me je video, rekao mi je: ’Svaka ~ast, po{tovawe veliko’.

kada zumiram kameru, ta~no znam kada gleda u mene, a kada u wih. Uvek me vidi. Na pro{lom me~u (protiv Tomija Pola prim. aut.) je isto pogledao u mene, pa posle u boks. Zna ta~no gde sam”.

n Nezaobilazna tema bila je i Novakova deportacija u januaru 2022. godine, zbog ukidawa vize od strane tamo{weg ministra za imigraciju.

To je bilo pred polufinale jedne godine kada pet dana bilo preko 43 stepena. To je bilo u`as, pa je morao da trenira u zatvorenom. Anegdota mo`da i ima, ali nije za novine (smeh)”.

n Pamti se i prva Novakova titula na Australijan openu, kada je posle preokreta pobedio @oa Vilfreda Congu.

“Izgledalo je te{ko za sve nas koji smo patriote, koji smo pratili {ta se de{ava u kampawi u medijima devedesetih godina. ^ak i da se vratimo na godine kada sam ja do{ao. Ispred konzulata su bile demonstracije Hrvata. Mediji su uvek stajali na wihovoj strani. To se nama nakupilo godinama i onda kada do|e{ na tribine, a igra \okovi} u finalu... Cela publika, iako Francuza ima najmawe u Australiji koliko znam, navijalo je za Congu. Ako je na{ih bilo 1000-2000, ali to na stadionu od 15.000 qudi nije ni{ta. I fotografe sam video da su samo ni{anili Congu, svi ga slikaju, malo ko \okovi}a. A moja kamera je imala 10-20 snimaka Conge. Sve vreme je bila uperena ka \okovi}u i wegovom boksu. Tu su bili roditeqi, bra}a, bila je velika ekipa. Bio je ~ak i vladika na{. Bilo je tridesetak qudi. Na tribinama je bilo dosta zastava. Kada je Conga dobio prvi set, znao sam da posle toga Novak mora da ignori{e publiku. Pre finala sam video Congu na treningu, toliko je jako udarao loptu, meni se ~inilo kao da je udarao kriket. Shvatio sam da je ~ovek spreman za finale”.

n Pored nezaboravnog finala protiv Conge, jak utisak na wega ostavila je i ubedqiva pobeda Novaka nad Rafaelom Nadalom 2019. godine.

“Ostavio je utisak one godine kada je Nadala pobedio glatko 3-0, kada je i Rod Lejver izjavio da }e Nadal da dobije, da je najspremniji. Ja sam gledao Nadala, igrao je i na treninzima dobro, te{ko je radio, bio je fizi~ki spremniji nego {to je ikada bio. Novak ga je dobio u tri seta. Na pres konferenciji je Nadal kazao: ’Kada Novak igra ovako, ne mogu ni{ta da uradim’”.

n Babi} ka`e da \okovi}, kao i ostali teniseri, i te kako prime}uju fotografe, koji su sme{teni uz teren, ispod lo`e.

“Sve prime}uje. Ima snimak, kada ta~no gleda dole. Ide u liniji prema boksu, ali

“Krivim politiku. Predvideo sam i tako se i desilo. Ono {to su uradili wemu, platili su cenu. Za 70 godina, liberali nikad gore nisu pro{li na izborima, i na dr`avnom i na federalnom nivou. Potukli su ih do nogu. Mnogi su se na{li uvre|eni i dan-danas se izviwavaju {ta je wihova vlada u~inila \okovi}u. To je bila politika da sakupe poene. Ali nije im uspelo. Imalo je kontraefekat. To {to jedan ministar za imigraciju mo`e da obori odluku suda je sme{no. Taj zakon treba da se promeni. Za{to ima{ sud i sudiju, ako jedan ~ovek to mo`e da poni{ti. Proces nije trebalo uop{te da se odvija. I dan danas sre}em u mom {oping centru qude koji ka`u: ’Nisam voleo Novaka pre, ali mi se svi|a sada. Novak je simbol slobode’”.

n Babi} je sa svim na{im teniserima i teniserkama sara|ivao, ali pojedina imena izdvaja.

“Zimowi}, Tipsarevi}, Du{an Lajovi}. Pro{le godine sam ga slikao sa devojkom, verenicom. Zimowi} mi se zahvaqivao iz Dubaija. Ka`e: ’Hvala ti za slike, da nema tebe, ne bih imao uspomene iz Australije’. Volim ga {to je dobar ~ovek. Ko bi ispucao 400 snimaka na treningu igra~a koji igra u dublu, a ja to radim za wega. Onda najboqe izaberem, ostanem tu dva sata i po{aqem. Sve {to radim, radim srcem. Za sve wih, ne samo za wega”.

n Naravno, tokom svih ovih godina nezaobilazan je bio i susret sa stranim teniserima. Ovoga puta, pre svih, izdvaja legendarnog Roxera Federera.

“Moram da ka`em, iako Srbi ne}e voleti. Federer. Vrlo je dobar. I {to se ti~e pozirawa, kada ga slikamo dole sa trofejom. Hiqadu puta ako mu ka`e{, on }e iza}i u susret, da bismo imali {to boqi snimak. Uvek je korektan bio i na treningu. Kada pri|e po pe{kir, sedne na stolicu, uvek pita: ’Kako si?’. Nije samo on, ima ih vi{e. I Safin je bio dosta dobar. Beker nije bio lo{ isto, Mekinro prili~no dobar kada ima vremena. Sasvim drugi ~ovek kada ne igra tenis. Moram da ka`em da me je Kris Evert oterala sa treninga. Bilo je to Kujong, trava, {est popodne, sunce. Narod se razillazio, nema vi{e me~eva. Pre su se ranije zavr{avali, nije bilo svetla.

I ja iza|em na broj 14. Kad vidim trenira ona i Xon Lojd. Niko nije bio, osim nekoliko navija~a. Do{ao sam sa akreditacijom, `eleo sam da slikam. Uglavnom sam uhvatio {ta mi treba. Kad ono, do|e policija

i ka`e mi: ’Morate da napustite teren’. Ja pitam ’Za{to?’. Ka`u: ’Ne dopada joj se {to ste ovde’. Morao sam da odem. To je ta princeza koja napravi rep, pletenicu pozadi, izgleda kao princeza da televiziji. A kad u|e u hodnik i izgubi, udara reketom o zid. Sebe smatram delom teniske familije. Volim tenis i promovi{em. Slika sve {to je lepo. Nikada ne}u neku tu~u slikati i slati novinama. Ru`ne stvari, ~ak ni anegdote, ne pri~am. Na svoj ra~un ho}u”. n ^este su situacije kada u zgradi, tunelu, hodniku nai|e na igra~e posle me~eva.

“Kada se vidimo dole u hodniku, ja tu prolazim posle me~a. Tu do|e wihova ekipa, sastaju se. Kada Novak dolazi, na primer, da ide na masa`u, masirawe. Vidim Eduarda i Elenu posle svakog me~a. Do|e i Miqan, odmah pru`a ruku. Pohvalio sam ga. Radi te{ko. Novaka je izvukao iz povede. On ga je doveo u formu kako jeste, fizi~ku”. n Organizatori Australijan opena, pre svih direktor Kreg Tajli, izuzetno cene Babi}a.

“Mnogo dobar odnos imam s wima. Sedeo sam neko ve~e dole. Tajli me pita ko su oni gore, {to su ih izbacili (~etiri pijana navija~a koja su provocirala Novaka prim. aut). Mislim da su to farmeri francuski {to gaje luk, kao iz serije Alo, alo. On se smeje. Pitao me da li sam ih slikao, ja ka`em da jesam. ’Dobro da jesi, po{to ne}e jo{ dugo ostati tu’ (smeh)”.

n Ima ne{to {to vi{e voli da fotografi{e od tenisa – srpske navija~e. “Publiku, srpsku. Zastave. Najdra`a slika u `ivotu mi je kada sam fotografisao patrijarha Pavla kada je do{ao u Australiju. To mi je vrhunac svega. Volim svoju crkvu, svoj narod, veru. Kada ih vidim sa srpskim zastavama, ja rastem. Javim se i najmawem detetu i ka`em mu ’bravo’. Ka`em im da se ne pla{e ko su i {ta su. Nismo najgori na svetu. Nismo ni najboqi, nismo ni najgori. Niko mi nikada za ove 43 godine nije rekao da ne smem da ka`em odakle sam. Ako si dobar ~ovek, pona{a{ se lepo, po{tuje{ zakon, niko ti ni{ta u ovoj zemqi ne}e. Svakome }e dati {ansu da uspe u `ivotu”.

n Srba u Melburnu ima oko 60.000, stoga ne treba da ~udi ni to {to su dolasci na{ih umetnika, peva~a, glumaca, pisaca u ovaj grad ~esti.

“Miroslav Ili} nam je dolazio 24 puta. Petar Bo`ovi} je dolazio kada je na{a reprezentacija igrala u Pertu. Bio je podr{ka, skupqao je pare i priloge. Pa, Dragan Jovanovi}, skupqao je novac za decu u Zve~anskoj. Dolazili su Seka Sabli}, Rado{ Baji}. Imamo Festival srpskog filma, svake godine u Australiji. Do|u uvek neki glumci. Goran Bregovi} je normalno bio, dolazio je sa svojim orkestrom, punio je Art centar, jedan od presti`nijih mesta za koncerte. Nije neka {upa. Malo ko nije bio. Pre }e{ na}i na{eg popularnog peva~a ili glumca u Australiji nego u Beogradu. Bili su i novinari, pisci. Marko Lopu{ina. Nekada je dolazio Risto Kubura. Ko sve nije bio za 40 godina... Bajaga je dolazio 1995. i 2000. Imamo fudbalski klub Srbija, kada su u{li u Premijer ligu, do{li su Bajaga i Bora, zalivali su {ampawcem, slavili pobedu. Pa je Bora \or|evi} otpevao pesmu ‘Boj se bije...’. Ja ka`em Bajagi, hajde sad ti. A on meni: ’[ta sad da pevam, kada mi je ukrao pesmu?’”.

Ina~e, Babi} od 2004. maltene da nije propustio nijedan me~ \okovi}a u Melburnu, a na pobedni~koj konferenciji, iskoristio je priliku da se javno zahvali srpskom teniseru na saradwi, ali i na svemu {to je u~inio za na{u zajednicu u Australiji.

Preuzeto sa B92

Majkl Babi}

AKO JE IKADA BILO, SAD JE VREME ZA PESMU:

Miroslav Ili} - Sve se pretvorilo u neku jurwavu

Voleo sam devojku iz grada”, “Vino to~im, a vino ne pijem”, “Polomi}u ~a{e od kristala”, “Jo{ te ne{to ~ini izuzetnom”...

Koju god pesmu da je otpevao neumornim glasom ve~itog mladi}a, doajen srpske narodne muzike Miroslav Ili} dizao je na noge putnike na brodu koji je u subotu uve~e plovio Senom, na tradicionalnoj plovidbi povodom Svetosavskog bala.

Wegova generacija, ali i oni mnogo mla|i od pola veka umetni~kog sta`a Slavuja iz Mr~ajevaca, pevali su uglas poznate

moju Srbiju predstavim u {to lep{em svetlu. Nije mi prvi put da pevam na brodu na Seni povodom Savindana. Ovo je, ~ini mi se, bio tre}i put. I uvek je bilo sve~ano i za pam}ewe.

n Jeste li zahvalni Bogu za dar koji imate? Obi~an ~ovek se uvek divi qudima koji su druga~iji od ostalih, koji umeju lepo da pevaju, onima koji uspe{no barataju loptom ili slikarskom ~etkicom...

- Ta~no je to u pitawu: dar od Boga! I, svugde na svetu, nadarenost se veoma po{tuje. Ne samo

HEMOTERAPIJE DO[LE NA NAPLATU Deki o odluci da promeni posao

Popularni voditeq Dejan Deki Panteli} pro{le nedeqe je u u`ivo programu otkrio da se vi{e ne}e baviti poslom koji je decenijama uspe{no radio.

reagovao na ponudu. Neko ti ponudi tekst pesme, neka te pipne, neka ne. One koje su me pipnule sam odabrao. Ali, nijednu nisam poru~io.

n A je li se ipak sakrilo u nekoj od wih, slu~ajno, i ne{to autobiografsko?

- Iskreno govore}i, jeste! Recimo u pesmi “Bo`anstvena `eno”. Ako ho}emo, sve moje zavi~ajne pesme su takve.

n [ta ne znamo o vama?

- Ako se pola veka bavi{ zanatom u javnom prostoru, te{ko da mo`e ne{to da promakne {to ve} nije poznato. Eto, mo`da, da sam se kao gimnazijalac, recimo, bavio gimnastikom.

Igrao sam i fudbal kod mene, u mom Orlovcu, mesnom klubu iz Mr~ajevaca. Ina~e, on je najstariji seoski klub u Srbiji i lane je proslavio 90 godina postojawa. Naravno, kad god mogu, odem da ih obi|em. Obo`avam i ko{arku, tenis, uop{te sport kao kategoriju.

n Jesu li bila lep{a ona vremena kada ste po~iwali ili ova danas?

hitove, i dok je brod plovio ~uvenom pariskom rekom, i dugo zatim po{to se ukotvio na obali preko puta Ajfelove kule. I dok je Ajfelovo zdawe na svaki pun sat svetlucalo no}nim lampionima, Miroslav Ili} je strpqivo i qubazno odgovarao na svaki poziv za fotografisawe, zagrqaj, efemerni duet.

- U decembru sam proslavio 50 godina estradnog rada. Nastupao sam svuda gde ima na{ih qudi, bez obzira da li je to takozvana daleka dijaspora, Kanada, Amerika, Australija, ili ovde Evropa, ~ak i Ju`na Afrika, Libija. I uvek je bilo veselo - ka`e Miroslav.

n Daleko od matice, bije im srce za Srbiju?

- Hvala Bogu! Odlaze}i vani, bez obzira {to se radi o mom narodu, ili malo {irem, balkanskom, uvek sam bio svestan ~iwenice da u tom trenutku, dok nastupam, `elim da na naki na~in i

u ovoj vrsti posla kojom se ja bavim. Ako najboqe stru`e{ drva, bilo {ta drugo, to se smatra talentom i nailazi na priznawe.

To Bog odre|uje, ne ja. Kada sam, pre 50 godina, stidqivo krenuo u ovaj zanat, nisam mogao da budem siguran na {ta }e sve to ispasti. Naravno da sam o mnogim stvarima vodio ra~una, u nekim trenucima bio i vrlo tvrdoglav. Tu pre svega mislim na muziku. Nipo{to nisam hteo da izneverim svog prvog u~iteqa, pokojnog ~ika Obrena Pjevovi}a, koji je zaslu`eno dobio ulicu u Mr~ajevcima, a zaslu`io je i mnogo vi{e od toga, i koji mi je govorio: “Miro, nemoj nikad da pobegne{ od sebe.” Za moje iz Mr~ajevaca, uvek sam ostao wihov Miro.

n Koliko su va{e pesme autobiografske?

- Nije nijedna! Jedan sam od retkih peva~a koji nikad nije poru~ivao pesmu ili tekst.

Svih ovih 50 godina samo sam

- Ne bih ih ja tako delio, na lep{a i ru`nija. U ona vremena, kada sam ulazio u ovaj zanat, mawe se imalo, ali je bilo veselije i opu{tenije. Sad se sve pretvorilo u neku jurwavu i frku. Stalno fali vremena.

n Da li je ovo vreme koje se danas de{ava u svetu za pesmu?

- Ako je ikad bilo, sad je! Pesma je bar ta koja te za trenutak izmesti iz ove planetarne budala{tine, u svakom pogledu, od bolesti do ratova. Imam 72 godine, nisam zapamtio ve}e planetarno ludilo od ovoga {to nam se u posledwe vreme doga|a. Zapamtio sam i Kubansku krizu, i Hladni rat, i Vijetnam, i ekonomske krize, ali ovako nije bilo.

n Kako provodite vreme?

- Pretpostavqam, kao i svi drugi. Ni{ta u mom `ivotu nije druga~ije od obi~nog sveta. To zna~i da mo`ete da me sretnete u po{ti da pla}am ra~une, na pijaci ili u bioskopu. @ivim najnormalnije.

M. T.

- Ovo je posledwi put da ja vama ka`em: “Gleda}emo se ponovo”. Povla~im se sa ovog voditeqskog mesta, radi}u neke druge poslove, isto televizijske, ne idem u penziju, daleko bilo. Ono {to je sigurno ostavqam vas u sigurnim rukama. Ja }u poku{ati da svoje znawe prenesem mla|ima, lep{ima i boqim kolegama - rekao je tad Deki Panteli}, koji }e uskoro otpo~eti novi posao, ali iza kamera. Voditeq je prethodnih godina kuburio sa zdravqem - 2012. godine ustanovili tumor na krajnicima, a zatim je usledilo i nekoliko godina le~ewa, da bi u martu mesecu pro{le godine zbog pucawa slepog creva zavr{io u bolnici gde je bio i hitno operisan. Oporavak je pro{ao u najboqem redu.

On je odlazak sa mesta voditeqa “Prve” najavio jo{ pre nekoliko meseci na dru{tvenim mre`ama.

- Hvala kolegama koji imaju dobre telefone i filtere, pa ispadnem mawe “polovan”. Izviwavam se gledaocima na promuklom glasu. Do{la su na naplatu sva ona zra~ewa, hemioterapije, operacije... Trudi}u se da u narednom periodu prona|em adekvatno mesto iza kamera. Hvala {to brinete - napisao je Dejan Panteli} tom prilikom.

Kada mu se desila opaka bolest, Deki je javno pri~ao o tome.

- U tim trenucima ~ovek samo razmi{qa o svojoj porodici, o svojoj maloj deci koje nisam izveo na put. Razmi{qao sam o mom Vuka{inu, i upravo dok ovo govorim gledam wegovu i Laninu fotografiju koja se nalazi na mom radnom stolu. Prosto nisam nau~io Vuka{ina da igra fudbal i ko{arku, Lanu nisam odveo pred oltar kod wenog budu}eg supruga, iako je mala, to mi je bilo u podsvesti kao neka obaveza. S druge strane, nisam smeo sebi da dozvolim da se predam jer prosto ne smem da budem sebi~an da svojoj supruzi ostavim toliki teret i da se ona brine i `rtvuje za porodicu, a to radi i ovako i onako. To su bile neke stvari koje su mi bile u glavi dok sam prolazio kroz te neprijatne `ivotne izazove - iskren je bio Dejan.

PESMA ZDRAVKA ^OLI]A KRIJE VELIKU

QUBAVNU PRI^U:

Ovako je nastao ~uveni hit

Zdravko ^oli} je davne 1977. godine snimio pesmu „Pjevam dawu, pjevam no}u“. Zanimqivo je da je ovu pesmu napisao veliki srpski pesnik romantizma Branko Radi~evi}.

On je stihove pesme posvetio svojoj velikoj qubavi, slikarki i pesnikiwi Mini Karaxi}, }erki Vuka Stefanovi}a Karaxi}a.

Pesnik je svoju qubav prema Mini ~uvao u tajnosti zbog velikog prijateqstva sa wenim ocem, me|utim, upravo iz skrivenih ose}awa nastala je ovo remek-delo.

Brankova `eqa da svoju dragu „digne me|’ zvezdice“ predstavqa wegovu idealizaciju we i qubavi. Zdravko ^oli} je uspeo svojim glasom da „o`ivi“ jednu qubav koja nikada nije bila ostvarena.

Ovo je jedna divna pri~a koju je napisao de~ak koji je u trenutku pisawa bio u {estom razredu osnovne {kole... Poruka jasna, zemqa o kojoj je pisao na`alost, poznata..

Svaka sli~nost sa glavnim likovima potpuno slu~ajna..

Za ovaj svoj rad, Nikola Borov~anin, iz O[ „Vasa ^arapi}“ iz Belog Potoka kod Beograda dobio je veliku nagradu Svetosavskog kwi`evnog konkursa 2011.godine . Po op{tem uverewu i `irija a i publike, u pitawu je izuzetno kvalitetan rad, koji se sre}e mo`da jednom u mnogo godina.

“U neka davna vremena `ive{e qudi bistrog uma i plemenite du{e. Lutali godinama po razli~itim krajevima tra`e}i mesto za svoj dom. Kad do|o{e do Velike Reke, re{i{e da tu i ostanu. Podigo{e svoje ku}e, napravi{e svoje selo, i izradi{e veliko, brojno i zdravo potomstvo. Izabra{e sebi i kraqa po imenu Razum. Dobi{e i veru, jezik i pismo. I tako nastade narod. Be{e nadaleko poznat po svojoj ~estitosti i mudrosti.

Vreme je prolazilo. @ivot im be{e bogat. Ali sve {to je dobro, privu~e i zavidne qude. Iz vrlo udaqenih krajeva, gde su vladale nesloga i mr`wa, a kraqica im bila Zavist, krenu{e da napadaju ovaj narod. Ru{ili su im ku}e, otimali decu, palili kwige …

No, narod be{e hrabar i ne-

NIKOLA BOROV^ANIN:

Bajka o ~asti

imala na ~emu da im zavidi. Sa wom odo{e i k}erka La` i unuka Prevara jer im je, ovakav kakav je, @ivot dosadio. Kad je kraq ostao sam, sa sinom Zaboravom, oseti neizmernu tugu i pokajawe za ono {to je u~inio svom narodu, te pade u postequ. Sin se sa`ali nad svojim ocem te odlu~i da na|e kutiju zaborava. Nije je bilo te{ko na}i.

Bila je na putu, zaboravqena. Obradovao se, ali ju je uzalud poku{avao da otvori. Sedeo je tu`an danima pored o~eve posteqe nadaju}i se da }e nekim ~udom ozdraviti.

Jednog dana vide ga mali de~ak zlatne kose i upita ga:

“Poznaje{ li ti ^ast i Slobodu?“

“Ne, ja sam se rodio posle wih,“ odgovori Zaborav, „ali ih poznaje moj otac @ivot.“

ustra{iv. Zato Zavist re{i da ubije Razum. Tako i bi. Narod osta bez kraqa te odlu~i da vlast pripadne wegovoj `eni. Ona se zvala ^ast. Imala je k}erku Slobodu i sina @ivot. I umesto da bez razuma narod propadne, oni su sa ^asti postali jo{ ja~i. ^ast je vladala po{teno i dostojanstveno. Bila je skromna, iskrena i pravedna. K}erka joj je u svemu pomagala. Sloboda je bila najlep{a devojka na svetu i voqena u narodu.

Zavist, ve} besna, poku{a da

ubije i ^ast, ali bez uspeha. Zatim poku{a da otme Slobodu, ali je i ona bila neuhvatqiva. Narod ih je dobro ~uvao, ba{ kao {to se ~uva najve}i zavet predaka. No, Zavist nije mirovala. Tra`ila je put do zla. Tako nagovori @ivot da se odrekne majke i sestre dobijaju}i za uzvrat obe}awe –ve~nu slavu i vlast. @ivot je poverovao. Na prevaru zatvori ^ast i Slobodu u kutiju zaborava. Postade kraq. Narod se upla{i novog kraqa jer @ivot bez ^asti i Slobode je @ivot sa strahom.

Jelena, `ena koje nema

Odlomci

‘Tako ona dolazi uvek, sa qupkom {alom, sa muzikom ili mirisom.

(Muzikom slu~ajnog, usamqenog zvuka koji izgleda neobi~an i zna~ajan, mirisom celog jednog predela ili severca koji nagove{tava prvi sneg).

Ponekad ~ujem posve nejasan razgovor, kao da pita nekoga pred kapijom za moj stan.

Ponekad vidim samo kako pored moga prozora mine wena senka, vitka, ne~ujna, i opet ne okre}em glave niti di`em pogleda, toliko sam siguran da je to ona i da }e sada u}i.

Samo neopisivo i neizrecivo u`ivam u tom deli}u sekunde’....

‘Dok je tako dr`ala sklopqene o~i, ja sam posmatrao weno ~elo, obraze i vrat.

Oko wih je, kao letwa jara oko vo}nih plodova, treptao neoivi~en oreol mo~nog ali jedva vidqi-

vog sjaja, i gubio se na krajevima u pokrenutom i `itkom predelu koji brzina vo`we nosi, kida i rasipa u o~ima putnika’.

Tako smo, prelaze}i prostor, dugo }utali; ona po zakonu svoga bi}a i postanka, a ja u neizrecivoj slasti wenog prisustva, koja je rasla i prelivala se i odnosila sa sobom sve {to se moglo pomisliti ili re}i.

Samo u jednom trenutku nisam mogao odoleti `eqi. Zaboravio sam se i prekinuo za sekund }utawe, tek toliko koliko je trebalo da joj sa pola re~i ka`em kako sam neizmerno sre}niji od svih qudi na zemqi, koji svoj dan i svoju no}, svoj hleb i svoj log dele sa avetima, a ne kao ja, sa istinskom `enom savr{enog bi}a i lika.

To je bilo dovoqno da `ena, koja je za mene oli~avala u sebi snagu i lepotu sveta, nestane kao privi|ewe.

“Da, ona se javqa gotovo iskqu~ivo u vremenu od kraja aprila pa do po~etka novembra.

Preko zime vrlo retko, a i tada opet u vezi sa suncem i svetlo{cu.

I to, kako sunce raste, tako wena javqawa bivaju ~e{ca i `ivqa.

U maju retka i neredovita.

U julu, avgustu gotovo svakodnevno.

A u oktobru, kad je popodnevno sunce `itko i kad ga ~ovek pije bez kraja i zamora kao da pije samu `ed, ona se gotovo ne odmi~e od mene dok sedim na terasi, pokriven pletivom sunca i senki od li{}a.

“Tako pro{le jeseni. Nastupio je kraj oktobra. ^ini mi se da je bio posledwi dan toga meseca.

Ve} drugi dan kako duvaju neki vetrovi. Ne smiruju se ni no}u, kao xelati koji imaju da se obra~unaju sa cve}em, li{}em, gran~icama. Prate ih neke stroge ki{e kao wihovi pomaga~i. Na zapadnom nebu neko mra~no crvenilo, koje ne sluti na dobro, stoji hladno i nepomi~no kao svedok da}e sva ta krvni~ka rabota uni{tavawa, razvejavawa i sapirawa biti ta~no izvr{ena”.

Tada su istina i nada daleko, a tuga i zlo prve kom{ije. Zavist je imala k}erku La` koja se po nagovoru majke uda za kraqa. Uz wu @ivot postade jo{ suroviji, a narod nesre}niji. @ivot i La` dobi{e k}erku Prevaru i sina Zaborava.

Do|o{e jo{ crwi dani. Narod je propadao svakim danom sve vi{e. Od razumnog, ~asnog i slobodnog, ostade samo prevareni narod. I – zaboravqen.

Ne pro|e mnogo, a Zavist odlu~i da ode odatle jer vi{e nije

“Slu{aj me dobro,“ re~e zlatokosi, „ako `eli{ da @ivot ozdravi, mora{ ispuniti tri zadatka-`eqe. Tako }e se kutija zaborava otvoriti.“

- Prva `eqa: U~ini da @ivot zauvek zaboravi na Zavist, La` i Prevaru.

- Druga `eqa: Vrati narodu ^ast i Slobodu!

-Tre}a `eqa: Ne dozvoli da jezik tvog naroda padne u zaborav!

Zaborav sve tako u~ini, pa se @ivot iznova probudi. Uz wega su i ^ast i Sloboda `iveli dugo i sre}no. @ive i danas ali ih treba ~uvati od kutije zaborava”.

NIKOLA [IMI] TONIN: Konobar

Konobar je umjetnik. Lice s naslovnice dana grada. ^itav radni vijek na pozornici. Pozornica konobara je restoran i (…)

On je glavni glumac u predstavi poslu`ivawa jela i pi}a. Wegova publika su gosti, od pometa~a ulica do {efova dr`ava. On svoju publiku do~ekuje, smje{ta… elegantno s ubrusom preko ruke, s osmijehom preko lica.

Pita {to }e popiti. Nudi pi}e dobrodo{lice (welcome drink), jelovnik, vinsku kartu. Preporu~uje hladna predjela, nareske, hladne plate… juhe, ~orbe, potage… topla me|ujela, pa{te… Glavna jela: mesna, ribqa, vege – jela… Na bifeu, {vedskome stolu, uvijek ima salata, raznih vrsta sireva, `itarica, kruha, peciva…

Za popiti aperitiv? Kada se izredaju gangovi (nizovi jela), uzgred pita za kavu, digestive…

Profesionalno u potpunosti, ne skida osmijeh s lica. U~tivo i s mjerom nastoji qubazno i kratko u}i u razgovor s gostima, razgovarati. Dobro zna: Gost }e oprostiti sve samo nequbaznost ne. Jer, gost je uvijek u pravu.

Kakva je ve~era bez te~noga kruha, bez vina. (Crno meso – crno vino, bijelo meso – bijelo vino). Jo{, ako je za ve~eru riba!? Riba, dobro je znano gurmanima, tri puta pliva: u vodi, u maslinovome uqu, u vinu… Kao zabavqa~u na trgu, kruna svega je zavr{ni ra~un. Namjesto {e{ira u ra~unalniku on }e kroz napojnicu, u teatru stolova prekrivenih stolwacima, nadstoqwacima, ukra{enih u lepeze smotanih ubrusa, priboru za jelo s lijeve i desne strane, temeqne nau~ene, {kolske, postave tawura, kultura stola tra`i znati… Desno no` i `lica. Lijevo vilica, a iznad tawura desertni pribor. U visini dr{ke no`a lijevo ili desno: ~a{a za vodu, ~a{a za vino. Sve drugo se donosi! Na kraju konobar }e znati, ocjewen napojnicom, tringeltom, bak{i{om… Kako je pro{la predstava s namje{tenim maskama. On }e sasvim sigurno znati…

Istorijski odnosi Rusije, Ukrajine, Evrope i Amerike

 [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“

 Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini

 Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini

 Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice ponikle u zapadnom delu Ukrajine

 Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo

 Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps

 Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima

20 godina nisu dozvoqavali da iskopavaju poginule

@elim da iznesem neke istorijske ~iwenice, iz tog ne tako starog istorijskog doga|aja u dalekoj Panami, koji u potpunosti mo`emo da poredimo sa dana{wim de{avawima u Ukrajini. Panamska policija, 16. decembra, zaustavqa jednog ameri~kog oficira (ameri~ka vojska i ameri~ki slu`benici ~uvaju Panamski kanal), u civilnom automobilu, koji otvara vatru iz neslu`benog oru`ja i rawava panamskog policajca, a taj JEDAN ameri~ki oficir biva ubijen u poku{aju bekstva. Sutradan, 17. decembra 1989, ameri~ki predsednik donosi odluku o ameri~koj invaziji na Panamu, zemqi koja je udaqena od SAD oko 3000 kilometara vazdu{nom linijom, i izme|u wih je 7 zemaqa!

Pore|ewa radi, 33 godine docnije, Rusija donosi odluku o sprovo|ewu specijalne operacije u Ukrajini, tek nakon punih osam godina neprestanih napada ukrajinskih vojnih snaga na istok Ukrajine, u kome je ubijeno preko 14.000 civila, i od toga oko 300 dece. Ukrajina se grani~i direktno sa Rusijom. Invazija zapo~iwe 20. decembra 1989. godine, i u woj je u~estvovalo 24.000 ameri~kih vojnika, dok je Panamu branilo 12.500 vojnika, od kojih je samo 4000 bilo obu~eno za borbu. SAD imaju preko 300 miliona stanovnika, a mala Panama nepunih 2,5 miliona – dakle 120 puta vi{e. Borbe su bile zavr{ene ve} 25. decembra, usled prevelike vojne nadmo}i ameri~ke vojske u vojnicima, helikopterima, avionima, tenkovima, oklopnim vozilima, artiqeriji i dr. Rat je trajao pet dana. SAD hapse predsednika Norijegu, 3.januara 1990. godine.

SAD su izgubile 24 vojnika, 325 je bilo raweno, dok je Panama izgubila oko 300 vojnika, a broj civilnih, prema proceni Nezavisne komisije, iznosio je

CIA PLA]ALA NORIJEGU

Predsednika Paname Norijegu doveli su u SAD i osudili za trgovinu drogom, „reket i prawe novca“ na 40 godina zatvora, a kazna mu je kasnije smawena na 30 godina. Kada je na sudu Norijega zatra`io da objasni i iznese dokaze, odakle mu milioni dolara na ra~unu i za{to mu je „CIA“ uplatila toliki novac na wegov ra~un, ameri~ki sud je na zahtev „CIE“ zabranio, zbog nacionalnih interesa SAD, da se ti podaci u ovom sudskom postupku obelodane!“.

preko 4000. Procewuje se i da je uni{teno oko 20.000 stambenih jedinica. SAD su ru{ile nemilosrdno ~itave stambene kvartove, a potom tenkovima i buldo`erima cela naseqa ravnala i, potom, zatrpavala. Nesre}nim Panamcima nisu skoro 20 godina dozvoqavali da vr{e iskopavawe le{eva poginulih. Rusija je po~ela vojnu specijalnu operaciju 24. februara 2022. godine, i u woj je anga`ovano ne{to preko 200.000 vojnika, dok je Ukrajinu branilo 600.000 vojnika, i plus je izvr{ena dodatna mobilizacija teritorijalne odbrane. Dakle, Rusija je napala Ukrajinu sa 3 puta mawe vojnika nego {to ih ima Ukrajina. Naravno, vojna nadmo} Rusije je velika, ali ni vojni kapaciteti Ukrajine uop{te nisu mali. Rusija ima 144 miliona stanovnika, a Ukrajina 45 miliona, odnosno ne{to preko 3 puta mawe. Rusija je u martu saop{tila da je imala 1500 poginulih vojnika, i sada je taj broj nekoliko puta ve}i. Ukrajina ne saop{tava broj poginulih, ali je on sigurno nekoliko puta ve}i od ruskih gubitaka. Rusija ni u jednom trenutku nije, niti je, poku{ala da uhvati ili ubije predsednika, niti je on ciq akcije. Broj civilnih `rtava u tri meseca trajawa rata u Ukrajini bio je ne{to preko 4000 qudi, dok su SAD u samo pet dana trajawa rata ubile toliko civila. To jasno govori koliko ih je bilo briga i sa koliko su pa`we prema civilima izvodili svoju vojnu operaciju. Uz to, SAD je uni{tila 20.000 stambenih jedinica za pet dana rata, {to, i neka je u wima `ivelo po pet osoba, to je dom za 100.000 qudi, a to je oko 4% stanovnika, ako uzmemo da je populacija Paname ukupna iznosila 2,5 miliona. To bi proporcionalno bilo kao da je Rusija u Ukrajini uni{tila stanove za 4% populacije od 45 miliona, {to zna~i za 1,8 miliona qudi. I neka je prose~no~etvoro u doma}instvu, to bi iznosilo 1,8 : 4 = 450.000 stambenih jedinica. Naravno, to se nije desilo ni pribli`no toliko, jer se ruska operacija izvodi u potpuno drugom smislu. Nije ciq uni{tewe i pokazivawe mo}i, ve} je ciq „osloba|awe zemqe od nacionalisti~kih i nacisti~kih snaga!“.

Verovali ili ne, Ameri~ka vlada se pozvala na samoodbranu kao pravno opravdawe za svoju invaziju na Panamu! Naravno, to je grub poku{aj da se „izigra“ ~lan. 2 Poveqe Ujediwenih nacija, kojim se zabrawuje upotreba sile jedne dr`ave ~lanice za re{avawe sporova, osim u samoodbrani, ili kada je to ovla{}eno od strane Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Generalna skup{tina Ujediwenih nacija donela je rezoluciju koja sna`no osu|uje oru`anu invaziju SAD na Panamu, i u woj se navodi da je ta invazija bila „flagrantno kr{ewe me|unarodnog prava“! Za tu rezoluciju glasalo je 70 zemaqa, 20 je bilo protiv, a 40 uzdr`ano, od ukupno 154 ~lanice UN, koliko ih je bilo tada. Sli~na rezolucija nije pro{la u Savetu bezbednosti gde su SAD, Francuska i Velika Britanija ulo`ile veto, jer su smatrale da SAD imaju pravo na samoodbranu!

Sa druge strane, Rusija je intervenisala na samoj granici svoje zemqe sa Ukrajinom, a ne na 3000 kilometara! I ne da bi, kao SAD, za{titile 35.000 ameri~kih dr`avqana (tih 35.000 ameri~kih gra|ana u Panami, koji su navodno imali pravo na samoodbranu po izjavi SAD, Francuske i Velike Britanije, ~inili su 1,4% populacije Panamaca), ve} da bi za{titila oko osam miliona Rusa, koji su ~inili 18% populacije Ukrajine, od kojih je nekoliko miliona imalo i dr`avqanstvo Rusije!

 U slede}em broju: Cela Evropa po tre}i put protiv same Rusije

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

februar

1536. - [panski istra`iva~ Pedro de Mendosa osnovao je na u{}u reke La Plata grad Buenos Ajres, glavni grad Argentine od 1880.

1709. - [kotski mornar Aleksander Selkrik izbavqen je s pustog pacifi~kog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Wegova pri~a inspirisala je Danijela Defoa da napi{e roman “Robinson Kruso”.

1808. - Napoleonove trupe okupirale su Rim nakon {to je papa Pije VII odbio da prizna Napuqsko kraqevstvo pod francuskom vla{}u i da se pridru`i alijansi protiv Velike Britanije. Napoleon je potom 1809. odveo papu u zato~eni{tvo u Fontenblo. Papska dr`ava restaurisana je posle Napoleonovog pada 1814.

1834. - Srpski knez Milo{ Obrenovi} objavio je tre}i hati{erif turskog sultana Mahmuda II, kojim je uobli~en politi~ki status i pravni karakter Kne`evine Srbije. Tim dokumentom Srbiji je pripojeno {est nahija, a posebnim beratom knez Milo{ je dobio dostojanstvo srpskog i naslednog kneza.

1848. - Mirom u gradu Gvadelupe Idalgo okon~an je dvogodi{wi rat Meksika i SAD. Pora`eni Meksiko ustupio je SAD Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju.

1895. - Umro je srpski pisac Qubomir Nenadovi}, koji se ubraja me|u naj~itanije srpske pisce u drugoj polovini 19. veka. Ro|en u jednoj od najistaknutijih porodica u Srbiji pripadao je prvoj generaciji srpskih intelektualaca {kolovanih u inostranstvu. U kwi`evnom opusu najvrednijim se smatraju putopisi (“Pisma iz Nema~ke”, “Pisma iz Italije”, “O Crnogorcima”).

1920. - Mirovnim ugovorom u Dorpatu Sovjetska Rusija priznala je nezavisnost Estonije, koja je od 1721. bila pod ruskim suverenitetom. Sovjetske trupe zaposele su tu zemqu u junu 1940, posle ~ega je Estonija postala sastavni deo SSSR-a.

1924. - Umro je srpski pisac Aleksa [anti}, autor antologijskih pesama “Ostajte ovdje”, “Emina”, “Ve~e na {koqu”. Pripadao je mostarskom krugu oko kwi`evnog lista “Zora”, koji je pokrenuo s Jovanom Du~i}em i Svetozarom ]orovi}em.

1943. - Kod Staqingrada (Volgograd) sovjetska Crvena armija je posle {estomese~nih borbi prisilila nema~ku [estu armiju na kapitulaciju. Time je zavr{ena jedna od kqu~nih bitaka u Drugom svetskom ratu.

1997. - U Beogradu, policija je grubom silom, koriste}i vodene topove rasterala mirne demonstracije gra|ana koji su od novembra 1996. svakodnevno protestovali zbog odbijawa vlasti da prizna pobedu opozicije na lokalnim izborima u Srbiji.

2009. - Libijski lider Moamer el Gadafi, izabran je za predsedavaju}eg Afri~ke unije. Gadafi je godinama unazad zagovarao projekat jedinstvene afri~ke vlade, kao jedini na~in da se afri~ke zemqe izbore sa siroma{tvom i pacifikuju konflikte bez me{awa Zapada.

2015. - Me|unarodni sud pravde u Hagu odbacio je tu`be Hrvatske protiv Srbije i Srbije protiv Hrvatske, za genocid.

^ITAVA NASEQA ZATRPAVALI BULDO@ERIMA: Nesre}nim Panamcima

Sjediwene Dr`ave su pre 33 godine sa 24.000 vojnika napale Panamu

Nema ni vraxbina ni {i{mi{a –ovo je prava medicina

Crkve i manastiri oduvek su predstavqali steci{te najrazli~itijih mogu}ih znawa a u wima i oko wih nalazili su se naju~eniji qudi svog doba. Pored toga {to su bili bo`ije ku}e, hramovi su predstavqali i ku}e nauke. Stvaran tokom vi{e vekova a otkriven tek sredinom pro{log, Hilandarski medicinski kodeks predstavqa jedno takvo svedo~anstvo.

U epohi sredweg veka koji je mnoge narode i dr`ave obavio crnim pla{tom beskrajnih ratova, bolesti, fanatizma i nasiqa, a kada je srpska dr`avnost tavorila u podrumima crkava i manastira pre`ivqavaju}i jedino na se}awu o slavnoj pro{losti ovekove~enoj u zapisima i znawima sve{tenstva Srpske pravoslavne crkve, nastao je Hilandarski medicinski kodeks – najstarija srpska i slovenska farmakopeja napisana na narodnom jeziku.

KODEKS OTKRIVEN U PRO[LOM VEKU

Kodeks je 1952. godine u biblioteci manastira Hilandar otkrio \or|e Sp. Radoji~i} i on se iz te vekovne riznice znawa i istorije ne iznosi. Ipak, imaju}i u vidu zna~aj ove kolekcije a zarad wenog daqeg prou~avawa, napravqeno je fototipsko izdawe koje se ~uva u Narodnoj biblioteci Srbije.

Veruje se da je ovaj lekarski materijal prikupqan tokom nekoliko vekova svoju krajwu redakciju do`iveo sredinom 16. veka. Sadr`i preko 400 stranica i iz napisanog je evidentno da je na wegovom sastavqawu radila grupa autora, najverovatnije, u lekarskom smislu, visokoobu~enih monaha.

Zna~aju recepata i wihovoj potrebi svedo~i {to i dan danas, pored vrtoglavog napretka medicine, ovi zapisi zadr`avaju svoju ulogu. O tome najboqe znaju qudi od nauke, poput Katarine [avikin – pomo}nika direktora za nauku Instituta za prou~avawe lekovitog biqa „Dr Josif Pan~i}“ i prijateqa izlo`be.

U institutu Josif Pan~i} se vodimo recepturama Evropske agencije za lekove, Svetske zdravstvene organizacije, Evropske agencije za bezbednost hrane, pravilnicima, regulativama Srbije i EU i na osnovu toga mi izra|ujemo na{e preparate. Ne bih sad mogla da ka`em da radimo prema recepturi Hilandarskog medicinskog kodeksa ali mogu da ka`em da dosta biqa-

ka koje se nalaze u Kodeksu su i dan danas u primeni zvani~no i tradicionalno.

KAKO USKLADITI

SA MODERNIM TRENDOVIMA

O interesantnosti Kodeksa za nau~nike [avikin nam obja{wava kako ono le`i u pore|ewu onoga u {ta se verovalo sa onim {to je dokazano.

Na{ je ciq pre svega pore|ewe sa dana{wim vremenima, dana{wim trendovima, novim eksperimentalnim podacima i nau~nim saznawima. Na{em institutu je interesantno sagledavawe Kodeksa u smislu pore|ewa onog {to je bilo nekada sa onim {ta je trenutno i {ta su eksperimenti, nauka i struka pokazali.

Zna~aj Kodeksa i jeste upravo u tome {to wegovo postojawe razbija stereotipe o sredwovekovnom le~ewu za koje se uvek lai~ki pretpostavqa da su ga vr{ile vra~are metodom kuvawa krila od {i{mi{a ili repom od pacova. Ovi tekstovi dokazuju da se medicina zaista razvijala i da nije bila bazirana na vraxbinama. Svedo~anstvo tome, pored toga {to se odre|eni saveti i dan danas primewuju, jeste mo`da ponajvi{e sadr`ano u posledwem spisu Kodeksa – Spisu o lekarskoj etici. Svi spisi Kodeksa se ~esto pozivaju kako na Hipokrata tako i na tada najpriznatije lekare iz razli~itih sfera, ali posledwi spis posebno je zanimqiv budu}i se u wemu, izme|u ostalog, govori i o du`nosti lekara da suzbija nadrilekarstvo.

KAKO SE NEKAD MERIO PULS

Poglavqa kodeksa odnosno spisi koji ga ~ine nose naslove kakve bez problema mo`e sadr`ati i neka savremena medicinska monografija. Me|u wih spadaju „Spis o poznavawu oboqewa po pitawu pulsa“ koji sadr`i na prvom mestu teorijski deo sa obja{wewima zna~aja ispitivawa pulsa za ~ovekovo zdravqe, a zatim i prakti~ni deo gde se obja{wava kako izmeriti nekome puls.

Nakon wega idu Farmakolo{ki spis, Spis o zaraznim bolestima (kuga, bogiwe, morbili), Spis o utvr|ivawu bolesti pomo}u mokra}e (uroskopija), Spis o malariji, Spis o pripremawu lekova, Spis o pu{tawu krvi, Spis o crevnim infektivnim

oboqewima, Spis o prakti~noj medicini i ve} pomenuti Spis o lekarskoj etici.

Dr Sne`ana Jari}, nau~ni savetnik sa In stituta za biolo{ka istra`ivawa „Sini{a Stankovi}“ obja{wava kako su ovakva znawa dolazila do nas.

Po{to je teritorija srpskih zemaqa bila mnogo {ira nego {to je danas uglavnom su prenosioci znawa bili lekari, apotekari i ostali u~eni qudi sa Salerno Monpeqe {kole, ~uvene {kole zapadwa~ke medicine. Mnogi od wih su radili u Kotoru i Dubrovniku pa su ta znawa dolazila do nas preko primorskih krajeva, a poznato je da je na dvorovima srpskih vladara uvek bilo lekara.

LEKOVI SA DALEKOG ISTOKA

Pored evropske medicine sa kojom je srpska medicina bila apsolutno upoznata, Hilandarski medicinski kodeks sadr`i i veliki broj lekova koji poti~u sa prostora Dalekog istoka. Posredstvom ratova, osvajawa po udaqenim zemqama i hodo~a{}a, evropski putnici su sa Istoka donosili drevna znawa i ve{tine iz Kine,

Indije, Arabije i severne Afrike.

Hilandarskim monasima su bila poznata znawa aleksandrijske medicine, jevrejske medicine i drugih, a Sveti Sava je mnogo lekova doneo sa svojih putovawa po tada{wem Carigradu i Turskoj. Tako je i osnovao prvu bolnicu, po ugledu na carigradsku, ka`e Sne`ana Jari}.

U~eni qudi su nastojali da sa svojih dalekih putovawa donesu recepte i droge odnosno biqke koje su se daqe koristile, a koje su oni sami kasnije zasa|ivali u svojim vrtovima, u saglasju sa podnebqem i uslovima uzgoja naravno.

Neki recepti su vremenom i napretkom medicine napu{tani zbog saznawa o toksi~nosti koju su izazivali, a postojala je i svest o dozirawu. Tako, na primer, pored kukureka stoji napomena da nije preporu~qiv qudima slabije konstitucije. Tako|e se znalo i za otrovna dejstva lekova mineralnog porekla poput `ive i olova, ali su u tom vremenu oni ipak smatrani nezamenqivim u le~ewu odre|enih bolesti.

Zajedno sa srpskom dr`avno{}u koja je vekovima tavorila ~ekaju}i trenutak vaskrsa, a koju je u `ivotu odr`avala samo jo{ Srpska pravoslavna crkva, tako se i srpska medicina sa dolaskom Osmanskog carstva primirila. Ipak, blagodare}i monasima manastira Hilandar, ostalo je sa~uvano svedo~anstvo o primeni i razvoju medicine u srpskom sredwem veku. Tada{wa srpska medicina je bila u potpunosti na nivou evropske i raspolagali smo wihovim znawima, me|utim, sa dolaskom Turaka nastupa pravi sredwi vek, vek mra~wa{tva kada je sve to negirano, zakqu~uje dr Jari}.

BIO JE NAJPOZNATIJI JUGOSLOVEN PORED TITA, SLIKANIJI I OD ZDRAVKA ^OLI]A: Zavr{io u trafici u Bloku 70, a onda i

Slike gracioznog saobra}ajca Jovana Buqa, koji u beloj uniformi „ple{e“ na najprometnijim beogradskim raskrsnicama, osta}e me|u najlep{im slikama prestonice, a prati ih pri~a kako je do{ao i do Londona. Ipak, retki pamte {ta se posle de{avalo.

Beogra|ani s ponosom izgovaraju ime Jovana Buqa, prise}aju}i se saobra}ajca kojeg je sedamdesetih bilo u`ivawe gledati.

Uglavnom je regulisao saobra}aj na izlasku iz Terazijskog tunela, kod Doma omladine, na Terazijama i kod Londona u Kneza Milo{a. Uvek je bio u beloj uniformi, sa belim rukavicama i belim {lemom, a imao je tako graciozne pokrete da se ~ak pri~alo da je prethodno zavr{io kurs baleta u Narodnom pozori{tu.

Tome doprinosi i crno-bela fotografija s balerinom Jelenom Tinskom koja

se dosta deli po dru{tvenim mre`ama, me|utim istina je da Buq nije imao veze s baletom, zavr{io je Policijsku {kolu u Sarajevu, a wegovi pokreti bili su inspirisani qubavqu prema poslu koji je radio.

Legendarna je pri~a kada ga je zapazio gradona~elnik Londona kad je bio u poseti Beogradu i bio impresioniran wegovim pokretima i izgledom. Pozvao je Jovana u London, gde je omiqeni beogradski saobra}ajac imao priliku da „zaple{e“ na ~uvenom Pikadili trgu, a navodno se susreo i s kraqicom Elizabetom li~no.

Na`alost, tu se negde i zavr{ava „zvani~na“ pri~a.

Iz nepoznatih razloga Jovan Buq je penzionisan 1980. godine kada je imao samo 41 godinu, {to je medijima dalo povod za spekulisawe o tome kome je wegova popularnost smetala.

Poznato je da je od tada dugo radio kao

prodavac u trafici u bloku 70 na Novom Beogradu, a nakon toga i kao ~uvar parkinga ispred splavova na Savskom keju. Preminuo je u Beogradu, 2010. godine u 71. godini.

M. T.

медицински кодекс, фототипско издање из Народне библиотеке

OVO JE RODNO MESTO SVETOG SAVE!

Majka Rastka iznela pred oca

Na samo par kilometara od Novog Pazara u podno`ju planine Golije u ~uvenoj De`evskoj dolini smestilo se selo koje jedva da broji dve stotine stanovnika, a za koje se mo`e re}i da je jedno od najva`nijih za celokupno postojawe Srba i srpstva.

Mi{~i}i su mesto gde se 1175. godine rodio Sveti Sava, tu je po~elo stvarawe sredwovekovne dr`ave, a svaki kamen i grumen zemqe svedoci su davne istorije. Tim putevima hodio je rodona~elnik dinastije Nemawi}a, ali i wegovi sinovi Nemawa, Vukan i Rastko.

“Prema narodnom predawu kada se Stefan Nemawa vra}ao

bogoslu`ewe i da }emo {iriti ono {ta je Sveti Sava propovedao, u~io i {irio veru pravoslavnu. Po~eli smo sa radovima zahvqaju}i donacijama veruju}eg naroda, kako iz Srbije tako i iz dijaspore. Ono {to nas raduje jeste i {to je dr`ava prepoznala zna~aj ovog mesta, ukqu~ila se i obezbedila nedostaju}a sredstva kako bi gradwa bila zavr{ena. O~ekujemo nastavak gra|evisnke sezone i nadamo se uz pomo}

Bo`iju da }e radovi biti zavr{eni do kraja ove godine”, izjavio je paroh Jeremi}

U Drezni~koj dolini se kona~no nadaju da }e ovo sveto mesto, selo Mi{~i}i, uz izgradwu hrama postati nezaobilazna

ta~ka de~jih i

|a~kih ekskurzija, kako bi mladi nara{taji videli odakle je sve po~elo i upoznali se sa svim onim

{to su Nemawi}i i Sveti Sava uradili za na{ narod.

iz ratnog pohoda, wegova supruga Ana do~ekala ga je u ovom mestu dr`e}i u rukama tek ro|enog Rastka. Kad ga je ugledao on ga je uzeo u ruke i govoro “mi{~e moje malo, mi{~i}u moj” i tako je ovo selo i dobilo ime Mi{~i}i”, zapo~iwe pri~u paroh de`evski Ivan Jeremi}.

Uprkos nemerqivom istorijskom zna~aju ovog sela, dugo je bivalo potpuno zaboravqeno od svih, a srpska narodna ba{tina zarastala je u korov. Da se u wemu rodio jedan od najve}ih srpskih svetiteqa podse}ala je samo tabla na ulazu i mali krst postavqen tamo gde je bila rodna ku}a Nemawi}a. Me|utim, posledwih godina to se, na svu sre}u, kona~no mewa a ovo mesto dobija pa`wu koju zaslu`uje. Zahvaquju}i veruju}em narodu uz blagoslov Eparhije ra{ko - prizrenske i veliku pomo} dr`ave, po~elo se za izgradwom hrama u Mi{~i}ima koji }e biti posve}en upravo Svetom Savi.

“Ovo }e biti zavetni hram jer smo se zavetovali da }emo uz pomo} Bo`iju zavr{iti wegovu izradwu, da }e se ovde obavqati

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Sti`e neo~ekivani podsticaj od strane osobe koja vam do sada nije ni{ta obe}avala. Obuzdajte nervozu jer kada se bude ne{to va`no odlu~ivalo neophodno je da mirno promislite i potra`ite savet drugih saradnika. QUBAV: Sami ste sebi dovoqni pa vas mra~no raspolo`ewe voqene osobe ne remeti. Izbegavawe susreta nije pravo re{ewe. ZDRAVQE: Nervoza.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Ho}e vas posao pa vam sti`e ponuda za dodatni rad koji vam trenutno nije neophodan. Prihvatite jer }e vam se ovaj posao dugoro~no veoma isplatiti. QUBAV: Iskreni razgovori, zajedni~ki provedeno vreme i duge {etwe smiri}e tenziju koja se gomila. Pru`ite mu malo topline, ~ak i ako niste raspolo`eni, ne zaboravite da vas on iskreno po{tuje i voli. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Ukoliko tra`ite posao, ova nedeqa je u znaku pregovora kojima vam se otvara mogu}nost novog posla ili napredovawa. QUBAV: Zahtevni ste prema sebi. Voqenoj osobi nije lako s vama jer isto o~ekujete i od we. Va{e provokacije mogu biti okida~ za raspravu. Razgovor mo`e razre{iti neke navode da poverujete da je va{ qubavni odnos u problemu. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Ukoliko se na|ete u prilici da ove nedeqe pazarite ili potpisujete neke vrednosne papire, budite na oprezu jer nije povoqan trenutak i mo`e vam se potkrasti gre{ka. QUBAV: Va{e potrebe ovih dana zahtevaju od partnera mnogo tolerancije i strpqewa. Ne razmi{qajte previ{e o tome koliko bi vam ne{to prijalo, ne mo`ete znati dok ne probate. ZDRAVQE: Alergije.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: U naletu ste dobre energije ali vas savladava nestrpqewe i nervoza. Informacije koje }ete ovih dana dobiti nose putokaz u kom smeru ide va{ profesionalni razvoj. QUBAV: Prilika da na brzinu dovedete svoj `ivot u red mo`e vas navesti na pogre{ne poteze. Budite spremni na to da vamzvezde nisu naklowene i da svaka tajna preti da postane javna. ZDRAVQE: Kostoboqa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Otvaraju vam se {anse da dovr{ite zapo~ete projekte, ali sve je jo{ uvek u planovima. Ove dane iskoristite da pripremite teren za ono {to predstoji. QUBAV: Poriv za li~nom slobodom mo`e vas navesti na pogre{an korak. Da biste izgladili nesuglasice prihvatite predloge voqene osobe i vi{e vremena provedite s osobama koje on predlo`i. ZDRAVQE: Problemi sa zubima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Sti`e vam povoqna prilika, ali da biste je iskoristili morate pristati na kompromis koji je za vas, bar do sada, uvek bio neprihvatqiv. QUBAV: Morate dodatno da se potrudite ako `elite da sa~uvate stabilnost u vezi, makar gre{ke preuzeli na sebe. Mo`ete upasti u ozbiqan sukob s voqenom osobom ako ne iskontroli{ete svoju nestrpqivost. ZDRAVQE: Premor.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Razmi{qate kako da budete efikasniji i novom organizacijom poboq{ate svoju finansijsku situaciju. Pravo je vreme da se ukqu~ite u aktivnosti svoje sredine. QUBAV: Nedovoqna blizina partnera mo`e osve`iti qubav koja je izgubila na intenzitetu jer ste neko vreme pre~esto bili zajedno. Nakon male razdvojenosti slede talasi romantike. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Bez obzira na izazove, ne podle`ite potrebi da ne{to novo otpo~nete, jer nije povoqan period za to. QUBAV: Voqena osoba vam ne daje dovoqno topline. Previ{e ste zahtevni pa vam ovih dana sledi zahla|ewe odnosa. Ne{to iz pro{losti vas naro~ito brine. Se}awe na propalu veliku qubav mo`e vam pomutiti {ansu da ostvarite novu vezu. ZDRAVQE: Nesanica.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Vrebate svaku priliku ne biste li se ponovo nametnuli u radnom okru`ewu na kome delujete. Ovo je period kada va{ trud mo`e biti nagra|en. QUBAV: Prili~no ste stati~ni. Zbog toga vam mo`e proma}i prilika da se voqenoj osobi pribli`ite i ~ak i sebi otkrijete emocije koji su vam bile nepoznate. Dozvolite drugoj strani da zapo~ne razgovor. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

“Da bi mirno `iveli u sada{wosti i uspe{no gradili budu}nost, moramo znati na{u pro{lost. Ko smo i odakle poti~emo. Tako }emo sa~uvati na{ nacionalni identitet i zajedni{tvo. Od kako je po~eo da se grad hram, kao i da je ~itava De`evska dolina `ivnula. Imamo mlade qude koji se vra}aju u selo, one koji ostaju i ovde odlu~uju da grade dom i porodicu. Ra|a se vi{e dece i to je ono {to nas raduje. Nekada su vernici odavde morali i}i u hram u Novom Pazaru, sada }e imati i svoju Bo`iju ku}u”, naglasio je paroh de`evski.

U planu je da uz hram bude izgra|en i zvonik u visini same gra|evine, de~je igral{te u neposrednoj blizini i vizitorski centar. Me{tani se nadaju, da }e selo kona~no `ivnuti, jer ne postoji boqe i autenti~nije mesto od Mi{~i}a na kom srpski |aci mogu boqe nau~iti srpsku istoriju i sve o dinastiji Nemawi}a. Ova regija ima ogroman potencijal kad je u pitawu verski turizam, jer se u blizini nalazi i Crkva Svetog Petra i Pavla, manastiri Sopo}ani, \ur|evi stupovi i Crna reka. M. T.

POSAO: Postoje {anse da neke svoje ideje predstavite i dobijete pozitivnu ocenu od strane osoba na ~iju podr{ku niste ra~unali. QUBAV: Preko prijateqa predstoji vam novo poznanstvo. Malo opu{tawe i prihvatawe izazova mo`e vam prijati, ali dugoro~no, vi znate da to nije za vas. Zbog nagla{ene promenqivosti raspolo`ewa poja~ano ste osetqivi. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

POSAO: Sti`u promene koje remete uobi~ajenu rutinu u va{oj svakodnevici. O~ekujte obave{tewe u vidu opomene ili obave{tewa o nekoj kazni na koju niste ra~unali. QUBAV: Vreme je za predah, dobijate {ansu da odvojite vremena za sebe i voqenu osobu. Tempo koji je iza vas bio je prebrz, izgubili ste sliku o tome {ta vama u qubavi treba, a {ta partneru. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

SRE]NO, @IVANE: Najstariji Ariqac oduvao

Deda @ivan Popovi} najstariji je Ariqac, a predzadweg dana januara proslavio je svoj 106. ro|endan. @ivi u selu Latvica i iako ima preko 30 potomaka u svojoj tro{noj ku}ici `ivi sam. Iznena|ewe su mu priredili predsednik op{tine Ariqe, Predrag Maslar, i prijateqi. Sa ro|endanske torte oduvao je neverovatan trocifren broj. Jo{ uvek je bistar i pokretan, a zbog godina ga samo pomalo izdaje sluh.

“Sam Bog mi je dao ove godine, nemam neki poseban recept kako po`iveti ovako dugo. Mu~io sam se kroz `ivot, radio te{ke zemqoradni~ke poslove mo`da me je to i odr`alo. O~eli~io sam se izgleda”, rekao je ovaj vreme{ni slavqenik.

Zapamtio je @ivan svetske ratove, ali u wima i sam u~estvovao kao ~lan tri vojske. Bio je ~lan Partizana, ^etnika i Kraqeve vojske. Dva puta se `enio, a u tim brakovima izrodilo se sedmoro dece. Uslovi u kojima `ivi sam nisu laki, ali on ne `eli da ode od svoje rodne ku}e i svoje Latvice.

“Nema smrti bez sudwega dana. Nemcima sam bio na dohvat ruke dok sam boravio u skopskoj bolnici. Ali, sam im jedva umakao i pe{ke iz Makedonije do{ao do Ariqa. Tokom svih tih mojih isku{ewa puno sam ~itao Sveto pismo, to mi je mnogo pomoglo

u `ivotu”, pri~a deda @ivan.

Kako ka`e, jo{ uvek ~ita ali ne kao ranije jer mu je sa godinama oslabio vid. Najte`e od svega mu pada samo}a i to {to u dugim stara~kim danima nema sa kim da porazgovara. Dana{wa ro|endanska poseta vratila mu je osmeh na lice.

“Deka @ivan je najstariji na{ me{tanin i prava institucija. @eleli smo da ga izenenadimo i obradujemo na ovaj poseban dan, {to smo nadam se i uspeli. Po`eleli smo mu da ga zdravqe dobro slu`i i da jo{ po`ivi, izjavio je predsednik op{tine Ariqe Predrag Maslar. R. N.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

koji mu je tepao mi{~e moje malo, tako je selo i dobilo ime

izaziva no}ne more i kako se mogu izbe}i?

Nekoliko no}nih mora godi{we nisu razlog za brigu, ali ako no}ne more postanu sve ~e{}e, mogu da naru{e kvalitet sna, a time i zdravqe. Me|utim, postoje na~ini kako mogu da se smawe.

No}ne more nisu samo stra{ne i traumati~ne, ve} mogu da ostave posledice i na zdravqe. No}ne more se javqaju tokom REM faze sna i razlikuju se od lo{ih snova. Zbog lo{ih snova se ne}emo probuditi u sred no}i, a zbog no}nih mora }emo da prekinemo san i to naglim bu|ewem u strahu ili panici.

Stru~waci obja{wavaju da ~este no}ne more mogu da imaju posledice na na{e raspolo`ewe tokom dana, ali i na sposobnosti. Tako|e mogu da promene navike spavawa ako se osoba boji da zaspi kako ne bi opet pro`ivela traumati~ne doga|aje u snu.

Mawak sna, pokazale su brojne studije, povezan je sa naru{enim

Doma}a kujna RECEPT

kardiovaskularnim zdravqem i op{tim zdravqem organizma.

Snovi i no}ne more i daqe su misterija za nau~nike, ali postoji nekoliko faktora koji mogu da pove}aju u~estalost no}nih mora i naru{e zdravqe.

ANKSIOZNOST I STRES

Svakodnevni stres mo`e da uti~e na san i pojavu no}nih mora, posebno ako smo anksiozni oko posla ili {kole. No}ne more se ~e{}e javqaju ako je pred nama neki veliki doga|aji poput va`ne prezentacije na poslu ili medicinskog zahvata.

TRAUMA

Nije retkost imati no}ne more nakon traumati~nog doga|aja kao {to je na primer pretrpqeno nasiqe ili gubitak voqene osobe.

Posebno su ~este kod osoba sa posttraumatskim stresnim poreme}ajem (PTSP), a mogu da poja~aju simptome poreme}aja i tokom dana.

PROBLEMI SA MENTALNIM

ZDRAVQEM

Ako osoba pati od bipolarnog poreme}aja, depresije ili {izofrenije, ve}e su {anse da }e do`iveti no}ne more. U takvim

KREMASTA SUPA OD KARFIOLA

POTREBNO JE:

n 1 glavica karfiola

n 1 glavica luka

n 1 mawa {argarepa

n 1 mawi krompir

n 2-3 cm korena celera

n per{unov list

n 1 l povrtna supa

n so, biber

n beli luk u prahu

n 1 ka{ika maslaca

n 100 ml pavlake za kuhawe

PRIPREMA: Karfiol razdvojite na cvetove, a {argarepu, luk, krompir i celer isecite na kockice. U kipu}u vodu stavite jednu povrtnu kocku ili me{avinu za~ina. Na maslacu pr`iti povr}e, osim karfiola. Pr`ite pet minuta uz me{awe, pa dodajte karfiol.

Zalijte pripremqenom supom i kuvajte 20 minuta. Kada se povr}e skuva, {tapnim mikserom supu pretvorite u kremastu homogenu smesu. Za~inite po `eqi, pa dodajte ka{iku maslaca i pavlaku za kuvawe.

Poslu`ite sa prepe~enim kockicama hleba.

slu~ajevima je najboqe pomenuti no}ne more svom lekaru kako ne bi postale ozbiqan problem.

LEKOVI

Odre|eni lekovi mogu da izazovu no}ne more, a oni su: antidepresivi, antimikrobni lekovi, beta blokatori, lekovi za kontrolu krvnog pritiska, lekovi za Parkinsonovu bolest i stimulansi koji se koriste za le~ewe ADHD-a na bazi amfetamina.

DROGE, ALKOHOL

I APSTINENCIJALNI

SINDROM

Ako koristite droge ili ispijate velike koli~ine alkohola, ve}e su {anse za pojavu no}nih mora. Isti efekt ima i nagli prestanak konzumirawa takvih supstanci ako se koriste u velikim koli~inama.

MAWAK SNA

Osim {to naru{avaju kvalitet sna, no}ne more mogu da budu i prouzrokovane mawkom sna. Nagle promene u rasporedu sna ili nesanica mogu da podstaknu ~e{}u pojavu no}nih mora.

HRANA PRE ODLASKA

NA SPAVAWE

Hrana koju unesemo pre spa-

na{ metabolizam, a isto tako i mo`danu aktivnost. Ako postoji sumwa da hrana izaziva nesanicu, jednostavno re{ewe je ne jesti nekoliko sati pre spavawa.

Kako izbe}i no}ne more i kada bi trebalo da se obratite lekaru?

Nekoliko no}nih mora godi{we nisu razlog za brigu, ali ako no}ne more postanu ~e{}e, postoje na~ini kako da ih smawite. Najva`nije od svega je da imate dobar raspored spavawa,

lazite svaku no} na spavawe u isto vreme. Pomo}i }e i ako izbacite alkohol, kofein i cigarete, a ubacite u raspored lagane ve`be. Pre spavawa trebalo bi da se opustite i da ne gledate horor filmove ili serije ili da ~itate kwige sa tom temom.

Ako ni{ta od toga ne poma`e, a no}ne more postaju sve ~e{}e i javqaju se bar jednom nedeqno, svakako se za pomo} treba obratiti lekaru.

Koliko godina mo`e da do`ivi zdrav ~ovek?

Smrt najstarije osobe na svetu koja je imala 118 godina ponovno je pokrenula raspravu koja deli nau~nike vekovima - postoji li granica do koje zdrav ~ovek mo`e da `ivi?

Nakon {to je pro{le nedeqe umrla francuska ~asna sestra Lusil Randon, starica iz [panije Marija Branijas Morera koja ima 115 godina nosi titulu najstarije osobe na svetu, po Ginisovoj kwizi rekorda.

Francuski prirodwak iz 18. veka @or`-Lui Lekler, poznat kao grof De Buson, smatrao je da bi zdrav ~ovek mogao maksimalno da do`ivi stotu.

Od tada su napredak u medicini i boqi uslovi `ivota pomerili tu granicu nekoliko decenija.

Nova prekretnica postavqena je 1995. kada je Francuskiwa @an Kalmon proslavila 120. ro|endan.

Ona je umrla dve godine kasnije sa 122 godine starosti. I daqe je zvani~no smatraju najdugovje~nijom osobom koja je ikada `ivela.

Prema podacima Ujediwenih nacija, 2021. je u svetu bilo 593.000 qudi starijih od sto godina. Deceniju ranije stogo-

di{waka je bilo 353.000.

O~ekuje se da }e se broj stogodi{waka u narednih deset godina vi{e nego udvostru~iti, smatra agencija Statisti. Grof

De Bufon tako|e bi se iznenadio pove}awem broja qudi starijih od 110 godina. Wihov broj raste 80-ih godina pro{log veka.

Rastavi}, dobar je za be{iku i `eludac

Rastavi} je lekovita biqka koja poti~e iz starih rimskih i gr~kih vremena, a tradicionalno je kori{}en za zaustavqawe krvarewa, zaceqivawe ~ireva i rana, za le~ewe tuberkuloze i problema sa bubrezima. Rastavi} sadr`i silicijum, koji poma`e u ja~awu kostiju, a ~esto se koristi kao diuretik, ali i kao sastojak u kozmetici.

Ovo je biqka koju jo{ zovu “kowski rep sa kowskom snagom”.

Redovnim konzumirawem ~aja mogu se ubla`iti gr~evi u be{ici i bolno mokrewe, a odli~an je i za probleme koji se ti~u kamena u bubregu, poboq{awe krvne slike, stawa ko`e (ekcemi, atopijski dermatitisi,

kontaktni dermatitisi). Poma`e kod ~ira na `elucu, kao i kod upalih procesa organa za varewe.

Pored toga, rastavi} se upotrebqava i kod u~estalih gasova u stomaku i kod bolesti kostiju. ^aj od rastavi}a blagotvorno deluje i na aterosklerozu i visok krvni pritisak, nervozu, malokrvnost, i na bolesti metabolizma. Ova biqka odli~an je saveznik i u indu-

Dakle, koliko ~ovek mo`e da do`ivi? Nau~nici se ne sla`u oko toga, a neki smatraju da je `ivotni vek na{e vrste strogo biolo{ki ograni~en.

Geneti~ari su 2016. godine u ~asopisu „Nature“ objavili da nije bilo poboq{awa u `ivotnom veku qudi od kasnih 1990-ih.

Analiziraju}i globalne demografske podatke utvrdili su da se maksimalna `ivotna dob smawila od smrti Kalmon, iako u svetu `ivi vi{e starijih.

„Zakqu~ili su da qudski `ivotni vek ima prirodnu granicu i da je dugove~nost ograni~ena na oko 115 godina”, rekao je francuski demograf @an-Mari Robin za AFP.

„Ali tu hipotezu delom osporavaju mnogi demografi”, rekao je Robin, stru~wak za stogodi{wake pri medicinskom istra`iva~kom institutu INSERM. M. T.

striji lepote. Mo`e da pomogne kod opadawa kose, koje se mo`e spre~iti redovnim konzumirawem ~aja, ali i ispirawem kose sve`im ~ajem od rastavi}a nakon svakog prawa. Zbog svog karakteristi~nog sastava, kao tonik se mo`e koristiti pri tretmanima lica protiv bora, a kod upaqenih rana na ko`i se koristi kao obloga.

Na~in pripreme: Supenu ka{iku ~aja prelijte sa 2 dcl kqu~ale vode, poklopite i ostavite da stoji 30 minuta, pa procedite. Pijte tri puta dnevno pre jela po 2dl nezasla|enog ~aja. ^aj od rastavi}a mo`ete piti svakodnevno, a zbog wegovog prijatnog ukusa nije neophodno konzumirati ga toplog, ve} ga mo`ete piti i kada je hladan.

S. G.

SrpskiGlas

ENIGMATIKA

ZAJEDNICA

SKANDINAVKA 1

SrpskiGlas

SKANDINAVKA 2

SrpskiGlas

Skandinavka 1: VODORAVNO

SOK, KAS, TVIST, PRAGMATI^ARKA, KOTUR, G, RC, B, R, ^EKRKLI, INA, AO, TRULITI, ON, ZDRAVKO ^OLI], UV, GASMAN, S NAMEROM, MR, ARAPSKA LIGA, UTA, NT, REKETA[, RARITET, OK, BW, I, OPASIVATI, APOENI, IKODINOVI]

Skandinavka 2: VODORAVNO

ANAM, LEGIRATI, MILE KITI], CRV, OL, OL, SINAJ, PENA, R, POL, @UKOV, N, AU, OLA, IMAGO, OTROVI, ZNO, EV, BOGDAN BOGDANOVI], K, OMALTERISATI, ILOVA, ISTISAK, TRAJANA, AM, SKITALA, OKREPITI SE, TOVITI, KNAP, SLA\AN

Ukr{tenica: VODORAVNO

ETIK, NEPRIZNAT, DETEKTOR, VRELO, IR, CO, LIPA, VAB, IK, SS, MJ, SE, O, AGROMETEOROLOG, VATRENA STIHIJA, KRISTOFER VOKEN

UKR[TENICA

VODORAVNO: 1. Eti~ar - Koji nije priznat, 2. Ure|aj koji ne{to otkriva - Izvori{te reke, 3. Simbol iridijuma - Simbol kobalta - Vrsta drveta lepog mirisa - Vabqewe, 4. Izvr{ni komitet (skr.) - Dva ista slova - Petnaesto i jedanaesto slovo azbuke - Povratna zamenicaSimbol kiseonika, 5. Vrsta meteorologa, 6. Veliki uni{tavaju}i po`ar, 7. Ameri~ki glumac, glumio u filmu „Pogled na ubistvo“ (film o Xems Bondu).

USPRAVNO: 1. Ameri~ki glumac Marfi - Akademski vesla~ki klub (skr.), 2. Ameri~ka glumica, 3. Item (skr.) - Lako lomqivi, 4. Jaka igra}a karta, as - Mesto u Danskoj, 5. Oblast u Srbiji, 6. Simbol nitona - Osu{ena poko{ena trava, 7. Gr~ki bog vetra (mit.) - Reka u Velsu, 8. Dodaci raznim materijama, 9. Oznaka za reomir - Ruski kompozitor ^ajkovski, 10. Srpska glumica [trqi} - Ameri~ki glumac, Kristofer, 11. Auto-oznaka za Zrewanin - Deo Londona, 12. Koji nije velik, mali, 13. A`daja, neman - Ruda volovskih kola, 14. Naprava za spu{tawe.

KI PISAC, LUJ

JALI PISCA ]IPIKA

VI[E OD 4.000 GODINA LE@ALA NA DNU GROBNICE:

Otkrivena najstarija mumija ikada prona|ena

Egiptolozi su u blizini glavnog grada Kaira otkrili faraonsku grobnicu u kojoj se nalazi mo`da najstarija i „najkompletnija” mumija otkrivena ikada, izjavio je vo|a tima za iskopavawe, najpoznatiji egiptolog trenutno Zahi Havas.

Mumija stara 4.300 godina prona|ena je na dnu otvora od 15 metara u nedavno otkrivenoj grupi grobnica pete i {este dinastije u blizini Stepaste piramide u Sakari, rekao je on novinarima, prenosi Rojters.

Mumija je bila u kamenom kov~egu od 25 tona u oknu u koje je tim u{ao, ka`e Havas, napomiwu}i da je samo poklopac te`io pet tona.

Kako je dodao, kada je tim otvorio poklopac, prona{ao je „najstariju, najlep{u

mumiju prekrivenu slojevima zlata, sa kai{em na glavi i narukvicom na grudima, {to ukazuje da je re~ o bogatom ~oveku“.

Me|u mnogim drugim otkrivenim predmetima iz Starog kraqevstva bile su i dve grobnice, od kojih jedna datira iz vladavine kraqa Unasa tokom Pete dinastije, izme|u 2494. i 2487. pre nove ere, rekao je Havas.

Tri statue koje predstavqaju jednu osobu tako|e su prona|ene u oknu, a devet drugih statua prona|eno je iza la`nih vrata.

- Statue su va`ne jer nam po prvi put daju saznawa o umetnosti u Starom kraqevstvu. To ukqu~uje dvostruke statue, pojedina~ne statue, statue slugu, sve vrste razli~itih statua - obja{wava arheolog.

Kako je najavio, jo{ jedan kameni kov~eg

@ivotiwe koje skoro nikada ne spavaju

Qudi prespavaju skoro tre}inu `ivota. Neke `ivotiwe, kao {to su koale i lewivci, provode skoro sve vreme u spavawu. Ali postoje `ivotiwe koje maltene i ne spavaju.

U `ivotiwe koje skoro nikada ne spavaju ubrajaju se delfin, ptica-fregata, `aba-bik, meduza i vo}na muva. Bebe delfina ne spavaju tokom prvog meseca `ivota jer imaju potrebu da izrawaju na povr{inu svakih 10 do 30 sekundi. Tokom tog perioda, majke delfina samo dremaju jer su u produ`enom periodu budnosti.

Sli~nu naviku imaju i kitovi ubice. Delfini spavaju sa jednim otvorenim okom, a ta vrsta sna naziva se jednohemisferni san.

Jedna polovina mozga kod delfina uvek je budna, dok se druga odmara da bi se regulisalo disawe.

Ptica velika fregata je jo{ jedan organizam koji je sposoban za jednohemisferni san.

Istra`iva~i su uspeli da naprave male ure|aje koji su merili mo`danu aktivnost ptica i otkrili da su tokom letova na velikim udaqenostima, ove ptice spavale samo 42 minuta i to jednom polovinom svog mozga, tokom 24 sata.

Nau~nici pretpostavqaju da neke vrste ptica spavaju dok lete.

Neki insekti spavaju izuzetno kratko. Na primer, utvr|eno je da mali procenat `enki vo}nih mu{ica spava u proseku 72 minuta dnevno, a jedan od primeraka ove vrste spava samo ~etiri minuta dnevno. Poznato je da drugi insekti vrlo malo spavaju ili, alternativno, ulaze u stawe omamqenosti, koje je obele`eno smawenim metabolizmom, telesnom temperaturom i budno{}u.

Dok nedavne studije nisu pokazale suprotno, smatralo se da `ivotiwe bez centralnog nervnog sistema, kao {to su meduze, nemaju potrebu za spavawem ili su nesposobne da spavaju.

Me|utim, meduze tokom no}i ulaze u stawe nalik snu. Wihovo pulsirawe i reagovawe na osnovne stimuluse opada kada su u prividnom snu.

^inilo se da je jedan eksperiment pokazao da `abe-bikovi ne spavaju jer su u svakom trenutku reagovale na stimuluse. Ipak je utvr|eno da one imaju povremene trenutke odmora, iako nikada ne tonu u potpuni san. U svakom slu~aju, ova zapa`awa i daqe pokrivaju samo wihove aktivne mesece. @abe bikovi imaju svoj period hibernacije.

Nau~nim istra`ivawima utvr|eno je da sve `ivotiwe imaju na~ine da uspostave kreativne obrasce za puwewe baterija. S. G.

sli~an onom sa mumificiranim bogata{em tako|e je otkopan i bi}e otvoren slede}e nedeqe.

Havas je rekao da otkri}e zna~i da je ovo grobqe bilo mesto za gde su sahrawivani veoma uglednih qudi, “po va`nosti odmah posle kraqa”.

Stepenasta piramida je bila prva koju su stari Egip}ani ikada izgradili, izme|u 2667. i 2648. pre nove ere, tokom rane Tre}e dinastije, i najstarija je poznata staroegipatska kamena gra|evina, navodi Ministarstvo turizma i antikviteta zemqe.

Sakara, ogromna nekropola oko 32 ki-

REVOLUCIJA NA PUTEVIMA:

Voze}i auto-putem ju`no od Stokholma ~etrdesettonski kamion i prikolicu, voza~ pa`qivo pazi na put, ali, za~udo, nema ruke na volanu. Umesto toga, kamion vozi sam, a voza~ veteran Roger Nordkvist u stawu je pripravnosti samo u slu~aju neo~ekivanih problema.

[vedski proizvo|a~ kamiona „Skanija“ nije jedini proizvo|a~ automobila koji razvija autonomna vozila, ali je nedavno postao prvi u Evropi koji ih koristi za isporuku komercijalne robe.

KAMERE I SENZORI

UGRA\ENI NA KROVU

„Preuzimamo robu i prevozimo je od ta~ke A do ta~ke B, potpuno autonomno“, rekao je AFP-u Peter Hafmar, voditeq odeqewa za autonomna re{ewa u „Skaniji“, u transportnom odeqewu u Sodertaqeu, ju`no od Stokholma.

U pilot-projektu samovoze}i kamion manevri{e deonicom od otprilike 300 kilometara izme|u Sodertaqea i Jonkopinga na jugu [vedske, dostavqaju}i brzu hranu. Vozilo spoqa izgleda gotovo kao bilo koji drugi kamion, ali na krovu ima ugra|ene kamere i dva senzora.

U kabini se volan i sedi{ta nalaze tamo gde ih i o~ekujete, ali nadzorna plo~a puna je brojnih ure|aja i ekrana, a mno{tvo `ica vodi do stalka za kompjuter sme{ten iza suvoza~evog sedi{ta.

KAMION BOQE VOZI SAM

In`ewer Goran Fjalid sedi pored voza~a na suvoza~kom mestu, o~iju prikovanih za prenosni ra~unar koji prima video-snimke s kamera kamiona i prati titraju}i tekst sa informacijama.

lometra ju`no od Kaira, bila je mesto mnogih zapawujuc}ih otkri}a, ukqu~uju}i i pogrebni hram kraqice Nearit – supruge kraqa Tetija, prvog kraqa {este dinastije Starog kraqevstva, koji je otkriven 2021. godine

Iste godine arheolozi su na tom mestu otkrili grobnicu glavnog blagajnika kraqa Ramzesa Drugog, koji je vladao Egiptom izme|u 1279. i 1213. pre nove ere.

U maju pro{le godine tu je otkrivena i velika gomila drevnih bronzanih statua i sarkofaga.

Drugi zaslon prikazuje 3D vizualizaciju kamiona na putu i svih vozila u blizini. Kamion kombinuje sve podatke razli~itih senzora sa xi-pi-esom, pri

no pre izlaska na put. Hafmar ka`e da jo{ ima prepreka koje treba re{iti pre nego {to kamioni bez voza~a postanu uobi~ajena pojava na putevima,

~emu razli~ite tehnologije deluju kao rezervne kopije jedna drugoj.

„Ako oznake na putu nestanu na neko vreme, koristi se xi-pi-es i kamion ostaje u svojoj traci“, objasnio je Fjalid, dodav{i da boqe vozi sam nego kada wime upravqa voza~.

On priznaje da je bilo puno poku{aja i proma{aja da bi se kamion doveo do sada{weg stawa. Trebalo je prilagoditi stvari, poput na~ina na koji se kamion ukqu~uje u saobra}aj na auto-putu i {ta u~initi kada drugi automobil prese~e put ispred wega.

Jo{ ima prepreka koje treba re{iti

Svaki put kada kamion napravi ne{to neo~ekivano, na primer zako~i ili uspori bez vidqivog razloga, Fjalid bele`i ta~an trenutak kada se to dogodilo da bi se zapisnici i podaci kasnije mogli pregledati. I senzori kamiona se kalibriraju svakodnev-

kako u smislu tehnologije tako i u pogledu zakonodavstva. O~ekuje se da }e se to re{iti do kraja ove decenije ili po~etkom slede}e, napomiwe Hafmar.

[TA

]E BITI S VOZA^IMA?

Pojava samovoze}ih kamiona mo`e se smatrati pretwom poslu voza~a kamiona, jednom od naj~e{}ih zanimawa u svetu. Ali, Hafmar smatra da su autonomna vozila potrebna da bi se re{io globalni nedostatak voza~a.

On smatra da }e pro}i jo{ puno vremena pre nego {to ve{ta~ka inteligencija bude u stawu da se nosi sa svim aspektima logistike. On poja{wava da }e se u po~etku autonomni kamioni verovatno koristiti za duga putovawa, ali posledwe kilometre do trgovine i kupca ipak }e odraditi qudi.

U pro{loj godini {irom sveta je bilo oko 2,6 miliona nepopuwenih radnih mesta voza~a kamiona.

R. N.

PO^IWE FUDBALSKA SEZONA U NOVOM

JU@NOM VELSU

U petak 3. februara startuju takmi~ewa za Prvu i Drugu ligu Fudbalske federacije Novog Ju`nog Velsa.

Na{ predstavnik FK Beli orlovi iz Boniriga prvu utakmicu u prvenstvu za 2023. godinu igraju u nedequ 5. februara protiv tima iz Dalvi~ Hila na svom igrali{tu od 17 ~asova, a dva sata ranije snage }e odmeriti mladi timovi dva kluba.

U drugom kolu 11. februara Orlovi gostuju kod ekipe Makata Rams.

Raspored svih utakmica srpskog tima mo`ete pogledati na slede}oj internet stranici: https://competitions.footballnsw.com.au/?competition=08NOooWNZM&league=PydorwYgKD

Na{im momcima `elimo uspe{nu sezonu.

Joca Gajeskov

Petri}: Dijabatea sam zbog ka{wewa hteo da sklonim iz tima, ne o~ekujem nova poja~awa

Posle {esnaestodnevnih priprema u Beleku, fudbaleri Partizana su se vratili u Beograd i spremaju se za po~etak prole}nog dela sezone.

[ef stru~nog {taba crno-belih Gordan Petri} je analizirao protekle pripreme i osvrnuo se ka 20. kolu Superlige Srbije gde se crno-beli sastaju sa ekipom Napretka u Kru{evcu.

„Glavni ciq je da igramo fudbal, a ne da se igramo fudbala. Ciq mi je da igra~i to shvate, a mislim da polako to ~ine. Da budu svesni da moraju da odrade posao, da zavr{e me~ i idu ku}i. Mi se nekada igramo fudbala, kod nas u ligi to mo`da i pro|e, zbog protivnika i odnosa u kvalitetu. U velikoj prednosti smo, kako mi tako i Crvena zvezda. Ipak, ciq je da Partizan igra tako da rivali znaju da }e nai}i na te`u pri~u u odnosu na druge protivnike“, rekao je Petri}.

[ef stru~nog {taba crno-belih Gordan Petri}

Dotakao se i podatka da na stadion Partizan ove zime nijedno novo ime nije stiglo.

„Ne o~ekujem ni{ta na poqu poja~awa. Rekao sam ve}, ne interesuju me igra~i samo da bi do{li. Rekao sam da bi bilo dobro da Haziza do|e, on je kvalitetan, igra~ za naredne dve, tri godine. Samo ekstra kvalitet nam je potreban, neko ko je mnogo boqi

„DELIJE“ ZOVU NA MARAKANU:

Ponesi {al za Mihu

od trenutnih. Ili neko ko }e u narednom periodu da bude bitan, ne mora ni da igra sada.“

Iako je odradio cele pripreme, Milo{ Joji} ne}e potpisati ugovor.

„Imam igra~e sa kojima mogu da izguram do juna. Ovi igra~i to mogu. Naravno da bih voleo da imam jo{ mnogo dobrih igra~a, ali ne}u da dovodim sli~ne kao ove koji su ve} tu“, dodao je Petri} i otkrio da je razmi{qao da Fusenija Dijabatea odstrani iz tima zbog ka{wewa.

„Dijabate je kasnio na pripreme. U jednoj situaciji sam bio izri~it da mora klub da obrati pa`wu, da u tom trenutka mo`da ho}u i da ga sklonim iz ekipe, jer mu to nije bilo prvi put. Ali on nije zlonameran, takav je kakav jeste, druga~iji karakter, dobar je po du{i, ali zaboravqa neke stvari“, zakqu~io je Petri}.

S. G.

Crvena zvezda }e prole}ni deo sezone zapo~eti u subotu od 16 ~asova kada }e na stadionu “Rajko Miti}”, do~ekati Vojvodinu, a utakmica }e biti posve}ena legendarnom Sini{i Mihajlovi}u i ulaz na me~ je besplatan.

Kako su navija~i crveno-belih najavili spektakularnu koreografiju na ovom me~u, „delije“ zovu sve navija~e da ponesu {al na ovaj me~, koji }e biti veoma emotivan.

Svako je barem u jednom trenutku svog `ivota `eleo da bude kao Miha – ~vrst, ponosan i nepokolebqiv. Opet, kada se u jedna~inu sa Mihom stavi Crvena zvezda onda je proizvod beskona~na emocija utkana u zidove Marakane.

Zato }e utakmica protiv Vojvodine imati poseban zna~aj, gde }e pune tribine beogradskog stadiona pozdraviti legendu oba kluba i ~oveka koji je u amanet

ostavio ne{to {to nikada ne}e biti zaboravqeno.

Sini{a je sa Zvezdom osvojio evropsku titulu 1991., a u crveno-belom klubu bio je do 1992. Pred dolaska u Zvezdu proveo je dve godine u Vojvodini.

Srpska {ampionska fe{ta – Melburn u bojama Srbije zbog \okovi}a

Hiqade srpskih navija~a odevenih u crveno plavo i belo, za zastavama i majicama s likom Novaka \okovi}a, okupirali su Rod Lever Arenu kako bi pru`ili podr{ku Noletu na putu ka pisawu istorije u Melburnu, a potom su i burno proslavili wegovu pobedu.

Novak \okovi} je u finalu prvog Gren slem turnira u godini savladao Stefanosa Cicipasa u tri seta, deseti put je trijumfovao na tom takmi~ewu, osvojio je 22. Gren slem i vratio se na prvo mesto ATP liste.

Kako se Novak na tom putu susreo s brojnim problemima i stvarima koje apsolutno nemaju veze sa sportom, tako ga je nosio ~uveni srpski inat, a i veliki broj na{ih qudi u Melburnu, pojurilo je ka Rod Lejver Areni da ga podr`i.

Nisu svi imali tu sre}u da nabave zlata vredno par~e papira i da zauzmu svoje mesto u velikom finalu izme|u \okovi}a i Cicipasa, ali su ostali ispred i bodrili svog qubimca. Uz pesmu i aplauz slali su dobre vibracije Noletu. Nisu izostale ni {ajka~e, srpske trobojke koje su domini-

rale ispred i na Rod Lejver areni, a nije izostalo ni veliko slavqe posle duela, uz truba~e i tradicionalno U`i~ko kolo.

Foto: Majkl Babi}

TOP 10 UTISAKA SA AUSTRALIJAN OPENA

Novakova „osveta“, provokacije i luda snaga Beloruskiwe

Grend slem koji je potvrdio - Novak \okovi} je najboqi teniser sveta, a pored toga ima veliko srce.

Glavna tema pre, tokom i neposredno nakon Australijan opena bio je i ostao Novak \okovi}. ^ovek (mada pitawe da li ga vi{e tako mo`emo nazivati) koji je u Rod Lejver areni ose}a kao u dnevnoj sobi uspeo je da osvoji titulu po 10. put na Australijan openu i tako do|e do 22. najve}eg trofeja u karijeri.

NOVAKOVA „OSVETA“

Nakon pro{logodi{wih muka, zatvora, „cimawa“ po sudovima i sramotne deportacije, Novak se vratio jo{ ja~i, pobedio na svom terenu i naterao svim po{tenim qudima i qubiteqima sporta da mu se poklone.

Ne samo zbog sportskih uspeha i dostignu}a, ve} zbog toga {to je izdr`ao sve pritiske, emotivno ostao stabilan i nikome se nije zamerio. Sem mo`da rivalima na terenu, koje je ukratko re~eno razbio.

Imao je Novak razloga za brigu pre i tokom turnira, ne samo zbog pobrojanih prate}ih doga|aja, ve} i zbog povrede leve noge, odnosno zadwe lo`e. Zbog we je sve do finala imao zavijenu levu butinu, mu~io se i sa kretawem, ali je od po~etka znao {ta ho}e i koji mu je najve}i ciq.

Izgubio je svega jedan set i to u trenucima kada se najvi{e mu~io sa nogom, a u finalu je „pao“ Stefanos Cicipas u tri seta. Pokazao je na kraju me~a Novak i na glavu i na srce i na mu**, a to trojstvo mu je i donelo epitet legende „belog sporta“ i (mo`da) najve}eg tenisera ikada.

I ovo mo`da nije zbog toga {to li~no sumwam u to {to pi{em, ve} zbog onih kriti~ara koji se jo{ uvek nisu uverili. Novak nije ni blizu kraja, tako i sam ka`e, a ispred wega je, nadamo se, jo{ mnogo velikih turnira i titula, jer mu i telo to dozvoqava.

Sa svakom titulom smawiva}e se broj qudi koji sumwaju u Novaka, a potvrda statusa GOAT stiza}e u sve ve}em obimu kako vreme prolazi.

Ako se pitate za{to je osveta u naslovu pod navodnicima i za to postoji obja{wewe. Pokazao je Novak jo{ jednom sprski inat i prkos, ali je pre svega {to je uradio na terenu oprostio Australiji za sve neprijatnosti. Oprostio da, zaboravio ne – to se na kraju pokazalo kao dobitna kombinacija.

PROVOKACIJE NA SVAKOM ]O[KU

Bilo je burno na Australijan openu, pre svega zbog ruskih i beloruskih obele`ja, te navija~a koji su umeli da prave probleme tokom me~eva.

Nepristojnih navija~a i provokatora bilo je i na Novakovim me~evima, pa je skoro na svakom neko izba~en usled neprimerenih komentara, vre|awa, dobacivawa tokom poena, ometawa… Bilo je tu i organizovanih mawih grupa, koji su smisleno dolazili kako bi ometali nekoga (naj~e{}e Novaka), ali su qudi zadu`eni za organizaciju i obezbe|ewe reagovali skoro svaki put.

Najvi{e pra{ine diglo se oko podr{ke Rusiji i Belorusiji, a tu su u centru pa`we bili i navija~i Novaka \okovi}a. Takmi~ari iz pomenute dve zemqe u~estvovali su pod neutralnom zastavom, a na kraju je Beloruskiwa Arina Sabalenka podigla i trofej.

Tokom konferencija za medije ruski i beloruski takmi~ari su se nalazili i na udaru medija, ~e{to sa `eqom da se napravi neka senzacionalna pri~a ili skandal. Teniserke (~e{}e) i teniseri su to ve{to izbegavali, nije bilo nikakvih tajnih po-

ruka i potreba da se re`ira neka pri~a koja bi skrenula fokus sa terena.

Naravno, nije moglo da pro|e bez me{awa Novaka u sve to, pa se na udaru na{ao wegov otac Sr|an, koji je na kraju propustio polufinale i finale u Rod Lejver areni. Sr|an se nakon jedne pobede svog sina radovao sa navija~ima koji su imali ruske zastave, majice sa simbolom „Z“, kao i lik Vladimira Putina. Zbog tog poteza morao je da pri~a i sa ~elnicima Australijan opena, koje je uverio da se on i wegova porodica zala`u za mir i qubav.

Ipak, mo`da i cela ta pri~a staje u obja{wewe Sabalenke nakon titule:

„Mislim da svi i daqe znaju odakle sam, da sam beloruska teniserka, to je sve“. Novak, tako|e, nije dao na sebe. Imao je jasan odgovor na svako pitawe i nije nikome dozvolio da „blati“ wegovo ime.

CICIPAS JE „PORASTAO“

Gr~ki teniser Stefanos Cicipas izgubio je po drugi put u finalu grend slema i oba puta je to bilo od Novaka \okovi}a.

Iako je u nekoliko navrata tokom ranije faze karijere Cicipas pokazao da ume da se pona{a i kao razma`eno dete, ovog puta je sve bilo na vrhunskom nivou. Pona{ao se kao pravi profesionalac, bio je veoma siguran na terenu, fokusirao se na svoju igru i kona~no je delovao zrelo da osvoji najve}i turnir.

U toj nameri mu se ispre~io najboqi na svetu, ali Cicipas ne treba mnogo da brine, jer ako nastavi ovim putem uskoro }e sti}i i grend slem titula, a ve} je dugo u samom vrhu svetskog tenisa, pa ni prvo mesto ATP liste nije daleko.

SUNOVRAT FAVORITA

Na grend slemovima uvek bude iznena|ewa, redovno se desi da neko od favorita ispadne ve} u nekoj od uvodnih rundi, ali malo ko je o~ekivao da }e branilac titule ve} u drugom kolu okon~ati ovogodi{wi pohod. U pitawu je naravno Rafael Nadal, koji se mu~io u prvom kolu protiv Xeka Drejpera (3:1), a ve} u drugom nije imao lek za Mekenzija Mekdonalda.

Nadal je zbog toga pao na {esto mesto na ATP listi, a usput ima problema i sa povredom i pitawe je kada }e se vratiti na teren.

[ansu za vrh sveta imao je Kasper Rud, ali mu je za to bila potrebna titula. Woj nije bio ni blizu, po{to je u drugom kolu

izba~en od Xensona Bruksbija sa 3:1.

Norve`anin je i u prvom kolu imao problema sa ^ehom Maha~om, ali je uspeo da se provu~e i slavi. Ipak, wegov nivo igre nije bio na visokom nivou, pa je pitawe da li }e imati tre}u {ansu za vrh sveta, po{to je ve} dve propustio na US Openu i u Australiji.

Od ve}ih favorita i nosilaca neo~ekivano rano su ispali Danil Medvedev (3. kolo), Aleksandar Zverev (2. kolo), Tejlor Fric (2. kolo), ali i Miomir Kecmanovi} ve} na startu turnira od daleko slabije rangiranog ^ileanca Xarija.

OTKAZI

Na`alost, na Australijan openu nismo mogli da gledamo ba{ sve najboqe tenisere i teniserke, jer su neki u~e{}e otkazali zbog povrede.

Sve je krenulo od Karlosa Alkaraza, koji je mnogo pre turnira objavio da je povredio nogu i da se ne}e takmi~iti, zbog ~ea je izgubio i prvo mesto na svetu.

Najve}i {ok bilo je povla~ewe Nika Kirjosa, koga je mu~ilo koleno, a svoje povla~ewe objavio je tik pred po~etak turnira.

Od mu{kih igra~a nismo gledali ni Marina ^ili}a koji je imao operaciju desne noge, ali ni Davida Gofana, koji se razboleo no} pre svog prvog me~a u Australiji.

Tokom turnira nije bilo mnogo povreda, ali je me~ ~etvrtfinala morao da preda Sebastijan Korda, koji je imao problema sa ru~nim zglobom i jedva je dr`ao reket.

Od `ena, najvi{e pa`we je privuklo povla~ewe Paule Badose pre turnira, kao i Ajle Tomqanovi}, australijaske tenisere. Obe su do`ivele povrede i posvetile su se oporavku.

NEUNI[TIVI „STARCI“

Endi Mari i Sten Vavrinka nalaze se u poznim igra~kim godinama, ali su pokazali kakvu `equ imaju i koliko ne `ele da odustanu od profesionalnog tenisa.

Britanac je sve odu{evio zbog toga {to je dobio dva me~a u pet setova, a na wima je proveo skoro 11 sati. Poklekao je tek u tre}oj rundi, kada je boqi od wega bio Roberto Bautista Agut sa 3:1 u setovima.

Ne treba zaboraviti da Mari igra sa ve{ta~kim kukom, tokom karijere imao je mnogo muka sa povredama, dugo nije u teniskom vrhu, ali jo{ uvek grize kao lav i ne `eli da se preda, ~ak i kada gubi.

Vavrinka je ispao na startu od Aleksa Mol~ana, ali je izdr`ao pet setova i u nekim trenucima podsetio na slavne dane u pro{losti.

Endi i Sten imaju po tri osvojena grend slema u karijeri, na zalasku su karijere, ali su primer svim mladim sportistima s kakvom stra{}u treba da igraju i kako treba da se pona{aju uprkos svim problemima.

AMERIKANCI NAPRAVILI „LOM“

Ameri~ki teniseri bili su veoma uspe{ni na ovom grend slemu, a u {esnaestini finala bilo ih je ~aka osmorica –Mekenzi Mekdonald, Frensis Tiafo, Sebastijan Korda, Ben [elton, Xej Xej Vulf, Majkl Mo, Tomi Pol i Xenson Bruksbi. Najdaqe je dogurao Tomi Pol, koji je ispao od Noavka u polufinalu.

Tiafo ima 25, Korda 22, Pol 25, Bruksbi 22, [elton 20, Volf 24, Mekdonald 28, a Mo 25 godina. Uz Frica i Naka{imu, ova zemqa ima i te kakvu budu}nost u tenisu.

NEKI „NOVI KLINCI“

Pokazali su neki mladi teniseri u Australiji da }e u narednim sezonama biti pretwa ~ak i po one najiskusnije. U kvalitete nekih smo se ve} uverili, a Holger Rune je jo{ jednom potvrdio o kakvom potencijalu se radi.

Nije imao sre}e da dogura daqe od ~etvrtfinala, ali mu se ve~ prognozira da bi uskoro mogao da se ume{a u pri~u oko osvajawa nekog slema.

Zablistao je i Korda, koji je izbacio Medvedeva, a pre AO je igrao i u finalu Adelejda protiv Novaka, koga je ba{ namu~io.

U Australiji je bio odli~an i Jir`i Lehe~ka iz ^e{ke, koji je ispao u ~etvrtfinalu od Cicipasa, ali je prethodno izbacivao Bonu ]ori}a, Amerikanca Jubanska, Kamerona Norija i Feliksa O`e-Alijasima.

U ovu grupu vaqa uvrstiti i Bena [eltona, koji je dogurao do ~etvrtfinala, iako po prvi put igra van tla Amerike i ima tek 20 godina.

NEUNI[TIVA BELORUSKIWA

Arina Sabalenka osvojila je prvu grend slem titulu u karijeri, a to je uspela na impresivan na~in. Do finala nije izgubila niti jedan set, a onda je sa 2:1 sru{ila Elenu Ribakinu.

Nakon toga briznula je u pla~, imala je samo re~i hvale za svoju rivalku uz nade da }e se jo{ mnogo puta sastati u zavr{nici velikih turnira.

Ono {to je za divqewe u celoj pri~i jeste to {to Sabalenka nije izgubila nijednom ove godine, ima seriju od 11 pobeda i ve} dve osvojene titule. Trenutno je druga teniserka sveta i tek 24 godine, pa joj ova mo`da bude i sezona karijere.

Ako se po jutru dan poznaje…

IGA [VJONTEK NIJE SVEMOGU]A

Poqska teniserka Iga [vjontek nije uspela da se domogne jo{ jednog velikog trofeja, a ovog puta joj se ispre~ila Ribakina u osmini finala.

Iga je pro{le sezone „`arila i palila“ `enskim tenisom, ali u ovu sezonu je u{la ne{to sporije, po{to ve} ima dva poraza.

Pokazalo se da [vjontek nije nepobediva, a da li }e izdr`ati sav pritisak i sve izazove koji su pred wom u narednom periodu, ostaje da se vidi.

Prvo mesto joj za sada nije ugro`eno, zbog velike zalihe bodva iz pro{le sezone, ali i pred Igom je svetla budu}nosti, s obzirom da ima tek 21 godinu i magiju u rukama. N. R.

THURSDAY l ^ETVRTAK 2. 2. 2023.

Podr{ka koju sam imao ove godine je ne{to najlep{e, verovatno najja~e i najglasnije ikada

Najboqi teniser planete Novak \okovi} osvojio je deseti trofej u Melburnu i ukupno 22. grend slem u karijeri.

Pobedio je Stefanosa Cicipasa sa 6:3, 7:6 (4) i 7:6 (5) da bi postigao najve}i mogu}i uspeh u svetu tenisa.

Srpski teniser je bio veoma emotivan nakon pobede, i deluje da je sve emocije koje su se nakupile od pro{logodi{wih problema u Australiji izbacio u tom momentu.

„Veliki ponos i zadovoqstvo sam ose}ao, kada sam oti{ao do boksa, emotivno sam kolabirao, pogotovo zbog majke i brata, zagrlio sam ih. Do tog momenta nisam dozvoqavao sebi da budem ometen zbog onog {to se de{ava van terena, povrede, sve {to se de{avalo. Trebala mi je ogromna energija da ostanem fokusiran, da vratim vreme pre dve i po nedeqe nisam imao mnogo {ansi zbog noge. Onda sam pre`ivqavao svaki slede}i me~. Dobra stvar ovde je da imate dan izme|u me~eva da se oporavite, da imate sve tretmane i tako sam se na{ao u dobrom stawu da igram i na kraju pobedim. Od 4. runde me noga nije mu~ila, kretawe mi je bilo odli~no, igrao sam neke od svojih najboqih me~eva ovde, udarao sam lopticu sjajno, znao sam da }e

\okovi} }e nastupiti na US openu?

Lepe vesti za srpskog tenisera.

Kancelarija za upravqawe buxetom SAD je u saop{tewu navela da }e mere za borbu i suzbijawe koronavirusa biti ponovo produ`ene do 11. maja, a zatim ukinute, {to znatno pove}ava {anse da Novak nastupi na US Openu.

To zna~i da }e u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave mo}i da u|u bez ikakvih ograni~ewa i vakcinisani i nevakcinisani gde spada i Novak \okovi}.

US Open po~iwe 28. avgusta i traja}e do 10. septembra.

protiv Stefanosa biti druga~iji me~ u odnosu na ono {to smo igrali tokom ~itavog turnira, znao sam da }e biti veliki izazov i morali smo sa budemo ~vrsti“, po~eo je \okovi}.

Objasnio je i za{to se drao na wegov boks tokom odlu~uju}ih momenata u drugom setu.

„Bio je to Goran i drugi ~lanovi mog tima. Normalno }askawe, samo sam tra`io smernice.

Te{ko je objasniti qudima kroz {ta sam prolazio, kao {to sam rekao na ceremoniji, zahvalan sam zbog podr{ke i {to su tu, da sam ja u boksu i da to meni rade, verovatno bih se druga~ije pona{ao (smeh).“

Srpski teniser je otkrio da }e uskoro objaviti sve {to se de{avalo u prethodnim danima, ali i sve o povredi koja ga je mu~ila tokom Australijan opena.

„Razmi{qao sam ove dve nedeqe da li `elim da pri~am javno o tome. Za nekoliko dana }u objaviti na mre`ama i pojasniti kroz {ta smo pro{li, ne}u da zvu~i pateti~no jer sam osvojio trofej. Qudi i dve godine kasnije ismejavaju i sumwaju, pa imam potrebu da ne{to doka`em i poka`em. Ne toliko zbog wih nego zbog sebe. Smetaju mi komentari koji se pojavquju, pojavi}e se sve za neki dan. Nikada nisam imao situaciju da nisam odigrao nijedan trening izme|u me~eva. To je dobra odluka, ali nije ba{ idealno. Ima stvari na kojima bih voleo da radim, neki udarci, situacije, priprema. Moj tim me je posledwih ~etiri dana zaustavqao, hteo sam da iza|em na teren, ali su rekli ne. Bilo je naporno mentalno zbog svega pro{le godine, povreda, pa situacija sa ocem. Sve se nagomilalo. Bog je uredio stvari kako je trebalo sa bude i kroz {ta sam trebao da pro|em, ja na to gledam tako. To nije pitawe vere ili religije, nego iskreno mi{qewe iz du{e. Verujem u Boga ceo `ivot, verujem u an|ele ~uvare i bo`anstvenu energiju wihova pomo} i prisustvo je bila velika. To govorim zbog svih de{avawa sa te-

Novak \okovi}, najboqi teniser sveta, op{irno je za australijske medije govorio o svom odrastawu u Srbiji tokom devedesetih godina i to je naveo kao razlog za svoje aktivnosti i van teniskog terena.

\okovi} zajedno sa suprugom Jelenom vodi Fondaciju „Novak \okovi}“ koja poma`e deci da dobiju boqe uslove za rast i odrastawe nego {to je Novak imao tokom tu`nih devedesetih godina pro{log veka.

„Ne radim to zbog publiciteta, radim to jer ose}am da treba i `elim da pomognem, da budem tu za qude koji su imali mawe sre}e u `ivotu od mene“, rekao je Novak.

On je potom podsetio na svoje odrastawe u Srbiji i apostrofirao koliko je sve to na wega uticalo.

„Dolazim iz Srbije, dete sam devedesetih godina gde smo pro`iveli dva rata, embargo koji je trajao godinama, godinama nijedan na{ sportista nije mogao da iza|e iz dr`ave i da u~estvuje na me|unarodnim takmi~ewima“.

\okovi} je potom podrobnije opisao kako je izgledalo wegovo odrastawe.

„Odrastao sam u Srbiji tokom tog vremena, sa dedom sam ~ekao u redu za hleb i mleko svakog jutra u pet ujutru, sa stotinama qudi da bismo doneli hleb na sto za porodicu od pet, {est ~lanova. Znam taj ose}aj i zato je moje po{tovawe ve}e za sve {to mi je darovano i ~ime sam blagosloven od `ivota i Boga, po{tujem to vi{e, uvek imam brigu prema tome da ima mnogo qudi {irom sveta koji imaju mawe sre}e i zato postoje fondacija i Teniski centar. Na sve mogu}e na~ine poku{avam da budem tu za qude, znam da ne radim dovoqno, da mogu i vi{e, ali se trudim“, istakao je \okovi}.

ali je bio tu na ~itavom turniru, pa smo imali sre}an kraj.“

lom, Goran nije lupio za 97 odsto zna {ta to zna~i, samo dragi Bog mi je dao da izdr`im do kraja“, rekao je Novak.

Ka`e da je bio veoma nervozan zbog toga {to nije znao kako }e ga qudi do~ekati u Australiji.

„Dolazak u Australiju je bilo ne{to ~emu sam se nadao. Iskreno se ose}am sjajno u Australiji i moji rezultati su dokaz toga. @eleo sam da do|em da igram, zavr{io sam sezonu na najboqi mogu}i na~in, dobro sam se pripremio, bio sam malo nervozniji zbog pitawa kako }e me qudi prihvatiti, ali je sve bilo pozitivno. Ne bih uradio ni{ta da se nisam ose}ao dobro. Qudi oko mene su uradili dobar posao da bih mogao da radim rutine da bih mogao da poka`em svoje najboqe izdawe.“

Emotivno je bilo i nakon me~a, po{to se u boksu nije nalazio wegov otac Sr|an.

„Pri~ali smo i mislio sam da }e se stvari smiriti, ali nisu. Obojica smo se slo`ili da je verovatno boqe da ne bude tu. To nas obojicu boli, jer su to jedinstveni momenti. Ko zna da li }e se ponoviti opet. Videli smo se posle me~a, nije se ose}ao najboqe, iako je bio sre}an zbog pobede, bio je i tu`an. Rekao mi je da se ja dobro ose}am na terenu, da pobedim, da je to bitno, ako je boqe da ne bude tu i pomirio se sa tim. Nije bio prisutan u boksu,

Imao je i poruku za mlade qude koji ga pomno prate.

„Nadam se da mladi qudi pronalaze motivaciju da uhvate reket ili {ta god drugo da rade. Rekao sam na terenu da treba sawati velike stvari, mo`da je kli{e, ali je istina. Do}i iz zemaqa kao {to su Srbija i Gr~ka, sa gotovo nikakvom teniskom tradicijom, to ~ini jo{ ve}i izazov da se do|e do najve}ih visina.

To ~ini celo iskustvo jo{ jedinstvenim, zahvalnost zbog svega {to sam uspeo je ve}a kada znam kako sam po~eo. Stefanos i ja smo imali lepe re~i jedan za drugog, iako smo veliki rivali. @elite da pobedite bez ikakve dileme, ali uvek treba imati po{tovawe prema protivniku i razumevawe zbog onog kroz {ta su pro{li jer znate koliko je te{ko.“

Pri~ao je i kako se ose}a u Australiji, ali da svaki put iz sebe izvu~e maksimum, pa nekad i iz inata.

„Kako sam pro{le godine napustio zemqu tako sam se ose}ao, nije bilo dobro, ali je to pro{lo, kao i {to sve u `ivotu prolazi. Trudim se da iza|em iz tih trenutaka jo{ sna`niji i motivisaniji. Sam kreira{ svoju situaciju, trudio sam se da budem u svom svetu i to je dalo rezultat. Nekako stvari do|u do mene, to me dotakne, kao kad mi neko dira oca na taj na~in. Naslawawe na neke stvari od pre, da je neko drugi u mojoj situaciji to bi pro{lo

za dva sata. To mi je kao `ivotno iskustvo dodeqeno kroz {ta moram da pro|em, to sam ja, takve situacije mi dozvoqavaju da izvu~em iz sebe maksimum, da iz inata odigram kako treba.“

Veliku podr{ku je imao Novak sa tribina i to je jedan od razloga za{to je osvojio svoj 22. grend slem.

„Podr{ka koju sam imao ove godine je ne{to najlep{e, ovde sam uvek imao uvek veliku podr{ku pogotovo od srpske zajednice. Ove godine {to je bilo na stadionu i van wega, verovatno najja~e, najlep{e, najglasnije ikada. Mislim da su prepoznali va`nost trenutka i `eleli da budu uz mene i da mi daju krila.“

Smatra da mu je ova titula va`nija od prethodnih, zbog svih de{avawa sa deportacijom i problemima sa australijskom vladom, koje je imao prethodne godine.

„Uvek sebe zami{qam sa trofejom pred svaki turnir. Pogotovo u Australiji zbog sjajnih nastupa ovde, uliva mi samopuzdawe da mogu sve da ponovim. Taj stav me je doveo do ovih visina, to je neophodno da se igra na najvi{em nivou, da bi se bio konkretan. Grend slem je grend slem, ali sve {to sam postigao na masters turnirima, koje sam osvojio vi{e nego bilo ko, svaki proaz mi je smak sveta. Dao sam celog sebe u potpunosti u svakom smislu. Ova titula je jo{ va`nija i zna~ajnija zbog onog {to sam do`iveo pro{le godine. Ove godine sam do{ao kada su mi otvorili vrata sa pozitivnom energijom, nisam tra`io konflikt sa bilo kim, ostavio doga|aje iza sebe. Hri{}anski je pra{tati, a toliko malo se pra{ta. @elim da qudi vi{e razumeju i shvataju, da imaju vi{e strpqewa pre osuda. Nisu svi mediji nakloweni istra`iva~kom novinarstvu, vi{e je klikbejt {to pre da se napi{e. Nesvesni koliku {tetu prave ~oveku ili qudima, to se de{avalo sa mojim ocem ovde i pro{le godine. Tolika koli~ina lazi i krivih situacija da je to neverovatno, stvori se lavina toliko velika da te proguta“, zakqu~io je \okovi}.

„Sa dedom u redu za hleb i mleko u pet ujutru, zato vi{e po{tujem svoj dar od Boga“

\okovi} i Cicipas sa trofejima