U posledwih nekoliko nedeqa odjekuju uzbudqive novosti o Srpskom filmskom festivalu (SFF) u Australiji, koji se ponovo vra}a u bioskope {irom Australije posle trogodi{we pauze, a ove godine slavi 20 godina postojawa. Sve~anim tradicionalnim otvarawem festivala u ~etvrtak 16. marta u svim gradovima Australije: Sidneju, Kanberi, Melburnu, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu zapo~e}e odr`avawe 20. jubilarnog Srpskog filmskog festivala
Strana 17
ODR@ANA 12. MEDIJSKA KONFERENCIJA SRBA
IZ DIJASPORE I REGIONA
va`ne za o~uvawe
PROSLAVA SAVINDANA U SRPSKOJ ETNI^KOJ [KOLI “VUK KARAXI]“ U MELBURNU
Strana 18
Tradicionalni medijski skup je odr`an 24. februara onlajn preko zuma, u organizaciji Novinarskog udru`ewa Srbije i Kancelarije za dijasporu Vlade Republike Srbije. Na ovoj tradicionalnoj konferenciji, koja okupqa Srbe iz celog sveta, je i ove godine govorio u u~estvovao novinar Sa{a Jankovi}, kao predstavnik srpskih medija iz Australije
STEFAN POPOVI] JE PRE TRI GODINE PO^EO
SVOJ MEDIJSKI @IVOT I U SRBIJI, NAKON [TO SE OSTVARIO
U RODNOJ AUSTRALIJI
Strana 15
Voditeq, novinar, glumac i stendap komi~ar Stefan Popovi}, koji je pre tri godine po~eo svoj medijski `ivot i u Srbiji, i ovoga puta bi}e jedan od doma}ina takmi~ewa „Pesma za Evroviziju“, zahvaquju}i kojem ga je srpska publika upoznala i zavolela
Strana 21
uuu
Marko
Strana 12
etni~ke {kole „Vuk
je ro|ena u Australiji, ali svi do jednog znaju ko je bio Sveti Sava, prvi srpski prosvetiteq
Ministar spoqnih
poslova Srbije Ivica
Da~i} je nedavno 2023.
godinu proglasio za
Godinu Nikole Tesle.
Pro{lo je osam
decenija od smrti velikog svetskog nau~nika i srpskog genija. Nikola Tesla je danas najpoznatiji i
Srpska riba bila zlata
vredna:
Strana 25
Narodni poslanici Nove Demokratske stranke Srbije, Dveri, Zavetnika i Pokreta obnove Kraqevine Srbije zatra`ili su da predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} podnese ostavku zato {to je, kako su naveli, prihvatawem evropskog plana za Kosovo prekr{io zakletvu.
Lider Dveri Bo{ko Obradovi} rekao je da je Vu~i} prekr{io jedinu crvenu liniju koju je rekao da ne}e prekr{iti, a to je da ne}e prihvatiti ~lanstvo Kosova u UN.
„Zato je vreme da ode, a gra|ani da iza|u na nove izbore“, rekao je Obradovi} na konferenciji za novinare u Skup{tini Srbije.
Lider Nove DSS Milo{ Jovanovi} istakao je da je dobro {to je sino} objavqen tekst sporazuma, tako da sada svi gra|ani mogu da vide da je Vu~i} priznao „na{u ju`nu pokrajinu“.
„Vu~i} je morao da odbije predlog. Ne pregovara se o izdaji, ovo je antidr`avno delovawe. Vu~i} nije bio sposoban da odbije i zato mora da ode“, rekao je Jovanovi}.
Film „Oluja“, koji posle 28 godina otkriva istinu o stradawu i proterivawu Srba iz Krajine, za tri nedeqe prikazivawa u bioskopima {irom Srbije, pogledalo je 100.000 gledalaca.
„‘Oluja’ je i daqe najgledaniji film u doma}im bioskopima, a krenula je i distribucija u Republici Srpskoj i sale su pune. Jako smo zadovoqni brojkama koje film pravi u ovom periodu. Posebnu satisfakciju predstavqaju brojni komentari qudi na dru{tvenim mre`ama i generalno komentari koje mi kao ekipa dobijamo, a u kojima se ‘Oluja’ svrstava u jedan od najboqih srpskih filmova”, izjavio je Vladan An|elkovi} iz „Omega” produkcije.
Film obra|uje progon 250.000 Srba iz Hrvatske 1995. godine.
Potresna ratna pri~a ispri~ana je iz ugla obi~nog ~oveka, Ilije, ~iji je jedini ciq da za{titi svoju porodicu i selo u kom je odrastao.
Film u re`iji Milo{a Radunovi}a je nastao po ideji „Omega produkcije“, a redovna bioskopska distribucija po~ela je 19. januara.
U filmu igraju Jovo Maksi}, Zlatan Vidovi}, Davor Jawi}, Marija Piki}, Qubi{a Mili{i}, Maja Kolunxija, Novak Bilbija, Marko Ba}ovi}, Jelena ^ovi}, Ivan Vujovi}, Milica Stankovi} i drugi.
Publiku o~ekuje i televizijska serija od 12 epizoda ~ije je emitovawe planirano za nekoliko meseci.
Aleksandar Vu~i} je 27. februara 2023. godine de jure priznao “Kosovo”. Izjavom datom oko 20. 15 ~asova po srpskom vremenu nakon sastanka sa Kurtijem, Boreqom i Laj~akom da pristaje na “ implementaciju” francusko-nema~kog plana, on je to nedvosmisleno uradio jer je osnov tog plana, jasno i direktno - priznawe teritorijalnog integriteta Kosova (vi{e puta se isti~e u tekstu ). Teritorijalni integritet je osnovno na~elo me|unarodnog javnog prava,iznad prava na samoopredeqewe i garantovano je u Poveqi UN ( ustavu me|unarodne zajednice) i Zavr{nom aktu KEBS koji garantuje nepovredivost granica u Evropi.
Vu~i}eva izjava o prihvatawu „implementacije“ francusko - nema~kog plana je sada zvani~an stav Srbije, odnosno od ve~eri 27. februara obavezuje Srbiju prema ~lanu 7 Be~ke konvencije o ugovornom pravu i presudi Stalnog suda me|unarodne pravde u slu~aju Ihelen kada je Norve{ka izgubila Grenland zbog sli~ne izjave wenog ministra inostranih poslova. Minimalizovawe ovog ~ina, medijske dosko~ice tipa “rekao je ali nije potpisao“ i „prvo ZSO pa onda sve ostalo“i sli~na nadripravna tuma~ewa koja treba da sakriju oportunizam u suprostavqawu kao i sau~e{ni{tvo u izdaji, su
ve} vi|eni nakon Briselskog i Va{ingtonskog sporazuma koji su imali katastrofalne posledice u praksi.Ovakva nadripravna tuma~ewa demantuje Boreqeva izjava data posle Vu~i}a da su se“ Kurti i Vu~i} slo`ili oko teksta plana“.
Vu~i}eva izjava od 27. februara o prihvatawu implementacije francusko-nema~kog plana, nije samo krivi~no delo veleizdaje iz ~lana 306 KZ ve} i zadwi ~in dr`avnog udara koji je on zapo~eo 2013. zakqu~ivawem Briselskog sporazuma. Uprkos ~lanu 123 Ustava, Zakonu o zakqu~ivawu me|unarodnih ugovora i Zakonu o spoqnim poslovima, Vu~i}a niko nikada nije ovlastio da pregovara o francusko-nema~kom planu, ni vlada ni Narodna skup{tina. On plan nije ~ak ni obelodanio
Narodnoj skup{tini 2-3. februara.
Tako|e u skladu sa op{teprihva}enom definicijom Hansa Kelzena svako mewawe ustava van utr|ene procedure ( u Srbiji 2/3 ve}ina u Narodnoj skup{tini i ve}ina na referendumu ) je dr`avni udar posebno kada se radi o tako zna~ajno promeni kao {to je odricawe od 15 % teritorije. Zato je obavezuju}a izjava Vu~i}a o prihvatawu teritorijalnog integriteta Kosova ili implementacije francusko-nema~kog plana, ne samo veleizdaja ve} i dr`avni udar i ozna~ava crni dan u srpskoj istoriji.
Da bi apsurd i nacionalna sramota bili jo{ ve}i, Vu~i} je ovo uradio ne zbog pretwi sankcijama i ratom ve} zbog li~nih razloga koji su jasni svakome ko prati transkripte sa su|ewa bandi Belivuka. Hap{ewa i fizi~ka tortura nad protivnicima francusko-nema~kog plana kao u slu~aju Dejana Petra Zlatanovi}a i Damwana Kne`evi}a 15 februara kao i zabrana demonstracija protiv francusko-nema~kog plana 24. februara, samo pokazuju da je postojao umi{qaj kod Aleksandra Vu~i}a uo~i izvr{ewa krivi~nih dela veleizdaje i dr`avnog udara po~iwewenih 27. februara u Briselu.
Prof.dr Dejan Mirovi}IDEMO DAQE!
Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.
Published By PGP Publishing Pty Ltd.
Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC;
Kontakt: Tel: (03) 9306 4100
Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au
Email: info@srpskiglas.com.au
Redakcija u Australiji:
Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).
Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.
Distribucija:
Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.
TI DAJE [, A OD KOGA UZIMA [?
„Za{to je glavna poruka svih koji pretenduju na vlast: ‘Ja }u dati’. Ne ka`e se od koga }e{ uzeti. Ovde se otima me|usobno i otima se od budu}nosti, javni dug je zadu`ivawe u budu}nosti i to se de{ava. Qudi slu{aju otvorenih o~iju, iza|u iz autobusa, a Vu~i} ka`e: ‘Bi}e’. Wutn je jo{ tra`io da se napravi zlato iz olova, i to se tra`ilo 500 godina, a mi verujemo da }e Vu~i} na}i"
(Profesor Miodrag Zec)
„Ho}u da se zahvalim i Jorgu Heskensu. Jorgu... Ja ga zovem „moj [vaba“, on mene zove „moj divqi Srbin’. Tako mi razmewujemo komplimente, on stvarno jeste [vaba. [vaba iz Baden-Virtemberga.
Jutros mi je poslao poruku: „Aleksandre, deset godina kako radimo zajedno!“
"
(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, na otvarawu fabrike Kontinental automotiv Srbija u Novom Sadu, o svom nema~kom savetniku)
MA
„Najvi{e mi smeta kada ~itam ovde u Beogradu: „Ovi mrze Srbe“. Verujte, proputovao sam ceo svet i nikada nisam ~uo da neko mrzi Srbina, a ovde svi pri~aju da nas mrze"
(Producent Dobrivoje Tanasijevi} - Dan Tana)
„Ne znam {ta je realno i ne znam {ta je granica. Ja ne poznajem granice i zato smatram da sam i uspeo nekako da dostignem te najvi{e vrhove i dostignu}a u teniskoj istoriji. Ja sam izuzetno motivisan da nastavim daqe “
(Novak \okovi} ostvario je jo{ jedan neverovatan rekord u karijeri, po{to sada zapo~iwe 378. nedequ na vrhu ATP liste, ~ime je prestigao legendarnu [tefi Graf)
Na zvani~nom sajtu Evropske unije objavqen je evropski predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Pri{tine.
Na sajtu EU objavqeno je da }e strane svesne svoje odgovornosti za o~uvawe mira, posve}ene doprinosu plodonosnoj regionalnoj saradwi i bezbednosti u Evropi i prevazila`ewu nasle|a pro{losti, svesne da su nepovredivost granica i po{tovawe teritorijalnog integriteta i suvereniteta i za{titi nacionalnih mawina su osnovni uslov za mir, te da polaze}i od istorijskih ~iwenica i ne dovode}i u pitawe razli~ite poglede Strana na fundamentalna pitawa, ukqu~uju}i i pitawa statusa, u `eqi da stvore uslove za saradwu izme|u strana u korist qudi, dogovorili su se o slede}em:
^lan 1.
Strane }e me|usobno razvijati normalne, dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava. Obe strane }e me|usobno priznati svoja dokumenta i nacionalne simbole, ukqu~uju}i paso{e, diplome, registarske tablice i carinske pe~ate.
^lan 2.
Obe strane }e se rukovoditi ciqevima i principima utvr|enim u Poveqi Ujediwenih nacija, posebno onim o suverenoj jednakosti svih dr`ava, po{tovawu wihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeqewe, za{titi qudska prava i nediskriminacija.
^lan 3.
U skladu sa Poveqom Ujediwenih nacija, Strane }e sve sporove izme|u sebe re{avati iskqu~ivo mirnim putem i uzdr`a}e se od pretwe ili upotrebe sile.
^lan 4.
Strane polaze od pretpostavke da nijedna od wih ne mo`e predstavqati drugu u me|unarodnoj sferi ili delovati u weno ime. Srbija se ne}e protiviti ~lanstvu Kosova u bilo kojoj me|unarodnoj organizaciji.
Pi{e: Ranko Pivqanin
Aktivistkiwa Aida ]orovi} izjavila je da ima utisak da je “mnogo qudi odustalo od `ivota i da samo pre`ivqava”, napomiwu}i da prakti~no `ivimo u okru`ewu gde su ve}ina qudi zombiji.
„Ja vidim da ve}ina qudi gleda samo da pre`ivi dan, da ima tog dana ne{to da jede, da je tog dana toplo i da ima da plati ra~une, da se ti ra~uni ne bi nagomilali, da taj neko ne bi ostao bez krova nad glavom i da mu ne bi isekli struju“.
^lan 5.
Nijedna strana ne}e blokirati, niti podsticati druge da blokiraju napredak druge. Strane na wihovom putu ka EU na osnovu sopstvenih zasluga. Obe strane }e po{tovati vrednosti navedene u ~lanovima 2. i 21. Ugovora o Evropskoj uniji.
^lan 6.
Iako ovaj sporazum predstavqa va`an korak normalizacije, obe strane }e sa novim zamahom nastaviti proces dijaloga koji vodi EU, koji bi trebalo da dovede do pravno obavezuju}eg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji wihovih odnosa. Strane su saglasne da prodube budu}u saradwu u oblasti ekonomije, nauke i tehnologije, saobra}aja i povezanosti, pravosudnih i policijskih odnosa, po{te i telekomunikacija, zdravstva, kulture, vere, sporta, za{tite `ivotne sredine, nestalih, raseqenih lica i druge sli~ne oblasti kroz zakqu~ivawe posebnih sporazuma. Detaqi }e biti dogovoreni u dodatnim sporazumima koji }e biti omogu}eni Dijalogom koji vodi EU.
^lan 7.
Obe strane se obavezuju da }e uspostaviti posebne aran`mane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslawaju}i se na postoje}a evropska iskustva, kako bi se obezbedio odgovaraju}i nivo samoupravqawa za srpsku zajednicu na
PATRIJARH PORFIRIJE UO^I VASKR[WEG POSTA:
Patrijarh srpski Porfirije pozvao je da vaskr{wi post, koji je po~eo u ponedeqak, bude posve}en Kosovu i Metohiji uz molitve sa na{u bra}u i sestre u ju`noj srpskoj pokrajini.
„Po~iwe Sveta ^etrdesetnica. Molim vas da u~inimo dodatnu `rtvu tokom ovog posta, da ~itav post posvetimo Kosovu i Metohiji i da se usrdnije molimo tokom velike ^etrdesetnice, u ova tmurna i burna vremena, za na{u bra}u i sestre na Kosovu. Za na{e svetiwe na Kosovu. Da se molimo za na{e Kosovo i Metohiju“, poru~io je patrijarh, koji je slu`io liturgiju na praznik Svetog Simeona Miroto~ivog u crkvi na Novom Beogradu posve}enoj tom svecu.
Porfirije je rekao da u „pred veliku ^etrdesetnicu, na Nedequ pra{tawa, sam Gospod obra}aju}i se svojim u~enicima i narodu koji ga slu{a, ali i nama, upozorava da je pra{tawe ono {to nam otvara put ka Bogu, da je pra{tawe prostor i mesto na kome boravi blagodat Bo`ja, da je to put kojim Gospod dolazi do nas“.
Ukazao je da ni u kom slu~aju post nije dijeta i ne ti~e se na{eg spoqa{weg izgleda.
„Post je samo sredstvo, put koji nas vodi do ciqa, a to je Hristos, zajedni-
ca sa Wim, i to je na{ bli`wi. Zato u postu treba voditi ra~una o duhu posta, o su{tini posta, a su{tina je borba protiv egoizma i samoqubqa, {to je preduslov onoga {to je ciq posta, a to je qubav prema Bogu i bli`wem“, naveo je patrijarh.
Istakao je da je Svetog Simeona Miroto~ivog najpre treba da imamo primer za ugled.
„On je upravo pokazao da mu je Hristos na prvom mestu i da se sve onda samo po sebi ustrojilo i dobilo pravo mesto u wegovom `ivotu. Neka bi Gospod dao da ovaj na{ post po~ne me|usobnim pra{tawem“, kazao je patrijarh srpski.
Za pravoslavne vernike u ponedeqak je po~eo vi{enedeqni veliki vaskr{wi post, koji se zavr{ava praznikom Vaskrsom, 16. aprila.
Kosovu i sposobnost za pru`awe usluga u odre|enim oblasti, ukqu~uju}i mogu}nost finansijske podr{ke Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova. Strane }e formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pru`iti sna`an nivo za{tite srpskim mestima verskog i kulturnog nasle|a, u skladu sa postoje}im evropskim modelima.
^lan 8.
Strane }e razmewivati stalne misije. Oni se osnivaju u sedi{tu odgovaraju}e Vlade. Prakti~na pitawa u vezi sa uspostavqawem misija bi}e obra|ena posebno.
^lan 9.
Obe strane uzimaju u obzir posve}enost EU i drugih donatora da uspostave poseban investicioni i finansijski paket podr{ke za zajedni~ke projekte Strana u ekonomskom razvoju, povezivawu, zelenoj tranziciji i drugim kqu~nim oblastima.
^lan 10.
Strane }e uspostaviti zajedni~ki komitet, kojim predsedava EU, za pra}ewe sprovo|ewa ovog sporazuma. Obe strane potvr|uju svoju obavezu da primewuju sve prethodne sporazume Dijaloga, koji ostaju va`e}i i obavezuju}i.
^lan 11.
Obe strane se obavezuju da }e po{tovati Mapu puta za implementaciju prilo`enu ovom sporazumu.
Akademik i dramski pisac Du{an Kova~evi} izjavio je da niko nema pravo da se odrekne bilo kojeg dela dr`avne teritorije, a posebno ne Kosova i Metohije. Kova~evi} je kazao da svaki pojedinac mo`e da se odrekne svoje privatne imovine, ku}e ili grobnog mesta, ali da niko nema pravo da se odrekne nijednog metra teritorije dr`ave Srbije.
„Ja sam jo{ pre 20 godina u kwizi ’Dvadeset srpskih podela’ napisao ono {to mislim o Kosovu. Po Ustavu, zakonu i etici ne mo`e nijedan pojedinac da potpi{e predaju KiM, odnosno da se, najgrubqe re~eno, odrekne dr`avne imovine. Ne postoji osoba koja mo`e da se u ime naroda odrekne Kosova”, naglasio je Kova~evi}.
Dodao je da, ako bi neko imao nameru da ne{to potpi{e, to ne bi bilo validno. Na pitawe kako bi on glasao na referendumu na kojem bi se odlu~ivalo o sudbini Kosova i Metohije, Kova~evi} je rekao da bi glasao protiv bilo kakve predaje srpske teritorije.
Gledano na prvu loptu, mo`emo se slo`iti sa konstatacijom gospo|e ]orovi}, jer zaista ve}ina qudi upravo izgleda i pona{a se kao da `ivi `ivot ili pod morawe ili u najsvedenijim okvirima koje je narod odavno definisao krilaticom „use, nase i podase“.
Dakle, ukoliko bismo se zadr`ali na pojavnoj strani stvari ovo je sve ta~no, ali ta definicija `ivotne filozofije u sebi podrazumeva i izvesni prekor, ako ne i optu`bu, zbog takvog stava.
Tu dolazimo do toga da li te qude treba razumeti, mo`da ~ak i opravdati ili, pak, optu`iti. Mo`e i jedno i drugo.
Posle svega {to se u ovoj nesre}noj zemqi izde{avalo i kad se sagleda onespokojavaju}i kontinuitet „uzgoja“ op{te propasti i pora`avaju}e politi~ke selekcije (gde se jedan olo{ smewivao slede}im, po pravilu, gorim, {tetnijim i beskrupuloznijim), mo`e se razumeti potreba obi~nog ~oveka da se zatvori u svoje li~ne okvire i poku{a da u wima funkcioni{e, bez `eqe i potrebe da sebe unese ili prinese na oltar nekog op{tijeg anga`mana.
Dakle, qudi su se, nemalo puta, uverili da se wihovo pregnu}e u ciqu {ire dobrobiti, po pravilu, zavr{avalo izneverenim o~ekivawima, izdajama proklamovanih principa i sjahiwavawem Murte da bi uzjahao Kurta, a u nekim slu~ajevima bi se u sedlu nalazili obojica. U svakom slu~aju, i jedan i drugi su funkcionisali po nepisanoj mafija{koj matrici – ne diram te, ne dira{ me. Dok ja vedrim i obla~im, legitimno je da mi di{e{ za vratom i glumi{ qutu „opoziciju“, pa ~ak i da bude{ iskren i uveren u svoje „poslawe“, ali onog momenta kad se dokopa{ vlasti, privilegija i novca ( buxeta i buxeti}a) ima{ obavezu da me ne dira{.
Jer, sutra }u ponovo ja zajahati i mora{ misliti o tom vremenu. S obzirom da ta matrica traje toliko dugo, qudi su je provalili i ne pada im na pamet da skidaju jedne lopove i probisvete da bi ustupili mesto drugim.
S druge strane, ta pomirenost sa sudbinom, povla~ewe u atare privatnog `ivota i atrofija `eqe za promenom, na`alost, je i deo mentaliteta ovog naroda kojem nije problem po`ar u zgradi preko puta, ukoliko se ne}e pro{iriti do wegovog dvori{ta.
Princip – va`no je da ne gori kod mene je odvratan i pogibeqan i u perspektivi je podlagawe vatre u sopstvene temeqe, ali qudi to ne `ele, ne}e ili ne smeju da vide. Tek kad plane, gledaju {ta im je ~initi. E, tada vi{e nije dovoqno gledati samo svoja posla, jer si ili bez tog posla ostao, ili su ti vazduh i voda otrovani, ku}a vi|ena za ru{ewe pod tu|im uslovima, a deca ostavqena bez budu}nosti.
Srbi su se protiv Turaka pobunili tek kad su morali agama „{etati opanke“ po nametnutom „pravu prve bra~ne no}i“ i izgleda da se u tom smislu ni{ta nije mnogo promenilo.
Ipak, glupo je i neprakti~no ~ekati da vam ovda{we doma}e dahije, u svojoj sili i bahatosti, do|u po nevestu pa da tek onda postanete svesni zna~aja {ireg dru{tvenog anga`mana. Kad vam u ruke tutnu opanke, shvati}ete da se ta poni`avaju}a {etwa mogla spre~iti nekom drugom {etwom, protestom ili dizawem glave. Mislite o tome.
Ako `ivite u novijoj zgradi, dobre su {anse da gun|ate zbog toga {to su zidovi previ{e tanki i ~ujete svaki {um koji napravi kom{ija iz stana pored vas. Za suseda s vrha zgrade boqe da vas niko ne pita – taj je nadzidao jo{ jedan sprat, pa se pitate je li opteretio zgradu i da li se zato mno`e pukotine na plafonu. Zakqu~ak vam je isti kao onaj koji ste ~uli od bezbroj qudi: nekad se mnogo boqe gradilo. U slu~aju da `ivite u zgradi iz vremena socijalizma, sve su prilike da u hodniku i na spoqnim zidovima redovno prime}ujete nova naprsnu}a. Zakqu~ak vam je: treba da odem odavde u noviju zgradu.
nike prema kojima je parametar za projektovawe objekata ubrzawe tla koje zemqotres izazove na toj lokaciji. Za Beograd je to 10 odsto od ubrzawa zemqine te`e, za Tursku je ubrzawe oko ~etiri, pet puta ve}e.
– Nijedna savremena, pristojno projektovana i izgra|ena ku}a u Srbiji ne sme da se sru{i i ugrozi `ivote, ~ak ni u ugro`enijim podru~jima poput Lazarevca, Vaqeva, Kraqeva i Kopaonika. O{te}ewa se mogu o~ekivati, posebno na dotrajalim ku}ama koje su qudi pravili kako su znali i umeli. U posledwem zemqotresu u Kraqevu dve osobe su poginule jer im je tavanica pala na glavu.
nije su objekti bili kvalitetniji jer su se procedure po{tovale, danas nisam ba{ siguran. Ali, dobro je to {to su propisi poo{treni. Ako li~na i dru{tvena odgovornost nije kao nekada, makar su pravila gradwe stro`a, pa se nadam da smo barem na istom – isti~e Alendar i dodaje da ne mo`e da zamisli da se kod nas gradi kao u Turskoj, gde su maltene celi gradovi sravweni sa zemqom. Ipak, nagla{ava, turske firme koje rade u inostranstvu pokazale su se pouzdanima.
– Turska ima vrhunski univerzitet kad je re~ o seizmici, odli~ne propise, stru~wake, dr`ava je tamo zakazala – smatra Alendar.
I kod nas je zakazala jer du`e od trideset godina ne mo`e da zaustavi nelegalnu gradwu i divqa nadzi|ivawa, a mi{qewe stru~waka nedovoqno se uva`ava.
Jo{ jedan grebator je danas dospeo na visoku funkciju. Ovde jo{ va`i slogan: ”Ogrebi i blago tebi”.
Podela na prvosrbijance i drugosrbijance izlazi iz mode. Sad smo se podelili na xaji}evce i vidi}evce...
[ta bi se desilo da i Srbiju zadesi razoran zemqotres kao Tursku i Siriju, zna samo Bog. Mnogi se pitaju jo{ i {ta je s najmawe dva miliona nelegalnih zgrada u Srbiji.
Nema mesta panici, uverava Vawa Alendar, gra|evinski in`ewer, jedan od osniva~a Srpskog udru`ewa za zemqotresno in`ewerstvo (SUZI). On ka`e da zemqotres ja~ine 7,8 stepeni Rihtera, kakav je zadesio Tursku, u Srbiji ne mo`e da se desi. Kod nas nauka predvi|a maksimalno {est stepeni.
Ni po kvalitetu gradwe nismo sli~ni Turcima. ^ak ni objekti koji su izgra|eni pre {est decenija, kada su posle zemqotresa u Skopqu unapre|eni tehni~ki propisi o otpornosti zgrada, ne bi trebalo da se sru{e i pretvore u prah pri o~ekivanim potresima u Srbiji.
Beograd je, recimo, donedavno projektovan na intenzitet od osam stepeni Merkalijeve skale. Propisi su poo{travani posle potresa na crnogorskom primorju 1979, a od pro{le godine Srbija primewuje Evrokodove, pravil-
To ne sme da desi. Ako se dr`ite propisa, {to zna~i da se prikupe podaci o lokaciji na kojoj se gradi, ukqu~uju}i i seizmi~nost terena, projektant }e odrediti tip konstrukcije koja }e izdr`ati zemqotres, te koli~inu i kvalitet materijala. Projekat ide na nezavisnu reviziju, dobija se gra|evinska dozvola, gradi se u skladu s odobrenim projektom, nadzorni organ kontroli{e izvo|ewe radova, na kraju dolazi tehni~ki prijem objekta i upotrebna dozvola – obja{wava Alendar.
U praksi, pitawe je koliko se sve to po{tuje. I bez zemqotresa, zgrade se uru{avaju usled nepravilnog izvo|ewa radova, nedostatka kontrole, alavosti investitora kojima je profit ispred kvaliteta. ^ak i delovi potpornih zidova padaju, a ganc novi putevi idu na popravku maltene ~im budu otvoreni.
– U SFRJ investitor je mahom bila dr`ava, a projektovali i gradili su weni gra|evinski giganti svetskog renomea. Sada tih firmi nema, privatni kapital masovno u~estvuje u izgradwi. Ra-
– Kod takvih objekata nikad ne znate na ~emu ste. Da li su gra|eni prema projektu i kakvom, kakvi su im temeqi, koliko i kakve armature i betona ima – isti~e Dragan Bu|evac, profesor emeritus Gra|evinskog fakulteta u Beogradu, koji se bavi i nadzorom gradwe i wenim rukovo|ewem, i dodaje da je logi~no da novi objekti budu boqi zbog novih tehnologija, materijala i metoda prora~una.
Interes dr`ave ne bi trebalo da bude jeftina, ve} stabilna gradwa. Zgrade moraju da potraju najmawe pedeset godina, a posle toga sledi wihov zdravstveni pregled kako bi se utvrdilo treba li im le~ewe. Za razliku od evropskih dr`ava, u kojima je to mahom zakonska obaveza, u Srbiji – nije. Ono {to jeste je to da za stari objekat posle rekonstrukcije seizmi~ka analiza mora da ispuni standarde po va`e}em pravilniku, nagla{ava Marko Marinkovi}, docent na Gra|evinskom fakultetu u Beogradu, ~ija je u`a nau~na oblast zemqotresno in`ewerstvo.
I Alendar smatra da je uvid u gra|evinski fond na~in da se razarawa preduprede, ali i da se stekne predstava o tome {ta na primer o~ekuje Beograd ili Vaqevo u slu~aju najja~eg zemqotresa.
M. T. Pitali su nas kako je naoru`ana na{a vojska. Najsavremenijim naoru`awem, odgovorili smo mi kao iz pra}ke!
Ne u~lawujte se u roditeqske viber-grupe. Upa{}ete u lo{e dru{tvo!
EPS je kao trafika na }o{ku. Malo, malo pa je neko opqa~ka...
Jedan trogodi{wak danas nije uspeo da se upi{e u vrti}. Nije imao politi~ku podr{ku.
Na{i lopovi nikad ne odustaju. Imaju visok moral i dobru radnu etiku.
Imamo mnogo budala, jer vi{e qudi vi{e zna.
Dobrog kao hleb dru{tvo brzo pojede...
Ve} je vreme da se u parfimerijama pojavi parfem sa mirisom pe~ene jagwetine. Kupovali bi ga penzioneri da se u dru{tvu prave va`ni i da ih se}a na lep{a vremena.
Srbija nema cenu. Mogu} svaki dogovor.
Narodni poslanik je tokom sednice gledao porno film, jer ga je narod izabrao da uzme stvar u svoje ruke.
„[ta vredi galopirati ako se kre}emo u pogre{nom pravcu"
„Ko u~ini dobro delo neka }uti. Ko ga primi, neka pri~a“
„^etiri ~arobne re~i suznati, hteti, smeti i }utati“ Narodne poslovice
"Ima li ve}e radosti nego kad na ci~i zimi prigrlite ozeblo dete?"
Milo{ Crwanski
"Svako je ro|en da po jednom umre, ~ast i bruka `ive doveka"
Amerikanci su opasni, jer imaju oru`je masovnog uni{tewa i {to se izgleda ne libe da razmi{qaju opciji nuklearne eskalacije. Ako znamo ko pravi biolaboratorije spreman je i da ih koristi, to je opasnost i pokazateq koliko su daleko oti{li u svojoj rusofobiji, ka`e politikolog Aleksandar Pavi}.
Ruski predsednik je poru~io da Rusija nikada ne mo`e biti pobe|ena {to je, prema Pavi}evim mi{qewu, objektivna ~iwenica. On obja{wava da je Rusija bila pobe|ena samo iznutra 1917. godine. Od osloba|awa od „Zlatne horde“ Ruse niko nije porazio.
„Do Moskve su dolazili mnogi ali se ne pi{e rezultat na polovini utakmice, nego na kraju, a siguran sam da }e tako biti i ovog puta“, rekao je na{ sagovornik.
PRVI SUKOB PETE GENERACIJE –RUSIJA UNI[TILA DVE ARMIJE
Pavi} nagla{ava da se u Ukrajini vodi prvi sukob pete generacije {to zna~i da nikada nije bilo toliko nadzornih sredstava na nebu – dronova i satelita.
„Ovo je najhumaniji rat koji je ikada vo|en, jer Rusi prvi put u istoriji ratuju tako da maksimalno {tede `ivote svojih vojnika ali i ukrajinskih civila. S druge strane, ovaj pozicioni sukob odgovara onome ko ima vatrenu premo}, a Rusi imaju ogromnu superiornost u artiqeriji. Oko kqu~nih ta~ki gde se vode vi{emese~ne bitke kao {to su Soledar ili Artjomovsk oni sprovode i demilitarizaciju {to je jedan od Putinovih ciqeva“, rekao je on.
Procene su, dodaje Pavi}, da su Rusi po tehnici uni{tili ve} dve pune vojske – onu koju je Ukrajina imala izvorno i ono {to je dobila u prvom talasu, a to je uglavnom sovjetska tehnika iz zemaqa biv{eg Var{avskog pakta i odakle god su jo{ mogli to da dovuku, a sad rade na tre}oj.
„To je ta Zapadna tehnika, {to zna~i da oni time ne demilitarizuju samo Ukrajinu nego i NATO”.
Sada se, nagla{ava on, potvr|uju pri~e o tome da NATO nema vojno industrijske kapacitete i da wegove ~lanice mogu da po{aqu Ukrajini naoru`awe za godinu, dve pa ~ak i tri, jer ne mogu da pove}aju proizvodwu tek tako. Istovremeno, zapadne zemqe ~uvaju svoje naoru`awe, jer mnogi strahuju od procena vojnih stru~waka da bi 2025. godine mogli da zarate s Kinom.
„Najstariji tink-tenk u Velikoj Bri-
taniji ‘Kraqevski institut‘ napravio je analizu ‘Povratak industrijskog ratovawa‘ u kojoj je navedeno da su se proizvodni kapaciteti Zapada stra{no smawili i da bi morali da se pove}aju za potrebe ovakvog sukoba“, smatra Pavi}.
S druge strane, tvrdi na{ sagovornik, Rusija o~igledno nije izgubila svoj vojno-industrijski potencijal, jer nije pala na pri~u o globalizaciji kao Zapad koji je izmestio svoja postrojewa na Daleki istok gde je radna snaga jeftina. Drugo, dodaje on, Zapad ima jedan arogantan imperijalni stav – nije samo re~ o tome da oni imaju ambicije globalne vladavine, nego potcewivawe protivnika - {to ih ve} skupo ko{ta.
OPASNOST OD
NUKLEARNE ESKALACIJE
Ipak, Pavi}a brine {to se deo vladaju}e garniture Amerikanaca ne bi mnogo dvoumio ni da razmi{qa o opciji nuklearne eskalacije. Zapad je, ka`e on, oti{ao toliko daleko u satanizaciji ne samo Rusije, nego i wenog predsednika da je spalio sve mostove iza sebe, pa je sada veliko pitawe kako prihvatiti kompromis sa nekim koga si dehumanizovao.
„Kad im ponestane regularne municije, pla{im se da ne krenu u eskalaciju. To je opasno zato {to su to qudi za koje poraz jednostavno nije opcija“, naglasio je na{ sagovornik.
Informacije koje je objavio ameri~ki novinar Sejmur Her{ o tome ko je kriv za diverziju na Severnom toku 2 daju Pavi} u nadu da postoji i strana u SAD koja ne `eli eskalaciju sukoba i da stvari mogu da se zauzdaju.
„Oni koji se stvarno boje nuklearnog rata i koji znaju {ta su stvarni kapaciteti i Amerike i Rusije, a pogotovo Rusije u tandemu sa Kinom, `ele da se stvar prekine dok ne ode predaleko. To je glavni faktor koji mo`e da ih zauzda, ina~e, da se pitaju oni koji bi i{li do kraja, cela planeta bi oti{la u vazduh“, rekao je Pavi}.
RUSIJA RAZOBLI^ILA
CINIZAM AMERIKANACA Rusija je, prema re~ima na{eg sagovornika, obustavqawem u~e{}a u Sporazumu START 3 razobli~ila vrlo cini~an na~in na koji Amerikanci postupaju – javno govore da `ele da bace Rusiju na kolena, da `ele da je strate{ki poraze. Omogu}avaju Ukrajincima, ka`e on, da ga|aju dronovima baze ruske strate{ke avijacije, a istovremeno zahtevaju da Rusi dozvole wihovim inspektorima kontrolu ruskih nuklearnih postrojewa.
„To u praksi zna~i da u isto vreme rade
na ruskom uni{tewu, a da zahtevaju da bude sve po starom {to se ti~e verifikacije sporazuma o kontroli naoru`awa”.
NEOPHODAN SVEOBUHVATNI ARAN@MAN O BEZBEDNOSTI
Pavi} podse}a da su ve} u drugoj godini Putinovog prvog mandata 2002. Amerikanci istupili iz najva`nijeg sporazuma o kontroli naoru`awa - Sporazuma o zabrani protivraketne odbrane.
„Taj sporazum je bio glavni za odr`avawe nuklearne ravnote`e straha, u smislu da je bilo osigurano da time {to ni jedna ni druga strana nemaju protivraketnu odbranu, da obe strane mogu da uni{te da jedna drugu. To je bila glavna glavna preventiva, to je ono {to je spre~avalo pomisao o nekom prvom napadu zato {to je bilo garantovano da }e ostati dovoqno raketa one napadnute strane da mo`e da uni{ti vi{estruko stranu koja je izvr{ila napad“, naglasio je na{ sagovornik.
Tako|e, SAD su 2019. za vreme Trampove administracije iza{le iz Sporazuma o zabrani raketa kratkog i sredweg dometa koji je te{kom mukom sklopqen 1987. kada je bila i ogromna kriza u Evropi.
Kao {to nisu imali izbora da interveni{u u Ukrajini, tako nisu imali izbora ni da obustave u~e{}e u Sporazumu START 3. Ovo je, isti~e Pavi}, poruka da mora da se napravi sveobuhvatni aran`man o bezbednosti koju su ina~e Rusi predlo`ili u decembru 2021, {to su NATO i SAD odbili.
SISTEM VREDNOSTI PODJEDNAKO
VA@AN KAO I ORU@ANA BORBA
Pavi} smatra da je Rusija shvatila da ima posla s qudima koji ne po{tuju sporazume, koji su pogazili prava drugih.
„Putin je rekao da Rusija ne}e da `rtvuje svoju privredu ratu, da }e nastaviti da se razvija po razli~itom modelu od onoga {to se name}e Zapadu, u smislu izvitoperenih vrednosti, {to je podjednako va`no kao i oru`ana borba“, zakqu~io je na{ sagovornik. R. N.
BOJANA SAVOVI]:
Da se stvari nisu poslo`ile kako jesu, sva je prilika da {ira javnost i daqe ne bi znala ko je zamenica Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu Bojana Savovi}.
To {to je izmenom godi{weg rasporeda preba~ena iz koruptivnog u odeqewe op{teg kriminala, po sebi ne bi bila dovoqna da privu~e pa`wu javnosti hroni~no nezainteresovane za pravosudne teme. Prebacuju se zamenici tu`ioca iz odeqewa u odeqewe i iz tu`ila{tva u tu`ila{tvo kao karte u {pilu, pa se malo ko uzrujavao zbog toga.
Me|utim, Bojana Savovi} je preme{tena u trenutku kada se mastilo na nalogu za hap{ewe osumwi~enih za malverzacije koje su o{tetile EPS jo{ uvek nije osu{ilo.
^ak ni ta “koincidencija” verovatno ne bi bila dovoqna da proizvede ovoliko buke, da se Vi{e tu`ila{tvo nije odlu~ilo da svoju zamenicu smeni tvrde}i da je sama tra`ila preme{taj, te da je odugovla~ila sa predmetom.
Na ovo zamenica Savovi} (i ne samo ona) nije mogla da o}uti. Prethodnih dana je davala izjave za brojne medije, samo da bi je sa~ekao novi odgovor tu`ila{tva u kojem radi.
Proteklih nedeqa pratili smo uzbudqive avanture junaka iz poznate kafane usred Balkana.
Posetioci kafane “Slo`na bra}a - Nekst xenerej{n” iz tre}e sezone istoimene humoristi~ke serije ostaju u centru zbivawa. Jedan od scenarista i kreator serije Dr Nele Karajli}, legendari rok muzi~ar, pisac i glumac, zadovoqan je pona{awem svojih junaka u kafani, iako je neretko bio u neverici gledaju}i ih pred velikim i nezgrapnim izazovima. Istovremeno je uveren “da ishod wihovih preambicioznih zavrzlama mora biti potpuni debakl”. Dr Nele je, prime}ujemo, opet snimio budu}nost. Pitamo ga: Ho}e li biti Tre}eg rata u slede}em “Nekst xenerej{nu” i u `ivotu? [ta ka`u scenaristi, a {ta sluti `ivot?
Bojana Savovi} je preme{tena u trenutku kada se mastilo na nalogu za hap{ewe osumwi~enih za malverzacije koje su o{tetile EPS jo{ uvek nije osu{ilo...
Zbog odluke da o preme{taju i maniru kojim Nenad Stefanovi} vodi beogradsko Vi{e tu`ila{tvo govori javno, ime Bojane Savovi} danas znaju i oni van stru~nih krugova.
Bojana Savovi} ro|ena je 1978. godine u Zemunu. Pravni fakultet u Beogradu zavr{ila je 2001. godine, a iste godine po~ela je da radi kao pripravnik u Okru`nom tu`ila{tvu u Beogradu. Radila je u Saveznom ministarstvu za inostrane poslove, kao i Ministarstvu rada, a od 2006. godine po~ela je da radi kao sekretar Okru`nog tu`ila{tva.
Za zamenika u Prvom osnovnom tu`ila{tvu izabrana je krajem 2009. godine, a od 2014. godine prelazi u Tre}e osnovno tu`ila{tvo, gde se bavi koruptivnom materijom – zloupotreba polo`aja, prawe novca, pronevera, utaja poreza… Ovo iskustvo omogu}ilo joj je da 2018. godine napreduje u Vi{e tu`ila{tvo, gde radi u novoformiranom Posebnom odeqewu za suzbijawe korupcije. Tu je bila do pre neki dan, a karijeru }e nastaviti u Odeqewu op{teg kriminala VJT-a.
Me|u predmetima koje je u tom periodu radila, najvi{e medijske pa`we, privukao je slu~aj “C and A”. Savovi} je potpisala optu`nicu protiv carinskog agenta koji se sumwi~i da je zloupotrebom polo`aja pribavio korist od 750 miliona dinara.
Poha|ala je tridesetak stru~nih kurseva i seminara, od kojih se ve}ina odnosila na oblast borbe protiv korupcije.
Objavila vi{e radova i autorskih tekstova. Govori engleski, ruski i italijanski. M. T.
- Ne bih vi{e da prognoziramka`e nam Karajli}. - Pro{li put sam malo preterao. Boqe da sam }utao. Sada je situacija jo{ komplikovanija, ali vide}emo {ta }e scenaristi “Slo`ne bra}e” da smisle. [ta god da bude, bi}e po onoj Pa{i}evoj: “Spasa nam nema, propasti ne}emo.”
n Ho}e li dana{wi svet odlo`iti regionalni “mje{oviti” brak Milog i Radice... taman se u~inilo da }e nove generacije `iveti kao nekad?
- Mili i Radica su primer dobroga u serijalu. Nije samo {to se vole ve} i {to su jedini koji nisu gramzivi i pohlepni, otuda moja naklonost prema wima. Oni su i primer qubavi, i pored toga {to qubav izme|u razli~itih vera posledwih tridesetak godina nije popularna. Ali, qubav je qubav - i nadja~a}e sve neda}e.
Lazar i Murat su dobili zadatak od scenarista da se malo odmore. Jednostavno, svi smo siti istorije. Krajwe je vreme da postane dosadna.
n Va{ sin Sr|an Jankovi} je koscenaristi~ka ruka mladih “generacija”. Koliko je tu mladih umetnika i kako u~estvuju u “Nekst xenerej{nu”?
- Sr|an je bio motor prilikom pisawa scenarija. On je smi{qao zaplete, {to je u ovakvim serijama najva`nije. Moje je bilo da te zaplete razvijam u pravilnom smeru i da junacima dam mentalitet. To znam boqe od wega, jer sam sa svima wima `iveo i odrastao. Bilo je dosta mladih u ekipi, {to me zaista raduje. Dvoje glavnih glumaca, Amar i Maja dolaze iz te nove generacije i mislim da su se uspe{no uhvatili u kolo sa starijom generacijom, koja je zaista bila briqantna.
n U serijalu su Srbi, Hrvati i Bo{waci saveznici u svakoj prevari “tu|eg sveta”. Mogu li preva-
riti Va{ington, Brisel i Moskvu, makar da se ovde ne ratuje?
- Narodi na ovim prostorima imaju zajedni~ki kulturni kod. Nas razdvaja samo vera. Na`alost, vera je na ovim prostorima obi~no odlu~uju}a. Ali, kada god se na|e zajedni~ki interes, ti narodi o~as posla uspostave normalnu komunikaciju izme|u sebe. Interes je ~udo, biznis, ne samo za na{e junake, ve} i za stvarni `ivot, ne poznaje granice. Odjednom krvni neprijateqi postaju najbli`i poslovni partneri. Toga ima koliko ho}ete.
n Kakav je odjek “Slo`ne bra}e” u regionu, gde }e biti sve emitovana?
- U Republici Srpskoj to smatraju svojom serijom, {to je i logi~no jer se govori o tom terenu. Sa druge strane, ona govori o junacima sa ovoga tla, bez obzira na to kojoj dr`avi pripadaju, sa svim wihovim manama i vrlinama, tako da su oni lako prepoznatqivi i nije te{ko da se publika s wima identifikuje.
n Izgleda da su se na snimawu svi ludo zabavqali? Kako je bilo vama sa wima?
- Ja sam bio najgori od sve dece, bez ikakve sumwe! Ja sam uvek onaj koji tra`i korak vi{e od ostalih. Ina~e, zaista je bilo veselo na snimawu. Pre svega zbog glumaca, jer su svi veliki majstori. Sjajni su bili i gosti koji su se povremeno pojavqivali u epizodama. Neko je izra~unao da smo u serijalu imali vi{e od 50 uloga, {to je apsolutni rekord, ne samo za na{e prilike. n U staro Sarajevo se i daqe ne vra}ate, ili...?
- Staro Sarajevo je uvek sa mnom... u novo te{ko da }u oti}i.
n Ka`u da je najte`e napraviti duhovit sadr`aj a da je kvalitetan, koje su to ve{tine i osobine u humoru sadr`ane?
- Humor je i lek i vakcina... i anestetik i antidepresiv. Sve u jednom, a besplatan je i ne morate da imate recept. Nije ~udo da mi imamo tako razgranat i bogat humor. [ta nas je sve snalazilo, humor nam je bio najve}a odbrambena snaga. Na{a duhovna protivavionska odbrana. Me|utim, moje je iskustvo da je najte`e praviti humoristi~ki sadr`aj. Naravno, nije lako praviti ni dramu, ni akciju, ni qubavnu pri~u, daleko od toga, ali komedija zahteva direktnu reakciju kod publike. Ako se niko ne smeje, niste uspeli. n Mo`ete li nam dati savetkako da svakodnevicu vidimo na vedriji na~in?
- Gledajte “Slo`nu bra}u” dva puta dnevno po pola sata. Deluje preventivno!
n Sa ~im najvi{e volite da se {alite, a o ~emu ne pravite viceve?
- Moram da priznam da nisam neko ko u normalnom `ivotu pravi {ale. Ne znam za{to. Verovatno zbog toga {to mi je to, na neki na~in, posao. Ali obo`avam qude koju su duhoviti i koji znaju da nasmeju dru{tvo, naro~ito ukoliko imaju meru. Mera je va`na u svemu, pa i u humoru. A tu meru, obi~no, ose}aju oni koji nose neki poseban {arm u sebi. Sa svim i sva~im se mo`e{ {aliti. To nam najboqe pokazuje Du{an Kova~evi}. I te{ke teme su za wega deo duhovitog kolorita na{eg naroda. Film “Ko to tamo peva”, koji govori o najcrwem danu u istoriji na{eg naroda, {estom aprilu 1941. je komedija! Zato i jeste genijalan. n ^emu se ovih dana najvi{e smejete?
- Volim da gledam filmove i serije koje u sebi imaju humora. Ne mora da bude komedija, samo mora da ima malo {ege u sebi, jer bez humora sve je nekako suho i kuso... neslano. Svi najve}i filmovi sveta, bez obzira na `anr, imali su humor u sebi. Setite se “Kuma” i trenutka kada dave onog jednog mafija{a na zadwem sedi{tu auta, a ovaj koji ga davi ga moli da ovo ne shvati li~no, nego profesionalno. n [ta }e biti sa “No smoking orkestrom”, budu}i da je Emir Kusturica odlu~io da oka~i gitaru o klin?
- Ne znam. To morate da pitate wega. n Da li smo mi Srbi svesni da `ivimo u eri Novaka \okovi}a i kako biste vi to opisali?
- Svedoci smo ispisivawa istorije. Ono {to radi Nole je mnogo vi{e od obi~nog sporta. Vi{e od igre. Retko kome su sme{tali zamke i retko ko je u istoriji sporta do`iveo vi{e nepravdi od Noleta. ^ak ni Maradona nije trpeo ono {to trpi Nole! Setite se samo izbacivawa sa Ju-Es opena, pa deportovawa iz Australije. To je dovoqno da zauvek baci{ reket! Na Zapadu su, na kraju, izmislili suludu trku za “najboqeg ikada” (GOAT) samo da bi ubla`ili i obesmislili wegove trijumfe. Ta trka za “najboqeg svih vremena” je potpuno besmislena, jer ~ovek, jo{ uvek, ne mo`e gledati u budu}nost, pa je samim time to jedna kontradikcija. Me|utim, sve te nepravde, o~igledno, samo dodatno motivi{u Noleta, pa je sad ja~i nego ikad. Wegova tajna je jednostavna. On voli da igra tenis. On je zaqubqen u taj sport i bi}e prvi i najboqi dokle god to bude posmatrao kao igru. Dok je de~aka u wemu, on }e biti {ampion.
koja je smewena jer je radila svoj posao, pohapsila velike lopove iz vlasti
Godinu dana borbi na istoku Evrope nagove{tava najkrupnije promene u savremenoj istoriji ~ove~anstva
Po podne, 24. februara pro{le godine, plan Moskve da desantom specijalnih jedinica zauzme aerodrom „Antonov” u Gostomequ odvijao se po planu. Kao u filmu, ruski helikopteri dovozili su poja~awa koja je trebalo da pripreme aerodrom za sletawe velikih transportnih aviona. S wima je o~ekivan i novi talas specijalaca, sa mehanizacijom. Oni su imali zadatak da u|u u Kijev i zarobe ili proteraju dr`avno rukovodstvo Ukrajine.
Poja~awa nikada nisu stigla. Vojnici na aerodromu morali su te no}i da se povuku u obli`we {ume. Tamo su potra`ili zaklon od artiqerijske vatre 72. Mehanizovane brigade ukrajinske vojske, koja je ga|ala aerodromsku pistu kako bi je onesposobila za sletawe aviona. U sastavu te brigade bila je i Gruzijska legija, koja davala pe{adijsku podr{ku artiqercima. Gruzini su tako primili prvi ruski udar u Ukrajini.
Ta no} je bila presudna za neuspeh ruskog plana. Ipak, ruski general{tab je odlu~io da nastavi akciju. Iz Belorusije, i to
pri ~emu tenkovski klinovi nisu imali podr{ku pe{adije. Zbog toga su pretrpeli katastrofalne gubitke. Ukrajinci, tehnolo{ki inferiorniji, izbegli su sukob velikih jedinica i umesto toga izabrali partizansku taktiku. Wihove snage ve} tada su bile opremqene savremenim protivoklopnim sredstvima zapadnog porekla. Ameri~ka raketa „kopqe” („xavelin”) poga|ala je ruske tenkove iznad kupole, gde je oklop najtawi. Pogodak bi izazvao po`ar municije u tenku.
Ukrajinci su gerilski otpor spojili s novim oru`jem, bespilotnim letelicama – dronovima koji slu`e za izvi|awe i borbena dejstva. Turski „bajraktar” obele`io je prve nedeqe rata. Svi su `eleli to novo oru`je, uz nevericu da Rusi nemaju ni{ta sli~no na raspolagawu. [tavi{e, ruska vojska je uskoro ostala i bez podr{ke avijacije, koja je potpuno podbacila. Veliko i mo}no vazduhoplovstvo nije uspelo da dobaci do zapada Ukrajine i
Nakon konsolidacije jedinica koje su povu~ene sa severa i istoka, od Harkova, Rusi svu pa`wu usmeravaju na jug. Sa izuzetkom otpora u Mariupoqu, gde su se u kompleksu ~eli~ane utvrdili pripadnici neonacisti~kog bataqona „Azov”, Rusi lako preuzimaju punu kontrolu nad Azovskim morem. I front zapadno od reke Dwepar se stabilizuje, nakon {to
Na{e usluge ukqu~uju:
l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa
l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)
l Trajno i palijativno zbriwavawe
l Kvalitetnu post-akutnu
i dugotrajnu negu
l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit
kroz {ume koje su kontaminirane prilikom nuklearne katastrofe u ^ernobiqu, napredovala su kopnena poja~awa. Na putevima je nastao haos pa se kolona s tenkovima i snabdevawem protegla na 60 kilometara. Zakasnili su taman koliko je Ukrajincima bilo potrebno da pove`u front oko Kijeva.
Nakon pet nedeqa borbi, od 24. februara do 1. aprila, Rusi po~iwu da se povla~e iz Gostomeqa i Bu~e, nakon ~ega sukob iz faze specijalne operacije prerasta u rat punog intenziteta.
Na osnovu vremenske distance, sada znamo da su Rusi zaigrali na kartu sve ili ni{ta. Oko 200.000 vojnika u prvom talasu je razvu~eno na vi{e pravaca,
prese~e drumske i `elezni~ke veze kojim i danas sti`e NATO pomo} sa oru`jem.
Ubrzo postaje jasno da Ukrajinci imaju pomo} iz svemira. Uvek su znali kada da napadnu, kada da se povuku ili pregrupi{u. Sve to zahvaquju}i satelitskim vezama i snimcima u realnom vremenu.
U to vi{e nije bilo sumwe u aprilu, kada su Ukrajinci pogodili krstaricu „Moskva”. Navodno, na radaru su videli senku broda koja se odbila od oblaka. Nisu bili sigurni, ali su ispalili raketu i pogodili komandni brod Crnomorske flote. Naravno, ni{ta od toga ne bi bilo mogu}e da Ukrajincima nije dojavqen polo`aj „Moskve”. A to je mogao da u~ini samo onaj ko ima satelite.
su se Rusi povukli sa oboda Nikolajeva.
Tada na front sti`e novo oru`je, ameri~ki vi{ecevni lanser raketa „himars”. Veoma je precizan i dejstvuje po osetqivim ciqevima. Prvi je most preko Dwepra, kod Hersona. Most je toliko o{te}en da Rusi za snabdevawe moraju da koriste skele i druga improvizovana sredstva. Zbog toga se povla~e sa desne obale Dwepra. Sa pojavom „himarsa” i preciznog bombardovawa, u istoriju ratovawa ulazi mobilni telefon. Vojnici kr{e naredbe, slikaju se i snimke objavquju na dru{tvenim mre`ama. Nisu znali da iskqu~e geolokaciju. Neprijateq tako dobija koordinate za bom-
bardovawe. Na Novu godinu pogo|ena je {kola u Makijavki, gde je u udaru „himarsa” poginuo veliki broj ruskih vojnika. Moskva ka`e vi{e desetina, Kijev tvrdi vi{e stotina. Kome verovati, kad u ratu prvo strada istina. Rusi intenziviraju borbe na istoku. Bitka za Donbas se zahuktava, dnevno odnose}i desetine i stotine `ivota vojnika. Na obe strane. Od 2014. godine tamo je gra|en sistem utvr|ewa sa stotinama kilometara rovova. Na frontu nema ve}ih promena, pa topovi, minobaca~i i vi{ecevni lanseri raketa postaju glavno oru`je. Ukrajinci artiqerijsku municiju tro{e br`e nego {to NATO mo`e da je dostavi. Uskoro }e se pokazati da ni Amerika ne mo`e da proizvede tolike koli~ine topovskih zrna.
Rusi nemaju taj problem. Na raspolagawu su im, ~ini se, neograni~ene rezerve Crvene armije. Sovjetski Savez je isu{io Aralsko jezero zbog proizvodwe pamuka. U sastavu pamuka celuloza u~estvuje sa 98 procenata. A nitrirawem celuloze dobija se barut. SSSR je proizveo i uskladi{tio dovoqno artiqerijske municije za tre}i svetski rat i Rusija to sada koristi. U Ukrajini su na proveri dve {kole ratovawa. Rusi preferiraju artiqerijsku vatru koja velikim brojem ispaqenih granata preore prostor koji treba da osvoji pe{adija. S druge strane, standardi NATO-a predvi|aju precizno bombardovawe osetqivih meta, poput {tabova, skladi{ta municije, mostova i drumova za snabdevawe. ^ija je {kola boqa – zna}emo kada se rat zavr{i. Na iznena|ewe celog sveta, Ukrajina u septembru pokre}e ofanzivu na istoku i osvaja velike delove teritorije. Najboqe ruske trupe tada su se nalazile na jugu i frontu kod Dowecka. Linije koje su dr`ale lokalne jedinice brzo popu{taju, zbog ~ega
Rusija sprovodi mobilizaciju 300.000 regruta. Samo {to je front stabilizovan, Kijev ponovo udara. Ovog puta meta je Ker~ki most. Rusi kao odgovor pokre}u vazdu{nu ofanzivu iranskim dronovima-samoubicama, koji ga|aju energetski sektor Ukrajine. Ve}i deo te zemqe ostaje u mraku.
Ukrajinci ja~aju pritisak na Zapad da im isporu~i nove koli~ine oru`ja, ukqu~uju}i i tenkove. Pre toga su ve} dobili stotine tenkova iz zemaqa biv{eg Var{avskog pakta. Samo od Poqske oko 270 tenkova tipa T-72. Kijev sada tra`i zapadne tenkove, wih oko 300, za oklopni korpus koji treba da vodi predstoje}u prole}nu ofanzivu. Nemci, Danci, Finci i jo{ neki voqni su da obezbede stotinak tenkova, dok su Amerikanci najavili isporuku „abramsa” za kraj ove, po~etak slede}e godine. Toliko vremena im treba da sa tenkova skinu osetqivu opremu koja bi mogla da padne u ruke Rusa. Britanci nude jednu ~etu „~elenxera 2”. Taj tenk, kao i „abrams”, zbog te`ine nije idealan za ratovawe na prostoru isto~ne Evrope. Najbr`e }e sti}i „leopardi”, zajedno s mu~nim utiskom da se istorija ponavqa. Na istim prostorima u Drugom svetskom ratu nadirali su Hitlerovi „panceri”. I oni su dobijali imena po velikim ma~kama. Tada su to bili „panteri” i „tigrovi”, a sada „leopardi”.
Ukrajinci tra`e i zapadne avione, ali oni verovatno ne}e sti}i do kraja ovog rata. Rusija je poru~ila NATO-u da je isporuka aviona „crvena linija”. Uostalom, za obuku ukrajinskih pilota potrebne su najmawe dve godine. Pilot mora da upravqa avionom, za razliku od raketnog PVO sistema „patriot”, kojim mo`e da upravqa ve{ta~ka inteligencija. Ona sada brani Kijev dok vojnici na frontu biju bitke u rovovima, kao u Prvom svetskom ratu. ^udan neki rat.
Ovaj mladi grad ima ~ak {est op{tina, a ve}inu stanovni{tva ~ine Srbi koji su proterani iz glavnog grada Bosne i Hercegovine
Grad Isto~no Sarajevo uskoro }e obele`iti 30 godina od osnivawa. Statutarna odluka o organizaciji srpskog grada Sarajeva doneta je 13. marta ratne 1993. godine. Sedam meseci kasnije na Palama je konstituisan grad Srpsko Sarajevo u ~ijem sastavu je tada bilo i nekoliko sarajevskih
65.000 stanovnika, od kojih ve}inu ~ine Srbi proterani iz Sarajeva. O brzoj izgradwi Isto~nog Sarajeva, koje je bukvalno niklo na ledini na kojoj su se u predratno vreme ukr{tali makadamski putevi, svedo~i na hiqade stambenih objekata, savremena infrastruktura, novoizgra|ene crkve i brojni sadr`aji, kao i naseqa sa velelepnim ku}ama u vlasni{tvu Srba koji su pod prisilom morali da napuste rodna ogwi{ta koja su branili u ratu. Pored Bawaluke, Isto~no Sarajevo je vrlo brzo postalo i univerzitetski grad, na
mu~enika Petra Dabrobosanskog, krsnu slavu grada.
Istori~ar i dekan Filozofskog fakulteta u Isto~nom Sarajevu Draga Mastilovi} je rekao da novoizgra|eni Memorijalni kompleks „ne}e predstavqati samo ugaoni kamen na{e kolektivne kulture pam}ewa”, ve} }e „biti i nemi svedok zatirawa jednog ~itavog naroda na prostoru koji je naseqavao od ranog sredweg veka”.
Dok nabraja nove projekte, me|u kojima su i zavr{etak spomenika u porti Crkve Svetog Ilije na Lukama, posve}enog svim Srbima trebevi}kog kraja stradalim u 20. veku, i izgradwa parka velikana zdravstva u krugu bolnice „Srbija”, ]osi} ka`e da Isto~no Sarajevo, koje je „mlad grad i bedem Republike Srpske”, ne bi izgledalo kako izgleda da nije bilo razumevawa i pomo}i vlada Srpske i Srbije.
„Svesna zna~aja na{eg grada, Srbija je u posledwih pet godina u wegov razvoj investirala vi{e od deset miliona evra , na ~emu smo joj neizmerno zahvalni”, rekao je ]osi}, potpuno uveren da pomo} zvani~nog Beograda ne}e izostati ni ubudu}e.
op{tina koje su nakon potpisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma pripojene Federaciji BiH, u celosti ili delimi~no.
Iako je nastao u relativno skoroj pro{losti, Grad Srpsko Sarajevo, koji je u me|uvremenu preimenovan u Grad Isto~no Sarajevo, danas i jeste grad u svakom smislu te re~i. Po povr{ini je najve}i grad u Republici Srpskoj i jedini je koji u svom sastavu ima ~ak {est op{tina: Isto~na Ilixa, Isto~no Novo Sarajevo, Pale, Isto~ni Stari grad, Sokolac i Trnovo. Trenutno u Isto~nom Sarajevu, koje je postalo va`an ekonomski, univerzitetski, turisti~ki, kulturni i sportski centar isto~nog dela Republike Srpske, `ivi vi{e od
osam fakulteta (~etiri na Palama i isto toliko u Isto~nom Novom Sarajevu) trenutno studira vi{e od 10.000 mladih, od kojih nemali broj wih dolazi iz Srbije, Crne Gore i Federacije BiH. Kad govori o pripremama za predstoje}e sve~ano obele`avawe tridesetogodi{wice nastanka srpskog grada Isto~no Sarajevo, gradona~elnik Qubi{a ]osi} akcenat stavqa na wegov daqi razvoj oli~en u brojnim planovima i projektima od kojih su neki ve} u fazi realizacije, a neki u pripremi. Jedan od najzna~ajnijih, prema wegovim re~ima, jeste Memorijalni kompleks posve}en stradawu sarajevskih
Srba koji }e biti otvoren 17. septembra, na dan Svetog sve{teno-
Obja{wavaju}i za{to mnogi Isto~no Sarajevo do`ivqavaju kao grad-heroj, ]osi} ka`e da je ishodi{te Isto~nog Sarajeva u Sarajevu, odnosno u sarajevskim Srbima koji su gradili predratno Sarajevo i u kojem su u ratu odbranili vekovna ogwi{ta sa kojih su pod pritiskom proterani.
„Srbi su herojski branili jedno podru~je, dali su `ivote za wega, a onda su ga morali napustiti. Nakon toga izgradili su Isto~no Sarajevo koje je danas najmawim delom na podru~ju nekada{weg Srpskog Sarajeva. I to je ta `rtva koja je podneta. S toga epitet grad-heroj ne pripada ni politi~arima niti pojedincima, ve} svim qudima koji `ive na ovom podru~ju”, nagla{ava ]osi}. R. N.
U Bawaluci je potpisan ugovor o izgradwi 17 kilometara deonice auto-puta Br~ko-Bijeqina. Projekat je, kako je ukazao predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Vi{kovi}, bitan zbog po-
vezivawa Bawaluke i Beograda.
Ukupna vrednost iznosi 346 miliona i 955 hiqada KM, bez PDV-a.
Potpisivawu ugovora prisustvovali su predsednik Srpske
Visoki predstavnik u BiH Kristijan [mit suspendovao je, nakon vanredne sednice Ve}a za sprovo|ewe mira (PIC), Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske, koji je trebalo da stupi na snagu. Pro{le nedeqe iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR) je zatra`eno da Ustavni sud BiH hitno reaguje kada je u pitawu taj sporni zakon pre nego {to, kako navode iz OHR-a, „nastane nepopravqiva {teta”.
Ve}e za sprovo|ewe mira je [mitu dalo „zeleno svetlo” da posegne za svojim ovla{}ewima ukoliko ne bude odluke Ustavnog suda koja bi onemogu}ila stupawe na snagu ovog zakona.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da se u Sarajevu, s pravnog stanovi{ta, ni{ta nije dogodilo.
„Republika Srpska je usvojila Zakon o nepokretnoj imovini, koji ostaje na snazi”, napisao je Dodik na svom Tviter nalogu.
On je u izjavi agenciji Srna rekao da Kristijan [mit nije visoki predstavnik i da to nije samo stav Republike Srpske, ve} i dve stalne ~lanice Saveta bezbednosti UN, koji je trebalo da potvrdi wegovo imenovawe, a nije, preneo je Tawug.
Milorad Dodik, predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Vi{kovi} i ministar saobra}aja i veza Nedeqko ^ubrilovi}.
„Sedi{te kineske firme koja }e izvoditi radove na izgradwi auto-puta je u Var{avi, ali }e biti preme{teno u Republiku Srpsku, ta~nije u Bawaluku“, izjavio je ]ori}, isti~u}i da je ovo va`an dan za Republiku Srpsku.
Milorad Dodik je pozdravio projekat i napomenuo da je u Br~ko distriktu sve uslo`weno zbog zahteva koje tra`i bo{wa~ka strana.
„O~ekujemo da }emo u naredne ~etiri do pet godina imati zavr{en auto-put na ovoj relaciji“, naveo je Dodik.
„Odluke i legalno biranih visokih predstavnika se ne objavquju u Slu`benom glasniku Republike Srpske. Ne mo`e se svaki putnik namernik me{ati u unutra{wa pitawa BiH i Republike Srpske”, istakao je Dodik.
Poslanici u Narodnoj skup{tini Republike Srpske su 28. decembra pro{le godine usvojili Zakon o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisawe javne vlasti u RS.
Ustavni sud BiH je taj zakon stavio van snage, odlu~uju}i na osnovu apelacije {est delegata Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH. U obrazlo`ewu, Ustavni sud BiH je naveo da RS nema ustavnu nadle`nost za regulisawe tog pitawa, jer se radi o nadle`nosti dr`ave.
Zakon koji je [mit suspendovao usvojen je na sednici skup{tine Republike Srpske 10. februara, ali malo uo~i wegovog stupawa na snagu, visoki predstavnik je doneo odluku da se taj akt ne sprovodi do odluke Ustavnog suda BiH.
Prema ovom zakonu, nepokretna imovina koju koriste vlasti Republike Srpske, jedinice lokalne samouprave, javna preduze}a, javne ustanove i druge slu`be koje je osnovala RS, „po sili zakona”, kako se navodi u tekstu, pripada wima. S. G.
ZA PREDSEDNI^KE IZBORE U CRNOJ GORI:
Rok za podno{ewe kandidatura za predsedni~ke izbore u Crnoj Gori istekao je u pono}, a Dr`avna izborna komisija (DIK) do sada je potvrdila tri od osam pre datih kandidatura.
Potvr|ene su kandidature Andrije Mandi}a (DF), Dragiwe Vuksanovi} Stankovi} (SDP) i Mila \ukanovi}a (DPS).
Kandidature su predali i Goran Danilovi} (Ujediwena Crna Gora), Jakov Milatovi} (Evropa sad), Aleksa Be~i} (Demokrate), Jovan Radulovi} Joxir (Grupa gra|ana) i @eqko Matija{evi} (Grupa
I EDI RAMA U PODGORICI:
gra|ana). O wima }e DIK tek doneti odluku u roku od 48 sati. Predsedni~ki izbori u Crnoj Gori bi}e odr`ani 19. marta.
Premijer u tehni~kom mandatu Dritan Abazovi} i ~elnik vlade Albanije Edi Rama potpisali su Sporazum o otvarawu zajedni~kog grani~nog prelaza Sveti Nikola-Puqaj na teritoriji Republike Albanije.
Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazovi} i predsednik Saveta ministara Albanije Edi Rama potpisali su tokom zajedni~ke sednice dve vlade u Podgorici vi{e sporazuma me|u kojima je sporazum o izgradwi mosta na reci Bojani. Most na reci Bojani, koji }e zajedni~ki graditi Crna Gora i Albanija je investicija vredna oko 20 miliona evra
„EPCG @eqezara Nik{i}“ zvani~no je po~ela da radi. Skinuti su lanci sa radni~ke kapije, a zamajac je ponovo okupio radnike.
^ast da skinu lance pripala je premijeru u tehni~kom mandatu Dritanu Abazovi}u i predsjedniku Odbora direktora EPCG Milutinu \ukanovi}u, a potpomogao je, kako ga radnici prozva{e, Ivan Vujovi}, najvi{e zaslu`an za revoluciju `eqezaraca.
Abazovi} i Rama potpisali su sporazume i memorandume iz oblasti: energetike, ribarstva, za{tite biqa, socijalne za{tite, sporta, kulture i medija, odbrane, zdravqa kao i Sporazum o otvarawu zajedni~kog grani~nog prelaza Sveti Nikola-Puqaj na teritoriji Republike Albanije. Abazovi} je nakon zajedni~ke sednice vlada dve dr`ave, na kojoj je potpisan bilateralni sporazum o izgradwi mosta na reci Bojani, kazao da }e izgradwa biti malo skupqa nego {to su prvobitno procewivali, ali da to nije ni{ta spektakularno.
- Mislim da }e izgradwa ko{tati blizu 20 miliona evra. Ako se to podeli po pola, to zaista nije mnogo. Omogu}i}emo finansirawe iz kapitalnog buxeta. Imamo otvorenu stavku i imamo i rezervu za to, s tim {to u prvoj godini ne}e biti ispla}en celi deo, nego samo po~etna sredstva, i ve} smo razgovarali o tome da se pla}awe odradi u nekoliko godina - kazao je Abazovi}.
On je podsetio da je na grani~nom prelazu Sukobin, izme|u Crne Gore i Albanije, leti ogromna gu`va.
- Mnogo turista }e i}i tom novom trasom, preko zajedni~kog mosta. Tako|e, to }e imati direktne benefite na jedan i na drugi bruto doma}i proizvod (BDP). Ja ne znam da ne{to mo`e da bude efektnije, a jeftinije od toga. Dogovor je da pla}amo 50:50, dok je albanska strana uzela projektovawe i samim tim oslobodila Crnu Goru tih tro{kova, koji nijesu mali - dodao je Abazovi}. S. G.
Predsednik Crne Gore i predsedni~ki kandidat Demokratske partije socijalista (DPS) Milo \ukanovi} izjavio je da mu je ciq da pobedi u prvom krugu izbora, koji }e biti odr`ani 19. marta. On je poru~io je da je wegova kandidatura izraz odgovornosti i brige prema Crnoj Gori, prenela je RTCG. \ukanovi} je, nakon predaje predsedni~ke kandidatire, rekao da u izbornu trku izlazi da bi pobedio. „Moj je ciq da pobedim u prvom krugu, a ne}u izgubiti entuzijazam ako do|e do drugog kruga”, rekao je \ukanovi} na konferenciji za novinare. On je ocenio da je ponuda na predsedni~kim izborima dobra i da }e izborna trka biti zanimqiva.
„Ne bi prognozirao ko }e mi biti protivkandidat u drugom krugu. Potrudi}u se da pobedim u prvom krugu, ako bude drugog, ulo`i}u sve kapacitete da pobedim”, poru~io je \ukanovi}. On je ocenio da je wegova kandidatura izraz odgovornosti prema Crnoj Gori.
Prema wegovim re~ima, za mawe od tri godine, Crna Gora je pro{la put od zemqe koja je bila najdinami~nija investiciona destinacija u Evropi, lider u evropskim integracijama, a danas se opisuje kao rak rana Balkana. On je naveo da nije neophodno da im drugi otvaraju o~i, da je Crna Gora danas zemqa razorene funkcionalnosti.
Abazovi} je kazao je da je ovo jedan od najqep{ih dana u wegovom mandatu i da je ponosan {to su skinuli lance sa kapije @eqezare i {to @eqezaru vra}aju na stazu slave.
„Nik{i} dobija novi pogon, novu vrijednost, a to dobija i cijela Crna Gora“, kazao je premijer.
Saop{tio je i da su institucije tu da pru`e podr{ku odbrani prava radnika.
„Neka vam je sretna nova @eqezara i va{a @eqezara“, poru~io je Abazovi}.
Sre}an povratak „@eqezari“ po`elio je radnik Qubi{a \ikanovi}, uz poruku da o~ekuje da fabrika {to prije stane na noge i da se svima poka`e sa kakvim blagom Nik{i} raspola`e.
Kazao je da je premijer Abazovi} uvijek bio uz radnike „@eqezare“. Elektroprivreda (EPCG) je od turske firme „Tos~elik“ otkupila imovinu „@eqezare“ za 20 miliona evra, koje su im isplatili u dvije rate. Posqedwa rata u iznosu od pet miliona eura pla}ena je sredinom mjeseca, a prije nekoliko dana EPCG je registrovala firmu „EPCG @eqezara Nik{i}“.
Rad u EPCG @eqezara Nik{i} bi}e organizovan u ~etiri segmenta, a planirano je uposlewe 304 radnika. U po~etku posao }e na}i oko 200 radnika.
„Tos~elik“, }erka firma turske „Tosjali grupe“, imovinu nik{i}ke fabrike kupila je za oko 15,1 milion eura 2012. godine. „@eqezara“ je tada bila u ste~aju, a novi vlasnik je obe}avao da }e za tri godine ulo`iti 35 miliona evra, a broj radnika pove}ati do 550, ali to nije realizovano.
„Tos~elik“ je u martu 2021. godine u „@eqezari“ obustavio proizvodwu, a 1. septembra pro{le godine otpustili su svih 229 proizvodnih radnika koji su proteklih mjeseci protestovali na krovu „@eqezare“. S. G.
Ure|uje: Zoran Vla{kovi}
Nobelovac Peter Handke koji je sedam puta posetio i boravio po vi{e dana u Velikoj Ho~i i Orahovacu u Metohiji od 2006. godine bio je rado vi|en gost u svakom srpskom doma}instvu ovde.
Divio se nobelovac Velikoj Ho~i sa 13 crkava, obilazio je
i manastir Zo~i{te u blizini a ono po ~emu ga ovde Srbi pamte je i da je no}ivao u vi{e srpskih ku}a kao i u manastiru Zo~i{te.
Zanimqivo je da je spavao na jednom gvozdenom krevetu, ili federnom krevetu kako ga ovde zovu, starom 170 godina i da je tra`io da spava na slamarici napuwenoj slamom.
Danas me{tani Velike Ho~e ~uvaju taj gvozdeni krevet, krevet Petera Handkea, u Etno ku}i u centru sela gde ima jo{ dosta starih stvari iz doma}instava bogatog metohijskog sela.
Englesko izdawe “De~anske riznice” autorke Mirjane [akote, promovisano je na skupu srpske dijaspore u Va{ingtonu,19 - 20. februara, na {tandu organizacije Art Exchange gospo|e Svetlane Rogi}.
Podpredsednica Bugarske Ilijana Jotova zvani~no zatra`ila od Pri{tine i Goranaca da budu bugarska nacionalna mawina na KiM
u Gorani ili Goranci su oni koji taj naziv nisu mewali vi{e od osam vekova u Poznati goranski novinar Zejnel Zejneli ka`e: - Goraci sva~iji i ni~iji a ipak svoji, a pod ovim nazivom objavio i kwigu u Goranci `ive u 19 sela Gore, devet sela u Albaniji i tri u Makedoniji
U situaciji kad etni~ka zajednica Goranaca na Kosovu i Metohiji od 1999. godine nema gotovo nikakva prva, ukinuta im je op{tina Gora, ne dozvoqava im se da je opet formiraju, ne dozvoqava im se da pokre}u privatni biznis, postali su mawina u op{tini Draga{ u kojoj su do 1999. godine bili procentualno iznad
95 odsto sastava stanovni{tva u op{tini.... I u svoj takvoj situacija zvani~na Sofija ponovo tra`i za 15.000 Goranaca status bugarske mawine na Kosovu. Podpresednica Bugarske Ilijana Jotova to je zvani~no zatra`ila od Pri{tine i posetom Goranaca u Gori 17-20 .proteklog februara.
U vremenu kad su tako obespravqeni i kad im Beograd ne mo`e mnogo pomo}i, Goranci vide ovaj potez Bugarske kao izlazak iz za~aurenog sivila i odlazak u Evropsku Uniju napre~ac, gde }e bez problema dobijati posao preko biroa rada ne tra`e}i posao rade}i na crno.
Beograd nije zaboravio Gorance pa im redovno primawa sti`u u {kolama, tu su i socijale, srpske penzije i druge vrste pomo}i.
Predsednik Nacionalnog sa-
O tome da je Gorance posebno cenio Car Du{an govori i zapis iz 14. veka, u kojem car nala`e da se Gorancima ne napla}uje porez po grlu stoke, nego }e pla}ati godi{wi porez po doma}instvu.
„Ovo nare|ujem zato {to su oni najve}i qubiteqi dr`ave i najverniji deo mog naroda, koji je vredan i radan, i veruju u ovo moje i ono Hristovo carstvo“, zapisano je u naredbi cara Du{ana.
Tek u 17. veku Goru je zahvatio proces islamizacije, koji je zavr{en 1867. godine, kada umire i posledwa hri{}anka koju i danas mnogi znaju kao baba Bo`anu sahrawenu u Brodu.
Povr{ina op{tine Gora iznosi 385,5 kilometara kvadratnih. Na teritoriji Kosova i Metohije ima 19 goranskih sela: Ba}ka, Brod, Vrani{te, Globo~nica, Gorwa Rap~a, Gorwi Krstac, Dikance, Dowa Rap~a, Dowi Krstac, Draga{, Zli Potok, Kru{evo, Kukuqane, Qe{tane, Qubo{te, Mlike, Or~u{a, Rade{a i Restelica.
U Makedoniji se nalaze tri goranska sela: Jelovjane, Urvi~ i Novo Selo.
U Albaniji je devet goranska sela: [i{tec, Ore{ek, Crneqevo, Borje, Orgo{ta, Ko{ari{ta, Paki{a, Zapod i Ocikqe.
veta Goranske mawine u Srbiji Amir Kajku{ poru~io je da na prostorima sada{we Gore Goranci `ive du`e od osam vekova pod tim imenom koje i danas koriste i da tu ~uvaju svoj identitet. Kajku{ je to rekao nakon posete, 19. februara, potpredsednice Bugarske Ilijane Jotove KiM i oblastima u kojima, prema wenim re~ima, `ivi bugarska etni~ka zajednica. Ona je zatra`ila da „bugarska etni~ka zajednica“ dobije status mawine, uz podse}awe da Sofija tra`i da Goranci zvani~no budu priznati kao bugarska mawina na Kosovu.
- To nije ni{ta novo, ali se jo{ uvek ne znaju pravi motivi. S obzirom na svojatawa kojima se bave mnoge zemqe, ova etni~ka grupa je na veoma visokoj ceni. Na primer, Turci ka`u da su Goranci poreklom Turci, Makedonci da su Makedonski muslimani, Bugari da su poreklom Bugari, Albanci da su poreklom iz Albanije, Srbi da su wihovi, - ka`e ugledni novinar Politike Zejnel Zejneli koji je i napisao kwigu sa naslovom ‘’Goraci sva~iji i ni~iji a ipak svoji’’.
- O mojim Gorancima ima {ta da se napi{e: oni su danas Goranci, muslimanske veroispovesti, i
to ne mo`e da se promeni. Ma {ta bilo, ma ko ih svojatao, Goranci }e opstati, i pored toga {to se ose}aju da su i sva~iji i ni~iji. To zavisi od wih samih, a ne onih neodgovornih, koji bi da wima rukovode, da ih nude, da im odre|uju kako }e i gde `iveti i na kraju ~iji }e biti, - ka`e Zejneli.
Gora se prostire na 500 kvadratnih kilometara, a od toga 310 je u Srbiji, 150 u Albaniji i 40 kvadratnih kilometara u Makedoniji. Danas oko 13.000 Goranaca `ivi u inostranstvu, oko 11.000 u Beogradu, ima ih u Novom
Sadu, Pan~evu, Kraqevu, Kragujevcu, Ni{u, Subotici, Somboru, Novom Pazaru... Oko 12.000, posle bekstva sa Kosmeta 1999, rasulo se po Srbiji a mnogi su oti{li i u inostranstvo. U Gori danas jedva da ima i 7-8.000 uglavnom stara~kih doma}instava.
U toku bombardovawa Srbije poginulo je 23 Goranaca, a wih osam stradalo je od bombi NATO-a. Uni{tavawe lokala Goranaca, od strane Albanaca bilo je izra`eno 1999 i kasnije.
U {est {kola u op{tini Draga{ u Gori, za 476 u~enika osnovnih {kola i 138 u sredwoj {koli u selu Mlike, nastava se odvija po nastavnom planu i programu Srbije. UNMIK-ov department za obrazovawe je 2006. godine doneo izvr{nu Odluku po kojoj }e Goranci u~iti po nastavnom planu i programu Republike Srbije kao {to su u~ili i do 1999. godine. Odluka je doneta iz razloga {to su Pri{tina i Bo{waci (Sarajevo) `eleli da nametnu druge {kolske programe Gorancima. Kao predstavnik Goranske gra|anske inicijative 17. februara 2008. godine Goranac poslanik iz Gore odbio je da potpi{e deklaraciju o nezavisnosti Kosova.
SRPSKO
Ve}e srpske nacionalne mawine u Istri osudilo je postupak gradona~enika Pule Filipa Zor~i}a, koji je zabranio koncert srpskih folk peva~a u tom gradu, zakazan za 25. mart.
Organizatori koncerta, na kojem je trebalo da pevaju Dragan Koji}, Ana Bekuta, Du{ko Kuli{ i Zorana Mi}anovi}, rekli su da im je prvi ~ovek Pule ne samo zabranio koncert ve} ih je i brutalno vre|ao i psovao „srpsku majku”.
„U ime Vije}a Srpske nacionalne mawine Istarske `upanije, u ime gra|ana i gra|anki Pule koji vole srpsku narodnu muziku, a i u ime svih koji dr`e da se zabrawivati mo`e samo po zakonu, a ne po osobnim preferencijama i ukusu, osu|ujem postupak grado-
na~elnika Pule”, navodi se u saop{tewu koje je potpisao Milo{ Baji}, predsednik Vije}a.
On je istakao da je Zor~i}eva zabrana neukusna i licemerna.
„To je potez osobe koja {teti ovom gradu i ovoj Istri, i upravo je to neistinito i krajwe vje{ta~ko razdvajawe Mediterana od Balkana. U politi~kom pak smislu, zabrana je {kolski primjer zlo}udne politike nesno{qivosti, posve suprotstavqene onome {to gradona~elnik naziva ‘gra|anskom, europskom i mediteranskom Pulom’“, dodaje se u saop{tewu.
Baji} je izrazio o~ekivawe da }e usprkos negra|anskom gradona~elniku u Puli biti mesta za sve osim za iskqu~ivost, cenzuru i zabranu, te da }e „umetnici Ana
Bekuta i Dragan Koji} Keba, vrsni izvo|a~i narodne muzike, u wemu dobiti svoju priliku”.
Prethodno je direktor projekta „Hiqadarka”, koji je organizator ovog koncerta, Mario Cindori u saop{tewu te{ko optu`io gradona~elnika Pule da mu je preko telefona pretio i, kako je naveo, „psovao srpsku majku”, kao i da je rekao da „ne `eli srpsko sme}e u svom gradu”.
Iz projekta „Hiqadarke” saop{teno je da izra`avaju neizmerno `aqewe zbog toga {to je jedna vesela i tradicionalna zabavna, estradna pri~a mora da dobije ovakav epilog, ali da radi istinitog informisawa javnosti, ne `ele, ka`u, ni{ta da sakrivaju.
Preciziraju}i da je ugovor bio potpisan i da su obavqene sve pripreme, Cindori je naveo: „Na dan kad smo Pulu oblepili plakatama, oko 21 sat nave~er, zvao nas je upla{eni direktor pulske sportske dvorane, gospodin Mario Peru{ko i rekao da je upravo dobio poziv od besnog gradona~elnika Filipa Zor~i}a koji mu je doslovno naredio da bez obzira na ugovor, odmah otka`e taj koncert jer gradona~elnik ne `eli, citiram, ‘srpska sme}a’ u svom gradu”. R. N.
„Ovu sam kwigu milion puta pro~itao“, re~e 91- godi{wi Jovan Korolija dr`e}i Sveto Pismo. Kada su ga prona{li u kamenoj ku}i, samog na kraju sveta, bez hrane, vode, struje, u dalmatinskoj Bukovici, ni{ta tra`io ni{ta. Osim ovna Mrkana. Qudi su ga razo~arali, pobegao je, bez wih `ivi {est decenija. Ali pri~a o Jovanu dokazuje da Qudi jo{ ima.
Malo je Srba ostalo na velikoj zaravni dalmatinske Bukovice koju leti nemilosrdno pr`i sunce, a zimi ki{e spiraju i oblikuju kamewe i sitno rastiwe, kao {to su vekovima oblikovale o{tra lica i karaktere stasitih qudi koji ovde `ive.
JOVAN NIJE HTEO DAQE OD RODNOG PRAGA
U zaseoku Korolije, kod sela Ivo{evci, nedaleko od Kistawa svega je nekoliko staraca koji nisu hteli da napuste rodni prag i od bure se sklone u Srbiju, kod dece u neko beogradsko ili novosadsko predgra|e.
Na osami u, kako se u ovom kraju ka`e, kr{u, u {ikari, povratnik Bo`o [u{a prona{ao je Jovana. U hladno}i kamene ku}ice bio je sklup~an ispod pokriva~a. Na starom metalnom krevetu. Bez struje, drva, hrane, vode.
„Znao sam da nema nikog svog, jedva smo se sporazumeli. Kao mali prele`ao je meningitis, te{ko govori, ali sam razumeo {ta mu treba. To nije trebalo ni da mi govori, ne treba mu gu`va, treba mu mir i samo ono osnovno, da pre`ivi, da `ivi kako je navikao“, svedo~i nam [u{a.
Nekada je Jovan bio bogat, imao je sedamdeset ovaca, s wima je i posledwi rat do~ekao. S wima je do~ekao i „Oluju“. Vojska ga nije dirala, ali onda su do{li psi rata, molio je, da mu makar ovna Mrkana i nekoliko ovaca ostave. Sve su odneli.
SAM SA NEKOLIKO OVACA
Gotovo trideset godina posle, na{ sagovornik ga je zatekao sa nekoliko ovaca koje je u me|uvremenu te{kom mukom nabavio. Kako, ne zna se, izbegavao je qude, izgubio je davno veru u wih, zato se i osamio.
„Izgledao je kao pustiwak. Kada sam video kako se op-
hodi prema svom skromnom stadu, znao sam da mu je du{a jo{ `iva. Jovan se nikada ne smeje, ali videla se neka iskra radosti u oku. Nisu na{i stari slu~ajno stoku zvali „blagom“. To je jedino blago koje je Jovan ikada imao“.
STI@E POMO] SA SVIH STRANA
U Bukovici nema puno naroda, ali ima interneta i `eqe da se pomogne. Apel na{eg sagovornika na dru{tvenoj mre`i podigao je na noge, ne samo Kistawce koji su se
vratili u svoje mesto pored drevnog manastira Krka, ve} svuda po svetu.
Mora mnogo da se radi u kr{noj Bukovici da bi se `ivelo, ali svi su na{li vremena, i novca, da pomognu. Ku}ica ovog pastira dobila je novi prozor, stigle su zalihe hrane, ~ista ode}a za Jovana, i legao je kona~no u ~isto.
Me{tani su dovezli i hranu za stoku, stigla su velika spremi{ta u kojima }e im Jovan ~uvati vodu, a onda i najve}a radost, nekoliko ovaca, ali i ispuwewe sna - ovan Mrkan.
„Gu`va je bila, svi smo se radovali, ali sam video da Jovan jedva ~eka da odemo, da se ispri~a s wim. Tepao mu je. Mrkan mu je, iako se ne poznaju, bli`i od svih nas. Tada sam bio siguran, ovo je sve {to treba da uradimo za ovog ~oveka, ka`e jedan od Jovanovih dobro~initeqa.
SIJALICA DONELA I OSMEH
On obilazi pastira vi{e od tri meseca, pre neki dan prvi put je video osmeh na wegovom kamenom isklesanom licu. Nasmejao se sijalici.
Lokalno udru`ewe „@ene kosovske doline“ na Jovanovu ku}u montiralo je solarni panel. Dovoqno da uve~e radi ono {to, pored „blaga“ najvi{e voli, da ~ita.
Na{ sagovornik sada ~etiri puta nedeqno ovom isposniku odnosi kuvani obrok. U akciju pomo}i ukqu~io se i posleratni novi kom{ija, iz Jaweva na Kosovu i Metohiji doseqen u Kistawe. On hranu dovozi iz Knina, iz narodne kuhiwe, a Bo`o je na biciklu odnosi u Jovanovu ku}icu na kraju sveta.
OBRIJAN DO^EKUJE GOSTE
Prozbore po koju, na{ sagovornik, ka`e, sada ve} dobro razume Jovanov nemu{ti jezik. ^ak mu je i Sveto Pismo Novoga zaveta ~itao, bez nao~ara.
„Korolije su i umetni~ke du{e, bunar i kamenicu iz koje stoka pije ki{nicu, koju bi svaki muzej po`elo, isklesao je wegov otac Obrad. A Jovan voli da ~ita. Bibliju je, ka`e, pro~itao milion puta, jer samo wu ima. Odneo sam mu Narodne juna~ke pesme, jer ~esto spomiwe Kraqevi}a Marka i @enidbu Du{anovu pomiwe. I raspad Jugoslavije, i takvo sam mu {tivo odneo“, ka`e nam [u{a.
On dodaje da je ovaj neobi~ni gor{tak, od kada je dobio pomo}, uvek obrijan. Drugi ~ovek, do~ekuje ga sre|en.
„To mi daje nadu da smo mu vratili malo vere u qude, ali sada }emo ga ostaviti, da svoje posledwe ovozemaqske dane provede u toplom, tepaju}i Mrkanu“.
^udesna sudbina: Jovana na{li posle 30 godina u Dalmaciji - svaki dan uz Bibliju i vratio se MrkanПразник - Дан када је стигао Мркан
i srpskom rasejawu. Isto toliko ima i naziva kulturnih i nau~nih dru{tava, preduze}a, kompanija, firmi, marki proizvoda (automobil “Tesla”). Napravqeno je i na desetine kwiga i filmova o Nikoli Tesli (filmovi “Presti`” i “Bitka za struju”).
U Godini Nikole Tesle upravo je postavqen u januaru 2023. godine u Wujorku wegov 35 monument na svetu. Tesla sedi u u parku gde je za `ivota ovaj srpski genije hranio ameri~ke golubove. Vajar ovog divnog monumenta je Stan Vots, Amerikanac iz Wujorka. Teslina nau~na fondacija iz Filadelfije je ovog umetnika odlikovala Teslinom zlatnom medaqom.
Ovu Teslinu zlatnu medaqu nosi i Stane Ribi~, predsednik Udru`ewa Srba u Slova~koj, koji sa suprugom Anicom Ribi~ planira da u Novom Sadu postavi i otvori 36 po redu mermerni spomenik srpskom geniju. Ribi~ je pre pet godina bistu Nikole Tesle postavio sa prijateqima Slovacima u zdawu Radio i televizije u Bratislavi.
Rade Bakra~evi}, vitez i prvi Srbin Maribora i [tajerske planira da na Tehni~kom fakultetu u Gracu postavi bistu srpskog genija, koji se {kolovao u Austriji.
Najceweniji Srbin na svetu Nikola Tesla danas ima biste i spomenike u dvadesetak dr`ava. Najvi{e, 20 bisti, nalaze se na ameri~kih fakultetima i univerzitetima Harvard, Jejl, Kolumbija, Prinston, Mi~igen, Viskonsin, Merilend, Ilinois, Pur|u, Kornel, \uk, Karnegi Melon, Filadelfija, Univerzitet Xon Hopkins, Univerzitet Pen, Univerzitet Pensilvanije, Univerzitet Mi~igena, Institut tehnologija Masa~usetsa, Institut tehnologija Kalifornije i Institut tehnologija Xorxije.
Tesla krasi Izmir, Baku, Prag, Budimpe{tu, Temi{var, Pariz, Pert, Zagreb, Bawa Luku, Nijagaru. Najve}i spomenici Tesli nalaze se u SAD i Kanadi. Bronzani spomenik Nikoli Tesli, rad vajara Frana Kr{ini}a, postavqen je 1976. godine na Nijagarinim vodopadima u dr`avi Wujork, sa ameri~ke strane. Isti spomenik se nalazi ispred Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu. Na Nijagarinim vodopadima, sa kanadske strane, u parku 9. jula 2006. godine postavqen jo{ jedan spomenik Nikoli Tesli, (na slici). Visok je tri metra.
Ime i lik Nikole Tesle se koriste u vi{e od stotinu naziva {kola u Srbiji, Republici Srpskoj, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj
- Nikola Tesla je tvorac na{e budu}nosti. Wega ameri~ki ekolozi uzimaju za osniva~a ~istote kosmi~ke energije i prirode planete Zemqe. Mi Srbi ga najvi{e cenimo zbog wegovog pravoslavqa i blistavog uma – ka`e Zoran Bulovi}, predsednik Tesline nau~ne fondacije u Srbiji, koja je odlikovala patrijarha Porfirija Ordenom Nikole Tesle.
Ime i prezime Nikole Tesle naziv je nagrade koje, na primer, dodequju Fakultet elektrotehnike u Beogradu, Termoelektrana u Obrenovcu, Institut “Mihajlo Pupin” iz Beograda, Teslina nau~na fondacija, koja je upravo raspisala konkurs za nagrade u 2020. godini. Sli~ne nagrade dodequje splitski Zavod za nau~ni rad Hrvatske, hrvatska Fondacija “Genij za budu}nost”, Hrvatski savez inovatora, kanadska organizacija Srba iz Toronta.
U SAD nagradu “Nikola Tesla” dodequje Upravni odbor Me|unarodne asocijacije energeti~ara. Posledwih godina ovu nagradu
su dobili nau~nici Adel Razek iz Francuske, Tomi Sebastian iz SAD, Akira ^iba iz Japana i Zi Kuang Zu iz Velike Britanije.
uuu Pro{lo je osam decenija od smrti velikog svetskog nau~nika i srpskog genija. Nikola Tesla je danas najpoznatiji i najceweniji Srbin u svetu.
Na Internetu Tesla ima 31 milion pojavqivawa
Osamdeset godina od smrti Nikole Tesle, spomenik u Kanadi
Nagrada “Nikola Tesla” se dodequje za tehni~ko-tehnolo{ka dostignu}a i inovacije u oblasti filmske industrije u Holivudu. Dodequje je Me|unarodna akademija za {tampu od 2004. godine kao satelitsku nagradu kako bi podr`ala “pionire tehnologije filmskog stvarawa”. Nosici ovog priznawa sa statuotm srpskog genija posledwih godina su bili Xems Kameron, Xorx Lukas, Ri~ard Doner, Xeri Luis, Volter Merc, ameri~ki monta`er i dizajner zvuka, Robert Legato (2018.), Kevin Bejlo (2019.) i Xo Leteri (2020.) Statuetu je dizajnirao poznati skulptor Dragan Radenovi}.
O Nikoli Tesli kao velikanu ameri~ke nauke i kulture govorili su predsednici Xorx Bu{ Mla|i i Donald Tramp. Xorx Bu{ Mla|i je Teslu uvrstio u pionire stvarawa SAD i ameri~ke nauke. A Donald Tramp ga je priznao kao najuglednijeg svetskog nau~nika.
Tokom posete Va{ingtonu predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je ameri~kom predsedniku Donaldu Trampu poklonio pre tri godine zlatnik Narodne banke Srbije sa likom Nikole Tesle. Taj zlatnik danas stoji u trezoru Bele ku}e.
Kako je tom prilikom nazna~eno, “re~ je o simboli~nom poklonu po{to je na wemu lik ameri~kog nau~nika srpskog porekla, koji je svojim radom zadu`io svet i koji je va`na spona izme|u SAD i Srbije”.
“Tesla je do{ao u Ameriku 6. juna 1884. godine u Wujork sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog svog {efa ^arlsa Be~elora. Tesla je autor vi{e od 700 patenata, registrovanih u 25 zemaqa, od ~ega u oblasti elektrotehnike 112. U SAD je preminuo 7. januara 1943. godine. On je srpski genije, predstavnik ameri~kih Srba i iseqenika, ameri~ki nau~nik i najceweniji Srbin na svetu” – napisale su ovim povodom ameri~ke novine.
Nikola Tesla ima svoje bulevare, avenije i ulice u tridesetak gradova sveta. ^etiri varo{i u SAD nose wegovo ime.
I jedna sredwa {kola u dr`avi Ilinois, planira da od ove
2023. godine nosi ime Nikole Tesle.
- Tesla je svojim pronalascima i zave{tawima, koja je ostavio, ujedinio ~ove~anstvo. On je i danas aktuelan kao ~ovek koji uti~e na budu}nost na{e planete. Zato nije ~udno {to ga slave u najmawe dvadeset dr`ava sveta, koje su mu podigle spomenike. Nikola Tesla je prijateq svih naroda sveta, on nas Srbe spaja sa celim ~ove~anstvom. Nikola Tesla je simbol srpskog naroda i zato je u Teslinoj nau~noj fondaciji za to ~iweni~no stawe skovan izraz – Teslin narod – ka`e Nikola Lon~ar, osniva~ i predsednik TNF iz Filadelfije.
Na Teslinom spomeniku u Filadelfiji je ispisana poruka, koju je ovaj srpski genije i ameri~ki nau~nik uputio svom narodu, kada je `iveo u SAD:
“Ja sam ostao Srbin i preko mora u Americi, gde se ispitivawima bavim, isto to bi trebalo da budete i vi i da svojim znawem i radom podi`ete slavu srpstva u svetu.”
Ovo je zakletva srpstvu. Himna na{e nacije”. Ova izjava srpskog genija i svetskog nau~nika Nikole Tesle motivisala je vo|stvo Tesline nau~ne fondacije (Tesla Science Foundation) iz Filadelfije da sve svoje projekte i aktivnosti nazove jednostavno – Teslin narod. To je i naziv dokumentarnog filma i kwige koje TNF radi Tesli u ~ast.
Vlada Hrvatske je po~etkom 2023. godine uvela evro kao nacionalnu valutu i na kovanicu stavila lik srpskog genija. Ovo je `ivi spomenik Tesli u jednog dr`avi ~lanici EU.
U Tranvi, sedi{tu Udru`ewa Srba u Slova~koj i u Novom sadu upravo teku dogovori o postavqewu novog spomenika Nikoli Tesli. O tome je sa upravom Grada Novog Sada pre dve godine postignut dogovor. Utvr|eno je mesto na Studentskom trgu u Novom Sadu, gde }e stajati mermerni Tesla. Inicijator i realizator ovog umetni~kog i patriotskog poduhvata Stane Ribi~ iz Trnave, predsednik Udru`ewa Srba u Slova~koj, sa suprugom Anicom Ribi~ aktivno radi na ostvarewu ovog poduhvata.
Nestvarnu pri~u iz Barajeva, nadomak Beograda pri~a nam Natalija Paj~in, ~ija se snaja Tijana Paj~in (30) porodila.
- Na{a Tijana je oko pola ~etiri ujutru dobila kontrakcije, a u 7:20 se porodila u GAK “Vi{egradska”. Termin joj je bio svakako krajem februara. A potom je wena samo godinu starija ro|ena sestra Jovana ^olakovi} (31) u pola devet do-
- I ovo od subote je bilo za Ginisa, a sa poro|ajima od pre godinu i po tek su za Ginisa! I Tijani i Jovani je termin te 2021. bio u nekih sedam dana razlike. I tog 4. avgusta Jovana je prva oti{la u porodili{te oko pola {est ujutru. Ali odmah za wom, u osam je oti{la i Tijana! Naravno, obe su bile u “Vi{egradskoj”.
Najpre je Jovana na svet donela Juliju, a potom i Tijana Lanu - pri~a Natalija, pa veli:
- Da su bliznakiwe pa da ~ovek ka`e ima neka sila. Al nisu. Ovo je neverovatno!
Ima samo jedna razlikaJovana je, kako ka`e Natalija, nekih devet godina u braku, pa ima i stariju }erku, troje dece ukupno.
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
no nismo o~ekivale. Ali tako je htelo i sad u`ivamo - ka`e s osmehom Tijana.
I Jovana se smeje.
bila kontrakcije i u 12:10 se porodila, tako|e i “Vi{egradskoj”. Jovani je termin bio 22. februara, ali je malo prenela. Obe su rodile sina. Na{ unuk se zove Luka, a Jovanin sin je Vukadin - ka`e Natalija Paj~in.
Ali, to nije sve. Na Blagu Mariju 4. avgusta 2021. Tijana i Jovana su na svet donele Lanu, odnosno Juliju.
- A na{a Tijana se udala tek 2021, pa su se “samo” dva puta porodile istog dana. Ko zna, da se Tijana udala ranije mo`da bi i po troje dece rodile u isti dan - smeje se sre}na baka, koja je s porodicom, rodbinom i prijateqima proslavila ro|ewe unuka.
Sestre su i ovaj, kao i pro{li put, zajedno u sobi. Jo{ od pre godinu i po svi su ih zapamtili u “Vi{egradskoj”.
- Ponovo su nas smestili u istu sobu, hvala im na tome. Kad nam se prvi put desilo nismo verovale da je mogu}e. A da mo`e jo{ jednom da se ponovi, e to stvar-
- Iznena|ena sam! Jo{ pre godinu i po dana, kada je trebalo da se porodimo, Ti-
Natalija navodi i da su svi Paj~ini poreklom iz jednog sela - Gubin ispod Dinare i Troglava.
- Tako je tragi~no stradala peva~ica Ksenija Paj~in bila sestra od strica mog supruga, a Baja Mali Kninxa, kome je kr{eno ime Mirko Paj~in, mu je brat od strica. I pokojini peva~ Lazo Paj~in je, tako|e, mom suprugu brat od strica - ka`e Natalija.
jana s prvim detetom, a ja s drugim, doktori su nam govorili, po{to su nam termini bili ba{ blizu, da je mogu}e da se to dogodi istog dana. I stvarno su poro|aji krenuli obema tog 4. avgusta. A onda sve to jo{ jednom, samo {to smo rodile ovaj put sinove. Neverovatno. U`ivamo sa na{im de~acima, sve je dobro pro{lo, bebe su super - ka`e Jovana.
Mnogi ne mogu da poveruju u ovu neverovatnu pri~u. Da tu nije ne{to name{teno.
- O, ~ule smo i mi te komentare, kao da smo se dogovorile da decu ra|amo u isto vreme. Pa prirodno smo se porodile, kao {to vidite carskog reza nije bilo ni kod jedne. Nije imalo {ta da se dogovara i ugovara, tako se desilo - kroz smeh ka`e Jovana.
OTKRIVAMO KAKAV JE IVO ANDRI] BIO PRIVATNO: uuu Ivo Andri} je i sa sobom bio na vi, kao {to je bio i sa drugima
Kakav je Andri} zaista bio, mo`da najboqe opisuje slikar Vojo Stani}, koji je o wemu pisao u svojoj kwizi aforizama „U dokolici“.
- Vojo Stani} ka`e da Andri} ni sa kim nije bio na ti, svima se obra}ao sa vi, ~ak je i supruzi Milici persirao. On pri~a da je uvek bio lepo obu~en, pristojan, u~tiv, dobar slu{alac, ~ak i malo u{togqen. Vojo ka`e da je sigurno i sa sobom bio na vi, kao {to je bio i sa drugima - ka`e likovni umetnik Tihomir Kowevi}. Dok je jednom prilikom bio u svom ka-
binetu gde je slu{ao fudbalsku utakmicu na tranzistoru, do{ao mu je u posetu jedan od wegovih bliskih prijateqa, pa im je Milica rekla da je Andri} u svom kabinetu.
- Po|ite gore, uputila ih je. U tom trenutku je klub za koji je najvijao dao gol i Andri} se veselio. Kada je prijateq u{ao na vrata, zamolio ga je da ne pri~a drugima da se veselio. Da i on voli obi~ne stvari, da je obi~an ~ovek. Iz toga se vidi da je ipak drugu sliku o sebi prikazivao drugima - pri~a Kowevi}.
Mo`da je najzanimqivija anegdota o na{em nobelovcu ona koja je nastala prilikom dugih {etwi od Starog grada do Meqina, sa kwi`evnikom Mihailom Lali}em.
- Kada bi se sreo sa Lali}em, wih dvojica su }utke {etali, nisu uop{te razgovarali. Kada su se rastali kod tunela, gde je Lali} imao ku}u, Andri} mu je jednom rekao; „Lali}u, nadam se da ti nisam bio dosadan i ovaj put“ -navodi Kowevi}.
lll U slede}em broju: Sa{a Mati} otkrio anegdotu o pesmi koja }e mu uvek biti u se}awu
Godinu dana posle po~etka rata u Ukrajini, ovaj krvavi sukob ne samo da nije zavr{en ve} eventualnog re{ewa nema ~ak ni na vidiku. Zapadni lideri su sada jo{ odlu~niji da nastave vojnu i ekonomsku pomo} ukrajinskim vlastima, dok su Rusi u me|uvremenu pripojili Ruskoj Federaciji (RF) jo{ ~etiri regiona isto~no od reke Dwepar. Zato smo u ovom trenutku mnogo daqi od eventualnog mira, sa realno malim {ansama da se rat zavr{i ~ak i do kraja ove godine. Sve je to za ovih godinu dana najvi{e ko{talo samu Ukrajinu i wen napa}eni narod, koji
za rat. Pritom se zaboravqa kako je sve po~elo jo{ na kijevskom Majdanu, kada je u pu~u nakon uli~nih demonstracija svrgnut tada{wi legalno izabrani predsednik Ukrajine Viktor Janukovi~. Etni~ki Rusi koji su `iveli na jugoistoku Ukrajine pobunili su se i podignut je ustanak u Donbasu, kao vid otpora novoj pro-zapadnoj kijevskoj vlasti. Zatim se ume{ala i Rusija koja je poku{ala da za{titi tamo{we Ruse, dok je poluostrvo Krim zauzela za samo nekoliko dana i proglasila ga sastavnim delom RF. Ina~e, zapadnom svetu je malo poznato da je Krim oduvek bio deo Rusije, sve dok ga sovjetski predsednik Nikita Hru{~ov 1954. godine nije potezom pera pripojio Ukrajini kao „bratski poklon“. Nakon vi{emese~nog oru`anog sukoba 2014. godine anga`ovawem Francu-
ciq povratak svih izgubqenih regiona, ukqu~uju}i i Krim.
Godinu dana posle po~etka sukoba, Ukrajina je u jo{ te`oj poziciji, jer sada ne kontroli{e skoro 20 odsto svoje me|unarodno priznate teritorije. Zato je realno i o~ekivati da }e se rat nastaviti sve do potpunog iscrpqivawa jedne ili druge strane. Te{ko je verovati da bi eventualni mirovni sporazum o okon~awu rata zadovoqio obe strane. Nesumwivo je da jedna strana mora da izgubi na bojnom poqu i tako bude primorana na kapitulaciju. Ukoliko to budu Ukrajinci to }e zna~iti i trajni gubitak teritorija, koje su pre sukoba imali u svom sastavu, koje su realno mogli da zadr`e da su primenili Minske sporazume. Ostaje nedoumica koliko }e dugo Zapad podr`avati i naoru`avati Ukrajinu, jer Rusija ve-
UN i razli~ite grupe za qudska prava dugo su kritikovale odnos Australije prema pritvorenicima, posebno prema izbeglicama i tra`iocima azila
Nakon {to su Ujediwene nacije pro{le godine suspendovale svoju Misiju za prevenciju torture u australijskom Novom Ju`nom Velsu i Klivlendu, jer je wenim inspektorima onemogu}eno da posete nekoliko zatvora i pritvorskih centara, 12-dnevna turneja otkazana iz istih razloga. Australija se tako pridru`ila Ruandi, jedinoj zemqi na svetu u kojoj je misija prekinuta.
“Uprkos dobroj saradwi koju imamo sa australijskim saveznim vlastima, nema druge nego da prekinemo posetu jer jo{ uvek nije re{eno pitawe neograni~enog pristupa svim mestima za li{avawe slobode zatvorenicima i tra`iocima azila u dve dr`ave Australije”, saop{tili su iz Komiteta UN protiv torture.
UN i razli~ite grupe za qudska prava dugo su kritikovale odnos Australije prema pritvorenicima, posebno prema izbeglicama i tra`iocima azila koji su izlo`eni dugim periodima zadr`avawa na moru u slu~aju da u zemqu u|u brodom.
Portparol australijskog dr`avnog tu`ioca Mark Drajfus rekao je da je odluka o prekidu posete razo~aravaju}a i da ne odra`ava “posve}enost savezne vlade za{titi i promovisawu qudskih prava”.
Komitet UN izrazio je zabrinutost jer se zadr`avaju i deca od 10 godina, i to tako da ne postoji maksimalno vreme za wihov pritvor, te da su ~esto izlo`ena verbalnom zlostavqawu, rasisti~kim primedbama i dr`ana u samici. Prema Komitetu UN za prava deteta, Australiji se preporu~uje da podigne minimalnu starosnu dob za krivi~nu odgovornost na me|unarodne standarde, a to je najmawe 14 godina.
je najve}a kolateralna {teta u neformalnom ratu NATO alijanse i Rusije. Ironi~no, najbli`a miru Ukrajina je bila jo{ u prvim nedeqama rata pro{le godine. Tada je na samom po~etku propu{tena {ansa da se krvoproli}e zaustavi, i da se napravi eventualni dogovor sa Rusijom. Stekao se utisak da su i ruski predsednik Vladimir Putin i wegov ukrajinski kolega Volodimir Zelenski tada `eleli dogovor. Setimo se samo trenutka kada je ukrajinski predsednik nagove{tavao mogu}nost da je spreman da Rusiji da garancije za etni~ke Ruse, kao i da }e Ukrajina zadr`ati vojnu neutralnost {to je Putin izri~ito zahtevao. Rusi su se u martu pro{le godine povukli iz kijevskog regiona sa pozicija koje su prethodno zauzeli, {to je trebalo tuma~iti kao znak dobre voqe pred najavqene pregovore u Turskoj. Na`alost, onda su na scenu stupili zapadni lideri koji su Zelenskog spre~ili da potpi{e bilo kakav dogovor sa Putinom, {to je u smrt odvelo jo{ stotine hiqada vojnika i civila sve do danas.
Zapadni mediji naravno ceo sukob posmatraju samo iz svoje perspektive, ozna~avaju}i Rusiju i Putina kao jedine krivce
ske i Nema~ke kao posrednika, potpisani su takozvani Minski sporazumi (1 i 2) koji su regionima Doweck i Lugansk garantovali {iroku autonomiju u okviru Ukrajine. Naivno se verovalo da }e ti sporazumi vrlo brzo za`iveti, i da }e Ukrajina nastaviti da funkcioni{e kao celina {to se nije desilo ~itavih 8 godina. I ne samo {to oni nisu primeweni, ve} je ukrajinska vojska nastavila da granatira gradove pod kontrolom pobuwenih etni~kih Rusa, {to je ~ak i prema podacima Ujediwenih nacija dovelo do stradawa vi{e od 14.000 qudi u tim oblastima. Rusija je godinama nevoqno tolerisala krizu u Donbasu zarad kakvih-takvih politi~ko-ekonomskih odnosa sa Zapadom. Prema ruskim ali i nekim ukrajinskim izvorima Ukrajina se za to vreme aktivno naoru`avala, i ozbiqno pripremala za kona~ni obra~un sa Doweckom i Luganskom. To je navodno trebalo da se dogodi ve} u prole}e 2022. godine, {to je Putina navelo da tamo po{aqe vojne trupe i tako spre~i etni~ko ~i{}ewe tih oblasti. Naravno, te{ko je sada re}i da li bi Ukrajinci to uspeli da izvedu, ali wihovi lideri svakako nisu krili namere da je wihov krajwi
rovatno ide i na tu kartu da }e do}i do zasi}ewa tamo{weg javnog mwewa ovim ratom. Sa druge strane ulozi Zapada i Rusije jesu veliki i ~ini se da }e se i}i na rat do kona~ne pobede jedne ili druge strane. Nema sumwe da bi se Rusija eventualnim porazom u Ukrajini pretvorila u neku regionalnu silu, {to bi mo`da dovelo i do wenog krajweg raspada. Zapadni stratezi su oduvek pri`eqkivali taj trenutak, smatraju}i Ukrajinu kqu~nom epizodom u tom procesu. Sa druge strane ukoliko pobedi u ovom sukobu i primora Ukrajinu na kapitulaciju, Rusija }e ponovo postati jedan od najzna~ajnijih faktora u me|unarodnim odnosima, {to realno nije bila jo{ od carskog perioda sa kraja 19. veka. Na`alost, ni jedna ni druga ratna opcija u me|uvremenu ne}e doneti dobro bratskim narodima Ukrajine i Rusije, koji }e pre ili kasnije morati da zajedno grade budu}nost. Pitawe je samo koliko }e velika na kraju biti cena tog dugo `eqenog i svima potrebnog mira.
Da podsetimo, Australija je i pro{log oktobra prekr{ila svoje me|unarodne obaveze osmi{qene da za{tite qudska prava pritvorenika, kada je zanemarila protokole Konvencije protiv torture i drugih okrutnih, nehumanih ili poni`avaju}ih postupawa i ka`wavawa.
Australija je jedna od 91 potpisnica sporazuma koji inspektorima omogu}ava nenajavqene posete svim mestima pritvarawa, ukqu~uju}i policijske stanice, imigracione centre i ustanove socijalne za{tite.
Australija je na listi 14 zemaqa, zajedno sa Burundijem, Demokratskom Republikom Kongo i Ju`nim Sudanom, koje trenutno zna~ajno kasne sa ispuwavawem svojih obaveza.
Sofi MekNil, vi{a istra`iva~ica za Australiju u “Hjuman Rajts Vo~”, saop{tila je da je za Australiju sramotno {to je UN odlu~ila da prekine posetu.
“Propust u saradwi sa ekspertima UN predstavqa u`asan primer drugim vladama u ovom regionu”, napisala je ona na Tviteru.
Voditeq, novinar, glumac i stendap komi~ar Stefan Popovi}, koji je pre tri godine po~eo svoj medijski `ivot i u Srbiji, nakon {to se ostvario u rodnoj Australiji, i ovoga puta bi}e jedan od doma}ina takmi~ewa „Pesma za Evroviziju”, zahvaquju}i kojem ga je srpska publika upoznala i zavolela.
Anga`man na ovom takmi~ewu doneo mu je i `ivot u Srbiji, u kojoj su ro|eni wegovi roditeqi, ali i posao na Javnom servisu, gde smo ga, u me|uvremenu, gledali u razli~itim zabavnim formatima. Kako nam i sam ka`e, raduje se {to je ponovo deo ovog muzi~kog {ou programa, koji RTS ve} uveliko priprema za 1, 2. i 4. mart. Kako nam ekskluzivno otkriva, Kristina Radenkovi} i on u ~uvenom grin rumu, gde svake godine opu{taju takmi~are i upoznaju nas bli`e sa wima, pripremaju ne{to inovativno i druga~ije u odnosu na prethodna izdawa „Pesme za Evroviziju”
– Mnogo volim da radim sa Kristinom, ali i to {to je postala tradicija da smo mi u grin rumu (smeh). Spremamo ne{to posebno, jer znamo koliko se svi trude oko tog takmi~ewa, a inspiraciju smo ovoga puta crpeli ne{to iz Australije, {to sam ja video na nekim doga|ajima, a ne{to i sa crvenog tepiha npr. kada je dodela Oskara u pitawu. Tako da ima}emo malo Holivuda, malo Australije, ali sve sa srpskim {mekom! Ne smem mnogo da otkrivam, ali bi}e to prilika da se vide takmi~ari kao {to se nisu videli do sada – otkriva TV lice Stefan Popovi} i dodaje da }e i dru{tvena mre`a TikTok ovoga puta biti u fokusu takmi~ewa iza kulisa.
n Koliko je te{ko u grin rumu posti}i da se bude fokusiran, opu{ten, brz i zabavan i da li je uop{te mogu}e biti uigran za takvu situaciju u programu u`ivo?
– Kada sam po~eo da se bavim stendapom i kada sam pratio komediju u Australiji i Americi ~itao sam da je jedan poznati komi~ar rekao: „Improvizacija i spontanost su uvek najboqi nakon ~etvrte probe” i shvatio da je tako i sa nama. Mi jesmo spontani, ali je priprema jako bitna. Trudimo se da pri~amo sa takmi~arima pre emisije, pa dosta znamo o wima. Imamo tu sre}u da su takmi~ari svake godine veoma dobro raspolo`eni, uvek su zabavni. Svi su zanimqivi na svoj na~in i mi gledamo da na|emo ne{to spontano i posebno za svakog od wih. Nije lako, ali sve ono {to vredi u `ivotu nije uvek i jednostavno. Kada je emisija u`ivo ne mo`e ne{to da se izbaci, ve} moramo da budemo koncentrisani sve vreme, zbog toga raste euforija i znamo da u svakom trenutku mo`e ne{to da se desi i mi zato sve vreme moramo da budemo spremni na reagovawe.
n Evrovizija se nametnula kao vrlo va`na tema u Srbiji, a „Pesma za Evroviziju” jedan je od najgledanijih TV formata. Ose}ate li i vi pritisak zbog toga {to ste deo ne~ega {to se toliko voli, komentari{e kako u`ivo tako i na internetu?
– Naravno, ose}amo pritisak, ali u pozitivnom smislu jer kao deo Javnog servisa moramo da budemo odgovorni. Mora to da bude ne{to zabavno i kulturno, ali, da se zadr`i neki standard. Velika je ~ast biti deo ne~ega u ~emu mladi umetnici imaju priliku da se probiju i da poka`u, ne samo celoj Srbiji, ve} i regionu, a mo`da i celom svetu, svoj talenat. Pre neki dan sam video na Jutjubu kako jedna `ena iz Engleske gleda i komentari{e sve na{e pesme i ka`e kako
Srbija uvek ima neki svoj stil i kako su sve pesme jako autenti~ne. Zbog toga u svakom trenutku ose}am taj pritisak zbog odgovornosti koju imam i va`no mi je da damo sve od sebe i kao voditeqi i kao produkcija i kao Javni servis. n [ta biste, kao neko ko je diplomirao novinarstvo u Americi, a ostvario se najpre u razli~itim medijima u Australiji, promenili u na{oj profesiji u Srbiji, a {ta biste, opet, istakli kao pozitivnu stranu doma}ih medija?
– Iskreno ne znam, ali mislim da je velika prednost ovde kod nas {to sam npr. ja imao slobodu da budem to {to jesam. Smatram da sam uspeo da budem svoj od kako sam do{ao ovde i mislim da je jako lepo {to postoji takva atmosfera i takav sistem gde mo`e{ biti poseban. Niko mi nije pri{ao i rekao da moram da radim po nekom kalupu. Zavr{io sam
novinarstvo, ali nisam i{ao tradicionalnom putem i to mi je najinteresantnije.
n Zbog kojih televizijskih minuta vam je do sada adrenalin najvi{e proradio, budu}i da ste se na{li u razli~itim atraktivnim situacijama i ulogama, ali i radili intervjue sa svetskim zvezdama?
– Bez obzira na to kakva je emisija u pitawu, kada ona ide u`ivo adrenalin uvek „grmi”, ali u pozitivnom smislu. Emisija „Leto na Adi” mi je omogu}ila da se na|em u zanimqivim situacijama, a kada sam vozio akva spid na vodi, mislim da nisam osetio tu koli~inu adrenalina ~ak ni kada sam razgovarao sa Novakom \okovi}em u`ivo na stadionu, a oko mene je bilo 35.000 qudi. Zanimqivo je bilo da sam gazdi tog ski-centra rekao da bih voleo da probam skijawe na vodi u programu do
kraja meseca, a on je rekao da mo`e i da do|em prvo da probam nekoliko puta i da to izvedemo za posledwu emisiju, jer pre toga nisam nikada vozio. Me|utim, mi smo tokom avgusta toliko snimali da nisam uspeo da probam, pa sam uspeo tek 30 minuta pre emisije nekoliko puta da vozim i svaki put sam pao. Kada je trebalo u programu u`ivo da skijam na vodi, ja sam ne{to du`e pri~ao sa sagovornicom, jer iskreno mislio sam da je boqe da mi uvod traje du`e jer su velike {anse da padnem usred emisije (smeh). To je mo`da bio najve}i adrenalin pored grin ruma koji sam osetio u ovom poslu. n Pre devet godina napisali ste blog „Deset razloga da do`ivite avanturu po Srbiji”, koji je do`iveo milionske preglede, a da vam neko danas da zadatak da napi{ete blog „Deset razloga da zapo~nete `ivot u Srbiji”, {to ste vi pre tri godine i uradili, {ta biste napisali i imali toliko razloga da napi{ete takav blog?
– Ima, to je dobro pitawe, jer se razlikuje `ivot od avanture po Srbiji. Mislim da bih, kada bih ponovo napisao takav blog, napravio neki plan kako qudi koji `ele tu da `ive to i urade i {ta im je sve potrebno. Poznajem nekoliko qudi koji su `eleli da do|u, ali nisu ostali, ne zbog Srbije, nego zbog toga {to su `eleli da na|u neki poseban posao. Jako je te{ko kada tra`ite posao u struci, u tome ne uspete pa morate da se vratite. Mo`da bi to bio blog kao plan ne za opstanak ve} za ostanak u Srbiji. I {ta `elite da radite, ali i kako ovde `ivi prose~an gra|anin. Da to napi{em tako da ta avantura postane `ivot. Mislim da sam dosta toga nau~io od kako sam do{ao ovde da `ivim. I daqe volim Srbiju, obo`avam da putujem po zemqi, ali mislim da sam imao tu sre}u da sam to shvatio mnogo ranije i imao neki plan o tome kako bih mogao da `ivim ovde. Mo`da }u ba{ za desetogodi{wicu od tog mog bloga da napi{em neki novi i da on bude za `ivot jednog stranca u Srbiji.
n Pri~ali ste vi{e puta da vam je baka pomogla da nau~ite srpski u Australiji, a ko vam je usadio tako sna`nu qubav prema Srbiju, s obzirom na to da ste poznati kao neko ko je veliki patriota?
– To je pun pogodak, ba{ ste u pravu! Nije to bilo forsirano. Kada sam do{ao prvi put u Srbiju u kojoj je moja rodbina, kada sam imao deset godina, to mi je bilo kao prva qubav. Do{ao sam ovde iz Australije, gde sam uvek imao `equ da igram sa drugarima basket, ali toga nije ba{ bilo, nije bilo normalno da se tamo deca po ulici igraju svako ve~e. Onda sam do{ao ovde, upoznao rodbinu i toliko mi je bilo lepo to prvo iskustvo ‘96. godine da ni{ta nije moglo to da mi pokvari. Od tog trenutka je po~elo da me zanima sve u vezi sa Srbijom, ali ni{ta forsirano. Uvek sam bio ponosan {to sam Srbin, uvek me zanimala Srbija, `eleo sam da do|em ovde. Ali, taj prvi susret je bio neopisiv. I daqe imam tu sliku u glavi: Ni{ka bawa, idem da igram fudbal sa dru{tvom iz kraja. Sve je, nekako, bilo kao idila. Od tada je uvek ostala `eqa da koristim svoj jezik, da dolazim ovde, da negujem ta prijateqstva, da budem ovde, da se vi|am sa rodbinom. Svaki put kada bih posle dolazio nisam se ose}ao kao stranac. Uvek su tu bili moji prijateqi kojima sam se radovao.
Poznati dru{tveno – kulturni radnik u srpskoj zajednici Australije i plodonosni kwi`evnik sa blizu 20 zbirki pesama objavqenih u Srbiji i na Petom kontinentu - Andrija
Aca Tadi}, preminuo je u voqenom Sidneju.Opelo je obavqeno u petak, 24. februara 2023. godine, u srpskom pravoslavnom hramu Svetog arhi|akona Stefana u Ruti Hilu, sahrana na liverpulskom grobqu a podu{je u Srpskom centru u Bonirigu, u prisustvu ~lanova porodice, prijateqa i velikog broja wegovih po{tovaoca.
Popularni Aca rodio se 1933. godine u selu [titaru kod [apca, {kolovao i radio u Beogradu, Novom Sadu i [vedskoj a 1968. godine nastawuje se u Australiji.Ovde - „na kraju sveta“, ~e`wa za rodnim krajem i qubav prema lepoj pisanoj re~i, iznedrila je u Aci Tadi}u jednog od najplodonosnijih srpskih pesnika u Australiji.
^e`wa za rodnim krajem i qubav prema lijepoj pisanoj rije~i iznedrila je u Aci Tadi}u jednog od najplodnijih srpskih pjesnika u Australiji i dijaspori. Poezija Ace Tadi} a je kristalno jasna, „pitka“ za sve ukuse,do sr`i protkana humanizmom i manirima srpskog boemizma. Wegova poezija na vol{eban na~in uvodi nas u pjesni~ki svijet Andrije Tadi} a i wegovu opcesiju otaxbinom, `ivotom u tu|ini, qubavqu i `alom za rodnim krajem.U svakom stihu osjeti se wegov boemski duh rane mladosti, koji pjesnika, od skadarlijskih dana provedenih u Beogradu, vodi utrtim putem prepoznatqive naracije literate po vokaciji. Pjesme odi{u neskrivanom muzikalno{}u i ~itaocu se name} e osje}awe da pjesnik pjeva svoje stihove. Tako|er, se name}
Kafana me izmamila
Da vam pesme pi{em, Ose}aje razne`ila
Pa kroz pesmu di{em.
Kafana je svemu kriva
Ona pru`a radost, Sa pesmom se sva{ta zbiva
Pesma bla`i `alost.
Pesma koja du{u greje
Na{e srce bla`i, Kada pesma ljubav seje @ivot nam je dra`i.
Pevaj, pevaj nek` se ori Neka pesma progovori, Pesma nama pru`a radost Se}a nas na na{u mladost.
e utisak da pjesme govore i o svima nama, o na{em rodnom kraju, na{oj qubavi i ~e`wi za zavi~ajem. Wegovi stihovi su puni iskrene qubavi za bli`we, za svoj narod i slavnu istoriju. Tadi} se nije libio da na{e zlotvore i neprijateqe nazove pravim imenom i iska`e negativne emocije prema wima. Na desetine qubavnih i nacionalnih pesama poklonio je poznatim estradnim umetnicima u Srbiji.
Andrija Aca Tadi} je dao veliki doprinos i na{im novi-
nama, imaju}i u vidu da je dugo vremena pomagao u distribuciji, a wegove pesme i wegovi ~lanci mnogo puta su objavqivani u Srpskom glasu. Odlazak Ace Tadi}a sa `ivotne scene ostavi}e veliku prazninu u kulturnom i kwi`evnom `ivotu srpske zajednice u Australiji. Redakcija Srpskog glasa ovom prilikom izjavquje sau~e{}e ~lanovima porodice, kao i svim po{tovaocima wegovog dela i rada na Petom kontinentu. Po~ivaj u miru, neka ti je ve~na slava i hvala!
U posledwih nekoliko odjekuju uzbudqive novosti filmskom festivalu (SFF) liji, koji se ponovo vra}a {irom Australije posle trogodi{we pauze, a ove godine slavi 20 stojawa.
G|a Milica Melisa Kozlina sednica Srpskog filmskog u Australiji. Bila nam je ogromna da smo imali priliku da porazgovara mo sa Milicom i snimimo i mo intervjue za radio program Bits i Srpski Glas.
Srpske zajednice {irom su uvek `eqne muzike, kulture, nosti i filmova iz otaxbine, ose}aj ‘odse~enosti’ od Evrope prisutan na ovom udaqenom nom kontinentu. Entuzijazam qudi iz Australije za „SFF ogroman i povratak doma}eg festivala srda~no prihva}en. nam je da mo`emo da podelimo tervju sa ~itaocima Srpskog sle sa slu{aocima Balkan programa 4ZZZ u subotu uve~e. Ovako je protekao razgovor sednicom SFF-a Milicom Kozlinom.
n Po{tovana g|o Milice, ste `eleli da ka`ete li~no cima Srpskog Glasa o nastupaju}em Srpskom filmskom festivalu?
MK: Kao prvo, izuzetna da smo uspeli ovaj Srpski filmski stival da nastavimo posle tri dine. Ono {to je u ovom trenutku je da ka`emo da se sve ove oko organizacije privode
nekoliko nedeqa o Srpskom (SFF) u Austrau bioskope trogodi{we 20 godina poKozlina je predfestivala ogromna ~ast porazgovarazabele`iprogram Balkan Australije kulture, umetotaxbine, jer je taj Evrope uvek udaqenom i zaba~eEntuzijazam na{ih „SFF 2023“ je doma}eg filmskog prihva}en. Drago podelimo ovaj inGlasa a poBits radio uve~e. razgovor sa predKozlinom.
Milice, {ta bili~no ~itaonastupaju}em festivalu?
nam je ~ast filmski fetri duge gotrenutku va`no ove pripreme kraju. Sle-
de}a faza u koju mi ulazimo jeste postavqawe rasporeda termina za prikazivawe filmova i jedan link preko koga }e svi mo}i da kupuju karte preko interneta. Ove godine, na `alost, nismo uspeli da obezbedimo gosta zbog pandemije proteklih tri godine i svega {to se de{avalo. Na{i glumci su svi trenutno zauzeti u pozori{tima i neki od wih imaju uloge u filmovima. U Srbiji se intenzivno snimaju i epizode i filmovi, tako da o~ekujemo da u idu}oj godini }emo imati isto dobar izbor filmova da prika`emo na{oj publici ovde u Australiji.
n Kako se vi li~no ose}ate sada kada ste vi preuzeli ulogu va{eg pokojnog supruga Petra Kozline?
MK: Pa da ka`em u jednu ruku, kao {to sam rekla, ovo je bilo za mene zaista i emotivno ali da ka`em i ponos. Ponos da mogu da nastavim delo ~oveka koji je toliko odr`ao na{u srpsku zajednicu u svom srcu i koji je sve dao od sebe zadwih dvadeset i ne{to godina za svoj narodda prika`emo tu na{u srpsku kulturu i umetnost qubiteqima sedme umetnosti i ne samo Srpskoj publici nego i {iroj publici u Australiji. Sve {to na{a zemqa mo`e da ponudi u kulturnom smislu.
n Pripremili ste fantasti~an izbor filmova, i svi su filmovi jako zanimqivi. Svi pri`eqkujemo da ih pogledamo na festivalu. Da li ste imali tim koji je birao filmove za festival?
MK: Kao prvo bilo je naravno na na{ predlog, ali imamo i filmskog selektora gospodina Nenada Duki}a u Beogradu i na{u zastupnicu Jasnu ^upi} - Popovi} koja je na{a pod-predsednica, i u saradwi sa wom odavde, naravno tako se odlu~ujemo za filmove a na{ selektor ih ugovara sa distributerima.
Ono {to bi bilo bitno za sve, da se svi ~itaoci upoznaju, to je da je termin filmskog festivala, kao {to }e mnogi sad primetiti, pomeren za po~etak jedne kalendarske godine a ne kao {to smo do sada svih 20 godina to radili na
kraju kalendarske godine. To je obi~no bilo u oktobru, novembru, i eventualno po~etak decembra. Zna~i, u dve nedeqe, ali su se ti termini pomerali u ta dva meseca. Razlog toga je {to iz prethodnih iskustva, svima u oktobru po~iwu slave, po~iwu proslave, deca zavr{avaju {kole, tu su mature, kraj godine je, i qudi imaju puno obaveza i onda mnogi ne stignu da pogledaju filmove. Ovo sada kre}e u ~asnom postu. Filmovi su dobro odabrani, zna~i nema tu ni~ega {to se ne bi moglo prikazati. Kao {to vidite na programu je jedan od jako popularnih filmova, religiozni. To je ‘Sveta Petka-Krst u pustiwi’ po romanu ‘Petkana’ Qiqane Habjanovi} \urovi}. Taj film }e se sada prikazivati ovde u saradwi sa na{om crkvom Lazaricom iz Sidneja, i karte su ve} rasprodate - mislim ~ak i tre}a dvorana. Me|utim, ne}e svi qudi sti}i da ga vide a na na{em programu on }e biti u nedequ 19. marta u svim biosko-
pima {irom Australije. To je nedeqa posle podne, tako da mislim da }e to biti pristupa~no svima onima koji nisu imali prilike da pogledaju ovaj film ranije. Apsolutno, ukoliko se desi da se jedan bioskop napuni, tra`i}emo da se otvori i druga dvorana.
n [ta biste voleli da li~no poru~ite ~itaocima Srpskog Glasa?
MK: Pa sve {to bih volela da im poru~im jeste da ih zaista zamolim da do|u na festival, po{to ovo {to mi radimo ne radimo to zbog svojih nekih pozicija i da ka`em na{ih nekih li~nih promocija. Ovaj festival iskqu~ivo zavisi od wih, samih gledalaca, zato {to ako mi nemamo tu publiku onda ustvari moramo da se pitamo kome mi ustvari donosimo Srpski filmski festival?
Jako je bitno da nas qudi podr`e i da pogledaju {to vi{e filmova. Obi~no do sada je bilo da qudi do|u na otvarawe a posle toga bude mo`da pet-{est po jednoj projekciji. Nama tre-
ba publika. Zna~i, ako mi nemamo sale vi{e od pola pune, onda mi moramo da se zapitamo na koji na~in i za{to se ovo finansira iz privatnog finansijskog fonda. Mi nemamo ni{ta u fondu, jer dok platimo sve ove usluge, tehni~ke obrade i platimo za dobijawe filmova, tu ne ostaje puno finansija za slede}u godinu da imamo sredstva gde bi mogli da po~nemo ponovo. Zna~i, to nam je jako bitno da mo`emo da oformimo jedan fond sa kojim bi vrlo lako mogli slede}u godinu da organizujemo. Ukoliko to ne budemo mogli da ostvarimo, moje je li~no mi{qewe da }e se smawiti broj filmova. Ja se isto nadam, a i stvarno sam uverena da }e qudi podr`ati to a tako|e da }u ja za mo`da jedno godinu dana uspeti da na|em i neke mla|e qude da me zamene, jer mislim da ovo treba da ostane i daqe. Svakako, ja }u im pomo}i koliko mogu, ali eto to mi je `eqa, da se ovo nastavi – jedini festival etni~ki koji se odr`ao 20 godina - to je ovaj festival. Imamo veliku podr{ku Srbije od na{ih re`isera i glumaca. Mislim zaista, sve je do na{ih qudi da ga podr`e time {to }e oti}i da pogledaju ove filmove.
Sve informacije o SFF-u su na slede}im linkovima:
https://serbianfilmfestival.com.au/ FB:
https://www.facebook.com/serbfilmfest Instagram: https://www.instagram.com/serbianfilmfestival/
Intervju na engleskom jeziku mo`ete slu{ati u subotu 4. marta od 20.00 (vreme u Brizbenu) (AEST) na radiju 4ZZZ, digitalnoj platformi Zed Digital, u`ivo preko linka radija 4ZZZhttps://4zzz.org.au/ ili na ovom linku posle programa https://4zzz.org.au/program/balkan-beats
Tradicionalni medijski skup je odr`an 24. februara onlajn preko zuma, u organizaciji Novinarskog udru`ewa Srbije i Kancelarije za dijasporu Vlade Republike Srbije. Na ovoj tradicionalnoj konferenciji, koja okupqa Srbe iz celog sveta, je i ove godine govorio u u~estvovao novinar Sa{a Jankovi}, kao predstavnik srpskih medija iz Australije
Spre~avawe falsifikovawa ~iwenica i ve}i domet sadr`aja o srpskoj kulturi na dru{tvenim mre`ama su na dvanaestoj Medijskoj konferenciji dijaspore i Srba u regionu, odr`anoj u Pres centru UNS-a, izdvojeni kao neophodni za kvalitetnu promociju kulturnog nasle|a putem digitalnih tehnologija.
„[irewem uticaja dru{tvenih mre`a do{li smo u poziciju da pojedinac mo`e napraviti pometwu i u velikoj meri falsifikovati ~iwenice i predstaviti ih u digitalnom svetu“, rekao je predsednik Udru`ewa novinara Srbije (UNS) @ivojin Rako~evi}. Na Kosovu i Metohiji su Srbi, dodao je, posebno suo~eni sa falsifikatima u oblasti kulturnog nasle|a. „Ne mo`ete zaustaviti desetine i stotine onih koji imaju svoju verziju istorije, vrednosti i vlasni{tva kulturnog nasle|a“, rekao je Rako~evi}. Prema re~ima predsednika UNS-a, „poplava“ falsifikata mo`e se zaustaviti sistemskim radom.
Kori{}ewe tehnolo{kih mogu}nosti koje se`u od virtuelnih turneja muzejima do zasebnih platformi za promociju kulturnih institucija je kao sredstva za u~vr{}ivawe veze matice sa dijasporom izdvojio ministar bez portfeqa zadu`en za odnose sa dijasporom \or|e Mili}evi}. Tehnolo{ke mogu}nosti su, rekao je Mili}evi}, posebno bile vidqive kada je krenula pandemija kovida-19, a kasnije su digitalni alati u ve}oj meri po~eli da se koriste i za o~uvawe kulturnog identiteta. „Digitalne platforme su novi alati koji doprinose o~uvawu jezi~kog, kulturnog i nacionalnog identiteta posebno kod dijaspore i qudi koji `ive u drugim kulturama“, dodao je Mili}evi}. Kod Srba iz dijaspore promocija kulturnog nasle|a putem digitalnih tehnologija mo`e, kako je istakao,
pove}ati zainteresovanost za povratak u Srbiju. Mili}evi} je dodao da va`nu ulogu u osna`ivawu veze dijaspore sa maticom ima obrazovawe, te je govorio i o programu onlajn nastave na srpskom za u~enike osnovnih {kola u inostranstvu.
O va`nosti medijskog sadr`aja za promociju kulturnog nasle|a govorio je direktor Uprave za saradwu sa dijasporom Ministarstva spoqnih poslova Arno Gujon preko video-poruke. „Dok sam `iveo u Parizu i kada sam tek po~eo da u~im srpski jezik, nekoliko puta nedeqno sam putovao do udaqene stanice da kupim ‘Vesti’ – novine na srpskom jeziku koje izlaze u dijaspori. Tada sam razmi{qao ‘Kako je mogu}e da u Parizu na|em novine na srpskom?’ Tako sam ve`bao svoj srpski i nau~io }irilicu“, rekao je. Gujon je dodao da je danas lak{e do}i do tekstova na srpskom jeziku, prevashodno zbog socijalnih platformi koje medijski sadr`aj ~ine dostupnim. „Za nas u Upravi za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu dru{tvene mre`e su izuzetno korisne. Te{ko je do}i do svakoga u svetu“, rekao je Gujon. Kao primer va`nosti dru{tvenih mre`a u promociji ideja i dolaska do {to ve}eg broja qudi naveo je kampawu podr{ke Srbima poreklom iz BIH koji su bili u riziku da izgube imovinu ukoliko se ne jave kancelarijama za pomo} koje je Uprava osnovala u saradwi sa Republikom Srpskom. Najboqe su se, kako je istakao, pokazale dru{tvene mre`e koje su doprinele tome da objave Uprave do|u do 2.600.000 qudi.
Da su dru{tvene mre`e dobro sredstvo za ostvarivawe ciqeva kulturne politike, saglasna je bila i pomo}nica ministarke kulture za kulturno nasle|e i digitalizaciju Danijela Vanu{i}, koja je rekla da su socijalne platforme va`ne za ostvari-
vawe ciqeva kulturne politike. Ministarstvo kulture redovno objavquje sadr`aje o institucijama lokalnih zajednica, kako bi bile vidqivije, rekla je. Kao primere je napomenula biblioteku u Doqevcu i muzej u Leskovcu, o kojima qudi iz ve}ih mesta nisu dovoqno informisani. “Da bi se omogu}ila ta~nost podataka bitno je da oni dolaze od relevantnih institucija”, rekla je. Vanu{i} je kao na~in promocije kulturnih institucija istakla platformu Google Arts and Culture, za koju je rekla da iziskuje kvalitetan multimedijalni sadr`aj i prate}i tekst koji jasno sugeri{e o ~emu je re~.
Direktorka Muzeja Grada Beograda Jelena Medakovi} rekla je da ovaj muzej za promociju koristi dru{tvene mre`e, ali i sopstvene platforme poput Holograda, koji sadr`aj iz muzeja ~ini dostupnim preko telefona. Ipak, istakla je da virtuelno ne mo`e zameniti realno iskustvo. Da postoje dva „fronta“ na kojima se iz Muzeja bore za o~uvawe kulturnog nasle|a - virtuelni i realni, istakla je operativna direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Gordana Grabe`. Od dru{tvenih mre`a, kako je rekla, ne o~ekuje da doprinesu porastu realne pose}enosti muzeja ve} {irewu kulturnog nasle|a u digitalnom svetu. Upravnica Galerije Matice Srpske dr Tijana Palkovqevi} Bugarski rekla je da ne samo promocija kulture ve} i rad na dru{tvenim mre`ama uop{te zahteva kontinuitet i inovativnost. Stoga je predstavila nove programe ove galerije koji doprinose ve}oj dostupnosti digitalnog sadr`aja. Inovativne platforme su va`ne i za obrazovawe, jer privla~e mla|u publiku koja pro{iruje znawe ovim neformalnim putem, rekla je zamenica upravnika Muzeja Srpske pravoslavne crkve Miqana Mati}.
O koracima koji ~ine kampawu na dru{tvenim mre`ama, SEO optimizaciji i va`nosti biltena govorio je ekspert za digitalni marketnig Neboj{a Jankovi} u predavawu novinarima iz dijaspore, koje je usledilo nakon konferencije. Dodatne savete za boqu promociju Fejsbuk stranica i Jutjub kanala dao je novinarima iz [vajcarske, Australije, Italije i Norve{ke, koji su se ukqu~ili putem Zuma.
Skup je moderirala novinarka RTS-a Maja Mili}. Na konferenciji je i ove godine putem Zuma govorio novinar Sa{a Jankovi}, kao predstavnik medija na srpskom jeziku iz Australije. On je posebno istakao zna~aj dru{tvenih mre`a u promociji i o~uvawu srpskog jezika, kao i neophodnost pokretawa lokalizovanih veb portala na srpskom, na primeru Australije.
Poveo sam u Amsterdam mamu i ujnu koje su do{le u kratku posetu Holandiji. Nisam ba{ ne{to bio odu{evqen wihovom `eqom da posetimo Amsterdam ali gost je uvek u pravu. Kako bi rekli u Holandiji, gost je kraq. Sa nama je i{la i moja k}erka.
Vi{e volim neke druge gradove kao {to su to Mastriht, Antverpen ili Bri`. Romanti~niji su i mawi a i boqe ih poznajem.
Ali mi smo izabrali Amsterdam, svetsku atrakciju. Nekako smo se dokopali mesta u gara`i blizu centra i uputili se da ga osvojimo. Na `alost, nismo bili jedini. Hiqade qudi se tiskalo po ulicama strogog centra a ispred svakog kafea i restorana su stajali redovi `ednih i gladnih turista.
Nismo imali vremena za posetu nacionalnom muzeju (Rijksmuseum) pa smo se uputili ka delovima koje turiste najvi{e privla~e, prema ulici slobodnih dama i kofi{opova (coffieshop) gde se prodaje kanabis. Nismo bili ba{ ekipa za pu{ewe marihuane a bilo bi i previ{e da sam mamu i ujnu, `ene u sedamdesetim godinama napu{io, mada sada sam siguran da bi mami to pomoglo i da bi se boqe kretala.
Dugo sam u Holandiji pa ne gledam stvari radoznalim o~ima turiste ali znam {ta je su mene bili Amsterdam i Holandija pre trideset godina.
Jedna za drugom re|ale su se prodavnice koje su prodavale lizalice, keksi}e i ~okolade od kanabisa. Kupio sam jedno pakovawe lizalica, „kanabis lilipops”. Smewivale su ih prodavnice magi~nih pe~urki „smarthops”. Dodu{e legalno se mogu kupiti samo tartufi, podzemne gqive.
[ta za strane turiste predstavqa Holandija sa Amsterdamom?
Zar simboli Holandije nisu Rembrant, Van Gog, Spinoza, Erazmo Roterdamski, vetrewa~e, lale, Krojf, sir „edamer”, kraqevska porodica, slika „Dama sa bisernom min|u{om”, klompe..?
^ak i za one najkonzervativnije, Holandija su crveni feweri u naj~uvenijoj amsterdamskoj ~etvrti De Valen sa damama u izlogu.
Ta ~etvrt je poznatija od Pigala u Parizu, od Gejlanga u Singapuru ili Kobiku}o ~etvrti u Japanu.
Holandija je dugo bila jedina zemqa na svetu gde ste mogli kupiti xoint u kafi}u i slobodno ga popu{iti ne kriju}i se po }o{kovima i podrumima.
Pojam „crveni feweri” ipak nije nastao u Holandiji. Prvi put se pomiwe u jednom novinskom ~lanku u ameri~koj dr`avi Ohajo, a nastao je u Dox Sitiju u Kanzasu gde je postojao deo grada sa lokalom pod nazivom „Ku}a crvenog fewera”.
^itaju}i kwigu Borisa van Hama, holandskog parlamentarca, „Slobodni moral” upoznao sam se sa ~itavom istorijom dono{ewa zakona koji se odnose na alkohol, seks i droge. Saznao sam kako je do{lo do zabrane prodaje magi~nih pe~uraka ili, kako se popularno nazivaju u Holandiji, „padosa”.
Nakon jednog nesre}nog slu~aja u Amsterdamu, dok je jedna francuska turistkiwa koristila pados, novinari su po~eli da donose senzacionalisti~ke ~lanke, a jedan od najupe~atqivijih bio je o ~oveku koji je pod dejstvom padosa rasporio svog psa da bi oslobodio zlog duha iz wega.
Histerija je bila sveop{ta, a tada{wi ministar iz hri{}anske stranke CDA, gospodin Klink, 2008. godine odlu~io je da zabrani prodaju padosa. Kasnije je otkriveno da je ~lanak izmi{qen, ali je zabrana
ostala. ^itaju}i mnoge tekstove o psihodeli~nim drogama, do{ao sam do zakqu~ka da je ogroman broj umetnika koristio razna opojna sredstva kako bi dopro do „druge stvarnosti.“
Ali Holandija je i moj `ivot i posle trideset godina poprimaju druga~ije konture.
Posetili smo ulicu crvenih fewera pogledali koje su predstave u ~uvenom erotskom teatru „Kaza roso”, presko~ili konzumirawe marihuane i magi~nih pe~urki tj. gqiva ludara i uputili se na jednosatni obilazak Amsterdama brodom.
Znam te ture pa sam malo zadremao dok smo prolazili pored crkve Svetog Nikole, skupih apartmana i naju`e ku}e na svetu. Ujna je bila sre}na {to je videla naju`u ku}u o kojoj je ~itala. Razbudim se kad smo do{li do reke Amstel. Tu uvek ispri~am prijateqima i rodbini da je po toj reci Amsterdam dobio ime a da je ime reke izvedeno od stare holandske re~i Aeme stele {to u prevodu zna~i prostor bogat vodom.
Promrzli od otvorenog brodskog krova smo se dogegali do obli`weg restorana gde su nam po{teno naplatili svu na{u turisti~ku naivnost.
Pri povratku u gara`u kroz mirne kvartove Amsterdama putem kojim nas je vodila navigacija nabasali smo na prodavnicu egzoti~nog biqa. Prodava~ica za koju se kasnije ispostavilo da je gazdarica unosila je biqke i saksije sa ulice u prodavnicu. Bilo je vreme zatvarawa.
Malo smo zastali jer mama je te{ko hodala a ona nas je pogledala. Osvetlila je ulicu optimizmom. Imala je o~i koje imaju dubinu onih ~istih plavih mora. Moja }erka je bila odu{evqena izlogom pa smo je upitali da li mo`emo da u|emo i pogledamo wenu radwu.
Bez pogovora nas je sa osmehom pozvala unutra. Mama i ujna su ostale na klupi ispred da zapale cigarete. Dok je k}erka razgledala radwu zapo~eli smo razgovor. Gazdarica je bila vitka i energi~na `ena od nekih trideset i pet godina. Bila iz provincije odakle i mi dolazimo, iz Severnog Brabanta. Ta~nije iz grada Osa. ]erka i ja smo nekoliko meseci ranije bili na koncertu Ane Popovi} i wenog benda u tom gradu. Mesto gde je odr`ala koncert se zvalo „Zeleni an|eo”. „Pa ceo karneval sam provela tamo. Imala sam restoran~i} tu pored a gazda od „Zeleni an|eo” kupio ga je od mene. Sada `ivim u Amsterdamu ali bih volela da se vratim u Brabant.”
Ispri~ala mi je veliki deo wenog `ivota a nisam je pitao za ime. Ne znam ni ulicu gde je radwa, ra~un nismo uzeli. Nemam fotografiju ali imam wene o~i. Ostale su wene o~i za uspomenu. Gradovi su za mene o~i `ena i misti~ne dubine koje iz wih izviru. Kupili smo jednu vise}u saksiju sa ~udnom biqkom i uputili se ka na{im `ivotima.
Pratile su me wene o~i jo{ dugo. Okrenuo sam se da pogledam iza sebe i video kako unosi te{ke saksije u radwu. Nisam se vratio da joj pomognem, ali znam taj ose}aj. Kao kada pomorac isplovqava iz luke i dok brodske sirene bu~no trube tamo u tom lu~kom gradu ostaje neko za koga ste pomislili da je deo vas i va{eg `ivota a znate da je mala verovatno}a da }ete opet uploviti u tu luku i sresti ponovo tu osobu.
U qudskim `ivotima ~este su trube koje ozna~avaju rastanke.
Od celog Amsterdama ostale su jedne o~i i jedan pogled. V. Mati}
Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije uplate novca iz inostranstva su presko~ile rekordnih 5 milijardi evra!
Na{i qudi iz dijaspore su poslali vi{e novca nego {to iznosi priliv od stranih direktnih investicija.
Pitawe doznaka ima dvostruko dno. Sa jedne strane doznake odr`avaju va`an deo srpske ekonomije, a sa druge su znak sve ve}eg odliva stanovni{tva iz Srbije.
Prema podacima NBS priliv po osnovu doznaka je iznosio 5,0283 milijardi evra, {to je za 38,3 odsto vi{e u odnosu na priliv od 3,635 milijardi koliko je zabele`eno u 2021. godini.
Prema podacima na{e centralne banke, najve}i prilivi su zabele`ni iz Nema~ke (27 odsto), [vajcarske (14 odsto), Austrije (11 odsto), Francuske (6 odsto) i SAD (6 odsto), {to su i zemqe iz kojih je tradicionalno stizalo najvi{e doznaka. [ta je uticalo na rast doznaka?
“Kada je re~ o faktorima rasta doznaka, treba imati u vidu nekoliko stvari. Prvo, doznake ina~e imaju kontracikli~ni karakter, {to prakti~no zna~i da u periodima kriza, pove}ane neizvesnosti i geopoliti~kih tenzija naj~e{-
}e dolazi i do wihovog rasta. Prakti~no, qudi koji `ive u inostranstvu, u takvim okolnostima vi{e poma`u svoje ~lanove porodica koji `ive u Srbiji”, obja{wavaju iz NBS.
Kako isti~u, i rast inflacije je doveo do toga da su svi kqu~ni makroekonomski pokazateqi, pa tako i doznake, nominalno pove}ani.
“Na kraju na rast doznaka uti~e i pove}an broj dr`avqana drugih zemaqa koji zasnivaju svoje boravi{te u Srbiji”, zakqu~uju.
U 2021. doznake 7,2 odsto BDP-a
Prema podacima Evrostata, u 2021. godini privatne doznake iz inostranstva i uplate iz inostranstva na ime kompenzacije zaposlenih ~inile su 7,2
Bra~ni par Dejan i Jelena Mitrovi} vratili su se iz Kanade u Srbiju gde su pro{le godine u novembru osnovali Udru`ewe “Povratnici 2022” kako bi pru`ili podr{ku onima koji dolaze iz dijaspore. Jelena se bavila poslom stiliste, te je sara|ivala sa poznatim `enama iz sveta politike i biznisa, a jedna od klijentkiwa joj je bila i Kim Karda{ijan. Wen suprug je 30 godina radio kao frizer u elitnijem delu Kanade, te je svoje ume}e i znawe prebacio u Novi Sad gde je otvorio mu{ki frizerksi salon.
{to se desilo, a u vezi sa koronom. Prosto `ivot van granica Srbije nije kao {to je nekada bio. Konkretno sam sa suprugom napravila presek stawa i videli smo Srbiju kao najboqe re{ewe. Razumem i one koji sada komentari{u da to ba{ nije tako, ali svi imamo druga~ije situacije i svako ko `eli i ima mogu}nost treba da proba, da iskusi `ivot u drugoj dr`avi pa da sam da sud o svemu. Mi smo se dobro uklopili. Moja deca tako|e – ka`e Jelena.
Ve}ina qudi je, kako ona poja{wava, ulagala u nekretnine kako bi zaradili ne{to od rentirawa, sada planiraju da pokrenu poslove, gde je kako nagla{ava na{a sagovornica potrebna podr{ka dr`ave. Me|u wima ima i IT stru~waka koji zapravo mogu raditi u bilo kom delu sveta. Deca koja dolaze iz drugih dr`ava najpre poha|aju privatne {kole, da bi nakon godinu do dve prilago|avawa {kolovawe nastavili u dr`avnim obrazovnim institucijama.
Ona je pojasnila da weno iskustvo ste~eno u Kanadi mo`e dosta pomo}i i u `enskom preduzetni{tvu, jer se bavila poslom stiliste.
odsto BDP-a Srbije. Od ukupnog iznosa za 2021. godinu, doznake na{ih radnika iznosile su 3,89 milijardi evra, dok je ostatak prihod od teku}ih transfera.
U Jedinstvenom registru korisnika nov~ane doznake koji Narodna banka Srbije vodi od 1. juna 2020. godine registrovano je preko milion i sto hiqada korisnika koji su primili novac i skoro petsto hiqada korisnika koji su novac poslali u inostranstvo.
Gledaju}i zvani~nu evropsku statistiku, doznake su zna~ajni deo BDP-a i u Crnoj Gori sa prilivom od 13,5 odsto, u Bosni i Hercegovini 10, Albaniji 9,4, Hrvatskoj 7,3 odsto, a u Severnoj Makedoniji 3,5 odsto.
Razmena novca se odvija i unutar granica Evropske unije u kojoj je 56 odsto nov~anih transfera obavqeno me|u samim ~lanicama. Odatle je u 2021. godini u tre}e zemqe kroz privatne doznake ispla}eno ukupno 37,7 biliona evra. Najvi{e tog novca je ispla}eno u Afriku i to osam biliona evra, zatim u azijske zemqe 7,8 biliona evra, a 7,1 bilion evra u zemqe Evrope koje nisu ~lanice unije.
Kulturno-zabavna manifestacija pod nazivom “Kraji{nici |e }emo na prelo” okupila je u ^ikagu oko 600 kraji{kih Srba iz SAD i Kanade. Ova kulturno-zabavna manifestacija odr`ana je 21. put za redom u organizaciji Udru`ewa kraji{kih Srba “Prelo”.
Svetozar Dan~uo iz Udru`ewa “Prelo” potvrdio je da se u ^ikagu okupio veliki broj Kraji{nika iz Amerike i Kanade, ~ime su poslali poruku da ne zaboravqaju zavi~aj.
Pandemija je, kako ka`e Jelena, prethodnih nekoliko godina zna~ajno uticala na `ivote qudi {irom planete, pa i na nekada{we dr`avqane Srbije koji su oti{li van granica u potrazi za biqim `ivotom. Jedan broj wih je odlu~io da se vrati u dr`avu u kojoj su ro|eni.
- Situacija u svetu je sve lo{ija. Mislim da Srbija sve vi{e napreduje i da je to jedna slobodna zemqa. Na{oj deci je boqe u Srbiji. Sa na{im paso{ima mogli smo bilo gde, ali smo izabrali na{u Srbiju. ^itave porodice se vra}aju i mi `elimo da im pomognemo da se {to lak{e sna|u, adaptiraju i uklope u sredinu – kazala je Mitrovi}
U kontaktu je, ka`e, sa qudima iz: Kanade, Amerike i Australije kojima pru`a potrebne iformacije u vezi sa povratkom, potrebnom dokumentacijom i sli~no.
- Tek smo po~eli. Qudi se polako prikqu~uju. Imamo viber grupu u kojoj je trista porodica koje su se vratile u Srbiju. Svi oni su do{li zbog svega
- Pomagala sam uspe{nim `enama da organizuju svoje ormane, koji su bili veli~ine sobe, tako|e sam im pomagala da prona|u i adekvatnu garderobu za cipele, kako bi se pripremile za odre|eni doga|aj, konferenciju i sli~no. Tamo{wi klijenti su dolazili na ta~no zakazan sastanak, gde je sve bilo spremno za wih, dakle garderoba i cipele. Tu bi one ru~ale, odmarale i naravno sve je to dosta ko{talo, tako da su to mogle da priu{te izuzetno bogate `ene. Sara|ivala sam sa suprugom nekada{weg kanadskog premijera koja je na{eg porekla pa smo razgovarale na srpskom. Kim Karda{ijan je tako|e bila jedna od klijenata i one su bile prijatne i veoma spremne za saradwu. Tako|e sam radila sa klijentima ~ija verska pripadnost zahteva posebna pravila obla~ewa, {to smo naravno po{tovali prilikom odabira dizajnera za wihove potrebe – kazala je Jelena.
Udru`ewe “Povratnici 2022”, iako postoji nekoliko meseci, svoj anga`man usmerava i na pomo} osobama sa invaliditetom, te su uru~ili kolica Antoniji, kojoj su ona bila preko potrebna.
Planiraju i daqe da organizuju humanitarne akcije o ~emu obave{tavaju svoje ~lanove i one koji to `ele da budu putem sajta: povratnici2022.org
– Tokom prela u ^ikagu spovedena je veoma uspje{na akcija prikupqawa novca za izgradwu crkve posve}ene jasnova~kim novomu~enicima u mjestu Me|uvo|e u Potkozarje. U velikoj mjeri u~estvovali su i potomci postradalih u usta{kim logorima – dodao je Dan~uo.
Generalni konzul Srbije u ^ikagu Damjan Jovi} u obra}awu u prepunoj sali manastira Nova Gra~anica istakao je da se veza dijaspore i matice Srbije u~vr{}uje, o ~emu svjedo~i i direktna avionska linija iz ^ikaga do Beograda.
Episkop novogra~ani~ko-sredwozapadnoameri~ki Longin rekao je da Udru`ewe “Prelo” ~uva tradiciju, obi~aje i kulturu srpskog naroda u ^ikagu.
U bogatom kulturno-zabavnom programu nastupili su folklorne grupe “Oplenac” i “Svilen konac”, kao i glumci Srpskog pozori{ta ^ikago. Milenko [i{arica je izveo delove svoje autobiografske monodorame, a Igor Obradovi} je, pored zdravice, kazivao i stihove Save Mrkaqa, srpskog filologa i pesnika, ~ija se 240. godi{wica ro|ewa obele`ava ove godine.
Postavqena je i izlo`ba sa biografijama znamenitih Srba sa Korduna, ~iji je autor Svetozar Dan~uo. Prema wegovim rije~ima, posebno mjesto u okviru izlo`be zauzima Sava Mrkaq, reformator srpske }irilice i jezika, pjesnik, monah i u~iteq.
– Tu su i Milan Vujaklija, autor ~uvenog rije~nika stranih rije~i i izraza, Vladimir Matijevi}, osniva~ dru{tva “Privrednik” koje je zaslu`no za {kolovawe vi{e od 40.000 siroma{ne srpske djece u prvoj polovini 20. vijeka, sveti sve{tenomu~enik Branko Vequnski, fudbaler Goran Buwev~evi}, ali i operska pjeva~ica Mirjana Dan~uo – dodao je Dan~uo.
”Zavi~aj nikad ne}emo zaboraviti”!
I ove godine u srpskij etni~koj {koli „Vuk Karaxi}“, dodu{e sa malim zaka{wewem zbog {kolskog raspusta u januaru, obele`en je Savindan uz osve{tewe i rezawe kola~a kao {to je to ~iweno i pre vi{e od osam vekova u sredwovekovnoj Srbiji. Na poziv nastavnika srpske {kole proslavi Savindana prisustvovao je sve{tenik Dejan Milo{evi} koji je uz molitvu i besedu osve{tao slavski kola~. Posebnu dra` ovom doga|aju dali su naravno u~enici ove {kole svih dvanaest razreda koji su recitovali i govorili o Svetom Savi i wegovom delu i zna~aju. Proslavi su prisustvovali i roditeqi koji su recitacije dece ~esto prekidali gromoglasnim aplauzima. Najsimpati~niji deo cele proslave bio je kada su deca zajedno sa sve{tenikom Dejanom lomila slavski kola~ da bi ga zatim sva zajedno u slast pojela. Na temu Svetog Save i wegovog dela u~enici su posebno bili kreativni u likovnom smislu {to je uprava {kole iskoristila da napravi sjajnu izlo`bu radova.
Srpska etni~ka {kola „Vuk Karaxi}“ iz Melburna je osnovana po~etkom osamdesetih godina pro{log veka sa ciqem da bi se me|u mladim Australijancima srpskog porekla negovala srpska tradicija i kultura i u~io srpski jezik. [kola funkcioni{e na dve lokacije u Melburnu i to u predgra|ima Frejzer
Rajz (Fraser Rise) nedaleko od Sent Albansa i Grinzbara (crkva Svetog Save) i u Xilongu (crkva Svetog Nikole). Od pred{kolskog uzrasta pa sve do dvanaestog razreda, {kola organizuje na-
Ogromna ve}ina u~enika srpske etni~ke {kole
„Vuk Karaxi}“ je ro|ena u Australiji, ali svi do jednog znaju ko je bio Sveti Sava, prvi srpski prosvetiteq
stavu tokom cele {kolske godine subotom od 10 do 13 ~asova. Pre korone imala je vi{e od 200 u~enika a polo`ila je i test uspe{nog organizovawa onlajn nastave u 2020. i 2021. godini. Ove godine upis |aka jo{ uvek traje i najve-
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}
stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
Duhovne i kulturne potrebe
l Redovni verski obredi
l Dolazak verskog osobqa na poziv
l Kapela za sve religije
l Proslava praznika u domu sa va{om familijom
l Program za opu{tawe i razonodu
ALGESTER LODGE
rovatnije }e prema{iti prepandemijski broj u narednim nedeqama. [kola „Vuk Karaxi}“ je zvani~no registrovana, priznata i podr`ana od strane Ministarstva prosvete dr`ave Viktorije. U~enici imaju mogu}nost da na kraju pola`u srpski kao zavr{ni ispit {to im donosi dodatne bodove za eventualni upis na fakultet. Ova {kola svake godine ima u~enike koji posti`u izvanredne rezultate me|u najboqima u Viktoriji. Osim za Savindan, u~enici tradicionalno spremaju prigodan program i za Vidovdan kao i za {kolsku slavu Svetog Arsenija Sremca. Sa{a Jankovi}
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora
l Specijalna nega za osobe sa demencijom
117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711
Vredni ~lanovi uprave Udru`ewa boraca Kraqevske vojske „Dra`a Mihailovi}“ u sidnejskom predgra|u Grenvil, organizovali su u subotu 25. februara, veoma uspe{an piknik – zabavu za sve generacije. Za dobro ras-
polo`ewe prisutnih brinuli su na{i poznati majstori za dobar {timung Du{an Milivojevi} i Dragan Kotevski, a sve zaliveno dobrom kapqicom, specijalitetima sa ro{tiqa, kola~ima, kafom. Pored lepe pesme prisutni
su se nadigravali u kolu, koje se vilo do kasnih popodnevnih sati.
Tekst i foto: Joca Gajeskov
Miodrag Petrovi} je dete iz sela Supska kod ]uprije. Kada je imao samo 13 godina, 1963. dolazi sa majkom Sibinkom - Binom i bratom Radisavom kod oca @ivorada koji je ve} dve godine u Australiji.
Kad je @ivorad umro, supruga Sibinka ga prati u Srbiju i tamo ostaje, uvek je `alila za Srbijom i nikad nije volela ovde u Australiji. O`enio se na{ ^kaqa tj. Mija u 21. godini. Ima limarsku radwu a 1990. po~iwe da se bavi kowima. Voli stoku, a posebno kowe. U`iva u tome. Wegovi kowi tr~e po Sidneju, Kanberi, Brizbejnu, Gold Kostu i drugde. Sad ima osam kowa, a ima se i uspeha. Svaki rad se isplati. Ceo `ivot u Australiji proveo je u Kanberi i Kvimbijenu. Imao je dobrih radnika a najboqi je bio Novica iz Srbije. Kad se vratio u Srbiju mnogo puta je dolazio iz Srbije da ja{e na trkama i odnosi pobede. Dolazio je oko deset puta. Jedno ve~e na Fareru, brat Mijin Radisav na mikrofon poziva sve na svadbu sina u Supsku, dakle u Srbiju. Idem i ja na svadbu, veli Mija. Tamo je bilo veliko veseqe koje je po~elo rano i trajalo do 1 sat no}i. Majka Mijina i Radisavova vesela. Naru~ivan je fijaker za majku i tetku... Drugi dan muzika do pono}i. Kad je muzika stala, peva~ Stole nastavqa sa harmonikom, a pre toga 15 godina nije svirao. Samo pevao. Od kad se rastao sa suprugom vi{e nije svirao. Veli svira~ Stole Miji: “Majka ti je tu`na ponekad“. A wemu veli Mija, po{to i Stoletova }erka odlazi za Australiju: „Napravi}u ti ovde klupu da tu`i{ tj. `ali{ sa mojom majkom. Radi tijeh re~i, on nakon deceniju i po
uzima harmoniku i nastaje opet veseqe“. Kad se jedna ~lanica grupe dosetila da mora da lete u [abac da sviraju pobacali su muzi~ki pribor na brzinu u auto i poteci ka [apcu. Nisu imali vremena da stavqaju u futrole nego onako kaubojski. Proveseliv{i se po Srbiji, vratio se na{ junak Mija u Australiju. Na jednoj od gozbi, Mija se razveselio i ka`e da odlazi o Bo`i}u za Srbiju. Veli mu prijateq Kris Makarti da ide i on.Kad su stigli u Beograd na carini mu{traju Miodraga Petrovi}a, a Krisa ne. Kris se podsmeva pa veli- kako to Mijo? Bili su u manastiru Ravanica i poklonili se mo{tima svetog Cara Lazara, bivali su i u drugim manastirima. Kris se svugde odu{evio. Sekao je badwak na Badwi dan.
Nastavnik Rus je zaslu`io te su mu podigli spomenik. Mijo je
ujdurisao da su ponovili zlatna slova ispod spomenika. Ograde spomenik i odlaze u {kolu. U {kolu gde je Mija sticao prva znawa. Predstavi se Mija u~iteqici i veli da `eli da vidi u~ionicu gde je u~io. Gledaju on i Kris, a sav patos propao. Re{e wih dvojica da promene patos. To jest da plate za ruke i materijal. U~iteqica ih grli. Daju Dragi{i odborniku da rukuje sa pato{ewem.
Odu u radwu da {togod nabave. Vlasnik Miki} prepoznaje Miju i veli da }e raditi dvadeset ~etiri sata u danu, a zavr{i}e pre no {to Kris i Mija po|u za Australiju. Tako je i bilo. Jedno ve~e idu Mija i Kris u 22 ~asa i vide qudi rade u znoju a na poqu velika zima. Odu u kafanu. Naru~e i dobiju muziku preko reda. Kris da plati. Muzika ne}e nego mu vele: „Znamo mi koliko si u~inio dobra za na{u {kolu. I
daju mu litar rakije da ponese u Australiju“.
Sutradan su i{li kod direktora u 10 sati, a tamo su stigli i novinari. Krisa su nazvali Deda Mraz.
Kada je bilo vreme za povratak u Australiju, odu na aerodrom, a tamo je bio {trajk. Nakon tri dana muvawa, oti{li su nazad kod majke Sibinke-Bine i tra`e novac koji su joj dali kad su po{li. Ono u dinarima nije bilo malo, po{to im i ne treba i ne `ale da daju starici. [to bi se reklo – „{to kobila donela, to i polizala“. Krisa su mnogo po{tovali posle toga u Kanberi, a on je slao novac tamo wima u Srbiju.
^esto je na{ Mija i{ao za Srbiju. Posledwih 10 godina ne.Radi korone nije i{ao ni majki Sibinki na opelo i sahranu. Kad je posledwi put odlazio iz Srbije, a znali su da se vi{e nikad ne}e videti, seo je u auto. Prilazi mu
majka Sibinka i misle da }e jo{ jednom da ga poqubi, a ona ga tako jako o{amari i veli: “Du{u si mi pojeo”. Tako su se u smehu rastali.
Na Mijinim kowima su srpske boje te neki veleda se klade na wih zbog boja. Kad su do{li u Kanberu bili su uz svoju Crkvu, kao i danas. Na osve}ewu hrama Mijo je nosio barjak. Dru`io se sa de~ki}em sada prota Jovan Vesi}. Kad je osve}en Dra`in spomenik Radisav i drugi ~uvali su ga da ga ko ne minira, ne sru{i. Ima Mija sina, }erku i unuku...
Ima na kome o~i da zaustavi, ima kome da ostavi carstvo!
Miji i svima Srbima u Kanberi, `elimo sve najboqe i da se o wima vi{e piskara a imalo bi o kome i o ~emu.
@iveli svi na mnogaja qeta! Amin.
Prota Nikola Bili} SidnejPriroda je pravedna, p r i r o d n o pravedna. U prirodi uvek ima racionalne, inteligentne, pravedne raspodele te`ine izme|u »dobra« i zla«, ako se ovi pojmovi oslobode antropocentrizma. Ugra|eni mehanizam prirodne pravde dr`ao je kosmi~ku vagu u horizontalnom polo`aju. Ukoliko se, naravno, u stvar ne ume{a ~ovek. Vaga je onda pretezala na neku, naj~e{}e neizvesnu stranu. Ponekad ~ak i suprotnu od po`eqne. Da li se i ovom prilikom doga|a ne{to tako? ^ije je besnilo delo? Laboratorijsko — dakle ~ovekovo? Ili je ono nakazan proizvod debalansa u prirodi — zaobilaznim putem opet delo ~oveka. Ili je najzad prirodno, zlo-delo, ~ija se dobra strana, op{tom ravnote`om nu`no u zlu sadr`ana, jo{ ne vidi?..
]elija koju dr John Hamilton posmatra umire. Ne umire da bi nestala u drugom obliku iz koga }e se reprodukovati drugi `ivot, nego da bi rodila smrt. Smrt za sve sa ~ime je u dodiru. Ru`na, fibrilna struktura citoplazme, kakvu vidi, poti~e od zamene wene prirodne, zdrave sadr`ine virusnim nukleusom. To je Matriks, monstruozna materica budu}eg virusa besnila. Jedinstvo ubice i `rtve.
Smrti i `ivota.
Prirodno stawe, mislio je. U na~elu sasvim prirodno. Ali ovog puta na~elo je ubijalo. U permanentnom kqu~awu `ive }elije, kakvo mo`e da zamisli i uporedi s ra|awem novih planeta, plutao je virusov unutra{wi heliks, wegova utroba, razvezana u talasastu traku, poput kakve nezasitne gliste pantqi~are. To jo{ nije virus. Ali }e biti. Jer to je wegov fetus. Za~etak kraqevske loze pobesnelih ubica. onda, tu je bio i ON. An|eo smrti. Velika Zver Sudweg Dana koja }e se hraniti qudskim i `ivotiwskim mozgovima.Demonski Tiranin iz Potkosmosa, s dna, iz jame, iz same potke `ivota. Bledi Kowanik Kraja. Prepoznaje ga. Gospode Bo`e, mislio je dr John Hamilton, hipnotizovan prizorom: TO uop{te nije virus besnila
Besnilo kao dijagnoza bolesti savremenog dru{tva
kakvog nauka poznaje. Kopile je bilo MUTANT.
[ta je ludilo?
Odstupawe od normalnog. U redu, samo {ta je — normalno?…
Mora samo paziti da se prokleta
Negde ~ovekove stope moraju ostati. A da bi ostale mora se biti — `iv. @iv i slobodan, naravno. Pa ni to nije dosta. Mora se biti — SAM.
Demokratija statisti~ki izjedna~uje glupost s razumon, a idiotima, samo ako ih je dovoqno dopu{ta da upravqaju svetom
Gluposti uvek zvu~e ubedqivo. Samo pametne stvari izgledaju neverovatne.
Svet malih qudi na velike istine nikad nije spreman. ^ak i papa bi se samrtni~ki upla{io ako bi mu se dokazalo postojawe Boga.
Nema nesavladive bolesti, ako joj se ~ovek odupre.
^ovek mo`e poqubiti i otrovnicu, samo ako je dovoqno brz.
Pregovori su bili uspe{ni. Uspe{ni kao uvek, nakon ~ega je svetska situacija – tako|e kao uvek – postajala jo{ gora. Pregovori su uvek sve boqi, situacija sve gora
^ovek potopqen u stvarnost gubi od kriti~ke mo}i koliko je te{ka wime zauzeta stvarnost.
Niko ne obo`ava silu kao oni koji joj se iz principa protive.
Vreme isti~e u lepetu krila divqe ptice , Na rubu oblaka dok se topi u ki{u. Kroz ve~erwe izmaglice, naslu}uje se Da vreme isti~e...neumitno...
Svako, svoj Krug pi{e i SAM Gazi putawom, Pe~ati je bolom.
Kroz ~elo prostreqena misao. Na stolu slomqena vaza U lokvi sna.
U plamenu boja, Jo{ `ivi ONAJ [to mora postati SENKOM. U cve}u, {to rasuto vene s’gorkim mirisom...
stvarnost na mala vrata tzv. autenti~nosti ne uvu~e u wega i inhibira ma{tu. Jer ma{ta je sve. Stvarnost, ako je uop{te ima, ni{ta. U najboqem slu~aju, proizvod uspelog ma{tawa.”
Strah je naj~istije, najprirodnije, naj~e{}e, najzdravije qudsko ose}awe. Na strahu po~iva vrsta. Strah inspiri{e nagon za odr`awem.
- Gde si Milorade? Kud si zapeo? Je l’ to xogira{ ili si na nekoj trci u ranu zoru?
- @urim na posao.
- Gledam ne{to na sat pa mi se ~ini da si, ili debelo okasnio, ili mnogo poranio…
- Ne pitaj me ni{ta. Ako zakasnim osta}u bez stolice. U Op{tinskoj upravi su naprimali toliko novih, pune kancelarije, sve sama omladina, pa ko ne stigne na vreme, ostaje bez stolice.
- Ma {ta ka`e{? Pa {ta radi ta armija slu`benika? Da nisu u pitawu neki razvojni programi za na{u Op{tinu?
- Koji razvojni programi? Ne rade
ni{ta. Zapravo igraju igrice, a neki, pri~a se, gledaju i porni}e…
- Pa za {ta primaju plate?
- Zna se {ta je wihov posao kad su izbori, mitinzi, kontramitinzi… Odrade oni svoju platu.
- Ba{ sam ti poverovao. Vidim da si jutros oran za zezawe. Nego da te priupitam, ti si, {to no ka`u, vlasti uz koleno, kada }ete po~eti sa realizacijom projekta za pre~i{}avawe otpadnih voda? Zna{ i sam
Ovo nije pakao, Pakao je qudski, Napravila ga je ~ovekova vera, ~ovekova ma{ta - za grehe ~oveka. ^ovekov razum za urazumqavawe nerazumnih. U paklu nema `ivotiwa. [ta je onda ovo?
Ta~no je da se la`i veruje vi{e nego istini, i vi{e ukoliko je ve}a, ali samo ako sadr`i bar zrno prose~ne logike. Bez logike i su{ta istina je neuverqiva.
Besni smo mi oni su samo bolesni.
U zgusnutoj zadwoj RE^I, MO@DA JE TAJNA..? TAJ,koji je morao oti}i DA JE STIGAO , Da je mogao Posledwu misao ` i v i m a pokloniti..!
Svojom belinom rawava{ me Jutro! Najavquje{ raspevan Dan koji sti`e Zriju}i u ti{ini, Na ivici se~iva pod rumenim mlazom krvi Tope se zvezde.
Izrawa{ iz svoje ko{uqice J U T R O, Miri{e{ po soli
Po lokvama na rapavoj ko`i stene, Gde nepomi~ne umiru {koqke.
Razlistava{ Nebo i otima{ od senki, Smola se cedi niz telo ~empresa.
Pokapa}e{ rosom
Cvetove kad ti okrenu lice i dlanove Mladoj travi.
kakva je situacija. Jo{ malo pa ne}emo imati pija}e vode od onolikih zaga|iva~a.
- Ne znam o kom projektu pri~a{!?
- Ama onom za koji je Norve{ka vlada dala onolike pare u vidu donacije…
- Izgleda da su i tebe uzeli pod svoje antipatrioti, doma}i izdajnici, a verovatno i strane slu`be. S takvima se nije zdravo dru`iti. Odoh da se borim za svoju stolicu.
Dok ptice pozdravqaju, praporcima Zvone u so~nom li{}u, Niz le|a riba kotrqaju se zrnca sunca i tonu Me|’ modre pe}ine od algi...
Dovi|ewa Jutro!
Slutim, Dan razigran jasnim bojama Po vrelini, od koje pesak plamti i u`arena Krqu{t kamena di{e, Slutim novi DAN, Da iz zenice NEBA, PROGLEDA!
aviona. Dakle, ~ak i u posledwoj godini rata, ve}ina nema~ke vojske borila se na Isto~nom, a ne Zapadnom frontu, koji je i zadwi otvoren.
Od 130 uni{tenih nema~kih divizija tokom ~itavog Drugog svetskog rata, 104 divizije uni{tila je Crvena armija. U bici kod El Alamejna (afri~ki front), Nemci su izgubili 27 puta mawe vojnika nego kod Staqingrada, pa ipak zapadni istori~ari ~esto porede te dve bitke kao jednake!
SAD su u{le u Drugi svetski rat u novembru 1942. godine, i to iskrcavawem u Africi i udarom na Italiju i fa{isti~ku Francusku (Vi{ijevsku), a ne Nema~ku. Bitku kod El Alamejna, kqu~nu za Afri~ki front, dobile su trupe Velike Britanije i Komonvelta, bez Amerikanaca.
Trupe Velike Britanije i Komonvelta su, sve do leta 1944. godine, bile brojnije od ameri~kih trupa i na Zapadu i na Tihom okeanu.
u [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“ u Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini u Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini u Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice ponikle u zapadnom delu Ukrajine u Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo u Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps u Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima
IZJEDNA^AVAWE ULOGA @RTAVA I ZLO^NACA:
Sada malo „poigravawa“ statistikom i prostim pore|ewima, koja daju mnogo jasniju predstavu {ta se zaista de{avalo tokom Drugog svetskog rata: Na svakih 16 poginulih nema~kih vojnika, 15 je poginulo u sukobima sa Crvenom armijom, a samo jedan u ratu na svim drugim frontovima i sukobima sa svim ostalim savezni~kim vojskama.
Nema~ka vojska pretrpela je tri puta vi{e gubitaka od Crvene armije, nego u borbama drugih 25 zemaqa zajedno.
Samo u jednoj, Kurskoj bici, protiv Crvene armije, nema~ka vojska borila se sa 50 divizija, {to je dva puta vi{e nego {to je upotrebila na celom Zapadnom frontu, tokom cele 1943. godine!
Samo u Staqingradskoj bici, Nema~ka je izgubila 800.000 vojnika, {to je 7 puta vi{e nego na celom frontu u Africi tokom celog rata!
Iskrcavawe englesko-ameri~kih trupa, u leto 1944. godine, izvr{eno je samo da se ne bi dozvolilo Crvenoj armiji da sama odnese pobedu nad Vermahtom i stigne do La Man{a, {to je bilo vi{e nego izvesno.
Bitke u Zapadnoj Evropi tokom 1944.1945. nisu mogle da se porede sa onima na Isto~nom frontu, koji je bio glavni front u Evropi sve do 9. maja 1945. godine.
U najozbiqnijoj ofanzivi Nema~ke na Zapadnom frontu (Ardenska ofanziva u januaru 1945), u~estvovale su 73 divizije Vermahta, dok je u isto vreme na Isto~nom frontu bilo 179 nema~kih divizija. Sve vreme, protiv Crvene armije, Nema~ka je anga`ovala 80% vojnika, 68% artiqerije, 64% tenkova i 48%
Bez ikakvih moralnih skrupula, u te`wi da obezbede neko svoje virtuelno „NATO - evropsko - unijsko - demokratsko - usre}iteqsko“ jedinstvo (jer tu su se ve} pobratimili „`rtve i zlikovci“ odavno, odnosno sve „zlo~ina~ko--fa{isti~ko-nacisti~ke zemqe“, sa jedne, i „savezni~ko-oslobodila~ko-`rtvovane zemqe“, sa druge strane), zakliwu}i se u zajedni~ku odanost demokratiji i slobodi, uporno poku{avaju da to svoje novoformirano „bratstvo-jedinstvo“ zalivaju povremeno novom krvqu, nezavisno{}u i `rtvama, i to uvek nekih drugih, mawe vrednih i potcewenih naroda i dr`ava.
I onda se pojavi neko iz SAD da negira ulogu Crvene armije u Drugom svetskom ratu.
Vojska, tokom ~itave istorije, napada samo goloruke, slabe, malobrojne i nemo}ne, koji nemaju ni oru`je ni sredstava da se brane. Na primer, Panamu!
Osetila je Ruska Federacija da uz konstantno umawewe doprinosa SSSR pobedi nad fa{izmom ide sve ja~i i sve beskrupulozniji proces „prekrajawa“ istorijskih ~iwenica i doga|aja, koji dovode do ubrzanog izjedna~avawa nacizma, odnosno fa{izma i komunizma, koji za ciq u svojoj kona~nici ima izjedna~avawe `rtve i zlo~inca, a po mogu}stvu i zamenu wihovih uloga. To bi po mi{qewu Zapada trebalo da se zove „pomirewe“.
Zbog toga su u posledwoj deceniji bili sve glasniji zahtevi i na kraju i vapaji Ruske Federacije da se ~ak i zakonskim aktima zabrane takvi poku{aji i „bla}ewe“ `rtava, koje bi se na taj na~in jo{ jednom „ubile“ i „pokopale“ u zajedni~ku grobnicu sa wihovim zlo~incima i ubicama. Ruska Federacija ne dozvoqava izjedna~avawe zlo~inca i `rtve – ali kakva je sudbina ogromnog dela sveta koji nema tu snagu i voqu?
Naravno, pri tome, `rtve uvek biraju me|u nejakim, malim i slabim narodima, u koje spadaju svi oni koji `ele nezavisnost i samostalnost. Oni, samim tim, pru`aju neprihvatqiv i nedozvoqen „otpor“ prihvatawu tako blagodarnog i velikodu{nog partnerstva sa wima, i to bez ikakvih uslova i zadr{ke, ~ak i neki prigovori izre~eni u mraku sobe i u svoju bradu mogu biti ka`weni. Ni to nije dozvoqeno jer se sve oslu{kuje i bele`i, i ni{ta se ne zaboravqa, i izvla~i se iz arhiva kad zatreba vrhu{ki okupqenoj oko „svevide}eg oka“, koje se vijori na velikim nov~anicama dolara i zastavama ratnim!
(Ponekad im za te svrhe zapadne i velika dr`ava, ali nezreo narod – kao {to je Ukrajina.)
Neverovatno je kako se u EU i NATO potire i gubi i lomi svaki kriti~ki duh, svaki poku{aj izno{ewa sopstvenog stava ili mi{qewa jer, na kraju, UVEK rukovodstvo te zemqe-~lanice prolazi kroz toplog zeca, ka~ewem unapred pripremqenih etiketa na kojima pi{e „fa{ista, populista, diktator, antievropejac, protivnik evropskih vrednosti, konzervativac, nedemokrata, tradicionalista, homofob, politi~ki nekorektan, nekulturan, itd.“ – u krajwem slu~aju „lud i nenormalan“.
uuu U slede}em broju:
Najgori ekstremisti u Drugom svetskom ratu su bili iz zapadne Ukrajine
1917. - Car Nikolaj II Romanov abdicirao je tokom Februarske revolucije u Rusiji, i formirana je privremena vlada Georgija Lvova. Car je s porodicom interniran prvo u Carsko Selo, a nakon {to mu je Engleska uskratila azil, u Tobolsk. Kada je izbila Oktobarska revolucija carska porodica je preme{tena u Jekaterinburg, gde je 1918. pogubqena.
1921. - U Francuskoj je umro biv{i crnogorski kraq Nikola I. Tokom wegove vladavine od 1860. Crna Gora je vodila oslobodila~ke ratove protiv Turske i stekla me|unarodno priznawe i znatno pro{irla teritoriju (Berlinski kongres 1878). U novembru 1918. Velika narodna skup{tina u Podgorici ga je zbacila s vlasti i proglasila prisajediwewe Kraqevini Srbiji. Posmrtni ostaci kraqa Nikole i kraqice Milene preneti su u zemqu u oktobru 1989. i sahraweni na Cetiwu.
1931. - Ro|en je ruski politi~ar Mihail Sergejevi~ Gorba~ov, posledwi predsednik SSSR, koji je posle preuzimawa vlasti 1985. otpo~eo proces liberalnih reformi nazvanih “Glasnost” i “Perestrojka”. Okon~ao je razdobqe “Hladnog rata” sa Zapadom i doprineo propasti socijalisti~kog ure|ewa u Isto~noj Evropi.
1949. - Ameri~ki kapetan Xejms Galager spustio je avion u bazu Fort Vort u Teksasu, okon~av{i prvi let oko Zemqe bez spu{tawa. On je za 94 ~asa i jedan minut avionom “B-50” preleteo 37.742 kilometra.
1956. - Francuska je priznala nezavisnost Maroka.
1988. - Predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milo{evi} najavio je u govoru Srbima s Kosova ispred zgrade Skup{tine SFR Jugoslavije, hap{ewe albanskih zvani~nika na Kosovu.
1994. - U Va{ingtonu su predsednik bo{wa~ke vlade Haris Silajxi}, predstavnik bosanskih Hrvata Kre{imir Zubak i ministar inostranih poslova Hrvatske Mate Grani} potpisali preliminarni sporazum o spajawu hrvatskih i muslimanskih teritorija u Bosni u federaciju sedam etni~kih kantona.
1996. - Te{kim izbornim porazom Laburisti~ke partije australijskog premijera Pola Kitinga, okon~ana je 13-godi{wa vladavina laburista u Australiji.
1998. - Film “Titanik” je kao prvi film u svetu doneo prihod od milijardu dolara.
2000. - Britanske vlasti su dozvolile biv{em ~ileanskom diktatoru Augustu Pino~eu da napusti London i ode u ^ile, odbiv{i zahtev [panije za wegovu ekstradiciju.
2003. - Francuski predsednik @ak [irak je doputovao u zvani~nu posetu Al`iru. To je prva poseta na najvi{em nivou od kada je Al`ir stekao nezavisnost od Francuske 1962. godine, posle osmogodi{weg rata.
2008. - Dmitrij Medvedev ubedqivo je pobedio na predsedni~kim izborima i postao tre}i predsednik Rusije posle raspada Sovjetskog Saveza.
Zapad `rtve uvek bira me|u nejakim, malim i slabim narodimaEvropa kao da je zaboravila da su Crvenoarmejci zauzeli Berlin
Kavijar dobijen od morune ulovqene u srpskom delu Dunava po~etkom 20. veka se degustirao na dvorovima Be~a i Pe{te iz srebrnih posudica uz ~a{u {ampawaca, a istovremeno se kao “ribqi ajvar” kusao drvenim ka{ikama u sirotiwskim alaskim kolibama sa seckanim crnim lukom. Tada su alasi u \erdapu hvatali jedinke ove ribqe vrste iz roda jesetri koji dostizali du`inu od 9 metara i te`inu do sve tone!
Morunu i wen kavijar su na evropske trpeze izneli jo{ Rimqani, kad su pre dva milenijuma stigli na ovaj deo Balkana. Srpski sredwovekovni vladari u hrisovuqama darovali manastirima lovi{ta morune kao posebno vrednu imovinu.
Moruna je bila fascinacija svih putopisaca koji su obilazili srpske krajeve u Podunavqu.
- Kod morune se sve iskori{}ava. Weno pe~eno meso nalik je teletini i vrlo je prijatna hrana. Od wene ikre pravi se kavijar, koji Iliri u Slavoniji, Srbiji itd. zovu ajvar. Od wenog mehura pravi se ribqi lepak, koji je poznat pod imenom ribqa klija. Od ki~me i drugih kostiju i hrskavice umeju Iliri da zgotove svakojake sitnice - objavio je 1777. nema~ki plemi}, putopisac i vojni obave{tajac Vilhelm fon Taube u kwizi “Istorijski i geografski opis Kraqevine Slavonije i Vojvodstva Srema”.
Drugi putopisac ne{to kasnije opisuje kako srpski alasi u Kladovu i Radujevcu proizvode svoj “crni ribqi ajvar” koji koriste s lukom kao svakodnevno sirotiwsko jelo. Zbog nepoznavawa metoda konzervacije, sirova ikra koja se brzo kvarila ~esto je zavr{avala na meniju i u sviwcima podunavskih sela. U ostatku sveta isti delikates koji je preradom postao dugotrajan bio je rezervisan iskqu~ivo za aristokratske trpeze.
Kada su od 1917. po~eli da sti`u ruski emigranti nose}i dragocene tajne tehnologije prerade i konzervacije sirove ikre po~elo je zlatno doba brenda Kladovski kavijar.
Specijalitet dobijen od jesetarske ribe, ulovqene u wenim najve}im mrestili{tima u Velikom i Malom kazanu u \erdapskoj klisuri, muwevito je osvojio svetsko tr`i{te. Zahvaquju}i ruskim emigrantskim vezama kladovski kavijar je stigao rekordnom brzinom do Amerike. Prema arhivskim podacima |erdapskog ribarskog gazdinstva najboqi pojedina~ni kupac je bila firma “Kavijar haus”, koja je godi{we pazarila tonu i po kavijara.
Posle Drugog svetskog rata izlovom, a kasnije i uzgojem riba iz “kavijarske” ribqe porodice po~ela su da se bave dr`avna preduze}a jer su meso moruna, jeseti, ke~iga i kaavijar bili unosna izvozna roba. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku od 1960. do 1965. u Srbiji je ulovqeno 103,5 tona morune, 88 tona ruske jesetre i 8,6 tona pastruge.
Najve}i deo dobijenog kavijara odlazio je na ameri~ko tr`i{te, a u Evropi su ga kupovali Francuska, Nema~ka, Italija, [vajcarska i Gr~ka, po nabavnoj ceni od oko 900 dolara po kilogramu.
Kavijar iz \erdapa je smatran najkvalitetnijim jer su su crnomorske morune i
Beli Rus Sergej Milogradov je doneo u Srbiju tehnologiju proizvodwe viskokvalitenog kavijara kavijara, u kojoj je najve}a tajna bila formula konzervansa. On ju je pred smrti preneo emigrantskoj porodici grofa Deinega.
- Gospo|a Vera Deinega je godinama pravila taj pra{ak u svojoj ku}i u Zemunu i prodavala ga Ribarskom gazdinstvu “\erdap” za 100 maraka po kilogramu. Sve do 1968, kada nam je neposredno pred smrt otkrila formulu, kupovali smo od we i po stotinu kilograma pra{ka godi{we. Zanimqivo je da je na{ najboqi kupac iz Amerike, Stejn, izdejstvovao i da se kladovski kavijar, ~uveni afrodizijak, pomene u jednoj epizodi serije “Dinastija”. Postoji scena u kojoj Aleksis, posle “vru}e” no}i, {aqe qubavnika da kupi kavijar i napomiwe mu da obavezno bude kladovski - posvedo~io je Sini{a Stankovi} nekada{wi direktor Ribarskog gazdinstva “\erdap”.
jesetre prelazile vi{e od 850 kilometara do mrestili{ta u \erdapskoj klisuri, a kada bi stigle do wih Kladova ikra im je bila u ~etvrtom ili petom stadijumu zrelosti. ^uveni ruski kavijar se dobijao u tre}em stadijumu zrelosti i imao je mnogo mawe hranqivih sastojaka. Iranski kavijar, ne{to boqeg kvaliteta, bio je dvostruko jeftiniji od srpskog.
- Moruna je uobi~ajeno i{la i mrestila se ~ak do Be~a u dva talasa, jesewem i prole}nom. Izgradwom pre svega velike brane “\erdap Jedan”, bez puteva kojima bi mogla da je obi|e, moruna je ostala bez svih uzvodnih mrestili{ta. Posle izgradwe “\erdapa Dva” wen broj po~iwe da opada toliko da je u prvoj deceniji ovog veka morala da bude uvedena zabrana izlova zbog ugro`enosti opstanka ove stare vrste - obja{wava ihtiolog prof. dr Predrag Simonovi}, sa Biolo{kog fakulteta u Beogradu.
Morune i jesetre su prate}i milenijumski instikt su stizale i gomilale se kod brane hidroelektrane {to je probudilo pohlepu. Po~elo je masovno i nerazumno izlovqavawe, a populaciju plemenite ribe je zatim ugrozila i prqava industrija koje je otpadne vode bez pr~i{}avawa izlivala u Dunav. Izgradwa hidroelektrane \erdap dva potisnula je morune jo{ nizvodnije, a posao sa kavijarom od ribo-gazdinstava sve vi{e je preuzimao transnacionalni organizovani kriminal. Drasti~ne me|unarodne sankcije uvedene Srbiji pogodovale su krivolovu strujom i eksplozivom u kome su masovno u~estvovali kriminalci s rumunske strane. Populaciji jesetarskih riba po~etkom tre}eg milenijuma zapretilo je potpuno istrebqewe. Pri~a o moruni i jesetri u srpskom podunavqu svela se na legende o pro{lim zlatnim vremenima, kada je ulovom `enke morune prose~ne te`ine 250-
Dr`avna Statistika, na osnovu detaqnih podataka sakupqenih posle rata, izradila je 1923. godine jedan pregledan kartografski plan o naseqenosti na{ih krajeva.
Kako je tada pisao dnevni list Vreme, od svih krajeva tada{we dr`ave, prema ovom planu, najgu{}e je bilo naseqeno Me|umurje.
U Me|umurju, na 775 kilometara povr{ine dolazi 96.945 stanovnika, {to zna~i 125 stanovnika na jedan kvadratni kilometar.
Me|umurje je bilo vi{e od dva puta gu{}e naseqeno od Srbije.
Posle wega dolaze Ba~ka i Barawa sa oko 80 stanovnika po kilometru. Interesantno je, me|utim, da
je Banat, iako u neposrednoj blizini Ba~ke, imao svega 60 stanovnika po kvadrarnom kilometru. Hrvatska i Slavonija na po-
300 kilograma koja je imala 30-50 kilograma ikre od koje se pravio vrhunski kavijar moglo da se zaradi, u dana{woj valuti, 1525.000 evra.
Me|unarodna konvencije CITAS, koja se bavi kontrolom prometa ugro`enih vrsta i proizvoda koji se od wih dobijaju uvela je 2006. moratorijum na izlov jesetarskih vrsta u Dunavu. To nije prekinulo “kavijarsku vezu”, ve} samo podiglo cene na crnom tr`i{tu. Ilegalni otkupqiva~i davali su krivolovcima 200 do 300 evra za kilogram poluzrele morunine ikre, a na kraju lanca istu koli~inu su specijalizovane “kavijarskim ku}ama” u [vajcarskoj i SAD prodavale za 6.000 evra. Ukusno meso dunavskih xinova, te{kih po nekoliko stotina kilograma, tako|e je veoma ceweno. Na ilegalnom tr`i{tu se prodavalo za oko 7 evra po kilogramu. [to je ribe bilo mawe, cene su bile sve vi{e, a do podataka je bilo sve te`e do}i jer svi u krijum~arskom lancu, od krivolovaca do bogatih trgovaca i restoratera, po{tuju zakon }utawa i nemilosrdno {tite svoje interese.
Prema podacima posledweg me|unarodnog istra`ivawa koje je izvedeno od 2016. do 2020. u Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji i Ukrajini, tre}ina mesa i kavijara na ovim tr`i{tima poticala od nelegalnog izlova. Me|utim, to je samo ono {to je otkriveno na teritoriji dr`ava na dnu piramide crnog tr`i{ta. Najve}i deo dragocene ribqe robe zavr{ava u bogatim zemqama EU i u SAD, gde pojedinac legalno sme da uveze samo konzervicu od 125 grama ajvara i to iz ve{ta~kog uzgoja.
- Najve}i deo kavijara na svetskom tr`i{tu danas poti~e iz uzgajali{ta, ali je onaj dobijen od divqih riba ceweniji i skupqi. Bilo je pri~a o ve{ta~kim mrestovima i pu{tawu ogromnih koli~nina mla|i iz ribwaka u Kladovu, ali iza te pri~e nije bilo nikakve dokumentacije, a nastala je u trenutku kada je trebalo da se opravda izlov morune i proizvodwa kavijara. Po{to je kod nas stalno bio problem s otkupom kavijara, ribari su prelazili kod Rumuna i prodavali wima, {to su ovi jedva ~ekali. Broj moruna je strahovito pao jer je vreme wihovog polnog sazrevawa izme|u 14 i 17 godina, a stopa lova je bila tako velika da nisu mogle da je pre`ive - rekao je za Novosti i mnogo pre zvani~nih rezultata istra`ivawa ihtiolog prof. dr Predrag Simonovi}, sa Biolo{kog fakulteta u Beogradu.
R. N.
vr{ini od 42.594 kilometra imale su tada 2.613.938 stanovnika, {to zna~i 61 i po stanovnika po kvadratnom kilometru.
Tek na sedmom mestu prema broju stnovnika 1923. godine nalazila se Srbija.
Severna Srbija, sa 2.655.078 stanovnika na 49.959 kilometara povr{ine, imala je pre 100 godina oko 53 stanovnika na jednom kvadratnom kilometru.
Posle we dolazi Dalmacija, koja je imala 50 stanovnika na jedan kvadratni kilometar.
Deseto mesto zauzimala je Ju`na Srbija sa 1.474.580 stanov-
nika na 45.717 kilometara.
Najslabije naseqena bila je Crna Gora. Naime, na 9.668 kilometara povr{ine nalazilo se 199.837 stanovnika.
To zna~i da je Crna Gora imala oko 27 qudi po kvadratnom kilometru.
Kako je tada pisao list Vreme, Ju`na Srbija bila je slabo naseqena, i imala je samo oko 32 stanovnika po kvadratnom kilometru.
Danas, prema podacima iz 2021. godine, Srbija ima 6.834.000 stanovnika.
Ispod Kozare, u Kne`opoqu, u selu Me|uvo|e nadomak Kozarske Dubice ni~e hram Svetih mu~enika jasenova~kih. Ovo je hram Srpske pravoslavne crkve koji }e biti sagra|en i posve}en svim mu~enicima logora smrti Jasenovac, gde je na najmonstruozniji na~in ubijeno vi{e od 700.000 Srba.
Ova svetiwa se gradi na mestu gde se nalazio punkt na kojem su usta{e i nacisti dovodili Srbe
parcelom za ovaj hram i da ju je prona{ao u centru sela.
- Kada sam saznao da je na mestu gde `elimo da gradimo hram bio punkt gde su dovo|eni Srbi, znao sam da hram mora ba{ tu da se podigne. O imenu hrama nije trebalo previ{e razmi{qati, jer ovde `ive krvni srodnici mnogih koji su sa ovog mesta zavr{ili u logoru smrti Jasenovac. SPC je kanonizovala jasenova~ke mu~enike i samo po sebi jedino
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
POSAO: Ne posustajte, sve {to ste do sada uradili, u narednom }e se periodu vi{estruko isplatiti. Odlazak na kratak put mo`e biti idealan potez u ovom trenutku. QUBAV: Potrebno vam je dosta energije, koja vam ionako nedostaje. Razgovori koje }ete voditi ovih dana ne}e dati velike rezultate pa zbog toga spustite loptu i odustanite od nadmudrivawa. ZDRAVQE: Bronhitis.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
POSAO: Vi pod pritiskom sjajno funkcioni{ete pa }ete posti}i vrhunske rezultate u poslovima za koje mislite da nisu va`ni. To {to budete ovih dana uradili, u budu}nosti }e se isplatiti. QUBAV: Jedna faza va{e qubavne veze prolazi, pa je krajwe vreme da razmislite o slede}em koraku. Odnos s voqenom osobom mora da se defini{e. Opustite se. ZDRAVQE: Nesanica.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
POSAO: Niste sigurni u kom smeru da nastavite daqe pa vam ta dilema mo`e izazvati velike nedoumice. Re{ewe nije komplikovano, ali vi se uporno dr`ite stare pri~e kopawem po doga|ajima iz pro{losti. QUBAV: Voqena osoba o~ekuje da joj posvetite wenih pet minuta. Da biste ispunili svoju ulogu u potpunosti, neophodno je da iza|ete iz ku}e na nekoliko dana. ZDRAVQE: ^uvajte le|a.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
POSAO: Nije vreme za pokretawe novih poslova jer ste izlo`eni prilivu energije koju }ete te{ko kontrolisati. Posledica toga mogu biti brzoplete reakcije kojima ni{ta ne}ete posti}i. QUBAV: Privla~i vas osoba s kojom se sre}ete u svom radnom okru`ewu. Ukoliko ovih dana odlu~ite da se odva`ite na tajni susret, budite spremni na neprijatna iznena|ewa. ZDRAVQE: Gastritis.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
POSAO: Izvestan je mawi priliv novca koji mo`ete potro{iti na sitna zadovoqstva. Ukoliko ste aktivan u~esnik u saobra}aju, budite oprezni, naro~ito no}u. Budite pa`qivi gde god da se kre}ete, a naro~ito na poslu. QUBAV: Danima u`ivate u planirawu budu}nosti, ali planovi takve vrste nerealni sve dok u tome ne u~estvuje i druga strana. ZDRAVQE: Bolovi u stomaku.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
POSAO: Vi odli~no znate kojim putem morate i}i ukoliko `elite uspeh. Istovremeno, sve {to zapo~iwete osu|eno je na blokadu. Neki qudi kojima ste verovali ne ispuwavaju va{a o~ekivawa. QUBAV: S voqenom osobom budite strpqivi i ne insistirajte na svojim stavovima, naro~ito ako ona pokre}e ozbiqne teme. Skloni ste preuveli~avawu emotivnih problema. ZDRAVQE: Alergije.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Napreduju radovi na crkvi posve}enoj umorenima u Jasenovcu i Dowoj Gradini
l Sistem koncentracionih logora “Jasenovac” formiran je u avgustu 1941. godine, neposredno nakon progla{ewa Nezavisne Dr`ave Hrvatske.
l Me|unarodna komisija za istinu zakqu~ila je da je u Jasenovcu i Dowoj Gradini ubijeno vi{e od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja.
l Me|u stradalima, za 1.337 dana postojawa logora Jasenovac, bilo je vi{e od 20.000 dece.
uhva}ene po zbegovima na Kozari i odatle ih daqe odvodili u logor smrti Jasenovac ili u wegovo najve}e strati{te za Srbe Dowu Gradinu. Pre puta u kazamate smrti, usta{e su pobile hiqade dece i nemo}nih na ovom “zbornom mestu”.
- Na zemqi u Me|uvo|i koja je natopqena suzama i srpskom krvqu, gde su majke odvajane od dece, bi}e podignut hram, na ponos svim Srbima. Slu`i}e kao ve~na opomena da srpski rod ne zaboravi nikada {ta je bio Jasenovac i Dowa Gradina i mesto gde }e hiqade potomaka srpskih `rtava mo}i da se pomole Bogu, ali i da u bliskoj budu}nosti krste decu, ven~avaju se - ka`e sve{tenik @eqko Jev|eni}, pod ~ijim se budnim okom hram zida.
Kako isti~e paroh @eqko, sam po potrebi i zidar, pri~a oko izgradwe hrama je veoma bitna za sav veruju}i narod ovog kraja jer je Srpska pravoslavna crkva bila izba~ena iz koloseka u ovom kraju Kne`opoqa i Me|uvo|e. Crkva koja se nekada ovde nalazila, podse}a nas, sru{ena je jo{ 1955. godine.
Sve{tenik @eqko, koji je ovde na slu`bu do{ao 1993. godine i zapo~eo i u~estvovao u obnovi crkava koje su u ratu sru{ene, otkriva nam da je dugo tragao za
logi~no je bilo da hram bude posve}en jasenova~kim mu~enicima - pripoveda sve{tenik.
Hram je po~eo da se gradi 2018. Radovi su krenuli sporo jer je parohija mala, ali pomo}u raznih priloga ipak se do{lo do toga da se urade temeqi hrama.
- Onda je nastupila korona, koja nas je stopirala u radu. Ipak, pojavio se ~ovek rodom iz Me|uvo|a, koji `ivi u Americi i pokrenuo sa }erkom akciju pri - kupqawa sredstava. Okupqaju}i prijateqe po SAD i Kanadi, skupili su sredstva u iznosu od oko 100.000 konvertibilnih maraka (KM), pa smo lane, 14. septembra, dan nakon obele`avawa Dana Svetih novomu~enika jasenova~kih zapo~eli ozbiqnu izgradwu. Ciq nam je da ove godine pokrijemo hram, a da sav posao zavr{imo do 2025. - isti~e paroh
Ka`e da radovi napreduju, ali da im ne ide u prilog poskupqewe gra|evinskog materijala.
- Mi smo sada u fazi zidarskih radova i do{li smo do plo~e. I ostaje gradwa zvonika i pokrivawe crkve gde je, po nekim grubim procenama, potrebno oko 200.000 KM. Potrebno nam je 440 kvadrata bakarnog lima.
Pomo} za hram je dobrodo{la sa svih strana. Na{ sagovornik o~ekuje odaziv svih Srba, pogotovo Kozar~ana, Kraji{nika, Banijaca.
- Samo na mestu gde se gradi hram, sa ove parohije ubijeno je 1.420 dece do 14 godina, a vi{e od 50 odsto stanovni{tva ubijeno je u Jasenovcu i Dowoj Gradiniisti~e sve{tenik Jev|eni}.
Zoran Sinki}, predsednik Srpskog prosvetnog i kulturnog dru{tva “Prosvjeta” iz Kozarske Dubice, ka`e da je ideja da se {to vi{e srpskog naroda ukqu~i u izgradwu hrama.
- Mnogo poma`u na{a razna udru`ewa iz Amerike, Kanade i Australije. Aktivni smo i na dru{tvenim mre`ama - zakqu~io je Sinki}. R. N.
POSAO: Ovo je period tokom koga biste mogli da sklopite novi ugovor ili da postignete ~vrst dogovor o va`noj poslovnoj saradwi. Sve {to ovih dana radite temeqno i strpqivo dva puta proverite. QUBAV: [ta god uradili i kako god se postavili, ovih dana, vi ste sumwivo lice. Radi preventive, osigurajte sva poqa gde ste ne{to prikrili. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
POSAO: Nikako se ne snalazite u haosu u kome ste se zatekli. Stagnirate u svemu, ali ne gubite nadu. Sve {to se ovih dana de{ava, u su{tini, otvara povoqne prilike QUBAV: Ne znate {ta `elite. S jedne strane volite svoju slobodu, a s druge, prija vam da imate nekoga pored sebe. Nestabilno raspolo`ewe mo`e da vas navede na {tetne postupke. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
POSAO: Planetarni aspekti najavquju iznenadne promene koje vas mogu uznemiriti. Ne prepu{tajte se prvom utisku, zajedno s haosom dolazi i pravo re{ewe. QUBAV: Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok svemu tome. Mo`da ste bili previ{e opu{teni jer ste qubav prihvatili kao ne{to u {ta nije neophodno posebno ulagati. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.
POSAO: Naoru`ajte se strpqewem i nekako izdr`ite ovaj period, jer uskoro sti`e nagove{taj promena a s tim i re{ewe situacije koja vas ve} neko vreme mu~i. QUBAV: Oslawate se na partnera, umesto da zasu~ete rukave i izlaz iz jednog problema obezbedite sopstvenim snagama. Mo`da be`ite od inicijative jer morate ne{to da `rtvujete. ZDRAVQE: Nervoza.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
POSAO: Pod velikim ste pritiskom jer vas mu~i ose}aj velike odgovornosti. Na vama je da donesete va`ne odluke kojima }ete povrediti neke qude. QUBAV: Niste sigurni kako da se postavite pa vam je najlak{e da svu odgovornost svalite na drugu stranu. Ako vas savladaju strahovi, upa{}ete u ozbiqan sukob s voqenom osobom jer niste u pravu. ZDRAVQE: Kontroli{ite krvni pritisak. l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
POSAO: Ovo je vreme kada je potrebno da se primirite. Dr`ite se podaqe od ozbiqnih tema jer se svaka mo`e razviti u sukob. Sve {to vam je na srcu sa~uvajte za sebe i strpqivo sa~ekajte boqa vremena. QUBAV: Podr{ka voqene osobe vam je od velike va`nosti, naro~ito ovih dana kada ste u poziciji da donesete odluku koja ima veliku va`nost. ZDRAVQE: Problemi s nogama.
Ameri~ka kompanija Cash Net USA objavila je zanimqivu mapu koja pokazuje naj~e{}a pitawa o evropskim zemqama koja zanimaju Amerikance. Kompanija je analizirala razne upite na „Guglu” i slo`ila mapu naj~e{}ih pitawa Amerikanaca za svaku evropsku zemqu. Kada je re~ o Srbiji ono {to ih je najvi{e interesovalo i o ~emu su najvi{e guglali jeste „Da li Srbija podr`ava Rusiju?”.
„Za{to Nema~ka ima toliko puteva?” bilo je pitawe o toj zemqi koje je najvi{e zanimalo Amerikance, dok je za Francusku kqu~no pitawe bilo: „Za{to imaju petla na dresu?”, a zaintrigiralo ih je i za{to Kipar ima toliko ma~aka.
Kad je re~ o Velikoj Britaniji, najvi{e je bilo upita za{to voze levom stranom puta, dok ih je za Rusiju mu~ilo pitawe za{to `ele ^ernobiq. Zanimqivi su i podaci stigli i o susednim zemqama. Kad je o Hrvatskoj re~, Amerikance je
najvi{e zaintrigirao geografski detaq, a naj~e{}e su guglali ovo pitawe: „Hrvatska ima svu obalu?”. ^udili su se za{to Crna Gora ima {pansko ime, za{to Ma|arska ne koristi evro i za{to Bosna i Hercegovina „ima dva imena”. M. T.
Trwewe predstavqa poreme}aj povr{nog senzibiliteta odnosno izmewen ose}aj povr{ine ko`e. U stru~noj medicinskoj trerminologiji se obi~no ozna~ava kao parestezija, dizestezija (izmewen), hipestezija (sni`en) ili hiperestezija (povi{en senzibilitet), obja{wava neurolog prof dr Toplica Lepi}.
„Manifestuje se ose}ajem bockawa, mraviwawa, peckawa, `arewa, hladno}e… ^esto se tako naziva i smawen ili poja~an ose}aj dodira sve do bola. To su simptomi poreme}aja povr{nog senzibiliteta. Nisu specifi~ni za odre|enu bolest, ve} se mogu javqati u sklopu razli~itih oboqewa, kako perifernog, tako i centralnog nervnog istema, ali i
u sklopu nekih psihi~kih poreme}aja“, ka`e prof dr Lepi}.
Za procenu prirode, porekla i zna~aja ovih simptoma va`no je da se utvrdi kada su i kako nastali, koliko traju i koji deo tela zahvataju, nagla{ava na{ sagovornik.
Profesor Lepi} obja{wava „da senzitivne `ivce (nerve) ~ine nervna vlakna koja polaze iz receptora u ko`i i potko`nom tkivu koji registruju razli~ite modalitete kao {to su: bol, dodir, pritisak, vibracije, temperatura. Oni se prostiru prema ki~mi, ulaze u ki~menu mo`dinu kroz zadwe ki~mene korenove i zavr{avaju se u senzitivnim nervnim }elijama (neuronima).“
Poja~an ose}aj za bol
„O{te}ewa senzitivnih nerava i neurona dovode do poreme}aja senzibiliteta koje do`ivqavamo kao gubitak ose}aja, smawen, izmewen ili poja~an ose}aj za bol, dodir, pritisak, toplotu ili hladno}u, {to do`ivqavamo kao bol, trwewe, bockawe, mraviwawe, peckawe, `arewe, hladno}u“,
POTREBNO JE:
n 1 pakovawe kora za pitu, n 400 g spana}a, n 200 g {ampiwona, n 100 g praziluka, n uqe, n so, n 100 g tofu (sojinog) sira.
PRIPREMA:
1. Pre pripreme povr}e oprati.
2. Na malo uqa izdinstati praziluk, iseckane {ampiwone i spana}.
3. Sve to posoliti i dinstati dok sastojci malo ne omek{aju.
4. Na dno nauqenog pleha staviti dve kore, malo ih nagu`vati i poprskati uqem, zatim re|ati fil od spana}a, kore (nagu`vane), narendati tofu sir, pa opet staviti kore, fil od spana}a, kore, sir i tako ponavqati dok se ne utro{e kore i fil.
5. Na posledwu koru narendati tofu sir, nauqiti i pe}i na 200 stepeni dok pita ne porumeni.
obja{wava prof dr Lepi}. Simptomi poreme}aja senzibiliteta: l peckawe, bockawe (ose}aj „iglica ili trwa“),
l bolan ili peku}i bol,
l utrnulost ili slab ose}aj u zahva}enom podru~ju,
l ose}aj da je pogo|eno podru~je „zaspalo“ ili „tu|e“
l ose}aj peckawa ili svraba
l vru}a ili hladna ko`a.
Prema re~ima profesora, simptomi mogu biti stalni ili povremeni. Obi~no se ovi ose}aji javqaju u zahva}enom podru~ju, ali se mogu i {iriti. @ene ~e{}e pate od sindroma karpalnog tunela
Profesor Lepi} dodaje da `ene ~e{}e dobijaju sindrom karpalnog tunela, zbog u`eg nervnog kanala.
Postoje tako|e jo{ neki od faktora :
l Gojaznost – dodatna te`ina mo`e da vr{i pritisak na nerve i diskove lumbalne ki~me Pove}awe telesne te`ine i vode u trudno}i mo`e izazvati pritisak na nerve
l Bolest {titne `lezde: Ovo
dovodi osobu u opasnost od sindroma karpalnog tunela
l Dijabetes: Dijabetes mo`e izazvati o{te}ewe nerava – polineuropatiju.
l Reumatoidni artritis: Izaziva upalu, koja tako|e mo`e da o{teti periferne nerve
l Dugo le`awe: Mo`e izazvati kompresiju nerva i pove}ati rizik od parestezije
l Prekomerna aktivnost:
Qudi koji obavqaju poslove koji zahtevaju ponavqaju}e pokrete i podizawe tereta imaju ve}i rizik od ukqe{tewa nerva i parestezija
„Ve}ina qudi je osetila privremeno trwewe ruke ili noge kada su predugo sedeli sa prekr{tenim nogama ili su zaspali sa rukom ispod glave. To se de{ava kada je nerv du`e vreme pritisnut. Ose}aj nestaje kada se pritisak oslobodi i ekstremitet pokrene. Ovakvim smetwama ne treba pridavati zna~aj ve} treba voditi ra~una o tome kako sedimo ili spavamo. Trwewe koje traje ili se ponavqa na istom delu tela zaslu`ije vi{e pa`we. Ono mo`e biti simptom ozbiqne neurolo{ke bolesti ili povrede nerava“, isti~e profesor Lepi}.
hlade mogu ~initi gorim je zato {to su qudi zaboravili kako je biti prehla|en, jer posledwih godina nisu bili izlo`eni nikakvim infekcijama.
Postoji nekoliko razloga za{to sada kad se prehladite mislite da vam je gore nego ikada.
Mere za spre~avawe {irewa koronavirusa, kao {to su no{ewe maski, odr`avawe higijene, fizi~ko distancirawe i ograni~avawe okupqawa, uticale su da i drugi virusi mawe cirkuli{u me|u stanovni{tvom.
Kakve su posledice tog perioda mawe izlo`enosti infekcijama na na{ imuni sistem?
Verovatno ne velike, ali primetno je da se nekim qudima simptomi obi~ne prehlade mogu ~initi gorim nego ikad pre.
Da li su virusi postali ozbiqniji?
Stru~waci ka`u da virusi prehlade nisu postali {tetniji i ozbiqniji nego {to su
bili pre pandemije. Trenutno za to nema dokaza. Ipak, postoji nekoliko razloga za{to sada kad se prehladite mislite da vam je gore nego ikad.
Za{to se simptomi prehlade ~ine gorim sada?
Jedan od razloga za{to se simptomi pre-
Lan je toliko bogat da wegove semenke zauzimaju deveto mesto na skali 100 najhrawivijih namirnica.
Omega 3 masne kiseline
Laneno seme je najboqi izvor omega 3 masnih kiselina na svetu! One su veoma va`ne za nas, a na{e telo ih ne stvara, ve} moramo da ih unesemo kroz ishranu.
Lignini
To su jediwewa koja su deo skoro svake biqne hrane. Ipak, i ovog jediwewa najvi{e ima u lanu. Po ~emu su posebni? Lignini iz lana imaju svojstva antioksidanata i deluju kao fitoestrogeni – biqna varijanta estrogena. Pore|ewa radi, lanene semenke imaju
338 puta vi{e lignina nego suncokretovo seme. Ova svojstva ~ine ga mo}nim u borbi protiv brojnih bolesti i upala. Zdravqe srca
Mlevno seme lana bogato je omega 3 masnim kiselinama. Istra`ivawa koja su se bavila
Simptomi prehlade ukqu~uju kijawe, ka{qawe, curewe nosa, bol u telu, neprijatan ose}aj u grudima i temperaturu. Neki od wih mogu da potraju i do 10 dana, prenose Vijesti.me.
Slabija izlo`enost virusima
Slabija izlo`enost virusima prehlade tako|e mo`e da ima ulogu. Qudi koji neko vreme nisu bili prehla|eni ne}e biti previ{e imuni na viruse.
Da li su qudi sada vi{e skloni prehladama?
Verovatnije je da }e se qudi pre prehladiti s obzirom na to da sada vi{e izlaze i dru`e se i ne nose maske, kao {to je to bio slu~aj u vreme pandemije.
Ipak, to da se prehlada ~ini gorom nego ranije mo`da vi{e ima veze sa va{im mozgom, nego sa imunim sistemom, ka`u stru~waci. Mo`da se prehlada ~ini gorom jednostavno zato {to dugo niste bili prehla|eni. S. G.
wegovim uticajem na zdravqe pokazala su da one mogu imati zna~ajnu ulogu u smawewu visokog krvnog pritiska i u spre~avawu artimije. Omega 3 masne kiseline spre~avaju stvrdwavawe arterija usled stvarawa naslaga u wima i poma`u u sni`avawu lo{eg holesterola.
Odli~ne za varewe
Semenke lana sadr`e velike koli~ine vlakana koja mogu da pomognu u poboq{awu zdravqa probave. Odli~an je izvor rastvorqivih i nerastvorqivih vlakana. Izvor proteina
Protein je va`an za zdravqe kostiju, mi{i}a, hrskavice i ko`e. Laneno seme je odli~an izvor visokokvalitetnih biqnih proteina. Jedna ka{i~ica lanenog semena sadr`i skoro 2 grama proteina.
Kada se prehladite mislite da vam je gore nego ikada
PSEUDOLEK (LAT.)
RETKOST (LAT.)
NOVORO\EN^E
BELGIJA BI]E IZMEWENO MUTACIJOM
VOJNIK SA ARKEBUZOM STAROGR^KA POKRAJINA
JEDAN PREDLOG OSOBINA
BIQKE
INSTITUT ZA EVROPSKE STUDIJE (SKR.)
SLU@BENIK U CARINARNICI
PLOVNI OBJEKAT, BROD AMERI^KO PIVO
Skandinavka 1: VODORAVNO
NEPRISTUPA^AN, ABISODINAMIKA, P, K, S, UPORAN, OR, S, USKRS, ND, PREORATI, E, STO, KSENON, NEK, R, QIQANA STJEPANOVI], FUTUR, KOROLIJA, AKIM, TIBET, NAVIJA^, RATNA AVIJACIJA, KU, BIVATI, A]A, NASLON
PLACEBO, GALIC, RARITETI, LA\A, BEBA, ARKEBUZIR, MUTANT, SA, ARI, OD, HOBS, DG, ON, R, RELATIVISTI, ESEJ, KR^AZI, KUREPA, NEMAWA MAJDOV, SOKOL, OKE, BRONZANA MEDAQA, SANA, ASKETA, EVA RAS, T^, BAKTERICIDI, TRI
POZORI[TE U KU]I, RK, JAPANSKI DUD, ASA, ZORT, ONORE, BALKON, SLAVKA, ALKAR, ASAI, AIL, BAIJA BLANKA, CA, ATLANTSKI OKEAN
VODORAVNO: 1. Srpska tv-serija sa Vlastimirom \uzom Stojiqkovi}em u glavnoj ulozi, 2. Rva~ki klub (skr.) - Vrsta duda, 3. Kraq stare Judeje - Strah, zebwa (turc.) - Francuski pisac de Balzak, 4. Terasa - Srpska glumica Jerini}, 5. U~esnik Siwske alke - Veoma, vrlo (muz.) - Ostrvo u Prespanskom jezeru, 6. Grad u Argentini - Simbol kalcijuma, 7. Jedan okean, Attantik.
USPRAVNO: 1. Babina majka, 2. So oksalne kiseline, 3. Oznaka za zapad - Jednovalentni organski radikal, 4. Uzvik bola, joj - Katarina odmila, 5. Koji ima mo} razarawa, 6. Poen u xudou i karateu - Drugo i dvadesetdrugo slovo azbuke, 7. [arenilo - Dansko ostrvo, Alsen, 8. Jak eksploziv, trotil - Vrsta ribarske mre`e, 9. Simbol ajn{tajnijuma - Nadimak na{eg biv{eg fudbalera Slobodana Santra~a, 10. Pogodbeni veznik, ako, 11. Dr`ava u Aziji - Atletski klub (skr.), 12. @ena kojoj je mu` umro, udovica - Oznaka za energiju, 13. Mala }urka, 14. Savr{en.
I Pikaso je preko
trgovaca umetninama
dolazio do ~uvenih umetni~kih dela, ali nije o~ekivao da ga to mo`e ko{tati skupqe od inspiracije
21. avgusta 1911. godine Mona Liza je ukradena iz Luvra. Bio je ponedeqak. Muzej je bio zatvoren, a obezbe|ewe minimalno. Sumwalo se da je lopov navodno proveo vikend kriju}i se u ormaru unutar muzeja, gde je isplanirao pqa~ku.
Neznatan broj qudi iz obezbe|ewa je tog dana ~uvao 250.000 artefakata, a nijedna slika nije bila pri~vr{}ena za zid - Mona Liza je, na primer, bila oka~ena za ~etiri omawe kuke. Navodi se i da je mesecima pred pqa~ku jedan francuski novinar proveo no} u muzeju, kada je otkrio da je obezbe|ewe muzeja bezna~ajno.
Nakon {to je slika nestala, granice dr`ave su se zatvorile, a mediji su brzo pro{irili vest o kra|i. Paris-@urnal je ponudio 50.00 franaka u zamenu za sliku. Ubrzo je nov~ana ponuda izmamila prvi trag koji je sumwu bacio na mladog i talentovanog umetnika Pabla Pikasa.
U to vreme Pablo Pikaso je ve} deset godina `iveo u Parizu,
sa grupom Bohemijanaca koji su sinhronizovali „Pikasovu bandu”. U toj bandi se na{ao ~uveni kwi`evnik Gijom Apoliner, ~iji je sekretar bio izvesni OnoreXozef Geri Pieret - Belgijanac upitnih moralnih na~ela.
Nedugo po{to je Mona Liza ukradena i pro{irena vest o nov~anoj nadoknadi za po{tenog pronalaza~a, Pieret je od{etao
Tokom prvog veka nove ere u blizini modernog Kobleca u Nema~koj Rimqani su izgradili dva logora u ~ijoj neposrednoj blizini su eksploatisali srebro. Dani i nedeqe su prolazili i uskoro su se pretvorili u mesece, a ruda-
iznena|ewa. Kao prvo, nekoliko fragmenata drveta dovelo ih je do otkri}a rova, nakon ~ega je utvr|eno da oni okru`uju dva utvr|ena logora.
Geomagnetna inspekcija otkrila je da postoji jedan ve}i vojni
u kancelariju Pariz-@urnala i ispri~ao pri~u o tome kako je nekada krao umetnine iz Luvra za svoje prijateqe. Ovoga puta govorio je istinu.
1907. godine Pieret je ukrao najmawe dve skulpture poreklom sa Pirinejskog poluostrva, nastale u 3. i 4. veku p.n.e. Prodao ih je Pikasu, koji mu je za ovo platio 50 franaka po komadu. Umetniku su ove skulpture poslu`ile kao inspiracija za wegovo delo „Gospo|ice iz Aviwona”.
Me|utim, Pieret je i 1911. godine iz Luvra ukrao sli~no umetni~ko delo i podmetnuo ga Apolineru.
Kada su Pikaso i Apoliner
saznali za situaciju u kojoj se nalaze, oni su zajedno zapakovali skulpture sa idejom da ih bace u reku Senu. Umetnici nisu imali snage da to u~ine skulpturama, pa je Apoliner sutradan posetio Pariz-@urnal i wima predao skulpture, u zamenu za anonimnost. Ubrzo su se u ~itav postupak ume{ale vlasti, pa je tokom jedne od poseta magazinu Apoliner zadr`an u policiji. Pikaso je pozvan na saslu{awe, gde se izjasnio da nikada ranije nije video Apolinera. Kasnije je izjavio kako se i daqe stidi zbog tog svog postupka, kao i da se dobro se}a crvenila koje je u tom trenutku prekrilo Apolinerovo lice.
Iako je u wihovom vlasni{tvu zaista bila kradena umetnost, to nije imalo nikakve veze sa kra|om Mona Lize. Nakon dve godine istrage to je i dokazano, pa su obojica, Pikaso i Apoliner oslobo|eni svake sumwe. Ispostavilo se da je lopov italijanski umetnik koji je bio i radnik muzeja, Vin~enco Peru|a. R. N.
ri obeshrabreni lo{im u~inkom re{ili su da odustanu i odu.
Ono {to nisu znali jeste da im je falilo jo{ samo nekoliko metara da otkriju ogromnu `ilu, koja je prema nekim procenama mogla da promeni sudbinu celog carstva.
Iskopavawa na ovom lokalitetu koji pripada op{tini Bad Ems su zapo~eta 2016. godine. Kako su arheolozi sve dubqe kopali, postajali su svesniji da se na wemu kriju brojne tajne i
kamp, veli~ine osam hektara, {to je ekvivalent veli~ini osam fudbalskih terena. On je bio okru`en palisadom, zajedno sa 40 drvenih kula u koje je moglo da se smesti ni mawe ni vi{e nego 3.000 vojnika. Pored toga, unutar ogra|enog prostora, otkrivena je livnica sa nov~i}ima iz 43. godine nove ere, {to je omogu}ilo preciznije datovawe. Odmah do wega, na rastojawu od kilometar, nalazio se i mawi logor.
Svi nalazi su upu}ivali da je
wihova svrha bila va|ewe i prerada metala.
Tacit u jednom od svojih dela obave{tava da su Rimqani za vreme cara Klaudija iz Magna Gemania poku{avali da dovuku {to vi{e srebra. U tu svrhu izgra|eni su logori u kojima se mineral vadio, skladi{tio i prera|ivao - poput opisanih.
Po{to je srebro bilo veoma ceweno i kod germanskih plemena, ovaj tip naseqa bio je veoma za{ti}en i utvr|en, o ~emu svedo~i prisustvo karaula i ograde.
Me|utim, isti autor navodi da su oko 47. godine nove ere Rimqani odustali od poku{aja jer je prinos bio suvi{e mali. Radnici nisu ba{ bili odu{evqeni zadatkom koji je naredio car, pa su mu ~ak poslali i jedno pismo u kom ga mole da unapred odlikuje odgovorne za rudarsku operaciju, kako ne bi vr{ili prevelik pritisak na wih da prona|u rudu.
Ono {to niko od wih nije znao jeste da su bili samo nekoliko metara udaqeni od ogromne `ile srebra, iz koje su mogli da eksploati{u oko jedne tone rude godi{we u narednih 200 godina.
Ukoliko se uzme u obzir da se carstvo tokom 3. veka suo~io sa velikom krizom, onda se dolazi do zakqu~ka da nisu ni bili svesni kako su bili samo na korak od otkri}a koje je moglo daih spasi inflacije i propasti Zapadnog rimskog carstva.
Da li ste se ikada zapitali koliko iznosi maksimalna gorwa granica `ivotnog veka? Nau~nici iz Holandije imaju odgovor. Sigurno je da nema ~oveka koji se nije prevrtao u sitne sate po krevetu i razmi{qao o `ivotu i smrti. ^esto se pitaju}i koliko dugo mu je jo{ ostalo i kako izgleda kraj? Iako odgovor na ova pitawa niko ne mo`e da zna, nau~nici sa Univerziteta u Tilburgu i Erasmus Roterdamu su re{ili da ispitaju maksimalnu gorwu granicu `ivotnog veka i otkriju koliko u teoriji mo`e najdu`e da traje jedan qudski `ivot. Do odgovora su do{li tako {to su prikupili podatke o ta~nom trenutku smrti i starosti od oko 75.000 Holan|ana. Rezultat je ukazao da maksimalna gorwa granica za mu{karce iznosi oko 114,1, dok je kod `ena ona malo vi{a i iznosi 115,7 godina.
Jedan od glavnih autora studije i profesor Xon Ajnmal je objasnio da se `ivotni vek tokom posledwih decenija produ`io, ali da je na osnovu dobijenih rezultata o~igledno kako se maksimalna gorwa granica nije pomerila. Pre svega jer se ovde ne radi o o~ekivanom `ivotnom veku, ve} o `ivotnom veku koji se koristi za odre|ivawe koliko maksimalno mo`e da traje `ivot ukoliko osoba brine o svom zdravqu.
Tako|e, treba napomenuti da ovo nije jedina studija koja se bavila maksimalnom gorwom granicom `ivotnog veka ~oveka i da su i ostala istra`ivawa dala gotovo identi~ne rezultate. Mi{qewe stru~waka je da se ona u budu}nosti ne}e mnogo pove}ati u odnosu na spomenute granice od 114,1 odnosno 115,7 godina. Ali ono {to se svakako pove}ava - bar u Holandiji - jeste broj qudi koji su do`iveli 95 godina, i to za tri puta vi{e. M.
„FALILO JE SAMO NEKOLIKO METARA“:
Neobi~na pri~a ~iji je ishod mo`da odredio
Uo~i 169. “ve~itog derbija” do{lo je do smene na klupi Partizana, gde }e doskora{weg trenera Gordana Petri}a zameniti Igor Duqaj.
Doskora{wi trener Teleoptika i nekada{wi vezista crno-belih prezuze}e kormilo kluba iz Humske koji u posledwe vreme igra u vrlo lo{oj formi, {to navija~e posebno brine pred okr{aj sa Crvenom zvezdom.
Petri} je odlazak iz Partizana najavio jo{ na-
kon poraza od moldavskog [erifa i eliminacije beogradskog tima iz Lige konferencija, ali je tada najavqeno da ne}e biti promene na klupi do reprezentativne pauze.
Ipak, sada se pojavila vest da }e do promene na mestu {efa struke do}i znatno ranije, te da }e Duqaj ve} sada preuzeti ekipu.
Duqaj je kao igra~ nastupao za Partizan sedam godina (od 1997. do 2004. godine), a u tom periodu odigrao je 154 utakmice i postigao ~etiri gola.
Nakon odlaska iz Humske od 2004. do 2010. godine je nosio dres [ahtjora iz Dowecka, da bi karijeru zavr{io u Sevanstopoqu.
Trenersku karijeru zapo~eo je u mla|im kategorijama [ahtjora, a potom je radio i kao pomo}nik Paola Fonseke A timu ukrajinskog velikana.
Po~etkom 2020. godine vratio se u Partizan na poziv Sava Milo{evi}a, a kasnije je bio i u stru~nom {tabu Aleksandra Stanojevi}a, do wegovog nedavnog odlaska iz kluba.
Pro{log leta Duqaj je postavqen na mesto trenera Patizanove filijale Teleoptika i to umesto Alberta Na|a koji je u me|uvremenu imenovan za pomo}nika Gordana Petri}a u prvom timu crno-belih.
Duqaj }e debi na klupi Partizana imati u petak od 19 sati, u 169. ve~itom derbiju protiv Crvene zvezde na stadionu “Rajko Miti}”. S. G.
Navija~i Partizana okrenuli su le|a upravi kluba, pa i fudbalerima i stru~nom {tabu.
Na me~u sa kragujeva~kim Radni~kim (1:1) u Humskoj, koji je doneo promenu trenera tako {to je Igor Duqaj zamenio Gordana Petri}a, bila je mizerna poseta kao nikad ranijih godina.
Na stadionu se okupilo tek 247 gledalaca, tvrdi Sportski `urnal nakon {to je pobrojao sve koji su do{li na stadion.
Bojkot Grobara jer tra`e ostavke ~lanova uprave, uz lo{ termin me~a (radni dan, 14 sati) i ne dolazak “Crvenih |avola” iz Kragujevca zbog odlagawa na radni dan, doprineli su katastrofalnom odzivu utakmice u Humskoj 1.
Ra~unaju}i samo publiku bilo je 247 navija~a, od ~ega
samo 25 na ju`noj strani gde su najtvrdokornije pristalice.
Fudbaler Crvene zvezde Osman Bukari izneo je o~ekivawa pred 169. ve~iti derbi. On je ovu priliku iskoristio priliku da pozove navija~e da ispune stadion “Rajko Miti}”.
Krilni napada~ crveno-belih je bio strelac u prvom ovosezonskom duelu sa Partizanom (1:1) i istakao je da je to bio neopisiv ose}aj.
- Odmah po zavr{etku utakmice u Ivawici smo po~eli sa pripremama za ve~iti derbi. U dobroj smo formi, koja je neophodna za trijumf u duelu, kao {to je me~ protiv najve}eg rivala. Maksimalno smo oprezni, svesni smo koliko je derbi va`an za na{e navija~e. Uverio sam se u to na prethodnoj utakmici. Kada sam postigao gol usledila je erupcija odu{evqewa, bio je to neverovatan ose}aj - rekao je Bukari. Utakmica protiv Partizana igra se 3. marta od 19 ~asova, jedan dan pre 78. ro|endana Crvene zvezde.
- Utakmica koja je pred nama je izuzetno va`na i zbog ro|endana kluba, koji }emo verujem obele`iti u sjajnoj atmosferi i raspolo`ewu dan nakon odigranog me~a. Saigra~i su mi rekli da je me~ posle ro|endana uvek
poseban, siguran sam da }emo protiv Novog Pazara 11. marta svi u`ivati. Ima}emo dodatni motiv da se protiv ve~itog rivala izborimo za dobar rezultat i obradujemo armiju na{ih navija~a, koje i ovom prilikom pozivam da kupe kartu i budu nam vetar u le|a u petak - zakqu~io je reprezentativac Gane.
Podsetimo, Zvezda derbi do~ekuje kao lider na tabeli Superlige Srbije sa 63 boda, 13 vi{e od ve~itog rivala.
N. R.
FIFA je proteklog vikenda organizovala dodelu nagrada za najboqe fudbalere u prethodnoj godini.
Me|utim, osim tih sve~anih trenutaka, bilo je i mnogo ostalog sadr`aja. Izme|u ostalog, govor je odr`ao i \ani Infantino, predsednik krovne ku}e fudbala.
U jednom momentu prisetio se svih koji su nas napustili u prethodnoj godini – Pelea, \anluke Vijalija i naravno Sini{e Mihajlovi}a.
– Fudbal je radost, fudbal je sre}a, ali u godini koja je upravo zavr{ena bilo je i tu`nih trenutaka. Izgubili smo Sini{u Mihajlovi}a i \anluku Vijalija, koje pamtimo po osmehu i hrabrosti. A onda i Kraqa, Pelea. Pele je fudbal, nedostaje nam mnogo, ali je ve~a i uvek sa nama. – zapo~eo je predsednik FIFA.
Iskoristio je priliku da se priseti Mihe i da jo{ jednom izrazi sau~e{}e wegovoj porodici.
– Sa najdubqom tugom primio sam vest o smrti Sini{e Mihajlovi}a, jednog od najslavnijih fudbalera i trenera Srbije. Na terenu su wegovi slobodni udarci bili oli~ewe strasti i posve}enosti lepoti igre na koju su ostavili trajan utisak u svetu sporta, i wegova smrt je veliki gubitak za sve nas. Wegovoj porodici i najmilijima izra`avamo sau~e{}e u ovom te{kom trenutku. – zakqu~io je Infantino.
Odbor za sprovo|ewe izbora u Fudbalskom savezu Srbije (FSS) saop{tio je danas da Dragan Xaji} i Nemawa Vidi} ispuwavaju sve propisane uslove za izbor na funkciju predsednika FSS.
Xaji} i Vidi} su jedini podneli kandidature za mesto predsednika FSS.
U saop{tewu FSS se navodi da je danas odr`ana Sednica Odbora za sprovo|ewe izbora.
- Utvr|uje se da je kandidatura Xaji}a za izbor na funkciju predsednika FSS blagovremena i podneta od Statutom FSS ovla{}enih ~lanova FSS. Xaji} ispuwava sve propisane uslove za izbor na funkciju predsednika FSS, te se iz navedenih razloga Odlukom utvr|uje da Xaji} ima svojstvo kandidata za izbor na funkciju predsednika FSS - navodi se u saop{tewu FSS.
U saop{tewu FSS se isti~e da je istom odlukom utvr|eno da su kandidature za potpredsednike/potpredsednice Izvr{nog odbora FSS i za ~lanove Izvr{nog odbora FSS koje je podneo Xaji}, blagovremene i podnete od Statutom FSS ovla{}enog lica.
- Predlo`ene osobe ispuwavaju sve propisane uslove za izbor na funkcije potpredsednika Iz-
vr{nog odbora FSS i ~lanova Izvr{nog odbora FSS, te je iz navedenih razloga utvr|eno da predlo`ene osobe imaju svojstvo kandidata za izbor na navedene funkcije - saop{tio je FSS. Izbori za predsednika FSS bi}e odr`ani 14. marta u Staroj Pazovi.
FIFA ODALA PO^AST SINI[I MIHAJLOVI]U: ”Wegovi slobodni udarci su bili oli~ewe strasti”
Zanimqivu konferenciju za medije odr`ao je Svetislav Pe{i} nakon {to je ko{arka{ka reprezentacija Srbije porazila Veliku Britaniju i plasirala se na Svetsko prvenstvo.
Te`e nego o~ekivano su se “orlovi” domogli Mundobasketa, kao posledwi, 32. u~esnik planetarnog turnira. Nakon pobede nad Britancima je Pe{i} poru~io kako je put bio izazovan, ali uspe{an.
- Mi nemamo ni na jednoj poziciji previ{e igra~a. Imamo {ta imamo, ja sam to govorio i pre, smawili smo se prili~no. Potencijal vrhunskih igra~a se smawio, ne samo na poziciji plejmejkera. Ono {to nam mo`e pomo}i da budemo kompetativni sa svim ekipama i na Mundobasketu, koje nas sve interesuje, jeste odnos prema odbrani. Ne bih `eleo da pravim trenersku kliniku, ali zna se da u napadu ponekad mo`e{ da kontroli{e{ rezultat, nekad i da dobije{, gde dva igra~a igraju, a ostala tri poma`u. To je mogu}e, u jednom momentu utakmice, pa ~ak i onda kada se odlu~uje. Vidite koliko se smawila razlika izme|u favorita i ovih zemaqa koje dolaze. Neki su se ovde smejali Britaniji, kako su oni fudbaleri i da ne igraju ko{arku, ali vidite da su to momci koji su zavr{ili sredwe {kole i kolexe, nau~ili, pa se vratili u Englesku i igraju veoma dobro. Oni nisu kandidati za medaqe, ali moramo da znamo da se smawila razlika i onih koji nisu favoriti na velikim takmi~ewima. Trebamo da budemo svesni toga, da bismo vi{e radili i ulagali svuda. Govorimo o reprezentiji, ja sam zadu`en za to. Na{ odnos prema odbrani i taj na{ mentalitet, ja ga ne bih nazvao tako jer bih imao puno vrhunskih igra~a koje je ova zemqa dala, a bili su vrhunski igra~i u oba smera.
- Nemamo {anse na bilo kom takmi~ewu da lako dobijemo ekipe kao {to su Italija, pa smo se svi hvatali za glavu, pa se pisalo da je to skandal. To nije istina. Ho}u da ka`em da smo izgubili od zemqe ko{arke, Italija je jedna od najja~ih liga. Da smo igrali malo boqu odbranu, na{ talenat u napadu bi nas doveo do te pobede, i to je poruka svima, da vi{e cenimo igra~e koji rade zadatke u odbrani. [ta je ciq ko{arke? On se nije promenio 100 godina. Ciq je da da{ ko{a, ali da bi do{ao do lopte ne mo`e{ da dozvoli{ da ti uzmu 18 ofanzivnih skokova. M smo imali malo pomo}i navija~a, koji su bili fantasti~ni, gde se videla pripadnost. Oni su igrali agresivno, sve to treba zatvoriti, kako bi se razvilo samopouzdawe. Ta~no je da se ono poboq{ava ako da{ ko{ na utakmici, ulazi{ u igru sa dobrim utiskom, ali ako nema odbrane i zajedni{tva tu... Ni{ta ne kritikujem, u napadu je mogu}e da se za kratko vreme sklope tri akcije, ali za odbranu je potrebno mnogo vremena. Stru~waci {to pri~aju treba da znaju da odbrana nije samo borbenost i fizika, u pitawu je znawe. Predvi|awe situacija, anticipacija, po{tovawe pravila, i za to je potrebno vreme za svaku ekipu, ne samo za nas, na bilo kom nivou. Bez odbrane kontinuitet nije mogu}. Mi ako `elimo da na Mundobasketu odemo i igramo bez odbrane, mo`emo da se slikamo. Vrlo brzo }e nam biti zavr{eno prvenstvo, kazao je selektor Srbije.
Pe{i} se potom na{alio kada je usledilo pitawe o o~ekivawima od Mundobasketa.
- Ciq }e biti da se obezbedi plasman na Olimpijske igre. Sve preko toga baca}emo trenerke u vazduh i qubiti se po tri puta ako treba, i u usta, ali to }e biti jedan te`ak put. Olimpijske igre su u Evropi, ta generacija koju imamo, i sa mladosti i iskustvom. Da je Jovi} bio tu mo`da bismo dobili i utakmicu sa Gr~kom, bez iskustva i mladosti nema kvaliteta. To su stvari o kojima trebamo da razmi{qamo.
Izneo je selektor na{eg nacionalnog tima i li~ni rezime ovih kvalifikacija.
- Prvi put se kao trener suo~avam sa novim sistemom takmi~ewa, barem za mene. Suo~avamo se sa dosta stvari koje ne zavise od nas, ve} i od svih drugih. Mi smo tu ulazili u pregovore, pri~alo se kako pregovaram sa Obradovi}em, ^ovi}em i ostalima... Mi samo razgovaramo, pregovori ne postoje. Vrlo te{ka situacija za nas, novi sistem takmi~ewa, najdu`e kvalifikacije koje su ikad napravqene. Mi smo, da se ne ponavqam, imali preko 40 igra~a koji su igrali te kvalifikacije. Tu kontinuitet ne postoji. To je jedna apsolutna improvizacija u pripremama me~eva, jednostavno nemamo vremena. Pri~alo se kako je Pe{i} dobio poja~awe, pet ili {est igra~a iz Evrolige... Mislilo se da je sve zavr{eno, da ne trebamo da igramo. Oni su do{li prekju~e, mi smo trebali da vidimo iz jakih utakmica, gde su neki izgubili, kako da ih psiholo{ki oporavimo. S. G.
“Orlovi” su u ponedeqak pokupili posledwu vizu za Aziju, gde }e se od 20. avgusta odr`ati Svetsko ko{arka{ko prvenstvo, a sada znamo i termin kada }e na{ tim dobiti protivnike u grupnoj fazi.
Mo`da nije ba{ moralo da se ~eka ovoliko, definitivno je sve ovo moglo da bude re{eno ranije, ali kada se podvu~e crta, najbitnije je slede}e – Srbija ide na Mundobasket!
“Orlovi” su u posledwem me~u kvalifikacionog ciklusa za Svetsko prvenstvo uspeli da na svom parketu savladalu selekciju Velike Britanije, znatno te`e nego {to se to o~ekivalo - 101:83.
Od 20. avgusta svetska javnost }e imati prilike da gleda 32 najboqe svetske selekcije na jednom mestu, a svaka od wih }e imati isti ciq - do}i do trofeja!
@reb za grupnu fazu bi}e odr`an 29. aprila u Kuezon Sitiju, na Filipinima. [e{iri jo{ uvek nisu objavqeni, tako da }emo na projekcije `reba sa~ekati jo{ malo.
Pored “orlova”, iz Evrope su u~e{}e jo{ obezbedile Finska, Francuska, Gruzija, Nema~ka, Gr~ka, Italija, Letonija, Litvanija, Crna Gora, Slovenija i [panija.
Xelat na{eg nacionalnog tima sa Mundobasketa 2018. godine, selekcije Argentine, nije uspela da se domogne {ampionata, te }emo sa ameri~kog tla u Aziji gledati Brazil, Kanadu, Meksiko, Portoriko, SAD, Venecuelu i Dominikansku Republiku.
Jedna od glavnih senzacija jeste ekipa Ju`nog Sudana, koja je po prvi put, samo 12 godina nakon progla{ewa samostalnosti, uspela da se plasira na najve-
}u svetsku smotru. Pored wih, iz Afrike nam dolazi jo{ ~etiri tima: Angola, Zelenortska ostrva, Egipat i Obala Slonova~e.
Za kraj, pored doma}ina Filipina i Japana, Aziju i Okeaniju predstavqa}e jo{ Australija, Kina, Iran, Jordan, Liban i Novi Zeland. Interesantno je da na turniru ne}emo imati prilike da gledamo jednog od doma}ina, selekciju Indonezije, koja nije uspela da se domogne plasmana na FIBA Azija turniru.
Sve je dobro kad se dobro zavr{i. Tako mo`emo da opi{emo put ko{arka{ke reprezentacije Srbije do Svetskog prventva. Uhvatili smo posledwi voz i zato treba da budemo zadovoqni.
Iako se ka`e da ne treba sve raditi u minut do 12, to ne va`i za na{e Orlove. ^ekali su posledwi momenat, ali su ipak uspeli. Srbija se vratila tamo gde pripada. Pobedom nad selekcijom Velike Britanije od 101:83 u hali “Aleksandar Nikoli}” na{a reprezentacija ponovo je me|u najboqim selekcijama na svetu!
A bilo je napeto. Iskoristili smo posledwu “me~ loptu”, igrali na sve ili ni{ta. Ili Mundoba-
Crvena zvezda ima skor od 17 pobeda i jedan poraz uz me~ mawe
Ko{arka{ Crvene zvezde Nemawa Nedovi} progla{en je za najkorisnijeg igra~a (MVP) ABA lige u februaru, saop{teno je iz regionalnog takmi~ewa.
Crvena zvezda je u februaru pobedila Igokeu 104:71 i ekipu Zadra 95:76. Nedovi} je prose~no postizao 24,5 poena i imao je tri asistencije po me~u.
- Nalazimo se u nizu pobeda u ABA ligi. Najva`nije je da tako ostane i u narednom periodu, koji je najva`niji deo sezone. [to se ti~e mojih igara, tu nema velike tajne. Vredno radim, a kada se dobro ose}am dobro i igram. Najva`nije mi je da tako nastavim - rekao je Nedovi} za zvani~ni sajt ABA lige.
Crvena zvezda nije do`ivela poraz od kada je “crveno-bele” preuzeo Du{ko Ivanovi}.
- Najve}a promena od dolaska Ivanovi}a je da svaku utakmicu igramo najboqe {to mo`emo, bez obzira da li se radi o Barseloni, Realu ili nekom klubu iz ABA lige. Jednostavno u svaku utakmicu ulazimo na najvi{em nivou - dodao je Nedovi}.
Crvena zvezda ima skor od 17 pobeda i jedan poraz uz me~ mawe.
sket i {ansa za nastup na narednim Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine ili K-A-T-A-S-T-R-OF-A.
Neverovatno je koliko bi se srpska ko{arka srozala da se ova utakmica zavr{ila druga~ije. Ovako mo`emo da ka`emo da Srbija uprkos svemu jeste zemqa ko{arke.
Na papiru mo`da i nismo morali da brinemo. Britanci su svojim ranijim nastupima pokazali da su znatno slabija ekipa. Tako|e, i trijumf Turske nad Blegijom svakako bi nam doneo prolaz daqe, ali, ipak je boqe kad sebi put raskr~ite sami.
Istina je - Fiba }e organizovati pretkvalifikacione turnire za selekcije koji se nisu domogle planetarne smotre. Ipak, mnogo je to komplikacija, zar ne? Dovoqno nam je stresno bilo i ovo...
Gledali smo debakl hrvatske ko{arke. Pala je na niske grane, do`ivela potpuni krah, te je Mundobasket za wih sada samo san. ^ak je i prvenstvo Evrope pod znakom pitawa, po{to }e ~ak i za kvalifikacije morati da odigraju dodatne me~eve. N. R.
NAJBOQI
Navikli smo na sjajne utakmice Nikole Joki}a, wegove tripl-dabl u~inke i obarawe rekorda. Sve to nam je ponovo priredio sjajni centar Denvera.
U pobedi nad Los An|eles Klipersima odigrao je fenomenalno, {to govore i neverovatne brojke, a uz to jo{ jednom je u{ao u istoriju NBA lige.
Ovo je bio wegov 23. tripl-dabl u~inak u sezoni, a 99. u karijeri.
Pored toga, protiv Klipersa su Nagetsi pobedili 27. put uzastopno na me~u na kojem je Joki} dvocifren u tri razli~ite statisti~ke kolone. Po tome je Srbin postao najboqi u istoriji NBA {to je neverovatan podatak.
Podsetimo, Joki} je prvi favorit u MVP trci, a osvajawe nagrade tre}i put zaredom, dodatno bi ga izdvojilo od ostatka lige, po{to bi se pridru`io Bilu Raselu, Viltu ^emberlejnu i Leriju Birdu.
[ou Svetislava Pe{i}a nakon plasmana
Ako je iko ikada sumwao, sada vi{e nema pravo - Srbija ima tenisera koji sa pravom mo`e da stavi argumente na sto i ponese zvawe najboqeg koji je ikada igrao ovaj sport. A da, ime mu je Novak \okovi}.
Novak \okovi} je i zvani~no rekorder po broju nedeqa na prvom mestu teniskih lista. Srbin je zapo~eo 378. ponedeqak kao broj 1 i tako }e na stranice istorije poslati rezultat [tefi Graf. Legendarna Nemica je brojala do 377. na ~elu WTA liste od 1987. do 1997. godine.
\okovi} je na tron seo 4. jula 2011, nakon debitantskog trijumfa u Vimbldonu, gde je u finalu pobedio Rafu Nadala. Tada je i smenio [panca, a ATP listu je predvodio naredne 53 nedeqe.
Novakov najdu`i niz je bio od 7. jula do 2014. do 30. oktobra 2016. - ukupno 122 nedeqe.
Srpski teniser je ve} ispisao istoriju mu{kog tenisa, po broju sedmica na ~elu karavana po{to je odavno za sobom ostavio prethodnog rekordera Roxera Federera koji je ostao na 310 nedeqa.
Sada je uspeo da prestigne i apsolutni rekord, od 377. nedeqa, koji je dr`ala nekada{wa nema~ka teniserka, [tefi Graf.
Nema sumwe da bi osvaja~ 22 grend slem trofeja odavno probio granicu od 400 nedeqa da nije bilo “zamrzavawa renkinga” zbog korona virusa, odnosno da mu je pro{le godine bilo dozvoqeno da igra u Melburnu i Wujorku, kao i na jo{ ~etiri mastersa. Da ne zaboravimo, ostao je i bez 2.000 bodova iako je 2022. osvojio Vimbldon.
Na{ najboqi teniser je od petka u Dubaiju, gde se priprema za tre}i turniru u godini. On je nepobediv u 2023. (12-0), a pored Australijan opena, osvojio je i Adelajd. Sada ima priliku da stigne do 94. titule u karijeri, me|utim ne}e mu biti lako.
Otkako se vode teniska rangirawa, 11 takmi~ara je vladalo “belim sportom”, u svojoj, pojedina~noj konkurenciji, du`e od 200 nedeqa. Novak je, do sada bio
\okovi} se oglasio posle obarawa rekorda: Evo kako je
Novak \okovi} je u ponedeqak postao apsolutni rekorder po broju sedmica provedenih na prvom mestu rang liste. Srbin provodi 378. nedequ kao broj 1 i tako je na stranice istorije poslati rezultat [tefi Graf. Legendarna Nemica je brojala do 377. na ~elu WTA liste od 1987. do 1997. godine.
Novak je na dru{tvenim mre`ama podelio fotografiju sa tortom, na kojoj je napisan wegov novi rekord.
- Blagosloven i zahvalan - napisao je \okovi} u opisu. Wegov novi veliki uspeh obele`ila je i zvani~na ATP stranica, ali i nalozi sva ~etiri grend slema.
Svima wima, kao i svim svojim navija~ima, srpski teniser je poslao i video poruku:
rekorder u mu{koj konkurenciji, dok je od 27. februara prevazi{ao i ~uvenu [tefi Graf. \okovi} je odavno iza sebe ostavio i Rafaela Nadala (209
JE STAWU:
Najboqi teniser sveta Novak \okovi} isti~e da je spreman za nova takmi~ewa, po{to }e ove sedmice u~estvovati na turniru u Dubaiju. Srbin se vra}a na teren prvi put od osvajawa 22. grend slema u karijeri u Melburnu. U me|uvremenu se oporavqao od povrede zadwe lo`e i napuknu}a mi{i}a, uprkos kojoj je osvojio desetu titulu u Melburnu.
- Lepo je biti ponovo u Dubaiju, mestu gde ~esto treniram kada sezona nije u toku. Dubai je destinacija koja je u svakom smislu idealna za nas tenisere. Kao grad, on nudi toliko puno toga u smislu kulture, zabave, tehnologije i veoma je inspirativno mesto –rekao je Novak na konferenciji za medije.
- Sre}an sam zbog podr{ke koju do`ivqavam ovde, u`ivam u no}nim me~evima i nadam se da }u sa uspehom restartovati svoju sezonu posle trijumfa, ali i povrede u Australiji.
\okovi} je u ponedeqak po~eo rekordnu 378. sedmicu na vrhu ATP liste.
- To vi{e nije toliko va`no koliko je bilo dok nisam pretekao Roxera. Moj najva`niji prioritet je da sam zdrav i da mogu da se pripremam za turnire, di`em formu pred grend slemove i masterse.
sedmica na vrhu), i Ximija Konorsa (268), i Ivana Lendla (270), i Pita Samprasa (286) a od marta ove godine i Roxera Federera (310).
Sada Novak na svom kontu ima jo{ jedan, i to prili~no veliki argument, u borbi za najboqeg u istoriji “belog sporta”.
Za neke je stvar jasna, dok drugi misle da kona~an odgovor na pitawe ko je najboqi teniser svih vremena jo{ uvek nemamo.
Iako se nije ~inilo tako pre petnaestak godina, kada je tenisom neprikosnoveno vladao dvojac Federer-Nadal, ime mladi}a koji je do tada bio osu|en da uvek bude tre}i, uz najve}e, ali ipak ne i jedan sa wima, urezano je vi{e puta na svaki grend slem trofej, nakon {to se prvo izjedna~io, a onda i iza sebe ostavio one za koje se mislilo da je nemogu}e da im to iko uradi.
Prva potvrda da bi to moglo da se desi stigla je u Melburnu 2008, gde je Novak prvi od deset puta osvojio Australijan open, onda je usledio period zati{ja sa trofejima na grend slemovima, koji je opet govorio da Srbin jeste klasa, ali da nije dovoqno veliki da mo`e da pomrsi ra~une prin~evima ovog sporta.
^ekalo se jo{ tri godine, a onda je zapo~ela Novakova era.
U Australiji se niko vi{e sem wega nije pitao, a re|ali su se Vimbldon, US open, da bi na kraju 2016. do{ao i Roland Garos.
Jedan po jedan trofej i prestigao je [vajcarca, a po~etkom ove godine je osvojio 22. na najve}im turnirima i izjedna~io sa [pancem.
I to je jedini parametar po kom su izjedna~eni, osim po broju puta kojim je nazvan {ampionom Rolan Garosa, Novak ga je po svemu drugom ostavio da mu gleda u le|a i wega i sve ostale.
Kako se Federer prethodne godine povukao iz tenisa, a \okovi} je ve} za vreme dok je on igra ve} uspeo da nadma{i rezultate koje je postavio, za one koji se svim silama trude da ka`u da Novak ipak nije “taj”
- Zdravo svim qubiteqima tenisa {irom sveta. @elim da vam zahvalim na podr{ci tokom svih ovih godina. Uz va{u qubav, pru`ali ste mi i veliku snagu, i uspeo sam da ostvarim velika dostignu}a. Posledwe je obarawe rekorda sa 378 nedeqa na prvom mestu, prestigao sam jednu od najve}ih igra~ica u istoriji [tefi Graf. Polaskan sam, ponosan sam i `elim da podelim ovu sre}u sa vama. Izuzetno sam zahvalan na svemu {to ste mi pru`ili ovih godina. Vidimo se uskoro na terenu.
ostalo je aktuelno rivalstvo sa Nadalom da se vidi ko je najboqi svih vremena.
I dok su za vreme dok se Novak kalio o upisivawu u istoriju mogle da govore brojke, pa su se tada dominantni na osnovu osvojenih trofeja i drugih brojivih parametara nadmetali za titulu najve}eg, sada, smatraju neki, opet nije sve u tome, pa rezultati nisu dovoqni da se srpski as smatra najboqim igra~em koji je hodao Zemqom.
Nestvarni rezultati ipak govore druga~ije. Postao je rekorder Australijan opena (deset titula), oborio je rekord po broju uzastopnih pobeda, najvi{e nedeqa je proveo kao prvi igra~ sveta u apsolutnoj konkurenciji... Da ne nabrajamo daqe.
Eto, ispred wega su trojica sa vi{e osvojenih titula ukupno, jedan od wih je i Roxer, nije uspeo da do|e do zlata na Olimpijskim igrama, a Rafa je ostao neprikosnoveni vladar Pariza, sve drugo zna~ajno je u wegovom vlasni{tvu.
I zato deo javnosti i teniske struke ka`e da je trka gotova - Novak je “taj”, dok neki “analiti~ari” jo{ uvek na jedvite jade uspevaju da na|u neki argument, poput doprinosa tenisu, za koji ka`u da ide u prilog odbrani wihovog stava da je to ipak neko od gore pomenute dvojice.
Oni ~ija re~ o ovom pitawu ipak ima malo ve}u te`inu nemaju dilemu.
Da je \okovi} GOAT jasno i glasno je rekao najve}i broj tenisera, aktivnih, penziosanih, legendarnih. Me|u najve}im imenima su tu Pit Sampras, Boris Beker, Xon Mekinro, Patrik Mekinro... Wemu se ne libe da se poklone ni oni koji se sada nadme}e, pa su to istakli i Danil
Medvedev, Stefanos Cicipas, Dominik Tim, Aleksandar Zverev, Feliks O`e Alijasime, Nik Kirjos, lista je duga.
Sa druge strane je situacija druga~ija, iza tvrdwe da je Rafael Nadal i daqe konkurent za istoriju Novaku ne stoje velika imena, {ta vi{e, te{ko je setiti se i jednog iz tenisa koji je u ovoj borbi rekao da je [panac ipak GOAT, ali se tu i tamo na|e po neki “analiti~ar”...
I od samih aktera istorijske trke neretko se tra`i da govore jedni o drugima i o tom rivalstvu, pa su nedavno i Novaku postavili pitawe {ta ako Nadal ipak bude na kraju ispred wega.
- Bio bih zadovoqan. Voleo bih da imam vi{e grend slemova od svog najve}eg rivala, ali kada se bude podvla~ila crta, ~ak i ako se zaustavim ovde, a Nadal osvoji jo{ 10 slemova… Moram da budem generalno zadovoqan. Mo`da }e postojati mali deo mene koji }e `aliti {to nisam imao vi{e od wega, ali na kraju, koliko je dovoqno? Znate na {ta mislim? - kazao je najboqi teniser sveta, pa se nadovezao:
- Pitam se, jer je to balansirawe profesionalnog sportiste. Biti u sportu koji je zahtevan, sezona je duga, mnogo je prilika. Postoje ~etiri slema svake godine, imate prilike. Morate imati takmi~arski um, morate imati snagu, mentalni pristup vuka, da bude{ gladan, jer vas to pokre}e, bar mene. Ali u isto vreme, ima vremena da se balansira i ka`e: “U redu, dosta je postignuto, mora{ biti ponosan, zahvalan, skroman”. Sa obe strane li~nosti morate da se nosite i da `ivite sa wima u isto vreme. Kao i uvek, vreme }e dati kona~an sud.
THURSDAY l ^ETVRTAK 2. 3. 2023.Jo{ nisam sto odsto spreman, ali va`no je da ne ose}am bol