Srpski glas 2. novembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 2. 11. 2023. z Year XXXIII No.2577 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

TEMA NEDEQE: Na Kosovu i Metohiji

Strane 18 i 19

na svaka dva i po kilometara crkva ili manastir Uni{tili vi{e od 10.000 spomenika na srpskim grobqima na KiM

ZAJEDNICA:

Strana 7

Intervju nedeqe:

DR NELE KARAJLI], SRPSKI ROK MUZI^AR, KOMPOZITOR, GLUMAC I PISAC

Rat u Ukrajini, drugo poluvreme, prvo odigrano na Kosovu 1999.

Strana 17

Praznik Svete Petke i hramovna slava u Rokbenku, u Melburnu SVETOZAR MILETI] – DIKA I PONOS NOVOG SADA

Strana 21 Arno Gujon i dr Marko Lopu{ina ARNO GUJON, DIREKTOR UPRAVE ZA DIJASPORU I SRBE U REGIONU SPECIJALNO ZA SRPSKI GLAS:

Dolazim u Australiju

Za Srbiju je `rtvovao slobodu, bio i ostao najve}i politi~ar u istoriji Vojvodine Strana 25

NA[A IVA GOVORI KINESKI BOQE OD KINEZA Strana 22

Studentkiwa iz Beograda iza sebe ostavila 138 takmi~ara iz ~ak 120 dr`ava sveta

2 ^etvrtak 2. novembar 2023.

IZME\U DVA VIKENDA

POSKUPELE I VILE NA DEDIWU:

Najskupqe ulice u Beogradu, gde ku}e ko{taju i do {est miliona evra Me|u top lokacijama su nekretnine u beogradskim ulicama: U`i~ka, Generala Vasi}a, Vajara \oke Jovanovi}a, Tolstojeva, Teodora Drajzera i Vladete Kova~evi}a, kao i Bulevar kneza Aleksandra Kara|or|evi}a.

Posledwih meseci dosta se pri~a o visokim cenama stanova, naro~ito u novim kompleksima poput Beograda na vodi, na Dor}olu ili Novom Beogradu, u kojima je kupovina nekretnine postala stvar presti`a. Ipak, rekordne cene i daqe posti`u i vile u luksuznim kvartovima.

Top lokacije u prestonici su uglavnom na Dediwu i Sewaku gde ku}a ne mo`e da se kupi bez minimum tri miliona evra.

Prema podacima sa portala 4zida.rs, trenutno najskupqe ogla{ena vila od 900 kvadrata nalazi se u Ulici Mi}e Orlovi}a u Beogradu, a vlasnik za wu tra`i {est miliona evra. Luksuzna nekretnina u Diplomatskoj koloniji na Sewaku od 600 kvadrata prodaje se za 4.380.000 evra. U ponudi je i ku}a od 309 kvadrata na Sewaku, za ~etiri miliona evra, a po istoj ceni se prodaje i luksuzna nekretnina u Drini}koj ulici.

Me|u top lokacijama su U`i~ka, Generala Vasi}a, Vajara \oke Jovanovi}a, Tolstojeva, Teodora Drajzera i Vladete Kova~evi}a, kao i Bulevar kneza Aleksandra Kara|or|evi}a.

Prema podacima Republi~kog geodetskog zavoda (RGZ), najskupqa ku}a u prvoj polovini ove godine prodata je za 4.802.000 evra na Savskom vencu, a koliko se retko u ponudi mogu na}i ta-

kve nekretnine na top lokacijama svedo~i i podatak da je u ovoj centralnoj gradskoj op{tini kojoj pripadaju elitna naseqa Sewak i Dediwe za {est meseci prodato samo 25 ku}a, {to je pet puta mawe nego na primer na Zvezdari.

Mirjana Todorovi}, direktor agencije "Europolis nekretnine" ka`e da se najskupqe ku}e u Beogradu prodaju u Miloja \aka i Koste Racina na Dediwu, na Kosan~i}evom vencu, kao i na Vra~aru.

"Cene ku}a u ovim ulicama i naseqima variraju u zavisnosti od lokacije, kvadrature i luksuznih sadr`aja, a neretko se radi o milionskim iznosima. Za vilu na Dediwu je pre 10 godina bilo potrebno izdvojiti minimum oko miliona i po evra, dok se danas minimalna cena kre}e od tri

miliona evra. Kada su u pitawu maksimalni iznosi, nedavno je jedna luksuzna vila na Dediwu bila ogla{ena po ceni od pet miliona evra, a na kraju je pro-

data za 4,2 miliona evra", pri~a Mirjana Todorovi}.

Ona ka`e da se prose~no vreme prodaje nekretnina sa milionskim vrednostima u elitnim

^uvana tajna o ugovorenom braku, ali uz qubav – na prvi pogled Julijana i wen suprug Ilija iz Velikog Sela pro{le nedeqe su na Palilulskoj pijaci proslavili 65 godina braka. Iako je wihov brak bio ugovoren, baka Juca ka`e da je to zapravo bila qubav na prvi pogled. „To je bila qubav na prvi pogled, to je bilo sve za sedam dana. Wegov otac i moj otac su bili seoski drugari, dru`ili su se u kafani. Tako je onda bilo vreme, ne kao sad, roditeqi odlu~uju

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

s kim }e{ da se `eni{ i uda{. Znali smo se mi, mi `ivimo u isto selo, ali nikad nismo komunicirali do svadbenog dana...", pri~a Julijana Marinkovi}, dok Ilija pita: „Kako nismo?". Julijana mu odgovara: „Jesmo, igrali smo kolo, ali ne kao danas, u razmaku... ne blizu".

Sami su stvorili sve {to danas imaju. A najponosniji na dvoje dece, petoro unu~adi i deve-

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Osniva~ \or|e Marinkovi}.

naseqima u Beogradu kre}e od {est meseci do dve godine, u zavisnosti od wenih specifi~nih karakteristika. Svaka nekretnina je pri~a za sebe, pa tako i luksuzne ku}e i stanovi visoke vrednosti mogu biti prodati u kratkom roku.

"Kupci luksuznih nekretnina obi~no su visokoobrazovani pojedinci, biznismeni ili strani investitori. Tako|e, primetno je pove}ano interesovawe stranih dr`avqana za kupovinu luksuznih nekretnina u Beogradu", ka`e Mirjana Todorovi}.

Kada su u pitawu stanovi, Hercegova~ka ulica posledwih godina dominira sa cenama kvadrata, a trenutno najskupqi koji je u oglasima na 4zida ko{ta 2.800.000 evra, odnosno 8.187 evra po kvadratu. Luks nekretnina na Sewaku u Ulici Sawe @ivanovi}a se prodaje za 2.200.000 evra, dok je tre}i me|u najskupqim stanovima u Stojana Proti}a na Vra~aru i prodaje se za 1.850.000 evra.

Julijana na udaji

toro praunuka. „Po~eli smo od nule, i sa ovim sam zadovoqna. [kolovali smo decu, sin u vojsku, pravila sam svadbe, povojnice, kupovali smo zemqu...", nastavqa Julijana. „Tih prvih godina i vremena, na bisage sam nosio malo robice dole u Vi{wi~koj, Rospi }upriju, da bi i{ao na pijac, da prodam ne{to, da se ima za `ivot sine. Pratili smo taj tok `ivota, ma i mi }e da kupimo i mi }e da radimo, znojimo se i stvaramo", ka`e Ilija.

Na pitawe o tome da li je ta~no da ni{ta nije te{ko kada imate osobu koju volite pored sebe odgovara: „Normalno, to je broj jedan. Da nije bilo toga ne bi se sve to sa~uvalo".

Od Marinkovi}a smo poku{ali da saznamo i koja je wihova tajna, ma|utim baka Juca nam je rekla da to samo ona i wen deda znaju, i barem za sada je ~uvaju. Ali, nam je wihov sin Jovica, otkrio deli} te tajne koja u wegovom braku deluje, ve} 40 godina. „Ja sam pokupio sve wegovo ono {to ka`e izreke i po{tovao sam kad ka`e - Ne{to nije u redu sine, Malo se povuci sa strane... Imao je on `argon - Povuci ru~nu, ne mo`e{ stalno da bude{ samo ti u pravu. Bili su i ostali moj najve}i uzor i vetar u le|a do dan danas", ispri~ao je Jovica Marinkovi}.

Baka Juca ka`e da za wenog Iliju nema zamena, oni i danas rade sve sami, zajedno. Ure|uju wive, plastenike, deka Ika vozi traktor. Nije im bilo te{ko ni danas da ustanu ranije, spreme pitu i sa~akaju da na{a ekipa do|e. „Sve ovako neka ostane ovako, neka ostane ovako da vi do~ekate boqe od nas, vi{e godina `ivota, vi{e godina braka da do`ivite od nas", poru~uju zajedno. @eqa im je da o`ene i unuka Acu. Pa smo su se sa na{om ekipom dogovorili da se, ako ih poslu`i zdravqe, vide za pet godina, kada }e proslaviti 70. godi{wicu braka, ali i da provere da li im se `eqa ostvarila.

IZME\U DVA VIKENDA

Preminuo I{tvan Pastor Predsednik Skup{tine AP Vojvodine i lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor preminuo je u 68. godini posle te{ke bolesti.

I{tvan Pastor ro|en je 1956. godine u Majdanu kod Novog Kne`evca. Po zanimawu je bio pravnik. ^lan Saveza vojvo|anskih Ma|ara bio je od osnivawa 1995. godine, a od 2007. bio je na ~elu stranke.

U periodu 1992. do 2000. godine bio je odbornik u Skup{tini op{tine Subotica, a u mandatu 1996–2000. i savezni poslanik u Saveznoj skup{tini SRJ. Od 1999. do 2002. godine bio je ~lan

privremenog Nacionalnog saveta ma|arske nacionalne mawine i predsednik izvr{nog odbora, a od 2000. do 2008. godine pokrajinski sekretar za privatizaciju, preduzetni{tvo i mala i sredwa preduze}a.

Od 2008. do 2012. Pastor je bio pokrajinski sekretar za privredu; u dva mandata bio je potpredsednik Izvr{nog ve}a AP Vojvodine.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za poslanika u Skup{tini AP Vojvodine po ve}inskom sistemu, kao i za predsednika Skup{tine AP Vojvodine. Po drugi put na tu funkciju izabran je 2016. godine.

U tre}em mandatu na mestu predsednika Skup{tine AP Vojvodine bio je od 31. jula 2020. godine.

I{tvan Pastor je bio kandidat za predsednika Srbije na izborima 2008. i 2012. godine.

Sretewskim ordenom prvog stepena odlikovan je pro{le godine za naro~ite zasluge u razvijawu i u~vr{}ivawu saradwe i prijateqskih odnosa izme|u srpskog i ma|arskog naroda u Republici Srbiji.

Od predsednika Skup{tine AP Vojvodine i lidera Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvana Pastora opra{taju se dr`avni zvani~nici.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} naveo je da je Pastor u`ivao nepodeqeno po{tovawe svih po{tenih i radnih qudi Srbije, {to je, kako navodi, bilo i najve}e priznawe za wegov neumoran rad i ogromne napore koje je ulagao u boqi i bezbedniji `ivot svih i stvarawe stabilne i perspektivne budu}nosti za generacije koje dolaze.

NEMA^KI MINISTAR ODBRANE:

U Evropi postoji opasnost od rata Pistorijus je ocenio }e da sukob na Bliskom istoku i rat u Ukrajini imati posledice po nema~ko dru{tvo.

Ministar odbrane Nema~ke Boris Pistorijus ocenio je da u Evropi postoji opasnost od rata i istakao da Nema~ka "mora biti u stawu da se odbrani".

Pistorijus je za javni servis ZDF ocenio }e da sukob na Bliskom istoku i rat u Ukrajini imati posledice po nema~ko dru{tvo i naglasio da "moraju da se naviknu na pomisao da bi u Evropi mogla da postoji opasnost od rata".

Pistorijus je rekao da }e Nema~ka istovremeno u~initi sve da u bliskoisto~nom sukobu ne do|e do daqe eskalacije.

^etvrtak 2. novembar 2023. 3

Vlada Republike Srbije predlo`ila raspu{tawe Skup{tine i raspisivawe izbora Vlada Srbije uputila je obrazlo`en predlog predsedniku Republike da raspusti Narodnu skup{tinu i raspi{e izbore za narodne poslanike.

Odr`avawe novih parlamentarnih izbora u postoje}im okolnostima obezbedilo bi vi{i stepen demokrati~nosti, smawewe tenzija koje se stvaraju izme|u suprotstavqenih opcija u dru{tvu, odbacivawe iskqu~ivosti i govora mr`we i afirmisawe prava na slobodno izno{ewe mi{qewa i stavova o odre|enim politi~kim, ekonomskim i drugim pitawima, ukqu~uju}i i daqu afirmaciju evropskih vrednosti, navodi se u saop{tewu Vlade Srbije.

U predlogu za raspu{tawe parlamenta navodi se, pored ostalog, da su se u posledwe vreme u delu javnosti pojavili zahtevi za raspisivawe novih, vanrednih izbora za narodne poslanike, a da je 11. septembra deo opozicionih politi~kih stranaka takav zahtev podneo predsedniku Republike.

"Vlada je, polaze}i pre svega od ovog zahteva, zauzela stav da bi sprovo|ewe izbornog procesa, kao jednog od osnovnih postulata demokratskor dru{tva, bilo dobra prilika da se preispita politi~ka snaga argumenata, dosada{wih u~inaka i planova svih ~inilaca na politi~koj sceni i da

se gra|anima omogu}i da slobodno iska`u svoju voqu u kom pravcu Republika Srbija treba da se kre}e", isti~e se u saop{tewu.

Tako|e, ~lanovi Vlade doneli su na sednici i odluke o raspu{tawu Skup{tine Grada Beograda i obrazovawu Privremenog organa Grada Beograda, a iste odluke donete su za jo{ 64 grada i lokalne samouprave u Srbiji.

Odluke o raspu{tawu skup{tina gradova donete su za: Kragujevac, Kraqevo, Kru{evac, Novi Pazar, Pirot, Vrawe, Leskovac, Loznicu, Prokupqe, Smederevo, [abac, kao i za skup{tine op{tina Brus, Varvarin, Veliku Planu, Veliko Gradi{te, Vladimirce, Vladi~in Han, Vlasotince, Gaxin Han, Despotovac, Dimitrovgrad, Doqevac, @abare, @agubicu, @itora|u, Kni}, Koceqevu, Krupaw, Kur{umliju, Ku~evo, Lapovo, Lebane, Qig, Quboviju, Mali Zvornik, Malo Crni}e, Medve|u, Mero{inu, Ose~inu, Para}in, Petrovac na Mlavi, Po`egu, Priboj, Prijepoqe, Ra`aw, Ra~u, Rekovac, Sokobawu, Topolu, Trgovi{te, Trstenik, ]i}evac, ]upriju, Ub, Crnu Travu, Aleksandrovac, Babu{nicu, Bato~inu, Belu Palanku, Blace, Bogati} i Bojnik, zakqu~uje se u saop{tewu.

Odr`an 26. protest "Srbija protiv nasiqa" u Beogradu Protest "Srbija protiv nasiqa" u organizaciji dela opozicije koji su dogovorili zajedni~ki nastup na predstoje}im izborima, odr`an je po 26. put.

Protest je po~eo ispred Doma Narodne skup{tine gde je bio blokiran saobra}aj.

Protestu su prisustvovali kandidat proevropske opozicije za gradona~elnika Beograda Vladimir Obradovi}, kopredsednik stranke "Zajedno" Neboj{a Zelenovi}, poslanik stranke "Zajedno" \or|e Miketi}, lider Ekolo{kog ustanka Aleksandar Jovanovi} ]uta, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, poslanik DS-a Sr|an Milivojevi}, predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksi}.

Ispred Skup{tine Srbije obratili su se kopredsednik stranke "Zajedno" Neboj{a Zelenovi} i poslanica Narodnog

pokreta Srbije Slavica Radovanovi}.

Zelenovi} je rekao da nova vlada treba posle izbora da donese zakone o poreklu imovine, lustraciji, tu`ila{tvu i policiji, kao i da je zadatak za novu vladu dono{ewe novih medijskih zakona koji }e omogu} iti gra|anima da do|u do istine. Radovanovi}eva je tvrdila da svi zakoni koji su doneti u

Skup{tini idu na {tetu gra|ana, a u korist Srpske napredne stranke.

Protesti "Srbija protiv nasiqa" po~eli su da se odr`avaju {irom Srbije nakon masovnih ubistava 3. i 4. maja.

Organizatori protesta saop{tili su u petak da su se dogovorili o zajedni~kom nastupu na predstoje}im izborima, koji se o~ekuju 17. decembra.

Biznismen upozorava: Kraj civilizacije, be`ite na jug Kada sve bude gotovo i svet bude uni{ten, po~inioci }e sedeti u svojim nuklearnim bunkerima i nastaviti da okrivquju Rusiju, smatra kontroverzni osniva~ sajta za deqewe datoteka "Megaaploud" i "Mega".

Finsko-nema~ki tehnolo{ki biznismen

Kim Dotkom objavio je na dru{tvenoj mre`i Iks da se bli`i smak sveta, poru~iv{i da "treba se be`i na krajwi jug, ukoliko neko `eli da pre`ivi". "^ove~anstvo se pribli`ava kraju civilizacije kakvu poznajemo. Ako `elite da `ivite, idite na krajwi jug", poru~io je Dotkom.

Biznismen je dodao i da }e oni koji kritikuju postupke Rusije to nastaviti i "nakon kraja sveta".

"Kada sve bude gotovo i svet bude uni{ten, po~inioci }e sedeti u svojim nuklearnim bunkerima i nastaviti da okrivquju Rusiju", ocenio je. Prethodno je

optu`io SAD da su akcije Va{ingtona usmerene na "debalansirawe Moskve negativno uticale na ceo svet".

"Ameri~ki 'stratezi' su planirali da 'izbalansiraju Rusiju' proksi ratom u Ukrajini. Umesto toga, oni su debalansirali svet", kazao je tada Dotkom.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

4 ^etvrtak 2. novembar 2023.

PLANETA

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

RAT U POJASU GAZE:

Netawahu: Izrael ne}e pristati na prekid vatre, ovo je vreme za rat Sukob izraelske vojske i Hamasa traje ve} 26 dana. Premijer Izraela Bewamin Netawahu poru~io je da wegova zemqa ne}e pristati na prekid vatre, dodav{i da je sada vreme za rat. Hamas pustio snimak sa tri otete Izraelke u kome tra`e od Netawahua da obezbedi wihovo osloba|awe.

Prona|eno telo kidnapovane devojke koja je odvedena u Gazu.

misti~ke organizacije Hamas, prema{io je 8.300, me|u kojima je 3.300 dece.

Rusija: Na Bliskom istoku katastrofa biblijskih razmera

Ambasador Rusije pri Ujediwenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je da se na Bliskom istoku de{ava katastrofa

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

ne}e pomo}i. Humanitarna pomo} se ne mo`e pru`iti u jeku neprijateqstava na terenu. Nadam se da svi ovde to razumeju", naglasio je Nebenzja.

Istakao je da je sada prioritet zaustaviti krvoproli}e i premestiti situaciju u diplomatsku sferu "kako bi se realizovalo re{ewe o dve dr`ave koje su ranije odobrile Ujediwene nacije".

MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Bela Ku}a: Prekid vatre u Gazi nije pravi odgovor u ovom trenutku

Premijer Izraela Bewamin Netawahu Humanitarna kriza se pogor{ava – hiqade qudi upalo je u skladi{te UN zbog osnovnih `ivotnih namirnica. Hamas: Od po~etka sukoba u Gazi poginulo vi{e od 8.300 Palestinaca. „Ovo je vreme za rat", a pozivi na primirje su „pozivi da se Izrael preda Hamasu i terorizmu", ocenio je on tokom obra}awa naciji.

Premijer Izraela kazao je i da kopnena invazija na Gazu „donosi mogu}nost, ali ne i izvesnost" da }e taoci koje dr`i ekstremisti~ka grupa Hamas biti oslobo|eni.

Takva strategija se pokazala uspe{nom u slu~aju Ori Megidi{, pripadnice izraelske vojske, koja je spasena iz zarobqeni{tva u kojem je bila od 7. oktobra, a oslobo|ena je tokom akcije u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka, objavili su iz Izraelskih odbrambenih snaga (IDF).

Izrael je poslao upozorewe civilima u Pojasu Gaze da se pod hitno premeste sa severa u ju`ni deo, bolnicama da evakui{u pacijente, ali lekari iz bolnica u Gazi ka`u da je to „nemogu}e".

Situacija u bolnici Al-Kuds u gradu Gazi je „van kontrole", jer je „preplavqena pacijentima, rawenicima, a vi{e od 10.000 qudi u woj tra`i skloni{te, smatraju}i je najbezbednijim mestom", ka`e Tomazo Dela Longa, portparol Crvenog krsta, za BBC. Broj poginulih u Pojasu Gaze od 7. oktobra, kada je Izrael pokrenuo odmazdu zbog prethodnog iznenadnog napada ekstre-

"biblijskih razmera", dodaju}i da "nikakve humanitarne pauze ne}e pomo}i".

"Obim gubitaka agencija Ujediwenih nacija je {okantan. Najve}a bolnica u Gazi je ugro`ena, devet bolnica je neupotrebqivo, a broj civilnih `rtava raste, jer je Gaza odse~ena od ostatka sveta", rekao je Nebenzja na hitnoj sednici Saveta bezbednosti UN. Dodao je da su samo 94 kamiona sa humanitarnom pomo}i u{lo u tu oblast, dok je, prema wegovim re~ima, Izrael blokirao te operacije.

Naveo je da je Savet bezbednosti UN "paralizovan zbog stava Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava".

"Nikakve humanitarne pauze

Sjediwene Dr`ave ne podr`avaju trenutne pozive na prekid vatre u sukobu izme|u Izraela i Hamasa, ka`e Bela ku}a, dodaju}i da bi umesto toga trebalo razmotriti "pauze" za dobijawe pomo}i u Gazi.

"Ne verujemo da je prekid vatre pravi odgovor u ovom trenutku.

U ovom trenutku ne podr`avamo prekid vatre", rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Xon Kirbi.

[ta se de{ava u bolnicama u Gazi?

Portparol Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), Danijel Hagari izjavio je da Hamas „vodi rat iz bolnica" u Gazi koriste}i ove objekte i mre`u tunela ispod kao „infrastrukturu terorizma".

On je posebno pomenuo bolnicu Al [ifa, najve}u u Pojasu Gaze, koja je pogo|ena i u no}i izme|u subote i nedeqe.

Hamas je odbacio ove tvrdwe izraelske vojske, navode}i da su one „uvod za po~etak novog masakra nad palestinskim narodom".

Hronologija najva`nijih doga|aja: l Hamas, ekstremisti~ka grupa koja kontroli{e Pojas Gaze, izvela je 7. oktobra iznenadni napad na Izrael l Tada je ubijeno 1.400 qudi, a oteto 229. Do sada su oslobo|ene ~etiri `ene l Izrael je odmah odgovorio masovnim serijskim vazdu{nim napadima na Pojas Gaze l Posledwih dana, Izrael poja~ava kopnene napade na Pojas Gaze l Vi{e od 8.000 qudi poginulo je u Gazi do sada, me|u kojima je vi{e od 3.000 dece, ka`u palestinski izvori l Hamas tvrdi da je ubio 50 talaca zbog nastavka izraelskih napada l Izrael je 13. oktobra upozorio Palestince u Gazi da se sa severa presele na jug, {to se tuma~i kao najava za kopneni napad l Tokom izraelske opsade Gaze, vi{e od 700.000 Palestinaca oti{lo je iz severnog u ju`ni deo Pojasa l Snabdevawe vodom i strujom je prekinuto u Gazi, nestaje hrane, a Ujediwene nacije upozoravaju na humanitarnu katastrofu l Na jugu Gaze situacije postaje sve te`a - qudi spavaju na ulicama, stoje u redovima za hleb, a vode je sve mawe l Izraelska vojska poru~uje da bi napadi na Gazu mogli da potraju nekoliko meseci „dok na kraju ne bude vi{e Hamasa".

Volstrit o~ekuje veliki profit od rata u Izraelu Ujediwene nacije upozorile su da postoje jasni dokazi da su „mo`da po~iweni ratni zlo~ini” u eksploziji nasiqa u Izraelu i Gazi. U me|uvremenu, Volstrit se nada eksploziji profita izazvanog pokretawem ratnih operacija na Bliskom istoku. „Morgan Stenli” i TD Banka nadaju se pove}anim zaradama u aeronautici i prodaji oru`ja nakon pove}awa vrednosti za 7 procentnih poena od po~etka sukoba izme|u Izraela i Hamasa.

Tokom razgovora o zaradama u tre}em kvartalu analiti~ari iz „Morgan Stenlija” i TD Banke primetili su ovu potencijalnu eskalaciju profita od najnovijeg sukoba i postavili neobi~no gruba pitawa o finansijskoj koristi od rata izme|u Izraela i Hamasa.

Broj mrtvih, koji do sada iznosi vi{e od 8.000 Palestinaca i oko 1.400 Izraelaca, izgleda da nije bio na umu Kai von Rumoru, generalnom direktoru i vi{em istra`iva~kom analiti~aru specijalizovanog za vazduhoplovnu industriju.

Xo Bajden je od Kongresa zatra`io 106 milijardi dolara vojne i humanitarne pomo}i za Izrael i Ukrajinu. Ovaj novac bi mogao da bude blagotvoran za sektore vazduhoplovstva i naoru`awa koji su zabele`ili rast vrednosti od 7 procentnih poena neposredno nakon Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra i po~etka izraelskog bombardovawa Gaze. „Hamas je stvorio dodatnu potra`wu, imamo ovaj zahtev od 106 milijardi dolara od predsednika“, rekao je fon Rumor. „Znate, situacija u Izraelu je o~igledno u`asna, iskreno, i ona koja se tek razvija dok mi pri~amo“, odgovorio je Xejson Ejken, izvr{ni potpredsednik kompanije za tehnologije i glavni finansijski direktor. „Ali mislim da ako pogledate potencijal pove}ane potra`we koji proizilazi iz toga rata, najvi{e se isti~e onaj koji je na strani artiqerije.”

Kristin Livag, {ef odeqewa za vazduhoplovstvo i odbrambeni kapital kompanije „Morgan Stenli” ima sli~an stav o mogu}em pove-} awu zarada zahvaquju}i ratnom sukobu na Bliskom istoku. „Gledaju}i zahtev Bele ku}e za dodatno finansirawe od 106 milijardi dolara, imate opremu za Ukrajinu, vazdu{nu i protivraketnu odbranu za Izrael kao i dopuwavawe zaliha i za jedne i za druge.

Izgleda da se ovo prili~no uklapa u portfeq „Rejteon difensa” , rekao je Livag, ~iji poslodavac dr`i vi{e od tri milijarde dolara u akcijama ove firme, {to ~ini vi{e od dva odsto vlasni~kog udela u kompaniji za proizvodwu oru`ja.

PLANETA

PENTAGON RAZVIJA NOVU BOMBU:

^etvrtak 2. novembar 2023. 5

TRANSFER NOVCA

Na iznose od $3,000 do $10,000

TROŠKOVI TRANSFERA $0*

Na iznose preko $10,000

DODATNE POVLASTICE UZ ZNATNO POVOLJNIJI KURS

*važe uslovi

SEND MONEY ONLINE SIGURNOST

Koliko }e puta biti mo}nija od one ba~ene na Hiro{imu Nova bomba B61-7 ima maksimalan prinos od 360 kilotona, {to je 24 puta sna`nije od "Malog de~aka", bombe od 15 kilotona koja je ba~ena na Hiro{imu.

Ameri~ko ministarstvo odbrane objavilo je da }e razviti novu verziju nuklearne bombe B61 sa 24 puta ve}om razornom snagom od one ba~ene na Hiro{imu na kraju Drugog svetskog rata.

Pentagon je u saop{tewu za javnost otkrio da }e tra`iti odobrewe i finansirawe od Kongresa za razvoj oru`ja.

Prema podacima koji prate saop{tewe, bomba, nazvana B61-13, ima}e sli~an u~inak kao B61-7, koju namerava da zameni.

B61-7 ima maksimalan prinos od 360 kilotona, {to je ~ini 24 puta sna`nijim od "Malog de~aka", bombe od 15 kilotona koja je sravnila Hiro{imu sa zemqom.

B61-7 nije najmo}nije nuklearno oru`je u ameri~kom arsenalu. Ta titula

pripada B83, termonuklearnoj gravitacionoj bombi sa prinosom od 1,2 megatona TNT-a. B83 je zamenio jo{ mo}niji B53, koji je imao snagu od 9 megatona i "penzionisan" je 2011.

Najmo}niju nuklearnu bombu ikada testiranu, me|utim, napravio je Sovjetski Savez. Detonirana 1961. godine, "Car Bomba" je imala proceweni prinos od 58 megatona, {to je ekvivalentno vi{e od 1.500 bombi za Hiro{imu.

"Dana{wa najava odra`ava promenqivo bezbednosno okru`ewe i rastu}e pretwe potencijalnih protivnika", naveo je u saop{tewu pomo}nik ministra odbrane za svemir Xon Plam.

"Sjediwene Dr`ave imaju odgovornost da nastave da procewuju i primewuju kapacitete koje su nam potrebne da verodostojno odvratimo i, ako je potrebno, odgovorimo na strate{ke napade i uverimo na{e saveznike."

Saop{tewe je usledilo mawe od dve nedeqe nakon {to su SAD izvele podze-

BRZINA

Garantujemo U roku od 15 minuta* *uslovi postoje isplatu

LAKOĆA

ISKUSTVO

USLUGA

Prva transakcija 50% popust Sve naredne transakcije 20% popust

Jednostavan proces

29 godina iskustva

Usluga na vašem jeziku

Tel: 02 8781 1950

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

PITAJTE NAS KAKO

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME!

Tel: 02 8781 1960

SPECIAL FARES WITH EMIRATES, QATAR AND ETIHAD MONEY TRANSFER

TRAVEL AGENCY

(02) info@beoexport.com.au www.beoexport.com.au

(02) info@beotravel.com www.beotravel.com

8781 1950

8781 1960

mnu eksploziju na poligonu za nuklearno testirawe u Nevadi, prvu od ranih 1990-ih.

Eksplozija se dogodila samo nekoliko sati nakon {to je ruska Dr`avna duma, dowi dom parlamenta, usvojila nacrt zakona o povla~ewu ratifikacije Ugovora o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT) iz 1996. godine.

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St. Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

SAD nikada nisu ratifikovale taj sporazum.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da }e Moskva slediti wihov primer, ako SAD nastave nuklearna testirawa, za {ta veruje da bi to mogle da urade kao deo modernizacije svog arsenala.

Kako je pro{la prva godina rada najmla|eg britanskog premijera Iznureno zdravstvo, problemi azila i imigracija, {trajkovi, ekonomska kriza obele`ili su prvu godinu Sunakovog mandata, ali britanski mediji isti~u da je „popravio stvari”, pi{e beogradska „Politika“.

Ograda izbeglicama – pritegnuta. Stro`i zakoni o {trajku i azilu – usvojeni. Poverewe gra|ana u konzervativnu vlast – u stalnom padu. [trajkovi, skandali i poneko ispuweno obe}awe obele`ili su prvu godinu dana vlasti britanske konzervativne stranke pod Ri{ijem Sunakom. Premijer Velike Britanije, biv{i ministar finansija u vladi Borisa Xonsona, pre nego {to }e u}i u Dauning strit kao {ef, tvrdio je da bi radije izgubio u trci za prvog ~oveka stranke i vlade nego da pobedi na la`nim obe}awima. A obe}ao je da }e kao premijer srediti dubinsku ekonomsku krizu, ujediniti partiju – jednostavno, da }e, kako u Velikoj Britaniji vole da ka`u, „popraviti stvari”. Mo`da se to desi u drugoj godini vlade, jer 12 meseci kasnije ve}ina problema je – ostala nere{iva.

U prvom periodu mandata ~ak se i neki konzervativci

Premijer Velike Britanije Ri{i Sunak: Wegovi roditeqi su indijskog porekla, otac mu je ro|en u Keniji, a majka u Tanzaniji pitaju da li je ovaj milioner do kraja shvatio razmere krize tro{kova `ivota koja poga|a stanovni{tvo. Pitali su se to i opozicioni laburisti diskutuju}i o finansijama Sunaka i wegove porodice, poreskim poslovima wegove supruge i bogate naslednice Ak{ate Murti, te spekulacijama da je premijer koristio poreske rajeve, recimo na Kajmanskim i Britanskim Devi~anskim Ostrvima. O ovom milenijalcu ~esto se u medijima govori kao o prvom britanskom premijeru indijskog porekla i najmla|em ~oveku na ~elu vlade u posledwih vi{e od sto godina.

Wegovi roditeqi su indijskog porekla, otac mu je ro|en u Keniji, a majka u Tanzaniji. Emi-

grirali su {ezdesetih godina pro{log veka, pa je Ri{i ro|en u Sautemptonu, a obrazovan na Oksfordu i Stenfordu. Tu priliku ne}e imati mnogi koji sada poku{avaju da se opasnim rutama, u potrazi za boqim `ivotom, domognu Ostrva. Ri{ijeva vlada usvojila je zakon koji omogu}ava pritvarawe i brzu deportaciju svih koji tra`e azil ukoliko su u zemqu u{li nelegalnim putem. Pi{u i da on vodi vladu boqe od svojih prethodnika, Liz Tras i Borisa Xonsona, ali nedovoqno, {to }e se odraziti na op{tim izborima slede}e godine.

Ali Ri{i, „re{ava~ problema”, nije uspeo da re{i najve}u dilemu – kako da konzerva-

tivci 2024. pobede na petim uzastopnim izborima. Te{ko je i primetiti wihova konkretna dostignu}a, s BDP-om i daqe mawim nego {to je bio pre pandemije korona virusa. Dauning strit upire prstom u gre{ke prethodnika, globalne promene, te rat u Ukrajini iako poznavaoci (ne)prilika ka`u da je bregzit naglo umawio trgovinu izme|u UK i Evropske unije. Finansijske brige sru~ile su se i na gra|ane koji su organizovali talase {trajkova nezapam}ene u posledwih nekoliko decenija.

Prvi put od nastanka unije medicinskih sestara, {to je vi{e od stotinu godina, zaposleni u ovoj zdravstvenoj delatnosti iza{li su na ulice. Nastavnici, `elezni~ari, bolni~ari, grani~ni slu`benici, po{tari, parolama i pi{taqkama obojili su Sunakovo drugo tromese~je u Dauning stritu. Govorili su da zaposleni u javnom sektoru deci ne mogu da kupe cipele.

Prvih 100 dana kabineta obojili su i skandali, sukobi interesa, {to je, kako je kolumnista „Obzervera” napisao, „u`asno poznato iz vremena Xonsonove vlade”, dodaju}i da su Sunaku dali „glavni posao” kao reakciju na mani~ni haos koji su stvori-

li prethodnici, kako bi vratio poverewe u vladinu fiskalnu nadle`nost i eti~ki integritet nakon „moralnih nesta{luka” Xonsona. Bi-Bi-Si, me|utim, ocewuje da je Sunak samo u prvih 100 dana pokazao da je ozbiqan i u „velikom kontrastu” u odnosu na dva prethodnika. Bave}i se wegovim stupawem na du`nost na dana{wi dan pojedini britanski mediji isti~u da je „popravio stvari”. Pomiwu u tom kontekstu da je re{io spor sa EU u vezi sa Severnom Irskom nastao bregzitom, da je obnovio naru{ene odnose sa Parizom, te potpisao odbrambeni pakt sa SAD i Australijom. Istovremeno, drugi mediji, poput „Fajnen{el tajmsa”, zakqu~uju da to nije dovoqno, pogotovu ne za pobedu na slede}im izborima.

Ako konzervativci i on sa wima `ele da zadr`e vlast, mora}e da uvedu duboke promene.

A pojedini biv{i ministri za ovaj list ka`u da su u kabinetu li{eni vizije i nade i da usled nedostatka na~ina da se stvari preokrenu – idu ka velikom porazu. Stratezi potvr|uju da }e se slede}i izbori ticati promena a ne popravki i prepravki, a pojedini analiti~ari da Ri{i – mo`e biti ta promena.

6 ^etvrtak 2. novembar 2023.

PLANETA

LI^NOST NEDEQE:

Ko je Andrija Mandi} Predsednik Nove srpske demokratije (NSD), ~lanice koalicije Za budu}nost Crne Gore, je novi predsednik Skup{tine Crne Gore.

Andrija Mandi} je ro|en 19. januara 1965. godine u [avniku. Po nacionalnnosti je Srbin, a po veroispovesti pravoslavac. Diplomirao je na Metalur{ko-tehnolo{kom fakultetu u Podgorici, gde `ivi i radi.

Mandi} ima veoma bogatu politi~ku karijeru, kojom je po~eo da se bavi 90-tih godina pro{log veka.

Mandi} va`i za jednog od najve}ih kriti~ara Mila \ukanovi}a i wegove

zdravstvenih problema. Priznavawe nezavisnosti Kosova okarakterisao je kao „jednu od najve}ih izdaja koju je crnogorski re`im u istoriji napravio“.

Mandi} je sa Neboj{om Medojevi}em, liderom Pokreta za promene pred izbore 2012. godine formirao koaliciju pod nazivom „Demokratski front“. Na parlamentarnim izborima koji su u Crnoj Gori odr`ani 2012. godine Demokratski front je osvojio 22.8 odsto glasova. Sa 20 poslanika u Skup{tini Crne Gore, postali su najja~a opoziciona snaga u najvi{em zakonodavnom telu Crne Gore.

Lider NSD-a je bio jedan od organizatora protesta ispred Skup{tine koji su

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Demokratske partije socijalista (DPS).

Protivio se odvajawu Crne Gore od Srbije, nezavisnosti tzv. Kosova i pristupawu Crne Gore NATO savezu.

Kako se navodi na zvani~nom sajtu wegove partije, pre aktivnog politi~kog anga`mana Mandi} je bio uspe{an preduzetnik. Bio je direktor i suvlasnik akcionarskog dru{tva za preradu obojenih metala, a organizovao je i prvu privatnu proizvodwu aluminijumskih legura u Crnoj Gori.

Bio je ~lan delegacije Skup{tine Crne Gore u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope, ~lan Ustavnog odbora, Odbora za bezbednost i odbranu, te Odbora za antikorupciju u Skup{tini Crne Gore. Mandi} je bio ~lan delegacije u Parlamentarnoj skup{tini Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS).

Mandi} je bio jedan od protivnika nezavisnosti Crne Gore od tada{we Dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore.

Za razliku od nekih drugih partija, rukovodstvo SNS je zauzelo stav da ne bi trebalo da se ulazi u pregovore sa vladaju}im partijama u Crnoj Gori oko pitawa otcepqewa od Srbije. Zato su na po~etku ostali izvan pregovara~kog procesa koji se odvijao pod pokroviteqstvom Evropske unije.

Zastupali su stav da odluka o nezavisnosti mo`e da bude donesena samo ukoliko se u prilog nezavisnosti izjasni apsolutna ve}ina od ukupnog broja gra|ana sa pravom glasa. Sa druge strane, vladaju}e stranke su isticale da je za dono{ewe takve odluke potrebna prosta ve}ina onih koji }e iza}i na glasawe.

Nakon progla{ewa nezavisnosti Crne Gore, Mandi} je predlo`io unionisti~kim strankama {iru koaliciju pod nazivom „Srpska lista“. Nakon {to je Vlada Crne Gore 10. oktobra 2008. godine priznala jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, Mandi} je s istomi{qenicima iza{ao na proteste u Podgorici. 13. oktobra je zapo~eo {trajk gla|u zbog odluke o priznawu Kosova. [trajk je prekinuo nakon 13 dana zbog

odr`ani u jesen 2015. godine. Pristalice DF-a su 27. septembra blokirali jednu od najve}ih saobra}ajnica u Podgorici, a postavili su i {atore ispred zgrade parlamenta. Zahtevi opozicionih predstavnika su bili formirawe prelazne vlade i organizovawe fer izbora. Me|utim, pokazivali su i otpor prema ulasku Crne Gore u NATO, kao i dono{ewu Zakona o slobodi veroispovesti. Protesti su kulminirali 18. oktobra 2015. godine kada je do{lo do sukoba sa policijom. Opozicioni lideri su tvrdili da je policija prekora~ila silu tokom „obra~una“ sa gra|anima. Mandi} je bio nosilac liste „Demokratski front – Mi ili on“ na Par-

U maju 2019. godine Vi{i sud u Podgorici osudio je Andriju Mandi}a i Milana Kne`evi}a na po pet godina zatvora. Apelacioni sud u Podgorici je 9. februara 2021. godine ukinuo presudu prvostepeno osu|enima u predmetu „Dr`avni udar“. U obrazlo`ewu te odluke se, izme|u ostalog navodi da je Ve}e vi{eg suda „potpuno pogre{no donosilo zakqu~ke u odnosu na dokaze koji su provedeni tokom su|ewa.

Krajem decembra 2019. godine vladaju}a ve}ina u Skup{tini Crne Gore usvojila je sporni Zakon o slobodi vero-

Mandi} va`i za jednog od najve}ih kriti~ara Mila \ukanovi}a i wegove Demokratske partije socijalista (DPS). Protivio se odvajawu Crne Gore od Srbije, nezavisnosti tzv. Kosova i pristupawu Crne Gore NATO savezu lamentarnim izborima koji su odr`ani 16. oktobra 2016. godine.

Polovinom 2017. godine Andrija Mandi} i Milan Kne`evi} na{li su se me|u optu`enima za navodni poku{aj dr`avnog udara na dan izbora 2016. godine. U optu`nici Tu`ila{tva navedeno je da je u Crnoj Gori 16. oktobra 2016. godine spre~en dr`avni udar. Milivoje Katni}, specijalni dr`avni tu`ilac je naveo da je u no}i odr`avawa izbora bilo planirano da do|e do upada u zgradu skup{tine, hap{ewa i likvidacije tada{weg premijera Milo \ukanovi}. Su|ewe je po~elo 24. maja 2017. godine, a Mandi} se izjasnio da nije kriv za ono {to ga Tu`ila{tvo tereti, te da je re~ o „montiranom procesu“ sa ciqem da se DF proglasi teroristi~kom organizacijom, da im se zabrani rad, te da se bez wihove saglasnosti uvede Crna Gora u NATO savez.

Jedan od Krivokapi}evih najo{trijih kriti~ara bio je upravo Andrija Mandi} koji ga je optu`io da je izdao bira~e

ispovesti kojim se predvi|a da dr`ava postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgra|eni do decembra 1918. godine, ukoliko verske zajednice ne doka`u vlasni{tvo. Tome je prethodila rasprava koja je rezultovala sukobom izme|u poslanika DF-a i poslanika vladaju}e koalicije. Dvadeset poslanika opozicije je privedeno, od kojih je 13 uhap{eno zbog kr{ewa Zakona o javnom redu i miru.

Me|u wima je bio i Andrija Mandi} koji je pozvao vernike Srpske pravoslavne crkve da iza|u na ulice kako bi spre~ili „otimawe svetiwa“.

U no}i izme|u 28. i 29. decembra gra|ani su po~eli da se okupqaju na ulicama Podgorice, a nakon toga i drugih gradova. Protest opozicije je ubrzo pretvorio u litije u kojima je u~estvovalo na stotine hiqada qudi {irom Crne Gore.

Pod sloganom „Ne damo svetiwe“ gra|ani su mirnim {etwama izrazili svoje nezadovoqstvo zbog izglasavawa tog zakona, a podr`alo ih je i sve{tenstvo SPC, konkretno pokojni mitropolit Amfilohije i vladika Joanikije. Na krilima litija do izborne pobede Demokratski front je i na Parlamentarne izbore koji su odr`a-

ni 30. avgusta 2020. godine iza{ao sa jednom listom pod nazivom „Za budu}nost Crne Gore“. Pored stranaka koje ~ine DF pridru`ilo im se i nekoliko mawih partija, a za nosioca liste izabran je profesor Zdravko Krivokapi}.

Mandi} je odlu~io da se kandiduje za poslanika, ali sa posledweg mesta te liste, kako bi ustupio svoje mesto Krivokapi}u. DF je na izborima osvojio 18 poslani~kih mandata, {to je otvorilo mogu}nost da sa opozicionim koalicijama „Mir je na{a nacija“ i „Crno na bijelo“ formira novu vladu Crne Gore. Za mandatara je izabran Zdravko Krivokapi} koji je doneo odluku da formira ekspertsku, a ne politi~ku vladu. Ta odluka, a pre toga i koalicioni sporazum koji je potpisao sa liderima druge dve koalicije Aleksom Be~i}em i Dritanom Abazovi}em da ne}e mewati spoqnopoliti~ki kurs Crne Gore, da ne}e mewati zastavu i himnu, da }e ostati u NATO savezu, te da ne}e povla~iti priznawe nezavisnosti Kosova, dovelo je do toga da se Krivokapi} udaqi od DF-a i donekle izgubi wihovu podr{ku.

Jedan od Krivokapi}evih najo{trijih kriti~ara bio je upravo Andrija Mandi} koji ga je optu`io da je izdao bira~e koji su ga doveli na poziciju da odlu~uje o novoj vladi. Uprkos svim kritikama poslanici wegove partije su 4. decembra 2020. godine glasali za novu Vladu Crne Gore. Nastavili su da kritikuju odluke Zdravka Krivokapi}a, a razdor me|u DFovim poslanicima i ~elnicima produbio se nakon {to je smewen ministar pravde Vladimir Leposavi} i izglasana „Rezolucija o genocidu u Srebrenici“.

Tada je poslani~ki klub DF-a napustio parlament i zapo~eo bojkot, a Mandi} i ostali lideri zatra`ili su od premijera da podnese ostavku jer vi{e nema skup{tinsku ve}inu.

Mandi} je u braku je sa Sawom Mandi} sa kojom ima dvoje dece, sina Iliju i }erku Milenu.

INTERVJU NEDEQE DR NELE KARAJLI], SRPSKI ROK MUZI^AR, KOMPOZITOR, GLUMAC I PISAC

Rat u Ukrajini drugo poluvreme, prvo odigrano na Kosovu 1999 O seksu, drogi i rokenrolu - stoji u podnaslovu upravo u izdawu "Lagune" objavqenog zavr{nog dela trilogije "Solunska 28" u kome Dr Nele Karajli}, to jest Nenad Jankovi}, govori o periodu osamdesetih i procvatu rokenrola i pop-kulture u Jugoslaviji, stavqa ta~ku na storiju o jednoj dor}olskoj adresi, daju}i nam istovremeno nadrealnu verziju mogu}e, alternativne istorije te velike zemqe (koju u Dr Neletovoj viziji spasava - rokenrol!). Na tu temu autor trilogije govorio je za beogradske „Novosti“. Stoga roman, kako navodi recenzent Vule @uri}, mo`emo ~itati kao neku vrstu obrnutog proro~anstva satiri~ara-proroka, koji je neretko (u)vi|ao ono {to }e nam istorija doneti pre onih koji su tu istoriju stvarali, jer "Dr Nele ne bio Dr Nele da nije re{io da u svojoj sagi o jednom gradu i dva i po svetska rata tu istu istoriju {~epa tamo gde je najtawa i izvrne je naglava~ke". n Zbog ~ega je zavr{nica va{e trilogije va`na i druga~ija od prethodne dve?

- Ovaj je nastavak u svakom slu~aju stilski druga~iji. Ovoga puta sam poku{ao da uposlim dva pripoveda~a koja govore istovremeno i koja dopuwuju jedan drugog, i upadaju jedan drugom u re~. Isto tako, za razliku od prva dva dela, u ovom, tre}em se pojavquje i pisac kao lik i to, na kraju kwige shvatamo, kao veoma va`an lik!

Razli~it je i istorijski mizanscen u kojem se odvija radwa tre}eg dela "Solunske".

Za razliku od prva dva dela koja su se bavila vremenom do i za vreme Prvog, odnosno do i za vreme Drugog svetskog rata, tre}i deo "Solunske" na neki na~in je i panegirik za zlatno doba jugoslovenske popularne kulture koja je, kao {to vidimo, dobrano pre`ivela zemqu u kojoj je ro|ena. n Ose}ate li sada ovu pripovest o jednoj adresi i zemqi, kao zaokru`enu pri~u?

- Mislim da }e trilogija biti kona~no zaokru`ena tek kada iza|e izdawe sa sve tri kwige u jednom tomu sa popisom i biografijom svakog od likova koji se u wima pojavio. U ovom trenutku, dok su delovi tri-

logije razdvojeni jedan od drugog, nije va`no sa kojom }e kwigom ~italac po~eti istra`ivawe o istoriji jedne ku}e na Dor}olu.

Svaki nastavak nezavisan je jedan od drugoga. Kada se jednog dana spoje u jednu kwigu, svima }e biti vidqiva relacija me|u junacima u sva tri dela. Bi}e to sasvim novo iskustvo ~itawa. n Ve} ste se bavili alternativnom istorijom, volite li i pratite taj `anr?

- Alternativnom istorijom smo se bavili jo{ u "Nadrealistima".

Tu nam je prvi put palo napamet da uradimo ne{to po principu "{ta bi bilo kad bi bilo". Tako sam ne{to napisao i u pripoveci o Kosovu koja je iza{la pre neku godinu. Da Milo{ nije ubio Murata, mujezin bi pozivao na molitvu sa minareta xamije sme{tene na uglu Pete avenije i Brodveja.

Naravno, kao i u "Nadrealistima" i u kwi`evnosti volim da preterujem. [to se tre-

^etvrtak 2. novembar 2023. 7

PRODAJEM STAN NA JAHORINI, NA STAZI Stan se nalazi na tre}em i posledwem spratu u zgradi izgra|enoj 2022. godine, koja se nalazi izme|u dve ski staze.

Povr{ina stana je 60 m2, kompletno je opremqen, visok kvalitet stolarije, centralno grejawe.

Cena stana: 211.000 evra.

Za vi{e informacija pozovite Slobodana: +381 64 12 13 14 1 ili pogledajte na linku: https://www.realitica.com/hr/listing/2969124.

}eg dela "Solunske" ti~e, tu sam oti{ao korak daqe. Poku{ao sam da matemati~ki doka`em da svi mi vidimo istoriju na svoj na~in i da je svako od nas u pravu. n Kakva je inspiracija za pisca ne{to {to se ve} odigralo?

- Prepri~avawe pri~a, legendi i mitova je osnova kwi`evnosti. Svako novo delo, mawe ili vi{e je vezano za neko napisano

Sajam kao svetkovina n [ta je za vas Sajam kwiga? A Beogradski sajam?

- Sajam kwiga je velika svetkovina, ne{to na {ta Beograd i Srbija moraju da budu ponosni.

Ako vas ikada uhvati apatija, gubitak entuzijazma i bezvoqnost, vi se uhvatite neke kwige pa }ete u woj otkriti vi{e lekova nego {to farmaceutska industrija mo`e da ih smisli. Sajam kwiga je na taj na~in jedna velika apoteka!

ranije. ^ak se po nekim kwi`evnim delima skicira i istorija.

Ona postaje `rtva umetnosti, pristaje na promenu istine zarad lepote. Kao {to je to slu~aj sa Homerovim delima, ili [ekspirovim istorijskim dramama.

Po toj logici, ako "Solunska 28", ta~nije wen tre}i deo, izdr`i sud vremena, i ukoliko se wena lepota u narednih dvesta, trista godina ne izli`e, vrlo je verovatno da }e qudski rod aklamacijom prihvatiti ~iwenicu da se Jugoslavija nikada nije raspala, kao {to se nije raspala glavnom junaku moje pri~e. n Stalno se pokazivalo da ste prorok a sad najednom - dajete nam retroaktivno "proro~anstvo". [ta biste voleli da ste/smo znali onda, s kraja 20. veka?

- Sve se ovo, {to nam se de{ava u dvadeset prvom veku, dalo naslutiti. I tehnolo{ki napredak, i cinizam, i licemerje, i pokvarenost, i gramzivost i pohlepa, ali ipak sam ra~unao da ~ovek 21. veka ne}e biti glupqi od wegovih predaka iz pro{log vremena. Tu je osnovna kvaka. Mi smo, kao qudi, sve glupqi i glupqi. n Mo`e li umetnost, muzika ili literatura, spasiti svet?

- Ne mo`e da spasi svet, ali mo`e da spasi du{e, a to je mo`da i va`nije. Umetnost jeste smi{qena da nam `ivot u~ini lep{im, i da u nama probudi onu vrstu dobrote koju nosimo u sebi, ali koju licemerno dru{tvo ne priznaje kao vrlinu. n Koja je danas uloga rokenrola, koji jeste revolucionarno promenio svet, nekada? Za{to je va`no svirati u digitalno doba?

- Rokenrol se polako seli u muzeje. Zavr{i}e kao postavke drevnih egipatskih iskopina, ili slika starih majstora. I to je normalno, ni{ta tragi~no.

Ono {to je sigurno, rok muzika je jedini oblik qudskog umetni~kog delovawa zbog kojeg su sledbenici ovoga pokreta bili spremni da promene svoj `ivot. Nijedna druga vrsta muzike nije imala toliki uticaj na svoje poklonike kao {to je to imao rokenrol. On je izro-

dio jednu posebnu utopijsku sliku sveta koja ranije nije postojala, a istovremeno je i ujedinio sve svetske meridijane. Moja soba, kao i sobe pripadnika moje generacije u Americi, Rusiji, Ju`noj Africi, Argentini, Keniji, imala je iste postere na svojim zidovima, iste kwige na svojim policama i iste plo~e na gramofonu. I svako od nas `iveo je to {to se zove rokenrol. Danas ta utopijska slika vi{e ne postoji, industrija je u potpunosti zamenila autorsku manufakturu, a samim tim rok je postao jedna malo boqe organizovana modna revija. Slava mu! n [ta mislite o prikrivenim revolucijama, ve{ta~koj inteligenciji i mogu}nostima da qudsko stvarala{tvo pre`ivi?

- Svako doba nosi nove izazove. Problem dana{weg vremena je {to je prebrzo i bu~no. Ta buka u ovome trenutku je eksplodirala.

Pukli su ~irevi i gnoj je po~eo da curi. Mi se nalazimo usred erupcije novoga vulkana u kome su prikrivene revolucije, ve{ta~ke inteligencije, pandemije i bombardovawe informacijama samo deli} haosa koji nas okru`uje. Paradoksalno, nema boqeg vremena za umetnost. n Pratite li sukobe u svetu i nalazite li sli~nosti s na{om situacijom, nekad, sad...?

- Rat u Ukrajini je drugo poluvreme. Prvo je bilo na Kosovu devedeset devete. Na Bliskom istoku se igraju i produ`eci. Pitawe je samo koliko }e dugo trajati ovaj stra{ni turnir i da li }e se prekinuti na vreme ili je sve ovo samo priprema za finalnu utakmicu. Verujem da }e neko utr~ati u teren i svirati kraj! n Svirate li? Pi{ete li i daqe, odnosno ve} ne{to drugo?

- Trenutno pi{em scenario za seriju po prvom delu "Solunske 28". Kao i uvek radim sa velikim entuzijazmom, kao da }e je odmah sutra otkupiti neki holivudski producent, ali tako radim samo kad mi predstavqa zadovoqstvo. n Pisawem ste jo{ pro{irili poqe svog izra`avawa, ose}ate li se kao pisac?

- Jo{ uvek ne. Mislim da mi fali jo{ koji roman...

REPUBLIKA SRPSKA

8 ^etvrtak 2. novembar 2023.

]IRILICA - PISMO I IDENTITET SRPSKOG NARODA U REPUBLICI SRPSKOJ

PE^EWE SA RA@WA

Braniti jezik od vrti}a JELA PO NARUXBI pa do univerziteta PH 0430 732 284 ORGANIZUJEMO SVE VRSTE PROSLAVA

Potiskivawe }irilice iz upotrebe ima duboke korene i treba}e dosta vremena i borbe da se wena upotreba vrati na pre|a{wi nivo.

Mo`emo samo pretpostaviti {ta misli jedan stranac kad do|e u Bawaluku i vidi da je gotovo sve ispisano na latinici. Je li to na~in da mu predstavimo svoju kulturu?! Ovo, za beogradske "Novosti", poru~uju sa Katedre za srbistiku Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Bawaluci kada je u pitawu za{tita }irilice.

- Za{tita }irilice mora da se sprovodi na svim nivoima i to treba da bude u smeru formirawa uticaja na kolektivni mentalitet, te na tom vaqa raditi od vrti}a do univerziteta, od sela do grada, od siroma{nih do imu}nih. Ono {to je pre nekoliko godina najavqeno u Srbiji mo`e nam poslu`iti kao na~in da poku{amo favorizovati }irilicu, a to je da se za izdava~e uvedu olak{ice ako svoje kwige, novi-

ne i ostale publikacije {tampaju }irili~kim pismom.

Za sve to moramo imati finansijsku podr{ku, koja mo`e biti predvi|ena godi{wim buxetom ili naknadnim izdvajawem slobodnih sredstava u oblasti nauke i kulture. Efikasan na~in

za popularisawe }irilice sigurno je i organizovawe takmi~ewa kao {to je ve} tradicionalno "Najlep{i }irili~ki rukopis"

- poru~uju sa Filolo{kog fakulteta UBL. Daqe, ka`u kako, Srpska sigurno ima dovoqno kvalitetnih i obrazovanih qudi koji ne samo u obrazovnim ustanovama mogu biti emisari u {irewu }irilice.

- Bez obzira na sve pote{ko}e koje su nas zadesile od devedesetih godina pro{log veka, mi kao narod mo`emo biti ponosni na svoje nastavnike, profesore, in`ewere - isti~u profesori sa Katedre.

Tako|e, dodaju, da Filolo{ki fakultet dobija uglavnom ve} formirane li~nosti i, kako se ~ini na osnovu dosada{we prakse, }irilica se procentualno vi{e koristi na studijskim programima za ruski i srpski jezik, a na ostalim je mawevi{e stawe preneseno iz ranijeg {kolovawa.

- Na{a je redovna misija popularizacija }irilice na svim poqima dru{tvenog `ivota. Saradwom sa razli~itim udru`ewima za za{titu }irilice, organizo-

SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS, VIC

PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA

JELA SA RO[TIQA vawem javnih tribina, izlagawem }irili~nih rukopisa i sl. Filolo{ki fakultet sigurno doprinosi o~uvawu }irilice navode profesori.

Isti~u i kako je istina da je latinica u 20. i 21. veku dosta potisnula }irilicu, ali ipak sistem {kolstva kakav je kod nas, preduslov je da svako ko se {koluje mora nau~iti i }irilicu.

- Dakle, osnovna i sredwa {kola predstavqaju temeq za

trajno usvajawe }irilice, a daqe nam ostaje da tako formiranu svest kod mladih qudi usmeravamo u pravcu da im }irilica bude primarno pismo. Naravno, nikad ne treba na latinicu gledati uz negativan stav, nego mla|e u~iti da je to bogatstvo a ne nedostatak, a ve} je dokazano da u~ewe razli~itih pisama na pred{kolskom uzrastu uti~e na razvoj kognitivnih sposobnosti kod dece - poruka je sa Katedre.

TAKMI^EWE U BRZOM JEDEWU ]EVAPA U BAWALUCI

Dodik: Ho}emo jedinstvenu dr`avu koju ~ine Republika Srpska, Srbija sa KiM i Crna Gora

U Bawaluci je pro{log vieknda u okviru popularnog “]evap festa”, organizovano i takmi~ewe u brzom jedewu }evapa.

Takmi~ewe je odr`ano u Parku Petar Ko~i}, a Neboj{a Ku{trinovi}, promoter manifestacije, istakao je ranije da je to jedan od najtraktivnijih delova festivala.

To treba uraditi demokratskim putem i politi~kim merama, a ne ratom, poru~uje predsednik Republike Srpske. @ivimo u doba kad }e za par godina ili decenija morati da se napravi nova konfiguracija sveta, Srbi tu ne smeju da budu zate~eni – ve} sada treba da ka`emo da u ovom veku ho}emo jedinstvenu dr`avu koju ~ine Republika Srpska Srbija sa KiM i, ako bude takva demokratska odluka, i Crna Gora, poru~uje predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

On, u intervjuu za beogradski "Sputwik", isti~e da to treba izvesti demokratskim putem i politi~kim merama, a ne ratom.

Dodik podse}a da u ~lanu 10 Dejtonskog sporazuma precizno pi{e da visokog predstavnika biraju strane potpisnice, a potvr|uje se rezolucijom Saveta bezbednosti.

"Odjednom je poku{ano da se nametne da visokog predstavnika bira neki PIK, slu~ajno izabrana grupa zemaqa koja je sebe proglasila nekim prijateqima Bosne i Hercegovine, koji `ele i misle da mogu wome da upravqaju... Tako smo dobili situaciju da [mitu koji je nominovan od strane biv{e savezne Vlade Nema~ke koju je vodila Merkelova, Savet bezbednosti ne potvrdi izbor. Amerikanci mu ka`u: 'upadaj u BiH, mi te podr`avamo, radi {ta ho}e{, a to {to se buni taj Dodik, mi }emo se obra~unati sa wim, mi }emo wemu uvesti sankcije, uve{}emo sankcije wegovoj deci, unu~adima, zagor~a}emo mu `ivot'",

Strahiwa sa Pala ekspresno pojeo veliku porciju

Ovogodi{wi pobednik Paqanin Strahiwa nam dolazi sa Pala, a }evape je pojeo za minut i 42 sekunde.

– Do{ao sam radi radi takmi~ewa. Zahvalio bih se svima. ]evapi su fenomenalni, va`no je u~estvovati ne pobjediti, ja sam pobijedio {to je bitno – pouru~io je Sarajlija {aqivo.

Drugo mjesto je osvojio novinar Milo{ Vasiqevi} iz Gacka sa brzinom od dva minuta i 49 sekundi dok se na tre}e mjesto plasirao Bawalu~anin sa brzinom jedewa od dva minuta i pedeset osam sekundi.

Ove godine se ~ak takmi~ila i `ena, koja se na ovaj poduhvat prijavila zbog, kako ka`e, izazova.

Promoter manifestacije Neboj{a

Ku{trinovi} je poru~io da ne trebamo zaboraviti na{ gastronomski simbol bez obzira gdje u svijetu bili.

– Idu}e godine }emo i}i i na ve}i procenat i mnogo ja~i status. Zahvaqujem se gradona~elniku i organizatorima „]evap festa“. Ne zaboravimo da {titimo bawalu~ki }evap na narodnom nivou. Bilo gdje, gdje se slu`i na{ }evap mora}e da stoji da je to bawalu~ki }evap. Mora biti reprezetativan , ne mo`e biti u tostu ve} u lepiwi, ne mo`e ajvar ve} luk kao prilog – kazao je Ku{trinovi} i poru~io da Bawaluku najvi{e volimo na svijetu i da je to je najqep{i grad .

Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} je kazao da na ovu manifestaciju mo`emo biti ponosni.

– Lijepo je biti danas dio ove manifestacije „]evap festa“. Zaista mo`emo biti ponosni na jedan najve}i gastronsomki brend ne samo Bawaluke ve} ve} i {ire.

Bawalu~ki }evap svojim ukusom i qepotom mo`e da obi|e cijeli svijet. Ovo je {esta godina za redom „]evap festa“, na{i Bawalu~ani to vole, ko god do|e u Bawaluku pita za bawalu~ki }evap. Do{li su qudi iz Makedonije, Hrvatske, cijelog regiona – istako je Stanivukovi} te ~estitao pobjednicima takmi~ewa u brzom jednewu }evapa.

Cene }evapa na ovoj sjajnoj manifestaciji bile su skromne, malu porcija je bila 5 KM, a velika 9 maraka.

navodi predsednik Republike Srpske.

Ocewuje da bi slede}a odluka nakon wegovog sklawawa bila oduzimawe imovine Republici Srpskoj. Na pitawe koliko je blizu liniji kada }e re}i "dosta" i krenuti ka alternativi koja podrazumeva samostalnost RS, Dodik poru~uje "da se pribli`avamo toj liniji". Dodaje da "zapadwaci ho}e da sve personalizuju i da ga odvoje od RS".

"Ne mo`ete nikad ra~unati da ste ne{to zavr{ili sa wima. Slede}e {to dolazi slede}eg dana je jo{ gore. Evo, da se neko na{ao umesto mene i da je dao saglasnost da se uvedu Rusiji sankcije, da li bi polo`aj RS bio boqi? Bio bi jo{ gori. Izgubili bismo prijateqa koji se zove Rusija, a od ovih bismo dobili samo pove}ana tra`ewa, zato {to bi sada razumeli da nemamo vi{e prijateqa", ocewuje Dodik.

O pitawu Kosova i Metohije ka`e da treba dr`ati do ispravnog i dugoro~no stabilnog re{ewa, "a to nije interes Britanije i Amerike".

"Jedino je re{ewe Republika Srpska, Srbija i srpski prostori, Kosovo i Metohija i naravno, a i vra}awe Crne Gore srpskom nacionalnom bi}u, jer ona nesumwivo tu pripada", poru~uje predsednik RS. To je, po wegovim re~ima, ne{to {to mora da bude uva`avano kao sna`an srpski nacionalni interes na ovim prostorima.

Po mi{qewu Dodika, "jedina {ansa za miran `ivot U BiH je da se mirno razi|emo i da niko nikom ne pravi probleme".

CRNA GORA

^etvrtak 2. novembar 2023. 9

Andrija Mandi} izabran za predsednika Skup{tine Crne Gore Predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandi} izabran je za predsednika Skup{tine Crne Gore. Za izbor Mandi}a glasalo je 49 poslanika. Ono {to `elim je pomi-

u~estvovala u glasawu.

Mandi} je nakon saop{tavawa rezultata polo`io zakletvu.

U obra}awu nakon izbora, Mandi} je naveo da je osam puta

Predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandi} rewe i samo pomirewe, rekao je Mandi} nakon izbora.

Skup{tina Crne Gore izabrala je Andriju Mandi}a za predsednika. Za izbor Mandi}a glasalo je 49 poslanika, protiv nije bio niko, a opozicija nije

bio poslanik Skup{tine, a kako ka`e, du`an je da budu}nost zemqe sagleda i sa druge strane.

Poru~io je i da je opasno slu{ati samo sebe i da svi moramo te`iti ka pravdi i istini.

"Svima nama je potrebno da ~inimo dobra djela", rekao je Mandi}.

Poru~io je da mu je pomirewe ciq.

"Ono {to `elim je pomirewe i samo pomirewe", rekao je Mandi}.

Dodao je i da je svima potreban dijalog koji }e se zavr{iti dogovorom.

"Moramo po~eti da vjerujemo jedni drugima", kazao je Mandi}.

Poru~io je i da }e popis po~eti 30. novembra i da }e narednih dana po~eti priprema svih dodatnih mera za{tite koje }e omogu}iti boqu kontrolu kako bi svi gra|ani mogli da provere podatke.

Istakao je i da je danas izabran za predsednika Skup{tine sa podr{kom tri petine poslanika.

"Ne sumwam da mo`emo najmawe te ve}ine da se dr`imo.

Uradi}u sve da uskoro izaberemo VDT-a, sudiju Ustavnog suda i nedostaju}e ~lanove Sudskog savjeta", poru~io je Mandi}.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

"Kako radio tako mi Bog pomogao", poru~io je Mandi} na kraju izlagawa.

Zbog izbora Andrije Mandi}a, ispred zgrade Skup{tine Crne Gore, protestovala je opozicija i deo civilnog sektora. ^elnici 11 politi~kih partija su potpisali koalicioni sporazum o formirawu nove

vlasti u Crnoj Gori.

Uz lidere Pokreta Evropa sad, Nove srpske demokratije, Demokratske narodne partije, Demokratske Crne Gore, Socijalisti~ke narodne partije i CIVIS-a, potpisnici su i lideri pet albanskih partija – tri koje ~ine Albanski forum i dve ~lanice Albanske alijanse.

Izabrana 44. Vlada Crna Gore, Milojko Spaji} novi premijer Sa 46 glasova za, 19 protiv i 1 uzdr`anim, Milojko Spaji} izabran je za premijera Crne Gore. Burna i `u~na rasprava u Skup{tini Crne Gore trajala je ~itave no}i.

Skup{tina CG je u utorak izabrala 44.

Vladu Crne Gore. Za izbor nove Vlade glasalo je 46 poslanika, protiv je bilo 19, jedan uzdr`an. ^itave no}i, do ranih jutarwih sati trajala je u Skup{tini Crne Gore rasprava o novoj vladi, burna i na momente `u~na.

Nikola Zirojevi}, poslanik Socijaldemokrata u jednom trenutku je, oko pet ujutru konstatovao da na Jutjub kanalu Skup{tinu u tom trenutku gleda samo oko 1.500 gra|ana i da se "u ovo doba gledaju samo Zadruga i Skup{tina". U isto vreme Drita Lola, poslanica DPS konstatovala je da je Crna Gora "i zvani~no u ~equstima velikosrpskog nacionalizma".

Poslanik DPS-a Jevto Erakovi}, oko ~etiri ujutru izneo je uverewe da "sklepana vlada" ne mo`e dugo trajati. Erakovi} je rekao da je program "Evropa sad 2" kao NLO (neidentifikovani lete}i objekat).

Kandidat za ministra spoqnih poslova Filip Ivanovi} (PES), rekao je da DPS opstruira izbor vlade.

"Mi mo`emo ostati ovde do kad god ho}ete, jer mi biramo vladu", rekao je Ivanovi}.

Na samom po~etku sednice, negde iza pono}i govorio je odlaze}i premijer vlade u tehni~kom mandate Dritan Abazovi} koji je rekao da je wegova vlada ostvarila odli~ne rezultate.

Na govor Abazovi}a reagovao je poslanik Pokreta Evropa sad Andrej Milovi} re~ima "evo kako zvu~i nervozni ~ovek koji odlazi sa pozicije".

"Sad je malo glasan, vidi dr`avqane

Milojko Spaji} izabran je za novog premijera Crne Gore iz Wema~ke, BiH, ~ini se samo da sebe nije video. Obe}avao je ruku pravde, a dobili smo rupu pravde. ^ovek koji se hvali rezultatima u sektoru bezbednosti, nije mogao da vidi da se mesec i po dana kopa rupa u Vi{em sudu. Umalo ta rupa nije stigla do wegovog kabineta. Sve uspehe postignute u Crnoj Gori postigli su oni koji su nadle`ni za to, a ne Dritan Abazovi}. Sledi interesantan period za Abazovi}a jer ima tu nekih azila i datih miliona, rizorta sa procentima vlasni{tva, trajektima koji ko{taju 80 miliona pla}eni 570 miliona, nekih ekspoa i glasawa ", rekao je Milovi}.

On je Abazovi}u poru~io i da bi trebalo da bude sre}an ako ostane poslanik.

"Ima tu interesantnih stvari. A va{a javna su|ewa narod ih je potpuno ogolio.

Vide}emo ko }e biti poslanik a ko ministar, ko }e biti na slobodi, a ko |e treba. Vide}emo i aferu Do Kvon ko je {ta radio. U 44. vladi niko ne}e hapsiti. Jer nema tu nadle`nost. Ne}emo mi uzimati nadle`nost ni tu`ilaca ni sudija Vi ste g. Abazovi}u opasan ~ovek, jer ste spremni

na sve. Vi ste zbog funkcije premijera bili spremni da namestite hap{ewe samo da biste sru{ili rejting PES-u i da biste ostali premijer", rekao je Milovi}.

U prvom delu govora Dritan Abazovi} je, ina~e, rekao I da je sve {to je Spaji} naveo "jedna velika prevara".

Abazovi} je rekao i da je Spaji} du`an da gra|anima obezbedi prose~nu zaradu od hiqadu eura ve} u januaru ove godine.

Mandatar Milojko Spaji} rekao je nakon Abazovi}evog izlagawa da je to "nastavak putuju}eg cirkusa zvanog 43. Vlada".

"Toliko ste neistina izneli. Najlak{e su one {to su broj~ane. Ostavili ste 200 miliona. Odakle vam to? Sedamdeset miliona je do{lo od hexinga. Da tada to niste povukli, ne biste imali da isplatite zarade u junu. [ezdeset miliona ste povukli od ekonomskog dr`avqanstva. Mislite da je to neka nauka? To je sme{no. To ste prikazali kao prihod.

Ali taj novac ne mo`ete da tro{ite na potro{wu. To nije 200 miliona, premijeru, vi pojma o tome nemate. Trideset

miliona ste dobili od EU, ali ni to ne mo`e da se koristi u potro{wi. Vi niste uradili ni{ta po pitawu fiskalne konsolidacije. Mora}emo da uradimo tehni~ki rebalans", rekao je Spaji}.

Ina~e, Abazovi} je koji se u sali Skup{tine prvi put pojavio iza pono}i ~estitao novom rukovodstvu Skup{tine izbor na funkcije.

"Gospodine Mandi}u, drago mi je {to ste do{li do mesta predsednika parlamenta i {to se pre{ao jedan put od nekih, da me ne shvatite pogre{nom, `eqa da se 'zapali' dr`avni parlament do toga da se on danas ~uva", rekao je Abazovi}.

Poslanik DPS-a Andrija Nikoli}, rekao da je "slika i prilika" Spaji}evih evropskih vrednosti "situirana u foteqi {efa parlamenta".

"Pristali ste da Mandi} i eks Demokratski front (DF) s partnerima u vladaju}oj ve}ini budu cenzura va{oj vladi. Vi ste u vlast uveli produ`enu ruku velikosrpskog nacionalizma. ^etni~ku ideologiju ste pretvorili u dr`avnu. Bogato ste planirali participaciju DF-a u rekonstrukciji vlade", naveo je.

Spaji} je u kratkom obra}awu poslanicima rekao da se "na vanrednim parlamentarnim izborima odr`anim u junu ove godine, Crna Gora jasno opredelila da `eli odgovorne politi~are i dr`avnike, kojima }e na prvom mestu biti oporavak i prosperitet na{eg dru{tva i koji }e posve}eno raditi na ekonomskim reformama, poboq{awu `ivotnog standarda svakog pojedinca, vladavini prava i {to skorijem pristupawu Crne Gore EU".

"Na{a vizija je Crna Gora kao [vajcarska Balkana i Singapur Evrope. Vlada, koju vam danas predstavqam, odraz je razumevawa upravo tih o~ekivawa od junskih izbora", istakao je Spaji}.

KOSOVO I METOHIJA

10 ^etvrtak 2. novembar 2023.

ZAKQU^CI IZ BRISELA POSLE RAZGOVORA BEOGRADA I PRI[TINE SA PREDSTAVNICIMA EU:

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Makron, [olc i Meloni tra`e punu implementaciju sporazuma Beograda i Pri{tine

Predsednik Francuske, nema~ki kancelar i premijerka Italije pozdravili su anga`ovawe Beograda i Pri{tine u razgovorima u Briselu, 26. oktobra, dodav{i da sada treba raditi na punoj implementaciji Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa. Nakon razgovora sa evropskim liderima, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao da je Aqbin Kurti u Briselu izveo “dobar, ali kratkoro~ni trik”.

Nakon zavr{etka Samita EU, na kojem je usvojen Zakqu~ak o Kosovu i Metohiji, francuski predsednik, nema~ki kancelar i italijanska premijerka izdali su zajedni~ko saop{tewe povodom maratonskih sastanaka u Briselu gde je, prema re~ima predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a Aqbin kurti izveo “dobar ali kratkoro~an trik” i ponudio da se potpi{u sva tri dokumenta – jer je znao da srpska strana ne}e da prihvati nezavisnost tzv. Kosova i ~lanstvo u UN. U saop{tewu evropski lideri su po-

zdravili anga`ovawe dve strane u razgovorima.

“Uzimamo u obzir komentare dvojice lidera, Kosova i Srbije, na Evropski statut za osnivawe Zajednice op{tina sa srpskom ve}inom na Kosovu i wihovu iskazanu spremnost za implementaciju”, navodi se u saop{tewu Emanuela Makrona, Olafa [olca i \or|e Meloni.

MANASTIR VISOKI DE^ANI:

Zavr{ena berba jabuka Pro{le nedeqe na manastirskoj ekonomiji Visokih De~ana zavr{ena je berba jabuka. Monasi ka`u da su jabuke dobro rodile i da je vreme pogodovalo da se jabuke sakupe i sortiraju.

Pored primarnih duhovnih aktivnosti manastir raspola`e velikom ekonomijom, od koje se `ivi, ba{tama, razli~itim vo}wacima, vinogradima i vinarijom, wivama sa `itaricama, farmama koza i ovaca, farmom krava, p~eliwakom....

VLADA SEVERNE MAKEDONIJE ODLU^ILA JE DA POVE]A BROJ PRIPADNIKA SVOJE ARMIJE U KFOR NA KOSOVU

Dodatni vod od 35 qudi

Vlada Dimitra Kova~evskog je na 194. sednici, 24. oktobra donela izmene Odluke za slawe pripadnika Armije Republike Severne Makedonije u operaciju Kfora na Kosovu.

"Tom izmenom, kako stoji u saop{tewu, je predvi|eno pove}awe u~e{}a pripadnika Vojske Republike Severne Makedonije u operaciji Kfor na Kosovo slawem dodatnog voda od 35 qudi. „Odluka je doneta na osnovu preporuka visokih vojnih predstavnika u NATO-u i zakqu~aka donetih na sastanku na~elnika general{tabova zemaqa ~lanica Inicijative za saradwu u oblasti odbrane, radi ja~awa bezbednosti i sigurnosti Republike Kosova“ navodi se u saop{tewu.

Precizira se da se „za u~e{}e u toj NATO operaciji {aqe 70 pripadnika Vojske na period od {est meseci, ra~unato od novembra 2023. do maja 2024. godine“. „Ovom izmenom Odluke, ukupan broj sa kojim }e mo u~estvovati u operaciji Kfor u Republici Kosovo iznosi}e 101 pripadnik Vojske Republike Severne Makedonije“, pi{e u saop{tewu.

Dodaje se da nacrt statuta ZSO koji je predstavqen i koji troje zvani~nika u potpunosti podr`avaju, obuhvata “moderan evropski na~in za re{avawe osetqivog pitawa za{tite mawina u skladu sa najboqom evropskom praksom i standardima”.

“Stoga jo{ jednom podvla~imo na{a o~ekivawa da strane ispune svoje obaveze u vezi sa implementacijom Sporazuma o

putu ka normalizaciji. Faza implementacije bi trebalo da napreduje tako da obe strane istovremeno ispuwavaju svoje obaveze, korak po korak, zasnovan na principu da obe strane moraju ne{to da urade da bi ne{to dobile”, navodi se u saop{tewu.

Isti~e se da bi fokus trebalo da bude na unapre|ewu pune implementacije sporazuma bez preduslova ili odlagawa.

“U ciqu brzog napretka u implementaciji, pozivamo Kosovo da pokrene proceduru za uspostavqawe Zajednice op{tina sa srpskom ve}inom na Kosovu kako je navedeno u nacrtu Statuta, a Srbiju da izvr{i de fakto priznawe. Formalnosti, ukqu~uju}i i usvajawe, ne bi trebalo da stoje na putu napretka po ovom pitawu”, navodi troje evropskih zvani~nika.

Dodaje se da se od Beograda i Pri{tine o~ekuje da se brzo dogovore o detaqima u okviru dijaloga kojim posreduje Evropska unija, kao i da obe strane rizikuju da izgube “va`ne prilike” ukoliko ne bude bilo napretka u normalizaciji odnosa.

Delegacije KFOR-a i Vojske Srbije 27. oktobra na sastanku u kampu Vila|o Italija kod Pe}i

Diskusija o svim problemima du` administrativne linije Kako je saop{teno na zvani~nom Fejsbuk profilu KFOR-a, 27. oktobra je odr`an sastanak komandanta delegacije Regionalne komande Zapad i Istok KFOR-a i delegacije Vojske Srbije u kampu Vila|o Italija, blizu Pe}i.

Sastanak je odr`an u kampu Vila|o Italija (Italijansko selo), blizu Pe}i u okviru periodi~nih sastanaka o saradwi, predvi|enih uputstvima za sprovo|ewe sporazuma o privremenim operativnim procedurama. „Koordinacija i planirawe budu}ih sinhronizovanih pa-

trola i diskusija o svim problemima du` administrativne linije“, je bila glavna tema, stoji u objavi. „KFOR je uvek posve}en podr{ci mira, saradwe i napretka za sve qude koji `ive na Kosovu jer je wegov mandat

zasnovan na Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244 iz 1999. godine doprinose}i odr`avawu bezbednog i sigurnog okru`ewa i slobode kretawa za sve zajednice koje `ive na Kosovu“, poru~ili su iz KFOR-a

PRVE PROMENE U SRPSKOJ LISTI

Za novog predsednika Srpske liste, jednoglasno izabran dr Zlatan Elek Dr Zlatan Elek direktor Klini~ko-bolni~kog centra u Kosovskoj Mitrovici, jednoglasno je 24. oktobra na sednici Skup{tine u Kosovskoj Mitrovici izabran za predsednika Srpske liste.

Eleka je predlo`io dosada{wi predsednik Goran Raki}.

Raki}, dosada{wi predsednik Srpske liste je nakon zavr{ene skup{tine kratko rekao da je “neophodno jedinstvo pre svega, na relaciji sa Beogradom i da donosi odluke u skladu sa situacijom na terenu, zavisno kako }e se odvijati daqe situacija na terenu”.

Tom prilikom, Elek je izrazio zahvalnost delegatima Srpske liste na podr{ci, poverewu

Dr Zlatan Elek i ~asti koja mu je ukazana. Ujedno se zahvalio i prethodnom rukovodstvu Srpske liste na zalagawu koje su pokazali u borbi za interese srpskog naroda u izuzetno slo`enim okolnostima, navedeno je u saop{tewu Srpske liste.

Elek je istakao da }e Srp-

ska lista i u narednom periodu biti sto`er oko koga }e se okupqati srpski narod na Kosovu i Metohiji, kao i da }e sve va`ne politi~ke odluke uvek donositi u koordinaciji sa zvani~nim Beogradom, a u interesu ~itavog srpskog naroda ~uvaju}i preko potrebno jedinstvo.

Srpska lista formirana je 2013. godine i predstavqa politi~ku organizaciju, ~iji je ciq za{tita vitalnih interesa, o~uvawe i za{tita kulturnog i verskog nasle|a, po{tovawe qudskih prava, opstanak i povratak interno raseqenih i ja~awe institucionalnog i ekonomskog kapaciteta srpskog naroda na teritoriji Kosova i Metohije.

SRBI U SVETU

^etvrtak 2. novembar 2023. 11

SRBINU HEROJU SE KLAWA CELA NEMA^KA

Du{ko otkriva kako je s kolegom na ulici spasao decu od otmi~ara Anica Milenkovi} - nekad i sad

NA VRHUNCU POPULARNOSTI OTI[LA U AMERIKU

Anica je ~uvala stare da prehrani decu, a sada opet `ari i pali binom Peva~ica Anica Milenkovi} godinama `ivi u Americi. Me|utim, po~ela je da se bavi pevawem jo{ krajem osamdesetih i tada je preko no}i postala velika zvezda, a proslavila ju je pesma “Lan~i}u ime tvoje”, koju je snimila sa samo 13 godina, pi{e portal Serbian Times.

Me|utim, 2007. godine oti{la je na turneju u Ameriku i tamo ostala.

Ba{ tada zadesile su je razne neda}e, raskinula je s partnerom, borila se za egzistenciju sa dvoje dece. Stizale su joj razne ponude, pa i, kako je rekla, za bavqewe prostitucijom, ali ona je ostala dosledna sebi i zasukala rukave da bi zaradila za hleb.

Tokom pandemije koronavirusa, u svojoj ispovesti za doma}e medije, otkrila je da je ~uvala starije qude kako bi uspela da prehrani decu. „Kako su stala putovawa, a i moje svirke, morala sam vi{e da zaradim za svoju decu, pa sam po~ela da radim sa starim qudima. Nedavno sam ~uvala jednu baku koja ja, na`alost, preminula, bila je vezana za krevet. Ta briga o starim qudima je ne{to {to mene ispuwava. Ja se ne stidim, ja sam sposobna. Znam da ako sutra ne budem mogla da zara|ujem pevawem, na}i }u posao. Ne stidim se da ispri~am nekome kako se babi presvla~e pelene, pa kako je kada po~ne da se gu{i, kada treba da je okrene{ na stranu da se ne ugu{i. Te qude treba presvla~iti, te qude treba kupati, ve}ina wih nije sposobna, stari su, bolesni. Ja sam uvek imala da se okrenem poslu koji }e mi doneti hleb u ku}u za moju decu.

Ponosna sam na sebe {to mogu svakakav posao da radim. Ja sam odrasla na selu, ~uvala sam koze, ovce. Muzla sam krave. Radila sam sve {to se radi na selu“, rekla je peva~ica ranije za doma}e medije. „Ne stidim se ovoga {to sada radim. Moja deca imaju sve {to im je potrebno. Nikada mi niko ni{ta nije dao, sve sam sebi pla}ala sama.

Svi misle da je kod peva~a sve samo sjaj i glamur. Mnogi nas tako gledaju. Ima peva~a koji tako `ive. Mene ne impresionira novac, vile, nakit, brendirana garderoba. Ja sam nosila skupe krpice, imala skupu {minku, mene to vi{e ne ispuwava. Rad sa starima je veoma emotivan posao. Nau~ila sam koliko je wima malo potrebno da budu sre}ni. Stisak ruke, da ih pomiluje{ po kosi. Ja sam prona{la sre}u. Nemam ni blizu onoga {to sam imala, ali sam sada sre}nija“. ispri~ala je ona.

Ipak, te{ki dani su iza Anice, a koliko je popularna u Americi, svedo~e i fotografije sa jednog wenog nastupa.

Ona tamo va`i za jednu od najtra`enijih peva~ica na veseqima koje organizuju na{i qudi u Americi.

Bawalu~anin Du{ko Vukobrat (49) i wegov radni kolega iz Turske spasili su u pro{le nedeqe dvoje dece od otmice u nema~kom gradi}u Boblingenu.

Vukobrat, koji je po struci bagerista i radi na gradili{tu ka`e da nije ni slutio {ta }e se tog dana dogoditi i da }e on i kolega spre~iti veliku tragediju.

- Sve je li~ilo da }e to biti jedan obi~an radni dan. Ipak, nije bilo tako. Do{lo smo na posao oko sedam sati, jutarwa kafa, dok se ma{ine zagreju, radili smo kolega iz Turske i ja. Oko pet do osam, oti{ao sam po {qunak, a u povratku vidim da kolega iska~e iz kanala. Pokazuje mi da vozim bager da zatvorim put, vidim uska~e ~ovek na zadwa vrata od kombija na kojem su vrata bila zamagqena.

Izvukao je jedno dete, drugo smo izvukli na bo~nu stranu i tada je otmi~ar hteo da pobegne, ipak mu to nismo dozvolili, a brzo je stigla policija i dosta qudi.

Deca su spa{ena i to je najva`nije – ispri~ao je Vukobrat.

U Nema~koj je ~etiri godine, a ne{to sli~no do sada nije bilo.

Kako ka`e, re~ je o mirnom malom mestu gde ima dosta qudi iz zemaqa biv{e Jugoslavije.

- Za tri minuta ve} je bilo 40 policajaca, a do tad nije imao {ansu da pobegne jer smo nas dvojica jaki. Kad su do{li roditeqi, bio je to vrisak, pla~ ali i sre}a jer su deca ostala `iva. Prvo su zagrlili decu, a odmah kolegu i mene. Qudi su zahvalni od srca, te{ko je to re~ima opisati.

Imamo radni~ki kontejner pun je hrane i pi}a koji su nam doneli u znak zahvalnosti, sviraju nam na ulici, pozdravqaju nas – kazao je Vukobrat.

Dodaje da je otmi~ar lokalac, Nemac i da su ga dr`ali ga sve dok nije do{la policija.

- Oteli smo mu kqu~eve, nije imao nikakve {anse da pobegne.

Bio je naoru`an, imamo je no`,

Ovo su heroji: Du{ko i wegov prijateq Zeki koji su spre~ili otmicu de~aka u Nema~koj opojna sredstva da umrtvi telo. U policiji je kasnije priznao da je htio da ih siluje i da bi ih bacio u jednu re~icu 500 metara od na{e bau{tele – tvrdi Vukobrat.

Ovaj skromni ~ovek nagla{ava da ne o~ekuje nikakvu nagradu, ali podse}a da je najve}a satisfakcija to {to su deca `iva i zdrava.

- Najva`nije je da smo to videli, da smo se tu zadesili i odreagovali urgentno. U tim trenucima ~ovek dobije i neku posebnu snagu, a zagrqaj roditeqa upu}en deci, a onda i nama osta}e mi dok sam `iv uspomena – dodao je Vukobrat.

Du{ko je u Nema~koj je oti{ao zbog posla i prilike da zaradi.

- Iz Bawaluke sam, a trenutno nastawen u Rojtlingenu. Ovamo su plate redovne i dobre, ali moram priznati da je najlep{e u svom kraju, a muka me naterala da odem trbuhom za kruhom u Evropu. Pre toga sam radio 11 godina u Po{tama Srpske, a 15 godina sam vozio autobus, dok bih platio ra~une i kredit ne bi mi ni{ta ostalo. Ovamo je mnogo druga~ije – zakqu~io je Vukobrat pri~u za bawalu~ki Glas Srpske.

On nam otkriva da su se ~uli i videli sa roditeqima de~aka jutros.

“Do{li su da nas pozdrave, deca su u jako dobrom stawu i normalno idu u {kolu”, govori nam Du{ko.

Prema wegovim re~ima, osumwi~eni (51) je poku{ao da

uvu~e de~ake u kombi oko osam sati ujutru. ^ini se da je vozilo ve} bilo spremno za otmicu, jer su prozori na wemu bili prekriveni folijom.

Du{ko je rekao da je wegov kolega Zeki Jasik (48) stajao u gra|evinskoj jami dubokoj tri metra kada je za~uo vriske. Prvo je pomislio da se otac sva|a sa sinom, ali je ipak re{io da proveri o ~emu se radi.

“Iza{ao je iz jame i krenuo prema vapajima za pomo}, kada je shvatio da se ne radi o obi~noj sva|i. Prtqa`nik kombija bio je otvoren, a pored wega je stajao de~akov bicikl. Pitao je ~oveka {ta radi sa de~akom, a kada je otvorio vrata vozila, de~ak je vikao u pomo}”, prepri~ava Du{ko detaqe otmice.

I Du{ko je tada reagovao brzo, a kada je shvatio {ta se de{ava, svojim bagerom je blokirao put kombiju. Wegov kolega je izvukao de~aka iz vozila i uzeo kqu~eve od kidnapera.

Ubrzo je stigla i policija koja je privela otmi~ara, a Du{ko je na dru{tvenim mre`ama objavio snimak vozila otmi~ara.

“Uspeli smo iz ovog auta sad oteti ne jedno nego dvoje dece, evo ih ovamo, mom~i}i… Baja je folije stavio na auto i kidnapovao dvoje dece”, pri~a Du{ko.

“Tu je i moj bager, sve je prepre~eno brzinski. Uspeli smo decu spasiti. Katastrofa”, dodaje Du{ko na kraju snimka.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 2. novembar 2023.

AUSTRALIJA

Planira se odstrel 16.000 divqih kowa u Novom Ju`nom Velsu

ODOBRENO UBIJAWE IZ HELIKOPTERA Vlasti Novog Ju`no Velsa odobrile su nastavak ubijawa divqih kowa u jednom od najve}ih nacionalnih parkova u zemqi.

Oko 19.000 divqih kowa, nazvanih ‘brambi’, `ivi u nacionalnom parku Ko{}u{ko, na jugoistoku zemqe. Vlasti australijske dr`ave Novi Ju`ni Vels ho}e da smawe taj broj na 3.000 do sredine 2027. godine. ^uvari parka ve} ubijaju divqe kowe na terenu sa vatrenim oru`jem ili zamkama, ili ih prebacuju drugde. Ali prema ministarki za `ivotnu sredinu Novog Ju`nog Velsa Peni [arp, te mere vi{e nisu dovoqne.

"Autohtone vrste su na putu izumirawa i ceo ekosistem je ugro`en, zbog prete-

ranog broja divqih kowa", rekla je ministarka i dodala da treba da se deluje hitno. Vlasti smatraju ove kowe {tetnim `ivotiwama jer pove}avaju eroziju tla, ubijaju vegetaciju koju pasu ili gaze. Oni se tako|e takmi~e sa drugim `ivotiwama za hranu i skloni{ta i one~i{}avaju mesta za vodu.

"Nije to bila laka odluka, niko ne `eli da ubija te divqe kowe", rekla je [arp.

Metoda ubijawa iz helikoptera ve} je kratko primewena 2000. godine i tada je vi{e od 600 divqih kowa ubijeno u tri dana. Ali lokalne vlasti su tada prestale zbog protivqewa javnog mwewa.

Protivnici ubijawa ka`u da su kowi deo australijskog nacionalnog identiteta.

Australija ima oko 400.000 divqih kowa, podaci su Saveta za invazivne vrste, australijske nevladine organizacije koja je pozdravila odluku dr`ave Novi Ju`ni Vels. Broj brambija u toj australijskoj

dr`avi trenutno raste po stopi od 15 do 18 odsto godi{we, {to je daleko vi{e od broja kowa eliminisanih trenutnim metodama, rekao je portparol te organizacije.

poruku u boci, Vatrogasci se skinuli Prona{li ali za`alili ~im su je otvorili za najpopularniji kalendar na svetu Zgodni vatrogasci iz Australije tradicionalno su pozirali u goli{avom izdawu dr`e}i `ivotiwe u rukama, a wihov kalendar odu{evio je milione `ena {irom sveta.

Naravno, ovaj najpopularniji kalendar na svetu ima i humanitarnu notu. Prihod od prodaje namewen je razli~itim humanitarnim organiza-

cijama koje brinu o deci koja se bore s rakom i udru`ewima za za{titu `ivotiwa. Ova praksa sprovodi se ve} 30 godina, a do sada su vatrogasci prikupili milione dolara za humanitarnu pomo}.

Ove je godine vi{e od 25 australijskih vatrogasaca iz vazduhoplovstva, vojske i gradskih vatrogasnih slu`bi u~estvovalo u fotografisawu za {est izdawa kalendara. Na fotografijama ovi junaci poziraju sa `ivotiwama poput slatkih ma~i}a i qupkih psi}a do umiqatih koala i elegantnih kowa.

"Kalendar je sada toliko popularan da ga {tampamo u Holandiji, Sjediwenim Dr`avama, Tajvanu i Australiji.

Jo{ uvek mi je neverovatno da svake godine sve vi{e i vi{e qudi iz celog sveta `eli kopiju ovog omiqenog kalendara" rekao je za Bored Pandu Roxers, direktor kalendara australijskih vatrogasaca.

INSTRUKTORKA VATERPOLA BRUTALNO UBIJENA, BILA JE U TAJNOJ VEZI SA OSUMWI^ENIM

Naciju potresla vest o smrti sportistkiwe Dvadesetjednogodi{wa instruktorka vaterpola Lili Xejms je prona|ena mrtva u {koli Svetog Andreja u centru Sidneja oko pono}i proteklog ~etvrtka, nakon {to je wen otac kontaktirao policiju jer se nije vratila ku}i.

Policija je nakon toga pokrenula masovnu potragu za wenim kolegom, 24-godi{wim Holan|aninom Paulom Tijsenom. Kako prenosi „Dejli mejl Australija“, devojka je prona|ena mrtva u presti`noj {koli u Sidneju, sa vidnim znacima povreda. Oni isti~u da je bila vezi sa osumwi~enim i pozivaju se na bliskog prijateqa preminule. Tijsen je nekada{wi glavni trener hokeja u {koli.

„Dejli mejl Australija“ otkriva da je Xejms bila u "tajnoj vezi" sa Tijsenom tokom nekoliko nedeqa pre wene smrti. Prijateq gospo|ice Xejms je rekao da se

veza nedavno okon~ala. Pretpostavqa se da se sastao sa gospo|icom Xejms na {kolskom terenu u sredu uve~e, a policija sada pregleda video nadzor.

Jedan australijski par o~ekivao je da }e prona}i qubavnu poruku sadr`anu u boci koju su prona{li na obali, ali ~im su je otvorili, odmah su za`alili.

Rik i Kirstal, par iz Kvinslenda, {etali su pla`om kada su otkrili bocu sa porukom u woj. O~ekivali su da }e prona}i qubavnu poruku ili poruku od novog prijateqa za dopisivawe. Ali boca je sadr`avala bele{ku i ne{to {to je izgledalo kao pesak, a ispostavilo se da je to pepeo ~oveka po imenu Xef zajedno sa bele{kom u kojoj su detaqno navedene wegove posledwe `eqe.

Na poruci je pisalo: „Ovde le`i Xefrijev pepeo, ako ga na|ete, molim vas bacite bocu u odlaze}u plimu kako bih mogao da nastavim svoje putovawe. ^im je Rik shvatio {ta se zapravo nalazi u boci, rekao je „O, ne“, i vratio bocu nazad u more.

PANIKA U SIDNEJU

Stanovnici tra`e pitone na ulicama grada nakon {to ih je u besu bacio biv{i de~ko vlasnice Policija Novog Ju`nog Velsa je saop{tila da je podnela krivi~nu prijavu protiv osobe za koju se sumwa da je pustila na slobodu dva pitona u stambenoj oblasti Sidneja. Pitoni, ku}ni qubimci od 2,5 metara, pobegli su nakon {to ih je mu{karac uzeo iz bezbednog ogra|enog prostora i bacio u kutiju ispred jedne zgrade, {to je povezano, kako je policija saop{tila sa "incidentom u porodici“.

Vlasnica pitona, 25-godi{wa `ena, prijavila je nestanak zmija policiji, koja je protiv mu{karca podnela prijavu za o{te}ewe imovine i on bi ovih dana trebalo da se pojavi na sudu. Prema sajtu "Gardijan Australija", stanovnici Sidneja pretra`uju gradske ulice kako bi poku{ali da spasu pitone, ku}ne qubimce, po imenu Mango i Bagel, koje je navodno u besu bacio mu{karac, koji je biv{i de~ko vlasnice.

AUSTRALIJA

POKRENUTA OPERACIJA "BUKVA"

^etvrtak 2. novembar 2023. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Australija {aqe letelice i osobqe Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine na Bliski istok kao Stara~ki dom ALGESTER LODGE "preventivnu meru" Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

Australijska vlada {aqe jo{ vojnog osobqa i letelice na podru~je Bliskog istoka u okviru "Operacije Bukva", izjavio je vicepremijer Ri~ard Marls, ministar odbrane. Marls je rekao da je Vlada odlu~ila da po{aqe na Bliski istok dve dodatne vojne letelice, {to zna~i da }e u tom regionu sada imati ukupno tri. „Slawe australijskih letelica vojnog osobqa kao podr{ke predstavqa pre-

ventivnu meru... zbog rizika od daqeg pogor{awa bezbednosne situacije“ - objavio je Marls. Nine news Australija je naveo da }e isporuku vojnih letelica obaviti "zna~ajno brojno osobqe" i "mawa komandna ispostava". Marls je poru~io da australijski vojnici ne}e biti na Bliskom istoku iz operativnih razloga, ve} da "u slu~aju nepredvi|enih okolnosti" budu podr{ka Australijancima u tom regionu.

NAU^NICI ISPOD XUNGLE OTKRILI DAVNO IZGUBQENI KONTINENT

Re{ena misterija stara 155 miliona godina Nau~nici su dugo sumwali da se pre oko 155 miliona godina duga~ak komad kontinenta odlomio od Australije i pomerio ka severozapadu. Teoriju navodno dokazuje praznina odnosno podvodna ravan Argo koju je ostavio za sobom, a koja se nalazi duboko ispod okeana na obali severozapadne Australije. Tamo{wa

struktura morskog dna ukazuje da je Argolend verovatno odlutao na severozapad zavr{avaju}i tamo gde se danas nalaze ostrva jugoisto~ne Azije.

Argolend se navodno prostirao na oko 5.000 kilometara od zapadne Australije do podru~ja severno od Papue Nove Gvineje. Istra`iva~i su o~ekivali da }e prona}i ~vrst kontinent skriven ispod ostrva jugoisto~ne Azije, ali su u regionu na|eni samo mali fragmenti.

Sumwalo se da ti fragmenti pripadaju

Argolendu, ali su zapravo samo deli} izgubqenog kontinenta. Sem toga fragmenti su okru`eni ostacima okeanskih basena koji su stari 205 miliona godina odnosno znatno stariji od zapisa stena u okeanskoj kori abisalne ravnice Argo.

To ukazuje da su ti fragmenti odlutali od Australije zna~ajno ranije nego {to

se Argoland navodno odvojio pre oko 155 miliona godina. To zatim otvara pitawe da li je Argolend potpuno nestao u procesu poznatom kao subdukcija kad jedna tektonska plo~a klizi ispod druge i tone u Zemqin pla{t iliti geolo{ki sloj koji le`i tik ispod kore.

ARGOLEND PRISUTAN KAO "ARHIPELAG" U posledwoj studiji nau~nici su, me|utim, utvrdili da je Argolend i daqe prisutan, iako u fragmentiranom obliku. Advo-

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

kat i Hinsbergen su za svoje istra`ivawe upotrebili softver koji im je omogu}io da rekonstru{u kretawe tektonskih plo~a unazad stotina miliona godina. Wihov rad otkriva da izgubqeni kontinent Argolend nije bio jedan ~vrsti blok kad se odvojio od Australije pre 155 miliona godina ve} da se dotad verovatno razbio na svojevrsni "arhipelag" od vi{e malih kontinenata i okeanskih basena. Ovaj proces je sli~an istoriji drugih "izgubqenih kontinenata" poput Zelandije kod obale isto~ne Australije i Velike Adrije u regionu Mediterana.

- Raspad Argolenda na "Argopelag" bio je proces koji je zapo~eo pre vi{e od 200 miliona godina - navode geolozi.

FRAGMENTI IZGUBQENOG KONTINENTA [IROM JUGOISTO^NE AZIJE Kontinentalni fragmenti koji su nekad zajedno formirali Argolend sada se nalaze u Mijanmaru i na ostrvima Java, Sulavesi, Borneo i Timor. Svim tim ostrvima upravqa - bar delimi~no - Indonezija. U slu~aju Bornea delovi teritorije tako|e pripadaju Maleziji i Bruneju. Timor je podeqen izme|u Indonezije i suverene dr`ave Isto~ni Timor.

Geolozi su tako|e obavili terenski rad na nekoliko ostrva da ispitaju modele iz svoje studije.

- Glavna implikacija ovog istra`ivawa je da nismo izgubili kontinentalnu koru bez traga. Veliko podru~je Argolenda sastojalo se od okeanske kore ~ije ostatke smo tako|e prona{li u jugoisto~noj Aziji.

Ova studija time poma`e na{em razumevawu procesa na Zemqi poput subdukcije.

Najvi{e od svega to pokazuje da u na{oj rekonstrukciji Zemqine geografije u pro{losti nisu propu{teni veliki "izgubqeni kontinenti". Mo`da }emo morati malo da potra`imo, ali ostaci su i daqe prisutni u geolo{kom zapisu - dodali su geolozi.

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

NIJE [ALA:

Australija zabrawuje izvoz {rafcigera u Rusiju Istovremeno, Ukrajini se {aqu 3D {tampa~i.

Australija je zabranila izvoz ru~nog alata u Rusiju, ukqu~uju}i i alate za uvrtawe {rafova na nuklearnim reaktorima.

Sankcije za ma{ine i srodnu robu tako|e ukqu~uju alate koji se koriste za bu{ewe, presovawe, {tancawe, "glodawe", kao i televizore i snima~e zvuka. U sankcije su ukqu~ene i matrice za oblikovawe metala i alati za bu{ewe kamena, prenose australijski mediji.

Sankcije su uvedene istog dana kada je Australija objavila dodatni paket podr{ke od 20 miliona dolara koji je ukqu~ivao slawe 3D {tampa~a za metal i sistema za odbranu od dronova u Ukrajinu.

14 ^etvrtak 2. novembar 2023.

AUSTRALIJA

Pet decenija diplomatskih odnosa Australije i Kine

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Predstoje}a poseta Narodnoj Republici Kini federalnog premijera Entonija Elbanizia (od 4. do 7. novembra) jedan je od doga|aja bez presedana u ovoj

stupawu na du`nost, smatraju}i to veoma va`nim korakom za zemqu. Samo nekoliko meseci kasnije, po~etkom 1973. godine otvorena je i australijska ambasada u Pekingu. Iste godine 31. oktobra Vitlem je zvani~no posetio Kinu i tom prilikom se sastao sa kineskim vo|om Cedungom. Jedna crno-bela fotografija iz tog doba pokazuje laburisti~kog premijera Vitlema, obu~enog u duga~ki kaput i naslowenog na Zid odjeka u Nebeskom hramu u Pekingu. Blizu wega tako|e u duga~kom kaputu nalazi se i prvi ambasador Australije u Kini, Stiven Ficxerald. Sa Vitlemom je u Kinu te 1973. godine putovala wegova supruga Margaret, kao i mini-

obe zemqe imale komunisti~ke vlade. Ipak ova zvani~na poseta nije bila Vitlemova prva poseta Kini. Kao vo|a opozicije, predvodio je delegaciju Laburisti~ke partije u Kini 1971. godine - u vreme kada je Mekmahonova vlada jo{ uvek odbijala da otvori bilo kakve diplomatske veze sa Kinom. Poseta koju je obavio Vitlem 1971. usledila je samo nekoliko dana pre nego {to su Sjediwene Dr`ave objavile da }e predsednik Nikson posetiti Peking. Australija jeste vodila skromnu trgovinu sa Kinom jo{ tokom 1950-ih, ali je uspostavqawe diplomatskih odnosa 1972. utrlo put za brzu ekspanziju tih odnosa. Skoro pet decenija kasnije do 2020. godine dvo-

Аустралијски премијер Гоф Витлем током историјске посете Кини од 31. октобра до 4. новембра 1973. године godini. Pre svega zbog ~iwenice da su kinesko - australijski politi~ki i trgovinski odnosi dostigli najni`i nivo u proteklih pet decenija. Elbanizi je tako|e i prvi federalni premijer koji putuje u Kinu nakon 2016. godine.

Bio je to i moj li~ni povod da se podsetim istorije na{ih odnosa i samih po~etaka daleke 1972. kada je Kina (ba{ kao i danas) bila dr`avni neprijateq. Uspostavqawe diplomatskih odnosa izme|u dve zemqe do{lo je na talasu otopqavawa odnosa izme|u Mao Cedungove Kine i zapadnih sila, pre svega Amerike.

U februaru 1972. godine ameri~ki predsednik Ri~ard Nikson je ve} posetio Kinu, {to je ozna~ilo po~etak jedne nove ere u tada{woj hladno-ratovskoj atmosferi me|usobnog straha i prezira. Bio je to jasan signal i za australijske dr`avnike da se sa Kinom ipak mo`e sara|ivati.

Najzaslu`niji za uspostavqawe diplomatskih odnosa u decembru 1972. godine bio je ujedno i najzna~ajniji australijski premijer u istoriji, Gof Vitlem (11. jul 1916 – 21. oktobar 2014).

On je to uradio gotovo odmah po

star za severni razvoj Reks Paterson. Program puta je ukqu~ivao dr`avni banket u Velikoj sali naroda, ~iji je doma}in bio premijer Zou Enlai; sastanak sa predsedavaju}im Mao Cedungom; i razgovar sa kraqem Kamboxe Norodomom Sihanukom, koji je u to vreme `iveo u izgnanstvu u Pekingu. Poseta Kineskom zidu se naravno tako|e podrazumevala.

Ovo diplomatsko putovawe premijera Vitlema 1973. bila je prva poseta jednog australijskog premijera Kini i istorijska prekretnica u odnosima Australije i Kine. Posle skoro tri decenije Hladnog rata, Vitlemova poseta Kini 1973. godine zapo~ela je prvi period diplomatskih odnosa izme|u Australije i jedne komunisti~ke zemqe u istoriji. Hladni rat je bio period napetosti i tenzija izme|u Sjediwenih Dr`ava i i Sovjetskog Saveza, koji je po~eo nakon zavr{etka Drugog svetskog rata, i zavr{io se 1991. godine padom Berlinskog zida. Po~etkom 1970-ih Kina i Sovjetski Savez su tako|e bili u lo{im odnosima dugi niz godina, iako su

smerna trgovina Australije sa Kinom vredela je 267 milijardi dolara. Kina je ~ak i u vreme trgovinskog rata tokom pandemije bila i daqe glavni uvoznik australijske rude gvo`|a i drugih minerala. Aktuelni premijer Elbanizi nije slu~ajno odabrao ovaj datum za posetu Kini, jer na ovaj na~in on odaje i po~ast svom velikom prethodniku Vitlemu.

Premijeru koji je imao mnogo vi{e i stila i vizije nego svi dana{wi politi~ari i dr`avnici. ^oveku koji je mnogo zadu`io Australiju i ostavio duboki trag tokom svoje relativno kratke vladavine. Dolazak Vitlema na vlast u to vreme ozna~io je i jedan novi po~etak moderne Australije, i uspon koji }e trajati i posebno ja~ati u vreme kada su Kina i Australija imali dobre politi~ke i ekonomske odnose.

Zato i ova budu}a poseta mo`e imati jedan novi zna~aj, i doneti vetar u le|a ekonomskom razvoju Australije.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Учесници Петог редовног сабора Митрополије Аустралијско-новозеландске одржаног у Кабрамати

IZVOD IZ SAOP[TEWA U^ESNIKA PETOG REDOVNOG SABORA MITROPOLIJE AUSTRALIJSKONOVOZELANDSKE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE - ODR@ANOG U PROSTORIJAMA HRAMA SV. VELIKOMU^ENIKA GEORGIJA U KABRAMATI, 20. I 21. OKTOBRA 2023. GODINE Tokom zasedawa ovogodi{weg Sabora Mitropolije, govorilo se o mnogim va`nim pitawima, koja se ti~u crkvenog i duhovnog `ivota na{e Mitropolije, na prostoru Australije i Novog Zelanda. Naro~ita pa`wa posve}ena je novom talasu modernizma i razgra|ivawu morala.

Op{ti zakqu~ak je da svaka porodica, svaki pojedinac u na{oj zajednici, mora da ustostru~i svoje napore u vaspitawu i obrazovawu svoje dece. To je jedini na~in da svoju decu izvedemo na put na kome mogu ponosno kora~ati kao deca Bo`ija, deca koja razumeju smisao `ivota, jasno iscrtan put ka Ve~nosti, kako bi ih „Bog nade ispunio svakom mudro{}u i mirom u vjeri“ (Rim 15, 13). Drugi smisao ne postoji i drugog puta nema, sem onoga koji je „Put, Istina i @ivot“ (Jn 14, 6). Samo se u ovom smislu mo`e govoriti da na{ narod „nema alternativu“, jer ovo su pitawa vezana za ve~no `ivqewe. Najbolnije pitawe, koje nam svima na srcu le`i, jeste pitawe sudbine na{e bra}e i sestara na napa}enom Kosovu i Metohiji, a potom i sudbine na{e, krvqu mu~enika, osve{tane zemqe.

Ovo je i najbolnije pitawe, najtragi~nije, ali i najsvetije pitawe na{eg roda zbog koga bi trebalo da sa svakim otkucajem srca ponavqamo: „ako te zaboravim Kosovo i Metohijo, neka me zaboravi desnica Gospodwa“! Stoga, dajemo molitvenu, i svaku drugu, podr{ku Wegovoj Svetosti Patrijarhu Srpskom Gospodinu Porfiriju, kao i Wegovom Preosve{tenstvu Episkopu ra{ko-prizrenskom G. Teodosiju, wegovom Bogoqubivom kliru i napa}enom vernom narodu, da nastave borbu za o~uvawe najsvetijega dela Srbije, jer „Sve mogu u Gospodu Koji mi mo}i daje“ (Flp 4, 13), kako ka`e Kwiga @ivota. „Zemaqsko je za malena carstvo, a nebesko uvjek i do vjeka“, putokaz je koji je postavio Sveti knez Lazar, a koji je usmeravao ka Nebu Srpski narod kroz vekove.

Pitamo se da li je, u na{e vreme, ova poruka izgubila na va`nosti. [ta nama zna~e re~i Svetoga Kneza: istoriju ili budu}nost? Ove re~i su pre svega istina, one su uokvirene u Jevan|eoski okvir, one nas su{tinski pribli`avaju `ivotu po Jevan|equ Gospoda Hrista. Zato su one pre`ivele sve vekovne oluje koje su nasrtale i ugro`avale postojawe Srpskog naroda. „Gospod je sa mnom, ne bojim se {ta }e mi u~initi ~ovek“ (Ps 118, 6), govorio je Psalmopojac David, ali i prorok Isaija, na{ patrijarh Pavle i mnogi drugi Sveti. Danas je vreme da ponavqamo: ako je Gospod sa mnom, ne bojim se onoga {ta mi mo`e u~initi ~ovek.

Do nas je, bra}o i sestre, da svojim `ivqewem u~inimo da Bog bude sa nama, kako bi se u svemu ostvarile re~i apostola Pavla: „„A Bog nade da vas ispuni svakom mudro{}u i mirom u vjeri, da izobilujete u nadi silom Duha Svetoga“ (Rim. 15, 13). I na kraju, jo{ jednom sve vas pozdravqamo porukom, koja je provejavala tokom zasedawa Sabora, porukom jevan|elskog optimizma, sa`etoj u molitvi: „Mile su mi zapovesti Tvoje Gospode, pravdom svojom o`ivi me“ (Ps. 119, 40).

Sve{tenstvo, sve{teno-mona{tvo i delegati 5. redovnog Sabora Mitropolije australijsko-novozelandske na ~elu sa Episkopom australijsko-novozelandskim G. Siluanom.

AUSTRALIJA

^etvrtak 2. novembar 2023. 15

TE[KA TRAGEDIJA U PREDGRA\U XILONGA

Preminuo de~ak (4) koji je svojim telom poku{ao da za{titi sestre i mla|eg brata od vatre ^etvorogodi{wi de~ak koji je pokazao neverovatnu hrabrost i poku{ao da za{titi sestre i brata od po`ara koji je izbio u ba{tenskoj {upi u wihovom domu u Xilongu, preminuo je u bolnici, pi{e Dejli mejl.

Isak Mekgregor se igrao u vrtnoj {upi sa svojim sestrama Mavis (6) i E{lin (18 meseci) i svojim trogodi{wim bratom Sejxom u wihovoj porodi~noj ku}i u Koraju,predgra|u Xilonga, jugozapadno od Melburna, u subotu ujutro kada je sofu zahvatila vatra.

Wegova majka Jasmin Bek (26) istr~ala je napoqe i poku{ala da pomeri kau~ i spase svo ~etvoro dece. Prona{la je Isaka, svog najstarijeg sina, kako koristi svoje malo telo da za{titi svog mla|eg brata i sestru od plamena.

Na`alost, Sejx i E{lin su umrli na licu mesta, a Isak i Mejvis su hitno preba~eni u Kraqevsku de~iju bolnicu u kriti~nom stawu, u pratwi svog oca Kejna Mekgregora. Oni su sme{teni na intenzivnu negu sa opekotinama opasnim po `ivot na oko 80 odsto tela.

U sredu je porodi~ni prijateq potvr-

dio na GoFundMe da su Isaku "porasla krila i da je sada ponovo zajedno sa svojim mla|im bratom i sestrom". Portparolka policije potvrdila je tragi~nu vest.

Majka Jasmin Bek i weno ~etvoro dece: Mavis, Isak (dole levo), i Sejx i E{lin, koje su poginule u po`aru u {upi

NEVEROVATNA PRI^A HRABROG AUSTRALIJANCA

^itavih pola sata borio se sa krokodilom Znao je da samo jedno mora da u~ini - da ne dozvoli krokodilu da ga povu~e sa sobom u vodu.

Australijanac Tod Berstou borio se punih 30 minuta za `ivot kada ga je krokodil du`ine tri metra napao dok je pecao.

Berstou je znao da je do{ao na opasno podru~je u gradi}u Vajpi u Kvinslendu, me|utim, verovao je da }e pecati na mestu gde ne mo`e ni{ta da mu se dogodi.

Me|utim, iz vode je iznenada sko~io

Tod Berstou borio se punih 30 minuta za `ivot kada ga je krokodil du`ine tri metra napao dok je pecao krokodil uhvativ{i ga ciqano ~equstima za ruke.

- Kada me je uhvatio, osetio sam stra{nu bol. Povukao me je u vodu sa sobom. Pritisnuo sam mu glavu da bih mogao da ga {utnem, ali to ga je naqutilo. Tada me je otrgnuo i slomio mi nogu. Onda je po~eo da se prevr}e i slomio mi je i drugu

- Uvek }emo ga pamtiti kao pravog heroja koji je dao `ivot poku{avaju}i da za{titi svoju bra}u i sestre - navodi se u saop{tewu. - Zahvaqujemo se svima od

nog - opisao je Tod najgoru scenu za australijske medije.

Kqu~ni momenat dogodio se kada se Tod o~ajni~ki uhvatio za koren mangrova.

Da to nije uradio, krokodil bi ga potpuno uvukao u vodu.

- Shvatio sam da moram da izvadim ruku iz ~equsti. Uspeo sam da je izvu~em, ali mi je otkinuo prst - navodi Tod. U tom trenutku je primetio svog psa Diga.

- Pri{ao je i po~eo da wu{ka okolo. Morao sam da ga bacim preko ramena. Tada sam shvatio da su mi polomqene obe noge - prise}a se Tod. Tada je po~eo da vri{ti i doziva pomo}: - Neka mi neko pomogne!

Ima krokodila! Umre}u!.

Vapaje je sre}om ~uo Todov kolega Kevin Beven koji je do obale stigao motorom.

Kevin je spasao Toda iako nije znao kako to da uradi.

Momak je na kraju otkrio da je plakao od uzbu|ewa jer nije mogao da veruje da je pre`iveo napad krokodila.

srca na svim donacijama i podr{ci. Ova zajednica je apsolutno neverovatna.

Vest o wegovoj tragi~noj smrti stigla je samo nekoliko sati nakon {to je wegov otac medijima rekao da ne mo`e biti ponosniji na svog sina: Jasmin Bek je rekla da je Isak, kada je kona~no pomerila kau~ i zgrabila Mavis, svoju drugu sestru i brata prikovao ispod sebe da ne izgore i tako je ostao dok i sam nije umro.

- O`iveli su ga i odveli u Kraqevsku de~iju bolnicu u Melburnu. Zaista ne mogu biti ponosniji na wega - rekao je otac gu{e}i se u suzama i dodao: - Koji ~etvorogodi{wak tako {titi brata i sestru?

Otac dece nije bio kod ku}e u trenutku nesre}e: - Dok sam odlazio, Isak je pritr~ao meni, pomilovao me i poqubio - rekao je.

- Sat vremena kasnije dobijam telefonski poziv... Jo{ uvek ne razumem u potpunosti {ta se dogodilo.

Policijska inspektorka Ema Bartel rekla je u nedequ da su kom{ije poku{ale da spasu decu pre nego {to je stigla hitna pomo}. Incident se tretira kao nesre}a.

ZBOG SVOJE ISKRENOSTI I LI^NOG INTIMNOG REKORDA DOBILA JE OTKAZ Smatrala je da ni{ta ~udno i lo{e po imix firme nije uradila jer iznad svega voli intimne odnose.

Australijanka Eni Najt (26) imala je ve} dobar posao sa solidnom zaradom kada je re{ila da kri{om otvori profil na 18+ mre`i “Only fans”.

Nakon {to je procurila informacija da je spavala sa ~ak 300 mu{karaca u jednoj godini, kao i da se na toj mre`i pohvalila “dostignu}em” da je bila u krevetu sa petoricom u toku 24 ~asa, ona je dobila otkaz.

Eni je u emisiji "The Kyle and Jackie O Show" otkrila da je bila pogo|ena otkazom.

- Posledwa stvar koju sam `elela je da dobijem otkaz ako neko prona|e moj Only Fans. Postojala je lista od tri razloga za{to sam u su{tini otpu{tena. Rekli su da ih nisam obavestila da imam sporedni posao, da nisam tra`ila dozvolu od kompanije da vodim sporedni posao i da imam fotografije koje su protiv pravila kompanije - izjavila je Eni. Bila je jako quta, doslovno pred nervnim slomom smatraju}i da je wen privatni `ivot wena i samo wena stvar.

Ipak, ona je odlu~ila da ostavi svoj profil na Only Fans mre`i i sada navodno zara|uje i do 1.500 dolara dnevno od pretplate!

- Ose}ala sam se osna`enom posle podatka da sam bila u krevetu sa 300

mu{karaca u toku godine. Intimni odnosi ~ine da se ose}am dobro. Nameweni su tome da se ose}ate dobro - rekla je Eni. U radio programu otkrila je da spava sa mu{karcima i `enama, te da je mnogo svojih seksualnih partnera upoznala onlajn. Tako|e ima i "redovne" qubavnike, koje poziva kad god mo`e.

16 ^etvrtak 2. novembar 2023.

ZAJEDNICA

Slava Kola srpskih sestara ”Jugovi}a Majka”

U petak, 27. oktobra 2023. godine KSS “Jugovi}a Majka” pri Crkvenoj op{tini Svetog Nikole u Blektaunu proslavilo je svoju slavu, Svetu Petku, po pedeset{esti put.

Na koncu Svete Liturgije osve{tano je slavsko znamewe, a u parohijskoj sali uprili~en je slavki ru~ak. Predsednica KSS Veselinka Gligorevi} pozdravila je sestre i goste, zahvalila na po`rtvovawu i trudu i po`elela sestrama uspeha i blagoslova u budu}nosti.

FOTO VEST:

Crkvena zajednica Sv. Jovan Krstiteq na Festivalu kulture u Volongongu

Nakon trpeze qubavi sestre su odr`ale i svoju redovnu godi{wu skup{tinu. Skup{tina je reizabrala Veselinku Glugorevi} za predsednicu, Gordanu Rai~ za potpredsednicu i Jadranku Toma{ za sekretara. Odmah po zakqu~ewu rada Skup{tine sestre su u hramu polo`ile zakletvu i primile blagoslov za rad u narednoj godini.

Izvor: CO Sv. Nikola, Blektaun

Домаћин славе Будо Трифковић породицом

Protek australij je Svetu a sve{tens skog name melburns Pored hram je is se okupil {titnicu ma, Episk darove, a Radinka kola~a pr doma}inu Na kra tio verno }i o liku tom na po litveno i bu~nom ~estitao vu uz najl Posle ska trpez li{ana s

Верни нар

Festival „Culture Mix“ koji se tradicionalno odr`ava u Volongongu ove godine odr`an je u subotu, 21 oktobra. Crkvena op{tina Sv. Jovan Krstiteq iz ovog grada na Festivalu je imala {tand za prodaju srpskih specijaliteta: }evapa, kobasica i pqeskavica koji je bio pose}en tokom celog dana. Tako|e, priliku da sugra|anima poka`u srpsku kulturu i tradiciji imali su i najmla|i folklora{i koji su nastupali uve~e na Festivalu i ponosno predstavili svoju Crkvenu op{tinu i svoje korene.

Опход око

о ћ са м

ZAJEDNICA

^etvrtak 2. novembar 2023. 17

Чин ломљења славског колача у славу и част Св. Петке

HRAMOVNA SLAVA U ROKBENKU

ekle nedeqe, 29. oktobra, Episkop jsko-novozelandski Siluan slu`io arhijerejsku liturgiju uz saslu`ewe stva i sve{tenomona{tva melburnesni{tva u hramu Svete Petke u skom predgra|u Rokbenk. d brojnih ~te~eva i prislu`iteqa, spunio veliki broj vernika koji su li da proslave svoju nebesku zau. Posle trokratnog ophoda oko hrakop Siluan je blagoslovio slavske a ovogodi{wi doma}ini Budimir i Trifkovi} su predali ~etvrtinu rema starom srpskom obi~aju novom u za slede}u godinu Dragi Ostoji}u. aju Svete liturgije Episkop se obraom narodu pou~nom besedom govoreku Svete Petke, sa posebnim osvrotrebu iznala`ewa vremena za motihovawe u ovom ~esto mete`nom m svetu. Episkop je na kraju besede proti Mili}u i parohijanima slalep{e molitvene `eqe. e Svete Liturgije usledila je slavza qubavi uz folklorni nastup masa narodnim veseqem.

Izvor: Mitropolija ANZ

Владика Силуан са Колом српских сестара из Рокбенка

род испред храма приликом читања Јеванђеља

о храма и читање јеванђеља

Породица Трифковић, овогодишњи домаћини славе

18 ^etvrtak 2. novembar 2023.

TEMA NEDEQE

PROBIJEN MAKADAMSKI PUT PREKO PRAVOSLAVNOG GROBQA U SEVERNOM DELU KOSOVSKE MITROVICE

Uni{tili vi{e od 10.000 spomenika na srpskim grobqima Na vi{e od 60 grobqa apsolutno nema nijednog spomenika. - Na srpskim grobqima u potpunosti je uni{teno i 90 kapela. Materijalna {teta je ve}a od sedam - osam miliona evra Zemqani put napravqen je, 23. oktobra, preko starog srpskog pravoslavnog grobqa u severnom delu Kosovske Mitrovice, u neposrednoj blizini crkve Svetog

nacionalnosti, koji su i u utorak 24. oktobra, prime}eni na ovoj lokaciji.

Filolog i profesorka Mitra Reqi}, koja se izme|u ostalog bavi izu~avawem srpskih pravoslavnih grobaqa na Kosovu i Metohiji, o ~emu je napisala pre godinu dana i kwigu, potvrdila je da je bagerom zaorano grobqe, na crkvenom zemqi{tu, staro vi{e stotina godina.

Reqi}eva je zabele`ila prizore prekopanih grobova iz kojih vire kosti pokopanih i nasute zemqe preko postoje}ih spomenika na ostalom delu grobqa.

Prema navodima pravoslav-

И ово је дело европске демократије на КиМ - Српско гробље у јужном делу К.Митровице Dimitrija, saop{tili su sve{tenici ove svetiwe koja dominira nad ovim delom grada.

Sve{tenici su rekli da je put kod crkve Svetog Dimitrija u severnom delu Kosovske Mitrovice probijen bez i~ije dozvole, a da su radove mehanizacijom izvodili radnici, verovatno albanske

nih sve{tenika, na ovom grobqu, povr{ine oko 30 ari, pokojnike su sahrawivali do 1950. godine.

VANDALIZAM PREMA MRTVIMA Vlada u Pri{tini donela je pro{log meseca odluku o rekonstrukciji i renovirawu ku}a vlasnika Albanaca u nasequ

Ovo Evropa do sada nije zabele`ila

OBUSTAVQENI RADOVI NA PROBIJAWU PUTA PREKO SRPSKOG GROBQA Radovi na probijawu puta preko srpskog grobqa u Mikronasequ u Severnoj Mitrovici, koji su po~eli 24. oktobra, obustavqeni su nakon {to su gra|ani podneli prijavu, potvrdio je u sredu ujutru 25. oktobra zamenik Kosovske policije za region sever Veton Eq{ani.

- Nakon prijave od strane gra|ana policija je zajedno sa tu`ila{tvom iza{la na lice mesta i ulaz na put preko srpskog grobqa postavila traku. Radovi su obustavqeni i u toku je prikupqawe informacija od gra|ana i izvo|a~a radova. Tu`ila{tvo ovaj slu~aj vodi kao te{ko krivi~no delo skrnavqewa grobova i spomenika, rekao je Eq{ani.

Na licu mesta prisutne su jedinice policije, od srede ujutru 25. oktobra, a o~ekuje se i dolazak forenzi~ke ekipe.

POSEKLI BOR CARA DU[ANA Koliko je ru{ila~ki albanski fanatizam na iskorewavawu svega srpskog na Kosovu i Metohiji svedo~i i ru{ewe i uklawawe spomen ~esme, od strane lokalne albanske vlasti, kneza Lazara iz centra Gwilana na sam Vidovdan 2009. godine. Tako su gra|ani Gwilana ostali bez gradske vode sa ~esme u centru grada samo zato {to je bila posve}ena znamenitom srpskom caru Lazaru koji je poginuo u Kosovskom boju.

Pravi zlo~in prema srpskoj istoriji ali i prirodi uop{te albanski separatisti i vandali su po~inili juna 1999. godine kada su posekli bor cara Du{ana u Nerodimqu kod Uro{evca koga je tu li~no zasadio tada{wi car Srba, Grka i Arbanasa Du{an Silni 1336. godine. Gorostasni, 30 metara visok bor je bio pod za{titom kao spomenik prirode ali je na svoj 663 ro|endan, te 1999. godine, pose~en i izbrisan sa lica zemqe. Jo{ jedan beleg srpske istorije je iskorewen za ve~nost.

Br|ani u severnom delu Mitrovice, o{te}enih tokom sukoba 19981999. godine.

Iz novog saziva rukovodstva severnog dela Mitrovice, gradona~elnik Albanac, su saop{tili da nije dovoqna samo izgradwa ku}a, ve} da je za wihove `iteqe potrebno i prilago|avawe putne infrastrukture.

Najnovija skrnavqewa, ru{ewa i otkopavawa srpskih grobova {irom Kosova i Metohije samo je nastavak divqa~kog odnosa Albanaca prema srpskim grobqima i mrtvima. Zatirawe svega srpskog na KiM toliko je prisutno dok Evropa i svet }ute o tome!?

Po zloglasnoj i zastra{uju} om Hitlerovoj fa{isti~koj teoriji iz “Majn kampfa” (“Moja borba”): “Ako jednom narodu uni{tite spomenike tog naroda ne}e biti tu u drugom kolenu” - Albanci od 1999. godine na Kosovu i Metohiji sistematski uni{tavaju srpske crkve, manastire, srpska grobqa i spomenike na wima, spomenike srpskih istorijskih li~nostim spomen plo~e i druga obele`ja, spomen ~esme....

Tako, su sru{ili spomenike Milo{u Obili}u iz centra Obili}a, caru Lazaru iz centra Gwilana, kao i spomenike Vuka Karaxi}a, Dositeja Obradovi}a, Petra Petrovi}a Wego{a iz Pri{tine... a uni{tili su i sedam puta spomen plo~u kidnapovanih srpskih novinara 1998. godine, \ura Slavuja i Ranka Perini}a postavqenu 2013. godine kod Velike Ho~e na mestu otmice.

Prema jo{ nepotpunim podacima Ra{ko - prizrenske eparhije i

SRPSKA [KOLA „VUK KARAXI]“

SERBIAN SCHOOL “VUK KARADZIC” INC

[KOLSKA SLAVA Srpska {kola ''Vuk Karaxi}'' iz Sent Albansa Vas poziva da nam se pridru`ite u proslavi {kolske slave Svetog Arsenija Sremca. l Datum: 12. novembar 2023. l Mesto: Crkva Svetog \or|a (6 Kate Street, St Albans) l Vreme: 10:00 Slu`ba 11:00 Osve{tavawe `ita i se~ewe slavskog kola~a 12:00 [kolski program 13:00 Slavski ru~ak Doma}ini slave, u~enici Ana Mili{i} i Dimitrije Jovi}, u ime {kole Vam `ele dobrodo{licu i nadaju se da }ete svojim prisustvom uveli~ati ovaj zna~ajan doga|aj.

Uprava [kole

OEBS-a od dolaska me|unarodne vojne i civilne misije na Kosovu i Metohiji, polovinom 1999. godine do danas, Albanci su uni{tili i polomili na vi{e od 280 srpska grobqa vi{e od 10.000 spomenika {to je do sada nezabele`eni vandalizam u Evropi. Na povr{ini od 8.000 km kvadratnih , od ukupne teritorije Kosova i Metohije 10.886 kvadratna kilometra, danas nema nijednog ~itavog srpskog grobqa.

NI BODQIKAVA @ICA NIJE POMOGLA U Metohiji su ostala ~itava samo tri srpska grobqa, u Crkolezu u op{tini Istok, selu Bawe u op{tini Srbica i Gora`devcu kod Pe}i dok na centralnom Kosovu nema nijednog o~uvanog srpskog grobqa. Na srpskim grobqima u potpunosti je uni{teno i 90 kapela a preostala srpska grobqa se i danas nesmetano zatiru, uni{tavaju, preoravaju i pretvaraju u deponije.

U istoriji civilizacije u Evropi takvo divqa{tvo i vandalizam jednog naroda nad mrtvima nigde nije zabele`en. Albanska surovost prema mrtvima postaje jo{ ve}a kada se zna da su pojedina grobqa, posle uni{tewa spomenika na wima, minirali kao ono u Starom Grackom kod Lipqana na kome je sahraweno i 14 srpskih `eteoca koje su ubili albanski teroristi na wivi jula 1999. godine. Na vi{e od 60 grobqa apsolutno nema nijednog spomenika, oko kojih su polomqene ili odnete ograde.

Kfor je na mnogim ogradama srpskih grobqa postavqao bodqikavu `icu ali ni to nije spre~io albanske vandale da ru{e i uni{tavaju spomenike.

Bodqikavom `icom ogra|eno je i veliko srpsko grobqe u ju`nom delu Kosovske Mitrovice ali to ni{ta nije pomoglo da se spre~i uni{tewe 800 spomenika na wemu. Vi{e od 800 spomenika polomqeno je i uni{teno na srp-

SPOMENIK UGRA\EN U ZID KU]E Koliko su veliki neprijateqi prema mrtvim objektima i koji imaju veze sa Srbima i Srbijom govori slu~aj ru{ewa na parampar~ad spomenika ruskom konzulu Nikolaju [~erbini u ju`nom, albanskom delu Kosovske Mitrovice juna 1999. godine. Ruski konzul [~erbina je ubijen po~etkom 1903. godine tako|e u ju`nom delu K. Mitrovice od strane Albanaca. Spomenik ruskom konzulu je bio od monolitnog klesanog kamena visine dva i po metra, Albanac iz [ipoqa, periferije ju`nog dela Mitrovice, ukrao je spomenik [~erbini i ugradio u zid ku}e. Kada su Srbi sa UNMIK policijom do{li kod Albanaca sa ciqem da povrate spomenik on im je kazao da ga je ve} ugradio u zid ku}e iz razloga {to je ruski konzul bio ''~vrst ~ovek''.

Da bi iskorenili rusko iz ovog dela grada Albanci su u potpunosti sru{ili i nekada{wu zgradu ruskog konzulata u ju`nom delu podeqenog grada na Ibru i na wenom mestu podigli tr`ni centar. skom grobqu u Pri{tini.

Do sada se niko nije bavio materijalnom {tetom uni{tewa spomenika na srpskim grobqima na Kosovu i Metohiji i drugih objekata na wima. U svakom slu~aju materijalna {teta je ve}a od sedam - osam miliona evra, kada se uzme u obzir, da u proseku jedan spomenik ko{ta 700 - 800 evra.

Albanci danas preko srpskih grobqa prave puteve, pretvaraju ih u deponije, pa{wake i utrine pa i wive a od spomenika ~esto prave staze pa i ograde oko ku}a!

Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 2. novembar 2023. 19

P M L

Pe}ka patrijar{ija

ZAVOD ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE SRBIJE EVIDENTIRAO KOLIKO NA KIM IMA CRKVENIH ZDAWA

Na KiM na svaka dva i po kilometara crkva ili manastir Na karti je 1181 crkva, 115 manastira, 48 isposnica, osam spomen-kapela i spomen-kosturnica a ubele`ena su i 534 stara srpska grobqa, 96 tvr|ava i starih gradova i 14 dvoraca srpske vlastele. – Te`wa za atlasom Srpske pravoslavne crkve, od primawa hri{}anstva do dana{wih dana Zavod za za{titu spomenika kulture Srbije uradio je sa kartografom „Politike“ Qubi{om Gvoji} 2018. godine do sada najpotpuniju kartu srpske duhovne ba{tine na Kosovu i Metohiji, posle punih 13 godina rada na woj.

- Mo`emo mi svetu koliko god ho}emo da pri~amo da je na Kosovu i Metohiji 1350 pravoslavnih crkava i manastira, svet }e nas, iako je to nesporna istina, te{ko shvatiti dok mu, kako se ka`e, crno na belo ne poka`emo da je tako. Upravo zbog toga je 2014 godine napravqena karta koju smo nazvali „Srpski belezi na Kosovu i Metohiji“ i koju je objavio Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture.

- Pravqena 13 godina, ali objavqena u malom tira`u, ova karta – iako je do`ivela dva izdawa – nije imala odjeka kakvog bi bilo normalno da ima, jer je ona prvi dokument koji je i grafi~ki pokazao kolika je rasprostrawenost i gustina belega srpske duhovne ba{tine na Kosovu i Metohiji, ka`e Gvoi}.

GUSTINA BELEGA SRPSKE PRO[LOSTI

Dopuwavaju}i svoju prethodnu mapu ~etiri godine, Gvoi} je, kako ka`e, podatke za ovu „mapu koja ne pristaje na zaborav“ skupqao iz istorijskih kwiga, monografija, istorija umetnosti, novina, preta~u}i tako na jedan komad hartije podatke koji bi, kad bi se sabrali u kwigu, ~inili zbornik od najmawe 5.000 stranica.

- Novine su, na `alost, u bliskoj pro{losti bile pouzdan

izvor podataka o ru{ewu pravoslavnih spomenika kulture i duhovnosti na Kosovu i Metohiji, obja{wava kartograf ~ija je karta, objavqena 2018. godine, dopuwena ona iz 2014. u izdawu Informativne slu`be Srpske pravoslavne crkve i koja je {tampana u tira`u od 10000 primeraka.

Sru{enim i o{te}enim crkvenim zdawima posve}ena je posebna, mala, mapa na velikoj karti, na kojoj se nalazi i spisak

uni{tenih spomenika kulture i duhovnosti na Kosovu i Metohiji. [ta je sve zabele`eno na ovoj unikatnoj karti koja je, za razliku od one objavqene 2014. godine, prva }irili~na karta te vrste kod nas?

Na ovoj mapi od 2018 – koja bi, kako ka`e Gvoi}, „politi~arima mogla da poslu`i kao putokaz za re{avawe krize na Kosovu i Metohiji, jer ako su narodi razli~itih vera i kultura mogli na ovom prostoru vekovima da

Звоно са цркве светог Саве из јужног дела К. Митровице данас је поред нове цркве светог Димитрија у северном српском делу Митровице

HOR OD 3600 ZVONA Kako su istori~ari, mona{tvo i hroni~ari zabele`ili u istorijskim i crkvenim kwigama, u sredwem veku, u vreme nedeqne svete liturgije, u manastirima i crkvama Metohije zvonilo je vi{e od 3.600 crkvenih zvona.

Dodaju li se tome i zvona sa crkava i manastora Kosova onda se mo`e zamisliti o kolikom se broju zvona radi i o kakva je sinfonija tonova odzvawala u dolini fresaka, s pravom svetoj srpskoj zemqi.

Crkvena zvona na Kosovu i Metohiji su verna tapija koja govore o vekovnoj srpskoj zemqi. U to doba, u sredwem veku, na Kosovu i Metohiji je bilo oko 1.300 srpskih ve}ih i mawih svetiwa od kojih je tek nekoliko wih sa~uvano u prvobitnom obliku. `ive zajedno, svakako to mogu opet, samo treba prona}i pravi model, {to spada u posao politi~ara – zabele`eno je ukupno 1994 toponima. Kad se wihov broj podeli sa povr{inom Kosova i Metohije od 10.887 km2, vidi se da se, otprilike, na svakih 2,5 kilometra nalazi neki beleg srpske pro{losti na ovom prostoru: crkva, manastir, grobqe, kula, vlastelinski dvorac…

VI[E SVETIWA OD RUSIJE

Na karti je 1181 crkva, 115 manastira, 48 isposnica, osam spomen-kapela i spomen-kosturnica. To je, podse}a Gvoi}, 1350 crkvenih zdawa, se}aju}i se da mu je „jedan Rus u Hilandaru rekao da u celoj prostranoj Rusiji nema vi{e od 1200 pravoslavnih manastira.

Osim crkvenih zdawa, na karТри пута је рушена црква свете Тројице у Ђаковици до коначног брисања са лица земље

OD 1999. 13 CRKAVA IZBRISANO SA LICA ZEMQE Samo od 1999. godine do danas Albanci su sru{ili i zapalili 155 srpskih crkava i manastira a 13 crkava je u potpunosti izbrisano sa lica zemqe jer na tim mestima nije ostalo apsolutno ni{ta {to bi svedo~ilo da su tu nekada bile srpske svetiwe: crkva Svete Trojice u centru \akovice, seoske crkve u Petrovcima kod Kosovske Kamenice zatim crkva u selu Kraqevica kod Podujeva, crkva u centru Suve Reke , crkva svete Trojice u Velikoj Reci kod Vu~itrna i ~etiri crkve u Gorwem i Dowem Nerodimqu kod Uro{evca kao i seosku crkvu u Si}evu kod Kline.

Sigurno je da ima jo{ uni{tenih crkava jer nema dovoqno podataka kakva je sudbina crkava u op{tinama Ka~anik, [timqe, Suva Reka, Uro{evac i drugim sredinama.

Manastir Visoki De~ani

ti su ubele`ena i 534 stara srpska grobqa, 96 tvr|ava i starih gradova i 14 dvoraca srpske vlastele, ka`e autor mape.

Od kamena poru{enih srpskih hramova od vremena Turaka do danas sazidano je 55 xamija, danas ih ima 50. a od sru{enih crkava i manastira gra|eni su mostovi vodenice, {kole, ambulante, privatne ku}e, kule, pa i poqski toaleti.

Brojna srpska grobqa su pretvorena u pa{wake, livade i wive.

Gvoi} ka`e da mu je jo{ neostvareni san da napravi atlas Srpske pravoslavne crkve, od primawa hri{}anstva do dana{wih dana.

Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}

PUTOPIS

20 ^etvrtak 2. novembar 2023.

Ostrva Boke Kotorske – sedam bisera Jadrana Boka Kotorska, ili jednostavno samo Boka, je najve}i zaliv Jadranskog mora, sme{ten na samom severu primorskog dela Crne Gore. Uz samu obalu nanizani su jedan do drugog gradi}i u ~ijem se zale|u izdi`u visoke kr{evite planine, kao ~uvari hiqadama godina duge istorije, u koju je utkan duh mnogih civilizacija koje su vladale ovim prostorima. U sredi{tu ovog divnog zaliva mo`ete prona}i brojna ostrva Boke Kotorske koja se ~esto previde ili zapostave.

LASTAVICA Na samom ulazu u Boku, obgrqena sa jedne strane rtom Prevlaka, a sa druge poluostrvom Lu{tica, smestila su se dva ostrva – Lastavica i Vavedewe.

Ostrvo Lastavica, prvo je na koje se nailazi ako se u Boku dolazi morem. Sme{teno je u hercegnovskom delu zaliva i kru`nog je oblika pre~nika 200 metara. Oko 80% povr{ine ostrva zauzima tvr|ava Mamula, tako|e kru`nog oblika. Tvr|avu je podigao austrougarski general Lazar Mamula sredinom XIX veka, po kojem je tvr|ava i dobila ime, a i samo ostvo je u narodu poznatije kao ostrvo Mamula. Tokom oba svetska rata, tvr|ava je slu`ila kao zloglasni zatvor, a o de{avawima koja su se ovde odigrala za vreme drugog svetskog rata snimqen je i film Kampo Mamula 1959 godine. Danas je tvr|ava turisti~ka atrakcija i obavezna destinacija jednodnevnih izleta iz Herceg Novog, ali i drugih mesta, pa ~ak i iz Budve.

VAVEDEWE Ostrvo Vavedewe je malo kameno ostrvo, sme{teno u uvali Miri{te, nedaleko od rta Arza. U narodu je poznato i pod nazivima Mali @awic i Gospa od Miri{ta ili Mala Gospa. Povr{ina ostrva je svega 700m2, a na wemu je sme{ten manastirski kompleks sa crkvom posve}enom Vavedewu Presvete Bogorodice, koja datira iz XV veka. Ceo kompleks opasan je odbrambenim zidovima sa jednom kru`nom kulom sa pu{karnicama. Ostrvo ima i malo pristani{te, {to turistima omogu}ava da u potpunosti u`ivaju u lepoti ovog prelepog starog i skromnog zdawa.

OSTRVO CVIJE]A Tivatski, najve}i unatra{wi zaliv Boke, jedinstven je po svom Krtoqskom ili sve{tenom arhipelagu. Ovaj arhipelag ~ine tri ostrva, pore|ana u savr{enom nizu – Ostrvo cvije}a, Sveti Marko i Gospa od Milosr|a.

Ostrvo cvije}a je prvo u nizu ovih ostrva. Do wega se, osim morem, mo`e do}i i kolima ili pe{ice, po{to je povezano sa kopnom, a od centra Tivta je udaqeno oko 6km. Ovo ostrvo je poznato i po ranijim imenima Mihoqska prevlaka ili Ostrvo Sveti Arhangel Mihailo, koja poti~u od manastira Svetog Arhangela Mihaila. Ovaj manastir sagra|en je na ostacima starog benediktanskog manastira i imao je va`nu ulogu za razvoj tivatskog kraja u periodu od IX do XIV veka. Sveti Sava je 1219. godine ovde osnovao sredi{te prve zetske episkopije. Na `alost, Mle~ani su poru{ili manastir 1452. godine, a monahe otrovali.

Ugledna tivatska kontesa Ekatarina Vlastelinovi} je, prodav{i svoje imawe, u drugoj polovini XIX veka na temeqima stare svetiwe podigla crkvu Svete Trojice.

Obzirom da je manastir Svetog Arhangela Mihaila za Crnu Goru, ono {to je za Srbiju @i~a, pokrenute su ozbiqne inicijative da se ovaj manastir u potpunosti obnovi.

OSTRVO SVETI MARKO – STRADIOTI Slede}e ostrvo u nizu je Sveti Marko ili Stradioti, {to na gr~kom zna~i vojnik.

Ovo ostrvo je ranije bilo atraktivno turi-

Ostrvo Lastavica, prvo je na koje se nailazi ako se u Boku dolazi morem

Ostrvo cvije}a

Ostrvo Sveti \or|e, opasano kamenim zidom i obraslo visokim tamnim ~empresima, deluje kao da ~uva neku davno skrivenu tajnu

Ostrvo Gospa od [krpjela je ve{ta~ko, napravqeno krajem 15. veka

sti~ko naseqe, sa izuzetno ~istom pla`om i sportskim terenima, u vlasni{tvu francuskog kluba Mediterane. Danas je na`alost zapu{teno i zaraslo. Postoji i legenda o ostrvu Sveti Marko, koju lokalno stanovni{tvo rado pri~a. Naime, ovo ostrvo je nosilo naziv Sveti Gavrilo, po istoimenoj crkvi na ostrvu. Gr~ki bogovi su ostrvo poklonili hrabrim gr~kim ratnicima za pobede u mnogim borbama. Iscrpqeni bitkama, gr~ki vojnici su do{li na ostrvo da se odmore i zale~e rane. Zadivqeni wegovom lepotom i ~isto}om, zavetovali su se bogovima da vi{e nikada nikome ne}e u~initi ni{ta lo{e, osim iz odbrane.

U ime zaveta, zasadili su maslinu, iz koje je kasnije iznikao ~itav masliwak. Posle izvesnog vremena prekr{ili su zavet, {to je razqutilo wihove bogove, te oni posla{e oluju na ostrvo, a na pre`ivele brodolomnike bolest, od koje su svi poumirali. Posle svega, na ostrvu je ostao samo veli~anstveni masliwak.

OSTRVO GOSPA OD MILOSR\A (GOSPA OD MILOSTI) Posledwe i najmawe u nizu je ostrvo Gospa od Milosr|a ili Gospa od Milosti, koje me{tani zovu Otok. Dugo je 160 metara i {iroko 60 metara, a na wemu se nalazi crkva posve}ena za~e}u Presvete Bogorodice i manastirski kompleks sa vrtom. Crkva je nastala u drugoj polovini XV veka. Najpre je pripadala celestincima (deo benediktinskog reda), ali je po~etkom XVI veka preuzimaju frawevci, koji tu ostaju sve do XIX veka, kada ostrvo postaje rezidencija kotorskih biskupa. Ceo kompleks danas pripada isusova~kom redu (Jezuitima).

OSTRVO SVETI \OR\E Preostala dva ostrva, Gospa od [krpjela i Sveti \or|e, nalaze se u risanskom delu zaliva, neposredno ispred Perasta.

Ako se ostrvima prilazi morem, kroz prolaz Verige, prizor je zadivquju}i i svakog turistu ostavqa bez daha.

Prvo se na vidiku ukazuje ostrvo Sveti \or|e. Opasano kamenim zidom i obraslo visokim tamnim ~empresima, deluje kao da ~uva neku davno skrivenu tajnu. Na ostrvu se nalazi benediktinski manastir iz XII veka i grobqe u kojem su sahraweni brojni stanovnici Perasta i drugih mesta Boke.

Ime je dobilo po Svetom \or|u, za{titniku Kotora. U drevna vremena bilo je mnogo bli`e Risnu i obali, ali je sa zemqotresom u VI veku deo tada{weg Risna zauvek nestao u moru, pa je ostrvo postalo udaqenije i osamqenije. Ovo je jedino ostrvo Boke, na koje nije dozvoqen pristup turistima. Pretpostavqa se da je razlog legenda, koja ka`e da na ovom ostrvu nikad nije bilo veseqa i radosti, ve} se uglavnom tugovalo i umiralo, zbog ~ega je dobilo naziv ‘ostrvo mrtvih’.

Benediktinski sve{tenici su na ostrvu zasadili ~emprese kao simbole smrti, a ~ak ga je i jedan papa prokleo zvani~nim ukazom, zbog ubistva sve{tenika na wemu.

GOSPA OD [KRPJELA Ostrvo Gospa od [krpjela je po svemu su{ta suprotnost susednom Svetom \or|u.

Ovo ostrvo je ve{ta~ko, napravqeno krajem XV veka. Prema predawu, dva brata su 22. jula na hridi u zalivu prona{la sliku Gospe, a Pera{tani su odlu~ili da na tom mestu sagrade hram Bogorodici. Oko hridi je nasuto kamewe i sagra|ena je mala kapela. Me{tani su vekovima na tom mestu nasipali kamewe i potapali oronule barke i turske brodove, pa je ostrvo zauzimalo sve ve}u povr{inu. Dana{wa crkva Gospa od [krpjela podignuta je 1630. godine od strane Venecijanaca.

Za ovo ostrvo je vezena i posebna manifestacija, tzv. Fa{inada. Prema drevnom obi~aju, me{tani isplovqaju sa isto~ne strane Perasta u barkama oki}enim zelenilom i napuwenim kamewem, kre}u se du` obale ka zapadnoj strani grada, i zatim kre}u ka ostrvu. U barkama su samo stariji mu{karci, jer su prema tradiciji stari Pera{tani ~uvali sinove od napada Turaka.

O Boki i wenim ostrvima postoje brojne legende, ali ako bi sve bile napisane, ne bi ostalo prostora budu}em posetiocu da ih istinski do`ivi prilikom obilaska.

KWI@EVNOST

^etvrtak 2. novembar 2023. 21

66. ME\UNARODNI SAJAM KWIGA U BEOGRADU

Arno Gujon, direktor Uprave ze dijasporu i Srbe u regionu

DOLAZIM U AUSTRALIJU Pi{e: Marko Lopu{ina

Planiram da posetim Srbe u Australiji. O tome sam ve} razgovarao sa vladikom Siluanom izjavio je Gujon specijalno za ”Srpski glas”. Srpski pisci iz dijaspore predstavili stvarala{tvo na Sajmu kwiga Srpski pisci, kwi`evnici i izdava~i iz zemaqa sa evropskog i ameri~kog kontineta predstavili su se na 66. Me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu. U organizaciji Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu odr`an je skup na kojem su 30 autora iz 11 zemaqa sveta predstavili svoje aktivnosti i svoja dela. Pesnici su recitovali patriotske pesme posve}ene zavi~aju, rodnom kraju, matici Srbiji i majci Kosovu i Metohiji.

Stvarala{tvo su predstavili i brojni pisci i pesnici iz Gr~ke, Holandije, Slovenije, Kanade, Severne Makedonije, Crne Gore...

- pored ostalih i Tatjana [otra, Dragana Moles, Gordana Sre}kovi}, Rodoqub ]ori}, Qiqana Ne{kovi}, Miroslav Stankovi}, Jelena Mitrovi}, Dragan Vuka{inovi}, Radmila Miqkovi}, Dragan Mihailovi}, Sne`ana

Petrovi}, Nada Milosavqevi}, Slavica Srdi} Pogrmilovi}, Sne`ana Teodoropulos, Marija Viktorija, Veqko Topalovi}, Du{ica Stanisavqevi}, Dragan Pajovi}, Qubita Rai}ici, Danijela Milanov, Dragan Radosavqevi}, Natalija Vojmirovi}, Smiqana Bo`i}, Vlasta Stanisavqevi}, Igor Mandi}. Govorili su Aleksandar Jovanovi} i Slavica Mastikosa, ~elnici Udru`ewa pisaca “Sedmica” iz Frankfurta, pisac Petar Gojkovi} iz Pariza, Slavomir Gvozdenovi}, pisac iz Rumunije, Ivo Mun}an, doajen srpske kwi`evnosti koji je napisao vi{e od 150 kwiga. Danica Dodi} iz Pariza predstavila je, pored svoje kwige “@ivim u pesmi”. Silvija Ota{evi} iz Majamija je govorila o de~ijem pozori{tu, za koja pi{e.

Sabor pisaca iz rasejawa otvorio je Arno Gujon, direktor Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu.

- Srpski pisci svojim stvarala{tvom brane i }irilicu i srpstvo u tu|em svetu, kao i da doprinose razvoju srpske kulutre. Me|u predstavnicima iz 11 zemaqa ove u Beogradu ima onih koji dolaze iz Kanade, Francuske, [vajcarske, Nema~ke i Austrije, a kada je re~ o regionu iz Ma|arske, Slovenije, Makedonije i Rumunije. Wihov doprinos kulturi veliki i da predstavqaju most koji spaja maticu sa svetom. I pisac koji u Wujorku ili Parizu pi{e na srpskom jeziku, daje svoj doprinos srpskoj kulturi. To je velika stvar – izjavio je Arno Gujon.

U razgovorima sa piscima i na{im dopisnicom direktor Gujon je naglasio: - Srpska kultura ne stvara se samo u Srbiji, ve} gde god `ive Srbi i da sve to ~ini srpski kulturni prostor. Postoje brojni na{i pisci u dijaspori koji objavquju kwige na stranim jezicima, {to je, kako je ocenio, zna~ajno, jer na taj na~in prikazuju srpsku kulturu strancima. Ponekad prikazuju i situaciju u kojoj se Srbija nalazi i ono {to se de{ava i {to se de{avalo ovde. I to je

Na rastanku Arno Gujon je dobio na poklon kwigu ”Majevi~ani u [vajcarskoj”, stoto delo Marka Lopu{ine, istori~ara srpske dijaspore pravi most izme|u matice i sveta i to je prava stvar. I zato na{a uprava za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu podr`ava pisce, kwi`evnike, izdava~e iz na{e dijaspore – kazao je Gujon.

Gujon je u Beogradu 2016. osnovao Udru`ewe Inicijativa za natalitet i ostanak mladih u Srbiji (INOMS), s ciqem da kroz pozitivne i uspe{ne primere iz

Srpski zet Arno Gujon je srpski zet.

O`ewen je Ivanom, Srpkiwom ro|enom u Francuskoj, sa kojom ima dve }erke, Milenu i Irenu i sina Viktora. Sa porodicom, suprugom i troje dece `ivi u Srbiji. Ro|en je u Grenoblu 1985. godine. Osnovno obrazovawe zavr{io je u rodnom gradu @ariu a sredwe u Vizilu. Sa 22 godine, stekao je zvawe masters in`ewera za{tite `ivotne sredine na Politehni~koj {koli Univerziteta u Grenoblu. Poha|ao je master politikologije na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu, smer „Politi~ki sistem Srbije i institucije”, 2012. godine. Od 2011. godine direktor francuske Humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo” koju je osnovao 2005. godine, dok je bio student. Postao je dr`avqanin Srbije 2015. godine.

Srbije, kao i uz demistifikaciju idealizovanog `ivota u inostranstvu, podstakne mlade da ostanu u Srbiji. Autor je tri kwige na francuskom jeziku o Srbima.

Objavio je i kwigu „Svi moji putevi vode u Srbiju” na srpskom jeziku o razlozima koji su ga naveli da se anga`uje za Srbe na Kosovu i Metohiji i da nakon toga pove`e svoju sudbinu sa sudbinom Srba Snimio je dokumentarni film „Kosovo, hri{}anstvo u opasnosti” o `ivotu Srba na Kosovu i Metohiji koji je, pored RTS-a, emitovan i na francuskoj televiziji KTO. Odlikovan je Ordenom Svetoga Save i drugim odli~jima za zasluge u o~uvawu srpskog naroda u matici i rasejawu. Upravo se vrtaio iz SAD gde je priustvovao na konferenciji "Molitva za mir, stabilnost i pravdu" u Va{ingtonu.

- Qudi u Americi su bili zate~eni podacima koje su ~uli, ali i da wegova humanitarna organizacija nastavqa sa radom po{to je pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji preko potrebna.

Ameri~kim predstavnicima smo poru~ili da oni imaju i te kako uticaja na `ivot qudi koji `ive 6.000 kilometara daqe od Va{ingtona, na Kosovu i Metohiji. I da jedna wihova mala odluka za nas ovde zna~i ponekad `ivot, zna~i ponekad mir. A kad je ta odluka pogre{na, onda to zna~i sukob – objasnio je Gujon.

Rekao je da su u Va{ingtonu poslali poruke mira, kao i da je

potrebno ve}e anga`ovawe srpske dijaspore u SAD za {irewe istine o doga|ajima na Kosovu i Metohiji.

- Srbi u dijaspori su narodni ambasadori na{e dr`ave. Zato {to ne samo da razumeju dva jezika, nego razumeju dva mentaliteta. Znaju ta~no kako treba da predstave ono {to se de{ava ovde, u Americi i u ameri~koj javnosti. Amerikanci, na primer, ne mare mnogo za pro{lost, za ono {to se de{avalo, pa da ne govorimo o prethodnim vekovima, nego o prethodnim decenijama, nego ono {to se de{ava danas. I zato smo, na primer, predstavili tamo kako su pucali na dete, na de~aka od 11 godina za Bo`i}. I kako su pustili pre pet dana ~oveka koji je pucao na dete da se brani sa slobode - istakao je Arno Gujon.

Direktor Uprava ze dijasporu i Srbe u regionu pro{le godine je posetio Srbe u SAD. gde je incirao otvarawe srpskih dopunskih {kola. Bio je u Austriji vi{e puta gde poma`e Srpsku dopunsku {kolu. Plan mu je da ove {kole za srpske |ake otvori i u Rusiji. Pitali smo zato Arno Gujona da li }e da poseti Srbe u Australiji.

- Planiram na posetim Srbe u Australiji. O tome sam ve} razgovarao sa vladikom Siluanom.

Srpska zajednica u Australiji je velika i slo`na i treba}e mi vi{e dana, mo`da i nedeqa da bih obi{ao sve na{e parohije, organizacije i qude - izjavio je Arno Gujon specijalno za “Srpski glas”.

„Ubistva u srpskoj istoriji“ i „Goli otok“ me|u novim izdawima Me|u novim izdawima „Vukoti} medije” su i kwige „Matija” Radovana Popovi}a, „Neslana so” Qubomira Simovi}a, „Goli otok” Martina Previ{i}a…Me|u novim izdawima „Vukoti} medije” nalazi se i kwiga Radovana Popovi}a „Matija”, koja prikazuje uzbudqiv `ivot na{eg velikog pesnika, akademika. Vrlo iskrena, bogata doga|ajima, anegdotama i ekskluzivnim fotografijama. Jedno novo i iskreno lice Matije Be}kovi}a. Zatim, tu je delo ^edomira Anti}a „Ubistva u srpskoj istoriji”, kao prvi poku{aj da se na istorijski, ~iweni~ni i argumentovan na~in prosvetle najve}a, prelomna ubistva i atentati kroz deset vekova na{e mukotrpne i razu|ene istorije. „Goli otok” Martina Previ{i}a prva je celovita studija logora na Golom otoku koja se temeqi na mnogobrojnim dokumentima iz Udbinih arhiva, kao i nizu svedo~an-

stava biv{ih logora{a. Ova kwiga baca novo svetlo na prelomne doga|aje zapo~ete Rezolucijom Informbiroa 1948. „Se}awa” Vase ^ubrilovi}a istorijski je dokument u kojem jedan od u~esnika Sarajevskog atentata iz 1914. godine prvi put iznosi se}awa na jedan od najva`nijih i najdramati~nijih dana u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji.

Kwiga Mitre Mitrovi} „Otpisana” weni

su autobiografski zapisi, delo revolucionarke, partizanke, prve srpske ministarke, supruge Milovana \ilasa, koja je zbog wega, iako ve} biv{a, otpisana od svih. „Neslana so” Qubomira Simovi}a, kwiga je probranih tekstova, pisanih razli~itim povodima, ali svi su aktivan, neuvijen, razlo`an odgovor crnim paradoksima na{e hroni~no krizne, u beskraj traju}e, mahom neregularne politi~ke i kulturne svakodnevice.

Zbirka pri~a „Kom{ije” grupe autora, nije delo jugonostalgije, to je `eqa da uvidimo gde smo pogre{ili, u ~emu smo uspeli, gde smo danas. I ne samo kao nekada{wi zemqaci, nego kao qudi koji svakog dana nekog treba da pogledaju „preko plota”. „Pobuna duha” Mila Gligorijevi}a provokativan je i iskren intervju koji je novinar Milo Gligorijevi} vodio sa Mi}om Popovi}em, ispri~ane su sve `ivotne faze ovog velikog intelektualca – od {kolovawa, partizanskih dana, studirawa,

opozicionog delovawa, zabrawivawa izlo`bi. Roman Vesne Kapor „Ma{a i medvedi” prikazuje pisca koji je samo ~ovek – potrebna mu je potvrda da wegov `ivot nije metastvarnost, potrebno je da oseti da je voqen i vredan.

Ovo su pitawa koja u romanu „Ma{a i medvedi” postavqa glavna junakiwa dok poku{ava da na|e izdava~a za svoju kwigu. „Gospo|a” Stevana Kosti}a, odgovara na pitawa ko je ~uvarka Titovog zlata, k}erka bogatog Srbina u Zagrebu, sestra od strica ~uvenog slikara Save [umanovi}a, kuma Milo{a Crwanskog, jedan od osniva~a paviqona „Cvijeta Zuzori}”, predsednica Crvenog krsta Srbije, mecena ~uvenih umetnika, dok je kwiga „Gaga” Du{ana Stojanovi}a romansirana biografija slavnog Dragana Nikoli}a Gage. Iz we saznajemo kako je Gaga odrastao, kako je sticao prva mangupska iskustva, kako se zaqubqivao, snimao filmove, kako je gradio svoje najve}e likove... I voleo Milenu.

DRU[TVO

22 ^etvrtak 2. novembar 2023.

NA[A IVA GOVORI KINESKI BOQE OD KINEZA

Studentkiwa iz Beograda iza sebe ostavila 138 takmi~ara iz ~ak 120 dr`ava sveta Iva Ili}, iz Beograda, najboqa je na svetu u poznavawu kineskog jezika, istorije, geografije, kulture i obi~aja najmnogoqudnije zemqe sveta. Ona je na jezi~koj olimpijadi "Kineski put", iza sebe ostavila 138 takmi~ara iz ~ak 120 dr`ava sveta.

Nagrada je stipendija koju izabere, ali se jo{ nije odlu~ila. Iako je ~etvrta godina studija kineskog jezika na Filolo{kom fakultetu, smatra da je za uspeh koji je postigla najzaslu`nija ona sama.

Iva ka`e da je kineski jezik po~ela sama da u~i kroz kineske serije i video-snimke na dru{tvenim mre`ama pre sedam godina. Kasnije je poha|ala kurs Instituta Konfu~ije, a zatim upisala studije. Takmi~ewe je trajalo tri nedeqe i bilo je, ka`e, izuzetno naporno. Prvi korak za odlazak u Kinu bila je pobeda na nacionalnom takmi~ewu, {to je Iva sa lako}om pro{la.

- Odgovarali smo na pitawa iz geografije, istorije, jezika, pisali eseje...

- ka`e Iva. - U finalu smo imali zadatak da uradimo pozori{nu predstavu. Sve se ticalo Kine, ta~nije provincije \angsu u kojoj `ivi i najbrojnija etni~ka grupa u zemqi. Bilo je izuzetno stresno. Daleko od ku}e, dugo je trajalo, nemate nikog svog, stalni pritisak takmi~ewa. Nema spavawa, a moramo da budemo lepi, zbog stalnih snimawa. Bilo je nemogu}e pripremiti sve iz materijala koji smo dobili, jer su ro-

kovi bili izuzetno kratki. Bilo je: ili znate ili ne znate.

- Bili smo sme{teni u najboqim hotelima u tri grada u kojima se odr`avalo takmi~ewe, organizacija je bila sjajna - ka`e Iva.Iako je poha|ala kurs i trenutno je na zavr{noj godini studija, Iva veruje da je samouka kada je re~ o u~ewu kineskog jezika.

Ka`e da se pona{a kao Kineskiwa u Srbiji, a to zna~i da koristi kineski jezik kad god mo`e: na telefonu, ra~unaru, ~itaju}i vesti...

- Oduvek me privla~ila kineska kultura, pa je i u~ewe jezika za mene bilo izazov - ka`e nam Iva. - Te`ak jeste, ali kad ne{to zaista `elite onda i uspete. Kod wih jedan znak nije slovo, ve} slog.

Jedna re~ ima, uglavnom, dva karaktera ili ako je idiom - ~etiri. U kineskom jeziku ima oko 50.000 karaktera. Znam ih oko 10.000, a dovoqno je od 7.000 do 8.000 za normalnu komunikaciju, ~itawe novina i kwiga, pra}ewe programa.

Na{a sagovornica je veoma aktivna na kineskim dru{tvenim mre`ama, pravi video-priloge za wihovu verziju "Jutjuba".

STO MILIONA GLEDALACA Jezi~ku olimpijadu organizuju Vlada Kine i Institut Konfu~ije, a posle tri godine onlajn takimi~ewa zbog pandemije kovida 19, ovogodi{we je bilo u`ivo.

Sve tro{kove puta, sme{taja, boravka snosili su organizatori. Nacionalna kineska televizija }e uskoro po~eti sa emitovawem nadmetawa koje ima vi{e od 100 miliona gledalaca po sezoni.

Za svoje blogove i snimke dobija divne komentare samih Kineza. Tako promovi{e Srbiju i na{u kulturu. I na takmi~ewu je Iva, ponosno pro{etala u srpskoj narodnoj no{wi. Osim kineskog, Iva se bavi tetovirawem, a me|u omiqenim motivima su joj kineski i orijentalni. Bavi se i prevo|ewem, ali jo{ nije donela odluku za budu}nost.

- Volela bih da pokrenem neki svoj biznis ili da budem neka kulturolo{ka spona izme|u Kine i Srbije pri ambasadi, da budem lice Srbije u Kini - poru~uje Iva.

MUDRE MISLI I CITATI ZNAWE JE MO] – NAJLEP[I CITATI O ZNAWU, U^EWU I OBRAZOVAWU

Znawe je mo}, rekao je veliki engleski filozof, dr`avnik i esejista Fransis Bekon. Predstavqamo vam najinspirativnije citate svetskih velikana o znawu, u~ewu i va`nosti do`ivotnog obrazovawa i usavr{avawa.

uuu Obrazovawe, to je ono {to ostaje nakon {to zaboravite sve {to ste nau~ili u {koli. – Albert Ajn{tajn

uuu Nema gorih qudi od onih koji se protive prosve}ivawu i obrazovawu naroda. Takvi, da mogu, ugasili bi sunce. – Dositej Obradovi}

uuu Najve}a nada svake zemqe le`i u odgovaraju}em obrazovawu mladih. – Erazmo Roterdamski

uuu ^ovek koji nikada nije i{ao u {kolu mo`e da krade iz teretnog vagona, a ~ovek koji ima fakultetsku diplomu mo`e da ukrade celu prugu. – Teodor Ruzvelt

uuu Ulagawe u znawe daje najboqe kamate. – Benxamin Frenklin

uuu Obrazovawe je najmo}nije oru`je kojim mo`ete promeniti svet. – Nelson Mandela

uuu Genije bez obrazovawa je poput srebra u rudniku. – Benxamin Frenklin

Sveto i Biserka Panti}

JEDNA KAFANA U SRBIJI GOSTE DO^EKUJE VE] 102 GODINE

Sa~uvali i viqu{ku sa Solunskog fronta

Ima kafana u Srbiji koje bi zakonom vaqalo za{titi. Takva je mehana "Oplena~ka zvezda" u selu Jarmenovci, uz nekada{wi Carigradski drum, danas put Topola-Rudnik. Ovde se vi{e od veka do~ekuju gosti. ^etiri generacije mu{kih glava familije Panti} dr`e kafanu, a petu spremaju da jednog dana doraste da vodi ovu porodi~nu instituciju.

U zgradi napravqenoj ne zna se ta~no kada, negde izme|u dva srpska ustanka, na vratima re~i dobrodo{lice: "Porodi~na gostionica osnovana 29. 3. 1921. U ovoj kafani su bili gosti va{i dedovi i o~evi, a sada ste vi i va{i sinovi". Za {ankom prelepa, kovrxava, {iroko nasmejana mlada `ena, Biserka Panti}, praunuka osniva~a kafane. Tek pristigla iz Beograda, pa je odmah uposlili, da odmeni brata, gazda Daneta, morao je poslom do grada.

- Miris mog detiwstva nije bakin kola~, ve} dedino pe~ewe, a zvuk udarawe satare po pawu. I danas, kad ~ujem sataru u nekoj beogradskoj pe~ewari, {trecnem se i setim dede. To su neprocewive stvari pri~a dok ~ekamo wenog oca, tre}eg vlasnika po redu da nam prepri~a vek i jo{ dve godine preko od kada je prvi gost u{ao u wihovu mehanu.

- Iz qubavi, tradicije i du{e bavimo se ovim evo ve} 102 godine - zapo~iwe pri~u Sveto Panti} dok ispijamo doma}u kafu, jer samo takvu ovde slu`e. - Kafanu je otvorio moj deda Vojislav o ~emu posedujemo jedinstvenu, unikatnu i validnu dokumentaciju: Li~no mehansko pravo od 29. marta 1921. Kafanu je preneo na sina Miodraga, mog oca, poznatog pod nadimkom [ane. Tako da su tada, a bogami o~uvalo se i do danas, kafanu svi znali kao "Kafanu kod [ana". Kada se otac upokojio, ja sam je preuzeo sve do 2013. Sada je glavni i odgovorni moji sin Dane, {kolovani ugostiteq. U kolekciji vlasnika je srebrna viqu{ka koju je wegov pradeda odneo na Solunski front i odande je vratio, kao i pe~at iz 1921. i poreska kwi`ica iz 1924. Na posebnom mestu, uz fotografiju pretka kafexije, ugnezdio se vredan dokument: li~no mehansko pravo. Visi na po~asnom mestu, kao ikona. Na zidovima, uz fotografije kafane i predaka, vise slike krunisanih glava dinastije Kara|or|evi}a.

- Blizak sam monarhiji i po o~evoj i po maj~inoj strani. Imam obi~aj da ka`em da smo ovde ugostili mnoge, od Titovog sina @arka pa do unuka Dra`e Mihailovi}a. Mada, porodi~no nagiwemo ovom drugom - ne krije Sveto. Naprotiv, ponosno isti~e. Bila je mnogo puta "Oplena~ka zvezda" scenografija doma}ih filmova i serija. Me|u posledwima ovde su snimane scene kafanskog `ivota najve}eg boema srpskog romantizma, \ure Jak{i}a. U ovoj kafani igrale su se predstave, a dakako da se ~esto gostila boemska, gluma~ka elita. Mada, svi su gosti ovde isti - i {oferi, tesari, doktori i kwi`evnici. uuu Obrazovawe je skupo, ali neznawe je jo{ skupqe. – Klaus Moser uuu Znawe je mo}. – Fransis Bekon uuu Svako ko prestane da u~i je star, bilo da ima dvadeset ili osamdeset godina. – Henri Ford uuu ^ovek ne dostigne svoju punu visinu dok se ne {koluje. – Horas Man uuu Obrazovawe se ne sastoji od toga koliko se se}ate ili koliko znate. Sastoji se od razlikovawa koliko znate, a koliko ne. – Anatole France uuu U~ewe je poput veslawa uzvodno, ~im se zaustavi, odmah se vra}a nazad. – Lao Tzu

LEPA SRBIJA

^etvrtak 2. novembar 2023. 23

ZANIMQIVA SRBIJA: [ABAC

Va{ar, ~ivija i Sava u pesmama opevani Varo{ je u mnogo ~emu prva, wene gra|evine stoi~ki podnose teret vremena, a turiste najvi{e zanimaju znamenitosti, okolina i bogata pro{lost, pi{e beogradska „Politika“. [ap~ani zaista imaju ~ime da se ponose: od ~uvenog va{ara, „^ivijade” i obale Save do Jevremovog konaka, Krsmanovi}a ku}e, biblioteke, muzeja, kafana i peva~a koji su potekli iz ovog grada ili iz ovog kraja. Ali, ono ~emu se uvek di~e su prvine. Mnogi }e pitati, {ta je to? Dilemu su otklonili u Turisti~koj organizaciji: – To je kad ste u mnogo ~emu prvi, kao na{ grad. Imali smo jedan od prvih fijakera u Srbiji, prvi rendgen aparat u Srbiji stigao je u na{u varo{, a doneo ga je dr Avram Josif Vinaver, otac pesnika Stanislava Vinavera. [ap~anka dr Draga Qo~i} bila je prva `ena lekar na Balkanu, umesto penxerli hartije na prozorima postavqeno je prvo prozorsko staklo. Prva bela kafa u tada{woj dr`avi pila se u konaku Jevrema Obrenovi}a, a wegova }erka Anka obla~ila se po evropskoj modi, koja je iz Pariza u Srbiju stizala prvo u [abac. @ene su u kafanu, u pratwi mu{karaca, prvi put u{le ba{ u na{em mestu koje su, zbog svega, prozvali i prva varo{ Srbije.

A sad kratko podse}awe na va{ar i „^ivijadu” bez kojih se `ivot u ovom mestu ne mo`e zamisliti. U Srbiji postoji mnogo va{ara, ali jedan je {aba~ki na kojem ume da se okupi i do 300.000 qudi. Odr`ava se u drugoj polovini septembra. Zasigurno ga je proslavilo mnogo toga, izme|u ostalog i pesma „Ho}emo li u [abac na va{ar?”, a ono {to je zagarantovano, na wemu se nudi „od igle do lokomotive”.

MIRAZ SIROMA[NIM DEVOJKAMA Ima grad jo{ jedan va{ar, onaj po imenu „^ivijada”, koji je ni{ta drugo do belosvetski va{ar humora i satire. U vreme wegovog trajawa podi`e se zastava ~ivija{ke republike, a smotra se odr`ava u septembru, i to od 1968. godine. [ap~ane jo{ nazivaju i ~ivija{ima. Nadimak su dobili jer su s fijakera kneza Milana Obrenovi}a izvukli ~iviju – dr`a~ to~ka.

Pohodimo varo{ s grupom turista, `eqnih da vide najlep{a zdawa. [etwu zapo~iwemo od centra, s raskrsnice koja se smatra jednim od prvih urbanisti~kih re{ewa u Srbiji. Od 1816. do 1831. ovde je kao zapovednik triju nahija ({aba~ke, vaqevske i beogradske) boravio Jevrem Obrenovi}. Taj period smatra se za~etkom vizije o evropejskoj varo{i. Raskr{}e je zami{qeno kao osnovica od koje se, urbanisti~ki, daqe razvijao grad. Dugi niz godina tu je bila Velika pijaca.

Jevremov konak, podignut dvadesetih godina 19. veka, zdawe je za ponos. Sobe su nekada bile ure|ene u turskom i evropskom stilu, a prvi gvozdeni krevet donet u Srbiju mesto je na{ao u sobi Jevremove }erke Anke. Kad je Jevrem napustio varo{, u konak su preseqeni ~inovnici zbog obavqawa administrativnih po-

Plejada poznatih Mnoge poznate li~nosti su poreklom [ap~ani. Iz podu`eg spiska izdvajamo: kwi`evnik Janko M. Veselinovi}, glumac Branislav Le~i}, slikar Mili} od Ma~ve, glumica Nina Jankovi}, filmski rediteq i pisac @ivojin @ika Pavlovi}, fudbaler Nemawa Mati}, kwi`evnik i lekar Laza K. Lazarevi}...

Gospodar Jevremova ulica

Slavna Cerska bitka Za planinu Cer ka`u da je kapija zapadne Srbije. Na woj se od 15. do 19. avgusta 1914. vodila ~uvena Cerska bitka, u srpskoj, evropskoj i svetskoj istoriji upam}ena kao prva samostalna pobeda srpske vojske. Planina ima ve}i broj manastira, steci{te je ptica, 25 vrsta dnevnih i no}nih leptira i idealna za jednodnevne izlete i pe{a~ewe.

Mi{ar pamti junake

Хотел "Слобода" и градски трг slova. Lepota i rasko{ wegove unutra{wosti ostali su netaknuti, tako da su u 19. veku u wemu prire|ivane gozbe i prijemi.

Jedna takva gozba organizovana je 1841. kad je u varo{i boravio knez Aleksandar Kara|or|evi}. Mnogo je spomenika u gradu, izme|u ostalog Lazi K. Lazarevi}u, Jevremu Obrenovi}u, a jedan od novijih je [abanu [auli}u, vrsnom peva~u narodnih pesama, ro|enom u ovom gradu.

Centrom dominira Krsmanovi}a ku}a, sagra|ena 1891. godine, koju je u miraz donela Jovanka iz poznate {aba~ke porodice Topuzovi}. Wen otac je testamentom odredio da se na tom mestu sagradi ku}a sa 12 du}ana i da se od prihoda ku}e svake godine odvaja po 200 dukata kao miraz siroma{nim {aba~kim devojkama.

Zgrada u kojoj je sada biblioteka poti~e iz 1854. i slu`ila je kao Vladi~anski dvor. Za gradwu je potro{eno 2.000 dukata. Atraktivno je i zdawe Polugimnazije, podignuto 1857. godine. Sada je tu Narodni muzej. Osta}e upam}eno da je to prvi zidani objekat u evropskom duhu.

O Savi, koja je tako|e simbol grada, ispisano je mnogo redova i jo{ vi{e pesama. Ako imate vremena, pro{etajte gradskom pla`om. Odli~na je za predah i opu{tawe. Tu je i tvr|ava Stari grad. Lako }ete se vratiti u centar, u glavnu ulicu, odnosno u pe{a~ku zonu. U woj je prili~an broj radwi i kafi}a, a pogodna je i za razne manifestacije.

ZOVU GA I SRPSKI VERDEN Lepa su zdawa u ~ije nas tajne i pro{lost upu}uje vodi~ Milo{ Qubojevi}, ne zaboravqaju}i i pri~u o ovda{wem pozori{tu.

– Jedno je od najstarijih u Srbiji – potvr|uje za „Magazin”. – Prvo teatralno predstavqawe [abac je imao 1840, a profesionalno pozori{te sa stalnim ansamblom dobio je 1906. godine.

Pred nama je i zgrada Narodne banke, podignuta 1937. godine.

Dobar je primer moderne arhitekture, iako je me|u gra|anima toga doba izazvala prili~no polemi-

ke, tako da su jedan wen deo nazvali }oravo }o{e. Zanimqiva je i pro{lost zgrade „Zeleni venac”.

– Prema podacima do kojih su do{le moje kolege iz [apca, na Svetog Savu 1880. godine, Filip Mitrovi} je, s nekolicinom prijateqa, osnovao Fond siroma{nih u~enika osnovnih {kola i prilo`io 6.000 dukata – ka`e vodi~. – Potom je, testamentom, sav svoj imetak zave{tao fondu.

Na mestu gde je bio wegov hotel, uprava fonda podigla je Dom siroma{nih u~enika osnovnih {kola „Zeleni venac”. Kamen-temeqac postavqen je 1931. godine.

Dvospratno zdawe se pridru`ilo savremenoj arhitekturi, upotrebom lukova, moravskih stubova i stilizovanih ekera na uglovima.

Sve su to lepi trenuci jedne varo{i, ali je ona do`ivela i mnoge turobne dane. Posebno u Prvom svetskom ratu zbog velikih vojnih operacija na ovom prostoru. Stanovni{tvo je tada prepolovqeno. Kad su ratne strahote minule, mesto je zbog velikog stradawa dobilo tri ordena: Francuski ratni krst s palmom, ^ehoslova~ki ratni krst i Kara|or|evu zvezdu. Istovremeno je prozvano Srpski Verden.

Profesor Pavle Popovi} je

Boj na Mi{aru, {est kilometara od [apca, dogodio se 1806. i zna~io je veliku pobedu srpske vojske, pod vo|stvom vo`da Kara|or|a, nad turskim trupama. Hrabro{}u su se istakli mnogi srpski junaci: Milo{ Stoji}evi} Pocerac, pop Luka Lazarevi}, Jakov Nenadovi}, Stojan ^upi} – Zmaj od No}aja, Cincar Janko, prota Smiqani}. Wima u ~ast je podignut spomen-kompleks.

Centrom dominira Krsmanovi}a ku}a, sagra|ena 1891. godine

tim povodom zapisao: „Da vidite [abac, ne biste opra{tali”.

Spomen-obele`je, u znak se}awa i iz pijeteta prema `rtvama, grad je podigao 2008. godine.

Na jo{ dve zgrade su nam ukazali na{i doma}ini: Duwi}a ku}u koju je, dvadesetih godina 20. veka, sagradio poznati hirurg dr Mihajlo Duwi}, i vilu „Albedo”, deset kilometara od grada, na putu prema Krupwu. Posluje kao seosko turisti~ko doma-

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

}instvo prve kategorije. Kratku pri~u o ovom mestu zavr{avamo ponovo prvinama: {ah i bilijar, dru{tvene igre prvi put pristigle u Srbiju, igrale su se ba{ u ovom gradu, kao {to su se i zvuci jednog od prvih klavira u Srbiji ~uli upravo ovde, u lepoj varo{i na obali Save.

Zato, put pod noge, pa u plodnu Ma~vu. Usput mo`ete da slu{ate i pevu{ite pesmu „Voleo sam u [apcu kraj Save...”

FEQTON

24 ^etvrtak 2. novembar 2023.

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI

(5)

u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

2. novembar

1721. - Posle ratova protiv Otomanskog carstva i [vedske kojima je u~vrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je progla{en carem cele Rusije.

1789. - U Francuskoj je konfiskovana imovina katoli~ke crkve, {to je bio prvi te`ak udarac katoli~koj crkvi u wenoj istoriji.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

U RATU SA BUGARIMA MILUNKA DOBIJA ^IN I MEDAQU ZA HRABROST

Otkrivena tajna srpske heroine o devoja{tvu Mladi}i iz Toplice, 1. jula 1913. godine, svojim herojstvom kroz kur{ume i ogaw, stekli su pravo da jedini me|u sto pe{adijskih i artiqerijskih pukova u srpskoj vojsci ponesu ime Gvozdeni puk. U toku Bregalni~ke bitke puk je izgubio komandanta, sve komandante bataqona i komandire ~eta kao i polovinu qudstva. Iz pakla bitke Topli~ani su iza{li oven~ani slavom prvih me|u jednakima, najhrabriji me|u herojima.

O tome kada se, kako i gde Milunka Savi} prijavila kao dobrovoqac u borbeni sastav srpske vojske nema zapisa u Savezu udru`ewa srpskih ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca u Beogradu, gde se ~uvaju dokumenti o u~e{}u dobrovoqaca u oslobodila~kim ratovima Srbije do 1918. godine.

Kompletni spiskovi ratnih dobrovoqaca iz tog perioda uni{teni su nakon Drugog svetskog rata kada su komunisti~ke vlasti zabranile rad Saveza, kvalifikuju}i ga kao velikosrpsku dinasti~ku organizaciju koja je delovala protiv novih vlasti.

Kako je Milunka uspela da se s pu{kom u ruci bori u balkanskim ratovima kada su `ene mogle biti samo bolni~arke, istra`iva~i i analiti~ari, pisali su na osnovu Milunkinog kazivawa i zapisa u kwigama i ~asopisima.

Detaqne o Milunkinom ratovawu saznajemo iz kwige „@ene Solunci“ govore, novinara istra`iva~a Antonija \uri}a, koji je zapisao razgovor sa wom: „Tro{na ku}ica na Vo`dovcu. Osma ulica broj dvadeset pet. Ku}a Milunke Savi}. U woj starica. Sama. Mu` Veqko davno umro. K}er Milena u bolnici. Tri usvojene k}eri: Zorka, Vi{wa i Milka davno zasnovale svoj porodi~ni dom.

Starica sama. Sa svojom ratnom pri~om iz koje svaka re~ mo`e da u|e u istoriju.

Jednostavno `elela je u rat! Ali kako? Znala je da je ne}e tek tako primiti. Dosetila se: odsekla je kosu, natukla {ajka~u, obukla ~ak{ire i koporan, pa zapucala u Beograd.

Stala ispred brkatog narednika koji je upisivao dobrovoqce. Kolebala se izme|u dva imena: Milun i Milutin?

More, svejedno, samo da me prime.

- Ho}u pu{ku! - rekla je promuklim glasom.

I dobila je. To je bilo 1912. godine.

Ali kasno se javila: tek {to stigla na front rat je bio zavr{en. Turska voska bila je proterana iz Stare Srbije. Jo{

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

1841. - Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, {to je izazvalo drugi Avganistanski rat.

1917. - Britanski ministar inostranih poslova Artur Xejms Balfur objavio je Deklaraciju, poznatu kao Balfurova deklaracija, o osnivawu jevrejske dr`ave u Palestini.

1938. - Ma|arska je anektirala ju`nu Slova~ku, prikqu~iv{i se raspar~avawu ^ehoslova~ke nakon potpisivawa Minhenskog sporazuma u septembru.

1950. - Umro je engleski dramski pisac, novinar i kriti~ar irskog porekla Xorx Bernard [o. Kwi`evnu karijeru po~eo je pisawem romana i pozori{nih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozori{nim delima.

Dobitnik je Nobelove nagrade za kwi`evnost 1925. ("Kandida", "Zanat gospo|e Voren", "Major Barbara", "Pigmalion").

Милuнка као командир јуришног одељења измeђу две битке

1978. - Dvojica sovjetskih kosmonauta Jurij Romanenko i Georgij Gre~ko vratila su se na Zemqu sa svemirske stanice "Saqut 6" nakon 139 dana i 14 ~asova, {to je bio novi rekord boravka u vasioni.

se dr`ala utvr|ewu u Skadru - svakog dana se o~ekivao pad ove tvr|ave...

Bila je Milunka u ovoj opsadi i proslavila se kao bomba{...

U julu 1913. godine izbi iznenada rat s Bugarima. I opet samo nekoliko dana.

Bugari su pora`eni na Bregalnici. Molili su za mir...I tih nekoliko dana bilo je dovoqno da se Milunka Savi} proslavi. Dobila je kaplarski ~in i prvu medaqu za hrabrost. Ali, otkrivena je wena tajna”.

Kazivawe vojnog istori~ara generala Milorada Prelevi}a, gotovo da se ne razlikuje od zapisa novinara \uri}a. On tvrdi da je Milunku upoznao 1961. godine kada i nastaje wihovo iskreno vojni~ko drugovawe. Prelevi} navodi kako je Milunka oti{la u rat: „Milunka re{i da stupi u srpsku vojsku ne kao bolni~arka ve} kao borac.

Po{to je po onda{wim shvatawima ratovawe bilo iskqu~ivo mu{ki posao, Milunka se poslu`ila lukavstvom.

Imala je sre}u da bude primqena kao borac, ali je neprekidno strepela da je ne otkriju kao `ensko, zbog ~ega je ispod bluze prtenim uvija~em stezala grudi.

U~estvovala je u opsadi Skadra u sastavu Drinske divizije prvog poziva”. „U Drugom balkanskom ratu bori se na bugarskoj granici, dobija ~in kaplara i postaje komandir bomba{kog odeqewa.

Po zavr{etku rata pohvaqena je i demobilisana.”

U dnevniku francuskog vojnika, koji je po~etkom 1916. godine le`ao u bolnici s Milunkom na Krfu i u Bizerti, zabele`ena je wena ispovest: „Stajala sam oko sat vremena. Onda do|e red i na mene. Ve`bala sam kod ku}e u zabranu.

O{tro sam iskora~ila ispred onog stola i nisam ni ~ekala da me pitaju

izgovorila sam - Milun Savi}, selo Koprivnica, srez Ra{ka, javqam se...

Videh majoru osmeh oko usana...

- Polako, mom~ino, kako re~e da se zove{?

Razumem, gos’n. majore, Milun Savi}!

- Ima{ li kakve {kole, Milune?

- Ne, nije se moglo, sirotiwa.

- Dobro, de... Jesi li zdrav, Milune?

- Kao dren!

- Pi{i! Milun Savi}, pe{adija!

Drinska divizija... Dobih i {iwel i ~ak{ire. Tako narednik procenio. Jer sam uzela od oca neke stvari. Bile mi velike pa jo{ i iscepane”.

Prili~no druga~ije kazivawe Milunke Savi} o odlasku u balkanske ratove zapisala je novinarka Qiqana Bani}anin, u zabrawenoj reporta`i, aprila 1971. godine: „Kada je izbio rat 1912. godine, ja sam prva iz sela oti{la u okru`nu komandu u Kru{evac da se prijavim. Tamo su mi rekli da je sramota da `ena ide u vojnike, nego da }e me dati u bolni~arke.

Ja nisam pristala... Ali mene nije bilo strah rata,pa im ka`em: - Po{aqite vi mene u odred gde se najvi{e puca, ja volim borbu i disciplinu.

Meni je u vojsci bilo dobro. Svi su me vojnici `alili i govorili. ’Idi, sestro, u pozadinu’. Ali nisam sam htela uvek sam bila u prvim redovima”.

Kako je otkriveno da je Milun ustvari Milunka, tako|e postoje razli~iti zapisi u nedostatku autenti~nih dokumenata. l U slede}em broju: Neustra{ivi bomba{ slavnog gvozdenog puka

1998. - Uragan "Mi~", koji je harao kroz Centralnu Ameriku sedam dana, izazvao je ogromna razarawa, posebno u Hondurasu i Nikaragvi, a najmawe 9.000 qudi je poginulo.

1999. - Crna Gora je uvela nema~ku marku kao paralelnu valutu uz jugoslovenski dinar.

2001. - Posle vi{e od pola veka u {kole u Srbiji ponovo je uvedena veronauka.

2003. - Sve{tenik Kenon V. Xin Robinson imenovan je za biskupa ameri~ke Episkopalne crkve. On je prvi sve{tenik koji je javno priznao da je homoseksualac.

2004. - Na predsedni~kim izborima u SAD ponovo je izabran republikanac Xorx Bu{.

2004. - Holandski filmski re`iser i kolumnista Teo van, praunuk slikara Vinsenta van Goga, ubijen je u Amsterdamu. Wega je ubodima no`a usmrtio jedan Marokanac koji je kasnije uhap{en. Teo van Gog je snimio film o zlostavqawu `ena u islamskim zemqama.

2007. - Umro je Amerikanac Pol Tibets pilot i komandant aviona B-29 iz kojeg je 1945. godine ba~ena atomska bomba na Hiro{imu, od koje je poginulo izme|u 70.000 i 100.000 qudi.

2015. - Preminuo je Petar Lalovi}, filmski rediteq, scenarista i snimateq poznat po metafori~nim filmovima o prirodi za koje je osvojio preko 150 nagrada ("Ptice koje ne polete", "Posledwa oaza", "Svet koji nestaje").

RIZNICA

^etvrtak 2. novembar 2023. 25

SVETOZAR MILETI] - DIKA I PONOS NOVOG SADA

Za Srbiju je `rtvovao slobodu, bio i ostao najve}i politi~ar u istoriji Vojvodine Pro{lo je vi{e od sto godina od prisjadiwewa Ba~ke, Banata, Barawe i Srema Srbiji.

Iako je ovaj istorijski doga|aj veoma bitan, u srpskoj javnosti se ne pomiwe mnogo. Tako je u prili~no veliku senku pao i najzaslu`niji ~ovek za uje^etvrtak 30.odmaj 2019. diwewe Srba severno Save i Dunava sa onima ju`no od ovih reka - Svetozar Mileti}.

12

U februaru 1826. srpski narod u Austrijskom carstvu je dobio dve svoje velike istorijske institucije - u Pe{ti je stvorena Matica Srpska, a u Mo{orinu je ro|en Svetozar Mileti}. Tog sne`nog, hladnog i maglovitog 22. februara 1826. srpskom narodu duvao je vetar istorije u le|a - dobio je najzna~ajniju kulturnu instituciju i najeminentniju politi~ku figuru severno od Save i Dunava.

Svetozar Mileti} je bio jedan od najobrazovanijih Srba svog vremena. Osnovnu {kolu je zavr{io u Titelu, a Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju u Novom Sadu kao najboqi |ak od wenog osnivawa.

Po polo`enoj maturi, upisuje se, 1844. godine, na Evangelisti~ki licej u Po`unu (dana{woj Bratislavi), a pravo upisuje u Pe{ti.

U Be~u 1854. postaje doktor pravnih nauka, a advokatski ispit pola`e dve godine kasnije u Novom Sadu, gde se narednih deset godina sa uspehom bavio advokaturom.

Shvativ{i da moraju da imaju nacionalni projekat, Mileti}evo {kolovawe su pomagali imu}ni i ugledni Srbi tog doba. Jo{ tokom studija u Po`unu, Mileti} se prikqu~io radu srpske |a~ke dru`ine koja je brojala 40 ~lanova i delovala pod uticajem sveslovenskih ideja. Oni izdaju ~asopis Srpski Soko, u kome Mileti} objavquje svoje prve kwi`evne i politi~ke tekstove.

PRVI SRBIN GRADONA^ELNIK NOVOG SADA

Svetozar Mileti} u~esnik je revolucionarnih i nacionalnooslobodila~kih previrawa u Ju`noj Ugarskoj 1848. i jedan je od organizatora prve skup{tine Ujediwene omladine srpske i Dru`ine za oslobo|ewe i ujediwewe srpsko. U Ugarskom i Hrvatskom saboru pokazao se kao neumoqivi borac, nadareni besednik i iskusni politi~ar. Na funkciju gradona~elnika Novog Sada izabran je 20. marta 1861. kao prvi Srbin na toj funkciji i ujedno i najmla|i gradona~elnik u istoriji. Bilo mu je 35 godina.

Svetozar Mileti} je oko sebe imao qude od ozbiqnog intelektualnog i moralnog kredibiliteta i integriteta. Prvi saradnici u Magistratu bili su mu Jovan Jovanovi} Zmaj i Ja{a Igwatovi}, a drugovao je i sa Lazom Kosti}em.

Kao gradona~elnik, proglasio je srpski jezik zvani~nim, a ukinuo nema~ku realku. Zalagao se za podizawe zdawa Gradske ku}e u srpskom delu Novog Sada. U tom vremenskom periodu Mileti} je bio i predsednik Srpske ~itaonice, kada se pod wenim okriqem osniva Srpsko narodno pozori{te.

DRU[TVO

Spomenik Svetozaru Mileti}u (1826-1901) , visine 5 metara, rad vajara Ivana Me{trovi}a, postavqen je prvi put 1939. ispred Gradske ku}e na Trgu slobode u Novom Sadu. Spomenik je bio uklowen za vreme Drugog Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation svetskog rata ali 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 je ve} 1944. godine vra}en na svoje mesto

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

Ovoliko “talasawe” nije moglo pro}i bez odgovora iz Pe{te pa ugraska vlada odgovara suspenzijom sa mesta gradona~elnika.

POLITI^AR I NOVINAR

Srpsku narodnu slobodoumnu stranku Mileti} osniva te burne i dinami~ne 1861. godine. Ona je prvi organizovani nacionalni pokret kod Srba u Austrijskom carstvu. Program stranke je prvenstveno bio okrenut ka Srbima u Monarhiji, ali 1869. godine weni organi usvajaju i dopunu programa gde se bave op{tom nacionalnom problematikom, te na izvestan na~in predstavqa i nacionalni program. Srpska narodna slobodoumna stranka je bila kako nacionalna, tako i gra|anska stranka jer je Mileti} i te kako shvatao vreme u kome `ivi, pa ~ak i ono koje }e do}i nakon wegove smrti. Zastupao je ideje liberalnog gra|anstva, a upam}eno je i da je ~esto govorio: “Mi smo Srbi, ali i gra|ani”.Godine 1866. Mileti} je pokrenuo najzna~ajniji i najuticajniji dnevni list kod Srba u Austrougarskoj - Zastavu. On je bio wen dugogodi{wi urednik i autor velikog broja tekstova.

SLOBODARSKI DUH U DOMU MILETI]A

Prvi put Mileti} je zatvoren 1870. godine i u zatvoru je proveo punih godinu dana - od oktobra do oktobra. Lako se mo`e zakqu~iti da se u ku}i Mileti}a uvek gajio slobodarski duh. ]erka Svetozara Mileti}a, Milica Mileti}, bila je jedna od najve}ih feministkiwa svog doba. Zalagala se za opismewavawe i emancipaciju `ena. [kolovala se u Novom Sadu, Pe{ti i Be~u. Govorila je srpski, ma|arski, nema~ki, francuski i engleski jezik. Osnovala je list "@ena" koji je izlazio od 1911. do 1922. i `ensku ~itaonicu "Posestrima" koja je radila od 1910. do 1914. i od 1918. Bilo je to vreme wegove najve}e popularnosti. Po izlasku sa robije postao je heroj kome su prire|ivali manifestacije, qudi su ga pozdravqali, a ~ika Jova Zmaj mu je spevao i pesmu u kojoj u jednoj strofi ka`e: “Di`’te decu iz kolevke da zapamte wegov lik!”

Sli~no, prota Vasilije Vasa @ivkovi} napisao je pesmu “Svetozare Mileti}u” koja je uskoro preto~ena i u kompoziciju. Nije bilo poznatije srpske kafane, a

da se iz we nije orilo: “Ni brige te, sivi ti}u, mi smo s tobom, Svetozare Mileti}u”.

Me|utim, najgore je tek dolazilo… Zbog wegovog politi~kog delovawa ugarske vlasti su ga ponovo uhapsile u julu 1876. U montiranom procesu osu|en je na {est godina zatvora. Ima indicija da je na robiji bio psihi~ki i fiziki maltretiran, a po~eo je i da ozbiqno poboqeva. A, kako nesre}a nikada ne ide sama, Mileti}u su uskoro stigle i lo{e vesti.

Za vreme robovawa, jedan od wegovih najbli`ih saradnika, Mi{a Dimitrijevi}, preuzeo je kontrolu nad “Zastavom” i promenio uredni~ku politiku. Odjednom, nije se vi{e izve{tavalo o Mileti}evom tamnovawu, nije bilo re~i o pravima Srba u Ugarskoj, o polo`aju mawina u dvojnoj monarhiji, ve} se ostoreno dodvoravalo vlastima. Svetozara Mileti}a na kraju je pomilovao sam Austrougarski car i to na molbu wegove }erke Milice Mileti}. Iza{ao je iz zatvora 1879. ali ovoga puta kao potpuno slomqen ~ovek.

POSLEDWE GODINE

Srpski kwi`evnik i publicista Lazar Tomanovi} je zapisao da je Mileti} bio mu~enik srpskog naroda, “da je zbog tamnovawa naru{io svoje telesno (i{ijas) i duhovno zdravqe i da svakodnevno propada”. “Pri izlasku iz zatvora, sa 54 godine, izgledao je kao starac od 70 godina”, zapisao je Tomanovi}.

Iako zdravstveno desetkovan, Mileti} je povratio kontrolu nad "Zastavom". Za glavnog urednika je izabrao zeta Ja{u Tomi}a. Neko vreme je izgledalo da mu se stawe popravilo, ali bolest se vratila 1892. u jo{ `e{}em obliku. Do kraja `ivota Mileti} se vi{e nije oporavio i nije se ukqu~ivao u politi~ki `ivot. Iako je imao burak `ivot, ka`u da je posledwe godine proveo mirno, kod sina doktora Slavka Mileti}a u Vr{cu. Umro je u tom gradu, 4. februara 1901. u 75. godini `ivota.

Na ve~ni po~inak na Uspenskom grobqu u Novom Sadu ispratile su ga hiqade qudi.

A POSLE…

Nakon pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu, dana{wa Vojvodina se prisajedinila matici Srbiji, a nakon toga zajedno sa Srbijom u{la u Kraqevinu

MELBOURNE

SYDNEY

BRISBANE

GEELONG

BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Bo`ica Savi} Petrovi} (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 Enterprises Svetozar Mileti} ST ALBANS Edensor Park 0424 112 228 Rade 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. 0419 396 633 Srba, Hrvata Sve- seRedbank nije odrekao ni svojih ideja 0409 500 255 i Slovenaca.

0458 828 931 Plains tozar Mileti} nije zapo~eo, a ni Srbije. Bio je i ostao jedan Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} ni zavr{io borbu za nacionalno odADELAIDE najzna~ajnijih politi~kih 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield oslobo|ewe pre~anskih Srba, vo|a Srba u Vojvodini. Spomenik Dandenog Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga ali jeste izneo tu borbu.

Bio je Svetozaru Mileti}u postavqen NSW 2560 0413 929 416 Goranka Kosaba{i} najzna~ajnija li~nost0425 u toj borbi, je 1939. godine u centru Novog 539 0420 201 344 Egan CI.izme|u Werribee po~etka358 i 33 kop~a i kraja Sada. I danas ponosno stoji na 0432 619 885 te borbe. Progawan, zatvaran, Trgu Slobode, podse}aju}i nas na SAFEWAY ugwetavanTRAVEL i maltretiran, ipak ovog velikog Srbija - BiH~oveka.

9534 4866 maksimalno 40 kilograma 9366 9299

26 ^etvrtak 2. novembar 2023.

MOZAIK

POSLEDWI POZDRAV

Radovan (Bu{a) Pavkov 10. 08. 1938, Sivac – 24. 10. 2023. Melburn Opelo }e biti odr`ano u crkvi Sv. Georgija u Sent Albansu u petak, 3. novembra sa po~etkom u 11 ~asova, a sahrana dragog nam pokojnika bi}e obavqena u „Northern Memorial Park“ u Glenroju (56 Box Forest Rd, Glenroy VIC 3046).

Hvala ti za svu plemenitost, qubav i dobrotu koju si nam nesebi~no poklawao.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i od zaborava.

Po~ivaj u miru Bo`ijem, neka ti je ve~an pomen!

O`alo{}eni: supruga Jovanka, }erke Qubica, Sne`ana i Tatjana, sin @ivko, zetovi Vladimir i Xon, unu~ad Marko, Nikola, Petar, Danilo, Aleksander, Katarina i Amelija, snaje Jessica i Mirjana, praunu~ad Biqana i Lilija, te kumovi, prijateqi i ostala rodbina u Australiji i otaxbini.

Tri pravila za uspeh Nikole Tesle Nikola Tesla, srpski i ameri~ki pronalaza~, in`ewer elektrotehnike i ma{instva i futurista, najpoznatiji po projektovawu modernog sistema napajawa naizmeni~nom strujom, imao je ~udne navike, ali i pametne savete.Tesla je konstantno radio na projektima i ~esto ih je realizovao do kraja, pa na wegovo ime ima oko 300 patenata najraznovrsnijih izuma.Iako je spavao samo dva sata no}u, sve {to je ostvario ne bi bilo mogu}e bez striktnog seta pravila za pove}awe produktivnosti.

Tri najva`nija Teslina pravila su: 1. DOBRO RAZMISLITE PRE NEGO [TO NE[TO URADITE Nikola Tesla je govorio kako u mislima mo`e da zamisli ma{ine i retko je pravio nacrte pre po~etka rada na wihovoj izgradwi. Ovaj proces vizuelizacije nije svojstven svim qudima, ali je osnovna ideja da se jednostavno treba skoncentrisati na viziju kona~nog proizvoda. Za kreativno razmi{qawe ~esto je neophodno da se opustite i poradite na problemu u svojoj glavi. „Moja metoda je druga~ija. Ja ne `urim sa konkretnim radom. Kada dobijem ideju ja odmah krenem sa izgra|ivawem u svojoj ma{ti. Mewam konstrukciju, radim popravke i upravqam

ma{inom u svojoj glavi. Potpuno je nebitno za mene testiram li turbinu u glavi ili u radionici. Primetim ~ak i ako ne radim dobro. Razlike nema, a rezultat je isti”, zapisao je Tesla. Veliki nau~nik nije ro|en s ovim ve{tinama, ve} je radio odre|ene ve`be kao dete kako bi unapredio rad svog mozga.

2. IDITE U [ETWU Poznato je da odlazak u kratku {etwu ima svoje prednosti kada je u pitawu kreativnost. Izgleda da je i

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ove nedeqe }ete biti puni energije i prati}e vas sre}a. Sna`na motivacija i spremnost na rizik }e pomo}i zaposlenima za zna~ajno napredovawe u karijeri.

Finansijski rezultati }e biti povoqni, ali ako ne budete tro{ili previ{e. Na romanti~nom planu }ete vi{e biti okrenuti seksualnim zadovoqstvima nego emocijama.

Zdravqe }e biti odli~no.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Vage }e skoro cele nedeqe biti zauzete intenzivnim radom. Na profesionalnom planu }e se od vas zahtevati poseban trud i pa`wa, a porodi~ni problemi }e do}i u glavni fokus na li~nom planu. Odli~no raspolo`ewe tokom vikenda obezbedi}e vam opu{tawe u dru{tvu najmilijih. Utorak i sreda obe}avaju zanimqive susrete predstavnicima znaka koji su usamqeni. Zdravqe }e biti stabilno.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Bikovi }e ve}inu svog vremena posvetiti profesionalnim poslovima. Jedan deo predstavnika znaka }e imati priliku da steknu nova znawa, a drugi }e uspeti da unaprede svoje poslovne ve{tine. Ako budete {tedeli u prvom delu nedeqe, mo}i }ete da obavite neophodnu kupovinu u wenom drugom delu. Na zdravstvenom planu, mogu}i su problemi sa bubrezima i krvnim sudovima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Predstavnici [korpija koji su biznismeni }e ve}i deo nedeqe provoditi na sastancima i razgovorima o poslovima. Ovo }e vam po}i za rukom {to }e se odraziti i na va{u poslovnu poziciju. U oblasti finansija, trebalo bi da se ~uvate prevara i da izbegavate bilo kakvu nepotrebnu potro{wu. Na romanti~nom planu bi}ete skloni da budete zavedeni. ^uvajte se opekotina i posekotina.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Blizancima se sprema aktivna nedeqa.

Nekima }e se pru`iti prilika da unaprede finansijsku sferu `ivota. Posebno je va`no da obratite pa`wu na poslovna putovawa koja bi mogla da vam donesu nove prihode.

Oni koji su u vezi }e mo`da dobiti ponudu za brak, a oni koji su ve} u bra~noj zajednici }e realizovati dugogodi{we planove.

Zdravqe }e biti odli~no.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strel~evi }e u`ivati u zaslu`enom uspehu. To }e posebno uticati na one koji slede svoj poziv na profesionalnom planu. Finansije }e biti stabilne, a oni koji su ranije imali nedostatak novca }e do`iveti promene na boqe. Slobodni predstavnici znaka }e imati {anse da prona|u qubav koja bi mogla odvesti ka ozbiqnoj vezi. Zdravqe }e biti odli~no ako ograni~ite alkohol.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Rakovi }e osetiti unutra{wi nalet snage i energije, ali }e se to manifestovati kroz neobi~nu gu`vu. Mnogi }e dobiti ponudu za nov posao ili kombinaciju pozicija.

Romanti~na sfera ne}e biti stabilna tokom cele nedeqe, ali ne}e biti preterano kriti~nih roblema. Neobavezuju}e flertove bi moglo postati ozbiqno za one koji su sami.

Zdravqe }e biti stabilno.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~evima se preporu~uje da se pridr`avate re`ima {tedwe snage i energije skoro cele nedeqe. Preporu~qivo je da odr`avate stabilno raspolo`ewe izbegavaju}i emocionalne promene iz bilo kog razloga. Na profesionalnom planu }e se od vas zahtevati dodatan trud. Qubav }e od vas zahtevati da odaberete prioritete. Finansije }e biti stabilne. Vikend provedite u prirodi.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovi }e biti primorani da se bave analitikom koja }e ih ~initi nervoznim.

Ipak, ovo }e biti korisno onima koji se bave advokaturom ili novinarstvom. Finansijska sfera }e od Lava zahtevati razumnu u{tedu.

Po~etkom nedeqe su mogu}i sukobi sa partnerom koji }e se posle petka umiriti, ali samo ako se obe strane potrude. Mogu}i bolovi u le|ima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vodolije }e biti posebno aktivne na profesionalnom planu. Nove ideje `e od vas zahtevati brzu i odlu~nu akciju koja }e vam pru`iti priliku za poboq{awe finansija i pro{irewe uticaja. Qubav }e iznenaditi one koji budu odlu~ni i hrabri i koji se ne pla{e rizika. Porodi~ni predstavnici znaka }e imati niz prijatnih doga|aja. Zdravqe }e biti stabilno.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Device }e nedequ provesti u pedantnom planirawu `ivota. Mnogi }e nai}i na slepu ulicu ili ose}aj zbuwenosti koji }ete uspe{no prevazi}i tek posle petka. Zati{je u profesionalnoj sferi }e tako|e doprineti promi{qenosti o sopstvenom `ivotu, a nedostatak dobre atmosfere u odnosu sa partnerom }e vas primorati da vreme provodite sa dru{tvom. I to }e vam prijati.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ribama biti dosadno jer se va{a o~ekivawa ne}e ostvariti. Ovo stawe }e trajati par dana, posle ~ega }ete se napokon sabrati i po~eti da re{avate teku}e zadatke i probleme. Na romanti~nom planu }e se od vas o~ekivati da ozbiqno razmislite o svojoj budu}nosti. Zdravqe bi moglo da bude problemati~no onima koji imaju enodkrine i kardiovaskularne probleme.

Tesla bio ovakvog mi{qewa, mada su wegove {etwe bile deo opsesivno-kompulsivnog sindroma od kojeg je bolovao,

on je nekoliko „eureka momenata” imao upravo tokom wih.

Tokom jedne od {etwi dobio je ideju o naizmeni~noj

struji. Godine 1881. Tesla se preselio u Budimpe{tu, oporavqaju}i se od nervnog sloma, i dok je sa prijateqem {etao parkom recituju}i poeziju, odjednom mu je sinula ideja o naizmeni~noj struji.

3. RADITE U SAMO]I I TI[INI Poput mnogih inovatora i kreativnih likova i Tesla je zastupao tezu da se treba osamiti tokom stvarawa i razmi{qawa. „Um je o{triji i koncentrisaniji u osami i neprekidanoj samo}i. Za razmi{qawe nije neophodna bilo kakva velika laboratorija. Originalnost pristi`e iz osame oslobo|ene uticaja koja nam o{te}uju kreativni um. Budite sami, to je tajna inovatora, budite sami, tada se ideje ra|aju”, tvrdio je Tesla.

ZDRAVQE

^etvrtak 2. novembar 2023. 27

Boqa cirkulacija le~i reumu Pogre{no je samo uzimati lekove protiv bolova, jer se tako ne pove}ava procenat kiseonika u krvi, ve} se samo privremeno zamaskira bol Medicinska istra`ivawa koja se s vremena na vreme sprovode pri institutima u celom svetu uvek poka`u da je reuma jedna od naj~e{}ih bolesti. Ovo posebno va`i u rano prole}e i jesen kada su temperature kolebqive.

Tako je jedna studija pokazala da je u kontinentalnom klimatskom pojasu od pet do deset odsto obolelih od reume.

Kako je to i bolest prevashodno starijih qudi i da se procenti s godinama pove}avaju, procewuje se, naime, da od reumatskih bolesti pati gotovo 90 procenata qudi starijih od 65 godina.

TOPLA VODA

Prema rezultatima jedne studije koja je ispitivala u~estalost reumatskih oboqewa pre petnaestak godina, reumatoidni artri-

RECEPT

POHOVANE TIKVICE POTREBNO JE: n 1 sredwa (oko 300-400 g) tikvica n 2 jajeta n 80 g bra{na n 100 g prezli n po potrebi so n 1 ka{i~ica suvi biqni za~in Za pr`ewe: n oko 1 dl uqa

PRIPREMA: Tikvice mogu da se oqu{te, a mogu i neoqu{tene da se koriste.

U tom slu~aju ih dobro oprati. Nase~i ih na listi}e oko 5 mm debqine, malo posoliti i ostaviti desetak minuta da puste te~nost.

Jaja umutiti uz dodatak suvog biqnog za~ina.

Svaku tikvicu uvaqati u bra{no, pa u jaja i na kraju u prezle.

Pr`iti u zagrejanom uqu sa obe strane. Gotove staviti na salvetu ili ubrus koji }e upiti suvi{nu masno}u.

Slu`iti kao prilog pohovanom mesu ili samostalno uz neki sos.

tis kod `ena je u porastu, za {ta se kao verovatni uzroci navode pu{ewe, nedostatak vitamina D, kao i ni`e doze sintetskih estrogena u lekovima za kontracepciju.

Upravo je jedno od naj~e{}ih reumatskih oboqewa reumatoidni artritis. To je hroni~na bolest koja zahvata zglobove, {to osobama koje su obolele ote`ava da obavqaju svoje radne i svakodnevne obaveze i jedan su od glavnih uzroka invalidnosti.

Reuma ozna~ava degenerativne promene u kostima i hrskavicama, ali i u krvnim sudovima.

Kod starijih osoba smawen je protok krvi, kapilari i nervi su o{te}eni, a kori{}ewe analgetika i antireumatika o{te}uje jetru i `eludac. Najboqi na~in le~ewa reume jeste le~ewe toplom kupkom, odnosno toplom vodom. Bawe poma`u, ali ni{ta ne mo`e da zameni le`awe u toploj vodi ako se to radi svakodnevno od 30 do 40 minuta. Za „bawawe” u svom domu temperatura vode treba da bude za stepen dva ni`a od telesne temperature, dakle oko 35 stepeni, pa i ne{to ni`a – do 32 stepena. Kad se voda ohladi, doda se jo{ malo vru}e da se ponovo vrati na 35 stepeni pa }e vremenom ki~ma postati elasti~nija, hrskavica }e se prokrviti i reuma zale~iti – ka`e internista dr Miroqub Draga~evac i dodao da se lekovima le~e akutna stawa, smiruju upale, dok

se op{te stawe organizma kod reume najlak{e popravqa toplom cirkulacijom perifernih krvnih sudova.

Sama re~ reumatizam odnosi se na razli~ita bolna oboqewa koja zahvataju zglobove, ligamente, tetive, kosti, mi{i}e ili druge meke strukture u organizmu i ona je ~esto povezana s promenama vremena. Oboleli ~esto po bolu u zglobovima ili mi{i}ima „osete” da nailazi pogor{awe vremena, odnosno zahla|ewe ili ki{a. Kod gotovo svih reumatskih oboqewa, u ciqu olak{awa tegoba, efikasna je primena antireumatskih masti i gelova. Oni su pacijentima dostupni bez lekarskog recepta. I preporu~uje se, kad god je to mogu}e, primena lokalnih antireumatika koji u odnosu na oralne imaju daleko mawe ne`eqenih efekata.

I INFEKCIJA KAO UZROK

Bolovi u zglobovima poja~avaju se ako postoji i velika vla`nost vazduha, jer s niskim temperaturama zajedno uti~u na receptore za bol. Ako je reuma udru`ena s degenerativnim oboqewima ki~me, visokim pritiskom ili dijabetesom, znatno se pogor{avaju tegobe obolelih. Fizijatri u terapeutske svrhe uglavnom propisuju ve`be koje smawuju bol i poboq{avaju pokretqivost. Mora da se vodi ra~una o pravilnom dr`awu, da se izbegavaju rotacioni pokreti

i savijawe, da se pa`qivo seda i ustaje, te da se pazi prilikom podizawa te`ih predmeta. Pravilnom razvoju i odr`awu ki~me poma`u tri vrste rekreacije – plivawe, {etwa, vo`wa biciklom. Takve aktivnosti }e, sigurno, usporiti nastanak i razvoj spondiloze.

Za hroni~ne bolesnike koji pate od degenerativnih promena na ki~mi jako je va`no fizi~ko ve`bawe jer se wime usporava proces oko{tavawa i starewa uop{te. Fizi~ka aktivnost se uskla|uje s fizi~kim sposobnostima, a ve`be su dozirane. Neko }e dizati tegove od 300 grama, a neko od tri kilograma. Kad zglobovi zabole, najgore re{ewe je le}i u krevet, sem ako se ne radi o zapaqewu zglobova. Va`na je i ishrana, puno vo}a i povr}a

koji poja~avaju imunitet. Brza hrana tako|e vremenom ubrzava degenerativne promene, kao i na~in sedewa, naro~ito kod dece koja mnogo vremena provode za kompjuterom. Dakle, preventiva jo{ od detiwstva.

ISHRANA

Qudi koji `ive na primorju re|e obolevaju od reumatskih bolesti. Razlog tome mogao bi biti u ishrani bogatoj ribi koja sadr`i omega-3 masne kiseline koje su se pokazale kao korisne kod reumatskih bolesti. S druge strane, ishrana koja je bogata proteinima mesa mo`e pogor{ati stawe bolesti pa se preporu~uje izbegavawe ishrane koja obiluje mesom i proteinima `ivotiwskog porekla, sirom i mlekom.

Da li su na{e bake bile u pravu da pile}a supa poma`e kada smo bolesni Pripremawe ~inije pile}e supe za voqenu osobu kada je bolesna bila je uobi~ajena praksa {irom sveta vekovima.

Danas se generacije iz gotovo svih kultura kunu u prednosti pile}e supe.

Pile}a supa kao terapija mo`e se da se prati kroz istoriju sve do 60. godine na{e ere i Pedanija Dioskorida, vojnog hirurga koji je slu`io pod rimskim imperatorom Neronom, i ~iju su medicinsku enciklopediju u pet tomova konsultovali rani isceliteqi tokom vi{e od jednog milenijuma. Ali poreklo pile}e supe se`e hiqadama godina ranije, u drevnu Kinu.

Smawuje upalu i zapu{en nos Ni`a aktivnost belih krvnih zrnaca u nazalnim prolazima mo`e smawiti upalu. I

zanimqivo, istra`ivawa pokazuju da pile}a supa zapravo mo`e da smawi broj belih krvnih zrnaca koji putuju do upaqenih tkiva. To radi tako {to direktno inhibira sposobnost neutrofila, vrste belih krvnih zrnaca, da putuju do zapaqenog tkiva.

Kqu~ni sastojci Da biste zaista razumeli umiruju}e i lekovito dejstvo pile}e supe, va`no je uzeti u obzir sastojke supe. Nisu sve pile}e supe

pune hranqivih lekovitih svojstava. Ve}ina konzerviranih verzija pile}e supe skoro je bez sve`eg povr}a.

Osnovni hranqivi sastojci u doma}im verzijama supe su upravo ono {to ih izdvaja od konzerviranih verzija. Piletina obezbe|uje telu potpuni izvor proteina za borbu protiv infekcije. Povr}e obezbe|uje {iroku lepezu vitamina, minerala i antioksidanata. Ako se priprema sa rezancima, oni pru`aju lako svarqiv izvor ugqenih hidrata koje telo koristi za energiju i oporavak. ^ak i toplina pile}e supe mo`e da pomogne. Ispijawe te~nosti i udisawe isparewa pove}ava temperaturu nazalnih i disajnih puteva, {to osloba|a gustu sluz koja ~esto prati respiratorna oboqewa.

Pile}a supa – iako nije lek protiv prehlade i gripa – zaista poma`e u le~ewu.

Izgleda da su na{e bake bile u pravu.

LE^EWE BIQEM

[ipak ima ~ak 50 puta vi{e vitamina C nego pomoranxe i limun Limun i pomoranxe su prvo {to svima padne na pamet kada tra`imo dobar izvor vitamina C. Ipak, {ipak je taj koji osvaja trofej u ovoj kategoriji. Vitamina C ima ~ak 50 puta vi{e nego u naranxama ili limunu.

Ovaj crveni draguq je pravo blago zdravqa i vitaminska bomba. Samo 100 grama {ipka ima 426 mg vitamina C. Va`no je naglasiti da je {ipak jedna od retkih biqaka koja tokom kuvawa ne gubi hranqive osobine, vitamine i minerale. Naime, poznato je da limun ne treba stavqati u vru}i ~aj jer gubi vitamin C. To nije slu~aj sa {ipkom. I ova ~iwenica umnogome doprinosi

wenoj lekovitosti s obzirom da je konzumiramo u obliku ~ajeva, marmelade, kompota…

Istra`ivawa su otkrila da sok od {ipka ima ve}i antiinflamatorni efekat na organizam od crvenog vina ili zelenog ~aja.

Pored vitamina C, sadr`i i vitamine A, D, E, masne kiseline i antioksidans flavonoid.

Va`no je unositi antioksidante u organizam jer ova jediwewa poma`u u borbi protiv slobodnih radikala, smawuju o{te}ewe }elija i {tite nas od bolesti.

Impresivan sadr`aj vlakana uti~e na zdravqe creva, kao i polifenola kojih tako|e ima u izobiqu.

Polifenoli mogu delovati kao prebiotici koji hrane dobre mikrobe. Oni mogu poboq{ati crevnu sluznicu i smawiti upalu koja uzrokuje bolest. [ipak je odli~an za zdravqe kardiovaskularnog sistema. Pored pove}awa „dobrog“ holesterola i sni`avawa „lo{eg“ holesterola, uti~e i na regulaciju krvnog pritiska. Pijewe soka od {ipka mo`e poboq{ati protok krvi.

Smatra se da poboq{ava zdravqe arterija spre~avaju}i nakupqawe plaka i mo`e pomo}i u poboq{awu stawa ateroskleroze. Tako|e reguli{e nivo {e}era u krvi, pa ga je dobro jesti za doru~ak.

ENIGMATIKA

28 ^etvrtak 2. novembar 2023.

SRPSKA AUTO GLUMICA OZNAKA NA SLICI ISLANDA

IVICE, OBODI

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA U U@I^ANI RADNIK KESONU

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

DRVENI STUB, PODUPIRA^ PROSTIRKE OD ROGOZINE SRXBA POZITIVNE OSOBINE

SIMBOL AZOTA

SIMBOL KISEONIKA POZNAVALAC VINA

IME PISCA NOBELOVCA, ANDRI]A CRVENILO

IME RUSKE GLUMICE, LANINA OBRAZOVNI CENTAR (SKR.) PERSIJANKE

LI^NA ZAMENICA

ELEKTRONVE[TA^KA SVR[ENI AUTO HEMIJSKI PODNA SREDWOSKA CEV OZNAKA ELEMENT OBLOGA, [KOLCI, SA DVE [PANIJE (BR.) ELEKZAMENA ZA MATURANTRODE PARKET TI (NEM.) STABLA GIMNASTI^KA SPRAVA (MN.)

INDIGO BIQKA

JADRANSKO OSTRVO PRIPOVEDA^ (LAT.)

PSI POQOPRIVREDNI STRU^WACI VREME U PROLE]E

SIMBOL SUMPORA

NUDIST JEDINICA JA^INE MAGNET. POQA

SIN (ARAP.)

NARODNI UNIVERZITET GL. GRAD VENECUELE

IZRA\IVA^ MAKETA KU]A S OKU]NICOM (ARAP.) [PIRITUS

NATKONOBARI (NEM.)

JUG RANIJI NEM. INDUSTRIJALAC KARL

OPONA[ALAC ISTO^WA^KE DVOKOLICE OSOVINE

Sr Gl pski as

PISARI

ATLETIKA (SKR.)

VODORAVNO: 1. Le~ili{ta, 2. Ve{t govornik - Nespokoj, 3. ^ovek crne puti ({aqivo) - Ure|aji, sprave, 4. Imenica (skr.) - Zagrevati i hladiti gvo`|e - Lat. veznik, 5. Sitan jasen - Reka u Banatu, 6. Pra`iteq Potisja U~enik realke, 7. Oznaka na vozilima za obuku - Narodno mu{ko ime - Drugi, ostali, 8. Ime pisca nobelovca Andri}a - Lice sa glasom alt - Oznaka za jug, 9. @iteqi Zete - kratka sabqa (ital.) 10. Vre}a od kostreti, ararina Ime glumice Ninkovi}, 11. Oznaka za kiri - Ju`no vo}e - Simbol natrijuma, 12. Linije koje na mapi spajaju mesta istog pritiska - Anti~ka Troja, Ilion, 13. Listopadno drvo - Ma|arski naziv za Slovakiwu, 14. Ameri~ka osobina.

USPRAVNO: 1. Uspostavqawe dru{tvene svojine, 2. Poglavica zlih duhova po Zaratustri - Pravac u umetnosti s kraja 19. veka, 3. Neodeven - Usamqenost - Zoqe, 4. Napada~i - Kow arapske pasmine, 5. Pokazna zamenica Ime francuskog pisca Egziperija - Italijanski slikar i vajar \ovani (16. vek), 6. Poqoprivredna oru|a za orawe, plugovi - Vodeni~ar - Simbol kalijuma, 7. Oznaka za polupre~nik - Vrsta stene - Ime srpske TV voditeqke Farago, 8. Prkos - Onaj koji voli da se prepire - Li~na zamenica, 9. Srpska despotica, `ena \ur|a Brankovi}a - Izbaviti, osloboditi, 10. Ime glumice Turman - Umi{qeni pripadnik elite - Nadimak glumice Tejlor, 11. Raniji francuski predsednik, Fransoa - Ime glumice Maksimovi}, 12. Dra`ewe, nadra`ivawe - Ogrlina za kowa u vr{aju.

SPU[TATI SE NA ZEMQU ITAL. PISAC ZVEVO

AUTO OZNAKA VAQEVA

HEMIJSKI ELEMENT 1. STAROSLOV. SLOVO

IME AMER. GLUMCA RASELA NATRIJUM ZVU^NI SUGLASNIK AUTO OZNAKA BELGIJE

ZAOBILA@EWA

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: DIREK, ASURE, N, BES, IVO, O, CRVEN, ALINA, MI, OC, ANIL, DEBLA, KEROVI, RAB, S, AGRONOMI, IBN, ADAMIT, MAKETAR, NU, OBERI, AKAR, VA, SLETATI, IMITATOR, J, ]ATE, ARABE, RADON, KEN, ATL, SONANT, ZAOBILASCI

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SANATORIJUMI, ORATOR, NEMIR, CIGA, APARATI, IM, KALITI, ET, JASENAK, NERA, ANART, REALAC, L, MIOMIR, INI, IVO, ALTIST, J, ZE]ANI, SPADA, ARAR, NATA[A, CI, ANANAS, NA, IZOBARE, ILIJ, JASEN, TOTICA, AMERIKANIZAM

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

SUDOKU 2

8

7 9 7

6 1

8 6 2

2 9 3

RE[EWE SUDOKU 1: 842 915 367 - 596 837 241 - 371 462 985 - 419 523 678 - 268 741 593 753 689 124 - 187 396 452 925 174 836 - 634 258 719

8 5 8 2 6

7 5

8 9 4

4 8

3

4 8 7

3

5 6

4

9 5 3

3 8 7

3

6 4 4

5 7

2 7 8

6 9

8 1 5

4 9 7

2 3 1

4

3 6

2

RE[EWE SUDOKU 2: 423 789 156 - 658 312 479 - 791 654 823 - 165 427 938 - 937 568 214 284 931 765 - 572 846 391 816 293 547 - 349 175 682

SVET POZNATIH

^etvrtak 2. novembar 2023. 29

Milo{ Bikovi} u trci za „ruskog Oskara“ Preminuo Metju Peri, zvezda popularne serije „Prijateqi“ Kanadsko-ameri~ki glumac Metju Peri, koji je svetsku slavu stekao kao duhoviti ^endler Bing u legendarnoj ameri~koj seriji Prijateqi, preminuo je u 55. godini. Peri je pro{le godine objavio memoare Friends, Lovers, And The Big Terrible Thing gde je opisao svoju vi{egodi{wu borbu sa zloupotrebom droge, lekova i alkohola. Smrt proslavqenog glumca potvr|ena je u izjavi koju je objavio En-Bi-Si, TV mre`a koja je 10 godina emitovala Prijateqe. „Neverovatno smo tu`ni zbog prerane smrti Metjua Perija. Doneo je toliko radosti stotinama miliona qudi {irom sveta svojim savr{enim tajmingom i ironi~nom duhovito{}u. Wegovo nasle|e `ive}e kroz bezbroj generacija“, navodi se u saop{tewu En-Bi-Si entertejnmenta.

Glumac je prona|en mrtav, u hidromasa`noj kadi ili xakuziju, u svojoj ku}i u Los An|elesu, rekli su ameri~kim medijima izvori. Prvi izve{taji policije pokazuju da smrt nije nasilna.

Metju Peri ro|en je 19. avgusta 1969. godine u ameri~kom gradu Vilijamstaunu u Masa~usetsu, ali se nakon razvoda roditeqa sa majkom preselio u Kanadu, u Otavu, gde je odrastao. I{ao je u osnovnu {kolu sa sada{wim premijerom Kanade, Xastinom Tridoom sa kojim se jednom ~ak i potukao. [irom sveta osta}e upam}en po ulozi ^endlera Binga u izuzetno uspe{noj seriji Prijateqi, koja je emitovana od 1994. do 2004. godine. Posledwu epizodu legendarne serije o {estoro prijateqa videlo je 52,5 miliona gledalaca samo u SAD, {to je ~ini najgledanijom TV epizodom dvehiqaditih.

Tokom ve}eg dela emitovawa serije Perijeva borba sa zavisno{}u od lekova i alkohola, bila je skrivena od javnosti. U intervjuu Wujork tajmsu objavqenom u oktobru 2022, glumac je otkrio da je punih 18 meseci „~ist“: „Verovatno sam potro{io oko devet miliona dolara poku{avaju}i da se otreznim“. Peri je u svojoj kwizi ispri~ao da je morao da bude vra}en na rehabilitaciju odmah nakon snimawa epizode ^endlerovog i Monikinog ven~awa. Nakon Prijateqa, Metju Peri je u~estvovao u tri televizijska poduhvata koja su se pokazala kratkotrajnim – Studio 60 na Sanset Stripu, Gospodin San{ajn i Go on.

Tokom nastavka karijere, gostovao je u poznatim serijama ili se pojavqivao kao ^endler u TV emisijama, ukqu~uju}i Zapadno krilo, Ali Mekbil, Beverli Hils.

Najuspe{nije uloge na filmu imao je u ostvarewima Ne zaqubquj se na prvi pogled (Fools Rush In), Ubica mekog srca (The Whole Nine Yards), Kako sam zavoleo Saru (Serving Sara), Povratak ubice mekog srca (The Whole Ten Yards). Iako je bio u vezama sa poznatim lepoticama me|u kojima su bile Jasmin Blit i Xulija Roberts, nikada se nije `enio.

U Moskvi su objavqene nominacije za nacionalnu filmsku nagradu „Zlatni orao" koju mnogi nazivaju ruskim Oskarom, a me|u nominovanima je srpski glumac Milo{ Bikovi}. U konkurenciji za nagrade nalazi se 38 filmova. Milo{ Bikovi} nominovan je za najboqeg glumca u filmu „Izazov“. Glumac u prvom ostvarewu snimanom u svemiru igra hirurga, koji mora da pro|e zahtevnu obuku kako bi nau~io da operi{e u beste`inskom stawu.

Radosne vesti glumac je podelio na dru{tvenim mre`ama. Pre nekoliko godina za veliko priznawe srpski glumac bio je trci sa svojim prvencem Sun~anicom, koji je radio sa Nikitom

Mihalkovim. Ceremonija dodele nagrade Zlatni orao odr`a}e se 26. januara 2024. u studiju „Mosfilm" u Moskvi. Kandidati }e biti izabrani tajnim glasawem ~lanova Ruske akademije za film.

Monografija ”Novak \okovi}” predstavqena na Sajmu kwiga Na ovogodi{wem 66. Me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu promovisana je jedinstvena monografija „Novak \okovi}” o neverovatnoj karijeri najboqeg tenisera svih vremena i rekordera sa 24 osvojena grend slema.

Serija kwiga iz kompleta monografije prikazuje put neverovatne karijere srpske teniske

kwiga pod nazivom „Novak \okovi}”, koja kroz statistiku, izjave i fotografije prati sedam najboqih sezona

zvezde, bele`e}i wegov uspon na vrh ATP rang-liste i wegovih rekordnih sedam sezona na tronu.

Posebna ograni~ena serija i regularna edicija kwiga objavqena u saradwi sa Novak \okovi} Fondacijom Edicija

svetskog broja jedan premijerno je prikazana u limitiranom formatu na teniskom turniru Srpska Open u Bawaluci. Sad je kona~no na Sajmu kwiga u Beogradu predstavqena i {iroj ~itala~koj javnosti.

Na {tandu „Hinton pabli{inga” u Hali 4 Beogradskog sajma, qubiteqi tenisa su imalzi priliku da se detaqnije upoznaju sa jedinstvenom monografijom koja je spojila Novak \okovi} Fondaciju, Novaka \okovi}a i teniske entuzijaste i pratioce prvog igra~a sveta.

Ograni~ena serija kwiga je svojevrstan kolekcionarski primerak, sa posebnim serijskim brojem, luksuzno opremqen i zape~a}en.

Pored ograni~ene serije, na sajmu je izlo`ena i regularna edicija namewena {iroj teniskoj publici. Oba izdawa su objavqena u saradwi sa Novak \okovi} Fondacijom i namewena su podr{ci u radu Fondacije – koja je usmerena na rani razvoj dece i pru`awe podr{ke vaspita~ima, roditeqima i svim bri`nim odraslim osobama u `ivotima dece kroz svoje programe i projekte.

30 ^etvrtak 2. novembar 2023.

SPORT

PIKSI OBJAVIO SPISAK ZA BUGARE, IMA DOSTA IZNENA\EWA I POVRATNIKA!

Sin Dejana Stankovi}a i Zvezdin Lu~i} dobijaju {ansu Selektor Dragan Stojkovi} objavio je {iri spisak igra~a za novembarske me~eve. Srbija se 15. novembra sastaje sa Belgijom, u prijateqskom duelu koji se igra u Briselu, a ~etiri dana kasnije Orlovi igraju posledwi me~ u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope, rival je Bugarska na novom stadionu u Leskovcu.

Duel sa Belgijancima predstavqa zavr{nu pripremu za ono {to sledi 19. novembra na stadionu Dubo~ica. Srbija je na pragu Evropskog prvenstva, a da bi ga pre{la i domogla se kontinentalnog takmi~ewa posle 24 godina potrebno je da osvoji

"NE]E BUGARI DA ME SAPLETU" Posle pobede nad Crnom Gorom u prethodnoj utakmici kvalifikacija za EP, kojom je Srbija na~inila najve}i korak ka Nema~koj, Piksi je dao zanimqivu izjavu povodom duela sa Bugarskom.

- Najboqe da me Bugari sapletu, pa ne}e mo}i tako - poru~io je selektor Srbije. barem bod.

Za te me~eve, Piksi je pozvao dva debitanta: Filipa Stanko-

vi}a, golmana Sampdorije i sina Dejana Stankovi}a, kao i ofanzivca Crvene zvezde Vladimira Lu~i}a.

U tim se vratio i Darko Lazovi}, a ponovo je na raspolagawu oporavqeni Du{an Vlahovi}.

Na {irem spisku selektora Stojkovi}a nalaze se: Golmani: Vawa Milinkovi}– Savi} (Torino), Predrag Rajkovi} (Majorka), \or|e Petrovi} (^elsi), Filip Stankovi} (Sampdorija); Defanzivci: Nikola Milenkovi} (Fiorentina), Strahiwa Erakovi} (Zenit), Milo{ Veqkovi} (Verder), Mihajlo Ili} (Partizan), Strahiwa Pa-

vlovi} (RB Salcburg), Sr|an Babi} (Spartak Moskva); Vezisti: Nemawa Radowi} (Torino), Andrija @ivkovi} (PAOK), Darko Lazovi} (Verona), Nemawa Maksimovi} (Hetafe), Nemawa Gudeq (Seviqa), Ivan Ili} (Torino), Marko Gruji} (Porto), Uro{ Ra~i} (Sasuolo), Sa{a Luki} (Fulam), Filip Kosti} (Juventus), Filip Mlade-

novi} (Panatinaikos), Stefan Mitrovi} (Crvena zvezda), Vladimir Lu~i} (Crvena zvezda), Du{an Tadi} (Fenerbah~e), Lazar Samarxi} (Udineze), Sergej Milinkovi}–Savi} (Al Hilal), Filip \uri~i} (Panatinaikos); Napada~i: Du{an Vlahovi} (Juventus), Petar Ratkov (RB Salcburg), Aleksandar Mitrovi} (Al Hilal).

Borba za tre}e mesto je realnost, Zvezda pora`ena u Lajpcigu

Ponovo trka udvoje za titulu Sve uigraniji sastav Partizana znatno je ozbiqniji, zbog neu~e{}a u grupnoj fazi evropskog takmi~ewa i sve`iji od TSC-a i ^ukari~kog, pa bi trebalo da se dogodi ~udo da padne na ~etvrto mesto kao lane Serija Partizana od 11 uzastopnih utakmica vi{e je nego ozbiqan nagove{taj da }e se crno-beli ove sezone boriti za titulu.

Parni vaqak je ~vrsto na prvom mestu i bez obzira {to je jo{ rano za prognoze, deluje kao ekipa koja mo`e da konkuri{e za tron.

Tim iz Humske se uz Crvenu zvezdu ve} izdvojio od ostalih i ~ini se da }emo posle godine pauze ponovo imati trku udvoje za {ampionske lovorike. Sve uigraniji sastav Igora Duqaja znatno je ozbiqniji, zbog neu~e{}a u grupnoj fazi evropskog takmi~ewa i sve`iji od TSC-a i ^ukari~kog, pa bi trebalo da se dogodi ~udo da padne na ~etvrto mesto kao lane.

Crveno-beli su vezali ~etiri uzastopne „trojke” u prvenstvu i bez obzira {to su sve bile minimalnim rezultatom, ~ini se da podi`u formu pred naporan ritam utakmica.

Ne samo {to smo navikli na borbu ve~itih za titulu, ve} zbog ukupnog igra~kog, organizacionog i navija~kog potencijala, najboqe za na{ fudbal je da na prve dve pozicije zavr{e Partizan i Zvezda.

Takvu konstataciju potvr|uju lo{i rezultati TSC-a i ^ukari~kog u Ligi Evrope i Ligi konferencije. Nije ~udno {to je tako, jer su oba kluba debitanti u grupnoj fazi. Protivnici Ba~kotopol~ana i Br|ana su renomirani Vest Hem, Olimpijakos i Frajburg, odnosno Fjorentina, Ferencvaro{ i Genk, klubovi sa znatno vi{e iskustva na me|unarodnoj sceni.

Malo ko sumwa da bi Partizan bio uspe{niji da je na mestu jednog od na{a dva predstavnika u drugom i tre}em po zna~aju UEFA takmi~ewu. Za Evropu je i te kako va`no iskustvo, ono se sti~e godinama, ako ne i decenijama. Te{ko je o~ekivati da TSC i ^ukari~ki, pa i kao klub iskusnija Vojvodina mogu da ga steknu.

Iz tih razloga i daleko ve}eg interesovawa javnosti borba ve~itih za titulu mo`e samo da raduje celokupnu javnost. Kad ve} nemamo veliku ~etvorku kao nekad u SFRJ onda je dobra i trka udvoje, pogotovo {to je pro{le sezone nismo imali.

Fudbaleri Crvene zvezde pora`eni su u gostima od Lajpciga sa 3:1 u utakmici tre}eg kola Lige {ampiona.

Ve} na startu me~a Lajpcig je jasno stavio do znawa crveno-belima da }e imati te`ak zadatak u Nema~koj.

Odmah su nametnuli ritam, diktirali tempo i pritiskali sve ja~e.

Igrao se 12. minut kada su doma}i do{li do prednosti. Mirko Ivani} je izgubio loptu, Lajpcig je u nekoliko poteza do{ao pred gol, a Raum je zavr{io napad golom.

Upravo je Raum najve}e probleme pravio crveno-belima po levom boku, odakle je o{trim ubacivawima stavqao na muke defanzivce Zvezde.

Kada su postigli prvi gol, doma}i su krenuli i po drugi.

Omri Glazer je u nekoliko navrata fenomenalno reagovao i sa~uvao mre`u – prvo je Poulsen odli~no {utirao, a potom Lukeba glavom.

Kada se spustio tempo i kada se malo usporila utakmica, Zvezda je bila na korak od izjedna~ewa.

A taj korak se zove VAR. Lukeba i Olajinka su bili u duelu, a Hose Marija San~es je dosudio penal za Zvezdu.

Ipak, posle asistencije iz VAR sobe, arbitar je pogledao snimak i promenio odluku.

Zvezda je u drugo poluvreme iza{la sa novom

energijom, igrala je ofanzivnije i poku{avala da {to pre do|e do izjedna~ewa.

Sve poku{aje gostiju presekao je ]avi Simons, fantasti~nim golom u 58. minutu.

Nekada{wi |ak Barselone je opalio po lopti sa velike distance, a Glazer nije mogao ni{ta.

Lajpcig je igrao sve boqe, ali je Zvezda do{la do gola koji je vratio u `ivot.

Dragovi} je {utirao sa distance, lopta je zaka~ila nekoga i promenila pravac, a iz drugog plana se pojavio Stameni} i smestio je u mre`u.

Na 20 minuta pre kraja, crveno-beli su dobili neophodnu dozu samopouzrawa i energije, pa su krenuli ka golu doma}ina.

Ali, Lajpcig je ugasio Zvezdine nade u 84. minutu, kada je Dani Olmo zatresao mre`u.

Posle prekida, crveno-beli nisu uspeli da "o~iste", ve} su fudableri Lajpciga uspeli ~ak tri puta da {utiraju ka golu, a Dani Olmo je uspeo da prona|e put do mre`e.

U drugom me~u grupe G, Man~ester siti je u gostima savladao Jang Bojs identi~nim rezultatom.

Posle prvih 45 minuta igre nije bilo golova, a u nastavku su za goste poga|ali Akanxi i Holand (dva puta), dok je za doma}e bio strelac Elija.

Siti je prvi u grupi sa devet bodova, Lajpcig ima {est, dok Jang Bojs i Zvezda imaju po jedan.

FSS UPLATIO PARTIZANU VELIKU FINANSIJSKU POMO]:

U Humsku se slilo 2.000.000 evra Fudbalski savez Srbije (FSS) uplatio je 2.000.000 evra na ra~un FK Partizan kao vid finansijske pomo}i, potvrdio je u ponedeqak potpredsednik FSS Branislav Nedimovi} za portal "Mocartsport".

Zbog ove pomo}i }e i crno-beli mo}i da dobiju licencu za igrawe u Evropi, po{to UEFA od ove sezone kontroli{e finansijsko stawe klubova u vi{e navrata tokom jedne sezone, a ne samo pred wen kraj.

"Fudbalski savez Srbije

uvek pomogne svakom klubu i svakoj instituciji kada to mo`e, pogotovo onima koji reprezentaciju na{ fudbal u inostranstvu", istakao je Nedimovi}.

Prethodno je, uo~i UEFA monitoringa, koji je obavezan da bi klub dobio licencu za igrawe u Evropi, Partizan zatra`io pomo} od FSS. Generalni direktor crno-belih Milo{ Vazura poslao je pismo ~elnicima Saveza i zamolio za pomo} u visini od 2.000.000 evra, koja je sada i odobrena.

SPORT

Masters u Parizu – turnir koji pripada Novaku \okovi}u Dokaza da je Srbin najve}i teniser svih vremena ima mnogo – ovo je samo jedan od wih.

Novak \okovi} dominantna je figura u svetskom tenisu u prethodnih 15 godina, rekorder je po broju grend slemova i masters titula, nedeqa na prvom mestu, pa se wegovo ime pojavquje i u gotovo svim kategorijama na pojedina~nim turnirima.

Ako je Australijan open wegov omiqenih grend slem (ima 10 trofeja), od turnira iz serije 1.000 to je sigurno masters u Parizu.

Na zvani~noj stranici takmi~ewa iz francuske prestonice na Vikipediji, u sekciji "rekordi", postoji osam razli~itih stavki – svih osam pripada Novaku \okovi}u.

Svetski "broj 1" je teniser sa najvi{e pehara (6), kao i najvi{e odigranih finala. ^ak osam puta je dolazio do posledweg me~a u "Bersiju", posledwi put pre 12 meseci, kada je od wega boqi bio Holger Rune.

Pored toga, \okovi} je igra~ sa najvi{e uzastopnih titula (tri), najvi{e uzastopnih finala (tako|e tri), najvi{e odigranih me~eva (54), najvi{e pobeda (45), najvi{e uzastopnih trijumfa (17) i najvi{e u~e{}a na turniru (17).

Potpuno je jasno da mo`e da se ka`e da Novak pola`e potpuno pravo na pehar u obliku stabla drveta i da je bez premca kada je istorija posledweg mastersa u sezoni u pitawu.

I ne samo to, nestvarno zvu~i podatak da je \okovi} zapo~eo 397. sedmicu na prvom mestu ATP rang-liste.

Novak je tako do{ao do neverovatnog broja, koji predstavqa zbir nedeqa 18 igra~a zajedno, od ukupno 28 koliko ih je u istoriji tenisa bilo na tronu.

Srbin je sada sam uspeo ono {to su zbirno Stefan Edberg (72), Xim Kurijer (58), Gustavo Kirten (43), Endi Mari (41), Ilija Nastase (40), Karlos Alkaraz (36), Mats Vilander (20), Danil

Medvedev (16), Endi Rodik (13), Boris Beker (12), Marat Safin (9), Xon Wukomb (8), Huan Karlos Ferero (8), Tomas Muster (6), Marselo Rios (6), Jevgenij Kafeqnikov (6), Karlos Moja (2) i Patrik Rafter (1).

ATP rang-lista se formira od 1973. godine i wen apsolutni rekorder je upravo Nova sa 87 sedmica vi{e od prvog pratioca Roxera Federera (310). [estostruki {ampion u "Bersiju" i ove sezone je prvi favorit za titulu, u prvom kolu }e biti slobodan, dok ga u drugom o~ekuje duel sa pobednikom me~a Miomir Kecmanovi} – Tomas E~everi.

Ben [elton ne}e mu biti prepreka u tre}oj rundi, po{to je ve} na startu izgubio od Alehandra Davidovi~a Fokine, dok bi sa Karlosom Alkarazom mogao da se sastane u finalu.

Masters u Parizu na programu je od 30. oktobra do 5. novembra i igra se za nagradni fond od 5.779.335 evra.

NEMA MU RAVNOG:

Joki} upalio tripl-dabl mod ve} na po~etku sezone U no}i kada je progla{en najboqim igra~em prve sedmice u novoj sezoni, srpski igra~ jo{ jednom potvrdio da je bez premca u NBA ligi.

Nikola Joki} ponovo je predvodio Denver do pobede i drugi put od po~etka takmi~ewa upisao tripl-dabl.

Nagetsi, koji su aktuelni {ampioni, potvrdili su da }e i ovoga puta biti me|u glavnim favoritima za prsten, pa su zabele`ili i ~etvrti uzastopni trijumf, ovoga puta nad Jutom Xez – 110:102.

Ekipa Majka Melouna je protiv ekipe koja je u pro{losti umela da joj zadaje glavoboqe

kontrolisala me~ od prvog do posledweg minuta i mo`e da se pohvali da je samo jedna od tri u ligi koja do sada nije pretrpela poraz.

Joki} je tokom ve~eri dobio nagradu za igra~a nedeqe, a onda iza{ao na teren i ponovo imao dvocifren u~inak u tri statisti~ke kategorije.

Momak iz Sombora je na parketu proveo 35 minuta i za to vreme postigao 27 poena (12/16 iz igre, 1/3 trojke), uz 10 skokova, 11 asistencije jedne izgubqene lopte i dve blokade.

To mu je bio 107. tripl-dabl u karijeri kojim se na ~etvrtom mestu ve~ne rang-liste izjed-

na~io sa Lebronom Xejmsom.

O~ekivano, ponovo je bio najboqi u svom timu koji je, izuzimaju}i kratak period po~etkom prve ~etvrtine, konstantno bio u vo|stvu.

^etvrtak 2. novembar 2023. 31

PARTIZAN SRU[IO ZVEZDU DRUGI PUT U PET DANA:

Derbi re{en na krilima Kaminskog, umalo pala "stotka" Nakon trijumfa u Evroligi, crno-beli su najve}eg rivala savladali i u "ve~itom" derbiju u okviru ABA lige.

Ko{arka{i Partizana savladali su Crvenu zvezdu 98:87 u utakmici 5. kola ABA lige, {to je wihov drugi trijumf nad "ve~itim" rivalom u razmaku od samo pet dana.

Ekipa @eqka Obradovi}a je u ~etvrtak slavila 88:86 u Evroligi, a ovoga puta je pobeda bila jo{ ubedqivija.

Najzaslu`niji za to bio je ameri~ki centar Frenk Kaminski, koji je sa 22 poena odigrao najboqi me~ od dolaska u Partizan.

Me~ u korist crno-belih presudila druga ~etvrtina.

Nakon odli~nog po~etka Zvezde i prednosti od osam poena posle prve ~etvrtine, Obradovi}eva ekipa je zaigrala daleko boqe i u napadu i u odbrani, napraviv{i ~ak 19 poena razlike u tih 10 minuta igre.

Upravo na bazi te prednosti ste~ene u prvih 20 minuta, Partizan je odr`avao povoqan rezultat, a najve}a prednost u jednom

trenutku iznosila je 18 poena. Uspela je Zvezda da se vrati i na {est poena zaostatka, u jednom trenutku u~ini me~ zna~ajno dramati~nijim.

Ipak, za vi{e od toga nisu imali snage. Aleksa Avramovi} je sa dve ukradene lopte i va`nim poenima, kojih je na kraju imao ukupno 15, uspeo da napravi novu lepu razliku za crno-bele.

Zek Ledej je u fini{u pogodio trojku koja je zape~atila sudbinu Zvezde, pa je me~ okon~ao sa 13 poena, dok su u Partizanu dvocifreni bili i Pi-Xej Dou`er sa 12 i Danilo An|u{i} sa 11 poena.

U redovima Zvezde je [abaz Nejpir bio najboqi sa 23 poena, ali nije imao dovoqno dobru podr{ku. Rokas Gedraitis je uz 13 poena imao i {est skokova, Luka Mitrovi} je dodao 12, a po 10 poena su ubacili Milo{ Teodosi} i Xoel Bolomboj.

I Partizan i Zvezda sada u ABA ligi imaju skor 4-1. Crno-bele u petak u Evroligi o~ekuje me~ protiv Baskonije, dok }e crveno-beli dan ranije ugostiti Bajern iz Minhena.

THURSDAY  ^ETVRTAK 2. 11. 2023.

Niko kao Leo - Mesiju osma Ju`na Afrika je rekordni ~etvrti put {ampion sveta u ragbiju Zlatna lopta, i \okovi} dodeqivao nagrade Kapiten Argentine i ~lan Intera iz Majamija Lionel Mesi osmi put u karijeri osvojio je nagradu Frans fudbala "Zlatna lopta" za najboqeg fudbalera sezone.

Mesi je u sezoni 2022/2023 predvodio Argentinu do istorijske titule na Mundijalu u Kataru i pobedio je ispred Erlinga Holanda iz Man~ester Sitija i Kilijana Mbapea iz PS@-a.

Trofej mu je predao ~uveni Englez Dejvid Bekam, vlasnik Intera koji ga je i doveo u Majami.

U `enskoj konkurenciji najboqa je fudbalerka Barselone Aitana Bonmati, kojoj je nagradu predao Novak \okovi}.

Golman Aston Vile i reprezentacije Argenti-

ne Emilijano Martinez osvojio je nagradu "Lav Ja{in", za najboqeg ~uvara mre`e.

Nagrada "Gerd Miler" za najboqeg strelca pripala je Holandu, koji je pro{le sezone na 53 me~a u svim takmi~ewima za Man~ester Siti postigao 52 pogotka i vodio tim do triple krune - Liga {ampiona, Premijer liga i FA kupa.

Fudbaler Real Madrida Xud Belingem osvojio je "Kopa trofej", nagradu namewenu najboqem mladom fudbaleru, odnosno igra~u do 21 godine.

Nagradu "Sokrates" za humanitarni rad dobio je wegov klupski kolega Vinisijus, za rad wegove fondacije koja poma`e siroma{noj brazilskoj deci.

\OKOVI] NA DODELI ZLATNE LOPTE - ]ASKAO S MESIJEM, PA PORU^IO:

I Srbija ima Mitrovi}a!

Prvi teniser sveta Novak \okovi} prisustvuje u ponedeqak uve~e u Parizu ceremoniji dodele "Zlatne lopte" koju "Frans fudbal" dodequje najboqem fudbaleru sveta.

Renomirani francuski list po 67. put dodequje ovu nagradu, a \okovi} je iskoristio priliku {to u~estvuje na mastersu u Parizu da prvi put u`ivo prisustvuje spektaklu.

"Ima me svuda, ali pomalo i na teniskom terenu. Lepo je iskoristiti priliku kada imam turnir u ovom gradu, gde sada imate neke velike sportske doga|aje, finale Svetskog prvenstva u ragbiju i Zlatnu loptu.

Nikad ranije nisam bio na ovom doga|aju, zaista u`ivam u svemu", rekao je \okovi}.

"Fudbal je najpopularniji sport na svetu, odrastao sam gledaju}i fudbal, otac mi je bio profesionalac neko vreme, uzbu|en sam", dodao je srpski teniser.

Na pitawe mo`e li neki Sr-

bin uskoro da osvoji "Zlatnu loptu", \okovi} je rekao da bi to bilo sjajno.

"Imamo neke sjajne fudbalere u ovoj generaciji, Mitrovi} je rekorder po broju golova u nacionalnom timu, igra sjajno.

Tadi} je bio kapiten Ajaksa godinama, tu je Sergej Milinkovi}-Savi}. Sjajni igra~i, nadam se da }e uraditi ne{to zna~ajno na Evropskom i Svetskom prvenstvu. Ipak, pored Mesija i Mbapea bi}e te{ko da }e nekad mo}i da pobede", u {aqivom tonu rekao je \okovi}.

Najboqi teniser sveta je tako|e iskoristio i priliku da se pozdravi sa Lionelom Mesijem, sa kojim je ve} imao prilike da ve~era u Wujorku ranije ove godine.

Reprezentacija Ju`ne Afrike, osvojila je Svetsko prvenstvo u ragbiju, po{to je u finalu u Parizu savladala selekciju Novog Zelanda rezultatom 12:11.

Pravi spektakl odvio se na stadionu "Francuska" u Sent Deniju u Parizu.

Veliki broj qudi grabio se za karte za finalni me~, a na tribinama stadiona na{ao se ogroman broj poznatih li~nosti, me|u kojima i Novak \okovi}.

Finale Svetskog prvenstva u ragbiju donelo je o~ekivanu rovovsku borbu i neizvesnost u duelu dve selekcije.

Selekcija Ju`ne Afrike uspela je da opravda svoj kvalitet i odbrani titulu svestkog {ampiona.

Afri~ki tim je tako do{ao do rekordne ~etvrte titule na prvenstvu sveta, a tako|e su postali jedina reprezentacija koja je osvojila dve vezane titule.

Ju`noafrikanci su prethodno trijumfalni bili 1995, 2007 i 2019. godine.

Pravi sudar titana vi|en je u ovogodi{wem finalu, a tim Novog Zelanda ima za ~ime da `ali.

Uprkos ranom zaostatku, kao i ~iwenici da su igrali 48 minuta bez kapitena Sema Kejna, koji je dobio crveni karton, Novi Zeland je imao {anse za preokret i vo|stvo.

Ipak, nisu uspeli da tu {ansu, pa su tako ostali na tri osvojene titule na svetskim prvenstvima.

Najzaslu`niji za pobedu Ju`ne Afrike, svakako je bio Erv Polard, koji je postigao svih 12 poena pobedni~kog tima, svih 12 nogom.

Pobedni~ki tim na poluvreme je odneo prednost 12:6, koju je uspe{no odbranio do kraja susreta.

Novak \okovi} i Rita Ora zajedno u publici na finalu Svetskog prvenstva u ragbiju Srpski teniski as Novak \okovi} snimqen je u dru{tvu albanske peva~ice Rite Ore na finalnoj utakmici Svetskog prvenstva u ragbiju, koje se odr`ava u Francuskoj.

Najboqi teniser sveta bio je prava atrakcija na ovom sportskom doga|aju, a wegove slike su muwevitom brzinom obi{le planetu.

U jeku priprema za masters turnir u Parizu, najboqi teniser sveta, Novak \okovi}, odlu~io je da sebi da odu{ka i prisustvuje filanu Svetskog prvenstva u ragbiju koje se odr`ava u Francuskoj. Ovoga puta dru{tvo Novaku nije pravila wegova supruga Jelena \okovi}, ve} albanska peva~ica ro}ena u Pri{tini, Rita Ora. Na tribinama stadiona na kome se odr`avala finalna utakmica izme|u Novog Zelanda i Ju`noafri~ke republike, ]okovi} je bio glavna atrakcija, a odmah do wega prime}ena je i albanska peva~ica Rita Ora, koja je poznata po svojim provokativnim komentarima na ra~un Kosova. Ipak, po na~inu na koji su Novak i Rita komunicirali, reklo bi se da je u pitawu sasvim prijateqski odnos u kome mesta za politiku nema.

Australija odustala od kandidature za organizaciju Mondijala 2034.

SP 2026. bi}e odr`ano u SAD, Meksiku i Kanadi, dok }e Mondijal ~etiri godine kasnije biti odigran u [paniji, Portugaliji, Maroku, Urugvaju, Paragvaju i Argentini Fudbalski savez Australije saop{tio je da je odustao od kandidature za organizaciju Svetskog prvenstva 2034. godine. ^elnici Me|unarodne fudbalske fe-

deracija (FIFA) pozvali su ranije zemqe Azije i Okeanije da do 31. oktobra dostave kandidature za organizaciju SP 2034. godine.

Fudbalski savez Saudijske Arabije je najavio da `eli da bude doma}in Mondijala 2034. godine, kao i FS Australije.

- Australija ne `eli da se kandiduje za doma}ina SP 2034. godine, po{to su u obzir uzeti svi faktori - navodi se na zvani~nom sajtu FS Australije.

U saop{tewu se navodi da FS Austra-

lije `eli da organizuje Kup Azije za `ene 2026. godine, kao i Svetsko klupsko prvenstvo 2029.

- Istra`ili smo mogu}nost da se kandidujemo za doma}ina SP. Uzimaju}i u obzir sve ~iwenice do{li smo do zakqu~ka da to ne uradimo 2034. godine. Fudbal je sport jedan u Australiji - dodaje se u saop{tewu FS Australije i podse}a se da }e Brizbejn biti organizator Olimpijskih igara 2032. godine.

SP 2026. bi}e odr`ano u SAD, Mek-

siku i Kanadi, dok }e Mondijal ~etiri godine kasnije biti odigran u [paniji, Portugaliji, Maroku, Urugvaju, Paragvaju i Argentini.