Srpski glas 20. april

Srbija i Rusija –185 godina diplomatskih odnosa

Ove godine se obele`ava 185 godina od uspostavqawa diplomatskih odnosa izme|u Rusije i Srbije. Otvarawe ruskog konzulata u Srbiji 1838. godine je bila va`na spona u istoriji odnosa dveju dr`ava, koje su tokom vekova, uprkos epizodama izra`ene saradwe, bile ograni~ene privremenim misijama.

Vikend ”izazov” u ^ikagu, stotine tinejxera uni{tava imovinu i napada prolaznike

Stotine tinejxera juri{alo je za vikend centralnim ulicama ^ikaga, ska~u}i po automobilima i razbijaju}i {ofer{ajbne, uznemiravalo prolaznike i turiste.

Kamere lokalne televizije Foks 32 objavile su snimak tinejxerâ koji se okupqaju na ulicama i policije koja poku{ava da uspostavi red u toj oblasti.

„Gde su im roditeqi? To je moje pitawe”, pitala jedna `ena iz ^ikaga dok je u subotu prolazila centrom ^ikaga.

Vi|ene su velike grupe tinejxera kako pu{taju muziku sa zvu~nika i besciqno lutaju po ulicama, dok su neki poku{avali da u|u u gradski park Milenijum i Institut umetnosti, koji su u kasnim ve~erwim satima zatvoreni za osobe mla|e od 21 godine.

grupe tinejxera, a gra|ani su prijavqivali i da su se ~uli pucwi.

ver”, a sli~ne scene odigrale su se u ^ikagu i pro{le godine.

Jedna od tako izrazitih stranica zajedni~ke istorije posve}ena je poznatom Srbinu iz Hercegovine – Savi Vladislavi}u Raguzinskom (1669–1738), savetniku Petra Velikog, osniva~u diplomatske slu`be Ruske Imperije, li~nosti koja je imala veliki uticaj na daqi razvoj principa spoqne politike najve}e pravoslavne monarhije u istoriji, me|u kojima je podr{ka slovenskih istovernika na Balkanu uvek imala posebno mesto.

Me|u ruskim diplomatama koji su radili u Srbiji neposredno nakon uspostavqawa diplomatskih odnosa, posebno treba ista}i prvog konzula u Kosovskoj Mitrovici Grigorija [~erbinu (1868–1903), koji je samopo`rtvovanim radom zaslu`io veliko po{tovawe me|u Srbima i tragi~no poginuo zbog posledica napada albanskog fanatika. U svom testamentu ruski konzul je istakao: „Treba da se ~uvaju Srbi na Kosovu, jer je Kosovo srpsko.”

Osniva~: \or|e Marinkovi};

Vlasnik: @ivana Jovanovi};

Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100; Mob: 0401 818 663.

Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi}, (Melburn), Nina Markovi} Kaze, (Sidnej), Jelena Nedeqkovi}, Biqana Leti}, (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}, (Kanbera), Toplica Mileti}, (Adelejd), Mira Dragovi}, (Pert), Marko Lopu{ina, Zoran Vla{kovi}, (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Grupe tinejxera su u znak protesta skakale po automobilima, razbijale prozore i napadale voza~e. Jedna `ena je za lokalnu podru`nicu Foks wuza rekla da je wen mu` napadnut i pretu~en nakon {to je grupa tinejxera skakala po automobilu i razbila {ofer{ajbnu. Mu{karac je preba~en u bolnicu na pregled.

Stotine policajaca poku{avalo je u centru grada da rastera

Policija je na momente pomagala i pratila upla{ene turiste do automobila ili hotela u kojima su odseli, a saobra}aj na ~ika{koj aveniji Mi~igen bio je obustavqen dok je policija poku{avala da uspostavi red.

Policija ka`e da je {estogodi{wi de~ak pogo|en u ruku u blizini ^ika{ke petqe, a 17-godi{wi de~ak pogo|en je u nogu. Obojica su preba~eni u bolnicu i sada su u stabilnom stawu.

Haos u gradu rezultat je izazova postavqenog na dru{tvenim mre`ama pod nazivom „Teen Takeo-

Novoizabrani gradona~elnik ^ikaga Brendon Xonson osudio je nasiqe, ali je i protiv osude tinejxera i onih koji ih nazivaju kriminalcima.

„Nije konstruktivno demonizovati mlade, koji su i ina~e bez perspektive”, rekao je Xonson.

Gra|ani, s druge strane, smatraju da su odgovorni roditeqi.

„Razumem da se deca dobro zabavqaju, ali za ovo je krivo lo{e vaspitawe. Moramo da budemo boqi kao roditeqi. Na{a deca ne bi trebalo da budu ovde”, rekao je jedan stanovnik ^ikaga.

Istraga protiv Sunaka zbog navodnog sukoba interesa

LONDON – Poverenik za standarde britanskog parlamenta Danijel Grinberg, otvorio je danas istragu protiv britanskog premijera Ri{ija Sunaka zbog navoda da nije ukazao na potencijalni

vatnih kompanija koje pru`aju usluge brige o deci, a najverovatnije }e imati koristi od {eme predlo`ene u pro{lomese~nom buxetu za podsticawe qudi da ~uvaju decu, prenosi Rojters.

interese prijavio „na normalan na~in”, javqa Tawug.

Kasnije se ispostavilo da su {efovi kompanije prisustvovali prijemu u Dauning stritu broj 10 nekoliko sati nakon Sunakovog pojavqivawa u odboru, navodi Gardijan.

Sunak ne navodi udeo supruge u svom registru interesa kao poslanika, koji poslanici moraju da a`uriraju.

„^lanovi moraju uvek biti otvoreni i iskreni u izja{wavawu o bilo kakvom relevantnom interesu u bilo kom postupku Doma ili wegovih odbora, kao i u svakoj komunikaciji sa ministrima, ~lanovima, javnim zvani~nicima ili nosiocima javnih funkcija”, navodi se u {estom paragrafu kodeksa pona{awa ~lanova parlamenta, prenosi Gardijan.

sukob interesa, a za koje se smatra da su u vezi sa kompanijom za brigu o deci u kojoj je wegova supruga investitor. Sunakova supruga, Ak{ata Murti, navedena je kao akcionar „Koru Kidsa”, jedne od {est pri-

Sunak je ranije, na parlamentarnom odboru za interese, na pitawe laburisti~ke poslanice Ketrine Mekinel da li ima povezanosti izme|u interesa wegove supruge i predlo`enoj {emi o brizi o deci, rekao da je sve

Komesar je odgovoran za pra}ewe rada Kodeksa pona{awa i registara Doweg doma, ukqu~uju}i istragu svih navodnih kr{ewa.

Na stranici poverenika na sajtu parlamenta nije bilo vi{e detaqa o ovim navodima.

PUTIN POSETIO NACIONALNU GARDU U LUGANSKOJ REPUBLICI

Predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je {tab Nacionalne garde „Vastok” u samoprogla{enoj Luganskoj Narodnoj Republici (LNR), na istoku Ukrajine, ~ije je pripajawe proglasila Rusija, saop{tio je Kremq.

Kako je navedeno, Putin je posetio {tab Nacionalne garde „Vastok”, gde je od general-pukovnika Aleksandra Lapina i drugih visokih oficira ~uo izve{taje o situaciji na tom pravcu, prenosi list Izvestija.

To je prva poseta predsednika Rusije samoprogla{enoj Luganskoj Narodnoj Republici, koja se nalazi na istoku Ukrajine i ~ije je pripajawe u septembru pro{le godi-

ne proglasila Rusija.

Prethodno je Putin posetio i {tab armijske grupe „Dwepar” u Hersonskoj oblasti, na jugu Ukrajine, ~ije je pripajawe tako|e proglasila Rusija.

Odgovaraju}i na naga|awe medija kada se Putinova poseta zapravo dogodila, Kremq je saop{tio da je Putin ukrajinske regione koje kontroli{e Moskva posetio u ponedeqak. „Predsednik sve ~e{}e pose}uje nove regione. Naravno, on vr{i inspekcije vojnih {tabova i na licu mesta dobija aktuelne informacije iz prve ruke o napretku specijalne vojne operacije. To je deo wegovog posla”, rekao je portparol Kremqa Dmitrij Peskov.

Zamrznuta ruska imovina }e biti vra}ena kada Moskva plati reparacije

Predstavnici zemaqa G7 su na sastanku u Japanu izneli uslove za vra}awe zamrznute ruske imovine, a to su kraj rata u Ukrajini i isplata ratne {tete od strane Moskve. Ruska imovina koju su zamrzle zemqe G7 }e ostati u tom stawu

sve dok se ne zavr{i rat u Ukrajini i dok Rusija ne plati reparacije, navodi se u saop{tewu G7, prenosi RT (Russia Today).

„Bilo kakvo re{ewe sukoba u Ukrajini mora da garantuje da }e Rusija platiti {tetu koju je na~i-

nila”, dodaje se u saop{tewu ministara spoqnih poslova zemaqa G7. Ministri G7 su tako|e najavili da }e poja~ati ekonomske sankcije Rusiji i kazniti „tre}e strane” koje poku{aju da „izbegnu i podriju” ove kaznene mere.

„Tre}e strane” moraju da se prestanu da poma`u Rusiji ili da se suo~e sa ozbiqnim posledicama, upozorila je G7.

Sjediwene Dr`ave i wihovi saveznici su zamrzli oko 300 milijardi ruskih deviznih rezervi, kao i imetak osoba za koje su smatra da su „oligarsi” bliski ruskim vlastima, podse}a RT.

Kijev i Va{ington `ele da zamrznuta ruska imovina bude ulo`ena u posleratnu odnosu Ukrajine, ali mnoge zapadne dr`ave su rekle da bi zaplenom novca prekr{ile sopstvene zakone, prenosi Tawug.

Ho}e li Ursula fon der Lajen odgovarati zbog pregovora sa Fajzerom

BRISEL – Belgijski lobista

Frederik Baldan tu`io je pred belgijskim sudom u Lije`u predsednicu Evropske komisije (EK)

Ursulu fon der Lajen zbog sumwe da je li~no pregovarala sa kompanijom Fajzer o nabavci vakcina protiv kovida-19.

Baldan, koji od predsednice

EK tra`i kompenzaciju u iznosu od 50.000 evra zbog nanete moralne {tete, smatra da su navedene optu`be protiv Fon der Lajen uzdrmale javne finansije i poverewe javnosti u wegovoj zemqi, prenosi briselski Euraktiv.

Tvrdi da je fon der Lajen pregovarala o nabavci vakcina van okvira mandata koji joj daju dr`ave ~lanice Evropske unije (EU).

Dr`ave ~lanice EU su dale mandat EK, a ne Ursuli fon der Lajen li~no, naglasio je Baldan. U slu~aju da je predsedni-

ca Evropske komisije obrisala SMS poruke koje je razmewivala sa izvr{nim direktorom kompanije Fajzer Albertom Burleom, to se mo`e uporediti sa uni{tavawem javne administrativne dokumentacije, tvrdi Baldan.

Dodaje da Fon der Lajen, ako ne `eli da otkrije sadr`aj poruka, time arbitrarno ograni~ava prava zagarantovana ustavom i

Prin~evi Hari i Vilijam ne planiraju sastanak pomirewa

navodi da je to, prema belgijskim zakonima, zlo~in.

Predsednica EK ne mo`e da skriva sadr`aj SMS poruka pozivaju}i se na to da su privatne, jer bi to ukazivalo na intimni odnos Fon der Lajen i Burlea i konflikt interesa u pregovorima o vakcinama, navodi Baldan.

U tu`bi se skre}e pa`wa na to da je Fajzer imao posebne privilegije kao dostavqa~ vakcina u EU, prenosi Tawug.

Belgija je u 2022. godini od svih proizvo|a~a dobila 40,4 miliona doza vakcina protiv kovida-19, a od tog broja je 27,9 miliona vakcina bilo od firme Fajzer, navodi Institut za javno zdravqe Sciensano.

Ameri~ki list Wujork tajms podneo je ranije tu`bu protiv EK zbog toga {to izvr{no telo EU odbija da objavi SMS poruke izme|u Ursule fon der Lajen i Alberta Burlea, navodi Politiko.

Britanski princ Vilijam ne planira da se sastane sa svojim mla|im bratom Harijem, kada on do|e na krunisawe wihovog oca, navode izvori bliski kraqevskoj porodici.

Kraqevski analiti~ari otkrili su da je Hari (38) u subotu razgovarao sa svojim ocem u poku{aju da ubla`i napetosti, ali da se tom prilikom nije bavio aktuelnim sporom sa Vilijamom, prenosi Dejli mejl.

Smatraju da bi bilo lepo da se Hari zadr`i neko vreme i bude prijateqski nastrojen, ali veruju da }e wegovo samostalno putovawe biti kratkotrajno, pre svega zbog „gustog” rasporeda obaveza.

Vilijam i Hari }e se videti tokom krunisawa 6. maja u Vestminsterskoj opatiji, {to je prvi put da se susre}u nakon {to je Hari objavio kwigu u kojoj je ozna~io Vilijama kao glavnog suparnika.

Izvori tvde da je kraq ^arls zadovoqan dolaskom najmla|eg sina, ali se smatra da se princ od Velsa i daqe ose}a izdano i quto, posebno zbog otkri}a u memoarima, kao i da je jaz me|u bra}om toliko velik da ne vide kako }e se taj odnos ikada popraviti, navodi list, prenosi Tawug.

Princ Hari }e prisustvovati krunisawu britanskog kraqa ^arlsa slede}eg meseca, ali }e wegova supruga Megan ostati u Kaliforniji sa wihovom decom, saop{tio je danas portparol Bakingemske palate.

Kako podse}a agencija Rojters, kraq ^arls }e biti krunisan u londonskoj Vestminsterskoj opatiji 6. maja u tradicionalnoj ceremoniji koja datira 1.000 godina unazad.

Pripreme za ovaj doga|aj posledwih meseci zasewene su kontroverznim otkri}ima o britanskoj kraqevskoj porodici, koje su Hari i Megan izneli u seriji televizijskih intervjua i Netfliks dokumentarcu, kao i u nedavno objavqenim memoarima princa Harija „Sper”.

Portparolka Pentagona Sabrina Sing se u nekoliko navrata ba{ trudila da uveri koliko su nedavno objavqeni tajni dokumenti u bilo kojem stepenu autenti~ni, ali je priznala da je curewe poverqivih podataka - zabriwavaju}e.

A pitawa je mnogo. Jedan od ponu|enih odgovora je i da }e Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama biti potrebno godinu i po dana da isporu~e borbene avione F-16 Ukrajini, ako bude doneta takva odluka. To je izjavio ameri~ki podsekretar za odbranu Kolin Kal.

„Mogli bismo da potro{imo sav novac na F-16, a avioni }e sti}i u roku od godinu i po dana”, rekao je Kal na onlajn diskusiji ~iji je doma}in „Forin polisi”.

On je dodao da ako Va{ington odlu~i da po{aqe borbene avione u Kijev, oni ne}e pomo}i Ukrajini u „prole}nim i letwim ofanzivnim operacijama”.

Rukovodstvo SAD nije zainteresovano da direktno ulazi u sukob u Ukrajini, niti da ga transformi{e u tre}i svetski rat –izjavio je on i dodao: „Predsednik Bajden je jasno stavio do znawa da, iako ~inimo sve {to mo`emo da podr`imo Ukrajinu, Sjediwene Dr`ave nisu zainteresovane da direktno u|u u sukob i da ga eskaliraju u tre}i svetski rat“.

Kal je istakao i da Kina „u velikoj meri” ignori{e zahteve SAD za vojne kontakte.

„Realnost je da se NR Kina ne javqa na telefon kada ih zovemo. Na{i poku{aji da stupimo u kontakt sa Kinom su uglavnom ignorisani”, priznao je ovaj zvani~nik Pentagona.

Prema wegovim re~ima, Pekin-

PENTAGON sve te`e „pegla” optu`be

gu nedostaje politi~ka voqa da komunicira sa Va{ingtonom.

On je ocenio i da }e Kina verovatno poku{ati da pro{iri uticaj na svetskoj sceni na {tetu SAD i wihovih partnera, ukoliko Va{ington ne preduzme preventivne korake. Portal „Politiko” izneo je podatke da u Ukrajini deluju specijalne snage NATO-a. Naveo je iz „procurelih podataka” da je u zoni sukoba 97 pripadnika tih snaga. Dominiraju Britanci, ima ih 50, Letonaca 17, Francuza 15) i Amerikanaca – 14. Ni mawe ni vi{e!

I „Gardijan” tvrdi da specijalne snage iz zemaqa NATO u~estvuju u borbama u Ukrajini.

Portparol Pentagona Patrik Rajder je „peglaju}i situaciju” bio pa skoro kategori~an:

„Ameri~ko vojno osobqe ne u~estvuje u neprijateqstvima na teritoriji Ukrajine. Ne vodimo nikakve vojne operacije protiv ruskih trupa. Mi smo potpuno fokusirani na podr{ku Ukrajini i pru`awe bezbednosne pomo}i Kijevu koja mu je potrebna za za{titu zemqe“, rekao je Rajder.

Prema wegovim re~ima, SAD trenutno odr`avaju „malo vojno prisustvo u ameri~koj ambasadi u Kijevu“, me|utim, te snage se nalaze pri kancelariji vojnog ata{ea. Wihov glavni zadatak je da kontroli{u kako se kori-

sti ameri~ka vojna pomo} Ukrajini. Tu je bilo propusta i netransparentnosti, pa je poslata podr{ka, da boqe prati i usmerava pomo}, objasnio je. Uverqivo, nije ba{, smatraju mnogi novinari.

Patrik Rajder je rekao i da je curewe gomile poverqivih in formacija na portale i dru{tvene mre`e „krivi~no delo“, te da se nastavqa sa analizom razli~itih faktora koji se odnose na za{titu kla sifikovanih materijala. To ukqu~uje i pregled i a`urirawe lista distribucije, procenu kako i gde se dele obave{tajni podaci i niz drugih koraka radi za{tite poverqivih i osetqivih informacija“.

Nedavno je Petagon peglao i optu`be da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave bile ume{ane u eksplozije koje su pogodile gasovode Severni tok. Tada je portparol Pentagona potpukovnik Garon Garn isto bio kategori~an: „SAD nisu bile ume{ane u eksploziju Severnog toka – rekao je on, a mnoge nije uverio da ovaj i ostali zvani~ni stavovi su istiniti ili ne.

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim

potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

TENZIJE NA ISTOKU SVE VE]E

„Wujork tajms”: NATO poslao vojsku u osam dr`ava

koje se grani~e sa Rusijom

NATO se zbog situacije u Ukrajini priprema za borbene akcije na svojim granicama, pi{e „Wujork tajms”.

Kako navodi list, NATO prelazi sa strategije obuzdavawa pretwom koja podrazumeva napad kao odgovor, na strategiju obuzdavawa zabranom, koja podrazumeva ve}i broj vojnika stalno raspore|enih na granici sa Ruskom Federacijom, ve}u integraciju vojnih planova izme|u Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i saveznika, ve}u potro{wu na odbranu, kao i vi{e detaqnih zahteva prema saveznicima o tome kakve snage i opremu bi trebalo da imaju.

Isti~e se i da je sada ciq NATO-a ne samo da aktivira svoje snage, ve} i da ih u~ini primetnijim za Rusiju.

U ~lanku se dodaje da je NATO ve} poslao vojsku iz raznih zemaqa u osam dr`ava pored granice sa Rusijom i sada razmatra mogu}nosti da ih uve}a.

Kako je saop{tio izvor u NATO-u, u okviru novih planova komandant objediwenih snaga NATO u Evropi Kristofer Kavoli prvi put od perioda Hladnog rata integri{e vojne planove SAD i drugih saveznika u NATO-u. Izvor je dodao da su se Amerikanci vratili u Evropu i da sada „odlu~uju sa NATO-om kako }e SAD {tititi Evropu”, navodi se u materijalu.

Rusija od 24. februara 2022. godine sprovodi „specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini”. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je zadatak operacije za{tita qudi koji su osam godina bili izlo`eni maltretirawu i genocidu od strane kijevskog re`ima, pi{e RT Balkan. Poru~io je i da je Rusija 30 godina poku{avala da se dogovori o principima bezbednosti u Evropi, ali se suo~ila ili sa cini~nom prevarom i la`ima ili sa poku{ajima pritiska i ucene. Alijansa se u me|uvremenu, uprkos protestima Moskve, stalno {iri i pribli`ava granicama Rusije.

OTVORENO PISMO REPUBLIKANACA MINISTRU ODBRANE:

[ta rade ameri~ki vojnici u Ukrajini?

Ko je Xejms Rubin – povratak jastreba iz doba Klintona i Olbrajtove na Balkan

^uvena re~enica svih policija sveta o po~iniocu i vra}awu na mesto nepo~istva, dokazana mnogo puta, mo`e da se primeni na politi~ka, strate{ka de{avawa u svetu, a sada, konkretno i kod nas u regionu.

Naime specijalni izaslanik i koordinator Centra za globalno anga`ovawe ameri~kog Stejt departmenta Xejms Rubin boravi u poseti Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji tokom koje }e razgovarati o borbi protiv „ruskih dezinformacija”, ali i o dijalogu Beograda i Pri{tine.

Naravno ve}ina mla|ih se ne se}a Xejmsa Rubina, udarne pesnice pokojne dr`avne sekretarke SAD Medlin Olbrajt.

Rubin je kasnije, uz svoju suprugu, novinarku, glavnu me|unarodnu dopisnicu SiEn-En-a i voditeqku Kristijan Amanpur plasirao niz neistina i dezinformacija u vreme bombardovawa na{e zemqe 1999. godine.

Posle pune 23 godine, Xejms Rubin, nekada glasogovornik Medlin Olbrajt, do{ao je ponovo na Balkan, ovoga puta u novoj ulozi. Naravno, jedna od glavnih tema bi}e mu Srbija i Rusija, pa }e tako iz Crne Gore govoriti kako Podgorica nikako ne bi smela da potpadne pod uticaj „dezinformacija” iz Beograda, Moskve i Pekinga.

Naizgled, wegovom dolasku na zapadni Balkan prethodile su pomirqive poruke, naravno samo ne prema nama iako je govorio u intervjuima pre dolaska o „vremenu velike nade na Balkanu”. Tema posete je uticaj Rusije, ali i pitawe dijaloga Beograda i Pri{tine i realizacija sporazuma koji su postignuti u Briselu i Ohridu. – Bi}e potrebno liderstvo i hrabre odluke lidera. Lideri moraju da govore istinu svom narodu, naravno, niko ne}e dobiti 100 odsto svojih zahteva, niko ne mo`e dobiti sve, mora se u~iti kompromis. Mislim da postoji prilika, prilika su pregovori, koji }e normalizovati odnose Srbije i Kosova, to je mogu}e uz sna`no liderstvo i odluke - rekao je Rubin. Ali ukoliko se setimo wegovih izjava posledwih godina potrebno je dobro razmisliti koliko mu se mo`e verovati. Albanski mediji su 2018. godine preneli odgovor kada je, upitan da li }e Rusija

odobriti ~lanstvo Kosova u UN ukoliko Srbija prizna kosovsku nezavisnost, Rubin rekao da „nikada ne bi verovao Srbiji”.

O{tro se protivio promeni granica izme|u Beograda i Pri{tine, i sna`no je kritikovao ulogu Rusije oko Kosova.

KO JE ZAPRAVO XEJMS RUBIN

Xejms Rubin je biv{i ameri~ki diplomata i novinar, a javnosti je najpoznatiji kao pomo}nik ameri~kog dr`avnog sekretara za javne poslove u administraciji biv{eg predsednika SAD Bila Klintona od 1997. do 2000. godine. Bio je i glavni portparol Stejt departmenta, i desna ruka ozlogla{ene sekretarke Medlin Olbrajt.

Posle Klintonovog odlaska, preselio se u London i radio kao gostuju}i profesor me|unarodnih odnosa na Londonskoj {koli ekonomije. Po povratku u Wujork vratio se politici, bio je glavni spoqnopoliti~ki portparol predsedni~ke kampawe generala Veslija Klarka dok se nije povukao, a onda je radio i za demokratskog kandidata Xona Kerija 2004. kao vi{i savetnik za pitawa nacionalne bezbednosti.

Bio je i ~lan predizbornog tima Hilari Klinton 2008. godine, a nakon toga je oti{ao u medijsku ku}u „Blumberg”.

Tri godine kasnije se preselio u Pariz, jer je postao diplomatski savetnik novoizabranog generalnog sekretara Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD).

Nedavno se na velika vrata vratio u Stejt department, jer ga je 16. novembra 2022. dr`avni sekretar Entoni Blinken imenovao za specijalnog izaslanika i koordinatora Centra za pitawa od globalnog zna~aja, da bi se sada, vratio ovom wegovim neistinama jo{ uvek optere}enom regionu.

Poznat je i slavqen na Kosovu i Metohiji, gde ga je 2013. tada{wa predsednica tzv. Kosova Atifete Jahjaga odlikovala ordenom za zasluge i to za, kako je rekla, „vanredni doprinos za Kosovo tokom ratnog perioda koje je pomoglo da se uspostavqa mir i sloboda i razvoj zemqe za sve wene gra|ane, kao i posle rata u „izgradwi dr`ave Kosovo i wenu me|unarodnu konsolidaciju”.

Republikanska predstavnica u ameri~kom Kongresu Merxori Tejlor Grin zatra`ila je danas u otvorenom pismu ameri~kom ministru odbrane Lojdu Ostinu da se razjasne informacije iz procurilih poverqivih dokumenata da je blizu stotinu pripadnika specijalnih snaga iz zemaqa Zapada trenutno „na terenu” u ratu u Ukrajini, me|u kojima i desetak Amerikanaca.

Grin je ukazala na to da Kongres nikada nije odobrio prisustvo vojske SAD u Ukrajini.

Ocenila je da ameri~ko vojno prisustvo u Ukrajini pokazuje `equ ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena „da pro{iri neprijateqstva izme|u dve nuklearne sile’’.

Grin je naglasila da „odluka {efa Bele

ku}e da finansira proksi rat sa Rusijom” ne samo da sabotira sve mirovne inicijative, ve} i stavqa planetu na ivicu nuklearnog holokausta.

Ona je pozvala ameri~ko Ministarstvo odbrane da razjasni zbog ~ega su ameri~ke specijalne snage i vojni savetnici oti{li u ratnu zonu u Ukrajini.

Мадлен Олбрајт i Џејмс Рубин

Остин и Шмихал, премијер Украјине у Пентагону

Makron: Za 100 dana moramo da sredimo stawe u dr`avi

PARIZ – Francuski predsednik Emanuel Makron dao je sebi 100 dana da sredi stawe u dr`avi nakon nedeqa nasilnih protesta i gneva javnosti zbog wegovih nepopularnih poteza da pove}a starosnu granicu za odlazak u penziju, zatra`iv{i od Vlade da po~ne otvorene razgovore sa sindikatima o brojim pitawima.

Dva dana nakon {to je potpisao zakon o pove}awu starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, Makron je rekao da predsednica Vlade Elizabet Born treba da predlo`i mere koje se ti~u uslova za rad, zatim, za zakon i red, obrazovawe i zdravstvena pitawa, preneo je Rojters.

„Pred nama je 100 dana smirewa, jedinstva, ambicija i akcija za Francusku”, rekao je Makron.

On je danas rekao da mu je `ao {to promene u penzionom sistemu nije podr`ala {ira javnost.

„Da li je ova reforma prihva}ena? O~igledno nije. Uprkos mesecima razgovora, konsenzusa nema, `alim zbog toga. Moramo izvu}i lekcije”, poru~io je Makron.

Makronovo tv obra}awe o penzionoj reformi uz lupawe {erpi

Protivnici veoma nepopularnog zakona o podizawu starosne granice za odlazak u penziju u Francuskoj sa 62 na 64 godine pozvali su narod da lupa u {erpe {irom zemqe dok predsednik dr`ave Emanuel Makron `eli da smiri tenzije u ve~era{wem televizijskom obra}awu naciji.

Eksplozije odjekuju Kartumom, ubijeno 185, raweno vi{e od 1.800 qudi

KARTUM – Najmawe 185 qudi je ubijeno, a 1.800 je raweno od po~etka sukoba u Sudanu, saop{tio je izaslanik Ujediwenih nacija Volker Peters.

Eksplozije i pucwi o|ekuju Kartumom, a gra|ani sudanske prestonice i ostalih gradova u toj zemqi su u ku}ama tre}i dan zaredom u vreme dok se vojska i mo}na rivalska grupa bore na ulicama u borbi za kontrolu nad zemqom, navodi AP.

Zara}ene strane koriste tenkove, artiqeriju i ostalo te{ko naoru`awe u gusto naseqenim oblastima.

Borbeni avioni nadle}u gradove, a protivvazdu{na odbrana odgovara.

Broj mrtvih bi mogao da bude mnogo ve}i jer je na ulicama mnogo tela, posebno oko centralnog dela Kartuma do kojeg niko ne mo`e da do|e zbog sukoba, navodi Aso{iejted pres.

U Sudanu besne oru`ani suko-

Savet za mir i bezbednost AU „sna`no odbacuje bilo kakvo spoqno me{awe koje bi moglo da zakomplikuje situaciju u Sudanu“

nica lojalnih generalu Abdelu Fatahu al-Burhanu, {efu prelaznog vladaju}eg Suverenog saveta Sudana i paravojnih Snaga za brzu podr{ku (RSF), koje predvodi general Mohamed Hamdan Dagalo, poznat kao Hemedti, koji je i zamenik {efa Saveta.

Pod -

nim pritiskom, Burhan i Dagalo su nedavno pristali na okvirni sporazum sa politi~kim partijama i prodemokratskim grupama, ali je potpisivawe vi{e puta odlagano jer su rasle tenzije oko integracije RSF u oru`ane snage i budu}i lanac komandovawa, prenosi Tanjug.

Penziona reforma koja je izazvala ogromne proteste u Francuskoj, samo {to je stupila na snagu, nakon {to ju je odobrio Ustavni savet Francuske, a o~ekuje se da }e Makron izneti detaqe svoje unutra{we politike u narednim mesecima.

Predsednik Francuske se nada da }e to pomo}i zemqi da se pomakne iz perioda protesta iz {trajkova nastalih zbog wegove penzione reforme koja preti wegovim ambicijama u preostale ~etiri godine na funkciji, prenosi Beta.

Ve~era{we obra}awe verovatno }e biti u znaku te{ke bitke za popravqawe {tete nanete wegovom imixu nakon {to je pro{log meseca progurao penzionu reformu mimo parlamenta, zahvaquju}i retko kori{}enim ustavnim ovla{}ewima francuske vlade.

Protivnici penzione reforme pozvali su narod da se okupi u gradskim ku}ama {irom Francuske i da prave buku tokom Makronovog televizijskog obra}awa sa porukom: „Makron ne}e da nas slu{a? Ni mi ne}emo wega”.

Najavqewa okupqawa zabrawena su u Di`onu i Marseju, jer su lokalne vlasti zakqu~ili da postoji rizik od „javnih nemira”.

Savet za mir i bezbednost Afri~ke unije(AU) upozorio je na mogu}nost spoqnog me{awe u krizu u Sudanu, zahtevaju}i od sukobqenih strana da „brzo prihvate mirno re{ewe i inkluzivan dijalog“, prenele su danas afri~ke agencije. Ina~e, oru`ani sukobi izbili su u Kartumu u subotu, izme|u vojnih jedinica lojalnih generalu Abdelu Fatahu al-Burhanu, {efu prelaznog vladaju}eg Suverenog saveta Sudana i paravojnih snaga za brzu podr{ku (RSF), koje predvodi general Mohamed Hamdan Dagalo, poznat kao Hemedti, koji je istovremeno zamenik {efa Saveta. Savet za mir i bezbednost AU „sna`no odbacuje bilo kakvo spoqno me{awe koje bi moglo da zakomplikuje situaciju u Sudanu“, navodi se u saop{tewu objavqenom nakon hitnog sastanka o Sudanu odr`anog u sedi{tu Afri~ke unije u glavnom gradu Etiopije Adis Abebi. Savet AU je istovremeno, pozvao zemqe u regionu i druge zainteresovane strane da podr`e teku}e napore da se zemqa vrati

u proces tranzicije ka ustavnom poretku.Od sudanskih oru`anih snaga (SAF) i snaga za brzu podr{ku (RSF) iz sedi{ta AU zahteva se da „brzo prihvate mirno re{ewe i inkluzivni dijalog“

kako bi re{ili svoje razlike. Sukobi izme|u sudanske vojske i paravojne RSF nastavqeni su ina~e danas tre}i dan za redom, u razli~itim delovima glavnog grada Kartuma, dok je najve}e `ari{te

regionalne Me|uvladine uprave za razvoj (IGAD) su tokom virtuelnog sastanka proteklog vikenda, pozvali na hitan prekid neprijateqstava. IGAD je odlu~io da anga`uje predsednike Salvu Kiira iz Ju`nog Sudana, Vilijama Rutoa iz Kenije i Ismaila Omara Gueleha iz Xibutija da {to je pre mogu}e da pomire protagoniste. Stabilnost u Sudanu je kqu~na za socijalnu i ekonomsku stabil-

i daqe u blizini centralnog armijskog {taba i predsedni~ke palate. Prema najnovijim izve{tajima iz Kartuma, preko 100 qudi je poginulo u ovom oru`anom krvoproli}u, dok je vi{e od 600 raweno. U me|uvremenu, lideri

nost regiona, istakli su ~elnici IGAD-a. Sudan je ina~e, bez funkcionalne vlade od oktobra 2021. godine kada je vojska raspustila prelaznu vladu premijera Abdale Hamdoka i proglasila vanredno stawe.

Afri~ka unija upozorava na

”spoqno me{awe” u sudansku krizu

Сателитски снимак оружаних сукоба у престоници Судана

\OR\E MILI]EVI], MINISTAR ZA ODNOSE SA DIJASPOROM VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Boqe veze s dijasporom za ja~u Srbiju

Saradwa s dijasporom mora biti sadr`ajna na svim nivoima, moraju se ukqu~iti sve institucije, a na Ministarstvu je da omogu}i boqu povezanost, da budemo most izme|u dijaspore i Srbije

U Beogradu }e uskoro biti odr`ana dva velika skupa posve}ena unapre|ewu odnosa Srbije s wenom dijasporom, a u planu su i izmene zakona za ovu oblast koje bi trebalo da doprinesu ja~awu veza dve strane u obostranom interesu. O tome, uz druge va`ne i srodne teme, za beogradski „Pe~at“ je govorio ministar bez portfeqa u Vladi Republike Srbije zadu`en za odnose sa dijasporom \or|e Mili}evi}.

n Gospodine ministre, ko danas ~ini srpsku dijasporu i o kom broju qudi u toj populaciji je re~, jer se ~esto ~uje da u inostranstvu ima Srba skoro kao i u Srbiji?

- Zbog prilika na Balkanu, a konkretno u slu~aju srpskog naroda, prisutna su vekovna iseqavawa i mo`emo govoriti o jako {irokoj dijaspori, o qudima koji su iz razli~itih razloga napustili maticu – ekonomskih, politi~kih ili zbog prisilnog iseqavawa Srba s prostora tada{we Jugoslavije, ali i o onima koji su oti{li zbog globalnog trenda migracija, posebno prisutnog kod mla|ih qudi. Upravo zbog te brojnosti, ~esto se ~uje da Srba u inostranstvu ima gotovo koliko i u matici, ali to ne mo`emo sa sigurno{}u da potvrdimo, jer ne postoji ta~an popis qudi srpskog porekla van matice. Govori se da nas ima u vi{e od sto zemaqa. Rekao bih da gde god da odete, nai|ete barem na jednog Srbina i to pokazuje na{u prisutnost po ~itavom svetu. Ministarstvo upravo ti podaci o velikoj srpskoj dijaspori posebno ti{te i voleli bismo da u budu}em periodu pri~amo o {to vi{e povratnika, a ne o pove}awu broja na{ih gra|ana van granica Srbije. To je i jedan od ciqeva kojem te`imo. n Ve} ste boravili u nekoliko zemaqa u kojima `ivi na{ svet, nakon ~ega ste izjavili da vi{e ne postoji nepoverewe dijaspore prema Srbiji. Kakve ste jo{ utiske stekli tokom tih putovawa?

- Borave}i me|u na{im qudima u rasejawu, razgovaraju}i s wima, slu{aju}i da im je svaka druga re~ Srbija, uverio sam se u wihovu odlu~nost i istrajnost da sa~uvaju jezik, pismo, tradiciju i veru. A to nije nimalo lako, jer su Srbi, za razliku od nekih drugih naroda, veoma podlo`ni asimilaciji, tj. pretapawu u ve}insku naciju s kojom `ive. Zbog toga mi ta wihova borba za o~uvawe nacionalnog identiteta, uprkos svim izazovima, dodatno daje snagu i ohrabruje da vezu izme|u dijaspore i matice u~inim neraskidivom. Kada je u pitawu qubav prema otaxbini, onda ni granice ni udaqenost ne mogu to da izbri{u. U to sam se dodatno uverio zahvaquju}i na{oj dijaspori koja je dobro organizovana i, kao {to sam rekao, posve}ena o~uvawu nacionalnog identiteta. Posebnu zahvalnost bih istakao Srpskoj pravoslavnoj crkvi, jer je ona jedan od najva`nijih sto`era okupqawa na{eg naroda van na{ih granica. To je vekovima tako i zbog toga uvek kada idem u posetu krovnim organizacija-

ma, iskoristim priliku da se sastanem i s na{im sve{tenstvom, da ~ujem probleme i sugestije, jer svi mi imamo isti ciq, a to je sna`an i ujediwen srpski narod, jedinstvo svih onih kojih poti~u s na{eg prostora.

n Da li je jesenas formirano Ministarstvo za dijasporu, na ~ijem ste ~elu, u potpunosti definisalo svoje ciqeve, koji su osnovni i da li je u planu dono{ewe novog zakona za ovu oblast?

- U slu~aju odnosa prema dijaspori nijedan zadatak ne mo`e biti kratkoro~an, ve} sve mora biti trajan proces. Bilo bi neodgovorno da ka`emo da se neki nedostaci mogu otkloniti preko no}i, posebno zato {to se problemi na{ih qudi razlikuju od zemqe do zemqe, zavisno od toga da li imaju status nacionalne mawine, od toga kakvo je unutra{we politi~ko ure|ewe dr`ava u kojima borave, ali i na{a diplomatska saradwa s tim dr`avama. [to se ti~e zakona, on jeste donesen pre mnogo godina i smatramo da bi bilo dobro da se neke stvari izmene. To smo zakqu~ili i iz razgovora sa organizacijama, savezima, klubovima, asocijacijama i udru`ewima dijaspore i Srba u regionu, ali i generalno s na{im qudima van granica, analiziraju}i globalne, kao i unutarpoliti~ke prilike. Neke stvari treba da prilagodimo savremenom dobu i omogu}imo {to boqu koordinaciju. Ciq je i da stvorimo uslove za povratak na{ih qudi, jer uvek treba da gledamo i {ta mo`emo mi wima da ponudimo, a ne samo na to {ta oni nama mogu da daju.

n Ugled Srbije u svetu danas je neuporedivo ve}i nego minulih godina, pa i decenija. [ta ta promena zna~i za odnos matice s dijasporom?

- Srbija koju svet danas vidi nije ona nekada{wa Srbija, kada su nas stavqali na margine svih svetskih de{avawa. Danas smo rado vi|eni i gosti i u~esnici svetskih skupova, a prepoznaje se i na{a va`nost u regionu, posebno kroz projekat „Otvoreni Balkan“, koji je vrlo zna~ajan za sve dr`ave regiona. Srbija tu predwa~i s reformskom politikom koju predvode predsednik dr`ave i premijerka. Srbija je radila na pove}awu vlastitog ugleda zbog svih wenih gra|ana, ma gde oni `iveli, jer mewawem slike sveta o Srbiji, poboq{ava se i polo`aj na{ih gra|ana u svetu. To su velike promene koje doprinose ja~awu odnosa s dijasporom, ali i pru`aju mogu}nost za povratak na{ih qudi, posebno ekonomskih emigranata. Kada imate ure|en sistem, otvarawe novih radnih mesta, infrastrukturne

projekte i idete putem napretka, onda qudi koji su napustili dr`avu, prevashodno iz ekonomskih razloga, vide da povratkom u Srbiju mogu da dobiju sve ono {to, u ekonomskom smislu, imaju u inostranstvu. A dobijaju i priliku da budu me|u svojima. Dijaspora za nas nije samo finansijski kapital, kako to neki do`ivqavaju, ve} i va`an qudski kapital, koji raspolo`e znawem i iskustvom ste~enim u ekonomski i tehnolo{ki razvijenim zemqama. To su qudi koji mnogo mogu da pru`e svojoj zemqi i svom narodu.

n Novac iz dijaspore je neprestano doticao u Srbiju, ali uglavnom po osnovu doznaka ~iji je obim te{ko utvrditi. Da li je do{lo vreme za vi{e investicija na{ih qudi iz sveta i wihovo sna`nije povezivawe sa ovda{wim privrednicima, i kako dr`ava planira da podsti~e taj proces? Negde ste ve} najavili dva va`na dr`avna projekta – o ~emu je re~?

- Srpska dijaspora je velikodu{na i sredstva koja usmeravaju kroz doznake jesu va`na „finansijska iwekcija“, za sada najve}i vid ulagawa, ali i to se mewa. Raniji nedostatak poverewa koji je ko~io wihove investicije otklowen je zahvaquju}i politici predsednika Vu~i}a. Kad se vidi koje strane firme otvaraju svoja predstavni{tva u Srbiji, onda i na{i qudi postaju svesni da ovde nije rizi~no ulagati. Pored patriotizma, da se ne zavaravamo, wima je va`an i profit. Privredna komora Srbije je pokrenula niz projekata i wihov efekat se ve} vidi, kroz aktivno podsticawe uspe{nih poslovnih qudi iz dijaspore da ula`u u srpsku privredu. To doprinosi ekonomskom razvoju Srbije, ali i ~uvawu veza izme|u dijaspore i matice.

Saradwa s dijasporom mora biti na svim nivoima, moraju se ukqu~iti sve institucije, a na Ministarstvu je omogu}i boqu saradwu i povezanost, da budemo most izme|u dijaspore i Srbije.

n Za jun je planirano veliko okupqawe qudi iz dijaspore, kakvog nije bilo vi{e decenija unazad, a potom i jo{ jedan va`an doga|aj iza kojeg }e stati dr`ava Srbija. Kakvi su ciqevi tog iskoraka?

- U planu je da okupimo predstavnike udru`ewa, saveza, svih krovnih organizacija iz ~itavog sveta, da organizujemo panel-diskusije o najva`nijim temama, da analiziramo probleme s kojima se na{a dijaspora susre}e, ali i da ~ujemo wihove predloge kako da unapredimo i na{u vezu dodatno osna`imo i po{aqemo jasnu poruku jedinstva srpskog naroda. Zato {to zajedno

~uvamo i na{u maticu, ali i nacionalni identitet, koji nikada ne}e biti na {tetu bilo kod drugog naroda. @elimo da sa~uvamo na{ srpski kulturni, etni~ki i verski identitet.

Ciq svih ciqeva je da na{oj dijaspori poka`emo da su dobrodo{li u Srbiju, da prepoznajemo sve {to oni ~ine za svoj narod, od humanitarnih akcija, zajedni~ke borbe za Kosovo i Metohiju, do toga da su i oni svojim delovawem doprineli poboq{awu ugleda Srbije i pokazali sve vrednosti na{eg naroda. Potrebno je da promenimo shvatawe javnosti po kom se dijaspora svodi na doznake, kao i da izbri{emo mi{qewa da su oni koji su oti{li iz Srbije „mawe Srbi“, odnosno da su „dobri Srbi“ samo oni koji su ostali. Isti~em da smo mi koji `ivimo u Srbiji i na{i sunarodnici opredeqeni da `ive negde drugde u podjednakoj meri patriote. Sve podele me|u srpskim narodom treba da nestanu, posebno u ovom trenutku, kada nam je jedinstvo nu`no potrebno. Moramo biti svesni da zajedni~kim naporom mo`emo mnogo toga dobrog da u~inimo za na{u zemqu, jer imamo samo jednu Srbiju.

n Dijasporu ~ine i pripadnici mla|ih generacija. [ta oni mogu da o~ekuju od Srbije, prvenstveno oni visokoobrazovani?

- Kada su u pitawu mladi qudi, Vlada kroz vi{e programa za podr{ku wima pokazuje da su visoko na agendi dr`avne politike. Osnivawem organizacije „Ta~ka povratka“, koja poma`e mladim qudima da se vrate u Srbiju, premijerka Brnabi} i Vlada su jasno pokazali koliku pa`wu posve}ujemo wihovom povratku i gledamo da im olak{amo dobijawe li~nih dokumenata i posla. Za one koji nemaju srpsko dr`avqanstvo napravqen je program „Karta Serbica“, koja im omogu}ava da `ive i rade u Srbiji kao da imaju dr`avqanstvo. Tako|e, uvedene su poreske i carinske olak{ice za mlade povratnike. Srbija je danas me|u zemqama koje rapidno napreduju u razvoju, posebno kada su u pitawu ve{ta~ka inteligencija i IT sektor. To je jo{ jedna od karti izazova za na{e mlade qude da se vrate, jer imamo dosta da im ponudimo. Tokom poseta na{oj dijaspori primetio sam izra`eno interesovawe mladih za povratak u maticu, {to je vrlo va`no. Mladi ne smeju, nisu i nikada ne}e biti zaboravqeni, oni su na{a snaga i budu}nost, pokreta~ i kormilar Srbije.

n Na{im qudima u svetu bavi se i Uprava MSP za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu. Kakva je podela posla izme|u vas i kako sara|ujete?

- Da, u sklopu Ministarstva spoqnih poslova je i Uprava za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu, kojom rukovodi Arno Gujon i moram da pohvalim wegov rad, ali i rad ~itave Uprave. Na{i odnosi se zasnivaju na saradwi, sinhronizovanom delovawu, podr{ci i borbi za zajedni~ki ciq, a to je dijaspora koja je usmerena na svoju maticu, ali i matica na wu. Pitawe dijaspore nije pitawe jednog ministarstva ili jednog ~oveka ve} pitawe svih nas, zajedni~kog delovawa. Kako i na{u vladu odlikuju timski rad i saradwa izme|u svih ministarstava, tako se i Gujon i ja, kao ministar, dr`imo proklamovanih ciqeva i odnosa baziranog na ~vrstoj saradwi i me|usobnoj podr{ci, a sve u interesu na{eg naroda. J. V.

VU^I] I DODIK: Razgovarali smo o

strate{kim projektima i daqoj saradwi

Predsednik Srbije Aleksandar

Vu~i} sastao se u Beogradu sa predsed nikom Republike Srpske Miloradom Dodi kom i razgovarali su o strate{kim projekti ma i daqoj saradwi. Vu~i} najavio da se kre}e u izgradwu dva memorijalna centra u Dowoj Gradini i Beogradu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je danas da je Dejtonski mirovni sporazum „su{tina funkcionisawa” BiH i Republike Srpske (RS). Vu~i} je posle sastanka sa predsednikom RS Miloradom Dodikom rekao da }e Srbija „uvek podr`avati” ono {to dogovore tri konstitutivna naroda u BiH.

„Predsednik Dodik me je upoznao sa svojim vi|ewem stawa i odnosa u BiH, sa poku{ajima RS da sa~uva svoja prava i obaveze iz Dejtona. U ime Srbije sam rekao da smatramo da je Dejtonski sporazum su{tina funkcionisawa BiH i, razume se, RS”, rekao je Vu~i} na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Dodikom. Najavio je da }e u narednom periodu biti odr`ana zajedni~ka sednica vlada Srbije i RS, kao i da }e Srbija obezbediti „dodatnu” finansijsku pomo} za op{tine Grahovo, Glamo~, Drvar i Petrovac, koje pripadaju Federaciji BiH, ali i pomo} za pet op{tina u Republici Srpskoj, za Sokolac, Rudo, Vi{egrad, Nevesiwe i Bile}u.

Dodik: Po{tujemo celovitost BiH, ali ozbiqno razmi{qamo o otcepqewu ako ne po{tuju na{a prava

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik upozorio je danas u Beogradu da taj entitet „ozbiqno” razmi{qa o otcepqewu ukoliko se ne po{tuju wegova ustavna prava. „Ho}emo da se po{tuje ustav BiH, po{tovawe Dejtonskog sporazuma, po{tovawe celovitosti BiH-okej, ali po{tovawe i prava koje je RS nesumwivo dato u ustavu”, rekao je Dodik novinarima na zajedni~koj konferenciji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em.

Istakao je da „anga`man koji se ~ini od jednog dela zapadne politi~ke zajednice i politi~kog

Sarajeva” vodi ka tome da se jo{ vi{e „degradira polo`aj RS”. „Do{li smo do trenutka da ne mo`emo to pitawe da odla`emo i na{a odbrana jeste da ozbiqno razmi{qamo da donesemo odluku o samostalnosti i otcepqewu Republike Srpske”, rekao je. Dodik je rekao da je Vu~i}a danas na sastanku u Beogradu upoznao sa unutra{wim problemima koji su „veoma te{ki” na nivou BiH. „Situacija je bremenita i optere}ena stalnim zahtevima da se razgradi ustavni polo`aj Republike Srpske. Kulminirali su u jednom ignorantskom, cini~nom i bezobraznom zahtevu da se postavi imovina kao problem na nivou BiH kako bi je oni re{avali”, istakao je Dodik.

Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma, rekao je Dodik, mora da brine o wegovom o~uvawu. Kada je re~ o NATO, po ugledu na Srbiju, stav RS je, navodi Dodik, jasan-neutralnost i neprikqu~ivawe bilo kom vojnom bloku. Razgovarali su i o aerodromu u Trebiwu, hidroelektrani Buk-Bijela, trasi autoputa od Ra~e do Bijeqine.

Vu~i}: Kre}emo u izgradwu dva memorijalna centra

Predsednik Aleksandar Vu~i} rekao da ga je predsednik Dodik upoznao sa wegovim vi|ewem stawa u BiH i o borbi i poku{aju RS da sa~uva prava iz Dejtonskog sporazuma. „Rekao sam u ima Republike Srbije da je Dejtonski sporazum su{tina i da }emo podr`ati sve {to se dogovore tri konstitutivna naroda u BiH, a {to je u skladu sa dejtonskim sporazumom“, naveo je Vu~i}. Vu~i} je najavio da se kre}e u izgradwu dva memorijalna centra - u Dowoj Gradini i jednog u Beogradu. Napomenuo je da je patrijarh Porfirije prihvatio da u~estvuje u ovom projektu. Dodao je da Srbija nastavqa da poma`e jo{ pet op{tina na teritoriji BiH.

Samir Bejti} oslobo|en optu`bi za zlo~ine nad Srbima na Kazanima

Apelaciono ve}e Vrhovnog suda

Federacije BiH potvrdilo je presudu Kantonalnog suda u Sarajevu kojom je Samir Bejti} oslobo|en optu`bi za ratni zlo~in nad Srbima na Kazanima.

Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu od 3. novembra 2021. godine Bejti} je oslobo|en optu`bi da je po~inio ratni zlo~in protiv civilnog srpskog stanovni{tva.

Protiv ove presude Tu`ila{tvo Kantona Sarajevo ulo`ilo je `albu zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka i pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, sa predlogom

ukidawa presude i vra}awa predmeta prvostepenom sudu na ponovno su|ewe.

U optu`nici se navodi da je Bejti}, kao pripadnik Desete brdske brigade Armije BiH, 1993. godine u~estvovao u premla}ivawu Ergina Nikoli}a i Du{ka Jovanovi}a, nakon ~ega ih je sa grupom vojnika i Mu{anom Topalovi}em Cacom odvezao na lokalitet Bogu{evca, gde su u zemunici nastavili zlostavqawe, a potom ih ubili. Optu`en je bio i da je, izme|u ostalog, 25. decembra 1992. ubio Zorana Vu~urevi}a na Kazanima.

Bejti}ev branilac Rusmir Kar-

SVE^ANO OTVOREN KOMPLEKS ”SRPSKA OPEN”

More posetilaca u Bawaluci

U Bawaluci je ove nedeqe sve~ano otvoren teniski kompleks namijewen za turnir „Srpska open” koji }e, osim Novaka \okovi}a, ugostiti i ostala velika imena iz sveta tenisa.

Za samo nekoliko meseci, uz podr{ku republi~kih i gradskih institucijua, izgra|en je kompleks koji zadovoqava sve kriterijume za odr`avawe turnira na visokom nivou.

Pored devet postoje}ih teniskih terena Teniskog saveza Republike Srpske, koji su u potpunosti rekonstruisani, izgra|en je centralni sa vi{e od 6.000 mesta, {to sa kapacitetima ostalih terena iznosi oko 10.000 mesta. Zvani~no, nadmetawa su po~ela 16. aprila, a glavni `reb turnira, predvodi najboqi teniser sveta Novak \okovi}.

kin podse}a da je su|ewe u ovome predmetu trajalo du`e od 20 godina i da je ovo ~etvrta osloba|aju}a presuda.

Bejti} je 2006. bio osu|en na 14 i po godina zatvora za zlo~ine po~iwene na Kazanima, ali je ta presuda ukinuta.

Potom je u dva navrata oslobo|en optu`be, ali su i te odluke ukinute.

Vrhovni sud je svaki put ukidao presude Kantonalnog suda i ukazivao na bitne povrede odbredaba krivi~nog postupka.

Na ovu presudu ne postoji mogu} nost `albe.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik se obratio prisutinima i zahvalio svima, naru~ito porodici \okovi}, i Novaku \okovi} u koji je veravao u ovo, i poru~io da je ovo uspeh Bawaluke.

Inauguracija Milatovi}a

zbog bezbednosti u Podgorici, umesto na Cetiwu

Inauguracija novog predsednika Crne Gore Jakova Milatovi} a 20. maja bi}e odr`ana u Podgorici, najverovatnije u Skup{tini Crne Gore. Tradicija da crnogorski predsednik pola`e zakletvu na Cetiwu, ~ime stupa na du`nost, ove godine time bi bila promewena, zbog procene policije da bi Milatovi}u tamo mogla da bude ugro`ena bezbednost.

On je izme|u dva kruga predsedni~kih izbora dobio privremeno policijsko obezbe|ewe, koje je tra`io Pokret Evropa sad zbog bojazni da je fizi~ki ugro`en. Dodaje se da je tu odluku donela crnogorska vlada i da je ona bila privremena, kako bi Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) i Uprava policije u me|uvremenu utvrdile da li i odakle Milatovi}u preti opasnost. Kada bude preuzeo predsedni~ko mesto, on automatski postaje {ti}ena li~nost.

Inauguracija, odnosno sve~ano progla{ewe predsednika na sednici Skup{tine, odr`ava se u Vladinom domu na Cetiwu. U Prestonici je i rezidencija predsednika Crne Gore. Tamo po~iwe i svako redovno prole}no i letwe zasedawe parlamenta, odnosno odr`ava se prva sednica. Ministar unutra{wih poslova Filip Axi} nedavno je saop{tio da bi taj doga|aj mogao biti izazovan mome-

Kne`evi}: Ako inauguracije Milatovi}a ne mo`e na Cetiwu, da probamo u Bahmutu

Milan Kne`evi}, lider DNP i jedan od lidera DF-a , reagovao je povodom medijskih navoda da }e se inauguracija novog predsednika Crne Gore Jakova Milatovi}a zbog bezbednosti odr`ati u Podgorici.

„Zna~i opet ne mo`emo na Cetiwe. A da probamo u Bahmutu? Ja }u zamoliti Putina, a Dritan neka zamoli Zelenskog. Dako nam u~ine toliko. Zaslu`io je Jakov, pomirio je Crnu Goru - napisao je Kne`evi} na svom Tviter nalogu.

STOJIMO UZ MILA BO@OVI]A:

Vu~urovi}

nat za policiju.”Verujem da u na{oj zemqi jo{ postoje one kriminalne i politi~ke strukture koje `ele neku vrstu nestabilnosti. Sada nemam bilo kakvih najava da bi tog dana moglo do}i do bilo kakvog problema. Verujem da }e to pro}i dostojanstveno i sve~ano”, rekao je Axi}.

Milatovi}a je, pre predsedni~ke konvencije na Cetiwu 10. marta, napala grupa gra|ana, koja se prvobitno okupila ispred Sportskog centra, gde je bio zakazan doga|aj. Najpre su protestovali i vre|ali Milatovi}a, nakon ~ega su ga napali kada je ulazio u zgradu. Wega i partijske kolege sa Cetiwa je sprovela policija. Uprava policije i Osnovno tu`ila{tvo jo{ nisu obavestili javnost ko je napao Milatovi}a, a sa tog doga|aja procesuirane su samo osobe zbog napada na policijske slu`benike.

U{etala u banku, uzela

tu|ih 1,3 miliona evra i mirno oti{la

nakon

hap{ewa predsednika Op{tine Budva

Poslanik Demokratskog fronta Jovan Vu~urovi} nakon hap{ewa predsednika Op{tine Budva Mila Bo`ovi}a

- Pokazalo se vi{e puta ovih godina da pritisci na DF, SPOQA ili IZNUTRA, ne daju rezultate. Zato je va`no, ako se neko iznova odlu~io na obra~un sa DF, da taj zna da je krenuo na one koji se nikad ne}e povu}i i kojima je borba za pravdu su{tina politike. To su vaqda do sada nau~ili i kriminalci, kao i oni iz korumpiranog dr`avnog aparata, policije, sudstva, tu`ila{tva, koji slu`e nekoj politici, doma}oj ili stranoj.

Stojimo uz svakog na{eg ~oveka, stojimo uz Mila Bo`ovi}a, poru~io je Vu~urovi}.

MASOVNA TU^A U BARU, HULIGANI KORISTILI METALNE [IPKE:

Maloletnici naneli povrede de~acima - sportistima iz Sarajeva

Grupa huligana napala je u subotu ve~e u nasequ [u{aw dvojicu sportista AK Sarajevo, koji su u Crnu Goru do{li na pripreme. Napadnuta su dvojica sportista, maloletnici od 17 i 14 godina iz

Bosne i Hercegovine.

Jedan od wih je te{ko povre|en u predelu glave i hospitalizovan je u Klini~kom centru Crne Gore u Podgorici. Drugi maloletnik je,

takp|e, zadobio povrede u predelu glave.

Mlade sportiste iz BiH napala je grupa maloletnika iz Bara ispred prehrambene prodavnice.

Protiv maloletnika je pokrenut postupak. Po nalogu tu`ioca podnete su krivi~ne projave za krivi~no delo nasilni~ko pona{awe u sticaju sa te{kim telesnim povredama.

Crnogorska policija traga za `enskom osobom koja je 12. aprila, koriste}i falsifikovana dokumenta klijentkiwe „Lov}en banke“ u Herceg Novom, sa wenog ra~una podigla 1,3 miliona evra.

Iz te bankarske institucije dan kasnije obavestili su policiju, kada je Budvanka M.O. rekla da ona nije zahtevala da joj se isplati novac koji je ~uvala u banci.

Iz Uprave policije nezvani~no je re~eno da je tada i utvr|eno da su novac dali osobi koja je prilo`ila falsifikovanu li~nu kartu na ime M.O. Prevarantkiwa je, navodno, 11. aprila najavila da }e podi}i u{te|evinu u filijali banke u Herceg Novom, odakle su je, s obzirom da se radi o velikom iznosu, obavestili kada da do|e. Dan kasnije ona je s rancem u{etala u banku, uzela novac i oti{la.

Prevara je otkrivena kada su spisi poslati centrali banke u Podgorici, odakle su kontaktirali klijentkiwu koja im je saop{tila da du`e od godinu nije dolazila u Crnu Goru.

NESVAKIDA[WA PREVARA OTKRIVENA U CRNOJ GORI

NAJVE]I PRAVOSLAVNI PRAZNIK VASKRS PROSLAVQEN U SVIM SRPSKIM SVETIWAMA

I SVAKOM SRPSKOM DOMU NA KIM

Srpski narod na Kosovu i Metohiji je svoj na svome i koji `eli mir

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Petar Petkovi} prisustvovao

pono}noj Vaskr{woj

liturgiji u manastiru

Visoki De~ani

Najve}i pravoslavni praznik Vaskrs proslavqen u svim srpskim svetiwama i svakom srpskom domu na KiM. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju dr Petar Petkovi} prisustvovao je pono}noj Vaskr{woj liturgiji koju je u manastiru Visoki De~ani slu`io iguman Sava Jawi} sa sve{tenstvom.

Liturgiji u De~anima prisustvovali su i ~elnici i ~lanovi Predsedni{tva Srpske liste.

^estitaju}i vernicima najve}i

pravoslavni praznik Vaskrs, Petkovi} je poru~io da je va`no da sa~uvamo mir, ali i da nastavimo da ekonomski sna`imo srpski narod u pokrajini koji je na Kosovu i Metohiji svoj na svome.

- Ovde pod svodovima Visokih

De~ana koji su pod patronatom

Svetog kraqa Stefana De~anskog ~estitam srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i svim pravoslavnim vernicima najradosniji hri{}anski praznik Vaskrs uz radosni pokli~ “Hristos Vaskrse”! Od prvog

igumana De~ana pa do sada{weg oca Save pro{lo je sedam vekova

i toliko ovaj prelepi manastir sa srpskim narodom ovde do~ekuje Vaskrs. I ove godine srpski narod na Kosovu i Metohiji i na{a Srpska pravoslavna crkva do~ekuju Vaskrs uz brojne izazove. To su izazovi i za dr`avu Srbiju, ali nadamo se da }emo sa~uvati mir i da }emo uspeti da ostvarimo normalizaciju odnosa koja je preko potrebna i Srbima i Albancima. Odavde `elim da poru~im da je srpski narod na Kosovu i Metohiji svoj

Dritan Abazovi} posetio Pe}ku patrijar{iju

Crnogorski premijer Dritan Abazovi} posetio je Pe}ku patrijar{iju. Abazovi} je istakao da “svi imamo obavezu da {irimo qubav i uspostavqamo mostove saradwe“.

Premijera Abazovi}a u sedi{tu Pe}ke patrijar{ije do~ekali su episkop hvostanski i vikar Patrijarha srpskog Aleksej i igumanija Pe}ke patrijar{ije Haritina.

“Svi imamo obavezu da {irimo qubav, uspostavqamo mostove saradwe, ne zaboravqamo da smo qudi i gradimo zajednicu koja je dobra za sve“, istakao je Abazovi} na Tviteru.

Abazovi} je naveo da “radimo na zajedni{tvu i na dobro }e nam se vratiti i kao dru{tvu i kao pojedincima“.

na svome i da }e, kao {to je sedam vekova proslavqao Vaskrs ovde u Visokim De~anima, tako i u godinama i vekovima koji su pred nama proslavqati ovaj najradosniji praznik – istakao je Petkovi}.

On je posebno podvukao podr{ku i pomo} dr`ave Srbije srpskom narodu na KiM.

- Sa rado{}u smo proslavili praznik Vaskrsewa Hristovog. Sa vaskr{wim jutrewem i litijom nastavili smo proslavu Svetom

Crnogorski premijer je vladici i sve{tenstvu ~estitao predstoje}i Vaskrs.

Liturgijom do ranih jutarwih sati.

U vaskr{woj radosti u De~anima je u~estvovalo oko 300 vernika sa KiM, centralne Srbije i Crne Gore. Hristos Vaskrse! – kazao je otac Sava (Jawi})

U manastiru Gra~anica vladika ra{ko-prizrenski Teodsije sa svestenstvom eparhije slu`io je pono}nu liturgiju povodom Vaskrsa.

Kod punkta Bistrica, 10. aprila na putu Zve~an – Leposavi} na severu KiM rawen Milan Jovanovi} iz Zve~ana

Milan Jovanovi} koji je kasno uve~e, u ponedeqk 10. aprila, prevezen u KBC u Severnoj Mitrovici, nakon rawavawa kod Bistri~kog mosta, 12 kilometara od Zve~ana na putu za Leposavi} na severu KiM, se posle operacije u kosovskomitrovi~koj bolnici oporavqa i van je `ivotne opasnosti.

On je izjavio da se na mestu na kom je rawen nalaze jedino pripadnici kosovskih specijalaca. Kazao je da se sve dogodilo kada se iz Leposavi}a vra}ao ku}i.

Znak opasnosti za Srbe?

U blizini punkta gde su stacionirani specijalci takozvane kosovske policije iz pravca Kosovske Mitrovice, kod Bistri~kog mosta u Zve~anu, tokom no}i 11. aprila postavqen je znak sa upozorewem - „Kurtijevi specijalci pucaju na Srbe”.

- Po povratku iz Leposavi}a u Bistrici gde je baza kosovskoih specijalaca, nakon prolaska kroz punkt samo sam za~uo pucaw i bol u ramenu. Ne mogu da budem sto posto siguran ko je pucao, ali u onoj bazi sem wihove vojske i policije ne verujem da ima bilo kog drugog. ^uo sam prasak stakla pozadi i napred. Nije mi bilo svejedno, upla{io sam se, produ`io sam

daqe, krenuo ku}i. Stigao sam do mesta [aren kamen i {ta je daqe bilo, gde su kola, ko me je doveo pojma nemam - rekao je Jovanovi}.

Kosovska policija 15 sati od doga|aja tvrdila je da niko nije pucao na ovom punktu na nikakvo vozilo a onda su priznali da su oni pucali i ranili Jovanovi}a.

Misija Kfora na KiM osudila

je rawavawe Jovanovi}a od strane kosovske policije.

Vi{e stotina `iteqa severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavi}a, Zve~ana i drugih sredina odr`alo je 12. aprila veliki protestni mar{ na mesto gde je pucano na Jovanovi}a.

Na parolama koje su nosili pisalo je : “Evropo, pucaju po nama”, “Ovde vam nije mesto”, “Idite odavde”...

Pripadniku Kosovske policije, koji je osumwi~en za rawavawe Milana Jovanovi}a u ponedeqak uve~e kod Bistri~kog most 10. aprila, odre|en je pritvor od 30 dana, a tereti se za krivi~na dela „ubistvo u poku{aju” i „manipulisawe dokazima.

Osnovni sud u Ju`noj Mitrovici odlu~io je da ~etvorici uhap{enih policajaca odredi meru pritvora.

Ostaloj trojici policijskih slu`benika koji su osumwi~eni za

Vaskr{woj liturgiji u Gra~anici, pored brojnih gra|ana, prisustvovali su i ministarka zdravqa Srbije Danica Gruji~i}. Nakon slu`be, u hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici na stotine vernika je pro{lo kroz hram kako bi se poklonili i celivali pla{tanicu koja simbolizuje Hristovo telo polo`eno u grob.

38. napad na Srbe u 2023. godini

Ministar odbrane Srbije Milo{ Vu~evi} izjavio je da je rawavawe Milana Jovanovi}a, 10. aprila kod Bistri~kog mosta, nedaleko od Zve~ana, 38. napad na Srbe na Kosovu ove godine, a 276. otkada je premijer Aqbin Kurti.

krivi~no delo „neprijavqivawe krivi~nog dela”, S.U, F.M. i M.M., odre|ena je mera ku}nog pritvora od 30 dana.

Васкршња литургија у Високим Дечанима

Васршња поноћна трпеза qубави у Високим Дечанима

„SAMO SAM ^UO PUCAW I OSETIO BOL U RAMENU”

@ena koja veli~a usta{e uskoro postaje dekan fakulteta u Zagrebu

Vlatka Vukeli} javno negira postojawe de~jeg usta{kog logora u Sisku, iskrivquje istorijske ~iwenice i fotografi{e se uz usta{ku zastavu

Na dnevnom redu slede}e sednica Senata zagreba~kog univerziteta najavqena i potvrda izbora prof. dr Vlatke Vukeli} za dekana Fakulteta hrvatskih studija.

Zbog toga je zagreba~ki odbor SDP-a uputio apel Senatu i ~elnicima Univerziteta da ne podr`e izbor Vukeli}eve zbog „wenih revizionisti~kih stavova prema NDH i usta{kom pokretu”.

„Alarmantna je ~iwenica da je Senat najstarijeg i najva`nijeg hrvatskog univerziteta u modernoj Hrvatskoj, ~lanici Evropske unije, doveden u situaciju da u godini u kojoj je Hrvatska preuzela predsedavawem Me|unarodnim savezom za se}awe na Holokaust, uop{te razmatra kandidaturu Vlatke Vukeli} koja je svojim dosada{wim javnim i nau~no neutemeqenim delovawem u vi{e navrata iskazala revizionisti~ke stavove oko zlo~ina~kog karaktera NDH”, ocenili su iz zagreba~kog SDP-a.

Oni podse}aju da je Vlatka Vukeli} javno negira postojawe de~jeg usta{kog logora u Sisku tokom Drugog svetskog rata, negira delovawe Prvog sisa~kog partizanskog odreda koji je 21. juna 1941. u {umi Brezovica osnovan kao prvi antifa{isti~ki odred u Hrvatskoj i u Evropi. Ona je u vi{e navrata svojim javnim nastupima iskrivila istorijske ~iwenice vezano za jevrejske `rtve u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, zbog ~ega su do sada i reagovale jevrejske i antifa{isti~ke organizacije i istaknuti intelektualci, navodi se u saop{tewu.

„Va`no je napomenuti da izjave Vlatke Vukeli} nemaju temeqa u nau~nim ~iwenicama. Ona redovno iskrivquje noviju hrvatsku istoriju.

Vlatka Vukeli} je pro{le godine ~estitala Dan dr`avnosti na dru{tvenim mre`ama fotografi{u}i se ispod usta{ke zastave ~ime je negirala slu`benu zastavu moderne Hrvatske, navode iz SDP-a.

Milanovi} mora mawe da ”{mr~e”, Plenkovi} da radi ”sklekove”

Kafansko-politi~ki klin~ predsednika i premijera Hrvatske se nastavqa, pqu{te niski udarci, sve dok jedan ne padne, a javnost po~ne da odbrojava…

Predsedni~ko-premijerski duel, uzajamne uvrede i javno „krpqewe” u susednoj nam Hrvatskoj poprimaju takve razmere, da obra~uni koji traju izlaze iz svih okvira politi~kog bontona i li~e na niske udarce boksera u nokdaunu.

Plenkovi} iz Osijeka a Milanovi} iz Opatije, na daqinu su se izvre|ali, zanemaruju}i svoje dr`avne poslove. Uputili su jedan drugome poruke koje vi{e i ne ~ude javnost i bira~e.

Milanovi}evu izjavu da bi Plenkovi} trebalo da se izjasni o spekulacijama stranih medija da je kandidat za {efa NATO-a, prokomentarisao je na slede}i na~in:

„Ovo ka`e ~ovek koji o~igledno `ivi u nekoj ozbiqnoj zavisti. Kada pratim wegove izjave, to mo`e biti zaista zavidan ~ovek koji `eli da saop{ti javnosti informacije o meni, a u stvari me ne poznaje dovoqno. projektuje svoje frustracije i onda {ta mu smeta, on pri~a o meni. I vidim da nastavqa sa {mrkaju}im tikovima. Ima sindrom {mrkawa. To je dosta va`no“, rekao je Plenkovi}.

Hrvatski predsednik Milanovi} koji je u~estvovao u Opatiji na sve~anoj akademiji povodom 30. godi{wice Primorsko-goranske `upanije je prokomentarisao premijera Plenkovi}a koji je za wega rekao da ima „{mrkave tikove“: „On je anemi~an, ne mo`e dva skleka da uradi a da se ne ucrveni, komentari{e tu|e fizi~ke karakteristike. Ja to ne radim. Imam problema sa alergijama, imam ih ceo `ivot i nastavi}u da {mrkam“, rekao je Milanovi}.

Znameniti Srbi Dalmacijezlatnim slovima utkani u istoriju na{eg naroda

Ru|er Bo{kovi}, Simo Matavuq, Stojan Jankovi}, Vuk Mandu{i}, Gerasim Zeli}, samo su neki od vi{e od 100 znamentih Srba Dalmatinaca. Svi oni, na razli~ite na~ine utkani su u na{e `ivote. Benkov~anin Branko @e`eq mo`da ponajvi{e, obzirom da je upravo on projektovao bawalu~ki Gradski most. Sve znamenite Srbe iz Dalmacije, okupio je, na svoj na~in, na jednom mestu mr Milorad S. Kuraica u okviru izlo`bene postavke pod nazivom „Znameniti Srbi Dalmacije“ u Muzeju Republike Srpske, u Bawa Luci.

Izwedrila je Dalmacija mnoga poznata imena, iz svih oblasti. Ono {to posebno raduje jeste ~iwenica da autor izlo`be nije zaboravio ni poznate Srbe katolike, veli Dragan Kro{war, prvi ~ovek Kraji{kog kulturnog centra Sveti Sava.

– Skoro da vi{e nemate Srba katolika, kao {to su bii Marin Dr`i}, Ivan Gunduli}, ~uveni Mato Graci}, Srbin katolik koji je finansirao Dubrova~ku Maticu Srpsku, koji je u Dubrovniku osnovao Sokolsko dru{tvo Du{an Silni, koji je bio brodovlasnik, koji je pomagao srpsku kulturu u Dubrovniku. Gledajte, dr`ave se mijewaju, carevine se mijewaju, ali narod koji `ivi na tom prostoru ostaje,

pa je veoma bitno da mi tu kulturu sa~uvamo – ka`e Kro{war.

Nije bilo nimalo lako pripremiti izlo`benu postavku ovog tipa, ka`e mr Milorad S Kuraica. U tome je ka`e, na kraju ipak uspio, o ~emu govore samo pozitivni komentari i pohvale. Izlo`bu su

Adresa: Pan~i}eva br. 2, Medinske Livade (Lipova)

Ku}a povr{ine 250 m2

Plac 13 ari

Podrum sa gara`om 85m2

Napred velika terasa, pozadi mawa

i na spratu 2 mawe terase

Prizemqe: dnevna soba, trpezarija, kuhiwa i kupatilo

Sprat: 4 spava}e sobe i kupatilo

Ku}a se prodaje sa name{tajem

Cena 200.000 evra

Sve informacije: Nevenka i Miroslav Stefanovi}

Viber: +41-765-266-830

videli u ~ak 15 gradova Republike Srbije. Stigla je i do ^ikaga. – „Ipak, bilo bi lijepo, vidjeti je i u wegovom rodnom Plavnu kod Knina” – nada se Kuraica, gde je ve} uradio puno na obnovi ku}e u u kojoj je svojevremeno `ivio i radio – veliki Dositej Obradovi}.

FEQTON Osam decenija od smrti srpskog genija

Nikole Tesle (5)

NOVE TESLE

Mnogi mladi

nau~nici na svim meridijanima

sveta u~e od Tesle i trude se da svoje izume i patente

pretvore u realnost, koja }e bitno da uti~e na razvoj civilizacije

Pi{e: Marko Lopu{ina

KAKO ]E QUDI DA OSVOJE MARS I DA GA NASELE?

Na ovo te{ko nau~no pitawe mo`da bi mogao da odgovori mladi istra`iva~ Nemawa \uri}, jer ovaj ro|eni [ap~anin, vladimira~ki i {aba~ki |ak, beogradski student, jedan je od retkih stru~waka u NASA centru u Va{ingtonu. \uri} je radio u Odeqewu za satelitske programe. Uz podr{ku ove Agencije za svemirska istra`ivawa, uz redovan rad, mladi \uri} zavr{ava i postdiplomske studije na „Kolex park” univerzitetu u Merilendu.

- O ovakvom uspehu Nemawa nije ni sawao. Bio je uspe{ni student pete, zavr{ne godine Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, na Odseku za telekomunikacije kada je u junu 2003. primio poziv iz Merilenda da se {koluje u Americi. Poslao je brojna dokumenta u SAD i na wih zaboravio kad je stigao poziv iz Amerike. ^im je Nemawa polo`io sve ispite, pitali su ga u NASI koliku godi{wu platu tra`i. Dali su mu 60.000 dolara, uz obavezu da NASA snosi pune tro{kove wegovog daqeg usavr{avawa - ka`e Dragan Filipovi}, prijateq mladog nau~nika.

Mladi \uri} u NASA je naslednik legendarnih Srba koji su radili na konstrukciji vasionskih brodova, kojima su Amerikanci osvajali svemir. U program „Apolo 11” direktno su bili ukqu~eni i Dejvid Vuji}, Milisav [urbatovi}, Danilo Boji}, Dragi{a - Gi{

Jovanovi}, Petar Gaji}, Veqko Ga{i}, Slavoqub dr Vuji} i Milojko Vu~eli}.

\uri} jedan od ~etvoro Srba koji posledwih godina rade u najve}oj svetskoj svemirskoj agenciji. To su Aleksandra Bogunovi}, }erka Zorana i Marije Bogunovi} iz Milvokija. Ona je stru~wak za specijalne senzore na satelitu Landsat, koji je NASA poslala u kosmos. Dok je Stevan Spremo, rukovodilac Istra`iva~kog centra, veteran i legenda Ameri~ke svemirske agencije.

Na tom Berkliju je mladi Jovan Popovi} bio je juniorski, a sada je seniorski {ampion u veslawu, i doktor nauka. Milo{ Vuleti} je doktorand u Pitsburgu, Marija Jankovi} je doktorand na Univerzitetu na Floridi, a Jovana Stoki} na Institutu lepih umetnosti na Univerzitetu Wujork. Wena doktorska teza nosi naslov „The body beautiful: Feminin self- representations, 1970-2000”. Ivana \ureti} iz Podgorice, budu}i doktor imunologije sa Harvarda, napravila je fond za pomo} novim diplomcima koji dolaze u SAD.

SRPSKI MOZGOVI

Velika popularnost Nikole Tesle u SAD dovela je do toga da je i dvanaestogodi{wi ameri~ki de~ak Kajl Dribek izabrao srpskog genija za svog idola. Kada je na Bo`i} u~enik Kajl Dribek, kao najmla|i gost u~estvovao na Teslinoj memorijalnoj konferenciji u Wujorku i odr`ao govor o srpskom geniju, nije ni slutio da }e postati misionar koji {irom Amerike pronosi ideje velikog Nikole Tesle.

Danas i Kajl Dribek dr`i predavawa o Nikoli Tesli u~enicima svoje {kole, a u planu je da krene na turneju i po drugim ameri~kim {kolama.

Dribek je imao 13 godina i bio je u~enik {estog razreda osnovne {kole „Medve|a staza ” u Hamdenu, dr`ava Konetikat kada je zavoleo

bejzbol, nauku i Nikolu Teslu.

To su nove Nikole Tesle, srpski mozgovi koji kreiraju budu}nost Amerike i ~ove~anstva. Najmla|i me|u wima su Marko Popovi} i Nemawa \uri}. Mladi nau~nik Marko Popovi} iz Beograda progla{en je za najboqeg inovatora na svetu u oblasti medicinske tehnologije

i ja radili smo nekoliko godina. Moj posao je bio razvoj automatskog upravqawa ve{ta~kim ~lankom, koji je ostvaren tako {to je robotska noga povezana s qudskim nervnim sistemom. ^ovek {aqe nervni signal u ure|aj i preko wega direktno, svesno ili nesvesno, kontroli{e ve{ta~ki ~lanak.

svoj prvi ra~unar Galaksija. Dve godine kasnije prijavio je prvi izum Saveznom zavodu za patente. Kad je zavr{io fakultet za fiziku i Politehni~ku akademiju, smer ma{inski in`ewer brodogradwe, otisnuo se u SAD 1998, gde je bio na doktorskim studijama, ali i radio kao asistent na Univerzitetu Majami. Odbranio je 2001. disertaciju iz fizi~ke hemije i na fakultetu u Beogradu.

za 2006. Tu titulu osvojio je u SAD, u zemqi u kojoj su svetsku slavu ostvarili i Mihailo Pupin i Nikola Tesla.

- Motorizovan ve{ta~ki no`ni ~lanak je originalan izum koji radi po komandi qudskih nerava. Ovo je savr{eni spoj ~oveka i robota. Zato je to epohalni izum. Taj no`ni ~lanak napravqen je na Tehnolo{kom institutu Masa~usets, u laboratoriji za biomehaniku. Na ovoj inovaciji trojica mojih kolega

Ovaj izum je za Amerikance veoma

zna~ajan zbog velikog broja vojnih invalida koji sti`u iz Iraka. U svetu oko dva odsto qudi koristi ovakva medicinska pomagala, i ova inovacija je za wih ogromna pomo} - obja{wava Marko Popovi}.

Novi Tesla, ako tako mo`emo da ga nazovemo Marka Popovi}a, zavr{io je Matemati~ku gimnaziju i diplomirao fiziku u Beogradu, magistrirao na Dr`avnom univerzitetu Ohajo i doktorirao u Bostonu 2001. Potom je radio na Harvardu, a ve} sedam godina je istra`iva~ Tehnolo{kog instituta u Masa~usetsu. Da li }e postati novi Tesla ne zavisi samo od wega, ali je jasno da je Popovi} novi srpski genije u Americi.

U SAD se ve} nalazi i Miodrag Mi}i}, nekada{we ~udo od deteta, koji je na{oj javnosti bio poznat kao „mali Tesla“ i „novi Leonardo“. Umesto da igra klikere i razmewuje sli~ice, odlazio je u institut Mihajlo Pupin, gde je sastavqao

- Odmah sam dobio posao u presti`noj Pacifik nacionalnoj laboratoriji, u Ri~landu, u dr`avi Va{ington, na razvoju novih metoda spektroskopije pojedina~nih molekula i takozvane NSOM mikroskopije. Zavr{io sam biznis {kolu i stekao titulu magistra tehnologije menaxmenta. Posle dve godine dobio sam ponudu od Veko instruments Inc. u Santa Barbari kao vi{i nau~ni saradnik, {to je najvi{a titula za nau~nika koju mo`ete imati u industriji - ka`e Miodrag Mi}i}.

TESLA JE @IV

Svakog dana na internetu milion qudi govori i pi{e o Nikoli Tesli. Re~ je uglavnom o mladim qudima, koji sebe nazivaju Teslijanci ili Teslin narod. Srpski genije je wihov novi idol. Teslu mladi qudi do`ivaqavaju kao mirotvorca, kao gurua ekologije, ali i kao ~oveka koji je stvorio budu}nost sveta.

- Mnogi od wegovih obo`avalaca se odnose prema Tesli kao da je `iv ~ovek, a ne kao da je mrtva legenda - obja{wava ovaj fenomen Miodrag Mi}i}.

Kwige utisaka u kojoj su posetioci Muzeja Nikola Tesla napisali poruke li~no za Nikolu Teslu glase:

„Ti si `ivi genije, a ne prevarant, kako pri~aju tvoji protivnici!”, „Hvala ti za budu}nost!”, „U~ini svet boqim!”

(Nastavi}e se)

Program ”Apolo 11”: Legendarni Srbi koji su radili na konstrukciji vasionskih brodova, kojima su Amerikanci osvajali svemir

Marko Popovi}, novi srpski genije u Americi

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Deset najboqih vikend destinacija u Srbiji (2)

Pribli`ava se leto u Srbiji i regionu. Mnogi australijski Srbi ve} pakuju kofere i spremaju se za vi{emese~ni odmor. Vreme na odmoru brzo proleti a mnogi `ele da za to vreme vide {to vi{e. U ovom broju vam donosimo prvih pet od deset najboqih vikend destinacija u Srbiji, prema izboru lista Politika i {ta vas ~eka ukoliko se odlu~ite da posetite neka od ovih mesta.

DIV^IBARE

Planina koja je nepravedno zaposlavqena. Na ne{to vi{e od sat vremena od prestonice, neizgra|ena i neoptere}ena turisti~kom ponudom Div~ibare su prava vazdu{na bawa, melem za sve umorne i `eqne predaha. Divne staze i vidikovci se pru`aju na obroncima, a ako niste vi~ni da samo organizuete neku pe{a~ku turu postoje licencirani vodi~i

koji }e vam pokazati najboqe od ove planine.

FRU[KA GORA

Nadomak Novog Sada je ova divna planina, wene bogate staze, manastiri, potoci, izleti{ta, vinarije. Za svakoga ima po ne{to, a pre nego {to krenete treba da znate da jedan vikend nije dovoqan da istra`ite ovu regiju.

ARAN\ELOVAC I PLANINA BUKUQA

Bukuqa je biser [umadije u ~ijem podno`ju se nalaze Aran|elovac i Bukovi~ka bawa. Wen najvi{i vrh je visok 696 metara, a nastala je pre 15 miliona godina tektonskim pokretima.

Obrasla je bukovom, grabovom i hrastovom {umom, a naziv planine poti~e od re~i bukuq - deminutiva slovenske re~i buk. Ima obele`ene pe{a~ke staze koje vode od parka Bukovi~ke bawe do vrha planine, pa je zgodna destinacija i za rekreativce i za profesionalce.

Na obodima planine su Gara{ko i Bukuqsko jezero.

ETNO SELO BABINA REKA

Ovo izleti{te, nadomak Laza-

revca je raj za opu{tawe i rekreaciju, posebno za porodice sa malom decom. Kako legenda ka`e ovuda je prolazio glavni put od Kraqeva do Beograda. Hajduci su upravo ovde ~ekali Turke i otimali im hara~. Jednom prilikom, Turci su nai{li na baku, koja je prolazila tim putem i u xakovima nosila vunu na ~e{qawe. Naterali je da u te xakove ubaci dukate. Hajduci su otkrili taj poku{aj Turaka da prenesu hara~, oduzeli su dukate i baku, optu`enu da je htela da pomogne Turcima. Bacili su je u reku koja se od tada zove Babina reka. U samom selu nalazi se restoran

koji nudi tradicionalnu doma}u kuhiwu, sve je u etno stilu, a ima i igrali{te sa quqa{kama, klackalicama, deo sa doma}im `ivotiwama, kao i jezero bogato ribom.

DELIBLATSKA PE[^ARA

Deliblatska pe{~ara se nalazi u jugoisto~nom delu Panonske nizije. Poznata je kao najve}a evropska kontinentalna pe{~ara koja obuhvata blizu 35.000 hektara povr{ine, a wen nastanak dotira iz ledenog doba. Nadmorska visina dina koje se nalaze u ovoj pe{~ari dosti`u od 70 do 200 metara i ona je pod za{titom UNESCO-a kao specijalni rezervat prirode.

Deliblatska pe{~ara

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Ovog vikenda na novoj lokaciji, ali i daqe u samom centru Sidneja, posle tri godine vra}a nam se Srpski festival, jedna od najzna~ajnijih manifestacija koju organizuju australijski Srbi na Petom kontinentu. Ideja o osnivawu ovog sada ve} tradicionalnog festivala nastala je pre petnaestak godina, a jedan od wegovih kumova bio je i pokojni Petar Kozlina, dugogodi{wi direktor Srpskog

Srpski festival u Sidneju

bar deo wih qudi ne-srpskog porekla. Zato ovaj festival ima izuzetan zna~aj za srpsku zajednicu u Australiji, ali i za dr`avu Srbiju jer nas na najboqi mogu}i na~in predstavqa u dalekom svetu. Festival se od samog po~etka mewao i u~ilo se na gre{kama, ali je to uvek bio jedan prazni~ni vikend smeha i radosti. Za kratko vreme postao je izuzetno popularan me|u Srbima u celoj Australiji. Nije bilo nimalo ~udno tokom vikenda odr`avawa festivala sresti ~itave porodice iz udaqenog Perta, Adelejda, Brizbejna, Kernsa.. koji su samo za tu priliku do{li u Sidnej. Naravno, i sama lokacija gde se festival odr`avao sve do ove godine, popularna

za koje organizatori tvrde da je i zvani~no najve}e na svetu. Nisam siguran da li je neko uspeo da jedne godine izbroji koliko je ta~no igra~a bilo u tom bezmalo kilometarskom kolu. Srpski festival ove godine obele`ava i svoj prvi veliki jubilej, jer je ovo deseta smotra po redu. Broj deset nije nimalo slu~ajan, jer iako do punoletstva ima jo{ dosta, to je jedan siguran znak da je festival polo`io prvi i najva`niji ispit zrelosti. Ovu manifestaciju sada prepoznaju i duboko uva`avaju i gradski, ali i dr`avni organi. Mo`e se slobodno re}i i da je Srpski festival sada jedna ozbiqna institucija, na koju svi mi zajedno s razlogom mo`emo biti

PO^ELE SA RADOM DOPUNSKE [KOLE SRPSKOG

JEZIKA U BRIZBEJNU

Ambasada Republike Srbije u Australiji je sa ogromnim zadovoqstvom saop{tila da je Australija postala 17. dr`ava u svetu u kojoj su formirane dopunske {kole srpskog jezika van matice. Nastava u ovim {kolama se odr`ava po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Prepoznaju}i va`nost jezika i kulture u o~uvawu nacionalnog identiteta, kao i da se ~vr{}e i trajne veze sa mati~nom dr`avom uspostavqaju i razvijaju upravo preko sistema obrazovawa i vaspitawa mladih nara{taja, velika `eqa u~enika, roditeqa i nastavnika iz Brizbejna, uz podr{ku Ambasade u Kanberi i resornog ministarstva Vlade Republike Srbije, rezultirala je formirawem prve tri grupe (mla|i, sredwi i stariji uzrast) sa ukupno 46 u~enika u {koli Sveti Sava u Brizbejnu, ulica Ros.

Re{ewem ministra prosvete Republike Srbije gospodina Branka Ru`i}a anga`ovana su i prva tri honorarna nastavnika u Australiji.

zbejna postali deo grupe od oko 8.000 u~enika srpskog porekla i vi{e od 100 nastavnika {irom sveta, koji obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu odr`avaju po ovom modelu.

U~enicima koji poha|aju nastavu organizovanu na ovaj na~in bi}e izdate |a~ke kwi`ice, koje }e im uskoro uru~iti ambasador Rade Stefanovi}, kao i druge javne isprave Republike Srbije, dok se iz buxeta Republike Srbije obezbe|uju sredstva za plate nastavnika.

Poseban program osnovnog obrazovawa i vaspitawa u inostranstvu sadr`i plan i program nastave i u~ewa, iz slede}ih predmeta: Srpski jezik, Moja otaxbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.

filmskog festivala u Australiji. Tada je uz ~vrstu podr{ku Eparhije australijsko-novozelandske i vrednih volontera pravoslavne organizacije „SOYA“ za`ivela ova veoma plemenita ideja da se pokrene festival ovakve vrste. I ovaj festival je po mnogo ~emu jedinstven, ali pre svega po tome {to ga ~ine i organizaciono i logisti~ki iskqu~ivo volonteri i ve}inom mla|i qudi. Kroz organizaciju samog festivala prolazili su mnogi mladi Australijanci srpskog porekla, koji nisu `alili svoj trud i vreme pokloweno ovoj manifestaciji. Osnovna ideja samog festivala je pre svega `eqa da se promovi{e srpska kultura i tradicija, i sve one na{e vrednosti na koje smo svi mi ponosni. Kroz festival je za dva dana vikenda prolazilo i vi{e od 50.000 posetilaca, od kojih su jedan do-

Darling luka (Darling Harbour), je bila atraktivna sama po sebi, {to je bilo dovoqno da privu~e mnoge prolaznike tokom jednog vikenda.

U pomagawu ove manifestacije redovno i od samog po~etka su u~estvovale i institucije Republike Srbije, predstavnici na{e ambasade i konzulata. Zato i zvani~ne srpske institucije mogu biti izuzetno ponosne na ovaj festival, jer predstavqa Srbiju i srpski narod u najlep{em svetlu.

U tih tridesetak sati koliko festival uglavnom traje, posetioci mogu da probaju najboqe srpske kulinarske specijalitete, vina i ostala nacionalna pi}a. Naravno, u samom fokusu je srpska muzika, a posebno srpski folklor, koji je praznik i za o~i i za du{u. Jedan od kurioziteta ove manifestacije je i to ~uveno srpsko kolo,

ponosni. Ove godine organizatori su najavili i da }e posetioci mo}i da probaju i srpsko vino „\okovi}“, koje je porodica najboqeg svetskog tenisera pokrenula pro{le godine direktno iz srca [umadije. Bi}e tu naravno svega i za svakog po ne{to. Zato ako ve} niste, rezervi{ite ovaj vikend za popularni sidnejski park Pirmont! Park se nalazi nedaleko od Darling luke i na jo{ lep{em mestu, tik pored obale sa prelepim pogledom na sidnejski zaliv. I bez sumwe, bi}e to jo{ jedna prilika da svima poka`emo da nismo zaboravili svoje korene i poreklo, i da }emo ga uvek sa ponosom isticati.

sasajankovic28 @SasaJankovic28

sasajankovic28

Pomenute grupe, odnosno pomenuta dopunska {kola, prva je {kola u Australiji u kojoj se nastava odr`ava po programu i pod pokroviteqstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije. Time su u~enici i nastavnici iz Bri-

Ambasada Republike Srbije u Kanberi koristi i ovu priliku da jo{ jednom uputi poziv zainteresovanoj deci i roditeqima i u drugim gradovima Australije i Novog Zelanda za saradwu u ciqu formirawa novih grupa u~enika. Unapre|ivawe obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu predstavqa jedan od kqu~nih doprinosa o~uvawu srpskog jezika i pisma, kao temeqa nacionalnog identiteta Srba.

Nastavqamo daqe!, poru~ili su iz Ambasade Republike Srbije u Kanberi.

Australijski premijer ne putuje na samit NATO-a

Australijski premijer Entoni Elbanizi ne}e prisustvovati ovogodi{wem samitu NATO-a, jer se me|unarodna bezbednosna situacija sa ratom u Ukrajini pogor{ava. Odluka je usledila nakon odluke ministarke spoqnih poslova Peni Vong da po{aqe birokratu ni`eg ranga na pro{lonedeqni sastanak ministara spoqnih poslova u Briselu, sedi{tu NATO-a, uprkos tome {to su wene azijsko-pacifi~ke kolege prisustvovale kako bi pomogle u koordinaciji odgovora Zapada na rat u Ukrajini.

Ministri spoqnih poslova AP4 su tako|e bili pozvani na pro{lonedeqni sastanak ministara spoqnih poslova u Briselu, koji je deo sastanka posvetio indo-pacifi~koj strategiji. Australija je bila jedina koja tamo nije prisustvovala na ministarskom nivou.

U vrhu agende NATO-a ove godine je rat u Ukrajini, ukazuje list. Portparol opozicionih liberala Sajmon Birmingem smatra da bi laburista Elbanizi trebalo da prisustvuje samitu NATO-a kako bi demonstrirao „100-postotnu privr`enost” Australije „poretku zasnovanom na pravilima, na{im demokratskim partnerima i odbrani Ukrajine”. Birmingem je ocenio da su nedavni komentari francuskog predsednika Emanuela Makrona nakon wegove posete Kini, u kojima je pozvao Evropu da smawi zavisnost od SAD i da izbegava me{awe u bilo kakav sukob izme|u Va{ingtona i Pekinga oko Tajvana, pokazali za{to je za stolom potreban glas Australije.

Xoel Hikman, saradnik u Centru za analizu evropske politike, sa sedi{tem u SAD, izjavio je da je Elbanizeova odluka razo~aravaju}a.

„Iza zatvorenih vrata bi}e razo~arewe u Briselu... Oni i daqe zaista cene odnos sa Australijom i to se ne}e promeniti, ali NATO nastoji da zaista produbi to partnerstvo. I bi}e razo~arawe {to je Australija propustila ovu priliku da poka`e sna`nu jedinstvenu poruku potencijalnim agresorima ili strate{kim izaziva~ima – a Kina je jedna od wih”, rekao je Hikman.

U AUSTRALIJU UVOZILI PAKETE IZ SRBIJE PUNE KOKAINA

Trojica osu|ena na ukupno 15 godina zatvora, za izvorom droge se traga!

Tri mu{karca iz Sidneja osu|ena su na ukupno 15 godina zatvora pred Okru`nim sudom u Paramati zbog uloge koju su imali u uvozu paketa iz Srbije u kojima je bilo ukupno pet kilograma kokaina. Kako prenose australijski mediji, paketi su iz na{e zemqe stizali u Australiju preko kurirskih slu`bi, a upu}ivanu su na la`ne adrese koje su prikupila dvojica osu|enih mu{karaca koji su radili za kurirske slu`be.

- Nedozvoqene pakete wih dvojica bi potom predavali tre}em ~oveku za daqu distribuciju {irom Sidneja - pi{u mediji.

- Mu{karac iz Hombu{a uhap{en je u decembru 2020. ubrzo nakon {to mu je mu{karac iz Pemilvija dao paket, za koji je kasnije utvr|eno da sadr`i oko 649 grama kokaina - pi{u doma}i mediji i dodaju da je pretresom vozila i prebivali{ta ~oveka iz Hombu{a prona|eno vi{e od 1,6 kilograma kokaina, vi{e od 7.000 dolara u ke{u i oko 100 praznih paketa adresiranih na la`na lica, u kojima je bilo tragova belog praha.

Policija je potom pretresla i ku}u ~oveka iz Pemilvija, gde je zaplenila oko 24.000 dolara u gotovini, pribor za drogu i brojne kesice koje su sadr`ale

Prema australijskoj studiji, najef ikasnija su u smawewu rizika u zoru ili sumrak

Istra`ivawe koje je sproveo Centar za istra`ivawe nesre}a Univerziteta Mona{ u Melburnu otkrila je da vozila opremqena automatskim dnevnim svetlima imaju statisti~ki ve}u verovatno}u da izbegnu sudar ~iji je uzrok slaba vidqivost automobila na putu. Studija, objavqena u ~asopisu, koristila je policijske podatke iz Novog Ju`nog Velsa, Viktorije, Kvinslenda i Zapadne Australije da bi procenila koliko dnevna

tragove belog praha. Daqa istraga sa ovim slu~ajem povezala je i ~oveka iz Vest Hokstona sa dvojicom uhap{enih, a policija je pretresla wegovo vozilo i ku}u. Zapleweno mu je vi{e od 36.000 dolara i nekoliko paketa sa ostacima belog praha.

- Paketi zapleweni na svim lokacijama imali su identi~no pakovawe, kao i podatke o po{iqaocu i primaocu.

sudara

svetla smawuju rizik od sudara vi{e automobila gde je smawena vidqivost kqu~ni faktor.

Studija je otkrila da postoji

„statisti~ki zna~ajno” smawewe rizika od 8,8 procenata povezanog sa DRL, sa znatnim smawewem pri ve}im brzinama i tokom zore i sumraka. Podaci kori{}eni u studiji bili su podaci o nesre}ama koje je prijavila policija za incidente koji su se dogodili od 2010. do 2017. sa detaqnim informacijama o vozilu dobijenim odvojeno, ukqu~uju}i VIN broj. U uslovima dnevnog svetla, studija je otkrila smawewe rizika od sudara za 7,6 procenata povezano sa DRL svetlima, dok je u zoru ili sumrak do{lo do smawewa rizika od sudara za ~ak 20,3 procenata.

Dnevna svetla na automobilu zna~ajno smawuju rizik od

Vaskr{wi praznici {irom

Tokom proteklog vikenda {irom Australije u svim pravoslavnim hramovima proslavqen je Vaskrs po julijanskom kalendaru. Pred velikim brojem vernika u Brizbejnu, Gold Koustu, Sidneju, Vulongongu, Melburnu, Xilongu, Adelejdu, Pertu i drugim mawim gradovima slu`ena je Vaskr{wa liturgija. Prenosimo vam samo deli} atmosfere i neke od slika tokom Uskr{wih praznika iz hramova Srpske pravoslavne crkve u Melburnu i Sidneju...

{irom Australije

Ekskluzivni intervju sa direktorom Srpskog festivala u Sidneju, Mihajlom Mijatovi}em

SRPSKI FESTIVAL JE DELO NA[IH VOLONTERA

Tradicionalni Srpski festival u Sidneju, odr`ava se na novoj lokaciji u Pirmont parku u centru grada 22. i 23. aprila. Ekskluzivno za Srpski glas razgovarali smo direktorom Festivala Mihajlom Mijatovi}em koji nam je otkrio neke od novina koje donosi ova popularna manifestacija.

n Mihailo, posle tri godine kovid restrikcija i neizvesnosti oko odr`avawa festivala, Srpski festival u Sidneju je ponovo na sceni. Koliko je druga~ija organizacija ovog puta od prethodnih?

- Negativan uticaj Kovid restrikcija se ne mo`e ignorisati. Promenile su na~in i tok `ivota. Zbog kovida, deveti festival se obele`io na neobi~an na~in, sede}i na ve~eri za Dan dr`avnosti. Imali smo i pogre{an po~etak u 2022. kada je deseti festival morao biti otkazan. Tako|e, u me|uvremenu smo izgubili i dosta ~lanova organizacionog tima zbog ~ega je ovogodi{wi festival bilo te`e organizovati.

Ipak, vrlo smo ponosni na na{a postignu}a, uprkos svim izazovima.

n [ta ove godine imate na dnevnom redu za posetioce festivala?

- Ove godine ima}emo jedan od najve}ih kulturno-umetni~kih programa ikada. Dolaze nam grupe iz cele Australije koje zbog kovid restrikcija nisu dugo bile na turnejama. Ovaj festival je i za wih jedan novi po~etak i novi povratak na scenu.

n Postoji nova lokacija za doga|aj. Mo`ete li nam re}i ne{to vi{e o tome?

- Nova lokacija festivala je Pirmont park, preko puta Star kazina. Pru`a se prelep pogled na vodu i panoramu grada Sidneja, ukqu~uju}i i centralni toraw! Ovo je osve`avaju}a promena jer }e Festival imati poznat ose}aj uz male promene.

n [ta biste posebno izdvojili od zanimqivosti?

- Ono {to je va`no da posetioci znaju je da nismo promenili stil Festivala koji smo svi zavoleli tokom godina. Bar i hrana }e biti fantasti~ni i puni ukusa kao i uvek. Uvezli smo neka od najboqih piva i vina iz Srbije. Va`no je ista}i da }emo ove godine lansirati ekskluzivno porodi~no vino Novaka \okovi}a!

n Da li postoji program za decu?

- Ima dosta toga za decu! Ove godine smo napravili zonu za decu koja }e biti ispuwena igrama, vo`wama i aktivnostima za koje se nadamo da }e decu zabavqati satima! To je ne{to na ~emu smo aktivno i svesno radili i nadamo se da }e porodice u`ivati u onome {to smo pru`ili!

n Koje muzi~ke bendove mo`emo o~ekivati ove godine?

- Bendovi ove godine }e biti najboqi do sada! U subotwem programu Festivala nastupi}e poznati “Iband” na op{tu radost svih posetilaca.

n Da li postoji jo{ ne{to {to biste `eleli da istaknete za na{e ~itaoce?

- @eleo bih da istaknem naporan rad na{eg tima. Ove godine Sandra Milisavqevi} (kodirektor) i ja smo blisko sara|ivali sa malom grupom mladih qudi od 19-25 godina. Ovi mladi qudi su neumorno radili, ne za bilo kakvu naknadu, ve} za qubav prema svojoj crkvi i svojoj zajednici. Hvala Nemawi, Aleksandru, Qiqani, Mateji i Nikoli na ulo`enom trudu.

Va`no je ista}i da smo svi mi koji radimo i trudimo se oko organizacije Festivala volonteri, tako da na{a zajednica treba da zna da nije lako organizovati jedan ovakav

Pi{e: Nina Markovi} Kaze

Piro}ancu dosadio ~ips od skakavaca, pa zbrisao

u Severnu Koreju Severnokoreanci ipak putuju van zemqe

Pre desetak godina, Nenad je vozom iz Pirota krenuo za Kinu, gde je wegova supruga, profesorka engleskog jezika, na{la posao. Ni slutio nije da }e ga azijske `eleznice jednom odvesti u zemqu u koju mnogi ni ne pomi{qaju da odu. Za RTS je otkriokako je biti turista u Severnoj Koreji i za{to ga Pjongjang podse}a na Jugoslaviju. Nenad sada ve} neko vreme `ivi sa porodicom u Nema~koj.

Posle nekoliko godina u Kini - kada su mu kako u {ali ka`e - dosadile {korpije i ~ips od skakavaca, Piro}anac Nenad Anti} re{io je da sedne na voz za Severnu Koreju. Besplatna viza lako se dobije. Po{to govori kineski, putovao je sa kineskim turistima, ali je zbog porekla dobio posebnog vodi~a. „Ta devojka se spremila kao da dolazi cela tura, a do{ao sam samo ja. Ka`e, cele no}i sam ~itala u biblioteci o Jugoslaviji i odmah je povezala wihovu spoqnu politiku sa na{om - imamo iste nepriajteqe. [ou”, ka`e Nenad.

Sli~nosti, ipak, ima - jer mu je Pjongjang, na prvi pogled, izgledao kao jugoslovenski gradovi.

„Kao neko Sarajevo sa tramvajima, ode}a koju qudi nose, sve je nekako kao 80-ih godina. Kad {etate ulicama vidite pionire sa maramama, kapicama, kao nekada kod nas, i

Gde se krije Kim Xong Un

Na pitawe da li je sreo Kim Xong Una, odgovara: „Da, na televiziji.”

“Kada {altate kanale, on je na svakom drugom kanalu. Mogu}e je sresti nekog od vojnih ~inovnika, s obzirom na to da ka`u da svaki drugi, tre}i mu{karac radi pri vojsci, Kim i ja smo isto godi{te, ali nisam uspeo da ga sretnem. Me|utim, obilazili smo {kole i uvek su wegove slike tamo“, ka`e Nenad.

Lidera Severne Koreje stranci mogu da vide na sportskim de{avawima, kao {to je recimo Pjongjang maraton.

kad im ka`ete - ‚helou”, ono odgovaraju sa ‚helou’, ali su vrlo rezervisani, uz veliku dozu srama vam mahnu, kiko}u se, smeju”, rekao je Nenad.

Stanovni{tvo turistima ne prilazi, ali se zato vodi~i ne odvajaju od wih. Borave ~ak u istom hotelu. Za svaku turu imaju pripremqenu pri~u, ali ako im se dopadnete - odgovori}e vam i na dodatna pitawa.

„Dotakli smo se raznih tema - od porodice, kolika joj je plata, kako `ive, pokazala mi je moderan telefon, to wima daje dr`ava, oni imaju i ‚prada’ torbe, to sve stranci moraju da vide”, govori kroz smeh i isti~e da se jasno vidi {ta je nau~eno napamet, a {ta se govori izme|u redova.

NEUGODNO PITAWE O KIM XONG UNU

Da bi stvorio {to jasniju sliku o zemqi o kojoj zapadni mediji uglavnom negativno izve{tavaju, pitao je i o ostavqivim temama - kao na primer kako su prihvatili novog lidera.

„Pa, sam tu dobio odgovor da su oni imali sumwe u wega, nisu mislili da je prava osoba za to, s obzirom na to da je `iveo i {kolovao se na zapadu. Oni vole svoju zemqu, da li je wima to nametnuto ili ne, ali oni zaista vole svoju zemqu, zaista bi dali bi `ivot za wu, ko god tamo bio lider”, ka`e Nenad. To ga nije iznenadilo. Ali jesu - smart telefoni, moderne gra|evine, neboderi.

„Oni }e vas odvesti da vidite najboqe

stvari, odete u najboqe restorane, da ispijate wihovo kraft pivom pokaza}e vam najboqe u zemqi. Da li je to realnost - nije, ali svaka zemqa se trudi da poka`e ono najboqe {to ima. Kada idete vozom, vidite sela gde se deca igraju, puno qudi na biciklama, retko se koristi sopstveni prevoz, uglavnom javni prevoz, vidite bosu decu, ali to nije ni{ta strano, to mo`ete videti i u Kamboxi, Vijetnamu”, rekao je Nenad, autor bloga „Nenadove avanture”.

IZ ZEMQE NE IZNOSITE NI[TA [TO NISTE PLATILI - NI [IBICU

Tvrdi da se strancima ni{ta lo{e ne}e desiti - ukoliko po{tuju pravila: idete samo gde vam ka`u da je dozvoqeno, ne fotografi{ete vojne objekte, niti qude bez wihovog pristanka...

Osvrnuo se i na slu~aj Amerikanca Ota Varmbira, koji je u Pjongjangu osu|en na 15 godina zatvora jer je poku{ao da ukrade

„Ja sam mislio da qudi ne putuju ba{ toliko i da je zemqa ba{ zatvorena. Ali kada {etate u pograni~nom kineskom gradu Dandong, po{to je reka granica, vidite koliko te mostove prelaze i kamioni i qudi. Postoji i severnokorejska mawina u Dandongu, studentski internat… Nije istina da nigde ne putuju, ali moraju imati razlog za to”.

propagandnu zastavu, nakon ~ega je i preminuo.

„To ~ovek zaista nema razloga da radi. Za{to? Oni te vode u wihovu kwi`aru, gde mo`e{ da kupi{ te transparente, plakate. Ja sam kupio markicu sa wihovim nuklearnim raketama, oni su sada mnogo ponosni na to”, ka`e Nenad.

SUMWIV SAPUTNIK U VOZU

Ni u jednom trenutku se nije osetio ugro`eno. Ali imao je utisak - kao da je pod prismotrom. U vozu mu se pridru`io zanimqiv saputnik - prema kojem je bi sumwi~av sumwa da je {pijun.

„Mo`da to i nije tako, ali isuvi{e mi je ~udno jer neki od tih qudi koje sam sreo u vozu su govorili razli~ite svetske jezike... Vi ste totalno odse~eni od sveta {to se ti~e interneta, telefona. wihovu karticu ne mo`ete da kupite tamo, ako ste kratko tamo. Mo`ete u hotelu da se javite, napi{ete imejl ili tako ne{to, ali nisam hteo da se logujem iz Severne Koreje”, rekao je Nenad.

Dok se nije vratio sa puta, osim nekoliko prijateqa, niko, ni porodica, nije znao gde se nalazi.

„A onda su rekli da sam lud”, ka`e kroz smeh.

Za iskustvo na kojem bi mu mnogi putnici zavideli, ovaj Piro}anac izdvojio je oko 600 evra - nije imao na ~emu da {tedi, jer je kupovina suvenira jedini dodatni tro{ak, a po{tanskim markicama sa balisti~kim raketama - nije odoleo.

Preminula kraqica mini-sukwe Meri Kvant

Stilistkiwa Meri Kvant, ikona {ezdesetih godina, koja }e ostati upam}ena kao `ena koja je najvi{e popularizovala mini-sukwu, preminula je u 94. godini.

Uprkos tome {to mo`da nije poznata kao drugi modni kreatori, wen rad je ozna~io deo istorije kao ono {to je bilo pre mini-sukwe i ono {to se de{avalo posle. To je bio wen na~in da poka`e svetu da se vreme mewa i da dolazi do jedne vrste revolucije. Mladi su nakon dva svetska rata bili `eqni `ivota i budu}nosti koja je tek trebalo da bude ispisana. Ro|ena je 1930. godine u Blek~itu u porodici univerzitetskih profesora koji su se nadali da }e i ona krenuti wihovim stopama, ali imala je neke druge `eqe. @elela je da postane di-

zajnerka, i kada se preselila u London, otkrila je koliko ima potencijala.

Sa svojim partnerom Aleksandrom Planketom Grinom otvorila je svoj slavni butik „Bazar”, 1955. godine. Ta radwa nije bila obi~an butik kao ni ateqe, vi{e je li~ila na literarni klub u kome su se sretali mladi, koji su tra`ili jedan novi stil u modi koji bi izrazio wihov pobuweni~ki duh.

I sam izlog nije izgledao kao svi drugi, lutke su bile izlo`ene u ekscentri~nim pozama, kao da igraju. Bilo je to vreme svinga, momaka duge kose i devojaka koje su svoju sekle.

I mada se mini-sukwa oduvek vezuje za wu, koja je jednostavnim rezom makaza napravila revoluciju u modi, jo{ se diskutuje ko je

zaista „izmislio“ mini-sukwu.

Neki smatraju da je to Andre Kure`, drugi da je to zasluga Xona Bejtsa.

Sama Meri je izjavila da su mini-sukwu izmislile devojke koje su {etale ulicom u kojoj se nalazio wen butik.

Mini-sukwa je u to vreme razbijala tabue, predstavqala je skandal, seksualnu i politi~ku slobodu. Meri je lansirala i obojene hulahopke koje su opet bile savr{ene da stave `enske noge u prvi plan, a susret sa modelom Tvigi u~inio je ono {to je poznato istoriji.

Ipak, za ovu dizajnerku se ne vezuje samo mini-sukwa. Ona sama je bila ikona stila, po~ev{i od pa` frizure sa pet {piceva koja je i danas moderna i koja je „rekla

adio” dotada{wim pomalo „tetkastim” frizurama, zatim „hot pents” – obojene hulahopke kao i cipele sa niskom petom.

Wen stilski potpis je bio stilizovani cvet margerite. Godine 1966. Elizabeta II ju je nominovala u OBE (Ored of the British Empire) za wen veliki doprinos modnoj industriji. Meri je tom prilikom do{la u haqini krem boje sa teget rubom oko vrata. Nakon toga, otvorila je jo{ jedan butik i po~ela sa izvozom u Ameriku.

^itavog `ivota je volela jednog ~oveka, Aleksandera Planketa Grina, ven~ali su se 1957. godine i dobili sina Orlanda. Grin je preminuo devedesetih godina.

Godine 1990. Meri je odlikovo British Fashion Council, a 2019. Victoria & Albert Museum u Londonu

posvetio joj je retrospektivu. Meri je tiho napustila ovaj svet u 94. godini u svojoj ku}i u Sariju.

Moda i mladi su joj zahvalni na haqinama za ples, ali iznad svega na slobodi.

Piro}anac Nenad Anti} re{io je da sedne na voz za Severnu Koreju

Кореји постоји само један тур оператор

Arno Gujon: Qudima u dijaspori najva`nije u~ewe srpskog jezika

Vr{ilac du`nosti direktora Uprave za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon izjavio je za RTS da u svetu `ivi nekoliko miliona Srba, tj. nekoliko stotina hiqada porodica sa decom, kao i da kada bi se samo deo wih vratio u Srbiju na{a zemqa bi do`ivela procvat. Da bi se porodice odlu~ile na povratak, a taj trend postoji, potrebno je da deca znaju jezik, navo-

“Pogotovu za decu ro|enu u inostranstvu i za pripadnike druge, tre}e, pa ~ak i ~etvrte generacije koji su se rodili tamo. Veoma je te{ko o~uvati jezik, nije dovoqno kod ku}e da se pri~a na sprskom jeziku. To je zabluda koju ~esto imamo da je dovoqno da su otac i majka Srbi da bi deca znala srpski jezik. To je preduslov, ali nije dovoqno, potrebna je {kola“, obja{wava Gujon.

Upravo zbog toga su, kako ka`e, pokrenuli 23 nove dopunske {kole srpskog jezika u svetu i to od Kanarskih ostrva do Holandije, preko Portugalije, [panije pa sve do Moskve. Dodaje da su ove godine samo u Austriji pokrenuli deset dopunskih {kola, kao i da }e u Americi po prvi put biti pokrenute dopunske {kole.

Isti~e da se qudi u dijaspori javqaju da pomognu u toj misiji, kao i da im nije potrebna velika finansijska pomo} od matice, ali da ne mogu sami da pokrenu {kolu srpskog jezika.

“Mi }emo da po{aqemo u~iteqe, uxbenike, mi }emo da finansiramo zakup u~ionice“, isti~e Gujon.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma

Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

di Gujon i dodaje da su pokrenute 23 nove dopunske {kole srpskog jezika u svetu. Po prvi put i u Americi }e biti otvorene tri {kole.

Arno Gujon je pravoslavnu veru primio 2015. godine u Visokim De~anima, a ka`e da od tada sve praznike slavi dva puta – sa porodicom u Francuskoj, ali i ovde sa svojom porodicom po prvoslavnom kalendaru.

“To je ne{to mnogo lepo, to je pravo bogatstvo i treba negovati verske obi~aje i tradiciju, pogotovu u 21. veku kada mnogi narodi {irom sveta gube polako svoj identitet i kulturu. To nije slu~aj kroz Srba i to je veoma dobro“, isti~e Gujon.

Navodi da u Upravi za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu rade tokom cele godine, ali da su praznici va`ni, jer je tada ve}ina Srba gde god da `ive jedinstvena i na okupu.

“Danas proslavqamo Vaskrs u Crkvi Svetog Save u Parizu, ali tako|e i u Hramu Svetog Save u Beogradu. Proslavqamo Vaskrs u Novoj Gra~anici u ^ikagu, ali i u Gra~anici na KiM. Srbi tako pokazuju da pripadaju stoj veri, istoj kulturi“, poru~uje Gujon.

Isti~e da se u Upravi za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu upravo trude da neguju te veze me|u Srbima gde god da `ive.

“Da Srbi koji su u dijaspori sa~uvaju identitet i jezik“, dodaje.

Navodi da u proseku godi{we realizuju 300 do 400 projekata {irom sveta.

“Prazni~ni dani su prilika da se podsetimo da su Srbi u svetu zajedno sa svojom maticom, zajedno sa Srbima u Srbiji i pogotovu sa Srbima na Kosovu i Metohiji koji na`alost danas prolaze kroz te{ke trenutke i to je vreme kada treba svi da budemo svesni toga i da budemo svi na okupu“, navodi Gujon. „Zabluda je da je dovoqno da otac i majka znaju srpski jezik, potrebne su {kole”

Ukazuje da su razli~iti problemi Srba u regionu i dijaspori, ali da je veliki izazov u dijaspori o~uvawe jezika.

Prvi put u Americi se otvaraju dopunske {kole srpskog jezika

U Americi }e, dodaje, prvi put u tri grada – ^ikagu, Milvokiju i u Finiksu biti otvrene dopunske {kole za srpski jezik.

“Sada ve} tamo imamo 250 zainteresovane dece, ali kada budu svi ~uli da se to pokre}e verujemo da }emo imati i duplo vi{e“, ka`e Gujon.

Navodi da }e u narednom periodu podeliti 15.000 uxbenika i lektira dopunskim {kolama u svetu.

“To je va`no, jer te{ko mogu da do|u do kwiga na srpskom jeziku, na }irilici na primer u Parizu ili u Cirihu. Mi mo`emo to da nabavimo i da im po{aqemo“, navodi Gujon.

Isti~e da to nije u~ewe samo srpskog jezika, ve} i srpske kulture, kao i da tako u~e i o identitetu.

“Tako se osna`uje srpska zajednica, tako se deca dru`e i upoznaju i razgovaraju me|usobno na srpskom jeziku. To je ne{to veoma bitno, jer kada `ivite u inostranstvu dru`ite se sa drugom decom, u~ite strani jezik koji vremenom postane nekada i prvi jezik. Zato je va`no da stavimo naglasak na srpski jezik kako bi deca o~uvala svoj materwi jezik, a samim tim i veze sa Srbijom“, navodi Gujon.

Dijaspora je veliki demografski potencijal

Nagla{ava da o dijaspori govorimo ~esto kao i ekonomskom potencijalu, {to ona i jeste, ali da je to pre svega veliki demografski potencijal.

“U svetu `ivi nekoliko miliona Srba, nekoliko stotina hiqada porodica sa decom. Kada bi se samo jedan deo tih porodica vratio u Srbiju – Srbija bi do`ivela demografski procvat. Da bi se porodice odlu~ile na povratak, a taj trend postoji, potrebno je da deca znaju jezik, jer nijedna porodica ne bi se vratila iz ^ikaga ili Pariza kada wihova deca ne bi znala srpski i ne bi mogla normalno da nastave svoje {kolovawe ovde u Srbiji“, zakqu~io je Gujon.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Srbi u Wujorku obele`ili Uskrs u crkvi Svetog Save na Menhetnu

Prva vaskr{wa liturgija u hramu jo{ od po`ara 2016. godine.

U Sabornoj crkvi Svetog Save na Menhetnu slu`ena je vaskr{wa sveta liturgija, prva od velikog po`ara koji je u maju 2016. godine potpuno uni{tio tu srpsku svetiwu koja ima i istorijski zna~aj i za grad Wujork.

Crkva je od wujor{kog departmana za gradwu dobila dozvolu da istovremeno u hram mo`e da primi najvi{e 500 parohijana. Crkva Svetog Save u Wujorku, izgorela je na Vaskrs 1. maja 2016. godine, a nakon vi{egodi{wih nastojawa i radova na obnovi te srpske svetiwe u srcu Menhetna u februaru je dobijena prva dozvola za bogoslu`ewa. Wihov raspored parohijani dobijaju

mese~no. Prvu, dugo i{~ekivanu liturgiju slu`io je patrijarh Porfirije i bila je to kruna wegove dvonedeqne posete Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, zapo~ete na Savindan.

Crkva Svetog Save od istorijskog je zna~aja je i za Wujork. Sazidana je u gotskom stilu. Wena izgradwa po~ela je 1850. godine. Otkupqena je od Anglikanske crkve 1943. za oko 30.000

dolara. Bio je to tada veliki novac koji je srpska zajednica ispla}ivala na rate. Zavod za za{titu spomenika Grada Wujorka je srpskoj svetiwi dodelio u maju 2020. nagradu „Luis G. Mozes”. Nagrada, koja predstavqa neku vrstu Oskara u za{titi spomenika. Ambasador Srbije u SAD Marko \uri} je podsetio da Srbi u SAD imaju 136 crkava - svojih srpskih pravoslavnih hramova.

Arno Gujon

FILMSKI FESTIVAL

Karlove Vari - Лечилиште и монденско место

Jedan od najelegantnijih gradova u ^e{koj i bawa ~uvena u celom svetu, savr{eno je mesto za opu{tawe. Prijatnoj atmosferi, doprinose lepa arhitektura, okolna brda, dve reke i mno{tvo termalnih izvora. Bawa je podignuta jo{ u 14. veku, a velelepne gra|evine u wenom centru su i danas besprekorno o~uvane. Ovaj ~uveni ~e{ki biser je i omiqena destinacija turista i li~nosti iz sveta filma.

U{u{kana izme|u nekoliko brda zelenih i tokom zime, na obalama reka Ohre i Teple, podignuta je jedna od najpoznatijih

NAJVE]I I NAJTOPLIJI IZVOR

Dok {etate gradom, vide}ete mnogo izvora sa termalnom vodom, koju mo`ete besplatno da nato~ite. Najve}i izvor se nalazi u srcu grada. Mlaz vode dosti`e visinu od 12 metara, a ovde izvire 2.000 litara termalne mineralne vode u minutu. Sa temperaturom od 72° celzijusovih, to je najtopliji izvor u bawi. Jedna od najlep{ih istorijskih zgrada i najstarija spa, nalazi se u centru grada. Napravqena je 1906. godine, a dobila je ime po supruzi cara Franca Jozefa. Oko we je prelep park sa fontanom. Od po~etka se koristila za le~ewe termalnom vodom, a danas nudi najsavremenije tretmane za rehabilitaciju, opu{tawe i lepotu.

bawa na planeti - Karlove Vari. Ovo le~ili{te na severozapadu ^e{ke, udaqeno oko 130 kilometara od Praga, u svim godi{wim dobima puno je onih koji dolaze na terapije, ali i turista, pa se broj od oko 55.000 stanovnika, koliko po statistici imaju Karlove Vari, svakodnevno prema{uje za bar nekoliko hiqada.

U centru gradi}a, kroz koji proti~e Tepla, nalazi se {etali{te s obe strane reke, gde se uzdi`u velelepne gra|evine bogate arhitekture, besprekorno o~uvane do danas. Karlove Vari le`e na desetak termalnih izvora, a temperatura vode u wima kre}e se od tridesetak do ~ak 76 stepeni. Oko ovih izvora sagra|eni su hoteli i spa centri. Neki bazeni nalaze se na otvorenom prostoru, ali visoka temperatura vode ne dozvoqava da korisnicima bude hladno, ~ak ni u zimskim mesecima.

MLINSKA KOLONADA

U ovo bawsko le~ili{te dolaze oboleli od dijabetesa, bolesti bubrega i ko`e, oni koji imaju problem s metabolizmom... S obzirom na blizinu Praga, do kojeg se autobusom sti`e za mawe od dva sata, Karlove Vari su obavezna destinacija za mnogobrojne posetioce glavnog grada ^e{ke. U starom jezgru gradi}a nalaze se kolonade, me|u kojima je najpoznatija Mlinska, a pored wih su obi~no ~esme s lekovitom vodom, od kojih svaka ima druga~iju namenu. U blizini kolonada su i kiosci prepuni porcelanskih posuda najrazli~itije veli~ine

koje se koriste kao ~a{e na ~esmama s termalnom vodom.

Sama bawa nastala je u 14. veku (1370 godine), a za weno osnivawe vezano je nekoliko legendi. Po jednoj od wih Karlo ^etvrti je sa svojom svitom lovio u okolnim brdima i tom prilikom rawena srna pobegla je niz padinu. Lovci, na ~elu s vladarom iz dinastije Luksemburg, po`urili su za wom, ali je nestala u jednom od

termalnih izvora. Kad su se na{li me|u prirodnim bazenima iz kojih se podizala para, Karlo Veliki je uvideo da je ovaj lokalitet pravo prirodno bogatstvo koje se mo`e eksploatisati i zatim je dekretom dozvolio da se na tom mestu napravi bawa. Potpisao je i dozvolu da se oko 60 porodica ovde nastani i koristi termalne izvore. Prema drugom predawu, ~e{ki kraq ovde je prilikom lova povredio nogu.

Me|unarodni filmski festival u Karlovim Varima, koji svake godine predstavqa i nagra|uje ostvarewa iz svih krajeva planete, osnovan je 1946. godine. Od tada je po~etak jula u bawskom le~ili{tu rezervisan za posetioce ove bogate filmske manifestacije, a Karlove Vari su tada i doma}in ~uvenim li~nostima iz sveta filmske produkcije i Holivuda. Hotel „Termal” u centru bawe jedno je od glavnih mesta na kojima se odvija filmski festival i prikazuju projekcije.

Staviv{i je u jedan od izvora primetio je da rana zacequje i shvatio lekovitu vrednost ovih termalnih voda, pa je nalo`io podizawe bawe na tom mestu.

Od 14. veka bawa se {irila, a gra|evine u centru grada koje su podizane u narednim stole}ima, najvi{e u 18. i 19. veku, sa~uvane su do dana{wih dana. Le~ili{te se razvijalo, ali je i stradalo u po`arima. Krajem 16. veka u wemu je bilo oko 200 bawskih objekata. Bilo je omiqeno mesto vladara i umetnika, u wemu su ~esto boravili Petar Veliki i ostali plemi}i iz dinastije Romanov, ali i Gete, [iler, Betoven... Ukoliko se od sredine {etali{ta uputite nekom od ulica koje vode uzbrdo, put }e vas dovesti do prelepe ruske crkve. Ovo zdawe podignuto je krajem 19. stole}a zbog velikog broja ruskih plemi}a koji su decenijama dolazili u Karlove Vari i tu du`e vremena boravili. Crkva Svetih Petra i Pavla ima pet pozla}enih kupola koje presijavaju}i se na suncu celom objektu daju izuzetan izgled. Karlove Vari poznate su i po Crkvi Svete Marije Magdalene, podignutoj u 16. veku, u baroknom stilu.

KULISE ZA FILM O XEJMSU BONDU

Danas je bawa mondensko mesto naro~ito u doba filmskog festivala, po kojem je tako|e ~uvena u svetu. [etali{tem pored Teple dolazi se do „Pupa”, jednog od najstarijih hotela u centralnom delu Evrope, u kojem su snimane scene filma iz serijala o ~uvenom agentu 007, Xejmsu Bondu. U blizini se nalazi gejzir s vru}om vodom, a u prizemqu monumentalnih zdawa su restorani i barovi koji privla~e posetioce velikim izborom jela. Malo koji turista odlazi iz Karlovih Vari da prethodno nije probao specijalitete poput gula{a u lepiwi, kobasica ili popularnih „oblatni”, koje se mogu mazati najrazli~itijim filmovima.

„BEHEROVKA” KAO ZA[TITNI ZNAK

Malo daqe od samog centra bawskog le~ili{ta, u blizini reke Ohre, nalazi se muzej posve}en „beherovki”, ~uvenom likeru koji je ovde stvoren po~etkom 19. veka. Za wegov nastanak zaslu`ni su Jozef Beher i wegovi naslednici. Ovo tradicionalno ~e{ko pi}e danas se sastoji od dvadesetak aromati~nih vrsta trava koje poti~u s okolnih brda, ali prava receptura je tajna. Po predawu, u bawi se po~etkom 19. stole}a le~io princ Maksimilijan Petenberg, ~iji je lekar zajedno s Janom Beherom testirao napitke napravqene od razli~itih trava. Tako je i nastao recept za „beherovku”, koja je dugo nazivana i „lekom za stoma~ne tegobe”.

OSAMDESET GODINA OD SMRTI JOVANA DU^I]A

Diplomata i pesnik su{tine

JOVAN DU^I] (TREBIWE, 17. FEBRUAR 1871 - GERI, INDIJANA, SAD, 7. APRIL 1943)

Jovan Du~i} je najzna~ajniji pesnik srpskog modernizma i najzna~ajniji liri~ar zlatnog doba srpske kwi`evnosti. Najve}i filozof me|u pesnicima i najve}i poeta me|u filozofima, bio je najmarkantnija li~nost srpske kwi`evnosti u prvim decenijama 20. veka. Bio je pravnik, prvi ambasador u istoriji jugoslovenske diplomatije i akademik.

Ta~an datum ro|ewa Jovana Du~i}a jo{ uvek je predmet rasprave. Pretpostavqa se da je ro|en 17. februara 1871. godine u Trebiwu, kao i wegovi kwi`evni drugovi Aleksa [anti} i Svetozar ]orovi}. Ro|en je u siroma{noj seqa~koj porodici, u podno`ju brda Leotar u selu Podglivqe, u kamenoj ku}i na spratu. Od te ku}e danas postoje samo zidine i ~empres ispred vrata. Du~i}ev otac Andrija, koji je bio trgovac, poginuo je u Hercegova~kom ustanku 1875. godine. Du~i}eva majka Jovanka je imala dvoje dece iz prvog braka sa [}epanom Glogovcem - Ristu i Soku, dok su Jovan i Milena bila wena deca iz drugog braka, sa Andrijom.

DETIWSTVO U HERCEGOVINI

Jovan Du~i} je osnovnu {kolu zavr{io u Trebiwu, ali se sa majkom nakon toga, zbog te{kih uslova za `ivot u Trebiwu, seli u Mostar, gde je `iveo wegov polubrat - Risto Glogovac. Tu je Jovan upisao sredwu trgova~ku {kolu, a po{to je `iveo sa polubratom, pomagao mu je u trgova~koj radwi koju je imao.

U Hercegovini su gusle predstavqale osnovno obrazovawe svakog Hercegovca, pa je na taj na~in i Jovan stekao znawa o Trebiwu, staroj Travuniji, Dubrovniku, Mle~anima i Turcima, ali i o hajducima i uskocima.

Do kraja `ivota je o svojim zemqacima mislio i govorio samo najlep{e, a jednom je napisao: “Vjerujem da su od sviju qudi u na{oj zemqi, Hercegovci po prirodi naju~tiviji, najmawe skloni spletkama. Wihova uboga pokrajina napravila ih je skro-

mnim, pobo`nim i umerenim…“

Godine 1886. Du~i} je objavio svoju prvu pesmu „Samohrana majka” u Somborskom listu „Golub”.

Tokom {kolske 1893/94. godine u Bijeqini je radio kao u~iteq. Rade}i u Bijeqini, po nalogu kotarskog predstojnika ^ernija, pretresen mu je stan i tom prilikom su u rukopisu prona|ene dve pesme patriotskog sadr`aja: „Oj Bosno“ i „Otaxbina“, zbog ~ega su ga Zemaqske vlasti u Sarajevu, u junu 1894. otpustile iz dr`avne slu`be i zabranile obavqawe u~iteqskog posla u srpskim osnovnim {kolama, na teritoriji cele Bosne i Hercegovine. Leto je proveo u Mostaru, bez posla, a zatim su Zemaqske vlasti preina~ile svoju odluku i postavile ga za nastavnika u srpskoj osnovnoj {koli pri manastiru @itomisli}u, a kasnije za u~iteqa u Mostaru. Tu je osim u~iteqevawa bio saradnik i urednik kwi`evnog lista „Zora“, ~iji je idejni tvorac bio Svetozar ]orovi}. Saradnici ovog lista su bili grupa tada mladih i talentovanih pesnika i pisaca, kao {to su Aleksa [anti}, Osman \iki}, Atanasije [ola, Avdo Karabegovi}.

ODLAZAK U SVET

Sredinom 1899. godine odlazi u @enevu da studira Filozofsko-istorijski fakultet, uz pomo} prijateqa iz Zore, a zatim dobija i stipendiju vlade Srbije. Tamo je izabran za predsednika udru`ewa na{ih studenata u [vajcarskoj. Jedno vreme je boravio u Parizu, gde se upoznao i sprijateqio sa Milanom Raki}em i ~itaju}i pesme, ne znaju}i da su wegove, pohvalio ga i na indirektan na~in ga ohrabrio da pi{e pesme.

Odlikovan je Ordenom Svetog Save ~etvrtog reda, u Beogradu, ukazom od 20. oktobra 1904. godine. Diplomirao je oktobra 1906. godine na dru{tvenim naukama.

DIPLOMATSKA KARIJERA

Prvu zbirku „Pjesme“ u aprilu 1901. godine su mu uredile i objavile kolege iz „Zore“. Du~i} je za tu zbirku odabrao 93 pesme, od ukupno 212, koje je napisao od svoje ~etrnaeste godine. Zbirka je {tampana u svega pedeset numerisanih primeraka, na naro~itoj hartiji. Godine 1907. dobija slu`bu u Ministarstvu inostranih dela

Srbije, a ve} slede}e godine (1908), Srpska kwi`evna zadruga, u svom redovnom kolu, objavquje drugu Du~i}evu kwigu, tako|e pod naslovom Pesme. Ovim dvema kwigama, kao i nekim objavqenim esejima, Du~i} (uz Milana Raki}a) postaje najuticajniji srpski pesnik s po~etka XX veka.

Uz pesni~ki i diplomatski rad, Du~i} ne zaboravqa ni svoje moralne i nacionalne obaveze u vreme aneksije Bosne i Hercegovine. Du~i}eva diplomatska karijera je u stalnom usponu (Carigrad, Sofija, Rim, Atina, Madrid). Kao diplomata od ugleda i zna~ajan pesnik, Du~i} je istaknuti nacionalni poslanik u te{kim danima Prvog svetskog rata. Posle Prvog svetskog rata, Du~i} je bio na{ predstavnik u Ligi naroda, u @enevi, pa poslanik u Kairu, Budimpe{ti, Bukure{tu, Lisabonu i Madridu

Godine 1939. posledwi put je boravio u Trebiwu, prilikom osve}ewa temeqa nove gimnazije i spomenika herojima palim u Prvom svetskom ratu. Drugi svetski rat zatekao ga je u Madridu, gde se od kraja maja 1940. nalazio na mestu kraqevsko-ministarskog poslanika. Po{to je jo{ sredinom novembra 1940. akreditovan kod portugalske vlade, a svestan razvoja doga|aja i izvesnosti da }e Franko u [paniji priznati takozvanu NDH, krajem jula 1941. oti{ao je za Lisabon. Zatim se na kratko vratio u Madrid da spakuje preostali deo zbirke kwiga, slika i drugih kolekcionarskih predmeta. Avgusta 1941. pre{ao je da `ivi kod svog ro|aka Mihaila Du~i}a, u grad Geri, na obali Mi~igenskog jezera u SAD. Time je zavr{ena wegova diplomatska karijera, koja je trajala vi{e od 30. godina. Kao diplomata je radio u devet, a od toga je bio {ef u 6 dr`ava i u~estvovao u ukupno 13 misija. Kao moderni pisac, pesnik i diplomata je u`ivao veliki ugled u Evropi.

Du~i} je izuzetna pojava u srpskoj kwi`evnosti i kulturi. Prvenstveno lirski pesnik, Du~i} je liri~ar i u pesmi i u prozi. U Du~i}evim delima liri~nost je primarna i u pesmama, i u putopisima, i u esejima u kojima se iskustva lirskog pesnika prepli}u sa iskustvima kriti~kog duha. Jednu kwigu pesama objavila mu je Srpska kwi`evna zadruga 1908. godine, a drugu u

ograni~enom izdawu je {tampao 1912. godine. U „Srpskom kwi`evnom glasniku“ i „^ur~i}evom almanahu“ je objavio nekoliko kwi`evnih rasprava i literalnih eseja, pesni~ka pisma iz [vajcarske, [panije i drugih mesta. Svoj kwi`evni opus uobli~io je u „Sabranim delima“. Septombra 1904. godine na sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu izvedena je premijera Jovanove drame “Krunisawe Du{anovo“.

U istom periodu kada se u Beogradu izvodila ova drama, u Berlinu je objavqen ciklus Du~i}evih pesama, prevedenih na nema~ki jezik. Tri godine kasnije, 1907. godine, Du~i} se zaposlio u Ministarstvu inostranih dela, gde je prvo obavqao posao pisara.

Bio je opsednut svetom, naro~ito velikim i umnim Zapadom. Bavio se diplomatijom i kao ambasador `iveo je u Sofiji, Atini, Rimu, Madridu, @enevi, Budimpe{ti, a kada je izbio Drugi svetski rat oti{ao je u Ameriku, u grad Geri, Indijana, gde je `iveo wegov ro|ak Mihajlo. Od tada do svoje smrti dve godine kasnije, vodio je organizaciju u Ilinoisu (~iji je osniva~ Mihajlo Pupin 1914. godine), koja predstavqa srpsku dijasporu u Americi. Za to vreme pisao je pesme, politi~ke bro{ure i novinske ~lanke pogo|en razvojem situacije u Jugoslaviji i stradawem srpskog naroda.

Du~i} je umro na Blagovesti, 7. aprila 1943. godine, a sahrawen je na dan kada je iza{la wegova posledwa zbirka pesama „Lirika“, 9. aprila 1943. u Geri, kasnije je prenet kod manastira Sv. Save u Libertvilu. U jesen 2000. godine wegovi posmrtni ostaci, uz sve dr`avne po~asti, prenete su u rodno Trebiwe.

Istorijski odnosi Rusije, Ukrajine, Evrope i Amerike (13)

SMRTONOSNI POKLON

Na sve, nekada `ivotiwske, a sada qudske bolesti, svi na{i preci su se prilago|avali, u proseku, najmawe 10.000 do 15.000 godina! I sve te nevidqive uzro~nike bolesti, stanovnici Evrope poneli su u sebi i na sebi i preko Atlantskog okeana, kao „smrtonosni poklon“ za stanovnike, to jest domoroce Novog Sveta.

taktu sa nekim te{ko bolesnim ili umrlim bolesnicima, a naro~ito onima koji su bili bolesni od bogiwa, gripa, tuberkuloze, kolere, kuge, itd. Naravno, mo`da }e neko od vas pomisliti da to nije mogu}e, jer bi se zara`avali i sami doseqenici a ne samo domoroci - indijanci. Me|utim, to se nikada nije de{avalo. Za{to? Mora}emo ovde da objasnimo {ta su razlozi za tako efikasnu upotrebu ovog „biolo{kog“ ratovawa u ta surova vremena.

u [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“ u Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini u Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini u Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice ponikle u zapadnom delu Ukrajine u Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo u Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps u Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima

ZARA@ENIM ]EBADIMA DESETKOVALI INDIJANCE:

Ne verujem da jo{ ima nekog na svetu ko nije ~uo za ~iwenicu da su rani evropski doseqenici u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, u sukobima oko ogromnih prostranstava zemqe, sa starosedeocima ameri~kog kontinenta („indijancima“), pored ogromne vojne i oru`ane premo}i, koristili i svojevrsno „biolo{ko oru`je“. O ~emu se radi?

Verovatno su ameri~ki doseqenici bili inspirisani relativno sve`im istorijskim iskustvom [panaca, prilikom zauzimawa i otimawa ogromnih prostranstava Sredwe i Ju`ne Amerike, od mnogobrojnog autohtonog domoroda~kog stanovni{tva (Asteci, Olmeci, Maje itd.). Istorijske kwige, a naro~ito zapisi sve{tenika rimokatoli~ke crkve, jasno su evidentirali da su {panske okupacione snage, iako neuporedivo malobrojnije od domoroda~kog stanovni{tva, za vrlo kratki vremenski period osvojili ogromna prostranstva. Razlog za takav neverovatan uspeh {panske vojne ekspedicije nije le`ao samo u wihovoj nesumwivoj tehnolo{koj vojnoj nadmo}i, ve} i u ~iwenici da je celokupno domoroda~ko stanovni{tvo vrlo brzo bilo desetkovano zaraznim bolestima, koje su sa sobom doneli [panci. [panci, odnosno sve{tenici rimokatoli~ke crkve, prvi su primetili i zapisali da su domoroci u ogromnom procentu umirali i od lak{ih bolesti kao {to su

Pokr{tavawe domorodaca u Sredwoj Americi

bile bogiwe ili grip. Smatra se da je oko 90% domoroda~kog stanovni{tva Sredwe i Ju`ne Amerike umrlo usled obolevawa od zaraznih bolesti koje su bile uobi~ajene u Evropi, ali sa mnogo bla`im simptomima i mnogo ni`om smrtno{}u nego {to se to manifestovalo kod wih. Posle toga je [panija lako preuzela ogromna, sada gotovo prazna prostranstva Novog Sveta, odnosno Sredwe i Ju`ne Amerike, kao i samog juga Severne Amerike, odnosno Karibe. Koriste}i ovo dragoceno {pansko iskustvo, ameri~ki doseqenici su „poklawali“ indijancima zara`enu }ebad, koja su prethodno bila u direktnom kon-

Da bismo to objasnili, postavi}emo pitawe: za{to su evropski doseqenici doneli mnogobrojne zarazne bolesti koje su desetkovale domoroce u Novom Svetu, a da nije bilo ni jedne jedine zarazne bolesti koja je preneta iz Novog Sveta u Evropu i desetkovala weno stanovni{tvo?

Verovali ili ne, odgovor se krije u ne~emu {to je po~elo da se de{ava jo{ pre 15.000 godina, a traje i dan-danas. Radi se o procesu domestikacije `ivotiwa, to jest, o procesu pretvarawa divqih `ivotiwa u doma}e. Spletom prirodnih okolnosti, ti procesi su se uglavnom odvijali u centralnoj Aziji, u ogromnim stepskim pa{wacima, gde su bili idealni uslovi za `ivot divqih biqojeda (puno trave), i to upravo onih vrsta sisara koji su, zbog svojih biolo{kih osobina, bili idealni za uspe{an proces pripitomqavawa (goveda, ovce, koze, kowi). Kako taj proces nije bio kratak, podrazumevao je, i to po prvi put u istoriji ~ove~anstva, veoma blizak i dugotrajan kontakt izme|u ~oveka i tih `ivotiwa.

Na taj na~in, po prvi put, neki od uzro~nika zaraznih bolesti tih `ivotiwa (pasa, goveda, ovaca, koza, koko{aka, kowa, itd.), stupaju u kontakt i sa ~ovekom. Naravno, ti specifi~ni uzro~nici zaraznih bolesti `ivotiwa, u po~etku ne mogu da zaraze i ~oveka direktno, jer su usko adaptirani i prilago|eni svom primarnom doma}inu i rezervoaru, odnosno datoj `ivotiwi. Ali ti uzro~nici, pre svega virusi, kao {to to ~ine i dan-danas, povremeno i slu~ajno mutiraju, i stvore neke svoje potpuno nove varijante, koje onda mogu isto tako slu~ajno, povremeno zaraziti i samog ~oveka. Tako dolazi do povremenog prelaska uzro~nika bolesti `ivotiwa na qude, koji obole sa te`om ili lak{om klini~kom slikom bolesti. Prolaskom hiqada i hiqada godina, dolazi kona~no i do pojave takvih oblika virusa, koji sada, sem {to mogu pre}i sa `ivotiwe na qude, mogu uspe{no prelaziti i sa bolesnog ~oveka na drugog, zdravog ~oveka. Dakle, uzro~nik se prilagodio ~oveku, i sada mu vi{e ne treba uvek `ivotiwa kao obavezan izvor uzro~nika zaraze, ve} to postaju inficirani qudi i uzro~nik sada uspe{no zara`ava i prelazi sa ~oveka na ~oveka, i sa jedne zajednice qudi na druge, sa jednog podru~ja na druga udaqena podru~ja. uuu U slede}em broju:

U Americi su dono{eni neki od najnehumanijih zakona

1841. - U filadelfijskom listu „Grahams magazin” objavqena je pripovetka Edgara Alana Poa „Ubistva u ulici Morg” koja se smatra prvom detektivskom pri~om.

1889. - U Austriji je ro|en Adolf Hitler, osniva~ Nacional-socijalisti~ke partije, kancelar i diktator Nema~ke od 1933. do 1945. godine.

1919. - U Beogradu je po~eo osniva~ki kongres Socijalisti~ke radni~ke partije Jugoslavije, koja je 1920, na kongresu u Vukovaru, promenila ime u Komunisti~ka partija Jugoslavije.

1936. - Italijanske trupe su okupirale Etiopiju.

1972. - Ameri~ki svemirski brod „Apolo-16” spustio se na Mesec.

1984. - Velika Britanija je objavila da }e wena administracija u Hongkongu prestati sa radom 1997. godine.

1986. - Pijanista Vladimir Horovic, koji je napustio Rusiju 1925, odr`ao je nakon 61 godine svoj prvi koncert u SSSR.

1992. - Snage bosanskih Srba izvr{ile su blokadu Sarajeva, zahtevaju}i podelu grada. Blokada i granatirawe grada trajali su tokom celog bosanskog rata koji je zavr{en potpisivawem Dejtonskog sporazuma u novembru 1995.

1999. - Tokom vazdu{nih napada NATO na SR Jugoslaviju u Hramu Svetog Save u Beogradu liturgiju su slu`ili ruski i srpski patrijarh Aleksej II i Pavle, posle koje su se „Molitvom za mir” obratili desetinama hiqada qudi okupqenih na platou ispred najve}e beogradske crkve.

2003. - Kinesko ministarstvo zdravqa je saop{tilo da je od atipi~ne upale plu}a u Pekingu obolelo 339 osoba, od kojih je 18 umrlo, ~ime su kineske vlasti prvi put zvani~no priznale razmere epidemije SARS-a u prestonici. SARS je te godine pogodio 20 zemaqa, a najvi{e zara`enih registrovano je u Kini, 5.329 osoba, zatim u Hong Kongu, 1.754 lica.

2012. - Umro je nema~ko-jugoslovenski filmski glumac Peter Karsten, koji je glumio u velikom broju filmova snimqenih u biv{oj Jugoslaviji tokom 70-tih godina. Najpoznatiji partizanski filmovi i serije u kojima je igrao su „Devoja~ki most”, „Vrhovi Zelengore”, „Partizani”, „Povratak otpisanih” i „Partizanska eskadrila”.

2017. - Preminuo je de~iji pisac, glumac, novinar, izdava~ i profesor Ra{a Popov. Popov je dobitnik nagrade „Dositej Obradovi}” za 2015. godinu.

”Biolo{ko” ratovawe primeweno je i u osvajawu ameri~kog kontinenta

Kako je Srbin Nikola Luli} pre`iveo Titanik

Putnici 3. klase nisu saznali da brod tone sve dok voda nije po~ela da im ulazi u kabine. Sre}ni pre`iveli sa Titanika godinama su pri~ali svoje verzije tragi~nog doga|aja. Zahvaquju}i wihovim se}awima danas, pored zvani~nih, imamo i neke potpuno nepoznate detaqe o onome {ta se doga|alo u posledwim trenucima pred potonu}e ~uvenog broda.

Titanik je gra|en da dominira prekookeanskim putni~kim saobra}ajem po~etkom 20. veka. Bio je vlasni{tvo kompanije „Vajt Star Lajn“ i predstavqao je najve}i putni~ki brod na svetu. Zbog veli~ine, najnaprednije tehnologije koja je ugra|ena u brod, i pompe koja ga je pratila zvali su ga “nepotopivi”.

Svi ovi podaci dobro su poznati. Me|utim, iz svedo~anstava pre`ivelih u godinama koje su usledile saznali smo i neke

PRI^E IZ VELIKOG RATA

~iwenice koje nisu bile poznate {iroj javnosti.

KOLIKO JE BILO SRBA

NA TITANIKU?

Prema podacima sa sajta „enciklopedija-titanika“ na Titaniku je bilo 34 qudi sa ovih prostora i svi su se nalazili u tre}oj klasi. Osim Jozefa Dra`enovi}a iz Hrastelnice, tela ostalih nikada nisu na|ena ili identifikovana.

Ipak, bilo je i onih koji su pre`iveli - Mara Banski, Ivan Jal{evac i wegov saputnik Nikola Luli}

Luli} je bio seqa~ko dete. Radio je na wivi i pomagao roditeqima sve dok ga nisu regrutovali u austrougarsku vojsku. Me|utim, pri~a ka`e da ovaj mladi} nije hteo da slu`i u vojsci koja nije srpska, pa je 1902. godine dezertirao.

Kako nije mogao da se vrati

ku}i, “trbuhom za kruhom” krenuo je put daleke i misteriozne Amerike. Nakon godina rada u rudniku u Minesoti, Nikola se u jesen 1911. godine vra}a u rodno mesto. Tu se me|utim, i daqe te{ko `ivelo. Nikola nikako nije mogao da na|e posao, pa je jedini izlaz bila ponovna “pe~alba”. Sa wim je u “beli svet” krenulo i nekoliko zemqaka. Sudbina je htela da brod koji su izabrali bude ba{ Titanik. Luli} je kasnije pri~ao da je Titanik bio kao ni{ta ranije vi|eno. Uop{te nije li~io na brod nego na mali, plutaju}i grad. Ipak, taj “grad” je uskoro do`iveo potres koji niko nije mogao ni da sawa.

Putnici 3. klase nisu saznali da brod tone sve dok voda nije po~ela da im ulazi u kabine.

Na Titaniku je bilo 20 ~amaca za spasavawe, nedovoqno da se spase vi{e od 2.000 putnika i ~lanova posade. Najve}i bes izazvalo je to {to su, u haosu koji je nastao, ~amci koji su spu{tani u vodu bili poluprazni.

O TOME KAKO SE NIKOLA SPASAO POSTOJE DVE VERZIJE

U jednom trenutku, na{ao se u ledenoj vodi. Po jednoj verziji, na glavi je imao oficirsku kapu zbog toga su ga izvukli u ~amac.

Ne{to plemenitija verzija pri~a o tome da je spasao `ivot

detetu koje je pored wega upalo u vodu, pa mu je detetova majkaNorve`anka, pru`ila ruku i povukla u ~amac. Nikola je tako mogao da vidi tehnolo{ko ~udo tada{weg sveta kako tone pred wegovim o~ima. “Karpatija”, brod koji je do{ao po pre`ivele, prevezao ga je do Wujorka.

Posle kratkog odmora kod ro|aka u ^ikagu, Nikola je nastavio putovawe i stigao u rudnik u Minesoti.

Tu je radio do kraja Prvog svetskog rata, a zatim se zauvek vra}a u domovinu. U novoosnovanoj zajedni~koj dr`avi je `iveo sve do smrti 1962. godine. Imao je 79. godina.

Rat je objavqen ili Beå blefira

Austrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se te{kom mukom probijali kroz telefonsku `icu iz Ni{a bili su sasvim povoqni. Rusija je primila da interveni{e, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saop{te vladama dr`ava kod kojih su akreditovani da britanska vlada predla`e da se u Londonu sastane me|unarodna konferencija velikih sila radi re{ewa srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagove{tavale da }e se mir odr`ati. Nezavisno od toga, no} izme|u ponedeonika i utornika pro{la je u miru. Bez ijednog metka.”

Tako je na pisawe ovog lista u vreme po~etka Velikog rata podse}ao tridesetih godina Miomir Milenovi} (1882-1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u wenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj wegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavqen je u poznatoj kwizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914-1915”. Vera u mir se polako vra}ala,

bele`i Milenovi}. Radwa za radwom, od onih koje su dva dana bile zatvorene, po~ela se otvarati. Izgledalo je da }e se spor re{iti: „Listovi su ve} bili iza{li i u svetu s vestima iz Evrope, ~inilo se da }e i ovaj posledwi be~ki korak - prekid odnosa sa Srbijom - biti jedan od onih starih blefova na koje je svet bio ve} odavno oguglao.”

Ali desi se tada ne{to neo~ekivano: „Bilo je svega desetak minuta posle 12 ~asova kada me na samom izlasku iz uredni{tva srete g. Milan Grol. - Rat objavqen!doviknu mi on.

- Objavqen? - Da, ovoga trenutka beogradski telegraf primio je depe{u grofa Bertholda upu}enu g. Pa{i}u.

- Pa predsednik vlade nije ovde. Otkud da depe{a stigne u Beograd?

- Ne znam, ali je stigla, to je nesumwivo - dodade g. Grol, prvi u Beogradu koji je, pre Ni{a i Kragujevca, video ovaj ~udnovati akt.Ho}ete li dati vanredno izdawe?

- pitao je on rastaju}i se.

- Nemogu}no da se rat objavquje na taj na~in. Uostalom, i da je ta~no nikad nije dockan da svet

sazna kako ulazi u rat...

Kao prva iskra, vest o Bertholdovoj depe{i po~ela je na podne da treperi kroz Beograd, ~as svetlucaju}i ~as gase}i se. Beogra|ani koji su saznali za wu komentarisali su je sa ~u|ewem, sa nevericom, ali u tri ~asa po podne ona buknu kao silna vatra: Rat je objavqen, rat je objavqen!

I za tren oka cela varo{, kao na komandu, grozni~avo uze da se sprema za rat. Zadrhta{e roletne na radwama koje su se `urno zatvarale, nastado{e gu`ve oko namirnica. Zapi{ta{e ~esme pune}i vodom bezbrojne sudove, neko je bio proneo glas da }e g. Dragi{a Mirkovi} zakqu~ati vodovod ~im otpo~ne rat. Otimali su se o posledwe hlebove, vuklo se ku}ama bra{no, meso, {e}er, kafa. Ko zna {ta }e sutra biti, se}ao se tih strahovawa Milenovi}.

Ali, nastavio je on, Ministarstvo unutra{wih dela iz Ni{a, kome je telefonski javqeno {ta se de{ava, preko Uprave varo{i je demantovalo vest o objavi rata. Do toga trenutka ni Pa{i} ni vlada nisu bili izve{teni o objavi rata. Nema~ki konzul grof Spe, koji je popodne la|icom pre{ao u Zemun i otuda se vratio, tvrdio je da ni u Zemunu nisu zna-

li ni{ta o objavi rata. „Da li je to odista depe{a grofa Bertholda i kakvim je putem i{la, ili ude{ena mistifikacija? Je li rat objavqen ili nije?”

„Ve~e je padalo. Neizvesnost sve ve}a. Kod ’Moskve’, ’Ruskog cara’, u ’Grand hotelu’, na ulicama, pred ku}ama `u~na prepirka: je li ve} rat ili nije. Ta znamenita no} izme|u 15. i 16. jula (28. i 29. po novom kalendaru) zatekla je Beograd u mrtvoj ti{ini. Sa one strane Save i Dunava jo{ ve}i tajac.

Ali pred pono}, kada se od Zemuna pojavi{e dve duge senke mile}i po pruzi i kad skliznu Dunavom jo{ jedna ogromna tamna sen, grmqavina pu{aka tr`e iz sna Beograd i prese~e svaku sumwu. Jedan strahoviti tresak pod kojim je zadrhtala cela varo{ - eksplozija

`elezni~kog mosta na Savi - razbudi i posledwe spava~e. I zametnu se borba tako sli~na onoj bregalni~koj no}i mu~koga prepada, ne{to docnije zagrme{e i topovi nad Savom i Dunavom.

Ali je prepad i ovde bio iste sudbine kao na Bregalnici. Oni koji su ga tada savetovali Bugarima, i koji su se grizli od besa zbog bugarske neve{tosti, nisu ga sada znali ni sami izvesti. A kada je osvanulo jutro, kada je Beograd opazio prve austrijskim granatama izbu{ene i razru{ene svoje domove, i kada su {rapneli s monitora ponovo zatreptali kroz ulice, Beograd je video da je odista po~eo rat. U ~ijoj prvoj bojnoj liniji, na domaku austrijskih pu{aka, i on sam ima da bude”, pisao je Miomir Milenovi}.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Nije vam lako da se obuzdate ali trenutno je najboqe da }utite. Potrebna vam je promena i svesni ste da je blizu. Usplahirenost i nervoza su prolazni, a s wima i va{a neodlu~nost o tome {ta ~initi daqe. QUBAV: Iz straha da ne poquqate prividnu stabilnost u vezi, odgovornost za sve preuzimate na sebe. Nestabilnost u qubavnom `ivotu mo`e poremetiti va{u rutinu. ZDRAVQE: Nesanica.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Iz pe}ine nije izlazila 500 dana

Beatris Flamini oborila svetski rekord nakon {to je provela 500 dana u pe}ini, 70 metara pod zemqom, bez kontakta sa spoqnim svetom [panska ekstremna sportistkiwa, Beatris Flamini (50), oborila je svetski rekord nakon {to je provela 500 dana u pe}ini, 70 metara pod zemqom, bez kontakta sa spoqnim svetom.

Flamini je danas iza{la iz pe}ine kod Granade, i wen eksperiment su pomno pratili nau~nici koji `ele da saznaju vi{e o qudskim sposobnostima, preneo je Rojters

Ona je izjavila po izlasku iz pe}ine da nije razgovarala godinu i po dana ni sa kime, osim sa samom sobom, a svoje iskustvo opisala je kao „nenadma{no”.

Flamini, elitna sportistkiwa, planinarka i pewa~ica, oborila je svetski rekord za najdu`e vreme provedeno u pe}ini.

Ona je imala 48 godina kada je u{la u pe}inu 20. novembra 2021, a dva ro|endana je proslavila sama pod zemqom.

Medijsko izve{tavawe o izlasku Flamini iz pe}ine u ju`noj [paniji bilo je ograni~eno da je ne bi preplavila pa`wa medija.

Nacionalna televizijska stanica TVE prikazala je snimke Flamini na kojima se vidi da nosi tamne nao~are i pewe se ka svom timu za podr{ku, smeju}i se.

Flamini je provodila vreme u pe}ini rade}i ve`be da bi bila u formi i slikala je, crtala i plela vunene {e{ire.

Na kamerama je dokumentovala svoj boravak u pe}ini, a na jednom snimku je rekla da su pe}ine veoma neprijateqska mesta prema qudskom bi}u i mozgu, jer se ne vidi dnevna svetlost i ~ini se kao da vreme stoji.

Flaminijevu je pratila grupa psihologa, istra`iva~a, speleologa i fizi~kih trenera koji su pratili svaki wen pokret i pratili weno fizi~ko i mentalno stawe, ali nikada nisu stupili sa wom u kontakt.

Prema {panskoj novinskoj agenciji EFE, weno iskustvo su pratili nau~nici sa univerziteta u Granadi i Almeriji i klinike za spavawe u Madridu, preneo je Tawug.

Kako se navodi, oni su prou~avali uticaj dru{tvene izolacije i ekstremne privremene dezorijentacije u vezi sa percepcijom vremena, kao i mogu}e neuropsiholo{ke i kognitivne promene i uticaj na san i ostale `ivotne ritmove.

POSAO: Ako ste, u obavqawu svog posla, u~esnik u saobra}aju, naoru`ajte se strpqewem jer }ete svuda kasniti. Osim toga, ne kre}ite nigde pre nego {to proverite vozilo. QUBAV: Intrigira vas neko nov i poku{avate da se usredsredite na to. Ne zale}ite se u nove pustolovine, naro~ito ako jo{ niste ra{~istili s nekim iz pro{losti. Uspomene mogu postati prepreka za novu qubavnu vezu. ZDRAVQE: Premor.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Stagnirate na mestu gde ste se zatekli, ali nemojte da gubite nadu. Sve {to se ovih dana de{ava, u su{tini, otvara povoqne prilike koje vi ve} uveliko i predose}ate. QUBAV: S voqenom osobom budite strpqivi i ne insistirajte na svojim stavovima, naro~ito ako ona potencira ozbiqne teme. Ovih dana ste skloni preuveli~avawu svega, pa i problema. ZDRAVQE: Pazite se povreda.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Iako biste radije da prona|ete zaobilazan put do zarade, za vas je boqe da se oslonite iskqu~ivo na svoje sposobnosti, jer vas uspeh ~eka jedino na taj na~in. QUBAV: S jedne strane `udite za slobodom, a s druge vam prija da imate nekoga pored sebe. Ne dozvolite da vas melanholi~no raspolo`ewe navede na ishitrene poteze. Uskoro }e se okolnosti promeniti. ZDRAVQE: Gastritis.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Pred vama je kontakt s osobom koja vam u `ivot donosi dobre prilike. Ne zale}ite se jer }ete kompletnu i pravu sliku spoznati tek nakon {to prevazi|ete prvobitno razo~arawe. QUBAV: Oslawate se na partnera, umesto da zasu~ete rukave i izlaz iz jednog problema obezbedite sopstvenim snagama. Mo`da be`ite od inicijative jer morate ne{to da `rtvujete. ZDRAVQE: Problemi s o~ima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Svesni ste da ste skloni previdima. Da biste izbegli komplikacije, ukqu~ite u svoj posao saradnike i napravite plan kolektivnog rada. Pripazite, o~ekuje vas neplanirani tro{ak. QUBAV: Promenqivost va{eg raspolo`ewa mo`e biti okida~ za neprijatne rasprave. Kontroli{ite emotivne oscilacije. Ako je mogu}e, izbegnite susret sa partnerom ovih dana. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Razmi{qate u kom smeru da nastavite daqe pa vam ta dilema izaziva tenziju. Nemate vremena za kolebawe, morate brzo reagovati. Razmi{qajte konstruktivno i poslu{ajte ono {to du{a `eli da vam ka`e. QUBAV: Kako na poslovnom, tako i na qubavnom planu, pred vama su dani prepuni dinamike. Ovo vam iziskuje dosta energije koju, ina~e, imate napretek. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Slede neo~ekivane i prisilne promene koje vas mogu uznemiriti i upla{iti. Ne podle`ite pritisku, ne zaboravite da je svaki kraj jedne faze istovremeno i po~etak druge. QUBAV: Previ{e ste pod tenzijom, pa vam sve mo`e delovati mra~nije nego {to jeste. Savet je da se ne upu{tate ni u kakve rasprave s voqenom osobom. Pazite {ta i kome pri~ate. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Pred vama su zna~ajne oscilacije s finansijama. Podr{ku mo`ete prona}i u krugu poslovnih saradnika koji su vam postali i prijateqi. U`ivate u primetnom prilivu energije koja vam je nedostajala. QUBAV: U odnosu s voqenom osobom ne{to nedostaje. Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok svemu tome. Mo`da ste bili previ{e opu{teni. ZDRAVQE: Malaksalost.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Ovaj period nije povoqan za pokretawe novih aktivnosti jer vam sti`e pad energije. Vreme je da napravite ozbiqnu rekapitulaciju svega {to je ura|eno. QUBAV: Veza od koje ste mnogo o~ekivali postaje naporna. Voqena osoba vi{e nije raspolo`ena kao ranije, iako deluje da ona vas vi{e voli nego vi wu. Postajete svesni da su tu|a o~ekivawa za vas veliko optere}ewe. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Svesni ste da ste na pragu velikih promena koje }e vama li~no doneti nove {anse i posebnu satisfakciju koju ste pri`eqkivali. QUBAV: Odnos s voqenom osobom mora da se defini{e. Svesni ste da jedna faza va{e qubavne veze prolazi i da je krajwe vreme da odlu~ite {ta daqe. Mo`da va{e oklevawe dolazi iz preozbiqnog stava o `ivotu i qubavnim odnosima. ZDRAVQE: Nervoza.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Izbegavajte ulagawa i finansijske transakcije jer mo`ete biti `rtva prevare. Sa svih strana vam isporu~uju ra~une - proverite svaki, jer su neki od wih pogre{ni. QUBAV: Glavna tema na ovom `ivotnom poqu su pro{la vremena, neiskrenosti ili pre}utkivawa, bilo va{a ili voqene osobe. Neizvesnost ishoda mo`e prouzrokovati veliku neprijatnost. ZDRAVQE: Alergija.

Madam Popova je ubila preko 300 mu`eva

Ruskiwa Aleksa Katarina Popova u bra~noj zajednici uop{te nije bila sre}na. Upravo te okolnosti i sve {to je pro`ivqavala sa suprugom su joj bile inspiracija da „pokrene biznis”. Naime, `elela je da oslobodi sve `ene koje su bile u`asnim i mu~nim brakovima, gde su ih mu`evi maltretirali, zlostavqali, varali.

Navodno ju je mnogo uznemirivala ~iwenica da su brojne `ene u brakovima tretirane kao da su u zato~eni{tvu i maltretirane od strane grubih mu`eva.

Polako je po~ela da reklamira svoj posao. Nesre}nim suprugama je govorila da }e uz malu naknadnu da ih „oslobodi nesre}e i mu`eva tirana”. Razlozi za osloba|awe od mu`eva bili su prevara i zlostavqawe, ali i kada bi se neka supruga zasitila svog mu`a, mogla je da se obrati Popovoj.

Popova bi se tada upoznala sa mu`evima, a zatim bi im diskretno trovala hranu ili pi}e arsenom. Uspe{no je radila 30 godina, od 1879. do 1909, sve dok jedna od wenih klijentkiwa nije po~ela

da ose}a krivicu. Po~ela je sa slawem pisama policiji, u kojima je pisala kako je platila Popovu da ubije wenog mu`a. Kada na pisma nije bilo reakcije, odlu~ila je da ode li~no u stanicu.

Policija je uhapsila Popovu u wenoj ku}i. Gospo|a Popova je na sudu priznala krivicu izjaviv{i da je „u~estvovala u ubijawu mu{karaca koji su svoje partnerke tretirali kao robove”, ali da su weni postupci bili „dela milosr|a”. Daqe se branila izjavama da je ona zapravo izazvala smrti,

ali ona nije bila ubica jer je koristila otrov, a smrti su bile spore i prirodne.

Ve}ina `rtava je umirala i ne znaju}i da su otrovane. Su|ewe je trajalo kratko, a odluka ve}a je stigla brzo. Katarina Popova je progla{ena krivom za ubistva i osu|ena je na smrt streqawem. Pogubqena je 1909. godine u Sankt Peterburgu, pi{e list „Nacionalna geografija“.

Popova je tvrdila da je ubila ukupno oko 40 qudi, ali istraga je pokazala da je zapravo u pitawu

oko 300 `rtava koje je ubila tokom 30 godina dugog delovawa. Mnoge `ene koje su anga`ovale Popovu optu`ene su i progla{ene krivima za sau~esni{tvo u ubistvu.

Plivawe i pro{irene vene

Plivawe je kardiovaskularna ve`ba niskog intenziteta koja poma`e da se izborite sa neprijatnim simptomima pro{irenih vena. Poma`e tako {to popravqa cirkulaciju, oja~ava noge i stimuli{e protok krvi. Krv cirkuli{e kao reakcija na kontrakcije mi{i}a u nogama. Posledi~no, {to su ja~i mi{i}i nogu, to je boqi protok krvi.

„Od svih letwih sportova, plivawe je verovatno najboqi na~in da se va{e vene odmore, a cirkulacija u nogama poboq{a. Pokreti prilikom plivawa, osim {to vam poma`u da se kre}ete kroz vodu, tako|e poma`u da se krv ispumpava iz nogu, jer pritisak iz vode efikasnije gura krv iz nogu nazad u srce. Tokom plivawa, noge su mahom iznad nivoa srca, jer ste u horizontalnom polo`aju, {to poma`e oticawe krvi iz vena,“ nagla{ava dr Dario Joci}, vaskularni hirurg iz beogradskog Centra za savremeno le~ewe vena.

Osim toga, plivawe umawuje bol u nogama, koji jedan od naj~e{}ih simptoma bolesti pro{irenih vena, naro~ito u odmaklim faza-

RECEPT

ma bolesti. Prilikom plivawa, umawuje se efekat gravitacije na va{e noge, a vene trpe mawi pritisak, ~ime se poboq{ava cirkulacija i omogu}ava venama da se oporave.

„Ukoliko niste pliva~, a imate pro{irene vene ili sklonost ka ovoj bolesti, preporu~ujem da nau~ite da plivate. Po~etnicima se savetuje da po~nu s laganim ve`bama i da se ne izla`u naglim i prevelikim naprezawima, bar dok ne u|u u formu. Ipak, ~ak i ako ne znate da plivate, postoje ve`be koje se mogu sprovoditi u vodi, a koje su preporu~qive za olak{avawe simptoma pro{irenih vena. Na primer, dok ste osloweni na jednu nogu, drugom nogom me{ajte vodu kru`nim pokretima u smeru kazaqke na satu. Iskoristite dasku za plutawe - ona }e vam omogu}iti da odmarate gorwi deo tela dok se

nogama odgurujete i kre}ete kroz vodu. Sedite na ivicu bazena ili neke dubqe vode i kre}ite se nogama po vodi kao da vozite bicikl. Sve pobrojano predstavqa sjajan na~in za po~etnike da pove}aju broj sr~anih otkucaja i ve`baju mi{i}e nogu,“ izjavio je dr Joci}. Pored olak{avawa bolnih simptoma pro{irenih vena, plivawe poma`e i u prevenciji, tako {to doprinosi su`avawu vena koje se jo{ uvek nisu manifestovale na ko`i. Za kraj, obavezno se konsultujete sa svoji lekarom pre po~etka bilo kakve fizi~ke ve`be, ukoliko imate problem sa venama. „Moram da naglasim da plivawe, samo po sebi, ne mo`e da izle~i vene ili da potpuno zaustavi napredovawe bolesti. Pro{irene vene nisu tek ’promene’ na ko`i, ve} ozbiqna bolest koja napreduje s vremenom i ~ije nele~ewe mo`e

URME PUWENE BADEMIMA

POTREBNO JE:

n 1 kutija urmi

n po potrebi blan{irani bademi (za puwewe)

n 150 g tamne ~okolade

n po potrebi bela ~okolada (za dekoraciju)

n 3 ka{ike uqa

PRIPREMA:

Urme zase}i po sredini sa jedne strane i izvaditi ko{ticu. Zatim staviti po jedan ili ako su sitniji dva blan{irana badema unutra i zatvoriti. Koristite one mekane urme u kutiji.

Otopiti tamnu ~okoladu, mo`ete koristiti i za kuvawe, uz dodatak uqa, pa uroniti urme u otopqenu ~okoladu i vaditi ih na pek papir.

Kad se osu{e i{arati ih belom ~okoladom.

dovesti do ozbiqnih komplikacija. Ne postoji mogu}nost da se izle~e same od sebe i da se, tek

tako, ’povuku’. Da bi se vene potpuno izle~ile, neophodna je operacija,“ zakqu~io je dr Joci}

POSETA PRIJATEQU ILI KOM[IJI

POBOQ[AVA INTELEKT I PAM]EWE

Za{to je dobro biti dru{tveno aktivan?

Samo 10 minuta razgovara s drugom osobom mo`e poboq{ati pam}ewe i intelekt, tvrde nau~nici sa Univerziteta Mi~igan.

^ak i desetominutni razgovor s nekom osobom mo`e poboq{ati pam}ewe i inteligenciju, pokazalo je novo ameri~ko istra`ivawe.

„Tokom na{e studije dru`ewe sa drugima pokazalo se jednako delotvorno kao i neke tradicionalnije mentalne ve`be za poboq{avawe pam}ewa i intelektualne sposobnosti”, pi{e Oskar Jbara, psiholog sa U-M Instituta za socijalna istra`ivawa (ISR) i voditeq istra`ivawa na kojem su radili psiholog Ju`in Brn{tajn i psiholog Pjotr Vinkel-

man sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu.

Pregledavaju}i podatke o 3610 osoba doba od 24 do 96 godina uo~ena je veza izme|u visokog nivoa dru{tvenih interakcija i razvijenih kognitivnih funkcija.

KRATKA INTERAKCIJA OD

SAMO 10 MINUTA POVE}AVA

INTELEKTUALNU SPOSOBNOST Tokom drugog eksperimenta nau~nici su izveli laboratorijski test kako bi procenili kako dru{tvena interakcija i intelektualne ve`be uti~u na pam}ewe i mentalne sposobnosti.

„Uvideli smo da i kratka interakcija od samo 10 minuta pove}ava intelektualnu sposobnost jednako kao i ukqu~ivawe u,

nazovimo ih, intelektualne aktivnosti”, rekao je Jbara.

[to se ti~e rezultata, ~ini se da poseta prijatequ ili kom{iji mo`e biti jednako va`na za o{trinu uma kao i svakodnevno

re{avawe ukr{tenica. Jbara je naglasio da dru{tvena izolacija mo`e imati negativno delovawe na intelektualne sposobnosti, kao i na emocionalnu stabilnost osobe.

Divqi luk, sremu{, ili medve|i luk je samonikla biqka koja raste uglavnom u mo~varnim {umama, prolista s dolaskom prole}a, pre drve}a i natopi vazduh intenzivnom aromom.

Ovaj vesnik prole}a toliko je zdrav da ga, prema predawima, tra`e i medvedi nakon {to se probude iz zimskog sna kako bi pro~istili organizam nakon dugog

perioda hibernacije.

Kao i wegovi ro|aci luk i beli luk, i sremu{ ima antibakterijska, antibiotska i antisepti~ka svojstva, ali je lekovitiji od wih. On poma`e u regulaciji visokog krvnog pritiska i uklawawu tegoba povezanih sa su`avawem krvnih sudova. Tako {titi od sr~anih bolesti i infarkta. Na trpezi se medve|i luk mo`e

na}i u obliku salate, samostalno ili kao dodatak zelenoj ili kupus salati. Mo`ete ga dodati i u ~orbe, soseve, a poseban ukus da}e svim vrstama testenina.

Blagotvorna svojstva sremu{a:

– uti~e na boqe pam}ewe i koncentraciju

– poma`e kod respiratornih

tegoba

– poma`e u prevenciji bolesti

srca i krvnih sudova

– dobar je protiv nesanice i vrtoglavice

– blagotvoran je za osteoporozu i artritis

– vezuje za sebe otrove i masno}e iz krvi, creva i `eluca i izbacuje ih iz organizma

– sni`ava krvni pritisak.

Sremu{ – biqka koja ~isti organizam

HELENSKI TRAGI^AR STENOGRAFSKA BELE[KA AMERI^KI GLUMAC HENKS

STANOVNICA ESTONIJE

MESTO NA PEQE[CU

PROFESOR HEMIJE

IN]IJA SMRZNUTA VODA PESMA BRANKARADI^EVI]A

GRAD U POQSKOJ

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

^UVENI AMERI^KI KO[ARKA[ [AKIL NORVE[KA POTAJNO, KRI[OM AORIST (SKR.)

GR^KO SLOVO BRDO KOD NI[A

PLANINA KOD VRWA- ^KE BAWE DR@AVAU INDOKINI

FUDBALSKI STADION U NI[U

VIKA, GRAJA

AMERI^KI SINEASTA, VUDI

REKAU BUGARSKOJ ITALIJA CVETNA BA[TA INDUSTRIJSKA BIQKA MINERAL IZ GRUPE KARBONATA TEKSTILNA BIQKA @IVAHNO (MUZ.)

BEZ VELIKE MUKE, S LAKO]OM

POVERQIV IZASLANIK (LAT.)

NEPOUZDAN ^OVEK JUDEJSKI KRAQ

RANO JUTARWE USTAJAWE FR.GUSTAVPISAC, NEPER RUBQA MALA KANTATA (MUZ.)

@EN.STEVANAIME, MESTO U MAKEDONIJI

BLAGAJNA ENGLESKA MANEKENKA, KEJT

VRA^, ^AROBWAK ODPERIODDESET GODINA

ME\UNAR. SAJAM TURIZMA SLIKAR, DIJEGO

MESTO U REPUBLICI SRPSKOJ, KOD VLASENICE

JAKO UDARATI

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: ESTONKA, STON, RO, HEMI^AR, IN, LED, LO\, GO^, GALAMA, AR^AR, I, LAKO, VRDALAMA, EMISAR, URANAK, N, R, STEVANIJA, KASA, MAG, MST, MAST, DANOVATI, MONTA@ER, NETO, STARAC, MILORD, ANABEKUTA, OO, TAVANAR, SEVR, KIKIRIKI, KNI], ON, NIJANSE, ]O, SALA, AWA, ZOIL.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: [ESNAEST, KOREKTOR, OSPORITI, L, OTOLOG, SAVON, NO, KRIM, JAN, AE, ITA, O, NA, ZAJAM, ALBASETE, S, EMO, ET, TAS, SSSR, AMER, M, VODOSTAJ, ANEGDOTA.

SUDOKU

VODORAVNO: 1. Jedan dvocifreni broj, 2. Vr{ilac korekture, ispravqa~, 3. Opozvati, pobiti, 4. Oznaka za litar - U{ni lekar (gr~.), 5. ^uveni kubanski bokser, Feliks - Simbol nobelijuma, 6. Crnomorsko poluostrvo - Holandski {ahista Timan, 7. Arhiepiskop (skr.) - Srpska starija glumica Rina - Okruglo slovo, 8. Simbol natrijuma - Kredit, pozajmica, 9. Grad u [paniji, 10. Simbol sumpora - Podvrsta pank muzike - Auto-oznaka za Egipat, 11. Tawiri} na vagi - Skra}enica Sovjetskog Saveza, 12. Amerikanac (`arg.) - Industrija tepiha Ivawica (skr.), 13. Visina povr{ine teku}e vode, 14. Kratka pri~a o nekom doga|aju (gr~.).

USPRAVNO: 1. [kolsko izlagawe gradiva, 2. Helenska bogiwa zore (mit.) - Stani{te neke `ive vrste (lat.) - Egipatsko bo`anstvo, 3. @etela~ka alatka (mn.) - Sve~ani govori, 4. Povratak na filozofiju Tome AkvinskogIzraslina na glavi jelena, 5. Grad u Ohaju - Gr~ko ostrvo u Egejskom moru - Sportsko dru{tvo (skr.), 6. Radikal ugqenika i vodonika - Koko{ji „proizvod“ - Re{eto, 7. \avo, vrag (pokr.) - Pismena potvrda (lat.), 8. Deo geometrije, nauka o trouglovima.

Kako je Brenin otac isterao Popovi}a iz ku}e

Jedan od najuticajnijih qudi na srpskoj estradi, Sa{a Popovi}, go vorio je u jednoj televizijskoj emisiji o svojim muzi~kim po~ecima i poznanstvu sa Lepom Brenom.

Wegov tada{wi bend napustila je peva~ica Spasa i bio im je neophodan novi `enski vokal.

- Se}am se toga kad je Brena do{la na jednu probu, a Spasa je pevala „Proud Mary”, ~uveni hit Tine Tarner. Brena prilazi otima joj mikrofon, nastavqa da peva. Kad je zavr{ila pesmu rekla je: „Ovako se peva” i oti{la. Otpeva la je zaista odli~no, daleko boqe od Spase - rekao je Popovi}.

Bend je prihvatio Lepu Brenu, me|utim, ona je, kako ka`e rasla u veoma strogoj pa

trijarhalnoj porodici i morala je za to da dobije dozvolu od svog oca.

- Ka`e ona, mora neko da pri~a sa mojima tatom. Ona je imala 18 godina, tek je upisala prvu godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu. I ona mi ka`e idemo sutra kod mene, samo pazi on je malo strog. Ni{ta, ja obu~em braon odelo, kravatu, krem ko{uqu da to sve izgleda tip top, onako ozbiqno. ^uli su i weni roditeqi za na{ bend, a zaista smo svirali jako dobro i pravili smo {ou... - I ja do|em, dobar dan, dobar dan. Ka`em wenom ocu: Mi sviramo tu u hotelu Galeb. On ka`e: „Dobro i {ta sad?” Ja ka`em: „Mi bi hteli da va{a }erka peva

Quba Ali~i} se na vreme izvukao iz kanxi poroka

Peva~ Quba Ali~i} ka`e da se na vreme izvukao iz kanxi poroka i da ve}ina wegovih kolega sa estrade koristi sva{ta da bi no}u izdr`ali naporne tezge i koncerte. On je ispri~ao da bi se radije kockao nego {to bi vreme provodio opijaju}i se po kafanama, kao i da je va`no da, ako neko voli da popije, u tome ima meru.

- Kad bih mogao da biram da prokockam stan na ruletu ili se opijam u kafani, izabrao bih ovo prvo! Nema goreg poroka od alkohola jer uz wega, u ve}ini slu~ajeva, idu jo{ neke druge stvari. Cela estrada vam je primer za to, ~ast izuzecima. Mnogi uzimaju sva{ta da bi izdr`ali da pevaju celu no} na tezgama i nastupima, a to nije dobro. To je {ok za organizam - pri~a na po~etku Quba i dodaje:

- Ja sam isto bio deo toga, ali kad sam bio mla|i. Me|utim, nikad se nisam uni{tavao. Znao sam za meru. Sedeo sam s kolegama koji pre tezge po~nu da piju, nastave

dok pevaju i posle toga produ`e u kafanu. To je hroni~ni alkoholizam. Dru`e, ako ne mo`e{ da izdr`i{ posao bez nekog stimulansa, onda ga promeni. Za{to se porazboqeva{e silni mladi qudi, pa zato {to ni o ~emu ne vode ra~una. Gre{io sam i ja, ali sam sebi rekao na vreme da to vi{e ne}u da radim. Zato sad `ivim zdravo, imam odre|ene zdravstvene probleme, ali oni nisu izazvani porocima.

Peva~ se potom prisetio si-

Sne`ana Beri}, poznatija kao Ekstra Nena devedesetih godina je harala doma}om muzi~kom scenom, a nakon toga se iznenada povukla iz javnog `ivota. - Moj put je uvek bio vezan za muziku, nekada sam duhom iznutra bila povezana sa muzikom jer sam ve} u osnovnoj {koli htela da sviram klavir. Otac je smatrao da to nije za mene jer je to javno zanimawe, ali ja sam to `elela. Koliki je zaqubqenik u muziku svedo~i wena hrabrost da se suprotstavi `eqi roditeqa i kasnije napusti Ekonomski fakultet koji je poha|ala.

- Re{ila sam da se posvetim samo muzici. Posle svih mojih nagrada je meni jedna profesorka rekla da za mene postoji mesto na Akademiji, ali sam morala da biram. I daqe nisam imala od ~ega da `ivim jer kada se bavite operskim pevawem ne mo`ete ni{ta da radite osim da spavate, dobro jedete, da samo ve`bate. Onda sam to napustila i okrenula se samo muzici i po~elo je snimawe plo~a- ispri~ala je peva~ica. Me|utim, usledio je obrt i Sne`ana je u jednom momentu po`elela da se povu~e iz sveta muzike, {to je i u~inila.

- Videla sam da tu za mene nema mesta koje meni pripada i onda sam re{ila da zavr{im {kolovawe do kraja i vidim dokle }e me to dovesti. Da usput pevam te kvalitetne stvari jer {to se ti~e snimawa CD-a

tuacije od pre dve godine, kada je jedva pretekao jer je imao velike probleme kada se zarazio koronavirusom, pa je danima le`ao u bolnici.

- Meni korona umalo nije do{la glave. Pre dve godine sam jedva pretekao, bio sam ba{ na granici i nisam znao da li }u da iza|em na dve noge iz bolnice. Korona mi je ostavila posledice, ali sam se izvukao. Danas pevam samo kad se meni peva i ho}u mirnije da `ivim. Kao pravi penzioner! Odmaram se, boravim samo s onim qudima koji mi prijaju i verujte mi da je to recept za mir. Biram koje tezge radim, za koje pare i gde. To je privilegija kad do|ete u moje godine. Mladi peva~i svuda jure, to je normalno, ali treba vam sta` da biste dozvolili sebi taj luksuz da ka`ete: „E sad }u ovog meseca samo jednom da pevam.” Vaqda sam zaradio i zaslu`io sve to, sad nekad se guraju ovi mla|i po estradipri~a Quba Ali~i} kroz smeh.

sa nama.” On }e na to: „Moja }erka da peva sa vama u kafani?” „Ne”, rekao sam mu, „nije to kafana, to je hotel i to veoma luksuzan” iako mu to do|e na isto hotel ili kafana to je restoranski ambijent. On ponovi: „Moja }erka da bude kafanska peva~ica?” „Ne”, ka`em mu, „ne kafanska, hotelska peva~ica.” Ka`e on: „Vidi de~ko, mar{ napoqe! Moja }erka da bude kafanska peva~ica. Ne}u da ~ujem za to, da mi to nikad vi{e niste spomenuli!” - ispri~ao je Popovi}.

Lepa Brena se na sre}u, ipak, pridru`ila bendu.

- Ja sam se vratio kod ovih mojih iz benda i pitaju me ono {ta je bilo, ka`em ni{ta isterao me ~ovek napoqe. Krenuli smo na zakazan nastup, a svuda na banderama je bila Spasina slika. Na{ drug Caka dovezao je na kraju Brenu u automobilu koji samo {to se nije raspao.

GLUMAC PREDRAG SMIQKOVI] O ULOZI TIKE [PICA

I O NOVOM ZANIMAWU

Simpati~nog Predraga Smiqkovi}a publika je zavolela zahvaquju}i poznatoj seriji „Porodi~no blago”, gde je tuma~io lik Tihomira Stojkovi}a, poznatijeg kao Tika [pic. I danas ga qudi na ulici oslovqavaju imenom lika iz serije, {to mu nimalo ne smeta.

- Tika nosi {e{ir i brkove, ja ne. Kada to skinem, te{ko me prepoznaju. ^ak ni policajci ne vide o kome se radi, pa mi ne progledaju kroz prste, ve} stalno pi{u prijave zbog kojih moram kod sudije za prekr{aje. Qudi vide da me znaju odnekle, ali to ne dovode u vezu s Tikom [picom. Desi mi se da me prodava~ica u radwi pita: „Ma, odakle se mi znamo?”, a ja ka`em da sam taksista, voza~ u gradskom saobra}aju…

zaista je trebao novac, tada nije moglo da se zaradi toliko bar ne na na~in na koji sam ja navikla, moralan i dostojanstven. Nisam imala novca da ula`em i preusmerila sam se da se do{kolujem. Me|utim put me je doveo do toga da sam se zaposlila za stalno i postala profesor, tamo sam godinama - otkrila je Nena i svojim priznawem iznenadila mnoge.

- Zavr{ila sam Menaxment u kulturi i umetnosti kao osnovni, onda sam re{ila da odem na FDU, ali sam ve} dobila poziv sa Univerziteta jednog gde sam pre{la i doktorirala ekonomiju, {to nema veze sa muzikom. To je ~ist biznis, ja sam tu ulozi pedagogaispri~ala je peva~ica i otkrila da je prvi govor pred studentima naveo da shvati da woj to le`i.

- rekao je jednom prilikom kroz smeh za „Blic”

Predrag Smiqkovi}, koji sad ima 54 godine.

Predrag je svojevremeno bio gost u emisiji

„Nikad nije kasno”, gde se ipak pojavio sa brkovima, u `eqi da ga qudi prepoznaju. - Ja sad namerno nosim brkove, ali obi~no sam bez wih. Drago mi je {to me qudi vide u pozitivnom svetlu i drago mi je {to je lik Tike [pica korespondirao sa narodom - istakao je bio tada. Smiqkovi} se i daqe bavi glumom, tuma~io je jednu od uloga u seriji „Vojna akademija” i redovno glumi u pozori{tu u Leskovcu, dok mu `ivot u srpskoj prestonici nije primamqiv. @ivi u Vlasotincu, a o qubavi prema rodnom mestu je u vi{e navrata pri~ao u javnosti.

”Kad skinem brkove i {e{ir, niko me ne prepoznaje”

Ekstra Nena posle mnogo godina otkrila razlog odlaska u “ilegalu“

POSLE ULASKA U PLEJ-OF EVROLIGE ZA KO[ARKA[E

”Crno-beli” u svojoj istoriji imaju samo pet boqih plasmana

Partizan jednom evropski prvak (1992), po dva puta tre}i (1982, 1988) i ~etvrti (1998, 2010). – I bez prednosti doma}eg terena do zavr{nog turnira…

Koliki je uspeh napravio Partizan plasmanom u ~etvrtfinale Evrolige svedo~i i to {to je u svojoj istoriji imao samo pet boqih plasmana u najboqem klupskom takmi~ewu u Evropi. Crno-beli su osnovani 1945, ovo takmi~ewe (prvobitno Kup {ampiona) igra se od 1958, a wima je ovo 24. u~e{}e.

Jednom su bili evropski {ampioni (1992), po dva puta tre}i (1982, 1988) i ~etvrti u Evropi (1998, 2010), jednom {esti (1980) i jo{ dva puta stizali su do ~etvrtfinala (2008, 2009).

U Kupu evropskih {ampiona debitovali su posle svoje prve titule prvaka Jugoslavije (1976), ali su razo~arali: nisu se plasirali u finalnu rundu (najboqih {est ekipa Evrope), iako su u svojoj ~etvrtfinalnoj grupi bili favoriti, u konkurenciji Zbrojevke (^ehoslova~ka) i Akademika (Bugarska). Na papiru su imali najboqi klupski tandem u Evropi, Dragan Ki}anovi} – Dra`en Dalipagi}, kao i ameri~kog igra~a Ba~a Tajlora (prvi stranac u srpskoj ko{arci), ali to nije bilo dovoqno. U Hali sportova iznenadila

Plej-of koji }e doneti seriju „finala pre finala”, na startu je sa spektakularnim obra~unom Feniksa Duranta, Bukera, Pola i Ejtona sa Los An|eles „Klipersima”

Lenarda, Xorxa i Vestbruka u centru pa`we

Jedan od najaktuelnijih problema NBA lige je optere}ewe igra~a koji zbog povreda, velikog broja me~eva i okr{aja dan za danom propu{taju znatan deo sezone. Ali, prole}e je i Kevin Durant (35 neodigranih susreta) i Kavaj Lenard (30) }e se sresti na startu plej-ofa u kojem nema dva nastupa za 24 sata.

Feniks Sansi i Los An|eles „Klipersi” su jedno od „finala pre finala”, koja }e doneti ovo doigravawe. Durant, Devin Buker, Kris Pol, Diandre Ejton na Lenarda, Rasela Vestbruka i eventualno od drugog me~a serije Pola Xorxa, koji nastoji da sanira povredu, jeste nadmetawe zbog kojeg bi druge serije prvog kola mogle da se igraju u senci.

Durant protiv Lenarda je „storija” koja

ih je Zbrojovka iz Brna (96:85), sa Kamilom Brabenecom, u to vreme jednim od najboqih evropskih strelaca. Tejlor se vratio u Ameriku posle samo dve utakmice.

U svom drugom poku{aju Partizan je napravio korak daqe. Plasirao se u finalnu rundu (otprilike ravno dana{wem ~etvrtfinalu, {est ekipa, svako protiv svakoga igrao dva puta), ali je u woj zavr{io na posledwem, {estom mestu (skor 1-9), iza Makabija, Reala, Bosne, Virtusa i Na{ue (Holandija). Sistem takmi~ewa je bio takav da prva dva tima na tabeli igraju u finalu (Real boqi od Makabija).

Osamdesete godine pro{log veka donele su dva tre}a mesta. U sezoni 1981/82, tandem Slavni}–Dalipagi} predvodio je ekipu koja je bila na korak do finala. Sa {est pobeda i ~etiri poraza zauzeto je tre}e mesto, iza Makabija (9-1) i Skviba (7-3) iz Kantua koji je te sezone podigao svoj prvi pehar. Crno-bele su plasmana u finale ko{tali naivni poraz od Makabija u Beogradu (84:83) i non{alantno ispu{tena prednost protiv ekipe iz Kantua koju su kod ku}e savladali sa 15 poena razlike, a trebalo je 16 ili vi{e.

Po novom sistemu takmi~ewa (fajnal-for), Partizan se u sezoni 1987/88. kao prvi u finalnoj grupi plasirao na zavr{ni turnir u Gentu, uz Makabi, Aris i Filips. Sa mladim stru~wakom Du{kom Vujo{evi}em, izuzetno perspektivnim igra~ima (Divac, \or|evi}, Paspaq, Pecarski, Naki}…) i nekolicinom iskusnijih (isticao se Grbovi}),

me|u kojima je bio i dana{wi trener @eqko Obradovi}, crno-beli su izgubili u polufinalu od Makabija (87:82), a zatim i od Arisa u borbi za tre}e mesto (105:93). U finalu je Filips bio boqi od Makabija (90:84).

U sezoni 1991/92, mimo svih o~ekivawa, Partizan je sa trenerom debitantom @eqkom Obradovi}em, tandemom \or|evi}–Danilovi}, nekoliko dobrih klupskih igra~a, ali i grupom neafirmisanih, postigao najve}i uspeh u svojoj istoriji, osvojiv{i trofej u Istanbulu, 16. aprila 1992. (pobeda protiv Huventuda 71:70, ~uvena trojka \or|evi}a).

Taj podvig u{ao je u anale Kupa {ampiona (Evrolige): crno-beli su najmla|i tim svih vremena (prosek ne{to iznad 23 godine), jedini pobednik s trenerom po~etnikom, posledwi {ampion bez stranaca i jedini bez prednosti doma}eg terena (20 utakmica od 21 igrali u inostranstvu).

Partizan se u posledwih ~etvrt veka, po izmewenom sistemu takmi~ewa, jo{ dva puta plasirao na fajnal-for: u Barseloni (1998) i Parizu (2010). Oba puta je izgubio utakmice za prvo i tre}e mesto. Na putu ka Barseloni, bio je tek ~etvrti u grupi u prvom krugu (24 tima), ali je u nastavku, bez prednosti doma}eg terena, sa 2:1 izbacio prvo Olimpijakos (osmina finala) a zatim CSKA (~etvrtfinale). U polufinalu u Barseloni, izgubio je od Kindera (Virtus) iz

PRVENSTVO AMERI^KIH PROFESIONALNIH KO[ARKA[A

Bolowe 83:61, u kojem su glavnu re~ vodili Predrag Danilovi} i Zoran Savi} (danas sportski direktor Partizana) koji je progla{en za najboqeg igra~a zavr{nog turnira. U utakmici za tre}e mesto boqi je bio Beneton (96:89).

Deset godina kasnije stigla su dva uzastopna ~etvrtfinala, 2008. i 2009. Na putu ka fajnal-foru, crno-bele je prvo zaustavila Taukeramika (Baskonija) – 2:1, a zatim CSKA– 3:0.

Posledwi put me|u osam najboqih Partizan je bio u sezoni 2009/10, sa trenerom Vujo{evi}em, kada se plasirao na finalni turnir u Parizu. U ~etvrtfinalu, bez prednosti doma}eg terena, izbacio je Makabi sa 3:1. U polufinalu je imao pobedu u xepu protiv Olimpijakosa, ali je izgubio sa 83:80. U borbi za tre}e mesto CSKA je bio boqi 90:88.

Treba pomenuti i to da Partizan danas, kao i u svojoj istorijskoj sezoni (1991/92), nije u{ao u najboqe evropsko takmi~ewe na osnovu rezultata ve} specijalne pozivnice. Pre tri decenije, splitska Jugoplastika je bila {ampion i Evrope i Jugoslavije (u finalu sa 3:0 savladala ekipu Partizana), ali je posle izbijawa rata SR Jugoslavija dobila {ansu za svog predstavnika (crno-beli preko kvalifikacija u Ma|arskoj stigli do elite).

Finale superstarova

bi nosila veliko finale, koje su i igrali 2019. (Golden stejt – Toronto), a tu su i istorija Duranta i Rasela (15,8 poena, 7,6 asistencija od transfera iz „Lejkersa”) kao saigra~a iz osam sezona u dresu Oklahome, Kris Pol za kojeg NBA igra~i veruju da najvi{e ho}e titulu, Buker sa rekordnim ko{geterskim prosekom (27,8, Durant 26 od dolaska) Feniksovog igra~a itd.

„Arizona }e videti veli~anstvenost Duranta, koji novo poglavqe po~iwe protiv dostojnog rivala Lenarda. Feniks }e gledati ko{arku koju su tu igrali jedino Stiv Ne{ u eri ’napada od sedam sekundi ili br`e’ i ^arls Barkli ranih devedesetih”, pi{e u najavi „Arizona sportsa”.

Durant je nedavno stigao iz Bruklina, ali je na nivou sezone (29,1 poen, 6,7 skokova, pet asistencija i 1,4 rampe po me~u) sa najvi{im tzv. stvarnim procentom {uta u istoriji NBA od 67,7 %, gledaju}i ko{arka{e sa prosekom iznad 25 poena.

Po Durantovim re~ima, uz wega, Lerija Birda i Lebrona Xejmsa, Kavaj je najistaknutije krilo NBA ikada. „Majkl Xordan

za plej-of”, rekao bi za Kavaja Xoel Embid, superstar Filadelfije protiv kojeg je Lenard postigao najspektakularniji pobedni~ki ko{ sedmih plej-of me~eva. Ali, na pro{lih 35 susreta, Lenard je sa prosekom od 27,3 poena, 6,8 skokova, ~etiri asistencije i 1,6 osvojenih lopti, sa „stvarnim procentom {uta” od 64,8 %.

Durant protiv Lenarda je nadme tawe koje se zapravo nije dogodilo 2017. u finalu Zapada jer se Lenard povredio na prvom me~u, u dresu San Antonija, a ni dve sezone posle, jer se u petom susretu Golden stejta i Toronta povredio Durant, koji se vra}ao posle mesec dana pauze zbog povrede. Prva tri plej-of okr{aja su iz serija Oklahoma – San Antonio: pre ovog, {estog, rivali su bili na 20 me~eva doi-

gravawa: Durantov prosek je 27,4, a Lenardov 15,8 poena.

Prvi me~ serije sa ekipom Montija Vilijamsa je deseti zaredom koji propu{ta Pol Xorx (23,8 poena, 56 nasupa). Pobednik ove serije }e u polufinalu Zapada na Denver Nikole Joki}a u slu~aju da „Nagetsi” prebrode prvo kolo.

Fudbaleri Zvezde

protiv TSC-a mogu da osvoje najraniju titulu u istoriji

Fudbalski klub Crvena zvezda }e se u slu~aju ako osvoji najmawe bod na predstoje}em me~u 31. kola Superlige protiv TSC-a izjedna~iti sa generacijom, koju je u sezoni 1976/1977. predvodio legendarni trener Gojko Zec, a koja je jedina u isto-

najve}u bodovnu prednost u odnosu na drugoplasiranu ekipu na tabeli”, saop{teno je iz Crvene zvezde, prenosi Tanjug.

„Crveno-beli” podse}aju da je Crvena zvezda 1977. godine u 28. kolu {ampionata Jugoslavije pobedila Zagreb 3:1 i obezbe-

Zidan odbio 120 miliona evra za dvogodi{wi ugovor sa Al Nasrom

riji „crveno-belih” osvojila titulu {ampiona {est kola pre kraja prvenstva.

Crvena zvezda je regularni deo sezone zavr{ila na prvom mestu sa 82 boda, dok drugoplasirani TSC ima 62. „Crveno-beli” }e u subotu od 18 sati do~ekati TSC u prvom kolu „plej-ofa”, a u slu~aju pobede ili nere{enog rezultata Crvena zvezda }e {est kola pre kraja odbraniti titulu u Superligi Srbije.

„‚Crveno-belima’ }e ovosezonska titula biti {esta uzastopna i predstavqa}e rekord kluba. Tako|e, ukoliko osvoje i Kup Srbije, do}i }e i do tre}e vezane ‚duple krune’, {to nije samo Zvezdin rekord, ve} niko nikada u jugoslovenskom, a zatim i srpskom fudbalu nije uspeo da do|e do takvog u~inka. Na{ klub trenutno ima najdu`i niz u Evropi i svetu po broju doma}ih utakmica na svom stadionu bez poraza – trenutno smo na broju od 109 utakmica, a posledwi me~ na Marakani u prvenstvu izgubili smo sada ve} davnog aprila 2017. godine. Pored svih ovih impozantnih rezultata, izabranici Milo{a Milojevi}a grabe ka jednoj od najranije osvojenih titula uz

dila do sada najranije osvojenu {ampionsku titulu.

„Tada se pobeda ra~unala kao dva boda, a Crvena zvezda je zavr{ila prvenstvo sa ~ak devet poena prednosti u odnosu na ekipu Dinama iz Zagreba koja je zauzela drugo mesto. Od tada, pa do danas, nijedna generacija na{eg kluba nije uspela da izjedna~i taj u~inak, a ~etu Milo{a Milojevi}a deli jedan me~ od ispisivawa nove istorije zlatnim slovima”, dodaje se iz Crvene zvezde.

Generacija „crveno-belih”, koju je u sezoni 2017/2018. predvodio trener Vladan Milojevi}, osvojila je titulu sa 17 bodova vi{e u odnosu na drugoplasirani Partizan.

„Crvena zvezda je u sezoni 2020/2021. prvi put u istoriji osvojila {ampionsku titulu bez ijednog poraza. Crvena zvezda je imala skor od 35 pobeda i tri remija, osvojila 108 bodova i postigla 114 golova. Zvezda je ove sezone na pragu osvajawa titule bez poraza sa preko 100 bodova i golova”, podse}aju iz Crvene zvezde i dodaju da }e se klub prvi put plasirati u najelitnije evropsko klupsko takmi~ewe bez kvalifikacija jo{ od 1991. godine.

Srpski teniser Novak \okovi} i daqe je prvi na danas objavqenoj ATP listi, ~ime je zapo~eo svoju 383. nedequ u vrhu svetskog tenisa.\okovi} na prvoj poziciji ima 7.240 bodova, odnosno 470 bodova vi{e od drugoplasiranog [panca Karlosa Alkarasa.

Iza vode}eg dvojca slede Norve`anin Kasper Rud i Rus Danil Medvedev, dok je Grk Stefanos Cicipas pao za dve pozicije i sada je peti.

[ampion mastersa u Monte Karlu, ruski teniser Andrej Rubqov i daqe je {esti, dok je finalista ovog turnira Danac Holger Rune napredovao za dve pozicije i sedmi je teniser sveta. Najboqih deset na svetu kompletiraju Italijan Janik Siner, Kana|anin Felis O`e-Alijasim i Amerikanac Tejlor Fric.

Kada je re~ o ostalim srpskim teniserima, Miomir Kecmanovi} je napredovao za jednu poziciju i sada je 33, Du{an Lajovi} je napravio jedan korak nazad i 70. je igra~ sveta, dok je Filip Krajinovi} boqe plasiran na ~etiri pozicije i nalazi se na 74. mestu.

MADRID – Poznati francuski fudbalski trener Zinedin Zidan odbio je ponudu Al Nasra od 120 miliona evra za dvogodi{wi ugovor sa klubom iz Rijada, prenosi „Marka”.

Rukovodstvo kluba iz Saudijske Arabije je pro{le nedeqe smeninilo Rudija Garsiju, a na wegovo mesto postavilo je hrvatskog stru~waka Dinka Jeli~i}a.

„Marka” prenosi pisawe medija iz Rijada, koji tvrde da su ~elnici Al Nasra nudili Zidanu 120 miliona evra za dvogodi{wi ugovor. Me|utim, francuski stru~wak je odbio ovu ponudu, po{to planira na preuzme neki veliki evropski klub, javqa Tawug.

Zidan (50) je trenutno bez anga`mana, a vodio je Real od 2016. do 2018. i od 2019. do 2021. godine.

Vatepolisti Srbije na Svetskom prvenstvu protiv Ju`ne Afrike, Crne Gore i [panije

ATINA – Vaterpolo reprezentacija Srbije igra}e protiv Ju`ne Afrike, Crne Gore i [panije u „D” grupi na Svetskom prvenstvu u Fukuoki, odre|eno je `rebom u Atini.

Svetsko prvenstvo u japanskom gradu Fukuoki odr`a}e se od 14. do 30. jula.

Srpska selekcija je bila u drugom {e{iru kao peta sa posledweg Svetskog prvenstva u Budimpe{ti.

Na{a reprezentacija se nalazi u „D” grupi sa Ju`nom

Afrikom, Crnom Gorom i [panijom. Grupe za vaterpoliste „A” grupa: Amerika, Australija, Kazahstan, Gr~ka „B” grupa: Kina, Francuska, Kanada, Italija „C” grupa: Hrvatska, Ma|arska, Brazil, Japan „D” grupa: Ju`na Afrika, Srbija, Crna Gora, [panija Grupe za vaterpolistkiwe: „A” grupa: Kina, Francuska, Amerika, Australija „B” grupa: [panija, Izrael, Holandija, Kazahstan „C” grupa: Brazil, Gr~ka, Italija, Ju`na Afrika „D” grupa: Kanada, Novi Zeland, Ma|arska, Japan. Srpski savez je na `rebawu predstavqao generalni sekretar Nemawa Marijan, a Vawa Udovi~i} je bio prisutan kao visoki funkcioner Svetskog plivawa, prenosi Tanjug.

\okovi} zapo~eo 383. nedequ na vrhu ATP liste

DOBROTVOR KOME JE PUKAO FITIQ:

SADIO MANE, heroj Senegala

41.000 funti vladi Senegala na po~etku pandemije virusa korona

Na po~etku pandemije koronavirusa u martu 2020. godine, Mane je donirao 41.000 funti nacionalnom komitetu za borbu protiv kovida u Senegalu.

Wegov agent je rekao da je to uradio spontano, kada je video razvoj situacije.

250.000 funti za novu sredwu {kolu

Majkla Xordana prodate za dva miliona evra

Patike koje je proslavqeni ko{arka{ Majkl Xordan nosio u finalu NBA lige 1998. postigle su rekordnu cenu od dva miliona evra na onlajn aukciji.

Patike koje je proslavqeni ameri~ki ko{arka{ Majkl Xordan nosio u finalu NBA lige 1998. dostigle su rekordnu cenu od 2,2 miliona dolara (dva miliona evra) na onlajn aukciji, navodi se u saop{tewu aukcijske ku}e Sotsbi. Rekordna je cena za sportsku obu}u koja je kori{}ena na utakmici.

Fudbalski klub Bajern privremeno je suspendovao senegalskog reprezentativca Sadija Manea zbog toga {to je nakon poraza od Man~ester sitija (0:3) u prvom me~u ~etvrtfinala Lige {ampiona u svla~ionici udario saigra~a Liroja Sanea,. Sadio Mane, koji je u Bajern do{ao iz Liverpula pro{log leta, ina~e nije sklon incidentima kako na terenu, tako i van wega. Upravo suprotno, senegalski reprezentativac poznat je kao veliki dobrotvor, a incident koji se desio nakon poraza od „gra|ana” je, prvi doga|aj takve vrste u Maneovoj karijeri.

Fudbaler Bajerna je odrastao u Bambaliju, senegalskom selu udaqenom 400 kilometara od glavnog grada Dakara. Kada je imao 15 godina, pobegao je od ku}e da bi postao profesionalni fudbaler – ali nikada nije zaboravio svoje korene.

500.000 funti za izgradwu bolnice u rodnom selu Maneov otac je umro kada je bio dete, a nedostatak zdravstvenih usluga u wegovom rodnom mestu postao je veliki motiv u `ivotu 31-godi{weg fudbalera.

„Moja sestra je ro|ena kod ku}e jer u na{em selu nije bilo bolnice. @eleo sam da napravim jednu kako bih qudima dao nadu“, rekao je Mane za Gardijan. Bolnica je sve~ano otvorena u junu 2021. godine.

U prole}e 2019, u vreme kada je Liverpul bio u zavr{noj fazi uspe{ne kampawe u Ligi {ampiona, Mane je darovao 250.000 funti za izgradwu sredwe {kole u Bambaliju.

„Obrazovawe je veoma va`no. To je ono {to }e vam omogu}iti da imate dobru karijeru”, pro~itao je Maneov ujak igra~ev govor na ceremoniji otvarawa. 70 evra mese~no porodicama u rodnom selu Mane je izgradio i benzinsku stanicu u i pomogao je u izgradwi po{te u svom selu. Tako|e daje 70 evra mese~no porodicama koje `ive u siroma{tvu i obezbe|uje svom selu „4g” internet vezu. Wegov ciq je da poboq{a povezanost sa drugim oblastima i smawi nejednakost od koje ruralni delovi Senegala ~esto pate.

Kako je naveo zvani~ni sajt Bundeslige, Mane je jednom prilikom sam objasnio za{to veliki deo svoje plate daje u dobrotvorne svrhe.

„Za{to bih `eleo deset ferarija, 20 dijamantskih satova ili dva aviona? Napravio sam {kole, stadion, obezbe|ujem ode}u, obu}u i hranu za qude koji `ive u ekstremnom siroma{tvu. Pored toga, dajem 70 evra mese~no svim qudima u veoma siroma{nom regionu Senegala. Ne moram da pokazujem svima luksuzne automobile, ku}e, putovawa, pa ~ak i avione. Vi{e volim da moji qudi dobiju malo od onog {to mi je `ivot dao”.

To je model patika Bred Air Jordan 13 i cipele koje je Xordan,(sada 60 godina), koristio da osvoji posledwi od svojih {est {ampionskih prstenova.

Prethodno, u oktobru 2021, Xordanove patike su na aukciji dostigle cenu od 1,35 miliona evra, {to je bio prethodni rekord. Pro{le godine je, me|utim, jedan Xordanov dres dostigao aukcijsku cenu od devet miliona evra, {to elokventno svedo~i o popularnosti ovog ko{arka{a.

„Dana{wa rekordna koli~ina jo{ jednom dokazuje da potra`wa za Xordanovim predmetima prevazilazi sva o~ekivawa”, rezimira agencijski predstavnik Sotzbija Brama Vahter.

Xordan je nosio pomenute patike tokom drugog poluvremena utakmice izme|u ^ikaga i Jute 5. juna 1998. godine, a ^ikago je u`ivao u pobedi 93 – 88. Ina~e, patike su nosile i Xordanov potpis kada ih je poklonio obo`avateqki.

Dok u Srbiji na superliga{kim me~evima retko kada imamo priliku da gledamo pune tribine, u Nema~koj drugoliga{i prave atmosferu koja se prepri~ava.

Malo je re}i da nam iz Nema~ke dolaze spektakularne slike. Navikli smo na to od bundesliga{a, ali i u Cvajti navija~i umeju da impresioniraju.

Sastali su se Kajzerslautern i Hamburger, a duel na „Fric Valteru” poslao je u svet prelepe slike, pravo umetni~ko gelo.

Zahvaquju}i inspirisanim navija~ima oba kluba, ~itave tribine su bile prekrivene kartonima, parolama i kao {lag na tortu ovog spektakla, „{etalicama” nekih od najve}ih legendi kluba.

To je bila ideja doma}ih navija~a, a i gosti su pirtehnikom, kartonima tako|e dali doprinos ovom zaista fenomenalnom prazniku za o~i. Na kraju, Kajzer je odneo pobedu 2:0.