Srpski glas 20. avgust by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 20.8.2020. z Year XXIX No.2410 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

: je li a tr us A a m a w ti vo i ` m i Fama o opasn

Nije sve kao {to izgleda Mnogi misle da je Australija zemqa gde `ive ne samo morske, ve} i re~ne ajkule, „obi~ni“ i morski krokodili, razne zmije otrovnice, opasni i ~esto veliki pauci i ostali insekti, svrake koje kidi{u na bicikliste, tasmanijski |avo, smrtonosne meduze, dingosi i ostala prete}a bi}a. Da li je ba{ tako?

Strana 14

Profesor iz SAD finansira besplatne uxbenike za na{e |ake

Strana 21

Da li znate koja je najstarija gra|evina

Riznica:

U SARAJEVU?

Beogra|anin, nekada{wi |ak Matemati~ke gimnazije, a danas jedan od vode}ih informati~ara na planeti, pozvao je nastavnike u Srbiji da pi{u uxbenike ~ije }e izdavawe finansirati wegova fondacija „Alek Kav~i}“, a zatim ih besplatno objavqivati na internetu

Putopis

Strane 16-17 Najstarija gra|evina u Sarajevu je Srpska pravoslavna crkva „Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila“, koja je u narodu poznata i kao „Stara crkva“ ili „Crkva na Ba{~ar{iji“ Doktorka Jelena Kosti} se iz Nema~ke vratila na Kosovo kako bi svom narodu pomogla u borbi protiv korone

Strana 4

„Srbija me je Petar {kolovala Jagodi} da le~im Kurixa

Strana 20

srpski narod, a ne Nemce“

JERMENIJA

Najstarija hri{}anska dr`ava

DA LI STE IKADA ^ULI ZA VELIKOG SRPSKOG JUNAKA PETRA JAGODI]A „KURIXU“?

Rodom iz Bili{ana, u obrova~kom kraju, Bukovica, Dalmacija, otac Petar Jagodi} „Kurixa“ zbog ogromnog mleta~kog hara~a, kao i pritisaka da se Srbi pokatoli~e, 1704. godine skida mantiju i predvodi svoj narod protiv mleta~ke vlasti

Strana 19

^etvrtak 20. avgust 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

OTKRIVEN TAJNI DOKUMENT:

Avion sa dokazima o zlo~inima OVK namerno oboren, sve znao visoki diplomata EU? TAJNE ZIDINA SMEDEREVSKE TVR\AVE:

Veliko arheolo{ko otkri}e, stru~waci re{avaju misteriju

Tokom istra`ivawa u sektoru Varo{ke kapije Smederevske tvr|ave, arheolozi su otkrili temeqe turske Topovske kule sagra|ene 1483, koja je poru{ena zbog gradwe tada{we pruge od Beograda do Ni{a. Minule sedmice, posle 120 godina, delovi gra|evine su ponovo ugledali svetlost dana, odnosno stru~waci su nai{li na obrise petougaone turske kule, te jo{ tri ostale – za topovske baterije. Taj deo spoqa{weg odbrambenog prstena je imao tri topovske kule na uglovima i ovu, ~etvrtu, ispred ulaza. Ona je bila prolazna i iz we se i{lo pravo na kapiju – obja{wava vr{ilac du`nosti direktora Regionalnog zavoda za za{titu spomenika Dejan Radovanovi}, navode}i da je istovremeno otkrivena i vodovodna linija od kerami~kih cevi, najverovatnije tako|e iz turskog doba, s obzirom na to da je bila postavqena ka hamamu u Tvr|avi, prenosi portal "Serbian tajms". Arheolozi veruju da se grob \ura|a Brankovi}a nalazi ba{ na prostoru Smederevske tvr|ave Areheolozi sada, posle ma{inskih, nastavqaju ru~na iskopavawa na dubqim slojevima i nadaju se da }e utvrditi ko je i kada napravio ovu vodovodnu liniju, kao i da }e nai}i na zanimqive nalaze koji se vekovima kriju ispod zemqe. Prostor nekada{weg dvora despota \ur|a i Proklete Jerine - Mali grad - ve} je arheolo{ki istra`en, ali su ulaz u utvr|ewe i Veliki grad posledwe srpske prestonica i daqe arheolo{ka nepoznanica. Na ovom prostoru od 11 hektara su obavqena tek delimi~na iskopavawa, a najva`nije dileme nisu razre{ene jer arheolozi veruju u to da se na ovom prostoru nalaze ostaci Saborne crkve posve}ene Blagove{tewu, koju je despot \ura| podigao kao svoju zadu`binu. U woj su, po istorijskim podacima, pohrawene mo{ti jednog od apostola Hristovih, jevan|eliste Luke koje je Brankovi} otkupio za 30.000 dukata, veruju}i da su posledwa za{tita i spas srpske despotovine. Mo{ti su kasnije prenete u Veneciju, ali tajna svetili{ta u Smederevu do danas je ispod zemqe. Druga velika misterija je grob \ura|a Brankovi}a. Iako ima i druga~ijih mi{qewa, mnogi arheolozi veruju da se on nalazi ba{ na prostoru Smederevske tvr|ave, ta~nije u ostacima velike mitropolitske crkve koja jo{ nije otkrivena.

Avion sa slova~kim pripadnicima Kfora, koji je pao pre 14 godina, mo`da je oboren jer su u wemu bili kov~ezi sa forenzi~kim dokazima iz masovnih grobnica `rtava OVK na Kosmetu, kaè advokat Goran Petronijevi}. Novi podaci dobijeni nakon {to je pre nedequ dana Slova~ka skinula oznaku tajnosti sa dokumenata o istrazi ovog slu~aja, prema re~ima Petronijevi}a, ukazuju da uzrok pada aviona mo`da i nije gre{ka pilota, kako se prvobitno tvrdilo kada se 19. januara 2006. sru{io avion sa pripadnicima mirovnog bataqona Slova~ke stacioniranog kod Podujeva koji su se vra}ali ku}i. „Pripadnici slova~kih mirovwaka su izme|u ostalog obavqali i neke forenzi~ke aktivnosti na otkopavawu masovnih grobnica. Imamo svedo~ewa dela kontingenta qudi koji su do{li da ih zamene koji kaù da su se u tom avionu pored slova~kih vojnika nalazili nekakvi aluminijumski koferi i u wima po wihovom tvr|ewu i dokazi u vezi sa otkopavawem grobnica na podru~ju Podujeva“, naveo je Petronijevi}. On podse}a da je, nakon {to je pilot okrivqen da je wegovom gre{kom do{lo do pada aviona, kada je poginulo 42 qudi, slu~aj zatvoren u roku od 24 sata i progla{en je dràvnom tajnom i nikada do pre sedam dana nije se imalo mogu}nosti da se do|e do istine o padu aviona. Petronijevi} isti~e da su dva udruèwa – porodica poginulih i udruèwe veterana, jo{ tada pokrenuli inicijativu da se obnovi istraga i sada su uspeli u prvoj fazi te borbe: ministar odbrane je skinuo oznaku tajnosti sa istrage da bi se utvrdili razlozi pada aviona.

ma {ta mi re~e?! Kad ponavqa~i kolo vode

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

On apeluje na Miroslava Laj~aka, trenutnog posrednika u dijalog Beograda i Pri{tine, a svojevremeno ministra spoqnih poslova Slova~ke, da iskoristi svoj uticaj i pomogne u re{avawu celog slu~aja. „Pitao bih Laj~aka da li on o tome ne{to zna i da li je uticao da se ta istraga ne otvori, kako tvrde pojedini ~lanovi porodica poginulih, zatim ako zna gde su ti dokazi – a pretpostavka je da se ti dokazi nalaze ili u Ministarstvu odbrane Slova~ke, wihovom tuìla{tvu ili su eventualno predati NATO-u, da se na|e wihov trag“, kaè advokat. On veruje da dokazi nisu uni{teni u padu aviona jer fotografije do kojih su do{li pojedini roditeqi poginulih pokazuju da su pored tela na mestu nesre}e na|ene i stvari, iako one nisu predate porodicama. „Kada se to dogodilo, nakon obezbe|ewa lica mesta od NATO i slova~kih trupa koje su se na{le na teritoriji Ma|arske, gde je avion pao, ma|arski spasioci 14 sati nisu mogli da do|u do tela, nisu im dozvoqavali. Nakon toga su na{li samo tela. U me|uvremenu, qudi su do{li do originalne dokumentacije gde se vide ne samo tela nego i oprema koja se nalazila, izme|u ostalog wihovi ran~evi. Nijednom za ovih 42 qudi porodicama predato ni{ta od wihovih stvari. Predsednik udruèwa roditeqa je na tim fotografijama prona{ao stvari svog sina koje mu nisu predate. Naravno, podrazumeva se da nisu predati ni ti kov~ezi u kom su se nalazili eventualni dokazi o kojima se govori“, precizira Petronijevi}. On dodaje da je ukrajinski proizvo|a~ „Antonova 24“, koji je pao, ve{ta~ewem utvrdio da avion nije mogao pasti na na~in kako je predstavqeno.

Obavezno {kolovawe na dobrovoqnoj osnovi „Ukoliko, zbog straha od korona virusa, roditeqi na po~etku {kolske godine ne `ele da decu {aqu u {kolu, to ne}e morati da pravdaju" (Mladen [ar~evi}, ministar prosvete, za TV Pink)

„Trenutno zaista caruju la`i, nepravde, bezakowe. Sve je i svako je na pogre{nom mestu. Mogu da se setim da jo{ davnih dana dok je Brana Crn~evi} bio `iv, duhovito je govorio po~elo je vreme ponavqa~a. Sada su ponavqa~i na vlasti. To na{e generacije jako dobro znaju – ko su to ponavqa~i. Nemo} se ose}a svuda. Prosto mi se pla~e koliko se svaki protest zavr{i na{om nemo}i i wihovim trijumfom" (Glumica Jelisaveta Seka Sabli} ocenila je aktuelna politi~ka de{avawa u zemqi)

Zabraweno sve {to vole mla|i od 88 godina „Pevawe mo`e da pove}a izlu~ivawe virusa... Nema pevawa u horu, nema skandirawa, navijawa u nekom sportu..." (Predrag Kon, epidemiolog, konferencija za novinare Kriznog {taba)

Batina - iz raja iza{la „Ja sam kao klinac dobijao batine od }aleta, da me je danas tukao tako verovatno bi ga uhapsili. Ali ja ga nijednog deli}a sekunde ne osu|ujem. E tako ti je bilo i s na{im trenerima... Nije meni Obradovi} govorio: ‘@eqko, molim te, ho}e{ da ode{ na skok?’ Nego: ‘@eqko, teraj se u tri materine, vidi kolika si kowina, ho}e{ da uradi{ ne{to?’ Ja sve te batine ne bih mewao ni za {ta na svetu" (Proslavqeni srpski ko{arka{ @eqko Rebra~a)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 20. avgust 2020. 3

Ko }e biti premijer Srbije Kako je prodata Elizabeta i koliko je to va`no? Od izbora je pro{lo skoro dva meseca, ali je u ovom trenutku Srbija i daqe zemqa bez Vlade i sa parlamentom koji je tek u{ao u proces konstituisawa. U skup{tini situacija deluje prili~no nezanimqivo sa jedva dva do tri poslanika koji }e biti opozicija, ali zato stvar sa Vladom deluje interesantnije, jer i sam lider vladaju}e Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} najavquje da jo{ razmi{qa o re{ewima za mandatara. Za sada u javnosti cirkuli{e nekoliko imena: "âk i najbliì wegovi saradnici ne znaju ko }e biti predsednik te vlade. Govori se o favoritima - to moè biti Brnabi}ka. To je taj kontinuitet. To moè da bude i Nedimovi} koji je bio nosilac te liste strana~ke, iako stranka SNS kao takva nije ni u~estvovala na izborima. To moè biti i Vu~evi}, gradona~elnik Novog Sada koji dobro stoji u tim nekim strana~kim krugovima. A to moè biti i neko iznena|ewe. Potpuno nebitno. Formalno }e mandatar imati ime i prezime - u su{tini je mandatar Aleksandar Vu~i}. On bira mandatara, on predlaè mandatara, on donosi odluku ko }e biti mandatar i - na kraju krajeva - on bira sastav nove Vlade. To je tema za koju moèmo re}i da je samo jedan ~ovek sagovornik. Sa pouzdawem da moè da vam kaè stvarno {ta }e biti. A ni on vam ne}e re}i dok to ne odlu~i", isti~e analiti~ar Branko Radun. U situaciji u kojoj je sva vlast prakti~no u rukama jednog ~oveka, ~ini se da je pitawe mandatara nebitno. Radun smatra da je u stabilnoj politi~koj situaciji mo`da i nebitno ko je premijer, ali s obzirom na to da je pred Srbijom dosta izazova u narednom periodu, pitawe predsednika vlade dobija na teìni i ho}e li to biti ekspert ili politi~ar. "Hajde da se ne laèmo, {to bi rekli srpski - Brnabi}ka nema politi~ku teìnu. Ona je izabrana vi{e kao neki ekspert. Ona nije bila politi~ar kada je do{la na tu poziciju. I to je problem sa ekspertima. Oni mo`da imaju neko znawe, ali nemaju podr{ku gra|ana, nemaju politi~ku teìnu da mogu ne{to da izguraju", kaè Radun. Politi~ki analiti~ar Cvijetin Milivojevi} podse}a da je u me|uvremenu Ana Brnabi} postala funkcioner SNS-a, a isti~e da je sada zanimqivo pitawe i koje }e stranke u}i u novu vladu. U javnosti je naj~e{}e pomiwana mogu}nost da êdomir Jovanovi} postane ministar za evropske integracije, ali Milivojevi} vi{e ne veruje u tu mogu}nost:

Pi{e: Milenko Vasovi} Woj je danas 55. ro|endan, ona je ugledni lekar u jednom nema~kom gradu. U Srbiji je provela samo jedan dan, svoj prvi dan ìvota. Ve} drugog dana Elizabeta je imala nove roditeqe i drugu domovinu. Biolo{ka majka i otac ostali su da tuguju u Beogradu. Wena majka Ana se}a se dana uo~i poro|aja u GAK Narodni front. U sobu sa trudnicama do{la je delegacija – jedan nema~ki lekar u pratwi direktora porodili{ta. Pri~ali su sa budu}im majkama, ni{ta nije ukazivalo na nesre}u koja }e Ani i wenoj porodici odrediti budu}i ìvot. Sutradan, Ana se porodila, ~ula je pla~ bebe i na trenutak je videla. I to je bilo sve. Iza{la je iz po"Danas mi samo moèmo da naga|amo da li }e i Aleksandar [api} i Ivica Da~i}, ili samo jedan od wih, ili niko od wih, a samo mawine. Ili svi zajedno, pa napraviti neku la`nu koncentracionu vladu. Sve je to mogu}e. Prosto, svako ko tvrdi da zna {ta se tamo de{ava - laè. Ja tvrdim da ne znaju ~ak ni potpredsednici SNS {ta }e i ko biti u budu}oj vladi". Prema mi{qewu Branka Raduna, politi~ku mo} u Srbiji donosi kontrola parlamenta, koja je sada gotovo u potpunosti u rukama napredwaka: "Mo} predsednika u na{em politi~kom sistemu ne dolazi institucionalno iz ustava, ve} iz toga {to on kontroli{e ve}inu u parlamentu. Ili najve}u stranku u parlamentu. Ili najve}u stranku u parlamentarnoj ve}ini. Tako da smo imali slu~aj i sa Borisom Tadi}em i nekim pre wega, da zapravo onaj ko kontroli{e parlament, bez obzira da li je predsednik ili nije predsednik ili je premijer - on je zapravo kqu~na politi~ka figura". Na kraju, Milivojevi} dovodi u vezu i izbor vlasti na lokalnom nivou sa izborom vlade u Beogradu: "Ju~e je Aleksandar Vu~i} kao predsednik Republike, kao predsednik najve}e politi~ke stranke rekao, priznao da }e on odlu~iti i ko }e biti predsednici op{tina i gradona~elnici u 180 gradova i op{tina u Srbiji. Dakle, ne narod koji je glasao na tim izborima, koji je izbrao neke qude, neke odbornike, nego on bira gra|anima @iti{ta, Velikog Gradi{ta, Trgovi{ta itd. itd. predsednike op{tina. E onda }e videti ko ostane iz tog paketa, pa ko }e biti u ovoj vlasti na centralnom nivou. To je sve jedna farsa", isti~e Milivojevi}. Mo`da je nebitno, ali nije nezanimqivo - izbor mandatara i cele Vlade ostaje pitawe kojim }emo se baviti do kraja avgusta.

HIQADE SRBA POHRLILE DO KQU^NOG PAPIRA:

Br`e do mora nego do testa Pre }u do}i do Crne Gore, okupati se u moru i popiti hladan {pricer, nego {to }u ovde dobiti test koji mi je potreban da bih uop{te krenuo. Vrti glavom sredove~ni mu{karac dok gleda beskrajnu kolonu koja je kao zmija na avgustovskom suncu opasala Institut „Torlak“ u Beogradu. Tu gra|ani vi{e sati ~ekaju u kilometarskom redu kako bi se testerali na virus korona i otputovali u Crnu Goru koja je nakon nekoliko meseci

otvorila granice za Srbiju. Iako jedni idu turisti~ki, drugi poslovno, a tre}i da vide porodicu, jedno im je zajedni~ko – negoduju zbog redova. Posmatraju}i od kapije instituta, koloni qudi koja se prostire du` trotoara ne nazire se kraj... Sunce pr`i, a prema iskustvu onih koje smo zatekli, polovina kolone prelazi se za oko dva sata, {to zna~i da se na red dolazi tek nakon ~etiri sata ~ekawa. S noge na nogu.

Dok je ~ekala testirawe da bi mogla da otputuje kod roditeqa u Crnu Goru, Sanela Tripovi} , poreklom iz te zemqe, rekla je da joj je te{ko palo to {to nije mogla da ranije poseti porodicu. „Da budem iskrena, da nemam roditeqe i ku}u na moru nikad ne bih oti{la u Crnu Goru, iako sam ro|ena tamo“, kaè Sanela Tripovi}. Jedna crnogorska dràvqanka koja je èlela da ostane anonimna i koja u Srbiji ìvi ve} 20 godina poàlila nam se kako od januara nije videla svoje najbliè. „Sve je ovo politi~ki. Svi sad ~ine ustupke jedni drugima, a na {tetu gra|ana koji su u velikom gubitku“, ogor~ena je na{a sagovornica. Podsetimo, na "Torlaku" nema zakazivawa, rezultati se skoro po pravilu dobijaju u roku od 24 ~asa, zbog ~ega ovde na testirawe dolaze ne samo Beogra|ani, nego i qudi iz cele Srbije, ali i iz susednih zemaqa poput Severne Makedonije, Republike Srpske...

rodili{ta bez devoj~ice, koja je je navodno umrla, bez ikakvih dokaza o smrti deteta. Nije verovala i nije se mirila sa tom “~iwenicom”. Obilazila je grobqa, traìla dokaz o sahrani bebe, i{la u policiju i svuda udarala u zid. Odlazila je i u GAK Narodni front da se raspita, da moli osobqe da joj kaù istinu. Bilo je i neprijatnih scena, jedna sestra joj je kri{om rekla da ni{ta nije onako kako joj se zvani~no servira, ali da vi{e od toga ne moè da joj kaè. Prolazile su godine, Ana je rodila drugo dete, ali sada se porodila u sopstvenoj ku}i. Zatim su do{li na svet jo{ jedan de~ak i jedna devoj~ica. Nizale su se decenije, a ose}aj da je wena Elizabeta ìva i da }e je videti nije je napu{tao. Slu~aj je udesio da u jednoj porodi~noj sva|i u Nema~koj Elizabeta sazna da qudi koje je zvala mama i tata nisu weni roditeqi. [ok. @ivot joj se okrenuo naglava~ke. Traìla je istinu, “otac” joj je rekao da je kupqena u Beogradu i da ni slu~ajno ne sme da ide u Srbiju. Slagao je da su je roditeqi prodali. Istina boli, ali i kopka. Kod pedantnih Nemaca o svemu postoje papiri. Tako je i Elizabeta saznala ko su joj biolo{ki roditeqi. Angaòvala je prevodioca i nazvala majku Anu. Pet decenija posle. Te razgovore i te emocije besmisleno je i poku{avati opisati. Ana i Elizabeta se jo{ nisu srele, jer je u me|uvremenu i korona ume{ala prste. No i ona }e pro}i. Ali na{a bruka i na{a sramota ne}e. Policija zna za ovaj slu~aj, svi znaju ko je vodio porodili{te u tom periodu. Ana je u svojoj privatnoj istrazi saznala i ko je izneo wenu devoj~icu iz porodili{ta. Stigla je i do onda{weg direktora, pri~ala je s wim. Dobila je i nepristojnu ponudu, da ga ostavi na miru i “da ga ne bruka pod stare dane”. Samo dràva Srbija ne zna ni{ta o tome. I autoru ovih redova dugo vremena je trebalo da pri~e o ukradenim bebama po~ne da shvata ozbiqno. Jednostavno, te{ko je pojmiti da postoje takvi izrodi i takvi nequdi spremni da za novac kradu decu iz hrama ìvota – iz porodili{ta. I kada sam slu{ao {okantnu Aninu pri~u dodatno me je porazila ~iwenica da je onda{wi direktor porodili{ta ~ak poznavao neke ~lanove Anine porodice. Boè, ima li te? Pravdo, ko ti je vezao o~i?

SRPSKA POSLA

^etvrtak 20. avgust 2020.

"SRBIJA ME JE [KOLOVALA DA LE^IM SRPSKI NAROD, A NE NEMCE"

Doktorka Jelena se iz Nema~ke vratila na Kosovo kako bi svom narodu pomogla u borbi protiv korone Sa zavr{enim fakultetom realnost i èqa najve}eg broja studenta je da ode van zemqe i da tamo poku{a da „unov~i“ svoju diplomu, retki su slu~ajevi jo{ od po~etka devedesetih i raspada SFRJ da su novonastale dràve uspele da vrate svoje najboqe studente ku}i, ali Jelena Kosti} je odlu~ila da se vrati i pomogne u borbi protiv kornavirusa i ostane u svojoj zemqi. Pri~a Jelene Kosti} je druga~ija i sa, po wenim re~ima, sre}nim krajem jer je nakon vi{e od godinu dana rada u Nema~koj jedan poziv promenio sve i vratio Jelenu ku}i svojim najbliìma i KBC u Severnoj Mitrovici u~inio sna`nijim za jo{ jednog lekara. Jelena kaè da je mnogo lak{e odlu~ila da se vrati, odlazak je bio teàk izbor. „Bilo je teè da donesem odluku da odem u Nema~ku, nisam imala posao i {est godina sam ~ekala iako sam zavr{ila Medicinski fakultet u roku, a za povratak sam se odlu~ila za pet minuta“, po~iwe svoju pri~u Jelena. Iako kako kaè ve}ina prijateqa kaè da }e se pokajati, Jelena kaè da je sre}na i da bi svoju odluku o povratku u Srbiju ponovo donela. „Ve}ina mojih prijateqa kaè da }u se pokajati i da je ovo gre{ka, ali moja porodica je presre}na i ja sam sre}na i kada bih trebala opet da donesem odluku o povratku opet bih izabrala da se vratim, bez razmi{qawa“, kaè Jelena. Doktorka Kosti} kaè da uprkos tome {to je sada na poslu teè nego ina~e zbog svih dodatnih mera, no{ewa maski, rukavica, skafandera, ovde je sre}na i kada se probudi i ode na posao i kada se sa posla vra}a ku}i. O Nema~koj Jelena govori sa po{tovawem, ali isti~e da ona nije jedini slu~aj i da ima dosta onih koji bi se vratili i svoj posao nastavili da rade u Srbiji. „Radila sam u Esenu to je veliki grad blizu Dortmunda sa 600.000 stanovnika i tamo nema ba{ mnogo Srba, upoznala sam doktorku koja tamo radi ve} 30. godina i ona se ne bi vratila, ali ima veliki broj wih koji bi se vratili kada bi plata bila malo ve}a, mada kako vreme odmi~e i kako se ulaè u na{ zdravstveni sistem ja verujem da }e se ve}ina wih vratiti u narednim godinama“, kaè Jelena.

O samom radu u Nema~koj i da li }e iskustvo mo}i da prenese u svom radu ovde ona kaè da se susretala sa intervencijama koje je tamo nau~ila i koje se ovde jo{ ne primewuju. „Tamo sam videla stvari koje ovde nisam imala prilike da vidim, npr infuziju subkutano ovde ranije nisam videla da neko primewuje, ali odnos prema pacijentima je kod nas mnogo boqi. Nemci cene na{e lekare zato {to cene na{e znawe , ali smo siroma{ni sa praksom i mislim da bi trebalo na prakti~nom delu vi{e da poradimo“, smatra ona. Kada upore|uje probleme koje jedan lekar ima u Nema~koj i u Srbiji ona kaè da su problemi potpuno razli~iti. „U Nema~koj ste uvek stranac, ako Nemac radi 100 odsto vi }ete raditi 200 odsto. Radilo se puno, 14 dana rada 1 dan odmora pa osam dana rada , tako da za mesec dana dobijete 4 ili 5 dana odmora, a to je puno posla. U Srbiji je borba sa koronavirusom najve}i problem jer je nepoznanica celom svetu, ali mislim da se mi jako dobro snalazimo. Mi smo se isto organizovali kao i u Nema~koj, razlika je jedino u svesti gra|ana, Nemci se pridràvaju mera“, kaè ona. Prema wenim re~ima ima vi{e razloga koji su uticali na povratak, ali su dva bila presudna. „Qubav prema Srbiji i prema domovini, Srbija me je {kolovala da le~im na{ narod. Drugi razlog je moja porodica. Oni ìve ovde u Mitrovici i ni jedan novac na svetu ne moè da kupi maj~in zagrqaj i tu toplinu. Ja sam presre}na , ovo je moj grad, ovde sam zavr{ila fakultet i nadam se da }u svoju karijeru graditi ovde rade}i sa srpskim narodom“, kaè Jelena ne skrivaju}i osmeh na licu. Ona je mi{qewa da da qudi treba da razmisle o svom povratku u domovini jer su uslovi svakog dana boqi. „Moj utisak je da su uslovi sve boqi i boqi. Nije isto sada i pre godinu dana, svakog dana se sve vi{e ulaè u srpsko zdravstvo, plate su ve}e. Qudi su vratili svest da cene lekare i da po{tuju tako da nema ba{ mnogo razlika u odnosu na Nema~ku. Ja bih pozvala sve moje kolege da se vrate. Ovde je sve druga~ije na{a kultura, na{ narod, na{a zemqa. îm u|ete u Srbiju vi se ve} lep{e ose}ate“, isti~e Kosti}. M. T.

NERON

@IVETI

U SRBIJI  Srbija treba da bude ure|ena zemqa. Da se ne brukamo svaki put kad nam do|e okupator.  Ja sam veliki optimista. Dogodi}e nam se ono u {ta ni sam ne verujem.

 Dostigli smo {vedski standard. @ivimo kao Vikinzi pre hiqadu godina.  Sve nam ide naboqe. Doktori idu u Nema~ku, in`eweri u Kanadu, {oferi u Sloveniju...

 Svi nas {utiraju. To zna~i da smo i daqe u igri.  Kod nas nema organizovanog kriminala. Mi delujemo kao raspu{tena banda.

 Stru~waci upozoravaju da je `ivotni vek za{ti}enih svedoka sve kra}i. Ako se ovako nastavi preti im potpuno istrebqewe.

 Na{a ponuda istine je najbogatija. Mi uvek nudimo vi{e verzija istog doga|aja. Izlaz iz trenutne situacije se nalazi na svakom grani~nom prelazu.  Izveo sam porodicu u restoran. Posle kra}eg razgledawa, vratili smo se ku}i...

 Najte`e je biti Srbin. To jedino nama uspeva.

 Izbori nikad ne preporode na{e dru{tvo. Ali jedno dru{tvance uvek.  Farmaceutske ku}e vakcinu da prodaju kao seqaci sir na pijaci. Da nam daju malo da probamo, pa ako nam se svidi kupi}emo, a ako ne, idemo na drugu tezgu.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Svoju obavezu prema roditeqima ~esto osetimo onda kad ih vi{e nema!“ „Ko pije vino, ne poznaje wegovu {tetnost; ko ga ne pije, ne poznaje wegove koristi“ „Sedam puta proveri pre nego {to po~ne{ da sumwi~i{ nekoga“ Narodne poslovice

„U pravu je samo onaj ko to ne mora da dokazuje“ Branislav Crn~evi}

„^ovek lako prihvata da je neko sre}niji, a te{ko pristaje da je iko nesre}niji od wega. Za~udilo bi nas ko bi se sve prijavio na konkursu za najve}eg mu~enika!“ Matija Be}kovi}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 20. avgust 2020. 5

PO^IWE LI VELIKI POVRATAK:

Gradovi OBAVEŠTENJE KLIJENTIMA postaju popri{te nemilosrdne APRIL-JUN POSEBNA PONUDA! borbe za goli $ - TROŠKOVI TRANSFERA TROŠKOVI POSREDNIČKIH BANAKA opstanak TRANSFER NOVCA

Povodom novonastale situacije izazvane virusom COVID-19 preporučujemo vam da podatke o transakciji dostavite;

TELEFONOM

ONLINE

a uplatu izvršite kreditnom karticom ili preko našeg Portala www.beoexport.com.au internet bankingom (i uštedite 20% na troškovima transfera) Smanjujući broj gotovinskih uplata u glavnoj kancelariji, zajedničkim naporom sprečavamo dalje širenje virusa! I u ovim, nesigurnim vremenima, možete računati na nas!

Važi do 30.06.2020.

Na iznose od $3,000 do $10,000

Na iznose od $10,000+ dodatna ušteda uz povoljnjiji devizni kurs!

Od marta do maja Wujork je napustilo 420.000 qudi i to najboqe svedo~i da je pandemija koronavirusa pipke pustila u sve sfere dru{tva. Da li je podatak iz Wujorka najava da je do{ao kraj poznatom trendu - migracijama koje su u posledwa dva veka i{le samo u jednom smeru, iz sela i mawih mesta u velike gradove. Kre}e li – veliki povratak? S obzirom na podatak Me|unarodne organizacije rada pri UN, da je samo od aprila do jula bez posla u svetu ostalo 300 miliona qudi, a samo u Americi dràvnu pomo} traìlo 40 miliona onih koji su ostali bez posla, ne ~udi talas napu{tawa velikih gradova. [ta ~ovek bez posla, ili sa znatno smawenom platom, moè da traì u velikim gradovima sa velikim izdacima za

Ba{ kao i u Wujorku: „Na{ posao cveta! U pore|ewu s pro{lom godinom i od izbijawa pandemije imamo 350 odsto vi{e zahteva", izjavila je posrednica za prodaju nekretnina u Wujorku, Alison Bernstajn. I dok su, kako kaè, qudi pre èleli da na|u svoje mesto u Wujorku sada je obratno - èle da odu. Da li je to trenutno, ili je koronavirus koji je za kratko vreme pokorio ceo svet, naterao qude ne samo da druga~ije razmi{qaju o finansijama, nego i o ìvotu, ìvotnim prioritetima, navikama. Demografi kaù da je ipak ovo suvi{e kratko vreme i da imamo malo podataka da bi na osnovu toga mogli da se izvla~e zakqu~ci. To {to sada znamo je vi{e utisak, a podaci o prometu nekretnina su tek

Samo od aprila do jula bez posla u svetu ostalo 300 miliona qudi, a samo u Americi dr`avnu pomo} tra`ilo 40 miliona onih koji su ostali bez posla

zakupninu stana ili poslovnog prostora i sa tro{kovima ìvota koje ne moè da podmiri. Najve}i broj dràva je me|u prvim merama imao pomo} onima koji su ostali bez posla, ali ona, jasno je, ne moè da traje u nedogled i bi}e sve mawa.

jedan od elemenata neophodnih za ozbiqnu analizu, jer je mewawe mesta boravka ipak slo`eno da bi tako lako postalo masovna pojava.

Zato ne ~udi talas koji je zapqusnuo pre svega tr`i{te nekretnina i kod nas kao i u svetu. Kako je re~eno u agenciji „ Lazarevi} nekretnine“, velika potra`wa je za iznajmqivawem jeftinijeg poslovnog prostora van Beograda, ali i za kupovinom mawih ku}a sa oku}nicom u okolini Beograda, Novog Sada.

kaè da je pogotovo u velikim gradovima na zapadu dobro pla}en posao uslov konfornog ìvota i da nestabilnost u prihodima, kakve sada pri~iwava pandemija, takav ìvot moè da sru{i kao kulu od karata. Prvi na~in da se izborite sa tim je da smawite tro{kove, {to ~inite tako {to

Odlazak iz grada zna~i smawewe tro{kova Veliki povratak iz gra- i Profesor na Filozofskom fakultedova u provinciju tu u Beogradu, sociolog Vojislav Vuleti}

GARANTUJEMO VAM ZNATNU UŠTEDU

I POVOLJNIJE USLOVE OD VODEĆIH BANAKA U AUSTRALIJI!

02 8781

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Pon - Pet 9-17h Sub 9-12h odlazite iz velikih gradova, ka`e on, ali i dodaje: „Qudi, ne samo u SAD, dovode u pitawe smisao `ivota u gradu u situaciji kada nisu svakodnevno vezani za posao. Jer,

SInce 1994

navikama i te{ko je re}i da li }e ih korona promeniti. To }e u velikoj meri zavisiti od toga koliko }e ~itava ova situacija da traje“, smatra Vuleti}.

Mnogo zavisi od vakcine, ali i infrastrukture

Ako bi, kao {to najave postoje, vakcina relativno brzo bila dostupna, po{to se u Rusiji ona ve} pojavila, on pretrpostavqa da }e se qudi vratiti starom sistemu na~ina razmi{qawa. „Ukoliko bi, me|utim, ovo sve potrajalo, a mo`da }e Do{ao je kraj neki i sada uo~iti prednosti ìvota u mawim mepoznatom trendu stima, to bi onda moglo migracijama koje su da izazove neke druge u posledwa dva veka i{le posledice", mi{qewa je samo u jednom smeru, ovaj sociolog. iz sela i mawih mesta Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beograu velike gradove du, Mihail Arandarenko, ~ija specijalnost su migracije, smatra da je jedna stvar, kao u na{em slu~aju, pobe}i u neku vikendicu na Tre{wi ili u Grockoj, a potpuno druga da odatle putujete na posao. „Jedini dugoro~ni razlog da se qudi zbog ove situacije nemaju ono {to im grad sele iz gradova je {to su u ovoj situaciji ina~e nudi, kolektivne manifestacije, otkrili prednosti rada od ku}e, odnosno pozori{ta, bioskope, izlo`be, ono {to rada na daqinu, koji kod nas nije toliko grad ~ini atraktivnim“, kaè na{ sago- izraèn zbog toga {to nemamo dovoqno dovornik. bru infrastrukturu“, kaè Arandarenko. Ili, kako bi to Wujor~anka Berstajn reDruga~ije je, kaè on, u zapadnim zemqakla - ìvi{ u gradu jer èli{ da bude{ u ma gde je gustina naseqenosti ve}a, a ingradu, ali kad sve bude zatvoreno i nesta- frastruktura koja je neophodna da qudi ne ~itava kultura ìvota, onda je veoma nornalno ìve i rade u mawim mestima te{ko. se ne razlikuje od one u gusto naseqenim „Nemate vi{e one benefite, ostaju vam gradovima. samo tro{kovi velikog grada i u tom smi„Postoji jako mnogo faktora koji treba slu wegovo napu{tawe je racionalan iz- da se promene da bi do{lo do deurbanibor. Da li }e to na duì rok da promeni zacijue i da bi qudi mogli da ìve izvan navike to je sada te{ko re}i. Setimo se da gradova, jer je to teè sprovesti zbog se nakon one proleto{we situacije, kada infrastrukture koja je na selima nedosmo bili u izolaciji, stari ìvot vratio voqna“, smatra Arandarenko. preko no}i. Qudi su nastavili sa starim R. N.

^etvrtak 20. avgust 2020.

u LI^NOST U @I@I

SVETLANA TIHANOVSKA

„Pobednica“ iz Belorusije Glavna opoziciona kandidatkiwa na predsedni~kim izborima u Belorusiji Svetlana Tihanovska odbija da prizna rezultate Centralne izborne komisije, po kojima je sa 80,23 odsto pobedio Aleksandar Luka{enko. Tihanovska ka`e da sebe, a ne Luka{enka, smatra pobednikom izbora za koje tvrdi da su name{teni. Svetlana Tihanovska (ro|ena 1982) je supruga popularnog aktiviste i blogera Sergeja Tihanovskog, koji je uhap{en po{to je najavio kandidaturu na predsedni~kim izborima, a wegova kandidatura je zabrawena. Profesorka je engleskog i prevoditeqka. Po{to joj je suprug uhap{en 29. maja, najavila je da namerava da se kandiduje umesto wega. Kao nezavisni kandidat je registrovana 14. jula i ubrzo je dobila podr{ku iz kampawe Valerija Cepkala i Viktora Babarika, dva opoziciona politi~ara kojima su vlasti zabranile u~e{}e na izborima, nakon ~ega je jedan uhap{en, a drugi pobegao iz zemqe. Fotografija Tihanovske sa Marijom Kolesnikovom, {eficom kampawe Babarika, i Veronikom Cepkalo, suprugom Valerija Cepkala, postala je simbol wene kampawe, a mediji su ih proglasili za „trio“ koji je transformisao sliku beloruske politike kojom dominiraju mu{karci.

Svetlana Tihanovska je supruga popularnog aktiviste i blogera Sergeja Tihanovskog, koji je uhap{en po{to je najavio kandidaturu na predsedni~kim izborima. Profesorka je engleskog i prevoditeqka. Po{to joj je suprug uhap{en 29. maja, najavila je da namerava da se kandiduje umesto wega Tokom predizborne kampawe Luka{enko je insistirao da „zemqa nije spremna za ènu predsednika“ i odbacio Tihanovsku kao „jadnu malu devoj~icu“ kojom manipuli{u strani „gospodari lutaka“. Wena kampawa je po~ela u vreme kada je Amnesty International osudio diskriminatorni tretman ènskih opozicionih aktivistkiwa, {to je ukqu~ivalo i pretwe raznih vrsta, zbog kojih je Tihanovska poslala svoje dvoje dece van zemqe da ìve sa babom i dedom, ali je bez obzira na to bila odlu~na da nastavi sa kampawom. U no}i pred izbore policija je privela neke od predvodnika wene kampawe, a ona je bila prinu|ena da se sakrije negde u Minsku, sve dok nije do{lo vreme da se pojavi na birali{tu. Iako je bila nezavisni kandidat, dobila je podr{ku iz celog spektra stranaka opozicije u Belorusiji. Protesti koji su se ove godine odràvali u znak podr{ke Tihanovskoj i protiv Luka{enka bili su najve}i u istoriji postsovjetske Belorusije, sa preko 20.000 qudi u Brestu i 60.000 u Minsku. Ona je tokom kampawe obe}ala da }e osloboditi sve politi~ke zatvorenike, da }e sprovesti demokratske reforme i organizovati referendum kako bi na snagu bio vra}en ustav od pre 1994, kojim su predsednici bili ograni~eni na dva mandata. M. T.

INTERVJU NEDEQE

Dejan Tiago Stankovi}, srpski i portugalski pisac i kwi`evni prevodilac

Nema jaza ni razdora me|u dijasporom i maticom, to je isti narod Ova 2020.godina samo {to je prevalila pola, dosta ~udnovatog puta, a me|u kwièvnim sladokuscima se ve} nazire jedan naslov po kome }e se pamtiti literarna sezona…„Zamalek“, autora Dejana Tiaga Stankovi}a, pri~a je iz srca Kaira, u kojoj se me{aju ovozemaqski i zagrobni ìvot, ujedno i novo delo autora koji je ve} raspalio ma{tu ~italaca zbirkom pripovedaka „Odakle sam bila, vi{e nisam“ i romanom „Estoril“. Zavr{io je arhitekturu, kojom se nikada nije bavio, spisateqski zanat usavr{io je u Portugalu, prevode}i na portugalski Andri}a, Dragoslava Mihailovi}a i jo{ mnoge majstore, a na srpski Saramaga. Pi{e na oba jezika. Tiago hoda dvosmernom ulicom. Trenutno ìvi u Lisabonu. . n Kako se iz Lisabona vidi Srbija, ovih dana? - Kad se bude podvukla crta posle epidemije i krize koja }e je pratiti, kladim se da }e u kona~nom zbiru izgubqenog – ìvota, radnih mesta, biznisa, novca i qudskih sloboda – Srbija pro}i gore od ve}ine sli~nih dràva, jer niko nema tako nesposobnu i bezobzirnu vlast. Mo`da Brazil, jer je i tamo ozbiqno poreme}en ~ovek predsednik. n [ta autor romana ‘Zamalek’ smatra - Ima li nama leka? - Ja sam pisac, i to istorijskih romana. Nisam vidovwak, ali nedavno sam ~itao zapise iz vremena uvo|ewu prve èleznice u Srbiji. Pi{e: „Radikali su poku{avali da miniraju konvenciju bacaju}i sumwe na tarife kori{}ewa èleznice, da je Srbija „ujedanput postala austro-ugarski ekonomski vazal“, ali je kasnije dokazano da ni u tome Srbija nije ni na koji na~in bila o{te}ena. Pa{i} i drugovi su toliko uznemirili „guwac i opanak“ da se rasprava u skup{tini svela na pija~arski nivo.” Strani posmatra~i su te 1880. ocenili da u Srbiji „jo{ nije bio ste~en evropski kulturni mentalitet lojalne xentlmenske borbe, i to je bila jedna od smetwi za ispravno sprovo|ewe parlamentarnog ìvota“. Ili: „Dok su u opoziciji, radikali su kritikovali vlast da otima od naroda, a kad su se do~epali vlasti – wihovoj pohlepi i zloupotrebama nije bilo kraja. Li~ni interesi su prvenstveni i kod jednih i kod drugih, zato se zaista nemamo nadati boqitku u budu}nosti.“ Sve je to iz 1880. [ta ti misli{: Ima li leka? n Nema, ali bi}e. Da li je i pre ove 2020 godine, koju àrgonski moèmo da nazovemo „vreme ~uda“, postajao je neki jaz, ili nerazumevawe ili bog te pita {ta, izme|u qudi koji ìve u „matici“ i vas iz “dijaspore“?

- Na po~etku pandemije predsednik se, po{to se posva|ao s kim je mogao, na kraju posva|ao i sa dijasporom. Optuìvao nas je da smo u Srbiju doneli koronu, da se na{i vra}aju iz inostranstva jer u zemqi imaju xabe le~ewe. A u zemqu su se zbog epidemije vratili samo ko je morao: sveì iseqenici, koji se nisu sna{li, izgubili su posao ili su studenti. Ja mislim da problem nije u dijaspori, nego jer je vreme budala na vlasti. Nema jaza ni razdora me|u dijasporom i maticom, to je isti narod. Ja imam silne teorije o srpskoj dijaspori. Mislim da je to jedan jako dobar deo na{eg naroda. Uspe{ni su ne zato {to su pametniji nego zato {to ìve u sre|enim dru{tvima. Taj reìm, koji kuka na dijasporu, je qude i oterao iz zemqe. I sad dobrim delom ìvi od na{ih doznaka. U posledwem talasu odliva, koji neprekidno traje ve} 30 godina, zemqu su napustili mladi i sna`ni, obrazovani i stru~ni, oni koji bi trebalo da je grade i razvijaju. Oni sad, kao neku alimentaciju, {aqu pare i dolaze u zemqu kao turisti, i tro{e, pomalo i ulaù. Nisu to neki ogromni projekti, jer smo svi utvrdili da na{a postojbina ipak nije plodno tlo za investicije, uvek se na|e neko da te opqa~ka. n Kako se ose}a{ kao „dijaspor~anin“? - Jako je udobna pozicija kad ima{ dve zemqe i uvek moè{ da bira{. Ima{ mesto gde si se nau~io da ìvi{, i jedno koje te sekira i gde voli{ da ode{. Ja budem u Beogradu po nekoliko meseci godi{we, takav mi je posao, nikada se ne}u odvezati od Srbije, tamo mi je jezik, glavna publika, nikad stranci ne}e tako da me vole. Ali, pripadam dijaspori. I zaista, puno me ~itaju u dijaspori, a bogami dosta mi se tu qudi i na{lo u pronalaèwu kontakata i promociji kwiga po svetu. Dijaspora je, odgovorno tvrdim, aktivno solidarna. E, sad, pitawe je ~ija sam dijaspora. Kad sam oti{ao iz zemqe, bio sam Jugosloven. Posle su me uverili da sam srpska dijaspora. A onda sam jednom usred

Ja bih za nas iz dijaspore rekao pre da smo presa|eni nego rasejani n Odakle poti~e re~ dijaspora? - Dijaspora. Re~ je gr~ka, zvu~i kao ko`na bolest, zna~i rasejawe, razbacivawe semena, a koristi se za pripadnike jednog naroda koji `ive udaqeni od matice. Ja bih za nas rekao pre da smo presa|eni nego rasejani.

rata, po~etkom 90-tih, konkurisao za posao novinara u BBC svetskom servisu na srpskom jeziku. n Kako je to izgledalo? - Oti{ao sam na razgovor u Bush House. Pisali smo vesti, ~itali ih u mikrofon, prevodili, i na kraju imali test op{te kulture. Stavili su Englezi nas nekoliko kandidata u jednu sobu oko stola, podelili nam svima isti test i oti{li. Ra~unaju, ne}emo da prepisujemo, konkurencija smo jedni drugima. I tu su se zeznuli. Sve smo isprepisivali jedni od drugih i na kraju predali Englezima identi~ne odgovore. Sve ta~no. Iako je to bilo u sred rata, iako nas je bilo iz svih zara}enih plemena, iako smo se mo`da ~ak i mrzeli, i ako smo bili nezaposleni i siroma{ni, skoro pa izbeglice, i jedni drugima direktni konkurenti, na{a iracionalna potreba da opstruiramo sistem, prevagnula je. A mo`da je bio i neki drugi razlog, ne znam, {to vi{e mislim to mi je mawe jasno, ali znam da o posledicama nismo razmi{qali. I niko nije dobio posao. Dobio je neko koga su ve} imali, a konkurs je bio formalnost. Dali su nam pare za kartu za metro i po sendvi~ sa sirom. n Kako ti se desio jedan od najboqih naslova kada su pri~e u pitawu:„Odakle sam bila, vi{e nisam.“? - To je naslov pri~e i moje prve zbirke pripovedaka. Nisam ga izmislio. Godinama sam prevodio po sudovima protiv izgrednika s na{ih strana koji se na|u u Portugalu. êsto su to bili Romi bez papira. Kada bi ih pitali odakle su, rekli bi da su ro|eni u Jugoslaviji, ali da ne znaju u kojoj ta~no republici: „Ja sam Cigan, ne me{am se ja u politiku“. Tako vlasti nikad nisu znale gde da ih deportuju, pa su ih pu{tali. Jednom sam, posle su|ewa, pitao jednu Romkiwu da mi ipak kaè odakle je, da ne}u nikome re}i: Rekla mi je: “Odakle sam bila, vi{e nisam.“ n Odakle si Ti? -To je u 21. veku prevazi|eno pitawe. Sada je pitawe gde se ose}a{ komforno. Imam nekoliko gradova u svetu gde imam dosta prijateqa, i tamo se ose}am udobno. Najboqe u Beogradu, jer najvi{e prijateqa imam. Ja jo{ uvek jesam odakle sam bio, ali ne potpuno. Navikao sam da ìvim u zemqi gde vaè zakoni, gde dnevna politika nije preterano bitna, gde vlast pazi na svoje gra|ane, gde se qudi izuzetno trude da izbegnu konflikt i da budu qubazni jedni s drugima. Ali nikada ne}u biti Portugalac, nisam ba{ mnogo ni zainteresovan, dovoqno je da umem da odigram ulogu kad zatreba, i da se u Lisabonu ose}am kao kod ku}e, jer jesam kod ku}e. R. N.

PLANETA

^etvrtak 20. avgust 2020. 7

Neuspe{an poku{aj „kupovine“ ruskih nau~nika koji su napravili vakcinu Nau~nike koji rade u ruskom Institutu „Gamalej“ i koji su napravili prvu u svetu vakcinu protiv virusa korone poku{avaju da kupe, rekao je direktor Instituta Aleksandar Gincburg. „Poku{avaju, ali ne}e uspeti“, rekao je nau~nik televiziji „Rusija 1“. Po wegovim re~ima, kolektiv nau~nika radi na Institutu ve} deset godina. „Ovakvom sastavu nau~nika bi pozavideo svaki ameri~ki i evropski institut“, dodao je Guncburg. Podsetimo, Ministarstvo zdravqa Rusije registrovalo je pro{le nedeqe prvu na svetu vakcinu za prevenciju nove koronavirusne infekcije kovid 19, koju je napravio Nau~ni institut „Gamalej“ zajedno sa ruskim Fondom za direktne investicije. Tim povodom oglasio se predsednik Rusije Vladimir Putin koji je istakao da je vakcina pro{la sve neophodne testove, kao i da formira stabilan imunitet.

o za visu

Houkrotest nas oko st i sujea. I ali En~no. nas iako smo Prema novom istra`ivawu Si-En-Ena, Donald koroTramp staje rame uz rame predsedni~kom protivniktniku Xozefu Bajdenu, koji je ranije u`ivao u ugodnom rebavo|stvu. Anketa sprovedena u junu Bajdenu je davae. Ala prednost od ~ak 14 odsto, dok se ta brojka sada nam, ali qaneko forme-

Anketa Si-En-Ena o predsedni~koj trci u Americi: Najve}a temperatura na zemqi Tramp polako susti`e Bajdena ikada zabele`ena – 54,4 stepena

najpini-

birGoproi se omi kle viji, ici: itie da nom iwu ikoila,

awe. forgde }am i{e odaikao akorano ane, egnu ni s ugavan, logu }am R. N.

drasti~no smawila. Demokratski kandidat Xo Bajden vodi sa samo ~etiri procenta vi{e na nacionalnom nivou, 50– 46, pokazuje anketa. U petnaest dr`ava, anketa biv{em potpredsedniku daje prednost od jednog procenta, Bajden ima 49, a Tramp 48 posto. Uzimaju}i u obzir i varijacije ankete, koje se kre}u od 3,7 do 5 procentnih poena, predsedni~ki kandidati su vrlo blizu. Ovi brojevi su lo{a vest za Bajdena, koji je u`ivao znatno ve}u podr{ku u junu, kada mu je ranija anketa Si-En-Ena donela prednost od 14 poena nad predsednikom. [to se ti~e nacionalnih tema, Tramp vodi nad Bajdenom u ekonomskom pitawu, koje }e verovatno zauzeti centralno mesto jer SAD nastavqaju da se bore sa masovnim otpu{tawima i nesigurnim poslovima. Biv{em potpredsedniku se, me|utim, vi{e veruje kad je re~ o spoqnoj politici, zdravstvu, rasnoj nejednakosti i odgovoru na epidemiju virusa korona.

U ameri~kom Nacionalnom parku Dolina smrt, koji se nalazi u Kaliforniji izmerena je najve}a temperatura ikada izmerena na zemqi, od ~ak 54,4 celzijusa. Prethodnih dana, a posebno proteklog vikenda, toplotni talas pogodio je ameri~ku zapadnu obalu, a visoke temperature doprinele su i nestanku struje u pojedinim delovima, jer elektrane nisu ispravno funkcionisale. Najve}a temperatura zabele`ena pre toga bila je 54 stepena i ona je tako|e izmerena u Dolini smrti 2013. godine, a nakon {to je odba~ena temperatura od 56,6 stepena jer se veruje da nije dobro izmerena sa ~ita~a temperature. Pored nestanka struje, velike vru}ine mogu da dovedu do topqewa asfalta, prinudnog spu{tawa aviona i pregrevawa unutra{wosti vozila, a mogu nepovoqno da uti~u na poqoprivredna dobra.

8 ^etvrtak 20. avgust avgust2020. 2020. ^etvrtak 20.

REPUBLIKA SRPSKA REPUBLIKA SRPSKA

[EF PREDSTAVNI[TVA SRPSKE U MOSKVI:

Ruska vakcina u RS krajem godine? Procewuje se da bi Republika Srpska krajem ove godine mogla da do|e do ruskih vakcina protiv korona virusa, izjavio je {ef predtavni{tva Srpske u Moskvi Du{ko Perovi}. Osvr}u}i se na dobre odnose Srpske i Rusije, Perovi} je naveo da smatra da }e Srpska u tom smislu sigurno biti me|u prvima nakon {to je zvani~no stala u red za " vakcinu" i registrovala se kao potencijalni kupac. On je rekao da je u tom smislu u ime Predstavni{tva napravqen zahtev, te da je premijer Radovan Vi{kovi} u ime Srpske napisao pismo koje }e i}i preko Ambasade Rusije u BiH i u kojem se navodi zainteresovanost za kupovinu vakcine protiv virusa korona. Perovi} je rekao da je o svemu obave{ten i srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik. Prva vakcina je registrovana u Rusiji, "

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

me|utim, pitawe je kada }e uslediti dozvola za wen izvoz, nakon ~ega je treba sertifikovati kod nas jer postoji komplikovana procedura. Ali, na osnovu odre|enih razgovora, procena je da bi se do vakcine moglo do}i krajem godine i da bi to tada bilo operativno", rekao je Perovi}. S. G.

GRAD PUN TURISTA, A TRGOVCI KUKAJU

Koja je nevoqa zadesila Trebiwe Trebiwe je ovih dana, kao malo koji grad u regionu, pun turista. Turisti~ki kapaciteti su popuweni sa vi{e od 90 odsto, ali zbog toga nisu ba{ svi u Trebiwu zadovoqni. Zahvaquju}i, izme|u ostalog, turisti~kim vau~erima, ali i ~iwenici da je gra|anima Srpske, zbog problema s korona virusom, ote`an odlazak na more, daleko najbrojniji su doma}i turisti. I dok hotelijeri i ugostiteqi zadovoqno trqaju ruke, trgovci tvrde da su ove godine na gubitku. Naime, zbog barijera na granicama u Trebiwe ne dolaze uvek rado vi|eni gosti iz Dubrovnika, Herceg Novog i drugih gradova u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Oni ve} godinama u Hercegovinu dolaze u {oping. Kupuju hranu, sredstva za higijenu, ~ak i ode}u, obu}u i male aparate za doma}instvo, jer je sve to u Trebiwu, odnosno u BiH, daleko jeftinije nego susednim zemqama. - Oni ovde nakupuju pune gepeke robe, a po{to

imaju pravo na povrat PDV to im je dovoqno da nakon {opinga naspu gorivo u automobil i po~aste se ru~kom. Na`alost, zbog ove situacije s korona virusom, ove godine tih {oping turista nema, ~ak ni vikendom, pa je promet u trgovinama znatno opao - ka`e Nedeqka Iliji}, direktorka UG Oaza" iz " Trebiwa. Dodaje da se nedolazak {oping turista iz Hrvatske i Crne Gore najvi{e odrazio na rad tr`nih centara.

NOVI DETAQI KOBNE NESRE]E U TESLI]U:

Evo {ta se de{avalo sa voza~em pre samo desetak dana Goran Bijelac (20) iz Tesli}a, koji je, kako se sumwa, izazvao stravi~nu saobra}ajnu nesre}u u kojoj su poginuli Svjetlana Livwak (37) i wena k}erka Dragana (19), a te{ko povre|eni suprug Zoran Livwak (45) i mla|a k}i Sofija (4) iz Bawe Vru}ice, nije imao voza~ku dozvolu, jer mu je oduzeta zbog prebrze vo`we! Kako saznajemo, Bijelac je bez voza~ke ostao na dva meseca, jer ga je policija u maju uhvatila" u " prebrzoj vo`wi, ~ak 51 kilometar na sat preko ograni~ewa. - Za taj prekr{aj je sankcionisan i dozvola mu je oduzeta 26. juna jer je, na mestu gde je brzina ograni~ena na 50 kilometara na sat, vozio brzinom od 101 kilometar na sat. Imao je zabranu upravqawa vozilom do 26. avgusta ove godine. On poja{wava da se Bijelac pre ove tragedije ve} jednom oglu{io o zabranu, po{to je i pre desetak dana ka`wen, jer je

vozio bez voza~ke dozvole, koja je deponovana u PU Doboj. I pored toga, osumwi~eni nije uhap{en. U policiji navode da }e on biti ispitan, a na teret mu se stavqa da je po~inio krivi~no delo ugro`avawe javnog saobra}aja, za koje je zakonom zapre}ena kazna od dve do 12 godina zatvora. Porodica Livwak stradala je u subotu na magistralnom putu Kotor Varo{ - Tesli} prilikom povratka sa kr{tewa deteta, od svoje rodbine. Vozili su prema Tesli}u kada je u mestu Buleti} do{lo do frontalnog sudara wihovog automobila fijat " maree" i audija A6" kojim je upravqao "Bijelac. Uvi|ajem je

DAN @ALOSTI Povodom smrti Svjetlane i Dragane Livwak, na~elnik Op{tine Tesli} Milan Mili~evi} je 18. avgust proglasio Danom àlosti. Obeleì}e se spu{tawem zastava na pola kopqa na svim javnim ustanovama i preduze}ima i javnim mestima. Sva fizi~ka i pravna lica du`na su da svoje aktivnosti usklade sa odlukom o Danu àlosti. utvr|eno da je nesre}u izazvao Bijelac koji je audijem" pre{ao " u levu traku i direktno udario u "mareu". Od siline udara, Sla|ana i Dragana su na mestu ostale mrtve, dok su Zoran i mla|a k}i Sofija sa te{kim povredama prevezeni u UKC RS gde im se lekari bore za ìvot. - Oboje su hospitalizovani u Klinici za anesteziju i intenzivno le~ewe sa te{kim povredama glave. Devoj~ica se nalazi na intenzivnoj nezi, prikqu~ena je na respirator i ìvotno je ugroèna. I Zoran je prikqu~en na aparate za disawe, a sve prognoze u vezi sa wegovim zdravstevnim stawem su preurawene - navode u UKC RS.

NE PIJE LEKOVE I NIKAD NIJE BIO BOLESTAN

Deda Marko (87) cepa drva, kosi travu i radi u ba{ti, ovo je tajna wegove vitalnosti Marko Mati} iz Viteza u Bosni i Hercegovini ima 87 godina. Me|utim godine mu ne smetaju da cepa drva, kosi travu, radi u ba{ti. Wegova supruga Mara ima 86 godina i oni su pravi tim. Zajedno proizvode hranu iz svoga vrta, a Marko radi sve druge poslove. - Sva drva sam sam iscepao i dovukao ovde sa 87 godina, ima 10 metara najmawe. Ne umorim se. Pomaè mi èna, ~isti za mnom, ona ima 86 godina - kaè Marko. Iako zajedno imaju 173 godine nikada nisu bolesni, niti tro{e bilo kakve tablete. Oni su primer kako se ~uva zdravqe zahvaquju}i doma}im proizvodima od mesa, vo}a, povr}a. Marko i pe{a~i svaki drugi dan najmawe pet kilometara. - Doktor mi je jednom rekao da je najboqi lek {etwa. Ja hodam, nedeqno tri ~etiri puta pre|em pet kilometara. Supruga Mara otkriva tajnu wihove vitalnosti i dugove~nosti. - Svako jutro popije {oqu mleka sa keksom, ranije je jeo i kajmak kad smo imali krave. Ja sebi nase~em pe~enicu i slaninu. Imamo svoju hranu, ni{ta ne kupujemo, sve imamo posejano - obja{wava Mara. Za dobro zdravqe vaàn je i jedan doga|aj iz pro{losti. Naima, starina je prestao da pije alkohol 1980. godine kada je i{ao na odvikavawe. - Od tada ne pijem, iako svake godine pe~emo rakiju. Po~eo sam da pu{im cigarete kada sam oti{ao u penziju. A moram ne{to raditi, ako ne pijem, onda bar cigarete - u {ali }e Marko.

CRNA CRNA GORA

KRIMINALNI SISTEM DPS-a:

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija20. -20. BiHavgust ^etvrtak ^etvrtak avgust 2020. 2020. 9 maksimalno 40 kilograma

Pojavio se novi spisak lica sa tzv. Kosova u bira~kom spisku Crne Gore Koalicija Za budu}nost Crne Gore objavquje novi spisak qudi koji se nalaze u bira~kom spisku tzv. Kosova i bira~kom spisku Crne Gore.

Ovo su jasni pokazateqi na koji na~in funkcioni{e kriminalni reìm DPS-a, koji je zarobio dràvne organe, a MUP je ve} u svom saop{tewu pokazao da sna`no podràva ove kriminalne radwe, saop{tili su iz ovog politi~kog saveza. - Dobro je poznato da su manipulacije i prevare simboli DPS-a i wihov jedini program, ali je uzaludan svaki poku{aj da na ovaj na~in obmanu gra|ane, jer }e to biti spre~eno od strane na{e koalicije. Poru~ujemo onima koji se, ipak, odlu~e da po~ine ovo krivi~no delo i glasaju u Crnu Goru, iako su upisani i u bira~ki spisak tzv. Kosova, da }e nakon promena u Crnoj Gori biti procesuirani za ovo bezakowe. S. G.

ISTRA@IVAWE:

Opozicija beì Milu za tri mandata Opozicione koalicije u Crnoj Gori u kona~nim rezultatima izbora, imaju tri mandata prednosti u odnosu na DPS, dok SDP koja nastupa samostalno, prema istraìvawu agencije Intelligent Comm" unications" ima dva mandata. Istraìvawe je sprovedeno u periodu 5. do 11. avgusta, nakon predaje izbornih listi a wime su obuhva}ena 1.004 ispitanika raznorodnih struktura, te je, kako se navodi u obrazloèwu, uzorak reprezentativan. Po snazi, iza DPS-a, slede koalicije Za " budu}nost Crne Gore" koju ~ine Demokratski front, Prava Crna Gora, Socijalisti~ka narodna partija, Ujediwena, Radni~ka partija. Po svemu sude}i oni su postigli sinergetski " efekat, pa bi ovom politi~kom savezu podr{ku pruìlo 25,9 odsto. Ova koalicija dodatno je osnaìla pozicije DF-a, daju}i mu lidersku poziciju u woj, ali i bez sumwe pruìla mogu}nost da politi~ki preìve oni koji te{ko da bi mogli do}i do mandata samostalnim nastupom", navodi se u obrazloèwu istraìvawa. Sli~na situacija je i sa koalicijom Mir je " Gora, na{a nacija" koju ~ine Demokratska Crna Demos, PiR, Nova Qevica. Naime, za ovu koaliciju bi glasalo 15,5 odsto ispitanika. URA bi ostvarila podr{ku od 7,5 odsto, mada weno bira~ko telo pokazuje izrazito ~udna, da ne kaèmo lutaju}a" svojstva. " Svakako, u prilog su im i{la umerena, ali " vidna koketirawa SDP-a prema DPS-u, s akcentom na izjavama nekih funkcionera ove partije da su spremni na koaliciju sa DPS-om. Ne treba podse}ati da oni dele ideolo{ki isto bira~ko telo, procrnogorsko, gra|ansko, ali opoziciono. Upravo ovo moè SDP ko{tati parlamentarnog statusa, koji je trenutno sa rejtingom od 3,1 odsto imaju", navodi se u obrazloèwu istraìvawa. Za Bo{wa~ku stranku bi, prema istraìvawu

ina. {ti. dno

a 10 ona

o{e qu-

dam,

i. mak amo ara. ima, o na

m da iti,

glasalo 5,4 odsto ispitanika, odnosno osvojili bi 4 poslani~ka mesta u Skup{tini Crne Gore, dok SD-u po ovom istraìvawu sa 2,6 odsto ne bi pro{ao cenzus. Tako|e, prema ovom istraìvawu HGI, koji ima 0.3 odsto, osvaja jedan mandat (po Zakonu je neophodno 0.35%). Kako postoje dve hrvatske izborne liste, koje mogu podeliti glasove, ~ime bi Hrvatska nacionalna zajednica ostala bez mandata. U tom slu~aju, na ove rezultate istraìvawa opozicija bi pove}ala svoj rezultat za taj jedan mandat. Po istraìvawu javnog mwewa Albanske koalicije (wih dve) u zbiru su osvojile 4.4 odsto. Me|utim, u obra~unu mandata nije mogu}e " ukalkulisati vi{e od 3 osto, razlog tome leì u zakonskom ograni~ewu, Albanske koalicije osvoji}e 2 mandata. Da su Albanske politi~ke partije napravile jednu listu o~igledno da bi na izborima mogle ra~unati na minimum 3, ako ne i 4, mandata", pi{e u obrazloèwu. Kako navode, Albanske i Hrvatske politi~ke partije su napravile gre{ku time {to nisu i{le u okviru jednog subjekta nacionalnog predznaka koji bi predstavqao svaku od wih, {to wihove glasove moè odneti upravo onima koje smatraju najve}im oponentima. Za kona~ne rezultate bitan je stepen izlaznosti koji }e se ostvariti 30. avgusta. U ovom istraìvawu on je iznosio 66.9 odsto, zakqu~uje se u istraìvawu. R. N.

DUPLO VI[E ULAZAKA U CRNU GORU:

Nakon otvarawa granica za gra|ane Srbije, samo za vikend stiglo skoro 30.000 qudi Od kako su se za vikend otvorile granice Crne Gore za dr`avqane Srbije, BiH, Albanije, Severne Makedonije i SAD, pa do ponedeqka ujutru, u Crnu Goru je u{lo 28.763 putnika. Kako dodaju, to je znatno statisti~ko pove}awe u odnosu na prve dve sedmice avgusta kada je u Crnu Goru u{lo svega 98.237 osoba, odnosno prose~no tek ne{to preko 7.000 dnevno. Za dva dana vikenda crnogorsku granicu napustilo je 25.644 putnika, ali uporedni

podaci iz pro{le godine najboqe pokazuju koliko je mawa frekvencija saobra}aja tokom kovid-19 godine". " Na~elnik Odseka za grani~ne provere Sektora grani~ne policije Slavko Vojinovi} kazao da je od 1. do 17. avgusta po{le godine registrovano 924.446 putnika. - Od tog broja na ulazu je tada registrovano 438.210, a na izlazu 477.236 putnika. U istim danima ove godine na grani~nim prelazima registrovano je 234.529 putnika - na ulazu 127.000 a na izlazu 107.000 putnika - rekao je on. M. T.

10 ^etvrtak 20. avgust avgust2020. 2020. ^etvrtak 20. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

MUTNE IGRE ZAPADA NE PROLAZE:

KFOR na Kosovu i Metohiji

Neuspeo poku{aj da Srbi pristanu na vojsku nepriznatog Kosova! Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Iako je KFOR izveo zajedni~ko patrolirawe administrativnom linijom i sa srpskom àndarmerijom, zajedni~ko patrolirawe sa kosovskom policijom ne moè se posmatrati kao reciprocitet kojim KFOR èli da ukqu~i sve strane u zajedni~ku akciju. Razlike postoje u namerama. To je ocena Mitra Kova~a, direktora Evroazijskog bezbednosnog foruma koji smatra da novi potez KFOR-a predstavqa negativan razvoj situacije.

PATROLIRAWE NA ADMINISTRATIVNOJ LINI - „RA\A“ VOJSKU KOSOVA Mitar Kova~ u zajedni~kom patrolirawu du` administrativne linije izme|u Srbije i Kosova i Metohije vidi postepeno uvla~ewe kosovske policije, a {to bi trebalo da preuzme, takozvana Vojska Kosova.

„La`na dràva Kosovo u svetu èli da promovi{e i taj element dràvnosti, da prikazuje kako je Srbija pristala da sa wihovim organima oruànih snaga, policije, a potom verovatno i vojske, pristaje da u~estvuje, zajedno sa KFOR-om u zajedni~kim patrolama i kontroli administrativne linije“, kaè Kova~. Prema wegovom mi{qewu, zajedni~ko patrolirawe KFOR-a i kosovske policije, sigurno }e se negativno odraziti na Srbe na KiM jer se radi o trendu udaqavawa ju`ne srpske pokrajine od ustavno-pravnog poretka Republike Srbije. „Sa druge strane, pozitivno }e delovati na one dràve koje su priznale nezavisnost Kosova i na samo kosovsko javno mnewe u smislu argumentacije jo{ jednog nivoa dràvnosti i, na neki na~in, obuzdavawa Srbije da tako tvrdokorno ne in-

U POVRATNI^KOM SELU VIDAWE U OP[TINI KLINA U METOHIJI:

OZBIQNO BEZBEDNOSNO PITAWE KFOR je 14. avgusta saop{tio da su u op{tini (Kosovska) Kamenica sproveli zajedni~ku patrolu sa Policijom Kosova, uz najavu da se u narednim danima o~ekuje jo{ sli~nih akcija. Prethodno, 7. avgusta, KFOR je organizovao sli~nu akciju sa srpskom `andarmerijom, a zajedni~ka patrola sa kosovskom

policijom predstavqa se kao iznu|en potez, jer je srpska àndarmerija navodno povredila teritoriju Kosova, u{av{i u wu 300 metara. Za srpskog ministra odbrane Aleksandra Vulina, predlog Pri{tine da se uspostave jednovremene patrole sve tri strane je „apsolutno neprihvatqiv“, a zajedni~ko patrolirawe KFOR-a i kosovske policije „ozbiqno bezbednosno pitawe“, zbog kojeg }e na~elnik general{taba Vojske Srbije, general Milan Mojsilovi} traìti obja{wewe od KFOR-a. „Vojni~ki nemamo zamerke na KFOR, jedini problem imamo kada poku{ava da smawi politi~ki pritisak na sebe (povla|uju}i pri{tinskim institucijama)“, istakao je Vulin, koji je dodao da }e Srbija nastaviti da se „tvrdoglavo drì“ rezolucije 1244 saveta bezbednosti UN.

MINISTAR SPOQNIH POSLOVA SRBIJE IVICA DA^I]:

Ne}emo dozvoliti da budemo izmanipulisani u Va{ingtonu

Ku}a, motel Ranka Kosti}a u Vidawu

Preuredio svoj dom u motel i poziva raseqene da do|u Dok se {irewe pandemije korona virusa i vanrednih mera kod ve}ine odrazilo u vidu straha, kod nekih je usled vi{ka slobodnog vremena proradio graditeqski instikt, ba{ kao {to je to bio slu~aj i sa Rankom Kosti}em iz povratni~kog sela Vidawa, u op{tini Klina u Metohiji, koji je ku}u pretvorio u motel sa dvadeset sme{tajnih jedinica. Pandemija korona virusa je na svakog ~oveka ostavila razli~it psiholo{ki uticaj, ali na me{tanina Vidawa podstakla je onu kreativniju stranu. Kosti} ka`e da je `eleo da sagradi ne{to za „neka vremena posle korone“. „U vreme korone nismo imali mogu}nosti da {etamo i da se pose}ujemo. Ja sam to vreme iskoristio ovde kod svoje ku}e, gde sam izgradio negde oko dvadeset sme{tajnih jedinica

sistira na teritorijalnom jedinstvu i suverenitetu“, obja{wava Kova~. Srbija bi, smatra Kova~, trebalo da preduzme aktivnosti kojima bi pokazala da ne priznaje oru`ane snage Kosova i da ni na kakav na~in ne u~estvuje sa wima u bilo kakvim zajedni~kim aktivnostima vezanim za zajedni~ke patrole ili za kontrolu administrativne linije.

u ku}i, gde mogu qudi koji su raseqeni da do|u i da obi|u svoja imawa, porodice, manastire“, kazao je Kosti}. Ovaj doma}in, ina~e slu`benik za povratak u op{tini Klina tvrdi da mu u ovome niko nije pomagao i da je samostalno investirao. „Ja sam to izgradio li~no, svojom investicijom, od svog znoja, moèmo da pogledamo... Sve je uredno i ~isto, mogu qudi slobodno da do|u i imaju gde da prespavaju“, kaè Kosti} Kako je ovog leta {irewe pandemije korona virusa mnoge spre~ilo da putuju na more i druge destinacije, Kosti} se nada da }e mnogi koji planiraju da ove godine odmor provedu na selu, Vidawe biti prava destinacija za to, imaju}i u vidu sve istorijske, kulturne, ali i prirodne lepote koje okruùju ovaj kraj.

Ministar spoqnih poslova Srbija Ivica Da~i} izjavio je da Beograd na predstoje}em sastanku sa delegacijom Pri{tine u Va{ingtonu ne}e dozvoliti neprijatna iznena|ewa ni manipulacije. „Ne}emo dozvoliti da budemo izmanipulisani“, rekao je Da~i}. On je podsetio da je predsednik Aleksandar Vu~i} rekao da su svi razgovori sa specijalnim izaslanikom SAD Ri~ardom Grenelom i{li ka tome da }e u Va{ingtonu biti re~i o ekonomiji. „Ako neko poku{a da politi~ki deo na mala vrata ugura u neke papire ili predloge sporazuma, predsednik Vu~i} je rekao da to nije prihvatqivo“, rekao je Da~i}. Upitan da prokomentari{e navode da bi

predlog EU o sporazumu mogao da bude u formi ultimatuma, Da~i} je rekao da je previ{e rano da se o tome govori. „Kad neko ho}e da vam da ultimatum, obi~no je to jedan ultimatum, Nek se dogovore ko }e da nam da. Ako su pametni, nikad to ne}e uraditi jer znaju da ne}emo prihvatiti. Nema tu ultimatuma, tu ima dogovora i pregovora“, rekao je Di~i}. On je ocenio da je ve} i samo po sebi to napredak od 2012. godine kada su Albanci tvrdili da je sve re{eno. „Za osam godina uvek smo nastupali konstruktivno, tako }emo nastupati i daqe, ali ne}emo dozvoliti da politi~ki neko tra`i ultimatume.

UEFA ELIMINISALA KOSOVSKOG PRVAKA IZ KVALIFIKACIJA ZA LIGU [AMPIONA

Mitra Reqi} profesor na Univerzitetu iz Pri{tine sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici

vak Severne Irske, ekipa Linfilda bude u~esnik prvog kola kvalifikacija za plasman u Ligu {ampiona. Linfild je u utorak,11. avgusta, u Nionu, trebalo da odigra finalni duel pretkvalifikacija sa prvakom FS Kosova - Dritom, ali je duel otkazan zbog pozitivnog testa na korona virus kod dvojice fudbalera Drite iz Gwilana. Ceo tim iz Gwilana je istog trenutka stavqen u karantin, a odluka o u~esniku kvalifikacija bila je na Disciplinskoj komisiji UEFA-e. Linfild }e se u prvom kolu sastati sa Legijom iz Var{ave, koju sa klupe predvodi srpski trener Aleksandar Vukovi}.

]utite davno pogrebni ]utimo sramno ovde i mi.

Korona uzrok Srpska grobqa na \izbacivawa izbacivawa Kosovu i Metohiji Drite” Grobnice mile, o mile seni, ” Evropska fudbalska federacija odlu~ila je da pr- Pod hladnim borom le`ite vi… Iz zemqe ~uvate zemqu na{u! Kosti jedino brinu o woj. Te{ko je re}i istinu stra{nu: Nismo mi vi{e kosovski soj. O, mile kosti, branite i nas I raspite se po zemqi svoj Gde god vas a{ov kopati stane Vodite za nas posledwi boj

SRBI IZ HRVATSKE

U Teslinom Smiqanu ni pomena o Srbima U Smiqanu se, ve} 1697. godine, pomiwe drveni hram i 17 srpskih ku}a, a nalazi se i na spisku pravoslavnih parohija u Karlova~kom generalatu iz 1700. godine. Zidani hram sagra|en je na temeqima te stare crkve, a izgradwu je odobrila carica Marija Terezija 1756. godine. Episkop Danilo

podno i u

sanustri zaske weâ&#x20AC;&#x153;, Voj- Jak{i} osve{tao je hram 1765. godine. Crvi} kva je obnovqena 1876., a zvonik crkve bio je na preslicu, a ne{to kasnije sagra|en , je- je znatno ve}i zvonik kvadratne osnove. da Crkva je poru{ena za vrijeme Drugog svjetpov- skog rata, a iznova obnovqena 1986. godiis- ne. U vrijeme gra|anskog rata u Hrvatskoj bija 1991-1995. crkva je djelomi~no o{te}ena i ezoopqa~kana. Kakvo je bilo stawe 2005. godine u Smiqanu, najpotpunije je opisao \uro Budimir iz Kanade koji je te godine posjetio Smiqan. "U ku}i Nikole Tesle nema struje. Nema ni bandera ni `ice. Dana{wa ku}a je replika stare ku}e koju su sru{ili Hrvati 1941. ogao godine. Tu je i crkva Svetog Petra i Pavla. uma, Staru crkvu sru{ile usta{e 1941. godine. i{e Crkva je obnovqena pre nekih dvadesetak godina. Sad je prazna, zidovi goli, vrata da dan e ko tni, znaema ovo-

nanci

^etvrtak 20. avgust 2020. 11

{irom otvorena. Ki{a i vjetrovi unose sme}e. Tu je nekad Nikolin otac Milutin, drào slu`bu. Tu se nekad i mladi Nikola molio Bogu, pomagao u slu`bi i bio zvonar. Odmah iza crkve je parohijsko grobqe. Grobovi su zarasli u travu, kameni krstovi nakloweni na sve strane. Ju`no od crkve treba biti zajedni~ka grobnica 590 Smiqan~ana koje su usta{e pobile 1941. godine. Na ulazu u grobqe vidi se wihov spomenik. Wihova imena te{ko je pro~itati, jer su rije~i i svako slovo strpqivo rasklesani i uni{teni. Na mramornoj plo~i jo{ se uvijek vidi zapis, pisan }irilicom: "Spomenik podiè rodbina iz zemqe i inostranstva, 1950. godine." Kakvo je danas stawe uvjerili smo se ovih avgustovskih dana prilikom posjete "Memorijalnom centru Nikola Tesla" u Smiqanu. Sve je iznova ure|eno prilikom obiqeàvawa 150. godi{wice ro|ewa Nikole Tesle 2006. godine. Obnovqena je crkva, a wegova rodna ku}a pretvorena je u muzej. Po rije~ima paroha Dragana Mihajlovi}a sada u Smiqanu nema vi{e Srba, a wihov broj u Gospi}u gotovo je neznatan. U Gospi}u je sru{ena i crkva Svetog velikomu~enika Georgija iz 18. vijeka, a na tom mjestu bio je napravqen parking za automobile, sada je taj prostor ogra|en. Ku}e prognanih Srba uglavnom su poru{ene. Na wihovim temeqima podignute su nove ku}e za Hrvate. Uvjerili smo se da pored crkve, gdje je zajedni~ka grobnica za pobijene Srbe u Smiqanu vi{e nema nikakvog popisa poginulih! Tamo je sada, zahvaquju}i sve{teniku Mihajlovi}u, podignut novi krst i ure|e-

no grobqe. Postoji obe}awe nekih donatora da unutra{qost crkve ukrase sa freskama na kojima bi se nalazili likovi iz Tesline porodice. U muzeju postoji stalna postavka koja podsje}a na `ivot i djelo ovog velikog srpskog nau~nika. Tamo posjetioci mogu pro~itati da su ovaj kraj naselili Buwevci i Vlasi, a nigdje nema pomena o Srbima. Opet, stara hrvatska navika o falsifikovawu istorije! Uglavnom, sve je sada podre|eno turizmu.

Za ulazak u Memorijalni centar sada treba ulaznica. Nismo uspjeli saznati kada }e se u Gospi}u podi}i spomenik Nikoli Tesli koji je sru{en 1992. godine, i kada }e grad ispuniti dato obe}awe da }e podignuti na istom mjestu novu crkvu.

PUPOVAC O @IVOTU NA[IH QUDI:

Srbi se u Hrvatskoj nalaze izme|u ~eki}a i nakovwa srpsko-hrvatskog nepomirewa

kon- Politi~ki lider Srba u Hrali vatskoj i predsednik Samostala`i ne demokratske srpske stranke

(SD[) Milorad Pupovac rekao je da se Srbi u Hrvatskoj nalaze izme|u ~eki}a i nakovwa hrvatsko-srpskog nepomirewa. da bi se krenulo putem, za m kojiAli veruje, potrebno je Srbe skinuti s nakovwa i maknuti ispod ~eki}a. - Bilo bi znatno lak{e kad se ne bismo nalazili izme|u ~eki}a i nakovwa hrvatsko-srpskog nepomirewa. Ali krenuli smo putem za iâ&#x20AC;Ś koji verujemo da }e nas skinuti s tog nakovwa i maknuti ispod tog ~eki}a - rekao je Pupovac. Na pitawe kako ocewuje tre{u! nutne odnose izme|u zvani~nog u: Beograda i Zagreba, Pupovac je kazao da su politi~ki odnosi izme|u Zagreba i Beograda po~eli s da stagniraju jo{ od 2011, 2012. godine. ne - Uprkos povremenim poku{ajima da se ta stagnacija zaustavi,

a ji

wihovi su rezultati bili kratkog trajawa. I gotovo su uvek bili zaseweni otvorenim ratnim i poratnim pitawima. Poseban problem je zastoj u procesu {irewa Evropske unije i zapostavqawa odnosa me|u zemqama biv{e jugoslavije i jugoistoka Evrope od strane EU - ocenio je politi~ki lider Srba u Hrvatskoj. Kada je u pitawu zastoj u {irewu dobrosusedskih odnosa, Pupovac zamera zvani~nom Beo-

gradu i zvani~nom Zagrebu "razli~ite oblike" nastavqawa ratovawa verbalnim, simboli~kim i komemorativnim praksama. - Ne mo`e biti poboq{awa dobrosusedskih odnosa bez re{avawa otvorenih pitawa kao {to su pitawa nestalih lica, kako Hrvata tako i Srba, su|ewa za ratne zlo~ine, povratak imovinskih prava i stambenog zbriwavawa, pitawa mawina i pitawa granice - ocenio je lider SDSS. Po wegovim re~ima problemati~an je i stav koji se "oblikuje" s obe strane, da smo mi dva sveta koja nemaju i ne trebaju imati ni{ta zajedni~ko. - U Zagrebu i Beogradu smatraju da je izme|u nas novi Zid. Ne vi{e ideolo{ki ve} civilizacijski. Novi zid izme|u Zapada i Istoka. Koliko je to {tetno i retrogradno i za Hrvatsku i za Srbiju ne vide oni koji ne mogu i oni koji su slepi zbog svojih politi~kih oholosti rekao je Pupovac.

- Dugo je trebalo da se ti odnosi u novim okolnostima po~nu izgra|ivati i svaki zastoj ili naru{avawe postoje}eg nanosi nam ozbiqne {tete - ocenio je Pupovac. Na pitawe da li povremena o{tra istupawa protiv Hrvatske pojedinih visokih zvani~nika iz Beograda oteàvaju aktivnosti na popravqawu poloàja srpske zajednice u Hrvatskoj, Pupovac je kazao da svaka te{ka re~, o{tar istup ili lo{a poruka bilo s jedne ili s druge strane ne mogu dobro da uti~u na poloàj Srba u Hrvatskoj. - O{tre re~i suàvaju prostor za popravqawe poloàja Srba. Zato smo ~inili i ~inimo sve da toga ima {to je mogu}e mawe - naveo je on. nestalih lica, Hrvata i Srba. Na pitawe {ta je potrebno da nova hrvatska vlada konkretno u~ini na poboq{awu uslova ìvqewa i opstanka srpske za-

Generalni sekretar Udru`ewa Srba iz Hrvatske, profesor Milojko Budimir

USTA[KI POZDRAV PREKR[AJ ILI REME]EWE JAVNOG REDA I MIRA Na pitawe da li dràva Hrvatska dovoqno radi na tome da se suzbije mr`wa prema srpskom narodu i Srbiji, koja naàlost jo{ postoji, Pupovac je rekao da je isuvi{e dugo trajala tolerancija prema govoru mr`we i aktima nasiqa, pa se i danas ni policija ni sudovi neretko ne usu|uju nazvati stvari pravim imenom. - Tako se usta{ki pozdrav tretira kao prekr{aj ili reme}ewe javnog reda i mira umesto kao podsticawe na nacionalnu mr`wu i veli~awe jednog zlo~ina~kog reìma. Hrvatski Ustav to zabrawuje, a krivi~ni zakon kao i neki drugi zakoni tretiraju kao krivi~na dela - rekao je Pupovac. jednice u Hrvatskoj, Pupovac je kazao da je na prvom mestu ose}aj slobode. - Ose}aj slobode je na prvom mestu, pa politika ravnopravnosti u razli~itim segmentima: od priznavawa stradawa preko obrazovawa do razvoja - rekao je Milorad Pupovac. S. G.

12 ^etvrtak 20. avgust avgust2020. 2020. ^etvrtak 20.

DRU[TVO DRU[TVO

MANASTIR VISOKI DE^ANI OPET POSTAJE UGRO@EN OD STRANE PRI[TINE

Nezakoniti radovi na putu De~ani - Plav u za{ti}enoj zoni manastira Iako je put projektovan uz Lo}ansku Bistricu, 17 km daqe od manastira, i zvani~no po~eo da se radi 25. septembra 2014. godine Pri{tina sve to kr{i sa striktnim ciqem da ugrozi manastir

Podru~je oko mananstira je Specijalna za{ti}ena zona

Lokalne kosovske vlasti protivno zakonu o za{ti}enim zonama, protivqewu EU je dala novac za put me|unarodne zajednice, ambasada u Priali ne pored Visokih De~ana {tini, OEBS - a i SPC nastavqaju sa gradwom magistralnog puta De~ani-Plav, (put R -108) sada i unutar za{ti}ene zone oko manastira. - Do sada je bilo vi{e poku{aja da se naru{i integritet za{ti}ene zone nezakonitim aktivnostima, ali sada je bez ikakvog skrivawa pokrenuta intenzivna aktivnost koja za ciq ima da prakti~no zavr{i gradwu puta i tako dugoro~no ugrozi manastir Visoki De~ani. Unutar za{ti}ene zone trenutno aktivno rade te{ke ma{ine, postoje}a podzida se uklawa i gradi Delegacija UNESKO -a nova, a put znatno pro{iru- sa igumanom Savom je. Teretni kamioni gra|e- Jawi}em u decembru vinske firme „Qika“ ak- 2004. g. ispred tivno dovoze krupni {qu- Visokih nak, koji bageri raspore|u- De~ana ju po putu, a vaqak poravnava. Put se pro{iruje za jo{ par metara od dosada{we {irine, u rangu magistralnog puta prve kategorije. Postavqaju se {iroke cevi Kfor spre~io daqu gradwu za drenaù na nekoliko puta pored Visokih De~ana mesta“, saop{tila je u ~etvrtak, 13. avgusta, Eparhija ra{ko-prizrenska. Zbog prolaska velikog broja te{kih gra|evinskih Vi{e stranih diplomata iz Pri{tine [ef Unmika Soren Jesen Petersen vozila svakodnevno, ve} su mogu}a stati~- kao i {ef EU na KiM Natalija Apostoloje po~etkom 2005. godine doneo izvrka o{te}ewa na samoj crkvi iz 14. veka i va, {ef OEBS-a u Pri{tini Jan Bratu 26. {nu odluku kojom se manastir Visoki manastirskim objektima. jula 2018. godine su posetili manastir De~ani i kawon De~anske Bistrice Eparhija Ra{ko-prizrenska i manastir Visoke De~ane i jednoglasno izrazili stavqaju pod posebnu brigu UNMIK - a Visoki De~ani, u ~ijoj se zoni ovaj magis- stav podr{ke vladavini zakona i prava u i progla{avaju Podru~jem specijalne tralni put gradi, najo{trije je osudila vezi najavqene gradwe puta De~ani zone (Specijal Zoning area). Specijal„otvoreno i bezo~no kr{ewe zakona na Plav. Predstavnici manastira su jasno na zona se proteè , prema ovoj odluci, {tetu jednog od najzna~ajnijih UNESKO rekli da podràvaju gradwu ovog puta ali od pravoslavnog grobqa ispred manasspomenika na ovom delu Balkana“. van za{ti}ene zone tamo gde je zapo~eta tira , do mosta na reci Bistrici, kao i od obronaka brda sa jedne i druge strane kawona... Na podru~ju Specijalne zone nisu dozvoqeni gradwa, rekonstrukcije, industrijska i komercijalna Pri{tina je 2014. godine donela odluku o gradwi puta De~ane - Plav van Speaktivnost, ukqu~uju}i tu i ekcijalne zone, duìne 30 kilometara i vrednosti 12 miliona evra koje je obezbesploataciju {uma, vode i mineralnih dila EU. Put De~ani - Plav po~eo je sve~ano da se radi 25. septembra 2014. godiresusa. ne kroz dolinu Lo}anske Bistrice, 17 kilometara daqe od manastira, gde postoManastir Visoki De~ani je aprila ji i projekat. 2004. godine u{ao na listi Svetske Me|utim, op{tina De~ane je promenila odluku i bez plana, 24. maja 2018. godine kulturne ba{tine kao prvi objekat sa po~ela gradwu puta pored manastira Visoki De~ani i pored De~anske Bistrice, Kosova i Metohije. kroz za{ti}enu Specijalnu zonu.

SPECIJALNA ZONA

PUT ZA PLAV VAN SPECIJALNE ZONE

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I] O NEZAKONITIM RADOVIMA

Ugroàvaju jednu od najve}ih srpskih i hri{}anskih svetiwa Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} poru~io je u subotu, 15. avgusta, da se upadom u za{ti}enu zonu manastira Visoki De~ani i izvo|ewem nelegalnih putarskih radova, ugroàva jedna od najve}ih srpskih i hri{}anskih svetiwa, i da je taj ~in nedvosmisleno u suprotnosti sa evropskim civilizacijskim tekovinama, pa i u suprotnosti sa propisima koje je donela sama Pri{tina. Predsednik Vu~i} je najavio da }e zato, na narednom sastanku u Briselu, od predstavnika Pri{tine i evropskih posrednika Srbija zatraìti hitno i trajno obustavqawe gra|evinskih radova u za{ti}enoj zoni manastira Visoki De~ani. - Za{tita srpske kulturne i verske ba{tine na Kosovu i Metohiji je prioritet na{e dràvne politike, i spremni smo da zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom formiramo specijalni tim za za{titu na{ih svetiwa - srpske i hri{}anske duhovne, kulturne i istorijske ba{tine - rekao je predsednik Vu~i}. Kosovski premijer Avdulah Hoti zatraìo je, u nedequ 16. avgusta, obustavu radova na putu De~ani-Plav koji prolazi kroz podru~je manastira Visoku De~ani, zakonski progla{enog za{ti}enom zonom.

Nepo`eqan je srpski jezik

prva gradwa 2014. godine i 17 kilometara daqe od manastira Visoki De~ani. Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije saop{tilo je da najo{trije osu|uje ponovni nastavak nezakonitih radova na magistralnom putu De~aniPlav, u za{ti}enoj zoni manastira Visoki De~ani. Ministarstvo navodi da se „tim ~inom jo{ jednom pokazalo da se na teritoriji Kosova ne po{tuju ni me|unarodni zakoni i ugovori, ni bilo koji pravni akti“. Intervencijom Kfora, u subotu 15. avgusta, su zaustavqeni radovi koji se izvode na putu, R - 108, koji prolazi kroz posebno za{ti}eno podru~je, u blizini manastira Visoki De~ani u op{tini De~ani. Kako se navodi, radovi na ovom putu su obustavqeni, a po prestanku radova u De~anima, komandant Kfora Mikele Risi odr`ao je sastanak sa predsednikom te op{tine Ba{kimom Ramosajem. Do ovog sastanka do{lo je nakon prestanka radova na putu za manastir Visoki De~ani, a radovi su prestali posle intervencije Kfora. General-major Risi potvrdio je nepristrasnu posve}enost KFOR-a nastavku doprino{ewa sigurnom i bezbednom okru`ewu i slobodi kretawa za sve zajednice na Kosovu i Metohiji, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Zoran Vla{kovi}

LEPA SRBIJA

U Zrewaninu se gradi najve}i re~ni tanker na svetu U zrewaninskom brodogradili{tu „Begej [ipjard” izra|uje se najve}i re~ni tanker na svetu, du`ine 135 metara i te`ine 855 tona, ~iji je naru~ilac naftna kompanija „[el”.

pove}a na ~ak 250, najavquje direktor brodogradili{ta Marko Gudovi}. Kompanija „Rubikon [iping Kompani“ iz Beograda postala je vlasnik imovine brodogradili{ta „Begej“ u ste~aju 2016.

^etvrtak 20. avgust 2020. 13

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pruàwem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pruìti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu ìvota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Re~ni tanker }e, zbog ogromnih gabarita, biti ra|en u dva dela, a porinu}e se, kako se planira u brodogradili{tu „[ipjard Bomeks 4M” u Perlezu. U tom brodogradili{tu trenutno je zaposleno 160 radnika, a svi anga`ovani su iz Srbije. Tu su i radnici nekada{weg brodogradili{ta „Begej” koje je oti{lo u ste~aj. U planu je da se broj zaposlenih

godine, kada je odluku o tome doneo Odbor poverilaca, prihvativ{i ponudu „Rubikona“ od 96 miliona dinara. Pored brodogradili{ta „Begej”, kompanija „Rubikon” od novembra 2019. godine poseduje i brodogradili{te „Bomeks”, koje su tako|e kupili iz ste~aja. Trenutno u Evropi ne postoji kompanija sa ve}im kapacitetom za proizvodwu plovila. R. N.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

Beogradski univerzitet zadrào mesto me|u 500 najboqih univerziteta na svetu Univerzitet u Beogradu zadrào je mesto me|u 500 najboqih univerziteta na svetu na presti`noj [angajskoj listi. Iako su mnogi, ~ak i zvani~nici, o~ekivali daqi pad, to se nije dogodilo, pa je BU svrstan u rangu izme|u 401. i 500. mesta od 1.000 univerziteta u svetu. Iako je [angajska lista neformalna, stvar je prestià biti na woj jer obuhvata samo dva odsto svetskih univerziteta, a kriteri-

jumi su zaista diskutabilni i za mnoge nedosti`ni, jer se ocewuje, recimo i broj dobitnika Nobelove nagrade. Najboqe mesto smo imali 2016. i 2017. godine, kada je BU svrstan me|u 300 najboqih univerziteta na svetu. Harvard je ponovo najboqi na svetu i to od po~etka rangirawa 2003. godine, a na drugom mestu je Stenford. Me|u prvih 10 najboqih su i dva britanska univerzi-

teta Kembrix (tre}i) i Oksford (deveti), dok su ostali iz SAD: MIT, Berkli, Prinston, Kolumbija, Kaltek i ^ikago. Procewuje se da na svetu ima oko 22.000 univerziteta. Prvobitno se za ulazak na [angajsku listu analiziralo 1.200 univerziteta, a rangiralo 500 najboqih, da bi 2018. bila pro{irena, pa se od 1.800 analiziranih, rangira 1.000 najboqih svetskih visoko{kolskih ustanova. M. T.

13 uuu Rediteq je `eleo glumca koji zna da peva…, a onda mu je policajac zabranio da pro|e na set zbog izgleda

Kako su „Skupqa~i perja“ zamalo ostali bez Bekima, dva puta Film “Skupqa~i perja” stekao je kultni status u Jugoslaviji, bio je nominovan za Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu, a u se}awu qudi ostao je urezan na~in na koji je Bekim Fehmiu tuma~io ulogu Belog Bore. A malo je nedostajalo da Fehmijua ne bude u toj ulozi. Wegova supruga Branka Petri} u davnom intervjuu opisala je kako je tekao proces pripreme i koliko se Bekim razo~arao kada je saznao da }e ulogu tuma~iti neki ruski glumac umesto wega. “Bekim, kakav je bio, kre}e punim gasom da se bavi ulogom. Uzima neki tamni

kolor {ampon za kosu, kre}e da u~i romski jezik, pu{ta nokat na malom prstu. To je 1966. godine, film je premijeru imao 1967. I kad god ka`em – hajmo, Bekime, da iza|emo negde, da idemo tamo ili onamo, on sve odbija jer mora da se priprema”, rekla je Petri}eva. “Potpuno se posvetio tome. Odjednom Sa{a javqa da Belog Boru treba da igra neko ko je dobar peva~ i da }e to biti ruski glumac, ~lan romskog pozori{ta u Moskvi.” Ipak, posle pomirewa, Fehmiu se pojavio na setu. Wegov izraz i kostim bili su toliko upe~atqivi i autenti~ni da ga je policija

zamalo spre~ila da u~estvuje u sopstvenom snimawu. “Snimali smo na autenti~nim mestima, ve}inu uloga igrali su pravi Romi, uslovi su bili ~udni. Bio sam odeven kao Rom, sa sve dugom, neurednom bradom. Malo sam zakasnio na po~etak snimawa, a milicioner koji je pravio red me|u okupqenim qudima nije mi dozvolio da pro|em do re`isera. Mislio je da sam jedan od onih koji posmatraju snimawe. Tek na intervenciju cele ekipe i snimateqa me je propustio i daqe me sumwi~avo posmatraju}i…”, ispri~ao je Fehmiu. R. N.

lll U slede}em broju: Bata Stojkovi} umalo dobio zapaqewe plu}a na snimawu filma, kada je pao sa mosta

}

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 ^etvrtak 9366 9299

Kaqewe Ane Brnabi} Profesor iz SAD finansira besplatne

Srbija - BiH

20. avgust 2020. 40 kilograma maksimalno

U toku slede}e godine osnovci u Srbiji trebalo bi da imaju besplatan pristup svim {kolskim uxbenicima na internetu ukoliko se ostvari zamisao prof. dr Aleksandra Kav~i}a sa Karnegi Melon univerziteta u Pitsburgu, nau~nog saradnika Matemati~kog instituta SANU. On je po~etkom godine osnovao Fondaciju „Alek Kav~i}” i pre dva meseca pozvao ovda{we nastavnike da pi{u uxbenike ~ije }e izdavawe finansirati, a zatim ih besplatno objavqivati na internetu. Prve besplatne {kolske kwige |acima }e na internetu biti dostupne po~etkom 2021, a ~itave onlajn komplete za sve predmete svih razreda osnovne {kole pokloniti do 1. septembra.

Kav~i} navodi da }e, ra~unaju}i i uxbenike za strane jezike, finansirati izdavawe vi{e od sto naslova na kojima, u dosta slu~ajeva, rade i po dva, tri autora kojima }e platiti honorare. Otkriva da izrada jednog uxbenika ko{ta oko 5.000 evra i da }e, uz dodatne tro{kove koje ima oko izdavawa, na {tampawe svih {kolskih kwiga za sve razrede osmoletke ulo`iti od pola miliona do milion evra.

ieu, n a-

a a pa. ane i

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota – Toliki je jednokratni tro{ak bez trunke izliva ne`nosti orkoji imaju izdava~i, a procewuje ganizovano spontanih oboàvase da I trì{te Srbiji laca. umesto uxbenika da je tamoure{eta godi{we vredi oko sto miliona Gordana Uzelac ili neko sli~an evra. I u tome je apsurd cele pri~e na visini zadatka, zasreli je nekoji pokazuje koliko novcapostu ki daveì koji nemajusepre~a obr}e i koliko je izrabqivawe la nego brane reke po Staroj plaroditeqa u svemu ovome. To moja nini i pitaju gluposti. fondacija poku{ava spre~i. A Te gde su nestaleda na{e reke? da pri~am ~iwenici dajesvaki Te,ne {ta je sa ozakonom koji obe}ao predsednik dve godine? novi uxbenik kojipre {tampaju strani („Jo{ ni{ta“, seuneiskusnoj izdava~i ve} otelo postoji nekom od Ani.) Te,jerznate da sepriprema ovde za oblika nova li izdawa jedan dan qudima otme dedovina i dràvno preduze}e Zavod za uxi upi{ei na ivestitora minikoji hibenike nastavna sredstva drocentrala? Te, znate li da prati sve promene. To zna~i da se su qudima ru{e vodenice i upada roditeqi, kao poreski obveznici im se u ku}eve} i tako redom. ove zemqe, jednom platili izKako nema reka, a otkud ova davawe uxbenika koje radi zavod. bujica {to se na mene sru~ila, Poku{avam da ispravim nepravdu mora da se pitala sirota Ana, da pla}aju kwige i drugi put, ali dok je smi{qala kakav-takav odne zna~i da }u uspeti da govor krpeqima. Da je ne{to ovo konpromenim jer{tampu direktori ferencija za pa da{kola se naimaju pravo da biraju uxbenike i pitawe je da li }e izabrati besplatna izdawa koja }u ja da ponudim – isti~e Kav~i}. Ovim potezom èli da podari svim |acima iste mogu}nosti za napredak i podrì razvoj srpskog obrazovawa u kome vidi jedinu Planinski masiv Stolovi ko{ansu za izvla~ewe zemqe iz duji se sa ju`ne strane izdiè poboke krize i dovo|ewe u stawe da vi{e Kraqeva, manastira @i~e, se nosi sa svetskom Mataru{ke Bawe, konkurencijom. sredwovekov– Ono {to je Srbiji potrebno je nog grada Magli~a i Ibarske klimnogostruko ve}evikenda ulagaweprepozu obrasure, od minulog zovawe, politi~ki gledano natqiv {to je pojejo{ jednoj nesvakineisplativo, jer iziskuje daleko da{woj atrakciji - pravoslavnom vi{e a ~ak rezultati se vide krstu novca, visokom 33 metara! tekOvo za oko tri decenije jer }e tada monumentalno znamewe generacije u koje se danaszemaquloì kao simbol Hristovih svojim radom mo}i da doprinesu dru{tvenom razvoju. Ali to je jedini na~in da postanemo ono {to smo ranije bili i da na{i qudi umesto poluproizvoda za svetsko trì{te prave gotove proizvode koji neuporedivo vi{e vrede – kaè Kav~i}. On navodi dobar primer Italije koja ima desetak izdava~a, ali se prosvetne vlasti na nekoliko godina odlu~uju za samo jednog od wih koji {tampa jedinstvene uxbenike za celu zemqu, a dràva pokriva tro{kove izrade {kolskih kwiga izdava~kim ku}ama koje su konkurisale, a nisu izabrane.

qutim i odem, ali gde da beìm ulep{anih istina, gde su joj neki pred narodom? [ta }e re}i pre- qudi sasuli u lice konkretne dsednik, a tek onaj fa{ista probleme i pred wom otvorili Bo{ko Obradovi} bi jedva do~e- vre}u iz koje je zapahnuo opori kao da kaè ono wegovo „Gde be- vow korupcije, otima~ine i pohìiite“? I ostade Ana na prko- lepe lokalnih mo}nika i lakosima da plati cenu rada na tere- mih investitora. I, naravno, da joj nije bilo ninu i zasluì blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, malo lako u ulozi strana~ke vekad ga nazove da mu se ispla~e, dete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, teren na koji je ba~ena kao pobabila je za vikend u „privatno-po- ~aj obrnute logike. Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako dak primer politi~kog fenomebi, vaqda, zapu{ila usta sitnim na, prvo postala predsednica du{ama koje joj prebacuju funkci- vlade, pa je tek onda krenula da onersku kampawu. I umesto da traì podr{ku bira~a. Obi~no sedi u sigurnosti sale gde su stvar ide obrnuto: prvo se kanprof. dr Aleksandar Kav~i} sa Karnegi i ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani diduje{ Melon univerziteta u Pitsburgu postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo kli- pobedi{ maju glavom i ni{ta ne pitaju, pravi{ vladu. Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poBeogra|anin, nekada{wi |ak Matemati~ke gimnazije, puli, i{etala na ulicu i doì- fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vodea danas jedan od vode}ih informati~ara na planeti, stvene mo}i, a ne voqom naroda. no kr{tewe. pozvao nastavnike u Srbiji }ei vlaOna jeuxbenike na gotovo ~ije dobila Bio jejeto pad iz matriksa nada pi{u du i funkciju. Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike izdavawe finansirati wegova fondacija „Alek Kav~i}“, stvarnosti u ponor surove real- kcijom nije dobila i vlast, jer je ostala kod onog koji je seli bezih dirigovanih i ona na anosti zatim besplatnopitawa objavqivati internetu Ina~e, on je jedan od vode}ih informati~ara na planeti, autor osam patenata iz informacionih tehnologija koje je napravio na Hardvard i Karnegi Melon univerzitetu, na kom je i doktorirao skih godinakatedre, i svojevrsni znak i gde ~etiri zbog zasluga, prepoznavawa „pravoslavne tenose wegovo ime. Ovaj Beogra|aritorije“ postavqen je na Usovinin je 1986. godine zavr{io Maci, najvi{em vrhu ove planine, temati~ku gimnaziju u Srbiji, da na nadmorskoj visini od 1.375 bi potom Inicijator kao jedan odi najboqih metara. nosilac

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli. I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka. Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}. I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

SRBI U SVETU

uxbenike za srpske |ake

i e i i ho-

eea a o no i

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

u~enika {kole koja nosi titulu od nacionalnog zna~aja nastavio {kolovawe u Bohumu, gde je diplomirao na Elektrotehni~kom fakultetu. Doktorsku disertaciju je odbranio na Karnegi Melon univoqnim pojedinaca, verzitetu,prilozima a sem na wemu, predainstitucija, javnih preduze}a i vao je i na Harvardu i na Univerqudi iz dijaspore. zitetu Havaji. - Predstoji nam da uradimo @ivi na relaciji Ostin – Tekosvetqewe i neke mawe poslove sasure|ewu. – Beograd.O~ekujem da i toS.buG. na

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

de zavr{eno u kratkom roku. Na-

DEO NOVCA OD REKORDNE SUDSKE OD[TETE KRA\U krkon toga usledi}eZA i osve}ewe sta. Tada }emo mo}i da kaèmo INTELEKTUALNE SVOJINE ULA@E U RAZVOJ KROZ da smo uspe{noSRBIJE okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak proSVOJU FONDACIJU "ALEK KAVÎ]" jekat - kaè Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe Deo novca kojim je osnovao Fondaciju „Alek Kav~i}” dobio je na krsta na Stolovima. osnovu rekordne sudske od{tete za kra|u intelektualne svojine u Najvi{i vrh Usovica planski sferi informacionih tehnologija.jeUizabran pitawu je pronalazak, je u kako bi se ovajkoji krst, kasnije i razvio u svojoj doktorskojzavisnosti disertacijiodnavremenskih Karnegi Melon priuniverzitetu, koji se od 2003. godine koristi proizvodwu svih lika, videoza i sa okolnih plani~ipova za ~itawe sa magnetskih memorija na planeti. Kako obja{wana Jastrepca, Kopaonika i Ruva, multinacionalna kompanija „Marvel tehnoloxis” wegov patent dnika, pa ~ak ijesa Prokletija. nezakonito koristila u proizvodwiOn ~ipova, a posle sedmogodi{weg }e podse}ati naredne generaspora presu|eno je da wemu i prof. dr @ozeu Mouri, wegovomKraqeva mentocije da su u okolini ru na Karnegi Melon univerzitetu, uplati 750srpske milionasvetiwe, dolara. srenastale – To je najve}a od{teta koju je neki univerzitet dobio za nezakodwovekovni manastiri @i~a i Studenica, }e i svedo~iti nito prisvajawe intelektualne svojine. Ne bihali da govorim o raspo- o stradawu vojnika srpske vojske deli te nov~ane sume, ali deo novca koji je meni pripao èlim da, upravo nasam Stolovima kroz rad fondacije, iskoristim za poginulih razvoj Srbije, u kojoj stekao prilikom povla~ewa u Prvom osnovna znawa – isti~e Kav~i}. svetskom ratu. R. N.

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

} SVEOBUHVATNI RADOVI NA HRAMU SVETOG NIKOLE U BLEKTAUNU

^etvrtak ^etvrtak20. 20.avgust avgust 2020. 2020. 15

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

U susret dva va`na jubileja

eki etne ili ori pohako-

nivetku, utan oba-

reomeica a da ~no kanako r i

ena ana sopoda. vlafuner je eli

Crkva Svetog Nikole uskoro slavi dva jubileja

aca, a i

imo ove buNakremo ovaj proqeawe

Radovi na hramu u Blektaunu

Crkvena op{tina u Blektaunu jedna je od naj- {kole - isti~e na{ sagovornik i nastavqa: skistarijih u Australiji, osnovana decembra 1952. - Trenutno je oko hrama postavqena skela kako st, uHram je osve{tao vladika Dimitrije (Bala}) juna bismo zamenili stari zvonik. Nakon toga }e se pri- 1971, tako da vernici u naredne dve godine slave staviti nova fasada i ornamenti. Ako Bog da za ani- va`ne datume - pola veka od osve}ewa i 70 godi- koju nedequ dolazi i novi ikonostas, tronovi, `rtvenici i druga drvenarija. Hram }e biti obRu- na od osnivawa crkvene op{tine. ija. - Za srpske crkve pola veka i nije veliki jubi- novqen spoqa i iznutra. To je proces koji je zapoera- lej. Me|utim, u Australiji nema mnogo na{ih hra- ~et pre nekoliko godina, ali evo sada se privodi evamova koji su obeleìli ovakvu godi{wicu. Osim kraju. Malo nas je i korona usporila, ~ekaju se masre-toga, crkva u Blektaunu ima vrlo bogatu i burnu terijali iz inostranstva, krst iz Rusije, radnici a i istoriju. Ovo je mesto gde se od ranih pedesetih koji su dosta zauzeti na svojim poslovima… - obti ogodina pro{log veka obeleàva Draìn Dan. Ve} ja{wava mladi predsednik Crkvene op{tine u ske dve decenije u porti hrama je i jedan od najlep{ih Blektaunu. Pitamo Brkqa~a da li zainteresovani mogu na ima spomenika î~a Draì u ~itavom svetu. U Blektavomunu je doneta odluka da se osnuje manastir Novi neki na~in da pomognu i koja je pomo} najpotrebnija. - Svaka pomo} je vi{e nego dobrodo{la! Kao R. N.Kaleni}, godinu ranije u istom hramu kr{ten je i dana{wi vladika australijsko-novozelandski {to sam pomenuo, pandemija nas je dosta omela. Siluan - kaè za „Srpski glas“ paroh i stare{ina Nismo uspeli da odrìmo neke skupove na kojima je planirano sakupqawe sredstava. Radove izvocrkve, protonamesnik Nemawa Mr|enovi}. [irom Melburna na{i qudi koji ve}inom doniraju vreme i trud, Pre petnaestak godina, ova crkva pogo|ena je ideViktorije negativnim de{avawima, vodio se sudski proces, ali moraju i oni od ne~eg da ìve, a niko sada ne sme da rizikuje gubitak posla. Stvari su se iskom{kola se ugasila, Kolo sestara razi{lo… Me|u-0405200602 Borislav Popovi} tim, vreme je izle~ilo rane, dugovi su napokon ot- plikovale i zato volim da ponovim ono {to je Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au na{ sve{tenik, otac Nemawa, rekao u crkvi kada pla}eni i krenulo se s obnovom ìvota. - Danas se u Blektaunu, jednom mese~no, okupqa se narod vratio i kada se nastavila obnova: „Brabrojna Omladinska druìna, najmla|i svakog po- }o i sestre, treba nam va{a pomo}, kada god i gde nedeqka dolaze u plejgrupu „Pelikani“, a {kola god moète, molite se za nas“. Ako nam Bog ne po„Bogdan Bolta“ petkom drì ~asove srpskog jezi- mogne uzalud svi na{i napori. Ako neko moè i ka, veronauke i narodnih igara. Svakog petka slu- materijalno da pomogne, da se ugradi kao mali zaì se akatist Presvetoj Bogorodici Trojeru~ici, du`binar, samo neka do|e nedeqom do crkve - kave~erwe svake subote i uo~i praznika, a duhovne è na{ sagovornik. Na pitawe kada se o~ekuje kraj radova, Brkqa~ ve~eri subotama u postu. Nedeqom je puna crkva, kao i sala na bogatim ru~kovima, koje sprema Ko- odgovara: - Nikada. Zidawe crkve se nikada ne zavr{alo srpskih sestara „Jugovi}a majka“ - kaè prota va. Ali, verujemo da }e ve} do hramovne slave naMr|enovi}. Nedavno se krenulo i sa sveobuhvatnom obno- {a crkva da sija kao mala @i~a u Australiji, a do vom hrama, kako bi dostojno do~ekao veliki jubi- godi{wice u junu da }emo finalizirati sve salej. Glavna pokreta~ka snaga ove zajednice je mla- da{we radove i zapo~eti zidawe {kole. Znaju}i rodoqubqe i po`rtvovawe qudi koji di predsednik Crkvene op{tine Dragoqub Brneumorno rade pri Crkvenoj op{tini Svetog Nikqa~, koji na tu temu kaè: - Slede}e godine slavimo pola veka od osve}e- kole u Blektaunu, kao i onih koji pomaù, uvereni wa crkve. Na skup{tini smo se jednoglasno dogovo- smo da }e radove zavr{iti na vreme, a na radost rili da hram obnovimo koliko god moèmo, da se ~lanova, parohijana i srpskog pravoslavnog ìvna{a deca ponose svojom ku}om. Dosta smo uloìli qa u ovom delu Australije. u obnovu sale, sada uz blagoslov vladike Siluana Tekst i foto: J. Gajeskov obnavqamo hram, a zatim prelazimo na izgradwu

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve

Mihailovi}u u ~ast Crkvenu op{tinu u Blektaunu osnovali su veterani Jugoslovenske vojske u Otaxbini - ^etnici. Iz pijeteta prema svom vo|i, generalu Dragoqubu Mihailovi}u, hram su posvetili Svetom Nikoli, ~iju je slavu obele`avao. Ova na{a svetiwa u zapadnom delu Sidneja nalazi se na adresi 33-37 Second Ave, u Blektaunu, odmah do tamo{we @elezni~ke stanice i RSL kluba australijskih ratnih veterana, gde ste uvek dobrodo{li.

16 êtvrtak êtvrtak 20.mart avgust 2020. avgust 2020. 16 êtvrtak 20. 5. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Najstarija gra|evina u Sarajevu je Srpska pravoslavna crkva „Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila“, koja je u narodu poznata i kao „Stara crkva“ ili „Crkva na Ba{~ar{iji“

DA LI Z

Koja je najstarija gra|evina Koliko je va`no Sarajevo za srpski narod i koliko je znamenitih Srba dalo, to ne treba posebno nagla{avati, ali na to se treba podse}ati. I to posebno danas, kada federalno-muslimanskobo{wa~ko Sarajevo nema ni obrisa bilo kakve multietni~nosti, multikulturalizma i sjaja koji je imalo dok je u wemu `ivela izuzetno brojna srpska pravoslavna zajednica. U zimu 1995-1996. Srbi su najpre bili izdati, a zatim i na najtragi~niji na~in primorani da napuste jedan od svojih centralnih velikih istorijskih gradova uz Beograd, Novi Sad, Ni{, Cetiwe, Skopqe, Bawa Luku, Dubrovnik, Kragujevac, Prizren, Suboticu, itd. Samo se zapitajte {ta je u Sarajevu vredno nastalo od kako su proterani i ubijani sarajevski pravoslavni Srbi; da li ima bilo kakvog kulturnog, nau~nog, sportskog, civilizacijskog dostignu}a vrednog pa`we i se}awa? Ako izuzmemo politi~ki konstruisanog Oskara iz 2001. godine za jedan izrazito mediokritetski film u kome glavnu ulogu igra jedan tako|e proterani etni~ki Srbin, Sarajevo je bezna~ajno na mapi sveta. A ne tako davno su u wemu `iveli Srbi sve tri vere, zatim Turci i Jevreji, pa se tako postepeno dolazilo do pravoslavnih Srba, rimokatoli~kih Hrvata i Muslimana po narodnosti sa velikim slovom „M“ dok su Jevreji gotovo istrebqeni za vreme hrvatske okupacije tokom Drugog svetskog rata, a pravoslavni Srbi desetkovani ogromnim demografskim gubicima usled usta{kog genocida i slawa srpskih civila u logor Jasenovac. Dakle, koja je danas najstarija o~uvana gra|evina u ovom gradu i {ta nam ona govori? Iako ima pretpostavki o starijem pravoslavnom hramu u samom gradu Sarajevu i arheolo{kih nalaza starijih pravoslavnih crkava u neposrednoj okolini, najstarija gra|evina u gradu je ~uvena Srpska pravoslavna crkva na Ba{~ar{iji „Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila“, koja je u narodu poznata i kao „Stara crkva“ ili „Crkva na Ba{~ar{iji“. Za wu se zna da svakako poti~e iz prve polovine 14. veka, no sude}i po crkvenoj arhitekturi koja je veoma sli~na onoj iz Starog Rasa pretpostavqa se i da je starija i da je nastala na temeqima ranohri{}anske bazilike. Ova crkva je pre turskih osvajawa bila centralni hram jedne sre-

dwevekovne gradske naseobine, koja se prema zapisima ~uvenog ruskog carskog istori~ara, balkanologa i diplomate Ivana Jastrebova, zvala „Zlatni Do“, po nekim drugim istorijskim navodima zvala se „Trgovi{te“, a nalazila se u nemawi}koj `upi „Vrhbosna“, dok se ~itava oblast na koju se geografski nadovezivala Vrhbosna zvala (i danas se zove) „Dabar“. Ina~e se pojam „Bosna“ prvi put pomiwe u vezi sa Srbima kada romejski car Konstantin VII Porfirogenit nabraja oblasti koje istorijski naseqavaju Srbi i {ta sve spada u Srbiju. Geografski pojam Dabar je i danas o~uvan u tituli pravoslavnih sarajevskih mitropolita, ~ija eparhija se jo{ od kako ju je prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava Nemawi} osnovao 1220. godine naziva „dabrobosanska“. Ova srpska svetiwa na Ba{~ar{iji je najstarija o~uvana gra|evina danas u Sarajevu, sve ostalo je znatno novijeg datuma. Neobi~na osnova i oblik crkve, naos odvojen stupcima i dvospratnim arkadama, zidana oltarska pregrada, kameni sve}waci pred oltarom, dva sloja na najstarijim ikonama sa ikonostasa i nadgrobni kameni spomenici na|eni oko crkve ukazuju na period izme|u 12. i 14. veka. Ko je ktitor srpske crkve Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila ostalo je nepoznato, no zapisano narodno predawe s po~etka 19. veka je pripisuje Andrija{u, bratu Kraqevi}a Marka. Istorijski, ovaj pravoslavni hram je prolazio kroz sve ono kroz {ta je prolazio i srpski narod Vrhbosne. Kada su Turci okupirali Dabar 1461. i ostatak Bosne 1463. u ruke su im zapale brojne pravoslavne svetiwe. Sedi{te episkopije dabrobosanske, divni nemawi}ki manastir Bawa nedaleko od Priboja, Turci su ru{ili i pqa~kali nekoliko puta, a pqa~ke nije bila po{te|ena ni crkva Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila u Sarajevu. Po{to su Turci obi~avali da mewaju toponime velikog broja mesta koje bi okupirali, to se dogodilo i sa Zlatnim Dolom ili Trgovi{tem u `upi Vrhbosna koje mewa ime u „Sarajevo“. Prvi turski popisi iz 1485. i 1489. koji se ~uvaju u dana{wem Istanbulu navode da se u tada ve} gradu promewenog imena „Sarajevu“ nalaze 103 hri{}anskepravoslavne ku}e, 42 muslimanske i 8 dubrova~kih-rimokatoli~kih.

Tokom 17. veka, Stara crkva je tri puta stradala u po`arima, a krajem 17. veka temeqno je opqa~kana tokom Velikog be~kog rata i prodora ~uvenog habsbur{kog vojskovo|e princa Eugena Savojskog u Bosnu i Sarajevo. U 18. veku crkva je dva puta o{te}ena u po`arima, a od wenog renovirawa 1793. do slede}eg 1982. godine nije bilo zna~ajnijih radova. Tada je na Cveti 1982. na{ stari mitropolit dabrobosanski Vladislav Mitrovi} osve{tao obnovqenu Staru crkvu. Stara crkva na Ba{~ar{iji je dobrim delom ukopana u zemqu. Razlog za ukopavawe ili smawewe obima ulaznih portala ove i drugih crkava {irom srpskog etni~kog prostora bilo je spre~avawe Turaka da u pravoslavne svetiwe ulaze na kowima, {to je jako bolelo i vre|alo verska ose}awa porobqenih Srba.

Stara crkva je podeq dwi deo hrama) koji je ogr ma i lukovima na dva spr ne i ju`ne strane su dva pada zatvorena priprata su natkriveni svodovima we odeqewe tzv. „`enska severnog broda ima i dod

Najve}u umetni~ku vr {ijskoj crkvi ima drven iz 18. veka sa ikonama o ti. Ikone su radili zogra ji~i} 1674. godine, zati 1734. godine i jedan ne slikar u 18. veku. Izuzet wi red na ikonostasu „T Hrista sa ^asnog Krsta“, poklonio je bogati Saraj Trsta Jovan Mileti} u dr

U unutra{wem i spoqa

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

êtvrtak 20. êtvrtak 20.5.avgust avgust 2020. 17 17 êtvrtak mart 2020. 2020.

ZNATE? u Sarajevu?

qena na oltar i naos (srerani~en zidanim stupcirata. Oko naosa, sa seversporedna broda a sa zaa (narteks). Ovi prostori a, a u crkvi postoji i gora crkva“, dok isto~ni deo datni mali oltar.

ze se veoma vredni primerci ikona doma}ih i stranih majstora od 16. do 18. veka koje su od najve}e umetni~ke vrednosti. U Staroj crkvi se ~uvaju jo{ ruka Sv. Tekle, delovi mo{tiju Sv. Patelejmona, Sv. Makrine i Sv. Jakova Persijanca, a u „`enskoj crkvi“ postoji de~iji kov~eg sa mo{tima nepoznatog sveca. Mnoge zna~ajne crkvene li~nosti su pose}ivale Staru crkvu od Svetog vladike Nikolaja do drugih. Crkvu su tako|e pose}ivale i gotovo sve zna~ajnije istorijske li~nosti srpskog naroda. U woj su liturgijama prisustvovali kraq Petar Oslobodilac, kraq Aleksandar i kraqica Marija, vojvode Stepa Stepanovi} i @ivojin Mi{i}. 1985. crkvu su posetili i {panski kraq Huan Karlos sa kraqicom Sofijom, nekada{wom gr~kom princezom i pravoslavnom hri{}ankom. Pri Staroj crkvi je postojala i najstarija srpska pravoslavna osnovna {kola za koju znamo u Sarajevu, a prve podatke o woj nalazimo jo{ 1539. godine. Ova {kola je uz priloge bogatih Srba Sarajlija pretvorena i u srpsku pravoslavnu realnu gimnaziju 1850. godine i radila je sve do 1883. godine kada su joj austrougarske okupacione vlasti silom zabranile rad. Stara crkva na Ba{~ar{iji je ~uvena i po tome da pri woj postoji i radi jo{ od 19. veka „Muzej Stare srpske pravoslavne crkve u Sarajevu“ koji je nastao iz potrebe da se izlo`i wena bogata riznica. Tokom druge polovine 19. veka Srbi Sarajlije su sticali velika bogatstva najpre kroz trgovinu i spadali su u najimu}niji sloj gradskog stanovni{tva. Kao takvi su nesebi~no pomagali svoju crkvu i {kolu.

rednost u Staroj ba{~arni ikonostas u rezbariji od neprocewive vrednosaf Radul i Avesalom Vutim Maksim Tujkovi} iz epoznati srpski barokni tno vredne ikone za gorTajna ve~era“, „Skidawe , „Prawe nogu“ i „Za~e}e“ jlija i srpski trgovac iz rugoj polovini 18. veka.

Za otvarawe Muzeja posebno je zaslu`an Jeftan Despi}, koji je na ideju da se bogata riznica pretvori u muzej do{ao 1889. godine neposredno nakon otvarawa austrougarskog Zemaqskog muzeja u Sarajevu. S obzirom da austrougarski okupatori uglavnom nisu dozvoqavali Srbima da grade sopstvene kulturne i prosvetne institucije i objekte u gradu, Srbi Sarajlije predvo|ene Jeftanom Despi}em su preuredili magazu sa spratom u crkvenoj porti. U tu prostoriju su sme{teni izuzetni muzejski eksponati iz riznice, a Muzej je osvetio 1890. godine dabrobosanski mitropolit \or|e Nikolajevi}.

qa{wem delu naosa, nala-

Muzej }e ostati u ovoj prostoriji sve do 1939.

godine kada je jedna od zgrada u kompleksu crkvenih objekata oko Starog hrama preure|ena za potrebe Muzeja. Tada su predmete stru~no obradili, uredili i izlo`ili direktor Zemaqskog muzeja u Sarajevu Vladimir Skari} u saradwi sa profesorima \okom Mazali}em i Darinkom Despi}. I kao {to u svakom zlu ima i divnih primera ~ove~nosti, po{tewa i hrabrosti, tako su za vreme usta{ke okupacije tokom Drugog svetskog rata, Stara crkva i wen Muzej po{te|eni pqa~ke i razarawa, zahvaquju}i brizi i nesebi~nom zauzimawu jednog sarajevskog Hrvata dr Joze Petrovi}a, direktora Zemaqskog muzeja tokom okupacije. Nastavak stradawa Srba i Srpske pravoslavne crkve doga|ao se, me|utim, i posle „oslobo|ewa“, posebno nakon {to su komunisti zato~ili, mu~ili i na kraju ubili Svetog mu~enika vladiku hvostanskog Varnavu Nasti}a, koji je ina~e bio ameri~ki dr`avqanin i kao sin Srba Sarajlija, vratio se u Otaxbinu da se zamona{i. Posle rata je bio administrator mitropolije dabrobosanske, ali je brzo bio uhap{en i nije mu dozvoqeno da upravqa svojom eparhijom. Na apel nekoliko profesora istorije umetnosti iz Beograda, muzej je 1958. godine pro{iren i ponovo otvoren sa drugom muzeolo{kom postavkom, koju su priredili Petar Momirovi}, tada{wi kustos muzeja i profesor Svetozar Du{ani}, upravnik Muzeja SPC. Novo pro{irewe muzeja dogodilo se 1975. godine kada je vra}ena zgrada tzv. „Daire“ koja je potom adaptirana za muzejske potrebe. Autor stalne postavke bio je stari sarajevski prota Slobodan Radovi} koji je po obrazovawu bio i istori~ar umetnosti. Ovaj muzej posve}en je Sv. velikomu~enici Tekli. U muzeju se izme|u ostalih brojnih relikvija i starina ~uva i tzv. „Sarajevska Krm~ija“ na pergamentu iz prve polovine XIV veka, zatim Siluanovo Jevan|eqe s kraja XIV veka, @ivot Sv. Sa-

ve od Teodosija koje je prepisao dijak Vladislav 1508. godine, dva Cetiwska oktoiha \ur|a Crnojevi}a iz 1493. godine kao i Psaltir iz manastira Mile{eve. Kao {to pretpostavqate, crkva Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila je najve}a svetiwa Srba Sarajlija i to je ostala i do danas, ma gde oni ìveli rasuti po celom svetu. Svi oni, ali i Srbi sa svih strana pamte uàsne doga|aje koji su se dogodili ispred ove na{e svetiwe 1. marta 1992. godine koji predstavqaju po~etak gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini. Tog 1. marta je nakon ven~awa Milana Gardovi}a i Dijane Tambur, ispred Muzeja Svete Tekle, jedan ordinarni osu|ivani kriminalac i vo|a paravojne formacije „Zelene beretke“ Ramiz Delali} „]elo“ (ina~e rodom iz Priboja u Srbiji) pucwem iz pi{toqa ubio mladoèwinog oca Nikolu Gardovi}a i ranio sve{tenika Radenka Mikovi}a, {to je ozna~ilo po~etak me|uetni~kih sukoba u Sarajevu. Danas u Sarajevo kao Srbi odlazimo sa velikom tugom gledaju}i ne samo na {ta estetski li~i taj grad, ve} se}aju}i se i tragedije kroz koju su pro{li Srbi Sarajeva i okoline. Oni su se u nemogu}im uslovima neprestanih oruànih napada nekoliko muslimanskih korpusa, stranih trupa za hitne intervencije i pod NATO bombama izuzetno hrabro borili i izborili za svoju slobodu. Srpsko Sarajevo je potom izdato iz Beograda, ali ono nikada nije prestalo, niti }e prestati da bude na{e. Kad god odete u ovaj nekada divni srpski grad, bilo sa skijawa na Jahorini, druèwa sa Srbima sa Pala ili iz Isto~nog Sarajeva ili iz èqe da probate ~uvene sarajevske specijalitete, ne zaboravite da posetite na{u crkvu Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila, sa wenim muzejom, koja je vekovima svedok svega {to nas toliko vezuje za to mesto. S. G.

18 ^etvrtak 20. avgust avgust2020. 2020. ^etvrtak 20.

ZAJEDNICA DRU[TVO

Polagawe venaca Generalu Dra`i Mihailovi}u i srpskim `rtvama u Pertu, Zapadna Australija U crkvi

Keri Sanderson govor

[ubara

Pokret Srpskih êtnika Ravne Gore u Zapadnoj Australiji je i ove godine odao po~ast Generalu Draì Mihailovi}u, kao i na{im borcima, i svim srpskim `rtvama koji su dali svoj ìvot u borbi za na{u otaxbinu. Pokret je odrào komemoraciju 19. jula, simboli~no obeleàvawe dana kada je general Mihailovi} bio pogubqen od strane komunista odmah po zavr{etku rata. Sve~anost je otpo~ela ispred Dràvnog Ratnog Memorijala (State War Memorial), u Kings Parku u Pertu, Zapadna Australija. Pored tradicionalnog prisustva predstavnika iz Australijskog udruèwa vojnih veterana RSLWA, ove godine smo imali izuzetnu ~ast da ceremoniji prisustvuje i biv{a guvernerka Zapadne Australije, Keri Sanderson (Former Governor of Western Australia The Honourable Kerry Sanderson AC CVO). Ona je odràla govor u kome se osvrnula na istorijski zna~aj ~etnika u Drugom Svetskom ratu i pohvalila rad organizacije na o~uvawu ovih zasluga. Uz po~asni zvuk trube, mar{a do spomenika, poloèn je venac i podignute srpska i australijska zastava. Otac Sa{a Stojanovi} je zatim o~itao molitvu, a predstavnik Pokreta Zorica Juri{i} je odràla govor na engleskom o biografiji Draè Mihailovi}a, istoriji Pokreta i zna~aju vrednosti koje su nam ostavqene u amanet. Ove godine smo povezali ove vrednosti sa stawem u svetu u vezi pandemije, i pozvali da nas na{i preci inspiri{u da istrajemo i u ovakvoj borbi. Skupu je prisustvovalo oko 30 gostiju, sa zvanicama iz Australije, na{ih ~lanova Pokreta i simpatizera. U crkvi Sveti Sava u Pertu smo zatim odràli parastos Draì, borcima i srpskim `rtvama. U crkvenom domu, za ovu priliku, imali smo i specijalnog gosta truba~a Du{ka Jovi}a, koji je izveo pesmu â&#x20AC;&#x2DC;Spremte se spremte, êtniciâ&#x20AC;&#x2122;. Pre nego {to smo goste posluìli ru~kom, imali smo govore predsednika Save Kova~evi}a i ~lana Tome Mihailovi}a, koji su pomenuli zasluge na{ih hrabrih boraca, osvrnuli se na noviju istoriju kao i na ciqeve na{eg Pokreta. Zorica Juri{i}, ~lan Pokreta

^lanovi u Kings Parku

Polagawe venca u Kings Parku

Govor Tome Mihailovi}a

Truba~

PUTOPIS Jermenija... zemqa kr{evitih planina i uga{enih vulkana, Nojevog Ararata i drevnih kraqeva. Istorija duga hiqadama godina, prepuna fantasti~nih pri~a, bogata kultura, prelepa priroda, ukusna hrana i gostoprimqivi qudi su me|u stvarima koje ova biv{a SSSR republika ima da ponudi. Jermenija je prva zemqa u kojoj je hri{}anstvo postalo zvani~na religija. To se dogodilo u ~etvrtom veku. Danas, Jermenska crkva potpuno je odvojena od ostalih hri{}anskih crkava u svetu. Podno Nojevog Ararata, u{u{kan me|u planinama leì Jerevan, glavni i jedini milionski grad u Jermeniji. Po svakom merilu metropolitski, ovaj 2800 godina star draguq se dosta razlikuje od onoga {to biste o~ekivali od jednog biv{eg sovjetskog grada. [iroki bulevari, prostrani trgovi, mno{tvo kulturnih i religijskih objekata, restorana, kafi}a i barova pruàju vi{e nego dovoqno sadràja za produèni besani vikend. Pogled sa Kaskada }e vam pruìti grad kao na dlanu, a veliki broj vidikovaca kako u gradu tako i u celom zapadnom delu Jermenije gleda na veli~anstveni Ararat, koji daleko na horizontu naizgled dodiruje nebo. 28 godina stariji od Rima, ovaj grad, kao uostalom i cela Jermenija, ima puno pri~a da podeli sa putnicima namernicima. Na primer, nadomak grada, u Exmiaxinu ste mogli da vidite Sveto Longinovo Kopqe, dok nije poku{ana kra|a, pa je od tada zatvoreno za javnost. U predvorju ostataka anti~ke katedrale Zvartnots moète zamisliti i osetiti tragove borbi koje je hri{}anstvo ovde borilo posledwih 16 vekova, a posetite li muzej genocida nad Jermenima razume}ete za{to monumentalni spomenik Majka Jermenija prkosno gleda ka Turskoj. Zbog svojeg strate{kog zna~aja Jerevan je vekovima bio stalan uzrok sukoba i mewao je gospodare, Persijance i osmanske Turke. Godine 1827, zauzela ga je Rusija a formalno ga otcepila od Persijanaca 1828. Posle ruske revolucije 1917. Jerevan je tri godine bio glavni grad nezavisne Jermenije, a 1920. postao je prestonica novoformirane Jermenske Sovjetske Socijalisti~ke Republike, jedne od 15 republika Sovjetskog Saveza. S raspadom Sovjetskog Saveza Jerevan je postao glavni grad nezavisne Republike Jermenije 1991. U provinciji Armavir nalazi se nuklearna elektrana koja igra veliku ulogu u snabdevawu Jermenije elektri~nom energijom, ~ak 40 posto od ukupne energije dolazi od we. Otvorena je 1976. i predstavqa jednu od najrizi~nijih elektrana na svetu jer leì na jednom od najtrusnijih podru~ja. Posle velikog zemqotresa 1988. godine, zatvorena je na 6 godina i taj period predstavqa jedan od najteìh za Jermene. Borili su se sa ozbiqnim nedostacima elektri~ne energije, de{avalo se da je nemaju po nedequ dana, ~ak i u zimskim mesecima. 1995. godine, Vlada tada ve} nezavisne Jermenije je uprkos rizicima odlu~ila da ponovo pokrene dva mla|a reaktora, {to je situaciju sa strujom dovelo u normalu. Fotografisawe elektrane je zabraweno, {to nam je uìvo i saop{teno uz propratno legitimisawe. Ovo je zemqa je bogata ukusima i tradicijom. Vino se ovde pravi hiqadama godina, i ima ga u najrazli~itijim bojama i aromama. Vino od nara je ne{to {to definitno treba probati, kao i sveè ce|en sok koji moète na}i na svakom koraku. Po kowaku „Ararat“, jednom od najkvalitetnijih brendija na svetu, je ova zemqa poznata me|u qubiteqima èstokih pi}a. Na brdu pored Jerevana se nalazi muzej podignut ovom nacionalnom brendu. Veliki broj jela i kombinacija namirnica i za~ina }ete imati priliku da probate samo ovde, pa ako vas put nanese u Jerevan, izdvojite malo vremena za isprobavawe. Svaka trpeza je puna vo}a, i suvog i sveèg, i puno ko{tuwavog vo}a poput pista}a, le{nika i badema. Ima}ete pri-

Jerevan je jedan od najstarijih gradova sveta koji imaju i pisanu potvrdu o svom nastanku. To je natpis na klinastom pismu u kamenu koji svedo~i o po~etku gradwe tvr|ave zvane Erebuni i ustanovqena je 782. godine pre nove ere

^etvrtak 20. avgust 2020. 19

Jermenija Najstarija hri{}anska dràva uuu Vi{e Jermena ìvi van zemqe nego u woj samoj U Jermeniji ìvi oko tri miliona stanovnika, ali milioni Jermena ìve u inostranstvu. Dijaspora je brojna u Sjediwenim Dràvama, Rusiji i Francuskoj. U posledwe vreme je veliki broj migranata iz Jermenije stigao u Rusiju zbog blizine, ali i zato {to mnogi govore ruski jezik. uuu Planina Ararat se smatra nacionalnim simbolom Bez obzira {to se nalazi u Turskoj... Snegom prekriven vrh visok je 5.165 metara i nemogu}e ga je ne videti ako se nalazite u glavnom gradu Jerevanu. Za ovu planinu je vezana anegdota. Ararat se ne nalazi u Jermeniji, ve} u dana{woj Turskoj. Jednom prilikom, Turci su upitali Staqina: ”Za{to se na grbu Jermenije nalazi Ararat, ako nije u Jermeniji?” Staqin im je odgovorio: ”Pa {ta, i Turska ima Mesec na svojoj zastavi, iako se Mesec ne nalazi u Turskoj!” Jermenija danas ima vi{e od tri hiqade kvalifikovanih u~iteqa {aha u {kolama

Saborna crkva Svetog Grigorija Prosvetiteqa, poznata i kao Saborna crkva u Jerevanu, najve}a je saborna crkva Jermenske apostolske crkve u svetu, {to je ~ini i najve}om jermenskom sabornom crkvom

liku da isprobate najrazli~itije su{eno vo}e i povr}e, poput lubenice, paradajza, breskve… Neka nacionalna jela su na{la svoj put do ostatka sveta, poput Dolme koja je nalik na{oj sarmi od vinove loze, samo sa mnogo vi{e za~ina karakteristi~nih za ovo podnebqe. Kr{evito podru~je, zaostav{tina uga{enih vulkana, prelepa jezera, gusta

uuu [ah je obavezan Sva deca, od {est do osam godina, moraju da poha|aju ~asove {aha. Tako je od 2011. godine. Mnogi {ahovski velemajstori stasali su ovde, a Jermenija danas ima vi{e od tri hiqade kvalifikovanih u~iteqa {aha u {kolama. uuu Ponosni na rakiju Za vreme Drugog svetskog rata, sovjetski vo|a Josif Visarionovi~ Staqin, poslao je britanskom premijeru Vinstonu ^er~ilu nekoliko fla{a jermenske rakije na poklon. Mnogo godina kasnije, 2013, ruski predsednik Vladimir Putin poklonio je fla{u jermenske rakije britanskom premijeru Dejvidu Kameronu.

vegetacija i generalno ne previ{e razvijena unutra{wost zemqe pru`a puno lepih krajolika i scena za qubiteqe prirode koji su voqni da oku{aju sre}u na Jermenskim putevima. Infrastruktura u unutra{wosti nije najsjajnija ta~ka Jermenije, putevi su oronuli i to je, uz lo{e odnose sa Turskom i Azerbejxanom glavna prepreka razvoju turzma. M. T.

uuu Mnogi poznati qudi poreklom su iz Jermenije Me|u najpoznatijim Jermenima su francuski kompozitor [arl Aznavur, ruski {ahovski prvak Gari Kasparov, ameri~ka peva~ica [er, kao i Kim Karda{ijan.

20 ^etvrtak 20. avgust avgust2020. 2020. ^etvrtak 20.

RIZNICA AUSTRALIJA

Petar Jagodi} Kurixa Da li ste ikada ~uli za velikog srpskog junaka Petra Jagodi}a „Kurixu“? Naravno da niste, jer u Titovim {kolama - ispira~nicama mozga, niste ni mogli da ~ujete za srpske ustanke izvan [umadije ili za velike junake koji su krvavili za srpsku slobodu od Bele Krajine do egejske Makedonije. Ni danas nije boqa situacija. Vi{e se me|u Srbima zna o nekakvom polu-izmi{qenom Hrvatu iz Zagorja Matiji Gubcu i wegovoj buni od 15 seqaka u 16. veku, nego na primer o masovnom srpskom ustanku po~etkom 18. veka, koji je do temeqa uzburkao Mleta~ku Republiku i wenu vlast u srpskoj Dalmaciji. Poput srpskih sve{tenika pop-Luke Lazarevi}a ili popa Mom~ila \uji}a ili popa Radojice Peri{i}a ili popa Bogdana Zimowi}a ili popa Jovice Ili}a i mnogih drugih sve{tenika vitezova u na{oj istoriji, i sve{tenik Petar Jagodi} „Kurixa“ skinuo je mantiju i epitrahiq i zamenio ih za kuburu i sabqu predvodiv{i svoje parohijane i narod u borbi za Krst ~asni i slobodu zlatnu. Rodom iz Bili{ana, u obrova~kom kraju, Bukovica, Dalmacija, otac Petar Jagodi} „Kurixa“ slu`io je kao srpski sve{tenik pri crkvi Svetog Petra u Biovi~inu Selu kod Kistawa tj. Knina. Zbog ogromnog mleta~kog hara~a (poreza), kao i pritisaka da se Srbi iseqavaju i pokatoli~e, 1704. godine, sve{tenik Petar Jagodi} skida mantiju i predvodi

svoj narod protiv mleta~ke vlasti, i usmerava narodni gnev na skupqa~e venecijanskog hara~a „decime“. Buna je najpre buknula u Bukovici i pro{irila se na Ravne Kotare. Osim Kurixe, me|u ustanicima su se isticali `egarski glavar Ilija Nani} i biogradski glavar @abeti}. ^itavo stanovni{tvo kninskog, drni{kog, skradinskog i {ibenskog kraja diglo se na ustanak. Srbi su masovno napadali skupqa~e „decime“, sve one koji se nisu prikqu~ili buni, a zabranili su i uvoz namirnica iz zadarskog zale|a u grad.

Upla{iv{i se op{teg ustanka Srba koji su ìveli pod mleta~kom vla{}u, generalni providur za Dalmaciju, Marin Zane, koji je stolovao u Splitu, zapovedio je mleta~kom kapetanu u Zadru, da pozove pobuwene Srbe da bez daqeg nasiqa izloè svoje probleme mleta~kim vlastima. Tada je u grad Zadar, po mleta~kim izvorima, do{lo ~ak 7.000 naoruànih Srba pod vo|stvom sedamdesetorice glavara. Mleta~ka republika u Dalmaciji nije imala dovoqno pe{adije da ugu{i Kuri-

POBEDA OPISANA U EPSKIM PESMAMA:

DAN KADA JE „[A^ICA SRBA“ DOBILA NAJVE]U BITKU POSLE KOSOVA Tog 13. agusta 1806. po~eo je legendarni Boj na Mi{aru, bitka iz Prvog srpskog ustanku u kojoj su srpske snage pod vo|stvom Kara|or|a odnele veliku pobedu nad Turskom vojskom. Osmanlije su bile daleko brojnije. Procewuje se da ih je bilo oko 40.000, dok je ustanika predvo|enim vo`dom Kara|or|em i istaknutim ustani~kim prvacima {aba~kog i vaqevskog kraja bilo oko 9.000. Bila je to tre}a godina od izbijawa ustanka i, kako je izostala konkretna pomo} Austrije i Rusije, Kara|or|e je planirao da sa Turskom sklopi mir. Ipak, pre nego {to je do toga do{lo, osmanska vojska je pre{la u napad, i to sa tri strane - od Vidina, Ni{a i sa Drine. Udare iz prva dva pravca ustanici su uspe{no zaustavili, ali su Turci iz Bosne, predvo|eni vezirom Sulejman-pa{om Skopqakom, prodrli preko Ma~ve do [apca i potisnuli ustanike. Nakon {to je obave{ten od tome Kara-

|or|e je sa vojskom po`urio ka tamo i tako je do{lo do toga da brdo Mi{ar kod [apca postane popri{te bitke koja }e u}i u legendu.

KARA\OR\EV „SKRIVENI ADUT“ Mi{arsko brdo i danas odudara od prostranog ravni~arskog dela u kom je sme{ten [abac. îwenica da su se ustanici ba{ tu stacionirali bila je presudna jer se odatle pruào dobar pogled na teren odakle je o~ekivan napad Turaka. Oko brda, time dodatno oja~av{i svoj poloàj, ustanici su podigli {anac unutar koga je Kara|or|e raporedio svoje najboqe strelce u dva reda. Turci su odlagali napad dok im ne pristigne celokupna vojska, da bi bitku zapo~eli ujutro 13. avgusta. Me|utim, i Kara|or|e je imao skriveni adut! On je uo~i bitke naredio da se oko 1.500 kowanika iza|e sakrije u obli`wu {umu, a da u dejstvo stupi tek na wegovo nare|ewe.

xin ustanak. Zbog toga je providur Marin Zane postepeno pridobijao srpske glavare, pozivaju}i ih na razgovore u Split, gde su dobijali razna obe}awa. Na taj na~in Venecijanci su korak po korak uspevali da polako ugu{e bunu, sve dok Kurixa, Nani} i @abeti} nisu ostali usamqeni u svojoj borbi. Nakon nekog vremena, slede}em mleta~kom upravniku Dalmacije \ustinu da Rivi se iz zbega u Lici javio Kurixa sa molbom da saslu{a izgnanike, jer su oni `eleli da se predaju kako bi spasili narod od stalnih mleta~kih represalija. Nakon {to je primio svu trojicu ustanika i saslu{ao wihovu molbu da prestanu sa nasiqem prema narodu, Mle~ani su im garantovali bezbednost i pomilovawe, pa su sva trojica oti{li svojim ku}ama i nisu bili uznemiravani. Me|utim, jalovi dogovori sa prevrtqivim Latinima po ko zna koji put u na{oj istoriji pokazuju svoju su{tinu. Dolaskom novog mleta~kog providura, Vin}enca Vendramina, Kurixa je 1708. godine u svom rodnom selu uhap{en, osu|en u Zadru i ba~en u tamnicu, u kninskoj tvr|avi. Odatle je preba~en u najgoru tamnicu u Veneciji, u kojoj je proveo punih 40 godina. Nakon pu{tawa i te{ke vi{edecenijske robije, star, iznemogao, gluv i skoro slep, vo`d Srba ustanika protiv Venecije, umro je u Zadru 9. aprila 1749. godine, po{to mu nije mu bilo dozvoqeno da se vrati svojoj familiji i ku}i u Bili{ane. S. G.

„Boj na Mi{aru“ „Tu smo bili‚ o~ima gledali‚ kad se dvije udari{e vojske u Mi{aru‚ poqu {irokome‚ jedno srpska‚ a drugo je turska; pred turskom je Kulin-kapetane‚ a pred srpskom Petrovi}u \or|e. Srpska vojska tursku nadvladala; Pogibe ti Kulin-kapetane‚ pogubi ga Petrovi}u \or|e‚ S wim pogibe trides’t hiqad’ Turak’; izgibo{e turske poglavice‚ po izboru boqi od boqega, od ~estite Bosne kamenite. Niti ide Kulin-kapetane‚ niti ide‚ niti }e ti do}i‚ nit’ ‘se nadaj niti ga pogledaj‚ Rani sina‚ pak {aqi na vojsku Srbija se umirit ne mo`e!“ Odlomak iz narodne pesme

Upravo napad ove kowice bio je presudan za pobedu. Na ~elu jednog krila je bio pop Luka Lazarevi}, a na ~elu drugog su bili Lazar Mutap i prota Mateja Nenadovi}. Luka Lazarevi} je pojurio prema {ancu, a prota Mateja je krenuo ulevo prema turskoj artiqeriji i vezirevom {tabu. Iznena|ene tobxije su okrenule cevi prema kowici, ali bez uspeha. Nakon {to su uklonili tursku artiqeriju, ustanici sa protom Matejom na ~elu su jurnuli prema turskom {tabu, ali su im se ispre~ili kowanici iz vezirove pratwe. Nakon {to je porazila vezirevu za{titu, seqa~ka kowica je napala tursku rezervu na levom krilu prema selu Ora{cu. Ustani~ka kowica pod komandom Luke Lazarevi}a je rasterala tursku pe{adiju oko {anca i krenula je da je goni. Kara|or|e je potom naredio da se otvore vrata {anca i da srpska pe{adija krene u napad.

POBEDA KOJA JE ODJEKNULA BALKANOM Bitka je zavr{ena u predve~erje oko 6 sati velikom srpskom pobedom. Austrijski izvidnici koji su sve posmatrali sa druge strane Save poslali su u Be~ vest o stra{nom turskom porazu. Na turskoj strani su poginuli Sinan-pa{a iz Gora`da, Kulin-kapetan, kapetan Mehmed Vidaji} iz Zvornika i wegova dva sina i mnogi drugi. Mnogi smatraju da je Bitka na Mi{aru bila najve}i boj Srba jo{ od Kosovske bitke. Ustanici su odneli briqantnu pobedu koja je u~vrstila wihov polo`aj i znatno ugrozila status Turaka u okviru Beogradskog pa{aluka. Nakon pobede na Mi{aru i u septembru iste godine na Deligradu, Carigrad je bio primoran da, uz posredovawe Austrije i Rusije, pregovara o miru sa ustanicima. R. N.

AUSTRALIJA

Fama o opasnim `ivotiwama Australije (1):

Nije sve kao {to izgleda Bilo da tek razmi{qaju da li da se upute u Australiju ili se ve} spremaju na svoje prvo putovawe u ovu zemqu, mnoge ~esto uàsava i sama pomisao na smrtonosne insekte, zmije, ajkule i druge tamo{we opasne ìvotiwe. êsto ih i prijateqi, ~lanovi porodice, kolege i poznanici zasipaju zastra{uju}im snimcima i fotografijama australijske faune pred put. De{ava se ~ak da pojedini i odustanu od puta u Australiju

gotovo iako je potpuno nerealna, verovatno }ete se iznenaditi kada saznate kakvo je pravo stawe stvari. Prema zvani~nim statisti~kim podacima, u Australiji ~ovek mo`e pre da nastrada od kowa, krave ili recimo p~ele, nego od bilo koje opasne `ivotiwe. S obzirom na to da australijski kowi, krave i p~ele nisu ni{ta opasniji od evropskih, jasno vam je da je i tu re~ o nesre}nim slu~ajevima,

^etvrtak 20. avgust 2020. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

ba{ zbog straha od svih tih opasnih bi}a. Ne mali broj qudi veruje da tamo na svakom koraku vreba opasnost od ìvotiwa jezivijih od svih ~udovi{ta iz filmova strave i uàsa. Mnogi ~itaju veliki broj tekstova na internetu, ne bi li se pripremili za sve te „strahote“, pa i tu nai|u na fotografije insekata uveli~anih po nekoliko stotina puta, prizore razjapqenih ~equsti zmija, krokodila i ajkula i ko zna na {ta sve ne i ~esto odustanu od daqeg istraìvawa jo{ vi{e zapla{eni i zgroèni. Uveravawa prijateqa i ro|aka koji ìve u Australiji da nema razloga za strah obi~no deluju neuverqivo u celoj toj fami oko australijskih opasnih ìvotiwa. Mo`da se pojedincima ~ini da zapravo svi u Australiji moraju pomalo biti kao glavni junak ~uvenih filmova o Krokodilu Dandiju ne bi li preìveli sve te „grozote“. Uostalom, nije li to zemqa gde ìve ne samo morske, ve} i re~ne ajkule, „obi~ni“ i morski krokodili, razne zmije otrovnice, opasni i ~esto veliki pauci i ostali insekti, svrake koje u prole}e kidi{u na bicikliste, ptice kazuari koje kanxama mogu usmrtiti ~oveka, tasmanijski |avo, smrtonose meduze, dingosi i ostala prete}a bi}a? Ako vam kaèmo da je to sve preuveli~ano i da nema razloga za brigu, prili~no smo sigurni da nam ne}ete verovati na re~ i zato }emo se u ovom tekstu detaqno pozabaviti ovom temom i proverenim ~iwenicama koje govore same za sebe. @eqa nam je da vam pruìmo realnu sliku, kako bi vam pomogli da se oslobodite nepotrebnih briga i strahova. Verujemo da }ete biti prijatno iznena|eni kada pro~itate ovaj ~lanak! I bez brige – zastra{uju}ih fotografija i video snimaka nema ni u daqem tekstu. Moète mirno ~itati sve. P~elice, kravice, kowi}i… Statistike o uzrocima smrti izazvanih napadima ìvotiwa u Australiji naboqe pokazuju koliko je neopravdan strah od opasnih ìvotiwa nastawenih u ovoj zemqi. S obzirom na famu oko svega toga, za koju su verovatno najzaslu`niji mediji i filmska industrija i koju mnogi prihvataju zdravo za

odnosno alergijskim reakcijama kad su u pitawu p~ele, a ne o nekakvim pomahnitalim lokalnim rasama ovih ìvotiwa. Zmije - bezopasne u Australiji Tako|e, verovatno }e vas iznenaditi i podatak da u Australiji jo{ od 1979. godine niko nije preminuo od posledica ujeda pauka, kao i ~iwenica da je stopa smrtnosti usled napada zmija najmawa ba{ na australijskom kontinentu! U Australiji godi{we od ujeda zmije strada u proseku dvoje qudi, dok se u Evropi taj broj kre}e od 5 do 30 i vi{e u pojedinim regijama, a ako jo{ dodamo i podatak da u Ju`noj Americi ta cifra ide i preko 200 ili recimo u Aziji i do blizu 20.000, onda je jasno koliko je nerealna fama o „stra{noj“ australijskoj fauni. U nastavku moète videti i najnoviji izve{taj Nacionalnog sistema pravnih informacija (NCIS ili National Coronial Information System) sa statisti~kim podacima za podru~je Australije o broju smrtnih ishoda koje su posredno ili neposredno izazvale ìvotiwe u periodu od 1. jula 2000. do novembra 2010. godine. S. G. (Nastavak u slede}em broju) Kowi - "najopasniji" za qude u Australiji

@IVOTIWA BROJ SMRTNIH SLU^AJEVA Kowi, poniji, magarci 77 Krave i bikovi 33 Psi 27 Kenguri 18 P~ele 16 Ajkule 16 Zmije otrovnice 14 Krokodili 9 Nojevi i emui 5 Drugo (ukqu~uju}i ribe, ovce, koze, meduze i druge `ivotiwe) 19

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Herojski potez surfera iz Australije, izudarao veliku belu ajkulu da bi spasao suprugu Kod severne obale Australije jedan surfer je sko~io sa daske na veliku belu ajkulu i sa nekoliko udaraca uspeo da iz wenih ~equsti izvu~e suprugu. To je tre}i napad ajkule u posledwe vreme u Novom Ju`nom Velsu. [antel Dojl je napala ajkula u Port Makvajeru, u Novom Ju`nom Velsu u Australiji, i nanala joj nekoliko otvorenih rana na desnoj nozi, prenosi Sidnej morning herald. Wen suprug, Mark Rapli, na mla|u jedinku velike bele ajkule dugu izme|u dva i tri metra, sko~io je sa surferske daske i pritekao joj u pomo}. „Ovaj momak dovezao se veslaju}i rukama, sko~io sa daske na ajkulu i udario je da oslobodi ènu, a zatim joj pomogao da se vrate na plaù“, rekao je Steven Pirs, izvr{ni direktor ogranka „Surf lajf sejvingsa“ za Novi Ju`ni Vels, organizacije koja se brine o bezbednosti na plaàma u Australiji. Prema wegovim re~ima, to je bio jedan herojski ~in. To je tre}i napad velike bele ajkule

kod obala severne Australije u posledwe vreme. Pirs je istakao da se bele`i velika aktivnost morskih pasa ove godine kod sredi{weg dela severne austalijske obale. „U ovo doba godine, kada se izlazi iz zime, je period kada kitovi migriraju, zbog ~ega se pove}ava aktivnost ajkula“, objasnio je Pirs.

22 ^etvrtak ^etvrtak 20. 20.avgust avgust2020. 2020. 22

SVET SVETPOZNATIH POZNATIH

LEPA BRENA PONOVO GLUMICA

Posle 30 godina igra}e u filmu sa Milo{em Bikovi}em i jo{ jednim srpskim glumcem Folk zvezda Lepa Brena glumi}e u filmu Plavi Safir" sa Andrijom " Milo{evi}em i Milo{em Bikovi}em. Naime, Breni }e to biti prva uloga na filmu posle punih 30 godina, otkad je 1990. igrala u ostvarewu Hajde da se volimo 3". " Andrija }e u ovoj komediji glumiti peva~a Safira, Bikovi} wegovog menaxera Bojana, a Brena }e igrati sebe.

PRIJATEQI I SARADNICI - Andrija igra folkera kome menaxer i Brena poma`u da o`ivi propalu muzi~ku karijeru! Ne smem da otkrivam detaqe scenarija, ali re}i }u vam da }e jedna od posledwih scena u filmu biti upravo

wegov veliki povratni~ki koncert u punoj beogradskoj Areni, na kojem }e pevati ba{ sa Brenom! - rekao je izvor blizak produkciji filma. On dodaje da su Andrija i Brena zapravo veliki prijateqi i u privatnom ìvotu. - Osim {to se godinama druè, Andrija i Brena su i nekoliko puta sara|ivali. On joj je 2018. godine bio gost na koncertu u beogradskoj Areni. Tada je na bini glumio wenog muà Bobu @ivojinovi}a zajedno sa An|elkom Prpi}, koja je igrala Brenu. Mnogi ne znaju da je godinu dana kasnije upravo Brena pozajmila glas mami Milevi u Andrijinom filmu Taksi bluz" " - rekao je izvor za medije.

MILAN VASI]:

SPREMAJU ULOGU I ZA BAJAGU S obzirom na to da se film zove Plavi Safir", {to je i naziv Bajaginog "

velikog hita, postoji mogu}nost da jednu od uloga dobije i slavni roker! - Bajaga je sjajan ~ovek i veliki muzi~ar. Ima dosta hitova i qudi ga mnogo vole. Bilo bi mi ba{ drago da se i on pojavi u filmu - rekao je jedan od rediteqa Marko Joci}. S. G.

MILAN LANE GUTOVI]:

Pecawe, jahawe, Partizan i - pesma stara 30 godina

Dejan Petrovi}, truba~, i Milan Vasi}, su tandem koji je snimio jednu kosovsku pesmu, koja }e uskoro biti emitovana. O kakvoj je pesmi re~? - To je pesma koju znam ve} tridesetak godina, i ~esto sam je ranije pevao. Nas dvojica smo je nazvali Ja sam " ro|en tamo dole". Pesma je setna, i ide uz mene, po{to sam sa Kosova. Nadam se da }e biti dobro prihva}ena u narodu. Koje su vam omiqene pesme? - Pevam i sa majkom i sa ocem, kad god smo zajedno, a obavezno na svetkovinama. O~eva omiqena je Ako, " draga, sretne{ majku moju", maj~ina Crni oblak", a moja Stari grade na " " Bistrici". Pored pesama, i humor je va{ za{titni znak... - Humor je za{titni znak cele moje porodice, nasledio sam ga od oca. Na ìvot gledam duhovito, sa vedrije strane, i ~esto se {alim. Naj{ira publika vas pamti kao Jana}ka iz TV serije Bela la|a"? " - Sre}an sam {to sam bio deo te ekipe. Sini{a Pavi} je sigurno na{ najboqi scenarista svih vremena. On glumca prvo upozna, pa pi{e za wega. Uloga Jana}ka otvorila mi je mnoga vrata. Ponosan sam na to {to sam ga igrao, i {to ga publika lepo prihvata i sada, kada su reprize. Kaù da nema leka bez smeha. Koliko nam on moè biti lekovit u ovo doba korone?

- Imamo `equ da se u filmu pojave muzi~ke i gluma~ke legende, ali jo{ ne mogu da otkrivam imena. Na{ ciq je da ovim filmom kao junaka promovi{emo dobrog, po{tenog i iskrenog ~oveka rekao je Andrija i otkrio da sam pi{e pesme za ovaj film: - Peva}u sasvim nove pesme! Neke od wih sam ve} napisao, jedva ~ekam da ih ~ujete! Andrija }e se u ovom filmu oprobati i kao rediteq! Pored wega re`iju potpisuje i Marko Joci}.

- Ne treba biti optere}en, ni robovati samo crnim mislima. Smeh i pesma mogu definitivno da nam budu od velike pomo}i. Osim komedija, igrali ste i u predstavama sa drugom tematikom. - Moja prva uloga, u filmu Qubi{e Samarxi}a Kowi vrani", bila je " dramska. Osvajao sam nagrade i za dramu i za komediju. Rado igram sve ànrove. Mimo glume i pesme imate jo{ dve qubavi: pecawe i FK Partizan. [ta boqe grize? - @elim da verujem da je Partizan vi{e zagrizao. S obzirom na to da su crno-beli zadràli skoro ceo tim iz pro{le sezone, {to je u na{em fudbalu retkost, mislim da moèmo ove godine da napravimo dobar posao. To o~ekujem i od na{ih ko{arka{a. Da li pripremate ne{to novo na gluma~kom planu? Plan mi je da napravim solo dramu. Ne monodramu, ne solo koncert, ve} solo dramu. Bila bi to predstava sa pevawem uìvo mojih starih pesama, uz prate}i orkestar. [ta vam je jo{ obeleìlo proteklu nedequ? - Ne samo proteklu nedequ, ve} i posledwa dva meseca, obeleìlo mi je pecawe po nekim lepim lokacijama i jahawe u kowi~kom klubu. Re~ je o kowima koji ina~e sluè u filmovima i serijama. Obilazim Srbiju, a uskoro }u obi}i i Ravanicu i jo{ nekoliko manastira u tom kraju. M. T.

Dru{tvo je potonulo u "PREVARE, LA@I I NEMORAL"

Glumac Milan - Lane Gutovi} iza sebe ima zavidnu karijeru koju bi mnogi mladi glumci prièqkivali u svojoj karijeri. Serije i filmovi poput Tesne koè", " Metle bez dr{ke", Otvorenih vrata", " " Bele la|e" samo su neki od wegovih ost" varewa i projekata u kojima je dao svoj li~ni pe~at. Lane trenutno igra u predstavi Ukra|ena li~nost" koja na ironi~an na~in " prikazuje sliku dana{weg dru{tva. Po wegovom mi{qewu, nemoral i la` su preplavile dru{tvo. - Smatram da je dru{tvo potonulo u prevare, laì i nemoral, a omladinac koji ne ume da se prilagodi tom novom vremenu i brzo se oslobodi ku}nog vaspitawa ostaje u siroma{tvu - zapo~iwe intervju glumac. Skroman i povu~en, Gutovi} svoje vreme najvi{e provodi u vikendici u Vojvodini gde dane provodi u miru. U javnosti se ne sre}e toliko ~esto, a sada otkriva da mu vikendica sluì kao skloni{te za pecawe. - Nije to vikendica, nego kontejner. Sluì mi kao skloni{te Mnogo nam nedostaje komedija, a sve ve}e propagirawe kriminala u doma}im serijama odraz je nema{tovitosti, a ne odraz dru{tva u kom se nalazimo

kad pecam - poja{wava detaqnije Gutovi}, kojem je pecawe jedan od omiqenijih hobija. Lane, je kultnom ulogom Sre}ka [oji}a u Tesnoj koì", a kasnije i u Beloj la|i" " " publike. stekao ogromne simpatije doma}e Spekulisalo se da do nastavka ove serije nije do{lo jer je Milan bio nezadovoqan honorarom koji mu je tada bio ponu|en. On sada otkriva da je to pitawe za nekog drugog. - Ne umem da odgovorim, jer je to pitawe za one koji daju novac i projektuju dobit - kaè glumac, koji se rado se}a anegdota sa snimawa popularne serije. Kako sam nagla{ava, to mu je jedna od najomiqenijih uloga. - Evo ova uloga o kojoj sada govorimo mi je omiqena. Pamtim da smo se svakoga dana i ekipa i mi glumci smejali. Nikada mi nije bilo dosadno na snimawu i uvek sam rado i{ao na snimawe, {to je kod mene retkost izjavquje Gutovi}. Apropo pri~e oko serije Bela la|a", " samo se name}e pitawe da li nam je danas potrebno malo vi{e komedije. - Naravno. Mnogo nam nedostaje komedija, ali evo po~iwu da snimaju i to - kaè glumac, koji smatra da je sve ve}e propagirawe kriminala u doma}im serijama odraz nema{tovito{ti, a ne odraz dru{tva u kom se nalazimo. - Vi{e je to odraz nema{tovitosti stvaralaca, a ne stawa dru{tva. Ne umeju da se sete druge teme - govori glumac, koji za kraj intervjua dodaje da ne razmi{qa o budu}nosti i planovima unapred. - Toliko je duga ova pauza od kada ne igramo predstave, da su se i svi dogovori koje sam imao negde zaturili - zakqu~uje Milan - Lane Gutovi}. S obzirom na to da je glumac u ovom poslu godinama i moè da se pohvali zavidnom karijerom, pitali smo ga {ta bi mogao da poru~i mla|im glumcima. Wegov odgovor je bio jasan. - Ni{ta. Od wihove sposobnosti ionako ni{ta ne zavisi. U ovim uslovima samo li~na sre}a pomaè. S. G.

LITERARNA STRANA (Kwiga o Milutinu je roman srpskog pisca Danka Popovi}a koji predstavqa potresnu ispovest o {umadijskom seqaku, doma}inu i vojniku, koju Milutin pripoveda imaginarnom sagovorniku. Milutin, glavni lik romana, pri~u govori iz zatvora nakon Drugog svetskog rata i osvr}e se na istoriju srpskog naroda kao i na tragi~nu sudbinu sopstvene porodice i Srbije.)

dnu Sinov~e, nisam ja ranije bio ovako pri~qiv. Ovde mi je govor ikiomilio, ovde, u zatvoru. Ranije - poi gaslovi, brige, ne daju glavu podi}i se ipa zaboravqa{ {ta je ju~e bilo, a red-sad, ceo ìvot ko na dlanu. Se}am S. G.se svega. Se}am se ko da je ju~e bilo zvoni sa svih strana, a qudi, dabome, znaju da se tako ne dozivqe na molitve i na pokajawa, nego da se u rat poziva. Iza|em pred {talu, sednem na mericu, a ono jutro, milina jedna. vi},Treba da se odmori{, baldisao si ija. od kopawe, ko{we i drugi poslo}a uvi - jeka je rada, a ovo sad, jeka od a|i"zvowave. e. ûje{ li ti ovo, Milutine? rije- pri|e mi majka. Kvrì prste i qanvata se za reklu, gu`va je. Znam Onkako je woj kad ~uje zvowavu, dva ugog. su joj sina - da kaèm, moja dva brae za ta - poginula u pro{lim ratovima, aè sni-u turskom i bugarskom, a otac nam ava,je - {to bi se reklo, wen ~ovek poginuo u Bugarskoj, na Slivnici. mi je ûjem, bre - velim joj - nisam na igluv. nije Pa {ta ~eka{, vidi{ da qudi adoodlaze {koli. st - Ja ustado, dado joj onu mericu, pa na sokak iz oni stopa. Ona, moja |a",majka, stoji sa mericom u rukama anaspred {talom. E, tu sam sliku zapamtio. Moja majka, sa mericom u dija, mac,rukama, stoji ispred {tale i glerim-da za mnom, a goveda zarikala, ovi-da l' od one zvowave, da l' stoka imo.{togod predose}a - ne znam. Znam var-da mi be{e te{ko. Te{ko, bre, a sesinov~e - kako koji rat, a tebi iz kraj{tale ode par volova. A to nije oigra~ka. Volovi su volovi, zna se {ta je seqaku par volova. Taman nepodigne{ volove i ukoskas, a ono, voriuzme dràva, treba da vuku, topo~uje ve, da vuku komoru, provijant. Ama treba, bre, volovi i da oru, i da oslu kar-vuku ìto, i seno, i drva, treba da ru~ii' proda{, da uzme{ koju paru, a ne san.ovako, da idu xabe. Kaèm ti, nije akoni lako ni zbog volova, ovo je tre}i amopar volova iz moje {tale za tri S. G.godine, a oni koje su mi mobilisali mesec dana ranije, zna{ kaki su

^etvrtak 20. avgust 2020. 23

DANKO POPOVI]

Kwiga o Milutinu (odlomak)

bili - ko upisani. Al dobro... Odo ja {koli, a tamo - {ta da kaèm. U~ionica puna svr{iti qudi, iskupili se, dabome, da nam u~iteq kaè {ta se ovo doga|a, za{to opet moramo u rat. I kako ne otvori{te vrata, pogu{i}ete se - velim ja. Prigrijalo sunce, letwi dan, bazde opanci i teìna, znoj; ose}a se na {talu i obore. A u~iteq drì {tapi} i pokazuje Sarajevo, na karti. îsto se raduje. I fali Mladobosance. Oni su u~inili svoje, uzleteli se u nebo kao mu~enici. Bacili bombe, kaè, ubili {vapskog princa i wegovu ènu. Vasilije sedi i gleda me iskosa, ko veli: ~uje{ li ti u~u kako prezvowava. Lasno je ubiti jednog princa i jednu ènu, ama rat se ne dobija ubijawem prin~eva i èna - mislim se. Interesuje mene {ta }e sad da bude - misle li ostali Bosanci za tim mladim Bosancima, o}e li di}i kaku bunu i ustanak? Nije nama do winoga uzletawa u nebo, ni dosad se u mu~enicima nije oskudevalo. Nama, bogati, pomo} treba. O}e li oni uz nas protiv [vaba? - Odmanem ja vako glavom. Nisu mi tu ~ista posla.

NARODNE [AQIVE PRI^E

Ne volim da se Bosanci naprazno juna~e, da ubijaju prin~eve i ène, a posle, guzicu u stranu pa na{a seqa~ija danak da pla}a. Pa je l' tako? Ako si i Srbin i seqak, nisi stoka, ne voli{ da te neko pravi ludim. Polakote, u~o, polako, nemoj tako sve iz jednog vitiqa, nismo mi deca - veli Pavle i namiguje na me. A u~iteq tera svoje. Tamo, veli, po Bosni i po drugim krajevima de ìve na{a bra}a Ju`ni Sloveni, ustanak samo {to nije planuo. Iz tvoji usta u boìje u{i, u~o - iza|em ja napoqe, ne verujem ni u kake Slovene, a ne}u ni da se kvaìm sa u~iteqom pred narodom. Idem ku}i i sve gredom mislim o tim Slovenima. I da l' }e da bude ko {to u~iteq re~e. Te{ko ti, bre, da te u rat uvla~e kad kome prasne }ef. Uvuku te u ne{to {to ne razume{. Bogami. Slu{o sam ja i otpre mnoge one {kolce. Do|u prekoleta na ferije pa se raspri~aju o oslobo|avawu svi krajeva de ìve na{a bra}a - ~uje{, na{a bra}a, a moja bra}a izginula zbog neke "na{e bra}e". Kaèm ti, raspri~aju se pred

op{tinom, pred {kolom ili pred crkvom, kako-kad, pa sve ko da }e neko da im pokloni ono {to bi oni mogli da i{tu. Se}am se jednom o Velikoj Gospojini, pred op{tinom - raspri~ao se Velibor Rovi}. Onako duga~ak, pripo se na jedan kamen pa veze li veze. Oslobodili smo, kaè, Makedoniju. I staru Srbiju, pobedili smo na Kumanovu i na Bregalnici, sad }emo da se okrenemo na{oj bra}i u Bosni, Ercegovini i u Dalmaciji. Sve tako Velibor, ko da mi samo treba da se okrenemo, pa da se tako i ostvari ono {to je on zaumio. Dobro, Velibore, a koliko }e to da ko{ta? - javi se êdoqub Petrovi}, bio onda jo{ ìv. O}e li nam ~eqad biti brojnija i veselija? êdoqub star, al ume da misli. Koju smo mi vajdu imali od dojako{wi ratova? - veli. E ne radi se o va{im ambarima i ko{evima, {talama i torovima, o ujediwewu se radi - drzak, bogati Velibor, drzak, a nema ga {aka jada, duga~ak ko pritka. I bolestan. Turbekuloza samo {to ga nije na~isto pojela, al eto, o}e i on da odre|uje sudbinu zemqe i naroda. Kaèm ti, nije u~a nama prvi tako govorio. Nije. Slu{ali smo mi o tome podosta i ranije. Al dobro, da se vratimo. Odem ku}i, a nije mi lak{e. Mu~i sumwa, sikiracija. îsto sme{no, seqak si, a mu~i te sumwa zbog neki Slovena i neki ustanaka. Al opet, o ratu je re~, o koì se radi, o glavuxi. Tumaram podrumom, pijem, ne krijem. I psujem, {to da ne psujem. I kraqa i vladu. I Gavrila Principa. Ne gre{i du{u, Milutine - moja majka Gvozdenija ide za mnom, krsti se, misli, vaqda, da je i taj Gavrilo neki velikomu~enik i svetac. Spremi mi belu torbu - kaèm èni - dvoje lanene ga}e, dvoje ~arape, ko i dosad kad sam polazio u ratove. A ào mi ène - ni sa wom nisam sredio. Bolesna je. Deca se u woj ne primaju. Troje je rodila, a ni jedno se nije odràlo. Majka mi pevca ispekla, po obi~aju, ko da }u na svadbu, a tri dana sam kosio na sir}etu i na

Pripravqali raàw za zeca Vra}ali se nekakvi seqaci ku}i iz drva, dok jedan od wih zavika druìni: Gle, gle, bra}o, onoga zeca te beì onom glavicom, ima u wemu petnaest oka, a da je Bog dao me|u nama brzonoga momka, pa da ga dostigne, eto gospodske ve~ere da se ugostimo ve~eras u dru{tvu. To je lako, povi~e najstariji u druìni. Polovica nas hajdemo za wim u poteru da ga uhvatimo, a polovica neka ubere dobar jasenov raàw, da bude spreman dok se vratimo sa zecom. Dobra ti je, re~e jedan, u srebro ti se okovala! Ali i ja neka jednu progovorim: ja bih da ga me|u nama ovde u planini ispe~emo i bratski pojedemo, a da niko ne kazuje ku}noj ~eqadi, jer nije pravo da od wega jede ko je doma leào, nego mi koji smo se oko zeca mu~ili.Je li ovako, bra}o?

perju belog luka - al, ajd, kad je taki obi~aj da Srbin dobro jede kad u rat i u smrt polazi. Obu~em nove ~ak{ire, suknene, a ào mi. Posledwe su - dvoje sam u pro{lim ratovima pocepao. Guw ne}u da obla~im, nov je, i jedini crkveni, staja}i, za{to da ga satirem o rovovima. A èna ko èna, ne àli ga, kaè: Milutine, moè se desiti, ne daj boè, da pogine{, pa neka se vidi da si bio doma}in ~ovek. Ba{ zato ga i ne bi nosio, zato {to mogu da poginem, kaèm èni. Ra~unam, ako poginem neko }e joj za taj guw kositi i ìto vezivati - al woj ne vredi govoriti, naumila se pa ne da. Obla~i me ko da }u u narodnu pesmaricu - sve novo i najlep{e rpa na me. Nemoj, èno, preterivati kaèm joj - samo dvoje ga}e i dvoje vunene ~arape stavi u torbu, to je ~oveku ratniku dovoqno. Ako nema sre}e, ne mogu mi ni ko`ne ~ak{ire pomo}i. Rukujem se sa majkom i ènom. Udarim sokakom u selo. Na sve strane odleè derwava. Kad se pre izopija{e toliki qudi? Za{to pevaju i pla{e golubove, {to se sad juna~e, rano je? Uro{eva kafana - prepuna. Pije se s nogu. Sve pla}aju Uro{evi}i. Oni piju i najglasnije pevaju, oni najvi{e i psuju i pesmama prete [vabi - nije im te{ko, oni su oduvek najvi{e pesama i znali i pevali, a mnoge su i sami sro~ili; ve} su i o Apisu i drugima pevali, i o Gavrilu Principu - oni }e da pevaju, drugi }e da ginu. Ajde, Milutine, da pijemo i da pevamo, - Pero Uro{evi}, uzo ~a{u i naliva mi rakiju - zeman je zemqa da se brani. Ajte vi Uro{evi}i sa mnom da ratujemo. Meni je ovo tre}i rat, a tebi, Pero, i tvom bratu Jefti nije ni prvi - kaèm. Zna to i on dobro, nego ne}e Uro{evi}i belu torbu da prte. Dva meseca oni pod oru`jem paradiraju oki}eni zna~kama ko komite, al ne}e tamo de se ga}e krvave nego pevawem i derwavom pokazuju vlastima kako vole kraqa i Srbiju. Taki su bili i u pro{lim ratovima. Wini su sinovi i sad po komandama u pozadini, a tu|u decu napijaju da se pijana derwaju kad bi trebalo da pla~u.

Dobra ti je! re~e tre}i nego ko {to o ~em, mi o dobru, dok nije zec gde u grm za{ao, a za noge mu se ne bojim dok su ove moje dve poda mnom. Odo{e polovica wih za zecom u poteru, a pola traìti jasenov raàw. Oni {to odo{e da gone zeca, nigde ni traga od wega, no vide{e negde u gori gde je bio neko zaègao }umur pa zadimio, te se oni upute k onome dimu, kad li se stu~e s onim te po gori traìjahu jasenov raàw, i pomisle da su oni zeca uhvatili i sami pojeli, te zavi~u na wih: Kamo zec, more bre? A ovi tako isto upitaju srdito ove poternike: Evo vatre, vi ste ga bez nas izeli! Ne veruju}i jedni drugima, po~nu se izme|u sebe tako tu}i da su morali mnoge ku}i na nosilima odneti. Kad su se primakli blizu sela, upita{e ih seqani: Ko vas pobi? Odgovori{e im: Lukavi zec i jasenov raàw.

^etvrtak 20. avgust 2020.

FEQTON

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (5)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera. U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Od nema~kog napada na Jugoslaviju 1941. godine Du{an postaje trostruki agent Uz pomo} britanske tajne slu`be Du{an Popov odmah po~iwe da organizuje Abverovu mreù fiktivnih {pijuna, koji }e do invazije Francuske kqukati nema~ki General{tab lukavo spremqenom smesom la`nih podataka koji su mogli da se provere i da izgledaju kao pravi. Taj ogromni posao varawa Nemaca bio je u rukama najefikasnijeg kontraobave{tajnog tela u doba rata "Komiteta XX", zaduènog za dezinformacije. "Komitet dvadeset" ili "dvojni krst", {to drugim re~ima zna~i obmana ili prevara, bio je glavna institucija britanske agenture za obave{tajno varawe nema~ke armije i politi~kog rukovodstva. Ve} 1943. svi nema~ki {pijuni u Britaniji su bili u rukama Komiteta. Jedan od najva`nijih obave{tajnih poslova tajnog agenta Tricikla, odnosno Du{ka Popova, bilo je pribliàvawe admiralu Vilhemu Kanarisu, {efu Abvera, za koga je i sam Vinston êr~il znao da nije okoreli nacista. Tako je ser Stjuart Menzis uspeo da uspostavi vezu sa Kanarisom, podseti ga na nekada{wi susret sa êr~ilom i izazove wegova antihitlerovska ose}awa, zbog kojih je kasnije stradao od samog firera. Rade}i zvani~no za Abverovu stanicu u Lisabonu, a ilegalno za britansku agenturu, Du{ko Popov je saveznicima pruào dragocene podatke o aktivnostima nema~kih obave{tajaca i svemu {to se zbivalo u Rajhu. Svojom rukom Du{ko Popov nije ubio nikoga, ali je jo{ u Beogradu udesio da pogine Boìdar, sluga i {ofer wegovog oca Milorada Popova, koji je bio pla}en da ga kao dou{nik proverava za ra~un Nemaca. Posle okupacije Jugoslavije 1941. godine, Popov se prijavquje jugoslovenskoj izbegli~koj

stavqenu od agenata FBI i da je preda Huveru u ruke. Oni bi daqe kqukali Nemce onim {to Amerikanci misle da ovi treba da znaju, a do~ekivali bi u sigurne ruke sve nove nema~ke {pijune. îm je ~uo tu ideju Xon Edgar Huver, navikao na kriminalne, a ne na prefiwene {pijunske metode rada, Popova je izbacio iz kancelarije. Odmah je naredio da se soba Du{ana Popova ozvu~i, da ga hapse i privode {to "prelazi dràvne granice SAD sa ènom sa kojom nije ven~an, a radi vr{ewa bluda". U svojim memoarima "[pijun - Kontra{pijun", Popov je opisao kako ga je FBI ometao dok je boravio u SAD po nare|ewu Abvera iako je FBI Du{ko Popov, Srbin po kojem je nastao lik agenta Xejms Bonda 007 znao da je Popov britanski agent. On je ~ak doveo sebe vladi u Londonu i radi kao do zakqu~ka da Japanci i wiu situaciju da Abver otkrije wen slu`benik za specijalne hova armija ne{to spremaju da je dvostruki {pijun po{to zadatke. Tako je Du{an Popov Amerikancima. je agentima FBI otkrio tajnu postao trostruki agent: za Ba{ u to vreme, Abver mikrota~ke - pisawa izve{taAbver je bio agent Ivan; za {aqe Du{ka Popova slu`ja na prostoru veli~ine ta~ke britansku tajnu slu`bu Tri- beno u Sjediwene Dràve da - i aparata za ~itawe takvih cikl; za izbegli~ku jugoslo- osnuje novu {pijunsku mreù. poruka. vensku vladu Du{ko. Abver mu za put daje 40.000 Pisac bestselera Entoni Tako se tajni agent Ivan dolara. I odlikuje ga GvozdeSamers je objavio kwigu pod predstavqao kao pravni za- nim krstom. FBI je pohvatao nazivom "Tajni i privatni stupnik Jugoslovenskih bro- sve nespretne nema~ke {piìvot Edgara Huvera". U woj darskih kompanija. Wegova june-amatere, regrutovane od je objavio da je direktor FBI glavna veza sa unutra{wom lokalnih ameri~kih Nemaca. tajno pratio Du{ka Popova. britanskom agenturom u MI-6 Du{ko Popov je tada odneo, Huver, koji je tada nepribio je pukovnik Tom E. Ro- kako sam kaè, "Amerikankosnoveno vladao FBI, zabertson, {ef Sekcije za de- cima na srebrnom posluàvkqu~io je da je Popov samo zinformacije i propagandu niku" vest o japanskoj nameri "plejboj" od koga nema koristi Intelixens servisa. Kako je da napadnu Perl Harbur i i naredio agentima da mu zasam priznao, u svojoj kwizi, u najnoviji {pijunski {tos, migor~aju ìvot. Wegovim povreme rata bilo je jo{ Srba i krota~ku. na{awem Amerikanci su bili Jugoslovena u britanskoj taj[ef Federalnog istraskandalizovani. Za 14 mesenoj slu`bi: `nog biroa, nepoverqivi Xon ci, koliko je Popov boravio u U leto 1941. Popov je kao Edgar Huver, apsolutni gospoSAD tokom 1942. i 1943. godiagent do{ao do najzna~ajni- dar sveta senki, to jest svega ne uspeo je da potro{i 80.000 je tajne informacije u svojoj {to ima bilo kakve veze sa dolara, nemilice rasipaju}i {pijunskoj karijeri. Primetio tajnim policijskim i {pijuntaj novac na ène, luksuzan je da je japanski General{tab skim poslovima na teritoriji stan u wujor{koj Park aveniiznenada pokazao veliko za- SAD, nije verovao Du{anu Poji i na vikendicu u poznatom nimawe za italijansku ratnu povu. skijali{tu na zapadu SAD. O luku Taranto. Popov je poku{ao da Huveneobi~nim sklonostima sveDu{kov prijateq Johan ra ubedi da je po{ten i pado~i i wegovo tajno ime - TriJebzen je, slu~ajno, bio vodi~ triota. Trebalo je da, kao i cikl, aluzija na seks utroje tim Japancima po Italiji. On u Velikoj Britaniji, osnuje koji je Popov, prema dosijeu i Popov su vrlo brzo do{li mreù nema~kih {pijuna sana koji se poziva Frans pres, rado upra`wavao. Popov u svojim memoarima pi{e da se suo~io sa Huverom O Du{ku Popovu je Momo Kapor, veliki hroni~ar na{ih i naterao ga da napi{e demanìvota pisao: ti.. - Du{ko Popov, koji je znao tri svetska jezika - francuski (sredwu {kolu je zavr{io u Parizu, zajedno sa Ko~om Popolll U slede}em broju: vi}em), nema~ki (koji je nau~io da bi mogao da prati postdiAmerika ignorisala plomske studije u Frajburgu) i engleski (koji je savladao zaupozorewe Du{ka Popova rad biznisa), uz to dru{tven, {armantan, sa dobrim vezama da }e Japanci napasti u zemqi i inostranstvu, sjajno se sna{ao u ovoj ulozi... Perl Harbur

MOMO KAPOR O POPOVU

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

20. avgust

1741. - Ruski moreplovac danskog porekla Vitus Jonas Bering otkrio je Aqasku. 1872. - Prestao je da izlazi list "Danica", najzna~ajniji kwièvni ~asopis srpskog romantizma, koji je od februara 1860. tri puta mese~no {tampan u Novom Sadu. List je okupqao mlade srpske pesnike romanti~are, Jakova Igwatovi}a, \uru Jak{i}a, Jovana Jovanovi}a Zmaja, Lazu Kosti}a, a pokrenuo ga je i ure|ivao pisac i pravnik \or|e Popovi}. 1884. - Nakon ~etiri godine gradwe, sve~ano je otvorena zgrada Beogradske èlezni~ke stanice sa koje je nekoliko dana kasnije krenuo prvi voz tek izgra|enom prugom Beograd-Ni{. 1940. - U Meksiko Sitiju smrtno je rawen ruski revolucionar Lav Davidovi~ Bron{tajn, poznat kao Lav Trocki, jedan od vo|a Oktobarske revolucije. Ubistvo je planinarskim pijukom (cepinom) izvr{io {panski komunista Ramon Merkader, po Staqinovom nalogu. Trocki, koji je po dolasku Staqina na vlast bio wegov blizak saradnik, a potom èstok protivnik, podlegao je ranama narednog dana. 1941. - U Poàrevcu je ro|en Slobodan Milo{evi}, od 1997. do 2000. predsednik SR Jugoslavije. Bio je predsednik Srbije u vreme raspada biv{e SFR Jugoslavije i krvavih ratova koje je taj raspad izazvao u Hrvatskoj i Bosni (1991-1995). Juna 2001. isporu~en je Me|unarodnom sudu za ratne zlo~ine na prostoru biv{e Jugoslavije u Hagu gde je i umro 2006 godine. 1944. - Ro|en je indijski dràvnik Raxiv Gandi, premijer Indije od 1984. do novembra 1989. kada je izgubio na izborima. Ubijen je 21. maja 1991. u atentatu tokom predizborne kampawe, podeliv{i tako sudbinu majke Indire koja je kao indijski premijer ubijena u atentatu 1984. godine. 1980. - Italijanski alpinista nema~kog porekla Rajnhold Mesner je prvi uspeo da se sam popne na najvi{i vrh sveta Mont Everest bez upotrebe kiseonika. Mesner je jedan od retkih alpinista koji je osvojio svih 14 vrhova vi{ih od 8.000 metara - koliko ih ukupno ima na svetu. 1983. - Umro je Aleksandar Rankovi}, nekada{wi potpredsednik SFRJ, {ef slu`be Dràvne bezbednosti i ~lan najvi{eg dràvnog i partijskog rukovodstva. Rankovi} je do Brionskog plenuma (1. jula 1966) kada je smewen sa svih funkcija, bio jedan od najbliskijih saradnika Josipa Broza Tita. 1991. - U Moskvi je uveden policijski ~as, Boris Jeqcin ukazom je preuzeo komandu nad oruànim snagama SSSR lociranim u Rusiji, nakon {to su antireformske snage poku{ale da u no}i izme|u 19. i 20. avgusta izvr{e dràvni udar i obore s vlasti posledweg lidera SSSR Mihaila Gorba~ova. 1994. - Na Palama, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina proglasile su ujediwewe i usvojile dokument o prisajediwewu SR Jugoslaviji. 2017. - Preminuo je ameri~ki glumac i komi~ar Xeri Luis, koji je svetsku popularnost stekao 40-ih i 50-ih godina 20. veka kao ~lan dvojca Martin-Luis, zajedno s peva~em i glumcem Dinom Martinom.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Ro|ena je u Be~u i odrasla u ku}i u koju su dolazile mnoge poznate li~nosti srpske kulture Mina Karaxi}-Vukomanovi} najpoznatija je kao }erka Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, iako je ova umetnica i kwièvnica bila jedna od svega tri srpske slikarke (pored Katarine Ivanovi} i Poleksije Todorovi}) koje su stvarale u Srbiji u 19. veku. O qupkosti i dobroti ove devojke dovoqno govori ~iwenica da je opevana u jednoj od najtoplijih pesama Branka Radi~evi}a - „Pevam dawu, pevam no}u“. Dok je mladi pesnik bio deo kwièvnog kruga wenog oca, izme|u wega i Mine rodila se qubav, prepuna ne`nosti a i daqe ìva kroz stihove ove pesme. Mo`da upravo to navodi brojne roditeqe u Srbiji da }erkama daju ime Mina, mada to i nije bilo pravo ime, ve} nadimak Vukove }erke. Kako joj je majka bila Be~lijka, weno pravo ime glasilo je Vilhelmina, sve do wene 30. godine kada je pre{la u pravoslavqe i krstila se kao Milica. I najve}im laicima wen autoportret ili uqe na platnu „Kraqevi} Marko sa topuzom“ deluju poznato, ~ak i kada ne znaju ko je drào ~etkicu. Wen slikarski opus ~ini pedesetak

Sve dok je razgovor formalan i {to se kaè "na nivou", srpski jezik je strancima lako prevesti. Me|utim, problem nastaje kad ne{to postane skupo i kad "ko{ta ko Svetog Petra kajgana" ili kad sagovornik postane dosadan, pa mu se odse~no poru~i "idi u per{un". Ipak, eskalacija i hladan znoj krenu tek kada sagovornik u ~udu gleda prevodioca ona kad on poku{ava da mu objasni {ta je ovaj drugi mislio kada mu je poru~io da on "Nije sisao vesla". Trend koji je globalno zaìveo na dru{tvenim mreàma "kod nas se to ne kaè tako, ve}... i mislimo da je prelepo", na{ao je svoje mesto i na srpskom govornom podru~ju i sude}i po reakcijama korisnika, lepo se primio. Radi se o konceptu gde se iz engleskog jezika izvadi neka fraza koja ozna~ava neki gest. Primera radi: "U Srbiji ne kaèmo "on nije lep", ve} "ruàn je ko lopov" i mislim da je to prelepo." Obuhva}ene su i prirodne pojave poput ki{e, ta~nije re~eno, pquska. Iako za ovu prirodnu elementarnu pojavu imamo dosta fraza, jedan je ipak najkori{-

^etvrtak 20. avgust 2020. 25

Mnogi svojim }erkama po woj daju ime Mina, a ne znaju da se }erka Vuka Karaxi}a nije zvala tako

Vilhelmina Mina Karaxi}, autoportret

„Kraqevi} Marko sa topuzom“, rad Mine Karaxi} radova. Radove nije ni potpisivala, ni datirala. Portretisala je osobe sa kojima se sretala svakodnevno, rodbinu, prijateqe, decu, goste, vojvode iz Crne Gore, deputirce

iz Bosne... Slikala je i kopirala i religiozne motive. Weni roditeqi Vuk i Ana imali su trinaestoro dece od kojih su svi, osim Mine i Dimitrija, umrli u detiwstvu i ranoj mladosti do 1852. godine. Ro|ena je u Be~u i odrasla u ku}i u koju su dolazile mnoge poznate li~nosti srpske kulture toga doba, prijateqi i saradnici wenog oca: Branko Radi~evi}, \uro Dani~i}, prota Mateja Nenadovi}, Wego{, knez Mihailo Obrenovi}, Stevan Kni}anin, slikari Uro{ Kne`evi}, Aksentije Marodi}, Steva Todorovi}, Dimitrije Tirol, patrijarh Josif Raja~i}, crnogorski knez Danilo,… kao i Jakob Grim, istori~ar Leopold Ranke, Pavel [afarik, ruski nau~nik Srezwevski, i mnogi drugi. Osim nema~kog, govorila je francuski i italijanski, od 15. godine po~ela je da u~i srpski, a od 19. godine engleski jezik. I{la je na ~asove klavira i slikarstva. O wenom obrazovawu brinuo se i Jernej Kopitar, koji joj je poklawao kwige nema~kih, francuskih i engleskih pisaca. Mina je svome ocu pomagala kao sekretar i pratila ga na putovawima. Putuju}i sa

ocem, posetila je galerije u Veneciji (1847.), Berlinu (1849. i 1854.), Drezdenu (1854). @elela je da se usavr{ava u Petrogradu, ali nije uspela da dobije stipendiju. U maju 1858. godine sa majkom i ocem, doputovala je brodom iz Be~a u Zemun. U Beogradu je pre{la u pravoslavnu veru i dobila ime Milica. Udala se za siroma{nog bratanca knegiwe Qubice, profesora kwi`evnosti na beogradskom Liceju Aleksu Vukomanovi}a. Na`alost, Aleksa je umro krajem 1859. posle godinu i po dana braka, kada je wihov sin Janko imao svega tri meseca. Mina i Janko su krajem septembra 1860. godine iz Beograda oti{li u Be~. Posle nekog vremena umro joj je i otac Vuk, 1864. godine. Mina se narednih 12 godina brinula i svojoj bolesnoj majci. Wen sin Janko {kolovao se u Be~u i Rusiju. Kao dobrovoqac u~estvovao u srpsko-turskom ratu gde je dobio medaqu za hrabrost. Vratio se potom u Rusiju, gde je umro 1878. godine. Smr}u wenog brata Dimitrija Mina/Milica je ostala jedini potomak Vuka Karaxi}a. Kada je umrla 1894. godine, sa wom je uga{ena Vukova loza. M. T.

U SRBIJI NE KA@EMO:

Novi trend je do{ao i kod nas, a srpska verzija ru`nih re~i i izraza frapirala je strance

}eniji u svakodnevnom govoru. "U Srbiji ne ka`emo "ki{a ba{ jako pada", ve} "lije ko iz kabla", i mislim da je to prelepo."

Kada je neko dosadan i naporan, postoji vi{e na~ina da mu se to stavi do znawa, ali jedna od nasjtarijih fora, sigurno je ova. " U Srbiji ne ka`emo "dosadan

si", ve} " e, idi vidi da l sam napoqu, pa se vrati da mi kaè{" i mislim da je to prelepo." Za one koji imaju ~vrst san, u na{em jeziku ima dosta izraza. Ipak, jedan od onih zbog kojih stranci ne veruju svojim u{ima dok im obja{wavate, jeste slede}a fraza. "U Srbiji ne kaèmo "spava spokojno", ve} "spava ko zaklan" i mislim da je to prelepo." Fenomen promaje je nekako najteè objasniti onima koji nisu upoznati sa strujawem vetra koji je zaduèn za kostoboqu svih Balkanaca, zbog ~ega

je zatvarawe vrata i prozora, obavezna i bez upita. "U Srbiji mi ne kaèmo "da li moè{ da zatvori{ vrata, molim te", ve} "jesi ti ro|en u ~amcu?" i mislim da je to prelepo." Ovakav na~in "prevo|ena" fraza sa engleskog na srpski, odnosno, traèwe idealnog i najta~nijeg primera za fraze koje koristimo, na{ao je svoj put do korisnika dru{tvenih mreà, je za ne{to vi{e od mesec dana kori{}ewa, postao redovan na~in zabave nekoliko desetina hiqada qudi. R. N.

MOZAIK

^etvrtak 20. avgust 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: U naletu ste dobre energije, ali vas savladavaju nestrpqivost i nervoza. Va{a promenqivost raspolo`ewa nije prijatna okolini, pa su mogu}i sitni sukobi i rasprave. QUBAV: Voqena osoba vam ne daje dovoqno topline koliko vam je potrebno. Previ{e ste zahtevni, pa vam ovih dana sledi zahla|ewe odnosa. Naro~ito vas brine ne{to iz pro{losti. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Odre|ene informacije ne dopiru na pravi na~in do vas, pa niste u dobroj poziciji da sagledate sve mogu}nosti koje su va`ne za kona~nu odluku. Morate ne~ega da se odreknete. QUBAV: Dobijate {ansu da odvojite malo vremena za sebe i voqenu osobu. Tempo koji je iza vas bio je prebrz, izgubili ste realnu sliku o tome {ta je u qubavi potrebno vama, a {ta partneru. ZDRAVQE: Nesanica.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Ovaj period je u znaku zavr{etka zaostalih obaveza. Sve oko toga }e biti ote`ano i podlo`no previdima i malerima. Dobra strana svega je to {to }e vam sitni dnevni problemi skrenuti misli i ubla`iti nervozu. QUBAV: Zahtevni ste prema sebi, pa voqenoj osobi nije lako s vama jer isto o~ekujete i od we. Va{e provokacije mogu biti okida~ za neprijatnu raspravu. ZDRAVQE: Alergije.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Zavr{avate zaostale obaveze koje su vas ometale i usporavale u radu. Ova nedeqa je u znaku pregovora kojima vam se otvara mogu}nost novog posla ili napredovawa. QUBAV: Nedovoqna blizina partnera moè osveìti qubavni odnos koji je izgubio na intenzitetu, jer ste neko vreme pre~esto bili zajedno. Slede talasi romantike kojih ste se uèleli. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Otvaraju vam se {anse da dovr{ite zapo~ete projekte, ali sve je jo{ uvek samo u planovima. Prava realizacija bi bila ako biste konkretno sklopili ugovor, ali na to }ete jo{ ~ekati. QUBAV: Preko bliskih prijateqa sledi vam jedno novo poznanstvo. Malo opu{tawe i prihvatawe izazova mo`e vam prijati, ali dugoro~no vi znate da to nije za vas. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Bi}ete u prilici da jednom starom saradniku pomognete da na|e posao. Ovih dana o~ekujte obave{tewe u vidu opomene ili isporuku obave{tewa o nekoj kazni na koju niste ra~unali. QUBAV: Prili~no ste stati~ni. Zbog toga vam mo`e proma}i prilika da se voqenoj osobi dovoqno pribli`ite i ~ak i sebi otkrijete emocije koji su vam ranije bile nepoznate. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Ho}e vas posao, pa vam sti`e ponuda za dodatni rad koji vam trenutno nije neophodan. Razmi{qate da se upustite u to, a opravdawe nalazite u finansijskoj naknadi koja nije velika, ali nije ni za zanemarivawe. QUBAV: Ukoliko je va{a qubavna veza imala bilo kakvu primesu tajanstvenosti, budite spremni na to da vam, ovih dana, zvezde nisu naklowene. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Razmi{qate kako da budete efikasniji i da nekom novom organizacijom poboq{ate svoju finansijsku situaciju. QUBAV: Va{e potrebe zahtevaju od partnera mnogo tolerancije i strpqewa. Iako se mo`da ose}ate umorno, raspolo`ewe }e se promeniti kada od partnera stigne interesantna inicijativa. Ne razmi{qajte previ{e o tome koliko bi vam ne{to prijalo. ZDRAVQE: Kostoboqa.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Vreme je za kvalitetan predah. Ne podleìte potrebi da ne{to novo otpo~nete, jer nije povoqan period za to. QUBAV: Poriv za li~nom slobodom moè vas navesti na pogre{an korak. Da biste izgladili nesuglasice prihvatite predloge voqene osobe i vi{e vremena provedite sa qudima koju ona predloì. Slobodni mogu da upoznaju osobu sa kojom ih ~eka avantura. ZDRAVQE: Nervoza.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Prepuni ste kreativne energije, pa va{e samopouzdawe iz dana u dan raste. Ukoliko se na|ete u prilici da pazarite ili potpisujete neke vrednosne papire, budite na oprezu. QUBAV: Sami ste sebi dovoqni, pa vas mra~no raspolo`ewe voqene osobe ne remeti. Izbegavawe susreta nije pravo re{ewe. Suo~ite se sa problemom. Romantika gubi na snazi. ZDRAVQE: Problemi sa zubima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Sti`e vam povoqna prilika, ali da biste je iskoristili morate da pristanete na kompromis koji je za vas, bar dosad, uvek bio neprihvatqiv. Prolazni zastoj je mogu}. QUBAV: Va{ partner nema razumevawa kada su u pitawu va{i zahtevi. Iskreni razgovori, zajedni~ko provedeno vreme i duge {etwe smiri}e tenziju koja se gomila. Pru`ite mu malo podr{ke i topline. ZDRAVQE: Premor.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Obuzdajte nervozu, jer kada se bude ne{to va`no odlu~ivalo neophodno je da mirno promislite i potraìte savet drugih saradnika. QUBAV: Morate dodatno da se potrudite ako èlite da sa~uvate stabilnost u vezi, makar gre{ke preuzeli na sebe. Moète upasti u ozbiqan sukob s voqenom osobom ako ne iskontroli{ete svoje nestrpqewe. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

HELIKOPTERI POLICIJE POSTAVQAJU KRST IZNAD MANASTIRA MILE[EVA

Zlatar dobija najlep{i ukras Odavno je postojala ideja da se na ovom brdu izgradi i veliki Krst koji bi predstavqao pravi ukras kako manastira Mile{eve tako i samog Zlatara. - Nedavno je Episkop mile{evski g. Atanasije blagoslovio da se po~ne sa pripremama za ispuwewe tog poduhvata. Po projektu najpre je potrebno izbetonirati ~vrsto

postoqe na koje bi se kasnije postavio sam Krst. Zbog nepristupa~nosti terena tra`ena je pomo} MUP Srbije, kako bi se anga`ovali helikopteri radi podizawa materijala, kao i samog Krsta na vrh - saop{teno je iz Eparhije Mile{vske. Srpska Pravoslavna Crkva izvr{ila je ~in sve~anog izno{ewe

âsnog Krsta, Helikopterska jedinica MUP RS sa dva helikoptera posetila je manastir Mile{evu kako bi sagledali celokupnu situaciju radi izvo|ewa ovog obimnog, komplikovanog i te{kog projekta. - Na parkingu ispred manastira izvr{ena je i proba optere}ewa i simulacija podizawa tereta kako bi sve bilo spremno i oprobano za bezbedno izvo|ewe. Kako je sve proteklo u najboqem redu sa Episkopom Atanasijem i Odborom za izgradwu dogovoreno je da se kompletna ekipa na|e za koji dan ponovo na mestu izvo|ewa i da se, uz Boìju pomo}, betonom izlije postoqe za âsni Krst koji }e nakon toga tu biti postavqen - re~eno je u Eparhiji Mile{evskoj. Vrh Titerovac nalazi se na oko 950 metara nadmorske visine, pa }e se postavqeni krst dominirati ovim prijepoqskim krajem. M. T.

POSLEDWI POZDRAV

STEVAN DO[LOV

N N

Ro|en 5. marta 1934. u Bara}ima, Mrkowi} grad (BiH) Preminuo 11. avgusta 2020. u Sent Albansu, Melburn O`alo{}eni: sinovi Nikola i Stojan, }erka Vilena, zet David, unuk Charlie i ostala mnogobrojna rodbina u otaxbini i Australiji. Sahrana je odr`ana 17. avgusta 2020. na Williamstown grobqu. Po~ivaj u miru, neka ti je ve~na slava!

Kako ìvi Muja, najstariji aligator na svetu i simbol Zoolo{kog vrta u Beogradu Zoolo{ki vrt u Beogradu moè da se pohvali i ~iwenicom da u wemu ìvi Muja, trenutno najstariji ameri~ki aligator na svetu. Biolog Kristijan Ovari kaè da

se moè re}i da je Muja "metuzalem" zoo vrtova. Muja je u Beo zoo vrt stigao 9. avgusta 1937. godine iz Nema~ke. "Uvek je postojala dobra saradwa izme|u zoolo{kih vrtova i razmena ìvotiwa je vrlo bitan proces, zbog odràwa raznolikosti vrste. Krokodili i sli~ni gmazovi su 30-tih godina pro{log veka bili kapitalni delovi zbirki. Me|utim, postojala je lo{a navika posetilaca da bacaju nov~i}e u bazen, ne bi li ih pokrenuli. To ne treba raditi. Aligatori jedu kamen~i}e koji im pomaù varewu i kada progutaju nov~i} krene im èluda~na kiselina, koja pravi problem i ìvotiwi i veterinarima", objasnio je Ovari. Beogradsko "Vreme" je 10. avgusta 1937. godine objavilo da je Muja prethodnog dana u Zoo vrt stigao kao dvogodi{wak, mada na fotografiji koju su objavili deluje znatno starije, a po procenama kompetentnih qudi misli se da je tada ve} imao desetak godina. Muja je u Beogradu preìveo oba razarawa, 1941. i 1944. godine, prvo prilikom nacisti~kog, a potom zbog savezni~kog bombardovawa i tada su stradale gotovo sve ìvotiwe.

Zatim su do{le decenije nemara pod komunisti~kom vla{}u, pa hiperinflacija, krizne godine sa neposrednom ratnom opasno{}u, ponovno bombardovawe 1999. godine, a Muja je sve to sa lako}om preìvio. Muja jede jednom mese~no, a prema re~ima biologa, omiqena hrana mu je piletina i - pacovi. "Jednom mese~no dobija pili}e, ribu, jede i pacove, to mu je omiqena hrana. Preko leta neko ve}e {aran~e mu damo, i tek onda vidite snagu tog stiska vilice. Aligatori se ina~e slabo kre}u, i energiju tro{e samo na hranu", kaè Ovari. Kada je 2012. godine Muja dobio gangrenu desne predwe noge, veterinari su morali da je amputiraju, ali je on i danas ìvahan, naro~ito kada oseti hranu. "Te godine je Mujinu nogu, zbog stara~kih procesa zahvatila gangrena, i u ciqu spasavawa wegovog ìvota morala je da mu se odstrani predwa noga", kaè biolog Kristijan Ovari. Muja je svojevremeno imao i ènku, ali je ona uginula. "Mislimo da Muja nema potomstvo, ali nije iskqu~eno da, s obzirom da tih 30-tih godina se nije ba{ vodila uredna evidencija u nema~koj, da Muja ima ro|ake po drugim evropskim zoo vrtovim. To bi moglo da se ispita, ali se o tome za sada ne razmi{qa", kaè Ovari. Za Muju kaù da ima 90 godina, a koliko }e jo{ ìveti, Ovari kaè da se to ne zna. "Te{ko je proceniti koliko moè da ìvi, ali }e biti s nama jo{ jedan vremenski period, drìmo fige da to bude barem jo{ 10tak godina. Svaki wegov dan za nas je veliki poklon, s obzirom da je i zvani~no najstariji aligator", rekao je biolog. R. N.

O mo i O min staw M src E nis

K stre na p obja pit isp bis

T odr oki ish stv oso Tak tra da rez ene

P st

S J M U P J S P S P

P P

koc vat kat pom

jaja lak ati Sm kao

su por upi par rer hle Ka pit

^etvrtak ^etvrtak20. 20.avgust avgust2020. 2020. 27 27

ZDRAVQE

REDOVNI PREGLEDI ÛVAJU VID Glaukom je oblik opti~ke neuropatije, odnosno skup bolesti opti~kog ìvca koja dovodi do o{te}ewa o~nog nerva i retine. Posledica toga je o{te}ewe u vidnom poqu i na kraju potpuni gubitak vida i slepilo. Glaukom kao bolest nastaje kada ima previ{e te~nosti u oku, tj. kad je povi{en o~ni pritisak. Da bi na{e oko imalo stalni tonus, pritisak mora biti u granicama normale. Normalne vrednosti IOPa su od 10 do 21 mmHg i varira u toku dana. Odràvawe stalnog intraokularnog pritiska (IOP) u oku nastaje neprekidnom cirkulacijom o~ne vodice. Cilijarni nastavci lu~e te~nost koja iz zadwe komore prelazi u predwu, a potom kroz komorni ugao preko mreàstog dela Trabekuluma i [lemovog kanala oti~e u vensku cirkulaciju oka. U slu~aju da je oticawe o~ne vodice onemogu}eno ili smaweno, dolazi do nagomilavawa te~nosti u oku, te pritisak razara deo po deo vidnog ìvca. To se ispoqava postepenim promenama u vidnom poqu. U po~etku o{te}ewe ne zahvata centralni vid (sredi{wi deo vidnog poqa, koji vidimo kada gledamo ispred sebe ili ~itamo), ve} se javqaju defekti na periferiji vidnog poqa I wegovo suèwe. Tek u zavr{noj fazi glaukoma, nakon jako suènog, tubarnog vida", dolazi do " popu{tawa centralnih delova i potpunog gubitka vida. Glaukom predstavqa skup vi{e faktora: zzz IOP - intraokularni pritisak koji moè biti povi{en ili normalan zzz O{te}ewe o~nog ìvca I nervnih vlakana retine - deo po deo

Doma}a kujna

DOMA]A KUJNA recept

LAGANA ^ORBA POTREBNO JE: n 3 krompira, n 1 {argarepa, n 200 g boranije, n malo gra{ka, n 1 crni luk, n 2 ~ena belog luka, n 3 supene Potrebno je:ka{ike uqa, n malo origana, 200 g pirin~a, n soli po ukusu, veza miro|ije, n kg ka{i~ica aleve paprike 1/2 paradajza, 2 paprike, PRIPREMA: glavica crnog luka, 1 veza per{una, Oqu{tite i iseckajte {oqica limunovog soka, krompir, {aka crnih maslina, {argarepu i borani ju.6Na ka{ika ugr maslinovog uja, so, biber.

Posni recept

Pirina~ salata

O~ni pritisak - opasna bolest bez simptoma

zzz Postepeno su`avawe vidnog poqa - od periferije prema centru

RIZI^NA GRUPA U rizi~nu grupu spada slede}a kategorija qudi: zzz Osobe preko 60 godina zzz Kratkovide osobe zzzOsobe obolele od {e}erne bolesti zzz Pozitivna porodi~na anamneza (ro|aci oboleli od glaukoma)

Posna pikantna pirina~ salata se priprema na slede}i na~in: Pirina~ obariti i ostaviti da se prohladi. Paradajz ise}i na kockice i pome{ati sa sitno iseckanom miro|ijom i per{unom, dodati papriku ise~enu na {tapi}e i luk na rebarca. Za~initi soqu, biberom, uqem i limunovim sokom i dobro prome{ati. Naposletku prome{ati sa kuvanim pirin~em i ostaviti sve da se sjedini.

LE^EWE z Medikamentozna terapija kapima obi~no se po~iwe sa jednim lekom (zavisno od vrste glaukoma), kako bi se dobio najboqi rezultat sa najmawim ne`eqenim efektima. Terapija se mewa dok se ne postigne ciqni, intraokulatni pritisak (IOP). Kapi se mogu kombinovati. z Intervencija laserom SLT: kod glaukoma otvorenog ugla i Laserska iritotomija : kod glaukoma

zatvorenog ugla i kod sekundarnog glaukoma z Hiru{ka intervencija je indikovana kada ni lekovi ni laser ne mogu da smawe IOP : z Trabekulektomija - pravi se alternativni otvor za isticawe te~nosti iz oka (filtraciono jastu~e). Ono se redovno kontroli{e da ne do|e do obliteracije. z Implanti - Ugra|uju se posebne cev~ice koje odvode vi{ak te~nosti iz oka.

Kako da redukujete znojewe?

Pre svega, znojewe je dobra stvar, odnosno, na taj na~in telo se osloba|a toksina i prirodno hladi od prekomerne spoqne vru}ine. Svakako nije mogu}e ni zdrav potpuno ukloniti znojewe, ali mo`ete uticati da ono ne bude prekomerno. Evo nekoliko saveta kako.

SMAWITE UNOS KOFEINA Topla kafa pove}ava mogu}nost znojewa u toku dana. Kofein stimuli{e va{ nervni sistem, koji aktivira znojne `lezde, pa {to vi{e kafe popijete, to }ete se vi{e znojiti u toku dana. Samo toplota kafe dodatno pove}ava temperaturu va{eg tela, koje po~iwe da se znoji kako bi se ohladilo. Ukoliko ne mo`ete da se re{ite kafe i volite da je popijete ujutru, onda predla`emo da tokom leta zamenite toplu za hladnu kafu.

UNOS VODE ]E SPRE^ITI PREKOMERNO ZNOJEWE Unos te~nosti smawuje temperaturu tela,

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema:

SIMPTOMI

Kod glaukoma otvorenog ugla porast IOP je postepen. Nema subjektivnih simptoma, niti bolova, predwi segment je normalan, a pacijent se javqa lekaru zbog slabqewa vida. Tada se otkrivaju promene na o~nom ìvcu i povi{en o~ni pritisak. êsto se otkriva slu~ajno na rutinskom pregledu kod oftalmoloGlavoboqa, ga. osetqivost na Glaukom zatvorenog ugla svetlost, bleskovi, problem (angularni glaukom) je akutna sa vidnim poqem - vi{e su forma. Dramati~an je po~etak zzz Metaboli~ki nego dovoqan razlog da posetite pra}en jakim bolovima u preporeme}aji (dijabetes) o~nog lekara. Me|utim, o~ni delu slepoo~nice i celoj pritisak moè se pojaviti zzz Povrede oka polovini glave, pojavu duginih i bez simptoma boja oko sijalice, ~esto sa TIPOVI GLAUKOMA i kasnije prouzrokovati mu~ninom I povra}awem. Kapci ozbiqne probleme zzz Primarni su ote~eni (venski zastoj), a) Glaukom otvorenog ugla, ro`wa~a je zamu}ena i neosetqiva b) Glaukom zatvorenog ugla na dodir, a o~ni pritisak je visok. Ako zzz Sekundarni glaukom (kao dugo traje moè do}i I do gubitka vida. posledica zapaqewa, katarakte, tumora, Potrebna je hitna intervencija oftal{e}erne bolesti) mologa. S. G.

ETIOLOGIJA Postoji vi{e razli~itih uzroka nastanka bolesti. Neki od wih su: zzz Poreme}aj cirkulacije unutar vidnog `ivca zzz Nasle|ivawe sa anticipacijom (ranija pojava kod slede}e generacije) zzz Refrakcione anomalije zzz Hipermetropija ~e{}i je glaukom zatvorenog ugla zzz Miopija - ~e{}i je glaukom otvorenog ugla

zzz Glaukom bez pritiska (law tension glaukom): vidni `ivac propada, o~ni pritisak je normalan, a uzrok je oslabqena cirkulacija unutar vidnog `ivca.

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Aronija je listopadni grm poreklom iz Severne Amerike. Aronija ima malo kalorija i masti. 100 g sveìh bobica aronije nosi oko 50 kalorija. Bogate su vitaminima, mineralima, vlaknima i antioksidantinim flavonoidima kao {to su karoten, lutein i zeaksantin. z Vitamini i minerali Vitamin C, vitamin A, vitamin E, betakaroten i folat. Minerali: kalijum, gvo`|e, mangan. 100 g sveè aronije sadrì oko 35% dnevno preporu~enog unosa za vitamin C. z Poboq{ava cirkulaciju i ja~a krvne sudove Bobice aronije smawuju rizik od sr~anih bolesti. Spre~ava i pojavu dijabetesa i drugih kardiovaskularnih bolesti.

pa ono nema potrebe da se hladi iznutra, odnosno, da se znoji. Preporu~ujemo da ta te~nost bude voda, jer }e vam ona pomo}i da izbacite toksine putem mokrewa. Ipak, ako vam voda nije pri ruci, va`no je samo da konzumirate te~nost, kako bi temperatura tela bila na ni`em nivou. Sok od paradajza je odli~an za redukciju znojewa, jer je pun antioksidanata koji prijaju va{em telu. Osim toga, znojewe }e se redukovati i smawewem telesne te`ine.

KROMPIR Ovo je starinski savet za koji zapravo mnogi ne znaju. Isecite krompir na listi}e i utrqajte koluti}e ispod pazuha. Ostavite nekoliko minuta i stavite dezodrans. Ovaj metod se tako|e mo`e primeniti na vratu, stopalima i sli~no.

SMAWITE UNOS QUTE HRANE Quta hrana kao i kofein aktivira znojne }elije u organizmu. Ovo se de{ava iz dva

razloga. Konzumirawe qute hrane moè prevariti va{ organizam da on ose}a da je pod stresom ili da proìvqava mini traumu. Na ovaj na~in pove}ava se znojewe izazvano stresom. Drugi razlog {to quta hrana proizvodi znojewe je {to {aqe poruku telu da je ono pregrejano nakon unosa iste, i telo prirodno po~ne da se hladi. S obzirom na to da quta hrana izaziva znojewe dvojako, najboqe bi bilo izbegavati S. G. je, ako èlimo da smawimo znojewe.

Le~ewe biqem Aronija Aronija odràva normalan krvni pritisak. Sok ili ~aj od aronije preporu~uje se qudima koji imaju problema s krvnim pritiskom. Pozitivno uti~e na le~ewe anemije. z Aronija protiv raka Istraìvawe sprovedeno 2003. godine pokazalo je da se aronija uspe{no koristi u borbi protiv raka debelog creva. Istraìva~i sa Univerziteta Ohajo otkrili su da se vo}e tamnije boje moè

uspe{nije boriti protiv ove opake bolesti. Prema istraìvawu, pigmenti dobijeni iz crne {argarepe i rotkvice usporili su rast }elija raka od 50 do 80%, a pigmenti iz aronije ubili su petinu postoje}ih }elija ove bolesti. z [titi o~i Velika koli~ina karotena koju bobice sadrè spre~avaju o{te}ewe o~iju i mogu}nost stvarawa katarakte. z Nega koè Antioksidansi u aroniji spre~i}e pojavu bora, pega, mrqa i oìqaka i pomo}i va{oj koì da zadrì vitalnost i mladolikost. z Prehlade Redovno konzumirawe aromije pozitivno uti~e na imuni sistem i spre~i}e pojavu virusa i bakterija u va{em organizmu.

28 ^etvrtak 20. avgust avgust2020. 2020. ^etvrtak 20.

ENIGMATIKA SKANDINAVKA 2

SRPSKI OGLA[AVAOZNAKA ZA BUNTOVSEOSKI WE KWI@EV- AMERI^KA NIK, NOV^ANA BOGATA[I SVIWE, KELVIN PROTIVNIK NIK, SKI^AWE NA SLICI JEDINICA

Sr Gl pski as

KARIKATURISTA, PREDRAG KORAKSI] INDUSTRIJSKA BIQKA ONOMATOPEJAMUKAWA

GLAVNI GRAD KAZAHSTANA

OBRASCI, UZORI, MUSTRE

DRVO VISOKE I [IROKE KRO[WE

OGLEDNI PRIMERAK

BIV[I FUDBALER IZ HRVATSKE, KRASNODAR

Sr Gl pski as KRUPNA MUVA KOJA NAPADA STOKU

Sr Gl pski as

BODQA

BELGIJA AUTO ISTAKNUTEORIA OZNAKA ZA TI TEKST ANALIZE NEMA^KU NA WEB STRANI OKRUGLAST PLOD, ZRNO SIMBOL BERILIJUMA ALPSKI SKIJA[, GREGA VRSTA PLESA

JEDINI SIN, JEDINAK

POZITIVNI POL ELEKTRI^NE STRUJE

SIMBOL ERBIJUMA VRSTA VEZNIKA

DESPOTSKA VLADAVINA

NEDOSTATAK, MAWKAVOST UZVIK NESTRPQEWA

OTAC (SLO.) HOLANDSKI FUDBALER

NASEQE U GRADSKOJ OP[TINI NOVI SAD

MOMAK I DEVOJKA SIMBOL RUBIDIJUMA

OLIMPIJSKI KOMITET OVDE (SKR.) KOM[INICA SIMBOL AZOTA

SIMBOL KISEONIKA VRSTA PERUANSKE LAME

BEZNA\A

BIV[I CRNOGORSKI FUDBALER, BRANKO

AMERI^KI REPER, SEJDI FUDBALER, VLADIMIR

POQSKI FILM (2013) VE[TA^KA KO@A

DRUGA NOTA SOLMIZACIJE

TRE]I MESEC U GODINI SVE^ANA GOZBA

DOKTORI, MEDICINSKI STRU^WACI

IZAZVATI SVA\U ZAMLATA (TUR.) GLUMICA GARDNER [ANSOWER, MONTAN

KOW (PESN.) OP[TINSKA LIGA GRAD NA SEVERU ITALIJE ISTOK

SRPSKA NOVINARKA, MARINA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Odmor izme|u dve {kolske godine, 7. Klin, osigura~ koji se stavqa u utor; rascepka, 13. Zemqi{te, nekretnine (tur.), 14. Ribarsko i turisti~ko mesto na zapadnoj obali Istre, 16. Morska luka, pristani{te (lat.), 17. Glavni i najve}i grad Belorusije, 19. Visoka gra|evina od armiranog betona za ~uvawe ìta, 21. Stari grad na Siciliji, 22. Strana brega gde se zemqa roni, 24. Ba{tovan, 27. Dràva, buxet (fr.), 28. Deformitet ki~me sa ispup~ewem (mn.), 29. Razno{ewe, dostavqawe, 31. Mesarska sekira, 34. Starogr~ka bogiwa usuda, 35. Sjaj, sjajnost (nem.), 37. Cvrkutawe ptica, cvr~awe insekata, 39. Na~in izraàvawa nekog umetnika, 41. Ameri~ki izvi|a~ki avion, 43. Okret, 44. Pro-

13 18 22 26 29

7 15

19 23

34 39

35 40

VELI^INA OD KOJE ZAVISI FUNKCIJA

UZIDAN ORMAN BUJICA RE^I

IME KWI@EVNICE SEKULI]

TE[KA ZAGONETKA

DUGOREPI PAPAGAJ

DRUGA, OSTALA IZOLACIONI MATERIJAL

LEKOVI PROTIV BOLOVA

SKRBNICA, TUTORKA

UZBUDQIV AKCIONI FILM MAGISTAR

GLUMAC IZ BIH, HAXI]

KOTILI[TE OZNAKA ZA XUL IME AMERI^KI DEJANA SLIKARKE GLUMAC, ODMILA IVAWICKI MARVIN

AMPER AMERI^KI GLUMAC, KVIN

DOTURAWE, DOVOZ

SOCIJALISTI^KI (SKR.)

OZNAKA ZA METAR OZNAKA ZA KIRI

CEPIDLAKA, ZANOVETALO NO@NA POLUGA BICIKLA

ALAT ZA TESTERISAWE DRVETA

CRNA [UMSKA KREDA

TATARSKO CVE]E MA[INA ZA ZABIJAWE [IPKI U ZEMQU

MERA^ BRZINE

IZBAVITI TRGOVCI POPULARGRAD NA SE IZ POVRTARSRPSKA LI^NA KAKVE STARINAMA, NA SKA BIQKA OPASNOGLUMICA, ZAMENICA AZURNOJ ANTIKVARI NA OBALI SLICI STI

OPASNA ZMIJA OTROVNICA

ORU\A ZA RUB IZBACIKANADSKA VAWE POKRAJINA MINA

OSNOVNA TARIFA (SKR.)

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1

36 41 45

storija gde osu|enici izdràvaju kaznu, zatvor, 45. Pogodba od ~ije ta~nosti zavisi dobitak odnosno gubitak USPRAVNO: 1. Deo tela izme|u vrata i nadlaktice, 2. Novozelandsko drvo za brodogradwu, 3. Vrsta karta{ke igre, preferans, 4. Ukras na prstu, 5. Oznaka za Sivert, 6. Isto~ni deo grada Rijeke, 7. Velika vunena ili svilena marama oko vrata, 8. Provrtina; pre~nik, 9. Juna~ki spev, 10. Ime ameri~kog reìsera Bleka (â&#x20AC;&#x17E;Uàsne namere), 11. Ose}aj u telu sli~an bockawu, 12. Seosko podru~je, 15. Sedi{te na biciklu, 18. Nered, sme}e, |ubre, 20. Grad na u{}u Vrbasa u Savu, 23. Masno}a izva|ena iz mleka mehani~kim putem, puter, 25. Materijal za toplotnu i zvu~nu izolaciju u gra|evinarstvu, 26. Masa sli~na testu kao sredstvo za ~i{}e8 9 10 11 12 we, 28. Gradsko naseqe u isto~16 nom delu Hercegovine, 29. Ostatak, razlika, 20 21 30. Ime peva~a sevdalinki, Imamovi}a, 31. 24 25 Sinovqeva èna, snaha, 32. Orijentalna natkrivena kola na dva to~ka, 32 33 araba, 33. Deo otplate duga, 36. Ime ameri~37 38 ke glumice Gardner, 38. Ve}i 42 43 broj ìvotiwa, krdo, 40. Oznaka za dekadski logaritam, 42. Sport (skr.)

JUNAK [EKSPIROVE TRAGEDIJE

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

Skandinavka 1: KORAKS, PAMUK, MODELI, UZORAK, IVICA, BACA^I, LINK, M, OBAD, BOBICA, TRN, BENEDIK, ZAKERALO, A, PILA, TRILER, ENIGMA, MANA, DOTUR, MART, AMIR, PAR, OK, LEKARI, KONA, ARA, BRNOVI] Skandinavka 2: POSKOK, ASTANA, PLATAN, RORA, IBERIS, KOTILO, JEDINAC, INA, DOLAP, STARATEQICA, TIRANIJA, ER, ISIDORA, ATA, RE, IDA, SLIM, O, SVADITI SE, PAKO, AVA, AT, O^AJI, IMOLA, RAJEVI], LIR Ukr{tenica: RASPUST, [PLENTA, AKAR, VRSAR, PORT, MINSK, SILOS, ENA, STRMAC, VRTLAR, ETAT, GRBE, RAZNOS, SATARA, ESA, GLANC, CVRKA, STIL, AVAKS, OBRT, TAMNICA, OPKLADA

SPORT

Borjan: Idemo sigurno u grupnu fazu! Da li }e to biti Liga {ampiona ili Liga Evrope ne mogu da garantujem – optimista je pred po~etak kvalifikacija kapiten Crvene zvezde

Savr{eno golmansko delo Milana Borjana napunilo je pre neki dan prvi ro|endan. Ta~no pre godinu dana, Crvena zvezda je eliminisala Kopenhagen u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona, uz ÎNA tri direktne odbrane penala OJE ISI i iskori{}enog jedanaesterca CIJA sada{weg kapitena. I pre toga postao je deo istorije najve}eg srpskog kluba, a od tada je ìva legenda kad su u pitawu ~uvari mreè na Marakani. ûdesna danska no} prepri~ava}e se decenijama me|u zvezda{ima, prenositi s kolena na koleno. Penal serija trajala je ~ak 19 minuta, imala 11 serija, a Borjan je zaustavio tri {uta i dve lopte su zavr{ile iznad pre~ke. Spasao je Zvezdu eliminacije odbranama u ~etvrtom i {estom krugu, da je legendarni {pic Kopenhagena Endoje prona{ao put do mreè sve bilo bilo gotovo. Drama je tu tek po~ela, za-kqu~ena je zastavqawem udarca mladom Vindu i slatkom osvetom za Panenku u Beogradu. – Vind i javnost su na prvoj utakmici toliko samouvereno i nadobudno predstavili taj wegov gol, a ja sam veliki vernik i znam {ta zna~i narodna poslovica: „U dobru se ne ponesi, u zlu ne ponizi”. Nagrada od Boga za trud i rad uvek nas stigne – po~iwe pri~u o ~uvenoj utakmici u Kopenhagenu Milan Borjan, kapiten Crvene zvezde. n Da li ~udesnu no} iz Danske smatrate kao najblistaviju u dosada{woj karijeri? – Od kada sam do{ao u Zvezdu bilo je

, ,

^etvrtak 20. avgust 2020. 29

mnogo ~udesnih utakmica, jedna od wih i u Kopenhagenu. Ta no} je imala zaista ~udnu mo}, ali ne bih zaboravio Krasnodar, Salcburg, Keln i mnoge druge me~eve koji su ostavili dubok pe~at na moju kompletnu karijeru. n Kad su emocije i sjajne odbrane u pitawu, moète li da uporedite radost i veli~inu dela na me~evima sa Kopenhagenom, Salcburgom, Spartom, Krasnodarom i Jang bojsom? – Svaki veliki me~ sa pozitivnim epilogom imao je posebnu dra` i zna~aj, ali ipak utakmica sa Krasnodarom je za mene bila najemotivnija i pored toga {to je mo`da me~ sa Kopenhagenom ili Salcburgom imao ve}i zna~aj za Crvenu zvezdu, za Srbiju. Ulazak u Ligu Evrope na krcatom na{em stadionu doìveo sam najemotivnije. I pored toga {to sam u Kopenhagenu, po mi{qewu javnosti bio junak, meni su zna~ajnije utakmice gde smo mi kao tim doìveli ekspanziju emocija, a to je ipak bio Krasnodar.

n [ta vam prvo pro|e kroz glavu kad pomislite na Kopenhagen, trenutak kad branite posledwi penal, va{ gol iz jedanaesterca ili slavqe posle utakmice? – Verujte mi, to su „fle{evi” koji u trenutku ne mogu da se spoje u realnu sliku. Tek posle godinu dana ~ovek shvati {ta smo kao tim, uz podr{ku navija~a, uspeli da uradimo. A, to je zaista ~udo. n Imate li za uspomenu suvenir iz Kopenhagena, dres, rukavice ili ne{to tre}e? – Uglavnom sve dresove ~uvam i uramqujem da moj sin, koji sada ima samo tri i po godine i naravno ne shvata sve Zvezdine uspehe, moè da ~uva za svoju decu i unuke da budu ponosni nekada na oca, dedu... n Kad poraste, mo`da }e Filipu ba{ penali iz Kopenhagena biti razlog da poèli da bude golman kao tata? – Filipov psiholo{ki i mentalni razvoj koriguje i radi sa wim moja supruga, jer je ona wemu sto posto posve}ena. Wena èqa je bila da ga upi{emo na plivawe zbog pravilnog fizi~kog razvoja. Oboàva vodu i trenutno ima èqu da bude vaterpolista, vide}emo kasnije. Najve}i je zvezda{ u celoj familiji Borjan, kada mu mama dozvoli tablet, opsednut je slu{awem Zvezdinih pesama i gledawem tatinih odbrana. n Kopenhagen je stigao do ~etvrtfinala Lige Evrope, igrao sa Man~ester junajtedom i ispao posle produètaka, a neki su govorili u avgustu pro{le godine da ste izbacili nikad slabiji tim sa Parkena. I uspeh Danaca je slika veli~ine va{eg dela? – Qudi su tu da komentari{u, na{e je da ih demantujemo. Vidite, kad po~nu

I VOLEO BIH I NE SUSRET SA DINAMOM n Da li biste voleli susret sa Dinamo iz Zagreba u tre}em ili ~etvrtom kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona? – Uhh, te{ko pitawe. Sa jedne strane bih voleo, a sa druge ne bih. @eleo bih da igra~i i cela javnost budu usmereni na utakmicu, a ne na politi~ka i nacionalna pitawa. kvalifikacije svaka ekipa je jaka, a da ne pri~am o tome kada se borite za ulazak u Ligu {ampiona. Nije stvar samo ja~ine ekipe, nego i motivacije i vrednosti igra~a i podr{ke javnosti. Mnogo stvari ima koje mogu da pobede i u borbi sa dosta ja~im timom. n Kako komentari{ete `reb za prva dva kola kvalifikacija? – Zadovoqan sam. n Jeste li optimista da }e Zvezda tre}i put uzastopno da igra u grupi Lige {ampiona? – Optimista sam i uvek verujem, bi}e te{ko jer su pravila druga~ija. U jedno sam siguran – da }emo igrati grupnu fazu UEFA ta~mi~ewa! Da li }e biti Liga {ampiona ili Liga Evrope, ne mogu da garantujem. n Utisak je da }ete igrati lep{i fudbal nego u pro{loj sezoni povratkom Kange i Kataija, mo`da kao u sezoni 2017/18? – Nekada igrate lo{iji fudbal i imate dobre rezultate, nekada lep{i i ne poklope se kockice. Bitno je da ostvarimo sve zacrtane ciqeve, to se pamti. n Koliko se ~udesno delo u Kopenhagenu slavilo u Kanadi, kako su roditeqi i sestra obele`ili va{e uspehe? – Kanada je puna Srba i eks Jugoslovena, slavilo se nekoliko dana jako i u ku}i mojih roditeqa i na ulicama Toronta, Hamiltona i drugih gradova. N. R.

Asano: U Partizanu je ogroman pritisak, reakcije u srpskom fudbalu me i daqe {okiraju Fudbaler Partizana Takuma Asano rekao je da utakmica protiv Radnika u Surdulici bila te{ka, ali da je tim u drugom poluvremenu pokazao pravo lice. Crno-beli su u 4. kolu Superlige pobedili Radnik 2:0, golovima Asana i Umara Sadika. - Bilo je zaista veoma te{ko, o|ednom se sva ki{a sru{ila iznad Surdulice i bilo je nemogu}e igrati. Bili smo lo{i u prvom poluvremenu u odnosu na drugo kada smo uspeli da postavimo na{u prepoznatqiviju igru - rekao je Asano za klupski sajt. Japanac je vode}i gol za Partizan postigao na asistenciju Denisa Stojkovi}a, koji je u igru u{ao kao zamena za Filipa Stevanovi}a. - Mi smo svi starteri i mi smo svi klupa, jedan tim koji je stalno zajedno. Zavisi samo ko je kad i koliko spreman i psihi~ki, kako otvorimo utakmicu, kako se postavi protivnik. Nije fudbal video-igrica. Ni u woj

nije lako da pobedite, a ne kada imate qude pred sobom i ne znate kako }e izgledati sami tok utakmice. Ali mi je veoma drago {to je Denis u{ao u igru i {to je lopta i{la preko wega do mene. On je dobar igra~ „Za mene kao nekoga i mislim da ako nako dolazi iz sasvim stavi da radi dobro na treninzima druga~ije kulture su de{avawa kao do sada da }e i reakcije u srpskom fudbalu i daqe nam dosta pomo}i na nivou {oka. Poku{avam zaista da - rekao je Asano i dodao: sa jedne strane razumem, ali opet ne de{a- [to se ti~e shvatam za{to su svi na klupi vawa samog gola, procei rebesni i quti kada odmah ne nio sam u trenutku a k c i je da na taj na~in mogu damo gol“ u srpskom najboqe da smirim lopfudbalu i tu i po{aqem je u gol {to daqe na nivou se i pokazalo za dobar potez. Bitno je da Partizan pobeduje, {oka. Poku{avam zaista da sa jedne strane razumem, ali opet rezultat je mawe va`an. On je upitan i kako se nosio ne shvatam za{to su svi na klusa svim de{avawima u Partiza- pi besni i quti kada odmah ne damo gol. Ta nervoza i qutwa nu posledwih desetak dana. - Za mene kao nekoga ko dola- se prenosi i na svla~ionicu na zi iz sasvim druga~ije kulture su poluvremenu i bude zaista ogro-

man pritisak. Pomislim, „Momci imamo drugo poluvreme, uspe}emo, popravi}emo, samo mirno i pozitivno“. Poku{avaju da mi objasne da ste vi temparamentan narod, da je kod vas jednostavno tako, da mora stalno da je napeto, tenzija.. Na{alimo se nekada da bismo mogli da unesemo i probamo neku tehniku iz Japana, kao „martial arts“. Najva`nije je da prenosimo jedni drugima pozitivne misli i pozitivnu energiju i onda se to vra}a…. To je zakon

prirode -- rekao je on. - Dopada mi se Beograd i ve} sam se navikao. Slabo sam imao vremena da ga upoznam, jer sam svaki dan morao da se spremam za ovu sezonu. Mislim da Partizan ima potencijal da se bori za titulu i da je va`no da smo sve {to je iza nas ostavili i da idemo daqe. Spremamo se sada i za nove utakmice,n ama nije dozvoqeno da izgubimo i to je neprekidna borba - zakqu~io je Asano. S. G.

^etvrtak 20. avgust 2020.

PREMIJER A LIGA AUSTRALIJE

Pirovo slavqe Sidneja Pro{le subote odr`ana je ceremonija slavqa gde je Sidneju uru~ena ~etvrta po redu titula liga{kog prvaka A-lige. Posledwu prvenstvenu utakmicu Sidnej je odigrao na Lajkard ovalu i planirano slavqe mu je pokvario Vestern Junajted, koji je porazio svetloplave sa golom u 89. minutu Stivena Lu{tice. Krajwi rezultat je bio 1:2 za Junajted. Ipak vaqa ista}i da je ovo rekordna ~etvrta titula Sidneja, jer su pored titule u teku}oj 2019/2020 osvajali prvenstvo ranije u tri navrata: 2009/10, 2016/17 i 2018/2019. Vi{e brige za Milo{a Ninkovi}a i saigra~e predstavqa podatak da u zadwih pet me~eva nisu slavili niti jednom. Izvukli su dva remija, a tri puta su bili pora`eni. Olak{avaju}a okolnost je predstoje}a desetodnevna pauza koju }e Sidnej imati zbog toga {to su kao liga{ki prvaci obezbedili direktan prolaz u polufinale, uostalom kao i drugoplasirani Melburn Siti. Obe ekipe, Sidnej i Melburn tako }e '~ekati' pobednike tzv. eliminacionih finala u kojima }e se boriti klubovi plasirani

REZULTATI

Melburn siti - Adelejd 2:2 Pert Glori - Vestern jtd. 0:2 Vestern Sidnej Vond. Melburn Viktori 2:1 Wukastls Xets - Velington 3:0 Sidnej - Vestern junajted 1:2 Vestern junajted - Melburn siti (Sreda 19. avgust)

SPORT МРТВА ТРКА ЗА НАЈБОЉЕГ СТРЕЛЦА

lisu ~ak 6 pobeda, uz samo jedan poraz. Ovaj podvig obezbedio im je plej-of u debitantskoj sezoni. Izvesno je da }e Junajted biti jedan od favorita i u predstoje}em razigravawu, nakon rekordne serije pobeda.

Ro|ewe deteta bitnije od zavr{nice A-lige za Skota Xejmisona od 3. do 6. pozicije - Velington, Brizbejn, Pert i Vestern Junajted. Do kraja regularnog dela sezone ostao je jo{ samo jedan me~ izme|u Melburn Sitija i Vestern Junajteda. Nakon ovog me~a bi}e poznat kona~an poredak od 3. do 6. mesta, {to }e odrediti parove razigravawa. PLEJ-OF U PRVOM U^E[]U U LIGI Novajlija u ligi Vestern Junajted je ostvario ne{to neverovatno u posledwih mesec dana. U 7 liga{kih utakmica ostvari-

Pobeda osigurana na poluvremenu

Sidnejski Orlovi u me~u sa Murbenk Sportsom ostvarili su ono najva`nije, obezbedili su tri boda u utakmici, koja je mogla da se zavr{i sa mnogo ubedqivijim rezultatom za na{ tim. Pregr{t neiskori{tenih prilika za na{ tim mogao je skupo da ko{ta srpski tim, ali sigurna realizacija Milenka Divqanovi}a jo{ jednom je bila presudna. Nakon samo pet minuta najboqi strelac lige Milenko Divqanovi} prima loptu, {utira i poga|a mre`u i sudija pokazuje ka centru

Зоран Колунџић на недељњој утакмици signaliziraju}i vo|stvo od 1:0 na{eg tima. Delovalo je da }e ovo biti rutinska partija sa Murbenkom, koji je ipak tehni~ki slabija ekipa od Orlova, {ta potvr|uje i pozicija na tabeli premijer lige. Nakon dvadeset minuta,

ВЕСТЕРН ЈУНАЈТЕД У ВЕЛИКОЈ СЕРИЈИ

RO\EWE DETETA PRE^E OD ZAVR[NICE A-LIGE Melburn Siti, kao drugoplasirana ekipa direktno je pro{ao u polufinale. Iako je pred melburn{kim timom jo{ jedna, a mo`da i dve velike utakmice, wihov prvotimac Skot Xejmison odustao je od daqweg takmi~ewa, jer je u ponedeqak po prvi put postao otac. Ro|ewe prvog deteta u familiji Xejmison va`nije je od predstoje}ih velikih utakmica. Ovaj potez objavqen je na zvani~noj stranici A-lige i pozdravqen je sa velikim odobravawem i pregr{tom ~estitki qubiteqa fudbala, koji su se oglasili na dru{tvenim mre`ama. S. G.

PREMIJER LIGA - JU@NI DISTRIKT (NOVI JU@NI VELS)

Мириловић фокусиран на сваку лопту

ПОЗНАТИ УЧЕСНИЦИ ПЛЕЈ-ОФА

prakti~no niotkuda gosti su kao u ko{arci imali dva uzastopna {uta, od kojih je drugi zavr{io u mre`i golmana Veqka Milankovi}a. Usledila je neverica u na{em timu i slavqe gostiju. U tim trenucima na{i igra~i konsoliduju redove i stvaraju niz prilika, ali izostala je realizacija. Na samom isteku poluvremena desio se presudni trenutak u me~u. Divqanovi}, strelac prvog gola, probio se kroz dvojicu igra~a Murbenka i krenuo ka golu, ali u klin~u biva i fauliran, pa je sudiji svirao jedanaesterac. Golman u jednu, a Divqanovi} u drugu stranu za 2:1 Kombinovani tim Orlova u nastavku igre nastavio je gde je startna jedanaestorica stala u prvom poluvremenu. Naime, Du{ko Mirilovi}, Luka Guli} i Sr|an Gladanac opet su se nedavno prikqu~ili taboru Orlova, pa im je ovo bila prva utakmica otkako su se vratili. Du{ko Mirilovi} umalo da proslavi povratak golom, kada je glavom iz neposredne blizine {utirao pored stative. Zatim je Dejan Erakovi} lepo uposlio dvostrukog strelca Divqanovi-

DISTRIKT PREMIJER LIGA

REZULTATI 10. KOLA

Orlovi Sidnej Murbenk Sports Beograd - Ferfild Buls Sidnej junajted juniors FK Bosi Liverpul Liverpul Olimpik Kemps Krik jtd. Ferfild PATS Vestern Kondors FK

1 Liverpul Ol.

5 6

2-1 2-3

2 Kemps Krik jtd.

5 3

3 Vestern Kond.

4 4

4 Orlovi Sidnej

4 3

1-4

5 Bosi Liverpul

4 3

-5

6 Ferfild PATS

1 7

7 FK Beograd

2 3

8 Sidnej jun.

1 6

-4

9 Ferfild Buls

1 6

-6

10 Murbenks Sp.

1 3

-12

1-1 2-2

}a, ali wegov {ut tako|e je bio van okvira gola Murbenka. Zoran Kolunxi} umalo da se proslavi efektnim golom iz slobodnog udarca, ali {ut je samo protutwao pored stative. Sa druge strane gosti su imali par polu{ansi, ali nisu ozbiqnije ugrozili gol na{eg Милорад Чубрило односи лопту испред играча Мурбенка

tima. Na kraju, minimalna pobeda deluje kao sasvim zadovoqavaju}i ishod. Slede}e nedeqe Orlovi }e ugostiti lidera Liverpul Olimpik u utakmici koja }e mo`da ve} sada biti presudna za kona~an plasman i borbu za vrh tabele. S. G.

SPORT

^etvrtak 20. avgust 2020. 31

DRUGA PREMIJER LIGA NOVOG JU@NOG VELSA (NPL 2)

Bonirigu tre}a pobeda zaredom Tre}a utakmica ku}i i tre}a pobeda zaredom Orlova iz Boniriga bilans je subotwe utakmice na{eg tima u petom kolu Druge premijer lige Novog Ju`nog Velsa. Tri boda na{em timu doneo je Asmir Kadri} sa dva gola protiv Hakoe u najuzbudqivojoj utakmici za na{ tim u dosada{wem delu sezone U skra}enoj ligi NPL2 koja ima samo deset prvenstvenih kola, Belim orlovima `reb je bio blago naklowen jer ~ak {est utakmica igra}e ku}i. Ovu prednost Orlovi su do sada maksimalno iskoristili pobedama u Centru protiv Tigrova, St Xorx sitija, a pro{le subote serija je nastavqena pobedom protiv Hakoe. Na papiru a i po dosada{wem u~inku, samo jedan osvojen bod, slaba{na ekipa Hakoe delovala je kao lak plen za ekipu Orlova ~ija je ekipa mahom sastavqena od iskusnih igra~a, koji iza sebe imaju bogato iskustvo igrawa u NPL1. Me|utim, u ovoj utakmici umalo da se uloga favorita nije obila o glavu na{em timu. Nakon desetak minuta, gre{ka beka Brejdija dopustila je protivni~kom napada~u direktan prolaz ka golu. Usledio je precizan {ut i rezultatski deficit od 0:1. Orlovi tada kre}u silovito i ve} u 15. minutu nakon jedne kontre po desnoj strane i naba~aja u peterac Hakoe, lopta pada pod noge Kadri}u, a ovaj je ugurao za 1:1. Do kraja poluvremena srpski tim je nastavio istim tempom, ali izostala je neodlu~nost pred

TABELA NPL 2 NJV 1 Spirit FK

4 0 1

2 Central K. (akad.)

3 2 0

3 Blektaun Spartans 5

2 3 0

4 Bonirig Beli orlovi 4

3 0 1

5 Severni Tigrovi

2 1 2

6 SD Rejders

2 1 2

7 St Xorx FK

1 2 1

8 Hils junajted

1 1 2

9 Hakoa Sidnej

0 1 3

10 Wukastl (akad.)

0 1 2

11 St Xorx siti

0 0 4

REZULTATI 5. KOLA

Beli orlovi - Hakoa 2:1 Wukasl Xets (akademija) Central koust (akad.) 4:4 Hils junajted - Spirit 2:5 Blektaun Spartans SD Rejders 2:2 St Xorx siti - Tigrovi 2:3 St Xorx – slobodan

Славље Kадрића и саиграча golom gostiju. Najupe~atqivija statistika je da niko od na{ih fudbalera nije imao hrabrosti da uputi {ut van {esnaest metara. U nastavku vi|ena je jo{ boqa predstava na{eg tima. Najpre je Armson prebacio prazan gol, zatim je Kadri} nakon lepog driblinga sa deset metara {utirao po zemqi, ali protivni~ki golman je bio na visini zadatka. U

Давид Вранковић 61. minutu Eron Piterson je po ko zna koji put ove sezone uradio ono {to radi najboqe. Neometano je primio loptu prsima na sredini terena izme|u protivni~kih igra~a, prosledio je Kadri}u, a ovaj je smestio iza le|a Hakoe za 2:1. Dvostruki strelac u narednom periodu imao je po neki izlet na gol Hakoe, ali nije bilo promene rezultata.

Стефан Ђиљијо слави одбрану пенала

Uporni gosti pleli su mre`u oko na{eg gola u posledwih deseta minuta. Ovaj pritisak im se isplatio u 88. minutu kada je Mekenzi sapleo Hakoinog napada~a u {esnaestercu, a sudija opravdano pokazao na belu ta~ku. Tada je

bqesnuo golman Orlova Stefan \iqijo, koji se bacio u pravu stranu i spre~io poravnawe rezultata. Erupcija odu{evqewa nakon Stefanove odbrane bila je i znak za slavqe, jer ubrzo je usledio i posledwi sudijin zvi`duk. Slede}e subote sledi lokalni derbi sa SD Rejdersima. Utakmica se igra u sedam ~asova nave~e u Erni Smit rezervu u Murbenku.S. G.

Мирослав Лојаница и Елвис Штрбац у клупској радњи на стадиону

Sportski vremeplov Safet Su{i}, najboqi igra~ BiH u posledwih 50 godina

Navijao sam prvo za Partizan, potom Zvezdu, ali sad su mi Sarajevo i PS@ u srcu Sjajni „Pape“ doneo je prvu titulu PS@-u {to se u Parizu ne zaboravqa! Izme|u gimnastike, rukometa i fudbala opredelio se za fudbalsku karijeru koju je zapo~eo u Krivaji iz Zavidovi}a. Ubrzo se obreo na Ko{evu i u timu Sarajeva za nepunu deceniju igrawa Safet Su{i} – Pape ostavio je neizbrisiv trag. Naravno, usledio je poziv za reprezentaciju Jugoslavije u kojoj se proslavio maestralnim igrama, driblinzima, golovima…Zabele`io je ~ak tri het – trika u nacionalnom dresu protiv Rumunije, Italije i tada{weg svetskog {ampiona Argentine. Iz Sarajeva je pre{ao u slavni PS@. Za Pari`ane je igrao skoro devet godina, u sezoni 1985/86 uzeo je titulu sa Prin~evima {to je bila prva {ampionska titula PS@ – a koja se pamti i ne zaboravqa. Zbog svega je izuzetno po{tovan i cewen u PS@ – u. Karijeru je okon~ao u tako|e ~uvenom pariskom Red Staru. Klubu koji je osnovan 1897. godine. Osniva~ je bio ~uveni @il Rime, prvi predsednik francuskog Saveza i predsednik FIFA.

Pape je trenirao klubove iz Francuske, Turske, Saudijske Arabije i bio je selektor BiH. Na 50. ro|endan UEFA 2000. godine izabran je za najboqeg igra~a BiH u posledwih pola veka. Safetov ro|eni brat Sead igrao je za Sarajevo, Zvezdu, reprezentaciju … n Da li ste se svojevremeno pored fudbala bavili jo{ nekim sportskim aktivnostima i kojim? - Naravno, kad sam imao dvanaest godina trenirao sam gimnastiku. ^ini mi se dva puta sedmi~no. U mojim rodnim Zavidovi}ima popularan je bio rukomet i de~aci su imali dilemu, posvetiti se rukometu ili fudbalu. Fudbal je bio popularniji i ja sam se okrenuo fudbalu. Po~eo sam u Krivaji, a dodatni motiv dao mi je stariji brat Sead koji je prvi krenuo sa treninzima. n Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejxerskim danima? - Pazite, u tom periodu u najmawoj mogu}oj meri je bilo televizora, televizije, prenosa utakmica. Nama je glavna stvar bila da {kolske torbe ostavimo kod ku}e i sa rajom igramo fubal. Do kasno uve~e.

n Koji klub nosite u navija~kom srcu? - Kao de~ak navijao sam za Partizan. Plakao sam kad su ‘crno – beli’ izgubili od Reala 1966. godine u finalu Kupa {ampiona i pored prednosti od 1:0. Kad je brat Sead pre{ao u Crvenu zvezdu i osam godina igrao za ‘crveno –bele’i ja sam pre{ao da navijam za Zvezdu. Trenutno, najvi{e volim FK Sarajevo gde sam proveo devet i po godina odnosno PS@ za koji sam igrao godinu dana mawe. n Sportski doga|aj koji je ostao u se}awu i koji }ete pamtiti celog `ivota? - Iz igra~ke karijere uvek }u se se}ati utakmice kvalifikacija za Mundijal iz 1977. godine sa reprezentacijom Rumunije.

Igrali smo u Bukure{tu, dobili sa 6:4, a ja sam dao tri gola. Uvek }u pamtiti u~e{}a na dva Svetska {ampionata, [panija i Italija, i jednom kontinentalnom prvenstvu u Francuskoj. Kao selektor BiH plasirali smo se na SP koje je odràno u Brazilu. Mada smo imali odli~an skor posledwi trijumf nad Litvanijom odveo nas je u Brazil. Tako|e, nezaboravno. n @ivotni i sportski moto? - U ìvotu je najbitniji ciq. Prvo sam èleo da postanem dobar igra~, pa da zaigram za reprezentaciju, pa da igram na velikim takmi~ewima, bitne utakmice… Upornost se isplati, ali morate i}i stepenik, po stepenik. N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 20. 8. 2020.

Krejg Tajli: Srbija }e braniti trofej u Australiji \okovi} predvodio ekipu koja je zimus savladala [paniju u finalu. Igra}e se u tri grada, svi se nadaju, pred publikom

\OKOVI] STIGAO DA POKORI AMERIKU:

Sinsinati masters za zagrevawe, pa napad na Ju-Es open Novak \okovi} je doputovao u Wujork. Uz najboqeg tenisera sveta na ameri~koj turneji bi}e trener Goran Ivani{evi}, fizioterapeut Ulises Badio i pi-ar menaxer Edoardo Artaldi. Prvi reket planete }e na terenima "Fle{ing Medouza" prvo igrati masters Sinsinati, koji je preba~en u Veliku jabuku, od 22. do 28. avgusta, a od 31. ga o~ekuje Otvoreno prvenstvo Amerike, koje je osvajao 2011, 2015. i 2018. - Vreme je za naj~udniji Sinsinati i Ju-Es open do sada. Nadam se da je ovo samo za jednu sezonu, neka igre po~nu - napisao je Goran Ivani{evi} na svom insta-

gram-nalogu. \okovi} je glavni favorit za osvajawe mastersa i grend slem turnira, jer su od ameri~ke turneje odustali wegovi najve}i rivali Rafael Nadal i Roxer Federer. Ne}e igrati ni Vavrinka, koji ga je pro{le godine eliminisao u ~etvrtom kolu. Ali, put do 18 grend slem titule u karijeri ne}e biti nimalo lak, jer su svoj dolazak potvrdili Austrijanac Dominik Tim, Nemac Aleksandar Zverev, pro{logodi{wi finalista Rus Danil Medvedev. Uostalom, Medvedev je lani u polufinalu mastersa u Sinsinatiji savladao na{eg asa sa 3:6, 6:3, 6:3. Tu su jo{

\OKOVI] POÊO SA TRENINZIMA UOÎ POÊTKA GREND SLEMA U WUJORKU Do pre nekoliko nedeqa delovalo je neverovatno da se na najve}em teniskom stadionu na svetu opet ~uje zvuk loptice. Ali, danas je to bila muzika za u{i svih koji su èqni "belog sporta". Pogotovo {to je teren opet otvorio prvi igra~ planete li~no. Goran Ivani{evi} Novak \okovi} odradio je prvi trening u sklopu zavr{nih priprema za predstoje}i wujor{ki masters (preseqen iz Sinsinatija, 20-28. avgust), a potom i Ju-Es open (31. avgust - 12. septembar). - Dakle, ovako }e to izgledati - poru~io je trener svetskog broja jedan, Goran Ivani{evi}. Hrvat je aludirao na prazne tribine, jer }e se oba turnira igrati bez prisustva publike. \okovi} je u Wujork poveo trojicu iz tima. Uz Ivani{evi}a, tu su fizioterapeut Ulises Badio i menaxer Eduardo Artaldi. Vajda je i pre pandemije virusa korona imao dogovor sa Novakom da ne putuje na sve turnire, odnosno da sa Goranom podeli du`nosti na najve} im nadmetawima. Plan je bio da svako ide na po dva grend slema, a Slovak bi trebalo da bude uz svog pulena na Rolan Garosu.

mladi asovi, `eqni dokazivawa, a pitawe je u kakvoj je ko formi posle pauze od pet meseci zbog pandemije. Ina~e, postoji mogu}nost da \okovi} u dublu zaigra sa Filipom Krajinovi}em. Da ne o~ekuje nimalo lak posao u Wujorku \okovi} je potvrdio pre nekoliko dana kada je saop{tio da }e igrati masters i grend slem: - Svestan sam da }e ovaj put biti dosta druga~ije, usled brojnih protokola i bezbedonosnih mera koji su planirani zbog za{tite tenisera i qudi iz organizacije. Spreman sam da se prilagodim novim uslovima, jer sam naporno trenirao sa svojim timom i nalazim se u dobroj formi. Uradio sam sve preglede kako bih se uverio da sam se potpuno oporavio i spreman sam da se vratim na teren fokusiran da odigram svoj najboqi tenis. \okovi}u je ovo prilika da popravi bodovni saldo i uve}a prednost nad Nadalom, kojem ne}e oduzeti pro{logodi{wih 2.000 poena. Podsetimo, turniri se igraju po posebnim uslovima, igra~i }e redovno biti testirani i ne}e mo}i da napuste prostor koji je rezrevisan za wih. Igra}e se i bez prisustva publike, tako da }emo videti kako se ne samo \okovi} sna}i, ve} i ostali igra~i. Prirodno, mogu}a se iznena|ewa, dugo se nije igrao takmi~arski tenis i pitawe je u kakvoj je ko formi. Posle Wujorka, igra~i se vra}aju u Evropu, gde }e odigrati masters u Rimu i tre}i slem sezone Rolan Garos u Parizu. Jedino je Vimbldon otkazan. N. R.

Srbija }e dobiti {ansu da brani trofej osvojen u prve dve nedeqe ove godine na ATP kupu. Ovo takmi~ewe koje je doìvelo fenomenalnu premijeru u pre osam meseci, igra}e se i narednog januara. Tako bar najavquje Krejg Tajli, predsednik Australijske teniske federacije, direktor Australijskog opena i jedan od kreatora ATP kupa. - U stalnim smo konsultacijama sa ATP turom i svi èlimo da se ovo takmi~ewe opet odrì – isti~e Tajli. ATP kup je zami{qen kao odgovor na prelazak Dejvis kupa u ruke kompanije Kosmos i promenu formata takmi~ewa po zamisli \erara Pikea, {topera Barselone. Vrhu{ki svetskog tenisa se to nije dopalo i brè-boqe su osmislili novo takmi~ewe ali ni oni nisu sawali kakav }e uspeh biti ve} na premijeri. U velikoj meri zahvaquju}i sjajnom srpskom timu, ali jo{ vi{e na{im navija~ima, ATP kup je postao pravi teniski vatromet. Skoro svi me~evi su bili igrani pred punim tribinama, za srpske duele se uvek traìla karta vi{e. Slike sa temperamentnim

navija~ima na{e selekcije obilazile su svet i donosile potvrdu da je osnovano sjajno takmi~ewe. Po propisima, na ATP kupu u~estvuju 24 reprezentacije podeqene u {est grupa po ~etiri. Po dve grupe su se igrale u Brizbejnu, Pertu i Sidneju, a Olimpijski stadion u ovom posledwem gradu je doma}in od ~etvrtfinala. Odluka ATP tura da nagradni fond bude ~ak 15.000.000 dolara kao i da se dele poeni za svetsku listu (nijedno od toga ne vaì za Dejvis kup) doprinelo je velikom odzivu najve}ih svetskih asova i samim tim jo{ ve}oj popularnosti. Koliko je za \okovi}a ovaj trijumf bio vaàn, vidi se i iz ~iwenice da je osvojio 650 poena. S obzirom da je wegova prednost nad Nadalom 370, jasno je da Nole ne bi bio prvi na svetu da nije bilo odlu~eno da se ATP kup igra. - Takmi~ewe je bilo neverovatno uspe{no i planiramo da se opet igra u tri grada i sada radimo na tome da ih izaberemo – dodaje Tajli. S obzirom da se planira da se postave takozvani mehurovi (stakleno zvono) postave u pet gradova, u Melburnu, Sidneju, Pertu, Brizbejnu i Adelejdu, lako je pretpostaviti da }e se ATP kup igrati u tri od wih. - Mi se nadamo da }e se dotle i situacija sa koronom re{iti i da }emo mo}i da odrìmo sve turnire u Australiji pred gledaocima – isti~e on. Jo{ je rano za odre|ivawe u~esnika i sastava reprezentacija koje }e igrati na ATP kupu, pogotovo jer je ceo sistem poreme}en zbog korone. Ono {to je gotovo sigurno, igra}e prva dvojica po ATP listi, a to su u ovom trenutku Novak \okovi} i Du{an Lajovi}. Ostali reprezentativci sami odlu~uju po rejtingu ko }e igrati, ali nemaju pravo na singl jer to imaju samo prva dvojica. Selektor nema mogu}nost izbora, a i wega ne bira ekipa nego prvi reket tima, dakle Nole. Tajli je uveren da }e turniri serije 250 u Dohi i Oklendu biti odràni kao deo priprema za Australijski open. - Na{ ciq je da im pomognemo koliko je god to potrebno jer su oni va`ne stanice na putu za prvi gren slem sezone.