Srpski glas 20. jul

{tede na uqu, a Nemci na mesu i mleku

Dra`e Mihailovi}a

IGRE ZAVR[ENE BEZ „KOMONVELTA“!

Vlada Viktorije otkazala

„Igre Komonvelta 2026“

Rusija: kazna 40.000

dolara zbog prikazivawa

LGBT odnosa

MOSKVA – Me{~anskij sud u Moskvi danas je ruskom kanalu TV-3 izrekao kaznu od ~etiri miliona rubaqa (skoro 40.000 dolara) zbog prikazivawa „netradicionalnih seksualnih odnosa”.

„Kanal TV-3 je kriv za prekr{aj iz dela Zakonika o upravnim prekr{ajima Ruske Federacije – {irewe informacija me|u maloletnicima koje pokazuju netradicionalne seksualne odnose ili koje mogu izazvati `equ kod maloletnika za promenom pola”, navodi se u odluci suda, prenosi ruska agencija TASS.

Za kr{ewe tog zakona najve}a mogu}a nov~ana kazna iznosi upravo ~etiri miliona rubaqa, a postoji opcija i da sud donese odluku o suspenziji aktivnosti televizije do 90 dana.

TV-3 je ruski federalni televizijski kanal koji je specijalizovan za prikazivawe serija, igranih i dokumentarnih filmova, uglavnom misti~ne prirode.

Po~etkom jula je ruski sud izrekao kaznu od oko 11.000 dolara protiv striming servisa „Kinopoisk”, koji je u vlasni{tvu Jandeksa, jer nije ispravno obele`io film koji sadr`i LGBT tematiku.

Dan kasnije je saop{teno da se izvr{ni direktor ruske kompanije Jandeks, Artem Savinovski, suo~ava sa prekr{ajnim gowewem, jer je navodno prekr{io zakon o „LGBT propagandi”.

Pro{log decembra, predsednik Rusije Vladimir Putin je potpisao zakon kojim se pro{iruju ograni~ewa na promociju „LGBT propagande”.

Ciq zakona je, kako pi{e na sajtu Dume, „za{tita dece od informacija koje zagovaraju negirawe tradicionalnih porodi~nih vrednosti”.

Neslagawe o ratu u Ukrajini dominiralo na samitu G20 u Indiji

Dvodnevni samit kreatora ekonomske i finansijske politike iz grupe 20 najrazvijenijih nacija (G20), je zavr{en u Indiji bez zajedni~kog saop{tewa, zbog opre~nih stavova velikih sila o ratu u Ukrajini, potvrdili su indijski zvani~nici koji su doma}ini ovog skupa.

Tokom svog predsedavawa samitom G20, Indija se nadala da }e biti postignut konsenzus o reformama za multilateralne banke, da }e se uvesti globalni principi za kriptovalute i ubrzati re{avawe du`ni~ke krize siroma{nih zemaqa, prenosi Rojters.

Me|utim, sukob Rusije i Ukrajine bacio je veliku senku na globalne diplomatske procese.

Ve}ina zapadnih zemaqa, ukqu~uju}i SAD, Veliku Britaniju, Nema~ku i Francusku, zalaga-

la se za ~vrstu osudu Rusije zbog rata u Ukrajini, dok su se Rusija i Kina usprotivile takvom potezu, predo~io je neimenovani indijski zvani~nik.

Zbog toga Indija, kao zemqa doma}in, nije uspela da sastavi finalno saop{tewe prihvatqivo za sve u~esnike samita, ukazao je ovaj zvani~nik.

TALAS VRU]INA ZAHVATIO SRBIJU

Najtoplije u Negotinu i Zaje~aru sa 35 stepeni

Negotin i Zaje~ar najtopliji su gradovi u Srbiji, gde je `iva na termometru u u utorak u 13

Tramp: Primio sam

~asova pokazala 35 stepeni Celzijusa.

Slede, Sombor, Kikinda Veli-

ko Gradi{te i ]uprija sa 34, dok je u na Pali}u, Novom Sadu, Zrewaninu, Ba~kim Karlovcima, Smederevskoj Mitrovici, Smederevskoj Palanci, Leskovcu, Ni{u, Dimitrovgradu i Kru{evcu izmereno 33 stepena Celzijusa, pokazuju podaci na sajtu Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda (RHMZ). Toplo je i na jugu zemqe, gde }e uz prete`no sun~ano vreme maksimalne temperature dostizati u ve}ini mesta od 34 do 38, lokalno i do 40 stepeni Celzijusa. U Beogradu }e se tokom vikenda dnevni maksimumi kretati od 34 do 37 stepeni.

DOKTORKA IZ NEMA^KE U [OKU NAKON 23 GODINE RADA

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539; Email: info@srpskiglas.com.au Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

pismo

od tu`ioca, ja sam ”meta istrage” o upadu u Kapitol

VA[INGTON – Biv{i ameri~ki predsednik Donald Tramp saop{tio je da je primio pismo specijalnog tu`ioca Xeka Smita, u kojem navodi da je Tramp „meta istrage” Velike savezne porote o doga|ajima koji su doveli do upada u ameri~ki Kapitol 6. januara 2021. godine.

„Poludeli Xek Smit, tu`ilac Bajdenovog ministarstva pravde, poslao je pismo u kojem navodi da sam ja meta istrage Velike porote i da mi daje ~etiri dana da se prijavim poroti, {to skoro uvek zna~i hap{ewe i podizawe optu`nice”, napisao je Tramp na svojoj dru{tvenoj mre`i „Truth Social”. Optu`nica bi se odnosila na Trampove poku{aje da poni{ti rezultate predsedni~kih izbora 2020. godine, kada je izgubio od Xozefa Bajdena.

Dobila otkaz zato {to je

28 minuta ranije oti{la sa posla

Uprava klinike iz nema~kog grada Hamburga otpustila je doktorku jer je oti{la sa posla 28 minuta ranije. Doktorka smatra da nije trebalo da dobije otkaz, zbog ~ega ne prihvata raskid radnog odnosa.

Posle 23 godine rada, sve bi trebalo da bude gotovo samo zbog 28 minuta. Barem tako govori hambur{ka klinika koja je otpustila doktorku koja je navodno napustila radno mesto 28 minuta ranije, pi{e Feniks magazin.

Doktorka anesteziolog je bila iznena|ena otpu{tawem. Do tog trenutka nije bilo pritu`bi na wen rad, pi{u nema~ki mediji.

Ameri~ki vojnik zalutao u Severnu Koreju

Pripadnik ameri~ke vojske pre{ao je vojnu liniju razgrani~ewa izme|u Severne i Ju`ne Koreje, saop{tila je Komanda UN.

Pozivaju}i se na ameri~ke zvani~nike, Si-En-En javqa da je ameri~ki dr`avqanin pripadnik vojnih snaga za koga se veruje da je preba~en u pritvor.

„Dr`avqanin SAD na orijentacionoj turneji JSA pre{ao je neovla{}eno vojnu demarkacionu liniju u Demokratsku Narodnu Republiku Koreju. Verujemo da je on trenutno u pritvoru Severnoj Koreji i radimo sa na{im kolegama iz KPA na re{avawu ovog incidenta“, saop{tio je UN Centra.

Detaqi incidenta, ukqu~uju}i i to da li je vojnik namerno pre{ao granicu, za sada su nejasni. Vojnik je ni`eg ranga, ali zvani~nici ka`u da ~ekaju da potvrde wegov identitet dok wegov najbli`i ro|ak ne bude obave{ten.

Demilitarizovana zona koja razdvaja Severnu i Ju`nu Koreju je sna`no utvr|ena linija {iroka 2,5 i duga~ka 160 miqa.

Postala je jedna od najja~ih utvr|enih granica na svetu, okru`ena kilometrima bodqikave `ice i nagaznih mina i kojom decenijama patroliraju vojnici sa obe strane.

Si-En-En, me|utim, na navodi razlog zbog ~ega se ameri~ki vojnik nalazio hiqadama miqa daleko od teritorije SAD.

Najskupqa krava na svetu prodata za rekordnih 4,3 miliona dolara

Brazilska krava po imenu Viatina-19 FIV Mara Imoveis, poreklom iz Indije, postala je najskupqa krava na svetu nakon {to je prodata za 4,3 miliona ameri~kih

dolara. Egzoti~na lepotica je jo{ pro{le godine ponela titulu najskupqe krave na svetu, a wena rasa Nelore va`i za jednu od najtra`enijih i najizdr`qivijih.

Jedna tre}ina vlasni{tva gigantske krave po imenu Viatina-19 FIV Mara Imoveis nedavno je prodata za 6,99 miliona reala, odnosno oko 1,44 miliona dolara na aukciji u Aranduu, u Brazilu, ~ime je wena ukupna vrednost porasla na neverovatnih 4,3 miliona ameri~kih dolara. Ina~e, ovu laskavu titulu krava je osvojila jo{ pro{le godine, kada je 50 procenata udela u wenom vlasni{tvu prodato za oko 800.000 dolara, {to je bila u to vreme bila rekordna cena.

Krava „za medaqu”

Krave rase Nelore va`e za jedne od najtra`enijih na ~itavom svetu, a nesvakida{wi izgled nije jedino {to ih ~ini jednom od najizuzetnijih rasa na svetu. Ne samo da ovu rasu karakteri{e nesvakida{we svetla dlaka koja reflektuje svetlost, zahvaquju}i kojoj su krave izuzetno su otporne na visoke temperature, kao i izra`ena grba na le|ima, ve} je i wihov metabolizam prilago|en klimi Indije, zemqe iz koje dolaze. Nelore krave su neverovatno izdr`qive i otporne na infekcije, a ova rasa se lako razmno`ava uz minimalnu podr{ku ~oveka.

Pobedio rak i istr~ao maraton

Pet godina nakon 2013, kada mi je re~eno da karcinoma vi{e nema, a u me|uvremenu obavqeno je mnogo kontrola, odlu~io sam da se prijavim za Beogradski polumaraton jer mi je rekreativno tr~awe sastavni deo `ivota

Veliki pobednik... U najkra}em, to je Vladimir Stanojevi} novinar ni{kog Banker radija, ro|eni Piro}anac koji vi{e od dve i po decenije `ivi u Ni{u. Mladi} ro|en 1978., u Ni{ je do{ao kao devetnaestogodi{wak na studije, zaposlio se i onda se suo~io sa zdravstvenim problemima. Ultrazvukom su mu utvr|ene promene na testisu. Usledile su daqe medicinske pretrage i dijagnoza: karcinom. Ali, kako isti~e, sam je sebi rekao da predaje nema. Posle dve neizvesne operacije i hemioterapije uspeo je da iza|e kao pobednik, pi{e beogradska „Politika”.

– Na vreme sam oti{ao na pregled, zbrinuli su me lekari u Klini~kom centru Ni{ blagovremeno spre~iv{i {irewe karcinoma,. Od trenutka kada je utvr|en maligni kancer i, kako mi je re~eno, sa metastazama na plu}ima, borio sam se i, {ta da ka`em nego da sam pobedio. Pet godina nakon 2013. kada mi je re~eno da karcinoma vi{e nema, a u me|uvremeno obavqeno je mnogo kontrola, odlu~io sam da se prijavim za Beogradski polumaraton, jer mi je rekreativno tr~awe sastavni deo `ivota.

Uspeo sam, istr~ao sam polumaraton.

Pri~a Vlada da je ve} posle tog prvog polumaratona stekao veliki broj prijateqa, da mu se preko dru{tvenih mre`a javilo mnogo qudi koji su se suo~ili sa sli~nim zdravstvenim problemima.

– Svima sam bio podstrek da i oni istraju u borbi protiv opake bolesti. I za mene su takva ohrabrewa bila veoma zna~ajna, da ne odustajem, i posle toga sam u~estvovao na svakom od polumaratona. Posle trka, javqali su mi se qudi koji su prolazili kroz velike te{ko}e bore}i se sa karcinomom. To me je i podstaklo da javno progovorim o svemu {to sam pre`iveo, jer sam shvatio da osim lekarskog mi{qewa svako `eli da ~uje i iskustvo obi~nog ~oveka... I, svakako, kako sam pobedio. To su dirqive poruke, potresne ispovesti. I onda je do{lo ovo prole}e i desetogodi{wica pobede nad rakom i moja odluka da u~estvujem na Beogradskom maratonu, da istr~im svih

42 kilometara i 190 metara. Tako je Vlada Stanojevi} dva meseca nakon ove sportske priredbe dobio obave{tewe od organizatora da je jedan od dobitnika nagrade „Heroj Beogradskog maratona” za 2023. godinu. Kako je obrazlo`eno, on je veliki podsticaj, ohrabrewe za sve qude. – Ja sam maraton od 42 kilometra prvi put istr~ao 2021. godine. Kada je do{la ova godina, nisam se dvoumio, odlu~io sam da se ponovo prijavim i da tako obele`im desetu godi{wicu pobede nad karcinomom. Dovoqna nagrada za mene bila je maratonska medaqa i reakcije qudi oko mene i podr{ka koju su mi pru`ili. Onda je stiglo i ovo zaista neo~ekivano priznawe. Kada u rukama dr`i{ plaketu na kojoj uz tvoje ime stoji i da si heroj jedne od najte`ih trka u sportu na kojem je u~estvovalo vi{e od deset hiqada qudi, to pri~iwava posebno zadovoqstvo. To je motivacija da nastavim daqe da tr~im i da svoju energiju prenosim drugima.

Henri

Kisinxer

se sastao sa kineskim ministrom odbrane

Kineski ministar odbrane Li [angfu i biv{i ameri~ki dr`avni sekretar Henri Kisinxer odr`ali su sastanak u Pekingu, tokom kojeg je Li poru~io da je Kina posve}ena izgradwi stabilnih, predvidqivih i konstruktivnih odnosa izme|u dve zemqe.

On je dodao da se nada da }e Sjediwene Dr`ave, zajedno sa Kinom, mo}i da rade na promovisawu zdravog razvoja odnosa dve vojske, navodi se u saop{tewu kineskog ministarstva odbrane, prenosi Rojters.

Li je naveo da „neki qudi na ameri~koj strani nisu uspeli da se kre}u u istom pravcu kao i kineska strana, {to je dovelo do toga da su odnosi Kine i SAD na najni`oj ta~ki od uspostavqawa diplomatskih odnosa”.

Kisinxer je, sa druge strane,

rekao da Va{ington i Peking treba da re{e nesporazume, koegzistiraju mirno i izbegavaju konfrontaciju.

„Istorija i praksa neprestano dokazuju da ni SAD, ni Kina ne mogu sebi da priu{te da tretiraju drugu stranu kao protivnika”, poru~io je Kisinxer.

Kisinxer, koji sada ima 100 godina, slu`io je kao dr`avni sekretar SAD i savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Ri~arda Niksona i Xeralda Forda.

Imao je kqu~nu ulogu u normalizaciji odnosa izme|u Va{ingtona i Pekinga 1970-ih godina.

Vi{e od 20 odsto stanovnika EU u opasnosti od siroma{tva

U zemqama ~lanicama 95,3 miliona qudi bilo je pro{le godine u riziku od siroma{tva ili dru{tvenog iskqu~ivawa

Oko 22 odsto populacije Evropske unije, odnosno 95,3 miliona qudi, bilo je pro{le godine u opasnosti od siroma{tva ili dru{tvenog iskqu~ivawa, pokazali si podaci evropske statisti~ke agencije Eurostat.

Taj podatak odnosi se na doma}instva koja su se suo~avala sa najmawe jednim od tri rizika za siroma{tvo i iskqu~enost: siroma{tvo u prihodima, te{ka materijalna i socijalna uskra}enost, kao i `ivot u doma}instvu sa veoma niskim intenzitetom

rada (gde odrasli rade sa mawe od 20 procenata svog potencijala tokom jedne godine).

Procenat gra|ana EU koji su u opasnosti od siroma{tva sli~an je kao i prethodne godine: 2021. godine bilo ih je 95,4 miliona, odnosno 22 odsto populacije.

Zastupqenost qudi u opasnosti od siroma{tva u odnosu na op{tu populaciju razlikuje se od dr`ave do dr`ave. Najvi{i procenat takvog stanovni{tva je u Rumuniji (34 odsto), Bugarskoj (32 odsto), kao i Gr~koj i [paniji: obe dr`ave imaju istovetnih 26 odsto gra|ana u riziku od siroma{tva.

Najmawi procenti zabele`eni su u ^e{koj (12 odsto), Sloveniji (13 odsto) i Poqskoj (16 odsto).

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

GLOBALNA NEJEDNAKOST NAJGORA OD DRUGOG SVETSKOG RATA: Ekonomisti pozvali UN da reaguju

Raskol izme|u bogatih

i siroma{nih pove}ava

rizik od klimatske krize

i ”cementira” siroma{tvo, poru~uju stru~waci UN

i Svetske banke

Neuspeh da se uhvati u ko{tac sa sve ve}im jazom izme|u bogatih i siroma{nih u svetu oja~a}e siroma{tvo i pove}ati rizik od klimatskog kraha, upozorava grupa od vi{e od 200 vode}ih ekonomista.

U pismu generalnom sekretaru UN Antoniju Gutere{u i predsedniku Svetske banke Axaju Bangi, potpisnici iz 67 zemaqa pozivaju ova dva tela da u~ine vi{e da preokrenu najo{trije pove}awe globalne nejednakosti od Drugog svetskog rata, navodi britanski „Gardijan”.

Me|u onima koji podr`avaju poziv na akciju su biv{i generalni

„Ciqevi su va`ni. Liderstvo je va`no. Svetska banka i SDG UN-a su u jedinstvenoj poziciji da ponude zajedni~ki poziv za smawewe nejednakosti koja je na{em podeqenom svetu tako hitno potrebna danas”, poru~uju eksperti.

Stru~waci zahtevaju boqe merewe nejednakosti i ambicioznije ciqeve za smawewe jaza u prihodima i bogatstvu. „@ivimo u vreme izuzetno visoke ekonomske nejednakosti. Ekstremno siroma{tvo i ekstremno bogatstvo su naglo porasli i istovremeno, prvi put u 25 godina. Izme|u 2019. i 2020. globalna nejednakost je rasla br`e nego bilo kada od Drugog svetskog rata”, navodi se.

„Najbogatijih 10 odsto svetske populacije trenutno uzima 52 odsto globalnog prihoda, dok najsiroma{nija polovina stanovni{tva zara|uje 8,5 procenata od toga. Milijarde qudi suo~avaju se sa stra{nim te{ko}ama visokih i rastu}ih cena

sekretar UN Ban Ki Mun, biv{a premijerka Novog Zelanda Helen Klark i ekonomisti Xajati Go{, Xozef [tiglic i Toma Piketi. Smawewe nejednakosti do 2030. bio je jedan od 17 ciqeva odr`ivog razvoja UN-a (SDG) koje je me|unarodna zajednica dogovorila 2015. U pismu se navodi da je potrebna hitna akcija u svetlu razli~itog uticaja pandemije kovid-19 na bogate i siroma{ne.

Tvrde}i da je rastu}a nejednakost „u velikoj meri ignorisana”, u pismu se navodi da trenutni mehanizmi za procenu napretka u re{avawu problema – br`i rast prihoda za 40 odsto najsiroma{nijih nego za stanovni{tvo u celini – ne uzimaju u obzir koncentraciju prihoda i bogatstvo me|u superbogatima.

Prvi put u ~etvrt veka, globalno siroma{tvo i ekstremno bogatstvo rastu istovremeno, navodi se u pismu.

hrane i gladi, dok se broj milijardera udvostru~io u posledwoj deceniji”, naveli su potpisnici pisma.

Pro{log oktobra Svetska banka je saop{tila da je napredak u smawewu siroma{tva zaustavqen. Predvi|a se da bez dramati~nog ubrzawa napora nema {ansi da se postigne ciq okon~awa ekstremnog siroma{tva do 2030. godine.

„Znamo da visoka nejednakost podriva sve na{e dru{tvene i ekolo{ke ciqeve. To nagriza na{u politiku, uni{tava poverewe, ko~i na{ kolektivni ekonomski prosperitet i slabi multilateralizam. Tako|e znamo da }e bez o{trog smawewa nejednakosti, dvostruki ciqevi okon~awa siroma{tva i spre~avawa klimatskog sloma biti u jasnom sukobu”, stoji u pismu.

„Ovo bi jasno signaliziralo na{u kolektivnu ambiciju da stvorimo ravnopravniji svet”, dodaje se u izve{taju UN.

Град мртвих, сиромашна четврт Каира

EVROPQANI POSTAJU SVE SIROMA[NIJI:

[panci {tede na uqu, a Nemci na mesu i mleku

Prose~na zemqa EU siroma{nija je po glavi stanovnika od bilo koje ameri~ke savezne dr`ave osim Ajdaha i Misisipija, a ako se sada{wi trend nastavi, do 2035. godine jaz izme|u ekonomske

proizvodwe po glavi stanovnika u SAD i EU bi}e veliki kao dana{wi izme|u Japana i Ekvadora, pi{e „Volstrit xornal”

Evropqani se suo~avaju sa novom ekonomskom stvarno{}u kakvu nisu iskusili decenijama unazad - postaju siroma{niji. Stil `ivota na Starom kontinentu, na kojem su im drugi zavideli, ubrzano gubi svoj sjaj, dok se kupovna mo} Evropqana topi, pi{e ameri~ki „Volstrit xornal”. Francuzi jedu mawe gu{~ije pa{tete, [panci {tede na maslinovom uqu, Finci koriste saune samo vetrovitim danima da bi u{tedeli struju, u Nema~koj je upotreba mesa i mleka pala na najni`i nivo u posledwih 30 godina, a Italijani sazivaju krizni sastanak vlade zbog velikog poskupqena paste.

Sa potro{wom u slobodnom padu, Evropa je skliznula u recesiju na po~etku ove godine, poja~avaju}i ose}aj relativnog opadawa ekonomske, politi~ke i vojne mo}i koji ih je zahvatio po~etkom ovog veka. Trenutno stawe u Evropi nastajalo je dugo. Ostarelo stanovni{tvo koje vi{e mari za slobodno vreme i sigurnost posla nego za zaradu, dovelo je do godina slabog ekonomskog rasta i rasta produktivnosti. Zatim su usledili udarci pandemije virusa korona i sukoba u Ukrajini. Poreme}ajem

globalnih lanaca snabdevawa i pove}awem cena energenata i hrane te krize su samo pogor{ale lo{e stawe koje traje decenijama.

Odgovor evropskih vlada samo je doprineo problemima: da bi sa~uvali radna mesta, dr`avne subvencije su dali prvenstveno poslodavcima, ostavqaju}i potro{a~e bez bezbednosne mre`e za odgovor na skok cena. Za razliku od wih, Amerikanci su imali koristi od pristupa~nih cena struje, a pomo} vlade i{la je direktno gra|anima, kako bi nastavili da tro{e.

U ranijim godinama, zna~ajna izvozna industrija mogla bi da pomogne Starom kontinentu, ali spori oporavak Kine, zna~ajnog evropskog tr`i{ta, potkopao je taj stub ekonomskog rasta. Visoke cene struje i ogromna inflacija koja je na nivou kakav nije vi|en od sedamdesetih godina pro{log veka, nepovoqno uti~u na cene proizvo|a~a na me|unarodnom tr`i{tu i remete nekada harmoni~ne radne odnose na evropskom kontinentu.

Kako globalna trgovina usporava, veliko oslawawe Evrope na izvoz, koji ~ini oko 50 odsto BDP-a evrozone, za razliku od SAD gde on u~estvuje u BDP-u sa 10 odsto, pokazalo se kao slabost.

Li~na potro{wa u evrozoni opala je za oko jedan odsto, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj, dok je u SAD porasla za gotovo devet odsto. Danas EU u~estvuje u globalnoj potro{wi sa 18 odsto, a Amerika sa 28 odsto, dok su pre 15 godina i jedna i druga imale udeo u svetskoj potro{wi od po 25 odsto.

Plate su od 2019. godine mawe za tri odsto u Nema~koj, 3,5 odsto u Italiji i [paniji, a {est odsto u Gr~koj, dok su u Americi porasle za {est odsto u istom periodu.

Najvi{e je pogo|ena evropska sredwa klasa. U brojnim evropskim zemqama sve je vi{e tzv. SOS marketa koji nude po ni`im cenama namirnice pred istekom roka trajawa ili ostatke hrane iz restorana.

S druge strane, mawe se kupuju skupqe namirnice. Nemci su konzumirali 52 kilograma mesa po osobi u 2022. godini, osam odsto mawe nego godinu dana pre i najmawe od 1989. godine, kada je ova statistika po~ela da se bele`i. Iako udela u tome imaju i nove navike u ishrani, stru~waci ka`u da je za ovaj trend pre svega odgovoran rast cena mesa od 30 odsto.

Evrozona zabele`ila je u prethodnih 15 godina rast od {est odsto u pore|ewu sa ~ak 82 odsto koji su zabele`ile SAD, podaci su Me|unarodnog monetarnog fonda. Tako je prose~na zemqa EU siroma{nija po glavi stanovnika od bilo koje ameri~ke savezne dr`ave osim Ajdaha i Misisipija, navodi se u izve{taju Evropskog centra za me|unarodnu politi~ku ekonomiju u Briselu. Ako se sada{wi trend nastavi, do 2035. godine jaz izme|u ekonomske proizvodwe po glavi stanovnika u SAD i EU bi}e veliki kao dana{wi izme|u Japana i Ekvadora.

Slab rast i pove}awe kamatnih stopa optere}uju bogate evropske dr`ave koje su pru`ale do bru zdravstvenu za{titu i penzije. Stari na~ini koje su primewivale evropske vlade za re{avawe pro blema postaju neisplativi ili vi{e ne funkcioni{u.

Tri ~etvrtine triliona evra subvencija, poreske olak{ice i druge mere usmerene na potro{a~e i poslovawe kako bi se umawile posledice rasta tro{kova struje sada, prema re~ima ekonomista, podsti~u inflaciju poni{tavaju}i ciq subvencija. Rezovi u javnoj potro{wi posle svetske ekonomske krize istro{ili su dr`avne buxete za zdravstveno osigurawe, naro~ito u Velikoj Britaniji.

Imaju}i u vidu planove evropskih vlada da pove}aju tro{kove odbrane, uz rast tro{kova zadu`ivawa, ekonomisti o~ekuju da }e porezi rasti {to }e biti dodatno optere}ewe za potro{a~e.

Porezi u Evropi ve} su veliki u pore|ewu sa drugim bogatim zemqama: ~ine oko 40-45 odsto BDP-a u pore|ewu sa ameri~kih 27 odsto BDP-a. Tako ameri~ki radnici donose ku}i tri ~etvrtine svoje plate, a Francuzi i Nemci samo polovinu.

„VA[INGTON POST”:

Ukrajinska ofanziva ne ide po planu, mala korist od zapadnih aviona

Zapadni lovci nisu efikasni u Ukrajini zbog ruske PVO

Uprkos ogromnoj pomo}i u oru`ju i municiji, Zapad strahuje da Ukrajina ne}e biti u stawu da sprovede svoju ofanzivu onako kako su zamislili, pi{e „Va{ington post”.

Vojni zvani~nici upozoravaju da su ruske snage imale dovoqno vremena da postave mine, iskopaju rovove i postave protivtenkovsku odbranu koja }e usporiti napredovawe Ukrajinaca. Uz to, Rusi imaju otvorene kanale snabdevawa.

Jo{ jedna va`na karakteristika su sveprisutni dronovi koji ruskim snagama pru`aju detaqne informacije u realnom vremenu o tome gde se nalaze ukrajinske trupe, omogu}avaju}i im da izvode napade ili ciqa-

ne udare, {to je izazov sa kojim se ~ak ni ameri~ke snage – uprkos iskustvu posledwih decenijanisu susrele na ovom nivou.

Analiti~ari ka`u da su ukrajinski poku{aji da probiju rusku odbranu oklopnim jedinicama na po~etku ofanzive nai{li na

nepremostivu bara`nu vatru artiqerije, protivtenkovskih raketa, lutaju}e municije i vatru iz helikoptera, zbog ~ega Kijev trpi zna~ajne gubitke.

Dok u javnosti ne `ele da kritikuju ukrajinske saveznike, ameri~ki zvani~nici privatno navode da Kijev ne}e imati koristi od zapadnih aviona, jer je ruska protivvazdu{na odbrana superiorna, pi{e „Va{ington post”.

Jedan neimenovani zvani~nik

Prazni gradovi, pre svega sela, porodice su podeqene, usamqeni vojnici na frontu ~ije su `ene sa decom oti{le u inostranstvo odakle se ne vra}aju… Ukrajina prolazi kroz katastrofalnu demografsku krizu, pi{e reporter “Korijere da la sera”.

NATO-a rekao je da „neopipqiva sredstva” - ukqu~uju}i moral i motivaciju - i daqe na strani Ukrajine „ ali realnost je da Rusija uop{teno gledano ima vi{e resursa i vi{e qudi”.

Zbog toga, navode zvani~nici, Kijev treba da iskoristi zapadno naoru`awe najboqe {to mo`e i poja~a pritisak na ruske pozicije i „odr`ava zamah”. Kako,”Va{ington post” ni wihovi anonimni sagovornici, nisu objasnili.

oko 52 miliona stanovnika. Deset godina kasnije na popisu 2001. godine bilo je 48, 5 miliona a uo~i ruskog napada u februaru 2022. godine broj stanovnika se sveo na oko 42 miliona.

Izuzetano jak toplotni talas pogodio je Sjediwene Dr`ave i Kinu, gde su izmerene temperature vi{e od 50 stepeni Celzijusa. Evropa je na udaru „Harona”, novog toplotnog talasa zbog kojeg su izbili {umski po`ari – sa vatrenom stihijom bore se stanovnici delova [panije i Gr~ke. Ekstremni temperaturni rast bele`i se {irom Amerike, posebno na zapadu – prema podacima ameri~ke meteorolo{ke slu`be, u Dolini Smrti u Kaliforniji zvani~no su izmerena 53 stepena.

Najvi{a temperatura ipak je zabele`ena u centru za posetioce Doline Smrti, Furnas Kriku, gde je izmereno 56 stepeni.

Najvi{a temperatura zvani~no priznata na planeti izmerena je 1913. godine upravo u Furnas Kriku – 56,7 stepeni Celzijusa.

Rekordno visoka temperatura od 52,2 stepena zabele`ena je i u Kini, u gradu Sanbao u Sin|anu, javqaju kineski mediji, koji upozoravaju da }e rekordna vru}ina potrajati jo{ najmawe pet dana.

Prethodni temperaturni rekord u Kini od 50,3 stepena Celzijusa izmeren je 2015. godine u blizini Ajdinga u Sin|anu, u depresiji vi{e od 150 metara ispod nivoa mora. Zemqe {irom Azije od aprila su pogo|ene sa vi{e talasa rekordnih vru}ina.

U Evropi je „Kerbera“ smenio „Haron”, novi toplotni talas koji je stigao sa severa Afrike.

O~ekuje se da }e „Haron“, nazvan po mitskom la|aru koji je du{e mrtvih prevozio u Had, oboriti temperaturne rekorde i najvi{u do sada zabele`enu temperaturu od 48,8 stepeni Celzijusa.

Najvi{e je pogo|en jug Evrope. Jutarwa temperatura u Rimu je 35 stepeni, a meteorolozi progonoziraju paklena 43 stepena. U italijanskoj prestonici do{lo je do prekida u snabdevawu strujom u pojedinim delovima grada zbog pove}anog kori{}ewa klima-ure|aja, preneo je AP.

Vatrogasci se bore sa {umskim po`arima na Kanarskim ostrvima i u Gr~koj. U [paniji, po`ar koji je izbio na kanarskom ostrvu La Palma, ni danas nije pod kontrolom, ali je usporeno wegovo napredovawe. U po`aru je izgorelo oko 4.600 hektara, uglavnom {umskog zemqi{ta i dvadesetak ku}a i zgrada.

Veliki po`ar, koji se {iri niskim rastiwem, izbio je u regionu Kuvaras na istoku gr~kog poluostrva Atika, saop{tila je Vatrogasna brigada. Gr~ke vlasti su naredile evakuaciju vi{e gradova u isto~nom delu poluostrva Atika, po{to se po`ar pribli`io ku}ama.

Ukrajina je za 18 meseci rata izgubila, kako se procewuje, skoro 15 miliona stanovnika.

O tome se malo govori u javnosti, navodi italijanski list i dodaje da se u Ukrajini niko ne bavi ovim problemom jer su svi napori okrenuti ka frontu.

Posle raspada Sovjetskog Saveza, u vreme sticawa nezavisnosti 1991. godine, Ukrajina je imala

Ipak, najdramati~niji pad je zabele`en od po~etka rata, pre svega zbog masovnog bekstva `ena i dece u inostranstvo. Kijevske vlasti odmah su zabranile izlazak iz zemqe mu{karcima od 18 do 65 godina.

Danas, kako procewuju stru~waci, u Ukrajini `ivi izme|u 28 i 31 milion stanovnika, podse}a „Korijere da la sera”.

Ukrajina za 18 meseci rata izgubila skoro 15 miliona stanovnika

Talas vreline {irom sveta –Amerika se ”pr`i” na 50 stepeni, Evropa na udaru ”Harona”

ELANA FRILEND, AMERI^KA PUBLICISTKIWA

Skepticizam je ka`wiv

Elana Frilend, autor kwige „Hemijski tragovi, HAARP i potpuna dominacija na planeti Zemqi“ (izdava~ Akademska misao), iznela je za beogradski „Pe~at“ svoje vi|ewe globalnog klimatskog haosa. Poznato je da svako ko preispituje Zelenu agendu biva eliminisan iz kruga „kompetentnih“, a neretko i iz `ivota. Wena nova kwiga po~iwe citatom Nikole Tesle: „@eleo sam da osvetlim ~itavu Zemqu. Ima dovoqno elektriciteta da ona postane drugo sunce. Svetlost bi se pojavila oko ekvatora, kao prsten oko Saturna.“

n Zeleni biznis je postao najprofitabilniji sektor kapitalizma katastrofe – kako ste nazvali ovu fazu dru{tvenog poretka u kom o na{im `ivotima odlu~uju preduzima~i iz bankarskog sektora pod zelenom zastavom „spasavawa Planete“. Istra`ivawu istine, sakrivene iza zelene zavese, posvetili ste `ivot, povezuju}i se s nau~nom elitom upornih i hrabrih koji nam otkrivaju istinu da umesto nauke i razuma novac vlada svetom. - U svetu u kom sve mo`e biti roba, domi{qati preduzetnici –„filantropi“ – dosetili su se da bi se klimom moglo trgovati. Pokazalo se da su, trenutno, vremenski derivati najprofitabilnija roba. Ovi trgovci maglom uveli su nas u Kapitalizam katastrofe koji funkcioni{e kori{}ewem a – pre svega – stvarawem krize. Nedavno objavqena Klimatska studija Federalnih rezervi (FED) obelodawuje da je trgovina ki{ama i su{om posao stole}a, uz priznawe da tehnologiju za hvatawe uko{tac s prirodom nemaju, ali }e je – uz na{u finansijsku pomo} – sigurno na}i. Ova studija analizira puteve novca i profita, najavquju}i nevi|ene mogu}nosti za preduzetnike spremne da se uhvate u zeleno kolo. Izme|u redova mo`emo zakqu~iti da se sve svodi na pqa~ku: od jeftinog preuzimawa imovine i zemqi{ta, do monopola nad proizvodwom hrane, uz kontrolu ra|awa kojom bi smawili broj qudskih bi}a – izmerili su koliko svako novoro|en~e „proizvodi“ ugqen-dioksida, doprinose}i svojim dolaskom na svet „klimatskom zagrevawu“.

n Dekarbonizacija je mantra kojom nas mediji glavnog toka pripremaju za promenu `ivotnih navika. Promenu navika prati promena svesti, a bez toga nema kontrole.

- Dekarbonizacija Planete je brend koji prodaje ovu agendu pod la`nom zastavom, a iz Studije Federalnih rezervi vidimo da oni ne ra~unaju s vetrom i suncem kao izvorima energije. Priznaju

meteorolo{ke slu`be Francuske koji je dobio otkaz ~im je izjavio da je klimatski samit COP21, odr`an u Parizu, prevara i da je jedini ciq organizatora zgrtawe novca. Nakon toga je objavio kwigu Klimatska istraga (Climate investigation) u kojoj iznosi podatke o mahinacijama mo}nika iz bankarskog sektora, koji su uzeli pod svoje nauku i meteorologe.

da to nije re{ewe, a u potragu za re{ewem ukqu~ili su se supervizori i banke, koriste}i atmosferu stvorenu proizvodwom straha od klimatskih promena, ne bi li zauzeli kqu~ne pozicije u ovom ve{ta~ki proizvedenom haosu. Ovom studijom FED objavquje preuzimawe uloge finansijskog agenta, koji {titi interese korporacija ukqu~enih u razvoj tehnologije za manipulaciju klimom.

n U medijima se pojavquju samo „eksperti“ {to najavquju kataklizmu, proizvode}i strah i ose}awe nesigurnosti. Za druga~ije glasove nema prostora.

- Proizvodwa straha je marketin{ki potez klimatskog lobija koji nastoji da ubedi ~ove~anstvo u neophodnost `rtvovawa i odricawa zarad karbonski neutralne budu}nosti. Strah je mo}an saveznik, a zeleni projekat je dobio i svoju maskotu, polupismenu Gretu Tunberg, nesvesnu da joj je dodeqena uloga portparola klimatske mafije. Ona uspani~eno vapi: u~inite ne{to! a zeleni aktivisti je prate, optu`uju}i ~oveka da snosi glavnu krivicu za predstoje}u kataklizmu, zbog dubokog disawa, gajewa krava, jedewa mesa, ra|awa dece… Tako okrivqeni po~iwu da veruju u neophodnost pla}awa taksi za luksuz {to su uop{te `ivi. Promena `ivotnih navika je u toku, a masi beskorisnih `dera~a se nudi „spasonosna“ alternativa –insekti i GMO hrana.

n Da li su u pitawu strah, diktat nadre|enih ili neznawe?

- Neverovatno je da meteorolozi i kontrolori leta ne prime}uju {ta se de{ava na nebu. Geoin`ewering je i na Zapadu jo{ tabu tema za javnost, a meteorolo{ke slu`be prihvataju pojavu novih formacija oblaka onako kako im serviraju iz centara mo}i. Prva `rtva ove doktrine bio je meteorolog Filip Vejdijer, rukovodilac

Metodom zastra{ivawa bavi se i Britansko udru`ewe meteorologa, koje svoj uticaj i „ugled“ koristi za stavqawe pod kontrolu udru`ewa meteorologa {irom sveta. Desetak magova iz senke odlu~ilo je da Svetska meteorolo{ka organizacija ukqu~i u svoj Me|unarodni atlas oblaka nove nazive za ve{ta~ki izazvane formacije nastale pod uticajem geoin`eweringa. Ne ~udi {to wihov broj odgovara hemijskim me{avinama koje se neprestano mewaju i usavr{avaju. Uvedena je i definicija da se „sve vrste opti~kih efekata mogu definisati kao oblaci“. Me|unarodni atlas oblaka predla`e ~etiri nova „specijalna oblaka“: cataractagenitus, flammagenitus, homogenitus, silvagenitus i homomutatus… Unapre|ewe tehnologije za proizvodwu ve{ta~kih oblaka mewa i sastav aerosola, kao i tragove koje ostavqaju na nebu. Stari hemijski tragovi od pre dve decenije se mewaju. Barijum u starim stazama bio je nevidqiv, posmatra~i sada izve{tavaju o plavim kemtrejlsima.

n Nagove{tavate mogu}nost da, zarad smirewa javnosti, ovladaju „recepturom“ za izbacivawe nevidqivih hemijskih supstanci.

- Vojna industrija radi na tome da tragove u~ini nevidqivim, i da budu}im generacijama postane normalno mle~no zamu}eno nebo dawu (albedo efekat) a no}u nebo bez zvezda. I Englezi imaju svoj istra`iva~ki centar SPICE, koji finansira vlada. Ovaj projekat je osnovan radi razra|ivawa ideje „Solar Radiation Managementa” (SRM), i sprovodi se u saradwi sa univerzitetima Oksford, Kembrix, Edinburg i Bristol. Ovi eksperimenti – sem zatamwivawa neba, stvarawem uslova za reflektovawe sun~eve svetlosti – imaju za ciq i stvarawe klimatskog oru`ja, za {ta su potrebne sve zahtevnije kombinacije aerosola. Za program SPICE koriste se: sumpor / sumporna kiselina, sumpor-dioksid, titanijum, silicijum-karbid, kalcijum-karbonat, aluminijum, silicijum, cink-oksid… Ovi podaci se nalaze na zvani~noj stranici centra, {to zna~i da vi{e ni{ta i ne kriju… Prime}ujemo da su se wihove aktivnosti ubrzale neposredno nakon klimatskog samita u Parizu COP21

n Spomenuli ste i projekat Detelina (Cloverleaf), o ~emu se radi?

- Cloverleaf je zajedni~ka ameri~ko-kanadska vojna operacija koja ukqu~uje distribuciju hemikalija u atmosferu iznad Kanade i SAD. Za tu operaciju se koriste ameri~ki vojni tankeri za dopuwavawe goriva i hiqade aviona u vlasni{tvu privatne korporativne avijacije. Svrha ove operacije je navodna borba protiv klimatskog zagrevawa, uvo|ewem visoko toksi~nih metalnih soli i aerosolnih vlakana koja omogu}avaju atmosferske operacije HAARP tehnologije. Tajni projekti vezani za distribuciju toksi~nih metala i hemikalija kori{}eni su u brojnim vojnim civilnim operacijama, kao {to su biolo{ki eksperimenti nad ~itavim gradovima. Svrha ovih eksperimenata je stvarawe fizi~ke transformacije Zemqine atmosfere u ciqu obezbe|ewa platforme za najnovije hemijske i elektromagnetne tehnologije ratovawa: ometawem komunikacije, kontrolom klime, biolo{kim ratom… Usavr{ava se i kontrola stanovni{tva „nesmrtonosnim“ hemijsko-magnetnim sredstvima.

n Nezavisni nau~nici imaju zastra{uju}a predvi|awa za budu}nost ~ove~anstva, ako se ovo ludilo ne zaustavi.

- Neverovatna je wihova gramzivost, kao da wihova deca ne}e `iveti na ovoj planeti. Nau~nik Ken Kaldera je upozoravao na nepredvidive poreme}aje atmosfere, predvi|aju}i da }e odbijawe

sun~eve svetlosti dodatno ohladiti stratosferu, koncentri{u}i ledene oblake CFC-a koji gutaju ozon, {to bi dovelo do uni{tavawa Zemqinog {tita. Upozorio je i da }e se metalne ~estice slegnuti na zemqu i postati toksi~ne za prirodu i qude. Ulazak u minsko poqe geoin`ewering eksperimenata mo`e prouzrokovati nepopravqive, nepredvidive i eti~ki sporne negativne efekte.

Minerolog @erar Bond podse}a da se hiqadugodi{wa skala klimatskih ciklusa odvijala paralelno sa solarnim ciklusima, a Suzan Posel, glavni urednik Occupy Corporatism, tvrdi da su UN tokom panela IPCC dozvolile da se manipuli{e statistikom ne bi li se opravdala sredstva za skupe i opasne projekte. Ona podse}a na podatak da se ja~ina magnetnog poqa zemqe udvostru~ila, u posledwih 100 godina, {to je u wihovim kalkulacijama namerno zanemareno. Zanemarena su i sklowena iz nau~nih publikacija (2015. god) dva recenzirana rada dr Herdona o {tetnosti elektrofilterskog pepela od ugqa i koliko je pogodan za geoin`ewering eksperimente. Kasnije je objavio jo{ nekoliko radova u Current Science na tu temu, koji su nakon objavqivawa brzo povu~eni, a Herdonov najtemeqniji rad „Opasnost po ~ovekovu `ivotnu sredinu koje predstavqaju teku}e globalne troposferske aerosolizovane ~estice za modifikaciju klime“, objavqen 2016. u Frontiers in Public Health, povu~en je dve nedeqe kasnije.

SAD I DODIKA SVE TAKO CRNO-BELO?

Od razmene izjava do procedure postoje i nijanse

Izme|u nametawa zakona, poni{tavawa i dono{ewa novih zakona – tako ovih dana funkcioni{e BiH, odnosno Republika Srpska. Neki govore i o najve}oj politi~koj krizi posle Dejtona. Najnoviji povod za eskalaciju je zapravo stari – strane sudije u Ustavnom sudu BiH i visoki predstavnik, ~iji se legitimetet osporava, i wegovi potezi. Predsednik Republike Srpske

JELA PO NARUXBI

ORGANIZUJEMO SVE VRSTE PROSLAVA

teritoriji. [mit je ove zakone poni{tio i izmenio Krivi~ni zakon BiH, tako da je neprimewivawe wegovih odluka sada krivi~no delo. „RS nijednog trenutka nije tra`ila eskalaciju problema.

Ovo je za nas ~isti politi~ki proces”, ka`e Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske.

Pored [mitovog, stigao je i odgovor Sarajeva. Tu`ila{tvo je formiralo predmet povodom Do-

um, nego je pravni haos. Zato {to za obi~ne gra|ane, gra|anina Republike Srpske, gra|anina Federacije ili Bosne i Hercegovine, sve ono {to se ti~e pravilnog funkcionisawa Ustavnog suda, dovodi se u pitawe”, rekao je pravnik Vlado Adamovi}.

„Mogu re}i da }e RS morati po{tovati zakone koja je donela Narodna skup{tina RS. Na teritoriji RS postoje odre|ene institucije BiH i sigurno }e biti qudi koji }e se truditi da vr{e opstrukcije ali sam siguran da }e to biti prolazna situacija”, ka`e pravnik Ogwen Tadi}.

Milorad Dodik po ko zna koji put govori o osamostaqewu. I po ko zna koji put za to van granica Srpske nema podr{ku. Verovatnije bi je dobio za pri~u o reformisawu Ustavnog suda u kojem skoro tri decenije posle rata jo{ sede stranci iako je trebalo da bude donet zakon kojim bi se strane sudije zamenile doma}ima.

PORUKE SA ZAPADA

PH 0430 732 284

SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS, VIC PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA

JELA SA RO [

Milorad Dodik izneo je niz preduslova za prestanak krize, izme|u ostalog eliminisawe troje stranih sudija iz Ustavnog suda i poni{tewe nedavnih odluka Kristijana [mita, pi{e portal RTS-a.

Republiku Srpsku u 2022. posetilo je milion turista. Iako on to nije, jednoj osobi su taj status sami dali. Kristijana [mita visokog predstavnika Bawaluka naziva turistom i osporava mu legitimitet, jer nije pro{ao redovnu proceduru za izbor u SB. Srpskoj su ovih dana jo{ sporniji wegovi potezi. Odlu~ili su da se wegove odluke i odluke Ustavnog suda BiH ne primewuju na wihovoj

dikovih i poteza drugih institucija Srpske.

Visoki predstavnik u BiH Kristijan [mit ka`e da su sve opcije na stolu i da ih on sa stola ne}e skloniti, a na pitawe da li je nemogu}e smeniti Dodika odgovara da je „gospodin Dodik sam kova~ svoje sre}e”.

Sada entitet sa milion turista i isto toliko stanovnika ima dvostruka pravila - ona koja su do{la od visokog predstavnika i Ustavnog suda, ali i potpuno suprotne zakone svoje skup{tine. Za nepo{tovawe odluka [mita i Ustavnog suda propisane su i kazne poput gubitka posla.

„Zapravo, to nije pravni vaku-

Adamovi} ka`e da i sad postoje polarizovana mi{qewa.

„Jedni tvrde da to treba uraditi, drugi tvrde da to jo{ ne treba vratiti zbog toga {to politike u ovoj zemqi nisu sposobne da samostalno vode zemqu, a na drugoj strani jo{ uvek je primetan politi~ki uticaj na sudove u ovoj zemqi, {to je deo izve{taja svih me|unarodnih posmatra~a”, rekao je Adamovi}.

Poruke sa Zapada su stigle u politi~ku Bawaluku. Evropski parlament tra`i sankcije protiv Dodika. U odlukama ~oveka koji je na ameri~koj crnoj listi ambasada SAD vidi nameran atak na Dejtonski sporazum i dr`avu BiH. Ipak,

ima i stavova da u odnosima Amerike i Dodika nije sve tako crno kao lista na kojoj se nalazi.

„Kada bi bile ozbiqne namere me|unarodnog faktora, wim bi se bavilo Tu`ila{tvo Bosne i Hercegovine, ono ne bi razgovaralo sa wim, nego bi jednostavno utvrdilo, odnosno proglasilo osnovanost da je ugro`en time ustavno-pravni poredak i pokrenulo te procedure.

Procedura bi bilo sigurno privo|ewe, zadr`avawe i verovatno odre|ivawe pritvora po~iniocu takvih djela. A ovde se radi izjava na izjavu i to je klasika odnosa unutar Bosne i Hercegovine i odnosa koje Milorad Dodik ima sa ameri~kim ambasadorom”, ka`e Zijad Be}irovi} sa Instituta za

Sarajevu smeta istina o prognanim Srbima

Tabla sa natpisom o stanovni{tvu koje je moralo da napusti svoj grad uklowena pod izgovorom da se nalazila na teritoriji Federacije, javqa beogradska „Politika“.

Odlukom vlasti Kantona Sarajevo je uklowena jedna od tabli na kojima pi{e „Dobro do{li u Isto~no Sarajevo, grad 157.000 Srba koji su morali napustiti Sarajevo”. Table s tim natpisom postavqene su 30. juna na svim ulazima u Isto~no Sarajevo i to na istim mestima na kojima su pune dve decenije stajale table na kojima je pisalo „Teritorija Grada Isto~no Sarajevo”.

Iz susednog Sarajeva, pak, tvrde da je tabla s dobrodo{licom u Isto~no Sarajevo postavqena na teritoriji Federacije BiH (deo Bentba{e) i da je to razlog zbog kojeg je morala da bude uklowena.

„Nakon svih provera koje smo izvr{ili pre sedam dana, svi organi utvrdili su da se tabla nalazi u za{ti}enim podru~jima Kantona Sarajevo, unutar Federacije, odnosno Kantona. Re~ je o ilegalnom objektu koji nema nikakvih dozvola i jednostavno bili smo primorani da ga uklonimo. Nelegalnim objektima, bez obzira na to {ta pi{e, nije mesto u Kantonu Sarajevo”, rekao je za sarajevske medije Almir

Be}arevi}, ministar komunalne privrede, infrastrukture, prostornog ure|ewa, gra|ewa i za{tite okoline.

On smatra da i table koje su postavqene na Dobriwi i Vracama „zadiru” u teritoriju Federacije i poziva nadle`nu inspekciju da se „seti” da i wih ukloni.

„Nisu Sarajevu sporne table, ve} istorijska istina koja je na wima napisana”, odgovaraju iz Isto~nog Sarajeva.

Gradona~elnik Qubi{a ]osi}, na ~iju inicijativu su postavqene table, ka`e da „histerija politi~kog Sarajeva dosti`e vrhunac uklawawem table s natpisom na kojem je iznesen podatak o 157.000 Srba koji su morali da napuste Sarajevo”.

Uklowena tabla, prema wegovim re~ima, postavqena je ~ak i daqe od teritorije Kantona Sarajevo nego {to je bila ranija tabla koja je ozna~avala ulaz u Srpsko, odnosno dana{we Isto~no Sarajevo, i koja je godinama stajala bez problema.

„Vodili smo se time da, ako je ne{to dogovoreno pre 20 godina, a jeste dogovoreno na nivou op{tina, da ni sada ne}e biti problema. Ako je ranija tabla bila na teritoriji Kantona Sarajevo, odnosno Federacije, trebalo je da neko to ka`e za proteklih 20 godina”, naveo je ]osi} u izjavi za Srnu.

bliskoisto~ne i balkanske studije u Qubqani.

U me|uvremenu, prilike u BiH nastavqa da ure|uje visoki predstavnik.

Bonska ovla{}ewa mu omogu}avaju da name}e zakone, ~ak i da smewuje zvani~nike, {to su wegovi prethodnici i radili. [mit s tim u vezi najavquje izmene Zakona o zabrani negirawa genocida tako da po~inioci ratnih zlo~ina ne mogu da obavqaju javne funkcije.

Ne{to pre toga, Dodik je najavio da }e na dnevni red Skup{tine do}i i to da se na teritoriji Srpske suspenduju ingerencije Suda i Tu`ila{tva BiH, kao i policijske agencije SIPA.

Uz napomenu da ta~na entitetska granica izme|u Republike Srpske i Federacije BiH nikad nije utvr|ena, gradona~elnik Isto~nog Sarajeva najavio je da }e iskazano „jednostrano utvr|ivawe entitetske granice” dobro do}i da se ovo pitawe i zvani~no pokrene i da se zavr{i pri~a o razgrani~ewu izme|u entiteta. „Naravno, tabla }e ponovo biti postavqena i to na sigurnoj teritoriji Republike Srpske i grada Isto~nog Sarajeva”, poru~io je ]osi}.

Mr{av po~etak turisti~ke sezone u Crnoj Gori

PODGORICA - O~ekivanom ekonomskom rastu vetar u le|a trebalo bi da da najavqivana rekordna turisti~ka sezona, ali, wen po~etak, barem prema broju prijavqenih gostiju, daleko je od rekorda, pa se o~ekuje da {pic sezone nadoknaditi minuse, pi{e portal RTCG.

Glavni deo turisti~ke sezone, takozvani {pic, kalendarski je po~eo 15. jula. Da je sezona u punom jeku potvr|uju gu`ve u saobra}aju i turisti~kim mestma, a na ruku svima idu i vremenske prilike.

Tako, me|utim, nije bilo na po~etku sezone, pa se u turisti~koj privredi nadaju da }e minusi s po~et ka juna biti nadome{}eni do kraja leta i po~etkom jeseni. Prema re~ima Branke Xoganovi} iz Udru`ewa privatnog sme{taja, otprilike su negde na 60-70 odsto popuwenosti.

“Potvr|enost bukinga je preko 90 posto, tako da mislim da }emo dobro odraditi ovaj sami {pic sezone”, kazala je ona.

Iz Udru`ewa bele`e dobru popuwenost sa ruskog i ukrajinskog tr`i{ta.

“Mi svi znamo da su to qudi koji su do{li da dugoro~no `ive kod nas sticajem `ivotnih okolnosti, tako da se u startu imamo taj podatak koji se ne poklapa sa situacijom na terenu”, pojasnila je Xoganovi}.

Da li }e kako je najavqivalo sezona biti rekordna, te{ko je proceniti, jer i daqe, kako ka`e profesor Rade Ratkovi}, nema preciznih podataka.

“Mislim da je neozbiqno sawati i pri~ati o rekordima u situaciji kada smo penetrirani na najsiroma{nija tr`i{ta Evrope i lo{u strukturu sme{tajnih kapaciteta gde dominiraju apartmani”, ka`e Ratkovi}.

I to, prema wegovim re~ima, nije jedini problem. I daqe, ka`e, nema preciznih podataka, ali se procewuje da zvani~na statistika o broju turista i ove godine ne odra`ava pravo stawe.

On ka`e da se mawkavosti na~ina na koji se u Crnoj Gori broje turiste najboqe vide kada se svode ra~uni, pa se svake godine razlikuju zvani~ni podaci institucija o broju gostiju i prihodima od turizma.

Po~iwu zvani~ni pregovori o Vladi Crne Gore

Diskriminacija na Saboru guslara u Bijelom Poqu NISU GUSLE ZA \EVOJKU?!

Nik{i}anki, guslarki Jeleni Miqani} (17) iz {kole gusala „Sveti \or|e” iz Nik{i}a, novoizabrani predsednik Saveza srpskih guslara, Miladin Joksimovi}, svojevoqno i suprotno Statutu i propozicijama o odr`avawu festivala, doneo odluku da se Jeleni zabrani takmi~ewe na festivalu uz obja{wewe da se „pravi sprdwa” od gusala jer se `ene ne takmi~e!

Ovo se isti~e u reagovawu porodice Miqani}, {kole gusala „Sveti \or|e” iz Nik{i}a i narodnog guslara Maksima Vojvodi}a, nakon festivala, podsetiv{i da kroz godine aktivnog bavqewa ovim instrumentom, ve}e poni`ewe nisu do`iveli. Wena bratija iz Nik{i}a, Plu`ina, Podgorice, pa i Bijelog Poqa je slo`na u podr{ci Jeleni. - Moramo se ~uvati kao porodica. Moramo {tititi svakoga podjednako, a Jelenu i ostale guslarke najvi{e - poru~ili su Miqani}i iz ~ijeg bratstva je iznikao vi{estruki {ampion gusala Milomir Miqani}.

Narodni guslar iz Nik{i}a Maksim Vojvodi} napomenuo je da je predsednik Saveza guslara „Du{anovo carstvo”, Krsto An|eli}, prema svim o~evicima, odreagovao ispravno i najavio prekid odr`avawa revije zbog nepo{tovawa statuta i propozicija.

- Jelena je pretrpela ne~uveni stres pod kojim je nastupila zaboraviv{i na sve lepo u guslama. Opravdawe se, kasnije, pronalazilo u tome kako treba odvojiti discipline, a u tom bi slu~aju Jelena bila jedini takmi~ar u `enskoj konkurenciji. Drago mi je {to Joksimovi} nije bio predsednik nekog udru`ewa kwi`evnika u doba pisawa „Vukovih peva~a” i „Srpskog Homera” pa da zabrani Vladanu Nedi}u i Draganu Laki}evi}u da u istoj kwizi pi{u o Filipu Vi{wi}u i Slepici iz Grgurevaca - poru~io je Vojvodi}.

Lider Ujediwene Crne Gore Goran Danilovi} ocenio je „pametnim potezom” to {to su iz Pokreta Evropa sad (PES) najavili razgovor o formirawu vlade i sa koalicijom Za budu}nost Crne Gore, odnosno Milanom Kne`evi}em i Andrijom Mandi}em.

Dr`avna izborna komisija je u petak saop{tila kona~ne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora, odr`anih 11. juna, a Ujediwena Crna Gora je bila na listi PES-a.

Danilovi} u intervjuu za portal RTCG ka`e da }e sada uslediti zvani~ni razgovori o formirawu vlade i veruje da }e to biti po principu, kako navodi, „obezbe|ivawa potpunog konsenzusa u okviru koalicije, pa idemo daqe”.

„UCG ne}e ucewivati, nismo ni kada smo mogli to dobro politi~ki da valorizujemo, ali od principa nema odustajawa - nije ga bilo, pa ga ne}e biti ni sada”, kazao je Danilovi}.

Veruje, dodaje, da je nezvani~ni mandatar, lider PES Milojko Spaji}, tokom neformalnih konsultacija sklopio sliku mogu}ih partnera u vladi.

„Razgovarali smo neformalno vi{e puta, prijateqski i bez detaqisawa. Gospodin Spaji} zna

na~elne i principijelne stavove UCG, verujem i da ih uzima u obzir. Drago mi je da su kolege iz PES-a ju~e najavile razgovor i sa koalicijom ZBCG jer je to pametan potez. UCG toj koaliciji nije ni{ta du`na, a i svestan sam da se za nas niko ne bi zalo`io, me|utim, razgovarati i potencijalno se dogovoriti dobro je za sve. Samo ono {to smo mi obe}ali, mislim na koaliciju formiranu oko PES-a, tra`i ogroman napor i tvrdu ve}inu, a nismo obe}avali samo mi nego i Demokrate i stranke mawinskih naroda”, naveo je Danilovi}.

[ta god mislio o konkurenciji, Danilovi} isti~e da je jedina istina da je novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} do istorijske i ubedqive pobede nad Milom \ukanovi}em do{ao nesebi~nom podr{kom svih nas, a posebno ZBCG i Demokrata.

„Neki koji, me|utim, danas otvaraju vrata nove vlasti ostali su uz \ukanovi}evu pogubnu politiku do kraja, bili za wega i kad je on ve} bio odustao. Mo`e i tako, naravno, ali smo du`ni da ne zaboravimo”, rekao je Danilovi}.

Kao kqu~ne prioritete nove vlade, on vidi sprovo|ewe programa Evropa sad 2.0 jer bi, kako ka`e, u suprotnom razo~aranost naroda bila ogromna, a politi~ka kazna preskupa.

„Mora se nastaviti borba protiv kriminala i korupcije i borba protiv diskriminacije svih vrsta. Diskriminacija u procesu zapo{qavawa, na`alost, izbila je u prvi plan i sa tim mora da se prekine....”, naveo je Danilovi}.

Na pitawe koliko vlada sa podr{kom 41 poslanika mo`e biti stabilna, Danilovi} ka`e: „Mo`e i tako, samo da vidimo kojih 41”.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Nezvani~ni mandatar, lider PES, Milojko Spaji}

MASOVNA TU^A POSLANIKA U KOSOVSKOM PARLAMENTU:

Kurtija polili vodom, pesni~ewe i op{ti haos pred govornicom

Na sednici kosovske skup{tine, 13. jula, do{lo je do fizi~kog obra~una izme|u poslanika vladaju}eg Samoopredeqewa i poslanika opozicionih partija. Sednica skup{tine u Pri{tini nastavqena je kasnije, ali kosovski premijer Aqbin Kurti odustao je od obra}awa za govornicom, „kako bi se smawile tenzije’’. Me|utim, ubrzo nakon {to je nastavqen rad skup{tine u Pri{tini, poslanici opozicionih Demokratske partije Kosova, Demokratskog saveza Kosova i Alijanse za budu}nost, blokirali su parlamentarnu govornicu, zahtevaju}i da se sednica prekine. Do ve}eg incidenta je do{lo tokom govora kosovskog premijera Aqbina Kurtija. Premijer Kurti je

u jednom trenutku poliven vodom i poslanici su po~eli da se okupqaju, nakon ~ega je do{lo do tu~e.

[ef poslani~ke grupe Alijanse za budu}nost Kosova Besnik Tahiri prethodno je kritikovao Vladu zbog na~ina upravqawa situacijom na severu zemqe.

On je od premijera Aqbina Kurtija zatra`io odgovor za{to do sada nije poslu{ao savete SAD.

Rekao je da je Kurti ju~e doneo odluku da povu~e policajce „posle ~etiri meseca eksperimentisawa” i nakon {to su Kosovu uvedene sankcije.

Pre nego {to su se potukli poslanici Samoopredeqewa i DPK u Skup{tini, opozicioni poslanici su na govornicu Skup{tine Kosova postavili transparent

Egipat ulazi u BRIKS i povla~i priznawe „Kosova’’

EGIPAT 29 ZEMQA KOJA JE

POVUKLA PRIZNAWE KOSOVA

Egipatska vlada povla~i priznawe ilegalne nezavisnosi albanskih separatista sa Kosova i Metohije, javio je, 6. jula, novinar Vladimir Solovjov! „Egipat je povukao priznawe Kosova i pozvao na teritorijalni integritet Srbije i po{tovawe granica kakve jesu“, napisao je novinar na svom Telegram kanalu pomenutog datuma.

Egipat je priznao ilegalnu nezavisnost Kosova u junu 2013. Kosovski separatisti ~ak imaju kancelariju za vezu u Kairu. Egipatske vlasti su 2021. godine najavile da zauzimaju stav prema wima kao „zamrznutom“ priznawu. To zna~i da Egipat nije glasao za ~lanstvo albanskih separatista sa Kosova u me|unarodnim organizacijama. Sada je priznawe u potpunosti povu~eno.

Podsetimo, Rusija je pro{log meseca, podr`ala poku{aj Egipta da se pridru`i BRIKS-u. Prema re~ima ruskog ambasadora u Kairu Georgija Borisenka, pridru`ivawe BRIKS-u bi otvorilo {iroke politi~ke i ekonomske mogu}nosti za Egip}ane, ukqu~uju}i ja~awe wihovog zna~aja u svetskim poslovima i u~e{}e u stvarawu alternativnih mehanizama pla}awa u zamenu za dolar.

- Petnaest godina od progla{ewa tzv. nezavisnosti Kosova, `elim da jasno i precizno ka`em: 28 zemaqa je povuklo priznawe od 193 ~lanice OUN, 84 priznaju Kosovo, kazao je 27. aprila 2023. godine ministar inostranih poslova Srbije Ivica Da~i}.

Egipat je 29. zemqa koja je 6. jula povukla priznawe nezavisnosti Kosova zato ne postoji na~in da Kosovo postane ~lanica OUN.

Na spisku 18 dr`ava koje su do potpisivawa Va{ingtonskog sporazuma povukle priznavawe Kosova nalaze se: Sijera Leone, Surinam, Togo, Gana, Nauru, Unija Komora, Sao Tome i Principe, Gvineja Bisao, Burundi, Liberija, Lesoto, Grenada, Madagaskar, Komonvelt Dominika, Papua Nova Gvineja, Solomonska Ostrva, Palau i Centralnoafri~ka Republika.

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]:

Kurti odbio plan [olca i Makrona da gradona~elnici Albanci podnesu ostavke

Predsednik Srbije Aleksandar

Vu~i} izjavio je, u subotu 15. jula, da su, na osnovu plana nema~kog kancelara Olafa [olca i francuskog predsednika Emanuela Makrona, Albanci koji su izabrani za gradona~elnike op{tina na severu KiM sa osvojenih samo 3,4 odsto glasova bira~a, trebalo da podnesu ostavke, a da je premijer privremenih pri{tinskih institucija

Aqbin Kurti takav plan odbio.

„Zdravo”, koji je sugerisao na aferu obelodawenu u medijima pre neki dan, u ~ijem sredi{tu je {efica poslani~ke grupe Samoopredeqewa Mimoza Kusari-Qiqa i wen telefonski razgovor sa potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoi~i}em.

Uz transparent je dodata i Kurtijeva slika, a neposredno pre incidenta Bisqimi je ustao, uklonio Kurtijevu fotografiju i pocepao je.

Kurtijevo obezbe|ewe je odmah reagovalo i izvuklo ga iz gu`ve, a potom i iz sale, a vidi se da ga je ~uvalo najmawe 10 ~lanova obezbe|ewa, koji su otvorili gumeni {tit protiv metka, koji se koristi u slu~aju opasnosti od pucwave.

Vu~i} je rekao da su [olc i Makron osmislili plan za re{avawe pitawa albanskih gradona~elnika, ali da, na wihovo veliko zaprepa{}ewe, ishod nije bio ba{ u skladu sa wihovim o~ekivawima. „Trebalo je, prema planu [olca i Makrona, na osnovu onoga {to smo ~uli u Ki{iwevu, da ti qudi (gradona~elnici Albanci) podnesu ostavke. Kurti je odbio da podnesu ostavke”, naveo je Vu~i}.

Vu~i} je istakao da se sada od Srba tra`i da zahtevaju izbore u op{tinama na severu KiM, a kosmetski Srbi ne}e da u~estvuju na izborima jer Kurti nije formirao Zajednicu srpskih op{tina.

„Na kraju, Srbi uvek budu pod velikim pritiskom, jer Srbi uvek `ele da biraju mir, a Kurti ho}e da provocira da mira nema. I to je su{tina”, ukazao je Vu~i}.

Predsednik Srbije je istakao da je o~igledno da je Kurtijev ciq potkopavawe mira, zbog ~ega su Srbi, kako je rekao, „sve vreme uhva}eni izme|u ~eki}a i nakovwa”.

Vu~i} je istakao da se Beograd tome mora suprotstaviti i poku{ati da o~uva mir i da racionalnim argumentima objasni partnerima na Zapadu o ~emu je re~.

“Kurti `eli da bude taj koji ulazi u sukob sa Srbijom jer mu to nedostaje u biografiji, da bude neko ko mo`e da ka`e ‘Evo me, ratni vo|a’, ne samo Ta~i ili bilo ko drugi. U takvim uslovima, kada neko ima tako iracionalan pristup, potpuno ga je nemogu}e anga`ovati na racionalan, inteligentan i mudar na~in. I zato ni Amerikancima nije lako da razgovaraju sa wim”, rekao je Vu~i}.

DIREKTOR KANCELARIJE ZA KOSOVO I METOHIJU PETAR PETKOVI]:

Poistovetiv{i svoju policiju sa zlo~ina~kom OVK, Kurti kona~no otvorio svoje karte

Aqbin Kurti je, izjaviv{i da je wegova policija naslednik takozvane „Oslobodila~ke vojske Kosova“, mnogo toga objasnio, i sada, ~ak i oni koji su odlu~ivali da zatvore o~i pred terorom na severu Kosova i Metohije, ne mogu da ostanu nemi pred ovako javnim priznawem militantne politike Pri{tine, saop{tio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi}.

“I zaista, Kurtijeva policija je na severu Kosova i Metohije koristila iste metode nasiqa i zastra{ivawa koje je koristila i teroristi~ka OVK, jer na meti wihovog terora proteklih nedeqa na{li su se svi – od dece do staraca, a qudi se otimaju, automatskim oru`jem napada se na goloruke civile, ~itavom jednom narodu se u neskriveno fa{isti~kom maniru uskra}uje pravo na postojawe” isti~e Petkovi} u svom saop{tewu.

“Inostranim sponzorima Kurti-

„OVK’’ teroristi~ka organizacija

ja i wegove klike i ovom prilikom postavqam pitawe: kakav prostor mo`emo da imamo za dijalog i deeskalaciju kada onaj koji je za sada{wu situaciju odgovoran, ne samo da ne pokazuje sposobnost da deluje racionalno i odstupi, ve}

iznosi neskrivene pretwe fizi~kom opstanku Srba na Kosovu i Metohiji?” upitao je Petkovi}.

Poistovetiv{i svoju policiju sa zlo~ina~kom organizacijom kakva je OVK, koja je odgovorna za smrt hiqada civila, kako Srba, tako i politi~kih neistomi{qenika i Srbiji lojalnih Albanaca,

Zvani~no, „Oslobodila~ka vojska Kosova’’ je odlukom Stejt departmenta i ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a na crnoj listi kao teroristi~ka organizacija. Odlukom predsednika Amerike Xorxa Bu{a: Ukaz broj: 452 i Proklamacijom broj: 13219, jo{ 26. juna 2001. godine‚ „OVK’’ stavqena na crnu listu teroristi~kih organizacija i pomagawa teroristi~kim organizacijama!

Kurti je kona~no otvorio svoje karte i priznao {ta mu je ciq – teror i istrebqewe, dodaje Petkovi}.

Na dodeli diploma novoj generaciji kosovskih policajaca, 14. jula, premijer Kosova Aqbin Kurti danas je ocenio da je Kosovska policija nastavak OVK “koja se `rtvovala za slobodu” Kosova.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Srpsko selo Nova Gradina kod Virovitice nastalo pre 100 godina, a nestalo pre 30

SOLUNCI GRADILI, TU\MAN IZBRISAO

Pro{lo je ve} vi{e od 30 godina kako su Srbi bili prinu|eni da odu iz svoje Nove Gradine, bri`qivo ure|enog sela u zapadnoslavonskoj op{tini Virovitica, koje su pre ravno jednog veka Srbi, solunski dobrovoqci iz siroma{nih krajeva Hercegovine, Dalmacije i Like osnovali uz postoje}u staru Gradinu, u pograni~nom podru~ju pored reke Drave, na zemqi koju im je posle Prvog svetskog rata dodelila nova dr`ava Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Danas je samo kvart mesta Gradina, i osim potomaka Srba koji su je stvorili, Novu Gradinu vi{e niko gotovo i ne pomiwe, istra`uju beogradske „Novosti“. To srpsko naseqe sa 76 ku}a prakti~no je nestalo po~etkom devedesetih godina,kada je, prethodno, na izborima u Hrvatskoj pobedio Frawo Tu|man sa svojim HDZ {to je bio uvod u nova stradawa srpskog naroda i progone sa wihovih ogwi{ta na prostorima nekada{we Jugoslavije.

- I posle toliko vremena, kada god neko od nas poseti na{u Novu Gradinu, da bi oti{ao na grobqe i na Crkvinu, uvek oseti nekakvu setu i nostalgiju ali istovremeno shvatimo da nas weni ostaci, ku}e, „tratovari”, nekako hladno do~ekaju. Tamo `ive neki novi, nepoznati qudi koji, prolaze}i }utke i zabrinuti, gledaju nas za~u|eno i pitaju se ko smo i odakle smo. A ne mogu ni da pretpostave koliko je tek na{e ~u|ewe, koliko mi imamo razloga za to, za gorak ukus od te siline uspomena i svega {to ose}amo kako navire i kuqa iz nas -

sa mnogo emocija ka`e za „Novosti”

Milovan Buha (62), diplomirani ekonomista, od pre tri decenije Novosa|anin, pripadnik tre}e generacije Novogradiwana i jedan od nekoliko autora objavqene kwige „Nova Gradina - od nastanka do nestanka”. Napisana je, kako ka`e, u `eqi da ne ode u zaborav wihovo voqeno selo koje je, kako sa setom vele, „`ivelo i trajalo 70 godina, koliko jedan qudski vek”.

A nestanak Nove Gradine takve kakve je bila, nazirao se ve} u prvim danima gra|anskog rata devedesetih koji se sve vi{e rasplamsavao. Nestao je najpre jedan prvoborac iz Drugog svetskog rata a za wim jo{ nekoliko novogradinskih Srba. Usledili su pqa~kawa i minirawa ku}a srpskih doma}ina, maltretirawa qudi na poslu i mnogi drugi pritisci, da bi se u neko doba pojavili u selu nepoznati qudi, koji su {etali sredinom ulice i razgledali ku}e. - Pro~ulo se da su to sremski Hrvati i da nude svoja imawa u zamenu za

imawa novogradinskih Srba. Ubrzo su u Novoj Gradini novoprido{li organizovali {tab za zamenu imawa i krenu{e te zamene, ne{to jedinstveno i naj~udnije {to je svet video - zabele`eno je u kwizi.

I tako je „kamion u koji je utovaren `ivot ne jedne nego ~etiri generacije” prevezao ne{to kreveta i ormara, bele tehnike i garderobe u Novi Slankamen, Veternik, Sombor i druga nova odredi{ta po Srbiji, a ostado{e tamo ku}e, {tale, wive, {kola, ambulanta”... Ostado{e grobovi i nezavr{ena crkva. @ivot je opet krenuo ispo-

Rodno mesto Bo{ka Buhe

Partizanski heroj Bo{ko Buha ro|en je 1926. godine u Novoj Gradini gde mu se otac Rade, solunski dobrovoqac, doselio iz okoline Gacka. Slavni partizanski bomba{ poginuo je u septembru 1943. godine na Jabuci kod Prijepoqa, u ~etni~koj zasedi posle kra}e neravnopravne borbe.

- Od ukupno 29 poginulih Novogradiwana tokom Drugog svetskog rata, wih 15 su bili u partizanima, ~etvorica u ~etnicima, po jedan u nedi}evcima i qoti}evcima a jedan je staradao kao pilot Kraqevskog vazduhoplovstva - zabele`eno je u kwizi.

~etka, kao 1922. i 1946, s novom nadom, mukotrpnim radom i borbom za opstajawe. Novogradinci su se i u novim sredinama sna{li, svako na svoj na~in. Osnovali su Udru`ewe „Zavi~ajni sabor Nova Gradina”, otvorili `iro-ra~un da dovr{e izgradwu Hrama Svetog Pantelejmona u nekada{wem wihovom selu.

- Iz na{e Nove Gradine ponesmo `ivot, qubav i uspomene. Na{ narod `ivi u novom i opet se volimo i po{tujemo. Nadamo se da }emo dovr{iti na{u crkvu, zapo~etu na temeqima hrama kojeg su usta{e sru{ile 1942, s verom u Boga da je niko ne}e ru{iti i da }emo tamo bar jednom godi{we odlaziti na liturgiju i pose}ivati na{e novogradinsko grobqe - ka`e Buha.

Na tom grobqu po~ivaju wihovi preci, oni koji su se 1922. prvi doselili iz kamenitih podru~ja u ravnicu da bi, u tim te{kim poratnim godinama gladi, epidemije {panske groznice i ostalih neda} a ve} 1927. napravili prvu ku-

}u. A uo~i samog rata, „ne znaju}i {ta ih ~eka”, izgradili su i svoj pravoslavni hram. Progon Srba u novoformiranoj NDH po~eo je ve} u leto 1941. U zoru na Vidovdan usta{e su skupile me{tane Nove Gradine i svih ostalih 18 srpskih sela u tom kraju, oduzeli im kowe i zapre`na kola i podelili ih susedima Hrvatima, a wih vozovima, u sto~nim vagonima, prevezli do stanice u Guwi na Savi, da bi posle vi{ednevnih neopisivih muka, preko Bosne na{li spas preko Drine u tada Nedi}evoj Srbiji, gde su ih srpski doma}ini primili. Nakon ratnih godina muka i stradawa, ve}ina proteranih ipak se, 1946, vratila u Novu Gradinu u svoje ku}e, u koje su usta{ke vlasti bile uselile sirotiwu iz Hrvatskog Zagorja. U novoj dr`avi `ivot je opet krenuo ispo~etka, „od nule”, jer je bilo sve odneto ili uni{teno. Stasavala je druga generacija Novogradiwana, deca solunaca, koji su veruju}i u novo vreme gradili novo dru{tvo. Ali...

Jedna naranxasta quta ma{ina, na put je poslala re`isera i zaqubqenika u „Zastavine“ automobile. To je ~uveni fi}a-kombi „AK 850“. Ukupno ih je proizvedeno oko 47.000, a u Beogradu su u ovom trenutku registrovana samo tri. Za{to je jedan od wih obi{ao sve gradove biv{e Jugoslavije, gde su se proizvodili delovi za taj kombi?

Jugoslav i Du{an su pro{le nedeqe zavr{ili turu. Wihova naranxasta „kombi nacija“ pre{la je vi{e od 4.000 kilometara. Obi{li su sve gradove biv{e Jugoslavije u kojima su se proizvodili delovi za kombi AK850, a krenuli su iz Sombora, gde se kombi nekada sklapao.

Ovog prole}a stigli su do Pirota, zatim u Ko~ane, preko Zlatibora do Kotora, pa do Mostara i Splita.

„Iz Splita smo trebali da idemo za Qubqanu, me|utim taj dan

je u Qubqani padala jaka ki{a i onda smo krenuli na{e ~edo da vidi Trst, to jest gde su mu tata i mama ro|eni, odakle je ono“, opisao je turneju Jugoslav Nikoli} za „RTS“.

Ka`u da je najboqe bilo na Jadranskoj magistrali. Naranxasti kombi pomogao im je da stvore nova prijateqstva.

„Preti~u nas bra~ni par, i `ena nam ma{e, {aqe poqupce, mu` je gleda onako ispod oka, i to ne jednom, nego dva puta. Tako da eto, `ene su reagovale, na nas, mislim na kombi“, navodi Nikoli}.

„Neki su nas prestizali sa pivom, neki su nas zvali na ru~ak, neki su nas zvali na spavawe, neki samo da se slikaju“, ka`e Du{an Dimitrijevi}. Od svog proputovawa prave dokumentarni film, a ciq je da Jugoslaviju predstave na nejugonostalgi~an na~in.

„Jugoslavija je bila dovoqna sebi za proizvodwu automobila,

sem {asije koju nisu hteli da nam prodaju Italijani mi smo sve pravili sami, ovo je film o tome“, obja{wava Jugoslav.

Da smo na neki na~in svi i daqe dobre kom{ije, Du{an i Jugoslav su se uverili u Crnoj Gori, kada je majstor sa proslave u odelu do{ao da im pomogne.

„U Bijelom Poqu smo nai{li na divne drugare koji su zatvorili ve} servis, sedeli ispred servisa i odmarali i kad su videli auto mislili su da nismo normalni da smo ga doneli na kamionu nekom. Kad su shvatili {ta radimo pozvali su svog druga koji dr`i prodavnicu autoguma i iako je ve} bila subota uve~e i bilo je negde oko 9, pola 10 uve~e, ~ovek je do{ao u beloj ko{uqi i belim pantalonama da otvori radwu i da nam da gume, a oni su otvorili svoju radwu da nam ih namontiraju“, prise}a se Du{an Dimitrijevi}.

„\uro koji nam je na{telovao

kovcu je stara {kola. Metalnom letvom sa dva klina, to se ne radi ve} 70 godina, ~ovek je imao alat, na{telovao trap perfektno da slede}ih 3.000 kilometara nemamo nikakav problem“, dodaje Du{an.

Ceo put finansirali su sami,

snimali po ki{i, tra`ili biv{e radnike ovih fabrika. Sada odlaze na zaslu`eni odmor. [apnuli su, premijera najverovatnije krajem godine.

Ali to nije kraj. Ako reakcija publike bude poput one na magistrali, naranxasta zastava opet kre}e na put.

^UVENI FI]A – KOMBI „AK 850“ JO[ UVEK KRSTARI DRUMOVIMA U Zastavinoj „hipi ma{ini“ na turneju po biv{oj Jugoslaviji

NEVEROVATNA PRI^A AUSTRALIJANCA IZ VANGARATE

Ukrao 3 miliona dolara sa bankomata i sve to potro{io na provod, a onda se predao

29-godi{wi Den Saunders iz Vangarate (Viktorija) je oti{ao da uzme gotovinu na bankomatu da plati turu pi}a kada je otkrio

gre{ku na aparatu

Biv{i barmen otkrio je kako je ukrao neverovatnih tri miliona dolara iz banke nakon {to je naleteo na tehni~ki propust na bankomatu.

Den Saunders je potro{io hiqade i hiqade na skupe ve~ere, privatne avione, pa ~ak i platio honorare svojih prijateqa tokom petomese~nog ludovawa. Australijanac je tvrdio da nikada nije imao intervju sa policajcima niti se ikada sastao sa zvani~nicima banke zbog ilegalne prevare. Tek kada se predao dobio je zatvorsku kaznu - ali ~ak i tada, sudije su navodno ostale zbuwene.

Sada svakodnevno dobija hiqade poruka od prevaranata, o~ajni~ki poku{avaju}i da otkrije kako je uspeo da to izvede. Den je za britanski „The Sun“ rekao da se ose}ao kao da ima „sedmodnevno besplatno probno vreme” da bude bogat dok je svoj `ivot razveselio brdima novca.

„Mislio sam da }e to trajati jedan dan, onda sam mislio mo`da nedequ dana, a onda su postojali trenuci u kojima sam mislio da }e ovo trajati zauvek”, rekao je on.

„Otkrio sam ne{to toliko veliko da banka nikada ne}e pri~ati o tome. Ne ose}am krivicu zbog toga. Video sam priliku i razbio sam ih koliko sam mogao ja~e”, po~eo je pri~u.

JEDNE NO]I U VANGARATI

Sve je po~elo u februaru 2011. u no}nom izlasku u Danovom rodnom gradu Vangarati kod Melburna. Ovaj 29-godi{wak je oti{ao da uzme gotovinu na bankomatu da plati turu pi}a - ali sa ne{to vi{e od 2 dolara u{te|evine, bio je primoran da prebaci 200 dolara sa svog kreditnog ra~una.

Ali bankomat Nacionalne australijske banke (NAB) izbacio je wegovu karticu i poruku „transakcija je otkazana“. Den je vratio svoju karticu u aparat da proveri stawe na ra~unu - i navodno je pisalo da sada ima 200 dolara kredita. Podigao je gotovinu i nastavio da pije.

U povratku ku}i, ponovo je svratio na isti bankomat. Ubrzo je otkrio da su bankomati iskqu~eni sa mre`e banke u ranim jutarwim satima. I to mu je omogu}ilo da stvori „beskona~an novac” prenose}i gotovinu izme|u svoja dva ra~una.

Transakcija bi se registrovala u banci tek slede}eg dana i gurnula ga u dugove - ali je uvek mogao da podigne vi{e posle pono}i. U narednim mesecima, Den je nastavio da koristi gre{ku bankomata i wegove transakcije su ubrzo po~ele da izmi~u kontroli. A sa nesposobno{}u da se odupre isku{ewu, ~ovek bi postao „nelegalni” milioner.

Tokom godina, wegova mitska pqa~ka je poprimila sve oblike i forme i obi~no se izve{tavalo da je podigao oko 2,5 miliona dolara gotovine sa jednog bankomata. Ali on tvrdi da nije tako, a pravi iznos nikada ne}e biti poznat.

„Ve`bao sam izme|u 12 i 1 ujutru kako mogu da prenesem bilo koju koli~inu novca do {estocifrenih odjednom, 999.000, sa svoje kreditne kartice na moj {tedni ra~un“, rekao je Den za „The Sun“

„@eqeni iznos bi ostao na mom {tednom ra~unu 24 sata pre nego {to bi se vratio. Ali ako bih uradio jo{ jednu transakciju pre prethodne, uvek bih je mogao zadr`ati na kreditnoj. Morao sam samo da se setim koliko sam novca potro{io. I onda sam uvek vodio ra~una da prenosim samo malo vi{e svakog dana.”

BANKA NIJE NI[TA POSUMWALA

Gre{ka je navodno radila na svakom bankomatu u NAB mre`i. Den bi dobijao svoj novac kroz me{avinu podizawa gotovine, internet transakcija i izdavawa na {alteru.

Prema NAB-u, kupci trenutno mogu da podignu do otprilike 2.000 dolara dnevno po kartici. U to vreme, prag je bio oko 500, tako da je Den odlazio u banku i dobijao novac u ke{u.

„U{ao bih u banku i pitao koliko novca imam na {tednom ra~unu. „Oh, ima{ 2,7 miliona”, a onda bih je pitao - mogu li, molim te, da podignem 100.000 dolara, a ona bi mi ih dala u gotovini.” Gre{ka banke nikada nije obja{wena - a NAB je nikada nije komentarisala.

„Banka je u tom trenutku bila u padu, ili bankomat nije komunicirao sa glavnom bankom, ali bez obzira na to bi ispunio transfer. Ne znam za{to je to uspelo, ali tako se dogodilo”.

Den je bio uhva}en kada je postao pohlepan.

„Imao sam nekoliko poziva iz filijale obezbe|ewa banke kada su primetili da sam ~etiri puta tokom no}i poku{ao da podignem 900.000 dolara na bankomatu. Rekao bih ‚kako biste, do|avola, izvukli 900.000 dolara sa bankomata’, a oni bi rekli ‚da, postoje ograni~ewa’. Tako da bismo se smejali, a onda bih rekao da sam bio pijan i da sam na bankomatu pritiskao pogre{na dugmad”.

Den je priznao da je uvek mislio da mo`e da bude uhva}en i da je anksioznost polako po~ela da se uvla~i. Ali nakon {to je iza{ao neo{te}en iz prvog susreta sa vlastima, wegova potro{wa je po~ela da raste.

POKLAWAO NOVAC PRIJATEQIMA

„Za mene je najboqa stvar na svetu bila da pla}am stvari svih drugih. Da imam gotovinu u xepu i pro|em pored bara, bacio bih nekome novac iza wega”.

Prijavqeno je da je Den u`ivao u bogatstvu i da je `iveo kao filmska zvezda. U`ivao je u dru{tvu devojaka za pratwu, hotelima, burnim zabavama, kavijaru i ~ak je nosio krojena Hugo Bos odela.

Den je tako|e platio neke od {kolarina svojih prijateqa i poslao prijateqa da studira u Francuskoj. Wegova najekstravagantnija kupovina bila je iznajmqivawe privatnog aviona sa 20 sedi{ta, gde je odvezao svoje drugove na jedno ostrvo u Aziji.

„Qudi su mi samo rekli svoje snove i ja sam ih ispunio”.

Svakog dana u pono}, Denov budilnik bi rutinski zvonio. Wegov `ivot je sada bio progutan neograni~enim transferima i znao je da je „bilo neizbe`no da }e se sru{iti”.

„Do{lo je do ta~ke u kojoj sam vi{e brinuo o tome nego {to sam u`ivao uzimaju}i vi{e novca”.

Razmi{qao je o odlasku u inostranstvo - ali je na kraju bio obuzet unutra{wom krivicom i tra`io je pomo}.

„Moj advokat je rekao da ne mo`e da mi pomogne. Rekao sam „ne radi se o tome - radi se o tome da sam sebi povukao crtu u pesak i rekao da je to bila pogre{na stvar“.

Dan je tvrdio da je odustao nakon {to je odlu~io da je uradio sve {to je `eleo.

„Kada sam zatvorio slavinu za novac, rekao sam prijateqima i oni su bili uznemireni. Rekao sam slu{ajte to je to, evo internet bankarstva, otvorite ga i prebacite novac gde god `elite. Sedeti sa svojim drugovima, prenosite laptop okolo i prenositi neograni~en novac bilo gde –to je nivo ludosti do kojeg je do{lo. U kom svetu se to de{ava”.

Poverio je svom terapeutu {ta se dogodilo – koji mu je rekao da se preda. A u junu 2011. pozvao je banku i priznao {ta je uradio. Zvani~nici NAB-a su navodno rekli Denu da }e ga policajci kontaktirati. Ali nikada nisu. Mesec dana kasnije, ponovo se javio i dobio je isti odgovor.

@ELEO JE JAVNO PRIZNAWE

Tri godine kasnije, Den jo{ nije ni{ta ~uo, pa je odlu~io da svoju pri~u podeli sa novinarima. Posle nekoliko pri~a u novinama i ekspozea u vode}em australijskom {ou programu „A Current Affair“, vlasti su kona~no pokucale.

„Moglo bi se re}i da sam ih naterao da ne{to urade. Bio sam veoma sre}an {to sam ovo mogao da re{im kod ku}e, ali jedini razlog za{to je to rezultiralo medijskim izve{tavawem je taj {to niko nije imao iskren razgovor sa mnom”.

U novembru 2014. Den je kona~no uhap{en i optu`en za 111 krivi~nih dela koja se odnose na prevaru i kra|u. Ba~en je u australijski zatvor maksimalne bezbednosti na godinu dana. Me|utim, Den je rekao da ga je ceo incident i daqe zbunio.

„Na su|ewu nisu ni doneli ni{ta jer nisu hteli da pri~aju o tome. Banka u su{tini nije `elela da ka`e kona~nu cifru, pa }u se i ja uzdr`ati od toga. Moji prijateqi su se pitali {ta }e se desiti, na primer, da im se vrate dugovi na univerzitetu, a ja bih rekao ne brini, ne}u to spomiwati u intervjuu. Pa nikad nije do{lo do te ta~ke, niko me nikada ni{ta nije pitao. Mislim da su samo `eleli da to nestane, a ne da daqe istra`uju. Dosta je bilo {to sam rekao da sam kriv”.

Kada se Den dobrovoqno predao pokazao je malo `aqewa.

„Vidi, ja nisam svetac, uzeo sam mnogo novca iz banke i voleo sam to. Nisam se ose}ao krivim jer sam znao koga varam. Ali znao sam da to nije u redu”.

Denova neverovatna pri~a postala je tema mnogih podkasta, a ~ak se pri~a da }e biti i Diznijev film.

Zbog Zakona o imovini ostvarenoj kriminalom, on nikada ne}e dobiti ni centa za to, ali Den je verovao da je istina napoqu vredna vi{e od svega.

„Sme{no je misliti da mo`da nikada ne bio uhva}en zbog ovoga. Ne verujem da sam jedini, samo sam jedini rekao istinu o tome”.

Stravi~na pri~a o nesre}i u Ju`noj Australiji

Ma{ina je Aleksandri uhvatila kosu i otkinula skalp: Posle brojnih operacija i daqe nosi o`iqke.

Stravi~na nesre}a dogodila se u fabrici za preradu vo}a u Ju`noj Australiji u novembru 2020., kada je Aleksandra Trandafil imala 18 godina. Ona je radila na pokretnoj traci za sortirawe i prawe, ali se ma{ina zaglavila. Devojci je re~eno da pokupi pomoranxe, koje su pale na pod, i poku{a da pokrene sistem.U tom trenutku, kosa nesre}ne tinejxerke se zaplela u traku, a ma{ina joj je otkinula skalp. Na lice mesta ubrzo je stigla ekipa Hitne pomo}i koja je prevezla Aleksandru u bolnicu, gde su lekari poku{ali da pri{iju iskidani skalp.

Na nesre}u, intervencija nije bila u potpunosti uspe{na, a devojka i nakon tri godine nosi o`iqke.”Do`ivela je veliku bol zbog fizi~ke povrede, ali i {ok kada je videla svoju kosu i skalp da vise s ma{ine. Mislila je da }e umreti, ali ni jednog trenutka nije gubila svest”, ispri~ala je Ketrin Aton, zamenica predsednika Tribunala za zapo{qavawe. Aleksandra je imala brojne operacije nakon jezive nesre}e, a kompanija je upozorena na potencijalne opasnosti od aktivnih ma{ina. Predstavnici firme rekli su Tribunalu da je utro{eno vi{e od 60.000 dolara za unapre|ewe bezbednosnih procedura, ali je bez obzira ka`wena zbog kr{ewa propisa o zdravqu i bezbednosti sa 120.000 dolara.

VAGA ZAKUCALA NA 116 KILA

De~ak upecao ribu u Viktoriji tri puta ve}u od wega

Jakim Azopardi upecao je ribu ve}u od li~nih rekorda mnogih ribolovaca iako ima samo 11 godina. Azopardi je imao impresivan ulov u vodama blizu Kejp Otveja u Viktoriji kad je pecao sa ocem Metjuom i wihovim prijateqem Fi-

lipom Pirotom. Dvojica odraslih mu{karaca i de~ak zabacili su udice oko 8.30 i riba je odmah krenula da grize. Metju je ve} posle pet minuta uhvatio tunu sa kojom se bezuspe{no borio oko 30 minuta.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Misteriozni predmet prona|en na obali Indijskog okeana blizu Perta

- Ponovo smo bacili mamce posle 40 minuta i riba je opet po~ela da grize. Ovoga puta {tap je dr`ao mladi Jakim Azopardi i sve {to mogu da ka`em je „kakva ma{ina” - napisao je Pirota na dru{tvenim mre`ama. Jakim se potpuno sam borio sa ribom od po~etka do kraja i to je trajalo oko sat vremena. Otac i prijateq su mu pomogli da ribu izvu~e iz vode. Atlantska tuna plavoperka koju je Jakim upecao bila je te{ka 116,5 kilograma {to je nekoliko puta te`e od de~aka. - Bila je ve}a od mene. Jo{ me bole ruke - rekao je de~ak. Metju Azopardi je dodao da je ulov wegovog sina najve}a riba koju je ikada doneo na svoj brod.

Australijske vlasti su saop{tile da istra`uju da li je cilindri~ni predmet veli~ine malog automobila koji je

Hedu oko 250 kilometara severno od Perta i ogradila mesto na kojem je otkriven. Australijska svemirska agencija saop{tila je da sara|uje sa drugim svemirskim agencijama kako bi identifikovala ovaj predmet za koji se ~ini da je delimi~no napravqen od neke vrste tkanine.

„Objekat bi mogao biti deo neke inostrane svemirske rakete i mi smo u kontaktu sa kolegama {irom sveta kako bismo dobili {to vi{e informacija”, navodi se u Tviter objavi Australijske svemirske agencije.

Andrea Bojd in`ewer Evropske svemirske agencije izjavila je wene kolege veruju da je predmet koji je na obalu izbacio Indijski okean otpao sa indijske rakete prilikom lansirawa satelita.

prona|en na udaqenom delu obale Indijskog okeana, svemirski otpad neke inostrane rakete.

Policija je u nedequ kasno uve~e prona{la predmet nepoznatog porekla u Grin

„Prili~no smo sigurni, na osnovu oblika i veli~ine, da je to je motor gorweg stepena iz indijske rakete koja se koristi za mnogo razli~itih misija”, rekla je ona za „ABC“.

„Igre“ zavr{ene bez Komonvelta!

rus ukoliko ih ne zatvorimo na par godina! Za{to u Viktoriji, u vreme wenog popularnog premijera sve izgleda kao u „pri~ama za laku no}“? Od onog „da vas ja zatvaram u karantin za va{e dobro“ stiglo se sada do la`nih predizbornih obe}awa gra|anima regionalne Viktorije da }e „Igre“ biti odr`ane.

Gra|ani Xilonga, Bendiga, Balarata i Morvela imaju za ~im da `ale, jer bi planiranim

odr`avawem ovih Igara wihovi gradovi procvetali. Ovako ostaje gorak utisak da li }e ikada u bliskoj budu}nosti za`iveti

Nesu|ene “Igre Komonvelta“ koje su se trebale odr`ati u regionalnoj Viktoriji 2026. godine postale su jo{ jedna no}na mora wenih gra|ana. I zvani~no ove nedeqe premijer Viktorije Da-

jedan takav projekat, koji bi zaobi{ao velike i glavne gradove poput Melburna i Sidneja. Gra|ani regionalne Viktorije se sada s pravom pitaju da li bi „Igre“ bile otkazane da je wi-

tada lider opozicije Endrjus je dobio svoje prve izbore na obe}awem da }e ukinuti jedan dr`avni projekat, jer je preskup i nepotreban. Bio je to saobra}ajni projekat liberalne vlade Denisa Neptina “Isto~no-zapadni link“ koji je zaista bio skup, i tada procewen na 5,3 biliona dolara, ali je bio jako dobar. Pre svega iz razloga {to je sa svojih planiranih 18 kilometara nadomak centra grada, trebao da maltene pove`e sve najva`nije saobra}ajnice u gradu. To je u prvom redu trebalo da bude povezivawe Isto~nog autoputa (Eastern Freeway) i popularnog Vestern Ring Rouda (Western Ring Road) Svi gra|ani Melburna koji putuju na ovim saobra}ajnicama vrlo dobro znaju zna~aj ovih puteva. Naravno, Endrjus je tada

Mi{el Bulok pred globalnim izazovima

Mi{el Bulok }e postati deveti guverner Rezervne banke Australije, saop{tilo je u petak federalno Ministarstvo finansija. Bulok, trenutno zamenica guvernera centralne banke, posta}e prva `ena na ~elu Australijske centralne banke (Reserve Bank of Australia) u wenoj 63-godi{woj istoriji. Ona }e naslediti aktuelnog guvernera Filipa Loua kome sedmogodi{wi mandat isti~e 17. septembra.

o~ekuje da sprovede reforme u centralnoj banci Australije u izazovnom vremenu kada spoj brojnih globalnih slo`enosti ote`ava kreirawe politike.

nijel Endrjus je otkazao „Igre 26“, sa obrazlo`ewem da }e wihovo odr`avawe biti najmawe duplo skupqe, nego {to je to bilo ranije planirano. Najdugove~niji viktorijski premijer je daqe naveo da }e umesto „obe}anih“ tri i po biliona (milijarde) dolara, „Igre“ verovatno ko{tati vi{e od sedam, {to bi bilo nedopustivo. Bez obzira na opravdanost ovog obrazlo`ewa, treba se prvo zapitati da li su buxetski prora~uni uop{te realni, ili „prenaduvani“ kao i svi veliki dr`avni poslovi u Viktoriji. Kako to da su recimo pro{le „Igre Komonvelta“ u Birmingemu (Engleska, 2022) ko{tale „samo“ 1,8 biliona dolara, dok su ukupni tro{kovi Igara u Gold Koustu 2018. godine iznosile „skromnih“ 1,2 biliona. Ako se ova dva podatka uporede, vidi se da su tro{kovi odr`avawa igara za ~etiri godine porasli za 50 odsto. U slu~aju Viktorije ti tro{kovi bi bili uve}ani skoro ~etiri puta! Ovaj podatak bi se mogao nazvati realnim isto koliko i onaj da }e gra|ane Viktorije pobiti korona vi-

hovo odr`avawe planirano u Melburnu. Da situacija bude jo{ tragi~nija „Igre“ su otkazane u trenutku kada su tro{kovi dosada{weg projekta ve} pre{li dva biliona dolara. Tako je ogromna svota novca koji Viktorija nema ba~ena niz vodu. Bez obzira na ogromne rupe u buxetu koje smo tek nedavno saznali, naprasno otkazivawe „Igara“ jeste jedan veliki i nezapam}eni skandal. Ovaj ~in naneo je i jednu ogromnu qagu i sramotu na dr`avu Viktoriju jer je otkazala jednu veliku sportsku manifestaciju, samo tri godine pre predvi|enog odr`avawa. Nema sumwe da }e ova odluka imati ogromnog uticaja i na sve budu}e kandidature Viktorije ili Melburna. Poverewe u viktorijske institucije je sada ozbiqno naru{eno, a kredibilitet je drasti~no spao na vrlo niske grane. Izgovori koje je vlada navela o duplo ve}im tro{kovima koji su u me|uvremenu narasli te{ko je razumeti. Iz prostog razloga {to nismo dobili nijedan vaqani dokaz za{to su tro{kovi toliko uve}ani.

Ne tako davno 2014. godine,

populisti~ki obe}ao ukidawe ovog projekta, {to se bira~ima dopalo jer je ve}ini delovalo preskupo. Nakon dobijenih izbora novi premijer je zapo~eo nekoliko drugih projekata, koji su bili neuporedivo skupqi i komplikovaniji. Jedan od takvih projekata je ~uvena Prigradska `elezni~ka petqa i obilaznica (Suburban Rail Loop), koja }e od predvi|enih 50 biliona dolara (2015) ko{tati po sada{wim prora~unima vi{e od 200 biliona. Ukoliko se primeni aritmetika po kojoj su otkazane „Igre“, jasno je da ni ovaj projekat nema izvesnu budu}nost. U me|uvremenu nakon otkazivawa javio se odmah gradona~elnik Krajst~r~a (Novi Zeland) Fil Mauger, koji `eli da preuzme organizaciju „Igara“ za 2026. godinu. [to se ti~e tro{kova, on se nimalo ne pla{i, jer }e oni, naravno, i pored vrlo kratkog roka za pripremu biti neiporedivo mawi nego u slu~aju Viktorije.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

- Weno imenovawe uspostavqa optimalnu ravnote`u izme|u pru`awa izuzetnog iskustva i stru~nosti i pru`awa nove perspektive rukovo|ewa - pi{e u saop{tewu vlade. Imenovawe Bulokove se posmatra kao kontinuitet aktuelne monetarne politike s obzirom da je ona ve} odavno deo tima. Od we se

- Duboko sam po~astvovana {to sam imenovana na ovu va`nu funkciju. Vreme je veoma izazovno, ali o~ekujem sna`nu poddr{ku izvr{nog tima i nadle`nih odbora - rekla je Bulokova u saop{tewu.

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

KOM[IJE OTKRILE KAKO JE SRBIN

UBIO BIV[U @ENU U SIDNEJU

„^ula su se dva stra{na vriska, a onda ti{ina”...

Ro|aci i kom{ije ubijene Kristine Raki} (53), za ~ije je ubistvo optu`en wen biv{i suprug Du{an Raki} (50) otkrili su jezive detaqe tragedije koja je {okirala srpsku zajednicu u Novom Ju`nom Velsu. Ro|aci i kom{ije pri~aju kako i daqe ne mogu da

veruju da je Du{an ubio Kristinu. Susedi su za doma}e medije otkrili da su u utorak oko 20.15 ~asova ~uli buku: „^ula su se dva glasna vriska, onda je bila ti{ina i odjednom se pojavila policija”, pri~aju kom{ije.

Kako su objavili mediji, po-

licija je 11. jula upala u ku}u u Ruti Hilu u Sidneju, u kojoj su nekada zajedno `iveli Kristina i Du{an. Zatekli su jezivu scenu - ubijenu Kristinu, kao i povre|enog Du{ana. On je bio krvav, imao je povrede vrata i ruku, a veruje se da ih je naneo sam sebi.

DECA OSTALA

BEZ OBA RODITEQA

Du{an je prevezen u bolnicu u kriti~nom stawu i tamo je pod policijskom stra`om. Nakon oporavka, o~ekuje se da bude preme{ten u pritvor. Kristinina prijateqica Lori Formosa ispri~ala je za doma}e medije da je i daqe u {oku.

„To je stra{no, nije zaslu`ila da umre na taj na~in. ^ak ni `ivotiwa ne zaslu`uje da umre tako”, izjavila je Formosa.

Kom{ije su otkrile da je par razgovarao o prodaji ku}e u Ruti Hilu sa agentom za nekretnine koji `ivi u blizini, kao i da su se razveli nakon 20 godina braka. Imali su dvoje odrasle dece, }erku Ameliju i sina Diona.

„Amelia i Dion sada ne samo da moraju da se izbore sa bolom zbog gubitka svoje majke, ve} moraju biti jaki jedno za drugo, jer su u ovoj tragi~noj situaciji izgubili ne samo jednog, ve} oba roditeqa i imaju samo jedno drugog. Amelia i Dion suo~avaju se s brojnim pote{ko}ama i izazovima u nastavku svog `ivota. Wihovi `ivoti su zauvek promeweni”, objavila je na Fejsbuku ro|aka ubijene `ene. Kristina Raki} je, ina~e, `ivela sa sinom Dionom u domu udaqenom pet minuta vo`we.

SKUPQAJU PARE ZA SAHRANU

Smrt Kristine Raki} je ne{to {to wena porodica nikada nije o~ekivala da }e do`iveti, izjavila je wena sestri~ina Xasinta.

„Na{a porodica trenutno prolazi kroz ogromnu bol, tugu, {ok i nevericu. Kristina je bila bri`na i duhovita osoba, imala je toliko qubavi za druge, volela je `ivo-

tiwe, da provodi vreme sa porodicom, a svetlost wenog `ivota bili su wena deca i unuk”, rekla je ro|aka za medije.

Za sahranu ubijene `ene su se prikupqala sredstva putem interneta. Donacije su dostigle 60 odsto ciqa, od 15.000 dolara.” @elimo da se zahvalimo svima koji su se javili porodici da izraze sau~e{}e i pru`e qubav”, rekla je Xasinta.

Душан Ракић са супругом Кристин

Vladika Siluan slu`io pomen generalu Dra`i u manastiru Novi Kaleni} kod Kanbere

Episkop australijsko-novozelandski Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz saslu`ewe Protojereja - stavrofora Ilije Dragosavqevi}a u manastiru Svetoga Save Novi Kaleni} kod Kanbere u pro{lu nedequ, 16. jula. Na kraju

Svete Liturgije Episkop se obratio vernom narodu besedom, govore}i o golgotskom, Krsto-vaskrsnom putu onih koji `ele da `ive pobo`no u Hristu Isusu. Episkop se zatim osvrnuo na lik i delo Vo`da tre }eg srpskog ustanka, \enerala Dra-

goquba Dra`u Mihailovi}a i wegove Ravnogorce, koji su izabrali te`i put, put Krsta, put golgote, ali i vaskrsewa. „Ravnogorci sa svojim |eneralom su `ivote svoje polo`ili slede}i Kosovski zavet, a time se pribrojali redovima Lazarevih

vitezova“, besedio je Episkop. Posle Svete Liturgije slu`en je pomen \eneralu Dragoqubu u‚ ^i~inoj kolibi’, nakon kojeg su predstavnici nacionalnih organizacija polo`ili vence ispred Dra`inog spomenika.

Posle je usledila trpeza qubavi na kojoj se po blagoslovu Episkopa prisutnima obratio besedom Prota Ilija, apostrofiraju}i va`nost sabornog okupqawa i jedinstva Srpskog naroda.

Izvor: Mitropolija ANZ

Hramovna slava Svetih apostola Petra i Pavla sve~ano proslavqena u Vodongi

Hramovna slava Svetih apostola Petra i Pavla sve~ano proslavqe-

U subotu 15. jula 2023. godine, Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz saslu`ewe sve{tenstva melburnskog namesni{tva u hramu Svetog Petra i Pavla u Vodongi. Nakon pro~itanog Jevan|elskog za~ala, Episkop je pou~io verni narod nadahnutom besedom, govore}i o liku i delu svetih apostola Petra i Pavla. Posle trokratnog ophoda oko hrama, prerezan je slavski kola~. Doma}in ovogodi{we slave bio je @ivorad

Milo{evi} sa svojom ~estitom porodicom, dok se za doma}ina slave za narednu godinu prijavio David Erdeqi sa svojom porodicom. Nakon Svete Liturgije, proslava se nastavila u crkvenoj sali sa trpezom qubavi, gde su de~ica Folklorne grupe iz Rokbenka obradovala sve svojim nastupom.Na kraju se svima biranim re~ima obratio paroh Mom~ilo Vuk{a, a zatim i Episkop, govore}i o zna~aju sabornosti i jedinstvu srpskog naroda na Petom kontinentu, pohvaquju}i qubav i trud koji su svi ulo`ili da se na dostojanstven i Bogu ugodan na~in proslavi krsna slava ove parohijske zajednice.

Izvor: Mitropolija ANZ

U hramu Svetog Nikole u Blektaunu je po sedamdeseti put obele`en Dra`in Danu nedequ 16. jula 2023. Ovo je dan se}awa na mu~eni~ko stradawe |enerala Dra`e Mihailovi}a, komadanta srpskih ~etnika u Drugom svetskom ratu i prvom gerilcu okupirane Evrope.Svetu Liturgiju slu`ili su jeromonah Isidor vice-rektor prizrenske bogoslovije i otac Nemawa Mr|enovi} paroh blektaunski.

Nakon Liturgije odslu`en je pomen pred spomenikom ^i~a Dra`i a zatim su predstavnici Crkvenih op{tina i nacionalnih organizacija polo`ili vence. Vojni truba~ je upotpunio ceremoniju uz sve~ano obra}awe predstavnika Austra-

lijskih vojnih veterana (RSL). Posebno dirqiv momenat je bilo prisustvo dvoje veterana ^etni~kog pokreta i uva`enih parohijana blektaunskih Mitra Rebi}a i Sofije Urukalo.Nakon trpeze qubavi koje su priredile ~lanice KSS “Jugovi}a Majka” iz Blektauna, skupu su se obratili g. Dragoqub Brkqa~, predstavnici Australijskih vojnih veterana, jeromonah Isidor i otac Nemawa.

Ovom prilikom Crkvena Op{tina Sveti Nikola predala je ocu Isidoru prilog od deset hiqada dolara za bogosloviju u Prizrenu, a ujedno je uru~ena i zahvalnica udru`ewu Srpski ^etnici Australije koji su dali prilog za obnovu oltara u Blektaunu.

DRA@IN

Pi{e: Irena Deleti}

Pro{le nedeqe je izvedena dugo o~ekivana svetska premijera reinterpretacije dela @aka Ofenbaha, „Pri~e o Hofmanu“ (Tales of Hoffman), Damijana Makijeleta, u ~uvenoj sidnejskoj operi. Makijeleto, ceweni i zadivquju}i italijanski operski rediteq mlade generacije, uneo je svoju jedinstvenu viziju u ovu predstavu, stvaraju}i veliko i{~ekivawe i uzbu|ewe me|u operskim entuzijastima i onima koji cene izuzetnu zabavu i kulturna iskustva.

Ofenbah, poznati pruski jevrejski kompozitor koji je napisao „Pri~e o Hofmanu“, bio je plodan maestro najpoznatiji po ~uvenom Kan kanu i izvanrednoj kolekciji od 100 opereta (kratka opera, koja se odlikuje humornom i laganom temom, tipi~no nakon govornog dijaloga). Ofenbah nikada nije uspeo da je vidi u izvo|ewu, jer je umro ~etiri meseca pre premijere. Zbog toga su se pojavila razli~ita izdawa opere od kojih su neke bile daleko od autenti~nosti originalnog dela.

Protagonista opere, pesnik E.T.A. Hofman, prepri~ava svoje tri nesre}ne qubavne veze. Svaki ~in prikazuje druga~iju qubavnu pri~u iz wegove pro{losti. U prvom ~inu, Hofman se zaqubquje u mehani~ku lutku po imenu Olimpija. U drugom ~inu, on se zanosi sa krhkom Antonijom, ~iji peva~ki talenat je uni{tava. Najzad, u tre}em ~inu, Hofman se zaqubquje u zavodqivu kurtizanu \ulijetu, {to dovodi do tragi~nog i varqivog kraja. Tokom cele opere, Hofman se bori sa qubavqu, iluzijom i mra~nijim aspektima qudske `eqe.

Uprkos izazovima o~uvawa autenti~nosti, premijerna gala u pozori{tu Xoan Sauterlend nastojala je da ponudi izvo|ewe koje je ostalo verno Ofenbahovoj viziji, {to je zahvaqaju}i vrednosti gluma~ke i rediteqske ekipe.

KRITIKA

„PRI^E O HOFMANU“ U SIDNEJSKOJ OPERI

Glavna dama, 44-godi{wa australijska sopran Xesika Prat, igra sve Hofmanove qubavnike. Prat, koja je u svojim sredwim dvadesetim provela nekoliko godina `ive}i nomadskim `ivotom u Evropi `ive}i u karavanu, na dobrom je putu ka me|unarodnom priznawu. Weno izvo|ewe ~uvene pesme o lutkama (Doll Song) bilo je

uzbudqivo ~uti. Wena izuzetna vokalna agilnost i preciznost izazvala je emocije u prepunoj operskoj ku}i. Prat je me|u nekoliko odabranih soprana {irom sveta sa izuzetnom sposobno{}u da savlada ovaj izuzetno izazovan repertoar. I samog Hofmana je divno otpevao i odsvirao tridesetogodi{wi peruanski tenor, Ivan Ajon-Rivas, koji po~iwe predstavu pi}em i porazom, ali potom bukti ma{tom koja }e, uverava nas wegova muza, prevazi}i budu}e katastrofe. Hofmanovog rivala je impresivno odsvirao i otpevao 36-godi{wi Hrvat Marko Mimica, ~iji bas bariton zapoveda dok wegovi antagonisti~ki likovi koriste mo} da nadmudre Hofmanov idealizam. Mimica je zavr{io Muzi~ku akademiju u Zagrebu i bas baritoni wegovog kvaliteta su retki u svetu - verovatno }emo ~uti vi{e o wemu. Orkestrom je fino dirigovao francuski maestro Gijom Turnijer, koji Ofenba-

Hrabri Australijanac i wegov pas pre`iveli dva meseca na Pacifiku

Tim [edok (51) iz Sidneja wegov pas Bela prona|eni su kako plutaju u Tihom okeanu po{to je Timov katamaran o{te}en u oluji.

^ovek iz Sidneja i wegov qubimac spaseni su nakon {to su dva meseca plutali Tihim okeanom, a pre`iveli su hrane}i se sirovom ribom, dok su pili ki{nicu i skrivali se od sunca pod nad-

stre{nicom malog broda.

Oluja je o{tetila elektroniku i komunikacioni sistem wegovog katamarana, samo nekoliko nedeqa nakon {to su krenuli na plovidbu.

[edok je u aprilu napustio La Paz u Meksiku i poku{avao da stigne do Francuske Polinezije, udaqene vi{e od 5.000 kilometara, kada mu je ~amac o{te}en u oluji.

Spaseni su kada ih je 12. jula prona{ao helikopter koji je nadzirao plovilo.

[edok je posle spasavawa izjavio da je, uprkos mukama, dobrog zdravqa.

„Imam opremu za pecawe, ali i opremu za pre`ivqavawe. Pro{ao sam kroz veoma te{ko isku{ewe na moru i sada su mi potrebni samo odmor i dobra hrana jer sam dugo bio sam na moru. Dugo nisam imao dovoqno hrane. Trenutno imam dobru medicinsku negu i o meni se veoma dobro brinu“, izjavio je.

[edoku slede medicinska ispitivawa kako bi mu se omogu}ili eventualni daqi tretmani ili le~ewe.

hove melodije oblikuje tako da se publika divila. Scenski dizajn i scenografija stru~no su upotpunili o~aravaju}i narativ, prenose}i publiku u svaku zadivquju}u postavku.

Ovo je zaista me|unarodna produkcija sa australijskom zvezdom, lokalnim horom i produkcijskim timom koji se svrstava u red vode}ih evropskih ku}a. Sve u svemu premijerna gala je bila no} za pam}ewe, ozna~avaju}i primerno priznawe geniju Ofenbaha. Slu`io je kao podsetnik na mo} umetnosti i wenu bezvremensku sposobnost da dotakne srca qudi kroz generacije.

Dok se zavesa spu{tala a odjeci aplauza i mladih i starijih (u publici je bilo mnogo dece) ispuwavale operu, bilo je te{ko ne biti inspirisan i impresioniran ovako sjajnom predstavom. Ako ste u Sidneju, ne propustite ovu priliku da vidite klasi~nu produkciju jer nije samo za qubiteqe opere.

IZLO@BA GOLUBOVA

U organizaciji Kluba odgajiva~a srpskog visokoleta~a u Melburnu

odr`a}e se 15. po redu

Me|uklupska izlo`ba golubova

U NEDEQU, 23. JULA 2023.

U prostorijama Srpskog

sportskog centra Kizboro

(310-322 Perry Rd, Keysborough VIC 3173)

Izlo`ba je otvorena

za posetioce od 10 do 14 ~asova.

ULAZ SLOBODAN

RAT U UKRAJINI, EKONOMSKE I SOCIJALNE POSLEDICE PO EU

Od na{eg dopisnika

iz Evropske unije

Pi{e: Radomir Stefanovi}

U jeku dugo najavqivane ukrajinske ofanzive, gde se po priznawu samih zapadnih stratega, stvari na frontu ba{ i ne odvijaju onako kako je zami{qeno, iz Bugarske je stigla jo{ jedna po Ukrajinu nepovoqna, ovog puta diplomatska vest. Kako prenosi

ovde, nevi|eno visoke i sada ve} dugotrajne inflacije, rat je pove}ao finansijsku krhkost u doma}instvima {irom Evropske unije i rizikuje da naru{i javnu podr{ku Ukrajini. Do sada, zemqe i institucije EU dale su pozama{nu finansijsku, humanitarnu i vojnu podr{ku Ukrajini. Zakqu~no sa 23. majem 2023. ukupan iznos te pomo}i se procewuje na oko 70 milijardi evra. Ali, tu solidarnost su osetili gra|ani po svom xepu. U vidu poskupqewa hrane, alkohola, duvanskih proizvoda, ne-energetskih industrijskih dobara, usluga, energije. Koji se, uz pove}awe bankarskih kamatnih stopa smatraju glavnim generatorima inflatornih kretawa. Prema podacima Evropske centralne banke, cene hrane u evrozoni

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Radio Slobodna Evropa, bugarski predsednik Rumen Radov izneo je kritike na ra~un Ukrajine zbog „insistirawa“ na borbi protiv Rusije, jer „cela Evropa pla}a ra~un“ za odbranu Ukrajine.

Mnogi se pitaju da li su razlog ovakve izjave vojne procene o nepovoqnom vojnom ishodu rata po Ukrajinu ili su u pitawu unutra{wi problemi EU. Odnosno, koliko iznosi cena rata koju obi~ni gra|ani EU moraju da plate? Nema sumwe da kako se rat u Ukrajini odugovla~i, direktna ekonomska cena Evrope i drugih zemaqa raste. Zbog

bile su 15 odsto vi{e u aprilu 2023. nego u aprilu 2022. Osim toga, silom prilika, 71% gra|ana EU bilo je prinu|eno da zbog cene energenata promeni svoje navike kako bi u{tedeli. Dok je 37% gra|ana EU moralo da uzima novac iz svoje {tedwe zbog inflacije kao direktne posledice. Statisti~ka agencija Evropske unije Evrostat, o~ekuje da }e godi{wa inflacija u evrozoni 2023. dosti}i 7%.

Me|utim, sude}i po vestima koje sti`u iz Engleske tu nije kraj, jer gra|ane EU o~ekuju nova izdvajawa. Najvi{i me|unarodni

zvani~nici, vlade i privatni investitori okupili su se u sredu 21. juna 2023. na Konferenciji o oporavku Ukrajine, organizovanoj u Londonu, da kako se ka`e podr`e tu zemqu i izbegnu humanitarnu i ekonomsku katastrofu u Evropi. Prema podacima

Svetske Banke, Ujediwenih nacija i Evropske komisije proceweno je da je za sada potrebno 411 milijardi dolara. A kako rat te~e ta suma novca se samo pove}ava. Dakle gra|ane EU o~ekuje novo stezawe kai{a.

Komemoracija u znak se}awa na srpske ratne zarobqenike

U nedequ 16. jula u mestu Kastelano, koje se nalazi u provinciji Trentino na severu Italije, odr`an je komemorativni skup u znak se}awa na srpske ratne vojne i civile zarobqenike koji su tu bili zato~eni u toku Prvog svetskog rata. Tom prilikom, uz prisustvo ministra za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa

Republike Srbije Nikole Selakovi}a izvr{eno je otkrivawe spomenika na Srpskom grobqu.

Istorijske ~iwenice govore, da je 1916. u tzv. radnim odeqewima {irom Tirola bilo raspore|eno vi{e od 8.000 zatvorenika srpske vojske. Prvi podaci o prisustvu srpskih zarobqenika u Kastela-

nu datiraju od po~etka 1916. gde se spomiwe cifra od 250 vojnika. Prema svedo~ewu Lui|ija Mirandija, nekoliko stotina srpskih vojnika je bilo internirano u

Srpske kosti rasute i po Alpima: Srbe bacali sa zidina zamka

ogra|ene prostore Zamka. A po nekim drugim izvorima kori{}ene su i {kolske prostorije. U svakom slu~aju, u julu 1917. Jedanaesta austro-ugarska armija koja je bila vojno aktivna izme|u visoravni i Gorwe Valsugane, „zapo{qavala” je 1.631 Srba. Zatvorenici {irom Trentina i Tirola bili su anga`ovani na razli~itim poslovima: transportu municije, oru`ja, materijala i zaliha do linije fronta na velikim visinama, odr`avawu puteva, `eleznica i `i~ara, u seoskim gazdinstvima. Uslovi `ivota srpskih ratnih zarobqenika su bili prete{ki i nehumani. Prema podacima iz 1916. brojni srpski zarobqenici koji su sahraweni na

grobqu u Kastelanu umrli su usled gladi, iscrpqenosti, hladno}e, nedostatka hrane. U se}awima lokalne zajednice nije nije nikada izbrisano pam}ewe o „Srpskoj stazi”, i „srpskom grobqu”. Interesantno, da su do pre dve godine za dr`avu Srbiju „Srpska

staza“ i srpsko grobqe u Kastelanu bili nepoznati. Sve dok do tog otkri}a nisu do{la dva lokalna istori~ara Maurico i Klaudio. Ina~e, desetine hiqada srpskih vojnika po~iva u ~ak 43 zemaqa, na 631 lokalitet {irom sveta od Al`ira do Okeanije.

MALDIVI - JEDNA EGZOTI^NA AVANTURA

Maldivi su prava destinacija iz snova. Ukoliko ste oduvek ma{tali da boravite na jednom od mnogih o~aravaju} ih ostrva u azurno plavoj laguni, to su sigurno Maldivi. Ostrva sa beskona~nim pogledom na Indijski okean. Odmor u raju, prava destinacija za intimnost, romantiku i podmla|ivawe. Idealna lepota kristalno ~istih laguna, pla`a od finog belog peska, u kombinaciji sa veli~anstvenim pogledom na okean i prirodu. Ova ostrvska zemqa je apsolutni raj i jedna od najpopularnijih destinacija za putovawe iz snova na Zemqi.

Vekovima su Maldivi inspirisali razne generacije putnika kao neka tajna destinacija samo dobro informisanih turista i ronioca. I to je trajalo sve dok nije otvoren prvi internacionalni hotel Kurumba 1972. godine. Od tada eksplozija popularnosti ovog ostrva ne prestaje.

Maldivi su azijska ostrvska dr`ava u Indijskom okeanu. ^ine je 1.200 ostrva na 26 atola i preseca je ekvatorijalna linija. Tako da prilikom odlu~ivawa na kom ostrvu }ete odmarati, mo`ete birati i godi{we doba. Maldivi se nalaze ju`no od Indije i [ri Lanke i svojim oblikom podse}aju na

Dostupnost ostrva

Jedno od jedinstvenih iskustava posete Maldiva je to {to ~im stignete na aerodrom Velana u Maleu, kre}ete put ka odabranom hotelu brodom, hidroavionom ili lokalnim letom i brodom. Uzavisnosti od hotela kojeg ste izabrali, transfer mo`e biti kra}i od 10 mi-

Karakteristike ostrva

Ve}ina turista koji prvi put putuju na Maldive ne shvataju da svaki rizort zapravo zauzima jedno celo ostrvo, koje ima jedinstveni geografski oblik i veli~inu. To zna~i da su objekti i pogodnosti koji su na raspolagawu na ostrvu, a posebno restorani, jedini u kojima }ete imati pristup prilikom boravka. Zato proverite pre polaska da li na tom ostrvu ima svega {to je vama potrebno.

nuta brodom ili do sat i po ukoliko je to lokalni let i brod, u zavisnosti od udaqenosti. Sletawe u va{ rizort hidroavionom je avantura sama posebi zbog impresivnog pogleda na azurne atole i ostrva. Imajte na umu da se transferi obavqaju po dnevnom svetlu, pa ukoliko sletite nakon 16 ~asova, jednu no} }ete morati da prespavate u Maleu. Ukoliko `elite {to pre da stignete u svoj hotel, birajte ostrva bli`a prestonici do kojih je transfer brodom.

bisernu ogrlicu usred okeana. Atol zna~i koralno ostrvo nastalo erupcijom vulkana u neka davna vremena. Zamislite kako se iz dubine okeana izdi`e stub do povr{ine mora, na obodu stuba se nalazi koralni venac sa uzbudqivim podvodnim `ivotom. Od oboda ka unutra{wosti atola prostire se savr{eno ~ista, tirkizna laguna,

dok se usred atola formiraju ostrva. Budu}i da je okean `ivahan univerzum prirode za sebe, koralni greben koji okru`uje atol ne dozvoqava velikim `ivotiwama ulaz u lagunu. Tako da ste potpuno za{ti}eni unutar tirkiznog raja. Ta~nije dru`i}ete se sa

{arenim jatima tropskih riba, malim morskim rakovima i ra`ama. Maldivi sa svojih 1.200 ostrva zauzimaju povr{inu od 90.000 kvadratnih kilometara. 200 ostrva je naseqeno lokalnim stanovni{tvom, dok je oko 100 wih pretvoreno

u privatne rizorte. Maldivska ostrva su fascinantna sa belim pe{~anim pla`ama i ~istom svetlom morskom vodom u lagunama usred duboke okeanske plave boje. Ostrva su koralna i skoro sva imaju pla`e koje imaju fini pesak. Rizortovi su uglavnom podignuti na onim ostrvima koja imaju kvalitetne pla`e i bogat podvodni svet. Glavni grad Maldiva je Male. Nalazi se u centralnom delu biserne ogrlice. Svi atoli ju`no od Malea pripadaju grupi South Atolls, dok su oni severno od prestonice iz grupacije North Atolls. Sam Male je jedno ostrvo povr{ine oko 6 kvadratnih kilometara, gde `ivi skoro polovina stanovni{tva Maldiva. Grad nije preterano interesantan turisti~ki. To je administrativni centar, bez pla`a i rajskih prizora koje o~ekujemo, tako da ve}ina putnika poseti Male da prekrati vreme na aerodromu. Svi se pitaju kada putovati, koji je najboqi period u godini za putovawe na Maldive. Ono {to je najbitnije da znate je slede}e: mo`ete putovati, letovati, odmarati i u`ivati na Maldivima u toku cele godine. Mo`ete u`ivati na Maldivima i zimi i na prole}e i u toku leta i na jesen. Voda okeana je podjednako topla u toku cele godine, temperatura vazduha je stabilna do 30 stepeni u toku dana svakog meseca. Ono {to je promenqivo su oblaci i naravno ki{a. Klima na Maldivima je blago monsunska. Zimski monsun duva sa kopna ka okeanu i donosi suvqi vazduh, dok letwi monsun duva sa okeana ka kopnu i u toku leta donosi veliku koli~inu ki{e. Monsunski vetrovi su slabo razvijeni u okolini ekvatora, jer nema ve}eg kolebawa izme|u temperatura. To zna~i da su Maldivi prili~no za{ti}eni od ciklona i ostalih „provala oblaka“ po ~emu je monsunska klima poznata. Zbog udaqenosti od 800 km od severa zemqe do juga, kao i zbog ekvatora koji prolazi kroz zemqu, vremenski uslovi variraju prema va{oj lokaciji u arhipelagu. [to zna~i da standardna vremenska prognoza koju }ete na}ina internetu i koja je uglavnom projektovana za Male, ne}e va`iti za ceo arhipelag. Skoro uvek }e vremenska prognoza za Maldive biti – ki{a, jer unekom trenutku na nekom ostrvu 100% pada ki{a. Vremenski uslovi su ~ak toliko promenqivi da je mogu}e da u istom periodu na primer vi boravite u hotelu „The Sun Siyam Iru Fushi“ i imate 7 savr{eno sun~anih dana odmora, dok va{i prijateqi u „Meeru Island Resort“ imaju svakodnevne povremene pquskove i nebo i{arano oblacima. Ipak svi mogu podjednako dobro da se provode, jer lepotu Maldiva ne mo`e nijedan oblak da rastera, ve} samo da jo{ vi{e istakne dramati~nu boju lagune.

Aerodrom Velana

(HA[ANI (BIH), 1. JANUAR 1915. –BEOGRAD, 26. MART 1984.)

Akademik i kwi`evnik Branko ]opi} je iza sebe ostavio vi{e od 50 pripovedaka, kratkih pri~a, romana i pesama i jedan je od naj~itanijih i najplodnijih pisaca na prostorima biv{e Jugoslavije. Iako su wegova dela odisala satirom na{ao se na crnoj listi KP Jugoslavije, sa ~ime se borio sve do svoje nesre}ne smrti. Kriti~ko posmatrawe dru{tva i vremena u kome je `iveo donelo mu je izolaciju, odbacivawe od kolega i prijateqa, etiketu disidenta i otpadnika partije. U svojim visokomoralnim i savesnim stavovima istrajao je do kraja, ne `ele}i da pravi kompromise zarad li~nog komfora.

Ro|en je u mestu Ha{ani u Bosanskoj Krajini, gde je zavr{io i osnovnu {kolu. U~iteqsku {kolu poha|ao je u Bawa Luci, Delnicama i Sarajevu, da bi naposletku diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu na odeqku za pedagogiju. U trenutku wegovog ro|ewa wegov otac je bio na frontu na Karpatima u austrougarskoj vojsci, dok se wegov stric borio kao srpski dobrovoqac protiv Austrougarske. Otac mu umire kada je Branku ]opi}u bilo samo ~etiri godine, a on odrasta sa majkom, sestrom, stricem i dedom za koga je bio posebno vezan i ~esto navodio kao svoju najve}u inspiraciju.

Prvo delo je objavio je ve} sa 14 godina u omladinskom ~asopisu „Venac“, a kao kwi`evnik biva prime}en ve} u ranim studentskim danima i 1939. godine osvaja nagradu „Milan Raki}“.

Tokom Drugog svetskog rata bio je ratni dopisnik i pripadnik ustanika narodno-oslobodila~ke borbe.

Iako pre svega satiri~ar, Drugi svetski rat ostavqa trag u wegovom stvarala{tvu, te se tih godina u wegovim re~enicama mo`e pro~itati strah i `al koji je ose}ao usled te{ke situacije koja je posebno zadesila wegov rodni kraj. Jedno od wegovih najlep{ih dela, „Ba{ta sqezove boje“, posvetio je svom prijatequ Ziji Dizdarevi}u, ubijenom u logoru Jasenovac.

U posleratnom periodu bio je urednik vi{e de~jih ~asopisa i danas se smatra jednim od najve}ih de~jih pisaca.

Bio je i ostao jedan od najtira`nijih i naj~itanijih pisaca ovih prostora sa velikim brojem objavqenih radova.

Neka od najpoznatijih dela koje je iza sebe ostavio su, osim „Ba{te sqezove boje“, „Prolom“, „Do`ivqaji Nikoletine Bursa}a“, „Orlovi rano lete“, a najmla|i se i danas upoznaju sa ovim piscem ~itaju}i „Je`evu ku}icu“. U radovima namewenim odraslima prevashodno se bavio `ivotom seqaka, siroma{nih, qudi sa margine, a inspiracija za seoske dogodov{tine mu je ponajvi{e bio wegov rodni kraj.

Iako je zavr{io fakultet i posle rata postao i profesionalni pisac, ~esto je sebe nazivao seqakom i ostao skroman tokom celog svog `ivota.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma

Algester Lodge

Me|utim, satira kojom se borio protiv onoga {to je smatrao pretwama wegovom dru{tvu zasmetala je najvi{im partijskim zvani~nicima i samom Titu.

Satiri~no delo „Jereti~ka pri~a“ objavqeno 1950. godine preokrenu}e `ivot ovog pisca, a posledica ove politi~ke borbe protiv satire bi}e izdaje i progoni koji }e pisca ostaviti nemo}nim. Pri~u koja opisuje luksuzno letovawe dvojice dr`anih zvani~nika Broz Tito protuma~io je kao direktnu prozivku partije, {to je pi{~eva dela odmah ozna~ilo kao protivnike prosperita tada{we Jugoslavije.

Usledile su prozivke ~lanova partije, a sam Tito je izjavio da on ne}e biti uhap{en, iako je to delo smatrao atakom na partiju.

Jedna od anegdota koja pokazuje karakter satiri~ara koji je na sve odgovarao humorom je da je nakon ovog govora Tita wegovu izjavu da on ne}e biti hap{en isekao iz novina i zalepio na ulazna vrata svog stana u Beogradu ne bi li spre~io bilo koga ko bi ga mo`da posetio sa druga~ijim zamislima.

Ipak, ono {to }e piscu najte`e pasti bile su izdaje od mnogobrojnih prijateqa, i podr{ka ovakvom partijskom narativu od strane mnogih pisaca, wegovih savremenika. Wegova dela izbacivana su iz de~jih lektira {irom zemqe, pa i u wegovoj rodnoj Krajini.

„Crni kowanici“ „o kojima pi{e u „Ba{ti sqezove boje“ slute}i tegobe

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

koje }e Drugi svetski rat ostaviti, prati}e ga i u posleratnom periodu, sve do wegove nesre}ne smrti, a tu`an kraj ]opi}eve satire zaokru`en je kada je u ratu u Bosni i Hercegovini sru{en wegov spomenik u Bosanskoj Krupi, a wegova ku}a u Ha{anima spaqena.

Branko ^opi} izvr{io je samoubistvo kada je 26. marta 1984. godine sko~io sa Savskog mosta, a u poruci koju je ostavio svojoj supruzi napisao je: „Zbogom lijepi

i stra{ni `ivote!“.

U pismu jednom prijatequ Branko ]opi} napisao je: „Nije me majka Li~anka rodila da puzim i previjam se i vi{e volim da me ~ak i anarhistom nazovu, i drskim i bezobraznim ~ovjekom, nego li kwi`evnikom bez ki~me, bez dostojanstva i savjesti“. Wegova dela do`ivela su tokom godina pomilovawe, te pisca deca danas ~itaju i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji, a wegova rodna ku}a obnovqena je u okviru izgradwe Spomen podru~ja „Ba{ta sqezove boje“.

Spomenik koji je ovaj pisac ostavio deci i odraslima pi{u}i svoja dela ne mo`e se sru{iti i danas se osim u lektiri, wegova dela igraju u de~jim pozori{tima {irom ~itave biv{e Jugoslavije.

Bio je ~lan Akademije nauka u Srbiji i u BiH. Svoj stan u Beogradu nakon smrti poklonio je SANU. Za dopisnog ~lana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1965, a redovni ~lan postao je 1968. godine. Pisawem pri~a o detiwstvu i ratu, ]opi} se branio od teskobe stvarnosti u kojoj je `iveo, od svakodnevnice koja mu je bivala sve mu~nija i sumornija, gde je wegova melanholija vremenom postajala izra`enija, sve do kobnog 26. marta 1984. godine. Sahrawen je u Aleji zaslu`nih gra|ana na beogradskom Novom grobqu.

Branko ]opi} – kwi`evnik {irokog srca i tragi~ne sudbine

PRIZNAWE ZA ^UVENI SKADARLIJSKI RESTORAN

Beogradski restoran

„Tri {e{ira”, na{ao se na listi najlegendarnijih restorana sveta, koju je sa~inio gastronomski vodi~ „Tejst atlas”. Od 150 preporu~enih, Skardarlijski restoran „Tri {e{ira” je na 54-om mestu, a iz regiona, na listi je samo jo{ }evabxinica „@eqo” u Sarajevu. Inspektori „Tejst atlasa” iz na{e kafane stare 159 godina, preporu~uju Kara|or|evu {niclu.

Preko slabo osvetqenih taverni u [paniji, rusti~nih tratorija u Italiji, do `ivahnih tezgi u Aziji i udobnih francuskih bistroa, gastroinspektori „Tejst atlasa“ otkrili su weno veli~anstvo - Kara|or|evu {niclu. Sprema se lako, nema mnogo sastojaka a ukus-neprevazi|en.

„Tajna je u doma}im proizvodima, doma}i kajmak, doma-

}e sviwsko meso i jo{ poneki tajni sastojak koji ne smemo da odamo, ina~e ne bi bila tajna“, rekao je Vuk Vu~kovi}, kuvar.

Kara|or|eva {nicla nije staro srpsko jelo. Nastala je polovinom 20-tog veka, a kao i mnoge zna~ajne stvari, `eqa je bila da se udovoqi nekoj `eni.

U

slu`i kaznu zbog droge, gotovo tre}ina

Me|u zatvorenicima ima 85 onih

„Titov kuvar je napravio tako {to je jedna dama do{la, posle se ispostavilo da je Titova snaja i tra`ila je neko jelo koje nisu imali i onda je kuvar hteo da je odu{evi i u tom trenutku je smislio tu kara|or|evu {niclu“, Milica Petkovi}, / Tri {e{ira.

Dobra hrana je jedan od razloga zbog kojih nas stranci rado pose}uju. U mno{tvu specijaliteta te{ko im je da odlu~e {ta bi pojeli. „Uglavnom se prepu{taju nama da im preporu~imo hranu, ide dosta kara|or|eva {nicla, bifte, }evapi, kobasice, me{ano meso“, rekao je Velibor Glav~i}, konobar.

Prvi na listi 150 restorana je Figamuler u Be~u sa be~kom {niclom, slede restorani u Wujorku i Indoneziji.

MUDRE MISLI I CITATI

Ambicijom se mo`e nazvati `eqa za uspehom zbog koje smo spremi da savladamo sve {to je potrebno. Bez ambicije ne bi bilo ni uspeha, ni napretka, niti razvoja ~ove~anstva uop{te. Upravo je zahvaquju}i ambiciji pojedinaca kroz istoriju i u savremenom dobu – svet onakav kakvog ga danas znamo. U zavisnosti od interesovawa i afiniteta – mo`e se razlikovati i ambicija, ali u su{tini ona je jednaka za sve. Pro~itajte {ta su o svojim, tu|im i ambicijama uop{te rekli neki od najzna~ajnijih li~nosti iz oblasti nauke, umetnosti, biznisa…

Citati i izreke – O ambiciji

uuu Inteligencija bez ambicije je poput ptice bez krila. – Salvador Dali

uuu@ene koje te`e da budu jednake mu{karcima imaju nedostatak ambicije. – Merlin Monro

uuu Ambicija je posledwe uto~i{te neuspehu. – Oskar Vajld

uuu Inteligencija bez ambicije je poput ptice bez krila. – Salvador Dali

uuu Moja ambicija je da u deset re~enica ka`em {ta drugi ka`u u celoj kwizi. – Fridrih Ni~e

uuu Neki qudi slede svoje snove, a neki ih love i onda batinama nateraju na poslu{nost. – Nil Kendal

koji izdr`avaju kaznu zatvora od 40 godina i trojica kaznu do`ivotnog zatvora

U Srbiji najvi{e osu|enih osoba slu`i zatvorsku kaznu zbog droge, 28 odsto, za te{ku kra|u wih skoro 17 odsto, a me|u zatvorenicima ima 85 onih koji izdr`avaju kaznu zatvora od 40 godina i trojica kaznu do`ivotnog zatvora, pokazuju podaci Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija.

Od ukupnog broja zatvorenika, sedam odsto ~ine oni koji su izvr{ili nasiqe u porodici, kra|u {est odsto, ubistvo pet i za silovawe 1,8 odsto.

Prema godi{wem Izve{taju za 2022. godinu, u kazneno-popravnim ustanovama bilo je 10.787 osoba li{enih slobode, dok je sme{tajnih kapaciteta bilo 11.957, rekli su za Tawug iz Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija.

Me|u licima li{enim slobode nalaze se osu|ena lica, pritvorena, prekr{ajno ka`wena, kao i lica kojima je sud izrekao meru obaveznog le~ewa i ~uvawa zbog psihijatrijskog oboqewa, alkoholizma ili narkomanije, te lica na vaspitnoj meri.

Iz Uprave isti~u da je najnoviji izve{taj Saveta Evrope pokazao je

da Srbija ima adekvatan kapacitet za sme{taje osu|enih i pritvorenih lica u kazneno-popravnim ustanovama, {to je, napomiwu, drugi uzastopni pozitivan izve{taj organizacije za qudska prava, demokratiju i vladavinu prava.

Kada je u pitawu obrazovawe osu|enika, iz Uprave nagla{avaju da u zavodima godinama organizuju {kolsku nastavu i obuke za deficitarna zanimawa za varioca, bravara, stolara, kerami~ara, kuvara, pekara, kroja~a, zatim obuka za rad na CNC ma{inama, za rad u plastenicima, na gloda~kim i metalo-strugarskim ma{inama.

Navode da svake godine izme|u osam i 10 odsto osu|enika stekne neki vid diplome, budu}i da se organizuje opismewavawe, osnovno{kolsko i sredwestru~no obrazovawe, kursevi i osposobqavawe za zanimawa.

Me|u wima su i osu|ena lica koja steknu i fakultetske diplome, jer zavodi izlaze u susret osu|enicima koji `ele da studiraju.

U dobijenim sertifikatima nigde se ne navodi da su ste~ena tokom izdr`avawa kazne, kako bi se izbegla svaka mogu}a stigmatizacija, a biv{im osu|enicima pomoglo da se zaposle i neretko se de{ava da se biv{i osu|enici zaposle na poslovima koje su nau~ili da rade u zavodima.

Treba znati postaviti granice vlastitoj ambiciji, ludost je `eleti ono {to se ne mo`e imati Pindar

uuu Oni koji se pewu stepenicama uspeha nikad se ne `ale da su ostali bez daha – Eliar

uuu Vi vidite stvari i pitate „za{to“, a ja sawam o stvarima kojih nije bilo i pitam „za{to ne“. – Xorx Bernard [o

uuu Uobra`enost je razorna, a preterana ambicija mo`e imati iste posledice. Samo tanka crta deli uobra`enost od samosvesti. –Xek Vel{

uuu Ideja je kao kad sednete na iglu – trebala bi vas naterati da naglo ustanete i uradite ne{to. – E. L. Simpson

uuu Pohvale drugih ne slu`e ni~emu osim da nas u~ine ambicioznima i oholima. – Don Bosko

uuu Lift do uspeha je u kvaru. Mora}ete se popeti do wega stepenicu po stepenicu. – Xo @irard

uuu Akcije trebaju biti primerene sposobnostima qudi koji ih trebaju realizovati. – Piter Draker

uuu Niko nije ostvario sve {to je hteo i zamislio. I {to je najgore, {to su snage mawe ambicije su ve}e. – Matija Be}kovi}

srpskim zatvorima najvi{e osu|enika

„Tri {e{ira“ na 54. mestu gastronomskog vodi~a sveta

Odr`ana 54. „Kosidba na Rajcu”, tradicionalna manifestacija najve}ih majstora ko{ewa planinskih livada. Aleksandar Bawac prvi put osvojio „Zlatnu kosu”.

Ono {to je za tenisere Vimbldon, to je za kosa~e Rajac. Vaqda su im se zato i finala odr`ala u istom danu. I ove godine, prvog vikenda po Petrovdanu, raja~ke pa-

Kosidba na RajcuVimbldon za kosa~e

dine nedaleko od Qiga, po tradiciji, bile su popri{te velikog nadmetawa najboqih kosa~a iz zemqe i inostranstva. „Kosidba na Rajcu”, tradicionalna privredno-turisti~ka manifestacija koja svakog leta okupqa majstore ko{ewa planinskih livada, u svom 54. izdawu dobila je u nedequ novog {ampiona, Aleksandra Bawca iz sela Drini} kod Bosanskog Petrovca, koji je prvi put trijumfovao na ovom takmi~ewu. On je po oceni `irija bio najboqi u konkurenciji 23 takmi~ara iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, Bugarske i Turske. Drugo mesto zauzeo je Mirko Kecman iz Bosanskog Petrovca, a tre}e Neboj{a Spasojevi} iz Kadine Luke kod Qiga. U revijalnoom delu „Kosidbe” najboqi je bio Slobodan @ivanovi} iz Velike Krsne kod Mladenovca, koji je postao novi |idija, kosa~ koji najboqe kosi, najboqu no{wu nosi, najboqe peva i ume kolo da povede, a da ne zaostaje ni u jelu i pi}u. U ekipnom delu takmi~ewa prvo mesto osvojila je Slovenija, drugoplasirana je ekipa Mrkowi} Grada, a na tre}em mestu se na{la ekipa Han Pijeska. Nagradu za najboqe poko{enu livadu, koja je ove godine prvi put dodeqena, dobio je Mladen Tomi} iz Mrkowi} Grada.

Novi {ampion Rajca Aleksandar Bawac ima 25 godina, zaposlen je kao voza~ kamiona, ali se godinama bavi i poqoprivredom, tako je i nau~io da kosi. Prvi put se takmi~io 2013. i pobedio u konkurenciji mladih na takmi~ewu u Bosanskom Petrovcu. Na Rajcu je u~estvovao tre}i put, prvi put zavr{io na prvom mestu.

– Iznena|en sam, ne mogu da verujem, odu{evqen sam. Za mene je ovo izuzetno

BRESTOVA^KA BAWA – BISER BORSKOG OKRUGA

priznawe koje mi daje motivaciju da nastavim da se takmi~im i dogodine na Rajcu – iskreno je bio pobednik.

Ovogodi{wa „Kosidba na Rajcu” je u revijalnom i ta kmi~arskom delu okupi la ukupno preko 60 kosa~a. Takmi~ewe na raja~kim padi nama je, po nezvani~nim procena ma, jedna od najpoznatijih i verovatno najpose}enija smotra te vrste na svetu, wome se simboli~no obele`ava kraj sezone ko{ewa planinskih livada i podse}a na tradiciju seoskih moba, okupqawa radi obavqawa ovog te{kog i va`nog posla. „Kosidba” nije samo takmi~ewe ve} i verni prikaz svih obi~aja u vezi sa ko{ewem livada, po~ev od okupqawa kosa~a, truba~a, zdravi~ara, vodono{a, ru~kono{a, sve do otkosa na livadama i radosti zbog zavr{enog zna~ajnog posla.

Tako je bilo i ove nedeqe kada je posle prigodnog uvodnog programa Drago Ivani} iz Bosanskog Petrovca, `iva legenda „Kosidbe na Rajcu”, zvani~no otvorio manifestaciju, da bi potom krenuo defile u~esnika sve do raja~kih pa{waka, gde ih je do~ekala paklena vru}ina, ali ni ona nije uspela da umawi spektakl. Prvo su se nadmetali kosa~i u revijalnom delu, a onda je po~eo pravi zvani~ni okr{aj, takmi~ewe za „Zlatnu kosu”. Pr{talo je na sve strane, megdan su podelili najboqi, pobednici lokalnih i regionalnih takmi~ewa u ko{ewu. @iriju nije bilo lako,

Tri veterana kosila posledwi put Trojica veterana „Kosidbe na Rajcu”, Radivoje Lazar Petronijevi}, Lazo Kukoq i Rajko Mr|a, posledwi put su u zvani~noj konkurenciji nastupili na ovogodi{woj manifestaciji. Wima trojici ukazana je posebna ~ast da pokose jednu parcelu i time ozvani~e svoj opro{taj od ovog atraktivnog nadmetawa.

ocewivao je broj otkosa, {irinu prvog otkosa, brzinu ko{ewa i kvalitet poko{ene parcele du`ine 20 i {irine {est metara. Usledila je i ekipna bitka, me|unarodno takmi~ewe u ru~nom ko{ewu trave. Kr{ni momci kosili su „{tafetno” za najboqe timove, za slavu i ~ast majstora drevnog seoskog posla.

Jeste bilo i pitawe presti`a, ali kada su se nadmetawa zavr{ila i pobednici progla{eni, svi su u dobrom raspolo`ewu nastavili dru`ewe pod {atrom, uz muziku, pesmu, bogatu trpezu i pi}e.

Bawa u kojoj su boravili i Turci i dve srpske dinastije

U Brestova~koj bawi voda je kori{}ena jo{ u rimsko doba, po~etak razvoja desio se u tursko doba, na vrhuncu slave bila je kada je u wu do{ao knez Milo{ Obrenovi}, a knez Aleksandar Kara|or|evi} je ovde podigao letwikovac po ugledu na evropske letwikovce.

Brestova~ka bawa nalazi se na deset kilometara od grada Bor i {est od Borskog jezera. Prvi koji je dao vodu bawe na analizu bio je Knez Milo{ Obrenovi}. Bilo je to 1834. i 1835. Dve godine kasnije, ta~nije 1837. godine, ovde je podigao svoj konak ~iji oblik nije promewen ni do dana{wih dana i u wemu se nalazi muzej Konak kneza Milo{a.

Danas se u Konaku kneza Milo{a mogu videti eksponati iz 19. veka. U ~etiri sobe muzeja sme{teni su delovi name{taja, garderoba, uniforme, predmeti za svakodnevnu upotrebu ali i portret kneza Milo{a sa fesom na glavi i me-

daqonom na kojem je slika sultana.

Preko puta Konaka kneza Milo{a nalazi se Hamam. Hamam ima obele`ja turske arhitekture, mala je gra|evina sa kvadratnom osnovom i poluloptastim kubetom. Spoqa, na uglovima su pilastri koji fasadu dele na dva dela. Na jugu je ulaz u hamam, na severu prozor. Unutra je bazen do kojeg se dolazi

kamenim stepenicama. Hamam je koristio i knez Milo{. Letwikovac kneza Aleksandra podignut je 1856. godine. Objekat je pravougaonog oblika sa prizemqem izgra|enim od kamena, a sprat od cigala. Kada se u|e u objekat nailazi se na hol, tu su i dve prostorije a ne mogu da se ne primete monumentalne stepenice koje vode na sprat na kojem se nalazi salon sa balkonom i ~etiri sobe za spavawe.

Brestova~ka Bawa je do`ivela takav procvat da je od 1872. godine u ovom le~ili{tu bio stalan lekar. Danas je daleko od te svoje slavne pro{losti ali u Brestova~ku bawu qudi i daqe dolaze jer bawa ima deset izvora i to za kupawe, pijewe i umivawe. Voda poma`e za le~ewe `ivaca, bubrega, o~iju, reumatskih bolesti...

Aleksandar Bawac prvi put osvojio ”Zlatnu kosu”

Konak kneza Milo{a Obrenovi}a

Letwikovac kneza Aleksandra Kara|or|evi}a

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (11) 20.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

Pi{e: Andrija ^olak

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

MA^EKOVO ANTIJUGOSLOVENSTVO I KOKETIRAWE STOJADINOVI]A SA FA[IZMOM

Politi~ka terevenka ministra u Bequ

Vladko Ma~ek je tek u ranu jesen 1936. imao priliku da li~no boqe upozna kneza Pavla koji ga je pozvao da ga poseti u wegovom dvorcu na Brdu kod Krawa. U svojim memoarima Ma~ek opisuje ovaj susret, posebno utisak koji je na wega ostavio knez: „Ja sam prosudio da je ~ovjek, iako s jakom natruhom aristokratizma, apsolutno kulturan u europskom smislu te rije~i. Vidio sam odmah da, za razliku od svog pokojnog brati}a Aleksandra, nema ni trunka srpskog {ovinizma. [tovi{e, opazio sam kod wega ~ak i neku stanovitu nesklonost prema srbijanskim politi~arima. Kad smo primjerice razgovarali o prednostima monarhije i republike, nisam ja ni najmawe tajio svoga republikanstva, ali sam koncedirao da ja, pa ni ostali Hrvati, ne bismo imali ni{ta protiv monarhije britanskog tipa. On se nasmije{io i rekao: ’Budite uvjereni da je i meni najsimpati~niji britanski tip monarhije, ali vas pitam da li su -- i sada je naveo nekoliko srbijanskih politi~ara —’da li su to Britanci?’”

Istori~ar Vladimir ]orovi} smatra da je kraq Aleksandar imao puno razloga da bude ponosan na sve {to je u~iweno i postignuto u vreme wegove vladavine i prvenstveno wegovim anga`ovawem. Ali wegovim uspesima su doprineli i drugi „s kojima se on nije rastao u qubavi“. ]orovi} misli da je „zbog takve crte lakog odbacivawa qudi“, kraq Aleksandar „u svojoj vladavini sve vi{e skretao ka autokratizmu i morao je da prima odgovornost i za stvari koje su po prirodi wegovog polo`aja morale da ostanu van wegovog doma{aja.”

Milan Stojadinovi} svoj populizam isti~e na ~estim narodnim zborovima sa ikonografijom i re~nikom koji podse}aju na fa{isti~ke zborove u Italiji i Nema~koj, sa organizovanim odredima u zelenim ko{uqama i sa fa{isti~ki uzdignutim rukama u znak pozdrava. Istovremeno, vo|stvo Hrvatske seqa~ke stranke osniva Hrvatsku gra|ansku za{titu u gradovima i Hrvatsku seqa~ku za{titu u selima, ~iji je zadatak da tobo`e osiguravaju politi~ke skupove od neistomi{qenika. U po~etku su naoru`ani drvenim {tapovima, ali }e vremenom dobiti pravo i na oru`je, uz opravdawe da slu`e kao ispomo} policijskim organima. Ovakav vid fa{izacije samo je posledica jednog {ireg pokreta u ~itavoj Evropi po uzoru na Italiju i Nema~ku. Atmosfera u odnosima izme|u vlasti i hrvatske opozicije je takva da su mnogi incidenti dobijali tragi~ne dimenzije i prerastali u krvave sukobe ne samo izme|u vlasti i opozicije, ve} i izme|u pripadnika razli~itih politi~kih grupa i struja.

Mo`da Ma~ek li~no i nije bio sklon usijavawu ionako vrele atmosfere u odnosima sa vlastima u Beogradu, ali wegove pristalice se nisu

ustru~avale da otvoreno poka`u svoju zagri`enost i netrpeqivost prema suprotnoj strani. Na proslavi Ma~ekovog ro|endana koja se pretvorila u demonstraciju tvrdog antijugoslovenstva, isticane su i izvikivane parole poput „Doqe Jugoslavija, kraq, Srbija, krvavi Beograd”, ili „@ivio kraq Ma~ek”, „@ivjela hrvatska vojska”, „@ivjela samostalna Hrvatska” i sli~no.

Koketirawe Stojadinovi}a sa fa{izmom, pa i uvo|ewe nekih spoqnih obele`ja i metoda agitacije i politi~ke borbe, ozbiqno su zapretili fa{izacijom ~itavog jugoslovenskog dru{tva, koja se i nad Evropom nadvila kao zla kob. U zemqi ni~u i fa{isti~ke organizacije, poput „Zbora“ Dimitrija Qoti}a, koji je imao i svoj ogranak u Sloveniji, dok se u Hrvatsku vra}aju usta{e iz Italije, ohrabrene povoqnom klimom za delovawe i verovawem Stojadinovi}a da je, zbog dobrih odnosa sa fa{isti~kim re`imima u Nema~koj i Italiji, Jugoslavija izvan opasnosti od najekstremnijeg hrvatskog nacionalizma.

Ovakva situacija u Jugoslaviji nije ni malo odgovarala Britancima koji su kneza Pavla smatrali svojim ~ovekom i na wega vr{ili pritisak da se re{i hrvatsko pitawe. Kao

1402. - Mongolski kan Tamerlan u bici kod Angore (sada Ankara) pobedio je tursku vojsku i zarobio sultana Bajazita I, koji je 1403. umro u ropstvu. U bici, kao turski vazal, u~estvovao je sa odredom te{ke kowice srpski vladar Stefan Lazarevi}, sin kneza Lazara, stradalog 13 godina ranije u Kosovskoj bici, u kojoj je u~estovao i Bajazit.

1855. - Ro|en je vojvoda @ivojin Mi{i}, jedan od najve}ih srpskih vojskovo|a. U~esnik je ratova 1876-78 i 1885, a u Prvom svetskom ratu komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom.

glavnu prepreku za re{avawe tog pitawa Britanci su smatrali upravo Stojadinovi}a i wegovu politiku prijateqske neutralnosti prema Italiji i Nema~koj koja mu je omogu}ila da se ne obazire na hrvatske zahteve. Siguran u svoju snagu Stojadinovi} odlu~uje da ne ~eka izbore predvi|ene za april 1939, ve} ih sprovodi ranije, u decembru 1938. Knez Pavle pristaje na ranije odr`avawe izbora, veruju}i u prognozu Vladka Ma~eka da }e Stojadinovi} na tim izborima lo{e pro}i.

Knez i Ma~ek su bili u pravu, ali samo delimi~no. Stojadinovi} je na izborima pro{ao mnogo lo{ije nego {to je o~ekivao, sa tesnom ve}inom u odnosu na opozicionu listu na kojoj je i Ma~ek, ali odredbe izbornog zakona su takve da mu omogu}uju apsolutni primat u parlamentu. Iako je izgubio tesnom ve}inom Ma~ek je to te{ko primio.

Za Stojadinovi}a to je ipak bila Pirova pobeda, jer je knez ve} doneo odluku da ga se re{i, a priliku za to mu je dao sam Stojadinovi} koji je samo mesec dana posle izbora ugostio italijanskog ministra spoqnih poslova, ina~e Musolinijevog zeta, grofa Galeaca ]ana u lovu na dr`avnom dobru u Bequ. Ali, osim lova vo|eni su i ozbiqni politi~ki razgovori koji su na kraju za~iweni bogatom ve~erom i terevenkom, uz prisustvo „odabranih dama“ i Stojadinovi}evom zdravicom koja je odr`ana na stolu punom |akonija, a zavr{ila ispod stola koji je popustio pod korpulentnim jugoslovenskim premijerom.

l U slede}em broju: Grof ]ano je nudio Jugoslaviji Solun i deo Albanije

1917. - Potpisana je Krfska deklaracija o stvarawu zajedni~ke dr`ave Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju su potpisali srpski premijer Nikola Pa{i} i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbi}.

1919. - Ro|en je novozelandski planinar Edmund Persival Hilari koji je 1953, zajedno sa Tensingom Norgejom, prvi osvojio Mont Everest (8848), najvi{i planinski vrh na svetu.

1923. - Ubijen je meksi~ki revolucionar, vo|a Seqa~ke revolucije 1910, Fransisko Pan~o Viqa.

1937. - Umro je italijanski in`ewer \uqelmo Markoni, jedan od autora be`i~ne telegrafije. Prvi je uspeo da po{aqe radio-signal preko Atlantika (1901). Za radove na be`i~noj telegrafiji podelio je 1909. sa Karlom Ferdinandom Braunom Nobelovu nagradu za fiziku.

1969. - Ameri~ki kosmonaut Nil Armstrong postao je prvi ~ovek koji je stupio na Mesec. Armstrong je boravio na Mesecu dva sata i 21 minut, posle ~ega se vratio na svemirski brod „Apolo-11”.

1974. - Turske snage izvr{ile su desant na Kipar, zauzele luku Kireniju i krenule prema Nikoziji.

1982. - U eksplozijama bombi koje su postavili pripadnici Irske republikanske armije (IRA) u Hajd parku i Rixents parku u centru Londona poginulo je 10 britanskih vojnika.

2000. - Korzikanski nacionalisti prihvatili su, nakon pregovora u Parizu, ponudu francuske vlade o autonomiji ostrva. Time su okon~ane 20-godi{we tenzije izme|u separatista i vlasti.

2011. - Posledwi ha{ki begunac Goran Haxi} uhap{en je posle sedam godina skrivawa u Vojvodini i izru~en Tribunalu u Hagu.

2012. - Ubijeno je 12 osoba, a raweno 50, kada je 25-godi{wi Amerikanac otvorio vatru u jednom bioskopu u gradu Aurora u Koloradu, na premijeri filma „Uspon mra~nog viteza”, najnovijeg nastavka u serijalu o Betmenu.

Милан Стојадиновић и гроф Галеацо Ћано у Бељу

Pre ravno 80 godina, 5. jula 1943, po~eo je najve}i boj na otvorenom u istoriji ~ove~anstva, poznat pod imenima Kurska bitka, bitka za Kursk i bitka za Kursku izbo~inu. U woj je u~estvovalo vi{e od dva miliona qudi, 6.000 tenkova, 30.000 artiqerijskih oru|a i 4.000 aviona.

Okr{aj je trajao 50 dana: Crvena armija je u prvoj fazi upornom odbranom iscrpla nema~kog protivnika, a zatim je pre{la u kontraofanzivu i porazila ga. Posle Kurske bitke na legendarnim ruskim tenkovima T-34 pored starog natpisa „Za rodinu” pojavio se i novi - „Na Berlin”.

Komitet na~elnika {tabova SAD je posle Kurske bitke u avgustu 1943. ocenio: „Rusija zauzima dominantnu poziciju u Drugom svetskom ratu i odlu~uju}i je faktor u predstoje}em porazu zemaqa Osovine u Evropi. Dok se na Siciliji trupama Velike Britanije i Sjediwenih Dr`ava suprotstavqaju dve nema~ke divizije, ruski front

REVIDIRAWE ISTORIJE

Dana{we procene Kurske bitke u zapadnoj istoriografiji daleko su od onih iz 1943. kada je ameri~ki predsednik Ruzvelt ushi}eno ~estitao Crvenoj armiji pobedu kojom je preokrenula tok rata. Broj mrtvih i rawenih u bici za Kursk u~esnici su merili stotinama hiqada, a broj uni{tene i zaplewene ratne tehnike u hiqadama. Brojke su u nekim dana{wim „nau~nim” radovima revidirane do takvog besmisla da sugeri{u kako su Nemci posle gubitaka od nekoliko desetina tenkova morali da be`e od Rusa koji su ih izgubili na stotine!

pribija oko 200 nema~kih divizija. Kada saveznici otvore drugi front na kontinentu, on }e sigurno biti sekundaran u odnosu na ruski front, ruski }e nastaviti da igraju odlu~uju}u ulogu. Glavne vojne operacije }e se voditi u Rusiji. Bez u~e{}a Rusije u ratu u Evropi nemogu}e je pobediti zemqe Osovine”.U prole}e 1943. najve}a pretwa trupama Tre}eg rajha dolazila je sa prostora Kurske izbo~ine, prodora u nema~ku okupacionu zonu koji je Crvena armija napravila posle pobede kod Staqingrada, dubokog 150 i {irokog 200 kilometara.

Ofanzivu na Kursk neizostavno je zahtevao Hitler u strahu od gubitka Dowecka, strate{ki va`nog centra rudarstva i te{ke industrije. U izbo~ini su se koncentrisale grupe ruskih armija organizovanih u Vorowe{ki i Centralni front. Stratezi Tre}eg rajha su odlu~ili da ih uni{te u operaciji „Citadela”. Plan je bio da sinhronizovanim masovnim napadom najboqe nema~ke armije preseku izbo~inu, spoje se kod Kurska i zatvore crvenoarmejce u obru~. Hitler je bio uveren u uspeh ofanzive na Isto~nom frontu, gde se nalazilo vi{e od 70 odsto svih trupa Vermahta, 196 divizija od ukupno 273, a uz wih i 32 divizije i 2 brigade nema~kih saveznika. Oko Kurske izbo~ine, u oblasti gradova Orel, Kursk i Belgorod, u prole}e 1943. koncentrisano je 55 nema~kih divizija, od kojih 14 oklopnih, sa oko 900.000 vojnika, 10.000 topova, 2.700 tenkova i vi{e od 2.200 aviona.

- Pobeda kod Kurska nadoknadi}e nam sve privremene poraze u pro{losti - pisao je Hitleru feldmar{al Erih fon Man{tajn, koga je firer odredio da zapoveda operacijom „Citadela”, Komandant Cetralnog fronta u Kurskoj izbo~ini general Konstantin Rokosovski, najzaslu`niji za pobedu kod Staqingrada,

PRE 80 GODINA PO^ETKOM JULA PO^ELA BITKA ZA KURSK, NAJVE]A U ISTORIJI RATOVAWA

BOJ DVA MILIONA QUDI I 6.000 TENKOVA

MAESTRALNI „GLUMAC” KUZWECOV

u Na Isto~nom frontu se nalazilo vi{e od 70 odsto svih trupa Vermahta, 196 divizija od ukupno 273, a uz wih i 32 divizije i 2 brigade nema~kih saveznika u Posle ruske pobede legendarnim ruskim tenkovima T-34 pored starog natpisa ”Za rodinu” pojavio se i novi - ”Na Berlin”

pro~itao je protivnika: „Nema~ka komanda je ra~unala s tim da ponovi napad kakav je preduzela u leto 1942. iz rejona Kurska u pravcu Vorowe`a. Me|utim, neprijateq se grdno prevario u ra~unu, ovo je bilo drugo vreme. Na{ komandni kadar je bio stasao i stekao ratno iskustvo. Vojnici su nau~ili da se bore i pobe|uju”.

Nema~ka industrija je za operaciju „Citadela” proizvela nove te{ke tenkove „tigar” i „panter” i samohodne topove lovce-tenkova „ferdinand”. Dometi ovih oru|a daleko su prevazilazili one koji su imali ruski tenk T-34 i protivoklopna oru|a. Ruske vojskovo|e su prona{li kontraoru`ja: a{ove i lopate, a zatim borbu izbliza. General Pavel Andrejevi~ @ilin zapisao je: „U toku aprila i juna 1943. na ~itavoj Kurskoj izbo~ini odvija se grandiozan rad. Do po~etka bitke je stvorena mo}na poqska odbrana od osam odbrambenih linija u ukupnoj dubini do 300 kilometara. Svi rovovi i komunikacije iskopani na Kurskoj izbo~ini imali su du`inu od oko 10.000 kilometara”.

@AL ZA

UKRAJINSKIM BLAGOM

Sve {to je Crvena armija spremila za odbranu, od ~oveka do tenka, bilo je ukopano i maskirano. Plan je bio da se okr{aj sa nema~kim te{kim tenkovima vodi na malim rastojawima kada wihov domet i debeli oklop izgube zna~aj. U no}i izme|u 4. i 5. jula sovjetski izvi|a~i su zarobili nema~ke in`ewerce koji su razminiravali minska poqa.

- Na saslu{awu su izjavili da su nema~ke trupe ve} zaposele polazne polo`aje i da je po~etak ofanzive odre|en za tri sata izjutra. Nismo imali vremena da zatra`imo mi{qewe Vrhovne komande. Situacija se tako razvijala da je svako oklevawe moglo da ima te{ke posledice. Naredio sam komandantu artiqerije da zapo~ene kontrapripremu u dva ~asa i 50 minuta. Na neprijateqske trupe spremne za skok i wihove baterije sru~ena je vatra iz vi{e od 500 topova, 46 minobaca~a i 100 reaktivnih ure|aja tipa „M-13” - zabele`io je Rokosovski.

Nema~ka ofanziva je s ka{wewem od dva i po sata zapo~ela napadom mase

Posle Kurske bitke oslobo|ena je Ukrajina, o kojoj su Nemci ma{tali kao o svojoj koloniji. To svedo~i pismo prona|eno kod kaplara iz 184. pe{adijskog puka Vermahta: „Ne postoji ni{ta tako `alosno kao {to je {teta napustiti Ukrajinu. Imali smo divan `ivot ovde. Koko{ke, guske, {e}er, mleko, mast - svega je bilo napretek. A koliko smo isto~wa~kih radnika mobilisali odavde! Firer je obe}ao da }e nama ratnim veteranima dati zemqi{te u Ukrajini. Zemqa i klima su neverovatni. Trideset-pedeset lokalnih hektara plus jeftina seqa~ka snaga obezbedilo bi celoj

{teta je oti}i

Sovjetski obave{tajci su od marta 1943. po~eli da {aqu informacije o nema~kim planovima za ofanzivu na Isto~nom frontu. Kqu~nu informaciju dobio je 31. maja legendarni obave{tajac, in`ewer Nikolaj Ivanovi~ Kuzwecov, od rajhskomesara Ukrajine Eriha Koha. Kuzwecov se maskirao u rawenog nema~kog oficira i do{ao u Kohov kabinet s namerom da ga ubije. Kada ga je rajhskomesar upitao gde je rawen, obave{tajac je odgovorio „kod Kurska” posle ~ega se Koh izlanuo da }e „uskoro dobiti zadovoqewe za svoje rane”. Ispri~ao je da Hitler odlu~io da zada odlu~uju}i udar Rusima „na pravcu Kursk-Orel za mesec i po”. Ova vest koja je spasla Kohu `ivot i upropastila ofanzivu iste ve~eri je stigla u vrhovnu komandu u Moskvi.

te{kih tenkova i samohodnih topova u formaciji klina uz podr{ku artiqerije i oko 300 bombardera. Oklopnici su upadali u duboke rovove, goreli na minskim poqima. Kada bi im ruski artiqerci iz neposredne blizine o{tetili gusenice priskakali su pe{adija i in`ewerija. - Na{i in`ewerci i pe{adija su pod uraganskom vatrom prilazili zaustavqenim neprijateqskim tenkovima, stavqali pod wih mine i zasipali ih ru~nim grantama i bocama ispuwenim zapaqivom smesom - se}ao se Rokosovski.

Posle {est dana te{kih bitaka 11. jula 1943. nema~ka ofanziva sa severne strane Kurske izbo~ine je zaustavqena. Sa juga, napad koji je predvodio li~no Man{tajn bio je uspe{niji. Napredovawe Nemaca zaustavqeno je kod sela Prohorovke, gde se odigrala najve}a tenkovska bitka u istoriji. O woj je svedo~anstvo ostavio Grigorij Pene{ko, u~esnik bitke, zamenik na~elnika {taba 31. brigade, heroj Sovjetskog Saveza:

„Nastao je takav urlik da su bubne opne prsnule, krv je potekla iz u{iju. Neprekidna grmqavina motora, zveket metala, rika, eksplozije granata, divqe zve~awe pocepanog gvo`|a... Od hitaca okretale su se kupole, uvijali topovi, pucali oklopi, eksplodirali tenkovi. Izgubili smo ose}aj za vreme, nismo ose}ali ni `e|, ni vru}inu, pa ~ak ni udarce u sku~enoj kabini tenka. Jedna misao, jedna `eqa - dok si `iv, pobedi du{mana. Na{i tenkisti, koji su iza{li iz razbijenih vozila, tra`ili su po terenu neprijateqske posade, tako|e bez opreme, i tukli ih pi{toqima, borili se prsa u prsa.”

Mo`da najprecizniju ocenu Kurske bitke ostavio je Albert [per, ministar za naoru`awe i ratnu proizvodwu Rajha: „Uprkos {irokoj upotrebi najnovije vojne opreme, nismo uspeli da odse~emo Kursku izbo~inu i opkolimo sovjetske trupe. Preterano samopouzdawe ponovo je izneverilo Hitlera, i posle dve nedeqe `estokih borbi, bio je primoran da prizna uzaludnost svojih nada. Neuspe{an ishod Kurske bitke zna~io je da je od sada Sovjetski Savez preuzeo strate{ku inicijativu.”

na{oj porodici radostan `ivot... [teta,

odavde. Me|utim, ka`u da }emo se vratiti, a ja verujem u to...

Dok se na Siciliji trupama Velike Britanije i Sjediwenih Dr`ava suprotstavqaju dve nema~ke divizije, ruski front napada oko 200 nema~kih divizija!

MOZAIK

NA PUT BEZ PRTQAGA: Avio-kompanija nudi uslugu iznajmqivawa ode}e

Japanska avio-kompanija je pokrenula novu uslugu, koja }e navodno omogu}iti putnicima da rezervi{u odevne kombinacije, koje }e unapred biti ostavqene na mestu wihovog boravka. Putnici }e mo}i da biraju ode}u razli~itih veli~ina i za svaku sezonu i priliku.

Iznajmqivawe ko{ta izme|u ~etiri i sedam hiqada jena (izme|u 40 i 70 australijskih dolara), u zavisnosti od broja artikala. Posetioci mogu da iznajme do osam odevnih predmeta na dve nedeqe. Pored sistema onlajn rezervacija, Sumitomo tako|e nadgleda nabavku, prawe i isporuku ode}e, u partnerstvu sa kompanijom za hemijsko ~i{}ewe i dobavqa~em ode}e.

Probni period }e u po~etku biti ograni~en na posetioce koji dolaze u zemqu kori{}ewem „Japan Erlajns-a” do avgusta 2024. godine. Me|utim, ako se poka`e da je usluga uspe{na, Sumitomo bi mogao da razmotri mogu}nost da je uvede i na druge prevoznike, kao {to su Ameriken Erlajns, Briti{ Ervejz, Katej pasifik ervejz i Malezija Erlajns.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Novac vam pristi`e preko novog posla. Trebalo bi da imate vi{e razumevawa za saradnike i kolege. Pluton, va{ suvladalac i simbol bogatstva, podsti~e Ovnove na akciju. QUBAV: Iskoristite naklonost planeta za sre|ivawe stambenog prostora, zajedno sa voqenom osobom. Venera, vladalac partnerskih odnosa, donosi vam susrete sa starim simpatijama. ZDRAVQE: Problemi sa pritiskom.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Ose}ate da ste pred ostvarewem ciqeva. Izazove o~ekuju sportiste i sve one koji se bave poslom zbog koga su prisutni u javnosti. Mo`ete da se oslonite na pomo} starijih kolega. QUBAV: Susret sa zanimqivom osobom mo`e prerasti u vezu. Razmi{qate o braku, a ako ste ve} uplovili u bra~ne vode, verovatno planirate renovirawe ili kupovinu stana. ZDRAVQE: Izbegavajte hladne napitke.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Pred vama je nedeqa ispuwena brojnim kontaktima i kra}im putovawima. Mo`ete da zapo~nete nov posao, posebno ako se radi o nekoj privatnoj ili porodi~noj delatnosti. QUBAV: Izbegavajte rasprave sa uku}anima. Pozicija Venere, simbola qubavi, donosi vam poznanstvo sa mla|om osobom na kra}em putu. Lav vam daje do znawa da mu se dopadate. ZDRAVQE: Podlo`nost povredama.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Boqa poslovna situacija i mogu}nost odlaska na kra}i put. Tokom ovog perioda, pozicije va{eg vladaoca Marsa i Saturna, opomiwu da se klonite rasprava sa Ovnom, Devicom, [korpijom, Jarcem i Ribama. QUBAV: Imate podr{ku emotivnog partnera u ve}ini va{ih poslovnih poduhvata. Slobodne [korpije mogu dobiti poziv za izlazak od stare simpatije. ZDRAVQE: Vi{e se odmarajte.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Po~etkom nedeqe, najavquju se novi poslovni aran`mani. Ima}ete podr{ku osoba koje su preko posla prisutne u javnosti. O~ekuje vas bogatiji dru{tveni `ivot. QUBAV: Mo`ete se na}i u situaciji u kojoj }ete posumwati u iskrenost voqene osobe. Slobodne [korpije, sredinom perioda, o~ekuje susret sa osobama sa kojima su nekada bile bliske. ZDRAVQE: Pazite se u saobra}aju.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Oprez sa ulagawem novca. Bi}ete u situaciji da do|ete do ve}e zarade, preko poslovnog aran`mana sa osobom koja `ivi u inostranstvu ili preko saradwe sa nekim sa kim ste nekada bili bliski. QUBAV: Slobodne Strelce o~ekuje poznanstvo sa nekim ko }e od wih sakriti da je zauzet. Mogu} konflikt sa mla|im ~lanom porodice, ako ste roditeq. ZDRAVQE: Provedite vi{e vremena u prirodi.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

„Japan Erlajns” je lansirao novi novu ideju kao na~in za smawewe emisije ugqenika. Avio-kompanija se udru`ila sa jednom od najve} ih japanskih korporacija, Sumitomom, kako bi ponudila uslugu iznajmqivawa ode}e za posetioce te zemqe. Usluga se zove Eni ver, enivear (Any Wear, Anywhere - bilo koja ode}a, bilo gde) a ciq je podsticawe putnika da pakuju mawe ode}e u prtqag, ~ime se smawuje potro{wa goriva avio-kompanije, pa samim time i emisija ugqenika. Putnici }e mo}i da koriste sajt Any Wear, Anywhere i da unapred rezervi{u uslugu iznajmqivawa ode}e. Potrebno je uneti informacije o letu, veli~ini ode}e, du`ini boravka i u kojoj sezoni se putuje najmawe mesec dana unapred. Zatim, }e ode}a biti poslata direktno u sme{taj i bi}e spremna za putnika kada do|e u zemqu.

Iako uklawawe nekoliko komada ode}e iz kofera mo`da ne zvu~i mnogo, ali ~ak i mala korekcija te`ine avionskog prtqaga mo`e napraviti razliku na velikim udaqenostima. Predstavnici kompanije su za javnost objasnili da svaki kilogram te`ine na letu izme|u Tokija (HND) i Wujorka (JFK) smawuje emisiju ugqenika iz aviona za 0,75 kilograma.

Tako|e, kada se sprovodi u velikom obimu, inicijativa bi mogla biti veoma efikasna. Prema Japanskoj nacionalnoj turisti~koj organizaciji, 1,9 miliona stranih putnika posetilo je Japan u maju 2023. godine, dostigav{i nivo od skoro 70 odsto rasta turizma koji je zabele`en pre pandemije. Ovaj priliv stranih posetilaca, potpomognut ponovnim otvarawem granica zemqe, mogao bi da obezbedi dovoqan broj korisnika usluge Any Wear, Anywhere, kako bi uticaj bio pozitivan.

POSAO: Imate wuh za biznis i dobru procenu poslovnih {ansi. U`iva}ete naklonost suprotnog pola, ali oprez u komunikaciji sa Rakom ili [korpijom. Uspeh o~ekuje umetnike i lekare. QUBAV: Napet aspekt izme|u Marsa i retrogradnog Saturna, mo`e da dovede do rasprave sa voqenom osobom. Mogu} susret sa osobom koju dugo niste videli. ZDRAVQE: Izbegavajte konzerviranu hranu.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Trebalo bi da iskoristite povoqne {anse za boqu zaradu. Ipak, izbegavajte rizi~ne investicije i nepotrebne tro{kove. Uspeh o~ekuje umetnike. QUBAV: Mogu}e su rasprave sa bra~nim ili dugogodi{wim partnerom, zbog finansija ili qubomore. Neko koga poznajete preko posla, potrudi}e se da vam na romanti~an na~in poka`e svoje simpatije. ZDRAVQE: Problemi sa varewem.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Saradnici i kolege mogu da se oslone na vas, jer umete da se prilagodite wihovim potrebama. Mogu}a va{a slabija koncentracije. QUBAV: Na nekom kra}em putu ili preko prijateqa, mo`ete da upoznate osobu koja }e vam se dopasti ve} na prvi pogled. Blaga tenzija u odnosu sa bra~nim ili dugogodi{wim partnerom. ZDRAVQE: Provodite vi{e vremena u dru{tvu prijateqa..

POSAO: Mo`ete posti}i dogovor o po~etku isplative saradwe sa osobom koja je prisutna u javnosti, zbog posla. Poslu{ajte savet jednog Raka, Vage ili Bika. QUBAV: Bi}ete ne`niji prema voqenoj osobi i pokaza}ete vi{e razumevawa za wene `eqe. Slobodne Jar~eve o~ekuje mogu}nost upoznavawa sa starijom, {armantnom osobom koja }e ostaviti jak utisak. ZDRAVQE: Pazite se u saobra}aju.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Tokom nedeqe, akcenat je na bavqewu privatnim biznisom, kao i na porodi~nim odnosima. Bi}ete u dilemi da li da prihvatite poslovnu {ansu. Razmislite o tome na koji na~in ula`ete novac. QUBAV: Mogu} susret sa mladolikom atraktivnom osobom, u nekom kafi}u ili na koncertu. Nepovoqan uticaj na odnos sa bra~nim ili dugogodi{wim partnerom. ZDRAVQE: Mogu}e stoma~ne tegobe. l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: U~vrsti}ete svoju poziciju na poslu, u ~emu }ete imati podr{ku starijih osoba na polo`aju. Obnovu saradwe sa osobom sa kojom ste nekada radili. QUBAV: Mo`ete da upoznate romanti~nu osobu, mogu}e nekog Raka ili [korpiju. Izazovni aspekti Marsa, planete qubomore i posesivnosti, u ku}i partnerskih odnosa, donose rasprave sa voqenom osobom. ZDRAVQE: Izbegavajte alkohol.

Ve}ina vrsta me|u pticama su monogamne, ali nau~nici ka`u da uprkos tome, ptice mewaju partnere zbog sli~nih razloga kao i qudi.

Afere ili dugi periodi odvojenosti ~esto dovode do razvoda kod qudi, ali se ~ini da isti faktori igraju sli~nu ulogu u pti~jem kraqevstvu.

Smatra se da vi{e od 90 odsto vrsta ptica uobi~ajeno ima jednog mu{kog partnera tokom najmawe jedne sezone parewa, a ponekad i du`e.

Me|utim, neke monogamne

ptice prelaze na druge partnere u narednim sezonama parewa uprkos tome {to im je prvobitni mu`jak i daqe `iv. To pona{awe sli~no je „razvodu“ kod qudi.

I dok se veliki broj studija fokusirao na mogu}e faktore koji bi mogli da izazovu razvode, stru~waci ka`u da su se istra`ivawa naj~e{}e bavila jednom vrstom ili porodicom. Sada nau~nici ka`u da su utvrdili dva kqu~na faktora za „razvode“ {irom velikog spektra pti~jih vrsta – promiskui-

tetnost mu`jaka i migracije na velike daqine, odnosno afere i duga~ki periodi razdvojenosti.

U istra`ivawu, objavqenom u ~asopisu Proceedings of the Royal Society B, nau~nici iz Kine i Nema~ke opisuju kako su uspeli da analiziraju prethodno objavqene studije koje su prou~avale ukupno 232 vrste ptica.

Nau~nici su tako|e dodelili mu`jacima i `enkama svake vrste odvojene „ocene promiskuitetnosti“ na osnovu informacija o pona{awu pripadnika vrsta.

I ptice se „razvode“, kqu~ni razlozi - promiskuitet i dugi periodi razdvojenosti

Poznato je da pr`ena i masna hrana nije najboqi izbor kada je u pitawu ishrana i zdravqe. Uprkos tome mnogi konzumiraju previ{e pr`ene hrane, koja je neretko na meniju „fast fud” radwi.

Smatra se da prekomerna konzumacija odre|ene vrste hrane igra glavnu ulogu u epidemiji gojaznosti, a pr`ena hrana mo`e dovesti do poja~anih upala i ~itavog niza ne`eqenih, nezdravih nuspojava. Sada mo`emo dodati jo{ jednu stvar na tu listu: pove}an rizik od anksioznosti i depresije.

Studija objavqena u aprilu 2023. od strane Proceedings of the National Academy of Science Sjediwenih dr`ava, (PNAS) poku{ala je da ispita ulogu pr`ene hranena na mentalno zdravqe, ta~nije na anksioznost i depresiju.

Istra`iva~i PNAS-a analizirali su studiju zasnovanu na populaciji od 140.728 qudi. Rezultati su „otkrili da je ~esta konzumacija pr`ene hrane, posebno konzumirawa pr`enog krompira, sna`no povezana sa od 12 do sedam procenata ve}im rizikom od anksioznosti i depresije. Ova povezanost bila je izra`enija me|u mu{kim i mla|im potro{a~ima.

Jedan od glavnih krivaca za pove}ani rizik od takvih stawa

RECEPT

Pr`ena hrana negativno uti~e na mentalno zdravqe

ANKSIOZNOST I DEPRESIJA NA MENIJU „FAST FUD“ RADWI

mentalnog zdravqa je prisustvo akrilamida, hemikalije u odre|enim namirnicama koje nastaju kada su izlo`ene pr`ewu na visokoj temperaturi.

Istra`iva~i smatraju da je dugotrajno izlagawe akrilamidu povezano sa depresivnim i anksioznim pona{awem.

Ta supstanca uti~e na krvno-mo`danu barijeru, i u vezi je sa poreme}ajima cerebralnog metabolizma lipida, oksidativnim stresom, sa pove}anim rizikom od upala, posebno u mozgu.

Autori studije su zakqu~ili:

„Da bismo re{ili kqu~ni nedostatak znawa u vezi sa korelacijom izme|u konzumirawa pr`ene hrane i rizika od anksioznosti i depresije, ovde smo otkrili da je ~esta konzumacija pr`ene hrane sna`no

povezana sa ve}im rizikom od anksioznosti i depresije. Posebno, akrilamid je reprezentativan zaga|iva~ u pr`enoj hrani, ~ime se dodatno razja{wava wegov toksikolo{ki na~in delovawa.

Pokazali smo da dugotrajno izlagawe akrilamidu izaziva anksioznost i depresivno pona{awe putem neuroinflamacije posredovane oksidativnim stresom i otkrili osnovni mehanizam, kada put signala posreduje u poreme}aju metabolizma lipida”.

NALA@EWE ALTERNATIVE

Iako ovo nije sjajna vest za qubiteqe pr`ene hrane, svakako nije ni iznena|uju}a. Znamo da su ove namirnice uglavnom nezdrave i da se ~esto prave sa nezdravim uqima za i pune sastojaka „ve{ta~kog porekla“.

Dobra vest je da alternativa brzoj hrani i pr`enim obrocima mo`e biti ukusna.

Za po~etak, umesto da pr`ite hranu u nezdravim biqnim uqima, mo`ete isprobati kuvawe, kuvawe na pari i pe~ewe na ro{tiqu.

Me|utim, i daqe je va`no izabrati zdravu hranu, odnosno namirnice koje pripremate. Konzumirawe ultra-obra|ene hrane, bilo da je pr`ena u uqu ili kuvana na drugi na~in, i daqe je lo{e za

va{e zdravqe. Poruka je da ograni~ite potro{wu pr`ene hrane i tako potencijalno pomognete sebi u smawitu rizika od anksioznosti i depresije.

Pored toga, ka`u istra`iva~i, jedite radije sirovu ili neprera|enu hranu, a me|u wima posebno namirnice me|u kojima su: losos, jaja, celer, brokoli, cvekla, avokado, zeleno povr}e, tamna ~okolada, maslinovo i kokosovo uqe, kurkuma…

BORANIJA SA KISELIM MLEKOM

POTREBNO JE:

n 1 glavica crnog luka

n 2 {argarepe

n 2 ~ena belog luka

n 1/2 kg `ute boranije

n 3 dcl kiselog mleka, uqe

n me{avina za~ina (ili vegeta)

n malo soli, prstohvat bibera

n 1 ka{ika bra{na

n 1 ka{i~ica aleve paprike

n sve`e ili suve miro|ije

PRIPREMA:

Sitno iseckati crni i beli luk, staviti na malo uqa da se prodinsta, dodati iseckanu {argarepu na krugove, jo{ malo dinstati, pa dodati opranu boraniju i sve kratko prodinstati. Zatim dodati ka{iku bra{na, alevu papriku, pa naliti toplom vodom i kuvati poklopqeno. Pred kraj dodati za~ine, so, biber i kiselo mleko, malo kr~kati, i na sam kraj staviti malo miro|ije.

Zvuci iz prirode i zelenilo povezani su sa opu{tawem uma i tela, utvrdili su istra`iva~i jo{ pre skoro sto godina. U nedavno ra|enim studijama otkriveno je da smo smireniji uz {u{tawe li{}a na vetru, `ubor vode, cvrkut ptica.

Utvr|eno je da zvuci iz prirode opu{taju na{e telo i uti~u na veze u mozgu.

Kako bi ispitali vezu izme|u mozga, tela i buke oko nas, nau~nici su 17 odraslih osoba testirali magnetnom rezonancom dok su tokom pregleda qudi slu{ali zvuke iz prirode. Tako|e su pra}eni i otkucaji srca i promene stawa nerava, ukqu~uju}i i nevoqne funkcije, kao {to su disawe, metabolizam, probava.

Rezultati su pokazali da aktivnosti u radu mozga, izme|u lutawa uma i stawa budnosti, variraju u zavisnosti od zvukova oko nas.

Otkrivene su i, dodu{e male, razlike u otkucajima srca, {to ukazuje na smirewe neurolo{kog sistema u na{em telu.

Qudi su povezani sa svojim prirodnim okru`ewem. Priroda nam vizuelno i svojim zvucima poma`e da se opustimo, da smawimo

ose}aj anksioznosti, stresa, depresije, melanholije.

Nauka je dokazala da umiruju}i zvuci prirode poma`u pri sni`avawu krvnog pritiska, kao i nivoa kortizola, hormona stresa. Istra`ivawe objavqeno u medicinskom ~asopisu Scientific Re-

ports obja{wava kako „slu{awe“ prirodnih zvukova proizvodi povezanost mozga sa spoqa{wim fokusom pa`we. Jedan od primera je i sawarewe.

I vizuelni aspekti prirode mogu da imaju umiruju}i efekat na na{ organizam, naro~ito ako se fokusiramo na zelenilo. To je jedan od na~ina da se fokusiramo na opu{tawe i skrenemo negativne misli. Fokusirawe na ne{to prijatno, poput drve}a i zelenila, poma`e vam da skrenete misli sa negativnog razmi{qawa.

Nau~nici isti~u da su qudi tokom evolucije uve`bavani da obrate pa`wu na zvuke koji su opasni i zvuke koji su bezbedni.

Istra`ivawe Svetske zdravstvene organizacije je potvrdilo da qudi koji `ive okru`eni zelenilom, ili blizu nekog parka ili {ume, imaju du`i `ivotni vek.

\umbir je tropska za~inska biqka. Biqka naraste do jedan metar visine, weno korewe je mesnato i debelo kao prst do 20 cm du`ine i veoma je aromati~no.

Aroma korewa je prijatna sa mirisom limuna, a ukus je slatkasto pikantan i veoma sve`.

Koristi se protiv upala, za obloge protiv otoka, protiv gr~e-

va, za smawewe bola kod mi{i}nih i ko{tanih problema kao {to je artritis, kao preventiva protiv prehlade i za smirivawe ka{qa, ja~awe imuniteta, poboq{ava cirkulaciju i spre~ava nastajawe ugru{aka krvi, delotvoran je lek protiv migrene i protiv gripa. \umbir poboq{ava pam}ewe, deluje kao blagi afrodizijak, smawuje mu~ninu u trudno}i bez {tetnih

efekata, kao i mu~ninu kod osoba koje te`e podnose putovawa. Antiseptik je pa uni{tava mikroorganizme, koristi se protiv iscrpqenosti i umora jer podi`e energiju u organizmu. \umbir sadr`i u sebi materije koje ubrzavaju metabolizam. On je sna`an antioksidans koji pospe{uje funkciju jetre i odli~an je za detoksikaciju organizma.

\umbir je delotvorno sredstvo za smawewe holesterola u krvi, smawuje bolove pa se koristi kod reumatskih problema, a pove}ava i broj i pokretqivost spermatozoida. Ima antisepti~ko dejstvo i smiruje ka{aq zbog ~ega se koristi kao dodatak toplim napitcima tokom zime. \umbir stimuli{e perifernu i op{tu cirkulaciju, zagreva, otklawa gr~eve.

LE^EWE BIQEM

\umbir- ~udesan i mo}an za~in koji zdravqe zna~i

Opu{tawe uz zvuke iz prirode je neprocewivo za zdravqe

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

BIV[I TV KANAL U SRBIJI

SRPSKI PISAC I SLIKAR (1937-2010)

SrpskiGlas SrpskiGlas

TULIJUM GREJNI URE\AJ (MN.) PREMA

KAFI] S ROK MUZIKOM

KARATE KLUB MALOSUNDSKO OSTRVO BELGIJSKI FUDBALER, ROMELU ONO [TO SE OBUVA NANOGE REOMIR NI[TA (TUR.) ZAVR[NA FAZA IZRADE JUNA^KI SPEV, EPOS RVA^KI KLUB INICIJALI PISCA ANDRI]A

MRE@AST RU^NI RAD BIQKAIZ PORODICE OSLADI

ENGLESKA GLUMICA TOMPSON SKUP, ZBOR NAJBLI@I RO\AK

23. I 18. SLOVO AZBUKE LITAR

AMERI^KI KOMI^ARI AMERI^KI PEVA^

TANKA CEV^ICA RIBOLOVAC

NEPER SRPSKI GLUMAC SA SLIKE

RAZDOR, RASCEP (MN.)

VRSTA KWI@EVNE FORME

ITALIJANSKA TENISERKA

SLATKO ALKOHOLNO PI]E

JEZIK U INDONEZIJI

STRANA NEGACIJA KOJE SU BISTRIH O^IJU NATRIJUM

RTNA OGWENOJ ZEMQI

LUKSEMBURG

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: TM, KALORIFERI, ROK-KLUB, ^IPKA, EMA, OKUP, N, ]O, BRA]AMARKS, LIKER, KAPILARA, KAMARU, RONSAR, APITI, AD AKTA, NON, BISTROOKE, ARENAS, KABLAR, L, MARKO AGRIPA, P, RA, RN, ESAD, II, RADA, ^, AMO, VAT, TAWIR, R, ORIGANO, RI]ANKA.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: KRE[TATI, OKUPATOR, MOTALA, O, I, ALANIN, TENIRATI, ETAR, SI^, TIZ, KINA, LIMIJER, BAJA, ER, ICAWE, AF, LE, ILIRI, ATANARIH, NAGANO, T, STECI[TE.

STVAR U ARHIVI (LAT.) SEVER

FRANCUSKI PESNIK, PJER [^EPATI, ZGRABITI (POKR.) ISLANDSKAKRUNA (SKR.)

PLANINA KOD ^A^KA HIRURG

SUDOKU

VODORAVNO: 1. Ispu{tati kre{tav glas, 2. Nasilni osvaja~ tu|e teritorije, 3. Grad u [vedskoj - Simbol kiseonika, 4. Auto-oznaka za Italiju - Aminopropionska kiselina, 5. Nanositi puder na lice radi dobijawa `eqenog tena, 6. Gorwi sloj vazduha - Srpski glumac, Daniel, 7. Tekstilna industrija Zemun (skr.) - Najmnogoqudnija dr`ava na svetu, 8. Pronalaza~i filma, bra}a Luj i Ogist, 9. Folk peva~ Nedeqko Baji} - Simbol erbijuma, 10. [tucawe (pokr.) - Akcijski fond (skr.), 11. Auto-oznaka za LeskovacPrastanovnici Balkana, 12. Vizigotski kraq iz 4. veka, 13. Grad u Japanu - Oznaka za teslu, 14. Zborno mesto, sastajali{te.

USPRAVNO: 1. Rukovode}i partijski organ - Zavr{ni ra~un (fr.), 2. Biv{a ameri~ka filmska kompanijaVrsta rastvara~a, 3. Usmr}ivawe neizle~ivih bolesnika (gr~.) - Turski velika{i, 4. Red vo}aka sa obe strane staze (nem.) - Pripadnik nacionalne mawine, 5. Duga sve{teni~ka haqina - Auto-oznaka za Kikindu - Zanos, polet (mn.), 6. Srpski pisac i nau~nik Stojkovi} - Kico{, fi}firi}(ma|.), 7. Auto-oznaka za Topolu - Opisi puta, satnice (lat.) - Oznaka za tempo, 8. Zajedqiv ~ovek - Nema~ki filozof, Joham Gotlib.

Jovan Memedovi} nakon 30 godina dao otkaz na RTS-u

^uveni novinar Radio televizije Srbije Jovan Memedovi} dao je otkaz posle vi{e od 30 godina rada u ovoj ku}i.

Razlog je Eti~ki kodeks RTS koji je Upravni odbor na ~elu sa Brankom Klan{~ekom usvojio krajem pro{le godine, a prema kojem je zaposlenima na javnom servisu zabraweno da rade i u emisijama spoqne produkcije. Problem u Memedovi}em slu~aju je emisija „Potera”. Vest o Memedovi}evom otkazu objavila je wegova koleginica sa RTS-a i poslanica Demokratske stranke Tatjana Manojlovi}.

„Ka`u kolege da je Memedovi} pro{log petka dao otkaz na @RTS_ Vesti. Koliko sam shvatila, kviz radi i daqe, to je eksterna produkcija”, napisala je ona na Tviteru.

Branko Klan{~ek ka`e da je informaciju o Memedovi}evom otkazu dobio od biv{e urednice zabavnog programa RTS-a Olivere Kova~evi} na sednici Programskog saveta. „Ona je tada saop{tila da je Memedovi} dao otkaz, da je trenutno na godi{wem odmoru i da se vi{e ne}e vra}ati na RTS. To je sve {to znam. Prema Eti~kom kodeksu on vi{e nije mogao da radi na RTS-u, na na~in na koji je radio do sad. Emisije ‚Sasvim prirodno’ i ‚Potera’ su spoqna produkcija, s tim {to se „Sasvim prirodno“ snima za RTS, a za ‚Poteru’ licencu ima „Adrenalin“. Su{tina je u tome da ne mo`e neko ko je zaposlen na RTS-u da bude anga`ovan od strane spoqnih produkcija da vodi i wihove emisije”, rekao je Klan{~ek.

Glumac Nenad Jezdi}: Verujem u Boga, selo i narod”

SA [AJKA^OM U VO]WAK

Nenad Jezdi} jedan od najistaknutijih dramskih umetnika u Srbiji, nedavno je proslavio 51. ro|endan.

U svom rodnom gradu, Vaqevu, zavr{io je osnovnu i sredwu. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Predraga Baj~eti}a.

^lan je pozori{ta Ateqe 212 bio je od 1998. godine, a ~lan Jugoslovenskog dramskog pozori{ta od 2020. godine. Igra i na drugim pozori{nim scenama. Glumac je odlu~io da se skloni iz grada pa tako danas brine o 20 hektara imawa. Ono za {ta se zala`e u javnosti, primenio je na li~nom primeru, a planira da u poqiprivrerdni biznis ukqu~i i svoje ~etvoro dece jednog dana ukoliko to budu `eleli.

- Ja imam svoju {ajka~u u selu, ~ak je i nosim kad obilazim svoj vo}wak. Mo`da to mo`e izazvati i neki pogre{an prizvuk kod qudi, ali ja nemam problem sa {ajka~om, ja imam svoje selo i ja sam duboko uveren da selo ne mo`e umreti. Istinsku puno}u `ivota ose}am na selu, ali to me ne}e udaqiti od scene. Naprotiv. Sebe ovde vidim za ceo `ivot - poru~io je Nenad za Blic. Ranije je priznao da se de{ava da zbog `ivota i ulagawa na selu, uskrati porodici neke stvari.

Pet saveta Koko [anel, slavne modne kreatorke

Izuzetan stil, neverovatan ukus, elegancija – prvo je {to pomislimo na pomen ikone stila, Koko [anel, `ene poznate, izme|u ostalog, i po re~enici: „Ja ne stvaram modu. Ja sam moda!” Evo nekoliko pravila kojih se pridr`avala modna kreatorka koja je inspiraciju tra`ila u mu{koj ode}i i ve~ito tragala za skupom jed nostavno{}u.

ODE]A MORA BITI PRILAGO\ENA TIPU FIGURE

Koko je tvrdila da lo{a figura ne postoji – po stoji samo lo{a i neprikladna ode}a. Zbog ~iweni ce da su izabrani pogre{ni komadi garderobe koji ne nagla{avaju prednosti figure, ve} samo pokazu ju nedostatke, `ene imaju komplekse i nesigurne su u svoj izgled. Ose}aj nelagodnosti mo`e izazvati i samo deo garderobe koji se lo{e uklapa u figuru. Da biste spre~ili takve gre{ke, vredi pa`qivo prou~iti materijal od kojeg je napravqe na ode}a, proveriti da li vam odgovara stil, da li }e dobro stajati na vama, da li vam boja odgovara ili je boqe da odaberete drugu.

OSVE@ITE GARDEROBU

Probajte i eksperimenti{ite. Promena i prona la`ewe stila mogu biti od koristi. Ukqu~ite nove, ponekad ~ak i neobi~ne boje i stilove u garderobu – tada mo`ete ta~no odrediti {ta vam odgovara, a od ~ega je boqe odustati. „Da biste bili nezamewivi, morate se stalno mewati”, smatrala je Gabrijela Bonur „Koko” [anel koja je bezmalo {est decenija suvereno vladala pariskom visokom modom.

SLOBODNI STILOVI

Neudobnoj ode}a nije mesto u plakaru. U suprotnom, `rtvujete sopstvenu udobnost, {to nije u redu. ^ak je i sama Koko pozajmila lagane pantalone iz mu{ke garderobe. Dok je boravila u Veneciji, suo~ila se sa prili~no neugodnim izazovom – kako u}i i iza}i iz gondole. Ispostavilo se da je u sukwi to prili~no neugodan poduhvat. Re{ewe je prona|eno u uniformi gondolijera na kojima su bile pantalone koje su postale prototip {irokih `enskih modela. „Elegancija ode}e jeste sloboda kretawa”, smatrala je kreatorka koja je uklonila sve {to je sputavalo `enu da se slobodno kre}e: korsete, krinoline i `ipone, barokne pun|e i duge sukwe.

RAVNOTE@A TRENDOVA

Zlatna sredina i ravnote`a su va`ni u modi. U potrazi za trendovima, velike su {anse da izgledate sme{no i potpuno nebitno. „Modu bi trebalo prihvatiti ili }ete izgledati sme{no. Me|utim, novine treba uzimati diskretno, u malim porcijama”, izjavila je `ena koja je stvorila malu crnu haqinu, [anel kostim, [anel torbu, ~uveni parfem [anel 5…

STAROST NIJE PREPREKA

Svaka `ena mo`e izgledati dobro u bilo kojoj `ivotnoj dobi. Samo je potrebno slediti nekoliko jednostavnih pravila. Obratite vi{e pa`we na stawe va{e ko`e, figure, negujte ih i {to je najva`nije – volite sebe. „Starost za `enu nije najva`nija stvar. Mo`ete biti divni sa 20 godina, {armantni sa 40 godina i ostati neodoqivi do kraja svjih zemaqskih dana”, bila je ube|ena Koko [anel.

PRIJATEQSKI ME^ KAO NA BOJNOM POQU

Duel fudbalerki Irske i Kolumbije prekinut zbog preterano nasilne prirode me~a

BRIZBEJN – Prijateqska utakmica izme|u `enskih fudbalskih selekcija Irske i Kolumbije prekinuta je danas u Brizbejnu u 20. minutu, zbog „preterano nasilne” prirode me~a, saop{tio je Fudbalski savez Irske. Iz tamo{weg saveza su dodali da je utakmica prekinuta nakon konsultacija sa zvani~nicima utakmice, a fudbalerke Irske su umesto me~a odradile trening.

Britanski mediji su objavili da je reprezentativka Irske Denis

O’Saliven prevezena u bolnicu zbog povrede potkolenice zadobijene tokom me~a, a da su dve igra~ice Kolumbije dobile `ute kartone u prvih 19 minuta.

Utakmica je odr`ana bez publike, uo~i po~etka Svetskog prvenstva, koje se od 20. jula do 20. avgusta igra u Australiji i Novom Zelandu.

Ni lo{e vreme nije spre~ilo

Mesijevo predstavqawe

MAJAMI – Pred hiqadama eufori~nih navija~a, fudbalski klub Inter iz Majamija predstavio je sedmostrukog osvaja~a Zlatne lopte, Argentinca Lionela Mesija. Ni ki{a ni grmqavina nisu spre~ili oko 20.000 navija~a da se okupe na stadionu u Fort Loderdejlu da do~ekaju argentinsku zvezdu.

Upravo je zbog vremenskih neprilika, zvani~no predstavqawe i kasnilo oko sat vremena.

„Veoma sam sre}an {to sam izabrao da do|em da igram u ovaj grad sa svojom porodicom, {to sam izabrao ovaj projekat i ne sumwam da }emo se lepo zabaviti i da }e se desiti veoma lepe stvari”, poru~io je Mesi navija~ima, javqa Beta.

Ovaj 36-godi{wi Argentinac je u junu najavio da }e napustiti Pari Sen @ermen po isteku ugovora i pre}i u redove tima sa Floride, koji je trenutno na dnu Isto~ne konferencije MLS lige.

Pre Mesija, predstavqen je i wegov biv{i saigra~ iz Barselone Serhio Buskets.

Wih dvojicu }e sa klupe predvoditi Herardo Martino, koji je ve} trenirao Busketsa i Mesija u Barseloni, a ovog drugog i u reprezentaciji Argentine.

Du{an Vlahovi} se dogovorio sa ~elnicima

Pari Sen @ermena – ~eka

se Juventus

PARIZ – Du{an Vlahovi} je prihvatio ponudu ~elnika Pari Sen @ermena i od transfera iz Juventusa u rekove „svetaca” ga deli samo dogovor na relaciji Pariz – Torino oko visine obe{te}ewa, tvrdi specijalizovani francuski fudbalski portal „Foot Mercato”.

Kako navodi pomenuti izvor, Vlahovi} je prihvatio petogodi{wi ugovor sa platom od 11 miliona evra bruto (devet miliona neto) i sad je preostalo da se ~elnici Juventusa i PS@-a dogovore oko visine obe{te}ewa.

Navodi se i da je PS@ spreman da u transfer ukqu~i i nekog fudbalera, pomiwu se Julijan Draksler, Hugo Ekitike i Karlos Soler, javqa Tawug.

Iz Juventusa su poru~ili da cena 23-godi{weg reprezentativca Srbije nije mawa od 90 miliona evra, a narednih dana o~ekuju se zvani~ni pregovori dve strane, zakqu~uje „Foot Mercato”.

ZVEZDA SPREMILA ZAMENU ZA ERAKOVI]A:

Vra}a se Milo{ Degenek, reprezentativac Australije

^lan MLS nije u prilici da tra`i mnogo jer iskusnom defanzivcu ugovor isti~e na kraju godine

Rupa nastala odlaskom Strahiwe Erakovi}a bi }e u prvi mah popuwena povratkom na Marakanu Milo{a Degeneka, mada ga trener Barak Bahar vidi kao opciju i za desni bok u odbrani.

Reprezentativac Australije je pred tre}im mandatom u Crvenoj zvezdi i o~ekuje se da uskoro budu finalizirani pregovori sa Kolumbusom oko obe{te}ewa.

^lan MLS nije u prilici da tra`i mnogo jer iskusnom defanzivcu ugovor isti~e na kraju godine.

Na pomolu tandem Vlahovi}-Kejn

Dan po{to su Ultrasi Pari sen @ermena objavili sliku sa prete}im transparentom upu}enim Du{anu Vlaho vi}u („ako do|e{ u Pariz odse}i }emo ti tri prsta”), francuski mediji pi{u, a italijanski prenose, da je sad prioritet Svetaca u ovom prelaznom roku dovo|ewe napada~a Totenhema Harija Kejna, kao da je dolazak Vlahovi}a re{ena stvar!

Na prvi pogled je nekom moglo da delu je da je postojala mogu}nost da se uprava Pari sen @ermena upla{i jo{ jedne negativne reakcije naj`e{}ih navija~a koji se protekle sezone nisu libili da vre|aju i jednog Lionela Mesija, o Nejmaru i da se ne pri~a,

ali to svakako nije realno, pogotovo kad su u pitawu ovako va`ni transferi i tolika koli~ina novca, kao {to je slu~aj sa Vlahovi}em.

[to se ti~e tranparenta, jasno je da nema nikakve veze sa sportom, ve} da ima jaku politi~ku konotaciju. Gazeta delo sport poku{ao je da objasni ~itaocima o ~emu se radi re~ima „da to ima veze sa politikom zbog Vlahovi}evog pozirawa u majici sa natpisom „Veseli se srpski rode” i mapom celovite karte Srbije, kao i zbog toga {to ~esto proslavqa golove pokazivawem tri prU me|uvremenu ponovo se aktivirala pri~a o kapitenu Engleske Kejnu kao prioritetu Svetaca, iako je u posledwe vreme bilo sve jasnije da su mnogo ve}e {anse da ostane u Totenhemu ili pre|e u Bajern.

Ronaldo: Izabrao sam ja~u ligu od Mesija

Portugalski superstar Kristijano Ronaldo koji je prvi povukao nogu i iz Evrope oti{ao u Saudijsku Arabiju, oglasio se i poru~io da se ne}e vra}ati na Stari kontinent, dodav{i da je liga u kojoj on nastupa boqa od ameri~ke MLS lige koju je izabrao wegov najve}i rival Leo Mesi.

Ronaldo ima 38 godina, ali je bilo pri~a da bi mogao da se vrati u Premijer ligu jer ga je zvao Wukasl za povratak na veliku scenu zbog izborene Lige {ampiona. Od toga ni{ta nije bilo, pa je samim tim (p)ostalo jasno da }e jedan od najboqih fudbalera sveta svih vremena ostali u prebogatoj ligi Saudijske Arabije koja ovog leta dovodi najboqe iz Evrope za astronomske cifre.

Ronaldo je osetio potrebu da se oglasi i u jednom od intervjua je jasno poru~io da su vrata za wegov povratak u Evropu – zatvorena!

„Nikada se vi{e ne}u vratiti u Evropu, to je sigurno. Vrata su zatvorena. Imam 38 godina, a evropski fudbal je u padu, izgubio je na kvalitetu. Cenim samo Premijer ligu, ona je kvalitetna i ispred ostalih je. Portugalija ima dobru ligu, ali nije top nivo, a [panija je sve gora“, rekao je Ronaldo posle prijateqskog me~a u kom je wegov Al Nasr ubedqivo pora`en od Selte iz Viga rezultatom 5:0.

Posle me~a je Ronaldo na insistirawe novinara povukao paralelu i izme|u MLS Lige i Saudijske Arabije i odbacio mogu}nost da jednog dana zaigra u Americi kao Leo Mesi.

„Liga u Saudijskoj Arabiji je ja~a od MLS lige. Ja sam taj koji je otvorio Pandorinu kutiju u Saudijskoj Arabiji jer sada svi `ele da pre|u tamo. Italijanska liga je bila mrtva i onda sam potpisao za Juventus i o`iveo je. Znam da }e se isto desiti u Arabiji, tek }e dolaziti najboqi igra~i“, samouveren je u svom stilu Portugalac. Podsetimo, osim Ronalda, Benzeme, Kantea, Nevesa, po~eli su da sti`u i srpski fudbaleri. Prvi je Sergej Milinkovi}-Savi} koji je pre{ao iz Lacija u Al Hilal, a tamo sada ~eka i Aleksandra Mitrovi}.

Degenek nijednog trenutka nije krio da se raspolo`en za povratak i samo se ~eka obarawe administrativnih prepreka za realizaciju.

DE^AK IZ KOLONE

Marko Jagodi} Kurixa, najstariji debitant u istoriji srpske reprezentacije otvorio du{u i izneo dugo potiskivane tajne

Ako postoji re`iser ili mo`da pisac kojem su usahle ideje i ponestalo inspiracije, slobodno neka potra`i Marka Jagodi}a Kurixu najstarijeg debitanta u istoriji na{e ko{arka{ke reprezentacije.

Dobi}e scenario za film ili mo`da predlo`ak za roman.

Marko Jagodi} Kurixa debitovao je za dr`avni tim Srbije u kvalifikacijama za Mundobasket u Aziji protiv Letonije 25. novembra 2021, imao je 34 godine i {est meseci, a na ve}ini budu}ih utakmica predvodio je reprezentaciju kao wen kapiten i - izborio se i za mesto u nacionalnom timu na pro{logodi{wem Evropskom prvenstvu. Bio je prvi put na velikom takmi~ewu sa vi{e od 35 leta...

Samo to kao i klubovi ~iji dres je nosio su velika pri~a, a ako u wu uvedemo i vansportski narativ, dobijamo savremeni ep, svojevrsnu odiseju kao u istoimenoj pesmi izvo|a~a Lea Martina:

@ivot Marka Jagodi}a Kurixe, jedno od dece iz kolone u kojoj je iz Hrvatske od 4. do 7. avgusta 1995. proterano 250.000 Srba je obol besmislu komadawa jedne zemqe, izvedene u krvi i pepelu. Pre`ivqavawu i umirawu, tra`ewu svetla, i napokon - stizawu do sre}e. Uz pomo} dobrih qudi, naravno. I qubavi. Bez toga ne mo`e.

Ve}ina onih koji gledaju ko{arku zapravo ne zna ni{ta o Jagodi}u Kurixi, osim kako {utira, ska~e, zagra|uje se, dodaje, pravi blokove…Vidi se bezrezervna borbenost qudine od 205 cm koju je preneo iz `ivota, jer je od malih nogu morao da se bori. Vidi se uzdr`anost u broju {uteva, {to mo`e da se pripi{e stidqivosti kao i kod svakog do{qaka, dakle u wegovom scenskom izvo|ewu mo`e da se prepozna psiholo{ki profil li~nosti.

Ali {ta se krije u du{i ovog gor{taka, u savremenom svetu koji obesmi{qava emociju, gledaoce nije briga. Jer od trke za novcem ni za najbli`e nemaju vremena.

Mo`da Markovih re~i, koje }u vam preneti, ne bi ni bilo da u trenutku kada sam mu saop{tio motiv zvawa, nije bio u igri sa decom. Mo`da mi se samo ~ini, pri~a Marko za Sportski `urnal...

- Nikada o tome nisam javno pri~ao, nisam ~ovek od velikih re~i... - izusti}e na po~etku razgovora.

n Ro|eni ste u Zadru, gradu ko{arke...

- Zato {to je tamo najbli`e porodili{te. @ene iz Obrovca su se tamo pora|ale.

TROJE DECE

Marko Jagodi} Kurixa je otac troje dece. - Najstariji je Nikola, pa Tara i Lazar. Oni su moje blago, kao i supruga Iva.

n Zna~i Jagodi}i Kurixe su iz Obrovca.

- Iz sela Bili{ani, kraj Obrovca. Tamo smo bili do Oluje.

n Sa roditeqima ste stigli u Po`egu. Za{to ba{ tamo, zbog rodbine?

- Bili smo u koloni koja je napustila rodni kraj, zastala u U`icu, prespavali smo u dvorani Veliki park. Rasporedili su nas u Po`egu. @iveli smo u barakama ~etiri godine, dok nismo pre{li u jednosobni stan gde su roditeqi i dan-danas. Stariji

brat Sre}ko je u me|uvremenu oti{ao u Nema~ku, a ja posle zavr{etka osnovne {kole u Suboticu.

n Za{to ba{ u Suboticu?

- Slu~ajno, na preporuku prijateqa oti{ao sam na probu u Spartak, pet godina ranije po~eo sam da treniram ko{arku u lokalnoj Slogi iz Po`ege. Igrao sam u mla|im kategorijama, a kad je Vojin \or|evi} napustio Plave golubove, koji su ulazili i ispadali iz KLS, pre{ao sam u Novi Sad.

n Zbog ko{arke?

- Da, klub je bio u KLS, dobio sam mesto u prvom timu, trener je bio Nemawa Danilovi}, jedan od qudi koje }u pomenuti, dragih qudi...Stekao sam prijateqe do kraja `ivota, saigra~ Du{ko Buni} mi

DVA PREZIMENA PO SLAVNOM PRETKU

Odakle dva prezimena, upitali smo Marka. - Od sve{tenika Petra Jagodi}a, borca za pravdu koji je 1704. podigao narodni ustanak, bunu nazvanu po wemu Kurixina, protiv pokatoli~ewa srpskog `ivqa koje je htela da sprovede Venecija, u to vreme je vladala Dalmacijom. Posle {est meseci buna je ugu{ena, a Kurixa, {to na turskom zna~i neverni pop, je posle ~etiri godine utamni~en u Veneciji gde je proveo 40 godina. Kada su ga pustili iznemogao, bolestan, slep ubrzo je umro. Tako ka`u stari spisi, kwige…

je postao kum. Neki mesec pre tragedije kada su Danilovi} i Nenad Grozdani} stradali u saobra}ajnoj nesre}i, Novi Sad mi je uru~io otkaz. Nisam bio u tom kombiju sa kojim se ekipa vra}ala sa utakmice...

n Bili ste prvi Srbin koji je do{ao ili se vratio u hrvatsku ko{arku posle rata. Predrag [uput je kasnije stigao u Cedevitu...Na kakav prijem ste nai{li?

- Po{tovali su me svi jer nisam krio ko sam i {ta sam, govorio sam da sam Srbin. Napravqen je mo}an tim, trener je bio Neven Spahija, projektovani buxet je bio veliki. Planini}, Xening, @i`i}, Stroberi, Kus...Kad je do{lo do raskola, tim su preuzeli Rimac i Golemac, bilo je da ostanemo u ligi, a mi smo u drugom delu ABA lige imali samo dva poraza, od Mege sa Joki}em i ~ini mi se Zvezde. Plasirali smo se na F4 u Beogradu, izbacili Zvezdu u polufinalu, u finalu dobili Cedevitu. Osvojili smo prsten.

n Debitovali ste u reprezentaciji Srbije sa 34 i po godine. Kako ste se ose}ali?

- Iskreno, bio sam veoma sre}an. Najve}i ciq svakog sportiste je da zaigra za dr`avni tim, tako je bio i moj. Prva `eqa je bila da se na|em barem na {irem spisku, potom u ekipi. Uspeo sam, odigrao kvalifikacije za Mundobasket 2023, bio i kapiten u odsustvu igra~a iz NBA i Evrolige.

n Svetislav Pe{i}?

- Zahvalan sam mu, dao mi je ulogu u reprezentaciji, poveo me i na Evropsko prvenstvo pro{le godine. Mogao je da uzme i nekog mla|eg, a uzeo je mene.

Partizan protiv Makabija, Zvezda igra protiv Asvela na po~etku sezone u Evroligi

Ko{arka{i Partizana po~e}e novu sezonu u Evroligi utakmicom protiv Makabija u Tel Avivu 5. oktobra, dok }e Crvena zvezda istog dana u Beogradu do~ekati Asvel, objavqeno je na sajtu tog takmi~ewa.

Nova sezona u Evroligi po~iwe 5. oktobra, a Srbiju }e kao i pro{le sezone predstavqati dva beogradska kluba, Partizan i Zvezda.

U prvom kolu Partizan }e igrati u Tel Avivu protiv Makabija, a Zvezda }e u Beogradskoj areni do~ekati Asvel.

Duel dve beogradske ekipe zakazan je za 26. oktobar, kada }e u petom kolu Partizan biti doma}in u Areni, javqa Beta.

Zvezda }e biti doma}in crno-belima 4. januara 2024. godine, u utakmici 19. kola.

Igra}e se 34 kola, a Evroliga je od ove sezone uvela plej-in turnir.

Do sada su se u ~etvrtfinale plasirale ekipe od prvog do osmog mesta na tabeli, a sada }e sedmoplasirana i osmoplasirana ekipa igrati jednu utakmicu i pobednik }e i}i direktno u plej-of. Pora`ena ekipa iz tog duela igra}e tri dana kasnije protiv pobednika duela ekipa koje su zauzele deveto i 10. mesto na tabeli u regularnom delu. Doma}ini svake utakmice u plej-inu bi}e ekipe koje su bile boqe plasirane na tabeli u regularnom delu.

Plej-in }e se igrati od 16. do 19. aprila, plej-of po~e}e 23. aprila i zavr{i}e se najkasnije 8. maja.

Fajnal-for Evrolige odr`a}e se od 23. do 26. maja u Berlinu.

Zvezda nagradu iz Rusije donira

narodnim kuhiwama na Kosmetu

@elimo da sa~uvamo na{e Kosovo. Nastavi}emo da poma`emo onima koji su najugro`eniji

Fudbalski klub Crvena zvezda objavio je da }e nov~anu nagradu od 50.000 evra za osvajawe turnira u Sankt Peterburgu donirati narodnim kuhiwama na Kosovu i Metohiji.

- Uspesi Crvene zvezde su podvizi za dobrobit srpskog naroda, uvek je tako bilo i bi}e. Odlu~ili smo da nagradu povodom osvajawa Pari

kupa u Sankt Peterburgu u celosti doniramo narodnim kuhiwama na Kosovu i Metohiji, kako bismo bar malo pomogli na{em ugro`enom narodu kome je svaka finansijska podr{ka izuzetno va`na radi opstanka na vekovnim ogwi{tima. @elimo da sa~uvamo na{e Kosovo. Nastavi}emo da poma`emo onima koji su najugro`eniji, jer je Crvena zvezda uvek bila tu za svoj narod koji je ~ini velikom - rekao je generalni direktor Zvezdan Terzi}.

Fudbaleri Crvene zvezde su sa maksimalnim u~inkom od tri pobede i devet bodova uspeli da osvoje „Pari kup” u konkurenciji doma}eg Zenita, Fenerbah~ea i Nef~ija.

Alkaraz vodi na ATP listi sa 880 bodova vi{e od \okovi}a

[panski teniser Karlos Alkaraz, nakon osvajawa Vimbldona, u~vrstio se na prvoj poziciji ATP liste sa 880 bodova prednosti u odnosu na Novaka \okovi}a. Kod srpskih tenisera na novoj listi najvi{e je napredovao Laslo \ere koji je poziciju popravio za pet mesta.

THURSDAY l ^ETVRTAK 20. 7. 2023.

\okovi} ostao bez titule na Vimbldonu, Alkaraz bio uporniji (1:6, 7:6, 6:1, 3:6, 6:4.)

U petom odlu~uju}em setu Alkaraz je imao vi{e sre}e. Zahvaquju}i osvojenom brejku u tre}em gemu, uspeo je da sa~uva prednost i ostane na prvom me-

stu ATP liste, Novak \okovi} po~eo je furiozno me~ za osmu vimbldonsku titulu, ali je mladi [panac uspeo da u drugom setu izjedna~i na 1: 1.

U prvom setu poveo je Novak jedan prema nula, sa ~ak 6 prema jedan u gemovima. [panac, je u drugom setu uspeo da prana|e svoju igru, dok je Novak izgubio nakon taj brejka rezultatom 7:5 u poenima. Tre}i set je opet dobio Alkaraz agresivnijom igrom i ta~nijim udarcima. Vratio je Novaku rezultatski odnos (6:1) a u ~etvrtom setu rezultat je 5 3, \okovi} se bori da izjedna~i rezultat u setovima pa da u petom potra`i {ansu za pobrdu. I uspeo je da se vrati i izjedna~i u setovima sa 6:3. Po~eo je peti sat finalne borbe. Alkaraz je uspeo je ga okon~a sa 6:4 i podigne pehar u Londonu. Po setima je bilo 1:6, 7:6, 6:1, 3:6, 6:4.. Me~ je trajao gotovo pet sati, a publika je bila naklowenija mladom Alkarazu.

Alkaraz ima 9.675, \okovi} je na 8.795 bodova, dok je tre}i Danil Medvedev sa 6.520 bodova. Iza wih slede Kasper Rud, Stefanos Cicipas, Holger Rune, Andrej Rubqov, Janik Siner, Tejlor Fric i Frensis Tijafo.

Kada su u pitawu ostali srpski teniseri Miomir Kecmanovi} je nazadovao za tri pozicije do 44. mesta, Laslo \ere je sko~io za pet mesta do 55. pozicije, dok je Du{an Lajovi} isto toliko pokvario plasman do 61. mesta. Hamad Me|edovi} je pao za 27 pozicija i sada je 183. na ATP listi.

Najboqe plasirani Australijanac je dvadeset~etvorogodi{wi Aleks De Minaur na 18. mestu koji ima 2.150 bodova. Nik Kirjos (28 g.) je na 37. mestu sa 1.175 bodova.

Novak poru~io da je izgubio od boqeg igra~a, uputio emotivnu poruku sinu Stefanu

Novak \okovi} ~estitao je Karlosu Alkarazu na pobedi u finalu Vimbldona.

„Izgubio sam od boqeg igra~a danas. Nije bilo ba{ dobro za mene, ali jeste za Karlosa. Kada je servirao za pobedu, imao je neverovatne udarce, to je bilo sjajno, svaka ~ast. Mislio sam da }u imati probleme s tobom na {qaci i betonu, ne na travi, ali se ove godine i to promenilo. Neverovatan je na~in na koji si se pripremio za ovu podlogu. ^estitke tebi i tvom timu”, rekao je Novak.

Novak je osvojio dva grend slema ove sezone i igrao jedno finale, ali ta ~iwenica nije ute{na za wega.

„Bi}u mo`da sutra (ponosan na ostvareno), danas ne ba{. Te{ko je progutati ovako tesan poraz. Ali ovo su momenti zbog kojih radimo svakog dana, na najve}oj sceni, na najve}im terenima. Blagosloven sam {to sam odigrao mnoge velike me~eve, ukqu~uju}i i ovaj danas. Nisam uspeo da pobedim, izgubio sam od boqeg igra~a. Idemo daqe, jo{ ja~e”, optimisti~an je Novak.

Na kraju, \okovi} nije mogao da sakrije suze dok je slao poruku sinu Stefanu.

„Drago mi je {to je moj sin i daqe tu, {to se i daqe smeje. Volim te, hvala {to me podr`ava{, zagrli}u te i mo`emo da se volimo i daqe“, poru~io je \okovi}.

Najbolniji Novakov poraz u grend slem finalima –brojni rekordi ostali na Centralnom terenu Vimbldona

Novak \okovi} izgubio je finale Vimbldona od Karlosa Alkaraza i tako propustio prvu priliku da izjedna~i apsolutni rekord po broju osvojenih grend slem trofeja. Uprkos najbolnijem porazu u finalima najve} ih turnira, najboqi srpski teniser je na terenima Ol Ingland kluba postavio brojne rekorde, koji }e te{ko u dogledno vreme biti dostignuti. Neki drugi rekordi su propu{teni, ali prilika za popravni }e svakako biti, ve} krajem avgusta na Ju-Es openu.

Niko ne voli da gubi, ni u sportu ni u `ivotu, ali porazi su sastavni deo i jednog i drugog. Novak je ~e{}e u karijeri iz velikih finala izlazio kao pobednik, ali je izgubio od Karlosa Alkaraza u trenutku kada je to najmawe o~ekivao.

Ne}e se izgubqeno finale od Alkaraza previ{e odraziti na celokupnu sliku koju }e srpski {ampion ostaviti iza sebe kada spusti zavesu na vi{e nego uspe{nu karijeru, ali ga je poraz na Centralnom terenu najpozantijeg teniskog kompleksa na svetu onemogu}io da obori ili popravi brojne rekorde.

Najboqi teniser u istoriji odigrao je svoje 35. grend slem finale i do`iveo tek 12. poraz i tako mu je kroz prste iskliznuo apsolutni rekord po broju grend slem titula, u obe konkurencije, koji i daqe dr`i Margaret Kort, sa 24 osvojena najve}a teniska turnira.

\okovi} je prekinuo zadivquju}i niz od 34 pobede na Vimbldonu, a prvi put je pora`en na Centralnom terenu posle 10 godina i neverovatnih 45 trijumfa.

Ono {to Novaka mo`da i najvi{e boli – ni ove godine ne}e uspeti da ostvari kalendarski slem, odnosno da osvoji sva ~etiri grend slem turnira u sezoni, {to je u istoriji po{lo za rukom samo dvojici tenisera (Donu Baxu 1938, kao i Rodu Lejveru 1962. i 1969. godine).

\okovi} je propustio i da osvoji svoj osmi Vimbldon, ~ime bi se izjedna~io na vrhu ve~ne liste sa Roxerom Federerom.

Ipak, Novak je ove sezone na terenima Ol Ingland kluba postavio i brojne rekorde, kao {to su pomenuti nizovi pobeda na Vimbldonu i na samom Centralnom terenu.

Pored toga, \okovi} je postao rekorder po broju grend slem finala u obe konkurencije, 35. put u karijeri se borio za trofej na jednom od ~etiri presti`na turnira i iza sebe ostavio legende sporta poput Kris Evert, Serene Vilijams, Martine Navratilove, [tefi Graf, Roxera Federera ili Rafaela Nadala.

Novak je ovog leta u Londonu odigrao i

svoje 46. grend slem polufinale, ~ime se izjedna~io sa Roxerom Federerom, a ve} u septembru u Wujorku ima}e priliku da obori [vajcar~ev rekord.

U osmini finala \okovi} je odigrao svoj 100. me~ na Vimbldonu, {to je podatak za svako po{tovawe.

Posle poraza od Alkaraza, ostao je gorak ukus, ali daleko od toga da je u pitawu tragedija.

Novak je u maju napunio 36 godina i u poznim igra~kim danima spreman je da se nadigrava i uglavnom pobe|uje najboqe tenisere nove generacije.

Poneki poraz mora mu se oprostiti.

Bez obzira na to {to u tenisu za Novaka vi{e ne postoje tajne, iz svakog poraza se u~i – kriza ponekad do|e kao lekcija koja nas oboga}uje i oprema ve{tinama za izazove koji nas o~ekuju.

A \okovi} }e priliku za 24. „mejxor” titulu u karijeri imati ve} na Ju-Es openu, gde 28. avgusta po~iwe posledwi grend slem u sezoni.

Srpski as nije igrao u Wujorku od poraza u finalu 2021. godine, kada ga je Danil Medvedev sputao da ostvari kalendarski grend slem.

Mo`da je sudbina htela da upravo na mestu gde je ~ak {est puta gubio u finalima Novak do|e do rekordne 24. grend slem titule u karijeri.