Srpski glas 20. oktobar

U Specijalnom sudu u Beogradu zapo~elo je su|ewe kriminalnoj grupi Veqka Belivuka i Marka Miqkovi}a.

Rusi promenili taktiku, vra}aju Ukrajinu u 19. vek

Vi{e

gradova i sela u Ukrajini ostalo bez struje. - U ruskim vazdu{nim udarima od 10. oktobra uni{teno 30 odsto ukrajinskih elektrana

Na ve}ini frontova u Ukrajini posledwih dana nema ozbiqnijih borbi. Ukrajinska vojska posle neuspe{ne pro{lonedeqne ofanzive na hersonskom rati{tu kod Krivog Roga povukla se na po~etne polo`a je i sad se du` fronta uglavnom razmewuje artiqerijska vatra.

S druge strane Rusija ve} danima sprovodi masovne raketne napa de na infrastrukturne objekte {irom Ukrajine. Krstare}im raketama i dronovima sistematski uni{tava termoelektrane, trafo stanice, prenosnu elektro mre`u i `elezni~ka ~vori{ta u Kijevu, Dweprope trovsku, Lavovu, Zaporo`ju, Harkovu, Nikolajevu, @itomiru, Vinici i drugim mestima

Ruski vazdu{ni udari su od 10. oktobra uni{tili 30 odsto ukrajin skih elektrana, izjavio je ukrajinski predsednik Zelenski.

On je na Tviteru napisao da su napadi izazvali masovna zamra~ewa {irom Ukrajine i da „nije ostalo prostora za pregovore” sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Za razliku od NATO-a koji je u Srbiji od prvog dana, pored vojnih, bombardovao i civilne ciqeve, putni~ke vozove, mostove u Novom Sadu, termoelektrane u Obrenovcu i Kostolcu, Rusija je u prvih {est meseci u Ukrajini ga|ala uglavnom samo vojne objekte.

Me|utim, posle teroristi~kih napada na Severni tok i Krimski most izgleda da se sve promenilo.

Zvani~nici iz Kijeva vi{e puta su pomiwali most na Krimu kao „legitimnu metu”, a iz Moskve su stizala upozorewa da to nikako ne ~ine jer }e uslediti „`estok odgovor”. Pojedini ruski politi~ari po ru~ili su Ukrajincima da ako napadnu most na Krimu, Ukrajina }e biti „vra}ena u 19. vek, bez elektri~ne energije, struje i grejawa”.

- Vi{e od 1.100 ukrajinskih gradova i sela ostalo je bez struje na kon 10 dana ruskih napada na ukrajinske energetske objekte, saop{ti le su danas ukrajinske vlasti.

Portparol ukrajinske hitne slu`be Oleksandar Horun`i rekao je na konferenciji za novinare da je Rusija u proteklih 10 dana izvela oko 190 masovnih napada raketama, dronovima, kamikazama i artiqe rijom u 16 ukrajinskih regiona i u gradu Kijevu.

„Do sada su odse~ena 1.162 naseqa u Dwepropetrovskoj, Kiro vogradskoj, @itomirskoj, Harkovskoj, Doweckoj, Zaporo{koj, Luganskoj, Nikolajevskoj, Hersonskoj oblasti.

Svi okrivqeni su negirali da su izvr{ili krivi~na dela koja im se stavqaju na teret osim, tro jice okrivqenih saradnika koju su ve} ranije sklopili sporazum sa tu`ila{tvom o priznawu kri vice.

Belivuk je na samom po~eku izno{ewa odbrane u Specijalnom sudu, negirao sva krivi~na dela. Istakao je da su on i Marko Mi qkovi} vo|e ove kriminalne gru pe, ~inili usluge za dr`avu.

„Ja sam ~lan SNS i bio sam za du`en za Blok 45 i 50. Sa Alek sandrom Stankovi}em sam vodio grupu koja je slu`ila za potrebe dr`ave sve do wegovog ubistva, nakon ~ega sam nastavio ja to da radim“, rekao je Belivuk. Ista kao je da su ~inili razne usluge za dr`avu, poput spre~avawa mi tinga, razbijawa demonstrancija, ru{ewe u Hercegova~koj ulici.

„Mi smo tokom no}i poslali grupu mladi}a, jednu mi, jednu Zvonko Veselinovi}, da se sru{i Savamala. Re~eno nam je da nijed nom na{em ~lanu ne}e biti ni{ta i da je za sve zadu`en Veselin Mili}“, rekao je Belivuk.

Istakao je da je nakon wegovog izlaska iz pritvora 2019. godi ne do{ao Aleksandar Vidojevi} zvani Aca Ro{avi i da mu je tada rekao da ga je poslao „{ef“ i da treba da napravi navija~ku grupu jer su tada na jugu postojale tri navija~ke grupe.

„Vi znate da su navija~i pokre ta~ka snaga ove zemqe“, rekao je Belivuk.

On se potom osvrnuo i na inau guraciju predsednika Aleksandra Vu~i}a, istakav{i da je u obez be|ivawu pomenute ceremonije u~estvovalo nekoliko navija~kih grupa, izme|u ostalog oni su bili zadu`eni za deo oko Skup{tine.

Vo|a ove kriminalne grupe istakao je i da je, navodno, bio u kontaktu sa Darkom Gli{i}em, te da mu je upravo on rekao da }e sa wima na vezi biti Vidojevi} i da je on ~ovek od poverewa. Sa Vi dojevi}em su se vi|ali, me|utim u jednom trenutku posumwali su da on ne prenosi „{efu“ onako kako mu je re~eno.

„Vidojevi} je ~esto dolazio s tim nekim zadacima, po~eli smo da sumwamo da on prenosi kako je re~eno i da ubacuje sebe, na {ta mi je Darko Gli{i} rekao da nije tako“, istakao je Belivuk. On je potom govorio i o navodnom sastanku koji je imao sa {efom,

Aleksandrom Vu~i}em, a koji se, kako tvrdi, dogodio u stanu vodi teqke Katarine [i{manovi}.

„Darko Gli{i} mi je rekao da oni znaju da ja dobro radim i da informacije imaju i preko moje kom{inice [i{manovi}, koja je dobra prijateqica {efa“, rekao je i onda se osvrnuo na sastanak.

„Vu~i}, Miqkovi} i ja smo se videli sa wim, rekao je da nije dobro da se vi|amo ~esto i da sa nama bude na vezi Aleksandar Vulin. Marko je to preuzeo na sebe, ja sam ga znao sa splavova, kada je dolazio vidno pijan“, re kao je Belivuk.

Belivuk je potom istakao i da s Vulinom nije hteo da sara|uje jer je znao da je on, kako tvrdi, konzumirao narkotike.

„Znam da se drogira, videli ste i sami kako pas na granici od mah ska~e na wega“, rekao je.

Belivuk je dodao i da je dugo radio na splavovima i da zna kako izgleda kada se neko drogi ra.

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi},

Sawa Miri}-[aki} (Sidnej),

Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira

(Pert),

Mileti} (Adelejd),

Prodanovi} (Novi

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

ELITNA...

POLITI^ARKA

„Nisam u{la u politiku da bih odustala. Volim je, a kad je qubav prava, ona mora nekad i da boli. Vodim jedan sasvim pristojan `ivot u kom sam akcenat stavila na politiku jer sam odu{evqena predsednikom Vu~i}em"

(Sta{a Stojanovi}, poslanica SNS, koja je nedavno ponovo dospela `i`u javnosti zbog, kako tvrdi, monitranog porno-snimka, obja{wava za{to se bavi politikom)

OA ODE[ ZADOVOQAN

„Sve ovo {to mi `ivimo je na{ poku{aj da umremo kao dobri qudi. Jer kako `ivi{, tako mre{, o tome da razmi{qa{ da li sme{. Stvar je samo u tome, napustiti svet zadovoqan. Gro qudi napu{ta svet ogor~eno. Da li su ne{to ukapirali, ali je pro{lo vreme, pa su shvatili da jesu, ali sada ne mogu vi{e ni{ta sa tim, a i to {to su ukapirali je ve} ne{to"

(Frontmen Partibrejkersa Zoran Kosti} Cane govorio je tome {ta je ciq u `ivotu)

MI NE ZNAMO KAD SRE]A DO\E...

„Sre}a vam je sre}a, to je ne{to najdivnije. Mi to ne znamo kad do|e. Treba sre}u znati prepoznati, ja je po~esto prepoznajem, i u odabiru uloga"

(Glumac Mustafa Nadarevi} u jednom od posledwih intervjua pri~ao je o sre}i)

KAKO DA OSTANEMO "NORMALNA QUDSKA BI]A"

„U ovom vremenu koje se toliko zahuktalo protiv ~oveka, wegovog `ivota, voqe i qubavi, pozori{te je spas za du{u, za srce i za mozak ~oveka, da opstane, da `ivi kao normalno qudsko bi}e, a ne pod pritiskom stra{nih stvari koje nam se serviraju, koje nam se upu}uju, kojima se preti, nama gra|anima"

(Pre 4 godine preminula je ~uvena glumica Milena Dravi})

Veqko Belivuk u Specijalnom sudu: „Ja sam ~lan SNS, vodio sam navija~ku grupu koja je slu`ila za potrebe vlasti, poput ru{ewa u Savamali i razbijawa demonstracija. Sastajao sam se sa Darkom Gli{i}em i {efom Aleksandrom Vu~i}em“

Belivuk: Vu~i} i wegovi saradnici tra`ili su mi vi{e usluga – da kontroli{em da se na Partizanovim tribinama ne skandira protiv predsednika, da zastra{ujem one koji su organizovali proteste protiv vlasti...

Rusi masovno tra`e spas od mobilizacije u Beogradu

Dolaze sa malom decom i koferima, zahtevaju da ih odmah odvedu u iznajmqeni stan i ne pitaju koliko ko{ta

Tre}i talas dolaska emigranata iz Ru sije, nakon odluke o masovnoj mobiliza ciji, potpuno je poremetio cene izdavawa stanova u Beogradu, posebno na op{tini Vra~ar. Rusi masovno dolaze, sa koferi ma i malom decom, i ne pitaju}i za cenu tra`e da rentiraju stan u elitnoj presto ni~koj op{tini poku{avaju}i da se spasu od mobilizacije.

Reporteri Jutarweg lista u Beogradu ka`u da u op{tini Vra~ar vlada prava pomama za izdavawem stanova.

- Ovaj tre}i talas, u septembru, posle ruske odluke o masovnoj mobilizaciji, potpuno je poremetio tr`i{te. Qudi su po~eli masovno da dolaze, neki sami, neki sa malom decom. Bukvalno su nas blokirali. Kada ogla{avam stan odmah krenu pozivi, a ~esto smo imali situaci ju da qudi direktno u agenciju dolaze sa koferima da ih odmah odvezu u stan, ka`e nam Ka}a Lazarevi}, suvlasnica agencije za nekretnine iz Beograda, isti~u}i da za vi{e od 35 godina rada ne pamte ovu situaciju.

Ona ka`e da je zakup nekretnina u Beogradu eksplodirao u posledwe tri nedeqe, pre svega zbog enormnog priliva uglavnom mla|ih Rusa koji su u Beogradu potra`ili spas od mobilizacije i odla ska na rati{te u Ukrajinu. Prema Lazare vi}evim re~ima, u martu su imali mawi talas, a u junu i julu ne{to ja~i, ali je ovaj u septembru sve nadma{io.

I HOTELI SU PUNI

Posledwih meseci Beograd vi{e nije tako pristupa~an. Hoteli su skoro svi po puweni. Sme{taj nije nimalo lako prona}i, pa su neophodni mnogi kompromisi. To ne ~udi, jer Rusi i daqe dolaze, pa bora ve privremeno u hotelima i apartmanima dok ne na|u trajnije re{ewe, a ~esto ho teli i apartmani postaju wihova stalna mesta boravka jer, ka`e Lazarevi}, sta nova nema.

– Ta~nije, nema onih koji su najtra`e niji, a to su mawi stanovi od 40 do 70 kvadrata. Rusi koji dolaze nisu preboga

ti. Takvi su se na vreme sklonili u Dubai ili Tursku. Qudi koji su do{li u Beograd tra`e mawe stanove i preferiraju u`i centar grada, a cene su eksplodirale i udvostru~ile, sa 300 na 600 evra, sa 500 na 1000. To su traumati~ne situacije za qude koji tra`e stanove i za nas koji posredujemo, a samo oni nisu za one koji iznajmquju stanove i koji poku{avaju da zarade na tu|oj nevoqi. Ovo nije dobro ni za nas ni za tr`i{te.

- Do`ivela sam da me zovu qudi iz vi sokih struktura i tra`e da dam prednost wihovim prijateqima. Sada mi ne tra`e jednu, ve} pet-{est porodica, a i da sam htela, ne bih mogla da im iza|em u susret jer nemamo {ta da iznajmqujemo – ka`e Ka}a Lazarevi}, dodaju}i da ima i onih koji ne `ele da iznajme stan Rusima: – Neki misle da }e biti kratko, neki da se mo`da ne pona{aju kako treba pre ma poku}stvu jer su to uglavnom boqe opremqeni stanovi. Ima i onih koji ne `ele da iznajmquju iz li~nih razloga jer bi mogli da rade u ambasadi, policiji… Neki ne `ele jer to ne bi prijavili. Ali, s druge strane, ima i ru`nih situacija da su vlasnici tra`ili od svojih dugo godi{wih zakupaca da po~nu da im pla}aju duplo vi{e ili su ih na drugi na~in izbacili iz prostorija – ka`e Lazarevi}.

STUDENTI MORAJU NA PERIFERIJU

Ona dodaje da su najve}i problem stu denti, koji ne mogu da plate stan 500, 600 ili 700 evra, pa odlaze na periferiju. O

tome pri~aju u~enici Marija i Vladan.

– Imamo neke kolege sa fakulteta koji nisu mogli da na|u stan u blizini centra, ve} su morali da odu na periferiju. U centru je jednostavno postalo preskupo ili nema stanova – potvrdili su nam ovu histeri~nu situaciju u kojoj se na{ao glav ni grad Srbije.

Osim iznajmqivawa stanova, poskupe lo je i sve ostalo: cene u prodavnicama, hrana u restoranima…

Uva`eni ekonomski novinar Mi{a Brki} ka`e da on i wegova supruga, obo je imaju prili~no dobru penziju. Do pre sedam – osam meseci su uspeli da sa tim primawima vide kraj meseca, pa i da ne{to u{tede.

– Sada, deset dana pre nove penzije, na{ ra~un je prazan. Ogromni skok cena je u prodavnicama, ali smo primetili i da kvalitetnija uvozna roba, pre svega hra na, po~iwe da nestaje, te{ko je na}i neke italijanske |akonije, francuske sire ve… – ka`e Brki}, koji isti~e da pove}an priliv Rusa u Beograd izazvao je poreme}aje samo u sektoru nekretnina na tr`i{tu.

– To se ne ose}a u drugim privrednim sektorima. Najve}i rast cena je u sektoru nekretnina, iako su tamo cene ve} po~ele da divqaju. Dosta qudi iz unutra{wosti i juga Srbije, koji su ne{to novca dobili prodajom zemqe za autoput ili za rud nike, kupovali su stanove u Beogradu za svoju decu jer u Srbiji nema {ta drugo da ula`e osim nekretnina ili zlato.

Srbiji preti uvo|ewe viza zbog migranata!

Vizna politika Beograda bila je na meti o{trih kritika na sastanku mi nistara unutra{wih poslova Evropske Unije (EU), a evropska komesarka Ilva Jo hanson je izjavila da u slu~aju neuskla|i vawa sa Unijom nije iskqu~ena suspenzija bezviznog re`ima za dr`avqane Srbije.

EU optu`uje Beograd da doprinosi naglom porastu dolazaka migranata u EU preko Zapadnog Balkana.

„Nadam se da }e Srbija i druge par tnerske zemqe Zapadnog Balkana sara|i vati sa nama i uskladiti svoju viznu poli tiku sa EU“, rekla je evropska komesarka za unutra{we poslove i migracije Ilva Johanson.

Dr`avqani Srbije imaju bezvizni re`im za putovawe u EU, ali EU insisti ra da se ove zemqe usklade sa evropskom viznom politikom. U suprotnom, EU bi mogla da odlu~i da suspenduje ovu {emu izuze}a od viza za dr`avqane Srbije.

„Naravno da to nije ne{to {to mogu da iskqu~im“, rekla je Johanson.

Sa zapadnobalkanske rute tokom de vet meseci zabele`eno je vi{e od 106.000 neregularnih ulazaka u EU, {to je pove}awe od 170 odsto u odnosu na isti peri od pro{le godine.

Rutu su koristili uglavnom sirijski, avganistanski i turski migranti. Ali Ko misija bele`i pove}awe dolazaka i sa Kube, iz Indije, Burundija, Tunisa.

„Mnogi od wih moraju biti vra}eni u svoje zemqe porekla, ali tako|e mora mo da osiguramo da ovi tokovi budu zau stavqeni“, rekla je evropska komesarka za unutra{we poslove.

Austrija i Belgija se posebno `ale da moraju da se nose sa nevi|enim brojem dolazaka tra`ilaca azila od krize 20152016.

Komisija ovo pove}awe delimi~no obja{wava ~iwenicom da zemqe Zapad nog Balkana – Albanija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija, imaju viznu politiku koja nije uskla|ena sa politi kom EU. Te dr`ave izuzimaju dr`avqane tre}ih zemaqa iz viznog re`ima i oni onda mogu lak{e da pre|u u EU.

Srbiji, zemqi kandidatu za EU od 2012, posebno se zamera.

I nema~ka ministarka unutra{wih poslova Nensi Fezer kritikovala je pre dva dana viznu politiku Beograda, navo de}i da se ona sastoji u izuze}u gra|ana „onih dr`ava koje ne priznaju Kosovo“.

Jesmo siroma{ni, ali brzo umiremo

Pi{e: Milenko Vasovi}

Me|u 229 zemaqa, Srbija je na prvom mestu po broju umrlih na hiqadu stanov nika. Svetski rekorder. Istovremeno me rewa pokazuju da je na{ stoni grad me|u najzaga|enijima na planeti, bankari nam govore da smo posledwi u Evropi po vred nosti, odnosno padu prose~ne zarade.

Za~arani krug – smrt, zaga|ewe, si roma{tvo. Niko nama ravan. Jedino ne znam {to se vlast ne hvali ovim poda cima, {ampioni su {ampioni, ma u ~emu bili. Dodu{e, siroma{ni smo bili i pre wihove decenije „uspeha“, ali smo ka ko-tako disali, sada nas polako odvika vaju i od toga.

Upadqivo je }utawe o ovim temama, a ono {to mi saznamo o svojoj nesre}i uglavnom saznajemo iz inostranstva. Na cionalne televizije izve{tavaju o tre}em svetskom ratu, „Batut“ ume da skri va podatke o na{em zdravqu, a trgovce je sramota da priznaju pad prometa. I {ta nam preostaje, samo da idemo na sa u~e{}a.

Ima u tom }utawu i neke strategije –smrt dr`avi „poma`e“ da odr`i penzio ni fond, zaga|ewe da narod ne izlazi na ulice, a siroma{tvo je uvek bilo pogodno za pumpawe „patriotizma“, nacionalizma i ostalih izama. Jer, niko ne brani svoje kao sirotiwa. Nema ni{ta, ali ga ne da.

Kad bi smrt i bolest jahali samo na matorcima ni po jada. A {ta }emo {to su nam mladi sve bolesniji. Na{i mali{a ni, na primer, imaju najvi{e olova u krvi od sve dece u Evropi. Olovu nije mesto u venama, ono razara nervni sitem, napada kosti, remeti metabolizam.

Potom sve vi{e mladih qudi (ispod 45 godina) ima kardiovaskularne pro bleme. Jeste globalni trend, ali u Srbi ji je to izra`enije. A na bolesti srca i krvnih sudova u dobroj meri uti~e i za ga|en vazduh, o stresu, o ispirawu mozga uzaludno je i tro{iti re~i. [ta tek re}i o plu}ima i deci koja ne izlaze iz pulmo lo{kih ordinacija.

Srbija je, verovatno, najzaga|enija zemqa u Evropi. Ako se ni{ta ne pro meni, qudi }e po~eti da be`e u potrazi za vazduhom (i vodom). Ba{ kao {to poje dinci godinama odlaze iz Majdanpeka i Bora, iseqava}e se i porodice iz Beogra da. Samo oni ne}e i}i u unutra{wost ve} u Sloveniju, Austriju, Crnu Goru…

Da sam ne{to na mestu onog [api}a, zakupio bih desetine hotela na plani nama i slao tamo decu sa Vra~ara, Dor}ola, Starog grada… samo da se maknu iz smrdqivog, vla`nog i qigavog grada. Isto va`i i za gradona~elnike Vaqeva, Smedereva, U`ica… nema vlast pre~eg posla.

Nisu komunisti gradili silna odmara li{ta zato {to su bili budale, ve} {to su brinuli o zdravqu nacije i dr`avnoj kasi. Dru{tvo koje se predaje bolestima `ivi bolest, misli bolesno i nema per spektivu. O tome ne govore poslanici u Skup{tini, ni Javni servis, ni ministri. A onda kad „nema“ problema, ne trebaju ni re{ewa.

Beda je na{a usud, me|utim nije re~ o novcu, na{lo bi se, nego o ideji, empatiji, brizi – drugim re~ima o sirotiwi u gla vama. Nekada smo svi jeli hleba i masti, disali ~ist vazduh i bili rumeni. Danas je mast luksuz, kilogram je dogurao do 440 dinara, a grobari gospodare Srbijom.

Qubi{i su ukrali bicikl kojim je spasavao bolesnu decu, a onda su se pojavili Rade i Nenad

nam osvetlali

Mladom humanitarcu iz Kra gujevca Qubi{i [qivi}u je pre dva meseca, ba{ na 29. ro|en dan iz porodi~ne ku}e ukraden bicikl. I ne, nije to bio obi~an bicikl, ve} bicikl kojim je pro krstarioceluEvropuprikupqaju}i novac za le~ewe bolesne dece. Gor~inu zbog ukrade nog "’prijateqa sa dva to~ka" Qubi{i je pre par dana ubla`io nesvakida{wi gest dvojice bi ciklista iz Beograda, koji su mu poklonili potpuno novi bicikl.

Poklawaju}i bicikl „bratu po to~kovima“, Rade i Nenad iz Beograda, pokazali su koliko srce imaju, a svojim gestom vra}aju veru u qude i zaslu`uju na klon do poda.

Iznena|ewe koje su wih dvo jica priredili Qubi{i nije ’’obi~an poklon’’, jer ni Qubi{a nije „obi~an biciklista“, a ni previ{e obi~an mladi}.

On je de~ak iz Oluje, koji je kao dvogodi{wak napustio rodno selo i sa porodicom, u izbegli~koj koloni do{ao do Srbije. Danas je wegova misi ja da poma`e drugima, a svojim humanitarnim podvizima za slu`uje pa`wu i divqewe.

Prethodnih godina bici klom je izvezao na hiqade ki lometara po celoj Evropi, pri kupqaju}i novac i SMS poruke za bolesnu decu, a pro{le godi ne o wemu su pisali svi regi onalni mediji kada je za bole snog de~aka Iliju prepe{a~io 1.020 kilometara.

Za tu misiju izabrao je simboli~nu deonicu i pe{ke pre{ao razdaqinu od svog rod nog sela Biqane Dowe kod Za dra, do Kragujevca, gde danas `ivi.

Ipak, najve}i humanitar ni podvig Qubi{a je napravio

2019., kada je bi ciklom izvezao skoro 6.000 ki lometara do najsevernije ta~ke Evrope i „osvojio“ Nordkap u Norve{koj. I tada je uspeo da prikupi novac za le~ewe bole snog deteta, a senku na ovaj ne svakida{wi poduhvat bacila je sramna kra|a upravo tog bici kla, koji mu je iz porodi~ne ku}e ukraden u avgustu ove godi ne, ba{ na wegov 29. ro|endan.

Dva meseca kasnije na sce nu stupaju Rade i Nenad i ispravqaju nepravdu i qudsku sramotu. Qubi{i su poklonili potpuno novi bicikl, a svoje iznena|ewe ve{to su prikrili pozivom na uobi~ajeni susret.

‘’Rekli su mi – sre}an ro|en dan, ovo je tvoj novi bicikl’’

I sam na~in na koji su Rade i Nenad odlu~ili da Qubi{i po klone bicikl zavre|uje pa`wu, jer su ’’razradili’’ svaki detaq i do kraja sa~uvali svoje izne na|ewe.

’’Sve je li~ilo na uobi~aje ni susret me|u biciklistima. Pozvao me je Nenad i rekao da planira biciklisti~ku turu od Beograda do Kragujevca. Ja sam se radovao da ga ugostim, uvek se na|emo kada prolazi kroz Kragujevac, ni na kraj pameti mi nije bilo {ta smeraju’’, jo{ uvek pod utiscima prepri~ava Qubi{a susret i dodaje ’’da ne mo`e da do|e sebi od uz bu|ewa’’.

Obja{wava da se razgovor tokom susreta, sasvim prirod no, sveo na pri~u o „Nenadovom novom biciklu“ kojim se dove zao iz Beograda i da nije mogao ni da nasluti {ta sledi.

„Divio sam se novom biciklu, pri~ali smo o detaqima, {ta mo`e i kakav je na putu. Onda se odjednom pojavio i Rade.

Gledam ih i nemam poj ma odakle obojica tu. Dodu{e, Rade i ja, sa jo{ nekoliko pri jateqa, planiramo uskoro jed nu biciklisti~ku turu, pa sam pomislio da je do{ao da se do govorimo oko detaqa’’, pri~a nam Qubi{a kakav su scenario osmislili wegovi prijateqi i otkriva da ni tada ni{ta nije posumwao.

Iznena|ewe je usledilo kada je novoprido{li Rade, zatra`io da isproba bicikl i „malo se provoza“, a onda se vratio sa velikom crvenom ma{nom na upravqa~u.

’’Rekli su mi – sre}an ro|en dan Qubo, ovo je od danas tvoj bicikl. Ni sam ne znam kako sam ostao na nogama. Kompletno telo mi se oduzelo, dugo nisam imao takav ose}aj. Bilo je neve rovatno. Nemam re~i kojima mogu da im se zahvalim na ovakvom gestu. Koliko god puta da ka`em hvala, ne}e biti dovoqno’’, uz bu|eno pri~a Qubi{a.

Dodatnu vrednost ovoj pri~i o qudskosti i prijateqstvu, daje i ~iwenica da je ovu troji cu mladi}a povezala humanost.

Qubi{a otkriva da je Nena da upoznao na biciklisti~kim turama pre dve-tri godine, a Radeta tokom pro{logodi{weg pe{a~ewa za de~aka Iliju.

’’Rade mi je bio podr{ka tokom pe{a~ewa. Po~eo je da prati moje objave na fejsbuku, a onda su me obojica sa~ekali ispred Beograda i zajedno smo u{li u grad. Tada sam i zvani~no upoznao Radeta. Beskrajno sam im zahvalan na iznena|ewu. Ovo je jedan od onih doga|aja koji se do`ivotno pamte’’, ispri~ao je Qubi{a i iskreno dodao da }e i novim biciklom nastaviti svoj humanitarni rad. N. R.

Kupio sam danas dva piva i stavio ih na radijator malo da se ohlade...

Boqe svirati nepostoje}e penale u fudbalu nego harmnoniku na svadbi. Ve}i je bak{i{.

- Izveo sam sino} devojku na jogurt. - Kako je bilo? - Naru~ila i pavlaku, odrali me.

Kao {to kod Terazijske ~esme mu{karci razmewuju sli~ice, `ene bi mogle da razmewuju mu`eve. Pa da za jednog krotkog, vrednog i vernog dobiju tri mangupa, boema i razvratnika, ili kako ve} koja voli i ceni...

Ako nema gasa, Rusi mogu da nam puste votku...

 Ni{ki funkcioneri dodele sebi nov~anu pomo} da preguraju zimu. Razmi{qali su i o otvarawu humantarnog broja na koji bi im gra|ani upla}ivali donacije...

 Srbi gledaju u pasuq da vide ho}e li ove zime jesti meso...

 Vlada Srbije trebalo bi da donese uredbu kojom se suspenduje predstoje}a zima i odla`e za neka boqa vremena.

 Novi penzionerski pozdrav: - Dogodine u mesari!

 Kad se pro~ulo da ona baka prodaje otrovne pe~urke sad ima kupaca vi{e nego ikada. Navalile snaje, svekrve, zetovi, ta{te, zaove, jetrve...

 [trajkujte gla|u da ne budete gladni.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„Neki izazivaju radost gde god da odu; drugi, kad god odu"

„Ludosti u~iwene u mladosti ne mo`e nadoknaditi sva mudrost u starosti“

„La` je kao grudva snega: {to se du`e kotrqa, sve je ve}a, ali kada stane, istopi se“ Narodne poslovice

"Kad ti je stvarno stalo do nekoga, wegove gre{ke ne mewaju tvoja ose}awa, jer razum se naquti ali srcu je i daqe stalo" \or|e Bala{evi}

" Kao glad ni qubav nema o~iju, ali qubomora nema pameti"

Jovan Du~i}

[TA AKO PUTIN ODLU^I DA UPOTREBI

Na meti bi se na{la dva sela koja su mu dugo trn u oku

[ta }e se dogoditi ako ruski pred sednik Vladimir Putin u Ukrajini ipak upotrebi takti~ko nuklearno nao ru`awe? Zna~i li to da bi na relaci ji Rusija-Zapad odmah poletele stra te{ke nuklearne rakete? Ta pitawa nadvila su se nad svet ovih dana, a od govori nisu jednostavni, iako je zapravo svaki zastra{uju}i.

Ve}ina nas odmah zami{qa nuklear ni Armagedon, brisawe Berlina, Lon dona… Uostalom, neki ruski tvrdoli nija{i otvoreno su od po~etka rata u Ukrajini pretili takvim ishodom, ali kako pi{e Slobodna Dalmacija, to ne ide nu`no tako.

Denis Krni}, hvatski vojni komenta tor temeqno upu}en u ruski nuklearni arsenal i doktrinu za “Slobodnu Dal maciju" je rekao da Rusija ima ~etiri uslova pod kojima kre}e s aktivacijom svog nuklearnog naoru`awa:

1. Ako neko napadne nuklearnim na oru`awem Rusiju ili wene saveznike;

2. Ako Rusija registruje lansirawe tu|ih nuklearnih raketa prema woj i wenim saveznicima;

3. Ako neko konvencionalnim nao ru`awem napade ruske vojne i civilne ustanove koje upravqaju nuklearnim na oru`awem;

4. Ako neko konvencionalnim napa dom nanese takva razarawa da ugrozi opstanak ruske dr`ave i naroda.

Krni} je, {tavi{e, uveren da u pr voj fazi rata nuklearne vrste Rusi ne bi krenuli jednim udarom da “bri{u” povr{inske ciqeve, velike gradove, {ire teritorije.

- Nema potrebe za nuklearnim holo kaustima. To je stari pristup iz vreme na Hladnog rata, s novim tehnologijama taj koncept je prevazi|en – ka`e on.

Prema wegovim re~ima, umesto evropskih metropola, Rusi bi u prvoj fazi rata sa Zapadom verovatno prvo tukli baze ameri~kog protivraketnog {tita u Poqskoj i Rumuniji, sela Rexi kovo i Deveselu.

Ka`e da te udare "ne bismo ni vi deli, jer bi oni bili izvedeni pene tracijskim nuklearnim bombama". One prodiru duboko u zemqu i razaraju tamo ukopanu vojnu infrastrukturu - raketne silose, skladi{ta, itd...

U nastavku te faze rata verovatno bi se ga|ali NATO-ovi zapovedni cen tri, a za to bi se koristile nuklearne bombe malog puwewa, tzv. low-yield nu kes.

"Nema potrebe razarati cele grado ve i dr`ave, kad i ovako, vrlo precizno, takti~kim nuklearnim naoru`awem po ta~kastim ciqevima mo`ete da nanese te ozbiqne vojne udare", uverava Krni}, ali pitawe koje neizbe`no sledi jeste kako bi Zapad uzvratio, pod pretpo stavkom da prethodno ne bi uspeo da ne

utrali{e ruske projektile svojim pro tivraketnim {titovima.

Krni} ka`e da „treba da do|emo do komandnih mesta ruskih nuklearnih snaga u Podmoskvi i do lansirnih mesta duboko na ruskoj teritoriji, {to nije lako. Prvo se mo`e uraditi, na primer, hipersoni~nim raketama ’Dark Eagle’ koje su Amerikanci isporu~ili u Ne ma~ku pro{le godine“.

Oba gorepomenuta sela su ve} dugo trn u Putinovu oku. Bude li se Ukraji na pribli`ila NATO-u, rekao je ruski predsednik pre po~etka invazije na ovu zemqu, “bi}e puna oru`ja. Savremeno ofanzivno oru`je bi}e raspore|eno na wenoj teritoriji ba{ kao u Poqskoj i Rumuniji”.

Nema uop{te dileme da ta dva NATO punkta Putin smatra pretwom i mogu}im izgovorom za (nuklearni) udar.

Ruski predsednik je qut zbog ame ri~kih projektila u blizini ruske gra nice jo{ otkako je rumunska baza otvore na 2016, a ona poqska je udaqena samo oko 160 kilometara od ruske teritorije i jedva 1.300 kilometara od Moskve.

- Postavqamo li mi projektile u blizini granice SAD? Sjediwene Dr`a ve su te koje sa svojim projektilima ve} stoje pred na{im vratima - rekao je Putin pro{log decembra na svojoj go di{woj konferenciji za novinare.

Poqska baza ima sofisticirane radare sposobne za pra}ewe neprija teqskih projektila i navo|ewe rake ta presreta~a da ih obore. Tako|e je opremqena raketnim baca~ima MK 41, a Rusi brinu da se mogu lako prenameniti za ispaqivawe ofanzivnih projektila poput “tomahavka”.

Rusija ve} dugo smatra ovaj protivra ketni NATO {tit opasnim ameri~kim

poku{ajem da umawi zna~aj glavnog gara na wenog statusa velike sile - ogromnog nuklearnog arsenala. Mogu}nost da bi SAD mogle da obore ruske balisti~ke projektile potkopava hladnoratovsku doktrinu uzajamno osiguranog uni{tewa, prema kojoj niti jedna od dve najve}e nu klearne sile nikada ne bi riskirala nuklearni rat jer bi to zna~ilo da }e obe biti uni{tene.

Taj sporazum bio je na snazi 30-ak godina da bi onda, prema Putinovom vi|ewu, po~ela da se stvara opasna neravnote`a. Naime, u decembru 2001. ameri~ki predsednik Xorx Bu{ mla|i razbesnro je tada novog ruskog lidera povla~ewem iz Ugovora o antibali sti~kim projektilima iz 1972. i naredio Pentagonu da izgradi sistem za odbranu od mogu}e pretwe projektila iz - Irana.

- SAD je u~inio {to je u~inio - povu kao se iz sporazuma. Sada su lanseri an tibalisti~kih projektila raspore|eni

u Rumuniji i postavqaju se u Poqskojrekao je Putin.

A to se ve} mo`e shvatiti kao jedna od "pretwi" koje se spomiwu u ruskoj nu klernoj doktrini.

NATO-ove vojne baze u Poqskoj i Rumuniji dokaz su Putinu za ono {to on vidi kao pretwu koju predstavqa {irewe NATO-a prema istoku i deo we govog opravdawa za napad na Ukrajinu.

Ameri~ki kontraadmiral Tom Drugan izjavio je da protivraketni {titovi u ove dve zemqe "nisu posebno usmereni na pretwe iz Rusije, uprkos onome {to oni govore".

Me|utim, ta ameri~ka uveravawa da su oni tu samo zbog pretwe iz Irana po quqana su za vreme Trampovog mandata, kada je ovaj izjavio da }e ameri~ki od brambeni sistemi "otkriti i uni{titi svaki projektil lansiran protiv SAD bilo kad i bilo gde."

Va{ington je tako|e uveravao Moskvu da wegove dve lokacije za raketnu od branu u isto~noj Evropi uop{te nemaju ofanzivne sposobnosti koje bi se lako mogle okrenuti protiv ruskih ciqeva, odnosno da projektili presreta~i ras pore|eni na tim lokacijama "ne mogu da potkopaju ruske sposobnosti strate{kog odvra}awa" i "ne mogu se koristiti u ofanzivne svrhe", pi{e "Slobodna Dal macija".

Presreta~i navodno ne mogu da pogo de ciqeve na zemqi, ve} samo objekte u vazduhu.

- Osim toga, mestu nedostaje softver, hardver i infrastruktura potrebna za lansirawe ofenzivnih projektila - po ru~ili su iz NATO-a.

Me|utim, neki nezavisni stru~wa ci veruju da, premda bi im trebao novi softver i neke druge promene, lanseri MK 41 instalirani u Poqskoj i Rumuni ji mogu da ispaquju ne samo odbrambene presreta~e, ve} i ofanzivne projekti le.

N.

MATIJA BE]KOVI]:

Pesnik, ruski zet i vra}awazagovornik Kosova

Jedino prihvatqivo re{ewe za Srbiju i srpski narod je puna reintegracija teritorije Kosova u ustavno-pravni poredak Srbije, izja vio je ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti Matija Be}kovi} na predstavqawu “Proglasa za okupqawe u odbrani Kosova i Metohije”.

U ime potpisnika proglasa naveo je da su spremni za dijalog sa kosovskim Albancima o integraciji za zajedni~ku budu}nost i uz ocenu da bi Srbija, ukoliko bi priznala nezavisnost Kosova, “u~inila ne{to {to nikada nije u~ini la nijedna dr`ava i postala izuzetak i ruglo me|u narodima i dr`avama”.

Nije Be}kovi}u prvi put da potpisuje neke peticije ili proglase. Kada je po~eo rat u Ukrajini ovaj proslavqeni pesnik i autor poeme Vera Pavladoqska na{ao se me|u 200 potpisnika peticije protiv uvo|ewa sankcija Rusiji.

Objasnio je tada da ni Hitler nije tra`io od Srbije da {aqe vojsku na Isto~ni front, to je i za wegova merila bilo previ{e, kao neka vrsta incesta.

Sukob u Ukrajini uni{ti}e EU i NATO, Rusija ne}e stati

Istaknuti ameri~ki politi~ki ana liti~ar, izdava~ i urednik ~asopisa za pitawa odbrane i spoqne politike „Strate{ka politika”, Gregori Kapli govori o rusko-ukrajinskom konfliktu, ameri~ko-ruskim odnosima i napetosti izme|u Beograda i Pri{tine.

n U kom pravcu }e se kretati kon flikt u Ukrajini narednih {est me seci do godinu dana i kakve bi mogle da budu daqe posledice

vr{ila invaziju Ukrajine i Rusije 1941, sa oko tri miliona vojnika. Na kraju je Rusija pobedila snage predvo|ene naci sti~kom Nema~kom, ukqu~uju}i zna~ajan broj neruskih Ukrajinaca, ~ije poreklo uglavnom poti~e iz perioda okupacije zapadne Ukrajine od strane Austrou garske, Poqske i Litvanije. Rusija je nadja~ala jer je imala jasan strate{ki pristup, posebno u pore|ewu s Ne ma~kom.

Jedino prihvatqivo re{ewe za Srbiju i srpski narod je puna reintegracija teritorije Kosova u ustavno-pravni poredak Srbije, izjavio je ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti Matija Be}kovi} na predstavqawu "Proglasa za okupqawe u odbrani Kosova i Metohije"

„Nijednom malom narodu u na{e vreme ne bi palo na pamet da uvodi sankcije Rusiji, to im neko nare|uje ne zbog Rusije, nego da se zna ko im je gazda“, objasnio je Be}kovi}.

Be}kovi} se stavio na stranu i gra|ana koji se bore protiv iskopavawa litijuma, pa je mar ta ove godine potpisao narodnu inicijativu za zabranu eksploatacije litijuma i bora koju su pokrenuli - pokret „Kreni-Promeni“ i Savez ekolo{koh organizacija Srbije, a wegov pot pis bio je propra}en citatom iz wegove pesme „]era}emo se jo{“.

Na po~etku izborne kampawe Be}kovi} je podr`ao koaliciju Nada i zalo`io se za obno vu kraqevine Srbije.

„Kraq nije vlast ve} onaj ko vlastima odu zima ono {to nije wino. On je kraq svima i {titi prava i onih koji nisu za kraqevinu“, objasnio je Matija, ina~e sin oficira vojske Kraqevine Jugoslavije.

Be}kovi} je srpski pisac, pesnik i akade mik. Ro|en je 1936. godine u Senti u Kraqevi ni Jugoslaviji. Detinsjtvo je proveo u Veqem Dolu, a mladost u Vaqevu. Od studija na Filo lo{kom fakultetu `ivi u Beogradu.

Prvu pesmu napisao jo{ kao gimnazijalac, a do danas je objavio desetine zbirki pesama, beseda i dramskih tekstova.

Od 1991. godine je redovni ~lan SANU. Dobitnik je brojnih kwi`evnih nagrada, poput Oktobarske nagrade grada Beograda, nagrade Milan Raki}, Wego{eve nagrade za kwi`evnost, nagrade Desanka Maksimovi} i mnogih drugih. Iz braka s pokojnom suprugom Verom Pavladoqskom, ~iji je otac bio Rus sa Kavkaza, ima }erke Qudmilu i Oqu, a deda je troje unuka. M. T.

- Mi smo opsednuti propagandom i pristrasnim analizama na svim strana ma ovog konflikta, tako da je nemogu}e sagledati balansiranu perspektivu doga|aja ili doga|aja koji su doveli do ovog rata, koji je bilo vrlo lako spre~i ti. Istorijska perspektiva nam, me|u tim, ka`e da je ovaj konflikt daleko od zavr{enog i da kratkoro~ni dobici ili gubici najverovatnije ne}e odlu~iti ishod ovog sukoba. Rusija istorijski ne mo`e da se odrekne polagawa prava na kqu~ne regione, koji se danas smatraju (uglavnom od vlade u Kijevu i wihovih spoqnih saveznika) teritorijama Ukra jine. Mi mo`emo da koristimo neke istorijske fakte koji bi opravdali potra`ivawa obe strane, kao i strah i razo~arawa nekih regionalnih dr`ava koje su imale istorijsku participaciju u Ukrajini. Rusija ima pravo da tvrdi da je Ukrajina originalna kolevka ruskog naroda, kao {to i Srbi s punim pravom ka`u da je Kosovo kolevka srpskog naro da. Dugoro~nije gledano, samo bi kolaps ruske dr`ave mogao da bude razlog da Moskva dozvoli predaju teritorija koje je do sada povratila Kijevu. To se od nosi na Krimsko poluostrvo, teritori je Donbasa i neke koridore. Me|utim, vlasti u Kijevu su zalo`ile svoj kre dibilitet insistiraju}i da te oblasti, mada uglavnom naseqene narodom koji govori ruski, budu vra}ene unutar gra nica moderne Ukrajine, odnosno u post sovjetskim granicama.

Ovo predstavqa nere{enu situa ciju, koja se mo`e jedino re{iti nekim kreativnim na~inom o~uvawa obraza obe strane ili porazom jedne ili dru ge strane. Te{ko je pretpostaviti da bi Rusija, ako bude imala jaku politi~ku voqu, na bilo koji na~in prihvatila po raz od Ukrajine. Takav stav ima te{ku dubinu, a to je kriti~an faktor – da Ru sija nadja~a Ukrajinu, ukoliko kijevski strani sponzori (uglavnom SAD i Veli ka Britanija) iza|u na videlo iz mesta gde se skrivaju i priznaju da su u{li u rat sa Rusijom. ^ak i u tom slu~aju, Rusija ne bi mogla da prihvati poraz. Ukrajinsko stanovni{tvo je stra{no pretrpelo pod sovjetskim jarmom, od mah posle takozvane ruske revolucije (u stvarnosti pu~ propra}en gra|anskim ratom), ali Ukrajina je bila odvojena od Moskve i komunista kada je Nema~ka iz

Ono {to sada vidimo u Ukrajini jeste dominacija Rusije nad najve}im delom Donbasa i Krima. Ipak, takva situacija }e dospeti do ta~ke stagnaci je, kada se konflikt svede na rutinsku razmenu artiqerijske vatre. Dakle, od Kijeva treba o~ekivati nastavak nekog simboli~nog otpora ili odbijawa pre kida vatre.

Me|utim, za Moskvu to nije pitawe da sa~uva obraz, ve} je pitawe kontro le kriti~ne teritorije u Ukrajini, koju ona ne mo`e da ignori{e. Pored toga, mada je Turska izrazila otvorenu po dr{ku Ukrajini, pre i posle konflikta 2022, Ankara je ipak postigla „modus vi vendi” sa Rusijom. Turska zna gde weni najboqi interesi le`e i ne mo`e da za postavi realnost da joj je Rusija va`nija od Ukrajine. Za {est meseci ili godinu dana od danas, o~ekujem da }e situaci ja biti uglavnom kao i sada u smislu kontrole teritorija Moskve i Kijeva. U me|uvremenu, bi}e natezawa gore-do le, ali }e dolaskom zime u Evropi sta gnantne ekonomije i energetski izazovi nekih zemaqa Evropske unije smawi ti wihov apetit da nastave s vojnom i ekonomskom podr{kom Ukrajini. Mogu}a o{tra zima i ameri~ke sankcije, koje su dovele do prekida dotoka nafte i prirodnog gasa iz Rusije u zemqe EU, dove{}e do toga da predsednik SAD Xo zef Bajden bude optu`en za daqe sla bqewe ve} ionako disfunkcionalne vojne alijanse NATO, ali i ekonomske situacije u zemqi. Bajdenova Bela ku}a ne shvata u potpunosti koliko }e rat s Rusijom, koji je po~eo i koji se vodi pod parolom „Ukrajina u NATO-u”, uni{titi i NATO i Evropsku uniju. U me|uvreme nu, predsednik SAD Xozef Bajden je, izgleda, spreman da vodi proksi rat protiv Rusije do posledweg Ukrajinca, dok je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski spreman da vodi rat protiv Rusije do posledweg ameri~kog dolara. Me|utim, ameri~ki politi~ki i vojni establi{ment, izvan svega neprija teqski ustrojen prema Rusiji, razume da je Kina, a ne Rusija, glavni egzisten cionalni problem SAD i Zapada. n Sada su odnosi izme|u Beograda i Pri{tine veoma napeti. Kuda se takva situacija kre}e? - Srbija je posledwih decenija delo vala u ve{ta~kom svetu u kome se zala

gala za ulazak u Zapad. Realnost je da Srbija jo{ uvek nije ~lanica Evropske unije, ali je i daqe predmet opstrukcija i deqewa lekcija ameri~kih ambasado ra kako da weno rukovodstvo upravqa zemqom. Srbija izra`ava nadu da }e jednog dana u`ivati isti suvereni sta tus kao i druge zapadne zemqe. U stva ri, Srbija mo`e da bude zadovoqna da sam po~etak i proces u~lawewa u EU nikada nije obavqen na odgovaraju}i na~in. Uzimaju}i sve to u obzir, Srbi ja bi trebalo da bude odlu~na u odba civawu ~lanstva u EU, ali to ne zna~i da Srbija treba da izbegava sporazume sa EU. Srbija }e mo`da na primeru Hr vatske, koja }e uvesti evro januara 2023. godine, uvideti da }e ta zemqa postati siroma{nija, da }e biti opqa~kana, kao {to je to bio slu~aj s Gr~kom, Kiprom, Italijom itd., i da }e izgubiti svoj su verenitet i nezavisnost. Beograd mora da balansira izme|u Istoka i Zapada istovremeno tragaju}i za novim regio nalnim odnosima, ukqu~uju}i za po~e tak Ma|arsku i Britaniju.

n Pored Kosova, postoje slo`eni odnosi izme|u Sarajeva i Bawaluke, a i previrawa izme|u Makedonaca i Albanaca u Severnoj Makedoniji. Kako vi gledate na ovaj problem?

- Jedini ciq ve{ta~kih granica sta re Jugoslavije, ukqu~uju}i i ve{ta~ke granice dana{weg Balkana, bio je da se stvori „hrabri novi svet”, za koji su socijalisti mislili da su „moderne dr`ave” bez ikakvog etni~kog ili kul turnog identiteta, koji bi mogao da se suprotstavi ideolo{koj homogeniza ciji. Takva razmi{qawa – isti na~in razmi{qawa koji je doveo da su Sovje ti i Narodna Republika Kina u stvari uni{tili „nacionalnosti” putem geno cida ili druga~ije – {to je sada iza zvalo preporod naroda {irom sveta koji `ele da budu definisani svojim istorijskim identitetom. Muslimani na Balkanu, koji su sada radikalizova ni od strane me|unarodnog islamskog pokreta, prvo `ele kulturnu, a zatim i pravnu dominaciju gde god je to mogu}e u Evropi. Turska, Iran i Saudijska Arabija ohrabruju takva nastojawa. Me|utim, tome }e pru`iti otpor narodi kojima su oduzeti wihovi identiteti i teritorije. Otvoreniji i hrabriji raz govor, kojim se potvr|uju veze srpskog naroda u Srbiji i Republici Srpskoj i realnost da srpska istorijska potra`i vawa bez obzira na veru ostaju validna {irom Balkana, treba odr`avati. Ovo nije podr{ka „velikoj Srbiji”, ve} pred stavqa otpor stvarawu „velike Alba nije” i islamske sudbine Balkana. U tom pogledu, Srbi treba prvenstveno da sa slu{aju sami sebe, a ne one van regiona, kada se razmatraju pitawa nacionalnog identiteta, istorije i otaxbine. R. N.

Rusi evakuaciju Ukrajinci na

‘BITKA NAD BITKAMA’: Rusi zovu na evakuaciju Hersona, Ukrajinci juri{aju na kqu~ni grad!

Kako je rekao zamenik {efa proruske administracije Herson ske oblasti Kiril Stremousov, ukrajinske snage sve intenzivnije ga|aju Hersonsku oblast, i ciqaju mesta gde se nalazi veliki broj civila. On je posavetovao gra|a ne da se sklone od zone borbenih dejstava i odu u druge regione pod ruskom kontrolom.

linija fronta. Grad Herson bio je jedan od prvih koji je pao u ruke Rusije nakon po~etka invazije 24. februara i predstavqa kqu~nu strate{ku i simbolni~nu metu u velikoj ukrajinskoj kontraofan zivi.

Ukrajinske oru`ane snage oslobodile su vi{e od 600 na seqa u posledwih mesec dana,

Zvani~nici Hersonske oblasti, koje je postavila Rusija, pozvali su civile da se evakui{u, navode}i kao razlog navodne svakodnevne raketne napade ukrajinskih snaga. Ovaj poziv ukazuje na ozbiqnost situacije u Hersonu, oblasti koju je Moskva anektirala, a mnogi navode i da bi na ovoj teritoriji mogla da se odigra “bitka svih bitaka” u aktuelnom sukobu u Ukrajini

I vicepremijer Rusije Marat Husnulin je rekao da je vlada usvo jila odluku o organizaciji pomo}i za sve koje `ele da odu iz Herson ske oblasti u druge regione.

“Svima }emo obezbediti be splatnu sme{taj i sve {to je po trebno, a onima koji odlu~e da trajno ostanu u novom mestu, obez bedi}emo dom”, rekao je Husnulil.

Ovim pozivom je Moskva, na vodi “Gardijan”, izazvala strah da }e Herson postati nova glavna

ukqu~uju}i 75 u strate{ki va`noj oblasti Herson, saop{tilo je ukrajinsko Ministarstvo za re integraciju privremeno okupira nih teritorija, prenosi Gardijan. Ukrajina, me|utim, odbacuje op tu`be da ciqa civile. Pripreme za evakuaciju zapo~ele ranije?

[ef hersonske administraci je kog je postavila Rusija Vladi mir Saldo u video poruci koju je objavio na dru{tvenoj mre`i Te

legram rekao da je narod Hersona na referendumu doneo odluku da se pridru`i Ruskoj Federaciji, te da bi rukovodstvo Rusije tre balo da pomogne evakuaciji sta novnika u “mirnije oblasti”, pre svega Krim, Rostovsku oblast, Krasnodarsku i Stavropoqska pokrajinu. Skaj wuz je, me|utim, jo{ u utorak objavio da su zva ni~nici po~eli sa osiguravawem uslova za preseqewe do 40.000 stanovnika iz regije Herson na Krim i u Rusku Federaciju.

“Hersonska oblast je krajem septembra napravila izbor – na referendumu je potvrdila `equ da se pridru`i Ruskoj Federa ciji, obnovi istorijsku pravdu i vrati izgubqeno posledwih go dina”, rekao je Saldo.

Dodao je da raketni udari nanose ozbiqnu {tetu, stanov ni{tvu, a da su mete projektila hoteli, stambeni objekti, pijace, gde ima mnogo civila.

Britanski obave{tajci sao p{tili su nedavno da su ruske snage, nakon povla~ewa oko 20 kilometara na sever Hersona po~etkom oktobra verovatno poku{ale da konsoliduju novu liniju fronta zapadno od sela Majlove koje se nalazi daqe se veroisto~no uz reku Dwepar.

Sa druge strane, zvani~nici u Kijevu govorili su o svojim na dama da }e do Bo`i}a sti}i do regionalne prestonica Hersona uprkos tome {to je ruski predsed nik Vladimir Putin oblast “pri pojio” Rusiji zajedno sa Dowec kom, Luganskom i Zaporo`jem, {to je potez koji je osudio skoro ceo svet.

U Generalnoj skup{tini Uje diwenih nacija samo su ~etiri zemqe podr`ale Rusiju u gla sawu protiv rezolucije u kojoj se osu|uje aneksija – Sirija, Nikara gva, Severna Koreja i Belorusija. Novi front, novi komandant

Roxer Murhaus, britanski istori~ar specijalizovan za istoriju Nema~ke i Central ne Evrope, naveo je za ~asopis “Tajms” da Rusija sada poku{ava da “zamrzne linije fronta”. On smatra kako bi ovo moglo da omo gu}i Rusiji da “ukopa” polo`aje pred zimu, i pripremi vojsku za prole}ni deo rata.

^ak i ako Zapad ne priznaje legitimitet jednostrane aneksi je Moskve, ~iwenica da Kremq sada ove teritorije smatra delom Rusije mogla bi biti dovoqna da neke vlade dvaput razmisle pre nego {to podr`e bilo kakvu voj

nu akciju koju su nameravale da pru`e ukrajinksoj vojsci u tim oblastima, navodi “Tajms”.

A u jeku borbi, i u trenucima dok ukrajinska kontraofanzi ca napreduje, Moskva je pro{le nedeqe imenovala i novog ko mandanta trupa koje se bore u Ukrajini. Re~ je zapravo o Sergeju Surovkinu, generalu koji va`i za “nemilosrdnog” i koji je ve} u~e stvovao u slo`enim ratovima.

Surovikin se nalazi i na li sti sankcija EU, na koju je dospeo 23. februara, dan pre nego {to je Rusija izvr{ila invaziju na Ukrajinu.

“Poznat je kao prili~no nemi losrdan komandant koji ne }aska mnogo sa podre|enima, a poznat je i po svom temperamentu”, rekao je za “Wujork tajms” Majkl Kofman, direktor studija Rusije u C.N.A, institutu za istra`ivawe bez bednosti sa sedi{tem u Virxi niji.

Pro{log meseca je rusko mi nistarstvo odbrane saop{tilo kako je bilo promena u vojnom vrhu. Isto~ni vojni okrug je ta ko|e dobio novog komandanta, general-potpukovnika Rustama Muradova. On je ranije predvodio ruske trupe u okupiranoj oblasti Donbas u Ukrajini.

Da li je Ilon Mask zaustavio ukrajinsku kontraofanzivu

Ilon Mask, izvr{ni direktor kompanije „Spejs iks”, ~ije satelite koriste kijevske trupe u ratnim operacija ma, izjavio je da }e poslu{ati „preporuku” koju je dobio na Tviteru od odlaze}eg ukrajinskog ambasadora u Nema~koj Andreja Melnika.

Melnik, koji se „proslavio” u intervju za nema~ku tele viziju kada je branio nacisti~kog saradnika Stepana Ban deru, `estoko je napao Maska posle wegovo odluke da sa teliti „Starlinka” vi{e ne mogu besplatno da se koriste Ukrajinski diplomata je poru~io ameri~kom milijar deru da „od... (f**k off)

Mask je odgovorio, tako|e na Tviteru: „Samo sledimo wegovu preporuku”.

Ambasador Melnik pro{le nedeqe obru{io se na Ma ska, nakon {to je Ilon Mask izneo mirovni plan koji je podrazumevao da Ukrajina ustupi deo teritorije Rusiji i usvoji neutralni status. Osim wega i drugi ukrajinski zva ni~nici sa dosta gneva odbacili su ovaj predlog.

Melnik nije ni poku{ao da ubla`i svoju poruku upu}enu direktoru kompanije „Spejs iks” ve} je rekao da je we gova poruka Musku bila „veoma diplomatski odgovor”.

splatnu uslugu Ukrajini u iznosu od 80 miliona dolara.

Si-En-En je objavio pismo za koje se navodi da je „Spejs iks” poslao Pentagonu u septembru, zahtevaju}i da pokrije tro{kove rada sistema u Ukrajini. Kompanija vi{e nije „u poziciji da daqe donira terminale Ukrajini, niti da finansira postoje}e terminale na neodre|eno vreme“ , navodi se u dokumentu.

Savetnik predsednika Ukrajine Mihailo Podoqak re kao je da }e Kijev prona}i re{ewe da odr`i funkcional nom satelitsku mre`u „Starlink”.

Ameri~ki milijarder Ilon Mask izjavio je da wegova svemirska kompanija „Spejs iks” ne mo`e unedogled da fi nansira Starlink u Ukrajini.

„Hajde da budemo iskreni. Svidelo nam se to ili ne, Mask nam je pomogao da pre`ivimo u najkriti~nijim tre nucima rata. Kompanije imaju pravo na svoju strategiju. Ukrajina }e prona}i na~in da odr`i u funkciji Starlink. O~ekujemo da }e ameri~ka kompanija pru`iti stabilnu ko nekciju do kraja pregovora”, naveo je Podoqak.

„Starlink” mre`a je dizajnirana da omogu}i pristup Internetu preko velikog broja mikrosatelita.

Nekoliko dana posle Maskove izjave da neko, Ukrajina ili Pentagon, mora da plati kori{}ewe satelita, navod no su ukrajinske trupe na terenu po~ele da prijavquju pro bleme sa pristupom sistemu „Starlink”.

„Fajnen{el tajms” objavio je tekst u kome se opisuju „pa ni~ni telefonski pozivi vojnika koji tra`e pomo}”.

Ilon Musk je tvrdi da je wegova kompanija pru`ila be

Novih izbora nema bez ~vrstih dokaza o kra|i

Odluka o ponavqawu izbora za predsednika Re publike Srpske ili za bilo koji drugi nivo vlasti ne mo`e biti doneta pre nego {to Centralna iz borna komisija (CIK) BiH objavi kona~ne prelimi narne rezultate izbora, a nakon toga razmotri sve pritu`be na izborni proces.

Iako iz vlasti i opozicije u Srpskoj ovih dana sti`u dijametralno suprotne informacije o dosa da{wem toku ponovqenog brojawa glasova za pred sednika Srpske, gde jedni tvrde da su odstupawa od prvobitnih rezultata zanemarqiva, dok drugi poru~uju da je kra|a izborne voqe gra|ana ogromnih razmera, izvori iz Glavnog centra za brojawe gla sova u Sarajevu otkrivaju da je na osnovu do sada ponovo prebrojanih glasova nerealno o~ekivati po navqawe izborao.

– Iako na pojedinim bira~kim mestima postoje utvr|ene nepravilnosti, pa je tako, na primer, jed nom kandidatu za predsednika Srpske u odnosu na drugog upisano 100 ili 200 glasova vi{e u odnosu na pravo stawe, to jo{ uvek ne predstavqa razlog za dono{ewe odluke o ponavqawu izbora. Pravi “xumbus” o~ekuje se tek nakon {to CIK, nakon po novqenog brojawa glasova, objavi kona~ne prelimi narne rezultate, a posle toga slede pritu`be poli ti~kih subjekata, analize i provere materijalnih

dokaza o tome da li je na odre|enom bira~kom mestu do{lo do izborne kra|e ili neke druge utvr|ene nepravilnosti u izbornom procesu –obja{wavaju izvori iz Centralne izborne komisije (CIK) BiH.

Oni, izme|u ostalog, dodaju i to da bi ~ak u slu~aju da se ponovqenim brojawem utvrdi da je, primera radi, u korist kandidata SNSD za pred sednika Srpske, Milorada Dodika, upisano pet, sedam ili deset hiqada glasova vi{e u odnosu na stvarno stawe u glasa~kim kutijama, to i daqe ne dovoqan razlog da CIK nalo`i ponavqawe izbora!

– Ako je nakon prvih preliminarnih rezultata razlika u korist jednog kandidata oko 30.000 gla sova, a nakon ponovqenog brojawa utvr|eno da ona iznosi 20.000, nema potrebe da se izbori ponavqa ju, jer je razlika i daqe tolika da utvr|ene nepra vilnosti ne uti~u na kona~ni rezultat. Jedino u slu~aju da se nakon ulo`enih prigovora na kona~ne rezultate proverom dokaza o, recimo, uni{tavawu glasa~kih listi}a, dopisivawu nepostoje}ih glaso va ili nekim drugim prevarama direktno uticalo na kona~ni rezultat, CIK ima obavezu da poni{ti izbore i nalo`i wihovo ponavqawe. Ta procedura mo`e da traje mesecima – isti~u sagovornici. R. N.

Policajca presreli kod Bratunca i pretukli palicama

Petorica napada~a osumwi~ena da su palicama pretukli policijskog slu` benika M.J. koji nije bio na du`nosti sprovedeni su na saslu{awe u Okru`no javno tu`ila{tvo u Bijeqini.

Minorna odstupawa u ponovnom prebrojavawu glasova za predsednika Srpske

Dosada{we kontrolno prebrojavawe glasa~kih listi}a u Glavnom centru za brojawe u sarajevskoj „Zetri“, koje je obuhvatilo bira~ka me sta u Bawaluci, Bijeqini i gotovo polovini glasa~kih mesta u Doboju, pokazalo je minorna odstupawa u odnosu na prvobitno saop{tene re zultate za nivo predsednika Republike Srpske.

Pozivaju}i se na saznawa iz izvora bliskih CIK Bosne i Hercego vine, razlika se svodi na nivo statisti~ke gre{ke.

Navodi se da su broja~i u „Zetri“ tokom otvarawa vre}a sa bira li{ta u Doboju prona{li sve pe~ate i neiskori{}ene glasa~ke listi}e, ~ime su demantovane spekulacije opozicije da sa 61 bira~kog mesta CIK-u nisu vra}ene vre}e sa neiskori{}enim listi}ima.

Nakon izvr{ene kontrole 42 dobojska bira~ka mesta utvr|eno je, prema istom izvoru, da nema promene izbornih rezultata, niti su uo ~ene nepravilnosti na kontrolisanim bira~kim mestima u odnosu na rezultate koje je CIK objavila pre dono{ewa naredbe za kontrolno brojawe glasova.

Nakon prebrojavawa glasova iz Doboja sledi brojawe glasova iz Prijedora. Brojani su i glasovi sa bira~kih mesta u Bawaluci, a pret hodno iz Bijeqin.

Ponovno prebrojavawe glasa~kih listi}a po~elo je u ~etvrtak, 13. oktobra.

Zbog napada na policajca uhap{eni su D.I, B.C, M.S, N.S. i S.J. koji se terete za kri vi~na dela telesna povreda i o{te}ewe tu|e stvari.

– Policijskoj stanici Bratunac je 16. oktobra 2022. godine oko 3.10 ~asova pri javqeno da su policijskog slu`benika M.J. van du`no sti u mestu Bjelovac, op{ti na Bratunac dok je upravqao svojim vozilom presrela dva putni~ka motorna vozila i da je iz istih iza{lo deset nepoznatih lica koja su ga fizi~ki napala i udarala palicama.

Uhap{ena petorica nasil nika: Policajca presreli na ulici i napali palicama

Nakon utvr|ivawa svih ~iwenica i okolnosti ovog doga|aja, utvr|eno je da je u napadu na policijskog slu` benika M.J. u~estvovalo gore navedenih pet lica koja su li{ena slobode po nalogu de`urnog tu`ioca Okru`nog javnog tu`ila{tva Bijeqina.

Dodatni vojnici

EUFOR-a sti`u u BiH, po~ela vojna ve`ba

Iz Italije je u luku Plo~e u Hrvatskoj stiglo vi{e od 250 voj nika s vozilima i opremom, da bi u~e stvovali u ve`bi EUFOR-a „Brzi od govor 2022”, koja }e po~ela i traja}e do 20. novembra u Bo sni i Hercegovini.

Uskoro treba da stigne i brod s drugom grupom vojnika i opreme iz Italije, saop{teno je iz EUFOR-a

Ranije je saop{teno da }e se u BiH okupiti vojnici dvadeset zemaqa u~esnica u EUFOR-u da bi pokazali svoju sposobnost i odlu~nost da okru`ewe za sve gra|ane BiH bude bezbedno.

Najavqeno je }e se ve`ba odr`ati {irom BiH.

„Kao i prethodnih godina, ove dodatne trupe }e u~estvovati u tak ti~kim ve`bama i patrolirawu, pa }e privremeno pove}ati brojno stawe EUFOR-a”, navedeno je u saop{tewu.

EUFOR }e blisko sara|ivati s Oru`anim snagama BiH i i lokal nim zajednicama koje }e dati administrativnu i logisti~ku podr{ku ve`bi.

„Kao {to je bio slu~aj i s prethodnim ve`bama EUFOR-a, 'Brzi od govor 22' ponovo pokazuje predanost Evropske unije evropskoj budu}nosti svih gra|ana Bosne i Hercegovine”, naveo je EUFOR. S. G.

MILO POKROVITEQ [VERCOVAWA DROGE:

Dritan Abazovi} na odboru za bezbednost udario na \ukanovi}a

Politi~ki pokroviteq {ver ca cigareta i kokaina u Crnoj Gori je Milo \ukanovi}! On je jedina politi~ka adresa krimi nala.

Vi{e od 30 qudi pralo je pare za {efa Demokratske partije socijalista. \ukanovi} je ime novao premijere, direktore po licije, uprave prihoda i carina. Ti qudi su povezani sa Lazovi-

"ruskim faktorom", napraviti detaqan pregled qudi koji su pod sumwom da su prali novac za \ukanovi}a.

- Mnogi od wih bili su dr`av ni funkcioneri u prethodnom periodu. Dakle, nikakva imperi jalna Rusija, nikakva velika Sr bija - dodao je predsednik Vla de Crne Gore, podsetiv{i da je vreme biv{eg glavnog specijal

rade Ranko Ubovi} (neformalni vlasnik kompanije "Bemaks") i Zoran Lazovi} (biv{i funkcio ner ANB). Gde su dokumenta da su ranije paqene cigarete? Evo ih sa spaqivawa u zadwem perio du, sa imenima ~lanova komisije. Ko je i{ao kod porodice jednog od uhap{enih qudi, koji kama ta{ sa Zabjela da nudi novac we govoj porodici? Ko je govorio da {verc treba da se nastavi da bi se pomogla Crna Gora, da bi se odbranila od Vu~i}a - sejao je pitawa premijer, nagove{tavaju}i i odgovore.

Kad je re~ o odbeglom poli cajcu Qubi Milovi}u, za koga se sumwa da je pripadnik kava~kog kriminalnog klana, Abazovi} je podsetio da su se sa wim sretali qudi iz ministarstva na ~ijem ~elu je Ra{ko Kowevi}.

- Zoran Lazovi} je bio na ~elu sektora za borbu protiv krimi nala u Upravi policije.

}ima, Milovi}ima, sa "kava~kim" i "{kaqarskim" klanom.

Ove te{ke optu`be na ra~un {efa crnogorske dr`ave izneo je premijer Crne Gore Dritan Abazovi}, daju}i iskaz u nastav ku kontrolnog saslu{awa pred ~lanovima Odbora za bezbed nost i odbranu. Abazovi} se i zarekao:

- Ako ovo nije istina, sam }u sebi staviti lisice na ruke.

Premijer je prethodno naveo da \ukanovi} i wegovi ne sede skr{tenih ruku. On je zato naja vio da }e jedna renomirana me|u narodna agencija, koju niko ne}e mo}i da ospori niti da proglasi

nog tu`ioca Milivoja Katni}a i biv{eg vrhovnog dr`avnog tu`i oca Ivice Stankovi}a zavr{eno.

- [verc je bio tabu tema dok nisam izabran za potpredsedni ka prethodne vlade.

Abazovi} je izneo saznawa da postoje tri klana koja {vercuju, a jedan je pokroviteq partija u kojima su Ra{ko Kowevi}, Ranko Krivokapi} i Milo \ukanovi}.

- Zbog toga su svi napadi usme reni prema meni kako bi se na pravila konstrukcija, a ja bio optu`en da u~estvujem u {vercu. Pozivam nadle`ne da utvrde ~iwenice. Da ne zame}emo tra gove - {verc cigareta i kokaina

Davao je novac i zato nemamo qude koji su spremni da krenu u obra~un. Otkrio sam dve {eme koje se de{avaju na severu dr`a ve punih 20 godina. Paralelne grani~ne prelaze kroz koje ide {verc. Gde ste bili, Kowevi}u, da ovo ka`ete? Umesto toga seli ste s urednikom "Pobjede" Dra{kom \uranovi}em i dogo vorili da se napadne Abazovi} preko sekretarke Ve}a za nacio nalnu bezbednost Jelene Mara{ i Artana Kurtija, generalnog in spektora ANB. Tokom 2020. kroz Crnu Goru su pro{la 453 kontej nera, a taj broj je danas znatno mawi - rekao je Abazovi}. R. N.

oktobra nastavqa se talas promena

Koalicija za budu}nost Po dgorice odr`ala je promotiv ni skup u prepunoj staroj zgradi Vlade. Kandidatkiwa za grado na~elnicu dr Jelena Borovini} Bojovi} kazala je da je nakon 30. avgusta 2020. godine, po~eo pro ces osloba|awa Crne Gore od korupciona{kog, kriminalnog i diktatorakog DPS-a.

- Grad po grad, jedan za dru gim, osloba|ali su se, a zlogla sna stranka Mila \ukanovi}a razvla{}ena je u velikom broj gradova {irom Crne Gore. Sada je do{ao red na Podgoricu, po ru~ila je dr Borovinic Bojovi}.

Predsednik Nove srpske de mokratije i jedan od lidera DFa, Andrija Mandi}, zakqu~io je da su pred Podgoricom boqi dani, ali i da }e DF do kraja vo diti brobu protiv mafije.

,-U samoj Podgorici treba mnogo toga da se uradi. Na{i ek sperti su iza{li sa planom kako treba urediti grad, i na koji na~in treba re{iti razne pro bleme, poput ure|ewa ulica, vo dosnabdevawa. Posebno `elim da istaknem socijalni program koji }e pomo}i qudima koji su u stawu socijalne potrebe. Imamo

najboqeg kandidata za grado na~elnika, u na{em slu~aju gra dona~elnicu. Mi imamo Jelenu. Na{a je, odli~an, pet, poru~io je Mandi}.

Predsednik Demokratske na rodne partije i jedan od lidera DF, Milan Kne`evi}, je najavio

Bojovi}, nema izgovora. Po{to su odvojili Zetu, da vam uhvatim mu{tuluk. Tamo }emo da ih oremo, u Pqevqima }emo da ih isfre ziramo, u @abqaku }emo da ih posijemo, u [avniku }emo da ih zacementiramo, u Budvi }emo da ih potopimo, kazao je Kne`evi}.

Podr{ka Karaxi}u i Mladi}u u Petwici kod [avnika

Nekada{wem predsedniku Republike Srpske Radovanu Ka raxi}u, koji na ostrvu Vjat u Velikoj Britaniji provodi zatvor ske dane, i obolelom generalu Ratku Mladi}u, zato~eniku suda u Hagu, epski pesnici i guslari iz Crne Gore u drobwa~kom selu Petwica organizvali su sabor podr{ke.

ubjedqivu pobedu liste Demo kratski front – Za budu}nost Podgorice, ali i svih lista koje predvodi DF u svim drugim op{tinama.

- Podgorica je posledwi {le per cigareta i brod kokaina, i zato je na{a obaveza da taj {le per survamo na Smokovcu, a brod potopimo u luci Bar. Izbor je lak, ~ista petica za Jelenu Brovini}

Kandidat za odbornika i predsednik Slobodne Crne Gore, Valdislav Dajkovi}, ista kao je da mu je velika ~ast {to je deo ove koalicije:

- Je li bilo ko od vas video Mila \ukanovi} u Podgorici po sledwih mesec dana. Nije i ne}e. Sakrio se u mi{iju rupu, a mi{e vi be`e kad brod tone, poru~io je Dajkovi}. S. G.

- Herojima srpstva podr{ka ispod Kova~eve grede, postojbini Karaxi}a, poru~ili su u~esnici skupa.

Nakon liturgije u Petwi~koj crkvi ispred koje su sahrawene ~etiri vojvode iz roda Karaxi}a opelo su slu`ili iguman mana stira Bijela otac Isaija i prota Rade Radovi}, brat bla`enopo ~iv{eg mitropolita Amfilohija, da bi se potom svi uputili ka ~uvenoj kuli Karaxi}a i ka spomeniku reformatora srpskog jezika Vuka Karaxi}a, ~iji koreni su tako|e sa ovog qutog kamena.

Uprava za inspekcijske poslove donela je re{ewe o uklawawu spomen-plo~e na objektu biv{eg logora JNA u Moriwu, koju su cr nogorski ministri odbrane i spoqnih poslova, Ra{ko Kowevi} i Ranko Krivokapi} sa hrvatskim zvani~nicima, otkrili 10. okto bra.

Inspektor za oblast kulturnih dobara i kulturne ba{tine 12. oktobra je iza{ao na lice mesta i sa~inio slu`benu zabele{ku, ali i izvr{io inspekcijski nadzor u op{tini Kotor, nakon ~ega je konstatovao da za postavqawe spomen-obele`ja u Moriwu ne postoji neophodna dokumentacija.

Podsetimo, gra|ani su protestovali protiv postavqawa ove plo~e i ~ak blokirali put uo~i ceremonije otkrivawa.

Na plo~i je naveden tekst u kom stoji da je „tokom velikosrpske agresije na Hrvatsku ovde bio logor za zato~ene hrvatske civile i branioce“.

Inspekcija nalo`ila uklawawe spomen-plo~e „`rtvama velikosrpske agresije“ u Moriwu kod Kotora

Program

Patrijarh srpski Porfirije ustoli~en je, na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, u petak 14. oktobra, u tron arhiepiskopa pe}kih i patrijaraha srpskih u Pe}koj patrijar{iji, na Kosovu i Me tohiji. ^in hirotonisawa odr`an

SPC i patrijarha mir i samo mir

Albancima i svima koji `ive na ovim prostorima – prepoznajemo Boga i ~uvajmo jedni druge, jer `eqa za mirom saglasna je sa os novnim na~elima na{e vere.

Princ Filip Kara|or|evi} prisustvovao ustoli~ewu

Princ Filip Kara|or|evi} je prisustvovao ustoli~ewu srpskog patrijarha Porfirija. "Ponosan sam {to sam ovde, jer je i moj pradeda, kraq Aleksandar I, prisustvovao ustoli~ewu patrijarha srp skog Dimitrija, prvog patri jarha po uspostavqawu Srp ske patrijar{ije, 28. avgusta 1924. godine", naveo je Filip Kara|or|evi} na svom Tviter nalogu.

"Tada je sve~anost usto li~ewa zapo~ela dolaskom kraqa Aleksandra u Pe}, gde ga je stare{ina manastira pozdravio kao ''osvetnika'' Kosova, oslobodioca i ujedi niteqa na{eg naroda i isto rijski pravog naslednika kru ne Nemawi}a. U manastiru je tada obavqen istorijski ~in: Kraq Aleksandar je zapalio dve velike sve}e koje je cari ca Milica ostavila kao ama net onom srpskom kraqu koji 'osveti Kosovo'" - dodao je.

Poru~io je i da je ponosan na istoriju i tradiciju svoje porodice i istoriju i tradici ju Srpske pravoslavne crkve.

je, uz saslu`ewe vi{e arhijereja SPC i vi{e od dve hiqade pri do{lih vernika iz svoih srpskih zemaqa a najvi{e sa Kosmeta.

- Mir je deo Bo`jeg promisla za ~ove~anstvo i celokupni stvo reni svet, mir koji je dar Bo`ji siguran je i jedini nepokolebqiv, poru~io je patrijarh u besedi po sle ustoli~ewa.

Patrijarh Porfirije rekao je u besedi da je mno{tvo razloga zbog kojih smo ovde do{li, ali da je jedan jedini najva`niji, a taj glavni razlog je Presveta mati Bo`ja i sveta liturgija, koja je i ikona i prisustvo car stva Bo`jega.

- Iznova, shvatamo, razumemo i podse}amo se da smo narod Bo`ji, da Bogu pripadamo i da wegov blagoslov spasewa imamo, da smo u zajednici sa svima svetima, da imamo dom o~ev, Crkvu na{u, ali i da istovremeno pripadamo i svojim porodicama i svom narodu, i dru{tvu u kojem `ivimo, ali i zajednici svih naroda sveta, po ru~io je 46 srpski patrijarh.

DA GRADIMO ZAJEDNO MIR

Pozvao je na molitvu za sve qude, na{u bra}u i sestre, za sve na{e sunarodnike, ali i za sve one sa kojima `ivimo ovde na ovim prostorima, ukqu~uju}i i pre svih bra}u Albance.

- Da gradimo zajedno mir kao {to su gradile srpske porodice zajedno sa albanskim porodica ma, rekao je patrijarh i napome nuo da su Albanci, bez obzira {to su bili muslimani, ili ba{ zbog toga {to su bili muslimani i iskreno veruju}i qudi – znali za mo} molitve.

- Znali su, ka`e, da se u pra voslavnim svetiwama moli i za wih i za wihovu decu, i da Bog kao apsolutna qubav, kao qubav po svojoj su{tini, ne gleda na to ko je ko, da su svi Bo`ja deca.

- @eleo sam bra}o i sestre da ovo odmah na po~etku naglasim, da podvu~em, da sna`no ista knem, da svi znaju da niko ne bi naknadno pripisivao srpskoj crkvi ne{to drugo, da ne bi u~i tavali drugi i druga~iji program srpskoga patrijarha, program koji je razli~it od zapovesti Bo`jih,

MNO[TVO VLADIKA NA USTOLI^EWU

Liturgiju, na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, slavu Pe}kog manastira, slu`i patrijarh Porfirije uz saslu`ewe vi{e ar hijereja Srpske pravoslavne crkve.

U Pe}koj patrijar{iji bili su prisutni, izme|u ostalih vladi ka mitropolit dabrobosanski Hrizostom, mitropolit crnogorsko - primorski Joanikije, vladika ra{ko - prizrenski Teodosije, vla dika Pahomije, ni{ki Arsenije, Jerotej [aba~ki, vikar patrijarha vladika Sava, kru{eva~ki David, budimski Lukijan, ba~ki Irinej, `i~ki Justin, {umadijski Jovan, mile{evski Atanasije, dizel dorfski Grigorije, bregalni~ki Marko, zapadnoameri~ki Maksim, isto~noameri~ki Irinej, zapadnoevropski Justin, vaqevski Isi hije, dalmatinski Nikodim, slavonski Jovan.

PORFIRIJE SEDMI USTOLI^ENI PATRIJARH POSLE USPOSTAVQAWA JEDINSTVA SPC

Posle uspostavqawa jedinstva Srpske Pravoslavne Crkve 1920. godine, obnovqena je i tradicija ustoli~ewa u Pe}ki tron kao dokaz duhovnog ugledawa na srpske arhiepiskope i patrijarhe od dobijawa autokefalnosti 1219. godine.

- Mir je deo Bo`jeg promi sla za ~ove~anstvo i celokupni stvoreni svet, mir koji je dar Bo`ji siguran je i jedini nepo kolebqiv. On je istovremeno i unutra{wi i na{ li~ni mir, ali i spoqa{wi mir sa svim qudima i sa svim stvorewima, poru~io je patrijarh.

- Zbog tog mira i slu`imo sve tu liturgiju, jer to je ono {to Gos pod od nas o~ekuje, ali i wegova Mati koju danas proslavqamo, poru~io je patrijarh.

Istakao je da to od nas o~eku ju i na{i preci i prethodnici i dodao da je pe}ki tron najbli`i presto Bogu koji je na{ narod sa gradio.

PE]KI TRON NAJBOQE

^UVAJU MONAHIWE

- Zato je Pe}ka patrijar{ija na{a najsigurnija ku}a, a i ako smo i daleko od we, ne smemo je zaboraviti, jer odavde dolazi blagoslov Bo`ji, Svetog Save, a taj blagoslov ~uva sve na{e sve tiwe na KiM, ~uva Crkvu i srpski pravoslavni narod da opstane u svom domu jer je Kosovo i Metohi ja dom srpskog pravoslavnog naro da. Ovde smo se rodili za Hrista, ovde na KiM smo videli svetlost istinitu, stekli veru istinitu Trojici nerazdeqivoj, rekao je patrijarh.

Kazao je da pe}ki tron najboqe ~uvaju monahiwe u tom manastiru, ali i drugi monasi u ju`noj pokra jini i naglasio da srpski pravo slavni narod koji `ivi na KiM je taj koji uzdi`e pe}ki tron naj vi{e {to se mo`e uzneti..

Tako je u Pe}koj patrijar{iji 1924. godine ustoli~en patrijarh Dimitrije, zatim Varnava, 1930., patrijarh Gavrilo 1938. godine, German 1960., zatim patrijarh Pavle 1994. Patrijarh Irinej usto li~en je u Pe}koj patrijar{iji 2010. godine.

od jevan|eqa Hristovog, napome nuo je patrijarh.

- Program Srpske pravoslav ne crkve, istakao je, jeste mir, i to prvo sa onima koji su nam naj bli`i.

- Program na{e Crkve i pro gram i ovoga patrijarha jeste mir

i samo mir, i to prvo pomirewe, pra{tawe i mir sa onima koji su nam najbli`i, sa onima koji nam je prvi sused, mir kao jedina mogu}nost opstanka i na{e i wihove dece, poru~io je patrijarh.

- Sa ovog svetog mesta, kako je istakao, poru~ujemo i Srbima i

Patrijarh Porfirije usto li~en je u Pe}koj patrijar{iji, a u drevni sveti tron arhiepisko pa pe}kih i patrijaraha srpskih uveli su ga najstariji arhijere ji – mitropolit dabrobosanski Hrizostom i mitropolit crnogor sko-primorski Joanikije.

Mitropoliti su uru~ili pa trijarhu simbole patrijarha – pa nagiju, odnosno ikonu koju episkop nosi na prsima, a na kojoj je pred stavqena Bogorodica sa malim Hristom na rukama, dok je na dru goj strani Isus Hrist ili Sveta Trojica u vidu tri an|ela, zatim `ezal – {tap i sve~anu ode`du –zelenu mantiju.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

U

OKTOBRA, NA PRAZNIK POKROVA PRESVETE BOGORODICE, PATRIJARH PORFIRIJE USTOLI^EN U PE]KOJ PATRIJAR[IJI

uuu U drevni sveti tron arhiepiskopa pe}kih i patrijaraha srpskih uveli su ga najstariji arhijereji – mitropolit dabrobosanski Hrizostom i mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije

Ceremonija ustoli~ewa patrijarha Porfirija

Vernika je bilo iz svih srpskih zemaqa

Brojne vladike na ustoli~ewu

Ustoli~ewe patrijarha Porfirija

Tenzije zbog posete poglavara srpske pravoslavne crkve Vukovaru

Dan posle ustoli~ewa u Pe}koj patrijar{iji, patrijarh je do{ao u Vukovar kako bi slu`io svetu liturgiju sa ~inom osve}ewa i tronosawa hrama. Patri jarh je posetio i Srpski dom i razgovarao sa Vukovarcima.

Jake policijske snage, me|u kojima je i interventna policija, obezbe|ivale su boravak patri jarha SPC u Vukovaru. Dolazak Porfirija nije pro{ao bez ten zija, jer se tog dana obele`ava la i 31. godi{wica smrti gene rala Blagoja Zadre i pukovnika Alfreda Hila, na kojoj je bio i

Veliki broj vernika okupio se ispred Sabornog hrama Svetog Nikolaja u Vukovaru kako bi do~ekao patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija i jedanaest vladika iz wegove pratwe

na pitawe da li je datum "ide alan za Hrvate", hrvatski pre mijer je istakao "da bi bilo jo{ gore da je do{ao uo~i godi{wi ce oslobo|ewa Vukovara". Za poslanika Domovinskog pokreta u Saboru Stipu Mlinari}a do lazak Porfirija je provokacija,

Patrijarh Porf irije u Vukovaru u obnovqenoj Crkvi Svetog Nikolaja

Upalite danas sve}u za svu stradalu pravoslavnu bra}u, ali isto i za sve nevino postradale Hrvate rimokatolike.

Ovo su re~i poglavara Srp ske pravoslavne crkve, patri jarha Porfirija, koje je uputio okupqenima u obnovqenoj Crkvi Svetog Nikolaja u Vukovaru. Po sle svete arhijerejske liturgije, u prisustvu vernika, episkopa i sve{tenstva, ali i uz veliko po licijsko obezbe|ewe oko srpske svetiwe, prvojerarh na{e crkve pozvao je Srbe da se u molitvi sete svojih `rtava, ali i `rtava kom{ija.

predsednik Hrvatske Zoran Mi lanovi}. Zadro je komandovao hrvatskim jedinicama u Vukova ru, a poginuo je 1991. u blizini Trpinske ceste.

Uo~i dolaska srpskog patri jarha reagovao je i Andrej Plen kovi} re~ima da "nismo mi bira li datum dolaska Porfirija", a

OBNOVQEN 2012.

Hram koji je izgra|en 1690. godine pretrpeo je te{ka o{te}ewa, kada je 1991. razo ren eksplozivom, a nakon toga i izgoreo. Originalni dubo rezi i pozla}eni ikonostas iz 1757. godine u potpunosti su tada uni{teni, a sve{te nik \or|e [ijakovi} uspeo je da spase vredne ikone. Crkva je obnovqena 2012, a pre ~eti ri godine hram je dobio novi ikonostas i dopremqene su obnovqene ikone.

jer mu je u pratwi i vladika ]ulibrk, koji je bio, kako tvrdi, ni{ki specijalac u Vukovaru.

Krajwa desnica optu`uje Plenkovi}a {to je "dopustio" dolazak patrijarha, a za hr vatskog premijera tvrde da je "bli`i Porfiriju, nego Blagoju Zadri". Tomislav Josi}, koji je bio me|u onima koji su razbija li }irili~ke table u Vukovaru, tvrdi da mu se javqaju gra|ani iz cele Hrvatske sa zahtevima da se zabrani dolazak patrijarha i da gradu "treba mir".

Reagovao je i Sr|an Kolar, za menik vukovarskog gradona~el nika i predsednik gradskog SD SS-a, koji je rekao da patrijarh dolazi sa porukama qubavi i su`ivota. - Nema patrijarh SPC ni u primisli namere da bilo koga uznemirava i provociraistakao je Kolar.

U Vukovaru su bile raspo re|ene policijske snage gotovo na svakom koraku. R. N.

- Molimo za svakog stradalog, za svaku nevinu `rtvu u Vukova ru i sam grad Vukovar jer su mo litva i hri{}ansko pra{tawe jedini put isceqivawa svih rana. U Vukovaru `ive qudi ~ije su razlike male i neznatne, pa je neuporedivo vi{e zajedni~kog nego razli~itog, a hri{}anska vera je ono {to jedne i druge zbli`ava, ali i obavezuje. Kada se u molitvi za svoje `rtve se}amo i stradalih suseda, Hrvata katolika, Bog }e nam se obrado vati - kazao je Porfirije.

Naglasio je poglavar SPC da se svakog dana moli za `rtve u Glini, Varivodama, Gruborima, Jadovnom i drugih mestima stra dawa Srba, ali i da se svaki dan moli za stradale na Ov~a ri, u Sotinu, Lovasu, [kabrwi i drugim mestima gde su strada li Hrvati devedesetih godina pro{log veka, oceniv{i da je to bio stra{an i nesre}an rat.

- Drugog puta, osim molitve i pra{tawa, nema. Kao deca Bo`ja ne smemo prepustiti onima koji imaju poluge mo}i ovoga sveta, da re{avaju pitawa na{eg `ivota, ure|uju nam me|usobne odnose, pro{lost, sada{wost i budu}nost, jer u najmawu ruku se mo`e re}i da su ciqevi tih poluga ra zli~iti od ciqeva Jevan|eqa -

naglasio je patrijarh.

Jake policijske snage, me|u kojima su bili i interventni po licajci, kontrolisali su ulaze u Vukovar, a bili su raspore|eni na gotovo svim va`nijim mesti ma, s obzirom na to da su zbog dolaska patrijarha Porfirija

bili najavqeni protesti u gradu.

- Nismo do{li ni zbog ~ega drugog nego zbog hrama i molitve, istinske molitve Bogu za sebe, svoje bli`we - rekao je Porfiri je u gradu na Vuki i Dunavu, izra ziv{i zadovoqstvo ~iwenicom {to je, pored obnovqenog hrama Svetog Nikolaja, isto u~iweno i sa fraweva~kim samostanom i crkvom u Vukovaru.

U prisustvu velikog bro ja na{ih sunarodnika koji su do{li iz gotovo cele Slavonije patrijarh Porfirije je obavio i sve~ani ~in osve{tawa Srpskog doma u Vukovaru, a uru~eno mu je i odlikovawe Svetog despota Stefana [tiqanovi}a, za{tit nika Eparhije osije~kopoqske i barawske. S. G.

U pratwi patrijarha 11 vladika

NEMA DRUGOG PUTA OSIM PRA[TAWA I MOLITVE:

Visoke cene u Srbiji su sve zaprepastile

"Talas bankrota kosi Ne ma~ku", "Kriza trese Nema~ku" i "Kriza udara - Nema~ka u ha osu", neki su od naslova koji se posledwih meseci mogu videti u svim srpskim novinama bli skim Srpskoj naprednoj stranci (SNS). Tekstove prate i gosto vawa razli~itih "stru~waka" u televizijskim emisijama, pa se tako mo`e ~uti da se u ovoj krizi, izazvanoj ratom u Ukrajini, Srbi

centi (100 dinara), a u Srbiji 120 dinara.

Potro{a~i u Srbiji „zaneme}e“ i kada cene proizvoda ku}ne hemije u Nema~koj uporede sa onim u doma}im marketima.

Deterxent za prawe sudova „Feri“ od 450 mililitara u Ne ma~koj ko{ta 1,25 evra (148 dina ra), a u Srbiji odnedavno ko{ta 200 dinara. Kupka za kupawe „Palmoliv“ od 650 mililitara u

ja jo{ dobro dr`i, ali da je Ne ma~ka u ozbiqnim problemima, da inflacija "trese" tu zemqu i da su cene u nema~kim marketima "podivqale".

Svi oni koji imaju priliku da makar na kratko posete tu zemqu, ve} prvog dana shvati}e da natpi si u srpskim medijima nemaju veze sa istinom i imaju za ciq jedino da ubede gra|ane Srbije i da jed noj od najbogatijih zemqi na svetu ne ide najboqe, a kamoli nama.

Prema zvani~noj statistici inflacija u Nema~koj je 10 odsto, a u Srbiji neznatno vi{a – 12 odsto. U marketima ove brojke izgledaju otprilike ovako – mle ko koje je u nema~kim marketima pre po~etka krize ko{talo jedan evro, sada ko{ta evro i 10 centi. Litar mleka u srpskim marke tima koji je ko{tao pre po~etka rata u Ukrajini 79 dinara, sada ko{ta najmawe 124 dinara.

Spisak proizvoda koji su u Nema~koj jeftiniji nego u Srbiji je preduga~ak i na wemu se nala ze razli~iti prehrambeni proi zvodi, ali i sredstva za higije nu, garderoba i obu}a, a pri tom treba imati u vidu da zaposleni u Nema~koj koji rade puno radno vreme ne primaju mawe od 2.000 evra, dok u Srbiji, prema zva ni~noj statistici, polovina za poslenih zara|uje mawe od 56.000 dinara (474 evra).

Na podu`em spisku prehram benih proizvoda koji su jeftini ji u nema~kim marketima nego u Srbiji nalaze se izme|u ostalih i maslac, koji su prose~ni po tro{a~i u Srbiji odavno zame nili jeftinijim i ne tako kvali tetnim proizvodom – margarinom. Pakovawe od 250 grama putera u megamarketu u Nema~koj mo`ete da kupite ve} za 2,29 centi (270 dinara), dok u srpskim prodavni cama pakovawe od 125 grama ma slaca ko{ta oko 300 dinara.

Omiqena de~ija poslastica „kinder jaje“ u Nema~koj ko{ta 85

nema~kim marketima prodaje se se za mawe od dva evra (236 di nara) dok u Srbiji ne mo`e da se na|e za mawe od 360 dinara.

Higijenski ulo{ci „Olvejs“ u srpskim prodavnicama ko{taju odnedavno oko 430 dinara, a u Ne ma~koj 3,45 evra (407 dinara).

Kupovina jakni, cipela i pati ka ne zadaje nikakve glavoboqe porodici sa dvoje dece u Nema~koj jer jakne mogu da se kupe ve} za 40 ili 50 evra, ko`ne cipele za 70 evra, a patike za 50 evra. Uko liko bi svaki od ovih proizvoda istovremeno kupili i roditeqi i deca, radnik sa minimalnom zaradom u Nema~koj potro{io bi ne{to vi{e od ~etvrtine svoje plate, dok bi radnik kod nas sa platom od 50.000 dinara za tu ku povinu morao da radi mesec i po dana.

Sli~na je situacija i sa ra~u narima, belom tehikom i telefo nima jer ko{taju mawe ili even tualno isto kao u na{oj zemqi.

Zanimqivo je i da su proizvodi u prodavnicama kojih ima i u Sr biji i u Nema~koj, kod nas skupqe. Primera radi u prodavnicama „Jisk“ u Srbiji veliki du{ek na naduvavawe ko{ta 3.000 dinara, a mali 2.000 dinara, dok u pro davnicama u Nema~koj isti du{e ci ko{taju 1.800 i 1.000 dinara.

Ako je za utehu na{im qudima, cene vo}a i povr}a su uglavnom vi{e u Nema~koj, nego kod nas. Kilogram paradajza je tri evra, kilogram kupusa jedan evro, a po sebno su skupe maline i borovni ce. Pakovawe od svega 250 grama malina ko{ta 2,22 evra (262 di nara), a pakovawe od 300 grama borovnica 4 evra (472 dinara).

„Nije isto biti nesre}an u gradskom autobusu i u novom mer cedesu“, pisalo je davno na zidu jedne zgrade u Ni{u, a sad bi taj natpis mogao da glasi „Nije isto biti nesre}an u vreme krize u Sr biji i u Nema~koj“.

M. T.

Tre}ina gradskih vodovoda u Srbiji ima zdravstveno neis pravnu vodu za pi}e, dok je kva litet vode seoskih vodovoda, pogotovo ju`no od Save u Dunava, upitan jer se kontrola vr{i ne rednovno ili ne postoji, pokazuje novi izve{taj Instituta “Batut”. Postoji ~ak 15 mesta u Srbiji u kojima su vodovodi 100 posto ne sipravni.

Pored vode koja je opasna po zdravqe zbog toga {to izvire iz zemqe bogate te{kim metalima, Srbija ima mesta poput @agu bice i ^ajetine, koja imaju prvo klasnu izvorsku vodu, ali usled nestru~nog tretmana i prolaska kroz lo{u vodovodnu mre`u do potro{a~a sti`e zaga|ena.

Od ukupno 156 kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naseqa, u Srbiji je svega 105 ili 67,3 od sto ispravno, pokazuje Izve{taj o zdravstvenoj ispravnosti vode za pi}e za 2021. godinu. U Vojvodini se nalazi najve}i broj vodovoda kod koih je utvr|ena fizi~ko-he mijska neispravnost (8 od ukupno 12 neispravnih), kao i vodovoda sa udru`enom neispravno{}u (20 od 22), dok se najve}i broj mikro biolo{i neispravnih vodovoda nalazi u [umadiji i Zapadnoj Sr biji (11 od 17).

Stru~wak za vode i profesor sa Prirodno-matemati~kom fa kuteteu dr Bo`o Dalmacija ka`e da izme|u rezutata najnovijeg i prethonih Batutovih izve{taja o kvaltetu pija}e vode nema puno razlike jer jo{ uvek puno toga nije ura|eno.

“U Vojvodini ima jako puno ne ispravne vode, Sredwi Banat je 100 odsto neispravan, kao i neki okruzi u Ba~koj, {to je nedopusti vo. Naj~e{}e je to zbog prisustva arsena, natrijuma i borata koji su prisutni u zemqi{tu, ali mogu da budu u pitawu i organske materi je iznad dozvoqenih vrednosti. Beograd i Novi Sad imaju dobre fabrike koje mogu da pre~iste vodu, {to mawi gradovi nemaju i pritom imaju lo{u vodovodnu mre`u”, pri~a profesor.

U Slu~ajevima kad je voda 100 odsto neispravna, obja{wava, obaveza inspekcije je da je pro glasi za tehni~ku i zabrani weno kori{}ewe.

“To je ura|eno u Zrewaninu 2005. godine, u Temerinu pre oko 10 godina, ali na primer nikad nije ura|eno u op{tinama @iti ti{te, Nova Crwa, delu op{tine Se~aw, u Novom Be~eju… Ima jo{ dosta naseqa u kojima bi trebalo da se voda proglasi za 100 odsto neispravnu. Ali kad se to uradi onda treba obezbediti vodu za pi}e gra|anima, da postoje ci sterne, koje nemaju odakle da do vuku”, ka`e profesor.

Osim vode u Vojvodini koja je neispravna na samom izvoru, Batutov izve{taj pokazuje da za ga|enu vodu to~e i gra|ani koji `ive u podru~jima bogatim prvo klasnom izvorskom vodom. Tako se, na primer, na listi gradskih naseqa sa mirkobiolo{ki neis pravnom vodom nalaze i ^ajetina, Bajina Ba{ta, Sjenica, @agubica, Petrovac na Mlavi.

“Kod pukotinskih izvora, na stalih pucawem stenske mase, ukoliko nisu dobro ure|eni, mo`e da do|e do povr{inskog za ga|ewa kad pada ki{a. Drugi pro blem je lo{a vodovodna mre`a koja je stara i sve vi{e stari, a malo toga se mewalo. Noviji vo dovodi u Srbiji ve} imaju 50 godi na, a stariji u Beogradu i Novom

Sadu po 80, 90 godina. Uz to ima i puno neznawa. U cevima koje su daleko od mesta dezinfekcije trebalo bi dohlorisati vodu, jer na udaqenim delova mre`e hlor ume da opadne ispod 0,2 miligra ma po metru kubnom. Tako|e imamo i slu~ajeve da se qudi sami ne legalno prikqu~e na vodovod, na mestima prikqu~ka voda curi i kad padne pritisak u|u mikroor tanizimi iz zemqi{ta. To su sve naj~e{}i uzroci mikrobiolo{ke neispravnosti vode”, obja{wava na{ sagovornik.

Dr Elizabet Paunovi}, pen zionisana direktorka Evrop skog centra za `ivotnu sredinu i zdravqe Svetske zdravstvene organizacije, ~lanica stru~nog saveta Nacionalne ekolo{ke asocijacije (NEA) obja{wava da se nakon konzumacije mikrobio lo{ki neispravne vode naj~e{}e javqaju akutna oboqewa sa dija rejom i povra}awem, dok kod za ga|ewa te{kim metalima efekti nisu trenutni ali su opasniji.

“Te{ki metali su vodi su tihe ubice, kako i zaga|en vazduh. Ne}ete imati simptome odmah, ali nakon dugotrajne, vi{edecenijske izlo`enosti visokim koncen tracijama te{kih metala mogu se javiti i najte`e bolesti. Za arsen u vodi se, na primer zna da je kancerogen, mangan mo`e da da ima negativan efekat na nervni sistem”, ka`e dr Paunovi}. R. N.

Fi}a i Anastasija zaqubili su se u bolnici, ~uvali jedno drugo dok ih bolest nije rastavila

Anastasija i Filip nisu se upozna li u sre}nom i bezbri`nom okru`ewu. Le`ali su u krevetima jedno naspram drugog na de~jem odeqewu za hematolo giju Klini~kog centra u Ni{u.

“Dragi Filipe, moja qubav prema tebi je kao sva~ija. Ni trenutak ne mogu bez tebe! Kad te nema ja se sakrijem neg de i ~ekam kada }e{ do}i”, pi{e u jed nom od tridesetak pisama koja je Ana stasija Trajkovi} iz bolni~kog kreveta poslala svojoj prvoj, jedinoj i posledwoj qubavi. Anastasije vi{e nema. Kada je umrla imala je samo deset godina. Fi lip Mrki}, wena qubav, tada je tako|e bio desetogodi{wak.

Anastasija i Filip nisu se upozna li u sre}nom i bezbri`nom okru`ewu. Mesto wihovog upoznavawa bila je bolnica. Le`ali su u krevetima jedno naspram drugog na de~jem odeqewu za hematologiju Klini~kog centra u Ni{u.

Zaqubili su se. Jako, najja~e na sve tu. Kada im je bilo najte`e, spavali su zajedno u krevetu da jedno drugom ~uvaju strah. Dr`ali su se za ruke i zaqubqe no se gledali. Nekada bi tako do~ekali jutro, {to zbog bolova, {to da bi prove li vreme zajedno.

Kada nisu mogli da budu jedno uz dru go, pisali su. Bila su to najlep{a qu bavna pisma.

“Volim tebe i tebe ho}u, o tebi sawam dawu i no}u. Kao da si stigla iz neke pri~e, svi moji snovi na tebe li~e. U tihoj no}i, dok srce strepi, seti se mene, an|ele lepi! Volim te, Anastasi ja”, pisao bi Filip iz bolni~ke posteqe svojoj velikoj qubavi, dok su mu lekari kroz tanu{ne vene ubrizgavali hemote rapiju.

Zaqubqenu decu delio je samo uzan prostor izme|u kreveta. Sku~en, mali, malecki. Ali ipak bolni~ki. Sve je bilo stisnuto da bi u sobu stalo {to vi{e kreveta za bolesnu decu.

Taj tesan bolni~ki prolaz je za Ana stasiju i Filipa ~esto bio nepremostiv, veliki kao okean. Dok su primali tera piju, nisu smeli, a ni mogli, da ustaju iz kreveta. Bilo im je uskra}eno da gleda ju jedno u drugo. Nisu mogli da spavaju u istom krevetu, ni da se dr`e za ruke. Nisu mogli da jedno drugom ~uvaju strah.

Zbog toga su pisali na listovima pa pira iscepqenih iz sveske za matemati ku.

Qubavna pisamca preko uskog prolaza

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

koji se ~inio {irim od okeana, raznosile su, kao po{tari, wihove uplakane majke.

“Anastasija, srce mi lupa kao ~eki}, uz dah mi je kao vetar, u srcu }e{ mi ostati zauvek. Bo`e, sa~uvaj osobu koja ovo ~ita. Pru`i joj mir i sre}u. Podari joj sve {to voli, sa~uvaj je od svakog zla i, molim te, pomozi joj kad god joj je tvoja pomo} potreb na”, pisao je FIlip.

“Sawam te kao prelepog princa i tako }e{ ostati u mom srcu”, uzvratila bi Ana stasija u svom pismu.

Samo zaqubqeno srce mo`e da predo seti gubitak, te su, iako su bili deca, wih dvoje znali da mogu da izgube bitku protiv opake bolesti.

“Anastasija, ru`ice moja, sija{ kao

Anastasija je umrla 7. aprila 2014. godine. Imala je nepunih 10 godina. Fi lip, wena najve}a qubav, preminuo je pre {est meseci u svom rodnom Svrqigu, samo tri meseca pre punoletstva.

Me|u pismima koja je sa~uvao nalazi le su se i osu{ene ru`ine latice, kojima je mala Anastasija posula wegov krevet kada je zbog bolova bio preba~en u bol ni~ku ambulantu.

Anastasija i Filip, iako samo deca, bili su zaqubqeni jako, najja~e na svetu. M. T.

ti idi, `enama je mesto u ku}i"

nije ~ovek kojeg na{oj publici treba po sebno predstavqati, posebno ne {to se ti~e wegovog gluma~kog dela, po{to su na wegovim ulogama u bezbrojnim ostvarewi ma odrastale, a i danas odrastaju, ~itave generacije Srba i ostalih biv{ih Jugoslo vena.

Wegova supruga Olga, sa kojom je dece nijama bio u vanbra~noj vezi pre nego {to je odlu~io da „stane na ludi kamen“, pri~a la je za „Blic“ da su se wih dvoje upoznali u pozori{tu, u zgradi „Borbe“, gde je ona sve sa klase prvo presli{avala pa gledala

wihove diplomske predstave, gde je po~e la od garderobe, bila razvodnica i do{la do scene. Ka`e da je bio veoma privr`en porodici, da mu je ku}a bila najva`nija na svetu, ali da je bez obzira na to dugo `iveo be}arskim `ivotom, mada je, kada je re{io da se sku}i i smiri, to po{tovao, govore}i: „Ku}a ni zbog ~ega ne sme da trpi” (gos po|a Olga tako|e svedo~i da je po{tovao tradicionalne vrednosti, da je slavio kr snu slavu i Bo`i} i da je brinuo o bra}i i sestrama).

Pri~ala je gospo|a Olga o wegovom na~inu `ivota: „Bata je radio no}u, kafa

na je bila wegova druga prirodna sredina. Ponekad sam i ja sedela s wim u kafani, a kada bi mi se prispavalo, samo bih ga po gledala, a on bi rekao: ’Samo ti idi, `ena ma je mesto u ku}i.’ To je radio u {ali, da bi ’ispao’ autoritet pred dru{tvom. Wegova omiqena pesma je bila ’Stani, stani, Ibar vodo’, a znao je i mnoge stare izvorne pe sme. Kada muzi~ari ne bi znali neku pesmu, on bi im je otpevao, a onda bi tra`io da mu plate za trud. Ina~e, bio je {iroke ruke, ~a{}avao je sve `ivo - kelnere, muzi~are, saobra}ajce, i svi su ga obo`avali“. R. N.

Danilo Bata Stojkovi} (1934—2002)

lll U slede}em broju: Anegdota Lepe Luki} iz kafane! „De~ko, je l’ ti mene prime}uje{?“

KAKO

BATA STOJKOVI] [AQIVO POSLAO @ENU IZ KAFANE DA GA SA^EKA KOD KU]E:

PISMA

sunce na nebu. Kada te oblaci zaklo ne, ja gledam u nebo i pla~em. Kako }u ja bez tebe?”, napisao je Filip u svom po sledwem pismu.

nabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

lepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Od klimatskih igara do zlo~ina

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Razorne, katastrofalne po plave koje su pro{le nedeqe zahvatile ve}i deo Viktorije, ostavile su na hiqade austra lijskih porodica, maltene preko no}i, bez krova nad glavom. Mno gi su spa{avaju}i porodice ve} napustili svoje ku}e, ponev{i sa sobom samo najosnovnije do

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

„mesopotamija“ na staropersij skom jeziku zna~i „me|ure~je ili zemqa izme|u dve reke“. Ovde je naravno re~ o veoma mo}nim re kama du`ine i do 2.000 kilome tara sa koli~inom vode kakvih nema ni pribli`no u ~itavoj Au straliji. Zato bi pore|ewe Ti gra i Eufrata i na{ih ovda{wih malih reka, kao {to su Maribir nong ili Golburn, bilo u najmawu ruku sme{no i neumesno. Jo{ tada su qudi nau~ili da je po trebno graditi re~ne brane, koje su se u vreme su{a koristile za navodwavawe, a u ki{nim peri odima za kontrolisawe re~nih

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

karantinski sme{taj je naime trebalo zatvarati Australijan ce i gra|ane Viktorije, koji su dolazili iz inostranstva, i gde je trebalo da provode onih ~uve nih 14 dana obavezne izolaci je, iako je ve}ina wih uglavnom bila potpuno zdrava. Ova skan dalozna odluka je ekspresno odnela vi{e od pola milijarde dolara iz xepova viktorijskih poreskih obveznika. Ironi~no, sada ta ista vlada nakon {to je taj izolacioni sme{taj, zbog iznenadne promene dr`avne po litike postao neupotrebqiv, `eli da u wemu smesti `rtve

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara! Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

U Vukovaru:

kumente. Tu`ne scene mogli smo da vidimo ovih dana iz grada [epartona (68.500 stanovnika), koji je ve} danima skoro komplet no pod vodom. Ovaj grad je nada leko poznat po proizvodwi vo}a i povr}a, sa godi{wim prilivom ve}im od pola milijardi dola ra, samo u toj privrednoj grani.

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

Posetili smo Vukovar kako bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

Reka Golburn koja prolazi kroz [eparton, dostigla je na pojedi nim mestima nivo vode od ~ak 11 metara. Te{ko su ugro`ena i dru ga mesta u Viktoriji poput E~uke (15.000 stanovnika), ^arltona, Ro~estera, Bunbarte, Sejmura...

U Melburnu je najgore pro{la presti`na urbana oblast Mari birnong, pored istoimene reke, samo nekoliko kilometara od centra glavnog grada Viktorije, gde je poplavqeno i uni{teno vi{e desetina domova.

Kako su nam ispri~ali lokal ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru.

Koliko je Srba u Vukovaru?

I ponovo smo izgleda svedoci jo{ jedne nacionalne katastro fe i sramote, koja je svakako ako ne potpuno izbegnuta, mogla barem biti zna~ajno ubla`ena.

Podsetimo, protesti i lupawe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.

Naravno, svi znamo da se to odu vek radilo pre svega izgradwom i podizawem brana na onim pro blemati~nim rekama, koje su na kon obilnih ki{a obi~no bile sklone izlivawu. Tako se prve brane pojavquju jo{ u staroj Me sopotamiji i Sredwem Istoku, pre pet hiqada godina, gde su se gradile za kontrolu vode nog toka mo}nih reka Tigar i Eufrat, koje su ~esto znale biti vrlo nepredvidive. I sama re~

– Hrvatske vlasti su se izne nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava,

do govore jeste asimilacija Srba, kako u Vukovaru, tako i u celoj Hrvatskoj.

– Toga svakako ima. Neki qudi, iz wima znanih razloga, prvo po~iwu da se izja{wavaju samo kao pravoslavci dok srpsku nacionalnost vi{e i ne pomiwu, da bi ubrzo posle toga po~eli da se izja{wavaju kao Hrvati –pri~a nam jedan Vukovarac.

Ipak, najve}i problem za Srbe je nedostatak posla. Iako bi tre balo da budu zastupqeni u grad skim ustanovama proporcionalno wihovom udelu u stanovni{tvu, to nije slu~aj.

tokova i spre~avawe masovnih poplava. Sve je to izgleda bilo poznato jo{ u Starom veku, ali ne i danas aktuelnoj viktorijskoj vladi. Senzacionalno, u sep tembru 2019. godine vlada je za kqu~ila „da s obzirom na nado laze}e su{e, zagrevawe planete i efekat klimatskih promena nema svrhe i da nije potrebno graditi nove brane na viktorij skim rekama“. Na sva zvona, pre samo 3 godine, trubila je ~itava vlada da „zahvaquju}i klimat skim promenama jednostavno ne} e biti dovoqno vode u rekama u bliskoj budu}nosti“. S obzirom na sve ono {to se de{ava danas gra|anima [epartona, E~uke i drugih gradova, ovakva vladina odluka bi mogla da se okarakte ri{e i kao svojevrstan zlo~in jer je svesno dovela do qudske katastrofe. Na to je jo{ u okto bru 2019. godine u svom izve{ta ju upozorio i Australijski insti tut (The Australia Institute), koji je tada okrivio zvani~nu vlast da svojim nesavesnim finansijskim ulagawima u izgradwu novih brana, nisu zadovoqeni osnovni standardi, i da to mo`e dovesti do katastrofalnih posledica po stanovni{tvo.

– Ako ste Srbin i tako se izja{wavate, vrlo te{ko }ete na}i posao. Zbog toga veliki broj qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i Hrvati, a Srbima je jo{ te`e, pa idu i oni. Jednostavno, nema per spektive tamo gde ne mo`ete da zaradite za

I umesto da viktorijska vla da gradi re~ne brane, kako bi spre~ila eventualne poplave u budu}nosti, ona je na primer ulo`ila rekordnih 580 miliona dolara u izgradwu „kovid zatvo ra“ u Mikelhemu. U taj skupoceni

na Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve stvari?! – pita na{ sagovornik.

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima dobija kona~ni zamah.

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agre sori kada ovde `ivimo stotina ma godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske poro dice – ka`e nam sagovornik.

Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru

viktorijskih poplava. Na sve te ~iwenice mogla bi da se prime ni ona ~uvena ve} dobro izli zana narodna dosko~ica - „put do pakla poplo~an je dobrim namerama“. U ovoj popularnoj frazi skrivena je naravno i jed na duboka filozofska mudrost. Analiziraju}i pona{awe vikto rijske vlade po pitawu kovida i klimatskih promena, dovodi nas samo do jednog zakqu~ka da sve wihove odluke, pre ili kasnije, obi~no vode nekoj katastrofi. Bilo da su to maratonski, ni~im izazvani i potpuno nepotrebni lokdauni (navodio sam ranije primer krajwe liberalnog odno sa {vedske vlade prema kovidu), ili {ikanirawa qudi po pitawu mandatne kovid vakcinacije, re zultat takve politike je uvek vodio nekoj vrsti zlo~ina prema sopstvenom stanovni{tvu. I ovog puta nakon vo|ewa i sprovo|ewa raznih klimatskih igara i „soqewa pameti“ stanovni{tvu, do{li smo ponovo do tragi~nih posledica. Jer poplava i po`a ra u Australiji je oduvek bilo, i na`alost bi}e ih sve dok je sveta i veka. Hteli mi to da pri znamo ili ne, sve {to mi tim po vodom mo`emo da uradimo je da se jednostavno pametno prilago dimo, i iskonski trudimo da ne gativnih posledica po nas bude {to mawe.

Daleko od pogleda prolazni ka, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru.

@SasaJankovic28 sasajankovic28

U ovom monumentalnom spo men-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva

poginulih srp

Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

vodama kod Ro~estera prona|eno telo prve `rtve

U

Premijer Australije Entoni Albanez posetio je poplavqe ne delove australijske dr`ave Viktorija, ukqu~uju}i i grad Melburn, a lokalne vlasti su saop{tile da je subotu prona|e na prva `rtva poplava, po{to je telo mu{karca prona|eno u vo dama kod grada Ro~ester, 200 ki lometara severno od Melburna.

Delovi dr`ava Viktorija, Novi Ju`ni Vels i Tasmanija, bili su pod upozorewem zbog po plava nakon {to je samo pro{le nedeqe palo vi{e ki{e na jugo zapadu zemqe nego prose~no za ceo mesec.

Isto~ne australijske dr`ave su ve} bile pogo|ene ozbiqnim poplavama po~etkom 2022. godi ne, jer je ta zemqa pod uticajem meteorolo{kog fenomena La Niwa, koji je doneo jake ki{e. - Australijanci su udru`e ni, poma`u jedni drugima i jo{ jednom, u najgorim trenucima vi dimo najboqe od australijskog karaktera - kazao je Albanez u Melburnu.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota.

Ranko Pivqanin

Premijer je naveo da je "veoma ozbiqan meteorolo{ki doga|aj" pogodio urbane i regionalne op{tine i da su australijski voj nici pomagali u evakuacijama i postavqawu vre}a sa peskom.

Albaneze je objavio da }e dr`ava isplatiti po 1.000 au stralijskih dolara (620 ame ri~kih dolara) svakom Viktori jancu koji je ozbiqnije povre|en ili kome je dom o{te}en ili uni{ten.

U Viktoriji, gde su bile najgo re poplave, fokus je ostao na se veru, posebno u gradu [eparton, gde je nekoliko hiqada stanov nika obave{teno da im je kasno da se evakui{u, jer je nivo vode porastao.

U Melburnu, hiqade stanov nika ~istilo je muq nakon {to se reka Maribirnong izlila u pe tak, poplaviv{i predgra|a bli zu centralnog poslovnog okruga.

U Novom Ju`nom Velsu je na snazi upozorewe u 74 mesta, dok je na Tasmaniji upozorewe izdato za 22 lokacije.

ma `ivi ve}insko srpsko stanov i napornim radom poku{avaju da

Pro{le nedeqe na kolexu „Sveti Sava“ u sidnejskom na sequ Varovil uprili~en je sve~a ni do~ek kopije ikone Presvete Bogorodice Mlekopitateqnice. Ikonu su posle litije u {kol sku kapelu uneli prota Miodrag Peri} i otac Nektarije, sabrat svetog hilandarskog manastira. U pratwi su bili iguman Svete car ske lavre Hilandara arhiman drit Metodije i episkop austra lijsko-novozelandski Siluan, sa sve{tenstvom Mitropolije.

Nakon unosa ikone odr`ana je sveta arhijerejska liturgija, koju je slu`io Wegovo Preosve{ten stvo episkop Siluan, sa iguma nom Metodijem i uz saslu`ewe sve{tenstva sidnejskog name sni{tva.

Episkop Siluan se nakon liturgije obratio, |acima, ro diteqima, i svim prisutnim vernicima. U svom obra}awu on je napomenuo da je ova {kola epicentar novog poglavqa na{eg kretawa na ovom kontinentu.

„Sveto pravoslavqe je sveta dubina, a sve ostalo mimo pra voslavqa je pli}ak, bra}o i se stre. Ka`e i veliki Nikolaj Srp ski da je u dubini ve}i ulov, zato na dubinu treba iza}i s punim poverewem u Hrista. Time i mi na{u de~icu vodimo, upravqamo i usmeravamo“ – naglasio je Epi skop australijsko-novozeland ski.

Prisutnim vernicima potom se obratio arhimandrit Meto dije.

- Ova ikona Presvete Bogoro dice Mlekopitateqnice pred stavqa Majku Bo`iju koja mlekom

hrani Gospoda Isusa Hrista. Ova ikona se ve} vekovima nalazi u Isposnici Svetog Save u Mana stiru Hilandar, tako da se Sveti Sava ~ije ime nosi i ovaj kolex, raduje {to je ikona i na ovom me stu - rekao je iguman Metodije.

U~enici i veliki broj verni ka su se posle liturgije pri~e stili, a zatim je poslu`ena bogata trpeza qubavi. U sklopu kulturno-umetni~kog programa usledilo je dru`ewe dece s igu manom Metodijem i ocem Nekta rijem, koji je zajedno s wim sti gao u Australiju sa Svete Gore. \aci kolexa su otpevali i himnu Svetom Savi, pokazava{i tako deli} onog {to su nau~ili na ko

lexu i za {ta su nagra|eni dugim i glasnim aplauzom.

Nakon obra}awa prisutnim vernicima, obostrano su uru~e ni pokloni. Episkop Siluan je uru~io na dar arhimandritu Me todiju jedan od crkvenih vezova iz Radionice „Riza“, a iguman je uzvratio darivaju}i spomenice na kojoj su lik Presvete Bogo rodice Trojeru~ice i Manastir Hilandar. Tako|e, Sveta carska lavra hilandarska je darivala Mitropoliju sa srebrwakom, koji na jednoj strani ima lik srpskog Svetog kraqa Milutina, jednog od najve}ih pravoslavnih ktito ra, a sa druge strane Manastir Hilandar.

LISTA KAPLARA KOLEXA I DAQE RASTE

Nakon izbijawa Prvog svetskog rata, u junu 1914., Srbiju je slo mila invazija austrougarske vojske. Do novembra su pali Beograd i Vaqevo, a srpska vojska je bila u povla~ewu. Bilo je mobili sano celokupno srpsko mu{ko stanovni{tvo - profesionalci, seqaci, zanatlije, |aci i trgovci. Studenti iz cele Srbije i Au strougarske su poslu{ali poziv na slu`bu i pohitali u vojni obje kat u Skopqu. General @ivojin Mi{i} pozvao je vojno sposobne mu{karce da se udru`e radi kriti~no va`ne vojne operacije na reci Kolubari. Tada se okupilo i 1.300 studenata, sa malo ili bez vojne obuke, napustiv{i Skopqe 2. novembra i do{av{i na liniju fronta spremni da podnesu kona~nu `rtvu za svoju zemqu i rod. Mladi}i su odmah dobili ~in kaplara, izrodiv{i ono {to je postalo legenda o "1.300 kaplara".

Wihov nadahnuti patriotizam podigao je moral poti{tene i iscrpqene srpske vojske, podsti~u}i je na odlu~nu pobedu nad nadmo}nijim neprijateqem, koja je kulminirala osloba|awem Be ograda. ^etiri stotine kaplara je poginulo u bici, a jo{ 500 je poginulo u drugim vojnim operacijama pre zavr{etka rata.

Podse}aju}i na `rtvu 1.300 kaplara Upravni odbor kolexa Svetog Save izabrao je ba{ te junake, koji su `rtvovali mlade `ivote za svoj narod, za simbol po`rtvovanosti koji je dodeqen onim ~lanovima zajednice koji su pomogli realizaciji projekta kolexa. Uprava kolexa tako nastavqa sa slede}om fazom gra|e vinskog projekta, te pozivaju sve qude vere i dobre voqe da sle de primer 1.300 kaplara i pridru`e se u borbi da se obezbedi mo hri{}ansku {kolu za svu na{u decu. Kolex je tako u potrazi za 1.300 kaplara, a do sada u proteklim godinama ve} vi{e od 700 wih upisalo se u ovu listu dobro~initeqa budu}nosti na{eg naroda u Australiji. Sva imena su ugravirana na zidu na kolexu i lista raste iz dana u dan. Svi koji `ele da postanu kaplari kolexa mogu da prona|u vi{e informacija na internet stranici www.stsavacollege.net

Ikona na

Koncert orkestra „Awa

i Zlatna“ u Melburnu

Koncert poznatog orkestra „Awa i Zlatna” u ponedeqak, 17. oktobra napunio je „Primrose Potter Salon” u „Recital Centre” u Melburnu publikom koja je u`ivala uz prekrasne interpretacije pesama iz Sr bije, poput „Kosovski bo`uri”, pesama sa Balkana, a i {ire, jer su se na repertoaru nizale i kombinaci je italijanskih i gr~kih numera i latinoameri~kih, pored izvornih srpskih koje su dominirale. Umet ni~koj direktorki i vokalu Aleksandri Awi Aker srpski je materwi, pa u svom divnom glasu nosi onaj, samo na{, sentiment koji Awa duhovi to ovako opisuje, a mi parafraziramo„qudi sa Balkana mogu biti sre}ni samo onda kada tuguju”.

Kirsti Morfet, koja je vokal i perkusionistkiwa uz Awu, ne govori srpski, ali ga od li~no peva. Ostala ~etiri ~lana orkestra - Donald Nikolson (~embalo i kla vijature), Rajan Vilijams (frule i gitare), Endrju Taner (bas) i Tim Nikol ski (gitara) uvek odu{e ve svojom tehnikom, pre dano{}u i ve{tinom sa kojom neke stare pesme oboje jo{ starijom nijan som baroka, a opet ih do nesu na jedan sasvim izvan redan i moderan na~in koji prija australijskoj publici nezavisno od wihovog tradici jalnog nasle|a. Repertoar „Awa i Zlatna” orkestra je kao i obi~no pred publiku donesen u kombinaciji nekoliko `anrova od etno do tanga, a i u raznim ritmo vima od potpuno laganihi sentimentalnih do vrlo

brzih i veselih, tako da je publika imala idealnu priliku da se tokom koncerta izvrsno zabavi.

Slede}i koncert orkestra „Awa i Zlatna” }e biti 23. novembra u „Atheneum Theatre” i to je od li~na prilika da do|ete i u`ivate.

Tekst: Aqa Katanovi}

Ceo svet, pa tako i Australi jaje stala u ve}em delu 2019. i 2020. godine. Mnoge manifesta cije sa dubokom tradicijom su tih godina pomerene ili u pot punosti odlo`ene. Tako je bilo i sa godi{wim piknikom lova~kog udru`ewa ‘Zastava’, koji nije odr`an u tom periodu. Me|u tim ove godine nije bilo ve}ih prepreka u vidu dru{tve nih zabrana, pa su se ~elnici ovog kluba bacili na posao i dali sve od sebe da se ovogo di{wi piknik ipak odr`i.

NI PADAVINE

NISU BILE PREPREKA

Najve}a neda}a su bile pada vine koje se ne sti{avaju {irom Sidneja jo{ od marta ove godi ne. Po{to je lova~ki piknik na otvorenom, veliki problem je biovla`an teren oko Crkvenog imawa. Limitiran broj par kinga za sve goste, kao i samog terena koji je pod najezdom ki{e postao nepristupa~an, bile su glavne prepreke za ovogodi{wu organizaciju.

^elnici Zastave su tako par sedmica preodr`avawa piknika nasuli celokupan te ren iza glavne zgrade imawa {qunkom. Tako|e, vredni lov ci su ugradili i ogromnu metal nu pergolu koja se nastavqa na pomo}ni objekat na imawu. Sva sredstva za instalaciju pergole i stotine tona nabavke {qun ka finansirali su sami lovci Zastave. Pro{ireni parking i moderna pergola su lep poklon lova~kog dru{tva celoj zajedni ci Sidneja. Ova dva poduhvata lovaca Sidneja su za svaku po hvalu i ostaju kao amanet budu}im pokoqewima kao smernica kako se udru`enim snagama mo`e mnogo toga posti}i. A na sam dan

piknika, u subotu 15. oktobra kao da je stigla nagrada vi{e sile za Zastavin humani rad. Naime, nakon {estomese~nog perioda tmurnih dana, pro{li vikend je bio najsun~aniji, {to je dodatno doprinelo prelepom ugo|aju na Crkvenom imawu.

U velikoj sali tokom popodne va nastupale su folklorne gru pe iz Boniriga, akademije Krug i folklora{i iz Dapta. Svakoj od folklornih grupa uru~ena je ~utura sa ugraviranim imenom wihovog folklornog dru{tva. Tokom nastupa malenih plesa~a u

Nakon tri godine pauze na Crkvenom imawu u Rozmoru pro{log vikenda odr`an je veliki godi{wi piknik lova~kog udru`ewa ‘’Zastava’’

vrelim popodnevnim ~asovima Crkveno imawe, kao i susedni {ator su bili u potpunosti puni. To je svakako bio lep prizor i po tvrda uspeha piknika odr`anog nakon dve godine pauze.

BINA RAZGALILE GOSTE

Za glavni deo zabave pobrinuo se orkestar Dragana Vujadinovi}a. Kao posebna atrakcija bila je Biqana Macinger, poznatija kao Bina koja ve} deceniju i vi{e `ivi i radi u Kvinslendu, gde se preselila iz Srbije. Ova fanta sti~na interpretatorka svojim

izvanrednim glasovnim sposob nostima i {armom je napravila `urku ispod {atora za pam}ewe. Mladi, a neretko i oni ne{to stariji posetioci dru`ili su se i pevali sa Binom do kasno u no}.

OGROMAN TRUD

Zakqu~ak da je ulo`en ogro man trud da se organizuje piknik poput ovog u Rozmoru zvu~i kao istro{ena floskula. Dva pe~e na vola, prasetina i jagwetina na ra`wu, te nekoliko lova~kih kotli}a su samo od nekih kuli narskih specijaliteta koje su

Zastavini lovci pripremili za svoje goste. Lovci su ostali do sledni, jer je i ovaj put sva hrana bila apsolutno besplatna. Pored pripreme hrane, postavqen je ogroman {ator i ostala oprema kako bi se obezbedili svi uve ti za posetioce. U razgovoru sa organizatorima smo saznali da se pripreme trajale gotovu celu sedmicu pre samog dana piknika. Neki od organizatora su bili primorani da napuste svoje sva kodnevne poslove u danima koji su prethodili pikniku. Najboqi pokazateq truda vrednih doma}ina je vidqiv podatkom da su u petak dan pre odr`avawa festi vala wih ~ak 40-ica sa osmehom na licu do{li da pripreme sve potrebno na Crkvenom imawu i Rozmoru.

I NAGRADA SA AUKCIJE POKLOWENA GOSTIMA

Na simboli~noj aukciji pe~enog jagweta najuspe{niji su bili Sla ven Mili} i Aleksa Draga{. Ova dvojica mladi}a iako su pobedi li, osvojenu nagradu su donirali Zastavi, to jest, svim gostima pod {atorom. Ovakav gest je dodatno doprineo humanitarnoj naravi sa mog skupa protekle subote na Crkvenom imawu.

Sve~ano do~ekana ikona Presvete Bogorodice Trojeru~ice Kanbera

U subotu, 15. oktobra 2022. god. u manastiru Svetog Save - Novom Kaleni}u kod Kanbere, sve~ano je do~ekana kopija ikone Presvete Bogorodice Trojeru~ice, koja je stigla iz na{eg Svetog manasti ra Hilandara, a koju je doneo igu man Svete srpske carske lavre manastira Hilandar - visokopre podobni arhimandrit Metodije. Ikonu je do~ekao zaista veliki broj na{eg naroda iz Kanbere, Kvimbijena i okoline, kao i veli ki broj naroda iz Sidneja, poseb no iz kabramatske crkve na ~elu sa protom \urom \ur|evi}em.

Po do~eku ikone i uno{ewu u manastir Svetu Arhijerejsku Li turgiju slu`ili su Episkopi au stralijsko-novozelandski g.Si luan, Episkop Ruske pravoslavne crkve g.Georgije, iguman Svete srpske carske Lavre manastira Hilandar - visokoprepodobni arhimandrit Metodije, uz sa slu`ewe velikog broja sve{ten stva srpske i ruske crkve iz Kan bere i Sidneja. Tako|e, liturgiji su prisustvovali Wegova Ekse lencija ambasador Republike Srbije g.Rade Stefanovi}, koji od samog dolaska u Australiju podr`ava na{u zajednicu i pri sustvuje svim va`nim doga|ajima, Wegova Ekselencija ambasador Rusije g.Aleks Pavlovski, koji je i od ranije bio gost u na{em ma nastiru, monahiwe iz ruskog `en skog manastira iz Kamiltauna, kao i ruski mu{ki crkveni hor ”Slavijanka” iz Sidneja.

Posle zavr{etka Svete Ar hijerejske liturgije, svim pri sutnim obratio se iguman Svete srpske carske Lavre manastira Hilandar - visokoprepodobni ar himandrit Metodije, rekav{i da je presre}an {to je opet me|u nama, a posebno je presre}an {to je li~no imao ~ast da donese iko ne za na{e manastire. Tako|e, on je doneo i zahvalnicu manastira Hilandara i zahvalio se srpskom narodu iz Kanbere i Kvimbijena koji su pre par godina kad je bio ovde dobrovoqnim prilozima po mogli obnovu manastira Hilanda ra, koji je ba{ tada posle po`ara bio u veoma te{koj situaciji.

Posle obra}awa igumana Me todija svi prisutni gosti pre{li su u veliku manastirsku salu gde je bio pripremqen veoma bo gat ru~ak, koji je za ovu priliku priredila Mitropolija, a da sve bude onako kako treba pobrinule su se na{e sestre iz kabramat ske crkve. Bio je pripremqen i

kulturno-umetni~ki program, uz nastup folklornih grupa iz cr kve Sv.Sava sa Farera, ruskog crkvenog hora “Slavijanka”, kao i nastup na{e mlade Srpkiwe iz Kanbere, Svetlane Aran|elovi} koja za svaku priliku peva pesmu ”Heroji sa Ko{ara” i druge pesme sa Kosova i Metohije. Izvede no je nekoliko recitacija koje je sa svojim }erkicama pripremio sve{tenik Goran ]e}ez, koji je ina~e i vodio ~itav program.

Svim prisutnima u sali obra tili su se i wihove Ekselencije ambasador Republike Srbije g. Rade Stefanovi} koji je istakao da je presre}an {to kao ambasa dor prisustvuje ovom prelepom doga|aju u Kanberi i {to po drugi put ima ~ast da do~eka i celiva ikonu Presvete Bogorodice Tro jeru~ice. Prvi put je negde deve deset i neke godine kao student stajao satima i ~ekao da ikona stigne u Beograd, a sada i ovde. Wegova Ekselencija ambasador carske Rusije, tako|e je rekao da je presre}an {to prisustvuje ovom prelepom ~inu, govore}i i o ruskim i srpskim bratskim i ne raskidivim vezama. Kao i na po ~etku obra}awa, tako i na samom kraju svim prisutnim obratio se Episkop australijsko-novoze landski g.Siluan, ne skrivaju}i koliko je prezadovoqan i pre sre}an {toje uspeo da organizuje da ova prelepa kopija Presvete Bogorodice Trojeru~ice stigne u

Episkop Siluan je rekao da je sada ulaskom ikone u na{ ma nastir Sv.Save, u{ao i deo Hi landara - Svete Gore. I za sam kraj, on se zahvalio svima koji su do{li da do~ekaju ikonu, kao i svima onima koji su na bilo koji na~in pomogli i poma`u mana stir, pozvav{i sve one koji budu u prilici da do|u na proslavu pedeset godina od osnivawa ma nastira Sv.Save u Ilajnu.

Bio je ovo jedan zaista ve li~anstven doga|aj, koji je jako obradovao, ne samo srpski narod u Kanberi i Kvimbijenu, gde je ikona stigla, nego i Srbe {irom Australije. S obzirom da je na ovom sve~anom doga|aju bio pri sutan veliki broj gostiju iz na{e bratske Rusije, to je najboqi po kazateq koliko su na{e bratske veze neraskidive. Koliko god da neki strani pla}enici i natofi li po Srbiji svakodnevno histe ri{u poku{avaju}i da srpski na rod okrenu protiv Rusije i ruskog naroda to se nikad ne}e desiti, jer je srpski narod pametan i zna ko su mu prijateqi, a ko neprija teqi.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

manastir Novi Kaleni}. Ikonu je platio g.Ratko Mili}evi} i na menio je za du{u wegove pokojne supruge Vere.

@ivela velika Srbija i `ive la velika carska Rusija!!!

Pravoslavni manastir Gradac nala zi se u centralnoj Srbiji na obroncima planine Golije. U sredwem veku nalazio se severno od Rasa, tako|e u sredi{wem delu srpske dr`ave. U blizini manastira prolazio je tada va`an put za Ariqe, ~iji je jedan krak bio usmeren ka Studenici. Manastir je bio podignut iznad reke Br venice, nedaleko od nalazi{ta kamena za gradwu, na mestu bogatom izvorskim voda ma, okru`enom {umama i pa{wacima koji su verovatno bili manastirski posed.

Naziv mesta Gradac postojao je i pre osnivawa manastira. Verovatno da je taj naziv bio povezan sa vizantijskim utvr|ewem iz 6. veka, koje se nalazilo na uzvi{ewu iznad manastira i u ~ijem pod no`ju je bila crkva. Temeqi ove male ra nohri{}anske crkve sa~uvani su do danas ispred Bogorodi~ine crkve u Gradcu.

U manastirskom kompleksu nalaze se dve crkve: ve}a crkva je posve}ena Pre svetoj Bogorodici, a mawa Svetom Nikoli. Ve}a crkva bila je grobno mesto ktitorke manastira, svete kraqice Jelene An`uj ske Nemawi}, `ene kraqa Uro{a I Manastir Gradac izgra|en je u po sledwoj ~etvrtini 13. veka. Ta~na godina izgradwe nije poznata. Osniva~ka poveqa nije sa~uvana, kao ni uobi~ajeni natpisi u prstenu kupole crkve i uz ktitorske kom pozicije. O vremenu osnivawa i ktitoru zakqu~uje se uglavnom na osnovu fresaka i arhitekture manastira. Najstrarije pisano svedo~anstvo o nastanku Gradca je @itije kraqice Jelene An`ujske koje je napisao arhiepiskop Danilo II u periodu izme|u 1317. i 1324. godine.

Danilo II detaqno opisuje kako je kraqica Jelena An`ujska osnivala mana stir: ,,I tako po~e zidati predivnu crkvu u ime presvete Bogorodice praznik Blago ve{tewa, ne mestu zvanom Gradac… Zapo vedila je da se sakupe svi narodi wezine dr`ave, i kada je to u~inila, izabrala je od wih najboqe umetnike, hote}i da podi gnu predivno zdawe toga hrama, mnogo i ne brojeno zlato ne{tedice daju}i svima rad nicima… kao mudri i razumni stroiteq.“

Danilo II je sve ktitorske zasluge u izgradwi manastira pripisao kraqici Jeleni, dok se u kasnijim srpskim leto pisima i kraq Uro{ I pomiwe kao ktitor. Uro{evo u~e{}e u izgradwi potvr|uje i dvojna grobnica pripremqena za osniva~e crkve i ktitorska kompozicija naslikana iznad we. Na woj je kraqica Jelena pred stavqena kao glavni ktitor. Ona je licem okrenuta posmatra~u dok dr`i model cr kve u rukama. Me|utim, iako je kraq Uro{ na ovoj kompoziciji okrenut ka Hristu, on zajedno sa Jelenom dr`i model hrama jed nom rukom, na osnovu ~ega se zakqu~uje da je i on bio jedan od osniva~a manastira. Na Bogorodi~inoj crkvi uo~qive su dve etape u gra|ewu. Mogu}e da je Uro{ zajed no sa kraqicom zapo~eo izgradwu Gradca. Ali, po~etna etapa zidawa verovatno je bila prekinuta 1276. godine kada je Uro{ svrgnut s prestola i prognan u Hum, gde je i umro 1277. godine. Kraqica je zatim sama dovr{ila zidawe manastira.

Na steni iznad ulaza u manastir nalazi se mala crkva posve}ena svetom Nikoli. Vreme gra|ewa ove crkve nije utvr|eno. Po arhitektonskim odlikama pretpostavqa se da je podignuta u drugoj polovini 13. veka. Mogu}e da su u ovoj crkvi vr{ena bogoslu`ewa za vreme zidawa velike cr kve. Po dovr{ewu manastira ona je stepe ni{tem bila povezana sa konakom i mo`da je slu`ila kao dvorska kapela.

Gradac je osnovan kao mu{ki manastir. Kraqica ga je bogato opremila i prepu stila monasima. Pretpostavqa se da ga je nakon izgradwe ponekad pose}ivala i da je u wemu imala svoje odaje i kapelu pored wih. Weni sinovi, kraqevi Dragutin i Mi lutin, darivali su bogato manastir nakon kraqi~ine smrti.

U 14. veku u manastiru je `iveo veliki broj monaha, o ~emu svedo~e brojne nadgrob ne plo~e iz ovog perioda. Nema podataka o stawu manastira u vreme kada su Turci

MANASTIR GRADAC,Zadu`bina srpske kraqice Jelene An`ujske

prodrli u ove krajeve. Najverovatnije da je opusto{en i opqa~kan posle pada Novog Brda 1455. godine, ali sve do druge polo vine 16. veka nije bio potpuno napu{ten. Krajem 16. veka iguman Stefan i jero monah Pajsije iz \ur|evih stupova izvr{i li su veliku obnovu Bogorodi~ine crkve. Crkvu su zatekli bez krova i pokrili su je olovom. Mogu}e da su oni tom prilikom obnovili i mona{ke gra|evine i osnovali novo bratstvo u ovom napu{tenom mana stiru. Na`alost, manastir je ubrzo opet stradao. Na osnovu zapisa mitropolita Visariona iz 1600. godine saznaje se da je manastir bio pokraden i da su sve mo na{ke kelije bile razorene do temeqa.

Sudbina manastira u 17. i 18. veku pot puno nam je nepoznata. Te`ak polo`aj srp skog naroda u drugoj polovini 17. veka nije mogao mimoi}i ni Gradac. Turci su skinuli olovni krov grada~ke crkve i ona se zatim prirodno uru{ila. Krajem 18. veka mana stir je bio te{ko o{te}en i nenastawen.

Po~etkom 19. veka osnovano je dana{we selo Gradac. Grobovi sve{tenika oko Bogorodi~ine crkve svedo~e da je ona u to vreme slu`ila kao parohijska crkva. Jedan deo crkve obnovqen je radi bogos lu`ewa. Ali, i daqe je crkva bila bez svo dova, kupole, name{taja, zasuta zemqom u visini od dva metra. Godine 1910. nad wom je postavqen za{titni krov sa crepom, oslowen na drvene stubove. U narednom periodu postojala je te`wa da se crkva ob novi, ali sve do sredine 20. veka ona nije bila ostvarena.

Zavod za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture Srbije organizovao je 1948. i 1949. godine konzervatorske rado ve u manastiru. Zidovi crkve su konzervi rani, dotrajali delovi krovne konstruk cije zameweni su novim delovima, prostor zapadno od crkve oslobo|en je od nanosa zemqe i izvr{eno je po{umqavawe.

Arheolo{ka iskopavawa su zapo~ela 1962. godine, a godinu dana kasnije ura|en je i usvojen glavni projekat za obnovu cr kve, koja je trajala do 1975. godine. Crkvi su dogra|eni svi delovi koji su nedostaja li: svodovi, tambur, kupola, arkadni fri zovi, prozori sa mermernim okvirima i ukrasima, krovni pokriva~, oltarska pre grada, dva sve}waka i plo~nik.

Crkva Svetog Nikole bila je po lusru{ena i nekori{}ena sve do 1876. godine, kada je obnovqena da bi slu`ila kao mirska crkva. Tom prilikom na~iwen je ulaz na severnoj strani. U drugoj polovi ni 20. veka ova crkva je konzervirana i po stavqene su kamene plo~e na wenom krovu. Godine 1982. po~ela je izgradwa kona ka na starim temeqima, u kojem sada `ivi grada~ko sestrinstvo. M. T.

Nakon dve i po godine restrikcija zbog Kovida-19, u ~etvrtak 29. septembra 2022. godine organizacija „Srp ski socijalni servis i saradwa“ je organizovala jednodnevni izlet u Balarat i okolinu za svoje klijente, ~la nove i volontere. Okupqawe i polazak su organizovali volonteri i zaposleni ispred kancelarija u Dandenongu i Sent Albansu.

Na pola puta izme|u mesta Balan i Balarat, mala pa uza u Mek Donaldsu je posebno obradovala na{e najmla|e volontere. Na 45 kilometara od restorana (Mek Donalds), nalazi se grobqe Ilajn. Tu je organizovan prvi izlet, po sle du`eg vremena, u se}awe na na{e najmilije koji su preminuli i nisu vi{e me|u nama. Celo popodne smo pro veli na grobqu Ilajn, gde je ve}ina posetila grobove svo jih najmilijih (rodbine, kumova i prijateqa). Tako|e smo posetili grobove na{ih dragih klijenata; na{eg najsta rijeg klijenta Jovice Jovi}evi}a, Nikole Sole{e, Zorke Mihajlovi}, Bosiqke Kuzmanovi}, kao i grobove onih koji su se pre mnogo godina upokojili - grob na{e koleginice @ivane Luki} (Savanovi}) i Slavka Grbi}a. Setili smo se i upalili sve}e za one koji nisu ovde sahraweni, a to su Nikola Breberina, Marija Pribi}, Ru`a Peji}, Dobre Ristovki, Josip Bara}i. Pre ru~ka je na{ predsedavaju}i, Dragutin - Drago Ivanovi} o~itao molitvu O~e na{ i dali smo minut }utawa za sve na{e preminule klijente, ~lano ve, volontere i radnike, zauvek ste ostali sa nama...

Iako mesto nije za proslavu, izlet je prijao svima, ~ak i onim najmla|ima. Svi prisutni su puno zahvalni za or ganizovani dan, ka`u da im puno zna~i {to su dan prove li zajedno u dobrom raspolo`ewu, a i hrani (mesa, pita, salata, kola~a, pi}a-svega u izobiqu). Rekli su da se u dru{tvu zaposlenih, volontera i penzionera uvek fanta sti~no ose}aju. Uz saop{tewe direktora Srpskog socijal nog servisa Milana Puali}a, da }e ovakvih izleta biti ~e{}e, zadovoqstvo prisutnih je bilo jo{ ve}e.

Posle organizovanog ru~ka pose}en je manastir Sveti Sava i crkva Svetog Alimpija, zadu`bine ktitorke Je lene \ori} - Mileti} i wenog supruga ktitora Vojislava Mileti}a. Da wih nije bilo mo`da ni ovih bogomoqa ne bi bilo.Neka im Gospod podari Carstvo nebesko i bla`eni pokoj. Vje~naja pamjat! Na odlasku sa grobqa, neko re~e:

‚‚Oj grobqe, ti ba{to zelena, u tebi se seju najlep{a semena, ali ne ni~u”

@elimo da se zahvalimo svim na{im klijentima

koji su vozili prisutne klijente i ~lanove, a to su Ana Vu~ini} - Kova~, Miqa Anti}, Milica Popovi} i Vasilije Brankovi}, kao i volonterima - Radovanu Paji}u, Miletu Majki}u, Verici Markovi}, Radmili - Radi Ivkovi}, Div ni Ivanovi} i Sajohu Bahu.

Ne mo`emo da opi{emo re~ima koliko je ovaj dan zna~io svim prisutnima, ali verujemo da slike govore vi{e od re~i.

Aleksandra Jovi}, zamenik direktora

Hram

I SLAVA POKROVA PRESVETE BOGORODICE

^etrnaestog oktobra pra znuje se i slavi Pokrov Pre svete Bogorodice. Tog dana slu`ena je Sveta liturgija u hramu Svetog Save u Flemin gtonu, i proslavqena slava Kola srpskih sestara pri ovoj Crkvenoj op{tini. Svetu Liturgiju slu`ili su o. Sa{a ^oli} i |akon Miladin. Otac Sa{a nam je rekao da Pokrov Presvete Bogorodice praznu ju i slave Srbi i Rusi jo{ od ~etrnaestog veka kada su iz gra|eni i prvi hramovi posve}eni ovom danu.

Pokrov nas {titi da ne bu demo poni`eni. Ako ~ovek ot padne od Boga to je najve}a pro past. Tada se misli samo na ovozemaqsko u`ivawe. Otac Sa{a nam je rekao i to da je Kolo srpskih sestara vredno radi lo poma`u}i crkvi i parohijanima ali i Srbima na Kosovu i Metohiji, u Srbiji i ostalim srpskim zemqama.

Nakon liturgije pristupilo se ~inu osve}ewa i se~ewa slavskog kola~a. Doma}ica slave bila je Sne`ana Spase ski. O. Sa{a je blagoslovio wen rad i po`eleo svako dobro od Boga za ~itavu wenu familiju. Ona je sve goste do~ekala na ulazu u salu gde su se gosti poslu`ili slavskim `itom, slavskim kola~em i ra kijom. Kolo srpskih sestara sa predsed nicom Slavicom Pavlovi} poslu`ilo je sve prisutne posnom hranom i kafom, a Bratislav Spaseski pi}em. Doma}ica slave za slede}u godinu je Adrijana Pa satovi}.

Prilozi od toga dana nameweni su deci sa Kosova i Metohije. U toku litur gije pevao je crkveni hor na ~elu sa prof. Slobodanom @ivkovi}em. Anka Tomi}

nam je rekla da pored slave redovno pri premaju ru~ak nedeqom za sve parohijane i da svi prilozi od toga idu crkvi. Ona je istakla da je to prilika i za dru`ewe, ne samo za odrasle nego i za decu. Milo

RENTON

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, de menciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvali tetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesio nalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve reli gije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnev nim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava pra znika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

van Peri{i} redovno dolazi na liturgiju iako ima devedeset i dve godine. On nam je rekao da Kolo srpskih sestara pripre ma veoma kvalitetnu doma}u

dr Nina Markovi}

Kaze, politikolog i direktor komunikacija u “Solve Law” imigracionopravnoj firmi, nau~ni vo|aistra`iva~ projekta SCOFE pod nazivom “Iskustva klevetawa i diskriminacije prema australijskim Srbima nakon deportacije Novaka \okovi}a u januaru 2022. godine”

Srpski savet Australije (SCOFA) protiv anti-srpske histerije

uuu Najve}a studija sentimenta Srba u Australiji nedvosmisleno dokazala da su Srbi u Australiji propatili za vreme i nakon incidenta oko zabrane ulaska svetskom asu Novaku \okovi}u tokom mandata premijera Skota Morisona. Sada wegova nekada{wa "verna slu{kiwa" (tada{wa ministarka unutra{wih poslova Keren Endrus) lobira Laburiste da se \okovi}u ne ukine trogodi{wa zabrana ulaska u zemqu

Badwe ve~e 2022. godine srp ska zajednica u Australiji je do~ekala u suzama. Bake koje su spremale Bo`i}nu trpezu su se sa uzdahom pitale da li “na{ Nole” ima {ta da jede u imigracionom pritvoru australijske vlade u koji je nepravedno sme{ten (za jedno sa velikim brojem predugo zato~enih azilanata kojima je in direktno wegovo prisustvo pomo glo da dobiju azil van Australije). Tada Srbija nije imala zvani~nog visokog diplomatskog predstav nika u Australiji pa je tek usled direktnog lobirawa pojedinaca iz srpske zajednice i telefon skog poziva premijerke Srbije Ane Brnabi} australijskim kolegama, dobio svoje li~ne stvari nazad i adekvatniju ishranu prilago|enu za wegovo zdravstveno stawe glu tenske intolerancije.

Pretpostavka da je cela saga bila odluka odabrane australij ske politi~ke elite tokom man data premijera Skota Morisona (“Velikog Vo|e”) potkrepqena je bila bizarnim fenomenima poput upotrebe botova na dru{tvenoj mre`i Tviter. Upravo je Tviter zajedno sa drugim dru{tvenim mre`ama kori{}en kao dokaz advokata australijske vlade protiv pravnog tima Novaka \okovi}a {to im u prvom sudskom procesu nije po{lo za rukom. Preko we su navodne (virtualno kreirane) pristalice srpskog te nisera (sa profilima registro vanim izme|u dva sudska procesa i preko 500 objavqenih tvitova u rasponu od samo tri dana na ne pravilno upotrebqenom srpskom jeziku) {irile anti-semitske i anti-vakserske poruke. I to ba{

no} uo~i dostavqawa odluke Vi{eg Federalnog Suda Austra lije o ministarskim ovla{}ewi ma tada{weg imigracionog mini stra Aleksa Hoka (Alex Hawke).

Zanimqiva je i ~iwenica da je sam ministar Hok mawe od godinu dana ranije, na proslavi srpske zajednice u Sidneju, javno nazvao \okovi}a “dobrim ambasadorom srpske kulture” na Petom konti nentu. Na`alost, to australij ski mediji nisu preneli uprkos ukazivawu srpske zajednice na postojawe videa na jutjub kanalu Mis televizije gde Hok hvali \okovi}ev karakter – sve dok po jedinci iz srpske zajednice nisu ukazali na taj govor naklowe nijim ~lanovima federalnog parlamenta koji su ga objavili na Tviteru na sam dan izricawa druge presude federalnog suda. Ali bilo je prekasno da se uti~e na medijski izmanipulisano ras polo`ewe {ireg australijskog dru{tva prema \okovi}u.

Toliko i o promenqivom sta vu Morisonovog ministra koji je br`e boqe skratio godi{wi odmor da bi izvr{io Skotov za

datak. Sve se to de{avalo dok je sam premijer Australije bio tajno zaklet ministar u portfequ Ke ren Endrus {to ona navodno nije znala. Saga oko Novaka \okovi}a daje dobru sliku o prekomer nim ministarskim mo}ima u Au straliji, gde je srpska zajednica ispala kolateralna {teta a \okovi} – “dr`avni neprijateq broj 1”. Wegov dolazak u Austra liju i negativan stav australij skih medija prema wemu li~no i kao pripadniku srpske zajedni ce je do{ao kao “kec na desetku” premijeru Morisonu ~iji je rej ting opadao zajedno sa pove}anim nezadovoqstvom gra|ana, neizvesnim {trajkovima voza~a kamiona i praznim rafovima u prodavnicama.

Srpski savet Australije protiv anti - srpske histerije Srpski savet Australije ili SCOFA je nezavisna, novoosnova na srpska organizacija u Austra liji koja ve} zastupa dru{tvene interese srpske zajednice {to je slu~aj incidenta Novaka \okovi}a ve} pokazao. Osnovana je

od nekada{wih ~lanova organi zacije SOYA, udru`ewa pravo slavnih mladih Srba na Petom kontinentu.

^lanovi SCOFE su izme|u januara i marta 2022. godine sproveli najve}e ikada ura|eno istra`ivawe sentimenta srpske zajednice u Australiji, sa 1,005 ispitanika. Upravo se ve}ina od sli~nog broja Australijanaca po izve{taju dnevnih novina sredi nom januara ove godine izjasnila za proterivawe srpskog teniskog asa iz Australije. Rezultati su bili senzacionalni! Vi{e od 80 posto anketiranih se izjasnilo da je do`ivelo neprijatnosti pa i otvorene li~ne pretwe za vreme ili nakon incidenta australij ske vlade oko Novaka \okovi}a, posebno ako su se javno izjasnili da podr`avaju wegovo u~e{}e na Otvorenom prvenstvu Australi je. Neki su zbog takvih de{avawa osetili pove}anu anksioznost i nesigurnost u {irem dru{tvu, na vev{i u svojim odgovorima povra}aj post-traumatskog stresa koji su do`iveli za vreme konflikta u biv{oj Jugoslaviji i anti-srp

Australija se obrukala i otpisala NovakaGrend slem najavqen bez \okovi}a!

Jo{ uvek nije poznato ho}e li Novaku \okovi}u biti ukinuta zabrana za ulazak u Australiju koja ga spre~ava da u~estvuje na prvom Grend slemu u sezoni, ali je po znato da su ga sa turnira ve} „otpisali“ jer se ne nalazi na promotivnom posteru. Novak \okovi} osvojio je devet tro feja na Australijan openu, a u dva nava rata osvajao je po tri titule uzastopno u Melburnu. Istorijski u~inak izgleda nije dovoqan da bi se srpski as na{ao na pro

motivnom posteru turnira.

Australijan Open objavio je na jednoj dru{tvenoj mre`i fotografije u~esnika ukqu~uju}i Nika Kirjosa, Tanasi Kokina kisa, Janika Sinera, Matea Beretinija, Rafaela Nadala, Stefanosa Cicipasa, ali zanimqivo nigde nije bilo Novaka, kao ni Danila Medvedeva.

Objava je probudila qutwu kod navi ja~a \okovi}a, jer srpski as i daqe ~eka dobre vesti i nada se da bi zabrana ula

ska u zemqu koju je dobio deportacijom mo gla da bude ukinuta.

Organizatori su potom objavili i vi deo na kome je za ceo minut devetostruki {ampion dobio jedan mali kadar.

Prvi Grend slem u godini traja}e od 16. do 29. januara.

Kreg Tajli, direktor Australijan ope na jasno je stavio do znawa da ne}e pomo}i \okovi}u odnosno ne}e uticati na do no{ewe odluke Vlade.

ske histerije u svetskim mediji ma. Jedan radio spiker iz Kanbe re je u januaru pozvao da se Srbi vrate avionom sa wihovim teni serom ako se ne sla`u sa odlukom australijske vlade! Pretwe su bile upu}ene Srbima u Austra liji koji su integrisani gra|ani, redovno pla}aju porez, i `ive preko 20 godina u ovoj divnoj zemqi. SCOFA je dokumentovala i pismene pretwe upu}ene ~lano vima srpske zajednice koje je pro sledila ^in Tanu, komisionaru protiv rasne diskriminacije.

Daqi koraci Nakon dostavqawa izve{ta ja od 40 strana koji su napisali ~lanovi SCOFA-e, koji se pre te`no bave pravnim poslovima, "Komisija za qudska prava Au stralije" je odr`ala sastanak sa autorima rada. Ukazali su na paralele rezultata izve{taja o diskriminaciji koju su osetili anketirani Srbi u Australiji sa postoje}im trendovima na koje wihova istra`ivawa pokazuju. Rekli su da su rezultati najve}eg istra`ivawa javnog mwewa me|u australijskim Srbima doprineli lansirawu nacionalne kampawe pod nazivom “Rasizam prestaje sa mnom”. SCOFA je javno podr`ala ovu platformu protiv rasizma "Komisije za qudska prava Au stralije", i poziva sva srpska udru`ewa u Australiji da se o woj vi{e informi{u i da je po dr`e. SSCOFA nastoji da prome ni svest o diskriminaciji prema, ali i unutar srpske zajednice u Australiji, kao i da suzbije kul turu }utawa prema nepravdi koja je bila evidentna za vreme sage oko \okovi}a u Australiji.

Anti-srpska histerija, rasizam i diskriminacija u svim oblici ma moraju biti spre~eni kroz me dijsko delovawe, ve}e politi~ko anga`ovawe srpske zajednice kao i kolektivnim merama intelektu alne i pravne za{tite Srba u Au straliji kao i svih drugih naroda i nacionalnosti. Ali za to je po trebna hrabrost nasuprot li~nim interesima mawine, bilo austra lijskih politi~kih elita ili svih ostalih ~lanova dru{tva.

Dok se ~eka odluka, navija~i ~ekaju i novu najavu turnira sa posterom na kome }e se na}i i ~ovek koji je najuspe{niji u istoriji tog Grend slema.

Pijanstvo

Ne marim da pijem, al’ sam pijan ~esto

U graji, bez druga, sam, kraj pune ~a{e, Zaboravim zemqu, zaboravim mesto Na kome se jadi i poroci zbra{e.

Ne marim da pijem. Al’ kad pri|e tako

Svet mojih radosti, umoran, i moli

Za mir, za spasewe, za smrt ili pak’o Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne o~aj, sam, bez moje voqe, Ceo jedan `ivot, i wime se kre}e; Uzvik ga prolama: „Ne}e biti boqe, Nikad, nikad boqe, nikad biti ne}e“.

I ja `alim sebe. Meni nije dano Da ja imam zemqu bez ubogih qudi, O~i plave, tople kao leto rano, @ivot u svetlosti bez mraka i studi.

I `ele}i da se zaklonim od srama Pijem, i za`elim da sam pijan dovek; Tad ne vidim porok, dru{tvo gde je ~ama, Tad ne vidim ni stid {to sam i ja ~ovek.

IVO ANDRI]:

Travni~ka hronika (odlomak)

„Ostav{i opet u nepomu}enoj no}noj ti{ini, kao za vejan, Davil je sedeo jedan trenutak, skr{tenih ruku i izgubqena pogleda. Bio je uzbu|en i bri`an, ali ne upla{en i sam. Pored sve neizvesnosti i svih te{ko}a koje ga o~ekuju, ~inilo mu se kao da se, prvi put otkako je u Travniku, malko razvedrava i ukazuje par~e puta pred wim.

Od onog februarskog dana, pre vi{e od sedam godi na, kad je, posle prvog Divana kod Husref Mehmed-pa{e, do{ao uzbu|en i poni`en u Baruhovu sobu u prizemqu i pao na tvrdi minderluk, svi poslovi i napori u vezi sa Tur cima vukli su ga ka zemqi, sputavali i slabili. U wemu je, iz godine u godinu, raslo i aralno dejstvo „orijentalnog otrova“ koji muti pogled i pogriza voqu, a kojim je od prvog dana po ~ela da ga zapaja ova zemqa. Ni blizina francuske vojske u Dalmaciji, ni sav sjaj velikih pobeda nisu mogli to da izmene. A sada, kada se, posle sloma i poraza, sprema da sve napusti i krene u neizvesnost, javqaju se u wemu podstrek i voqa, kakve nije poznavao za ovih sedam godina. Brige i potrebe su ve}e nego ikad, ali ga za~udo ne izbezumquju kao do sada, nego mu o{tre misao i {ire vidik, ne nasr}u iz busija, kao proklet stvo i nesre}a, nego teku sa ostalim `ivotom.

U susednoj sobi sada se ~ulo kako ne{to {u{ka i grebe, kao mi{ u duvaru. To wegova `ena, neumorna i pribrana kao uvek, sprema i uvija posledwe stvari. U ovoj istoj ku}i spavaju we gova deca. I ona }e jednog dana porasti (on }e sve u}initi da dobro i sre}no porastu) i po}i da tra`e put koji on nije uspeo da na|e, pa ako ga i ne na|u, tra`i}e ga vaqda sa vi{e snage i dostojanstva nego {to je on umeo da ga tra`i. Sad, spavaju}i rastu. Da, `ivi se i kre}e u ovoj ku}i kao i u svetu napoqu, gde se otvaraju izgledi i dozrevaju nove mogu}nosti. - Kao da je

U prostoriji su polako go rele ~etiri sve}e. Bila je go tovo potuna ti{ina i mogao se ~uti wihov razgovor.

Prva sve}a re~e: „Ja sam MIR – qudi me ne uspevaju sa~uvati, mislim da }u se uga siti.“ I odmah se ugasila.

Druga sve}a je rekla: „Ja sam VERA – na`alost, mnogi qudi smatraju da nisam neop hodna, nema smisla da gorim i daqe.“ Tek {to je to izgovori la, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

odavno napustio Travnik, on nije vi{e mislio na Bosnu, ni {ta mu je dala ni koliko oduzela. Ose}ao je samo kako mu odnekud priti~u snaga i strpqewe i re{enost da spasava sebe i svoje. I nastavqao je da sre|uje po`utele papire, da cepa sve {to je zastarelo i izli{no, a da ostavqa i sla`e ono {to bi mu moglo trebati za daqi `ivot, u izmewenim prilikama, u Francuskoj.

A taj mehani~ki posao pratila je, kao neka uporna melodija, neodre|ena, ali stalna misao: da ipak negde mora da postoji i taj pravi put koji je on celog `ivota uzalud tra`io; da postoji i da }e ga ~ovek kad tad na}i i otvoriti za sve qude. On sam ne zna kako, kada, ni gde, ali na}i }e ga kad bilo wegova deca ili jo{ daqe potomstvo.

To mu je, kao ne~ujna unutarwa melodija, olak{avalo po sao.“

^etiri sve}e

Tre}a sve}a je `alosno progovorila: „Ja sam QUBAV – nemam vi{e snage, qudi me ~esto zaboravqaju i stavquju

po strani. ^ak zaboravqaju da vole one sebi najbli`e“ i istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je u{lo

dete. „[ta je ovo? Trebalo je da gorite do kraja.“ i rekav{i to, po~elo je plakati.

Tada se oglasila ~etvrta sve}a: „Ne boj se, dok god ja gorim, mo}i }emo da upalimo ostale sve}e. Ja sam NADA.“ Sa sjajem u o~ima, dete je uzelo sve}u „nade“ i zapalilo ostale sve}e .

POUKA: Plamen nade bi uvek trebalo da tiwa u na{em srcu kako bi svako od nas mo gao da odr`i, veru, mir i qu bav.

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

Savin tekst, u @itiju Svetog Si meona (1208), u Studeni~kom tipiku, po ~iwe od Nemawine ostavke na polo`aj srpskog vladara u kome se koncentri{e na wegove dve posledwe besede: prvu, vlasteoskom Saboru, kojom se odri~e od prestola, a drugu, svojim sinovima Vu kanu i Nemawi II, u kojoj ih savetuje da `ive u slozi i bratskoj qubavi. Slede}i odeqak je posve}en Nemawinom za mona{ewu u Studenici, u kome Sava hvali wegov napor da ’’izi|e na vi{i duhovni stepen’’ i da se povu~e na Svetu Goru, a posledwi i najganutqiviji je o wegovoj bolesti, smrti i prenosu wego vih mo{tiju u Srbiju.

Cela ova Savina pri~a je prepuna za nas dragocenih ta~nih vremenskih podataka o va`nim istorijskim i kul turnim doga|ajima toga doba. U tekstu se, na primer, pomiwu stvarne granice srpske dr`ave, nabrajaju svi Nemawini manastiri, obja{wavaju detaqi wegovog srodstva sa vladaju}om romejskom dina stijom, iznose ta~na imena hilandar skog i studeni~kog igumana i tako daqe.

U kwi`evnom smislu Savin spis je i jo{ va`niji. Komponovan je veoma skladno, razvitak fabule je prirodan i prenesen ~istim jezikom sa prili~nim prizvukom narodnog govora toga doba. Spis je u svemu iznesenom prepun topli ne i tuge za gubitkom voqene osobe i na dahnut mno`inom pobo`nih i uzvi{enih misli. I {to je posebno interesantno, u celom tekstu nema nikakvih hagiograf skih preterivawa. Iako je najva`niji deo kulta Svetog Simeona bio da je on, kao i solunski svetiteq Dimitrije, mi roto~ac, to ~udo nije nigde u ovom spi su ni pomenuto, iako se po tekstu jasno vidi da je ovaj `ivotopis pisan po Sa vinom povratku u Srbiju 1206. ili 1207. godine kada je svetiteqski kult monaha Simeona ve} bio i na Svetoj Gori i u Sr biji naveliko rasprostrawen. A po{to se Savin povratak u Srbiju sa o~evim

TRAGOVI SVETOG SAVE U ITALIJI

@itije Svetog Simeona

mo{tima desio posle velikog razdora izme|u wegove starije bra}e, Vukana i Stefan Nemawe II, kroz Savin spis svugde provejava wegovo opredeqewe za mir u zemqi i slogu me|u dotle za va|enom bra}om.

Savino Zakonopravilo (isto tako poznato i pod imenima Krm~ija i Nomo kanon) iz 1219. godine je zbornik crkve nih kanona i svetovnih zakona koji imaju neke veze sa crkvom. Sava ga je pripre mio na Atosu i u Solunu posle dobitka potvrde vaseqenskog patrijarha o au tokefalnosti Srpske arhiepiskopije u Nikeji 1219. godine i u wegovoj pripre mi je imao dosta prevodioca-pomaga~a i iz solunskog manastira Filokalisa i iz svog Hilandara.

U ovom slu~aju se isto tako desilo da je ovaj crkveno-pravni dokumenat bio i od izuzetne va`nosti u srpskoj dr`avnoj tradiciji, jer je on u stvari bio i prvi svetovni ustav novostvorene Kraqevi ne Srbije. Kako je kriti~ar Dimitrije Bogdanovi} ukazao, Sava je u wemu u od nos izme|u crkve i dr`ave ugradio tezu o supremnosti kanonskog prava kao glav nom uslovu za ’’simfoniju’’ crkve i dr`a ve, kao i tezu o pot~iwenosti vladara zkonima, koja nalazi svoju kulminaciju u car Du{anovom Zakoniku iz 1349. go dine, izgra|enog na temeqima Savinog Zakonopravila.

Savino pismo studeni~kom igumanu Spiridonu (sastavqeno najverovatnije

Sa~uvan nam je i jedan Savin natpis, otkriven na srebrnom okovu desne ruke mo{tiju Svetog Jovana Prete~e, koju je Sava, kao pasionirani skupqa~ mno{tva religioznih relikvija na svojim hodo~a{}ima u Svetu zemqu, morao doneti u Srbiju sa jednog od svojih putovawa u Palestinu. Na okovu te relikvi je, koja se danas nalazi u kripti katoli~ke katedrale u Sijeni u Italiji, pi{e: ’’Prete~eva desnica Joanova; pomeni me Savu arhiepiskopa srpskoga.’’ Kako se ona obrela tamo je jo{ uvek nepoznato, ali da ju je Sava doneo u Srbiju u vreme vladavine Stefana Nemawe II Prvoven~anog potvr|uje weno pomiwawe u we govoj `i~koj poveqi, pisanoj 1220. godine, te je i taj natpis na wenom srebrnom okovu najverovatnije iz tog vremena.

1233. godine po Savinom drugom dolasku u Jerusalim) je jednostavno privatno pi smo, danas za nas jedino va`no kao prvi i jedini takav spis koji je sa~uvan iz tog doba. U wemu Sava, pi{u}i tom igumanu iz Jerusalima, opisuje svoj put do Pale stine.

Posledwi sa~uvani Savin pisa ni tekst je wegovo Uputstvo za ~itawe Psaltira, {to je u svojoj najranijoj ver ziji najverovatnije prevod sa gr~kog je zika. Srpski istori~ar Vladimir ]oro vi} iz prve polovine XX veka je utvrdio da je verzija koju trenutno imamo ’’u do broj tre}ini svog celokupnog teksta pre pis iz uvodne prve glave Hilandarskog tipika,’’ a dodatni dokaz da je pisan u vreme Savine mladosti je detaq u kome on govori o svom ograni~enom znawu gr~kog jezika.

Ovo je sve {to nam je preostalo od Savinog pismenog stvarala{tva i sude}i o vrednosti te potvr|ene zao stav{tine, neosporni su slede}i za kqu~ci: Prvo, o~igledno je da se u skoro svim Savinim spisima nalaze izvesni delovi pozajmqeni iz wegovih pre|a{wih spisa, koji su nastali kao prevodi zvani~nih propisa te vrste ve} napisanih na gr~kom jeziku. Drugo, celo kupni obim Savine pisane zaostav{ti ne je relativno mali i usmeren jedino ka podmirivawu va`nih crkvenih po treba. Potpuno druga~iji, na primer, je kwi`evni napor Savinog brata, kraqa Stefana Nemawe II Prvoven~anog, ~iji @ivot i podvizi Svetog Simeona (na pisan 1216. godine) obuhvata celokupno postojawe Stefana Nemawe od ro|ewa do smrti i ukqu~uje i pletoru wegovih posmrtnih svetiteqskih ~uda o kojima u Savinom @itiju progenitora loze Ne mawi}a nema ni re~i.

lll Kraj u slede}em broju:

Sava je u hodo~a{}ima u Svetu zemqu propagirao ravnopravnost autokefalne pravoslavne crkve

DOGODILO

oktobar

1827. - U pomorskoj bici kod Navarina (Gr~ka), tokom gr~kog rata za oslobo|ewe, ru ski, britanski i francuski brodovi uni{tili su tursku i egipatsku flotu.

1890. - Umro je engleski istra`iva~ i puto pisac Ri~ard Barton, prvi Evropqanin koji je 1858. video jezero Tangawika u Africi. Napi sao je vi{e od 50 kwiga putopisa i preveo kwi gu arapskih pripovedaka "Hiqadu i jedna no}".

1935. - Kineske revolucionarne snage Mao Cedunga stigle su u pokrajinu [ensi na seve rozapadu Kine i time okon~ale "Dugi mar{" (oko 10.000 kilometara), zapo~et godinu dana ranije sa jugoistoka zemqe, tokom kojeg su pro bile ~etvorostruku blokadu ^ang Kaj [ekovog Kuomintanga.

1936. - Zgrada Skup{ti ne Jugoslavije u Beogradu primila je prve poslanike. Kamen temeqac polo`io je 1907. kraq Srbije Petar I Ka ra|or|evi}, a zgradu je projek tovao arhitekta Jovan Ilki}.

1945. - Egipat, Sirija, Irak i Liban su upo zorili SAD da bi stvarawe jevrejske dr`ave moglo da izazove rat na Sredwem istoku.

1971. - Kancelar Zapadne Nema~ke Vili Brant dobio je Nobelovu nagradu za mir.

1973 - Britanska kraqica Elizabeta II otvo rila je novoizgra|enu Opersku ku}u u Sidneju.

1992. - Jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su dubrova~ko rati{te, a po luostrvo Prevlaka na ulazu u Boku Kotorsku stavqeno je pod kontrolu posmatra~a UN; kod mesta Vitez u Bosni po~eli su sukobi bosan skih Hrvata i Muslimana, dotada{wih save znika u ratu protiv bosanskih Srba.

1998. - Skup{tina Srbije donela je ozlogla{eni Za kon o javnom informisawu na osnovu kojeg su u naredne dve godine nezavisni mediji u Srbiji ka`weni sa preko 30 miliona dinara, uglav nom zbog kriti~kog pisawa o re`imu Slobodana Milo{evi}a. Tada{wi ministar informisawa bio je Aleksandar Vu~i}, koji je novinarima ulio strah u kosti visokim kaznama.

2003. - U Beogradu je pre minuo poznati pozori{ni i filmski glumac Miodrag Petrovi} ^kaqa, dobitnik Nu{i}eve nagrade za `ivotno delo, Sterijine nagrade, Sed mojulske i brojnih drugih na grada i priznawa. Veliku po pularnost stekao je ulogama u humoristi~kim televizijskim serijama "Muzej vo{tanih figu ra", "Servisna stanica", "Kamionxije"...

2011. - Svrgnuti libijski vo|a Moamer Ga dafi uhva}en je i ubijen pod nerazja{wenim okolnostima u svom rodnom gradu Sirtu. Sa hrawen je u pustiwi na tajnoj lokaciji.

2013. - Umrla je Jovanka Broz, udovica ne kada{weg predsednika Socijalisti~ke Fede rativne Republike Jugoslavije. Sahrawena je u Ku}i cve}a gde je sahrawen i Josip Broz, uz dr`avne i vojne po~asti.

2014. - Plasti~ni otpad u okeanima go di{we ubije 1,5 miliona `ivotiwa i ta opa snost je iz godine u godinu je sve ve}a, sao p{tio je Institut za istra`ivawe i razvoj Francuske.

Sveti Sava kao svetovni diplomata

Pi{e: Nikola Morav~evi}

Sedam dana posle 20. oktobra 1944. i oslobo|ewa Beograda od nema~ke okupaci je nekoliko desetina jugoslovenskih parti zana zapo~eli su, po opisima spektakular nu, ali do danas slabo nau~no istra`enu, akciju „~i{}ewa" neprijateqske vojske. U podzemqu.

Iz ru{evina, podruma, {upa, ali i ka nalizacije trebalo je isterati sakrivene naciste.

O wihovim borbama se pisalo u mediji ma, neke scene se pojavquju u kultnoj parti zanskoj seriji „Otpisani", ali istorijskih podataka o wima nema.

„Za sada je to sve {to imamo. Mogu}e je da tih dokumenata ima u jo{ neotvorenim arhivama slu`be Dr`avne bezbednosti, ali na osnovu svedo~ewa ne mo`emo biti sigurni", ka`e istori~ar Milan Radano vi}.

Milka Kraqevi}, udovica komandanta ove akcije Gojka Kraqevi}a ka`e da je to bila „jako opse`na operacija, mnogo mla dih je izginulo.

„Neki od wih su zavr{ili kao psihija trijski bolesnici i nisu nikada iza{li. Velike su to traume", ka`e ona.

KAKO JE SVE PO^ELO?

Dok se jo{ u centru Beograda slavila sloboda i igralo kolo na Terazijama, odje knula je sna`na eksplozija granate.

To je bio znak da se neprijateq jo{ nije u potpunosti predao.

Milka Kraqevi} navodi da je to bilo u sklopu operacije „Ciklon Jug nema~kih SS oficira i diverzanata iz [tutgarta".

U kwizi „Smrt je dolazila iz pod zemqa", novinara Mirka Jovi}evi}a, koja je pisana na osnovu svedo~ewa u~esnika, navodi se da se akcija dobila ovo ime, jer se odnosila samo na Sovjetski savez i Be ograd.

Navodno je u Beograd septembra te godi ne do{lo 175 nema~kih diverzanata, koji su znali sve o gradu, imali su mape i jasne zadatke.

Ciq im je bio da, dok se okosnica ne ma~ke vojske povla~i, miniraju zgrade, mostove, ubijaju rukovodioce, ali i seku vodovodne i kanalizacione cevi i truju hranu.

„Oni su se tamo iskqu~ivo {kolovali za pozadinsko delovawe, kad se oslobodi neki grad da oni ostanu i prave probleme.

„Fantasti~no su govorili srpski, jako malo qudi je moglo da im u|e u trag", ka`e i Kraqevi}.

U kwizi, koja veli~a partizansku bor bu, za te nema~ke vojnike ka`e se da su „qudi zveri - koji su ve} bili izbrisani sa spiska `ivih" i da su fanati~no izvr{a vali nare|ewa i ginuli za Firera.

KOME SE POVERAVA ZADATAK?

Gojko Kraqevi} se sa 16 godina pri dru`io partizanima i oti{ao u rat, gde }e postati jedan od vrsnih diverzanata.

Umesto sa [estom li~kom divizijom, gde je bio komesar, da nastavi ka Sremskom frontu, dobio je nare|ewe iz Organizaci je za za{titu naroda (OZNA) da „pre|e da ~isti kanalizaciju".

OZNA je bila prete~a policije i dr`av ne bezbednosti.

Na Gojkov 20. ro|endan sti`e naredba da predvodi operaciju kodnog imena Grme~ i on, za tri dana sa drugovima, koje je tek upoznao, prvi put silazi u podzemqe Be ograda.

„Nije im bilo nimalo lako. Ulazite u mrak, ne znate {ta vas ~eka, ne mo`ete upotrebiti oru`je koje imate, jer se ri ko{etom vra}a u kanalizaciji.

„Bili su prinu|eni na borbu prsa u prsa. Nije mogla ni velika grupa da ide - sedam do deset boraca", navodi wegova supruga Milka Kraqevi}.

Gojko je, dodaje, i{ao sa svim grupama.

„Nema ni hrane ni vode. Ulazili su u {ahte i onda se kretali puze}i, jer nisu mogli da hodaju normalno i ~ekaju da im nai|u Nemci.

Jedna od velikih misterija - da li je bilo borbi u kanalizaciji

mosta, takozvani gardisti su vodili borbe kod centra grada.

O tome svedo~e i dnevnici borbi sa ilustracijama, koji su na ruskom jeziku do stupni na internetu.

„Me|utim, ni jedni ni drugi nisu u~e stvovali u nekim podzemnim borbama", isti~e istori~ar.

PROVERENO MIN NET

Oznake „provereno min net" - nema mina, koje i danas svedo~e o mestima koje su tih dana proverili i obele`ili kao bezbedne sovjetski vojnici, mogli su da ostavqaju i obi~ni demineri i gardijski in`eweri.

mora da zna~i da toga nije bilo.

„Postoji realna pretpostavka da su nema~ke snage ostavile neke vojnike da se bave pozadinskom delatno{}u", dodaje Radanovi}.

Po{to je ve}ina istorijskih izvora iz tog perioda odavno dostupna javnosti, ovaj istori~ar iz Beograda koji sada `ivi u Zagrebu, ostavqa mogu}nost i da se radi o izmi{qenoj pri~i.

„^ak i da je ta~no, iako zvu~i najatrak tivnije, ta borba nije bila primarna, bilo je mnogo mawih borbi koje su obele`ile bitku za oslobo|ewe prestonice", napo miwe Radanovi}.

To su borbe jugoslovenskih partizana i sovjetske Crvene armije za svaku ulicu i most u gradu.

ULOGA CRVENE ARMIJE

Jedan takav natpis nedavno je obele`en na zgradi banke na prometnoj raskrsnici ulica Kneza Milo{a i Kraqa Milana u Beogradu - poznatoj i kao „Kod Londona".

„Verovatno kad zauzmete ~itav grad gde je bilo nekoliko desetina hiqada nepri jateqskih vojnika neko ne}e da se preda.

„Pritom partizanska vojska je bila vrlo brutalna prema zarobqenicima, raz mewivala je samo visoke oficire", napo miwe Timofejev.

Zato je, dodaje, Crvena armija imala na redbu o zabrani predaje zarobqenih vojni ka jugoslovenskim partizanima jer „ubijaju zarobqenike, {to izaziva ve}i otpor kod neprijateqa".

„To je direktno navedeno. Nisu oni bili humanisti u Crvenoj armiji, nego nisu `eleli takav efekat. U takvim okolnosti ma neko je mogao da se sakrije u podrumima, ali to nisu bile borbe u pravom smislu", dodaje on.

„I{li su stopu po stopu. Nekada po dva ili tri sata", opisuje Kraqevi}.

Po ovim motivima snimqen je film u sovjetsko-jugoslovenskoj koprodukci ji „Provereno nema mina", sa Brankom Ple{om u glavnoj ulozi.

Kwiga je pisana na osnovu svedo~ewa boraca, a najvi{e Gojka Kraqevi}a. On ju je poklonio supruzi.

Istori~ar Milan Radanovi} je posebno izu~avao bitke za oslobo|ewe Beograda i pregledao arhivu Korpusa narodne odbra ne Jugoslavije (KNOJ) i tamo nema dokume nata o takozvanoj akciji „Ciklon Jug".

O woj, osim u medijima na srpskom jezi ku, ni na internetu nema mnogo podataka, a svaki nema~ki istori~ar kome je upu}eno pitawe ovim povodom smatrao je da nije dovoqno upu}en u tematiku da o woj govo ri.

„Ja sam probao da na|em neki trag u vojnim arhivama, ali nisam na{ao, {to ne

„Rata u kanalizaciji ~isto sumwam da je bilo, stawe na{eg kanalizacionog si stema je takvo da bi i danas bilo te{ko voditi neke ozbiqnije borbe.

„Tako ne{to se jeste doga|alo u Budim pe{ti i Berlinu", navodi istori~ar Alek sej Timofejev, koji se rodio i {kolovao u Moskvi, a danas je profesor na Filozof skom fakultetu u Beogradu.

On obja{wava da je Crvena armija ima la dve specijalne jedinice koje su, izme|u ostalog, u~estvovale u bici za Beograd.

„To su Izvi|a~ka jedinica Dunavske flotile, koja je raspolagala kopnenim je dinicama i ~amcima, ne{to poput moder nih ameri~kih marinaca i juri{ni odred Gardijskih in`ewera, ~iji je naziv prikri vao wihov pravi zadatak.

„Oni su slu`ili za proboj dobro utvr|e nih gradova. Nosili su oklope, prsluke, imali su baca~e plamena i koristili su eksploziv", navodi Timofejev.

Dok su pripadnici izvi|a~ke jedini ce oslobodili Novi Sad i u~estvovali u deminirawu i borbama kod Pan~eva~kog

Sovjetske specijalne jedinice imale su ovla{}ewe da regrutuju i doma}e stanov ni{tvo za svoje potrebe i zato je relativ no mnogo Jugoslovena u{lo u te formacije.

Ipak, u kwizi se govori samo o jedini cama jugoslovenskih partizana, a u filmu „Min net" Sovjeti su protagonisti.

Gojko Kraqevi} je bio saradnik na sce nariju za taj film i ponekad bi u preda vawima ili u neformalnom dru`ewima govorio o tome, ali se ova epizoda nije u~ila u {kolama.

„Sticao se utisak, kao da se o tome kri lo, a nije. Nije niko zabrawivao da se o tome govori", isti~e i Milka Kraqevi}.

PRE^I[]AVAWE VODE

Ipak, Milka Kraqevi} je i danas uve rena da je „realnost bila jezivija nego {to pi{e u kwizi".

U sedmodnevnoj operaciji, po navodima iz kwige, ubijeno je ili uhva}eno svih 175 nema~kih diverzanata, a poginulo je i 60 boraca KNOJ-a i mnogo vi{e raweno.

Gojko Kraqevi} je iz rata iza{ao kao major Jugoslovenske narodne armije i do bitnik je brojnih priznawa.

U godinama koje su usledile imao je brojne dr`avne funkcije, a bavio se i pi sawem romana.

Zavr{io je ~ak tri fakulteta - Tehno lo{ki, Ekonomski i bio doktor hemijskih nauka.

Objavio je i brojne nau~ne radove. Pre skoro 40 godina je radio na proizvdowi te~nog organskog |ubriva, a najvi{e se posvetio projektima za pre~i{}avawe ot padnih voda.

Uspeo je da napravi preparat koji sku pqa masno}u kada se izlije recimo nafta na moru.

„U {ali je govorio da se toliko fekali ja nagutao da je re{io da pre~isti kanali zaciju", zakqu~uje kroz setni osmeh wegova udovica. R. N.

Beogradski pokret otpora u uli~nim borbama

Natpis na zgradi AIK banke na raskrsnici kod Londona u Beogradu kao dokaz o bezbednom podru~ju odr`ao se do 2022.

Fotografija Gojka Kraqevi}a iz kwige "Smrt je dolazila iz podzemqa"

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Vuk~evi}

U sredu, 19. oktobra u 14 ~asova na grobqu u Fokneru (Northern Memorial ParkBox Forest Rd, Glenroy VIC 3046) bi}e slu`en ~etrdesetodnevni pomen na{em ocu i dedi Milo{u. Nakon parastosa, pozivamo sve na poslu`ewe - da}u u crkvenu salu Sv. Sava u Grinzborou.

Dragi deda i o~e, mnogo nam nedostaje{. Tvoj lik i qubav prema tebi nosimo ve~no u svojim srcima.

Po~ivaj u miru! O`alo{}ena porodica.

SE]AWE NA MILO[A VUK^EVI]A

„Deda sa iskrom u o~ima“

Jedan vickasti ~ovek je jednom rekao: „Za{to ne pije{, da nisi bolestan?“. Taj ~ovek je bio moj deda, Milo{ Vuk~evi}. Bio je po znat i pod drugim imenima: deda Milo{, tata, ta{t, ujko, Milo i Mi{o. Moja porodica je smatra la da nakon smrti ovog velikog ~oveka treba da ispri~amo wego vu `ivotnu pri~u.

Ro|en je 4. oktobra 1938. go dine u Gorwem Ribniku u Srbiji, kao najmla|i od {estoro dece voqenih roditeqa Radomira i Natalije. Tokom svojih mla|ih go dina, rado je pri~ao o odrastawu. Sawao je da bude kauboj, a od ma lih nogu je posedovao crnog kowa po imenu Dragan, kojeg je obu~avao da preska~e prepreke. ^esto je pri~ao anegdotu koja se desila po povratku iz vojske ku}i kada je oti{ao kod sestre na slavu. Pri jateqi su ga zamolili da zapali vatru za pe~ewe sviwe na ra`wu, pa je deda, kao dobro obu~eni voj ni stru~wak, na drva koja tiwaju dodao me{avinu te~nosti koja je izazvala ogromni plamen koji je nekontrolisano buknuo i zapalio dedi obrve i brkove. Danima je imao crveno lice.

Buntovnog srca, upoznao je svo ju voqenu Persidu, moju babu, dok su zajedno studirali u istoj obra zovnoj ustanovi. Zaqubili su se, a svoju vezu ~uvali u tajnosti, jer su dolazili iz razli~itih svetova. Wihova qubav je cveta la, i do{lo je vreme kada su na meravali da se ven~aju. Da bi to uradili, pre{li su granicu ka Austriji, ali su bez ikakvih do kumenata bili primorani da odu u imigracione logore. Provode}i mesece razdvojeni u razli~itim kampovima, kona~no su se ponovo ujedinili i ven~ali u Salcburgu u Austriji.

Dedina potraga za svojim ka ubojskim snovima navela ga je da poku{a da prona|e karte za Ame riku. Ali kako se ~ekalo i do dve godine, baba i deda su odlu~ili da odu u Australiju, u potrazi za boqim `ivotom. Krajem 1960. go dine, ambiciozni par je `iveo u Vangarati, gde su oboje radili na poqima duvana.

U junu 1961. naredne godine,

do~ekali su svoje prvo dete Mi licu. Uprkos pote{ko}ama sa ko jima su se suo~avali u podizawu novoro|en~eta u stranoj zemqi, izgradili su prijateqstva i dru`ili se sa ostalim radnici ma. Deda je igrao u lokalnom fud balskom timu Vangarata „Slove ni“. Posle ~etiri godine `ivota u Vangarati, baba i deda, nostal gi~ni za domom, 1965. brodom se vra}aju za Srbiju, misle}i da }e tamo ostati za stalno. Ali ubrzo su shvatili da postoji velika ra zlika u na~inu `ivota izme|u ove dve zemqe i zakqu~ili da je Au stralija boqe mesto za podizawe porodice.

Godine 1966. vratili su se i naselili u Kolingvudu, gde su 1968. do~ekali drugo dete Mile nu. Pri~ali su nam da bi u no}ima kada je deda ~uvao }erke, a Mile na imala problema sa spavawem, ~esto davao ~a{icu alkohola Mileni da joj olak{a bol. Dok su odgajali mladu porodicu, deda i baba su neumorno radili, a na kraju su preuzeli rizik da 1974. godine kupe sada legendarnu pum pu “Murchison East Service Station”, koja }e uvek biti poznata kao „Mi

POSAO: Predstoje vam va`ni poslovni razgo vori. Sti`e vas umor jer ste ve} neko vreme pod velikim pritiskom. Sami ste se nametnuli i preu zeli obaveze koje nisu va{e. QUBAV: Vrtite se u krug. Re{ewe se nalazi ispred vas, ali vi se upor no dr`ite stare pri~e koja opravdava blokadu u kojoj ste se na{li. Zaboravqate da ste vi kreator svoje sre}e. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Verujte sebi, ne obazirite se na mi {qewe drugih. Mislite da }ete se smiriti ako od mah razre{ite sve zavrzlame i nedoumice koje vas mu~e. QUBAV: Razumevawe izme|u vas i voqene osobe je na zabriwavaju}e niskom nivou. Ignori{e te probleme pa vam ovih dana sledi neprijatno iznena|ewe. Priu{tite sebi malo slobodnog vre mena. ZDRAVQE: Alergije.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Proverite dokumenta, uslove puto vawa, kao i sredstva koja su vam potrebna. Previ di vam mogu zakomplikovati `ivot ove nedeqe. Koncentracija vam nije na zavidnom nivou. QU BAV: Najboqe je da izbegnete svaku provokaciju i pre}utite. Ma koliko da ste ube|eni u svoju dobro namernost, budite uvereni da }e svaka va{a re~ biti pogre{no shva}ena. ZDRAVQE: ^uvajte le|a.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Mogu}e je malo poboq{awe raspo lo`ewa iako neki problemi jo{ postoje. Pod ve likim ste pritiskom. Na vama je da sprovedete odluke koje se ne ti~u samo vas. QUBAV: Voqenoj osobi je potrebna podr{ka i nema razumevawa za va{u hroni~nu tenziju. Fizi~ka aktivnost, {etwa ili tr~awe, mogu vas okrepiti, ali pod uslovom da nisu obaveza. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Zbuweni ste. Ose}ate {ta vam i kako dolazi u budu}nosti, ali ne znate kako da uti~ete na to. I{~ekivawe preti da eskalira u vidu ne smotrene reakcije. QUBAV: U va{em qubavnom `ivotu se bli`i kraj jedne faze. Voqena osoba je raspolo`ena za zna~ajne promene, a vi to kao da ne uvi|ate. Malo pa`we partneru mo`e osve`iti vezu. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Okolnosti vas navode da donesete od luku koja vam se ne svi|a. To vas mu~i jer mislite da je poni`avaju}e po vas. Ne uzimajte sve k srcu, ako je u ciqu vi{eg interesa, nije stra{no ponekad pokoriti se. QUBAV: Imate {ansu da neke svoje `eqe, koje su do sada bile neostvarene, kona~no predstavite i dobijete podr{ku voqene osobe. Bu dite strpqivi. ZDRAVQE: Pazite se povreda.

lova gara`a“.

Nakon dve godine vo|ewa pum pe, dobili su jo{ jedno zlatno dete 1976. godine, Milana. U no}i ro|ewa Milana, deda je pozvao Hitnu pomo}, ali na`alost u tom trenutku nije bilo dostupnih vo zila. Deda je tada autom koje je bilo na popravci brzinom od 140 kilometara na sat jurio do bol nice prolaze}i kroz sva crvena svetla usput.

Deda i baba radili su 7 dana u nedeqi i po 12 sati. Deda je tako|e preuzeo na sebe posao lo kalnog mehani~a ra, gde bi radio do 4 sata ujutru u jami, popravqaju}i au tomobile zajedno sa svojim {egrtom Babom koji mu je davao alat. Probu dili bi se 3 sata kasnije da bi otvo rili i pokrenuli benzinsku pumpu u 7 ujutru. Godine 1977. gara`a je pre tvorena iz drvene

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: ^ini vam se da vas okru`ewe iscrpqu je, a zanemarujete to da i vi wih, svojim rigidnim stavom, optere}ujete. Ono {to sti`e do vas je sraz merno onom {to dajete. QUBAV: U pro{losti ste slavili malu pobedu kojom ste partneru jasno dali do znawa {ta `elite. Danas to dolazi na naplatu, a va{ autoritet mo`e biti poquqan ukoliko svoj ego ne obuzdate. ZDRAVQE: Melanholija.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Uzdajte se u sebe jer vas o~ekuju po voqni razgovori pa i ugovori, kao i stabilizacija na poqu finansija. Budite istrajni u svemu {to radite jer su pred vama dobre prilike. QUBAV: Mogu} je zanimqiv susret sa osobom s kojom je qu bavna veza nemogu}a. Prihvatite izazov ali dr`i te sve u tajnosti jer vas kasnije ta avantura mo`e skupo ko{tati. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Pred vama su izvesna neprijatna isku stava ukoliko budete poku{ali da idete pre~icom i uradite ne{to {to nije dozvoqeno. QUBAV: Imate puno planova i o~ekujete da ubrzo pokrene te neki od wih.Ne slede krupniji pomaci na ovom poqu, osim {to }e vas postupci voqene osobe na vesti da razmislite da li je put koji ste smislili najpovoqniji. ZDRAVQE: Smawite unos {e}era.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Mu~e vas finansije, partnerski odno si i dilema o nekakvom ulagawu. Savet je da istra jete u svemu, jer dobitak koji mo`ete ostvariti nije zanemarqiv. QUBAV: Va{e koketirawe preti da vas uvu~e u vezu iz koje }ete se te{ko izvu}i. Sa vladajte sebe i ne podle`ite isku{ewu. Sva va{a pa`wa je usmerena na problemati~nu situaciju s voqenom osobom. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Previ{e o~ekujete od nekih dogovo ra. Rezultati nisu toliko va`ni, vi ste im dali na zna~aju. Ne tro{ite uludo re~i, naro~ito ako je prekoputa vas neko kome ne verujete. QUBAV: Sve vam je nekako dosadilo. Ne posustajte jer je ova faza prolazna. Napetost mo`e prouzrokovati otvorene sukobe sa voqenom osobom ali i s prija teqima. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Pobeda je mogu}a uz veliku borbu uko liko budete istrajni. Mnogi od vas }e u ovom pe riodu, na poslu, osetiti pove}anu tenziju. Ona je rezultat promena koje su na pomolu. QUBAV: U isku{ewu ste da brzopleto donesete odluku koja vam ne bi donela re{ewe. Idealno bi bilo kada biste pre konkretnog poteza, dobro o svemu raz mislili. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

{upe u zgradu koja stoji i danas. 1982., deda je pro{irio posao i po~eo da se bavi poqoprivredom sa svojim zetom - Mikijem, uzgaja ju}i proizvode koje bi vozili na Futckraj pijacu dok su i daqe vo dili svoja druga 2 posla. Od 1982. godine, preduzetnik kakav je bio, deda je tako|e po~eo da kupuje ovce i goveda i to pretvorio u jo{ jedan uspe{an posao, uzgoj i pro daju na tr`i{tu i time uplovio i u poqoprivrednu industriju i is puwewe svog kaubojskog sna.

Tokom perioda od 25 godina, deda je bio blagosloven sa 9 unu ~adi. Neke od na{ih najlep{ih uspomena iz detiwstva su nam bile vo`wa sa dedom na farmi pozadi u wegovom jutu, deda bi pustio srpsku muziku, a ponekad bi i zapucao iz pu{ke, za vreme Bo`i}a, Uskrsa i Nove godine. ^esto bi se igrao sa nama sa lop tom ispred benzinske pumpe.

Deda je tako|e imao tu sre}u da postane pradeda 3 prelepa praunuka, pa je uvek imao osmeh i krilo spremno za ma`ewe.

Deda je vredno radio i igrao

ceo `ivot. Zauvek dru`equbiv, sre}an da sedi sa porodicom, prijateqima i kupcima, da }aska i u`iva u pi}u u prodavnici, iako je wegov televizor ~esto bio po ja~an vi{e nego {to je potrebno pa je bilo te{ko ~uti sagovorni ka.

Iako je proteklih godina deda postao mnogo ti{i, skromniji i dosta vi{e je dremao tokom dana, uvek }emo ga se se}ati sa iskrom u wegovim sjajnim o~ima, spre mnog da se pohvali svojim fud balskim ve{tinama u svakom tre nutku. Uvek je bio raspolo`en da pri~a o svojoj otaxbini i da pou~i svakoga o politi~kim, religij skim i istorijskim prilikama u Srbiji. Veliki ~ovek otvorenog srca koji je u potpunosti ispunio svoj `ivot, koji je uvek ponosno stajao iza svega {to je voleo i ~ovek koji je svako `ivotno isku stvo pretvarao u najzanimqiviju pri~u. Voleo je `ivot i ostao je veran sebi i svojim idealima!!!

Deda, hvala ti na qubavi i svemu {to si nas nau~io! Svi te puno volimo!

[ta sve mo`e da poboq{a rad creva?

Da li patite du`e vreme od zatvora? Za re{avawu toga ne prijatnog problema mo`e da vam pomogne nekoliko saveta kako da na prirodan na~in pokrene te probavu, odnosno poboq{ate rad creva.

POVE]AJTE KOLI^INU

UQA U ISHRANI

Da bi creva pravilno radi la, odnosno da biste pospe{ili probavu ishrana mora da sadr`i {to vi{e zdravih prirodnih uqa kojima obiluju ora{asto vo}e, semenke i avokado.

IZBEGAVAJTE

SUVU HRANU

Da biste probavili suvu hra na potrebno je vi{e vlage koju }e uzeti iz va{eg organizma.

Zato bi trebalo da jedete hranu koja je prirodno vla`na i

Doma}a kujna

kuvana, ne suva. Najgora hrana za spora creva su kokice, suvo vo}e, musli, i sli~no.

O^ISTITE ORGANIZAM

Za one sa vi{kom kilograma i sporom probavom preporu~uje se ~i{}ewe organizma. Za to je potrebna jaka voqa, pa nije naod met u tom procesu osloniti se na blisku osobu koja }e vas dodatno motivisati da pristupite ~i{}ewu organizma.

Popularan na~in ~i{}ewa organizma jeste taj da jedan ili dva dana pijete samo sok koji }ete napraviti sami od sve`eg vo}a i povr}a.

Drugi je na~in da jedan dan u nedeqi pijete samo vodu i ne je dete nikakvu tvrdu hranu.

IZBEGAVAJTE SIROVU HRANU

Ishrana koja se bazira na termi~ki neobra|enoj hrani

veoma je zdrava, ali su za wenu probavu potrebni posebni en zimi, druk~iji od enzima koji slu`e za probavqawe termi~ki obra|ene hrane.

Dobro se informi{ite o si rovom na~inu ishrane. Ako vam

je probava i daqe spora, na pravite pauzu kada je u pitawu suva hrana, bar tokom hladani jeg perioda u godini, jer se to kom prole}a i leta organizam lak{e privikava na sirove na mirnice.

JEDITE VI[E CELOVITIH @ITARICA

One su slo`eni ugqeni hidra ti koji nas dugoro~no snadbevaju energijom i sagorevaju postupno.

Celovite `itarice su kinoa, je~am, proso, amarant, ovas i pi rina~, ali wena zdrava varijan ta kojoj je potrebno du`e vreme da se skuva, oko dvadeset minu ta.

IZBEGAVAJTE HLEB, TESTENINU

I OVSENE PAHUQICE

To je te{ka hrana koja uspo rava rad creva i tako podsti~e debqawe.

Zbog toga proste ugqene hi drate, koji nas „podmuklo“ napu ne kratkotrajnom energijom koja brzo nestane, zamenite celovi tim `itaricama. S. G.

Vakcina protiv kancera mogla bi da bude dostupna do 2030. godine

Bra~ni par, profesor Ugur Sahin i pro fesorka Ozlem Turexi, koji je osnovao Bajontek, biotehnolo{ku kompaniju koja je sa Fajzerom razvila efikasnu mRNk vakcinu protiv kovida-19, predvideo je da bi vak cina protiv kancera mogla da bude {iroko dostupna u narednoj deceniji.

vakcinu“, objasnio je profesor.

Bajontek se prvobitno fokusi rao na razvoj tehnologija zasno vanih na mRNK za specifi~an pristup le~ewu karcinoma, pre ma pisawu The New York Times.

RECEPT

Gostuju}i u emisiji „Sunday with Laura Kuenssberg“ na BBC, profesorka Ozlem Tu rexi rekla je da oni smatraju da je lek za kancer na dohvat ruke.

Vakcina protiv kancera, koja bi se zasni vala na otkri}ima koje su nau~nici postigli tokom razvoja vakcine protiv kovida-19, mogla bi da bude {iroko dostupna u roku od samo osam godina, rekao je profesor Ugur Sa hin.

„Verujemo da }e se to desiti, definitiv no, pre 2030. godine“, dodao je on.

Profesorka Turexi je re kla da su ih iskustva u radu na odeqewima za karcinom, kao mlade lekare, koji su bili fru strirani {to nisu u mogu}nosti da ponude le~ewe onkolo{kim pacijen tima, navela na wihov rad u istra`i vawu karcinoma.

„Taj rad je bio „vetar u le|a“ za razvoj vak cine protiv kovida-19, sada se vra}amo na istra`ivawe karcinoma“, rekla je profe sorka Turexi.

ZAPE^EN KUKURUZ SA PAPRIKOM

I MOCARELOM

POTREBNO JE: (za 2 osobe) n 280 g kukuruza {e}erca n 180 g rendane mocarele n 1 crvena paprika n 1 ka{iku kisele pavlake ili milerama n morska so, biber

PRIPREMA:

Kukuruz ocedite, ako je iz konzerve, pa ga prebacite u posudu. Sve`u crvenu papri ku isecite na kockice, pa do dajte kukuruzu.

Zatim dodajte ka{iku ki sele pavlake ili milerama i dobro prome{ajte. Za~inite soqu i biberom.

Preko narendajte mocare lu, pa opet prome{ajte. Pre bacite u posudu koja mo`e da ide u rernu, pa po `eqi na rendajte jo{ mocarele.

Pecite desetak minuta na 200 stepeni, odnosno dok se sir ne otopi i dobije hrskavu koricu.

Profesor Sahin je tako|e istakao da se nada da bi vakcina, koja je trenutno u razvoju, obu~ila telo da prepozna i napadne karci nom koriste}i tehnologiju mRNK.

„Ciq koji imamo je da mo`emo da kori stimo individualizovani pristup vakcini kako bismo obezbedili da direktno nakon operacije pacijenti dobiju personalizovanu

Kunsberg je pitala bra~ni par da li „jo{ postoji {ansa“ da vakcina protiv kancera ne deluje.

„Mislim da ne“, odgovorila je Turexi i do dala da sve {to su nau~ili o imunolo{kom sistemu i o tome {ta se posti`e vakcinom protiv karcinoma pokazuje, u principu, jasnu aktivnost – „mo`emo da izazovemo te T-}eli je ubice, mo`emo da ih usmerimo“.

Ona je rekla da ostaje da se vidi kako }e lekari koristiti druge vrste medicinskih intervencija u kombinaciji sa vakcinom i {ta jo{ treba da se podesi kako bi pacijenti bili izle~eni.

„Svaki korak i svaki pacijent kog le~i mo u ovim ispitivawima karcinoma poma`e nam da razumemo vi{e o tome protiv ~ega se borimo i kako da to re{imo“, dodala je pro fesorka. S. G.

Nar – mo}no vo}e koje ~uva na{e zdravqe

Nar je prepun vrednih nutritivnih sup stanci poput hidrolizabilnih tanina, fla vonola, antocijanina, kao i fenolnih i or ganskih kiselina.

Istra`ivawa su pokazala da ova je diwewa imaju brojne zdravstvene predno sti i mogu da za{tite od odre|enih metabo li~kih stawa i bolesti.

Dijateti~ari su izdvojili tri glavne prednosti nara za na{e zdravqe: Izvrstan je za zdravqe creva

Jedna od najva`nijih zdravstvenih funk cija nara je wegov efekat na crevnu mikro biotiku i wegova potencijalna upotreba kao antimikrobnog sredstva.

Nar pove}ava crevnu bakteriju Akker mansia muciniphila u stolici. Akkermansia je bakterija pogodna za creva koja nas mo`e za {tititi od razvoja dijabetesa, upala i meta boli~kih poreme}aja.

Pun je flavonoida

Antocijanini u naru imaju va`nu ulogu kao funkcionalna komponenta hrane. Antocija nini su prou~avani zbog svojih brojnih efe kata na zdravqe, poput antioksidativnih, protivupalnih i antiproliferativnih svoj stava, {to zna~i da mogu da doprinesu pre venciji nekoliko bolesti i smawe znakove preranog starewa.

Ovi biqni pigmenti topivi u vodi pripa

daju porodici flavonoida i odgovorni su za boju vo}a i wegovog soka. [to je vo}e tamnije, to je ve}a koli~ina prisutnih antocijana. Wegov sok je odli~an antioksidans

Prema istra`ivawima, antioksidativni potencijal soka nara ve}i je od crnog vina i zelenog ~aja. Zato je za zaposlene qude koji ~esto putuju sok od nara omiqeno pi}e.

BROJA:

Skandinavka 1: VODORAVNO C, M, OP[TINSKI SUD, REOMIR, RENO, TERPENTIN, IL, AFA, TO, VASJA, BETI, RA, PAZ, EROTOMANKE, E, J, SVETLANA BOJKOVI], APEL, RAN, CANKAR, VI, K, LASERSKI [TAMPA^, OD ADAMA, ESKARPA, AR, BUMERANG, TANDORI, T

Skandinavka 2: VODORAVNO OK, IMORALIST, PREBIVALI[TE, TALENAT, OLAF, PIVAR, N, PN, TE, MALIK, MR, RUR, ATA, ANUITETI, TAMARA DRAGI^EVI], ^, RESTORANI, SIVILO, LIJ, APOSTOLSTVO, IV, O, NA RASTANKU, ENDRE, KS, DAKTILI, DORMAK

Ukr{tenica: VODORAVNO CRTE@, BB, PAMUK, EU, BELA ALELUJA, OZI, LOPTAWE, DN, VALENTINO, [UT, DE, IZ ^ISTA MIRA, ELA, NASTORI, MR, OT, BIRTA[I, RAI

UKR[TENICA

VODORAVNO: 1. Ono {to je nacrtano - Dva ista slova - Tekstilna biqka, 2. Simbol europijuma - Vrsta cveta, krin, 3. Engleski peva~ Ozborn - Igrawe loptom - Peto i {esnaesto slovo azbuke, 4. Italijanski glumac, Rudolf (1895-1926) - Udarac loptom prema golu (engl.), 5. Dru{tvo ekonomista (skr.) - Bez ikakvog razloga (izraz), 6. Ameri~ka peva~ica Ficxerald - Ono {to se nastre pod stoku (mn.) - Magistar (skr.), 7. Osnovna tarifa (skr.) - Vlasnik birtije (mn.) - Italijanska radiotelevizija.

USPRAVNO: 1. Potpun, celokupan - Komad, par~e, 2. Biv{i ameri~ki predsednik, Teodor, 3. Oznaka za tonuInicijali pisca Andri}a - Oznaka za amper, 4. Sedmo i drugo slovo azbuke - Simbol litijuma - Auto-oznaka za Belgiju, 5. Koji su od `eleza, 6. Srpska glumica, Beba, 7. Vernik baptisti~ke crkve, 8. [pansko mu{ko ime, 9. Biv{i ma|arski fudbaler, Mihaq, 10. @enski ogrta~i (franc.), 11. A`daja (mn.) - Li~na zamenica, 12. Petnaesto i dvadeset ~etvrto slovo azbuke - Auto-oznaka za [id - Oznaka za reomir, 13. Prevara, podvala (tur.), 14. Naprave za merewe te`ine.

OBIM

KULON

KO@ASA REPOM, OREPINA

KELVIN

REKAU ISTRI

ZAMENICA

DR@AVA KOJI DOLAZI

SUD

FRANCUSKI FIZI^AR, RENE ANTOAN

VIDU TABELE

FRANC. RKAAUTO-MAMOBILA BIV[I [P. FUDBALER

SASTOJAK

LAKOVA (HEM.)

EPSKA PESMA, EP

SAVEZ ARGENTINE

TOPOLA PRISTALICAITACIZMA

KI [AHISTAPIRC FUD. TRE-NER, FRANK STARIJA PEVA^ICA \OR\EVI]

ODVOJENO (TUR.)

RADIJUM FRANCUSKI PEVA^, IV

PROTIVAVIONSKA ZA[TITA PLETA^ KORPI

(SKR.) MU@JAK OVCE

SUKOB NARODA ALUMINIJUM GRAD U FRANCUSKOJ BAWAU AUSTRIJI

NIK PREDUZE]A (TUR.)

U PRIRODI (TUR.)

EGIPTU

STRANO

VRSTAMIRI[QAVOG ZA^INA POZNATI LANAC HOTELA ARTIQERIJSKO ORU\E

@ENE OBUZETE EROTOMANIJOM DRUGI SAMOGLASNIK STRAH PRED JAVNI NASTUP

TALENAT, VALENTINO, MIRA, slova cveta, Peto i Rudolf Dru{tvo Ameri~(mn.) birti2. tonuSedmo i BelVerBiv{i (franc.), dvadeza mere-

Nil Armstrong je pre vi{e od pola veka postao prva osoba koja je kora~ala po mese~evoj povr{i ni, a ova i slede}e misije su ima le za ciq da prikupe {to vi{e uzoraka koji bi nam ne{to vi{e rekli o nastanku i evoluciji ovog nebeskog tela. Ipak, uprkos svim istra`ivawima, decenijama je ostalo nejasno - kako je ta~no nastao? Iako postoji nekoliko popularnih teorija na ovu temu, nijedna od wih nije uspela da objasni wegovu orbitu i relativ no visok po~etni ugaoni momenat.

Me|utim, nakon skora{wih istra`ivawa ovo bi ipak moglo da se promeni. Tim nau~nika iz Nasinog istra`iva~kog centra u Silicijumskoj dolini je u sa radwi sa nau~nicima iz Engleske zapo~eo niz novih analiza koje su rekonstruisale na~ine na koji je Mesec mogao da nastane i na izne na|ewe mnogih ovo se najverovat nije desilo za svega par sati.

Istra`iva~i predvo|eni Jakobom Kegerajsom iz Nasinog istra`iva~kog centra radili su na kompjuterskim simulacijama zasnovanim na najpopularnijoj teoriji o formirawu Mesecaprema kojoj se Zemqa pre oko 4,5

KAKO JE NASTAO MESEC? Kompjuterske simulacije sugeri{u da je nekada bio deo na{e planete

milijardi godina sudarila sa protplanetom veli~ine Marsa, nakon ~ega su odlomqene krhoti

Nau~nici tvrde da su izra~unali koliko mrava otprilike ima na svetu

Nau~nici su u najnovijoj studiji re{ili da odgonentu misteriju broja mrava koji {etaju na{om planetom i uporede sve dostupne analize kako bi do{li do wihove ukupne biomase i distribucije

Mravi su `ivotiwe koji `ive u velikim zajednicama, a neki od wih se ~ak vrlo rado nastawuju i u na{e domove. Me|utim, kada nastane invazija ovih sitnih stvorewe ve}ina nas ne mo`e a da se ne zapita: "Koliko li ih ima?". Sada su se ovim pitawem pozabavili i nau~nici, a podaci do kojih su do{li ukazuju na to da rasprostraweniji i brojniji nego {to se mo`e i pretpostaviti.

Kako bi do{li do {to preciznijeg podatka Patrik [ultajs sa Uni verziteta u Hong Kongu i wegove kolege su prikupile podatke iz 489 studija koje su se bavile merewem gustine mrava u razli~itim delo vima sveta uz pomo} standardnih metoda. Nakon wihove detaqne ana lize primenili su pribli`ne vrednosti i dobili oktviran broj od 20.000.000.000.000.000 ili 20 bilijardi mrava {irom sveta.

Interesantan podatak je da su oni izra~unali i ukupnu biomasu go balne populacije mrava - koli~ina ugqenika - koja iznosi oko 12 mi liona tona. [to je prema tvrdwama nau~nika ve}a vrednost nego kod divqih ptica i sisara zajedeno, jer wihova ukupna biomasa iznosi oko dva do sedam miliona tona, a kada je ~ovek u pitawu taj broj iznosi oko 60 miliona tona.

Prethodne procene boja mrava na na{oj planeti su uglavnom bile pretpostavke do kojih se do{lo na osnovu prora~una gustine sa odre|ene lokacije, obja{wava [ultajs i dodaje da su se on i wegove kolege potrudile da objedine sve rezultate iz studija napisanih na razli~itim jezicima. Ipak, on dodaje da i daqe postoje odre|ene pre preke koje ih spre~avaju da daju kona~nu i preciznu procenu, jer je ve}ina mrava brojana na tlu - a ne na drve}u ili pod zemqom.

Mavi pripadaju redu opnokrilaca, a poznato ja da danas ima oko 15.700 wihovih vrsta i podvrsta. Wihova uloga je za ve}inu ekosi stema kqu~na jer raspr{uju seme, pove}avaju dostupnost hranqivih materija tako {to mewaju tlo i obezbe|uju hranu `ivotiwama koje se hrane wima.

ne formirale "prsten" oko na{e planete od kog je naknadno nastao na{ prirodni satelit. Jedini

problem u vezi we je bio {to ona nije mogla da objasni mese~eve osobine.

Ali sada je uz pomo} novih simulacija i stare teorije tim nau~nika uspeo da rekonstrui{e sudar Zemqe sa protoplanetom i stvori preko 400 razli~itih scenarija ovog doga|aja koji su objasnili kako je do{lo do me se~evog velikog ugaonog momenta i orbite nagnute ka ekvatoru. Ko na~ni rezultat ih je iznenadio - jer je sugeruisao da je Mesec mo rao da se formira od stena koje su se odlomile prilikom sudara dve planete i to velikom brzi nom. Naime, protoplaneta Teja je udarila u prvobitnu Zemqu pod uglom od 45 stepeni. Tom pri likom se odvajaju stene sa obe planete koje su se pod uticajem gravitacionih sila premestile daqe i za pet sati stabilizo vale u novoj orbiti, dok se ve}a koli~ina vratila nazad na na{u planetu i "spojila" sa wom.

"[to vi{e saznajemo o tome kako je Mesec nastao, to vi{e sa znajemo o evoluciji na{e Zemqe", kako tvrdi astrofizi~ar i koau tor studije Vinsent Eke. "Wihove pri~e su povezane - i tako|e bi mogle da rasvetle promene na drugim planetama koje su pretr pele sli~ne sudare."

SKRIVENI

Nakon nekoliko ekspedicija nau~nici stigli do najvi{eg stabla u Amazoniji

Xinovsko stablo, ~ija se kro{wa izdi`e iznad svih u prirodnom rezervatu Itarapu na severu Brazila, pripada vr sti Angelim vermelho na portu galskom ili Dinizia excelsa na latinskom. Ovaj primerak, visok je 88,5 metara dok mu je obim 9,9 metara, a kako nau~nici tvrde najvi{i je u Amazoniji. Otkriven je 2019. godine zahvaquju}i sate litskim snimcima.

Grupa nau~nika i aktivista za za{titu okoline, vo|ena lo kalnim vodi~ima, iste je godine poku{ala da do|e do wega. Ali nakon 10 dana probijawa kroz pra{umu, iscrpqeni, bolesni i pri kraju sa zalihama, morali su da odustanu. Tokom naredne tri ekspedicije u izolovanom po dru~ju - koji je otprilike na gra nici brazilskih dr`ava Amape i Pare - stru~waci su stigli do ne

kih drugih kolosalnih stabala, ukqu~uju}i i 66 metara visoki brazilski orah, tako|e najvi{i svoje vrste u Amazoniji, prenose agencije.

Ali je ogromni Angelim ver melho ostao nedostupan sve do ekspedicije koja je trajala od 12. do 25. septembra, kada su na u~nici kako bi do wega do{li - 250 kilometara plovili reka ma sa opasnim brzacima i zatim hodali 20 kilometara brdovi tim pra{umskim terenom. Jedan ~lan ekspedicije pritom je jedva pre`iveo ubod otrovnog pauka. Ali vredilo je.

"To je jedna najlep{ih stvari koje sam ikada video. Bo`an stven je", rekao je {umarski in`ewer Dijego Armando Silva sa Univerziteta Amapa. "Usred ste {ume, usred bujne prirode u koju qudska noga nikada pre nije

kro~ila", dodao je. Nau~nici su se nakratko ulo gorovali ispod masivnog drveta, prikupili li{}e, tlo i druge uzorke koje }e poslati na ana lizu kako bi se, izme|u ostalog, ustanovilo koliko je staro. Si lva procewuje da je to izme|u 400 i 600 godina. Poku{a}e i da utvrde za{to u tom kraju ima to liko visokih stabala i koliko ugqenika pohrawuju. Oni mogu da te`e i do 400.000 tona, od ~ega je otprilike pola ugqenik ap sorbovan iz atmosfere, {to je kqu~an faktor u borbi s klimat skim promenama, ka`e Silva. I zato ih treba ~uvati, kako napo miwe.

U posledwe tri godine, pro se~na godi{wa deforestacija u brazilskom delu Amazonije pove}ala se za 75 posto u odnosu na prethodnu dekadu.

Godi{wa skup{tina FK Springvejl Beli Orlovi

26. oktobar 2022. u 19.30 ~asova Srpski sportski centar Kizboro 310-322 Perry Rd, Keysborough VIC 3173

@elimo da obavestimo sve ~itaoce da }e se na{a godi{wa skup{tina odr`ati u sredu, 26. oktobra 2022 u 19.30 ~aso va u Srpskom sportskom centru Kizboro. Klub je do`iveo zna~ajne promene u klupskoj infra strukturi u posledwe dve godine sa fokusom na preure|ewe te rena, klupskih prostorija i objekata u celini. Na{ slede}i fokus je da radi mo sa juniorima i da na stavimo da gradimo klub da bude jedan od vode}ih na na{im prostorima.

Prva stvar koja nas kao qude pokre}e da na pravimo promene koje smo sproveli u ovom klubu je strast. Imamo mali broj, ali ve oma strastvenih qudi koji prave razliku u na{oj zajednici i u klubu.

Radimo to zbog qubavi, a ne zbog novca. Imali smo mnogo napornog rada, ali to ne zna~i da nije bilo zabavno na tom putu. Svi smo usput upoznali neke divne nove qude i uspostavili do`ivotne veze.

Klub tako|e tra`i vi{e strastvenih qudi koji bi pomogli klubu u narednoj godini i koji bi pomogli u wegovom radu. Ako imate slobodnog vremena bilo da ste u penziji, student ili po rodi~na osoba pridru`ite nam se. Klub trenutno ima mali broj volontera, koji bismo `eleli da pro{irimo da bude mnogo ve}i i da pomognemo klubu da raste. Na kraju krajeva, ovo poma`e na{oj zajednici da raste.

Ovaj klub je va`an deo na{eg srpskog nasle|a ovde u Vik toriji o kome moramo da brinemo. Ta odgovornost je na svima nama, svakom igra~u iz pro{losti i sada{wosti, onima koji dolaze da gledaju utakmice i svima koji u`ivaju u fudbalu srpskog porekla.Pro{le godine smo imali neverovatnu pose}enost sa preko 1000 qudi koji su prisustvovali utakmicama. Uz to, potrebni su nam qudi koji }e prisko~iti u pomo}, bilo da se radi o marketingu, fudbalu, odr`avawu terena ili {ta god vam vreme dozvoqava.

Da biste u~estvovali na skup{tini, morate biti ~lan. Da bi ste postali ~lan, po{aqite nam imejl sa svojim imenom, adre som i brojem telefona na imejl adresu INFO@SVEFC.COM.AU i mi }emo vam poslati bankovne podatke za uplatu va{e ~lanarine za sezonu 2022 od 35 dolara. Imajte na umu da je ovo samo za se zonu 2022. i da }e nova ~lanstva za sezonu 2023. biti dostupna kasnije tokom godine.

Pozivamo sve koji vole ovaj klub da se jave i pomognu mu da raste i postanu na{i ~lanovi. Po{aqite nam imejl ili pozovi te Dalibora na 0414 755 105.

Uprava kluba Springvejl Beli Orlovi

„LAKO MOGU DA ODEM NA DRUGO MESTO“:

Svetislav Pe{i} o debaklu Srbije, besan poru~io „smirite se malo“

Svetislav Pe{i} je po prvi put u mediji ma govorio o fijaksu reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu. Bio je razo~aran Pe{i} brojnim kritikama i reakcijom me dija i javnosti i tom prilikom je izneo niz kritika na ra~un mnogih koji prate ko{arku.

On je bio gost u Sarajevu u emisiji „Top gol“ gde je govorio o brojnim stvarima u srpskoj ko{arci.

„Ja sam trener 40 godina. I to moje kole ge ka`u „nije na vreme uzeo tajm-aut… Za{to Joki} nije po~eo zadwu ~etvrtinu. On je demen cija. Ve} zaboravqa. Star je, ko{arka mu je od pre ne zna se koliko godina. Ja se ponekada pitam, da li oni uop{te gledaju te utakmice“.

Pe{i} je upozorio i na nestanak srpske ko{arke.

„Ja znam ko sam i zbog ~ega sam do{ao. A, i drugi su me doveli na ovo mesto. Probajte to da podr`i te, ako ne}ete ne}e ni biti srpske ko{arke! Nesta}e! Srpska ko{arka mora da prona|e svoj identi tet. Ne samo kada je u pitawu reprezentacija. Ve} ceo projekat, paket. Mora da se prilagodi vremenu i ne mo`e da se `ivi od pro{losti u jugoslovenskoj ko{arci…“

Selektor Srbije je naglasio i da je potrebno da se promeni sistem kako bi se stvari promenile.

„Dajte da vidimo. Da u|emo u sistem i da po~ne mo u wemu da radimo. Da radimo na dobrobit dece koja vole da igraju ko{arku, da im obezbedimo ade kvatne uslove, a ho}e li Pe{i} biti trener ili ne}e je – toliko nebitno. Iskoristite tog Pe{i}a dok je jo{ motivisan. Nemojte da me demotivi{ete. Ve oma lako mogu da odem na neko drugo mesto, pa onda izvolite… Ali, imam odgovornost prema na{oj ko{arci, trenerima i igra~ima“.

Pe{i} se osvrnuo i na svoj odnos sa KSS-om i daqem anga`manu.

„Da li trebam srpskoj ko{arci? Ne znam… Niko iz Saveza mi nije rekao da ne trebam. Barem za sada. Za mesec dana nam slede utakmice u kvalifi kacijama za Svetsko prvenstvo“.

Upravo je to i slede}i veliki izazov s obzirom na to da ne}e mo}i da ra~una na ve}inu igra~a. „Nemamo reprezentaciju! Svi igra~i koji su igra li Evropsko prvenstvo sada ne}e igrati! Svi su u Evroligi i NBA. Sada imamo i Zvezdu i Partizan u Evroligi. Pro{le godine smo imali sre}e da je Par tizan igrao Evrokup i tada su wihovi igra~i mogli da do|u. Nijedan igra~ Zvezde nije igrao u “prozo rima”. Nijedan! Imamo situaciju da ni Partizanovi igra~i ne}e biti tu sada. Nemamo Mici}a, Joki}a, Kalini}a, Poku{evskog… Bi}e tu igra~i koji su pro{li ranije taj proces. ^ak mo`da neko od wih ni ne}e biti tu. Mi za me~ sa Velikom Britanijom imamo reprezentaciju, ali ne znam da li je imamo da ih i pobedimo“.

Ve} smo izgubili od Belgije zbog oslabqenog ka dra.

„Ka`u, kako je Belgija boqa od nas? Kako ste iz gubili?! A ja ka`em, mogli smo da pobedimo, ali su boqi od nas. Primera radi, Letonija je bila boqa od nas. Dok smo mogli, mi smo vodili, ali utakmica traje 40 minuta, a ne 10… Pa Turska je izgubila 28 razlike od Letonije, a igrala je sa tri NBA igra~a! Prema tome, smirite se malo, jer niko vi{e ne ski da ga}e kada nas vidi“, zakqu~io je Pe{i}. S. G.

SJAJNE VESTI ZA PIKSIJA!

Srbija sve ja~a pred po~etak Mundijala, jedna briga mawe za selektora

Reprezentativac Srbije Milo{ Veqkovi} vra}a se na teren nakon povrede koja je zabrinula mnoge da bi mogla da bude te`e prirode. Defanzivac je bio van sastava zbog problema sa tetivom, a wegov klupski trener Ole Verner potvrdio je da se oporavio.

XAJI] OPERISAN: Legenda Zvezde se uspe{no oporavqa

Legendarni fudbaler Crvene zvezde Dragan Xaji} (76) uspe{no je operisan na Ortopedskoj klinici Bawica.

Operaciju kuka izveo je doktor Zoran Ba{~arevi}, ujedno i na~elnik klinike, a prema saznawima sve je proteklo u naj boqem redu i Xaji}u sada predstoji opo ravak od hirur{kog zahvata.

Podsetimo, legendarni fudbaler Cr vene zvezde pre dva dana primqen je na kliniku na kojoj mu je ura|en operativni zahvat.

Dragan Xaji} trenutno obavqa funk ciju po~asnog predsednika FK Crvena zvezda, a od naredne sezone dres sa bro jem 11 bi}e zauvek povu~en iz upotrebe u wegovu ~ast.

Veqkovi}ev Verder je ove srede ukrstio kopqa sa Pa derbornom u Kupu Nema~ke, a srpski fudbaler je bio u kon kurenciji za me~.

- Nisam mogao da ra~unam na Manuela Mboma i Nikolaja Rapa. Pod znakom pitawa je Marko Fridl, ali vratili su se Leo Bitenkurt i Milo{ Veqkovi} - rekao je Verner.

Ova vest posebno je obradovati selektora Dragana Stojkovi}a Piksija pred po~etak Svetskog prvenstva. Se lektor je kontinurano ukqu~en u sva de{avawa vezana za wegove "orlove" uo~i wihovog leta za Katar na planetar ni {ampionat koji po~iwe za ne{to malo vi{e od mesec dana.

Na`alost, zbog povrede drugi srpski {toper Uro{ Spaji} ne}e mo}i da predstavqa Srbiju u Kataru, iako je igrawem u kvalifikacijama pomogao u plasmanu na SP.

O~ekuje se da selektor Stojkovi} objavi spisak repre zentativaca koji }e predstavqati Srbiju na Mundijalu za dve sedmice.

Tajna na{eg uspeha? Nosimo Srbiju u srcu i ovaj balkon u mislima

Srbija je u nedequ uve~e kako dolikuje do~ekala zlatne odboj ka{ice i pozdravila istorijski uspeh na{eg sporta! Nekoliko hiqada qudi se ispred Skup{ti ne poklonilo najboqim na svetu!

I {ta god da izgovorimo, na pi{emo i uradimo malo je spram onoga {to su one priredila nama kada su u subotu po drugi put po stale {ampionke sveta!

Ipak da im bar na neki na~in zahvale, navija~i su se u velikom broju okupili ispred Skup{tine grada, gde je {ampionkama orga nizovan do~ek.

Na balkon o kom sawa svaki sportista u Srbiji iza{le su Ti jana Bo{kovi} i dru`ina, a hiqa de qudi ih je zdu{no pozdravilo.

Hiqade qudi salutira "MVP, MVP" Tijani Bo{kovi}, najboqoj odbojka{ici na svetu!

Selektor Danijele Santa reli, koji je ove godine preuzeo na{ tim, naglasio je da je izuzet no sre}an {to zbog qudi koji su do{li da ih podr`e i obe}ao je da }e do slede}e godine nau~iti srpski.

Selektor Danijele Santa reli, koji je ove godine preuzeo na{ tim, naglasio je da je izuzet no sre}an {to zbog qudi koji su do{li da ih podr`e i obe}ao je da }e do slede}e godine nau~iti srpski.

- Obe}avam da }u za slede}u sezonu nau~iti mnogo, mnogo vi{e srpskog. Kada do|emo ovde pono

vo, govori}u srpski. Zami{qao sam ovaj dan. Jako sam uzbu|en pred ovoliko navija~a. Hvala vam na svemu. Zavr{i}u ovako, ose}ao sam mnogo odgovornosti na ovom poslu. Znam da je ova re prezentacija bila neverovatna. Izvinite, devojke, `elim da se zahvalim svom timu jer su ura dili neverovatan posao. Radili su svakog dana kako bi ovaj tim igrao na najboqi na~in - kazao je.

Ona koja je tokom celog {am pionata slala obe}awa o uspehu, sada je oktila koja je tajna ovih devojaka.

- Kao {to smo rekli na po ~etku, mnogo je te`e pri~ati

pred na{im narodom nego igrati finale. Jedna sjajna utakmica je bila, nismo im dopustili da prelome u prva dva seta, a sada posle ove titule idemo u sezone i ako Bog da vidimo se na ovom mestu - rekla je Jovana Stevano vi} i dodala:

- ^esto nas pitaju koja je koja je tajna na{eg uspeha, ovo je jer svaka od nas nosi Srbiju u Srcu, a ovaj balkon u mislila. Vi ste tajna na{eg uspeha.

Prva se okupqenima obrati la Teodora Pu{i}, koja se zahva lila svima na podr{ci, a onda je izgovorila re~i koje su izazvale op{tu euforiji.

- Ovih 12 pobeda je bilo za vas - rekla je.

Hor "^arolija" je peva himnu "Bo`e pravde". Sa wima pevaju i zagrqene odbojka{ice i hiqade mali{ana u publici.

"Tijana, Tijana" orilo se kada je MVP prvenstva iza{la na bal kon i podigla trofej svetskog {ampiona. Srbija slavi najboqu igra~icu na planeti!

U masi je do{lo do op{te pomame i viske. Jedna po jedna {ampionka istrava na balkon, a qudi ih pozdravqaju gromogla snim aplauzima.

Zlatne devojke su stigle u Skup{tinu grada, a hiqade qudi

koji su se okupili ~ekaju da iza|u da ih pozdrave.

Ako je neko zaslu`io da im odamo priznawe i ka`emo hva la za istorijski uspeh koji su napravile i za to {to su nas po ko zna koji put u~inili pono snima to su onda zlatne odboj ka{ice - Tijana Bo{kovi}, Bo jana Dr~a, Jovana Stevanovi}, Bianka Bu{a, Sara Lozo, Mina Popovi}, Teodora Pu{i}, Bran kica Mihajlovi}, Bojana Milen kovi}, Katarina Lazovi}, Maja Aleksi}, Ana Bjelica, Sla|ana Mirkovi}, Aleksandra Jegdi}! Svetske {ampionke! N. R.

Tijana ima samo 25 godina i ve} je najboqa svih vremena

Nestvarna karijera, a nije ni blizu kraja.

DVE MEDAQE U KU]I: Selektor Srbije objavio dirqivu fotografiju u zagrqaju Italijanke!

Odbojka{ice Srbije osvojile su titulu na Svetskom prvenstvu, po{to su u velikom finalu ubedqivo sa vladale Brazil 3:0.

Gde je stao na{ dugogodi{wi selektor Zoran Terzi}, nastavio je simpati~ni Italijan Danijele Santareli, koji je stigao do druge medaqe sa na{im maestralnim devojkama. Zanimqivo, reprezentacija Italije je u borbi za bronzu savladala Ameriku, a to zna~i da u ku}u Santanelijevih sti`u dve medaqe – zlatna i bron zana, s obzirom na to da supruga selektora Srbije Mo nika de \enaro nastupa za italijansku reprezentaciju.

Nakon sve~ane ceremonije dodele medaqa na dru{tvenim mre`ama je isplivala zajedni~ka foto grafija sre}nog para. Bronzana Italijanka Monika u zagrqaju svog supruga, svetskog {ampiona sa Srbijom.

Monika i Danijele ven~ali su se 2017. godine u Kampawi, na ceremoniji kao iz bajke. Tada je krunisana wihova qubav od sedam godina, koja je sada ve} pre ma{ila ~itavu deceniju.

Danijele Santareli postao je jedan od najboqih svetskih trenera po{to je sa Konaqanom bio ~etiri puta {ampion Italije, osvojio je tri italijanska Kupa i jednu Ligu {ampiona. Od januara 2022. godine preuzeo je selekciju Srbije. S. G.

S reprezentacijom je pored dve svetske titule, osvojila i dve evrop ske titule u nizu, a ima i olimpijsko srebro i bronzu. Sa Srbijom je za se dam godina osvojila ~ak 10 medaqa, a samo joj olimpijsko zlato fali da kom pletira fascinantni niz.

Tijana Bo{kovi} u dru{tvu najbo qih u istoriji, a tek je na pola kari jere.

Kada je te{ko – Tijana Bo{kovi}. Parafraza ~uvenog politi~kog sloga na mo`da i najboqe opisuje ono {to je najboqa odbojka{ica sveta jo{ jednom uradila, ali ni izbliza ne govori do voqno o wenoj veli~ini.

Tijana Bo{kovi}, skromna devojka iz Bile}e, jo{ jednom je zadivila od bojka{ki svet. Odvela je po drugi put u nizu reprezentaciju Srbije do krova sveta, a sebi ve} sada ukelsala ime u ve~nost.

Tek su joj 25 godina, a ve} sada mo`e da ide u istu re~enicu sa dve najve}e odbojka{ice svih vremena Kubankom Reglom Tores i Ruskiwom Jekateri nom Gamovom.

Iako takve tvrdwe mogu da zvu~e pretenciozno, a razli~ite epohe je jako te{ko porediti, Tijanin veli~an stven niz rezultata govori da smo imali sre}e da se rodimo u vremenu u kojoj gledamo najboqu odbojka{icu u istoriji.

Jer, te{ko je poverovati da u godi

nama koje slede Tijana Bo{kovi} ne}e i brojkama i trofejima nadma{iti Gamovu i Tores.

Tijana Bo{kovi} je kao Regla To res dva puta bila MVP svetskog pr venstva. Jedine su u istoriji kojima je to po{lo za rukom. Bo{kovi} je poput Gamove osvojila dva svetska zlata.

Poput we, ima dve olimpijske medaqe koje nisu zlatne. Poput we, ima dva evropska zlata.

Upravo je Gamova mogla da svedo~i nastajawu istorije. Sjajna Ruskiwa koja je sa reprezentacijom obele`ila `ensku odbojku 21. veka mogla je da preko puta mre`e gleda tinejxerku iz Srbije koja je krenula svoj uspon na

Olimp, mesto gde stanuju besmrtni. Srbija je tada lagano pora`ena, a Gamova koja je stavqala ta~ku na svoj karijeru, simboli~no je predala pali cu naslednici na tronu.

A spisak dostignu}a koje je uspela da ostvari za kratko vreme srpska od bojka{ica je impresivan.

Sa reprezentacijom je pored dve svetske titule, osvojila i dve evrop ske titule u nizu, a ima i olimpijsko srebro i bronzu. Sa Srbijom je za se dam godina osvojila ~ak 10 medaqa, a samo joj olimpijsko zlato fali da kom pletira fascinantni niz.

Na klupskom nivou zbirka je jo{ ve}a. Tri trofeja sa Partizan Vizu rom u Srbiji dok je jo{ bila anonimna igra~ica, najavile su dominaciju u tur skom Eze~iba{iju.

Neverovatnih sedam trofeja i jo{ 10 medaqa za sedam godina, od kojih se izdvaja titula Svetskog prvaka i CEV kup i sa kojim je uspela da parira ne prikosnovenoj Vakif Banci, najboqem evropskom timu prethodnih deset go dina i turskom {ampionu.

Ako uzmemo u obzir da vrhunske igra~ice nastupaju i kad zagaze duboko u tridesete, onda je te{ko i izra~una ti do koje brojke u svojoj trofejnoj ka rijeri mo`e da do|e Tijana Bo{kovi} u narednih sedam, osam godina domi nacije koje su pred wom i zato treba da budemo zahvalni {to imamo tu pri vilegiju da bogiwu odbojke gledamo u dresu Srbije. N. R.