Srpski glas 21. april

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 21. 4.2022. z Year XXXI No.2497

Ve}

Svim ~itaocima Srpskog glasa `elimo sre}ne i Bogom blagoslovene Vaskr{we praznike uz najradosniji hri{}anski pozdrav

HRISTOS VASKRSE! VAISTINU VASKRSE!

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Novi feqton

Radoslav Gruji}

^ovek koji je spasio srpske svetiwe (1)

Kako je ~oveku koji je spasio srpske svetiwe oduzeta nacionalna ~ast Strana 24

Intervju nedeqe

NEMAWA DEVI],

Praznici Lazareva subota Vrbica i Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim - Cveti sve~ano proslavqeni {irom Australije

Intervju

sa Draganom Tanovi}em

JEDAN OD NAJCEWENIJIH MLADIH ISTORI^ARA U SRPSKOM SVETU

Sa srpskih partizana skinuti `ig komunista!

Strana 6

Strana 16

PRO[AO SVET I AUSTRALIJU, A ZAVOLEO SIDNEJ Strane 16 i 17

uuu Dvadeset dana je i{ao do Pariza. Bio je to za wega i wegovo dru{tvo pakleni put. Najvi{e se bavio privatnim poslovima jer je tako najlak{e mogao da ostvari ono {to je `eleo. I nije se pokajao…

DR LAZAR PA^U

^ovek koji ni kraqu nije davao zajam Dr`avne finansije vodio je sa takvim tvrdi~lukom da su se oko wega isprele mnogobrojne anegdote, jer je u onda{woj familijarnoj Srbiji samo finansijski mag wegovog kalibra mogao i samom Pa{i}u, a i kraqu Petru, da ka`e „nema para“. Tako je u{ao u legendu… Strana 25

2

10. april decembar 2020. ^etvrtak 21.

2022.

IZME\U DVA VIKENDA

Pre devet godina potpisan je Briselski sporazum izme|u Srbije i tzv „Kosova“, ~ija su{tina je bila ukidawe svih institucija Srbije na KiM i wihovo integrisawe u tzv. „Republiku Kosovo“ Pre devet godina, posle nekoliko meseci pregovora uz posredovawe evropske {efice za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton, tada{wi srpski i kosovski premijeri Ivica Da~i} i Ha{im Ta~i postigli su Briselski sporazum.

Najva`nija ta~ka sporazuma vezana za formirawe Zajendice srpskih op{tina (ZSO) jo{ nije ispuwena.

Predstavnici Beograda i Pri{tine su 19. aprila 2013. godine nakon {est meseci razgovora i deset rundi pregovora potpisali sporazum u 15 ta~aka, od kojih se {est odnosi na ZSO.

\or|e Vukadinovi}: Ne o~ekujem tako brzo nove izbore u Beoradu, mislim da i vlast i opozicija po malo zaziru od novih igra~a Politi~ki analiti~ar i urednik Nove srpske politi~ke misli \or|e Vukadinovi} ocenio je da novih izbora u Beogradu ne}e biti uskoro, jer ni vlasti ni opoziciji ne bi odgovarala pojava novih politi~kih aktera. „Zbog bojazni od ‘novih igra~a’, mislim da ni vlast ni opozicija ne}e `uriti sa novim izborima“, rekao je Vukadinovi}.

Na pitawe da li bi neko od „novih politi~kih aktera“ mogao da bude i aktivista pokreta „Kreni-promeni“ Savo Manojlovi}, Vukadinovi} je rekao da bi i on to mogao da bude, a mo`da ~ak i Zdravko Pono{, ili neka tre}a grupacija.

On je ocenio da je pri~a o izborima slu`ila da deo opozicije "malo zata{ka" svoj slab rezultat, posebno deo opozicije oko koalicije "Ujediweni za pobedu".

"Onda se prebacila tema na pri~u o novim izborima, a i vlasti je ta pri~a odgovarala. Zato je i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} prihvatio tu igru, jer su i oni o~ekivali vi{e, pogotovo nakon ujediwewa sa Aleksandrom [api}em, {to im o~igledno i nije ba{ ne{to donelo", smatra Vukadinovi}.

U svakom slu~aju na tim novim izborima, kad god oni bili, verujem da SSP i Narodna stranka ne}e i}i zajedno, zakqu~io je Vukadinovi}.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Ostale ta~ke Briselskog sporazuma koje su se odnosile na integraciju Srba u kosovsku policiju, pravosu|e, ukidawe civilne za{tite, zatim odr`avawe lokalnih izbora na severu su ispuweni.

Pitawe energetike na severu jo{ nije zavr{eno,a ni nazna~ajnije ta~ke sporazuma koje se odnose na formirawe Zajednice srpskih op{tina nisu ispuwene, navodi Radiokim.net.

ZSO bi Srbima na Kosovu trebalo da garantuje ovla{}ewa u obrazovawu, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planirawu.

Vlast u Pri{tini odbija da formira ovo telo uprkos ratifikaciji sporazuma u Parlamentu, izgovaraju}i se naknadnim mi{qewem Ustavnog suda. Od politi~ara u Pri{tini ~esto se mo`e ~uti da bi formirawem ZSO bila stvorena Republika Srpska na Kosovu.

Dijalog Kosova i Srbije je u zastoju, iako se vode povremeni pregovori oko upotrebe registarskih tablica. Me|utim, nema ni dijaloga na najvi{em nivou izme|u Aleksandra Vu~i}a i Aqbina Kurtija nema, a od kako je Kurti do{ao na vlast do{lo je samo do jednog neuspe{nog susreta.

Srbija u posledwih deset godina iz buxeta isplatila oko milijardu evra za kazne i penale Srbija je u posledwih deset godina iz buxeta isplatila oko milijardu evra za kazne i penale, {to je dva i po puta vi{e od ukupnog tro{ka gradwe ~etiri klini~ka centra i vi{e od gradwe ju`nog i isto~nog kraka Koridora 10, zakqu~ak je foruma „Za{to dr`ava gubi sporove pred me|unarodnim arbitra`ama”.

Kako je istaknuto na skupu, samo ove godine na kazne i penale u buxetu Srbije je predvi|eno 280 miliona evra.

Specijalni savetnik Fiskalnog saveta Marko Milanovi} istakao je da je buxetska dokumentacija po pitawu novca koji odlazi na arbitra`e ostala nedore~ena i da gubici od arbitra`e danas iznose grubo 200 miliona evra godi{we, a da su 2010. godine iznosili od 30 do 40 milona evra. „Kada sumiramo ukupan iznos, to je za 10 godina, cifra od milijardu evra. To nije tro{ak zbog koga }e kolabirati buxet, ali je to zna~ajna suma, jer je to na primer novac za izgradwu ju`nog ili isto~nog kraka Koridora 10 ili dvostruko ve}i za izgradwu ~etiri Klini~ka centra, a to je i ne{to vi{e od

novca za modernizaciju pruge Beograd - Novi Sad”, rekao je Milanovi}.

On je podsetio da je 2006. godine u Srbiji donet Zakon o arbitra`i i da „dr`ava mora da insistira da se {to vi{e arbitra`a radi u Srbiji”, kao i da je „na{a arbitra`a sasvim dobro funkcionisala”, te da je jedna od prednosti arbitra`e u Srbiji da se u periodu od {est meseci mogu re{iti problemi.

Istovremeno, ukazao je da je veliko pitawe ko predla`e arbitre i kako dolazi do wihovog izbora, kao i da Srbija mora imati zakone i predradwe za arbitra`u, qude koji dobro poznaju sam proces, odnosno {ta treba u~initi ukoliko ona bude odbijena i znati gde su potencijalno koruptivne odredbe.

ma {ta mi re~e?!

GOSPODAR MUVA STRATE[KE POTREBE PRIJAJU, A NE GOJE „U tabelarnom pregledu (mese~nih potreba za poqoprivrednoprehrambenim proizvodima) Zdravka Krivokapi}a da se primetiti da CG jedino nema potrebe za kokainom i cigaretama, jer su za ova dva nacionalna strate{ka proizvoda napravqene zalihe i u slu~aju nuklearnog rata" (Milan Kne`evi}, predsednik Demokratske narodne partije Crne Gore)

„Mi na Balkanu imamo dovoqno tih veli~anstvenih `ivotiwa i uvek bih pre prihvatio ulogu vuka samotwaka, a ne hijene, bestidnih i nemoralnih, ma koliko da ih ima, tri, pet, {est, a ponekad devetnaest. Jo{ je gore od hijena – kojima morate da odate po{tovawe na krvolo~nosti – biti muva zunzara, koja se vrti oko wih i ~eka da im donesu plen, a takvi su Kurti i \ukanovi}" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, poru~uju}i {efu crnogorske dr`ave i premijeru privremenih vlasti u Pri{tini da „Srbiju ostave na miru“)

STO GODINA NEPUTOVAWA „Svih ovih godina nisam imao ni jednu potrebu da kao turista odem u London, a oni mi zabrawuju da idem.

Evo obe}avam u narednih sto godina ne}u oti}i u London" (Milorad Dodik, o sankcijama koje je Velika Britanija uvela wemu i @eqki Cvijanovi})

VI[E NESTRANA^KO BO@ANSTVO „U glavama gra|ana Vu~i} je odvojen od SNS, dignut je na vi{i nivo kao predsednik dr`ave.

On }e uvek da na nas gleda kao na svoje dete, ali }e probati da sve okupi, sve stranke da rade u interesu gra|ana" (Ana Brnabi}, odlaze}a predsednica Vlade)

In Sr

IZME\U DVA VIKENDA

SKANDAL I PROPUST DR@AVE:

Kako je [ari} iz pritvora organizovao ubistva, imao 5 telefona, vodio poslove...

Darku [ari}u ponovo je odre|en pritvor, ovog puta zbog sumwe da je organizator kriminalne grupe koja je izvr{ila niz krivi~nih dela - od ubistva, trgovine drogom do zloupotrebe slu`benog polo`aja. Sumwa se da je [ari} organizovao ubistvo svog nekada{weg saradnika Milana Milovca zvanog Cigla pro{le godine u Ekvadoru. „Nije [ari} bio neko poput ~lanova kava~kog i {kaqarskog klana. On je bio poznat po {vercu droge, ne po ubistvima. Ako je istina da je on naru~io ubistvo jednog od svojih glavnih qudi, verovatno ga je, dok je [ari} bio u pritvoru, taj ~ovek na neki na~in izdao ili krenuo da radi neke poslove mimo wega „, rekao je urednik KRIK-a Stevan Doj~inovi}.

Policija je potvrdila da je sa [ari}em uhap{en i wegov advokat Dejan Lazarevi} koji brani i kriminalce Veqka Belivuka i Marka Miqkovi}a u odvojenom postupku, i jo{ tri osobe, me|u kojima je i osu|ivani huligan Uro{ Mi{i}.

Naime, francuska policija uspela je da de{ifruje specijalni na~in za{ti-

Darko [ari} }ene komunikacije – putem aplikacije Skaj, koju su koristile kriminalne grupe {irom sveta. Izme|u ostalog, na ovaj na~in se u{lo u trag zlo~inima koje je ~inila i grupa Veqka Belivuka, a dokazi preko Skaj aplikacije predstavqaju jedne od kqu~nih.

Nova saznawa otvaraju jo{ jedno pitawe koje zabriwava i novinare koji godinama prate kriminal. Kako je Darko

[ari} iz pritvorske jedinice u Specijalnom sudu mogao da koristi telefon i aplikaciju Skaj za za{ti}enu komunikaciju i da putem we navodno organizuje ubistvo svog bliskog saradnika?

"To govori o skandalu i ozbiqnom propustu u dr`avi i svih slu`bi. I zadu`enih za zatvor, ali i bezbednosnih slu`bi. [ale se qudi koji poznaju tu tematiku da je bio boqe opremqen od Kontrole letewa. To je najbezbednija zgrada, taj pritvor u Specijalnom sudu, a de{ava se ovakav propust bez obja{wewa", rekao je novinar NIN-a Vuk Cviji}.

Ako u ovom slu~aju bude podignuta optu`nica, to }e zna~iti da }e se protiv [ari}a voditi i tre}i postupak. Prvi se vodi za {verc 5,7 tona kokaina iz Ju`ne Amerike u zemqe Zapadne Evrope. U tom slu~aju postoji pravosna`na presuda na 15 godina zatvora koju je iz proceduralnih razloga ukinuo Vrhovni kasacioni sud i vratio je apelaciji na ponovno odlu~ivawe. Apelacioni sud je odlu~io da otvori glavni pretres koji je sada u toku.

KADA JE KOALICIJA VU^I]/DA^I] PREUZELA VLAST, JULA 2012. JAVNI DUG JE BIO 15,4 MILIJARDE EVRA

Javni dug Srbije oborio istorijski rekord sredinom marta 2022. iznosio 31,2 milijarde evra Pre nekoliko meseci Srbija je prvi put u istoriji zvani~no pre{la granicu od 30 milijardi evra javnog duga.

Javni dug op{te dr`ave je sredinom marta 2022. godne iznosio oko 31,2 milijarde evra. Kada je koalicija SNS/ SPS preuzela vlast, jula 2012. godine, javni dug je bio oko 15,4 milijarde evra, {to je u tom trenutku bilo oko 46 odsto BDP. Deset godina kasnije, sredinom marta 2022.

Godine, javni dug je oko 53 posto BDP. U periodu od oko 10 godina vlasti SNS/SPS koalicije, javni dug je nominalno pove}an za 15,8 milijardi evra, odnosno pove}avan je oko 1,6 milijardi evra u proseku godi{we.

Sa druge strane, nakon demokratskih promena 2001. godine, javni dug je bio oko 14,2 milijarde evra. Demokratske vlade u periodu 2001-2012. godine za 11 godina pove}ale su javni dug na 15,4 miliona evra ili za 1,2 milijarde evra. U tom periodu, svaki gra|anin je dodatno zadu`en za oko 178 evra, ili gotovo 13 puta mawe nego u

periodu 2012-2022. godina.

Problem sa takvim na~inom zadu`ivawa je {to je on po pravilu nepovoqniji, skupqi i kratkoro~niji.

Primera radi, putni Koridor 10, ~ije je finansirawe obezbe|eno u periodu od 2008. do 2011. godine, gra|en je kreditima ro~nosti oko 30 godina, sa po~ekom do osam godina i kamatom

mawom od 1 procenat.

Danas se infrastruktura finansira pre svega kineskim kreditima ro~nosti oko 15 godina sa kamatom od 2,5 odsto do 3 odsto.

Drugim re~ima, dana{wi infrastrukturni krediti su najmawe tri puta skupqi.

Taj rezultat je utoliko lo{iji ukoliko se u obzir uzme da su referentne kamatne stope danas nekoliko puta mawe nego pre 10 godina, {to uostalom doprinosi i jeftinijem zadu`ivawu na me|unarodnom finansijskom tr`i{tu. Uprkos tome, mi se za infrastrukturne projekte ne zadu`ujemo na tr`i{tu, ve} direktno od Kine i drugih bilateralnih kreditora, {to za posledicu ima rast cene zadu`ivawe.

Institut "Prespa": 39 odsto gra|ana Severne Makedonije smatra da je Srbija prvi izbor prijateqstva, na drugom mestu su SAD sa 17 odsto Makedonski gra|ani smatraju da je Srbija najve}i prijateq Severne Makedonije, rezultat je istra`ivawa tinktenk organizacije Institut "Prespa".

Kako je prenela dr`avna agencija MIA, skoro 39 odsto gra|ana Severne Makedonije smatra da je Srbija prvi izbor prijateqstva, na drugom mestu su SAD sa 17 odsto, dok je zanimqiv pad EU, za koju se ove godine izjasnilo samo osam odsto.

To pokazuju nalazi „Opservatorije uticaja i imixa dr`ava“ u okviru projekta „Spoqna politika i me|unarodni odnosi“, koja se sastoji iz dve komponente, „Indeks me|unarodnog prisustva“ i „Opservatorija imixa“.

Prema saznawima tog istra`ivawa Instututa „Prespa“, trend dvostrukog

odnosa izme|u Srbije i SAD prati se u svim demografskim grupama i po svim va`nijim pitawima.

"Ako se analiziraju odnosi sa susedima, onda za ve}inu na{ih gra|ana zemqa ima veoma dobre ili dobre politi~ke i ekonomske odnose. Pri tome su ekonomski odnosi ne{to boqe oceweni nego politi~ki. Ako tra`ite svog naj-

boqeg prijateqa, onda je Srbija u vrhu sa susedima, dok je posledwi izbor Bugarska. Izme|u wih se nalaze Albanija, Kosovo i Gr~ka", rekao je Andrea Stojkovski na predstavqawu istra`ivawa.

Prema wegovim re~ima, obja{wewa se odnose na politi~ke sporove iz aktuelnog perioda, ali i iz pro{losti, etni~ko nepoverewe ili bliskost, kao i pandemiju, postpandemijsku ekonomsku krizu i aktuelnu invaziju na Ukrajinu.

"U Imix opservatoriji smo otkrili da, iako ne postoji autenti~no prorusko raspolo`ewe, ali se ono ipak krije iza bezbedne varijante i izuzetne podlo`nosti dezinformacijama i propagandi koju dobijamo preko bliskih jezika i susednih zemaqa", rekao je Stojkovski.

^etvrtak 10. decembar 2020. 3 ^etvrtak 21. april 2022.

Zna li ministarka pravde za [ari}a?

Pi{e: Milenko Vasovi} Mislio sam da je Darko [ari} postao ugledni biznismen o kome brinu srpski dr`avni organi. Da mu je dr`ava obezbedila logistiku, kako posao ne bi trpeo dok se ne otklone nekakve pravne prepreke. Polako mu je mewan i imix - od narko bosa gotovo da je stigao do nevine `rtve, bri`nog supruga i oca. ^inilo se da }e mu dr`ava „povezati i radni sta`“ a onda, odjednom, {ok bomba – priveden.

Nisam pravnik pa sve domi{qam kako mo`e ~ovek koji je ve} u pritvoru (ku}nom) da bude uhap{en? Je l’ to wega dr`ava nije dovoqno pritvorila pa sad poja~ava? I koji je pritvor stariji, {ta kad jedan pro|e, je l’ prolaze oba, ako ikada pro|u.

Jo{ dok je sa ortacima uplovio u no}ni klub „Vanila“, u prostorijama Da~i}eve partije, videlo se da ima potencijal, da ume da namiri{e `icu koja donosi lovu i za{titu. Kad je objavqen snimak kako ga dr`avnim avionom dovoze iz Podgorice u Beograd, bilo je jasno da se stavio na raspolagawe pravdi i koalicionim partnerima.

Advokati su trqali ruke, zatvorski ~uvari su nabavili uniforme s dubqim xepovima, a u Ministarstvu pravde i vrhu vlasti su se sme{kali. Stigao je kapitalac.

Potom je do{ao Netfliks sa svojim „Narkosom“. Sve {to je ra|eno u Medeqinu, Bogoti i Kolumbiji polako se preslikavalo na Beograd.

Zatvorenik postaje {ef, tamni~ari se pretvaraju u sluge, zaposleni u ministarstvima u pomaga~e. Kad je ulov veliki, ima za sve.

Ponovno hap{ewe Darka [ari}a zapravo nam otkriva koliko je truo i koliko je korumpiran ~itav taj pravosudni mehanizam. Sad se najednom ispostavilo da je [ari} iz pritvora vodio poslove kao da je na slobodi. Kao da nije re~ o ~oveku kome se sudi za {verc 5,7 tona kokaina.

Od tamni~ewa 2014. pa do decembra 2021. kada je s nanogicom pu{ten iz pritvora, koristio je pet mobilnih i satelitskih telefona.

Preko wih je navodno pro{le godine naru~io ubistvo izvesnog Milana Milovca Cigle i organizovao {verc kokaina koji je stizao u jednu hrvatsku luku.

Stotine miliona evra su pitawu. Ko li se sve ovajdio od tolike gomile novca? Mo`e biti da je i ne~ija kampawa finansirana tim parama, a vaqda je ne{to ukwi`eno i u Beogradu na vodi.

Za {est godina vlast je od [ari}a napravila opasnijeg lika nego {to je bio kada se predao.

Da bruka bude ve}a "najdra`i srpski zatvorenik“ je sada uhap{en po zahtevima spoqa. Druge slu`be (DEA, Evropol) i organizacije obavestile su srpske vlasti {ta im radi pritvorenik o kome se stara dr`ava. Skandal!

Sa [ari}em je uhap{en i jedan biv{i na~elnik Uprave kriminalisti~ke policije, a za nekim policajcima se jo{ traga. Nije uhap{en niko od zatvorskih ~uvara, niti {ef pritvorskog odeqewa u Specijalnom sudu, ni nadle`ni u Ministarstvu pravde. Opet }e o dragom gostu da brinu oni koji su mu i ranije pomagali.

Nego pitam se da li }e zatvorske aktivnosti ~uvenog Pqevqaka biti preporuka ministarki pravde Maji Popovi} da zadr`i resor u novoj Vladi. I onda{wem ministru policije Stefanovi}u. Oni i wihovi pot~iweni bili su zadu`eni da {vercer kokaina bude u zatvoru, a ne da vodi biznis. O ~emu su ministarka i ministar brinuli dok je [ari} telefonirao?

Ili je neko iz „mudre“ srpske vlasti hteo da pravi konzorcijum [ari} - Koluvija, da uve`e uvoz „banana“ i „organik“ Jovawicu. Ako ve} nije.

4

10. april decembar 2020. ^etvrtak 21.

2022.

SRPSKA POSLA

UMESTO NA DVE STOLICE, SRBIJA JE SADA IZME\U DVE VATRE

PREGOVORI

Posle Brisela, i Moskva po~ela da nam {aqe "uvijene pretwe" Umesto sedewa na dve stolice, sva je prilika da se Srbija na{la izme|u dve vatre i da }e uskoro morati da odabere kome }e se prikloniti, Istoku, odnosno Rusiji, ili Zapadu, odnosno Evropskoj uniji. Balans u spoqnoj politici, "istok i zapad" poremetila je invazija Rusije na Ukrajinu, {to je onda i ubrzalo zahtev EU i SAD da Beograd uvede sankciji Moskvi. Istovremeno, "zabetoniralo" je stav Moskve da Beograd, kao "prijateq" to ne bi trebalo da uradi, a izjave tamo{wih zvani~nika ~ak poprimaju obrise pretwi.

To je jasno na osnovu najnovije izjave portparolke ministarstva spoqnih poslova Rusije koja je dala jasan stav {ta misli o mogu}nosti da Srbija sledi primer EU. - Bele`imo izjave srpskih politi~ara o pritiscima koji se na wih vr{e. Bele`imo i izjave srpske strane da im je Rusija prijateq. Mo`da imamo razli~ite poglede na prijateqstvo. Mi svoje prijateqe u te{kim trenucima uvek podr`avamo - rekla je ona.

Rusija, dodala je, razume da su mnoge dr`ave koje `ele da vode nezavisnu, izbalansiranu politiku pod jakim pritiskom, pre svega SAD, i da moraju da idu na kompromise.

- Ako je re~ o onima koji se progla{avaju na{im prijateqima, onda je to nemogu}e razumeti - poru~ila je Zaharova.

Samo dan kasnije, iz EU je stigla nova poruka. Ambasador nema~ke Tomas [ib rekao je da o~ekuju od Srbije da uvede sankcije Rusiji – br`e }e napredovati ka EU. Pojasnio je da "nisu do{le iz ~ista mira".

Ukazuju}i da sankcije nanose {tetu "i nama koji smo ih uveli", isti~e da je to miran na~in da se zaustavi rat i pokaza}e se koliko brzo }e imati efekat.

- U ovom trenutku se radi o tome da se osudi ruska agresija, da se nazove kako jeste - agresi-

@IVETI

U SRBIJI jom, humanitarna situacija je dramati~na, re~ je o tome da se poka`e solidarnost sa Ukrajinom i ti signali su veoma va`ni, u tom smislu Srbija je poslala va`ne signale i to pozdravqamo - naveo je nema~ki ambasador. [ta zna~e ove dve poruke?

Pozicija Srbija i wen odnos sa Rusijom je specifi~an, Beograd zavisi od ruskih energenata, ali i ne samo to - ra~una i na politi~ku podr{ku Rusije oko Kosova, ~iju nezavisnost ne priznaje.

Kako tuma~iti izjave koje sti`u, i kakve bi sve posledice Srbija mogla da snosi? I ho}e li iko od strana EU i Rusije, i{ta produzeti, da li im je to u interesu imaju}i u vidu da bi to gurnulo Srbiju ka drugoj strani?

Biv{i britanski diplomata i istra`iva~ Centra za geopolitiku i velike strategije na Univerzitetu Kembrix Timoti Les ka`e da situacija za Srbiju "nesumwivo postaje sve te`a".

- Ve} nekoliko godina Srbija uspe{no vodi politiku me|unarodnog balansirawa. Me|utim, ovo je nai{lo na probleme sada kada su wena dva glavna partnera efektivno u ratu - podse}a on.

Ocewuje i da {to se Rusije ti~e, ona o~igledno nije zadovoqna odlukom Srbije u UN i stavqa do znawa da, ako je Srbija zaista prijateq, kako ka`e, onda treba da podr`i Rusiju u wenom te{kom trenutku, kao {to je Rusija podr`avala Srbiju 1990-ih.

- Komentar Zaharove o "istinskim nacionalnim interesima“ Srbije shvatam kao prikrivenu pretwu. Me|utim, mislim da Rusija za sada ni{ta ne}e preduzimati. Izjava Zaharove jasno pokazuje da Rusija vidi Srbiju

kao prijateqa i da razume pod kojim pritiskom je Srbija. U osnovi ovih izjava je su{tinski interes Rusije da ostane blizu Srbije kako bi se spre~ilo da se pridru`i NATO-u, i to ostaje kao i uvek - isti~e on.

Smatra i da }e Srbija istrajati na dosada{woj poziciji, ali i da EU ne mo`e sebi da "priu{ti" da udaqi Beograd od sebe.

- Ovo je hipoteti~ko, bar za sada, jer ne vidim nikakve dokaze da }e Srbija preduzeti ovaj korak. Ne sumwam da je pod jakim pritiskom Zapada, ali ne vidim da Srbija pla}a ozbiqnu cenu za svoju politiku neutralnosti. EU ne mo`e sebi priu{titi da otu|i Srbiju, posebno kada se Bosna zahuktava, a ve}ina Evropqana shvata da je zemqa u {kripcu oko pitawa Ukrajine. Zanimqivo je da niko nije podr`ao poziv Litvanije na sankcije Srbiji, a relativno ~vrst stav Nema~ke prema Srbiji deli samo nekoliko drugih ~lanica EU. Umesto toga, mislim da }e Srbija istrajati na politici balansirawa osu|uju}i Rusiju da udovoqi Zapadu, dok }e uskratiti sankcije da bi udovoqila Rusiji - ka`e Les. U suprotnom, reakcija Rusije, dodaje on, ne bi izostala.

- Me|utim, ako bi Srbija uvela sankcije, Rusija bi se verovatno ose}ala odba~eno i na neki na~in uzvratila. Cene gasa bi bile jedan od na~ina da se izvr{i pritisak na Srbiju. Kosovo je drugo, pogotovo ako Rusija odlu~i da je wen interes sada da podr`i teritorijalni revizionizam, da opravda svoje zahteve u Ukrajini.

Rusija bi tako|e mogla da izvr{i pritisak na vladu svojim uticajem na unutra{wu politiku Srbije - smatra Les. R. N.

 To {to u na{im javnim preduze}ima platu primaju i oni koji ne dolaze na posao, dokaz je da o{tro {tedimo na putnim tro{kovima i toplom obroku!  Srbin gume na automobilu mewa dvaput godi{we. Otprilike kad i politi~ku stranku.

 U jednom javnom preduze}u zaposlen je kandidat koji nije ~lan nijedne stranke.

Inspekcija rada odmah je iza{la na teren da utvrdi kako je do tog propusta do{lo i kazni odgovorne.  Mi ne biramo izme|u dva zla. Sa~ekamo da u|u u koaliciju...  Strana~ki autobus prima pedeset putnika i nijednog ~oveka.

 Vi ste pla}eni ubica?

A imate li fiskalnu kasu?  Iluzije su na{a politi~ka realnost...

 Napravi}emo vladu narodnog jedinstva pa makar se svi poklali!

 Novine poskupele, novinari pojeftinili.  Ko veruje u srpski san boqe da se ne budi...

 Nigde nema toliko razdora kao kod na{e ujediwene opozicije.

 Jo{ ne znamo s kim }emo u koaliciju. Odlu~i}e na{ makro.

 Jedan prosjak ju~e je istakao natpis: - Primam i bitkoine!

INFLACIJA

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „^uvaj se gneva mirnoga ~oveka i ritawa pitome `ivotiwe" „[tap dose`e do ko`e, a re~ do sr`i“ „@ena mo`e ni od ~ega da napravi tri stvari: {e{ir, salatu i sva|u“ Narodne poslovice

„Ovaj svet je podeqen o{tro na dva dela na budale i na one koji trpe“ Danilo Bata Stojkovi}

„Ako je qubav pokreta~, onda su rezultat bilo kog rada i sam `ivot mnogo sla|i, zanimqiviji i lep{i“ Neboj{a Glogovac

HRISTOS VASKRSE - VAISTINU VASKRSE!

Vaskrs radosti, nade i qubavi!

Vernici Srpske pravoslavne crkve raduju se Vaskrsu - najve}em i najlep{em prazniku u hri{}anskom svetu, koji se slavi u spomen na onaj zna~ajan datum u istoriji qudskog roda kad se zbilo vaskrsewe Gospoda Isusa Hrista. To je praznik qubavi i mira, vreme kad se zaboravqaju ru`ne misli i dela, kad qudi pru`aju

JAJE ^UVARKU]A Prvo ofarbano jaje za Vaskrs ~uva se tokom cele godine, dok ne ofarbate novo. Prvo obojeno jaje zove se ~uvarku}a jer, kako mu ime ka`e, ~uva ku}u i uku}ane od bolesti i svakog zla.

Ovo je najva`nije vaskr{we jaje. U nekim krajevima Srbije, deci trqaju obraze tim jajetom, da budu rumena i zdrava. Na Kosovu ovo jaje su nazivali stra{nik jer se upotrebqavalo kao lek protiv straha. Prvo, crveno jaje, ~uvalo se pored ikone, do slede}eg Vaskrsa.

Kada se slede}eg Vaskrsa ofarba novo crveno jaje, stara ~uvarku}a se pusti niz reku, da voda odnese zlo, bolesti, svu nesre}u koju je prvo crveno jaje godinu dana umesto uku}ana prihvatalo.

Ako reke nema u mestu gde `ivite, jaja se baca {to daqe od ku}e, a u nekim krajevima Srbije se i spali.

jedni drugima ruku pomirewa, s tradicionalnim pozdravom „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“.

Vaskrs je prvi i najstariji od svih hri{}anskih praznika, veza sa praznicima Starog zaveta i centar svih pokretnih praznika u godini.

Vaskrsom se obele`ava dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih. Vaskrs se praznuje tri dana i predstavqa tzv. „pokretni“ praznik, {to zna~i da se wegov datum mewa svake godine, ali uvek mora da bude u nedequ.

Vaskrs se slavi prve nedeqe posle punog meseca posle prole}ne ravnodnevnice. Tako|e, pravoslavni Vaskrs ne mo`e se praznovati istog dana ili pre Pashe (jevrejski pokretni praznik). Kod pravoslavnih hri{}ana, koji koriste stari, Julijanski kalendar (Srpska, Ruska, Jerusalimska crkva,…), kao i kod pravoslavnih hri{}ana koji koriste reformisani Julijanski kalendar (Gr~ka, Bugarska, Rumunska, Carigradska, Kiparska i Aleksandrijska crkva), Vaskrs je uvek izme|u 4. aprila i 8. maja. Kod ostalih hri{}ana, koji koriste novi (Gregorijanski) kalendar, Vaskrs je uvek izme|u 22. marta i 25. aprila.

VELIKI PETAK

Sutra je Veliki petak, dan kada je, po verovawu, Isus Hristos umro, raspet na krstu na Golgoti.

Tog dana Isus je odveden iz ku}e prvosve{tenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu.

Gledaju}i {ta narod i vojnici rade s wim, rekao je: „O~e, oprosti im jer ne znaju {ta rade“.

Veliki petak se smatra najtu`nijim danom hri{}anstva. Na taj dan se ne slu`i liturgija, osim ako su Blagovesti.

Na Veliki petak se posti. Obi~aj je da se na taj dan farbaju uskr{wa jaja, naj~e{}e crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog ~etvrtka do Uskrsa (ne-

^etvrtak 10. decembar 2020. 5 ^etvrtak 21. april 2022.

TRANSFER NOVCA

NOVO! NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h deqe) kada je, po verovawu, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak

USKR[WE JAJE

Jaje predstavqa simbol `ivota, odnosno simbolizuje vaskrsnu}e Isusa Hrista.

Jaja se farbaju na Veliki ~etvrtak ili Veliki petak, naj~e{}e crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv. Prvo obojeno jaje se smatra „~uvarku}om“ i wemu se pripisuje posebna va`nost. Kao {to i ime ka`e, prvo jaje se smatra za{titnikom ku}e i ~uva se do slede}eg Uskrsa.

SInce 1994

POBUSANI PONEDEQAK

Prvi ponedeqak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeqak. Toga dana, po narodnom verovawu i obi~aju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busewem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obele`ava kao i zadu{nice.

Naime, izlazi se na grobqa, pale se sve}e, ure|uju grobovi i sve{tenik vr{i parastose i pomene za pokoj du{a pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasr{wa jaja na grob, i dele se potom sirotiwi.

Dakle, Pobusani ponedaqak je dan posve}en mrtvima.

TUCAWE JAJIMA

Jedan od najradosnijih i najlep{ih obi~aja za Vaskrs predstavqa tucawe jajima. Tad nastaje veseqe i takmi~ewe ~ije jaje je najja~e, {to predstavqa posebnu radost za decu. Na Vaskrs se prvo jedu jaja, pa se onda jede ostalo jelo. Gosti koji u|u u ku}u na Uskrs, daruju se jajima.

Tako|e se jaja daruju i kada se ide u goste. U Srbiji se svake godine organizuje svetsko takmi~ewe u tucawu koko{ijim jajima u Mokrinu.

HRISTOS VOSKRESE! VAISTINU VOSKRESE!

Kada svane dan Vaskrsewa Hristovog, sa svih torweva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona, javqaju}i dolazak najve}eg hri{}anskog praznika. Narod se me|usobno pozdravqa re~ima Hristos Voskrese i Vaistinu Voskrese! Taj pozdrav traje sve do Spasovdana, odnosno do Vaznesewa Hristovog, koji pada ~etrdeseti dan po Uskrsu. Doma}in sa svojom decom odlazi u crkvu na svetu vaskr{wu slu`bu. Oni koji su postili ceo vaskr{wi post ili bar jednu nedequ, pri~e{}uju se na kraju liturgije.

M. T.

6

10. april decembar 2020. ^etvrtak 21.

2022.

INTERVJU NEDEQE

u LI^NOST U @I@I

NEMAWA DEVI], jedan od najcewenijih mladih istori~ara u srpskom svetu

DARKO [ARI]:

Sa srpskih partizana skinuti `ig komunista!

Srpsko-crnogorski Eskobar Pri~a o Darku [ari}u puna je o{trih krivina. Do oktobra 2009. godine i zdru`enog poduhvata ameri~ke DEA, urugvajske policije i srpske BIA kodnog naziva „Balkanski ratnik“ za [ari}a je malo ko znao van rodnih Pqevaqa. A onda nam je obja{weno da se radi o jednom od glavnih veletrgovaca kokaina na evropskom nivou. Takore}i, srpsko-crnogorski Eskobar. Koji je pritom od novca zara|enog ovom nelegalnom aktivno{}u pokupovao „pola Vojvodine“. Tako je Darko [ari}, preko no}i, od potpunog anonimca postao najtra`eniji kriminalac u ovom delu sveta.

Dan nakon parlamentarnih izbora 2014. godine, na kojima }e Srpska napredna stranka izrasti u dominantnu politi~ku silu, [ari} se – predao. Kako i za{to – nije razja{weno.

Rekao ~ovek da se „atmosfera u dru{tvu popravila i da veruje da }e imati fer su|ewe“.

Da nije bio u pritvoru i da mu nije pretila vi{edecenijska zatvorska kazna, neko bi posmatraju}i [ari}a u sudnici stekao utisak da u`iva u pa`wi javnosti. Koristio je svaku

[ari} je posle skoro osam godina pu{ten u ku}ni pritvor. Delovalo je da je do~ekao svoju slobodu i da }e presude redom padati. Ali, ~etiri meseca kasnije vra}en je u pritvor pod sumwom da je rukovodio kriminalnom grupom koja je {vercovala kokain i izvela te{ko ubistvo. Da li je ovo kraj puta za [ari}a ili sledi nova o{tra krivina, pokaza}e vreme procesnu mogu}nost da se obrati tokom glavnog pretresa pri~aju}i sve i sva{ta.

Provladini mediji su sa posebnom sla{}u prenosili wegove monologe o Generalu Papaji.

U pitawu je bila serija neuverqivih optu`bi na ra~un profesionalnog integriteta tada{weg na~elnika UKP-a Rodoquba Milovi}a koje su, iako nikada dokazane, poslu`ile vlasti da posmewuju ~itavo rukovodstvo tada{we policije, i dovede svoje qude, od kojih neki danas sede na istim optu`eni~kim klupama na kojima je sedeo [ari}.

Sam sudski proces je i{ao traqavo, ali u neupitnom pravcu. [ari} je dva puta prvostepeno osu|en za organizovawe kriminalne grupe koja je {vercovala 5,7 tona kokaina. [ari} je prvostepeno osu|en na devet godina zatvora za prawe najmawe 20 miliona evra ste~enih nelegalnim putem. [ari} je do trenutka kada je pokrenut sudski postupak protiv wega u vlasni{tvu imao {est stanova, dve ku}e i dve gara`e u Beogradu, ali i dve vile i 15 zemqi{nih parcela u Sremskoj Kamenici. Novac je voleo da ula`e u ugostiteqstvo – bio je vlasnik hotela “Vojvodina”, “Pali}”, “Prezident”, “Patrija”, restorana “Se~uan”, “Lipa”, „Dunavska oaza“…

U novembru 2020. godine Apelacioni sud je pravosna`no osudio [ari}a na 15 godina zatvora za {verc kokaina. A onda – novi obrt.

Vrhovni sud je zbog proceduralne gre{ke ukinuo pravosna`nu presudu, a ubrzo je [ari} posle skoro osam godina pu{ten u ku}ni pritvor. Delovalo je da je do~ekao svoju slobodu i da }e presude redom padati. Ali, ~etiri meseca kasnije vra}en je u pritvor pod sumwom da je rukovodio kriminalnom grupom koja je {vercovala kokain i izvela te{ko ubistvo.

Da li je ovo kraj puta za [ari}a ili sledi nova o{tra krivina, pokaza}e vreme.

M. T.

Oni koji su u ustanak 1941. po{li pod {ajka~om, vo|eni idejama slobode i socijalne pravde i oni koji su ginuli na Sremskom frontu 1944-1945. nisu isto {to i revolucinari Kominterne koji su sara|ivali sa usta{ama i na srpskom prostoru stvarali nove nacije. I mi gotovo i instinktivno ose}amo da doktor Mladen Stojanovi} i Branko ]opi} nisu isto {to i Stane Dolanc i Jovo Kapi~i}.

Ovako istori~ar dr Nemawa Devi} obja{wava za{to je va`no odvojiti partizanski pokret od komunisti~ke ideologije, {to je i centralna tema wegove nove kwige "Za partiju i Tita - Partizanski pokret u Srbiji 1941-1944".

- S po~etkom krize u Ukrajini, videli ste da su se u na{e politi~ke re~nike vratili pojmovi "denacifikacija" i "dekomunizacija". Sa srpskih partizana treba skinuti komunisti~ku hipoteku. Odgovornost u tom procesu je na institucijama, istoriografiji, ali i na bora~kim organizacijama koje ba{tine partizanske tradicije - ka`e Devi}.

- Zamislite kakav bi odjek imalo kada bi predsednik SUBNOR rekao da se ne odri~e Kadiwa~e i Sremskog fronta, ali kada bi na strati{tu u Lisi~ijem potoku osudio komunisti~ke zlo~ine?

Delo "Za partiju i Tita" ovog mladog nau~nog saradnika Instituta za savremenu istoriju nastalo je kroz vi{egodi{we istra`ivawe, kriti~ko ispitivawe i postoje}e literature o partizanima u Srbiji. Mada je partizanski pokret u Srbiji za`iveo pre vi{e od 80 godina, ova tema i daqe izaziva brojne podele i kontroverze, a mnoga pitawa ostala su bez odgovora. n Da li su ideolo{ke razlike od pre pola veka prevazi|ene?

- Odgovor na to pitawe zavisi od podnebqa u kom srpski narod `ivi.

U Srbiji su te podele jo{ prisutne i u svakom selu u [umadiji zna se ko je bio na kojoj strani 1941. godine. To je jo{ vidqivije u Crnoj Gori, setimo se onog tu`nog ~oveka sa Cetiwa koji se predstavio kao unuk narodnog heroja, koji je litijske barjake poistovetio sa ~etni~kim, da bi ga to na kraju navelo na zakqu~ak "da su Srbi jednom i{li na traktore, pa im se mo`e ponovit'".

Dakle, podele su tu, vidqive su i mogu da budu vrlo politi~ki upotrebqive u re`irawu novih sukoba u srpskom dru{tvu. Me|utim, pokazalo se da su one mogle da se prevazi|u - kada smo se kolektivno osetili ugro`enim. Na Kosovu i Metohiji danas vi{e nema podela na ~etnike i partizane, a u spomen-sobi u Trebiwu vide}ete imena potomaka i jednih i drugih, izginulih tokom odbrane grada u otaxbinskom ratu, devedesetih godina. Velika nevoqa uvek nas je navodila da zbijamo redove i zaboravimo na me|usobice.

ISTINA O SLOBODNOJ TERITORIJI U@I^KE REPUBLIKE n Slobodna teritorija U`i~ke republike jedan je od konstitutivnih narativa „partizanske istorije“ Srbije i Jugoslavije. [ta se tamo zaista desilo?

U vezi s ovim pitawem javqa se jo{ nekoliko problema. Naime, tzv. U`i~ka republika nije bila i jedina teritorija pod kontrolom partizana u Srbiji, budu}i da su u drugim delovima zemqe tako|e bile formirane slobodne zone.

Ona u isto~noj Srbiji, koja je delom izbijala i na Dunav bila je mo`da i zna~ajnija, ali je u kasnijoj interpretaciji stavqena u drugi plan, budu}i da se Politbiro s Titom na ~elu oktobra 1941. smestio ba{ u U`icu. Slobodna teritorija uspostavqena u Srbiji u leto i jesen 1941, koja je obuhvatila bezmalo 15.000 kvadratnih kilometara i vi{e od milion stanovnika i koja nije imala pandana u okupiranoj Evropi u to vreme, ali ona nije bila ekskluzivno partizanska – naprotiv u oslobodila~kim akcijama u leto 1941. u najmawu ruku jednako su u~estvovali i vojno-~etni~ki odredi pukovnika Mihailovi}a. Sredi{te partizana od septembra do novembra 1941. bilo je U`ice, grad koji nije oslobo|en partizanskom vojnom akcijom ve} su ga Nemci samostalno napustili; potom su u grad u{li ~etnici, pa su ga nekoliko dana kasnije napustili i oni i predali partizanskoj komandi. Kada je posle mesec dana u ovom gradu organizovana masovna proslava Oktobarske revolucije, uz ikonografiju kao da se radi o gradu u SSSR-u, a u wemu formirane i prve proleterske jedinice i ne{to nalik na revolucionarnu vladu, postajalo je jasno da komunisti polako prelaze na „drugu etapu revolucije“. Ali to je bio i po~etak kraja wihove vlasti u Srbiji. n Verujete li u istorijsko pomirewe srpskog naroda na relaciji partizani - ~etnici i na koji na~in se to mo`e dogoditi?

- Pomirewe ne samo da nam je potreba, nego i obaveza. Za tako ne{to potrebna je jasna dr`avna strategija, u odabiru datuma, li~nosti i doga|aja iz Drugog svetskog rata, koje slavimo i sa kojima se identifikujemo. Kqu~ni datumi, prema mom mi{qewu, mogli bi da budu 31. avgust, dan oslobo|ewa Loznice kao novi Dan ustanka, koji bi objedinio ravnogorce, 20. oktobar koji bi okupio pristalice partizanskog narativa i 9. maj, kao centralna zajedni~ka manifestacija pobede nad fa{izmom.

Uz institucionalnu podr{ku, stvorila bi se klima u kojoj bi potomci i jednih i drugih mogli da se pogledaju u o~i i nazdrave. I to je su{tina. Jedan narod se ipak ne miri skup{tinskim deklaracijama, koje na kraju ostanu mrtvo slovo na papiru.

QUBAV IZ GIMNAZIJE Nemawa Devi} ro|en je 1989. u Smederevu. Jo{ kao gimnazijalac, napisao je kwigu popisa `rtava Drugog svetskog rata u smederevskom kraju, za {ta je dobio nagradu "Dragi{a Ka{ikovi}". Posle monografije "Istina pod kqu~em", "@rtve u Zaje~arskom okrugu posle 12. septembra 1944" sa Sr|anom Cvetkovi}em, dva toma o Smederevu u Drugom svetskom ratu, kwige "Bosanska golgota" sa Bojanom Dimitrijevi}em, usledila je studija "Za partiju i Tita - Partizanski pokret u Srbiji 1941-1944".

n Bavite se istorijom od sredwo{kolskih dana. Radite i direktna istra`ivawa na terenu sa qudima koji su pre`iveli Drugi svetski rat i sa potomocima onih koji nisu `ivi.

Koliko je to doprinelo rasvetqavawu te burne faze na{e istorije?

- Sve prelomne i pogotovo kontroverzne istorijske doga|aje treba temeqno istra`iti kroz postoje}e dokumente. Odnosno, kroz povratak primarnim istorijskim izvorima i wihovo pa`qivo i{~itavawe. Ali, za teme poput gra|anskog rata u Srbiji 1941-1944. neophodan je i odlazak na teren o kom pi{ete, razgovor sa savremenicima kojih je sve mawe. Tada tek osetite, kako je Andri} govorio, da samo neuki qudi mogu da smatraju da je pro{lost mrtva - naprotiv, jasno ose}ate kako je `iva i kako pulsira. Jedna istorija ne mo`e se pisati samo iz kabineta, ma kakve da intelektualne ve{tine posedujemo. n Veoma ste aktivni na dru{tvenim mre`ama. Va{e objave prati nekoliko hiqada, uglavnom mladih qudi. Na promociju nove kwige, koju ovih dana predstavqate {irom Srbije, tako|e dolaze generacije koje su ro|ene gotovo pola veka posle Drugog svetskog rata. Kakav ste utisak stekli u komunikaciji sa wima?

- Generalno, mladi u Srbiji nisu previ{e zaokupqeni pitawima iz istorije, {to u nekoj meri mo`e da bude i dobro, da pro{lost ne bi nosili kao balast. Problem je {to ne postoji ni elementarno istorijsko znawe. Kada to nemate, onda nemate ni samopoimawe, samopo{tovawe, a vrlo je veliko pitawe i to kakvog }emo, bez organske veze sa precima i potomcima, biti morala.

R. N.

PLANETA

^etvrtak 10. decembar 2020. 7 ^etvrtak 21. april 2022.

Kako odvojiti Rusiju od sveta Ameri~ki predsednik Xozef Bajden izjavio je pro{le nedeqe da rat koji u Ukrajini traje ve} vi{e od sedam nedeqa ima sve elemente – genocida. Za glavnog krivca za ovakvo stawe on je optu`io ruskog {efa dr`ave Vladimira Putina.

Bajden je i u ranijim nastupima bio sklon da tzv. vojnu operaciju koju na prostoru suseda sprovode oru`ane snage evroazijskog xina ocewuje kao zlo~ina~ku. Ovaj put, me|utim, oti{ao je korak daqe sugeri{u}i da bi o ukrajinskim doga|ajima kona~nu ocenu morali da daju pravnici na me|unarodnom nivou. Ono {to je svojevremeno natovareno na le|a Srbiji, a povodom tragedije koja je po raspadu Jugoslavije zahvatila Balkan, sada bi, po re~ima prvog ~oveka SAD, trebalo da bude primeweno i u slu~aju rusko-ukrajinskog sukoba.

Podsetimo, pojam „genocid” podrazumeva me|unarodni zlo~in koji za ciq ima potpuno ili delimi~no uni{tavawe odre|enog naroda, nacionalnosti, etni~ke, rasne ili religijske grupe. Prvi put je zvani~no upotrebqen tokom tzv. Nirnber{kih procesa (1945/46) za istaknute ~lanove najvi{eg rukovodstva pora`ene nacisti~ke Nema~ke.

Ameri~ki predsednik je duboko uveren da }e rat u Ukrajini biti okon~an potpunim porazom Rusije. Da bi se navedeno zaista i dogodilo, Putina i celokupno rusko dr`avno rukovodstvo trebalo bi pre toga (nasilno?) ukloniti s vlasti, da najve}a dr`ava na svetu izgubi svaki vid samostalnosti i prepusti se upravqa~ima sa strane. Bajden, me|utim, ne pomiwe ko bi u ime pora`enog potpisao sporazum o predaji, a ko bi, s pobedni~ke strane, bio wegov garant.

Sve navedeno otvara i slede}e pitawe: ako su zlo~ini (potvr|eni) koje su vojnici SAD po~inili u Iraku, Avganistanu, Siriji i tako daqe, pa svojevremeno i u Vijetnamu, ostali van doma{aja svetske pravde, kako onda tretirati rusko pona{awe u Ukrajini, pa i pona{awe ukrajinskih pronacisti~kih grupa. Osim ako krajwi ciq Amerikanaca nije potpuno odstrawivawe evroazij-

ske zemqe iz me|unarodne zajednice, {to, objektivno, nije izvodqivo.

Vi{e nema nikakve sumwe da su SAD do grla uvu~ene u zbivawa na teritoriji ruskog suseda. Ako ni{ta drugo, o tome kazuju enormne koli~ine naoru`awa vredne preko milijardu dolara koje su Amerikanci u wega do sada ulo`ili, a koje }e svakako biti „ispla}ene” `ivotima vojnika i civila, jednako ruskih kao i ukrajinskih.

To na neki na~in potvr|uje i naga|awa da prvi ciq Va{ingtona i nije prekid rata, koliko potpuno odvajawe Rusije od evropskih zemaqa, pre svih Nema~ke i Francuske. Naime, prema najnovijim istra`ivawima antirusko reagovawe na rat na istoku, vi|eno u ovim zemqama pa i celoj EU, polako spla{wava. To je i jedan od razloga nedavnog odbijawa ukrajinskog {efa dr`ave Volodimira Zelenskog da u Kijevu ugosti nema~kog predsednika Frank-Valtera [tajnmajera.

U ovakvo raspolo`ewe Evropqana svakako se uklapa i javno izja{wavawe francuske predsedni~ke kandidatkiwe Marin le Pen protiv budu}eg ~lanstva wene dr`ave u Severnoatlantskom vojnom savezu. A, podsetimo, re~ je o najve}im zapadnoevropskim zemqama i nesumwivim liderima u okvirima EU. Treba verovati da }e se sukob u Ukrajini {to skorije okon~ati. Sada{we razmere tolike su da izlaze iz okvira „specijalne vojne operacije”, kako su isti okarakterisali u Moskvi. Ali za to je potrebna voqa obe zara}ene strane, a sa strane Kijeva ona je, u ovom trenutku, mawe izra`ena.

Naravno, ne toliko usled jasnog stava tamo{weg rukovodstva, koliko iz potrebe Va{ingtona da, posle ameri~kog bekstva iz Avganistana, preko le|a Ukrajinaca poka`e sebi i drugima da ostaje prva globalna vojna sila.

Свакодневица у Украјини: Uличне борбе у Мариупољу

Tako|e, ovo dokazivawe nije usmereno toliko prema Rusiji koliko prema evropskim partnerima iz NATO-a koji su u posledwe vreme, kako rekosmo, iskazali „nedovoqni stepen animoziteta” prema isto~nom susedu, Naravno, opet je re~ prevashodno o Nema~koj i Francuskoj, koje su se, prema ameri~kim parametrima, isuvi{e otvorile u odnosima s isto~nim susedom, pa ~ak sebe (Nema~ka) doveli i u poziciju ozbiqne energetske zavisnosti.

Me|u onima koji su „pali” na Bajdenovu retoriku za sada su [vedska i Finska. Pomenute zemqe su najavile da bi mogle da se odreknu neutralnog statusa i pot~ine se Briselu. Koliko je ovo iskrena `eqa obi~nih [ve|ana i Finaca, te{ko je re}i. Jo{ mawe je jasno koliko su ovde spremni da postanu prva linija fronta u eventualnom budu}em obra~unu NATO-a i Rusije.

S. G.

8

REPUBLIKA SRPSKA

10. april decembar 2020. ^etvrtak 21.

2022.

Milorad Dodik: Velika Britanija stotinama godina "rovari ovuda", wihov ambasador iz vremena Otomanske imperije imao isti zadatak kao postoje}i - da ne dozvoli integraciju Srba Da Moskva tra`i od nas bilo {ta {to je protiv srpskih interesa, bio bih protiv, poru~io je srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik i istakao da on iskqu~ivo slu`i Republici Srpskoj i srpskom narodu.

"Moskva nije ni{ta poduzela {to bi bilo na na{u {tetu i to cenim", rekao je Dodik, dodaju}i da }e se suspendovati svi britanski i nema~ki projekti u Srpskoj.

Zbog imovine, ali i pod optu`bom da je u dosluhu sa Moskvom, Dodiku je sankcije posle Amerike uvela i Velika Britanija, a o~ekuju se i od Nema~ke.

On ka`e da Velika Britanija stotinama godina "rovari ovuda" i da je wihov ambasador iz vremena Otomanske imperije imao isti zadatak kao postoje}i - da ne dozvoli integraciju Srba, te zato "oja~avaju muslimansku komponentu".

"Nema~ka je zabranila svojoj firmi da gradi vetropark Hrgud u Srpskoj. Znate li koliki je red zemaqa koji tra`e da grade vetroparkove ili su spremni da ih kreditiraju? Nemci }e dobiti rok od {est meseci pa ako ne}e da nastave, Hrgud }emo dati Kinezima", naveo je Dodik i poru~io da }e se suspendovati svi britanski i nema~ki projekti u Republici Srpskoj.

Na pitawe o kindapovawu, koje je

Eufor demantovao, Dodik odgovara da se do{lo do saznawa da kombinovane britansko-ameri~ke jedinice treba da ga lociraju, pokupe i odvedu na neko nepoznato mesto.

"Verovatno da me slome ili pridobiju neko moje priznawe, usput me stalno optu`uju}i za neku korupciju, koju nikada nisu dokazali, jer za to nema elemenata", rekao je Dodik i poru~io da se ne pla{i, ali da se zaprepastio kada je dobio spisak {ta treba da pokupe u wegovoj ku}i, od doweg ve{a do umetni~kih slika, cipela, odela.

Na pitawe da li deli utiske da su neki u Sarajevu i regionu ukrajinski sukob prepoznali kao "istorijsku priliku" za BiH i za "novu rundu klevetawa Srba", Dodik ka`e da je wihova koncepcija upravo to da iskoriste tragediju za svoje politi~ke,

ratne ciqeve.

"Prime}ujemo medijske i politi~ke pripreme za eliminaciju Republike Srpske.

Rusija je potpisnica Dejtonskog sporazuma u svojstvu garanta za BiH. A oni bi zemqi koja je garant, da uvedu sankcije. Putin je uvek govorio da po{tuje Dejtonski sporazum i da mo`e da nas podr`i samo u okvirima tog sporazuma, nikako izvan wega. To zna~i da podr{ku Putina ne mo`emo imati u slu~aju odvajawa", naveo je Dodik.

On je poru~io da "ako u Sarajevu misle da Republika Srpska treba da uvede sankcije, mo`da bi to trebalo dopustiti, pa da Srpska postane neprijateq Rusije".

"Ne mogu da dopustim da uvedemo sankcije zemqi koja je spre~ila da nam se na predlog Velike Britanije stavi etiketa genocidnih. Pre }u oti}i sa funkcije nego to uraditi", istakao je Dodik.

S. G.

OP

Ko

Krst iz Prebilovaca vra}en Eparhiji zahumsko-hercegova~koj Biskup mostarsko-duvawski i apostolski upraviteq trebiwsko-mrkanski, monsiwor Petar Pali}, posetio je episkopa zahumsko-hercegova~kog i primorskog gospodina Dimitrija u Trebiwu i predao mu krst koji se nekada nalazio u crkvi u Prebilovcima. „Neposredno pre srda~nog razgovora biskup Pali} predao je episkopu Dimitriju metalni krst, koji je po posledwem razarawu Prebilova~kog hrama dospeo i bio ~uvan u zgradi Biskupije u Mostaru, kako bi sada, nakon nekoliko decenija, prema re~ima biskupa Petra bio vra}en onome, koji je vlasnik”, naveli su iz Eparhije zahum-

Biskup Pali} vratio krst iz Prebilovaca vladici Dimitriju koji se posle posledweg razarawa u Prebilovcima ~uvao u mostarskoj biskupiji

sko-hercegova~ke i primorske.

Poseta je uprili~ena u sjedi{tu Eparhije zahumsko-hercegova~ke i primorske u ovom gradu, uz prethodni obilazak Hrama Svetog Preobra`ewa Gospodweg.

Tokom posete, u pratwi biskupa bili su biskupski vikar za Trebiwsko-mrkansku biskupiju i `upnik katedralne `upe Ro|ewa Bla`ene Djevice Marije u Trebiwu, don Ante Luburi}, a goste su, uz vladiku Dimitrija, do~ekali i arhijerejski namjesnik trebiwsko-dubrova~ki Boris Banduka, stare{ina trebiwskog Sabornog hrama Mladen @ulovi} i |akon Branislav Rajkovi}.

S. G.

Pokret Srpskih ~etnika "Ravne Gore" i Srpski centar Bonirig ~estitaju svim svojim ~lanovima i celoj srpskoj zajednici praznik Hristovog Vaskrsewa uz `equ da ovaj najve}i hri{}anski praznik provedete u miru, blagostawu, slozi i qubavi

BONNYRIGG SPORTS CLUB

CRNA GORA

^etvrtak 10. decembar 2020. 9 ^etvrtak 21. april 2022.

Uhap{ena biv{a predsednica Vrhovnog suda Crne Gore OPET TE[KE RE^I NA RELACIJI BEOGRAD-PODGORICA:

Ko se boji oru`ja a ko tra`i hleb Ponovo trzavice izme|u Beograda i Podgorice. Posledwih dana ni`u se me|usobne kritike Aleksandra Vu~i}a, Ane Brnabi}, Vulina i sa druge strane - Zdravka Krivokapi}a, Mila \ukanovi}a, na vi{e razli~itih tema: od protivvazdu{ne odbrane dve dr`ave, preko inicijative Otvoreni Balkan, do tvrdwi Aleksandra Vulina da je Crna Gora u Evropu izvezla "vi{e droge nego pr{ute i sira".

Kampawa la`i protiv Beograda – ogoqena mr`wa prema Srbiji i Srbima – `igosawe Srbije. Tim re~ima je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} odgovorio na komentare koji sti`u iz regiona zbog toga {to je Srbija nabavila kineski sistem protivvazdu{ne odbrane FK-3. U predstavi protiv Beograda, ka`e Vu~i}, glavne uloge igraju Aqbin Kurti i Milo \ukanovi}. „Kako ugro`avamo Pri{tinu ili Podgoricu? Boqe bi nam bilo da kupujemo Autan sprejeve, jer nam je mnogo va`nije da se za{titimo od rojeva muva i komaraca nego od bilo kakvih ozbiqnih vazduhoplovnih snaga koje oni poseduju“, rekao je Vu~i}.

I time je po~ela nova epizoda me|usobnog optu`ivawa. Sa protivvazdu{ne odbrane, pre{lo se na hranu. Odlaze}i crnogor-

ski premijer Zdravko Krivokapi} izjavio je da je Srbija poku{ala da uceni Podgoricu kroz pitawe Otvorenog Balkana.

"Zvani~na Srbija poku{ala je da uceni Crnu Goru da li }e nam obezbediti osnovne `ivotne namirnice u zavisnosti od toga ho}emo li biti deo Open Balkana ili ne}emo. Mo} je ~udo, kad se ose}ate mo}nim onda mislite da mo`ete i drugima da postavqate uslove", kazao je Krivokapi}.

Wegova koleginica Ana Brnabi} demantuje takve navode.

Razqutili su crnogorski zvani~nici i srpskog ministra policije. Vulin je izjavio da je Crna Gora izvezla u Evropu vi{e, citiramo: "kokaina, nego pr{uta i sira".

"Srpski hleb vas je othranio, srpska vakcina vas ~uva... Pravimo autoput, ina~e }ete biti xinovska karting staza, ako ne budete povezani sa Srbiju. I vi napadate Republiku Srbiju? Vi napadate Vu~i}a?

Krivokapi}u, siguran sam da ima nekih u crnogorskoj istoriji koji su ~inili i ve}e bruke, ali ne mogu ne{to da se setim ovog trenutka", izjavio je Vulin.

Kome je u interesu da tenzije izme|u Srbije i CG "tiwaju"? To se ~ini samo zarad prikupqawa politi~kih poena kod bira~a.

Nekada{wa predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica uhap{ena je na Aerodromu u Golubovcima.

Medenica je privedena zbog osnovane sumwe da je po~inila dva krivi~na dela – stvarawe kriminalne organizacije i zloupotreba slu`benog polo`aja.

Medenica je uhap{ena nakon {to je predala putne isprave slu`benicima grani~ne policije. No} je provela u podgori~kom Centru bezbednosti, a ve} sutradan je privedena nadle`nom Specijalnom tu`ila{tvu.

Specijalno dr`avno tu`ila{tvo dobilo je u februaru od Evropola transkripte razgovora izme|u Milo{a Medenice, sina Vesne Medenice, i Darka Lalovi}a, dugogodi{weg telohraniteqa wegove majke.

Nakon {to je obavqena selekcija poziva, u martu je i zvani~no potvr|eno da je Medenica koristio kriptovani telefon putem kojeg je ugovarao {verc droge iz Kolumbije, ali i krijum~arewe cigareta.

U tim razgovorima Medenica je obelodanio da je wegova majka upoznata sa wegovim prqavim poslovima i da }e ih za{tititi ako zatreba.

Specijalno dr`avno tu`ila{tvo je, nakon dobijawa selektovanih razgovora, formiralo predmet protiv Milo{a Medenice i ozna~ilo ga kao jednog od organizatora kriminalne grupe.

Vesna Medenica je bila na ~elu Vrhovnog suda Crne Gore punih 17 godina, do ostavke koju je podnela krajem 2020. godine.

R. N.

"VESNA JE SVE RADILA UZ MILOVU PODR[KU" Poslanik Nove srpske demokratije i Demokratskog fronta Jovan Jole Vu~urovi} kazao je da DF uporno ukazuje na to da je ovaj re`im, uz podr{ku tu`ila{tva i sudstva, deo kriminalne hobotnice koja je decenijama pqa~kala i uni{tavala Crnu Goru i bila u~esnik i nalogodavac brojnih zlo~ina.

- Ne smemo zaboraviti ~iwenicu da Medenica i sli~ni nisu neki izolovani slu~ajevi, ve} da su sve radili uz znawe i pod za{titom Mila \ukanovi}a, da su predstavqali jedan od sna`nijih delova toga kartela.

Narkodilerska organizacija Mila \ukanovi}a i vrha DPS, jedna je od najopasnijih kriminalnih organizacija u Evropi, u toj mre`i su i mnogi tu`ioci, sudije, policija, tajkuni, organizovani kriminal, neki mediji, analiti~ari, itd… - naglasio je Vu~urovi}.

10

10. april decembar 2020. ^etvrtak 21.

2022.

KOSOVO I METOHIJA

STEJT DEPARTMENT O QUDSKIM PRAVIMA NA KOSOVU U 2021. GODINI

Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Po~etkom aprila 2022. godine Stejt department objavio je nov izve{taj o qudskim pravima na Kosovu za 2021. godinu koji se ne razlikuje mnogo od izve{taja za 2020 godinu.

Prema navodima Stejt departmenta kada su u pitawu qudska prava i druge anomalije na Kosovu najizra`eniji su: ograni~ewa slobode izra`avawa i izve{tavawa medija, korupcija u vladi i neka`wivost, krivi~na dela koja ukqu~uju diskriminaciju, nasiqe ili pretwe nasiqem nad pripadnicima mawina, povratak raseqenih pra}en bezbednosnim incidentima....

Stejt department navodi da se u 2021. godini sudilo za ratne zlo~ine – uglavnom Srbima.

Stejt department u delu izve{taja koji se bavi onemogu}avawem pravi~nog su|ewa navo-

Nasiqe nad mawinama, uzurpacija imovine, povratak uz incidente u Centralne i lokalne vlasti u De~anima i daqe odbijaju da sprovedu odluku Ustavnog suda iz 2016. godine kojom se potvr|uje vlasni{tvo Srpske pravoslavne crkve nad vi{e od 24 hektara zemqi{ta pored manastira Visoki De~ani di da su pravosudne vlasti bile predmet politi~kog uplitawa, spornih imenovawa i nejasnih mandata.

Stejt department navodi da kosovske vlasti nisu uvek izvr{avale sudske naloge i da su predstavnici kosovskih Srba tvrdili da vladine institucije nisu izvr{ile sudske presude u wihovu korist, a posebno u imovinskim sporovima.

Konstatovali su ujedno da cen-

tralne i lokalne vlasti u De~anima i daqe odbijaju da sprovedu odluku Ustavnog suda iz 2016. godine kojom se potvr|uje vlasni{tvo Srpske pravoslavne crkve nad vi{e od 24 hektara zemqi{ta pored manastira Visoki De~ani.

"U septembru je Ustavni sud konstatovao kontinuirano odbijawe vlade da sprovede sudsku odluku i to pitawe uputio dr`avnom tu`iocu. Do decembra 2021 tu`ilac nije pokrenuo krivi~ni postupak. Niko od slu`benika koji nije izvr{io nalog suda nije ka`wen", navodi se u izve{taju.

Izve{taj govori i o povra}aju imovine nakon sukoba. Ukazuje se na to da je vi{e od 95 odsto ovakih zahteva podneto od strane Srba.

U izve{taju se tako|e ukazuje da je ponovna uzurpacija imovine

Stejt Department

i daqe problemati~na.

Stejt department konstatuje da je povratak pripadnika mawinskih zajednica izbeglih tokom sukoba ostao izazov. "UNHCR je izvestio da veliki broj pojedinaca i daqe ima potrebe vezane za raseqavawe koje proizilaze iz sukoba 1998. do 1999. i nasilnih doga|aja iz 2004. godine, ukqu~uju}i 15.699 raseqenih lica unutar zemqe", dodaje se u

izve{taju.

U izve{taju za 2021. godinu se konstatuje da je prema podacima UNHCR-a, 139 raseqenih lica tada i daqe boravilo u 15 kolektivnih centara na Kosovu.

Sa druge strane, konstatuje se da je proces povratka u pojedinim delovima Kosova bio obele`en bezbednosnim incidentima i nevoqno{}u lokalnih zajednica da prihvate povratak ili posete Srba.

LEPO I TRADICIONALO OBELE@AVAWE LAZAREVE SUBOTE KOD SRBA NA KIM

Nema Lazareve subote bez Lazarica iz Gotovu{e Атлас Краљевског ваздухопловства А400М слеће у америчку војну базу Бондстил на Косову

Velika Britanija direktno destabilizuje Balkan

Isporu~uje protivtenkovske rakete Kosovu London je vlastima u Pri{tini isporu~io rakete "xevelin" i "NLAW" koje Ukrajinske snage koriste u borbi protiv ruskih trupa za {ta }e predsednik Vu~i} zatra`iti od Borisa Xonsona zvani~no obja{wewe.

Dogovorena je i besplatna obuka pripadnika KBS za kori{}ewe svih ovih vojnih oru|a, navode mediji.

Raketa zemqa-vazduh "xavelin" je projektil britanske proizvodwe koji se ispaquje sa ramena.

"NLAW", skra}enica od Lako protivoklopno oru`je nove generacije, je protivtenkovska raketa "ispali i zaboravi", koja tenkove mo`e "napadati" i odozgo i direktno. Cena jednog kompleta "NLAW" za Kosovo }e biti oko 40.000 funti, {to je malo mawe od tr`i{ne vrednosti.

Lazareva subota, 16. aprila, jedan je od najva`nijih dana za hri{}ane, koji najavquje Vaskrs, a prethodi Cvetima. Prazniku se posebno raduju deca, zbog cve}a i zvon~i}a, pa se ~esto do`ivqava i kao de~ji praznik.

Posebno se sve~ano obele`ava u Gotovu{i u Sirini}koj `upi kod Prizrena.

Praznik poznat i kao Vrbica od davnina se posebno sve~ano proslavqa u Sirini}koj `upi. I to sa ~uvenim Lazaricama ili Lazarkama.

Devoj~ice i devojke obu~ene u narodnu no{wu idu od ku}e do ku}e i pevaju. To se naziva „Lazarica“.

U belim ko{uqama koje se {arene od tradicionalnog veza na koje se obu~e jelek, opa{e anterija, uz bo{~u, oki}ene biserima i sa pletenom korpom u ruci, ove devojke pesmom prizivaju zdravqe, plodnost i napredak doma}ina.

Kada Lazarice u|u dvori{ta ku}a u Gotovu{i, pevaju „Bog pomaga u dvorje“, a kada izlaze iz dvori{ta pevaju „Stante zbogom iz dvorje“.

U Gotovu{i, iznad car Du{anovih Svetih Arhan|ela, Lazarke pevaju pesme posebno pripremqene za sve ~lanove porodice doma}ina u koju dolaze.

Za doma}ina se peva „Ratar sedi na ralo“, za doma}icu se posebno peva „Oj Jarino gospo|o“, ali ukoliko je u porodici

Слике са Лазареве суботе у Готовуши momak za `enidbu, Lazarke pevaju i „Ovde junak ne`ewen“.

De~acima se peva „Soko leti visoko“, devojkama i devoj~icama „Oj drugajle druga~ke“, bebama „Ima majka pucence“, dok je mladim bra~nim parovima namewena pesma „Dva se mlada gledaju „.

Obi~aj nala`e da doma}ica, ~iji dom pose-

te, daruje Lazarke jajima, slatki{ima i novcem. Sada u pove~erje, u ~ast Lazarica i praznika Lazareva subota, u Gotovu{i se sprema seoska igranka.

Ina~e, Lazarice iz Sirini}ke @upe su upisane u nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasle|a Srbije, na 22. mestu kao deo predvasrk{wih obi~aja.

PRI[TINA ZVANI^NO PRIZNALA

Iz Sirije se do sada vratilo vi{e od 250 Albanaca sa Kosova Broj kosovskih dr`avqana, Albanaca vra}enih iz Sirije do 2021. godine dostigao je preko 250, potvrdio je Kosovski centar za bezbednosne studije.

Ovaj centar je saop{tio da je u Siriju oti{lo 400 Albanaca (terorista prim Z.V.) Kosova, od kojih je 250 vra}eno, dok je jedan broj i poginuo na rati{tu u Siriji.

"Do 2019. godine bilo je oko 150 qudi, zatim je 2019. organizo-

van povratak 110 qudi, ukqu~uju}i `ene i decu ukqu~ene u ratnu zonu. U 2021. vratio se mali broj od mawe od 20 qudi. Na Kosovu, decentralizacija je va`na jer su op{tine i institucije na lokalnom nivou posledwa adresa na kojoj }e oni zavr{iti po odslu`ewu kazne, ali i prva adresa za `albe i zahteve ovih qudi", naglasio je ovaj Centar.

Prema wegovim re~ima, Zavo-

di za zapo{qavawe na lokalnom nivou nemaju informaciju da li se pojedinac vratio ili ne, tako da se ovi qudi ne vide kao prioritet u biroima za zapo{qavawe.

Kosovski centar za bezbednosne studije navodi da 37 odsto gra|ana Kosova povratnike iz Sirije vidi kao pretwu i da je to pokazalo istra`ivawe o nasilnom ekstremizmu i povratnicima iz ratnih zona, sprove-

deno pro{le godine.

Samo 21 odsto gra|ana wihov povratak ne vidi kao pretwu, dok je 65 odsto prihvatilo da Kosovo treba da se bavi repatrijacijom svojih gra|ana.

Istra`ivawe Pri{tine je pokazalo da 57 odsto ispitanika nije dozvolilo svojoj deci da se dru`e sa decom povratnika iz Sirije iz straha da ih ne radikalizuju.

SRBI IZ HRVATSKE

Se}awe na proboj logora{a iz logora Jasenovac - 22. april 1945.

Eparhija Pakra~lko-slavonska organizuje i ove godine Molitveno sje}awe na sedamdeset sedmu godi{wicu proboja Jasenova~kih logora{a i osamdesetu godi{wicu bitke na Kozari i po~etkak akcije Dijane Budisavqevi} spasavawa djece iz logora Mlaka i Stara Gradi{ka. Liturgijsko praznovawe planirano je za ~etvrtak 21. aprila 2022. godine s po~etkom u 9 sati, kada }e se slu`iti sveta Liturgija u hramu Svetog proroka Ilije u Mlaki.

Da se podsjetimo!

U Jasenovcu do 22. aprila 1945. godine, kada je do{lo do proboja ostalo svega 1.220 logora{a. Od preostalih 1.073 logora{a, zato~enih u Ciglani, proboj je izvr{ilo wih 600, kada su shvatili da ih ~eka sigurna smrt.

Istog dana, proboj je izvr{ilo i 147 zato~enika u Ko`ari. Iz Ciglane proboj je pre`ivjelo 118, a iz Ko`are 11 logora{a.

Usta{e su prvo pri{le likvidaciji `enskog logora. Posledwa grupa `ena, wih 80-ak, ubijena je 21.aprila 1945.godine.

Antun Mileti} u svojoj kwizi „Koncentracioni logor Jasenovac“ utvrdio je imenom i prezimenom da je ubijeno19.283djeteta uglavnom Srba, Jevreja i Roma.

I po Mileti}u proboj iz logora

Jasenovac po ulasku partizana 22. aprila 1945. pre`ivjelo je 129 logora{a. Biv{a SFRJ nije nau~no, pomo}u statisti~ko- demografskih metoda, a i drugi nau~nih metoda utvrdila koliki su bili demografski, a koliko ratni gubici u Drugom svjetskom ratu da bi na osnovu tih podataka mogli da se utvrde i realni gubici u logoru Jasenovac.

Napredovawe NOV-e kroz Jugoslaviju upravi logora nije ni malo smetalo da i daqe nastavi s likvidacijama. Naprotiv, to su nakon oslobo|ewa Beograda radili jo{ `e{}e i intenzivnije, nastoje}i da do dolaska NOVJ uklone sve dokaze i usmrte `ive logora{e. Ubijalo se nekontrolisano, a usput je uni{tavana i dokumentacija.

Po nare|ewu uprave logora Jasenovac, sve nove grupe zato~enika koje su dovo|ene u Jaseno-

vac, istog su ~asa odvo|ene na Savu, ubijane i bacane u rijeku.

Osobqe uprave logora, stra`ari, komandiri i ostali bili su anga`ovani na uni{tavawu arhive, ciglane, lan~are, magazina, baraka. Jedni su podmetali mine i dizali gra|evine u vazduh, drugi ubijali preostale ili novoprido{le, tre}i palili barake i dokumentaciju.

U Izve{taju Jugoslovenske Dr`avne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a koji je dostavqen Me|unarodnom vojnom sudu u Nirbergu 26. decembra 1946.godine, navedeno je da se bjegom iz logora spasilo 50 zato~enika. Naknadnim istra`ivawima utvr|eno je da se spasilo 129 logora{a.

Milojko Budimir, prof. ^lan Odbora SPC za Jasenovac

^etvrtak 10. decembar 2020. 11 ^etvrtak 21. april 2022.

Patrijarh Porfirije u Zagrebu posetio Saborni hram koji se popravqa od {tete u zemqotresima Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije posetio je u Zagrebu Saborni hram koji se obnavqa od velike {tete izazvane zemqotresima pro{le godine, saop{tila je SPC. „Radovi na obnovi na{eg hrama Preobra`ewa Gospodweg u Zagrebu teku punom parom. Radujem se {to }e crkva uskoro zablistati u punom sjaju i biti kao nova“, naveo je Porfirije na Instagramu.

Porfirije je aptrijarh, kao i administrator Mitropolije zagreba~ko-qubqanske.

Novinska agencija Hina je prenela da je Porfirije ~estitao sutra{wi Uskrs svima koji ga slave po gregorijanskom kalendaru: Rimokatoli~koj Crkvi i crkvama Reformacije u Hrvatskoj i Sloveniji i zadarskom nadbiskupu @elimiru Puqi}u, predsjedniku Hrvatske biskupske konferencije.

Negoslavci lep{i za sto jorgovana Ve}e srpske nacionalne mawine u saradwi sa Udru`ewem `ena Negoslav~anke pokrenulo je akciju sadwe jorgovana.

Ovoj akciji pridru`ila se i op{tina Negoslavci koja je finansirala kupovinu mladih sadnica jorgovana, a svoj doprinos dali su i predstavnici udru`ewa koja deluju u ovom mestu.

Predsednica VSNM op{tine Negoslavci Biqana Peji} je navela i da su se za sadwu jorgovana odlu~ili i zbog wegovog pomiwawa u srpskoj istoriji.

– Ideja da napravimo ovu akciju do{la je iz `eqe da uradimo ne{to korisno. Hteli smo ovom akcijom da ulep{amo put prema na{em mesnom grobqu gde se nalazi i crkva Svetog Jovana krstiteqa. Odlu~ili smo se za jorgovane, a ovu stazu simboli~no smo nazvali Staza jorgovana. Jorgovan je sam po sebi neobi~an cvet, bi}e svi u qubi~astoj boji, a u na{oj tradiciji ima svoje korene jo{ od Jelene An`ujske.

12

^etvrtak 21.

2022.

10. april decembar 2020.

DRU[TVO

LI^NI STAV

Ameri~ko zlo Marko Lopu{ina

Dolazak novog ameri~kog ambasadora Kristofera Hila, procewuju srpski stru~waci, je deo va{ingtonske strategije da se Srbi disciplinuju. Hil je ocewen kao “te{ka artiqerija“ ameri~ke diplomatije, jer je kao politi~ar u~estvovao u NATO napadu na srpski narod.

Takav napad se o~ekuje i sada, ali u formi sna`nog politi~koj pritiska i ucena, prvo predsednika Srbije, dr`ave Srbije i potom svih Srba sveta.

Ako se pogleda istorija ameri~ko - srpskih odnosa, lako mo`e da se zakqu~i da su SAD podmukli prijateq srpskog naroda. Ameri~ka avijacija je 12 puta bombardovala Beograd.

Ovim zlo~inima potvr|ena je istina, koju je jednom izrekao ameri~ki dr`avni sekretar Henri Kisinxer: - Biti neprijateq Amerike je opasno, ali biti prijateq SAD je kobno!

Drago{ Kalaji}, ~uveni slikar i pravi Srbin je svojevremeno ovakvu va{ingtonsku politiku nazvao jednostavno – ameri~ko zlo.

U prole}e 1944. godine, na Vaskrs na Sajmi{tu je ubijeno 60 qudi, a povre|eno 150. A u napadu NATO na Beograd 1999. godine stradalo je 50 qudi. U zgradi RTS-a 23. aprila ubijeno je 16 radnika. U Srbiji i Crnoj Gori je stradalo vi{e od dve hiqade qudi. Zajedno sa NATO, Amerikanci su bombardovali srpski narod u Republici Srpskoj 1995. godine, kada je ubijeno 59 osoba, a raweno 119.

Prvi razlog za vazdu{ni napad na srpsku prestonicu pre osam decenija je bio borba Amerikanaca i saveznika protiv nema~kog okupatora i Titovih neprijateqa. A drugo bombardovawe, pre 23 godine, je izvedeno radi za{tite albanskih terorista na Kosmetu i stvarawa ameri~ke kolonije tj. dr`avice Kosovo na Balkanu i u Evropi.

Nare|ewa za ubistva srpskog naroda ameri~kim bombama doneli su dvojica predsednika - Frenklin Delano Ruzvelt (1933-1945) i Bil Klinton (1992-2001). Ne zna se koji stepen mr`we je Frenklin Ruzvelt ose}ao prema tada{woj Jugoslaviji i Srbima, ali se ameri~ka bombardovawa tokom Drugog svetskog rata mogu okarakterisati kao ameri~ko zlo.

Posle pobede 1945. godine SAD su podr`avale Tita, koji je FNRJ upisao u ~lanstvo NATO. Izme|u 1951. i 1971. stiglo nam je 1,56 milijardi tada{wih dolara ekonomske i oko 80 miliona vojne pomo}i.

- Sve dok je trajao Hladni

rat, komunisti~ka Jugoslavija je bila ameri~ko za{ti}eno i ponekad ma`eno dete ameri~ke i zapadne diplomatije - ocenio je u jednom svom intervju ovaj period Voren Cimerman, ameri~ki ambasador u Beogradu s kraja osamdesetih, koji spada u red onih Amerikanaca koji ne podnose Srbe.

Tih poratnih godina, me|utim, pojedini ameri~ki ambasadori u Beogradu bili su otvoreni protivnici na{e dr`ave i naroda. Sredinom jula 1947. godine ambasador Kavandi{ V. Kenon je dobio te`ak zadatak da zapo~ne hladni rat na jugoslovenskim prostorima, koji je vodio sve do kraja januara 1950. godine.

Krajem februara 1958. SAD su u Beograd poslale Karla Rinkina, koji je bio posmatra~ na Prvoj konferenciji nesvrstanih 1961. godine nakon ~ega je Jugoslavija obele`ena kao zemqa koja se udaqava od Amerike i pretvara u "antiameri~ki faktor" u Tre}em svetu. ^im je stupio na ambasadorsku du`nost Lorens Silberman je 1975. godine po~eo i javno da kritikuje jugoslovensko samou-

zadatak da izgladi diplomatske odnose sa Jugoslavijom.

Novi ambasador se toliko trudio da je u jednom trenutku postao i posrednik u jugoslovenskim privrednim poslovima na tlu Amerike. Tvrdi se da je Iglberger bio zagovornik plasmana automobila "Jugo Florida" u SAD. Ujedno bio je i izvrstan poznavalac politi~kih prilika u Beogradu, Zagrebu i Qubqani, plasiraju}i infor-

Iglberger je otvoreno napadao Slobodana Milo{evi}a i srpski narod, prema kojima je iskazivao svoju netrpeqivost.

Zvani~ni Va{ington je posle smrti svog ~oveka Josipa Broza Tita, preko svojih senatora i kongresmena, po~eo javno da podr`ava albanske nacionaliste i da napada srpsku vlast i narod. U tome su predwa~ili Eliot Engle i Xosef Xo Bajden.

Elito nam je javno zapretio:

Uskr{we bombardovawe Beograda 16. i 17 aprila 1944. godine izvela je ameri~ka vazduhoplovna jedinica, ~iji su avioni poletali sa juga Italije. Prema zvani~nim procenama poginulo je skoro 800 qudi, uz veliku materijalnu {tetu

u Ako se pogleda istorija ameri~ko - srpskih odnosa, lako mo`e da se zakqu~i da su SAD podmukli prijateq srpskog naroda.

Ameri~ka avijacija je 12 puta bombardovala Beograd. Ovim zlo~inima potvr|ena je istina, koju je jednom izrekao ameri~ki dr`avni sekretar Henri Kisinxer: u Biti neprijateq Amerike je opasno, ali biti prijateq SAD je kobno! pravqawe i kr{ewe qudskih prava, kao i nepo{tovawe Helsin{ke konvencije. U slu`benim krugovima Jugoslavije to je tuma~eno kao akcija CIA da se unese nestabilnost u Jugoslaviji, pa je Josip Broz javno optu`io ameri~kog ambasadora za - antijugoslovensko delovawe.

Lorens Silberman je progla{en nepo`eqnim, pa ga je zvani~ni Va{ington povukao iz Beograda u leto 1977.

SAD su potom poslale Lorensa Iglbergera, koji je dobio

macije Va{ingtonu o bolesti Josipa Broza Tita i wegovom mogu}em nasledniku.

Po~etkom 1992. godine predsednik Borisav Jovi} razgovarao je sa Lorensom Iglbergerom, biv{im ameri~kim ambasadorom i dr`avnim sekretarom SAD u Va{ingtonu. Tada je Iglberger diplomatski prevario Jovi}a i jugoslovensku javnost, jer je izjavio da Amerika ne}e podr`ati otcepqewe Slovenije i Hrvatske. Tokom devedesetih godina ambasador Lorens

- Kosovo je nezavisno, nikada se ne}e vratiti. Blokirawe priznawa Kosova, i wegovo ~lanstvo u UN samo smeta Srbiji jer joj ulazak u EU ne}e biti odobren sve dok ne prizna nezavisnost Kosova.

Ove stavove je tada podr`ao i Xo Bajden, koji je svojevremeno |za vo|u albanskih terorista i nacionalista Ha{ima Ta~ija rekao da je “Xorx Va{ington Kosova”.

Najve}e ameri~ko zlo po Srbe bio je ambasador i la`ni

mirotvorac Ri~ard Holbruk.

On je 1995. godine sru{io mir u Bosni, koji je sklopio penzionisani predsednik Ximi Karter izme|u Radovana Karaxi}a i Alije Izetbegovi}a. Potom je dao Muslimanima i Albancima ameri~ko naoru`awe vredno 100 miliona dolara.

I dok je Slobodan Milo{evi} sa Ri~ardom Holbrukom po~etkom 1995. godine, tajno dogovarao mir u Titovom letovali{tu Kara|or|evo, ovaj pokvareni Jevrejin, ambasador Ri~ard Holbruk je neutralisao sve aktivnosti Radovana Karaxi}a. Holbruk je imao ideju da „sa~uva Karaxi}a i da nasledi Milo{evi}a“ kao vo|u svih Srba na Balkanu. Holbruk je, kao i Cimerman, obojica diplomatski predstavnici SAD u Srbiji, ose}ao li~nu mr`wu prema Milo{evi}u i wegovom narodu. Slobodana Milo{evi}a su nazivali „balkanski kasapin“ i „ratni zlo~inac“. Ri~ard Holbruk je pripremio mirovnu inicijativu i primirje 5. oktobra 1995. To je dovelo do vrhunca ameri~ke politike prema Srbima u BiH, samita u Dejtonu, gde je Ri~ard Holbruk tokom novembra meseca dr`ao fakti~ki u pritvoru Slobodana Milo{evi}a Politi~ki analiti~ar Obrad Kesi} iz Va{ingtona je u svojim bele{kama zapisao da mu se Ri~ard Holbruk hvalio i kako je li~no spre~io da Bawaluka padne u ruke Hrvata posle "Oluje". [ta se mo`e o~ekivati od ambasadora Kristofera Hila – da bude novi Ri~ard Holbruk.

Da se ameri~ko zlo ponovi.

Da pretwe koje iz Va{ingtona sti`u u Beograd preko ameri~kih medija ili britanskih politi~ara, postanu su{tinska politika pritiska na Srbiju da se odrekne svoj politi~kog prijateqstva i privredne saradwe sa Rusijom, Kinom i Indijom.

Dr`ava Srbija i wene vo|e treba da se paze {ta rade sa Amerikom, za koju je ameri~ki dr`avni sekretar Henri Kisinxer iskreno rekao: - Biti neprijateq Amerike je opasno, ali biti prijateq SAD je kobno!

uu

LEPA SRBIJA

^etvrtak 21. april 2022. ^etvrtak 10. decembar 2020. 13

DOBROTA KOJA NE MO@E DA SE SAKRIJE:

Umesto svoje porodice, sve{tenik uselio autisti~nu decu u parohijski dom!

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Istinski dobri i humani qudi, ne vole da se isti~u svojim delima u javnosti, niti da se ‘hvale’ u~iwenim. Ba{ takav je sve{tenik crkve Svetog Vasilija Velikog u Mari{}u, protojerej Bojan Dimitrijevi}.

Ovaj duhovnik, u ti{ini je osnovao udru`ewe, nazvao ga po crkvi u kojoj slu`i Bogu, a sve da bi administrativno ‘bio ~ist’ u svojim plemenitim namerama da pomogne deci sa te{ko}ama u razvoju. Wegovu dobrotu, prepoznali su Kragujev~ani, koji su ga predlo`ili za \ur|evdansku nagradu za humanost, najve}e gradsko priznawe koje se dodequje pojedincima i organizacijama.

Vreme je takvo, da ~esto, zaokupqeni svojim `ivotima, prolazimo pored onih koji imaju probleme. Re{avamo svoje i ostavqamo drugima da brinu svoje brige.

Ovakav obrazac, danas `ivi velika ve}ina nas. Ali, na sre}u, ne ba{ svi.

Ve} pet godina, pri crkvi u Mar{i}u postoji Centar za dnevni boravak dece sa smetwama u razvoju, nastao na iskrenoj `eqi i upornoj nameri jednog ~oveka – seoskog sve{tenika Bojana Dimitrijevi}a.

U tom centru, deca i mladi sa autizmom i drugim razvojnim poreme}ajima, svakog radnog dana provode po ~etiri sata, od 16 do 20 ~asova, uz stru~ni nadzor defektologa, psihologa i medicinske sestre. Ambijent je prijatan, ~ist, ukra{en veselim bojama, deca imaju prevoz do tamo i nazad, jedan obrok, quqa{ke i tobogane u prostranom i ure|enom crkvenom dvori{tu i slobodu da ceo ta prostor do`ivqavaju kao ‘‘svoj svet‘‘.

Sve tako funkconi{e ve} pet godina, a roditeqi ni{ta ne pla}aju.

Oni, koji ne znaju da ovako ne{to postoji na samo nekoliko kilometara od

centra grada, a verujemo da je me|u wima ve}ina prose~nih gra|ana, ne bi trebalo da se i{~u|avaju {to nisu ~uli za ovaj Centar. Zpravo, za ovo mesto znaju oni koji su i najva`niji, odnosno, deca i roditeqi koji koriste usluge i donatorori, koji obezbe|ujuju novac da sve nesmetano funkcioni{e.

Ceo ovaj program, osmislio je i pokrenuo protorejer Bojan Dimitrijevi} (46), sve{tenik koji je na slu`bu u Mar{i}u stupio 2005. godine.

Sve{tenik Bojan ka`e da nije ni znao da ga je neko predlo`io i odmah nas ispravqa i poja{wava, da nije ‘‘on‘‘ kandidat, ve} Udru`ewe koje je osnovao.

“Mnogo sam sre}an zbog toga {to smo kandidati za ovo priznawe. Bio bih la`no skroman kada bih rekao ne{to drugo. Naravno da mi je drago, {to je neko video i prepoznao na{ rad i {to smo postali vidqivi u zajednici. Iskreno nisam o~ekivao ovakvo ne{to, ali ako dobijemo to priznawe, to je jo{ jedna potvrda za nas da radimo ispravnu stvar. \ur|evdanska nagrada je najve}a nagrada koju neko, ko `ivi i radi u Kragujevcu mo`e da dobije i naravno da sam sre}an zbog toga”, rekao je sve{tenik Bojan.

On je otkrio, da u po~etku nije sve ba{ teklo glatko, te navodi da je trebalo do}i do sredstava i donatora, ali dodaje, da nije odustajao. Verovao je da je ideja dobra i da kao takva, ‘‘mora da ugleda svetlost dana‘‘. Za po~etak je, ka`e, prona{ao prostor, ali su nedostajala sredstva za stru~ne kadrove, opremu, ishranu i prevoz dece.

Sve{tenik Bojan je seoski paroh u Mar{i~u od 2005. godine i pri~a nam da je u tom trenutku, crkva u selu, jo{ uvek bila u izgradwi. Potpuno otvoreno

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

obja{wava da je sa slu`bom dobio i pravo da sa svojom porodicom `ivi u parohijskom domu u crkvenom dvori{tu.

Me|utim, otkriva nam da je imao potpuno druga~iju viziju za parohijski dom, a inspiraciju za to dobio je prilikom posete jednom ukrajinskom manastiru. Obja{wava da taj manastir zbriwava vi{e stotina dece koju su roditeqi napustili, ili imaju te{ka oboqewa.

“U Ban~inskom manastiru video sam sve{tenike koji brinu o deci sa te{ko}ama u razvoju, deci sa ulice i deci koju su ostavili roditeqi kada su saznali da su ro|ena sa HIV-ov. Tada sam video da crkva zaista mo`e na takav na~in da se u kqu~i i da pokrije tu vrstu socijalne sfere, odnosno taj tip dru{tva koji je u ve}ini zemaqa naj~e{}e marginalizovan.

Stalno sam o tome razmi{qao, {ta i kako ja mogu da uradim, kako da pomognem, kako

taj model da primenim kod nas. Milion pitawa mi je bilo u glavi, nisam prestajao da razmi{qam o tome. Ali, sve je nekako do{lo na svoje mesto, jedno po jedno, Bog je sve uredio, pri~a sve{tenik Bojan.

Krajem 2008. godine po~ela je izgradwa Parohijskog doma i ve} tada je Bojan znao da }e to biti budu}i Centar za decu sa smetwama u razvoju. Dvospratna zgrada sa 360 kvadrata korisnog prostora bila je idealno mesto.

Ka`e i da mu nije padalo na pamet da se u taj objekat useli sa svojom porodicom, iako ‘‘po pravilu‘‘ parohijski domovi pripadaju sve{tenicima na slu`bi.

Dodaje da mu nije te{ko da svakodnevno do svoje parohije u Mar{i}u, putuje po 25 kilometara iz rodne Dobrovodice kod Bato~ine. Iskreno pri~a i da mu je puno srce, {to taj prostor ima ‘vi{i i plemenitiji ciq’.

M. T.

100 uuu DULE SAVI] OTKRIO KAKO JE UPOZNAO LEGENDARNOG KO[ARKA[A KOBI BRAJANTA!

„Kobi i ja smo psovali sudiju zbog Srbije“ Srpski fudbaler objavio je neverovatnu anegdotu sa Olimpijskih igara u Pekingu Samo 4 dana pre smrti legendarnog Kobija Brajanta, wegove }erke \iane i sedmoro qudi u helikopterskoj nesre}i, sasvim slu~ajno, proslavqeni fudbaler Dule Savi}, objavio je fotografiju sa ko{arka{em koja je nastala 2008. godine.

Savi} se tada na{ao na Olimpijskim igrama u Pekin-

gu i to na istoj utakmici na kojoj je bio Brajant, a igrala je Srbija. Neobi~na situacija spojila je dvojicu slavnih sportista.

Naime, kako je srpski sportista objasnio u komentarima na dru{tvenim mre`ama, fotografija je nastala tako {to su i Brajant i on navijali za Srbiju, a ni psovke nisu izostale.

- Obojica smo psovali sudiju zbog su|ewa na {tetu Srbije i tako se upoznali. U takvoj situaciji slikawe se R. N. podrazumeva - napisao je Savi}.

lll U slede}em broju: Kako su se posva|ali Slavko [timac i Bata Stojkovi}

14

10. april decembar 2020. ^etvrtak 21.

2022.

AUSTRALIJA

Demokratija i protesti

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Novi zakon o blokadi puteva koji je nedavno usvojen u Novom Ju`nom Velsu (The Roads and Crimes Legislation Amendment Bill 2022) okarakterisan je ~ak i u doma}im „mejnstrim“ medijima

gitimne i ne-politi~ke zahteve.

Vlasti su ih danima optu`ivale da namerno blokiraju puteve i da na taj na~in ugro`avaju bezbednost drugih gra|ana. Radi se ipak o sasvim drugom izgovoru za dono{ewe zakona. Jednostavno, vlasti Novog Ju`nog Velsa shvatile su da im zahtevi zdravstvenih radnika i prosvetara ne idu u prilog, i da oni mogu biti samo po~etak nekih masovnijih i mnogo ozbiqnijih demonstracija. Zato je bilo potrebno uterati strah u kosti svim eventualnim budu}im organizatorima protesta koji bi se usudili da se usprotive zvani~noj politici vlade, bilo da je re~ o zahtevima za pove}awe plata ili nekim drugim uslovima rada. Naravno, vlasti se uvek dr`e stare ofucane pri~e kako

~in }e biti strogo ka`wiv. Posebno je bila uo~qiva namera vlasti Novog Ju`nog Velsa da u okviru tih drakonskih mera ukqu~e i zatvorske kazne {to de-fakto mewa i samu prirodu ka`wavawa. Kazne zatvora nisu {ala i mnogi qudi }e ih u odnosu na nov~ane kazne shvatiti veoma ozbiqno. Time se gu{i demokratski kapacitet jednog naroda jer mu se sa najvi{eg mesta preti najradikalnijim mogu}im merama ukoliko se usprotive bilo kakvoj odluci u vidu protesta. Postavqa se sada logi~no pitawe ako na primer protestne {etwe gra|ana kao {to znamo nisu dozvoqene u Severnoj Koreji, po ~emu se onda novi zakon Novog Ju`nog Velsa razlikuje od zakona te autokratske zemqe.

Protestne {etwe prakti~no }e biti stavqene van zakona, a protesti }e biti mogu}i samo na unapred predvi|enim i od strane vlasti odobrenim lokacijama. Prekr{ioci tog zakona }e biti ka`weni sa 22.000 dolara ili dve godine zatvora, ili ~ak i jedno i drugo (Kanali „7“ i „9“) kao sumrak demokratije, dok Kanal 9 isti~e da su za „australijsku demokratiju do{li crni dani“. Bez obzira na mlake reakcije {ire javnosti povodom ovog zakona, kao i u slu~aju kontroverznog viktorijskog „pandemijskog zakona“, te{ko da }e ovakve legislative mo}i da realno za`ive u praksi na du`i period, jer su dobrim delom u suprotnosti sa osnovnim demokratskim na~elima. Zakon koji je na brzinu ili boqe re}i na prepad usvojila vlada Dominika Perotea govori najvi{e o wemu samom i o wegovoj vladi. Naime, pomenuti zakon predvi|a drakonske kazne za sve one koji se prilikom nekog protesta usude da pro{etaju nekom va`nom saobra}ajnicom ili na primer zaustave na nekom mostu. U principu to bi zna~ilo da }e protestne {etwe prakti~no biti stavqene van zakona i da }e protesti biti mogu}i samo na unapred predvi|enim i od strane vlasti odobrenim lokacijama. Prekr{ioci tog zakona }e biti ka`weni sa 22.000 dolara ili dve godine zatvora, ili ~ak i jedno i drugo. Konkretno, povod za dono{ewe ovog zakona bili su nedavni protesti, prvo zdravstvenih radnika a zatim i nastavnika i profesora koji su ina~e imali potpuno legalne, le-

je u okviru sistema uvek mogu}e spre~iti sve nepravde, {to apsolutno ne odgovara istini, jer smo se u pro{losti vrlo jasno uverili da je uz pomo} parlamentarne ve}ine jedne partije i podr{ke glavnih medija mogu}e opravdati svaki lo{ zakon. Suspendovawe osnovnih demokratskih i qudskih prava do`iveli smo u protekle dve godine kada je pod izgovorom „nevidqivog neprijateqa“ bilo mogu}e doneti i uraditi sve {to vlastima padne na pamet. I tada smo najvi{e u Melburnu i Sidneju imali demonstracije protiv pandemijske politike gde su gra|ani spontano i{li u {etwe i logi~no tom prilikom namerno ili ne-namerno ~esto blokirali i saobra}aj u nekim delovima grada. Gotovo je nemogu}e organizovati bilo kakav ve}i protest u nekom milionskom gradu a da pri tom zbog toga ne trpi normalno funkcionisawe saobra}aja. Kada su u pitawu mawe grupe qudi kao {to su na primer odre|ene profesije, koje realno i nemaju veliki broj u~esnika u odnosu na masovne gra|anske demonstracije, oni i nemaju drugog izbora skretawa pa`we {ire javnosti osim takozvanih protestnih {etwi. Ako je to do sada i bilo iole mogu}e po novo-usvojenom zakonu taj

Da li to treba da zna~i da }emo ve} u bliskoj budu}nosti i u demokratskoj Australiji imati politi~ko jednoumqe gde narod ne}e mo}i re}i „ne“ bilo kakvoj eventualnoj uzurpaciji vlasti?

Jer da nismo imali mnoge masovne demonstracije u pro{losti {irom sveta, gde se logi~no masovno zaustavqa i saobra}aj, verovatno nijedan ne-demokratski re`im nikad u istoriji ne bi bio smewen. Isto tako, nijedan protiv-ustavni zakon ne bi bio usvojen da nije bilo pritiska javnosti i izlaska gra|ana na ulice ~ime se iskazuje takozvana gra|anska neposlu{nost, kao jedna od osnovnih tekovina savremene demokratije. Nedavno usvojeni pandemijski zakon u Viktoriji kao i ovaj o blokadi puteva u Novom Ju`nom Velsu ne slu`e na ~ast australijskoj demokratiji, koju smo decenijama zajedno gradili. Zato se iskreno nadam da }e neke od budu}ih vlada ovih dveju dr`ava odmah ukinuti ove drakonske mere i sve anti-demokratske zakone, i ponovo vratiti pravo gra|anima na druga~ije mi{qewe.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

DOK TRAJE RAT U UKRAJINI, KINA IMA VELIKE PLANOVE NA DRUGOM KRAJU SVETA!

Ameri~ki general poru~io: "Mo`ete da za`alite" Sigurnosni sporazum izme|u Kine i Solomonskih Ostrva, mogao bi da omogu}i redovne posete mornarice kineske Narodnooslobodila~ke armije oblastima kod obale Australije.

Visoki ameri~ki general upozorio je tokom posete Australiji da }e kineska ponuda za produbqivawe bezbednosnih veza sa Solomonskim Ostrvima biti ograni~ena, sugeri{u}i da bi pacifi~ka ostrvska dr`ava mogla da za`ali zbog planiranog sporazuma sa Pekingom.

Bergerova poseta dolazi usred u`urbanih ameri~ko-australijskih diplomatskih napora da osujeti predlo`eni bezbednosni sporazum izme|u Kine i Solomonskih Ostrva koji bi mogao da omogu}i redovne posete mornarice kineske Narodnooslobodila~ke armije oblastima kod obale Australije.

Premijer Solomonskih Ostrva Manaseh Sogavare poku{ao je da ubla`i tu zabrinutost, rekav{i da wegova zemqa nema nameru da dozvoli izgradwu kineske pomorske baze na wenoj teritoriji.

Govore}i u Kanberi, Berger je rekao da SAD treba da poka`u poniznost u svom obra}awu pacifi~kim nacijama, ali i da budu otvorene po pitawu potencijalnih dugoro~nih posledica. On se osvrnuo na borbu za kontrolu nad Gvadalkanalom na Solomonskim ostrvima tokom Drugog svetskog rata, kada su Sjediwene Dr`ave i wihovi saveznici nastojali da spre~e japanske snage da zauzmu upori{te u tom strate{ki va`nom podru~ju.

"Mnogo stvari se promenilo u ratovawu. Ali ne i geografi-

ja. Solomonska Ostrva su va`na.

Bila su tada, a jesu i sada", rekao je Berger na Australijskom institutu za strate{ku politiku.

On ka`e da je predlo`eni sporazum "samo jo{ jedan primer" kako Kina `eli da pro{iri i produbi svoj uticaj. On je tako|e izrazio zabrinutost zbog "na~ina de{avawa i posledica po dr`ave“.

Sogavare je tvrdio da Solomonska Ostrva vode spoqnu politiku u stilu "prijateqa svima i nikome neprijateqa“, ali je Berger nagovestio da bi zemqe koje sklapaju sporazume sa Pekingom mogle da za`ale zbog toga.

SAD planiraju da ponovo otvore svoju ambasadu na Solomonskim Ostrvima, {to je potez za koji je kandidat ameri~kog ambasadora u Australiji Kerolajn Kenedi rekla da se "ne mo`e dovoqno brzo povu}i“. Berger je ocenio da SAD imaju ograni~en uvid u situaciju u pacifi~kim ostrvskim zemqama, pa bi Va{ington trebalo da se osloni na saveznike poput Australije. "Treba da razumemo taj region i nikada ga ne}emo razumeti tako dobro kao Australiju", rekao je Berger.

U me|uvremenu, Dejvid Berger je bio oprezan kada su ga pitali o dugogodi{wim zabrinutostima SAD oko davawa u zakup australijske luke u Darvinu kineskoj kompaniji, napomiwu}i da je to suverena odluka Australije kao deo wene procene nacionalne bezbednosti, koja tek treba da bude zavr{ena.

Uo~i puta u Darvin, mesto gde se de{avaju sve ve}e rotacije ameri~kih marinaca, Berger je rekao: "Ako nije zabriwavaju}e za Australiju, onda nije ni za mene”.

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 15 ^etvrtak 21. april 2022.

WEGOVO PREOSVE[TENSTVO EPISKOP G. SILUAN PRIMIO JE NOVOPOSTAVQENOG AMBASADORA REPUBLIKE SRBIJE WEGOVU EKSELENCIJU G. RADA STEFANOVI]A U utorak, 12. aprila 2022. godine, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandski g. Siluan primio je u svojoj rezidenciji novopostavqenog ambasadora Republike Srbije u Australiji, Novom Zelandu i Okeaniji, Wegovu Ekselenciju G. Rada Stefanovi}a. Episkop Siluan je u re~ima dobrodo{lice pozdravio g. Stefanovi}a u ime klira i vernika Srpske pravoslavne crkve u Australiji i Novom Zelandu i po`elio mu svaki uspeh u daqem radu. Ambasador se zahvalio na toploj dobrodo{lici i izrazio zadovoqstvo

doma}inskim do~ekom i toplim prijemom u Mitropoliji istakav{i da je saradwa Ambasade Republike Srbije sa Mitropolijom Srpske Crkve od izuzetne va`nosti za dobro na{eg naroda na petom kontinentu.

Vladika i Ambasador, sa saradnicima, u nastavku prijema, zadr`ali su se u du`em razgovoru o stawu i prilikama u srpskoj dijaspori na ovim prostorima kao i zajedni~kim planovima u daqem radu.

SOJA VIKTORIJA PROSLAVILA SVOG ZA[TITNIKA Izbori 2022: SVETOG NIKOLAJA @I^KOG I OHRIDSKOG Mladi pod Srpsko pravoslavno omladinsko udru`ewe Soja u okviru dr`ave Viktorije (The Serbian Orthodox Youth Association of Victoria - SOYA) proslavilo je svoju slavu i Sojinogza{titnika, Svetog Nikolaja @i~kog i Ohridskog. Uz slavu i hvalu Gospodu na{em Isusu Hristu, u prisustvu ~lanova Soje, otac Milorad Lon~ar i otac Bojan Vlaji} blagoslovili su slavsko `ito i presekli slavski kola~ sa Milanom Popovi}em, doma}inom slave za ovu godinu. Za doma}ina slave naredne godine izabran je Ilija Perakovi}. Uz `equ da se Sveti Vladika Nikolaj neprestano moli za sve ~lanove Soje ali i sav verni narod u Australiji proteklo je ovo molitveno sabrawe na duhovnu korist i radost svih prisutnih!

pritiskom da donesu "pravu odluku" Vi{e od 600.000 mladih odraslih osoba, koje su postale punoletne u protekle tri godine, po prvi put mogu da u~estvuju u demokratskom izbornom procesu. Me|utim, skoro 15 odsto wih nije bilo upisano u bira~ki spisak. Pored toga {to mnogi mladi qudi nisu dobro upu}eni u politi~ke procese, veliki deo nije zainteresovan, a neki se ose}aju zanemareno od strane politi~ara i nemaju poverewe u stranke.

Do odr`avawa saveznih izbora ostalo je ne{to mawe od pet nedeqa.

Pravo glasa ima oko 17 miliona qudi koji su upisani u jedinstveni bira~ki spisak, {to ~ini ne{to vi{e od 96 odsto punoletnih gra|ana Australije.

Prema podacima iz prethodne nedeqe, oko 650.000 qudi koji mogu da glasaju, nisu upisani u spisak. Rok za prijavu isti~e ve~eras u 20 ~asova, a svi oni koji nisu sigurni da li se wihovo ime nalazi u bira~kom spisku, mogu to da provere na sajtu Australijske izborne komisije, na adresi aec.gov.au.

Najve}i procenat onih koji nisu upisani pripadaju mla|oj generaciji, pre svega oni koji su postali punoletni u periodu od prethodnih saveznih izbora, odr`anih u maju 2019. godine.

Mladih odraslih osoba, starosti od 18 do 20 godina, koje bi po prvi put trebalo da glasaju, ima vi{e od pola miliona.

Za wih }e izbori 21. maja biti prva prilika da se izjasne u izbornom procesu na nacionalnom nivou.

SBS Serbian

16

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10.

21. decembar april 2022.

INTERVJU SA DRAGANOM TANOVI]EM

Pro{ao svet i Australiju a zavoleo Sidnej Dvadeset dana je i{ao do Pariza. Bio je to za wega i wegovo dru{tvo pakleni put.

Najvi{e se bavio privatnim poslovima jer je tako najlak{e mogao da ostvari ono {to je `eleo. I nije se pokajao Dragana Tanovi}a smo upoznali u Srpskom sportskom centru u Bonirigu. Wegovo bogato `ivotno iskustvo ne bi moglo da stane ni u kwigu sa par stotina strana. Stoga ovde donosimo, kroz intervju, wegovu kratku biografiju i ono ~ime se danas bavi. Malo je onih koji imaju tako bogato `ivotno iskustvo kao Dragan. Pre{ao je skoro ceo svet da bi se na kraju skrasio na svom velikom imawu u zapadnom delu Sidneja gde smo i uprili~ili na{ razgovor. Susre}emo se sa stadom ovaca, koza i koko{aka. Na{u pa`wu je privukao veliki p~eliwak i roj p~ela na obli`woj vo}ki. Oglasi{e se i Draganovi qubimci, psi rase sibirski haski. Wihov lave` nas nije ostavqao na miru. @eleli su da im pri|emo. Tako je i bilo.

Izgledalo nam je da su to najlep{i psi na svetu. Kad su se psi oglasili Dragan je znao da je neko do{ao. Rakija medova~a je ve} bila na stolu. I po~esmo razgovor. Svi oni koji su napustili biv{u Jugoslaviju u~inili su to svako na svoj na~in. Draganov put je bio te`ak, ali pun razli~itih i zanimqivih sadr`aja. n Dragane kada ste i kako napustili biv{u Jugoslaviju i kud vas je vodio `ivotni put?

- Bilo je to 1961. Sa ~etiri drugara Evropu sam pro{ao pe{ke. Za dvadeset dana smo do{li do Pariza. Hleba nismo videli o~ima, a spavali smopo pe}inama, {upama, napu{tenim kolima, parkovima i pod mostovima. Bio je to pakleni put. Nakon kra}eg vremena sam se uputio na „Alliance Française“ fakultet za francuski jezik. Nakon toga proveo sam tri godine u francuskoj legiji. Bio sam u Africi, Americi, Kanadi, Brazilu, Urugvaju i ponovo u Evropi. Na kraju sam odlu~io da odem u Australiju. n Kako ste po~eli `ivot u Australiji?

- U Australiji sam se prikqu~io australijskoj vojsci. Proveo sam 3 godine u Vijetnamu, a potom sam radio za policiju. n Tri decenije ste imali privatnu radwu?

Драган Тановић у пчелињаку

Рој пчела на воћkи - Trideset godina sam vodio privatnu mehani~arsku radwu. Ponekada sam radio i vi{e poslova. Nije bilo lako. Dosta se radilo. Tako je i moralo biti da bi se uspelo u `ivotu. n Bili ste poznati harmonika{, imali svoj orkestar i proputovali celu Australiju. Recite nam ne{to o tome.

- Sa orkestrom sam putovao po celoj Australiji. Sara|ivao sam sa najpoznatijim muzi~arima iz Beograda. Mnogi su bili na{i gosti. Bilo je to lepo vreme muzike i dru`ewa. n [ta vas je navelo da `ivite na farmi?

- To je bio moj `ivotni san, da kada odem u penziju `ivim na farmi negde u blizini mora. Volim da me petlovi u zoru bude. Volim prirodu i cvrkut ptica. Osim toga je ne mogu da ne{to ne radim. Sve sam to ostvario. ^ovek uvek treba dobro da razmisli i isplanira {ta `eli da radi.

Dragan je ostvario svoj san. Danas u 81. godini `ivi na prelepom imawu na kojem uzgaja `ivotiwe i razne vrste vo}a. Najvi{e radi oko p~ela. Na{li smo se i tu u toku otvarawa ko{nica i va|ewa meda. On poslove radi sa lako}om uglavnom sam. Mnogi pedesetogodi{waci bi mu pozavidili na mladala~kom izgledu, zdravqu, snazi, spretnosti i radu.

Jako je disciplinovan, a rekli bismo i pomalo strog. Voli red po vojni~ki. Wegov rad u p~eliwaku `elimo da prika`emo na{im ~itaocima i onima koji se bave p~elarstvom. n Od koga ste nau~ili da radite oko p~ela?

Оквир са медом тежи пар килограма - Od dede sam puno nau~io. Pokojni ujak mi je poklonio par rojeva i ja sam ih umno`io. Zavoleo sam rad sa p~elama. To su specifi~na bi}a. One tra`e pa`wu. Svaki dan provodim po dva sata sa wima. P~eliwak mora da je podignut od zemqe pedeset centimetara i da je natkriven. Sve to uti~e na dobar kvalitet meda. n Jo{ nam recite koji su meseci u Australiji najpogodniji za vrcawe meda i koje vreme u toku dana.

- Zavisno o kom delu Australije se radi.

Naravno da se u toku zime gde je hladno ili sneg ne vrca. U drugim delovima gde je toplije mo`e se vrcati za topla vremena i kad grije sunce u toku dana.

B. Kajkut

Lazare Gospod Cveti

Praznici Lazareva subota – Vr da Isusa Hrista u Jerusalim - Cv proteklog vikenda u svim srpskim Australije. Na Lazarevu subotu be ve grane koje se osve{tavaju u cr du. Zato se ovaj praznik zove i Vr pravoslavnoj crkvi, Vrbica je de~ Hristos, prema Jevan|equ, ulaze rekao: “Pustite decu meni, jer ta nebesko”. Prema narodnom obi~aju, bere se i cve}e koje se ne unosi u u vodu da preno}i, a sutra ujutru s }ani wime umivaju.

U srpskim hramovima {irom Au su obele`eni sve~ano i uz prisu de~ice koja su krasila hramove i u osmesima. Deca su oko vrata nosil ma od vrbe napravqene ven~i}e, si radost praznika, ali i onu de~icu do~ekivali Spasiteqa ispred gr }i palmine gran~ice i uzvikuju}i: „ dolazi u ime Gospodwe“.

Episkop australijsko-novozela je ve~erwu slu`bu sa osve}ewem v Liturgiju na praznik Ulaska Gospo salim – Cveti, u hramu Svetog Sav Australija. Ovom prilikom okupio ali i vernog naroda, koji su do{l skopa i da se saberu oko svoga Hra

Crkva Sv Bransvik -

F

Драган Тановић по доласку у Сиднеј

Сваки простор у сандуку је пун меда

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. 21. decembar 2020. 17 ^etvrtak april 2022.

eva subota - Vrbica i Ulazak da Isusa Hrista u Jerusalim proslavqeni {irom Australije

rbica i Ulazak Gospoveti proslavqeni su m hramovima {irom eru se mlade vrborkvi i dele narorbica. U Srpskoj ~ji praznik, jer je e}i u Jerusalim akvih je Carstvo , na ovaj praznik ku}u, ve} potopi se, na Cveti, uku-

ustralije praznici ustvo velikog broja unosila radost svojim la zvon~i}e, a na glavaimboli{u}i na taj na~in koja su pre mnogo godina rada Jerusalima bacaju„Osana, blagosloven koji

andski G. Siluan slu`io vrbice, a zatim i Svetu oda Isusa Hrista u Jeruve u Vudvil Parku, Ju`na o se veliki broj de~ice, li da pozdrave svog Epiama u molitvi i radosti.

U ostalim hramovima, vernici su se molitveno sabrali u radosti do~ekuju}i Gospoda koji dolazi na magarcu u Jerusalim, ali istovremeno budno paze}i na Strasnu sedmicu koja dolazi, gde se u molitvi i postu spremamo da zajedno sa Gospodom pro|emo put Krsta i Stradawa, ~ekaju}i strpqivo Praznik nad praznicima – Vaskrs, koji nam i ove godine donosi Pobedu nad smr}u i slavu ve~nog `ivota.

Crkva Sv. Save, Vudvil Park - Adelejd

v. Trojice, Crkva Sv. Arhi|akona - Melburn Stefana, Kizboro

Crkva Sv. Save, Farer - Kanbera

Crkva Sv. Stefana, Ruti Hil - Sidnej

18

10. april decembar 2020. ^etvrtak 21.

2022.

Pi{e: Slobodan Grba

O razlozima koji su naveli predsednika Vu~i}a da imenuje Jelenu Mili} za ambasadora Jelena Mili}, Vu~i}ev izbor za novog ambasadora Srbije u Hrvatskoj

u Hrvatskoj mo`e da se naga|a, ali ne i o problemati~nosti pa i skandaloznosti te odluke Istorija ~ove~anstva, ~ak i ona novijeg datuma, bele`i bezbroj slu~ajeva koji `estoko odstupaju od principa za koje se isti oni koji su neke odluke doneli zakliwu. Svakodnevno nam se de{ava da ponegde i ponekad bar skrenemo sa puta koji nam je, navodno, svetiwa i za koji bi, opet navodno, bili spremni sve da `rtvujemo. Uostalom, zar se svojevremeno nisu zakliwali „da ne}e skrenuti“ i sa Titovog puta, bar onog javno promovisanog, pa ne da su skrenuli nego i – zalutali!

Kad je re~ o qudima na vlasti, posebno najvi{im dr`avnim funkcionerima, stvar postaje mnogo komplikovanija, osetqivija, a gre{ke skupqe. Zato {to ih potencijalno ne pla}a onaj koji je odluku doneo, iako nije iskqu~eno, ve} ceo narod posredstvom dr`ave koja istorijski ne bi ni nastala da nije su{tinskih interesa tog istog naroda. Diplomatija, a ovde je uglavom upravo o woj re~, nezvani~na kao i ona zvani~na, odraz je potrebe dr`ave da ima svoje predstavnike tamo gde i kada treba, a niko nije „bolestan u mozak“, kako ka`e na{ narod, da za va`nog dr`avnog predstavnika {aqe nekoga ko ne zna, ne mo`e ili mo`da i ne `eli da svoju zemqu, dakle i narod, zastupa i wegove interese {titi na najboqi mogu}i na~in. Da li je uvek i zaista tako? Ili nam se de{avaju „skretawa“ od kojih nekoga zaboli glava, nekoga savest. Glava, makar samo siboli~ki, mo`e da odleti, savest samo ako je ~ovek poseduje u koli~ini primerenoj zdravoj i po{tovawa vrednoj li~nosti.

Na`alost, ali u vi{e navrata i u Australiji smo bili svedoci da su ~ak i najvi{i predstavnici dr`ave Srbije, ranije dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, bili sve pre nego iskreni, sposobni i vredni branioci interesa dr`ave koja ih je o svom tro{ku poslala preko „sedam mora i okeana“ da je predstavqaju i bore se za wene interese. ^esto su to bili qudi koji su se visokih diplomatskih pozicija

ZAJEDNICA

Diplomatija sa ukusom

SKANDALA(1) do~epali u zamenu za usluge koje su u~inili onima koji su ih imenovali. Zato dobro pamtimo vreme kada je generalni konzul u Australiji bio ~ovek koji jedva da je znao nekoliko re~i engleskog jezika, ali je zato mawak znawa nadokna|ivao vi{kom spremnosti da pravi {tetu na svakom koraku me{aju}i se u posao o kome nije imao pojma i za koji nije bio sposoban. Se}amo se vremena kada je karijerni diplomata, konzul Branko Rado{evi}, morao da radi za trojicu i samo Boga molio da mu nominalno pretpostavqeni ne smeta. Bilo je to vreme kada je {ef srpske diplomatije bio niko drugi do Goran Svilanovi}, srpski pandan Andreja Kozirjeva, a o na~inu kako su obojica radili svoj posao govori informacija {ta danas rade i gde `ive. Upravo je pomenuti Goran Svilanovi} zbog vatre koju je sam potpalio ujavnosti, a ~emu je i autor ovih redova zdu{no pomogao, otkazao posetu Australiji, iako ni najve}i optimista ne bi smeo da stavi dinar na pomisao da je to uradio iz naglo probu|enog ose}aja stida zbog na~ina na koji je upravqao Ministarstvom spoqnih poslova. Se}amo se i skandala koje su izazivali na{i diplomatski predstavnici u Australiji, ali naviknuti na svako zlo bili bi spremni da se okrenemo budu}nosti na koju nas toliko ~esto upu}uju, samo da pro{lost kona~no odbije da zagrli ili iz prethodno ~vrstog zagrqaja i spusti princip po kome pla}amo vlastitu {tetu. Na ovom je mestu legitimno pitawe kakva se to pro{lost koju bismo rado zaboravili vra}a, kakva je {teta u~iwena ili tek treba da bude u~iwena i kako to da je sami pla}amo?

Nedavno je odjeknula vest, iako je ostala bez odgovaraju}e medijske promocije, verovatno zato {to je primerno disciplinovanim medijima sugerisano da se ne zaigravaju na pogre{nu temu u predizborno vreme, da je predsednik Aleksandar Vu~i}, koriste}i svoje pravo, potpisao imenovawe novog ambasadora u Hrvatskoj.

To bi bila vest, kao i mnoge druge, da ime novog ambasadora nije odjeknulo u u{ima iole upu}enih sna`nije nego da im je pored glave eksplodirala kakva bomba. Mo`da ne nuklearna, ali sa dovoqno eksploziva da im zabruji u u{ima i od siline udara zavrti u glavi. Za{to? Zato {to je novi ambasador Srbije u Hrvatskoj, potpisom a pitawe je da li i stvarnom odlukom Aleksandra Vu~i}a, niko drugi do – Jelena Mili}! Ako niste ~uli za tu damu ponekad spornih manira i za predstavnicu ne`nijeg pola pomalo ~udnih sklonosti, onda se odmah upitajte kako je tako ne{to mogu}e i {ta propu{tate kada je javni `ivot va{e zemqe u pitawu i za{to bi weno imenovawe na visoku dr`avnu funkciju trebalo da predstavqa predmet posebnog interesovawa, analize i komentara?

Jelena Mili} je osniva~ i direktor Centra za evroatlantske studije, jedne u nizu takozvanih nevladinih organizacija, u su{tini NATO lobista i dugogodi{wi promoter interesa stranih, pre svega ameri~kih interesa u Srbiji a protiv ne samo zvani~no vladaju}e politike dr`ave Srbije, trebalo bi da zna~i i samog predsednika Aleksandra Vu~i}a, ve} i wenih interesa, me|u kojima su i neki od posebnog zna~aja. Zato je imenovawe Jelene Mili} problemati~no, duboko kontraverzno, a u brojnim elementima i potpuno skandalozno! Po|imo redom.

Biografijom Jelene Mili} i pozadinom wenog uticaja na formirawe javnog mnewa

u Srbiji mogao bi da se s pravom pozabavi i neko iz krugova „dobro obave{tenih“, jer je tokom proteklih godina ~esto u vazduhu visilo pitawe za{to je pozivana u emisije sa nacionalnom frekvencijom, za{to joj je pru`ana prilika da izla`e svoje stavove sa mesta koje je moglo da bude ustupqeno nekom stru~waku za osetqivu problematiku odnosa Srbije sa NATO paktom i ina~e politiku vojne neutralnosti na{e zemqe.

Da ne isti~emo kako bi uvek urednici posebno gledanih emisija kao {to je „]irilica“ Milomira Mari}a, morali da razmisle koju poruku {aqu gledaocima, posebno onim mladim, ve} samim izborom svojih gostiju. Pritom uop{te nije sporno da li nekome treba dati pravo da javno ka`e svoje mi{qewe, ali je sporno koji su to principi koji nekoga kvalifikuju za po`eqnog sagovornika pred {irokim auditorijem,

Mili}, onaj koji se po svim relevantnim merilima me|u upu}enima a jo{ uvek normalnima smatra famoznim prelaskom crvene linije najvidqiviji je bio u jednoj od javnih polemika koje je pomenuta gospo|a vodila na vojne teme sa nikim drugim do pokojnim Miroslavom Lazanskim. Sa ~uvenim novinarom, vrhunskim stru~wakom za sva vojna pitawa i ekspertom za sve vrste naoru`awa, ~ovekom pred ~ijim su znawem i generali morali da ustuknu a neki od wih i zacrvene jer je znao da ih postidi, otvarati polemiku, dakle su~eqavawe stavova koji pretpostavqaju mogu}nost otkrivawa sna`nijih argumenata i sposobnost wihove nadmo}ne odbrane mogao je samo neko sa jo{ vi{e znawa i brige za interes dr`ave Srbije i srpskog naroda. Ako i pretpostavimo da je neko mogao da ose}a iskrenije i dubqe qubav prema Srbiji

Jelena Mili} tvrdi da su „Srbi u Hrvatskoj sami krivi svojoj sudbini i da nisu trebali da se bune“, da je „NATO s pravom intervenisao 1999. godine protiv Milo{evi}a (!!) bombarduju}i neselektivno celu Srbiju!

Ona danas brine o pravima Srba u Hrvatskoj?! a da se iza poziva za gostovawe ne krije prizemna namera podizawa gledanosti posredstvom jeftinog senzacionalizma i bez mnogo osvrtawa na posledice takve ure|iva~ke politike.

Najglasniji i istovremeno najsporniji stavovi Jelene Mili} godinama su se ticali najva`nijih pitawa na{e novije istorije koju bismo i mogli ostaviti po strani i van dosega prqavih ruku dnevne politike, da upravo takvi weni stavovi nisu uvek i u svakoj prilici provocirali pitawe strate{kog planirawa budu}nosti na{e zemqe. Drugim re~ima re~eno, tvrde}i da su „Srbi u Hrvatskoj sami krivi svojoj sudbini i da nisu trebali da se bune“, da je „NATO s pravom intervenisao 1999. godine protiv Milo{evi}a (!!) bombarduju}i neselektivno celu Srbiju“, da je „NATO organizacija koja oli~ava naprednu zapadnu demokratiju i institucionalnu ure|enost, a za sve zemqe u tranzciji kakva je i Srbija predstavqa pravi strate{ki izbor“, da je „Kosovo zavr{ena pri~a i da bi bilo boqe za Srbiju {to pre da prizna realnost priznawem kosovske nezavisnosti“, itd, itd, Jelena Mili} ne samo da se predstavqala kao jedan od najglasnijih protivnika zvani~ne politike dr`ave Srbije, ve} i negatora wenog Ustava. ^ovek bi mogao da ka`e da je kao profesionalac samo „radila svoj posao“, ono za {ta je bila pla}ena po{teno odra|ivala, ali je za sve koji su iole pa`qivije pratili wene javne nastupe, ostalo upe~atqivo sa koliko je strasti pomenuta gospo|a zastupala stavove koji se mogu meriti samo sa nekom vrstom vojne varijante, jer zaboga, re~ je uglavnom o NATO-u, razmi{qawa `estokih auto{ovinista koji ne biraju re~i da bi dali do znawa koliko je duboka wihova odanost kultu „Filosofije palanke“ Radomira Konstantinovi}a. Stepen ostra{}enosti Jelene

od Miroslava Lazanskog, te{ko je pretpostaviti da je mogao boqe da poznaje vojsku u svim wenim elementima, po~ev od istorijskog, preko nau~nog, do tehni~kog i takti~kog. Jelena Mili} je poku{ala upravo to, koriste}i ~ak i drskost kao omiqeno „stilsko-izra`ajno“ sredstvo, iako mawak po{tovawa prema velikom vojnom poznavaocu nije uspeo niti jednog trenutka da sakrije neznawe, ve} samo da promovi{e pomenuti prelazak crvene linije iza koje ponosno stoji– glupost! Zato {to se vojne nauke ne izu~avaju na samodopadnim propagandnim materijalima NATO-a i wihovim operativnim planovima namewenim spoqnim dopisnim izvr{iocima, ve} u vojnim akademijama a proveravaju i uve`bavaju na odgovaraju}im poligonima.

Jelena Mili} uspela je u jednoj emisiji Pink TV da se ozbiqno suo~i i sa Aleksandrom Vu~i}em, ~ak je tu emisiju teatralno i napustila, da bi je on ispratio poentiraju}i da je to wen unapred najavqeni skandalozni i nategnutom dramaturgijom ispuweni ~in, kao kad pe~eno pile napunite pogre{nim nadjevom pa umesto da privla~i i budi ose}aj u`ivawa u zamamnim mirisima, stvara mu~ninu sa samog ruba odvratnosti. Jelena Mili} godinama je bila `estoki kriti~ar politike Aleksandra Vu~i}a, posebno u onom delu koji nije podrazumevao trenutnu i bezuslovnu predaju Kosova, zahtev za u~lawewe u NATO, pu{tawe niz vodu Republike Srpske...

Jelena Mili} je i autor ~uvene izjave da „Rusija na`alost postoji“!! Ba{ kao {to je svojevremeno propovedao mag ameri~ke geostrategije Zbigwev B`e`inski, a od slova do slova pratila i svojim osebujnim {armom manekenke pakla promovisala i operativno usmeravala nedavno preminula Medlin Olbrajt.

(Kraj u slede}em broju)

PUTOPIS Meksiko je dr`ava u Severnoj Americi koja se grani~i sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama na severu, na jugoistoku sa Gvatemalom i dr`avom Belize, a na zapadu i istoku je okru`ena Tihim okeanom, Meksi~kim zalivom i Karipskim morem. U nastavku teksta pro~itajte najinteresantnije stvari o ovoj dr`avi koje smo izdvojili za vas. l Zvani~ni naziv Meksika je Sjediwene Meksi~ke Dr`ave. Naime, Meksiko se sastoji od 32 savezne dr`ave kojima vladaju guverneri i jednog saveznog distrikta u kom se nalazi glavni grad.

Federalnim ustavom ove zemqe 1857. godine ozvani~ava se naziv Meksi~ka Republika, ali i u samom tekstu ovog ustava nastavqa da se koristi naziv Sjediwene Meksi~ke Dr`ave. l Meksiko je jedanaesta najnaseqenija dr`ava na svetu sa 121 milion stanovnika, {to predstavqa 1.67% ukupnog broja stanovnika sveta. l Meksiko ima ~ak 68 zvani~nih jezika! Iako ve}ina stanovnika Meksika koristi samo {panski, u ovoj zemqi postoji nekoliko grupa razli~itih jezika od kojih je najrasprostraweniji jezik navatl, kojim su se slu`ili Asteci. Danas ovim jezikom govori skoro 1.400.000 gra|ana ove dr`ave. l U ovoj zemqi je 1957. godine donesena uredba da umetnici porez mogu da pla}aju umetni~kim delima. Zahvaquju}i ovom programu, Ministarstvo finansija Meksika danas poseduje skoro 5.000 umetni~kih dela me|u kojima su slike, skulpture, gravure, fotografije i sli~no ~iji su autori svetski priznati umetnici. l Meksi~ki general Antonio Lopez de Santa Ana pogo|en je u nogu tokom povla~ewa za vreme francuske intervencije u Meksiku. Zbog te{ke povrede noga je amputirana, a general joj je priredio sahranu sa svim dr`avnim po~astima.

Tokom kasnijeg Ameri~ko-meksi~kog rata bio je prinu|en da nosi protetsku nogu koju su ameri~ke trupe zarobile i ona se danas ~uva u Vojnom muzeju u Ilinoisu. l Meksi~ki 34. po redu predsednik Pedro Laskurain vladao je mawe od sat vremena, nakon ~ega je podneo ostavku. To je ujedno i najkra}i predsedni~ki mandat na svetu. l San Francisko nije oduvek bio u sastavu SAD. Sve do Ameri~ko-meksi~kog rata 1848. godine, ovaj kalifornijski grad nalazio se u Meksiku. l Meksikanci su najdebqa nacija na svetu! Iako su Amerikanci oduvek va`ili za najdebqu naciju, Meksikanci su ih u tome prestigli, pa je od 2013. godine stopa gojaznih u Meksiku bila 30.8%, {to je za 0.8% vi{e nego u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. l Broj ilegalnih prelazaka iz Meksika u SAD smawio se za 80% od 2000. godine. l Meksiko Siti je grad sa najve}om taksi flotom na svetu, sa oko 100.000 vozila koji svakodnevno krstare ulicama meksi~ke prestonice. l Nema~ka je 1917. godine pozvala Meksiko da postane u~esnik Prvog svetskog rata tako {to }e napasti SAD. Zauzvrat mu je obe}an povrat teritorija izgubqenih u Ameri~ko-meksi~kom ratu 70 godina ranije – Teksasa, Arizone i Novog Meksika. l U Meksiku postoji samo jedna prodavnica oru`ja, a 90% vatrenog oru`ja koje se nalazi u ovoj zemqi pro{vercovano je iz SAD. l Prva velika civilizacija koja je `ivela na teritoriji dana{weg Meksika bili su Olmeci. Ova kultura pojavila se u 15. veku pre nove ere, a nestala u 4.

meksiko Zanimqivosti koje ga ~ine posebnim

U meksi~kom mestu La Esperanca qudi se ritualno tuku pesnicama kako bi zatra`ili bogovima dobru ki{nu sezonu

Meksi~ki general Antonio Lopez de Santa Ana pogo|en je u nogu tokom povla~ewa za vreme francuske intervencije u Meksiku. Zbog te{ke povrede noga je amputirana, a general joj je priredio sahranu sa svim dr`avnim po~astima

Trg Zokalo, drugi po veli~ini trg na svetu i centar vlade i religije u Meksiko Sitiju

Svake godine u odre|eno vreme stanovnici grada Nako u Arizoni i stanovnici istoimenog grada u Meksiku igraju odbojku preko ograde koja deli Meksiko i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave

^etvrtak 10. decembar 2020. 19 ^etvrtak 21. april 2022. veku nove ere. Olmeci su stvorili prvo pismo na ameri~kom kontinentu, gradili su piramide i izmislili igru sa loptom. l Svake godine u odre|eno vreme stanovnici grada Nako u Arizoni i stanovnici istoimenog grada u Meksiku igraju odbojku preko ograde koja deli Meksiko i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. l Teksas je 1836. godine proglasio nezavisnost od Meksika i bio nezavisna dr`ava sve do 1845. kad se pridru`io Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. l U meksi~kom mestu La Esperanza qudi se ritualno tuku pesnicama kako bi zatra`ili bogovima dobru ki{nu sezonu. Svaka kap krvi na ovom doga|aju, koji se odr`ava svake godine po~etkom maja, predstavqa kap ki{e, tako da tu~a ne prestaje dok se dobro ne prokrvari. l Nakon {to je zemqotres ja~ine 8 stepeni Rihterove skale pogodio Meksiko Siti 1985. godine, skoro sve novoro|ene bebe koje su se nalazile u sru{enom porodili{tu, pre`ivele su sedam dana bez hrane, vode, toplote i qudskog kontakta. l Kompanija Golden State Fence, koja je anga`ovana za izgradwu ograde izme|u SAD i Meksika, morala je da plati kaznu od pet miliona dolara jer je za ovaj posao anga`ovala radnike koji su ilegalni imigranti. l Svi oni koji se odlu~e da zapevaju meksi~ku himnu, boqe bi im bilo da to urade iz sveg srca, ina~e bi mogli platiti kaznu za ovo delo. l Karlos Slim, jedan od najimu}nijih qudi na svetu ~ije se bogatstvo procewuje na ~ak 72 milijarde dolara, poreklom je iz Meksika. Isti se nalazi na lestvici slavni i bogatih vrlo blizu Bil Gejtsa, za koga se pouzdano zna da je najbogatiji ~ovek na planeti. l ^ili papri~ice i ~okolada mmm poreklom su iz Meksika, u kom se svake godine obnove resursi zamqe zahvaquju}i prodaji istih. l "National University of Mexico" predstavqa najstariji univerzitet u Americi, koji se zapo~eo sa svojim radom davne 1551. godine. Isti su tokom istorije poha|ala brojna poznata imena, a danas va`i za presti`nu ustanovu koja daje primer drugim univerzitetima kada je princip obrazovawa u pitawu. l Iako ba{ i nisu u „qubavnim odnosima“ vaqa spomenuti granicu izme|u Meksika i SAD-a, kao drugu po veli~ini u svetu. Verovatno vam je poznatija ~iwenica da istu svakodnevno poku{ava ilegalno da pre|e veliki broj meksi~kih dr`avqawa u potra`i za boqom budu}no{}u. l Prva najreligioznija dr`ava na svetu je Brazil, a odmah iza we se nalazi Meksiko. Gotovo da ne postoji porodica u Meksiku koja ne pridaje va`nost verskim obi~ajima. Svaki dom ima ikonu na kom je svetac za{titnik date porodice, ispod kog je uvek zapaqena sve}a. Pre svakog va`nog doga|aja, molitva je obavezna, a nakon istog zahvalnost bogu. l Meksiko Siti sagra|en je na temeqima starog grada Asteka Tenochtitlana. „Zahvaquju}i“ {panskim kolonistima grad je do temeqa uni{ten, a nekada je brojao 200.000 stanovnika i kao takav bio najve}i na svetu. l Meksiko, zemqa u kojoj se susre}u kulinarstvo koje }e vas o~arati i ekonomija ~ija okrutnost }e vas razoru`ati. Zemqa u kojoj je svaka druga maloletna osoba naoru`ana i ~lan neke od lokalnih bandi. Zemqa koja }e vas inspirisati, nadahnuti i oplemeniti svojom veli~inom, tajanstvano{}u i duhom.

Meksiko – zemqa koju nisu uspeli da slome.

M. T.

20

10. april decembar 2020. ^etvrtak 21.

2022.

SLOBODNA SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

De~ije radionice u Svetonikolajevskom manastiru Po blagoslovu Wegovo Preosve{tenstva Episkopa Australijsko - novozelandskog i Predstojateqa Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve g.g. Hristifora, u Svetonikolajevskom manastiru u Ju`nom Brizbejnu je, tokom Velike ^etrdesetnice, odr`an niz de~jih radionica.

Teme ovih radionica su bile: - [ta je post i za{to je va`an?

- Kako dr`ati post i koji su aspekti posta?

- Zna~aj praznika nad praznicima – Vaskrs Deca su se tako|e upoznala sa zna~ewem velikoposnih bogoslu`ewa i {ta ona predstavqaju. Poseban naglasak je bio na bogoslu`ewima Velike nedeqe – Strasne sedmice. Pored u~ewa, deca su se bavila i kreativnim radom, prave}i ukrasna vaskr{wa jaja, koja su, uz slatki{e i druge poklone poslala svojim vr{wacima i manastirima u Srbiji.

Vrbica i Cveti Na praznik Vaskrsewa Lazarevog – Lazareve subote uve~e, odnosno na nave~erje praznika Ulaska Gospoda ne{eg Isusa Hrista u Jerusalim – Cveti, u Sabornom hramu Svetonikolajevskog manastira Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve, slu`eno je prazni~no bdenije. U~iwen je trokratni ophod oko svetog hrama sa gran~icama palmi. Zatim su gran~ice osve}ene i podeqene prisutnima, a najmla|i su dobili i zvon~i}e.

Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Australijsko-novozelandski i Predstojateq Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve je posle bdenija u nadahnutoj besedi podu~io verni narod zna~aju praznika Cveti i zna~aju Vrbice kao de~ijeg praznika.

Preosve}eni vladika je, izme|u ostalog rekao:“Na praznik Vrbice, deca sa zvon~i}ima predstavqaju neporo~ne jagawce, preobra`avaju}i time Jagwe Bo`je koje uzima greh sveta, kako je pre dve hiqade godina Sveti Jovan Krstiteq nazvao Gospoda Boga i Spasa na{eg Isusa Hrista. Podse}aju}i tada na starozavetne `rtve o~i{}ewa.“ Na praznik Ulaska Gospoda na{eg u Jerusalim, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop g.g. Hristifor je blagoizvoleo da slu`i Svetu Bo`anstvenu Liturgiju i da propoveda. Na Svetoj Liturgiji su vernici pristupili Svetim Tajnama Ispovesti i Pri~e{}a.

AUSTRALIJA

^etvrtak 10. decembar 2020. 21 ^etvrtak 21. april 2022.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

U Australiju stigao prvi kruzer nakon dve godine pauze Australija je do~ekala prvi kruzer u Sidneju nakon dvogodi{we pauze uzrokovane zatvarawem turisti~ke industrije zbog koronavirusa.

Pacific Eksplorer, luksuzni brod za krstarewe, stigao je s Kipra preko Singapura.

Brod je stigao bez putnika, s vi{e od 200 ~lanova posade.

Vlada Australije zatvorila je turisti~ku industriju u martu 2020. nakon izbijawa pandemije COVID-19.

Vlada Australije je u martu najavila otvarawe me|unarodnih granica za turiste i dozvolu za ulazak me|unarodnim kruzerima od 18. aprila.

Kruzeri su glavni deo turisti~ke industrije zemqe. Australija je 2019. ugostila preko 600.000 putnika na kruzerima, odnosno 350 brodova.

Potpuno vakcinisani putnici u Australiji vi{e ne treba da imaju negativan PCR test ukrcavawa na aviona, objavio je Sky News.

Novi Zeland otvorio granicu za putnike iz Australije Novi Zeland do~ekuje stotine putnika iz Australije u ponovnom otvarawu granice prema susednoj zemqi, prvi put od sredine 2021, nakon {to je vlada

po~ela da ubla`ava sve nepopularnije kovid mere.

Kulturno-umetni~ka dru{tva Maora pozdravqali su putnike dok su se porodice i prijateqi grlili i plakali na me|unarodnom aerodromu u Oklandu gde su sletela dva leta iz Australije.

Novi Zeland je imao neke od najstro`ih ograni~ewa na svetu tokom pandemije, a wegove granice su uglavnom zatvorene od marta 2020, osim kratkotrajne dozvole putovawa sa Australijom pro{le godine, koje je obu-

stavqeno nakon nekoliko meseci kako se kovid-19 {irio.

Vlada je po~ela da ubla`ava ove sve nepopularnije mere, nadaju}i se da }e podsta}i turizam i ubla`iti nedostatak radne snage sada kada je omikron soj dominantan u zemqi.

Premijerka Novog Zelanda Xasinda Ardern izjavila je za australijsku televiziju da je "izuzetno uzbu|ena" zbog ponovnog otvarawa,a aviokompanija "Air New Zealand" je saop{tila da ima 11 skoro punih letova iz Australije.

Strancima je ranije bio zabrawen ulazak na Novi Zeland, a do februara stanovnici koji su `eleli da se vrate u zemqu morali su ili da podnesu hitan zahtev vladi, ili da obezbede mesto u dr`avnim karantinskim objektima.

Ve}ina putnika koji dolaze na Novi Zeland mora da pro|e testirawe pre odlaska i dolaska, dok najve}i broj stranaca tako|e mora da bude potpuno vakcinisan.

Turisti iz zemaqa za koje nisu potrebne vize, ukqu~uju}i SAD, Britaniju i Singapur, mo}i }e da dolaze od 1. maja, dok }e za ostale granica ostati zatvorena do oktobra.

Novi Zeland, koji ima ne{to vi{e od pet miliona stanovnika, prijavquje oko 9.500 nova slu~aja proteklih dana, {to je znatno ispod maksimuma od vi{e od 20.000 novih slu~ajeva dnevno, a od po~etka epidemije zabele`eno je samo 497 smrtnih slu~ajeva zbog kovid-19.

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

SAOBRA]AJNI UDES U AUSTRALIJI

U vozilu bilo obezbe|ewe premijera, otkazao sve predizborne skupove Automobil u kome je bilo obezbe|ewe australijskog premijera Skota Morisona se sudarilo s drugim vozilom i prevrnulo, a ~etiri pripadnika obezbe|ewa koja su bila u wemu, povre|ena su i preba~ena u bolnicu, javila je policija.

Nesre}a se dogodila u vreme dok su pratili premijera Skota Morisona u predizbornoj kampawi u Tasmaniji u pripremi za izbore 21. maja, navela je policija.

Vozilo je te{ko o{te}eno ali povre|eni bezbedwaci nisu `ivotno ugro`eni, navela je policija. Morison je otkazao ostale predizborne skupove posle ove sa-

obra}ajne nesre}e ali on nije povre|en i nije bio u~esnik u sudaru, saop{teno je iz wegove kancelarije.

Premijer je izrazio nadu da }e dobiti dobre vesti o zdravstvenom stawu povre|enih koje je opisao kao "altruiste i profesionalce".

Iz kancelarije premijera navedeno je da su ~etvoro bezbedwaka bili svesni kada su preba~eni u bolnicu. Policija jo{ ispituje {ta se dogodilo. Nije jasno ni da li je to vozilo pratilo automobil u kojem je bio premijer kada se saobra}ajna nesre}a dogodila.

22

10. april decembar 2020. ^etvrtak 21.

2022.

SVET POZNATIH

Evo kako se glumac Aleksandar Ber~ek zbog para posva|ao sa ocem

"BILI SMO TE[KA SIROTIWA, A JA NEUHRAWEN" Na{ proslavqeni glumac Aleksandar Ber~ek retko daje intervjue, ali je svojevremeno govorio o svom te{kom detiwstvu, roditeqima, kolegama i pozori{tu.

Ispri~ao je kako je tada imao vi{e para on kao student nego wegov otac penziju.

"Mene su kad sam bio mali roditeqi samo trebali da nahrane i obuku. Posle sam shvatio da sve moram sam. Kada sam do{ao 1969. u Beograd sam se osamostalio. To je bilo neko sretno vreme pa su bile stipendije. Ja sam imao tri", pri~ao je Aleksandar Ber~ek.

"Ja sam posle druge godine, dodu{e radio sam i jedan film, kupio polovnog fi}u. Doteram ga ku}i a moj otac koga su zvali Lala milicajac ka`e: "^ime si ovo do{ao?"

"Autom". "^iji je ovo auto?"

"Moj".

"A ne mo`e to tako."

I sede na bicikl i ode u miliciju da me prijavi. Do|u dva policajca koje znam na{i prijateqi.

Ali sve je bilo slu`beno.

- Dru`e saobra}ajnu poka`i...

Ka`u mom ocu: "Lalo, wegov je lepo pi{e ovde.

"Eto, a ja ni bicikl nisam uspeo da kupim a on student, ne znam ni {ta studira".

Tada je po~eo sam da zara|uje, a pre toga je, zbog siroma{tva bio neuhraweni de~ak koji ni u {kolu nije mogao da se upi{e.

Iako je kasnije uspevao da se sna|e i zaradi novac u mladosti mu nije bilo lako. Zbog siroma{tva je bio neuhrawen, a zbog neuhrawenosti nije mogao da se upi{e u vojnu {kolu.

"Po{to smo bili te{ka sirotiwa, a sirotiwa ide u vojne {kole ja se prijavim tamo. Dva puta sam se prijavqivao i dva puta me odbiju zbog neuhrawenosti. Dodu{e tamo su na tim pregledima bili pedagozi i psiholozi mo`da su procenili koliko bih bio poslu{an pa me nisu primili.

Elem, takmi~io sam se u recitovawu u @abqu. Govorio sam Jesewina i tu me publika iznela na rukama. Posle sam bio u Plani i tu uzmem tre}e mesto", pri~a Aleksandar.

M. T.

Brena i Boba grade hotel od 50 miliona evra Lepa Brena i Boba @ivojinovi} uskoro po~iwu sa gradwom luksuznog hotela na Zlatiboru u koji }e ulo`iti oko 50 miliona evra. To je potvrdio i biv{i teniser i rekao da pored toga planira da investira i u biznis u Majamiju.

Da su Brena i Boba pravi magovi kada je u pitawu investirawe u nove poslove, govori to da imaju nekoliko uspe{nih firmi. Ve} godinama imaju firmu za ~i{}ewe fasada, krovova, staza, ali i puteva i uklawawa grafita sa zidova.

Bra~ni par je ovaj posao nedavno prepustio svom sinu Viktoru @ivojinovi}u, ali se wih dvoje i daqe vode kao vlasnici firme.

Pre nekoliko godina kupili su ceo sprat u kuli na Novom Beogradu, a prvi kom{ija im je Novak \okovi}. @ivojinovi}i su planirali tamo da se presele u narednom periodu, kada prodaju vilu na Be`anijskoj kosi.

Poseduju i vinariju u [idu, a planiraju da investiraju u nekretnine i u Majamiju i na Maldivima. Pisalo se i da Brena planira da pokrene biznis s hulahopkama i da }e u narednom periodu plasirati proizvod.

S. G.

KAD ME JE VIDEO, REKAO JE DA ]U MU BITI @ENA Ve} tri decenije malo koji brak na javnoj sceni mo`e da se uporedi s onim kakav imaju {armantni Dragan Gagi Jovanovi} i jedna od najlep{ih srpskih glumica, Branka Puji}. Me|utim, niko ne bi ni pretpostavio da je ovakva pri~a puna qubavi zapo~ela na snimawu jednog pravog horor filma.

Dvoje glumaca se zagledalo jedno u drugo tokom snimawa horor filma „Sveto mesto“ iz 1990.

Glavna mu{ka uloga pripadala je Draganu Gagiju Jovanovi}u, koji ovde igra mladog bogoslova Tomu, dok je Branka glumila }erku mo}nog feudalca @upanskog, koja tri no}i nakon smrti ustaje iz svog kov~ega i prire|uje Tomi zastra{uju}e prizore.

Ono {to niko nije o~ekivao jeste da }e se bogoslov i „ve{tica“ zaqubiti. U filmu, ali i u stvarnom `ivotu.

Evo kako je po~ela ova qubav.

– Kad sam upoznala Dragana, imala sam de~ka. U po~etku smo se dru`ili, bio je duhovit, mnogo smo se smejali i s vremenom mi se uvukao pod ko`u – iskrena je glumica.

Kako je ona otkrila, kad su se prvi put sreli, Dragan joj je rekao da }e se ona udati za wega.

– Se}am se, kad me prvi put video na Akademiji, rekao je da }u mu biti `ena. Duhovit je i vrlo mu`evan, ali i jako dobar ~ovek – izjavila je Branka.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. decembar 2020. 23 ^etvrtak 21. april 2022.

^EDOMIR VRQE[:

[ta da radim?

Ja sam Ivo Andri}. Izbjeglica iz Bosne.

Moj veliki problem je {to u izuzetno stresnim situacijama uvijek izaberem najgore rje{ewe. Strah mi blokira razum i logi~no rasu|ivawe, {ta li. To se desilo i u ovom posqedwem ratu u Bosni.

Umjesto da iz Bosne bje`im prema Zapadu ja sam zapucao prema Istoku i nisam stigao daqe od Srbije.

Do sada sam se nekako snalazio da bih pre`ivio. Radim {to rade i svi ostali.

Svi {vercuju benzin i cigarete. [vercujem i ja. Svi diluju devize. Dilujem i ja. I sve tako redom…

I sada kad su svi po~eli da pi{u kwige, napi{em i ja jednu. Roman. Govori o osmanlijskoj vladavini u ovim na{im krajevima. Kako je jedan na{ dje~ak, koga su jawi~ari oteli i odveli u Tursku, postao veliki vezir Mehmed pa{a Sokolovi} i kako je izgradio veliki most na divqoj Drini kao svoju zadu`binu i poklon rodnom kraju. Romanu sam dao naziv „Na Drini }uprija“.

Ve}ina izdava~a mi ni{ta nije odgovorila. Nemaju osnovno ku}no vaspitawe da kad te ~ovjek ne{to pita, da mu na to odgovori{. Oni {to su me udostojili odgovorom su mi rekli da se sada pojavquju neki novi pogledi na dio na{e istorije koji je obuhva}en mojim romanom. Tako

SA[A BO@OVI]

Uskr{we jutro je ba~eno novo svjetlo i na lik i delo Mehmed pa{e Sokolovi}a i do{lo se do pouzdanih saznawa da on nije otet i nasilno odveden u Tursku nego da je, zajedno sa roditeqima, qetovao u Ku{adasiju i prosto se zaqubio u Tursku, weno more, wene qude, obi~aje i kulturu. Zato je i odlu~io da upi{e prvo ni`u, a onda i vi{u vojnu {kolu… Sve ostalo se zna.

Kad sam to ~uo, potpuno sam digao ruke i od romana i od wegovog {tampawa.

Ali |avo ne spava. Moj roman je nekako dospio do ruku qudi iz jedne ovda{we televizijske ku}e sa nacionalnom fre-

kvencijom. Odmah su me prijateqski posavjetovali da se manem kwi`evnosti i sli~nih budala{tina. „Kome to treba?

Ko danas jo{ na{to ~ita osim novina, a i wih ~itaju preko neta…“ I sve tako… A onda su iza{li sa konkretnim prijedlogom. Da za wih napi{em tv seriju „tursku, a na{u“ po{to vide „da vladam tom materijom pa je {teta to ne iskoristiti“. [okirao sam se! [okirao!

A po{to sam ve} na po~etku rekao da se ba{ najboqe na snalazim u {okantnim situacijama, evo, sad nisam pametan {ta da radim.

Uskr{we jutro kad se javi svakom na licu osmeh zablista Danas je praznik, danas se slavi dan vaskrsewa Isusa Hrista. [arena jaja na stolu stoje u ispletenoj korpi od pru}a, svako od nas }e dobiti svoje, osta}e jedno – na{ ~uvarku}a.

Pozdravimo spasiteqa, wegova je bila `eqa da nas vodi qubav, vera, nada. ^ove~anstvo neka celo Isusovo sledi delo.

Hristos voskrese-mir Bo`ji neka vlada!

Na pitawe da li je `ivot tragawe za sre}om, Vladeta Jeroti} je pre sedam godina imao {ta da ka`e Akademik Vladeta Jeroti} je tokom svog `ivota ~esto govorio o razli~itim temama koja su se ticala `ivota, filozofije, religije... Pre sedam godina, u intervjuu za ~asopis Sensa, pri~ao je i o sre}i i {ta ona, za wega, zna~i.

- Uvek je bila potrebna duhovnost, ali u toku istorije bilo je nekoliko perioda kada je opadala duhovnost, pa je onda bila potrebnija. Takvo je sada vreme nastalo, zato nam je potrebna duhovnost u razli~itim vidovima - umetnost, filozofija, nauka, sve je to duhovnost. Naravno, treba definisati {ta je duhovnost, nije to tako prosto - rekao je na po~etku razgovora akademik Vladeta Jeroti}.

Na pitawe koje to "ja" treba da dostignemo i da prona|emo da bismo potra`ili taj unutra{wi mir, Vladeta Jeroti} je rekao slede}e: - Pa to je to veliko "ja". Imamo mnogo malih "ja", ali ne{to iznutra tra`i veliko "ja". A za{to ne kod svakoga? To sam se uvek pitao i onda do{ao do zakqu~ka da su qudi u razli~itim razredima.

Treba biti uveka jako strpqiv, trpeqiv sa qudima i prvo da neuobra`avamo da smo mi oti{li suvi{e daleko u neki razred, a tim razredima nema kraja, po{to i hri{}anstvo i ostale religije govore o nepreglednom i neprekidnom putu prema vrhu, hajde tako da ka`emo - rekao je Vladeta Jeroti}.

Akademik je tada objasnio {ta je ego, odnosno koliko nam (ego)

poma`e i odma`e.

- Prvo treba da dostignemo mali ego da stignemo do velikog.

Ne mo`e se preskakati ni{ta, kao {to ne mo`ete preskakati rast deteta. To je tako i sa na{im duhovnim, du{evnim rastom. Treba vremena. Kod nekog malo du`e, kod nekog sporije, kod nekog br`e. Ego je ne{to {to je potrebno ~oveku. Moramo znati tu granicu maloga ega. Kada stignemo do te granice onda smo na tek na putu prema velikom egu - rekao je Vladeta Jeroti}.

Posle toga je dao svoje mi{qewe o sre}i, odnosno da li se ona otkriva i pronalazi.

- Razne su definicije sre}e, ne mo`emo to nikako uhvatiti.

Treba slu{ati velike religiozne qude kroz vekove. Sre}a bi trebalo da bude unutra{wi mir i nemir. Ba{ tako. Unutra{weg mira ima samo povremeno, a i kod najve}ih qudi, svetiteqa, opet je

taj mir povremen, ali nemir poma`e da se do|e do mira. Zna~i, treba nam nemir da bi do{li do mira, a to bi bila neka vrsta sre}e da se dignemo do nekog stupwa, nekih lestvica, Jakovqevih lestica, ima ih 30. Na svakom stupwu se malo odmaramo, to je taj mir, a to je samo priprema za uspon na novu lestvicu - rekao je Vladeta Jeroti}.

Na kraju intervjua, otkrio je da li je `ivot tragawe za sre}om - Tragawe i otkrivawe. I jedno i drugo. Pitawe je samo da li tra`imo, da li tragamo... Treba taj trag pisati velikim slovom, ako smo na putu ka tome, ka tragu.

Ako ne, onda idemo malim egom po malom tragu da bi mo`da u jednom trenutku `ivotu bilo kada stigli do pravog traga, a onda je lagano otkrivawe. Pustimo sre}a, to nije Bog zna kakav izraz, nego otkrivawe smisla. Viktor Frankov, znao sam ga li~no, veliki austrijski svetski psihijatar, psihoterapeut govorio je o voqi za smislom.

Voqa za smislom kada se otkrije, to je onda put. Nemojte sre}a. Sre}ni smo samo u nekom trenutku i pitawe je {ta je sre}a. Dobiti na lutriji, pa je sre}an. Mo`e da dobije infarkt posle dobijawa na lutriji. Sre}a ima isto dva kraja. Kada smo jako raspolo`eni, prijatno nam mo`e biti ugro`en organizam na{. Na{ vegetativni sistem reaguje i na prijatno i na neprijatno. Tako da qudi nekad dobiju infarkt od sre}e. Ima sam primere - rekao je Vladeta Jeroti}.

GOJKO PEROVI] PROTOJEREJ-STAVROFOR

O Vaskrsu, smisao i blagodat praznika? ”Vaskrsewa ne biva bez smrti”, ka`e Wego{. Taj stih ima vi{e nivoa zna~ewa i smisla, ali jedan je sigurno i ovaj: da bismo osjetili puni smisao praznika Hristovog Vaskrsewa, moramo i trebamo utihnuti graju banalnih `ivotnih tema. Moramo se potruditi da umrtvimo sve ono gre{no u nama, a svako od nas pojedina~no zna gdje je najtawi i koje su mu najve}e slabosti, kako bismo i du{om i srcem i razumom vidjeli tajnu Vje~noga `ivota. Na{ trud je jedno, a Bo`iji dar drugo. U blagodati praznika oni se susre}u. Blagodat praznika je poput vodopada Bo`ijih darova, a na nama je da pripremimo posudu na{e du{e u koju }emo, ako Bog da, {to vi{e zahvatiti te blagodati. Dakle, niti na{ trud, post i odricawe mogu sami od sebe donijeti ploda, ako se ne uve`u, ako se ne sretnu sa Bo`ijim darom (”Ako Gospod ne}e da sa~uva grad, uzalud ne spava stra`ar” – ka`e psalmopojac), niti Bo`iji dar koji nam dolazi kroz praznik mo`e imati blagotvorno dejstvo na nas, ako taj praznik do~ekamo pijani, prqavi ili zavaqeni u krevetu.

U tradiciji Crne Gore Vaskrs je u nedavno vrijeme bio sveden na male tragove. Male ali prepoznatqive. Post Velikog Petka je bio ”ostatak ostataka”, kako je to volio da ka`e na{ bla`enopo~iv{i mitropolit Amfilohije, ovog sedmonedjeqnog posta koji danas praktikujemo, a ”{arawe ukrsovih jaja” (Wego{) je bio ostatak najsve~anijih dana koje tokom godine imamo u Crkvi, upravo na Vaskrs i cijele svijetle sedmice po Vaskrsu. Eto, iz te dvije kapi, iz te dvije oaze u pustiwi bezbo`ne boq{evi~ke kulture i svjetonazora, poteklo je vrelo vaskr{weg slavqa koje imamo danas i koje nas povezuje sa na~inom praznovawa Vaskrsa svuda u hri{}anskom svijetu.

24

FEQTON

10. april decembar 2020. ^etvrtak 21.

2022.

Radoslav Gruji}

^OVEK KOJI JE SPASIO SRPSKE SVETIWE Danas malo ko pamti Radoslava Gruji}a:

(1)

Pi{e: Boris Suba{i}

u Bio spasilac srpske dece i kulture i jedan od najve}ih Srba koje smo imali u Nepravedno optu`en i zaboravqen akademik, profesor Beogradskog univerziteta protojerej i osniva~ muzeja SPC, ~ovek koji je prona{ao zemne ostatke cara Du{ana, sa~uvao i spasao mo{ti cara Lazara, zaslu`an za spa{avawe vi{e hiqada srpske dece iz usta{kih logora i najdragocenijih relikvija fru{kogorskih manastira tokom Drugog svetskog rata

21. april

753. p.n.e - Romul je, prema istori~aru Marku Terentiju Varonu (Marcus Terentius Varro), osnovao Rim. Car Du{an

Car Lazar

Kako je ~oveku koji je spasio srpske svetiwe oduzeta nacionalna ~ast Akademik Radoslav Gruji}, iako slu`beno i daqe zlo~inac bez nacionalne ~asti dobio je 2003. ulicu u Beogradu, {to gotovo nijedan prolaznik nije ni primetio.

Bio je zaboravqen. Za wega nisu znali ni Srbi koji su u kolonama i{li na poklowewe mo{tima kneza Lazara po~etkom devedesetih. Nisu znali ni da ih je on spasao od uni{tewa u Paveli}evoj usta{koj dr`avi. Kao {to ni vernici koji odaju po{tu mo{tima cara Du{ana u Crkvi Svetog Marka ne znaju da ih je Gruji} prona{ao i sa~uvao.

Ime spasioca srpske ba{tine iz srpske istorije su izbrisali sudovi sklepani na brzinu 1944. i 1945. od udvorica novim vlastima. Poltroni su oklevetali velikog patriotu, akademika Radoslava M. Gruji}a, protojereja SPC, profesora Beogradskog univerziteta.

Proglasili su zlo~incem i izdajnikom i li{ili srpske nacionalne ~asti ~oveka koji je tokom Drugog svetskog rata spasao hiqade srpske dece iz NDH. Gruji}, nau~nik krhke gra|e i lavovskog srca je jo{ 1904. uzdrmao Habzbur{ku imperiju. Kao srpski narodni tribun on je kwigom "Apologija srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji" digao na noge Evropu i oborio optu`nicu u Veleizdajni~kom procesu u Zagrebu. Ciq te be~ke monta`e trebao je da doka`e da Srbi ne postoje kao autohtoni narod, a na wemu je utemeqena usta{ka ideologija.

Ceo `ivot je profesor Gruji} posvetio odbrani svog naroda i wegove ba{tine.

Posle Prvog svetskog rata u tek oslobo|enom Skopqu osnovao je univerzitet i muzej. Otkrio je ostatke manastira Sveti arhangeli kod Prizrena i u wemu mo{ti ktitora, cara Du{ana. Doneo ih je u Beograd uo~i Drugog svetskog rata, kada je osnovao i Muzej SPC. Tokom nema~kog bombardovawa 1941. stari profesor Gruji} je legao preko sanduka s Du{anovim mo{tima nadaju}i se da }e ih tako za{tititi u slu~aju eksplozije. Danas su i me|u stru~wacima retki oni koji znaju da je neumorni prota pravi pisac memoranduma o stradawu Srba u NDH koji je poslat jugoslovenskoj vladi u Londonu.

Ulo`en je ogroman napor da ovaj dokument pro|e kroz okupatorske kontraobave{tajne mre`e do britanske prestonice i obavesti slobodni svet o genocidu nad Srbima. Me|utim, pod pritiskom hrvatskih ali i nekih srpskih ministara u emigrantskoj vladi, naro~ito generala Simovi}a, istina o srpskoj tragediji nije objavqena.

Akademik Gruji} je rizikovao `ivot i spasao 1942. mo{ti kneza Lazara, cara Uro{a i despota Stefana [tiqanovi}a iz fru{kogorskih manastira koje su pusto{ile usta{e. Tokom rata profe-

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

1836. - Teksa{ani su porazili Meksikance u bici kod San Hasinta, {to je omogu}ilo nezavisnost Teksasa koji je 1845. u{ao u sastav SAD. 1856. - Australija je prva u svetu uvela osmo~asovni radni dan.

1882. - U Narodnom pozori{tu u Beogradu izvedena je prva srpska opereta "Vra~ara" Davorina Jenka, autora srpske himne "Bo`e pravde".

1910. - Umro je ameri~ki pisac Mark Tven, poznat po romanima "Do`ivqaji Toma Sojera" i "Do`ivqaji Haklberi Fina".

1915. - Ro|en je ameri~ki filmski glumac meksi~kog porekla Entoni Kvin, dobitnik dva Oskara za filmove "Viva Zapata" i "@udwa za `ivotom". Proslavio se i filmom "Grk Zorba".

1918. - Poginuo je nema~ki pilot Manfred fon Rihtofen, poznat kao Crveni Baron, koji je u Prvom svetskom ratu oborio 80 aviona.

Mo{ti cara Du{ana danas se zahvaquju}i akademiku Radoslavu Gruji}u nalaze u Beogradu, u crkvi Svetog Marka sor Gruji} je radio na Beogradskom univerzitetu koji je samo formalno postojao.

Najve}i broj zgrada, opreme i kwiga je bio uni{ten u aprilskom bombardovawu. Veliki broj profesora je penzionisan, a 34 je streqano u logoru na Bawici. Predavawa nisu odr`avana, bilo je dozvoqeno samo polagawe ispita studentima zavr{nih godina. Gruji} je pozvan iz penzije da bude rektor Bogoslovskog fakulteta i sa tog mesta pomagao je kolegama koje su bile osumwi~ene za antigermanizam.

Posle povla~ewa okupatora 1944. profesor Gruji} postaje meta novih vlasti. Prvi kamen na wega bacaju kolege profesori beogradskog univerziteta, ulaguju}i se pobednicima.

- Na izmaku 1944. godine, Sud ~asti Univerziteta u Beogradu, pod rednim brojem 1, tra`i da dr Radoslav Gruji} da izjavu o svojoj delatnosti tokom Drugog svetskog rata, a ovaj sramni akt potpisao je predsednik dr Jovan Tomi} - zabele`io je pokojni dr Slobodan Mileusni}, nekada{wi direktor Muzeja SPC. - Prota Gruji} odgovorio je da, po strogom ispitu svoje savesti i postupaka, nikada, ni pre rata, ni tokom okupacije, nije ni{ta u~inio {to bi moglo biti, na {tetu ~asti, ugleda i interesa naroda uop{te, a univerziteta posebno. ^lanovi Suda ~asti i du{ebri`nici nove ideologije 3. aprila 1945. godine donosi presudu kojom se profesor Gruji} ka`wava udaqavawem s Beogradskog univerziteta.

SAHRAWEN DOBROVOQNIM PRILOZIMA Akademik Radoslav Gruji} umro je 1955. na Hvaru. Wegovo telo doneto je i sahraweno u Srbiji zahvaquju}i dobrovoqnim prilozima koje je sakupio akademik Dejan Medakovi}. Tada{wi predsednik SANU nije hteo da za tu svrhu isplati novac koji je akademija dugovala Gruji}u za dve kwige.

1926. - Ro|ena je Elizabeta II, kraqica Velike Britanije od 1952. godine.

U presudi se kao kqu~ni dokazi kolaboracije sa okupatorom navodi Gruji}ev predlog Nedi}evoj vladi da organizuje Odbor za registrovawe i opis uni{tenih srpskih nacionalnih dragocenosti za vreme Drugog svetskog rata.

To nije bio kraj progona.

Iako zvu~i paradoksalno, vlasti koje su osudile profesora Gruji}a nisu mogle da se odreknu usluga "narodnog neprijateqa". Dopustile su mu da kao predstavnik Sinoda SPC traga za pokradenim blagom iz srpskih crkava i manastira na prostoru NDH i svedo~i o usta{kom zatirawu vekovnih tragova srpskog postojawa.

- Delegat Svetog arhijerejskog sinoda profesor dr Radoslav Gruji} izvestio je Sinod da je u Zagrebu prona{ao oko 30 vagona kulturno-istorijskih i umetni~kih dragocenosti koje su usta{e opqa~kale iz srpskih crkava, manastira, episkopskih i patrijar{ijskih dvorova. To je neproceweno kulturno blago na{ega naroda i pro{losti, tim vi{e {to ono pru`a mnogo podataka i za vekovne bratske odnose Srba i Rusa - pi{e u pismu od 8. decembra 1945, koje Sinod uputio Verskoj komisiji Srbije.

Pismo je bilo vapaj jer je hrvatska komunisti~ka vlast izbegavala vra}awe opqa~kanog kulturnog blaga.

Nepravedno osu|en, bez ikakvih gra|anskih prava i bolestan, prota Gruji} posleratne godine provodio je u depoima Crkvenog muzeja u Beogradu ~iji je dugogodi{wi upravnik i osniva~ bio, kao i u Patrijar{ijskoj biblioteci.

- Dve plemenite strasti nisu ga nikada napu{tale - zabele`io je akademik Svetozar Radoj~i}, istori~ar umetnosti svetskog glasa. - Wegova `eqa da pomogne mladima i wegova ve~ita briga da spasava dragocenosti ve~ito ugro`ene riznice srpske stare umetnosti. lll U slede}em broju: Kako su iz NDH spa{ene mo{ti srpskih svetiteqa kneza Lazara, cara Uro{a i despota Stefana

1945. - Posledwe nema~ke trupe povukle su se iz Bolowe (Italija). Istog dana sovjetska armija u{la je u predgra|e Berlina.

1960. - Prestonica Brazila preme{tena je iz Rio de @anejra u Braziliju.

1967. - Vojnim pu~em u Atini uspostavqen je re`im "gr~kih pukovnika" koji su sedam narednih godina sprovodili vojnu diktaturu u Gr~koj.

1997. - Prvi kineski vojnici u{li su u Hongkong u okviru priprema za prelazak te britanske kolonije 1. jula pod suverenitet Kine.

1999. - U vazdu{nim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogo|eni su poslovna zgrada "U{}e" u Novom Beogradu i @e`eqev most na Dunavu u Novom Sadu.

2010. - Sve~ano je otvoren Avalski toraw, jedan od simbola Beograda, sru{en u bombardovawu NATO snaga 1999. godine.

2015. - U pomorskom udesu izbegli~kog broda koji je potonuo izme|u libijske obale i italijanskog otoka Lampeduze, udavilo se izme|u 700 i 900 migranata. Prve procene su bili da je brod krijum~ario oko 700 qudi, pre`iveli svedo~e da ih je bilo preko 950, dok broj migranata spa{enih u nesre}i ne prelazi 50.

2016. - Preminuo je Prins Roxer Nelson, ameri~ki muzi~ar i tekstopisac koji je izdao vi{e stotina pesama, dobitnik sedam Gremi nagrada, Zlatnog globusa i Oskara ("Purple Rain", "Little Red Corvette", "Let"s Go Crazy", "Cream", "Kiss").

2019. - Glumac i komi~ar Volodimir Zelenski ubedqivo je pobedio u drugom krugu predsedni~kih izbora u Ukrajini.

Zelenski

RIZNICA Svako krizno vreme tra`i da se najboqi stru~waci uhvate uko{tac sa najve}im problemima. Ovu lekciju, koju danas, izgleda, te{ko mogu da savladaju politi~ari, na{i preci su je iz prve nau~ili, i to pre vi{e od stotinu godina.

Pojavio se me|u wima pravi ~ovek za tada{wu ekonomsku bitku sa Austrougarskom. Pravi ~ovek zatekao se na pravom mestu. Dr Lazar Pa~u, ministar finansija.

U prvim danima januara, 1906. godine, Be~ najzad baca sve karte na sto. Po~iwe takozvani Carinski rat izme|u Austrougarske i Srbije. Beograd je bio prirodna prepreka velikoj carevini za ekonomski prodor ka Solunu. Srbiju je trebalo baciti na kolena.

Ratom, nikako. On je bio preskup i za bogatu Austrougarsku.

Izabran je onaj drugi, ekonomski rat. Sva srpska roba ostala je bez kupca. Zemqa se zatekla potpuno sama na ledini evropskog tr`i{ta, poni`ena u ratu kakav nikada do tada nije vodila niti je na wega ra~unala.

Dr`avne finansije vodio je dr Pa~u i to sa takvim tvrdi~lukom da su se oko wega isprele mnogobrojne simpati~ne anegdote, jer je u onda{woj familijarnoj Srbiji samo finansijski mag wegovog kalibra mogao i samom Pa{i}u, a i kraqu Petru, da ka`e „nema para“. Tako je u{ao u legendu.

Gos’n Laza, kako su ga zvali u ~ar{iji, ro|en je 1855. u Ba~koj, u ^urugu. Poti~e iz sve{teni~ke porodice koja se sa juga doselila u Austrougarsku. Otac Stefan bio je paroh, a majka je poticala iz porodice kojoj je pripadao Milo{ Cveti}, poznati dramski pisac i glumac. Po ocu Stefanu je cincarskog porekla. Osnovnu {kolu je zavr{io u rodnom mestu, a gimnaziju u Novom Sadu.

Studije medicine zapo~eo je u Cirihu, gde je upoznao Bakuwina, ali i Svetozara Markovi}a, Vasu Pelagi}a i budu}e rukovodstvo Radikalne stranke – Nikolu Pa{i}a, Peru Todorovi}a i Peru Velimirovi}a.

Tu je sreo i Lenku Zaho, kojom }e se docnije u Beogradu o`eniti. Tih godina posebno je voleo da ~ita „dela o renti, o ste~aju,

^etvrtak 10. decembar 2020. 25 ^etvrtak 21. april 2022.

DR LAZAR PA^U

^ovek koji ni kraqu nije davao zajam Lazar Pa~u: O wemu je cela Srbija govorila da je bio neverovatno po{ten, {tedqiv i vredan ~ovek

o kreditima, o taksama, o konkurenciji, o valuti, o carinskim tarifama, o trgovinskim ugovorima, kao i o buxetirawu op{tina i dr`ava“.

Studije je prekinuo 1878. godine, kada zajedno sa Perom Todorovi}em, dolazi u Novi Sad i osniva list „Stra`a“. Me|utim vlast }e ih vrlo brzo proterati. Studije medicine okon~a}e u Berlinu. Doktorirao je sa tezom o reumatskim oboqewima. U Srbiju, odnosno Beograd dolazi 1880. godine i otvara lekarsku ordinaciju. U~estvovao je u osnivawu Narodne radikalske stranke 1881. godine i postao ~lan glavnog odbora. Pisao je za „Samoupravu“, list Radikalne stranke.

Kada su radikali do{li na vlast 1889. godine i nacionalizovali monopole duvana i soli, postavqen je za upravnika dr`avnih monopola. Na tom mestu, sa nekim prekidima kada su na vlasti bili liberali, bio je do 1898. godine. Posle uspe{nog sanirawa ove zna~ajne dr`avne institucije, Pa~u dolazi na ~elo Beogradske zadruge u kojoj

je pokazao da poseduje bankarska ume}a. Negde na prelazu 19. u 20. vek vrh radikalne stranke ~inio je trijumvirat trojice Pa{i}, Proti} i Pa~u.

Pa{i} je bio nesporni vo|a stranke koji je „mogao sa svakim“, Proti} je „bio prznica i sva|alica“, a Lazar Pa~u, „dobar govornik i mislilac, ali bez jakih kontakta sa bazom radikala“, pa otud i pomalo politi~ki bezopasan.

O wemu je cela Srbija govorila da je bio neverovatno po{ten, {tedqiv i vredan ~ovek. Mo`da }e to biti presudno da ga Pa{i}, posle Majskog prevrata 1903. godine, kao ve} dokazanog stru~waka, postavi za ministra finansija. Slede}ih deset godina Pa~u je suvereno vodio srpske finansije u tri radikalske vlade.

NEMA PARA ZA KRAQA Mnoge su anegdote vezane za ime Laze Pa~ua. Najinteresantnija je ona oko kraqa koja zapravo obja{wava Lazine principe i wega kao ~oveka. Kraqu Petru Prvom Kara|or|evi}u trebalo je hitno 200000 dinara. Poslao je sekretara kod ministra Pa~ua da mu unapred isplati ovu sumu od vladareve plate.

Gos’n Laza saslu{a sekretara, kiselo se osmehne i ka`e: „Ne mo`e“!

Zgranutom sekretaru svoju odluku objasnio je ovako: – Umre kraq, ne daj bo`e, a smrtan je kao svi mi. Ko }e onda da vrati dug dr`avnoj kasi? – Zna se, Laza. Ili, politi~ari nateraju kraqa da abdicira. Ko }e da plati dug? – Opet Laza. Nego brate, da mene ne bi bolela glava, idi ti u Kreditnu zadrugu, oni daju zajam – rekao je sekretaru Pa~u.

Po~eo je da le~i qude, ali je od toga digao ruke jer mu nije i{lo – kako je govorio. U bankarstvu je bio samouk. Preuzeo je resor ministra finansija u trenutku kad Srbiji niko nije hteo da odobri kredit, malo zbog atentata na kraqa Aleksandra, malo zbog ekonomskog stawa u zemqi.

O{trim monetarnim merama, finansijskom disciplinom i znala~ki vo|enim pregovorima uspeo je prvo da uravnote`i buxet, a potom vrati poverewe evropskih zemaqa. Pred Pa~uom je bio ozbiqan zadatak da obezbedi finansijska sredstva za nove politi~ke planove. Srbija se tih godina spremala za „velike istorijske poslove“, trebalo se naoru`ati i pro{iriti `elezni~ku mre`u. Od gos`n Laze se prosto o~ekivalo da stvori te pare.

Carinski rat je trajalo od 1906. do 1911. godine. Srpska poqoprivreda je za dlaku izbegla propast i platila visoku cenu ekonomske samostalnosti.

Austrougarska je zatvorila svoje granice za srpsku stoku, navodno zbog zaraze. Ova zabrana ukqu~ivala je i granicu Srbije sa Bosnom i Hercegovinom. koja je u tom trenutku u okviru Turske, ali pod austrougarskim protektoratom.

Iz blokade, Srbija je iza{la ja~a.

Istori~ari bele`e da se tih godina stvorila ogromna energija u Srbiji. Sve je bilo podre|eno de-

vizi: Izvoziti ili umreti!

Ministar finansija, Lazar Pa~u, posle velikog spremawa u svom finansijskom resoru, po~eo je pregovore sa Evropom. Otvorio je nova tr`i{ta za na{u robu u Belgiji, Nema~koj, Francuskoj, pa ~ak i u Egiptu. Obrt spoqne trgovine pove}an je sto odsto. Godine 1912. iznosio je ~itavih 200 miliona dinara u zlatu. U Be~u su se na{li u ~udu.

Srbiji su nu|eni krediti sa svih strana. Gos’n Laza je tako mudro vodio pregovore da je i tokom Carinskog rata uspeo da privu~e strani kapital u Beograd. Uglavnom francuski. Rezultat je bio otvarawe Francusko-srpske, a potom i Pra{ke banke.

Finansijskom disciplinom i uro|enim tvrdi~lukom uspeo je, ve} 1909. godine, da pokrije dr`avni buxet od 103 miliona zlatnih dinara. Priznavao je samo novac sa zlatnom podlogom.

U vreme balkanskih ratova, nije imao deficit u buxetu – stru~waci ka`u da takav slu~aj nije zabele`en u istoriji bankarstva i istoriji ratovawa. Tokom wegove finansijske vladavine srpski novac postao je konvertibilan. U jednom trenutku potukao je visoko ceweni francuski franak. Verovali ili ne, zlatni franak vredeo je mawe od dinara. Za mnoge u Evropi, to je bilo ne~uveno!

Osim novina u carinskoj i poreskoj politici, dr Pa~u je na samom po~etku ministrovawa lansirao i novu niklovanu petodinarku sa likom Kara|or|a i kraqa Petra i novi petoparac i dvoparac. Mo`da je Laza preterivao u cicija{ewu, iza toga je stajao neverovatno po{ten i {tedqiv ~ovek. Uzeti tu|e, pogotovo zavu}i ruku u dr`avnu blagajnu, za wegovom mi{qewu je bio smrtni greh.

Sve privilegije koje bi po wegovom mi{qewu {tetile Srbiji – ukinuo je. Svi koji bi ne{to poku{avali po tom pitawu, nai{li bi na zatvorena vrata – od ministra do kraqa! Laza Pa~u umro je naprasno 12. oktobra 1915. u Vrwcima; kada je ~uo da je ministar vojni zakqu~io zajam u Engleskoj bez wegovog znawa. „Sa na{om ustavno{}u je gotovo!“ – rekao je i umro.

S. G.

MISTERIJA SMEDEREVSKE TVR\AVE DUGA 6 VEKOVA: Podzemqe Velikog grada krije tajnu koja do danas nije razotkrivena Mali grad, dvor despota \ur|a i Proklete Jerine, arheolo{ki je istra`en, ali {ta se krije ispod 11 hektara Velikog grada, posledwe prestonica Srbije Sredweg veka, niko ne zna.

Zna se, jedino, da Smederevo poseduje ~udotvorno svetili{te ~ija je lokacija misterija koja traje {est vekova.

Jedan od Apostola Hristovih i Jevan|elista, Sveti Luka, po~ivao je na tlu smederervske Tvr|ave u Sabornoj crkvi Blagove{tewa. Despot Brankovi} otkupio je ~udotvorne Mo{ti Svetog Luke za 30.000 dukata, veruju}i da su posledwa za{tita i spas srpske despotovine. Uprkos mnogim poku{ajima, vekovima nije odgonetnuta tajna gde se nalaze ostaci ove svetiwe u smederevskoj Tvr|avi.

Prema predawu, apostol Luka je imao 84 godine kad su ga uhvatili idolopoklonici i obesili ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj. Sahrawen je u Tivi, glavnom gradu Beotije, gde su se ~udotvorne mo{ti nalazile do druge polovine 4. veka, kada su prenesene u Carigrad.

\ura| Brankovi} je 1453. godine preneo mo{ti apostola Luke u Smederevo, odakle su 1459. odnete u Bosnu, a potom 1463. u Dubrovnik, pa u Veneciju. ^vrsto veruju}i da je ~udo izbavqewa srpske dr`ave mogu}e, srpski vladar je odlu~io da svetiwu prenese iz epirskog grada Rogosa u Smederevo. Za otkup je pla}eno 30.000 dukata koje je u ime poklona morao dati sultanu i pa{ama u Jedrenu.

Srbi su, uz pomo} turskog zapovednika Rogosa, kroz tajni prolaz dospeli do kule

u kojoj su mo{ti ~uvane, te su ih u najve}oj `urbi i tajnosti odneli iz Rogosa i preneli u novopodignutu \ur|evu prestonicu, Smederevo.

Put kojim su mo{ti stigle u Srbiju nije poznat. Zabele`eno je samo to da je jedno kona~ewe u~iweno u manastiru Gra~anici.

Bilo je to polovinom petnaestog veka.

Tako je bogo~uvani grad Smederevo dobio novog za{titnika ~iji }e kult u narednim godinama iza}i iz okvira gradskih zidina i postati najzna~ajniji kult u Srbiji.

Dvanaesti januar 1453. godine. po starom kalendaru ustanovqen je kao praznik prenosa mo{tiju.

Bio je to sve samo ne obi~an dan za `iteqe prestonog grada Smedereva dok je okrwena srpska dr`ava brojala posledwe dane.

Litija u kojoj je kov~eg sa mo{tima no{en pro{la je ulicama grada i oko wegovih zidina u nameri da ih utvrdi i u~ini neosvojivim.

Litiju je pratio despot \ura| Brankovi} sa porodicom: suprugom Irinom, sino-

vima Grgurom, Stefanom i Lazarom, k}erima Jelenom i Marom. Zabele`eno je da su dolazak svetiwe pratili “svi episkopi srpski, ~asni igumani i |akoni u ~istim ode`dama i sa ~asnim krstovima kao i svo plemstvo srpsko”.

Mo{ti su pohrawene u Sabornu crkvu Blagove{tewa koju je, kako je zabele`eno, \ura| gradio po uzoru na Resavu- zadu`binu despota Stefana. Veruje se da smederevski hram nije zaostajao za uzorom, ni po veli~ini kao ni po ure|enosti.

Me|utim, kakva je bila sudbina crkve nakon pada Smedereva 1459. nema nikakvih podataka.

Postoje verovawa da je nakon kona~nog pada grada u ruke osmanskih osvaja~a crkva poru{ena, verovatno posle 1460. godine, a da su weni fragmenti uzidani u tursko kupatilo – hamam, kao i u Vodenu kulu na u{}u Jezave u Dunav, koju su Turci podigli radi boqe odbrane grada.

U hramu je, kako se tako|e verovalo, prvobitno sahrawen i sam despot \ura| Brankovi}.

M. T.

26

MOZAIK

10. april decembar 2020. ^etvrtak 21.

2022.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Oslu{nite ma{tu, jedna naizgled banalna ideja mo`e da bude pun pogodak. Informacija koju }ete dobiti, nosi putokaz u kom smeru ide va{ profesionalni razvoj. QUBAV: Voqena osoba vam ne pru`a dovoqno pa`we. U srcu jo{ ~uvate bolna iskustva iz pro{losti. Vra}awe u davno vreme nema smisla jer je to ne{to {to treba zaboraviti. ZDRAVQE: Mogu}e su povrede.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Razmi{qate kako da budete efikasniji i nekom inovacijom poboq{ate svoju finansijsku situaciju. Pravo je vreme da se ukqu~ite u aktivnosti svoje socijalne sredine. QUBAV: Prihvatate sve {to vam se poslovno nudi, pa zbog toga previ{e vremena provodite radno. To vas prividno odvaja od partnera i donosi stimulans za naredni period. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Vreme je pogodno za istra`ivawe i u~ewe. Ova nedeqa mo`e biti povoqna za otpo~iwawe novog projekta. Ako se pa`qivo organizujete i ne rasipate svoje potencijale, ta prilika bi mogla da preraste u `ivotnu. QUBAV: Mo`ete upasti u ozbiqan sukob s voqenom osobom jer se mnogo toga nakupilo a vi ste precenili svoje strpqewe. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Pravi je trenutak da odbacite nekoliko stvari koje vam ve} neko vreme usporavaju rad.

Ukoliko tra`ite posao, otvara se mogu}nost prihvatqivog prelaznog re{ewa. QUBAV: Korenitim promenama `elite da dovedete svoj `ivot u red.

Ukoliko je va{a qubavna veza imala bilo kakvu primesu tajanstvenosti, svaka tajna mo`e lako biti otkrivena. ZDRAVQE: Posetite stomatologa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Cele nedeqe }ete se na razne na~ine baviti pravnim i papirolo{kim poslovima. Ovakva dinamika }e vam nakratko skrenuti misli sa drugih problema i ubla`iti nervozu. QUBAV: Usmereni ste na sebe i svoj optimizam, pa vas promenqivo raspolo`ewe voqene osobe ometa. Izbegavawe susreta nije pravo re{ewe, suo~ite se sa problemom. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Prolazni zastoj u poslovawu uspe}ete elegantno da prevazi|ete ukoliko se ne budete suprotstavqali. Dobi}ete sasvim nova zadu`ewa.

Dokaza}ete sebi, a i drugima, koliko vredite. QUBAV: Postajete prenaporni voqenoj osobi. Va{e provokacije mogu biti okida~ za ozbiqnu sva|u do kraja nedeqe. Iskren razgovor mo`e da razre{i neke nesporazume. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Nakon preraspodele zadu`ewa, krajem nedeqe vam sti`e neo~ekivani podsticaj od strane osobe koja vam nije bila simpati~na. Kada se bude ne{to va`no odlu~ivalo, prihvatite savet {efova. QUBAV: Voqena osoba ima razumevawa kada je u pitawu va{a mrzovoqa. Previ{e zahtevate od svog partnera. Umesto toga, pru`ite mu malo podr{ke i ne`nosti. ZDRAVQE: Nesanica.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Ovih dana izlazite iz rutine. Prepuni ste kreativne energije, pa va{e samopouzdawe iz dana u dan raste. QUBAV: Potreba za avanturom i romantikom vas mo`e navesti na pogre{an korak.

Da biste izgladili nesuglasice, provodi}ete vi{e vremena sa prijateqima va{eg partnera. Slobodni mogu da upoznaju neobi~nu osobu sa kojom ih ~eka dobar provod. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Neo~ekivane promene poremeti}e rutinu u va{oj svakodnevici. O~ekujte obave{tewe u vidu opomene ili isporuke nekog ra~una na koji ste potpuno zaboravili. QUBAV: Prili~no ste zahtevni, od partnera o~ekujete mnogo tolerancije i strpqewa. Iako se mo`da ose}ate umorno, raspolo`ewe }e se promeniti kada on bude ne{to interesantno predlo`io. ZDRAVQE: Goru{ica.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Ako va{ na~in poslovawa ukqu~uje neki vid trgovine, ovaj period }e biti interesantan za vas. Na pomolu je finansijski dobitak koji }e ubla`iti napetost koja traje ve} neko vreme.

QUBAV: Posredstvom prijateqa predstoji vam jedno novo poznanstvo. Malo opu{tawe i prihvatawe izazova mo`e vam prijati ali, dugoro~no, vi znate da to nije za vas. ZDRAVQE: Alergije.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Ovih dana vam sti`e ponuda za dodatni rad koji vam trenutno nije neophodan. Prihvatite jer }e vam se ovaj posao dugoro~no veoma isplatiti. QUBAV: Za va{u prirodu, previ{e ste se zatvorili, pa zbog toga mo`e da vam promakne prilika da se voqenoj osobi dovoqno pribli`ite i otkrijete emocije koje su vam do sada bile nepoznate. ZDRAVQE: Prolazna malaksalost.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Previ{e `elite, a ne postoje prave mogu}nosti - morate ne~eg da se odreknete. Vrebate svaku priliku kako biste se ponovo nametnuli u svom radnom okru`ewu. QUBAV: Tempo koji je iza vas zahteva da zastanete i preispitate sebe da li je ova veza ono {to vi `elite. Preokupirani ste problemima, ne prime}ujete da voqena osoba, kao i vi, nije zadovoqna. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

Do prvog maja "Vaskrs kod Hrama" Na platou ispred Hrama Svetog Save po~ela je manifestacija „Vaskrs kod Hrama” i traja}e do 1. maja. Za posetioce svih generacija prire|en je besplatan program u organizaciji Mre`e za razvoj sportskih, edukativnih i zabavnih manifestacija „Sezam”.

Pa`wu pleni scenografija koja do~arava zna~aj hri{}anskog praznika. Tu je trodimenzionalni prikaz ikona ro|ewa, kr{tewa, preobra`ewa, ulazak u Jerusalim, tajna ve~era, stradawe i vaskrsewe. Ovi elementi ~ine put od Bo`i}a do Vaskrsa i prema scenografskoj zamisli povezani su tunelom, te`ine jednu tonu, du`ine ~etiri i visine dva metra. Ovi elementi uklopqeni su s ikonom Vaskrsewa Isusovog.

Scenografija je specijalno za ovu priliku ura|ena u saradwi sa filmskim scenografima i vajarima.

Izlo`eno je i petnaest jaja visine dva metra, uz ukrasnu korpu s mawim izlo`benim jajima. Ova dekoracija se prvi put mo`e videti u srpskoj prestonici.

Publika je bila u prilici da pogleda i predstavu „Zlo~in i kazna” u kripti Hrama Svetog Save. A povodom Lazareve subote i praznika Cveti okupili su se |aci iz 16 osnovnih {kola i Savremene gimna-

Ispred hrama Svetog Save u Beogradu, izlo`eno je i petnaest jaja visine dva metra

zije. Ona su s decom sa smetwama u razvoju predstavili svoje prazni~ne rukotvorine.

U~esnici i wihovi gosti u radionicama oslikavali su velika vaskr{wa jaja, a iskustva su razmewivali i sa ~lanovima udru`ewa „Radost na dar” i vitezovima.

M. T.

ZORANA GAVRI]A JE NA KOSOVU POGODILO 28 METAKA:

Onako izre{etan sam poku{avao da izgovorim bolne posledwe re~i Policajac iz Loznice, Zoran Gavri}, jedan je od mnogih koji su izrawavani brane}i Srbiju.

Brane}i svoju zemqu, 6. aprila 1999. godine na{ao se na Kosovu, na ni{anu teroriste sa suprotne strane i za samo nekoliko sekundi, u wegovom telu zavr{ilo je ~ak 28 metaka. Uprkos tome, Zoran je lebde}i izme|u `ivota i smrti, pro{ao kroz pravi pakao i pre`iveo.

"Kolega mi je pri{ao i raskop~ao me, po{to sam osetio da te{ko di{em, ne mogu da di{em.

Video sam da su kombinezoni koji sam nosio na sebi iscepani, sve je bilo izbu{eno. U tom momentu ceo `ivot ti se odmotava.

Razmi{qao sam, po{to znam, obi~no na sahrani pitaju "{ta je posledwe rekao" i hteo sam da ka`em "~uvajte mi sina da poraste". Ali nisam ni{ta izgovorio", prise}a se Zoran Gavri}.

Izme|u tih re~i i ~oveka kakav je Zoran danas stalo je vi{e od 20 godina, 28 metaka u wegovom telu i jedna `ena.

"Kakvo zahvaqivawe, ja sam radila svoj posao i to je ne{to najnormalnije. Tako se desilo i tako je trebalo da bude. Ni{ta drugo.

Operacija uop{te nije bila laka kad ste stigli, bili ste vi{e mrtvi nego `ivi. To je bilo pitawe da li ima svrhe uop{te u}i sa vama u operacionu salu, a ko ne veruje u boga, posle svega toga mora{ da po~ne{ da veruje{. To je bo`je ~udo", nagla{ava doktorka Eva Viti}, prva me|u lekarima koji su Zoranu spasavali `ivot.

Niko nije verovao da }e posle toliko metaka u sebi pre`iveti, pa ne ~udi {to mu je danas nadimak Gavra Gvozdeni, jer sve {to je posle bolnice u Kosovskoj Mitrovici usledilo i dan-danas se smatra ~udom.

"Ja sam rawen po celom telu, ne postoji deo tela na kojem nisam rawen, sem srca i glave.

Obe ruke su izre{etane, noge su izre{etane, na levoj nozi nemam tri prsta. Ruka je sva pokidana, fali joj par~e kosti. Na drugoj nozi nemam pokret mi{i}a nagore, nosim plastiku da mi ne pada stopalo", svedo~i Gavri}.

Da bi do{ao u stawe u kojem je danas pro{ao je nebrojeno operacija i rehabilitacija.

"Se}am se da su me posle operacija na VMA doneli u ~ar{avu na rehabilitaciju u Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju. Imao sam nekih 48 kilograma i onda je krenula moja borba za `ivot.

Oporavak je trajao ba{ dugo, bio sam nepokretan dve i po godine.

Samo sam gledao u jednu ta~ku na plafonu i vrlo je bilo te{ko prevazi}i to psihi~ki i fizi~ki, jer je bolelo sve to", ka`e Zoran.

Zoran Gavri}

Na tom mestu, Gavra je upoznao i jo{ nekog ko mu je te 1999. bio od velike pomo}i. Voza~ koji je u to vreme prevozio rawenike sa Kosova dugo nije mogao da zaboravi momka koji je pre`iveo 28 metaka.

"Stvarno je bilo stra{no, zbog toga sam te ja i upamtio, zato {to si bio najte`i rawenik tamo kog smo izvukli sa Kosova. ^im su mi rekli da si stigao tamo, odmah sam do{ao da te vidim", ka`e voza~ Zoranu.

Zoran ne zaboravqa uniformu, kolege i ono za {ta i u ~ije ime se borio.

"Koliko sam bio mlad, 29 godina, a bio sam komandir odeqewa.

To su sve qudi koji su pomogli i koji su zaslu`ni za moj `ivot.

Tada, u tom momentu nisam ni o ~emu razmi{qao, jer sam bio polusvestan i razmi{qao sam samo da se borim za `ivot, ali sad sa ovog gledi{ta, posle svega toga, ni{ta ne bi promenio. Isto bi to uradio. To je na{ srpski ponos.

Ne `alim uop{te {to sam tako pro{ao i {to mi se to izdoga|alo. Radio sam ~asno svoj deo posla, kao profesionalac, kao pravi policajac, kao pravi Srbin.

Odradio sam to {to se tra`ilo i ponovo bi, evo, ovako izrawavan oti{ao u prve redove i opet bi branio moju Srbiju", iskren je Gavra Gvozdeni.

Kao uspomenu na pakao kroz koji je pro{ao, ali i ponos i ~ast koje je branio, Zoran ~uva fotografije, ali i jedini preostali deo uniforme - policijski prsluk.

"To je jedino {to je ostalo od moje uniforme i ~uvam to u regalu. To je uspomena na vreme slu`bovawa, policije, tog ponosa, dr`avne slu`be. Uvek mi je lepo da pogledam i rado }u ga ~uvati dok sam `iv", priznaje Gavra.

Ovaj ~ovek koji je maltene `ivot dao za svoju zemqu ima samo jednu `equ - da i wegov sin, iako ve} radi kao policijski slu`benik, obu~e uniformu.

"Najve}i uspeh i najve}a kruna mog `ivota, da ponovo tu uniformu vidim u ovoj ku}i, da je pro{eta, kada ja ve} nisam mogao vi{e da je nosim - da je nosi on", zakqu~uje Gavri}.

R. N.

ZRAVQE

Istra`ivawe: Vi{e od polovine svetske populacije ima problema sa glavoboqom

Prema istra`ivawu norve{kih nau~nika, vi{e od polovine qudi u svetu ima problema sa glavoboqom.

Nau~nici su do{li do zakqu~ka da 52 posto svetske populacije svake godine pati od glavoboqe, dok 14 posto pati od migrene.

Istra`iva~i su analizirali 357 istra`ivawa objavqenih izme|u 1961. i 2020. godine kako bi istra`ili pitawe globalne prevalencije glavoboqe.

Zakqu~ili su da se 26 posto prijavqenih slu~ajeva odnosilo na tenzione glavoboqe, a 4,6 posto je imalo glavoboqe 15 ili vi{e dana u mesecu.

Istra`iva~i su utvrdili da 15,8 posto svetske populacije svakodnevno pati od glavoboqe, a sedam posto od migrene.

Glavoboqa je ~e{}a kod `ena nego mu{karaca.

Doma}a kujna

POSNI RECEPT

KOLA^ SA KOKOSOM I POMORANXOM

^etvrtak 10. decembar 2020. 27 ^etvrtak 21. april 2022.

Nova studija pokazala koja je navika kqu~na za ZDRAVO SRCE Va{e srce je vitalni organ.

Pumpa krv kroz ostatak va{eg tela kroz va{e arterije i vene. ~ine}i ga su{tinskim delom `ivota. Krv sadr`i hranqive materije, kao {to je kiseonik, koji su potrebni telesnim tkivima da bi radili svoj posao, tako da je va`no i da srce ispravno radi svoj posao.

S obzirom na to koliko je ovaj organ va`an, on je tako|e lako podlo`an oboqewima. Ako `elite da budete sigurni da je va{e srce zdravo, to mo`ete u~initi na nekoliko na~ina.

Konzumirawe odre|ene hrane, ve`bawe, pa ~ak i metode nege, su samo neke od opcija kada je u pitawu za{tita srca od problema.

Konzumirawe odre|enih pi}a je tako|e korisno za va{e srce. U stvari, postoji jedna navika koja posebno poma`e va{em srcu.

Prema studiji koju je sproveo Nacionalni institut za srce, plu}a i krv, najboqa navika za va{e srce je dobra hidratacija.

Istra`ivawe je pokazalo da dobra hidratacija mo`e da bude povezana sa smawenim rizikom od razvoja sr~ane insuficijencije.

Novo otkri}e tako|e ukazuje na to da ispijawe dovoqne koli~ine te~nosti tokom `ivota ne samo da podr`ava esencijalno funkcionisawe tela, ve} mo`e i da smawi rizik od te{kih sr~anih problema u budu}nosti.

Prema re~ima glavnog autora dr Natalije Dmitrieve, dobro hidrirani je sli~an smawewu unosa soli u smislu da oboje podr`avaju va{e srce i poma`u u smawewu dugoro~nih rizika od sr~anih oboqewa.

U studiji su sprovedena pretklini~ka istra`ivawa koja su predlo`ila vezu izme|u dehidracije i sr~ane fibroze otvrdwavawa sr~anih mi{i}a.

Dr Dmitrieva, kao i drugi istra`iva~i, tra`ili su sli~ne asocijacije u velikim populacionim studijama. Za po~etak, analizirali su podatke vi{e od 15.000 odraslih izme|u 45 i 66 godina, koji su se upisali u studiju o riziku od ateroskleroze u zajednicama (ARIC) izme|u 1987.

i 1989. godine. Oni su podelili ove podatke iz medicinskih poseta tokom perioda od 25 godina.

Iz ovih informacija, autori su zakqu~ili da su nivoi natrijuma u krvi iznad 142 miliekvivalenata po litru (mEk/L) u sredwim godinama povezani sa pove}anim rizikom od razvoja hipertrofije leve komore, zadebqawa zida glavne pumpne komore srca, i sr~ane insuficijencije kasnije u `ivotu.

S. G.

Promene koje mogu da uka`u na masnu jetru Masna jetra je bolest koja se pojavquje u dva glavna oblika. Nealkoholna masna bolest jetre predstavqa niz stawa prouzrokovanih nakupqawem masti u jetri. Drugi oblik je alkoholna bolest jetre, i predstavqa o{te}ewe jetre koje je prouzrokovano prevelikim unosom alkohola.

Bol ili neprijatnost na desnoj strani trbuha odmah ispod rebara mogu}i znak da je va{a jetra o{te}ena. Ameri~ko udru`ewe za bolesti jetre ka`e da nealkoholna jetra ~esto nema simptome.

Kada se pojave simptomi, oni mogu da ukqu~e umor, gubitak te`ine, gubitak apetita, mu~ninu, bolove u trbuhu i `utilo ko`e i o~iju. Ako se otkrije i le~i u ranoj fazi, napredak bolesti nealkoholne jetre mo`e da se spre~i i koli~ina masno}e u jetri mo`e da se smawi.

Ve}ina qudi }e razviti samo prvu fazu nealkoholne masne bolesti jetre, a da vrlo ~esto ne budu ni svesni toga.

U malom broju slu~ajeva bolest mo`e da napreduje i dovede do o{te}ewa jetre ako se ne otkrije i ne le~i.

Postoji nekoliko znakova koji mogu da uka`u na to stawe, a neki ukqu~uju pojave na va{im nogama i ko`i.

Qudi sa o{te}ewem jetre koji primete tamnu, crnu i katranastu stolicu ili tamnu mokra}u trebalo bi da potra`e hitnu lekarsku pomo}.

Ostali ozbiqni simptomi ukqu~uju povra}awe krvi, lako stvarawe modrica, svrab ko`e i oticawe doweg dela trbuha.

Ipak, ponekad i ozbiqne i kasnije faze nealkoholne masne bolesti jetre ne}e pokazati nikakve simptome, a tako mo`e da ostane dugi niz godina.

Glavni tretman za nealkoholnu masnu bolest jetre je zdrava ishrana, fizi~ka aktivnost i, ako je potrebno, gubitak kilograma, tvrde stru~waci.

Oni isti~u da ovo mo`e da deluje kao op{ti savet, ali svi ovi koraci smawuju masno}u i upalu jetre. Na primer, za osobe s prekomernom telesnom te`inom dokazi pokazuju da gubitak od pet do 10 odsto telesne te`ine mo`e da zaustavi, a ponekad ~ak i preokrene o{te}ewe jetre.

POTREBNO JE: n 200 g {e}era, n 100 g kokosa (jedna ka{ika za posipawe), n 1 vanilin {e}er, 350 ml |usa n 1 pra{ak za pecivo, n 300 g bra{na, 100 ml uqa.

PRIPREMA: n Skuvati preliv od 300 ml |usa i 5 ka{ika {e}era.

Kada bude kuvano, ohladiti. n Ostale sastojke sjediniti i `icom umutiti. n Izliti u pleh oblo`en pek papirom i pe}i na 200 °C dok ne porumeni (proveriti ~a~kalicom). n Vru} kola~ zaliti ohla|enim prilivom. n Kada se ohladi premazati sa bilo kojim xemom i posuti kokosom. Kola~ je so~an i predivan.

Wena lekovita svojstva veoma su poznata i ovim povr}em su se le~ile mnoge tegobe jo{ pre pojave lekova, a mnogi ih koriste i danas kao alternativu modernoj medicini.

Da li ste znali da su bile vrlo cewene jo{ u davna vremena? Uzgajaju se ve} vi{e od 3.000 godina. Stari Grci prinosili su ih kao `rtvu bogovima, a Rimqani su radnicima davali platu u rotkvicama.

Pune su vitamina i minerala kao {to su bakar, mangan, kalijum, vitamin C, K i B6, a sadr`e i kalcijum, gvo`|e, fosfor, cink i natrijum.

Imaju antibakterijska i antigqivi~na svojstva.

Poma`u kod tegoba disajnih puteva, posebno kod ka{qa i astme.

Podsti~u izlu~ivawe sluzi iz disajnih

Rotkvica organa.

Prirodni su dijuretik.

Kod `utice normalizuju proizvodwu bilirubina.

Podsti~u stvarawe crvenih krvnih zrnaca.

Dobre su za mr{avqewe jer imaju malo kalorija, a puno vlakana.

Poboq{avaju probavu.

Smawuju rizik od upale urinarnog trakta. ^iste bubrege.

Uklawaju lo{ zadah iz usta.

Ubla`avaju menstrualne bolove.

Semenke rotkvice poma`u kod vitiliga.

Maska od zgwe~enih rotkvica hidrira lice i uklawa osip po wemu.

KAKO DA BUDU MAWE QUTE?

Trik je u tome da je gotovo sva qutina sadr`ana u kori rotkvice. Kada ih ogulite i ona }e nestati. Istina je, rotkvice }e tada biti bele, ali ukusne, pa }e i najmla|i ~lanovi porodice, koji preferiraju bla`u hranu, pojesti ovo zdravo povr}e.

28 ^etvrtak 21. decembar april 2022. ^etvrtak 10.

2020.

ENIGMATIKA

^OVEK SKLON KOMPROMISIMA

GUBITAK IMOVINE

MILIMETAR

SLOVEMODINA^KA UZ FABRIKA FIKACIJA NASIP @ENSKIH KISEONIKA REKU ^ARAPA

ISTOK

KATRAN

KELVIN GRADI] U DALMACIJI

VRSTA AKCENTA KARAT

JEZERO U TURANSKOJ NIZIJI

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

Sr Gl pski as MERA ZA SPRE^AVAWE NE^EGA (LAT.)

ONA KOJA KOMPONUJE MUZIKU ENGLESKA GLUMICA TOMPSON SITAN DEO MATERIJE

VRSTA PROCESA U FIZICI

SUSEDNA SLOVA INDIJANSKA OBU]A, MOKASINE

LEWIR ZA RA^UNAWE (GR^.)

STANOVNIK OSTRVA I@

LI^NA ZAMENICA

OBRAZOVNE USTANOVE FILM GORANA MARKOVI]A

CEWEN, PO[TOVAN NA[ BIV[I GLUMAC JANO[ MA\ARSKO MU[KO IME

FRANCUSKI RE@ISER, VADIM

IZVR[NI KOMITET (SKR.) DR@AVA U AZIJI

VOLUMEN BIV[I AMERI^KI BOKSER, SONI

KIKINDA

SEVER

PRKOS

NO]NA PTICA GRABQIVICA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1

POKOJNI SRPSKI GLUMAC TAJNI POLICAJAC

PRILI^NO MALE GLAVNI GRAD BAHREINA

SRPSKO @ENSKO IME UZ, PORED REZATI NO@EM

OTROVI ZAPAD ONAJ KOJI VR[I EGZORCIZME FR.. GLUMCA @IRARDO

JAPANSKI GRADI] NA OSTRVU [IKOKU

DEO MU[KE ODE]E LI^NA ZAMENICA POTPUNA ISTOVETNOST AMPER

SENARNICI

REOMIR VELIKA REKA U SIBIRU

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE LITAR

7. I 17.

SLOVO AZBUKE

ODBOJKA[KI KLUB ZENIT

OSTATAK NEKE BIQNE VRSTE (LAT.)

[IPKA ZA PRIJEM RADIOTALASA

MAWA SOBA

VOLUMEN ^OVEK SA KANARSKIH STRVA

FRANC. PEVA^ICA I DRUGO (SKR.)

OPASA^, REMEN POPITI DEO PI]A IZ NE^EGA

VIKTOR KRA]E ME[ANCI BIQKA IZ PORODICA MAKOVA PRILI^NO LAK

SRPSKI ARHITEKT, ALEKSANDAR

DEO LUKE, DOK, MOLO STARIJA HRVATSKA PEVA^ICA, VO]A ENERGIJA

ELEKTRI^NI (SKR.) OBIM

IVKA ODMILA IZBAVQEWE

GORWI SLOJ VAZDUHA ENGLESKI GLUMAC, PITER

LITAR POREKLO, POSTANAK, (GR^.)

VRSTA POLUGE

VAQEVO GRADI] NA JUGU FRANCUSKE 28. SLOVO AZBUKE

ISTOK GRAD U FINSKOJ

VRSTA SUBOTICA VRBE (MN.)

AM. GLUMICA ARKET GLAVNI GRAD ITALIJE SUSEDNA SLOVA AZBUKE UZVIK DOZIVAWA

RITMI^KI KUCATI MOLIBDEN MIKROBIOLO[KE IGLE ITALIJA

IMATI NA UMU (IZRAZ) SRPSKI PISAC, DOBRICA

Sr Gl pski as

NA^IN PISAWA

KALAJ VRSTA KRIVE LINIJE (GEOM.)

BIV[I SRPSKI RUKOMETA[ RE^NO OSTRVO

PRIREDBA KOJA SE ODR@AVA SVAKE GODINE

1 2 3 4 5 6 7

30. I 20.

SLOVO AZBUKE

Sr Gl pski as

GRAD U RUSIJI

BIV[I VOZA^ FORMULE 1 KELVIN

CIRKUSKI KOMI^AR

Sr Gl pski as

FOLK PEVA^ SA SLIKE METAR IZVR[NI KOMITET IZNOS NA NOV^ANICI (MN.)

BIV[I SRPSKI FUDBALER, MARKO

PROIZVOD P^ELA

ARGON

RIMSKI BOG QUBAVI (MIT.)

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 BIV[I MAJSTOR- SLOVESRPSKA HRVATSKI 17. SLOVO SKI GLUMICA PISAC NA^KI AMERI^KI NOVAC POPOVI] KANDIDAT FUDBALER, (1854-1888) AZBUKE (SKR.) MARKO

STRANO MU[KO IME

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

SRPSKI VATERPOLISTA

Skandinavka 1: VODORAVNO K, KOMPOZITORKA, OSMOZA, EMA, RP, MI, LOGARITMAR, PRIZNAT, [KOLE, RO@E, TOT, IK, V, OMALE, MIJA ALEKSI], MANAMA, TOKSINI, NUZ, I[I, EGZORCIST, SAKO, SENARE, IDENTITET, R, EW, NINA JANKOVI], OK, RELIKT, ANTENA, IZBA Skandinavka 2: VODORAVNO M, V, MED, AWA, IK, KAI[, SN, KLOVN, MARIO ANDRETI, ZLATKO PORTNER, VIK, ANALE, ROSOPAS, MOLO, DEROKO, ELVIRA, EL, L, AR, KOLENASTA POLUGA, VA, IVKICA, ETER, AKS, I, ROZANA, ^, PULSIRATI, E\, IMATI U VIDU, EZE, ]OSI], EMILIJAN Ukr{tenica: VODORAVNO ADIDAS, TARIBO, ER, POMAMITI, OT, RES, JOSIPA, ARK, O^IT, LALI, OSOR, BARIRANI ^EKOVI, IVANA STANKOVI], KARAKTERISTIKA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Marka sportske opreme - Biv{i nigerijski fudbaler Vest, 2. Simbol erbijuma - U~initi koga pomamnim - Osnovna tarifa (skr.), 3. Stvar (lat.) - Hrvatska peva~ica Lisac - Arkanzas (skr.), 4.

O~igledan - Reka u Kongu - Mesto na Cresu, 5. Vrsta ~eka (mn.), 6. Na{a poznata manekenka, 7. Bitna oznaka ne~ega.

USPRAVNO: 1. Sistem ve`bi za `ene, 2. Koja upada u o~i svojim jarkim bojama, 3. Sastavni veznik - Proizvo|a~i sira, 4. Dr`avno preduze}e (skr.)

- Folk peva~ica Ivanovi}, 5. Uzvik bola - Re~ni i morski quskar, 6. Koji se lepi poput smole, 7. Ameri~ki glumac, Armand, 8. Hiqaditi deo ara, 9. Koji pripadaju jednom tipu, karakteristi~ni, 10. Atanasija kra}e - Biv{i (lat.), 11. Japanska kopnena miqa - Porod `ivotiwa, kot, 12. Auto-oznaka za Italiju - Sportski {ampioni, 13. Borova {umica, borik, 14. Pronalasci

ZANIMQIVOSTI Ovo je pri~a o [kotlan|anki koja se sa skoro pedeset godina uputila u ratom i tifusom zahva}enu Srbiju i ostala joj verna i re{ena da joj pomogne u najte`im trenutcima.

Elsi Inglis je ro|ena 16. avgusta 1864. u Naini Talu, u podno`ju Himalaja u Indiji. Wen otac, Xon Inglis, bio je u slu`bi Isto~noindijske kompanije, iako se protivio imperijalisti~koj politici 1870-ih. Kad se penzionisao preselio je svoju porodicu na Tasmaniju na dve godine, pre nego {to su oti{li u Edinburg 1878. godine.

Od 1878. do 1882. godine, Inglis je poha|ala Edinbur{ki institut za obrazovawe mladih dama. Sa osamnaest godina, {koluje se u Parizu. @elelela je da se bavi medicinom i na sre}u Sofi Xeks-Blejk 1886. godine, otvara Edinbur{ku medicinsku {kolu za `ene, gde je Inglis zapo~ela svoju medicinsku obuku. Studije dovr{ava u Glazgovu, da bi 1892. godine sa 27 godina, postala lekarka.

Svoj prvi posao dobija u Novoj `enskoj bolnici u Londonu, a potom u porodili{tu u Dablinu. Weno {kotsko srce je vuklo u Edinburg, te stoga tamo otvara 1894. godine, sopstvenu ordinaciju i porodili{te za siroma{ne `ene, koje kasnije prerasta u Memorijalnu bolnicu “Esli Ingils”.

Elsi, me|utim, nije ograni~ila svoje aktivnosti na medicinu.

Nije iznena|ewe {to se ukqu~ila u pokret za pravo glasa `ena gde je preuzela ulogu po~asnog sekretara Edinbur{kog Nacionalnog dru{tva za pravo glasa `ena.

VELIKI RAT

Elsi je imala skoro pedeset godina 1914. godine, kada je objavqen rat. Sna`nog duha i patriotski nastojena, ponudila je svoje usluge Ratnoj kancelariji.

Odbili su je re~ima: “Dobra moja damo, idi ku}i i sedi mirno”.

Me|utim bila je odlu~na u nameri da doka`e da `ene mogu da pru`aju medicinske usluge na prvoj liniji fronta. Inglis je `elela da formira nezavisne bolni~ke jedinice.

Odr`ala je inspirativan govor u oktobru 1914. godine, u Kingsvej holu o tome “{ta `ene mogu da u~ine i pomognu u ratu.” Sredstva su po~ela da se slivaju u organizaciju, a Francuzi i Srbi su

^etvrtak 10. decembar 2020. 29 ^etvrtak 21. april 2022.

Crvenog krsta i Vlade Sjediwenih Dr`ava uspela da se vrati u Veliku Britaniju.

DOBILA NAJVI[I ORDEN KOJI SRBIJA DODEQUJE

POMOGLA KAD JE BILO NAJTE@E:

Kako je jedna [kotlan|anka postala “srpska majka” u Velikom ratu! prihvatili ponudu svih `enskih medicinskih jedinica. Prva jedinica je oti{la u Francusku u novembru 1914. godine, dok je druga oti{la za Srbiju u januaru 1915. godine.

Inglis je stigla u Srbiju kao glavni sanitetski oficir.

POMO] SRBIJI

Te{ke 1915. godine dok se Srbijom {irila epidemija tifusa, ona osniva prve ratne bolnice.

Jedna od wih se nalazila i u Mladenovcu. U znak zahvalnosti 1915. godine je izgra|ena spomen-~esma “Spomenac”, a na mermernoj plo~i uklesane su re~i na srpskom i engleskom: “Za uspomenu na sanitarne misije {kotskih `ena u Srbiji i winog osniva~a dr Elsi Inglis, podi`e II rezervna mladenova~ka bolnica.” – Izgradili vojnici Moravske divizije I poziva pod rukovodstvom rezervnog kapetana prve klase Bor. Popovi}a.

Tokom tih dana bila je poznata kao Majka nacije.

Ovekove~ena u kamenu: Figura u britanskom Ratnom muzeju prikazuje Elsi kako neguje srpske rawenike!

Krajem 1915. godine, Srbija je ponovo napadnuta, ali ovog puta sa mnogo ve}im brojem vojnika.

Srbija je sama i odlu~uje se na povla~ewe.

Elsi izabrala da ostane u Srbiji i suo~i se sa neprijateqem.

Wena jedinica bila je potisnuta u Kru{evac. Koristile su bolnicu Car Lazar kao bazu. Bolnicu su zatekli u veoma lo{em stawu, bez osnovnih sanitarnih uslova. Jedini izvor vode je bila pokvarena pumpa udaqena vi{e od 100 metara i nalazila se na otvorenom.

U roku od 24 ~asa, Elsi

je uspela da oformi odvojena “odeqewa” – za zara`ene i rawene – i ugovori redovno snabdevawe toplom vodom.

Nemci su povremeno granatirali kompleks. Kada je jednom prilikom i{la iz jedne zgrade u drugu, u dru{tvu jo{ jedne medicinske sestre, granata je eksplodirala iznad wih, zbog ~ega su ogluvele. Jedino {to je rekla bilo je: “Sti~emo razna iskustva, zar ne.”

U novembru 1915. godine, bila je zarobqena u Kru{evcu. Le~ila je srpske vojnike sve do odlaska trupa na Krf, kada je uz pomo}

Po povratku u Britaniju, Inglis se zalagala za pomo} Srbiji. Zbog svojih nemerqivih doprinosa je 3. aprila 1916. godine, postala prva `ena odlikovana ordenom Belog orla, {to je najvi{i orden koji Srbija dodequje. Ona je tako|e odlikovana i ordenom Svetog Save.

Na leto 1916, londonski potkomitet [kotskih `enskih bolnica, zatra`io je od Elsi da odvede novu jedinicu u ju`nu Rusiju, gde su se srpske trupe spajale sa ruskom vojskom. Pristala je da ode. Elsi je verovatno ve} tada znala da boluje od raka creva.

Kada su do{le u Arhangelsk u septembru 1916. godine, jedinicu su radosno do~ekale britanske vlasti i ruski vojnici. Elsi je bila popularna. Kada je jedinica krenula daqe, za Odesu, ruski puk stacioniran u Arhangelsku odlu~io je da prikladno isprati doktorku. Podigli su je u vis i nosili uokolo.

Elsina bolest se pogor{avala, ali je svoju tajnu uspela da zadr`i za sebe.

U septembru 1917. godine, jedinica se ponovo prikqu~ila srpskoj diviziji u selu Haxi Abdul u Besarabiji (dana{wa Moldavija). Tu je Elsi kolabirala. Wena lekarska karijera tu je bila zavr{ena. Nastavila je da izdaje nare|ewa i poslala je telegram ku}i sa vestima: “Sve je zadovoqavaju}e i dobro osim mene”.

Tvrdoglavo je `elela da ostane u Haxi Abdulu sve dok Srbi nisu bezbedno iza{li iz Rusije. Elsi se potom vratila ku}i.

Stigla je u Wukasl 25. novembra 1917. godine. Obukla se, stavila svoja odli~ja i oti{la da se oprosti od svog srpskog osobqa. Slede}eg dana, 26. novembra 1917. godine, umrla je u prisustvu svojih sestara. Na wenoj sahrani su prisustvovali predstavnici britanske i srpske kraqevske porodice.

Kada je u novembru 1918. godine, nastupio mir, velika koli~ina novca koja je ostala, podeqena je bolnicama u [kotskoj i Beogradu, u znak se}awa na Elsi. M. T.

JURIJ GAGARIN, PRVI ^OVEK U KOSMOSU:

Tog jutra probudili su ga u 5 ~asova i 30 minuta...

"Vidim Zemqu… Vidim oblake… Vidim sve… I prelepo je!", uzviknuo je Gagarin pre nego {to se uspe{no vratio na Zemqu.

"Poehali!", uzviknuo je Gagarin, {to je zna~ilo – Idemo! Neposredno pre toga, kada je sve bilo spremno, Sergej Koroqev, vo|a sovjetskog kosmi~kog programa i glavni konstruktor broda Vostok, javio se radio vezom: "Uzletawe! @elimo ti dobar let. Sve je u redu."

Bilo je to pre 58 godina, u zoru 12. aprila 1961. Ruski kosmonaut Jurij Gagarin (1934-1968) krenuo je u svemir u brodu Vostok 1 iz pustiwskih stepa Kazahstana.

Kao prvi ~ovek u kosmosu, Gagarin je proveo 108 minuta oble}u}i pun krug oko Zemqe brzinom od osam kilometara u sekundi.

Tog jutra probudili su ga u 5.30. Dobio je doru~ak i po{to je jeo, pomogli su mu da obu~e astronautsko odelo i odvezli ga do raketnog nosa~a. U 7.10 ukqu~en je komunikacioni sistem.

Raketa Vostok, odnosno modul i raketni nosa~ bili su gigantsko postrojewe te{ko 150 tona, proizvod sovjetskog svemirskog programa. Za gorivo je kori{}en kerozin, a kao

Jurij Gagarin

oksidant te~ni kiseonik. Unutar modula u kom je boravio Gagarin sve je bilo skromno, neprijatno i tesno: mogao je da boravi samo jedan astronaut.

Mada se Vostokom upravqalo sa Zemqe i uz pomo} automatike, dvadesetsedmogodi{wi Gagarin je u slu~aju problema mogao da preuzme kontrolu nad brodom. Wegov glavni zadatak bio je da razgovara sa komandom leta i

opisuje ono {to vidi kroz prozore na kabini.

"Vidim Zemqu… Vidim oblake… Vidim sve… I prelepo je!", uzviknuo je Gagarin pre nego {to se uspe{no vratio na Zemqu. Tokom sletawa, kako je rekao Nikiti Hru{~ovu, pevu{io je Domovina ~uje, domovina zna (Rodina sli{it, Rodina znaet), pesmu koja po~iwe stihovima "Domovina ~uje, domovina zna, gde wen sin leti u nebo".

Spustio se ponovo u Sovjetski Savez, u ruralni deo oblasti Saratov, gde su ga qudi posmatrali sa ~u|ewem – u naranxastom astronautskom odelu sa {lemom na glavi polako se prizemqio padobranom nakon {to se katapultirao iz modula sedam kilometara iznad Zemqe.

Uzviknuo je me{tanima da se ne boje, da je on tako|e Sovjet. „Vra}am se iz svemira i treba mi telefon da pozovem Moskvu.“ Gagarin je postao jedan od simbola osvajawa svemira i uop{te, qudskog napretka. I kao i svaki simbol, ponekad izaziva kontroverze. Nedavno mu je i u Beogradu podignut spomenik, u bulevaru koji nosi wegovo ime. Me|utim, zbog nesrazmernih proporcija, spomenik je izazvao veliku polemiku, pa je ~ak zavr{io i kao vest na BBC-iju.

S. G.

30

SPORT

10. april decembar 2020. ^etvrtak 21.

2022.

„Novak se rastao sa Vajdom jer nije hteo da se vakcini{e“ NOVAK OTKRIO PLANOVE I KAKO SE OSE]A:

Ho}u titulu u Beogradu, mislim i na Pariz

Najboqi teniser sveta igra na turniru u Beogradu koji je od 18. do 24. aprila.

Serbia Open }e biti tek tre}i turnir na kojem Novak \okovi} igra ove godine, posle slabih nastupa u Dubaiju i na Mastersu u Monte Karlu.

Konferencija za medije pred nastup u Beogradu je trebalo da se odr`i u nedequ, ali je iznenada otkazana i pomerena za ponedeqak.

Najboqi teniser sveta iskoristio je priliku da pre obra}awa novinarima odradi trening sa Dominikom Timom, nekada{wim osvaja~em US Opena.

"Ose}am se dobro, sre}an sam {to }u igrati u svom gradu. Treba mi jo{ mnogo me~eva da bi do{ao na neki nivo", bilo je prvo {to je \okovi} rekao.

Novak se osvrnuo i na vremenske prilike u Beogradu, sa `eqom da bude toplije kako bi i publika mogla vi{e da u`iva. Priznao je da je bio nespreman u Monte Karlu, kao i da delimi~no misli na Rolan Garos.

"Trudim se da svaki trenutak iskoristim da unapredim sebe i povisim nivo fizi~ke spreme, to mi je potrebno za sezonu na {qaci. U Monte Karlu sam bio i fizi~ki i igra~ki nespreman, to sam znao da }e biti tako. Nadam se podr{ci sa tribina u Beogradu, o~ekujem vetar u le|a. Rolan Garos je najve}i ciq na {qaci, delimi~no sam mislima u Parizu u smislu priprema".

Prvi teniser sveta je govorio o `eqama na Serbia Openu, voleo bi da bar neko od srpskih igra~a do|e do polufinala i otkrio je da }e igrati Masterse u Madridu i Rimu pre Rolan Garosa, uz ogradu da }e sve, ipak, zavisiti od toga kako se bude ose}ao i kako bude pro{ao na turniru u Beogradu.

Najboqi teniser planete Novak \okovi} rastao se od dugogodi{weg trenera po~etkom marta.

Kao bomba je odjeknula vest da Vajda vi{e ne}e sara|ivati sa Novakom, uz koga je bio od 2006. godine, s izuzetkom jednog kra}eg prekida 2017.

Danijel Muk{, ~ovek koji je napisao biografiju srpskog igra~a dao je op{iran intervju za nema~ki Sport 1 i osvrnuo se izme|u ostalog i na prekid saradwe \okovi}a i Vajde.

"Bilo je mnogo uzbu|ewa kada sam na Servus TV-u rekao da Novak razmi{qa o vakcinaciji.

Onda je bila 'oluja' prozivki od Novakovih navija~a na Tviteru posle toga. Mislili su da neko poku{ava da zamuti sve i da se \okovi} nikad ne bi vakcinisao.

Dve nedeqe kasnije je usledio intervju za BBC u kom je \okovi} rekao da radije ne bi primio vakcinu i bio je spreman da se odrekne turnira. Posle toga su svi napisali da je sve bilo totalno s**we. Ali nije. Znam da je to jedan od razloga {to su Vajda i on prekinuli saradwu. O tome se posebno debatovalo i Vajda je pitawe vakcinacije video druga~ije. Savetovao ga je da se vakcini{e", rekao je Muk{.

Dodao je da ne citira ili ka`e sve {to mu ka`u qudi bliski srpskom teniseru, ali je naveo da oni koji sara|uju u ugo-

Nole i Vajda na treningu vorima imaju neke posebne klauzule. "\okovi} ima klauzule posle karijere, da recimo Gebhard

Luda trka za 1. mesto Ve} krajem 2021. godine bilo je jasno da }e Novak \okovi}, Aleksandar Zverev i Danil Medvedev voditi qutu bitku za lidersku poziciju.

Me|utim, razvoj doga|aja koji je usledio te{ko da je ko mogao da predvidi, trka je dobila i ~etvrtog kandidata.

Razlika izme|u \okovi}a na prvom i Nadala na ~etvrtom mestu u ovom trenutku iznosi 1.405 poena, dok su prva trojica na mawe od 1.000 bodova razlike.

Potpuno neo~ekivano kao {ampion se iz Australije vratio Rafael Nadal koji je na talasu te titule osvojio Akapulko i igrao finale Indijan Velsa.

Gri~ ne mo`e da ka`e nikome koje su ve`be ra|ene sa Novakom. \okovi} je perfekcionista i napravio je pravne dogovore sa onima koji su mu najbli`i", kazao je Muk{ izme|u ostalog.

Opisao je i zbog ~ega smatra da Novak nije jednako popularan kao wegovi najve}i rivali Rafael Nadal i Roxer Federer.

"Bio je tu taj sukob i kontroverza sa Endijem Rodikom, kada su se umalo potukli. Posle toga mu je bilo te{ko da stekne popularnost u Sjediwenim Dr`avama. Mo`da se i trudio previ{e... Mnogo obaveza mu je tako|e bilo problem. Delom zato {to je bio iscrpqen, delom jer je bilo perioda kada je igrao kao bog. Mnogo pehova je stvorilo utisak da je neko ko odustaje, a imao je realne medicinske razloge. I u Zapadnoj Evropi ovde na wegov sportski mentalitet ne gledamo dobro. Da je Novak Francuz, bilo bi mu mnogo lak{e da ga vidimo kao stra{no dobrog", objasnio je Muk{. N. R.

Kakva bomba: Jedan od najbogatijih Srba u svetu priznao da bi `eleo da vodi ovaj srpski klub Ameri~ki biznismen srpskog porekla otkrio da ozbiqno razmi{qa da deo svog kapitala investira u zemqu ~iji je dr`avqanin

Fudbalski radnik i biv{i vlasnik nekoliko klubova u Evropi Milan Mandari} ima plan da se vrati u Srbiju i svoj novac investira u doma}i fudbal.

Ameri~ki dr`avqanin i biznismen srpskog porekla imao je dosta uspeha rade}i u fudbalu.

Iako je u{ao u devetu deceniju `ivota i daqe je agilan. Uspehe u fudbalu pravio je kao vlasnik belgijskog [arlroa, francuske Nice, engleskih klubova Portsmuta, Lestera i [efild Venzdeja, a do pre nekoliko meseci bio je gazda qubqanske Olimpije. Slovena~ki klub prodao je investitoru iz Nema~ke Adamu Delijusu.

Zanimqivo, nikada nije ulo`io svoj novac u Srbiju, zemqu u kojoj je odrastao.

- Zvali su me u Crvenu zvezdu i Partizan. Pomogao sam Crvenoj zvezdi, doveo sam Piksija, Belodedi}a, kao i neke druge igra~e. To sam ponovio i qudima iz aktuelne srpske vlasti. Hvala na pozivima, ali ja sam osoba koja ima projekte i sebe tu vidi. Na primer, zvali su me i iz Hajduka iz Splita. Sve su to fantasti~ni klubovi, imaju navija~e, ali imaju i probleme - rekao je Milan Mandari} (83).

- Iskreno, oni imaju probleme koje dr`ava treba da re{i. Ja uvek tra`im punu odgovornost, punu kontrolu i vlasni{tvo u klubu. Ako me pitate da li bih sada vodio klub u Srbiji, ako bih tako ne{to i uradio, mogao bih samo svoju Vojvodinu. Volim Novi Sad, qude tamo.

Mandari} se nada uspehu reprezentacije Srbije na SP u Kataru.

- Nadam se da }u i}i! Presre}an sam i ponosan na ovaj uspeh. Moja domovina ide na Svetsko fudbalsko prvenstvo!

Posebno mi je drago {to je selektor ove reprezentacije moj prijateq Piksi. Doveo sam ga iz Ni{a u Crvenu zvezdu. Tada je ulo`eno, ako se dobro se}am, 180.000 nema~kih maraka. I daqe smo u kontaktu.

Srbija bi mogla biti iznena|ewe na Mundijalu.

- Ima dosta mladih i talentovanih igra~a u timu, to je dobro. Piksi je napravio pravi miks, zna sa igra~ima.

Znate, Srbi imaju sve {to fudbalu treba. Oni su mangupi, talentovani su, kreativni... Kompletni su.

Najva`nija stvar kada `elite da uradite ne{to veliko je da imate karakter, `equ za pobedom, a va`an je i trener koji mora da bude pobednik.

Milan Mandari} ~esto boravi u Srbiji koju do`ivqava kao svoju zemqu.

- Ro|en sam u Hrvatskoj, a odrastao u Novom Sadu. Sa sobom nosim srpski paso{, zovu me Amerikanac srpskog porekla. Vidim da je Srbija kao dr`ava napravila zna~ajan napredak. Mnogo se ula`e, mnogo se gradi, raste kvalitet `ivota, to je dobro, uprkos svim problemima koji tek treba da se re{e. Beograd je, naravno, ne{to sasvim drugo od ostatka Srbije.

Mnogo se ovde gradi i privre|uje.

Upitan za{to nikada nije investirao u Srbiju ka`e: - Neki qudi su me razo~arali!

Milan Mandari} ulo`io je veliki novac u qubqansku Olimpiju, ali je klub napustio sa minusom od 25 miliona evra.

- Kada sam do{ao u Sloveniju, posle mnogo godina `ivota i rada na Zapadu uhvatila me nostalgija. Slovenija je veoma lepa. Ali pojedini qudi su me razo~arali. Nisu imali po{tovawa za ono {to sam radio. Ovde padne{, a nema ko da ti pru`i ruku.

Fudbal na prostorima biv{e Jugosla-

vije ima potencijal da postane ozbiqan biznis.

- Mislim da ima. Ovaj region ima bazu, odnosno ima dosta mladih i talentovanih igra~a. To je ono {to sam `eleo i tra`io u Olimpiji od svakog trenera.

Promenio sam ih dosta jer nisu sledili moju `equ da obrazujem i promovi{em mlade igra~e. Treba forsirati {kole fudbala. Navija~ mora svojim o~ima da vidi kako de~ak iz wegove ulice postaje fudbaler i igra za svoj klub. Fudbal je velika industrija. Ceo svet tako radi.

Fudbal mora da bude biznis, ali je potrebno mnogo truda da se to i ostvari.

O nekakvoj regionalnoj ligi ima svoje mi{qewe.

- Da sam mla|i, pozabavio bih se ovim pitawem. Ozbiqno sam razmi{qao o tome pre mnogo godina. Bili su mi neophodni ozbiqni qudi da vode takav posao.

Na`alost, ostala je samo ideja, jer sam tada napustio Lester. Kupio sam [efild i jednostavno vi{e nije bilo vremena za to. Ponavqam, ovaj region ima uslova za ovakvu ligu, ima mnogo talenata - ocenio je biznismen i ~ovek fudbala.

Milan Mandari} ro|en je 5. septembra 1938. u selu Vrebac u Lici, u okolini Gospi}a. Kao dete se sa roditeqima preselio u Novi Sad, u Srbiju, gde se od{kolovao i nastavio o~ev posao vode}i prodavnicu. Zbog neslagawa sa komunisti~kim re`imom tada{we Jugoslavije odlazi u Ameriku i tamo po~iwe biznis sa proizvodwom kompjuterskih komponenti.

S. G.

SPORT

Povla~ewe Barti ko{talo Australijance milione dolara E{li Barti je pre nekoliko nedeqa {okirala teniski svet odlukom da se povu~e.

Teniserka iz Brizbejna je re{ila da po drugi put napusti tenis, ovog puta na vrhuncu karijere, u 25. godini.

Oti{la je kao prva na svetu i iznenadila mnoge navija~e, ali pre svega ~elnike Tenis Australija.

Posle wenog velikog trijumfa u januaru na Australijan openu, Kreg Tajli i saradnici nadali su se velikom finansijskom kola~u narednih godina.

Planirali su da pove}aju cenu TV prava na prenose me~eva iz Melburn parka, ali im je odlazak Barti poremetio planove.

U Tenis Australija su ra~unali da bi mogli da potpi{u novi petogodi{wi ugovor vredan 500 miliona australijskih dolara, me|itim, sada sve to dolazi u pitawe.

Pra{ina koju je podigao trijumf Bartijeve zainteresovao je Kanal 7 da otkupi prava prenosa me~eva od Kanala 9, ali je posle wene odluke sve neizvesno. ^ini se da je odluka vi{e pogodovala drugim sportovima, pre svega kriketu, koji se nada da }e sada dobiti ve}u pa`wu.

Ina~e, prava na Australijan open po sezoni prodaju se trenutno za 60 miliona australijskih dolara po godini.

U`asno – Ronaldu i Georgini preminulo dete Stra{na vest potresla je svet fudbala i ku}u Ronaldovih.

Kristijano Ronaldo, jedan od najboqih fudbalera planete i wegova partnerka Georgina Rodrigez ostali su bez deteta.

Georgina i Ronaldo su u oktobru pro{le godine objavili da ~ekaju blizance i sada su morali da se suo~e sa najtragi~nijim gubitkom jednog od wih.

"Sa najdubqom tugom moramo da objavimo da je na{ de~ak preminuo. Ovo je najve}i bol koji roditeq mo`e da ose}a. Samo ro|ewe na{e devoj~ice nam daje snagu da `ivimo u trenutku sa nekom nadom i sre}om. Hteli bismo da zahvalimo doktorima i sestrama na pa`wi i nezi, kao i na podr{ci. Svi smo pogo|eni ovim gubitkom i molimo za privatnost u ovom veoma te{kom trenutku. Na{ de~ak ostaje na{ an|eo. Uvek }emo te voleti", napisao je Portugalac.

Podse}amo, devoj~ica }e Ronaldu biti peto dete, a jedno ve} ima iz veze sa Rodrigezovom.

ATLETIKA, IZBEGLICE I SIRIJA:

Svetski rekord – istr~ala 100 maratona za 100 dana Engleskiwa Kejt Xejden istr~ala je 100 maratona za 100 dana i postavila svetski rekord u `enskoj konkurenciji.

Ona je tr~ala svaki dan od 1. januara i ukupno pre{la 2.620 miqa (4.216 kilometara).

Xejden je u istoriju sporta u{la pro{le nedeqe kada je zavr{ila maraton u Brajtonu.

Dosada{wi rekord me|u sportistkiwama dr`ala Amerikanka Alisa Klark koja je za 95 dana istr~ala 95 maratona. „Ose}am se kao da sam za gerijatriju. Privilegovana sam {to sam pre{la ovaj put i {to mi se javilo mnogo qudi da mi ka`e da sam i wih uspela da inspiri{em“, kazala je Xejden posle trke.

Xejden je krenula 1. januara na put duga~ak 2.620 miqa (4.216 kilometara). To je razdaqina koju bi izbeglice pre{le od Alepa u Siriji do Velike Britanije. Sportistkiwa je na taj na~in `elela skrene pa`wu javnosti na probleme sa kojima se suo~avaju izbeglice. Onda je shvatila da }e tr~ati svakodnevno narednih 100 dana i oboriti svetski rekord ukoliko istraje u nameri. „To me guralo napred“, objasnila je. „Glavna stvar je bio put iz Sirije i rasplakalo me je to {to znam koliko je novca sakupqeno.

Xejden, koja je ~itavo putovawe dokumentovala na dru{tvenim mre`ama, prikupila je skoro 25.000 funti za dobrotvorne svrhe ovim izazovom.

^etvrtak 10. decembar 2020. 31 ^etvrtak 21. april 2022.

POSLE DERBIJA: Nemo} Partizana i kukavi~luk Zvezde, oteli nam dva sata `ivota O~ekivali smo derbi koji }e odlu~iti {ampiona. Tehni~ki ga mo`da i jeste odlu~io, ali ne i na na~in na koji smo toi o~ekivali. Bilo je borbe, nije da nije, osetali se povremeno i strast.

Ali, generalno, fudbal je bio za "dva na jedan". Poklowena ocena.

Jedva prelazna. Prelazna tek zbog borbe...

Crvena zvezda i Partizan odigrali 0:0 u me~u za glavoboqu i ve~ni zaborav. Velika se pompa dizala pred 167. ve~iti derbi, davno je 16. april ubele`en u kalendar kao dan kada }e se igrati „utakmica nad utakmicama“ koja }e re{iti pitawe {ampiona.

Posle brojnih najava, i{~ekivawa, ratova saop{tewima, brojnih optu`bi, dobili smo jedno veliko ruglo utakmice. Rezultat 0:0, igra apsolutna nula, ose}aj posle me~a kao da nam je neko brutalno oteo dva sta `ivota.

Osim velike borbenosti i `eqe fudbalera i rasko{ne pirotehnike sa tribina, nismo mogli da vidimo apsolutno ni{ta u me~u koji je trebalo da bude najve}i praznik srpskog fudbala.

Ve} posle 10 minuta je bilo jasno u kom }e se pravcu me~ kretati. [to bi rekli "Nadrealisti", pravi prvenstveni "hrkqu{".

Tri gruba starta za `uti karton koji ina~e sjajni sudija Jovanovi} nije pokazao kako ne bi podizao tenzije, odredili su ritam utakmice. @estoki dueli, o{tri startovi, mnogo gre{aka i pogre{nih dodavawa i o~ajnih poku{aja {uteva, ~itav su si`e ovog me~a. Videli smo ukupno sedam udaraca ka gol i ~etiri u okvir gola u zbiru.

Partizan je bio ne{to konkretniji i imao jedinu pravu {ansu na utakmici koja je do{la kao posledica gre{ke Sanogoa i upornosti Meniga. Me|utim, talentovani Terzi} je iz sjajne pozicije {utirao katastrofalno i ispostavi}e se proma{io pobedu,

a mo`da i titulu. Jednom je Menig solidno testirao Borjana i to je bilo sve {to }e ostati u se}awu sa ove utakmice. Pore|ewa radi, u prethodnom derbiju smo videli dva gola, 14 udaraca i jo{ par prilika, dok je u prvom derbiju u

Partizan sa druge strane to nije bio u stawu da kazni. Niti je imao kvalitet, niti dovoqno hrabrosti da krene napred i dotu~e grogiranu Zvezdu. ^udno je bilo vo|ewe utakmice Aleksandra Stanojevi}a,

sezoni vi|eno 22 udarca, odli~an fudbal, mnogo {ansi i poteza koji }e se pamtiti.

Umesto da posledwi derbi bude kulminacija, do`iveli smo antiklimaks. Crvena zvezda je u me~ u{la sa oreolom velikog favorita i ekipe u sjajnoj formi.

Nakon dominacije u prethodnom derbiju, o~ekivalo se da }e crveno-beli iza}i autoritativno sa `eqom da pobedom zavr{e svaku pri~u o borbi za titulu.

Ispostavilo se da je Stankovi} `eleo da bude pragmati~an i da defanzivom i ~uvawem rezultata, zatvori me~, sa~uva prednost i eventualno posle neke gre{ke do|e do pobede.

Takva taktika potpuno je legitimna, ali na~in na koji je Zvezda igrala, kako su izgledali weni najboqi igra~i, moglo je uz malo boqeg i hrabrijeg rivala sve da pretvori u fijasko. Da je Terzi} pogodio okvir gola u onoj {ansi i poslao loptu u praznu mre`u, Zvezdi bi se zihera{ki pristup i kukavi~luk vratio kao bumerang.

najbla`e re~eno. U me~u u kojem je wegov tim imao imperativ pobede kako bi do kraja imao sve u svojim rukama, izmene koje je pravio nisu imale nikakve logike.

Mo`da Natho nije bio spreman za ceo me~ ovakvog intenziteta, ali uvo|ewe na tri minuta pred kraj najboqeg kreatora u trenutku kada ti ni{ta ne funkcioni{e, potpuno je besmisleno.

Jo{ bizarnija je dvostruka izmena u nadoknadi sa kojom se tro{i vreme koje nije saveznik Partizana.

Dva zadwa vezna i nije bio tako lo{ izbor uzev{i u obzir iskustvo sa prethodnog me~a, ali defanzivna postavka, vo|ewe ra~una o svom golu kao da se brani rezultat i {anse tek posle gre{ke rivala, u~inak su tima koji je navodno igrao na sve ili ni{ta i i{ao na pobedu. Umesto spektakla, na kraju smo dobili jedan od najgorih derbija u novijoj istoriji. A bilo ih je nekoliko ba{ lo{ih.

N. R.

Evo {ta ve~ite rivale ~eka do kraja prvenstva:

TRI MINE I ZA JEDNE I ZA DRUGE

Ista meta - isto odstojawe u {ampionskoj trci, posle 167. ve~itog derbija bez golova na Marakani. Aktuelni prvak Crvena zvezda u ciqnu ravninu ulazi sa dva koraka prednosti u odnosu na Partizan. Dosti`na ili nedosti`na razlika uo~i posledwih {est kola?

I pre okr{aja na najve}em srpskom stadionu provejavalo je mi{qewe da }e svaki rezultat, osim pobede Partizana, zna~iti da je Zvezda jednom rukom ve} prigrlila pehar.

Povod za takvo mi{qewe nalazi se u ~iwenici da tim Dejana Stankovi}a ne gre{i ovog prole}a, za razliku od sastava Aleksandra Stanojevi}a.

Devet uzastopnih trijumfa u ligi ne samo da su istopili minus pet sa polusezone, ve} su doveli crveno-bele u poziciju da se samo oni pitaju za ishod borbe za titulu.

Do kraja mogu da dozvole sebi i jedan remi, pod pretpostavkom da najve}i rival dobije sve me~eve, po{to imaju boqi me|usobni skor (pobeda i dva nere{ena rezultata). Trofej ostaje u Qutice Bogdana i ako quti protivnici posle podvla~ewa crte budu bodovno poravnati.

Zavr{ni uspon ka petom uzastopnom naslovu prvaka, ipak, ne}e biti lak. Po~iwe gostovawem neugodnom TSC u Ba~koj Topoli, gde je pretrpqen poraz pre dve godine rezultatom 2:1. Posle toga je

zakazan okr{aj sa vrlo nezgodnim ^ukari~kim kod ku}e, pa put u Novi Sad na tradicionalno te`ak megdan Vojvodini, pre nego {to }e ni{ki Radni~ki sti}i na Marakanu. U pretposledwoj rundi Stankovi}evu ekipu o~ekuje duel sa Napretkom u Kru{evcu. Na zatvarawu prvenstva, Zvezda }e ugostiti Vo`dovac i imati {ansu da pred svojim navija~ima proslavi novu titulu.

Partizan je sa zna~ajnih pet bodova vi{ka u{ao u drugi deo sezone, ali je vrlo brzo po~eo da se sapli}e. Poraz od Crvene zvezde (0:2), te dva remija bez golova sa Napretkom i ^ukari~kim, doveli su Stanojevi}ev tim u podre|en polo`aj.

Olak{avaju}a okolnost za crno-bele predstavqa to {to naredne dve runde igraju u Humskoj.

Uz podr{ku navija~a imaju priliku za zavr{nu konsolidaciju i podizawe tonusa na najvi{i nivo kroz me~eve protiv ^ukari~kog i TSC, koji su pokazali da su i te kako tvrd orah.

Sledi crno-belima gostovawe Napretku, duel sa Vojvodinom kod ku}e, okr{aj na Krovu protiv Vo`dovca, pa posledwa utakmica u Beogradu sa ni{kim Radn~kim.

Iako svesni prokockane prilike i enormno te{kog zadatka u nadmetawu za titulu, iz Partizanu najavquju `estoku borbu dokle god postoji i promil {anse.

S. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 21. 4. 2022.

Aleksandar Mitrovi}

Filip Kosti}

SRBIJA NA SVETSKOM PRVENSTVU!

Rukometa{i ponovo porazili Sloveniju

Du{an Vlahovi}

Sergej Milinkovi}-Savi}

PIKSI TRQA RUKE ZBOG NAJBOQE SEZONE SRBA

Srpski fudbaleri briqiraju u Evropi Srbija je odavno obezbedila plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru koje se igra od 21. novembra do 18. decembra i saznala protivnike na zavr{nom turniru, a u me|uvremenu najve}e zvezde na{eg fudbala dominiraju terenima {irom Evrope. Selektor Dragan Stojkovi} Piksi zadovoqno trqa ruke svestan da je i on kao doprineo meteorskom usponu onog najboqeg {to Srbija ima. Jo{ da se Mundijal igra odmah u junu gde bi nam bio kraj.

Verovatno i pomalo `ali {to ovih dana ne kre}e Mundijal, jer bi na talasima sjajne forme glavnih igra~a wegov san o plasmanu u polufinale lako mogao da postane java. Kako na{ narod ka`e, gvo`|e se kuje dok je vru}e.

Mada, tu je i ona velika fudbalska istina da je forma prolazna, a klasa ve~na pa nema mnogo razloga za brigu, jer u svojim redovima ima dokazane majstore koji iz godine u godinu igraju na najvi{em nivou.

Navikli smo posledwih meseci na golgeterski teror Du{ana Vlahovi}a i Aleksandra Mitrovi}a i sjajne asistencije Du{ana Tadi}a, ali je {ou prethodnih dana ukrao Filip Kosti}.

Neumorno krilo i igra~ za kojeg imate utisak da bi mogao da igra neprekidno tri utakmice a da se ne umori, pokorio je legendarni "Kamp Nou" i ugasio zahuktalu Barselonu.

Ma{inu koju je ]avi preporodio i krenuo da vra}a na staze stare slave, Kosti} je rastavio na sastavne delove. Dva gola i asistencija bili su dovoqni za naslovne strane svih medija. Srpski reprezentativac tako je na velikoj sceni pokazao vanserijski kvalitet i koliko mo`e da bude ubita~an kada mu se ostavi prostor. Upavo bi on mogao da bude tajno oru`je protiv mo}nih Brazilaca jer }e zbog wihove ofanzive imati ogroman prostor pred sobom, a bi}e i va`na karika u defanzivi.

Kosti} je ove sezone u Bundesligi postigao ~etiri gola uz osam asistencija, dok je u Evropi imao u~inak od tri gola i ~etiri asistencije.

Sjajan vikend iza sebe ima i Du{an Vlahovi}.

Najskupqi igra~ u istoriji srpskog fudbala je ponovo bio Juventusov spasilac i bez wega posrnuli

gigant iz Torina ni blizu ne bi bio tako opasan. To mu je bio 23 gol ove sezone sa kojim je nastavio trku sa ^irom Imobileom u borbi za titulu najboqeg strelca koju je osvojio prethodne sezone.

Sjajan je u Italiji ove sezone i Sergej Milinkovi}-Savi}. Wegov potez u me~u protiv Torina kada je oduzeo loptu, a zatim poslao savr{en pas Imobileu spasila je Lacio poraza u posledwim sekundama utakmice. To mu je ujedno bila i 10 asistencija koja ga stavqa na drugo mesto u celoj ligi, samo korak iza Domenika Berardija. Uz to, postigao je devet golova {to mu je drugi najboqi napada~ki u~inak, a ima jo{ pet me~eva do kraja. U sezoni 2017/2018 postigao je 12, ali je tada imao svega tri asistencije pa nema dileme da igra sezonu karijere i da bi na leto mogao i u neki ja~i klub.

Te{ko je na}i dovoqno superlativa za igre Aleksandra Mitrovi}a. Broj od 38 postignutih golova impresivan je i za neke slabije lige od vrlo zahtevnog ^empion{ipa, a uspeo je da uz to uspeo da asistira sedam puta. To mu je donelo status apsolutnog rekordera drugog po ja~ini engleskog takmi~ewa u ovom formatu, a fali mu jo{ ~etiri pogotka da dostigne apsolutni rekord. Zbog toga je u{ao u naju`i krug kandidata za najboqeg igra~a sezone, a wegov Fulam doveo na korak od Premijer lige.

Kapiten Du{an Tadi} i ove sezone maestralno vodi Ajaks ka tituli. Postigao je 12 golova, a sa 17 asistencija je najboqi u ligi. Postigao je i dva gola u Ligi {ampiona uz jednu asistenciju. Bio je strelac i Kupu Holandije i jo{ jednom pokazao da je neprikosnoveni lider ovog tima.

Treba re}i i da su u svojim timovima nezamenqivi {toper Nikola Milenkovi} (Fjorentina), vezisti Sa{a Luki} (Torino) i Nemawa Maksimovi} (Hetafe). Sjajno brani i Predrag Rajkovi} (Rems), dok se iz doma}e lige ozbiqno name}e i talentovani Strahiwa Erakovi} (Crvena zvezda).

Srbija ima te`ak zadatak u grupi sa Brazilom, [vajcarskom i Kamerunom, ali Piksi u svojim rukama ima ozbiqnu artiqeriju pa zato ni ne ~udi euforija sa kojom se i{~ekuje dolazak Mundijala. N. R.

Rukometa{i Srbije igra}e na Svetskom prvenstvu 2023. godine u Poqskoj i [vedskoj, jer su u dva me~a protiv Slovenije izabranici Tonija \erone prikazali fenomenalnu igru i izbacili favorizovanog rivala.

Iako je imala tri gola prednosti iz prvog me~a u Cequ, Srbiju je u Kragujevcu ~ekao te`ak revan{, ali pred 4.000 navija~a u hali Jezero jo{ jednom su pokazali kako se bori za nacionalni dres.

Srbija je imala furiozan fini{, serijom od pet golova napravila je preokret i overila vizu za {ampionat sveta. Najboqi kada je bilo najva`nije.

Jo{ jednom stigla potvrda da je srpski rukomet na pravom putu preporoda i da {panski stru~wak na klupi Srbije radi dobar posao, iako su se pojavile sumwe u rukometa{e posle lo{eg izdawa na Evropskom prvenstvu u Ma|arskoj, kada nije izborena druga faza.

Imao je tada \eronin tim velikih kadrovskih problema zbog korone, ali i te{ke rivale u grupi, u kojoj su igrali sa Francuzima i Hrvatima.

Dvome~ bara`a za SP protiv Slovenije nosio je veliku te`inu, jer Srbija nije bila u~esnik prethodnog {ampionata sveta u Egiptu i novi izostanak sa velikog takmi~ewa bio bi ogroman korak unazad. Posebno {to je SP kvalifikaciono za Olimpijske igre 2024. godine u Parizu.

Za razliku od januara i EP, \erona je imao kompletan tim, jer su va`ni igra~i ponovo bili u sastavu. Kockice su se slo`ile, nije falilo energije i borbenosti, igrala je Srbije fantasti~no i u napadu i odbrani i Orlovi su odleteli na SP.

[EST GODINA DOMINACIJE I NE VIDI SE KRAJ:

Vojvodina bez premca u srpskom {ampionatu - nova titula!

Godine prolaze, ali neke stvari se ne mewaju. [esta sezona zaredom se zavr{ava sa identi~nom slikom odbojka{a Vojvodine na tronu. Novosa|ani su ponovo dokazali da im nema ravnih, pa u klupske prostorije sti`e 19. {ampionski pehar. Uspeli su igra~i Spartaka da ih namu~e u drugom i tre}em susretu finalne serije, ali u ~etvrtom u "Spensu" na terenu je postojao samo jedan tim - 3:0 (25:17, 25:19, 25:17).

Prethodni duel u Subotici dobila je doma}a ekipa maksimalnim rezultatom i tako naterala izabranike Slobodana Bo{kana da poka`u {ampionsku reakciju, kako je i sam kapiten Vilimanovi} rekao u najavi ~etvrte utakmice. Dodatno ih je motivisala publika koja ih je nosila sve vreme glasnim navijawem. Nisu "lale" dale nikakve {anse protivniku, pa je Novi Sad bio mesto velikog slavqa.

Deda Vlada sa 88 godina tr~i polumaratone i ima poruku za vas Jedan od najstarijih u~esnika sprema se za novi Beogradski maraton. Vlada Stevanovi} je u martu napunio 88 godina i ve} dugo tr~i maratone i polumaratone u Beogradu. Ovog puta }e istr~ati „tek“ polovinu od 42 kilometra.

Zatekli smo ga kako uz svog trenera Mi{u logopeda, pravi planove koliko }e mu vremena biti potrebno.

"Ovo mi je 138. ili 140. polumaraton", ka`e nam Vlada i nedeqno trenira obi~no dva puta.

Planira da za oko tri i po sata pre|e rutu od 21 kilometra, a omladini poru~uje da zbog svog fizi~kog zdravqa tr~e i bave se sportom.

Podse}amo, ovogodi{wi Beogradski maraton se odr`ava 15. maja.