Srpski glas 21. jul

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 21. 7.2022. z Year XXXI No.2510

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

ORGANIZACIJA SRPSKIH ^ETNIKA „RAVNA GORA“ U MELBURNU

Feqton

POMEN DRA@I MIHAILOVI]U

Hladno vreme u Melburnu nije spre~ilo vernike da se pod okriqem Organizacije srpskih ~etnika „Ravna Gora“ u nedequ, 17. jula okupe u Crkvenoj op{tini Sv. Stefan De~anski u Kerum Daunsu da prisustvuju pomenu i time odaju po~ast legendarnom vo`du Tre}eg srpskog ustanka, \eneralu Dra`i Strana 17

Srbi u Rusiji

Kolumna

Popis, brojke i trendovi Pi{e: Sa{a Jankovi}

Nedavno objavqeni rezultati pro {logodi{weg popisa stanovni{tva u Australiji doneli su neke interesantne novine, ali i zna~ajne kvalitativne promene.Ohrabruje i ~iwenica da i australijski Srbi postaju sve ozbiqniji u `eqi da sa~uvaju svoj identitet, bil o kroz svoj materwi jezik ili poreklo. Broj Srba u Australiji koji sada govore srpski jezik u ku}i je pove}an za 6,5 odsto, u odn osu na popis iz 2016. godine

Strana 14

KO JE BILA MONA LIZA:

FUSNOTA O AUSTRALIJI

Strana 12

Australija nakon Drugog svetskog rata prolazi kroz svojevrsnu krizu identiteta.

I samoj sebi postavqa pitawa poput - Ko smo mi?

Gde se nalazimo?

Strana 21 Kome pripadamo?

Kako je srpski slikar Bajo Lukovi} otkrio najve}u tajnu Leonarda da Vin~ija

Strana 18

VELIKO SRPSKO OTE^ESTVO (1) Srbi se useqavaju u Rusku Federaciju od 14. veka. Danas ih sa stalnim boravkom ima 20.000. Najzna~ajniji Srbin u istoriju Rusije bio je car Ivan Grozni. Na{ narod ga je zvao Ivan Svetosavac

"Prvi srpski preleta~", ru{io i postavqao vladare ali ga je jedna gre{ka ko{tala

Strana 25 Toma Vu~i} Peri{i} poznatiji i kao gospodar Vu~i}, bio je srpski vojskovo|a iz doba Prvog i Drugog srpskog ustanka i jedan od najbogatijih Srba svog vremena. A, kako uz bogatstvo neraskidivo ide i uticaj, mo`e se re}i da je, uz kneza Milo{a, gospodar Vu~i} bio najmo}niji ~ovek Srbije prve polovine 19. veka

2

10. jul decembar ^etvrtak 21.

2022. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Aleksandar Vu~i}: Ne}u na more, ho}u u Jasenovac

Izvor iz EPS: Sti`u restrikcije struje u Srbiji, evo kada i koliko }e trajati Restrikcije struje u Srbiji mogu}e su od sredine novembra ove, do januara naredne godine, pi{e zagreba~ki portal Poslovni dnevnik, pozivaju}i se na „dobro upu}eni izvor iz Elektroprivrede Srbije (EPS), i napomiwe da bi se u prvom talasu potro{wa struje ograni~avala do dva sata na dan.

Prema istom izvoru, u slu~aju pogor{awa stawa na tr`i{tu elektri~ne energije u Evropi, predvi|aju se restrikcije u trajawu od {est sati dnevno i to ravnomerno raspore|enih na pet distributivnih podru~ja EPS. Kako prenosi Poslovni dnevnik, pazi}e se da distributivna podru~ja 1 – Novi Sad i 2 – Beograd restrikcije imaju samo no}u.

To se odnosi samo na planirawa iskqu~ewa, a ne na havarijska, koja su tako|e mogu}a, zbog lo{eg statusa tehnike u TE Nikola Tesla (TENT), kao i velikih gubitaka u transmisiji, pi{e u tekstu.

Glavni razlog je nesta{ica ugqa iz rudnika Kolubara, navodi Poslovni dnevnik, {to u bli-

skoj budu}nosti mo`e rezultirati nedostatkom od sedam miliona tona, pa }e biti nu`an uvoz kvalitetnijeg ugqa.

Proizvodwa struje u TE Nikola Tesla u prvom tromese~ju ove godine je bila 8.332 GWh i mawa je za 21 odsto u odnosu na isto razdobqe 2021, tvrdi se u tekstu.

Ukazuje se i na problem {to TE Nikola Tesla tro{i 2.510 tona ugqa po satu, dok je u TENT B potro{wa oko 1.900 tona po satu, dok u regionu nema dovoqno ugqa, i predvi|a da se proizvodwa u Kolubari ne}e stabilizovati jo{ najmawe dve godine.

Problem je i s hidroelektranama, jer je proizvodwa struje, zbog niskog vodostaja Dunava u dve najve}e elektrane – \erdap 1 i \erdap 2 na otprilike 50 posto, dodaje se u tekstu, dok je zbog visokih temperatura i stalnog kori{}ewa rezervnog kapaciteta akumulacija na reverzibilnoj HE Bajina Ba{ta izuzetno niska.

Zato postoji bojazan da ~ak i u slu~aju obilnijih padavina ne}e biti dovoqno struje za upumpavawe vode u akumulaciju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je izneo, kako ka`e, punu istinu o de{avawima koja se ti~u zabrane wegove posete Jasenovcu, navode}i da je napravqen cirkus. "Zamislite na{ greh se svodi na to da sam `eleo da u|em u zemqu EU i da polo`im cvet", dodao je. „Informacija se slu~ajno ili ne, ne pojavquje u srpskim medijima… Informaciju o mom nepolasku objavquje Jutarwi list u 7:29 i nastavqa se 8:27, zatim u 9 ~asova, gde nikakve reakcije nema iz Beograda. To se de{ava zato {to su oni mislili da }emo mi da iza|emo javnost, iako to nije bio na{ plan – mi smo hteli u ti{ini da predamo notu, znali su da je za 10 ~asova zakazan razgovor u Ministarstvu spoqnih otpravnici poslova g|i Maji Bogdan. Zato su krenuli u napad, sa sumanutim argumentima. Zamislite – Vu~i} je hteo da do|e na na{u teritoriju da polo`i cve}e i upali sve}e. Zamislite haos… Da to nazivate haosom i provokacijom – bilo je ne samo preterano, iznenadio sam se, nisam mogao da verujem da je mogu}e da neko povede takvu kampawu“, rekao je Vu~i}, na konferenciji za medije posle konsultacija sa predstavnicima parlamentarnih stranaka.

Oni su rekli da sam `eleo da banem i da do|em u tajnu posetu, da izazovem u haos, rekao je pokazuju}i naslovne strane hrvatskih medija i ~itaju}i naslove, navode}i da su svuda iste re~i.

Rekao je da je 2. septembra 2021. godine, mesec dana po{to je pro{lo obele`avawe Oluje – „wihovo slavqe i na{e tugovawe“ – da prvi put kontaktiraju kabinet Vlade Hrvatske, sa

ma {ta mi re~e?!

NE VOLI GLAMUR SJAJNIH REKLAMA

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

molbom da 10. septembra poseti Jasenovac. Ka`e da je 4. septembra stigao odgovor iz Plenkovi}evog kabineta – i naveo da je poruka glasila: „Molimo vas da pomerite posjet zbog unutarwe politi~ke situacije“. Molba je usli{ena, nismo iza{li u javnost, smatramo da se tako postupa sa partnerima – nama je Hrvatska va`na, milijardu i 500 miliona evra imamo razmenu i imamo suficit sa Hrvatskom – za na{ izvoz je od izuzetnog zna~aja Hrvatska, a i zbog Srba u Hrvatskoj i Hrvatskoj u Srbiji i rekli smo nema problema, naveo je.

Dodao je da su 1. marta ponovili zahtev i kontakt sa molbom da poseti Jasenovac 5. marta. „Nakon dva dana dobili smo poruku – „posjet nije dobrodo{ao u ovom trenutku“, i 4. marta sam doneo odluku da ni tog puta ne}u oti}i u Jasenovac, i nijedan jedini medij u Srbiji to nije saznao, nismo kukali, bili smo fer partneri“, rekao je.

Onda je, ka`e, do{ao tre}i put, kada je rekao (Miloradu) Pupovcu- ako ho}e{ obavesti kabinet i on je obavestio. „Rekao sam po}i }emo i do}i }emo u Jasenovac i ne brinite bi}emo

korektni, po}i }e mo`da jedna kamera sa nama, jer }emo da objavimo doga|aj kad se zavr{i, da se izbegne provokacija i samo }emo da obavestimo javnost da smo to uradili. Razlog je sramota da 81 godinu od kada je osnovan jedan od najstra{nijih nacisti~kih logora smrti u Evropi – da ni jedan srpski predsednik nije bio u Jasenovcu. Ja sam bio u dva navrata, ali ne kao predsednik. U ~etvrtak 14. jula u 11 ~asova, u prostorijama Predsedni{tva, otpravnica poslova Bogdan do{la je da prenese iskrenu molbu premijera Plenkovi}a i ministra Grli} Radmana da predsednik Vu~i} ne ide u Jasenovac. Preneli su da su zbuweni, da su za posetu ~uli neslu`beno“, rekao je Vu~i}.

Naveo je da je wegova savetnica tada woj prenela da Vu~i} namerava da ide u privatnu posetu, bez posebnog medijskog pokrivawa i da svakako ne bi davao izjave koje bi zna~ile provocirawe. „I onda smo dobili ceo ovaj cirkus od pola 8 u nedequ ujutro, bez da smo mi bilo {ta uradili. Zamislite na{ greh se svodi na to da sam `eleo da u|em u zemqu EU i da polo`im cvet na mestu gde bismo mi rekli stotine hiqada, a ra~unam da Hrvati ako po{tuju Tu|mana – rekli desetine hiqada, ubijenih u Jasenovcu.

To – da to nije odlazak na more – pa ba{ zato {to nije odlazak na more, jer ja na more ne `elim da vidim. Mnogo gra|ana odlazi na more u Hrvatsku, hvale se, ~estitam im, ja ne `elim da idem na more u Hrvatsku, ne `elim da more, ne zanima me. Mene zanima Jasenovac“, naveo je. Rekao je i da Tito nikad nije bio u Jasenovcu.

NAJBOQA ODBRANA OD UKRAJINACA „Ukrajina se brani i toj zemqi i wenom narodu `elim sve najboqe, a {to se ti~e osvete Hrvata, samo neka oni rade svoj posao" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, povodom objave ukrajinskog poslanika da }e „proces prevaspitavawa“ biti te`ak i neprijatan za Srbe“ i da u tome ra~una na podr{ku „bra}e Hrvata“)

„Ja nekako nisam qubiteq reklamirawa. Mene li~no nikad niko nije ubedio da kupim ne{to zato {to je to rekao tamo neko, niti }e.

Jednostavno to kod mene ne radi, to ne podr`avam. Dobijala sam ponude, jesam. Sve {to sam dosad dobila sam i odbila.

Nisam gadqiva na pare, kako da ka`em…

Prosto, ne ide mi se tamo. Ja ne bih ube|ivala qude da je neki proizvod ba{ strava" (Ana \uri} Konstrakta, peva~ica)

U PUNOM BLAGOSLOVU „Mogu samo re}i da sam u punoj funkciji, da sam nastupao u Savetu bezbednosti, idem u Beograd i tamo me prihvataju Aleksandar Vu~i} i patrijarh. A, kada imam blagoslov Crkve, onda to mora biti to!"

(Kristijan [mit, predstavqaju}i se kao Visoki predstavnik u BiH)

DOSADILE SU MI REPRIZE MOJIH FILMOVA I SERIJA „Kod mene ono {to radim nema grubosti i psovawa i ~im su neki lepi i sve~ani trenuci – koga }emo, [otru }emo. Ima raznih televizija i treba popuniti program, i onda stalno vrte filmove.

Meni je to dosadilo, ne znam kako publici ne dosadi da gleda ponovo" (Rediteq Zdravko [otra)

IZME\U DVA VIKENDA

„SNS banda nudila Malom Senti mito od 100.000 evra za Jovawicu“ Potpredsednik Narodne stranke, Miroslav Aleksi}, rekao je da vlast na sve na~ine poku{ava da izvr{i pritisak da se oslobodi Predrag Koluvija, vlasnik imawa "Jovawica" i da se kao logi~nim name}e pitawe kome }e Srpska napredna stranka ponuditi onih 100.000 evra, koje je odbio inspektor Slobodan Milenkovi}.

Aleksi} je na dru{tvenoj mre`i Tviter napisao da je Milenkovi} odbio mito od 100.000 evra od SNS, namewenih da se zatvori slu~aj „Jovawica“, te se upitao da li }e taj novac biti prosle|en onome ko bude svedo~io da je pomenuti inspektor narkodiler.

Aleksi} tvrdi da je sve jasnije da je ovaj slu~aj kqu~an za opstanak aktuelne vlasti, te da se zbog toga bore da za{tite Predraga Koluviju.

"Ovolika borba da se zamenom teza u javnosti i pritiscima oslobodi Koluvija i svi dr`avni slu`benici koji su bili ukqu~eni u proizvodwu marihuane, u stvari je borba da vrh vlasti sa~uva sam sebe.

Dve i po godine, od kad je otkrio Jovawicu i uhapsio Koluviju, policija, BIA, sada i Tu`ila{tvo ispituju svaki zadatak na kom su policajac Slobodan Milenkovi} i wegovo odeqewe radili, umesto da budu nagra|eni. To je ve} toliko o~igledno da mu tra`e i najmawu gre{ku pa da ga uhapse ili izbace iz MUP-a", upozorava Aleksi}.

On podse}a da su pro{le godine re`imski tabloidi objavili i fotografije, koje su nastale tokom pra}ewa, verovatno od strane BIA, Milenkovi}a sa nekim od wegovih saradnika.

"Time se ne ugrozava samo `ivot policajaca, ve} i policijskih dou{nika iz sveta kriminala. Sada poku{avaju, i to preko Tu`ila{tva, odnosno vrlo kompromitovanih tu`ilaca, da saznaju sve Milenkovi}eve izvore, kao i na~in wegovog operativnog rada s wima. Jasno je da izvori inspektora koji love narkodilere sigurno nisu monhiwe i akademici,

Inspektor Milenkovi} je otkrio veliku aferu "Jovawica", gde je dr`ava organizovano gajila opojnu drogu na najve}oj planta`i marihuane u Evropi, i sada dr`ava poku{ava da ga u}utka

Miroslav Aleksi} tako da je jasno da na taj na~in `ele da kompromituju i kriminalizuju Milenkovi}a. Tra`e}i mu da otkrije saradnike, deluje da tu`ila{tvo i vrh MUP namerno izla`u ozbiqnoj opasnosti i wega i izvore", isti~e Aleksi}.

Aleksi} je rekao da smo nedavno imali priliku da saznamo da je u posledwih nekoliko godina, prema navodima medija, ubijeno nekoliko policijskih saradnika, te da niko za to nije odgovarao.

"Videli dmo i da je okrivqena Dijana Hrkalovi}, po{to je uzela istog advokata kao i Koluvija, funkcionera SNS-a Vladimira \ukanovi}a, javno optu`ila Milenkovi}a da je zapravo on narkodiler koji je montirao Jovawicu, a na {ta je vi{e tu`ila{tvo odmah reagovalo za razliku od svih prijava koje smo ja i moje kolege istom tu`ila{tvu podnosili u vezi sa korpucijom i kriminalom pojedinaca iz vrha vlasti, pa i samog slu~a Jovawica, za koji me nikada nijedna institucija nije pozvala u ciqu prikupqawa informacija. U sred posledweg poku{aja da se dr`ava, u stilu mafi-

je, osveti Milenkovi}u, saznajemo i da policija i tu`ila{tvo nisu ni prstom mrdnuli kad su, pre 8 meseci, saznali da postoje ozbiqne informacije da je u vrhu bezbednosnih slu`be Srbije odlu~eno da policajac Milenkovi} bude najpre kriminalizovan, pa ubijen, u stilu kriminalne likvidacije", ka`e Aleksi} Tu`ila{tvo, prema wegovim re~ima, ni{ta ne radi ni povodom prijave, iako su, kako ka`e, potvrdili da postoji podatak da je Milenkovi}u ponu|en napredak u slu`bi i mito od 100.000 evra od SNS, ako se “dogovore oko Jovawice”.

"Logi~no je pitawe, kome li }e, SNS banda, sad dati onih 100.000 evra, koje je Milenkovi} odbio. Verovatno nekom ko bi svedo~io da je policajac koji je, prema optu`nici, otkrio najve}u planta`u marihuane u Evropi, ustvari, narkodiler.

Po{to nisu uspeli u po~etku da zata{kaju aferu, jasno je da su sada meta inspektori kao kqu~ni svedoci u slu~aju Jovawica kako bi se za{titili organizatori ovog posla dr`avne proizvodwe droge", zakqu~io je Aleksi}.

Proverili smo srpsku firmu ~ije su mine izgorele u padu aviona „Antonov“ u Gr~koj i ostali bez teksta Privatna firma "Valir" sa sedi{tem u Beogradu, koja je slala mine za Banglade{ avionom koji se sru{io iznad Gr~ke, osnovana je na samom kraju 2019. Ve} slede}e godine u biznisu trgovine oru`jem pravi prihod od preko milijardu i po dinara, a 2022. ~ak 6,5 milijardi dinara, odnosno oko 55 miliona evra. Sve to ostvarila je firma koja se do 2019. nikada nije bavila trgovinom oru`jem, pi{e portal Nova. rs. „Valir doo“ osnovan je pre samo tri godine (2019), tada sa sedi{tem u u Ulici Paunova 24. Prema aktuelnim podacima iz Agencije za privredne registre ta adresa je promewena i sada se vodi na Hercegova~ku ulicu u Beogradu na vodi.

Firma ima samo jednog zakonskog zastupnika, koji je ujedno i direktor – Mladen Bogdanovi} ina~e 1985. godi{te.

On je sa kapitalom od 100 dinara otvorio firmu koja danas prihoduje oko 55 miliona evra.

Prema podacima dostupnim

Postavqa se pitawe za{to se pored dr`avnog trgovca oru`jem Jugoimorta, ponovo anga`uje privatna firma. Na taj na~in zarada od prodaje ide u xep privatnika umesto na ra~un dr`ave

na sajtu APR u firmi koja prihoduje desetine miliona evra rade tri zaposlena.

Zvani~no objavqeni finansijski izve{taji pokazuju neverovatan uspon jedne firme.

Budu}i da je "Valir" osnovan na kraju 2019. godine, o~ekivano je da prihodi budu nula dinara. Ve} slede}e godine situacija se mewa. Tada firma bele`i prihod od vi{e od 1,5 milijardi dinara.

A onda sledi vrtoglavi rast u 2021. godini kada bele`i prihode od vi{e od 6,5 milijardi dinara.

Sve to bele`i firma koja do tada nije imala nikakav izvozni, stru~ni ili bilo kakav drugi "bekgraund" povezan sa trgovinom oru`jem.

Podsetimo, firma "Valir" vlasnik je po{iqke koja se nalazila u ukrajinskom avionu koji je pao u Gr~koj kod mesta Kavala. U izjavi za Nova.rs, direktor Mladen Bogdanovi} rekao je da su pitawu {kolske mine ~iji je izvoz dogovoren i ugovoren 2021. godine sa Ministarstvom odbrane Banglade{a.

Po wegovim re~ima prevoz tereta i kompaniju ~iji se avi-

on sru{io, anga`ovao je kupac.

"Na{a obaveza je bila samo da po{iqku dovezemo do aerodroma u Ni{u, odakle je poleteo avion koji se sru{io u Gr~koj. Mi nemamo nikakvu odgovornost za ovu tragediju koja se dogodila, osim moralne, ali moram da ka`em da nam je `ao zbog toga {to se dogodilo i da nam je `ao {to su stradali qudi koji su prevozili na{u po{iqku", izjavio je on.

O padu aviona oglasio se i Ministar odbrane Neboj{a Stefanovi} koji je rekao da je avion poleteo za Banglade{ i da je prenosio 11,5 tona oru`ja.

Pad aviona i "osetqiva" po{iqka otvorili su jo{ jednom pitawe kome sve Srbija izvozi naoru`awe, te u kakvoj su vezni privatni interesi pojedina~nih trgovaca oru`jem sa tzv. dr`avnim interesima.

Osim toga, postavqa se pitawe i za{to se pored dr`avnog trgovca oru`jem Jugoimorta, ponovo anga`uje posrednik.

Na taj na~in zarada od prodaje ide u xep privatnika umesto na ra~un SDPR-a.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 3

Nasme{ite se, Vulin snima!

Pi{e: Ranko Pivqanin Kakva }e to sre}a biti za Vu~i}a. Do sada je demonstrante i ostale zgubidane brojao do u decimalu, a sada }e - ako se u okviru Nacrta zakona o policiji provu~e sporna odredba o biometrijskom video nadzoru, {to zna~i da }e kamere kojima nas budu snimali prepoznavati lica – mo}i i da imenuje sve one koji su se negde usudili da rade ne{to protiv wegovih Ministarstava istine i obiqa.

Orvelova Okeanija iz wegove utopije „1984“ dobija svog realnog balkanskog parwaka, budu}i raj ovda{wih Ilija ^vorovi}a i ideal policijske dr`ave u kojem }e nad svima bditi nedremano oko Velikog brata i koji }e sve o svakome sve znati.

Softver koji je u stawu da prepozna osobu ~ak i na osnovu o~iju ili tetova`e , prema pisawu BIRN-a, bio je planiran u javnim nabavkama Ministarstva unutra{wih poslova jo{ pro{le godine, iako ne postoji zakonski osnov da se ova vrsta tehnologije primewuje. Ukoliko se kroz nacrt novog zakona o policiji progura ~lan koji bi ovo regulisao, onda }e i nabavka softvera dobiti zakonsko opravdawe, a mi }emo mo}i samo da se nadamo kako ni ovo ne}e funkcionisati, kao {to mnoge druge stvari ne funkcioni{u u ovoj zemqi. Slaba je to nada.

Dr`ava u kojoj se od svih tradicija pokazala naj`ilavijom i najdu`e odr`ala ona pandursko –{pijunska, maksimalno }e se potruditi da na ovom poqu ne zaka`e i da taj nadnadzor nema bagova.

Ova "orvelov{tina" u najavi otvara niz pitawa a sva su sme{tena izme|u dve krajwe mogu}e ta~ke ovog poduhvata: stvarne potrebe i zloupotrebe.

Ve} dugi niz godina mi smo opservirani kamerama gotovo na svakom koraku: snimaju nas u prodavnicama, bankama, ustanovama, na ulicama, parkinzima, kamere u nas zure sa zidova ku}a, zgrada i liftova; ulicama krstare vozila komunalne policije sa "okom sokolovim" na krovu; policijski `birovi nas, {to tajno, {to javno, snimaju na okupqawima i demonstracijama, tako da prose~an stanovnik na{ih gradova biva izlo`en nekom "slikawu" onog trenutka kada napusti dom. Gotovo je nemogu}e da odete na posao, u nabavku ili na kafu sa prijateqima a da vas, pri tom, neka kamera negde nije zabele`ila, a sada }e, potencijalno, policijski voajeri iz nekog nadglednog centra mo}i da vas prate do mile voqe.

Naravno da }e sve to biti predstavqeno kao mera za{tite i unapre|ewe sigurnosti ali, s druge strane, mnogo vi{e vu~e na kontrolu, tim pre, {to se ne znaju mehanizmi koji bi kontrolisali one koji nas kontroli{u.

Govore}i o biometrijskim kamerama, ministar unutra{wih poslova Aleksandar Vulin je sladostrasno konstatovao da tu "ni maska ne poma`e, prepoznaje se hod i ne mo`ete da se sakrijete". A za{to bismo se i od koga krili? Za one koji imaju motiv da se kriju od zakona, ve} su razra|eni sistemi i pra}ewa i nadzora i oni su vi{e u domenu voqe i odluke bezbednosnih slu`bi i pravosudnih organa da ih primene, nego tehni~ke inferiornosti.

Ovako sve li~i na jo{ jedno trenirawe strogo}e koji za ciq ima da unese zebwa i nesigurnost kod gra|ana kako bi se dodatno "stimulisala" pokornost spram svemogu}e ruke dr`ave. Poruka je, gledamo vas, a vi vidite {ta }ete da radite.

4

10. jul decembar ^etvrtak 21.

2022. 2020.

SRPSKA POSLA

Povla~ewe zlata iz inostranstva U prethodnim godinama u Srbiju vra}eno 13 tona zlata, od ~ega je 12 tona transportovano iz Berna, dok je jedna tona preba~ena iz Londona U vreme finansijskih previrawa zlato se smatra nezamewivom imovinom, a ve}ina zemaqa ima razli~ite rezerve. Postoje dr`ave koje imaju 60–65 odsto me|unarodnih deviznih rezervi u zlatu, a me|u wima su Amerika i Rusija, ali ima i onih koje uop{te nemaju zlato ili ga imaju u malim koli~inama. Srbija je lider u regionu, jer u deviznim rezervama zlato u~estvuje sa 14,5 odsto. Imaju}i u vidu narastaju}u svetsku krizu, sve rezerve zlata koje su ~uvane u inostranstvu u prethodnom periodu vra}ene su u Srbiju. Kako isti~u u Narodnoj banci Srbije, u prethodnim godinama u Srbiju je vra}eno 13 tona zlata, od ~ega je 12 tona transportovano iz Berna, dok je jedna tona zlata preba~ena iz Londona.

– Zlato smo na me|unarodnom tr`i{tu kupovali u dva navrata – devet tona krajem 2019, a onda i tri tone krajem 2020, i to je 12 tona koje su bile u Bernu, dok je tona zlata u Londonu ostala posle sukcesije – podse}aju u NBS i dodaju da su u ambijentu poja~ane globalne neizvesnosti `eleli dodatno da pove}aju sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata.

– To se, imaju}i u vidu aktuelna de{avawa u svetu, ispostavilo kao dobra odluka. Trenutno se celokupne rezerve zlata ~uvaju u Srbiji, u trezoru NBS. Ovakve odluke su donosile i druge centralne banke, poput nema~ke, holandske, austrijske, poqske, ma|arske i rumunske – otkrivaju u NBS. Srbija trenutno raspola`e sa 38,1 tonom ovog plemenitog metala, u vrednosti od 2,1 milijarde evra.

Zoran Grubi{i}, profesor na

@ETVA

@IVETI

U SRBIJI Beogradskoj bankarskoj akademiji, podse}a na pravilo da najve}e, najsna`nije privrede i wihove centralne banke koje upravqaju deviznim rezervama imaju najve}e iznose zlata.

– Od pre nekoliko godina centralne banke su pove}ale u~e{}e zlata u deviznim rezervama, a to su prvo uradile Ameri~ke federalne rezerve (FED), Ruska centralna banka i Evropska centralna banka. Taj trend je dobro ispratila i na{a banka, napravila je pametan potez i podigla je u~e{}e zlata tako da je ono na rekordnom nivou u u~e{}u u deviznim rezervama. Mi se dobro kotiramo u regionu, tu smo lideri – smatra prof. Grubi{i}.

Povla~ewe zlata iz inostranstva je, prema wegovoj oceni, znak opreznosti dr`ave, a ~esto ima i demonstracionu, pa i populisti~ku ulogu.

– To je prvi uradio Ugo ^avez iz Venecuele kada je povukao zlato iz Francuske, da bi narod video gde je zlato. U slu~aju Srbije nema populizma, ve} je re~ o vrlo racionalnom potezu, jer treba da imamo zlato kao ne{to {to nam daje sigurnost i {to }emo uvek mo}i da prodamo – napomiwe on i dodaje da je zlato va`an deo u portfoliju deviznih rezervi, a za razliku od dr`avnih hartija od vrednosti ne donosi nikakav prinos.

– Naprotiv, postoje samo tro{kovi skladi{tewa, ali ga je neophodno imati u deviznim rezervama upravo zbog te diversifikacije, ta~nije zbog umawewa ukupnog rizika. Ono je sigurna luka i ~uvar vrednosti. Mo`e i da se proda, ali treba biti oprezan. Recimo, Hrvatska centralna banka je napravila gre{ku kada ga je prodala 2005. i 2006. godine – prise}a se on.

Uveren je da nema racionalnog razloga da se zlato prodaje, iako je kriza aktuelna, ve} naprotiv veruje da }e se ono samo jo{ vi{e kupovati.

– U vreme krize je uobi~ajenije da vrednost zlata raste, dok u dobrim vremenima rastu dr`avne hartije od vrednosti koje }e imati prinose. Tako se dr`ava pokriva, i u dobrim i u lo{im vremenima, u smislu umawewa ukupnog rizika – uveren je prof.

Zoran Grubi{i}.

Da je postupak vra}awe zlata u zemqu bio preventivan potez dr`ave, nastao kao posledica aktuelnih prilika na globalnom nivou, smatra i Nenad Gujani~i}, broker ku}e „Momentum sekjuritis”.

– Sve to je ura|eno da se ne bi dogodilo da zbog produbqivawa krize u budu}em periodu Srbija bude spre~ena da pristupi svojim zlatnim rezervama. Kada govorimo o aktivirawu zlata kao rezerve, to se retko kada radi, najpre zato {to zlatne rezerve ne dominiraju na{im rezervama. Ipak, mogle bi da se koriste verovatno u slu~ajevima ba{ velike krize u zemqi, ali za to su {anse gotovo nikakve – isti~e Gujani~i} i podse}a da cena zlata nije podlo`na ogromnim fluktuacijama, ali da zlato u vreme velikih kriza dobija na vrednosti.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, po koli~ini zlata u svojim rezervama Srbija je trenutno na 54. mestu u svetu, pri ~emu treba imati u vidu da je koli~ina zlata kojom dr`ave raspola`u zna~ajno determinisana wihovom veli~inom.

Prema u~e{}u zlata u deviznim rezervama, na{a zemqa je 32. u svetu.

M. T.

 Ne znamo ko je najve}i izdajnik srpskog naroda. Jo{ nije iza{la top-lista za ovu nedequ.  Jedna na{a televizija ima emisiju pod nazivom "Ne}ete verovati".

Ne, nije RTS i nije "Dnevnik"...  Kako su se te stranke povezale u koaliciju, uop{te ne kop~am...  Lekove ~uvam na suvom i praznom mestu. U fri`ideru.  Bela kuga nam malu decu pravi...  Ne di`ite glas!

Slomi}e vam ki~mu...  Srbi se bore za svoja uverewa! Ispred svakog {altera u op{tini...

 Si{li s planine najbr`e stignu do brda para.  Lu`i~ki Srbi su najpametniji. Svi imaju nema~ko dr`avqanstvo.  Marifetluk je turska re~ koju su Srbi prihvatili kao svoju, unapredili je i dali joj puni smisao.  Na{i ratni zlo~inci su boqi od va{ih!  I zatvor je nu`ni sme{taj...  Jedan ~ovek je u{ao u pe}inu, tamo upao u kanxe medveda i jedva se i{~upao. Drugi je u{ao u banku, upao u kanxe bankara i nikako da se i{~upa.  Mnogo je zla u wima i zato im je tako dobro...

FUNKCIJA

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Boqe je prokockati svoju mladost nego ne u~initi s wom ba{ ni{ta" „Sva qudska mudrost mo`e se sa`eti u dve re~i- ~ekawe i nadu“ „Ne treba povezivati glavu pre nego {to je ona razbijena“ Narodne poslovice

„Ne bojim se `ivota ni qudi, bojim se samo da me se tvoje srce ne zasiti“ Me{a Selimovi}

„Niko nije hteo da me slu{a.

I to me je mu~ilo.

Sad, kad sam za{ao u godine, svi tra`e od mene da im govorim o sebi. A ja ne mogu re~i da ka`em. I to me mu~i“ Ivo Andri}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 5

SUMORNE PROCENE REPUBLI^KOG ZAVODA ZA STATISTIKU

Za godinu dana Srbija ostala bez 100.000 stanovnika

Liverpool Plaza

Dobrodošli na našu novu adresu:

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW

St

PRESELILI SMO SE!

– Samo u toku pro{le godine Srbija je izgubila vi{e od 74.00 stanovnika, {to je grad veli~ine Zrewanina, a brojke za prvih {est meseci ove godine nagove{tavaju da }e 2022. godina biti jo{ te`a kada je u pitawu demografska slika Srbije. Uzroci takve statistike u najve}oj meri se podudaraju sa onima koji se mogu na}i u najbogatijim zemqama Evrope, od kojih nijedna nema stopu rodnosti od 2,1 – {to je oceweno kao nivo proste reprodukcije nacije – isti~u u Ministarstvu za brigu o porodici.

Oni navode da je, uz mere koje je Vlada Srbije donela i primewuje kako bi ohrabrila i pomogla bra~ne parove koji `ele decu, neophodno da u~inimo dodatne napore, prona|emo nove ideje i osmislimo nacionalnu strategiju ~ija bi realizacija promenila sada{wu demografsku sliku i najve}i problem sa kojim se dr`ava suo~ava.

R. N.

George

15 godina. S druge strane, najmawi udeo starih od 65 i vi{e godina je u P~iwskoj oblasti, dok je najve}i udeo mla|ih od 15 godina u Ra{koj oblasti, Ju`noba~koj i Beogradskoj oblasti. U posledwih dvadeset godina, broj stanovnika Srbije kontinuirano opada u svim regionima. Samo je Beogradski region bele`io rast broja stanovnika sve do 2020. godine, da bi se u 2021. taj trend promenio, a broj stanovnika prestonice opao za 3,4 promila u odnosu na 2020. godinu. U ostalim regionima u periodu 2002–2021. godine prisutan je trend depopulacije, a najizra`eniji pad stanovni{tva je u regionu Ju`ne i isto~ne Srbije.

Komentari{u}i neveselu demografsku statistiku, Ministarstvo za brigu o porodici je povodom Svetskog dana stanovni{tva istaklo da je Srbija suo~ena sa izuzetno te{kom demografskom slikom i upozorila da je sve ve}i broj umrlih stanovnika u odnosu na ro|ene.

St

Broj stanovnika Srbije pao je ispod sedam miliona, u Srbiji je 1. januara ove godine `ivelo svega 6.797.105 osoba, a za godinu dana ostali smo bez 74.442 osoba – samo na osnovu negativnog prirodnog prira{taja, odnosno razlike izme|u broja ro|enih i broja umrlih, govore najnovije procene Republi~kog zavoda za statistiku, koje su zasnovane na rezultatima vitalne statistike i unutra{wih migracija.

Me|utim, kada se u ovu ra~unicu ubace i spoqne migracije, odnosno odlasci na{ih stanovnika u inostranstvo, dolazi se do neveselog podatka da je Srbija za godinu dana ostala bez 100.000 stanovnika, upozorava demograf dr Goran Penev.

– Ako imamo na umu procene da se iz Srbije 20.000 qudi vi{e odseli u inostranstvo nego {to se u wu doseli, to zna~i da u na{oj zemqi trenutno `ivi svega 6.600.000 osoba, a toliko stanovnika je u Srbiji `ivelo 1960. godine. U posledwih dvadeset godina broj stanovnika kontinuirano opada, ali nikada u novijoj

istoriji za samo godinu dana nismo imali toliko smawewe qudi kao protekle godine. Procene Republi~kog zavoda za statistiku govore da se u 2021. godini svakoga dana ra|alo svega 170 beba, a umiralo ~ak 374 osoba. Zbog pandemije virusa korona do{lo je i do skra}ewa o~ekivanog `ivotnog veka za tri godine – sa 75,7 na 72,7 godina – upozorava na{ sagovornik.

Podaci Republi~kog zavoda za statistiku, objavqeni povodom 11. jula, Svetskog dana stanovni{tva, tako|e svedo~e da je u posledwih dvadeset godina Srbija izgubila 665.705 qudi, dok je prose~na starost stanovni{tva porasla sa 40,2 na 43,5 godina. Istovremeno, udeo dece mla|e od 16 godina opao je sa 16,1 na 14,3 odsto u op{toj populaciji, dok je udeo starijih od 65 godina pove}an sa 16,6 na 21,3 odsto. To zna~i da je svaka peta osoba u na{oj zemqi starija od 65 godina, a tek svaka sedma mla|a od 16 godina.

Negativni demografski trendovi uti~u i na smawewe broja radno aktivnog stanovni{tva sa 67,3 odsto na 64,4 procenata.

Istovremeno, procenat `ena u fertilnom periodu, uzrasta od 15 do 49 godina, smawio se za 2,4 odsto. Polna statistika svedo~i da `ene i daqe ~ine ve}inski deo populacije u na{oj zemqi – u Srbiji `ivi 3.507.325 `ena i 3.327.001 mu{karac.

Posmatrano na nivou oblasti, u Zaje~arskoj oblasti zabele`en je najve}i udeo starijih od 65 godina i istovremeno najmawi udeo stanovni{tva mla|eg od

Macq uarie

Svetski dan stanovni{tva obele`avamo podatkom da je prose~na starost qudi u Srbiji u posledwe dve decenije sa 40,2 sko~ila na 43,5 godina, jer je sve mawe dece a i korona je kao i svuda u svetu poremetila mnogo toga

stara lokacija

Moore

St

Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu.

Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja BEO GROUP - a 1994. godine.

Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama.

Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente.

I brojevi telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim

Za više informacija kontaktirajte nas: @BeoGroup Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h

YEARS •

GO

DI NA

6

10. jul decembar ^etvrtak 21.

2022. 2020.

INTERVJU NEDEQE

 LI^NOST U @I@I

NIKOLA \OKI], bubwar, zavr{ava doktorske xez studije u Americi

SLAVKO [TIMAC:

U Srbiji ostavio posao, sa 45 oti{ao u Ameriku da bude student i na kraju postao – doktor!

Ro|eni glumac i dobrica U prave ruke. Verovatno je tako reagovao svako ko prati karijeru Slavka [timca kada je objavqena vest da je on ovogodi{wi dobitnik nagrade „Pavle Vuisi}“ za `ivotno delo.

I Vuisi} i [timac su dokaz da se i bez formalnog obrazovawa mo`e biti vrhunski dramski umetnik, da se glumac ra|a, a moglo bi se re}i da dele i, danas zaboravqene, vrednosti kakve su diskretnost, skromnost i ose}aj za meru.

Sam [timac je rekao da mu je ovo najdra`a nagrada jer je s Vuisi}em radio i kad je po~iwao, jo{ kao dete, i kasnije tokom karijere koja je, verovali ili ne, duga pola veka. Jer, uprkos godinama, [timac je nekako ostao zauvek mlad. Ne samo zbog svog mladolikog izgleda, mada on sam nema takav odnos prema svojoj spoqa{wosti, nego {to je svoje likove, naj~e{}e tinejxera, odigrao toliko ubedqivo.

Prema sopstvenim re~ima, osnovne zakone filma nau~io je jo{ kao dete od rediteqa

I Vuisi} i [timac su dokaz da se i bez formalnog obrazovawa mo`e biti vrhunski dramski umetnik, da se glumac ra|a, a moglo bi se re}i da dele i, danas zaboravqene, vrednosti kakve su diskretnost, skromnost i ose}aj za meru Obrada Glu{~evi}a, autora filma „Vuk samotwak“, u kome se pojavio prvi put pred kamerama, rediteqa Branka Bauera, autora kultnih ostvarewa „Zimovawe u Jakobsfeldu“ i „Sala{ u Malom Ritu“, a „bilo je tu starijih glumaca, divnih i plemenitih qudi, koji su uvek davali dobre savete“, kako je [timac rekao.

Znamo ga po antologijskim ulogama iz tako|e antologijskih filmova. Imamo wegovu sliku u glavi kad izgovaramo „Gde si, Violeta, ku}o stara“ iz „Specijalnog vaspitawa“.

Neponovqiv je i kao Dino u „Sje}a{ li se Doli Bel“, kao maturant Petar u „Varqivom letu ’68“, kao Ivan u „Podzemqu“, kao mlado`ewa u „Ko to tamo peva“…

Pomalo je nepravedno {to su ga rediteqi vazda birali da igra nekog pozitivca, ~oveka blage naravi, uop{te trpeqiv karakter, kada ume da bude i „nedobar“. Posledwih godina sre}a mu se u tom smislu osmehnula. Odli~no se prozlio u „Podru~ju bez signala“, maestralno je do~arao zaposednutog ~oveka u „Crnoj svadbi“, gde je naro~ito upe~atqivo wegovo mahnito izgovarawe re~i „katabaza“.

Re`irao je film „Ime Dobrica, prezime: nepoznato“, ~ija je poruka, kako je sam kazao, „da se isplati biti dobar prema qudima“. Po prirodi nije ambiciozan i retko daje intervjue jer se jo{ kao dete „opekao“ u situacijama kada novinari po`ele da wegove re~i u~ine atraktivnijim, a u`ivo ostavqa utisak pravog dobrice.

Slavko [timac ro|en je 1960. godine u Kowskom Brdu, Lika. U braku je sa akademskom slikarkom Vesnom Golubovi}. Imaju sina Vida.

M. T.

Nikola \oki} je, jednom davno, usnuo jedan san. Ali sudbina ga je odvela na drugu stranu. Muzika, umetnost, bubwevi…uvek su bili sastavni deo wegovog `ivota. Ali `iveti i pre`iveti od tog posla u Srbiji je bilo te{ko. Zato je Nikola radio {to je morao da bi pre`iveo. Ali nikada nije zaboravio san…

A onda se, iznenada, ali ne slu~ajno, ukazala prilika da ga ostvari. Posle godina poku{aja uspeo je da upi{e doktorske studije xez bubwa u Americi, ostavio posao i sve {to je imao u Beogradu i krenuo na put pun neizvesnosti. Ali, kako to uvek biva, sre}a je pratila hrabre. I talentovane. Nema veze {to u trom trenutku vi{e nije bio mlad, imao je celih 45 kada je ponovo postao student.

Ali, hajde da ~ujemo pri~u ispo~etka…

- Ro|en sam i odrastao u Beogradu, ta~nije preko Save, na Novom Beogradu.

Tamo sam zavr{io osnovnu, posle toga Devetu beogradsku gimnaziju, Sredwu muzi~ku {kolu Stankovi} (xez odsek), Vi{u ma{insku/metalsku {kolu, osnovne i master studije na xez odseku Fakulteta muzi~ke umetnosti u Beogradu.

Mnogo {kole je iza mene, ali je falila ona jedna, da postanem doktor za bubweve. n Do}i }emo i do toga…Od kada se bavi{ muzikom?

- Profesionalno se bavim muzikom od svoje 22-23 godine, tako da sam skoro 25 godina prisutan na muzi~koj sceni kao ~lan i saradnik mnogih orkestara i bendova. Ve} 20 godina sam stalno zaposlen kao bubwar i perkusionista u Pozori{tu na Terazijama. n Od kad svira{ bubweve?

- Bubweve sam po~eo da sviram odmah nakon osnovne, posle kratkog poku{aja sa gitarom. Ubrzo sam po~eo da sviram po sredwo{kolskim bendovima u gradu, krenuo na privatne ~asove kod Lazara Xami}a i Igora Male{evi}a, posle kod Karla u Stankovi}u, i onda profesionalno sa mnogim rok i bluz bendovima (\ura i Mornari, Point Blank), a posle i xez sastavima u gradu. n Kad si po~eo da razmi{qa{ o tome da muzika postane tvoj posao, tvoj `ivot?

- Po{to sam bio dobar sa “naukom” upisao sam Ma{inski fakultet. Me|utim, na drugoj godini sam presekao i odlu~io da se potpuno posvetim muzici.

Ba{ u to vreme se otvorio xez odsek u Muzi~koj {koli “Stankovi}”, {to sam shvatio kao poziv da krenem tim putem.

Napustio sam fakultet na ~u|ewe mnogih. Malo ko je to razumeo, ali ja sam tada ve} znao {ta `elim i sve ostalo nije bilo va`no. n Kako si prelomio da do|e{ u Ameriku i ostvari{ svoj san, koji je u jednom trenutku izgledao prili~no daleko?

- Nakon zavr{enih master studija na odseku za xez na FMU u Beogradu, i nakon razgovora sa prijateqem i kolegom Dimitrijem Vasiqevi}em (koji je doktorirao xez klavir u Americi), re{io sam da se prijavim na nekoliko ameri~kih i kanadskih univerziteta koji imaju xez doktorski program. Pozvali su me na audiciju u Ostin (Teksas) i Urbana-[ampejn (Ilinois), gde su mi posle audicije ponudili punu stipendiju (pla}enu trogodi{wu {kolarinu). I…spakovao sam kofere i oti{ao. n Kako su na tvoju odluku reagovali tvoji prijateqi, porodica? Ipak se na ovaj korak nisi odlu~io u svojim dvadesetim, ve} si bio dobrano zagazio u petu deceniju `ivota - Svi su mi dali bezrezervnu podr{ku, po{to se zaista radilo o prilici koja se ne propu{ta. Veliku podr{ku i razumevawe sam dobio i od svoje mati~ne ku}e, “Pozori{te na Terazijama”. n [ta si ostavio u Srbiji i {ta si sve rizikovao da bi ispunio svoj san?

- Ostavio sam stalan posao, porodicu, prijateqe – prakti~no ceo dotada{wi `ivot. n Prvi dani u SAD, problemi, prilago|avawe, nostalgija, neke zanimqive situacije koje si do`iveo…

- Imam utisak da sam za ove ~etiri godine intenzivnog rada pro`iveo deset “obi~nih” godina, tako da bi bilo preduga~ko opisivati {ta sam sve do`iveo.

Nau~io sam mnogo o sebi i bli`wima, a koliko je bilo te{ko mo`e stati u jednu re~enicu: “Da sam znao koliko }e biti te{ko ve} od samog po~etka, verovatno bih se vratio istim avionom nazad u Srbiju”. Me|utim, malo po malo, korak po korak, i eto nas tu gde smo sada. n Je li tvojim kolegama i profesorima bilo ~udno {to si u 40-tim odlu~io da do|e{ na studije preko okeana, kakvi su bili komentari?

- Ne, naprotiv: u Americi je uobi~ajeno da ostvareni muzi~ari nakon 10, 20, pa i 30 godina profesionalne karijere

upi{u doktorat, da bi dobili mogu}nost da i sami predaju na nekom univerzitetu. I meni je taj koncept blizak, jer sam mi{qewa da spoj prakse i teorije, svira~kog i akademskog iskustva, mo`e doneti konstruktivan doprinos muzici i umetnosti uop{te. Kolege i profesori sa obe strane okeana su mi dali veliku podr{ku. n Jesi morao da na|e{ neki posao da bi finansirao {kolovawe i `ivot u Americi? Mo`da svirao negde, tezgario sa nekim kolegama, itd…

- Prva 2-3 meseca sam se prijavqivao za razli~ite poslove na univerzitetu, radio na klizali{tu i kao sportski sudija, dok nisam dobio posao na Biznis kolexu kao audio-video podr{ka za wihove onlajn kurseve, tako da sam usput nau~io pone{to i o ekonomiji i menaxmentu. Sve vreme sam naravno svirao sa muzi~arima na lokalnoj sceni, gde ima vrhunskih mladih muzi~ara, kao i profesora sa svetskim karijerama. n Koga si upoznao na kolexu, je li bilo qudi sa sli~nim ili zanimqivim `ivotnim pri~ama? Jesi imao prilike da sretne{ Stefana Milenkovi}a, koji je na tvom kolexu bio profesor? Nekog na{eg studenta, muzi~ara…

- Upoznao sam mnogo kolega i profesora iz oblasti muzike, ali i raznih drugih oblasti. Upoznao sam i mnogo qudi i kolega sa razli~itim `ivotnim pri~ama i iskustvima, {to mi je pomoglo da se br`e uklopim u dru{tvo.

Stefana Milenkovi}a sam sreo 2-3 puta i to usput. n Kako se ose}a{ sad kada si ostvario san, kad si priveo kraju doktorat?

- Moj san je bio da se usavr{avam i napredujem, i da jednog dana budem bar blizu nivoa muzicirawa na{ih muzi~kih idola. Doktorat u Americi mi je dao mogu}nost da sviram sa vrhuskim muzi~arima u kolevci xeza, kao i da upotpunim svoje znawe i nastavim daqe sa u~ewem. n Kakvi su ti planovi za daqe, da li ostaje{ u Americi? Jesi li ve} dobio neke ponude, da ostane{ na fakultetu, da svira{ sa nekim…

- Imam jo{ jednu godinu da ostanem na univerzitetu posle doktorata, pa }u ne{to vi{e znati uskoro. n [ta bi poru~io qudima koji imaju snove ali to ne smeju naglas da ka`u?

- Mislim da nema univerzalnih recepata, jer smo svi razli~ite li~nosti.

Rekao bih da je korisno da ~ovek provede neko vreme preispituju}i sebe i tra`e}i {ta bi bilo ono {to najvi{e voli da radi i ~emu se najvi{e raduje.

Kad to sazna, preostaje mu da sve svoje snage ulo`i u taj put. I uspeh nikada ne}e izostati.

R. N.

PLANETA NEMA^KA POSLANICA:

Zapad rizikuje Tre}i svetski rat zbog naoru`avawa Ukrajine!

Zapad rizikuje da pove}avawem isporuka oru`ja Kijevu sukob u Ukrajini pretvori u tre}i svetski rat, izjavila je nema~ka poslanica Sevim Dadelen za kineski list “Global tajms”. „Sve ve}e isporuke te{kog naoru`awa Ukrajini, kao i obuka ukrajinskih vojnika, pove}avaju rizik da se sukob pretvori u tre}i svetski rat“, rekla je Dadelenova, ~lan nema~ke Levice.

Prema wenim re~ima, zabrinutost dele dve tre}ine Nemaca.

Ona je istakla da Nema~ka „uop{te nije izolovana kada se radi o tom pitawu“.

Dadelenova je napomenula da se SAD i Velika Britanija oslawaju na „rat na daqinu“ i da se nadaju da }e da iscrpe Rusiju. „Ciq je da se Rusija oslabi na du`e staze, a kako bi se to ostvarilo Zapad je spreman da prihvati smrt nekoliko desetina hiqada qudi i neograni~enu patwu, kao i uni{tavawe Ukrajine“, navela je Dadelenova. ^lanica nema~kog parlamenta upozorila je da }e posledice globalno biti gore {to du`e bude trajao sukob u Ukrajini. „Potrebni su nam ozbiqni diplomatski napori sa ciqem pronala`ewa re{ewa kroz pregovore“, dodala je ona.

VI[E OD 60 PRIPADNIKA BEZBEDNOSTI I TU@ILA[TVA RADILO PROTIV UKRAJINE

Zelenski smenio {efa tajne slu`be i dr`avnu tu`iteqku Ukrajine

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski smenio je {efa Saveta bezbednosti Ukrajine Ivana Bakanova i glavnu dr`avnu tu`iteqku Irinu Venediktovu, navode}i stotine slu~ajeva navodne izdaje i kolaboracije sa Rusijom. On je kazao da je vi{e od 60 zvani~nika iz Saveta bezbednosti Ukrajine i tu`ila{tva radilo protiv Ukrajine na teritorijama pod okupacijom Rusije, kao i da je otvoren 651 slu~aj za izdaju i kolaboraciju protiv pravosudnih zvani~nika. „Takav niz zlo~ina protiv temeqa nacionalne dr`avne bezbednosti… postavqa veoma ozbiqno pitawe za relevantne lidere. Svako od ovih pitawa }e dobiti odgovaraju}i odgovor“, poru~io je Zelenski.

U svom no}nom obra}awu naciji, Zelenski je pomenuo nedavno hap{ewe zbog sumwe za izdaju biv{eg {efa Saveta bezbednosti zadu`enog za Krim, koji je Rusija anektirala 2014, a Zapad ga i daqe smatra delom ukrajinske teritorije.

Istakao je da je na po~etku ruske invazije otpustio glavnog bezbednosnog zvani~nika, {to je odluka koja se sada pokazala kao opravdana. „Dovoqno dokaza je prikupqeno da se ova osoba prijavi zbog sumwe na izdaju. Sve wegove kriminalne aktivnosti su dokumentovane“, kazao je Zelenski.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 7

Evropa gori: U Portugalu 47 stepeni, Mediteran i Jadran se bore sa stravi~nim po`arima Po`ari u Francuskoj, Gr~koj, Portugalu, [paniji i Hrvatskoj su uni{tili hiqade hekatara zemqe i naterali su hiqade stanovnika i turista da se evakui{u. To je drugi toplotni talas koji je je zahvatio delove Evrope u posledwih nekoliko nedeqa.

Nau~nici krive klimatske promene i predvi|aju ~e{}e i intenzivnije epizode ekstremnih vremenskih prilika kao {to su toplotni talasi i su{a.

Francuska se priprema za vrhunac toplotnog talasa koji je zahvatio zemqu, dok {umski po`ari i daqe besne {irom starog kontinenta. Prognosti~ari su u ~ak 15 departmana u Francuskoj najavili najvi{u uzbunu za ekstremne temperature.

To dolazi u trenutku kada se vatrogasci bore da obuzdaju po`are {irom jugozapadne Evrope u nedequ, jer toplotni talas nije pokazivao znake da usporavawa, a Velika Britanija je spremna da postavi nove temperaturne rekorde ove nedeqe.

U [paniji, vlasti su prijavile oko 20 {umskih po`ara koji i daqe besne van kontrole u razli~itim delovima zemqe od juga do Galicije na krajwem severozapadu, gde je po`ar unu{tio oko 4.500 hektara zemqe.

OBUSTAVQENI LETOVI IZ BRITANSKE VOJNE BAZE, OTOPILA SE PISTA Britanska Kraqevska ratna avijacija (RAF) je obustavila letove sa najve}e vojne avio baze u Velikoj Britaniji jer se „pista istopila” usled visokih temperatura. U pitawu je pista u bazi Briz Norton u Oksford{iru,.

U me|uvremenu su po~eli da se sprovode planovi za vanredne situacije, kako bi se obezbedilo da topqewe piste nema uticaj na vojne operacije.

Piste se mogu smatrati nebezbednim za kori{}ewe kada asfalt postane lepqiv pod jakim suncem.

U po`arima je od pro{le nedeqe ve} poginulo nekoliko pripadnika hitne pomo}i, a posledwi vatrogasac je poginuo kasno u nedequ dok se borio sa po`arom na severozapadu zemqe.

U Portugalu je skoro cela zemqa u stawu visoke pripravnosti zbog po`ara uprkos blagom

padu temperatura, nakon {to je u ~etvrtak izmereno 47 stepeni Celzijusa - to je rekord za mesec jul.

U po`arima su poginule dve osobe, povre|eno je oko 60 i uni{teno je izme|u 12.000 i 15.000 hektara zemqe u Portugalu.

Sankcije vi{e {tete Nema~koj nego Rusiji Gotovo polovina Nemaca koji su u~estvovali u istra`ivawu javnog mwewa smatra da antiruske sankcije vi{e {tete Nema~koj nego Rusiji. Anketa koju je na 1.003 ispitanika sprovela agencija INSA pokazuje da 47 odsto anketiranih smatra da su sankcije nanele vi{e {tete Nema~koj nego Rusiji, svega 12 odsto ima suprotno mi{qewe, dok 36 odsto veruje da su sankcije te{ke za obe dr`ave.

Rezultati ankete pokazali su da 74 odsto ispitanika o~ekuje da }e Nema~ku uskoro pogoditi ekonomska kriza i porast nezaposlenosti, 83 odsto anketiranih o~ekuje porast cena, a 63 odsto strahuje od akutne nesta{ice gasa. Biv{i poslanik u nema~kom Bundestagu i u Evropskom parlamentu Fabio de Masi tako|e smatra da sankcije ~ine vi{e {tete zemqama koje su ih uvele nego Rusiji.

U intervjuu za „Berliner cajtung” on je rekao da se „Nema~ka trese” i da }e se mo`da uskoro smrznuti. „Nije jasno koliko dugo }e Rusija nastaviti

sa isporukama gasa i da li }e skladi{ta gasa imati dovoqne koli~ine da doma}instva i privreda pre`ive zimsku sezonu”, rekao je De Masi. On je upozorio da se posledice nesta{ice energenata ve} ose}aju u Nema~koj jer su cene goriva dostigle velike visine.

8

REPUBLIKA SRPSKA

10. jul decembar ^etvrtak 21.

2022. 2020.

Ustavni sud BiH stavio van snage zakon o neprimewivawu Inckove odluke Ustavni sud BiH razmatrao je zahtev sedam delegata Ve}a naroda Republike Srpske, o oceni ustavnosti Zakona o neprimewivawu odluke visokog predstavnika Valentina Incka o zabrani negirawa genocida.

Sud je na plenarnom zasedawu van snage stavio taj zakon. U obrazlo`ewu odluke, izme|u ostalog, utvrdio je da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom BiH. "Ustavni sud je odlu~io da sporni zakon prestaje da va`i kad se ova odluka objavi u Slu`benom glasniku BiH. Ustavni sud je utvrdio da predmetni zakon nije u skladu sa ~lanom 1.2 Ustava BiH. a ~lan 1.2 defini{e BiH kao demokratsku zemqu koja funkcioni{e na osnovu zakona i standarda, te da se u BiH primewuje sistem slobodnih demokratskih izbora", rekao je potpredsednik Ustavnog suda Mirsad ]eman. ]eman je istakao da se sud rukovodio ranijom praksom u nekim sli~nim predmetima.

"I to zato jer je visoki predstavnik postupao kao zakonodavna institucija, mewaju}i nadle`an organ, a to je u konkretnom slu~aju Parlamentarna skup{tina BiH", pojasnio je ]eman.

Podse}amo, delegati su apelaciju Ustavnom sudu BiH podneli nakon {to je Ustavni sud Republike Srpske u septembru pro{le godine odbacio veto Kluba Bo{waka u Ve}u naroda Republike Srpske na usvojeni Zakon.

Ve}e za za{titu vitalnog nacionalnog interesa pri Ustavnom sudu Republike Srpske ocenilo je da Zakonom nije povre|en nacionalni interes Bo{waka.

CVIJANOVI]: POLITI^KA ODLUKA Predsednica Republike Srpske @eqka Cvijanovi} rekla je da je to {to je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim Zakon o neprimewivawu odluke visokog predstavnika u Republici Srpskoj kojom se donosi Zakon o dopuni Krivi~nog zakona BiH, a koji je u usvojila Narodna skup{tina Republike Srpske jo{ jedna u nizu politi~kih odluka.

"U su{tini, oni su trebali da proglase neustavnim intervenciju tada{weg visokog predstavnika Valentina Incka, zato {to on nije ovla{}en nikakvim me|unarodnim ugovorom. Nije ovla{}en da donosi bilo kakve izmjene i dopune zakona, niti da name}e zakone", navodi Cvijanovi}eva.

Tako|e isti~e da nije bio ovla{}en ni da sankcioni{e bilo koga.

"Ni po doma}em zakonu visoki predstavnik ne mo`e da name}e zakone, a ni da donosi bilo kakve odluke. Navikli smo na ovakve intervencije. One se de{avaju u nizu, sa namerom da se pravi novi ustavni sistem, a ne da se obezbedi po{tovawe Ustava", isti~e Cvijanovi}eva.

R. N.

U Bijeqini odr`an parastos Dra`i I PONOSNI I TU@NI: Mihailovi}u Bora~ka organizacija slavi 30 godina

Patrijarh Teofil uru~io Dodiku Orden Jerusalimske patrijar{ije Srpskom ~lanu Predsedni{tva BiH Miloradu Dodiku, patrijarh jerusalemski Teofil uru~io je Orden Jerusalimske patrijar{ije.

Dodik je najavio da }e Vlada Republike Srpske u narednih mesec dana Jerusalimskoj patrijar{iji donirati 100.000 evra.

Dodik je patrijarha upoznao sa slo`enom situacijom u BiH, ali je i pozvao patrijarha da poseti Republiku Srpsku.

"Susret s jerusalimskim patrijarhom Teofilom Tre}im danas, kao i prije 10 godina, jednako je otvoren i pun razumevawa za srpski narod u Republici Srpskoj", rekao je Dodik.

Jerusalimski patrijarh je istakao da je samo prisustvo Dodika u patrijar{iji od velikog zna~aja za wih i da su kako je ka`e razmenili mi{qewa o stawu na Kosmetu, regionu kao i problemima u svetu, prenosi RTRS. "Upoznat sam sa slo`enom situacijom u BiH, posebno kada su religijska neslagawa u pitawu. Ovo su izazovna vremena, svi moramo da budemo jedinstveni u Hristu", rekao je patrijarh Teofil.

Srpski ~lan Predsedni{tva BiH }e se sastati i sa predsedavaju} im Svetske cionisti~ke organizacije Jakovom Haguelom koji }e mu dodeliti priznawe.

Tokom posete Izraelu, Dodik }e prisustvovati ve~eri koju prire|uje Haim Bibas, predsednik Federacije lokalnih vlasti u Izraelu i gradona~elnik Modina, grada pobratima sa Bawalukom.

S. G.

Parastos ~etni~kom vo|i iz Drugog svetskog rata Dra`i Mihailovi}u, povodom obele`avawa 76 godina od wegove smrti, odr`an je u Sabornom hramu u Bijeqini.

Osim parastosa, na “Dra`in dan”, kako je manifestaciju nazvao organizator Udru`ewe „Kraqevina Srbija“ ~ije je sedi{te u Beogradu, a predstavni{tvo u BiH, entitetu Republika Srpska, polo`eno je cve}e na spomeniku ~etni~kom vo|i u Bijeqini.

Iz organizacije ka`u da su na ovaj na~in `eleli da odaju po~ast vo|i, ali i svim pripadnicima ovog pokreta.

Kao mesto odr`avawa skupa najpre je bio odre|en trg nazvan po Dra`i Mihailovi}u u centru Bijeqine, da bi potom skup bio preme{ten u Saborni hram, pravoslavnu crkvu u ovom gradu.

Do odluke je do{lo nakon {to su politi~ke stranke iz entiteta Federacije BiH Socijaldemokratska partija BiH, Na{a stranka i stranka Narod i pravda, uputile zahtev policiji da zabrani skup na trgu.

od osnivawa Trebiwske brigade

Pre 30 godina Trebiwska brigada od maja do oktobra branila je svoja ogwi{ta, a upravo na 13. jul zaustavqena je velika ofanziva jedinica regularne hrvatske vojske, pa je taj datum uzet kao Dan Trebiwske brigade.

Nekada{wi ratni komandant Svetozar A}imovi} ka`e da je danas ponosan na sve one koji su branili Trebiwe i Republiku Srpsku, ali da je, na`alost, danas vreme u kojem borci i daqe ~ekaju zaslu`eno mesto u dru{tvu.

- Za svoj grad i Srpsku dalo je `ivot 258 pripadnika Trebiwske brigade i devet Trebiwaca u drugim jedinicima. Upravo oni nas opomiwu da moramo voditi ra~una o wihovim porodicama, ali i o svima onima koji danas te{ko `ive. S ponosom se se}am na dane kada smo branili na{ grad, a siguran sam da svi oni koji su stvarali Srpsku, i sutra bi je branili - rekao je A}imovi}.

I predsednik Predsedni{tva GBO organizacije Pero Vukalovi} istakao je da se sa ponosom prise}a ratnih dana kada je u odbrambeno-otaxbinskom ratu stvorena Srpska. Me|utim, sve vlasti nisu na vreme re{ile probleme bora~kih kategorija, a sumwa da }e ikada biti re{ene.

S. G.

CRNA GORA

MILO SAD NEMA POTEZ:

NA PRODAJU

Re{ena jo{ jedna „dilema“ oko Temeqnog ugovora Crne Gore sa SPC Vladimir Pavi}evi}, savjetnik potpredsjednika Vlade Crne Gore Vladimira Jokovi}a, ka`e da je pitawe Temeqnog ugovora zavr{eno.

Vlada Crne Gore je usvojila zapisnik sa, pro{le, 11. sjednice, na kojoj je usvojen Temeqni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Time je rije{ena dilema da li }e se o Temeqnom ugovoru na sjednici Vlade ponovo glasati, a premijer Dritan Abazovi} predlo`io je dodatne konsultacije prije potpisivawa ugovora.

Vlada je raspravqala o zapisniku sa, pro{le, 11. sjednice, na kojoj je usvojen Temeqni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC).

“Temeqni ugovor je usvojen i preostalo je da dvije strane, Vlada Crne Gore i Srpska pravoslavna crkva, dogovore termin potpisivawa. Milov DPS nema na raspolagawu dobar potez. Ako odu na izbore, oslabi}e. Ako nastave da podr`avaju Vladu, gra|ani vide da wihov uticaj na Vladu slabi.

I to su prilike crnogorske politike. U post|ukanovi}evskoj smo eri. Milovo vrijeme je pro{lo.”, zakqu~uje Pavi}evi}.

Prodajem dve srpske grobne parcele na Rukvud grobqu u Sidneju Rookwood Cemetery, Sydney NSW Zone: H Section: Serbian Lawn 1 Allotments 266 & 267

Dva grobna mesta jedno pored drugog {to je jako te{ko na}i!

Cena: 12 000 dolara po mestu

[OK PODACI O BROJU TURISTA U CRNOJ GORI

Sezona na ivici propasti

Prije osam dana zasijedalo je Predsjedni{tvo DPS-a i uskratilo podr{ku vladi Dritana Abazovi}a, iako je najavqivano iz te partije, Skup{tini Crne Gore jo{ nije stigao zahtjev o skra}ewu mandata, niti o tome da se glasa o povjerewu vladi.

NISMO PROVOKATORI, TO JE HAJKA }i da ti navodi nisu ta~ni nego zlonamerni.

U hajku su se, kako navode, ukqu~ili pojedini "ekstremisti~ki portali". Isti~u da su kao i prethodne godine, najavili vo`wu gradskim ulicama kako bi proslavili Dan dr`av-

nosti, bili u direktnoj komunikaciji sa policijom, dogovorili trasu kojom }e se kretati.

- Odmah po dolasku ~ela kolone na kru`ni tok do~ekani smo od grupe tzv. komita koji su nam se obratili psovkama i uvredama, a me|u kojima je predwa~io izvesni Esad Gegi} koji nam je psovao srpsku majku.

Te`i sukob su spre~ili pripadnici policije nakon ~ega je na{a kolona nastavila kretawe.

Nagla{avamo, pristali smo, na sugestiju policije, da u toku vo`we promenimo dogovorenu trasu kretawa - navodi se u saop{tewu i dodaje su bili tolerantni i skratili planirano vreme vo`we, a da su nadomak Trga slobode, iz obli`weg lokala, kako tvrde, prema wima i policiji poletele gomile fla{a, pepeqara, stolica, kamewa...

S. G.

Petru Lazovi}u odre|eno zadr`avawe do 72 sata Slu`benik Agencije za nacionalnu bezbednost Petar Lazovi}, koga je agencija Evropska unije za sprovo|ewe zakona, Europol ozna~ila kao ~lana "kava~kog klana", saslu{an je u zgradi Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva.

Kako saznaje TVCG , odre|eno mu je zadr`avawe do 72 sata.

Lazovi} je uhap{en zbog sumwe da je u~inio krivi~na dela stvarawe kriminalne organizacije, neovla{}ena proizvodwa, dr`awe i stavqawe u promet opojnih droga, krijum~arewe, nedozvoqeno dr`awe oru`ja i eksplozivnih materija i zloupotreba slu`benog polo`aja.

DVA GROBNA MESTA (PARCELE)

Informacije: Viki 0438291393

Nik{i}ki Srbi poru~ili ministru policije: Povodom de{avawa 13. jula na Trgu slobode u Nik{i}u i izjave ministra unutra{wih poslova Filipa Axi}a i pisawa brojnih portala da su incidente izazvali srpski provokatori sa trobojkama, reagovali su Srbi iz ovog grada poru~uju-

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 9

On je saslu{an u zgradi SDT-a. Zgradu je obezbe|ivao veliki broj policajaca.

SDT je izdao i nalog za hap{ewe policijskog slu`benika Quba Milovi}a, za kojim traga policija.

U dokumentu, u koji je Libertaspres ranije imao uvid, u kojem su policajci Petar Lazovi} (32) i Qubo Milovi} (32) ozna~eni kao ~lanovi ozlogla{enog kriminalnog kava~kog klana, crnogorskoj policiji i tu`ila{tvu u julu pro{le godine dostavqeni su podaci koji ukazuju da su wih dvojica, navodno, bili “direktno ukqu~eni u {verc velikih koli~ina kokaina iz Ekvadora u Evropsku uniju i Australiju“.

Policija je pretresla hotel "Podgorica", kao i restoran "Grahovac" u Op{tini Nik{i}.

Portal "Libertaspres" objavio je da je glavni specijalni tu`ilac Vladimir Novovi} nalo`io po~etkom maja, nakon {to su objavili dokumenta Europola, formirawe novog predmeta povodom, navodnih, kriminalnih poslova Lazovi}a i Milovi}a.

Iz Specijalnog tu`ila{tva tada su saop{tili da je specijalni tu`ilac Sa{a ^a|enovi}, 20. januara 2022. godine doneo odluku da u tom slu~aju nema osnova za preduzimawe krivi~nog gowewa.

S. G.

Prema zvani~nim podacima Turisti~ke organizacije Budve od Jaza do Buqarice odmara 29.707 turista, {to je za petinu mawe nego pro{le godine u istom periodu.

Turisti~ka sezona ogolila je sve probleme s kojima se Budva suo~ava godinama – od lo{e, prakti~no nepostoje}e strategije razvoja turizma, nejasnog koncepta da li `eli biti elitna ili destinacija masovnog turizma, grad provoda ili mesto za odmor, pa do toga da oslawawe na pojedina tr`i{ta, isto~no i regionalno, ove godine puno ko{ta.

Sve to je dovelo do toga da u {picu leta Budva izgleda kao u predsezoni.

Razlozi {to je trenutno samo tre}ina privatnog sme{taja u gradu popuwena i {to se ni hotelijeri ne mogu pohvaliti punim kapacitetima, turisti~ki poslenici vide u odsustvu ukrajinskih i ruskih gostiju, kao i turista iz regiona koji su tradicionalno bili kqu~ni za dobru pose}enost u jeku qeta. Wihov nedostatak nije nadome{ten s drugih tr`i{ta.

I dok se o~ekuje da bi od naredne sedmice popuwenost mo`da mogla biti ve}a, prema zvani~nim podacima Turisti~ke organizacije Budve trenutno od Jaza do Buqarice odmara 29.707 turista, {to je za ~ak petinu mawe nego lani u istom periodu.

Za razliku od prethodne decenije kada su se neretko fingirali podaci o broju gostiju, odnosno brojke “pumpane” iako je u gradu bilo vidno mawe turista, jer je to ~esto bila politi~ka direktiva kako bi se sezona predstavila {to boqom, novo rukovodstvo TO Budve na ~elu s Nemawom Kuqa~om odlu~ilo je da objavquje realne podatke.

U privatnom sme{taju, kako je “Vijestima” re~eno u TO Budva, odmara 15.750 gostiju, ili za 32 odsto mawe nego sredinom jula pro{le godine, dok je u hotelima registrovano 12.984 turista - sedam odsto mawe nego lani.

Od ukupnog broja gostiju, 3.130 je iz Rusije, 2.275 iz Ukrajine, 4.587 iz Srbije, dok je 1.437 iz Bosne i Hercegovine. ^lan Udru`ewa ugostiteqa Budve, hotelijer Ivan Ivanovi} u razgovoru za “Vijesti” je kazao da je sezona ispod svakog o~ekivawa. ”Brojni su razlozi za to, mislim da smo bili previ{e optimisti~ni s obzirom na jako dobru pose}enost u predsezoni. U tom periodu imali smo veliki broj turista iz Skandinavije, Nema~ke, Francuske, Velike Britanije… Ali, morali smo znati da su to gosti koji tradicionalno vole da dolaze u predsezoni i retko letuju u ovom periodu. Mislim da je svaka izjava turisti~kih radnika kako iz Ministarstva turizma, tako i iz Nacionalne turisti~ke organizacije - da }emo nadomestiti rusko i ukrajinsko tr`i{te u narednih godinu-dve, krajwe neozbiqna. Jer, generalno, strategija ili nepostojawe iste, da se baziramo na ta tr`i{ta, sada je najboqi dokaz da je bila krajwe pogre{na”, naglasio je Ivanovi}.

Kako je kazao, pose}enost u hotelima je prili~no mawa nego pro{le godine. ”O privatnom sme{taju da ne govorim, koji se u ovom periodu ‘punio’ uglavnom gostima s isto~nog i tr`i{ta regiona koje je tako|e podbacilo, posebno Srbija. Ako znamo da je udeo turizma u BDP u CG ubedqivo na prvom mestu u Evropi, to nam govori da neke odluke moramo da donosimo mnogo pametnije”, kazao je Ivanovi}.

M. T.

10

10. jul decembar ^etvrtak 21.

2022. 2020.

KOSOVO I METOHIJA

PREMA OCENAMA ORGANIZACIJE EVROPA NOSTRA KOJA JE BORAVILA NA KIM OD 5. DO 8. JULA

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Godinu dana nakon {to je manastir Visoki De~ani stavqen na Listu 7 najugro`enijih kulturnih dobara u Evropi organizacije Evropa Nostre, 10. decembra 2020.godine, glavni razlozi za to ostali su na snazi, saop{teno je iz ove organizacije nakon {to je wihova delegacija, od 5. do 8. jula, posetila Kosovo. Delegacija je sastavqena od predstavnika Evropa Nostre i wenog partnera Instituta Evropske investicione banke (EIBI). [to se ti~e posete lokalitetu Novo Brdo, koji je svrstan me|u 46 specijalnih za{titnih zona na Kosovu, iz Evropa Nostre navode da je nakon ozbiqnih tehni~kih

Novo Brdo nominovano za Program 7 najugro`enijih za 2022. godinu

Ново Брдо новиновано за 7 најугроженијих добара у 2022. години gre{aka koje su se desile tokom posledweg „Projekta revitalizacije tvr|ave Novo Brdo“, koji je finansirala Evropska unija, a sprovodio Unesko, ova lokacija nominovana je za Program 7 najugro`enijih za 2022. godinu od strane Kulturnog nasle|a bez granica Kosova i uz podr{ku kosovskog ministra kulture omladine i sporta.

Ревитализација није оbављена стручно

“Evropa Nostra ostaje na raspolagawu nadle`nim organima da ponude bilo kakvu dodatnu me|unarodnu ekspertizu koja bi mogla da bude korisna za obezbe|ivawe najvi{ih standarda za{tite, o~uvawa i interpretacije nasle|a za bilo koji budu}i projekat koji }e se preduzeti na lokalitetu Novo Brdo, koje ima zna~aj ba{tine za celu Evropu”, navodi se u saop{tewu.

U EU VEOMA NEZADOVOQNI ZBOG STAVA TZV PREMIJERA KOSOVA

Kurti uslovqava Brisel i Beograd Сакупљaње сена на Дечанским ливадама

Manastir Visoki De~ani: Zavr{ena kosidba i su{ewe sena Pored osnovnih duhovnih aktivnosti mona{tvo manastira Visoki De~ani usresre|eno je i na obavqawu brojnih poslova na svojoj ekonomiji.

Ekonomiju manastira ~ine pa{waci, vo}waci, ba{te, kao i farme krava, ovaca i koza, p~eliwaci i jo{ mnogo toga od ~ega se `ivi.

Nedavno je zavr{ena kosidba i su{ewe sena. Suna~ano i lepo vreme su pogodovali da se letina na vreme pokosi a seno osu{i i uskladi{ti.

Ливаде су добро родиле па ће бити сена

Susret na visokoj ravni u dijalogu Beograda i Pri{tine te{ko je o~ekivati u dogledno vreme zbog nepopustqivog stava kosovskog premijera Aqbina Kurtija da dijalog mo`e bitno napredovati samo uz "uzajamno priznawe", rekli su u Briselu upu}eni zvani~nici u Evropskoj komisiji.

Posrednik EU u dijalogu Miroslav Laj~ak nastoji da kontaktima i "tihom diplomatijom" ipak otkloni zastoj kroz mogu}e "male dogovore“, poput nedavnog sporazuma o energetici, naveli su ovi izvori.

Ali je nezadovoqstvo me|u ~lanicama Unije veliko zbog „tvrdoglavo upornog stava“ Kurtija da bez "uzajamnog priznawa" Srbije i Kosova ne mo`e biti napretka, ukqu~uju}i od EU zajam~eni Briselski sporazum.

Evropski diplomatski funkcioneri u Briselu su istovremeno preneli da EU smatra da su dijalog i Briselski sporazum dali plodove upravo zato {to je i Pri{tina prihvatila da je taj proces "statusno neutralan", tako da se kosi sa insistirawem Kurtija da dijalog i "uzajamno priznavawe" moraju i}i uporedo.

To ne mo`e spre~iti, kako je

prime}eno, one ~lanice EU koje su priznale nezavisnost Kosova da, izvan okvira pregovora o ~lanstvu EU-Srbija u kojem je kao ciq postavqena "celovita normalizacija odnosa", ipak tra`e da to u~ini i Beograd.

I diplomate i zvani~nici u Evropskoj komisiji isti~u da diplomatije zemaqa EU kao i SAD uporno obja{wavaju Kurtiju da je wegov stav neodr`iv, {tetan po Kosovo koje }e, bez napretka u dijalogu, biti gurnuto u stranu od evropskih integracija.

Evropski diplomate i zvani~nici su izrazili zadovoqstvo zbog ~iwenice da Beograd istrajno pru`a dokaze spremnosti za

nastavak i pospe{ewe Dijaloga, {to podrazumeva i da se sve utvr|eno Briselskim sporazumom mora sprovesti.

Evropska unija je, stavili su do znawa ovi izvori, "veoma zaokupqena ratnim vrtlogom na tlu Evrope i svima, pa i Pri{tini, stavqa do znawa da su stabilnost, mir i dogovori me|u partnerima na Zapadnom Balkanu od presudne va`nosti da geopolitika, posledice i upliv rata ne izazovu potrese i u regionu, posebno kad je re~ o mogu}em zlo}udnom uplitawu Rusije, pa i Kine".

Rezolucija EP neobavezuju}a, okvir jasno govori o normalizaciji odnosa Zamoqeni da objasne kako vide zahtev Evropskog parlamenta da Srbija prizna jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova formulacijom o nu`nosti "uzajamnog priznavawa", izvori u Briselu uzvra}aju da i okvir za pregovore o ~lanstvu Srbija-EU jasno govori o "normalizaciji odnosa", da i pet ~lanica EU ne priznaju samoprogla{enu nezavisnost u Pri{tini, ali da EP svojim pravno neobavezuju}im rezolucijama ima pravo na sopstveno mi{qewe.

diplomata.

Na kola`u koju je objavio nalazi se (izme|u ostalih) i fotografija iz Ra~ka, uz poruku "lagali

su o Jugoslaviji, Iraku, Libiji, Siriji".

Navodni masakr koji su Srbi po~inili nad Albancima u Ra~ku

je poslu`io kao povod za NATO agresiju na SRJugoslaviju 1999. godine, a kasnije se ispostavilo da je taj slu~aj bio insceniran.

Аљбин Курти

KINESKI DIPLOMATA O RA^KU NA KOSOVU:

To je bila la`, SAD

Vlasti SAD neprestano la`u me|unarodnu zajednicu, smatra portparol kineskog ministarstva spoqnih poslova @ao Li|ijan.

Ra~ak na Kosovu je bila la`, SAD su imperija la`i. Diplomata je ameri~kom rukovodstvu posve-

tio objavu na Tviteru. Li|ijan je opisao SAD kao imperiju la`i.

- Oni la`u. Sjediwene Dr`ave su imperija la`i - napisao je

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO SRBI IZ HRVATSKE

Plenkovi} se oglasio o zabrani Vu~i}u da poseti Jasenovac Hrvatski premijer Andrej Plenkovi} prvi put se oglasio o zabrani predsedniku Aleksandru Vu~i}u da poseti Jasenovac i poru~io da }e do posete do}i "kada bude trenutak".

Plenkovi} je rekao da poseta Vu~i}a ne mo`e da bude privatna jer je to, kako tvrdi, "stvar koja ima svoje politi~ke implikacije".

Obra}aju}i se novinarima nakon sednice {ireg Predsedni{tva HDZ-a i nakon {to je Vu~i} rekao

da je tri puta tra`io da poseti Jasenovac, a prvi put jo{ 2. septembra 2021, Plenkovi} je naveo da moraju da se provere navodi da je Vu~i} najavio posetu jo{ u septembru pro{le godine.

On je naveo da je Hrvatska nezvani~no saznala da postoji `eqa Vu~i}a da se do|e u nedequ, ali da nije bilo formalne najave.

"Koliko god da se `eli diskretno obaviti, to nije privatna poseta. To je stvar koja ima svoje politi~ke implikacije. Rekli smo da nije trenutak niti je metodologija bila za to ispravna. Kada do|e trenutak i kada se steknu uslovi, mo`emo o tome da govorimo", rekao je Plenkovi}.

Plenkovi} je reakciju iz Beograda nazvao "muwevitom, histeri~nom", ne samo vlasti i zvani~nika nego i medija, a za Hrvatsku tvrdi da je

"ukqu~iva i tolerantna" i da ne `eli da zara|uje politi~ke bodove na ovoj temi.

On je dodao da zna za Vu~i}evu inicijativu da do|e u posetu krajem februara, po~etkom marta.

"U tom smo trenutku rekli da nije trenutak za takvu posetu. Nakon toga vi{e nije bilo kontakta niti rasprava na tu temu", naveo je Plenkovi}.

Kao obja{wewe naveo je da je to bio trenutak kada je uhap{en ministar Horvat, kada mu je umro otac, kada je Uskok bio zainteresovan za Milo{evi}a i Aldrovi}a.

Pomenuo je i sprskog ministra odbrane Aleksandra Vulina.

"Mislim da smo Vulina proglasili nepo`eqnom osobom kad se na sli~an nacin poku{avalo dovesti vojnike u Jasenovac. Ako se ne{to kani raditi konstruktivno, ako se `eli normalizovati situacija, onda treba usvojiti evropske manire.

Dobar dan, mi bismo do{li, kad bi vam pasalo, ima li neki dobar trenutak? Ne mo`ete dolaziti u dr`avu kad i kako se kome prohte", rekao je Plenkovi}. [to se ti~e predsednika Samostalne demokratske srpske stranke Milorada Pupovca, Plenkovi} je rekao da oni sara|uju i da je bilo jako puno onih koji kritikuju vladu i anatemi{u ga zbog saradwe sa srpskom mawinom.

On je dodao da je va`no da se u me|usobnim odnosima "tretiramo sa po{tovawem".

"Dr`ave komuniciraju isto kao i qudi. Kad neko dolazi u posetu, on prvo nazove i najavi se.

Ista vrsta komunikacije treba da bude i me|u dr`avama. Ovde to nije bilo obavqeno na odgovaraju}i na~in. Za takvu posetu koja, ho}emo mi to re}i ili ne, ima svoje politi~ke konsekvence. Hrvatska dr`i do sebe i svojih suseda i `eli da normalizuje odnose. Svaka poseta koja mo`e da ima politi~ke konsekvence mora da se pa`qivo dogovori", rekao je Plenkovi}.

On je ocenio da deluje sme{no kada se pi{e da je hrvatska vlada usta{ka i i poru~io da "svakome ko ima neke ambicije u Evropi bi bilo dobro da spusti loptu".

Plenkovi} je najavio da }e se o toj temi daqe razgovarati "kad se malo primire strasti". S. G.

Pupovac: Nije smelo da do|e do zabrane Vu~i}eve posete

Hrvati dozvolili Vu~i}u posetu Jasenovcu, uz dva uslova Hrvatska ipak odlu~ila da dozvoli posetu predsednika Srbije Jasenovcu, javqa hrvatski Jutarwi list pozivaju}i se na izvor iz hrvatske Vlade, a kako se navodi, poseta }e biti realizovana uz dva uslova. „Hrvatska }e dozvoliti dolazak predsednika Aleksandra Vu~i}a u Jasenovac, ali to je doga|aj koji treba dogovoriti diplomatskim kanalima, i vrlo temeqito. To nije bio slu~aj, jer Vu~i} je samo javio Miloradu Pupovcu kako `eli iz Gradine u BiH, oti}i u Pakrac i Jasenovac, a to se ne radi na takav na~in“, potvrdio je izvor blizak hrvatskoj vladi u razgovoru za Jutarwi list. „Nemamo ni{ta protiv wegovog dolaska, ali, ponavqam, potrebno je dogovoriti kako }e to izgledati, me|utim, to se sigurno ne}e dogoditi pre jeseni“, potvrdio je on.

Jutarwi navodi da u hrvatskoj Vladi prevladava uverewe kako je predsednik Srbije inicirao celi slu~aj zbog unutra{wih politi~kih problema s kojima se suo~ava, kao i kako bi preduhitrio predstoje}e obele`avawe Oluje, koju, kako navode, u Srbiji slu`beno opisuju kao nastavak genocida nad srpskim narodom u NDH. „To nismo niti }emo dozvoliti. Neka pro|e godi{wica Oluje, a onda }e se diplomatije u miru dogovoriti kada i kako bi Aleksandar Vu~i} mogao do}i u Jasenovac, jer tu se ne radi o obi~noj poseti“, ka`e diplomata.

Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac istakao je da nije smelo da do|e do zabrane predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u da poseti Jasenovac. Pozvao je sve da spre~e daqu eskalaciju i da "udahnu duboko pre nego {to krenu u bilo koji verbalni ili politi~ki korak koji mo`e te{ko da naru{i ionako naru{ene odnose".

Milorad Pupovac, koji je navodno obavestio hrvatsku vladu da Vu~i} namerava da do|e u posetu Jasenovcu, rekao je na konferenciji za novinare u Zagrebu, da nije smelo da do|e "do ovakve situacije i do ovakvog odlu~ivawa".

"Nije se smelo dogoditi da se tra`e alternativni na~ini kako da se ta poseta obezbedi i pro|e u redu. Postojala je u dva navrata komunikacija kad bi to trebalo da se dogodi, pa je odlo`eno.

Ovog puta nije bilo komunikacije, moj poku{aj za tu komunikaciju je propao. I to je ozbiqan problem", naglasio je Pupovac.

Ocenio je da "ovo nije mali povod" i dodao da je re~ o osetqivom, traumati~nom i bolnom pitawu.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 11 Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

ZUROF PORU^IO HRVATSKOJ AMBASADORKI U IZRAELU:

Poni{titi odluku o zabrani posete Vu~i}u Centar "Simon Vizental" pozvao je hrvatsku vladu da poni{ti odluku, kojom je predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u zabraweno da poseti koncentracioni logor Jasenovac.

U pismu, koje je direktor za isto~noevropske poslove centra "Simon Vizental", istori~ar Holokausta Efraim Zurof uputio hr-

vatskoj ambasadorki u Izraelu Veseli Mr|en Kora}, ukazuje se na potencijalne negativne posledice takve odluke i upozorava da tako "surova i neshvatqiva mera" mo`e samo da pogor{a tenzije izme|u Beograda i Zagreba", navodi se u saop{tewu ovog centra.

Zurof je u pismu naveo da pretpostavqa da je hrvatska vlada potpuno svesna ~iwenice da su najve}i broj `rtava u Jasenovcu ~inili Srbi.

"Zabraniti predsedniku Srbije da oda po{tu `rtvama je surova, neshvatqiva mera koja samo mo`e da pogor{a tenzije izme|u Srbije i Hrvatske", navodi se u pismu Zurofa.

Zurof je zatra`io od hrvatske ambasadorke u Izraelu da preda pismo odgovrnim vlastima u Zagrebu i pozove ih da na|u na~in da isprave, kako je ocenio, "wihovu nemudru i nesre}nu odluku".

12

DRU[TVO

^etvrtak 21.

2022. 2020.

10. jul decembar

KO JE BILA MONA LIZA:

Kako je srpski slikar otkrio najve}u tajnu Leonarda da Vin~ija Bajo Lukovi} pored svog dela

Kako bi potvrdio svoju pretpostavku, Lukovi} je svojevremeno uradio “Portert jedne tajne”, delo koje prikazuje spojene polovine lica Mona Lize i samog Leonarda. Pred wim su se ukazale identi~ne proporcije sredwovekovnog umetnika i wegove “muze” Lik i indentitet “Mona Lize” sa ~uvene slike Leonarda da Vin~ija, tema je koja ve} vekovima intrigira planetarnu javnost. Ko je `ena sa najpoznatijeg portreta na svetu? Da li je postojala ili je samo fiktivan lik proizi{ao iz glave renesansnog slikara i izumiteqa?

Misteriju koja je toliko dugo okupirala umove istra`iva~a uspeo je svojevremeno da razre{i srpski slikar Predrag Bajo Lukovi}. Nakon {to je godinama poku{avao da naslika verodostojnu kopiju Lize \erardini, uvideo da je iza lica `ene sa zagonetnim osmehom Leonardo da Vin~i, koji nas je napustio pre 500 godina, zapravo sakrio – svoj lik!

Kako bi potvrdio svoju pretpostavku, Lukovi} je svojevremeno uradio “Portert jedne tajne”, delo koje prikazuje spojene polovine lica Mona Lize i samog Leonarda. Pred wim su se ukazale identi~ne proporcije sredwovekovnog umetnika i wegove “muze”. Sve se uklapalo, konstitucija, oblik i crte lica.

Amerikanka Lilian [varc, stru~wak za kompjutersku animaciju, iskoristila je delo Baje Lukovi}a kao temeq za svoja istra`ivawa. Koriste}i najmodernije softvere za komparaciju dva lika sa slikarskog platna ona je do{la do istih rezultata kao i na{ slikar, kome je kao alatka za saznawe poslu`ilo jedino – o{tro oko! Mona Liza je Leonardo da Vin~i!

Otkri}e ove tajne, istina {ifrovano, u wegovom stilu, nagovestio je i sam Leonardo u “Traktatu o slikarstvu”, gde je napisao da su ga “mnogo puta zadivili majstori koji su u svojim figurama naslikali sebe”.

"Portert jedne tajne", delo Lukovi}a koje prikazuje spojene polovine lica Mona Lize i samog Leonarda

Koliko je jak odjek imalo ovo Lukovi}evo otkri}e govori i podatak da su godinama nakon publikovawa wegovih navoda italijanski stru~waci zatra`ili dozvolu za ekshumaciju da Vin~ijevih ostataka kako bi na osnovu rekonstrukcije skeleta lica i nau~no potvrdili teoriju.

Iako deluje kao najverodostojnije re{ewe misterije “Mona Lizinog koda”, nije bilo i jedino. Po nekim teorijama Mona Liza je zapravo majka Leonarda da Vin~ija, po drugima je `ena firentinskog trgovca Fran~eska del \akonda, koji je i naru~io portret svoje izabranice, ali naposletku nije `eleo da otkupi. Zbog velikog protoka vremena nijedna od ovih teorija ne mo`e biti sa sigurno{}u potvr|ena, ali nama se ova po kojoj se Leonardo sakrio u `enskom liku.

A mo`da nas renesansni genije negde odozgo i smeje dok poku{avamo da otkrijemo jednu od wegovih misterija. A ostalo ih je mnogo kada je u pitawu jedan od najve}ih vizionara koji je hodao Zemqom.

Za `ivota, me|utim, poput mnogih drugih koji su svojim idejama i{li ispred vremena, i Da Vin~i nije bio shva}en od savremenika, pa je ~esto bio ismevan zbog svog, za one prilike ~udnog pona{awa.

Izme|u ostalog, u svojoj za-

Mona Liza, Da Vin~ijev autoportret i kompjuterski generisana slika lu|enosti qudskim telom i wegovom anatomijom, Leonardno je tajno iz grobova krao le{eve kako bi ih kasnije secirao i prou~avao. S druge strane, otkupqivao je `ivotiwe u kavezima, koje bi kasnije pu{tao na slobodu.

Ono {to je naro~ito sabla`wavalo firentinsku ~ar{iju jeste Lweonardom privatni `ivot, prvenstveno pitawe wegove seksualnosti, preciznije homoseksualnosti. Pripisivale su mu se qubavne afere sa wegovim u~enicima, a bio je optu`en za sodomiju nad jednim maloletnim prostitutom u Firenci. Ipak, ta optu`ba je na kraju odba~ena usled nedostatka dokaza. Ostalo je zabele`eno da je najve}i period svog `ivota, sve do smrti, proveo u vezi sa svojim nekada{wim u~enikom Fran~eskom Melzijem.

No, na stranu wegov seksualni `ivot, ono {to je ostalo iza wega

i zaslu`uje divqewe jesu wegova vanvremenska dela, istra`ivawa i nacrti koje nam je tako nesebi~no ostavio u amanet. Iako je naslikao “svega” 15 slika, nema ~oveka na planeti koji nije ~uo za pomenutu “Mona Lizu” i “Tajnu ve~eru”, a wegova opsednutnost pticama i letewem i nacrti koje je ostavio kasnije su inspirisali savremene stru~wake da uz pomo} moderne tehnologije konstrui{u dana{we letelice, avione i helikoptere, ali i ratna vozila poput tenkova i podmornica.

Ipak, kada je odlazio sa ovoga sveta, poput nekih drugih velikih qudi, ni Leonardo da Vin~i nije bio zadovoqan u~iwenim. Wegove posledwe re~i pred izdahnu}e bile su: “Uvredio sam Boga i ~ove~anstvo. Moj rad nije dostigao kvalitet kakav bi trebalo da ima.”

R. N.

\aci iz dijaspore prvi put u letwoj {koli srpskog jezika u Tr{i}u Nau~no-obrazovno-kulturni centar „Vuk Karaxi}” u Tr{i}u, ove godine prvi put ugostio je |ake koji srpski jezik, ali i o srpskoj kulturi i tradiciji, u~e u srpskim dopunskim {kolama u inostranstvu.

Letwu {kolu srpskog jezika, pod nazivom „Leto u zavi~aju”, za u~enike iz dijaspore Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja organizovalo je u rodnom mestu Vuka Karaxi}a, i to u ku}i u ~ijim je temeqima za{tita, o~uvawe i negovawe srpskog nematerijalnog kulturnog nasle|a, a pre svega srpskog jezika i }irili~kog pisma.

Boravak u Tr{i}u sada se zavr{ava za prvu grupu u~enika iz Francuske, Nema~ke, Italije, [vajcarske i Gr~ke, ali }e u ovoj letwoj {koli do kraja raspusta boraviti jo{ dve grupe |aka iz dijaspore, ukupno 217 {kolaraca u pratwi 17 nastavnika.

Osniva~ Nau~no-obrazovno-kulturnog centra „Vuk Karaxi}” je Ministarstvo prosvete. Resorni ministar, Branko Ru`i}, podse}a da su centri poput ovog u Tr{i}u

Prva grupa {kolaraca iz dijaspore zna~ajna podr{ka u~enicima natprose~no zainteresovanim da nadgrade znawa i unaprede sposobnosti. Ispostavqa se da nije mali broj dece koja poha|aju srpske dopunske {kole u inostranstvu i `ele da u vreme predaha od {kolskih obaveza u dr`ava-

ma u kojima `ive do|u u maticu i poha|aju obrazovne programe na materwem jeziku.

– Prvi put ugostili smo u~enike iz dijaspore i tako }emo i nastaviti. Va`no je da {to boqe upoznaju svoj jezik, kulturu i tradiciju. Zbog velikog interesovawa u~e-

nika iz dijaspore i wihovih roditeqa, u planu je i priprema {kole „Zima u zavi~aju” – ukazao je resorni ministar.

Letwu {kolu osmislila je prof. dr Marina Jawi}, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Ni{u, a u~enicima je omogu}eno da unaprede znawe srpskog jezika, saznaju vi{e od nacionalnoj kulturi, umetnosti, tradiciji, pa i u toku izleta i posete obli`wem manastiru Trono{a i Bawi Koviqa~i, kako navode nadle`ni iz prosvetnog vrha. Napomiwu da je boravak u Tr{i}u besplatan za u~enike, a programe centra „Vuk Karaxi}” u potpunosti finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja. Unapre|en odnos prema srpskom jeziku i kwi`evnosti kao osnovnim elementima nacionalnog i kulturnog identiteta i unapre|ivawe {kolovawa na srpskom jeziku u dijaspori, me|u posebnim su ciqevima Strategije razvoja obrazovawa i vaspitawa u Republici Srbiji do 2030. godine, podse}a prosvetni vrh.

M. T.

uu

LEPA SRBIJA

^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 13 ^etvrtak 10. decembar

MESTO GDE KOSOVSKA LEGENDA @IVI: Sedam hrastova kod seoske bogomoqe ~uvaju grob Bo{ka Jugovi}a

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

Ako se zaputite od Ivawice ka Sjenici, nai}i}ete na brdo iznad Ivawice poznato kao Bedina varo{, a veoma mali broj qudi }e zapravo znati da se tu, prema narodnom predawu, nalazi grob kosovskog junaka Bo{ka Jugovi}a koji je u velikom boju bio barjaktar. Jedan od devetorice bra}e carice Milice, kako ka`e verovawe, prilikom povla~ewa sa Kosova izdahnuo je upravo na tom mestu, a potom je tu i sahrawen. „Srpska vojska se iz boja na Kosovu povla~ila preko ovog podru~ja, a mesto je poznato kao Palibr~ki grob. Veruje se da je carica Milica tu formirala prihvatnu bolnicu kako bi le~ila rawenike. Wen brat Bo{ko Jugovi} preminuo je od zadobijenih rana i wega nije uspela da spase. Kada je Bo{ko izdahnuo, sahrawen je na mestu gde je danas sagra|ena crkva, a veruje se da je carica Milica u ~ast devetorice svoje bra}e tu posadila devet hrastova, od kojih je tu sada sedam“, ka`e Milanko Bo{kovi}, turizmolog iz Ivawice.

Da nije sve ostalo na legendama i verovawima pokazala su i areheolo{ka istra`ivawa vr{ena po~etkom dvadesetog veka, kada je ispod oltara prona|en mu{ki skelet sa ostacima pancira, barjaka i kopqa {to na neki na~in

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

pokazuje da je tu sahrawen sredwovekovni vlastelin. „Postojala je inicijativa da se uradi i dnk analiza tih mo{tiju, koja ako bi dokazala da se radi zaista o Bo{ku Jugovi}u ovo mesto mogla pretvoriti u sveto i pozicionirati ga na turisti~ku mapu Srbije. Malo qudi zna da se ovde nalaze crkva i grob. Samo oni pravi zaqubqenici u istoriju. Ono {to je zanimqivo jeste {to se u blizini nalazi i Cari~ina voda za koju se veruje da je lekovita. Qudi tu dolaze na Vidovdan pre sunca, kako bi se umili a prema

re~ima me{tana mnogima je i pomogla“, ka`e Milanko.

Crkvicu je podigao me{tanin Blagoje Lukovi} i na woj i danas stoji napisano „ovu crkvu podi`em na grobu Bo{ka Jugovi}a“. Selo u kom se nalazi tako|e je dobilo ime po kosovskoj legendi, jer nakon {to je sahranila brata, carica se sa ostatkom vojske spustila u dolinu reke Moravice, gde je organizovan privremeni logor. Tu je izdahnuo veliki broj ratnika i zavladala prava beda, pa otuda i naziv sela.

M. T.

113 uuu OD SVIH SRPSKIH GLUMACA BATA PASKAQEVI] JE NAJVI[E VOLEO @ENE

@enio se 5 puta, a posledwu suprugu upoznao je u kafani Godine 2004. napustio nas je legendarni Mihajlo Bata Paskaqevi}.

Srbija ga pamti po, uglavnom, sporednim ulogama u kojima je ostavio svoj autenti~ni pe~at u svakom filmu, tv – seriji ili pozori{noj predstavi. Jedan od takvih filmova je svakako “Mrtav ‘ladan” kada nije progovorio nijednu jedninu re~.

Na`alost, premijeru svog posledweg filma “Pqa~ka Tre}eg rajha” Bata Paskaqevi} nije do`iveo, preminuv{i u Zemunu 26. januara 2004, dvanaest dana posle svog 81. ro|endana.

Osim kod publike, bio je omiqen i me|u kolegama. Kozer, duhovit i otvoren lako je postao omiqeno TV lice 60-ih i 70-ih me|u Jugoslovenima.

Kolege su ga ~esto zadirkivale da je

najve}a tvrdica me|u glumcima. Po pozori{nim klubovima ~esto se moglo ~uti da je Bati lak{e izvaditi zub iz vilice nego dinar iz nov~anika.

Govorio je da postoje tri stvari koje nikad ne}e odbiti: ulogu, ~ast u kafani i `ene. @enio se pet puta, mada ima onih koji tvrde da je zapravo {est ili ~ak sedam puta stao pred mati~ara.

Tre}a `ena bila mu je Brazilka Renilda sa kojom ima sina Zoju, koji `ivi i radi u Nema~koj. Zbog we je Bata ~ak do{ao i u sukob sa svojim ocem i bio izba~en iz ku}e, jer otac nije mogao da prihvati da mu sin bude o`ewen jednom “belosvetskom `enskom”.

Posledwu suprugu Faniku, mladu i {armantnu plavu{u, upoznao je u kafani

sasvim slu~ajno, nakon jedne sahrane.

– Radila sam tad u kafani “Kosovski Bo`ur”. Se}am se, bio je prohladan oktobarski dan. Bata je svratio u jednoj `utoj jakni, posle jedne sahrane, da popije pi}e i da se malo ugreje. Insistirao je da se vidimo posle mog radnog vremena. Rekoh “dobro”, ra~unaju}i da }u da pobegnem, me|utim nisam imala priliku da zbri{em jer je Bata do{ao pre ugovorenog vremena, a kafana je imala jedan jedini izlaz, ispri~ala je Fanika jednom davno.

Zbog Batine qubomore morala je da napusti posao kelnerice, iako je u to vreme zara|ivala ~ak vi{e od Bate.

Za sebe je Bata i sam govorio da je ~ovek koji ne mo`e da `ivi bez qubavi.

Mada mu nije bilo lako da prelazi iz

jedan brak u drugi, tvrdio je da mora da bude stalno zaqubqen u nekog ili ne{to da bi `iveo.

R. N. lll U slede}em broju: Kako je Lepa Luki} umila vodom Eru Ojdani}a

14

10. jul decembar ^etvrtak 21.

2022. 2020.

AUSTRALIJA

Popis, brojke i trendovi

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Nedavno objavqeni rezultati pro{logodi{weg popisa stanovni{tva u Australiji doneli su neke interesantne novine, ali i zna~ajne kvalitativne promene.

Pre svega pre{li smo onu magi~nu cifru od 25 miliona stanovnika (25.422.788). U su{tini broj Australijanaca je tako uve-

}an za vi{e od 2 miliona (8,6 procenata), u odnosu na popis iz 2016. godine. Kada je pre vi{e od 120 godina, nakon stvarawa Australijske federacije (1901), odr`an prvi jedinstveni popis na celoj teritoriji, bilo je samo 3 miliona i 240 hiqada stanovnika. Za prvih stotinak godina federacije stanovni{tvo je uve}ano vi{e od pet puta, da bi se pravi bum osetio tek u posledwe dve decenije, kada je Australija pove}ala broj stanovnika za vi{e od jedne tre}ine. Jedan od meni najzanimqivijih rezultata je ~iwenica da Australija postaje sve mawe religiozna, i sve raznovrsnija u etni~kom smislu. Prvi put u istoriji procenat hri{}ana na Petom kontinentu pao je ispod polovine, ta~nije samo na 44 procenata. Pre samo 50 godina procenat hri{}ana bio je vi{e od 90 odsto, a na prethodnom popisu taj broj je bio oko 53 odsto. Broj onih Australijanaca koji su se izjasnili kao „bez religije“ je ponovo porastao na ~ak 39 procenata, {to je za 9 odsto vi{e nego pre {est godina.

Druge dve najve}e religije posle hri{}anstva sa oko 3 odsto svaka, su hinduizam i islam, i wihov broj konstantno raste u posledwih nekoliko popisa. Iako je broj migranata zbog pandemije i zatvarawa Australije, zna~ajano opao u posledwe dve godine, etni~ka struktura zemqe postaje

sve {arenija. ^ak 20 odsto stanovni{tva kod ku}e govori samo svoj materwi jezik, a ne zvani~ni engleski. Van Australije je ro|eno ~ak 28 odsto stanovni{tva, a me|u wima je najve}i broj Engleza (927 hiqada), Indijaca (673 hiqada) i Kineza (550 hiqada).

Ovo su samo neki od trendova koji }e, barem u naredna dva popisa, definitivno promeniti krvnu sliku Australije, od one na kakvu smo do sada navikli.

Jo{ jedan neverovatan podatak je i da broj nacija koje u Australiji `ive stalno raste. Ta~no 429 jezika se govori u ~itavoj zemqi, od kojih dodu{e 183 pripada autohtonim Aborixinima.

Ukupno 320 razli~itih etni~kih naroda `ivi na ovim prostorima, {to je za 4 vi{e nego na prethodnom popisu. Tako|e raste i broj Aborixina, kojih sada ima vi{e od 3 procenata ukupnog sta-

Srba u Australiji koji sada govore srpski jezik u ku}i je pove}an za 6,5 odsto, u odnosu na popis iz 2016. godine. Tako smo pre samo 6 godina imali 53.802 stanovnika koji u ku}i govore srpski, a danas 57.297. Bez obzira {to to mo`da i nije neki veliki skok, radi se ipak o jednom pozitivnom trendu, koji }e u narednim decenijama verovatno jo{ vi{e ja~ati. Jo{ jedan zanimqiv podatak glasi da je ~ak 32 odsto od tog broja ro|eno u Australiji. To prevashodno zna~i da je tu re~ o deci ili mla|im qudima, kojima je engleski sigurno prvi jezik, ali oni i daqe u ku}i govore srpski. Bilo bi dobro kada bi se ba{ ovom ~iwenicom mogli vi{e baviti, jer ona pokazuje jedan od najpozitivnijih trendova za nas, kada je u pitawu o~uvawe srpskog identiteta u dijaspori, kroz jezik i kulturu predaka. Vi{e od

Ohrabruje i ~iwenica da i australijski Srbi postaju sve ozbiqniji u `eqi da sa~uvaju svoj identitet, bilo kroz svoj materwi jezik ili poreklo. Broj Srba u Australiji koji sada govore srpski jezik u ku}i je pove}an za 6,5 odsto, u odnosu na popis iz 2016. godine. Tako smo pre samo 6 godina imali 53.802 stanovnika koji u ku}i govore srpski, a danas 57.297.

Bez obzira {to to mo`da i nije neki veliki skok, radi se ipak o jednom pozitivnom trendu, koji }e u narednim decenijama verovatno jo{ vi{e ja~ati. Jo{ jedan zanimqiv podatak glasi da je ~ak 32 odsto od tog broja ro|eno u Australiji. To prevashodno zna~i da je tu re~ o deci ili mla|im qudima, kojima je engleski sigurno prvi jezik, ali oni i daqe u ku}i govore srpski novni{tva, ili ta~nije 812.728.

Ovaj podatak je vrlo zna~ajan za ~itavu naciju, jer znamo da se wihov broj decenijama unazad konstantno smawivao. Ovaj trend zaista ohrabruje i vra}a nadu da }e Prvi stanovnici i tradicionalni vlasnici ove zemqe imati jednog dana status koji apsolutno zaslu`uju. Naravno, dubqa analiza ovog podatka ne zna~i da se wihov broj zaista uve}ava, ve} samo pokazuje da Aborixini postaju sve slobodniji u svom izja{wavawu da pripadaju nekoj od autohtonih grupa naroda.

Ohrabruje i ~iwenica da i australijski Srbi postaju sve ozbiqniji u `eqi da sa~uvaju svoj identitet, bilo kroz svoj materwi jezik ili poreklo. Broj

70 odsto od tog broja su se izjasnili kao prvoslavni hri{}ani, ali je tako|e zanimqivo da u Australiji zvani~no ima i Srba koji su pripadnici drugih religija, i oko 8 odsto nereligioznih.

Popisi su nam i u pro{losti naravno uvek otkrivali vi{e od onoga {to smo to tada znali.

Ipak, ovaj najnoviji je potvrdio pravilo da su neki trendovi jednostavno nezaustavqivi. Nadajmo se samo da }e to pravilo va`iti i za na{u zajednicu i u godinama koje dolaze.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

"Ne}e{ biti sama": Horor film snimqen na Staroj planini osvojio glavnu nagradu korejskog festivala fantastike

Film u produkciji Srbije i Australije osvojio glavnu nagradu korejskog festivala fantastike Horor "You Won't Be Alone" (Ne}e{ biti sama) koji je sniman na Staroj Planini, osvojio je glavnu nagradu korejskog Me|unarodnog festivala fantasti~nog filma u Bu~onu.

Film u produkciji Srbije i Australije pri~a pri~u iz 19. veka o devojci koja se pretvorila u ve{ticu, a u glavnoj ulozi je Nomi Rapas, zvezda filma "Devojka sa tetova`om zmaja".

Isti film doneo je reditequ Goranu Stolevskom nagradu za "re`isere vredne pa`we" na Festivalu u Palm Springsu ranije ove godine, a prikazan je i na presti`nom Sandens festivalu.

"Ovaj film je fenomenalan poku{aj da se osnove ~ove~anstva interpretiraju kroz sredstva `anra koriste}i izolovana bi}a pozajmqena iz narodnih pri~a uz dodatak misterije. ovo remek-delo isti~e se izvanrednom re`ijom i pametnim pristupom izvla~ewa empatije iz ambisa qudske psihologije", saop{tio je `iri festivala.

Vi{e od 150 srpskih filmskih radnika bilo je deo snimawa ovog filma, uz vo|stvo lokalne produkcije iz Srbije, Balkanic Media. Deo srpske ekipe ~inili su: umetni~ka direktorka Jovana Mihajlovi}, set dekoraterka Mina Buri}, kostimografkiwa Sla|ana Peri}-Santra~, menaxer lokacije Stefan Todorovi} i mnogi drugi.

Snimawe u Srbiji privuklo je produkciju filma zahvaquju}i podsticajnim sredstvima Ministarstva kulture i informisawa Republike Srbije, kako navode producenti, i uz operativno vo|ewe Filmskog centra Srbije.

Ovaj natprirodni horor snimqen je u izolovanom planinskom selu Pokrovenik koje se

nalazi na 700 metara nadmorske visine na Staroj planini. Pokrovenik je jedinstven po svojim kamenim ku}ama i kamenim krovovima i pored nedirnute prirode i prelepog pogleda na okolna brda, selo ima poseban {arm i energiju zahvaquju}i qudima koji tamo `ive.

"Razmotrili smo preko 100 sela u ~itavoj Srbiji i na kraju smo se odlu~ili za Pokrovenik kao kqu~nu lokaciju filma. To je izuzetno i predivno mesto, sa mno{tvom o~uvanih starih ku}a i prelepom prirodom. Imali smo veliku sre}u da sara|ujemo sa predsednikom sela, gospodinom Kostadinovi}em, kao i sa porodicama koje `ive u Pokroveniku, a koji su pru`ili neverovatnu podr{ku za snimawe filma. Na{ ciq je bio da uvek imamo ekolo{ki pristup i da film ostavi {to je mawe mogu}e svojih otisaka", kazao je Xonatan Ingli{ iz Balkanic Media.

Tokom pripreme i snimawa filma, ekipa je oko pet meseci radila i `ivela oko Pokrovenik sela. Veliki deo buxeta za snimawe potro{en je u toj oblasti i, u znak zahvalnosti za svu velikodu{nost prema qudima koji tamo `ive, produkcija je renovirala ku}e i {tale koje su bile stare i ruinirane, kao i staru zgradu ambulante i pristupni put ka selu.

"Ovaj me|unarodni film je pokazao da postoje mnogobrojne mogu}nosti u Srbiji za snimawe filmova i izvan Beograda, sa izuzetnim lokacijama poput Stare planine. Ovaj film nije imao samo ekonomsku vrednost, ve} i ekolo{ku, filantropsku i promotivnu za Staru planinu i Srbiju", zakqu~uje se u saop{tewu producenata.

S. G.

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 15

Ambasada Republike Srbije u Kanberi kao doma}in mladim liderima Australije

Pi{e: Nina Markovi} Kaze Ambasada Republike Srbije u Kanberi, na ~elu sa ambasadorom Radetom Stefanovi}em, bila je u julu doma}in mladim liderima Australije. Nacionalni izvr{ni direktor australijskog „Instituta za me|unarodne odnose“, Brajs Vejkfild, zahvalio se javno ambasadoru Republike Srbije Radetu Stefanovi}u povodom ugo{}avawa delegacije australijskog „Instituta za Me|unarodne Odnose“ (ina~e najstarije organizacije tog tipa u regionu) i mladih lidera Australije. Wihova pitawa su bila raznolika i `eleli su pre svega da saznaju vi{e o unikatnoj poziciji Repu-

blike Srbije u me|unarodnim politi~kim vodama. Glavne teme su bile rat u Ukrajini i odnosi

Srbije sa Moskvom i Kijevom, zatim evropske integracije Srbije, uloga Kine na Balkanu, pozicija

Republike Srbije oko nere{enog kosovskog pitawa, srpska zajednica u Australiji, tenis i australijska imigracija.

Ambasador Stefanovi} je, po re~ima Vejkfilda, bio i izvrstan doma}in, ponudiv{i delegaciji da okuse i bogate srpske

specijalitete sa ro{tiqa.

Ukoliko neko iz srpske zajednice `eli da vi{e sazna o ovoj organizaciji, i kako da se pridru`i, Vejkfild je pozvao da posete slede}i link koji je trenutno otvoren za sve sta`iste https://lnkd.in/dXQpTwiA

EPISKOP AUSTRALIJSKO-NOVOZELANDSKI G. SILUAN SLU@IO U GRADU VODONGI POVODOM HRAMOVNE SLAVE SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA

Slava hrama u Vodongi proslavqena je u subotu, 16. jula 2022. godine Svetom arhijerejskom liturgijom koju je slu`io episkop Australijsko – novozelanski g. Siluan uz saslu`ewe arhimandrita Petra Radulovi}a, sve{tenstva iz Viktorije i dvojice eparhijskih |akona. Pevnicu je predvodio otac Petar Bo`i} iz Xilonga i brat Qubo Kudri} iz Balarata. Okupilo se mnogo blago~estivog naroda iz cele Viktorije.

Episkop Siluan se prisutnim vernicima obratio prigodnom besedom: „Draga bra}o i sestre, moram da iska`em radost {to sam danas ovde sa vama i {to se zajedno radujemo jedni drugima, povodom slave ovog svetog hrama.

Radujem se kao qudi koji volimo svoje svetiwe u dalekom svetu.

Veru u Svetu Trojicu {irom vaseqene preneli su upravo Sveti prvovrhovni apostoli Petar i Pavle, koje danas radosno proslavqamo. Oni su upravo propo-

vedali i svedo~ili samoga Gospoda na{eg Isusa Hrista, raspetog i vaskrslog i za tog Boga i u wegovo ime postradali. Sveti apostol Petar je postradao razapet na opako okrenut na krstu. Apostol Pavle je pose~en ma~em u Rimu.

Wih dvojica su utkani u temeqe vere u Trojednog Boga. Stradawe u savremeno doba zna~i upravo brigu o bli`wima, kao o svojim porodicama i o onima koji su nam

bliski, to je taj krst dana{weg vremena koji svako od nas nosi i kroz koji treba da nasledimo Carstvo Nebesko“, poru~io je na{ Vladika i ~estitao slavu na{oj maloj, ali slo`noj parohijskoj porodici grada Vodonge i Olburija.

Posle zavr{ene Svete Liturgije, i obreda slavskog znamewa, pre{lo se u parohijsku salu na slavsko veseqe. Doma}in ovogodi{we slave je bio na{ brat Mir-

ko Toma{evi} sa svojom ~estitom porodicom. Za doma}ina slave za narednu godinu prijavio se brat @ivorad Milo{evi} sa svojom porodicom. U parohijskoj sali, vernom narodu obratio se nadle`ni paroh, zahvaliv{i se svima na dolasku na slavsko veseqe u na{u blago~estivu parohijsku porodicu. Dugogodi{wi ~lan na{eg odbora brat Milo{ Vu~enovi} je podsetio sve nas

kako je tekao parohijski `ivot u ovoj parohiji. Nadle`ni paroh se posebno zahvalio vrednom Kolu sestara na wihovom radu u parohijskom domu. Preosve}eni Vladika Siluan se na kraju dana jo{ jednom obratio prisutnom narodu sa `eqom da ~uvamo svoje svetiwe i svoju svetu pravoslavnu neokaqanu veru. Slavsko veseqe potrajalo je dokasno u no}.

Prota Mom~ilo Vuk{a

16

^etvrtak ^etvrtak 10.

21. decembar jul 2022. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

KANBERA: PARASTOS \ENERALU DRAGOQUBU-DRA@I MIHAILOVI]U

U nedequ, 17. jula u manastiru Svetog Save u Kanberi, slu`en je parastos generalu Dragoqubu-Dra`i Mihailovi}u. Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandski G.Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz saslu`ewe prote Jakova Jovi}a, arhimandrita Petra Radulovi}a, sve{tenika Gorana ]e}eza i |akona Petra Mraki}a.

Liturgiji je prisustovao i na{ narod iz Kanbere i Kvimbijena kao i iz par okolnih mesta.

Posle zavr{etka Svete Arhijerejske Liturgije svi prisutni su pre{li u ^i~inu kolibu koja se nalazi na manastirskom imawu a wezinu izgradwu prvi je pokrenuo na{ bla`enopo~iv{i vladika Milutin. U ^i~inoj kolibi uz poga~u, `ito, vino i molitvu na{ih sve{tenika odslu`en je parastos.Vence su polo`ili srpski ~etnici iz Kanbere, ogranak pri manastiru Novi Kaleni}, CO Sv.\or|e iz Kabramate i Organizacija Srpskih ~etnika iz Sidne-

ja. Na kraju je u maloj manastirskoj sali pripremqen bogat ru~ak ili podu{je, koji je pripremila Eparhija, kao i mali kulturno-umetni~ki program koji je prigodan za ovu priliku, a pripremio ga je otac Goran ]e}ez sa svojom de~icom i sa jo{ par dece iz Kanbere.

Svi prisutni su obave{teni da }e se Dra`in dan ovde nastaviti obele`avati svake godine i nije bitno koliko naroda do|e, bitno je da mi Srbi znamoko smo i za{to smo tu. Narod se okupio da oda zahvalnost na{em ^i~i, wegovim \uji}evim i Drenovi}evim saborcima koji su silom napustili svoju zemqu i do{li u

Australiju, gde su otpo~eli novi `ivot a sa sobom su doneli svoju veru, svoju slavu i svoj krst, gradili hramove i crkve koje smo mi nasledili.

Kao i u svakoj prilici, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan je odr`ao prikladan govor i pozvao sve prisutne na slogu i jedinstvo jer je to ne{to {to nam je jako potrebno u ovoj dana{woj situaciji kakva jeste. Zaista smo u te{koj situaciji jer se pritisci i napadi na nas Srbe sa svih strana svakim danom sve vi{e poja~avaju kad su u pitawu Kosovo i Metohija, Crna Gora i Republika

Srpska. Ali sve im xaba koliko god nas mu~e, tla~e, porobqavaju i ubijaju nikada ne}e mo}i da ubiju taj duh koji treba ~uvati u svakome Srbinu. Duh istine, duh se}awa na ono {to je pro{lo i {to ne sme da se zaboravi. Tako }emo sa generacije na generaciju prenositi qubav, po{tewe i po{tovawe.

Pored toliko prqave propagande i falsifikovawa istorije, srpski narod ^i~u pamti kao prvog ustanika u porobqenoj Evropi.

Najodlikovaniji srpski oficir, pravi borac za slobodu-^i~a Dra`a. To je istina i srpski narod mora ve} jednom da se zaista probudi i da shvati {ta je prava

istina o Dra`i, i da se mane komunisti~kih la`i i prqave propagande. Uz Bo`iju pomo} i dobro zdravqe svih nas vidimo se i idu}e godine na istom mestu.

Slava generalu Dragoqubu Dra`i Mihailovi}u, na{em ^i~i i slava svim Srbima stradalim od Kosova do dana{weg dana. @ivela Srbija i sve srpske zemqe, `iveo na{ srpski rod. Amin!

Tekst: Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi} Foto: Mitropolija australijskonovozelandska Dragana Joki}

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

ORGANIZACIJA SRPSKIH ^ETNIKA „RAVNA GORA“ U MELBURNU

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 21. jul 2022.

Pomen Dra`i Mihailovi}u Hladno vreme u Melburnu nije spre~ilo vernike da se pod okriqem Organizacije srpskih ~etnika „Ravna Gora“ u nedequ, 17. jula okupe u Crkvenoj op{tini Sv. Stefan De~anski u Kerum Daunsu da prisustvuju pomenu i time odaju po~ast legendarnom vo`du Tre}eg srpskog ustanka, \eneralu Dra`i.

Svetu Liturgiju i parastos u hramu Sv. Stefana De~anskog slu`io je sve{tenik Bojan uz prisustvo velikog broja vernika, da bi nakon parastosa venci bili polo`eni u „Srpskom nacionalnom centru Dragoqub Dra`a Mihailovi}“. Vence su polo`ili ~lanovi Srpskog sportskog centra, Fudbalski klub Ficroj Srbija, CO Sv. Kraq Stefan De~anski i OS^ „Ravna Gora“.

Nakon polagawa venaca, svi prisutni pre{li su u salu „Srpskog nacionalnog centra“ gde je poslu`en ru~ak a zatim je odr`ana i projekcija filma o generalu Dra`i. Bila je ovo lepa prilika da se srpski narod okupi i podseti na na{eg ^i~u i ideale za koje se borio, kako bismo istinu i po{tovawe na wega prenosili na mla|e generacije i u dalekoj Australiji.

18

10. jul decembar ^etvrtak 21.

2022. 2020.

FEQTON

Srbi u Rusiji

Srpski Kripecki manastir u Rusiji

Veliko srpsko ote~estvo (1) Pi{e: Marko Lopu{ina

Prostor iza Karpata, koji je pripadao ruskom carstvu i komunisti~koj imperiji, gde su Srbi nastali i `iveli u praistoriji nazivan je Veliko srpsko ote~estvo. Taj naziv mu zbog doseqavawa, odnosno povratka Srba u taj zavi~aj i danas prili~i.

Rat u Ukrajini, koji za posledicu ima seobe Rusa iz ove dr`ave ka svojoj matici Rusiji, otvorio je i pitawe `ivota Srba u velikoj federaciji. Srbi su kao pleme slovenskog naroda `iveli severoisto~no iza Karpata, na izvorima i gorwem toku reka Visle i Odre, Dwestra i Buga, i u zapadnom delu dweparskog kraja.

U osmom veku stigli su na Balkan, a potom se u 17. veku sele natrag u prostore Ruskog carstva. @iveli su tada ponajvi{e u Moskvi i Odesi, a danas Srbi `ive u ruskoj prestonici, Petrogradu, So~iju i ~ak Vladivostoku.

U istoriji Carske Rusije srpski doseqenici su zavr{avali vojne {kole i ulazili u carsku armiju. Pedesetorica wih postali su ruski ministri rata, gubernatori, generali, admirali, komandanti, profesori i grofovi.

Poznate velike srpske plemi}ke porodice Miloradovi}, Preradovi}, Horvat, [evi}, Zori}, Bo{wak, Iveli}, Mirkovi} i Vuji}, koje su stvarale istoriju Rusije, bile su deo carevine.

Vladari iz Peterburga i Moskve su ih nagra|ivali visokim zvawima, titulama, imawima, ali i mali dr`avama.

Srbi su formirali dva naseqa - dr`ave: Novu Serbiju i Slavjano - Serbiju. Me|u `iteqima ovih gradova bilo je pripadnika na{eg naroda iz Bosne, Dalmacije i Crne Gore. Tako je carska Rusija opet postala veliko srpsko ote~estvo.

Srbi su na prostorima Rusije imali devet velikih seoba.

Najve}e su bile tokom Velikog rata, kada su Srbi iz be~ke carevine dezertirali i pre{li u Rusko carstvo. Branili su Odesu. U Drugom svetskom ratu imali su svoje partizanske bataqone u SSSR - u. A potom i svoju srpsku politi~ku emigraciju u SSSR - u.

Na kraju 20. veka nova Rusija dobija na hiqade srpskih gastarbajtera, koji i danas grade ovu prijateqsku zemqu. Ne zna se ta~no koliko Srba danas `ivi i radi u Ruskoj federaciji, ali

Srbi se useqavaju u Rusku Federaciju od 14. veka. Danas ih sa stalnim boravkom ima 20.000. Najzna~ajniji Srbin u istoriju Rusije bio je car Ivan Grozni. Na{ narod ga je zvao Ivan Svetosavac se pomiwe cifra od 40.000 Srba.

Taj broj na{ih qudi varira od wihove zaposlenosti, jer ve}inu ruskih Srba ~ine na{i gra|evinski radnici na privremenom radu, kao i sportisti i studenti.

Stalno nastawenih Srba ima oko 20.000, koji ~ine malu koloniju u Moskvi i Petrogradu.

Godi{we, prema ruskim podacima, u ovu zemqu u|e oko 70.000 Srba. Od toga wih oko 20.000 ima dozvolu za rad. Uglavnom su to gra|evinski stru~waci i radnici.

PRVI SRBIN SAVA

Istori~ari tvrde da su Srbi veliku Rusiju osvajali prvo kao pojedinci, a potom kao narod.

U 13. veku na evropskom tlu jedina veza me|u narodima bila je vera. Tada se i dogodilo da su uspostavqene kakve - takve veze izme|u Srba i Rusa. Tada su Rusi bili u nevoqi kao mongolsko robqe, srpski kraq Stefan Dragutin je u rusku zemqu poslao svoje izaslanike sa velikim darovima za crkve i manastire, kao prosvetare i monahe.

Jedan od tih srpskih prosvetara bio je i Srbin Kiprijan, koji je bio mitropolit kijevski i cele Rusije. Evo {ta je o wemu pisao I. Porfirev, istori~ar u „Russkoj slovesnosti”: „S imenom mitropolita Kiprijana, rodom Srbina (13761406), svezan je upliv srpske pismenosti na na{u slovesnost.

Me|u starinskim rukopisima ima ih mnogo koji se nazivaju wegovim imenom. U Kiprijanovom trebniku nailazimo prvi put na ~lanak o apokrifnim pri~ama.

Kiprijan je zaista preneo u Rusiju vrlo mnogo rukopisa iz Srbije, koja ba{ tada be{e izgubila svoju politi~ku samostalnost.

Osim toga, `ive}i u Carigradu i studijskoj obiteqi, on je pisao i prevodio mnoge kwige. Stari letopisi predstavqaju Kiprijana kao veoma u~enoga kwi`evnika, kao {to to i dokazuju wegovi spisi, razne poslanice,

`ivot svetoga Petra i gramata Srbin“. Ne zna se ta~no kada je ro|en po~etkom 15. veka, ali je opra{~awa."

Srbin Kiprijan je zapravo bio zabele`eno da je `iveo do 1484.

Sava Kripecki, pravoslavni Bio je propovednik, jeromonah i svetiteq i osniva~ manastira hagiograf u Rusiji. Pahomije je Ruske pravoslavne crkve zvanog sa Svete Gore doputovao u Novgopo wemu Kripecki manastir, koji rod (pretpostavqa se oko 1430). se nalazi 23 km od ruskog gra- A 1440. godine stigao je u Veliku da Pskova. Manastir je osnovan moskovsku kne`evinu.

1485. Pre dolaska u Rusiji prepodobni Sava Kripecki je slu`io na Svetoj gori. Upravo jedan od pomenutih puteva preko germansko - litovskih zemaqa kojima je u Rusiju stigao jedan broj pripadnika srpske nacionalno - kulturne elite, vodio je preko Pskova. Kako je otkrio pisac i prevodilac sa ruskog na srpski Ranko Gojkovi}, posle pada Konstantinopoqa, ovaj srpski monah dolazi u Rusiju i prvobitno boravi u manastiru Ro`destva Presvete Ikona Svetog Save u Arhangelskom saboru Bogorodice nedaleko od Pskova. Kada se po~ela pronositi slava o weSmatra se da je Pahomije u Rugovom dobrodeteqnom `ivotu i molitvenosti, prelazi u lavru siji proveo najmawe 46 godina. U prepodobnog Efrosinija na reku Prvom tomu Zbornika materijala Tolbu, radi duhovnog uzdizawa.

“Moskva – Srbija, Beograd – RuU dubokoj starosti i ve} tele- sija”, koji su priredili zajedsno iznemogao, svetiteq je oku- no "Arhiv Srbije" sa "Arhivom pio oko sebe monahe manastira Moskve" i "Ruskim federalnim Svetog Save kod grada Pskova i u arhivom", pi{e da je Pahomije miru je svoju du{u predao Gospo- stvorio ~itavu jednu kwi`evdu 30. avgusta (10. septembra po nost, napisav{i vi{e nego skoro n.k.) 1495. godine. Ostao je zabe- svi wegovi ruski savremenici le`en u istoriji kao Sveti Sava zajedno.

Kripecki i Pskovski – ka`e U ~uvenoj Trojice - Sergijeistori~ar Ranko Gojkovi}. voj lavri proveo je oko 20 godina i iza sebe ostavio mno{tvo napisanih, prevedenih ili reDRUGI SRBIN LOGOTET Posle monaha Save Kiprija- daktiranih radova. Ovaj u~eni na, koji je postao pravoslavni jeromonah bio je zna~ajan na posvetac Sava Kripecki, u Rusiju qima propovedni{tva, agioje oti{ao drugi srpski sve{te- grafije, prevodila{tva, bio je nik Pahomije Logotet. O wemu sastavqa~ i redaktor velikog je ruski istori~ar Wekrasov broja `itija, himnograf... napisao monografiju “Pahomije Pahomije se smatra najzna~aj-

nijim delatnikom ruske kwi`evnosti XV veka. Perom ovog Srbina ispisana su `itija takvih veli~ina drevne Rusije poput Sergija Radowe{kog, Kirila Belozerskog, Mitropolita Alekseja, Varlama Hutinskog, Mihaila i Teodora ^ernigovskog itd. koji su postali istinski simboli ruske dr`ave i crkve toga doba.

Pripisuje mu se ukupno oko 60 sastava razli~itog `anra, od toga neka dela u vi{e recenzija.

Koliko se zna, napisao je 35 spisa: 18 slu`bi i kanona svetiteqima, 9 `itija (biografija), 4 pohvalna slova i 3 pri~e o svetiteqima. Pahomije Srbin je kao vrstan poznavalac Svetog Pisma i istorije Crkve Hristove li~no poznavao mnoge poznate vizantijske i ruske propovednike, a uz sve to bio je i studiozan poznavalac slovenske bogoslu`bene literature. Da bi i sam, kao so~initeq, redaktor, prevodilac ili propovednik u tom zanatu bio na visokom nivou, pored literarnog talenta i izra|enog stila sa obaveznom poukom tokom pripovedawa, bila je neophodna ~vrsta i opitna vera. Sve to mu je omogu}ilo da dugi niz godina bude me|u najomiqenijim piscima `itijske literature, iako nije bio do tan~ina upoznat sa `ivotom svih svojih junaka ~ija je `itija pisao.

Pahomije Srbin je pisao `itija i moskovskih i novgorodskih svetiteqa, uvek isti~u}i u prvi plan wihovo hristoqubqe. Pravoslavqu, ali i ruskoj i srpskoj kwi`evnosti, kako govore sami Rusi, svoju du{u je poklonio Pahomije Logotet ili Pahomije Srbin.

Rusiju u 15. veku pohodio je i Lazar Hilandarac poznat i kao Lazar Srbin i Lazar Crnorizac.

On je bio srpski sredwovekovni monah poznat po tome {to je 1404. godine osmislio, izradio i postavio prvi ~asovnik u Rusiji, koji i danas stoji na zidinama Kremqa.

U Rusiju je posle stigao iz Srbije i jeromonah Isaija 1517. godine, ali videv{i kako u Rusiji ima malo kwiga, vratio se u Srbiju da ponese nove kwiga. (nastavi}e se)

PUTOPIS Sme{ten na stenovitom tlu iznad Atine, Akropoq je citadela koja najboqe prikazuje arhitekturu klasi~nog sveta.

Najpoznatija gra|evina na ovom kamenom brdu je Partenon, hram posve}en bogiwi Atini.

Uprkos vekovima ratovawa, zemqotresa, pqa~kawa, i vremenskih uticaja, ve}ina struktura i daqe stoji. Vremenom su se iznedrile mnoge zanimqivosti o Akropoqu, a ovim putem vam predstavqamo interesantne ~iwenice o atinskom Akropoqu za koje, verovatno, niste znali.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 19

Akropoq - arheolo{ki draguq starog sveta Najstarija meteorolo{ka stanica se nalazila u podno`ju Akropoqa

NAJPOZNATIJI JE OD SVIH AKROPOQA

Kada se spomene re~ "akropoq", ve}ina qudi pomisli na atinski Akropoq, iako je on samo jedan od mnogih koji su izgra|eni {irom Gr~ke.

Na osnovu drevnih gr~kih re~i ákros (visoka ta~ka) i pólis (grad), grub prevod bi bio "visoki grad", i mo`e da se odnosi na bilo koju citadelu. Velike tvr|ave i hramovi poznati pod ovim nazivom mogu se videti i u Argosu, Tebi, Korintu i mnogim drugim gradovima. Svaki od wih je konstruisan kao centar lokalnog `ivota, kulture i za{tite.

QUDI SU SE NASELILI OVDE JO[ U DOBA NEOLITA

Qudi su naseqavali ove stene vekovima pre nastanka Akropoqa. Postoje dokazi o prebivali{tu koje datira iz perioda neolita izme|u 4.000 i 3.200 godina pre nove ere, sa ku}ama i identifikovanim grobnicama oko ovog podru~ja.

Otkriveno je i niz otvora, sa nekoliko brodova prona|enih u wihovim ponorima. Jedna teorija je ta da su ovi otvori nekada slu`ili kao bunari, a druga da su bili mesta ritualnih pogreba, po{to su prona|ene i qudske kosti izme|u ostalih predmeta.

PRVE STRUKTURE SU SAGRA\ENE U ODBRAMBENE SVRHE

Centralna pozicija iznad Atine Akropoqu daje savr{enu poziciju za strate{ku vojnu odbranu, a wegove glavne, po~etne strukture bile su u fokusu pripreme za rat. Drevni Mikewani su sagradili prve odbrambene zidove u 13. veku pre nove ere. Sama struktura je toliko jaka da stoji i danas.

WEGOVI NAJUPE^ATQIVIJI OBJEKTI SU IZGRA\ENI ZA NEKOLIKO DECENIJA

Najslavnije strukture Akropoqa - Partenon, hram Erehteon, Propilejeva kapija i hram Atine Nike - izgra|ene su za nekoliko decenija u petom veku pre nove ere.

Podstaknuta pobedom Atiwana nad Persijancima, pokrenuta je ambiciozna kampawa za izgradwu pod upravom dr`avnika Perikla. Sam projekat su vodili arhitekti Iktin i Kalikrat, sa vajarom Fidijom.

OGROMNA STATUA BOGIWE ATINE NEKADA JE KRASILA AKROPOQ

Akropoq je najkompletniji pre`iveli gr~ki monumentalni kompleks, koji je izvanredan s obzirom na vekove prirodnih katastrofa, ratovawa, i prepravqawa. Ipak, ve}ina ukrasa i umetnosti je nestala. Jedan od takvih gubitaka je i velika statua bogiwe Atine koja se nekada nalazila u Partenonu. Poznata i kao Atina Partenos, stajala je visoka oko 12 metara i bila je napravqena od zlata i slonova~e, a napravio ju je vajar Fidija.

Oklopqena i pokrivena nakitom, sama po sebi je bila inspirativna i ozna~avala je duhovnu i ekonomsku mo} stare Atine.

PRIPREMA MERMERA ZA IZGRADWU JE BIO VEOMA TE@AK ZADATAK

Mermer, koji je sastavni deo klasi~ne struktue, nije bio lokalni. Va|en je na planini Pandeli, koja je udaqena oko 16 kilometara od Atine. Bilo je te{ko izvaditi mermer samo pomo}u gvozdenog klina i ~eki}a. Potom su radnici prelazili dug put od planine do Atine, gde su se susretali sa strim padinama Akropoqa.

PRVOBITNO JE BIO OBOJEN

Iako ~esto zami{qamo drevnu Gr~ku izgra|enu od sjajnog, belog mermera, Partenon i drugi objekti na Akropoqu su prvobitno bili obojeni. Nedavni testovi tokom laserskog ~i{}ewa Partenona su otkrili nijanse plave, crvene i zelene boje. Tokom vremena kamewe je izbeqeno na suncu, a neoklasi~ni pokreti umetnosti u 18. i 19. veku prihvatili su romantiziranu percepciju o neobi~noj beloj pro{losti.

NAJSTARIJA METEOROLO[KA STANICA SE NALAZILA U PODNO@JU AKROPOQA

Poznata i kao "Kula vetrova", osmougaona, mermerna struktura datira jo{ od pre 2.000 godina, verovatno je sadr`ala i bronzani vetrokaz iznad sun~evog sata.

Mnogi istori~ari veruju da je sadr`ala i vodeni sat koji je hidrauli~ki napajan vodenim tokom koji se spu{tao padinama Akropoqa.

OD PAGANSKOG HRAMA, DO CRKVE I XAMIJE

Paganski hramovi na akropoqu datiraju jo{ iz 6. veka pre nove ere. Tokom narednih vekova, religiozni identitet Akropoqa redovno su mewali osvaja~i. U jednom trenutku pre 693. godine, Partenon je pretvoren u vizantijsku crkvu. Franci su ponovo transformisali Partenon 1204. godine, ovog puta u katoli~ku katedralu. A pod Otomanskim carstvom u 15. veku, Partenon je postao xamija sa dodatim minaretom na jugozapadnom uglu.

OBNOVA AKROPOQA JE ZAPO^ETA PRE VI[E OD 40 GODINA I JO[ UVEK TRAJE

Velika obnova Akropoqa je zapo~eta 1975. godine pod novim Komitetom za o~uvawe spomenika na Akropoqu, koji `eli da vrati ~itav kompleks u nekada{wi sjaj. Mermer se donosi sa iste planine kao za prvobitnu verziju, a radnici i umetnici koriste iste alate kao i u drevnim vremenima. Ali po{to je za obnovu jedog bloka potrebno vi{e od tri meseca, projekat i daqe traje.

R. N.

20

10. jul decembar ^etvrtak 21.

2022. 2020.

ZAJEDNICA

Dra`indan u Svetonikolajevskom manastiru Slobodne srpske pravoslavne crkve U nedequ 5. po Duhovima, 17. jula 2022. godine, na dan kada Sveta Majka na{a Crkva Pravoslavna proslavqa Sv. Andreja Kritskog, Svete carske mu~enike Romanove i Sv. Sve{tenomu~enika Savu Gorwokarlova~kog, u sabornom hramu Svetonikolajevskog manastira, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Australijsko-novozelandski i predstojateq Slobodne srpske pravoslavne crkve g.g.

Hristifor, blagoizvoleo je da slu`i Svetu Bo`anstvenu Liturgiju i da propoveda.

Posle Svete Liturgije, u Memorijalu ispred spomenika generalu Dragoqubu Dra`i Mihailovi}u, u~iwen je parastos na{em voqenom ^i~i i svim Ravnogorcima, koji su se, ne `ale}i ni svoj `ivot, branili i borili za Krst ^asni i slobodu zlatnu.

Posle parastosa su na spomenik polo`eni venci, a zatim su se svi prisutni okupili oko zadu{ne trpeze koju su pripremile na{e vredne sestre iz Kola Srpskih Sestara.

Na{i najmla|i parohijani su pripremili prigodan program.

MOJ @IVOT U INOSTRANSTVU

Je l' po~eo rat Ujutru, oko 5, kada sa „~ardaka” si|em da napravim kafu, onako pospan obi~no pitam suprugu: „Je l' po~eo rat".Ranije je to bila lepa {ala, onda je postala gruba {ala, a sada je to prava neslana {ala. Vremena se mewaju rapidno, rekli bi na{i „ju–tjuberi“.

A za{to pitam ba{ suprugu? Ona, nesu|eni pravnik, stalno dr`i u ruci tablet, prati opozicionu {tampu, a ima mnogo fejs prijateqa. Sve suprotno meni, penzionisanom in`eweru, koji jedino prati cene ku}a, akcija, zlata i ~ita samo „Politiku”.Da budem iskren - odem i na „Pravdu” (onu sa .ru) i kineski „Globaltimes” (kada nije usporen). Sve ostalo sam zabranio sebi. Te{kom mukom, moram priznati.

Me|utim, pisawe nisam zabranio sebi, ali i tu nemam rezultate. U glavi se sve pobrkalo. Ostao sam bez re~i... ili sam ve} sve rekao, pitam se?

Naime, jo{ 2014. pisao sam u Politici kako Novaka ne vole ovde u Australiji, kako nam okre}u le|a ~im ~uju da smo Srbi, kako su nam banke uvele sankcije „zbog Krima” i posledwe - kako smo kupili farmu u strahu od rata.Upozoravao sam ali niko nije slu{ao i sada imamo „specijalnu operaciju”.

A kakva je situacija u svetu? Ukratko: Sa Zapada vi~u da sledi globalna depresija, tre}i svetski rat i kraj civilizacije (vaqda wihove). Sve je to nasuprot komunisti~koj Kini, koja kao „mirna voda" ulazi na sva ot{krinuta vrata, tiho ka`e da iza svega stoji Va{ington, ali samo onima koji ho}e to da ~uju.Prodaju svoju (jo{ uvek jeftinu) robu i ja~aju (jo{ uvek slabiju) vojsku.

Od kako je petro-dolar ozbiqno ugro`en, svet se podelio na dva bloka: „Protiv Putina" i „Za Putina", {to u praksi zna~i „Za Ameriku" ili „Protiv Amerike". A jedinica mere je re~ - sankcije.

Suprotno tvrdwama wihovih medija da su „svi sa wima”, blok im broji samo 14 odsto stanovni{tva planete Zemqe.

Imperije su oduvek dolazile i odlazile, a nas je zadesila ba{ ta smena. A onu drugu, smenu dru{tvenog sistema, ne smem ni da pomenem, jer }e algoritmi iz AI (ve{ta~ke inteligencije) odmah da me obri{u. Desilo se to mnogima.

Naime, ovo kucam direktno u „usta a`daje”, na dru{tvenoj mre`i, izbegavaju}i sve one opasne re~i, kao u vreme prohibicije.

Hteli ste ukratko, a ina~e nemam ni snage ni voqe da daqe pi{em. Idem da preko Interneta (dok jo{ radi) naru~im poqoprivredni traktor iz Kine. Solarne panele i baterije sam ve} instalirao. Fali mi zemunica, ali ra~unam da imam jo{ vremena.

A na pitawe "Je l' po~eo rat" moj odgovor je - jeste.

A kada i po kojoj ceni }e se zavr{iti, to ne znam.

Ipak znam da }e pobediti „istina, pravda i sloboda”, kao i da treba da ostanemo na toj strani.

Xorx Petrovi} - \ole, Melburn

AUSTRALIJA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 21

Fusnota o Australiji RENTON FAMILY TRUST Brzo pitawe – gde se nalazi Australija, u Evropi ili u Aziji? Da, okej, u pitawu je zasebni kontinent i relativno samostalna dr`ava. Ali, kom delu sveta je Australija (naj)bli`a?

Ni{ta lak{e, ako nismo prespavali Poznavawe prirode i dru{tva, odnosno Svet oko nas u osnovnoj {koli. Jer, Australija je na pola puta oko sveta udaqena od Evrope. I jo{ na ju`noj, a ne severnoj hemisferi. A sa kengurima, koalama, sisarima {to pola`u jaja, ogromnim gmizavcima i insektima, golemim pustiwama i drve}em eukaliptusa – australijski pejza` ponajmawe li~i na onaj evropski.

Dakle, Australija je geografski mnogo bli`a Kini ili Japanu nego Evropi, te 50 puta bli`a Indoneziji nego Velikoj Britaniji. Od Evrope je udaqena jedno 10 vremenskih zona. Me|utim, stvari nisu tako geografski proste, niti o~igledne.

Uostalom, za{to Australija nastupa na takmi~ewu za – Pesmu Evrovizije? „BELA AUSTRALIJA“: Zvu~i {a{avo, ali Australija do ju~e zaista nije bila sigurna da li (vi{e) pripada Evropi ili Aziji. Neobi~no? Bizarno? Pa, pogledajmo u ogledalo na tren ili bar mal~ice.

Zato {to i Srbija danas nije sigurna da li (vi{e) pripada Evropi ili Aziji, odnosno Rusiji, zar ne? Evropskoj ili Evroazijskoj uniji, sve uprkos o~iglednoj geografiji. I

sad, do 1970-ih godina, Australija jeste izgledala kao udaqena britanska ispostava na Tihom okeanu. I negovala stanovni{tvo koje je belo poput toaletne keramike.

Gledala je u Veliku Britaniju kao na izvor svog nacionalnog identiteta, i praktikovala politiku Bele Australije koja je zabrawivala ne-evropske (ili ne-bele) emigrante. Po ugledu na London, i Sidnej ima svoj Hajd park, stanicu Kings kros, kao i Oksford strit. Australijske kafane bile su britanski pabovi, a uli~na hrana britanski fi{ end ~ips.

U Australiji se govori engleski, na ~elu dr`ave je (jo{ uvek!) britanska kraqica, a na dr`avnoj zastavi ~u~i ona britanska. Drugim re~ima, Australijanci su bili ve}i Britanci od Britanaca, isto kao {to Srbi nastoje da budu ve}i Rusi od Rusa, te ve}i pravoslavci od patrijarha.

U ~emu je kvaka? Da li su to Australijanci zagubili svoje globuse i kompase? Krenimo redom.

Prvi evropski doseqenici pristi`u u Australiju u januaru 1788. Kao {to je poznato, bili su to – britanski zatvorenici (730 osu|enika, zatvorskih ~uvara, administratora i jedan pomorski oficir).

Velika Britanija je tada imala problem sa rastu}om zatvorskom populacijom, i odlu~ila je da ih naprosto istovari negde daleko. Sve do sredine 19. veka, belu populaciju Australije ~inilo je 84 odsto zatvorenika i biv{ih zatvorenika.

Naravno, jo{ pre 50.000 godina, Australiju su naselili tzv. Aborixini koji su `iveli kao nomadi i lovci-sakupqa~i.

Za evropske doseqenike i biv{e kriminalce, ovo je zna~ilo da Aborixini nemaju ni zemqu, niti naro~ita prava (pa i na `ivot), jer su u pitawu primitivni ili subhumani divqaci. Posledwi ve}i masakr (32 Aborixina) dogodio se krajwe nedavne 1928. godine. Australijski premijer Kevin Rad se formalno izvinio za ove i druge zlo~ine prema Aborixinima tek 2008, ali mu je prethodni premijer Xon Hauard odgovorio da „Australijanci ove generacije ne treba da ose}aju krivicu i odgovornost za ranije postupke i politike“. Zvu~i poznato?

I sad, za razliku od npr. ameri~kog iskustva secesije ili nezavisnosti izvojevane u ratu protiv Velike Britanije, Australija ne prepoznaje, niti slavi svoj Dan nezavisnosti – zato {to on ne postoji. Prvi savezni Ustav Australije usvojen je tek 1901, sa preambulom u kojoj stoji da se Australija uredno nalazi „pod krunom Ujediwenog Kraqevstva Velike Britanije i Irske“. Naprosto, stanovnici Australije tada su jo{ uvek videli sami sebe kao iskqu~ivo i gospodu – Britance. Uprkos tome {to `ive, rade i umiru na potpuno drugom i druga~ijem kraju sveta.

GALIPOQE I(LI) KOSOVO POQE: Upravo zato, kada je izbio Prvi svetski rat, oni se masovno prijavquju kao dobrovoqci da bi odbranili interese svoje Velike Britanije u Evropi. Oko 300.000 gra|ana Australije svojevoqno odlaze na evropski front, od ~ega ve}ina bivaju ubijeni ili raweni. Najve}e stradawe dogodilo se na Galipoqu u Turskoj (1915), {to je postao simbol ratnog proma{aja, lo{eg britanskog komandovawa, i uzaludne `rtve.

Me|utim, dan iskrcavawa australijskih trupa na Galipoqe (25. april), ~ak 15.000 kilometara daleko od Sidneja, danas je najve}i nacionalni praznik u Australiji. Sve zbog spremnosti Australijanaca da polo`e `ivot za svoju dr`avu-maticu ili (britansku) otaxbinu. Galipoqe se do`ivqava kao mitolo{ki trenutak ro|ewa australijske nacije. Dakle, Australijanci danas proslavqaju ovo krvoproli}e, pa i bitku koju su tragi~no izgubili u sukobu sa Turcima. Identi~no kao i Srbija sopstvenu bitku i poraz na Kosovo poqu. Jer istorija je prenapu~ena neobi~nim paralelama, po{to svi qudi u lobawama nose sli~ne umove.

Ali, onda se dogodio Drugi svetski rat. Australiju je direktno napao Japan, i belosvetski rat se vodio na wenom tlu, a ne na drugom kraju planete. Odjednom je neprijateq postao azijski sused, a ne daleki Turci, Nemci i Austrougari. Bilo je vi{e od 60 japanskih vazdu{nih napada na Australiju, uz traumati~an pad britanskog Singapura, gde su mahom bili stacionirani Australijanci. Hiqade australijskih vojnika iz britanskih baza po Pacifiku i Jugoisto~noj Aziji postaju zarobqeni, mu~eni i brutalno ubijani. Dok Britanija, zaokupqena sopstvenim ratom u Evropi – nije mrdnula prstom niti naoru`awem da ih za{titi i izbavi. Bila je to poprili~na (iako razumqiva) izdaja ili ispala od britanske domovine ili matice.

Iz tih razloga, Australija nakon Drugog svetskog rata prolazi kroz svojevrsnu krizu identiteta. I samoj sebi postavqa pitawa poput – Ko smo mi? Gde se nalazimo? Kome pripadamo? [to je nezgodno i mu~no i za jednu osobu, a ne za osam mili-

Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

ona (koliko je stanovnika Australija brojala 1945). Na povr{inu Australije isplivalo je shvatawe da ona mo`da nije „Druga Britanija na drugom kraju sveta“, i da to ne odgovara novim istorijskim okolnostima.

I, ona gradualno olabavquje svoje veze sa Britanijom, strogu imigracionu politiku Bele Australije, pa i sliku svojih gra|ana kao „lojalnih britanskih podanika“.

Uzgred, i Velika Britanija nije naro~ito bendala Australiju, po{to je Carstvo ve} oti{lo do|avola.

PORED AZIJE, A NE EVROPE: Vremenom, Australija je ukapirala gde se nalazi.

I shvatila da je wen narajcano bledoliki i britanski identitet u grubom raskoraku sa australijskim geografskim polo`ajem, spoqnopoliti~kim interesima, bezbednosnom strategijom, pa i sastavom stanovni{tva. I zato su australijska trgovina i politika danas orijentisani na Aziju, australijske ulice i univerziteti prepuni Azijata i imigranata uop{te, dok kineskih, japanskih i vijetnamskih restorana sada ima koliko i britanskih pabova.

Najve}i trgovinski partner Australije postaju Japan i Sjediwene Dr`ave, umesto daleke Velike Britanije. Britanska himna je zamewena australijskom 1984, posledwi ostatak britanskog suvereniteta u Australiji ukinut je 1986, a Vrhovni sud Australije je definisao Ujediweno Kraqevstvo kao „stranu zemqu“ 1999. godine. Monarhija ili kraqica se jedva provukla na referendumu (1999), ostav{i formalna {efica dr`ave (55 odsro za, 45 protiv monarhije).

Neka ~itateqka oprosti na ovoj podu`oj (i nadajmo se ilustrativnoj) fusnoti o Australiji. Ali, su{tina je slede}a. Ba{ kao {to je Australija vremenom shvatila da se nalazi pored Azije, a ne Evrope – tako i Srbija ve} jednom mora da shvati da se nalazi u Evropi, a ne u Aziji ili pak Ru-

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

siji. Zvu~i blesavo, ali boqe da prodajemo atlase i globuse po Kalemegdanu i Petrovaradinskoj tvr|avi, umesto majica sa likom Vladimira Putina. Jer, neverovatno ali istinito, Srbija je evropska zemqa. I Evropa, a ne Azija, je wen centralni trgovinski, politi~ki i kulturni partner, kao i oslonac. Dok pod hitno moramo da re{imo svoju krizu geografskog, politi~kog i geopoliti~kog identiteta. Ili da sa~ekamo jo{ jednu rusku izdaju, poput Australije koju je izdala britanska Kruna?

Dakle, Australija se posle Drugog svetskog rata bila zapitala – Ko smo to mi?

Da li smo jo{ jedna britanska ispostava, podru`nica ili gubernija koja je posve slu~ajno u blizini Azije, ali ne zarezuje svoje azijske susede? Da li su Australijanci lojalni britanski podanici koji gledaju u daleki London kao u svog za{titnika, i koji dobrovoqno ratuju u interesu Velike Britanije? Ili je Australija nezavisna nacija na periferiji Azije, sa sopstvenim nacionalnim, politi~kim i bezbednosnim interesima? I upravo zato je u bliskoj saradwi sa Azijom, a ne Evropom, uprkos navodnim kulturnim vezama sa Velikom Britanijom?

Ista pitawa va`e i za Srbiju danas. Ko smo mi? Da li smo to jo{ jedna ruska ispostava, podru`nica ili gubernija, koja je posve slu~ajno u Evropi, ali ne zarezuje svoje evropske susede? Da li su Srbi lojalni ruski podanici koji gledaju u daleku Moskvu kao u svog za{titnika, i koji dobrovoqno biju bitke u interesu Rusije? Ili je Srbija nezavisna nacija u Evropi, sa sopstvenim nacionalnim, politi~kim i bezbednosnim interesima? I upravo zato je u bliskoj saradwi sa Evropom, a ne Azijom, uprkos navodnim kulturnim vezama sa Rusijom?

Australija je bila prona{la svoj kompas. A da li }e ga ikada prona}i Srbija?

Aleksej Ki{juhas

22

SVET POZNATIH

10. jul decembar ^etvrtak 21.

2022. 2020.

NAJBOGATIJA NA ESTRADI:

Ima dvorac od 50 miliona evra i kola od 3,5 miliona evra Mediji ve} godinama pi{u o bogatstvu peva~ice Dragane Mirkovi}, a mnogi se pitaju {ta ona to sve ima i kako je do toga do{la.

Svetski poznati sajt „Celebrity Net Worth“ objavio je da je upravo Dragana najbogatija na na{oj estradi, te da weno bogatstvo iznosi oko 100 miliona dolara.

Folk zvezda Dragana Mirkovi} sa mu`em Tonijem i decom, Manuelom i Markom, `ivi u Be~u, gde imaju vilu u kojoj ve} godinama `ive.

Me|utim, pre nekoliko godina su kupili velelepni dvorac vredan ~ak 50 miliona evra.

Zamak Ebenfurt nadomak Be~a Draganina je oaza mira, to je istorijsko zdawe iz 12. veka koje se prostire na 12.000 kvadratnih metara. Jedna od najzanimqivijih ~iwenica o dvorcu jeste da je u wemu nekada `ivela Marija Terezija, koja je krajem 17. veka ~esto boravila u wemu.

Enterijer dvorca su ona i wen suprug Toni zajedno sre|ivali. Odabirom name{taja se, uglavnom on bavio, a kupovali su ga uglavnom u Italiji.

Peva~ica je otkrila da je posebno ponosna na kupatilo, koje su ukrasili "svarovski" kristalima. Dvorac poseduje balsku dvoranu, gde peva~ica organizuje glamurozne porodi~ne proslave, a radi se i na muzeju u sklopu imawa,

koji }e biti otvoren za posetioce. Govore}i o svojoj luksuznoj nekretnini, Dragana je jednom prilikom istakla da ne zna kokliko je soba u wenom novom domu, ali je poznato da dvorac ima ~ak 235 prozora.

"Ne znam ta~no, ali ima ih mnogo. Tu su i ogromne sale koje zauzimaju ~itavo krilo, a neke ~ak i dva. Na drugom spratu, u delu zamka u kojem planiramo da `ivimo, nalazi se velika balska dvorana. Deo prvog sprata `elimo da pretvorimo u muzej i otvorimo za posetioce i {kolske ekskurzije, ali ne nameravamo da napla}ujemo ulaz. Neophodna je i restauracija slike na plafonu, {to zahteva vreme, za {ta }e biti zadu`eni pravi umetnici", rekla je Dragana.

Ona na svom Instagram profilu ~esto deli detaqe iz svog doma, te je tako jednom prilikom objavila fotografiju svoje "trofejne sobe", u kojoj joj se nalaze drage nagrade.

Dragana Mirkovi} najve}i je qubiteq skupocenih automobila na estradi, a wen vozni park je vredan basnoslovnih 3,5 miliona evra. Ona i wen suprug Toni u svojoj kolekciji automobila imaju najluksuznije sajamske modele marki „ferari“, „lamborgini“, i „rols-rojs“, a poseduju i „bentli“, koji se iz gara`e gotovo ne isparkirava.

Imaju i nekoliko „majbaha“, a zanimqivo

je da su ~ak i vlasnici fabrike „majbah kupea“.

Peva~ica za ro|endan od supruga neretko dobije i novi automobil, pa je tako ove godine dobila jedan marke "mercedes".

Draganin naslednik, Marko Bijeli}, iznenadio je sve kada je svojim pratiocima pokazao deo svog voznog parka u Austriji. Draganin sin se pohvalio xipom marke "mercedes", "ferarijem" ~ija je cena preko 200.000 evra i vozilom "KTN", koje ko{ta oko 100.000 evra.

Najve}e prihode peva~ica ostvaruje iz zajedni~kih poslovnih poteza koje pravi sa suprugom Tonijem Bijeli}em. Pre 17

godina bra~ni par osnovao je digitalnu i kablovsku televiziju u Po`arevcu, ~ije ime nosi Draganine Inicijale.

Me|utim, ne treba zaboraviti ni to da Lu~e iz Kasidola odli~no zara|uje i od pevawa, te da je ve} 35 godina u estradnom vrhu, a honorari za wene nastupe iznose vi{e desetina hiqada evra.

Kako je suprug svoju celokupnu imovinu prepisao na wu, Dragana je i vlasnica luksuzne vile u Be~u, kao i pomenutog zamka nadomak Be~a.

Podsetimo, peva~ica `ivi veoma rasko{no, sa gotovo svim kolegama je u dobrim odnosima, a zanimqivo je to da joj je @an-Klod van Dam prijateq.

M. T.

OTKRIVAMO KOLIKO KONSTRAKTA SADA ZARA\UJE:

SNE@ANA SAVI] DOBIJALA NEPRISTOJNE PONUDE:

Ana \uri} Konstrakta, ovogodi{wa predstavnica Srbije na Evroviziji u Torinu, postigla je veliki uspeh, kako na najve}em muzi~kom takmi~ewu u Evropi, tako i van wega.

Konstraktin hit „In Corpore Sano“ privukao je veliku pa`wu, prvo qudi u Srbiji, zatim u regionu, pa i u celoj Evropi. Ona je donela Srbiji najboqi plasman na Evroviziji u posledwih devet godina, zauzev{i u finalu takmi~ewa visoko peto mesto.

Nakon ovakvog uspeha i velikog interesovawa koje je privukla, Konstrakta je, naravno, podigla i cenu svog nastupa i danas je jedan od najtra`enijih izvo|a~a.

Danas Konstrakta ne mo`e

Glumica je svojom lepotom i talentom plenila i bila je veoma popularna u biv{oj Jugoslaviji.

Sne`ana Savi} je Fakultet dramskih umetnosti zavr{ila kao student generacije.

Zahvaquju}i svom talentu ubrzo je dobila bitne anga`mane u pozori{tu i na filmu. Kako je ranije govorila neki su joj prebacivali {to se u odre|enom momentu posvetila drugom talentu – pevawu. Ipak, bilo je i onih koji nisu mogli da joj oproste lepotu.

Glumica je dodala i da je zbog svoje lepote ~esto imala probleme sa nepristojnim ponudama.

"Bilo je nepristojnih ponuda da budem iskrena. Ose}ate se grozno, neprijatno vam je. Naravno da ih je bilo. Ima toga i danas. Radim puno sa mladim glumicama i ~ujem iz wihovog iskustva da je to mnogo puta odredilo ho}e li dobiti ulogu. Stra{no je to {to se doga|a, to su mladi qudi", izjavila je Savi}eva.

Sne`ana je popularnost stekla u serijama Sini{e Pavi}a, kao {to su "Boqi `ivot", "Sre}ni qudi" i "Porodi~no blago". Tokom osamdesetih godina pre{la je u muzi~ke vode, a dvehiqaditih u "Grand" produkciju. Sa rediteqem Dragoslavom Lazi}em dobila je }erku Anitu, koja je po struci novinar, ali ima i nekoliko uloga iza sebe.

Od sume se vrti u glavi da postigne da stigne na sve nastupe na koje je zovu. Ona je samo za nastup na jednom velikom festivalu zaradila 20.000 evra, koliko samo mali broj izvo|a~a sa na{e muzi~ke scene zara|uje, i to mahom onih iz folk `anra.

Sama umetnica nije govorila o brojkama, ali je nedavno otkrila da je cena wenih nastupa znatno sko~ila. „Materijalni faktor je svaka-

ko tu. Cena je posle ‘Evrovizije’ dosta porasla, zara|uje se vi{e, nastupa je vi{e. Cena nam je porasla, bendu i meni“, ispri~ala je umetnica nedavno, pa dodala: "Kao 'Zemqa gruva' nikad nismo nastupali u dijaspori. Za sada nema ne{to ponuda... U stvari ima predloga, ali ni{ta jo{ nije zakazano. Ne bi bilo lo{e i to videti kako izgleda, nisam jo{ uvek to iskusila, ne znam kakvo je iskustvo."

Iako nije nastupala u dijaspori, Konstrakta ve} mesecima konstantno ima nastupe u regionu. Pored Srbije, ona je vi{e puta nastupila i u Hrvatskoj, a za jedan od nastupa u susednoj dr`avi navodno je zaradila 7.000 evra.

S. G.

Ose}ala sam se grozno

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 23

MOMO KAPOR:

Beograd nije sav u Beogradu Beograd nije sav u Beogradu.

Mnogo ve}i deo Beograda je u ~e`wi za Beogradom, koja ga ~ini lep{im nego {to u stvari jeste.

Beograd je u beogradskim kafanama po svetu, u kojima se okupqaju „na{i“… „Skadarlija“ u Ri~vudu (Wujork). „Balkan“ u Sidneju. „^etiri breze“ u Briselu. „Dara“ u Parizu. „La }osa“ u Karakasu. „Beograd“ u Minhenu. „King Petar“ u Va{ingtonu…

Beograd je u tre{wi na dnu koktela „Menheten“, koju upravo si{e jedna sre}no udata osamqena Beogra|anaka, {to u rimskom „Kafe Greko“ rezimira svoj `ivot – da li je sve to zaista vredelo toliko truda: bi li boqe `ivela da se udala za svog Mikija i ostala na Vo`dovcu?

Beograd je bio i u briselskom restoranu „Stara Srbija“ pored Grand placa, kada nas je vlsnica Dobrila, nekada{wa „crna dama srpske poezije“ pitala {ta je sa pesnikom Brankom Miqkovi}em, a mi joj ispri~ali kako se pretvorio u spomenik na Kalemgdanu! Zapawila se! Kako spomenik, kada je ona tom spomeniku {topala ~arape i kuvala pasuq kada je bio potpuno nepoznat?

Beograd je i u Hamiltonu (Kanada), gde nas jedan ostareli kowi~ki oficir kraqevske vojske pita, duva li jo{ ko{ava tri,

sedam ili dvadeset i jedan dan, a ko{ave ve} dugo ni za lek… Dojadilo joj, izgleda, to {to nije uspela da nas oduva sa ovog brega, pa sad cvili i zavija tamo negde u ruskim stepama.

Beograd je u ku}ama onih {to su bili prinu|eni da ga napuste, ponev{i sa sobom po neki wegov deli}, ispresovani kalemegdanski cvet u herbarijumu, neku kwigu, recept za musaku od plavih patlixana, nadimke i{~ezlih lepotica i lepotana, fotografiju maturanata Tre}e mu{ke gimnazije ({kolska godina 195657), mazni beogradski akcenat, koji nije uspeo da pokvari ~ak ni engleski.

Ni stara Knez-Mihailova, oqu{tenih fasada i propalih trotoara sa lokvama, nije vi{e na Knez-Mihailovoj! Ona je na stopalima ostarelih {eta~a, koji ni na jednom svetskom bulevaru nisu mogli da uhvate korak nekada{we „{trafete“.

Beograd je na fotografijama pokojnih majki, o~eva, baka i dedova, koji u `ivotu nisu putovali daqe od Zemuna, a sada sa slika blago posmatraju wujor{ku dnevnu sobu po kojoj se razmileo svet koji ~avrqa na sedam jezika.

Beograd je tamo gde zakiselimo samo jednu glavicu kupusa u lavabou i od we savijemo sarme,

da se pohvalimo Australijancima ili Argentincima, na{om hranom.

Beograd je u na~inu na koji Beogra|ani primaju goste po svetu; Beograd je na ikonama Svetog Nikole i Svetog Jovana, naj~e{}im beogradskim slavama – ikonama koje su putovale do Kanade i Novog Zelanda; Beograd je…

Beograd nije u Beogradu.

Beograd je u svim onim Beogra|anima, koji jo{ uvek ne mogu ili ne smeju da se vrate.

Ali, ni ja vi{e nisam ovde, ve} negde drugde, odakle o~ajni~ki poku{avam da se vratim

samom sebi…

Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari, i nije grad – on je metafora, na~in `ivota, ugao gledawa na stvari.

Beograd je u ideji koja oplo|ava svet gde god da se prenese wegov duh. On je u nekom vicu, u slu~ajnom gestu, u uro|enoj le`ernosti sa kojom se primaju pobede i porazi, tamo gde je jedinica za merewe stila – {arm.

Beograd je u Pragu na Vaclavskim namjestima, gde se ^esi bune protiv gluposti, nasiqa i la`i, ~estrdeset godina posle Beograda.

Duh Beograda se rasuo po Var{avi, Budimpe{ti i Sofiji, kao daleki eho onoga {to je Beograd izveo jo{ ~etrdeset i osme.

Beograd je u imenima malih [vajcaraca, Francuza i [ve|ana, Nemaca i Amerikanaca, ~ije su majke Beogra|anke.

Beograd je u ka`iprstu kad okre}emo 011.

Beograd je u izrazu „bez veze“, ma na kom se kontinentu izgovorio.

Beograd je rasut na sve ~etiri strane sveta. ^eznem da jednog dana svi ovi Beogradi budu na okupu.

BRANA CRN^EVI]

Za qute rane JOVAN JOVANOVI] ZMAJ

Deda i unuk Uzo deda svog unuka, Metno ga na krilo, Pa uz gusle pevao mu [to je negda bilo.

Pevao mu srpsku slavu I srpske junake, Pevao mu qute bitke, Muke svakojake.

Dedi oko zablistalo, Pa suzu proliva, I unuku svome re~e Da gusle celiva.

Dete gusle celivalo, Onda pita `ivo „Je li, deda, za{to sam ja Te gusle celivo?“ „Ti ne shvata{, Srp~e malo, Mi stariji znamo Kad odraste{, kad razmisli{, Kaz}e ti se samo!“

^oveku nijedna boqka ne bi mogla ni{ta, kad bi svi delovi qudskog organizma starili istovremeno. Sve bi boqke bile izle~ive i svaka bi budala bila besmrtna, a ne samo genijalni qudi koji ponegde `ive i posle svoje smrti. Na|ete se pred lekarom, a on vas pita {ta vam je, gde vas boli?

Kako da mu objasnite da je va{ slu~aj beznade`an i da ose}ate `al za sobom. Doktore rekao sam svom lekaru, ne vredi me le~iti: jetra mi je u{la u devedesetu godinu, leva ruka ima pedeset i tri, desna {ezdeset i jednu, levo mi je oko staro pedeset godina, a desno {ezdeset i osam, levo uvo je odustalo od `ivota, a desno pa`qivo slu{a sve, ~ak i najgadnije vesti, `eludac odbija da sara|uje sa umornim crevima, a leva se noga ruga desnoj koja ne mo`e da prati wen ritam. Sre}ni su samo qudi, velim, kojima mozak padne pre penisa, i ne znaju o ~emu se radi. Ho}e li medicina ikad na}i pilulu za sve boqke odjednom?

Doktor, ina~e moj stari prijateq, gleda podozrivo. „Nema pilule za sve boqke odjednom”, ka`e samouvereno. „Na {ta se `ali{, {ta te najvi{e boli?”

Srbija, ka`em ja.

Gle, gle, ka`e Doca. Radoznao je. O~i mu iskre. Bi}e da nisam prvi prijateq koji mu je prijavio da je Srbija bolesna. „[ta je sa Srbijom” pita podrugqivo.

Ne zna se, velim od ~ega sve Srbija boluje, a svakojaki konzilijumi je le~e po svome.

Doma}i i strani he}imi nikako da se saglase kakvu terapiju da odrede na{oj lepoj, maloj i napa}enoj otaxbini.

Oni kojima Srbija nije ni{ta rugaju se onima koji veruju da im je otaxbina majka. Ako vam je to mama, ka`u nam, gre{ila je, a vi se pokajte i platite wene grehe. Siluju nam mamu sa svih strana i zahtevaju da aplaudiramo. Da l' je to normalno?

Sumwam u dijagnozu koja je Srbiji postavqena u Hagu, i koju svako malo potvr|uju u Briselu i Va{ingtonu, uz podr{ku nevladinih patrona`nih sestara i bra}e iz Beograda. Posebno se nerviram zbog amaterske hirurgije koja }e joj, sva je prilika, biti uvedena kao jedini lek. Ako poverite Evropi da Srbiju zbog svega boli glava i du{a, mo`e se dogoditi da nam, kao nogu, amputiraju Kosovo. A onda hor prestoni~kih kukumavki otpevava stranim ho-

rovima: doobro je, }opa}emo, ali bi}emo `ivi. „Bensedin”, ka`e Doca Odrezali su, velim Crnu Goru od Srbije, i dive se svojoj ve{tini, razdvojili su nas bez kapi krvi. Odakle krv i da pote~e, ranije je isce|ena. „EKG”, ka`e Doca.

Sestra me sme{ta na krevet i aparatom cinkari rad mog srca, izve{taj }e dati svom DB-u, svom do}i.

Sestra me pita {ta }e na kraju s nama biti i kako }e se sve ovo zavr{iti.

Ka`em joj da sam siguran da ona ne `eli to da zna. Ne bih joj rekao {ta }e biti s nama i da to znam.

Mere mi pritisak. Ispada da mi je pritisak normalan.

E moj Doco, brunda, izmerite vi meni pritisak iz Bisela i V{ingtona, lako me je proglasiti zdravim kad mi merite pogre{an pritisak. „Krv”, ka`e Doca.

Sestra poku{ava da mi

izvadi krv iz vene na desnoj ruci. Ne ide. Velim joj da mi vadi krv iz starije i umorne vene, predla`em joj da poku{a da me bocne u levu ruku, tamo je vena osam godina mla|a.

I evo krvi.

Vra}am se Doci. Kad tamo zaseo borac-prvoborac. Jeste li primetili, pita me borac, da Tito nikad nije posetio nijednu stranu ambasadu, a ambasadore je primao samo kad mu predaju akreditive ili donese notu svoje vlade. [ta vam to zna~i, pitam.

Doca mi namiguje. On zna da ja znam {ta mu to zna~i. A prvoborac se raduje {to mu se ukazuje prilika da razvije svoju teoriju.

Lepu smo vam dr`avu napravili, a vi ste je sjebali, ka`e prvoborac.

Uz kafu smo utvrdili da jo{ nismo sjebali dr`avu, ali da se ozbiqno radi na tome.

24

FEQTON

10. jul decembar ^etvrtak 21.

2022. 2020.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

1542. - Papa Pavle III formirao je inkviziciju - kongregaciju kardinala sa ovla{}ewima da progone jeretike, kako bi poja~ao borbu protiv protestantizma.

1718. - Zakqu~en je Po`areva~ki mir Turske, Austrije i Mleta~ke Republike, nakon turskog poraza u ratu 1714-18. Turska je time prepustila Austriji severnu Srbiju, ju`no od Save, Banat i deo Srema.

1798. - Napoleon Bonaparta je, nakon pobede u bici kod piramida, zavladao Egiptom.

Sveti Sava kao svetovni diplomata

(7)

Pi{e: Nikola Morav~evi}

1816. - Ro|en je osniva~ britanske novinske agencije Rojter, Paul Julijus fon Rojter.

POSVE]ENOST SRPSKOJ DR@AVI:

Kult Simeona Miroto~ivog naglo je ja~ao me|u Srbima I pored toga {to je Ra{ka bila u potpunosti pravoslavna zemqa, papi Ino}entiju je tada bilo dovoqno da iz stava wenog vladara oseti da je taj spreman da po~ne da uva`ava vojno-politi~ke interese Rima.

A po{to je i `upan Stefan Nemawa II ve} prime}ivao realnost sve ja~eg slabqewa romejskog carstva i porast uticaja rimskog pape, koji je mogao da uspe{no dr`i pod kontrolom i osionog ugarskoga kraqa, on tad bodro odlu~uje da i on poku{a da od Ino}entija zatra`i kraqevsku krunu, pretpostavqaju}i da }e, ako mu to uspe, on sa wom na glavi imati ve}u papsku pomo} i protiv ugarskog kraqa Imrea i protiv svog brata Vukana, koji je bio Ugarima podlo`an. I zato, da bi i ne~im dodatnim potvrdio porast svoje naklonosti Rimu, on 1208. godine prekida svoj i dotle nesre}ni brak sa romejskom princezom Jevdokijom, odagnav{i je sa srpskog dvora uz optu`bu za neverstvo.

Pri povratku u Konstantinopoq ona ide preko Vukanovih poseda u Zeti gde je on lepo do~ekuje i ispra}a u Dra~, prekorevaju}i svoga brata zbog ovakvog brutalnog tretmana svoje supruge.

Jevdokija se iz Dra~a vra}a brodom u romejsku prestonicu, gde wen otac, car Aleksije III An|el, mirno prihvata wen povratak, ne prave}i dodatne probleme srpskom `upanu Stefanu Nemawi II. Knezu Vukanu je verovatno Jevdokija rekla da je papa wenom biv{em mu`u obe}ao krunu, {to Vukana do te mere iritira da on o tome odmah obave{tava ugarskog kraqa Imrea, koji potom hitno pi{e protestno pismo papi Ino}entiju III, obave{tavaju}i ga da wegova katoli~ka Kraqevina Ugarska ve} ~itav vek smatra Ra{ku nespornim terenom za svoje daqe pro{irewe i tra`i od pontifa da odustane od krunisawa wenog trenutnog `upana uz obe}awe papi

Vukan Nemawi} je bio veliki `upan (od 1202/03. do 1204/1205), a pre i posle toga je kao najstariji sin Stefana Nemawe bio upravnik u Zeti od oko 1190. do po~etka 1208. da }e on uskoro da oru`jem sredi sve dotada{we ra{ko-zetske unutra{we probleme.

I kao {to je kraq Imre obe}ao rimskom pontifu, ugarska vojska u prole}e 1202. godine upada u Ra{ku i uz wenu pomo} Vukan uspeva da pobedi i protera svog mla|eg brata. Nakon toga mu ugarski kraq dozvoqava da se proglasi ra{kim `upanom, ali samo kao wegov ugarski vazal, dok u isto vreme on svojim drugim zvani~nim titulama dodaje i naziv kraqa Srbije.

Daqi podaci o sukobu Nemawi}a bra}e su veoma {turi, ali izgleda da je u to vreme `upan Stefan Nemawa II morao da pobegne kod bugarskog cara Kalojana, za koga znamo da je 1203. godine uspeo da od Ugara oduzme grad Brani~evo. Najverovatnije uz bugarsku pomo} je Stefan Nemawa II mogao da nastavi borbu sa bratom i Ugarima do

DUHOVNO PROSVETITEQSTVO Kao {to je dolazak Stefana Nemawe na Svetu Goru pokrenuo Savinu energiju da se sa usredsre|enosti na svom li~nom spasewu kroz samotni{tvo, post i molitvu poletno usmeri na stvarawe prvog srpskog atoskog manastira, tako ga je i novostvoreni svetiteqski kult Simeona Miroto~ivog po wegovom povratku u otaxbinu sa istom snagom usmerio da orno krene u duhovno prosvetiteqstvo srpskih pu~anskih masa za op{te dobro novostvorene srpske dr`ave.

Tom ~vrstom ube|ewu je pomoglo i to {to je Sava kao atoski o~evidac katastrofe IV krsta{kog rata zrelo shvatio da je na~in na koji su razuzdani latinski krsta{i uspeli da sru{e poquqano Romejsko carstvo bio kardinalni primer povinovawa apsolutnom opredeqewu rimske crkve da po{to-poto, pa ~ak i silom ako treba, svugde u hri{}anskom svetu uspostavi svoju totalnu dominaciju.

^O

N 21. jul

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

kraja 1204. godine, kada ve} uspeva da uspostavi pre|a{we stawe, tako da je u to vreme on ponovo veliki `upan Srbije, a Vukan veliki knez Zete.

Oru`ani sukob Nemawi}a bra}e je u Ra{koj proizveo dosta ratnog pusto{ewa {to je te{ko pogodilo pu~anske mase. No wima je bilo jo{ te`e da prevazi|u i dugi period gladi koji je usledio i po povratku Stefana Nemawe II u Srbiju doveo do masovnog umirawa stanovni{tva i velikog raseqavawa.

U me|uvremenu su se desile ve} pomenute kapitalne evropske vojno politi~ke promene prouzrokovane IV krsta{kim ratom zbog kojih je srpski veliki `upan Stefan Nemawa II nepovratno izgubio svoj dotada{wi ~vrsti oslonac na susedno romejsko carstvo.

I zato on tad odlu~uje da mu jo{ jedino preostaje da se okrene bratu Savi. Po{to se o~ev kult svetiteqa ve} ra{irio po Srbiji, ra~unao je da je vreme da Savin dolazak u Srbiju sa Simeonovim mo{tima dodatno u~vrsti wegov polo`aj na tronu, jer bi to jasno pokazalo da je u bratskom sukobu Sava na wegovoj strani, i tako pomoglo u odvra}awu Vukana od budu}ih nasrtaja na Ra{ku.

I Sava je usli{io bratovqevu molbu i vratio se i pored brojnih problema oko preno{ewa o~evih mo{tiju u Srbiju u tim nesigurnim vremenima.

Posle prenosa mo{tiju Svetog Simeona u Studenicu (~ime je Sava ispunio zavet ocu dat na wegovoj samrti), Savin brat, veliki `upan Stefan Nemawa II, postavqa ga igumanom te svetiwe.

Uskoro posle sahrane mo{tiju Stefana Nemawe u Studenici, svetiteqski kult Simeona Miroto~ivog naglo je po~eo da ja~a po Srbiji, a koji su i veliki `upan Stefan Nemawa II i studeni~ki iguman arhimandrit Sava zdu{no podsticali. Iz svakodnevnog dodira sa srpskom pastvom u studeni~kom manastiru i kroz svoja ~esta putovawa po Srbiji, Sava je ubrzo shvatio da je op{ti duhovni nivo srpskih pravoslavnih vernika veoma nizak i `ustro je prionuo na posao da kqu~ne ideje pravoslavnog hri{}anstva {to vi{e posrbi. lll U slede}em broju: Me|u bra}om je postojalo pre}utno razumevawe

1884. - Ro|en je biolog i fiziolog Ivan \aja, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, osniva~ katedre za fiziologiju (1910). Pariska Akademija nauka dodelila mu je 1946. nagradu za rad u oblasti fiziologije (Prix Montyon).

1899. - Ro|en je ameri~ki pisac Ernest Miler Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1954.

Poznat je po svojim izuzetnim romanima i novelama, i po uzbudqivom `ivotu, koji je 2. jula 1961. okon~an samoubistvom ("Za kim zvona zvone", "Sunce se ponovo ra|a", "Starac i more").

1904. - Zavr{ena je 13-godi{wa izgradwa Trans-sibirske `eleznice, od Moskve do Nahotke kod Vladivostoka (9.300 kilometara).

1921. - U Delnicama, u Hrvatskoj, ubijen je ministar unutra{wih poslova Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca Milorad Dra{kovi}. Atentat je, u znak protesta zbog dono{ewa Obznane, zakona kojim je zabrawen rad komunisti~koj i drugim levi~arskim partijama, izvr{io Alija Alijagi}, pripadnik levi~arske organizacije "Crvena pravda".

1940. - U balti~kim dr`avama Litvaniji, Letoniji i Estoniji uspostavqena je sovjetska vlast.

1960. - Sirimavo Bandaranaike postala je predsednica Vlade Cejlona ([ri Lanke), kao prva `ena u svetu koja je do{la na ~elo neke vlade.

Ona je na to mesto do{la nakon ubistva wenog mu`a Solomona.

1974. - Gr~ka je prihvatila rezoluciju UN o prekidu vatre na Kipru, dan nakon turske invazije. Narednog dana rezoluciju je prihvatila i Turska.

1985. - Umro je Zoran Radmilovi}, jedan od najve}ih jugoslovenskih glumaca. Legenda za `ivota, upam}en je po nizu briqantnih uloga - kraqa Ibija, Radovana III, Trigorina u "Galebu", Laze Kosti}a u "Santa Maria della Salute".

1998. - Umro je ameri~ki kosmonaut Alen [epard, prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos (1961) i jedini ~ovek koji je igrao golf na Mesecu.

2003. - UNICEF je saop{tio da je vi{e od 1.000 dece u Iraku ubijeno ili raweno zaostalim minama.

2017. - Preminuo je Predrag Gojkovi} Cune popularni peva~ sevdalinki, starogradskih, narodnih i zabavnih pesama.

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 25

"Prvi srpski preletaå", ru{io i postavqao vladare, ali ga je jedna gre{ka ko{tala Toma Vu~i} Peri{i} jo{ poznat i kao Gospodar Vu~i}, bio je srpski vojskovo|a iz doba Prvog i Drugog srpskog ustanka i jedan od najbogatijih Srba svog vremena. A, kako uz bogatstvo neraskidivo ide i uticaj, mo`e se re}i da je, uz kneza Milo{a, gospodar Vu~i} bio najmo}niji ~ovek Srbije prve polovine 19. veka.

Iako u~esnik oba srpska ustanka, naglo je napredovao tek u Drugom kada je pre{ao na stranu Milo{a Obrenovi}a. Hteo je da povede i tre}i ustanak, ali ga je Milo{ spre~io, ube|uju}i ga da "nije vreme".

Po{to se pokazao kao sjajan vojskovo|a i diplomata, Toma Vu~i} Peri{i} obavqao je niz du`nosti za kwaza. Upravo Milo{ je bio taj koji ga je prozvao “gazda” jer je upravqao wegovim poslovima.

Iz ovoga se kasnije razvio i nadimak "gospodar Vu~i}" ve} kako je Toma napredovao u slu`bi i karijeri.

Postao je prvi srpski pope~iteq (ministar) policije i zapravo ~uvar re`ima Milo{a Obrenovi}a. Kao takav je i ugu{io \akovu bunu 1825. godine.

VREME DA SE PROMENI STRANA

Tridesete godine 19. veka, presudne su za na{u daqu pri~u. Nezadovoqstvo Milo{evom diktaturom tada je kulminiralo – nije postojalo jasno dr`avno ure|ewe i sudstvo, narod i ~inovnici su se fizi~ki ka`wavali, trgovci i stare{ine nisu imali nikakvih prava i svima je bilo dosta samovoqe kwaza i wegovih najbli`ih saradnika. Jednom re~ju - Milo{eva vlast po~ela je da li~i na tursku.

U takvoj situaciji Vu~i} Peri{i} re{ava da je vreme da promeni stranu ili, makar, oslu{ne raspolo`ewe naroda.

Prilikom izbijawa Miletine bune po~etkom 1835. Vu~i} nije zauzeo jasnu stranu, ali su wegov blag stav prema bunxijama i saveti koje je davao kwazu doprineli tome da i Milo{ popusti.

Mnogi Beogra|ani ne znaju da vodovod u srpskoj prestonici postoji skoro dva milenijuma Stanovnici nekada{weg Beograda su pre ta~no 130 godina odvrnuli ~esme sa kojih je po prvi put potekla ~ista, zdrava, kvalitetna i potpuno ispravna voda!

Beogradski vodovod osnovan je 12. jula 1892. godine na Petrovdan, kada je na mestu sada{we Terazijske ~esme, iz prvog proizvodnog pogona Bele vode, potekla po prvi put, danas ve} ~uvena "~esmova~a".

REDAK ME\U EVROPSKIM GRADOVIMA KOJI IMA PIJA]U VODU SA ^ESME Direktor JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", Strahiwa Danilovi}, ka`e da ovo preduze}e do sada nije imalo nijednu hidri~nu epidemiju, a da isporuka vode nijednom nije zaustavqena, ~ak i u nekim te{kim momentima po na{u zemqu i na{ narod.

- Beograd, mada se o tome mo`da i ne razmi{qa uvek na takav na~in, veoma je sre}an i pomalo usamqen me|u evropskim gradovima koji mogu da se pohvale ~iwenicom da na ~esmama dobijate potpuno ispravnu vodu za pi}e i da je ona dostupna kada god po`elimo, i to po veoma pristupa~noj ceni – ka`e Danilovi}.

On je dodao da je "Vodovod" u stalnoj "trci" sa gradom koji se neprekidno {iri

Posledica ovog politi~kog poteza Tome Vu~i}a je Sretewski ustav, napisan po ugledu na francuski i {vajcarski najvi{i pravni akt. Progla{ewem Sretewskog ustava Toma Vu~i} Peri{i} postao je ~lan novoformiranog Saveta. U aprilu 1835. postavqen je za nadzornika dr`avnih gra|evina, i to je trenutak wegove selidbe iz Kragujevca u Beograd u kome je ostao do kraja `ivota.

PRVI SRPSKI "PRELETA^"

Toma Vu~i} Peri{i} dobro je znao raspolo`ewe naroda, ali i }ud kwaza Milo{a. Nakon ukidawa Sretewskog i dono{ewa tzv. Turskog ustava naslutio je da je ponovo vreme za promenu strane.

Tako je u periodu od 1839. do 1844. postao udarna pesnica ustavobraniteqa u borbi protiv kneza Milo{a i wegovog naslednika Mihaila. Upravo je on bio taj koji je isticao kako se vi{e ne mo`e trpeti pove}awe poreza, zelena{ewe i bezdu{no opho|ewe ~inovnika prema narodu.

I tako, nakon {to su ustavobraniteqi 1842. u Kragujevcu podigli bunu seqaka nezadovoqnih pove}awem poreza i oborili sa vlasti kneza Mihaila Obrenovi}a - Toma Vu~i} Peri{i} bio je taj koji ih je predvodio.

Gospodar Vu~i} je me|u obi~nim svetom u`ivao veliki ugled. Iako je imao tanak, skoro pa piskav glas, bio je dobar govornik, potpuno samouko se slu`e}i demagogijom. Iako se u wegovoj ku}i `ivelo rasko{no i po “evropskim standardima”, u javnosti je uvek nastupao u jednostavnom, seqa~kom odelu.

Kada bi govorio, narod ga je slu{ao pomno, a wegove re~i su na sve ostavqale sna`an utisak.

"Ja se ne bojim nikoga, ni kwaza ni sovjeta, ni pope~iteqa ni mitropolita, i niko ne treba da se boji nikoga! Mi smo svi ravni, {to je kwaz to je i sviwar, {to

sviwar to i savetnik, {to savetnik to i terzija, {to terzija to i sudija, {to sudija to i ja, svi smo mi jednaki - ne treba da se samo jedan greje na Suncu, a svi mi stojimo u ‘ladu. Ja se ne bojim nikoga, samo se bojim ustava, pa to }u re}i i kwazu Mihailu kao {to sam govorio wegovom ocu.

Neka niko ne misli da kwaz mo`e da ~ini u zemqi {to ho}e; on mora da slu{a narod i ~ini ono {to narod ho}e i zapoveda",govorio je Vu~i} proklamuju}i jednakost i demokratiju dok je sve vreme bio jedan od najbogatijih Srba tog vremena.

Nakon ovih doga|aja upravo je Vu~i} bio jedan od kolovo|a koji su na presto doveli Aleksandra Kara|or|evi}a, sina vo`da Kara|or|a.

SKUPO PLA]ENA ODLUKA

Ovaj politi~ki "prelet" skupo je ko{tao Vu~i}a. Prelazak iz tabora Obrenovi}a u tabor Kara|or|evi}a nije dobro odjeknuo u narodu, a kod ostarelog kneza Milo{a je izazvao nezapam}en bes. Postalo je jasno da je Vu~i} fleksibilan politi~ar, sklon mewawu politi~kih opcija. Kao takav, mo`da je odgovarao stranim silama, ali ne i dinastijama koje su htele da koncentri{u apsolutnu vlast.

A Obrenovi}i mu to nisu zaboravili…

Nakon {to su ustavobraniteqi sru{ili Aleksandra Kara|or|evi}a, smestili su Vu~i}a u zatvor kako bi mu se “odu`ili” za izdaju.

A onda je, 30. juna 1859. godine, stigla vest da je u zatvoru umro Toma Vu~i} Peri{i}. Engleska i turska {tampa su odmah objavile da je otrovan, {to je stajalo

i u izve{taju engleskog konzula u Beogradu.

"Ako bi jo{ i to bila istina, onda nam ne bi ostalo ni{ta drugo nego da ska~emo u Dunav", izjavio je tom prilikom Mihailo, sin Milo{a Obrenovi}a.

Porta je tra`ila autopsiju le{a, ali Milo{ na to nije pristao kako se “ne bi vre|ala ose}awa Vu~i}eve porodice”.

Oglasila se i srpska crkva koja je rekla da “parawe mrtvaca na{a sveta vera ne dopu{ta”.

I tako je Toma Vu~i} Peri{i} sahrawen na Palilulskom grobqu na Ta{majdanu a da se nikada nije zvani~no saznalo od ~ega je tako iznenada umro. Jedan od najmo}nijih qudi ustani~ke Srbije sahrawen je u obi~nom seqa~kom odelu.

"U kov~egu je le`ao pokojnik bez odela, samo u ga}ama i ko{uqi. Izgledalo je kao da je to bio neki osu|enik i te`ak prestupnik. A to be{e negda svemo}ni vojvoda Toma Vu~i} Peri{i}",zabele`io je Vu~i}ev praunuk Kosta Hristi}.

Uz sve to, stari kwaz Milo{ je pored Vu~i}evog groba postavio danono}nu stra`u, kako bi i nakon sahrane “sa~uvao mir pokojnika”. Na kraju, interesovawe javnosti je opalo i Toma Vu~i} Peri{i} je polako pao u zaborav.

Wegovi posmrtni ostaci preneti su tek 1904. u zadu`binsku crkvu u Zakuti u Gru`i.

S. G.

PRE 130 GODINA BEOGRA\ANI SU "ODVRNULI" SLAVINU:

Sa ovog mesta u centru grada prvi put je potekla åesmovaåa!

i iskazuje potrebe za novim koli~inama vode.

A da bi sa ~esama uvek tekla ispravna pija}a voda, potrebno je znawe, trud i po`rtvovanost svih zaposlenih u ovom preduze}u, koji 24 sata, 365 dana u godini odr`avaju slo`ene sisteme za preradu i distribuciju vode i kontroli{u wenu ispravnost.

- Od prvobitno jednog pogona na Belim vodama, do{li smo do ukupno pet proizvodnih pogona i 149 bunara, 35 crpnih stanica, 34 rezervoara, koji danono}no rade kako bi obezbedili potrebne koli~ine vode za gra|ane, ali i privredu.

Svakog dana u godini, na{i neumorni radnici i po ki{i, snegu, ali i na nekada veoma visokim temperaturama, ula`u

i nadqudske napore da, kada do pucawa cevi do|e, otklone kvar u najkra}em mogu}em roku - pri~a direktor ovog komunalnog preduze}a.

VODOVOD GRADILI RIMQANI Mnogi Beogra|ani ne znaju da vodovod u srpskoj prestonici postoji skoro dva milenijuma, a da je izgra|en u prvoj polovini prvog veka nove ere.

Beogradski vodovod izgradili su Rimqani, a izvori{te se nalazilo u Malom Mokrom Lugu, ispod sada{weg rezervoara Stoj~ino brdo.

Trasa je i{la paralelno sa Bulevarom kraqa Aleksandra (do Cvetkove pijace), a potom sa Ulicom Vojislava Ili}a i Mile{evskom, daqe ka Pionirskom parku do centra grada.

Ovim vodovodom je u grad dopremano od 0,24 do 7,40 litara u sekundi, {to je za tada{we potrebe bilo dovoqno. Jedan deo ovog vodovoda bio je u upotrebi do sedamdesetih godina 19. veka.

M. T.

26

MOZAIK

10. jul decembar ^etvrtak 21.

2022. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Nemojte na sebe preuzimati nove obaveze jer ste iscrpqeni. Ako ste ro|eni u martu, nemojte pokretati privatne poslove, nai}i }ete na mnoga zatvorena vrata. QUBAV: Rasprave bi mogle da se vode zbog finansijskih neprilika u ku} i ili neodgovornog pona{awa ~lana porodice. Ako planirate renovirawe u ku}i, takve akcije boqe je da odlo`ite. ZDRAVQE: Umor i razdra`qivost.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Nenamernim, ali ipak pogre{nim postupcima i nespretnim izjavama, nave{}ete uticajne pojedince da o vama steknu pogre{nu sliku. Izbegnite sva|e i ne tra`ite zadovoqstvo po svaku cenu. QUBAV: Ako ste tek u{li u vezu, oseti}ete strast i ispuwewe. Ako imate izlet s dru{tvom, lepo }ete se zabaviti i zbli`iti s posebnom osobom. ZDRAVQE: Pripazite na imunitet.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Odli~no }ete komunicirati s okolinom, s lako}om }ete iskazivati svoje sposobnosti na poslovnom poqu i imati sre}e u finansijama.

Brzi ste i spretni. QUBAV: Ose}awa za koja ste ve} pomislili da su nestala, sada }e se po~eti da se vra}aju jo{ ja~a nego pre. Mnogi samci na izletu ili poseti sre{}e osobu s kojom }e ostvariti simpatije. ZDRAVQE: Zavidna koncentracija.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Mogu}a je unosna poslovna prilika vezana uz preme{taj u drugi grad. Nezaposleni bi mogli da dobiju sezonski posao, koji }e vam barem na jedno vreme zakrpiti finansijske rupe. QUBAV: Samci, ako ste od ove nedeqe negde na izletu, velike su {anse da upoznate osobu iz drugog grada ili sredine. Planu}e qubav. Budite hrabri i direktni. ZDRAVQE: Pati}ete od nesanice.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Mogu}i su neo~ekivani nov~ani dobici, podr{ka rodbine ili prijateqa, a mogli biste podosta da zaradite i na jednom honorarnom poslu. ^uvajte se onih koji vam neprimetno rade iza le|a.

QUBAV: Planete }e vas u~initi vrlo strastvenim, pa uprkos va{oj odmerenoj prirodi, mnogo otvorenije }ete pokazivati {ta ose}ate. ZDRAVQE: Ovo je razdobqe s mawe stresa i napora.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Nesta}e stres, kao i ose}aj da vas drugi iskori{tavaju. Mogli biste da dobijete finansijsku potporu kroz o~ekivani zajam. Neki }e se usmeriti na re{avawe penzionog i zdravstvenog osigurawa. QUBAV: Jo{ uvek imate problema u pribli`avawu osobi koja vam se svi|a. No nepogre{ivo ose}ate da je simpatija koju du`e vremena osvajate sve mek{a. ZDRAVQE: Dobra vitalnost.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Bi}ete puni pokreta~ke energije, `eqni znawa i napretka. Na radnom mestu plenite pa`wu svojom snala`qivo{}u. QUBAV: Rakovima u braku bitno }e se poboq{ati bra~na komunikacija, kao i odnos s decom. Oni u dugim vezama bi}e romanti~no nadahnuti, a neki bi mogli da planiraju veridbu. Samci }e biti zaqubqivi i nekog upoznati. Zdravqe: Imati vi{e energije.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Rokovi }e se zgusnuti, a vi }ete biti nervozni zbog velike preoptere}enosti i odgovornosti koje }e {efovi svaliti na va{a le|a.

QUBAV: Mogu}i su nesporazumi u komunikaciji s partnerom. Neko od vas dvoje bi}e zasi}en odnosom, ali iz toga ne bi trebalo da pravite dramu.

Razmi{qajte o putovawima. ZDRAVQE: Jar~evi }e po~eti da razmi{qaju o zapo~iwawu dijete.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Briqira}ete u poslovima vezanima za istra`ivawa, prikupqawe podataka, analize, pisawe izve{taja ili osmi{qavawe dugoro~nih planova. Neke kolege }e vas razo~arati svojom neiskreno{}u. QUBAV: Mogli biste da pristanete na tajne sastanke, primate tajne qubavne poruke i idealizujete ose}ajne situacije. Izbegnite veze sa zauzetim osobama. ZDRAVQE: Hroni~ne tegobe.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: O~ekuje vas mnogo posla. ^esto }ete morati da radite i prekovremeno kako biste iza{li u susret zahtevima firme ili poslodavca. QUBAV: Ima}ete mnogo briga i obaveza, pa }e vam se ve~erwi izlasci ~initi kao ~isto gubqewe vremena. No ipak }e vas naklowena Venera "vu}i" na mesta na kojima mo`ete da sretnete srodnu du{u. ZDRAVQE: Pazite se upala i povreda!

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Pred vama su uspe{ni dani. [efovi }e vam odati priznawe za neke va{e pro{le zasluge i zalagawa. Neke vama u~iwene nepravde iza}i }e na videlo. QUBAV: Smirite se na vreme, jer ni partner ne}e mo}i dugo da trpi va{e neujedna~eno pona{awe. Samci bi mogli da sretnu zanimqivu osobu zbog koje }e slamati svoje emotivne ko~nice i zaqubiti se. ZDRAVQE: Popravqa se.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Od ove nedeqe sve vam kre}e naboqe, {to }ete i sami primetiti kroz ve}u naklonost {efova i kolega. Sportski i umetni~ki uspesi podsta}i }e vas da razvijate svoje talente. QUBAV: U odli~nom ste periodu koji }ete pamtiti po sre}nim qubavnim doga|ajima. Samci, preuzmite inicijativu i pri|ite simpatiji. Druga strana vas posmatra. ZDRAVQE: Odli~no zdravqe.

BIOGRAFIJA UMETNIKA SA 1099 DELA Paja Jovanovi} je ro|en 16. juna 1859. godine u Vr{cu. Umro je u Be~u 30. novembar 1957. u 98 godini.

Predstavnik je akademskog realizma a najva`nija dela su mu: Seobe Srba, Krunisawe cara Du{ana, Bitka u Teutobur{koj {umi, Ma~evawe, U zasedi, Ki}ewe neveste, Borba petlova, Takovski ustanak, Portret Mihaila Pupina, Portret dame pored kamina, ^as ma~evawa, @enidba cara Du{ana....

Uz Uro{a Predi}a i \or|a Krsti}a smatra se za najzna~ajnijeg srpskog slikara realizma.

Zahvaquju}i izuzetno bogatom opusu sa preko 1099 dela, a naro~ito delima sa temama iz narodnog `ivota i istorije, sna`no je i {iroko uticao na likovno obrazovawe, kulturu, ali i na rodoqubqe naroda. Uvr{ten je u 100 najznamenitijih Srba.

Sastanak o seobi ispod [am duda Pe}ke patrijar{ije Шам дуд поред Пећке Patrijarh srpski Arпатријаршије где је Арсеније senije III ^arnojevi} je III Чарнојевић одлучио да bio arhiepiskop pe}ki поведе Србе у сеобу i patrijarh srpski od 1674. do 1690. godine i potom crkveni poglavar pravoslavnih Srba u Habzbur{koj monarhiji od 1690. do 1706. godine.

Patrijarh srpski Arsenije III ^arnojevi} u odluci {ta da radi posle povla~ewa Habzburga sa prostora Stare Srbije, Kosova, sazvao je sastanak svih vi|enijih Srba sa Kosova. Sastanak se odr`ao ispod kro{we [am duda Pe}ke patrijar{ije kada je odlu~eno da se krene u seobu i u januaru mesecu 1690. krenuo je prema Beogradu.

Patrijarh srpski Arsenije III je 1689. godine podsticao Srbe sa prostora Stare Srbije na pobunu protiv Osmanskog carstva i na podr{ku habzbur{kom upadu na Balkan. Habzburzi i Srbi su 2. januara 1690. godine pora`eni u bici kod Ka~ani~ke klisure. Habzburzi su po~eli da se povla~e, podsti~u}i na hiqade srpskih seqaka da napuste svoja ogwi{ta i be`e na sever zbog straha od osmanske odmazde.

U srpskoj istoriografiji, ovaj doga|aj je poznat kao Velika seoba Srba. Izme|u 30.000 i 40.000 srpskih izbjeglica pre{lo je na habzbur{ku teritoriju severno od Dunava, dana{wu Vojvodinu, i tu se naselili. Izbeglice su do{le sa podru~ja Stare Srbije, pa su svoju novu otaxbinu nazvali „Nova Srbija”.

PRO[LO JE 126 GODINA OD NASTANKA SLIKE PAJE JOVANOVI]A - SEOBA SRBA

Istorijska, nacionalna, patriotska i kultna ikona Srbije l Prva slika je zavr{ena 1896. godine sa dimenzijama 380h580 cm. l Da bi se osiguralo da Seoba Srba bude istorijski verodostojna, Jovanovi} je prou~avao autenti~no sredwovekovno oru`je, no{we i druge predmete, a kasnije je ste~eno zna~ewe uklopio u kompoziciju l Vido Pupin, predak Mihajla Pupina, bio na ~elu seobe Srba

Umetni~ka kompozicija Paje Jovanovi}a (1859 – 1957) ''Seoba Srba'', ili kako je wen pun naziv - ''Seoba Srba pod patriarhom Arsenijom III ^rnojevi}em'', jedna je od napjrepoznatqivijijih slika u istoriji srpskog slikarstva. Na slici ''Seoba Srba'' Paja Jovanovi} je radio u svom ateqeu u Be~u od oktobra 1894. do jula 1895. godine, nakon ~ega je pristigla

Паја Јовановић 1900. година pregovorima sa carom Leopoldom I. Kowanik na levoj strani je podvojvoda Habzbur{ke monarhije Srbina, Jovan Monasterlija, iza kog su prikazani kalu|eri koji nose kivot sa mo{tima kneza Lazara, a iza wih se uo~ava mno{tvo vojnika kowanika. Na desnoj strani se nalazi Monasterlijina `ena sa detetom u naru~ju, prema kojoj je uperen wegov pogled. Zadwi desni plan je ispuwen narodom okru`enim volovima i ovcama

Паја Јовановић друга верзија ''Сеобе Срба" 1895. године рађена на основу прве верзије u Sremske Karlovce gde je bila postavqena u trpezariji Patrijar{ijskog dvora.

Ina~e, zdawe Patrijar{ijskog dvora u Sremskim Karlovcima je od Paje Jovanovi}a 1895. godine ba{ tu zatra`ilo da naslika najzna~ajniji doga|aj u istoriji Srba nastawenih preko Save i Dunava, u ju`noj Ugarskoj – Veliku seobu 1690. godine.

KONSULTACIJE SA ISTORI^ARIMA

Da bi se osiguralo da ''Seoba Srba'' bude istorijski verodostojna, Jovanovi} je prou~avao autenti~no sredwovekovno oru`je, no{we i druge predmete, a kasnije je ste~eno zna~ewe uklopio u kompoziciju. Tako|e je prou~avao sredwovjekovnu istoriju, prikupio etnografske dokaze i konsultovao je istori~are.

Likovi na slici ''Seoba Srba'', predstavqaju istinske istorijske li~nosti. Na prvobitnoj verziji u centru je prikazan patrijarh Arsenije III ^arnojevi} (1633 – 1706) na kowu, sa leve strane, dok se do wega nalazi jenopoqski episkop Isaija \akovi}, koji je imao zna~ajnu ulogu u

u prvom planu. Najupadqivija figura u ~itavoj kompoziciji je raweni, dobro naoru`ani vojnik koji kao da istupa iz slikovnog poqa, te`e}i da ostvari kontakt sa posmatra~em. Osim wega koji hrli napred, svi ostali qudi su okupirani me|usobnom komunikacijom.

KULTNA SLIKA U SRBA

Izgled prvobitne verzije je ostao sa~uvan zahvaquju}i Petru Nikoli}u, trgovcu i rodoqubu iz Zagreba koji je od umetnika dobio pravo na reprodukovawe i umno`avawe prve verzije slike ve} krajem 1895. Zahvaqu}i wemu Seoba Srba se ra{irila me|u srpskim narodom, {to je pored umetni~kih kvaliteta doprinelo da postane kultna srpska slika.

Prvobitna prepravqena kompozicij se danas ~uva u prostoriji Patrijar{ije u Beogradu gde se sastaje Sinod Srpske pravoslavne crkve. Verzija najsrodnija originalu se nalazi u Narodnom muzeju u Pan~evu, a jedna od posledwih koje je umetnik izradio 1945. godine skladi{tena je u depo Narodnog muzeja.

Zoran Vla{kovi}

ZDRAVQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 27

Visok krvni pritisak: Kako nastaje i kako ga se re{iti?

Visok krvni pritisak dolazi sporo i polako, ali odnosi zdravqe veoma brzo. Ovo stawe je toliko podmuklo da mo`e uticati na gotovo celi organizam – i srce i bubrege, mozak, noge, pa ~ak i psihi~ko stawe usled izmorenosti. Visok krvni pritisak i daqe je nepoznanica za svetske nau~nike i lek ne postoji. Postoji, me|utim, mnogo na~ina da se on dr`i pod kontrolom. Visok krvni pritisak ne bira godine. Mo`e se javiti kod mladih, pa ~ak i kod dece. Ali, uglavnom se javqa kod odraslih mu{karaca do 55-te godine. Nakon 55-te godine podlo`nije su mu `ene. Dakle, ovo stawe ne bira i zato mu se mora posvetiti izuzetna pa`wa.

KAKO SE JAVQA VISOK PRITISAK

dom pod- Visok pritisak se mo`e jaSr-viti u brojnim oblicima: kroz kogglavoboqu, vrtoglavicu, zamanoserawe, gu{ewe, otocima. Zujawe ara, vojrani `ena kojoj dwi dom ama

Doma}a kujna

RECEPT

[PAGETE SA PARADAJZOM I BOSIQKOM

vija i je jnik vnog takt koji POTREBNO JE: i su n 1 l povrtne supe ika- n 500 g {pageta n 250 g prepolovqenih ~eri paradajza n 1 mawa glavica crnog luka n 2 ~ena belog luka e je n 5 listova sve`eg bosiqka etru n 1/2 ka{i~ice mlevene crveu iz ne paprike don so, biber e i n rendani parmezan like wemu PRIPREMA: me|u U velikom loncu s poklopored cem pome{ajte povrtnu supu, nelo {pagete, ~eri paradajz, secka. kani crni luk, seckani beli komluk, bosiqak i mlevenu crvestonu papriku. gde Kuvajte na sredwe visokoj avotemperaturi, zatim poklopinija te i smawite temperaturu. nom Dok se kuva ~esto me{ajte podok sva te~nost ne ispari, a adio testnina se skuva. Potrebno e u je oko 15 minuta. Posolite i pobiberite, po `eqi. Poslu`ite posuto parmezanom. vi}

u u{ima, mu~nina i zamu}en vid su naj~e{}i simptomi. Me|utim, problem kod visokog pritiska je {to se uglavnom konstatuje kada je kasno. Odnosno, qudi koji pate od hipertenzije (kako se jo{ naziva) mogu godinama `iveti sa wom, a ne znati da je imaju i tako nemaju opciju da sebi pomognu odmah. Ve} kad je {teta u~iwena. Hipertenzija dovodi do o{te}ewa bubrega, a najgore {to mo`e izazvati je mo`dani udar, ili pucawe aorte i krvnih sudova mozga.

KOJE VREDNOSTI TREBA PRATITI

– Normalan krvni pritisak meri se kao 120/80mmHg. – Povi{en pritisak je sve od i preko 140/90mmHg.

PREDUPREDITE HIPERTENZIJU

Visok krvni pritisak, dakle, obi~no se dijagnostifikuje ka-

sno i onda se ne mo`e govoriti o le~ewu, ve} o tretirawu. Na tr`i{tu postoji sijaset lekova koji ga mogu dr`ati pod kontrolom, kao {to su alfa i beta blokatori ili ACE inhibitori.

Uglavnom se radi o do`ivotnim terapijama i nipo{to se ne sme prestati sa wihovim uzimawem, ako do|e do normalizacije. Postoje i one stvari na koje niko ne mo`e uticati, a to su genetika i starost. Jednostavno, ako imate predispoziciju i povu~ete na nekoga iz porodice, jednostavno nemate sre}e. Starost je neizbe`na i sa sobom povla~i sve posledice natalo`ene godinama.

Ali, nemojte brinuti previ{e.

Visok pritisak se mo`e kontrolisati disciplinom. Gojaznost je najve}i neprijateq organizma, koji dovodi i do hipertenzije. Da bi ste izbegli takav scenario, redukujte ishranu i presko~ite pokoji obrok. Svakako, smawite unos trans-masti.

U vezi sa tim, smawite i unos soli. So je svuda oko nas i na me-

stima gde se mo`da i ne nadamo.

Izbegavajte mesne prera|evine, konzerviranu hranu i okrenite se zdravim namirnicama. Kada ste ve} na tom putu, odvojite malo vremena i za fizi~ku aktivnost. Alkohol je neprijateq broj 1 u borbi protiv visokog pritiska, tako da se potrudite da ga izbegavate, ili makar smawite.

Ista je stvar sa stresom. Nikotin pove}ava pritisak i za do 10 mmHg, pa ~ak i ako niste pu{a~.

Boravak u zadimqenoj prostori-

ji uti~e na promene u organizmu.

Po{to veliki broj pu{a~a ne mo`e zamisliti prvu cigaretu bez {oqice kafe, obradova} e vas podatak da visok krvni pritisak trpi kafu, ali ako je wen unos umeren. Do dve {oqice dnevno.

Pazite na visok krvni pritisak. Sve {to je potrebno da uradite je da s vremena na vreme posetite lekara i promenite `ivotne navike. Na taj na~in, produ`avate `ivot.

M. T.

LISTA ZDRAVIH NAMIRNICA ZA SVAKI ORGAN:

Za zdrava plu}a jedite puno gro`|a!

Postoji toliko zdravih namirnica koje uti~u na na{e organe, mi vam otkrivamo koje namirnice su zdrave za koji organ kako bi mogli da ih uvrstite u svoju ishranu Zdrava ishrana je zaista {irok pojam, a ukoliko imate probleme sa nekim konkretnim organom, ova lista je tu da vas navede na pravi put, {ta bi trebalo ~e{}e da konzumirate.

Ovo je lista zdravih namirnica za konkretne organe u va{em telu: O^I: [argarepa je veoma bogata beta-karotenom, {to smawuje {anse za dobijawe mi{i}ne degeneracije, {to je vode}i uzrok gubitka vida. Weni vitamini i antioksidanti mogu da odr`e va{e o~i zdravim ~ak i u starosti. Tako|e je dobra za va{ ten.

MOZAK: Za dobro funkcionisawe mozga potrebne su omega-3 masne kiseline, a orasi su wima bogati. Tako|e, protein od konopqe ili bilo koja hrana koja sadr`i 3 masne kiseline.

PLU]A: Gro`|e sadr`i ne{to {to se zove proantocijanidin, koji poma`e kod astme i alergija. Tako|e, zdrave masti su dobre za plu}a, kao i biqni ~ajevi.

^aj od hajdu~ice je idealan i kada ste u punoj formi ^aj od hajdu~ice le~i ispucale ruke, povre|ene bradavice majki koje doje, kao i bilo koju vrstu osipa na ko`i.

Ova lekovita biqka posebno je korisna za naru{eno zdravqe jetre, slezine, gu{tera~e, u slu~aju `utice, groznice, lupawa srca, bolova u krstima i le|ima, neredovnih menstruacija, {uqeva, nesanice, raznih osipa i ~ireva.

Smawuje te{ko}e kod gihta i reumatizma, a povoqno deluje u le~ewu {e}erne bolesti, naro~ito u po~etnom stadijumu.

Hajdu~ka trava se mo`e koristiti i kao kupka jer uklawa bolove u rukama i nogama.

Nervoznim osobama preporu~uje se ~e{}e

prawe celog tela rashla|enim ~ajem i to ujutro i uve~e.

Ova biqka le~i i migrene, krvarewe iz nosa i nesvesticu. @enski deo populacije je naro~ito ceni jer le~i veliki broj problema vezanih za wihovo zdravqe, kao {to su poja~an sekret, upale jajnika, PMS simptomi, miomi i oboqewa materice.

Pored primene u le~ewu qudi, hajdu~ica je blagotvorna i za biqke koje rastu u wenoj okolini. Naime, zbog odre|enih supstanci u korenu ove biqke, me|u kojima i salicilna kiselina, biqke koje rastu u

SRCE: Paradajz je bogat likopenom, koji smawuje rizik od sr~anih oboqewa. Mo`ete ga kombinovati sa nekim izvorom masti da biste pove}ali wegovu apsorpciju. [to bi zna~ilo, paradajz, malo belog luka i maslinovo uqe i to vam je savr{en mini obrok za zdravo srce.

KOSTI: Na{im kostima je potreban kalcijum, a celer je bogat wime. Tako|e je bogat manganom, koji poma`e u poboq{awu gustine kostiju. Ora{asti plodovi tako|e su dobar izvor kalcijuma.

STOMAK: Jutarwa mu~nina, dijareja, sindrom iritabilnog creva i mu~nina su neke od stoma~nih tegoba kod kojih |umbir mo`e pomo}i u le~ewu. Tako|e, ja~a sloj sluzi u na{em stomaku. Poma`e i banana i topla supa.

wenom okru`ewu imaju ve}u otpornost na razne bolesti.

^aj pre obroka Ukoliko ~aj od hajdu~ice pijete u ciqu re{avawa nekog zdravstvenog problema, onda pijte tri {oqe dnevno pre svakog obroka. Za pripremu ~aja jednu ka{i~icu nadzemnog dela biqke prelijte {oqom kqu~ale vode, ostavite da stoji 10 minuta, pa procedite i pijte mlako.

28 ^etvrtak 21. jul jul2022.

2022. 2020.

10. decembar ^etvrtak 21.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 METAR CRKVE DE^JI PROREZ, DEO UKRA[EN NOBELIJUM PESNIK IZ RAZREZ IKONAMA HRVATSKE, VITEZ

PISTA PO KOJOJ HODAJU MANEKENKE 3. SLOVO AZBUKE

BIV[I MAKEDONSKI FUDBALER, VASIL

POND SRPSKA GLUMICA SA SLIKE

OBLO@ITI ZIDOVE NE@IVO PANEL PLO^AMA

MAZURIJUM AMERI^KI PISAC VAJLDER

SOMBOR

DRSKO, BEZOBRAZNO (LAT.)

AMERI^KA GLUMICA HATAVEJ

[VAJC. PIJANIST ANDREJ MESTO KOD VAQEVA

VRSTA AKADEMI- SPOSOBNO KRUPNOG JA NAUKA ZA NE[TO GMIZAVCA (SKR.) URADITI

AMPER

JEDAN HEMIJSKA PRST NA JEDIWEWA AMONIRUCI JAKA

NI[TA OD TOGA (IZRAZ)

PESNIK UJEVI] SVESKE ZA SVE PREDMETE

SAZVU^JE TONOVA

BIQKA QUTOG KORENA

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

DEO [PORETA, PE]NICA BIQKA KOKOTAC

AMERCIJUM ADJEKTIV (SKR.) SLIKAR SALVADOR STANOVNICA ABISINIJE DEO AUTOMOBILA FUDBALSKI TRENER ZAMER

KAKO KOME BUDE (IZRAZ) MA\ARSKI PESNIK, ENDRE ISTOK

SUD U KOJEM SE DR@I SIRI[TE FIZI^KE AKTIVNOSTI JEDAN TROCIFRENI BROJ

UPALA DESNI (MED.)

GR^KI BOG [UMA (MIT.)

ENGLESKA PEVA^ICA TIKARAM ^AMAC, BARKA

RASTAVNI VEZNIK ELIZABETA ODMILA TIP SREDWE [KOLE U NEKIM ZEMQAMA TANGENS

PTICA KOJA SE HRANI OSAMA ELEKTROTEHNI^KA [KOLA SEVER

BAKAR REOMIR

RADIJUS

NEPER IZVR[NI KOMITET (SKR.) SUMPOR

NESTRU^WAK MALTA

ZA[TITNO SREDSTVO PROTIV OTROVNIH GASOVA

ZANOS, EKSTAZA

BIV[A STANOVNIMARIZIMSKA CA [RI BORSKA O^IGLEDAN UZRO^NI PADAVINA FABRIKA VEZNIK LANKE KAMIONA

ITEM (SKR.)

DALMATINSKA UZRE^ICA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 SKULPTOR REVOLUCIONAR, ERNESTO GEVARA

VOLIMEN SPRAVA ZA MEREWE SILE

SRPSKO MU[KO IME POSLE, KASNIJE

SRPSKA PEVA^ICA, DALIBORKA DELO ILIJE GARA[ANINA

ISPRA]AWE NEKOGA (MN.) PEVA^ICA STARO- NIKOLI] GR^KI DO]I, FILOZOF PRISPETI

VLADARI U EMIRATIMA TONA MESTO KOD KRAQEVA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

GRAM

SRPSKA TV VODI- STRONCIJUM TEQKA SA SLIKE

PEWAWE UZBRDO

UZVI^NO UPITNA RE^CA

UZVIK BOLA

SUMPOR JEDAN METAL

ISTOK PROVOKATOR

GR^KI ISTORI^AR, MIHAIL ZANESEWAK LIK IZ STRIPA ENGLESKI SLIKAR, XON

ZADWA PO[TA (SKR.)

AMERI^KI RE@ISER, KVENTIN NEPER

ARGON PLANINA KOD BEOGRADA RAZME@ENO DETE JAPANSKA PEVA^ICA, ONO

POKOJNA 3. SLOVO FOLK AZBUKE PEVA^ICA REXEPOVA PESNIK, MOM^ILO 12. I 5. SLOVO AZBUKE DVORAC U PARIZU SEVER DRAG, OMIQEN

Sr Gl pski as

ZAKONODAVNO TELO IZ NOB-A

1 2 3 4 5 6 7

PRIPRAVNIK FRANC. GLUMAC MONTAN

GLAVNI GRAD KANADE BELE ROBIWE U HAREMU OBIM

MEKAN SREBRNASTI METAL JEDAN HEMIJSKI ELEMENT

AMPER

ONI KOJI ORU WIVE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO M, P, RINGOV, MA, MRKA KAPA, AKORD, TIN, RERNA, AM, SO, INSOLENTNO, DALI, EN, GAVRILOV, KARDAN, KOM OPANCI KOM OBOJCI, SIRI[TARA, ADI, STO, STOMATITIS, PAN, TANITA, ILI, OSI^AR, LICEJ, N, R, CU, ET[, LAIK, TRANS, GAS-MASKA Skandinavka 2: VODORAVNO V, STOJ[I], DA^A, NA^ERTANIJE, EMIRI, ANA, I, G, T, LASKARIS, S, FANTOM, ZP, TARANTINO, AR, SUZANA MAN^I], MAZA, VERSAJ, NASTASIJEVI], S, PRAKTIKANT, OTAVA, MIO, ODALISKE, KALAJ, AVNOJ, LANTAN, ORA^I Ukr{tenica: VODORAVNO AKLIMATIZOVAWE, NASTOR, BAKALIN, ISKOSITI SE, IST, MA, N, JEST, R, KI, ITA, MALI ARARAT, SORBONA, VIDAWE, TRISTA DVADESET

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Prilago|avawe na novu sredinu, 2. Slama pod stokom - Trgovac robom na malo (turc.), 3. Stati ukoso, nagnuti se - Ostrvo u Jadranskom moru, 4. Simbol mazurijuma - Oznaka za neper - Staroslovensko slovo - Oznaka za reomir - Auto-oznaka za Kikindu, 5. Srpska starija glumica Rina - Planina u isto~noj Turskoj, 6. ^uveni univerzitet u Parizu - Le~ewe rana (nar.), 7. Jedan trocifreni broj.

USPRAVNO: 1. Pristalica animizma, 2. Onaj koji dr`i kasu (lat.), 3. La}ara~ki sportski klub (skr.) Mere za povr{inu zemqe, 4. Grad u Engleskoj - Bokserski savez (skr.), 5. Engleska manekenka, Kejt - Grad na Floridi, 6. Strano `ensko ime, 7. Oznaka za tonu Mladun~ad krave, 8. Vrsta ~apqe (mn.) - Oznaka za volumen, 9. Barjak, 10. Stare mere za te`inu - Engleski glumac, Oliver, 11. Auto-oznaka za Vaqevo - Folk peva~ Jorovi}, 12. Suprotni veznik - Srpska glumica, Eva, 13. Rzawe, wiska, 14. Bitnost, su{tina (lat.).

I,

, ,

O, ,

ZANIMQIVOSTI

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 29

Paleontolozi nas ~esto obave{tavaju o nalazima fosilizovanih kostiju `ivotiwa koje su nekada `ivele na na{oj planeti i na osnovu kojih su do{li do zakqu~aka o wihovim divovskim razmerama. U ovu grupu `ivotiwa su spadali mo}ni brahiosaurusi, pterosaurusi veli~ine aviona, stra{ni megalodon pa ~ak i armadiloi veli~ine automobila.

Ali danas na na{oj planeti postoji samo nekoliko velikih vrsta `ivotiwa. Zbog ~ega je to tako?

ZUBI I VAZDU[NE KESE ^INE BITNU RAZLIKU?

Paleobiolog Greg Erikson sa Dr`avnog univerziteta Floride u Talahasiju, tvrdi da je jo{ od pronalaska prvih fosilizovanih ostataka `ivotiwa u 19. veku, nau~nicima bilo poznato kako su na{om planetom nekada hodali xinovi. Stoga ne ~udi `eqa istra`iva~a da objasne za{to su xinovi bili normalna pojava pre nekoliko miliona godina, dok danas to nije slu~aj. Iako, niko sa sigurno{}u ne mo`e da utvrdi ta~an razlog ove pojve, postoji nekoliko ~iwenica koje bi trebalo uzeti u razmatrawe prema mi{qewu Eriksona i wegovih kolega.

On tvrdi da bi nekoliko velikih razlika izme|u dinosaurusa i najve}ih sisara dana{wice mo`da mogle ga objasne za{to su ogromne `ivotiwe nestale.

Naime, dinosaurusi su bili uspe{ni lovci upravo zbog ~iwenice da su tokom `ivota ~esto mewali zube i to ve}im i sna`nijim koji su im omogu}avali da love ve}e obroke - zbog ~ega su im porasla tela. Za razliku od wih, prema tvrdwama nau~nika, dana{wi sisari to ne rade, jedina `ivotiwa danas koja mewa zube neprestano je ajkula.

Sa druge strane, paleontolog Stiv Brusat sa Edinburgbur{kog Univeziteta dodaje da su dinosa-

Za{to se xinovske vrste vi{e ne {etaju Zemqom?

Planetom Zemqom nekada su {etale, letele i plivale ogromne `ivotiwe, me|utim, danas ako izuzmemo plavog kita gotovo i da ne postoje `ivotiwe koje mogu da se mere sa praistorijskim vrstama urusi imali druga~ije vazdu{ne kese koje su im omogu}ile da budu fleksibilni i lagani. [to im je pomagalo da postaju sve ve}i, ba{ kao i moderni oblakoderi koji rastu u visinu sa sve boqom unutra{wom potporom.

ENERGETSKA ISPLATIVOST

Tako|e, bitna stvar koja razlikuje slonove od npr. dinosa-

urusa biqojeda je da su slonovi toplokrvna bi}a, dok su npr. brahiosaurusi najverovatnije bili hladnokvni. Drugim re~ima kada bi slon danas bio gigantskih razmera wemu bi bile potrebne mo`da ~ak i 5 puta ve}e zalihe hrane, nego {to je to bilo potrebno najve}em dinosaurusu. To je ~inilo veliko telo "mawe skupim" u energetskom smislu.

Pleme kanibala koje je optu`eno da je pojelo Rokfelera

Drevno pleme Asmat je najve}u pa`wu javnosti dobilo kada ih je Karl Hofman u svom romanu Divqa `etva, optu`io da su 1961. godine ubili i pojeli Majkla Rokfelera. Postoji mnogo teorija ET o nestanku sina poznatog bankara i guvernera Wujorka, Nelsona Rokfelera, ali nekako je ova, o kanibalskom plemenu sa nu,Nove Gvineje - iako nikad c.),dokazana - ostala najdoru,minantnija. lo- Asmat je pleme koje Ki-`ivi na malim ostrvima is-u vegetaciji mangrova u ~e-blizini mora, na ju`noj strani zapadnog dela ostrva Nova Gvineja. kojiAsmati su najpoznatije .) -kanibalisko pleme na er-Papui. na Populacija Asmata se nu -procewuje na oko 65.000 vo-qudi, koji `ive u seliskima sa populacijom do pe-oko 2.000. Pripadnici ca,plemena Asmat veruju da su nastali iz drveta, pa

je ono za wih sveto. Od najranijih vremena bili su ve{ti u rezbarewu drveta od kog su pravili idole, ali i razli~ite predmete koji se nalaze po muzejima {irom sveta.

Ali, iako su nadalekopoznati po svojim rezbarijama, postoje tradicije po kojima su ipak poznatiji - lov na glave i kanibalizam.

Asmati imaju kult obo`avawa lobawa.

Pokojnicima bi izvadili mozak, a o~i i nosne {upqine bi zatvarali kako bi spre~ili da u lobawu u|u zli duhovi, ili iz we iza|u. Ovako modi-

fikovane i ukra{ene lobawe Asmati su izlagali na po~asno mesto u svojim domovima.

Lobawe sus tavqali pod glavu umesto jastuka, ili iz wih pili napitak u koji se stavqao i mozak.

Osim {to su lovili glave, "lovili su i imena". Verovali su da kada ubiju i pojedu ~oveka, na wih prelaze wegove mo}i. Pojedinci ~esto nose imena ubijenih neprijateqa. Nekada se de{avalo da novoro|en~e ne dobije ime sve dok ~lanovi plemena ne ubiju nekoga iz neprijateqskog sela i "uzmu mu ime".

Ogromno telo tako|e zahteva idealno okru`ewe. U studiji iz 2016. godine, objavqenoj u ~asopisu PLOS One, autor ~lanka Vermeij je zakqu~io da gigantizam uglavnom zavisi od dovoqno dostupnih resursa, kao {to je u pitawu npr. dovoqno kiseonika, hrane i stani{ta da bi se razvilo zaista xinovsko stvorewe.

Ovo je prema mi{qenu nau-

~nika upravo odlika sredina iz perioda sredweg trijasa - period kada se prvi put pojavquju dinosaurusi. Iako `ivotiwske vrste imaju tendenciju da postaju sve ve}e tokom generacija, potreban je dug vremenski period na evolucionoj lestvici da bi se dostigle xinovske razmere, rekao je Erikson.

Nau~nici se sla`u da su doga|aji masovnih izumirawa imali tendenciju da zbri{u velika stvorewa, stoga je potrebno da pro|e nekoliko desetina miliona godina da bi se pojavila nova vrsta sa ovakvim karakteristikama. "Trebalo je oko 25 miliona godina da prvi sisari dostignu te`inu od jedne tone", dodao je Erikson.

Za Vermeja, najsveobuhvatnije obja{wewe kada je u pitawu veli~ina ne podrazumeva ni pitawe fiziologije a ni pitawe okru`ewa, ve} je kako navodi najverovatnije za to zaslu{ena dru{tvena struktura. "Evolucija organizovanog dru{tvenog pona{awa, ne samo stada, ve} organizovanog lova kod sisara razvila je novi oblik dominacije", rekao je on.

Prema wegovim re~ima grupni lov relativno malih predatora ~ini i veliki plen rawivim. Individualni gigantizam na kopnu je zamewen gigantizmom na nivou grupe. Odnosno, mawi pojedinci koji rade zajedno, predstavqaju efikasan na~in za o~uvawe vrste.

Dru{tvena organizacija tako|e mo`e pomo}i da se objasni "izuzetak" modernog doba: U okeanu, najve}e `ivotiwe koje su ikada `ivele i danas postoje a to su plavi kitovi. @ivot u moru, kako zakqu~uju nau~nici, ote`ava komunikaciju na daqinu, usporavaju}i razvoj slo`enih lova~kih grupa. [to je dovelo do toga da na kopnu danas `ive dru{tveno organizovanije zajednice `ivotiwa kojima za opstanak nije potrebna veli~ina.

Da li pun Mesec zaista podsti~e "ludilo" u qudima?

Zajedno sa retrogradnim Merkurom, pun Mesec je ~esto kori{}en izgovor za lo{u sre}u i ~udno pona{awe.

Smatra se da stopa kriminalnog delovawa poraste, kao i da hitna pomo} ima vi{e posla kada je pun mesec (iako je istra`ivawe sprovedeno 2004. godine opovrglo ovu tvrdwu).

Da podsetimo i na pri~e o vukodlacima ~ija transformacija zavisi od punog Meseca. Za{to se toliko pra{ine podi`e oko mese~evih mena?

Mo`da odgovor le`i u dejstvu Meseca na plimu i oseku pa se ta prirodna pojava simboli~no prenosi i na qude, s obzirom na to da najve}i deo qudskog organizma ~ini voda.

Da bi ovo proverili, tim stru~waka je 2012. godine odlu~io da ispita vezu izme|u mentalnih poreme}aja i faza Meseca.

Ispitivani su slu~ajevi 771 pacijenta koji je u periodu od marta 2005. do aprila 2008. godine posetio hitnu pomo} u Montrealu. Pacijenti su se `alili na bol u grudima, za koji doktori nisu uspevali da prona|u medicinske uzroke. Mnogi su navodili pani~ne napade, napade anksioznosti, poreme}aje raspolo`ewa ili samoubila~ake misli.

Porede}i periode izra`enih zdravstvenih tegoba sa mese~evim menama nije

se uspostavila nikakva uzajmna veza, izuzev da su tokom posledwe, ~etvrte lunarne faze slu~ajevi anksioznih poreme}aja bili za 32 odsto re|i. "To mo`e da bude slu~ajno ili su uzrok neki faktori koje nismo uzeli u obzir. Jedno je sigurno, bio Mesec pun ili mlad, to se ni u kom slu~aju ne odra`ava na psiholo{ke tegobe", objasnila je doktorka koja je sprovela istra`ivawe, @eneviva Belevil.

30

SPORT

10. jul decembar ^etvrtak 21.

2022. 2020.

@reb za L[: Zvezda saznala rivala!

Fudbaleri Crvene zvezde igra}e protiv pobednika duela izme|u Pjunika iz Jermenije i Didelan`a iz Luksemburga u 3. kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona, odlu~eno je `rebom u Nionu.

Pjunik }e u prvom me~u 2. kola kvalifikacija za elitno takmi~ewe sutra do~ekati Didelan`, a ko }e na megdan {ampionu Srbije bi}e poznato posle revan{a 26. jula u Luksemburgu.

Crvena zvezda bi}e doma}in u prvom me~u tre}eg kola kvalfikacija koji }e na programu biti 2. ili 3. avgusta, dok }e revan{ biti sedam dana kasnije. @reb za plej-of Lige {ampiona, u kom }e Crvena zvezda tako|e biti povla{}ena ukoliko pro|e 3. rundu kvalifikacija, odr`a}e se 1. avgusta u Nionu.

Xaji}: Zadovoqan `rebom, moglo je gore! Pi`on: Nema opu{tawa Rival Crvene zvezde u tre}em kolu kvalifikacija Lige {ampiona bi}e boqi iz dvome~a Pjunik - Didelan`, a legendarni fudbaler i funkcioner crveno-belih Dragan Xaji} bio je zadovoqan posle `reba.

- Treba da budemo zadvoqoni kada se uzme u obzir koga smo sve mogli da izvu~emo na `rebu, i nadam se da je i trener Stankovi} zadovoqan, da je i on to `eleo.

Iz svog iskustva mogu da ka`em "prvo sko~i, pa reci hop", ali dolaze dve utakmice u kojoj imamo dobru {ansu da pro|emo daqe i nadam se da }emo je iskoristiti.

Tu sam uvek da pru`im podr{ku i da podelim neko iskustvo, ali {to se saveta za igra~e ti~e tu je trener koji to radi veoma dobro. Za sada sve proti~e po planu, dve pobede na startu sezone, dobro igramo i nadam se da }emo nastaviti u ovom ritmu. Nama je veoma va`no i to kako igramo u prvenstvu, a ekipa iz me~a u me~ pokazuje da je u sve boqoj formi.

Odli~no smo po~eli i treba tako i da nastavimo - rekao je Xaji}.

U prve dve utakmice, navija~i su jo{ jednom doazali da su 12. igra~, a veruje tre}a Zvezdina zvezda da }e tako biti i u Evropi.

^etvrta Zvezdina zvezda Vladimir Petrovi} Pi`on - Navija~i uvek daju vetar u le|a, imali smo priliku i sad u to da se uverimo. Letwe je vreme, dugo se u Srbiji nije igralo u julu, a opet su do{li u velikom broju.

Svi smo zadovoqni podr{kom i nema sumwe da }e tako biti i u budu}nosti. To je ono {to krasi Zvezdu, navija~i koji su uvek tu podvukao je Xaji}. ^etvrta Zvezdina zvezda Vladimir Petrovi} Pi`on je neko ko je ukqu~en u rad stru~nog {taba i onoga {ta Dejan Stakkovi} tra`i od svojih fudbalera,

s obzirom na to da je redovan na treninzima prvog tima i posebno anga`ovan u radu sa mladim igra~ima.

- Potencijalni protivnici su korektni, mo`emo sa obe ekipe da igramo, ali ne smemo da se opustimo, jer svaki rival mo`e da napravi problem, ako se olako shvati. @reb je doneo ono {to smo pri`eqkivali. Pozitivna stvar je da je kod nas prvenstvo po~elo i da igra~i ulaze u formu, {to se videlo i posle prve dve utakmice. U dve utakmice smo postigli devet golova i to je dobro, ali ne treba previ{e da hvalimo, ve} da nastavimo da igramo.

Posle ~etiri utakmice, do}i }e i ta peta, prva evropska, i siguran sam da }emo biti jo{ spremniji.

Samo je izuzetno bitno da nikog ne potcenimo - po~eo je Pi`on.

Odu{evqen je legendarni fudbaler Crvene zvezde posetom na prve dve utakmice u prvenstvu.

- Na svakoj utakmici imamo vetar u le|a od strane publike.

Lepo je {to je toliko qudi bilo na stadionu u prve dve utakmice i nadam se da }e tako i da se nastavi. Pravimo dobar tim i bi}emo jo{ boqi u nastavku sezone - podvukao je Pi`on.

N. R.

@reb za LE: Partizan imao sre}e Fudbaleri Partizana igra}e u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu Evropa protiv pora`enog iz duela danskog Midtjilanda i AEK-a iz Larnake, iz drugog kola kvalifikacija za Ligu {ampiona.

Crno-beli }e prvu utakmicu igrati na gostuju}em terenu, a revan{ na svom stadionu u Humskoj u Beogradu.

Prve utakmice tre}eg kola kvalifiikacija za Ligu Evrope igraju se 4. avgusta, a revan{i su sedam dana kasnije.

Midtjiland }e u utorak u Danskoj do~ekati AEK u prvoj utakmici drugog kola kvalifikacija za Ligu {ampiona, a revan{ je sedam dana kasnije na Kipru.

Stolica poziva na oprez: "Rivali nam dolaze iz Lige {ampiona..."

Fudbaleri Partizana saznali su koji par kvalifikacija za Ligu {ampiona }e im dati protivnika u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, a trener crno-belih isti~e da zadatak koji sledi ne}e biti lak.

Podsetimo, Partizan }e igrati protiv pora`enog iz dvome~a Midtjiland - AEK Larnaka, a o tome {ef stru~nog {taba kluba iz Humske, Ilija Stolica, najpre ka`e: – U ovoj fazi takmi~ewa u Evropi nema lakih protivnika.To su stvari za koje se spremamo, bez obzira ko je protivnik, a znamo da on dolazi iz staze Ilija Stolica {ampiona, te da je logi~na stvar da se se spremamo na isti na~in - bio je prvi komentar trenera crno-belih.

Utisak je da je pora`eni iz duela Midtjiland - Larnaka ipak potencijalno lak{i od Fenerbah~ea ili kijevskog Dinama...

– Svaki protivnik je te`ak. Ne znamo jo{ konkretno ko }e to biti, osim iz kog }e biti para. Svaki par je jednako ozbiqan. To su sve iskusni rosteri, sa velikim brojem internacionalaca i reprezentativaca, dolaze iz staze {ampiona. I kao {to sam rekao, nema lakih protivnika i spremamo se podjednako za sve - zakqu~io je trener crno-belih Ilija Stolica.

S. G.

Katai me|u deset najboqih svih vremena u Zvezdi Aleksandar Katai, dvostruki strelac u trijumfu nad Kolubarom osamio se na 10. mestu ve~ne liste Crvene zvezde sa 85 golova. Prethodno je momak iz Srbobrana delio istu poziciju sa Mohamed El Fardu Benom.

Kreator igre {ampiona Srbije je bio precizan i na premijeri protiv Radni~kog iz Ni{a, poga|ao iz jedanaesterca i iz igre.

Katai sad Benu na 11. mestu be`i dva gola. Prava borba golgetera tek predstoji, jer je sezona tek po~ela.

Mihajlo Pjanovi} sa 92 pogotka je prvi uspe{niji od Kataija.

NAJBOQI STRELCI U ISTORIJI 1. Bora Kosti} 230 2. Dragan Xaji} 155 3. Du{an Savi} 149 4. Zoran Filipovi} 138 5. Kosta Toma{evi} 137 6. Vojin Lazarevi} 134 7. Darko Pan~ev 116 8. Rajko Miti} 109 9. Mihajlo Pjanovi} 92 10. Aleksandar Katai 85

Srbija dobila jo{ jednog MVP-ja:

DODI] NAJBOQI IGRA^ EVROPSKOG PRVENSTVA

PRVA MEDAQA - SRBIJA NADIGRALA TURSKU ZA BRONZU U LIGI NACIJA Odbojka{ice Srbije osvojile su bronzanu medaqu u Ligi nacija po{to su u me~u za tre}e mesto savladale Tursku 3:0 (27:25, 25:17, 26:24).

Ovo je najve}i uspeh na{e selekcije na ovom takmi~ewu, ujedno i prva medaqa.

Ekipa koju predvodi selektor Danijele Santareli najpre je uspela da ostvari glavni ciq, plasman na zavr{ni turnir u Ankari, a potom je u ~etvrtfinalu napravila najve}e iznena|ewe savladav{i branioca titule i trostrukog uzastopnog {ampiona Lige nacija SAD. Apetiti su porasli posle trijumfa nad Amerikankama, ali su u polufinalu Brazilke preokretom bile boqe od Srbije.

Da ne odu ku}i praznih ruku pobrinule su se na{e reprezentativke u me~u protiv doma}ina, koji je imao veliku podr{ku u dvorani. Odigrale su sjajno Srpkiwe i bez izgubqenog seta nadigrale su Tursku.

Srbin Stefan Dodi} progla{en je za najkorisnijeg igra~a (MVP) Evropskog juniorskog prvenstva za rukometa{e do 20 godina, koje je zavr{eno u Portugaliji. Za najboqeg defanzivnog igra~a izabran je jo{ jedan srpski rukometa{ Marko Tasi}.

U idealnom timu EP nalaze se: golman: Aleksander Linden ([vedska), desno krilo: Antonio Martinez ([panija), desni bek: Francisko Mota da Kosta (Portugalija), centralni bek: Tomas Arnoldsen (Danska), levi bek: Martin Mota da Kosta (Portugal), levo krilo: Kelvin Roberts ([vedska) i pivotmen: Havijer Rodrigez ([panija).

Najboqi strelac EP je Portugalac Francisko Mota da Ko{ta sa 58 golova. [panija je osvojila zlatnu medaqu, po{to je u finalu pobedila Portugal 37:35.

Bronza je pripala Srbiji, koja je u me~u za tre}e mesto bila boqa od [vedske 30:26.

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 21. jul 2020.

2022. 31

^ovi} otkrio: Ho}emo pola-pola navija~e na derbiju Evrolige

Partizan trenutno deluje pun na svim pozicijama, ali...

Da li su produ`ewem saradwe sa Matijasom Lesorom, u Partizanu zavr{ili sa sklapawem tima za slede}u sezonu Vi{e puta pomiwano, nekao i o~ekivano - Matijas Lesor }e i naredne sezone nositi dres Partizana, potvrdio je tim iz Humske.

Sna`ni francuski centar je tokom pro{le sezone stigao me|u crno-bele. U ABA ligi je prose~no bele`io 10,1 poen, uz 5,9 skokova, dok je u Evrokupu i{ao do 13,1 poena uz 6,4 skokova.

Po zavr{etku sezone, ugovor mu je istekao. Ali sama ~iwenica da se klub nije odmah oprostio od wega, bila je dovoqan „signal“ da postoji `eqa da Lesor ostane u Humskoj.

I – ostao je.

Ali, da li je produ`etkom saradwe sa Lesorom, Partizan i za-

PARTIZAN DOVEO NAJVE]E POJA^AWE LETA:

Grk }e biti @eqkova uzdanica u Evroligi

Joanis Papapetru je novi igra~ Partizana.

Posle Danila An|u{i}a, Dantea Egzuma i Xejmsa Nanelija, doskora{wi kapiten Panatinaikosa je kao slobodan igra~ potpisao ugovor sa Partizanom.

Novo poja~awe Partizana iza sebe ima devetogodi{we iskustvo igrawa u Evroligi, a samo u sezoni za nama, Joanis Papapetru je prose~no bele`io 12 poena, uz 3,2 skoka.

U nacionalnom {ampionatu Gr~ke, Papapetru je u sezoni 2021/22 imao u~inak od 12,8 poena i 3,7 skokova po me~u.

Pet puta je bio {ampion Gr~ke, osvojio je dva nacionalna kupa i dva Superkupa. U 2021. godini je progla{en za MVP gr~kog prvenstva i Kupa Gr~ke.

vr{io sa selekcijom tima? Mada treba ista}i da Partizan ~eka sezona sa mnogo utakmica i da nijedan igra~a ne}e biti „vi{ak“.

Ipak, Vaqak trenutno deluje pun na svim pozicijama. Naravno, to pod uslovom da se i ozvani~i najavqeni potpis sa Joanisom Papateruom.

U tom slu~aju, crno-beli }e imati 15 igra~a pod ugovorom.

Ra~unaju}i i Du{ana Mileti}a, koji je pro{lu sezonu presedeo i za koga – realno – ni u narednoj ne}e biti mnogo prostora za igru.

Po pozicijama...

Dolaskom Dantea Egzuma, koji je sam u intervjuu za klupsku televiziju rekao da je ideja da igra plejmejkera, te „obeveze“ bi}e rastere}eni Avramovi} i Panter.

Ali ne i potpuno „oslobo|eni“.

Na tom mestu je mladi Jam Madar koji je u fini{u pro{le sezone sjajno koristio minute i {ansu.

Logi~no je da nastavi istim trendom rasta. I uloge i minuta.

Uz Pantera i Avramovi}a, spoqna linija ja~a je za jo{ jednog sjajnog {utera – Danila Anu{i}a. Tu je i Gregor Glas. Ali, wega }emo, bez dileme, vi{e gledati u ABA ligi.

Ako je potrebno nagla{avati - Partizan ~eka sezona sa mnogo utakmica i da nijedan igra~a ne}e biti „vi{ak“. Zato je potrebno u rosteru imati wih makar 15.

Pozicija tri je do`ivela najve}e promene. Uz Uro{a Trifunovi}a – koji mo`e da pokrije i poziciju dva – stigao je Xejms Naneli, a ozvani~ewe potpisa sa Papapetruom se jo{ ~eka.

Centarska linija – za sada nije pretrpela nikakve izmene.

Ledej i Smailagi} - i ~etiri i pet. Lesor i Koprivica – petice.

Ta~nije – centrska linija je pretrpela mo`da i najve}e „izmene“.

Jer je napredak Smailagi}a, a posebno Koprivice, u odnosu na pro{lu godinu bio ogroman. I jo{ traje. A to mo`e da bude velika snaga Partizana u sezoni pred nama.

S. G.

Neboj{a ^ovi} pri~a otvoreno o svemu, a navija~e dva najve}a srpska kluba najvi{e zanima kako }e izgledati u Evroligi naredne sezone, jer su se i jedni i drugi poja~ali vi{e nego ikad.

Crvena zvezda je kompletno renovirana, od stru~nog {taba do igra~kog kadra. Ne}e vi{e biti Dejana Radowi}a na klupi, wegovo mesto zauzeo je Vlada Jovanovi} sa svojim saradnicima, a na parketu }e biti neki novi igra~i.

Srpskog i regionalnog {ampiona su ve} poja~ali Dalibor Ili}, Xon Holand, Hasan Martin i Nemawa Nedovi}, oti{li su Nikola Kalini}, Dejan Davidovac, Ostin Holins, Nejt Volters i Majk Cirbes.

Velike promene na Malom Kalemegdanu de{avaju se pod nadzorom predsednika kluba Neboj{a ^ovi}, koji isti~e kako bi svi trebalo da se raduju {to Srbija kona~no ima dva evroliga{a.

"Trebalo bi svi da se radujemo. Mislim da nije nikakav problem {to dr`ava izdvaja pare, to treba da bude transparentno, da nema nikakvih maglovitih sredstava. I da se ta~no zna {ta je od dr`ave, {ta od javnih predu`e}a, a {ta od preduze}a koja su na prvi pogled privatna a rade poslove samo s dr`avom i onda date klubu sponzorstvo ili donatorstvo", ka`e ^ovi}. n Kako }e izgledati ve~iti derbi u Evroligi, da li je mogu}e da bude navija~a pola-pola?

"Crvena zvezda to predla`e od sezone 2015/2016. ili 2016/2017, ali nismo se dogovorili. Hala je kao kutija, oni mogu da budu na jugu, mi na severu, bo~ne strane prazne, i tako mo`e da se igra. I tako bi mogao da se napravi dobar finansijski efekat za oba kluba. Mi od sezone 2017/2018. predla`emo za vre|awa, bquvotine i sve ono {to se de{ava, da nakon tre}eg takvog prekr{aja svaka utakmica bude prekinuta. Da slu`bena lica skinu pi{taqke, igra~i i treneri napuste teren, i da se utakmica nastavi kada hala bude

prazna. Da to bude kazna, ne finansijska. Nije usvojeno, na`alost". n Je l' verujete da je mogu}e da budu navija~i i Partizana i Crvene zvezde u hali (pola-pola), i da bude bezbedno?

"To }e morati da se dogodi". n U Evroligi?

"Mislim da }e u Evroligi odmah biti prekinuta utakmica, na prvi topovski udar, a ne posle ~etiri i posle skoro cele utakmice, na 57 sekundi do kraja.

Ne prekidate utakmicu kad neko pogodi trojku, nego kad neko nekog pqune, ga|a fla{om, ubaci topovski udar, tad se prekida". n Da li }e Evroliga insistirati da bude pola-pola navija~a na derbiju, postoji li neki plan?

"Evroliga ne insistira, ima jasne propozicije i daje tu fleksibilnost klubovima da se dogovore. [to se nas ti~e, stojimo na raspolagawu. Ali ne}emo vi{e ni mi tolerisati ona vre|awa, porodi~na i ostala, koja nisu pala s neba, nego su deo organizacije. Ne bih da pri~am o Belivuku, Kimiju i ostalim znamenitim li~nostima na{e javnosti". n Osta}emo uskra}eni za spektakl ve~itih u Evroligi ako ne bude dogovora klubova?

"Zar to nije huliganstvo, u`as, haos? Kad se zavr{ila ABA liga, to je bio u`as? Hajde da se dogovorimo {ta je {ta. To je bilo pro{le sezone, a bilo je jo{ gore

ranije. Pala je tribina u Pioniru, raketa je ubila ~oveka, u Ni{u je raketa pogodila ~oveka, je l' to spektakl? I kada vam neko pquje porodicu? Rekao sam vam kako je mogu}e da imamo spektakl...

Ako se sve to dogodi u Evroligi, a Evroliga prekine utakmicu, doma}inu }e uskratiti da ima publiku na narednih nekoliko utakmica uz veliku finansijsku kaznu. Mi moramo da radimo ovde i sa navija~ima, i sa simpatizerima, i jedan i drugi klub. I da to stavqamo u norme normalnog pona{awa, ali to te{ko ide ako su oni koji treba to da rade sve stekli u `ivotu raznim pre~icama, plus su neobrazovani i puni para, i misle da sve mo`e da se kupi". n Gde }e igrati Zvezda, u Areni ili hali "Aleksandar Nikoli}"?

"Mi smo prijavili i Arenu i Pionir. Niti je Zvezda vlasnik Pionira, niti je Partizan vlasnik Arene. Igra}emo tamo gde nam odgovara i kada treba wima Pionir, igra}emo ovde i jedni i drugi verovatno. Koliko ja znam, i jedna i druga hala su gradske hale i daqe. Imamo i dodatni predlog, da nam se podele hale i daju na gazdovawe i Zvezdi i Partizanu. Da li }e to i kad pro}i, vide}emo. Pri~amo ve} tri-~etiri godine na tu temu sa nadle`nim organima. Samo {to mislim da je Beogradu potrebna barem jo{ jedna nova hala kapaciteta izme|u 10.000 i 12.000 mesta".

N. R.

Ivana kao ma{ina, nikad spremnija pred SP Srpska atleti~arka u nikad boqoj formi do~ekuje put. ^ast Srbije u dalekoj Americi brani}e na{a najboqa atleti~arka u istoriji, aktuelna {ampionka sveta u skoku udaq u dvorani Ivana Vuleta.

Dijamantska Ivana vi{estruko je ispunila normu za Svetski {ampionat u SAD. U toku Dijamantske lige 2021. nekoliko puta je sjajnim rezultatima stizala do norme za SP, zatim je i osvajawem DL direktno je obezbedila plasman u Oregon, ali je jo{ jednom potvrdila ulaznicu za planetarnu smotru na Balkanijadi u Rumuniji ove godine gde je pobedila skokom od 6,83 metra.

Sada je, sude}i po fotografijama na dru{tvenoj mre`i Instagram, nikad spremnija.

- Posle dve nedeqe napornog rada, posledwa faza kojoj te`im jeste dobar odmor, dobre vibra-

cije i da se popnem na podijum po 13. put, napisala je Ivana u opisu fotografije, dok je na storiju pokazala ~ime je sve "mu~io" wen trener Goran Obradovi}.

Svetsko prvenstvo u atletici u Juxinu, u dr`avi Oregon, a po mnogo tome }e biti specifi~no.

Naime, nagradni fond bi}e najvi{i u istoriji, saop{tila je Me|unarodna atletska federacija.

Novi {ampion sveta inkasira}e 70 hiqada evra, drugoplasirani duplo mawe, dok }e nosilac bronze dobiti 22 hiqade evropskih nov~anica.

Bonus za takmi~are koji eventualno obore svetski rekord dobi}e jo{ sto hiqada evra.

Ukupni nagradni fond prvenstva iznosi 8.498.000 evra.

THURSDAY  ^ETVRTAK 21. 7. 2022.

[TA NOVAK RADI U CRNOJ GORI:

Op~inila ga ve{tina koja je bila zabrawena Misterija motivi{e Novaka.

Novak \okovi} se nalazi u Crnoj Gori, gde puni baterije za nastavak sezone, a boravak na Jadranskom moru je iskoristio da se oproba u brojnim aktivnostima i sportovima koji su u su{toj suprotnosti od tenisa.

Kada je u pitawu onaj opu{taju}i deo, Novak je prvo uslikan sa navija~ima fudbalskog kluba Bokeq poznatim pod nadimkom „Be{tije“, da bi potom bio na koncertu Dina Merlina, te razne`io pratiioce fotografijom sa dve „kraqice“ uz tri propratna srca.

No, nije Novak oti{ao u Crnu Goru samo da bi se opustio, wegov odmor mo`e da bude opisan i kao "aktivan", o ~emu svedo~e i brojne fizi~ke aktivnosti.

Podsetio je \okovi} svoje pratioce da se sjajno snalazi i sa

veslom u rukama, ali je najvi{e pa`we privukla wegova posve}enost i `eqa da nau~i borila~ku ve{tinu koju su u 16. veku osnovali robovi iz Afrike, a potom usavr{ili Brazilci na prelazu izme|u 19. i 20. veka, kapoeru. [ta je kapoera i zbog ~ega je Novak \okovi} odlu~io da se, uz pomo} Brazilca Marsela Santosa, poznato kao me{tre (majstor) Pulmao, posveti ba{ woj (upore|uju}i snimke od ranije sa ovim novonastalim, izuzetno je napredovao) kao vidu pripreme za ono {to ga o~ekuje u nastavku sezone?

Najboqi opis ove ve{tine dao nam je Stin Moler, majstor kapoere iz Danske i ~ovek koji nosi velike zasluge za wen dolazak u Srbiju: "Kapoera je brazilska kulturna manifestacija. Nastala je

„SVE OTI[LO DO\AVOLA“:

Mekinro moli za pomo} Novaku, otkrio po ~emu je unikat Xon Mekinro nastavqa da javno lobira u korist Novaka \okovi}a, ali bi moglo da do|e do situacije "medve|e usluge".

Legendarni teniser je jo{ jednom stao na stranu srpskog igra~a, koji po va`e}im zakonima ne mo`e da u|e na teritoriju Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. \okovi} nije vakcinisan protiv koronavirusa, pa zbog toga ne mo`e da dobije vizu da se takmi~i.

Mekinro se ne sla`e sa svim {to je \okovi} uradio, ali ipak isti~e da bi mu trebalo dozvoliti da se takmi~i.

"Novak ne dobija po{tovawe koje zaslu`uje, ali on je gospodin.

Nisam saglasan sa odlukom da se ne vakcini{e, ali je po{tujem. On je jedan od najspremnijih qudi na svetu i obra}a pa`wu na sve {to stavqa u svoje telo", po~eo je Mekinro.

Jo{ jednom je podsetio na sve {to se de{avalo po~etkom godine. "[teta je {to je do{ao u situaciju kada je sve oti{lo do|avola za wega. Potpuni debakl. Do te mere da su ga bukvalno izbacili iz Australije. Mislim, je l' me to neko zeza? Na~in na koji se sve odvilo je bio stra{an, pa ga po{tujem jo{ vi{e jer je pre{ao preko svih tih stvari. On mora da je mentalno naj~vr{}i igra~ kojeg sam ikada video na teniskom terenu".

Hvalio je i Rafael Nadala, dodu{e kroz paralelu sa srpskim asom.

"Nadal je igra~ koji najvi{e ostavqa 'srce na terenu', ali je \okovi} mentalno neverovatan. Neverovatno je to sa ~ime on sve uspeva da se izbori i da uprkos tome uspe na najvi{em nivou", dodao je Mekinro.

Jo{ jednom je pozvao SAD da se dozvoli ulazak Srbinu da se takmi~i u Wujorku.

"Moramo to da sredimo. \okovi} mora da igra na US openu. Molim vas, neka neko prona|e re{ewe kako to mo`e da se desi jer nam je ovde stvarno potreban ovaj neverovatni {ampion", poru~io je sedmostruki grend slem {ampion. Ipak, iako jeste ovo podr{ka srpskom igra~u, deluje da se pravi narativ da bi SAD trebalo da se "savije" pred srpskim teniserom, {to je te{ko o~ekivati i moglo bi da bude samo kontraproduktivno.

Aleksandra Kruni} i Olga Danilovi}

Dve titule i najboqa nedeqa za `enski tenis jo{ od Ane i Jelene

iz potrebe za slobodom govora i uma, duha, tokom kolonizacije Brazila, kada su milioni bili dovedeni iz Afrike u Brazil kako bi radili. Bili su zarobqeni na farmama, radili na poqima... Neki su uspeli da pobegnu, osnivali su zajednice, sela, ~ak i gradove, gde su vratili tradicije iz svoje domovine, ali pritom stvarali i nove tradicije u Brazilu", opisao je Stin ovu ve{tinu.

No, iako je od 2014. godine uvr{tena u svetsko kulturno nasle|e od strane UNESCO, sam po~etak kapoere imao je znatno agresivniju notu.

Sve je po~elo sredinom 16. veka, kada je veliki broj robova koje su Portugalci zarobili u Africi (prete`no u Angoli, Mozambiku, Gvineji Bisao, Kape Verdeu i Sao Tome i Principeu), a potom i prebacili u zemqu karioka, poku{ao da prona|e na~in da kanali{e bes koji se godinama i generacijama talo`io, ali da to ujedno ne bude lako uo~qivo robovlasnicima. Spoqa je izgledalo kao interesantni ples, ali je zapravo imao jo{ jednu dodatnu svrhu - pripremu robova za borbu ukoliko bi do we do{lo, pa je u narodni ples afri~kih plemena dodat veliki broj udaraca karakteristi~nih za ostale borila~ke ve{tine.

Upravo ova kombinacija je u narednim decenijama i vekovima kori{}ena od strane robova pri bekstvu, a iz godine u godinu je rastao broj onih koji su uspevali da se oslobode, sve dok 13. maja 1888. godine nije doneta odluka o ukidawu ropstva u Brazilu. No, ubrzo je usledio ozbiqan udarac na kapoeru. Naime, brazilska vlada je, u strahu da bi ona mogla da bude iskori{}ena u svrhu osvete zbog potla~enog statusa koji su robovi imali u Brazilu u pro{losti, donela odluku da kapoeru zabrani 1890. godine. Nije pomoglo ni to {to su je mnogobrojni robovi, sada slobodni, koristili prilikom pqa~kawa i zastra{ivawa lokalnog stanovni{tva.

Oni koji bi bili uhva}eni kako je ve`baju trpeli su `estoke posledice - od dru{tvenog izop{tavawa, preko proterivawa, oduzimawa privilegija, dok, u nekim ekstremnim situacijama, odsecawa ruku ili ~ak smrti.

Usledio je takozvani "mra~ni

U Srbiji se dugo sa ovoliko pa`we nije pratio `enski tenis, {teta {to su obe ostale bez titule Olga Danilovi} i Aleksandra Kruni} pora`ene su u finalima turnira u Lozani odnosno Budimpe{ti, ali su sjajnim igrama vratile veru u `enski tenis.

Kruni}eva i Danilovi}eva su partijama ponovo `enski tenis u Srbiji dovele u centar pa`we.

Uspele su da do|u do same zavr{nice i borbe za trofeje, jo{ od Ane Ivanovi} i Jelene Jankovi} se ~ekalo se da gledamo kako se dve igra~ice bore u finalima WTA turnira.

Ipak, na kraju su obe teniserke ostale bez trofeja, ali se ~ini da ih ~ekaju daleko boqi dani.

Kruni}eva nije uspela da osvoji titulu na turniru u Budimpe{ti, po{to je u finalu pora`ena od Bernarde Pere rezultatom 6:3, 6:3.

Previ{e je gre{ila u kqu~nim trenucima kada je trebalo da prelomi me~, a Pera je to znala da iskoristi i do|e do velike pobede.

Kruni}evu ~eka skok na WTA listi gde je projektovana na 86. mesto.

Olga Danilovi} je kona~no po~ela da opravdava veliki talenat, posle brojnih zdravstvenih problema zablistala je u Lozani gde je pokazala i da ima veliku mentalnu snagu.

Dva puta se vra}ala iz te{ke pozicije i preokretom lomila rivalke, a najboqe je sa~uvala za polufinale gde je dominantnom igrom razbila Ruskiwu Anastasiju Potapovu.

Ipak, Olga je pala u finalu, po{to je Petra Marti} osvojila titulu pobedom sa 6:4, 6:2. Danilovi}eva je pokazala da ova nedeqa predstavqa veliki podstrek za nastavak sezone.

Od ponedeqka je projektovana na 106. poziciju WTA liste, samo deset mesta slabiji plasman u odnosu na wen najboqi iz 2018. godine (bila je 96. na svetu).

Olga je do{la na korak da na narednim grend slemovima igra u glavom `rebu i preska~e neugodne kvalifikacije.

Sjajnu nedequ u Lozani, Olga Danilovi} je kompletirala titulom u dublu, po{to je u tandemu sa Kristinom Mladenovi} do{la do pehara.

One nisu ni morale da igraju finalni me~, dobile su ga bez borbe jer je dubl Zidan{ek/Ekeri predao me~ zbog povrede. Titulu je u dublu osvojila i Ivana Jorovi} koja se vra}a posle povrede. U finalu dubla u letonskom gradu Lipaji, ^a~anka je zajedno sa Slovenkom Dalilom Jakupovi} savladala Letonke Spaku i Tomase sa 6:0, 6:4. period" pre nego {to je u tre}oj deceniji 20. veka represija malo po~ela da popu{ta, a brojni u~iteqi borila~kih ve{tina pojedine delove kapoere uveli u svoj repertoar. Tako je profesor Mario Ale{o po~eo da kombinuje ples kapoere sa xudom i rvawem, a Anibal Zima Burlamakvi je objavio prvi vodi~ za kapoeru 1928. godine.

No, veliko je pitawe da li bi kapoera bila to {to jeste da nije bilo Manuela dos Reisa Ma~ada, poznatog kao me{tre (majstor) Bimba, i Agenora Moreire Sampaja, koji je ostao upam}en po imenu Sinoziwo.

Wih dvojica su, svaki na svoj na~in, kapoeru sistematizovali.

Bimba je, sa akcentom na umetni~ki deo, ukqu~io muziku i instrumente i ostao upam}en kao pokreta~ takozvanog "regionalnog" stila. dok je Sinoziwo postao "tvorac" pravca poznato kao "kapoera karioka", ~iji glavni akcenat je bio na borbenom delu ve{tine, bez muzike i prate}ih stvari.

Iz godine u godinu kapoera se razvijala prvo po celom Brazilu, potom je po~ela da se {iri i na ostatak sveta, a globalnu ekspanziju do`ivela je sa filmom "Only the strong" iz 1993. godine, sa Markom Dakaskosom u glavnoj ulozi.

Ulogu svetske "perjanice" od ~uvenog glumca preuzeo je doskora{wi najboqi teniser sveta, a uzev{i u obzir mantru kapoere da je, kako nam je Stin rekao u intervjuu, u pitajnu "magi~na ve{tina u ~ijoj sr`i se nalaze muzika i ritam koji prenose misteriju, na{ odnos jednih sa drugima, po{tovawe...", i ne iznena|uje {to se \okovi} prona{ao u nekada zabrawenoj ve{tini osnovanoj od strane robova i u woj prona{ao pravi "kqu~" za otkqu~avawe motivacije u momentima prevazila`ewa jedne od najve}ih sportskih nepravdi u istoriji, i kada postoji realna mogu}nost da, uprkos osvojenom Vimbldonu, ispadne iz deset najboqih igra~a sveta.

N. R.