Srpski glas 21. mart

Ve} godine

srpskog

Strana 26

Strane 16 i 17

Foto: Goran Doj~inovi}

PRA[TAWE I MOLITVA: Po~eo Veliki vaskr{wi post

Za pravoslavne vernike po~eo je Vaskr{wi post, koji prethodi najve}em hri{}anskom prazniku. Ovaj, najdu`i, post traje 48 dana

^asni Vaskr{wi post, po{tovali su Apostoli i sam Gospod Isus Hrist koji se uo~i golgote i razapiwawa na krst, podvrgao dugotrajnom uzdr`avawu od hrane i pi}a. Tako da je Vaskr{wi post i najstariji, a su{tina nije samo u odricawu od hrane `ivotiwskog porekla.

“Nego i od nekih lo{ih navika, lo{ih re~i, dela, misli. Sami sebe raspiwemo sa `ivim gospodom Isusom Hristom i pravimo jednu smotru nad svojim `ivotom”, ka`e sve{tenik Jovan Vukovi}.

Vaskr{wi post traje sedam nedeqa.

“Delim tu tugu i tu radost vaskrsewa koja nas o~ekuje i eto na neki na~in u`ivam u postu i mislim da je prijatan i dobar za ~oveka”, navodi Jelena Proti} Petronijevi}, iz Kru{evca.

Postoji op{te pravilo ishrane u toku posta, a te`inu odre|uje duhovnik zavisno od godina i zdravstvenog stawa vernika.

“Molitva nas upravo i upu}uje na ceo smisao i tog posta. Da mi u stvari ne gledamo na onoga ko je pored nas i {ta on radi. Kako on posti, kako se on podvizava. Nego upravo gledamo na sebe da o~istiv{i sebe, mi u stvari onda na taj na~in doprinosimo celokupnoj zajednici”, isti~e Jovan Vukovi}, sve{tenik.

Ove godine Vaskrs proslavqamo neuobi~ajeno kasno 5. Maja. Za razliku od ostalih hri{}anskih praznika sa svim pravoslavcima u svetu.

Potvr|ena optu`nica za masovno ubistvo kod Mladenovca

Uskoro mo`e da se o~ekuje da Vi{i sud u Smederevu zaka`e po~etak su|ewa Uro{u i wegovom ocu Radi{i B., dok }e, prema odluci suda, Uro{evom ujaku i bratu od ujaka suditi Vi{i sud u Kragujevcu

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je optu`nicu protiv Uro{a B. osumwi~enog da je u selima Dubona i Malo Ora{je ubio devet osoba, kao i protiv wegovog oca Radi{e B.

Drugostepeni sud je potvrdio re{ewe o potvr|ivawu optu`nice, objavqeno je na sajtu tog suda.

Uskoro mo`e da se o~ekuje da Vi{i sud u Smederevu zaka`e po~etak su|ewa Uro{u i wegovom ocu Radi{i B, dok }e, prema odluci suda, Uro{evom ujaku i bratu od ujaka suditi Vi{i sud u Kragujevcu.

Apelacioni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno odlu~io da prikupqeni dokazi u dosada{wem toku ovog krivi~nog postupka daju dovoqno osnova za zakqu~ak da postoji opravdana sumwa da je Bla`i} izvr{io krivi~na dela koja mu se optu`nicom stavqaju na teret.

Potvrdio je i stav prvostepenog suda da se oglasi mesno nenadle`nim za postupawe u odnosu na Gorana i Borisa G, odnosno da wima treba da sudi Vi{i sud u Kragujevcu, jer su krivi~na dela za koja se oni terete po~iwena na teritoriji wegove nadle`nosti.

U fazi istrage vo|en jedinstven postupak prema svoj ~etvorici okrivqenih zbog ~iwenice da je Uro{ B, nakon izvr{ewa krivi~nih dela za koja se sumwi~i, od strane policije prona|en u pomo}nom objektu svog ujaka Gorana G, dok mu je Boris G. brat od ujaka, te da postoji osnovana sumwa da se radi o licima koja su pomogla u~iniocu posle

izvr{ewa krivi~nog dela. Me|utim, prema stavu sudova, imaju}i u vidu sadr`inu optu`nice u delu koji se odnosi na Gorana i Borisa G. aktuelno za vo|ewe jedinstvenog postupka ne egzistira ni osnov iz Zakonika o krivi~nom postupku kojim je propisano da se jedinstveni

Wegovom ocu Radi{i B. stavqeno je na teret izvr{ewe krivi~nih dela nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, no{ewe i stavqawe u promet oru`ja i eksplozivnih materija u sticaju sa krivi~nim delom te{ko delo protiv op{te sigurnosti. Istragom je utvr|eno da je

krivi~ni postupak mo`e sprovesti i u slu~aju kada je vi{e lica okrivqeno za vi{e krivi~nih dela, ali samo ako izme|u izvr{enih krivi~nih dela postoji me|usobna veza i ako postoje dokazi.

Kada je re~ o ujaku i bratu optu`enog Uro{a B, optu`nicom su obuhva}eni oru`je, municija, minsko-eksplozivna sredstva koja se ni na koji na~in ne dovode u vezu sa Uro{em i Radi{om B., odnosno izme|u krivi~nih dela ~ije se izvr{ewe stavqa na teret Uro{u i Radi{i B. i krivi~nog dela ~ije se izvr{ewe stavqa na teret Goranu i Borisu Gavrilovi}u ne postoji me|usobna veza niti ih povezuju me|usobni dokazi. Uro{u B. optu`nicom je stavqeno na teret te{ko ubistvo u sticaju sa krivi~nim delima nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija, otmica i neovla{}eno kori{}ewe tu|eg vozila.

Radi{a B. u ku}i u kojoj je `iveo neovla{}eno dr`ao ve}u koli~inu vatrenog oru`ja, municije i eksplozivnih materija i to jedan pi{toq, jedan revolver, 241 komada metaka razli~itog kalibra, crni barut u koli~ini od ukupno 854,38 grama, kao i razli~ite delove za oru`je.

Goran i Boris G. iz Kragujevca, optu`eni su zbog postojawa opravdane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, no{ewe i stavqawe u promet oru`ja i eksplozivnih materija, jer su u ku}i i pomo}noj prostoriji neovla{}eno dr`ali ve}u koli~inu oru`ja, municije i eksplozivnih sredstava. Uro{u B. stavqeno je na teret da je 4. maja u selima Malo Ora{je kod Smedereva i Dubona kod Mladenovca, pucaju}i iz automatske pu{ke i pi{toqa li{io `ivota 9 qudi, od kojih je dvoje bilo maloletno, a poku{ao da li{i `ivota jo{ 20 qudi, od kojih je ranio wih 12.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Tramp: Deportova}u princa Harija ako je lagao o upotrebi narkotika

Hari je u svojoj autobiografiji „Spare” priznao da je konzumirao drogu, {to bi po zakonu SAD obi~no predstavqalo osnovu za odbijawe zahteva za vizu

Biv{i predsednik SAD Donald Tramp sugerisao je da bi mogao da deportuje britanskog princa Harija iz SAD u slu~aju da bude reizabran u novembru, a doka`e se da je Hari na aplikaciji za vizu lagao o upotrebi narkotika.

Republikanski predsedni~ki kandidat je u intervjuu za „GB wuz” rekao da vojvoda od Saseksa „ne}e dobiti specijalne privilegije” ukoliko je falsifikovao dokumenta.

Svako ko podnosi zahtev za vizu za `ivot i rad u Americi mora da odgovori sa ‚da’ ili ‚ne’ na pitawe: ‚Da li ste ili ste ikada bili narkoman ili zavisnik?’.

Hari je u svojoj autobiografiji „Spare” priznao da je konzumirao drogu, {to bi po zakonu SAD obi~no predstavqalo osnovu za odbijawe zahteva

za vizu, pi{e Dejli mejl.

Hari je u kwizi tvrdio da je koristio kokain, psihodeli~ne pe~urke i marihuanu, za koju je istakao da mu je pomogla da se nosi sa smr}u majke, princeze Dajane.

Biv{i predsednik je ranije rekao da „ne bi za{titio” Harija jer je „izdao kraqicu (Elizabetu II)”. Tramp je tako|e napomenuo da }e, ako pobedi na izborima u novembru, Hari biti prepu{ten sam sebi.

Vojvoda od Saseksa i wegova supruga Megan `ive u Kaliforniji sa dvoje dece, otkako su napustili kraqevsku porodicu 2020. godine.

GRENEL, TRAMP I ZGRADA GENERAL[TABA: Kako je Donaldov zet re{io da investira u Beogradu

„Wujork tajms” je imao

uvid u sporazum koji bi trebalo da sklope srpska vlada i firma

Xareda Ku{nera

Luksuzni hotelski i apartmanski kompleks, kao i muzej, trebalo bi da niknu na mestu General{taba uru{enog u NATO bombardovawu koji bi, kako se planira, bio iznajmqen na 99 godina, bez naknade, tvrdi „Wujork tajms”, koji je imao uvid u nacrt sporazuma koji bi trebalo da potpi{u Vlada Srbije i tim Xareda Ku{nera, zeta biv{eg, a potencijalno i budu}eg ameri~kog predsednika Donalda Trampa.

„Nacrt sporazuma koji je ‚Tajmsu’ dostavio zvani~nik srpske vlade precizira formalni besplatni prenos vlasni{tva nad imovinom Ku{neru, nakon izgradwe hotelskog kompleksa i luksuznih stambenih jedinica. Ku{ner, u jednom svom intervjuu, nije osporio istinitost dokumenta do koga smo do{li. On je rekao da su se strane provizorno dogovorile da Vladi Srbije daju 22 odsto ostvarenog od oko 500 miliona dolara vrednog projekta”, navodi list.

Ovaj „biznis”, me|utim, mogao bi da, iako sa wim nema veze, „ko{ta” i samog Trampa, i to zbog navodnog sukoba interesa.

Ku{ner, naime, tvrdi da sa tastom nikad nije razgovarao o beogradskom projektu, kao i da nije znao da je i sam Tramp ranije „bacio oko” na tu lokaciju.

Sagovornica „Wujork tajmsa”, profesorka prava na Va{ingtonskom univerzitetu u Sent Luisu, specijalizovana za etiku vlade, Ketlin Klark, upozorava,

Skandal: Vlast u Srbiji bez ikakve naknade daje

General{tab firmama povezanim sa Trampom

me|utim, da bi Ku{nerov projekat u Beogradu, ako Tramp ponovo postane predsednik, mogao da otvori sukob interesa.

„Vlada Srbije bi mogla da poku{a da uti~e na budu}eg predsednika Trampa tako {to }e pomo}i wegovoj porodici da se obogati. Na spoqnu politiku prema Srbiji trebalo bi da uti~e ono {to je u interesu Sjediwenih Dr`ava, a ne bilo kakve finansijske usluge koje dolaze od srpske vlade”, ka`e Klarkova.

Specijalni izaslanik Trampove administracije za dijalog Beograda i Pri{tine Ri~ard Grenel, navodno je bio „glavna snaga” koja je Ku{nera navela da razmotri investiciju. Tako da list dovodi u pitawe i to da li je mo`da on imao potencijalni konflikt interesa.

„Veza izme|u Grenelove uloge u nastojawu da se rekonstrui{e beogradska lokacija (dok je on bio u vladi i van we)

Politiko: Kina ne}e u~estvovati u mirovnim pregovorima bez Rusije

Kina }e bojkotovati

me|unarodne mirovne pregovore o sukobu izme|u Rusije i Ukrajine osim ako Moskva ne zauzme svoje mesto za stolom, izvestio je u ponedeqak Politiko, pozivaju}i se na zvani~nike upoznate sa tim.

Prema pisawu medija, poruka je „poja~ana” tokom evropske turneje kineskog izaslanika za Evroaziju Li Huija ranije ovog meseca. Li se sastao sa Andrejem Jermakom, {efom kabineta predsednika Volodimira Zelenskog, dok je bio u Kijevu 7. marta, prenosi Ra{a Tudej

Moskva je odbacila te zahteve kao nerealne, isti~u}i da ne}e predati Krim i ~etiri druga biv{a ukrajinska regiona koji su se pridru`ili Rusiji nakon odr`avawa referenduma.

List zatim dodaje i kako se Grenel sprijateqio sa Vu~i}em i ministrom finansija Sini{om Malim „za koga zvani~nici u Beogradu ka`u da ima ulogu u ustupawu zgrade Ku{neru”. Mali, me|utim, nije odgovorio listu za komentar na ovu temu.

Neki od „Tajmsovih” sagovornika, koji su navodno zvani~nici srpske vlade, podse}aju da je Grenel inicijativu o zajedni~koj obnovi biv{eg general{taba koju bi sproveli SAD i Srbija, izneo odmah nakon Vu~i}eve posete Trampu.

Ku{ner je u to vreme slu`io kao vi{i savetnik u Beloj ku}i.

Mnogo godina ranije, jo{ 2014. godine, i pre nego {to je Tramp postao predsednik, on je tako|e merkao zgradu General{taba. Predstavnici wegovog tima tada su bili zainteresovani za gradwu hotela sa pet zvezdica.

Sli~ne ideje ima sad i Trampov zet.

O Ukrajini }e se verovatno razgovarati tokom posete nema~kog kancelara Olafa [olca Kini slede}eg meseca. Kineski predsednik Si \inping }e potom otputovati u Pariz po~etkom maja i sastati se sa svojim francuskim kolegom Emanuelom Makronom, saop{tio je Politiko.

Kina je odbila da okrivi Rusiju za teku}i sukob i naglasila je da se borbe mogu zaustaviti samo diplomatskim putem. Peking je 2023. predstavio mapu puta za mirovno re{ewe od 12 ta~aka, pozivaju}i obe strane na deeskalaciju. Kijev je od tada odbacio predlog.

Ukrajina insistira da se o miru mo`e pregovarati samo pod uslovima Zelenskog, koji ukqu~uju povla~ewe ruskih snaga sa „ilegalno okupirane“ teritorije.

Pregovori izme|u Moskve i Kijeva su prakti~no prekinuti u prole}e 2022. godine, pri ~emu su se obe strane me|usobno optu`ivale da postavqaju nerealne zahteve. Ruski predsednik Vladimir Putin je naknadno rekao da su se ukrajinski pregovara~i u po~etku slo`ili sa nekim od uslova Moskve, ali su potom naglo odustali od sporazuma.

Glavni pregovara~ Kijeva, Dejvid Arahamia, otkrio je u novembru 2023. da je glavni ciq wegovog tima bio da „kupi vreme” za ukrajinsku vojsku.

[vajcarska je predlo`ila da bude doma}in velikog mirovnog samita negde ove godine. Me|utim, nije odre|en konkretan datum, a nije otkrivena ni lista potencijalnih u~esnika.

kao i Ku{nerovog sporazuma, otvara nova pitawa o sukobu interesa izme|u javnih i privatnih uloga”, isti~e ameri~ki list.

„Wujork tajms” navodi da je tokom 2018. i 2019. godine, dok je radio kao ambasador u Nema~koj pri Trampovoj administraciji Ri~ard Grenel, „nastojao da ostvari velike pobede za svog {efa”, pa tako po~eo da neguje i dobre odnose {irom Evrope, izme|u ostalog i sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vu~i}em.

„Izvr{io je ogroman pritisak na pri{tinskog premijera Aqbina Kurtija da ukine carine na srpske proizvode, a istaknuti Trampovi saveznici po~eli su javno da pozivaju na povla~ewe ameri~kih mirovnih snaga sa ‚Kosova’. Grenel je imao i jednog va`nog saveznika na Kosovu: tada{weg predsednika Ha{ima Ta~ija, koji je kasnije optu`en za ratne zlo~ine”, navodi „Wujork tajms”.

Ku{nerova kompanija „Afiniti partners”, saop{tila je da }e zgrada General{taba biti „pretvorena u luksuzni hotel svetske klase”, ali da }e ukqu~ivati i muzej i spomen obele`je koje su projektovali srpske arhitekte, kako bi se odala po~ast va`nosti lokacije u novijoj srpskoj istoriji.

Ne{to detaqnije o tome govorio je Grenel, navode}i da }e u Kneza Milo{a biti izgra|en i Memorijalni kompleks.

„U pitawu je poslovni prostor, stanovi i hotel sa pet zvezdica. Napravili smo most koji }e obele`iti prvobitnog arhitektu projekta i simboliku prijateqstva sa Zapadom. Memorijalni kompleks }e se graditi kroz konkurs – zatra`i}emo od pojedinaca da dostave predloge za spomen-obele`je. To }e biti na~in da se gleda u budu}nost i izgradi most prijateqstva i obnove”, rekao je Grenel.

REZOLUCIJA O ISLAMOFOBIJI: Srbija se ponovo nije usaglasila sa EU tokom glasawa u UN

Srbija je, zajedno sa Rusijom, Kinom, ali i SAD, glasala za usvajawe rezolucije

Srbija se ponovo nije uskladila sa zemqama Evropske unije tokom glasawa u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija o Rezoluciji kojom se poziva na uvo|ewe mera za borbu protiv islamofobije.

Rezoluciju, koja je izglasana na Me|unarodni dan borbe protiv islamofobije na predlog Pakistana, podr`alo je 114 zemaqa ~lanica UN, dok je wih 44 bilo uzdr`ano. Nijedna zemqa nije glasala protiv Rezolucije.

Me|u uzdr`anima se na{la ve}ina dr`ava Evropske unije, kao i zemqe poput Velike Britanije, Crne Gore, Argentine, Brazila, Jermenije i Ukrajine. Predstavnici nekoliko zemaqa, me|u kojim je i Izrael, nisu glasali.

ve svete kwige (Kurana), napada na xamije, lokalitete i svetiwe i drugih oblika verske netolerancije, negativnih stereotipa, mr`we i nasiqa nad muslimanima, prenela je kineska agencija Sinhua. Amandman kojim se tra`i uklawawe dela o Kuranu, koji su predlo`ile evropske zemqe i Velika Britanija, nije prihva}en, zbog ~ega su te zemqe ostale uzdr`ane.

Rezoluciju su podr`ale zemqe sa svih kontinenata, ukqu~uju}i Rusiju, Kinu, Iran i Tursku, ali i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Kanada. Za usvajawe teksta glasale su i Albanija i Bosna i Hercegovina.

Rezolucijom se osu|uje svako zagovarawe verske mr`we koje predstavqa podsticawe na diskriminaciju, neprijateqstvo ili nasiqe, pre svega prema muslimanima {to se manifestuje u sve ve}em broju incidenata skrnavqewa wiho-

Ovo nije prvi put u posledwih nekoliko meseci da se Srbija nije uskladila sa Evropskom unijom tokom glasawa u Generalnoj skup{tini UN, po{to je Beograd krajem novembra podr`ao usvajawe rezolucije kojom se od Izraela tra`i povla~ewe sa Golanske visoravni, koju ta zemqa dr`i pod okupacijom od 1967. godine.

Srbija se, tako|e, sa EU nije uskladila ni tokom glasawa o rezoluciji o osudi veli~awa nacizma, koja je usvojena u decembru pro{le godine.

OD POVRATKA IZ PONORA DO PETOG MANDATA: Kqu~ni momenti Putinove vlasti

Vladimir Putin je ostvario istorijski uspeh na predsedni~kim izborima u Rusiji i kre}e u svoj peti mandat. Od po~etka XXI veka pa do danas Rusija je od zemqe pred kolapsom postala velesila i peta ekonomija sveta.

Vladimir Putin je pro{ao dug put od rada u obave{tajnoj slu`bi do prvog lica najve}e

no stanovni{tvo je i dan danas zahvalno Putinu.

PREPOROD EKONOMIJE

U Rusiji 1990-ih je vladao haos: ekonomske reforme su potpuno propale, doma}a industrija i ma{instvo su prakti~no prestale da postoje, vojska i preduze}a vojno-industrijskog kompleksa su bila u opadawu. Putin je stvorio

ru`awe koje se aktivno koristi u zoni Specijalne vojne operacije. Mo`e se re}i da je ruska vojska danas najspremnija na svetu.

POVRATAK KRIMA

I SEVASTOPOQA

Pre deset godina, 18. marta 2014. godine potpisan je sporazum o prijemu Republike Krim i grada Sevastopoqa u sastav Ru-

dr`ave na svetu. U svom novogodi{wem obra}awu na pragu 2000. godine, prvi predsednik Ruske Federacije Boris Jeqcin saop{tio je da podnosi ostavku, poveriv{i du`nost {efa dr`ave do izbora Putinu, koji je tada bio na ~elu vlade.

Iako mu to prvo nije bio ciq, Putin je prihvatio izazov i svojom odlukom promenio sudbinu Rusije.

Za 24 godine koliko je na vlasti u ulozi predsednika i premijera (2008-2012), Vladimir Putin je preporodio Rusiju, koja je od zemqe pred raspadom postala nuklearna sila i najmo}nija ekonomija Evrope.

MIR NA SEVERNOM KAVKAZU

Putinov ulazak u veliku politiku dogodio se paralelno sa borbama u ^e~eniji i separatisti~kom agresijom u Dagestanu. Bile su potrebne hitne i o{tre mere, a Putin je, prema wegovim re~ima, ~ak bio spreman da `rtvuje svoju politi~ku karijeru da bi re{io situaciju.

Me|utim, to nije bilo potrebno jer je u martu 2000. na predsedni~kim izborima pobedio je u prvom krugu i odmah krenuo da re{ava probleme na Severnom Kavkazu.

Ruska vojska je uspela da uni{ti teroriste i uspostavi mir u regionu koji je bio pod konstantnim tenzijama od raspada SSSR. Godine 2009. je ukinut re`im antiteroristi~ke operacije koji je ujedno ozna~io kraj borbi i po~etak novog `ivota. Rusija je zatim preporodila teritorije koje su bile pretvorene u pustiwu, a lokal-

jedinstveno pravno poqe i oja~ao centralnu vlast. Sproveden je niz kqu~nih reformi, ukqu~uju}i poreske, bankarske, zemqi{ne i stambeno-komunalne reforme. Moskva je, tako|e, isplatila svoje spoqne dugove kreditorima iz MMF-a i zemaqa Pariskog kluba, nakon ~ega se ukazala prilika za brzi ekonomski rast.

Vladimir Putin je na po~etku svog prvog predsedni~kog mandata postavio vladi ambiciozan ciq da udvostru~i BDP. Me|utim, protekle 23 godine BDP Rusije je porastao sa sedam na 109 triliona rubaqa, a realni prihodi gra|ana su sedam puta vi{i.

Niz mera koje su preduzimale vlade za vreme vladavine Vladimira Putina nisu samo povratile rusku ekonomiju, nego je i u~inile nezavisnom od zapada. Rusija nije samo pregurala ekonomske krize i ogroman broj sankcija, ve} je i postala peta ekonomija sveta i prva u Evropi, pre svega jer se sve vi{e ula`e u sopstvenu proizvodwu.

MODERNIZACIJA

ORU@ANIH SNAGA

Za vreme Vladimira Putina potpuno su se promenile Oru`ane snage Rusije. Nakon krize 90-h godina pro{log veka, ruska vojska je danas jaka, moderna, dobro obu~ena i opremqena. Usvojen je i sprovodi se Dr`avni program naoru`awa, a`uriraju se arsenali, formiraju se nove vojne jedinice, grade se novi vojni gradovi. Danas biti vojnik u Rusiji je i presti`no, i dobro pla}eno. Ruska vojna industrija proizvodi najnovije i najsavremenije nao-

doga|aja su ostavila odli~an utisak u svetu i podigla nivo organizacije koji jo{ dugo ne}e biti dostignut.

POBEDA NAD ME\UNARODNIM TERORIZMOM

ske Federacije. Iste godine uspostavqen je savezni program za integraciju privrede poluostrva u ekonomski prostor Rusije i modernizaciju infrastrukture.

Od ulaska u sastav Ruske Federacije, bruto regionalni proizvod Republike porastao je 4,5 puta: sa 168,83 milijarde rubaqa u 2013. na 769 milijardi u 2023. Poluostrvo je postalo jedan od regiona Rusije koji se najdinami~nije razvija, pre svega zbog obimnih infrastrukturnih projekata. Epohalni doga|aj bila je izgradwa Krimskog mosta, koji je povezao poluostrvo sa „velikom” Rusijom.

Danas je Krim centar turizma koji nastavqa da se razvija „ludim” tempom bez obzira na Specijalnu vojnu operaciju i sankcije.

OLIMPIJADA

I SVETSKO PRVENSTVO

Rusija je poznata po tome {to ume da organizuje velike doga|aje, dok je predsednik Putin veliki qubiteq sporta. Vladimir Putin je trenirao xudo i sambo, ~esto igra hokej i pojavquje se na velikim sportskim doga|ajima. S toga ne treba da ~udi {to je aktivno pratio pripreme za zimske Olimpijske igre (2014) i svetsko prvenstvo u fudbalu (2018).

Tokom priprema za ZOI i SP, Rusija je izgradila neverovatnu infrastrukturu: So~i, gde su se odr`ale igre, je dobio ceo sportski deo grada na ~elu sa stadionom „Fi{t”. Za svetsko prvenstvo je bilo sagra|eno ili obnovqeno 12 stadiona koji su ugostili najboqe reprezentacije sveta. Oba

Rusija je dugi niz godina vodila rat sa teroristima na svojoj teritoriji. Nakon uspostavqawa mira na Severnom Kavkazu Rusija po~iwe borbu sa me|unarodnim terorizmom. Naime, Vladimir Putin je 2015. godine prihvatio poziv predsednika Sirije kome je bila neophodna pomo} u borbi sa ISIS-om (teroristi~ka organizacija).

Ruska vojska je pomogla Ba{aru el Asadu da spasi zemqu od raspada i da oslobodi ogromnu teritoriju. Danas je skoro 90 odsto sirijske teritorije o~i{}eno od ISIS-a. Rusija je ve{to koristila sve svoje alate u re{avawu sirijske krize – od vojne kampawe do ozbiqnih politi~kih napora i humanitarnog rada.

PORAST ME\UNARODNOG

UTICAJA

Rusija je i pre Specijalne vojne operacije imala veliki uticaj u svetu. Me|utim nakon SVO, Kolektivni Zapad je uveo Rusiji rekordni broj sankcija u nadi da uni{ti wenu ekonomiju i da natera ruske saveznike da je se odreknu. Me|utim ruska ekonomija je izdr`ala, a Moskva je samo u~vrstila svoj polo`aj u svetu. Niz azijskih, afri~kih i ju`noameri~kih zemaqa se pridr`ava proruskih stavova, pokrenuta je dedolarizacija, BRIKS, [OS i Evroazijska unija su dobili na zna~aju. Dovoqno je pogledati kako je Vladimir Putin do~ekan u Ujediwenim arapskim emiratima i Saudijskoj Arabiji da bi se shvatilo da je Zapad sam sebe izolovao, dok Rusija samo poja~ava svoj uticaj.

SPECIJALNA

VOJNA OPERACIJA

Nakon po~etka Specijalne vojne operacije, Rusija je dokazala svetu kako se brane svoji nacionalni interesi i `ivoti miliona Rusa na teritoriji Ukrajine. Ruska vojska je od februara 2022. godine pro{la veliki put, a ruska vojna industrija neverovatno brzo napreduje. Sve ~e{}e se na Zapadu mo`e ~uti da se Rusija ne mo`e pobediti na bojnom poqu, iako kijevski re`im podr`ava cela NATO alijansa.

^iwenica je da je Vladimir Putin promenio svet koji nakon dugogodi{we dominacije Zapada postaje multipolaran.

Nakon pobede na predsedni~kim izborima uz rekordnu izlaznost i rekordan broj osvojenih glasova, Vladimir Putin je izjavio da je jedan od prioriteta - ispuwewe ciqeva SVO, {to zna~i da }e Rusija i}i do pobede. Ovo je samo mali niz dostignu}a Vladimira Putina, koji je za ne{to vi{e od dve decenije preporodio Rusiju u napravio od we nezavisnu dr`avu sa konsolidovanim dru{tvom, jakom ekonomijom i najsavremenijom vojskom.

Олимпијски парк, Сочи

PUTIN NAKON OBJAVQIVAWA REZULTATA: Rusija mora da bude jo{ ja~a, izvor snage je ruski narod

Kada smo bili zajedno, niko u istoriji nije uspeo da nas zastra{i i nikada ne}e, poru~io je ruski predsednik u prvom obra}awu nakon izbora

Rusija mora da bude jo{ ja~a, ~vr{}a i efikasnija, poru~io je predsednik Vladimir Putin nakon objavqivawa rezultata predsedni~kih izbora u Ruskoj Federaciji na kojima je osvojio vi{e od 87 odsto glasova.

„Drago mi je {to sam ve~eras sa svojim saborcima i istomi{qenicima. Istorija se ponavqa, sve se ponavqa, a svi smo mi saborci. Svi smo mi jedan tim. @elim da zahvalim svim gra|anima Rusije, koji su iza{li na izbore i glasali. Jedinstvena voqa naroda se formira od glasova gra|ana Rusije”, poru~io je Putin.

Predsednik Rusije je jo{ jednom istakao da je „izvor snage u zemqi ruski narod”, a visok odziv na izborima povezao sa dramati~no{}u situacije i ~iwenicom da Rusija brani svoj razvoj sa oru`jem u ruci.

„Kada smo bili zajedno, niko u istoriji nije uspeo da nas zastra{i i nikada ne}e. U dana{wim uslovima rad na izborima u Rusiji nije samo rutinski posao. Ovaj posao ukqu~uje rizik po `ivot. Pogledajte samo kako se radi na novim teritorijama. Ali to su qudi daleko od vojnih zanimawa. Oni se ni~ega ne boje, rade, ispuwavaju}i svoju du`nost prema otaxbini”, jasno je poru~io Putin.

Putin je izrazio posebnu zahvalnost u~esnicima Specijalne vojne operacije, poru~iv{i da oni pru`aju Rusiji „uslove za wen razvoj i postojawe”.

„Nikada ne}e biti mogu}e suzbiti spoqa voqu Rusa. Rezultati izbora su manifestacija poverewa gra|ana i wihove nade da }e se sve ispuniti”, istakao je ruski lider.

Napadi na pograni~ne oblasti Ruske Federacije trenutno se nastavqaju, ali gubici neprijateqa su 100 odsto, rekao je Putin.

„Inicijativa u zoni SVO u potpunosti pripada Oru`anim snagama Ruske Federacije, svakim danom se napreduje”, ukazao je.

Putin je rekao da je sawao jaku i nezavisnu Rusiju i da se nada da }e izborni rezultati omogu}iti da se to ostvari.

Prema wegovim re~ima, rezultati

rada vlade pokazali su da je administrativni tim veoma efikasan, a to se odnosi i na Kabinet ministara i na Centralnu banku.

Govore}i o izazovima u novom mandatu, Putin je istakao da treba da se re{e problemi Specijalne vojne operacije, da se oja~aju odbrambene sposobnosti i oru`ane snage.

„U~ini}u sve {to je u mojoj mo}i da re{im probleme na{e zemqe”, poru~io je.

Odgovaraju}i na pitawe novinara o odnosima sa Kinom, Putin je napomenuo da je podudarnost interesa Rusije i Kine stabilizuju}i faktor na svetskoj sceni.

„Moskva }e tek narednih godina razvijati odnose sa Pekingom”, naglasio je.

O Makronovom predlogu da se prekine vatra tokom Olimpijskih igara u Parizu, Putin je rekao da ne zna za to, ali da je Rusija spremna da razmotri sva pitawa, kao i da }e pre svega polaziti od interesa Rusije.

Govore}i o smrti Alekseja Navaqnog, ruski predsednik je kazao da je smrt Navaqnog tu`an doga|aj, ali da je bilo i drugih slu~ajeva kada su qudi u zatvoru preminuli, upitav{i „zar se to nikad nije desilo u SAD?”.

On je dodao da je pristao da razmeni Navaqnog za ruske zatvorenike na Zapadu.

Napadi na jednog od predsedni~kih kandidata SAD su sme{ni i postali su sramota za Ameriku, napomenuo je Putin.

„Imam sve razloge da verujem da danas ne vidimo nikakvu demokratiju u izbornim procesima u Sjediwenim Dr`avama. Rusija nema preferencije za ameri~ke predsedni~ke kandidate i radi}e sa onim ko bude izabran”, ukazao je Putin.

Rusija }e biti prinu|ena da formira „sanitarnu zonu” u Ukrajini Putin nije iskqu~io da }e Ruska Federacija u nekom trenutku biti prinu|ena da stvori „sanitarnu zonu” u Ukrajini zbog napada na pograni~ne regione.

On nije rekao kolika bi mogla biti dubina „sanitarne zone” u Ukrajini kako bi se ruski regioni za{titili od granatirawa.

Putin je zahvalio svom predizbornom {tabu na zajedni~kom radu i nazvao ga va`nim za zemqu.

On je istakao da mali broj pritu`bi tokom izbora dovoqno govori o kvalitetu rada izbornih komisija.

Povodom 30 godina uspešne saradnje, našim cenjenim klijentima sa zadovoljstvom produžavamo popust od

U 2024. obeležavamo 30 godina uspešne saradnje s našim klijentima i partnerima u Australiji i širom sveta. Povodom vrednog jubileja pripremili smo niz noviteta, popusta i drugih iznenađenja:

U godini jubileja za Vas smo pripremili: Izuzetno povoljne

• Privlačne cene avionskih karata za ceo svet

• Mogućnost plaćanja na 18 rata bez kamate*

• Izvršite pretragu i rezervišite vašu kartu na našoj web stranici

• Profesionalna podrška tokom celog putovanja

02 8781 1960 www.beotravel.com

Mi Vam nudimo:

• Pristup najpovoljnijim kamatama Bendigo banke i drugih najvećih banaka i finansijskih institucija u Australiji

• Ukoliko kupujete novu nekretninu, refinansirate ili renovirate postojeću, uradite to po najboljim uslovima

• Pozovite nas i osigurajte kredit po vašoj meri

NATO instruktori su u Ukrajini ve} deset godina

^e{ki predsednik i biv{i {ef vojnog komiteta NATO Petar Pavel ka`e da je vojska alijanse prisutna u Ukrajini kao instruktori vi{e od jedne decenije

Trupe NATO-a su ve} u Ukrajini radi kontrole naoru`awa, kao i obave{tajnih podataka i operacija obuke, pi{e {panski „El Pais”.

Francuski predsednik Emanuel Makron je prekr{io tabu kada je u februaru izneo ideju o slawu NATO trupa u Ukrajinu. Tada je ova izjava francuskog lidera otvorila diskusiju u kojoj je bilo potvrda da se vojno osobqe iz zemaqa NATO-a ve} nalazi na ukrajinskom tlu.

Prisustvo vojnika alijanse u Ukrajini je 8. marta priznao poqski ministar spo-

qnih poslova Radoslav Sikorski, koji je naglasio da „za razliku od drugih politi~ara“ ne}e re}i iz kojih su zemaqa ovi vojnici.

Kako se navodi posledwa fraza Sikor-

skog bila je kritika nema~kog kancelara Olafa [olca, koji je krajem februara najavio prisustvo britanskih i francuskih vojnika u Ukrajini. Obja{wavaju}i nespremnost Berlina da po{aqe rakete dugog

Racija izraelske vojske u bolnici „Al [ifa” zbog

„terorista Hamasa”

O~ekuje se nastavak pregovora zara}enih strana koji se, uz posrednike, vode u Kataru

Izraelska vojska saop{tila je da je uspostavila kontrolu nad bolnicom „Al [ifa” u Gazi „uz nekoliko ubijenih i rawenih” i pozvala pripadnike palestinskog Hamasa da iza|u i predaju se. Prema tvrdwama izraelske vojske, do sada je oko

oblasti nalaze taoci, gra|ani Izraela koje je Hamas oteo na po~etku rata.

Bezbednosne snage koje deluju u bolnici „Al [ifa” u gradu Gazi na{le su se pretpro{le no}i pod vatrom palestinskih militanata „iz kruga bolnice”, saop{tile su izraelska vojska i tajna slu`ba „[in Bet”. Ministarstvo zdravqa Gaze, pod kontrolom Hamasa, saop{tilo je da u ju~era{woj raciji, koja je po~ela rano ujutru, ima mrtvih i rawenih i da je na ulazu u bolnicu izbio po`ar.

Prema podacima pomenutog ministarstva, oko 30.000 qudi

izvori, javqaju mediji, tvrde da je {ef Mosada David Barnea vodi pregovore u ime izraelske vlade kako bi obezbedio {estonedeqno primirje u zamenu za 40 talaca. Zvani~nici Izraela procewuju da bi ovi pregovori, ~iji }e medijatori biti iz Katara i Egipta, mogli da traju i do dve sedmice, prenosi Rojters.

Egipatski ministar spoqnih poslova Sameh [ukri izjavio je da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave moraju Izraelu jasno da stave do znawa kakve bi bile posledice kopnene ofanzive na grad Rafa, na jugu pojasa Gaze, budu}i da su SAD saop{tile da se protive toj planiranoj operaciji.

80 osumwi~enih zarobqeno, a neki od wih su „potvr|eni teroristi”, javqa „Tajms ov Izrael”, prenosi Tawug.

Izraelska vojska je saop{tila da je nekoliko pripadnika Hamasa ubijeno i raweno u borbama u krugu bolnice, a da je jedan vojnik lak{e rawen. Prema navodima izraelske vojske, operativci Hamasa nedavno su u{li u bolni~ki kompleks kako bi koristili zgrade kao komandni centar, ali armija nema informacije o tome da li se u ovoj

(ukqu~uju}i raseqene civile, pacijente i medicinsko osobqe) nalazilo se unutar bolni~kog kompleksa tokom napada Izraela. Direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus izrazio je zabrinutost zbog situacije u bolnici „Al [ifa” na severu Gaze i poru~io da bolnice nikad ne smeju da budu boji{ta.

U me|uvremenu, o~ekuje se nastavak pregovora Izraela i Hamasa, koji se, uz posrednike, vode u Kataru. Nezvani~ni

„Retorika i otvoreno re}i da se protivite tom potezu nisu dovoqni, va`no je ista}i {ta }e se dogoditi ako se taj stav ne po{tuje”, naglasio je [ukri.

Upozorio je i da bi humanitarne posledice i gubitak `ivota koji bi se dogodili kao posledica ofanzive bili „katastrofalni”. To je izjavio na konferenciji za {tampu, kojoj je prisustvovao zajedno sa Filipeom Lazarinijem, {efom Agencije UN za pomo} palestinskim izbeglicama.

Nastavqena je razmena vatre na granici Izraela i Libana. Izraelska vojska je saop{tila da je izvela jo{ jedan napad na vojnu lokaciju Hezbolaha na libanskoj teritoriji. U izraelskom vazdu{nom napadu pretpro{le no}i pogo|ene su „vojna struktura i osmatra~nica” Hezbolaha u ju`nom pograni~nom selu Ramiji, objavila je izraelska vojska na „Telegramu”.

dometa „taurus” u Kijev, [olc je tada rekao da bi za wihovo kori{}ewe u Ukrajini morali da budu poslati nema~ki specijalisti, kao {to se dogodilo u slu~aju britansko-francuskih raketa „storm {edov”.

^e{ki predsednik i biv{i {ef vojnog komiteta NATO Petar Pavel rekao je 10. marta da je vojska alijanse prisutna u Ukrajini kao instruktori vi{e od jedne decenije.

[panski list navodi da je u protekle dve godine intervjuisao nekoliko vojnih izvora u Ukrajini i zemqama EU, koji su jednoglasno izjavili da nijedna od armija NATO nije bila ukqu~ena u kopnene borbe.

Oni su priznali da alijansa ima dou{nike na terenu koji mogu da pru`e informacije o situaciji na frontu, da identifikuju efikasnost isporu~enog oru`ja i mogu}e probleme sa wegovom upotrebom, kao i da identifikuju slu~ajeve korupcije uz pru`enu pomo}.

KIJEV SE @ALI NA AMERI^KE KOMPANIJE: Prodaju Rusima satelitske snimke ukrajinskih polo`aja

Visoki zvani~nici ukrajinske vojske veruju da Rusi koriste satelitske snimke koje dobijaju od ameri~kih kompanija kako bi navodili svoje rakete dugog dometa, prenosi „Atlantik”.

Neimenovani izvor iz ukrajinske vojske tvrdi da je redosled doga|aja jasan: satelit pravi slike lokacije, a zatim nekoliko dana ili nedeqa kasnije wu poga|a projektil. Ponekad se {aqe drugi satelit da bi snimio dodatne slike, mo`da kako bi se proverio stepen {tete.

„Broj situacija u kojima je kupovina slika (vojnih objekata) pra}ena raketnim udarima je prevelik je da bi bio slu~ajan”, rekao je izvor.

Kako navode u tom magazinu, iako je mogu}e da su pojedini udari samo slu~ajnost, postoje primeri koji bi potkrepili tvrdwu ukrajinskih zvani~nika.

Na primer, satelitski snimci vojnog aerodroma u ukrajinskom gradu Mirgorodu koji su napravile ameri~ke kompanije tra`eni su najmawe devet puta krajem marta 2022. Taj aerodrom je pogo|en ruskom raketom 2. aprila iste godine.

Sli~an primer zabele`en je i u Lavovu, gde su tra`eni snimci vojne fabrike neposredno pre nego {to je ona pogo|ena 26. marta 2022, a ista stvar dogodila se i u Kijevu po~etkom ove godine. Re~ je o samo nekoliko od „stotina” sli~nih primera, navodi „Atlantik”. Ukrajinci tvrde da oni nadziru letove ruskih satelita, ali da su pretpostavqali da Moskva ne mo`e da koristi informacije koje prikupqaju sateliti saveznika Kijeva.

„Do pre {est meseci nismo mogli ni da zamislimo da bi privatne kompanije prodavale snimke osetqivih podru~ja, ali postaje te{ko poverovati da su svi ovi incidenti slu~ajnost”, tvrdi izvor iz ukrajinske vojske.

Zamenik ukrajinskog ministra odbrane Katarina ^ernogorenko tako|e tvrdi da ruska vojska koristi snimke ameri~kih privatnih kompanija, kao i da ih oni nabavqaju uz pomo} posrednika.

Dok je za relativno a`urne snimke niskog kvaliteta dovoqno otvoriti besplatnu aplikaciju „Gugl maps”, ~ak ni snimci viskog kvaliteta nisu skupi i mogu se kupiti za samo nekoliko hiqada dolara, navodi „Atlantik”.

Dve najve}e kompanije koje prave i prodaju satelitske fotografije u SAD su „Maksar” i „Planet”, i obe su prodale snimke lokacija u Ukrajini koje je ruska vojska kasnije ga|ala.

Zoran Kosti} Cane, vo|a „Partibrejkersa”, o kwizi „Ukr{tene re~i” i pesmama

BOG IMA NAJBOQE ODGOVORE, A \AVO NAJBOQE IZGOVORE

Jedinstveni Zoran Kosti}

Cane, srce beogradske rok grupe „Partibrejkers”, jednog od najpriznatijih bendova srpske i jugoslovenske scene, objavio je prvu zbirku pesama „Ukr{tene re~i” . Odavno je Cane poznat po tome {to ume da u nekoliko re~i sa`me sve {to treba. I ovoga puta je na visini zadatka, a na pitawe kada je nastalo 147 pesama, koliko ih ima u kwizi, Kosti} za „Novosti” odgovara:

- Pisane su ~itavog `ivota jer ja od malih nogu pesme pi{em, kroz wih di{em. Ho}u da ka`em da je to ne{to {to se sakupilo, od 2019. godine sa raznim saradnicama sam to pakovao i iza{lo je pro{le nedeqe. Pesme su nastale u interakciji prema Bogu, prema praznom papiru, da pomo-

gnu onome ko ho}e da ih ~ita. Da mu bude lepo, prijatno.

n Pesme su kratke, ali teraju na razmi{qawe?

- Jesu, to je taj odnos obra}awe Bogu i tom belom papiru koji stoji. Ja svakog dana ne{to pi{em, ~isto da ne bih morao da nosim u glavi i da pamtim. I to se skupi. Gledao sam da ne bude da ja sad ube|ujem qude u ne{to, da sugeri{em i sve to, nego su te pesme neki moj stav, ko voli nek izvoli. Zna~i, da bude {to mawe re~i, da bude jezgrovito, da bude otkriveno ono {to je skrovito.

n Pretpostavqam da naziv kwige poti~e od ukr{tawa stihova?

- Sve je razbacano i onda ti ulazi{ u tematiku, spaja{ re~i, dovodi{ ih u smisao, da budu

ZAMISLI ^OVEKA KOJI NE PRA[TA –ONDA NOSI I TU\ I SVOJ TE@AK TERET

n “Spa{}e se onaj ko oprosti svima”, pi{e{, izme|u ostalog, u novoj zbirci. Da li si ti neko ko opra{ta ba{ svima? – Jesam, moram da opra{tam. Kao {to i meni opra{taju. Da li sam se digao na levu nogu, narogu{io, osuo se od ne~ije gluposti… Moramo pre}i preko sebe i do}i do sebe. Bez pra{tawa nema `ivota. Zamisli ~oveka koji ne pra{ta – onda nosi i tu| i svoj te`ak teret. Moramo uvek da budemo u fazonu: “Pa, desilo se”. Pra{tamo, ali ne zaboravqamo. Pa`qivo s tim!

^EKAWE NA QUBAV

n Kada se pojavio prvi album Partibrejkersa, svi su videli originalnost u izrazu, ali i u tvojim tekstovima o autsajderima, ulici, ~e`wi za kontaktom, i “tajnoj tatinoj devojci”… – ^ekawe na qubav. Svaki ~ovek ~eka na qubav svog `ivota. ^eka da se prepozna u nekom drugom. Na{e o~i tra`e druge o~i, koje tra`e nas. Na{e li~no tra`i sebi sli~no.

jedna za drugu, da stihovi tra`e jedan drugog. Kao {to mi celoga `ivota uvek tra`imo nekog za sebe, tako i ti stihovi tra`e druge stihove za sebe, zar ne? I nisam imao nikakvu pretenziju, mo`da }e se sve zavr{iti na toj kwizi, ipak su „Brejkersi” za mene najva`niji iz prostog razloga {to sam tim „Brejkersima” mladost i starost dao.

n Pesme su iz razli~itih perioda va{eg `ivota?

- Ne, nisu. Ja imam gomile tih listova sa ispisanim nekim mislima. Stihomislenija.

To postoji, kao ruda koju obra|uje{, iz legure izvla~i{ plemenite metale ili plemenite stihove. Kako da objasnim, to se stalno de{ava, to je neprekinuti proces komunikacije sa Bogom. Zna~i, Bog koji kroz te pesme {aqe meni odgovore. [to se ti~e tog nadahnu}a i inspiracije, ona ne dolazi od nas, ona dolazi nama sa nebesa. Nadam se da }e qudi da u`ivaju, oni koji ho}e to da pro~itaju.

n Ipak, bez obzira na to kada su napisane, svaka pesma je vrlo aktuelna?

- Zato {to se bave ve~nim temama - spasewem ~oveka, spasewem wegove du{e, wegovim odnosom prema sredini koja ho}e da ga pakuje za potrebe svoje, a koja ne pita koje su potrebe wegove, ~oveka u gu`vi `ivota, ~oveka koji posmatra. Ja posmatram non-stop. Gledam qude sa kojima `ivim, gledam sebe, gledam bilo koga, tu sam, prisutan. U ovoj svakodnevici koja nas li{ava mogu}nosti za budu}nost neku. Vidi{ {ta se de{ava, ratovi i sve to. De{avaju se jako lo{e prognoze, pune groze. To je u~e{}e `ivoga ~oveka koji svoj `ivot ho}e da sa~uva i da ga podeli uz puno qubavi, razumevawa i tolerancije. Jer mi ~esto nismo takvi. Mi nismo na visini svojih ideala koje zastupamo. @ivot je te{ka {qaka. @alba na presudu koju su doneli u na{em slu~aju i pomilovawe za dane koji su pro{li i koji }e do}i.

n Recenzenti ka`u da va{e pesme nude ohrabrewe i utehu, da nisu samo crna realnost?

- Nisu, ali gore od opisivawa crne realnosti je depresivni optimizam. To je jako neverovatno stawe, a mi smo okru`eni wime. To je kao da je neko nakqukan tabletama i pri~a ti kako }e biti boqe u `ivotu. Sve te pesme, to su emocije, borba za ose}awa, borba za minimum dostojanstva i ~asti na{eg postojawa.

n Ima li mesta za emociju u ovom okrutnom i surovom svetu?

- Dok smo `ivi, emocije ima. Samim tim {to reagujemo i {to dr`imo do svog `ivota. Ali je ogromna koli~ina qudi koje to ne zanima. Sve to {to se desilo u „Ribnikaru” i okolini Mladenovca je velika frka. Qudi be`e od razmi{qawa o svemu tome. Mogu}e da je korona izmenila qude mnogo. Tako je kako jeste. Obi~no kukavi~luk na ~iviluku stoji, ~ovek ga navu~e na sebe kad se svojih odgovora boji.

n Svedo~imo li sumraku civilizacije?

- Da, pa vidi{ {ta se radi. Uni{tewe planete, uni{tewe qudskosti, uni{tewe svega. Vidi{ da mi ne mislimo na svoju budu}nost kroz pokolewa na{a. Ne, ne mislimo. Sve se radi za novac. Sve se oko love vrti, niko ne razmi{qa o `ivotu posle smrti. Pesme mi omogu}uju da budem jezgrovit, da budem nedvosmislen. Kako sam samo ja u pitawu u odnosu na beli papir i svoje misli, onda merim kao apotekarskom vagicom sve to. Tra`im balans u debalansu ravnote`e.

n Gre{im li ili kao da se de{ava borba dobra i zla?

- Normalno, uvek se de{ava, ali je zlo toliko poludelo zato {to jo{ ima mo}no oru`je, a to je tehnologija. Ovo je borba tehnologije i crne magije protiv ~oveka, protiv qudskog i bo`anskog u wemu. Zlo se non-stop predstavqa kao dobro. A kao {to znamo, la` je |avoqa istina. Ho}e da zauzme mesto istini. Bog ima najboqe odgovore, a |avo ima najboqe izgovore. I sad jadan

”SVE [TO KRIJEM, TO SE VIDI”

n Pi{e{ u jednoj pesmi: “Sve {to krijem, to se vidi”. Asocira na to kako vidimo sebe, kako nas vide drugi, i koliko je to, naj~e{}e, potpuno druga~ije.

– Ko nas ne zna, taj nas slavi, ko nas zna – taj nas `ali. Volim tako da komuniciram, sa`eto i jezgrovito. Boqe da sam u poeziji nego u narativu i deklamacijama. Poezija je lepa stvar, kad bi `ivot bio poezija… Ali, to je samo kod nekih, koji pri~aju o nekom `ivotu, koji postoji negde. Mi `ivimo u onom koji znamo, a ma{tamo o onom o kom smo ~uli da postoji. Idemo kroz pakao, a raju se nadamo.

~ovek treba da se sna|e. ^ovek je uslovqen da sve radi {to mu se gadi. A oni rade sve da nam `ivot zgade. ^ovek mora da proda malo svoje du{e, kako bi wegova mala deca i porodica mogli da `ive. Da bi imao {ta da jede, ~ovek prodaje sebe.

Ali okej. Situacija je mra~na, uvek je bila mra~na, ipak je ovo `ivot.

n Kao da je sad ba{ mra~no?

- Pa dobro, qudi su se pre vi{e borili, ali i sad se bore. Zna~i nije stvar propala, jes da je |avolu u ruke dopala. Ali nije, jer Bog se stara o qudima posle svega. Ima sve to napisano u mojoj kwizi, ima u woj lepih stvari, ako smem tako da ka`em. I drago mi je {to }e qudi to da ~itaju. Neki.

n Koga }e zainteresovati ovi stihovi?

- Pa one koji mene gotive, koji gotive istinu, koji gotive da razmi{qaju. Neke dobre qude. Neke normalne qude koji mogu da razlikuju dobro i zlo, koji ne `ele da se niveli{u sa horizontalom. @ivimo u ma{ini za mlevewe mesa.

Egzodus sarajevskih Srba je jedna od najve}ih srpskih tragedija

Srpsko stanovni{tvo ovog grada i okoline pretrpelo je najve}e `rtve, ali je i najzaslu`nije za stvarawe Isto~nog Sarajeva pa i Republike Srpske

I nakon 28 godina `ive se}awa na potresne slike egzodusa sarajevskih Srba, jednu od najve}ih srpskih tragedija devedesetih godina pro{log veka. Ostao je upam}en kao najpotresniji doga|aj u istoriji Republike Srpske, koji je usledio odmah nakon potpisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma. Pod pritiskom bo{wa~ke politike i pretwi sarajevski Srbi su morali da napuste svoja u ratu odbrawena vekovna ogwi{ta.

Tokom egzodusa, koji je po~eo 17. februara 1996. godine, na pravoslavne zadu{nice, i trajao do 16. marta, vi{e od 120.000 Srba, koji su sa sobom poneli i kov~ege s ekshumiranim posmrtnim ostacima svojih najmilijih, zauvek je napustilo domove i

imawa u op{tinama i naseqima tada{weg Srpskog Sarajeva – Grbavici, Nexari}ima, Ilixi, Ilija{u, Haxi}ima, Vogo{}i, Rajlovcu i okolnim selima i zaseocima. Za odbranu tih prostora `ivot je dalo vi{e od 4.000 srpskih boraca, a raweno je wih oko 3.500.

„Nisu se u tom egzodusu selili samo `ivi, ve} i mrtvi. Da li su se ti sre}ni gledaoci mo`da zapitali ko je i kakav je neprijateq ovih nesre}nika koji treba da zauzme wihove domove, sela i wive, stanove u novogradwama, ku}e pored druma, kad ~ak ne ostavqaju ni svoje mrtve na wihovu milost i nemilost”, napisao je kwi`evnik Momo Kapor u tekstu „Ta~ka na Sarajevo”, objavqenom u kwizi „Egzodus Srba iz Srpskog Sarajeva”.

Ovu tragediju zvani~nici do`ivqavaju kao ogromnu `rtvu uzidanu u temeqe Republike Srpske i najpotresniju pri~u o stradawu, `rtvi i etni~kom ~i{}ewu. Predsednik Milorad Dodik ~esto ka`e da su „sarajevski Srbi najve}i stradalnici proteklog Odbrambeno-otaxbinskog rata” i da su, uz borce Sarajevsko-romanijske regije, najzaslu`niji za stvarawe Srpskog, danas

Isto~nog Sarajeva i Republike Srpske. Dekan Filozofskog fakulteta u Isto~nom Sarajevu, istori~ar Draga Mastilovi}, izjavio je, kako su preneli mediji, da bi se cela istorija srpskog naroda na prostoru Sarajeva mogla sa`eti u re~enicu da je to bio vi{evekovni kontinuitet trajawa i zatirawa, te da ono {to se desilo sarajevskim Srbima u posledwoj deceniji 20. veka predstavqa vrhunac tog procesa zatirawa.

Trajna veza Srpske i manastira Hilandar

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poru~io je da je usvajawem Zakona o o~uvawu kulturnog i istorijskog nasle|a svetog manastira Hilandar jo{ jednom potvr|ena

dugi istorijski niz ktitorstva najva`nijeg srpskog manastira, s vanvremenskom ba{tinom. Kao pripadnici srpskog roda zavetovani smo da brinemo o neprocewivom kulturnom nasle|u koje

sinergija koja postoji izme|u Srpske i manastira Hilandar. „S ponosom smo odlu~ili da u~estvujemo u o~uvawu Hilandara, pravoslavnog duhovnog centra i ogledala srpske du{e. Naime, Republika Srpska uvrstila se u

~uvaju hilandarske riznice, a posebno freskopis, ikone, rukopisne kwige, i ~ine kulturnu ba{tinu prvog reda”, naveo je Dodik u tekstu objavqenom na portalu Dodik.net.

Na ovaj na~in, prema wegovim

re~ima, Srpska }e pru`ati institucionalnu podr{ku u svim vidovima `ivota i delovawa manastira Hilandar, kao {to su organizacije obele`avawa zna~ajnih datuma i podr{ka svim doga|ajima koji za ciq imaju o~uvawe tradicije i kulture istorijskog nasle|a manastira Hilandar.

„Tako|e, na osnovu ovog zakona pru`a}emo i stalnu finansijsku podr{ku u rekonstrukciji manastirskog kompleksa koji je postradao u velikom po`aru 2004. godine. Ponosan sam jer su institucije Srpske u prethodne dve decenije u Republici Srpskoj obnovile stotine objekata Srpske pravoslavne crkve, na ~emu }emo predano raditi i u narednom periodu”, naveo je Dodik.

Istovremeno, ka`e, veoma je va`no da kroz obrazovawe – veronauku, razvijamo posebnu dimenziju prisustva Crkve u dru{tvu i da na nove generacije uporno i istrajno prenosimo najvrednije hri{}anske vrednosti za srpski narod.

SARAJEVU SMETA I NAMENSKA INDUSTRIJA SRPSKE: Pred Ustavnim sudom BiH nova apelacija bo{wa~kih politi~ara

Zakon o proizvodwi naoru`awa i vojne opreme u Republici Srpskoj nije u suprotnosti sa zakonom na nivou BiH, iako politi~ko Sarajevo to `eli tako da prika`e. Bo{waci uvek prave prave problem i tamo gde ga nema, poruka je iz Vlade RS.

- Odluka predsedavaju}eg Doma naroda PS BiH Kemala Ademovi}a, koji je uputio Ustavnom sudu zahtev za ocenu ustavnosti ovog zakona, definitivno je dokaz da je Sarajevo protiv Srpske i zakona koji se usvajaju u RS, pa ~ak i onda kada je taj zakon uskla|en sa zakonom na nivou BiH - poru~io je ministar privrede i preduzetni{tva Vojin Mitrovi}.

Kqu~na zamerka je {to }e prema zakonu RS ubudu}e, saglasnost firmama koje `ele da rade u namenskoj industriji na podru~ju Srpske, davati i Vlada RS, a ne samo Savet ministara (SM) BiH.

Na teritoriji Srpske 20 preduze}a se bavi proizvodwom i prometom naoru`awa i vojne opreme, i

„Ne samo fizi~kog, ve} i ekonomskog, kulturnog, duhovnog, istorijskog, da bi se to na kraju pretvorilo u zatirawe pam}ewa i prava na pam}ewe koje, na`alost, i danas traje”, rekao je Mastilovi}.

Prema popisu iz 1991. godine, u Sarajevu je bilo 525.000 stanovnika, od kojih se 157.000 izjasnilo kao Srbi. Na popisu 2013. od 413.000 stanovnika u Kantonu Sarajevo samo 13.000 wih izjasnili su se kao Srbi, a sada ih ima daleko mawe.

U ^AST VELI^ANSTVENE PUTINOVE POBEDE:

Palata Republike Srpske osvetqena u bojama ruske zastave

Palata Republike Srpske je osvetqena u bojama ruske zastave u ~ast pobede Vladimira Putina na predsedni~kim izborima i kao znak prijateqstva Srpske i Rusije.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ~estitao je ranije Putinu peti mandat na ~elu Ruske Federacije, oceniv{i da je to potvrda da ima ogromno poverewe ruskog naroda i da zemqu vodi u pravom smeru.

Dodik je na dru{tvenoj mre`i „Iks“ napisao da je Putinova ubedqiva pobjeda na predsedni~kim izborima do~ekana s rado{}u i me|u srpskim narodom, jer u wemu vidi velikog dr`avnika i prijateqa na kojeg se uvek mo`e osloniti i koji brine o Srbima.

SRBIJA I SRPSKA ZAJEDNO: Sve je spremno za biciklisti~ku trku

Beograd – Bawaluka!

Biciklisti~ka trka „Beograd – Bawaluka“ bi}e vo`ena od 18. do 21. aprila i to pod sloganom „Srbija i Srpska zajedno“.

Doga|aj koji okupqa bicikliste sa ~etiri kontinenta i predstavqa zemqe sa dve strane Drine u najlep{em mogu}em svetlu nosi sa sobom i mnogo simbolike, grade}i mostove prijateqstva, evo ve} 18. godinu zaredom.

Punoqetstvo trke osnovane 2007. godine koja startuje u prestonici Srbije, a zavr{ava u najve}em gradu Republike Srpske obele`i}e i simboli~an slogan. Ona je ve} godinama sportski doga|aj od najve}e va`nosti za resorna ministarstva dvije zemqe, a kao takva i uz menaxment koji daje sve od sebe da je podigne na najvi{i mogu}i nivo uvr{tena je me|u 100 najboqih u svijetu svih vremena kada su u pitawu organizacija, bezbjednost, gostoprimstvo… Oko 175 biciklista bi}e predstavqeno na startu u Beogradu, a doma}ini su jo{ Obrenovac i Bijeqina. Tradicionalno, ova etapa }e na nekoliko minuta sru{iti granice izme|u Srbije i Srpske, jer }e karavan pre}i preko Pavlovi}a mosta bez zaustavqawa. Dan kasnije vozi se etapa od Zvornika do Vlasenice preko Bratunca i [ekovi}a, a potom slijedi najte`a, tre}a etapa od Vi{egrada do Jahorine preko Rudog i Sokoca. Posledwa etapa na programu je 21. aprila od Doboja do Bawaluke.

da zakon RS stvara preduslove za primenu zakona na nivou BiH, odnosno da privredni subjekti iz RS mogu dobiti dozvolu za proizvodwu i promet. Za to je nadle`no Ministarstvo spoqne trgovine i ekonomskih odnosa u SM, i da je pravni osnov za dono{ewe zakona na nivou RS ura|en na osnovu zakona na nivou BiH koji je donet 2004.

ESKOBAR UZDI@E SPAJI]A:

Reakcije u Crnoj Gori na stavove specijalnog predstavnika SAD za Zapadni Balkan

Zanemeli su poslanici Demokratske partije socijalista i wihovih saveznika Socijaldemokrata, Bo{wa~ke stranke, Hrvatske gra|anske inicijative, Demokratske unija Albanaca i GP

put prema zapadu i ~lanstvu u EU. Sad je nava`iji zadatak za Crnu Goru da podr`i sve {to premijer radi - kategori~an je Eskobar.

URA nakon poruke specijalnog predstavnika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara.

Amerikanac je ocenio da je najva`niji zadatak za Crnu Goru da podr`i sve {to premijer Milojko Spaji} radi!

- Vlada je napravila ogroman napredak u kreirawu temeqa za prosperitetan

Posledwi potresi u izvr{noj vlasti oko izbora vr{ioca du`nosti direktora Uprave policije jesu zaquqali Spaji}ev kabinet, ali ga nisu ugrozili. Politikolog i politi~ki analiti~ar Vladimir Pavi}evi} smatra da je premijer Milojko Spaji} kona~no po~eo da misli i da radi politi~ki.

- Nakon razlaza sa Jakovom, Spaji} je uticajniji nego {to je bio pre Milatovi}evog politi~kog udara na wega. Povodom izbora direktora Uprave policije postupio je u skladu sa autoritetima koji mu nala`e institucija premijera - poru~io je Pavi}evi} na du{tvenoj mre`i Iks.

U Mojkovcu istrajni u nameri da izgrade obele`je dostojno junaka Mojkova~ke bitke

SLAVNIM RATNICIMA IZGRADI]E MEMORIJALNI

CENTAR

Nadqudski podvig vojnika

Sanxa~ke vojske Kraqevine Crne Gore u dane Bo`i}a 1916, koja je pod komandom divizijara, serdara Janka Vukoti}a, zaustavila daleko brojniju i opremqeniju austrougarsku armadu, trebalo bi uskoro da dobije spomen- obele`je dostojno tog velikog doga|aja.

Delegacija Op{tine Mojkovac sa unukom Janka Vukoti}a

je ka Albaniji, i svrstali se u najsvetlije primere ratovawa i samo`rtvovawa u istoriji.

Uprkos tehni~koj neopremqenosti, malobrojnosti i gladi, ovi junaci su {titili povla~ewe vojske Kraqevine Srbi-

VRA]EN PRAZNIK OP[TINE

U Mojkovcu je dugo Bo`i} obele`avan i kao Dan Op{tine. Me|utim, dolaskom DPS na vlast 2012. godine, svetli datum je „}u{nut” a vrlo brzo je oskrnavqen i spomenik mojkova~kim junacima na Bojnoj wivi, skidawem pravoslavnog krsta... \ukanovi}eve pristalice su za praznik op{tine Mojkovac proglasile 13. avgust, „istorijski datum” kada su 1955. godine do{lo do spajawa op{tine Poqa, Sreza kola{inskog i Op{tine Mojkovac, radi formirawa Op{tine Mojkovac... Me|utim, junaci sa Mojkovca, dolaskom nove vlasti ponovo su se „zagrlili” sa svojim potomcima...

Na Bojnoj wivi, nadomak Mojkovca, gde su izgladneli i promrzli junaci slu{ali re~i serdara Janka „nemojte se bojati junaci ako budu krvavi badwaci, bi}e podignut Memorijalni centar posve}en junacima i wihovom poduhvatu. Nedavno je ovo mesto obi{ao i predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi}, koji je pozdravio nastojawa ~elnika op{tine Mojkovac da se izgradi ovaj centar. On je istakao da }e se na taj na~in ne samo obele`iti jedno veliko delo koje su napravili na{i preci, ve} da }e se i obogatiti sadr`aji koje Mojkovac nudi svojim gostima.

- Nemam nikakve dileme, i ~vrsto sam uveren da }emo sredstva za taj Memorijalni centar vrlo lako obezbediti. Ova bitka je ovde nadrasla prostor Crne Gore. Ona je bila zna~ajna i za Srbiju, pogotovo {to je to bila odbrana odstupnice srpske vojske prema Albaniji, tako da }e na{i prijateqi, zajedno sa nama koji dr`e i do te bitke i do tradicije Crne Gore, svakako u~estvovati i ima}emo jednu sjajnu ponudu na ovom prostoru. Jo{ jednom da vam ~estitam, prvaci Op{tine Mojkovacdugo se to ~ekalo da se to uradi, ali, evo vama je dopalo u deo da taj va`an istorijski posao zavr{ite - dao je podr{ku Mandi} ~elnicima Mojkovca, koji su svoju nameru o gradwi Memorijalnog centra obelodanili na Bo`i} ove godine, koji je ponovo postao dan Mojkovca, sredwovekovne prestonice kraqa Uro{a, u kojoj je kovao prvi srebrni srpski novac.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

U Crnoj Gori podr{ka NATO-u pala za 12 odsto

Crnoj Gori je za 12 odsto porastao broj gra|ana koji bi napustili NATO savez, pokazao je izve{taj Alijanse za pro{lu godinu, pi{e podgori~ka Pobjeda.

Za izlazak Crne Gore iz NATO-a glasalo bi 44 odsto crnogorskih gra|ana, dok bi za ostanak dr`ave u tom savezu glasalo 46 odsto.

Podaci iz izve{taja pokazuju da bi ve}ina gra|ana zemaqa ~lanica Alijanse glasalo da wihova dr`ava ostane ~lanica NATO na referendumu (66 odsto), {to je pad u odnosu na isti period prethodne godine, kada je ostanak u savezu podr`avalo 70 odsto gra|ana.

U pore|ewu sa prethodnim izve{tajem, broj onih koji bi napustili NATO porastao je za 12 odsto, dok je broj podr`avalaca pao za dva odsto.

Da NATO smawuje mogu}nost da }e strana nacija napasti Crnu Goru, smatra 46 odsto ispitanika u dr`avi, dok 33 odsto smatra da to nije slu~aj.

Prema posledwem izve{taju, Crna Gora je u pro{loj godini izdvojila za od-

branu 106 miliona evra, {to je 24 miliona vi{e nego godinu ranije.

Izve{taj je pokazao da Crna Gora za odbranu tro{i 128 dolara po glavi stanovnika.

U ZETU SLETEO SLAVNI MEJVEDER Avion poznatog boksera na pisti u Podgorici

Avion koji pripada jednom od najboqih boksera svih vremena, Flojdu Mejvederu, na aerodromu u Zeti.

Na specijalizovanim sajtovima koji prate kretawe aviona, prikaz potvr|uje da se avion poznatog boksera nalazi na aerodromu u novoformiranoj op{tini Zeta. Ova vazdu{na la|a se procewuje na 50 miliona dolara i neformalno je nazvan „lete}a palata”, a kako pi{e na poznatim sajtovima, unutra{wost aviona „pr{ti” od luksuza.

Mejveder je jedna u nizu svetski poznatih zvezda koji su posetili Crnu Goru, posle Novaka \okovi}a, Ronaldiwa, Dide, Danila Medvedeva, Landa Norisa i mnogih drugih.

Ameri~ki bokser (47) u karijeri je imao 50 me~eva i isto toliko pobeda, od ~ega 27 nokautom. Osvojio je jedanaest svetskih profesionalnih titula u ~etiri razli~ite te`inske kategorije.

Eskobar i Spaji}

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

U svim srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, u nedequ 17. marta, obele`ena je 20 – godi{wica od martovskog pogroma Srba 2004. godine.

Polagawem venaca na spomen obele`je “Istina“ i parastosom u severnom srpskom delu Kosovske Mitrovice obele`eno je 20 godina od stra{nog pogroma srpskog stanovni{tva pre dve decenije.

U ~ast stradalima, parastos je slu`io protojerej Radoslav Jankovi}, uz prisustvo porodica stradalih, predstavnika lokalne samouprave, predstavnika Srpske liste i gra|ana koji su polo`ili vence ispred spomenika „Istina“.

Predsednik Privremenog organa op{tine Kosovska Mitrovica Ivan Zaporo`ac rekao je da je

Osta}emo i pamti}emo sve {to je srpski narod pro`iveo

Са

обележавања погrома Срба у Грачаници

danas tu`an dan za ceo srpski narod na Kosovu i Metohiji i da su se okupili kako bi ga obele`ili i od zaborava ~uvali sve {to se desilo tog dana. Tada su stradale nevine `rtve, proterano je 4.000 Srba iz {est gradova i devet sela sa svojih ogwi{ta, uni{teno blizu 40 na{ih svetiwa i oko 1000 srpskih ku}a kao i 10 javnih objekta,

{kola, ambulanti, po{ta... „Tako i ovim dana{wim danom, i svim narednim danima i godinama poru~ujemo da }emo opstati i ostati i da }emo pamtiti apsolutno sve a da }e na{ narod `iveti na ovim prostorima. Neka je ve~na slava svim nevino stradalim `rtvama, ve~no }emo ih pamtiti i slava im“ rekao je Zaporo`ac. Pomo}nik direktora Kancela-

rije za Kosovo i Metohiju Igor Popovi} podsetio je da je tokom martovskog pogroma stradalo osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obra~unu sa pripadnicima me|unarodnih snaga bezbednosti. Obele`avawe 17. marta 2004. godine, koji je zbog svega {to se tada desilo nazvan martovskim pogromom, zapo~elo je u Gra~anici parastosom u manastiru Gra~anica, kome su prisustvovali i zamenica direktora Kancelarije za KiM Du{ica Nikoli}, pomo}nica direktora Kancelarije za KiM Milena Parli}, na~elnik Kosovskog okruga Sr|an Popovi}, predsednik Srpske liste Zlatan Elek, predsednica op{tine Gra~anica Qiqana [ubari}, predsednik PO grada Pri{tine Novak @ivi} i drugi.

Vladika novobrdski Ilarion, Vladika ra{ko-prizrenski Teodosije i Vladika budimqan-

PREDSEDNIK ALEKSANDAR VU^I] U BEOGRADU 17. MARTA PRIMIO U^ENIKE OSNOVNIH [KOLA SA KIM Pogrom srpskog stanovni{tva u ju`noj srpskoj pokrajini traje i 20 godina kasnije

Predsednik Srbije Aleksandar

Vu~i} je, u Palati “Srbija”, 17. marta, ugostio u~enike osnovnih {kola sa Kosova i Metohije, povodom obele`avawa dvadesete godi{wice martov-

skog pogroma 2004. godine. - Draga deco iz svih delova Kosova i Metohije, na{e Srbije, dobrodo{li u drugi deo na{e Srbije. Hvala vam {to ste danas ovde sa nama u Beogradu, da-

Председник Вучић са српском деcом са КиМ 17. марта у Београду

OBJASNI]U KAKO SU NAS LAGALI

U VEZI ^LANSTVA KOSOVA U SAVETU EVROPE

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je, u nedequ 17. marta, da }e u narednim danima objasniti na koji na~in nas je me|unarodna zajednica lagala u vezi ~lanstva tzv. Kosova u Savetu Evrope.

On je kazao da }e u danima koji dolaze objasniti kada i kako su nas pripadnici me|unarodne zajednice lagali.

- Kako i {ta su glumili i neki tobo`wi prijateqi i mnogi drugi. Ti~e se ~lanstva Kosova u Savetu Evrope. Mi smo rekli {ta }e se dogoditi ukoliko se to dogodi, po{to oni misle da imaju pravo na tuma~ewe sporazuma na la`an na~in – ne na pogre{an, ve} na la`an. Tako da, bi}e mnogo te{ko za nas, jer je ne~ija namera samo da gura srpski narod {to daqe od KiM, i da istovremeno onima koji proteruju Srbe obezbede pun legitimitet i legalitet za wihovu akciju, rekao je Vu~i}.

- Ne}e biti lako na{em narodu na KiM, ali }e biti i promene u na{oj doktrini i pristupima. Vi{e ne}e biti toga da nas dovedu pred svr{en ~in i da onda ka`u, saglasili ste se sa tim da vi to uplatite ovde, a da onda uplatite onde, pa onda }ete da mewate iz dolara u evre, a iz evra u dirhame i u juane, pa odatle u neku novu albansku valutu za 15 godina. Mo`ete na silu da sprovedete sve, ali }ete morati da ka`ete da to sprovodite na silu, rekao je on u Palati Srbija.

Predsednik Srbije je naglasio da se mo`e desiti da }emo morati da na silu ne{to prihvatimo, ali da }e biti jasno da za to nema dogovora i da je sprovedeno na silu.

nas na dvadesetu godi{wicu stra{nog pogroma srpskog stanovni{tva u ju`noj srpskoj pokrajini, koji istom `ustrinom i `estinom traje i danas 20 godina kasnije. ^ak ni metode ne mewaju mnogo. Uz istu sladostrasnu podr{ku onih koji su ih podr`avali bombama 1999. godine, samo malo uvijenije, u neku druga~iju formu, poru~io je Vu~i}.

Zahvalio je deci i wihovim roditeqima i nastavnicima {to vole svoju Srbiju.

- Znate da je to va{a zemqa, znate da imate samo jedan glavni grad, a to je Beograd i nadam se da ste imali malo vremena i da }ete tek imati vremena da jo{ vi{e zavolite druge delove svoje srpske otaxbine, poru~io je Vu~i}.

- Hvala svima vama iz Metohije, koji ste danas ovde posle terora, koji se nad va{im starijima provodio samo nekoliko dana unazad. Hvala svima vama iz Sirini}ke @upe, Kosovskog Pomoravqa, centralnog Kosova, ~itavog severa Kosova, rekao je Vu~i}.

Zahvalio je i deci koja dolaze iz Bawske, koju je nazvao “juna~kom”, i naglasio da neki danas poku{avaju da je proglase mestom zla, ne znaju}i koliko su patwe i zla doneli srpskom narodu i na severu Kosova i Metohije. Predsednik je dodao da }e Srbija, ba{ kao {to je rekao patrijarh SPC Porfirije, uvek i duhovno i molitveno biti sa svim Srbima na svakom mestu `ivqewa na KiM.

- I jo{ jedan put vas molim da pozdravite svoje roditeqe, da im se zahvalite {to ~uvaju na{a ogwi{ta, a Srbija nije ne{to {to je van vas. Mi smo deo vas, uvek }emo biti uz vas, bi}emo zajedno sa vama i nikada ne}ete biti sami. Neka `ivi Kosovo i Metohija i neka `ivi na{a prelepa, najlep{a i jedina Srbija, zakqu~io je Vu~i}.

Na prijemu je bilo prisutno sto u~enika i nastavnika iz Osojana, Gora`devca, sela Bawe, Bawske, [trpca, Vitine, Novog Brda, Gwilana i Kosovske Kamenice.

Споменик “ИСТИНА“

– српским жртвама НАТО бомбардовања и ОВК као и страдалим 17. марта 2004. године у Косовској Митровици

sko-nik{i}ki Metodije sa sve{tenstvom slu`ili su parastos stradalima.

Nakon parastosa, okupqeni su krenuli put Doma kulture da na obele`ju MISING polo`e bele ru`e u znak se}awa na `rtve Martovskog pogroma.

POSLE NEZAKONITOG MEWAWA SAOBRA]AJNIH

TABLI SA IMENIMA MESTA NA SEVERU KIM Samo

sa Srbima

dogovor u vezi tabli

[ef Kancelarije EU Toma{ Suwog pozvao je institucije Kosova da sprovedu proces zamene tabli sa nazivima mesta tek nakon konsultacija sa komesarom za jezike, i pozitivnog tuma~ewa Zakona o jeziku.

On je rekao da to zna~i da treba voditi ra~una o gra|anima pogo|enim tim merama.

Nakon predstavnika Kancelarije EU i {ef misije OEBS-a u Pri{tini zatra`io je od kosovskih institucija da se konsultuju sa poverenikom za jezike u vezi sa postavqawem novih tabli na Severu Kosova.

„OEBS podr`ava poverenika za jezike pri Kancelariji premijera u utvr|ivawu po{tovawa jezi~ke uskla|enosti prema va`e}im zakonima“, oglasio se ~elnik misije OEBS-a, Majkl Devenport.

I dok su me|unarodni predstavnici uputili zahtev Pri{tini za konsultacije, postavqawe novih dvojezi~nih znakova – i to prvo na albanskom, pa na latini~nom srpskom, postupak je uveliko sproveden. Radnici su predhodno uklonili postoje}e jednojezi~ne table na }irilici i latinici.

Poverenik za jezike, Slavi{a Mladenovi}, izjavio je da se ovim potezom kr{i kosovski ustav.

„Bilo je neophodno da prvo bude ispisan naziv na srpskom jeziku, pa na albanskom“, poru~io je.

Najavio je da }e se uskoro sastati sa kosovskim premijerom, te zahteva da se novopostavqeni znakovi zamene novim koji su, u skladu sa Ustavom i na }irilici.

Saobra}ajne dvojezi~ne table koje su postavqene,u ~etvrtak 14. marta, sa nazivom mesta prvo na albanskom pa na srpskom jeziku ispisane latinicom na severu Kosova, narednog jutra, 15. marta, su osvanule precrtane crnim i crvenim sprejom.

Precrtani su uglavnom natipisi na albanskom jeziku, ostao je samo natpis ispisan latinicom na srpskom jeziku.

Visok procenat studenata koji bi se vratili u Srbiju

Sajt Startuj Infostud i Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) sproveli su istra`ivawe koje pokazuje da ~ak 81 odsto studenata iz inostranstva `eli da se vrati u Srbiju.

Istra`ivawe je sprovedeno uz podr{ku Ministarstva turizma i omladine, a studenti ispitanici koji se trenutno {koluju van granica zemqe izneli su stavove o tome gde bi voleli da `ive i rade po zavr{etku visoko{kolskog obrazovawa.

U anketi je u~estvovalo vi{e od 1.100 ispitanika, a najvi{e mladih je reklo da bi da se vrati iz porodi~nih razloga.

Struktura, prema vrsti studija koje poha|aju studenti iz Srbije u inostranstvu, pokazuje da je 57 odsto wih upisano na osnovne studije, dok je 27 odsto na masteru, a 16 odsto na doktorskim i specijalisti~kim studijama.

Minimalna plata za koju `ele da rade je 166.000 dinara (oko 1.400 evra). Kada je re~ o minimalnoj plati prihvatqivoj za rad u Srbiji, tri petine studenata bi radilo za do dve prose~ne plate, {to je do 166.000 dinara, dok bi svaki peti ispitanik hteo da ima tri prose~ne zarade do 249.000 dinara.

Interesantno je napomenuti da 16 odsto studenata o~ekuje platu iznad tri prose~ne zarade, odnosno ve}u od 250.000 dinara, dok bi {est odsto wih radilo za prose~nu platu 83.000 dinara.

Interesantan podatak o onima koji planiraju da se vrate je da to `ele iz porodi~nih razloga. ^ak 70 odsto ispitanika isti~e porodi~ne razloge kao kqu~ni motiv za povratak, dok blizu ~etvrtine, wih 23 odsto, nagla{ava da jedan od faktora koji uti~e na odluku o povratku jeste zapo{qavawe u svojoj zemqi. Ostalih sedam odsto navodi razne faktore poput obrazovawa, patriotizma, tradicije i druge.

„Za srpske studente u inostranstvu postoji uvre`eno mi{qewe da su oti{li bez `eqe za povratkom, i da ih u tome dodatno pothrawuje ~iwenica da stipendije, zahvaquju}i kojima studiraju, mahom dobijaju od stranih dr`ava i obrazovnih institucija.

Na{e istra`ivawe je ukazalo na promenu ovog trenda, kao i na to da su porodi~ne vrednosti, kao konstitutivni deo na{eg nacionalnog identiteta, glavni razlog za povratak u maticu. Dru{tvena klima (vladavina prava i institucija) je kao glavni uslov za povratak mladih u maticu nadvladala ekonomske i finansijske uslove. Mo`emo ista}i da prvi put svedo~imo ovakvim rezultatima, te je uo~qiv veliki zaokret u ovoj oblasti u odnosu na sva dostupna prethodna istra`ivawa.

Organizacija srpskih studenata u inostranstvu nedvosmisleno ostaje odana svojim najva`nijim ciqevima: sabirawu i povezivawu na{e mlade akademske zajednice u rasejawu i podsticaju povratka u maticu, koje ostvaruje ve} 26 godina, kroz delovawe u 24 me|unarodna ogranka rasprostrawenih {irom zemaqskog {ara. Rezultati ovog istra`ivawa fokusirali su orijentir na va`ne teme i izazove, kojima }emo nastojati da se plodonosno bavimo”, pi{e u saop{tewu OSSI.

SRBI U WUJORKU APELUJU: Za obnovu crkve u koju je na Uskrs izbio po`ar potrebno jo{ 120.000 dolara!

U Sabornoj Crkvi Svetog Save u Wujorku, pro{le godine, posle skoro sedam godina od velikog po`ara, ponovo su uspostavqena bogoslu`ewa. Me|utim, rekonstrukcija i reparacija ove svetiwe jo{ uvek nije zavr{ena, te hram preko platforme Go Fund Me skupqa priloge za obnovu Parohijskog doma. Za sada je skupqeno oko 29.500 dolara, a ciq im je da dostignu cifru od 150.000 dolara.

- Apelujemo na srca svih vas koji `elite da pomognete da se Saborni hram i wegova zajednica u Wujorku oporave od posledica tragi~nog po`ara, koji je te{ko o{tetio hram 2016. godine. Crkveno-{kolska op{tina Svetog Save trenutno poku{ava da obnovi svoje jedino mesto bogoslu`ewa i okupqawa. Kao {to mnogi ve} znate, pro{le godine, posle skoro sedam godina, uspeli smo da se vratimo u hram i da ponovo uspostavimo bogoslu`ewa. Tokom pro{le godine smo postepeno uspeli da unapredimo stawe u hramu, ukqu~uju}i instalaciju elektri~nih grejalica i struje. Trenutni radovi se odnose na za{titi crkvenih prozora od potencijalnog odrowavawa kako bi se omogu}ilo uklawawe skela – navodi se na sajtu Go Fund Me i dodaje: - Da bi mogli da nastavimo sa radovima na obnovi hrama, poku{avamo da uredimo parohijski dom. To podrazumeva uvo|ewe grejawa, vode i izvo|ewa unutra{wih radova, da bi se obezbedili najosnovniji uslovi i pristup domu za bogoslu`ewa, crkvenu {kolu, kulturne programe i okupqawe zajednice. Da bismo pokrili tro{kove radova, neophodnih da se ovi osnovni uslovi u parohijskom domu obezbede, potrebno je da prikupimo 150.000 dolara. Bilo

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite

Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com

ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au

Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

koju vrstu pomo}i mo`ete da pru`ite Sabornom hramu Svetog Save i wegovoj crkveno-{kolskoj op{tini da se oporavi, i da se ovaj spomenik kulture vrati u prvobitno stawe kao centar srpske zajednice u Wujorku, bi}emo vam izuzetno blagodarni. Svi darovi od sada do Uskrsa bi}e nazna~eni za parohijski dom a imena prilo`nika }e biti

nim Ameri~kim Dr`avama 1865. godine. Crkva je prvo postojala pod imenom “Crkva Svete Trojice”, pre nego {to je otkupqena od Episkopalne wujor{ke crkve 1943. godine.

Izgorela je na Vaskrs 1. maja 2016. godine, a zvani~na odluka o wenom ru{ewu doneta je 2016. Nakon izvr{ene istrage do{lo se do zakqu~ka da su crkvene

objavqena na na{oj internet stranici – apelovali su u Hramu Svetog Save i dodali:

- Izra`avaju}i na{u srda~nu blagodarnost, molimo se Bogu da vas nagradi za va{u qubav i podr{ku koju pru`ate na{em rawenom hramu i wegovoj zajednici. Saborna crkva Svetog Save je srpska pravoslavna crkva koja se nalazi u Wujorku i pripada isto~noameri~koj eparhiji. Ova crkva je duhovno i dru{tveno sedi{te srpskog naroda u Wujorku i uop{te u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

Sagra|ena je 1850. godine, po projektu arhitekte Ri~arda A. Apxona, u gotskom stilu. Dok je jo{ pripadala episkopalnoj crkvi u woj je odr`ana prva pravoslavna liturgija u Sjediwe-

sve}e izazvale po`ar, iako je pre toga bilo raznih spekulacija i sumwi, pa i da je u paqewu u~estvovala mafija.

Podsetimo, neki mediji su kao organizatora paqevine ozna~ili Xona Alitea, mafija{a albanskog porekla i biv{eg pla}enog ubicau, a on je za Kurir tvrdio da to nije uradio i da mu sve sme{ta biv{i {ef Xon Goti mla|i, vo|a italijanskog klana. Ovi navodi su odba~eni, a u februaru 2018. godine, @ivojin Jakovqevi} protojerej stavrofor i stare{ina hrama je izjavio da je obnova u toku. Hram je u potpunosti pokriven, prva faza je zavr{ena u jesen 2020. godine, kada je srpska svetiwa stavqena pod krov – odnosno obnovqena spoqa.

BOING PO^EO DA PADA USRED LETA IZ AUSTRALIJE ZA NOVI ZELAND

Povre|eno deset putnika, kompanija u velikom problemu nakon vi{e incidenata

^ini se da ova 2024. godina ne mo`e biti gora za kompaniju Boing, ipak protekle sedmice Boingov avion je iznenada „propao” usred leta za Novi Zeland. Tom prilikom povre|eno je deset putnika, i to nakon {to je pilot privremeno izgubio kontrolu nad avionom.

Pilot je uspeo da bezbedno spusti avion, ali jo{ nije jasno {ta je izazvalo tako dramati~an pad u vazduhu na letu iz Australije za Novi Zeland. U Boingu ka`u da rade na prikupqawu vi{e informacija i da je re~ o tehni~kom problemu. Neprekidni niz lo{ih vesti za kompaniju po~eo je prvog vikenda u godini, kada je deo aviona Alaska Airlines 737 Mak pao sa bo~ne strane aviona nakon poletawe. Preliminarna federalna istraga otkrila je da Boing verovatno nije ugradio zavrtwe na vrata sa kojih je otpao.

Taj incident je rezultirao privremenim prizemqewem aviona 737 Mak {irom zemqe, pra}eno saslu{awima u Kongresu, odlagawem proizvodwe i isporuke, vi{estrukim federalnim istragama, ukqu~uju}i krivi~nu istragu, i naglim padom akcija Boinga, koji je izgubio ~etvrtinu svoje vrednosti.

Ali lo{e vesti se tu nisu zaustavile. U februaru su piloti aviona “United Airlines 737 Mak” izvestili da su kontrole aviona pokvarile dok je avion sleteo u Wujork. Pre dve nedeqe, Federalna uprava za vazduhoplovstvo je identifikovala bezbednosne probleme sa sistemima za odle|ivawe na 737 Mak i 787 Dreamliner-ima koji bi mogli ozbiqno da o{tete motore. Za sada je FAA (agencija za vazduhoplovstvo) dozvolila da avioni nastave da lete, a Boing je saop{tio da to ne predstavqa bezbednosni rizik.

RUBI JE NAJMLA\I INVESTITOR U NEKRETNINE: Sa samo 8 godina ve}

poseduje ku}u sa 4 spava}e sobe u Melburnu

Rubi Meklelan, nije kao ve}ina osmogodi{waka, ona umesto da tro{i xeparac na igra~ke i slatki{e, odlu~ila je da u|e na tr`i{te nekretnina i zaradi titulu „najmla|eg vlasnika ku}e u Australiji”.

Rubi i wena bra}a i sestre Angus, 14, i Lusi, 13, kupili su svoju prvu ku}u sa ~etiri spava}e sobe u Klajdu u Viktoriji pre dve godine za 671.000 dolara, koja sada vredi 960.000 dolara.

Bra}a i sestre su prikupili 6.000 dolara svog te{ko zara|enog xeparca za depozit, i to tako {to su pomagali roditeqima u poslovima i koristili o~ev vodi~ za ulagawe. Wihovi roditeqi su pokrili ostatak novca koji je bio neophodan, a deca su na putu da kupe svoju slede}u investicionu nekretninu koriste} i udeo u hipoteci sada{we ku}e.

Rubi je rekla za FEMAIL da je ‚prili~no kul’ biti stanodavac i priznala da jo{ nije rekla nikom od {kolskih drugara.

Ina~e nekretnina, koja se prostire na preko 200 kvadratnih metara, se bukvalno pla}a sama od sebe, budu}i da je kirija ve}a od rate hiopteke.

Wihov tata Kam (50), izvr{ni direktor kompanije za ulagawa u nekretnine Open Corp, nau~io je svoju decu osnovama ulagawa i za{to dug mo`e biti ‚dobra stvar’.

- Za deset godina kada bi na{a deca mogla da po~nu da kupuju sopstvene domove, depoziti }e biti 200.000 dolara. Nema {anse da bi dana{wa deca mogla sebi da priu{te dom bez pomo}i mame i tate. Imamo ~etvoro dece i mo`da }emo morati da izdvojimo 800.000 dolara, tako da je o~igledna stvar da sada iskoristimo jedan mali depozit, kupimo nekretninu, pustimo da udvostru~i vrednost i onda je prodamo - rekao je Kam.

Porodica }e zadr`ati imovinu sve dok Lusi i Angus ne budu u ranim 20-im godinama, {to }e zna~iti da su ~ekali jedan „ciklus nekretnina u punom rastu” i nadaju se da }e dosti}i milion dolara. Kada se jednom prodaju, deca }e dobiti jednak deo dobiti nakon oporezivawa.

- Istorijski gledano svakih sedam do deset godina imovina se udvostru~uje u vrednosti. Ulagao sam 30 godina i sada je odli~no vreme za ulagawe na osnovu smawewa inflacije i predvi|awa pada kamatnih stopa - rekao je Kam.

Prema zakonu Australije, svako mla|i od 18 godina mo`e posedovati i kupiti nekretninu sa svojim imenom u vlasni{tvu ku}e.

FAA tako|e tvrdi da su smatrali da je sistem rada i upravqawa u Boingu haoti~an i neprofesionalan. Ka`u da nije problem samo u papirologiji, ve} i u celom lancu upravqawa i samom poslu. Ali u`asan

GINISOVI

REKORDI:

U Australiji

po~etak Boinga u 2024. nije samo pitawe vrednosti akcija, ve} je i pitawe reputacije. Vra}awe poverewa avio-kompanija, regulatora i putnika postaje sve te`e sa svakim novim incidentom i nadzorom.

izmerena

najte`a borovnica na svetu

Plod veli~ine ping-pong loptice {irok je ~etiri centimetara, a te`ak oko 20 grama.

Jedna australijska farma oborila je rekord za najve}u borovnicu na svetu. Plod veli~ine loptice za ping-pong, ubran u novembru i ~uvan u zamrziva~u, {irok je skoro ~etiri centimetara, a te`ak oko 20 grama, {to je deset puta vi{e od prose~ne borovnice.Titulu je ranije dr`ala bobica od 16,2 grama uzgajana u Zapadnoj Australiji. Re~ je o novoj sorti, koju je za potrebe potro{a~a krupnijih bobica, razvila Grupa Kosta.

Bred Hoking ka`e da vrsta Eterna daje ogromne plodove, ali da na wihovoj farmi u Korindiju u severnom Novom Ju`nom Velsu, nije bilo velikog useva, na {ta su uticali nedavni uslovi uzgoja. Wegov tim je uo~io neke obe}avaju}e plodove, dodaju}i da su se {okirali wi-

hovom veli~inom posle merewa. „Tek kada smo ih izmerili, shvatili smo {ta smo prona{li. Vo}e je o~igledno bilo rekordno veliko, tog jutra smo mogli da uberemo 20 ili vi{e bobica koje bi oborile prethodno postavqeni rekord“. Posle 12 nedeqa, bobica je uvr{tena u Ginisovu kwigu re-

korda kao najte`i plod ikada. Iako je bilo primamqivo, wegov tim je odlu~io da sa~uva ovaj primerak i pojede druge podvrste. „Javilo se nekoliko ideja. Jedna od wih je da se izlije u smoli i ~uva na zidu“. On tvrdi da, Eterna bobice, iako jesu velike, ne uti~u znatno na sam ukus vo}a.

Mladi} preminuo nakon bizarnog incidenta tokom proslave svoje veridbe

Mladi} iz Australije iskrvario je na smrt tokom proslave svoje veridbe ispred porodice i prijateqa.

Lijam Trimer je slavio svoju veridbu sa verenicom u Zapadnoj Australiji kada je pao i presekao karotidnu arteriju na vratu u nedequ, javili su lokalni mediji. Karotidne arterije su glavni krvni sudovi koji obezbe|uju snabdevawe mozga krvqu. Porodica i prijateqi, koji su prisustvovali zabavi, u~inili su sve da mu spasu `ivot, ali je na`alost preminuo pre dolaska hitne pomo}i. Trimer je emigrirao iz Velike Britanije u Australiju 2013. godine i kasnije je diplomirao na policijskoj akademiji. Kol Blan~, komesar policije Zapadne Australije, rekao je za radio stanicu u Pertu da je u~iweno sve da se on spasi. “Znam da su svi koji su bili ukqu~eni stvarno, stvarno povre|eni. Mislim da bi voleli da se mogu probuditi iz ove no}ne more”, rekao je on. Opisao je mladi}a kao veoma samouverenog, sposobnog mladi}a, koji je imao ceo `ivot pred sobom.

UBER MORA DA PLATI MILIONSKU NADOKNADU TAKSISTIMA U AUSTRALIJI:

Tu`ba iz 2019. godine kona~no re{ena

Ponu|ena nagodba treba da pokrije izgubqenu dobit za vi{e od 8.000 vlasnika taksi kompanija, voza~a taksija i automobila za iznajmqivawe

Ameri~ka kompanija Uber, koja posluje u 70 zemaqa sveta i 10.500 gradova, pristala je da plati 271,8 miliona australijskih dolara u tu`bi australijskih

sista, tako|e uni{tavaju}i vrednost licenci koje su platili. Uber je rekao da nikada nije svesno prekr{io zakon.

- Uber se borio iz sve snage na svakoj ta~ki puta - rekao je u izjavi Majkl Doneli, glavni direktor firme Moris Blakbern Advokati. Portparol Ubera rekao je putem mejla da je kompanija doprinela {emama naknada za taksi na dr`avnom nivou od 2018. godine i sa dana{wom predlo`enom nagodbom, ova nasle|ena pitawa ~vrsto stavqaju u pro{lost. Taksista Rod Barton, ~lan kolektivne tu`-

taksi prevoznika i voza~a. Oni navode da su izgubili prihod, kad je ova kompanija pokrenula posao u Australiji. Ova nagodba je peta po veli~ini u Australiji, stoji u saop{tewu advokatske firme Moris Blakbern Advokati. Grupna tu`ba podnesena je jo{ 2019. godine Vrhovnom sudu dr`ave Viktorija u ime vi{e od 8.000 vlasnika taksi kompanija, voza~a taksija i automobila za iznajmqivawe, optu`uju}i Uber za kr{ewe zakona koji zahtevaju licencirawe taksija i automobila za iznajmqivawe.

U tu`bi se navodi da je Uberov dolazak na australijsko tr`i{te 2012. godine uzeo prihod od licenciranih tak-

be, rekao je da je nagodba potvrdila wegovo uverewe da je Uber svesno izbegao dr`avna pravila licencirawa taKsija.

- Vrlo dobro su znali da moraju da imaju svoje voza~e i vozila koji su kompletno licencirani. Odlu~ili su da to ne urade, a uradili su mnogo stvari koje su im dale komercijalnu prednost u odnosu na taksi industriju, {to je uspostavilo wihovo upori{te na tr`i{tu- rekao je Barton za Australian Brodkasting Korp. Zakon je promewen 2015. godine {to je Uberu omogu}ilo rad bez taksi licenci, dok su vlade austraijskih dr`ava uspostavile {eme kompenzacija za taksiste i vlasnike licenci.

Uru{io se rudnik u Viktoriji, jedan mu{karac poginuo

Jedan mu{karac je poginuo, a drugi je zadobio te`e povrede nakon obru{avawa kamewa u rudniku zlata u Viktoriji. Na dvojicu mu{karaca, koji su se nalazili ispod zemqe, palo je kamewe s visine od 500 metara, u rudniku Balarat u blizini Melburna.

Preostalih 29 rudara sklonilo se u obli`wu „sigurnosnu kapsulu”, a povre|eni mu{karac je evakuisan skoro ~etiri sata kasnije.

Telo 37-godi{weg mu{karca prona|eno je na licu mesta, oko 3 kilometra od ulaza u rudnik.

Sindikat je o{tro kritikovao incident, koji }e biti istra`en od strane regulatora radnih mesta. Sindikat radnika Austra-

lije saop{tio je da su rudari prilikom va|ewa rude koristili ru~ne bu{ilice kojom upravqaju dva rudara, {to je tehnika koja je ukinuta u nekim rudnicima iz bezbednosnih razloga. Iz sindikata su tako|e saop{tili da o~ekuju da zbog incidenta, australijski zakoni o ubistvu iz nehata na radu stupe na snagu. Premijerka Viktorije Xasinta Alen saop{tila je da su „u wenim mislima

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY

STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Mu{karac ispao iz balona na vru} vazduh, wegovo telo na|eno u stambenoj ~etvrti

Balon je bezbedno sleteo nekoliko kilometara od mesta gde je prona|eno telo ~oveka

svaki radnik i svaka porodica” pogo|ena tom nesre}om, ali je istakla da je „prerano da se spekuli{e” o wenom uzroku. Vlasnik rudnika, kompanija „Victory Minerals”, potvrdila je da jedan wen radnik preminuo, ali je odbila da komentari{e incident. Dr`avni regulator je 2021. godine uputio upozorewe prethodnom operateru rudnika, nakon obru{avawa 600 tona kamewa.

Jedan mu{karac preminuo je nakon {to je ispao iz balona na vru} vazduh prilikom leta iznad predgra|a Melburna, saop{tila je policija australijske dr`ave Viktorija. Balon na vru} vazduh poleteo je iz severnog predgra|a Melburna rano ujutru i bio je u vazduhu oko 30 minuta pre nego {to je ~ovek pao iz korpe balona. Wegovo telo prona|eno je u stambenoj ~etvrti, koju je policija dr`ave Viktorija zatvorila za saobrac}aj.

Balon je bezbedno sleteo nekoliko kilometara od mesta gde je prona|eno telo ~oveka. Policija je saop{tila da }e pripremiti izve{taj za mrtvozornika i da se smrt ne tretira kao sumwiva, a tako|e razgovara sa pilotom balona, drugim putnicima i svedocima.

Australijska Nacionalna komercijalna industrija balonirawa na vru}i vazduh i Australijska federacija za balone izrazili su sau~e{}e porodici i prijateqima ~oveka. „Korpe sa balonima na vru} vazduh dizajnirane su sa bezbedno{}u na umu, posebno da spre~e putnike da slu~ajno ispadnu”, navodi se u zajed-

ni~koj pisanoj izjavi te dve kompanije. Dodato je da }e operater balona organizovati psiholo{ku podr{ku i savetovawe za sve pogo|ene incidentom.

Heroji Halijarda

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

[irom Australije pro{log ~etvrtka sve~ano je otvoren 21. Festival srpskog filma, koji }e trajati desetak dana sve do 24. marta. Ukupno 6 srpskih ostvarewa bi}e prikazano u bioskopima Hojts u Melburnu, Sidneju, Kanberi, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu. Na otvarawu smo videli novi film pro-

stralno igra nedavno preminuli @arko Lau{evi}. Ovo je bila jedna od wegovih posledwih uloga. Kosta je u ovom filmu mawe vi{e paradigma srpskog seqaka u vrtlogu rata koji je zadesio Srbiju, i tada{wu Kraqevinu Jugoslaviju. Kosta je suo~en sa odbranom ~asti i ponosa, i iskonskom `eqom da fizi~ki sa~uva svoju porodicu i svoja tri sina od pogibije. Sudbina wegove porodice, u kojoj jedan sin Sreten odlazi u Titove partizane, dok se drugi sin Mirko prikqu~uje Dra`inoj Jugoslovenskoj kraqevskoj vojsci, je tako|e simbol srpskog stradawa od 1941-45. Vreme koje je bez obzira na zajedni~ku borbu protiv nacisti~kog okupatora obele`ila tragedija i usud gra|anskog rata i bratoubila~ke podele me|u Srbima. Vreme u kome je brat udario na brata, a kom{ija

Sretenov odlazak u partizane, ali se wegova savest lomi jer on i wega podjednako voli, kao i ostalu svoju decu. On svesno podr`ava Mirka koji ve} zauzima istaknuto mesto u ~etni~kom pokretu. Ipak wegova najve}a bol je wegov najmla|i 18-godi{wi sin Ilija, koga on `eli da po svaku cenu spasi odlaska u rat. Kosta je svesan da je povratak iz rata, i iz bilo koje vojske vrlo malo verovatan, jer je i sam gledao sejawe smrti u prethodnim ratovima. On polako gubi nadu za svoja dva starija sina, ali je svestan da }e ako sa~uva Iliju mo`da sa~uvati i porodicu, i nastaviti lozu Jovi}a. Wegovi sinovi nemaju mnogo razumevawa za to, i wima je ~ast i borba za krupne ideale va`nija od svega ostalog. Sudbina porodice Jovi} u Baji}evom filmu je i sudbina srpskog seqaka u sva-

slavqenog glumca, scenariste i rediteqa Rado{a Baji}a „Heroji Halijarda“ (2023). Ovo je ~etvrti igrani Baji}ev film, jer je on uglavnom poznat po veoma popularnim serijama (Selo gori a baba se ~e{qa, [ifra Despot, Ravna Gora). Ako ne ra~unamo one koji se oslawaju i nadovezuju na ve} snimqene serije, moglo bi se re}i da je ovo wegov drugi originalni igrani nakon filma „Za kraqa i otaxbinu“ (2015). I jo{ jednom tematika iz Drugog svetskog rata, kao i nedovoqno istra`ene teme o odnosima partizana i ~etnika. Baji} posebno voli da u svojim pri~ama istakne lik i delo Generala Dra`e Mihailovi}a, sa akcentom na wegovu pravednu ulogu tokom rata. U „Herojima Halijarda“ u fokusu je pri~a o srpskom doma}inu Kosti Jovi}u i wegovoj porodici, koga mae-

na kom{iju iz ~isto ideolo{kih razloga. Ta sudbina i zla kob prati}e nas i sve do dana{wih dana.

Film je u celini inspirisan istinitim doga|ajima, koji povezuju plemenito spasavawe vi{e od 500 ameri~kih i savezni~kih pilota od strane ~etnika, pod komandom Dra`e Mihailovi}a. Bila je to jedna od najve}ih pojedina~nih akcija spasavawa u ~itavoj istoriji svetskog vazduhoplovstva. Akcija se odigrala na improvizovanom aerodromu u selu Prawani u podno`ju Suvobora 1944. godine, poznata pod kodnim imenom operacija Halijard.

Kosta Jovi} je simpatizer ~etnika i to je za wega ona ista vojska u kojoj se i on ~asno borio u Balkanskim ratovima (1912-13) i u Velikom ratu (1914-18). Zato on nema mnogo razumevawa za

Troslojnost f ilma

„Heroji Halijarda”

Vrlo je bitno da se pomene troslojnost teme filma koja govori o nepokolebqivoj nadi, humoru, dobroti i ~asnosti ~etnika u vreme razvoja katastrofalne nepravde nad srpskim narodom.

Pi{e: Aleks Aqa Katanovi}

Prvo, simboli~nost pri~e o tri brata koja na koncu kulminira u sceni gde starijih dvojica, jedan ~etnik kraqeve vojske, a drugi partizan budu}eg novog komunisti~kog poretka stoje na grobu najmla|eg brata monarhiste sa kojim je upravo sahrawena i sama srpska monarhija. Zna~ajni su motivi koji podse}aju da se taj rat zove bratoubila~kim ratom i sumirawe narodnih pouka u citat „rat je rat, al’ brat je brat”.

Drugo, po`rtvovanost kao centralna nit koja je povezala sve likove- ameri~ke i engleske pilote za ~ije se pre`ivqavawe narod velikodu{no `rtvuje, oca koji se `rtvuje za sina, bra}u koji se `rtvuju za bra}u, pa ~ak i starog oslepelog harmonika{a koji ispravqa krive drine koliko ima mo}i i svojom harmonikom bodri istrajne i nepokolebqive ~etnike na kraju daju}i `ivot na boji{tu za monarhiju.

kom od ratova u kojima je Srbija u~estvovala u posledwih 220 godina. Jer jo{ od Kara|or|evog ustanka (1804), i sve do NATO bombardovawa (1999) Srbiji je svaki rat bio nametnut. I to posebno nedu`nom srpskom seqaku, koji je uvek `eleo samo da po{teno i marqivo obra|uje svoje par~e zemqe, da sa~uva porodicu i nastavi svoju lozu. Ratovi su uvek prekidali te snove srpskog seqaka i to pokazuje Kosta Jovi}, koji o~ajni~ki `eli da sa~uva barem najmla|eg sina. Slojevitost ove Baji}eve pri~e u kontekstu velikih lomova i doga|aja pokaza}e da ~ak ni bo`ja voqa nije na Kostinoj strani. Usud rata obru{i}e se i na wegov Kajmak~alanski duh, staviv{i mu do znawa da svaka naredna generacija mora da bije svoju bitku, i da budu}nost nikom nije zagarantovana bez obzira na prethodne `rtve i patwu ~itave nacije.

Za sve one koji su propustili „Heroje Halijarda“ na teku}em Festivalu srpskog filma, topla preporuka da ga pogledaju barem na televiziji kada bude prikazan. Iako traje 140 minuta Baji}eva ratna drama pru`a mogu}nost razmi{qawa o na{oj ulozi u kontekstu srpskog stradawa, i neprestane borbe za slobodu na{ih slavnih predaka.

I tre}e, potvr|ivawe da su ~etnici legitimna Kraqeva vojska, a ne tamo neke poludivqe teroristi~ke jedinice (kako ih srbomrsci karakteri{u) i osvetqavawe izdaje od strane saveznika ~ije posledice film tek nagove{tava, a prava istorija obja{wava. Ono u {ta film duboko ne ulazi, a {to bi i najmla|i Srbi morali znati, je da se posle ratova razdequje i dobija me|unarodna pomo} za obnovu dr`ava koje su za vreme borbi stajale na prijateqskoj strani i da su monarhisti, tj. ~etnici, izvojevali svoj deo internacionalne pobede nad silama osovine, a tada{wa Liga Nacija (prete~a Ujediwenih Nacija) je trebala da novac za obnovu dr`ave preda u ruke ^i~a Dra`e i wegovih snaga. Novac ipak odlazi u ruke komunista, pa su oni ti koji nepravedno imaju sa ~im da zapo~nu gradwu nove dr`ave na zgari{tu stare koja je oslobo|ena od strane ~etnika. Infrastruktura koja ni~e finansirana od strane novope~enih komunisti~kih lovatora po~iwe da seje seme za bratoubila~ke ratove devedesetih. Ovo je ne{to {to se u~i i na australijskom fakultetu politi~kih nauka i {to mi je tamo bilo potvr|eno dok sam poha|ala taj smer. Australija se istovremeno bojala semena komunizma koje je po~elo da klija na wenom terenu. Danas ^etnici i Anzakovci (veterani i vojnici Australije i Novog Zelanda) mar{iraju zajedno svake godine u ~ast solidarnosti u svetskim ratovima, ali nepravda i daqe nije popravqena. Film podse}a, poku{ava to da ispravi, i u tom procesu duboko pomera gledaoca. Gluma~ka ekipa vrhunski prenosi svaku emociju na publiku. U celoj ozbiqno te{koj temi postoji ogromna doza Srbima svojstvenog humora, pa je kona~an rezultat dinamika koja ne da pogledu da se odlepi od ekrana do samog kraja ove bolne pri~e.

Slava Crkvene {kole Sveti

Nikolaj Srpski u Vajkolu

U Nedequ Siropusnu, 17. marta 2024. godine, Episkop Siluan boravio je u kanonskoj poseti Crkvenoj op{tini Svetog Nikole u Vajkolu - Brizbejn, a povodom slave Crkvene {kole i folklora - Sveti Nikolaj Srpski. Episkop je tom prilikom na~alstvovao Svetom arhijerejskom Liturgijom uz saslu`ewe sve{tenstva grada Brizbejna.

Posle zamvone molitve Episkop je blagoslovio slavske darove, a na kraju Svete Liturgije se obratio sabranim vernima pou~nom besedom, govore}i o zna~aju predstoje}eg ^asnog i velikog posta, o potrebi pra{tawa i

pokajawa, o postu unutra{weg ~oveka i sledovawa Hristu. Episkop je ~estitao slavu deci {kole, direktoru, nastavnicima i roditeqima, po`elev{i im svakog blagoslova i napretka.

U

Posle liturgije, pre{lo se na trpezu qubavi koju su pripremile vredne sestre KSS ove Crkvene op{tine i bogati program koji su pripremila deca {kole.

Izvor: Mitropolija ANZ

PRI^E[]E VERNIKA U LIVERPULU

Vaskr{wi post ove godine traje od 18. marta do 5. maja

U nedequ, 17. marta, na praznik Prepodobnog Gerasima Jordanskog i Bele poklade, liturgiju u hramu Svetog Luke u sidnejskom nasequ Liverpul je slu`io, i vernike pri~estio, prota Aleksandar Milutinovi}, u prisustvu mnogobrojnih vernika me|u kojima veliki broj dece i mladih koji su se pri~estili. Posledwa sedmica pred veliki Uskr{wi post naziva se Bela, po belom mrsu koji se jede. Veruje se da za Bele poklade treba tra`iti opro{taj i oprostiti drugima, kako bi se du{a o~istila, rasteretila i kako bismo se pripremili za Veliki post i pri~e{}e. Ciq je da se u ^asni post u|e bez greha. Jer, da bi Bog oprostio qudima, moraju i oni me|usobno da pra{taju.

Dan kasnije, u ponedeqak, po~eo je vaskr{wi post koji }e trajati do 5. maja. Ciq posta je da se duhovno i telesno pripremimo za proslavu najve}eg hri{}anskog praznika - Vaskrsa. Za pravoslavne vernike prenosimo pravila SPC tokom vaskr{weg posta:

„U vreme ovoga posta uzdr`avamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa `ivotiwskim masno}ama. Vino i uqe dozvoqeni su samo subotom i nedeqom i na dan Sv. ~etrdesetorice mu~enika (Mledenci), dok se riba mo`e koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi”, a pogotovo strogo sredom i petkom. Sedmi~ni dani osim srede i petka mogu se razre{iti na uqe, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sve{tenika. Prva tri dana prve nedeqe Velikog posta od starine se poste posebno strogo. Isto i posledwa nedeqa posta koju postimo „na vodi”, osim

Veliki ^etvrtak na koji razre{avamo na uqe i vino. Na Veliki Petak se uzdr`avamo od jela i pi}a sve do izno{ewa pla{tanice, do 3 sata popodne, posle ~ega se uzima lagan obrok „na vodi”. Strogo postimo i Veliku Subotu”, napomiwe pravilnik Srpske pravoslavne crkve. Sve~ano u liverpulskom hramu bilo je nedequ dana ranije, na Mesne poklade, kada je posle liturgije usledilo prijatno iznena|ewe koje su ~lanovi uprave i ovda{we Kolo srpskih sestara priredili proti Aleksandru povodom wegovog 50. ro|endana. Pored ~estitki bio je tu vredan poklon u vidu nove sve{teni~ke ode`de. Toga dana pred po~etak vaskr{weg posta odr`an je tradicionalni piknik, koji je ispunio o~ekivawa prisutnog naroda.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

SVE^ANO OTVOREN 21. SRPSKI

U Melburnu je u ~etvrtak uve~e je izvo|ewem pesme “Moma”, Dubravke Ugarkovi}, koju su otpevali Jelena Pavi}evi} i Fe|a Budimir, sve~ano otvoren 21. Srpski filmski festival u Australiji filmom Rado{a Baji}a, Heroji Halijarda. Na festivalu }e se prikazati {est filmova: Heroji Halijarda, Rado{a Baji}a, Leto kada sam nau~ila da letim, Radivoja Andri}a, ^uvari formule, Dragana Bjelogrli}a, [to se bore misli moje, Milorada Milinkovi}a, Muwe opet, Radivoja Andri}a i film iz 1960. godine, Qubav i moda, Qubimira Radi~evi}a.

U ~etvrtak je u mondenskom tr`nom centru ^adston (Chadstone) u Melburnu, u foajeu HOYTS bioskopa odr`an prijem povodom otvarawa 21. SFF, a tra`ila se karta vi{e, saznali smo od vesele grupe qubiteqa srpskog filma. Sa druge strane bilo je i onih koji su obezbedili na vreme ~itav paket karata.

Festival je u ime melnburnskog tima zvani~no otvorio Xon Jeremi}. U svom govoru Jeremi} je naglasio da je tokom 21 godine SFF postao kultni nacionalni doga|aj u okviru kojeg se filmovi prikazuju u svim velikim gradovima Australije.

Ove godine na festivalu se prikazuje pet filmova najnovije srpske produkcije i jedan iz Jugoslovenske kinoteke: Heroji Halijarda, Rado{a Baji}a, Leto

kada sam nau~ila da letim, Radivoja Andri}a, ^uvari formule, Dragana Bjelogrli}a, [to se bore misli moje, Milorada Milinkovi}a, Muwe opet, Radivoja Andri}a i film iz 1960. godine, Qubav i moda, Qubimira Radi~evi}a.

„Tokom godina u okviru festivala je prikazano 150 dugometra`nih i dokumentarnih filmova, povezuju}i srpsku za-

jednicu u Australiji sa jezikom i kulturnom produkcijom wihove domovine, i postaje sve popularniji me|u publikom {irom Australije”, rekao je Jeremi}.

On se zahvalio svim volonterima, sponzorima i medijima koji su tokom godina podr`avali festival. Nakon govora, prikazan je i dokumentarni film koji je ura|en povodom 20 godina Festivala srpskog filma u Au-

straliji tio na pokrenut, vala dru`ili nagra|ene vremena. po~eo Rado{a

Otvarawe Srpskog filmskog

Sve~anom otvarawu SFF u Sidneju, 14. marta 2024. godine prisustvovao je i Episkop Siluan, ambasador Rade Stefanovi}, direktor festivala g|a Milica Kozlina kao i mnogobrojni posetioci.

FILMSKI FESTIVAL

straliji koji je prisutne podsena vreme kada je festival pokrenut, na sve goste festikoji su se tokom godina dru`ili sa publikom, kao i na nagra|ene filmove tokom tog vremena. Festival je zvani~no po~eo filmom Heroji Halijarda, Rado{a Baji}a.

Izvor: SBS Serbian Foto: Goran Doj~inovi}

filmskog festivala u Sidneju

OTVORENA [KOLA NA SRPSKOM JEZIKU

U Kanberi je pre osam nedeqa otvorena srpska {kola kao poseban program osnovnog obrazovawa i vaspitawa u inostranstvu zahvaquju}i Ambasadoru Republike Srbije Wegovoj Ekselenciji g. Radetu Stefanovi}u i Ministarstvu za dijasporu. Prostorije za nastavu na srpskom jeziku pri crkvi Svetog Save u Kanberi ustupio je sve{tenik Branko Vasili}, koji slu`i u ovoj svetiwi i predaje veronauku.

[kolu poha|a veliki broj dece a svakim danom ih pristupa sve vi{e, nastavu poha|aju tri ~asa nedeqno. U nedequ 17. marta, svi |aci koji poha|aju nastavu na srpskom jeziku zajedno sa svojoj u~iteqicom Smiqom Rajak, priredili su mali {kolski program i pokazali su {ta su nau~ili za ovo kratko vreme i sve su nas prijatno iznenadili koliko su dosta nau~ili i savladali. Predivno su nau~ili i otpevali himne Srbije i Svetog Save, recitovali pesmice i pri~ali o istoriji Srbije. Program je bio prilago|en martovskom pogromu, po{to na`alost svi znamo {ta

se desilo 17. marta i narednih nekoliko dana u na{oj ju`noj srpskoj pokrajini. Na kraju programa Ambasador Republike Srbije Wegova Ekselencija g. Rade Stefano-

Va{ar u Melburnu – govori se srpski a cene su usmene

Zet ne zna srpski, dva puta je stajao u redu za }evape, pio na{u crnu kafu, {to je zovemo ”turska”, po{to smo potro{ili kafu iz termostata, a engleskog ~aja u na{em manastiru nema

Savo je promenio biznis - sada umesto kaseta prodaje kokice. A moja znati`eqna unuka pojuri na wegovu tezgu ~im smo stigli u manastir.

Zet ima problem, ovde se govore samo srpski, a cene, po na{em srpskom obi~aju su „usmene”.

- Tri dolara, ka`e se isto i na engleskom i na srpskom, ume{ah se.

- A velika kesa kokica je sedam dolara, {to je malo druga~ije od engleskog „seven”, poma`e supruga.

- Obe re~i su iz Sanskrita,

smerno se uzdigoh iznad situacije izbegavaju}i nastavak razgovora na tu osetqivu temu.

Dobili su kokice a Savo je dobio prve kupce. Na `alost sve se zavr{ilo glasnim Savinim negodovawem da „moja unuka ne zna srpski”.

Morao sam da ge u}utkam podse}awem da je wegova snaja Kineskiwa, mada se on branio da pri~aju na srpskom.

- Pa naravno, kad ti ne zna{ engleski, uspeo sam da mu to ne ka`em.

Obojica, prekaqeni trgovci, slo`ili smo se da deca nisu kriva, po{to smo ih mi doveli, kao i da „za bolest zvanu jezik nema dobrog leka”.

Tre}a generacija verovatno ne}e znati da ka`e ni dobar dan, koliko zna moja unuka.

Ali ne{to drugo je mnogo va`nije - unuka je do{la u manastir za Svetog Savu, zapalila sve}u, videla sve one narodne no{we, sve {to doprinosi o~uvawa srpske kulture, u nadi

da }e vremenom saznati jo{ vi{e o svom nasle|u.

Unuka je ostatak dana skakutala uz na{u tezgu sa kwigama sve dok je sunce nije oborilo. Novac nema jezik, a brojevi su mnogo lak{e razumeju od re~i.

Deci je nudila slikovnice Pinokija i Uspavane lepotice, jedine koje se {tampaju na srpskom jeziku. Nema tu ni „Ba{^elika” niti „Vile Raviojle”, vaqda su izdava~i {kolovani na onoj re~enici „Proleteri svih zemaqa ujedinite se”.

Zet je dva puta stajao u redu za }evape. Pio je i na{u crnu kafu, onu {to je zovemo „turska”, po{to smo potro{ili kafu iz termostata, a engleskog ~aja nema u na{em manastiru, „of coourese”. Narod nije mario za vru}inu, pa se kolo vilo sve do pet poslepodne.

Pro{le godine smo zavr{ili malo ranije jer je „na programu bio \okovi}”. Ove godine... Bolni poraz ne smem ni da pomenem, toliko je nama u Australiji Nole

vi} podelio je u~enicima |a~ke kwi`ice u koje }e im biti upisivani nadam se dobro postignuti rezultati. Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

va`an. Me|utim, majice sa likom Noleta su i daqe bile tra`enije od ^i~a Dra`inih. Taj trend u Australiji traje jo{ od 2008. godine

kada nas je Nole izvukao iz sankcija i ponovo uveo u svet.

Xorx \ole Petrovi}, Melburn

Li~ni stav

KRVAVI MART U SARAJEVU

Pi{e:

Marko

Lopu{ina

Kada je 1992. godine tokom srpske svadbe ubijen je stari svat ispred Stare crkve na Ba{~ar{iji po~eo je rat u Bosni i Hercegovini

Hroni~ari novijeg doba imaju naviku da svakog tre}eg meseca u godini pi{u i govore o tome kako je mart vreme srpskih poraza. I nabrajaju da su se u martu dogodile demonstracije 9. marta 1991; agresija NATO 24. marta 1999; ubistvo Zorana \in|i}a 12. marta 2003; etni~ko ~i{}ewe Srba na Kosovu 17. marta 2004; smrt Slobodana Milo{evi}a u Hagu 11. marta 2006. Svi ovi doga|aji sudbinski su uticali na sada{wost i budu}nost srpskog naroda i dr`ave Srbije. Svaki od wih nosi u sebi qudsku pojedina~nu i srpsku nacionalnu dramu. Izdvojio sam dramu porodice Gardovi} iz Sarajeva, jer sam uspeo da upoznam oca Milana Gardovi}a i wegovog brata Arsenija Gardovi}a, dok su slu`bovali kao sve{tenici SPC u [vedskoj. Milan Gardovi} je ro|en 1. decembra 1968. god. u Sarajevu u porodici oca Nikole i majke Jelene (ro|ene Topalovi}).

Posle osmoqetke zapo~iwe svoje obrazovawe u Bogosloviji “Sv. Tri Jerarha” u manastiru Krka, kod Knina. U leto 1988. upisuje studije na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, koje prekida zbog `enidbe.

Prvog marta 1992. godine, nakon ven~awa Milana Gardovi}a i Dijane Tambur u u hramu Preobra`ewa Gospodweg u Novom Sarajevu, kada je svadbena povorka krenula u Dom svete Tekle u dvori{tu Stare crkve na Ba{~ar{iji na veseqe, ubijen je mlado`ewin otac Nikola Gardovi}.

Biv{i pripadnik Zelenih beretki i kriminalac Ramiz Delali} ]elo je poku{ao da starom svatu, odnosno barjaktaru Nikoli Gardovi}u oduzme svatovsko znamewe, zastavu Srpske pravoslavne crkve nakon ~ega je do{lo do kome{awa u svatovskoj koloni.

Pucwem iz pi{toqa ubio je Nikolu Gardovi}a i ranio sve{tenika Srpske pravoslavne crkve Radenka Mikovi}a. Odmah nakon otvarawa pucwave ubica i wegov sau~esnici pobegli su, odnose}i sa sobom zastavu Srpske pravoslavne crkve koju su spalili. Stari svat, barjaktar i otac mlado`ewe Nikola Gardovi} je preminuo nekoliko minuta kasnije u kolima hitne pomo}i.

Kao odgovor na ovo ubistvo, naoru`ani Srbi su iste ve~eri podigli barikade po Sarajevu, a od 1. do 5. marta 1992. godine podigli su barikade i u drugim gradovima. Muslimani su kontrolisali centar Sarajeva, dok su Srbi kontrolisali ostatak grada, kao i uzvi{ewa oko wega.

Radovan Karaxi} i Alija Izetbegovi} su dva dana posle ubistva odr`ali sastanak i saglasili da red u gradu odr`avaju me{ovite patrole JNA i policije. Me|utim, to nije potrajalo i sukobi su nastavqeni. Istori~ari raspada SFRJ i gra|{anskog rata u Jugoslaviji tvrde da je ubistvom Srbina ispred Stare crkve na

Ba{~ar{iji po~eo je rat u Bosni i Hercegovini.

Ubica srpskog svata Rasim Delali} je odmah nakon po~etka ratnih sukoba u Sarajevu postao komandant Devete muslimanske brdske brigade Armije BiH. Od Alije Izetbegovi}, tada{weg predsednika takozvanog ratnog Predsedni{tva BiH li~no ovaj ubica dobio je “za zasluge“ na poklon pi{toq sa posvetom.

Kad je rat u BiH uzeo maha sin Milan Gardovi} odlazi u [tokholm gde je u martu 1993. bio postavqen je za paroha u Helsinborgu. Posle kra}eg vremena, dobija preme{taj iz Helsinborga za Geteborg za drugog paroha parohije sv. Stefana De~anskog. Ovde organizuje duhovni `ivot parohije i organizuje de~iji hor kao i ~asove veronauke za decu.

Godine 1995. mladi Gardovi} prelazi na parohiju sv. velmu~enika Georgija u Sedertequ. Naredne 1996. godine Gardovi} opslu`uje dve parohije, sederteqsku i {tokholmsku kao stare{ina hrama Sv. Save. Wegov brat do dolaska o. Arsenija Gardovi}a biva paroh u Sedertequ, a potom u Stokhomu. Otac Milan Gardovi} prelazi u Malme gde unapre|uje rad parohije i hrama svetog Kirila i Metodija.

Kada smo se u Malmeu sreli, paroh Milan gardovi} mi je o nesre}i koja se zbila na wegovoj svadbi rekao:

- Moji roditeqi, otac Nikola i majka Jelena, te 1992. godine bili su u penziji. Tata je imao 55, a mama 51 godinu. Bilo nas je petoro dece, ~etiri sina i }erka. Ja nikada nisam uspeo da otkrijem kako su nas otac i majka podizali i {kolovali, jer su imali veoma skromna primawa. Po{to je na{ otac bio crkvewak u hramu Svetog

preobra`ewa u Novom Sarajevu, svi su ga zvali Pop. I mi deca smo uz wega radili u crkvi, pa nije ~udno {to smo brat Jovan, ja i brat Arsenije zavr{ili bogosloviju i postali sve{tenici. Bio sam na posledwoj godini studija kada je otac ubijen. Bog mu je dao brzu smrt, za koju se molio, jer je bio te`ak {e}era{ i bojao se da ne umre u ranama i te{kim mukama – otkrio mi je prota Milan Gardovi}.

Otac Milan Gardovi} je dugo izbegavao da javno govori o ovoj tragediji i politi~kom ubistvu oca. Bojao se mogu}e osvete muxahedina, bo{wa~ke mafije i kriminalaca. Jednom prilikom je samo rekao:

- Bo`ija promisao je bila takva, a mi smo zato hri{}ani, jer znamo da nosimo ono {to je dobro, ali i ono {to je te{ko. Molimo se da je Gospod bio milostiv i da je mog oca nagradio Carstvom nebeskim, jer je nas djecu vaspitao da budemo qudi i usmjerio ka Bogu. Od nas petoro dece, trojica smo sve{tenici i jedna sestra je udata za sve{tenika.

Posle zlo~ina koji su kod Doma Tekle i stare pravoslavne crkve na Ba{~ar{iji porodica Gardovi} je morala da se iseli iz Sarajeva. Najstariji sin Jovan Gardovi} postao je sve{tenik hrama Aleksandra Nevskog u Beogradu, mla|i Milan je oti{ao u manastir Krka, a najmla|i Arsenije je zavr{avao bogosloviju u Beogradu. Sestra Nada se udala za popa u Zvorniku, a brat Dragan, jedini zanatlija u porodici i ratni invalid, preselio se s porodicom tako|e u Zvornik.

- Mi na ubistvo na{eg oca ne gledamo kao na istorijski doga|aj, ve} kao na smrt jednog ~estitog ~oveka i pravog hri{}anina. Nismo bili ophrvani mr`wom i

osvetom, jer smo morali da se borimo sa `ivotnim problemima. Kao sve{tena lica rano smo se po`enili i dobili decu. Kada je moj brat Arsenije do{ao u Stokholm, ja sam preba~en u Malme. Ovo je moja peta i najuspe{nija parohija u [vedskoj – kazao mi je prota Milan.

U me|uvremenu, majka Jelena Gardovi} se iz Sarajeva preselila u Novi Sad. Zbog obaveza oko crkve i porodice, sinovi i }erka sa decom, odnosno 16 unu~adi, obilaze majku jednom godi{we, i to 1. marta, kada idu na grob ocu Nikoli u Sarajevo. - Imamo sre}e da su nas muslimani zaboravili, pa nas Gardovi}e niko ne dira kada pose}ujemo Sarajevo. Poznato je i da bosanska dr`ava nije ni{ta u~inila da kazni ubice na{eg oca Nikole, tako da, izgleda, i vlastima odgovara da Gardovi}e niko ne dira i da budu zaboravqeni –priznao je prota Milan, koji je sa suprugom Dijanom u Malmeu izrodio i {kolovao troje dece.

Me|utim, neki muslimani iz [vedske nisu zaboravili da su prota Milan u Malmeu i prota Arsenije u Stokholmu sinovi srpskog svata koji se veselio na Ba{~ar{iji 1992. godine i zbog toga bio ubijen. Hramovi koje su bra}a Gardovi} vodili Sveti Sava u Stokholmu i Sveti ]irilo i Metodije u Malmeu, bili su u 21. veku dvadeset puta mete napada muslimanskih i albanskih ekstremista.

Predivni hram Svetog Save u Stokholmu je mnogo puta {aran grafitima s nacionalisti~kim porukama, a crkva Svetih ]irila i Metodija u Malmeu je 14 puta napadana, paqena, kamenovana, pqa~kana, ru`ena grafitima i dva puta skrnavqena. [vedska policija je jednom spre~ila trojicu izgrednika da polome pozla}eni krst na krovu crkve, a potom ih je, kada su krst i{~upali i ukrali, uhapsila.

Ukradeni krst bio je izra|en od ner|aju}eg ~elika s pozlatom koja je pla}ena vi{e od 2.000 evra. Bio je visok oko metar i po, te`ak oko 20 kilograma i pri~vr{}en sa ~etiri velika zavrtwa koja se nisu mogla odvrnuti. Napada~i, mladi muslimani i Albanci, i{~upali su ga lasom koje su privezali za automobil i potom ga odvukli do velikog gradskog parka.

- Takav nasilni~ki poduhvat neko je morao da osmisli i da organizuje. Posle napada prona{li smo krst, odneli ga majstoru da ga popravi i ponovo stavili na krov hrama. Qudi govore, ali ja nisam siguran, da su svi ovi napadi na crkvu bili zapravo napadi na mene kao ~lana porodice Gardovi} iz Sarajeva. Bog bi znao da li je tako! Jer, napada~i se brane da su se samo {alili, za {ta {vedsko pravosu|e, izgleda, ima razumevawa - rekao mi je prota Milan Gardovi}.

Odlukom episkopa Dostije, vladike britansko-skandinavske eparhije prota Milan Gardovi} je krajem 2021. godine iz Malmea preba~en na slu`bu u Kopenhagen. Na wegovo mesto u hramu ]irila i Metodija u [vedskoj do{ao je prota Aleksandar Samarxi} iz Danske.

Novopostavqeni sve{tenik Milan Gardovi} u prvom obra}awu parohijanima u crkvi Sv. velikomu~enika Georgija u Kopenhagenu je istakao da }e se truditi da bude dobar kao {to je bio wegov prethodnik.

- Lako je do}i u parohiju gde je dobar sve{tenik. Oca Aleksandra odavno poznajem i kada sam dolazio ovde uvek sam dobro primqen. Zato se radujem {to me je Gospod udostojio da do|em u parohiju, duhovno uzdignutu koju ste sa wim stvorili. ^ovek se seli iz grada ali zapamtite, ne seli se iz srca! Hvala vam, na prijemu od srca i za podr{ku meni kao va{em novom sve{teniku, da gradimo i stvaramo, a sve u slavu Gospodu – rekao je otac Milan Gardovi}.

Sahrana Nikole Gardovi}a

Otac Milan Gardovi}, danas sve{tenik u Danskoj

Berlin – prestonica Nema~ke i druga~ijeg stila

Iako je u pitawu glavni grad, ovde ne}ete videti, kako bi rekli “pravu Nema~ku”, ve} neku sebi svojstvenu i druga~iju. Ono {to je Wujork za Ameriku to je Berlin za Evropu. Gradom preovla|uje me{avina glamura i hladnog betona, i upravo to vas tera da istra`ujete kulturu ovog grada. Kontrasti koji }e vas za~arati i u~initi da se osetite kao da ste do{li na potpuno druga~ije mesto u odnosu na sva mesta gde ste do sada bili, pa ~ak razli~ito u u odnosu na neki drugi popularni Nema~ki grad.

ZNAMENITOSTI U BERLINU

Pro{lo je toliko godina od ujediwewa Isto~ne i Zapadne Nema~ke, ali taj duh borbe za slobodu ne jewava. Kada stanete ispred Berlinskog zida, mo`ete da osetite tu zaraznu energiju. Samo 2 kilometra ovog najve}eg simbola hladnog rata stoji kao simbol trijumfa slobode nad represijom. Osim Berlinskog zida, ceo grad je u grafitima, koji su pravo umetni~ko delo. Grad je kao jedna ogormna galerija koju obilazite u prirodnom okru`ewu, i neke od najve}ih istorijskih atrakcija su vam u vidokrugu. Dok {etate gradom mo`ete obi}i „Memorijal Holokausta“, „Checkpoint Charlie“,“ Alexanderplatz“ i tako u nedogled.

Grad je prepun atrakcija. Brandenbur{ka kapija kao glavni simbol grada, odmah do wega je Raihstag (parlament), Berlinska katedrala, “ Victory Column”, dvorac” Charlottenburg”… Naravno tu su i ostaci onih ru`nih vremena pa morate obavezno posjetiti ostatke “Kaiser Wilhelm Memorial” crkve, ostatke Berlinskog zida i nezaobilaznu “Checkpoint Charlie” Na isto~nom delu grada je ~isti ruski socrealizam sa znamenitim televizijskim torwem, no i ovo se obavezno mora posetiti radi toga da se vidi deo `ivota koji je Berlin imao 45 godina.

Putnik namernik obavezno mora pro{etati ulicom Kurfur{ten{trase. Kako sam jednom tamo bio sme{ten na{ao sam brdo predivnih restorana od klasi~nih pruskih doma}ih restorana do najboqeg restorana sa jastozima u kojem sam ikada bio na planeti. Sama ulica je ogromna, ima tonu trgovina, samo za to vam treba dva dana. No obavezno morate posjetiti “Ka De We”, luksuzni {oping centar, jedan od najluksuznijih na svetu. Ikona koju ne smete zaobi}i.

„Reichstag“ je bio spaqen, bombardovan i obnovqen, i kona~no postao savremeni dom nema~kog parlamenta. To je jedna od najlegendarnijih zgrada Berlina. Ba{ tu je Nema~ki parlament, Bundestag, po~eo svoje politi~ko delovawe od 1999. godine. Kupola je odr`ala istorijski oklop, dok je dodavawem upe~atqive staklene kupole, koja je dostupna liftom, dodat fantati~an vidikovac na ceo grad.

MUZEJI U BERLINU

Memorijal Holokausta, u samom centru Berlina je omiqena turisti~ka atrakcija. [etwa kroz ovaj lavirint sa razli~itom visinom stubova i krivudavim putem, navodno bi trebala da vam pribli`i ose}aj kakav su imali qudi u Holokaustu, izgubqeni dodir sa qudima i realno{}u. Muzejsko ostrvo je mesto na kom le`i 6000 godina staro blago istorije i umetnosti. Deklarisano kao deo UNESKO ba{tine 1999. godine i popularno je nazvano Berlinski “Luvr”. ^ini ga pet svetski poznatih muzeja na ostrvu reke [preve, i nalazi se u samom srcu grada: „Pergamon Museum“, „Bode Museum“, „Neues Museum“, „Alte Nationalgalerie“, „Altes Museum“ Od Rimskih, Gr~kih i antikviteta sa

Zoolo{ki Vrt u Berlinu ima rekordno najve}i broj vrsta `ivotiwa. Ovaj prelepi park ima 20.000 stvorewa koja predstavqaju 1.500 vrsta

Sredweg Istoka u Pergamon muzeju i Altes muzeju, do Nefertiti biste, krupne sredwovekovne i renesansne skulpture, muzeja islamske umetnosti, masivne Vavilonske kapije koja ostavqa bez daha, fasade pustiwskog zamka u Jordanu iz VIII veka, i tako u nedogled, sve je na jednom mestu. U Berlinskom prirodwa~kom muzeju, dok razgledate istoriju evolucije, vide}ete izlo`ene skelete dinosaurusa, od kojih je jedan i rekorder u Ginisovoj kwizi kao najvi{i izlo`eni skelet dinosaurusa na svetu. I ovo je samo po~etak prirodwa~kog muzeja. DDR muzej ima interaktivni koncept. Povla~e}i fioke i zavese i otrkivati kako je izgledao `ivot u socijalizmu. Od detiwstva, kako su se deca igrala i {ta su ~itala, kako su qudi radili u fabrikama, doma}inski `ivot, i odmor na nudisti~kim pla`ama, a vrhunac je simulirawe vo`we u Trabantu.

Zoolo{ki Vrt u Berlinu ima rekordno najve}i broj vrsta `ivotiwa i najpopularnii je zoolo{ki vrt u Nema~koj, a tako|e jedan od najstarijih. Ovaj prelepi park ima 20.000 stvorewa koja predstavqaju 1.500 vrsta, ukqu~uju}i orangutane, koale, nosoroge, `irafe i pingvine. Nema~ka je generalno poznata kao qubiteq tematskih parkova, bilo da ih posve}uju `ivotiwama u vidu zoolo{kih vrtova, bilo da su u pitawu interesantni zabavni parkovi po kojima su poznati.

NADALEKO POZNATI NO]NI @IVOT BERLINA

Posle kulturnog uzdizawa mo`emo da se pripremimo na no}ni `ivot grada koji nikad ne spava. Berlin ima reputaciju burnog provoda, i jedna je od prestonica elektronske muzike. Klub Trezor je otvoren u 1991. i postao je tehno doma}in, a sam Berlin postaje nosilac cele tehno scene. Ovaj klub postoji i danas, samo je promenio lokaciju, i sada je prostor u delu jedne stare fabrike. Klub je na vi{e nivoa, u isto vreme mo`ete da ~ujete dva do tri poznata Di Xeja. Berlin je poznat i po erotskim no}nim klubovima, jedan od najpoznatijih je klub Sage, sa ~etiri podijuma i bazenom. Va`i posebno pravilo obla~ewa, o kom mo`ete da se raspitate na wihovom sajtu, ali mislim da je poenta imati {to mawe garderobe na sebi.

U Evropski poznat Berghain klub vas ne}e pustiti tek tako. Paris Hilton je jednom poku{ala da u|e i nije uspela, nije bila dovoqno “kul” za wih. Samo svetski poznati Di Xejevi pu{taju muziku u ovom klubu. Od sitnih podrumskih klubova do industrijskih tehno hramova, grad ne mawka ni sa raznovrsno{}u `anrova muzike, i ima sve za svakoga. Od hardkor tehna, popa, hip hopa pa sve do umiruju}e ambijentalne muzike, mo`ete prona}i `urku za sebe bilo koje no}i bilo kog dana u toku nedeqe.

Ni{ta nije stati~no u Berlinu. U ovaj grad }ete se zaqubiti i po`eleti da do|ete vi{e puta. Grad koji vas inspiri{e i pomera va{e granice i vidike.

Brandenbur{ka kapija

Raihstag (parlament)

Berlinska katedrala

”Ka De We”, jedan od najluksuznijih {oping centara na svetu

Pohod na mjesec (odlomak)

Pekla se kod nas rakija od nekih ranih {qiva pa se poslom za{lo i u no}. Du{u dalo za mene!

Prosinula pod kazanom vatra, stric Nixo zarana se napio i zaspao, a uz ogwi{te, pod kolnicom, ostali samo djed i Petrak. Djed pazi na kazan, a samarxija mu samo pravi dru{tvo, jer ne}e da se petqa ni u kakav posao neposredno vezan za qude. Da kowi piju rakiju, hajde de.

veseli Nixo.

- Jok, pobratime - tmurno do~eka starac. - Sje}am se kao da je ve~eras bilo: pomoli se mjesec nad gajem, sto metara nad na{om ku}om, a mene noge same ponesu k wemu. Kuda? - Drekne }a}a pa za ma{ice, za kamxiju, za... ne bira ~ime }e. Zatu~e me tako, utuca, izgubih du{u jo{ od malih nogu. A da sam se jednom oteo i po{ao, Rade, brate moj...

Ja se motam oko wih dvojice, vi{e odma`em nego poma`em, prislu{kujem wihov razgovor, pa se najzad toliko osmjelim da sjednem sasvim blizu, ve} gotov i da zapitkujem. Pomenu{e mjesec.

- Djede, bi l’ se mjesec mogao dohvatiti grabqama? - iznenada se oglasih ja.

- Heh, {ta wemu pade na um! - do~eka djed nekako s visine i ne obra}aju}i se meni nego samarxiji. - Ho}e da doku~i mjesec.

Samarxija uzdahnu i pogleda me preko ~a{e.

- Pa neka, ima dje~ak pravo.

- [ta ima pravo?

- Pa nek oproba. Kamo sre}e da sam i ja nekad tako radio, mo`da bi mi druge ‚tice danas pjevale.

- Ma {ta ‚tice, {ta... Ti se ve} napio ko moj

- Eno ga sad vidi. Ma nemoj mi tu kvariti unuka.

- E, Rade, Rade... Ako je za nas dvojicu kasno, nije za ovoga dje~aka. Hajde ti, du{o, ustaj, tra`i grabqe, pa da ja i ti krenemo, eto wega sad iza brda.

Bacam se u }o{ak po one na{e najdu`e grabqe, a stari samarxija polako ispravqa noge, ispravqa le|a, vrat i okre}e se djedu, sjede}ivom i za~u|enom.

- Nas dva odosmo, a ti ~uvaj kazan, staro mlinarsko kquse. Djed je toliko zabezeknut da ve} ne umije ni da se pokrene ni da {togod upita. Dr`i u ruci praznu ~a{u i gleda za nama dvojicom: {ale se, vaqda, {ta li...

ZA SVE KOJI KUKAJU NA @IVOT DU[KO RADOVI] JE IMAO POSEBNU PORUKU:

Dobro

pro~itajte i setite se kad

Nema osobe koja bar jednom nije zakukala kako joj je `ivot te`ak, kako nema voqe, `eqe za `ivqewem, kako uvek ima ne{to {to nam u `ivotu fali.

Kao i mnogo puta do sada, aforizmi Du{ka Radovi}a nas

NIKOLA [IMI] TONIN

Sprovod na{e qubavi

Zaqubio sam se u tebe kao glupi tinejxer, i sad {to bih sve dao da zaboravim na Tebe, i sve trenutke provedene s tobom.

Ne razmi{qaj vi{e o tome, otpuhni sva sje}awa kao staru pra{inu.

Vi{e nas nema. Ovo je sprovod na{e qubavi. Ono {to se dogodilo vi{e se ne}e vratiti.

Znam da je gotovo.

Znam to i molim Boga da mi nitko vi{e nikada ne povrijedi srce.

vam je te{ko

pokre}u da se duboko zamislimo nad svojim re~ima i postupcima i da `ivot sagledamo iz jednog druga~ijeg ugla.

Ovo je prava poruka za sve one koji ~esto kukaju nad svojim `ivotom i svojom sudbinom!

“Malo je `ivota bez {avova i zakrpa…

Ne mo`e! ^ovek je proklet! On bi hteo i dugo da `ivi i da mu bude lepo.

E, a to je malo te`e. Ne mo`e! Mo`e dugo, ali iz par~i}a. Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu…

Svakome se primeti gde je {av – nekome na licu, nekome u o~ima, nekome u glasu! Svi smo mi krpqeni i sastavqani – iz mnogo delova.

Mi vi{e volimo `ivot, nego `ivot nas. U tome je stvar!

E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane.“

Kada vam je te{ko i za sve

neda}e okrivite ovaj jedan `ivot koji imate, setite se ove poruke, bi}e vam lak{e.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

KONFERENCIJA ”OD AGRESIJE DO NOVOG PRAVEDNOG PORETKA” U DOMU VOJSKE 25 godina od

NATO bombardovawa

Beogradski forum za svet ravnopravnih i ove, kao i prethodnih godina, obele`ava 24. mart, dan kada je 1999. godine otpo~ela nelegalna i zlo~ina~ka agresija NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) i odaje po{tu poginulim braniocima otaxbine i civilima.

Godi{wica bombardovawa bi}e obele`ena brojnim aktivnostima, a glavni doga|aj bi}e me|unarodna konferencija „Od agresije do novog pravednog poretka”,

Obele`avawe NATO agresije 1999. godine na Srbiju je upravo prilika da se ponovo setimo svih wihovih zlo~ina i zlodela i podsetimo javnost, posebno omladinu, na strahote i {tetu koju je agresija izazvala, kao i posledice od kojih mnoge jo{ nisu sanirane, ocewuje nekada{wi ministar spoqnih poslova @ivadin Jovanovi}

ski sistem bezbednosti zasnovan na Poveqi UN, Finalnom dokumentu OEBS i Pariskoj poveqi, ka`e predsednik Beogradskog

koja je zakazana za petak, 22. marta i subotu, 23. marta, u Sve~anoj sali Doma vojske Srbije.

Na konferenciji }e u~estvovati pored visokih doma}ih li~nosti, oko 100 stranih u~esnika iz Rusije, Kine, Italije, Nema~ke, Kube, [vajcarske, Gr~ke, Portugala i drugih zemaqa.

Bio je to prvi rat na tlu Evrope od kraja Drugog svetskog rata, kada su bombe i krstare}e rakete najmo}nije vojne ma{inerije u istoriji civilizacije razarale jednu malu evropsku zemqu, ali i ujedno razarali evropski i svet-

foruma za svet ravnopravnih i nekada{wi ministar spoqnih poslova @ivadin Jovanovi} za RT Balkan.

„Evropa i svet i danas trpe te{ke posledice tog razarawa. NATO je nastupao u savezu sa separatsisti~ko-teroristi~kom tzv. OVK kao svojom pe{adijom. Dao je krila separatizmu i terorizmu. Svedoci smo da se danas SAD, Velika Britanija, Nema~ka i NATO u celini, dakle, one iste dr`ave i organizacije koje su nezakonito napale SRJ, bez odluke SB UN, koje su svesno koristi-

le projektile sa osiroma{enim uranijumom i druga zabrawena oru`ja”, isti~e Jovanovi}.

On je naglasio da se upravo te zemqe, koje su namerno bombardovale civilne ciqeve i infrastrukturu na{e zemqe, ubijale decu, `ene, civile, i koje su javno, po svetskim medijima vodile hajku protiv srpskog naroda, pozivaju na me|unarodno pravo i osu|uju druge zemqe za kr{ewe me|unarodnog prava. Kako dodaje, obele`avawe po~etka NATO agresije 1999. godine na na{u zemqu je upravo prilika da se ponovo setimo svih wihovih zlo~ina i zlodela i podsetimo javnost, posebno omladinu, na strahote i {tetu koju je agresija izazvala, kao i posledice od kojih mnoge jo{ nisu sanirane.

Prema wegovim re~ima, presedan agresije bez odobrewa SB UN kori{}en je za potowe agresije u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji, a agresija NATO na SRJ predstavqala je korak u ostvarivawu strategije vojne ekspanzije na Istok, na ruske granice, koja je u osnovi ukrajinske krize.

Jovanovi} podse}a da su tokom 79 dana neprekidnih napada na SRJ, od 24. marta do 10. juna 1999, masovnim napadima iz vazduha, akvatorije i kopna NATO avijacije, raketnih sistema i drugih

POSLEDWI POZDRAV

Tesa ^arapi}

„Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan `ivota, I s wom spava, nevi|ena, wena lepota; Mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna. Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla“

Sa velikom tugom i bolom u du{i opra{tam se od svoje }erkekoja je nas je 17. marta prerano napustila u svojoj 33. godini `ivota. Ne postoje re~i koje mogu opisati bol koju si ostavila svojim odlaskom.

Qubav prema tebi ve~no ostaje da `ivi u mom srcu.

Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen! O`alo{}eni otac: Vasa ^arapi}.

oru|a, uz u~e{}e {iptarskih terorista OVK-a, regularne armije Republike Albanije, pla}enika koje su dr`ave Zapada okupile i finansirale i instruktora i specijalnim jedinica vode}ih dr`ava Zapada, ubijani pripadnici oru`anih snaga Vojske Jugoslavije, organi reda Republike Srbije, civili, deca.

„Ru{eni su spomenici kulture, crkve i manastiri, uni{tavana vojna, ekonomska, strate{ka i saobra}ajna infrastruktura, privredni objekti, civilni objekti i institucije, {kole, vrti}i, bolnice, pa ~ak i javni medijski servis – Radio televizija Srbije, kada je ubijeno 16 radnika te ustanove. NATO je tokom agresije izvr{io 2.300 vazdu{nih udara

na 995 objekata {irom zemqe, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona”, ukazuje. Beogradski forum poziva sve patriotske organizacije i pojedince i organizacije koje ba{tine se}awe na stradale pripadnike vojske i snaga bezbednosti Srbije i svih stradalih, da se pridru`e ovim manifestacijama i time izraze po{tovawe prema stradalim braniocima otaxbine i civilima, poru~uje Jovanovi}. Organizatori konferencije su osim Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Klub generala i admirala Srbije, SUBNOR Srbije, Udru`ewe dijaspora za maticu i Veterani vojnoobave{tajne slu`be Srbije.

Kupci u Srbiji su 2019. mogli da kupe dva stana za 125.000 evra, danas samo jedan

Kupci u Srbiji su 2019. mogli za 125.000 evra da kupe dva stana od po 50 kvadratnih metara, jedan u Beogradu i jedan u Ni{u, a pro{le godine je za taj novac mogao jedva da se kupi jedan stan iste kvadrature u glavnom gradu, navodi se u analizi specijalizovanog portala za nekretnine 4zida.

Ako bi kupac odlu~io da kupi dva istovetna stana 2023. godine, za investiciju bi mu nedostajalo oko 76.500 evra, odnosno ta~no koliko danas vredi stan od 50 kvadrata u Ni{u.

Podaci pokazuju da je poskupqewe na tr`i{tu nekretnina „pojelo“ ~itav jedan stan u Srbiji u periodu od 2019. godine.

Ovaj primer najboqe ilustruje koliko su cene kvadrata sko~ile u odnosu na period pre pandemije i krize izazvane sukobom u Ukrajini.

Analiza je napravqena na osnovu cena ogla{enih stanova u Beogradu pokazuje da je prose~na cena kvadrata pro{le godine bila oko 2.500 evra, odnosno da je prose~an kvadrat poskupeo za ~ak 800 evra u odnosu na 2019. godinu.

Prose~an stan od 50 kvadrata u Beogradu je pro{le godine bio za 40.000 evra skupqi nego pre pet godina.

Razlika je jo{ ve}a u Ni{u po{to je u ovom gradu u istom periodu cena kvadrata gotovo udvostru~ena, sa 832 evra na 1.530 evra.

Kupci su lane morali da izdvoje ~ak 76.500 evra za stan od 50 kvadrata u Ni{u, dok im je 2019. za isti stan bilo potrebno 41.600 evra.

Prema podacima 4zida, zna~ajan rast cena je nastupio 2021. godine, posle „zatvarawa“ zbog pandemija virusa korona koja je na nekoliko meseci „zamrzla“

tr`i{te nekretnina.

Prose~an kvadrat u Beogradu je tada sa 1.680 evra u 2020. za godinu dana poskupeo na 1.845 evra, pa je za stan od 50 kvadrata bilo potrebno 92.250, umesto 84.000 evra.

„Analizirali smo podatke na osnovu oglasa za prodaju nepokretnosti na na{em portalu i oni pokazuju da je najsna`niji rast cena kada je prose~an kvadrat u pitawu u prestonici bio 2022. godine i to u prvom kvartalu kada je dostigao 2.650 evra“, navodi predstavnik agencije 4zida.

rs Aleksandra Mihajlovi}.

Ona je dodala da je tr`i{te nekretnina u 2023. u Beogradu bilo stabilno i da cene nisu zna~ajnije rasle.

Prose~an kvadrat stana u Ni{u je, za razliku od Beograda, u 2023. poskupeo sa 1.500 na 1.530 evra.

Isti trend prisutan je i u Novom Sadu, gde je prose~an stan od 50 kvadrata pre pet godina ko{tao oko 67.750 evra, a pro{le godine je za takvu nekretninu bilo potrebno oko 110.000 evra.

ALEKSANDRA JE RO\ENA I ODRASLA U NEMA^KOJ, ALI SE VRATILA SVOJIM KORENIMA:

Slu`i vojsku u Srbiji i zaklela se da }e ~uvati otaxbinu!

Aleksandra Maksimovi} (29) devojka je koja ima srpsko dr`avqanstvo, ro|ena je u Minhenu, gde je odrasla, zavr{ila {kolovawe i fakultet. Posle skoro tri pune decenije `ivota vratila se u Srbiju, `ivi na selu i prijavila se za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka!

- Ja, Aleksandra Maksimovi}, zakliwem se svojom ~a{}u da }u ~uvati i braniti nezavisnost, suverenost i teritorijalnu celovitost Republike Srbije – ovo su re~i vojni~ke zakletve koju je Aleksandra polo`ila u petak u kasarni “@ivojin Mi{i}” u Vaqevu sa ostalim vojnicima na dobrovoqnom slu`ewu vojnog roka i rezervnim oficirima generacije mart 2024.

PU[KA NA LE\IMA

Ponosna devojka stajala je rame uz rame sa ostalim vojnicima. S pu{kom na le|ima. Prav pogled. Disciplina. Ka`e da je spremna da ~asno slu`i svojoj otaxbini i na ponos svome narodu i porodici.

- Iako sam ro|ena u Nema~koj, Srbiju nosim u srcu. Srpski govorim, pi{em, a volim i da pevam. Znam sve srpske pesme, fali mi jo{ samo da nau~im da igram kolo – po~iwe pri~u ova hrabra devojka, koja se u januaru doselila u selo Ba~inci kod [ida, odakle je wena baka po majci:

- Nakon zavr{ene {kole u Minhenu upisala sam fakultet za organizaciju doga|aja. Fakultet sam zavr{ila, ali oduvek sam `elela da do|em da slu`im Vojsci Srbije. Kada sam to rekla svojim roditeqima, otac je bio jako ponosan. Majka je bila iznena|ena, nije znala kako }u se ja, devojka, sna}i u vojsci, ali ipak me je podr`ala. Uvek su bili tu za mene, sestru i mla|eg brata, znaju da volimo na{e poreklo i korene – nagla{ava Aleksandra.

Na Bogojavqewe predala je papire za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka i prve vojni~ke dane provela je u kasarni u Somboru.

- Svi moji preci su bili u vojsci, branili su ovu zemqu svojim `ivotima i `elim da oni budu ponosni na mene. Jedan vojni~ki dan po~iwe od {est sati. Odlazak na smotru, podizawe zastave. Svakog dana imamo po nekoliko sati obuke, koja je te{ka i zahtevna, ali nas ispuwava. Izme|u toga su i pauze. Kada se slede}e nedeqe vratimo u Sombor, idemo na logorovawe, {to me posebno raduje. Sve ovo {to ovde nau~im i pro`ivim ne}u mo}i na drugim mestima i zato se trudim da budem {to boqa. @elim da se uklopim, da istrajem u ovome do kraja. Vojska Srbije pru`a {irok spektar mogu}nosti i volela bih da ostanem da radim u vojsci – isti~e Aleksandra.

PONOSAN SAM [TO MOJE DETE @ELI DA ^UVA NA[U ZEMQU

Ratko Maksimovi} (70), Aleksandrin otac, 40 godina `ivi u Nema~koj, a ina~e je iz Crne Gore, sa @abqaka. -Moja deca imaju srpska dr`avqanstva i ponosan sam na wih {to `ele da ~uvaju na{u zemqu. Jedna }erka je srpski reprezentativac u boksu, druga u vojsci, za mene ve}e sre}e nema. Dok je trajala zakletva, sve vreme pla~em. Gledam je sada ovde preda mnom u uniformi. Moj ponos! Ovo je veliki dan za na{u porodicu – kazao je Maksimovi}.

Nakon polo`ene vojni~ke zakletve Aleksandru su sa~ekali mnogobrojni ~lanovi porodice – otac, stric, brat, sestra, prijateqi koji su iz Nema~ke do{li zbog ove sve~anosti. Sa suzama su ponosno pozdravili i zagrlili svog vojnika.

-Ja sam sada u svojoj zemqi i ose}am se slobodno, {to bismo mi rekli, kao svoj na svome. Planiram da tu i ostanem. Obi{la sam mnoge zemqe u svetu, ali nigde nije kao kod ku}e.

NE IDEM SA KOSOVA IAKO ME PITAJU DA LI SAM NORMALNA! Radovi srpske

nau~nice

na vrhu Evrope

Kolege sa Farmaceutskog fakulteta me pitaju da li sam normalna, za{to se ne preselim u Beograd, jer uvek ima posla za mene. Ka`em ne, ostajemo u Kosovskoj Mitrovici. Dokle god je bezbedno, ostajemo ovde. Nagrada koju sam dobila je dokaz da i ovde mo`e da se radi. Po~astvovana sam, priznawe je moje, ali je i priznawe za moj tim i dr`avu Srbiju.

Ovo za Sputwik ka`e Milena An|elkovi}, farmaceut iz Kosovske Mitrovice dobitnik presti`ne evropske nagrade za medicinska istra`ivawa Medis i dodaje:

„Kao nau~ni saradnik Farmaceutskog fakulteta, analiti~ki deo istra`ivawa uvek radim u Klini~ko – bolni~kom centru u Kosovskoj Mitrovici. Tako sam povezala dve va`ne ustanove u mom `ivotu i na{oj zemqi“.

An|elkovi}eva je nagradu dobila za nau~ni rad proistekao iz wene doktorske disertacije na temu uticaja toksi~nih metala, pre svega kadmijuma i olova na hormon-zavisne karcinome.

Iz doktorata je objavila pet radova, a nagradu dobila za istra`ivawu uloge ovih toksi~nih metala, u nastanku raka testisa.

METAL KOJI GLUMI

HORMON

Toksi~nost olova dobro je poznata, zato An|elkovi}eva obja{wava deo rada koji se odnosi na kadijum, koji je zbog svojih izvanrednih osobina vrlo brzo posle pronalaska na{ao {iroku primenu u industriji.

„Osim prirodnih nalazi{ta u sastavu zemqe, svakodnevno smo izlo`eni kadijumu i putem vazduha i hrane. Ve}im delom unosimo ga putem duvanskog dima. Velika koncentracija kadijuma je u biqci lista duvana, ona je prirodni bioakumulator kadijuma. Ovim radom propagiramo i zdrav `ivot, bez cigareta. I zbog drugih kancerogenih materija, a posebno zbog kadijuma“.

Prime}eno je i da ovaj toksi~ni metal ima metalo - estrogene osobine, da poseduje sposobnost vezivawa za hormonske receptore i da ostvaruje ulogu hormona.

„On prosto blokira vezivawe prirodnog hormona i opona{a taj hormon u qudskom organizmu. Neka istra`ivawa su ukazala da kadijum mo`e dovesti do vezivawa za estrogene receptore, pa se dovodi u vezu kao jedan od etiolo{kih faktora za nastanak karcinoma dojke, karcinoma prostate, a po nekim istra`ivawima i za rak testisa“, obja{wava.

DOKAZANO PRISUSTVO

METALA U TUMORU

Karcinom testisa ~est kod mladih. S obzirom da kadijum ima metalo - androgene osobine, An|elkovi}eva i wen tim sa fa-

kulteta krenuli su tim putem, da istra`e da li kadijuma ima u tumorskim tkivima i da li postoji povezanost sa koncentracijom kadijuma u krvi i ove vrste hormon - zavisnog karcinoma.

„To smo i potvrdili, dobili kod pacijenata koji su imali karcinom testisa vi{e koncentracije kadijuma u krvi, u odnosu na zdrave ispitanike koji nisu imali ovaj niti bilo koji drugi karcinom. Po{to smo od ovih pacijenata mogli da dobijemo i uzorak tumorskog i zdravog tkiva, uspeli smo i da u tumorskom tkivu doka`emo prisustvo kadijuma. Time smo pokazali da je kadijum jedan od etiolo{kih faktora koji se mo`e dovesti u vezu sa karcinomom testisa“, ka`e i dodaje da se ne mo`e tvrditi i da je on direktan uzro~nik bolesti. Skupqawe uzoraka pacijenata koji su imali karcinom trajalo je vi{e od tri godine, na ispitivawe je pristalo 52 pacijenta. Ispitanici koji bolovali bili su sa Klinike za urologiju KCS, dok je kontrolna grupa sakupqena u Kosovskoj Mitrovici i Zve~anu, wima je odre|ena koncentracija kadijuma u krvi.

RADIM U GRADU SA DU[OM Po zavr{etku studija dve godine je bila saradnik u nastavi, a pre 11 vratila sa u svoju Kosovsku Mitrovicu, gde radi u u laboratoriji Klini~ko – bolni~kog centra. Bilo joj je naporno, tri dana je radila u Beogradu, dva u Mitrovici, odlu~ila je da se vrati ku}i i svoju mati~nu laboratoriju na neki na~in ukqu~i u istra`ivawa Farmaceutskog fakulteta ~iji je sada nau~ni saradnik. „Uvek se trude da me ukqu~e u neki od projekata, analize radim u Mitrovici. Ti i pi{em. Tu gde ste ro|eni volite tu da provedete i ostatak `ivota. Vezani ste za tu sredinu, tu vam je porodica. Ove na{e male sredine imaju du{u“.

Milena An|elkovi} nije mogla li~no da prisustvuje dodeli presti`ne nagrade, imala je veliko opravdawe:

„Sada imamo bebu. I suprug je mi{qewa da treba da ostanemo na Kosovu i Metohiji. Nije lako, posebno ovih dana na poslu, ote`ano je snabdevawe reagensima, ali trudimo se da pomognemo svima, da kvalitet usluge i odnos prema pacijentima odr`imo na nivou“.

220 ГОДИНА ОД СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ (7)

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

VEHABITSKI POKRET UTICAO NA IZBIJAWE PRVOG USTANKA: Jawi~ari su vi{e puta poku{avali da se dokopaju vlasti u Beogradskom pa{aluku

Srpska revolucija se ne bi dogodila da pobune nisu pretile i ostalim delovima Osmanlijskog carstva. Reforme Selima III izazivale su muslimanske vernike, koji su se dr`ali propisa u Kuranu da su „najgore stvari koje su novine (nove), svaka novina je jedna novotarija, a svaka novotarija je greh, a svaki greh vodi vatri pakla“.

Od sredine XVIII veka celi sunitski islam potresaju pobune vezane za vahabitski pokret, koji je po~eo u Saudijskoj Arabiji i do kraja stole}a zapalio Egipat. Naziva se po osniva~u Muhamedu Vahabu. Tek 1813. Turci su u{li u Meku i Medinu, potukli vahabite, ali su oni kao poplava izbijali na drugim mestima.

Vahabitski pokret je imao trajan, iako formalno indirektan uticaj na izbijawe srpske revolucije 1804, kao i na celu nacionalnu istoriju potom. Kao prva, po~etna faza islamskog fundamentalizma, ili islamizma kako se u moderno vreme naziva, sa pogre{nim nazivom vehabije, posta}e nemi pratilac razvoja srpskog naroda od toga vremena do najnovijeg doba. Poku{aji Selima III (1789-1807) da Srbima da autonomiju pod vo|stvom nekog wihovog kneza izazvali su otpor u celoj wegovoj dr`avi. Ipak je najsna`niji talas dolazio iz onih delova carstva gde je sultanova vlast bila ograni~ena ranijim autonomijama, ili pa{aluka u Vidinu i Janini pod odmetnutim pa{ama. Od XVI veka, kada Turci dolaze u Tunis (1574), cela severnoafri~ka obala }e sa~uvati autonomiju polunezavisnih islamskih dr`ava. Iako su 1813. turskoj vojsci pomogli isterivawe vahabita iz Meke, oni su i daqe ostali protivnici uvo|ewa reformi kopirawem evropskih motiva ustrojstva vojske, administracije i polo`aja hri{}ana. U gomilama dobrovoqaca koji su pojurili u Egipat protiv francuske invazije pod komandom prvog konzula Napoleona Bonaparte 1798, bilo je puno Bosanaca

i Albanaca. Do tada nepoznat trgovac duvanom, Mehmed Alija se upravo me|u tim prvim zanesewacima u Kavali ukrcao na brod. Dve decenije potom }e postati vladar (,,kediv“) polunezavisnog Egipta. Balkanski muslimani su se u tim okr{ajima sa Francuzima 1798-1802. izme{ali sa muslimanskim nezadovoqnicima iz Tunisa i Al`ira. Od wih su primali politi~ku ustanovu dahija, koja je do tada u balkanskoj istoriji bila nepoznata. Wihova diktatura do 1804. }e izazvati prvi plamen srpske narodne pobune. Druga velika faza razvoja modernog islamizma je do{la sa talasom pod nazivom panislamizam. Naziv, organizaciju i ideologiju je opet dobio u sudaru sa srpskim oslobodila~kim pokretom, oko proglasa ujediwewa Bosne i Srbije u junu 1876. Islamski fundamentalizam je isto tako 1992. bio jedan od glavnih faktora uni{tewa jugoslovenske dr`ave i postao najglasniji srpski protivnik. Po~elo je sa vahabitima 1804. Do op{teg revolta nije do{lo, jer osmanlijsko dru{tvo nije integrisano u jednu celinu, pa revolucije

OTPOR TERORU

izbijaju po pokrajinama i posebnim nacijama. Najzna~ajniji upaqa~ su zahtevi vahabita da se mora vra}ati izvornom islamu, odbacivati reforme i suzbijati uticaje koji na dr`avu vr{e hri{}anski podanici. Ne treba zanemariti i ~iwenicu da su klimatski uslovi delovali na pripremawe i srpske revolucije, kao {to je bio slu~aj sa Francuskom pred 1789. Francusku revoluciju je Ipolit Ten smatrao proizvodom goleme su{e, zbog koje su neke velike reke presu{ile, izbila glad, prosjaci preplavili puteve, a onda do{le revolucionarne bro{ure i pozivawe na filozofiju. Su{a u Bosni i Srbiji je 1862. i 1803. izazvala veliku glad i pojavu pqa~ka{kih hordi. Grupe hajduka i razbojnika lutalica po Bosni „silom oduzimaju, pqa~kaju imovinu i `ivotne namirnice sirotiwe raje i putnika namjernika“. Sultan nare|uje stvarawe pandurskih odreda i zatvarawe puteva u velikim klancima.

U vi{e navrata su postojali poku{aji da se jawi~ari dokopaju vlasti i u Beogradskom pa{aluku. Pored toga, ne treba zaboraviti da je tu Krajinu sultan pretvorio u

Osnovni motiv srpske revolucije, kada ona 14. februara 1804. izbija u srcu [umadije, bio je otpor teroru koji su uveli jawi~ari. Sve od 1791. oni nastoje da u pograni~nim pa{alucima ugrabe vlast i uzmu zakon u svoje ruke. U Vidinu je po{lo za rukom Pazvanoglu, jawi~aru poreklom iz Bosne, da sa 80.000 qudi stvori svoju autonomnu dr`avu 1794. Imali su ambicija da u wu uklope sve do Plovdiva, pa Pazvanoglu sawa i o mogu}nosti da to bude jedno novo islamsko Bugarsko carstvo.

opitnu teritoriju za uvo|ewe do tada nepostignutih autonomija hri{}anskom stanovni{tvu. To je izazvalo bes muslimana svuda gde su vesti o tome dopirale. Kona~no je uspelo jawi~arima da iz Vidina ulete u Beogradski pa{aluk i uzmu vlast u svoje ruke. Najpre je to ura|eno uz odobrewe i lokalnog vezira, a moglo bi se pretpostavqati da su za to dobili i zeleno svetlo iz turske prestonice. Tek 1801. potpisan je mir izme|u Francuske i Turske, upravo kada se jawi~ari ohrabruju da zgrabe i Beogradski pa{aluk. Oni su u wega u{li jo{ 1799. Zbog toga postoji jo{ nedokazana mogu}nost da je wihova vlast bila sankcionisana od sultana. U decembru 1801. su posekli i sultanovog vezira u Beogradu.

Od svih jawi~arskih pobuna pre 1801. i posle we, ova je najmawe istr`ena. Jedino tu autonomiju u carstvu ne nosi jedan odmetnuti pa{a, kao {to je bio slu~aj u Vidinu, Jawini i Skadru. Umesto toga, pa{aluk je podeqen na ~etiri upravne celine, predat jednom stare{ini koga nazivaju dahijom.

U srpskom jeziku je ostala usvojenica kabadahija, zamenik dahije, u zna~ewu razbojnika i nasilnika. O~igledno se ova dahijska diktatura 1801-1804. u Srbiji mora izdaleka vezati za vahabitski pokret na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. Bio je to istorijski izdanak kasnijem panislamizmu, koji se po imenu, organizaciji i ideologiji, konstitui{e najpre na Kosovu i u Bosni 1878, a jo{ kasnije i islamskom fundamentalizmu od 1971. I on je u Bosni imao svoje ideologe i organizaciju, koja je u~estvovala kao zna~ajan faktor u razarawu jugoslovenske dr`ave 1991... Nije slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici....

l U slede}em broju: Srbi iz Ju`ne Ugarske su ubrajani u vrh balkanskih nacionalnih bur`oazija toga doba

1685. - Ro|en je Johan Sebastijan Bah na ~ijem delu se temeqi nema~ka muzi~ka tradicija. Savremenici su ga cenili kao virtuoznog orguqa{a, a vrednost wegovog muzi~kog dela otkrivena je po~etkom 19. veka u doba muzi~kog romantizma, naro~ito posle Mendelsonovog izvo|ewa Bahovog remek dela „Muke po Mateji” (1829). U wegovom velikom opusu izdvajaju se i „Branderbu{ki koncerti” i zbirka od 48 preludija i fuga za klavir.

1871. - Kancelar Oto fon Bizmark otvorio je prvu sednicu Rajhstaga (parlament) novostvorenog Nema~kog carstva.

1913. - Ro|en je hrvatski i jugoslovenski kwi`evnik Ivan Goran Kova~i}, autor poeme „Jama” (1943), potresnog dela o usta{kim zlo~inima u Drugom svetskom ratu u kojima je i sam stradao. Poema „Jama” inspirisala je mnoge slikare, a muziku inspirisanu tim delom komponovao je Nikola Hercigowa.

1945. - Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali sedi{te Gestapoa u Kopenhagenu, u kojem je poginulo vi{e od 70 nema~kih nacista. Gre{kom su pogodili i francusku {kolu, gde je poginulo 86 dece i deset kalu|erica.

1960. - Ro|en je brazilski automobilski as Airton Sena, trostruki prvak sveta u „Formuli

1”, 1988, 1990. i 1991. U Brazilu je imao status nacionalnog heroja i wegova pogibija u maju 1994. na stazi u Imoli, tokom trke za „Gran Pri San Marina”, do`ivqena je kao nacionalna tragedija.

1963. - Transferom 27 posledwih zato~enika zatvoren je Alkatraz, po maksimalnoj bezbednosti ~uven zatvor u zalivu San Franciska u kojem je nekada bio zatvoren gangster Al Kapone.

1975. - Privremeno vojno ve}e Etiopije na ~elu s vo|om pu~ista potpukovnikom Mengistom Haile Mariamom ukinulo je 3.000 godina staru etiopsku carevinu.

1991. - Na sednici Predsedni{tva SFR Jugoslavije postignut je dogovor da predsednici republika zapo~nu pregovore o budu}nosti savezne dr`ave. Prvi od ukupno {est takvih susreta odr`an je 28. marta u Splitu.

1998. - Umrla je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, gotovo dve decenije vode}a u „Boq{om teatru” posle Drugog svetskog rata.

2002. - Papa Jovan Pavle II prvi put javno je saop{tio da postoji veliki broj slu~ajeva seksualnog zlostavqawa maloletnika od katoli~kih sve{tenika, koje je optu`io za ga`ewe zaveta i pridru`ivawe |avolu.

2006. - U Parizu je umro Bernar Lakost koji je vi{e od 40 godina bio na ~elu carstva Lakost, svetski poznatog po majicama sa znakom krokodila.

2009. - Na ulice Napuqa iza{lo je desetine hiqada qudi kako bi odali po{tu `rtvama mafije i zatra`ili da jug Italije vi{e ne bude upori{te organizovanog kriminala.

Reformator: Sultan Selim III

Borio se za Srbiju u {est ratova, a zavr{io kao najgori neprijateq

Petar Bojovi} je bio mnogo toga - vojnik koji nije `eleo da se bavi politikom, vojskovo|a koji nije napu{tao svoje ratnike, ~ovek privr`en porodici, strog prema svima, a najvi{e prema sebi, zaboravqeni heroj... U nizu od samo ~etiri srpska generala koji su dobili ~in vojvode, bio je posledwi kome je ova po~ast dodeqena, a i najmla|i.

Petar Bojovi} jo{ jedna je legenda iz srpske juna~ke istorije. Karijeru je zapo~eo kao kowi~ki oficir, ali je sticajem okolnosti po~etkom 20. veka pro{ao u pe{adiju. Bio je najboqi u 12. klasi Artiqerijske {kole Vojne akademije. Kada je wegova vojna karijera krenula uzlaznim putem, najve}i deo vremena tokom ratova proveo je u {tabu Vrhovne komande. Bojovi} se tokom Prvog balkanskog rata najvi{e istakao tokom Kumanovske i Bitoqske bitke posle kojih je dobio ~in generala. Po okon~awu Prvog balkanskog rata, na wegov predlog, a uz podr{ku vojvode Putnika, sklopqen je savez sa Gr~kom, kao protivte`a opasnosti koja je tada dolazila od Bugarske. U Drugom balkanskom ratu bio je na~elnik [taba Prve armije koja je odnela pobedu u bici na Bregalnici.

VREME SMRTI I VELIKE SLAVE

Po~etak Prvog svetskog rata Petar Bojovi} je do~ekao kao komandant Prve armije. U~estvovao je u zavr{nim operacijama Cerske bitke, ali je ubrzo rawen na boji{tu i zbog toga smewen sa mesta komandanta. Reaktiviran je 1915. godine kao komandant trupa Novih oblasti i tih dana, dok se srpska vojska povla~ila prema Kosovu, upravo te jedinice su pru`ile veliki otpor neprijatequ pre nego {to su se i same povukle.

Petar Bojovi} bio je u grupi ~elnika onda{we Srbije koji su smatrali da je

povla~ewe vojske preko Albanije jedino re{ewe. U bezizlaznoj situaciji, smatrao je, boqe je povu}i se negde i dobiti na vremenu dok se vojska ne oporavi i reorganizuje. U tim najte`im trenucima, umesto obolelog vojvode Putnika, Bojovi} krajem decembra 1915. godine dolazi na mesto na~elnika {taba Vrhovne komande. Ovu du`nost vr{io je do februara 1916. planiraju}i sve – od kontakata sa saveznicima, preko transporta brodovima, do izbora lokacije na Krfu i brigu o rawenima. I po povla~ewu pred Bojovi}em su bili te{ki zadaci. Jedan od wih bio je i komandovawe trupama na Solunskom frontu i to u saradwi sa Sveznicima. U operacijama na Kajmak~alanu, u jesen 1916. godine, Bojovi} je rukovodio ofanzivom srpske vojske koja je uz savezni~ku pomo} porazila bugarske jedinice kod Gorni~eva i zauzela Kajmak~alan i Bitoq. Po proboju

Solunskog fronta za ratne uspehe wegove Prve armije, general Petar Bojovi} je ukazom od 13. septembra 1918. unapre|en u ~in vojvode kao posledwi general unapre|en u ovaj ~in, nakon Radomira Putnika, Stepe Stepanovi}a i @ivojina Mi{i}a.

Sredinom septembra 1918. godine, Bojovi}eva Prva armija je prva probila neprijateqske linije u bici kod Dobrog Poqa, napredovaju}i duboko u okupiranu teritoriju dolinom Vardara prema Velesu. Tim prodorom bugarska vojska je razdvojena od nema~ke i austrougarske, ~ime je prakti~no, izba~ena iz rata. Upravo armija kojom je komandovao Bojovi} bila je ta koja je oslobodila najve}i deo Srbije, sam Beograd, pa i daqe – Banat, Srem, Ba~ku, Slavoniju i dobar deo Hrvatske.

MIRNODOPSKI ”RAT” PETRA BOJOVI]A

Petar Bojovi} jedan je od najodlikovanijih srpskih vojskovo|a u istoriji. Neka od najve}ih po~asti su Orden Jugoslovenske krune prvog reda, Orden Kara|or|eve zvezde prvog reda i francuski Orden Legije ~asti. Uvr{ten je u red najve}ih vojskovo|a Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije. Pa ipak, posle Drugog svetskog rata ni ~in ni odlikovawa ostarelom vojvodi nisu mnogo pomogli. Petar Bojovi} je okupaciju proveo u ku}nom pritvoru koji je sam sebi nametnuo. Naime, nakon {to je odbio da javno podr`i okupacione vlasti izme|u wega i Nemaca sklopqen je svojevrsan “dogovor” - nijedan nema~ki vojnik nikada ne}e pre}i prag Bojovi}evog doma, dok se vojvoda bude dr`ao toga da tokom ~itavog trajawa okupacije ne napusti svoju ku}u i vrt oko we.

Petar Bojovi} tako je i do~ekao oslobo|ewe i “nove vlasti” koje nisu imale mnogo razumevawa za ostarelog vojvodu. Re~ je o pri~i koja nikada nije zvani~no potvr|ena. Nezvani~no, ostareli, i u tom trenutku jedini `ivi vojvoda Srbije, Pe-

tar Bojovi}, postao je `rtva maltretirawa mladih komunista po oslobo|ewu Beograda 1944. godine. Ono {to se zvani~no zna je da je u novembru 1944. vojvoda Bojovi} pozvan da da iskaz i da je to saslu{avawe trajalo puna tri dana. Za vojvodu koji je u tom trenutku imao punih 87 godina ovaj ~in sigurno je bio neprijatan i u najmawu ruku, poni`avaju}i.

Nakon zavr{etka saslu{awa Bojovi} se vratio u svoju ku}u i opet iz we nije izlazio. Po svedo~ewima bliskog porodi~nog prijateqa Koste Raki}a tih meseci dogodio se jedan neprijatan incident. Naime, u dom Bojovi}a upala su dvojica pripadnika Narodno-oslobodila~ke vojske Jugoslavije. Nakon {to su prona{li starog vojvodu, vre|ali su ga i poni`avali i u jednom momentu oteli su mu sabqu od koje se starac nikada nije odvajao. ^itavoj sceni prisustvovao je i vojvodin sin Dobrica koji se potukao sa jednim od uqeza. Sabqa, kao i vojvodin kalpak tada su zauvek nestali i danas se smatraju izgubqenim.

Vrlo brzo posle ovog nemilog doga|aja, 19. januara 1945. godine vojvoda Petar Bojovi} preminuo je u svojoj ku}i u Beogradu. Uzrok smrti, koji je naveden u odgovaraju}oj rubrici mati~ne kwige umrlih pri hramu Svetog Save na Vra~aru, bilo je “obostrano zapaqewe plu}a”. Bilo mu je 86 godina.

Petar Bojovi} sahrawen je u porodi~noj grobnici na Novom grobqu u Beogradu 21. januara u prisustvu pravoslavnog sve{tenika, u krugu najbli`e porodice i prijateqa. Po svedo~ewu Koste Raki}a pogreb su, sa pristojne udaqenosti, sve vreme pa`qivo pratila dvojica mu{karaca obu~ena u ko`ne mantile tamne boje za koje su svi prisutni sa pravom pretpostavili da su bili pripadnici OZNA-e. Nijedne novine, kao ni onovremeni Radio Beograd nisu javili za smrt proslavqenog borca.

Knegiwa Milica – prva `ena na ~elu Srbije

Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu u Kosovskom boju, sve kasnije govorilo je druga~ije. Pre`ivele je ~ekao te`ak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva `ena, knegiwa Milica Hrebeqanovi}!

Naime, gubitak kneza Lazara Hrebeqanovi}a i wegove vojske doneo je nove sudbonosne dane – borbu `ena za spasavawe svega preostalog. Tako je prvi put u istoriji Srbije `ena do{la na upra`weno vladarsko mesto. Knegiwa Milica Hrebeqanovi}, Lazareva 55-godi{wa udovica, preuzela je vlast dok wen tad 15-godi{wi sin Stefan ne postane punoletan.

Kako su brojni mu{karci izgubli svoje `ivote, brane}i granice svoje otaxbine, i mnoge druge `ene su tada, poput we, preuzele ulogu ~uvara porodice, potpuno zavijene u crno. Dok si neke obukle mona{ku rizu i `ivot posvetile Bogu.

Knegiwa Milica ro|ena je oko 1335. godine, u vreme vladavine cara Du{ana, kao ~ukununuka Vukana Nemawi}a, najstarijeg sina velikog `upana Stefana

Nemawe. Sa roditeqskog dvora odlazi na carski, gde se obrazuje. Tu, sa 18 godina, upoznaje Lazara Hrebeqanovi}a, sina carskog logoteta.

Potom uz blagoslov cara Du{ana i carice Jelene 1353. godine qubav dvoje mladih qudi krunisana je brakom. Imali su, ~ak, osmoro dece – pet k}eri: Maru, Draganu, Jelenu, Teodoru i Oliveru, i tri sina, Stefana, Vuka i Dobrivoja, koji je umro u ranom detiwstvu.

Milica je sa Lazarom, ve} osamostaqenim knezom Ra{ke s prestonicom u Kru{evcu, `ivela na dvoru ure|enom prema nemawi}koj tradiciji, ~iji zlatni vek traje do bitke na Kosovu.

Posle kosovskog gubitka bilo joj je ponu|eno da sa decom mir na|e u Dubrovniku, ali ona je ostala u opusto{enoj Srbiji i preuzela ostatke dr`ave svoga supruga. Pored brige o maloletnoj deci, posvetila se dr`avnim poslovima.

Sve {to je dotad pro`ivela uz supruga vladara knegiwa je primenila u vreme sudbonosnih odluka. Prvi put u istoriji `ena je do{la na vlast. Milica Hrebeqanovi}, Lazareva 55-godi{wa udovica, postala je ~uvar dr`ave, a ostale

Zadu`bina knegiwe Milice: Manastir Qubostiwa je `enski manastir, nalazi se na levoj obali reke Zapadne Morave, na 4 kilometra severno od Trstenika

`ene ulogu ~uvara porodice i naroda. Ni{ta vi{e nije bilo isto posle Kosovskog boja. I ranije uticajna u srpskom narodu, tri meseca nakon Kosovskog boja, pred opasno{}u od Ugara, knegiwa Milica se odlu~uje na savez sa dotad najve}im neprijateqima, Turcima. Uz primawe vazalnih obaveza, pla}awe danka i davawe vojske, dogovor je podrazumevao i li~nu `rtvu srpske vladarke, odlazak wene najmla|e }erke Olivere u Bajazitov harem. Milica je mudro upravqala Srbijom sve do Stefanovog punoletstva 1393. godine, kada

ostavqa svetovno ime i postaje monahiwa Evgenija. Ipak, ostaje nezamenqiv savetnik mladog despota. Do kraja je stajala uz wega i pronalazila izlaze iz najte`ih prilika.

Bila je omiqena srpska vladarka. Qubav i po{tovawe prema woj narod je preneo i u pesme, a pisac wenog `itija svedo~i: „Po lepoti i dobroti svojoj ona ne be{e samo `ena nego i mudri Odisej u mnogim stvarima. Ko }e izre}i sva wena dela!“

Preminula je 11. novembra 1405. godine u manastiru Qubostiwi, svojoj zadu`bini, gde je i sahrawena.

Australijski milijarder pravi Titanik II, repliku najpoznatijeg kruzera

Vi{e od decenije, australijski milijarder Klajv Palmer poku{ava da se izbori za izgradwu „Titanika II“ – replike nesre}nog broda koji je potonuo 1912. godine sa vi{e od 2.200 qudi na wemu. Samo oko 700 ih je pre`ivelo, a nesre}a je u{la u istoriju kao najpogubnije putovawe na svetu. Palmer najavquje bezbednije plovilo koje }e putnicima nuditi krstarewe po pro{losti.

Milijarder Klajv Palmer fasciniran je brodom za koji se pri~alo da nije mogu}e da potone. Toliki je qubiteq krstarewa da „ne `ali para“. Wegovo pasionirano zanimawe za „Titanik“ je toliko da je prvi put obelodanio planove za izgradwu „Titanika II“ jo{ 2012. godine, a zatim ih ponovo izneo 2018. godine. [est godina kasnije, uradio je to ponovo, iznova pokrenuv{i projekat u sredu tokom konferencije za {tampu u Operi u Sidneju, u blizini ~uvene gradske luke.

JO[ JEDNOM SE POSTAVQA

PITAWE ZA[TO?

„Mnogo je zabavnije raditi na pravqewu ‚Titanika’ nego sedeti kod ku}e i brojati svoj novac“, navodno je Palmer rekao lokalnim medijima, uz non{alantnost ~oveka koji svake godine zara|uje skoro pola milijarde dolara. Palmer se ne pita kako da zara-

di novac, ve} gde da ga potro{i. Kada je, pre vi{e od jedne decenije, prvi put predstavio svoj san o izgradwi verzije „Titanika“ koja bi se boqe odr`avala na povr{ini, za Palmera su verovali da je bio dovoqno bogat i ekscentri~an da to uradi.

KORONAVIRUS

I DRUGE PREPREKE

Planove o realizaciji projekta vrednog vi{e miliona dolara, izme|u ostalog, kvarila je i pandemija. Koronavirus je zatvorio luke, a putnici nisu `eleli da se izla`u riziku da iskuse ~ari karantina na moru. Palmer, predsednik kompanije „Blu star lajn“ (Blue Star Line) koja stoji iza projekta „Titanik II“, imao je i drugih obaveza. Posledwih godina pokrenuo je vi{e sudskih sporova protiv dr`ave i saveznih vlada. Zamerio je vlastima Zapadne Australije zbog odluke da se granice tokom pandemije zatvore.

Jo{ jedan poraz na sudu usledio je kada je tra`io milijarde dolara od{tete od vlade iste australijske savezne dr`ave zbog wene odluke da mu blokira pristup nadoknadi u projektu iskopavawa rude gvo`|a. Sada podnosi `albu me|unarodnom tribunalu, tra`e}i skoro 200 milijardi dolara od{tete od savezne vlade.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Verovatno morate da ulo`ite dobar deo sebe kako bi se neki posao pokrenuo. Mnogo energije. Potrebno je da se neko vreme prepustite analizi onoga {ta ste uradili do sada. Bi}e vam lak{e za daqe. @ena Ovan mo`e imati pote{ko}a u qubavi, dok mu{ki Ovan i daqe tra`i svoju idealnu polovinu. Mo`da je vreme da se prepustite doga|ajima, da ne strepite previ{e. ^uvajte dowi deo ki~me.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Poslovno ste anga`ovani na sve strane. @elite da radite i da sve {to pokrenete ima neki smisao. Krenite sami u posao koji `elite. Emotivno ukoliko ste sami morate da se potrudite oko jedne osobe iz znaka Jarac. Prili~no je zatvorena ali puna strasti. Svesni ste {ta je va{a snaga pa }ete bra~nog partnera svakako razoru`ati svojim emocijama. ^este glavoboqe vas mu~e.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Poslovno imate saradnike koji su dobri i u~tivi prema vama. Vi to cenite i bi}ete zadovoqni poslovnim poduhvatom. Morate samo da se odlu~ite da li da u|ete u posao koji vam pru`a mnoge {anse i pogodnosti ili ostajete tu gde ste. Vi znate da budete ponekad toliko hladni kao da niste znak sa kojim je najlep{e provesti vreme i dru`ewe. Zdravstveno imate bolove u nogama.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Kao svaka osoba koja `eli uspeh i mo} mora da ima jasne ciqeve i stavove. Ovoga puta mora da do|e do izmena. Mora}ete vi{e duhovnosti da unesete u ono {to radite. Ne preterujte sa materijalnim. Emocije su uglavnom okrenute osobama koja je iz vatrenog sazve`|a jer sa wima imate odli~nu komunikaciju. Ovan }e biti prikladan da vas pokrene. Sa partnerom ve`bajte {to vi{e ve`bica.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Morate da ulo`ite dodatni napor da bi sve sredili kako bi bilo po va{oj voqi. Ne}ete se uplitati u poslovnu saradwu sa jednom Devicom jer se ose}ate nesigurno. Ako se okrenete emocijama onda imate prefiwen ukus kada je u pitawu partnerstvo. Sve {anse da se upoznate sa osobom koja tra`i mnogo. Partner je zahtevan. Optere}uje vas sa finansijama. Pazite se uganu}a, povrede noge.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Nastavite vredno da radite. Novac o~ekujte ~e{}e, u vi{e navrata imate mogu}nost zarade. To }e vam omogu}iti da se ostvarite u svakom poslu koji pokrenete. Rasejanost u emotivnom `ivotu. Niste definisali svoje `eqe. Kona~no bi morali da ne{to preduzmete jer u suprotnom mo`ete biti veoma depresivni i sami. Gledajte da se izborite za svoje mesto u ku}i. Problem sa ko`om.

Psi umesto bensedina na aerodromu u Istanbulu

Kako bi smirili napete putnike pred let, na istanbulskom aerodromu su raspore|eni specijalno obu~eni psi, koji im poma`u da se opuste.

Osobqe aerodroma u Istanbulu organizuje program koji ukqu~uje pse, ve} mesec

dana, i na taj na~in smawuje stres i anksioznosti me|u putnicima koji prolaze kroz wegove terminale, preneo je Rojters. Putnici za sada hvale pse, me|u kojima je i pas Kuki. Mnogi ka`u da ih prisustvo `ivotiwa – opu{ta. Posle pozitivnih povratnih informa-

cija, operater aerodroma IGA namerava da pro{iri projekat, i da pove}a broj pasa koji }e biti na raspolagawu uznemirenim osobama. „Umesto pet, sada }e biti deset pasa”, najavio je jedan od menaxera Aerodroma Abdulkadir Demirta{. „Putovawe, odnosno let avionom mo`e da bude stres za qude. Prema istra`ivawima, interakcija izme|u `ivotiwa i qudi smawuje nivo stresa i anksioznosti”, dodao je Demirta{. „Na{i psi su trenirani da ne reaguju na neva`ne stimulanse, na buku, zvukove, oni su tu jer su pro{li jednogodi{wu obuku i ~itav jedan proces u~ewa. Tu su oni koji su kroz sve to uspe{no pro{li”, rekao je Murat Xengiz Koxa, stru~wak za pona{awe pasa i trener koji prati pse na aerodromu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Imate aspekat da napravite odli~an posao. Ne}ete da propustite takvu situaciju, poslovnu {ansu. Ne bi bilo lo{e da se i odvojite od drugih saradnika na par dana. Da napunite baterije, to vam daje snagu. Emotivno niste u dobrom periodu. Va{ partner je ~esto van ku}e. Ne `elite da `ivite tako. Vi ste veoma posve}eni porodici i ne}ete trpeti takvo stawe. Zdravqe vam je dosta dobro.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Poslovno ste napeti. Volite i ne volite promene, nestablnost. Ovo je posebno dobra vreme za one koji tra`e posao ili `ele da napuste firmu u kojoj rade. Emotivno se vezujete za osobu iz znaka Devica ili Jarac. Ose}ate sigurnost sa takvim osobama, dovoqno da mo`ete da se opustite i pokrenete. Nije vreme za va`nija poznanstva, samo zabava. Problem sa o~ima.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ima}ete jednu neobi~nu dinamiku i to je ono {to vama najvi{e treba. Kretawe, kontakti, putovawa. Emotivno u vama raste ose}aj i potreba za stabilnom vezom koja je na putu ostvarewa. Morate da se strpite i pokrenete na najboqi na~in. Smawite u sebi poriv za stalnom slobodom. Osta}ete slobodni i sami. Samo prava i iskrena qubav mo`e da vas izle~i i zaceli.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Poslovni aspekti obe}avaju vi{e snage i voqe za anga`man na poqu novih projekata. Dosta vam je lo{ih qudi, negativnog razmi{qawa. Potrebna vam je prava, izvorna promena. Na emotivnom poqu o~ekujte udvara~e iz zemqanog sazve`|a. Jedan Bik mnogo razmi{qa o vama. Ponekad vas optereti svojim udvarawem ali volite da imate sigurnost pored sebe. To je cena. Promenite ritam `ivota.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Poslovno iako ste vezani za svoje dobre prijateqe u ovom trenutku, ipak bi trebalo da potra`ite pomo} od jedne ambiciozne, uticajne osobe. Sa voqenom osobom ste na zadatku. Mogu}nost da na lep na~in i normalnom komunikacijom sredite va{e unutra{we stvari. Potrudite se vi{e jer }ete imati i vi{e sre}e u zajednici. Ponekad ste preterano emotivni i to naru{ava va{e zdravqe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ula`ete ogroman trud da se doka`ete i to mora da se vidi. Po~nite da se kreativnije izra`avate. Tu ste najboqi. Niko nema taj senzibil kao vi. Emotivno je potrebno da se potrudite oko voqene osobe, vi{e od uobi~ajenog. Zaslu`uje to. Ukoliko ste usamqeni, pozovite prijateqa ro|enog u znaku Rak da vam pravi dru{tvo, da zajedno sawarite i tugujete po potrebi. Obrate pa`wu na {titnu `lezdu.

NAJSTARIJI SAOBRA]AJNI PRESTUPNIK

Italijanka „krstari“ ulicama

Ferare u 104. godini

Policija je u Italiji zaustavila `enu staru 103 godine, koja je u sitne sate vozila brzo regionom Emilija Romawa. Kako je navedeno iz policije, ona je jedna od najstarijih saobra}ajnih prestupnika svih vremena. Voza~ka dozvola joj je istekla, kao i osigurawe za automobil.

Gra|ani su sat vremena oko pono}i primetili beli automobil koji se kretao velikom brzinom oko trga u Bondenu, nedaleko od grada Ferare, pa su pozvali karabiwere.

Karabiweri su utvrdili da je voza~ Italijanka u penziji stara 103 godine. Da joj je voza~ka dozvola istekla pre dve godine i da automobil nema osigurawe. Vozilo je zapleweno i odvezeno {lep slu`bom, a penzionisana italijanka je u pratwi karabiwera ispra}ena do svoje ku}e. Kako je objasnila Italijanka, ona je krenula da poseti svoju prijateqicu koja `ivi van grada Bondeno.

AUSTRALIJSKI DOKTORI: „Dugi kovid“ ne postoji, simptomi koronavirusa ni{ta druga~iji od gripa

Dugi kovid nije ni{ta

druga~iji od drugih

postviralnih sindroma koje qudi ose}aju posle, primera radi, gripa, navodi se u novom istra`ivawu

Kvinslend helta

Vo|a studije i zdravstveni ~elnik australijske dr`ave Kvinslend dr Xon Xerard ka`e da je vreme da prestanu da se koriste termini poput „dugog kovida“, jer oni impliciraju da postoji ne{to jedinstveno u dugoro~nim simptomima povezanih sa tim virusom. Postoje razli~ite definicije „dugog kovida“, ali Svetska zdravstvena organizacija ga defini{e kod qudi koji i daqe ose}aju simptome tri meseca nakon prvobitne zaraze kovid-19 infekcijom i kada ti simptomi ne mogu da budu obja{weni alternativnom dijagnozom.

Nova studija obuhvatila je 5.112 odraslih qudi sa simptomima respiratornih bolesti koji su obavili PCR test izme|u maja i juna 2022. godine. Od wih, 2.399 bilo je pozitivno na kovid,

POSNI RECEPT

POSNE KNEDLE SA SUVIM [QIVAMA I ORASIMA

POTREBNO JE:

n 300g krompira, n 200g o{trog bra{na, n 50g krupnih pahuqica ovsenih, n 100g mlevenih oraha, n 100g suvih {qiva (prethodno potopqenih u vodi), n 2 ka{ike {e}era, so.

PRIPREMA:

Skuvajte krompir i pasirajte ga dok ne postane glatko. Ostavite da se ohladi.

U ohla|eni krompir dodajte o{tro bra{no, pahuqice ovsenih, mlevene orahe, {e}er i prstohvat soli. Sve dobro izme{ajte dok ne dobijete kompaktno testo.

Od testa formirajte tanke krugove. U svaki krug stavite suvu {qivu i oblikujte knedlu. Knedle stavite u prokqu~alu slanu vodu i kuvajte oko 10-15 minuta, dok ne isplivaju na povr{inu.

Izvadite knedle re{etkastom ka{ikom i ostavite ih da se ocede. Poslu`ite tople, po `eqi posute {e}erom i cimetom ili prelivene posnim sirupom.

995 na influencu (grip) i 1.718 je bilo negativno na oba. Godinu dana nakon testa, u~esnici studije upitani su da li i daqe imaju odre|ene simptome ili pogor{ano zdravstveno stawe. Ukupno wih 16 odsto je odgovorilo da i daqe ose}a simptome, a 3,6 odsto je prijavilo osredwe do te{ko pogor{awe koje je ostavilo posledice na wihov svakodnevni `ivot.

Rezultati studije, koje }e Xerard predstaviti narednog meseca na Evropskom kongresu klini~ke mikrobiologije i infektivnih bolesti u Barseloni, nisu otkrili nikakve dokaze da su oni koji su imali kovid-19

imali ve}e {anse da imaju funkcionalna ograni~ewa od onih koji nisu imali kovid. Procenat onih koji su iskusili dugotrajno pogor{awe nakon infekcije kovidom-19 bio je sli~an procentu qudi koji su tako|e ose}ali du-

gotrajne simptome i pogor{awe nakon influence – tri odsto naspram 3,4 odsto. Studija je tako|e obratila pa`wu na specifi~ne simptome kod pacijenata sa osredwim i te{kim pogor{awem zdravstve-

nog stawa i utvrdila da je kod onih koji su imali kovid i onih koji nisu, isti procenat pacijenata (94 odsto) prijavio jedan ili vi{e uobi~ajenih simptoma „dugog kovida“ – umor, „mo`dana magla“, promene u ukusu i mirisu…

Koliko ~esto treba vaditi krv, za{to rezultati variraju i na {ta treba obratiti pa`wu

Ve}ina bolnica, kada pacijent do|e kod wih sa rezultatima, ponovo radi analize i priznaje samo svoje rezultate. Zbog ~ega je tako, objasnio je profesor dr Andrija Bogdanovi}, internista hematologije za visokodijagnostikovanu hematolo{ku dijagnostiku KCS, i istakao da je razloga za ponovno va|ewe krvi mnogo. „Prva i osnovna stvar je da qudi imaju svoju inerciju, vremenom i godinama imamo dijagnosti~ki pristup kada vidimo odre|ene brojeve. Ima vrednosti u laboratorijskim rezultatima koje su validne samo dan ili dva, i ako je neko ozbiqno bolestan, wegove vrednosti mogu da se promene iz dana u dan“, isti~e profesor.

Napomiwe da kod hematolo{kih bolesnika krvna slika va`i jedan dan za ozbiqne bolesnike koji su na hemoterapiji i le`e u bolnici. Tada se vadi krv na jedan ili na dva dana. Za bolesnike koji dolaze od ku}e, krvna slika mo`e da bude stara i desetak dana. Isti~e da je dovoqno jednom godi{we proveriti krvnu sliku, ako se osoba ose}a dobro. U nekom normalnom skriningu za osobe do 40-50 godina, dovoqna je jedna provera biohemije i krvne slike godi{we. Ako neko ima tegobe, ili probleme zbog kojih se ne ose}a dobro, treba da ponovi laboratorijske analize.

„Kada pacijent pogleda referentne vrednosti posle laboratorijskih analiza, to nama skra}uje posao. Te rezultate su pogledala kvalifikovana lica. Ako te vrednosti

ne odstupaju vi{e od pet posto u odnosu na referentne vrednosti, a nemate tegobe, nama ste u{tedeli posao. U nekim zemqama zapadne Evrope imate zdravstveno osigurawe, konkretno u Austriji, Nema~koj, koje tra`e da imate godi{wi sistematski pregled. Doktor pogleda rezultate, {tiklira osigurawu da ste bili i osigurawe produ`ava polisu za slede}ih godinu dana. To kod nas jo{ ne postoji“, nagla{ava profesor.

Za osobe starije od 45 godina to ima smisao, napomiwe dr Bogdanovi}, naro~ito kod ginekologa, pra}ewe lipida, preventiva kardiovaskularnih bolesti, prilikom prisustva krvi u stolici.

REZULTATI MOGU DA VARIRAJU

„Jako je bitno da posmatrate tri osnovne vrednosti: hemoglobin, koji predstavqa parametar anemije, leukocite, koji su parametar zapaqewa i parametre trombocita. To je ono s ~im mi po~iwemo i jako je bitno da je leukocitarna formula aproksimativno normalna. To je onda relativno normalna krvna slika i tu nema mnogo dodavawa. Odstupawa ve}a od pet do deset odsto vrednosti nisu ne{to {to je slu~ajno. Postoji mnogo razloga za{to normalni parametri mogu da variraju. Normalni parametri nisu strogo definisani. Broj leukocita u toku dana mo`e da varira kod iste osobe u roku od 20 minuta. Po{to rezultati mogu da variraju jako je bitno da se krv vadi posle sedewa, jer se cirkulacija smiri“, objasnio je profesor.

LE^EWE BIQEM Rotkvice poma`u jetri i bubrezima u radu

Rotkvice su odli~an izvor antioksidanasa kao {to su katehin, pirogalol, vanilinska kiselina i druga brojna jediwewa fenola. Wihova najve}a prednost je visok sadr`aj vitamina C, {to u kombinaciji sa antioksidansima ima kqu~nu ulogu u borbi protiv oksidativnog stresa i o{te}ewa }elija. Vitamin C je zna~ajan za na{e kompletno zdravqe, stawe imuniteta, kao i za{titu od infekcija.

MAWI RIZIK

OD DIJABETESA

Rotkvice sadr`e glukozinolat i izotiocijanat, hemijska jediwewa koja su zna~ajna u procesu regulisawa nivoa {e}era u krvi.

DA LI HRANA UTI^E

NA REZULTATE VA\EWA KRVI

„Na krvnu sliku ne uti~e jelo, uti~e na biohemijske parametre. U rezultatima }e se pokazati vrednosti onoga {to ste kasno ve~erali. [e}er se radi iskqu~ivo na prazan stomak. Rezultati krvi mogu se podeliti na tri dela: na standardne analize, to je ono {to svi naj~e{}e uzimamo, na specifi~ne analize i markere parametre koji se koriste u izuzetni situacijama. Ako pacijent ima standardne rezultate, to pokazuje da mu normalno rade jetra, bubrezi, ima normalan nivo i regulaciju {e}era i normalnu regulaciju elektrolita”, rekao je dr Bogdanovi}.

redovno konzumirawe rotkvica tako|e }e pove}ati prirodnu proizvodwu adiponektina u va{em telu. To je hormon koji ima veliki uticaj u spre~avawu insulinske rezistencije. Rotkvice tako|e sadr`e i koenzim K10, antioksidans koji dokazano poma`e uspre~avawu nastanka dijabetesa. Tako|e, spadaju u hranu sa niskim glikemijskim indeksom.

IDEALNO POVR]E ZA POBOQ[ANU

FUNKCIJU I OBNAVQAWE JETRE

Pored navedenih jediwewa, rotkvice sadr`e indol-3-karbinol i 4-metiltio-3-butenil-izotiocijanat. Radi se o veoma korisnim supstancama koje poma`u jetri u detoksika-

ciji i revitalizovawu i zarastawu posle o{te}ewa. Tako|e, ova jediwewa poma`u bubrezima da efikacije obrade i izbace toksine iz organizma.

ROTKVICE JA^AJU SRCE

Budu}i da ovo povr}e obiluje antioksidansima i mineralima kao {to su kalcijum i kalijum, izuzetno su korisne i preporu~qive za osobe koje imaju kardiovaskularne probleme. Zajedno, ovi hranqivi sastojci poma`u u sni`avawu visokog krvnog pritiska, ali uti~u i na smawewe rizika od sr~anih oboqewa. Rotkvica je i dobar izvor prirodnih nitrata koji poboq{avaju cirkulaciju.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

FOLK PEVA^ICA NASLICI RAZBITI BAKA STANOVNIK ATIKE ZADESITI SE

IME FUDBALSKOG GOLMANA BAJKOVI]A

MIRAZ, DOTA(LAT.)

QUBAVNI ROMAN (@ARG.)

INDIJANSKO PLEME

SIMBOL NATRIJUMA [AMPION SUD OD OKE

RE^I BEZ NAGLASKA (GR^.)

PRIPADNICI HINDU SEKTE U INDIJI

AUTO OZNAKA [PANIJE

JEZERO U SIBIRU

MALOKRVAN ^OVEK PEVA^ICA ATIJAS (BUKVA)

UKRASNI PRIDEV MESEC U GODINI

NA[A PRVA FILMSKA GLUMICA ^ILATAST, SIV KOW ATLETSKI KLUB (SKR.) OBNOVITI, OBNAVQATI

SPORTSKE CIPELE PRISTALICA CARIZMA

KWIZI SrpskiGlas SrpskiGlas

POLITI^ARKA MARGARET MASNO

SrpskiGlas

SIMBOL BESNILO, LUDILO AUTO OZNAKA NI[A MAWINA PRI GLASAWU SIMBOL AZOTA O^ISTITI KOWA ^E[AGIJOM

NATIMARITI

TA^ER, VABILA, ILI, I, ALIGATOR, ]AR, POMAMA, MINORITET,

APA^I, NA, AS, ATONE, SIKI, E, ANEMI^AR, ^AN, PATIKE, INICIJAL, S, VAKAT, RAST, AB, REPI[TA, NEGOTIN, RU, OLAF,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: BOBAN, ILATA, QUBI],

681 539 247 - 395 742 618 - 247 861

RE[EWE SUDOKU 2:

I 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 SUDOKU 2 3 7 4 2 6 2 7 6 9 5 9 2 3 8 1 2 5 9 1 8 3 8 9 5 4 7

OZNAKARUME PRATITI SUDOKU 1 1 2 1 9 5 7 6 4 2 1 9 5 3 2 9 2 7 4 1 1 8 2 7 5 4 9 5 1 8 8

VODORAVNO: 1. Obeshrabriti, 2. Prema tome, dakle - Grad u [paniji, 3. ^uvene glumice - Lupa, {um pri tr~awu, bat, 4. Ove godine (skr.) - Grupa od sedam muzi~ara - Nota solmizacije, 5. Grad na Krimu - Zajedqivac, peckalo, 6. Godi{wa rata otplate duga - @ensko dete, devoj~ica, 7. [areno pamu~no platno, cic - Specijalista za poro|aje - Oznaka za tonu, 8. Simbol kalijuma - Ve{ta~ke smole - Suprotni veznik, 9. Eskimska koliba od leda - Izvoditi pesmu glasom, 10. Ime glumice Kati} - [tamparske gre{ke (lat.), 11. Telesni ekstremitet - ^uvawe u vlasni{tvu - Ratno vazduhoplovstvo (skr.), 12. Ameri~ki glumac ^ak - Prodavac peska, 13. Prekid trudno}ePrivla~na sila zemqe, 14. Isticawe lokalnih osobina.

USPRAVNO: 1. Prirodni rezervat u Banatu, 2. Otmeni mu{karci - Rugobe, nakaze, 3. P~eliwi proizvod - Skitnice, lutalice - Ro`nata izraslina kod nekih `ivotiwa, 4. Spre~iti, onemogu}iti - Kr~ag, vr~ (mn.), 5. Oznaka za polupre~nik - Pozori{te - Ime starijeg filmskog re`isera [kanate, 6. Grad u Siriji - Luksuzna ko~ija sa zapregom - Ujediwene nacije (skr.), 7. Ime glumca Marvina - Po~asno ili ste~eno zvawe (mn.) - Zatvor, apsana, 8. Italijanski fudbalski klub - Izrada ode}e - Oznaka na vozilima za obuku, 9. Glavni grad Sao Tome i Prinsipe - Zatvori, apsane, 10. Francuski slikar @an - Pri~a (lat.) - Osmeh (`arg.), 11. Francuski pesnik Vijo - Litarska zapremina suda, 12. Izlivati, to~iti - Narodno mu{ko ime.

REGIONALIZAM

BRANKA, ERATA, UD, DR@AWE, RV, NORIS, PESKAR, ABORTUS, TE@A,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: DEMORALISATI, ELEM, LINARES, VEDETE, TOPOT, OG, SEPTET, FA, JALTA, IRONIK, ANUITET, MALA, ^IT, AKU[ER, T, K, AKRILI, ALI, IGLO, PEVATI,

RE[EWE SUDOKU 1:

GORICA POPOVI]: NE MOGU DA SEDIM, UVEK SAM U NEKOJ AKCIJI

Za glumicu Goricu Popovi} ka`u da wene uloge nisu samo svedo~anstvo vremena ve} neprestani hod na{ih dana i no}i. Ima neku tajnu energiju i ne prestaje da radi i stvara. Nebrojano puta odu{evila je publiku vrhunskim gluma~kim ostvarewima u kultnim filmovima i predstavama.

Glumica Gorica Popovi} uspe{no se bavila muzikom, pisawem scenarija, osmi{qavawem projekata, qubiteq je `ivotiwa, a prepoznatqiva je i po brojnim ulogama. „Ima puno posla i ne mogu da sedim, pa sam uvek u nekoj akciji. Iako sam ve} par godina u penziji anga`ovana sam na repertoaru pozori{ta, igram i u Ateqeu 212. Kada ne radim vezem, heklam, {trikam“, rekla je glumica.

Isti~e da je qudi prepoznaju na ulici i oslovqavaju sa Daro, ulogom iz serije Boqi `ivot, iako je od te uloge pro{lo skoro 50 godina. Lepo je kada qudi ka`u da me znaju i da sam kod wih u ku}i. To prija i potvrda je rada. „25. marta slavimo 30 godina predstave Qubavno pismo. To je divan komad, a predstava je veoma pose}ena, karte su za ovu komediju rasprodate“, rekla je glumica. Isti~e da }e svaki glumac re}i da vi{e voli pozori{te jer je to direktan kontakt sa publikom, energija koja se razmewuje. Bi}ete jo{ boqi ako imate dobre reakcije iz publike.

„Zanimqivo je i snimawe serija i filmova. Imala sam sre}e da snimam na divnim mestima”, rekla je glumica Gorica Popovi}.

ANA IVANOVI] ZASIJALA NA DODELI OSKARA

Ana Ivanovi}, biv{a srpska teniska zvezda, zablistala je na dodeli Oskara svojim glamuroznim izgledom i {armom.

Ona se pojavila u pratwi supruga, proslavqenog fudbalera Bastijana [vajn{tajgera, sa kojim ima tri sina. Wen stil i elegancija bili su u centru pa`we dok je u asimetri~noj `utoj duga~koj haqini {etala crvenim tepihom. Dizajnerska haqina, koja je isticala wenu sportsku figuru, bila je dopuwena metalnom kla~ torbicom i diskretnim nakitom, {to je naglasilo sofisticiranost wenog izgleda.

Minimalna {minka i negovana kosa preba~ena na jednu stranu, naglasile su wenu prirodnu lepotu. Glamuru poznatog sportskog para doprineo je i [vajn{tajgerov izgled, upotpuwen smokingom i leptir-ma{nom.

FOTOGRAFIJA

KEJT MIDLTON UKLOWENA IZ MEDIJA

Aso{ijejted pres naveo da je slika „la`irana“

Aso{ijejted pres je izdao „naredbu za brisawe” fotografije koju je u nedequ objavila Kensingtonska palata, sumwaju}i u originalnost i verodostojnost slike. Foto i novinske agencije tako|e su povukle novu fotografiju princeze od Velsa posle ovog saop{tewa.

Portparol AP-a je u izjavi za Telegraf naveo: „Fotografija pokazuje nedoslednost u poravnawu leve ruke princeze [arlot“. Princeza od Velsa se ubrzo izvinila ako je izazvala „bilo kakvu zabunu“ zbog fatografije, jer je „eksperimentisala sa monta`om“.

Palata je u nedequ objavila fotografiju za Dan majki u Velikoj Britaniji, na kojoj je princeza od Velsa sme{ka u kameru dok weno troje dece – princ Xorx, princeza [arlot i princ Lui – stoje oko we. Fotografiju je snimio princ Vilijam ranije ove nedeqe u porodi~noj ku}i u Vindzoru, kako je navedeno iz palate.

Me|utim, nakon {to je fotografija podeqena na dru{tvenim medijima, pratioci su posumwali u originalnost i verodostojnost, komentari{u}i da su na slici vr{ene intervencije ili ~ak da ju je generisala ve{ta~ka inteligencija. Novinske agencije {irom sveta – ukqu~uju}i Aso{ijejted

pres, Geti imixis, Rojters i AFP - uklonile su fotografije iz svojih arhiva, navode}i da sumwaju u originalnost i da je re~ o manipulaciji.

Princeza od Velsa oglasila se povodom sporne fotografije i izvinila ako je je „izazvala bilo kakvu zabunu“. Navela je da je „eksperimentisala sa monta`om fotografije“, poput „mnogih fotografa amatera“. Istakla je da i ina~e ~esto eksperimenti{e sa monta`om fotografija.

OVA PROFESORKA GEOGRAFIJE JE SUPRUGA ZDRAVKA ^OLI]A:

”Mislili su da je skrivena kamera kad sam se ven~ao sa wom”

Zdravko ^oli} ve} decenijama u`iva u sre}nom braku sa suprugom Aleksandrom sa kojom ima dve }erke. Iako se retko pojavquje u javnosti malo ko zna ~ime se peva~eva supruga bavi.

Aleksandra je profesorka geografije. Ona je godinama velika podr{ka peva~u, a wihova qubavna pri~a je po~ela iznenada. Zdravko i Aleksandra

su se ven~ali na 1. maj i kako je jednom prilikom ispri~ao ^ola, mnogi su mislili da je skrivena kamera. - Ven~ali smo se na Prvi maj potpuno spontano, svi su mislili da je skrivena kamera, jer smo po{li na uranak. Dugo smo bili u vezi, pa je to bilo ili xa ili bu. Po{tovawe i prijateqstvo mora da postoji. Veze koje du`e traju, za onog ko mo`e da ih izgura, nisu nekad lo{e, u smislu zajedni~kog `ivota - rekao je tada Zdravko, a Aleksandra je ranije otkrila kako je zavela tada najve}eg {mekera na estradi. – Svaki mu{karac voli da neko brine o wemu. Mislim da je to bilo presudno. Upoznali smo se davnih dana u Makarskoj, Aleksandra je studirala u Beogradu, nastavili smo da se vi|amo, s vremenom smo po~eli da se zabavqamo. Osvojila me je jednostavno{}u i privr`eno{}u. Posvetila mi se, misli o meni, brine, sekira se… ^ovek nekako prepozna osobu koju bi opet rado video, uhvati neku emociju koja bez re~i govori da joj je stalo do wega. To ne mogu da objasnim jer mo`e pred tobom biti najlep{a i najpametnija `ena a da jedva ~eka{ da ode od we. Vi{a sila odre|uje za{to su neki qudi zajedno, a drugi nisu. Sandrina i moja aura su se prepoznale, to je verovatno bilo sasvim dovoqno za ulazak u neku novu dimenziju.

\or|e \okovi} direktor

Dubaija, otkrivamo poja~anu ponudu za

igrawe

KK Dubai igra}e u ABA ligi slede}e sezone, a ponudu ispred kluba potpisali su \or|e \okovi} kao potpredsednik i direktor, i Dejan Kamewa{evi} kao generalni direktor.

Nova.rs imala je uvid u dopis koji je Dubai poslao ~lanovima i klubovima deoni~arima ABA ligi, a koji su potpisali \or|e \okovi}, brat najboqeg tenisera sveta, i pomenuti Dejan Kamewa{evi}.

Na{ portal otkriva i kako izgleda posledwa, kona~na ponuda kluba Dubaija za igrawe u regionalnoj ligi u trajawu od tri sezone, po~ev{i od sezone 2024/2025.

Nov~ana ponuda kluba iz UAE iznosi 1.700.000 evra po sezoni, {to zna~i da je uve}ana za 200.000 evra u odnosu na prethodnu ponudu.

Navodi se i kako }e biti pokriveni svi tro{kovi sme{taja i puta gostuju}ih ekipa, koji }e iznositi ukupno oko 800.000 evra po sezoni – 200.000 za sme{taj za ekipe, slu`bena lica i sudije, i 600.000 za avionske tro{kove.

Kada se sve sabere, ukupna cifra koju Dubai onda nudi za igrawe u ABA ligi je 2,5 miliona evra po sezoni, odnosno 7.500.000 za sve tri godine na koliko }e saradwa biti potpisana.

Iz kluba su tako|e naveli kako vode intenzivne pregovore oko dobijawa najboqe mogu}e ponude i ugovora za TV prava, tako|e od sezone 2024/25, kao i da }e wihov ulazak u regionalnu ko{arku privu}i nove sponzore i parternstva.

Posebno je nagla{eno kako je u~e{}e i igrawe Dubaija u Evrokupu i Evroligi ne uti~e na timove

u ABA ligi

ABA lige, odnosno da se za igrawe u elitnim evropskim takmi~ewima ne}e boriti na osnovu plasmana na Jadranu.

Izglasano da Dubai u|e u ABA ligu, Partizan bio protiv

Devet od 11 klubova ABA lige koji imaju prava glasa doneli su na sednici Skup{tine odluku da }e Dubai igrati u ABA ligi.

Partizan je bio protiv te ideje, dok se predstavnici Budu}nosti nisu pojavili na sastanku. Neophodno je bilo da {est od 11 klubova glasa pozitivno za novog ~lana lige, a to se desilo sa devet glasova „za“.

Za taj predlog su glasali: Crvena zvezda, FMP, Krka, Zadar, Cedevita, Mega, Igokea, Cibona, Mornar.

Stojkovi}: Idemo u Rusiju da pobedimo

Selektor

je otkrio formaciju u kojoj }e igrati reprezentacija

Srbije u Moskvi

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojkovi} izjavio je da o~ekuje pobedu u prijateqskom me~u protiv Rusije.

Fudbalska reprezentacija

Srbije okupila se u Staroj Pazovi uo~i prijateqskih me~eva sa Rusijom i Kiprom. Srbija }e 21. marta odigrati prijateqski me~ sa Rusijom u Moskvi, a „orlovi” }e se ~etiri dana kasnije sastati sa Kiprom u Larnaki.

Stojkovi} je otkrio formaciju u kojoj }e igrati reprezentacija

Srbije u Moskvi. - Mogu da pri~am, ne krijem ni{ta. To je ona stara polemika da Srbija ne mo`e sa trojicom pozadi, eto igra}emo sa ~etvoricom. Vide}emo na {ta }e to da li~i. Bitno je da igra~i prihvate principe igrom sa ~etvoricom, ili trojicom. Vide}emo u kom su stawu igra~i. Ima dosta koji su odigrali puno minuta. Odigrali su svaku utakmicu, ali ima i onih koji nisu bili na zadovoqavaju}em nivou - rekao je Stojkovi} u Staroj Pazovi. - Sigurno je da idemo u Moskvu da ostavimo dobar utisak i da pobedimo. Svaka pobeda nam donosi dodatno samopouzdawe. Radi}emo na stvarima takti~ke prirode. Zato mi

je `ao {to nema Mihaila Risti}a i Alekse Terzi}a, ali na}i }emo zamenu. Milan Gaji} je tu, nije slu~ajno pozvan. Stojkovi} je naveo da nije bio zadovoqan igrom tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. - Sad imate taj paradoks, imate igru koja vas odu{evi, a ne donose rezultat. A imate obrnuto, kao u Budimpe{ti, ne mo`e niko da me ubedi da je Ma|arska bila boqa od nas. A izgubili smo, dva puta. Ali utisak mora da bude daleko boqi. Igra~i su svesni toga. Radi}emo na tome. Ali da sam zadovoqan igrom - nisam. Rezultatom? Prezadovoqan sam. Potpisao bih da bude tako pre po~etka kvalifikacija- rekao je Stojkovi}.

Srbija }e na Evropskom prvenstvu u Nema~koj igrati u grupi sa Slovenijom, Danskom i Engleskom.

- [to se ti~e [ampionata, ima vremena, govori}emo o tome. Naravno da je grupa te{ka, ne postoje laki protivnici. To svi

Spaji}, Kanga i [erif nosioci Zvezdinog prole}a

Crvena zvezda je tokom sedam odigranih utakmica prole}ne polusezone na konto dodala 19 bodova ({est pobeda i jedan remi), {to }e biti dovoqno da se tokom reprezentativne pauze {epuri sa prve pozicije Super lige, uz ~etiri boda prednosti u odnosu na drugoplasirani Partizan.

Povratnik na klupu Vladan Milojevi} je za relativno kratko vreme osve`io i zategao ekipu, koja je jesenas tokom neuspelog eksperimenta sa strancem na klupi (Barak Bahar) tonula u fudbalsku depresiju.

Trener koji je u svom prvom mandatu, nakon duge decenije ~ekawa, vratio nekada{weg prvaka Evrope na evropsku mapu, nije gubio vreme ni u prva tri meseca novog mandata. I pored ~iwenice da je gotovo kompletne pripreme pro{ao bez pet stranaca koji su igrali prvenstva Azije i Afrike (Osman Bukari, @an-Filip Kraso, Naser \iga, Kings Kangva i In Bom Hvang), te bez povre|enih perjanica iz proteklih sezona (Aleksandra Kataija i Mirka Ivani}a), Aran|elov~anin je prepakovao ekipu i skratio pre{irok igra~ki kadar. Ono {to se iz aviona mo`e videti, na terenu ponovo vlada red, jasna hijerarhija i me|usobno poverewe. Milojevi} je prole}nu rokadu na vrhu tabele izveo sa ukupno 20 prvotimaca koji su podelili minuta`u.

Ve}ina igra~a, neko mawe neko vi{e, je podigla formu, ali trojica su ipak odsko~ila i napravila razliku. U svakoj liniji tima po jedan: u posledwoj Uro{ Spaji}, na sredini Gelor Kanga i u napadu [erif Endiaje. Podse}awa radi, Spaji} kao nekada{wi reprezentativac je pro{ao dug period oporavka od povrede, Kanga bio ve}i deo prve polusezone kod Bahara zaboravqen, a [erif je jesen zavr{io sa samo jednim golom u Super ligi.

Mini ciklus i sedam utakmica ovog prole}a Crvena zvezda se nadmetala mahom protiv ekipa koje se bore za izlazak u Evropu, ~ime ostvareni rezultati jo{ vi{e dobijaju na vrednosti. Redom su padali Vo`dovac, Novi Pazar, ^ukari~ki, TSC, ni{ki i kragujeva~ki Radni~ki, jedini remi izvukao je ve~iti rival Partizan.

Parni vaqak ostao bez gasa

Partizan je prethodnu sezonu zavr{io na ~etvrtom mestu i bilo je te{ko zamislivo da }e ve} naredne da se bori za titulu. Me|utim, klub iz Humske je uspeo da se izbori sa najve}om krizom u novijoj istoriji i da bude konkurent Crvenoj zvezdi.

Ali, sve {to su aduti Igora Duqaja gradili mesecima sru{ili su kao kulu od karata za samo ~etiri dana. Parni vaqak je izvukao remi u 172. ve~itom derbiju (2:2) i tako sa~uvao bod prednosti u odnosu na pulene Vladana Milojevi}a.

Sve je vodilo ka tome da naredni okr{aj rivala sa Top~iderskog brda re{i {ampionsku trku. Me|utim, jesewi prvak se okliznuo ve} u narednom kolu protiv Napretka, Kru{evqani su slavili minimalnim rezultatom golom Andrije Majdevca i tako omogu}ili crveno-belima da izbiju na ~elo superliga{kog karavana.

znamo ili ne znamo? Bi}emo kao papagaji i stalno ponavqati kako je te{ka Engleska, Slovenija i Danska. Zamislite da Du{an Vlahovi} ima tako problem za le|ima pred Englesku? Kao {to smo u Kataru imali problem. Imali smo jedan peh, ja sam to bolno iskusio. Sada bih voleo da ekipa bude potpuno spremna. Ni{ta ne}e biti lako, ali da}emo sve od sebe u svakom slu~aju - istakao je selektor Srbije. Stojkovi} je odgovorio na pitawe koliko je bio blizu da napusti reprezentaciju Srbije. - Sve je to relativna stvar. Kada ste u ovoj poziciji naravno da razmi{qate u budu}nosti. Vidim da je Domeniko Tedesko u Belgiji produ`io ugovor, iako je trajao do Evropskog prvenstva. Qudi gledaju u budu}nost, `ele da imaju kontinuitet iz nekog razloga. Nisu bili prioriteti da odem, ja sam mogao da sam to `eleo. To nemojte imati sumwe. Nema tu velike pri~e po tom pitawu - rekao je Stojkovi}.

Partizan pored odli~nog protivnika, na me~u sa Kru{evqanima morao je da se bori i protiv sudije, s obzirom na to da je arbitar Radakovi} napravio nekoliko gre{aka na {tetu crno-belih.

Me|utim, u 26. kolu Partizan je jo{ jednom kiksnuo, protiv Mladosti (1:1), ali ovog puta fudbaleri kluba iz Humske nisu mogli da na|u alibi u sudijskim gre{kama, ve} su samo krivi {to nisu uspeli da do|u do celog plena.

O~igledno, aduti Igora Duqaja nisu uspeli da se oporave od poraza iz prethodnog kola, ali imali su sre}e da Lu~anci nisu uspeli da pretvore u gol zicere i tako ve} okon~aju borbu za tron. Ipak, Nemawa Nikoli} se potrudio da Partizan ne do`ivi potpuni fijasko i posle odli~nog dodavawa Gajasa Zahida, postigao je ~etvrti gol ove sezone, vredan boda u Lu~anima.

Reprezentativna pauza do{la je u najboqem mogu}em trenutku za jeseweg prvaka. Igor Duqaj ima dve nedeqe da poku{a ne{to da promeni, ako `eli da wegov tim ostane u borbi za titulu koju Humska ~eka jo{ od 2017. Ostatak sezone pokaza}e da li je Parni vaqak upao u mini-krizu ili je ovo, ipak realnost.

Proteklog vikenda na imawu Crkvene Op{tine Sv. Sava Vudvil

Park u Adelejdu odr`ao se osmi po redu 3na3 turnir u basketu

ADELEJD, MALI GRAD, VELIKOG SRCA!!!

Proteklog vikenda na imawu Crkvene Op{tine Sv. Sava Vudvil Park u Adelejdu odr`ao se osmi po redu 3na3 turnir u basketu. I ove godine kao i proteklih sedam, organizatori turnira su bili mladi momci iz ko{arka{kih klubova, [mekeri i Beograd, uz podr{ku Crkvene Op{tine i velikodu{nih sponzora. Sa ponosom mo`emo re}i da je ovo bio najuspje{niji turnir do sada!!! Ako uzmemo u obzir da je mjerilo uspjeha kvalitet odigranih me~eva, broj kvalitetnih prijavqenih ekipa, odaziv posmatra~a, koli~ina novca prikupqena u humanitarne svrhe, onda smo jednostavno nadma{ili sva o~ekivawa, pa ~ak i ona optimisti~ka, na{a organizatorska o~ekivawa!!!

TIMOVI: Ni|e Veze, Masa je mama, Hrakini Zmajevi, Raspad Sistema, Ko{are (Red Stars, Sidnej), 369 (Obili}, Sidnej), Novi Sad, Balkan Ekspres i ^uvari ]evapa.

Zlatno odli~je ove godine pripalo je lokalnim momcima iz ekipe RASPAD SISTEMA, koji su u finalnom i uzbudqivom me~u nadigrali ekipu KO[ARE. Poklon vau~ere u vrjednosti od $600 pobjedni~koj ekipi donirao je prijateq turnira i stalni sponzor Milorad Lali} ispred firme “Delta Crash Repairs”

Drugoplasirana ekipa Ko{are (Red Stars, Sidnej) i na{i vjerni prijateqi i stalni posjetioci ovog turnira, pored srebrnog odli~ja zaslu`eno su osvojili i najpopularniju nagradu turnira, a to je ve~era za 8 osoba u eminentnom restoranu BALKAN EKSPRES, koji je sa nama od samog po~etka.

Tre}e mjesto pripalo je pro{logodi{wim {ampionima, ekipi NOVI SAD, koji nisu imali nimalo lak zadatak da trijumfuju nad momcima iz Obili}eve {kole ko{arke, ekipi 369, da bi do{li do bronzanog odli~ja. Pored medaqa, borbeni momci iz ekipe Novi Sad prisvojili su i poklon

vau~er u restoranu “Enoteka“, zahvaquju}i menaxeru restorana Miroslavu Stjepanovi}u.

Epitet najboqeg igra~a turnira prisvojio je TOBAJAS DOVEL, iz pobjedni~ke ekipe Raspad Sistema. Uz pehar dobio je i poklon vau~er “Massage 4 life” na{eg redovnog sponzora.

U sklopu turnira kao i svake godine, obavqa se i takmi~ewe u {utiraw utrojki, pod nazivom TROJKA IZ BLOKA. U pitawu je humanitarni sportski doga|aj u organizaciji Humanitarne Organizacije SRBI ZA SRBE, koji je za`iveo na internacionalnom nivou i odr`ava se u velikom broju gradova {irom planete.

Ovogodi{wi pobjednik ovog takmi~ewa je FLE^ER VELINGTON sa 9 pogo|enih trojki od 15 poku{aja. Uz pobjedonosni pehar prisvojio je i poklon korpu proizvoda iz otaxbine, jednog od stalnih sponzora MINI MART.

Ove godine smo odlu~ili uvesti i juniorsku sekciju u takmi~ewe, ali zbog malog broja prijavqenih igra~a, uspjeli smo ih podjeliti u nekoliko ekipa i dozvoliti im da odigraju nekoliko revijalnih utakmica i na taj na~in osjete ~ari ovog plemenitog sporta. Sude}i po wihovim reakcijama i izrazima lica, slede}e godine }emo imati mnogo vi{e obaveza u juniorskoj sekciji.

Veliku zahvalnost kao i svake godine dugujemo na{im stalnim i vjernim sponzorima: Restoran BALKAN EKSPRES, “AUSBIA ELECTRICAL”, “DELTA CRASH REPAIRS”, “VELO EPOXY”, “DADO HOMES” Italijanski Restoran ENOTEKA, Prodavnica MINI MART, Prodavnica EURO ZONA.

Posebnu zahvalnost du`ni smo da odamo Kolu Srpskih Sestara koje su na dan turnira svojim, na daleko poznatim i preukusnim krofnama odu{evile kako mlade tako i starije posjetioce. I tom prilikom sav prihod od prodaje krofni donirale Humanitarnoj Organizaciji SRBI ZA SRBE.

Tako|e bi posebnu zahvalnost odali qudima koji su bili zadu`eni za kuhiwu, i svojim kulinarskim specijalitetima opravdali o~ekivawa svih po-

sjetilaca. Sav prihod su tako|e proslijedili Humanitarnoj Organizaciji SRBI ZA SRBE.

Kona~na cifra prikupqenog novca na dan ovog humanog doga|aja, koji nesumwivo postaje sve posje}eniji iz godine u godinu, ove godine iznosi nevjerovatnih $8010 !!!

Od toga velikih $2700 je donacija od neumornih qudi iz kuhiwe, koji su od ranog jutra pa do kasnih ve~erwih ~asova ~inili

sve da nijedna prisutna osoba neostane praznog stomaka.

Jo{jednom VELIKO HVALA svim sponzorima, u~esnicima, posjetiocima i svim qudima dobre voqe koji su svojim u~e{}em pomogli organizaciji ovog doga|aja, koji nesumwivo iz godine u godinu postaje sve posje}eniji, kvalitetniji, a najva`nije i humaniji!!!

Do slede}eg dru`ewa ...

@arko Pilipovi} ‚’Paspaq’’

Grupna fotografija