Srpski glas 21. novembar

Putopis:

Strana

Strana

Strana

AUKUS NAJAVIO ZAJEDNI^KO ISPITIVAWE

HIPERSONI^NIH RAKETA:

U planu {est testova do 2028. godine

SAD, Velika Britanija i Australija pokrenule su inicijativu u okviru svog trilateralnog vojnog pakta za ubrzawe testirawa i raspore|ivawa hipersoni~nih projektila i srodnih tehnologija. Podse}awa radi, 2021. godine, tri zemqe su uspostavile vojni savez AUKUS, koji se zasniva na dva stuba. Prvi stub podrazumeva obavezivawe Va{ingtona i Londona da pomognu Kanberi u razvoju i nabavci podmornica na nuklearni pogon, dok drugi stub obuhvata {iri sporazum o razmeni tehnologije koji bi potencijalno mogao da ukqu~i druge zemqe, kao {to su Kanada i Japan. Pentagon, Ministarstvo odbrane Australije i Ministarstvo odbrane Ujediwenog Kraqevstva objavili su u ponedeqak saop{tewa u kojima najavquju novu inicijativu u okviru drugog stuba, nazvanu "Haj FlajTE" PA (Hypersonic Flight Test and Experimentation Project Arrangement). Kako se navodi, u okviru projekta bi}e sprovedeno {est zajedni~kih probnih lansirawa do 2028. godine, za {ta }e ukupno biti izdvojeno 252 miliona dolara. Portparol Pentagona major Pit Ngujen izjavio je da inicijativa ima za ciq da pove}a intenzitet testirawa i iskoristi kombinovane resurse i postrojewa za ispitivawa.

"Poboq{avamo na{u kolektivnu sposobnost da razvijemo i isporu~imo ofanzivne i odbrambene hipersoni~ne tehnologije kroz veliku seriju trilateralnih testova i eksperimenata koji }e ubrzati napredak hipersoni~nih koncepata i kqu~nih tehnologija", dodala je Hejdi [ju, podsekretarka ameri~kog ministarstva odbrane za istra`ivawe i in`ewering.

Vredi podsetiti da i SAD i Velika Britanija trenutno zaostaju za Rusijom i Kinom u domenu hipersoni~nog naoru`awa, budu}i da, uprkos pojedinim uspe{nim testovima i najavama, i daqe nemaju nijedno oru`je ove vrste u operativnoj upotrebi.

Sa druge strane ruske i kineske oru`ane snage ve} koriste nekoliko vrsta hipersoni~nih raketa, a Rusija je postala i prva zemqa u svetu koja je upotrebila ovo naoru`awe u vojnom sukobu. Australija je ovu "prekretnicu" opisala kao "novi nivo saradwe", dodaju}i da }e planirana testirawa "ubrzati razvoj hipersoni~nih koncepata".

Vu~i}: Saradwa sa Kazahstanom u svim sferama; Tokajev: Srbija je pouzdan partner

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je, posle sastanka sa predsednikom Kazahstana Kasimom @omartom Tokajevim, da su odnosi dve zemqe zasnovani na dubinskom prijateqstvu i zahvalio Kazahstanu {to je uvek podr`avao teritorijalni integritet Srbije. Predsednik Kazahstana Kasim @omart Tokajev istakao je da je Srbija pouzdan partner, kao i da je od su{tinskog zna~aja da dve zemqe razvijaju saradwu.

U toku prikaz naoru`awa Vojske Srbije, prisustvuju Vu~i} i Tokajev

Odr`ava se prikaz vojne opreme i naoru`awa Vojske Srbije na vojnom aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlovi}" u Batajnici, u prisustvu predsednika Srbije i Kazahstana Aleksandra Vu~i}a i Kasima @omarta Tokajeva.

Prikazu opreme i naoru`awa prisustvuju i srpski ministar odbrane Bratislav Ga{i} i ministar odbrane Kazahstana general-pukovnikom Ruslan @aksilikov.

De`urna jedinica lova~ke avijacije u sistemu Ratnog vazduhoplovstva i PVO Vojske Srbije ju~e je avionima "MiG-29" pru`ala lova~ku za{titu aviona predsednika Kazahstana na ulasku u vazdu{ni prostor Srbije.

Vu~evi} sa Tokajevim o ja~awu prijateqskih veza izme|u Srbije i Kazahstana Premijer Srbije Milo{ Vu~evi} sastao se sa predsednikom Kazahstana Kasimom @omartom Tokajevim, isti~u}i da }e se svesrdno zalagati za ja~awe prijateqskih odnosa i produbqivawa veza izme|u dve zemqe.

@omart Tokajev boravi u dvodnevnoj poseti Srbiji, a po dolasku u Beograd je izjavio da je wegova poseta zna~ajna i da predstavqa va`an korak ka ja~awu veza dva naroda.

Pored sastanaka koje je Tokajev imao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em premijerom Milo{em Vu~evi}em, ~lanovi delegacija Srbije i Kazahstanan danas su u Palati Srbija potpisali i razmenili 10 sporazuma i memoranduma, u prisustvu dvojice predsednika.

Obra}awe predsednika Aleksandra Vu~i}a i Kasima @omarta Tokajeva

Predsednik Kazahstana Kasim @omart Tokajev zahvalio je na toploj dobrodo{lici tokom prve zvani~ne posete Srbiji, istakav{i da ja~aju veze izme|u dva naroda, koje su zasnovane na uzajamnom po{tovawu i podr{ci.

"Razgovarao sam sa predsednikom Vu~i}em o ja~awu trgovinsko-ekonomskih odnosa i bilateralnom partnerstvu. Od su{tinskog je zna~aja da razvijamo saradwu. Imali smo konstruktivne razgovora i postigli smo va`ne dogovore", istakao je Tokajev.

Prema wegovim re~ima, Kazahstan je posve}en izvozu industrijski prera|ene hrane, a Srbija ima {irok spektar za izvoz wegovoj zemqi.

tokom poplava i pohvalio na organizovawu Eksa 2027.

Predsednik Aleksandar Vu~i} po`eleo je jo{ jednom na konferenciji za novinare dobrodo{licu predsedniku Kazakstana Tokajevu.

"Sre}an sam {to sam mnogo toga mogao da ~ujem i nau~im od predsednika Tokajeva, da razmenimo mi{qewa. Na{e prijateqstvo ne po~iva samo na po{tavawu me|unarodnog prava i sporazuma ve} i na dubinskom prijateqstvu na{ih naroda i budu}im projektima", naveo je Vu~i}.

Vu~i} je zahvalio {to Kazahstan podr`ava teritorijalni integritet Srbije i {to je i po pitawu drugih rezolucija stajao na stranu Srbije.

"Mi }emo biti uvek na strani Kazahstana. Ne mo`emo da zaboravimo {to ste bili na strani Srbije kad to nije bilo lako. O svim sferama dru{tvenog `ivota smo razgovarali, a ima}emo konsultacije na nivou ministarstava", ka`e predsednik Srbije. Napomenuo je da obojica predsednika `ele uspostavqawe mira izme|u Ukrajine i Rusije koji je sada {iri sukob. Dodao je da je o~uvawe mira od su{tinske va`nosti.

Najavio je vojno-vojnu saradwu, vojno-medicinsku, vojno-tehni~ku saradwu dve zemqe.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

"Razgovarali smo o svim va`nim pitawima za na{e dve zemqe. Za Srbiju je izuzetno va`no partnerstvo sa Kazahstanom, zemqom u kojoj se nalaze najve}e rezerve strate{kih sirovina i ~ija je ekonomija u sna`nom usponu i predstavqa jednu od najbr`e rastu}ih ekonomija Evroazije", napisao je Vu~evi} na Instagramu.

Predsednik Kazahstana Kasim

Tokajev ka`e da ima dosta novih projekata izme|u dve zemqe, koji }e po~eti da se primewuju u narednom peridu i u oblasti zdravstva, tehnologije i poqoprivrede.

"Podstakao sam saradwu o zdravstvu i turizmu, a potpisani su sporazumi koji mogu da razviju bilateralnu saradwu", naveo je Tokajev, koji je zahvalio Srbiji koja je poslala pomo} Kazahstanu

SPRINT AMERI^KOG DUGA:

Javni dug SAD prema{io je 36 biliona dolara prvi put u istoriji, prenosi "US Debt Clock. org", veb stranica koja prati rast duga zemqe. Tokom pro{le godine taj iznos je pove}an za 2,3 biliona dolara, a tempo rasta je zna~ajno ubrzan. U januaru je dug SAD prema{io granicu od 34 bili-

Kako je rekao, bilo je re~i i o saradwi u nauci, IT sektora, o poqoprivredi, energetici, industriji, odnosno o svih oblasti u kojima je mogu}e sara|ivati.

Me|utim, kako je rekao da bi ta saradwa mogla da se ostvari, moramo saobra}ajno da pove`emo Beograd i Astanu.

"Kazahstan je sna`no narastuju}e tr`i{te, kompanije koje su gradile najboqe hotele i u Moskvi, i{~ekujemo i u Beogradu", rekao je Vu~i}.

ona dolara, a u julu ove godine porastao je za jo{ bilion. U junu ove godine, Kongresna kancelarija za buxet predvidela je da }e do 2034. godine ameri~ki dr`avni dug dosti}i 50 biliona dolara i biti ekvivalentan oko 122 odsto BDP-a. Ovaj rast se delimi~no pripisuje odluci sada{weg ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena, koji je 2023. podigao gorwu granicu duga. Naime, gorwa granica duga je ukupan iznos novca koji ameri~ka vlada mo`e da pozajmi da ispuni svoje zakonske obaveze, kao {to su isplata socijalnih ili medicinskih beneficija, buxeta za odbranu, kamata na dr`avni dug, povra}aja poreza i drugih pla}awa. Sada{wa odluka o uklawawu gorwe granice isti~e 1. januara 2025. godine.

OBJAVQENO 100 NAJBOQIH JELA OD PASUQA NA

SVETU - NA LISTI TRI SPECIJALITETA IZ SRBIJE

Istaknuti gastronomski sajt za hranu i putovawa Tejst Atlas objavio je listu najboqih jela od pasuqa na svetu - pobednik jeste ~orba iz Meksika, ali na spisku se nalaze ~ak tri tawira od ove namirnice iz Srbije.

Pasuq, korisna i nutritivno bogata namirnica, nezaobilazan je u mnogim zemqama - od wega se prave ~orbe, slu`i se uz meso i kobasice, ~ak se koristi za pripremu kola~a. Portal Tejst Atlas, sa~inio je listu 100 najboqih jela od pasuqa na svetu, i iako Srbija nije na prvom mestu, generalno je dobro pro{la, jer se ~ak tri specijaliteta nalaze na ovom popisu.

Trijumfovala je sopa tarasca iz Meksika, drugo jelo je diri ak pwa sa Haitija, dok je feijao tropeiro iz Brazila zauzeo tre}i poziciju. Na {estom mestu se na{ao jedno od omiqenih jela srpske kuhiwe - pasuq.

Jelo je tipi~an predstavnik srpske kuhiwe i tradicionalno se sprema od belog pasuqa. Kr~ka se sa kobasicom, slaninom ili {unkom i povr}em kao {to su luk i {argarepa. Paprika, lovorov list i beli luk se obi~no koriste kao za~ini, a slu`i se uz hrskav hleb i ise~eni sirov crni luk sa strane, pi{e na pomenutom portalu.

^ORBAST PASUQ JE TAKO\E NA LISTI

Ali ovde nije kraj srpskim jelima od pasuqa. Daqe, na 29. mestu je ~orbast pasuq - koji se pravi od pasuqa, luka, {argarepe, paprike, belog luka i lovorovog lista. Suvo ili dimqeno meso i rebra su uobi~ajeni dodaci kako bi ga u~inili ukusnijim i dali jelu mirisnu, dimqenu aromu. Obi~no se za~ini per{unom i biberom nakon {to je kuvan, a bio je osnovno jelo u menzi jugoslovenske vojske zbog jednostavne pripreme i hranqivih vrednosti.

NI[TA

BEZ PREBRANCA

I na 39. mestu na{ao se ~uveni prebranac i Tejst Atlas navodi da je prebranac srpsko jelo koje se sastoji od pasuqa zape~enog sa lukom, slatkom paprikom u prahu, uz uqe i vodu. Danas se tradicionalno slu`i kao prilog uz glavno jelo, ali se mo`e konzumirati i samo uz hleb, posebno za vreme posta.

TU JE I ^UVENO JELO IZ SEVERNE MAKEDONIJE

Tako|e, na listi se na{ao i ~uveni makedonski specijalitet - tav~e grav~e. Ovo nacionalno jelo iz Severne Makedonije se sastoji od pasuqa i dinstanog luka, uqa, bibera i za~ina kao {to su per{un, so. Iako je prvenstveno jelo bez mesa, u neke recepte se ipak stavqa dimqeno sviwsko meso, slanina, kobasica ili suvo meso.

SAVET "GOLDMAN SAKSA" POSLE

TRAMPOVE POBEDE: IDITE NA ZLATO

Cena zlata }e naredne godine oboriti rekord zbog kupovina centralnih banak i smawewa kamatnih stopa u SAD, prognozira "Goldman Saks" koji je dragoceni metal uvrstio u glavnu robu za 2025. Banka ocewuje da bi vrednost zlata, tokom mandata Donalda Trampa, mogla da nastavi da raste.

"Idite na zlato", naveli su analiti~ari "Goldman Saksa" u bele{ci klijentima, navev{i da bi zlato moglo da dostigne ciq od 3.000 dolara po unci do decembra 2025.

Eskalacija trgovinskih tenzija mogla bi da uti~e na skok cene zlata, kao i rastu}a zabrinutost oko fiskalne odr`ivosti SAD budu}i da bi centralne banke – naro~ito one koje dr`e velike rezerve ameri~kih obveznica – mogle da se odlu~e da kupuju vi{e plemenitog metala.

"Goldman Saks" navodi i da bi nafta "brent" dogodine mogla da ide po ceni izme|u 70 i 85 dolara po barelu, iako postoji kratkoro~ni rizik od skoka cene ako Trampova administracija ograni~i tokove iz Irana.

Vi{esatna blokada zgrade Tu`ila{tva u Novom Sadu, intervenisala policija

Poslanici dela opozicije u republi~kom i pokrajinskom parlamentu, kao i gradski odbornici, blokirali su vi{e sati zgrade tu`ila{tva i suda u Novom Sadu. Zahtevali su pu{tawe politi~ara i aktivista koji su u pritvoru posle protesta zbog uru{avawa nadstre{nice, kao i da se procesuiraju odgovorni za tragediju.

Ubrzo nakon blokade koja je po~ela oko osam sati ispred zgrade Tu`ila{tva, stigao je veliki broj pripadnika policije u opremi za razbijawe demonstracija.

Povodom blokade, oglasilo se Ministarstvo pravde, koje je navelo da predstavqa najgrubqi vid pritiska na pravosudne organe u Srbiji.

Zaposlene i gra|ane sa dokumentima koji dokazuju da imaju zakazano u zgradi suda, policija je propu{tala sa desne strane. U uru{avawu nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu 1. novembra stradalo je 14

IZABRANA

qudi, a troje ih je bilo te{ko povre|eno.

Dvadeset~etvorogodi{wa Awa Radowi}, koja je bila me|u povre|enima, preminula je pre dva dana u Klini~kom centru Vojvodine i ona je petnaesta `rtva nesre}e u Novom Sadu. Zbog wene smrti, od danas je trodnevna `alost u Para}inu.

U Novom Sadu su 17. novembra odr`ani protesti, kada je blokirana raskrsnica kod @elezni~ke stanice, a prethodni su odr`ani 5. novembra, kada je tako|e intervenisala policija.

Ministar gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Goran Vesi} 5. novembra, istovremeno, podneo je ostavku.

Zbogobru{avawa nadstre{nice, premijer Milo{ Vu~evi} rekao je da se o~ekuju vesti o novim ostavkama, pozvav{i nadle`no tu`ila{tvo da saop{ti dokle se stiglo u istrazi.

Istraga o nesre}i na `elezni~koj stanici u Novom Sadu je u toku, a novosadsko Tu`ila{tvo do sada je saslu{alo 71 osobu.

MIS UNIVERZUM 2024:

Pobeda pripala danskoj takmi~arki, srpska misica

se plasirala u finale

Na 73. izboru za Mis univerzuma, koji je odr`an u Meksiko Sitiju, pobedu je odnela 21-godi{wa Viktorija Kjaer Tajlvig iz Danske. Zapa`en je i plasman na{e misice, Ivane Tri{i}, koja se plasirala u finale

Pobednici izbora za Mis univerzuma 2024. godine, Viktoriji Kjaer Tajlvig, tijaru je predala biv{a Mis univerzuma, [ejnis Palasios iz Nikaragve i ovo je prvi put u istoriji da je danska takmi~arka osvojila ovu presti`nu titulu. "Nastavite da se borite, bez obzira na to odakle dolazite. Danas stojim ovde jer `elim promenu i `elim da ispi{em istoriju", poru~ila je lepa Viktorija.

KO JE NOVA

MIS UNIVERZUMA

Viktorija Kjaer Tajlvig ro|ena je 2004. goine u Gribskovu, a odrasla u mirnom predgra|u Kopenhagena. Poha|ala je gimnaziju, nakon koje je upisala studije i stekla zvawe diplomiranog marketologa. Viktorija je, iako vrlo mlada,

ve} sada jako uspe{na: istakla se kao profesionalna plesa~ica na evropskom i svetskom prvenstvu i radila kao trener plesa. "Ples je oduvek bio moj na~in izra`avawa, ali i na~in da se pove`em sa drugima", istakla je ona u intervjuu nakon takmi~ewa za Mis.

Viktorija je uspela i da prokr~i sebi put u industriji nakita i specijalizovala se za prodaju dijamanata, a wen san je da jednog dana u|e i u advokatske vode. Velika je zagovornica brige o `ivotiwama, a mentalno zdravqe i rad na sebi smatra izuzetno va`nim u dana{we vreme. Svoj privatni `ivot ve{to ~uva od o~iju javnosti i smatra to jedinim ispravnim na~inom.

PLASMAN SRPSKE

TAKMI^ARKE IZUZETAN

Na{a misica, Ivana Tri{i}, uspela je da se plasira u fina-

le, a veliku pa`wu privukla je tokom predstavqawa u nacionalnom kostimu. Sude}i po komentarima na dru{tvenim mre`ama, weno pojavqivawe na presti`nom takmi~weu ostavilo je sna`an utisak na publiku, naro~ito imaju}i u vidu da je ovo prvo pojavqivawe na{ih takmi~arki nakon 9 godina. Ovogodi{wi izbor za Mis univerzuma je poseban i jer prvi put u istoriji dozvoqeno je da se takmi~e devojke starije od 28. godina, pa je tako Mis Malte, Beatris Woju, postala i prva `ena koja se u 40-im godinama plasirawa u finale. Ukupno je na izboru za najlep{u `enu sveta ove godine u~estvovalo 130 takmi~arki, a za Viktorijine pratiqe izabrane su ^idima Adet{ina iz Nigerije i Marija Fernanda Beltran iz Meksika.

RAT U UKRAJINI

HIQADU DANA OD PO^ETKA RATA

Daleko od primirja, na korak od eskalacije sukoba

RUSIJA: UKRAJINA AMERI^KIM RAKETAMA NAPALA BRJANSK; ZELENSKI: NE]EMO DA TRGUJEMO

NA[IM SUVERENITETOM

Rat u Ukrajini – 1.000. dan. Ukrajina je izvela napad na region Brjanska ameri~kim raketama dugog dometa ATACMS, saop{tilo je rusko Ministarstvo odbrane. Sa druge strane, povodom hiqadu dana rata, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da Ukrajini ne}e trgovati svojim suverenitetom i predstavio "unutra{wi plan otpornosti".

MEDVEDEV: SADA IMAMO PRAVO

DA UZVRATIMO ORU@JEM ZA MASOVNO UNI[TEWE Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev poru~io je, nakon {to su SAD dozvolile Ukrajini ispaquje rakete dugog dometa duboko na rusku teritoriju, da Moskva "ima pravo da uzvrati oru`jem za masovno uni{tewe protiv Kijeva i glavnih NATO instalacija" i ocenio da je to "ve} Tre}i svetski rat".

Medvedev je naglasio da ta odluka administracije odlaze}eg ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena, mo`e da se okvalifikuje kao napad ~lanica NATO na Rusiju.

"Upotreba raketa Alijanse na ovaj na~in, sada mo`e da se okvalifikuje kao napad zemaqa bloka na Rusiju. U ovom slu~aju, Rusija se poziva na pravo da uzvrati oru`jem za masovno uni{tewe protiv Kijeva i glavnih NATO instalacija, gde god da se nalaze. A ovo je ve} Tre}i svetski rat", istakao je Medvedev.

PAPA POVODOM HIQADU DANA SUKOBA POZVAO NA MIR

Papa Frawa ponovio je, povodom 1.000 dana od po~etka sukoba u Ukrajini, poziv za mir u Ukrajini i poru~io da je rat uvek poraz. "Rat je uvek poraz. Ponovo pozivam da se zaustavi ludilo nasiqa. Hajde da se posvetimo pravednom i trajnom miru. Pomolimo se za narod Ukrajine", naveo je papa.

PESKOV: RUSIJA ZADR@AVA PRAVO UPOTREBE NUKLEARNOG ORU@JA

Portparol Kremqa Dmitrij Peskov rekao je da a`uriani ukaz ruskog predsednika Vladimira Putina o nuklearnoj doktrini zna~i da od sada Rusija zadr`ava pravo upotrebe nuklearnog oru`ja u slu~aju agresije kori{}ewem konvencionalnog oru`ja protiv we.

"Razlog za a`urirawe ruske nuklearne doktrine bila je potreba da se dokument uskladi sa aktuelnom politi~kom situacijom", naveo je Peskov.

Naglasio je da je Rusija "uvek zauzimala odgovoran stav i ~inila neophodne napore da smawi nuklearnu pretwu i spre~i zao{travawe me|udr`avnih odnosa".

Peskov je, tako|e, podsetio da osnovni princip doktrine nije promewen i da se upotreba nuklearnog oru`ja od strane Rusije smatra "iskqu~ivo kao posledwe sredstvo", a potencijalni protivnici moraju da razumeju bezuslovni odgovor na agresiju protiv Rusije ili wenih saveznika".

Peskov nije potvrdio vezu izme|u objavqivawa nove nuklearne doktrine i izve{taja zapadnih medija 18. novembra da je Va{ington dozvolio Ukrajini da napadne Rusiju raketama dugog dometa ATACMS. KIJEV: NOVE INFORMACIJAMA IZ SUMIJA DA JE POGINULO 12 QUDI U RUSKOM NAPADU U GLUHOVU Broj poginulih u ruskom napadu dronovima na grad Gluhov u oblasti Sumi porastao je na najmawe 12, saop{tili su ukrajinski zvani~nici.

U napadu na stambenu zgradu u malom gradu Gluhovu na granici sa Rusijom raweno je i 13 osoba, ukqu~uju}i troje dece, saop{tila je ukrajinska nacionalna policija.

POMO]NIK DR@AVNOG SEKRETARA

SAD: RAKETE DUGOG DOMETA

NATERA]E RUSIJU NA PREGOVORE Pomo}nik ameri~kog dr`avnog sekretara Brajan Nikols izjavio je da dozvola Ukrajini da upotrebi rakete dugog dometa mo`e da natera Rusiju da pregovara o miru.

"Oru`je koje je ameri~ki predsednik Xozef Bajden dozvolio Ukrajini da koristi da}e joj ve}u sposobnost da se brani i nadamo se da }e omogu}iti Ruskoj Federaciji da shvati da upotreba sile za zauzimawe ukrajinske teritorije ne}e biti uspe{na i da }e mo`da po~eti da pregovara o miru ili, jo{ boqe, jednostavno }e se povu}i sa ukrajinske teritorije", istakao je Nikols.

MOSKVA: UKRAJINCI KORISTILI

[EST RAKETA AMERI^KOG ATACMS

ZA NAPAD NA BRJANSK

Ukrajina je tokom no}i pokrenula napad na rusku oblast Brjanska sa {est ameri~kih raketa dugog dometa ATACMS, javile su ruske novinske agencije pozivaju}i se na rusko Ministarstvo odbrane.

Ruski sistemi PVO presreli su pet projektila i o{tetili jednu, navodi se u izve{taju.

Ostaci jednog projektila pali su na vojni objekat u regionu, izazvav{i po`ar, dodaje se u saop{tewu.

U napadu nije bilo `rtava niti materijalne {tete, saop{tilo je ministarstvo.

ZELENSKI: UKRAJINA NE]E

TRGOVATI SVOJIM SUVERENITETOM

Ukrajina ne}e trgovati svojim suverenitetom ili se odre}i prava na svoje teritorije, rekoa je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u obra}awu ukrajinskom parlamentu povodom obele`avawa 1.000 dana od invazije Rusije. Predstavqaju}i svoj unutra{wi plan "otpornosti", ukrajinski lider je pozvao qude i zvani~nike da ostanu jedinstveni, rekav{i da je rat do{ao do kqu~ne ta~ke koja }e odlu~iti koja }e strana pobediti –Ukrajina ili Rusija.

RUTE: SAVEZNICI U NATO SAMI

DA ODLU^E O KORI[]EWU

ORU@JA DUGOG DOMETA U RUSIJI Generalni sekretar NATO Mark Rute ponovio je da je stav NATO da je "najboqe ne postavqati ograni~ewa" na isporuku

sistema naoru`awa Ukrajini. Dodao je i da je na svakoj pojedina~noj dr`avi ~lanici da donese odluku da li }e dozvoliti kori{}ewe svog oru`ja dugog dometa radi napada na ciqeve u Rusiji. "Uvek sam smatrao da je mudro ne pri~ati previ{e o tome {ta radimo. Jasno je da je NATO ranije rekao, kada saveznici isporu~uju sisteme naoru`awa Ukrajini, najboqe je ne stavqati ograni~ewa na wih. To je op{ti stav, ali je na na saveznicima pojedina~no da odlu~e {ta }e da rade", rekao je Rute.

KREMQ: PA@QIVO PRATIMO IZVE[TAJE DA BI KIJEV

MOGAO DA KORISTI ATACMS

U KURSKOJ OBLASTI

Ruska vojska veoma pa`qivo prati situaciju, komentarisao je portparol Kremqa Dmitrij Peskov izve{taje da bi Ukrajina mogla da upotrebi rakete ATACMS ameri~ke proizvodwe u oblasti Kurska.

Administracija predsednika Xoa Bajdena dozvolila je Ukrajini da koristi rakete ATACMS za udar duboko u Rusiju, rekli su ovog vikenda dva ameri~ka zvani~nika i izvor upoznat sa odlukom, {to je zna~ajan zaokret politike Va{ingtona u sukobu izme|u Ukrajine i Rusije.

BOREQ: ODLUKA SAD VEOMA

DOBRA VEST ZA UKRAJINCE, NADAM SE DA ]E JE SLEDITI ^LANICE EU Visoki predstavnik EU za spoqne poslove i bezbednosnu politiku @ozep Boreq pozdravio je da kao "veoma dobre vesti za Ukrajince" odluku SAD da se odobri Ukrajini kori{}ewe raketa dugog dometa za napade u Rusiji.

Poru~io je da se nada da }e sve dr`ave ~lanice EU slediti odluku SAD. "U Evropi je to nacionalna nadle`nost. Neke dr`ave ~lanice ve} to rade otvoreno, druge rade ne govore}i ni{ta, a neke ni{ta ju~e nisu rekle. Ali siguran sam da }e slediti primer SAD kako bi dozvolili Ukrajincima da koriste oru`je da se bore protiv Rusa unutar ruske teritorije. Zato {to ih napadaju sa ruske teritorije. I to je u potpunosti u skladu sa me|unarodnim pravom. Danas }emo o tome razgovarati. Nadam se da }e sve dr`ave ~lanice slediti odluku SAD", rekao je Boreq novinarima po dolasku na sastanak Saveta EU za spoqne poslove posve}enog odbrani.

RUSIJA POKRENULA PROIZVODWU MOBILNIH SKLONI[TA ZA ZA[TITU OD NUKLEARNIH PRETWI Rusija je zapo~ela masovnu proizvodwu inovativnih mobilnih skloni{ta, koja }e

pru`iti za{titu od razli~itih pretwi, ukqu~uju}i svetlosno zra~ewe nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju. Ova skloni{ta bi}e kqu~na za za{titu civilnog stanovni{tva u vanrednim situacijama, prenose RIA novosti. Skloni{ta "KUB-M" dizajnirana su kao modularne za{titne jedinice koje mogu brzo da se transportuju i postave na bilo kojoj lokaciji, ~ime se zna~ajno pove}ava efikasnost za{tite. Svako skloni{te ima osnovni paket koji ukqu~uje dva komponente – jedan za 54 osobe i tehni~ki blok.

Pored toga, kapacitet skloni{ta mo`e da se pove}a ugradwom dodatnih komponenti, {to omogu}ava prilago|avawe razli~itim potrebama i situacijama.

Kqu~na prednost ovih skloni{ta u odnosu na druge strukture civilne za{tite je wihova mobilnost.

"KUB-M" mo`e da se transportuje drumskim ili `elezni~kim putem, a kada se postave mogu da se prikqu~e na lokalne komunalne mre`e.

Navodi se i da su proizvodwa, transport i monta`a ovih skloni{ta vi{e nego dva puta jeftinija od izgradwe stalnih objekata za{tite.

KIJEV: OBOREN 51 RUSKI DRON U PREKONO]NOM NAPADU NA UKRAJINU

Ukrajinske vazduhoplovne snage saop{tavaju da su oborile 51 od 87 bespilotnih letelica koje je lansirala Rusija tokom no}i.

Navedeno je se izgubio trag za 30 dronova i da jedan dron jo{ uvek leti u ukrajinskom vazdu{nom prostoru.

SUMSKI REGION: SEDAM OSOBA POGINULO U NAPADU DRONOVA, ME\U WIMA DETE Poginulo je sedam osoba, ukqu~uju}i jedno dete, u ruskom napadu dronom na severoisto~ni ukrajinski Sumski region, saop{tili su regionalni zvani~nici. Dvanaest osoba je povre|eno u napadu dronom na stambeni dom u malom gradu Gluhovu, saop{tila je vojna uprava Sumske oblasti, koja se grani~i sa Rusijom, u Telegramu.

KREMQ: RUSKI AMANDMANI NA NUKLEARNU DOKTRINU PRIPREMQENI

Izmene ruske nuklearne doktrine su sastavqene i samo ih treba formalizovati, rekao je sekretar za {tampu Kremqa Dmitrij Peskov.

"Oni su ve} prakti~no formulisani. Bi}e formalizovani po potrebi", rekao je Peskov, preneo je TASS.

Rusija je spremna da normalizuje svoje odnose sa Sjediwenim Dr`avama, ali ne}e da, kako ka`e, "igra tango sama".

"Rusija je, kako je rekao na{ predsednik, otvorena za normalizaciju", nagla{ava portparol Kremqa.

MAKRON: SAD DONELE "DOBRU ODLUKU" UKIDAWEM OGRANI^EWA ZA DOMETE RAKETE

Administracija SAD Xoa Bajdena donela je "dobru odluku" dozvoqavaju}i Ukrajini da koristi oru`je ameri~ke proizvodwe za napade unutar Rusije, ocewuje francuski predsednik Emanuel Makron.

Na marginama sastanka G20 u Rio de @aneiru, Makron je rekao da je poziv Bajdenove administracije izazvan anga`ovawem severnokorejskih vojnika u Ukrajini, dodaju}i da je to "eskaliraju}a" odluka Rusije.

PLANETA

G20 I SUKOB U UKRAJINI:

Hladno, hladno, zima

Za razliku od pro{logodi{we zajedni~ke deklaracije

G20 koja je imala sedam pasusa posve}enih sukobu u Ukrajini, ovogodi{wa iz Rio de @aneira ima samo jedan u kojem se poziva na uspostavqawe pravednog mira i isti~e qudska patwa i negativne posledice rata

Najve}e svetske ekonomije okupqene u G20 signalizirale su slabqewe podr{ke Ukrajini, objavquju}i zajedni~ko saop{tewe u kojem su ranije kritike na ra~un Rusije zbog sukoba u Ukrajini ubla`ene, a "u tekst je ukqu~ena samo {iroka referenca na qudsku patwu izazvanu invazijom Moskve", pi{e "Fajnen{el tajms". U jedinoj ta~ki u kojoj se pomiwe sukob u Ukrajini, ustvari, ne pomiwe se nigde "invazija", a pogotovu ne "invazija Moskve" kao uzrok qudskih patwi.

"Konkretno u vezi sa ratom u Ukrajini, podse}aju}i na na{e diskusije u Wu Delhiju (pro{logodi{wi samit G20), isti~emo qudsku patwu i negativne posledice rata koje su dodatno uticale na globalnu bezbednost hrane i energije, lance snabdevawa, makrofinansijsku stabilnost, inflaciju i rast. Pozdravqamo sve odgovaraju}e i konstruktivne inicijative koje podr`avaju sveobuhvatan, pravedan i trajni mir, podr`avaju}i sve ciqeve i principe Poveqe UN za unapre|ewe mirnih, prijateqskih i dobrosusedskih odnosa me|u narodima".

Tako od re~i do re~i glasi jedini pasus posve}en konfliktu u Ukrajini.

Treba jo{ dodati i da je sam "Fajnen{el tajms", koji je ovom prilikom malo dopisao ili domislio zavr{nu deklaraciju sa samita G20, pro{le godine sa indignacijom izve{tavao o tome kako se u zajedni~kom saop{tewu sa samita u Wu Delhiju koristi "samo" re~ "rat", a ne "invazija".

Kako ovogodi{wu deklaraciju ocewuje britanski medij u svetlu sukoba u Ukrajini?

Saop{tewe lidera G20 razvijenih ekonomija, koje ve} drugu godinu za redom odbijaju da izreknu direktnu osudu Moskve, kako se

navodi u tekstu, usledilo je po{to je Vladimir Zelenski bio pod pove}anim pritiskom nekih zapadnih saveznika da razmotri mirovne pregovore. Taj pritisak je delom usledio u o~ekivawu drugog mandata Donalda Trampa koji je obe}ao da }e okon~ati konflikt {to je pre mogu}e.

Na sastanku u Rio de @aneiru, G20, ~ije su ~lanice kqu~ni saveznici Ukrajine kao {to su SAD, Velika Britanija, Francuska i Nema~ka, u ponedeqak je usaglasila zajedni~ku izjavu u kojoj se pomiwe "negativni uticaj rata" i pozdravqaju "inicijative koje podr`avaju sveobuhvatan, pravedan i trajan mir".

Za razliku od dokumenta sa~iwenog na pro{logodi{wem samitu G20 u Wu Delhiju, ovogodi{we saop{tewe nije sadr`alo osudu nuklearnih pretwi povezanih sa Ukrajinom, zahtev za prekidom napada na prehrambenu i energetsku infrastrukturu ili frazu: "Dana{wa era ne sme da bude ratna", konstatuje FT. Tako|e, dokument iz Rija ima samo jedan pasus posve}en ratu u Ukrajini, u pore|ewu sa sedam u saop{tewu iz Wu Delhija.

"To nije jezik o Ukrajini koji bismo `eleli da vidimo", rekao je jedan visoki diplomata iz zapadne ~lanice G20 koji, dodajmo, svoj ceweni stav, ipak, nije `eleo da izgovori pod imenom i prezimenom. Razgovori oko Ukrajine i sukoba na Bliskom istoku ostavqeni su za posledwe dane samita, {to je odraz {irokog jaza izme|u zapadnih ~lanica grupe i dr`ava poput Rusije, Kine i drugih zemaqa u razvoju koje su bliske sa Moskvom, isti~e se u tekstu.

"Neke evropske delegacije su se zalagale za o{triju osudu Rusije nakon ogromnog napada raketama i dronovima u nedequ koji su pogodili civilne ukrajinske mete, ali su na kraju odustale od tog zahteva zbog straha da bi to moglo da poni{ti celu zajedni~ku izjavu", pi{e FT.

Saop{tewe je izdato u ime svih ~lanica G20 uprkos prigovorima argentinskog predsednika Havijera Mileija, koji je objavio sopstvenu izjavu koja je problematizovala nekoliko elemenata, ukqu~uju}i dr`avnu intervenciju u borbi protiv gladi.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

*uslovi postoje

SI \INPING I KIR STRAMER NA G20: Za{to su kineski zvani~nici izbacili britanske novinare

Dugo se nije ~inilo da postoje {anse za odmrzavawe odnosa izme|u Pekinga i Londona kao na samitu lidera G20 u Riju de @aneiru. Britanski premijer Kir Stramer prvi je koji se sastao sa kineskim predsednikom Si \inpingom nakon {est godina od puta Tereze Mej u Peking. I ~inilo se da sve ide u dobrom pravcu - prvo je Stramer poru~io Siju: "@elimo da na{i odnosi budu dosledni, trajni, sa po{tovawem i da, kao {to smo se dogovorili, izbegavamo iznena|ewa gde je to mogu}e. Sna`an odnos Velike Britanije i Kine va`an je za obe zemqe, ali i za {iru me|unarodnu zajednicu".

I Kineska agencija "Sinhua" prenela je da je Si uzvratio u sli~nom tonu: rekao je kako dve zemqe treba da `ive u skladu sa svojim "strate{kim partnerstvom i posvete se me|usobnom po{tovawu, otvorenosti, saradwi"...

I sve je, kako izve{tava "Politiko", teklo prili~no glatko dok Stramer nije spomenuo qudska prava, Tajvan, kineske sankcije britanskim parlamentarcima... Ali jedno ime bilo je nagazna minamedijskog tajkuna Ximija Laja.

Naime, kako pi{e "Politiko", nakon {to je britanski premijer "izrazio zabrinutost zbog pogor{awa Lajevog" stawa, kineski zvani~nici su "agresivno izbacili" dva britanska novinara koja su bila u prostoriji.

Ko je Ximi Laj, krivac za jo{ jedan razdor na relaciji Peking-London? O~ima zapada on je "prodemokratski aktivista" i "borac za slobodu govora", ali za kineske pravosudne organe on je prevarant.

Ximi Laj: Prevarant ili borac za slobodu govora?

U zatvoru se na{ao 2020. godine, po{to je u~estvovao u zabrawenom skupu, na bdewu za `rtve Tjenanmena. Kineske vlasti su tada optu`ile vi{e od dvadeset politi~ara i aktivista pozivaju}i se na Zakon o nacionalnoj bezbednosti. Laj je godinu dana kasnije, sa jo{ trojicom aktivista, progla{en krivim. Tom prilikom ka`wen je sa dva miliona hongko{kih, odnosno 257.000 ameri~kih dolara. Ali ovaj izdava~ danas uga{enih novina "Epl dejli" u oktobru 2022. progla{en je krivim i za prevaru. Naime, utvr|eno je da je od 2016. do 2020. godine dao deo poslovnog prostora u zakup firmi, koja je tako|e wegova. Druga ta~ka optu`nice odnosila se na kr{ewe ugovora o zakupu od 1998. do 2015. godine, jer je istoj firmi dozvolio da koristi poslovni prostor wegovog medija. I tada je osu|en na gotovo {est godina zatvora.

Vlade SAD i Velike Britanije pozvale su na osloba|awe Laja.

PLANETA

Koliko }e ameri~ke rakete leteti do ciqeva u Rusiji

Odlaze}a administracija

Xoa Bajdena, posle vi{e meseci odlagawa i „ve}awa“ kona~no je dva meseca pre silaska sa vlasti odlu~ila da Ukrajini dozvoli napade na rusku teritoriju dalekometnim raketama. Sistemi „atakms“ ve} ranije su isporu~eni na ukrajinski front ali raketama ~iji domet prema{uje sto miqa nije bilo dozvoqeno ga|awe ciqeva na teritoriji Rusije

Kijev ve} du`e vreme tra`i od SAD dozvolu za upotrebu oru`ja dugog dometa, ba{ kao {to su tra`ili i avione „f16“ za koje su govorili da }e promeniti tok rata.

„Atakms“ su balisti~ke rakete kratkog dometa. U zavisnosti od modela, mogu da ga|aju ciqeve na udaqenosti do 300 kilometara sa bojevom glavom koja sadr`i oko 170 kilograma eksploziva.

Balisti~ke rakete se di`u mnogo vi{e u atmosferu od artiqerijskih projektila i udaraju nekoliko puta daqe, vra}aju}i se na zemqu neverovatno velikom brzinom usled gravitacije.

Mogu da se lansiraju sa pokretnih

lansera „hajmars“ koje je Amerika ve} isporu~ile Ukrajini, kao i sa starijih lansera M270 isporu~enih iz Velike Britanije i Nema~ke

RAKETA „ATAKMS“ RAZVIJENA

JE 1980-IH ZA UNI[TAVAWE

KQU^NIH SOVJETSKIH

CIQEVA DUBOKO IZA

NEPRIJATEQSKIH LINIJA

„Atakms“ se ~esto nazivaju „rakete dugog dometa“, ali ovo je subjektivan termin. Wima }e mo}i da ga|aju Rusiju daqe od bilo koje druge ukrajinske rakete, ali i daqe ne mogu da pariraju dometu krstare}ih ili interkontinentalnih balisti~kih raketa.

Raketa „atakms“ razvijena je 1980ih za uni{tavawe kqu~nih sovjetskih

ciqeva duboko iza neprijateqskih linija. Dizajniran je kao vo|eno oru`je u eri kada su se Sjediwene Dr`ave u velikoj meri oslawale na konvencionalne bombe sa slobodnim padom i drugu nenavo|enu municiju.

Danas Pentagon u svom arsenalu ima dve verzije „atakmsa“ – kasetnu i jednokratnu.

Odluka o tome da li da se Ukrajina naoru`a raketama „atakms“ bila je osetqivo pitawe od po~etka ruske specijalne operacije u Ukrajini u februaru 2022. godine.

Od po~etka neprijateqstava, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahtevao je oru`je koje mo`e da dosegne dubqe u teritoriju koju dr`i Rusija i, na kraju, u samu Rusiju.

SAD su pro{le godine isporu~ile „atakms“ Ukrajini, ali Bajdenova administracija do sada nije odobrila prekograni~ne udare protiv Rusije, podse}a „Wujork tajms“.

Bela ku}a je bila zabrinuta da bi u slu~aju napada na pozadinu Rusije predsednik Vladimir Putin mogao da eskalira situaciju.

„Poku{avamo da izbegnemo tre}i svetski rat“, rekao je predsednik Bajden. Neki zvani~nici Pentagona tako|e su se protivili preno{ewu ovih projektila na Ukrajince zbog ograni~enog arsenala. Zelenski tvrdi da }e ove vrste oru`ja biti kqu~na za sposobnost wegove zemqe da pokrene {iroku kontraofanzivu i insistira da ne planira da poga|a ruske gradove niti da ga|a civilne ciqeve.

On je u nedequ u svom obra}awu samo nagovestio da je ameri~ko ograni~ewe ukinuto, a da to nije direktno potvrdio: „Takve stvari se ne najavquju. Rakete }e govoriti same za sebe."

Ukrajinci bi mogli da koriste rakete „atakms“ za napad "na ruske i severnokorejske trupe, kqu~ne delove vojne opreme, logisti~ka ~vori{ta, skladi{ta municije i linije snabdevawa iza ruskih linija". Ovo bi moglo da pomogne Ukrajincima da smawe "efikasnost rusko-severnokorejske kontraofanzive".

Pro{le godine, predsednik Bajden se slo`io da isporu~i nekoliko stotina „atakmsa“ za napade na teritoriju pod kontrolom Rusije u Ukrajini, ukqu~uju}i i poluostrvo Krim. Zbog toga je nejasno koliko je raketa ostalo u arsenalu ukrajinskih oru`anih snaga za upotrebu u regionu Kursk.

MARKO [ELI] MAR^ELO, POPULARNI PISAC

I

MUZI^AR:

Ako im ovo pro|e, ozvani~ili smo da smo zemqa pod okupacijom mafije

"Kuvaju nas kao `abu a da to ne primetimo, i to je proces koji je ba{ odmakao. Ovo {to se sada de{ava je linija posle koje vi{e ni{ta ne}e biti isto. Ako im ovo pro|e, bojim se da smo ozvani~ili da smo zemqa pod okupacijom mafije i svako ko nije deo mafije nema nikakva prava. I po{to granice nisu zatvorene, svako kome se ne dopada, mo`e da ode, i to nam vlast poru~uje i sada i sve vreme", ka`e Marko [eli} Mar~elo, muzi~ar i pisac.

„Moja drugarica iz benda Nena je u vreme tragedije bila u Novom Sadu i vra}ala se vozom. I ona je isto mogla biti ispod nadstre{nice. Kada pomislim na sve to ostanem bez re~i, bezre~ica me uhvati iako su re~i moj posao. I sve {to se posle toga desilo, da niko zbog tragedije nije uhap{en, a da je 14 qudi uhap{eno jer su iza{li na ulicu zbog ~iwenice da niko od krivaca nije uhap{en, govori da ne{to mora da se uradi. Svako od nas mora da u~ini {ta god mo`e da situacija ne ostane ovakva“, ka`e Marko [eli} Mar~elo.

n Na pitawe za{to vlast stalno govori da qudi koji protestuju `ele „wihove glave“, Mar~elo obja{wava:

„Ne znam za{to bi iko po`eleo wihove glave jer to {to se u wima nalazi, mislim na qudskost a ne na estetski element, pa to niko od nas ne bi po`eleo. Govore da `elimo wihove glave, niko to ne `eli i ova situacija sada nije ni{ta novo, to je samo logi~ni nastavak onoga {to se do sada de{avalo.“

n Komentari{u}i napade na opoziciju, Mar~elo ka`e da je u Srbiji veliki medijski mrak i da neke reakcije razume, ali da postoje stvari koje ga vi{e brinu.

„Medijski mrak je u Srbiji pa me ne ~udi da postoje qudi koji nisu videli ili ~uli {ta se desilo, da postoji neka opozicija, to mi jasno, ali me najvi{e onespokojava da nemaju reakciju na ono {to svakog dana vide. A to je ova vlast i wen glavni eksponent. Jer gde god da qudi `ive i kakvim god `ivotom da `ive sigurno su se sreli s nekim ko predstavqa ovu vlast i ko je nadobudan, drzak, neko ko ga je slagao, nije mo`da provalio prvi put da ga je slagao ali provali{ kad te 20. put sla`e. Ta nemogu}nost, da uprkos tome da nam takvi qudi stoje pred nosom i da se to vidi na svim medijima, da narod to ne prepoznaje i ne prepoznaje o ~emu se radi, to me najvi{e pora`ava. I kada propagandu upore|ujemo s Gebelsom, mislim da je to re~eno preterano olako jer fore na koje mi nasedamo su {ibicarske, detiwe i to me onespokojava“, navodi umetnik.

REKONSTRUKCIJA ISTINE?

n Komentari{u}i rad tu`ila{tva u slu~aju pada nadstre{nice u Novom Sadu Mar~elo ka`e:

„Deluje mi da se tu`ioci bave rekonstrukcijom istine i zdravog razuma i zato o~ekuju od nas da poverujemo da stvari koje ima u papirima, jer je neko sve potpisivao na neke papire, iziskuje nekakav detektivski scenario. Ve} u tome se vidi ne{to {to moram nazvati sprdwom. To su fore nadobudnog bezobraznog deteta koje smatra da sa druge strane sedi majmun“, ka`e on i dodaje da }emo sve ono {to se krije iza kulisa svih afera saznati tek kada padne ova vlast.

„Zato moramo da smislmo kako da ih nateramo da ka`u {ta rade, a da ne uletimo u klopku wihovih metoda, nasilnosti. U svetu fikcije, kad se bori{ protiv zla, ti ne sme{ da preduzima{ iste metode jer }e{ se poistovetiti sa zlom. Mi imamo protivnika koji se slu`i ~ime god ho-

}e. Mo`e da se slika na grobqu i da ka`e kako je veliki ~ovek. Nije lako smisliti {ta raditi, ali s druge strane, i kritika opoziciji je opravdana. Oni su na takvom mestu, poslanici su, i qudi imaju pravo da ih kritikuju“, smatra Mar~elo.

n On ka`e da je jedan od na~ina wegove borbe i izlazak na sve proteste {irom Srbije.

„Skup u Novom Sadu je bio dostojanstven, do{lo je mnogo sveta vidno tu`nog, qutog, besnog. Bilo je qudi koji su bili uba~eni, ali je bilo i qudi koji nisu a imali su potrebu da posegnu za kamenicom. Jedan momak koji ima oko 25 godina je {utirao izlog, i kada su ga pitali za{to to radi, rekao je da je besan. Na pitawe za{to nosi masku rekao je da ga ne bi uhapsili. I to {to je rekao je ta~no. Za razliku od Novog Sada skup u Beogradu je bio preterano miran. Mislim na to, da se protest sveo na recikla`u onoga {to smo videli ranije. Ne govorim da su qudi trebali ne{to da razbijaju, daleko od toga. Ali mislim na mirne blokade, to se radi svuda u svetu. Qudi posedaju, poku{aju da spre~e one koje rade ili ne rade do|u na

posao. [etwa i govori, iako su govornici bili sjajni ali su govori odavno postali pisawe sastava. Sada je kasno je za to. Ako neko `eli da govori to treba da bude jedan, a neka svako od wih doda po jednu re~enicu. Slede}i koji staje i govori govornicu treba da nam ka`e {ta je slede}i korak. Ko `eli da preuzme tu ulogu mora to da uradi {to pre“, smatra Mar~elo. n On isti~e i da je na protestu u Novom Sadu bilo mnogo mladog sveta i da to govori da mladi nisu tako uspavani kao {to se ~esto misli.

„Ve}ina uhap{enih su mladi i vlast je svesna da to nije dobra slika i daju sve od sebe da to ne do|e do {irokih narodnih masa. To je jo{ jedno igrawe vatrom u kolosalnom igrawu vatrom koje nam vlast prire|uje. I dogodi}e se da vlast mlade jako naquti“.

„KUVAJU NAS KAO @ABU“

n Sve {to se de{ava u Srbiji danas je zapravo proces i nije se ni{ta desilo odjednom, smatra umetnik.

„Kuvaju nas kao `abu, a da to ne primetimo. I to je proces koji je ba{ odmakao.

NE SMEMO IM DOZVOLITI DA OBESMISLE SMRT

15 QUDI - KADA ]EMO SE BORITI, AKO NE SAD?

Marko [eli} Mar~elo je na protestu kod @elezni~ke stanice poru~io da gra|ani ne smeju da dozvole da vlast obesmisli smrt 15 qudi kao {to je odavno obesmislila `ivot.

Kako je [eli} rekao, iako su mu re~i posao, u govore na ovakvim skupovima vi{e ne veruje.

"Ni{ta govori, ni{ta besede, ve} samo bes i akcija, akcija, akcija poput ove ovde. Mi smo besni, tu`ni, quti i raweni, ali nismo bespomo}ni, ne dok nas ima ovde. Svi imamo jedni druge, solidarnost. Zato koristim priliku da jo{ jednom uradim ono {to sam radio prethodnih dana - da pozovem sve gra|ane - sportiste, reprezentativce, glumce, muzi~are, da stanu ovde sa nama da se svi setimo da smo qudi, da nismo robqe, da nismo stoka, da ovim nequdima napokon ka`emo - ne pristajemo, ne}emo daqe ovako, dosta je", rekao je Mar~elo.

Rekao je da qudi nisu bezose}ajni, ve} }e re}i da nisu na protestima jer se pla{e.

"Pla{e se realnih posledica. Ustajawe protiv nepravde u ovoj zemqi ima posledice. Taj strah je realan, ali moram da ka`em - kukavi~luk sa debelim razlogom je i daqe kukavi~luk. Mnogi }e vam re}i - prikqu~i}u se kad do|e taj trenutak. Vreme je da ka`emo na to - kad, ako ne sad? Imamo 15 `rtava, nula uhap{enih i nedu`ne qude u zatvorima. Kad }ete se prikqu~iti ako ne sad? Qudi se boje, i to opravdano, ali hrabrost nije osobina, hrabrost je odluka. Ne mo`e{ se bojati dok se ulice boje krvqu. ^ast je stajati ovde sa vama, ali ne}u vam re}i hvala {to ste ovde, to nije gra|anska du`nost, to je qudska du`nost i zato to ponavqajte svima, kad god mo`ete, ne prebrojavajte koliko nas ima, verujte u individualnu hrabrost. Jer to }e na kraju inspirisati kolektivnu hrabrost. Ponavqajte svima - 15 `rtava, nula krivaca u zatvoru. Jer sve {to radimo, ~ime se bavimo nema smisla ako ovo pro|e ovako. @ivot su odavno obesmislili, ovo {to gledamo je poku{aj da se obesmisli i smrt. Ne dajmo, ne dajmo, ne dajmo", poru~io je [eli}.

Ovo {to se sada de{ava je linija koju ako pre|u ni{ta vi{e ne}e biti isto. Ako im ovo pro|e bojim se da smo ozvani~ili da smo zemqa pod okupacijom mafije i svako ko nije deo mafije nema nikakva prava. Po{to granice nisu zatvorene svako kome se ne dopada mo`e da ode. To nam poru~uju i to nam poru~uju sve vreme. Ako dr`e Je{i}a i Requ u zatvoru, a na snimku se vidi {ta se desilo, to je sada ne{to novo“, obja{wava Mar~elo i ka`e da ako dozvolimo da se policija ne legitimi{e onda vi{e ni{ta nema smisla, a ne samo vrednost na{ih `ivota.

n Kao jo{ jednu od veoma pora`avaju}ih stvari navodi da postoji ogromna koli~ina potkupqivih qudi, sposobnih da teraju la` do beskraja.

„To je te{ko shvatiti. Vlast se nada da je do te mere mogu}e ubiti qude u pojam i napraviti matriks stvarnost a la Severana Koreja. Do te mere odse}i qude od sveta da kada im ka`u – ne postoji ni{ta lep{e u Evropi nego ovo kod nas, qudi odgovore – jeste. I to postignu tako {to su ih spre~ili da ikada u `ivotu odu da vide ne{to, pa da onda znaju kako je“, navodi Mar~elo.

KAKO SE OVIH DANA DECA USPAVQUJU?

n Mar~elo se prisetio i jednog naizgled obi~nog trenutka u svom `ivotu, za koji je pokazalo da je bio veoma zna~ajan.

„Imao sam drugaricu koja je `ivela u mojoj zgradi, s mu`em, i imali su bebca kojeg sam ponekad ~uvao. I uhvatio sam sebe, u jednom u`asnom trenutku, da sam pomislio – ne ume{ da sro~i{ uspavanku za dete jer ne veruje{ da je ovo svet dobro mesto. I onda sam se zapitao kako se ovih dana deca uspavquju? I onda mi pro|e kroz glavu – mirno spavaj maleni ne}e jo{ da svi}e, nisi ti za ni{ta kriv ali bi}e{. U tom trenutku se beba samo nasmejala i to je meni bilo razoru`avaju}e. To je bio taj obrt. Pomislio sam, to su ta deca koja }e `iveti posle nas. Mo`da mi nismo imali sre}u i nismo krivi jer smo nasledili lo{u zemqu, ali ako mi ostavimo lo{u zemqu toj deci mi }emo bi}emo krivi i to }e biti ne samo na{ poraz ali i na{. Znate, ovde }e neko `iveti posle nas“, istakao je Mar~elo. n Na pitawe kako se boriti protiv toga {to sve brzo zaboravqamo, a kratko pamtimo Mar~elo ka`e:

„Kad smo bili {kolarci govorili su nam da obnavqamo gradivo da ne bi zaboravili. Qudi koji imaju javni prostor, na nama je da ponavqamo da teme ne potonu. Kada im ponavqamo helikopter, Savamala, naplatna rampa, kada nabrajamo sve afere, kada im ponavqamo jer ako im ne ponavqamo zatrpa}e nas nekim novim. I zato nam je du`nost da stalno to ponavqamo. I ne samo zbog qudi kojih vi{e nema i koji su poginuli, ve} moramo govoriti i ponavqati zbog qudi koji su ‘zatovreni'“, obja{wava on.

n U vremenu u kojem `ivimo svaki umetnik, smatra Mar~elo, koji nije na ulicama „ma{i poentu“.

„Moja uloga u dru{tvu je da budem s qudima, na ulici, a ne samo da napi{em kolumnu. Koliko god ja verovao u umetnost postoje situacije kada mora{ da reaguje{ i kao osoba. I to mora biti produ`etak tvoje umetnosti. Ne sme umetnost da se svede na to da ti, kao umetnik, sedi{ bezbedno na oblaku i samo prime}uje{ {ta se de{ava dole na zemqi. I mi `ivimo tu na zemqi, hodamo istim ulilcama i svako od nas je mogao biti ispod te nadstre{nice“, rekao je ka`e Marko [eli} Mar~elo, muzi~ar i pisac.

Dodik: Neustavni Ustavni sud BiH je istureno odeqewe ameri~kog

ambasadora Majkla Marfija

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je antiustavni Ustavni sud BiH postao klasi~ni primer otu|enog centra nemo}i, koji poku{ava svojim nelegalnim odlukama da promeni dejtonsko ure|ewe BiH po ratnom projektu muslimana i nasilnim putem prenese nadle`nosti sa Republike Srpske na nivo BiH.

Dodik je naglasio da su muslimanske sudije u Ustavnom sudu BiH iz stranke Alije Izetbegovi}a, bili potpredsednici, jedan Aliji, a drugi Bakiru, i oni odlu~uju i ru{e Ustav BiH. „Za nas u Republici Srpskoj takav takozvani Ustavni sud u sada{wem kapacitetu ne postoji i sve {to oni odlu~e za nas je nelegitimno dok ne bude donesen zakon o Ustavnom sudu, jer je tako odlu~ila Narodna skup{tina Republike Srpske“,poru~io je Dodik.

On je ukazao na to da krwi Ustavni sud kao prvo nema legitimitet i kvorum za odlu~ivawe o bilo kojem predmetu, a drugo i jo{ va`nije - nema nikakve ingerencije u vezi sa zemqi{tem na Jahorini, jer je ono u vlasni{tvu Republike Srpske, a ne BiH.

„Tako|e, predmet interesovawa tog krweg suda nije i ne mo`e biti ni Zakon o imunitetu Srpske. O~igledno je da kvazi odluke ovog isturenog odeqewa Ambasade SAD i produ`ena ruka odlaze}eg /Majkla/ Marfija i wegove klike, imaju samo jedan ciq a to je oduzimawe nadle`nosti Republike Srpske i pre~ica do stvarawa unitarne BiH“, pojasnio je Dodik.

On je izrazio uverewe da su sada i najve}i optimisti i oni naivni shvatili {ta je zadatak krweg Ustavnog suda koji radi mimo svakog prava, pravde, zakona i dejtonskog Ustava.

„Ta takozvana pravosudna institucija je ne{to najjadnije {to BiH ima s obzirom na ~iwenicu da bi Ustavni sud u svakoj normalnoj zemqi trebalo da bude primer ustavnog delovawa i po{tovawa Ustava kao najvi{eg zakonskog akta jedne zemqe, a ne da ga ru{i. Ali, imaju}i u vidu kakva je BiH ni ne treba da nas ~udi {to wen Ustavni sud radi mimo svakog prava, bez entitetske popune, stranci i muslimani

donose odluke, kr{e se ustavne nadle`nosti entiteta, a pri tom su bez i legitimiteta i legaliteta“, naveo je Dodik.

Rade}i mimo svih zakona i pravnih odredaba, upozorio je predsednik Srpske, ova sudska instanca, ako se uop{te mo`e tako i nazvati, dove{}e i ve} dovodi do nesagledivih posledica u smislu daqeg opstanka BiH i negirawa funkcionisawa politi~kog i pravnog sistema u BiH. Dodik je rekao ida su Ustavni sud, stranci i muslimani u wemu sru{ili Aneks ~etiri, odnosno Ustav BiH, a time i Dejtonski sporazum.

"Ono {to je neophodno u ovom trenutku i na ~emu stalno insistiramo jeste vra}awe dejtonskih nadle`nosti Ustavnog suda BiH i hitno dono{ewe zakona o Ustavnom sudu. Tek tada odluke ovog suda bi}e primewivane na teritoriji Republike Srpske, a do tada za nas tih odluka nema“, zakqu~io je Dodik. Ustavni sud BiH doneo je ju~e odluku u kojoj tvrdi da ~lanovi Zakona o imunitetu Republike Srpske koji propisuju imunitet od krivi~ne odgovornosti za nosioce izvr{ne vlasti, "nisu u skladu sa Ustavom BiH" i re{ewe kojim je utvrdio da Vlada Srpske nije izvr{ila odluku Ustavnog suda kojom je utvr|eno da odluka o na~inu i uslovima prodaje nepokretnosti u svojini Republike Srpske koje se nalaze u okviru posebnog podru~ja Jahorina javnim nadmetawem - licitacijom nije u saglasnosti sa odredbama Ustava BiH, prenosi RTRS.

Duhovi pro{losti progawaju Bo{wake

„Bo{waci su u posledwih 250 godina nepogre{ivo sledili pogre{nu logiku uvek misle}i da su im problem Srbi. Takva politika je i danas prevla|uju}a i ni{ta se ne ~ini da se ta stranputica prekine”, rekao je Xevad Galija{evi}, stru~wak za bezbednost, na bawalu~koj promociji svoje kwige „Duhovi pro{losti”. „Kwiga se bavi jednom vrstom istorijske i politi~ke analize. Bavim se i prila`em potuno nove priloge za biografiju Alije Izetbegovi}a. Razgovaram o na~inu kako su muslimanske politike i politike dana{wih Bo{waka izazivale negativne bezbednosne posledice u istoriji. I kako se ni{ta nije promenilo od 19. veka i kako je celi kontekst postavqen iskqu~ivo na tome da se sa Srbima i u budu}nosti nastave sukobi”, ka`e on.

Nekada{wi ministar policije RS Darko Matija{evi}, koji je predsednik Pokreta „Odbrana Srpske”, rekao je da je autor dao mi{qewe o pitawima islamizma kao osnove posebnog identiteta u BiH i {ire, „zasnovanog ~ak i na elementima nacizma i terora”. „Autor diskretno dokazuje da koreni islamizma imaju osnovu u ekstremnoj indoktrinaciji muslimanske elite u BiH, na osnovu moralnih poriva istorijskog kompleksa vi{e vrednosti. Autor

Xevad

Galija{evi}, stru~wak za bezbednost, na bawalu~koj promociji svoje kwige „Duhovi pro{losti”

defini{e islamski nacizam i povezuje ga i locira u ’bosanski koncentracioni logor’, poja{wavaju}i veze xihadista i nacista, ili, kako je rekao, ’usta{a sa fesom’, sa posebnim akcentom na bosanske islamiste kao la`ne antifa{iste na kraju Drugog svetskog rata. Dokumentovane su baze i kampovi ’prozapadnih muxahedina’ u gra|anskom ratu na kraju pro{log veka. Autor je tuma~io i aspekt srpsko-muslimanskog nacionalnog identiteta”, rekao je Matija{evi}. Galija{evi} svoju tezu obrazla`e tvrdwama da su Bo{waci Srbima zamerili i Prvi srpski ustanak, Kara|or|a i Milo{a, oba balkanska rata pa ~ak i to {to je Ataturk ukinuo kalifat, {to su, kako ka`e, bosanski muslimani na delu pokazali u Prvom i Drugom svetskom ratu. On

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

HTELI DA AMPUTIRAJU NOGU:

U Me|unarodnom rezidualnom mehanizmu za krivi~ne sudove u Hagu nameravali su da generalu Ratku Mladi}u odseku nogu zbog infekcije, ali je to izle~eno, izjavio je generalov sin Darko Mladi}.

smatra da su „Bo{waci dobili istorijske komplekse zbog te{kih poraza u svim ratovima”, u koje su, dodaje on, ulazili zbog pogre{nih politi~kih odluka.

„Ako bo{wa~ki narod `eli da izbegne nove poraze, mora da prepozna svoje kom{ije, mora uvideti i znati da Srbi misle druga~ije o BiH kao zajedni~koj dr`avi, kao i Hrvati. I da shvate da nisu pozvani da raspravqaju o tome za{to Srbi i Hrvati druga~ije misle ve} da to uva`e”, ka`e on. Galija{evi} konstatuje da pripada mawinskom stavu bosanskih muslimana koji nastoje da objasne razloge velikih istorijskih i dru{tvenih poraza i da poku{aju na}i odgovor kako iza}i iz za~aranog kruga i svoje kom{ije prihvatiti kao istorijsku i etni~ku bra}u. Galija{evi} je jo{ rekao da su bosanski muslimani protiv Srba u~estvovali u gu{ewu ustanaka u Srbiji, pa zatim u Balkanskom ratu na strani Osmanskog carstva, u Prvom svetskom ratu uz Austrougarsku, a u Drugom svetskom ratu na strani Nema~ke. „Sada nas ti duhovi pro{losti kao aveti progawaju kada se i nakon potpisivawa mirovnog ugovora javqaju muslimani koji ka`u da su gra|anska opcija. Nema gra|anske opcije u islamu, takva islamska zemqa ne postoji”, isti~e on.

– Mi se nismo obra}ali javnosti du`i period, jer smo imali zahtev prema tribunalu da ga puste na le~ewe. Na`alost, oni su nas u petak odbili, ali su bili namerili da mu seku nogu zbog infekcije koju je imao. Borili smo se da ne do|e do toga i da ga izvu~emo na le~ewe. Hvala Bogu, taj deo je izle~en i uspeli smo ga spasiti, da mu ne bude amputirana noga – izjavio je Mladi} u Bijeqini.

Darko Mladi} je rekao da je wegov otac u veoma te{kom zdravstvenom stawu, da je od aprila u krevetu, nepokretan i veoma slab, ali da se jo{ bori i da se trude da ga odr`e u `ivotu.

Putin pozvao Dodika na obele`avawe 80. godi{wice Dana pobede

Predsednik

Republike Srpske Milorad Dodik dobio je poziv predsednika Rusije Vladimira Putina da prisustvuje sve~anim doga|ajima povodom 80. godi{wice Pobede u Velikom Otaxbinskom ratu, koji }e biti odr`ani u Moskvi 9. maja 2025. godine. "Ovaj najva`niji datum simbolizuje zavr{etak najstra{nijeg rata u istoriji ~ove~anstva. Odajemo duboko po{tovawe podvigu na{ih o~eva i dedova i sagiwemo glave pred brojnim `rtvama nacizma. Ube|en sam da }e o~uvawe se}awa na Veliku Pobedu ja~ati zajedni~ku odlu~nost da }e suprotstavqamo bilo kakvim manifestacijama neonacizma, kao i pove}avati konstruktivnu saradwu u ciqu osigurawa mira i bezbednosti na planeti. Bi}e mi iskreno drago da Vas vidim u Moskvi", navodi se u pismu Putina.

BUDVA NA PJENU OD IZBORA: Dogovor prosrpskih

stranaka ili se vra}aju „milovci“

Ukoliko prosrpske stranke `ele da zadr`e vlast u Budvi mora}e izme|u sebe da na|u kom promis, u protivnom }e morati da se razgovara sa DPS, ka`e politi~ki analiti~ar Vladimir Pavi} evi}.

Gra|ani Budve su na ponovqenim lokalnim izborima u nedequ glasali sli~no kao na majskim, nakon kojih vode}e partije nisu uspele da se dogovore o podeli vlasti, pa su izbori morali da se ponove.

PONOVQENO STAWE IZ MAJA

Ukoliko partije ostanu pri predizbornim obe}awima o tome ko sa kim ho}e ili ne}e da pravi postizborne koalicije, nije iskqu~eno jo{ jedno ponavqawe izbora.

Politi~ki analiti~ar Vladimir Pavi}evi} ka`e da postoje dve glavne liste koje su nastale cepawem Demokratskog fronta i od kojih zavisi {ta }e daqe da se de{ava.

„Te dve liste su i na majskim izborima u ovom gradu osvojile po devet mandata. Zajedno te dve liste bi mogle da formiraju ve}inu i samostalnu vlast, to su mogli jo{ u maju, ali nastao je raskol koji bi sada trebalo da bude zanemaren, ako ne `ele da neko drugi preuzme vlast,“ ka`e Pavi}evi}.

Kqu~no pitawe je napomiwe na{ sagovornik, {ta }e sada uraditi ove dve liste s obzirom na identi~nu situaciju iz maja.

dan put je da ove dve liste postignu kompromis, koji }e podrazumevati da jedni ne}e dobiti mesto predsednika Op{tine, ali da }e drugi dobiti to mesto – pa da vidimo kako taj kompromis mo`e daqe da se plete,“ napomiwe Pavi}evi}.

DPS NAJGORA OPCIJA

Drugi opcija je, dodaje Pavi}evi}, najavqena od jedne pobedni~ke strane („Budva na{ grad“ ) koja podrazumeva da i DF i DPS ostanu u opoziciji u Budvi, {to zna~i da bi napravili op{tinsku upravu od svojih odbornika i od odbornika mawih stranaka koje su pre{le cenzus. „Takvih lista ima pet, i sve imaju po jednog, dva ili tri odbornika. Tre}a opcija je, koju ja ne bih preporu~io ako bi me neko pitao, a to je da ne mo`e ni opcija jedan ni opcija dva i da mora da se razgovara sa DPS,“ ka`e nam Pavi}evi}.

Na izborima u Budvi liste „Za budu}nost Budve“ (DF) i „Budva na{ grad“ osvojile su po devet odborni~kih mesta, DPS (7 mandata) Koalicija „Pokret Evropa sad (PES) i Demokrate“ uzele su po tri odbornika, zatim „Evropski savez“ (SDP, Liberalna partija ) osvojila dva odborni~ka mesta…

U budvanskom parlamentu ima 33 odborni~ka mjesta, pa je za formirawe vlasti potrebna ve}ina od 17 odbornika.

SRBI SMO, ZBORIMO CRNOGORSKI:

Me|u 205.370 Srba, 1.953 na popisu u Crnoj Gori nije navelo da im je srpski jezik kojim govore

^ak dve hiqade Srba u Crnoj Gori govori - crnogorskim jezikom! To su pokazali podaci popisa stanovni{tva, koje je Uprava za statistiku Monstat objavila na svom sajtu.

U wima se vidi da od 256.436 gra|ana koji su se izjasnili kao Crnogorci, crnogorskim jezikom govori 183.015, a srpskim 58.856. Da govori srpsko-hrvatski "priznala" su 7.463 Crnogorca, dok 1.383 gra|anina koja su se tako nacionalno odredila nisu htela da se izjasne kojim jezikom govore. Od onih koji su se nacionalno izjasnili kao Srbi (205.370), srpskim jezikom govore 199.844 gra|anina,

a crnogorskim - 1.953! Srpsko-hrvatskim govori 2.554 Srba, dok se wih 104 nije odredilo kojim jezikom zbori. Od 58.956 Bo{waka wih 42.319 pri~a bosanskim jezikom, a 1.843 bo{wa~kim. Crnogorski jezik govori 14.118 Bo{waka, a srpski 197. Od 10.612 Muslimana, crnogorskim govori 8.550, bosanskim 464, srpskim 399, a srpsko-hrvatskim 204. Od 5.150 Hrvata, hrvatskim govori 2.046, crnogorskim 1.828, srpsko-hrvatskim 605, a srpskim 189. Na popisu je bilo i Jugoslovena1.632 gra|anina, od kojih wih 700 govori srpsko-hrvatskim, 587 srpskim, a 147 crnogorskim jezikom.

Ko su Srbi iz Montenegra kojima nije materwi jezik srpski ve} crnogorski? Srpska pesnikiwa Milica Bakra~ ka`e za "Novosti" da wu nisu iznenadili rezultati posledweg popisa. - Me|utim, kada pogledamo kona~ne cifre, iznena|uje nas apsurdan podatak da dve hiqade crnogorskih Srba govori takozvanim crnogorskim jezikom. Kako i za{to? Mo`da na to ni srpski pesnik Momir Vojvodi}, da danas kora~a sa nama, ne bi umeo da odgovori. Prosto, mislim da smo mi, kao narod, op~iweni potrebom da budemo razapeti. Ne mi, kao mi. Ve} oni, kao oni, koji su se razapeli izme|u dr`ave i crkve, jezika i nacije, izme|u Oca i Sina. Sestre i brata. Istine i neznawa. Koristoqubqa i skromnosti. Mogla bih da nabrajam beskona~no...

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

JAKOVU NIKO NE PRETI: Bezbedwaci utvrdili da predsednik

Crne

Gore nije ugro`en

Agencija za nacionalnu bezbednost i Uprava policije Crne Gore saop{tile su da li~na bezbednost {efa dr`ave Jakova Milatovi}a i wegove u`e porodice nije ugro`ena, ve} su informacije da se na wega sprema atentat plod dezinformacija koje su plasirane od strane "tre}ih zemaqa".

- Agencija je sprovela ve}i broj aktivnosti na proveri i produbqivawu navedenog podatka, kao i proveri pouzdanosti izvora. S tim u vezi, dosada{wa saznawa upu}uju na zakqu~ak da se verovatno radi o plasirawu dezinformacije od strane tre}ih zemaqa, pi{e u zajedni~kom saop{tewu ANB i UP.

U Podgorici se mo`e ~uti da je informacija o navodnom planirawu atentata na Milatovi}a stigla do ANB-a posredno iz dve zemqe na Zapadnom Balkanu. Ti izvori su preneli da je navodni organizator penzionisani visoki oficir jedne biv{e vojske u regionu, a neposredni izvr{ilac bi bila osoba iz Crne Gore. Sli~na informacija o navodnom atentatu na biv{eg predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a plasirana je letos.

SEKU

GRANU NA KOJOJ STOJE: Reformu vizne politike CG zapo~iwe uvo|ewem viza Rusima i Belorusima

Crna Gora }e uskoro uvesti vize za gra|ane Rusije i Belorusije, kako bi zapo~ela reforme u oblasti vizne politike, ukqu~uju}i uskla|ivawe sa pravilima koja va`e u {engenskom prostoru. Ova vest procurila je iz ku}e izvr{ne vlasti u Podgorici i zabrinula mnoge, jer ~ak u vreme vladavine Mila \ukanovi}a ~ija vlast je uvela sankcije Moskvi 2014. godine nije se oti{lo ovoliko daleko. Da bi se uvele vize prema "majci Rusiji" ostalo je samo da zvani~ni Brisel to uputi zamqama kandidatima za ~lanstvo u Evropsku uniju, me|u kojima je i Crna Gora. - Smatram da bi politi~ki ~inioci koalicija ZBCG, SNP, Ujediwena Crna Gora trebalo da izvr{e pritisak da se ovakva najava odlo`i, kako ne bi ugrozili jednu od najvitalnijih grana ove zemqe - turizam. Ako bi se donela ovakva odluka direktno bi nanela {tetu metropoli turizma - Budvi, jer broj turista iz Rusije je svake godine ogroman - ka`e za "Novosti", profesor Spasoje Tomi}, dodaju}i da su Rusi decenijama najve}i investitori u Montenegru. - Imam podatak da su za 11 godina Rusi u Crnu Goru ulo`ili 1,2 milijarde evra! Dok je ukupan priliv stranih direktnih ulagawa bio oko 700 miliona, ruskih je bilo najvi{e - 150 miliona!

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

IZVE[TAJ EVROPSKE KOMISIJE ZA KOSOVO ZA OVU GODINU:

KOSOVSKA MITROVICA: Uzaludno otvarawe lokala

Uzroci svih problema

dolaze uglavnom iz

Pri{tina naru{ava polo`aj Srba

Pri{tine i kosovskih institucuija i usmereni su protiv Srba

Evropska komisija je veoma konkretno evidentirala ukupne probleme na Kosovu u ovoj godini o ~emu je objavila dug i sadr`ajan izve{taj etiketiraju}i

Pri{tinu i kosovske institucije koji nedemokrtskim metodama nanose {tete i probleme Srbima. Po~etkom novembra EK je objavila izve{taje za ceo region, ukqu~uju}i i Kosovo o ukupnim doga|ajima.

EK je dokument uru~ila 7. novembra kosovskoj predsednici, Vjosi Osmani. U wemu se, potencira u stratu problem ukidawa dinara po~etkom ove godine, nagla{ava se problem ilegalne eksproprijacije zemqe Srba na Se-

veru Kosova, zatvarawe srpskih institucija: banki, po{ta i ocewuje da su odnosi izme|u kosovske vlade i Srba i daqe te{ki. Konstatuje se i da su „na delu bili akti skrnavqewa protiv Srpske Pravoslavne Crkve“, ali i da predstavnici vlasti nisu koristili „pun ustavni naziv SPC“ u javnim obra}awima. EK u izve{taju hvali to {to je ove godine u katastar kona~no upisana imovina manastira Visoki De~ani. Posle ravno sedam godina i deset meseci, blizu osam godina, od odluke Ustavnog suda Kosova 20. maja 2016. godine, kada je kona~no zakqu~en dugogodi{wi sudski spor u korist manastira Visoki De~ani i potvr|eno vlasni{tvo manastira nad 24 hektara zemqe, koja je punih 16 godina bila pod sudskim

IZVR[NI ORGAN EVROPSKE UNIJE

Evropska komisija je izvr{ni organ Evropske unije, svojevrsna

Vlada Evropske unije. Uz Evropski parlament i Savet Evropske unije predstavqa jedan od tri glavne institucije koje upravqaju Unijom. Predsednik i ~lanovi Komisije se biraju od strane zemaqa ~lanica po{to su prethodno odobreni od strane Evropskog parlamenta.

Komisija je izvr{ni organ institucionalnog sistema Unije: Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu i Savetu;

Kao Unijino izvr{no telo, odgovorno je za implementirawe Evropskog zakonodavstva (direktive, regulacije, odluke), buxet i programe usvojene od strane Parlamenta i Saveta; Komisija EU ima 28 komesara. Me|u wima se bira predsednik i potpredsednici Komisije. Kandidate za mesto komesara predla`u vlade dr`ava ~lanica, a za wihov izbor neophodna je saglasnost Evropskog parlamenta. Mandat komesara traje pet godina.

sporom, 20. marta 2024. godine, 24 hektara zemqe je kona~no upisano u kosovski katastar u korist manastira.

Evropska komisija konstatuje da je nekoliko doga|aja izazvalo zabrinutost oko slobode veroispovesti.

EK nagla{ava da je „Kosovska policija deportovala monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) koji je slu`io kao iguman 13 godina, navode}i ‘razloge nacionalne bezbednosti’. Na delu su bili akti skrnavqewa protiv SPC i poku{aji prisvajawa i podrivawa identiteta verskih objekata. Ujedno, vlasti nisu koristile puni ustavni naziv SPC u javnim izjavama“, navodi se u izve{taju.

EK konstatuje da je „Kvalitet u pravosu|u poboq{an, ali je i daqe nedovoqan.

EK podse}a na napu{tawe institucija Srba 5. novembra 2022. godine, ukqu~uju}i i na ostavke sudija, tu`ilaca i administrativnog osobqa.

EK nagla{ava da je „Nere{ena sudbina osoba nestalih tokom sukoba 1990-ih ostaje kqu~no pitawe koje treba re{iti na Zapadnom Balkanu. Kosovske vlasti su re{ile deset slu~ajeva izme|u juna 2023. i juna 2024.“, precizira se u izve{taju, uz navo|ewe da se na listi nestalih i daqe nalazi 1.612 osoba.

U izvestaju EK govori i problemima u medijima, govoru mr`we ali i svim drugim aspektima `ivota na Kosovu i gde su izra`eni problemi.

KOMANDANT KFOR-A NA KOSOVU, GENERAL-MAJOR ENRIKO BARDUANI: Problemi izme|u Beograda i Pri{tine ne mogu se re{iti vojnim putem

Komandant KFOR-a na Kosovu, general-major Enriko Barduani, je rekao da su oni spremni da se suo~e sa svim bezbednosnim izazovima, kao i da su, posle napada na Bawsku pro{le godine, poja~ali svoje snage posebno du` administrativne linije sa Srbijom. On je govorio i o pitawu mosta na Ibru, dodaju}i da re{ewe problema izme|u Beograda i Pri{tine nije vojno ve} politi~ko. Barduani je kazao da je prihvatio svoju du`nost u bezbednosno prili~no slo`enom trenutku, te smatra da je situacija krhka.

„Sve u svemu, situacija na terenu je mirna, ali i daqe krhka. Mnoge jednostrane akcije koje su preduzele neke zainteresovane strane zaista ne poma`u da se ona stabilizuje. To nas tera da pa`qivo pratimo sve relevantne bezbednosne situacije“, rekao je on.

Govore}i o pitawu otvarawa mosta preko Ibra, general-major Enriko Barduani je rekao da je stav

KFOR-a o mostu ~vrst i jasan da. „Svaka odluka u tom pravcu mora da se donosi kroz dijalog i u koordinaciji sa me|unarodnom zajednicom“. „[to se ti~e mosta, kao i nekih drugih otvorenih pitawa, neophodno je da se svi akteri uzdr`e od jednostranih najava i radwi koje bi mogle stvoriti tenzije. Stoga }emo nastaviti da budemo na oprezu i blisko koordiniramo sa svim na{im partnerima. Odnosno da bismo spre~ili bilo kakvu eskalaciju“, izjavio je on.

Pro{log ~etvrtka, 14. novembra, na Trgu Lazara, u centru srpskog dela Kosovske Mitrovice, Pri{tina je otvorila jo{ jedan nov lokal. Ovog puta re~ je o "Ekonomskoj banci " za koju Srbi sigurno nisu zainteresovani niti }e im trebati wene usluge. Kao i trgovina "Meridijan", koja je na samo pet metara od banke i koju niko od Srba ne pose}uje, situacija }e biti i sa ovom bankom. Pa ne mogu Srbi da po{tuju Pri{tinu koja je proterala sve srpske banke sa Kosova, sada da prihvate albanske banke koje nemaju ni reputaciju niti bilo kakvu tradiciju u radu.

MINISTARSTVO ODBRANE I TZV. KBS U NOVOJ

AKCIJI PRISVAJAWA OBJEKATA NA KIM

Preuzeli aerodrom kod Podujeva

Nasilnom i protivrpravnom zauzimawu nekada dru{tvenih i dr`avnih objekata Srbije na ~itavom prostoru Kosova i Metohije od strane Pri{tine pridru`ilo se i tzv. Ministarstvo odbrane i Kosovske bezbednosne snage.

Naime, Ministarstvo odbrane i Kosovske bezbednosne snage preuzele su 1. novembra imovinska prava na prostoru biv{eg aerodroma Dumo{ u blizini Podujeva.

Za stru~wake iz oblasti bezbednosti jasno je {ta ta tvrdwa zna~i: KBS dobija prvi garnizon koji }e biti udaqen samo desetak kilometra od administrativne linije sa Srbijom..

Aerodrom je sagra|en u vreme onda{we Jugoslavije i zami{qen kao sportski aerodrom za potrebe Avio kluba iz Pri{tine. Sastojao se od malog torwa, hangara i travnate poletno-sletne stazu u du`ini od 1,5 kilometar.

Najpre u vlasni{tvu Kfora, Dumo{ je zatim pre{ao u nadle`nost Euleksa i kori{}en je kao centar za obuku civilne misije EU. Zvani~no, Euleks je 1. novembra 2024. saop{tio da je Dumo{ prazan i da vi{e nije u wihovoj nadle`nosti.

- Ubrzano raspore|ivawe takozvanih oru`anih snaga Kosova u bazama od kojih su neke na oko 15 kilometara uz adminstrativnu liniju sa centralnom Srbijom, signal je da Albanci oru`ano zaposedaju celu teritoriju KiM i postaju pretwa i rubnim delovima centralne Srbije- ka`e Milovan Drecun, dugogodi{wi predsednik Odbora za bezbednost u Skup{tini Srbije.

Specijalni predstavnik ruskog predsednika Vladimira Putina za me|unarodnu kulturnu saradwu Mihail [vidkoj

RUSIJA ^INI SVE DA ZA[TITI SRPSKE SPOMENIKE NA

KIM

Specijalni predstavnik ruskog predsednika Vladimira Putina za me|unarodnu kulturnu saradwu Mihail [vidkoj izjavio je da Rusija preduzima sve da se sa pravne strane za{tite spomenici srpske kulture u AP Kosovo i Metohija, mada to, kako je naveo, nije lako "jer je stav zapadnih zemaqa potpuno druga~iji".

[vidkoj je rekao da na Zapadu ~ak ni ne shvataju do kraja kakvu igru igraju na tom prostoru.

"Ali ruski stav je ovde ~vrst i ~ini}emo sve kako bismo osigurali bezbednost kulturnih spomenika na Kosovu i Metohiji, pravoslavnih ali ne samo wih, jer na{a je pozicija orijentisana na celokupno kulturno nasle|e", rekao je [vidkoj. On je ocenio i da bez saradwe srpskog i ruskog naroda nema ostvarewa nijednog slovenskog sna, i ocenio da je od svih slovenskih zemaqa najboqa saradwa izme|u Rusije i Srbije.

Evropska komisija Brisel

Projekcija organizovana i za srpsku dijasporu u Londonu!

Muzej Nikole Tesle nastavqa sa uspe{nom turnejom filma „Be`i~no“, a ovaj novembar otpo~eo je sa Kembrixa.

Ovaj doga|aj, organizovan u saradwi sa Udru`ewem Trinity College Serbian Society, imao je

govu autenti~nu zaostav{tinu. „Tesla nije bio samo pronalaza~, ve} i vizionar ~ije su ideje bile daleko ispred wegovog vremena. Kroz film ‘Be`i~no,’ Muzej Nikole Tesle nastoji da prika`e Teslu u pravom svetlu i da osvetli zna~aj wegovih inovacija koje

za ciq da britanskoj javnosti pribli`i zna~aj Teslinog dela i wegov ogroman doprinos savremenoj nauci i tehnologiji. Pred okupqenom publikom, predavawe su odr`ali Ivona Jevti}, direktorka Muzeja Nikole Tesle, i Branimir Jovanovi}, pomo}nik direktora, dok je doga|aj otvorio predsednik Udru`ewa Trinity College Serbian Society, Bogdan Rajkov. U svojim obra}awima, istakli su Teslu kao jednog od najve}ih nau~nika srpskog porekla, ~ije su inovacije i ideje neizbrisivo utisnute u temeqe dana{we civilizacije. Ivona Jevti} istakla je va`nost Teslinog dela za razvoj savremene nauke i tehnologije, ali i odgovornost Muzeja Nikole Tesle da sa~uva i predstavi we-

su oblikovale svet u kojem danas `ivimo,“ izjavila je Jevti}. Branimir Jovanovi} dodao je da Tesla predstavqa simbol me|unarodne saradwe i inovativnosti. „Tesla je svojom genijalno{}u prevazi{ao granice i pokazao koliko je va`na uloga nauke u povezivawu sveta. Wegov doprinos nije ograni~en samo na Srbiju ili Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, ve} pripada ~itavom ~ove~anstvu.“

Dan nakon doga|aja u Kembrixu, u Ambasadi Republike Srbije u Londonu organizovana je posebna projekcija filma „Be`i~no,“ namewena srpskoj dijaspori. Okupqenima se najpre obratio ambasador Republike Srbije u Ujediwenom Kraqevstvu Velike Britanije i Severne Ir-

\or|e Mili}evi}, ministar bez portfeqa zadu`en da prati stawe, predla`e mere i u~estvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom pozdravnim govorom u Be~u je otvorio sve~anu Akademiju povodom obele`avawa 160 godina od smrti Vuka Stefanovi}a Karaxi}a.

”Obele`avawe ove godi{wice je prilika da se prisetimo zna~aja koji je imao za srpski jezik, kulturu i identitet – ne samo za Srbiju, ve} i za sve Srbe koji `ive u van granica na{e zemqe. Wegova borba za reformu jezika, stvarawe narodnog pisma i prikupqawe narodnih pesama i pri~a u~inili su da srpski jezik i kultura budu razumqivi, dostupni i o~uvani za generacije {irom sveta. Vukov rad je omogu}io svakom Srbinu, bez obzira gde `ivi, da ima bogatu jezi~ku i kulturnu ba{tinu, koja nas povezuje bez obzira na granice. U svetu gde su na{i qudi ~esto deo razli~itih kultura, srpski jezik i }irilica, koje je Vuk reformisao, postali su kqu~ni alati za o~uvawe na{eg identiteta u dijaspori. Oni su na~in da se ose}amo povezani sa svojim poreklom i da deca ro|ena van Srbije osete deo te povezanosti”, rekao je Mili}evi}.

On je dodao da kroz u~ewe srpskog jezika i pisma, kao i kroz prou~avawe Vukovih narodnih pesama i pri~a, Srbi gde god da `ive neguju ose}aj pripadnosti i qubavi prema svojoj kulturi. Vukov rad je dao mogu}nost da svaki Srbin mo`e lako da pristupi svom jeziku i tradiciji, stvaraju}i vezu koja prevazilazi geografsku udaqenost.

ske gospodin Goran Aleksi}, a potom i direktorka Muzeja Nikole Tesle, gospo|a Jevti}. Publika je imala priliku da ~uje iz prve ruke informacije o Teslinoj duhovnosti i uticaju wegovog porekla na wegovo stvarala{tvo, posebno istaknuv{i va`nost wegovog odrastawa u srpskoj pravoslavnoj sve{teni~koj porodici. Upravo ovaj segment, posve}en Teslinoj duhovnoj dimenziji i vrednostima koje su ga oblikovale, omogu}io je internacionalnoj publici dubqe razumevawe Teslinog karaktera i inspiracije koja je bila osnova za wegova epohalna nau~na dostignu}a. Tokom oba doga|aja, Ivona Jevti} pozvala je prisutne da minutom }utawa odaju po~ast tragi~no nastradalim gra|anima u nedavnoj nesre}i u Novom Sadu, izra`avaju}i tako solidarnost i podr{ku porodicama pogo|enih ovom tragedijom.

Predsednik Udru`ewa Trinity College Serbian Society, Bogdan Rajkov, zahvalio je prisutnima na interesovawu i naglasio da ovakvi doga|aji doprinose ja~awu kulturnih i akademskih veza izme|u Srbije i Ujediwenog Kraqevstva. „Nikola Tesla je na{ najve}i nau~nik i kulturna ikona, a na{i napori su usmereni ka tome da wegov rad i vrednosti koje je promovisao budu poznate {irom sveta,“ zakqu~io je Rajkov.

Film „Be`i~no“ i prate}a predavawa nai{li su na veliki odziv i podr{ku akademske zajednice Kembrixa i srpske dijaspore u Londonu, {to potvr|uje aktuelnost Teslinog nasle|a i va`nost wegovih ideja u kontekstu savremene nauke i tehnologije.

Izronile zidine starog srpskog manastira kod Knina

Kameni zidovi starog pravoslavnog manastira Dragovi} iz 1395. godine, dvadesetak kilometara od Knina, koji je polovinom pro{log vijeka potopqen zbog izgradwe hidroelekrane, ovih dana izvirili su iz akumulacionog jezera Peru}a zbog niskog vodostaja.

Manastir Dragovi} iz 1395. godine potopqen je 1958. zbog gradwe akumulacionog jezera i hidroelektrane, a wegovi zidovi ovih dana izrawaju iz vode jer je nivo vodostaja ozbiqno pao.

Tada je raseqeno i 1.500 qudi, jezero je progutalo ku}e i plodna zemqi{ta. Sada se povr{ina jezera Peru}a sve vi{e spu{ta, voda je sve pli}a.

Oni koji su `ivi i wihovi potomci dobro se se}aju svojih sela i pri~a roditeqa.

- Moja svekrva je cijeli `ivot pri~ala o tim poqima, livadama, ovcama, dru`ewima. Do smrti je pri~ala o tome - ispri~ala je nedavno Marija Cvitkovi}.

Peru}ko jezero je ve{ta~ko jezero na reci Cetini, izme|u planina Dinare i Svilaje u Hrvatskoj.

Manastir Dragovi} je manastir Eparhije dalmatinske Srpske pravoslavne crkve koji se nalazi u selu Koqane u Dalmaciji. To je jedan od tri istorijska srpska manastira u Dalmaciji, pored manastira Krka i Krupa.

Ovaj manastir je kroz dugi niz vekova bio duhovni oslonac srpskom pravoslavnom narodu u Dalmaciji. Podignut je krajem 14. veka, nekoliko godina posle Kosovske bitke. Nalazi se uz reku Cetinu, nedaleko od mesta Vrlika, pored Peru}kog jezera, na 20 kilometara od Knina.

Tokom svog postojawa tri puta je mewao mesto, a slu`io je i do`ivqavao sudbinu srpskog naroda u Dalmaciji.

Na osnovu letopisa "Povijest o Svetoro`destvenskom manastiru Dragovi}u u Pravoslavnoj eparhiji dalmatinskoj" iz 1859, manastir je poneo ime po Dragu koji je sa bra}om pre{ao iz Bih u Cetinsku krajinu. Prema narodnom predawu, manastir se zove po re~ici koja je izvirala u blizini starog mesta manastira.

”Upravo zbog toga, obele`avawe ove godi{wice nije samo istorijski doga|aj, ve} prilika da na{i qudi, gde god se nalazili, obnove i prodube svoje veze sa srpskim jezikom i kulturom. Vukova misija i daqe traje kroz svaku porodicu koja neguje }irilicu, kroz svaku {kolu koja podu~a-

va srpski jezik, i kroz svako okupqawe na planeti gde se recituju narodne pesme i pri~e. Na taj na~in, Vuk Karaxi} ostaje prisutan u svakom delu sveta gde `ive Srbi, ~uvaju}i na{ identitet i kulturu za budu}e generacije”, zakqu~io je ministar Mili}evi}.

Za Srbe koji `ive u rasejawu, }irilica je dodatno va`na jer im poma`e da ostanu povezani sa domovinom i svojim korenima. ”Svaki trud koji ula`emo u weno o~uvawe i podu~avawe, kako u Srbiji, tako i me|u na{im qudima u svetu, direktan je doprinos o~uvawu na{eg identiteta, kulturne ba{tine i vrednosti koje nas kao narod defini{u. Dopunske {kole u inostranstvu, gde na{a deca u~e srpski jezik i }irilicu, izuzetno su va`ne za o~uvawe srpskog identiteta me|u generacijama koje odrastaju van Srbije. One nisu samo mesta obrazovawa, ve} i centri kulturnog povezivawa gde deca u~e o svom jeziku, istoriji, tradiciji i vrednostima”, smatra Mili}evi}. On je okupqenima govorio i o posebnom zna~aju dopunskih {kola. ”Dopunske {kole ~uvaju srpski identitet u svetu, i stoga je va`no podr`ati ih na svim nivoima. One su investicija u budu}nost na{eg naroda, jer svako dete koje nau~i srpski jezik i }irilicu, kao i vrednosti i obi~aje svog naroda, postaje deo kontinuiteta na{e kulture i identiteta u svetu. Vlada Srbije i Kabinet na ~ijem sam ~elu ~ine zna~ajne korake kako bi podr`ali o~uvawe srpskog jezika, kulture i identiteta me|u Srbima u inostranstvu, posebno kroz programe koji omogu}avaju rad dopunskih {kola u dijaspori, kao {to je podela bukvara“, zakqu~io je.

PAD CENA LITIJUMA ZATVARA RUDNIKE [IROM AUSTRALIJE:

Bold Hil posledwa "`rtva"

Rudnik litijuma Bold hil u Australiji zatvoren je zbog pada cena litijuma.

Rudnik Zapadne Australije, koji mo`e da proizvede 150.000 tona koncentrata spodumena godi{we, kupio je Mineral resources pro{le godine.

Najava o wenom zatvarawu dolazi nakon {to je kompanija ranije ovog meseca saop{tila da }e osniva~ milijarder Kris Elison odstupiti sa mesta generalnog direktora nakon {to je interna istraga o neprijavqenim pla}awima otkrila da je bio u "duboko razo~aravaju}em" pona{awu.

"Nakon strate{kog pregleda i u svetlu produ`enog perioda niskih cena koncentrata spodumena, Bald Hill }e od ove nedeqe biti bezbedno preba~en na negu

i odr`avawe", navodi se u saop{tewu Mineral risorsis kompanije koja stoji iza ovog rudnika. Akcije preduze}a su pale za ~ak 7,8 odsto posle ove objave.

Kompanija je rekao najavila da }e vratiti Bold hilu u rad kada se globalna cena litijuma poboq{a na "nivo koji podsti~e ponovno pokretawe" rudnika.

U pitawu je rudnik koji se nalazi u Zapadnoj Australiji izme|u (50 km) napu{tenog grada Viximolta i 60 km udaqenog malog grada Kambalda koji ima 2.500 stanovnika.

Litijum iz ovog rudnika se prera|ivao u Hong Kongu. Rudnik je prestao saradom 2019. godine pa je ponovo otvoren 2022. godine.

To je najmawe peti litijumski projekat u Australiji koji }e biti zatvoren ove godine zbog

pada cena koja je mawa za 80 odsto u odnosu na 2022. godinu. Drugi proizvo|a~i litijuma tako|e su pogo|eni padom cena. Kompanija Liontovn Resources saop{tila da }e smawiti proi-

KAKO ]E DRU[TVENE MRE@E PROVERAVATI

GODINE KORISNIKA?

Australija bez konkretnih re{ewa, ali spomiwe se jedno

Vlada Australije planira da uvede zakon koji bi zabranio kori{}ewe dru{tvenih mre`a deci mla|oj od 16 godina, ali detaqi o tome kako }e se vr{iti verifikacija godina ostaju nejasni. Tokom vikenda, ovaj predlog je izazvao burne reakcije u javnosti, dok opozicija zahteva hitnu implementaciju zakona do kraja godine.

O~ekuje se da vlada slede}e nedeqe predstavi nacrt zakona parlamentu, dok bi primena bila zakazana za kraj naredne godine. Me|utim, pitawe kako }e dru{tvene mre`e verifikovati starost korisnika ostaje bez konkretnih odgovora. Ministarka komunikacija Mi{el Roulend izjavila je da vlada ne planira da nametne specifi~nu tehnologiju za verifikaciju, ve} }e postaviti op{te kriterijume koje platforme moraju da ispune.

rizika", me|u kojima bi mogla da se na|e i YouTube Kids aplikacija.

POLITI^KE TENZIJE

OKO ZAKONA

Jedna od ideja ukqu~uje model tzv. "blind token" sistema, sli~an sigurnosnim kodovima koje {aqu banke za online transakcije. "Tehnologija za verifikaciju godina se brzo razvija, a imamo jo{ 12 meseci da implementiramo najrobusnije sisteme", rekla je Roulend.

Dok zakon predvi|a zabranu za popularne platforme kao {to su TikTok, Instagram, X i Facebook, bi}e napravqeni izuzeci za tzv. "platforme niskog

Opozicija, predvo|ena Piterom Datonom, insistira na hitnom usvajawu zakona, zahtevaju}i da bude donet do Bo`i}a. "Ovaj zakon mora biti implementiran bez izuzetaka za kompanije", izjavio je Daton. "Dru{tvene mre`e ne mare za bezbednost dece, ali mi moramo."

S druge strane, ministarka Roulend sugerisala je da odre|ene platforme, poput Snapchata, mo`da ne}e potpasti pod novu regulativu, {to je izazvalo kritike opozicije. "Snapchat mora biti ukqu~en u ovu zabranu", izjavio je opozicioni ministar

komunikacija Dejvid Koleman. "Ova aplikacija je imala razoran uticaj na mnoge australijske porodice", pi{e The RiotAct

DODATNI IZAZOVI ZA IMPLEMENTACIJU

Termin "age assurance" sve se ~e{}e koristi u vladinim izve{tajima, {to sugeri{e da }e se umesto striktne verifikacije godina mo`da koristiti mehanizmi za procenu starosti. Premijer Entoni Albanizi naglasio je da }e odgovornost za sprovo|ewe zakona biti na dru{tvenim mre`ama, a ne na roditeqima ili deci. "Na platformama je da poka`u da preduzimaju razumne korake kako bi spre~ile pristup mla|ih od 16 godina", rekao je Albanizi.

zvodwu iz svog vode}eg litijumskog projekta Kathleen valley, dok je pro{log meseca Pilbara Minerals Ltd. rekla da }e obustaviti fabriku za preradu. Ranije ove godine, Arcadium

litijum, koju je kuipla kompanija Rio tinto, zaustavila je proizvodwu iz svog rudnika Cattlin, dok je Albemarle zatvorila polovinu svojih proizvodnih kapaciteta.

„JEDAN OBI^AN DAN U AUSTRALIJI“

Par prona{ao koalu u spava}oj sobi

Koale obi~no `ive na drve}u eukaliptusa, ali jedan par iz Australije bio je zaprepa{}en kada je prona{ao jednu u svojoj spava}oj sobi.

Fran Dias Rufino koja se preselila u Australiju iz Brazila, objavila je neo~ekivani susret na Instagramu, rekav{i da je izgubila glas kada je videla koalu u svom stanu.

„Bila sam toliko nervozna da sam zaboravila engleski“, napisala je u objavi na Instagramu, uz komentar „Jedan obi~an dan u Australiji“.

Video prikazuje koalu kako sedi na podu pored wihovog kreveta, posmatra Rufino i wenog mu`a Bruna, pre nego {to se popela na no}ni sto~i}. Zatim je sko~ila na krevet, prema snimcima koje je Rufino podelia sa CNN-om.

„Bila sam zabrinuta kako }emo uspeti da je izvedemo napoqe“, rekla je ona.

Koale, koje se uglavnom nalaze na isto~noj i jugoisto~noj obali Australije, ugro`ene su u Novom Ju`nom Velsu, Kvinslendu i na teritoriji glavnog grada Australije, uglavnom zbog bolesti, su{e, po`ara.

U Ju`noj Australiji, gde par `ivi, broj koala je stabilan, a u nekim oblastima populacije su toliko zdrave da im je uspelo da za{tite stani{te.

Koala je napustila spava}u sobu nakon {to je Bruno koristio xemper da poku{a da je izvede napoqe.

Na snimku je prikazana koala kako juri po ku}i, verovatno tra`e}i izlaz. Koale retko napadaju qude i naj~e{}e se vide na vrhovima drve}a kako lewo `va}u li{}e eukaliptusa.

Rufino je rekla da je wen mu` kasnije koristio }ebe da otera koalu i da je ona onda na{la put do vrata.

Rekla je da povremeno prime}uje koale kako {etaju ulicom ili sede u drve}u eukaliptusa u wenom kraju i misli da se ova mo`da u{uwala kroz vrata ku}nih qubimaca.

Najdu`i let na svetu na kojem }e putnici „videti dva izlaska sunca“ polazi 2026. godine

Danas smo ve} toliko navikli na duge letove da su destinacije kao {to su Dubai ili Wujork postale popularne za kra}e odmore, a let od 17 sati od Perta do Londona vi{e ne deluje kao ne{to preterano daleko.

Me|utim, sada je australijska avio-kompanija Qantas, koja se smatra najboqom avio-kompanijom na svetu, odlu~ila da ide jo{ daqe – doslovno.

Iako je br`e stizawe na odredi{te uvek dobro, provesti gotovo ~itav dan na letu nije ba{ privla~no.

„Project Sunrise“ nije potpuno nova ambicija za ovu avio-kompaniju, jer su pregovori po~eli jo{ 2017. godine. Tada je Qantas kontaktirao Boeing i Airbus, tra`e}i od wih da naprave verziju svojih {irokotrupnih aviona koja bi mogla da leti na ultra-dugim rastojawima.

Kao i ostatak avio-industrije, australijska avio-kompanija imala je turbulentan period u posledwim godinama, ali sada gleda „vi{e i daqe“ pomeraju}i granice sa svojim dugo o~ekivanim projektom „Project Sunrise“.

Bezprekidni letovi iz Sidneja za London i Wujork bi}e predvi|eni za trajawe od 19 do 22 sata, {to }e putnicima skratiti vreme putovawa za ~ak ~etiri sata.

Ime projekta poti~e od ideje da }e putnici videti dva izlaska sunca dok lete putem koji }e postati najdu`i letni pravci na svetu, a trenutni rekord dr`i avio-kompanija Singapore Airlines sa letom od 18 sati od Singapura do Wujorka.

Prema re~ima CEO-a Qantasa, Vanese Hadson, ovi novi letovi }e omogu}iti Australijancima da „iza|u i vide svet“ i pomo}i kompaniji da postigne svoj krajwi ciq: da u~ini Australiju „bli`om“ ostatku sveta.

Airbus je na kraju dobio ugovor za dizajn i kao rezultat toga, naru~en je veliki broj od 12 ultra-dugometra`nih verzija aviona Airbus A350-1000. Trebalo je da ovi avioni po~nu sa letovima 2022. godine, ali su zbog pandemije COVID-19, zajedno sa projektom „Project Sunrise“, pomereni na 2026. godinu.

Me|utim, ~ini se da }e ~ekawe vredeti jer }e putnici leteti u luksuzu.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Vi{e od 40 odsto aviona bi}e opremqeno sa Premium kabinama. To ukqu~uje {est first-class apartmana, 52 biznis apartmana, i 40 Premijum ekonomi sedi{ta, dok }e preostalih 60 odsto aviona imati 140 ekonomi sedi{ta i prostor za velnes.

Za one koji se odlu~e za prvu klasu, mo}i }e da se pona{aju kao da su u hotelskoj sobi, jer }e im biti obezbe|ena

„najve}a udobnost i luksuz za ultra-duge letove“ uz privatnu kabinu sa flat-bed krevetom, naslowa~em koji se mo`e nagnuti, radnim stolom za jednu ili dve osobe i garderoberom punog formata. Kada }e let biti dostupan za rezervaciju i koliko }e ko{tati? Qantas jo{ uvek nije objavio ove detaqe, ali kako se 2026. godina pribli`ava, putnici }e uskoro saznati odgovore, pi{e Metro.

Alan Xons, najuspe{niji trener u istoriji australijskog ragbija i uticajna medijska li~nost, uhap{en je u ponedeqak zbog optu`bi za seksualne prekr{aje koji se, prema tvrdwama tu`ilaca, prote`u gotovo dve decenije

Australijski detektivi iz Jedinice za borbu protiv zlostavqawa dece policije Novog Ju`nog Velsa priveli su 83-godi{weg Xonsa u wegovom domu u Sidneju. Optu`be su iznete od strane osam mu{karaca, me|u kojima je i biv{i sredwo{kolac koji tvrdi da ga je biv{i trener

australijske ragbi selekcije prisilno poqubio i dodirivao. "@elim da pohvalim `rtve za wihovu hrabrost u istupawu. Svi smo svesni, kao i istra`iteqi, da tek sledi te`ak posao", izjavio je Majkl Ficxerald, pomo}nik komesara policije Novog Ju`nog Velsa. Najmla|i podnosilac prijave imao je 17 godina u trenutku navodnih doga|aja, dok je jedan od wih biv{i olimpijski sportista, prenosi "Dejli telegraf".

Policija, koja je formirala specijalnu jedinicu za istragu ovih optu`bi, o~ekuje da }e se javiti jo{ potencijalnih `rtava, istakao je Ficxerald.

Policija je podnela ukupno 24 optu`be, ukqu~uju}i 11 za ote`ani ne~asni napad, devet za napad sa neprimerenim ~inom, dva za seksualno dodirivawe

bez pristanka i dva za obi~an napad. Xons je izgradio karijeru u razli~itim oblastima – od obrazovawa i sporta do medija i politike. Kao trener, stekao je me|unarodnu slavu vo|ewem Australije do velikih ragbi pobeda nad Engleskom, Irskom, Velsom i [kotskom tokom 1980-ih. Me|utim, wegov rad u medijima obele`en je kontroverzama. Xons je poznat po svojim o{trim komentarima, ukqu~uju}i uvrede na ra~un politi~arki poput Xasinde Ardern i Xulije Gilard. Posebno te{ke kritike izazvao je wegov govor iz 2005. godine, za koji je medijski regulator zakqu~io da je podsticao nasiqe tokom rasnih nemira u Sidneju. Bez obzira na skandale, Xons je nastavio da gradi karijeru, osvojiv{i Medaqu Reda Austra-

lije i zauzimaju}i vode}e pozicije na "Skaj wuzu" i u medijima "Wuz korpa". Sve se promenilo pro{le godine kada je sidnejski "Morning herald" objavio svedo~ewa mladih mu{karaca koji su tvrdili da ih je Xons zlostavqao. Jedan biv{i radnik radio-stanice "2GB", gde je Xons bio wegov nadre|eni, optu`io ga je da ga je prisilno qubio u liftu i dodirivao tokom vo`we automobilom. "To nije bio izraz privla~no-

sti, ve} demonstracija mo}i", izjavio je on. Drugi mu{karac je naveo da ga je Xons neprikladno dodirivao u restoranu, a zatim mu dao 20 dolara. Xons je uvek o{tro poricao optu`be, nazivaju}i ih kampawom protiv wega. "Potpuno ih odbacujem i negiram zakqu~ke koji iz wih proisti~u", izjavio je ranije ove godine. Nakon pu{tawa uz kauciju, Xons }e se suo~iti sa sudskim procesom u decembru.

Premijer Elbanizi na samitu „G20“

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

30-minutni sastanak premijera Elbanizea i predsednika Sija odr`an u hotelu u Rio de @aneiru tokom no}i u ponedeqak po australijskom vremenu bio je tre}i formalni jedan na jedan izme|u kineskog lidera i gospodina Elbanizea u posledwe dve godine.

Kineski predsednik Si \inping rekao je federalnom premijeru Entoniju Elbanizeu da

Entoni Elbanizi i gospodin

Si susreli su se na marginama samita lidera G20 u Brazilu, gde je kineski predsednik rekao da su odnosi izme|u dve zemqe „ostvarili zna~ajan preokret”. U pratwi velikog kontingenta visokih kineskih zvani~nika, gospodin Si je najavio `equ da sara|uje sa premijerom na projektu „stabilnosti u svetu“, istovremeno upozoravaju}i da poboq{ane veze zemaqa treba „odr`avati sa velikom pa`wom“. 30-minutni sastanak odr`an u hotelu u Rio de @aneiru tokom no}i u ponedeqak po australijskom vremenu bio je tre}i formalni jedan na jedan izme|u kineskog lidera i gospodina Elbanizea u posledwe dve godine.

„@elim da radim sa vama, gospodine premijeru, kako bismo na{e sveobuhvatno strate{ko partnerstvo u~inili zrelijim, stabilnijim i plodotvornijim i da bismo projektovali vi{e sta-

odnosi izme|u Kine i Australije treba „odr`avati sa velikom pa`wom“, jer Kina tra`i saveznike protiv tarifa koje je predlo`io Donald Tramp. Si \inping je, navode doma}i mediji, pokrenuo „o~ajni~ku ofanzivu {arma“ tra`e}i podr{ku Australije u borbi protiv trgovinskog protekcionizma, dok se Peking priprema za skori povratak Donalda Trampa u Belu ku}u.

Nakon dve godine blokirawa oko 20 milijardi dolara australijskih proizvoda da pristupe kineskim tr`i{tima – dok posledwa trgovinska prepreka jo{ uvek nije u potpunosti uklowena – Peking se sada udvara upravo toj zemqi koju je ciqao za pomo} u nadi da }e izbe}i Trampove obe}ane poreze na kinesku robu, pi{u australijski mediji.

robu nametnuti uvozni porez od 60 odsto bio je o~igledan u fokusu Pekinga na samitu za trgovinu. Elbanizi je ve} pozvao na stalnu „slobodnu i po{tenu“ trgovinu s obzirom na drugo Trampovo obe}awe da }e uvesti porez do 20 odsto na svu stranu robu koja se uvozi u Ameriku, ali je tako|e rekao da je uveren da Australija ne}e biti pogo|ena s obzirom na jake odnos sa SAD. Federalni premijer je rekao da je pokrenuo „niz pitawa“ u kojima se Australija ne sla`e sa gospodinom Sijem, ukqu~uju}i zabrinutost za qudska prava, Tajvan, sajber napade, isporuku sredstava Rusiji i slu~aj dr Janga Hengjuna, australijskog akademika zatvorenog u Pekingu kome je izre~ena smrtna kazna na osnovu navodnih optu`bi za {pijuna`u.

^ini se da gospodin Si koristi samit da izgradi koaliciju vlada koje podr`avaju otvorenu trgovinu uo~i povratka izabranog predsednika SAD Donalda Trampa na funkciju uz obe}awe da }e uvesti carine na robu uvezenu u Ameriku.

Diplomatski napori kineskog lidera prevazi{li su Australiju, a Elbanizi je u{ao u sobu za sastanke samo nekoliko minuta nakon {to je britanski premijer Kir Starmer oti{ao.

Britanski novinari su navodno izba~eni sa bilateralnog sastanka na vrhu sastanka kada je Starmer pokrenuo niz konkretnih pitawa pred novinarima, ukqu~uju}i Tajvan, kineske sankcije britanskim poslanicima i slu~aj Ximija Laija – britanskog nacionalnog pro- demokratskog aktiviste pred su|ewe u Hong Kongu.

Starmer je rekao da je „zabrinut“ {to je ~uo za „pogor{awe“ u vezi sa slu~ajem gospodina Laija, nakon ~ega su zvani~nici Pekinga uklonili dva britanska novinara u prostoriji.

Elbanizi se tako|e sastao sa gospodinom Starmerom na marginama samita, pri ~emu su dva lidera laburista obe}ala da }e „udvostru~iti“ saradwu u oblastima kao {to su bezbednost i klima.

bilnosti i izvesnosti u regionu i {irom sveta“, rekao je kineski predsednik.

Prema pisawu pekin{kog lista „^ajna dejli“ Si je rekao gospodinu Elbanizeu da „ne postoji fundamentalni sukob interesa“ izme|u wihovih zemaqa i sve dok se dve strane pridr`avaju „me|usobnog po{tovawa“ i „tra`e zajedni~ki jezik“, odnosi }e se sigurno dobro razvijati.

Dr`avne novine, koje su pro{le nedeqe objavile uvodnik u kojem hvale Elbanizeov pristup u odnosima sa Kinom kao ne{to na {ta bi se ugledali drugi lideri, rekao je da je Si tako|e pozvao Peking i Kanberu da se „protive protekcionizmu“. Iako gospodin Tramp nije bio u Brazilu, uticaj wegovog predizbornog obe}awa da }e na kinesku

Elbanizi je rekao da nije govorio o Trampu na svom zvani~nom sastanku sa Starmerom, ali je dodao da bi bilo „neiskreno“ implicirati da nedavna „politi~ka pitawa“ nisu bila karakteristika neobaveznih razgovora izme|u svetskih lidera na marginama samita.

Prema re~ima portparola gospodina Starmera, dvojica lidera su razgovarala o potrebi da se uradi „{ta god je potrebno“ kako bi se osiguralo da ruski predsednik Vladimir Putin „ne pobedi“.

To dolazi usred izve{taja da }e turski predsednik Rexep Tajip Erdogan predstaviti liderima G20 „mirovni“ predlog koji bi ukqu~ivao zamrzavawe granica na osnovu trenutnog stawa na frontu. Premijer Elbanizi se navodno nije slo`io sa ovim predlogom.

SAT POKLOWEN KAPETANU BRODA

KOJI JE SPASAO 700 PUTNIKA SA TITANIKA PRODAT ZA 1,87 MILIONA EVRA

Zlatni xepni sat koji je dat kapetanu Arturu Rostronu, kapetanu broda Karpatija koji je spasio 700 pre`ivelih sa Titanika.

To je najve}i iznos koji je ikada pla}en za neki predmet koji je u vezi sa Titanikom, preneo je Gardijan.

Sat je kupio kolekcionar iz SAD, a prodala ga je aukcijska ku}a iz Vilt{ira u Engleskoj.

Prethodni rekord je postavqen u aprilu, kada je drugi zlatni xepni sat prona|en na telu najbogatijeg ~oveka na brodu koji je poginuo kada je Titanik potonuo, Xona Xejkoba Astora, prodat za 1,175 miliona funti (1,40 miliona evra).

Astor je imao 47 godina kada je poginuo tokom potonu}a Titanika 1912. godine.

Wegova supruga Medlin i jo{ dve udovice bogatih biznismena koji su tako|e poginuli, poklonile su zlatni sat kapetanu Karpatije Arturu Rostronu koji ih je spasio sa Titanika pomo}u ~amaca za spasavawe i prebacio ih na svoj parobrod.

Ovaj sat od 18 karata, proizveden od strane Tiffany & Co, nosi natpis:

"Pokloweno kapetanu Rostronu sa iskrenom zahvalno{}u i priznawem tri pre`ivele sa Titanika, 15. aprila 1912. - gospo|a Xon B. Tejer, gospo|a Xon Xejkob Astor i gospo|a Xorx D. Vidner".

Prema navodima aukcijske ku}e, Rostron je dobio ovaj poklon od gospo|e Astor na ru~ku u porodi~noj vili na Petoj aveniji u Wujorku.

"Sat je poklowen kao znak zahvalnosti za Rostronovu hrabrost u spasavawu tih `ivota, jer bez wega, tih 700 qudi ne bi pre`ivelo," izjavio je aukcionar Endru Oldrix i dodao da ova prodaja pokazuje "trajnu fascinaciju" pri~om o Titaniku.

Violina koja je svirala dok je brod tonuo dr`ala je rekord za najve}u cenu pla}enu za artefakte sa Titanika punih 11 godina, nakon {to je prodata za 1,1 milion funti 2013. godine, rekli su iz aukcijske ku}e.

PRONA\EN

Snimateq koji je radio na brodu televizijskog kanala "National geographic", prona{ao je slu~ajno u jugozapadnom Pacifiku najve}i koral ikada otkriven koji je prema opisima ve}i od plavog kita. "Prona|en je no} pre nego {to smo se pre{li na drugu lokaciju", naveli su istra`iva~i.

Na prvi pogled, izgledalo je kao stari brodolom zaboravqen na morskom dnu. Ali kada je podvodni snimateq "National geographic" Manu San Feliks zaronio da bi bli`e osmotrio, s iznena|ewem je otkrio ogroman koral.

"Ronio sam na mestu gde je na mapi pisalo da je brodolom, a onda sam ugledao ne{to", rekao je i dodao: "Videti korale, koji se nalaze na Solomonovim ostrvima, bilo je kao videti katedralu pod vodom. Veoma je emotivno. Ose}ao sam ogromno po{tovawe prema ne~emu {to je ostalo na jednom mestu i opstalo stotinama godina. Pomislio sam 'ovo je bilo ovde dok je Napoleon bio `iv", rekao je snimateq Manu, a pisao Bi-Bi-Si.

Tim ekspedicije ka`e da je ovo najve}a kolonija korala ikada zabele`ena. Sastoji se od skoro milijardu genetski identi~nih koralnih polipa koji rade zajedno u koloniji kao da su jedan organizam.

Istra`iva~i su gotovo propustili ovu koloniju. Otkri}e je bilo ~ista sre}a, ka`e vo|a ekspedicije, Moli Timers: "Prona{li smo ga no} pre nego {to smo krenuli na drugo mesto".

Sa dimenzijama od 34 metra u du`inu i 32 metra u {irinu, ovaj megakoral ve}i je od plavog kita, najve}e `ivotiwe na Zemqi, i toliko je ogroman da se mo`e videti iz svemira - ali je dugo ostao sakriven.

Procewuje se da je ovaj koral star oko 300 godina, {to zna~i da je pre`iveo velike istorijske doga|aje, od dolaska hri{}anskih misionara na Solomonova ostrva u 19. veku do Drugog svetskog rata i pandemije korona virusa. Wegov polo`aj u dubqim, hladnijim vodama, za{ti}en padinom je mo`da omogu}io da opstane.

Putin potpisao ukaz o izmewenoj nuklearnoj doktrini

U dokumentu se navodi da se agresija bilo koje dr`ave iz sastava vojne koalicije protiv Rusije ili wenih saveznika smatra agresijom ove koalicije uop{te

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se odobrava a`urirana nuklearna doktrina – Osnove geopolitike u oblasti nuklearnog obuzdavawa.

„Dr`avna politika u oblasti nuklearnog obuzdavawa je odbrambenog karaktera, usmerena na odr`avawe potencijala nuklearnih snaga na nivou dovoqnom za obezbe|ivawe nuklearnog obuzdavawa i garantuje za{titu suvereniteta i teritorijalnog integriteta dr`ave, obuzdavawe potencijalnog pro-

tivnika od agresije protiv Rusije Federacije i (ili) wenih saveznika, a u slu~aju nastanka vojnog sukoba – spre~avawe eskalacije vojnih dejstava i wihovo okon~awe pod uslovima koji su prihvatqivi Rusiji i (ili) wenim saveznicima“, navodi se u dokumentu. U dokumentu se navodi da se agresija bilo koje dr`ave iz sa-

stava vojne koalicije protiv Rusije ili wenih saveznika smatra agresijom ove koalicije uop{te. Glavni princip doktrine je da je nuklearno oru`je krajwa mera za{tite suvereniteta zemqe. Istovremeno, usled nastanka novih vojnih pretwi i rizika po Rusiju bilo je potrebno precizirati parametre koji dozvoqavaju primenu nuklearnog obuzdavawa.

Sijarto: Pred nama dva najopasnija meseca – Bajdenove

odluke mogu da izazovu katastrofu

Ma|arski ministar spoqnih poslova Peter Sijarto izjavio je da }e naredna dva meseca biti najopasnija u posledwim decenijama. On je upozorio da aktuelni predsednik SAD Xozef Bajden, koji je smewen s vlasti, a "~ije sposobnosti mnogi dovode u pitawe", mo`e da donese odluke koje bi imale katastrofalne posledice po svet.

Sijarto je na dru{tvenoj mre`i Fejsbuk napisao da je pobeda Donalda Trampa pru`ilao Evropi {ansu da obnovi mir na kontinentu, ali da postoji mnogo ratnih jastrebova s obe strane okeana koji se tome protive, prenosi MTI.

[ef ma|arske diplomatije je

upozorio da bi udari ameri~kim oru`jem duboko unutar ruske teritorije mogli da dovedu do izbijawa svetskog rata.

Svetski mediji, me|u kojima su Rojters i "Wujork tajms",

objavili su da je administracija odlaze}eg predsednika SAD Xozefa Bajdena odobrila Ukrajini da koristi dalekometne krstare}e rakete ATAKMS za udare duboko na ruskoj teritoriji.

"Fajnen{el tajms": Kina se sprema

Kina je pripremila efikasne odgovore na eventualnu eskalaciju trgovinskog sukoba sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama koje }e pogoditi ameri~ke kompanije, prenosi "Fajnen{el tajms" (FT) pozivaju}i se na svoje izvore.

Kina tokom prvog mandata Donalda Trampa nije bila spremna na o{tre korake Bele ku}e, poput uvo|ewa pove}anih carina i poo{trene kontrole investicija i sankcija kineskim kompanijama, ali sada je situacija druga~ija.

Vlasti u Pekingu su u me|uvremenu donele nove zakone koji im dozvoqavaju da strane kompanije stave na crnu listu i ograni~e pristup SAD kqu~nim lancima snabdevawa.

Mnogi potcewuju potencijalnu {tetu koju bi Kina mogla da nanese interesima Sjediwenim Ameri~kih Dr`ava, izjavio je analiti~ar konsultantske kompanije Kontrol risks, Endrju Gilholm. On je podsetio na nedavne kineske sankcije najve}em ameri~kom proizvo|a~u dronova "Skajdio" koji snabdeva i ukrajinsku vojsku, kao i na nagove{taj da }e Peking uvesti mere protiv ameri~ke modne kompanije PVH koja je vlasnik brendova "Kelvin Klajn" i "Tomi Hilfiger".

Na{i klijenti misle da su ura~unali geopoliti~ki rizik trgovinskog rata izme|u SAD i Kine, ali to nije istina, jer Peking jo{ nije ozbiqno uzvratio, upozorio je Gilholm.

MILO[ DEGENEK:

Zvezda de~a~ki san, a Australija

za u`ivawe

Iskusni defanzivac ka`e da mu je najve}a `eqa da sa Australijom ode na tre}e uzastopno Svetsko prvenstvo

Punih 13 meseci Milo{a Degeneka nije bilo u reprezentaciji Australije, ali je novi selektor Toni Popovi} uvrstio iskusnog defanzivca ~im je upisao prvih 90 minuta u dresu Crvene zvezde posle oporavka od povrede Ahilove tetive.

Za Degeneka nema ve}e profesionalne radosti od povratka u dr`avni tim. To je prvo napisao u objavi na mre`i Iks, nakon {to je dobio poziv, a zatim je ponovio i u veoma otvorenom razgovoru s novinarom australijskog Foks Sporta Lukom Doertijem.

Evo i sada se naje`im“, bilo je prvo {to je Milo{ odgovorio na pitawe o pozivu u reprezentaciju prvi put posle oktobra 2023.

„Ovaj poziv mi zna~i vi{e nego ikad, jer ne postajem mla|i, ve} sam sve stariji. Voleo bih da budem neko na koga se ovi mla|i momci mogu ugledati i kome mogu da pri|u kad god treba da razgovaraju o bilo ~emu. Bilo da je to pomo} u fudbalskom svetu ili pomo} u privatnom `ivotu”, istakao je Degenek.

Podse}awem na sve kroz {ta je Milo{ kao dete pro{ao s porodicom, od odlaska na traktoru iz rodnog Knina, preko izbegli{tva u Srbiji i bombardovawa i skloni{ta 1999, pa sve do dolaska u Australiju, Doerti do~arava odakle „izvire ta Degenekova strastvenost koja ga je i dovela do ove ta~ke, ne samo u fudbalu, ve} i u `ivotu“.

Kako je istakao novinar Foks Sporta, Australija je Degenekovoj porodici ponudila beg iz te neizvesne egzistencije.

„Igrao sam fudbal {irom sveta, ali uvek sam najvi{e u`ivao kada sam igrao za Australiju“, ka`e Degenek.

„Igrao sam za Crvenu zvezdu, klub mojih de~a~kih snova, s kojim sam postigao sve {to je moglo da se postigne. Ali, ovo je za mene ne{to posebno i mnogo vi{e u`ivam u tome", istakao je 30-godi{wi defanzivac.

Ne krije Degenek i da mu je sada najve}a `eqa da sa Sokerusima ode na tre}e uzastopno Svetsko prvenstvo.

„Mislim da je tokom dugog oporavka od povrede `eqa da odem na tre}e Svetsko prvenstvo bila jedan od glavnih motiva za mene. Da ponovo mogao da budem deo ne~ega tako posebnog. Klupski fudbal je ne{to {to pla}a va{e ra~une i krov nad glavom, ali igrawe za reprezentaciju je poku{aj da vratite qudima koji su vam pomogli u `ivotu. To je fudbal u kojem se ose}am najsre}nije. Zato je dok sam prolazio kroz te`ak period zbog povrede, pomisao na Svetsko prvenstvo bilo ne{to ~emu sam se radovao i nadam se da }u se radovati za godinu i po. Izlu|ivalo me je {to nisam mogao dovoqno brzo da se oporavim“, kazao je Milo{ Degenek.

Jedan od Zvezdinih najvernijih vojnika u posledwoj deceniji, bio je ~lan selekcije koju je Bert van Marvajk vodio na Mundijal u Rusiju 2018. godine, ali nije zabele`io minute na terenu. ^etiri godine kasnije u Kataru i taj san je dosawao, odigrav{i ~ak ~etiri utakmice za tim selektora Grema Arnolda.

U Australiji se i danas pamti Milo{ev motivacioni govor iz svla~ionice pred me~ sa Tunisom. Video koji je tada snimio jedan od ~lanova stru~nog {taba brzo se pro{irio dru{tvenim mre`ama i postao pravi mundijalski hit.

„Ostavite sve na terenu - za sebe, za svoje prijateqe, za svoju porodicu i za svoje saigra~e“, hrabrio je Degenek drugove pred me~.

Ovakav wegov nastup zaradio je veliko po{tovawe qubiteqa sporta {irom Australije, koji pozdravqaju Milo{ev povratak u dr`avni tim.

I selektor Popovi} ka`e da su mu potrebni upravo takvi: iskusni, borbeni i disciplinovani, igra~i koji znaju {ta zna~i dres koji nose.

Australiji je sada, posle nesigurnog starta u zavr{noj fazi kvalifikacija (samo {est osvojenih bodova iz pet me~eva), silno potrebna pobeda ovog utorka u Bahreinu, kako bi napravila iskorak ka Mundijalu. Japan je ve} daleko odmakao, pa selekciju s Petog kontinenta ~eka `estoka borba za poziciju „broj dva“, sa Saudijskom Arabijom, Kinom i Bahreinom.

Branko Cvetojevi}

ZAJEDNICA

SVETI KRAQ MILUTIN PROSLAVQEN

U nedequ 17. novembra folklorne grupe iz crkve Sv. Save sa Farera proslavile su svoju de~iju slavu Svetog kraqa Milutina. Ovo je slava na{e dece i na{ih folklornih grupa koja se proslavqa posledwih dvadesetak godina u Kanberi. Svetu Liturgiju slu`io je sve{tenik Branko Vasili} a posle zavr{etka Svete Liturgije on je pozvao decu i sve prisutne da mu se pridru`e i da skupa sa wim iseku slavski kola~, {to su deca prihvatila sa odu{evqewem. Doma}ini slave za ovu godinu bila je porodica Milutinovi} Milo{ i Andrea i oni su tre}inu kola~a za idu}u godinu predali porodici Santra~ Milki i maloj Kalini, tata Dejan nije bio prisutan zbog poslovnih obaveza.

Po zavr{etku crkvenog obreda svi prisutni su pre{li u crkvenu salu gde su na{i mladi doma}ini pripremili zaista bogat asortiman, hrane, pi}a i kola~a pri ~emu su im pomogli i ostali roditeqi dece. Sve{tenik Branko Vasili} sve ih je spomenuo i zahvalio im se u svom obra}awu, kako wih tako i sve prisutne koji su pomogli i dali svoje priloge i tako podr`ali akciju prikupqawa nov~anih sredstava za putne tro{kove najstarijoj folklornoj grupi, koja se ve} polako po~ela pripremati na put i gostovawe u na{oj otaxbinu Srbiju 2026. godine.

U sali je izveden i kulturno zabavni program, gde su sve folklorne grupe svojim nastupima odu{evile sve prisutne. Bilo je zaista lepo, da smo svi `ivi, zdravi i neka se samo slavi i neka se de{avaju samo lepe stvari.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

PROSLAVQEN U CRKVI SV.SAVE U KANBERI

Donacija kwiga dopunskoj {koli srpskog jezika u Kanberi

Ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanovi} posetio je dopunsku {kolu srpskog jezika i kulture u Kanberi i uru~io donaciju polovnih i novih kwiga (beletristika, poezija, proza), koje su prikupqene u okviru u~eni~kog projekta „Mostovi od kwiga“.

U okviru ovog projekta, koji su, kroz transport kwiga na relaciji Beograd – Kanbera, podr`ali Ministarstvo spoqnih poslova i Ambasada Republike Srbije u Kanberi, vr{waci i druga zainteresovana lica iz Srbije prikupqala su i donirala kwige za potrebe formirawa malih biblioteka pri dopunskim {kolama srpskog jezika i kulture u Australiji. Projekat je prema odazivu prevazi{ao sva o~ekivawa, te je prikupqeno preko hiqadu kwiga, koje }e biti poklowene dopunskim {kolama srpskog jezika.

Obra}aju}i se prisutnim u~enicima i nastavnici Smiqi Rajak, ambasador Stefanovi} je istakao zna~aj o~uvawa srpskog jezika i }irili~kog pisma, te izrazio uverewe da }e donirane kwige, razli~itih autora i `anrova, biti od pomo}i u tom procesu. Zahvalio je i Na|i, u~enici srpskog porekla sredwe {kole „Telopea Park School“ iz Kanbere, na inicijativi i realizaciji ovog projekta.

Nastava u dopunskoj {koli u Kanberi odr`ava se po programu i uz finansijsku podr{ku Ministarstva prosvete Srbije.

Ambasada Republike Srbije u Kanberi

ADVOKAT IVAN NINI]:

Istragu o tragediji u Novom Sadu ometaju najvi{i dr`avni funkcioneri

Advokat Ivan Nini} ocenio je da istragu o utvr|ivawu krivice za nesre}u u Novom Sadu, kada je 15 osoba poginulo u ru{ewu nadstre{nice renovirane @elezni~ke stanice, ometaju najvi{i dr`avni funkcioneri.

„Neko je dopustio za sve ovo vreme da osumwi~eni za tragediju u Novom Sadu uni{tavaju dokaze i svu dokumentaciju koja mo`e biti od zna~aja za postupak ispitivawa odgovornosti. Dakle, svesno se dopu{ta da ometaju istragu“, rekao je Nini} za dana{we izdawe lista Nova.

To {to se skoro tri nedeqe ~eka na procesuirawe odgovornih, Nini} smatra da pokazuje da „tu`ila{tvo radi u funkciji vlasti Srpske napredne stranke (SNS)“.

„Svima je jasno da su u pitawu bila politi~ka hap{ewa u~esnika na protestima, i da vlast ra~una na to da }e se tim hap{ewima ugu{iti demonstracije. Tako|e, zahvaquju}i hap{ewima vlast poku{ava da obeshrabri qude da iza|u na ulicu, a da se `igo{u i ka`wavaju qudi koji su na neki na~in predstavqali simbol ovih protesta“, ocenio je advokat.

Smatra i da bi rad tu`ila{tva u slu~aju ru{ewa nadstre{nice bio gotov za jedan dan, „pod uslovom da je postojala voqa za to“.

„Da je tu`ila{tvo zaista pokazalo voqu da re{i pitawa uru{avawa nadstre{nice i da je u tome imalo odre{ene ruke, u roku od 24 ~asa bili bi uhap{eni svi oni akteri koji su ume{ani u to. Tako|e, bila bi im oduzeta sva dokumentacija i odre|ena mera pritvora“, kazao je Nini}.

TU@ITEQKA JASMINA PAUNOVI]:

Tu`ila{tvo za organizovani kriminal treba da preuzme slu~aj Novog Sada

Navr{io se 21. dan od pada nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu. Jo{ jedna devojka je izgubila borbu za `ivot, jedna od tri te{ko povre|ene osobe koje su pre`ivele obru{avawe i tako postala 15 `rtva. Prvog novembra ministar Goran Vesi} je dao ostavku. O mogu}im uzrocima su govorili stru~waci, odgovore ve} danima tra`e qudi koji protestvuju, ali i ostali gra|ani u koje se uvukla sumwa i strah za sopstvenu sigurnost. Tu`ila{tvo }uti. [ta se ~eka i za{to, govorila je tu`iteqka koja ima vi{edecenijsko iskustvo, Jasmina Paunovi}.

Paunovi} smatra da slu~aj nesre}e na @elezni~koj stanici u Novom Sadu treba da preuzme Tu`ila{tvo za organizovani kriminal jer, ka`e, ima kapacitete i iskustvo da sprovede temeqnu istragu koja bi trebalo da ide u dva pravca“.

Naglasila je da se radi o te{kom krivi~nom delu protiv op{te sigurnosti jer je poginulo, sada ve} 15 osoba a dvoje je te{ko povre|eno.

„Tu su i druga krivi~na dela vezana za doga|aj u Novom Sadu, pa bi, u slu~aju da krivica eventualno optu`enih bude dokazana, mogla biti izre~ena i ve}a jedinstvena kazna“, kazala je Paunovi}.

Prema wenim re~ima jedan krak istrage trebalo bi da bude oduzimawe kompletne dokumentacije od svih koji imaju veze sa poslom rekonstrukcije @elezni~ke stanice a posle prou~avawa svih dokumenata i spisa slede daqi koraci – „eventualno predlagawe pritvora“.

„Drugi deo istrage trebalo bi da ide u pravcu mogu}e korupcije, temeqno ispitati naru~ioce posla, u ovom slu~aju Infrastruktura `eleznice i Ministarstvo gra|evinarstva i sve one institucije koje su raspisale tender“, kazala je Paunovi}.

Ocenila je da je to posao za Tu`ila{tvo za organizovani kriminal koji ima iskustva u vo|ewu takvih slo`enih postupaka i dodala da je u okviru istrage o eventualnoj korupciji potrebno sprovesti „temeqnu finansijsku istragu“.

GRA\ANI SE OPRA[TAJU OD AWE RADOWI]:

„Mo`ete li da zamislite kroz {ta su pro{li ti roditeqi? U kom stawu su gledali svoje dete 17 dana?“

Mlada sportistkiwa Awa Radowi} (24) iz Para}ina preminula je ju~e od povreda zadobijenih u stravi~noj nesre}i na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, kada je betonska nadstre{nica te{ka nekoliko tona pala na wu i jo{ 16 qudi. Awa je 15. `rtva ove tragi~ne nesre}e, a uprkos hrabroj borbi za `ivot koja je trajala 17 dana, ona je podlegla povredama.

U trenutku kada je vest o Awinoj smrti potresla sve, dru{tvene mre`e su se preplavile dirqivim porukama prijateqa, porodice, poznanika, ali i qudi koji je nisu li~no poznavali.

“Awa Radowi}, dvadeset i ~etiri godine, sedamnaest dana, petnaesta `rtva. Za{to bi weno ime ostalo u inicijalima? Za{to je u medijskim izve{tajima glavne medijske ku}e ove zemqe, ona jo{ jedna pacijentkiwa podlegla povredama? Za{to se opra{tamo od ovog osmeha? Mo`da zato {to }emo u wemu ugledati osmehe svojih }erki, sestara, drugarica i osetiti ne{to opasnije od tuge na koju nas stalno podse}aju? Vode}i mediji i politi~ari, naime, danima nas terapeutski podu~avaju koje su to primerene emocije u ovoj situaciji, kako da ostanemo dostojanstveni u tuzi. Nije uputno ose}ati gnev zbog nesre}e ili strepwu pod svakim nadvo`wakom koji su dizali potpisuju}i ugovore skrivene od javnosti. Srbijo, dozvoqavamo ti da bude{ tu`na. A i to ne previ{e, stavi} emo inicijale i kaza}emo: “pacijent”. Zbogom Awa, li~i{ na moju decu i decu mojih prijateqa i ne}u im te oprostiti”, navodi se u objavi na dru{tvenim mre`ama.

Kako dodaju neute{ni gra|ani, “svi smo mi pod nadstre{nicom”.

„Awa Radowi}, kojoj je bila amputirana ruka, 15. je `rtva zlo~ina. Iskreno sau~e{}e porodici. Mir wenoj napa}enoj du{i. Kada po~iwu hap{ewa odgovornih? Ili su va`nije pqeskavice, jer odgovornih u medijima nema, ali pqeskavica ima. [ta drugo da zakqu~imo? Predsednica Skup{tine re~e da ne mogu tek tako da hapse i izazovu patwu

ne~ijeg oca ili majke? [ta je sa ocem i majkom ove devojke? Imaju li pravo na pravdu? Kona~no, {ta je sa aktivistima, mogu li wihovi roditeqi da pate, jer tra`e pravdu. Awa nije broj 15, ima ime i imala je ceo `ivot pred sobom”, navode gra|ani na mre`ama i dodaju:

„Awa Radowi}, studentkiwa kineskog jezika, ko{arka{ica, }erka, sestra, devojka, drugarica, je ubijena. Mo`ete li da zamislite kroz {ta su pro{li ti roditeqi? U kom stawu su gledali svoje dete ovih 17 dana? [ta je ostalo od wene lepote, snage, mladosti? Koliko su se ipak nadali? Mogli smo i mi biti ti roditeqi. Previ{e je ~ak i vlast, da ~ekaju kraj protesta da bi objavili tu`nu vest. Malo je do`ivotna. Ruke su vam krvave, odgovara}ete”.

„Koliko je ovo tu`no i tragi~no. Ne znam kako vi, ali mene du{a bola zbog ovog osmeha i ovih prelepih o~iju. Kakva sre}a prekinuta zbog tu|eg java{luka. Kako ~ovek da `ivi svoj `ivot u miru, bezbri`no9, kada se samo na korak daqe de{avaju ovakve tragedije tu|om krivicom”

Podsetimo, Awa je studirala kineski na Filoloskom fakultetu u Beogradu i godinama je trenirala ko{arku. Tog kobnog dana, podsetimo, Awa je bila u Novom Sadu kod de~ka. Kako smo ranije pisali, prema re~ima wene ro|ake, na @elezni~koj stanici na{la se kada se najverovatnije vra}ala za Beograd gde je i studirala.

Ina~e, velika tragedija u Novom Sadu zavila je u crno sada ve} 15 porodica, a `ivoti dvoje povre|enih jo{ uvek vise o koncu. Pored Teodore iz Kisa~a, me|u povre|enima je i mladi momak Vuka{in C. Wihovo stawe i danas je nepromeweno. V. d. direktora Klini~kog centra Vojvodine dr Vesna Turkulov saop{tila je danas da je jedna od troje pacijenata te{ko povre|enih usled obru{avawa nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu preminula u Klini~kom centru Vojvodine. „Sa `aqewem moramo da saop{timo da je danas, 17 dana nakon tragi~nog doga|aja na @elezni~koj stanici, preminula jo{ jedna `rtva nesre}e koja se dogodila u Novom Sadu. Radilo se o devojci koja je najte`e povre|ena. Uprkos svim borbama lekara UKC Vojvodine do{lo je do smrtnog ishoda“, rekla je prof. dr Vesna Turkulov. Tom prilikom izrazila je sau~e{}e porodici preminule devojke i navela da se nastavqa borba za `ivote preostalih pre`ivelih. Podsetimo, u tragediji u Novom Sadu stradali su Awa Radowi} (24) iz Para}ina, Nemawa Komar (17) iz Stepanovi}eva, An|ela Ruman (20) iz Stare Pazove, \or|e Firi} (53) iz Koviqa i wegove dve unuke Sara (6) i Valentina (9), Milica Adamovi} (16) iz Ka}a, Mileva Karanovi} (76) tako|e iz Ka}a, Sawa Arbutina ]iri} (35) iz Ka}a, Stevan Hrka (27) iz Beograda, Milo{ Milosavqevi} (21) iz Kni}anina, \uro [vowa (77) iz Stepanovi}eva, Vuka{in Rakovi} (68) iz Bukovca, dr`avqanin Severne Makedonije Vasko Sazdovski (45) iz Skopqa, Goranka Raca (58) iz Novog Sada.

Pi{e: Marko Lopu{ina Li~ni stav

DEMOGRAFIJA RU[I SRBIJU

Danas u nekim zaje~arskim i pirotskim zgradama ima vi{e ku}nih qubimaca nego beba. Republi~ki zavod za statistiku utvrdio je da }e za tri naredne decenije Srbija imati tek ne{to vi{e od pet miliona stanovnika

Gde nestaju Srbi narod najstariji na Balkanu?

Ovo pitawe postavqam glasno i jasno, jer sam iritiran ~iwenicom da nas je u otaxbini sve mawe.

Republi~ki zavod za statistiku Republike Srbije objavio je kona~ne rezultate popisa stanovni{tva. Prema podacima prikupqenim u RZS pro{le godine u Srbiji `ivi 6.647.003 stanovnika. Toliko nas je bilo i davne 1948. godine. Me|utim, od tada je broj stanovnika u Srbiji stalno rastao. I u centru i u pokrajinama, a sada se smawuje.

Uporedni pregled broja `iteqa u Srbiji pokazuje da nas je 1991. godine bilo najvi{e - 9,8 miliona stanovnika. A danas nas je u Srbiji svega 6,6 miliona qudi. Gde je nestalo 3,2 miliona `iteqa Srbije?

Odgovor je na prvi pogled jednostavan: Pokrajina KiM je politi~kom odlukom SAD i EU odvojena od R. Srbije, a time je “nestalo” oko 2 miliona qudi. Preostali milion stanovnika iselio se u inostranstvo iz Srbije. A i na{e `ene i devojke sve mawe ra|aju decu. U nekim zaje~arskim i pirotskim zgradama, na primer, ima vi{e ku}nih qubimaca, ma~aka i pasa nego beba. ^iwenica da Srbi, kao najbrojniji `iteqi na{e dr`ave, nestaju nije novost za na{e dru{tvo i na{e dr`avne institucije. Republi~ki zavod za statistiku nam je i ranijih godina slao znake upozorewa da je srpskog naroda i `itaqe Srbije sve mawe. Tako nam je saop{teno da je, na primer, 2023. u Srbiji bilo najmawe ro|enih beba u posledwih 145 godina. Lane je ro|eno svega 60.813 de~aka i devoj~ica. Time je, na`alost, ostvaren negativan prirodni prira{taj stanovni{tva od minus 36.285 nero|ene dece. To je rekordno nizak prirodni prira{taj.

Gordana Bjelobrk iz Republi~kog zavoda za statistiku napomiwe je da moramo imati u vidu i da nikada nismo imali mawe stanovnika, nikada starije stanovni{tvo i nikada mawe `ena u fertilnom periodu.

- Zna~i, za 600 hiqada nam se smawila osnova za ra|awe. Bilo koje mere da primewujete svakako ne}e imati isti efekt danas. Nama su se nagomilale negativne demografske tendencije, promenila se starostna struktura stanovni{tva, i mi vi{e nemamo dovoqan potencijal da tako brzo obnovimo stanovni{tvo. U te negativne demografske tendencije mogu se nabrojati gra|anski rat u SFRJ,

ekonomska kriza, sankcije me|unarodne zajednice, bombardovawe NATO. Mapa `rtava ratova od 1991. do 2001. godine, koju su uradile nevladine organizacije, pokazala je, na primer, da je na podru~ju Slovenije, Hrvatske i BiH stradalo 2.200 dr`avqana Srbije. Ti qudski gubici ukqu~uju pripadnike JNA, Vojske Srbije i MUP-a Srbije, dakle, `iteqe Srbije. Na Kosovu je nestalo ili ubijeno 13.549 Srba i drugih stanovnika Srbije.

Negativna demografska tendencija je i ~iwenica da godi{we u Srbiji od bolesti ili nepa`we umre oko 100.000 qudi. Samo pandemija korona virusa se odnela za 2,5 godine oko 60.000 `iteqa Srbije u smrt. Gordana Bjelobrk navodi i primer naglih klimatskih promena, koje nam smawuju broj gra|ana.

- U julu mesecu 2023. godine zbog klimatskih promena bilo je 1300 vi{e umrlih u odnosu na jul prethodne 2022. godine. I u avgustu 2023. je zabele`ena ve}a smrtnost u odnosu na avgust prethodne godine.

Uz to imam i podatke da godi{we u Srbiji hiqadu stanovnika izvr{i suicid, pet stotina pogine u saobra}ajnim udesima, a stotinu bude ubijeno u porodi~nim i kriminalnim sukobima.

Veliki demografski problem je iseqavawe srpskog stanovni{tva iz dr`ave Srbije, koje u kontinuitetu traje posledwe tri decenije. Dr`ava ovom problemu ne pridaje javno veliku va`nost, iako on direktno uti~e na nestanak srpskog i drugog stanovni{tva.

Kako tvrdi Svetska banka iz na{e zemqe se u posledwe dve decenije trajno u inostranstvo odselilo milion qudi. Me|u wima najvi{e je radnika u uslu`nim delatnostima, zatim stru~waka u elektronici, zdravstvu i studenata. Najvi{e srpske jefitne radne snage iz otaxbine oti{lo je na rad u nove ~lanice EU –Sloveniju, Slova~ku, ^e{ku, Ma|arsku (12.000). Stru~waci iz Srbije su se odselili uglavnom u Nema~ku, Norve{ku, Maltu, SAD, Kanadu. Studenti iz Srbije ve}inom se {koluju u Austriji, Francuskoj, Engleskoj, [vedskoj, Nema~koj, Italiji. Izbeglice sa srpskim paso{om i dr`avqanstvom preselile su se u Ameriku i Australiju. Na privremene sezonske poslove `iteqi Srbije u velikom broju odlaze u Hrvatsku, Gr~ku, Tursku, ~ak i u Albaniju.

- Ova seoba na{eg stanovni{tva je van granica otaxbine odvela i 70.000 `ena,

Demografska slika budu}e Srbije jo{ je pesimisti~nija kada se u projekciju uvrsti podatak RZS da }e 2052. godine broj dece do 14 godina biti dvostruko mawi od broja osoba starijih od 65 godina, kojih }e biti sve vi{e. Srbija }e dakle biti stara dr`ava bez podmladka.

Zato moje novo pitawe glasi: - Gde }e nestati 1,5 miliona Srba i drugih `itaqa u Srbiji ?

Odgovor je jednostavan: - Bebe se ne}e ra|ati, jer }e `iteqi Srbije da migriraju sa svojih ogwi{ta u velike centre svoje dr`ave ili u inostratnstvu.

U projekciji stanovni{tva Republike Srbije do 2052. navodi da }e prema sredwem o~ekivanom scenariju, broj stanovnika biti 5.224.762, {to predstavqa pad od oko 22 odsto u odnosu na 2022. - Osnovni razlozi takvog pada su negativni prirodni prira{taj, koji u proseku iznosi 86 odsto, i „negativna neto migracija“, odnosno ve}i broj odseqenih u odnosu na doseqene – ka`u u RZS.

~ime je smawen kontigent budu}ih porodiqa. Trend seoba u inostranstvo se nastavqa, pa danas u proseku godi{we u rasejawe ode oko 36.000 qudi, od ~ega 17.000 ~ine mlade `ene – utvrdili su u Republi~kom zavodu za statistiku.

Unutra{we i spoqne migracije srpskih `iteqa ostavile su praznim oko 700 sela u Republici Srbiji. Mladi svet u potrazi za poslom i novcem napustio je isto~nu i ju`nu Srbiju i pohrlio u velike centre – Beograd i Novi Sad. U isto~noj i ju`noj Srbiji danas `ivi staro stanovni{tvo, dok su `iteqi u najzrelijem dobu na radu u inostranstvu (Austrija, Danska, Francuska,), a mladi u glavnom gradu. Praksa je, me|utim, pokazala da ni veliki gradski centri nisu raj za porodiqe, o~eve i naslednike. U istra`ivawu koje je sprovedeno u najve}im srpskim gradovima pokazalo se da mladi, starosti od 25 i vi{e godina, sve mawe misle na porod i na stvarawe porodice. ^ak 45 odsto mladih mu{karaca u Srbiji se ne interesuje za seksualne odnose sa devojkama, ve} svoje potrebe izvr{ava samozadovoqavawem.

Mladi bra~ni parovi se zbog skromnih uslova `ivota i rada uglavnom odlu~uju za jedno dete, {to je nedovoqno za prostu nacionalnu reprodukciju stanovni{tva. Centar za mame iz Beograda je pak utvrdio da svaka deseta gradska `ena ne `eli da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodili{tu. Tako|e, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li }e dete mo}i da upi{u u vrti}, kvalitet zdravstvene za{tite, mogu}nosti obrazovawa kako bi mogli da se ostvare kao roditeqi.

Na osnovu ovih starih ~iwenica i novih podataka i analiza Republi~ki zavod za statistiku Srbije smogao je snage da nas ovih dana suo~i sa istinom da lo{a demografija nastavqa da ru{i Srbiju.

- Srbija }e za tri naredne decenije imati oko 1,5 miliona stanovnika mawe. Bi}e nas svega 5,2 miliona. Najvi{e }e se isprazniti istok i jug Srbije, koji }e biti siroma{niji za 445.000 qudi u odnosu na posledwi popis 2022. godine - glasi procena RZS.

Prema „sredwem o~ekivanom scenariju“ RZS najve}i gubitak stanovni{tva do 2052. godine ima}e borska (55 odsto) i zaje~arska oblast (skoro 50 odsto). Najve}i grad u ovom delu Srbije, Ni{, spa{}e sa 250.648 stanovnika na 215.764. A najmawe }e se isprazniti beogradska i ju`noba~ka oblast, za ne{to mawe od deset odsto.

Dr`ava izdvaja sve vi{e novca za prvo, drugo, tre}e i ~etvrto dete, ali rezultati ove kampawe }e se pokazati tek za nekoliko godina. A opet pokazalo se da dr`avne dotacije za ra|awe vi{e dece ne doti~u mlade bra~ne parove, jer oni tek re{avaju pitawe svoje egzistencije. Istovremeno treba u Srbiji uskladiti zaposlewe, borbu za zarade i borbu za roditeqstvo. Za sada trka za novcem vodi ispred trke sa naslednicima. uz to budu}e majke pla{i praksa da porodiqe lako gube zaspolewe i plate. Koreni ovog problema nacionalne budu}nosti srpskog naroda i stanovni{tva Srbije su i van demografije. A ti~u se politike. Mladen Jovanovi}, nezavisni stru~wak za pitawa decentralizacije i regionalizacije, te nekada{wi direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, ka`e da najnovija projekcija RZS o padu broja stanovnika u Srbiji nije ni{ta novo, jer sli~an trend postoji od 2016. godine. - Potpuno je jasno da je posebno lo{a situacija na jugu i istoku Srbije, koji je politi~ki i ekonomski diskriminisan u centralizovanoj dr`avi, kakva je Srbija. Jug Srbije je postao rezervoar kvalitetne radne snage za Beograd, a sve vi{e i za Novi Sad, gde odlaze uglavnom obrazovani qudi koji sa sobom nose veliki ekonomski i drugi potencijal. Jug Srbije je pritom uto~i{te nekvalitetnih investicija, odnosno nekvalitetnih radnih mesta koja se pre svega oslawaju na fizi~ki rad, ocewuje – tvrdi Jovanovi}. Negativan natalitet je evropska boqka razvijenih zemaqa. Nedovoqno beba za prostu reprodukciju stanovni{tva ra|a se u Nema~koj, Italiji, Malti, [paniji, ali ove dr`ave to re{avaju “uvozom" mladih migranata iz Afrike i Azije, koje zapo{qava. Migranti obnavqaju i stanovni{tvo, ali i radni~ku klasu zemaqa EU, {to re{ava problem niskog nataliteta i problem uposlenosti jeftine radne snage. Srbija nije u mogu}nosti da prima veliki broj migranata, jer ne mo`e da ih uposli. Delimi~an pomak u Srbiji na~inio je dolazak oko 300.000 Rusa i Ukrajinaca, koji ovde `ive i rade i ra|aju decu, nove `iteqe Srbije.

Stru~waci ka`u da je potreban je dodatni set velikih politi~kih i ekonomski mera, kao {to je na primer, decentralizacija privrede u Srbiji, koje treba unapre|ivati i primewivati, kako bismo u narednom periodu mogli da o~ekujemo zaustavqawe negativnih demografskih tendencija i krenemo u pozitivnom smeru. U Srbiji izgleda ne postoji svest da treba vi{e dece da se ra|a i da to treba da bude na{ nacionalni prioritet, ako ne `elimo da budemo zemqa sa narodom u stalnom nestajawu.

Svako putovawe u Aziju po~iwe Bangkokom. I zavr{ava se Bangkokom! To je pravilo. Nepisano, ali je pravilo. Na prvi pogled, dodir, miris, ovaj grad mo`e da ti se dopadne, ali i ne mora. Ionako je ve} kasno, ve} si tu. A kad jednom stigne{, nazad nema. Mo`da ti to i ne zna{, ali on ti je ve} pod ko`om. I tu je jo{ jedno pravilo: mo`da je ovo prvi put da si ovde, ali posledwi nije sigurno, jer ko do|e u urbanu xunglu, vra}a se sigurno, bez izuzetka, jer to je Bangkok! Neobja{wiv, lud, brz, vla`an, radi po principu magneta, {to mu se vi{e pribli`i{, te`e }e{ se otrgnuti! A magiji se ne odupire...

^arolija "Grada an|ela", kako Tajlan|ani zovu svoj glavni grad, je puna ekstrema, osvajaju}i svakog ko do|e, pre svega egzoti~nom me{avinom tradicionalne opu{tenosti i gostoprimqivosti dalekog istoka i grozni~ave gu`ve vi{e od 12 miliona qudi koji u wemu `ive.

Bangkok - grad an|ela

Spektakularna, od zlata zaslepquju}a Kraqevska Palata, bez ikakve dileme je najupe~atqiviji simbol grada

^uveni Kao San. U samo kilometar dugoj ulici, nalazi se bezbroj gesthausa, niskobuxetnih hotela, internet kafea, bu~nih barova i klubova, salona za masa`u, turisti~kih agencija, salona za tetovirawe i jo{ mnogo, mnogo toga

Svetski ~uveni "Most na reci Kvaj". Upravo ovde je snimano, Oskarom nagra|ivano isotimeno remek-delo svetske kinematograf ije

Hram smaragdnog Bude se smatra najva`nijim budisti~kim hramom u zemqi

litetnog i tra`enog drveta, pogotovo na Tajlandu gde se u mawim mestima ku}ice i bungalovi i daqe prave uglavnom od ovog materijala kojim sever zemqe, na svu sre}u, obiluje.

Du`inom odli~nih, modernih autoputeva prostiru se nepregledna poqa pirin~a, u kojima siroma{ne porodice provode sate stoje}i u vodi, kako bi sebi uspeli da obezbede hranu, a vi{ak prodaju na nekoj od lokalnih pijaca. Eventualnu zaradu, koja je kod tako napornih poslova i vi{e nego nedovoqna, tro{e ili na {kolovawe dece ili ula`u}i u novi biznis, pre svega {tedwom, kako bi se kupio tuk-tuk, jer je taksirawe mnogo isplativije.

Sam grad je poznatiji po mostu koji se u wemu nalazi, nego on sam. Jasno je, radi se o svetski ~uvenom "Mostu na reci Kve". Upravo ovde je snimano, Oskarom nagra|ivano isotimeno remek-delo svetske kinematografije. I ne radi se o {tamparskoj gre{ki, jer se reka koja proti~e naziva Kve, a re~ Kvaj, koja se pogre{no izgovara u zapadnom svetu izaziva osmeh kod Tajlan|ana, jer na wihovom jeziku ona ozna~ava vodenog bufala! Izuzimaju}i par prelepih restorana-splavova, ovo mesto i daqe podse}a na o`iqke iz Drugog svetskog rata. Tu su japanske okupacione snage koristile savezni~ke ratne zarobqenike i prinudnu radnu snagu iz jugoisto~ne Azije kako bi napravili prugu do Burme. Izgradwa Pruge smrti, kako je kasnije nazvana, pravo je in`ewersko ~udo, za koje su zarobqenici platili previsoku cenu - vi{e od 100.000 ih je umrlo usled stra{nih uslova za rad. Ve}i deo radova izveden je golim rukama i jednostavnim alatom i to za neverovatnih 16 meseci, iako su japanski in`eweri smatrali da }e im za to biti potrebno pet godina! Most je kori{}en jedva 20 meseci kada je uni{ten u savezni~kom bombardovawu. Ono {to je zanimqivo je i to da je ~ak i dan danas deo pruge na Tajlandu prohodan i u nekim delovima se i daqe koristi!

Oko Bangkoka postoje razne turisti~ke atrakcije, a najboqi izbor za posetu je svakako provincija Kan~anaburi. Sme{tena u prelepoj prirodi, na svega

U hramovima ~iji krovovi i vrhovi sijaju od zlata, vlada apsolutna ti{ina, monasi predano obavqaju svoje molitve, rituale, meditacije. Religija zauzima centralno mesto u dru{tvenoj zajednici, a hramovi ili, na tajlandskom “Wat”, nude uto~iste i sigurnost za sve one kojima je to potrebno. Tako na primer, uop{te nije neobi~no da se otac, kao glava porodice, zamona{i ili jednostavno po~ne da `ivi u hramu ako postane udovac! A `ivot i dani monaha su, za one koji posmatraju sa strane, uvek ispuweni i zahtevni - ustaju oko 4 sata ujutru, sledi oko sat vremena meditacije i oko 6 ~asova, jedan, pa`we i divqewa vredan obi~aj. Naime, bosonogi monasi izlaze iz hramova, {etaju se po ulicama, a narod ih daruje poklonima i hranom. Nakon toga meditacija, u~ewe, doma}i zadaci, razgovori sa Budinim sledbenicima… Vi{e nego interesantna je bila izjava jednog tajlandskog monaha koji je rekao da se pokojni suosniva~ kompanije "Apple" i jedan od najuticajnijih qudi na svetu, ~uveni Stiv Xobs, reinkarnisao u bo`ansko bi}e zahvaquju}i wegovoj karmi, kada je, za vreme svog zemaqskog `ivota, u~estvovao u brojnim humanitarnim akcijama, poklawaju}i dru{tvu ne samo materijalne stvari, ve} i znawe! U to je mo`da i te{ko poverovati, ali je jedno sigurno - svaki razgovor sa monasima nosi spiritualnu te`inu i pokreta~ku snagu, koja je uvek i svima potrebna, a to je - biti boqi ~ovek! Ako postoji jedno mesto koje ne smete propustiti prilikom posete Bangkoku, to je svakako spektakularna, od zlata zaslepquju}a Kraqevska Palata, bez ikakve dileme najupe~atqiviji simbol grada. Sagra|ena 1782. godine, du`e od 150 godina dom tajlandskih kraqeva, kraqevski sud i administrativno sedi{te vlade, prava je arhitektonska dama koja svojom lepotom privla~i zadivquju}i broj qudi. Ona je istovremeno i dokaz kreativnosti, ma{tovitosti i ume}a tajlandskih radnika, a danas predstavqa duhovno sredi{te kraqevstva, pre svega zbog hrama smaragdnog Bude koji se smatra najva`nijim budisti~kim hramom u zemqi. Statua Bude, izra|ena od `ada, postavqena na nekoliko platformi, nedostupna je za sve osim za Wegovo Veli~anstvo kraqa, koji tri puta godi{we, u skladu sa godi{wim dobom, presvla~i statuu. Ovo predstavqa veoma va`nu tradiciju, a mewawe ode}e koje se odnosi na leto, zimu i ki{nu sezonu treba da donese sre}u zemqi za svaki od tih perioda! Bangkok, me|utim, ne ~ine samo hramovi. Ta~nije, nemogu}e je povezati ovaj xinovski cirkus samo sa jednom stvari kao wegovim simbolom. To je jedan beskrajni mozaik nebodera, tela, gu`ve, vlage, buke. Popularna kwiga ”Pla`a” dala je mo`da najprecizniji opis ~uvenog Kao Sana kao centra bekpekerskog univerzuma. U samo kilometar dugoj ulici, nalazi se bezbroj gesthausa, niskobuxetnih hotela, internet kafea, bu~nih barova i klubova, salona za masa`u, turisti~kih agencija, salona za tetovirawe i jo{ mnogo, mnogo toga… toliko da se qudi prelivaju i da se provod nastavqa i u susednom Rambutriju!

stotinak kilometara od Bangkoka, ima sva{ta da ponudi znati`eqnim turistima. Sam grad Kan~anaburi, `ivahan je i primetan. Ima va`nu ulogu, pre svega zbog svoje pozicije na raskr{}u puteva izme|u severa i centralnog dela zemqe. Lokalno stanovni{tvo se obi~no bavi poqoprivredom, prevozom izuzetno kva-

Ajutaja, legendarna nekada{wa prestonica Sijamskog carstva, je jo{ jedna znamenitost vredna obilaska. Nakon ulaska u Hram Mahatat (Wat Mahatat), prolazi se kroz crne cigle i ru{evine, pravu sliku burmanskog razarawa. Iza ugla je, jedva primetna, slika Budine glave umotana u koren smokvinog drveta, ~ije poreklo niko ne zna. Vodi~ obja{wava da se ne sme stajati vi{e od Bude nego da, ukoliko neko `eli da se slika, mora da ~u~ne. U okviru kompleksa je i velika statua smirenog le`e}eg Bude, ~ija glava odmara na latici lotosa, a sa povr{ine su oguqeni zlatni listovi kojim je bio oblo`en. I na kraju, ru{evine kraqevske palate, spaqene skoro do zemqe, od kojih je ostalo nekoliko impresivnih kamenih pagoda.

DRAGOSLAV MIHAILOVI]:

Petrijin venac

Bila ja jedanput kod pokojnog oknanskog doktora ]orovi}a. Tad jo{ u Okno bila bolnica. Do|e s mene neka `enica. Dr`i na ruke neko mu{ko detence, celo nekako obamrelo.

„[ta ti je tom detetu?“ pitam ju ja.

„Ne znam“, ka`e ona, „{ta mu je. Jedin~e mi je, a ono, vidi{, sve ovako. Nikako da se otrgne.“ I zaplaka se.

A ono, stvarno, s du{u se ne dr`i. Dete dr`i{, al dete ne vidi{. Celo nekako sparu{eno. Ona se ustumara.

„Ni{ta, gosin-doktore.“

„Kako ni{ta?“ ka`e ]orovi}.

„[ta mi tu fu}umari{? Sa {ta si ga ranila?“

U|osmo mi kod doktora. „[ta je tebe, Petrijo?“ pita me on.

„Prvo“, velim, „pogledajte ovo detence. Vidite prvo wemu {ta je.“

„S mleko“, ka`e. „[ta sve, gosin - doktore, nisam radela, pa ne poma`e. I mleko mesto vodu sam mu davala, pa ne poma`e.“

Kad ti se on izbe~i na wu:

„Mleko! Mesto vodu! Budalo }ora-

Uze ga ]orovi} na ruke. Ono lepo, slatka crna kosica. Al xabe ti sad lepota. Podr`a ga on malo. „[ta si ti“, ka`e one `ene, „radela s ovo dete?“

JAROSLAV KOMBIQ:

va! Slepice slepa! Dete si upropastila! [ta sad da radim s wega?“

Ona opet uze da pla~e.

„Gosin-doktore“, veli, i sve pla~e, „ko boga te molim, gosin-doktore, izbavi mi moje detence! To mi jedin~e, drugu decu nemam! Zato mu ni vodu nisam davala, smatrala sam da mi br`e poraste. Gosin-doktore, ko boga te molim!“

On ju onako gleda.

„Sve }u“, ka`e, „za tvoje dete da uradim, i ostavi ga ovdena, u bolnicu, al da zna{ da si ga do smrti doterala. Ne znam {ta }e da bide. Ni{ta ne siguram.“

Kako re~e, tako i bi. Ostade dete u bolnicu, le~i{e ga, obr}a{e tamo. Al xabe. Kad se navr{i mesec, ono umre. Ostade mu jadna majka da pla~e i lele~e po ovaj svet.

Ovde jedno vreme `iveo jedan Crnogorac. On govorio: ~ovek ti je potrebit za to i to. E pa tako. ^ovek ti je potrebit za vodu. Ne mo`e{ bez wu. Ni{ta ti vodu ne mo` da odmeni. To zapanti. Ni mleko ni pivo ni rakija. Nema to. Ne nadaj se. Pi vodu i }uti, gledaj glavu da izbavi{. A ni to ne}e{ zadugo. To ti je. Moj Misa godinama vodu nije upotrebqavao i to onda glavom platio. Posle se trgo, manuo rakiju. Al xabe. Ne mo` ti sad ono da nadoknadi{. Ne mo` ti za dan sto kila vodu da popije{. Nema to. Zato, pi vodu, ~ove~e, svakodnevno pi. I }uti. Dok jo{ ima{ vreme. A ni nema{ ga mlogo.

Ho}u boqi televizor

Blenem u ekran televizora, kao da nemam {ta pametnije da radim. Pa je malo to, nego po~nem da se nerviram kad vidim {ta sve ima da se vidi. Sve kanal do kanala, sve moj… kako ono be{e? A, da – sve boqe od boqeg, ako me razumete. Uzmem daqinski, ra~unaju}i da je u wemu spas. Ali, avaj! Mewam kanale a ono, kao da stalno gledam isti kanal. Stalno nam isti sole pamet (mada mi nije jasno za{to se to tako ka`e)…

I tako iz dana u dan, sve dok jednog lepog dana, ({to su me spopale narodne izreke), ne naletim na prenos zasedawa iz Narodne skup{tine. Turim |ozluke na nos, sednem u stolicu sa naslonom (da ne krivim ionako iskrivqenu ki~mu), i nao{trim se da ~ujem, one koje smo birali da zastupaju na{e interese, kako to rade – gospoda, na{i poslanici.

To da di~ni zastupnici naroda, iz stranaka na vlasti, svaki govor zapo~iwu i zavr{avaju slavopojkama onome ko se za sve pita, dobro je poznato, i na to smo se, tako mi se ~ini, navukli (izviwavam se, {tamparska gre{ka, treba „navikli“) i prihvatili kao normalno i neizbe`no. Me|utim, to jo{ i mo`e da se pre~uje, ali kad u Narodnoj sku-

ME[A SELIMOVI]:

p{tini, najvi{em predstavni~kom telu i nosiocu zakonodavne vlasti, po~nu cirkuske predstave, u kojima u~estvuje i pozicija i opozicija, umesto da se dogovaraju i uskla|uju mi{qewa i pronalaze najboqa re{ewa koja su od interesa za sve stanovnike ove zemqe… Naravno, nastavak znate, (gasim televizor, iako znam da begawe od televizora ne}e ni{ta promeniti), ali opet, mislim se, mo`da je va{ televizor boqi, mo`da pokazuje druga~iju, lep{u stvarnost…

Volim prirodu, volim {umu, rijeku, i onaj moj stari bunar. Volim da porazgovaram, od razgovora sve postane svetlije i svje`ije...kao da se prozori na ku}i otvore. Nisam naro~ito pametan, niti mislim da je to va`no. Va`nije je da je ~ovjek pravedan i da se ne truje ru`nim mislima. Mu~no bi bilo `ivjeti obeshrabren... treba vidjeti i onu stranu koja nije protiv ~ovjeka. ***

Ni{ta ~ovjeku nije va`nije od svog mira i od sre}e koju sâm stvori. Zato je treba ~uvati, tu svoju sre}u, opkoliti je {an~evima, i nikome ne dozvoliti da je ugrozi. Niko drugi neka me se ne ti~e, `ivot je surov, qudi zli, i treba ih dr`ati na odstojawu. Neka budu {to daqe od svega {to je tvoje i {to ti je drago.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

VLADISLAV PETKOVI] DIS:

Mo`da spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu {to sam svu no} slu{ao; Da je ~ujem uzalud sam danas ku{ao; Kao da je pesma bila sre}a moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za bu|ewa mo}; I da zemqi treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec da se kre}e u umrlu no}.

U snu svome nisam znao za bu|ewa mo}.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san, I u wemu o~i neke, nebo ne~ije, Neko lice, ne znam kakvo, mo`da de~ije, Staru pesmu, stare svezde, neki stari dan. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne se}am se ni~eg vi{e, ni o~iju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il’ te o~i da su moja du{a van mene, Ni arije, ni sveg drugog, sto ja no}as snih; Ne se}am se ni~eg vi{e, ni o~iju tih.

Ali slutim, a slutiti jo{ jedino znam. Ja sad slutim za te o~i, da su ba{ one [to me ~udno po `ivotu vode i gone; U snu do|u, da me vide {ta li radim sam... Ali slutim, a slutiti jo{ jedino znam:

Da me vide, do|u o~i, i ja vidim tad I te o~i, i tu qubav, i taj put sre}e; Wene o~i, weno lice, weno prole}e U snu vidim, ali ne znam, {to ne vidim sad. Da me vide, do|u o~i, i ja vidim tad:

Wenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I wen pogled {to me gleda kao iz cve}a, [to me gleda, {to mi ka`e da me ose}a, [to mi bri`no pru`a odmor i ne`nosti svet, Wenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i wen ne znam glas; Ne znam mesto na kom `ivi ili po~iva; Ne znam za{to wu i san i java pokriva; Mozda spava, i grob tu`no neguje joj stas. Ja sad nemam svoju dragu, i wen ne znam glas.

Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan `ivota, I s wom spava, nevi|ena, wena lepota; Mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna. Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla.

Po~elo ru{ewe Hotela Jugoslavija u Beogradu, u kojem

su odsedali i ameri~ki predsednici i Elizabeta II

Gra|evinske ma{ine zapo~ele su 15. novembra ru{ewe Hotela Jugoslavija u Beogradu, kultnog zdawa u u kojem su odsedali ameri~ki predsednici Ri~ard Nikson i Ximi Karter, britanska kraqica Elizabeta II i poznati strani glumci i peva~i.

Na wegovom mestu kompanija "Milenijum tim" planira da izgradi stambeno-poslovni kompleks sa luksuznim hotelom.

Teren oko hotela, koji se nalazi u beogradskoj op{tini Zemun, ogra|en je reklamnim panoima budu}e gra|evine, a kako ka`u gra|ani koji `ive u okolini, tokom jutra je postavqena i gra|evinska tabla.

Investitor projekta je kompanija "Danube Riverside", }erka firme "Milenijum tim".

Kako je u saop{tewu naveo "Milenijum tim", u toku je "prva faza pripreme lokacije", koja }e trajati ~etiri meseca.

"Kompleks }e imati luksuzni hotel sa 200 soba i dve kulestambenom i poslovnom, a projekat predvi|a i "savremeni pe{a~ki koridor" koji }e Bulevar Nikole Tesle povezati sa {etali{tem uz Dunav", stoji u saop{tewu.

Ovaj projekat, kako je nave-

deno, ko{ta}e oko 500 miliona evra, a planirano je da se zavr{i do 2027. godine. Prema podacima sa gra|evinske table, gradski sekretarijat za urbanizam izdao je investi-

RASULO U @ELEZNI^KOM SAOBRA]AJU

toru re{ewe 14. novembra. Nije poznato o kakvom je re{ewu re~, a ni iz uprave grada nisu odgovorili na pitawa o re{ewu. Uvidom u Centralni registar gra|evinskih dozvola utvr|eno

Voze bez ikakvog sertifikata i mera bezbednosti

Prvi novembar Srbija }e pamtiti po padu nadstre{nice novosadske `elezni~ke stanice, i posledi~ne smrti 14 osoba, ne~ije dece i roditeqa. Me|utim, ta nesre}a bez presedana, bar u ovom segmentu na{ih `ivota, otkrila je niz nepravilnosti na srpskim prugama. Drugim re~ima, kad sednemo u voz, niko nam ne garantuje da }emo ~itavi sti}i na odrednicu.

To smo i sami mogli da zakqu~imo, prate}i `elezni~ke incidente, od kojih neke nabraja arhitekta Slobodan Maldini, kre}u}i od relativno skora{weg, od 25. decembra 2022. „Saldo izvrtawa ~etiri vagona teretnog voza kod Pirota, bilo je izlivawe amonijaka, te progla{ewe vanrednog stawa zbog opasnosti od trovawa“, Maldini podse}a i da je dvoje qudi tom prilikom preminulo.

Iskakawe iz {ina dve me|unarodne kompozicije kod Vr{ca, 1. decembra 2023, rezultovalo je gubitkom znatne koli~ine ugqa i `itarica, i dokazalo da je pruga „u katastrofalnom stawu“. Usled kra|e bakarnih kablova u stanici Novi Beograd, juna 2024, vozovi ka Novom Sadu kasnili su drasti~no, na relaciji Zemun – Beograd Centar. „Ako nadle`ni nisu u stawu da primete {ta se de{ava u prostoru pod kamerama, kako }e imati kontrolu nad otvorenom prugom“, prime}uje na{ sagovornik. U sistemu doma}eg `elezni~kog saobra}aja, Direkcija za `eleznice Srbije sprovodi nadzor nad delovawem Infrastrukture `eleznice Srbije, i ona je tom, nekad delu jedinstvenog preduze}a, slala dopise jo{ od 2018, u ciqu poboq{awa bezbednosne situacije. Godine 2021, na popisu propusta na{la se ~ak 51 stavka, gde su se morale preduzeti konkretne mere u svrhu na{e ve}e sigurnosti. „Od tih mera, 19 nije sprovedeno u predvi|enom periodu, kako je Direkcija utvrdila pregledom, ali i na osnovu dokumentacije“, Maldini isti~e. Nadle`na i za izdavawe sertifikata, Direkcija je po~etkom 2022. Infrastrukturi produ`ila dozvolu, ali i precizirala rokove da se propusti otklone. Probiv{i ih ponovo, Infrastruktura je tra`ila novo produ`ewe, {to je i dobila, i opet omanula sa rekonstrukcijama. Posledwom prilikom kontrole,

u avgustu 2023, ostala je du`na 63 intervencije, jer su se novi prigovori pridodavali u svakom od novih navrata.

„Videv{i da Infrastruktura ne}e ni{ta da preduzme, pravdaju}i se mawkom novca i qudskih resursa, Direkcija se obratila Goranu Vesi}u, sad ve} biv{em ministru saobra}aja, tako|e bez uspeha“, Maldini navodi. Kontrole su opet pokazale da izvestan deo kompozicija nije upisan u Registar vozila, ali i da radionice nisu sertifikovane, te ne mogu stati iza svojih eventualnih popravki. „Tako|e, bilo je primedbi i na rad interne kontrolne slu`be koja deluje selektivno, zaobilaze}i nedodirqive, a adresiraju}i samo izvr{no osobqe“, Maldini nagla{ava. Obnavqaju}i dozvolu, Infrastruktura kao da je za vjek vjekova samu sebe obezbedila. Koje konkretno zamerke je imala Direkcija, nije pohraweno u dokumentima dostupnim javnosti, ali sve upu}uje da „rasulo vlada na{im `elezni~kim saobra}ajem“. „I, takve kompozicije, na takvim prugama, treba da nas voze 200 na sat, kako se najavquje za transport do Subotice, i daqe – do Budimpe{te“, na{ sagovornik napomiwe. A mi nismo bezbedni ni u samim stanicama.

daqe u toku.

Prostor oko Hotela Jugoslavija ogra|en je u septembru mesecu.

Hotel Jugoslavija prodat je u martu jedinom u~esniku na licitaciji, kompaniji "MV Investment" koja je u vlasni{tvu "Milenijum tima", po po~etnoj ceni ne{to ve}oj od 27 miliona evra. Kompanija Milenijum tim (Millennium Team) najavila je 22. marta da }e ulo`iti vi{e od 400 miliona evra u objekat beogradskog Hotela Jugoslavija u naredne ~etiri godine.

Hotel Jugoslavija otvoren je 1969. godine, za vreme tada{we Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), a za gra|ane Beograda ima ne samo arhitektonsku, nego i emotivnu vrednost.

je da je za ovu parcelu u toku postupak za izdavawe lokacijskih uslova. Zahtev za izdavawem lokacijskih uslova investitor je podneo tek 12. novembra, a postupak je i

Zdawe je izgra|eno po projektu zagreba~kog arhitekte Lavoslava Horvata, a va`io je za najve}i hotel na prostoru SFRJ. Jedan deo Hotela Jugoslavija stradao je tokom NATO bombardovawa Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.

Obnovqen je jedan deo, a od tada je promenio vi{e vlasnika. Zadr`ao je ime nepostoje}e republike, a nalazi se na atraktivnoj lokaciji na obali Dunava.

Obnova Ruske crkve u srcu Srbije kraj koje le`i srce junaka po kome je Tolstoj stvorio Vronskog

Povodom 185. godina od ro|ewa pukovnika Nikolaja Rajevskog koji je kao dobrovoqac poginuo u Prvom srpsko-turskom ratu, ministar kulture Republike Srbije Nikola Selakovi} obi{ao je radove na sanaciji Hrama Svete Trojice u Gorwim Adrovcima u narodu poznatog kao Ruska crkva.

Crkvu je 1903. godine podigla Marija Rajevski, u spomen na svog devera pukovnika Rajevskog koji je kao dobrovoqac poginuo u bici kod Aleksinca 2. septembra 1876 godine.

Telo Nikolaja Rajevskog predato je uz najvi{e vojne po~asti wegovoj majci i on je sahrawen u Rusiji, a srce mu je, po sopstvenoj `eqi, sahraweno Srbiji, u porti manastira Sveti Roman. Herojska li~nost Nikolaja Rajevskog inspirisala je pisca Lava Tolstoja za lik grofa Vronskog u romanu „Ana Karewina“.

Hram, podignut na mestu pogibije pukovnika Rajevskog postao je mesto sabirawa pravoslavnog naroda koji je ~uvao uspomenu na ruske dobrovoqce koji su pristigli u pomo} srpskom narodu u borbi za slobodu. Gra|en u vizantijsko-srpskom stilu, ovaj arhitektonski biser privla~i posetioce i zbog bogatog freskopisa gde se posebno izdvajaju kompozicije Pokr{tavawe Rusije i Krunisawe cara Du{ana. Ipak, najve}u pa`wu posetilaca privla~i portret pukovnika Rajevskog oslikan na zapadnoj strani Hrama. Tokom prethodnih godina jedan deo radova na sanaciji hrama je ura|en, ali je tokom radova do{lo do novih komplikacija koje su vreme obnove produ`ile. Jedna od wih je pronalazak i zamena istovetnih fasadnih plo~ica kako bi se zadr`ao prvobitni izgled crkve Po re~ima ministra Selakovi}a, koji je u pratwi Episkopa ni{kog Arsenija, direktora Ruskog doma Evgenija Baranova i predstavnika ambasade Ruske Federacije u Beogradu obi{ao radove, obnova hrama bi trebalo biti zavr{ena do 2026. godine kada se navr{ava 150 godina od smrti pukovnika Rajevskog.

EVO KAKO SU SE SLAVILE SLAVE U SRBIJI PRE MNOGO VEKOVA:

Ovo je obi~aj koji Srbi po{tuju jo{ od 1018. godine

U jeku smo sezone slava, prastarog narodnog obi~aja proslave za{titnika doma i ogwi{ta. Me|u Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najboqe i najdu`e odr`ala kod Srba, gde smo je uspe{no preneli kroz Hri{}anstvo do dana{wih dana.

Istorijski gledano, slava je hristijanizovani oblik starog slovenskog praznika posve}enog mitskom pretku porodice, odnosno porodi~nim precima uop{te. Ona poti~e iz kulta predaka, jednog od najva`nijih praslovenskih kultova. Stari Sloveni, ali Srbi posebno, veoma su dr`ali do porodice i odnosa prema precima, pa je Slava tada (a i danas) odr`avala tu jaku vezu sa precima i poreklom. Slavqewem, porodice su prenosile kulturno nasle|e sa pokoqewa na pokoqewe i ~uvale svest o sopstvenom poreklu.

Postoji teorija da su Srbi u vreme pokr{tavawa, negde krajem 9. veka, sam dan masovnog kr{tewa uzimali kao dan sveca za{titnika ili je svako pleme usvojilo svog zajedni~kog za{titnika

U prilog teorije da krsno ime – slava pripada kultu mrtvih, govori i spremawe koqiva o krsom imenu koje se upotrebqava u kultu mrtvih. Kako se ~vrsto verovalo da pokojnici nastavqaju `ivot posle smrti, {to se ogleda u pogrebnim ritualima popu da}a, kada se tre}eg, sedmog, dvanaestog i ~etrdesetog dana posle smrti pokojnicima na grob odnosi hrana i pi}e, kao i posle 6 i 12 meseci, uz druge posebne praznike mrtvih, zadu{nice, koje se proslavqaju na grobovima i po ku}ama, otud se i na dan slave predaka kao `rtva umrlima prila`e i hrana i `ito, a ova gozba se tako prenela i do dana{wih dana u vidu bogate slavske trpeze, obrednog kola~a i slavskog `ita.

Najstariji pomen slave u na{im krajevima poti~e iz 1018. godine. Postoji teorija da su Srbi u vreme pokr{tavawa, negde krajem 9. veka, sam dan masovnog kr{tewa uzimali kao dan sveca za{titnika ili je svako pleme usvojilo svog zajedni~kog za{titnika.

Kako je paganski narodni obi~aj bilo nemogu}e iskoreniti i kod ranih Srba koji su primili hri{}anstvo, mudri srpski arhiepiskop Sveti Sava je u 13. veku kanonizovao stare narodne obi~aje i uputio sve{tenstvo da ih nasilno i uzaludno ne progone, nego da im daju hri{}ansko obele`je. S druge strane, zabranio je sve~arske gozbe sa krvnim `rtvama kod crkve. U crkvi su tada po~ele da se vr{e slu`be svetitequ, a gozbe su morale da se obavqaju u ku}i doma}ina koji slavi svog za{titnika kao krsnu slavu.

I tako je slava stigla u hri{}ansko-pravoslavne obi~aje. Dana{wu formu slava kona~no je uobli~io mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine. Danas, pored porodi~ne slave, postoje i crkvene, seoske zavjetine, gradske, slave udu`ewa i dru{tava, pa ~ak i strana~ke ili zanatlijske slave.

I tako je kroz istoriju hri{}anstva kod Srba, slava ostala na{ glavni dokaz o poreklu jo{ od paganskih vremena.

NEOBI^AN PREOKRET: Srpski fudbaler napustio Norve{ku i na{ao raj na zemqi u [umadiji - sa moravkama

Fudbaler \or|e Isailovi} pozdravio se sa internacionalnom karijerom i hladnu Norve{ku zamenio za toplu [umadiju. Podno planine Je{evac gaji autohtonu srpsku sortu sviwa, moravku. Za wu se odlu~io iz patriotskih razloga. Zvani~no najboqi mladi poqoprivrednik u Srbiji 2024. godine lopte se nije odrekao, trener je mladog seoskog tima u Dowoj Vrbavi.

"Ovog uspeha ne bi bilo da moja supruga Jelena nije pristala da `ivi na selu. U suprotnom ni~ega ne bi bilo. Radila je u inostranstvu, na kruzeru. Ona je gradsko dete, a meni je velika `eqa bila da `ivim na selu. Pitao sam, pristala je. Oti{li smo u Vrbavu".

Ovako pri~a \or|e Isailovi}, mladi} ro|en je u Grabovici pored Dowe Vrbave, doju~era{wi fudbaler, danas poqoprivrednik.

Svoj talenat iskoristio je u "Metalcu" iz Gorweg Milanovca, igrao u beogradskoj Zvezdari, i u dve zemqe Skandinavije, ali se po`eleo raja na zemqi. Raj u kome danas `ivi i radi wegova je maj~evina. Kapitalom od fudbala i uz pomo} roditeqa otkupio je zemqu oko imawa.

SVIWE MORAVKE

KOJE VOLE [UMU

Prve godine samo su kr~ili novo imawe na kome je bilo puno {ume, ali i {uma je bila jedan od razloga za{to se odlu~io da gaji sviwe. Bele sviwe, ka`e, nikada nisu bile opcija:

"Gledali smo {ta je na tr`i{tu od autohtonih sorti. Uglavnom su bile mangulice, ali ja sam malo vi{e patriotski nastrojen, volim starije, na{e sorte. Otporne su, ne trebaju im super uslovi, mogu da `ive u {umi. Meso im je zdravo, nutitrivne vrednosti su sjajne. Samo su se re|ali plusevi na ra~un moravke, tako smo do{li do we", obja{wava fudbaler - farmer.

\or|e je na{ao kvalitetna grla, kupio tri, pa jo{ dve sviwe. Dr`ava je u tom trenutku davala subvenciju za kvalitetna priplodna grla, pa se upustio u program "Deset plus jedan".

"Kako su dolazile krma~e, uvek se wih pet prasilo u istom trenutku. Brzo, za godinu dana smo ih umno`ili. Posle druge

godine dokupio sam jo{ krma~a i ostavqao "nazimice" i tako smo farmu pro{irivali. Trenutno ima, sa tovqenicima, oko 80 grla". LUKS [TALA ZA SRPSKU SORTU

Najboqi mladi srpski poqoprivrednik po oceni Privredne komore Srbije i Privredne komore Vojvodine, podneo je zahtev za IPARD, bespovratna sredstva za poqoprivredu, da bi izgradio veliku {talu koja }e biti prilago|ena ovoj autohtonoj sorti.

"Bi}e to prolazna {tala na rubu {ume, one slobodno ulaze, prolaze. Postoje i sistemi gde mo`emo da ih pritvorimo kad se prase. Simpati~no je ura|eno, se ekolo{kim pre~i{}iva~ima i solarnim panelima, nije klasi~na {tala. Ima i silos gde se nalazi hrana, iz wega ide u mlin, pa u hranilice. U svakom trenutku mogu da do|u da jedu, a pu{tene su 365 dana".

Od po~etnih pet moravki, Isailovi}i su do{li do toga da cele godine imaju prihod od prasi}a, od priplodnog materijala, tovqenika za klawe i onih za preradu. I sami prera|uju sviwsko meso. ^A^ANKE U RAKIJU, \OR\E U TURIZAM

Imaju i vo}wak sa 550 stabala {qive, ~a~anka rodna i ~a~anka lepotica idu iskqu~ivo u rakiju. To je dodatni prihod. Ozbiqan sti`e na tre}u, ~etvrtu godinu, po{to rakija mora da odle`i.

"Ove sezone smo ukupili oko 8 tona {qiva, to je negde polovina kapaciteta. Ove godine smo se i ponovili, kupili nov kazan. Napravili smo i trem gde se to radi, uveli struju i vodu, a naredne godine planiramo da drveni objekat u blizini adaptiramo i prebacimo kazan".

Re~ je o magazi staroj 150 godina koja }e se sjajno uklopiti u budu}e seosko doma}instvo koje prima goste iz gradova, to je

krajwi ciq imawa Isailovi}a. "Imawe je veliko, imamo dosta starih magaza, objekata, jedan po jedan sre|ujemo. U centralnom delu je ka~ara, ve} smo je sredili. Preradili brvna, lakirali, uveli vodu, napravili kupatilo. Ima i {ank, hladnu furunu za pe~ewe prasi}a, simpati~no je ura|eno, u etno - rustik fazonu. Sredi}emo i veliku ku}u u kojoj }e biti sobe". Ovaj mladi ~ovek prati konkurse za projekte. Tako je na imawu napravio i mrestili{te {arana, po{to na zemqi imaju ~etiri izvora. Uskoro }e kopati i bunar, da imaju vi{e vode. Smatra da je va`no po{tovati tradiciju na zemqi, zato je, kako ka`e, iz po{tovawa prema malinama koje su wegovi uvek gajili, zasadio oko 30 ari.

NE MO@E SE POBE]I

OD FUDBALA \or|e sti`e sve, zahvaquju}i pomo}i supruge, roditeqa i mla|eg brata. Da provodi vreme sa petogodi{wom }erkom, ali i sa drugom decom iz sela. Na{ao je na~in da se ne odrekne velike qubavi.

"Nedostaje mi igrawe, u septembru sam definitivno prestao da se bavim fudbalom, ali imamo {kolicu fudbala u selu. Ima 25 dece, de~aka i devoj~ica. U po~etku je bila {kolica sporta, ali deca su po~ela da igraju samo fudbal, da se takmi~e u gradskoj ligi. Pomogli su mi saigra~i iz kluba i qudi iz sela".

Osniva~ {kole, kad stigne od silnog posla na farmi, i sam trenira decu, vodi ih na turnire, prona{ao se, ka`e, u drugom delu fudbala, pedago{kom radu.

"Te{ko je, ima puno odricawa u `ivotu na selu, nije sve med i mleko. Ima dana kad ne ide, ali ima{ zacrtan ciq i gura{ ka tome. Ako sve to voli{, ne bude mnogo problema", ka`e najboqi mladi srpski poqoprivrednik.

110

ОД SARAJEVSKOG ATENTATA (15)

l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke

l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu

l Kako je pucaw na prestolonaslednika

Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali

l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije

DEMOKRATSKI

1806. - U nameri da ekonomski slomi Veliku Britaniju, Napoleon Bonaparta objavio je Berlinski dekret o wenoj blokadi, uz zabranu pristajawa britanskih brodova u sve evropske luke.

Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi} DOGODILO SE NA DANA[WI

Pripadnici revolucionarne omladine su smatrali katoli~ki klerikalizam mnogo opasnijim za jugoslovensku ideju od pravoslavnog.

Niko Bartulovi} je primetio da srpski klerikalizam „ukoliko je i postojao“ imao je usku vezu izme|u narodnosti i religije, pa nije bio kao hrvatski klerikalizam koji je vodio Hrvate ka Be~u i Rimu. Nakon atentata na Slavka Cuvaja, Luka Juki} je poru~io svojim prijateqima: „^uvajte se sve}enika, oni nas spremaju pod be~ku kommandu“. Oni pravoslavni omladinci koji su pose}ivali crkve tvrdili su da nisu ni bili spremani da budu religiozni u teolo{kom smislu, ve} da budu odani „na{oj, srpskoj“ crkvi. Skerli} je uticao ne samo na ateizirawe omladinskog nacionalizma, ve} je omladinu i okrenuo ka Hrvatima. Mladim revolucionarima nije dugo trebalo da jedni u drugima prepoznaju jednaku nepomirqivost u borbi protiv Austrougarske, koja je za omladinu predstavqala izuzetno jak kohezivni faktor. U progawawu jugoslovenstva, austrijske vlasti, odnosno policija su u svojim izve{tajima posebno prime}ivale promene koje su nastale u odnosu mladih Srba i Hrvata. O Kraqevini Srbiji nije bilo re~i samo na su|ewu atentatorima na Franca Ferdinanda, ve} i na su|ewu Luki Juki}u. Kada su propitivani o svom boravku u Srbiji, jedan od optu`enih je odgovorio: „Po|osmo u bratsku zemqu“, i dodao je: „Ali kad austrijski Nemci hodo~aste u Rajh to nije veleizdaja“. Omladina je prepoznala otpor vlasti prema jugoslovenstvu, pa je i to postao predmet protesta. U Zagebu u martu 1912. godine, u vreme ~estih demonstracija protiv bana Slavka Cuvaja, organizovan je „zajedni~ki protest protiv svega {to je hrvatsko i napredno, protest protiv onih koji okrutno zabrawu-

Hrvatski pesnik Augustin Tin Ujevi} (1891-1955):

„I u Beogradu smo kod ku}e kako god i u Zagrebu, i Srbija je na{a domovina kako god je i Hrvatska“

ju prijateqstvo s bra}om i sestrama iz Srbije“. Po svedo~ewima savremenika, me|u revolucionarnom omladinom uo~i Sarajevskog atentata nije se postavqalo pitawe da li je neko Srbin, Hrvat ili Slovenac. Dimitrije Mitrinovi} je `alio {to Srbi ne poznaju boqe hrvatske pisce, a od trenutka kada se on prvi put javio kao saradnik u "Bosanskoj vili" znatno je porastao broj priloga o hrvatskim piscima. Tin Ujevi} je u Rijeci govorio studentima: „I u Beogradu smo kod ku}e kako god i u Zagrebu, i Srbija je na{a domovina kako god je i Hrvatska“. Zbli`avawe omladine uprkos nacionalnim razlikama, u vreme kada su gotovo sva udur`ewa, privredna ili politi~ka, bila formirana na nacionalnoj osnovi, nije predstavqalo mali korak.

Demonstracije u Sarajevu povodom ukidawa sabora u Hrvatskoj ostavile su znatnog traga na u~esnika u sarajevskom atentatu, Ivu Kraw~evi}a:

„Ja li~no, kada sam gledao iskrenost i odu{evqewe kojim su Srbi napredwaci u~estvovali u demonstracijama, kada sam ih gledao na ~elu kolone manifestanata 22. februara 1912. godine, zave-

rio sam se u sebi da }u, dok ima i jednoga Srbina koji ne razlikuje Hrvatsku od Srbije biti Hrvat koji ne}e razlikovati Srbiju od Hrvatske. Tada sam postao Jugosloven i osta}u to do kraja `ivota.“

Kada je na su|ewu upitan {ta zna~i biti nacionalista, najmla|i me|u atentatorima, Vaso ^ubrilovi} je odgovorio da se nacionalista bori da wegov narod do|e na stepen na kome su drugi narodi, da kulturno i politi~ki podigne narod. Ideja o izjedna~avawu sa drugim narodima skoro da je op{te mesto u omladinskim tekstovima. Novi nacionalizam omladine imao je izrazito socijalan i demokratski karakter. I sam Skerli} je primetio da je demokratski karakter i socijalno svestan stav novog nacionalizma, uslovqen pre svega ekonomskim polo`ajem seqaka u Bosni i Hercegovini. Za Skerli}a je politika omladine bila „svesna ambicija da se srpski narod podigne do visine razvijenijih zapadnih naroda i da kao ravnopravan i slobodan ~lan u|e u veliku zajednicu moderne civilizacije“astela iz sredwega veka.“ Me|u revolucionarnom omladinom je do{lo do promene u shvatawu sopstvenog identiteta u godinama uo~i

ZBLI@AVAWE SRBA I HRVATA

Ivan Me{trovi} je na izlo`bi u Rimu izlagao u paviqonu Kraqevine Srbije. Zajedni~ki neprijateq je igrao znatnu ulogu u zbli`avawu Srba i Hrvata. Izlet zagreba~kih studenata u Beograd organizovan je nakon obustavqawa ustava u Hrvatskoj, privremenog zatvarawa {kola i dekreta o {tampi bana Slavka Cuvaja, za koji je omladina primetila da nije drasti~niji samo od onog na snazi u carskoj Rusiji.

1914. godine. Kada su omladinske organizacije po~ele da istupaju, wihova politika je bila „napredwa~ka“, tj. zalagali su se za saradwu Srba i Hrvata. Napredna omladina se razlikovala od omladinaca koju su se zalagali sa vo|ewe politike po etni~kim linijama. Tako je Princip u pismu Marku Maglovu iz aprila 1912. godine napisao: „Kako Ti je poznato mi imamo dvije grupe: nacionalni Srbi (koji se tako|er nazivaju radikalima) i napredwaci“. Razlike u srpskim organizacijama u Sarajevu u po~etku nisu bile velike, o radikalima Princip ka`e „me|u nama nije bilo skoro nikakve razlike“. Me|utim, kada je pitawe saradwe sa Hrvatima do{lo na red stvari su se promenile. U istom pismu Princip je napisao: „Oni (radikali) su nas otpo~eli odmah da napadaju svim mogu}im izrazima i naro~ito su nam predbacivali da nismo Srbi. Nastao je me|u nama dubok jaz i mr`wa“. Radikale je Princip nazivao „opskuranti Ja{ini“. Pismo je Princip zavr{io re~ima: „Srpski pozdrav od Gavre“. Nasuprot napredwaka, koji su bili za srpsko-hrvatsku slogu, stajali su „ekskluzivisti“, radikali i star~evi}anci.

Kada je krenulo zbli`avawe Srba i Hrvata, kada nastaje ideja „napredwa{tva“, identiteti su i daqe podeqeni. Napredni pokret je govorio o srpsko–hrvatskoj slozi.

Kada je u Be~u 1910. godine pokrenut ~asopis "Zora", bio je to „glasnik srpske napredne omladine“. "Zora" je 1912. godine postala „glasnik hrvatske i srpske nacionalno radikalne omladine“ odnosno „glasnik srpske i hrvatske nacionalno radikalne omladine“.

l U slede}em broju:

Gavrilo Princip i drugovi zalagali su se za stvarawe nacionalne dr`ave

1869. - Ro|en je pravnik i istori~ar Slobodan Jovanovi}, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraqevske akademije, najzna~ajniji srpski pravni pisac i teoreti~ar dr`ave u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske emigrantske vlade u Londonu (1942-43), a posle rata komunisti~ke vlasti su ga u odsustvu osudile na 20 godina zatvora.

1916. - Umro je Franc Jozef I, austrijski car od 1848, a od 1867. car i kraq Austro-Ugarske monarhije. Godine 1878. okupirao je, a potom anektirao Bosnu i Hercegovinu. Atentat na wegovog bratanca, nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914, iskoristio je za obra~un sa Srbijom. Smatra se da je taj atentat bio i neposredan povod za po~etak Prvog svetskog rata. Nasledio ga je Karlo I, posledwi vladar carstva koje se raspalo tokom tog rata.

1937. - Osnovana je Muzi~ka akademija u Beogradu, a 1973. je dobila status fakulteta.

1938. - Nema~ka je okupirala Sudetsku oblast u ^ehoslova~koj i prikqu~ila je nema~kom Rajhu.

1963. - Vatikanski koncil odobrio je u crkvenim rimokatoli~kim obredima upotrebu domicilnog jezika umesto latinskog.

1974. - Od eksplozija koje su u dva "paba" u engleskom gradu Birmingemu podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije, poginula je 21 osoba, a 162 su rawene.

1977. - U jugoisto~noj Indiji ciklon je usmrtio 3.000 qudi, a ogromni talasi su zbrisali ~itava sela.

1981. - Umro je pisac i istori~ar umetnosti i kwi`evnosti Milan Ka{anin, pre Drugog svetskog rata direktor Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja kneza Pavla, a posle rata Galerije fresaka ("Dva veka srpskog slikarstva", "Umetnost i umetnici").

1994. - Avijacija NATO je sa 36 bombardera iz baza u Italiji napala aerodrom Udbine posle pisma Frawe Tu|mana UN u kojem je predsednik Hrvatske optu`io kraji{ke Srbe da odatle napadaju Bosnu i Hercegovinu. To je bila najve}a vazduhoplovna operacija Severnoatlantskog pakta od wegovog osnivawa 1949.

1995. - Posle tronedeqnih pregovora u vojnoj bazi Rajt Peterson, u ameri~kom gradu Dejtonu, predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije - Frawo Tu|man, Alija Izetbegovi} i Slobodan Milo{evi}, parafirali su mirovni sporazum kojim je okon~an rat u BIH.

2000. - Napadom na policijsku stanicu u selu Kon~uq, u kojem su poginula ~etiri pripadnika srpskih snaga bezbednosti, obnovqeni su sukobi naoru`anih Albanaca i srpskih snaga u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.

Svi su voleli skromnost i mudrost blagog ~oveka SPC!

Bla`enopo~iv{i patrijarh srpski gospodin Pavle i 15 godina posle wegove smrti (preminuo 15. novembra 2009.) `ivo je prisutan u se}awu i molitvama vernika i po{tovalaca.

Wegova svetost patrijarh Pavle bio je 44. naslednik trona Save Nemawi}a. U Metohiji i na Kosovu bogoslu`io je 34 leta. Mnogobrojni po{tovaoci rado se se}aju lika i dela patrijarha Pavla i wegovih beseda za nauk.

Wegova svetost patrijarh srpski Pavle pamti se kao ~ovek mira i po{tovawa me|u qudima, ma koje vere bili. Tako je po ustoli~ewu prilikom prvog boravka u Drenici u Devi~u, jednom od omiqenih manastira u Metohiji, poru~io: „Mir, sloga, bratstvo, pravda i onda }e Bog biti s nama, car mira, pa }emo mo}i odoleti i mi svi qudi dobre voqe svemu onome {to nije dobro.“

Na severu Kosova nekada{wem episkopu ra{ko-prizrenskom, podignut je spomenik u Leposavi}u.

Bronzana figura Wegove svetosti patrijarha Pavla kao da blagosiqa vernike i dobronamernike u porti Hrama Svetog Vasilija Ostro{kog.

„Mladom akademskom vajaru Milenku Balovi}u iz Ra{ke bio je poveren zadatak. Dugo je trajala izrada, i evo – monumentalni spomenik“, ka`e protojerej-stavrofor Milomir Vla{kovi}, stare{ina hrama Svetog Vasilija Ostro{kog u Leposavi}u.

U vlasni{tvu Biblioteke Patrijar{ije Srpske pravoslavne crkve je kolekcija od 10.000 kwiga patrijarha Pavla. Ve}inu ~ine one koje su autori i izdava~i posvetili Wegovoj svetosti.

„Re~ je o istinskoj biblioteci koja je ukqu~ivala celokupnu istoriju kwige svih naroda na mno{tvo jezika“, ka`e Wegovo preosve{tenstvo David, vladika Eparhije kru{eva~ke.

Izdava~ki fond Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke objavio je Sabrana dela i malu religioznu biblioteku omiqenog patrijarha koji je bio izuzetno posve}en kosovsko-metohijskim svetiwama.

Svojevrsno svedo~anstvo o uni{tavawu srpske pro{losti jeste i Zbornik godi{wih izve{taja nekada{weg episkopa, wegove svetosti Pavla – Raspeto Kosovo. Ro|en je 11. septembra 1914. godine u selu Ku}ancima, srez Dowi Mihoqac (tada u Austrougarskoj, a sada u Hrvatskoj) u zemqoradni~koj porodici.

Gimnaziju je zavr{io u Beogradu, {estorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu.

Rano je ostao bez roditeqa – otac je oti{ao da radi u SAD, tamo je dobio tuberkulozu i „vratio se ku}i da umre“ kad je de~aku bilo tri godine, a isto se ubrzo dogodilo i s majkom. Odgajila ga je tetka. Shvativ{i da je dete „vrlo slaba~ko“, po{tedela ga je seoskih poslova i tako mu omogu-

Kolubarska bitka, najve}a koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu, po~ela je 1914. godine na frontu {irokom oko 200 kilometara od Beograda do Gu~e, u kojoj je srpska vojska posle mesec dana te{kih borbi do nogu potukla Petu i [estu austrougarsku armiju pod komandom generala Oskara Po}oreka.

Srpska vrhovna komanda (SVK) se nadala da }e joj nabujale reke i mo~varne obale pomo}i u zaustavqawu prodora i izdaje direktivu da se kota ^ovka mora po svaku cenu zadr`ati, jer je planirala da sa tih pozicija krene u protivnapad. Srpske trupe uspele su da zadr`e Austrougare nekoliko dana zbog lo{e procene Oskara Po}oreka da su tu stacionirane srpske za{titnice. Zbog toga on 20. novembra u borbu uvodi 15. i 16. korpus VI armije.

Uvo|ewe novih snaga primoralo je I armiju (koja je bila broj~ano nadja~ana) da se povla~i i ona u no}i 21. na 22. novembar zauzima nove polo`aje na grebenu Suvobora, ali ve} tokom popodneva 22. na liniju fronta izbijaju Austrorugari.

@ivojin Mi{i} po~iwe da planira protivnapad sa Suvoborskih polo`aja, ali zbog te{kog stawa u Maqenskom odredu odustaje od te ideje, {to se pokazalo kao dobra procena, jer austrougarska vojska ve} 24. novembra u ogor~enoj borbi

}ila da se {koluje: iako je mali Gojko bio sklon „predmetima gde ne mora da memori{e, kao {to su matematika i fizika“, iako je iz veronauke imao dvojku, uticaj rodbine je prevagnuo i wegov kona~an izbor bio je bogoslovija. Posle zavr{ene ni`e gimnazije u Tuzli (1925-1929) i bogoslovije u Sarajevu (1930-1936) do{ao je u Beograd gde je upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno zavr{io i preostale razrede gimnazije da bi mogao da upi{e uporedo i Medicinski fakultet, na kome je stigao do druge godine studija – Bogoslovski fakultet je zavr{io – jer ga u Beogradu zati~e Drugi svetski rat. Da bi se izdr`avao radio je na beogradskim gra|evinama, {to mu nije odgovaralo zbog slabog zdravqa. Na poziv svog {kolskog druga Jeliseja Popovi}a odlazi u ov~arsko-kablarske manastire gde je proveo ostatak rata i gde po~iwe svoj mona{ki `ivot. Prvo je boravio u manastiru Svete Trojice u Ov~aru, a zatim radio kao verou~iteq deci izbeglica u Bawi Koviqa~i. Tada se te{ko razboleo „na plu}ima“. Lekari su verovali da je u pitawu tuberkuloza predvi|aju}i mu jo{ tri meseca `ivota. Izvesno vreme proveo je u manastiru Vujanu gde se izle~io i u znak zahvalnosti izrezbario i poklonio manastiru drveni krst. Zamona{en je u manastiru Blagove{tewu 1946. godine, kada je unapre|en u ~in jero|akona. Od 1949. do 1955.

razbija Maqenski odred (u borbi je poginuo i komandant odreda). Ovaj poraz primorava levo krilo I armije na povla~ewe na liniju Igri{te-Babina Glava-Podovi. Napredovawe austrougarskih trupa nastavqa se zauze}em kote ^ovka, zbog ~ega se Moravska divizija I poziva povla~i na Kremnicu, {to primorava povla~ewe desnog krila III armije.

@ivojin Mi{i} 26. novembra ocewuje situaciju u kojoj se I armija nalazi kao jako lo{u i stoga se odlu~uje da ostane na trenutnim polo`ajima jo{ nekoliko dana da ne bi ugrozio ceo front srpske vojske, ali se ne izla`u}i mogu}em porazu i da na vreme povu~e glavninu snaga na polo`aje zapadno od Gorweg Milanovca odnosno liniju Lipe-Tripavac-Mramor(457)-Glavica(530)-leva obala Di~ine, kao i povla~ewe obezbedi za{titnicama.

Shodno razvoju situacije, odnosno usled gubitka: Konatice, Lazarevca, ^ovke, Gubo{a i Maqena, srpska vrhovna komanda odlu~uje da izvr{i pripreme za povla~ewe na nove polo`aje, na {ta ju je nagonio i suvi{e {irok front. Srpska vrhovna komanda istog dana preme{ta svoje sedi{te iz Beograda u Kragujevac. Kao posledwi poku{aj da se neprijateqsko nadirawe zaustavi, izdata je direktiva Obrenova~kom odredu da izvr{i napad na Austrougare kod Konatice i Stepojevca, a II armiji da pomogne ovaj napad.

bio je sabrat manastira Ra~e. [kolsku godinu 1950/51. proveo je kao u~iteq zamenik u prizrenskoj Bogosloviji Svetih Kirila i Metodija. U ~in jeromonaha unapre|en je 1954. godine, iste godine je postao protosin|el, a arhimandrit 1957. godine. Od 1955. do 1957. godine bio je na postdiplomskim studijama na Bogoslovskom fakuletu u Atini. Izabran je za Episkopa ra{ko-prizrenskog 29. maja 1957. godine, a posve}en je 21. septembra 1957. godine u beogradskoj Sabornoj crkvi. ^in posve}ewa obavio je Patrijarh srpski Vikentije. Za Episkopa ra{ko-prizrenskog ustoli~en je 13. oktobra 1957. godine u prizrenskoj Sabornoj crkvi. U Eparhiji ra{ko-prizrenskoj gradio je nove crkve, obnavqao stare i poru{ene, posve}ivao i mona{io nove sve{tenike i monahe. Starao se o Prizrenskoj bogo-

sloviji, gde je povremeno dr`ao i predavawa iz crkvenog pevawa i crkvenoslovenskog jezika. ^esto je putovao, obilazio i slu`io u svim mestima svoje eparhije. Kao Episkop ra{ko-prizrenski svedo~io je u Ujediwenim nacijama pred mnogobrojnim dr`avnicima o stradawu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Za Patrijarha srpskog, 44. poglavara Srpske Pravoslavne Crkve izabran je 1990. godine. Intezivno se bavio nau~nim radom.

Za vreme wegove patrijara{ke slu`be obnovqeno je i osnovano vi{e eparhija.

Imaju}i u vidu zasluge patrijarha srpskog Pavla na nau~nom bogoslovskom poqu, Bogoslovski fakultet Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu dodelio mu je 1988. godine zvawe po~asnog doktora bogoslovqa.

POSLEDICE BITKE

Najve}i zna~aj Kolubarske bitke ogleda se u tome {to Austrougarska nije uspela da svojim snagama uni{ti Kraqevinu Srbiju, zbog ~ega su Centralne sile i tokom 1915. godine primorane da se bore na tri fronta i {to je jo{ bitnije Nema~ka je bila primorana da po{aqe pomo} u qudstvu na Balkanski front, ~ime su oslabqene wene snage na preostala dva fronta, a samim tim i wene {anse da uspe{no elimini{e jedan od wih. Bitka je imala zna~aj i na globalnom planu. Silovita srpska pobeda odlo`ila je ulazak u rat Bugarske, koja se spremala da u|e u rat na strani Centralnih sila, ra~unaju}i da je Srbija pora`ena i da }e bez borbe do}i do teritorija oko kojih je protiv Kraqevine Srbije godinu dana ranije vodila Drugi balkanski rat. Srpska pobeda je doprinela odluci Kraqevine Italije da u|e u rat na strani Antante. General @ivojin Mi{i} je zbog uspe{nog vo|ewa operacije unapre|en

u ~in vojvode, dok je wegov suparnik Oskar Po}orek smewen sa mesta glavnokomanduju}eg Balkanske vojske krajem 1914. godina, a na wegovo mesto je postavqen nema~ki feldmar{al August fon Makenzen.

ZNA^AJ KOLUBARSKE BITKE

U ISTORIJI RATOVAWA Kolubarska bitka u{la je u istoriju ratovawa kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predvi|en potpun slom, za kratko vreme reorganizuje, pre|e u kontraofanzivu i nanese neprijatequ odlu~uju}i poraz. Taktika pregrupisavawa samo I armije i koncentrisanog udara na VI armiju (koja je bila razvu~ena na {irokom frontu) koju je izveo @ivojin Mi{i} danas se izu~ava na vojnim {kolama {irom sveta. Kolubarska bitka je zna~ajna i po tome {to obe vojske u operacijama nisu imale strategijske rezerve, kojima bi mogle da oja~aju svoje linije tamo gde je to neophodno, ve} su to postizale prebacivawem snaga sa jednog na drugi deo fronta.

I staro i mlado krenulo je u odbranu Srbije

DVA SRBINA TRI PARTIJE: U Srbiji postoje

123 stranke i wihov broj raste

Niski cenzus od tri odsto samostalno bi presko~ilo pet do {est partija, tvrdi profesor Sr|an Bogosavqevi}. Prema popisu iz 2022. u Srbiji `ivi 690 Grka, a imaju dve partije

U Srbiji je od kafanskog stola do parlamentarne klupe na "meniju" politika. I ne ka`e se za xabe da svi u na{oj zemqi vode politiku. A, ako je suditi po broju partija koje postoje u Registru stranaka - 123, to je zaista i tako. Kada bi ura~unali i broj pokreta i organizacija koji tako politi~ki deluju, politi~kih "igra~a" ima mnogo vi{e. Ovih dana stigla je i najava da }emo dobiti jo{ jednu. Odbeglo krilo Stranke slobode i pravde Dragana \ilasa, koje predvode dva poslanika \or|o \or|i} i @eqko Veselinovi}, krenulo je u priku-

pqawe 10.000 potpisa, koliko je potrebno za osnivawe partije, za stvarawe organizacije kojoj }e u fokusu biti radnici. Ka`u da takvu partiju nemamo. Ali, ipak se neko pre wih setio. Posledwe registrovana stranka u Ministarstvu dr`avne uprave i lokalne samouprave u maju je Socijalisti~ki radni~ki pokret - mawinska politi~ka partija ruske nacionalne mawine u Republici Srbiji.

Od 123 stranke, ~ak 74 su mawinske. Imamo po nekoliko partija Roma, Bo{waka, Crnogoraca, Rumuna, Slovaka, Rusa, Rusina, Ma|ara, Buwevaca, Makedonaca, Vlaha, Grka, Hrvata... Prema posledwem popisu iz 2022. godine u Srbiji `ivi 690 Grka i imaju dve partije.

Na pitawe da li su Srbiji potrebne 123 stranke, profesor statistike u penziji i konsultant Agencije "Ipsos" Sr|an Bogosavqevi}, za RT Balkan odgovara:"Naravno da ne".

"Nije ni mogu}e da se qudi sna|u u takvoj {umi stranaka. Trenutno nenormalno veliki broj stranaka u~estvuje u politi~kom `ivotu Srbije, s obzirom da je na{ zakon o koalicionim partnerstvima veoma liberalan, mo`ete da napravite koaliciju od 50 stranaka i da sve budu parlamentarne. De{avalo nam se da imamo 40, 50 stranaka u parlamentu i preko 25 stranaka u Vladi dok nismo imali jednu dominantnu stranku. I sada uprkos jednoj dominantnoj stranci, veliki broj koalicionih partnera je u{ao u parlament. Imamo dosta prepoznatqivih lidera, a potpuno neprepoznatqivih stranaka", rekao je Bogosavqevi} za RT Balkan.

Kao jedan od razloga velikog broja partija, on navodi i "ogromno nezadovoqstvo vladavinom Slobodana Milo{evi}a koje nije bilo kanalisano simpatijom ka jednoj stranci, nego je tra`ena udru`ena opozicija". Tako se, podse}a, stvorilo udru`ewe od 18 stranaka, od kojih "velika ve}ina tada nije imala ni 0,02 odsto, nisu imali rejting, ali su im bili poznati lideri".

"I to se nastavilo tako. Imamo jedan pristup kao kod nevladinih organizacija, da zbog nemogu}nosti da se pristojno finansiraju, tra`e neke fondove i partnere napoqu kako bi pre`iveli kao stranke. Propu{tena je ozbiqna {ansa kada je SNS postao jaka stranka, a DS bio jaka stranka da se formira jedan pristojniji sistem u kojem bi bile dve stranke jedna centar levo, jedna centar desno. Sada smo u jednom galimatijusu, velikom broju stranaka i nemogu}nosti da se takmi~e druga~ije nego kroz razli~ite forme koalicija. ^ak ni mali cenzus od tri odsto nije dovoqan da se kvalifikuje vi{e od pet, {est stranaka, a mi imamo veliki broj partija na sceni", analizira Bogosavqevi}.

On navodi da je potrebno i po`eqno da postoje mawinske stranke, ali da nema govora da su "sve mawinske partije zaista mawinske i da zaista zastupaju prava mawina", i dodaje da je to jo{ jedna "karakteristika na{eg politi~kog spektra, gde se vi{e borimo trikovima, doga|ajima, nego politikama".

Ba{ zbog zloupotrebe mawina u politi~ke svrhe, izborne komisije su po~ele da kontroli{u stranke koje se kandiduju za izbore kao mawinske {to im donosi povoqnije uslove za kandidovawe i u izbornoj trci. Ipak, u zakonu i daqe ima rupa, pa se, na primer de{avalo da se uz mawine {lepa i ^edomir Jovanovi} iz Liberalno demokratske stranke...

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Mogu}nosti za dono{ewe smelih odluka, ali samo ako su dobro promi{qene i zasnovane na logici, a ne na iluzijama. Budite oprezni da ne upadnete u zamku samoobmane, posebno na poslu. Posvetite se obrazovawu, ali obratite pa`wu na svakodnevne aktivnosti koje mogu da ometaju napredak. U qubavi se dr`ite realnih o~ekivawa i izbegavajte nepotrebne komplikacije. Zdravqe je dobro.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Oslonite se na podr{ku i savete prijateqa jer }e vam to pomo}i da re{ite izazove na poslu. Ipak, budite obazrivi i ne delujte ishitreno, ve} analizirajte situacije pre dono{ewa odluka. Izbegavajte pravna pitawa i ne dozvolite da nesuglasice naru{e poslovne i li~ne odnose. U qubavi, trudite se da prona|ete kompromis u odnosu sa partnerom. Mogu}a glavoboqa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ova nedeqa pogoduje kreativnim aktivnostima i duhovnom razvoju. Ovo je vreme za introspekciju i istra`ivawe va{ih ciqeva, dok su materijalna pitawa u drugom planu. Budite oprezni s tehni~kim ure|ajima i izbegavajte rizi~ne kolektivne aktivnosti. Na qubavnom planu dr`ite se podaqe od materijalnih interesa i fokusirajte se na emocije. Neko iz va{e okoline je zainteresovan za vas.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Dru`ewe sa prijateqima donosi nova interesovawa i mogu}nosti za upoznavawe zanimqivih qudi. Budite oprezni kada se radi o poverewu u druge, jer mogu da se pojave nejasne situacije. Izbegavajte daleka putovawa, jer bi mogla da donesu neprijatne vesti. Na qubavnom planu se otvorite za nova poznanstva, ali budite obazrivi. Nemate potrebe za qubomorom. Ja~ajte imunitet.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Budite suzdr`ani prema sebi~nim `eqama, posebno prema porodici. Vreme je povoqno za duhovni razvoj i pokazivawe velikodu{nosti. Ne budite previ{e uporni u postizawu ciqeva, jer bi moralni kompromisi mogli da donesu nezadovoqstvo. Qubavni `ivot mo`e da vam donese harmoniju ako ste spremni da poka`ete fleksibilnost. Neko iz pro{losti vas privla~i. Poja~ajte unos vitamina.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Odli~no vreme za poslovne pregovore i kratka putovawa, gde }ete imati priliku da jasno izrazite svoje planove. Odr`avajte ravnote`u u tro{kovima, jer ve}i izdaci mogu da ugroze buxet. Budite oprezni s finansijskim pitawima sa prijateqima i izbegavajte zajedni~ke projekte. U qubavi, ~uvajte se preteranih o~ekivawa. Ne obnavqajte stare veze, bi}ete razo~arani. Proverite krvnu sliku.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ova nedeqa mo`e da vam donese nesigurnost u vezi sa informacijama koje primate, naro~ito od kolega. Ovo je dobar period za re{avawe imovinskih pitawa ili poklone za voqene osobe. Budite pa`qivi tokom putovawa i izbegavajte suvi{e prisne odnose sa saputnicima. U qubavi budite otvoreni, ali oprezni u davawu poverewa. Imate tajnog obo`avaoca. Dobro se ose}ate.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Idealna nedeqa za intelektualnu kreativnost i dru`ewe s prijateqima. Dr`ite rodbinske odnose na distanci kako biste izbegli nepotrebne sukobe. U drugoj polovini nedeqe, va{a energija raste, ali se suzdr`ite od sebi~nih postupaka, posebno u qubavi, kako biste o~uvali mir u porodici. Va{e qubavne fantazije, mogle bi da se ispune. Odli~an period za uvo|ewe fizi~ke aktivnosti.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Posvetite vi{e pa`we porodici i ku}nim poslovima. Mogu} put na neko udaqeno mesto. Suzdr`ite se od rizi~nih poduhvata i nepotrebnih tro{kova, jer }e va{a sre}a biti promenqiva. U qubavi budite pa`qivi prema pa`wi koju vam pru`aju novi obo`avaoci, jer wihove namere mo`da nisu iskrene. Ako ste zauzeti, prepustite se emocijama. Zdravqe je dobro, ali proverite krvnu sliku.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Odli~an trenutak za stabilizaciju romanti~nih veza! Na poslu se dr`ite poznatih zadataka i izbegavajte neproverene aktivnosti. Izbegavajte sitni~avost i dr`ite se po strani od ogovarawa. Na qubavnom planu, za{titite se od povreda tako {to }ete zadr`ati stabilnost i toplinu u vezi. Slobodni, mogli biste da budete otvoreniji prema va{oj simpatiji. Dobro se ose}ate.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Brinite o zdravqu i dono{ewu va`nih odluka, oslawaju}i se na logiku umesto intuicije. Izbegavajte pravne i formalne situacije. Popustqivost prema promenama u odnosima mo`e da donese osve`ewe, posebno ako ste spremni na fleksibilnost. Neko vam je zahvalan na dobrim delima. Tokom vikenda mo`ete da o~ekujete lepo iznena|ewe od osobe kojoj se dopadate. Vi{e spavajte.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Pogodan trenutak za poslovne odluke, ali izbegavajte oslawawe samo na intuiciju. Saveti bliskih osoba bi}e korisni. Neko iz u`e porodice je du`e nezadovoqan situacijom, vreme je da se ozbiqno porazgovara. Qubavne avanture su mogu}e, ali nemojte da o~ekujete trajnu vezu. U qubavi, otvorite se za nove kontakte, ali dr`ite o~ekivawa u ravnote`i. Mogu}a glavoboqa.

UHAP[ENA 22 KUVARA I KONOBARA IZ SRBIJE NA SVADBI

Uhap{eno je 22 dr`avqana Srbije na svadbi u Be~u, koji su bili anga`ovani da rade na ven~awu, a organizator ih je na crno prevezao autobusom preko granice.

Slavqe je prekinula finansijska policija koja je prethodno dobila dojavu.

Dr`avqani Srbije su bili zaposleni na pozicijama kuvara, ro{tiqxije, ukra{avali su salu i slu`ili goste. Policiju su poku{ali da prevare tako {to su se preru{ili u svatove, naveli su da su ro|aci mlade i mlado`ewa i da nisu radili, prenosi RTS. "^ak i za najromanti~niju proslavu potrebno je ~isto ra~unovodstvo. Dosledna borba protiv nelegalnog zapo{qavawa je za nas od najve}e va`nosti. Ova kampawa pokazuje da preduzimamo odlu~ne mere protiv rada na crno i socijalnog zlostavqawa. Preduze}emo sve neophodne mere da za{titimo integritet na{eg tr`i{ta rada", rekao je ministar finansija Magnus Bruner.

Privedene su 22 osobe zbog kr{ewa Zakona o zapo{qavawu stranih dr`avqana. Za zapo{qavawe stranaca na crno, predvi|ene su kazne od 2.000 do 20.000 evra po zaposlenom, a za rad na crno od 730 evra do 2.180 evra po zaposlenom.

Neo~ekivani simptomi prouzrokovani

lo{im dr`awem

Lo{e dr`awe nije samo estetski problem; ima dalekose`ne posledice na brojne aspekte na{eg zdravqa kojih nismo ni svesni.

Va`no je da budemo svesni va`nosti pravilnog dr`awe kao deo svakodnevne zdravstvene nege i da se odmah uspravimo, jer je dugotrajno lo{e dr`awe usko povezano sa mnogim drugim tegobama koje ose}amo a da to i ne znamo.

Konstantno pogrbqewe nosi sa sobom brojne posledice, a evo pet neprijatnih simptoma i bolova za koje smatramo da su najverovatnije povezani sa ~iwenicom da stalno hodamo okolo kao da nosimo te`ak teret na le|ima, a tako|e i sedimo.

PROBLEMI SA VAREWEM

Mnogi qudi nisu svesni da lo{e dr`awe mo`e zna~ajno da uti~e na probavni sistem. Kada se telo pogrbi, prostor u trbu{noj dupqi se smawuje, {to mo`e izazvati pritisak na organe za varewe. Ovo usporava varewe, {to mo`e dovesti do nelagodnosti, nadimawa, pa ~ak i hroni~nih problema kao {to je sindrom iritabilnog creva (IBS). Tako|e, pognutost mo`e izazvati refluks kiseline i goru{icu, posebno posle jela.

RECEPT

MAFINI SA TIKVICOM

POTREBNO JE:

n 1 ve}a tikvica

n 2 jajeta

n 2 ka{ike pavlake

n 4 ka{ike uqa

n 1 ka{i~ica soli

n 2 ka{ike palente

n 100 g ovsene pahuqice

n 20 g susama

PRIPREMA:

Izrendati tikvicu, posoliti i ostaviti 20 minuta. Ocediti vi{ak vode.

Dodati jaja koja ste umutili viqu{kom, pavlaku, uqe, palentu i ovsene pahuqice.

Sve lepo izme{ati varja~om i sipati u korpice za mafine. Posuti susamom.

Pe}i na 180 C oko 20 minuta. Mafini su vrlo so~ni i mekani.

Prijatno !

UTICAJ NA DISAWE

I KAPACITET PLU]A

Na{e dr`awe direktno uti~e na respiratorni sistem, iako to na prvi pogled mo`da ne zvu~i o~igledno. Pogrbqeno dr`awe komprimuje grudni ko{, smawuje prostor plu}a i spre~ava pun kapacitet disawa.

Kao rezultat, telo dobija mawe kiseonika, {to mo`e izazvati ose}aj umora, smawenu koncentraciju i pad energije tokom dana.

Osim toga, mawe kiseonika u organizmu negativno uti~e na rad mozga i drugih organa, jer kiseonik igra kqu~nu ulogu u wihovom pravilnom funkcionisawu.

HRONI^NE GLAVOBOQE

I NAPETOST U VRATU

Kada je glava nagnuta napred ili su ramena pogrbqena, mi{i}i vrata i gorweg dela le|a rade ja~e nego {to bi trebalo da izdr`e te`inu glave.

Zbog stalne napetosti u ovim mi{i}ima ~esto se javqaju glavoboqe i migrene koje mogu postati hroni~ne. Napeti mi{i}i tako|e smawuju cirkulaciju

krvi u predelu vrata, {to mo`e dodatno pogor{ati glavoboqu i izazvati umor.

UTICAJ NA RASPOLO@EWE I MENTALNO ZDRAVQE Iznena|uju}e je koliko dr`awe mo`e uticati na na{e emocionalno stawe i mentalno zdravqe. Istra`ivawa pokazuju da pognutost mo`e pove}ati ose}aj stresa, depresije i anksioznosti. Kada stojimo ili sedimo uspravno, telo prirodno {aqe signale mozgu povezane sa boqim raspolo`ewem i samopouzdawem.

Pogrbqeno dr`awe, s druge strane, mo`e izazvati ose}aj nesigurnosti i tuge, koji se mo`e dodatno poja~ati u stresnim situacijama.

UTICAJ NA ZGLOBOVE I MI[I]E CELOG TELA Kada smo pognuti, telo nije u prirodnoj ravnote`i, {to dovodi do neravnomernog optere}ewa mi{i}a, ligamenata i zglobova. Vremenom, ovo mo`e da izazove bol u dowem delu le|a, kolenima, kukovima, pa ~ak i zglobovima jer svaki deo tela poku{ava da nadoknadi nepravilnosti.

Nedostatak nekih vitamina mo`e da izazove sindrom nemirnih nogu

Sindrom nemirnih nogu mo`e biti povezan sa nedostatkom odre|enih vitamina i minerala, poput vitamina B12 i gvo`|a, upozorava britanski lekar dr Asif Ahmed.

U TikTok video snimku, dr Ahmed obja{wava simptome ovog uobi~ajenog neurolo{kog poreme}aja koji mo`e uticati na qude svih uzrasta i ozbiqno poremetiti san.

Sindrom nemirnih nogu, poznat kao RLS, uzrokuje neprijatan ose}aj u nogama i ogromnu potrebu da se pomeraju, posebno dok se odmara ili le`i. Simptomi se ~esto intenziviraju no}u i mogu varirati od blage nelagodnosti do stawa koje dovodi do depresije, anksi-

l Obezbe|uje dotok kiseonika do }elija i tkiva: spana} sadr`i gvo`|e, koje uti~e na koli~inu hemoglobina u krvi. Hemoglobin je zadu`en za transport i skladi{tewe kiseonika u na{em organizmu. Sprovodi kiseonik od plu}a do svih }elija u qudskom telu.

l Ja~a tonus mi{i}a: nitrati koji su prisutni u spana}u odgovorni su za ja~awe mi{i}a. Sada nam je jasno zbog ~ega Popaj toliko voli spana}.

oznosti i nesanice.

Prema dr Ahmedu, postoje specifi~ni kriterijumi za dijagnostikovawe RLS-a.

l Nepodno{qiv ose}aj u nogama i potreba da se pomeraju, ~esto pra}eni ose}ajem bola.

l Simptomi su intenzivniji kada se osoba odmara ili le`i.

l Simptomi se ubla`avaju kada se kre}ete ili hodate.

l Pogor{awe simptoma no}u.

l Ne postoji drugi uzrok koji bi mogao objasniti simptome, {to je potvr|eno testovima krvi.

ULOGA VITAMINA

B12 I GVO@\A

Prema NHS i dr Ahmedu, iako sindrom nemirnih nogu ~esto nema o~igledan uzrok,

mo`e se povezati sa nedostatkom odre|enih hranqivih materija, kao {to su gvo`|e i vitamin B12.

RLS je tako|e ~est kod trudnica i mo`e se pogor{ati nekim lekovima. Va`no je nadoknaditi svaki identifikovani nedostatak, a u slu~aju ozbiqnih simptoma lekar mo`e preporu~iti

dodatnu terapiju. Qudi sa RLS-om ~esto pronalaze olak{awe masirawem ili pomerawem nogu. dr Ahmed savetuje svima koji imaju sli~ne simptome da se konsultuju sa svojim lekarom, koji mo`e da preporu~i prilago|eni tretman na osnovu simptoma, porodi~ne istorije i rezultata testova.

l Poboq{ava rad creva: vlakna iz spana}a pospe{uju varewe i poboq{avaju rad creva.

l Daje energiju i vitalnost: spana} u~estvuje u transportu energije do svih }elija u organizmu putem enzima koje sadr`i.

l Poboq{ava vid: vitamin A u kombinaciji sa opsinom, stvara pigment rodopsin koji se nalazi u mre`wa~i. Fotoreceptivne }elije mre`wa~e odgovorne su za vid pri slaboj svetlosti. Nizak nivo vitamina A i rodopsina uzrokuje

no}no slepilo. S obzirom na to da spana} sadr`i vitamin A, idealan je za poboq{avawe vida i spre~avawe pojave katarakte.

l Balansira krvni pritisak: minerali koje sadr`i spana}, posebno magnezijum i kalaj, zaustavqaju enzime koji pove}avaju pritisak, tako da je spana} idealan za osobe sa visokim pritiskom. l Bubrezi i {titna `lezda: Osobe sa poreme}enim funkcijama bubrega i mokra}ne be{ike

treba da izbegavaju spana} zbog oksalata, koji, ako su prisutni u ve}im koncentracijama u telesnim te~nostima, mogu dovesti do zdravstevnih tegoba. Osobama sa poreme}enim radom {titne `lezde tako|e se ne preporu~uje spana}.

l Protiv kancera: Oboleli od zlo}udnih bolesti treba {to ~e{}e da jedu spana}. Prilikom pripremawa spana} treba dinstati u sopstvenom soku sa malo uqa od maslina.

ZAKIVA^ NITNI

SKANDINAVKA UKR[TENICA

ISPRAVQA RUKOPISE

1. I 28. SLOVO AZBUKE PREMA, U PRAVCU NASEQE KOD VUKOVARA DOGOVARATI SE

ZA KUKURUZ

(SKR.)

DEPONOVAWE.

BAKALAR, ]ABA, UTEHA, TITANIK, T, LIBIDO, TRI, ASA, EVARAS,

EROTOMAN, KO[, LIVATI, OKARINA, OK, VAKAT, RELI, IP,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: DLETO, RAFAL, ATOLI, GIR, V, ANALE, NITER, A^, KA, MAST, SUSAM, IRMOLOGIJA, R,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Materijalno se obezbe|ivati, 2. Automobil - Vrsta jakog eksploziva, 3. Devoj~ica ({atr.) - Odsustvo s mesta zlo~ina, 4. Nota solmizacije - Male karike - Ni{ta (tur.), 5. Prili~no jako - Zidarski uglomer, 6. Ni do kojeg mesta - Vre}a od kostreti, ararina, 7. Jelo, hrana - Te~nosti u koje je unet vazduh - Simbol kalijuma, 8. Simbol ugqenika - Mu{ko ime, Ninoslav - Na kom mestu, 9. Imawe slobodnih seqaka u feudalizmu - Meksi~ka rakija, 10. Gr~ko slovo - Stari nomadski narod, Obri, 11. Kilopond (skr.) - Ko}ewe jari}a - Uzvik za terawe `ivine, 12. Orijentalno mu{ko ime - Vrsta crnog gro`|a i vina, 13. Uplivi - Vedro, kabao, 14. Visoki vojni ~in.

USPRAVNO: 1. Zaklowen kutak, zaklon - Deo ravni unutar kru`nice, 2. Stariji filmski re`iser Veqko - Alatke za zgrtawe, 3. Mesto kod Lu~ana - Benigni tumor `lezdastog tkiva - Amer. glumac ^arli, 4. U svakom slu~aju - Tek za~ete ideje, 5. Sedamnaesto slovo azbuke - Kengur - U narodnoj pesmi, sabqa o{tra sa obe strane, 6. Napad - Planina kod TrebiwaLi~na zamenica, 7. Li~na zamenica - Otpaci pri strugawu drveta - Ime franc. pisca Zole, 8. Napadi, nasrti - Terawe stoke uz uzvike „ae“ - Oznaka za metar, 9. Nadarenost - Sitan iver, 10. Drugi, ostali - Pove}a ~a{a s dr{kom - Ov~ja mast, 11. Proro~ica, vra~ara (gr~.) - Ital. dramski pisac nobelovac, 12. Propovednice moralnih na~ela - Izraelska peva~ica.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: AVATIZBRIW SE, AUTO, TITANIT, KLINKA, ALIBI, LA, ALKICE, I^, OJAKO, VINKLA, NIDOKLE, ARAR, I]E, AERATI, K, C, NINOJE, GDE, ALOD, TEKILA, OMEGA, AVARI, KP, JAREWE, I[, RA[ID, MERLOT, UTICAJI, KOFA, GENERAL-MAJOR.

NADA OBRI] 11 GODINA RADILA U OP[TINI KAO PRAVNIK I SVAKI VIKEND JE PEVALA: Zbog jedne stvari je dala otkaz

Nada Obri} zapo~ela je muzi~ku karijeru 1971. jo{ kao student Pravnog fakulteta u Sarajevu. Od samog starta bila je veoma popularna i uvek je imala hit pesme, ali i ona, kao i wena porodica, bavqewe pevawem shvatali su kao hobi i dodatni posao.

Zato je Nada Obri} odmah po sticawu diplome pravnika prihvatila posao u op{tini Centar u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, gde je radila punih 11 godina.

„Radila sam kao pravnik i, bez la`ne skromnosti, bila sam veoma uspe{na u tome. ^ak sam re{avala i sporove, kao sudija, izme|u qudi. Tada je tako bilo. Nisam imala nijedan problem zbog toga {to sam bila poznata peva~ica, kolege na poslu nisu obra}ale pa`wu na to. Mada, moram da priznam da je u po~etku bilo negodovawa „kako }e ona da radi kad peva, da li }e posti}i na poslu“ i tome sli~no“, prisetila se Nada u emisiji „Iz profila“.

Tada je ona, da bi stala na put prozivkama, uvela jedinstven na~in rada u Jugoslaviji, koji je pokazao da je ona vrlo ve{ta u svojoj profesiji.

„Mo`ete li da verujete da sam uspela da izdejstvujem da op{tina Centar u Sarajevu jedina radi na normu. Svaki zaposleni je imao odre|en broj predmeta koji je morao da odradi tokom meseca. Po tome smo bili jedinstveni u celoj Jugoslaviji, ali meni je tako odgovaralo jer sam ja postizala sve i vi{e niko nije mogao da ka`e da se ja, daleko bilo, izvla~im s posla ili da mawe radim. Tako sam punih 11 godina radila kao pravnik i vikendima sam pevala. E onda je 1981. do{ao momenat da moram da se odlu~im. Ve} je bilo jasno da sam na vrhu estradne scene i da je to moja budu}nost, pa sam dala otkaz u op{tini“, rekla je Obri}eva.

„SVE [TO @ELIM U OVOM TRENUTKU…“: Ovako je nastala pesma uz koju je sahrawen @arko Lau{evi}

Pre godinu dana napustio nas je na{ slavni glumac @arko Lau{evi}, ostavi{i iza sebe brojne uspe{ne uloge. Jedno od wegovih najpoznatijih ostvarewa jeste uloga [iqe u seriji „Sivi dom“. Re~ je o seriji sa sredine osamdesetih, koja se bavi temom maloletni~ke delikvencije i sudbinama zatovorenika u Vaspitno-popravnom domu u Kru{evcu. Kako se serija bavi ozbiqnom i tu`nom tematikom, bilo je potrebno da takva pesma prati pri~u. Odluka je pala na melodiju pesme „Jedne no}i u decembru“ koju u originalu izvodi Kemal Monteno. Tekst su prilagodili seriji i nosi naziv „Sve {to `elim u ovom trenutku“, a postala je popularna isto kao i sama serija. „U ]i}evcu smo ustajali u 5 ujutru. Glavni problem je bio, {to je trebalo da cela u~ionica peva pesmu, a ja da sviram na usnoj harmonici. 20-tak statista i pet glumaca! Razmi{qao sam {ta da radimo. Na usnoj harmonici ne umem ni{ta pametno da sviram, osim nekih bluz rifova. Palo mi je na pamet, da to mora da bude ne{to {to svi, koliko-toliko znaju. Ina~e, kako i kada da uve`bam 30-tak qudi da horski pevaju ne{to {to prvi put ~uju“, rekao je u intervjuu muzi~ar Aleksandar Filip, pa dodao: „Odlu~io sam se za „Jedne no}i u decembru“ od Kemala Montena. Me|utim, pod utiskom koreografije i na{ih uloga na~isto smo iskvarili celu pesmu i to nije li~ilo ni na {ta. Ali, kada sam zapevao prve stihove pesme „Sve {to `elim u ovom trenutku…“ svima se dopalo. Pesma u tom trenutku nije ni bila zavr{ena, a kasnije je Du{an koji je u grupi „Far“ svirao bas gitaru dopisao refren. Tako je sve po~elo“.

Iako Lau{evi} nije imao mnogo teksta za ulogu [iqe, donela mu je veliku popularnost, a uz pesmu „Sve {to `elim u ovom trenutku“ ispra}en je na ve~ni po~inak.

„Iznad svih ostalih fantasti~nih glumaca koji se pojavquju u seriji, najvi{e se istakao Lau{evi}. Imao je najte`u ulogu [iqe, koji tokom svih 12 epizoda gotovo da i ne progovara. Ta uloga ostavila je veliki pe~at u wegovoj karijeri i mislim da nikad posle toga nije odigrao tako zahtevnu rolu“, ispri~ao je jednom prilikom scenarista Gordan Mihi}.

U seriji su se pojavila mnoga poznata imena, poput Bate @ivojinovi}a, Bore Todorovi}a, Nikole Koja, Mi{e Janketi}a, Zorana Cvijanovi}a, Dragana Nikoli}a…

Me|utim, uprkos tome @arko Lau{evi} uspeo je da privu~e najvi{e pa`we, posle ~ega je postao idol mnogima.

„Znam da je tada `enski deo populacije ludeo za wim! Mnogi mu{karci, naro~ito sredwo{kolci, brijali su jedan deo desne obrve, ba{ kao {to je @arko imao u seriji.

„NE RAZUMEM KAKO SE TO GRADI“: Danica Maksimovi}

na RTS rekla da

se

u

Novom

Sadu desio zlo~in, voditeq odmah promenio temu

Glumica Danica Maksimovi} izrazila je na Radio televiziji Srbije (RTS) sau~e{}e porodicama nastradalih u uru{avawu nadstre{nice na @elezni~koj stanici Novi Sad, kada je poginulo 15 osoba.

Na po~etku gostovawa u emisiji „Jedan dobar dan“ na javnom servisu, Danica Maksimovi} je rekla da joj je mnogo te{ko ovih dana zbog velike tragedije koja se dogodila u Novom Sadu. „Svako je mogao da se na|e tamo i pitawe {ta je slede}e. Ne razumem kako se to gradi, {ta se gradi, ko su qudi koji tako nesmotreno ostave optere}ewe na tome. To je fakat renovirano. Svi govore da je to zlo~in. Zlo~in jeste zato {to se to nije proverilo“, rekla je Maksimovi}, a voditeq je odmah nakon toga preusmerio razgovor na predstavu Jenki Rouz, uz „izviwewe {to tako ska~e na drugu temu“. Maksimovi} je na to, uz osmeh prokomentarisala „prelazimo… imamo malo vremena“.

Podsetimo, u uru{avawu nadstre{nice na @elezni~koj stanici Novi Sad 15 osoba je poginulo, dok je dvoje te{ko povre|eno i nalaze se u bolnici.

NA[A PEVA^ICA BILA NASTAVNICA

Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu saop{tilo je da je do sada saslu{alo ukupno 72 osobe, povodom tragi~nog doga|aja koji se odigrao 1. novembra, kada je do{lo do obru{avawa nadstre{nice @elezni~ke stanice u tom gradu.

Do sada niko za wu nije krivi~no odgovarao, a od nadle`nih je ostavku podneo jedino ministar gra|evine Goran Vesi}.

Zbog pogibije 14 qudi na @elezni~koj stanici, u Novom Sadu je 5. novembra organizovan veliki protest gra|ana sa nekoliko desetina hiqada qudi, sa zahtevom da svi koji su direktno i indirektno krivi za tragediju koja se desila 1. novembra, podnesu ostavke, ali i da krivi~no odgovaraju.

KOSOVU,

bak{i{a

i `ivi u dvorcu

Folk peva~ica Jana Todorovi}, puni klubove u svakom gradu i dr`avi, i rado je vi|en gost na mnogim svadbama i ro|endanima, posebno romskim veseqima. Ono {to je malo poznato jesu detaqi iz wenog privatnog `ivota, ali i po~eci kada je re~ o muzi~koj karijeri.

Peva~ica Jana Todorovi}, ~ije je pravo ime Dragana, zavr{ila je sredwu muzi~ku {kolu u Pri{tini, a pevawem je po~ela da se bavi ve} sa 14 godina. Nakon {to je 1992. godine izdala prvi album, koji nije bio popularan i slu{an, Jana je odlu~ila da prihvati posao nastavnice muzi~kog u jednoj osnovnoj {koli na Kosovu i Metohiji. Me|utim, krajem devedesetih izdaje drugi album, koji je bio boqe ispra}en od prvog, i tada peva~ica odlu~uje da odustane

od karijere u prosveti i nastavi put estrade, pi{e Puls Online Kada je re~ o qubavnom `ivotu folkerke, weno srce vi{e od 25 godina pripada Ivanu Todorovi}u – wen suprug koji joj je neizmerna podr{ka. Ono {to pre par godina privuklo veliku pa`wu kada je ovaj par u pitawu, jeste Ivanova imovina, naime, wegov otac je multimilioner koji poseduje vile, dvorac, vozni park i mnoge druge nekretnine. Tako peva~ica i wen

suprug imaju zamak u blizini Nirnberga u Nema~koj. I to je, prema pisawima medija, kupio Janin svekar Sveta Todorovi}, a ovo zdawe prostire se na ~ak 16 hektara. Pored dvorca su i jezero, vozni park, poseban deo za `ivotiwe i drugo. Tako|e pre dve godine pri~alo se o tome i da je svekar Jane Todorovi} kupio ceo sprat u jednoj zgradi koja se nalazi u Beogradu na vodi i to za ne{to mawe od 15 miliona evra.

„BEZ WE, NE BIH BIO OVAKAV KAKAV JESAM“: Ovo je 20 godina mla|a supruga Mikija Manojlovi}a

Glumac Predrag Miki Manojlovi} ve} vi{e od 20 godina je u braku sa koleginicom Tamarom Vu~kovi}.

Gluma~ki par je u braku od 1992. godine i imaju sina Ivana, a tokom karijere imali su i priliku da sara|uju na seriji „Na terapiji“. Osim ovde, Tamaru smo gledali i seriji “Broz i ja”, kao i u filmovima “Simpatija i antipatija” i “Polo`ajnik”. Tako|e, ona godinama igra u JDP-u, gde je i direktorka. Detaqi iz wihove qubavne pri~e malo su poznati javnosti, a Miki je u jednom od retkih intervjua o privatnom `ivotu otkrio za{to mu je susret sa Tamarom bio sudbonosan.

„Tamaru sam sreo dok sam radio predstavu ‘Zlo~in i kazna’. Se}am se da sam javno govorio o budu}oj premijeri i rekao kako sam sreo veoma talentovanu mladu glumicu Tamaru Vu~kovi}. Ni sawao nisam da }e Tamara postati i ostati moja `ivotna qubav, da }e po}i sa mnom u inostranstvo, a jo{ mawe da }emo dobiti sina“, ispri~ao je Miki Manojlovi} jednom prilikom za magazin “Story”, te dodao:

„Ona mi je najve}a podr{ka u svim mojim profesionalnim izborima. Bez we, ni ja ne bih bio ovakav kakav jesam, bez we bio bih ko zna gde, utapaju}i se u ne znam koga i zapu{taju}i svoje korene nimalo ne bih doprinosio drugim kulturama, kao ni one meni“.

NOVAK OTKRIO TAJNE KAKO JE POSTAO NAJVE]I, ALI SKORO NIKO NE MO@E DA IH ISKORISTI:

„Bojim se da izgubim i da me neko gleda posledwi put“

Najboqi teniser u istoriji Novak \okovi} otkrio je deo recepta kako je postao to {to jeste. Sports Ilustrejted je objavio neke od saveta koje mla|i teniseri mogu da iskoriste, ali }e mali broj wih mo}i sve da ih primeni.

Novak je pri~ao o strahu, opa`awu kao va`nom oru`ju, o svim aspektima igre u kojoj je osvojio 24 grend slem trofeja. Sada, kada se wegov najve}i rival Rafael Nadal povla~i i dve godine nakon {to je u penziju oti{ao Roxer Federer, mo`da mu je uminuo strah o kom pri~a da mu je dugo motivator, a ne prepreka.

„Bojim se da izgubim me~. Bojim se da razo~aram sebe. Bojim se da razo~aram trenera. Bojim se da ne}u odigrati onako kako svi o~ekuju od mene. Mo`da je ovo prvi i posledwi put da me neki navija~ gleda. Oni `ele da vide najboqu verziju… svi ovi zahtevi stvaraju visoku intenzivnost“, ispri~ao je Novak, a preneo SI.

Borbu ne svodi na razmene sa mre`e i osnovne linije, ve} poru~uje teniserima da gledaju {ire.

„Bitka je mnogo vi{e od trenutka kada se suo~ite jedan sa drugim. U tenisu, kada mewamo strane, kada sedimo na klupi, gledam na veliki ekran kada prikazuju mog protivnika. Kako pije vodu? Da li se vi{e znoji nego obi~no? Kako di{e?“, ka`e Novak.

^esto je tokom godina bio na udaru publika koje nisu bile naklowene wemu, ve} Nadalu i Federeru. Bilo je mnogo momenata kada ga je i to vodilo napred.

U finalu Vimbldona 2019. godine, \okovi} je bio poen od gubitka od Federera i publika je do granice neprijatnog bila na strani Federera.

„Volim da to preokrenem na svoj na~in: Kada publika peva ‘Roxer, Roxer’, ja ~ujem ‘Novak, Novak’. Zvu~i glupo, ali poku{avam da ubedim sebe da je to ba{ tako“.

Da nije u tom me~u disao mirno i kad je bilo najte`e, danas mo`da ne bismo o wemu slu{ali kao o najve}em svih vremena, mada mnogi i daqe Federera tako gledaju, a neki i Nadala.

„Svesno disawe je veoma va`no za mentalni rad, naro~ito u trenucima kada si pod stresom. U individualnom sportu, nemate nikog ko }e vas zameniti ako ne{to krene u pogre{nom smeru. Stvarno poma`e da se ponovo fokusira{. Normalno je da do`ivqava{ sumwe i strahove, da bude{ negativan, stresiran, pesimista u svojoj glavi. Ali, va`no je da se vrati{ u trenutni trenutak“, obja{wava Novak.

Nekada je, ipak, neophodno da se pobegne od svega.

„Kao sportista, lako je pomisliti da svaki trenutak kada ne trenira{, ili ne razmi{qa{ o svom sportu, neko te susti`e. Ali, to nije ta~no. Va`no je trenirati, ali isto tako mo`e biti va`no i ne trenirati. I}i u {etwu, provoditi vreme sa porodicom, ~itati. To poma`e u odr`avawu ravnote`e“, ka`e \okovi}, koji je mnogo puta pobe|ivao na iskustvo i naro~ito to radi posledwih godina kada noge vi{e nisu toliko brze.

„Pre deset godina sam bio malo br`i. Ali, danas igram pametnije. Tako|e, boqe se nosim sa stresom nego {to sam to ranije radio. Razumevawe kako da se nosim s wim — jer sam bio u tim momentima mnogo puta vi{e prednost je koja ne mo`e da se meri“, zakqu~uje Novak.

RAFAEL NADAL NIJE MOGAO DA ZADR@I SUZE: Rafa se "raspao" od emocija

na svom posledwem turniru

[panski teniser Rafael Nadal oprosti}e se od profesionalnog igrawa tenisa u Dejvis Kupu, a priliku za "posledwi ples" ima pred svojom publikom u Malagi, gde igra svoj prvi me~, protiv holandskog igra~a, Botika Van De Zand{lupa.

Ogromno interesovawe vladalo je za ovaj doga|aj, a koliko je svima te{ko zbog Rafinog penzionisawa, govori i to {to se na svakom metru prakti~no mogu videti natpisi "Hvala, Rafa".

Emotivno je bilo i pre po~etka me~a, tokom intonirawa himne, kada je Rafa Nadal i zaplakao.

*Uz to, teniseri reprezentacije [panije, nosili su zastavu pokrajine Valensije, u znak solidarnosti zbog stravi~nih poplava, koje su zadesile tu pokrajinu.

Nakon toga, usledio je i minut }utawa, za sve `rtve ove jezive tragedije.

ZVEZDA POTVRDILA:

Gore}e na derbiju!

Ko{arka{i Crvene zvezde do~eka}e u ~etvrtak (20.00) ekipu Partizana u me~u desetog kola Evrolige, a klub sa Malog Kalemegdana potvrdio je da }e i gosti imati podr{ku sa tribina.

Kako je Sportal najavio, Crvena zvezda Meridianbet dala je Partizanu ulaznice za wihove navija~e.

Zvezda je tim povodom izdala i saop{tewe.

DA DERBI PONOVO BUDE - DERBI

KK Crvena zvezda Meridianbet obave{tava javnost da }e na utakmici 11. kola Evrolige izme|u KK Crvena zvezda Meridianbet i KK Partizan, koja je na programu u ~etvrtak od 20 ~asova biti prisutni navija~i oba tima.

KK Crvena zvezda Meridianbet i zvani~no je ponudio KK Partizan 1000 ulaznica za poseban sektor Nivo 400 za utakmicu koju organizuje na{ klub, na bazi reciprociteta i uz adekvatnu razmenu i kada crveno-beli gostuju u januaru istom rivalu! Ideja za ovakav predlog le`i u ~iwenici da je derbi kroz decenije bio utakmica kojoj su prisustvovali navija~i oba tima!

U nameri da sa~uvamo takvu instituciju derbiju koju su gradile generacije pre nas na terenu i na tribinama, KK Crvena zvezda

Meridianbet u dogovoru sa navija~ima kluba, a u `eqi da povrati ovu instituciju i vi{edecenijski obi~aj, ponudio je odre|eni kontigent ulaznica gostuju}em klubu.

Dogovor je postignut, pa }e na predstoje}em derbiju, kao i na revan{u u januaru, biti prisutni navija~i oba tima (1000 ulaznica za navija~e Crvene zvezde na utakmici koja je na programu 31.01.2025 .godine).

Ovim putem apelujemo na sve koji planiraju da prisustvuju utakmici u ~etvrtak, da sve protekle u najboqem redu, da po{aqemo najlep{u sportsku sliku celom svetu i da sve bude u duhu sportskog fer-pleja, i da se ovaj trend nastavi.

Novi evroliga{ki derbi izme|u Crvene zvezde i Partizana zakazan je za ~etvrtak u 20 ~asova, a kao {to je na{ portal

Evroliga objavila dokumetarac o "ve~itima":

dan ranije najavio – crno-beli }e imati podr{ku navija~a na ovoj utakmici.

Crveno-beli su najve}em rivalu ponudili 1.000 karata, a Partizan je to prihvatio. To tako|e zna~i i da }e crveno-beli imati podr{ku od hiqadu navija~a kada Parni vaqak bude doma}in evroliga{kog derbija.

Do sada je ~esto znalo da dolazi do sukoba izme|u navija~a ova dva tima, pa su Zvezda i Partizan dogovorili da na me~evima ABA lige nema gostuju}e publike. Ipak, u eliti je situacija malo druga~ija, a ~ini se da }e oba tima imati podr{ku svojih fanova na obe utakmice.

Podsetimo, Crvena zvezda derbi do~ekuje na skoru 5-5, dok Partizan ima svega dva trijumfa iz deset odigranih me~eva.

Derbi koji razdvaja i ujediwuje grad

Uo~i susreta Crvene zvezde i Partizana u 11. kolu, Evroliga je objavila dokumentarac o "ve~itom rivalstvu" srpskih klubova.

Najve}i srpski klubovi }e u ~etvrtak od 20 ~asova odigrati novi evroliga{ki ve~iti derbi, peti put u istoriji.

Tokom prethodne dve sezone, Crvena zvezda Meridianbet i Partizan su odigrali po dva derbija u elitnom takmi~ewu, a u obe sezone je me|usobni skor bio izjedna~en (1-1).

Uo~i novog susreta, Evroliga je objavila dokumentarac "Derbi koji razdvaja i ujediwuje grad".

U srcu evropske ko{arke le`i rivalstvo koje prevazilazi sport. U Beogradu, gde Partizan i Crvena zvezda dele grad, ali mu razdvajaju du{u, ko{arka nije samo igra – to je na~in `ivota. Kroz pristup bez presedana, ova dokumentarna serija gledaoce vodi duboko u srpsku ko{arka{ku kulturu, gde svaki derbi obara rekorde pose}enosti i stvara istoriju.

Opis Evrolige

O derbiju uz mnogo emocija govorili @eqko Obradovi}, Kevin Panter, Bogdan Bogdanovi},

Dobri}:

Nikad

Treneri: @eqko Obradovi} i Janis Sferopulos

Frenk Kaminski, Aleksa Avramovi}, Matijas Lesor, Nemawa Nedovi}, Igor Rako~evi}, Fredi Gilespi, Rokas Giedraitis, Branko Lazi}, kao I legende Bo`idar Maqkovi} i Vladislav Lu~i}, i najve}i navija~i oba tima. Svi znaju da su ovo specijalne utakmice. Qudi prate ovaj me~ {irom sveta, ne samo u Srbiji i Evropi. Interesantno je jer je emotivno, nema mnogo ko{arka{kih utakmica na kojima mo`ete da vidite tako ne{to, ka`e @eqko Obradovi}.

mi nije dosta derbija, tabela

Evrolige ne pokazuje pravi kvalitet Partizana

Ogwen Dobri}, ko{arka{ Crvene zvezde, bio je izuzetno raspolo`en nakon sjajne partije u 9. kolu ABA lige.

Naredni me~ Zvezda }e igrati protiv Partizana, u okviru 11. kolu Evrolige.

“Derbi je uvek poseban. Nebitno da li je Evroliga ili ABA liga.

Jednostavno, svi `ele da igraju tu utakmicu i jedva je ~ekaju. Mislim da }e biti izuzetno kvalitetno i naprono. Te{ko je do}i do pobede u derbiju. Potreban nam je svaki igra~, momenat, kako bi do{li do bitne pobede. Nadam se da }e sve biti kako treba”. Zvezda je na 5-5 u Evroligi,

dok Partizan ima skor 2-8, ali Dobri} je jo{ jednom pokazao koliko po{tuje crno-bele.

“Iskreno, mislim da tabela ne pokazuje pravi kvalitet Partizana. Derbi je jako napeta utakmica i verujem da }e biti veoma kvalitetan, a mi se nadamo da }emo mi do}i do pobede”.

I 276 MILIONA JE MALO!

Dokaz da je Denver je bez Joki}a u`asan, a sa wim nikad boqi

Koliko je Nikola Joki} zna~ajan za igru Denver Nagetsa vi{e je izli{no govoriti, ali se sada pojavio jo{ jedan statisti~ki podatak, koji pokazuje da ono {to na{ centar radi u fran{izi iz Kolorada nikada nije vi|eno u istoriji NBA lige. Ma, ni blizu.

Denver Nagetsi se trenutno nalaze na skoru 7-5, a dva posledwa poraza do{la su usled izostanka Nikole Joki}a. Momak iz Sombora se nije na{ao u sastavu u dva prethodna me~a iz privatnih razloga, a mnogi navode da se radi o tome {to wegova supruga Natalija treba uskoro da se porodi. Naravno, Denver je bez Nikole izgledao mnogo lo{ije na terenu, glatko su izgubili oba me~a, a sada se pojavio i statisti~ki podatak koji govori o dominaciji trostrukog MVP igra~a NBA lige. Naime, Nagetsi sa Joki}em na parketu imaju ofanzivni rejting od 125.8. To zna~i da u proseku sa Nikolom na parketu posti`u 125.8 poena na sto poseda - pore|ewa radi, najboqi rezultat koji je neka ekipa postigla u istoriji NBA lige je 123.2 poena na sto poseda.

Sa druge strane, najgori ofanzivni rejting u istoriji NBA lige je 92.2, odnosno postignuta 92.2 poena na sto poseda. Ekipa Majka Melouna je bez Nikole na svega 86.3.

Bez Nikole su nagori tim u istoriji NBA lige, sa Nikolom najboqi ikada. Reprezentativac Srbije je 2022. potpisao petogodi{wi ugovor vredan 276 miliona dolara - ~ini se da je i to malo za ove nestvarne partije koje on pru`a.

Podsetimo, u dosada{wem toku sezone je Joki} u proseku ubacivao oko 30 poena, a ima i 14 skokova i 12 asistencija po utakmici, a u svim parametrima se nalazi u vrhu ove lige.

STEFAN JOVI] POSTAO KAPITEN, OTKRIO KAD MU JE PE[I] REKAO I DA LI JE PRI^AO SA KUMOM BOGDANOM:

„Do{ao je red i na mene“

Srpski ko{arka{ i reprezentativac Stefan Jovi} prokomentarisao je ~iwenicu da }e biti kapiten Srbije u predstoje}im me~evima.

Plejmejker Valensije je izabran za kapitena pred me~eve sa Danskom u kvalifikacijama za Evrobasket, a odluku je saop{tio selektor Svetislav Pe{i}.

Jovi} je jedan od najstarijih i najiskusnijih igra~a posledwih godina u nacionalnom timu.

„Pa, do{ao je na mene red kao najstariji. Ni{ta se tu ne}e zna~ajno promeniti. Drago mi je, ~ast je i privilegija da sam prvi put kapiten reprezentacije. Mala je ~ast i privilegija. Imamo Dansku pred nas, imamo malo vremena za pripreme, dosta novih lica, ali dosta i starih lica. Imamo tri dana da se spremimo za prvu utakmicu, neke stvari smo pogledali, pro{li sa selektorom. Danas je prvi treningi da iskoristimo {to boqe ovo vreme“, rekao je Jovi} pred novinarima.

Srbija prvi me~ igra 21. novembra u gostima (18.00), a drugi tri dana kasnije kod ku}e (20.00) protiv istog rivala.

„Videli smo dosta stvari koje su atipi~ne, dosta drug~aiji stil igre u odnosu na ono kad igraju Ife Lundberg i [ilds, dosta je agresivnija kod ku}e. Dosta tr~awa, {uteva za tri poena, za to treba da budemo spremni i to su neke prve informacije koje smo dobili“, ka`e Jovi}.

Wegov kum je Bogdan Bogdanovi}, sa kojim ka`e da se ~uo, a otkrio je i kada je saznao da }e nositi traku.

„^uli smo se, ali nismo pri~ali. Nisam znao do pre dva sata da }u biti kapiten, danas sam stigao. Nisam stigao da ga obavestim, sigurno je da ni on ne zna“, ka`e Ni{lija.

Zadovoqan je {to posle Mundobasketa u Manili i Olimpijskih igara u Parizu (srebro i bronza) Srbija ima istog selektora.

„Sve ono {to smo pokazali ovog leta i pro{log, to je kontinuitet koji imamo. Ja sam sre}an, prvo {to je Kari ostao s nama, {to sam ja opet tu posle preskakawa ovog ciklusa Olimpijskog. To je dobra podloga za Evrobasket“, uveren je Stefan Jovi}.

POTRESNA ISPOVEST VLADIMIRA STOJKOVI]A:

„Otac mi je preminuo usred me~a, Zvezdan Terzi} me sa~ekao sa novinama“

Reprezentacija Srbije nije uspela da savlada Dansku i obezbedi plasman u ~etvrtfinale Lige nacija.

Srbija je imala {anse, ali ih nije iskoristila, a dan posle utakmice je o me~u pri~ao i nekada{wi reprezentativac Vladimir Stojkovi} koji je tom prilikom otkrio i neke potresne detaqe iz svog `ivota.

„Otac mi je bio golman, a i brat je golman. Wegov sin, moj ne}ak, tako|e je golman, trenutno igra u Saudijskoj Arabiji. Moja deca su tako|e vezana za fudbal – Lav je golman, dok Vladan povremeno `eli da igra, a povremeno da brani“, ispri~ao je Vladimir Stojkovi}.

Onda je otkrio i te`ak detaq iz svog `ivota.

„Otac mi je preminuo tokom utakmice u Kazahstanu, dok smo igrali kvalifikacije. Bio je to dug let avionom, se}am se da smo po povratku, nakon utakmice, sleteli na na{ aerodrom. Tada{wi predsednik Saveza, Zvezdan Terzi}, je bio tu, a

voza~ iz Saveza je kupio novine. Na wima sam video vest o smrti mog oca – to se desilo ba{ dok sam sleteo. Bio je to potpuni {ok. Bio sam pozvan od strane brata i kuma, koji su mi obavili poziv u trenutku kada sam gledao vest u novinama“, rekao je Vladimir Stojkovi} na televiziji K1.

Sli~nu situaciju je imao i sa majkom.

„Sli~nu situaciju imao sam i 2012. godine. Nakon utakmice, dok sam se masirao, pomo}ni

[TUTGART PRED ZVEZDU:

„Oni su nasilnici,

Fudbalski klub [tutgart oglasio se pred utakmicu protiv Crvene zvezde i izme|u ostalog, posvetio se i navija~ima crveno-belih.

Crvena zvezda do~ekuje [tutgart u sredu, 27. novembra, u petom kolu Lige {ampiona, a nema~ki klub se obratio svojim navija~ima.

[tutgart je dao nekoliko saveta svojim navija~ima pred gostovawe u Beogradu.

„Navija~ima savetujemo da organizuju dolazak i odlazak autobuskim ponudama. Ove autobuske ture }e se verovatno okupqati na

trener Qubi{a Rankovi} mi je dao telefon. U tom trenutku je jako stegao moju ruku oko vrata. Nije mi bilo jasno {ta se doga|a. Slu{am svog brata, a Qubi{a me sve ja~e stezao. Tada mi je brat saop{tio da je moja majka preminula. Tada sam shvatio zbog ~ega me je Qubi{a tako dr`ao, kako ne bih reagovao na tu`nu vest“, kazao je Vladimir i dodao: „Siguran sam da je moj otac `eleo da ja igram tu utakmicu, iako se sve desilo dva dana pred me~ sa Portugalom“.

kriminalci…“

grani~nom prelazu u Srbiju i bi}e u pratwi srpske policije u koloni, direktno do gostuju}eg dela na stadionu. Za navija~e koji do Beograda ne putuju autobusom, trenutno se ispituje ponuda {atl autobusa od stanice u centru Beograda do stadiona. Uop{teno govore}i, trebalo bi odgovorno da se nosite sa konzumacijom alkohola tokom va{eg putovawa, pre utakmice i tokom posete stadionu. Posle utakmice mo`e se o~ekivati blokada do 120 minuta, tokom kojih se stadion ne mo`e napustiti“, poru~io je [tutgart na zvani~nom sajtu.

Nema~ki klub je jedan deo teksta posvetio i navija~ima Crvene zvezde.

„Jedan deo navija~a Crvene zvezde smatra se nasilnim i pripadnici su organizovanog kriminala. Izri~ito savetujemo svim navija~ima [tutgarta koji `ele da budu u Beogradu da ne nose vidqivu navija~ku ode}u i ne skandiraju navija~ki. Delovi navija~a Crvene zvezde i Partizana aktivno su u pro{losti tra`ili sukobe sa gostuju}im navija~ima na podru~ju grada i to }e se na`alost o~ekivati i u ovoj utakmici“, naveo je bundesliga{ki klub.

THURSDAY l ^ETVRTAK 21. 11. 2024.

PRVE RE^I PIKSIJA POSLE NEUSPEHA SRBIJE PROTIV DANSKE:

„Ovo mi je jako te{ko palo“

Dragan Stojkovi} Piksi, selektor fudbalske reprezentacije Srbije, komentarisao je remi "orlova" protiv Danske u Leskovcu (0:0).

Srbija je ovim remijem zavr{ila na tre}oj poziciji u ~etvrtoj grupi Lige nacija i predstoji joj bara` za opstanak u A diviziji ovog takmi~ewa. Piksi je komentarisao neuspeh.

„Znate kako, te{ko mi je pao ovaj rezultat, moram da budem iskren. On ne oslikava ono {to smo odigrali na terenu. Bili smo daleko bli`i pobedi nego Danska. Stvorili smo jako puno prilika i {uteva, preko 20 puta. Momcima nemam {ta da zamerim. Vrlo sam ponosan kako su branili i predstavqali dres Srbije. Fudbal je takav, morate da ga prihvatite. Zbog toga mi je jako te{ko, ali idemo daqe, `ivot te~e daqe“, rekao je Dragan Stojkovi} Piksi posle utakmice.

Srbija je imala nekoliko velikih prilika. „Mi smo hrabro u{li, kao {to smo i najavqivali. Odigrali smo maksimalno i dali sve od sebe. Ta vrsta tr~awa, borbenosti, koncentracije i strahovite `eqe za pobedom, to smo pokazali. Qudi koji su gledali utakmicu su to videli. Ali, falio je gol da bi utisak bio potpun.

VLAHOVI]U KRIVO ZBOG REMIJA:

Ako u fudbalu ne date gol, te{ko mo`ete da slavite“. @reb za bara` je u petak. „Mi ve} 22. letimo za Nion, gde }e biti `reb za bara`. O~ekivali smo da dobijemo i damo jedan gol. Imao sam ose}aj da }e biti tesno i da }e jedan gol odlu~iti. Na kraju ga nismo dali, ali makar smo poku{ali“, zakqu~io je Piksi.

„@ao mi je, najboqi me~ Srbije u posledwe dve godine, a idemo te`im putem u kvalifikacije“

Fudbaler Srbije Du{an Vlahovi} razo~aran je posle utakmice Srbije i Danske u Ligi nacija, odigranoj u Leskovcu.

Srbija je odigrala nere{eno sa Danskom 0:0 na stadionu „Dubo~ica“ u Leskovcu i to je zna~ilo tre}e mesto u grupi 4 u diviziji A.

POZNATI

SVI [E[IRI, BI]E MNOGO TE[KO: Srbija

po

svaku cenu `elela da izbegne ovakav put do Svetskog prvenstva

Odigrala je Srbija odli~an me~ protiv reprezentacije Danske, ali je na kraju ostala bez pobede.

U posledwem, {estom kolu Lige nacija, „orlovi“ su odigrali 0:0 pa nisu uspeli da se plasiraju u ~etvrtfinale, ve} igrati utakmicu bara`a za opstanak u elitnoj diviziji.

Srbija je uz to ostala i bez prvog {e{ira na predstoje}em `rebu za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo jer joj je za to bila potrebna pobeda nad selekcijom Danske.

Srbija }e 13. decembra saznati rivale na putu do Mundijala koji se 2026. godine igra u Meksiku, SAD-u i Kanadi, a ako nas ne pogleda sre}e, put do plasmana bi mogao da bude izuzetno te`ak. Plasman }e obezbediti samo 12 pobednika grupa, dok }e drugoplasirani zajedno sa jo{ ~etiri tima iz Lige nacija {to je ukupno 16 timova probati da izbore jedno od preostala ~etiri mesta. Kada je u pitawu sastav {e{ira, oni izgledaju ovako.

Prvi {e{ir: Francuska, [panija, Engleska, Belgija, Holandija, Portugal, Italija, Nema~ka, Hrvatska, [vajcarska, Danska i Austrija.

Drugi {e{ir: Srbija, Ma|arska, Ukrajina, Turska, [vedska, Vels, Poqska, Slova~ka, Rumunija, Gr~ka, Norve{ka i ^e{ka. Tre}i {e{ir: [kotska, Slovenija, Irska, Finska, Gruzija, Albanija, Severna Makedonija, Island, Bosna i Hercegovina, Severna Irska, Crna Gora i Izrael.

^etvrti {e{ir: Bugarska, Luksemburg, Belorusija, Jermenija, tzv. Kosovo, Kazahstan, Azerbejxan, Estonija, Kipar, Letonija, Farska Ostrva i Litvanija.

Peti {e{ir: Moldavija, Malta, Andora, Gibraltar, Lihten{tajn i San Marino. Za „orlove“ }e kqu~ biti rival iz pvog {e{ira jer to mo`e da bude i neki gigant poput [panije, Francuske, Engleske, Nema~ke, ali i lak{i rivali poput [vajcarske, Danske i Austrije.

SRBIJA U PROBLEMU:

Iza{ao je sa terena u 88. minutu zbog povrede, ~ini se zadwe lo`e, nakon {to je imao mnogo {ansi da postigne pogodak.

Ili je branio raspolo`eni golman Danske, ili Du{an nije bio dovoqno precizan, uglavnom, mre`a je ostala netaknuta.

To zna~i i te`i put na `rebu pred kvalifikacije za Mundijal 2026. godine, pred koji Vlahovi} nije dovr{io posledwi me~.

„Igrali smo protiv wih, znali smo da je tvrd protivnik. Imali smo veliku {ansu, da pobedom odemo u prvi {e{ir. Jako mi je `ao, mo`da smo odgrali najboqu utakmicu u posledwe dve godine. Svaki napad je bio opasnost za wih“, rekao je Vlahovi} posle me~a.

I sam je svestan koliko je proma{aja bilo u me~u gde je Srbija imala vi{e od 20 {uteva.

„Idemo te`im putem u kvalifikacije. Utakmica je pokazala sve, ali izostala je pobeda. Ovo je pravi put, da se igra bez straha, napada~ki. Sre}a nije bila na na{oj strani, Ako nastavimo ovako, mo`emo da izrastemo u dobru reprezenatciju, Dug je put pred nama. Hvala svim navija~ima, `ao mi je zbog wih, odu`i}emo se drugi put“, ka`e Vlahovi} za Arenu.

Evo {ta sad ~eka „orlove“ posle remija sa Danskom, predstoji „pakao“ pred Svetsko prvenstvo

Fudbaleri Srbije remizirali su bez golova protiv Danske u Leskovcu u Ligi nacija, i grupnu fazu su zavr{ili na tre}em mestu.

Srbija je tre}a na tabeli sa {est bodova, [vajcarska ima dva, Danska osam a [panija 16.

„Orlovima“ je pobeda protiv Danske bila preko potrebna. Da je pobedila, Srbija bi bila u ~etvrtfinalu Lige nacija. Tako|e, imala bi i mesto u prvom {e{iru evropskih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026.

To zna~i da bi izabranici selektora Dragana Stojkovi}a Piksija u kvalifikacijama izbegli Francusku, [paniju, Englesku, Belgiju, Portugal, Holandiju, Italiju, Nema~ku, Hrvatsku, [vajcarsku i ba{ Dansku.

„Orlovi“ bi plasmanom u drugi {e{ir „oterali“ reprezentaciju Austrije.

Ovako je Srbija u drugom {e{iru i sve ove gore pomenute ekipe, plus Austrija, }e nam biti mogu}i rivali u kvalifikacionoj grupi iz koje samo pobednik ide na Mundijal.

Na Svetsko prvenstvo se mo`e oti}i i sa drugog mesta, ali taj put }e preko bara`a biti izuzetno te`ak.