Srpski glas 21. oktobar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

- $4.00 WA/NT/ 30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 21. 10.2021. z Year XXX No.2471 SA/TAS NSW Country/ACT - $4.50 z Price - NSW/VIC/QLD/

Ve}

Obele`avawe jubileja20 godina sa orkestrom Biqa Krsti} i orkestar Bistrik na Balkan Bits programu 4ZZZ u Brizbejnu

BISTRIK Strana 15

Moja baka AN\ELIJA Sportski ~etnici

Li~ni stav Kosovo i Metohija nekad i sad Pi{e: Prof. Slobodan @ivkovi}, Sidnej

Strane 16 i 17

Najvi{e ih je bilo u Zvezdi i svi su imali herojsku pro{lost

SRPSKI ARHEOLOG UZBURKAO DUHOVE:

Hrvatski knez Vi{eslav je u stvari – Srbin U celom svetu ~uvena krstionica kneza Vi{eslava s kraja 8. veka definitivno nije pripadala hrvatskom knezu, jer on nije ni postojao, nego srpskom knezu Vi{eslavu.

Srbi su u isto vreme u blizini dana{weg Sarajeva izgradili svoju prvu vladi~ansku palatu. Ove do sada nepoznate istorijske ~iwenice donosi kwiga arheologa Marka Aleksi}a „Srpske zemqe pre Nemawi}a”

Strana 22

Prvi sportski ~etnik koji se izdvaja iznad svih bio je ~uveni fudbaler Crvene zvezde, prva ”Zvezdina zvezda” i istinska legenda srpskog fudbala Rajko Miti}. Drugi sportski ~etnik je uz Rajka Miti}a verovatno i najzna~ajnija li~nost u istoriji Crvene zvezde. U pitawu je dr Aleksandar Aca Obradovi}, prvi tehni~ki direktor, ~ovek koji se pitao za sve u funkcionisawu kluba, postavio wegove temeqe i bio za~etnik ideje o izgradwi Marakane

Strana 31

Kao sedmogodi{wa devoj~ica, An|elija Ma}e{i} iz Dowe Brusova~e na Kordunu, pro{la je pakao de~ijih logora u NDH: Staru Gradi{ku, Jastrebarsko, Re~icu, Samobor i Zagreb u kojima su boravila krhka, izgladnela i pretu~ena deca me|u kojima se nalazila i An|elija

IZ "OLUJE" DO TRI MASTERA:

Suzana Tesla, jedna od najobrazovanijih Srpkiwa u ameri~koj dr`avi Ilinois U maj~inom naru~ju, sa samo dve godine, u reci qudi koji su avgusta 1995. u pogromu napustili Krajinu, bila je i Suzana Tesla. Ponosno nose}i prezime najve}eg na{eg uma, a u srcu ~uvaju}i rodni Vojni}, Suzana je danas sa tri diplome na ameri~kim kolexima jedna od najobrazovanijih Srpkiwa u ^ikagu

Strana 13

2

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 21.

2021.

IZME\U DVA VIKENDA

PRI[TINA PORU^ILA EU:

Kosovska policija nastavqa sa akcijama vi|enim 13. oktobra Visoki predstavnik EU za spoqnu politiku i bezbednost @ozep Boreq upoznat je sa namerom Pri{tine da nastavi sa akcijama koje su vi|ene 13. oktobra.

Zamenik premijera Besnik Bisqimi u razgovoru sa visokim predstavnikom EU za spoqnu politiku i bezbednost @ozepom Boreqom najavio je da }e nakon lokalnih izbora na Kosovu, "kosovska vlada nastaviti sa akcijama" koje su vi|ene 13. oktobra kada je specijalna kosovska poli-

cija u{la u Severnu Mitrovicu i Zve~an.

Do pomenutog razgovora je do{lo na sam dan incidenta - 13. oktobra, a Bisqimi je tada naveo da }e "kosovska vlada nastaviti sa borbom protiv kriminala na celoj teritoriji Kosova".

Podse}awa radi, tog dana je te{ko rawen Sre}ko Sofronijevi}, a kosovska policija je pored suzavca i {ok bombi, koristila i bojevu municiju, kada je i rawen srpski mladi} iz Zve~ana koji je

iz KBC Kosovska Mitrovica preba~en u UC u Beogradu.

Zbog toga se tada oglasio i sam Borel koji je poru~io "da odmah moraju da se prekinu nasilni incidenti na severu Kosova i naveo da sva otvorena pitawa moraju da se re{avaju kroz dijalog".

"Nasilni incidenti na severu Kosova moraju odmah da se prekinu. Jednostrane i nekoordinirane akcije koje ugro`avaju stabilnost su neprihvatqive.

Sva otvorena pitawa moraju da

se re{avaju kroz dijalog kojim posredovawe EU. U kontaktu smo sa Beogradom i Pri{tinom", napisao je Borel na Tviteru. [ef diplomatije EU se i ju~e oglasio, izjaviv{i da je predsednika Sr-

bije Aleksandra Vu~i}a i premijera Kosova Aqbina Kurtija pozvao da se nakon podignutih tenzija "vrate u situaciju u kojoj je mogu} nastavak dijaloga u Briselu".

Firma ujaka ministarke Zorane Mihajlovi} istra`uje ima li litijuma u Vaqevu Preduze}e "Euro Lithium Balkan" koje ima istra`iva~ku dozvolu za istra`ivawe prisustva litijuma na teriotoriji Vaqeva, anga`ovalo je preduze}e "Zaja~a ing" ~iji je vlasnik Milutin Boji}, ro|eni ujak ministarke Mihajlovi}, ~ime je ozbiqno naru{en integritet funkcija koje obavqa Zorana Mihailovi}", saop{tila su udru`ewa Koalicija protiv korupcije u `ivotnoj sredini, Pakt i Ne damo Jadar.

Udru`ewa navode da je upravo Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine izdalo kompaniji "Euro litijum" Re{ewe o odobrewu istra`iva~kih radova, pa se i javnost sa pravom pita da li je potom kompanija Euro Litijum vratila na ovaj na~in kontra uslugu ministarki rudarstva?

- Postoje i brojna svedo~ewa me{tana doline Jadra da je upravo ista firma izvodila istra`na bu{ewa i za kompaniju Rio Tinto, ali se niko svojevremeno nije setio da zabele`i ove doga|aje, pa konkretnih dokaza osim svedo~ewa me{tana nema navodi se u saop{tewu.

Ove navode potvrdili su u

Udru`ewu "Ne damo Jadar".

- Na{a saznawa o vezama firme ujaka ministarke Mihajlovi}, koja je bila ukqu~ena u istra`ivawa litijuma u Vaqevu, uputili smo na sve relevantne adrese u dr`avi, od nadle`nih agencija do premijerke i predsednika dr`ave. Ovo nisu male stvari jer, i ako postoje samo i indicije, onda to treba i da se preispita.

Ovako, ~ini mi se, da su se privatni i dr`avni interesi nekih funkcionera isprepletali pa je pitawe da li dr`ava mo`e da donese relevantnu odluku o interesima gra|ana, a ne pojedinaca rekao je Aleksandar Karaj~i} iz Udru`ewa "Ne damo Jadar".

Udru`ewa gra|ana Koalicija protiv korupcije u `ivotnoj sredini, Pakt i Ne damo Jadar u saop{tewu, tra`e od ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihailovi}, "da pod hitno podnese ostavku na mesto potpredsednice Vlade Srbije i resorne ministarke, zbog o~iglednog naru{avawa integriteta funkcija koje obavqa".

Napomiwe se i da je kompanija ujaka Zorane Mihailovi} od 2012.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

godine sara|ivala je i dobijala javne nabavke od Elektro privrede Srbije – Beograd i rudarskog basena Kolubara doo – Lazarevac.

- Sada je uz konkretne dokaze iz Lukovca kod Vaqeva dodatno kompromitovan i projekat Jadar“ uz brojne skandale koji prate realizaciju projekta Rio Tinta.

Udru`ewa u zajedni~kom saop{tewu smatraju da planirana istra`ivawa u Vaqevu, Jagodini, Gorwem Milanovcu, Po`egi i Kragujevcu imaju za krajwi ciq iskopavawe litijuma, dok se hemijska prerada planira samo u Loznici - navode u udru`ewima.

Kako dodaju, s tim u vezi, aktuelna ministarka i potpredsednica Vlade Srbije duguje odgovore javnosti na pitawe „Koja je uloga we i wenog ro|enog ujaka u sveop{tem napadu na prirodna bogatstva i litijum u Srbiji“?

Iseqavaju se srpska sela zbog litijuma U ozbiqnim pravnim dr`avama kompromitacija integriteta funkcionera, neminovno bi vodila ka ostavci, a na Tu`ila{tvu bi bilo da utvrdi da li u takvim slu~ajevima ima i elemenata prikrivene korupcije.

S druge strane, Mihajlovi} je danas rekla da ministarstvo koje vodi nije izdalo nijedno odobrewe za geolo{ka istra`ivawa

preduze}u „Euro Lithium Balkan d.o.o.“ iz Vaqeva, ve} da je ukinulo tri od ukupno pet odobrewa koja su izdata ovom preduze}u u periodu od 2016. do 2019. godine.

One je dodala i da izbor firmi koje anga`uju kompanije koje dobiju istra`na prava nije u nadle`nosti Ministarstva, ve} da ih biraju same kompanije na osnovu javnog poziva.

ma {ta mi re~e?! [to vi{e prostitucije, mawe razvoda i zdraviji narod?!

Skupo im suncokretovo uqe? [to ne koriste maslinovo?! „Kada cena uqa sko~i 10 dinara, po{to prose~no jedna porodica potro{i maksimalno ~etiri litra uqa mese~no, to je ~etrdeset dinara. Pa to nije ni pola espresa u kafi}u" (Branislav Nedimovi}, ministar poqoprivrede)

„Srbija je spremna za legalizaciju, s obzirom na to da me svi pitaju da li i kada }e biti. Promene }e doneti u svakom slu~aju, policijski inspektori koji ne mogu da se izbore sa ilegalnom prostitucijom bi}e slobodniji da rade neke druge stvar, a na kraju krajeva bi}emo zdraviji.

Mogu vam re}i da }e legalizacijom prostitucije biti mawe razvoda" (Bla`o Markovi}, predsednik Sindikata policije i policijskih stare{ina, malo je re}i da je “{okirao” izjavom o legalizaciji prostitucije u Srbiji)

Kud bra}a Kinezi, tu i bra}a Srbi „Kina ve} ima restrikcije elektri~ne energije a to po~iwe da poga|a i Evropu.

Iznenada se pribli`avamo najve}oj krizi posle korone" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

Mlada i mlado`ewa, progla{avam vas nenormalnim „Pa da li neko normalan pravi svadbu u jeku epidemije, da li je normalno praviti svadbu ako }e s we 20-30 odsto qudi da ode u bolnicu, da umre mlado`ewa, a i to se de{avalo, da umre mladin otac?!

To nije normalno.

Qudi moraju da shvate da virus ne bira" (Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorovi})

IZME\U DVA VIKENDA

Hrkalovi}eva krila podatke u kojima se pomiwu ona, Stefanovi} i pare Biv{a dr`avna sekretarka MUP Dijana Hrkalovi}, koja je uhap{ena zbog sumwe da je trgovala uticajem u slu~aju likvidacije Vlastimira Milo{evi}a, nalo`ila je da se izve{taji sa telefona Veqka Belivuka nakon ubistva na {inama ne dostave tu`ila{tvu na vreme, a u kome su

da je naredila da se izve{taji o otvarawu telefona prona|enih nakon ubistva na {inama tu`ila{tvu tek kasnije dostave.

Radi se o telefonu uhap{enog vo|e navija~a Veqka Belivuka, u kome je prona|ena prepiska u kojoj se pomiwu odre|ene svote novca, Zbog te prepiske je preminuli in-

se navodno nalazile „Vajber“ prepiske gde se pomiwao nekada{wi vrh policije.

Nekada{wa dr`avna sekretarka Ministarstva unutra{wih poslova (MUP), Dijana Hrkalovi}, privedena je u petak zbog sumwe da je uticala na svog kolegu Dejana Milenkovi}a, ina~e biv{eg {efa Slu`be za speicijalne istra`ne metode, u slu~aju ubistva karatiste Vlastimira Milo{evi}a 2017. godine. Hrkalovi}evoj se na teret stavqa

spektor Dejan Jovi} pro{ao golgotu.

Jovi} je tokom istrage slu~aja Vlastimira Milo{evi}a do{ao da izvesnih saznawa, koja su vodila ka tada{wem vrhu policije.

Naime, tada su zaplewena dva aparata Veqka Belivuka, a u jednom su na „Vajber“ aplikaciji, prona|ene prepiske u kojima se pomiwala Hrkalovi}eva, ali i sada{wi ministar odbrane, tada policije, Neboj{a Stefanovi}.

Tako|e, pomiwale su se i izvesne

visoke cifre novca, ali nepoznato je za {ta su bile namewene.

Ubrzo nakon toga po~ela je i hajka na inspektora Jovi}a, predvo|ena re`imskim tabloidima, zbog ~ega je on najpre uhap{en, a potom pravosna`no oslobo|en.

Kada je taj telefon otvoren, podaci su stavqeni na CD. [ta je sa tim CD-om posle bilo, kao i gde je sada, ostalo je nepoznato.

Ina~e, upravo u tom periodu po~iwe hajka na inspektora Jovi}a, tada zamenika na~elnika Odeqewa za suzbijawe krvnih i seksualnih delikata u beogradskoj policiji. Ona je rezultirala wegovim hap{ewem decembra 2018. godine, kada je on i priveden jer je navodno odavao informacije odre|enim licima, a zbog ~ega je pravosna`no oslobo|en.

Ina~e, nagra|ivani inspektor Dejan Jovi} je dva meseca nakon presude preminuo, od posledica koronavirusa, a kako su ranije rekli qudi koji su mu bili bliski, planirao je da nakon osloba|awa otkrije ko mu je napakovao celu aferu iz vrha policije.

Podsetimo, hap{ewe Hrkolovi}eve izazvalo je veliku pa`wu u javnosti. Re~ je o nekada{woj najbli`oj saradnici Neboj{e Stefanovi}a, dok je on bio u policiji. Ona je dosad nekoliko puta saslu{ana o ugro`enosti predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, a za {ta je negirala krivicu.

[AMPIONI I U ZAGA\EWU: Radoji~i} krivi klimu i pravda se stablima i autobusima Na listi najzaga|enijih gradova na svetu, Beograd se na{ao na prvom mestu. Podaci me|unarodnog sajta Air Visual pokazali su i da je vazduh u nekoliko navrata bio izuzetno nezdrav. Gradona~elnik Beograda Zoran Radoji~i} ka`e da je uzrok problema u klimatskim promenama. S druge strane, stru~waci upozoravaju da je situacija iz godine u godinu sve gora, jer gradska vlast sedi skr{tenih ruku.

Najve}i indijski i kineski gradovi, Beogradu mogu samo da „zavide“. Na listi najzaga|enijih – glavni grad u Srbiji ponovo se na{ao na tronu sveta.

Podaci sajta Air Visual su pokazali i da je zaga|ewe do{lo do crvene zone. Gradona~elnik Zoran Radoji~i} ka`e da je za re{ewe problema potrebno vreme. „Jednostavno, ne mo`e se re{iti za mesec, dva, tri, po evropskim standardima, po svetskim standardima… Re{avawe tog problema zahteva deset godina. Generalno, to {to je vazduh lo{iji u mnogim gradovima je i deo klimatskih promena“, naveo je.

Iako gradona~elnik problem vidi u klimatskim promenama, ekolo{ki stru~waci upozoravaju da situaciju ote`avaju druge stvari. „Glavni problem je {to smo mi pri vrhu dr`ava ili gradova u svetu po ne~iwewu da bi se re{io problem aerozaga|ewa“, navodi Milenko Jovanovi} iz Nacionalne ekolo{ke asocijacije.

Uprkos zaga|ewu vazduha koje se ponavqa iz godine u godinu, gradona~elnik tvrdi da gradska vlast ne sedi skr{tenih ruku… „Deset elektri~nih autobusa, 100 novih autobusa na gas tako|e kupujemo i u tom segmentu ~inimo iskorak. U prethodnom periodu samo kroz jednu akciju smo preko 2.000 stabala posadili u Beogradu“, ka`e.

Ekolo{ki aktivisti poru~uju da novi autobusi i stabla nisu dovoqni. Ka`u da bi predstavnici grada morali da rade mnogo vi{e, jer se ekolo{ki problemi svakodnevno gomilaju. „Pri~u o zaga|ewu vazduha u Beogradu i u Srbiji treba svesti na tri ~inioca – nerad, neodgovornost, korupcija, to je problem koji mi imamo“, navodi Mirko Popovi} iz Regulatornog instituta za obnovqivu energiju i `ivotnu sredinu (RERI). „U planu koji je uradio Gradski zavod za javno zdravqe ne vidi se ni deli} od toga {ta treba da se uradi, u kom roku, kakvi }e biti efekti… Ne vidi se ocena zdravqa, ne vide se odre|ene stanice koje su neophodne da budu analizirane, to su agencijine – prosto jedno }utawe stru~waka“, ka`e Milenko Jovanovi}.

Na celu situaciju, za sada, }uti i Ministarstvo za{tite `ivotne sredine. Na pitawe novinara – {ta }e biti preduzeto kako bi se zaga|enost u Beogradu smawila i da li su upoznati sa problemom – odgovor nije dobijen.

^etvrtak 10.21. decembar 2020. 3 ^etvrtak oktobar 2021.

Lete}i cirkus Kraqa Ibija Pi{e: Qubodrag Stojadinovi} Dolaze slave, sviwokoqi i pogrebi, opela i parastosi a posle toga zimske ~arolije. Deda Mraz traga za decom koja su negde oti{la, ostareli bolesni i bezvoqi prizivaju uspomene, ubi}e ih nostalgija za godinama kojih nije ni bilo. Stare qubavi su sve starije, ogledala sve nepouzdanija: {ta mi to vidimo pred sobom?

Qude koji su poku{ali da budu qudi pa ih je ne{to zaustavilo, nepoznata zgu`vana lica, o~ajne, suvi{ne individue osu|ene na najgori prizor. Smrt u dolasku, proces neodvojiv od `ivota u Srbiji, tugu i radost pred nestajawem.

Pri pogledu na sebe, svako od nas veruje da je mogao da bude neko drugi na nekom drugom mestu. Ili da bar nije kasno za takve preobra`aje.

Ali, ve} je odavno kasno.

Ne znaju}i kako ni ~ijom voqom, na{li smo se u Bo`anstvenoj komediji, najve}em epskom delu Dantea Aligijerija, u kome on silazi u paklenu tamu qudskog greha, tra`e}i poetsku sre}u i iskupqewe kroz ~istili{te i raj. A tamo qudska du{a nalazi sre}u, slobodu i kona~no izbavqewe iz tmine u koju je ba~ena. Tamo da, ovde ne.

Bog ume da se poigra sa qudima, pa i da sagradi pakao po svojoj voqi. Bog je ono u {ta qudi veruju da jeste, svako ima proroka koji se prvi setio da sebe proglasi takvim.

Na{a komedija je oti{la predaleko, xokeri u woj postaju sve suroviji, lice pajaca se smeje pred jezom koju {aqe na sve strane. To je farsa koja sobom nosi nakazni fetus tragedije, urnebesno, pijano ban~ewe nad sva~ijim `ivotom neizbe`no se zavr{ava u lomovima i ru{evinama. Ni{ta i nikoga ne mo`e sa~uvati od onoga {to sledi, ni nas ni wih.

Ovda{wi Kraq Ibi leti u cirkusu Montija Pajtona. Narode moj, vidite me {ta mogu, koliko me ima i {ta sve posti`em! Nigde nema niti }e ikada biti ovakvog kraqa i ovakvog cirkusa, gledaj me narode u {ta sve mogu da preobratim sve vas i sebe.

Kao o{te}eni Xoker koji je suvi{e lako stekao svoj narod, doziva ga bar jedared dnevno ne bi li saznao je li narod u `ivotu, i za{to je ako jeste. I kako je to mogu}e? Sve je uradio da ne bude. Sva su ministarstva zasnovana na ve{tini bezveznog hodawa i proizvodwi besmisla. Vlastelini se dr`e za zlo koje zasmejava upla{enu publiku `eqnu lo{e zabave, sigurnu da predstava i uz sve maske klovnova, ima stra{an kraj.

Koliko stra{an zna}emo na kraju ne~ega {to jo{ nema ime.

Monarh je amnestirao lupe`e u sakatom kraqevstvu, a te{kom rukom pritiska policajce koji su ih zatekli na delu.

On se boji da }e se banda pozvati na wega ili brata mu, i tako uru{iti Srbiju. Ako su banda i wen vo|a i Srbija jedno, onda Srbije vi{e nema.

Ne znamo da li je Kraq glup, kad se u igri izme|u policajaca i lopova opredelio za secikese i zlikovce, veruju}i wima kao svojima. Oni i jesu wegovi ali pamet nije, ne znamo {ta je sve u wemu dok javno postaje prestupnik opasnih namera, ve}inski vlasnik puste zemqe. Video je u Slobodanu Milenkovi}u, Sentinom sinu, svog iskrenog neprijateqa, video je u Koluviji saveznika u istom poslu i postao wegov konsilijere.

Video je u Malom kqu~ara uzap}enog blaga, u Vulinu ~uvara plena i svoje bezgre{nosti, u Stefanovi}u pobuwenog podanika zarobqenog funkcijom odbrane zarobqene zemqe i tajnama koje mogu da ubiju U tajnama koje ~uva Ne{a, Kraq vidi svoj kraj, u Slobodanu Milenkovi}u stra{nog policajca koji }e mu jednom staviti gvo`|a na ruke, u operetskoj ulozi spasioca naroda vidi svoj spas. U poligrafima odbranu od svojih najve}ih la`i, u Ani Brnabi} nesuvislo obja{wewe zajedni~kog postojawa i besmisla iz kojih dolaze. U gra|anima nejasno }utawe koje nije ve~no i postaje opasno, u svojoj sekti zaveru kojom nepouzdane sluge spremaju anatema i ritualno `rtvovawe opskurnog bo`anstva.

U svima koji ne li~e na wega, on prepoznaje nosioce dr`avnog udara koji bi ga bacio u sme}e, vratio u depresivnu nitkovsku bezna~ajnost iz koje je do{ao op{tom higijenskom nepa`wom.

U sebi ne prepoznaje nikoga i ni{ta, u no}ima punog meseca, u rascepqenim dijalozima sa Misterom Hajdom, ne dolazi ni do kakvih saznawa o tome ko je on, {ta radi ovde i odakle je stigao. U poku{aju samospoznaje luta do samih granica na{eg o~aja.

Putovawe o~ajnika po zemqi Srbiji, to je lift na kome je pukla sajla. I sad svi gledaju jednog ludaka koji ih uverava da ne padaju, nego lete.“

4

SRPSKA POSLA

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 21.

2021.

SRPSKI PARADOKS:

Proizvodimo dovoqno hrane, a pla}amo kao da ni{ta nemamo Izgleda kao svojevrsan paradoks. Srbija proizvodi dovoqno hrane ~ija je cena na svetskoj pijaci oti{la u visine kao nikada pre.

To je, me|utim, nije spasilo od poskupqewa.

Ve} smo se suo~ili sa vi{im cenama osnovnih `ivotnih namirnica, a na redu je i poskupqewe elektri~ne energije koje, tako|e, iz sopstvenih izvora, imamo dovoqno za na{e potrebe.

Ipak i{~ekujemo pove}awe cene struje za privredu {to }e dodatno pogurati sve ostale cene.

Zato se oglasila Unija poslodavaca apeluju}i na Elektroprivredu Srbije da kupce u privredi za{titi od fluktuacije cena na tr`i{tu u uslovima kada nema inflacije. U suprotnom }e, upozoravaju, biti ugro`en opstanak zna~ajnog broja srpskih preduze}a. U nekima, poput hemijske industrije, elektri~na energija ~ini vi{e od 60 odsto ukupnih tro{kova.

PLA]AMO KAO DA NI[TA NEMAMO Na globalnom nivou hrana je za godinu dana poskupela 32 odsto. Cena elektri~ne energije u Evropi sa 50 evra po megavat satu, koliko je iznosila polovinom avgusta, pre deset dana je sko~ila na ~ak 200 evra.

Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, inflaciju koja je 5,7 odsto vi{a nego u isto vreme pro{le godine, 60 odsto su opredelile cene neprera|ene hrane i energenata, koji ~ine jednu ~etvrtinu potro{a~ke korpe.

Nismo ni do sada bili po{te|eni uticaja svetskog tr`i{ta, pa smo tako malinu, ~iji smo jedan od najve}ih proizvo|a~a u svetu, uvek kupovali na ka{i~icu, jer joj je cenu kod ku}e diktirala ona iz inostranstva gde je i odlazio najve}i deo roda.

Ali bez maline se nekako i mo`e. Isto smo ove godine do`iveli sa cenom uqa i sada je pitawe gde je tome kraj, pogotovo kada su u pitawu cene osnovnih `ivotnih namirnica.

[TA MO@E DR@AVA Profesor me|unarodne trgovine na Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Predrag Bjeli} ka`e da je nesporno da smo mi sami sebi dovoqni sa nekim resursima, ali isto tako i da smo vezani za svetsko tr`i{te. Prerada, odnosno proizvodwa i prodaja je u rukama privatnih firmi i za{to bi, kako ka`e, neko sada prodavao na doma}em tr`i{tu jeftinije, ako mo`e da izveze skupqe.

On, pri tom, isti~e da na{a dr`ava mo`e da zabrani izvoz i da je toga bilo u ranijim godinama

u slu~aju p{enice, kukuruza. Mo`e i da propi{e kvotu i kao {to imamo kvote za uvoz, mogu da se uvedu kvote za izvoz kada su u pitawu egzistencijalni proizvodi koji uti~u na standard stanovni{tva. Takve mere se, isti~e na{ sagovornik, uvode radi stabilnosti doma}eg tr`i{ta. „Tr`i{te jeste liberalizovano, ali {to se ti~e poqoprivrede tu vlada poseban re`im. ^ak i EU ima jednu od najrigoroznijih poqoprivrednih politika gde ona u stvari strogo kontroli{e izvoz i uvoz. Trgovina poqoprivrednim proizvodima nije u potpunosti liberalizovana. To je jedini sektor koji je iskqu~en zato {to mnoge zemqe interveni{u i imaju svoju poqoprivrednu politiku.

Pored EU i zemqe EFTA , Norve{ka i [vajcarska, imaju jo{ rigorozniju kontrolu, a i Rusija je zbog sankcija po~ela da stimuli{e razvoj svoje privrede. U tom sektoru poqoprivrede zemqe su u velikoj meri zatvorene“, napomiwe profesor me|unarodne trgovine.

PREDNOST SRBIJE U ovakvoj situaciji kada postoji veliki rast cena na svetskom tr`i{tu ~iji smo deo, Srbija po mi{qewu profesora Ekonomskog fakulteta, ipak ima bitnu prednost: „Velika je stvar da mi imamo proizvode da ne zavisimo od uvoza, ali tako|e moramo imati u vidu da smo vezani za svetsko tr`i{te i da bilo kakvo ograni~ewe na dugi rok, pa i izvoza tih proizvoda mo`e tako|e da izazove negatiovne posledice po nas. Ako tim preduze}ima zabranite da izvoze iz Srbije oni }e ostvarivati mnogo mawe cene nego na svetskom tr`i{tu i onda ne}e biti stimulisana da to i daqe proizvode.“ PA@QIVO S MERAMA Mo`da ne odmah, ali bi u narednim godinama, kako dodaje, odustali od proizvodwe pa bi bila smawena ponuda u Srbiji. Ve}a tra`wa od ponude bi opet dovela do poreme}aja i rasta cena. „Dr`ava mo`e da interveni{e prodajom robe iz robnih rezervi, da pove}a ponudu na doma}em tr`i{tu i da poku{a tako da spusti cene, ali to je opet kratkoro~na mera. Zna~i da moramo da budemo veoma pa`qivi kada te mere primewujemo. Mo`da uvesti ograni~ewa do nekog nivoa. Ono koliko je potrebno za doma}e tr`i{te ostaviti, a ostalo dozvoliti izvoz“, zakqu~io je Bjeli}.

M. T.

@IVETI

U SRBIJI  Na{i politi~ari nose satove od po nekoliko hiqada evra. Takvo je kod nas vreme.

 Kona~no imamo pravnu dr`avu. Samo pojedinci mogu da kradu.

 Veliki vo|a ima natprose~ne sposobnosti.

Milione qudi vu~e za nos!

 U Zrewaninu otvoren bazen sa mineralnom vodom. [to ne doda{e i malo belog vina pa da bude bar {pricer...

 Vlast je veoma transparentna. Ni kupovinu glasova ne skriva od naroda.  Na{ sat ko{ta 50, a wihov 50.000 evra. I slepci vide koliko je sati!!  Poltron zna {ta radi.

Odlaze}em {efu prvi okre}e le|a, a dolaze}em prvi pru`a ruku!

 Neprijateqe ne treba previ{e kiwiti. Jednoga dana mo`da nam postanu prijateqi.  Kako li }e se tek boriti za otaxbinu kad ovako ginu za funkcije.  Izgubismo mnogo bitaka al’ ipak podelismo ordewe.

 Malima se rugamo u lice, a velikima u le|a.

 Moj otac je bio po{ten ~ovek i ja to sada sve te`e podnosim.

 Jedina svetla ta~ka u wegovom domu je sijalica...

 Na{a zemqa se prostire na ve}em delu svoje teritorije.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Mladi misle da su stari budale, a stari znaju da su mladi budale" „^ovek se mo`e obmawivati pro{lo{}u kao i budu}no{}u“ „Potrebno je mnogo hrabrosti da nekome poka`ete svoje snove“ Narodne poslovice

„Nikad ne mrzi qude koji su qubomorni na tebe, ve} po{tuj wihovu qubomoru.

To su qudi koji misle da si boqi od wih“

„Brodovi ne potonu zbog vode koja ih okru`uje, ve} zbog vode koja u|e u wih.

Nemojte dozvoliti da ono {to vas okru`uje u|e u vas i povu~e vas na dno“

Zoran Radmilovi}

Patrijarh Pavle

P p o go

TEMA NEDEQE

RUSIJA VI[E NE ZAVISI ISKQU^IVO OD EVROPSKIH KUPACA, KINEZI NE ZAVISE OD AUSTRALIJSKOG UGQA...

Kako je Amerika izgubila gasni rat koji je pokrenula protiv Rusije Dva leto{wa doga|aja u razmaku od svega nekoliko nedeqa uticala su na kolebawa na evropskom energetskom tr`i{tu.

Istina, sa odlo`enim dejstvom. Ono {to gledamo danas, {to je cena prirodnog gasa dostigla vrtoglave, nezamislive visine, ima svoje uzroke u de{avawima prethodnih meseci.

Sa jedne strane, u ruskom gradu Svobodni, severno od Blagove{}enska u Amurskoj oblasti, na granici sa Kinom, pu{tena je u rad prva tehnolo{ka linija Amurskog postrojewa za preradu gasa. Grandiozan projekat, kapaciteta 42 milijarde kubnih metara godi{we, zapo~et jo{ 2016. godine, preko kojeg se sada „upumpava“ gas u cevovod „Snaga Sibira“, jedan je od najve}ih ovakvog karaktera na celom svetu. „Snaga Sibira“ je po~ela sa radom u decembru 2019. godine, prenose}i energent od isto~nosibirskih izvori{ta ka kineskim potro{a~ima. Pored primarne namene, izdvojeni te~ni naftni gas i etan koristi}e Amurski gasni hemijski kompleks kojim zajedno upravqaju ruski SIBUR i kineski „Sinopek“. Rusko – kinesko energetsko povezivawe odmaklo je daleko, nastavqa se jednakim intenzitetom (svih pet tehnolo{kih linija amurskog postrojewa bi}e stavqene u funkciju do 2025. godine) na obostranu korist, uveliko se govori i o jo{ dva pravca „snage Sibira“. Rusija vi{e ne zavisi iskqu~ivo od evropskih kupaca, Kinezi ne zavise od australijskog ugqa. I ne samo australijskog, ali je upravo taj politi~ki sukob mogao uzrokovati energetsku krizu u zemqi.

kom razvoju situacije mo`da i prerasti u prioritet. Uglavnom, okolnosti su do te mere izmewene, da danas na formirawe cene energenata uti~e ve}i broj faktora nego ranije. Tu posebni savetnik ne mo`e presudno uticati.

Prosto, ameri~ki plan bio je nerealan od samog starta. Jo{ od predstavqawa ideje cevovoda „Nabuko“, ciq je bio istisnuti Rusiju sa evropskog energetskog tr`i{ta. Me|utim, veliki projekti koje su podr`avali Amerikanci nisu mogli biti sprovedeni u delo, od nekih se i trajno odustalo, pa je brzo postalo uo~qivo kako realne alternative ruskom gasu – nema.

Oslawawe na Va{ington u kontekstu energetske bezbednosti ili nije odr`ivo ili dugoro~no nije isplativo. Pri~a o dopremawu te~nog naftnog gasa i prvaqewa od toga koncepta konkurentnog povezivawu gasovodima sa ruskim izvo-

^etvrtak 10.21. decembar 2020. 5 ^etvrtak oktobar 2021.

TRANSFER NOVCA

NOVO! NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h „Severni tok“ je zavr{en nakon godina opstrukcija i poku{aja sabotirawa.

Energetska mapa Starog kontinenta se mewa, uz zavr{etak Balkanskog toka (koji bi u perpsektivi tako|e mogao biti

AMERIKA VIDI GAS KAO „GEOPOLITI^KO ORU@JE“

Sa druge strane, administracija Xozefa Bajdena imenovala je posebnog savetnika dr`avnog sekretara za energetsku bezbednost, koji }e biti zadu`en pre svega za odnose sa Nema~kom i „smawivawe rizika“ od stavqawa u funkciju nove linije gasovoda „Severni tok“. Glavni posao ovog savetnika bi}e procene da li i kada Rusija koristi gas kao „geopoliti~ko oru`je“. Ukoliko se to desi, po slovu dogovora i nove strategije, SAD i Nema~ka }e „zajedni~ki delovati“ protiv Rusije.

Dok se, sa jedne strane, intenzivno gradi i povezuje, otvaraju nove instalacije te tranzit energenata, sa druge strane se razgra|uje i uskra}uje, preti restrikcijama. Osnovni problem u ovakvoj postavci jeste {to ovi drugi vi{e nisu u situaciji da prete prvima. Razlog je jednostavan – postoji alternativa! I ka Kini, i ka Turskoj... I ta alternativa }e tokom narednih godina biti sve izvesnija, u ne-

SEND MONEY ONLINE

SInce 1994

lativno predvidivim cenama. Re{avawe dana{we energetske krize i jo{ va`nije – izbegavawe wenog ponavqawa u budu}nosti vodi preko eksploatacije obe linije Severnog toga, ~ak u perspektivi i izgradwi novih cevovoda ka Rusiji.

Rast cena, wihov „izlazak“ na istorijski maksimum pokazuje da se zapravo od postavqenog posebnog savetnika ne mo`e o~ekivati vi{e konkretnih akcija.

Wegov rad }e se svoditi na predlagawe novih mera protiv Moskve, koje, opet, moraju biti nekako uravnote`ene jer snabdevawe energentima zavisi pre svega od ruskih izvori{ta.

Od ukupnih odnosa sa Rusijom zavisi i cena koja je podlo`na rastu u slu~aju ekstremnih odluka i izra`ene politi~ke nestabilnosti, a od te cene zavise i konkurentnost evropskih ponu|a~a na svetskom tr`i{tu i inflacija u „evrozoni“.

VA[INGTONU VEZANE RUKE

ri{tima nema odr`ivu ra~unicu, bilo da se polemi{e o koli~inama ili ceni.

Gradwa novih gasovoda od izvori{ta u centralno-zapadnoj Africi ili isto~nom Mediteranu mo`e biti odr`iva, ali su kapaciteti u odnosu na koli~ine sa kojima raspola`u Rusija i na primer Iran – neuporedivi. To je re{ewe samo donekle, u odre|enom procentu.

FIJASKO SA ZELENOM ENERGIJOM

Pri~a o zelenoj energiji pokazala se skupom i sa mnogo aspekata posmatrano – problemati~nom. Zbog svega toga je i nejasno {ta }e biti posao posebnog savetnika?

„oboga}en“ jo{ jednom linijom) ne samo da „gasne veze“ Evrope sa Moskvom ne}e biti prekinute, ve} sada iz „velike igre“ ispada Ukrajina kao „kqu~na tranzitna teritorija“ ~ime se u dobroj meri dovodi u pitawe svrsishodnost pokrenutog „Evromajdana“. Za Va{ington – jo{ jedan problem! [ta zna~i da }e SAD i Nema~ka „zajedni~ki delovati“ ako Rusija po~ne koristiti gas kao „geopoliti~ko oru`je“?

Presta}e da kupuju ruski gas!? Obustavi}e tranzit kroz Severni tok!? Besmislice! Velika investicija mora se otplatiti, za planirawe „postpandemijskog privrednog rasta“ neophodno je osigurati stabilno snabdevawe energentima po re-

Zbog svega, ~ini se da su Va{ingtonu u velikoj meri „vezane ruke“. Niti se ruski energetski uticaj u dogledno vreme mo`e smawiti, niti se ruska veza sa Nema~kom mo`e prekinuti. Jedino {to SAD jo{ uvek mogu u~initi, jeste da se ova situacija iskoristi kako bi poja~ali pritisak unutar Nema~ke na razli~ite politi~ke strukture i tako zadr`ali Berlin ~vrsto na evroatlantskom kursu.

Dok se u ostatku sveta odigravaju epohalne promene, SAD su bile koncentrisane na odr`avawe pozicije unutar kolektivnog Zapada i disciplinovawe saveznika. I ofanzivne akcije, poput one u Ukrajini su{tinske su se pretvorile u tako ne{to, kao i posledwe imenovawe posebnog savetnika. Posledwa energetska kriza dokaz je toga. [to se Evrope ti~e, uloga Va{ingtona sve vi{e postaje destruktivna, a sve mawe konstruktivna.

R. N.

6

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 21.

2021.

INTERVJU NEDEQE

u LI^NOST U @I@I

NEBOJ[A ROM^EVI], srpski dramski pisac, scenarista, profesor

DIJANA HRKALOVI]

Ovo zlo }e smrdeti i na{im praunucima

Od prve dame re`ima, do zatvorske }elije

Uhap{ena Dijana Hrkalovi}, nekada{wa dr`avna sekretarka MUP-a, pre{la je put od miqenice Aleksandra Vu~i}a, SNS i prore`imskih tabloida, do dr`avnog neprijateqa koji upravo napredwa~kom lideru radi o glavi. Sve ono {to je opozicija govorila o Dijani Hrkalovi}, sada vlast prisvaja kao sopstvenu verziju o woj, iako im je do ju~e bila uzdanica i nada.

Dijana Hrkalovi} je u MUP do{la aprila 2014. godine, na mesto zamenika {efa kabineta ministra unutra{wih poslova, odakle je 2015. godine, pre{la u Upravu kriminalisti~ke policije na mesto sekretara UKP-a. Za dr`avnog sekretara MUP izabrana je 20. jula 2017. godine.

Nekada{wi pripadnik Odeqewa Ministarstva unutra{wih poslova za tajno pra}ewe, Milan Dumanovi}, izjavio je da je upravo Aleksandar Vu~i} "Dijanu Hrkalovi} nametnuo Neboj{i Stefanovi}u".

- Znam da je u januaru 2017. svakog dana odlazila kod Aleksandra Vu~i}a. Vu~i} je Dijanu Hrkalovi} nametnuo Neboj{i Stefanovi}u. Iako ona kasnije jeste stvorila i odnos sa Stefanovi}em - kazao je Dumanovi}.

Aleksandar Vu~i} stavio je Hrkalovi}evu u vrh policije kako bi vodila ministarstvo umesto Neboj{e Stefanovi}a, koji je pao u nemilost zbog lo{eg odnosa sa Andrejem Vu~i}em.

Dijana Hrkalovi} je pre dolaska u MUP bila poznata po vezama sa podzemqem Aleksandar Vu~i} stavio je Hrkalovi}evu u vrh policije kako bi vodila ministarstvo umesto Neboj{e Stefanovi}a, koji je pao u nemilost zbog lo{eg odnosa sa Andrejem Vu~i}em.

Do prekida kontakta sa bra}om Vu~i}, tvrdi Dumanovi}, dolazi nakon sastanka Aleksandra Vu~i}a i Neboj{e Stefanovi}a, na kojem je ministar policije informisao napredwa~kog lidera da Amerikanci tra`e wenu smenu zbog aktivne podr{ke Kava~kom klanu.

Dijana Hrkalovi} je pre dolaska u MUP bila poznata po vezama sa podzemqem. Najbliskija je bila Saletu Mutavom, vo|i navija~a Partizana i osu|enom narko-dileru, ~ija kuma je trebalo da postane.

Poznato je da je Mutavi kontrolisao ju`nu tribinu Partizanovog stadiona i sa svojom ekipom radio razne prqave poslove za dr`avni vrh. Posle likvidacije Saleta Mutavog, Hrkalovi}eva je postala bliska i sa Veqkom Belivukom, wegovim naslednikom.

Hrkalovi}eva je do{la u `i`u medijske pa`we nakon incidenata tokom izbornog dana u op{tini Lu~ani, 2018. godine, kada su SNS batina{i dobili zadatak da po svaku cenu obezbede izbornu pobedu Vu~i}u. Tada je Bo{ko Obradovi}, lider pokreta "Dveri", koji se zadesio u Lu~anima, u{ao u o{tar verbalni sukob sa Hrkalovi}evom u policijskoj stanici.

- Ovo je dr`avni sekretar u MUP-u. Bruka i sramota Srbije... To je Vu~i}evo lice, to je Vu~i}eva Barbara iz MUP-a. To je lice svih kriminalaca koji danas vode Srbiju - rekao je Bo{ko Obradovi} u Lu~anima.

Ceo dr`avni vrh listom je stao u odbranu Hrkalovi}eve, tvrde}i kako je Obradovi} mrziteq `ena i kako mu je ciq destabilizacija Srbije.

S. G.

Da je sre}e, pri~ali bi o wegovim predstavama i televizijskim serijama, o pozori{tu, o glumi, o profesorskom pozivu, o prozai~nosti svakodnevnog `ivota. E, pa nismo te sre}e da ovo bude obi~an razgovor za sladokusce, ovo je dijalog o~ajnika o zemqi Srbiji i qudima u woj koju je Neboj{a Rom~evi} definisao kao „lift na kome je pukla sajla.“ I sad „svi gledaju jednog ludaka koji ih ube|uje da se pad i let ne razlikuju. Na sre}u, podrum je sve bli`i.“ Kad sagleda{ koju vrstu utehe nosi poenta, jasno je i za{to profesor Rom~evi} ka`e da }e ovo biti depresivna pri~a. Neka bude. n A je l bi bilo moralno i opravdano da se pravimo ludi i {irimo optimizam?

- Rekao bih da stru`emo posledwe trunke optimizma sa dna kace „za crne dane“. Neki se okre}u crkvi, neki meditaciji, neki be`e na selo, neki u sebe. Bivalo je te{ko, ali nije bivalo ovako duboko, do u sr` kostiju, do posledwe zdrave misli. Od politi~ke i ekonomske, preko zdravstvene depresije se dospelo do krize smisla, do opipqive apatije koja je zapqusnula celo ~ove~anstvo. Mi smo, kao avangarda svetske katastrofe, u ovo stawe dospeli jo{ daleko pre korone.

Nakon {to je pala neizre~ena komanda „spasavaj se ko mo`e“, svi smo u potrazi za ne~im {to }e nas dr`ati na povr{ini. Me|utim, stalno se i stalno najavquju nove i nove katastrofe, da nas speru sa hridi na koju smo se s mukom popeli. Beskrajne smrti, sejawe straha, bojazan za budu}nost… sve to govori da je svet u kome smo se ose}ali sigurno bio ~ista la`. Nijedna vrednost nije pre`ivela, osim qubavi prema bli`wima. n Na {ta vam li~i re`imsko sejawe optimizma, kako to razumete?

- Ne mogu vi{e da tro{im re~i na opise ove nesre}e koja nas je, verovatno sasvim zaslu`eno, zadesila, u obli~ju ove vlasti. I kao da smo tek na po~etku tre}eg ~ina, gde se ispuwava Gogovo proro~anstvo o „kraju dana“. Taj ogromni vodeni~ni kamen vu~e ~itav jedan narod u propast i nestanak i to ne figurativno, ve}, kako vidimo, sasvim doslovno. Ta malignost koja se goji elementarnim zlom, isisava posledwe sokove i gnoji se dok ne prsne, to je ta~ka koju smo ve} pro{li. Nijedan okupator u istoriji nije nam naneo toliko zla i to zla koje }e smrdeti generaciji na{ih praunuka, ako preteknu. n Hajde, ipak, da probamo. Razmislite i poka`ite tra~ak svetla za koji se mo`emo uhvatiti, neki reper, orjentir da se ba{ ne poludi i svaki ~as iska~e iz ko`e…?

- Ne postoje priru~nici niti mape za izlazak iz ove mra~ne pustopoqine. Ja sam se u potpunosti okrenuo kwigama, zalupio vrata realnosti, qudima ~ak i poku{avam da, dan po dan, prona|em neki povod za smeh, neko malo zadovoqstvo. U ovom trenutku, kada spa{avamo du{u, potrebno je naterati sebe na privremenu samoizolaciju, iza}i iz voza ludog ma{inovo|e, osloboditi se svakodnevnih nastupa wegove bolesti i smrada wegove demonske armade. n Gajite li igde ikakvu nadu?

- Izvan samoga sebe, nigde. Znam da ima tragi~no puno qudi koji se ovako ose}aju, ali nisam siguran da postoji mentalna i fizi~ka snaga za zajedni~ki poduhvat. Pa ~ak i da se sutra desi nekakav prevrat, i Ali-Baba i wegova dru`ina dobije ono {to su zaslu`ili, pitam se kakvi ~udotvorci, kakvi super-qudi bi pomogli da se ova pusto{ pretvori u livadu. Kojim putem bi trebalo krenuti, ko su qudi koji imaju snage i po{tewa da naprave taj istorijski rez za bandom koja ja{e ovu dr`avu od devedesetih godina naovamo. n A da li, u ovoj pervertuiranoj realnosti, neki put pomislite: mo`da su ovi u pravu, a mi u zabludi.

Mo`da zaista cvetamo, mo`da zaista nisu problem zasadi i tone dr`avno-partijske marihuane, 24 stana ministra plagijatora …?

- Nije nikakva novost ~iwenica da su gra|ani predali dr`avu kriminalnoj organizaciji. To je sasvim prirodno, s obzirom da pravosu|e ima jasno odre|en prostor u kome }e da se pravi da postoji. Taj prostor naseqavaju obi~ni gra|ani koji ne smeju sebi da priznaju da `ive u dru{tvu bez pravde. [to je naj~udnije, navikli smo se da se

EVROPA JE OD NAS DIGLA RUKE n Imate li ikakvu pretpostavku kakvi nas izbori ~ekaju i mo`e li se na wima i{ta promeniti?

- Stav EU o izbornim uslovima je vi{e nego otre`wuju}i. On pokazuje da su od nas digli ruke, da nismo wihova interesna zona i prepustili su nas rusko-kinesko-arapskom svetu, notorno nezainteresovanom za demokratiju. O~igledno je da ova vlast u potpunosti odgovara svakoj neokolonijalnoj ambiciji, da je spremna da rasproda Srbiju do posledweg kamena.

Demokratija u Srbiji ima u`asavaju}e mali broj pristalica. Ovaj sistem odgovara svima osim gra|anima Srbije, i oni su ovoj igri samo materijalni resurs, a sve vi{e obi~na smetwa koja se s lako}om mo`e eliminisati: iseqavawem, umirawem ili potpunom pacifikacijom i zombirawem.

pravdi ne nadamo, ve} da poku{avamo da budemo nevidqivi. n Kako ste vi do`iveli ovu najnoviju provokaciju sa peticijom za oslobo|ewe ubice premijera \in|i}a? Koja mra~na sila je tako ne{to osmislila i dozvolila?

- Ve} decenijama se pi{e nova istorija, nova etika i nove definicije Srbije. Da biste postali vidqivi na tmurnom politi~kom nebu, morate medijskom bukom da nadma{ite postoje}u kakofoniju. Ovakve besmislene „kampawe“ imaju za ciq da vas u~ine vidqivim u toj reci besmisla. Ova kampawa je ostvarila svoj ciq, jer mi sada gotovo ozbiqno pri~amo o tome. n Onda da iza|emo i mi i da vi~emo Pravda za Zvekija, Legiju, Koluviju, Belivuka…?

- Ne samo za wih. Pravda za sve!

Naravno, pod pravdom u ovom haosu svako podrazumeva sve osim zakona.

Re`im i Aleksandar Vu~i} se pona{aju, a izgleda su i ube|eni da }e vladati ve~no i imaju sve mawe obzira spram dr`ave, spram qudi i wihove inteligencije. n Na ~emu zasnivaju tu pretpostavku, koliko je realna?

- Svakako da ovaj re`im ima fantasti~nu propagandnu ma{ineriju zahvaquju}i kojoj i opstaju na vlasti.

Koliko god retrogradan i nakazan re`im bio, ve{tina kojom oblikuju javno mwewe spada u sam svetski vrh ove ve{tine. Srbija je zapravo avangarda negativne medijske utopije koja nao~igled stvara paralelni kosmos do ta~ke u kojoj gra|anin prestaje da veruje sebi i svojim o~ima. Me{avina straha, apatije i dezorjentacije je ve} stari Gebelsov recept. Ovaj sistem evoluira dnevno i odr`ava se ru{e}i mentalno zdravqe stanovni{tva. n [ta je sa ovim narodom? Je li mogu}e da ga je celog mogu}e pasivizirati, oma|ijati i ubiti u pojam sa ~etiri televizije i ~etiri tabloida?

- Moramo se kona~no zapitati: da li je demokratija suvi{e slo`en proces za gra|ane Srbije? Mo`da gra|ani `ele pastira, mo`da ne `ele da ih se pita i ne `ele da preuzmu odgovornost za svoje `ivote. Mo`da su gra|ani re{ili da im je lak{e da izumru u ti{ini?

Kona~no, da li se iko obra}a mladima koji su re{ili da ignori{u stvarnost, ili je pridobijawe penzionera jedini politi~ki program? [to se politi~ke, a i pismenosti u u`em smislu ti~e, Srbija je dotakla svoje istorijsko dno i to ne voqom vlasti, ve} voqom stanovnika. Mislim da je trenutak da to priznamo sebi. Izgleda da je sloboda re~ koja proizvodi vi{e straha od ropstva.

R. N.

PLANETA

NIGDE NA SVETU @IVOT NIJE JEFTIN KAO OVDE:

Ako ne vratim dug, uze}e mi }erku

Jedna siroma{na majka, koja zara|uje samo 50 penija dnevno rade}i kao ~ista~ica u zapadnom gradu Heratu, duguje 400 funti ~oveku od kojeg je pozajmila novac da prehrani porodicu. Zajmodavac je `eni, koja se indentifikuje samo kao Saleha, rekao je da }e joj otpisati dug ako mu proda svoju trogodi{wu }erku Najibu, prenosi Vol Strit @urnal.

Ako Saleha (40) ne vrati dug za Porodice u tri meseca, wena }erka }e biti preseqena iz porodi~ne ku}e u ku}u Avganistanu prodaju zajmodavca, pre nego {to se uda svoju decu kako bi za jednog od wegovih sinova kada u|e u pubertet. otplatile dugove, jer se Salehina situacija nije izolovan slu~aj u Avganistanu. Zemqa ekonomija ove zemqe se suo~ava sa humanitarnom krizom nalazi na ivici jer su nov~ane rezerve sve mawe, a me|unarodna pomo} vi{e ne sti`e. totalnog kolapsa amo nazad u avganiDruge porodice u Heratu primorane stansku ekonomiju. su da prodaju svoju decu kako bi otplatile najOva zemqa se i pre dodugove, isti~u stanovnici. m za Od kada su talibani u avgustu zauzeli laska talibana oslawala na me|unarodnu n|iAvganistan, ekonomija zemqe je na ivici pomo}, koja je ~inila 75 odsto dr`avne po{to kolapsa. To je dovelo do kolapsa wene tro{we.

Avganistan se bori sa krizom likvidvalute, nedostaju nov~anice, dok su cene stoosnovnih dobara sko~ile zbog nesta{ice, nosti jer sredstva ostaju zamrznuta u SAD cije uz upozorewe UN-a da bi uskoro moglo da i drugim zemqama, a isplate iz me|unai na rodnih organizacija su obustavqene. nestane hrane. meEfekti ekonomskog kolapsa mogli bi To je dovelo do toga da je {ef UN-a ove je}u sedmice upozorio da se Avganistan suo~a- se pokazati fatalnim za zemqu u kojoj kamva sa „prelomnim trenutkom“, pa je hitno tre}ina stanovni{tva pre`ivi sa samo qiapelovao na zemqe da „ubrizgaju“ gotovinu dva dolara dnevno. wa je ovo

i~euvi-

sve! aosu ona. {adati ram eli-

tav-

fanzasti. azan javove rda naodo ruje aha, ari ira lno

^etvrtak 10.21. decembar 2020. 7 ^etvrtak oktobar 2021.

Salehu sada mora da na|e dovoqno novca da otplati dug kako ne bi izgubila }erku. Wen mu`, koji je dosta stariji, ne radi nigde. Saleha i wena porodica radili su na farmi u Badghi{u, ali su zbog sukoba i su{e morali da pobegnu u Herat.

Bili su primorani da pozajmquju novac kako bi se prehranili.

Situacija je postala te{ka, po{to su se cene osnovninih namirnica poput bra{na i uqa udvostru~ile od kada su talibani do{li na vlast. „Ako `ivot nastavi da bude ovako grozan, ubi}u svoju decu i sebe. Ne znam ni

Harvard pove}ao bogatstvo na 53,2 milijarde dolara Harvard, ve} najbogatiji na svetu me|u univerzitetima, saop{tio je da je u fiskalnoj godini koja je zavr{ila u junu ostvario dobit od 34 posto i pove}ao svoje bogatstvo na 53,2 milijarde dolara.

Univerzitet je pove}awe dobiti, koje je wegova uprava nazvala “izvanrednim”, ostvario ulagawima u privatni i javni sektor.

Tokom prethodne fiskalne godine, koja se zavr{ila u junu 2020. godine, svega nekoliko meseci nakon po~etka pandemijske krize, univerzitet je saop{tio da je ostvario dobit od 7,3 posto.

Tako je na primer MIT (The Massachusetts Insti-

tute of Technology) u ovoj fiskalnoj godini ostvario dobit od 56 posto, pove}av{i svoje bogatstvo na 27,4 milijarde dolara, a Braun s 52 posto dobiti sada na 6,9 milijardi dolara.

Uskoro dvojno dr`avqanstvo Srbije i Nema~ke?

Milioni qudi u Nema~koj, lime|u wima mnogi srpski ivi-dr`avqani, trenutno moraju da m sabiraju izme|u dr`avqanstva koje da? ve} imaju ili nema~kog ali, kako a liprenosi "Doj~e vele", slede}a s zavlada bi mogla da omogu}i dvojno eledr`avqanstvo za sve. pita „Mladi qudi od 18 godina ne t zamogu da razumeju {to po pitawu {i-dvojnog dr`avqanstva jo{ imamo ni?pravila koja su relikt pro{log imavremena“, rekla je kopredsedaost,vaju}a stranke Zelenih Analena iniBerbok za „Doj~landfunk“. ~ke, Ona je u tom razgovoru potvrSr-dila da }e Socijaldemokrate, i toZeleni i Liberali u predstojevni-}im pregovorima o koalicionoj zna-vladi poku{ati da utabaju put za kojamodernizaciju Nema~ke.

To je novi znak da bi idu}a R. N.vlast mogla da omogu}i dvojno

dr`avqanstvo, o ~emu je i ranije bilo re~i.

U preliminarnom papiru, koji su stranke utana~ile u petak, a koji sada treba da bude produbqen koalicionim pregovorima, stoji da se zala`u za „moderni koncept dr`avqanstva“.

Osim toga, dodaje se da „oni koji su dobro integrisani u Nema~koj i sami se izdr`avaju, treba da br`e dobijaju pravno sigur-

ni boravi{ni status.“ Sada je u Nema~koj dvojno dr`avqanstvo na~elno zabraweno, osim ukoliko se radi o dr`avqanima neke druge ~lanice EU ili [vajcarcima.

Za milione migranata i wihove dece to zna~i da, kad ispune uslove za dobijawe nema~kog dr`avqanstva, moraju da odlu~e da li }e postati dr`avqani nove domovine ili zadr`ati staro dr`avqanstvo.

Trenutno se u Nema~koj posle pet godina boravka i rada mo`e podneti zahtev za stalnu boravi{nu dozvolu, dok je zahtev za dr`avqanstvo mogu} posle osam godina.

Tada se pola`e i lagani test poznavawa nemackog pravnog sistema, kulture i istorije, dodaje „Doj~e vele“.

{ta }emo jesti ve~eras“, rekla je Saleh za „Vol Strit @urnal“ iz svoje male dvosobne ku}e. „Poku{a}u da prona|em novac i spasim `ivot svoje }erke“, dodao je wen mu` Abdul Vahab.

Halid Ahmad, zajmodavac, potvrdio je novinama da }e otpisati dugove porodici u zamenu za wihovu }erku. „I ja nemam novca. Nisu mi vratili novac. Dakle nemam druge mogu}nosti nego da im uzmem }erku“, rekao je Ahmad.

Generlni sekretar UN-a Antonio Gutere{ upozorio je da humanitarna kriza u Avganistanu raste, poga|aju}i najmawe 18 miliona qudi, odnosno polovinu stanovnika u zemqi.

Mnogi su sada prepu{teni prikupqawu plasti~nih fla{a za recikla`u ili prodaju kako bi zaradili novac za hranu.

Me|utim, jedan talibanski zvani~nik je rekao da }e Avganistanci morati da se naviknu na borbu narednih nekoliko meseci. „Dve decenije samo patili u borbi, izgubili smo ~lanove svojih porodica, nismo imali odgovaraju}u hranu i na kraju smo bili nagra|eni ovom vladom. Ako qudi moraju da se mu~e nekoliko mesci, pa {ta?“, rekao je on. „Sa zamrznutom imovinom i pauzirawem razvojne pomo}i, ekonomija zemqe se raspada. Banke se zatvaraju, a osnovne usluge poput zdravstvene za{tite obustavqene su na mnogim mestima“, rekao je {ef UN-a.

Tri ~etvrtine Evropqana vakcinisano Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, ka`e da je EU u posledwih deset meseci {irom sveta izvezla preko milijardu doza vakcina protiv kovida-19, a da je vi{e od 75 procenata odraslih u EU potpuno vakcinisano. ”Jasno je da je EU najve}i izvoznik vakcina protiv kovid-19. Uvek smo po{teno delile svoje vakcine sa ostatkom sveta. Izvezli smo onoliko koliko smo isporu~ili gra|anima EU. Najmawe svaka druga vakcina proizvedena u Evropi se izvozi”, poru~ila je Lajen.

Ursula fon dr Lajen u dana{woj video poruci nagla{ava da EU i SAD zajedno te`e globalnoj stopi vakcinacije od 70 procenata do 2022. godine.

Ona podse}a da se kovid-19 mo`e pobediti samo ako se svuda protiv wega bori i najavquje da }e EU u narednih nekoliko meseci donirati najmawe 500 miliona doza najugro`enijim zemqama, preneo je Tawug.

Predsednica EK je najavila i da }e pobeda nad globalnom pademijom biti tema sastanka lidera G20 na samitu u Rimu slede}e nedeqe.

Putnici na letovima izme|u Danske, [vedske i Norve{ke bez maski Putnici u Skandinaviji mogu od danas putovati avionom bez obaveze no{ewa maski u letelici.

Aviokompanije Skandinavijen erlajns (SAS), Norve`ijen, Videre i Flajr dogovorile su se da ukinu obavezu no{ewa maski za putovawe izme|u Danske, Norve{ke i [vedske.

Za putovawe u druge zemqe, van Skandinavije, i daqe je na snazi obaveza no{ewa maski u avionu, preneo je Tawug.

Epidemiolo{ka situacija u Skandinaviji se proteklih nedeqa jasno poboq{ala.

U [vedskoj su od 29. septembra ukinute skoro sva korona ograni~ewa, a u Danskoj je po~etkom septembra ukinuta obaveza sertifikata, a od 1. oktobra ukinuta su sva epidemiolo{ka ograni~ewa.

Sve to je bilo mogu}e zahvaquju}i visokoj stopi vakcinisanosti gra|ana.

8

REPUBLIKA SRPSKA

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 21.

2021.

ZA[TITA PRAVA REPUBLIKE SRPSKE:

Vlada odredila rok ekspertskim timovima Vlada Republike Srpske odredila je rok do 28. oktobra ekspertskim timovima iz razli~itih oblasti da pripreme predloge zakona u vezi sa za{titom ustavnih prava Republike Srpske garantovanih Dejtonom, o kojima }e se izjasniti Narodna skup{tina Republike Srpske.

To je odlu~eno na posebnoj sednici Vlade Republike Srpske, koja je odr`ana u Bawaluci.

Posebnoj sednici Vlade prisustvovali su predsednica Republike Srpske @eqka Cvijanovi}, predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Nedeqko ^ubrilovi} i srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik.

Kako je ranije rekao Dodik, „U Republici Srpskoj formirano je pet specijalnih timova koji se bave vra}awem nadle`nosti koje su otete RS i spornim odlukama

visokog predstavnika u BiH i Ustavnog suda BiH“. „Imamo ekspertske timove - jedan se bavi odbranom, drugi pravom, tre}i finansijama, ~etvrti pitawima novog Ustava Srpske i peti koji se bavi na~inom na koji odgovoriti na bespravno nametnute odluke i zakone visokog predstavnika, kojih ima 140 i u kojima je on bespravno i vanustavno prenosio nadle`nosti“, rekao je Dodik, dodaju}i da }e biti „odba~en svaki akt donet na {tetu Srpske“ On je najavio da }e Srpska vratiti nadle`nosti koje je imala po Dejtonskom sporazumu, kao {to su vojska, indirektni porezi, upravqawe granicama...

R. N.

Dodik doveo harmonika{a u Predsedni{tvo BiH

Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik, kako je ranije najavio, danas je u svoj kabinet u Predsedni{tvu BiH u Sarajevu doveo harmonika{a.

Osim Dodika u veselom raspolo`ewu su i mini-

star spoqne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara Sta{a Ko{arac i ~lanovi Kabineta srpskog ~lana Predsedni{tva.

Srni je u Kabinetu re~eno da su pevali poznate hitove, me|u kojima su i „Srpkiwa je mene majka rodila”, „Romanija”...

Sarajevski portal Kliks je uz ovu informaciju objavio i komentar da „ovakav neozbiqan potez Milorada Dodika je samo jo{ jedan poni`avaju}i u nizu onih kakve povla~i posledwih meseci s ciqem ismejavawa i bla}ewa institucija Bosne i Hercegovine”.

Dodik je ispunio prethodno dato obe}awe i doveo harmonika{a u zgradu Predsedni{tva BiH. „Dodik je ranije u izjavama rekao da }e prisustvovati sednici Predsedni{tva, da }e odbiti sve odluke, ali i dovesti harmonika{a, te zapevati pesmu 'Nema te vi{e Alija'“.

BEZ OSVRTAWA NA NISKE UDARCE SARAJEVSKE „ELITE“

Patrijarh Porfirije pio vodu usred Ba{~ar{ije VE Patrijarh srpski Porfirije pro{log vikenda posetio je Sarajevo, prvi put od ustoli~ewa na tron Srpske pravoslavne crkve, pra}en otrovnim strelicama i optu`bama tamo{wih medija, a posle te{kih optu`bi Bakira Izetbegovi}a na ra~un SPC. Porfirije je pro{etao centrom Sarajeva, pio vodu sa ~esme na Ba{~ar{iji i imao najlep{e re~i o Sarajevu i onima koji u wemu `ive. Slu`io je liturgiju u Sabornoj crkvi, a okupqenom narodu u Isto~nom Sarajevu poru~io da ~uva pravoslavnu veru i `ivi po wenim na~elima.

Posetu su u Sarajevskim medijima pratili i naslovi koji prvog me|u jednakima u SPC predstavqaju, izme|u ostalog, kao ~oveka koji se tokom posete sreo i sa „~etni~kim popom“ koji je blagosiqao oru`je tokom rata u Bosni.

POSETA PATRIJARHA SARAJEVU SMETA “ELITI” Bogoslov Darko \ogo ka`e da poseta Porfirija Sarajevu smeta politi~koj eliti u Bosni i Hercegovini, jer je on, u simboli~kom smislu, jedina, apsolutno nesporna figura koja ujediwuje svakog Srbina. „Ujediwuje ga ma gde da postoji, u kakvoj god pseudodr`avi ili dr`avi da `ivi“, ka`e \ogo.

Ovaj sve{tenik, koji je ro|en i rukopolo`en u tom gradu, a u posleratnom Sarajevu je i slu`io dodaje: „Boravak patrijarha srpskog Porfirija je ili nasilno minimalizovan ili doveden u politi~ki kontekst na medijima

cip koji se mogao videti i tokom posete, patrijarh i na{ mitropolit Hrizostom neguju, u pozitivnom smislu, starovremenski odnos episkopa prema politi~kom `ivotu.

Trude se da ne budu akteri u svakodnevnoj politikantskoj razmeni prqavih udaraca.

Svesni su da je wihovo da predvode svoju pastvu“.

KAFI] U KAPELI SPC On dodaje ~iwenicu koja jednako dobro slika pravo stawe stvari u Sarajevu. SPC je pre rata bila jedina institucija kojoj nije vra}ena imovina vezana za obrazovne institucije. „Crkva se od 1991. godine do danas trudi da dobije pravo na zgradu pored koje je patrijarh pro{ao. Patrijarhova {etwa Sarajevom je pokazateq da najbukvalnija bezbednosna situacija nije onakva kakva je na Cetiwu, ali sa druge strane ostaje ~iwenica da od dvehiqadite na ovamo, mi svaki put kad do|emo u Sarajevo iz Saborne crkve gledamo imovinu nekada{we bogoslovije koju je zavr{io i bla`enopo~iv{i patrijarh Pavle. Tu je kapela u kojoj je trenutno kafi}“.

Na kraju razgovora \ogo ka`e da je poseta patrijarha Porfirija Sarajevu ispunila svoj prvi i jednini ciq, okupio je one zbog kojih je i do{ao. U Sabornoj crkvi u kojoj se o praznicima jedva okupi stotinu vernika, qudi su se tiskali.

Iz okolnih mesta sjatili su se vernici, nekada{wi stanovnici nekada{weg Sarajeva, grada ~iji je karakter temeqno promewen.

[

bliskim ekstremnim krugovima u Sarajevu.

Patrijarh je ostao iznad svega toga, kao i ranije, potrudio se da ne bude akter u svakodnevnoj politikantskoj razmeni prqavih udaraca - i predvodio svoju pastvu“.

Dvodnevna prva poseta Sarajevu, povodom 50 godina mona{ke i 30 godina episkopske slu`be mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma, dogodila se u momentu najve}eg pritiska na Republiku Srpsku wu od kada ona postoji, ali i posle otrovnih strelica upu}enih iz tog grada upravo u Srpsku pravoslavnu crkvu, posle rukopolo`ewa mitropolita Joanikija na Cetiwu.

BAKIROVE OTROVNE STRELE Lider SDA Bakir Izetbegovi} tada je izjavio da bi „po{tovao Srpsku pravoslavnu crkvu kada bi ona popravqala svoj narod, slu`ila Bogu i dobru, a suprotstavqala se zlu i zlikovcima“. Izetbegovi} je dodao da su sve vreme rata ~elni qudi SPC zatvarali o~i pred u`asnim zlo~inima i davali podr{ku ratnim zlo~incima.

\ogo konstatuje da je SPC u skorije vreme silom gurana u prostor uvreda koje su dolazile iz Sarajeva, ba{ zbog wenog simboli~kog zna~aja. „Srpska Crkva smeta i zbog ~iwenice da ona samim svojim postojawem predstavqa, kako to politi~ka elita u Sarajevu ka`e, opasnost za wihove poku{aje da u potpunosti ovladaju bosansko – hercegova~kim politi~kim i dru{tvenim prostorom. “Opasna“ je i ~iwenica da je SPC trenutno jedina institucija srpskog naroda koja funkcioni{e na prostoru biv{e Jugoslavije“.

DOSTOJANSTVENO, BEZ ODGOVORA NA UVREDE \ogo dodaje da je ponosan na reakciju Crkve kojoj pripada tokom ovih napada, a isto dostojanstvo preovladalo je i tokom patrijarhove posete. „Crkva se nije uplitala i odgovarala na uvrede koje su dolazile od gospodina Bakira Izetbegovi}a i ostalih. To je prin-

CRNA GORA

^etvrtak 10.21. decembar 2020. 9 ^etvrtak oktobar 2021.

Cetiwski manastir opet upisan kao svojina Mitropolije crnogorsko-primorske

DIREKTORKA KOTORSKE GIMNAZIJE:

@ali}u se na nalog inspekcije, ne pomeram Svetog Savu ni za milimetar Iako je prosvjetna inspecija nalo`ila da se slika Svetog Save ukloni iz u~ionice iz gimnazije u Kotoru, v.d. direktoa te ustanove Slavica Stupi} ka`e da sliku ne}e pomeriti ni za milimetar.

“Na naredbu Prosvjetne inspekcije ulo`i}u `albu nadle`nom Ministarstvu, a slika Svetog Save }e ostati gdje je i bila sve ovo vrijeme punih 38 godina, poru~uje Stupi}eva.

To tvrdi i biv{i direktor gimnazije Mirko Maslovar i postavqa pitawe kako su se sada sjetili da je portret Svetog Save nepo`eqan.

Stupi}eva je reagovala po{to je prosvjetna inspekcija naredila da u roku od sedam dana ukloni sliku Svetog Save iz kabineta ove {kole.

Slika Svetog Save se nalazi u kabinetu za crnogorski, srpski, bosanski, hrvatski jezik i kwi`evnost i tu se nalazi skoro ~etiri decenije. Prema rje{ewu od 14. oktobra, Stupi}evoj je nalo`eno i da "u zakonskom roku, pisanim putem obavijesti prosvjetnu inspektorku o tome da li je nare|ena mjera izvr{ena".

“Iznena|ena sam rje{ewem i naredbom koju je prosvjetna inspekcija uputila Gimnaziji u Kotoru, jer sam smatrala, ipak, da je prosvjetna inspekcija dovoqno kompetentna da zna {ta je sadr`aj obrazovno-vaspitnih programa i {ta je istorijat jezika i pismenosti kod ju`nih Slovena, posebno {ta su Ustavom zagarantovana qudska prava na slobodu obrazovawa i mi{qewa”, kazala je Stupi}eva.

Istakla je da nema ni{ta protiv vjerskih sloboda, te }e stoga braniti ~asno i dosledno Ustav Crne Gore. U tom kontekstu, moli}u, daqe ruke od Svetog Save, napomiwe ona.

“Mogu samo da izjavim da }u kao novopostavqena vr{iteqka du`nosti direktorice, ~asno i dosqedno {tititi Ustav Crne Gore i wime zagarantovana prava, Zakone ove dr`ave i pravo svih na obrazovawe, bez izuzetka, te stoga i javno poru~ujem da se moj stav nije promijenio, pa, kao {to sam i ranije rekla, sliku Svetog Save ne}u pomjeriti ni za milimetar”, ka`e Stupi}eva.

R. N.

Uprava za katastar i dr`avnu imovinu, jedinice Cetiwa, postupaju}i po zahtjevu Mitropolije crnogorsko-primorske a na osnovu Zakona o dr`avnom premjeru i katastru nepokretnosti, donijela je re{ewe, kojim se imovina Cetiwskog manastira opet vodi kao svojina Mitropolije.

Re{ewem od 15. oktobra 2021. godine, vr{i se ispravka gre{ke nastala unosom podataka iz re{ewa od 11. aprila 1996. godine, kada je u kompjutersku bazu podataka upisano „kori{}ewe“ umjesto „svojina“ Mitropolije nad Manastirom Svetog Petra i objektima na katastarskim parcelama br. 4073, 4097, 4082/1, 4110 i 4119 u LN br 915 KO Cetiwe 1.

Osnov promjene je re{ewe Komisije za izlagawe na javni uvid podataka premjera katastarskog kla-

sirawa zemqi{ta i utvr|ivawa stvarnih prava na nepokretnostima za KO Cetiwe 1, br UP I 05-915 od 11. aprila. 1996. godine, pi{e u re{ewu u koje je IN4S imao uvid.

U obrazlo`ewu re{ewa se navodi i da se Mitropolija crnogorsko-primorska obratila ovom organu zahtjevom za ispravku re{ewa, 13. oktobra 2021 i da je provjerom utvr|eno da je do{lo do gre{ke prilikom kompjuterskog unosa, te se ovim re{ewem gre{ke nastale 1996. godine, ispravqaju.

S. G.

CRNOGORCI ]E SE NA POPISU IZJA[WAVATI O NACIJI, VERI I JEZIKU:

Odbijen predlog NVO Crnogorci }e se na predstoje}em popisu izja{wavati o naciji, veri i jeziku, po{to je odbijen predlog grupe nevladinih organizacija da se izostave ta pitawa To se navodi u izve{taju o sprovedenoj javnoj raspravi povodom Nacrta zakona o popisu stanovni{tva, doma}instava i stanova u 2021. godini, koju je organizovalo Ministarstvo finansija i socijalnog starawa CG. Istovremeno, prihva}en je predlog da se iz naslova i teksta Nacrta zakona bri{e 2021. godina.

U obrazlo`ewu grupe NVO koje su predlo`ile izostavqawe prikupqawa ovih podataka, navodi se da „pitawa o etni~koj pripadnosti, veroispovesti i materwem jeziku mogu u aktuelnoj dru{tvenoj atmosferi uticati negativno na kvalitet ostalih podataka“.

Sa takvom ocenom predlaga~a nisu bili saglasni predstavnici Ministarstva i Monstata, dr`avne ustanove za statistiku.

U obrazlo`ewu odluke da ne prihvate predloge ovih organizacija navode da bi „izostavqawe pitawa o etni~koj pripadnosti, veri i jeziku, dovelo do me|usob-

ne neuskla|enosti i nepovezanosti sa drugim zakonima u pravnom sistemu Crne Gore, {to bi bilo suprotno sa Pravno–tehni~kim pravilima za izradu propisa“.

U obrazlo`ewu grupe NVO koje su predlo`ile brisawe 2021. godine iz naslova i teksta Nacrta zakona, podse}a se na preporuke Ekonomskog komiteta UN za Evropu (UNECE), prema kojima popis stanovni{tva nije preporu~qivo sprovoditi u nestabilnoj dru{tveno-politi~koj i epidemiolo{koj situaciji.

Oni su podsetili i na nepovoqnu epidemiolo{ku situaciju u Crnoj Gori, pa isti~u da su zbog celokupne situacije saglasni sa stavom Komisije za rukovo|ewe, pripremom i realizacijom popisa (Monstat, 2021), da se Popis mo`e organizovati najranije u oktobru 2022.

S. G.

VELIKA ATRAKCIJA KOD PODGORICE:

[ezdeset magaraca po ceo dan slu{a Mocarta i Betovena Ornitolog Darko Saveqi} osnovao je nedaleko od Podgorice farmu magaraca da bi ih sa~uvao od izumirawa. Farma je vrlo brzo postala atrakcija za mnoge posjetioce iz Crne Gore, ali i drugih zemaqa. [ezdeset magaraca na imawu porodice Saveqi} u selu Gradina, desetak kilometara od Podgorice, `ive magare}u bajku, uz ozbiqnu muziku, koju slu{aju od sedam do 19 ~asova, ali ne len~are, ve} i donose vi{estruku korist.

Darko Saveqi} je po profesiji ornitolog, koji je 20 godina i{ao redovno da gleda ptice na ulciwskoj Solani. Vra}ao bi se ~esto preko Ostrosa, pored jezera, zbog atraktivnog panoramskog puta. „Prvih godina smo morali da izlazimo iz kola i tjeramo magarce sa puta koji zalegnu po wemu i u`ivaju. Nakon nekoliko godina vidim, put slobodan. Odem na sto~nu pijacu, prije nekih sedam godina, i tada je magarac ko{tao 25 evra. Kupuju ga samo lovci da jeftino nahrane svoje pse. Odem do Monstata — po poqoprivrednom popisu iz 2010. u Crnoj Gori ima magaraca, mula i mazgi 500 komada. Odbije{ mule i mazge, nema dakle 150 magaraca. Ja kupim dvije magarice Martu i Drinu i na Fejsbuku objavim da imam farmu, kad post isprate sa sto lajkova, naredni sa dvjesta…Objavim: ko `eli mo`e da vidi moje magarice i nek donese kilogram {argarepe kao ulaznicu.

I tako to krene. U to vrijeme magarci su bili ugro`enija vrsta od pelikana. Farmu sam napravio da bih za{titio magarca od izumirawa. … Sada magarac na sto~noj pijaci ko{ta od 200 do 250 evra. Svi bi da kupe magarca, odjednom je postao draga i mila `ivotiwa”, pri~a Saveqi}.

Da magarci i magarice na imawu Saveqi}a imaju tretman kakav zaslu`uju, pokazuje i sitnica da svako od wih ima svoje ime, Drina, Hajla, Mandarina, Jutro, \ina, Kremic, Muzika, More…tako se zovu i odazivaju kad im se ime pomene. „Posjeta farmi je besplatna za djecu sa autizmom i wihove roditeqe, za djecu

koja imaju razne probleme i u kolicima su.

Pogotovo prija djeci sa autizmom, ovo je za wih prava terapija, ne}e se ona izlije~iti i promjeniti, ali taj kontakt sa magarcima im prija, po~iwu da ih maze, da se zbli`avaju sa wima, roditeqi ka`u da su djeca mawe agresivna nakon posjete farmi, ima ih koji redovno dolaze. Dirqivo je vidjeti kako ona osje}aju `ivotiwe, a magarci su strpqivi, {to takvoj djeci odgovara”, pri~a Darko.

Farma je i azil za dosta starih magaraca. Saveqi} ka`e da Crnogorci nijesu suvi{e empati~ni prema `ivotiwama, ali da se i to mijewa.

„Qudi su magarca, kowa, ~esto kod nas tretirali samo kao ma{inu, da radi, vu~e, ne tretiraju ga kao `ivo bi}e. Ovdje magarci i magarice imaju mirnu starost, zaslu`eno. Magarac je dio crnogorske prirodne i kulturne ba{tine. U kr{evitom dijelu Crne Gore nekada nije bilo porodice da nije imala magarca, imalo ih je na hiqade. Magarci su bili da nose, rade, poma`u ~ovjeku. Qudi su onda oti{li u gradove, do{li su motokultivatori, traktori…magarci i kowi su zaboravqeni. E, ja sam se potrudio da dobiju, po meni, zaslu`en tretman”, ka`e Saveqi}.

M. T.

10 ^etvrtak 21. oktobar oktobar2021.

2021.

10. decembar 2020. ^etvrtak 21.

Ure|uje:

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

NA LOKALNIM IZBORIMA NA KOSOVU U NEDEQU 17. OKTOBRA

Glasalo skoro 43 odsto od upisanih bira~a z Pobednik izbora Srpska lista, Samoopredeqewe izgubilo upori{ta, drugi krug izbora u 21 op{tini z Prema slu`benim rezultatima skoro 43 odsto, KO U SVETU ZAVISI NAJVI[E odnosno 802.123 glasa~a, ostvarilo svoje pravo Ure|uje: OD ENERGIJE UGQA glasa, od 1.885.448 upisanih u bira~ki spisak Zoran Vla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Kosovo drugo u svetu po zavisnosti od upotrebe ugqa za proizvodwu struje

Samo jedna dr`ava na svetu prevazilazi Kosovo u svojoj zavisnosti od upotrebe ugqa za elektri~nu energiju. Re~ je o Bocvani u Africi, u kojoj je preko 99 odsto ugaq izvor snabdevawa elektri~nom energijom. U me|uvremenu, Kosovo koristi ugaq za proizvodwu oko 95 odsto elektri~ne energije.

Izvje{taj se zasniva na podacima za 2020. godinu Ember-a me|unarodne organizacije usredsre|ene na tranziciju elektri~ne energije u svetu.

Bira~i u 21 op{tini na Kosovu mora}e ponovo na izbore, jer u prvom krugu lokalnih izbora odr`anih, u nedequ 17. oktobra,, nisu izabrali svoje lokalne lidere.

Od ukupno 38 op{tina u kojima su se birali lokalni organi vlasti, 17 op{tina je izabralo gradona~elnike, a drugi krug }e biti odr`an u svim ve}im op-

{tinama, osim Ju`ne Mitrovice i Pe}i.

Pobednik izbora je Srpska lista, koja je osvojila devet op{tina od 10 u kojima se takmi~ila. Druga je Demokratska partija Kosova, koja je na ju~era{wim izborima pobedila bez drugog kruga glasova u Srbici, Ju`noj Mitrovici, Uro{evcu, Ka~aniku i \eneral Jankovi}u.

^lanovi Srpske liste zadovoqni rezultatom

Tre}i je Demokratski savez Kosova, koji je pobedio u Pe}i i Lipqanu, dok isto toliko op{tina za sada ima i Alijansa za budu}nost Kosova, koja je uspela da osvoji vlast u Suvoj Reci i De~anima.

Pobednik parlamentarnih izbora 14. februara, Pokret Samoopredeqewe nije uspeo da zadr`i nijednu op{tinu u kojoj je bio na vlasti.

Prema podacima Centralne izborne komisije, u drugi krug izbora ide 21 op{tina, me|u wima sve velike op{tine osim Ju`ne Mitrovice i Pe}i.

Na Kosovu su odr`ani lokalni izbori u 38 op{tina. Gra|ani su birali odbornike i gradona~elnike, odnosno predsednike op{tina. Prema podacima Cen-

tralne izborne komisije, glasalo je blizu 43 odsto upisanih bira~a.

Centralna izborna komisija je objavila da je prema slu`benim rezultatima skoro 43 odsto, odnosno 802.123 glasa~a, ostvarilo svoje pravo glasa, od 1.885.448 upisanih u bira~ki spisak.

U deset op{tina sa srpskom ve}inom na izborima }e u~estvovati 26 kandidata za gradona~elnike, 18 srpskih i osam albanskih.

Izborna posmatra~ka misija Evropske unije (EU EOM) na Kosovu je saop{tila ranije da }e na lokalnim izborima biti raspore|eno oko 100 posmatra~a iz dr`ava ~lanica EU, Norve{ke i [vajcarske koji }e posmatrati izbore i prebrojavawe glasova.

KOSOVSKA POLICIJA I CARINA KOSOVA IZAZVALI SUKOB U KOSOVSKOJ MITROVICI I ZVE^ANU U SREDU 13. OKTOBRA

Mecima, suzavcem, topovskim udarima i {ok bombama na goloruke Srbe

z Povre|eno deset Srba od kojih dvoje te`e z Pozadina akcije kosovske policije zastra{ivawe i progon Srba

Nedostatak ugqa trenutno izaziva velike probleme u snabdevawu elektri~nom energijom u dve najve}e svetske ekonomije, Indiji i Kini. Nedostaci se uo~avaju sa vra}awem ekonomskih aktivnosti u normalu, a nakon situacije s koronavirusom, dok proizvodwa ugqa pada zbog vremenskih problema i brige za `ivotnu sredinu.

Osim male koli~ine elektri~ne energije koju proizvode vetroelektrane i hidroelektrane i one koja se uvozi, velika ve}ina elektri~ne energije u zemqi dolazi iz elektrana „Kosova A“ i „Kosova B“. Ta~no 94,9 odsto elektri~ne energije na Kosovu se dobija iz ugqa.

Posle Kosova, na svetskoj listi zavisnosti od ugqa je Mongolija sa 2,6 odsto mawom zavisno{}u. Na listi se daqe u prvih pet nalaze Ju`na Afrika i Moldavija. Tri zemqe Zapadnog Balkana zauzimaju mesto u prvih deset. Osim Kosova, Srbija i Bosna i Hercegovina su druge dve zemqe u regionu koje su zauzele mesto na listi zemaqa koje najvi{e zavise od ugqa u pogledu proizvodwe elektri~ne energije. Indija, Poqska, Kazahstan i Indonezija tako|e su u prvih deset najvi{e zavisnih od ugqa.

Predstavnik Srpske liste Goran Raki} na glasawu

U Kosovskoj Mitrovici je, u sredu ujutru 13. oktobra, oko devet sati, do{lo do sukoba Srba i kosovske policije, povodom akcije zaplene robe za koju se sumwa da je krijum~arena, a koju, kako se navodi u policijskom izve{taju, na teritoriji celog Kosova sprovode Carina Kosova i Kosovska policija.

Naime, predstavnici Carine Kosova i intervente jedinice Kosovske policije, u{le su, u sredu ujutru oko 8 sati i 45 minuta, u apoteku „Lila“ u Ulici kwaza Milo{a u Kosovskoj Mitrovici, naspram Tehni~ke {kole, a odmah nakon upada u apoteku okupio se samoinicijativno ve}i broj gra|ana. Sirena za vazdu{nu uzbunu alarmirana ta~no u devet sati bila je povod da se u rekordnom roku kod raskrsnice i Tehni~ke {kole okupi par stotina Srba ali i ve}i broj te{kih vozila koja su blokirala put koji ide prema Isto~nom mostu i ju`nom albanskom delu Kosovske Mitrovice.

Nakon toga je do{lo do ve}eg i o{trijeg sukoba sa policijom koja je na okupqene gra|ane bacala suzavac, {ok bombe i topovske udare. Istovremeno nekoliko kosovskih policajaca bilo je u apoteci prkose}i okupqenim Srbima a bacawem suzavca i {ok bombama kosovska policija je i{la i da direktno zastra{i i zapla{i u~enike u obli`woj {koli ali i zaposlene u obli`wem Domu zdravqa.

Okupqene Srbe je revoltirao i dolazak specijalne jedinice Rosu preko Isto~nog mosta sa blindiranim vozilima koji su dodatno suzavcem, {ok bombama i topovskim udarima nasrnuli na Srbe.

Predstavnici Carine i policije povukli su se sa ove lokacije oko 10 sati i 15 minuta, a desetak minuta kasnije i gra|ani su po~eli da se razilaze Kod mosta u Rudaru kod Zve~ana i putu koji vodi prema @itkovcu okupqeno je bilo tako|e vi{e stotina gra|ana. Kosovska policija je blokirala saobra}aj i ispaqeno je vi{e {ok bombi i suzavca a upotrebila je i bojevu municiju na goloruke gra|ane.

Metak koji je izva|en iz Sre}ka Sofronijevi}a

Rosu je sa {est blidiranih vozila do{la preko isto~nog mosta na 100 metara od barikade kod Tehni~ke {kole

Rawen iz vatrenog oru`ja Sre}ko Sofronijevi}

POVRE\ENO DESET OSOBA, DVOJE TE@E U akciji Kosovske policije, u sredu 13. oktobra, povre|eno je desetoro Srba - izjavio je v.d. direktora Klini~ko-bolni~kog centra u Kosovskoj Mitrovici Zlatan Elek.

- Na`alost, dva na{a sugra|anina su te{ko povre|ena, jedan u predelu grudnog ko{a, koji je trenutno na ispitivawu i koji je udarac dobio sa predwe strane“ rekao je Elek.

Elek isti~e da se drugi te`e povre|ena Sre}ko Sofronijevi} (35) iz Zve~ana nalazi u jedinici intenzivne nege, gde mu je ura|en hirur{ki zahvat. „On je upucan s le|a i ima povredu desne lopatice, prelom drugog rebra i metak mu je iza{ao na predwu stranu stranu vrata, uz obilno krvarewe. Ura|ena je hitna hirur{ka intervencija i metak je izva|en“ kazao je Elek. Povre|eni se trenutno nalazi na jedinici intenzivne nege i za sada je u stabilnom zdravstvenom stawu, kazao je Elek.

Kosovska policija unutar apoteke

Srbi su uspostavili barikade kod Tehni~ke {kole

vi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

Najvi{i IZ vrh Usovica planski SRBI HRVATSKE je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija.

On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom ratu.

R. N. jezero je progutalo ku}e i plodna svetskom Pri~a o manastiru Dragovi}

Iz jezera u Hrvatskoj : Vukovaruzidine Uizronile srpskog Asimilacija Srba i hrvatska pravoslavnog manastira propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - oktobar BiH ^etvrtak 10.21. decembar 2020. 11 ^etvrtak 2021. maksimalno 40 kilograma

SRBI IZ HRVATSKE

Kameni zidovi starog pravoslavnog manastira Dragovi} iz 1395. godine, dvadesetak kilometara od Knina, koji je polovinom pro{log veka potopqen zbog

zemqi{ta, ali oni koji su `ivi i wihovi potomci dobro se se}aju svojih sela i pri~a roditeqa.

ima poseban zna~aj. Naime, u pitawu je jedan od tri istorijska srpska manastira u Dalmaciji, podignut {est godina posle legendarne Kosovske bitke, u periitd. ja prihvatio oduZa{to te{kombih za srpski narod. da moje dete u vrti}u slu{ao takve Na osnovu ”Povijesti Svetoro`destvenskom Drastvari?!

– pita na{manastiru sagovornik. govi}u Pravoslavnoj eparhiji Upravou ta propaganda, koja dalmatinskoj” iz 1859, manastir po~iwe od vrti}a, nastavqa se je poneo ime po Dragu koji je isa kasnije kroz osnovno, sredwe bra}om pre{ao iz Bosne u Cetinvisoko obrazovawe, a u medijima sku krajinu, a po narodnom predobija zamah. dawukona~ni po re~ici koja je izvirala – Ne pro|e nijedan na u blizini. Manastir dan je doda1995. nekoj od televizija, ukqu~uju}i i godine ~uvao u svojoj biblioteci HRT, ne blago ~ujete–ne{to pravo oktoihoiz“srpskim 14. veka, minej za mesec godiagresorima”.

Kakomaj smoizto1531. mi agrene, kada pisanovde u Studenici, kratke sori `ivimo stotinaDositeja Obradovi}a, koji mazapise godina?

Pogledajte samo koje je na svojim putovawima tu svrasu to najstarije vukovarske poro}ao, kao i Laza Kosti}, Simo dice – ka`e nam sagovornik.

Matavuq… U riznici se ~uvao Srpsko vojni~ko grobqeArsenija se antimins patrijarha “Aleja” u Vukovaru ^arnojevi}a iz 1692. (prvi baroDaleko od upogleda prolaznikni antimis Srba) i mnoge druge ka,dragocenosti. skriveno iza `ive ograde, Manastir spada u nalazi se srpskoDragovi} vojni~ko grobqe red tri najzna~ajnija dalmatin“Aleja” u Vukovaru. ska manastira.

Pored Krupe U ovom monumentalnom spo-i Krke, koji su sagra|eni ne{to ramen-parku, uspostavqenom 1994. nije. godine, po~iva 26 poginulih srpNakon potapawa, izgra|en skih vojnika.

“Aleja”najeuzvi{ewu jo{ od je novi manastir, 1995. godine na meti ekstremiiznad jezera, koji je 1995. opusta.

Vi{e desetina puta spomenisto{en i do renovirawa po~etdvehiqaditih, wegove procikom su devastirani, a grobqe oskrstorije su navodno ni slu`ile kao navqeno.

Po~inioci u jednom {tala.

M. T. slu~aju nisu prona|eni.

Posetili smo Vukovar kako do govore jeste asimilacija Srba, bi na{im ~itaocima pribli`ili kako u Vukovaru, tako i u celoj `ivot prose~nog Srbina u Vuko- Hrvatskoj.

– Toga svakako ima. Neki varu danas.

Kako su nam ispri~ali lokal- qudi, iz wima znanih razloga, ni Srbi, nije bilo ve}ih proble- prvo po~iwu da se izja{wavaju ma do pre nekoliko godina kada samo kao pravoslavci dok srpsku se hrvatska javnost pobunila zbog nacionalnost vi{e i ne pomiwu, da bi ubrzo posle toga po~eli }irili}nih tabli u Vukovaru. da se izja{wavaju kao Hrvati – Koliko je Srba u Vukovaru?

Podsetimo, protesti i lupawe pri~a nam jedan Vukovarac.

Ipak, najve}i problem za Srbe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini je nedostatak posla. Iako bi trevi{e od tre}ine stanovni{tva balo da budu zastupqeni u gradimaju pravo po~eli su 2013. godine. skim ustanovama proporcionalno – Hrvatske vlasti su se izne- wihovom udelu u stanovni{tvu, slu~aj. nadile kada se hidroelekrane, na popisu iz 2011.ovihto nije„Moja svekrva je celi `ivot izgradwe – Ako Srbin i tako se odine ispostavilo da u Vukovao tim poqima, livadama, dana izvirili su iz akumulacio- pri~alaste vrlo te{ko }ete je ru 34,87 odstoPeru}a populacije ~ine vo-izja{wavate, nog jezera zbog niskog ovcama, dru`ewima.

Do smrti dostaja. pri~ala tome“, Maposao. oZbog togaprise}a veliki se broj Srbi.

Bio je to veliki {ok za na}i Povr{ina Peru}a rija Cvitkovi}. napu{ta ovaj grad. Odlaze i wih, s obzirom na tojezera da, prema Za- uqudi Peru}ko jezero ve{ta~ko sve se vi{e a Srbima je jo{jete`e, pa konuHrvatskoj o pravu mawina, svakaspu{ta, naci- aHrvati, jezero na reci Cetini, ovih dana iz vode je izvirio deo peronalna mawina koja ~ini vi{e od idu i oni. Jednostavno, nema izme|u starog pravoslavnog manastira planina Dinare i Svilaje u Hrtre}ine stanovni{tva ima pravo spektive tamo gde ne mo`ete da Dragovi} iz 1395. godine, koji je vatskoj. Pre po~etka jesewih na ostvarivawe brojnih prava, zaradite za `ivot – ispri~ali su 1958, zbog gradwe akumulacijskog ki{a vodostaj dose`e najni`i goVukovarci. izme|u ostalog i pravo da imena nivo i nije retkost da se jezera i hidroelektrane – poto-namdi{wi Odvojene {kole radskih ustanova budu ispisana pqen. voda povla~i sve do nekada{weg po ~emukorita je Vukovar i na wihovom na{ na Ono Peru}kojeziku jezero–jeka`e ovih dana prirodnog reke ranije Cetine, ozbiqno niskom vodostaju, a izbioostavqaju}i prizore najpoznatijineobi~ne u medijima jesu i sagovornik. vode izrawaju kameni zidovi. podse}aju}i tajne koje le`e {kolenaza srpsku i hr-isDanas, posle mnogobrojnih na- odvojene je raseqeno 1500 qudi, pod povr{ine vode.su, pomalo decu. Mediji silnih Tada protesta, u Vukovaru je vatsku Zbog negodovawa lokalnog ostala jo{ samo jedna tabla sa }i- pateti~no, govorili otoj temi, ne navode}i prave razloge za hrvatskog stanovni{tva, grobqe rili~nim natpisom.

Dok su table vi{e simboli~an to. Kao glavni krivci su, po pra- je donekle promenilo prvobitni

Godi{wica stradawa gospi}kih Srba u jesen 1991.

U Gospi}u i okolnim mjestima, u jesen 1991. godine, Hrvatska vojska i policija su, uglavnom pod maskama, odvodili srpske civile iz wihovih ku}a i stanova i likvidirali ih raznim na~inima i na vi{e mjesta.

Likvidirani su uglavnom vi|eniji Srbi koji su bili lojalni novouspostavqenom hrvatskom re`imu. U tom periodu je, prema Veritasovim podacima, ubijeno najmawe 124 lica srpske nacionalnosti, me|u kojima i 38 `ena, od ~ega skoro polovina 17. i 18. oktobra. Me|u likvidiranima su i deset bra~nih parova i ~etiri para po jednog roditeqa i djeteta.

Do sada su prona|eni i sahraweni posmrtni ostaci 50 likvidiranih, dok se za ostalima jo{ traga.

U Vukovaru je ostala jo{ samo jedna Sa likvidacijama srpskih civila bio je upoznat tabla sa }irili~nim natpisom cijeli politi~ki, vojni i policijski vrh hrvatske dr`ave.

A nakon {to su Srpripadnici krajem vilu, JNA, predstavqani Srbi, iako izgled. Naime, 2002. godine svaka dokaz netrpeqivosti prema u Gospi}u, na 15 godina, MIRKO NORAC, tagodine,javnost prona{liistra`ivawa 24 pougqenisana govore {taba da ni hrvatod 26 nadgrobnih plo~a preure|ebima,decembra ono {toiste hrvatsku le{a srpskih civila u zoni razdvajawa sukobqe- da{wi komandant 118. brigade HV-a, na 12 godina da wihova na je tako {to je sa wih skinuta vi{e boli jeste to {to toliki ski roditeqi ne `ele nih strana, upoznati su, preko poznatih svjetskih i STJEPAN GRANDI], tada{wi komadant II bojne deca poha|aju nastavu zajedno sa stilizovana {ajka~a, jer je vukoudeomedija u broju stanovnika Srbima zatvora. Istom presudom sud je, i humanitarnih organizacija, i predstavni- (puka), na 10 godina srpskom. varskim Hrvatima smetalo da u omogu}ava i brojna druga polici Me|unarodne zajednice, pod ~ijim “pritiskom” u nedostatku dokaza, oslobodio Norca, Ore{kovi– Mi kao nacionalna mawina wihovom gradu neko po~iva ispod ti~ka prava. je tada{wi predsjednik RH Frawo Tu|man naredio }a i IVICU RO@I]A za likvidaciju trojice Srba iz Karlobaga, 25. oktobra godine su odpo su zakonu imamo pravo na svoj koji ovesukape.

Tako|e,1991. poru{eni –istragu Zbog toga se sada maksimal- Iako o tim likvidacijama. prikupqeni i ubijeni na i lokalitetu Crni Dabar dokazi na naredbodavce i izvr{ioce tih zave`eni program na{u decu. bedem ograda sa uli~ne stranena no trude daukazivali na slede}em popisu {kolski Velebitu, dok jeradi protiv ^ANI]privatnih MILANA, ku}a. zbog oduslu~aj je vrlo brzojestavqen a ti- takva Danasadjeacta, situacija da na{a izgradwe budeubistava, {to mawe Srba.

Prava tu`ioca, odbio optu`bu.srpski borci ni jelada ubijenih su iz primarnih u sekundeca i daqe u~e postanka hrvatskom Na`alost, istina je procenat Hrvata u premje{tani Porodice likvidiranih gospi}kih Srba posebno darne grobnice.

Vukovaru mawi od onog koji se programu, ali im barem predaju danas ne mogu da po~ivaju sa@upanijsko dr`avno tu`ila{tvo u Rijeci je u uznemirava i onespokojava saznawe da su sva trojiprikazuje, budu}i da se odre|eni srpski nastavnici. Takva je situ- svim u miru, s obzirom na to da martu 2001. godine podiglo optu`nicu protiv pet ca osu|enih ve} odavno na slobodi dok se, s druge acija u zbog vrti}u, osnovnoj i sredwoj daqe preti nasilno fizi~ko broj pripadnika pripadnikahrvatske drugih mawina, strane, ni{ta neipreduzima u pronala`ewu ostalih vojske i policije ratnog {koli.

Problem je propaganda izme{tawe “Aleje”, pod pla{tom iz razli~itih razloga, izjasnio zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva, a teretilo (74) posmrtnih ostataka wihovih najmilijih. je prisutna imovinsko-pravnih kao Hrvati nam je ovaj Vu- koja U gradu Gospi}u je, prema popisuodnosa. stanovno{tva ih se za– rekao bezrazlo`no hap{ewe i likvidaciju naj- od najranijeg 1991, `ivjelo 9.025 `iteqa, mawe 50 lica. doba. Hrvatsku decu iz u vrti}u u~e Okolna sela me|u kojima je bilo kovarac.

36% Srba i 3% Jugoslovena.

Po popisu iz ekipa 2011, u Pravosna`nom presudom @upanijskog suda u Ri- tra`e o “srpskoj agresiji”, od wih Posle Vukovara, na{a Asimilacija gradu je `ivjelo 6.575 `iteqa, bezsela oznake nacijeci, iz tema martao 2003. godine, su: TIHOMIR Posebna kojoj svi nera-osu|eni da crtaju o{te}enitom vodotoraw se uputila u okolna u kojiR. N. ORE[KOVI], tada{wi sekretar Operativnog onalne pripadnosti.

^etvrtak 22. jul 2021. 11

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

Srpski jezik i }irilica kona~no u statutima {kola

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo pre`ive.

– Posla u gradskim i dr`avnim Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera druga~ija. Sa- institucijama za nas nema, tako da obra}ajni znaci, kao i nazivi se svi snalazimo: neko vodi mali malobrojnih firmi koje posluju privatan biznis, neko se bavi poNaneretko posledwoj odr`anoj }irisedniciqoprivredom…

Skup{tine Vukovarsko-sremske Su{tinski, mlaovde, su ispisani `upanije doneta je saglasnost na Statute osnovnih sa posve mawe, ali {kola pre`ivqavalicom, dok se u kafanama pu{ta dih je{est dru~ja ove `upanije. mo – rekli su nam oni. muzika i slu`e pi}a iz Srbije.

Skup{tina Vukovarsko-sremske `upanije odluku o statutima donePosle posete selima u okoliLokalno stanovni{tvo je, sala je za osnovne {kole u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i pismu, a to su {kole u Boboti, Trpiwi, Borovu, Marku{ici, Br{adinu i Negoslavcima.

Odlukom `upanijske skup{tine stvoreni su svi neophodni preduslovi da se vr{i reizbor direktora koji znav{i za dolazak novinara iz ni Vukovara, krenuli smo nazad je do sad bio u Beograd, sa utiskom da na{i Beograda, blokiran,veoma zatimsrda~no regovau ovim ikrajevima lo, o~igledno sre}no {to se neko mogu}nost aplicirawa na razli~itesunarodnici konkurse iz doma}ih stranih samo poku{avaju da `ive normalizizvora glavnog grada Srbijeali interesufinansirawa, i sve ono {to je bitno za jedan redovan i no od svog po{tenog rada, ali da jenormalan i za wihove radprobleme. {kole. Ono {to je bitno jeste da }e i nadaqe roditeqi ne}e dozvoqava narativ mo}i odlu~ivati modelu obrazovawa koje wihova deca mo}i koji da – Dosta qudi izoSrbije i ne zna im to poha|aju jer je u tim Statutima navedeno da }e se nastava odvijati nai je stvoren u hrvatskoj javnosti da Srbi `ive u Vukovaru i okolisrpskom jeziku i pismu, po modelu A, {to je nama jako va`no za o~uvawe me|u wihovim kom{ijama Hrvatini. A mi smo jo{ tu, i nikud ne plana{eg nacionalnog identiteta – istakao je nakon odr`avawa sedma. Odre|eni politi~kiove krugovi niramo da idemo. Ovde nema nekih nice zamenik `upana Vukovarsko-sremske `upanije iz redova srpske velikih problema, ako izuzmemo u Srbiji ~esto barataju frazom o nacionalne mawine Sr|an Jeremi}. “povratku u devedesete”, ali priona Sa de{avawa – ka`e odlukamazasuVaskrs zadovoqni i direktori pomenutih osnovnih {kola mere za takveovog optu`be u Srbiji nam od me{tana mi- zbog kojijedan su godinama bili Borova, u problemu nere{evawa pitawa. sigurno ne}e na}i.

Treba da jer odu sle}i su navi-Tona zaincident nas zna~i kada pre svega da mi legalizujemo ~iweni~no stawe samo 150 kilometara zapadnije ja~i Dinama paradirali ulicamaDakle, izdajemo dvojezi~na svedo~anmi po tome radimo ve} godinama. stva,sela radimo na srpskomuvrede jeziku ina pismu ovo je sad prvi put da je do{lo odibeogradskog “kruga dvojke” i da ovog skandiraju}i do pomaka i politi~ke voqe da se prihvate predlozi na{ih Statuta se uvere ko zapravo i daqe “`ivi ra~un Srba. koji su uskla|eni sa svim mogu}im propisima Republike Hrvatske i da u devedesetim”.

Stanovnici okoline Vukovara se kona~no ovo pitawe re{i na jedini na~in koji je legalan – naglasio S. G. se uglavnom bave poqoprivredom je direktor O[ Borovo Tihomir Jakovqevi}.

S. G.

12

DRU[TVO

^etvrtak 21.

2021.

10. oktobar decembar 2020.

Ho}e li dijaspora napuniti srpsku kasu U drugoj godini korona krize potencijalno dobra vest i za srpsku ekonomiju stigla je iz Hrvatske. Naime, doznake koje hrvatski dr`avqani {irom sveta {aqu formalnim i neformalnim kanalima porodici i prijateqima u zemqi ostale su stabilne pro{le godine, a u prvoj polovini 2021. su i porasle, pokazuju podaci Hrvatske narodne banke.

Gotovinska sredstva koja su hrvatski gastarbajteri poslali svojim porodicama, nadma{ila su ove godine prihode koje je Hrvatska u istom periodu ostvarila od dolazaka stranih turista. U prva dva tromese~ja 2021. doznake radnika u inostranstvu iznosile su ukupno 1,745 milijardi evra, dok je u isto vreme prihod koji je dr`ava ostvarila od stranih turista bio 1,494 milijarde evra.

Iako su pro{le godine dozna-

Mo`e li Srbija pove}ati priliv deviza od radnika na privremenom radu u inostranstvu, kao {to je to u~inila Hrvatska u prvoj polovini ove godine ke gastarbajtera za prvih devet meseci pale za gotovo 500 miliona evra, posle vesti iz Hrvatske ~ini se da bi se taj trend mogao ove 2021. preokrenuti. Ina~e, doznake gastarbajtera u Srbiji ~ine do 15 odsto BDP-a, {to je znatno vi{e od direktnih stranih investicija.

Ekonomista dr Miroslav Zdravkovi}, urednik portala „Makroekonomija“, ka`e da je u 2020. godini do{lo do pada doznaka dijaspore gotovo u svim zemqama, zato {to su zbog korone bili odse~eni gotovo svi tokovi qudi, pa samim tim i kapitala.

Kad je re~ o doznakama „gastarbajtera“ koje „pune buxete“

zemaqa porekla, na prvom mestu u svetu je Indija, na drugom Kina, Srbija je na 32. mestu, a Hrvatska na 39. mestu svetske rang-liste.

Ostale zemqe regiona su daleko ispod na ovoj listi, a za ve}inu wih, iako su imale ogroman odliv stanovni{tva u Evropu, doznake su zapravo smawene od 2008. godine do danas, dok na{e stagniraju na nivou na kome su, a to je oko 3,5 milijardi evra godi{we. „Kod nas su doznake pove}ane, ali jako malo, nekih 15-16 odsto za 11 ili 12 godina, a to nije nikakav rast. Interesantno je da su u tom periodu doznake u Avganistanu pove}ane deset puta“, ka`e Zdravkovi}.

S. G.

VELIKI ISKORAK:

Mo}ni ruski PVO sistem zagrmeo u Srbiji

Vojna ve`ba „Slovenski {tit 2021“ predstavqa nastavak vojne i vojno-tehni~ke saradwe koju Srbija ima sa Ruskom Federacijom, a u~e{}e PVO sistema „Pancir” veliki je iskorak i zna~ajno je za obu~enost na{ih jedinica, ocewuje vojnopoliti~ki komentator Vlade Radulovi}.

Ministarstvo odbrane Rusije saop{tilo je da su raketno-artiqerijske jedinice Rusije i Srbije, naoru`ane protivavionskim raketnim sistemima „Pancir S“ izvele mar{ u du`ini od 170 kilometara na poligonu „Pasuqanske livade“, u okviru zajedni~kih vojnih ve`bi „Slovenski {tit 2021“, a kako je precizirano, jedinice su odradile - promenu polo`aja.

Radulovi} podse}a da je Srbija od Ruske Federacije ve} kupila sistem „Pancir S1“.

PVO SISTEM PANCIR NA VE@BI U SRBIJI

„Re~ je o trupnom sistemu PVO koji je su{tinski koncipiran da, pre svega, ~ini za{titu sistema dugog dometa, po principu sistema iz porodice S300 ili S400. Ovaj sistem omogu}ava efikasno dejstvo protivvazduhoplovnim raketama na daqinama do 20 kilometara i visinama do 15-ak kilometara i koji poseduje top kalibra 30 milimetara, {to mu omogu}ava dejstvo po ciqevima na zemqi.

Iako sam „Pancir“ ima dugu tradiciju razvoja, jo{ od polovine devedesetih godina, ono {to je interesantno kada govorimo o ovoj ve`bi je da li je iz Ruske Federacije dopremqen isti „Pancir“ kakav imamo, ili }e na{a vojska sada ima priliku da ve`be izvodi na malo unapre|enijoj verziji ovog sistema „Pancir S1M”, koji je

MISIJA PROTEKTA:

Napadnuto je srpsko blago, li{aj ugrozio ]elavog Isusa kod Pirota Kada bi se spojile sve freske u hramovima na teritoriji Srbije, pokrile bi vi{e od 100 kvadratnih kilometara. Ovo neprocewi-

vo blago te{ko je za{titi od propadawa, a najve}i neprijateq su mu mikroorganizmi. Na novoj tehnici za{tite rade mladi nau~nici okupqeni u projektu „Protekta“, koji je podr`ao Fond za nauku Republike Srbije.

Freske, slike i spomenike ugro`ava neprijateq koga ne vidimo, opasne gqive, organizmi koji opstaju ~ak i u nuklearnom reaktoru ^ernobiqa. U za{titi se primewuju sinteti~ka jediwewa, koja rade posao, ali su ~esto abrazivna i toksi~na. Zato „Protekta“ tim tra`i prirodni

lek za borbu protiv mikroorganizama koji uni{tavaju freske i spomenke, korisne bakterije, koje mogu da uni{te gqive.

Fokusirali su se na vi{e objekata kulturne ba{tine, uzeli uzorke mikro sveta koji `ivi na freskama u Crkvi Vaznesewa u selu Veliki Kr~imir kod Gaxinog Hana, ali i sa jedinstvene freske ]elavog Isusa, Mladenca u pe}inskoj crkvi u selu Rsovci kod Pirota.

Freske i drugi spomenici kulture trenutno se {tite fungicidima koji su efikasni, ali su neselektivni, ne deluju samo na gqive, ve} na sve {to je organskog porekla. „Zato je i jedan od ciqeva pro-

jekta da na|emo takozvano zeleno re{ewe, istra`ujemo efikasne metode bio kontrole. To zna~i da koristimo neki organizam ili produkte wegovog metabolizma, kako bi selektivno uklonili organizme koji su {tetni po kulturno dobro“, ka`e vo|a projekta, dr Nikola Unkovi}, nau~ni saradnik Biolo{kog fakulteta.

Upitan da prokomentari{e kako stru~waci gledaju na promenu strukture fresaka koje qudi celivaju, Unkovi} ka`e: „Mnoge crkvene zajednice re{avaju da ponekada glavne, najvrednije ikone, zamene kopijama koje mogu da se celivaju, ali kada ulazite u crkvene zajednice, to je tema o kojoj mi sa strane mo`emo da imamo mi{qewe, ali u su{tini, to je i daqe ne{to sa ~ime oni `ive, bez obzira {to je re~ o kulturnom dobru, ono je deo verskog konteksta i obreda“.

Muzej nauke i tehnike trenutno radi na konzervaciji jednog primerka u kome sada `ive li{ajevi, u wima se tako|e nalaze gqive koje su nau~nike odvele u drugu oblast i jo{ ve}a o~ekivawa. „@elimo da vidimo da li me|u na{im izolatima gqiva imamo i kandidate koji bi se eventualno mogli koristiti kao re{ewe problema plastike u prirodi.

Tra`imo kandidata koji bi efikasno razgra|ivao plastiku, pa da vidimo {ta sa wim mo`emo da uradimo“, ka`e Unkovi}.

M. T.

nedavno predstavqen na ruskom forumu „Armija 2021” i koji ima ne{to boqe karakteristike od ovog koji se ve} nalazi u oru`anim snagama Srbije”, obja{wava na{ sagovornik.

Novija verzija „Pancira” ima ve}i domet samih raketa, ukazuje Radulovi}, pa je on tako po daqini pove}an na nekih 30 kilometara, dok je dejstvo raketama po visini pove}ano na oko 18 kilometara. „Na osnovu nekih informacija razvijena je i posebna porodica podkalibarnih raketa kojima se uspe{no dejstvuje po dronovima, odnosno malogabaritnim, sporolete}im bespilotnim letelicama, pa je i to dodatna prednost ovog novog sistema, kao i ne{to modifikovaniji radar u odnosu na onaj koji poseduje verzija „Pancir S1”, prime}uje Radulovi}.

VELIKI ISKORAK

U svakom slu~aju, napomiwe na{ sagovornik, koja god verzija „Pancira“ da u~estvuje u ve`bama „Slovenski {tit 2021“, ~iwenica je da je dolaskom ovog sistema u sistem na{e protivvazdu{ne odbrane napravqen veliki iskorak. „Iako je to na prethodnim ve`bama bilo najavqeno, mi do sada nismo imali priliku da vidimo ga|awe protivvazduhoplovnim raketama. Od toga se odustalo i videli smo samo bojevo ga|awe topovima kalibra 30 milimetara. Tako da kod tog segmenta nismo mogli da vidimo dejstvo „Pancira“ u punom kapacitetu, ali su ove ve`be itekako zna~ajno iskustvo na{oj vojsci, tim pre jer govorimo o segmentu trupne PVO koja nam je najzna~ajnija u pogledu daqeg razvoja sistema protivvazduhoplovne odbrane. Re~ je o zna~ajnom iskoraku i o~ekujem da se na tome ne stane, ve} da {to je pre mogu}e vidimo i sisteme ako ne dugog, ono bar sredweg dometa, kako bismo i taj segment osigurali“, zakqu~uje Radulovi}.

Podsetimo, ruska vojska je u Srbiju prebacila jednu bateriju protivraketnog sistema „Pancir S“ koja u~estvuje u rusko-srpskim vojnim ve`bama „Slovenski {tit 2021“ i koji je razme{ten na teritoriji aerodroma Batajnica, a glavni zadatak ove baterije jeste da obavqa ulogu protivvazduhoplovne odbrane i da osigurava bezbednost ove avio-baze.

R. N.

uu

LEPA SRBIJA

IZ "OLUJE" DO TRI MASTERA: Suzana Tesla, jedna od najobrazovanijih Srpkiwa u ameri~koj dr`avi Ilinois U maj~inom naru~ju, sa samo dve godine, u reci qudi koji su, za srpski narod najstra{nijeg avgusta 1995, u pogromu napustili Krajinu bila je i Suzana Tesla.

Ponosno nose}i prezime najve}eg na{eg uma, a u srcu ~uvaju}i rodni Vojni}, Suzana je danas sa tri diplome na ameri~kim kolexima jedna od najobrazovanijih Srpkiwa u ^ikagu.

Bila je isuvi{e mala da bi se se}ala "Oluje" i kilometarski duge izbegli~ke kolone, ali zato jasno pamti bombardovawe 1999, koje je wenu porodicu zateklo u Smederevu. @ivot ih vrlo brzo vodi u ^ikago, gde nastavqa {kolovawe.

- U Srbiji sam zavr{ila prvi razred i znala samo }irilicu. Ovde sam presko~ila drugi i krenula u tre}i, a nisam znala ni latinicu, ni engleski jezik. To je bila ogromna promena, bilo mi je veoma te{ko da se uklopim. Jedino {to sam znala je matematika. Ona je svuda ista. ^ak nisam razumela da treba da radim doma}i kod ku}e sa roditeqima, nego sam to uporno radila u {koli i pokazivala drugima prise}a se Suzana.

Vrlo brzo je postala najboqi matemati~ar, daleko ispred svojih vr{waka, koje je i upoznala sa delom svog velikog prezimewaka za koga oni, kako ka`e, do tada nisu ni ~uli.

- Napisala sam rad o Tesli i wegovim izumima a u~iteqica mi je pred svima rekla da sam to izmislila, da je sve to stvorio Edison. Jako sam se razo~arala.

Amerikanci pi{u svoju istoriju i znaju samo to, sve {to izlazi van okvira ih ne zanima. Tek otkako se pojavio automobil "tesla", vi{e se interesuju po kome nosi ime, pa me i pitaju za Nikolu Teslu. Jako sam ponosna na na{u istoriju i uvek kada

TRA@I VEZU SA GENIJEM Tesla je u Lici i Kordunu prili~no ~esto prezime. Suzana priznaje da bi volela da istra`i da li postoji veza izme|u wenih predaka i genija iz Smiqana.

- Tra`ila sam u dokumentaciji, ali do sada nisam nai{la na podatke koji bi mi pomogli. Planiram ubudu}e da se vi{e posvetim tome, jer je kraj iz koga poti~emo blizu a narod se selio i vrlo je mogu}e da postoji veza - ka`e mlada Tesla.

^etvrtak oktobar 2021. ^etvrtak 10.21. decembar 2020. 13

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Spomen na pretke Suzana ~uva i preko okeana me pitaju trudim se da im ispri~am neke detaqe. Gledaju me zapaweno. Ali i daqe su bukvalisti, takav je sistem u~ewa i razmi{qawa. Odgovara se samo ono {to je u kwizi napisano, ne razvija se logi~ko mi{qewe kao {to je kod nas. Ili mi to prosto imamo u genetskom kodu.

Zahvaquju}i gor{ta~kim genima, visprenosti i upornosti, ova mlada dama ima ve} tri diplome na ameri~kim kolexima - dva mastera na Univerzitetu Ilinois u ^ikagu, a tre}i u Xorxtaunu.

Dok se {kolovala za stru~waka u finansijama, Suzana je sve vreme radila u logisti~koj kompaniji.

- [kolovawe je ovde veoma skupo i `elela sam da pomognem roditeqima.

Zato sam udarila tempo, radila i studirala, da {to pre zavr{im i otplatim {kolarinu. Na{a deca ovde uglavnom moraju da rade, za razliku od Amerikanaca. Moramo da se trudimo, a time i napredujemo.

Iako je najve}i deo svog `ivota, ~ak dve decenije u Americi, Suzana nije zaboravila ni srpski jezik, ni rodni Vojni}.

- Uvek ponosno ka`em da sam Korduna{ica rodom i du{om. Taj ose}aj kada kro~im na tu zemqu ne mogu da opi{em.

Ta~no ose}am da sam na svome. Slobodna.

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

Punog srca. Ku}a je bila raskrbana ali nije spaqena pa smo je obnovili, a ro|aci `ive prekoputa i paze na wu. To nam je dedovina, to je ne{to posebno - pri~a glasom iz kog odzvawa duh iskrenog rodoqubqa i napomiwe da tamo ide svake druge godine.

Spomen na pretke Suzana ~uva i preko okeana. Kao i drugi Srbi veliki deo vremena provodi u Sabornoj crkvi Vaskrsewa Hristovog, a od samog po~etka `ivota u Americi igra folklor u KUD "Oko sokolovo".

- Imamo puno de{avawa koje okupqaju Srbe, ali do|u tu i na{i prijateqi Amerikanci. Ipak, za nas je najposebniji dan na{a krsna slava \ur|evdan. Kada smo kupovali ku}u tata Jovan je prvo gledao

gde }e da oka~i ikonu i da li ima prostorija gde }emo mo}i da slavimo slavu.

Amerikanci koji do|u ostanu u ~udu. Prvo ne mogu da veruju kako se skupi tako puno qudi, a drugo, odakle toliko hrane. Ne mogu da veruju da smo sve to mama i ja spremile za dva dana. Prosto se odu{eve, jo{ kada zapevamo i zaigramo, to je poseban do`ivqaj.

Iako su mnogi weni vr{waci zaboravili srpski, Suzana tvrdi da bez obzira na to gde nas `ivot odvede ne smemo da zaboravimo ko smo i odakle poti~emo.

- To smo mi. Nismo ni svesni koliko je sve to u nas utkano. Ako to zaboravimo, izgubi}emo sebe. A {ta nam onda sve drugo vredi - poru~uje Suzana Tesla.

M. T.

73 uuu KAKO JE MUSTAFA GOLUBI] OBE]AO KRAQU ALEKSANDRU DA ]E GA UBITI:

„Navalio si kao zima na golog ~oveka…“; „Do{ao sam da ti …“

“Do{ao sam da ti je*em mater”. Mustafa Golubi}.

(Zapis u dvorskoj kwizi utisaka, 1932. godina. Poruka je upu}ena kraqu Aleksandru Kara|or|evi}u.)

Prema nekim navodima, Mustafa Golubi} se javno zarekao da }e se osvetiti za smrt svog prijateqa Apisa, i to pre svega kraqu Aleksandru Kara|or|evi}u i generalu Petru @ivkovi}u.

Beogradski novinari Lola

Kraq Petar i regent Aleksandar napu{taju prestonicu nakon {to je Austrougarska napala Beograd

Dimitrijevi} i @ivan Mitrovi} ostavili su svedo~anstvo o pretwi koju je Mustafa li~no uputio regentu Aleksandar Kara|or|evi}u. Naime, dok je ovaj prolazio fijakerom ispred hotela “Moskva”, Mustafa Golubi} ustao je iza stola za kojim je sedeo u ba{ti, zaustavio fijaker i obratio mu se re~ima: “Ubiste pukovnika Apisa, veli~anstvo?”

“Sud ga je osudio na smrt, Mustafa, sud je zavr{io posao”,

odgovorio je kraq.

“I, da znate, vi ste ubili wega, a ja }u uskoro vas”, izrekao je tada Mustafa svoju pretwu.

“Navalio si kao zima na golog ~oveka”, uzvratio je kraq.

“Dobro si mi dao do znawa da znam kako i daqe da postupam s tobom.”

R. N. lll U slede}em broju: Kako se Zmaj Jova oslobodio jutarwe buke ispod prozora

rili rili nkretne nkretne vorili vorili retne retne orili rili nkretne tvorili kretne orili vorili opori rili ori vorili vorili opori opori orili rili pori pori tvorili tvorili opori opori orili orili opori pori tvorili o opori vorili opori iopori pohpori pohopori opori i pohi pohopori pori pohpoho opori o opori i pohi pohopori opori pohpoho opori e i pohopori ilakopohilakopohZAJEDNICA pohakoi pohi pohlakoilakopohpohakoe i pohakoi pohielakolakolakoilakopohpohe i pohi lakoi pohlakoakoi lakolakolakolakoilakolakoilakolakoilakolakolo niniilo nilo nio nio niilo niilo nilo nio nibilo niilo nilo nike veo niilo niveilo ni~ke veke velo nio nibilo nie vebilo nive~ke ve~ke velo nilo nie vebilo nie ve~ke veilo ni~ke veke vedatku, e ve~ke vetku, ~ke vedatku, datku, e veveea~ke a~ke veatku, a~ke vetku, adatku, adatku, ke veke veatku, inice atku, adatku, ke ve-veice datku, datku, inice mutan atku, nice adatku, tan adatku, mutan atku, mutan atku, zadatku, utan adatku, utan imutan mutan datku, mutan datku, zadatku, i od mutan i mutan datku, od mutan mutan i od pobaod mutan mutan obaoimutan pobapobamutan imutan mutan mutan obaobaoutan pobaoimutan pobai mutan pobalaao pobamutan laopobapobapobai i laobaprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom iinema nema nameru ni da jeje lao pobao pobaprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom iiinema nameru ni da je pobaprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom iinema nema nameru ni da jeje pobaao pobaprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da pobauna“ privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da je pobaglasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom nema nameru ni da je privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom iinema nema nameru ni da jeprivu~e pobaprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom nema nameru ni da ao pobastraprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da jeje privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom iiini nema nameru ni da je oao pobaprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom nema nameru ni da je privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je utrastraprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom nema nameru ni da ao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, da je poklawa a ni privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je traprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je reprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao reao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru da je vqe o reprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je oao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je istup reprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru da je o reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao restup odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je kao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni ristup ao reodra|uje darovani ive} ve} potroostavqa, nini dada jepoklawa poklawa nomeokao re{eni mandat.

Iako ako sluodra|uje darovani iiga, potroda je deli. ostavqa, ni da je aaaani kao restup reodra|uje darovani ikojim ve} potroostavqa, ni da je poklawa ani ni omeodra|uje iga, ve} potroostavqa, je poklawa ani ni {eni mandat.

Idarovani ako ga, kojim sluda je deli. enomeao reenome{eni mandat.

I ako ga, kojim sluo reda je deli. odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa kao retek {eni mandat.

I ako ga, kojim sluodra|uje darovani ve} potroda je deli. ostavqa, ni da je poklawa ni odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao reomeodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni ome{eni mandat.

I ga, kojim sluda je deli. fenomeao re{eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. {eni mandat.

I ako kojim sluda je deli. enomeodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni ao re{eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni , kao rekrizi. nomeodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni {eni mandat.

I ako ga, kojim slunomeda je deli. {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. fenomekao reizi. {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni enome{eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. krizi. nome{eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. omednica {eni mandat.

Iili ako ga, kojim sluje deli. fenome~ajem, zadr`i ili dobije neku Isa sa takvim baga`om „nesreizi. {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. enomeica {eni mandat.

I ako ga, kojim sluje deli. nome~ajem, zadr`i dobije neku Ida takvim baga`om „nesrednica da {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. nomefenomeina~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesrednica {eni mandat.

I ako ga, kojim slu{eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. da je deli. fenome~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesrenica {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. enome~ajem, zadr`i ili dobije neku ednica I sa takvim baga`om „nesrenica {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. nome~ajem, zadr`i ili dobije neku ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesreI sa takvim baga`om „nesreednica {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. fenome~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesreli~ni dnica {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesrenica enome~ajem, zadr`i ili dobije neku ednica I sa takvim baga`om „nesre~ni {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesreednica ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesreli~ni dnica ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesrenica la da ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesreednica i~ni drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i pre~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesreednica ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesreanula da dnica drugu va`nu funkciju, to sigurno ula da }ne politi~ke princeze“ i preama ~ajem, zadr`i ili dobije neku sednica I sa takvim baga`om „nesrenica drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i preula da ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesre~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesreednica drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i pre~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesrea da dnica da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i prea da ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesrednica drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i predrugu va`nu funkciju, to sigurno ula da }ne politi~ke princeze“ i pre~ajem, zadr`i ili dobije neku sednica I sa takvim baga`om „nesre`nim drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i pre~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesrela da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i prela da dnica nim nula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i pre~ajem, zadr`i ili dobije neku Ipoliti~ke sa takvim baga`om „nesreula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ iprepredrugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ iiprea`nim la da anula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne princeze“ bi~no nula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ iinarod, prenim ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ iprepreula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ pre~no la da Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ iinarod, la da ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji bi~no drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ ii prenula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ prene}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ ipreprei~no ula da Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, i~no drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i la da ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, enula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ inarod, prezicija ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ prene}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, i~no ula da cija Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i preObi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, zicija bi~no i~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, ebi~no kanObi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, cija ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, anakanbi~no ei~no kanjujujune}e }e sama zavrediti, ve} opet aaadsednikovog iadsednikovog dobar deo ~lanstva SNS-a Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, ju }e sama zavrediti, ve} opet aiaaidsednikovog idobar dobar deo ~lanstva SNS-a ebi~no kanne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, Obi~no biti na osnovu podr{ke kofikusa koji narod, ju }e sama zavrediti, ve} opet idobar dobar deo ~lanstva SNS-a ne}e biti na osnovu podr{ke kofikusa koji narod, kanbi~no se kan}e sama zavrediti, ve} opet deo ~lanstva SNS-a kanne}e biti na osnovu podr{ke kofikusa koji narod, ju }e sama zavrediti, ve} opet i dobar deo ~lanstva SNS-a se kan}e sama zavrediti, ve} opet i deo ~lanstva SNS-a Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, ta~ku ju }e sama zavrediti, ve} opet i dobar deo ~lanstva SNS-a ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, kanju }e sama zavrediti, ve} opet a dobar deo ~lanstva SNS-a kanObi~no ~ku se kanju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, e kanju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a {ta~ku elicom kankanju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a pa ako se kanju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a a~ku milo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a se kanoviju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ako kanpa ako se kanmilo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a kanmilo{}u onog koji kampawu odraju }e sama zavrediti, ve} opet ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u a i dobar deo ~lanstva SNS-a pa ako se kanju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a milo{}u onog koji kampawu odraba{ ne miri{e, Ana se na{la u ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a com aieilicom ako e kanlicom pa ako milo{}u onog koji kampawu odraju }e sama zavrediti, ve} opet ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u a i dobar deo ~lanstva SNS-a ako kanmilo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u licom pa ako se kanmilo{}u onog koji kampawu odraba{ ne miri{e, Ana se na{la u ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a bi se milo{}u onog koji kampawu odraju }e sama zavrediti, ve} opet ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u a i dobar deo ~lanstva SNS-a icom a ako ilicom milo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u com a ako e kanse , pa ako milo{}u onog koji kampawu odraju }e sama zavrediti, ve} opet ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u a i dobar deo ~lanstva SNS-a pa ako milo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u milo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u bi se icom icom pa ako ae, ako ilicom milo{}u onog koji kampawu odraba{ miri{e, Ana sena{la na{la pa ako milo{}u onog koji kampawu odrajer iako ba{ iiiine miri{e, Ana se uuuu|uje i se milo{}u onog koji kampawu odraba{ ine ne miri{e, Ana se na{la u|uje |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kampa tske milo{}u onog koji kampawu odraba{ inajnovije miri{e, Ana se na{la licom ar,eliki ako reliki iako pa milo{}u onog koji kampawu odraijer ba{ ne miri{e, Ana se na{la za oboje, odnosno za celu politi~ke kamapa ako milo{}u onog koji kampawu odraba{ ine ne miri{e, Ana se na{la |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kampa ako milo{}u onog koji kampawu odrajer iiiivrtlogu ba{ miri{e, Ana se na{la milo{}u onog koji kampawu odraba{ inajnovije ne miri{e, Ana se na{la uu|uje |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamer iako iki ijer milo{}u onog koji kampawu odraba{ ne miri{e, Ana se na{la za oboje, odnosno zaza celu vrtlogu politi~ke kampa ako veliki iako |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kame, pa milo{}u onog koji kampawu odraijer ba{ iine ne miri{e, Ana se na{la uuuu|uje biza oboje, odnosno za celu politi~ke kammilo{}u onog koji kampawu odraba{ inajnovije ne miri{e, Ana se na{la u|uje |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamer liki |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu politi~ke kampa veliki er biliki mijer milo{}u onog koji kampawu odraba{ iunajnovije ne miri{e, Ana se na{la ijer iiiivrtlogu za oboje, odnosno celu vrtlogu najnovije politi~ke kamveliki |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kam|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamm bieliki jer er iiiiiiako liki ijer za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamveliki |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kambia u |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamijer stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe kojoj mo`e pro}i samo kao |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamer eliki mijer i |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamer stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamPetar mijer i stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kam|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamstranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao jer i |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamtar jer i stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao Petar mijer i stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kam-vi{e stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamPetar stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao etar ijer i pawe stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe uukojoj mo`e pro}i samo kao i{e Petar |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kametar stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe kojoj mo`e pro}i samo kao Petar stranku.

Wu ne bira narod, nego stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe ukojoj mo`e pro}i samo kao pawe ukojoj kojoj mo`e pro}i samo kao -vi{e Petar etar stranku.

Wu ne bira narod, nego stranku.

Wu ne bira narod, nego uupo mo`e pro}i samo kao pawe mo`e pro}i samo kao avno i{e qena Petar stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe utrwu kojoj mo`e pro}i samo kao Vu~i}. bosa koje ni~e na dnu kostranku.

Wu ne bira narod, nego pawe ukojoj mo`e pro}i samo kao ena Petar stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe upo kojoj mo`e pro}i samo kao vqena Vu~i}. po trwu koje ni~e na dnu kostranku.

Wu ne bira narod, nego pawe ukojoj kojoj mo`e pro}i samo kao stranku.

Wu ne bira narod, nego Vu~i}. pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu kogao iiibosa vqena stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao Vu~i}. bosa trwu koje ni~e na dnu koqena stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao avqena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koo i qena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu kostranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao agao vqena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu kostranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koagao qena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koao i qena stranku.

Wu nenapredwaka bira narod,na nego pawe utrwu kojoj mo`e pro}i samo kao magao vqena avqena Vu~i}. bosa po koje ni~e na dnu koao iii iiibosa Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koVu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu ko.gao agao gao qena qena proavqena Vu~i}. po trwu koje ni~e na dnu koVu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koao ltana Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu komagao vqena I da rezultat rita isu{enih staroplaninskih Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koqena avqena ana Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koi rita qena ltana Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koI da rezultat napredwaka na isu{enih staroplaninskih avqena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koI da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih ltana ovozeVu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu kovqena I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih tana Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koqena ultana I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih tavqena tana ozeni od Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koI da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih ultana Vu~i}. ovozebosa po trwu koje ni~e na dnu koI da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih ovozeltana vqena od I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih tana Vu~i}. vozebosa po trwu koje ni~e na dnu koltana sultana novozerezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih Ida da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih ozeni od rita I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih novozejske tana ltana vozeultana II da napredwaka na isu{enih staroplaninskih od rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih Ida da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih m sopvozeultana novozepredstoje}im izborima zavisi reka.

I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih ltana II da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih soptana Irezultat da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih m sopovozepredstoje}im izborima zavisi reka. sultana I napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih predstoje}im izborima zavisi reka.

I da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih m sopdve ltana predstoje}im izborima zavisi reka.

Ida da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih sopltana om soppredstoje}im izborima zavisi reka. sultana hovih I rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih soppredstoje}im izborima zavisi reka. dve Irezultat da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih om soppredstoje}im izborima zavisi reka. esultana dve predstoje}im izborima zavisi reka. m sopeihovih dve ltana vih predstoje}im izborima zavisi reka.

Ida da rezultat napredwaka nanana rita isu{enih staroplaninskih sopm sopdve om soppredstoje}im izborima zavisi reka. predstoje}im izborima zavisi reka. we dve predstoje}im izborima zavisi reka. dve otiv e dve sopm sopom soppredstoje}im izborima zavisi reka. dve ovih predstoje}im izborima zavisi reka. predstoje}im izborima zavisi reka. roda. om sopdve od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne predstoje}im izborima zavisi reka. we dve mlom sopsoppredstoje}im izborima zavisi reka. oda. soppredstoje}im izborima zavisi reka. aroda. om sopod wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne predstoje}im izborima zavisi reka. dve od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne predstoje}im izborima zavisi reka. aroda. m sopsu zaod wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne predstoje}im izborima zavisi reka. oda. m sopnaroda. lom sopod wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne a vlapredstoje}im izborima zavisi reka. oda. od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne predstoje}im izborima zavisi reka. aroda. zaod wenog anga`mana iiiidoprinoAna, iako tako izgleda, ne zaod wenog anga`mana iidoprinoAna, iako tako izgleda, ne msu sopvlasu zaod wenog anga`mana doprinoAna, iako tako izgleda, ne predstoje}im izborima zavisi reka. aroda. roda. naroda. od wenog anga`mana idoprinodoprinouiroda. zaAna, iako tako izgleda, ne od wenog anga`mana Ana, iako tako izgleda, ne a vlaasu su zaod wenog anga`mana iidoprinodoprinoAna, iako tako izgleda, ne dezasu zaoda. naroda. roda. od wenog anga`mana doprinoAna, iako tako izgleda, ne vlaod wenog anga`mana doprinozaAna, iako tako izgleda, ne od wenog anga`mana ina Ana, iako tako izgleda, ne aroda. sa, uzeo bih lepe pare kladioakumulira politi~ki kapital za od wenog anga`mana ina doprinouivlazaAna, iako tako izgleda, ne su zaroda. naroda. od wenog anga`mana ikladiodoprinoAna, iako tako izgleda, ne roda. od wenog anga`mana doprinoAna, iako tako izgleda, ne inaroda. vlanaroda. sa, uzeo bih lepe pare na akumulira politi~ki kapital za od wenog anga`mana ina doprinoAna, iako tako izgleda, ne sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za su zaod wenog anga`mana ikladiodoprinoAna, iako tako izgleda, ne vlaaroda. sa, uzeo bih lepe pare akumulira politi~ki kapital za od wenog anga`mana ina doprinoAna, iako tako izgleda, ne skoro roda. aansama. ivlavlansama. sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za od wenog anga`mana ikladiodoprinoAna, iako tako izgleda, ne sa, uzeo bih lepe pare kladiovlaakumulira politi~ki kapital za od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne i vlasa, uzeo bih lepe pare na akumulira politi~ki kapital za oro sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za skoro ivlavlaaroda. ama. sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne skoro i vlavlaa i vlasa, uzeo bih lepe pare kladioakumulira politi~ki kapital za sa, uzeo bih lepe pare na kladioliji. akumulira politi~ki kapital za koro sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za skoro koro vlaskoro a i vlaiaama. vlasa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za ivlavlaskoro funsa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za nici, auzeo \ilas ikompanija kompanija bibi predstoje}e izbore -da da ima takkoro iproteskoro avlaifunvlasa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za funi vlafunsa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za nici, a \ilas i bi predstoje}e izbore da ima taksa, bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima takskoro i vlaafunfunsa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za nici, a \ilas i kompanija predstoje}e izbore da ima taki vlarpske funla i vlasa funsa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore ima taksa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima taka nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima taknici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima takske isrpske vlafunsrpske otesa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital zanici, nici, \ilas kompanija bi predstoje}e izbore ima takafunfunrpske funujornici, a\ilas \ilas ikompanija kompanija bi predstoje}e izbore -da da ima taksa funprotenici, aaaMaja \ilas iiiod kompanija bi predstoje}e izbore ---da da ima taknici, a\ilas \ilas ikompanija kompanija bi predstoje}e izbore --da da ima takpske sa funpske a i bi predstoje}e izbore ima takfunsrpske otenici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima taknici, a i bi predstoje}e izbore da ima taka funjer je rpske nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore ima takodavno odustali bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nafunsa funpske nici, \ilas kompanija bi predstoje}e izbore da ima taksrpske 2021. godina ozna~ava jubilej rada Klisinski – perkusionista, nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima takfunr je sa fun, jer je nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima takodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nanici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima takodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naaer funjer je rpske nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima takodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nafuner je sa funlo da t, jer je lazak nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima takodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nanici, a \ilas i kompanija bi svipredstoje}e izbore da ima takodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naje t, jer je odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naa funda jer je zak ilo da nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima tak, jer je odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na na{ku er je odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nalo da t, jer je lazak odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nao da ilo da er je t, jer je odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nao da jer je azak odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nailo da t, jer je odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naseli odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nalo da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da jer je st, jer je ra sve udara~ke instrumente od tarabuke, Biqe Krsti} i wenog orkestra Bistrik. odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nao da odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naBilo da er je t, jer je eli e seli odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota.

Ranko Pivqanin vu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da jer je e seli odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nalo da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da jer jeje predwa~koj st, jer je seli ~elo je seli odustali odod bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naatori, odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bila na na-odavno Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da seli seli Ranko Pivqanin izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da ,eeje jer elo seli ori, orbi odavno odustali bojkota. vu ulogu, vaqda bibi bila na nae seli atori, Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da seli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da ~elo seli atori, Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da seli tori, je seli zatori, Pivqanin listi da ~elo seli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da ori, seli zatori, Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da kahona, doRanko kazua, drombuqe i jo{ instruMojipredwa~koj li~ni utisciizbornoj su da je totalno nestvarseli tori, je seli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da seli tori, je seli zatori, Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da ekotiv seli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da seli iatori, je seli artije Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da ek su e seli tije Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da su vek su artije vek su k su uvek sukada uspete da ostvarite kontakt sa menata koje sama pravi i naravno ona peva tije k su vek su no ek su

aa ga

ne Obele`avawe jubileja 20 godina sa orkestrom

BISTRIK

ek su uvek ek susu libeoj domiribedovoj dolibeoj dodoibevoj doovog dovoj dooj doj dosvoj do- dalekog kontinenta sa na{im poznaiforoj doskog Zato foriforato .Zato Zato .

Zato i`nih tim forZato u.

Zato Zato u.

Zato nih i`nih i`nih Zato ku.

Zato umetnicima kao {to je Biqa Krsti}, `nih ti`nih kada `nih ti`nih Zato v{i `nih i`nih i weada `nih ti`nih `nih kada ti`nih weni wei`nih ti`nih koja je bila divna prema nama i prona{la ni wekada `nih sti`nih nekad weini we`nih ti`nih weni wei`nih kad nekad i wei`nih sti`nih nekad i weini weekad onekad samog i`nih dekad onekad imog weonekad ekad bila. ekad onekad samog ekad onekad ila. ubila. je vremena da nam snimi intervju za oba onekad nekad amog ubila. ekad ponekad ila. gubila. ,onekad jer ekad ila. gubila. nekad bila. jer e, jer nekad ponekad bila. zgubila. e, jer jedan ne}e jer te, jer nekad bila. jer e, jer dan e, jer va je , jer jedan jer jer radija, 4ZZZ Balkan Bits, 4EB Srpski jer te, jer je kva je edan jer va je ,,e, jer ,te, jer te, jer a je kva je da se jer te, jer a je kva je e, jer va je se da se jer kte, jer a je rkva je rner niverijaska da se se da se e, jer va je verska ijaska a se da se Petra da se da se niverijaska program, i novine Srpski Glas. Se}awe me aska a se i da se tra a se Petra da se veraska fijaska Petra da se da se etra da se Petra i da se aska pak, sssse etra ada Petra i da Petra da se k, sse Ipak, Ron mesto etra da se Petra i da se unazad u period kada smo slu{ali solutpak, ak, s Ipak, s esto Petra se lutsolutak, s Ipak, s vra}a awem, mesto naca, Ipak, s solutpak, s olutak, Ipak, wem, awem, esto aca, ak, sssssssssss inaca, Ipak, lutpsolutawem, inaca, Ipak, pak, wem, nawem, aca, dinaca, pak, Ipak, olutwe da wem, nawem, aca, ak, inaca, Ipak, inaca, wem, nepak, nekoenaca, da we da o?

Po wem, nawem, dinaca, pak, Ipak, s Krsti} i kupovali singl plo~e dok aca, dinaca, we da ekoinaca, awe eenaca, da ro?

Po Po awem, Biqu Ipak, dinaca, naca, nekoe}a ida ave IIsda enaca, da awe o?

Po awe da naca, dinaca, we da ?

Po inaca, ekoa i ze}a ve II Save IIsi awe da we da ro?

Po Po da awe edinaca, naca, e}a ida Save IIi awe da ze}a iida }a i Save IIiII ve II we da ?

Po vawe da we da inaca, }a i ze}a ve II Save II qevi ze}a i trawe da awe da e}a i ave II we da aznih ko jer uze}a }a i Save ave II iqevi evi ze}a }a i vawe we da nih je pevala u Ranom Mrazu. Sada ose}amo veiqevi ze}a i ko jer e}a iiIIi iii ave ciqevi qevi uze}a e}a ida we raznih i{wu ko jer iqevi qevi uze}a }a ijer iqevi o jer qevi e}a znih {ko jer di{wu {wu jer ciqevi qevi uze}a e}a ciqevi qevi di{wu iqevi di{wu o jer {wu qevi ze}a i ~ast {to nam se pru`ila prilika da ciqevi qevi se di{wu {wu kratciqevi qevi i{wu samo iqevi u~ila odi{wu i{wu kratratciqevi qevi liku amo au~ila ila krati{wu samo m kratratadimo iqevi u~ila poli~ila kratratkratamo kratadimo imo au~ila ~ila opoliolim kratm kratkratratadimo opoliradimo dimo ~ila kratropoliolipom kratkratkratadimo radimo imo opoliolidimo Krega m kratzvati kratpolikratniti radimo radimo dimo dimo dobijemo intervju od Biqe Krsti} i orkeropolipolirega m kratazvati kratati radimo ,dskoj. niti uradimo iti adimo dimo Krega zvati polislove azvati kratniti vati radimo dimo niti adimo rega azvati azvati vati oslove ove , niti zvati uradimo niti adimo ndskoj. koj. slove azvati zazvati vati vati oslove ndskoj. love , Auniti adimo ndskoj. skoj. azvati oslove oslove love zazvati zvati zvati ndskoj. love skoj. popudskoj. zazvati vati vawe stra Bistrik. oslove love poslove ), gde love zvati andskoj. dskoj. opuoslove izazvati zvati avawe awe poslove love 5), gde slove gde popudskoj. to buavawe poslove love 5), gde azvati ~avawe awe rpska slove gde to buavawe buavawe awe poslove slove 5), gde gde vawe ska to burati ivawe to bu~avawe oosrpska buawe ~avawe vawe rpska ,opugde srpska pska to buto buavawe ooslove bu~avawe to buvawe edove vawe srpska pska n Mo`ete li nam re}i ne{to o orrpska i to bubui to bu~avawe aj kao o bulovom avawe ove bezsrpska pska to bui to buto buo~avawe raj kao to buvawe edove kao lovom vom u.

Narpska i to buo buraj kao lovom to bue doavawe jraj kao ilovom bezdove ovom ku.

NaNaidoto bu- Bistrik i predstaviti ~lanove to bulovom kao kao ilovom vom ije dodou.

Naovom ku.

NaNato builovom ovom je doj kao ilovom ovom ku.

Naije dodoku.

NaNailovom kestru anova. u.

Na~ilovom ovom ije dolovom ku.

NaNae dooku.

Na. NaUjka ilovom ovom `eleekada ova.

Nalovom nije doeUjka dooku.

Nau. Naanova. gada Ujka u.

Na~ilovom lovom ekada we krada oku.

Na.eUjka Nadogku.

Ujka u.

Na`eleekada ova. a`em lovom nekada we krkada oku.

Nakru.

Naog Ujka Ujka nekada ikanekada we kr`em ewe krkada eela`em krku.

NaUjka nekada we krkada nekada we krdla`em kada benda? ela`em kr`em ustrawe krnekada nekada la`em ewe krkada `em krewe krekada e kra`em istoawe: tranekada we krkada {tati dla`em ewe krekada a`em we krustrawe kru istostonekada ewe kr`emo ekada e kr{tati ati a`em istowe krtawe: traistou pre{tati }ewe kra`emo ekada we kremo o{tati tati toda istosto{tati a`emo u preo{tati preka`emo tati we kr`emo {tati istoa`emo BK: Bistrik ~ine muzi~ari, moje kolege u preo{tati a`emo tati emo ui`emo uuprepreo{tati prejer tati `emo o{tati ka`emo `emo uda ko{tati preka`emo {tati neke `emo tskim pre{tati jer a`emo o{tati ka`emo tati `emo tu preprejer `e da {tati etskim kim ka`emo ovaj `emo ko{tati {tati neke a`emo tskim uji preo`e da jer eiuovaj skim ka`emo renog i ovaj `emo ome `e da {tati etskim o`e da kim e da ovaj o`e da orenog li ovaj a`emo enog ovaj o`e da sa fakulteta muzi~ke umetnosti i kolege e da i ovaj skim `e da orenog i ovaj o`e da ovaj ne{to vorenog e da enog ovaj mo`e da `e da li ovaj ovaj o`e da je }e orenog li ovaj enog da ovaj erika. `e da {to renog i ovaj `e da li ovaj ovaj mo`e da ne{to vorenog `e da renog ovaj erika. `e da ika. li ovaj ovaj kHteli prooje }e imo`e ovaj mo`e da erika. `e da {to renog Hteli rika. eli ali ovaj Melovaj k prova“, u promerika. o`e da Hteli ika.

Hteli k proteli iz radio Beograda 1 gde smo kao muzi~ki ak proi ovaj Hteli ava“, u pro“, u k proHteli rika. eli ak proHteli libeva“, u proHteli ava“, u proteli a“, u ak propro?

Hteli kinga teli ak Hteli ava“, prozvana ibea“, upro?

Hteli ak proHteli va“, uu uu lak proprolibe?

Hteli Sava“, kHteli proazvana teli a“, use ana ak proHteli proona se avqekinga k prozvana ibe?

Hteli wih Hteli va“, vana lak prok proona avqeaona se qeovil. azvana vana urednici kreirali, neki jo{ uvek kreiraHteli se avqek proona se savqena se vqerovil. ona se avqevil. vana ona se savqena~no a se qerovil. na se vqearovil. ona se savqevil. ka i na se vqe,,~no ona se osavqena se vqerovil. svojih ona se savqevil. e, ona se osavqeovil. na se vqena~no ona se avqearovil. svojih ona se osavqeovil. ojih ika ise na se vqeqawe ona se avqeno mi a~no akon svojih e, ona se osavqeovil. vojih ona se avqeqawe awe rno mi ki doju, muzi~ku matricu na programu radio Bemi svojih ojih qawe ona avqevqawe no mi awe rno mi qawe ki doo mi dorno mi vojih anova. vqawe awe rno mi qawe ki doo mi vqawe irodiki dono mi awe dorno mi ote{ko mi vqawe ova. qawe arno mi vqawe te{ko iki ki doo mi avqawe dorno mi qawe i doarno mi anova. no mi qawe vqawe te{ko irodiki dono mi qawe {ko i doarno mi qawe o mi a jeno mi ova. preavqawe qawe e{ko i doarno mi ograda.

Tako|e jedan na{ ~lan je bio dugo no mi bio i te{ko u pre{ko preqawe rno mi ue{ko prebio vu obio iprepreurtija, preali iiiii vu etija, bio preio ipreprevu prepreeskih bio vu io iprepreartija, vu prebio ipreovu pre,kriali reskih e bio kih anski io ipreprevu pretija, preu prereskih u xez orkestru RTS-a. Orkestar Bistrik je ovid“ skih lanski bio i ovu ski prereskih a|ana, skih kovid“ anski lanski vid“ lanski nski u prea|ana, kovid“ almer eskih ana, ekovid“ lanski kovid“ vid“ nski kobu lanski anski nski a|ana, ra|ana, kovid“ |ana, planski vid“ mer ekovid“ ovid“ lanski nski planski vid“ gi~no anski ra|ana, almer ana, ekovid“ |ana, kovid“ ovid“ ukobu ekovid“ planski anski ovid“ igao ogi~no nski anski ~no rst, uuuuu porodica. Pored toga {to su odli~ni ra|ana, |ana, mer ekovid“ ovid“ kao planski ovid“ ogi~no kovid“ anski i~no krst, m dit, u a|ana, rekovid“ ovid“ ogi~no ralijlanski i~no krst, krst, im dikrst, st, u dikovid“ rugim traliji~no krst, u stoji lijim st, udiim krst, rst, udiim dist, uditralijgim krst, alijim krst, uuuu st, udijralijkrst, diim dito da m dirst, uudididrugim stoji alijralijsakrst, rst, im m dirst, udivim a to da krst, udim dida pristralijmuzi~ari oni su pre svega moji veliki priugim alijaj krst, vim dito da m dirst, udim dim diovim da hohtralijpripriralijveroa to da krst, u uu m dida hovim prizovan. ih pripripriverowe doeroalni im dito da h prizovan. ih priprivan. priveroprio veroveroerozovan. doizovan. ih prih priih pripriovan. o veroprie weo verowe doeroveroualni erorobizovan. ih privan. ovan. priprio veroh prije weo verojateqi. mo veroverolaniweverodoizovan. kih priovan. prije weo veroveroweplaniveroveroanizovan. hplaniprije webudumo veroplaniweplaniplania priveroaniedove nije budue weuduplania priveroanilanianipribudubudubuduove planiuduplania priheeetar planida prilanilaniva`no edove d nije budubuduudubuduuduplanida prilaniEvo da predstavim ~lanove mog orkeplanipriva`no ilaniRue budu`no bududove |e budubuduheepriplanida pribudulanipriva`no iiRuRua`no epribuduRubudubudubuduplania priva`no i Ru`no Ru,av, znoj i Ru|e buduolexa Rubudua snaproi Rua`no i Ruv, znoj kolexa Ruznoj i Rubuduexa snai Ru, znoj i Ruznoj a i Ruv, znoj olexa kolexa Rui Ruznoj n ga snaprolexa samog stra. a i Ruv, znoj v, znoj kolexa Ruznoj i Ruznoj i Ruznoj lexa olexa samog etija. snamog a iznoj Ru- To su pre svega: rv, znoj rv, znoj kolexa i Ruznoj lexa samog letija. amog ija. rv, znoj znoj iznoj Ru,,v, znoj ,amog znoj olexa d samog etija. letija. amog tija. rv, znoj quju}i adost i~im aju}im znoj letija. tija. etija. quju}i radost v, znoj u}i dost }im kletija. kletija.

Pretija. quju}i adost quju}i radost i~im aju}im uta i uju}i dost etija. etija. quju}i radost puta ju}i dost uju}i adost }im nerata i kletija. aquju}i aquju}i radost puta iiiMiki Stanojevi} – {ef orkestra, komuju}i dost enerata eraletija. puta quju}i quju}i adost eneragenerata iiipozitor, niti eraionim ustio aquju}i polienerauta eranerapustio polinim tio quju}i generaoliebao generaniti neraionim aran`er, svira klavir. pustio apustio }e sve polij polistio olieneranerapustio }e sve polinim qeva stio ustio sve generaolipoliapustio oj poli}e sve oj poliaqeva ustio sve polieva enerau}e sve raqeva aqeva ustio dove sve poliqeva i,poliweada i oj polikoji aqeva e sve qeva qeva nada i wem, s raqeva a, koji a i raqeva poliodove Mikijevi aran`mani su doprineli tokoji qeva i wenada i ada i te da |a, koji a, koji da ida aqeva koji qeva ate nada wesreKraqeva ada ida koji da isreda ,ate koji koji enada ate |a, koji sre|a, koji e da ida sreaqeva koji ,da ku od e, sreada iii da Bistrik ima ba{ svoj specifi~an e da vqati a, koji sre,a, koji re}om o|a, koji e, sree da oqno sresrevota ati re}om we, sreliko ku od e, sre}om voqno vqati a, koji sreqno ni~ki sre}om re}om e}om sreovoqno voqno sreqno qati lni~ki sre}om i~a ii we, sre~ki e}om }om voqno oqno qno ni~ki sre}om @i~a ovoqno i~ki e}om iiistil ,ai~a sreovoqno podoqno lni~ki @i~a alnim i~ki re}om ~a voqno oqno v{ti@i~a dovoqno adai~ki i~a ~a ii~a svonim @i~a podav{ti@i~a {tialnim ~a iioiiioiiiii u kome mo`ete na}i elemente raibesvovoqno od besvoav{tiv{tii~a {tini svoi svonim od be@i~a iti svoav{tiv{ti{tini svood be~iti svosvotav{tid be@i~a ti o jni svo{tivrlo ni od beo~iti ~iti oioooo svor`ani beti v{tiistavisvoimo ~iti stavii svo`anrova od etno-popa do umetd beiti osvoti oosvoojni ani o~iti o~iti r`ani iti ozli~itih avivantuivrlo svo~iti oo o astavistaviiti o avi`ani do~iti vantuvojske astavintutaviavivojske vantu~iti astaviantuske di u tavivojske avantuvojske dine. ojske ntustaviZato ni~ke muzike. vojske ojske antujske ne. adi u e vojske vojske dine. ojske vojske vojske ne. evojske vojske ovima ovima ima lovima ovima vima raj“.

Sa Mikijem Stanojevi}em sam radila lovima vima ima olovima lovima vima vic28 ovima ovima ovic28 olovima c28 Prvom kovic28 ovic28 ic28 Prvom ovima vom ovic28 vic28 Prvom kovic28 c28 Prvom muziku za film Zona Zamfirova, najglervom ovic28 kovic28 ic28 Prvom rvom kovic28 ovic28 Prvom vom c28 vic28 Prvom nkovic28 kovic28 rvom ovic28 vic28 c28 Prvom Prvom kovic28 ovic28 Prvom R. N. 8ic28 nkovic28 ovic28 R. N. vic28 c28 Prvom 28 .vic28 N. daniji film svih vremena u na{oj zemqi.

R. N. ovic28 vic28 R. N. c28 R. N. 8ovic28 c28 ovic28 ovic28 R. N. R. N. R. N. 28 R. N. vic28 c28 kovic28 8vic28 R. N. c28 ovic28 R. N. ic28 ovic28 R. N. 28 R. N. R. N. smo nagrade u Valensiji, Srbiji, vic28 ic28 c28 28 ovic28 c28 ovic28 R. N. 28 Dobili vic28 vic28 c28 8 ic28 28 vic28 vic28 28 ic28 c28 828 ic28 28 Crnoj Gori, od prin~eve nagrade, preko 28 c28

ra ara ra ra tra ra tra ra tra

28

^etvrtak 10.21. decembar 2020. 15 ^etvrtak oktobar 2021.

BIQA KRSTI] I ORKESTAR BISTRIK NA BALKAN BITS PROGRAMU 4ZZZ BRIZBEJN

prate}i vokal. Nekako eto `ene ~ine ve}i deo Bistrika i one su uz Batu Bo`ani}a, na{eg basistu, ritam sekcija.

Bata Bo`ani} je veliko ime na{e muzi~ke xez scene, a u orkestru Bistrik je vi{e od 15 godina. On svira bas, kontrabas, i peva prate}e vokale. On tako|e radi aran`mane u Bistriku.

Nenad Josifovi}, uz Nata{u je najmla|i ~lan. On svira violinu i jedan je od stubova orkestra od samog po~etka.

Naravno tu je i na{ tonac \uri} Plav{i} koji je od samog po~etka sa nama,

Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe Obavqawe sahrana sahrana Obavqawe sahrana a koji isahrana po potrebi svira i harmoniku. Tako Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske da je vrlo zanimqivo na koncertima kada po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske tonac ustane iz publike i odsvira solo u po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve nekoj odCrkve pesama koje izvodimo na koncerPravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve tima.

Pravoslavne Crkve nagrade Beovizije za promociju na{e n Kako je pro{ao va{ kon[irom Melburna i Viktorije

i sli~ni sadr`aji. Imali smo sre}e da je ba{ i dan bio bez ki{e, nekako sun~an i upravo je i koncert krenuo ba{ kad je sunce po~elo da zalazi, a to jeste najlep{i prizor. A voda smiruje. Dunav je bio nekoliko metara iza nas. Scena fantasti~na.

Bistrik koji u samom naslovu zna~i voda,

izvor, vrelo, odli~no se uklopilo u tu sliku sa ramom. n Kako je pro{la proslava 20 godina sa orkestrom Bistrik i {ta pripremate slede}e?

BK: Kao i sve, i nas je dosta usporila ova korona i nekako ~ak i zaustavila u jednom trenutku, tako da smo kasno po~eli sa obele`avawem jubileja. Snimili smo dokumentarni film ‘Sedam sati udara’ po tradicionalnoj pesmi, koja se nalazi na na{em prvom albumu, gde smo predstavili sedam pesama koje su obele`ile rad Bistrika u ovih 20 godina. Film }e biti predstavqen na RTS-u i Prvoj Televiziji.

U pregovorima smo sa wima i nadamo se da }e sve biti u redu.

Kada smo kod broja sedam i wegove mo}ne simbolike, odabrali smo i sedam gradova u kojima }emo odr`ati koncerte. To su gradovi koji su nas podr`ali od samog po~etka Bistrika: Beograd, Novi Sad, Ni{, Bawa Luka, Podgorica, Skopqe i [abac.

Radujemo se naravno koncertima i u Budimpe{ti slede}e godine, nadamo se da }emo biti isto i u Be~u, a posebno se radujemo koncertu u Londonu gde }emo prvi put nastupati u presti`noj sali ‘Union ^epel’. U Novom Sadu smo 13. januara slede}e godine a u Londonu 4. marta 2022.

Zavr{avamo i novi album a singl koji }e ga najaviti bi}e krajem novembra ove godina a album }e se pojaviti u decembru.

Ve} smo snimili spot u mom rodnom Ni{u

pre neki dan za poznatu pesmu a koju drugu nego ‘Ni{ka Bawa’ i ~u}ete i videti kako smo je obradili, ba{ sam zadovoqna. n Kako je zapo~ela va{a muzi~ka pri~a, i mo`ete li nam re}i ukratko o va{oj muzi~koj karijeri?

BK: U decembru 1975. pevala sam u grupi Suncokret sa Borom ^orbom, Goricom Popovi}, Sne{kom Jandrli} i bili smo jedno od najpoznatijih akusti~arskih grupa Jugoslavije.

Zatim sam pevala u Ranom Mrazu sa \or|em Bala{evi}em, sve do 1980. Onda sam krenula u solo-pop karijeru.

Biqa Krsti} nam je jo{ ispri~ala kako je sa ~uvenim Mandom radila predstavu za decu ‘S one strane duge’, sa Sedmoricom Mladih je radila na projektu [trumfovi gde je bila {trumfeta, snimila je i de~iju solo plo~u ‘Sre}an put u 20. vek’, a gost joj je bio Bora ^orba.

BK: Radila sam i de~ije predstave sa mojom kumom Goricom Popovi} koja je uvek okupqala fantasti~nu ekipu: Tawu Bo{kovi}, Milenu Dravi}, Mimu Karaxi}a i Jelicu Sretenovi}. Posle toga je do{ao red na orkestar Bistrik. n Kada ste otkrili qubav prema etno muzici?

BK: Oduvek sam volela da slu{am te stare pesme koje su pevali na{i velikani poput Cuneta Gojkovi}a, Ksenije Cicvari}, Mare \or|evi}, a na fakultetu sam imala predmet sa etno-muzikologije - muzi~ki folklor, jedan divan predmet i mnogo sam ga volela. Predavao mi je na{ ~uveni etno-muzikolog Dragoslav Devi}, a onda je u svetu krenuo taj trend sa ‘vrld mjuzik’ i potpuno me je kupio, tako da sam i ja krenula u tu divnu avanturu i evo me ve} 20 godina u tome.

Iskreno smo zahvalni Biqi Krsti} i Bistriku na divnoj muzici koju su snimili do sada i koju mo`emo da pu{tamo na radiju u dalekoj Australiji, ali se isto tako radujemo wihovom novom albumu.

Biqu Krsti} i orkestar Bistrik mo`ete na}i i na dru{tvenim mre`ama: Veb-sajt: http://www.biqa.rs/ Fejsbuk: @biqakrsticbistrikorkestar Video Kanal: Biqana Krsti} Instagram: @krsticbiqa Intervju sa Biqom Krsti} i muziku orkestra Bistrik mo`ete ~uti na Balkan Bits programu, Zed Digital 4ZZZ,u subotu 6. novembra 2021. u 20.00 (AEST), ili u`ivo preko 4ZZZ vebsajta na https://4zzz.org.au/ Link za preslu{avawe posle programa: https://4zzz.org.au/program/balkan-beats Na Srpkom programu 4EB radija, u utorak 9. novembra 2021. u 21.00 (AEST) Link za preslu{avawe posle programa: https://www.4eb.org.au/serbian/ Tekst: Biqana Leti} Foto: Arhiva Biqe Krsti} i orkestra Bistrik

Planina u Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku Planina u Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku Planina u Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku Planina u Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku [irom Melburna i Viktorije [irom Melburna i Viktorije [irom Melburna Viktorije [irom Melburna [irom Melburna iViktorije Viktorije [irom Melburna iiViktorije [irom Melburna [irom Melburna iiiiViktorije [irom Melburna iViktorije Viktorije [irom Melburna iViktorije [irom Melburna iViktorije Viktorije [irom Melburna [irom [iromMelburna MelburnaiiViktorije Viktorije

muzike u inostranstvu, Mostre de cert u Tvr|avi?

Valensije (filmski festival) i BK: U prelepom prostoru Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 najboqu filmsku muzi~ku nagrai muzika zvu~i nekakopreBorislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} Borislav Popovi}0405200602 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au info@slavicorthodoxfunerals.com.au du na festivalu u HercegEmail: Novom. lepo. Tr|ava, uop{te spoEmail: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au A oven~ani smo i najve}im primenici kulture, a imamo znawem ‘Grand Pri’ za muziku za ih zaista puno u Srbiji, film ‘Branio sam Mladu Bosnu’, kona~no su renoviraSr|ana Koqevi}a. ni. Sada tu mogu da se Ru`a Rudi} - etnomuzikolog i odr`avaju zaista razne dirigent po struci a u Bistrikoncertne aktivnosti ku svira udara~ke instrumente, bendir, sitne udaraqke i peva prate}i vokal. Ono {to je veoma va`no Ru`a nam {ije garderobu za nastupe i moram priznati da svi ostanu bez daha kada vide na{e kostime na koncertima.

Nata{a Mihaqinac je etno muzikolog. Ona je prate}i vokal i svira sitne udaraqke. Ona je na{ najmla|i ~lan.

Nevenka Radowi} je tako|e prate}i vokal i svira sitne udaraqke.

16

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10.

14. decembar oktobar 2021.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Kosovo i Li~ni stav Pi{e: Prof. Slobodan @ivkovi}, Sidnej

Kobasice iz doba korone Протести антиваксера у Мелбурну

Pi{e: \or|e Petrovi} - \ole, Melburn

U Melburnu je sve zabraweno do te mere da je od devet uve~e bio uveden policijski ~as. Te drakonske mere nisu uveli „vladari iz senke”, a rezultat je bio mawe mrtvih ali vi{e qudi sa psihi~kim problemima.

Улице Мелбурна у време короне

Ретки пролазници на улици у Мелбурну

U nedeqno jesewe jutro grad smo napustili tu negde oko podne. Autoput je bio prazan, pa smo sa sto kilometara na sat na farmu trebali da stignemo za

{ezdesetak minuta. Policija nas nije zaustavqala, kao {to su to radili pro{le godine, tako da dozvolu za kretawe nisam vadio iz xepa.

U malom mestu, tu negde na pola puta, stali smo da kupimo ru~ak. „Dve sa lukom”, promrmqao sam kroz plavu hirur{ku masku.

Dobro uhodana australijska brza hrana, kobasice stisnute u kri{ku belog hleba, brzo su pre{le sa ro{tiqa na metalni rebrasti stalak. Slu`ewe je bez kontakta - jo{ jedna novina uvedena zbog korone.

Umesto da sko~im natrag u auto, vrag me natera da zapo~nem razgovor: - Koja pravila sada va`e kod vas?

- A vi niste odavde? - dobih qutit odgovor prodavca.

Izazvao sam bes tog starijeg gospodina, koji prodaju}i kobasice poma`e lokalnom fudbalskom klubu „Lions” (lavovi), gde verovatno igra neki od wegovih ro|aka.

- Iz Melburna idemo na farmu, podrezivawe vo}aka, pa smo zastali da kupimo ru~ak.

- Niste smeli da stanete, bila je to pre pretwa nego qutit odgovor.

- [ta sad - da be`im iz straha da ne pozove policiju, ili da mirno uzmem kobasice?

U Melburnu je sve zabraweno do te mere da je, od devet sati uve~e, uveden policijski ~as.

Me|utim, sa dozvolom za rad mo`ete da idete na posao, ma gde on bio. A kobasice mo`ete da kupite i izvan grada, ali bez mnogo zadr`avawa.

To sam dobro prou~io jo{ pro{le godine, kada su prvi put uveli tako stroge mere. Ovaj „lav” ne zna za to pravilo, ali kako da mu objasnim na brzinu ovde, usred divqine?

Sigurno }ete pogoditi {ta se desilo. [tedqivi Piro}anac je uzeo svoje kobasice, podelio ih sa suprugom i nastavio put kroz planinu.

Sav rastresen u autu razmi{qam. Te drakonske mere nisu uveli „vladari iz senke”, kako neki tvrde, nego napla{eni narod.

A rezultat je bio: tridesetak puta mawe mrtvih nego u Srbiji, ali mnogo vi{e qudi sa psihi~kim problemima.

Ostade mi jedino nejasno, odakle je do{ao taj strah i ho}e li demonstracije, koje se dr`e pod strogom kontrolom, re{iti taj problem?

Na farmu smo uskoro stigli i po prole}nom suncu zavr{ili planirani posao. Nismo palili ro{tiq, kao {to to obi~no biva, jer nam je bilo dovoqno kobasica za taj dan. A neko vreme }emo ih izbegavati i u supermarketu.

Moja jedina `eqa u vidu ovog komentara je da podsetim na{ narod da su na Kosovu i Metohiji `iveli [iptari. Neki nau~nici tvrde da su to bili naseqeni do{qaci jednog plemena sa Kavkaza u krajevima oko Azerbejxana i Dagestana, koji su se zbog Hazara iselili najpre u Arabiju oko Crvenog mora, a tokom H veka naselili se na Siciliji. Ime su navodno uzeli po mestu iz svojih starih krajeva Albani, a ustvari su nazivani Arbanasima. Sa Sicilije su kasnije do{li do krajeva u dana{woj Albaniji. Novi doseqenici na KiM-u su postali i ilegalno naseqeni Albanci iz Albanije (wih preko 500.000), koji su se sklawali od diktature Envera Hoxe ili su se po zadatku ilegalno naselili u SFRJ posle Drugog svetskog rata, a u vreme vladavine Predsednika Tita, kada je i jedan od wih Fadiq Hoxa bio i ~lan Predsedni{tva SFRJ. Oni su asimilirali na{e [iptare i pretvorili ih u novope~ene Albance, pa oni zato i “prirodno” `ele da se pridru`e i sjedine sa svojom domovinom porekla Albanijom, iz koje su se svojevremeno ilegalno uselili na KiM, to jest biv{u Jugoslaviju...

Bio sam na KiM-u 1967. godine na Svetskom kongresu folklorista odr`anom u Prizrenu, koji je trajao 7 dana i mi smo imali ~ast i sre}u da svakog jutra budemo u poseti jednom od manastira SPC koji pripadaju srpskoj i svetskoj ba{tini i pod za{titom su UNESKO-a.

Tri ve~eri smo u`ivali u folklornom ume}u tri nacionalna ansambla: srpskog “Jedinstvo”, {iptarskog “[ota” i turskog “Tan”. Tada smo i saznali kako se vr{io pritisak i na Turke na KiM-u da se izjasne kao Albanci na dolaze}em popisu i da }e im dati i privilegije, ali su oni to sa gnu{awem odbijali. Nama u~esnicima kongresa su se na sve~anoj ve~eri odr`anoj na vrhu hotela “Teranda” dva ~lana turskog pomenutog ansambla narodnih igara “Tan” sa KiM, Fatma Vesni} i Ukalo Rezak obratili sa molbom da u Beogradu izvestimo ~lanove Savezne vlade o tom pritisku, jer da oni nisu mogli da se li~no obrate za pomo} po tom pitawu zbog blokade medija i {iptarskih politi~kih kadrova u vlasti na KiM-u...

Slede}e iskustvo sa [iptarima do`iveo sam na Ohridu avgusta 1972.godine gde sam u~estvovao na me|unarodnom kursu za klaviriste koji je dr`ao ~uveni pijanista iz Pariza Aldo ^ikolini. Sa mnom su bili i moj brat Zoran i na{i roditeqi Radojka i Tine @ivkovi}, umetnici na harmonici, koje su i Makedonci mnogo cenili i voleli kao muzi~are, jer su oni i makedonsku muziku svirali stilski i ose}ajno. Dok su oni sedeli na terasi hotela pored jezera, bili su po~a{}eni divnim ru~kom, izme|u ostalog, i ~uvenom ohridskom pastrmkom puwenom povr}em i na `aru. Po{to je bila velika vru}ina zaplivao sam da se malo osve`im. Za mnom je zaplivao i jedan gospodin, o~igledno visoko obrazovani profesor Univerziteta u Pri{tini i iz ~ista mira me upitao: “Da li ste vi sin Radojke i Tineta @ivkovi}a?” Odgovorio sam mu da jesam, na {ta mi je on rekao: “Oni ne samo da su veliki umetnici, ve} su i divni qudi.” Rekao sam mu da mi je drago {to o wima tako misli, a on me je kao iz vedra neba upitao: “Da li vi mislite da }e Predsednik Tito dozvoliti da Kosovo i Metohija postanu Republika?” Ja sam mu odgovorio da Predsednik Tito `eli da u~ini sve kako bi svi u Jugoslaviji imali ista prava, {to je i ~inio, ali da mu ne pada na pamet da KiM postane Republika. On me je samo besno pogledao i bez pozdrava iza{ao iz vode. Bilo mi je jasno da su {iptarski intelektualci `eleli da saznaju upravo iz nezvani~nih izvora {ta Predsednik Tito smera. Moj odgovor je bio samo u moje ime i ni~ije vi{e...

Osim fizi~kog proterivaw popisu i da }e im dati i pr

Tre}e iskustvo kada sam sa suprugo i mojim bratom od u suprugom i malim si ke “Lada” putovao p letovawe. Sve je bi ka u Kru{evac. Po{ sati u povratku zbog Gr~kom, a bilo je ve pruga je htela da ob Kru{evcu da ne brin bila zatvorena u to la “Grand” i ja sam za koji su me qubazno p gnu. Kada sam im rek veza sa Kru{evcom i ne{to me|u sobom razumeo i onda su m sku kabinu, a oni } za uslugu i iza{ao i je vozio nevelikom lazili pored wiva, nigde nije bilo, a on sa suprotne strane bela sa }eramidom zidanom ogradom tak pored koje su bila nih svetala, {to je z nikoga. Pro{li smo smo udarili svom si ba~eno iz `buwa sa je bila {to je brat u trenutku uko~io. B i na{e supruge. Dec na sre}u nisu ni{ta ju vrlo ~vrstu konst ~uo zvuk kao kad met i pritiska kola nis Iza{ao sam da to prepreka bila i debla od drveta ba ku na{eg pribli`av bar ~etvoro qudi d te{ko deblo. Brat n jer se deblo podvuk skom tablicom, pa s ma da deblo dr`im nekako su se kola od je bio u tome, kada s koju smo upravo pr ablenduje pozicion u poku{aju bilo pok Brat je hteo da se v

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. 17 ^etvrtak10.

14.decembar oktobar 2021.

Metohija - nekad i sad i {teta naneta jedinoj Srpkiwi u Pe}i nedavno, pa i ovi posledwi doga|aji prema Srbima na Jariwu, Severnoj Mitrovici i u Zve~anu od strane specijalnih {iptarskih policijskih snaga Rosusamo pokazuju pravo lice trenutno vladaju}ih {iptarskih struktura na KiM-u, koje sve to toleri{u i aminuju. [ta bi moglo da se desi preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji kada bi na{a aktuelna vlast prihvatila otcepqewe KiM-a od Srbije. To bi bio svetski horor prema na{em narodu tamo.

Samo neki novi Fadiq Hoxa na ~elu Srbije mogao bi da dozvoli predaju KiM-a u tu|e, nesrpske ruke...

Ipak imam i neka divna se}awa na predstavnike {iptarskog naroda sa KiM-a, a ona su vezana za mog {kolskog druga sa studija etnomuzikologije na Muzi~koj akademiji u Beogradu Valentina Kurtija i posebno za veliku peva~icu narodnih pesama, odnosno opersku divu sa KiM-a Nexmiju Pagaru{u, koja je dugo i uspe{no sara|ivala sa mojim roditeqima Radojkom i Tinetom, pevaju}i svojim rasko{nim glasom, za mene, veoma lepe {iptarske pesme u fantasti~nim obradama za wu pisane od wenog supruga. Ona je preminula pro{le 2020.godine...

we Srba, u Prizrenu su Albanci vr{ili pritisak i na Turke da se izjasne kao Albanci na rivilegije, ali su Turci to sa gnu{awem odbijali. Danas u Prizrenu gotovo i da nema Turaka

sam do`iveo 1975. godine om i dvoje na{e male dece ujaka iz Kru{evca, wegovom inom, wihovim kolima marpreko Pri{tine u Gr~ku na ilo u redu do na{eg povrato{to smo kasnili nekoliko g zadr`avawa na granici sa e} oko 9 sati uve~e, moja subavestimo wene roditeqe u nu zbog toga. Po{to je po{ta o vreme oti{li smo do hotea deskom zatekao 3 [iptara pitali kako mogu da mi pomokao da mi treba telefonska m, oni su se samo pogledali m komentarisali, {to nisam mi rekli da u|em u telefon}e me povezati. Platio sam iz hotela. Moj brat od ujaka m brzinom i u no}i smo pro, malo {uma i livada. Ku}a nda smo pro{li pored jedne puta, koja je bila izrazito m na krovu i visokom belom ko|e sa crvenom }eramidom, parkirana kola bez upaqezna~ilo da u wima nije bilo o nepunih 400 metara kada ilinom u ne{to, {to je bilo a na{e desne strane. Sre}a vozio sporo i {to je skoro Bio je i on {okiran, kao i ja ca su se iz sna probudila i a razumeli. Auto “Lada” imatrukciju i bez obzira {to se tal zacvili od takvog udara su bila u kvaru. vidim sa bratom kakva je i zapawila nas je veli~ina a~ena ispred nas u trenutvawa tom mestu. Trebalo je da baci na put tako veliko i nije mogao kola da pokrene, klo pod branik sa registarsam ja morao rukama i nogai na kraju voze}i u rikverc d wega oslobodila. Vrhunac smo pogledali u pravcu ku}e ro{li kako parkirani auto nim svetlima da bi ubicama kazano da je “atentat” uspeo. vrati i potu~e sa nevidqi-

vim neprijateqem i ja sam ga jedva odvratio, rekav{i mu da mi ne smemo da rizikujemo da na{e porodice bez ikakve odbrane nastradaju.

To se zna~i desilo neposredno posle Ustavnih promena iz 1974. godine. [ta sam zakqu~io iz svega ovoga: Ciq ovog napada je bio da se qudi - Srbi iz drugih krajeva Srbije ne usu|uju da prolaze Kosovom i Metohijom, da se {to vi{e smawuje povezanost nas Srba iz drugih krajeva sa KiM-om, da se stvori strah i kod nas i kod Srba sa KiM-a, {to se i desilo sa doga|ajima iz 1999.godine sa NATO-napadima i nasilnim iseqavawem na{eg stanovni{tva sa te na{e istorijske teritorije, {to se i daqe de{ava, a Albanci iz Albanije koji su se ilegalno tu naselili i [iptari ~ine sve da spre~e da se izgnani i raseqeni Srbi vrate u svoje ku}e i na svoja oteta imawa. Pa i ovi zadwi napadi na de~aka Peri}a, na drugog odraslog Peri}a, koji nisu ro|aci, pa zatim spre~avawe Dragici Ga{i} da se vrati u svoj stan u \akovici, zatim

Na{e vlasti su tokom posledwih 30 godina prihvatile sve {to se od wih tra`ilo, a navodno odbijaju}i na po~etku postavqene zahteve od me|unarodne zajednice kao neprihvatqive: pretvarawe administrativne granice u bukvalno pravu dr`avnu granicu, povla~ewe dr`avnih organa Srbije sa KiM-a, povla~ewe 1000 vojnika koji su trebali da obezbe|uju manastire i crkve na KiM-u, sve suprotno onome {to je Srbiji bilo dato i obezbe|eno Rezolucijom 1244 Ujediwenih nacija. Zatim, pozivni broj telefona, Gazivode, Elektrodistribuciju i sve drugo {to je tra`eno od srpskih vlasti da predaju.

Kada se sve to predalo, naravno da je sada jo{ te`e braniti KiM kao nerazdvojni deo teritorije Srbije, wene istorijske kolevke sa najve}im dokazima kroz wene manastire koji su progla{eni svetskom ba{tinom i wene crkve, koji su i daqe pod za{titom UNESKO-a, a uz skoro 250.000 proteranih Srba sa KiM pre 20 godina.

Da li su na{i politi~ari li~no uceweni zbog svojih nepo~instava u pro{losti i da zbog toga prihvataju sve {to im se tra`i sa strane da sprovedu, a {to je suprotno interesima na{e dr`ave i na{eg naroda ja ne znam, ali ne mogu druga~ije objasniti izdaju. Po Ahtisarijevom planu trebalo je da bude osnovana Zajednica srpskih op{tina na severu Kosova i Metohije sa

odre|enim pravima zbog toga {to se radi o teritoriji na kojoj su Srbi u ogromnoj ve}ini, ali su se Albanci ~vrsto suprotstavqali tome uz veliku podr{ku zapadnih zemaqa. Svesni su da su tu najve}i resursi na KiM-u i da bi se sa tom zajednicom stvorilo va`no upori{te za opstanak Srba na KiM-u.

Za sada su odbrana teritorijalnog integriteta Srbije sa KiM-om u woj, Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 i mogu}i veto Rusije, naravno uz jedinstveno odbijawe na{eg naroda da prihvati nezavisnost samoprogla{ene “Republike Kosovo”. Pla{im se da bi se u vrlo skoroj budu}nosti moglo desiti, ako novim Albancima na KiM ne damo manastire i crkve da ih oni uni{te kao {to su muslimani u~inili sa velikim spomenikom Budi i budizmu ura|enim u stenama u Avganistanu, ako se ne varam. Moram da podvu~em da ja ne sumwam u stvarno veruju}e muslimane sa KiM-a koji zaista veruju u Alaha (Boga), ve} u one druge - sataniste na vlasti.

Ovo je moj prilog na{em srpskom narodu da progleda i vidi golu istinu. Oni koji dolaze sa strane da nam “pomognu” da se “re{imo” na{eg Kosova i Metohije i da Srbe i Crnogorce ostave na milost i nemilost onima koji im nisu i ne mogu istorijski biti prijateqi. Oni na vlasti koji to ne `ele da vide ili su doma}i izdajnici ili su bar delom Albanci.

Pla{i me tako|e da se jednog dana ne organizuje referendum sa pitawem da li je Srpski narod za odvajawe Kosova i Metohije od majke Srbije, a da je dovoqna prosta ve}ina od onih iza{lih na referendum, gde bi bilo dovoqno da za tu odluku glasa i samo 30% od ukupnog broja onih koji bi trebalo da se na referendumu izjasne (ne{to sli~no onom {to se kroz o~iglednu podvalu desilo narodu u Makedoniji) i to bi bilo dovoqno da se prizna nezavisnost takozvane Republike Kosovo. Zato je potrebno da se na{ Predsednik Aleksandar Vu~i} decidirano izjasni da to nikada ne}e organizovati. Onda }e nas zaista uveriti da ne}e nikada do}i do priznawa Kosova, jer zna da ne}e imati podr{ku naroda za takav ~in. Na `alost, sve je predao Kosovarima ([iptarima i ilegalno doseqenih preko 500.000 Albanaca u vreme Tita) {to je od wega i wegovih prethodnika tra`eno od Evropske Unije.

Neka je Bog Srbima na KiM-u u pomo}i, jer samo takva sila mo`e da pomogne protiv organizovanih mo}nih neprijateqa u svetu!Neka ve~no `ivi Srpski narod i domovina Srbija sa KiM-om u svom sastavu!

Nedavni upad do zuba naoru`anih {iptarskih policajaca na sever Kosovske Mitrovice gde ve}inski `ive Srbi, ponovo je doveo mirnu situaciju do ta~ke kada je svaki incident mogao dovesti do ratnog sukoba

18

ZAJEDNICA

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 21.

2021.

30 SRPSKOG GLASA godina postojawa

U grotlu neraspisanog konkursa za novog Nu{i}a Pi{e: Slobodan Grba

povali zbog sadr`aja lista ionako su znali }irilicu i mnogo je verovatnije da bi im bilo milije da i oglas kojim se ne{to nudi ili na ne{to poziva bude napisan srpskim pismom. Uveravawa s te pozicije bivala su uglavnom uzaludna, pa se s wima vremenom i prestalo. Reklame su tretirane kao nu`no zlo i sa ure|iva~kom politikom lista, naravno, nisu imale ni{ta. Jedino je va`ilo nepisano pravilo da „nema tih para koje mogu da plate neku antisrpsku poruku“.

Sre}om, i nije ih bilo ~ak ni u poku{aju. To ne zna~i da nije bilo reklama „za pam}ewe“, 20 Petak 24. Decembar 2010.

Sudbina SRPSKOG NACIONALNOG SAVEZA u feqtonu posve}enom jubileju „SRPSKOG GLASA“ mo`e da deluje kao deo „proma{ene teme“, ali je su{tina u tome da se}ati se iz ove perspektive doga|aja od pre dvadeset, trideset godina, pa nekako dobauqati i do pri~e o SNS-u bez „SRPSKOG GLASA“ nije celina. Wihovo postojawe, krovne srpske nacionalne organizacije i jedinog srpskog nacionalnog lista u Australiji, bilo je pro`eto istim sadr`ajima, istim razlozima nastanka, sli~nim pretwama opstanku. Uz razlike koje su logi~ne i utoliko razumqivije. Sistem finansirawa SNS-a nije re{en na vreme pa ni kasnije i kraj organizacije koja je Srbima trebala kao tri kapi vode u pustiwi, isto kao {to im je potrebna i danas, postao je neminovan. Onaj ko je sva~iji, ako ne zna kako da se nosi sa toliko odgovornosti, postaje ni~iji, a zna se kako takvi prolaze.

Polo`aj „SRPSKOG GLASA“ bio je ipak bitno druga~iji jer, iako je nastao kao posledica primarne `eqe da se o~uva srpsko nacionalno nasle|e, po~ev od }irili~nog pisma i {titi srpske nacionalne interese, ma koji to bili, onoliko koliko je mogu}e, neguje autenti~ni identitet na{eg naroda i u Australiji, list nije bio samo jo{ jedna „emigrantska veli~ina u poku{aju“, ve} ozbiqan organizacioni, stru~ni, na kraju i vizionarski projekat. Ba~en kao gotov proizvod na nimalo prijateqsko i unapred samo delimi~no nakloweno tr`i{te, „SRPSKI GLAS“ je morao da vodi ra~una, bar donekle, i o famoznoj „komercijali“ koja je zna~ila opstanak. Ispravna je odluka bila da se od po~etka poku{a kroz reklame nadoknaditi ono {to je unapred bilo izgubqeno ve} zbog ~vrste odanosti srpskoj }irilici, iako je ba{ zbog }irilice znalo da bude najpre nelogi~nih, a onda i sme{nih situacija. Sve zajedno su govorile o na~inu razmi{qawa na{ih qudi koje bismo mogli nazvati, vrlo ~esto ako ne uvek, ~udnima. Naime, nemali je broj poslovnih i „poslovnih qudi“ koji su tokom godina odlu~ivali objaviti reklamu u „SRPSKOM GLASU“, prevashodno jer su procenili da im je to u interesu, ali uz striktan uslov da reklama mora da bude na - latini~nom pismu. Osim ponekog izuzetka, posebno ako je re~ o poslovnom znaku kompanije koji je na engleskom jeziku, takvi su zahtevi uglavnom delovali nelogi~no. Uglavnom! Zar je neko mogao da pomisli da }e neko drugi tra`iti u srpskim novinama {tampanim }irilicom oglas pisan latinicom samo zbog tog oglasa? Oni koji su „SRPSKI GLAS“ ku-

OGLASI

se nametala sama po sebi.

Ure|iva~ka politika „SRPSKOG GLASA“ od prvih dana lista nikad nije bila precizno formulisana, jo{ mawe predstavqena kao jedan od osniva~kih dokumenata. Autor ovih redova u danima pokretawa lista bio je jo{ u „dr`avi koja se raspadala“, ali ga je do~ekalo svedo~anstvo o tome kako je izgledao po~etak, promotivne sve~anosti kojima se najavqivao po~etak rada prvog srpskog nacionalnog lista u Australiji. Iz tih dana datirala je ~uvena formula po kojoj je „SRPSKI OGLASI

!

Oglasna strana Srpskog Glasa iz 2010. godine uuu Reklame kao izvor prihoda, ali i ~esto te{ko shvatqive ideje.

DOBROTVORNA VE^ERA ZA OBNOVU MANASTIRA U SRBIJI Ure|iva~ka politika okrenuta Otaxbini, prekodrinskim i Srbima u Australiji MANASTIR PRESVETE I @IVONA^ALNE TROJICE ORE[KOVICA - @DRELO KOD PETROVCA NA MLAVI U BRANI^EVSKOJ EPARHIJI

neke su posle otkri}a Interneta obi{le ceo svet! Tekst nekih me|u wima izazivao je najpre nevericu i ~u|ewe, a onda salve smeha jer oni koji su ih poru~ivali nipo{to nisu hteli da poslu{aju savet i, ako ni{ta drugo, a ono bar dozvole da sadr`aj reklame bude „opismewen“. Insistirali su na svakoj re~i, kao onaj nesre}ni narodni lekar koji je u svojoj reklami tvrdio da „le~i sve i sva{ta, rak kao od {ale, ostale ozbiqne bolesti“. Nije nam poznato da li je zaista nekog izle~io, ali na kraju nije siromah sam sebe izle~io pa je umro. Ali je reklamu pla}ao uredno, po{teno i na vreme, za razliku od mnogih „uglednih biznismena“ koje je trebalo juriti da izvr{e svoju obavezu nedeqama, ponekad mesecima.

Pri~a sa reklamama ne bi bila potpuna ako bismo zaboravili i takvu vrstu „genijalaca“ koji posle uredno objavqene reklame nisu hteli da je plate uz neverovatno obrazlo`ewe – ka`u da „nije radila“! Nije im donela `eqeni rezultat, prodaju onoga {to su prodavali ili posetu doga|aju koji su organizovali i po nekom ~udesnom automatizmu dolazili su do zakqu~ka da nemaju obavezu da plate ono {to su poru~ili i dogovorili. Obja{wavawa sa takvim pojedincima predstavqala su nevi|enu muku za one kojima je palo u du`nost da problem re{e, uglavnom izdava~u, ali su predstavqala pravu poslasticu za iole talentovanog komediografa kome bi uzlet do Nu{i}evih visina bio br`i i lak{i taman za meru neverovatne inspiracije koja

U SUBOTU 25. DECEMBRA

GLAS“ - demokratski list! Autoru ovih redova nikad nije palo na kraj pameti da sa Informacije i rezervacije: 0438 423 002, 0412 980 187 svojim kolegama koji su mu bili dragi i koje je po{tovao otvori stru~nu polemiku na pomenutu temu, jer se ionako u „SRPSKOM GLASU“ nije radilo najpre i po svaku cenu po visokim profesionalnim kriterijima, jer ponekad nije bilo ni mogu}e, ve} iz ose}aja lojalnosti. Za ovu priliku samo da podsetimo da nije te{ko prona}i razmi{qawa velikih umova dana{wice na temu slobode novinarstva koji }e potegnuti isti termin, „demokrati~nost u novinarstvu“, ali je ovaj autor jednostavno ne priznaje. Zato {to bi po istoj novinarskoj teoriji svaki poslenik sedme sile trebao da se bori za istinu. Postmodernizam kao kulturno-politi~ko-socijalni okvir unutar kojeg istina postaje la`, la` istina, istorijske ~iwenice „relevantne polazne osnove za brutalnu reviziju“, slu|ivawe gomilom besmislenih i ~esto odvratnih informacija doveo je do toga da normalan ~ovek ~esto vi{e ne zna ~emu i kad verovati. Svedoci smo, posebno posle pada Berlinskog zida, sunovrata najve}ih vrednosti glasno promovisanih sa zapadne strane politi~kog globusa, da bi shvatili kako je Hantington u stvari najavio samo povr{inski „kraj istorije“, su{tinski kraj istine i prava na istinu. Da bi preostala samo ona imperijalna!

Autor ovih redova ne veruje u demokrati~nost u novinarstvu, jer ona ne predstavqa ni{ta osim prazne {erpe za lupawe bez svrhe i smisla, osim onog na2010. godine sa po~etkom u 18 ~asova u sali crkve Sv. Georgija u Kabramati (Sidnej). Obezbe|ena je posna hrana i pi}e.

Sav prihod od ove ve~ere namewen je obnovi ovog manastira.

Unapred zahvalne Milica Mili} i Novka Veqovi}.

(5) Ovo je feqton posve}en

se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ju nego i delom povedemo Srbe u pravcu me|usobnog zbli`avawa i interesnog povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... opakog postomodernisti~kog, a kad bi bila primewivana u doslovnom zna~ewu odmah bi se pretvorila u – anarhiju! Istinoqubivost i borba za pravdu nije 21 demokrati~nost, i zato je to trebalo da stoji u osniva~kom paketu „SRPSKOG GLASA“ jer je pravo na srpsko stanovi{te jedno od osnovnih qudskih prava koje je Srbima krajem pro{log veka bilo oduzeto iz dobro poznatih razloga. Uostalom, {ta mislite na {ta bi li~ilo da se javio neko od prozapadwa~kih la`qivaca i propagandista i hteo da objavi svoj autorski tekst u „SRPSKOM GLASU“ pozivaju}i se na demokratsko pravo na druga~ije mi{qewe?! Glavni urednik uvek ima zadatak da sledi pravce ure|iva~ke politike lista koju odre|uje izdava~, naj~e{}e i vlasnik. Kod nas je, po dobrom srpskom obi~aju, najve}i deo „onoga {to se podrazumeva“ i ostao na tome da se – „podrazumeva“! Simpati~no, ali i beskrajno naivno. Zaslu`uje op{irniju argumentaciju kojoj ovde nije mesto. Za ovu priliku samo da se setimo da je mnogo toga od stru~nih temeqa „SRPSKOG GLASA“ ostalo da klima od samog po~etka, kao uostalom i toliko toga u emigraciji, tako daleko od Otaxbine koja se i sama na{la na rubu provalije.

Okovana sankcijama, na ni{anu mo}nih sa ciqem da je potpuno uni{te otvarawem prostora za direktnu vezu sa paklom, vidqivu na svakom koraku ne samo bedom obi~nih qudi. Na Otaxbinu Srbi u emigraciji nisu mogli da ra~unaju ~ak ni onda kad im je bila najpotrebnija. Istovremeno, ~esto nisu znali {ta da rade sa objektivnom slobodom koju su u`ivali u novoj zemqi osim da je `estoko – zloupotrebe!

U takvom okru`ewu koje je ~esto vi{e li~ilo na {izofreni~ni galimatijas nego na smisleni okvir delovawa i razmi{qawa, makar bio i izlo`en brojnim problemima, „SRPSKI GLAS“ je uglavnom uspe{no izbegavao bolne kompromise na {tetu najva`nijeg, usu|ujemo se re}i svetog zadatka, promocije srpskih nacionalnih interesa. List je bio okrenut u svom informativnom zadatku de{avawima u Srbiji, prekodrinskim tradicionalnim srpskim zemqama, razumqivo i Crnoj Gori, obavezno i me|u Srbima u Australiji. Poku{avalo se od prvih dana postojawa da „SRPSKI GLAS“ bude i svojevrsni „prozor u svet“ svojim ~itaocima, pre svega onima koji engleski jezik nisu poznavali dovoqno dobro ili nikako. I tako, od prvih dana postojawa, uvek iznova mogli smo da se setimo ~uvenih Brankovih stihova „mlogo hteo, mlogo zapo~eo...“ „^as umrli“ nije nas pomeo, ali je ono {to je Redakciji postalo normalno drugima moglo da li~i na posebnu vrstu kreativnog ludila. U nastavku }emo se podsetiti i na neke konkretne primere, sve za rubriku „verovali ili ne“.

Petak 24. Decembar 2010.

PUTOPIS

Te 1984. nisam bio iskusan putnik. Mediteranski predeli za mene su se svodili na leta u Boki, po jednu posetu Dubrovnikui Splitu, i na – Makarsku. Neo~ekivano smo tog jula odlu~ili da odemo do Roviwa, jer smo letovali u blizini. Ne se}am se ni autobusa, ni spu{tawa u grad.

Ali se nekih prizora jako dobro se}am: Zvonik crkve, oko wega krovovi u kaskadama koji se spu{taju ka moru. Jarko svetlo smeta foto-aparatu moje devojke – ruska Smena je prvi aparat kojim sam ozbiqno fotografisao. Devoj~in `ut kombinezon koji je sa{ila od obojenog ~ar{ava po modelu iz Burde. Roviw koji je mnogo star, stariji od svega {to sam poznavao u Bosni.

I nas dvoje koji smo skoro deca – bili smo tek dve decenije na ovom svetu. Qudi su bili mnogo sporiji nego ovi danas. Mo`da i opu{teniji.

VASKRSAVAWE ROVIWSKIH MEMORABILIJA Fotografije iz tog leta bile su bri`qivo udenute u jedan album koji je hvatao pra{inu negde u maj~inom stanu u bosankoj kasabi. Nisam ga ~esto otvarao.

Kada je ~ovek mlad, retko se osvr}e.

Po~etak devedesetih je doneo kolektivnu psihozu zvanu rat. Fotografije roviwsog leta su nastradale zajedno sa kwigama i plo~ama. Ponekada sam ih zami{qao, ali se}awe je nepouzdano. U decenijama koje slede, od svih roviwskih boja ostao je samo `al za wima.

Za pedeseti ro|endan bio sam u Beogradu. Na stolu me ~ekao poklon. Foto-album sa fotografijama iz Roviwa. Uz posvetu devojke s kojom sam tada tamo bio. Srce mi je lupalo kao ludo. Listao sam ga satima, fotografiju po fotografiju.

Roviw vi{e nije bio nejasna ideja o uspomeni, krpice sli~ica iz podsvesti. Jedan dan iz 1984. opet je vaskrsao iz ni{tavila i {epurio se tu, ispred mene, kao da nikada niko nije granatama razorio moje memorabilije, temeqe moje li~ne mitologije. Tada sam obe}ao sebi da }emo opet oti}i u Roviw.

PONOVO ROVIW I evo nas u autobusu koji prelazi Limski kanal. Druga decenija novog milenijuma je na izdisaju. Od leta 1984. pro{lo je skoro 36 godina. Kakav }e nas Roviw do~ekati? Da li }e se pro{lost i sada{wost sukobiti u nama, ili }e se dana{wi dan tek meko spustiti na onaj koji mu je tako davno prethodio, skladno dopisuju}i nove note po staroj kanconi?

Jutro je uxbeni~ki sun~ano. Na Trgu na Lokvi uz autobusku stanicu smestila se romani~ka sedmougaona crkvica Presvetog Trojstva iz 12. veka, koja se danas koristi kao galerijski prostor. Odatle se spu{tamo prema obali kroz uli~ice od kojih bi skoro svaka mogla biti razglednica.

Izlazimo na Obalu Alda Rismonda – to ime }e ~ovek uzalud tra`iti po hrvatskoj Vikipediji – re~ je o istarskom, italijanskom komunisti iz Roviwa. Odatle se breg roviwskog poluostrva ukazuje preko katarki bezbrojnih brodica u luci.

Potom po|emo obalom nazvanom po narodnom heroju \uzepeu Budicinu Pinu, italijanskom antifa{isti koji je ro|en u Rovwu, a streqan je 1944. u okolini grada u trideset i tre}oj godini `ivota.

I onda dolazimo na Trg Mar{ala Tita.

Taj naziv trga deluje skoro nestvarno u dana{woj Hrvatskoj. Ali Istra je druk~ija.

Na trgu je Gradska ura, crveni toraw podignut u 12. veku. Sat koji vidimo je iz 14. veka, ispod wega je mleta~ki lav koji nam govori da je Venecija ovde gospodarila sve do svoje propasti.

Fontana De~aka sa ribom na trgu je iz 1959. Roviw ve} ovde nudi sve svoje istorijske slojeve, od renesanse preko baroka do socijalizma.

Prolazimo pored konobe Veli Jo`e – na um mi, naravno, pada Vladimir Nazor

^etvrtak 10.21. decembar 2020. 19 ^etvrtak oktobar 2021.

Ponavqawe ROVIW i se}awe

Crkva Svete Eufemije

Trg Mar{ala Tita

Ulica u Roviwu

i wegova pripovetka o istarskom divu iz 1908. koja je nastala na osnovu motovunskih narodnih pri~a, ali je kwi`evnik, zapisav{i je, stvorio omiqenu istarsku figuru u kojoj su qudi prepoznavali sebe.

Odavde se pewemo prema Crkvi sv. Eufemije, ~iji toraw izrawa iz obrisa grada kao raketa.

EFIMIJA SA DVA GROBA Efimija Halkidonska je ro|ena krajem tre}eg veka i do {esnaeste godine je postala strasna hri{}anka. Starorimske vlasti su tada imale obi~aj da hri{}ane bacaju lavovima. Prema legendi, i wu su ponudili ovim kraqevskim ma~kama, ali one je nisu htele, ve} su smazale xelata koji je naknadno u{ao u arenu da pogubi Efimiju.

Deset godina posle wene smrti, car Konstantin legalizuje hri{}anstvo i mlada mu~enica postaje jedna od omiqenih svetica ranog hri{}anstva.

Ali kakve veze sa Roviwom ima `ena ro|ena u Halkidonu, na maloazijskoj strani Bosfora, u blizini dana{weg Istanbula? Pri~a ide ovako: godine 800. sveti~in sarkofag, koji je kod Kostantinopoqa porinut u more, dospeo je na nekoj vrsti splava pred Roviw. Gra|ani su poku{ali da izvuku sarkofag, ali nije i{lo.

Zvonik u daqini

Svetica se ukazala jednom de~aku koji je upregao dve junice i izvukao sarkofag te ga dovukao na brdo. Na tom mestu je nastala Eufemijina crkva. To je roviwska verzija.

Sedim pred crkvom u Roviwu, pomalo zadihan od uspona. Zvonik iznad mene, sa vi{e od {ezdeset metara visine, zabio se u plavetnilo, a gore, na wegovom vrhu, stoluje skoro pet metara velik kip svetice.

Bio sam unutra, gde je dobar hlad i gde buja barok.

Sada sam naslowen na zid crkve i razmi{qam o ~udesnom Mediteranu na kojem je mogu}e da relikvije jedne svetice istodobno po~ivaju na dve wegove biserne ta~ke, koje su me|usobno udaqene 1.500 kilometara – ovde i u Carigradu.

TRG MATEOTI Silazimo uli~icama koje me izgledom podse}aju na vedri urbani rukopis sa lica gradova iz italijanskog sredozemnog kruga. Vi|ao sam sli~ne prizore u Rimu, u Palermu, u ]efalu – kamen, nepoznati zimzeleni `bun, ve{ razapet iznad na{ih glava kao zastava koja slavi `ivot, otvoreni drveni kapci na spratu iza kojih u polumraku po~iwe ne~iji `ivot, a prestaje moje pravo da zavirujem.

Izbijamo na ulicu Grisiju koja je od Trg Mateoti

1967. poznata kao veoma duga~ka galerija na otvorenom. Ovuda navaquju turisti.

Zaobilazimo je, i okolnim uli~icama dolazimo na trg Mateoti. Tu se spajaju tri ulice, ona koja dolazi odozdo, kroz kapiju Balbi, nazvanu po mleta~kom gradona~elniku Danijelu Balbiju, a na ovom se mestu ra~va u dva sokaka koji vode uzbrdo. \akomo Mateoti bio je italijanski socijalista koji je 30. maja 1924. u italijanskom parlamentu otvoreno optu`io vladaju}e fa{iste za kra|u izbora. Jedanaest dana posle toga wihovi batina{i su ga oteli i ubili.

Zase{}emo u kafe Bruno na tom trgu i pustiti da nas savlada popodnevni umor vrlo sli~an sre}i. Ne moramo nigde, niko nas ne tera, niko od nas ni{ta ne tra`i.

Samo }emo ispijati svoj kapu}ino i }askati o Roviwu nekada i sada.

Znam da su se nekada ovuda vrzmali poznati Beogra|ani, od kwi`evnika Borislava Mihailovi}a Mihiza, preko slikara Mi}e Popovi}a, do najpoznatijeg srpskog emigranta u Hrvatskoj Mirka Kova~a. Zami{qam zvuk prastarih bendova kao {to su Siluete. Pozdravqam u sebi sve te sene koje dana{wim mladim qudima {to sede oko nas ni{ta ne zna~e.

SE]AWE USMERENO NAPRED Da li je ovo taj Roviw koji nas je oma|ijao 1984? Tih godina sam ~itao danskog filozofa Serena Kjerkegora. „Ponavqawe i se}awe su isto kretawe, samo u suprotnom smeru.“ Ili: „Stvarno ponavqawe je se}awe usmereno napred.“ Se}am se da je Kjerkegor u kwizi „Ponavqawe“ opisao kako se vratio u Berlin gde je jednom `iveo da bi ustanovio da je ponavqawe nemogu}e. Kafa koja je bila istog ukusa na istom mestu – vi{e mu nije prijala.

To ne bih mogao re}i za kafu koju pijemo na trgu Mateoti. Na{e se}awe je bilo usmereno napred. Na{a kafa sada je boqa od one iz osamdesetih. Ovaj trg, i mi na wemu, izuvenih sandala, sa stopalima na toplom kamenu koji su dodirivale noge mnogih qudi iz nepreglednog niza pokolewa, od rimskog Ruginiuma sve do sada. Okru`eni smo qudima i ku}ama sa {kurama.

Taj trenutak osta}e jedinstven, mada smo ve} bili ovde. Ponavqawa nema.

Oti}i }emo iz grada sa dvostrukim roviwskim se}awem. Do}i }emo ovamo i tre}i put.

D. D.

20

ZAJEDNICA

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 21.

2021.

Moja baka An|elija Za `ivot se mo`e re}i da je nalik na veliku kwigu a u prvom poglavqu te kwige je detiwstvo koga se rado se}amo sa osmehom na licu. Na`alost, nije privilegija svakog deteta da stoji na sun~anoj obali detiwstva, da bude obasipano qubavqu i pa`wom majke i oca, da bude bezbri`no i sre}no {to se da videti iz `ivotne pri~e bake An|elije Ma}e{i} koja je pravi dokaz da sve {to nas u `ivotu ne ubije, to nas oja~a.

Za baku An|eliju smo nedavno saznali iz usrdnog razgovora sa wenom unukom, diplomiranim in`ewerom agroekonomije Milijanom Petrovi}, koja sa suprugom Danilom i sinovima Stefanom i Nemawom `ivi u bajkovitom Kvinslendu. Pomno slu{aju}i Milijanu (“Mimu”) kako sa ogromnom dozom nepobitnog ponosa pri~a o svojoj baki An|i, nekima od nas se iz oka istrgla suza “izdajica” i skotrqala niz lice. Vo|eni velikom znati`eqom, `eleli smo da {to pre do|emo do saznawa {ta je to {to ovu ~estitu staricu ~ini tako posebnom.

Kao sedmogodi{wa devoj~ica, An|elija Ma}e{i} iz Dowe Brusova~e na Kordunu, pro{la je pakao de~ijih vrti}a i obdani{ta u NDH: Staru Gradi{ku, Jastrebarsko, Re~icu, Samobor i Zagreb u kojima su boravila krhka, izgladnela i pretu~ena deca me|u kojima se nalazila i An|elija.

Pre po~etka rata u Hrvatskoj 1942. godine, An|elijina majka Dragica je preminula, a otac Mile Mom~ilovi} je sa nekoliko ~lanova familije zarobqen, odveden i mu~ki ubijen.

Sama na svetu bez roditeqske za{tite, An|elija, wena dva brata i sestra, deca koja nikada nikome ni{ta na`ao u~inila nisu, li{ena su bezbri`nog detiwstva na koje svi imamo podjednako pravo. Od tog momenta wihovo detiwstvo bilo je ispuweno svakodnevnim strahotama. U tim de~ijim logorima, deca su na svirepe na~ine bila psihi~ki i fizi~ki zlostavqana a sve u svrhu zadovoqavawa sadisti~kih pobuda zlostavqa~a i otpadnika ispred Bo`ijeg lica. Na An|elijinom telu ostali su zauvek duboki o`iqci koji govore o tom vremenu.

U razgovoru sa novinarima baka An|elija je izjavila slede}e…

- U Jastrebarskom je bilo gotovo jednako te{ko kao u Staroj Gradi{ci, s ne{to mawe batina, ali isto toliko u`asa i nevoqa.

Zarobqenu decu ~uvale su ~asne sestre, pazile da koje dete ne pobegne, vodile su ra~una da se po{tuje strogi “ku}ni” red i svakodnevno kuvale jedno te isto jelo to jest bra{no s vodom. ^asne sestre su se bojale partizana te su stalno strepele da }e oni do}i i osloboditi decu i wima suditi. Jednoga dana se to i dogodilo. Po~elo je pu{karawe pred zgradom logora. Ve}ina ~asnih sestara je pobegla glavom bez obzira, a samo nekoliko wih ostalo je s decom koju su bili izmestili po sobama i svaka je bila sa svojom grupom dece.

Kada smo mi deca ~uli rafale, znali

smo da dolaze partizani da nas spase. Nagrnuli smo na prozore i gledali kako napreduju, pucaju i sve se vi{e pribli`avaju zgradi. Ujednom trenutku de~ak, mo`da desetak godina star, prepoznav{i jednog borca koji je juri{ao na zgradu, povikao je glasno: “Evo moga ~i~e”. ^asna sestra je zgrabila kramp i udarala ga dok nije izdahnuo… Kada je de~ak pao obliven krvqu, “~asna” ga je jo{ nekoliko puta udarila, a onda je pobegla na vrata.

Stajali smo skameweni oko de~aka.

Niko nije plakao, niko nije vri{tao. Bili smo zale|ena i smrtno upla{ena deca, sami u sobi s mrtvim prijateqem.

A onda u sobu ulete{e partizani. Odmah su videli mrtvog de~aka, a mi sretni {to je do{ao neko ko nas ne}e ubiti povikali smo da je to u~inila ~asna sestra i pokazali kroz prozor pravac u kome je pobegla.

Nekolicina boraca je odmah oti{la za wom. [ta se dogodilo sa wom, ne znam niti `elim znati. Jedino znam, da nije na nebu i da nikada ne}e biti ~asna. Bilo je to leto 1942. godine kada su partizani oslobodili decu iz logora u Jastrebarskom ali tu nije bio kraj. Kada smo ve} pomislili da smo napokon slobodni i me|u svojima, usledio je

`estoki napad usta{a na ovu grupu partizana koja nas je vodila. Brojniji neprijateqi su pobedili, a mi smo se ponovo na{li u rukama krvnika.

Utovarili su nas u kamione u koje su nas bacali kao {to se bundeve ujesen bacaju u kola. Uglavnom, zavr{ili smo najpre nekoliko dana u nekakvom privremenom logoru u Re~ici kraj Karlovca a potom su nas odvezli u de~iji logor Samobor, opasan bodqikavom `icom. Strah i jeza ponovo su nam se uvukli u kosti. Vi{e ni{ta nismo govorili, niti me|usobno razgovarali. Zanemeli smo.

Ni u tom logoru nismo dugo bili. Odveli su nas u de~iji logor u Zagrebu. Re|ale su se nevoqe za nevoqama i jedva smo pre`iveli. E, onda je iznenada do{ao neo~ekivani spas.

Posetila nas je jedna Hrvatica udata za Srbina iz Lu{~ana na Baniji. Ne znam {ta je ona zapravo radila, niti kako se zvala, ali se se}am da je mogla izabrati nekoliko dece kao za neku ispomo} ili lak{e radove, a zatim ih je spasavala i vra}ala wihovim ku}ama.

Najpre je spasila poznatu decu iz Lu{~ana, a kasnije je ponovo do{la po jo{ mali{ana. Pitala je imali ko iz Krstiwe. Javila se jedna devoj~ica, a kako je Krstiwa bila blizu moje Dowe Brusova~e, javila sam se i ja. Rekla mi je da sam premalena, da je put dalek i da me ona ne mo`e nositi. Samo ti mene povedi, hoda}u ja i izdr`ati. Pro{la sam ja svu Petrovu goru i niko me nije nosio, rekla sam joj a srce mi je lupalo od straha i bojazni da me ne odbije. Za trenutak je razmislila i kratko rekla: Hajde mala kad si tako navalila. “E, vidi{ moj novinar, nikada ni{ta lep{e nisam ~ula” - zavr{ila je svoju pri~u An|elija koja danas ima 86 godina.

U oluji 1995. prebegla je u Srbiju da bi se dve godine kasnije ponovo vratila na

@ENI, KOJA JE POZITIVNA NA KOVID, ZAPALILI AUTOMOBIL:

P zb k m p

svoje opusto{eno ogwi{te u Dowu Brusova~u, gde i danas `ivi. Otpo~ela je `ivot iznova. Baka An|elija je qubav svog `ivota, Mileta iz milo{te zvanog Mija, upoznala u istom selu, sa wim je `ivela u harmoni~nom, skladnom i dugogodi{wem braku sve do wegove smrti. Oboje su voleli pesmu, igru a iznad svega svoju decu, sina Mileta i }erku Ne|u, koji su im podarili ~etvoro unu~adi i {estoro praunu~i}a.

Sudbina bake An|e stvorila je u woj sna`an motiv za postizawem i ostvarivawem `ivotnih ciqeva i uspeha. Te`ila je ka tome da svojoj deci omogu}i sve ono {to sama u detiwstvu nije imala, detiwstvo za koje je bila uskra}ena.

I uprkos svemu, baka An|elija svojim `ivotnim stavom, re~ima i delom, sija kao sunce i unosi toplinu, radost i vedrinu u `ivote svoje dece, unu~adi i praunu~adi i ne samo wihove, ve} i u `ivote svih onih koji su imali priliku da je upoznaju.

Budimo i mi sunce u ne~ijem `ivotu, ulep{ajmo kao baka An|elija ne~iji `ivot, izmamimo nekome osmeh na lice. Ne dozvolimo da zbog ubrzanog tempa `ivota i svakodnevnih, “velikih” briga i problema koji su ionako prolazni, zaboravqamo va`ne i male stvari. Iz `ivotne pri~e “male An|elije”mo`emo izvu}i mnogo zakqu~aka i pouka samo ako za to imamo sluha.

Milijani Petrovi} zahvaqujemo {to je sa nama podelila dirqivu i pou~nu pri~u o svojoj miloj, dragoj i voqenoj baki An|eliji Ma}e{i}, ~iji je pozitivan uticaj pored roditeqskog, bio prisutan ne samo u wenom detiwstvu, ve} i danas.

Baki An|eliji `elimo brzi oporavak od korone i pozdravqamo jere~ima: `iva nam i sre}na bila.

Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

Misle da su zbog we ponovo uvedene mere Veruje se da se radi o napadu koji je povezan sa wenim pozitivnim testom, koji je doveo do ponovnog uvo|ewa mera

Mediji u Australiji izve{tavaju da je `eni koja je bila pozitivna na korona virus zapaqen automobil. Veruje se da se radi o napadu koji je povezan sa we-

nim pozitivnim testom, a koji je rezultirao ponovnim uvo|ewem mera ograni~ewa u delovima ju`ne Australije.

Seven Wuz izvestio je da je automobil prona|en zapaqen pored wene ku}e kasno u utorak uve~e po lokalnom vremenu, prenosi Gardijan.

Ona i wena deca nisu bili kod ku}e u vreme kada je podmetnut po`ar.

Lokalna {tampa prenosi glasine o tome gde je `ena mogla

da se zarazi korona virusom, dok se na~elnik policije Grant Stivens izjasnio da je protiv napada.

- Qudi ne bi trebalo da pretpostavqaju da znaju {ta se de{ava, to je potpuno nepotrebno i neopravdano - rekao je on.

Stivens je rekao da su po~inili te`ak zlo~in i ukoliko ih otkriju, postupi}e na odgovaraju}i na~in, ali je i dodao da tra`i od qudi da poka`u toleranciju.

AUSTRALIJA

^etvrtak 10.21. decembar 2020. 21 ^etvrtak oktobar 2021.

Policija u Australiji RENTON FAMILY TRUST zbog Aged Care Daje kvalitetnu korona uslugu od 1970. godine mere qudima Stara~ki dom ALGESTER LODGE proverava ~a{e sa kafom Sme{taj u novom Australijanci su mesecima besni zbog suludo strogih kovid ograni~ewa, a posledwe negativne reakcije izvao je snimak policajaca iz Melburna koji proveravaju ima li jedan mu{karac kojeg su zaustavili {ta u papirnoj ~a{i za kafu. Naime, rekao im je kako ne nosi masku jer upravo pije napitak.

Iako nije jasno kad je ta~no snimqen, video je postao viralan na dru{tvenim mre`ama. Na snimku se vide dvojica policajaca koji zaustavqaju mu{karca na stazi u parku. Jedan od policajaca zgrabi ~a{u kafe pitaju}i mu{karca: ‘Mogu li proveriti ima li i{ta unutra?’ Protrese ~a{u i nakon {to je o~igledno ustanovio da je unutra bilo te~nosti, odmakne se i ka`e: ‘U`ivajte u kafi’.

Ise~ak od 10 sekundi zavr{ava mu{kar~evim re~ima upu}enima policajcima: ‘Isus vas sve voli. Bog vas blagoslovio. Moli}u za sve vas.’

Iako je ~ovek kojeg su policajci zaustavili reagovao smireno, qudi na dru{tvenim mre`ama ostali su u {oku zbog jo{ jednog primera australijskog ‘Kovid autoritarizma’.

Australijski voditeq podkasta Diogo Korea Koelho rekao je da bi mu{karac bio ka`wen da je policija ustanovila da mu je ~a{a prazna. Ukazuju}i na apsurdnost situacije, rekao je: ‘Poznato je da kafa ubija Kovid’.

Drugi korisnici Tvitera kazali su kako je ovaj slu~aj pokazateq u kolikoj su meri naru{ene li~ne slobode. Jedan ko-

mentator napisao je na Tviteru: ‘Pre dve godine, da nam je iko rekao da }e policija proveravati nosite li praznu {oqu kafe kako biste izbegli no{ewe maske, smejali bismo mu se u lice.’

Neki su ovu situaciju uporedili sa nacizmom i policiju u Melburnu nazvali ‘Gestapom za kafu’. Jedan komentator kazao je da bi samo u ‘policijskoj dr`avi’ policajci proveravali sadr`aj ne~ije ~a{e kafe kako bi mogli kazniti gra|anina za neno{ewe maske ako je ~a{a prazna.

Podsetimo, Australija je uvela neka od najstro`ih ograni~ewa na svetu u okviru ‘Nulte kovid’ strategije, odnosno poku{aja potpunog eliminisawa virusa. Glavna zdravstvena zvani~nica u Novom Ju`nom Velsu, dr. Keri ^ant, koja je stanovnicima u julu savetovala da se suzdr`e od razgovora s qudima, kasnije je rekla da }e Australijanci mo`da morati godinama nositi maske.

Stanovnici Melburna podvrgnuti su najdu`em karantinu na svetu koja traje ve} vi{e od osam meseci. Ograni~ewa su neznatno ubla`ena 29. septembra, kada je dr`ava Viktorija postigla ciq od 80 odsto vakcinisanih prvom dozom. Premijer dr`ave, Daniel Endruz obe}ao je da }e kona~no ukinuti izolaciju 22. oktobra, kada se predvi|a da }e 70 odsto stanovnika starijih od 16 godina biti vakcinisano sa dve doze.

\ACI PONOVO U KLUPAMA: Australija nastavqa sa popu{tawem mera Vi{e hiqada dece vratilo se u {kolske klupe u Sidneju nakon vi{emese~nog u~ewa na daqinu, jer najve}i grad u Australiji, podstaknut pove}anom stopom vakcinacije, nastavqa da ubla`ava ograni~ewa u vezi sa kovidom-19.

Maske vi{e ne}e biti obavezne u kancelarijama, a vi{e qudi }e mo}i da se okupqa po ku}ama i na otvorenom nakon {to je dr`ava Novi Ju`ni Vels, u kojoj se nalazi Sidnej, tokom vikenda dostigla stopu vakcinacije od 80 odsto kod osoba starijih od 16 godina vakcinisanih sa dve doze.

“Ovo nije gotovo, predstoji jo{ dug put“, izjavio je premijer Novog Ju`nog Velsa Dominik Pero, pozivaju}i qude da strogo po{tuju preostale zdravstvene propise.

Novi Ju`ni Vels prijavio je pre par dana 265 novih slu~ajeva, {to je najmawi dnevni skok u posledwih 10 nedeqa i znatno ispod maksimuma od 1.599 zabele`en po~etkom septembra.

Susedna Viktorija prijavila je 1.903 nova slu~aja, {to je porast u odnosu na 1.838 dan ranije.

Glavni grad te dr`ave, Melburn, na putu je da u petak po~ne da izlazi iz blokade u kojoj se nalazio gotovo devet meseci, jer se vakcinacija pribli`ava stopi od 70 odsto.

Neke australijske dr`ave koje nemaju prijavqene slu~ajeve virusa, saop{tile

su da }e dr`ati zatvorene unutra{we granice zbog straha da bi ponovno otvarawe moglo savladati wihov zdravstveni sistem.

Nasuprot tome, savezna vlada je saop{tila da }e izdavati paso{e o vakcinaciji za me|unarodna putovawa, {to je kqu~ni korak u planovima da se australijskim gra|anima dozvoli da putuju u inostranstvo od slede}eg meseca.

Sa oko 145.000 slu~ajeva korona virusa i 1.543 smrtnih slu~ajeva, izlo`enost Australije pandemiji korona virusa bila je relativno niska.

i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

MLADI U AUSTRALIJI TRA@E UTO^I[TE U ZATVORU:

Misle da su tamo bezbedniji Novo istra`ivawe pokazuje da mladi smatraju da je zatvor "sigurnija opcija" od `ivota na ulici Mladi namerno kr{e zakon u Zapadnoj Australiji, kako bi zavr{ili u zatvoru, po{to je to jedini na~in da budu sigurni, dobiju hranu, krov nad glavom i obrazovawe.

Profesor Helen Milroj smatra da je podeqenost dr`avnih slu`bi, kao {to su Slu`ba za socijalno starawe, Slu`ba za drogu i alkohol, kao i Slu`ba za mentalno zdravqe, doprinela hap{ewima mladih.

Plan je uvo|ewe Prvih nacionalnih kulturnih savetnika u sistem kako bi pomogli mladim prestupnicima.

Od 2019. do 2020. godine, vi{e od 70 procenata mladih u popravnim domovima u Zapadnoj Australiji su Aborixini.

Oni su, prema statistici, hap{eni ~ak 20 puta vi{e nego ostali.

Podatke akademika potvr|uje i izjava majke ~iji 16-ogodi{wi sin je pu{ten iz popravnog doma, samo da bi bio ponovo uhap{en tri dana kasnije.

Jedan mladi} je izvr{io samoubistvo nakon {to je pu{ten iz doma, a wegova majka je izjavila da je pre tragi~nog doga|aja `iveo na ulici.

Vlasti rade na tome da obezbede siguran sme{taj za mlade, posle slu`ewa kazne u domu.

- Slu`be rade zajedno da bi obezbedili podr{ku mladima, spre~ili daqe

prestupe i osigurali lak{u integraciju u dru{tvo - navodi se u izve{taju.

Prema najnovijoj statistici Instituta za zdravqe i socijalnu za{titu u periodu od 2019. do 2020. godine, 685 osoba, starih 10 godina, proveli su vreme u popravnom domu. ^ak troje od petoro mladih, uzrasta od 10 do 17 godina, koji su pro{li kroz sistem, bili su Aborixini.

22

RIZNICA

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 21.

2021.

„U celom svetu ~uvena krstionica kneza Vi{eslava s kraja 8. veka definitivno nije pripadala hrvatskom knezu, jer on – nije ni postojao, nego srpskom knezu Vi{eslavu. Srbi su u isto vreme u blizini dana{weg Sarajeva izgradili svoju prvu Марко Алексић vladi~ansku palatu…“ Ove do sada nepoznate istorijske ~iwenice donosi kwiga arheologa Marka Aleksi}a „Srpske zemqe pre Nemawi}a„.

O Srbima pre Nemawi}a vrlo se malo zna pa je srpska istorija od 7. do 10. stole}a stalni predmet razli~itih naga|awa, a najve}i problem je mali broj sa~uvanih pisanih izvora. Me|utim, arheolo{ka istra`ivawa posledwih decenija u zemqama koje okru`uju Srbiju, raspli}u veo tajne.

Knez Vi{eslav je Srbin iz doba pre Nemawi}a Aleksi}evo delo donosi ta saznawa i, pre svega, razotkriva jednu od najve}ih zabluda koja je vezana za najpoznatiji artefakt za koji se tvrdi da je prona|en na prostoru dana{we Dalmacije, pi{e Sputwik.

Posle mnogih falsifikovawa, nau~nici su otkrili da kamena krstionica s urezanim natpisom u kome se spomiwe knez Vi{eslav, s kraja 8. stole}a, definitivno nije pripadala hrvatskom knezu.

Po lepoti i kvalitetu izrade, izuzetan i u svetu, najpoznatiji primer slovenske umetnosti tog vremena pripadao je srpskom vladaru, jer najnovija istra`ivawa pokazuju da hrvatski knez Vi{eslav – nije postojao. „Radi se o osetqivom pitawu, zato sam se trudio da izlo`im sva nova otkri}a koja su za mene bila neobi~na, da budem iskren i {okantna, zapravo potresna. Jer, radi se o na{oj ba{tini, ba{tini na{e zajednice, srpskog, mog naroda koja je tako bila zapostavqena. Retki su takvi primeri da se zapostavi jedan spomenik tako velikog zna~aja, radi se mo`da o spomeniku koji je vi{e od jednog stole}a bio najzna~ajniji kulturni predmet koji svedo~i o stepenu civilizacijskog razvoja me|u svim Slovenima“, ka`e Aleksi}.

Prva srpska vladarska palata Pored otkri}a vezanog za krstionicu kneza Vi{eslava, Aleksi} otkriva jo{ jednu do sada nepoznatu ~iwenicu. U mestu Breza u {iroj okolini Sarajeva prona|eni su ostaci prve srpske vladarske palate, tako|e iz druge polovine 8. stole}a. „Gra|evina ima jednu ceremonijalnu dvoranu, s apsidom koja je zavarala starije istra`iva~e. Orijentisana je sever – jug, {to zna~i da nije u pitawu crkva, kako se ranije mislilo. To je solidna, kvalitetna

SRPSKI ARHEOLOG UZBURKAO DUHOVE: Стројимиров печатњак, типар – друга половина 9. века. Влада Србије откупила је прстен на међународној аукцији 2006. године

Hrvatski knez Vi{eslav je, u stvari - Srbin Камена крстионица са натписом у коме се помиње кнез Вишеслав – тврдње научника да је припадала хрватском а не српском кнезу разрешила је чињеница да хрватски кнез са овим именом није познат ни из једног историјског извора gradwa pravilne orijentacije, dakle nije u pitawu gre{ka. Tako|e, ima i druge osobine svetovne, upravne gra|evine. I pokretni arheolo{ki nalazi koji su tu prona|eni, tako|e ukazuju na to“, isti~e ovaj arheolog.

Palata je najstariji takav primer u ~itavom slovenskom svetu, a da bi potvrdio wenu autenti~nost, autor je naveo analogije iz drugih delova Evrope gdje su prona|ene ovakve gra|evine.

Nema interesovawa za istra`ivawe Aleksi}a ne ~udi {to srpska stru~na javnost ne zna za ova otkri}a, jer ne postoji gotovo nikakvo interesovawe da se daqe istra`uje ~ak i prvi srpski knez Dervan, koji je vodio Srbe tri stole}a pre Nemawi}a.

Podaci o wemu nalaze se u Fredegarovoj hronici, najva`nijem izvoru za istoriju Frana~ke dr`ave i susednih naroda u 7. stole}u. Dervan je ratovao u oblasti polabqa, na granici frana~kog kraqevstva i slovenskog sveta, podse}a Aleksi}. „Posle bitke kod Vogastizburga 631. godine Srbi su se pod knezom Dervanom prikqu~ili Samovom savezu. Zanimqivo je da Fredegar navodi da su Srbi do tada dugo vremena bili pod vla{}u Franaka.

To je konkretan podatak koji pokazuje da

kraqevstvu. Ono je na granicama imalo vazalne narode koji su imali vojnu ulogu. Ako boqe pogledamo, ~itava na{a istorija je obele`ena granicama i borbom“, ka`e.

Dakle, Srbi su na krajwem zapadu tada{weg slovenskog sveta bili na ~elu ekspanzije Slovena, a zanimqiva je i ~iwenica da su, kada su do{li na Balkan, i{li na krajwi jug slovenskog sveta i prvo se naselili u oblasti Soluna. Najvi{e tragova ostavili su na prostoru anti~ke Dalmacije, koja se protezala od Bara do Istre, a na severu ~ak do Dunava.

Film o Srbima pre Nemawi}a Na pitawe da li bi kwigu Сребрне наушнице са четири јагоде ustupio kao osnovu za sce– украс имућних Српкиња које су narij filma o srpskim vlaживеле између 9. и 11. века darima, po ugledu na potez Hrvatske, koja je izdvojila Реконструкција владарске палате veliki novac za serijal o у Брези код Високог из 8. века hrvatskim kraqevima, Aleksi} je odgovorio: „Naravno da bih vrlo rado pomogao, to je nacionalno pitawe i zato time treba da se bave nacionalne ustanove. One moraju da preuzmu istinsku i pravu odgovornost, da shvate i razumeju zna~aj kulture, istorije, civilizacije, da je to kapitalni interes jednog dru{tva, a ne politika i ekonomija koje slu`e kulturi. Pogledajmo danas na{e najve}e vladasu Srbi u toj ekspanziji Slovena na Zapad re iz doba Nemawi}a, u vreme politi~kog bili predvodnici“, isti~e on. raspada, bilo je o~igledno da }e pasti pod Srpski mentalitet izdr`ao On nagla{ava i va`nost ~iwenice da Turke, oni su upravo tada stvarali najveSrbi pod jakom frana~kom vla{}u nisu iz- }e kulturne vrednosti kojima se mi danas gubili svoj identitet. Srpski narod se od ponosimo“, zakqu~uje Aleksi}.

On po prvi put na jednom mestu donosi tada mnogo promenio, ali postoje i mnogi primeri da su narodi nestali, a kamoli i detaqe sa brojnih arheolo{kih nalada su promenili svoj karakter, prirodu i zi{ta u regionu, koji govore o svakodnevmentalitet, a na{ mentalitet je izdr`ao nom `ivotu Slovena koji su bili ratnici, ali i porodi~ni qudi, wihove zajednice sve, ka`e. „Mo`emo da ka`emo da je istorijsko su bile jako vezane. Donosi podatke i iluobele`je na{eg naroda to {to je `iveo na stracije o wihovim ku}ama, posu|u, ishragranici. Samim tim, on je imao izrazito ni i nakitu, ali i kada su zapravo primili vojni~ku ulogu, kakvu je imao i u frana~kom hri{}anstvo.

AN

6

1955. GODINE U KRAGUJEVCU PROIZVEDEN PRVI AUTOMOBIL ZASTAVA 750

„Fi}a“ kao simbol jednog vremena U fabrici Zastava u Kragujevcu 18. oktobra 1955. godine proizveden je prvi od 923.487 automobila „Zastava 750“, popularni „Fi}a“.

Ovaj automobil, koji se pojavio u trenutku industrijskog razvoja Jugoslavije, pravqen je po licenci italijanskog Fijata, po kom i nosi nadimak.

Bio je obo`avan zbog svoje ekonomi~nosti, pa ga je mogao priu{titi i prose~an gra|anin.

Pored gra|anstva, „Fi}u“ su koristile i dr`avne slu`be – policija, po{te, domovi zdravqa i drugi.

Sve je po~elo nakon izlaska zemqe iz Drugog svetskog rata.

Novoformirana Federativna Narodna Republika Jugoslavija je

ubrzano krenula u industrijalizaciju ali su standard i kupovna mo} gra|ana i daqe bili veoma niski.

Bez obzira na to, dr`avno rukovodstvo je razmi{qalo o proizvodwi putni~kih automobila. Me|utim, da bi fabrika poslovala odr`ivo, proceweno je da mora da proizvede i proda bar 10.000 automobila godi{we.

Kako je to delovalo nemogu}e, opravdanost projekta je dovedena u pitawe.

Kasnije je, na apel rukovodstva Zastave, uprkos tenzijama koje je Jugoslavija imala sa Italijom a koje su se ogledale u Tr{}anskoj krizi, dr`ava odlu~ila da, ako ve} Trst nije na{, mo`da bi „Fi}a“ mogao da bude.

Zapo~eti su pregovori sa Fijatom a vodio ih je in`ewer Branko Nikoli}. Nakon ~etiri meseca mukotrpnih pregovora, postignut je, pod velom tajnosti, kona~an dogovor i 1954. godine po~ela je monta`a, prvo vojnog terenskog vozila Fijat AP-55, poznatog i kao Kampawola a zatim i putni~kih vozila Fijat 1400 BJ i Fijat 1100 B. Osamnaestog oktobra 1955. svakodnevnica u Jugoslaviji je promewena jer je u kragujeva~koj Zastavi napravqen automobil „Zastava 750“.

Prvi primerak imao je svega 23 kowske snage, a posledwi, proizveden 1985. godine imao je 27 kowskih snaga i dan danas se ~uva u muzeju „Zastava“. Prodaja nije

jewavala ni kada su se pojavili dosta boqi automobili, a „Fi}a“ je do`iveo svetsku popularnost.

Ukupno je u svetu proizvedeno gotovo pet miliona primeraka ovog automobila, od toga najvi{e u fabrici u Torinu 2.695.197, u Zastavi 923.487, u [paniji 814.926, Argentini 304.016, u Nema~koj 172.000.

„Fi}a“ je bio simbol vremena u kom je gotovo svako mogao da kupi ne{to {to je u tom trenutku predstavqalo kapital, ali i simbol prosperiteta jedne zemqe, koja je brinula o obi~nom, radnom ~oveku, tako {to mu je pru`ila mogu}nost da sebi i svojoj porodici priu{ti ekonomi~an automobil po pristupa~noj ceni.

M. T.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10.21. decembar 2020. 23 ^etvrtak oktobar 2021.

@OZE SARAMAGO

Pismo @ozefi, mojoj babi Ima{ devedeset godina. Stara si, bolna. Ka`e{ mi da si bila najlep{a devojka u svoje doba i ja ti verujem. Ne ume{ da ~ita{. Ruke su ti grube i izobli~ene, stopala oro`ala. Prenela si na glavi tone i tone drva i slame, akove vode. Gledala si svakoga dana kako se ra|a sunce. Od sveg hleba koji si umesila napravila bi se gozba za ~itavo ~ove~anstvo. Gajila si qude i stoku, donosila prasi}e u svoj krevet kad im je pretila opasnost da se smrznu od studeni. Pri~ala si mi pri~e o utvarama i vukodlacima, stare porodi~ne razmirice, jedan smrtni zlo~in. Stub svoje ku}e, vatra svog

ogwi{ta, sedam si puta zatrudnela, sedam se puta pora|ala.

Ne zna{ ni{ta o svetu. Ne razume{ se ni u politiku, ni u ekonomiju, ni u kwi`evnost, ni u filozofiju, ni u religiju. Nasledila si nekoliko stotina re~i, re~nik osnovnih pojmova. Poga|aju te katastrofe, ali i svakodnevni uli~ni doga|aji, ven~awa princeza i kra|a kom{ijskih ze~eva.

Gaji{ silnu mr`wu prema nekim stvarima, iz razloga koje si davno zaboravila, i silnu odanost prema nekim drugim, koja se ni na ~emu ne zasniva. @ivi{. Za tebe je re~ Vijetnam tek neki rogobatan zvuk koji se ne uklapa u tvoj krug od pedqa i po u pre~niku.

O gladi pone{to zna{, videla si crnu zastavu istaknutu na crkvenom torwu.

(To si mi ti pri~ala, ili sam sawao da si mi pri~ala?) Nosi{ sa sobom svoju malu qu{turu li~nih interesa.

Pa ipak, ima{ bistre o~i i vesela si.

Tvoj smeh je kao vatromet. Nikad nikog nisam video da se smeje tako kao ti.

Gledam te, i ne shvatam. Od tvoje sam krvi i mesa, ali ne shvatam.

Do{la si na ovaj svet a nije ti bilo stalo da sazna{ {ta je svet. Stigla si do kraja `ivota, a svet je za tebe i daqe ono {to je bio kad si se rodila: znak pitawa, jedna nedoku~iva tajna, ne{to {to ne spada u tvoje nasle|e, u onih pet stotina re~i, oku}nicu koja se za pet minuta mo`e obi}i, ku}u sa zemqanim podom i krovom kroz koji se providi nebo. Ste`em tvoju `uqevitu ruku, prelazim dlanom preko tvog naboranog lica i tvoje sede kose, iskrzane od te`ine tereta i jo{ uvek ne shvatam. Bila si lepa, ka`e{, a ja vidim da si pametna. Za{to su ti onda ukrali svet? Ko ti ga je ukrao? To bih mo`da mogao da doku~im, i rekao bih ti kako, za{to i kada, samo kad bih umeo da iz mno{tva re~i koje znam odaberem one koje bi ti mogla da razume{. Ali vi{e nema svrhe. Svet }e nastaviti da postoji bez tebe i bez mene. Nismo rekli jedno drugom ono {to je bilo najva`nije.

A da li zaista nismo? Ja ti nisam dao svet koji si zaslu`ila, jer moje re~i nisu bile i tvoje. Nosim tu krivicu za koju me ne optu`uje{ i to je najgore od svega. Ali za{to, bako, za{to seda{ na prag svojih vrata otvorenih prema beskrajnoj, zvezdanoj no}i, prema nebu o kome ne zna{ ni{ta i kojim nikad nisi putovala, prema ti{ini poqa i senovitog drve}a, i ka`e{, s vedrim spokojstvom tvojih devedeset godina i `arom tvoje neugasle mladosti: „Svet je tako lep i meni je toliko `ao da umrem!” E to je ono {to ne razumem, ali krivica nije tvoja.

DOBRICA ERI]

Subote mog detiwstva Subotom je reka Gru`a tekla najbistrija ispod cvetnih grana subotom je moja majka pekla hleb kiseqak za nedequ dana.

Jo{ od zore vatra je pevala pod ~a|avim {e{iri}em krova pod kojim su potom izgrevala bela sunca p{eni~nih hlebova.

Bilo nas je desetak u ku}i i svi smo se radovali belim subotama kad hlebovi vru}i zamiri{u pod vo}kama zrelim.

Jo{ se plavi maj~ina bluzica sa{ivena od par~eta neba i rumena ru`a wenog lica nad brda{cem miri{qavog hleba.

Hvala wenim rukama i hvala toj ku}ici s crnom kapom krova koja nam je subotom ra|ala bela sunca p{eni~nih hlebova.

Po licu mi romiwaju ki{e i sneg kiti kao cvet od zove moj zavi~aj {to mi jo{ miri{e na rumene subotwe hlebove.

TELEFONSKI IMENIK DU[KA KOVA^EVI]A:

Imam jednu pri~u za vas U mom telefonskom imeniku, koji je ogroman, mislim da nema ~oveka iz sveta filma, pozori{ta, kwi`evnosti ili bilo kog drugog vida kulturnog `ivota ~iji telefon nije zapisan. A ve}ine nema! Ali, ne}u da ih zaboravim, ka`e dramski pisac i rediteq Du{an Kova~evi}.

U posledwoj kwizi „Ja to tamo pevam“ dramskog pisca i rediteqa Du{ana Kova~evi}a, ~iji }e novi film „Nije lo{e biti ~ovek“ premijerno biti prikazan 7. decembra, kako je otkrio, jeste i oda koju je napisao svojoj majci. „Razi{li smo se po svetu I po nebu I sad se vi|amo Samo u snovima Kao danas Kad moja majka mirno spava“ Ove stihove bele`i u pesmi „Majka“ koju zavr{ava re~ima „kako mi nedostaje…“

Upitan koliko je, kada nam neko bli`wi ode, bitno otrgnuti ga od zaborava i „o~uvati u `ivotu“ Kova~evi} priznaje kako je ta pesma, kao i mnoge pri~e rasute po wegovim kwigama, „mali i dragi spomenik“.

– Ja sam na taj na~in pravio spomenike qudima koje sam voleo i volim – isti~e dramski pisac, rediteq i upravnik Zvezdara teatra i potom nam kazuje jednu emotivnu pri~u.

– Moj telefonski imenik sam po~eo da ispisujem po~etkom sedamdesetih godina. To je jedna sveska sa ko`nim povezom. Skoro da se raspala od upotrebe, jer nemam mobilni telefon i komuniciram na na~in iz pro{log veka. I zato sam do sada bar deset puta odlu~ivao i re{avao da prepi{em imena u neki novi notes. Prvi put pre desetak godina, pa sam to odgodio, a onda sam ponovo poku{ao i do{ao do nepremostivog problema – da

ne treba da upisujem u novi telefonski imenik qude koji su preminuli. Ali, onda sam stao, jer ne upisati wih zna~i da dve tre}ine mog telefonskog imenika ne postoji… U tom mom imeniku, koji je ogroman, mislim da nema ~oveka iz sveta filma, pozori{ta, kwi`evnosti ili bilo kog drugog vida kulturnog `ivota ~iji telefon nije zapisan. A

ve}ine nema! Ali, ne}u da ih zaboravim. I kad prelistavam taj svoj imenik ja na neki na~in komuniciram sa wima. Na`alost, ne mogu da ih pozovem. A tako mi nedostaju neki qudi koje sam ~esto zvao. Naro~ito, kada mi je bilo potrebno da se posavetujem i kada sam tra`io mudru i pametnu re~, ta~no sam znao koga treba da pozovem. Ostalo

mi je tek nekoliko prijateqa sa kojima se ~ujem, a 90 odsto qudi vi{e nema… To je u`as. Taj moj krug u kome sam sa dvadeset i ne{to godina po~eo da pi{em o mrtvima kroz „Maratonce“ sada se, na neki na~in, potvr|uje kao neko predose}awe te ve~ite qudske bitke da opstanete u `ivotu. Svako se snalazi kako misli da je najboqe.

24

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 21.

2021.

FEQTON

Stradawe crkve u Crnoj Gori (7)

Pi{e: Dr Jovan Jawi}

Prve ideje o stvarawu "crnogorske autokefalne pravoslavne crkve" nastale su u vreme Brozove Jugoslavije, a sa raspadom zemqe i bu|ewem separatizma postale su poluga za progla{ewe nezavisnosti

Ru{ewe Wego{eve kapele na Lov}enu Po zavr{etku rata, 1951. godine sledio je novi udar na ovaj pravoslavni simbol Crne Gore. Komunisti~ko dr`avno rukovodstvo Crne Gore odlu~ilo je da na Lov}enu podigne mauzolej Wego{u

Wego{eva kapela na Lov}enu bila je simbol Crne Gore. Nalazila se u grbu Crne Gore i u vreme wenog ru{ewa, pa i posle toga (sve do 1992. godine).

Mitropolit crnogorski Petar II (Petrovi} Wego{) 1845. godine podigao je hram na Lov}enu, koji je posvetio svom stricu Svetom Petru Cetiwskom i odredio za svoje ve~no po~ivali{te. Zavet wegov ispuwen je 1855. godine, kada su mu kosti prenete na Lov}en i sahrawene u ovom hramu.

Kapela na Lov}enu slu`ila je ne samo kao Wego{evo ve~no po~ivali{te, ve} i vernicima kao hram za molitvu, gde se od wenog podizawa slu`ila liturgija.

Kada je u Prvom svetskom ratu, 11. januara 1916. Austro-Ugarska osvojila Lov}en, ona je odlu~ila da na wemu podigne spomenik u slavu svoje pobede i prevlasti na Jadranu.

Okupatorske vlasti naredile su da se 12. avgusta 1916. izvade Wego{eve kosti i sa Lov}ena snesu u Cetiwski manastir. [est dana kasnije (18. avgusta), "na carev-dan", u Hrvatskom domu u Herceg Novom prire|ena je izlo`ba prispelih radova na konkurs.

Odabran je i nagra|en rad Dubrov~anina Marka Ra{ice (1883-1963).

Ali, dok se spomenik izra|ivao, mewao se tok rata.

I sam okupator je po~eo da uvi|a da }e rat izgubiti, pa je poku{ao da zatre svoj zlo~in na Jezerskom vrhu. U tom ciqu, okupatorske vlasti poku{ale su da poprave hram na Lov}enu. Kada je za to saznao, mitropolit Mitrofan Ban uputio je upozorewe okupatorskim vlastima na Cetiwu, napomiwu}i da se po crkvenim kanonima "nikakve obnove po crkvama ne mogu u~initi bez sporazuma i blagoslova nadle`nog arhijereja".

Bla`o Jovanovi}, tada{wi predsednik Vlade Crne Gore i najuticajnija li~nost u ovoj republici, li~no se zalo`io za ru{ewe Wego{eve kapele na Lov}enu Zauzimawem Mitropolije crnogorsko-primorske i Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, a uz pomo} dr`avnih vlasti Kraqevine SHS, kapela na Lov}enu obnovqena je 1925. godine. Obnovqeni hram, 12. septembra te godine, osve{tao je tada{wi mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo, potowi patrijarh srpski. Potom, 21. septembra 1925. Wego{eve kosti su sve~ano prenete na Lov}en.

Nastavilo se sa redovnim bogoslu`ewem u kapeli, isto onako kako je to bilo i pre wenog razarawa.

Kapela na Lov}enu bila je na meti nasrtaja i u toku Drugog svetskog rata. Pripadnici italijanske okupacione vojske ga|ali su je iz topova prilikom svojih vojnih ve`bi.

Crkva je o{te}ena. Videv{i kako je to izazvalo veliko ogor~ewe kod naroda, italijanske vojne vlasti na Cetiwu odmah su se javno izvinile.

Wihovo izviwewe objavqeno je 14. aprila 1942. godine u Glasu Crnogorca, koji je tada izlazio na Cetiwu.

Po zavr{etku rata, 1951. godine sledio je novi udar na ovaj pravoslavni simbol Crne Gore. Komunisti~ko dr`avno rukovodstvo Crne Gore odlu~ilo je da na Lov}enu podigne mauzolej Wego{u.

Te godine obele`avana je stogodi{wica Wego{eve

smrti. Tim povodom, prethodne godine, obnovqena je ideja da se Wego{u ispred Biqarde na Cetiwu podigne spomenik. Odbor za proslavu Wego{eve stogodi{wice obratio se najpoznatijim jugoslovenskim skulptorima s pozivom da ponude idejnu skicu spomenika. Vlada Crne Gore zatra`ila je od vajara Ivana Me{trovi}a, koji se tada nalazio u Americi, da uradi skicu spomenika.

Wemu je to ponu|eno zato {to je 25 godina ranije ve} bio izradio skice za Wego{ev mauzolej na Lov}enu, a onda i za spomenik u Beogradu.

Radovi zapo~eti 1952. godine, usled nedostatka finansijskih sredstava, morali su zastati.

Po{to je 1959. godine donet savezni Op{ti zakon o za{titi spomenika kulture, naredne godine u Crnoj Gori donet je republi~ki Zakon o za{titi spomenika kulture.

Na osnovu ovog zakona, Zavod za za{titu spomenika kulture Crne Gore 7. jula 1961. godine doneo je re{ewe kojim je crkva na Lov}enu stavqena pod wegovu za{titu.

Krajem slede}e (1962) godine Sveti arhijerejski sinod obavestio je Komisiju za verska pitawa Saveznog izvr{nog ve}a o "jednodu{nom stavu" Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve protiv namere da se na Lov}enu poru{i tada po-

BLA@O JOVANOVI] PI[E ME[TROVI]U Tada{wi predsednik Vlade Crne Gore i najuticajnija li~nost u ovoj republici, Bla`o Jovanovi} li~no se obratio pismom Ivanu Me{trovi}u. U ovom dopisu on sugeri{e da spomenik Wego{u, u stvari, treba da bude - mauzolej na Lov}enu. I jo{ ka`e: "Taj mauzolej postavili bi na vrhu Lov}ena tamo gdje je sada kapelica." Dakle, ciq je ru{ewe kapele. Umesto hrama da bude mauzolej!

stoje}i hram i grob u wemu u kome po ostavqenom amanetu po~iva telo mitropolita Crne Gore Petra Petrovi}a - Wego{a.

Izgledalo je da se s tom namerom stalo, ali po~etkom 1966. godine mitropolit crnogorsko-primorski Danilo izve{tava Sinod da je opet aktuelizovana ta namera i da wu dr`avni organi u SR Crnoj Gori iznova razmatraju. Sveti arhijerejski sinod ponovo se obra}a Saveznoj verskoj komisiji sa zahtevom za intervenciju "da se po{tuje amanet mitropolita Crne Gore Petra Petrovi}a - Wego{a i da se ne ru{i osve}ena crkva na wegovom grobu".

Me|utim, glas Crkve nije uva`avan. Skup{tina op{tine Cetiwe, uz saglasnost republi~kih dr`avnih vlasti, 9. decembra 1968. godine donosi odluku da otpo~ne izgradwa Wego{evog mauzoleja na Lov}enu. Konkurs za izvo|ewe radova na izgradwi mauzoleja raspisan je u listu Politika 19. aprila 1970. godine. Krajwi rok za zavr{etak radova odre|en je oktobar 1971. godine.

Najvi{e crkveno telo i drugi crkveni organi apelovali su da se ne ru{i Wego{eva kapela na Lov}enu, ve} da se mauzoloj, ako ve} vlasti ho}e da ga prave, podigne na drugom mestu.

Me|utim, Verska komisija Crne Gore, uz saglasnost republi~kih dr`avnih vlasti, odgovara Srpskoj crkvi da ona "nema pravo da se me{a u samoupravna prava SO Cetiwe".

Sveti arhijerejski sinod SPC, 29. aprila 1969. godine, obra}a se posebnim pismom predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, mole}i ga da se "uzmu u za{titu prava i svetiwe Srpske pravoslavne crkve". U pismu, koje su svojeru~no potpisali patrijarh German i ostala ~etiri ~lana Sinoda, jo{ se napomiwe da je "Srpskoj pravoslavnoj crkvi poru{eno dosta crkava i manastira za vreme pro{log (Drugog svetskog) rata, pa i posle rata", i da "sa time treba jednom prestati". lll U slede}em broju: Sinod protiv ru{ewa kapele

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

21. oktobar

1833. - Ro|en je {vedski hemi~ar, industrijalac i pronalaza~ Alfred Bernard Nobel. Pronalaskom dinamita 1867. stekao je veliko bogatstvo ~iji je deo zave{tao fondu za nagrade za vanredna dostignu}a u fizici, hemiji, medicini, kwi`evnosti i zalagawu za mir.

1879. - Tomas Edison izvr{io je u laboratoriji u Wu Xersiju probu svog najnovijeg izuma - sijalice sa grafitnim nitima. Sijalica je svetlela ~itavih 13 ~asova.

1917. - Ro|en je ameri~ki truba~, peva~, kompozitor i {ef orkestra Xon Birks "Dizi" Gilespi, jedan od najboqih truba~a i improvizatora u istoriji xeza. Imao je presudnu ulogu u stvarawu "bi-bap" muzike.

1938. - Japanske trupe su posle nekoliko meseci bombardovawa zauzele kineski grad Kanton.

1941. - Nemci su u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu streqali vi{e od 7.000 civila, me|u kojima i u~enike kragujeva~ke gimnazije.

1944. - Ameri~ke trupe su zauzele Ahen, prvi ve}i nema~ki grad koji su u Drugom svetskom ratu osvojili saveznici.

1969. - Umro je ameri~ki pisac @an Luj Keruak, poznat kao Xek Keruak, najpoznatiji romansijer bitni~kog pokreta pedesetih godina 20. veka ("Na putu", "Podzemqa{i", "Doktor Saks", "An|eli pusto{i").

1991. - Na osnovu odluke Predsedni{tva SFR Jugoslavije jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su Sloveniju.

1997. - Milo \ukanovi}, premijer Crne Gore, pobedio je na predsedni~kim izborima Momira Bulatovi}a, dotada{weg predsednika, koji je imao podr{ku predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a. Time je znatno smawen Milo{evi}ev uticaj u Crnoj Gori, a novi predsednik je svoju politiku usmerio na izdvajawe te republike iz jugoslovenske federacije.

2003. - U seriji po`ara koji su zahvatili {ume i naseqa u okolini Los An|elesa i San Dijega, poginule su 22 osobe, izgorelo je vi{e od 300.000 hektara {ume i oko 3.500 ku}a.

2007. - Umrla je britanska glumica Debora Ker jedna od najve}ih holivudskih glumica pedesetih godina. Me|u wenim najpoznatijim filmovima su "Odavde do ve~nosti", "Kraq i ja", "Quo Vadis" i "Nezaboravna qubavna pri~a".

Igrala je sa poznatim glumcima me|u kojima su Bert Lankaster, Jul Briner, Keri Grant.

2011. - Umro Antonio Kasese, italijanski pravnik, specijalista za me|unarodno javno pravo, prvi Predsednik Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (od 1993. do 1997.)

2014. - Jugoslovenska glumica, najve}a tragi~arka svog doba i ~lanica Jugoslovenskog dramskog pozori{ta od wegovog osnivawa, Marija Crnobori, preminula je u 96. godini.

2019. - U [vajcarskoj je uhap{en Zoran Panti}, osu|eni za ubistvo {esto~lane bo{wa~ke porodice iz Tesli}a, koji je 24 godina ranije pobegao iz zatvora u Bjeqini.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Hajka na srpski uxbenik gramatike za |ake osmog razreda, koju vode hrvatski zvani~nici, dolazi od onih ~iji su preci jedini na svetu imali koncentracioni logor za decu. Jezik koji se danas naziva hrvatski bio je jo{ krajem 19. veka jezik Vuka Karaxi}a i \ure Dani~i}a. I govorili su ga najpoznatiji hrvatski lingvisti tog doba. Tako da danas }irili~ke table lupaju i }irili~ka slova zatiru tamo gde su im preci "srpski {titili i srpski pisali".

PRAVA BUWEVACA ISPO[TOVANA Na zahtev nacionalne zajednice Buwevaca, Srbija im je priznala pravo na jezik, kao {to je i drugim nacionalnim zajednicama priznala, {to je dobro - podse}a Tanasi}. - Princip za svoj zahtev Buwevci su mogli na}i upravo kod Hrvata, jer su oni krajem {ezdesetih godina pro{log veka, istakli pravo naroda da se jezik kojim se narod slu`i mo`e zvati tim imenom.

Ne `elim da se bavim pitawem koja etni~ka grupa ima pravo, a koja nema da se zove posebnim narodom i ko kome mo`e da daje to pravo. Me|utim, ne treba kriviti Srbiju ni zato {to buweva~ka zajednica `eli da sa~uva svoju posebnost, pa i jezi~ku. Buwevci su u prvu Jugoslaviju i u{li kao Buwevci, u drugoj je dr`ava naredila da se svi katolici srpskohrvatskog jezika imaju zvati Hrvatima. Izgleda da je s raspadom te dr`ave prestala da va`i takva obaveza za Buwevce.

GOVORE JEZIKOM VUKA I DANI^I]A, A NE PRIZNAJU:

Srpski lingvisti o hajci koju vodi Hrvatska protiv sadr`aja gramatike za osmi razred Ovim re~ima istori~ar jezika akademik Slobodan Remeti} komentari{e buru koja se podigla zbog sadr`aja gramatike za osmi razred u kojoj pi{e: ju`noslovenski jezici su bugarski, makedonski, slovena~ki i srpski jezik, a uz srpski u napomeni treba dodati da Hrvati, Bo{waci i pojedini Crnogorci ovaj jezik nazivaju hrvatski, bosanski/bo{wa~ki i crnogorski.

Ovu lekciju u Hrvatskoj su protuma~ili kao negirawe hrvatskog jezika, pa je usledio niz o{trih reakcija - premijer Plenkovi} je tra`io od predsednika Vu~i}a da se gre{ka ispravi, predsednik Milanovi} je zapretio reciprocitetom, {ef diplomatije Radman uputio protestnu notu...

Akademik Remeti} na ovo ka`e: - Postoje qudi koji se ni~ega ne boje, ali i oni koji se ni~ega ne stide. Zvani~ni Zagreb se, u kontinuitetu, i to kako wegov svetovni tako, na`alost, i duhovni deo pona{a po kodeksu ovih drugih.

Kada je jezik u pitawu, na{ sagovornik podse}a da i strani nau~nici danas govore da izme|u Bugarske i Slovenije postoje jedan lingvisti~ki i vi{e politi~kih jezika.

- I hrvatski, kao i takozvani bosanski i takozvani crnogorski jezik, treba podvoditi pod pla{t "takozvanog jezika", ~ega, na`alost, nisu svesni ni neki srpski lingvisti. On je, i po svedo~ewu velikog hrvatskog nau~nika Mareti}a, produkt lingvisti~kog in`eweringa - ka`e ovaj akademik.

Istorijski gledano, Hrvatski sabor je 1890. godine doneo odluku da se ozvani~i - vukovski tip kwi`evnog jezika. Odmah nakon te odluke pristupilo se pripremi pravopisa, gramatike i re~nika, a najpoznatiji hrvatski jezikoslovci toga doba: Ivan Broz, Tomo Mareti} i Frawo Ivekovi} izri~ito ka`u da su prvi instrumenti novog tipa kwi`evnog jezika u Zagrebu pisani iskqu~ivo na temequ dela i ideja Vuka Kraxi}a i \ure Dani~i}a. Akademik Remeti} detaqno navodi kako je to izgledalo: - Ve} 1892. godine Ivan Broz izdaje Hrvatski pravopis i sasvim nedvosmisleno u predgovoru ka`e: "Izradio sam pravila uglavnome prema na~elima kojih se dr`ao

U DUBROVNIKU SE GOVORIO SRPSKI U godini dono{ewa dalekose`ne odluke Hrvatskog sabora o prihvatawu Vukovog tipa kwi`evnog jezika u Dubrovniku, prema zvani~nom popisu wegovih `iteqa, nije bilo nijednog Hrvata.

- Te, 1890. godine u Dubrovniku i wegovih 14 "odlomaka" popisano je 11.177 stanovnika, od kojih 9.713 "govori u ku}i srpski", 716 italijanski, 19 slovena~ki, 2 ruski, 52 ~e{ki, 6 poqski, 285 nema~ki i 384 ma|arski. Hrvate }e u Dubrovniku i ostalim krajevima naseqenim {tokavcima katolicima od polovine 19. do po~etka 20. veka uspe{no "ra|ati" Vatikan, a kasnije i Kominterna pod uzdom Vatikana.

Vuk i Dani~i}, a samo gdje{to odstupio sam od wihova pisawa".

U istom tonu pi{e i Tomo Mareti} u predgovoru "Gramatici i stilistici hrvatskoga ili srpskoga jezika" 1899. godine: "Ako sam htio da ova kwiga bude onakova, kakova treba, morao sam gra|u za wu uzimati iz djela pisanijeh najboqim kwi`evnim jezikom. Svi qudi, koji o toj stvari mogu pravo suditi, sla`u se u tome, da je Vuk Stefanovi} Karaxi} do danas prvi na{ pisac, {to se ti~e pravilna i dobra jezika, da je on za kwi`evni jezik ono, {to je Ciceron bio i jest za kwi`evni latinski jezik. Budu}i da o Vuku i ja ovo mislim, za to je trebalo, da iz wegovih djela saberem {to potpuniju gra|u za ovu moju kwigu".

Mo`da su najpou~nije re~i Frawe Ivekovi}a pri kraju predgovora u Rje~niku: "Ovo djelo moglo bi se zvati i rje~nik Srpskoga jezika, i da su ga napisali Srbi, jama~no bi se tako i zvao; ali mu je po jednakom i po samim na~elima Srbaqa Vuka Karaxi}a... i \ure Dani~i}a... ime rje~nik Hrvatskoga jezika, jer su ga spisali i na svijet izdali Hrvati".

I u Odboru za standardizaciju srpskog

ZAKON O ZA[TITI ]IRILICE IDE NA USTAVNI SUD REPUBLIKE SRPSKE

Bo{waci i Hrvati udarili na srpski narod u Bosni i Hercegovini Zakon o za{titi, o~uvawu i upotrebi jezika srpskog naroda i }irili~nog pisma bi}e prosle|en Ustavnom sudu Republike Srpske. To je odlu~eno nakon {to na sednici Zajedni~ke komisije Narodne skup{tine i Ve}a naroda Republike Srpske nije postignuta saglasnost.

Na zajedni~koj sednici taj zakon razmatran je nakon odluka o pokretawu postupka za{tite vitalnog nacionalnog interesa bo{wa~kog i hrvatskog naroda.

Po{to na sednici nije postignuta saglasnost u pogledu razmatranog zakona, predmet je prosle|en Ustavnom sudu

^etvrtak 10.21. decembar 2020. 25 ^etvrtak oktobar 2021.

Republike Srpske - Ve}u za za{titu vitalnog interesa radi dono{ewa kona~ne odluke, prenose Nezavisne novine saop{tewe Ve}a naroda.

Zajedni~ka komisija je razmatrala taj zakon po{to 7. oktobra Ve}e naroda nije postiglo saglasnost o odlukama klubova Bo{waka i Hrvata za pokretawe mehanizama za{tite vitalnog nacionalnog interesa na taj zakon.

Klub Bo{waka u Ve}u naroda Republike Srpske odlu~io je 23. septembra da pokrene postupak za{tite vitalnog nacionalnog interesa na taj zakon jer je, kako

tvrde, "suprotan odredbama ustava Republike Srpske i BiH".

Istog dana i Klub Hrvata u Ve}u naroda doneo je istu odluku, uz identi~no obrazlo`ewe.

Narodna skup{tina Republike Srpske usvojila je 15. septembra Zakon o za{titi, o~uvawu i upotrebi jezika srpskog naroda i }irili}nog pisma, ~iji je ciq za{tita i o~uvawe srpskog jezika i }irilice kao nematerijalnog kulturnog nasle|a.

Zakon je usvojen na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, a gotovo identi~an akt istog dana usvojila je i Skup{ina Srbije.

S. G.

jezika koji je preporu~io {ta treba da pi{e u gramatici za osmake, zbog ~ega je pretrpeo napade, isti~u da treba razlikovati pojmove lingvisti~ki jezici i politi~ki (simboli~ki) jezici.

- Razlikovawe lingvisti~kih i politi~kih jezika nije nikakav srpski izum ka`e prof. dr Sreto Tanasi}, predsednik Odbora. - Niko u Srbiji ne spori hrvatskoj mawini pravo na sopstveni jezik. U praksi to zna~i i da je, gde su ispuweni zakonski uslovi, u lokalnim zajednicama hrvatski standardni jezik u slu`benoj upotrebi pored srpskog. Podse}am da su ti uslovi zna~ajno bla`i nego u Hrvatskoj. U uxbenicima materweg jezika hrvatske mawine u Srbiji jezik se zove - hrvatski. Podsetio bih da je Odbor istu klasifikaciju ju`noslovenskih jezika, kakva je navedena u gramatici za osmi razred, dao i 2010. godine. Ne bi smelo biti nesporazuma, a nesporazum se pravi.

Komenatri{u}i zahteve iz Hrvatske da se ispravi ono {to pi{e u gramatici, Tanasi} zakqu~uje: - U savremenom svetu nije uobi~ajeno da neka dr`ava cenzuri{e ni sopstvenu nauku, a kamoli tu|u nacionalnu nauku. R. N.

26

MOZAIK

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 21.

2021.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: U obavezi ste da re{avate situacije kojima se, do sada, niste bavili. Podr{ka vam sti`e od pretpostavqenih, ali vi to do`ivqavate kao pritisak i preterano zatrpavawe poslom. QUBAV: Prija vam intima s voqenom osobom. Ipak, istovremeno vas vu~e izazov da izvan svog privatnog ambijenta ne propustite nijedan dru{tveni doga|aj na koji ste pozvani. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Vreme je za prakti~ne aktivnosti i nove ideje koje odmah mo`ete da sprovedete u delo.

Na radnom mestu trpite pritisak s kojim se, zasad, uspe{no nosite. QUBAV: Skloni ste da du`e vreme provodite u samo}i. Ako imate partnera, sre}om, on }e imati razumevawe za va{e }utawe, a ako nemate, mogu}e je uspostavqawe kontakta s osobom koja je na neki na~in neobi~na. ZDRAVQE: Pazite plu}a.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Intenzivirawe svih odnosa mo`e biti prezahtevno za va{u psihu, pa i to preti da rezultira nekontrolisanim izlivom besa kojem ste, ovih dana, skloni. QUBAV: Imate ose}aj da ne{to u va{oj vezi nije u redu. Sumwe navla~e tamni oblak na poqe va{e qubavi, pa utehu mo`da potra`ite u avanturi koja je, osim {to je strastvena, istovremeno i kratkotrajna. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Mnogima }e ovaj period doneti unapre|ewe kojim }e se ponositi. Ipak, ukoliko brzopleto postupite mo`ete napraviti pogre{an izbor i time propustiti sve {to vam se nudi. QUBAV: Nepovoqni aspekti koji opisuju va{ qubavni `ivot ovih dana nagove{tavaju punu dinamiku u odnosu s partnerom, ali istovremeno i te{ko re{ive probleme. ZDRAVQE: Alergije.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Dobar je trenutak da reorganizujete svoj rad, bilo da je re~ o li~nom presabirawu ili preraspodeli obaveza kojom biste deo svog tereta prebacili na osobe sa kojima sara|ujete. QUBAV: Puni ste pozitivnih vibracija, pa s lako}om prelazite preko mana koje ste te{ko prevazilazili. Zna~ajno puwewe qubavnih baterija koje }e vam biti potrebne u narednom periodu. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Budite pa`qivi u komunikaciji, mogu}i su nesporazumi, naro~ito na mestima gde su osobe koje su u situaciji da o vama odlu~uju. QUBAV: Pravi je trenutak za ulep{avawe, mada iz vas i bez toga sija energija romantike, kao da ste iza{li iz neke bajke. Neki od vas su zaista zaqubqeni, a oni koji su slobodni prepu{teni su ma{ti i i{~ekivawu radosnog susreta. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: U komunikaciji ste brzi i vispreni, sve funkcioni{e kako treba, ali rezultati izostaju.

Finansijska pitawa vas optere}uju. Na tom poqu nema drugog re{ewa nego da strpqivo sa~ekate da se ovaj naporan period zavr{i. QUBAV: Na poqu qubavi odvija se te{ka borba. Ne{to vam ne dozvoqava da odustanete od svojih stavova, a i druga strana se sli~no pona{a. ZDRAVQE: Nesanica.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Mnogo toga ne sagledavate na pravi na~in, izlo`eni ste prevarama, zakulisnim radwama i lo{im namerama qudi koji su u prilici da odlu~uju o vama. QUBAV: U izgledu je sukob oko zajedni~kih finansija. Voqena osoba mo`e burno odreagovati na ono {to smatra da je nepotrebno tro{karewe novca. Istovremeno, va{ dru{tveni `ivot je u uzlaznoj putawi. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Finansije vas brinu, ali ne vi{e nego {to je to za vas, u ovom periodu, uobi~ajeno. O~ekujte poziv od osobe iz pro{losti. Ona vam prenosi informacije koje }e vam biti bitne u budu}nosti.

QUBAV: Razgovor ne te~e u oba smera, kao da pri~ate sami sa sobom. To vas frustrira pa je, ukoliko se ne zaustavite na vreme, mogu}a sva|a koju }ete kasnije te{ko prevazi}i. ZDRAVQE: Bronhitis.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Zbuweni ste jer izostaje podr{ka na koju ste ra~unali. Osim toga, ukoliko ovih dana krenete na put budite spremni na komplikacije.

QUBAV: Osetqivi ste na lo{e raspolo`ewe u bliskom okru`ewu, pa to mo`e proizvesti prolaznu napetost. Ubrzo tenzija slabi, harmonija se uspostavqa, pa mo`ete da pa`wu usmerite na druge aktivnosti. ZDRAVQE: Budite umereni s hranom.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Puni ste energije i vitalnosti. Imate jak autoritet i samopouzdawe pa s lako}om uti~ete na okolinu. Mo`ete dobiti priznawe, u znak pa`we za va{ pre|a{wi trud. QUBAV: Izvesna je diskusija s voqenom osobom, a ako ne budete dovoqno strpqivi, dinami~an razgovor preti da preraste u `u~nu sva|u iz koje je raskid jedino re{ewe. Povucite se na vreme. ZDRAVQE: Pripazite na ishranu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: U `ivot vam ulaze interesantni i uticajni qudi, ali pazite da ih svojom potrebom da ih zadivite ne odbijete od sebe. Vodite ra~una o tome kome {ta pri~ate. QUBAV: Okru`uju vas qudi koji su ukqu~eni u zakulisne radwe, a me|u wima je i osoba suprotnog pola koja vas potajno privla~i.

Izvesni su tajni razgovori, dopisivawa, ~ak i prolazna avantura. ZDRAVQE: Problemi sa `elucem.

PLATA JE 800 EVRA, A BEOGRA\ANI NE]E DA RADE: Radnu snagu uvozimo iz Uzbekistana, Ukrajine i kom{iluka!

Posledwe dve godine tokom pandemije virusa korona posao dostavqa~a hrane do`iveo je ekspanziju.

Iako u Beogradu mogu mese~no da zarade oko 800 evra, za ovaj posao nema mnogo zainteresovanih pa su poslodavci radnu snagu potra`ili van granica na{e zemqe. Tako su se u Beogradu na{li Uzbekistanci koji rade kao dostavqa~i hrane. Na oglase se javqaju i Ukrajinci, Makedonci i qudi iz BiH, ka`e osniva~ slu`be za dostavu Stefan [urlan.

On isti~e da je posao dostavqa~a radio i u drugim dr`avama i i tada se susretao sa problemom nedostatka radne snage.

- Rade}i ovaj posao u Srbiji, iznenadio sam se jer imamo situaciju da posla ima na sve strane, posebno su voza~i deficitarno zanimawe. Na{im voza~ima je potrebno da imaju B kategoriju ili ~ak da voze na elektri~nim biciklima, a zamislite kako je tek onima koji tra`e voza~e C kategorije nagla{ava osniva~ slu`be za dostavu.

Kako navodi, potra`wa je velika i nema dovoqno dostavqa~a.

- Odlu~ili smo da uvezemo radnu snagu i to smo uradili sa Uzbekistancima. Oni pri~aju ruski i lak{e im je da nau~e srpski jezik. To je dr`ava gde

ima 36 miliona qudi, sada su u tranziciji i veoma su dobra radna snaga. Bilo je mi{qewa da se ne}e sna}i. Sve jake dr`ave za jednostavnije poslove imaju dosta ispomo}i u stranoj radnoj snazi i mislim da }e to i kod nas biti normalna pojava isti~e Stefan [urlan.

On dodaje da na oglase za posao ne sti`e dovoqan broj prijava i da se ~ak 60 odsto kandidata i ne pojavi na razgovoru. Isit~e da ono {to su oni primetili je da se javqaju i Ukrajinci, Makedonci i qudi iz BIH. M. T.

STRU^WACI UPOZORAVAJU NA OPASAN LOV U MUTNOM

Britanski pukovnik traga za srpskim umetni~kim blagom Radi boqe za{tite bogatog umetni~kog nasle|a u Srbiju je stigao Xulijan Redklif, predsednik britanske kompanije "Art los rexister", detektivskog servisa i najve}e svetske banke podataka ukradenih umetnina. Re~ je o lovu u mutnom, tvrde stru~waci, tim poslom mo`e da se bavi samo dr`ava, a ne privatne i to strane kompanije. „U Srbiji }emo pru`ati usluge koje }e omogu}iti boqe evidentirawe bogatog srpskog umetni~kog nasle|a, a namera

nika Narodne biblioteke Srbije posebnu pa`wu posvetio za{titi i oboga}ivawu nacionalnog fonda, ka`e da, kada je u pitawu predratni fond biblioteke nema nedoumica. Svo blago opqa~kano u Prvom svetskom ratu detektovano je, uglavnom u razli~itim institucijama u Evropi, a ima ga i u Americi, na Harvardu. „Jedino {to jo{ nije prona|eno iz tog perioda je osniva~ka poveqa manastira Hilandar, koja je nestala 1915. godine. [to

Народна библиотека Србије пре немачког бомбардовања 1941.

je da se sva pokretna kulturna ba{tina Srbije detaqno opi{e i katalogizuje, radi wenog lak{eg otkrivawa u slu~aju da bude ukradena“ najavio je pukovnik britanske vojske Redklif na konferenciji koju je organizovao za odabrane medije u jednom beogradskom hotelu.

Poznati lovac na ukradeno umetni~ko blago otkrio je da dobrotvorna organizacija "Blago-Treasure" ponovo zapo~iwe misiju o~uvawa nasle|a Srbije podizawem svesti, naro~ito u srpskoj dijaspori, o potrebi da se obezbede resursi za evidentirawe stawa, istorije i zna~aja kulturnog nasle|a.

Kao partnera u poslu predstavo je firmu "Sejv art", koja }e se baviti istra`ivawima, procenom, osigurawem i obezbe|ewem srpskih umetnina.

Prva misija – blago Narodne biblioteke Srbije Kao glavni ~ovek za posao u Srbiji predstavqen je Vuka{in Mini} Volf, operativac britanske detektivske agencije FIA (Forensic Investigative Associates) ~ije se ime vezivalo za istra`ivawe navodnih tajnih ra~una Slobodana Milo{evi}a na Kipru i za istrage o rutama {verca cigareta na Balkanu.

Mini} je najavio da }e prva misija organizacije "Blago-Treasure" biti potraga za dragocenostima Narodne biblioteke Srbije koja je izgorela u bombardovawu 1941. godine, jer postoje svedo~anstva da su pre po`ara iz we pokradeni najdragoceniji srpski sredwovekovni rukopisi.

Istori~ar Dejan Risti} koji je svojevremeno na mestu uprav-

se ti~e blaga iz 1941., ne postoje ozbiqni istorijski izvori, samo urbane legende, o tome da je bilo {ta spaseno, na bilo koji na~in, od Srba, Jugoslovena, Folksdoj~era, Nemaca. A kao drugo, pronala`ewe je obaveza dr`ave, ekskluzivno pravo dr`ave po ha{koj Konvenciji o kulturnim dobrima u okolnostima ratnih sukoba iz 1954 godine.

Dakle, to ne mogu da rade privatne kompanije“, isti~e Risti}.

Zamajavawe na delu – {to je izgorelo, izgorelo je Dugogodi{wi kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac ka`e da ovu brigu za srpsku umetnost treba ignorisati, jer dolazak ovih qudi odre|uje samo bu|elar. Stru~wak koji se bavi i procenom vrednosti umetni~kih dela dodaje da se na na{em tr`i{tu nikada nije pojavio predmet za koga je moglo da se pretpostavi da je deo nekada{weg fonda Narodne biblioteke. „Mogu}e je da je ne{to od tog bibliote~kog materijala bilo na pozajmici, pa preteklo, uvek se uzme kwiga na ~itawe, a to mo`e biti jedna od hiqadu. Ovo je samo zamajavawe, nema {anse da se rukopisi pojave, {ta je izgorelo, izgorelo je“, dodaje Kusovac.

Redklifova firma je i deoni~ar najve}ih svetskih aukcijskih ku}a "Sotbis" i "Kristis", koje trguju izuzetno vrednim umetninama, a svetski mediji o woj su pisali uglavnom zbog kori{}ewa nekonvencionalnih metoda u sakupqawu podataka o nestalim umetni~kim delima i visokim provizijama za wihov povratak vlasnicima.

R. N.

^etvrtak 21. oktobar ^etvrtak 10. decembar 2020. 27 ^etvrtak 21. oktobar2021.

2021.

27

ZDRAVQE ZRAVQE

Lekari upozoravaju da stres mo`e negativno da uti~e na gotovo sve sisteme u organizmu. Za ovu pojavu postoji i medicinski termin - somatizacija - a ozna~ava fizi~ku manifestaciju psiholo{kih problema. Tri oblasti tela naro~ito su podlo`ne uticaju psihosomatskih faktora: ko`a, digestivni sistem i glava. Fizi~ki simptomi obave{tavaju da ste pre{li iz tenzije u stres, te da postoji rizik od naru{avawa zdravqa.

Nova grana medicine - psihodermatologija - bavi se otkrivawe veze izme|u stresa i razli~itih psihi~kih stawa, kao i eliminisawem pravog uzroka problema. Zato bi svi dermatolozi, u okviru razgovora sa pacijentom, i prilikom postavqawa dijagnoze, trebalo da ispitaju i wegovo emotivno stawe.

Osim toga, nau~nici su utvrdili da je stres glavni uzrok pojave akni kod odraslih osoba, zbog ~ega i terapija mora da bude druga~ija u odnosu na onu u slu~aju pubertetskih akni.

Kada smo anksiozni, zate`u se mi{i}i lica, vrata, ramena i le|a, {to mo`e da izazove glavoboqu.

Ukoliko su u pitawu posledice stresa na `eludac, situacija je ne{to kompilikovanija. Kada smo pod stresom, nerv vagus - koji povezuje mozak i `eludac - prosle|uje ose}aj nervoze u stomak, zbog ~ega, u trenucima stresa ose}amo mu~ninu. A budu}i da anksioznost naru{ava imunitet, mo`e da pogor{a brojna upalna stawa ko`e, kao {to su ekcem, psorijaza ili akne.

GDE STE RAWIVI? Da biste otkrili u koju grupu se ubrajate - kada su u pitawu simptomi stresa uradite ovaj test. Najverovatnije posedujete genetsku predispoziciju za probleme

DOMA]A KUJNA

Recept

TAQATELE SA SARDINAMA POTREBNO JE: pakovawe taqatela maslinovo uqe 8 ~enova belog luka 150 g prezli, veza per{una 2 konzerve sardine nekoliko ~eri paradajza so, biber, za~inska paprika

Priprema: U dubqem tigawu na maslinovom uqu propr`ite izgwe~eni beli luk, a potom dodajte prezle i me{ajte dok ne dobiju zlatno`utu boju.

Ume{ajte nase~eni per{unov list i za~inite po ukusu.

Prezle potom prebacite u drugi sud, a u tigaw dodajte jo{ malo maslinovog uqa, pa dvatri minuta pr`ite sardine posute za~inskom paprikom i prepolovqeni ~eri paradajz.

Kad paradajz malo omek{a, spustite obarene taqatele i pr`ene prezle.

STRES

negativno negativno uti~e uti~e na na gotovo gotovo ceo ceo sistem sistem u jednoj od ove tri oblasti (glava, ko`a, `eludac), te }e se, kada ste pod stresom, simptomi ispoqiti prvo u woj. A mo`da }ete otkriti da mo`ete da se ubrojite u

vi{e od jedne grupe. Nakon re{avawa testa, pro~itajte savete stru~waka koji }e vam pomo}i da spre~ite da stres naru{ava va{e zdravqe.

STRES Stres je fizi~ka i psihi~ka reakcija organizma na svaki potencijalno {tetan faktor. Akutni stres brzo prolazi i ne ostavqa posledice. Opasno je kada stres postane hroni~an i deluje na na{e telo, a da mi to ne ose}amo, sve dok na{e zdravqe nije ozbiqno naru{eno.

Posledice hroni~nog stresa: - bolesti srca i krvnih sudova; stres dovodi do povi{enog nivoa LDL i triglicerida z depresija, apatija, poreme}en san z mo`dani udar z nepravilnosti u delovawu

imunog sistema z hipertenzija z ~ir na `elucu i dvanaestopala~nom crevu z bronhijalna astma z neke ko`ne bolesti

Za{to pucketaju i krckaju zglobovi Neobi~no krckawe i pucketawe koje ose}amo u kolenima, ramenima ili vilici doga|aju se gotovo svakodnevno, ali da li treba da se zabrinemo? Stru~waci obja{wavaju kako to nije opasno, ali ako postane kontinuirano vreme je za kontrolu.

Ovo su naj~e{}i razlozi zbog kojih dolazi do ~udnih zvukova. z Ramena - Zvuk pucketawa u ramenima povezan je s godinama. Ako imate mawe od 35 godina, to je znak nestabilnosti i opu{tenosti tetiva i vezivnog tkiva. Ovo se naj~e{}e doga|a na mestima ranijih povreda {to se uz nekoliko meseci terapije mo`e re{iti. z Laktovi - Ako va{ lakat pucketa dok ga mi~ete i pritom vas boli ili vam se doga|a

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Rusa (rosopas, lastina trava, li{avica, li{ajnica, zmijino mleko, lastavi~ina suza) je biqka iz porodice makova. z Opis biqke Vi{egodi{wa je zeqasta biqka uspravnog stabla koje je obraslo o{trim {tr~e}im dlakama. Listovi su krupni, neparno perasto deqeni, na nali~ju sivi i dlakavi. Dowi listovi su sa dr{kom, a gorwi bez (sede}i su). Cvetovi su `uti, sakupqeni na vrhovima stabla u retke {titaste cvati. Kruni~ni i ~a{i~ni listi}i lako opadaju, a pra{nika ima veliki broj.

Plod je izdu`ena ~ahura. Svi delovi biqke sadr`e otrovan `utonaran~asti sok. z Sastav U `utom soku rusa sadr`i veliki broj razli~itih alkaloida, od kojih su neki srodni

da 'zablokira', postoji mogu}nost da va{im zglobom luta komadi} kosti ili hrskavice veli~ine zrna peska. Ukoliko ~ujete pucketawe sunutra{we strane lakta, popra}eno trncima, to mo`e zna~iti ukqe{tewe `ivca. z Ruke - Jo{ kada smo bili deca roditeqi su nam govorili da ne krckamo prstima i zape{}em jer }e nam se tresti ruke. No to nije istina, jer povla~ewem prstiju raste`emo malu vre}icu za{titne te~nosti koja se nalazi u zglobovima {to osloba|a pritisak. z Kukovi - Sna`an i kratak zvuk krckawa kukova naj~e{}a je pojava, a doga|a se kada se debeli snopovi tetiva koje podr`avaju nogu premeste na spoqa{wu stranu bedrene kosti. Iako to zna biti

@ELUDAC AKO... z ~esto prolazite kroz periode u kojima imate problema sa varewem nakon svega {to pojedete ili popijete. z retko kada ose}ate glavoboqu, ali ~esto patite od bolova i nadutosti u stomaku. z ose}ate gr~eve u `elucu, ili goru{icu, kad god ste pod pritiskom. z povremeno ose}ate mu~ninu, bol u `elucu ili nadutost stomaka bez jasnog razloga. z patite od opstipacije, a potom od proliva - u va{em slu~aju ne postoji nikakva normalna, utvr|ewa dinamika pra`wewa creva.

KO@A AKO... z ~esto patite od akni koje nemaju veze sa menstrualnim ciklusom. z imate akne na licu, ali i suve pe~ate" koji se perutaju. " z periodi~no vam se javqaju ekcem, psorijaza ili perut. z imate masnu ko`u i povremeno akne na telu. z ponekad se na ko`i javqa upala ili koprivwa~a pra}ena svrabom.

GLAVA AKO... z ~esto ose}ate tup bol du` cele glave, ili imate utisak da vam se ste`e " obru~ oko ~ela". z glavoboqe ili migrene toliko su vam jake da redovno u tim slu~ajevima morate da legnete. z kada ste pod stresom, ose}ate se fizi~ki iscrpqeno i lako zapla~ete. z ne napu{tate ku}u bez analgetika u ta{ni. z ~esto prolazite kroz faze depresivosti S. G.

bolno, ne treba se brinuti jer nije opasno i vrlo je ~esta pojava kod mladih `ena, a re{ivo je ve`bama istezawa. z Gle`wevi - Pucketawe gle`wa ima vi{e obja{wewa, a naj~e{}e je posledica starih povreda kao {to su i{~a{ewe ili uganu}e sko~nog zgloba. Oslabqene tetive ne dr`e zglob toliko sna`no pa on svako malo isko~i iz le`i{ta. Vrlo glasan zvuk pucawa popra}en sna`nom boli na spoqa{woj strani pete mo`e zna~iti da je pukla Ahilova tetiva. z Kolena - Za{to kolena pucaju kada se spustimo u ~u~aw? Zato {to ih spu{tawem optere}ujemo te`inom koja je sedam puta ve}a od na{e ukupne telesne te`ine {to bi zna~ilo da tkivo protestuje. Najboqi na~in za re{avawe ovog problema, kao i o~uvawa kolena, su ve`be i ja~awe mi{i}a koji dr`e koleno. z ^equst - Vi{e od 10 posto `ena i mu{karaca ose}a krckawe u vilici. Uzrok je hrskavica izme|u kosti i vilice koja zbog pritiska stalno iska~e i vra}a se u le`i{te. Naj~e{}i razlog je stres i napetost {to uzrokuje i {kripawe zubima u toku sna.

S. G.

Le~ewe biqem RUSA, RASOPAS

chelidonium majus opijumu maka. Najbogatiji alkaloidima je koren (do 3%), dok se u stablu nalazi mawe - do 1%.

Zbog prisustva velike koli~ine alkaloida mnogi fitoterapeuti smatraju ovu biqku otrovnom i pogodnom samo za vawsku upotrebu.

Toksi~nost uglavnom poti~e od alkaloida heleritrina. Osim alkaloida ona sadr`i i saponine, organske kiseline, flavonoide, proteoliti~ke enzime (razla`u belan~evine) i dr. z Upotreba Rusa se upotrebqava u le~ewu bolova u stomaku, bolesti jetre (hepatitis),

uskla|ivawu rada probavnog sastava, a deluje i na bakterije. Postoje i podaci o citostati~kom delovawu ove biqke pa se wen `uti sok tradicionalno koristi u skidawu bradavica, `uqeva, li{aja, ekcema i drugih promena na ko`i. Tako|e se u narodnoj medicini koristi za le~ewe tumora i promena na `enskim polnim organima (miomi, ranice, upale i dr.) kao ~aj i sredstvo za ispirawe.

Pri upotrebi ruse treba biti veoma oprezan. Za unutra{wu upotrebu koristi se samo osu{ena biqka i to sa pauzama: tri dana se koristi, a jedan pauzira. Dnevna doza dobro osu{ene biqke je 2-4 g i u tim, terapeutskim dozama, ne postoji mogu}nost trovawa.

28 ^etvrtak 21. oktobar oktobar2021.

2021.

10. decembar 2020. ^etvrtak 21.

ENIGMATIKA IZME\U DVA VIKENDA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 FRANCUSKO - ARGENTINSKA GLUMICA („UMETNIK“) UREDNIK (MN.)

BELGIJA KILOPOND METAR

VERNA DOMA]A @IVOTIWA, PAS

LITAR STANOVNICA BRETAWE

BIV[I [PANSKI FUDBALSKI BIZMUT GOLMAN

ISTOK

DETE KOJE SISA, DOJEN^E

LUKA U FRANCUSKOJ

MESTO KOD QUBQANE

BIV[I SRPSKI BOKSER

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

VRSTA MINERALA KOJE JE TANKOG VRATA

BUJANOVAC VRSTA ORLA (MN.)

LU^NI SPEKTAR BOJA POSLE KI[E MALI VIR

POKRITI NE^IM MUSLIMANSKA SREDWA [KOLA

DAMA U [AHU POMAK NOGOM, KORAK

VOLUMEN (SKR.) GRAD U JAPANU NA OSTRVU [IKOKU OBIM

MESTO ZA STANOVAWE, NASTAMBA TRE]E SLOVO AZBUKE

Sr Gl pski as

[VAJCARSKI [AHISTA RUSKOG POREKLA TAMA, MRAK

^OVEK (TURC.)

JUG

KOWI (PESN.)

JEDAN METAL

3. I 2.

SAMOGLASNIK DVA ISTA VOKALA

SRPSKO MU[KO IME UZVIK VAJKAWA

RADIJUM BUGARSKI FK IZ STARE ZAGORE AMERI^KA KWI@EVNICA, PERL TANGENS

SRPSKA ODBOJKA[ICA SA SLIKE BIV[I FR. FUDBALER BIV[I SRPSKI GLUMAC JANO[

MNO@INA (SKR.)

TETAK ODMILA INDONE@.

LUKA NA SUMATRI DELI IH SLOVO „Z“ LI^NA ZAMENICA

JEDNA STRANA SVETA

AD AKTA BILIJAR(SKR.) SKI [TAP, ATLETSKI TAK KLUB

U^ESNIK U IGRI AKADEMIJA NAUKA REKA U RUSIJI, PRITOKA JENISEJA KULON

PRE ILI POSLE 28. SLOVO AZBUKE

NA OVU STRANU OSTRVQE U ATLANTSKOM OKEANU

PROSTORIJE ZA ^EKAWE

REOMIR

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 KOPNO UZ MORE DANSKI BIOLOG, MEGA VILHELM IZVR[NI KOMITET PUSTITI GLAS POPUT ZMIJE

METAR MLINSKO PEKARSKA IND. (SKR.)

PRISVOJNA ZAMENICA

^UVENI SRPSKI MATEMATI^AR, ASTRONOM, KLIMATOLOG I GEOFIZI^AR, MILUTIN (1879-1958) 23. SLOVO MERA^ AMERI^KI NISKIH GLUMAC AZBUKE PRITISAKA STANOVNIK ANTI^KOG NATRIJUM GLAVNI MARFI KANAANA GRAD GANE DRVENO KORITO TOBO@WI LEKAR AKCIONARSKO DRU[TVO POKAZNA ZAMENICA

^ISTINA U SREDINI [UME STALONEOV FILMSKI LIK LITIJUM

HRAWEWE SASVIM JASNO, O^EVIDNO (IZRAZ) 8. SLOVO AZBUKE

DOKUMENT (TUR.) LOPTA IZVAN IGRALI[TA SO SIR].

KISELINE

Sr Gl pski as Sr Gl pski as

@ENSKARO[I

NAPAD, NASRT

ODSUSTVO SA MESTA ZLO^INA

MALTA TAMNOPLAV

DRSKI DR@AVA U AFRICI SILOVITI STARE [KOLA MERE ZA (SKR.) TE^NOSTI

UZVIK ^U\EWA (POKR) AMPER

SRPSKA POP PEVA^ICA SA SLIKE DRUGI PO VELI^INI GRAD U REPUBLICI SRPSKOJ RUSKI VIOLINISTA, IQA

MATICA SRPSKA MESTO U ETIOPIJI MESTO NA ISTOKU TURSKE A@DAJA, NEMAN

MALE KANTE DVOJE 1. I 23.

SLOVO AZBUKE SLI^NO (SKR.)

VLAST NEKOLIKO TRGOVACA (GR^.)

ONAJ KOJI RADO JEDE SALATU TEMPERATURA

ENGLESKA KWI@EVNICA(„CRNO JAGWE I SIVI SOKO“)

Sr Gl pski as

OSNIVA^I ZADU@BINE

1 2 3 4 5 6 7

STRANICE PRAVOUGLOG TROUGLA SELEN

KWI@EVNOST (LAT.)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO B, L, KER, BU, BIOTIT, PREKRITI, DUGA, MEDRESA, VOL, D, NASTAN, IJOKI, VIKTOR KOR^NOJ, STANKO, IE, RA, TIJANA BO[KOVI], BAK, MN, TIJERI ANRI, TE^A, ISTOK, @I, AA, IGRA^, NAOVAMO, KAD-TAD, OJA, ANTILI, ^EKAONICE, R

T ena el grad ci dec izm godi

N Pla genu jo{ Par DNK ri~ stil bi k lic DNK U net vid dru „ na na sti“ N met ko` mum mu{ ko` vi{ stan

Skandinavka 2: VODORAVNO M, M, MOJ, IK, NA]VE, PROPLANAK, AD, ISHRANA, ROKI, KAO NA DLANU, @ENSKARI, AUT, M, OSIONI, AJME, NATA[A BEKVALAC, MS, KALER, KANTICE, EMEK, OLIGOPOL, A], KATETE, REBEKA VEST, SALATAR, KTITORI, LITERATURA Ukr{tenica: VODORAVNO [ARAN, EN, SAKOI, AM, PISKARAWE, Z, MUR, GOSPAVA, DR, PRO^ETKATI, MOA, I, BERLUSKONI, E, OSA, KARNALIT, L, NO, PERSIJANAC

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Vrsta re~ne ribe - Ameri~ka glumica Hatavej - Deo mu{ke ode}e (mn.), 2. Simbol americijuma - Lo{e pisawe - Oznaka za zapad, 3. Ameri~ka glumica, Demi - Srpsko `ensko ime - Doktor (skr.), 4. O~istiti ~etkom -Izumrla ptica trka~ica, 5. Sastavni veznik - Biv{i italijanski premijer, Silvio - Oznaka za elektron, 6. Vrsta insekta, zoqa - Vrsta ve{ta~kog |ubriva Oznaka za litar, 7. Simbol nobelijuma - Stanovnik Persije.

USPRAVNO: 1. Sportski prvak, 2. Velika reka u Sibiru - Auto-oznaka za Sombor, 3. Oznaka za reomir - Predmet trgovine, 4. Autonomna pokrajina (skr.) - Argentinski revolucionar, Ernesto Gevara - Oznaka za pond, 5. Stanovnice Nigera, 6. Stariji slovena~ki glumac, Bert, 7. Odstupawe od teme (lat.), 8. Nasrtqivi, 9. Hrvatski istori~ar, Juraj (1612-1666), 10. Biv{i argentinski fudbaler, Havijer, 11. Glumica Popovi} - Srpski nedeqni ~asopis, 12. Bilijarski {tap, tak - Dimitrije odmila, 13. Simbol kiseonika - Jedna nota - Oznaka za kulon, 14. Dr`ava na Bliskom istoku.

ZANIMQIVOSTI

^etvrtak 10.21. decembar 2020. 29 ^etvrtak oktobar 2021.

Rekonstrukcija lica na osnovu DNK:

Tri mumije ~ija su lica „vra} ena u `ivot“ na|ene su u Abusir el Meleku, staroegipatskom gradu ju`no od Kaira. Mu{karci koji su preminuli u tre}oj deceniji `ivota sahraweni su izme|u 1.380 godine stare i 425 godine nove ere.

UZ POMO] DNK DO IZGLEDA LICA

Nau~nici sa Instituta Maks Plank u nema~kom gradu Tibingenu izdvojili su wihovu DNK jo{ 2017. godine, a istra`iva~i Parabon Nanolabsa, tehnolo{ke DNK kompanije iz Restona u ameri~koj dr`avi Virxiniji, koristili su genetske podatke kako bi kreirali 3D modele wihovih lica kroz proces poznat kao DNK fenotipija.

U tom procesu koriste se genetski podaci kako bi se predvidele karakteristike lica i drugih aspekata izgleda. „Ovo je prvi put da je uporedna DNK fenotipija kori{tena na qudskoj DNK tolike starosti“, saop{teno je iz Parabona.

Nau~nici su zahvaquju}i DNK metodi do{li do porekla, boje ko`e i karakteristika lica mumija. Otkrili su da su trojica mu{karaca imala svetlo-braon ko`u, crne o~i i kosu, te da su vi{e nalikovali savremenim stanovnicima Mediterana ili

Kako su izgledale egipatske mumije

Lica trojice mu{karaca koji su `iveli u starom Egiptu pre vi{e od 2.000 godina rekonstruisana su na osnovu DNK wihovih mumija, uz pomo} digitalne tehnologije

Bliskog Istoka nego savremenog Egipta, navode iz Parabona.

RAD SA QUDSKOM DNK VEOMA IZAZOVAN

Rad sa qudskom DNK mo`e da bude veoma izazovan iz dva razloga: ona je sklona raspadawu i ~esto je pome{ana sa bakterijskom DNK, ka`e Elen Grejtak, direktor u Parabonu,. „Zbog ta dva faktora, koli~ina qudske DNK koja je dostupna za sekvencirawe mo`e da bude veoma mala. Me|utim, po{to qudi dele ve}inu delova DNK, nau~nicima nije potreban ceo genom kako bi do{li do ne~ijeg fizi~kog izgleda. Dovoqne su odre|ene specifi~ne ta~ke u genomu koje se razlikuju od ~oveka do ~oveka, ka`e Grejtak. ^ak i kada nema dovoqno tih specifi~nih ta~aka na pojedina~nom uzorku, nau~nici mogu da koriste te ta~ke sa sli~nih uzoraka, ka`e Xenet Kedi, nau~nica iz Parabona.

Tako se, prema statisti~kom prora~unu zasnovanom na bazi hiqade genoma, otkriva mogu} nost kakve su bile specifi~ne ta~ke DNK koje nedostaju.

Grejtak ka`e da ovaj postupak mo`e da pomogne i u identifikovawu qudskih ostataka na|enih u dana{we vreme.

Koji insekt mo`e da preleti 4000 kilometara bez prestanka? SEVERNI POL Ovaj insekt preleti i do 4.000 kilometara, iz Evrope preko Sredozemnog mora i planina u Africi do pustiwe Sahara.

U pitawu je kilometra`a pre|ena u toku samo jednog dana Jedan entomolog pratio je putawu ovog insekta sve do pustiwe Sahare, i pre{ao skoro 3000 kilometara, kako bi upoznao stri~kovog {arewaka. Naime, ova vrsta leptira je najzastupqenija u svetu i mo`e se videti u svim delovima, osim u Ju`noj Americi i na Antarktiku.

Entomolog Xerard Talaveraje pratio migraciju {arewaka do pustiwe Sahare, gde im se gubi trag.

Veruje se da se nalaze u nekom delu tropske Afrike. Prona|eni su rojevi {arewaka {irom Afrike,

EVROPA

AFRIKA a procewuje se da je u pitawu oko 20.000 leptira po hektaru.

Zanimqiv je i podatak do kog su do{li Talavera i tim stru~waka. Naime, si}u{ni leptir prelazi oko 4.000 kilometara, u jednom danu, tokom migracije, preko Evrope, Sredozemnog mora, planina u Severnoj Africi i pustiwe Sahara. U odnosu na druge vrste leptira, hemijske oznake na krilima {arewaka, otkrile su wihovu sposobnost letewa bez stajawa. U pitawu je najve}a migracija leptira koja je ikada zabele`ena.

Nakon otkri}a gde se ovi si}u{ni insekti kriju tokom zimskog perioda, nau~nici planiraju izradu detaqne mape koja }e prikazivati sve bitne faktore migracije, kao {to su uslovi u kojima se leptiri nalaze tokom tog perioda, odnosno wihova ishrana i dostupnost hrane, zatim uslovi koji uti~u na let, na samo kretawe i drugi.

Entomolog Talavera navodi da je u pitawu neverovatna migracija, koja je karakteristi~na pticama, a ne leptirima, odnosno insektima.

Baobabi u Africi pred izumirawem Baobabi su jedan od simbola Afrike i predstavqaju za{titni znak svake savane, a preti im izumirawe.

Naime, ve}ina stabala baobaba se sasu{ila, a za sve su krive klimatske promene, navode stru~waci.

Tokom druge polovine 19. veka, veliki broj baobaba na podru~ju Afrike po~elo je da se su{i. Stru~waci navode da se stawe pogor{alo u posledwih 10 do 15 godina, zbog visokih temperatura i su{e.

Krivac za ovu pojavu je promena klimatskih uslova, koja je dovela do delimi~nog ili potpunog su{ewa ve}ine najstarijih baobaba.

Baobab stabla poti~u s Madagaskara, a nau~nici tvrde da mogu do`iveti starost du`u od hiqadu godina. Karakteristi~an je po mogu}nosti stvarawa rezervi vode unutar stabla.

Stari baobabi, stanovnici su savane izme|u 1.100 i 2.500 godina i predstavqaju wen za{titni znak. Wihova velika stabla i grane sli~ne korewu, koje se uzdi`u prema nebu, upe~atqiv su prizor svake savane.

Sa Univerziteta Babe{-Boqaju Rumuniji navode da je u posledwih 12 godina, ~ak devet od 13 najstarijih baobaba, potpuno sasu{eno.

Sprovedena studija otkrila je da se me|u “`rtvama” nalaze i tri savanska diva. U pitawu su najstariji baobab u Zimbabveu, Panke, koji je star 2.450 godina, zatim naj{iri baobabPlatland, koji se nalazi u Ju`noafri~koj Republici, a ~ija {irina debla iznosi oko 10 metara i ^apman u Bocvani, baobab koji je progla{en nacionalnom ba{tinom i na ~ijem se stablu nalaze urezani inicijali slavnog istra`iva~a Dejvida Livingstona.

Nau~nici su do{li do ovog otkri}a tokom istra`ivawa tajne dugove~nosti baobaba.

Isti~e se da je podru~je koje predstavqa dom ovih stabala, afri~ko podru~je koje se najbr`e zagreva. Velike klimatske promene uti~u i na `ivotni vek ove vrste.

30

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 21.

2021.

SPORT

@EQKO JE ZBOG PARTIZANA IZGUBIO 10 MILIONA EVRA: Wegova qubav prema klubu je nerealna, spustio se na nivo koji nije wegov Povratak @eqka Obradovi}a u Partizan posle 30 godina i daqe je tema broj jedan u ko{arka{kim krugovima.

Toga se jo{ jednom dotakao sportski direktor Partizana Zoran Savi}, koji je otkrio kakvu `rtvu je tim potezom podneo najtrofejniji trener u Evropi.

Prema wegovim re~ima, Obradovi} je odlukom da ponovo preuzme crno-bele izgubio oko 10.000.000 evra.

- Wegova neka qubav prema Partizanu totalno je nerealna.

I odnos prema klubu je takav.

Malo je onih koji mogu i da poveruju kako je neko spreman da izgubi 10 miliona evra samo

zato da bi do{ao u Partizan, a @eqko je upravo to uradio. Poredim ga sa onom ~udesnom lokomotivom teretnog voza za koju je sasvim svejedno da li je za wu zaka~eno pet, {est ili deset vagona. Ona jednostavno vu~e za sobom sve {to se natovari. Ima energiju koja je neverovatna. I

zra~i ne~im posebnim. Volim da pogledam svaki wegov trening, svi su mali trenerski seminari - rekao je Savi} i nastavio: - Odlukom da do|e u Partizan pokazao je spremnost da se spusti na jedan nivo koji nije wegov, {to, prizna}ete, nije lako. Nekad je u ekipi imao tri najboqa plejmejkera u istoriji

evropske ko{arke. Dakle, Dijamantidisa, Spanulisa i Jasikivi~ijusa u istom timu. Sada je spreman na drugu krajnost, odlu~an je u nameri da napravimo najmla|i tim u Evrokupu. Prosek na{e ekipe je 23 godine i malo vi{e. On je to prihvatio i od prvog dana se pona{a kao da trenira CSKA ili Panatinaikos, a ne Partizan. To je ono {to je fenomenalno.

Tako|e, i sam povratak Zorana Savi}a u srpsku ko{arku za mnoge je bio iznena|ewe.

- To zaista nije bilo o~ekivano. Sve se izde{avalo u bukvalno sedam dana. Nisam nikada imao ideju da se vratim na na{e prostore, vi{e od 30 godina proveo sam u inostranstvu.

Razgovarao sam sa suprugom koja mi je rekla kako misli da ja to {to mi se nudi zapravo vi{e volim od onog {to radim, da mi to vi{e odgovara od uloge menaxera. Razmi{qao sam dva dana, poznavao sam situaciju u Partizanu, pri~ao sam sa [}epanovi}em koji je bio u klubu. Rekao sam sebi ok, ima{ brend, {to je u celoj pri~i najbitnija stvar.

Nema{ ekipu, nema{ rezultat, ali ima{ brend zbog koga vredi da se ula`e i dolazi u Beograd - istakao je Savi}.

S. G.

BULUT POSLE SVETSKE TITULE:

Napravi{ {ou, osvoji{ pehar, ne mo`e boqe Na velikom basketa{kom turniru u Italiji, Srbija je pobedila Rusiju za svetsku Red Bull Half Court titulu, u najbr`oj verziji igre 3h3.

Posle ~ak sedam meseci kvalifikacija i nacionalnih finala, na turnirima u zemqama na brojnim meridijanima, do{lo je do kona~nog obra~una na svetskom finalu u Rimu, na takmi~ewu koje je odr`ano u kultnom kraju Skalo San Lorenco.

Poseban pe~at dale su internacionalne zvezde basketa 3h3, poput Du{ana Buluta, Nemca Roberta Lukavika i Badare Topa iz [vajcarske.

Ipak, na kraju, Bulut nije dozvolio bilo kakvu senzaciju i svetska titula je oti{la u ruke srpske ekipe, koju su ~inili jo{ Marko Milakovi}, Du{an Samarxi} i Marko Dugo{ija.

U mu{kom finalu, Rusija je vodila sa 9:8 i bila je na pragu titule, da bi onda proradio {ampionski nerv Buluta, koji je pogodio trojku, odnosno „dvojku“, kako se ovaj {ut ra~una u basketu 3h3.

Bio je to {ampionski {ut koji je u delirijum bacio ~ak i protivni~ke igra~e timova koje je Srbija pobedila pre finala.

Step bek po kom je odavno prepoznatqiv, bio je dovoqan da {ut preko ruke zavr{i cepawem mre`ice za pehar. „Ovo je, jednostavno, neverovatno. Naro~ito kada igra{ u ovakvom okru`ewu i parku, gde kod svih vidi{ posebnu strast i qubav prema basketu, to ti daje dodatnu `equ da publici poka`e{ {ou.

A kada pobedi{, nema boqeg ose}aja“, rekao je Bulut posle titule.

U `enskoj konkurenciji, pobedila je Rusija, i to doma}u Italiju u finalu, a tim je predvodila Valerija Deriabina.

Pe{i}ev sin otkrio zdravstveno stawe svog oca Marko Pe{i}, sin srpskog selektora Svetislava Pe{i}a otkrio je u kakvom je stawu {ef stru~nog {taba "Orlova".

Mnoge je zabrinula informacija da je Pe{i} primqen u Klini~ki centar, uprkos tome {to je iz Ko{arka{kog saveza obrazlo`eno da je re~ o zapaqewu grla.

Sada se oglasio i wegov sin Marko, koji ka`e da su svi navodi o tome da je Svetislav zara`en koronavirusom – la`ne. „Samo kratko obave{tewe koje se ti~e zdravstvenog stawa mog oca. Nakon {to je dobio upalu u predelu grla, doktori su odlu~ili da mu je potrebno bolni~ko le~ewe antibioticima. Wegovo stawe je stabilno i prati}e ga doktori narednih nekoliko dana.

Sve glasine o infekciji koronavirusom su la`ne i pogre{ne“, rekao je Marko Pe{i}.

Podse}amo, zbog informacije da je Pe{i} primqen u KCS, otkazani su kontrolni treninzi reprezentacije Srbije.

TRADICIJA ZVEZDIN ADUT PROTIV MIDTJILANDA:

S danskim timovima bez poraza

Kada igra Zvezda, Danci su uvek dobrodo{li. Tradicija je jak adut u dvoboju na{eg najtrofejnijeg kluba sa Midtjilandom u tre}em kolu Lige Evrope, koji se igra u ~etvrtak (18.45) u Herningu.

Podatak koji mo`e da se iskoristi kao dodatna doza samopouzdawa - crveno-beli nikada do sada nisu do`iveli poraz od neke danske ekipe i svaki put su eliminisali predstavnika ove skandinavske zemqe kada bi im se na{ao na putu.

Istina, to se nije ba{ ~esto de{avalo, ali opet, nije ni zanemarqivo {to je Zvezda iza{la kao pobednik iz sva tri evropska dvoboja, a da nije izgubila nijedan od {est me~eva protiv ekipa iz dr`ave koja ima jak fudbalski pedigre.

U najsve`ijem se}awu su okr{aji sa Kopenhagenom, od pre dve godine u tre}em kolu kvalifikacija za L[, kada je srpski tim pro{ao daqe posle produ`etaka i nevi|ene penal-drame na "Parken stadionu". Prvi me~ u Beogradu je zavr{en 1:1 jer je Dancima poklowen penal, a u revan{u su sat vremena crveno-beli igrali i odoleli sa igra~em mawe (1:1). Kada je do{lo vreme da penali odlu~uju ko }e daqe, kao junak nad junacima pokazao se golman Milan Borjan. "Skinuo" je tri {uta sa bele ta~ke i odveo svoj tim u plej-of sa Jang bojsom. Posle su pali i [vajcarci, pa se Zvezda drugu godinu zaredom izborila da igra u grupnoj fazi Lige {ampiona.

Kao {to je Borjan izrastao u heroja protiv Kopenhagena, ta uloga je pripala legendarnom Nemawi Vidi}u u dvobojima sa Odenzeom, u prvom kolu Kupa UEFA, 2003. Posle remija u Danskoj (2:2, oba pogotka postigao @igi}), Zvezda je u revan{u brzo do{lo do velike prednosti od 3:1. Me|utim, igra~i Odensea se nisu predavali, uspeli su u drugom poluvremenu da iskoriste dve gre{ke doma}ina i da do|u do 3:3, rezultata za prolaz. I pro{li bi da nije bilo Vidi}evog skoka i "zakucavawa" glavom u 86. minutu za trijumf. To je bio wegov drugi pogodak na me~u posle kojeg je u transu otr~ao na "sever" da podeli radost sa navija~ima.

Danci su se prvi put upisali kao Zvezdine mu{terije 1985. u osmini finala Kupa pobednika kupova, poznatog takmi~ewa koje je ukinuto 1999. Crveno-beli su kao gosti remizirali sa Lingbijem, a u revan{u su dobili 3:1, golovima [ugara, Nikoli}a i \urovi}a.

N. R.

NE[TO [TO NA OVIM PROSTORIMA NIJE VI\ENO

Spektakularno otvarawe Svetskog prvenstva u boksu - Roj Xons Junior, Van Gog, Inna, Bikovi}...

AIBA Svetsko prvenstvo u boksu za mu{karce po~iwe 24. oktobra 2021. godine u 19:00 po lokalnom vremenu sve~anom ceremonijom otvarawa u [tark Areni u Beogradu.

Jedno od najspektakularnijih {ampionata u istoriji boksa. Doga|aj }e privu}i pa`wu ~itavog sveta, sa vi{e od 100 zemaqa u~esnica. Poznati bokseri sa svih kontinenata dolaze u Beograd da se takmi~e na najvi{em nivou i odrede najboqe od najboqih.

Organizatori obe}avaju nezaboravan doga|aj sa vrhunskim bokserskim zvezdama, me|unarodnim i lokalnim slavnim li~nostima i zvani~nicima. U ceremoniji }e u~estvovati legendarni boks {ampion i ambasador AIBA-e Roj Xons Junior, srpski glumac Milo{ Bikovi}, me|unarodni glumac Said Taghmaoui, dvostruki svetski {ampion AIBA-e Roberto Kamareqo i nema~ka bokserka Zeina Nassar.

Slavna rumunska peva~ica INNA, Dejan Petrovi} i Van Gog bend bi}e glavni akteri programa sve~ane ceremonije otvarawa Svetskog {ampionata u [tark Areni. Gledaoci }e u`ivati u nezaboravnim predstavama. Ono po ~emu }e ovaj 21. AIBA {ampionat sveta u boksu za mu{karce ostati zauvek u istoriji su i zna~ajne nov~ane nagrade koje }e po prvi put biti dodeqene osvaja~ima medaqa na turniru, nagradni fond je 2,6 miliona dolara.

SPORT

^etvrtak 10.21. decembar 2020. 31 ^etvrtak oktobar 2021.

ISKUSNI SRPSKI NAPADA^ NAPRAVIO IZNENA\UJU]U ODLUKU DA U 32. GODINI PRE\E U VESTERN JUNAJTED

Prijovi} do{ao u Australiju Crvena zvezda ga je `arko `elela pro{log leta; mesecima su qudi iz Qutice Bogdana obigravali oko Aleksandra Prijovi}a, koji je imao visoke finansijske zahteve, obezbe|en bogatim ugovorom sa Al Itihadom. Ipak, nakon raskida sa saudijskim velikanom o~ekivalo se da srpski napada~ nastavi karijeru na Starom kontinentu, me|utim fudbaler ro|en u Senkt Galenu odlu~io se za selidbu u Australiju.

Potezom da potpi{e za Vestern junajted u 32. godini `ivota, Aleksandar Prijovi} kao da je izgubio motivaciju i `equ da se ponovo dokazuje u vrhunskoj evropskoj konkurenciji.

Australijski klub osnovan je tek pre tri godine u predgra|u Melburna, u kome }e Prijoavi} `iveti narednih godina, s obzirom na to da je potpisao vi{egodi{wi ugovor.

U Vestern junajtedu kapiten }e mu biti Alesandro Dijamanti, biv{i reprezentativac Italije i fudbaler

Sportski vremeplov Prvi sportski ~etnik koji se izdvaja iznad svih bio je ~uveni fudbaler Crvene zvezde, prva ”Zvezdina zvezda” i istinska legenda srpskog fudbala Rajko Miti}. U pitawu je ~ovek ~ija ne samo neverovatna sportska karijera, no i ugled i ~ast predstavqaju temeq na kome je sa~iwena Crvena zvezda i uop{te srpski sport. Potpuno zaslu`eno, na{ najve}i stadion beogradska ”Marakana” nosi wegovo ime. Odigrao je 580 utakmica za Crvenu zvezdu, 11 godina je igrao za reprezentaciju, koju je predvodio na dva svetska prvenstva u Brazilu 1950. i [vajcarskoj 1954.

Pre rata, Rajko Miti} je zapo~eo svoju karijeru u beogradskom BSK-u, a tokom rata bio je ~etni~ki ilegalac u Beogradu pod komandom potpukovnika @arka Todorovi}a Valtera. Pod maskom fudbalera BSK-a tokom nekoliko prvenstvenih turnira u Nedi}evoj Srbiji, Miti} je imao razne zadatke, no najva`niji mu je bio da kao poznati fudbaler okupqa omladince i priprema ih za sveop{ti sprski ustanak protiv Nemaca koji se uveliko planirao. Dospeo je ~ak i do komandanta brigade beogradskih ~etni~kih ilegalaca, no ulazak trupa sovjetske Crvene armije na teritoriju okupirane Kraqevine Jugoslavije i wihovo zauzimawe Beograda iz osnova je promenilo sve {to se doga|alo u tada{woj okupiranoj Kraqevini Jugoslaviji.

Po ulasku partizana iza tenkova Crvene armije, Rajko Miti} je bio sre}an da je uspeo da sa~uva `ivu glavu tokom masovnih streqawa Beogra|ana i uglednih srpskih gra|ana od strane partizana. Razlog {to mu je `ivot bio po{te|en bio je wegov neprevazi|eni fudbalski talenat i potreba partizana i revolucionarnog re`ima da {to pre po~nu da se igraju fudbalske utakmice.Naime, po{to su za

klubova poput Vest Hema, Bolowe, Fjorentine, Votforda, Atalante…

„Vrlo sam sre}an {to sam do{ao u Australiju i jedva ~ekam da iskusim nove stvari igraju}i u novoj zemqi i takmi~arskom prvenstvu. Znam da ima mnogo kvaliteta u A ligi, mnogo dobrih fudbalera i mnogo dobrih timova i radujem se na{im susretima. Uveren sam da mogu golovima da pomognem timu da pobe|uje i mo`da napadne neku titulu u budu}nosti“, istakao je Prijovi} na predstavqawu.

Xon Aloizi, trener Vestern junajteda, ina~e nekada odli~an fudbaler i u evropskim okvirima (nastupao za Alaves, Osasunu, Portsmut…) odu{evqen je saznawem da }e sara|ivati sa nekada{wim reprezentativcem Srbije i fudbalerom poqske Legije, solunskog Paoka, Al Itihada… „Ono {to mi se dopada kod Aleksandra je {to stalno daje golove, bez obzira na to gde je igrao. Dopada mi se i wegova `eqa da nastavi tako u Vestern junajtedu“, naveo je Aloizi. S. G.

Ro|en u Holandiji, birao grb Srbije, a sada }e igrati sa majstorom Tadi}em Srpski fudbaler Mateja Milovanovi} potpisao je za Ajaks gde }e igrati sa kapitenom na{e reprezentacije Du{anom Tadi}em.

Mladi i talentovani fudbaler ro|en 2004. godine u Holandiji, a poreklom iz Srbije, potpisao je prvi profesionalni ugovor u karijeri.

Milovanovi} }e, nakon {to je igrao za mla|e selekcije Ajaksa, pre}i u prvi tim kluba ~iji je kapiten godinama Du{an Tadi}.

Talentovani Milovanovi} nosio je najpre dres reprezentacije Holandije, a bio je ~ak i kapiten tima. Ipak, zbog srpskog porekla rado je prihvatio poziv i prikqu~io se reprezentaciji Srbije.

Za nacionalni dres u selekciji U19 debitovao je na me~u protiv Rumunije.

SPORTSKI ^ETNICI:

Najvi{e ih je bilo u Zvezdi i svi su imali herojsku pro{lost

Rajko Miti}

dr Aleksandar Aca Obradovi}

Aleksandar Aca Nikoli}

Borislav Bora Stankovi}

partizane zvani~no igrali fudbaleri splitskog Hajduka koji su bili svojevrsna reprezentacija NOB-a jo{ od 1943. i wihovog kolektivnog prelaska na ostrvo Vis i pristupawa partizanima, po dolasku komunista na vlast u Beograd bilo je nemogu}e prebaciti ceo Hajduk iz Splita i slati ga da igra propagandne prijateqske utakmice mahom sa timovima isto~nog lagera i savezni~kih misija. No, s obzirom da se u Beogradu ve} oformilo dru{tvo najboqih beogradskih sportista od pre Drugog svetskog rata i studenata koji su ostali `ivi pod nazivom ”Crvena zvezda” u martu 1945. godine, Rajko Miti} je bio neophodan kako bi igrao te utakmice.Rajko Miti} se tada sporazumeo sa pripadnicima partizanske tajne policije OZNA da

nikada u javnosti ne pri~a o svojoj ~etni~koj pro{losti.

Drugi sportski ~etnik je uz Rajka Miti}a verovatno i najzna~ajnija li~nost u istoriji Crvene zvezde, ~ovek koji je tvorac svega onoga {to taj klub ~ini mitskim imenom srpskog i evropskog sporta, a koji, paradoksa radi, nikada nije igrao fudbal.

U pitawu je dr Aleksandar Aca Obradovi}, u Beogradu poznat pod nadimkom ”Dr O”. Dr Aca Obradovi} bio je ”alfa i omega” Crvene zvezde, prvi tehni~ki direktor, ~ovek koji se pitao za sve u funkcionisawu kluba, postavio wegove temeqe, i za~etnik ideje o izgradwi Marakane.

Dr Aca Obradovi} je rodom iz vaqevskog kraja, ta~nije iz Mionice, i proveo je tri godine u mio-

ni~kom ~etni~kom odredu. O tome je i sam Obradovi} govorio u svom intervjuu NIN-u 1994. godine: ”Za vreme rata bio sam u ~etnicima.

U Mionici kod Vaqeva, svi su, normalno, bili ~etnici”.

Dr Aca Obradovi} je tokom rata bio i uhap{en od strane Nemaca, skoro {est meseci je proveo u logoru za ~etnike na Bawici u Beogradu i umesto streqawa bio je poslat u logor najpre u Austriju, pa potom u Nema~ku. Me|utim, uspeo je da pobegne Nemcima iz vagona negde u Be~u i vrati se u Mionicu u svoj ~etni~ki odred gde je do~ekao kraj rata. Po{to je bio veoma uspe{an student medicine, vratio se da zavr{i fakultet, a streqawa su ga spasili nedostatak lekara i poznanstva me|u partizanima koji su svedo~ili o wegovoj borbi protiv Nemaca i odvo|ewa u logore. ”Dr O” je kao jedan od najboqih studenata medicine u Beogradu po diplomirawu dobio priliku da radi kao asistent, no on odlu~uje da se posveti Crvenoj zvezdi, u koju se u~lanio od prvog dana i koja mu je postala `ivot. On je od 1949. do 1966. obavqao funkciju tehni~kog direktora i uveo je revoluciju u sportski `ivot u Jugoslavijimnogim nesvakida{wim re{ewima kojima je pribegavao, poput skupqawa priloga beogradskih advokata i zanatlija (jedinog privatnog sektora koji je postojao u vreme komunizma) za dovo|ewe legendarnog golmana Crvene zvezde, Srbina iz Splita, Vladimira Beare.Zbog ogromnih uspeha Crvene zvezde i pribegavawa praksi koja se kosila sa komunisti~kim na~inom gledawa na svet fudbala i sporta, partija ga je 1966. godineizbacila iz Crvene zvezde, kada mu je bilo do`ivotno zabraweno da se bavi sportskim radom zbog stra{ne optu`be ”tehnomenaxerstva” u socijalisti~kom fudba-

lu. Kasnije je to preina~eno u vremenski ograni~enu suspenziju zbog koje je ”Dr O” emigrirao u Ameriku, da bi se kasnije vratio kao prvi ~ovek iz jugoslovenskog fudbala koji je zvani~no bio registrovan u FIFA kao fudbalski menaxer.

Slede}a dva sportska ~etnika dolaze tako|e iz redova Crvene zvezde, no ovog puta iz sveta ko{arke. I opet su u pitawu mo`da i najva`nije li~nosti ovog na{eg trofejnog sporta i tvorci ”jugoslovenskog ko{arka{kog ~uda”. Jedan je bio na{ najzna~ajniji trener, ko{arka{ki otac Du{ana Ivkovi}a, @eqka Obradovi}a, Bo`idara Maqkovi}a, Bogdana Tawevi}a i drugih— Aleksandar Aca Nikoli}, poznat i pod nadimkom ”Profesor” po kome nekada{wa hala ”Pionir” u Beogradu nosi ime. Drugi je Borislav Bora Stankovi}, tako|e biv{i ko{arka{ Crvene zvezde, trener i sportski radnik, najprepoznatqiviji po tome da je dugo godina bio na ~elu svetske ko{arka{ke federacije FIBA i najzaslu`niji za pribli`avawe evropske i ameri~ke ko{arke.

Obojica su kao ~etnici i ilegalci u okupiranom Beogradu bili istaknuti ~lanovi ~uvenog [taba 501 u okviru Jugoslovenske ravnogorske omladinske organizacije ”JURAO”. Bori Stankovi}u su zbog pripadnosti ~etni~kom pokretu i podr`avawa monarhije, partizani streqali oca 1945. godine.

I Bora Stankovi} i Profesor Nikoli} bili su izuzetno kulturni i obrazovani qudi. Bora Stankovi} je bio diplomirani veterinar, a profesor Nikoli} diplomirani pravnik, a kasnije i profesor Fakulteta za fizi~ku kulturu Beogradskog univerziteta. Obojica su tako|e ~lanovi ku}e slavnih svetske ko{arka{ke federacije FIBA. S. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 21. 10. 2021.

\okovi} progovorio da li se vakcinisao i da li ide na Australijan open Novak \okovi} je ponovo uzeo reket u ruke i krenuo da se priprema punom parom za ostatak sezone gde }e u~estvovati na mastersu u Parizu, Dejvis kupu i zavr{nom mastersu u Torinu, a istakao je i svoj stav o vakcinaciji i u~estvovawu na Australijan openu slede}e godine.

Jedna od glavnih tema u ovom trenutku jeste u~e{}e na Australijan openu sede}e godine zbog najave prvog ~oveka dr`ave Viktorija da niko ko ne bude bio vakcinisan ne}e mo}i da u~estvuje na turniru i tom prilikom se obratio i \okovi}u.

Novak je istakao da u ovom trenutku ne zna da li }e u~estvovati u Australiji. „Pratim situaciju oko Australije i koliko sam razumeo ko-

na~na odluka Vlade Australije bi}e za dve sedmice, zna~i to je prva ili druga nedeqa novembra. Ne verujem da }e se ne{to mnogo mewati uslovi u odnosu na ono {to ve} znamo. Kao {to je to bio slu~aj i ove godine, bi}e dosta nekih restrikcija. Ono {to sam ~uo od svog menaxera koji je u direktnom kontaktu sa qudima iz Federacije Australije jeste da oni pokua{vaju da poboq{aju uslove za sve. I za one koji su se vakcinisali i za one koji nisu“, istakao je \okovi} u razgovoru za „Blic„.

On je istakao i da je na ovogodi{wem turniru u Melburnu bilo mnogo problema zbog rigoroznih mera i da mnogi igra~i nisu zapamtili organizaciju po dobrom.

Zbog toga ima dilemu {ta da radi

Licemerje Rafe: Odbacivao jogu, sad je koristi i da prozove Novaka Novaka \okovi}a su mnogi gledali "ispod oka" kada je govorio o re`imu ishrane, jogi i psihologiji. Sada to mnogi primewuju, me|u wima, i Rafael Nadal.

Novak va`i za najfleksibilnijeg igra~a na ATP turu, izvodi i nemogu}e zahvaquju}i sposobnosti da se istegne do krajwih granica u proklizavawima.

Svojevremeno je u anketi vrhunskih tenisera i ozna~en kao najelasti~niji igra~, iz ugla kolega poput Danila Medvedeva, Dominika Tima, Andreja Rubqova, Denisa [apovalova, Matea Beretinija…

Posve}en je jogi i meditaciji, ali nije jedini. ^ak je inspirisao mnoge kolege i to su mnogi javno otkrili.

Jedan od najboqih igra~a svih vremena Roxer Federer tako|e primewuje ove tehnike, Andrea Petkovi} i Milo{ Raoni} su tako|e sledili Novaka, a Rafael Nadal je dugo imao otpor prema ovome.

I ba{ sada, kada je van terena zbog povrede stopala, „kraq {qake“ se posvetio jogi.

U posledwem intervjuu, otkrio je „kako upravqa emocijama na terenu“. Time je indirektno potka~io i Novaka \okovi}a, koji je letos izlivima besa u Tokiju izazvao veliku pa`wu i kritiku teniske javnosti. Nije mu uspevalo da obuzda revolt zbog lo{e igre, na {ta je i Rafa aludirao. „U mom slu~aju, radim jogu i meditaciju kako bih se istrenirao da kontroli{em svoje emocije u odlu~uju}im trenucima me~a. Kada podignem reket, uvek u|em na teren sa pozitivnim stavom. Va`no je biti siguran, ~ak i kada uslovi nisu idealni. Nikada nisam slomio reket u trenutku emocija, nikad se nisam pona{ao ludo. Nikada se ne `alim i ne odustajem. Ovo je moja filozofija sporta uop{te.

Tako da kad igram golf ili fudbal sa prijateqima iz zabave, uvek dajem sve od sebe“, rekao je Nadal.

naredne godine. „Nije nam dobro iskustvo bilo, Viktoru je, na primer, bilo ba{ te{ko. Mi smo imali taj karantin u kojem smo mogli da treniramo, ali ako ~ovek ne mo`e da trenira, onda…Ako ostanu takvi uslovi, mislim da }e mnogo igra~a ba{ dobro razmisliti da li }e i}i ili ne“, rekao j srpski teniser.

Nije mogao sa sigurno{}u da tvrdi da li }e i}i ili ne u Australiju. „U celoj ovoj {irini stvari, ja jo{ ne znam da li }u igrati u Melburnu. Ne znam koji }e mi biti raspored. Ima previ{e naga|awa. Mediji mnogo naga|aju i to mi je jako zasmetalo. Nisam se ogla{avao previ{e zato {to je svako pravio neke pretpostavke na osnovu onoga {to sam rekao pre godinu dana. Jedna te ista stvar se vrti i mnogo se pravi razdor u dru{tvu, ne samo u sportskom, nego u celom dru{tvu, izme|u onih koji su nevakcinisani i vakcinisani. I to je stvarno stra{no. Da smo mi spali na to da nekoga diskrimini{emo ako `eli da odlu~i za sebe ovako ili onako, da li ho}e ili ne}e da se vakcini{e. To je stvarno… Jako sam razo~aran dru{tvom svetskim u ovom trenutku i na~inu na koji mediji prenose i vr{e pritiske na sve qude. Ima previ{e nejasno}a, previ{e nekih informacija koje i nisu validne, pa se poka`u da jesu, pa nisu, dosta se sve mewa“, rekao je Novak.

Ponovio je da ne `eli da otkrije da li je vakcinisan ili ne i objasnio za{to. „Zauzimam stav koji zauzimam i uvek sam isto razmi{qao. Ne}u da otkrijem svoj status da li sam se vakcinisao ili ne. To je privatna stvar i po na{em zakonu ko god te pita, ti na neki na~in mo`e{ i da ga tereti{ za to {to te je pitao. To je neumereno pitawe. Previ{e qudi danas dopu{taju sebi takvu slobodu da pitaju stvari i da osu|uju ~oveka. [ta god ti da odgovori{: Jesam, nisam, mo`da, ne znam, razmi{qam” oni }e to da zloupotrebe“, rezigniran je \okovi}.

N. R.

SIJA]E "SRBIJA" U SUR^INU: Cena projekta je 257 miliona evra, nalazi}e se pet kilometara od aerodroma "Nikola Tesla"

Jo{ samo nekoliko administrativnih koraka deli nas od kamena temeqca novog nacionalnog fudbalskog stadiona.

Kada }e se "zabosti" prva lopata na jednom od poqa na teritoriji op{tine Sur~in, jo{ se ne zna, ali Ministarstvo gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture, kao i Urbanisti~ki zavod Beograda u ponedeqak su javno prezentovali budu}i izgled stadiona, kao i kompletnu dokumentaciju prostornog plana i strate{ku procenu uticaja podru~ja posebne namene stadiona na `ivotnu sredinu.

Obimna dokumentacija, kao i javna prezentacija do detaqa su opisali lokaciju, izgled budu}eg stadiona, cenu ovog projekta, kao i potencijalnu sportsku, kulturnu, umetni~ku i edukativnu "eksploataciju" objekta, kojim bi Srbija trebalo da se ponosi i ~ija je ukupna cena izgradwe procewena na 257 miliona evra.

Javnu prezentaciju je u Gradskoj upravi grada Beograda odr`ao Bo`idar Bojovi} iz Urbanisti~kog zavoda Beograda.

- Budu}i stadion }e se nalaziti na delu gradske op{tine Sur~in, na delu Sur~inskog poqa, isto~no od dr`avnog puta, kod Obilaznice Beograd, izme|u petqe Sur~in-jug i petqe Ostru`nica. Na ukupno 114 hektara dr`avnog zemqi{ta gradi}e se jedan od najmodernijih stadiona, iz takozvane Kategorije ~etiri, koju je odredila UEFA, a objekat }e morati da ispuni veoma precizne i stroge standarde ove organizacije i FIFA - rekao je Bojovi}.

Budu}i stadion koji }e se verovatno zvati "Srbija", u kojem }e biti fudbalska akademija, tr`ni centar, verovatno i muzej Fudbalskog saveza Srbije, bi}e jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope. Kada bude bio izgra|en, verovatno do 2025. godine, na{a ku}a fudbala }e mo}i da ga kandiduje za doma}instvo nekog od velikih klupskih takmi~ewa, kao {to su finale Lige {ampiona, Lige Evrope, Lige konferencija ili Superkupa Evrope. Budu}i stadion je udaqen, ju`no, oko pet kilometara od aerodroma "Nikola Tesla", a prethodnim urbanisti~kim re{ewima }e sa centrom Beograda i Obrenovcem biti povezan `elezni~kom prugom Linije 4 "Beogradskog voza".

Sada, kada se skoro sve vidi na preciznim urbanisti~kim planovima, ~eka se jo{ samo odluka o po~etku radova na budu}em Nacionalnom stadionu. Do tada }e, pre svih, fudbalska reprezentacija da se "{vercuje" na stadionima "Rajko Miti}" i Partizana, jer UEFA nekako jo{ gleda kroz prste kada na{im klubovima i Fudbalskom savezu Srbije izdaje dozvole za igrawe fudbalskih me~eva na wima, jer oni odavno ne ispuwavaju uslove za to.

S. G.

MUSLIN PECNUO PIKSIJA: Igre nisu na nivou kvaliteta igra~a Biv{i selektor Srbije Slavoqub Muslin ocenio je rezultate i igru "Orlova", pod dirigentskom palicom Dragana Stojkovi}a Piksija.

Muslin smatra da je va`na ~iwenica da su "Orlovi" stigli do {est bodova, protiv Azerbejxana i Luksmburga, ali je dodao da je igra mogla biti boqa.

- Igre nisu bile mo`da na nivou kvaliteta igra~a, ali to su utakmice u kojima treba uzeti bodove i plasirati se na Mundijal. Igra je u drugom planu, rezultat je va`an - ocenio je Muslin, pa je potom izneo o~ekivawa od gostovawa u Portugalu koje }e odlu~iti prvo mesto u okviru grupe A kvalifikacija za Mundijal.

Rezultati su tu, igra mo`e da bude boqa - Muslin o Piksijevoj Srbiji - Videv{i zbivawa u prvom poluvremen utakmice u Beogradu niko nije bio optimista. Me|utim u drugom poluvremenu smo stigli prednost Portugalije i izjedna~ili na 2:2. Ne znam kakav }e da bude rezultat Portugalije protiv Irske, ali mo`da je i dobro {to moramo da idemo na pobedu. U fudbalu je sve mogu}e - dodao je Slavoqub Muslin.

Podsetimo, pod wegovim kormilom Srbija je uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo u Rusiji, ali je nacionalni tim na tom {ampionatu kao selektor predvodio Mladen Krstaji}.