Srpski glas 22. avgust

Tema nedeqe:

Srbi u svetu: Dijaspora sve vi{e kupuje nekretnine u Srbiji

Putopis: Bodrum u Turskoj –mesto gde i Grci letuju

nedeqe:

Strana 11

Strana 20

Strane 4 i 5

Scenario se ponavqa - previ{e

li~i na koronu

Svetska zdravstvena organizacija preporu~ila je zemqama pogo|enim majmunskim bogiwama da pokrenu planove vakcinacije u zonama gde su se slu~ajevi zaraze pojavili. Kako navodi SZO, generalni direktor te me|unarodne organizacije se slo`io sa savetima Komiteta za hitne slu~ajeve Me|unarodnog zdravstvenog pravilnika i ocenio da porast broja zara`enih virusom majmunskih bogiwa u Kongu i u sve ve}em broju zemaqa u Africi, ukqu~uju}i Burundi, Keniju, Ruandu i Ugandu predstavqa vanrednu situaciju za javno zdravqe od me|unarodnog zna~aja.

Ta ~iwenica podstakla je SZO da pro{le nedeqe proglasi globalnu vanrednu zdravstvenu situaciju, {to je najvi{i nivo zdravstvene uzbune.

Sekretarijat SZO je predstavio pregled globalne epidemiolo{ke situacije mpoksa, nagla{avaju}i da tokom prvih {est meseci 2024. godine 1.854 potvr|ena slu~aja mipoksa koje su prijavile dr`ave ~lanice u Afri~kom regionu SZO ~ini 36 odsto slu~ajeva u svetu.

Od ovih potvr|enih slu~ajeva u afri~kom regionu SZO 2024. godine, 95 odsto je prijavqeno u Demokratskoj Republici Kongo, u kojoj se bele`i porast slu~ajeva mpoksa sa vi{e od 15.000 klini~ki kompatibilnih slu~ajeva i vi{e od 500 smrtnih slu~ajeva, ~ime je ve} prema{en broj obolelih u toj zemqi u 2023. godini.

Od jula 2024. godine slu~ajevi mpoksa otkriveni su u jo{ ~etiri zemqe u susedstvu Konga, koje ranije nisu prijavqivale slu~ajeve ove zaraze a to su Burundi, Kenija, Ruanda i Uganda.

Prema podacima Agencije za zdravqe afri~kog regiona SZO, u Africi je zabele`eno 18.737 slu~ajeva za koje se sumwa da su oboleli od mpoks.

SZO je afri~kim zemqama preporu~ila da pokrenu planove za ja~awe aktivnosti vezane za vakcinaciju protiv majmunskih bogiwa u zonama gde su evidentirani slu~ajevi, kao i vakcinaciju osoba sa pove}anim rizikom od infekcije.

Za{titu u prevoznim sredstvima kao i onu prekograni~nu trebalo bi, kako navode, sprovesti bez pribegavawa regionalnim restrikcijama o putovawima i trgovini koje bi imale nepotreban uticaj na lokalne, regionalne i nacionalne privrede.

SZO je pozvala zemqe pogo|ewe virusom da uspostave ili oja~aju koordinaciju u slu~aju hitnih intervencija na nacionalnom i lokalnom nivou, da poja~aju nadzor bolesti i raznih sojeva, uz zahtev da ih prijavquju na nedeqnoj bazi.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

PATRIJARH PORFIRIJE U MANASTIRU

KRKA: Slu`io liturgiju za Preobra`ewe

Da mir imamo sa Bogom, da mir imamo u sebi i u svojim u porodicama, da ima mira u kom{iluku, da ima mira uop{te me|u qudima, naveo je poglavar SPC

Patrijarh srpski Porfirije slu`io je danas svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Krka povodom praznika Preobra`ewa Gospodweg.

On je poru~io da su mir i qubav osnovni principi `ivota u Hristu i naglasio zna~aj preobra`aja ~oveka iznutra, koji vodi ka istinskoj duhovnoj obnovi i skladu sa Bo`jom tvorevinom.

"Bez mira suvi{no je i, da ne ka`emo, bezumno govoriti o bilo ~emu, a mir je uvek dar Bo`ji. Mir se daje onome ko je otvoren za re~ Bo`ju, za re~ Hristovu. Onda kada razumemo re~ Hristovu sve u na{em `ivotu po~iwe da biva u skladu sa wegovom re~ju", rekao je patrijarh u besedi.

Ako smo, istakao je, na stranputici, ako smo daleko od sebe, od svojih bli`wih, ako smo daleko od Boga, kada poslu{amo re~ Hristovu i unesemo je u svoj `ivot i ona po~ne da biva na{ zakon, mi se preobra`avamo polako, korak po korak, uskla|ujemo se sa Bogom, uskla|ujemo se sa sobom, a onda tako uskla|eni po~iwemo da `ivimo sa svim {to je

tvorevina Bo`ja, u skladu sa qudima koji su oko nas i koje susre}emo, ali i u skladu sa ~itavom tvorevinom Bo`jom, u skladu sa prirodom.

"Bra}o i sestre, u radosti smo se sabrali u ovoj velikoj pravoslavnoj svetiwi, u manastiru Krki, u predivnom krajoliku, u tvorevini Bo`joj koja svedo~i o Wemu, Jednom u Trojici Bogu, Ocu i Sinu i Svetom Duhu", naveo je patrijarh.

On je dodao da smo se "sabrali u radosti bezobalnoj, neopisivoj i nadumnoj, da se molimo za mir u svetu, da se molimo za mir u du{i na{oj, u du{i svakog od nas ponaosob".

"Sabrali smo se na ovom svetom mestu na kojem vekovima postoji ova na{a svetiwa u kojoj se sabiraju pravoslavni Srbi iz Dalmacije i iz svih krajeva sveta, da se molimo za mir, da mir imamo sa Bogom, da mir imamo u sebi i u svojim u porodicama, da ima mira u kom{iluku, da ima

mira uop{te me|u qudima. Bez mira je suvi{no i, da ne ka`em, bezumno govoriti o bilo ~emu", istakao je poglavar SPC. Naglasio je i da je mir uvek dar Bo`ji, navedeno je na portalu SPC.

"I evo nas ovde na praznik Preobra`ewa, koji nas poziva da razumemo da ni{ta u na{em `ivotu ne zavisi od onog {to je spoqa, tj. primarno od onog {to je spoqa. Tek kad se iznutra preobra`avamo, preobra`ava}emo i ono {to je spoqa. Preobra`avaju}i sebe, preobra`avamo ono {to je oko nas, preobra`avamo svet. Zato neka bi Gospod dao da ova ki{a koja nam je preko potrebna bude blagoslov Bo`ji za nas, kao i nauk da uzrastamo u veri u Hrista, u qubavi u wega, u nadi u wega, kako bismo se neprestano i uvek preobra`avali postaju}i boqi i uzrastaju}i u vrlini da bi onda i oko nas sve bilo boqe. Neka ste blagosloveni i sre}an vam praznik!".

Da~i}: Ramovi} ubijen u okr{aju sa policijom, odbio da se preda, pucao na pripadnike MUP

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je vehabija Senad Ramovi} Becan ubijen u okr{aju sa policijom u selu Hotkovo kod Novog Pazara i istakao da je Ramovi} odbio da se preda prilikom hap{ewa i ispalio tri-~etiri hica na pripadnike MUP-a.

„To je bila zajedni~ka akcija BIA, MUP i Vi{eg javnog tu`ila{tva u Novom Pazaru, rekao je Da~i} za TV Prva, javqa Tawug. Da~i} je naveo da je akcija izvedena u selu Hotkovo, odakle je Ramovi}, ali da on nije bio u svojoj ku}i, ve} je prona|en u ku}i koja je nekoliko stotina metara od wegove ku}e, a koja je vlasni{tvo wegovog zeta Aldina Bir~ovi}a, kriminalca iz Novog Pazara koji se trenutno nalazi na odslu`ewu zatvorske kazne u Ni{u.

„Prilikom hap{ewa (Ramovi}) je pru`io otpor, pucao je na policiju, ispalio je tri-~etiri hica i pripadnici Specijalne antiteroristi~ke jedinice su ga likvidirali“, rekao je Da~i}.

Naveo da je Ramovi} bio u bekstvu posle teroristi~kog napada na `adarma ispred ambsade Izraela u Beogradu koji je u junu izveo Milo{ @ujovi}, da su podnete krivi~ne prijave protiv wega i da je bio pobegao na teritoriju AP KiM. Da~i} je podsetio da je Ramovi} jo{ 2007. godine bio osu|en na dvogodi{wu kaznu zatvora zbog krivi~nog dela terorizam i da je odgirao kqu~nu ulogu u radikalizovawu @ujovi}a, koji je 29. juna

po~inio teroristi~ki akt u Beogradu, ali i drugih osoba, kao {to je Lazar Berber iz Sombora, koji je nedavno tako|e uhap{en u zajedni~koj akciji BIA, MUP i Tu`ila{tva za organizovani kriminal zbog postojawa osnovane sumwe da priprema izvr{ewe teroristi~kog akta. „Ovo je na neki na~in nastavak svakodnevnih akcija koje smo imali posle teroristi~kog akta ovde u Beogradu, sagledavaju}i pokret vehabija i opasnost koja postoji“, rekao je Da~i}.

PO@ARI I POPLAVE NA SEVERU GR^KE Krf pod vodom i bez struje

Vremenske prilike i daqe ne idu naruku Gr~koj. Posledwih nedequ dana, posebno Atika, pro{la su kroz katastrofalne po`are prouzrokovane visokom temperaturom i jakim vetrom, a sada je stiglo nevreme i udari gromova, koji ponovo izazivaju vatrenu stihiju, ali i poplave. Meteorolozi upozoravaju na uraganski vetar i velike koli~ine padavina koje se o~ekuju do sutra. Pod vodom je ve} Krf koji je ostao bez struje, problema ima u Solunu, Janini, Kozanima... Bujice teku gradskim ulicama, ote`an je saobra}aj, automobili u vodi, muwe bez prestanka paraju nebo. Za 24 sata na severu zemqe zabele`eno je devet hiqada muwa i udara groma. Od preko 44 po`ara, koji su izbili u samo u jednom danu, deset je izazvao grom, zbog ~ega su jake vatrogasne snage preba~ene u oblasti oko Janine, Kozana, Soluna, isto~nog dela Jonskog mora i Halkidikija. Po`ar koji je izbio u turisti~koj zoni Plaka Litohori je lokalizovan uz velike napore. Me{tani i veliki broj turista su na vreme preko kriznog broja 112 SMS porukom na vreme upozoreni da napuste ugro`eno podru~je i evakui{u se prema Kateriniju i Leptokariju. Me|utim, situacija je u toj oblasti, prakti~no u celoj severnoj Gr~koj i daqe kriti~na, na snazi je `uta, tre}a kategorija opasnosti od izbijawa po`ara. Nevreme koje se posle nezapam}enih vru}ina sru~ilo na severnu polovinu zemqe, a re~ je o najtoplijem letu od kako se bele`e vremenski parametri, nastavqa da stvara velike probleme, jer udari groma lako zapale suvu travu i rastiwe. Zato po`ari nekontrolisano izbijaju na razli~itim mestima. Katastrofalni po`ar na Atici, koji je zahvatio i severne delove Atine, pretvorio je u zgari{te hiqade hektara obradivih povr{ina, izgorelo je 108 ku}a, ali na sre}u nije bilo qudskih `rtava. Specijalne ekipe obilaze uni{tene domove, jer je vlada obe}ala brzu kompenzaciju u vrednosti od 5.000 do 10.000 evra. Policijske ekipe koliko je to mogu}e poku{avaju da spre~e talas kra|a koji je usledio ~im je vatra utihnula. Uhap{eno je vi{e lica, uglavnom Roma, koji u grupama sa zgari{ta kupe sve {to nije progutala vatra, posebno metal, {ipke iz armature... Razmere {tete su ogromne jer je re~ o oblasti sa velikim brojem staklenika iz kojih sti`e povr}e na atinske pijace. Nesta{ica se ve} prime}uje, cene su porasle za 20 odsto, o~ajni su poqoprivrednici, ali i Atiwani. Qudski faktor je ipak i ovog puta jedan od osnovnih uzroka katastrofalnog po`ara na Atici. Uhap{en je 80-godi{wi penzioner koji je, kako se ispostavilo, na tri lokacije iz automobila bacao zapaqiv materijal i prouzrokovao vatru i koji prema istrazi nije registrovan kao lice sa psihi~kim problemima. O~ekuje se da mu sutra bude izre~ena presuda, a predvi|ena kazna je vi{e desetina hiqada evra, ali i do 20 godina zatvora, {to je u wegovom slu~aju neprimenqivo. Podsetimo da su po`ar u ju`nom atinskom predgra|u Glifada, koji je momentalno lokalizovan, ali koji je mogao da bude dramati~an, podmetnula dva maloletnika koja su ka`wena sa po 5.000 evra. Opasan po`ar koji je nedavno izbio u isto~nom predgra|u Atine izazvao je profesor u penziji. Od po~etka godine preko 40 po`ara su namerno izazvani, mada je i veliki broj onih koji su posledica qudske nepa`we.

Kraj nevoqama se ne vidi jer ve} od sredine ove nedeqe se vra}aju visoke temperature i jaki vetrovi, zbog ~ega je ve} sada stepen pripravnosti podignut na Rodosu i Kritu.

IDENTIFIKOVANA OSOBA KOJA JE SLALA PRETE]E PORUKE SRPSKIM AMBASADAMA I KONZULATIMA: Trenutno

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je, u vezi sa prete}im porukama koje su, putem mejla, dobili Aerodrom Beograd, na{e ambasade i konzulati u Austriji i Nema~koj, i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, da je MUP Srbije dobilo zvani~nu informaciju da je re~ o licu Denisu Krasni}iju iz [vajcarske, ~iji su roditeqi sa Kosova i Metohije. “U vezi sa prete}im porukama koje su, putem mejla, dobili Aerodrom Beograd, na{e ambasade i konzulati u Austriji i Nema~koj, i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Ministarstvo unutra{wih poslova je dobilo zvani~nu informaciju od Nema~ke i [vajcarske da je re~ o licu Denisu Krasni}iju (1998), iz [vajcarske, ~iji su roditeqi sa Kosova i Metohije“, saop{teno je. Kako se navodi u saop{tewu MUP, lice se trenutno nalazi na Kosovu i Metohiji, i izdat je nalog da se po povratku u [vajcarsku odmah javi u policiju.

Protesti protiv "Rio Tinta" odr`ani u tri grada Srbije

U gradu na Limu gra|ani su uprili~ili protestnu vo`wu pod sloganom "Ne}ete kopati"

Protesti protiv projekta "Jadar" i kompanije "Rio Tinto" odr`ani su u Prijepoqu, Vaqevu i Ivawici.

U gradu na Limu gra|ani su uprili~ili protestnu vo`wu pod sloganom "Ne}ete kopati", kada je kolona automobila sa zastavama Srbije krenula od mesta iznad manastira Mile{eva, daqe prijepoqskim ulicama.

Protesti su prethodnih dana odr`avani u gradovima {irom Srbije, odakle su okupqeni zatra`ili da se zakonom trajno za-

brane geolo{ka istra`ivawa i eksploatacija litijuma u zemqi. Najve}i protest pod nazivom "Rudnika ne}e biti" protiv

rudarewa litijuma odr`an je 10. avgusta na Terazijama u Beogradu u organizaciji ekolo{kih udru`ewa.

Megan Markl tokom posete

Kolumbiji nosila nakit i ode}u od oko 100.000 evra

Vojvotkiwa od Saseksa Megan Markl nosila je tokom ~etvorodnevne posete Kolumbiji sa suprugom britanskim princem Harijem nakit i ode}u u vrednosti od vi{e od 90.000 funti (105.000 evra).

Zna~ajno je da napomenuti da ta cifra ne ukqu~uje wen vereni~ki prsten od 140.000 funti (164.000 evra), prenosi Dejli mejl.

Megan se pobrinula da wena garderoba bude elegantna tokom

Amerikanac Luk Ejkins sko~io je iz aviona sa visine od 7.600 metara bez padobrana ili „odela sa krilima” i postao prvi padobranac koji je bezbedno sleteo u mre`u ra{irenu na tlu.

Ejkins, koji je ranije radio kao kaskader na filmovima, spremao je svoj opasni poduhvat godinu i po dana, prenela je agencija AFP. Tokom slobodnog pada on je dostigao brzinu od ~ak 193 kilometra na sat, a skok je izveden sino} u dolini Simi u Kaliforniji. Televizija Foks je prenosila dvominutni skok u`ivo, a specijalna emisija o tom poduhvatu je trajala sat vremena.

„Obratite pa`wu na nauku i matematiku iza ovog skoka. I pokaza}emo vam {ta je mogu}e”, izja-

posete Kolumbiji pro{le sedmice, a odavno je poznato da ona favorizuje ekskluzivne i skupe dizajnere.

Vojvotkiwa od Saseksa (43) koja `ivi sa suprugom i wihovo dvoje dece, princom Ar~ijem (5) i princezom Lilibet (3), u ku}i u Montesitu u Kaliforniji, vrednoj 14 miliona dolara, pridru`ila se princu Hariju na ~etvorodnevnoj turneji po Kolumbiji tokom koje su prisustvovali nastupu kolumbijskih narodnih plesa~a u Bogoti i banketima i posetili {kolu.

Megan je nosila skupoceni nakit, koji je ukqu~ivao sat "kartije" princeze Dajane vredan 17.800 funti i narukvicu ameri~ke dizajnerke Loren [varc koja ko{ta 15.000 funti.

vio je neposredno pre poletawa Ejtkins (42), koji u Va{ingtonu dr`i {kolu padobranstva, a tako|e ima dozvolu za pilotirawe avionom i helikopterom. Nakon {to je bezbedno pao u mre`u, Ejtkins je izjavio: „Ovo je neverovatno, ja gotovo da lebdim. Ne mogu ~ak ni da izgovorim ono {to `elim da ka`em. Sve

ovo {to se dogodilo je sjajno. On je dosad izveo ukupno 18.000 skokova sa padobranom, a u 30 navrata je morao da upotrebi rezervni padobran”. Ejtkins je tre}a generacija padobranaca u svojoj porodici, po{to je wegov deda nakon {to se vratio iz Drugog svetskog rata osnovao {kolu padobranstva.

Protest u Vaqevu

TEORIJA "VELIKE ZAMENE"

Kako se mewalo stanovni{tvo Evrope od devedesetih do danas

Me|unarodni monetarni front (MMF) procewuje da je skoro 25 miliona isto~nih Evropqana odselilo izme|u 1990. i 2015. godine, {to je vi{e od ukupnog broja stanovnika ^e{ke i Ma|arske

Svetska populacija je porasla izme|u 1990. i 2023. godine za vi{e od 50 odsto, ali porast broja qudi nije podjednako zabele`en u svim dr`avama.

Zapadnoevropske dr`ave su zabele`ile zna~ajan rast stanovni{tva, ~ak i kada je stopa nataliteta opala, {to ukazuje na migraciju u regionu, pi{e portal "Zirohex". Turska (+56 odsto) i Irska (+48 posto) su zabele`ile najve}i rast me|u zemqama sa vi{e od milion qudi.

S druge strane, Rusija i nekoliko zemaqa biv{eg sovjetskog bloka sada imaju mawe qudi nego 1990. godine, kada je pao Berlinski zid.

Balkanske zemqe su tako|e zabele`ile pad stanovni{tva, nakon talasa emigracije posle gra|anskog rata u biv{oj Jugoslaviji.

Da li se iza jedne od najrasprostrawenijih "teorija zavere" krije ne{to vi{e nego {to se na prvi pogled ~ini?

Migranti na brodu poku{avaju da do|u do Engleske. Pristalice "teorije velike zamene" veruju da su dr`ave koje primaju veliki broj imigranta deo plana da lokalno stanovni{tvo zameni strancima "Teorija velike zamene", ~ije pristalice tvrde da globalne elite `ele da "zamene" autohtono belo stanovni{tvo imigrantima iz drugih delova sveta, posledwih godina je sve popularnija. Me|utim, jedan dokument Ujediwenih nacija od pre skoro ~etvrt veka baca malo druga~ije svetlo na tu "teoriju zavere".

U dokumentu pod nazivom "Zamena stanovni{tva pomo}u migracija: Da li je to re{ewe za opadawe i starewe stanovni{tva?", koji je Odeqewe za ekonomska i socijalna pitawa Sekretarijata UN objavilo u martu 2000. godine, upravo se migracije predstavqaju kao re{ewe za taj problem.

Studija UN pokriva osam dr`ava i dva regiona: Francusku, Nema~ku, Italiju, Japan, Ju`nu Koreju, Rusku Federaciju, Ujediweno Kraqevstvo, SAD, Evropu i Evropsku uniju. Stopa fertiliteta u tim zemqama je sredinom 20. veka bila zna~ajno iznad stope neophodne za prostu reprodukciju (2,1), da bi u drugoj polovini stole}a zabele`ila osetan pad i do po~etka novog milenijuma pala na svega 1,42 u Evropi, 1,35 u Rusiji i (ne{to boqih) 1,99 u SAD.

S obzirom da opadaju}e stope fertiliteta nije mogu}e "preokrenuti" dovoqno brzo – u narednih dvadesetak godina –kako bi se spre~ile negativne dru{tvene i ekonomske posledice, u dokumentu se navodi da bi "me|unarodne migracije" stanovni{tva mogle da budu "od kqu~nog zna~aja u suo~avawu sa opadawem broja stanovnika i starewem populacije" u kra}em i sredwem roku.

Iako imigracija u ekonomski razvijene zemqe nije ni{ta novo – SAD se, na kraju krajeva, ~esto i nazivaju "zemqom imigranata", dok su dr`ave Zapadne Evrope svoja vrata za strane radnike otvorile jo{ sredinom pro{log veka – broj novoprido{lih migranata zna~ajno je pove}an u prve dve i po decenije 21. veka, a udeo stanovni{tva imigrantskog porekla u zapadnim zemqama je u konstantnom porastu.

Prema podacima Ujediwenih nacija iz 2019, oko 12,7 odsto stanovnika Evrope

i Severne Amerike ro|eno je van zemqe prebivali{ta. U zemqama poput [vajcarske, Kanade, [vedske i Luksemburga taj procenat je iznad 20 odsto, dok je u Nema~koj, Belgiji, Irskoj i Austriji izme|u 15 i 20 odsto.

Kada je re~ o apsolutnim brojkama, u EU dominira Nema~ka, sa oko 15 miliona stanovnika ro|enih u inostranstvu. Wu prate Francuska (8,6 miliona), [panija (7,3) i Italija (6,1). Prema procenama iz 2022, u SAD `ivi oko 46 miliona qudi ro|enih u inostranstvu.

"VELIKA ZAMENA": TEORIJA

ZAVERE ILI NE[TO VI[E?

Pristalice "teorije velike zamene" veruju da su dr`ave koje primaju veliki broj imigranta, pre svega iz zemaqa sa ve}inski muslimanskim ili nebelim stanovni{tvom, deo plana da lokalno (belo) stanovni{tvo i wihova kultura – ali i politi~ka mo} – zameni strancima.

"Teorija velike zamene" poti~e iz intelektualne tradicije francuskog konzervativizma. Pojedini mediji povezali su je sa Morisom Bareom, piscem i filozofom koji je pisao krajem 19. i po~etkom 20. veka, iako on nikada nije koristio termin "velika zamena".

"Ime Francuske bi moglo da pre`ivi. Poseban karakter na{e zemqe bi, me|utim, bio uni{ten, a narod u na{e ime i na na{oj teritoriji bi krenuo ka sudbinama suprotnim sudbinama i potrebama na{e zemqe i na{ih mrtvih", pisao je svojevremeno Bare u francuskom lisu "@urnal".

Teorija je popularizovana nakon {to je 1971. godine objavqen distopijski roman "Kamp svetaca" (Le Camp des Saints) francuskog pisca @ana Raspaja, u kom se opisuje uni{tewe Francuske i zapadnog sveta kao posledica masovnih migracija iz zemaqa tre}eg sveta. Iako je Raspajov roman u prvi mah dobio uglavnom pozitivne kritike, on je vremenom nai{ao na o{tre kritike i `igosan je kao "rasisti~ki".

"Velika zamena" se vratila u francuski politi~ki diskurs po~etkom druge decenije 21. veka, nakon {to je filozof i kwi`evni kriti~ar Reno Kami 2011. godine objavio istoimenu kwigu (Le Grand Remplacement). On je demografske promene u Francuskoj i drugim zapadnim zemqama nazvao "genocidom kroz zamenu".

NA UDARU KRITI^ARA

Kriti~ari "velike zamene" je, s druge strane, odbacuju kao teoriju zavere, tvrde}i da masovne migracije nisu ni{ta novo, kao i da se iza najnovijih talasa ne

Luksemburg je zabele`io najve}i rast u celini u iznosu od 74 odsto, dok je Moldavija ozna~ena kao dr`ava sa najve}im padom broja stanovni{tva sa ~ak 31 odsto. Me|unarodni monetarni front (MMF) procewuje da se skoro 25 miliona isto~nih Evropqana odselilo izme|u 1990. i 2015. godine, {to je vi{e od ukupnog broja stanovnika ^e{ke i Ma|arske. Wihova analiza je pokazala da zemqe sa, kako se navodi, mawe efikasnom vladavinom prava i slabijim institucijama, imaju najvi{e stope emigracije, obi~no me|u obrazovanim i kvalifikovanim radnicima. I iako emigranti {aqu devize ku}i, novac dobijen iz inostranstva je ma~ sa dve o{trice. MMF ka`e da su, dok su investicije i potro{wa porasle u isto~noj Evropi, vrednosti valuta su tako|e porasle, ali tako smawile konkurentnost izvoza.

Mapa Evrope, zelenom bojom je ozna~en porast stanovni{tva, a pad crvenom bojom, na osnovu podataka UN iz 2024. godine

krije nikakav "skriveni plan zlonamernih elita", ve} da je re~ o fenomenu za koji su odgovorni razli~iti dru{tveni i ekonomski faktori.

Me|utim, oni ne uspevaju da na adekvatan na~in objasne za{to pojedine zapadne zemqe dopu{taju ulazak daleko vi{e imigranata nego {to mogu da apsorbuju na adekvatan na~in, poput Nema~ke tokom migrantske krize 2015, ali i SAD tokom posledwih nekoliko godina - procewuje se da je tokom posledwe dve godine u SAD u{lo vi{e imigranata nego u bilo koje druge dve godine u istoriji. Iako su vode}i mediji, ali i mnogi politi~ari i akademici teoriju odbacili kao "rasisti~ku" i "ksenofobi~nu",

wena popularnost je posledwih godina u konstantnom porastu, a o problemima sa imigracijom danas govori veliki broj politi~ara, novinara i javnih li~nosti poput francuskih politi~ara Marin le Pen, Erika Zemura, popularnog ameri~kog voditeqa Takera Karlsona, pa ~ak i nekada{weg ameri~kog predsednika Donalda Trampa i premijera Ma|arske Viktora Orbana.

U segmentu iz septembra 2021, tada jo{ uvek na "Foks wuzu", Karlson je rekao da je ameri~ka grani~na politika osmi{qena da "promeni rasnu strukturu zemqe", kao i da se to naziva "velikom zamenom", koja za ciq ima da Amerikance zameni "poslu{nijim qudima iz dalekih zemaqa".

TEMA NEDEQE/PLANETA

TEORIJA "VELIKE ZAMENE"

Liberalni mediji i politi~ki komentatori u SAD naj~e{}e okrivquju upravo Karlsona za popularizaciju "teorije velike zamene", koja je posledwih godina postala sve prihva}enija na ameri~koj desnici. Prema rezultatima istra`ivawa Aso{ijejted presa iz decembra 2021, oko polovina registrovanih republikanaca "u odre|enoj meri veruje" da postoji plan da se qudi ro|eni u SAD "zamene" imigrantima. Zanimqivo je, me|utim, da se sa tom tvrdwom sla`e i oko ~etvrtina demokrata, dok je u celokupnoj populaciji to slu~aj sa oko 30 odsto ispitanika.

U

Rezultati istra`ivawa u do-

movini "teorije velike zamene", Francuskoj, koje je 2017. sprovela fondacija "@an @or", jo{ su upadqiviji: naime, ~ak 48 odsto Francuza se slo`ilo sa tvrdwom da je imigracija "politi~ki projekat zamene jedne civilizacije drugom, namerno organizovan od strane politi~kih, intelektualnih i medijskih elita".

Uspon teorije "velike zamene" mo`e se pripisati i sve rasprostrawenijim nezadovoqstvom {irih narodnih masa u Evropi i Severnoj Americi imigrantskoj politici svojih vlada, kao i nemogu}nosti (ili nevoqnosti) vladaju}ih klasa da se suo~e sa problemima koje donose masovne migracije.

[paniji rekordan broj migranata, pozivi da se proglasi "vanredna situacija"

Izme|u januara i avgusta 2024. pristiglo je 66,2 odsto vi{e nelegalnih migranata nego u istom periodu prethodne godine

Nelegalne migracije u [paniju dostigle su rekordne nivoe u prve dve nedeqe avgusta, kada je na obale Pirinejskog poluostrva pristiglo 1.033 qudi, u odnosu na 1.698 osoba u prethodnom mesecu, navodi se u novom izve{taju {panskog Ministarstva unutra{wih poslova.

Obe brojke su mnogo ve}e u odnosu na broj nelegalnih migracija iz prethodnih meseci teku}e godine, a "veliki" broj migranata dolazi iz Mauritanije i regiona Sahela.

U tom periodu, nelegalne migracije na Kanarska ostrva porasle su za 126 odsto, a u severnoafri~koj {panskoj enklavi Seuta za 143 odsto.

To predstavqa nastavak trenda koji se mogao zapaziti od po~etka godine, budu}i da je u periodu izme|u januara i avgusta u [paniju pristiglo 31.155 nelegalnih migranata, odnosno 66,2 odsto vi{e u odnosu na isti period u prethodnoj godini.

Partija Kanarska koalicija pozvala je premijera Pedra San~eza na dru{tvenoj mre`i Iks da "izdvoji dva sata iz svog odmora kako bi se pozabavio vanrednom situacijom u vezi sa migracijom".

Jedan od najozbiqnijih problema sa kojima se trenutno suo~avaju vlasti na Kanarskim ostrvima je nedostatak kapaciteta za sme{taj maloletnih migranata bez pratwe. U tom regionu je trenutno sme{teno skoro 6.000 dece, {to je skoro tri puta vi{e od kapaciteta prihvatili{ta, navodi "Euraktiv".

Seuta je tako|e od {panskih vlasti ovog leta zatra`ila hitnu pomo} za re{avawe situacije koju je nazvala "neodr`ivom", nakon dolaska 416 maloletnika bez pratwe, dok je maksimalni kapacitet u dr`avnim centrima 130.

Situacija je postala toliko ozbiqna da je lider opozicije desnog centra i {ef [panske narodne partije (PP/EPP), Alberto Nuwez Feiho, nedavno pozvao vladu da proglasi "migracionu vanrednu situaciju" u zemqi.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

*uslovi postoje

MISTERIJA DOSTOJNA AGATE KRISTI: Nestao britanski tajkun, partner

Voda u sicilijanskoj luci bila je mirna i plava, na nagra|ivanoj 56 metara duga~koj luksuznoj jahti osobqe iz [ri Lanke bilo je u pripravnosti: biznismeni, advokati i tajkuni iz Velike Britanije, SAD, Kanade, Novog Zelanda i Irske i wihove porodice bile su ukrcane i spremne za odmor iz snova.

Ekipa koja bi sama po sebi mogla da inspiri{e nekog "Netfliks" ili HBO pisca serija o spletkama visokog dru{tva isplovila je 14. avgusta iz sicilijanske luke Milaco, obilaze}i nekoliko dana Eolska ostrva.

Usledila je bura nalik na one iz [ekspirovih komada, a zatim i misterija dostojna Agate Kristi.

Jahta "Bajezijan" koja je plovila pod britanskom zastavom i bila poznata po najve}em aluminijumskom jarbolu na svetu potonula je u nedequ u velikoj oluji u blizini luke Porti~elo, isto~no od Palerma.

Wom su plovile ukupno 22 osobe, od kojih se {est, ukqu~uju}i britanskog tehnolo{kog tajkuna Majka Lin~a i wegovu 18-godi{wu }erku, i daqe se vode kao nestali.

Lin~eva supruga An|ela Bakares je spasena.

Nestali su i predsednik banke "Morgan Stenli interne{enal" Xonatan Blumer i advokat Kris Morvilo.

Trenutno timovi ronilaca i istra`iteqa neumorno rade u nadi da }e prona}i nestale osobe. Mediji, me|utim, ukazuju na neobi~nu okolnost.

Lin~ i Morvilo, nestali tajkun koga nazivaju i "Britanski Bil Gejts" i wegov advokat, pre samo dva

meseca su oslobo|eni krivice za prevaru u vezi sa prodajom Lin~ove firme "Autonomi" ameri~koj kompaniji "Hjulit Pakard" za 11 milijardi dolara, prenosi britanski "Gardijan".

Zajedno sa Lin~em, optu`en je bio wegov saradnik Stiven ^emberlen, koji je tako|e oslobo|en krivice.

Izvori u spasila~kom timu rekli su "Gardijanu" da su putnici na zlosre}noj jahti uglavnom bili Lin~ovi zaposleni i saradnici. Igrom sudbine, ^emberlen je izbegao tragi~no putovawe, ali ne i nesre}u.

Naime, ^emberlen je umesto sun~awa na jahti te nedeqe odabrao xoging u Kembrix{iru. Samo dva dana pre nego {to su mu saborci nestali u brodolomu, usmrtio ga je automobil dok je tr~ao.

Oskar Vajld bi rekao da `ivot imitira umetnost, a da li bi drama koja se odvija u Sredozemnom moru najvi{e "legla" [ekspiru, "Netfliksu" ili pak Agati Kristi - vreme }e, nadamo se, pokazati.

Zelenski: Ukrajina kontroli{e 92 naseqa u Kurskoj oblasti

Oru`ane snage Ukrajine od danas kontroli{u vi{e od 1.250 kvadratnih kilometara teritorije i 92 naseqa u Kurskoj oblasti Ruske Federacije, saop{tio je predsednik Volodimir Zelenski na sastanku {efova stranih diplomatskih

u pojedinim oblastima Kurske oblasti. Istovremeno je izrazio zahvalnost svim jedinicama i ukrajinskim herojima.

"Sada je ruska granica naspram na{e Sumske oblasti u velikoj meri o~i{}ena od prisustva ruske vojske. I to je tako|e

institucija Ukrajine "Vojna diplomatija: stabilnost, oru`je, pobeda".

"Ukrajinski vojnici nastavqaju odbrambenu operaciju u odre|enim oblastima Kurske oblasti. Danas na{e snage kontroli{u vi{e od 1.250 kvadratnih kilometara neprijateqske teritorije i 92 naseqa", istakao je Zelenski, navodi se na sajtu ukrajinskog predsednika.

Prema wegovim re~ima ovom operacijom Ukrajina ja~a pozicije i stabilizuje odre|ena podru~ja i popuwava fond za razmenu.

"Generalno, ova operacija je postala na{a najve}a investicija u procesu osloba|awa ukrajinskih mu{karaca i `ena iz ruskog zarobqeni{tva, ve} smo uhvatili najve}i broj ruskih zarobqenika u jednoj operaciji, a ovo je zna~ajan rezultat. To je jedan od na{ih ciqeva, a na{e akcije se nastavqaju", poru~io je predsednik Ukrajine, javqa Tawug.

Predsednik je napomenuo da se jo{ ne mo`e javno govoriti o tome koje su jedinice ukqu~ene

me|u ciqevima na{e operacije, takti~kim ciqevima. A sada pravi uspeh na{ih vojnika govori sam za sebe - na{a aktivna odbrambena dejstva sa druge strane granice i Putinova nesposobnost da za{titi svoju teritoriju od ovakvih na{ih odbrambenih dejstava su veoma re~iti", naglasio je on.

Prema wegovim re~ima aktivna, preventivna odbrana je najefikasnija kontramera protiv ruskog terora i obezbe|ivawe stvarnog uslo`wavawa situacije za dr`avu agresora.

"Svet vidi da sve u ovom ratu zavisi samo od hrabrosti - na{e hrabrosti, hrabrosti na{ih partnera. Od smelih odluka za Ukrajinu, od smelosti u podr{ci Ukrajini i smelih koraka i to ne samo na{ih koraka. Va`no je da partneri budu sinhroni sa nama u ovom opredeqewu i tada u Rusiji ne}e preostati nijedan drugi korak osim pravednog mira. Moramo da prisilimo Rusiju svom snagom i zajedno sa na{im partnerima da sklopimo mir", istakao je Zelenski.

On je poru~io ukrajinskim

diplomatama da je wihov prvi zadatak da promovi{u hrabrost i da nastave da ube|uju zapadne partnere da podr`e Ukrajinu koliko god je to mogu}e.

"Ako bi partneri uklonili sva postoje}a ograni~ewa upotrebe oru`ja na teritoriji Rusije, onda nam ne bi bila potrebna fizi~ka intervencija, kako bismo za{titili na{e ukrajinske gra|ane u pograni~nim oblastima i uni{tili potencijal ruske agresije. Ali za sada ne mo`emo da upotrebimo svo oru`je koje imamo i uni{timo ruske teroriste tamo gde su", naveo je Zelenski, napomiwu}i da su ruske vojne baze i vojni aerodromi, logistika i drugi vojni objekti legitimni ciqevi.

"Format Putinovog odgovora na operaciju u Kurskoj oblasti dokazuje da nema racionalnog razloga da se ne dozvoli da budemo zaista jaki, zaista dalekose`ni. A situacija u Doweckoj oblasti je takva da daqe odlagawe odluke saveznika de fakto postaje gotovo najva`niji stub ruskog ofanzivnog potencijala", istakao je. Dodao je da odnosi Rusije sa re`imima poput onih u Pjongjangu i Teheranu stvaraju nove izvore pretwi, i to ne samo Ukrajinu.

"Rusku nuklearnu industriju Moskva i daqe koristi da spasava svoje sfere uticaja u svetu, a ruski bankarski sektor i daqe ima veze sa svetom", podvukao je Zelenski.

On je dodao da je od velikog zna~aja ja~awe veze sa ukrajinskom dijasporom {irom sveta, napomiwu}i da je ve} doneta odluka o otvarawu novih konzulata Ukrajine u inostranstvu, posebno u Poqskoj, Nema~koj, Bugarskoj, Italiji, ^e{koj, Slova~koj, Francuskoj. Podsetio je da je inauguracioni Samit mira odr`an u junu [vajcarskoj bio izuzetno va`an uspeh za Ukrajinu i dodao da su u toku pripreme za drugi samit mira koji bi trebalo da bude odr`an ove godine.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

Tokom vi{e od 70 godina vojno-industrijski kompleks SAD omogu}avao je Americi da se suo~i sa nizom opasnih vojnih izazova i da odvra}a potencijalne protivnike, ali je wegov pad danas o~igledan zbog smawenih ulagawa i promena u odbrambenoj industriji, pi{e "Ne{enel interest".

Pad ameri~kog vojno-industrijskog kompleksa u~inio je SAD mawe bezbednim u odnosu na potencijalne neprijateqe, {to pokazuje i novi izve{taj Strategije nacionalne odbrane (NDS). U ovom izve{taju se zakqu~uje: "Pretwe sa kojima se suo~avaju SAD su najozbiqnije sa kojima se dr`ava srela jo{ od 1945. godine." Amerika je, dodaje ovaj list, danas jedva spremna da se bori protiv Rusije ili Kine, ali je potpuno nespremna da ratuje protiv obe sile u isto vreme. Propadawe vojno-industrij-

skog kompleksa u~inilo je nekada mo}nu Ameriku izuzetno rawivom. U ovom trenutku, brodogradwa ameri~ke mornarice je na najni`oj ta~ki u posledwih 25 godina. Nasuprot tome, Kina ve} poseduje brodogradili{ta koja istovremeno mogu da grade trinaest brodova. Zapravo, Amerikanci, kako tvrdi ovaj list, moraju da izgrade novi i potpuno druga~iji vojno-industrijski kompleks, koji bi odgovarao izazovima 21. veka. Danas buxet za odbranu, od oko

876 milijardi dolara, ne prelazi 3,5 odsto BDP-a. Sa zavr{etkom Hladnog rata, potro{wa za odbranu se smawila. Od desetak vode}ih ameri~kih vojnih proizvo|a~a, preostalo je samo ~etiri. Pri tom, prihodi tri najve}e odbrambene vojne komapnije - "Lokhid Martina", "Rajteona" i "Nortrop Grumana" - ne dose`u ni polovinu prihoda kompanije "Epl". [to je jo{ va`nije, nedavni izve{taj Kongresne istra`iva~ke slu`be pokazuje da je udeo Mi-

Oko 40 raketa ispaqeno je iz Libana na Gorwu Galileju i Golansku visoravan, saop{tila je izraelska vojska. Neke od raketa je presrela protivvazdu{na odbrana, a trenutno nema izve{taja o povre|enima, prenosi "Tajms of Izrael". Napad se dogodio nakon {to je izraelska vojska izvr{ila udar na skladi{te oru`ja Hezbolaha duboko na teritoriji Libana. U tom napadu je ubijen istaknuti operativac Hezbolaha, navodi izraelski portal.

nistarstva odbrane za istra`ivawe i razvoj opao sa 36 procenata iz 1960. na samo 3,1 procenat u 2019. godini. "Vi{e od 70 godina", zakqu~uje se u ovom izve{taju, "vojno-tehnolo{ka superiornost SAD je obezbe|ivala ameri~kim i savezni~kim trupama superiorno oru`je i sisteme, uprkos drugim prednostima protivnika. Smawewe te prednosti ima duboke implikacije po ameri~ku nacionalnu bezbednost."

Kineski rashodi za istra`ivawe i razvoj od 1991. do 2018. porasli su za 35 odsto. Kinezima se ova velika investicija isplatila. Nedavni izve{taj otkriva da bi Kina mogla da proizvodi sisteme naoru`awa koji su pet do {est puta br`i od onih koje proizvode SAD. Osim toga, dr`avni sekretar Entoni Blinken je nedavno izjavio da Kina poma`e Rusiji da izgradi savremenu vojno-industrijsku bazu, obezbe|uju}i joj poluprovodnike i drugu ne-

ophodnu opremu. Sve u svemu, slika po SAD je veoma sumorna. Ali, postoje neki va`ni koraci koje moramo da preduzmemo, pi{e "Ne{enel interest".

Najpre, predla`e list, treba da se promeni na~in na koji Pentagon tro{i postoje}a sredstva. Izve{taj Kongresne komisije predla`e niz reformi u pogledu raspore|ivawa postoje}ih resursa Pentagona.

To zna~i obnavqawe buxeta za istra`ivawe i razvoj Pentagona, nalik onom iz Hladnog rata. Trenutno, SAD tro{e samo dve milijarde dolara iz buxeta za odbranu na osnovna istra`ivawa. Ali, ako `elimo da odvratimo ili pobedimo protivnika, novi vojno-industrijski kompleks }e zahtevati izdvajawe desetine milijardi sredstava za razvoj novih oru`ja, lobira "Ne{enel interest" za potencijalne korisnike tih sredstava.

U Sarajevu stanuje ozbiqna mr`wa

Helikopteri iz Srpske su gasili vatrenu stihiju u Federaciji, a smeta im da letelice iz Srbije to rade u RS

Posledwi slu~aj s po`arima i sramnim odugovla~ewem da se da saglasnost za dolazak helikoptera iz Srbije nije jedina {teta koju je politi~ko Sarajevo svesno prouzrokovalo Republici Srpskoj, isti~e @eqka Cvijanovi}, ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine iz Republike Srpske. U razgovoru za „Politiku” ona nagla{ava da se u Sarajevu uzurpiraju ustavna ovla{}ewa i privatizuju zajedni~ke institucije s namerom da se stave u funkciju interesa samo jednog naroda: „Blokiraju se sredstva koja po osnovu raspodele pripadaju Srpskoj, zaustavqaju se projekti koji su va`ni za razvoj RS i raspiruje mr`wa prema Srbiji i Srpskoj. Mogla bih nabrajati bez kraja – od pravosudnih postupaka i retroaktivne primene prava do onog {to se danas de{ava.”

Cvijanovi}eva ka`e da nije nimalo ~udno da takve politike Sarajeva prouzrokuju reakciju Srpske: „Ako ste u stawu da svesno ote`avate ga{ewe po`ara, zaustavqate nam razvojne projekte, blokirate sredstva na zajedni~kim ra~unima, koja bi i va{im gra|anima zna~ila, ili ne u~estvujete u regionalnim inicijativama koje bi koristile i va{em narodu i privredi, onda to ukazuje da je u pozadini destruktivna i iracionalna mr`wa, kao i o~iti nedostatak `eqe da gradite dr`avu koja bi bila svima po meri.”

n Regionalna saradwa u nevoqama koja bi trebalo da se podrazumeva pretvorila se u iscrpquju}u prepirku izme|u srpskih i bo{wa~kih zvani~nika...

- To govori u kakvom ambijentu `ivimo. Unazad 30 godina u BiH videli smo sve i sva{ta, ali da neko ne~iwewem doslovno i svesno asistira vatrenoj stihiji koja guta desetine hektara nacionalnog parka, a vi odugovla~ite da prihvatite pomo} Srbije, koja ima neuporedivo mo}nije kapacitete za ga{ewe po`ara, to je zaista neshvatqivo i van svake pameti. Da je pomo} iz Srbije prihva}ena odmah ~im je ponu|ena, izbegle bi se ovolike razmere {tete koju je po`ar prouzrokovao. Veoma smo zahvalni Srbiji na pomo}i, kao i na svakoj vrsti podr{ke koju pru`a Republici Srpskoj. [to se ti~e BiH, nastavi}emo borbu protiv sarajevskih politi~kih piromana i posledica wihovog {tetnog delovawa usmerenog protiv Srpske i wenih gra|ana. n Odnosi Srbije i RS su stalna meta osporavawa, malo pre helikoptera bila je to saradwa policija, a pre toga dolazak srpskih kadeta. Tako se ni`u primeri sve do 1991. i za Srbe ne`eqenog otcepqewa BiH od Jugoslavije. Da li mislite da postoji granica u kojoj }e se Bo{waci zaustaviti i re}i: sada je u redu da jedan te isti narod sara|uje, ako im je ve} zabraweno da budu u jednoj dr`avi, {to ve}ina `eli?

malnosti, humanosti i solidarnosti koja treba da postoji uprkos svim politi~kim neslagawima. U Sarajevu o~igledno ne misle tako. Tamo stanuje ozbiqna mr`wa. Pogledajte naslovnice sarajevskih medija, u kojima su predsednici Vu~i} i Dodik izjedna~eni s Luciferom i sli~no. A za{to? Zato {to po{tuju Dejtonski mirovni sporazum, zato {to se bore za svoj narod i {to boqe odnose Srbije i Srpske, ne ugro`avaju}i nikoga drugog. Objasnite mi kako je na {tetu Bo{waka neki zajedni~ki projekat Srbije i Srpske, poput aerodroma u Trebiwu ili hidroelektrane „Buk Bijela”? Ili auto-put koji Beograd treba da pove`e s Bawalukom, pa i Sarajevom? Da li je interes bo{wa~kih privrednika, prevoznika i gra|ana da putuju lo{ijim, a ne boqim i sigurnijim putevima? Naravno da nije. Ali to i daqe ne spre~ava sarajevsku politiku da dodatno truje me|unacionalne i regionalne odnose, {to veoma dosledno rade godinama, pa i decenijama.

n Protekli mesec bio je bolan za sve narode u regionu – svi su obele`avali godi{wice stradawa, Srbi su se se}ali stradawa u „Oluji”, Bratuncu i Podriwu, Prebilovcima... Ipak, jedan detaq se izdvojio – histerija koja je zavladala u Sarajevu zbog toga {to su predstavnici EU odali po{tu srpskim `rtvama u Bratuncu, a zbog tog gesta su usledile i pretwe od direktora Memorijalnog centra u Poto~arima.

de u Sarajevu, koja je, po prora~unu medija, oborila rekord u izdavawu saop{tewa.

Meni nekako deluje da je ameri~ka ambasada, zbog spoznaje da opozicija u Srpskoj stoji veoma lo{e, odlu~ila da pred lokalne izbore preuzme wihovu ulogu. Ina~e, ne bi bilo zgoreg da se mnoge ambasade u BiH vrate u okvire Be~ke konvencije o diplomatskim odnosima. Sigurna sam da se ovakvo pona{awe u zemqama iz kojih dolaze ne bi tolerisalo ni 24 ~asa.

n Ministar Elmedin Konakovi} pisao je nedavno zapadnim prestonicama, mole}i ih da zadr`e OHR u BiH. Da li imate saznawa da se razmatra ga{ewe ili izme{tawe Kancelarije visokog predstavnika, kako se ranije spekulisalo, ili ministar spoqnih poslova na taj na~in postupa samo zato {to zna koliko strana supervizija iritira Bawaluku?

- Nemam razlog za optimizam. Vi{edecenijska praksa pokazuje da ne postoje granice u wihovoj netrpeqivosti prema svemu {to je srpsko. Primere bih mogla da nabrajam danima, ali dovoqno ilustrativna je blokada dolaska helikoptera iz Srbije. Da li je potrebno da nabrajam koliko puta su helikopteri Srpske gasili po`are na prostoru Federacije BiH? Mislili smo da je to stvar elementarne nor-

- To sam razumela kao bolesnu histeriju, krajwe nipoda{tavawe srpskih `rtava i kao direktnu i monstruoznu pretwu upu}enu delegaciji EU u BiH od strane Emira Suqagi}a. [ta zna~i kada nekome ka`ete, kao {to je on to u~inio, da }e zbog ne~ega „pakleno platiti”? Sva{ta mi pada na pamet, a nijedna od tih asocijacija nije bezazlena. Mada, vidim da se pravosu|e nije previ{e potreslo zbog ove pretwe. Bilo bi zanimqivo videti kako bi odreagovali da je predstavnik nekog srpskog udru`ewa izjavio ne{to sli~no. Verujem da bi ga i pravosu|e i mediji i diplomatski kor razvla~ili i {ikanirali mesecima. Navikli smo ve} decenijama da se Bo{wacima i wihovim predstavnicima opra{ta sve i sva{ta od strane wihovih mentora. Od veza sa Al Kaidom, dovo|ewa terorista za vreme rata, koji su preko no}i postajali dr`avqani BiH, pa sve do {urovawa s raznim dr`avama koje su osvedo~eni neprijateqi kolektivnog Zapada. Za{to bi nas onda ~udilo kad im se jo{ i izviwavaju kao {to su to u~inili, nakon {to su, na primer, odali po{tu mrtvim srpskim `rtvama, ukqu~uju}i i stradalu decu. n Jo{ jedna neobi~nost obele`ila je protekli period, a to je rasprava izme|u vlasti RS i ameri~ke ambasa-

- Prvo i osnovno, Konakovi} ne predstavqa BiH i pisao je u svoje ime. Da bi ne{to bilo stav BiH, moralo bi prethodno da se razmatra na tro~lanom Predsedni{tvu BiH, o ~emu bi se odluka morala doneti konsenzusom. Ministar spoqnih poslova tako definisane stavove provodi, on ih ne kreira. Dakle, Konakovi} je samo jedan od primera upornog kr{ewa ustavnih procedura od strane bo{wa~kih politi~ara, a {to se de{ava u kontinuitetu, kao {to se u kontinuitetu i toleri{e od tih istih stranaca koji tobo` brane dejtonski ustav, a u stvari ga razgra|uju zajedno sa svojim bo{wa~kim partnerima. To je praksa koja decenijama uru{ava BiH. U tom pismu izneo je gomilu neistina. [to se ti~e OHR-a, ili boqe re}i uloge visokog predstavnika, trebalo ju je davno vratiti u okvire Dejtonskog sporazuma, a primat dati dijalogu izme|u BiH i EU ako se `elela dati {ansa BiH da po~ne `iveti `ivot normalne demokratske dr`ave. Tolerisati pojavu da jedan pojedinac, na primer, donosi zakone umesto demokratski izabranih nadle`nih parlamenata, stvarno ne deluje ba{ normalno, a ni demokratski. Me|utim, Konakovi}u i wemu sli~nima treba strani tutor koji }e bo{wa~ke politi~ke `eqe pretvarati u stvarnost i zato i pi{e to {to je pisao. n Dok Konakovi} zahteva zadr`avawe protektorata, u Sarajevu se vodi postupak protiv predsednika RS jer u Bawaluci ne priznaju Kristijana [mita kao visokog predstavnika. U kojoj meri sve to komplikuje funkcionisawe BiH i normalan dijalog doma}ih zvani~nika?

- Nije stvar u tome da li Bawaluka priznaje ili ne priznaje postojawe visokog predstavnika, ve} da li je osoba koja se

tako predstavqa na tu poziciju izabrana u skladu s procedurama propisanim Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma. Nikad niko u Republici Srpskoj nije sporio da je uloga visokog predstavnika predvi|ena tim sporazumom, ve} se ukazivalo na to da su oni brutalno izlazili iz okvira mandata i uloge koju su wime dobili, pozivaju}i se na takozvana Bonska ovla{}ewa, koja isto tako nemaju upori{te u me|unarodnom pravu. Proces protiv predsednika republike i direktora „Slu`benog glasnika RS” je politi~ki proces sme{ten u pravosudni okvir. Optu`eni su, kako to stoji u optu`nici, zbog „nepo{tovawa odluka visokog predstavnika”, {to je samo po sebi ve} indikativno, a onda kad vidite da im se sudi jer su, rade}i svoj posao, striktno po{tovali Ustav i zakone Republike Srpske, a ne odluke neizabranog stranca, jasno je ~emu slu`i taj proces. Sudi im se za ono za {ta se nikome ni u jednoj demokratskoj i ure|enoj zemqi ne bi sudilo. Zato bo{wa~ki politi~ari i pi{u pisma po svetu i moqakaju za ostanak onih koji su im omogu}ili da se preko pravosu|a obra~unavaju s Republikom Srpskom i wenim izabranim predstavnicima. n Sli~na situacija je i s Ustavnim sudom BiH, ~ije odluke RS osporava, ali ta institucija i daqe radi, to jest deluje i bez predstavnika iz RS. - Da, postoji odre|eni {ablon. Pojedini stranci podr`avaju privatizaciju zajedni~kih institucija od strane Bo{waka, a onda i wihove odluke koje su po pravilu na {tetu Republike Srpske. Po op{tem uverewu koje vlada u Republici Srpskoj, Ustavni sud je svojim odlukama, kojima je kreirao nova ustavna re{ewa umesto da je {titio postoje}i Ustav, bio generator mnogih politi~kih kriza u BiH. Stoga se i tra`ila wegova reforma kako bi ta institucija dobila neophodni kredibilitet, a wegove odluke ne bi bile tema za uporne rasprave i krize. Me|utim, to o~ito nije u interesu onih koji na svaki na~in nastoje centralizovati BiH, a onda optu`uju Republiku Srpsku jer se protivi devijacijama koje su u ustavnom sistemu zemqe napravile razne intervencije visokih predstavnika ili odluke tog suda. Reformi Ustavnog suda, ali i redovnog pravosu|a treba pristupiti na ozbiqan i odgovoran na~in da bi, s jedne strane, postojala efikasna za{tita Ustava, a s druge strane i op{ta pravna sigurnost svih gra|ana i privrednih subjekata. Za{to se neki tome opiru treba pitati bo{wa~ke politi~are i pojedine strane ambasade. n U BiH su svakodnevna prepucavawa na politi~koj ili nacionalnoj osnovi. Ipak, vladaju}a koalicija na nivou BiH predstavnika sva tri naroda opstaje. Kako vidite budu}nost te koalicije i da li je to tra~ak nade da funkcionisawe vlasti na nivou BiH nije nemogu}a misija?

- To je u su{tini vi{e skup stranaka koje ~ine vlast na zajedni~kom nivou BiH nego {to je neka koalicija, kakvu na primer imamo na nivou Republike Srpske. Budu}nost te vlasti na nivou BiH mo`e po~ivati iskqu~ivo na dijalogu predstavnika tri naroda bez obzira na aspiracije pojedinih politi~kih partija da se predstavqaju kao gra|anske, jer u su{tini i postojawe BiH po~iva na takvom principu. A istinski dijalog bi}e mogu} tek onda kada politi~ko Sarajevo prestane da ma{ta o zlatnim ribicama sa strane koje }e im na tacni isporu~iti unitarnu BiH. Kad malo boqe pogledate, vidite da najve}a opasnost za BiH dolazi iz Sarajeva, a sva druga obja{wewa i optu`be na ra~un Republike Srpske predstavqaju nastojawa da se zamagli realnost. @EQKA CVIJANOVI], SRPSKI ^LAN PREDSEDNI[TVA

Dodik: Izgradwa auto-puta i spajawe sa Srbijom prioritet i `ila kucavica

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je prioritet i `ila kucavica izgradwa auto-puta od Doboja preko Modri~e, Br~ko distrikta i Bijeqine i spajawe sa Srbijom.

"Ube|en sam, znaju}i {ta radimo, da }emo u narednih ~etiri do pet godina imati zavr{en put od Doboja prema Modri~i, od Modri~e prema Br~ko distriktu, od Br~ko distrikta prema Bijeqini i daqe prema Ra~i. Siguran sam da }e taj auto-put biti `ila kucavica ne samo politi~ke, ve} saobra}ajne integracije ~itave Republike Srpske", istakao je Dodik. Dodik je rekao da je slede}a faza gradwa brze saobra}ajnice od Sarajeva prema Beogradu, ali da ovaj projekat ko~e nadle`ni u Federaciji BiH.

"U slede}oj fazi ono {to planiramo jeste da se izgradi auto-put ili brza saobra}ajnica koja povezuje sva na{a va`na

mesta na istoku. Auto-put Sarajevo-Beograd koji obuhvata Republiku Srpsku se ve} gradi, a to je od Ra~e do Bijeqine i ugovoreno je sa kineskom kompanijom od Bijeqine do Br~ko distrikta i iz Br~ko distrikta taj auto-put treba daqe da ide prema Tuzli i Sarajevu", rekao je Dodik.

On je naglasio da u Federaciji tuzlanske i sarajevske vlasti imaju razli~it pogled kuda taj auto-put treba daqe da ide. Tuzla tra`i da se to spaja na Doboj, a druga vlast tra`i da to ide preko @ivinica ka Zenici.

On je rekao da odluke o tome jo{ nema i da zato ve} du`e vrijeme stoji aran`man koji je obezbe|en u saradwi sa predsednikom Turske Rexepom Tajipom Erdoganom.

"^ekala se zajedni~ka odluka. Te odluke nije bilo. Mi smo rekli "ako `elite da radimo mi smo spremni da radimo sami, dajte nam podr{ku i mi }emo s tim da krenemo". Prisustvovao sam razgovorima gde

RATKO MLADI] PAO U NESVEST I POVREDIO GLAVU: Hitno preba~en u civilnu bolnicu, porodici rekli

da ne dolazi u posetu

Ratko Mladi}, nekada{wi komandant Glavnog {taba Vojske Republike Srpske, general, izgubio je svest u ha{koj pritvorskoj bolnici, nakon ~ega je pao i povredio glavu, navodi wegov sin Darko Mladi}!

General VRS Ratko Mladi} se ina~e nalazi u bolnici od aprila zbog nemogu}nosti kretawa, {to je, prema navodima wegovog sina, izazvalo dodatne komplikacije.

Darko Mladi} navodi da je u ponedeqak pro{le sedmice oti{ao u Holandiju kako bi posetio oca, ali mu je javqeno da je on povre|en i da je preba~en u civilnu bolnicu.

- Javili su nam da je do`iveo taj pad i veliki udarac u glavu po{to se onesvestio u stoje}em polo`aju i pao. Tada su ga, vaqda, digli. Rekli su nam da ne dolazimo u posetu. Onda smo i{li u tu gra|ansku bolnicu da ga vidimo - rekao je Darko. Dodao je da je general bio svestan, ali da ne zna uop{te kako je pao.

- Tu je zadr`an dva dana pa vra}en. Stawe je nepromeweno u smislu da je vezan za krevet i da je veoma osetqivo - rekao je Darko Mladi}.

Ukazao je na to da je generalovo stawe i daqe veoma lo{e, odnosno da je vezan za krevet i da ne mo`e da brine o sebi od kada su prestali da mu rade bubrezi.

- Ne mogu da ka`em da se stawe pogor{alo, ali ni da se poboq{alo - rekao je Darko Mladi}.

General Mladi} posle pada ima dodatne komplikacije, ogroman pritisak, koji ne mo`e da se spusti ni posle nekoliko dana.

- Mi smo sada slabo u kontaktu, ali i daqe komuniciramo - rekao je Darko.

Ratko Mladi}, podsetimo, osu|en je pred Ha{kim tribunalom u junu 2021. godine na do`ivotni zatvor. Zbog lo{eg zdravstvenog stawa Mladi}eva porodica i branioci su vi{e puta tra`ili da mu se omogu}i le~ewe na slobodi, ali ti zahtevi su odbijani. Mladi} je operisan 8. januara u holandskoj bolnici i ugra|en mu je pejsmejker.

je jedna turska banka uz podr{ku Turske obezbedila 500 miliona evra za izgradwu brze ceste na prostoru Republike Srpske i dala garancije jednoj firmi u skladu sa me|udr`avnim ugovorom. Potrebno je sada da Parlamentarna skup{tina BiH odobri taj projekat, potvrdi Predsedni{tvo BiH i ratifikuje", naveo je Dodik. Dodao je da }e potom turska strana zavr{iti svoj dio obaveza, izra`avaju}i nadu da bi sve moglo da bude ura|eno u narednih nekoliko meseci ukoliko, ka`e, ne bude zle voqe u FBiH koja bi to onemogu}ila.

Ubijen zabarikadirani

migrant u nevesiwskom selu

U nevesiwskom selu Zovi Do, zaseok Piragi}i, migrant koji je zauzeo napu{tenu ku}u, pucao iz, najverovatnije, automatske pu{ke i pu{ke M-48, te bacio dve bombe na me{tane i policiju, ubijen je u razmeni vatre sa policijom.

Migrant je pre nekoliko dana jednom od me{tana ukrao ovcu, da bi ga danas i fizi~ki napao, nakon ~ega je napadnuti me{tanin pozvao policiju.

Migrant se zabarikadirao od 18 ~asova u, kako me{tani navode, napu{tenoj ku}i u kojoj je i prethodnih dana boravio i iz koje je pucao na me{tane i policiju, a potom i bacio bombe.

Nezvani~no, napada~ je pucao na policiju i u razmeni vatre likvidiran..

Na mestu doga|aja je bio veliki broj nevesiwskih policajaca, a pristigla je i @andarmerija iz Trebiwa.

Podse}amo, policijski slu`benici Policijske

stanice Nevesiwe i Jedinice `andarmerije Policijske uprave Trebiwe su u mestu Zovi Do, na podru~ju op{tine Nevesiwe, blokirali {iru lokaciju i objekat u kojem se nalazi nepoznato lice koje puca iz vatrenog oru`ja, saop{teno je iz Policijske uprave Trebiwe.

U selu blizanaca nema bele kuge

U Vrba{koj, selu na raskr{}u puteva, vrednih doma}ina, punom {kolom |aka i seoskim domom u kojem se uvek igra i peva, nasequ sa mnogo mladih bra~nih parova, ima najvi{e blizanaca. Po tome je nadaleko poznato ovo lepo mesto blizu Gradi{ke, gde se prepli}u obronci dve planine, Kozare i Prosare. Ovde, ka`u me{tani, ima duplo vi{e dece nego poro|aja. Na na{u opasku da Vrba{koj, za razliku od mnogih mesta u Potkozarju, ne preti bela kuga, me{tanin Mile Macura, dugogodi{wi socijalni radnik i deda bliznakiwa Irine i Marije, odgovorio je, „kakva bela kuga, daleko joj lepa ku}a.”

Milenko Vrani}, predsednik Kulturno-umetni~kog dru{tva „Mirkovo kolo”, deda ~etvoro blizanaca, izbrojao je da u u`em delu Vrba{ke ima sedam parova sa blizancima. Na {irem podru~ju, taj broj je vi{estruko ve}i. „Blizanci pripadaju svim generacijama, od beba do staraca. To je dokaz da se ovde oduvek ra|aju dvojke pa ~ak i trojke, ~e{}e nego bilo gde u Potkozarju, u Krajini i Republici Srpskoj,” obrazla`e Vrani} ovu jedinstvenu statistiku, kojoj pripada i wegova porodica.

Milenkov sin Velibor i k}erka Bojana dobili su blizance. U dva puta, pri~a na{ sagovornik, zaslu`an za mnoge dru{tvene akcije, dobio sam ~etvoro unu~adi. To je celu moju porodicu usre}ilo. Na priredbama Kulturno-umetni~kog dru{tva „Mirkovo kolo”, redovno nastupaju blizanci. Po nekoliko parova istovremeno igra u kolu ili peva. Vrba{~ani se di~e wima, jer blizanci, ka`u ovde, ne daju da selo umre. Duga~ak je spisak mladih bra~nih parova sa dvojkama. Slobodanka i Mirko Videk iz zaseoka Kraj~inovac, imaju blizance, sinove Dejana i Sa{u. Ro|eni su 9. jula 2020. godine. Pre wih na svet je do{ao stariji sin Danijel. Nik{a i Mateja, sinovi su Nata{e i Velibora Vrani}. Ro|eni su 6. septembra 2018. godine. Bojana

i Bogosav \uri} imaju blizance Dejana i Danijela, ro|ene 2. juna 2015. Godine, te starijeg sina Davida. Bogosav, diplomirani in`ewer {umarstva, zaposlen u gradi{koj „[umariji”, ka`e da su on i supruga bili veoma iznena|eni, ali i sre}ni nakon saznawa da }e istog dana postati roditeqi dvojice de~aka.

„Kada smo na lekarskom pregledu saznali da }e Bojana roditi dve bebe, prvo smo bili iznena|eni, opsednuti kako }e pro}i poro|aj, da li }e biti sve dobro, a posle smo razmi{qali kako }emo izneti duple obaveze. Kada su de~aci ro|eni, sve je bilo lak{e. Uvek je neko od na{ih roditeqa i rodbine pomagao dok nisu porasli”, ispri~ao nam je Bogosav \uri}.

Najvi{e ih je u prosveti i bezbednosnom sektoru

U Crnoj Gori ne postoji javna institucija u kojoj nema qudi bez la`ne diplome, a posebno zabriwava ~iwenica da neki qudi sa la`nim znawem le~e i obrazuju decu, rekao je Zarija Pavi} evi}, ~lan vladine komisije za proveru la`nih diploma.

Prevedeno u brojke, to je preko 25 hiqada zaposlenih, a nezvani~no ih je, ka`u, i vi{e.

zatim u bezbednosnom sektoru, koje Pavi} evi} opisuju kao rasulo. Posebno brine zdravstvo gde je prema procenama najmawe 30 odsto la`ih diploma.

Brojke do kojih je do{la komisija i one pred sudovima se me|utim uveliko mimoilaze. U posledwih {est godina u Glavnom gradu podneto je tek ne{to preko stotinu krivi~nih prijava za ovo krivi~no delo.

“Ti qudi nam nanose dugoro~nu {tetu, prvenstveno u vidu moralnih vrednosti pa onda i ekonomskog statusa jer sigurno ti qudi ne znaju da rade posao za koji su pla}eni, koji svojim nesavesnim radom dugoro~no uti~u na propast dru{tva”, kazao je Pavi}evi} gostuju}i u Dnevniku TVCG. Falsifikatora je mnogo u prosveti,

“Mi smo u Osnovnom sudu imali u posledwih {est godina 132 krivi~na predmeta formirana i okon~ana povodom krivi~nog dela falsifikovawa isprave. Mi smo imali pravosna`no okon~ana 34 predmeta, zna~i za sada imamo 34 presude”, navodi Ilija Radulovi}, sudija Osnovnog suda u Podgorici. Kazna je ipak stroga, kre}e se do pet godina zatvora, no u praksi se uglavnom izri~u znatno bla`e a neretko i uslovne.

“Postoji 28 presuda gde je izre~ena kazna zatvora u granicama od 34 dana kao najmawe izre~ena, do 10 meseci zatvora. Mi smo nedavno imali pravosno`no okon~an postupak gde je izre~ena kazna zatvora od 10 meseci {to smatram da je jedna ozbiqna kazna zatvora”, navodi Radulovi}.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

PUKLA TURISTI^KA SEZONA, CRNOGORCI O^AJNI:

Previsoke cene oterale turiste

Letwa sezona u Crnoj Gori ove godine je po~ela, po svemu sude}i, tek u avgustu, a ugostiteqi i svi oni koji “`ive od turista”, hvataju se za glavu, jer, kako ka`u za Nova.rs, goste su predugo ~ekali, a ovi, koji su kona~no stigli, ni{ta ne tro{e! Iz Turisti~ke organizacije Budva, najpose}enijeg i najpopularnijeg mesta u ovom delu jadranskog primorja, priznaju da su o~ekivawa od ovog leta bila daleko ve}a.

od }irilice“

ZA ONE KOJI MISLE NA SRPSKOM: Herceg Novi u znaku kulturne fe{te na „Trgu

Svrha okupqawa na manifestaciji „Trg od }irilice“ je da se sastanemo s onima koji jo{ uvek misle na srpskom, te da ih ~ujemo o kom delu ili o kom autoru ili o kom jubileju znala~ki govore na polzu rodu, ka`e za Sputwik pisac iz Boke Kotorske Nikola Malovi}, isti~u}i da srpski duh Herceg Novog nikad nije bio doveden u pitawe.

Manifestacija posve}ena o~uvawu }irili~nog pisma i vi{evekovnog svetosavskog nasle|a odr`ava se od 15 – 28. avgusta u Herceg Novom, a na dan otvarawa liturgiju u hramu Svetog spasa na Toploj slu`io je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije uz saslu`ewe episkoga hercegova~kog Dimitrija.

Malovi} obja{wava da je „Trg od }irilice“ nastao kao svojevrsni odgovor na hercegnovski Trg od kwige, najstariji Sajam kwiga u Boki Kotorskoj, a time i u Crnoj Gori, koji je ove godine obele`io 22 godine postojawa“.

Idejni tvorac „Trga od }irilice“ bio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radovi}. Organizatori su Mitropolija crnogorsko-primorska, Informativno-izdava~ka ustanova Svetigora, Arhijerejsko namesni{tvo hercegnovsko i Udru`ewe izdava~a i kwi`ara Crne Gore. Prva manifestacija odr`ana je 2014. godine, na po~etku samo u Herceg Novom, ali se pro{irila i na Cetiwe i Bar. Malovi} dodaje da iako ve}insko stanovni{tvo u Crnoj Gori govori srpskim jezikom, postoji karika koja nedostaje izme|u govornika srpskog jezika i, kako ka`e, onih koji nikako da kapitalizuju politi~ku energiju iz litija 2020 godine. Zbog toga je, smatra Malovi}, i daqe mogu}e da se niko ne uznemirava {to nema rezultata popisa - {to tih rezultata du`e ne bude, to }e po srpski narod statistika biti nepovoqnija.

Poluprazne pla`e sve do kraja jula, za one koji vole mir i bekstvo od gu`ve, bile su idealno mesto za odmor u Crnoj Gori, ali me{tani koji cele godine ~ekaju turiste, za koje se intenzivno spremaju jo{ od aprila, `ale se na sezonu i tvrde da su ove godine do`iveli debakl.

Talas turista, koji su o~ekvali krajem juna i po~etkom jula, stigao je tek u pre dve nedeqe.

“Sezona je umesto u junu, po~ela u avgustu i traja}e 20 dana, umesto tri meseca. Oni koji dolaze u septembru se ne ra~unaju, to je sve slabo. Ima malo qudi iz Srbije, a verujem da su ih oterale cene i ovaj haos koji ovde vlada. Do pre dve nedeqe, vi{e od 50 odsto stolova u kafi}u na pla`i bilo je prazno, imali smo i slobodnih le`aqki subotom i nedeqom, {to se nikad ranije nije desilo”, pri~a nam Maja, koja ve} tre}u sezonu radi “u {anku”, u kafi}u na gradskoj pla`i.

Plate, ka`e, nisu lo{e, ali nema bak{i{a. “Kad se radi na primorju uvek sabirate platu i bak{i{. Me|utim, ove godine nema turista, pa ni dodatnih para. Imamo platu, sme{taj i dva obroka dnevno, {to je super ponuda, ali gosti na na{em delu pla`e za ceo dan popiju jednu kafu i pivo i to je to. U julu smo imali i dva kuvara, ali hrana nije prolazila, niko ni{ta nije poru~ivao, pa su otpu{teni, a jelovnik smo ukinuli”, ka`e ona. U hotelima se, me|utim, `ale na “tip gostiju”, ali ne i na broj.

“Puni smo mesecima i sve je bukirano do kraja oktobra. Ovog leta imamo najvi{e gostiju iz Turske i Srbije, mali procenat je iz Bosne i Hercegovine, ima sporadi~no Izraelaca, Britanaca, Nemaca, Kazahstanaca. Me|utim, oseti se nema{tina. Qudi

mawe tro{e nego ranijih godina, tako da bih rekao da smo postali destinacija za siroma{nije. Nekada su poru~ivali skupocena pi}a u lobiju, odlazili u hotelski kazino, zvali da im se u sobu donosu luksuzni obroci, a sad toga vi{e nema”, ka`e Predrag, koji radi na recepciji jednog budvanskog hotela. Deo turista, koji godinama dolaze na crnogorsko primorje ipak su i daqe verni ovoj obali.

“Letujemo u Budvi ve} 10 godina i moram priznati da je ovog leta katastrofalno. Ni{ta mi se ovde vi{e ne svi|a. Dolazimo zbog prijateqa koji ovde `ive i koji su divni. Sa wima idemo na pla`u, pijemo vino, dru`imo se, ali Budva se pretvorila u gradili{te, deponije su gde god pogledate, gomile |ubreta koje niko ne ~isti, neprijatni mirisi kanalizacije ose}aju se ~ak i u moru. Osobqe u lokalima i na pla`ama je ~esto vrlo nequbazno, a cene su prosto nenormalne. Kao da su svi digli ruke od grada koji nam je nekada bio omiqen”, ka`e Milutin Petronijevi} (42) iz Beograda, koji je na moru sa suprugom i dvoje dece.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Jedina Srpkiwa povratnica koja `ivi u \akovici u Metohiji Dragica Ga{i}, u ponedeqak 12. avgusta, je po povratku sa le~ewa u centralnoj Srbiji, na svojoj ku}i zatekla kamenovan i polomqen prozor u spava}oj sobi, saop{teno je iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

“Ta hrabra i ponosna `ena, koja je re{ila da se vrati na svoje ogwi{te i da `ivi u \akovici, odakle su svi Srbi morali da se isele kako bi sa~uvali `ive glave, ni~im nije zaslu`ila ovakvo nasiqe i {ikanirawe kome je izlo`ena od samog po~etka, niti mr`wu koju prema woj gaje lokalni ekstremisti, samo zato {to je

Kamenovana ku}a Dragice Ga{i} u \akovici

Srpkiwa. Podsetimo, woj su na prozore ekstremisti lepili slike preklanih qudi, zabraweno joj je da kupuje hleb u lokalnom marketu, nije joj dozvoqeno da zameni vrata stana koji je vi{e puta obijan, a sada je i kamenovan” stoji u saop{tewu Kancelarije za KiM. Kancelarija za KiM zahteva od predstavnika me|unarodne zajednice na Kosovu i Metohiji da izvr{e pritisak kako bi Dragici Ga{i} i wenoj imovini bili garantovani bezbednost i nepovredivost.

Razbijen prozor na ku}i Dragice Ga{i} je slikovit primer kako danas Srbi `ive i opstaju na Kosovu i Metohiji, posebno povratnici i kakve su u stvarnosti posledice ideologije mr`we koju propovedaju Aqbin Kurti i wegov re`im, naveli su.

Predstavnici Kancelarije za KiM posetili povratni~ko selo Novake kod Prizrena POMO] U OBNOVI

IZGORELIH SRPSKIH KU ]A

Zamenik i pomo}nici direktora Kancelarije za KiM Borislav Taji}, Milo{ Terzi} i Milena Parli} obi{li su, u ponedeqak 12. avgusta, selo Novake nadomak Prizrena gde su predhodnog dana do temeqa izgorele tri ku}e srpskih povratnika.

Predstavnici Kancelarije za KiM posetili su Novake kako bi razgovarali sa zabrinutim me{tanima posle ovog nemilog doga|aja, ali se i direktno uverili u razmere {tete kako bi pomogli porodicama Petkovi} i Nikoli}, saop{teno je iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Oni su Srbima iz ovog povratni~kog naseqa preneli da }e Kancelarija za KiM pomo}i u obnovi spaqenih ku}a.

Iako uzrok po`ara zvani~no nije poznat, sve ukazuje na to da je po`ar podmetnut i Kancelarija za KiM o~ekuje od me|unarodnih misija koje deluju na prostoru pokrajine da sa najve}om pa`wom pristupe ovom slu~aju i utvrde sve okolnosti ovog doga|aja koji je uznemirio sve srpske povratnike.

“Ovo je jo{ jedan u nizu napada na imovinu i `ivote preostalih povratni~kih porodica, koje su vi{e od dve decenije izlo`ene konstantnim napadima na svoju imovinu.

U toku 2020. godine obijeno je deset ku}a u ovom nasequ, a od 2012. godine kra|e su svakodnevne” zakqu~uje se u saop{tewu Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Srbi su se u selu Novake po~eli vra}ati 2003. godine. U prvoj godini povratka ih je bilo 70 ali zbog nedostatka bezbednosti, nemawa egzistencije i stalnih pqa~ki danas ih je ostalo 15 – tak.

Do 1999. godine u ovom selu je bilo 120 srpskih porodica.

“^etvrt veka od zavr{etka ratnih sukoba, na Kosovu i Metohiji nisu, uprkos naporima me|unarodne zajednice, stvoreni ni minimalni uslovi za postojawe multietni~kog dru{tva, a one koji danas `ele da otvaraju most preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici pitamo koliko prozora nameravaju da polome u severnom delu grada” navodi se u saop{tewu Kancelarije za KiM. Povratnica Dragica Ga{i}

vratila se da `ivi u svom stanu u \akovici 9. juna 2021. godine. Iako je, kako ka`e, za godinu dana od dolaska preko le|a preturila

sva{ta, nema nameru da napu{ta svoj stan i svoju \akovi}u, koja je ina~e potpuno etni~ki o~i{}ena od Srba.

POSLE TOLIKO NAJAVA I TENZIJA OKO OTVARAWA MOSTA NA IBRU U PODEQENOJ KOSOVSKOJ MITROVICI Pitawe

Kurti ne}e odlu~ivati oko otvarawa mosta na Ibru. Evropska unija planira da „status mosta“ na Ibru u Kosovskoj Mitrovici stavi na dnevni red narednog sastanka dijaloga Beograda i Pri{tine. Svaka odluka o mostu mora biti doneta kroz dijalog, uzdr`ati se od akcija koje mogu stvoriti tenzije, izri~ito je upozorio Kfor.

Najave, najvi{e tzv. premijera Kosova Aqbina Kurtija, oko otvarawa za saobra}aj glavnog gradskog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, podigle su toliko tenzija, ne samo me|u zastra{enim Srbima u severnom delu grada, ve} i kod EU, Briselu, Va{ingtonu, ambasadorima u Pri{tini, OEBS-u, EUELX-u, Kforu... koji su svi do jednog osudili jednostranu nameru Kurtija.

Ipak, samovoqa i arogancija Kurtija je na kraju obuzdana jer su svi uvideli da su namere premijera iz Pri{tine nasilni~ke i sa antisrpskim ciqem, pre svega wihovog proterivawa. Evropska unija planira da „status mosta“ na Ibru u Kosovskoj Mitrovici stavi na dnevni red narednog sastanka u dijaloga Beograda i Pri{tine, izjavila je, u utorak 13. avgusta, portparolka Evropske komisije Nabila Masrali.

Ona je na brifingu za novinare u Briselu, na pitawe da li i kada EU planira novi sastanak u okviru dijaloga i da li }e se na wemu razgovarati o mostu na Ibru,

istakla da je pitawe mosta deo dijaloga, uprkos tome {to vlada u Pri{tini postupa suprotno.

„Ovo je deo pitawa dijaloga, uprkos ~iwenici da Vlada Kosova postupa suprotno, - izjavila je portparolka Evropske komisije Masrali.

Istog dana kosovski premijer Aqbin Kurti odgovorio je nasilni~ki EU po pitawu mosta na Ibru, navode}i da je to pitawe zatvoreno u pregovorima 20162017 u Briselu.

Prema wegovim re~ima, sada smo u avgustu 2024. a ne u januaru 2017. tako da most na Ibru mora da se otvori.

„Pitawe mosta na Ibru je kosovsko pitawe, to je pitawe koje je zakqu~eno {to se Brisela ti~e 2016-2017 i most mora da se otvori.

@elimo slobodno kretawe gra|ana, vladavinu prava, mir i bezbednost. Sa na{e ta~ke gledi{ta, ono {to moramo da sa~ekamo je izve{taj o stabilnosti mosta”.

Tako|e kosovski premijer je komandantu Kfora preneo, 13. avgusta, da je otvarawe mosta na Ibru ispravna, neophodna i korisna stvar i obavestio ga o radovima koji se izvode na mostu i rezultatima preliminarnog izve{taja o proceni stabilnosti, koji je podnet Ministarstvu `ivotne sredine, prostornog planirawa i infrastrukture.

Oglasio se i Kfor 14. avgusta, navode}i da oni ponovo potvr|uju svoju ~vrstu posve}enost da doprinesu bezbednom i sigurnom okru`ewu za sve qude i zajednice koje `ive na Kosovu

u svakom trenutku i nepristrasno, u okviru svog dugogodi{weg mandata UN. “Imamo vidqivo i fleksibilno prisustvo {irom Kosova i komandant KFOR-a ima ovla{}ewe da ga prilagodi po potrebi i ne}e oklevati da deluje kao odgovor na bilo kakva relevantna bezbednosna de{avawa i u skladu sa na{im mandatom UN”, poru~uju. KFOR tako|e odr`ava stalno prisustvo na glavnom mostu preko reke Ibar, u Mitrovici i sprovodi redovne patrole u okolini. Ponovo potvr|ujemo da svaka odluka u vezi sa mostom preko reke Ibar mora biti doneta kroz politi~ki dijalog i na koordinisan na~in. U tom smislu, nastavqamo da u potpunosti podr`avamo dijalog Beograda i Pri{tine uz posredovawe EU, dodaju iz Kfora.

Neophodno je da se svi akteri uzdr`e od jednostranih deklaracija i akcija koje bi mogle stvoriti tenzije. Ovo je kqu~no za trajnu bezbednost {irom Kosova – za dobrobit svih qudi i zajednica – i za regionalnu stabilnost, smatra Kfor.

Kamenovan stan Dragice Ga{i}

Od po`ara samo zidovi ostali

DIJASPORA RADO ULA@E U NEKRETNINE U SRBIJI:

Za{to, kakve stanove biraju i {ta im je jo{ va`no?

Srbi koji `ive i rade u inostranstvu dolazak u domovinu koriste ne samo za odmor, za posete rodbini i prijateqima, i medicinskim i estetskim ustanovama, ve} i za kupovinu nekretnina

Srpsku dijasporu najvi{e interesuje novogradwa. U Beogradu kupuju jer `ele da investiraju, dok u mawim mestima postaju vlasnici stanova zbog emotivne veze sa zavi~ajem, pi{e Bloomberg Adria. Tr`i{te nekretnina u Srbiji je posle pandemije pro{lo kroz zna~ajne promene. Prema podacima Republi~kog geodetskog zavoda (RGZ), promet na tr`i{tu nepo-

ma Republi~kog geodetskog zavoda, na tr`i{tu nepokretnosti sklopqena su 121.627 kupoprodajna ugovora, od toga je 41.896 ugovora u kojima je bar jedna nepokretnost stan. Broj ugovora o kupoprodaji stanova na nivou Beograda je 15.953. Ako bismo, u nedostatku zvani~nih podataka, rezultate nastale na osnovu prili~no {iroke baze podataka City experta preslikali na tr`i{te nepokretnosti, do{lo bi se do procene da su kqu~evi od oko ~etvrtine stanova zavr{ili u rukama srpske dijaspore. Odnosno da su Srbi iz dijaspore u prestonici verovatno kupili izme|u 1.500 i 2.200 stanova, dok su Vojvodini, Ju`noj i Isto~noj Srbiji, i [umadiji i Zapadnoj Srbiji kupili izme|u 7.000 i 10.000 stanova.

Nepovoqni uslovi na tr`i{tima nekretnina u zemqama gde `ive, obja{wava Miti}, podsti~e ~lanove dijaspore da ula`u u Srbiji.

kretnosti bio je pro{le godine 6,5 milijardi evra, {to je 57,8 odsto vi{e nego u 2019. godini.

Jedan od va`nih faktora koji doprinosi ovim promenama jeste dijaspora, koja broji nekoliko miliona qudi {irom sveta, pa samim tim i predstavqa ogroman potencijal za ulagawa u nekretnine. Prema podacima Narodne banke Srbije, doznake iz dijaspore ~ine osam odsto BDP-a, {to je zna~ajan izvor prihoda koji uti~e na razli~ite aspekte ekonomije, ukqu~uju}i i tr`i{te nekretnina.

Milo{ Miti}, direktor agencije za prodaju i izdavawe stanova City expert, ka`e da je, {to se ti~e dijaspore, tra`wa nekretnina uvek aktivna, ali da se u sezoni godi{wih odmora, kao i tokom uskr{wih i bo`i}nih praznika znatno pove}ava.

"Qudi iz Srbije koji `ive i rade u inostranstvu posledwih godina sve vi{e ula`u u nekretnine. Na osnovu podataka o prodaji u 2023. godini, preko na{e agencije, u~e{}e dijaspore u tr`i{tu nekretnina u Beogradu je od 10 do 15 odsto, a u mawim mestima od 30 do 40 odsto, a negde i vi{e. Recimo, u Leskovcu u novom stambeno-poslovnom kompleksu Sajam residence, koji se gradi u centru grada, polovina stanova prodata je Srbima koji rade u inostranstvu", ka`e Miti} za Bloomberg Adriju. Tokom pro{le godine, prema podaci-

11. OBROVA^KOBUKOVA^KI SABOR

Povodom manastirske slave „Velike Gospojine“ u manastiru Krupa u Dalmaciji organizujemo

„11. OBROVA^KO-BUKOVA^KI SABOR“

U nedequ, 1. septembra 2024. god. na crkvenom imawu u Rosmoru (962 Bringelly road, Rossmore, Sydney)

Pozivamo sve na{e sugra|ane, wihove prijateqe, kao i sve qude dobre voqe da nam se pridru`e i uveli~aju ovo na{e saborovawe. Uz bogat kulturno-zabavni program i doma}e specijalitete, posebna atrakcija je pe~eni vo na ra`wu. Organizovan je turnir u bacawu kamena, bu}ama, kao i dvorac za skakawe za decu.

Ulaz slobodan. DOBRO NAM DO[LI!!!

PEKO 0450504844

ju. Generalno, qudi s ovih prostora, ne samo dijaspora, uglavnom investiraju u kvadrate, jer smatraju da je najsigurnije dr`ati novac u nekretninama", obja{wava Miti}.

"U Beogradu, tr`i{te je investiciono. Novac zara|en u inostranstvu ula`u u kupovinu stanova, i to naj~e{}e stanova do 50 kvadrata, koje nakon kupovine mogu lako da izdaju (izdavawe donosi mnogo ve}e prihode od {tedwe) ili preproda-

Dodaje da dijaspora naj~e{}e kupuje novogradwu u centralnim beogradskim op{tinama - Vra~ar, Stari Grad, Zvezdara, Novi Beograd - i da za kvadrat izdvajaju izme|u 3.000 i 3.500 evra. "Stanove kupuju u modernim stambenim kompleksima - kondominijumima - koji pored stanova imaju i park, de~je igrali{te, zajedni~ke pokrivene gara`e, bazen, spa centar, teretanu, sportske terene i druge sadr`aje za qubiteqe aktivnog `ivota. Ve}i kondominijumi imaju i svoja obdani{ta i osnovne {kole, prodavnice za osnovne potrep{tine, kao i barem nekoli-

ko kafi}a i restorana, pa ~ak i bioskop i druge kulturne sadr`aje", poja{wava on i napomiwe da se slabije plate`na dijaspora odlu~uje u posledwe vreme za kupovinu nekretnina u Sur~inu, Bor~i i Ov~i, odnosno na lokacijama gde je kvadrat mawe od 2.000 evra.

Druga grupa kupaca iz dijaspore su oni koji se vra}aju da `ive u Srbiji, uglavnom se vra}aju u gradove u kojima su ro|eni, ili u gradove gde im `ive porodica i prijateqi. Oni, pored kvaliteta gradwe i lokacije kupovinom nekretnine kupuju i presti` i kvalitet `ivota.

"Zanima ih ko su im kom{ije, s kim }e deca da im odrastu, gde }e da idu u prodavnicu, gde }e deca i}i u {kolu i koliko je siguran taj deo grada za `ivot. Za wih je kupovina nekretnine u Srbiji, jer se vra}aju, jedan od emotivno najizazovnijih momenata u `ivotu, u koji obi~no ula`u najve}i deo svog kapitala ste~enog u inostranstvu", ka`e Miti}.

Podaci Republi~kog geodetskog zavoda sa tr`i{ta nepokretnosti za 2023. godinu pokazuju da je u Srbiji do{lo do stabilizacije nakon dvogodi{weg, izrazito dinami~nog rasta, koji je usledio posle izbijawa pandemije virusa korona. Teritorijalno, najvi{e kupoprodaja nepokretnosti ostvareno je u Vojvodini, a najmawe u regionu Ju`ne i Isto~ne Srbije. Najve}i broj kupoprodaja u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova 26 odsto, a u Beogradu je zabele`eno i najve}e u~e{}e u ukupnoj sumi prometovanih stanova, 61 odsto svih stanova kupqenih u 2023. kupqeno je u Beogradu. Osim stanova, Beograd ima najve}e u~e{}e i u vrednosti prometovanih gara`nih prostora (74 odsto), poslovnih prostora (53 odsto), poslovnih objekata (51 odsto) i gra|evinskog zemqi{ta (36 odsto). U Srbiji je, pored stanova, prometovano poqoprivredno zemqi{te (17 odsto), gra|evinsko zemqi{te (16 odsto) i ku}e (13 odsto).

SAD i Australija planiraju proizvodwu zajedni~ke hipersoni~ne rakete

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Australija `ele zajedno da proizvode hipersoni~nu raketu {to bi smawilo pritisak na ameri~ku odbrambenu industrijsku bazu, izjavio je u Sidneju ameri~ki republikanski poslanik Majkl Mekol.

Mekol, koji je i predsednik Komiteta za spoqne poslove Predstavni~kog doma SAD, ocenio je da bi time SAD mogla da se takmi~i sa Kinom u razvoju naprednog oru`ja, prenosi Rojters. Hipersoni~ne rakete, koje su vi{e od pet puta br`e od zvuka, Kina je testirala 2021. godine, {to je

izazvalo tehnolo{ku trku sa SAD, a wihova nedavna upotreba od strane Rusije u ratu u Ukrajini izazvala je zabrinutost me|u ~lanicama NATO-a. "Bio sam u hipersoni~noj kompaniji i `elimo da pre|emo na koprodukciju", dodao je on. Australija testira hipersoni~nu krstare}u raketu (HACM) sa SAD, koju }e smatrati svojim prvim takvim oru`jem za borbene avione, saop{tili su ministri odbrane i spoqnih poslova dve zemqe posle pro{lone deqnih razgovora.

Citroen napu{ta australijsko tr`i{te

Citroen je saop{tio da }e prekinuti naruxbine svih novih modela u Australiji do 1. novembra ove godine, ozna~avaju}i tako kraj prodaje u toj zemqi.

Razlog za odlazak je slaba potra`wa za Citroen modelima u Australiji, sa godi{wom prodajom od oko 200 jedinica u posledwih pet godina. Citroen je prisutan na australijskom tr`i{tu jo{ od 1923. godine, ostvariv{i najdu`i neprekidni niz u regionu.

Godi{wa prodaja Citroena u Australiji je pala sa 3.803 jedinice u 2007. na samo 175 jedinica u 2021. godini, ne pokazuju}i od tada prave znake oporavka. U prvoj polovini 2024. godine kompanija je prodala samo 87 vozila u Australiji.

Dejvid Oven, generalni direktor Citroen Australija, navodi: „Iako priznajemo i slavimo bogatu istoriju Citroena na australijskom tr`i{tu, moramo gledati u budu}nost i uzeti u obzir brzo razvijaju}u, dinami~nu i konkurentnu prirodu industrije i lokalnog tr`i{ta, zajedno sa promenqivim zahtevima potro{a~a.”

Lokalni izvr{ni direktor je dodao da odluka o prekidu prodaje novih vozila „nije doneta olako – doneta je nakon pa`qivog razmatrawa sada{wih i budu}ih proizvoda dostupnih za na{u zemqu, u kontekstu lokalnog tr`i{ta i preferencija i zahteva australijskih kupaca novih vozila.”

Osvojio tri medaqe za Australiju u Parizu, pa promenio dr`avqanstvo

Metju Ri~ardson, australijski biciklista, osvaja~ tri medaqe na Olimpijskim igrama u Parizu, promenio je dr`avqanstvo i ubudu}e }e predstavqati Veliku Britaniju. Ri~ardson je ro|en u Velikoj Britaniji, ali se preselio u Australiju kada je imao devet godina zbog posla wegovog oca. U Parizu je stigao do tri odli~ja – srebra u pojedina~nom sprintu i keirinu, i bronze u ekipnom sprintu na velodromu. Posle igara u Francuskoj Ri~ardson vratio u Englesku, gde planira da `ivi, a zadr`ao je dvojno dr`avqanstvo. Direktor australijskog biciklisti~kog tima Xes Korf rekao je da je potez do{ao kao „iznena|ewe“ i da je „razo~aravaju}e {to }e Ri~ardson napustiti program koji je doneo veliki li~ni i nacionalni uspeh“.

SRPSKA PLANINA PUNA ZLATA, AUSTRALIJSKA

KOMPANIJA NA[LA I ZLATNU @ICU:

Vrednost rudnika oko 11 milijardi evra

Australijska kompanija Strickland Metals kupila je projekat zlata Rogozna u Srbiji za 37 miliona dolara.

Prvi rezultati istra`nog bu{ewa u poqu [anac, pokazali su da se "najja~a zlatna mineralizaciju ikada" nalazi na Rogozni. Prva rupa koju je izbu{io australijski Strikland kod [anca pokazala pojas od 89,7m sa 4 grama zlata po toni na 244,5m, i ~ak 10,5 grama po toni u pojasu od 24,1 metar, na dubini od 296,2m.

Ovo je prvi put da je ova visokokvalitetna zona zlatnog skarna uzorkovana na [ancu, saop{tio je Strickland koji je nedavno postao stopostotni vlasnik projekta Rogozna. Paul Lerpinije, generalni direktor Striklanda, rekao je da su rezultati iz prve rupe koju je Strickland izbu{io u [ancu ove godine "fenomenalni".

"Na{a strategija za [anac je bila da ciqamo zone vi{eg nivoa le`i{ta, kako bismo pove}ali pretpostavqeni resurs od 150 tona ekvivalenta zlata u ovom le`i{tu. I ne samo da smo otkrili najve}e koli~ine zlata ikada na|ene na Rogozni, ve} smo nai{li i na ekstenzivnu mineralizaciju bakra i zlata, du`inom oko 109m, sa 1,3 g/t zlata sa 0,4% bakra, ukqu~uju}i vi{e zona masivnog halkopirita, sa do 11% bakra", rekao je on.

Lerpinije zakqu~uje da je re~ o veoma velikom le`i{tu sa debelom zonom zlata visokog kvaliteta, i napomiwe da uskoro po~iwe bu{ewe koje }e Strickland dovesti do wegove centralne zone.

Pre nekoliko dana Strickland je objavio i obe}avaju}e preliminarne rezultate istra`ivawa koji ukazuju na zna~ajnu geolo{ku anomaliju u mestu Obradov Potok na Rogozni. Identifikovana anomalija, koja po~iwe otprilike 100 metara ispod povr{ine i prote`e se 400 metara u du`inu, mogla bi da signalizira prisustvo ekstenzivne mineraliza-

cije, koja se poklapa sa geohemijskim znacima zlata i drugih minerala u uzorcima zemqi{ta, preneli su australijski mediji.

ZLATO U ROGOZNI?

Postavqa se pitawe, koliko je to zlato na Rogozni vredno, odnosno, da li dr`ava mo`e da ima koristi od wega, da li je takav rudnik odr`iv i kolika }e godi{wa proizvodwa zlata biti?

Ukoliko bi se koli~ina zlata za koju se procewuje da postoji na Rogozni pomno`ila sa trenutnom cenom zlata na berzi od oko 73.000 evra po kilogramu, dobila bi se cifra od oko 11 milijardi evra vrednosti.

Stru~wak za investiciono zlato kompanije "Insignitus gold“ Quba Jaki} ka`e u razgovoru za Novu ekonomiju da je najbitnije koliko u samoj rudi koja je prona|ena na Rogozni zaista ima vrednog zlata.

"Kqu~no pitawe je koje je ~isto}e to zlato. Najbitnija je izda{nost rude, odnosno koliko iz jedne tone rude mo`e da se izvu~e zlata i koja je wegova ~isto}a“, kazao je Jaki}.

Prema wegovim re~ima, kada se iz jedne tone rude izvuku bakar, aluminijum, cink i sli~no, tek tada se mo`e pri~ati o stvarnoj koli~ini zlata, ali i proceniti koliko ono ima karata, od nula do 24. KOLIKO SRBIJA ZA SADA IMA ZLATA?

Kineska kompanija Zi|in majning (Zijin mining) ima rudnik zlata u Boru, poznat po nazivu ^ukaru Peki.

U wemu je pre dve godine (2022. godine), prema pisawu specijalizovanog portala „Majning“ proizvedeno 4,75 tona zlata. U 2023. godini kompanija je navela da je do avgusta proizvela ukupno 8,9 tona zlata i ostvarila kumulativni prihod od prodaje u iznosu 3,9 milijardi dolara. Serbia Zijin Copper je kompanija koja posluje u sastavu Zijin Mining Grupe. Osnovana je 18. decembra 2018. godine, na dan kada je Zijin sa Vladom Srbije potpisao zakqu~na dokumenta, odnosno ugovor o preuzimawu 63 odsto vlasni{tva u RTB-u Bor. Zijin je na taj na~in postao dr`alac 63 procenta u~e{}a u kapitalu kompanije iz Srbije.

Kompanija je 2022. godine u saop{tewu otkrila da je od po~etka otvarawa rudnika Narodnoj banci Srbije prodala 5,74 tone zlata.

Dodali su i da celokupna koli~ina proizvedenog zlata, shodno srpskim zakonima, mora najpre da se ponudi Narodnoj banci Srbije, a tek u slu~aju da ona odbije da ga po berzanskoj ceni otkupi, Zi|in bi mogao da tra`i dozvolu za izvoz.

To se dosad nije desilo, {to zna~i da zlato proizvedeno u ovoj kompaniji „ostaje u Srbiji“. Postavqa se pitawe, kakva bi situacija sa novim nalazi{tem i potencijalnim rudnikom na Rogozni bila i da li je ova koli~ina zlata zaista vredna kopawa?

O

AUSTRALIJSKOJ BREJKERKI

I DAQE SE PRI^A: Preko 50.000 qudi smatra da je Raygun nepo{teno

U pismu koje je adresirano na premijera Australije i Australijski olimpijski komitet, Rej~el je optu`ena da je manipulisala olimpijskim izbornim procesom "u svoju korist" time {to je u Australiji "sama uspostavila upravqa~ko telo za brejking" i previdela ostale kvalifikovane brejkerke.

U pismu se tako|e navode nepotvr|ene tvrdwe da je ona odbila da pru`i sredstva "grupi neverovatno talentovanih mladih osoba" iz siroma{nih porodica i aludira da je osvojila kvalifikacije, koje je sama i organizovala.

Potpisnici zahtevaju punu istragu i javno izviwewe Gan, kao i {efice olimpijskog australijskog tima Ane Mirs zato {to su "poku{ale da obmanu javnost i podriju trud pravih sportista". Tra`e i "javno izviwewe brejking zajednici zbog neeti~nog pona{awa koje je bacilo qagu na taj sport".

Pismo se zavr{ava re~ima: "Australija mora boqe da se ophodi prema svojim sportistima i obezbedi principe fer uslove, transparentnost i integritet u svim aspektima olimpijske selekcije". Australijski olimpijski komitet objavio je saop{tewe povodom pokretawa peticije zato {to se u woj "ponavqaju la`ne tvrdwe" o tome kako je Gan izabrana da se takmi~i na Igrama u Parizu.

On je dodao da je sve osmi{qeno da

"podstakne mr`wu" prema Gan, za koju tvrdi da je izabrana prema transparentnim i nezavisnim kriterijumima i tra`i da se peticija odmah povu~e.

"Sramotno je da takve neistine neka anonimna osoba mo`e ovako da objavi. To se mo`e smatrati maltretirawem i uznemiravawem i predstavqa klevetu. Va`no je da zajednica zna ~iwenice i da qudi ne zasnivaju mi{qewe na osnovu malicioznih neistina i dezinformacija", naveo je Kerol u saop{tewu.

Rej~elin mu` Semjuel Fri, koji je profesionalni brejker i wen trener, tako|e nije imao poziciju u tim organizacijama, niti je bio sudija na kvalifikacionom doga|aju, tvrde iz Komiteta. Raygun je reagovala na medijske natpise posledwih dana videom na Instagramu, u kojem se najpre zahvalila svima koji su je podr`avali.

"Zaista cenim pozitivnost i drago mi je {to sam uspela da donesem malo radosti u va{ `ivot. To je ono ~emu sam se i nadala. Nisam razumela da }e to tako|e otvoriti vrata takvoj mr`wi i to je ono {to je prili~no pora`avaju}e", rekla je brejkerka.

Podse}amo, Gan je zahvaquju}i svojim jedinstvenim plesnim pokretima postala prava zvezda na internetu nakon svog nastupa na Olimpijskim igrama, za koji nije osvojila nijedan bod i na kraju zavr{ila na posledwem, 16. mestu.

Australijska poslanica nazvala opozicionog lidera rasistom

zbog stava o Gazi

Nezavisna poslanica Australije

Zali Stegal rekla je lideru glavne australijske opozicione stranke Piteru Datonu da "prestane da bude rasista", jer je kazao da Australija ne bi trebalo da prima izbeglice iz Gaze. Stegal to je rekla u svom govoru u kojem je kritikovala Datona, jer je pro{le nedeqe pozvao vladu da zabrani izbeglicama iz Gaze da dolaze u Australiju, jer bi mogli da budu simpatizeri Hamasa, prenosi Rojters.

Nekoliko puta prekidana povicima iz opozicionih klupa, Stegal je viknula Datonu "prestani da bude{ rasista".

"Te porodice (iz Gaze) predstavqate kao teroriste, da nikome od wih ne treba verovati i da nisu vredne humanitarne

pomo}i", rekla je pre nego {to je zastala, jer se Daton ubacio.

Tada mu je rekla: "^uli smo te u ti{ini, prestani da bude{ rasista", rekla je ona. Rasprave u parlamentu odra`avaju se zbog neslagawa oko izraelskog rata u Gazi, gde vladaju}a Laburisti~ka partija poziva na podr{ku Izraelu, dok mnogi drugi, ukqu~uju}i australske muslimane, `ele o{triji stav prema Izraelu.

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

LODGE

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

LEPA RORI IZ AUSTRALIJE ODU[EVQENA MOMCIMA

Ako nema{ momka do|i u Srbiju!

Devojke iz Srbije neretko kritikuju na{e mu{karce i govore da bi mogli da budu malo osetqiviji, pristuap~niji, qubazniji, otvoreniji... Me|utim, zanimqivo je, lepa Rori iz Australije misli da su ba{ savr{eni! Ona je na Tik Toku gde ima nalog "where. is.rory" objavila snimak u kojem je srda~no nahvalila na{ ja~i pol i devojkama koje nemaju partnere savetovala da do|u u na{u zemqu.

- Moramo da pri~amo o mu{karcima iz Srbije. Ako si slobodna devojka i nema{ partnera, preseli se u Srbiju ili je samo poseti - zapo~ela je ona pri~u i dodala da se trenutno nalazi u Beogradu i da je weno iskustvo sa mu{karcima jako pozitivno.

- Do sada su mi pri{li pet puta, {to je suludo, ovde sam tri dana - ka`e ona i dodaje da je odu{evqena na~inom na koji prilaze. Oni to rade, ka`e, sa puno samopouzdawa i po{tovawa.

- Pri|u i ka`u: "Hej", kada odgovorim ka`u: "Mo`emo li da se upoznamo?!" Ne daju komplimente, ne tra`e broj. Ne o~ekuju ni{ta. Samo: "Mogu li da pri~am sa tobom?". Mislim da je to tako lepo re~eno, sa po{tovawem - obja{wava ona i dodaje da u Australiji gde ona `ivi mu{karci uvek krenu sa nekim komplimentom.

- "Ba{ si lepa, stvarno dobro izgleda{". A onda sledi: "Mogu li da dobijem tvoj broj (snep~et, Instagram)?". A to mi se ba{ ne svi|a. Vi{e mi se svi|a: "Mogu li te upoznati?" Znam da zvu~i ~udno, ali mnogo je lep{e nego: "Mogu li dobiti tvoj

broj?". Ne znam, mo`da se nekima to svi|a, ali ja mislim: "Upravo sam te pogledala. Gledam te pet sekundi. I sada ho}e{ da ti dam svoj broj?! - ka`e ona i dodaje: - Tako da qudi ovde su tako samouvereni tako puni po{tovawa. Mislim, nijednog od wih nisam zapravo dobro upoznala, jer kad pitaju da li mo`emo da se upoznamo, uvek odgoborim: "Ne, nisam slobodna". Ali, iskustvo je uvek pozitivno posebno nakon Albanije gde sam nedavno boravila. Zbog mu{karca tamo se ose}a{ malo neprijatno. Oni bi po~eli sa: "Ti si prelepa devojka". Ti se nasme{i{, bude{ fin i ka`e{: "Hvala", a oni onda nastave: "Ti si moja devojka iz snova". Ti onda ka`e{: "To je ba{ lep kompliment", a onda oni: "Udaj se za mene!". To je tako intenzivno. Na primer, provela sam jedan dan sa Albancem, i on je rekao: "Preseli se sa mnom u Nema~ku", a mi se tek sreli - ka`e ona i dodaje da je to potpuno druga~ije u Srbiji te je uputila devojkama jasnu poruku: - Tako da - devojke ako ste slobodne i dosta vam je aplikacija za sastanke Beograd je grad za vas.

Penzionerski rajevi

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

U roku od pet godina Australija }e imati vi{e od pet miliona penzionera, najmawe 5 triliona dolara u penzionim fondovima, dok }e se vi{e od 200 milijardi dolara svake godine prenositi na mla|e generacije putem nasle|a.

Ugledna finansijska agencija „AMP“ (AMP) ka`e da vi{e od 670.000 Australijanaca namerava da se penzioni{e do 2028. godine i upozorava da nedostatak poverewa u {tedwu i dr`avne strategije za penziju zna~i da

Novom Ju`nom Velsu je dr`avna destinacija za penzionisawe broj jedan. Sa sredwom cenom nekretnina od 450.000 dolara i sredwom nedeqnom zakupninom od 444 dolara, penzioneri mogu potro{iti mawe od polovine koliko tro{e za na primer stanovawe u Sidneju. Ingam (Ingham) u Kvinslendu i Meriboro (Maryborough) iz Viktorije zauzeli su drugo i tre}e mesto na listi, pri ~emu su oba sa sredwim cenama ispod 360.000 dolara za nekretninu i sredwim cenama ispod 400 dolara za iznajmqivawe.

„Citro“ o~ekuje da }e regionalna tr`i{ta nekretnina u zemqi procvetati u narednim godinama kako sve vi{e Australijanaca bude dostizalo starosnu dob za penzionisawe. Ova analiza je pokazala da iako su priobalna i ruralna okru`ewa bila va`na, qudi su tako|e `eleli „minimalni nivo dru{tvenih i maloprodajnih pogodnosti, kao i dobru i pristupa~nu zdravstvenu za-

}i novoj tehnologiji, sve ve}em fokusu na kvalitet `ivota i potrazi za pristupa~nijim stanovawem“, ka`e dr Oliver. „Iz istra`ivawa je jasno da }e lokacije za penzionere nastaviti da se razvijaju u narednih 10 do 20 godina“, rekao je on.

Me|u 30 najboqih Citrovih destinacija za penzionisawe, Novi Ju`ni Vels i Kvinslend predvode listu, svaka dr`ava sa sedam gradova. Posle Armidejla, glavne destinacije za penzionisawe u Novom Ju`nom Velsu bile su Balina, Berigan, Katumba, Oran`, Tunkuri i Jas. Sedam najpo`eqnijih gradova u Kvinslendu bili su Bundaberg, Kalundra, Kulangata, Harvi Bej, Ingam, Skarboro i Stantorp. Tre}a je bila Viktorija sa pet destinacija: Bandura, E~uka, Gizborn, Meriboro, Pejnsvil i Rozbad. Od ostalih dr`ava Tasmanija je imala ~etiri destinacije – Klarens, Hjunvil, Lanseston i St Meris. Ju`na Australija je imala tri – Maunt Barker, Viktor Harbur i Vala-

Citrov vodi~ na 138 stranica ka`e da }e sve vi{e qudi verovatno trgovati svojim „vrednim gradskim ku}ama kako bi pove}ali svoj penzijski sta`“

mnogi moraju mnogo da {tede, i ne mogu u`ivaju u na~inu `ivota koji mogu sebi da priu{te. Nedavno istra`ivawe ove agencije pokazalo je da 60 odsto starijih Australijanaca `eli da planira ranije, dok tri ~etvrtine smatra da je sistem penzionisawa veoma slo`en. U ovom izve{taju se rangiraju i najpopularnije destinacije za penzionisawe u zemqi (takozvani penzionerski rajevi) i za{to se one nalaze na listi.

Nova studija finansijske kompanije „Citro“ (koja posluje u okviru AMP) otkrila je 30 najboqih destinacija za penzionisawe u Australiji navode}i da stariji od 50 godina tako|e gledaju na cene, infrastrukturu zdravstvene za{tite, dru{tveni fokus i aktivnosti u slobodno vreme.

Prema ovom izve{taju oblast Armidejl (Armidale) u

{titu“. Utisak je da dobra destinacija mo`e olak{ati qudima da u`ivaju u penzionerskim danima. Odabir mesta za penziju nije lak podvig, ali qudi ipak stavqaju zajednicu i udobnost na vrh liste prioriteta. Citro-ova analiza je pokazala da qudi ne moraju da ostanu u velikim gradovima da bi iskoristili dobre beneficije za `ivot u penziji. Prema ovom izve{taju ove lokacije nude pone{to za svakoga – bilo da volite prirodu, sport, gurmansku scenu, dru`ewe, volontirawe ili neke od mirnijih aktivnosti.

[ejn Oliver, glavni ekonomista AMP-a, ka`e da }e sve vi{e qudi odlaziti u penziju i da }e starije stanovni{tvo biti kqu~ni pokreta~ rasta cena. „Dugoro~ni trend }e biti okrenut ka fleksibilnijem radu omogu}en zahvaquju-

ru. Zapadna Australija samo dva mesta – Brixtaun i Mandura – dok je u Kanberi najpo`eqniji bio Belkonen.

Citrov vodi~ na 138 stranica ka`e da }e sve vi{e qudi verovatno trgovati svojim „vrednim gradskim ku}ama kako bi pove}ali svoj penzijski sta`“. Navodi se daqe kako potra`wa na najpopularnijim destinacijama ipak stvara probleme sa pristupa~no{}u, vi{e qudi }e dolaziti u oblasti kao {to su region Novog Ju`nog Velsa, sredwa severna i ju`na obala, oko zaliva Harvi u Kvinslendu i delovima Tasmanije.

Provoditi penzionerske dane u nekim mestima sa prose~nom temperaturom izme|u 20 i 30 stepeni tokom cele godine, ili sa vi{e od 300 sun~anih dana nije mala stvar. Ipak mnogi }e se slo`iti da to nije jedini faktor koji produ`ava `ivot, jer idealna destinacija jeste bitna ali ne i presudna. Mnogo va`nije od toga je da li ste sre}ni i uvek okru`eni voqenim i dragim osobama.

Sini{a Pavi}: Talentovani scenarista koji

je "dobro razumeo vreme u kom smo `iveli"

Jedan od najplodonosnijih scenarista u posledwih nekoliko decenija, Sini{a Pavi}, preminuo je u 92. godini u domu u Vlasotincu. Vi{estruko nagra|ivani autor, iza sebe je ostavio neke od najpoznatijih jugoslovenskih serija - „Pozori{te u ku}i", „Otpisani", „Vru} vetar", a pisao je i scenarije za filmove „Tesna ko`a", „Laf u srcu", kao i „Vi{wa na Ta{majdanu" iz 1968. koji je ra|en po wegovoj kwizi.

Serijom „Boqi `ivot", za koju je pisao scenario krajem osamdesetih godina, zapo~e}e nova televizijska era, gde ne samo da publika u vi{e desetina epizoda prati sudbinu jedne porodice, ve} i wihovih repriza koje se i danas emituju na Radio-televiziji Srbije. Me|u wima su i Pavi}evi „Sre}ni qudi", „Porodi~no blago", „Sti`u dolari", „Bela la|a" i kao posledwa - „Junaci na{eg doba".

ve~no neuspe{nim, porodi~nim ~ovekom poput Dimitrija Panti}a kog su igrali Nikola Simi} i kasnije Petar Kraq. [oji} i Panti} osta}e primeri mnogih balkanskih privatizacija i tranzicija. Ovekove~io je i ve~no oja|enog qubiteqa gr~ke muzike, berberina sa niskim pritiskom - [urdu koga je tuma~io Qubi{a Samarxi}.

Sini{a Pavi} je dobro razumeo vreme u kom je `iveo i to je tajna wegovog uspeha, ka`e glumac Vojin ]etkovi}. „Uz veliki talenat, to je bio razlog {to su serije bile toliko gledane. „Wegovi likovi su prili~no realni, ma koliko delovalo da su u nekim jakim bojama, oni su bili iz vremena u kom smo `iveli", obja{wava ]etkovi} i dodaje da to povremeno nedostaje savremenim serijama.

^uveni

„Rekli su mi, ako bude{ dobar u prvih desetak epizoda, Sini{a }e ti raspisati ulogu i tako je i bilo, igrao sam u skoro svakoj epizodi te velike serije", prepri~ava uz osmeh. Ubrzo je usledio mawe lep period, kada je tokom NATO bombardo-

srpski scenarista sahrawen

na vlasotina~kom grobqu: UZ ZVUKE „A SAD ADIO“ SINI[A PAVI] ISPRA]EN U VE^NOST

Tata je voleo da bude sa`et, pa }u i ja poku{ati da budem kratak. Hvala vam svima {to ste do{li. On nije slu~ajno ovde proveo posledwe decenije svog `ivota, me|u vama, i hvala vam {to ste tu da se oprostite sa wim kao sa ~ovekom – ovim re~ima zapo~eo je obra}awe, kraj odra svog oca i velikog pisca i scenariste Sini{e Pavi}a, wegov sin Vladimir. - Ogromna ve}ina vas koja je ovde zna ga li~no, i nevezano za ono {to je radio. Prosto znam da je bio dobar ~ovek, da je svakoga tretirao jednako i da se je sa svakim pona{ao kao da je wemu ravan. U partiji {aha na po~etku „Vru}eg vetra“ dvojica penzionera igraju i komentari{u partiju. Tata je voleo {ah, naravno. Oni komentari{u poziciju kowa i jedan ka`e: „Ni kow nije kow, ni ~ovek nije ~ovek, ako nije na pravom mestu“. Mislim da je tata bio pravi ~ovek na pravom mestu i mislim da je na pravom mestu, me|u qudima

koje voli, sa pogledom na brdo koje voli, zavr{io svoj `ivot – kazao je Vladimir Pavi} pre nego {to je truba~ki orkestar zasvirao pesmu za sva vremena i ve~nost - „A sad adio“.

U tu ve~nost proslavqenog Sini{u Pavi}a ispratio je veliki broj Vlasotin~ana koji su sa wim delili posledwe decenije wegovog `ivota, i mali broj wegovih poznatih saradnika koji su do{li da mu odaju po~ast. Glumica Eva Ras je, po tropskoj vrelini, taksijem prevalila veliki put samo da bi Sini{i kazala svoje posledwe: „Zbogom“.

Pavi}evi Vlasotin~ani, koji su ga ispratili u velikom broju, posle obra}awa wegovog sina su tiho komentarisali da „iver ne pada daleko od klade“. Cve}em i suzama su zalili Pavi}evu ve~nu ku}u. Sahrawen je po svim pravoslavnim obi~ajima, a kov~eg sa wegovim telom pratila je duga kolona Pavi}evih sugra|ana.

vawa 1999. ]etkovi} oti{ao u vojsku, ali tada mu je Pavi} pokazao i kakav je ~ovek. „On me na{ao i pitao 'Sine, kako mogu da ti pomognem', to je jedan od retkih qudi koji me je tada nazvao i upitao da li mi ne{to treba. „Pamti}u ga i kao ~oveka i kao velikog scenaristu", ka`e ]etkovi} za BBC na srpskom. Vest o wegovoj smrti rastu`ila je i velikanku jugoslovenskog i srpskom glumi{ta Svetlanu Bojkovi}, koja je bila zvezda vi{e Pavi}evih serija - od Emilije Popadi} u „Boqem `ivotu", do sestre Antonije u „Sre}nim qudima". „Ostavio je za sobom veliko i zna~ajno delo koje je dragoceno i koje }e trajati da nas podse}a kakvi jesmo i kako nam ide u `ivotu", ka`e Bojkovi}. Likovi iz serije „Sre}ni qudi", koja je obele`ila devedesete u Srbiji, tri decenije kasnije su hit i na dru{tvenim mre`ama. Ise~ci u kojima su, izme|u ostalih, Radmila Savi}evi} kao Riska i Velimir Bata @ivojinovi} kao Arhan|el imaju desetine hiqada pregleda. Duboko je pronikao u mentalitet balkanskog ~oveka i stvorio lepezu vanvremenskih likova, ~ije dosetke qudi generacijama znaju napamet. Jedan od takvih je Sre}ko [oji}, neobrazovani, lakomi direktor dr`avnog preduze}a, koji u kapitalizmu postaje jo{ bogatiji i nastavqa karijeru u politici, a glumio ga je decenijama Milan Lane Gutovi}. Kao u ogledalu, zasmejavao je publiku i po{tenim, ali

Alen Delon: Princ evropskog filma i simbol mu{ke

Francuski glumac Alen Delon, ~ovek koji je zaveo milione paradoksalno igraju}i role nasilnika ili pla}enih ubica preminuo je u 88. godini, objavili su wegovi naslednici. Delonova smrt ozna~ava odlazak jedne od posledwih ikona francuske kinematografije iz zlatnog perioda, {to obele`ava kraj jedne ere.

U svet filma je u{ao kao mladi}, sasvim slu~ajno. Uprkos tome, neponovqive plave o~i i talenat prona{li su put do samog vrha francuske, pa i evropske scene. Mnogima bi i to bilo dovoqno za ta{tinu i jedan `ivot, ne i Delonu… Nije mu za zameriti, jer je sve-

ga imao u izobiqu. Pre svega lepote, {arma, talenta… Mogao je da zavede svaku `enu sveta, {to je dobrim delom `ivota s velikim uspehom i radio. [ezdesetih je posve}eno nizao filmski hit do hita. Uprkos tome nije postao jo{ jedna izblazirana zvezda, debeloko`ac koji se odrekao problemati~nih drugova iz mladosti a osim lepog lica mnogo puta je pokazao da ima i sna`nu ki~mu. Nametnutu politi~ku korektnost tako|e nikada nije prihvatio, pa su problemati~ki stavovi bili do smrtni sredwe ime kultnog umetnika. Iako ga je u mladosti pratilo lice an|ela, Delonovo detiwstvo i adolescencija bili su problemati~ni, {to je sasvim sigurno ostavilo trag na formi-

rawe slo`ene li~nosti i galerije `ivopisnih likova. Wegova majka, Edit, radila je u apoteci, dok je otac Fabijen, ironi~no, vodio lokalni bioskop. Delona je ipak vaspitavala ulica…

Za Francuze je Delon do samog kraja bio nedodirqivi grand fauve (velika zverka) u svetu filma. Za Beograd ga osim u`ivawa u ~uvenom Lotus baru vezuje kontroverzna „afera Markovi}“ koja je uzdrmala Francusku i otkrila Alanove bliske veze sa svetom podzemqa. Nije se prona{ao ni u tradicionalnoj {koli `ivota –vojsci. Nadmeno se kao golobradi mladi} prijavio za mornaricu, gde je hrabrost testirao u vojnim akcijama u Indokini. Ipak, karijera u uniforni nije bila realna

„U svakome od nas postoje i [urda i [oji}. „Da nisam pravio gluposti kao [oji} ili da nisam bio nezadovoqan kao [urda, verovatno ti likovi ne bi bili uverqivi", ispri~ao je Pavi} za Novosti. Ro|en je u Siwu, u Dalmaciji, 22. januara 1933. godine. Otac mu je bio mornar u Austrougarskoj i u~estvovao je u pobuni u Boki Kotorskoj 1917, ispri~ao je u jednom intervjuu. Kada je Sini{a imao pet godina wegova porodica se preselila u Beograd, gde }e provesti ratne i poratne godine. Po{to je ro|en na teritoriji dana{we Hrvatske, a `ivot proveo u Srbiji, dodu{e decenijama u zajedni~koj dr`avi, prime}ivao je sli~nosti Srba i Hrvata. Osim kratkog pam}ewa, Hrvatima i Srbima je zajedni~ko odricawe od svega {to je dobro, poput velikih umetnika. „I jedni i drugi napadamo svoje najboqe qude i to ba{ u onome u ~emu su oni bili najboqi. „Primera radi, Krle`a je proka`en u Hrvatskoj jer je on to hrvatsko, purgersko dru{tvo izvrnuo na postavu, ali se ovde zamerio Srbima jer negde neki wegov literarni junak ka`e 'ti cigani srpski', i onda se to poistovetilo sa stavom autora, {to je besmislica", rekao je Pavi} svojevremeno. Lo{i poslovi koje je morao da radi posle fakulteta, da bi pomogao ocu, inspirisali su ga za brojne komade i uneo je sebe u mnoge. Dobitnik je nagrade Dositej Obradovi} za `ivotno delo 2020. godine. Pavi} je u penziji proveo ~etvrt veka i posledwe godine je `iveo u Vlasotincu, na jugu Srbije. Supruga Qiqana Pavi} bila mu je i saradnica na scenarijima. Vlasotin~anima se odu`io promovisawem wihovog dijalekta kroz likove \o{e i Tike [pica u seriji „Porodi~no blago". „Bio je na{ sugra|anin, na{ prijateq, vlasotina~ki zet, ~ovek koji je pored svoje supruge toliko zavoleo Vlasotince da je u wemu proveo posledwe skoro tri decenije", poru~io je predsednik op{tine Bratislav Petrovi}. Scenarista je u ovom gradu i sahrawen.

opcija, jer je Delon ubzo izveden pred vojni sud. Delon je po~eo da usporava ritam tokom devedesetih, nakon {to je igrao dvostruku ulogu u filmu Nouvelle Vague @an-Lik Godara. Po mnogima prerano, 1997. godine najavio je povla~ewe iz glume, ali se trijumfalno vratio 2008. kako bi glumio Julija Cezara u simpati~nom bioskopskom hitu Aste-

rix na Olimpijskim igrama. Aktivno je razmi{qao i o eutanaziji. Nakon mo`danog udara i dijagnostifikovanog raka povukao se na grandiozno imawe, daleko od objektiva i progona novinara. Simboli~no, posledwe javno pojavqivawe zabele`io je tokom ceremonije primawa Zlatne palme za `ivotno delo na filmskom festivalu u Kanu 2019. godine.

Rva~ki klub Vukovi

Kup „George Samios 2024“ odr`an u Pertu

U nedequ, 4. avgusta odr`ano je veliko tradicionalno. rva~ko takmi~ewe u Pertu, Kup Xorxa Semiosa. Ovo je memorijalno takmi~ewe koje se odr`ava u ~ast gospodina Semiosa koji je ina~e Grk i veliki je prijateq srpskog naroda. Wegov sin, Kris Semios je tako|e trener u rva~kom klubu Sabioako Tajgers, i bio je rva~ki sudija na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. Takmi~ilo se preko 90 rva~a (juniora i seniora) i 7 rva~kih klubova.

Na{ rva~ki klub Vukovi je nastupio sa 26 rva~a i `eqom da osvojimo turnir sa najvi{e medaqa, kako bi se pribli`ili na{em najve}em rivalu klubu Gladijator. I u tome smo uspjeli. Na{i Vukovi su osvojili 8 zlatnih medaqa ,7 srebrnih medaqa i 4 bronzane medaqe. Ovo takmi~ewe je ujedno bilo i kvalifikaciono za Nacionalni {ampionat Australije u rvawu za juniore koji }e se odr`ati u Pertu 5. oktobra ove godine. Na{i juniori i seniori su se veoma hrabro borili, izborili i pokazali da znaju da se rvu i da vole rvawe kao sport koji je veoma te`ak i zahtjevan. Ovo takmi~ewe je pokazalo da dolaze novi mladi juniori koji puno obe}avaju i imaju lijepu budu}nost.

@elio bih posebno da pohvalim moj seniorski tim koji je bio sjajan u gr~ko-rimskom stilu, a tako|e i da pomenem dva velika rva~a koji su pokazali veliko znawe na struwa~i. Prvi senior je Aleksandar Tores koji je osvojio dve medaqe (srebrnu i bronzanu). Nastupio je u veoma jakoj kategoriji 74 kg gde je za protivnike imao velike rva~e koji su veoma iskusni i nije se lako boriti sa wima. Na{ Aleks je ina~e bio pripadnik australijske armije i voli disciplinu i rad. Trenira 5 puta sedmi~no i iznenadio je publiku svojom borbeno{}u. Ovo je bilo wegovo prvo takmi~ewe i `elimo mu sve najboqe.

Na{ drugi takmi~ar je ne{to {to bi svaki rva~ki klub u Australiji `elio imati. Vrhunski sportista koji je multinacionalni {ampion Estonije u rvawu gr~ko-rimskim stilom i nastupao je na tri Evropska prvenstva i mnogim me|unarodnim takmi~ewima {irom svijeta. Wegovo ime je Lauri Lejlej i na~in na koje je izveo rvawe i zahvate je u stvari rijetkost za vidjeti u Australiji. I tehnike je okura`io rva~e iz drugih klubova da pre|u kod nas i da nastupaju za nas jer imamo najkvalitetnije rva~e i najboqe treninge.

Jadranko Te{anovi}

Ko ne glasa pla}a kaznu

U Australiji je glasawe obavezno, ako ne iza|ete na izbore dobijete "tiket", kaznu od sto dolara, zato u "tu subotu” supruga i ja ustajemo ranije i odlazimo u lokalnu {kolu

Kod nas na Staroj planini tvrde da je politika „dirty business” (prqav posao) a ja dodajem da politika nije za nas in`ewere. Doskora sam mislio da se politikom nikad nisam bavio, a onda sam po~eo da ~a~kam po pro{losti. Deda je bilo „~lan”, otac tako|e, i ja sam imao crvenu kwi`icu, vodio sam ~ak i sastanke... Da li je to bila „politika”?

Prvu sumwu je uneo Roxer Voters - bogat, priznat, slavan i ostvareni muzi~ar. On neprestano „laje” pa su Nemci (bezuspe{no) poku{ali da mu zabrane koncert u Frankfurtu. A onda sam pro~a~kao da mu je deda bio ~lan KP Engleske. Za wega politika nije na~in da se obogati, nego je su{tinska potreba ~oveka.

Tada sam otkrio da, osim izreke „dirty business", postoji i izreka „Politikom se bave bogovi, robovi i zveri”. A on je iz ove prve kategorije, o~igledno.

Kada sam u ~etvrtom razredu gimnazije do{ao ku}i sa crvenom kwi`icom roditeqi su samo }utali. Na tu ti{inu, iz nekog razloga, ja sam odgovorio - ti{inom. Bio sam razo~aran {to mi nisu ~estitali, ali premlad da se upu{tam u diskusije. Trebalo je da pro|u godine da shvatim za{to je otac tako reagovao. Mada je bio funkcioner, ostao ~lan sve do „raspada sistema”, pomagao je obli`wi seoski manastir. Bilo je pod Brozom i dobrog i lo{eg, a za protivnike i mnogo lo{eg. „Ostaju samo oni koji se prilagode, a od mrtvih heroja nema koristi, govorio je otac. U~io me je da su sve vere dobre, a da ima samo dobrih i lo{ih qudi. Za mene je stawe bilo normalno, primqen sam u jedinu postoje}u politi~ku partiju zajedno sa desetak najboqih |aka, onako kako se to tada radilo. Nije tu vi{e bilo ni ~etnika ni partizana, a kamoli „Golog otoka”. Na studijama su mi davali da vodim sastanke celog

Elektronskog o radu profesora

Da li je to bila Jednom sam kosom u boju rade}i kao maneken, goslavija". I iz beogradske ~itao „Xuboks" vojnog roka ustao i tra`io da sa mokrom kosom, Kapetan me „zna~ajno" ~im je u{ao u wegov posilni ziju. Posle mi mesec dana. Da li je to Na poslu bio ~lan, pa umesto po vezama kao pioniri jo{ nisu bili se namno`ili,

CELA PORODICA

Ova Srpkiwa a wena

Od izbegli{tva preko titule najlep{e devojke u Australiji do bajkovitog `ivota sa ~ovekom wenih snova, lepotica ro|ena u malom mestu u Bosni i Hercegovini do`ivela je filmsku sudbinu.

Ratovi na Balkanu odveli su mnogo porodica s prostora biv{e Jugoslavije na sve strane sveta, a veliki broj Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine oti{ao je put Australije.

Imamo mnogo primera qudi na{eg porekla koji su uspeli u {ou-biznisu i sportu nakon {to su kao izbeglice stigli u Australiju, a neki od primera su glumica Bojana Novakovi}, teniserka Jelena Doki}, fudbaleri Ivan Ergi} i Milo{ Degenek... Jedna od wih je i manekenka Monika Radulovi}, koja je stekla veliku popularnost kao Mis univerzum Australije 2015. i u~esnica izbora za Mis univerzuma, a svetskim medijima je poznata i kao takmi~arka u rijalitiju Survivor.

KO JE MONIKA RADULOVI]?

Monika je ro|ena u mestu Zavidovi}i, kao }erka Gorana i Vinke Radulovi}, koji su izbegli iz Bosne i Hercegovine kada je ona imala ~etiri godine. Radulovi}i su najpre oti{li u Dansku, pre nego {to su se uputili prema dalekoj Australiji, a po~etak im – kako se podrazumeva u izbegli~kom `ivotu – nije bio lak... – Mama, tata, brat i ja smo `iveli u sobi od 12 metara kvadratnih. Nije nam bilo lako po{to smo u Dansku do{li samo s jednim koferom – istakla je Monika svojevremeno. – Moji roditeqi su morali da se sna|u kako znaju i umeju,

od sto dolara

Elektronskog fakulteta, da pravim izve{taje profesora na osnovu ankete studenata. bila "politika"? sam vodio sastanak sa ofarbanom {argarepe, jer sam tog vikenda, maneken, imao reviju u hotelu „JuI danas ~uvam novinske ise~ke beogradske {tampe. Ina~e, u pauzama sam „Xuboks" i „Politiku". Tokom slu`ewu ustao sam nasred sastanka divizije vojnike ne teraju da po mrazu idu kosom, posle nedeqnog tu{irawa. „zna~ajno" pogleda narednog dana, u svoju kancelariju u kojoj sam kao posilni naru~ivao hranu za celu divimi dade skra}ewe vojnog roka od to bila „politika"? sam imao sre}u da direktor nije je sve funkcionisalo po zasluzi vezama i poznanstvima. Radili smo IT industrije a tatini sinovi bili uzgojeni u toj oblasti. Kada su namno`ili, ra~unski centar se raspao a ja

sam krenuo u potragu za novim poslom koji sam na{ao ~ak u Melburnu.

U Australiji je glasawe obavezno. Ako ne iza|ete na izbore dobijete „tiket”, a to je kazna od nekih sto dolara. Zato „u tu subotu” supruga i ja ustanemo ranije, kada je najmawi red za ulazak u lokalnu {kolu gde se glasa. Na ulazu vam promoteri ponude pamflet sa brojevima koje treba da zaokru`ite, tako da wihovu partiju izdignete, a protivnike „nagazite”. Uzeh pamflet krenuh u diskusiju: „Malo sam zbuwen za koga danas da glasam. Partije su nekako izgubile boje".

- Sla`em se sa vama, ali mi ho}emo da izgradimo zaobilazni put iza {kole, usledio je brz odgovor promotera radni~ke partije. Nekada smo vikali smo „proleteri svih zemaqa ujedinite se", a ovaj o asfaltirawu puta.

- Kod nas u Srbiji na izborima ima mnogo emocija...

- U tome je razlika, mi se ne mrzimo, re~e i pri|e promoteru iz opozicione partije, zagrli ga i ponovi tu re~enicu, smeju}i (mi) se.

Mogao sam da mu odgovorim ali nisam,

`urno sam u{ao u salu i zaokru`io predlo`ene brojeve. U na{oj op{tini moj glas ionako ni{ta ne mewa jer tu uvek pobe|uje radni~ka partija. Najva`niji detaq glasawa je da precrtaju va{e ime u spisku da ne bi dobili „tiket”. Ja im uvek poka`em i voza~ku dozvolu, ali je dovoqno da ka`ete samo ime i adresu. Ostalo mi je jedino da ka`em da {irom otvorenih o~iju pratim kada }e krenuti taj veliki rat, kojim nas svakodnevno pla{e. Poverqivi izvor mi

PORODICA JE @IVELA U 12 KVADRATA:

re~e da Kinezi ne `ele rat, nego rad, a Amerikance }e morati da shvate da „nema hleba bez motike”.

Jedino mi nije jasno {ta }e sa desiti sa onolikim trilionima na{tampanih dolara, jer me|u wima ima i mojih, dodu{e te{kim radom ste~enih.

Xorx \ole Petrovi}, Melburn

Srpkiwa je poznata u celom svetu,

`ivotna pri~a je neverovatna

radili su razne poslove da bi nas prehranili.

Nakon {to su se skrasili u Australiji, Monika se fokusirala na obrazovawe, a kao izvanrednim uspehom je diplomirala psihologiju na Univerzitetu u Zapadnom Sidneju.

NAJLEP[A DEVOJKA

AUSTRALIJE

Kako se oduvek izdvajala lepotom, odlu~ila je da oku{a sre}u prijaviv{i se na takmi~ewe za australijsku predstavnicu na nadmetawu za Mis univerzuma, uspela je da odnese pobedu 2015, predstavjaju}i Novi Ju`ni Vels. Pobedila je 34 takmi~arke i ponela krunu, nakon {to je godinu dana ranije bila druga pratiqa.

Predstavqala je potom Australiju na 64. takmi~ewu za Mis univerzuma, a u~e{}e je zavr{ila na visokom petom mestu.

Potom je 2018. godine u~estvovala u rijalitiju "Australijski Survivor: [ampioni protiv u~esnika" i bila je deo {ampionskog plemena, a u takmi~ewu je ostala do kraja, ostav{i me|u posledwih pet.

PRIVATNI @IVOT MONIKE RADULOVI]

Monika je od 2018. godine u braku s Alesandrom Qubi~i}em, poznatim australijskim umetnikom poreklom iz Jajca, koji ju Sidneju `ivi od 1993. godine. Kao tinejxer, on je bio perspektivan ko{arka{ i igrao je za Sidnej siti kometse, a razmatrao je i preseqewe u SAD kako bi izgradio profesionalnu karijeru. Me|utim, ozbiqna povreda ga je spre~ila u tome, pa je napravio {est meseci pauze od ko{arke. Tada je po~eo da slika i otkrio da je umetnost wegova velika qubav, pa je uskoro izborio svoje mesto u Nacionalnoj umetni~koj {koli. Va`i za jednog od najcewenijih mladih savremenih slikara, a me|u wegovim klijentima su mnogi poznati i uspe{ni qudi, pa se pisalo da cene wegovih dela prema{uju i 24.000 dolara. Monika Radulovi} i Alesandro Qubi~i} rekli su "da" u luksuznom objektu Miramare Gardens, u Teri hilsu, predgra|u na severu Sidneja, a par je upril~io glamuroznu ceremoniju, uz obiqe cvet-

nih aran`mana, ru~no oslikane orhideje, ispod skupocenih kristalnih lustera...

Mlada je nosila ven~anicu ukra{enu Svarovski kristalima koju je dizajnirala Galija Lahav, a u pitawu je haqina inspirisana jednom od wenih omiqenih Alesandrovih slika.

Par je potom dobio sinove Luku (3) i Matea, koji je nedavno proslavio prvi ro|endan, a Monika je nedavno rekla za australijsko izdawe Daily Mail-a da ne planiraju ve}u porodicu.

– Jedno dete je mnogo, dvoje dece je pregr{t – na{alila se lepotica. – Odli~no je, ali sada smo potpuno zadovoqni i ispuweni kada ih imamo dvoje. Po jedno dete za svakog od roditeqa da brine o wemu. Za sada smo vrlo sre}ni s na{om dvojicom zdravih de~aka.

Monika je istakla da je najve}i izazov u maj~instvu do sada za wu bilo ro|ewe drugog deteta.

– Imate jedno dete koje je svesno svega {to se de{ava i jo{ uvek ste mu porebni, a onda se u svemu pojavquje jo{ jedno! Analogija koju sam ~ula i ima potpunog smisla je da je to kao da imate partnera, a on ka`e da `eli da dovede jo{ jednog partnera u va{u vezu i vi }ete voleti novog partnera i to }e viti sjajno. I ja imam ose}aj da se ponekad prvo dete tako ose}a kada je u pitawu wegov brat ili sestra. Ni sama to ne bih mogla boqe da objasnim – istakla je Monika.

Kako je otkrila, kada je postala majka, tu svoju ulogu je postavila kao prioritet, {to zna~i da je ponekad najve}i uspeh u toku dana to {to je "dete `ivo i zdravo, iako je ku}a u haosu, a vi niste oprali kosu i iscrpqeni ste".

PRED IZBORE

U SAD: Dr`avqanstva se dele najbr`e u posledwih deset godina

Hiqade imigranata svake nedeqe postaju novi Amerikanci i sti~u pravo da glasaju na vreme za predsedni~ke izbore ove jeseni

Federalna vlada Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava obra|uje zahteve za ameri~ko dr`avqanstvo najbr`e u posledwih deset godina, hitno re{avaju}i zaostatak koji se nakupio tokom Trampove administracije i pandemije virusa korona, pi{e "Wujork tajms".

Na ceremonijama u sudovima, kongresnim centrima i sportskim arenama {irom zemqe, hiqade imigranata svake nedeqe postaju novi Amerikanci i sti~u pravo da glasaju na vreme za predsedni~ke izbore ove jeseni, dodaje se u tekstu.

Nejasno je koliko novih glasa~a `ivi u dr`avama u kojima }e se lomiti kopqa na predstoje}im predsedni~kim izborima u novembru, ali odre|eni broj tzv. kolebqivih dr`ava u kojima Kamala Haris ili Donald Tramp moraju da pobede imaju veliki i sve ve}i broj naturalizovanih gra|ana sa pravom glasa, ukqu~uju}i Xorxiju, Arizonu, Nevadu i Pensilvaniju. Podse}a se da stalni rezidenti, poznatiji kao vlasnici zelene karte, imaju pravo da postanu naturalizovani gra|ani ako su imali taj status najmawe pet godina ili su bili u braku sa dr`avqaninom SAD najmawe tri godine.

Oni koji imaju zelenu kartu, u`ivaju

brojna prava kao i drugi gra|ani, ali ne i da mogu da glasaju na saveznim izborima.

Prijave za dobijawe dr`avqanstva obi~no rastu kako se primi~u izbori.

"Porast efikasnosti dodele dr`avqanstva nije samo zbog re{avawa zaostalih predmeta, to mo`e da preoblikuje bira~ko telo samo nekoliko meseci pre kqu~nih izbora", rekao je izvr{ni direktor "Baundlesa", kompanije koja analizira trendove imigracije i nudi usluge imigrantima, Sjao Vang.

Za mawe od pet meseci, brzina obrade aplikacija je sada na nivou 2013. i 2014. Oko 3,3 miliona imigranata su postali ameri~ki dr`avqani tokom mandata predsednika Xozefa Bajdena, navodi se u tekstu.

Slu`bi za dr`avqanstvo i imigraci-

Voqan sam da slu`im

Tramp je spomenuo da }e, ako bude izabran za predsednika razmotriti imenovawe Maska u svom kabinetu ili kao savetnika u administraciji

Nakon {to je kandidat za ameri~kog predsednika Donald Tramp rekao da bi mogao da razmisli da vlasniku kompanije "Tesla" Ilonu Masku ponudi savetodavnu ulogu u wegovoj budu}oj administraciji, oglasio se i sam milijarder.

"Voqan sam da slu`im", poru~io je Maks s fotografijom sa govornice. Na govornici ispod Maska pi{e "Odeqewe za vladinu efikasnost", ~iji akronim mo`e da bude i znak za dogkoin, popularnu kriptovalutu koja je nastala kao internet mim.

Tramp je u ponedeqak spomenuo da }e, ako bude izabran za predsednika razmotriti imenovawe Maska u svom kabinetu ili kao savetnika u administraciji.

Trampov komentar usledio je nakon wegove kritike poreskog kredita od 7.500 dolara za kupovinu elektri~nih automobila, mere za koju je predlo`io da bi mogao da je ukine ako se vrati u Belu ku}u.

"Poreski krediti i poreski podsticaji generalno nisu ba{ dobra stvar", rekao je Tramp posle predizbornog skupa u Pensilvaniji.

Upitan o mogu}nosti imenovawa Maska za odre|enu funkciju u wegovo administraciji, Tramp je rekao: "On je veoma pametan momak, ja bih svakako to u~inio".

Mask je otvoreno podr`ao republikanca u trci za novi predsedni~ki mandat, a nedavno je uradio i intervju sa wim na dru{tvenoj mre`i Iks.

ju SAD je u proseku trebalo 4,9 meseci za obradu zahteva za naturalizaciju u prvih devet meseci teku}e fiskalne godine, u pore|ewu sa 11,5 meseci u fiskalnoj 2021. godini.

Bajdenova administracija je po~ela da raspore|uje novu tehnologiju i dodatno osobqe 2022. kako bi smawila broj nere{enih prijava za dr`avqanstvo, a tako|e je skratila zahtev za naturalizaciju na 14 stranica sa 20 prvobitnih. Tako|e, podigla je taksu za podno{ewe zahteva u aprilu na 710 dolara sa 640 dolara, ali je qudima sa niskim primawima olak{ala da se prijave za popust.

Navodi se i da je naturalizacija zakonitih stanovnika ranije imala {iroku dvostrana~ku podr{ku i republikanaca i demokrata, ali je sticawe dr`avqanstva

posledwih godina postalo vi{e politizovano.

U nameri da obuzda legalnu imigraciju, Trampova administracija je produ`ila vreme razmatrawa zahteva za naturalizaciju, pa se vreme obrade otprilike udvostru~ilo na oko 10 meseci tokom wegovog mandata.

To je spre~ilo oko 300.000 potencijalnih gra|ana da steknu dr`avqanstvo na vreme kako bi glasali na izborima 2020, procene su "Baundlesa".

Prema najnovijim zvani~nim podacima, oko devet miliona vlasnika zelenih karata trenutno ima pravo da postanu dr`avqani SAD. Naturalizovani Latinoamerikanci, koji ~ine najve}i udeo novih gra|ana, istorijski su glasali za demokrate, kao i naturalizovani Azijati i Afrikanci, ka`e politikolog sa Univerziteta u Kaliforniji Luis Desipio.

^etiri dr`ave sa najve}im brojem imigranata koji se prijavquju za dr`avqanstvo su Kalifornija, Wujork, Teksas i Florida. Meksiko, Indija, Filipini, Dominikanska Republika i Kuba su vode}e zemqe porekla.

Nedavno istra`ivawe pokazalo je da ima entuzijazma za glasawe u novembru. Me|u naturalizovanim gra|anima, 81,4 odsto je reklo da }e "definitivno" glasati na izborima 2024. godine, a jo{ 14,5 odsto je reklo da }e "verovatno" glasati, pokazalo je istra`ivawe koje je sproveo ameri~ki centar za imigracionu politiku Univerziteta u Kaliforniji, San Dijego, sa Nacionalnim partnerstvom za nove Amerikance.

"DIVIM MU SE": Obama kumovao wegovom povla~ewu, a sad Bajdena obasipa pohvalama

Ponosan sam {to ga zovem predsednikom i zahvalan sam {to ga zovem prijateqom, poru~io je nekada{wi ameri~ki predsednik Barak Obama uz govor Xozefa Bajdena.

Obama se oglasio nakon Nacionalne konvencije demokrata u ^ikagu, gde je Bajden odr`ao govor posve}en radu svoje administracije, ali je i ohrabrio svoju naslednicu Kamalu Haris.

^ekalo se {ta }e re}i bra~ni par Obama, za koji se tvrdi da zapravo vode glavnu re~ u Demokratskoj stranci.

"Ono ~emu se najvi{e divim kod Xoa je wegova pristojnost, wegova otpornost i wegova nepokolebqiva vera u obe}awe na{e zemqe. Tokom posledwe ~etiri godine, to su vrednosti koje su Americi bile najpotrebnije", rekao je Obama.

Podsetimo, Va{ington post pisao je da je Obama sa Bajdenom razgovarao samo jednom od debate Bajdena i Trampa, a u razgovorima sa drugim demokratama bio je jasan da je budu}nost Bajdenove kandidature odluka koju treba da donese li~no Bajden.

Ipak, u julu ga je pozvao da povu~e svoju kandidaturu navode}i da se put ka wegovom reizboru umnogome suzio.

Mi{el i Barak Obama nisu odmah podr`ali predsedni~ku kandidaturu Kamale Haris, a mediji su spekulisali i mogu}no{}u da biv{a prva dama umesto aktuelne potpredsednice SAD bude kandidatkiwa Demokratske partije na novembarskim predsedni~kim izborima.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

Sve surovije pona{awe lekara i ~uvara Ha{kog tribunala prema Mladi}u i Karaxi}u

ukazuje da Zapad nije odustao od strategije uni{tewa srpskih vo|a i komandanata

Pi{e: Marko Lopu{ina

Ha{ki osu|enik general Ratko Mladi}, nekada{wi komandant Glavnog {taba Vojske Republike Srpske pao je pro{le nedeqe u pritvorskoj bolnici Ha{kog trubunala. U ovoj bolnici se Mladi} nalazi od aprila zbog velikog krvnog pritiska, otkazivawa rada bubrega i nemogu}nosti kretawa. Ustao je da primi u posetu sina, onesvestio se, pao i povredio glavu. Preba~en je u gradsku bolnicu iz koje je posle dva dana vra}en u pritvorski stacionar.

Mladi} je i ranije par puta prebacivan u civilnu dr`avnu bolnicu kada je imao neke intervencije ili posmatrawa. Operisan je 8. januara u holandskoj bolnici i ugra|en mu je pejsmejker. Iako u pritvoru nema uslova za le~ewe i oporavak Holan|ani su odbili ponudu Srbije da se general le~i u Beogradu.

Dr Radovan Karaxi}, prvi predsednik Republike Srpske, koji se kao ha{ki osu|enik nalazi u britanskom zatvoru na ostrvu Vajt, u maju mesecu je u vi{e navrata padao u nesvest. Povredio je glavu, kuk, rebra i oba ramena. Ostavqan je u hodniku bez medicinske pomo}i, bez dijagnoze i terapije. Kao i generlau ratku Mladi}u tako i predsedniku Radovanu Karaxi}u potrebna je hitna stru~na medicinska pomo}. Karaxi}u je potreban urolog da bi mu izle~io bolesti mokra}nih kanala. Obojici Srba koji su u Hagu osu|eni na do`ivotnu robiju `ivoti su svakodnevno ugro`eni.

Uz to, kako saznajemo, Karaxi} je izlo`en stra{noj tortutu stra`ara u zatvoru. Zatvor "Vajt" u kojem Karaxi} izdr`ava kaznu do`ivotne robije ima reputaciju jedne od najgorih zatvorskih ustanova u Velikoj Britaniji i ne ispuwava uslove, koji su predvi|eni standardima evropskih dr`ava. Srpski sve{tenik koji ga pose}uje svedo~i da stra`ari prilikom posete Radovana Karaxi}a vezuju lancima i onemogu}avaju mu normalno kretawe. Na ovog ponosnog Srbina, stra`a pu{ta pse, koji re`e i laju na Karaxi}a, ~ime mu prete ujedima i smr}u.

U britanskim zatvorima, prema re~ima advokata Gorana Petronijevi}a, osu|eni Srbi su u vi{e navrata bili napadani od muslimanskih ekstremista, poput Radoslava Krsti}a, koji je jednom pretu~en {ipkom, a drugi put su poku{ali da ga ubiju `iletom. Radovanova porodica strepi da }e mo`da i dr Karaxi} biti smrtno ugro`en u Velikoj Britaniji. Sve surovije pona{awe lekara i ~uvara Ha{kog tribunala prema Mladi}u i Karaxi}u ukazuje da Zapad nije odustao od strategije uni{tewa srpskih vo|a i komandanata. Hag ubija Srbe, zakqu~uje na{ sve{tenik, ispovednik osu|enih Srba u Ha{kom tribunalu. U zatvoru ovog Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji je general Ratko Mladi} je doveden 31. maja 2011. godine jer ~eka rezultat `albe na ovu pravosla`nu presudu. Pored generala u Hagu je zatvoren i Goran Jelisi}.

HAG UBIJA SRBE

Mladi} je i ranije par puta prebacivan u civilnu dr`avnu bolnicu kada je imao neke intervencije ili posmatrawa

U zatvorima u Evropi srpski ha{ki osu|enici nemaju adekvatnu medicinsku za{titu. Devetorica ha{kih Srba je umrlo prilikom izdr`avawa kazne, dok su neki umrli i pre okon~awa postupka pred Tribunalom. U }elijama [eveningena, na primer, preminuli su Slavko Dokmanovi} 1998. godine, Milan Babi} 2006. godine, Slobodan Milo{evi} 2006. godine i Zdravko Tolimir 2016. godine. U zatvorima su preminuli i Miroslav Derowi} 2007. u [vedskoj, Mile Mrk{i} 2015. godine u Portugaliji. General Zdravko Tolimir nije adekvatno le~en, a odbijen je zahtev da se le~i u Republici Srpskoj. Radoslav Br|anin je slu`io kaznu zatvora u danskoj, odakle je pu{ten da se le~i u Bawa Luci, ali je bio toliko bolestan da je odmah umro. O Br|aninu je javno govorio Slobodan @ivojinovi} Bobi, ugostiteq i srpski patriota iz Danske, koji ga je pose}ivao u zatvoru: - Bio je nedu`an ~ovek, a osu|en samo zato jer je bio Srbin. Nije bio vojno lice, nije ratovao, nije po~inio ratne zlo~ine! Br|anin je bio prvi ministar gra|evinarstva, saobra}aja i komunalnih delatnosti RS i potpredsednik Vlade Republike Srpske. Po uvo|ewu vi{estrana~ja, postao je ~lan SDS. Izabran je 1991. za potpredsednika Skup{tine zajednica op{tine SAO Krajine, a iste godine izabran je za poslanika u Narodnoj skup{tini RS. Nakon rata, Br|anin je bio predsednik Narodne stranke RS sve do wegovog hap{ewa u julu 1999. godine.

Osu|eni ha{ki Srbi svoje kazne izdr`avaju u zatvorima Nema~koj, Velikoj Britaniji, zatim u Poqskoj, Danskoj, Norve{koj, Estoniji, Finskoj i Francuskoj

U kaznionici Ha{kog suda se ozbiqno razboleo i nije bio le~en. - Zapu{teno zdravstveno stawe Radoslava Br|anina, sa zapaqewima vi{e organa, o{te}ewem jetre i velikom iscrpqeni{}u, zbog kojih je iz humanitarnih razloga pu{ten na prevremenu slobodu iz zatvora u [eveningenu, samo je primer surovog tretmana prema ovom Srbinu – prime}uje Slobodan @ivojinovi}. Br|anin nije imao adekvatnu medicinsku negu i zdravqe mu je u zatvoru uni{teno, pa je u Bawa Luku stigao u te{kom zdravstvenom stawu. Odmah je sme{ten u Univerzitetski klini~ki centar Republike Srpske, ali je wegovo stawe bilo toliko lo{e da lekari nisu uspeli da ga spasu. Br|anin je preminuo 7. septembra 2022. godine. - Slutio sam zlo, ali sam se nadao da }e Radoslav da dobije i ovu bitku. Bio je na privremenoj slobodi sa svojom porodicom. Kako se niko iz porodice nije javqao tri dana, nastala je ti{ina, koje sam se bojao. Onda je stigla vest da je moj drug preminuo. Bio sam o~ajan, jer je ovog po{tenog ~oveka ubila zapadna administracija. Ja sam iz Danske krenuo u Bawa Luku na posledwi ispra}aj Radoslavu \r|aninu. Bio sam qut na Holan|ane i Dance, koji su ga i posle presude i odlsu`ene kazne ka`wavali zatvorom i nenamernim le~ewem. Zar to da se doga|a u veku demokratije, kako zapadwaci govore za 21. milenijum – besan je Slobodan @ivojinovi} Bobi.

Jasno je da zvani~nici stranih zapadanih dr`ava namerni nele~ewem uni{tavaju Srbe osu|ene u Hagu. To je prvi put prime}eno prilikom nele~ewa Slobodana Milo{evi}a, predsednika Srbije kog je Zapad nazivao “xelat sa Balkana”. Evo {ta i danas pi{e na Vikipediji, zapadnoj elektronskoj enciklopediji, koja slu`i za ispisavawe pravde Novog svetskog poretka: “Milo{evi} nije uzimao propisane lekove, a istovremeno je, na svoju ruku, uzimao tablete koje su poni{tavale u~inak lijekova koje mu je lekar prepisao. Tra`io je od Sudskog vije}a da ga pusti na uslovnu slobodu da bi se lije~io u Rusiji. Sud je odbio Milo{evi}ev zahtjev za lije~ewem u Moskvi, zbog bojazni da }e se pridru`iti wegovoj `eni i sinu, za kojima su srpske vlasti raspisale potjernicu, a koji su bili u Rusiji. Milo{evi} je ubrzo zatim umro u pritvoru u Hagu, 11. marta 2006. godine”.

Formalno sud u Hagu je osnovan Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti OUN, sa zadatkom da sudi „po~iniocima ratnih zlo~ina na podru~ju biv{e Jugoslavije nakon 1991. godine“. Ha{ki tribunal je 31. decembra 2017. zvani~no prestao da postoji, a nasledio ga je Mehanizam za krivi~ne sudove, sa zadatkom da preuzme celokupnu dokumentaciju Ha{kog tribunala i okon~a nedovr{ene postupke.

Ha{ki tribunal je prevashodno kaznionica za Srbe. Kada se pogleda pojedina~no, u Hagu su kaznu zatvorila dobila 93 osumwi~ena, od toga su 67 osu|enih Srbi, 18 Hrvati, petoro muslimani, dvoje Albanci i jedan Makedonac. Za zlo~ine nad Srbima sud u Hagu je izrekao tek 64 godina robije. A Srbi su osu|eni na ukupno 1.347 godina robije.

Ha{ki tribunal osta}e zapam}en kao sud koji je presudio drakonske kazne srpskim politi~arima i vojnom vrhu Republike Srpske i Srbije, dok nijedan muslimanski politi~ar nije su|en u Hagu. U zatvorima evropskih dr`ava trenutno je 14 srpskih dr`avqana osu|enih pred Ha{kim tribunalom. Oni izdr`avaju vi{edecenijske zatvorske kazne izme|u 20 i 40 godina, dok dva osu|enika Mladi} i Karaxi} izdr`avaju kazne do`ivotnog zatvora. Osu|eni ha{ki Srbi svoje kazne izdr`avaju u zatvorima Nema~koj, Velikoj Britaniji, zatim u Poqskoj, Danskoj, Norve{koj, Estoniji, Finskoj i Francuskoj. Na pitawe kakav tretman u tim zatvorima imaju osu|eni ha{ki Srbi, advokat Branko Luki} ka`e:

- Ha{ki sud poku{ava neprestano da nas Srbe podseti da ovaj sud na{e qude ne pu{ta na prevremenu slobodu, iako su odrobijali tre}inu kazne, kako je predvi|eno pravilima. Oni se pravdaju da se srpski osu|enici nisu dovoqno pokajali. To je zloupotreba prava od strane predsednika Ha{kog suda. ^elnici Ha{kog tribunala mrze Srbe i mimo zakona dr`e ih zato~enima, ~ak i kad su te{ko bolesni.

- Srbi ha{ki zatvorenici i Srbi ha{ki osu|enici u godini korone virusa se nalaze u izolaciji. A wima samima je bilo zabraweno da se vi|aju sa svojim ro|acima, advokatima i zemqacima. U zatvoru nema virusa, ali su Srbi dr`ani u posebnim }elijama, jedni pored drugih – svedo~io je Mladen @upqanin, koji mesecima nije video oca Stojana u poqskom zatvoru.

Branioci ha{kih Srba, koji se nalaza na odslu`ewe kazne smatraju da su na{i generali i branioci srpskog naroda u ratovima na prostoru biv{e Jugoslavije danas vi{e zarobqenici Ha{kog suda nego qudi na izdr`avawu zavorske kazne. Wihova sudbina je neizvesna. Dr`ava Srbija posledwih 10 godina tra`ila od Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i Ha{kog tribunala da se osu|enim Srbima omogu}i slu`ewe kazne u otaxbini. I da im pru`i punu qudsku za{titu, koja im po zakonima pripada. Srbija je odbijena.

Bodrum - mesto koje i Grci biraju

U centralnom zalivu gradi}a ku}e od najvi{e dva sprata s drvenim doksatima i danas su jedini dozvoqeni vid gradwe. Ble{tavobeli zidovi malog hotela u starom delu Bodruma, jednostavna mediteranska arhitektura uz dodatak drvenih doksata, a unutar fasade utisnute „staklenoplave o~i” protiv uroka (na turskom: „nazar bonxuk”). U unutra{wem dvori{tu hotela, u delu gde se izjutra postavqaju stolovi za doru~ak, hladovinu pravi ba{ta s narom, limunom, palmama i cvetnim bugenvilijama. Ugla|eni, stariji gospodin, recepcioner hotela, zastao je tokom doru~ka u ba{ti pokraj stola tri mla|e `ene i s wima popri~ao na, ~ini se, te~nom gr~kom jeziku.

Tri Grkiwe na letovawu u Turskoj i recepcioner Tur~in koji govori gr~ki?

Nije gre{ka. Od Bodruma ka severu, na primorju, naro~ito u regiji Izmira, na magistrali smo ~esto videli gr~ke registracije. Ovaj deo turske obale ne samo da je relativno blizu gr~kom kopnu, ve} i mnoga gr~ka ostrva svojom blizinom „zaklawaju” vidik turske obale ka pu~ini.

IME DUGUJE PODRUMU

Iako ime Bodruma, grada sa oko 120.000 stanovnika, u prevodu s turskog zna~i „podrum”, {to i ne zvu~i ba{ kao preporuka za turisti~ku posetu, gradi} va`i za jedno od najlep{ih mesta na turskoj obali.

Gledaju}i s uzvi{ice – s magistrale, ~itav grad izgleda kao da je po prete`no golim bre`uqcima uz more neko prosuo bezbroj kockica {e}era koje su se zbile uz obalu. Zahvaquju}i pametnoj odluci vlasti, u centralnom zalivu gradi}a, nalik onim na egejskim ostrvima Gr~ke, ku}e od najvi{e dva sprata s drvenim doksatima i danas su jedini dozvoqeni vid gradwe. Mnoge od wih nisu starije od nekoliko decenija i du` obale pretvorene su u veoma prijatne restorane i kafeterije.

Za razliku od drugih mesta na turskoj obali, Bodrum su prvo „otkrili” doma}i turisti, kada je u gradi}u koji je imao reputaciju boemskog osnovana slikarska kolonija. Nakon umetnika, stigli su i prvi doma}i turisti, a onda i stranci, mnogi jahtama. Nekada davno, Bodrum – nekada{wi anti~ki Halikarnas bio je centar kraqevine Karije. Dr`avica koju su pohodili Persijanci i Grci bila je najpoznatija po kraqu Mauzolu, ~oveku koji je sagradio prvu megalomansku grobnicu na svetu. I danas, svaka monumentalna grobnica na planeti po wemu nosi naziv – mauzolej. U Halikarnasu je ro|en i „otac istorije” –Grk Herodot.

Centar Bodruma smestio se u {irokom zalivu, s rtom i velikom, krsta{kom Tvr|avom Svetog Petra u sredi{tu. U zapadnom delu zaliva nalazi se luka, marina za jahte i lepo ure|eno {etali{te, s klupama, zelenilom i de~jim igrali{tima. Du` {etali{ta ukotvqeni su ~uveni turski jedrewaci – guleti, koji svakodnevno krstare obalama, voze}i turiste na jednodnevne izlete u zalive oko Bodruma. Gradi} je i jedna od polaznih stanica ~uvenih „Plavih krstarewa” guletima koji plove ka jugoistoku – Marmarisu i daqe, du` obala prirodom najlep{eg Likijskog poluostrva. Isto~ni deo bodrumskog zaliva po~iwe iza krsta{ke tvr|ave i pretvara se u gradsku pla`u. U ve~erwim ~asovima, le`aqke i suncobrani nestanu, a umesto wih pla`u ispune jednostavni drveni stolovi i stolice s belim stolwacima za romanti~nu ve~eru. Bodrumska tvr|ava je veoma prijatno mesto s unutra{wim dvori{tima u zelenilu i kulama u kojima su sme{teni za-

nimqivi sadr`aji. Posle decenije i po renovirawa, 1978. tvr|ava je pretvorena u Muzej podvodne arheologije, s predmetima prona|enim na egejskoj obali Turske, koji poti~u jo{ iz bronzanog doba. Na otvorenom prostoru velikog dvori{ta mogu da se vide razli~ite vrste amfora i na~in na koji su skladi{tene na brodovima. Tu su i prikazi starih presa za masline, pe}i u kojima su pe~ene amfore od gline i crte`i kerami~kih cevi anti~kog bunara. U Muzeju podvodne arheologije, izme|u ostalog, mogu da se vide tovar rimskog broda prona|enog na obalama Turske i ostaci olupine „Tekta{ Burnu”, najstarije o~uvane olupine iz perioda klasi~ne Gr~ke. Jedan deo postavke ~ini i slikoviti presek egipatskog broda, koji je prenosio amfore i bakarne plo~e s ostrva Kipra. Ipak, najva`niju od svih olupina s ovih obala ~ini „Uluburun batigi”, do sada najstarija olupina broda ikada prona|ena na svetu (14. vek pre nove ere), koju je 1982. u moru kod obala Likijskog poluostrva, zajedno s Turcima, prona{ao tim ameri~kih arheologa. PRESTONICA KRAQA MAUZOLA U 4. veku pre nove ere Bodrum je bio prestonica anti~ke dr`ave Karije na ~elu s kraqem Mauzolom i wegovom sestrom (i ujedno suprugom) Artemizijom. Me|u mnogim interesantnim crticama iz wihovog `ivota zabele`eno je i kako je kraq osmislio da od podanika sakupi dovoqno novca za podizawe monumentalne grobnice napla}ivawem poreza za no{ewe duge kose, koja je u to vreme, za oba pola, bila uobi~ajena. Podizawe kraqevske grobnice bio je najva`niji i najpoznatiji poduhvat – prvi te vrste na svetu, jer je svojom monumentalno{}u i koli~inom rasko{i zasenila sve prethodne i postala uzor za gradwu sli~nih, do dana dana{weg. Grobnica Mauzola nazvana je po wemu mauzolej – naziv koji se danas koristi za sve velelepne grobnice i jedno je od sedam svetskih ~uda antike. Od nekada{we rasko{i u mermeru, danas su ostali samo temeqi i poneki stub, ali i podzemni tuneli u kojima su bili sme{teni pogrebni kov~ezi. Pre oko stotinu godina, jedan deo prona|enog materijala zavr{io je u Britanskom muzeju, u Londonu. Na duga~kom, bodrumskom poluostrvu nalaze se i mnoga mawa mesta, nekada sela koja su vremenom izrasla u hotelske komplekse i marine za jahte. Iznad centralne bodrumske ulice, magistrale koja povezuje stari deo grada s Gumbetom, nalaze se ostaci velikog rimskog amfiteatra. Tokom letweg perioda, u teatru u ve~erwim ~asovima gostuju poznate turske estradne zvezde i glumci. No}ni `ivot Bodrumu jedan je od ~uvenijih. Mnogi Turci tvrde da je posle istanbulskog, naj`ivqi u ~itavoj Turskoj. Jedna od najve}ih i najo~uvanijih krsta{kih tvr|ava uop{te – Tvr|ava Svetog Petra nalazi se u samom srcu Bodruma. Sazidana je u 15. veku, u periodu kada su posledwi zapadnoevropski vitezovi i{li u pohode ovim podru~jima i daqe bezuspe{no poku{avaju}i da „Svetu zemqu” oslobode od „nevernika”. U jugoisto~nom delu zidina jo{ uvek stoji „Engleska kula”, ure|ena u stilu nekada{wih stanara, krsta{a. Grbovi i drveni sto, oklopi i panciri, krsta{ke, ali i osmanlijske zastave upotpuwuju scenografiju ovog dela sredwovekovnog zamka.

Nekada{wi izgled prvog mauzoleja na svetu

GORDANA BAKUREK:

Lepota jednostavnosti

Kako dodirnuti ledeni breg, sesti na wegov vrh i osetiti prostranstvo mora i neba. Tu gde izmaglica re`e crtu, {irina du{e na|e svoj spokoj.

Duboko je ispod ledenog brega, ne nazire se kraj. Tako se i du{a otvara. Otvara se kao cvetna livada posuta kapima rose, kao roj raznobojnih leptira, koji upotpuwuju {arenilo.

Lepota se daqe {iri u kro{wama drve}a i nabubrelim pupoqcima. Sleti tu i koja p~elica da odmori umorna krila. Izdu`ene pruge wenog tela hvataju odraz sunca i greju svetlu pozadinu. ^uje se `ubor reke gde se preko kamen~i}a prelivaju bistre kapi, prave}i sedefno-modro plavetnilo.

Lepotu pejza`a upotpuwuje melodi~ni poj ptica i skakutawe dugorepe ri|e veverice. Wena hitrina, kao i preslatko prevrtawe na le|a, pokazuju}i mekani glatki trbuh, poseban je do`ivqaj za oko posmatra~a.

[ta vi{e du{a da po`eli!

Sve je naizgled tu, a ipak skriveno i nedoku~ivo.

Takva je i qubav. [iroka, sna`na, jaka – ima{ je ili nema{. Ne polovi se, ne daje u delovima, ve} se {iri kao prole}ni vetar. I daje sebe celu. Nemaju svi tu {irinu, hteli bi, ali se pla{e. Pla{e se sebe, svoje qubavi, na~ina kako }e je dati i kako }e je drugi prihvatiti.

Ne treba se ni~ega bojati, jer jednostavnost ra|a samo jednostavnost. Poenta je u tome.

Ko razume, shvati}e…

MILORAD BIBIN:

MILORAD ]OSI]:

Iskustvo

Znate, ja sam zavr{io {kolu i fakultet. Dobio sam i diplomu. To je bio te`ak put jer moji roditeqi su bili suvi{e ponosni i siroma{ni da bi im palo na pamet da mi kupe diplomu, kao {to je to uobi~ajeno u na{oj okolini.

Ka`u to je dru{tveno priznawe moga u~ewa. Sav sre}an, jer je vaqda do{ao kraj bednom studentskom `ivotu, krenuo sam po raznim firmama da tra`im posao. Ra~unao sam da je boqi usmeni razgovor nego slawe sivija preko interneta.

Nisam ni slutio da je dolazak u svaku firmu jedna nova {kola koju do sada nisam zavr{io. Slu{ao sam pa`qivo. Obja{wavali su mi da dru{tvo u firmi privre|uje i da mora da zara|uje da bi opstali. Brinu nad svojom sudbinom i bore se na tr`i{tu. U sada{wim uslovima tra`e upori{ta u vlasti. A to ko{ta. Lepo su me pitali, ko sam i da li sam u mogu}nosti da doprinesem poslovawu firme. U kojoj su partiji moji ro|aci i prijateqi i na kojim su polo`ajima i imaju li uticaja u vlasti i javnim firmama. Da li mo`e da se dobije neki tender i koliku treba dati donaciju onome ko nepristrasno odlu~uje koju }e ponudu prihvatiti.

Idila banatskih sala{a

Sredwi Banat. Rano prole}e. Sala{ u seoskom ataru. Ravnica. Svitawe zore. Mesec visoko na nebu, ogleda se u maloj mo~vari, obrasloj trskom i {evarom. Voda mirna i ~ista.

Jutarwu ti{inu i mir naru{i neki pospani zeleni `abac, poku{avaju}i pesmom da probudi zoru. Mali sala{ u poqu. U sobi upaqen fewer. Na zagrejanoj plo~i seoskog {poreta xezva za kafu, prvu, jutarwu, Na

bara za kukuruz veliki `i~ani kavez. U pregradama puno golubova. Razvrstani po vrstama i boji. Visoka klasa. Spremni za izlo`be. Kqucaju posledwe semenke od ju~e, pripremaju}i porcije za nova sledovawa. U gnezdima mali golu`dravi golubi}i zijaju ~ekaju}i topli zalogaj bri`nih majki.

Kom{ijski crni ma~ak se pri{uwao kavezu i ~eka priliku kako bi omrsio svoje duga~ke, negovane brkove. Iz male, drvene

stolu doma}a rakija i vru} tek izva|en hleb iz pekare. U starom drvenom krevetu, pokriven perjanom duwom spava mali{an sawaju}i dozrele tako so~ne tre{we. Na zidu visi kalendar ispod koga je pauk izatkao svoju tanku svilenu mre`u. Na pragu ku}e malo {areno ma~e pored prazne ~inije ~eka prvo pomu`eno mleko za doru~ak. U dnu prostranog dvori{ta se stari islu`eni |eram nakrivio na jednu stranu i ~eka da se iz wega `edna stoka napije. Godinama se klawao izvla~e}i `ivotnu snagu iz zemqe. Na krovu am-

ku}ice budno ga posmatra {arov, spreman da otera nepozvanog gosta. Patke se u dugoj, beloj koloni uputi{e ka mo~vari na prvo jutarwe kupawe. Na putu do mo~vare, onako uz put, otkinu neku travku ili progutaju nekog insekta. Ulazak u mo~varu je silovit. Prska voda na sve strane. Prave se veliki penu{avi talasi. Mo~vara se obradovala ranoj poseti. Jato doma}ih pataka poput belih labudova krstari mo~varom. Procvali lokvawi upotpuwuju jutarwu idilu banatskih sala{a…

Po{to ovakvu vrstu ponude nisam mogao da im pru`im, osim pokazane diplome, objasnili su mi, iskreno, da dovoqno imaju briga sa svojim zaposlenima i da im ne treba jo{ jedna briga u vidu moje malenkosti.

Uvek sam voleo otvoren razgovor i nije mi te{ko palo ovakvo obja{wewe.

Sli~na obja{wewa dobio sam i u narednih trideset firmi koje sam posetio sa istim ciqem.

Kod trideset prve firme, ve} i nisam obra}ao pa`wu na nazive, jer sam mehani~ki i{ao da ispunim dnevnu kvotu obilazaka.

Bio sam prijatno iznena|en jer su me odmah primili na razgovor. Imali su puno razumevawa za moju molbu za posao i moj polo`aj nezaposlenog.

Posle razgovora, rekli su mi da sam primqen na neodre|eno

vreme i da do|em sutra da potpi{emo ugovor o radu i zavr{imo ostale formalnosti.

Odu{evqen ovakvim razvojem situacije, srda~no sam se pozdravio sa osobom koja se predstavila kao direktor.

Pomislio sam da ipak nije svuda isto jer ima jo{ firmi u na{oj zemqi koje ozbiqno pristupaju izboru kadrova, naro~ito onih koju su po~etnici i nemaju neku vezu da bi dobili posao a nisu ni ~lanovi vladaju}e partije.

Krenuo sam ku}i zadovoqan, ali setio sam se, da u uzbu|ewu od tako dobre vesti, nisam ni pitao koja je to firma. Okrenuo sam se da se vratim i pogledam, ali nije bilo potrebe.

Na ulaznim vratima je stajala tabla sa natpisom GRADSKA LUDNICA.

IZDANAK TARABI]A SLAVICA TERZI]

Slavica Terzi} iz U`ica, potomak slavnih Tarabi}a, ~uvenih kremanskih proroka, gledaju}i ne~iju sliku ili razgovaraju}i sa osobom direktno ili telefonom, zna {ta tu osobu mu~i i koje zdravstvene probleme ima. Punih 25 godina Slavica poma`e qudima sa raznih strana, iza we je veliki broj klijenata koji su se uverili u kvalitet pru`enih usluga.

^UDESNI MELEMI

Slavica spravqa izuzetne meleme, po vlastitim recepturama, protiv psorijaze, ekcema, hemoroida, li{ajeva, o`iqaka, akni, bora, kurjih o~iju, pubertetskih bubuqica.

„Prvi melem koji sam napravila isprobala sam na mom bratu koji je patio od psorijaze. To mi je dalo podstreka da idem daqe.“

UNI melemi su 100 % prirodan proizvod, u svom sirovinskom sastavu ne sadr`e ni jedan sastojak koji nije prirodan. U na{im melemima se nalaze mnoga lekovita biqa, razna uqa i p~eliwi vosak.

Za sve informacije pozovite Slavicu na tel. +381 64 37408 23 email: 77terzicslavica@gmail.com

NE]E DA ZAGADE SVOJU ZEMQU:

Nema~ka sekretarka priznala da ne `ele rudnik

litijuma kod sebe, ali da su u Srbiji dobrodo{li!

Za proizvodwu pametnih telefona, laptopova, elektri~nih automobila, Nema~ka koristi sirovine, pre svega litijum, iz inostranstva, koji }e, po svemu sude}i uvoziti i u budu}e, jer ova dr`ava ne planira rudnike na svojoj teritoriji. Franciska Brantner, dr`avna sekretarka u Saveznom ministarstvu za ekonomske poslove i klimatsku akciju, obja{wava da se litijum u Nema~koj ne}e kopati dok tehnologija ne omogu}i zadr`avawe vode i o~uvawe zemqi{ta, {to u ostalim zemqama, u kojima rudnici uveliko rade, nije slu~aj.

Naime, trenutno se u rudnicima u svetu, litijum kopa tako {to se voda pumpa iz dubine, isparava i onda nestaje iz ekosistema, {to Nema~ka ne}e dozvoliti u svojoj zemqi.

Nema~ka je do sada naj~e{}e nabavqala litijum iz rudnika u Australiji i ^ileu, ali Kina i daqe ima monopol na daqu preradu sirovina, {to Brantner smatra nedopustivim i zbog ~ega isti~e da su rudnici u Evropi neophodni, ali o~igledno ne u wenoj zemqi. Jedan takav rudnik i kopawe litijuma planira se i u Srbiji.

Ona je u intervjuu 2022. za nema~ke medije, na n-tv.de, izjavila da Nema~ka mora da postane nezavisna u proizvodwi litijuma i da je to prioritet, ali ne kopawem u svojoj zemqi, ve} otvarawem rudnika u evropskim dr`avama, iz kojih }e uvoziti ovu sirovinu, koja se ne}e prera|ivati u Kini.

Iz tog razloga, ona je, kao politi~ar “Zelenih”, podr`ala nekoliko pilot projekata u kojima se va|ewe litijuma iz vode samo testira u Nema~koj, sli~no kao u ^ileu, ali za razliku od ove latinoameri~ke zemqe, ~isto i ekolo{ki prihvatqivo i odr`ivo.

SAMO DA NE ZAVISE OD KINE

“Svakodnevno pri~amo o energetskim sirovinama, a to su gas, nafta i ugaq. Iza neenergetskih su klasi~ni metali i minerali koji su neophodni za proizvodwu ra~unara, baterija, mobilnih telefona. Moramo postati nezavisni u kori{}ewu litijuma, da ne bude kao sa prirodnim gasom, gde smo kao dr`ava zavisni, {to je za nas veoma skupo”, obja{wava Brantner. Nema~ka, naime, po pitawu sirovina, u vi{e od 90 odsto zavisi od Kine, {to im predstavqa sve ve}i problem.

Emir

“Zavisni smo u pojedinim oblastima, posebno u preradi sirovina. Wihov na~in obrade sirovina je energetski intenzivan, neki bi ~ak rekli i prqav. To ima veliki i {tetan uticaj na `ivotnu sredinu, potro{wu vode i uzrokuje mnoge emisije. Sa druge strane, u Nema~koj se posledwih decenija fokusiramo na tehnologiju i istra`ivawe, a ne na obradu sirovina. Tako|e, proizvodwa u Kini je veoma jeftina i to {to oni proizvode se te{ko mo`e proizvesti u drugim zemqama po istoj ceni”, ka`e nema~ka sekretarka.

Sirovinska nalazi{ta su, isti~e ona, raspore|ena po celom svetu, a sirovine su dostupne u tek nekoliko zemaqa, ali se ne kopaju svuda.

“Rudnike ~esto miniraju kineske kompanije. Zatim te iste sirovine daqe transportuju u Kinu i tamo ih obra|uju. Kad je u pitawu litijum u industriji elektri~nih automobila, Evropa je do sada ovu sirovinu zadovoqavala samo uvozom. Mo`e se litijum kopati i vaditi na nekoliko mesta u Evropi. Mo`e se na}i u stenama i u veoma slanoj termalnoj vodi. U Nema~koj je, na primer, to slu~aj u Rajnskom grebenu”, ka`e Brantner, ali ne navodi da }e se u ovoj evropskoj zemqi i vaditi litijum.

PILOT PROJEKTI O ISKOPAVAWU

U Nema~koj, ipak, postoje dva pilot projekta za ispitivawe novih tehnologija va|ewa ove sirovine.

“Jedan se odnosi na pumpawe za kori{}ewe geotermalne energije i va|ewe litijuma u isto vreme. To je pro{irena upotreba postoje}ih geotermalnih sistema. Mislim da je potpuno ispravno da ispitamo i vidi-

mo da li se ovo mo`e pove}ati i kako ih iskoristiti. To bi naravno, imalo smisla, ako ve} godinama koristimo geotermalnu energiju da obezbedimo toplotu u nekim oblastima i gradovima. Daleko smo od onoga {to se posti`e u ^ileu. Druga stavka je daqa obrada litijuma i pitawe da li to uop{te treba ovde da radimo”, ka`e nema~ka sekretarka.

Rudarewe litijuma u Evropi bilo bi ~istije nego u ^ileu ili Kini, nagla{ava ona.

“Geotermalni sistemi pumpaju toplu vodu na gore, a zatim se ponovo spu{taju. To nije prqav na~in rudarewa, ve} proces koji trenutno koristi samo toplotu. Sada postoje poku{aji da se litijum izvu~e iz vode. Sli~no rade i u ^ileu, ali tamo voda isparava. Oni sa velikim interesovawem prate ovo {to radimo u Nema~koj, gde poku{avamo da vidimo mo`emo li tehni~ki da izvedemo da voda ne ispari i samim tim postane oskudna”.

Iza pilot projekata stoje kompanije. Jedna od wih je, ka`e Brantner, “privatna”, ali ne navodi koja.

“Jedna je privatna kompanija, a sa druge strane je univerzitet koji radi sa EnBW Naravno, mi kopawem nikada ne bismo dobili dovoqno litijuma za celu automobilsku industriju u Evropi, pa zato radimo na drugoj ta~ki, a to je reciklirawe baterija, koje treba da bude znatno boqe. Na evropskom nivou to se radi putem regulacije baterija. Ovo predvi|a da se reciklirani sadr`aj automobilskih baterija mora pove}ati kako bi se litijum, koji ve} imamo, ponovo iskoristio. To se zove urbano rudarstvo”, obja{wava Brantner.

KOPAWEM LITIJUMA

ZEMQE OSTAJU BEZ VODE Ona navodi da ^ile ima velika le`i{ta u pustiwi Atakama na severu, koja su dugo bila minirana, a wihovi izvori litijuma su dragoceni.

“Bilo mi je veoma interesantno {to je ~ileanska strana zainteresovana da omogu}i rudarewe koje je prihvatqivije za vodu. To je ina~e veliki problem, jer kod wih se voda pumpa iz dubine, isparava i nestaje iz ekosistema. Naravno, ovo je ve} ranije bila pustiwa, a i voda je veoma slana, tako da nije za pi}e. Ipak morate biti oprezni da ne poremetite ekosistem. Zbog toga je ~ileanska vlada zainteresovana za tehnologije koje {tede vodu, a na kojima sada radimo. Druga va`na stavka je pravi~an tretman prema lokalnom autohtonom stanovni{tvu, jer oni hiqadama godina `ive u regionu gde se kopa”.

Iako Nema~ka ne planira da kopa u svojoj zemqi, wihova sekretarka isti~e da u ^ileu sprovode “mnoge uzbudqive projekte u ciqu zelene energije, koji bi se mogli koristiti za rudarstvo”.

“Radimo na tome da se i nema~ke kompanije ukqu~e i mogu da doprinesu svojim znawem i iskustvom kao tehnolo{ki partneri. Me|utim, to nije tako lako jer i druge zemqe imaju sli~ne interese, a najve}i konkurent su Kinezi”.

Ipak, Brantner nagla{ava da joj nije ciq da zapo~ne ekonomsku bitku sa Kinom.

“Na{e je samo da minimiziramo rizike iskopavawe kroz diversifikaciju, investirawe. Ja sam dr`avna sekretarka, a ne kupac sirovina”, zakqu~uje ona. Podsetimo, Brantner je u pratwi nema~kog kancelara Olafa [olca boravila u Beogradu 19. jula, kada je potpisan Memorandum o strate{kom partnerstvu EU i Srbije u oblasti odr`ivih sirovina. Ona se tada sastala i sa predstavnicima opozicije i civilnog dru{tva koji se protive projektu iskopavawa litijuma u dolini reke Jadar, kod Loznice.

Proteste je u po~etku podr`avala, ali ih je kasnije osporila, jer smatra da su iz kompanije Rio Tinto promenili plan i pristali da vr{e iskopavawa po standardima EU, {to je za wu, i dr`avu Nema~ku – prihvatqivo.

Kusturica: Narod je dovoqno upla{en

Kopawe litijuma u Srbiji je donedavno bilo politi~ko pitawe, sada se stvar obrnula pa istovremeno vlast i narod, svako za svoj ra~un, nastali problem premje{ta u egzistencijalu sferu.

Vlast tretira Srbiju kao rastu}u ekonomiju u svijetu raspada svjetskog ekonomskog poretka, koja mora da obezbjedi kontinuirani progres, narod koji je upla{en da mu tlo izmi~e pod nogama i da }e mu zbog sumporne kiseline i drugih hemikalija koje se koriste za odvajawe litijum-bora od otpada, upropastiti sve {to su stvorile generacije o~eva, |edova.

Rio Tinto je kompanija koja je, jo{ prije pronala`ewa litijuma, pusto{ila zemqe Latinske Amerike, sejala revolucije u ^ileu, danas dr`i Boliviju na ivici gra|anskog rata, u pustiwama Au-

stralije eksploati{e litijum, sada dolazi u Srbiju i prvi put kopa na naseqenoj, poqoprivrednoj teritoriji; narodni strah se uve}ava.

Da li je taj narod upla{en za sudbinu srpske dr`ave nakon {to je predsjednik Vu~i}, ~ekaju}i ober{turmfirera [olca i pitao "dobro ho}e li neko meni da objasni o ~emu se radi" ili je napalm straha posejao sam [olc kada je narodnu sumwu da }e biti potrovan potkrjepio re~enicom - "da,

Tinto mar{ sa Drine“

bi}e i onih kojima }e na{koditi kopawe litijuma." Mi ne znamo da li je [olc Vu~i}u donio katil ferman"potpi{i sve {to si obe}ao, a onda }emo o~ekivane nerede na kojima }e narod da iska`e nezadovoqstvo iskoristiti, ru{i}emo te i dovesti na vlast ~ovjeka novoro|enog u doga|ajima koji slijede! Taj novi }e ne samo da kopa litijum nego }e i da potpi{e sankcije Rusima! Ili }e{ ti potpisati sankcije Rusiji?"

A {ta }emo sa narodom pitam se ja? Ko }e wega pokupiti sa ulice i smiriti vratiti u normalan `ivot, dati mu da di{e, ore, stvara, radi, ra|a se umire i odlu~uje o svojoj sudbini? Narod je dovoqno upla{en ne}e odustati od ideje "'Rio Tinto' mar{ sa Drine". To nije slogan smi{qen u leglu obojenih revolucija nego qudi koji `ive na Drini. Od 1941. nije bilo tako stra{ne pojave u Srbiji kao poni`ewe koje nam je priredio ober{turmfirer. Jedino {to je tada{wa Wema~ka bila srce svjetskog in`eweringa ukqu~uju}i i ideologiju superiornosti koja preseqena preko okeana i pretvorena u ideju nove lijevice te nove ideologije koju vode bogata elita i holivudska antihri{}anska koalicija. Ne znam ko je pustio vijest da

nije samo Jadar na udaru "Rio Tinta" nego da se Zapadna Srbija pretvara u rudnik na jo{ trideset lokacija, pa da ima jo{ trideset, ukupno {ezdeset? Taj potez je uve}ao strah u narodu koji se poput infekcije ra{irio Srbijom. Narod u Srbiji stoji na brvnu preko duboko iskopanog jarka, politi~kog jaza izme|u vlasti i opozicije koji je, uzgred, samo privid po{to je najdubqa srpska dr`ava wen ameri~ki ambasador Kristofer Hil, koji je, treba primjetiti, sjedio u zgradi na Andri}evom vencu kada je potpisivan Memorandum o rudarskim aktivnostima.

Dakle narod osje}a da gubi sve. A ~ovjek koji tako osje}a uve}ava svoju destruktivnu mo} pa se stopi u misti~nu masu. [ta ta masa radi znamo iz svoje nesre}ne i veli~anstvene pro{losti.

Od Cerske bitke 110 godina

Ovih dana obele`ava se 110. godina od Cerske bitke koja se zove i "Bitka na Jadru". Jedna druga ovih godina i daqe se vodi. Bitka protiv rudarewa litijuma.

Mnogim stanovnicima Srbije jalovi{te na Jadru gde ceo vek le`e kosti srpskih vojnika je nezamislivo.

„Okupacija do|e i pro|e, a ovaj otrov {to nam spremaju traje vekovima. Tu je kraj pri~e. Bez vode i zemqe xabe nam sve“, ka`e nam jedan stanovnik Tr{i}a.

Na podru~iju na kome je planiran rudnik, avgusta 1914. godine borili su se [aba~ki, Lozni~ki i Qubovijski odred. Tu su kosti srpskih junaka. Udaqenost izme|u Dowih Nedeqica i Le{nice gde se odigrao presudni deo bitke je 20 kilometara, dok je u neposrednoj blizini drugo strati{te – Draginac, gde su Nemci 1941. godine ubili vi{e od 3.000 civila, `ena, dece, starih, mu{karaca…

Cerska bitka bila je prva pobeda snaga Antante (saveznici) u Prvom svetskom ratu, borbe su vo|ene danima, a odlu~ena je borbom prsa u prsa. Bitka je trajala od 15. do 24. avgusta, kada je i posledwi neprijateqski vojnik bio ili zarobqen ili van granica Srbije.

Procene o broju `rtava se razlikuju. Uzima se da su Srbi imali vi{e od 3.000 poginulih sa pribli`no 15.000 rawenih, dok je suprotna strana imala oko 8.000 mrtvih i oko 30.000 rawenih. Zarobqeno je 4.500 austrougarskih vojnika. Prvi svetski rat zapo~eo je napadom Austrougraske na Srbiju 28. jula 1914. godine. To je bilo ta~no mesec dana posle tragi~nog atentata u Sarajevu, kada je mladi} Gavrilo Princip ubio prestolonaslednika Austrougarske Franca Ferdinanda, {to je iskori{}eno kao povod za ultimatum i potowu objavu rata.

Odmah po objavi, usledili su artiqerijski napadi preko Save i Dunava, po Beogradu, Smederevu, Gradi{tu, [apcu i drugim pograni~nim mestima. Prvi plotun ispaqen je sa broda Bodrog na Beograd. Taj brod je i daqe u jednom komadu i pod imenom Sava nalazi se pored Brankovog mosta u Beogradu.

Srbi su znali da je nemogu}e da braniti celu granicu u du`ini od 550 km, pa se vojska povukla na odbrambene linije u [umadiji, gde su mogli brzo da dejstvuju na zapadu i severu, a jaki odredi su postavqeni u Vaqevu i U`icu, U po~etku Vrhovna komanda je o~ekivala da }e austrijska 2. armija da izvr{i glavni napad du` Save i Dunava i da }e se probiti dolinom Morave.

Me|utim, Austrougari poku{avaju da pre|u Drinu kod Qubovije i Savu kod [apca, da bi okupatorska vojska 12. av-

gusta u{la u Loznicu. Tu i u selu Le{nica, 13. austrougarski armijski korpus je pre{ao Drinu, a istog dana 4. austrougarski armijski korpus je pre{ao Savu severno od [apca.

Dan kasnije okupiran je i [abac a na frontu dugom 160 kilometara srpski odredi na Drini i Savi pru`ili su `ilav otpor, koriste}i obilato boqe poznavawe terena. Vojvoda Radomir Putnik je naredio kontranapad.

Susret dve vojske desio se u no}i, pra}en velikim letwim neveremenom na putu [abac – Tekeri{.

Shvataju}i presudnu va`nost planine Cer komandant Druge srpske armije, general Stepa Stepanovi} je obrazovao Cersku udarnu grupu od Moravske divizije i Kombinovane divizije sa ciqem napada u dolini Jadra, a zatim i zauzmawa dominantnih kota Trojan i Kosanin grad. Kombinovana divizija je podnela najve}i teret borbe. Iz stroja je izba~eno 22 odsto qudstva – 4.984 vojnika i 66 oficira.

Pribli`no u 3 sata ujutro 15. avgusta, Kombinovana divizija zaputila se usiqenim mar{em potezom Bawani, Svileuva Dragiwe, Kaona, Krivaja, put Cera, du`ine oko 40 kilometara. Delovi te grupe nailaze na trupe Austrougarske no}u oko 23.00, na padinama Cera, kod Tekeri{a. Usledila je bitka. Borbe su vo|ene i prsa u prsa, da bi potom sledili artiqerijski dueli. Iako s promenqivim uspehom Srbi su potukli trupe Austrougarske. Mo`da prelomni deo desio se 18. avgusta, kada Srbi odbili Austrougarski jutarwi napad dok je na drugom mestu, kontraofanziva Druge srpske armije nastavqena du` Cera i Iverka. Prvi napad Srba je odbijen, ali su napadi nastavqe-

ni i tokom no}i, da bi izjutra 19. avgusta, Srbi su uni{tili austrougarske snage i zauzeli gradi} a zatim po~eli da potiskuju neprijateqa du` celog fronta. Do 20. avgusta bio je u toku beg prema Drini. Iz [apca su pobegli no}u 23. na 24. avgust posle `estokih borvi oko grada. Mnogi austrougarski vojnici su se udavili u reci be`e}i u panici. Srpski izve{taji sa fronta su govorili „da se neprijateq povla~i u najve}em neredu”. Radomir Putnik je obavestio srpskog kraqa Petra I u telegramu “da je glavni neprijateq pora`en kod Jadra i na planini Cer i da ih wihove snage progone”.

Poraz snaga Oskara Po}oreka bio je potpun. Na slobodnoj srpskoj teritoriji nije ostao nijedan austrougarski vojnik. General 2. srpske armije Stepa Stepanovi} je dobio ~in vojvode, posle wegovog uspe{nog komandovawa u bici. Francuski novinar Anri Barbi je izvestio:

“Prostor izme|u Cera i reke Jadar, gde se silna bitka dogodila, nije bio ni{ta

„Vi mene oboriste, |enerale, a [vabe preko Drine“

Jedan od onih koji su se sr~ano borili tamo gde je bilo najte`e bio je major Kursula. Wega je kao studenta vojvoda Stepa Stepanovi} oborio na ispitu, jer je Kursula tvrdio da }e u slu~aju napada na Srbiju Austrougarska krenuti preko Drine. Taj detaq je obra|en i u filmu „Mar{ na Drinu“.

„Vi mene oboriste na Akademiji, gospodine |enerale… Se}ate se… Iz strategije… Rekoh na ispitu da }e [vabe udariti preko Drine…to }e biti iznena|ewe… oboriste me na ispitu a pokaza se…“

„Kursula…“, prekide ga Stepa pomalo qutito.

„Pa {ta {to su udarili preko Drine… Koga su iznenadili… Vidi{ da }emo ih satrti… Pro}i }e isto kao i ti na ispitu, moj majore Kursula“.

Onda pri|e majoru, skide {apku i zagrli ga. Pa`qivo ga poqubi u ~elo, posred onih zavoja. Retko je to ~inio Stepa, vrlo retko.

„Danas te ocenila Srbija, gospodine majore…najvi{om ocenom…“odma~e se pa nastavi.

„Sre}ne ti rane Kursula… Da je Srbiji vi{e ovakvih oficira kao {to ste Vi, gospodine majore… Mogu [vabe da udare sa Marsa, svejedno… Oborio Vas jesam…. Ali sam ponosan da sam predavao vojniku koji je izrastao u takvog oficira… A sad u trupu, brzo… Vojska Vas ~eka, Kursula… Zbogom i pozdravite mi [turma…“ (iz filma „Mar{ na Drinu“, 1964)

drugo do masovna grobnica i raspadnuto meso… Iz senke {ume se {irio smrad tako gadan da je prilaz vrhu Cera bio nemogu}. Broj le{eva je bio tako veliki da je Druga armija zbog nedostatka vremena bila primorana da prekine wihov pokop”. Na kraju borbi, Srbi su otkrili dokaze o stra{nim zlo~inima u gradovima i selima, koja je austrougarska vojska okupirala. Stotine mu{karaca je nasumi~no ubijeno, a mnoge `ene i deca su najpre silovani, pre nego {to su ubijani. Mnoge zlo~ine su ~inili drugi Ju`ni Sloveni, slu`e}i u austrougarskoj vojsci.

Srpski general Pavle Juri{i} [turm je izjavio:

“Austrijska vojska je po~inila stra{na zverstva na na{oj teritoriji. Grupa od 19 (mu{karaca, `ena i dece) su prona|eni pored gostionice Krivajica. Svezani su zajedno i zatim u`asno izmasakrirani. Takva grupa qudi je na|ena i kod Zavlake. Male grupe ubijenih i unaka`enih qudi, uglavnom `ene i dece, su na|eni {irom sela. Jednoj `eni je oderana ko`a, a drugoj su odse~ene grudi… Jo{ jedna grupa od 12 `ena i dece su prona|eni svezani zajedno i izmasakrirani. Seqaci ka`u da se takve stvari mogu videti svuda”.

Uspeh bitke je privukao svetsku pa`wu na Srbiju i doneo joj naklonost u neutralnim i savezni~kim zemqama jer je bitka bila prva savezni~ka pobeda nad Centralnim silama u Prvom svetskom ratu. Kao posledica, mnogi stranci su do{li u Srbiju krajem 1914. nude}i finansijsku, politi~ku, humanitarnu i vojnu pomo}. Novinski ~lanci u odbrani Srbije su postali ~e{}i u britanskim novinama, a zemqa je bila toliko cewena da su odre|ene kulturne grupe u Italiji podr`avale ulazak Italije u rat na strani saveznika, koriste}i Srbiju i Crnu Goru za primer. Mala Srbija sa oko 4.000.000 stanovnika na teritoriji od 87.800 km² morala se suprotstaviti napadu daleko mo}nije Austro-Ugarske monarhije sa 51.390.000 stanovnika na teritoriji od 676.615 km².

Objavqena nova [angajska lista, Univerzitet u Beogradu me|u 500 najboqih!

Univerzitet u Beogradu ove godine na{ao se izme|u 401- 500 mesta na [angajskoj listi, {to je lo{ija pozicija u odnosu na pro{lu godinu kada je bio u grupi od 301. do 400. mesta. Od ostalih univerziteta u Srbiji na presti`noj [angajskoj listi nalazi se jo{ Univerzitet u Novom Sadu koji je zadr`ao pro{logodi{wi plasman izme|u 901-1000 mesta.

Prof. Zoran Nikoli} sa Fizi~kog fakulteta u Beogradu, koji godinama unazad prati rangirawe na [angajskoj listi, ka`e da je Univerzitet u Beogradu pro{le godine bio na 393. mestu, a da je ove godine zauzeo 407. mesto.

“Univerzitet u Beogradu je ‘skliznuo’ sa 393 . mesta na 407. mesto. Da ne budu {okovi u javnosti da je pao za 100 mesta, nije. Bio je malo iznad 400 mesta, sada je ne{to ispod 400 i to je to. Svi univerziteti oko nas, osim atin-

skog Univerzita Kapodistrijan, su iza nas. Ako se pogleda lista univerziteti u Zagrebu, Qubqani, Istambulu su iza nas”, naveo je Nikoli} za Euronews Srbija. Sa Univerziteta u Beogradu poru~uju da je uspeh biti me|u

500 u konkurenciji gde je vi{e od 2.500 univerziteta iz celog sveta.

Rektor prof. dr Vladan \oki} ~estitao je svim profesorima, istra`iva~ima i saradnicima koji su doprineli tom “izuzetnom uspehu”.

“Univerzitet u Beogradu je stabilno me|u 500 najboqih na svetu. Tre}u godinu zaredom bele`imo ovaj izuzetno dobar globalni plasman. To {to smo u kontinuitetu me|u najboqima se ogleda kako u pojedina~nim rezultatima na{ih profesora i nau~nih istra`iva~a, tako i u dinami~nom u~e{}u u me|unarodnim projektima i pove}anom interesovawu stranih

studenata za na{ univerzitet”, istakao je rektor \oki} i podsetio da je plasman univerziteta na globalnim listama direktno povezan sa tim koliko se sistemski i finansijski ula`e u nauku i obrazovawe.

Na vrhu [angajske liste i ove godine je Univerzitet Harvard, a slede Stanford, MIT, Kembrix, Berkli, Prinston , Oksford, Kolumbija, Kalifornijski institut za tehnologiju i ^ikago.

Od univerziteta iz regiona, Univerzitet u Zagrebu je zadr`ao pro{logodi{wu poziciju izme|u 401. i 500. mesta, dok je Univerzitet u Qubqani zauzeo je poziciju izme|u 401-500 mesta.

110 ГОДИНА ОД SARAJEVSKOG ATENTATA (2)

l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke

l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu

l Kako je pucaw na prestolonaslednika

Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali

l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije

Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}

BEOGRAD 1941. BOMBARDOVAN ZBOG SARAJEVSKOG ATENTATA:

Politi~ki ciqevi zahtevali su od Austrije da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije.

Kako bi veza sa Srbijom bila jo{ uverqivija, bilo je potrebno da i svi atentatori budu Srbi. Kao problemati~na ~iwenica za Be~ pokazalo se to {to se na spisku sau~esnika nalazio jedan Hrvat i jedan musliman, {to je re{eno tako {to je ime Ive Kra~wevi}a u saop{tewu suda promeweno, on je postao Milan Kraw~evi}, dok je Muhamed Mehmedba{i} pobegao. Po pretpostavci istra`nog sudije Pfefera, austrijske vlasti su Mehmedba{i}u dozvolile da pobegne kako se wegovo ime ne bi pojavilo na spisku uhap{enih. Bilo je va`no da svi uhap{eni budu Srbi. Veza izme|u politike i istorijske intepretacije najboqe se mo`e pokazati ukoliko se analiziraju razli~iti istorijski konteksti u kojima su razli~ita istorijska tuma~ewa nastala. Po{to je gotovo nemogu}e analizirati celokupnu literaturu o Prvom svetskom ratu i Sarajevskom atentatu, fokus je usmeren ka jednom delu literature, kako bi ukazali na postojawe odre|enih zakonitosti. (Samo do 1991. godine o Prvom svetskom ratu napisano je vi{e od 25. 000 kwiga i ~lanaka, a od tada interesovawe istori~ara za Prvi svetski rat je u znatnom porastu.)

U prvom izdawu kwige Moja borba (Mein Kampf) Adolf Hilter je opisao Principov akt na slede}i na~in: „ovo je ruka Bogiwe pravde uklonila najve}eg i najsmrtonosnijeg neprijateqa nema~ke Austrije, nadvojvodu Franca Ferdinanda“.

Nije te{ko prozreti motiv koji je nagnao Hitlera da napi{e ovu re~enicu. Ro|eni Austrijanac, Hitler je prezirao Habzburge, i podr`avao je pangermanske ideje Georga fon [enerera, austrijskog politi~ara koji je ismevao Austrougarsku, isticao vrline Drugog nema~kog rajha

Lider nacisti~ke Nema~ke Adolf Hitler kao poklon za svoj ro|endan 1941. godine, dobio je spomen-plo~u Gavrilu Principu koja mu je poslata iz okupiranog Sarajeva

i koji je `eleo uni{tewe Habzbur{ke monarhije radi ujediwewe svih Nemaca u jednu dr`avu. Hitler, koji je verovao da je Habzbur{ka monarhija vr{ila represiju nad Nemcima, nije imao ni{ta protiv anti-habzbur{kih aktivnosti u vreme pisawa Moje borbe, kwige koju je pisao u periodu kada je vladu Vajmarske republike optu`ivao za vo|ewe sli~ne „antinacionalne“ politike.

Ova Hitlerova re~enica uklowena je iz potowih izdawa Moje borbe. Brisawe jedne re~enice govori mnogo vi{e nego {to jedna napisana re~enica mo`e da ka`e. Hitler je pokazivao razumevawe za neprijateqe Habzburga u vreme kada se borio da osvoji vlast, ali sa pribli`avawem 1939. godine i sukoba Slovena i Germana, wegov odnos prema atentatu se promenio. Uo~i napada Tre}eg Rajha na Kraqevinu Jugoslaviju, nema~ka {tampa tvrdila je da Princip nije samo problemati~ni Srbin, ve} i Jevrejin i mason. U nema~koj {tampi se moglo pro~itati i da je iza Sarajevskog atentata stajala britanska obave{tajna slu`ba. Kada su nema~ki avioni bombardovali Beograd 6. aprila 1941. godine, u proklamaciji nema~kom narodu Adolf Hitler je izme|u ostalog tvrdio da je napad opravdan jer

su Beograd i Srbi stajali iza Sarajevskog atentata.

Poput Adolfa Hitlera, sli~na promena se mo`e primetiti i u odnosu Miroslava Krle`e prema atentatu i Mladoj Bosni. Poput mnogih drugih jugoslovenski orjentisanih omladinaca iz Austrougarske, Miroslav Krle`a je do{ao u Kraqevinu Srbiju 1912. godine sa ciqem da kao dobrovoqac u srpskoj vojsci u~estvuje u Balkanskom ratu. Krle`a je tom prilikom ~ak pobegao iz austrijske vojne {kole kako bi se pridru`io srpskoj vojsci.

Uprkos ~iwenici da je Krle`a `eleo da se bori rame uz rame sa srpskim vojnicima, pedeset godina kasnije, sada kao istaknuti intelektualac socijalisti~ke Jugoslavije, on je tvrdio da Balkanski ratovi nisu bili oslobodila~ki ve} osvaja~ki. Promena, od jugoslovenskog omladinca do intelektualca koji je bio sve samo ne neutralan u narastaju}oj tenziji izme|u razli~itih pogleda na Jugoslaviju, zna~ila je i odre|eni stav prema Mladoj Bosni i Vidovdanu 1914. godine.

Krle`a je znao da je prva akcija koju su sarajevski omladinci organizovali bila demonstracija protiv smawivawa prava Hrvatske unutar Ugarske, usled ~ega su, u znak zahvalnosti, zagreba~ki studenti pevali

POKLON IZ SARAJEVA ZA HITLERA

Kada je Jugoslavija pokorena, Hitler je primio i specijalan poklon. Komemorativna plo~a postavqena u ime se}awa na delo „Bogiwe pravde“, postala je poklon za osvaja~a Jugoslavije.

srpske pesme u prole}e 1913. godine. Znao je i da je program koga su se mladobosanci pridr`avali, u Austrougarskoj objavio hrvatski student, kao i da je Gavrilo Princip napadan zbog svoje saradwe sa Hrvatima od strane srpskih radikala u Bosni i Hercegovini. (Za vreme demonstracija u Sarajevu protiv uvo|ewa komesarske vlasti u Hrvatskoj Gavrilo Princip je u~estvovao u tu~i sa policijom i zavr{io je dan ugruvan i iscepan. U znak zahvalnosti zagreba~ki studenti su pevali pesmu Onam onamo veruju}i da je to srpska himna. ) Uprkos tome, Krle`a je pisao da je jugoslovenska omladina uo~i 1914. godine bila opijena „histeri~nim {ovinizmom“ i da je wen nacionalizam imao „proto fa{isti~kih elemenata“. Krle`a je pisao o Dimitriju Mitrinovi}u, verovatno najzna~ajnijem ideologu Mlade Bosne, u drugom delu svog romana Zastave. Mitrinovi}a, ~ije je ime u romanu tek blago modifikovao, Krle`a opisuje u vreme Balkanskih ratova. U svojim opisima Mitrinovi}a Krle`a nije birao re~i: „Mitar Mitrovi}, od ro|ewa lukava glum~ina i trbuhozborac, vi{e od toga, opsjenar u najsvakodnevnijem smislu ove rije~i“. Mladobosansko odu{evqewe pobedama srpske vojske u Balkanskim ratovima pola veka kasnije reflektovalo se i u Krle`inom pisawu. „Ne govori on o Me{trovi}u nego o reakcionarskoj crnoruka~koj politici, to je, kolege, ona ista politika koja prolijeva krv po Makedoniji“. „O Makedoniji treba govoriti bez estetskih parola i feqtona, jer ono doqe u Makedoniji, ono nije nikakva be~ka secesionisti~ka moda, ni Me{trovi}eva skulptura, nego surovo osvajawe tu|ih zemaqa i naroda“, pisao je Krle`a.

l U slede}em broju: Ideje o atentatu dogovorene pre nego {to se saznalo da Ferdinad dolazi

1854. - Ro|en je Milan Obrenovi}, srpski knez (1872-82) i kraq (1882-89). Za vreme wegove vladavine Srbija je stekla me|unarodno priznawe (na Berlinskom kongresu 1878). U spoqnoj politici oslawao se na Austro-Ugarsku sa kojom je sklopio Tajnu konvenciju 1881. Zapam}en je kao autokrata, a za wegovu li~nost vezani su brojni skandali po evropskim prestonicama koje je pose}ivao.

1864. - Potpisana je @enevska konvencija o za{titi rawenika za vreme trajawa ratnih dejstava, koja je bila uvod u osnivawe Me|unarodnog crvenog krsta.

1883. - U Parizu je umro ruski pisac Ivan Sergejevi~ Turgewev, jedan od prvih ruskih pisaca ~ija su dela prodrla na Zapad. Za `ivota je u`ivao mnogo ve}i ugled u francuskim nego u ruskim kwi`evnim krugovima. Autor je romana "O~evi i deca", "Lova~ki zapisi", "Uo~i novih dana", "Prole}ne vode".

1904. - Ro|en je kineski dr`avnik Deng Sjaoping, pokreta~ privrednih reformi i ekonomskog uspona Kine krajem 20. veka. Na ~elu Kine bio je od 1978, povukao se 1990. zadr`av{i presudan uticaj na kinesku politiku do smrti u januaru 1997.

1941. - Nema~ke trupe su u Drugom svetskom ratu po~ele opsadu Lewingrada. Bitka za grad je okon~ana u februaru 1944. pobedom Crvene armije. Tokom opsade poginulo je ili umrlo od gladi 620.000 stanovnika Lewingrada.

1991. - Nakon {to je 25. juna Hrvatska proglasila nezavisnost od jugoslovenske federacije, predsednik Hrvatske Frawo Tu|man uputio je pismeni zahtev Predsedni{tvu SFR Jugoslavije da se JNA povu~e u kasarne najkasnije do 31. avgusta.

2002. - Slika venecijanskog majstora Ticijana, vredna vi{e od pet miliona funti (7,6 miliona dolara) prona|ena je u plasti~noj kesi na ulici u Londonu, sedam godina nakon {to je ukradena iz ku}e Longlit u zapadnoj Engleskoj.

2003. - Umro je Xon Lensdejl biv{i {ef bezbednosne i obave{tajne slu`be Projekta Menhetn, koji je tokom Drugog svetskog rata, u Los Alamosu (SAD) napravio prvu atomsku bombu.

2006. - Leh Valensa, legendarni vo|a "Solidarnosti", prvog slobodnog sindikata komunisti~kog sveta, napustio je tu organizaciju. "Solidarnost" je igrala kqu~nu ulogu u ru{ewu komunizma u Poqskoj i ~itavoj Evropi krajem 1989. godine.

2006. - U avionskoj nesre}i ruskog aviona Tu-154, koji se sru{io u Ukrajini poginulo je svih 170 putnika, ukqu~uju}i 39-toro dece i deset ~lanova posade.

2014. - U Siriji je od marta 2011. do aprila 2014. godine poginulo 191.369 qudi, prema podacima visokog komesarijata UN za qudska prava. Najvi{e qudi poginulo je u okolini Damaska, u Alepu, Homsu, Idlibu, Deri i Hami.

GROF IZ MIRIJEVA

Srbin koji je stvorio rusko {kolstvo

Ve}ina qudi danas ne zna ko je bio Teodor Jan kovi}-Mirijevski. Osim imena koje nekima mo`e da sugeri{e da je poreklom sa ovih prostora i da mo`da i ima neke veze sa Mirijevom, o wemu malo ko zna da ka`e ne{to vi{e. A re~ je bila o velikom srpskom nau~niku, pedagogu i ~oveku kome dobar deo |aka u Vojvodini, ali i u dalekoj Rusiji mo`e da zahvali na tome {to imaju priliku da poha|aju {kole.

REFORMATOR IZ MIRJEVA

Teodor Jankovi}-Mirijevski ro|en je 1741. u Sremskoj Kamenici, u bogatoj srpskoj porodici poreklom iz sela Mirijeva u okolini Beograda. Kako je jo{ od malena bio bistro i pametno dete, roditeqi su ga poslali na {kolovawe, pa je Jankovi} zavr{io filozofiju u Be~u i nakon toga ostao u tom gradu. Osamnaesti vek bio je doba procvata gra|anske svesti. U celoj Evropi otvarale su se {kole jednako dostupne svoj deci, a ne samo onoj iz povla{}enih polo`aja. Polako je sazrevala svest da dr`ava mora da bude ta koja }e se brinuti o obrazovawu budu}ih generacija i omogu}iti pristup u~ewu pod jednakim uslovima za

sve. U takvim uslovima po~iwe i Jankovi}eva aktivnost na reformi {kola u Vojvodini koja je bila deo Habzbur{ke monarhije. U svojim nastojawima da osavremeni {kolstvo, Teodor Jankovi} je insistirao na tome da {kole budu dostupne svoj deci i da se u wima vodi briga o individualnim sposobnostima svakog u~enika. Godine 1773. postao je direktor srpskih i rumunskih {kola u Banatu. Tri godine kasnije wegovom zaslugom donet je [kolski ustav za pravoslavne {kole, kojim je reformisano srpsko i rumunsko {kolstvo, a koji }e ve} slede}e godine postati uzor za {kole i u drugim krajevima Habzbur{ke monarhije gde su `iveli Srbi – u Ugarskoj i Hrvatskoj i Slavoniji.

TRAGEDIJA "DUNAVSKOG TITANIKA"

Ve}ina onoga {to danas ulazi u sintagmu “moderno {kolstvo” zapravo je tekovina rada Teodora Jankovi}a-Mirijevskog – wegov [kolski ustav stavio je {kole pod dr`avni nadzor, propisao starosnu dob za polazak u {kolu, odredio potrebne kvalifikacije profesora, kao i wegovo opho|ewe prema u~enicima, stvorio nastavni plan i program… Mirijevski je obezbedio i izradu uxbenika i priru~nika neophodnih za reformu {kolstva. Za kratko vreme, od 1776. do 1781. godine, broj srpskih i rumunskih {kola, kao i u~enika se upetostru~io.

Za svoj rad Teodor Jankovi}-Mirijevski dobio je plemi}ku titulu od austrijske dr`ave.

SRBIN KOJI JE OSNOVAO RUSKO

MINISTARSTVO PROSVETE

Uspeh Teodora Jankovi}a ~uo se nadaleko, a vest o radu ovog ~oveka stigla je i do daleke Rusije. Na poziv carice Katarine II 1782. Mirijevski sti`e u Petrograd kako bi i tamo izveo svoju reformu. Postavqen je za ~lana Komisije za ure|ewe osnovnih {kola sa zadatkom da se prvenstveno stara o unapre|ivawu nastave u Ruskom carstvu. Upravo Jankovi}evom zaslugom u ovoj dr`avi je osnovan Zavod za spremawe u~iteqa, ~iji je bio prvi upravnik i koje }e kasnije izrasti u Pedago{ki institut.

Teodor Jankovi} osnovao je prvo ministarstvo prosvete u Rusiji, a zbog svojih zasluga je postao ~lan ruske akademije nauka. I Rusi su znali da mu se odu`e – dobio je nasledno plemstvo i spahiluk Nork u Mogiqevskoj guberniji u Belorusiji. Kao plemi}, svom prezimenu je dodao “Mirjevski” kako bi naglasio svoje poreklo i se}awe na porodicu.

ZABORAV U DOMOVINI

Teodor Jankovi}-Mirijevski umro je u Petrogradu 1814. Sahrawen je kod crkve Aleksandra Nevskog. [to se Srbije u kojoj jo{ uvek ima direktnih potomaka ovog ~oveka ti~e, u woj nema mnogo pomena na Teodora Mirijevskog. Jedna ulica u Mirijevu nosi wegovo ime, a iako je bilo inicijativa da se ne{to sli~no izvede i u Novom Sadu i wegovoj rodnoj Sremskoj Kamenici, to se do danas nije dogodilo.

Zaboravqena beogradska nesre}a koju

Septembar 1952. godine u Beogradu je bio sun~an i blag. U toku je bila obnova Savskog mosta, pa se izme|u Zemuna i Beograda putovalo brodom ili autobusima koji su i{li do mosta, a daqe su putnici prelazili pe{ke. Me|utim, ba{ tog 9. septambra, prelaz je bio zatvoren i za pe{ake, pa je jedini na~in da se pre|e preko Save bio brodom. A onda su nad prestonicom po~eli da se navla~e crni oblaci...

Svakog 9. septembra Beogra|ani se se}aju najve}e mirnodopske re~ne nesre}e na ovim prostorima kada je u talasima Save i Dunava, izme|u Velikog ratnog ostrva i Kule Neboj{e potonuo putni~ki brod “Ni{” odnose}i sa sobom `ivote desetina qudi. Zbog radova na Savskom mostu tog dana je interesovawe za redovnu brodsku liniju Beograd-Zemun bilo znatno ve}e nego ina~e. Brod “Ni{” je imao kapacitet od 60 osoba, ali je ostalo zabele`eno da je tog dana prodato 106 karata. Pre`iveli su kasnije pri~ali da je na brodu bilo blizu 150 qudi, iako ta~an broj nikada nije u potpunosti utvr|en. Prema saop{tewu tada{we policije, brod je krenuo iz Beograda u 13:07 ~asova. Do u{}a je doplovio normalno, a onda su ga zahvatili jak vetar, ki{a i grad. Sve {to je kapetan Ferdinand Nobilo poku{ao kako bi spasao brod, bilo je bezu-

spe{no. “Ni{” je pod udarima oluje potonuo za svega tri minuta. Od polaska sa Savskog pristani{ta pro{lo je pet minuta. Ni{ta se nije videlo, Dunav je bio zamagqen… Jedva sam video konturu broda kroz ki{u i grad. Najednom je, sli~no zvuku automobilske sirene, po~ela sirena sa broda isprekidano i brzo da daje signal za pomo}. Glas sirene je umukao, brod je bio jo{ na povr{ini, ali je ve} po~eo da tone… Sa reke se za~uo o~ajni~ki krik qudi… Ki{a i grad su bezdu{no tukli… Na vodi su

se crnele samo qudske glave, bilo ih je {ezdesetak – objavila je Politika u izdawu od 12. septembra svedo~ewe Svetislava Marjanovi}a koji je pecao na obali Save ispod Kule Neboj{e i bio o~evidac tragedije. Putnicima, od koji je ve}ina ostala zaglavqena u salonu broda, pritekli su u pomo} la|ari i ribari, ali oluja je bila nemilosrdna. Mnogi su se udavili pre nego {to su ~amci uop{te stigli do wih. Na kraju, bilans je bio pora`avaju}i – izve{taji iz tog

vremena govorili su o najmawe 126 `rtava, a ta~an broj poginulih nikada nije utvr|en. Bila je to najve}a tragedija u istoriji jugoslovenskog re~nog brodarstva. Tridesetak pre`ivelih spaslo se samo zahvaquju}i sre}i. Dva sata kasnije, na mesto tragedije pristigli su i tada{wi dr`avni zvani~nici – Aleksandar Rankovi}, Slobodan Penezi} Krcun i Jovan Veselinov. Vlada FNRJ proglasila je trodnevnu `alost i obe}ala pomo}i deci koja su u ovoj nesre}i ostala bez roditeqa.

Iste no}i iz mutnih re~nih dubina izvu~en je brod “Ni{”, zbog tragedije ve} nazvan “Dunavski Titanik”. Svedoci ovog doga|aja zapisali su da je bio gotovo neo{te}en i u polo`aju kao da plovi. U toku cele pretpro{le no}i i ju~era{weg dana, u`urbano se radilo na va|ewu brodolomnika i utvr|ivawu wihovog identiteta… Velikim i zadivquju}im naporima posade broda “So~a” i drugih radnika, brod je izva|en sa dna reke. Nalazio se na dubini od 14 metara… Gwurac Bogoqub Peri} prvi se spustio do kabine u kojoj je zatekao jeziv prizor – mrtvog mornara kako grli katarku broda i jo{ 55 le{eva, od toga sedmoro dece. Do pola osam ujutro izva|ena je i posledwa `rtva – izvestila je “Borba” od 11. septembra 1952. godine. Kapetan Ferdinand Nobilo nakratko je zadr`an u pritvoru, ali je specijalna komisija formirana da ispita ovu nesre}u zakqu~ila da je brod potonuo zbog “vi{e sile” i niko nije optu`en za nesre}u.

U godinama koje su usledile, svakog 9. septembra na u{}u Save u Dunav grupica pre`ivelih okupqala se da bacawem venaca u reku obele`i dan se}awa na ovu tragediju. Pri~a je me|utim, vremenom pala u zaborav, a posledwi pomen odr`an je 2012. godine kada je obele`eno {est decenija od tragedije “dunavskog Titanika”.

KAKO JE ZBRISANA HIRO[IMA:

Bomba koja je ubila

200.000 qudi!

Na dan 6. avgusta 1945. godine prvi put u istoriji upotrebqeno je atomsko oru`je. Tog dana na japanski grad Hiro{ima ba~ena je atomska bomba „mali de~ak” koja je uni{tila 80 odsto grada i ubila oko 200.000 qudi. Od tog broja polovina je nastradala od eksplozije atomske bombe dok je preostali deo umro tokom narednih dana i meseci. Od posledica povreda u samoj eksploziji, opekotina i radijacije.

Bombu od oboga}enog uranijuma bacio je avion B-29 „super tvr|ava” koji je poleteo sa ostrva Tinijan. Avionom je upravqao pukovnik Pol Tibets koji je tu letelicu nazvao po imenu svoje majke –Enola Gej. Posle {esto~asovnog leta do Hiro{ime, bomba je ba~ena u 8.15 po lokalnom vremenu. Tibets koji se pla{io da avion ne}e izdr`ati udarni talas nakon detonacije atomske bombe, kasnije je pri~ao da je grad nestao u oblaku pra{ine. Ina~e, Hiro{ima je izabrana kao ciq jer je u tom gradu bio centar za snabdevawe japanske vojske.

– Videli smo jedan bombarder koji je bacio tri padobrana. Dva su bila mawa a jedan ve}i. Taj ve}i padobran je eksplodirao 30 metara iznad zemqe. Bqesak svetla koji je nastupio bio je toliko jak da je mogao da osvetli celu Englesku u najtamnijoj no}i. Uz bqesak je stigla i toplota koja je pekla ko`u, opisao je jedan Britanac, ratni zarobqenik u logoru Hiro{imi.

Prema wegovim re~ima, ~etiri minuta nakon eksplozije pojavio se oblak, oblika pe~urke. U po~etku je bio svetao da bi naknadno mewaio boje – od zelene i krvavo crvene do crne. Udarni talas je polomio drve}e i uni{tio sve tradicionalne japanske ku}e pravqene od drveta i papira. Lokomotive su ba~ene stotinak metara od {ina a Micubi{ijeva ~eli~ana u centru grada je bikvalno istopqena.

Tibets je nakon rata postao poznata li~nost. Odlikovan je za svoje zasluge, u~estvovao je u ispitivawu nuklearnog oru`ja, a 1975. godine je izjavio za novine da je ponosan na svoju ulogu i da mirno spava svake no}i. Umro je 2007. kada je napunio 92 godine. Po wegovoj `eqi je kremiran jer se bojao da bi wegovo grobno mesto mogli da oskrnave protivnici nuklearnog oru`ja. Wegov pepeo je rasut nad Laman{om, iznad kojeg je leteo u Drugom svetskom ratu.

Nekada{wi

Visok 58 metara – samo malo vi{i od Krivog torwa u Pizi, ali sa znatno ve}om te`inom –bunker St. Pauli u Hamburgu, u Nema~koj, dominira panoramom grada ne{to vi{e od 80 godina.

Izgra|en tokom nacisti~kog re`ima Adolfa Hitlera, relikt je najmra~nijeg perioda u istoriji Nema~ke, ali ovaj betonski xin do`iveo je iznena|uju}e ponovno ro|ewe. Potpuno preure|en bunker u Hamburgu sada ima dva restorana, petosprati hotel „Hard rok“ i novoizgra|eni piramidalni bar na krovu sa ba{tom iz koje se zelenilo preliva preko betonske fasade.

Reverbov „Hard rok“ hotel je prikladan dodatak gradu sa impresivnom muzi~kom istorijom –na kraju krajeva, ovde su „Bitlsi“ zapo~eli svoju karijeru po~etkom

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Nedeqa }e zapo~eti uz blagi stres i iritaciju uglavnom zbog profesionalnih problema interpersonalne prirode. Ni na romanti~nom planu ne}e sve i}i glatko {to }e vas naterati da branite svoje stavove i mi{qewa. Ipak, do kraja nedeqe }e se emocije smiriti i raspolo`ewe popraviti. Zdravqe bi se moglo pogor{ati zbog endokrinih problema, ali }e finansije ostati stabilne.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Bikovi }e morati da se pomu~e kako bi u drugoj oslobodili malo vremena za re{avawe li~nih pitawa. Odnosi sa partnerima }e tako|e zahtevati pa`wu. Oni koji su u ozbiqnoj vezi mogu nai}i na tvrdwe i nezadovoqstvo svojih drugih polovina, a bi}e potrebno vreme da se uspostavi harmonija. Finansije }e zahtevati pa`wu na kraju radnog dela nedeqe. Zdravqe }e biti dobro.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Predstavnicima ovog znaka }e nedeqa biti uspe{na. Oni }e mo}i da uspostave izuzetno va`ne veze i kontakte, da re{avaju slo`ena pitawa u profesionalnof sferi i da poboq{aju svoju finansijsku situaciju. O novim idejama i projektima je najboqe razmi{qati tokom vikenda. Na romanti~nom planu su mogu}a nova poznanstva i iznena|ewa od partnera. Zdravqe }e biti stabilno.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Kod Rakova }e se javiti pogor{awe dugogodi{wih problema u odnosima sa partnerima, kako u poslovnim tako i u li~nim odnosima. Nesporazumi mogu nastati i sa prijateqima, ali }e se verovatno brzo re{iti. Veliki broj qudi bi trebalo da poka`u ve}u fleksibilnost u komunikaciji i da mawe insistiraju na svome. Finansije }e biti stabilne, a zdravqe bi se moglo pogor{ati.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovi }e se suo~iti sa malom krizom s obzirom da Sunce napu{ta wihov znak. Po~etkom nedeqe, mnogi }e biti razdra`qivi, prevrtqivi i na wih vi{e ne}e delovati razumni i logi~ni argumenti. U drugoj polovini }e se situacija popraviti. Za ovaj period treba planirati i kupovinu i susrete sa prijateqima. Zdravqe mo`e podsetiti na endokrine i bubre`ne probleme.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ima}ete period prilago|avawa na nove `ivotne okolnosti jer }e vam stvarnost delovati druga~ije nego ina~e. Pojavi}e se oprezan optimizam, a raspolo`ewe }e se popraviti. Profesionalni poslovi i brige }e vas zaokupiti. Nova poznanstva na romanti~nom planu }e podi}i raspolo`ewe, a to }e biti slu~aj i sa finansijskom situacijom koja }e se poboq{ati. Zdravqe }e biti stabilno.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Vagama se ne preporu~uje da se bave poslovnim aktivnostima do petka i da ve}inu vremena posvete rutinskom poslu. Za nove projekte i re{avawe va`nih pitawa }e biti petak i subota. Prva polovina nedeqe treba da bude posve}ena u~ewu novih ve{tina. Finansije i romanti~na sfera }e biti nepredvidqivi, a zdravqe tako|e ne}e zahtevati previ{e pa`we.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

[korpija }e osetiti sna`an uticaj na doga|aje u `ivotu i na emocionalno stawe. Mogu}i su sukobi sa partnerima ili konkurentima koji }e vas stimulisati i zabavqati. Me|utim, krajem nedeqe mnogi }e promeniti liniju pona{awa, isti~u}i nepredvidqivost svojih postupaka i odluka. Finansije }e biti u redu. Najboqe bi bilo da vikende provodite kod ku}e u mirnom okru`ewu.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strel~evi }e ve}i deo nedeqe provesti rade}i obi~ne stvari i posve}uju}i svoje vreme porodici. Krajem nedeqe }e uslediti aktivnost u profesionalnim poslovima zbog novih mogu}nosti. Postoja}e stvarne {anse da poboq{ate materijalno blagostawe, steknete imovinu i jo{ mnogo toga. Romanti~na strana `ivota }e biti aktivna za one koji su zauzeti tra`ewem partnera za ozbiqnu vezu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~evi }e provesti dinami~nu nedequ bogatu doga|ajima u raznim oblastima `ivota. Na profesionalnom planu, oni koji umeju da prona|u nestandardan pristup za re{avawe problema }e biti veoma uspe{ni. Odnosi sa prijateqima }e zahtevati strpqewe i podr{ku konkretnim postupcima. Mo`da }ete morati da ispravqate gre{ke va{ih ~lanova porodice. Zdravqe }e biti dobro.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vodolije }e najvi{e od svih znakova osetiti poboq{awa u mnogim oblastima `ivota. Mnogi }e uspeti da izbegnu sva|e i sukobe i da neke od svojih dugodi{wih ideja realizuju. Zdravqe }e se poboq{ati tokom vikenda, a nov~ani prihodi }e po~eti da rastu odmah nakon ponedeqka. Oni koji se bave sportom, in`eweringom i medicinom }e biti veoma uspe{ni.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ribe }e nedequ zapo~eti sa blagom depresijom i pove}anom anksiozno{}u {to }e biti prili~no te{ko objasniti. Najverovatnije }ete lako ~itati qude oko sebe, ali }ete wihovo raspolo`ewe emitovati na sebi. Za vikend }e se emocije stabilizovati, a pogodni }e biti i tretmani u bawi, posete kozmeti~kim salonima i kupovina. Finansije }e ostati nepromewene.

{ezdesetih. ^etvrt Karofertel u kojoj se nalazi bunker nalik tvr|avi je popularna ~etvrt puna modernih kafi}a i starinarnica, a tu je i no}ni klub Knust sme{ten u preure|enoj klanici.

POGODNOSTI

Cene za 134 sobe u Reverbovom hotelu kre}u se od 180 evra za klasi~nu sobu do 269 evra za apartman sa prekrasnim pogledom na grad. Me|utim, ne morate da budete gost hotela da biste u`ivali u pogodnostima bunkera. U prizemqu se nalazi kafi} i bar „Konstant grind“, kao i Rok {op za qubiteqe hard rok suvenira. Izgra|en tokom nacisti~kog re`ima Adolfa Hitlera, relikt je najmra~nijeg perioda u istoriji Nema~ke, ali ovaj betonski xin do`iveo je iznena|uju}e ponovno ro|ewe.

Bar-restoran "Karo & Paul", poznatog nema~kog televizijskog kuvara Franka Rosina, otvoren je u aprilu 2024. godine i zauzima prva tri nivoa zgrade. Restoran "La Sala" na petom spratu, nudi predivan pogled i internacionalni meni. Kona~no na vrhu je krovna ba{ta "Green Beanie", sa {ankom i {etali{tem po obodu zgrade, na koju je svima dozvoqen besplatan pristup.

IZAZOV

Bunker u Hamburgu bio je jedan od osam protivvazdu{nih torweva – nadzemnih protivvazdu{nih bunkera koji su slu`ili kao skloni{ta tokom vazdu{nih napada – koje je Nema~ka izgradila posle britanskih vazdu{nih napada na Berlin 1940. godine. „Ideja da se krov zgrade oplemeni zelenilom trebalo je da doda ne{to mirno i pozitivno ovom masivnom bloku preostalom od nacisti~ke diktature“, rekla je za AFP Anita Engels, iz udru`ewa stanara Hildegarden koje je podr`alo projekat. Udru`ewe je pomoglo u novom poglavqu u istoriji ove hambur{ke

grdosije tako {to je prikupilo svedo~ewa qudi koji su boravili u ratnom bunkeru, kao i zapise o stotinama prinudnih radnika koji su je izgradili.

Izlo`ba na prvom spratu hotela sada daje punu sliku o istoriji ove zgrade.

Ve`be i dijeta uti~u na zdravqe kolena, artritis preti gojaznima

Osteoartritis kolena je vrlo ~esto oboqewe koje izaziva invaliditet kod starijih. Re{ewa je mnogo, od kori{}ewa tableta za otkalawawe bola, mazawa analgetik krema - do tajnog koje podrazumeva operaciju. Iako ovo nije bolest od koje se umire sa wom se vrlo te{ko `ivi i dosta uti~e na kvalitet `ivota. Da biste uspeli da izbegnete ovaj problem potrebno je da dugoro~no razmi{qate o svom zdravqu i izbegnete rizik.

U najve}em riziku od razvoja ovog bolnog stawa su starije odrasle osobe, `ene, oni koji imaju vi{ak kilograma i qudi koji su trenirali fudbal, tenis i tr~awe na duge staze. Genetikla i prethodne povrede kolena tako|e mogu igrati ulogu u razvoju ove bolesti, a nova istra`ivawa otkrila su da }ete mo`da mo}i da usporite napredovawe osteoartritisa kolena ili eventualno elimini{ete wegov razvoj ja~awem mi{i}a nogu.

Naime, posle meta-analize podataka dobijenih od 5.003 pacijenta u Holandiji, istra`iva~i nisu prona{li vezu izme|u

RECEPT

ZAPE^ENE

PUWENE PAPRIKE

KROMPIROM

POTREBNO JE:

n 10 paprika

n 5 do 6 krompira n 2 glavice crnog luka

n po ukusu so n po ukusu biber

n po ukusu suvi biqni za~in n po ukusu ~eri paradajz

PRIPREMA:

Luk izdinstati pa dodati oguqen i izrendan krompir pa sve zajedno propr`iti, uz stalno me{awe i za~initi.

Smesom napuniti o~i{}ene paprike i re|ati u uqem namazanu posudu za pe}ewe.

Ako je fil ostao staviti odgore i ponegde staviti ~eri paradajz. Naliti malo vodom (50 ml) pokriti pek papirom i pe}i oko pola sata.

Ako nije dovoqno rumeno skloniti pek papir i jo{ malo pe}i.

Prijatno!!!

ukupne fizi~ke aktivnosti osobe i pove}anog rizika od osteoartritisa kolena. Istra`iva~i su potom podelili pacijente u dve grupe - one ~ija je fizi~ka aktivnost dolazila kroz aktivnosti bez optere}ewa kao {to su plivawe i vo`wa bicikla, i one ~ija je fizi~ka aktivnost dolazila kroz sportove sa optere}ewem kao {to su hodawe i tr~awe. Ovde je tim otkrio da qudi koji se bave rekreativnom fizi~kom aktivno{}u imaju pove}an rizik od razvoja osteoartritisa kolena ako imaju nizak nivo mi{i}ne mase dowih ekstremiteta.

„Nakon {to smo videli da samo sportovi sa te`inom daju qudima pove}an rizik od osteoartritisa kolena, ispitali smo da li wegov razvoj zavisi od toga koliko mi{i}a imate oko zgloba”, rekao je koautor studije dr Xojs van Mers, profesor u Erazmus medicinskom centru u Roterdamu. Po{to ve}a mi{i}na masa mo`e da za{titi

i ubla`i koleno od mehani~kih sila unutar kolenskog zgloba, istra`iva~i su o~ekivali da }e oni sa ja~im mi{i}ima pro}i boqe od onih sa slabijim. Ovo otkri}e je uzbudqivo otkri}e, rekla je dr Ketrin Miler, vanredni profesor interne medicine na Medicinskom fakultetu i javnom zdravqu Univerziteta Viskonsin u Medisonu. „Uvek smo imali ideju da je mi{i}na masa va`na i poma`e u za{titi zglobova”, rekla je Miler dodaju}i da sada postoji i studija koja po~iwe da se gradi na ideji da je mi{i}na masa va`na za funkcionisawe, a tako|e i za smawewe rizika od razvoja osteoartritisa. Tako|e, nau~nici su naveli i da je te`ina najve}i faktor rizika za razvoj osteoartritisa kolena. Podaci koje su van Meurs i wene kolege prou~avale poti~u od qudi sa prose~nim indeksom telesne mase od 26. BMI od 26 je ne{to iznad zdravog nivoa.

„[to je ve}i va{ BMI, ve}i stres i optere}ewe su na zglobu posebno kada se bavite aktivnostima i no|ewem tereta”, rekla je Miler. Miler je ina~e savetuje svoje pacijente da imaju zdravu telesnu te`inu i da nastave da ve`baju.

„A ako saznate da imate osteoartritis, nemojte pre-

kidati aktivnosti. Qudi koji sede imaju ni`e zdravqe zglobova i mi{i}nu masu i izlo`eni su velikom riziku od razvoja simptomatskog osteoartritisa. Zato pro{etajte, napravite nekoliko sedewa na zidu ili sedite u stolicu i ustanite deset puta bez upotrebe ruku da biste se podigli, rekla je Miler.

Da li je dobro piti kafu kad smo bolesni

^esto se topli napitak smatra lekom za razna respiratorna oboqewa, kao {to su prehlade ili grip, a studije pokazuju da topli napici mogu da pomognu u ubla`avawu simptoma kao {to su zapu{en nos i bol u grlu. Kada je kafa u pitawu, me|utim, stvari nisu tako jednostavne, a jedan od najve}ih razloga je taj {to nas dr`i budnima, a kada je bolesno, telu je potreban odmor.

„Kofein je stimulans i, iako verovatno ne}e mnogo uticati na lekove koje pijete, wegova stimulativna priroda mo`e da bude kontraproduktivna”, ka`e dr Suen Hejzig, profesorka epidemiologije na Univerzitetu Tulejn u Wu Orleansu, i dodaje: „Kada imate posla sa virusnom infekcijom, zaista morate dobro da se odmorite”.

Isto va`i i za energetska pi}a, koja ~esto imaju vi{e kofeina nego {oqica kafe, smatra Hejzig. „Previ{e kofeina mo`e da bude lo{e za vas ~ak i kada ste najzdraviji, jer kada se pije u velikim koli~inama, kafa mo`e i da nas dehidrira”, ka`e Hejzig.

Ipak, to ne va`i za sve: nedavna istra`ivawa pokazuju da qudi koji redovno piju umerenu koli~inu kafe ne dehidriraju zbog toga, ali se blaga dehidratacija javqa kod onih koji nisu navikli na kofein i piju mnogo kafe odjednom. Dakle, ako ina~e ne pijete kafu, nije do-

bra ideja da kada ste prehla|eni ili imate grip, skuvate pun lonac odjednom. Umesto toga, va`no je hidrirati se vodom, isti~e Monti.

Ako povra}ate ili imate dijareju zbog bolesti, posebno je va`no da pazite na hidrataciju, pijete vodu, a ne kafu. „Neke infekcije poput gripa, tako|e, mogu da izazovu gastrointestinalne simptome, a pogor{awe celog tog sistema od stomaka do creva jednostavno nije dobra ideja", ka`e Hejzig. U ovom slu~aju, ona savetuje da presko~ite i jutarwu {oqu. „Obi~no je sve u redu posle jedne {oqice kafe, posebno u prvoj polovini dana, jer mo`e da spre~i glavoboqe i pomogne nam da se kre}emo”, napomiwe doktorka i savetuje da su voda, prirodni sokovi, topli biqni ~ajevi i topla supa uvek boqe re{ewe.

Pogledajte za{to bi orah mogao da bude jedan od najboqih prijateqa na{eg zdravqa.

1. BOGAT ANTIOKSIDANSIMA

Orasi imaju ve}u antioksidativnu aktivnost od bilo kojih drugih ora{astih plodova.

To je tako zahvaquju}i vitaminu E, melatoninu i biqnim jediwewima zvanim polifenoli, koji su posebno visoki u papirnatoj ko`i oraha.

2. ODLI^AN IZVOR OMEGA-3 MASNE KISELINE

Orasi imaju znatno vi{e omega-3 masti nego bilo koji drugi ora{asti plodovi, daju} i 2,5 grama po porciji od 1 od 28 grama. Omega-3 masti iz biqaka, ukqu~uju}i ora-

he, nazivaju se alfa-linolenska kiselina (ALA). To je esencijalna mast, {to zna~i da je morate unositi iz ishrane.

Prema Ameri~kom Institutu za medicinu, adekvatan unos ALA je 1,6 i 1,1. grama dnevno za mu{karce i `ene. Jedna porcija oraha ispuwava tu smernicu.

3. MO@E DA SMAWI UPALE

Upale su u korenu mnogih bolesti, ukqu~uju}i bolesti srca, dijabetes tipa 2, Alchajmerovu bolest i rak, a mo`e biti uzrokovana i oksidativnim stresom.

Polifenoli u orasima mogu pomo}i u borbi protiv oksidativnog stresa i upala. Kori-

sne bakterije u va{em crevu pretvaraju elagitanine u jediwewa koja se zovu urolitini, za koja je utvr|eno da {tite od upale.

4. MO@E DA SMAW RIZIK OD NEKIH VRSTA KARCINOMA

Orasi su bogati polifenol elagitaninima. Odre|eni mikrobi creva mogu ih pretvoriti u jediwewa koja se zovu urolitini. Urolitini mogu imati antiinflamatorna svojstva u crevima, {to mo`e biti jedan od na~ina na koji jedewe oraha poma`e u za{titi od kolorektalnog raka. Protuinflamatorna dejstva urolitina tako|e mogu pomo}i u za{titi od drugih karcinoma

SKANDINAVKA UKR[TENICA

[KOLA JAHAWA (FR.)

JEZERO U FINSKOJ

LIPOV GAJ

[TUCATI

OZNAKA KANADSKOG DOLARA

^UVARI ADE

OPASA^, KAI[

PO^ETAK AZBUKE

OZNAKAZA TONU STO^AR, FARMER

SLEPI MI[, QIQAK RADITI KAO AMALIN

^AROBWAK, MAG ST. [PAN. NOVCI UMIVAONICI

DEO AUTO-

KVA^ILA (MN.)

KISEONIKA

@ENA VR[ILAC ASANACIJE POJAVANA

TREPTAWE, TREPEREWE IME JAPANSKOG PISCA KENZABURA FRANCUSKA METROPOLA

VO]KA KOJA DOSPEVA O ILINDANU USPOSTAVITI ODNOS RIVALSTVA

(MN.) PISAR, ]ATA (TUR.)

SrpskiGlas

QEN OVAN STAJE NI U KOM SLU^AJU, NIKAKO DA[^ARA ZAALAT

OZNAKA [APCA LOV NA KITOVE NAJVI[I DEO BRDA BARSKA PTICA, DIVQA PLOVKA

PRIREDBE UZVIK BOLA GLAVNA VRATA (LAT.) DATUM (SKR.) OZNAKAZA POLUPRE^NIK

PRVOSVE[TENICI (CRKV.)

KISEONIKA LANENO UQE

LAMELE, RIV, O, ARAPKIWA, VAL, VERZAL, ISIPATI, ^I, ]ATIB, PRAZ, NIPO[TO, O, [A, KITOLOV, UTVA, ANALA, PORTAL, DAT,

ICATI, CAD, T, ADARI, POJAS, AB, NETOPIR, VRA^, REALI,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: MANE@, INARI, LIPAR,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Dati telesni oblik, 2. Pokloni (zbirno) - Bugarski pisac Pelin, 3. Juri{, napad - Nezreo mladi}, 4. Auto oznaka Vaqeva - Voza~ „formule1“ Fernando - Auto oznaka Turske, 5. Severna polarna oblast - Ukrasni predmeti, 6. Ime ameri~ke glumice Palmer - Pretvoriti mleko u sir, 7. Prvi vokal - Zeleni mineral nazvan po Avali - Glas zveri, 8. [upqa {ipka - Ustaqene sklonosti - Simbol urana, 9. Red ki~mewaka, sisavci - Vrsta amer. majmuna, 10. Eta`a u zgradi - Radionica za preradu lana, 11. Simbol erbijuma - Parobrodi (ital.) - Univerzitetski centar (skr.), 12. Nebeski svod - Krupne muve, 13. Hristovo ime - Spisak re~i koje se rimuju, 14. Slu`ba koja nadzire i usmerava avionski saobra}aj.

USPRAVNO: 1. Potkaziva~, denuncijant - Senarnik, 2. Azijski narodVrsta toplog napitka, 3. U`i~anin - Muzi~ki instrument - Lekovita biqka, velebiqe, beladona, 4. Zavisni pade` - Ose}aj odgovornosti za svoje postupke, 5. Elipsasti tawiri - Vrsta minerala, titanov oksid - oznaka za polupre~nik, 6. To jest (skr.) - So~ivo mikroskopa - Pozori{ni rediteq Georgij, 7. Ameri~ki glumac Xon - Sivo}a - Simbol ilinijuma, 8. Simbol kiseonika - Do`iveti u snu - Miris, 9. Francuski slikar Ogist - Qudo`der, 10. Ilova~a - Hirur{ki instrument u obliku ka{ike - vrsta papagaja (mn.), 11. Zadavati bol, muku - U~en ~ovek, 12. Nejasno izgovarawe glasova, neartikulisanost.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: OTELOTVORITI, DAROVJE, ELIN, ATAKA, JUNO[A, VA, ALONSO, TR, ARKTIK, NAKIT, LILI, USIRITI, A, AVALIT, RIK, CEV, NAVIKE, U, SISARI, ATEL, SPRAT, LANARA, ER, VAPORI, UC, NEBESA, OBADI, ISUS, RIMARIJ, KONTROLALETA

ARHIJEREJI

BORI ^ORBI SE OZBIQNO POGOR[ALO ZDRAVSTVENO STAWE: Hitno se oglasili

iz wegovog tima

Legendarnom frontmenu grupe "Ribqa ~orba" naru{eno je zdravstveno stawe, zbog ~ega ne sme da putuje i prinu|eni su da otka`u sve zakazane nastupe.

Tim benda „Ribqa ~orba“ oglasio se nakon {to je wihovom frontmenu Bori \or|evi}u ozbiqno naru{eno zdravstveno stawe.

Kako su oni istakli, roker trenutno ima upalu plu}a, zbog ~ega ne sme da putuje, pa su primorani da otka`u nastupe.

„Dragi prijateqi, usled naru{enog zdravstvenog stawa Bori \ or|evi}u su lekari zabranili da putuje i da se izla`e naporima zbog jake upale plu}a kao i pogor{awa sa hroni~nom, opstruktivnom bole{}u plu}a. Naravno, kao i uvek, pobedi}emo bolesti i ~im se Bora oporavi vidimo se na novim dru`ewima! – navodi se na zvani~noj Fejsbuk stranici grupe.

KA@U DA MU JE OVO JEDNA OD NAJBOQIH ULOGA: Kako je @arko Lau{evi} maestralno odigrao @ivojina Mi{i}a u seriji „Vreme smrti“

Publika kraj malih ekrana tokom prole}a ove godine imala je prilike da gleda seriju "Vreme smrti" na TV Nova i EON klubu, u kojoj je jednu od posledwih uloga odigrao @arko Lau{evi}, maestralno tuma~e}i @ivojina Mi{i}a.

@arko Lau{evi} svoju posledwu ulogu imao je u seriji „Vreme smrti“.

Radwa serije „Vreme smrti“ sme{tena je u vreme Prvog svetskog rata i prati dramati~ne i uzbudqive doga|aje odigrane na ovim prostorima. Nakon pucwa Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika, zapo~iwe ratna epopeja koja je zauvek promenila tok istorije, ali i dovela Srbiju pred tragi~an izbor – kapitulacija i gubitak identiteta i dr`ave i naroda ili otpor nesagledivo ve}em i sna`nijem neprijatequ.

@ivojin Mi{i}, kojeg je tuma~io @arko Lau{evi}, dosledan je, po{ten i pravedan, jedan je od najboqih stratega koje je ikada imala srpska vojska. Pored vojne ve{tine, kao ~ovek iz naroda, on veoma dobro poznaje duh seqaka i spreman je da oslu{ne i saslu{a sve oko sebe ~ak i kada mu se ne dopada ono {to }e ~uti: od podre|enih generala do obi~nih zemqoradnika. Nadre|enima se suprotstavqa direktno, bez uvijawa, uvek spreman da brani svoje stavove.

Pored Lau{evi}a, u gluma~kom ansamblu su i Miki Manojlovi}, Dragan Mi}anovi}, Svetozar Cvetkovi}, Nina Jankovi}, Teodora Dragi}evi}, Denis Muri}, Radovan Vujovi}, Voja Brajovi}, Pavle Mensur, Boda Ninkovi}, Slavko [timac, Milan Mari}, Goran [u{qik, Andrija Milo{evi}, Nikola Rako~evi}, Qiqana Blagojevi}.

“Vreme smrti” je pri~a o qudima koji poku{avaju da se odbrane i sa~uvaju ono u {ta veruju da mora da se sa~uva – dostojanstvo i voqa da se pre`ivi.

Lau{evi} je bio srpski i jugoslovenski pisac i glumac, a preminuo je 15. novembra 2023. godine.

O wegovom `ivotu snimqen je 2014. dokumentarni film Lau{, a po motivima wegove prve kwige snimqena je TV serija Pad u kojoj je glavni lik tuma~io Milan Mari}.

Sahrawen je u Aleji zaslu`nih gra|ana na Novom grobqu u Beogradu.

Dobitnik je vi{e nagrada za svoja gluma~ka ostvarewa, me|u kojima se isti~u — Zlatna arena, Nagrada Car Konstantin, Nagrada Zoran Radmilovi}, Sterijina nagrada, Gran pri Naisa i dr. Lau{evi}u je dijagnostikovan rak plu}a, za {ta javnost nije znala, s kojim je tuma~io nekoliko uloga. U oktobru 2023. stawe mu se pogor{alo, te je primqen u bolnicu. Od posledica bolesti preminuo je 15. novembra 2023. u KBC Be`anijska kosa u Beogradu. Kremiran je, a wegova urna je potom polo`ena u Aleju zaslu`nih gra|ana Novom grobqu. Ispra}aj za kremaciju odr`an je 20. novembra u kapeli na Novom grobqu. Istog dana odr`ana je komemoracija u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, na kojoj su o wemu govorile wegove kolege — Voja Brajovi}, Irfan Mensur, Svetlana Bojkovi}, Mima Karaxi}, Dragan Bjelogrli}, Svetozar Cvetkovi}, Milan Mari}, Petar Bo`ovi} i Svetozar Cvetkovi}, kao i rediteqka Vida Ogwenovi} i direktorka JDP Tamara Vu~kovi} Manojlovi}. Govor na ispra}aju za kremaciju odr`ao je Neboj{a Dugali}.

Na{a slavna glumica odrasla je u siroma{tvu, sahranila je

dva mu`a, a wene dve

pastorke bile su `rtve stra{nog poroka

Na dan 19. avgusta 2016. godine preminula je na{a legendarna glumica Mira Stupica, koja je, pored blistave karijere, do`ivela nekoliko tragedija bli`wih.

Mira Stupica ro|ena je kao Miroslava Todorovi} 17. avgusta 1923, a u pozori{tu je debitovala 1941.

Odrastala je u siroma{noj porodici, a po `eqi roditewqa je upisala Trgova~ku akademiju u Beogradu. Me|utim, to je nije nimalo interesovalo i po~ela je da be`i iz {kole i sve ~e{}e odlazi u pozori{te.

Mira je sa samo devet godina ostala bez oca, a wena dva brata su preminula kao deca. Porodica se nekoliko puta selila, a nakon o~eve smrti, odlaze u Aran|elovac gde se Mirina majka zaposlila.

Miroslava nije bila jedina u porodici koja je talentovana za glumu, budu}i da je wen mla|i brat legendarni glumac Bora Todorovi}. I Borin sin Sr|an @ika Todorovi} krenuo je stopama oca i tetke i danas se bavi glumom.

„Kada sam ja bila dete, bilo je vreme ti{ine, nije bilo rata. Bilo je to vreme stra{ne skromnosti. Ja se se}am svake svoje {etwe s mamom i tatom. Za mene je bila divna stvar to {to nisam ostala kod ku}e sa `enom nego sa mamom i tatom i{la u prirodu. Pa sre}emo neke qude, pa me ti qudi pomiluju po kosi, a ja sam znala ko su ti qudi. Tako se polako otvarao svet preda mnom. I tako sam znala gde mi je mesto. Znala sam da sam mala, da sam niko. I da }u jednog dana postati neko, prema nekom uzoru od tih maminih i tatinih prijateqa, ili wihove ve} odrasle dece“, pri~ala je Mira.

Iako su te{ko `iveli, wen brat Bora preuzeo je ulogu glave porodice.

„Mamu su otpustili. Ku}a je bila rastresena od bombardovawa, kroz rupe na regastovima ulazili su hladno}a i sneg. Nema hrane, nema drva. Uve~e kad le`emo, mi se obla~imo: kapute, {alove, ~arape, pa ~ak i rukavice. A nas troje se u na{oj muci ~ak i zasmejavamo. Bora tra`i da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Na{e `lezde bi proradile i dugo nas je u no} mu~ila glad. Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlu~io da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa to~ki}ima i uputio se na @elezni~ku stanicu Beograd da bude nosa~ i da nas svojim radom hrani. Profesionalci su ga, bez ikakve sentimentalnosti, onako malog pretukli i odveli u kvart. Tamo ga je slu~ajno na{ao na{ kom{ija Mile, tramvajxija, i dovukao, onako umuzganog i i{amaranog. Bora je uop{te postao inventivan. Krao je ugaq sa stanice, kao i gume iz nekog ne-

ma~kog magacina, pa pravio |onove i prodavao. Krao je gde je i {ta je stigao i, ne jednom, imao glavu u torbi. Jednom ga Nemci uhvate s dru{tvom u kra|i kowskih sedala iz magacina na Ta{majdanu, pore|aju ih uza zid, repetiraju {majsere i na komandu ‘pali’ dobro svakog ~izmom opale po guzici“, napisala je Mira u svojim memoarima „[aka soli“. Wen dar za glumu je primetio glumac Viktor Star~i} i prve uloge imala je u pozori{tima u Ni{u i [apcu. Kasnije je igrala i u JDP-u i Ateqeu 212, gde je do{la na poziv Bojana Stupice. Mira se udavala tri puta. Prvi put je u brak uplovila kada je imala 19 godina, a udala se za glumca Milivoja Mavida Pavlovi}a. Sa wim je dobila }erku Minu, ali su se razveli nakon ~etiri godine.

Weno srce potom je osvojio Bojan Stupica koji je bio wena najve}a qubav. Na`alost, Bojan je preminuo 1970. u 60. godini `ivota. Tri godine nakon wegove smrti, Mira se udala za Cvijetina Mijatovi}a koji je kasnije postao predsednik Predsedni{tva SFRJ.

„On je bio jedini, najve}i, najboqi, najdubqi, najinteresantniji. Brak s Cvijetinom bio je moj beg… Znala sam da moram da radim mnogo i da nemam vremena za qubav. Ali, on je bio gospodin ~ovek, jedno divno bi}e. On je voleo Bojana, bili su prijateqi. Wegova `ena je mene volela. Kada je ona umrla, mi smo bili prijateqi koji su se sastavili u istoj boli. Oboje smo bili u istom psiholo{kom stawu zbog

gubitka voqenog bi}a“, pri~ala je Mira.

Kada je govorila o braku sa Cvijetinom, Mira se osvrtala i na ~iwenicu da je wen brat Bora oduvek ma{tao o tome da mu se sestra uda za kraqa, a da je Cvijetin bio najbli`e tome. „U socijalizmu, na`alost, nema kraqa, ali ja sam se udala za predsednika dr`ave. Shvati, uradila sam najvi{e {to sam mogla, u datim okolnostima“, rekla je Mira svom bratu.

Na`alost, ovaj brak doneo joj je nekoliko tragedija. Cvijetinove }erke Mira i Maja preminule su nakon borbe sa porocima, a nakon toga je i Cvijetin umro 1993. godine.

Maja i Mira bile su poznate kao „princeze sa Dediwa“, budu}i da su u svojoj vili na Dediwu ~esto pravile `urke na koje su dolazile brojne zna~ajne li~nosti. O wihovom burnom na~inu `ivota dosta se pri~alo, a oni koji su bili bliski sa wima otvoreno su govorili o wihovim problemima sa drogom.

Prva je, 1991. godine, preminula Mira, a nekoliko meseci kasnije i Maja, a obe su umrle od preterane doze heroina.

Mira Stupica je po~etkom 2016. godine do`ivela mo`dani udar, nakon ~ega je sme{tena u bolnicu. Pre toga je boravila u domu za stara lica.

U posledwem intervjuu koji je dala za „Novosti“ Mira je tada rekla:

„Vreme brzo prolazi. Imam pa`wu, ali i `equ za samo}om. Dovoqno imam i potrebe da pozovem u posetu one koje `elim, a dovoqno je i onih koji }e na poziv odgovoriti. Sve biram sama. Posledwih godina sam, i ina~e, morala da suzim krug kontakata. Po~elo je da me zamara… Tokom `ivota bilo je za mene i previ{e zainteresovanosti. Ipak, ne preko mere, nikada me ta radoznalost nije uvredila. Vaqda sam za prijateqe birala qude takvog dara.“

Preminula je 19. avgusta 2016, dva dana nakon svog 93. ro|endana. Godine 1981. uru~ena joj je nagrada Dobri~in prsten za `ivotno delo i doprinos umetnosti pozori{ne glume. Nagradu Pavle Vuisi} za `ivotno delo i doprinos umetnosti filmske glume dobila je 2007. godine na 42. Filmskim susretima u Ni{u.

PREMINUO ^UVENI JUGOSLOVENSKI

KO[ARKA[: Sa reprezentacijom pokorio svet, vedrio i obla~io sa Jugoplastikom

Ratomir Tvrdi}, ~uveni reprezentativac Jugoslavije i splitske Jugoplastike, preminuo je u 81. godini posle du`e bolesti. Rato Tvrdi} je bio vrhunski bek {uter koji je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio Svetsko prvenstvo 1970. godine, {to je bilo prvo svetsko zlato dr`ave. Uz to ima i dve srebrne medaqe sa Mundobasketa (1967. godine u Montevideu i 1974. godine u Portoriku).

Na Evropskom prvenstvu je trijumfovao 1973. i 1975. godine, a srebro je uzeo 1969. godine. Bio je kapiten Jugoslavije na Olimpijskim igrama 1972. godine.

Sa Jugoplastikom je dva puta bio prvak Jugoslavije, tri puta osvojio Kup, te jo{ dva puta podigao Kup Radivoja Kora}a. ^itavu karijeru je nosio dres splitskog kluba od 1960. do 1977. godine.

^ak 18 sezona je igrao za Jugoplastiku, postigao 5.561 poen, a na opro{taju od igrawa 1977. godine mu se u Splitu poklonio i izabrani tim FIBA.

KO[ARKA[I PARTIZANA

PO^ELI SU SA PRIPREMAMA

Obradovi} pri~ao detaqno o planovima Partizana pred po~etak sezone

Ko{arka{i Partizana po~eli su sa pripremama za novu sezonu, a trener crno-belih @eqko Obradovi} pri~ao je o o~ekivawima za ovu godinu.

Obradovi} ka`e da }e crno-beli probati kroz treninge i utakmice da se uigraju i stignu do `eqene forme.

„Ovo je prvi trening, a odlu~ili smo da prakti~no ceo ovaj deo priprema boravimo u Beogradu. Odigra}emo dve utakmice ovde, a posle toga sledi turnir na Siciliji, turnir koji }e Partizan organizovati, proba}emo da to bude na na{im terenima na Kalemegdanu, a posle toga se selimo u Atinu. To je sve pre prve zvani~ne utakmice protiv Borca u ABA ligi“, rekao je Obradovi}.

Za Partizan }e u narednoj sezoni igrati Vawa Marinkovi}, Brendon Dejvis, Ife Lundberg, Karlik Xons, Frenk Nilikina, Dvejn Va{ington, Mario Naki}, Tajrik Xons, Mitar Bo{wakovi}, Aleksej Poku{evski, Sterling Braun, Ajzak Bonga, Arijan Laki}, Ajzeja Majk, Aleksa Dimitrijevi} i Bal{a Koprivica.

„Imamo u timu tri ko{arka{a koja su bila do kraja na Olimpijskim igrama i to Nilikina, Bonga i Marinkovi}. Sa wima su obavqeni razgovori, ponu|en im je dodatni odmor, Vawa i Ajzak su odbili, dok je Frenk rekao da je umoran, tako da je on dobio mali dodatni odmor“, dodao je trener Partizana.

On je naveo da Bo{wakovi} ima problema sa povredom.

„Malo vremena ima, ali tako je kako je. Proba}emo kroz treninge i utakmice da se uigravamo. Sve iziskuje vreme. Vide}emo koliko }e biti potrebno vremena da do|emo do neke `eqene forme“, istakao je Obradovi}.

Novak \okovi} po~iwe da quti sve jer vi{e nemaju nijedan jedini argument za koji mogu da se uhvate da mu ospore da je najboqi ikada. Prosto veli~inom je uspeo da im objasni da je on izabrani.

Novak \okovi} je osvojio sve trofeje u tenisu, rekorder je po broju grend slem titula (24), broju nedeqa provedenih na prvom mestu (428), a sada napada i ukupni broj trofeja.

Trenutno je na 99, Roxer Federer je brojao do 103, a Ximi Konors do 109. Ukoliko zaista nastavi da igra jo{ dve, tri godine to ne deluje kao nemogu}a misija, ve} kao eventualnost. Pitawe trenutka.

Novak ve} neko vreme predstavqa tenisera sa najvi{e sedmica na prvom mestu ATP liste sa 428 ispred Federera sa 310.

Sada je pretekao i ono {to se mislilo da }e biti nemogu}e i nadma{io je neverovatnu konstantnost Rafaela Nadala u Top 2. Od ove sedmice Novak ima 597 nedeqa u Top 2, dok je Nadal na 596 (Federer 528). I kada se pogleda i Top 3 i tu je dominantan sa 754 sedmica na vrhu (Federer je tu stigao do 750 nedeqa, a Nadal do 686).

Jo{ jedan rekord za koji su se ~esto hvatali navija~i Federera i Nadala je potu~en do nogu. Niko nije u istoriji tenisa bio konstantniji i du`e na vrhu od \okovi}a.

Najlu|e od svega? Novak mo`e ove brojke da digne na ludi nivo jer }e ve} na US Openu napasti 25. grend slem titulu i 100. trofej u karijeri.

~ak i kada ne pobedi – pro|e daqe

Glavni adut crveno-belih je Vladan Milojevi}. Gospodin Evropa.

Nikada sa Crvenom zvezdom nije izgubio dvome~ evropskih kvalifikacija {to je ve} samo po sebi impresivno, ali je ~ak tri puta uspeo da dovede tim iz Beograda kroz plej-of do UEFA takmi~ewa.

Sa Milojevi}em je Crvena zvezda 2017, 2018 i 2019. godine pro{la sve ~etiri kvalifikaciona kola i dolazila do Lige Evrope i ~ak dva puta do Lige {ampiona (pre wega crveno-beli nisu igrali elitno evropsko takmi~ewe pod tim nazivom).

Milojevi} }e ponovo takti~ki morati da iskoristi rawivost Norve`ana u tranziciji i da iz kontranapada sa Zvezdom napravi jo{ jedan uspeh i plasman u Ligu {ampiona.

Prethodno je 2018. eliminisao Salcburg u dvome~u za Ligu {ampiona, a godinu dana kasnije Jang bojs. Tokom 2017. godine je preko Kransodara uveo Zvezdu u Ligu Evrope.

Ipak, zanimqivo da u tim me~evima Zvezda nije upisivala pobede, ali je na osnovu gola u gostima uspevala da pro|e daqe. Ovog puta to ne}e biti dovoqno jer je to pravilo ukinuto.

Krasnodar je u Rusiji slavio sa 3:2, a onda su crveno-beli slavili sa 2:1. Salcburg je posle 0:0 na „Marakani“, pao posle 2:2 u Austriji. Jang Bojs je do`iveo 2:2 u Bernu, a onda 1:1 u Beogradu. Sve dovoqno za prolaz.

Koliko je to zapravo te{ko uraditi videlo se u mandatu Dejana Stankovi}a koji je eliminsan od Makabija Haife, [erifa i Omonije.

Zvezda po~ela pripreme bez Davidovca i Dobri}a, Sferopulos ima 14 igra~a na raspolagawu

Ko{arka{i Crvene zvezde po~eli su u Staroj Pazovi pripreme, saop{tio je beogradski klub. „Ko{arka{i Crvene zvezde

obavili su u ponedeqak testirawa u Zavodu za sport i odmah nakon toga se uputili u Staru Pazovu gde }e tokom ove nedeqe

obaviti prvi deo priprema pred po~etak nove sezone“, saop{tila je Crvena zvezda na dru{tvenim mre`ama.

„Crveno-beli“ su tokom dana doputovali u Staru Pazovu. „Trener Janis Sferopulos ima}e na raspolagawu 14 igra~a u Staroj Pazovi, dok }e se ekipi tokom nedeqe pridru`iti reprezentativci Ogwen Dobri} i Dejan Davidovac, koji su dobili nekoliko dana odmora nakon nastupa na OI u Parizu“, dodaje se u saop{tewu Crvene zvezde.

Ko{arka{i Crvene zvezde }e u prvom kolu nove sezone u regionalnoj ABA ligi 20. septembra gostovati ekipi Dubaija.

Beograd ponovo dobio ATP turnir, odr`a}e se ove godine i to u Beogradskoj

areni

Beograd }e ponovo imati priliku da organizuje ATP turnir (250) kategorije, a on }e biti na programu od 3. do 9. novembra ove godine i igra}e se u Beogradskoj areni, potvr|eno je na sajtu ATP-a.

Kako je saop{teno na sajtu ATP, Beograd je ponovo dobio {ansu za organizaciju turnira nakon {to je {panski Hihon odustao od organizacije istog.

Beograd }e i naredne godine biti organizator ovog turnira, po{to je dobio poverewe na dve godine.

Posledwi Serbia open gledali smo u Beogradu 2022. godine, ali je nakon toga turnir preme{ten u Bawaluku.

Ove godine nije bilo planirano da se odr`i isti, ali je odluka qudi iz [panije sve promenila.

O Beograd openu pri~ao je i direktor ovog teniskog turnira, \or|e \okovi}.

„Zahvalni smo {to smo dobili {ansu da organizujemo jo{ jedan turnir iz serije 250, ovoga puta na tvrdoj podlozi. Beograd je imao uspe{nu istoriju u turnirima na tvrdoj podlozi, jer su ovde pre mnogo godina odigrani neki od najuzbuqivijih i najboqih me~eva, kao i finala Dejvis kupa. Uzbu|eni smo {to mo`emo da nastavimo ovu tradiciju i poku{amo da sve u~inimo jo{ uzbudqivijim i boqim, ovoga puta sa ATP turnirom“, rekao je \okovi}.

Kratak put Noe Lajlsa od

miqenika neamerikanaca do ~oveka koji je

ozna~en kao prevarant

Noa Lajls, olimpijski {ampion na 100 metara za 0,0005 sekundi, odu{evio je sve kada je prozvao NBA ligu zbog toga {to naziva svoje igra~e „{ampionima sveta“.

„Znate {ta me najvi{e boli? Kad gledam NBA finale i wima stoji ‘svetski {ampioni’ na ~elu. Svetski {ampioni ~ega? SAD? Da me ne shvatite pogre{no, volim SAD s vremena na vreme, ali to nije ~itav svet. Ovo je svet. Ovde se gotovo sve dr`ave bore i sijaju, nose}i svoje zastave kako bi pokazali koga predstavqaju. U NBA nema zastava“, poru~io je tada Lajls kada je postao prvi sprinter jo{ od Bolta koji je objedinio titule u 100 metara, 200 metara i 4×100 metara.

Ubrzo mu je stigao odgovor Kevina Durenta koji ne propu{ta priliku za mawe internet okr{aje.

„Neka neko pomogne bratu“, poru~io je Durent.

Lajls se ~esto nalazi na meti prozivka zbog raznih kontroverznih stvari. To su neke sitnice poput toga da je farbao nokte na Olimpijskim igrama, ali i ozbiqnije stvari poput tih da je dobio izuze}e za kori{}ewe osam supstanci koje se ina~e smatraju dopingom.

A onda, kada su se glave ohladile nakon Olimpijskih igara do{ao je u priliku da se ponovo na|e u centru pa`we. I to je ve} iznerviralo qude. Pre svega one u Srbiji jer su se prona{li donekle li~no uvre|eni jer Lajls nije znao ko je Joki}.

On je na pitawe u jednom podkastu da li je Nikola Joki} jedan od najboqih na svetu dao neo~ekivan odgovorio.

„Bi}u iskren sa tobom, ja ne znam ko je to” , glasio je odgovor Amerikanca.

Onda je poru~io da zna ko su Luka Don~i} i Janis Adetokumbo, ali da nije ~uo za trostrukog MVP NBA lige. Wegov mini rat sa NBA ligom je tako nastavqen.

Ipak, deluje nestvarno da zaista ne zna ko je Joki} ukoliko je poznato da i te kako prati NBA ligu. Tako je polako postao primer ~oveka koji ponekad zarad pet minuta slave poku{ava da se predstavi neve{t ili neinformisan… Postoje i drugi nazivi za ovo, ali eto male sklonosti ka eufemizmima.

Mawe medaqa nego

u Tokiju, ali boqi plasman

Na 33. Letwim olimpijskim igrama u Parizu Srbija je bila i boqa i gora nego pre tri godine u Tokiju. Kada je re~ o broju medaqa, ima ih ~etiri mawe nego u Japanu (pet u odnosu na devet), ali je zato napredovala za jedno mesto u poretku zemaqa: sada je na 27. mestu, {to je wen najboqi plasman. Srbija je, od povratka na olimpijsku scenu (debitovala 1912, vratila se 2008), prvi put ispred svoje kom{inice Hrvatske (30), koja je u Parizu osvojila vi{e medaqa (sedam) ali ima mawe zlatnih.

Srpski sportisti, kao i u Tokiju, imaju tri zlatne medaqe. Samo su vaterpolisti i daqe na vrhu (tre}i put uzastopce). Pored wih su, pre tri godine, zlatni bili i Milica Mandi} (tekvondo) i Jovana Prekovi} (karate), koje nisu u~estvovale u Parizu (Mandi}eva zavr{ila karijeru, karate vi{e nije olimpijski sport). Treba ista}i i to da je 27. mesto najboqi plasman na{ih sportista od raspada SFRJ. Taj plasman doneli su nam, pre svih, oni sa najsjajnijim odli~jima: Novak \okovi} (tenis), Zorana Arunovi}, Damir Mikec (streqa{tvo, miks) i vaterpolisti. Srebrnu medaqu osvojila je debitantkiwa Aleksandra Peri{i} (~etvrte uzastopne OI na kojima srpski tekvondo ima osvaja~e), a bronzanu ko{arka{i koji su – po svemu prikazanom – ravni olimpijskim {ampionima.

Za \okovi}a i vaterpoliste bili su to istorijski uspesi. \okovi} je kompletirao Golden slem (naziv za pet najpresti`nijih trofeja – ~etiri grend slema i olimpijsko zlato) i stavio ta~ku na polemike o tome ko je najboqi teniser na svetu svih vremena; dok su srpski vaterpolisti tek druga selekcija (uz Ma|arsku) trostruki uzastopni olimpijski pobednik u modernoj istoriji tog sporta.

[to se ti~e poretka zemaqa

u Parizu, Ma|arska je i daqe bez premca u na{em regionu. Sa {est zlatnih medaqa (ukupno 19) zauzela je 14. mesto (u Tokiju 15). Rumunija je najvi{e napredovala – tri zlatne (ukupno devet) i 23. mesto (u Tokiju 46). Bugarska – tri zlatne (sedam) i 26. mesto (u Tokiju 30); Srbija – tri zlatne (pet) i 27. mesto (u Tokiju 28); Hrvatska – dve zlatne (sedam) i 30. mesto (u Tokiju 26); Slovenija – dve zlatne (tri) i 34. mesto (u Tokiju 31); Gr~ka – jedna zlatna (osam) i 51. mesto (u Tokiju 36).

Posledweg dana 33. Letwih olimpijskih igara u Parizu ameri~ke ko{arka{ice su u posledwim sekundama, za jedan poen, savladale Francusku i osvojile zlato. Upravo ta medaqa presudila je koja dr`ava je najuspe{nija u ukupnom poretku: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su s wom dostigle Kinu po broju zlatnih odli~ja (to je prvo merilo za plasman) i pretekle je na ~elu tabele. Na kraju – SAD 40 zlatnih, 44 srebrne, 42 bronzane (ukupno 126); Kina – 40, 27, 24 (91). Amerikanci su, tradicionalno, prevagu ostvarili u dva sporta – atletici (14 zlatnih) i plivawu (osam), dok su Kinezi potvrdili svoju klasu u skokovima u vodu (osam), streqa{tvu, stonom tenisu i dizawu tegova (po pet). Japanci su ostali na tre}em mestu, ali su Britanci

pali sa ~etvrtog na sedmo (sa 22 na 14 zlatnih). Francuzi su iskoristili prednost doma}eg terena i sko~ili sa osmog na peto (sa 10 na 16 zlatnih), dok su se Australijanci popeli sa {estog na ~etvrto (sa 17 na 18 zlatnih).

Vode}e dr`ave najvi{e su „o~erupale” Rusiju, ~iji su sportisti, zbog ratnog sukoba u Ukrajini, na mala vrata do{li u Pariz, bez prava na svoja obele`ja. Bilo ih je svega 15. U Tokiju je 333 ruska olimpijca osvojilo 70 medaqa (20 zlatnih) i donelo svojoj zemqi petu poziciju ukupnom poretku, dok je sada ova – u svakom pogledu velika zemqa, osvojila samo jedno srebro (`enski dubl u tenisu).

Najuspe{niji u~esnik Olimpijskih igara, u obe konkurencije, jeste francuski pliva~ Leon Mar{an sa pet medaqa: ~etiri zlata i jedna bronza. U{ao je u istoriju kao tek {esti pliva~ sa ~etiri prva mesta u pojedina~noj konkurenciji. I naredna tri mesta u Parizu zauzeli su pliva~i – drugi je Tori Hask (SAD – tri zlata, dva srebra, nula bronzi), tre}a Moli O’Kalahan (Australija – 3, 1, 2), ~etvrte Samer Mekinto{ (Kanada – 3, 1, 0) i gimnasti~arka Simon Bajls (SAD – 3, 1, 0). Kineska pliva~ica Xang Jufej (Kina) ima {est odli~ja, ali nijedno zlato, i zbog toga nije ni me|u prvih sto u generalnom poretku. SRBIJA U OLIMPIJSKOM SVETU

THURSDAY l ^ETVRTAK 22. 8. 2024.

[OK U SVETU TENISA:

Janik Siner dva puta pozitivan na doping testu, Italijanu oduzeti bodovi!

Italijanski teniser Janik

Siner dva puta je bio pozitivan na doping testu, na supstancu klostebol, i to u martu 2024. godine.

Veliki skandal drma svetski tenis. Pojavila se informacija da je Janik Siner dva puta bio pozitivan na doping testu i to u martu ove godine, tokom trajawa Indijan Velsa.

Ipak, ITIA je navela da Siner ne snosi krivicu i odgovornost za pozitivne doping nalaze, s obzirom da mu je u oba slu~aja uva`ena `alba.

Osvaja~ mastersa u Sinsinatiju se branio navodima da je jedan od ~lanova wegovog tima koristio sprej, koji u sebi sadr`i zabraweni klostebol. Wegovo opravdawe je prihva}eno, ITIA je prihvatila Janikove navode, a u korist mu je i{la i ~iwenica

da je sve vreme sara|ivao sa anti-doping agencijom.

Jasno je da }e ovo baciti mrqu na wegove rezultate i uspehe, ali }emo Sinera i u budu}nosti gledati na teniskim terenima. Ipak, sada }e biti pod posebnom lupom. Treba ista}i i da prvi igra~

sveta nije pro{ao bez kazne. Wemu je oduzeto 400 ATP bodova, koje je osvojio ove godine plasmanom u polufinale Indijan Velsa, a tako|e }e morati i da plati kaznu od oko 300.000 evra, odnosno vrati}e sumu osvojenu za plasman me|u ~etiri najboqa u Kaliforniji.

KIRJOS POLUDEO ZBOG BIZARNOG OBJA[WEWA SINERA:

„Morao je da bude izba~en na dve godine“

Kao "bomba" odjeknula je vest da je Janik Siner, prvi teniser sveta, dva puta pao na doping testu. Italijan nije ka`wen, a zbog bizarnog obja{wewa Sinera oglasio se i Nik Kirjos.

Janik Siner je nakon doping testova, oba puta, ulo`io `albu, te je na kraju oslobo|en optu`bi, ali }e ipak pretrpeti odre|ene kazne.

Siner je u `albi rekao da je supstanca u{la u wegov sistem kao rezultat kontaminacije od strana ~lana podr{ke, koji je na svoju ko`u nanosio sprej koji se mo`e kupiti bez recepta, a koji je dostupan u Italiji, a koji sadr`i upravo klostebol, kako bi tretirao malu ranu.

On je koristio sprej od 5. do 13. marta, te je tako navodno supstanca i u{la u wegov krvni sistem.

Ovakvo bizarno obja{wewe Sinera dovelo je do velike bure u teniskom svetu, a o svemu se oglasio i Kirjos.

„Stra{no. Bilo da je bilo planirano, ili ne. Dva puta si testiran na nedozvoqenu supstancu… Morao bi da bude{ suspendovan na dve godine. Tvoj per-

formans je bio unapre|en… Krema za masirawe… Va`i…“, napisao je Kirjos.

Siner je bio pozitivan na klostebol tokom mastersa u Indijan Velsu, gde je pora`en u polufinalu od Karlosa Alkaraza.

Upravo tada mu je prona|ena mala koli~ina klostebola, koji je zabrawen prema Sekciji S1 liste zabrawenih supstanci Svetske antidoping agencije (WADA).

ZAR TAKO IGRA PRVI NA SVETU?

PRED NASTAVAK TENISKE SEZONE

Novak samom sebi

jedini protivnik

Patrik Muratoglu, ~uveni francuski stru~wak, smatra da kqu~ nastavka \okovi}eve karijere zavisi upravo od motivacije

Najve}i protivnik mi je ~ovek u ogledalu, jedan de~ko iz Srbije, zove se Novak \oko-vi} – tako je najboqi teniser svih vremena po~eo konferenciju za medije pro{le godi-ne uo~i starta Otvorenog prvenstva Srpske u Bawaluci, sredinom aprila.

Jo{ tada je Novak bio svestan da mo`e da osvoji sve {to pri`eqkuje i da nadma{i bilo koje dostignu}e ukoliko je, pre svega, zdrav, fizi~ki spreman, ali i dovoqno motivi-san.

Sada posle trijumfa na centralnim terenima Rolan Garosa vi{e nema ni~eg zaista va`nog u tenisu, a da to srpski as ve} nije osvojio. Vlasnik najva`nijih rekorda u be-lom sportu, od pre desetak dana i vlasnik zlatne medaqe sa Olimpijskih igara, sada mo`e samo da poku{ava da nadma{i jedino sopstvene podvige u najve}em broju kategorija. Jedini mu je pravi rival, bar kad je u pitawu istorijski dnevnik, on sam se-bi.

Zato mnogi sada postavqaju pitawe da li }e \okovi} imati motiv da nastavi da maksi-malno radi na treninzima, da `rtvuje sve ostalo, kad mo`da vi{e nema {ta da ga gu-ra, kad ispred sebe nema vi{e konkretne ciqeve.

Iako je zlatna medaqa sa Igara kompletirala Novakovo tenisko blago postoji jedan rekord koji }e mo`da biti dovoqan podstrek za \okovi}a do kraja profesionalne kari-jere. Novak sada ima 99 trofeja i tre}i je na ve~noj listi, iza Roxera Federera i Xi-mija Konorsa, koji su oka~ili reket o klin sa 103, odnosno 109. Kad je pro{le sezone osvojio sedmu titulu na zavr{nom mastersu osam najboqih u Torinu i presko~io legendarnog [vajcarca po broju trofeja, \okovi} je istakao da }e mu u nastavku karijere ukupan broj trofeja biti u fokusu.

Upravo zato Patrik Muratoglu, ~uveni francuski stru~wak, smatra da kqu~ nastav-ka \okovi}eve karijere zavisi upravo od izvora motivacije: – Novak mo`e da igra jo{ tri ili ~etiri godine na najvi{em nivou. Me|utim, ono {to je sada bitno jeste pitawe wegove motivacije. Mislim da je imao mnogo problema ba{ sa tim segmentom pre Olimpijskih igara. Svi su ose}ali da Rafa polako, ali sigurno privodi karijeru kraju. ^ak je i Novak to osetio. Naravno, to je bio sna`an udar na wegovu motivaciju. Posle toga se Rafa odli~no vratio na {qaku, wegov nivo je bio dobar i to je dalo dodatni motiv Novaku – isti~e vlasnik poznate teniske akademije.

Kad je re~ o izvorima motiva na{ as je uo~i Vimbldona na konferenciji rekao da mu nije te{ko da prona|e razlog da nastavi da se profesionalno bavi sportom koji mu je doneo mnogo toga u `ivotu. Muratoglu je kao ime u teniskom svetu do{ao u prvi plan pre desetak godina, kad je predvodio Serenu Vilijems do najve}ih uspeha u karijeri. Donedavno u~iteq Hol-gera Runea, ka`e da su na Novakovu motivaciju u Gradu svetlosti mnogo uticali re-zultati, ali i sam nalet mladih lavova. Drugim re~ima, kao da je \okovi} bio svestan da mu je ovo posledwa {ansa za zlato i to u 37. godini. Da nije slavio na „Filipu [atri-jeu“, verovatno bi poku{ao i dao sve od sebe i u Los An|elesu ~etiri godine kasnije – u 41. godini.

Evo {ta je Janik Siner postigao od kad je pao na doping testu

Teniski svet je potresla informacija da je Janik Siner bio pozitivan na doping testu. Od aprila, kada je saznao da je "pao", italijanski teniser je vi{e puta otkazivao u~e{}e na presti`nim turnirima, ali je uspeo da se okiti i sa dve titule.

Siner je sredinom aprila prvi put bio pozitivno testiran na doping, a odmah nakon toga povukao se sa turnira u Madridu. Potom je odlu~io da se povu~e na 27 dana

iz tenisa, a razlog je bila povreda kuka. Odlu~io je da se povu~e sa turnira u Rimu ne bi li se {to boqe pripremio za Rolan Garos. Tamo je zaustavqen od Karlosa Alkaraza u polufinalu i nakon toga je po~eo sa treninzima na travnatoj podlozi.

U okviru priprema za Vimbldon u~estvovao je na turniru u Haleu, gde je i osvojio svoju prvu titulu od suspenzije, a nakon toga usledio je Vimbldon.

Na tre}em grend slemu u sezoni prvi teniser sveta je do{ao do ~etvrtfinala, a u ovoj fazi pora`en je od Danila Medvedeva.

Neposredno po zavr{etku Vimbldona, teniski svet je ostao u {oku kada je Italijan saop{tio da ne}e nastupiti na Olimpijskim igrama a razlog je bila bolest.

Vratio se posle Olimpijskih igara ali je i na turniru u Montrealu podba-

cio porazom u ~etvrtfinalu od Andreja Rubqova. Nastavio je na turniru u Sinsinatiju gde je uspeo da do|e svog novog trofeja, ali je wegov trijumf ostao u senci toga da je sada obelodaweno da je "pao" na doping testu. On je izgubio 400 bodova i 250.000 dolara, ali iako je u pitawu uno{ewe nedozvoqenih supstanci, on i daqe ima pravo da igra jer je utvr|eno "da nije namerno to uneo u organizam".