Srpski glas 22. decembar

[panija ne}e podr`ati kandidaturu Kosova u EU

Dr`avni sekretar [panije za Evropsku uniju Paskal Navaro izjavio je da vlada te dr`ave ne}e podr`ati kandidaturu tzv. Kosova u EU, jer ne priznaje nezavisnost te teritorije i da }e zbog toga glasati protiv bilo kakve proceduralne odluke i davawa statusa kandidata. „[panija ne priznaje nezavisnost Kosova, stoga }e glasati i protiv bilo kakve proceduralne odluke i protiv davawa statusa kandidata Kosovu”, rekao je Navaro pred komisijom za EU u Senatu. Navaro je rekao da nakon {to je tzv. Kosovo zvani~no predalo zahtev za ~lanstvo ^e{koj kao predsedavaju}oj EU, ali pretpostavqa da }e u proceduru u}i za vreme {vedskog predsedavawa Savetom EU od januara idu}e godine.

Kako je rekao, treba da usledi i mi{qewe Evropske komisije, a zatim da se o tome raspravqa u Savetu za op{te poslove i da se kona~no odlu~uje u Evropskom savetu. „Vlada ne}e podr`ati kandidaturu u sada{wim okolnostima i taj stav se nije promenio”, istakao je Navaro.

[panija je jedna od pet zemaqa EU, uz Gr~ku, Kipar, Rumuniju i Slova~ku, koje ne priznaje nezavisnost tzv. Kosova.

Srbija se ove nedeqe zadu`ila za jo{ 2,4 milijarde evra

Odbor izvr{nih direktora Me|unarodnog monetarnog fonda odobrio je Srbiji stendbaj aran`man u iznosu od 290 odsto kvote na{e zemqe u MMF-u, {to je oko 1,89 milijardi specijalnih prava vu~ewa, odnosno oko 2,4 milijarde evra, saop{tila je Narodna banka Srbije. Novi stendbaj aran`man predstavqa podr{ku dogovorenom ekonomskom programu Srbije u naredne dve godine a deo od ukupnog iznosa sredstava bi}e povu~en tokom 2022. i 2023. godine, dok }e se preostali deo tretirati kao sredstva iz predostro`nosti.

Majka pravi rampu za sina u invalidskim kolicima, a kom{ije je prijavquju policiji

Kragujev~anka Milena @ivi} je zapo~ela izgradwu rampe za invalide, kako bi olak{ala svakodnevicu sinu koji je u invalidskim kolicima, Me|utim, taj posao ne mo`e da zavr{i do kraja, jer je kom{ije iz stambene zajednice Lepeni~ki bulevar 21 ometaju i prijavquju inspekcijama.

Nemogu}nost porodice @ivi} iz Kragujevca da do kraja zavr{i izgradwu zapo~ete invalidske rampe, postavqa pitawe kako je uop{te mogu}e da nekome smeta izgradwa rampe za invalide ispred zgrade.

Milena @ivi}, majka mladi}a Milo{a koji je u invalidskim kolicima, razo~arana je prijavama kom{ija inspekcijama, zbog kojih sada ne mo`e do kraja da zavr{i rampu, koja bi wenom sinu zna~ajno pomogla u samostalnom funkcionisawu.

,,Odr`ali smo sastanke sa stanarima i smatrali smo da nema nikakvih problema i da ne treba da tra`imo dozvole od nadle`nih, jer je to prosto humani ~in za momka koji je do`iveo bolest u 24. godini. Pre toga je bio sportista i to vrhunski, sada se bori za svoj normalan `ivot i mislili smo da je sasvim normalno da ima rampu‘‘, rekla je za jutarwi program ,,Probudi se“ wegova majka Milena, koja je inicirala izgradwu i u~estvuje sa najve}im delom nov~anih sredstava.

Prijavom pojedinih kom{ija koji se bune protiv izgradwe rampe, jednako je {okirana i ra-

zo~arana upravnica Stambene zajednice Lepeni~ki bulevar 21 Violeta Mi{i}.

,,Svakog dana sam gledala Milenu kako na rukama podi`e i spu{ta mladi}a koji ima skoro sto kilograma. To je velika muka. Sasvim prirodno je bilo da se tom mladom ~oveku omogu}i iole normalno funkcionisawe. Mi smo u zgradi ispo{tovali sve procedure, odr`ali sastanke, komunicirali sa arhitektom, uradili projekte, sve procedure smo ispo{tovali i uradili po zakonu. O~ekivali smo da }e i}i prirodnim putem, da }e qudi biti humani. Me|utim, kada su po~eli radovi, imali smo razne prepreke, prijavqivawe inspekciji, pisana su anonimna pisma, lomqena je imovina zgrade. Prosto ne{to, u {ta ne mo`ete da poverujete da se de{ava‘‘, rekla je upravnica zgrade.

Ona je istakla i da izgradwa invalidske rampe, ne iziskuje nikakva finansijska sredstva od stanara, jer je majka mladi}a u invalidskim kolicima najve}i deo sama finasirala, pa je dodatno roza~arana reakcijom kom{ija.

U stambenoj zajednici Lepe-

ni~ki bulevar 21, predvi|ena je ugradwa pokretne invalidske rampe koja bi se podizala i spu{tala samo kada bi je koristio mladi} u kolicima, a potom bi stepeni{te bilo slobodno za neometano funkcionisawe ostalih stanara.

Polovina rampe u unutrawosti zgrade je ve} ura|ena, ali su stanari anonimnim prijavama inspekciji spre~ili da se rampa produ`i i na stepeni{te ispred zgrade.

,,Moj sin koristi elektri~na invalidska kolica i prili~no je samostalan. Ako se ugradi rampa onda mu nije potrebna ni~ija pomo}. On je u radnom odnosu i kada ide na posao, ja svako jutro moram da ga spustim, a popodne stariji sin do|e da ga podigne. Mi `ivimo u ovoj zgradi 42 godine i zate~ana sam ovim nehumanim postupkom i postupcima qudi koji nemaju nimalo empatije, nimalo po{tovawa prema wemu kao li~nosti, prema bolesti i prema osobi sa invaliditetom‘‘, razo~arana je majka Milena pona{awem pojedinih kom{ija koji su se usprotivili izgradwi invalidske rampe.

ma {ta mi re~e?!

"IN"?

CRNI HUMOR

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

MORALNI DU @NIK BEZ MORALA

„Srbija

„Malo se ~ita, mnogo vi{e qudi pi{u i ~itaju sms poruke, malo ~itaju kwige i malo znaju o notornim stvarima. Mnogo je vi{e “in” re}i nemam pojma nego da ne{to znam. Ako neko nesto pri~a du`e od pet minuta on davi, smara… Nema {ta da pri~amo, a malim narodima to nije dozvoqeno, ni da sawaju da budu veliki, a kamoli da stvarno budu. Ne moraju biti veliki, dovoqno je da budu pravi"

(Akademik i pesnik Matija Be}kovi})

DA SE STVARI NE PREGREJU, KAO 1914

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

„Na severu Kosova ponovo kriza. Stvari }e se tako|e zagrejati jer Kosovo namerava da podnese svoju aplikaciju Evropskoj uniji u narednim danima" (Karl Bilt, {vedski politi~ar i biv{i Visoki predstavnik za BiH)

I OD DR @ AVE I OD DR @ AVNIKA

„U nekoj drugoj dr`avi bi bila vest da je komi~ar postao funkcioner u ministarstvu, ali problem je u tome {to je Srbija dr`ava taman koliko je i Lav Pajki} komi~ar"

(Nenad Milosavqevi}, jedan od autora “24 minuta sa Zoranom Kesi}em”, o postavqawu Lava Pajki}a na funkciju dr`avnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa)

KAKO JE NEZNAWE POSTALO

ne duguje Rusiji, jer je ona uvela nama sankcije devedesetih godina, pomagala nezavisnost Crne Gore i naoru`avala Hrvatsku, ve} je to neuvo|ewe sankcija moralna obaveza Srbije koja je bila pod sankcijama"

Vojsku godina

Vu~i} ponovo odlo`io povla~ewe sa ~ela SNS koje je sam najavio

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ponovo je odlo`io svoje povla~ewe sa ~ela Srpske napredne stranke. Ovog puta do slede}e Skup{tine SNS. Prethodno je to bilo do formirawa Vlade Srbije, ranije ga je u ovim namerama osujetila korona, pa `eqa da jo{ malo ostane i tako u nedogled.

Podsetimo da Ustav ka`e da predsednik dr`ave ne mo`e obavqati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. To stoji u ~lanu 115 Ustava Srbije, koji predsednik Vu~i} kr{i godinama.

Predsednik Srbije ~esto najavquje, a zatim odla`e svoje povla~ewe sa ~ela SNS. Evo ve} punih pet i po godina.

Wegov prethodnik Tomislav Nikoli} to je uradio ~im je postao predsednik Srbije, rekav{i da `eli da bude predsednik svih gra|ana.

Vu~i}u ova odluka o~igledno te{ko pada.

Posledwi put je o ovome govorio u gostovawu na RTS-u, pre par dana.

Na pitawe voditeqa do kad }e biti na ~elu stranke, Vu~i} je rekao:

“^im se zavr{e na{e lokalne skup{tine, zakazuje se skup{tina stranke. Po{to ja znam da vas ne zanima program, jedino {to vas zanima je to gde je Vu~i}, a ja na to imam jedan odgovor: a {to brinete toliko o tome? Zar ne mislite da sam ja najgori na svetu? Pa svakog dana govorite qudima da sam ja najglupqi, najgori, najnesposobniji, najodvrataniji… Sin

mu kriminalac, brat mu kriminalac, ja kriminalac, ovakav sam i nikakav, samo nikad niste na{li da sam ukrao, nikad nijedan ra~un, nijedan dinar da sam ukrao. Vaqda se vi radujete da ja {to du`e budem na tom mestu, jer }ete lak{e da pobedite”, rekao je Vu~i} i zakqu~io:

“Na kraju se sva ta politika svede na to – Vu~i}a ne mo`emo da pobedimo, ajde nemoj da se kandiduje{”.

Ono {to predsednik nije rekao jeste da o svom povla~ewu naj~e{}e govori on sam.

Evo samo Vlada da bude

U toku posledwih godinu dana to je najavio najmawe dva puta. Prvo na sve~anoj akademiji napredwaka, kada su obele`ili svoju 13. godi{wicu. Tada je rekao da je tu do izbora, a da onda dolazi vreme za neke mlade qude.

A onda je u intervjuu za Po-

litiku izjavio da }e biti tu pri izboru nove vlade, nakon ~ega se povla~i sa ~ela stranke.

To je rekao i lideru SSP Draganu \ilasu, prilikom konsultacija o formirawu vlade.

“On je i decidno potvrdio da }e oti}i sa ~ela SNS. Tokom jeseni }e napustiti mesto predsednika SNS, danas je to opet ponovio“, rekao je predsednik SSP Dragan \ilas nakon razgovora sa wim u julu ove godine.

Jesen pro|e, sad ~ekamo prole}e i neku novu Skup{tinu SNS.

Istina je da Vu~i} ovu odluku odla`e od 2017. godine i pobede na predsedni~kim izborima. Tada je u emisiji ]irilica na TV Hepi rekao da }e u januaru 2019. predlo`iti kandidata koji }e ga naslediti na mestu predsednika SNS.

“U 2018. je deset godina

SNS-a, ja mislim da se kongres partije zakazuje za januar 2019, po~etak 2019, kada planiram da izaberem naslednika… da predlo`im naslednika, a verujem da }e ga izabrati ve}ina u partiji koju vodim“, rekao je Vu~i}, a preneo je Istinomer. Ove godine }emo da zavr{imo U feruaru 2018. Vu~i} je rekao da je maksimalno jo{ godinu dana predsednik SNS“.

O tome je govorio i 2020, kada je obe}ao da }e se povu}i do kraja godine.

“To }emo ove godine da zavr{imo. Pomerila nam je sve korona, ali }emo svakako to ove godine da zavr{imo”, rekao je Vu~i} na televiziji Hepi. Tada je rekao i da se “nada da ne}e biti biti kandidat“ na predsedni~kim izborima 2022. godine.

“Za godinu i po dana su predsedni~ki izbori. Mi }emo iza}i sa na{im kandidatom, verujem da }u u~estvovati u izboru kandidata koji }e mo}i da pobedi. Nadam se da ja ne}u biti kandidat, da }emo na}i boqeg kandidata“, naveo je tada Vu~i}.

Jo{ samo malo… Onda je u maju 2021. rekao da `eli da ostane jo{ neko vreme.

“@elim da bar do skup{tine stranke u oktobru doprinesem borbi protiv kriminalaca i tajkuna. To je jedan od sna`nih motiva koji me dr`i na tom mestu, da pru`im otpor onima koji su uni{tili i opqa~kali Srbiju i kojima sam opsesija“, rekao je Vu~i}.

Vojsku Srbije napustilo u posledwih pet godina preko 10.000 profesionalaca

je gotovo siguran

ne vlada realnim stawem u Vojsci. "Na prvom mestu za to krivim Generla{tab, budu}i da je upravo Generla{tab taj koji prikriva kakva je situacija u Vojsci Srbije (VS)", rekao je Anti}.

„Mi kao sindikat upozoravali smo vi{e puta da je Vojsku napustilo u posledwih pet godina preko 10.000 profesionalaca“, rekao je Anti} i podsetio

da je i jedan od poslanika u Skup{tini Srbije upozoravao da nemamo dovoqno popuwene brigade. „A kada fali 25 posto i vi{e qudi, ta jedinica vam vi{e nije operativna“, rekao je Anti}.

Istakao je da mi u ovom trenutku imamo jako lo{u popuwenost Vojske, da imamo staru vojsku od 44 godine i vi{e, kao i da }e u narednih pet godina oti}i vi{e od 50 posto strate{inskog kadra u penziju. „Ako se u naredne tri, ~etiri godine ne preduzme reforma sistema odbrane pitawe je da li }e Srbi-

ja imati vojsku sposobnu da ispuni svoju ustavnu ulogu“, naglasio je on.

Ukazao je i da zadwe tri-~etiri godine nemamo transparentno tro{ewe sredstava u buxetu, a da bi vojsku trebalo da kontroli{e skup{tina, javnost i za{titnik gra|ana. On je dodao da vojska ima maltene najve}i buxet u zemqi, koji se meri milijardama koje se dodequju sektoru za materijalne resurse Ministarstva odbrane na ~ijem ~elu je Nenad Miloradovi}, ali da se ne zna na koji na~in se tro{i novac.

Anti} isti~e da se od poslanika u skup{tini moglo ~uti i da su kupqena sredstva za tajno pra}ewe i prislu{kivawe, zbog ~ega bi prvenstveno skup{tina trebalo da formira anketni odbor ili komisiju da ispita stawe u VS jer ne znamo u kakvom je ona stawu, da li je operativna i kako se tro{i novac.

Preneo je i da je inspektorat odbrane vr{io kontrole i da ne mo`e da iznese kompletne podatke jer su oni poverqivi, ali da mo`e da ka`e da u ve}ini jedinica ne mo`emo da odgovorimo onome {to je zadatak tih jedinica. General{tab bi trebalo da preuzme odgovornost kada izve{tava dr`avni vrh i javnost neta~nim informacijama da VS mo`e da izvr{i svoju ulogu, ocenio je.

Miha ….

I to je Srbija

Pi{e: Predrag \ukanovi}

Ne drhti mi ruka kada pi{em o nekome o kome nemam dilemu {ta mislim. Lako pronalazim re~i o onima o kojima znam {ta bih rekao. Ne pada mi te{ko da ne{to sro~im, kada mi ono {to vidim - sve govori.

Vazda se ovde kod nas primalo seme rivaliteta. Otkako ugleda{ svetlost dana, pa dok ne potone{ u bezgrani~ni mrak, biva{ – protiv nekoga. A ako i nisi ni protiv koga, onda su protiv tebe.

Ukoliko se vinemo daleko unazad, jedna od najlep{ih epskih narodnih pesama je – protiv nekoga. Nije bio po~etak bune za oslobo|ewe, ve} joj nadenu{e – Po~etak bune protiv dahija. I to nam je izgleda utkano pod ko`u, ugravirano u gen – da smo protiv.

Kada i ne znamo protiv koga smo, imamo re{ewe. Tada smo protiv du{mana. I sve {to radimo, radimo u inat du{manima.

Ovde niko nije za vlast, nego protiv opozicije, niko nije za opoziciju, ve} su protiv vlasti. A ako ne}emo na tom poqu jedni protiv drugih, ima gde ho}emo. Rokeri protiv narodwaka. Zapadwaci protiv rusofila. Vernici protiv nevernika. Mangupi protiv seqaka. I sve obrnuto. A bogme, ako se ni oko ovoga ne mo`emo sporiti, podeli}emo Srbiju na dva dela, prvi i drugi. Pa ako nemamo ni{ta protiv – bi}e prva Srbija, protiv druge i nazad.

U toj i takvoj zemqi, punoj me|a, podela i krvnika, najve}e od svih sporewa, razlika i ube|ewa je – navija~ka opredeqenost. Nema {ta ne mo`ete nekome u `ivotu oprostiti, osim ako navija za protivni~ki tabor. U svemu mo`ete biti saglasni, ali ako navijate za ve~itog rivala, doveka }ete imati temu za sva|u, raspravke, navija~ku filozofiju, sporewa, podjebavawa i poturawa. Tu je osnovno pitawe identiteta – Zvezda ili Partizan.

Nema ga taj maj~in sin i nema je ta tatina k}erka, kojima od malih nogu prsti nisu umazani u navija~ku obojenost. Ako i ne prate otac ili majka, {to bude veoma retko ili nikad, a ono pa vi~u, psuju, bogaraju i kunu stric, ujak, tetka, ili bar deda. I tu se uvek i jedino moglo ~uti – idem na utakmicu protiv Partizana, ili – Zvezde. Ni u ~emu nismo tako protiv kao u navijawu.

Dete, koje jo{ sabira na prste, odli~no zna kalkulacije za svoj ili rivalski klub. Odli~no zna ko za koga u odeqewu navija, s kim }e se potu}i ako wegov tim izgubi. Ostavite dvojicu samih matoraca u kafani da gledaju ve~iti derbi. Ne postoji teoretska {ansa da se ne poxapaju do poluvremena. Ovde se pla~e kad je rival boqi, ovde se ne opra{ta izdaja, ovde nema samilosti za protivnika. Igra se na krv i no`, tako se i navija, od svakoga na terenu i na tribini se o~ekuje da sav svoj napor ulo`i, samo da se bude boqi od ve~itog rivala.

U tom i takvom rivalitetu, kakav se retko gde u svetu sre}e, u wegovom centru, Beogradu, u punoj hali navija~a Partizana zavladao je – muk.

Na ko{arka{koj utakmici protiv Efesa, navija~i crno-belog kluba }utali su jedan minut, jer je preminula legenda Crvene zvezde, ve~itog rivala. Muva se u punoj hali nije ~ula. A onda se prolomilo: Slava mu!

Eto… To je Sini{a Mihajlovi}. Slava mu!

Predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Anti} izjavio je da

da predsednik Srbije kao vrhovni komandant

Posle ameri~ke, Beograd dobija i - rusku jelku

Uz ve} tradicionalnu ameri~ku – „koka-kola” jelku, Beograd }e ove godine prvi put dobiti i – rusku. Kako saznajemo, ovo je dar Rusije glavnom gradu Srbije, a jelka }e, uz drvene ku}ice u kojima }e se prodavati ~aj, tradicionalna ruska hrana i suveniri, verovatno biti postavqena u Knez Mihailovoj ulici. U Rusiji je ina~e obi~aj da mladi kreatori dizajniraju jelke po trgovima, a sada }e jedna od wih krasiti i na{u prestonicu. Rusi Ro`destvo slave do Svetog Save, tako da }e verovatno i kod nas ovaj ekskluzivni poklon potrajati do 27. januara.

Bo`i}ni va{ari ve} su otvoreni na nekoliko lokacija u Beogradu, u planu je otvarawe jo{ nekoliko, ali istina je da se ovaj pre svega zapadni i katoli~ki obi~aj kod nas nikada nije primio kako je to, recimo, u Be~u. Ono {to jeste srpski manir i zbog ~ega nam svakog decembra hrli pola regiona jeste do~ek Nove godine na trgu, odli~na hrana i pi}e i provod za nezaborav, kako u Beogradu, tako i u Novom Sadu, Ni{u...

Na trgovima je provod besplatan, dok su cene u restoranima astronomske i kre}u se i do 250 evra za „najlu|u no}”, zavisno od menija, mesta u sali i renomea peva~a i benda. Ra~una se i na goste iz inostranstva, pre svega iz okru`ewa, pa su tako procene da bi na do~ek 2023. u Ni{ moglo da do|e 4.000 bugarskih turista. Na goste iz Rumunije, Ma|arske, Makedonije i tako|e Bugarske ra~una i Novi Sad, koji }e uz dnevne `urke, 31. uve~e organizovati „mali Egzit”. Podaci TOB-a pokazuju da }e u Beograd pohrliti ipak najvi{e gostiju iz Republike Srpske.

U Turisti~koj organizaciji Beograda ka`u da srpska prestonica tokom ~itave godine bele`i rekorde u broju dolazaka i no}ewa turista, ali da pravu „eksploziju” o~ekuju za predstoje}e praznike.

Ovaj optimizam temeqi se na realnim statisti~kim podacima. Naime, do oktobra Beograd je ve} posetilo vi{e od milion gostiju, {to je duplo vi{e nego lane u istom periodu. Tako|e, ostvareno je 2,6 miliona no}ewa, dok su istom periodu 2021. turisti ostvarili 1,7 miliona no}ewa.

– Naravno, najvi{e gostiju o~ekujemo iz okru`ewa. Ukupan

broj posetilaca iz regiona u decembru 2021. i januaru 2022. jeste 34.637 i oni su ostvarili 76.469 no}ewa – navodi Irena Aleksi}, zamenik direktora Turisti~ke organizacije Beograda.

Po{to su najbrojniji turisti iz Republike Srpske, TOB je zapo~eo kampawu i u Bawaluci, gde se na brojnim portalima i siti lajtovima prikazuju filmovi o Beogradu i beogradskoj zimi, najavquju brojni koncerti i doga|aji, ukqu~uju}i i manifestaciju „Ulica otvorenog srca”, koji }e se odr`avati kako u centru na{eg glavnog grada, tako i u be-

Stajawe za barskim stolom za sto evra

Kako je Beograd jedna od vode}ih destinacija na mapi no}nog provoda u Evropi, o~ekivano su se ugostiteqi ve} prili~no dobro pripremili za do~ek Nove godine.

Koliko je {arolika ponuda – toliko su i cene.

Najjeftiniji ispra}aj stare i dolazak nove godine je u kafanama i klubovima, gde se cena kre}e od 30 evra. U kafanama Skadarlije, gde u cenu do~eka ulaze doma}e pi}e, sve~ana ve~era i muzika, cena je od 120 evra.

Hoteli i ekskluzivni restorani u kojima nastupaju zvu~na imena doma}e estrade odredili su za najlu|u no} cenu od 70 evra pa sve do 250. Po pravilu, najjeftinija je rezervacija stajawa za barskim stolom koja u hotelima s vi{e zvezdica iza|e oko 100 evra.

Na splavovima do~ek mo`e da se na|e za 30 evra i podrazumeva zabavu uz muziku, grickalice i pi}e dobrodo{lice, ali i za 120 i 150 evra.

ogradskim op{tinama. Program }e biti besplatan, prilago|en razli~itim ukusima i kategorijama posetilaca i na najboqi mogu}i na~in oslikava}e neponovqivi beogradski duh.

Na pitawe kako je turizam u glavnom gradu podneo udar korone, u TOB-u ka`u da je Beograd u tom periodu uspeo da pove}a broj le`ajeva u hotelskom i privatnom sme{taju, a za praznike su svi puni.

– Broj le`ajeva u hotelskom sme{taju pro{le godine je iznosio 15.370, a ove godine Beograd raspola`e sa 27.906 kreveta. Najvi{e raduje podatak da je najvi{e sme{tajnih jedinica u hotelima sa ~etiri zvezdice, {to podi`e kvalitet sme{taja u gradu. Broj kategorisanog privatnog sme{taja je jo{ ve}i – sa 3.400 Beograd sada ima 4.500 kategorisanih soba – isti~e Aleksi}eva.

Ako se izuzmu gosti iz regiona, nekada{we najbrojnije kineske turiste, zbog o{trih pravila o kovidu 19 u wihovoj zemqi, u posledwe vreme zamenili su ruski. Nije zanemarqiv ni broj Turaka i Nemaca.

Kako nagla{avaju u TOB-u, polo`aj Beograda je veoma dobar jer omogu}uje qudima iz Evrope da lako do|u, {to je veoma va`no, jer se avio-saobra}aj jo{ nije oporavio ni od korone, a sada trpi gubitke i zbog rata u Ukrajini i globalne ekonomske krize.

Prema vode}im svetskim listovima i listi Svetske turisti~ke organizacije, u Evropi su se najbr`e oporavili Beograd i Istanbul, a osim lude zabave, kako navode, strancima jo{ kako ima {ta da ponudi jedna od najstarijih prestonica na svetu. Ukratko – imamo sve: no}ni `ivot za mlade, porodi~ne i kulturne sadr`aje, otvoreni grad i gostoqubive qude. Jo{ da je para i mirne politi~ke situacije, gde bi nam bio kraj.

M. T.

@IVETI U SRBIJI



Oni koji tvrde da smo ~etvrta najsiroma{nija zemqa Evrope treba da znaju da mi mo`emo i boqe od toga!

 - Dajem vam svoju ~asnu re~. - Imate li {ta vrednije?

 Verujem u pravdu. A od ~ega vi bolujete?

 Kad pada vlast isto je kao kad pada drvo. Mora{ da se izmakne{ da te ne bi potka~ilo...

 Srbin treba da upeca zlatnu ribicu da bi ove godine kupio ribu za slavu...

 U `ivotu nije digao ni{ta te`e od tri prsta...

 Vi{e dobrih programa imam na ve{-ma{ini nego na televizoru...

 Uzrok svih nevoqa na{e vlasti je narod, ali vremenom }e taj problem postajati sve mawi i mawi...

 Na{a dugoro~na nacionalna strategija je ove nedeqe znatno boqa nego pro{le.

 Oni koji ka`u da je sve duplo poskupelo, sto posto su u pravu.

 Postali smo sebi~ni. Siroma{ne ~lanice Evropske unije propadaju jedna za drugom, a mi gledamo i ni{ta ne preduzimamo.

 @adarmerija bi huligane umesto u policijske stanice trebalo da privodi u biblioteke. Zbog takve traume ve}ina bi popravila pona{awe i vratila se na pravi put.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„Zaqubqenom davati savete isto je {to i poku{avati kavez napuniti vetrom"

„Da bismo nekog savr{eno voleli, treba ga tako voleti, kao da }e ve} sutra umreti“

„Boqe je prijatequ oprostiti nego ga izgubiti“

Narodne poslovice

" Ima li tragi~nijeg ~oveka od onog koji je najzad dobio sve {to je nekada `eleo?"

"Pre nego {to krenete da tra`ite sre}u, proverite mo`da ste ve} sre}ni. Sre}a je mala, obi~na i neupadqiva i mnogi ne umeju da je vide" Du{ko Radovi}

Zbog intenzivnog pumpawa Kijeva oru`jem evropska skladi{ta su opusto{ena, a zalihe su na izmaku. Bez obzira na to, Evropska unija se ne smiruje — nastavqa da snabdeva Ukrajinu oru`jem iz arsenala aktivnih vojski. Uzalud se nadaju}i da }e iscrpeti Rusiju, Evropqani nanose {tetu sopstvenoj bezbednosti i ekonomiji.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost @ozep Boreq izjavio je da zbog sukoba u Ukrajini ~lanicama Unije ponestaje oru`ja. On je naglasio da Kijev vojnu pomo} vi{e ne dobija iz rezervi, ve} iz arsenala aktivnih trupa evropskih zemaqa. Jednostavno re~eno, kako navode ruski eksperti, naoru`avaju}i Oru`ane snage Ukrajine, zemqe EU se polako razoru`avaju.

EVROPSKE ZALIHE NA IZMAKU

Kako ka`e vode}i istra`iva~ za bezbednosne studije Ruske akademije nauka i vojni ekspert Konstantin Blohin, nije iskqu~eno da Zapadu ponestaje zaliha starog i jeftinog oru`ja kojim pumpa Kijev tokom borbenih dejstava na teritoriji Ukrajine.

„Zahvaquju}i svojim vojnim buxetima za sve ove godine Zapad je uspeo da stvori veliki arsenal naoru`awa. Me|u wima se nalaze borbeni avioni, helikopteri. Ve}ina ovog oru`ja je skupa i dobrog kvaliteta. Zbog toga je wima verovatno `ao da ga isporu~uju Ukrajini, pa su dosad ovu zemqu snabdevali starim oru`jem koje ne mo`e da promeni strate{ki odnos snaga. I skladi{ta ovakvog oru`ja su opusto{ena“, obja{wava Blohin.

Evropske zalihe oru`ja zaista ponestaju, ka`e i ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov.

Evropqani su, obja{wava Leonkov, u po~etku planirali da isporu~uju Ukrajincima samo sovjetsku opremu i municiju koja je preostala u nekim zemqama biv{eg isto~nog bloka.

„Me|utim, te zalihe su se brzo iscrpele pa su morali da posegnu za oru`jem po NATO standardima. Sada problem nije samo u tome {to su evropske zalihe naoru`awa na izmaku, ve} i u tome {to lokalni vojno-industrijski kompleks ne

mo`e da ih popuni. Rezultat je da, ako se 90-ih i 2000-ih evropska vojna industrija takmi~ila sa ameri~kom, sada zna~ajno gubi tlo pod nogama“, konstatuje stru~wak za RIA Novosti.

ZAPAD }E NASTAVITI DA PODR@AVA UKRAJINU

NA SVOJU [TETU

Ipak, bez obzira na sve, prema mi{qewu Blohina, Zapad }e nastaviti da podr`ava Ukrajinu.

„Sve dok imaju nadu da je mogu}a pobeda nad Rusijom u Ukrajini, oni }e snabdevati Kijev oru`jem. Wihov ciq je da oslabe Rusiju za {ta ne `ale para. Ukupna finansijska pomo} ukrajinskoj dr`avi od strane Zapada od po~etka specijalne operacije dosti`e mo`da i 92 milijarde evra. Me|utim, oni gaje toliku mr`wu prema Rusiji da su spremni i da rade sebi na {tetu, da se ako treba i smrzavaju, samo da bi napakostili Rusiji i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu“, obja{wava Blohin

Aleksej Anpigolov, predsednik fondacije „Osnovanije“, sla`e se da Zapad snabdevaju}i Ukrajinu oru`jem nanosi {tetu pre svega sebi a ne odustaje od toga jer je ube|en da mo`e da pobedi Rusiju.

„Ova podr{ka Ukrajini skupo ih ko{ta, uzimaju}i u obzir inflaciju u Evropskoj uniji. [to se ti~e SAD, Pentagon probija buxetske okvire i ne osvr}e se na parlamentarnu kontrolu tro{kova a sve to kako bi obezbedio za Ukrajinu oru`je koje joj je potrebno“, konstatuje Aleksej Anpigolov.

Ina~e, Kijev ni slede}e godine ne}e ostati bez podr{ke Evropske unije. Boreq je u ponedeqak uve~e najavio da }e za Ukrajinu biti izdvojeno dve milijarde evra za 2023. godinu.

Osim nov~ane pomo}i, od po~etka godine SAD i zapadne zemqe pove}ale su isporuke oru`ja i municije Ukrajini. Pored borbenih vozila, kijevski re`im dobija velike koli~ine protivvazdu{nih raketnih sistema „Stinger“ i „Starstrik“, rakete „Xavelin“ i „NLAV“, lake protivtenkovske topove i haubice, dronove-kamikaze, malokalibarsko oru`je, {lemove i pancire. R. N.

Najboqi fudbaler svih vremena?

Osvajawem titule svetskog {ampiona u nedequ, argentinski fudbaler Lionel Mesi je osvojio sve trofeje koje je mogao i sada je na vrhu gde, osim Pelea i Dijega Maradone, vrlo mali broj igra~a mo`e da mu ospori status najboqeg u istoriji. Na ovim visinama te{ko je praviti pore|ewa, nu`no pristrasna. Pele, jedini fudbaler koji je osvojio tri svetska prvenstva (1958, 1962, 1970), nikada nije igrao za evropski klub. Maradona, svetski {ampion iz 1986. i finalista ~etiri godine kasnije, nikada nije osvojio Kup evropskih {ampiona, prethodnicu Lige {ampiona.

Nasuprot tome, Mesi je sakupio veliki broj trofeja, skoro bez premca, sa Svetskim prvenstvom u Kataru, Kupom Amerike (2021), ~etiri Lige {ampiona, mno{tvom prvenstava i nacionalnih kupova... I sedam Zlatnih lopti.

"Mesi je osvojio svoje prvo Svetsko prvenstvo, a svojom karijerom je to i zaslu`io", napisao je Pele (82) na Instagramu, uz naklon Maradoni koji je preminuo 2020.

"^estitam Argentini. Dijego se sigurno sada osmehuje", napisao je Pele.

Srbi su skloni da zaboravqaju istoriju, zato nam se desila Hrvatska, zato se de{ava Kosovo

Dok Srbi sa strepwom svedo~e najnovijim zlodelima i nepravdi koje na{ narod trpi ovih dana na Kosovu i Metohiji, predsednik dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo [trbac saglasan je sa ocenama dela javnosti da je situacija veoma sli~na onoj u Republici Srpskoj Krajini iz leta 1995. godine. Ipak, svi se nadaju da situacija ne}e dodatno da eskalira.

Osvajawem titule svetskog {ampiona u nedequ, argentinski fudbaler Lionel Mesi je osvojio sve trofeje koje je mogao i sada je na vrhu gde, osim Pelea i Dijega Maradone, vrlo mali broj igra~a mo`e da mu ospori status najboqeg u istoriji

Bi}e te{ko izbalansirati podvige i ere, imaju}i u vidu pove}awe broja me~eva tokom decenija, pove}awe broja trofeja koje treba osvojiti i {irewe Zlatne lopte na celu planetu, koja je prvo bila rezervisana za Evropqane.

Ali, sa ovim 41. timskim trofejom osvojenim me|u profesionalcima, ne ra~unaju}i Svetsko prvenstvo za igra~e do 20 godina, Argentinac (35) je kvantitativno daleko ispred Pelea i Maradone, ali i Zinedina Zidana, Alfreda di Stefana, Johana Krojfa ili ~ak Franca Bekenbauera.

Mesi, sedmostruki dobitnik Zlatne lopte, ima sve karte u svojim rukama da osvoji i osmi trofej za najboqeg igra~a sveta ove sezone, ~ime bi svog ve~itog rivala Portugalca Kristijana Ronalda ostavio iza sebe za tri ova trofeja.

Osim Ronalda (819 golova u karijeri), malo koji fudbaler pre Mesija je pokazao takvu konstantnost u utakmicama sakupqaju}i golove (793 na 1.003 me~a), timske trofeje i pojedina~ne nagrade.

Konstantnost koju je u nedequ pozdravio i biv{i napada~ Engleske Geri Lineker. "Bila je apsolutna privilegija gledati Mesija kako igra skoro dve decenije. Radostan, o~aravaju}i fudbal koji oduzima dah. To je dar bogova. Odu{evqen sam {to je podigao najve}i trofej u na{em sportu", napisao je on na Tviteru.

Pele je, opet, postigao vi{e od 1.283 gola, ali mnoge van zvani~nih takmi~ewa. A, kada je u pitawu Maradona, pore|ewe se pravi iz drugog ugla u pitawu je aura. Diskretnu li~nost i prirodnu Mesijevu stidqivost te{ko je porediti sa harizmati~nim Maradonom. N. R.

„Oluja se, na`alost, ve} desila na Kosovu, kao {to se i desila u Hrvatskoj. Na Kosovu su Srbi ostali u tragovima, kao {to su ostali i u Hrvatskoj. U Hrvatskoj nam i daqe prete da se mo`e ponoviti Oluja i onom preostalom malobrojnom srpskom stanovni{tvu, a isti takav narativ vidimo i na Kosovu. Ponovo nam prete traktorijadom ako ne priznamo sve ono {to wihov slu`beni narativ tra`i, me|utim ~esto i kada priznamo ne{to, bude nam mnogo gore. Vidite gde su Srbi na Kosovu, kada su preostali samo na severu. Dakle, Oluja im se desila, a ona je postala sinonim za proterivawe Srba“, ogor~en je [trbac.

Prvi ~ovek „Veritasa“ podse}a i na sumorne brojke.

„Slu{ao sam govor na{eg predsednika Aleksandra Vu~i}a u kojem je rekao da je na Kosovu zabele`eno vi{e od 200 etni~ki motivisanih napada na Srbe u toku ove godine. Dok je u Hrvatskoj, samo u medijima zabele`eno oko 500 etni~ki motivisanih napada na Srbe pro{le godine. Istovremeno i na Kosovu i u Hrvatskoj hapse i procesuiraju Srba za ratne zlo~ine. U Hrvatskoj ih je do sada procesuirano vi{e od 1.700. U ovoj godini ih je uhap{eno osam, ~etiri u Hrvatskoj a ~etiri po svetu po hrvatskim poternicama. U novembru ove godine 110 Srba i pripadnika biv{e JNA izvedeno je na su|ewe, osam u prisustvu a ostale u odsustvu. Kao {to se vidi, na{ narod je pritisnut sa svih strana, i neophodno je da pri nekom dr`avnom organu imamo kancelariju koja }e pomagati ovim qudima koji su procesuirani. Potrebno je i da imamo moderniji pristup zlo~inima nad Srbima, da budemo {to glasniji kada govorimo o tim temama, a jedan od na~ina je i da kroz filmove osvetlimo mnoge pri~e koje su zata{kane u javnosti“, navodi [trbac.

Jedan od takvih filmova je i „Oluja“ koja }e 17. januara imati premijeru u Srbiji, {to }e biti prvo ostvarewe koje govori o srpskom pogromu iz Krajine.

„Pratio sam od najave da }e se snimati ovaj va`an film, zbog svega {to radimo u Veritasu, ali tim vi{e {to su neki od mojih poznanika u~estvovali u samom projektu kao {to je Jovo

Maksi} kog smo slali u toku rata iz Knina da ide na studije glume, a i Maja Kolunxija Zoroe koja je tog dana kada je bila Oluja slavila svoje punoletstvo, a sada je vidimo kao glumicu na velikim ekranima. Pogledao sam i trejler i rekao bih da sve to skupa obe}ava, i da }e to biti jedan dobar film koji }e imati svoju publiku. Ako ni{ta drugo, gleda}e ga Kraji{nici koji broje oko pola miliona qudi. Ja jedva ~ekam da gledam film i da vidim kako je prikazana ta na{a nesre}a, jedna od najve}ih tragedija srpskog naroda. Svaki doga|aj, a pogotovo ovako te{ki i tragi~ni istorijski doga|aji se mogu prikazati sa raznih aspekata pa me ba{ zbog toga interesuje kakav je aspekt izabran ovde u ovom filmu. Drago mi je {to }e biti prikazan sa qudske, humane strane po onoj holivudskoj dobro poznatoj {emi na kojoj je moja generacija odgojena. Milion ubijenih qudi je

Ni{ta se ne de{ava slu~ajno na geo-politi~kom planu, isti~e [trbac.

„Imamo sli~nosti i na na{im prostorima, ali imamo i rusko-ukrajinski rat koji mnogo podse}a na srpsko-hrvatski rat 90-ih godina. Imamo situaciju gde ratuju najsli~niji narodi koji su nekad delili dr`avu i to su ti gra|anski, bratoubila~ki ratovi u kojima ste u krvi do kolena. Ja sam se na{ao u tom vrtlogu rata 90-ih a sticajem okolnosti sam to po~eo i da pratim sa posledi~ne i pravne strane. I danas se bavim ratom i oni koji me naslede, te{ko je da }e razre{iti qudske sudbine onih koji su stradali. Obi~ni narod najvi{e strada, a oni koji to pripremaju i organizuju se uvek nekako izvuku na vreme. Tako je i kod nas celo podru~je koje je bilo obuhva}eno ratom 90-ih godina koje se tako prelilo i na Kosovo, imaju mnogo sli~nosti. Kada malo po~nete

samo statistika, a film }e humanizovati tragedije nedu`nih porodica koje su stradale tokom Oluje. To }e da se pamti!

Upravo je sve ono {to se desilo u Krajini istorijska lekcija koja ne bi smela da se ponovi, dodaje [trbac.

„Qudi koji zaborave svoje istoriju, rizikuju da im se ponovi to isto. Mi Srbi, smo bili skloni da to zaboravqamo i onda su nam se de{avale iste stvari. Nismo nau~ili mnogo iz istorije, a znate za izreku da je istorija u~iteqica `ivota, a to kod Srba nije mnogo za`ivelo. Pretpostavqam i zbog toga {to nismo imali dovoqan broj filmova koji su obra|ivali i ranije na{e tragedije, one u 20. veku, a taj vek je bio vek genocida nad Srbima. Po~ev od balkanskih ratova, 1. i 2. svetskog rata, rata 90-ih godina, pa sve do dana{wih dana na Kosovu. Imali smo mnoge progone koji se i dan danas ponavqaju.

istra`ivati, do|ete do zakqu~ka da postoje proizvo|a~i ratova jer se to de{ava po odre|enom scenariju, tako da su neke strane rata i predvidqive. Me|utim, mi ne u~imo mnogo i zato nam se de{avaju iste stvari.“

“^ini mi se da tamo gde su qudi bliskiji po kulturi i govoru, da su sukobi jo{ intenzivniji i da je ve}e krvoproli}e, ka`e [trbac, i dodaje: „Ja sam to nazivao prokletstvom malih razlika. Hrvati su imali mnogo jake sponzore koji su ih u~ili kako da izvedu svoju pobunu i da do|u do samostalne dr`ave Hrvatske. Iza wih su stajali i Vatikan i Nema~ka, a oni su napravili brend od toga. Wihovi stru~waci su bili i na Kosovu da u~e Albance kako da procesuiraju Srbe. Oni su usavr{ili taj scenario i od toga su napravili svetski brend, kojeg se oni ne stide jer postoje i javni podaci“.

Pola miliona izbeglih Srba iz Hrvatske ~eka da ga vidi: Film "Oluja"

Pokvarilo se svih 18 tenkova koji su bili u akciji

Puma je najte`e i najskupqe borbeno vozilo pe{adije na svetu, od Nove godine je trebalo da postane najubojitije oru`je NATO-a, ali na ve`bama Bundesvera pokvarilo se svih 18 tenkova koji su bili u akciji.

Bundesver je tokom nedavnih ve`bi otkrio velike probleme sa modernizovanom verzijom borbenog vozila „Puma”, pi{e „[pigl” pozivaju}i se na pismo komandanta 10. tenkovske divizije general-majora Ruprehta fon Batlera rukovodstvu vojske i Ministarstvu odbrane Nema~ke.

General pi{e o „totalnom neuspehu”, javqaju i mnogi drugi nema~ki mediji prenose}i izve{taj „[pigla”.

Tokom ve`be sa 18 tenkova tipa Puma, borbena gotovost jedinice je u roku od nekoliko dana pala na nulu - crkli su svi tenkovi, preneo je Doj~e vele.

Pre svega je rawiva elektro-

nika tog visokotehnolo{kog tenka.

U jednom od wih je ~ak do{lo do ozbiqnog po`ara na kablovima u kontrolnoj kabini koja se nalazi u kupoli, ali je bez posade, upravqa se daqinski iz utrobe.

Vojsci je priroda nedostataka ve} poznata od ranije, navodi se u mejlu, ali „nikada ranije nije bilo toliko kvarova sa ovolikom u~estalo{}u”.

Pritom je Puma na ovim ve`bama kori{}ena samo na streli{tima u severnonema~koj niziji i tamo „ne preterano”.

General pi{e da bi, prema oceni pogo|ene kompanije, a koju smatra veoma verodostojnom, puna borbena spremnost te tenkovske jedinice mogla da se vrati tek za tri do ~etiri meseca.

Pritom na tviteru iskazuje zadovoqstvo sposobno{}u vojnika

Pismo od petka izazvalo je pometwu u Ministarstvu odbrane,

jer se novi kvarovi odnose na vozila u specijalnoj konfiguraciji sa kojima }e od Nove godine nema~ka Pancergrenadierbrigade 37 u~estvovati u Zajedni~koj operativnoj grupi veoma visoke spremnosti NATO.

Jedinice Bundesvera sa statusom VJTV su politi~ki i vojno va`ne za obaveze Nema~ke prema

NATO. Koristi}e se, izme|u ostalog i na isto~nom krilu NATO.

Ako Puma ne bude dostupna do kraja aprila 2023. u tim snagama za brzo reagovawe NATO-a bi}e do daqeg” zamewena oprobanim borbenim vozilom pe{adije Marder.

Eberhard Corn je napisao da }e Bundesver raditi na tome da brzo vrati brobenu spremnost Pume.

Odmah }e biti izvr{ena procena {tete, zajedno sa stru~wacima iz industrije naoru`awa.

„Ispuni}emo svoje obaveze prema NATO od 1. januara 2023.”, dodao je generalni inspektor.

POLA VEKA OD POSLEDWE [ETWE PO MESECU

Ovih dana obele`ava se pedeseta godi{wica posledweg sletawa qudi na povr{inu Meseca.

Nil Armstrong bio je prvi ~ovek koji je zakora~io na Zemqin prirodni satelit 1969. godine, a nakon wegove Apolo 11 misije, jo{ pet posada sletelo je na Mesec u periodu od tri godine.

Posledwa NASA misija Apolo programa – Apolo 17 – poletela je iz Svemirskog centra “Kenedi” na Floridi 7. decembra 1972. a posadu su ~inili Juxin Sernan, Ronald Evans i Harison [mit.

Svemirska letelica kojom je upravqao Sernan spustila se na povr{inu Meseca 11. decembra, a astronauti su tu proveli tri dana u svemirskim {etwama i prikupqawu uzoraka tla.

Ludnica u Argentini -

„Avenida Messi“ u Buenos Airesu

Ni naj{ira avenija na svetu

argentinskih

koji su

~uvenom Obelisku posle epske pobede Argentine na Svetskom prvenstvu u Kataru. Ikoni~na znamenitost prestonice, istorijsko mesto okupqawa na „Plaza de la Republica“, proslava i sportskih pobeda na raskr{}u Avenije 9. jul (Avenida 9 de Julio) i Avenije Korijentes, ispisala je novu stranicu dok su proslave i ludovawa trajala skoro beskona~no, makar onima koji su `eleli da spavaju, ako je takvih uop{te i bilo.

Slika sa Obeliska (Obelisco de Buenos Aires), koji je podignut 1936. godine u sklopu obele`avawa 400-te godi{wice grada, osta}e u amanet svim generacijama, kao novi simbol trijumfa jedne ponosne nacije. U novom ruhu, Mesijevom dresu, na op{te zadovoqstvo i odobravawe svih Argentinaca, uz du`no po{tovawe i Anhelu Di Mariji, Rodrigo De Polu, Alvaresu, golmanu Emilianu Martinesu, bez kojih se ~ak ni Mesi ne bi pribli`io ovakvim lovorikama.

Sve je to bilo u potpunoj suprotnosti sa par sati pre zavr{etka penala, kada su ulice Buenos Airesa bile kao grad duhova dok su se svi gurali oko TV ekrana, posebno u barovima i kafi}ima {irom prestonice.

Proslave koje su usledile u Buenos Airesu bile su u najmawu ruku – burne. Desetine hiqada qudi na ulicama, po drve}u, bubwevi koji su odzvawali do duboko u no}. Kompletan kreativni haos Argentinaca razlio se po gradskim trgovima i omiqenim mestima za okupqawa.

Avenije Libertador, De Mayo, Belgrano, Kaqao. Ulice Florida, Aguero. Nigde nije mogla jedna igla da padne.

Apolo 17 misija oborila je mnoge rekorde. Posada je provela vi{e vremena na Mese~evoj povr{ini od bilo koje druge ekipe, a tako|e donela i najvi{e uzoraka tla. Oboren je i rekord u brzini vo`we rovera – “vrtoglavih” 18 kilometara na sat, a pre|ena je i najve}a udaqenost u nekom vozilu na Mesecu – 31 kilometar.

“Verujemo da }emo se vratiti, ne tako daleko u budu}nosti, s mirom i nadom za celo ~ove~anstvo”, rekao je Senan, pre nego {to se vratio u brod.

U ~ast pedesete godi{wice velikog poduhvata autor Endi Sonders remasterizovao je fotografije posledweg putovawa na Mesec uz neverovatne detaqe, kakve ranije javnost nije videla.

On je “pre~e{qao” vi{e od 35.000 fotografija, kako bi odabrao 400 najboqih za projekat “Apollo Remastered”.

“Opsednut sam Apolo misijama jo{ od detiwstva. Uvek sam ~eznuo za {to vi{e informacija o qudima koji su i{li u tu avanturu, raketama, svemirskim letelicama i `eleo sam da vidim {to vi{e i ma{tam o tome kako

bi bilo da sam i sam krenuo na to putovawe”, ka`e Sonders.

“Gledaju}i stare fotografije Apolo misije bio sam frustriran; slike su obi~no bile vrlo niske rezolucije, jer je pre pola veka svaka slika koju smo videli u medijima bila zasnovana na duplikatu filma ili kopijama, kopija duplikata i skenova niskog kvaliteta. Ne postoje fotografije koje vi{e zaslu`uju ovakvu brigu i pa`wu”, istakao je autor.

Prema wegovim re~ima, Mesec nije ba{ sasvim siv, kako ina~e deluje na slikama.

“On ima boju koja varira od zelenkasto-plavih do boje ko`e. Ali ~lanovi Apolo 17 prona{li su i fotografisali ne{to potpuno neo~ekivano. Naranxasto – i to potpuno naranxasto tle! Kasnije je otkriveno da je su to si}u{ne loptice vulkanskog sta-

kla, koje su nastale kada je lava izbila iz Mese~evog jezgra pre 3,64 milijarde godina”, obja{wava Sonders.

Od Apolo 17 misije mnoge letelice su se spustile na Mesec, ali nijedna nije imala qudsku posadu. Sernan je i daqe posledwi ~ovek koji je kora~ao nebeskim telom van Zemqe.

NASA planira da 2024. ponovo lansira qude na na{ jedini prirodni satelit i to u tre}oj misiji Artemis programa. Sonders se ve} raduje fotografijama koje bi tada mogle da nastanu.

“U dana{wem digitalnom svetu mo`emo da zabele`imo gotovo neograni~en broj fotografija, ali {ezdesetih smo mogli da dobijemo samo 200 po traci. Posada Artemis ima priliku da zabele`i fotografije koje }e inspirisati qude”, istakao je on.

-

spektor Bundesvera

nije bila dovoqna da obuzda poplavu

navija~a

se uputili ka

Dodik smatra da EU nagra|uje Bosnu kako bi nas okrenuli od Rusije

Vest o dobijawu kandidatskog statusa za BiH nisam primio ni sa rado{}u, ni sa tugom, ve} sa ose}ajem letargije, na {ta li~i i sam proces evrointegracija. To {to se dogodilo politi~ka je odluka koja nema veze ni sa „standardima“, niti sa „evropskim vrednostima“, ka`e predsednik RS Milorad Dodik. Kada je pro{log juna Ukrajina dobila status kandidata za ~lanstvo u EU, postalo je degutantno da taj isti status ne dobije i BiH, ka`e Dodik i dodaje da smatra da se radi o zakasneloj gri`i savesti Brisela. Me|utim, gri`a savesti nije jedini razlog {to je BiH, prema mi{qewu predsednika Republike Srpske u ovom trenutku dobila status kandidata. Da se radi o politi~koj odluci, a ne o tome da je BiH ispunila tra`ene standarde i uslove, govori i ~iwenica da je ona jo{ uvek me|unarodni protektorat, navodi Dodik..

„Prvi put se de{ava da zemqa koja je pod protektoratom dobije neki status – postoji la`ni visoki predstavnik, postoje sudije Ustavnog suda koji su stranci – sve to ostaje i Evropa se ne obazire na svoja ranija obe}awa da }e ta pitawa biti re{ena pre kandidatskog statusa. Kada su predlagali 14 prioriteta, u wima stoji da BiH mora da bude suverena, da sama mora da odlu~uje. I sve je to izgubqeno. Dakle, iskqu~ivo je pitawe politike, a ne

standarda“, kategori~an je Dodik.

Tako|e, kako ka`e, proces dobijawa kandidatskog statusa li~i mu na reakciju na odnose izme|u Rusije i EU, odnosno Zapada.

„Oni nastoje da ~itav Balkan pridobiju na svoju stranu, ali to svakako ne}e promeniti ni{ta. Mi }emo i daqe ostati u dobrim odnosima sa Ruskom Federacijom. I sa svim drugim zemqama naravno. I sa EU. Vide}emo na koji }e na~in oni tretirati pristup tome“, ka`e Dodik.

S. G.

Mogu li Sarajevo i Bawaluka sva|u zameniti saradwom

Ho}e li lepe re~i i komplimenti kojima se minulih nedeqa obasipaju budu}i partneri u zajedni~kim organima BiH – Dodikov SNSD, ^ovi}ev HDZ BiH i Nik{i}ev SDP BiH (koji u ime Bo{waka predvodi takozvanu „osmorku”) biti preina~ene u dela i ekonomsku saradwu? Da li }e tmurni odnosi koji najmawe tri

}u vlast, ali i nekim neobi~nim gestima – poput dolaska Elmedina Konakovi}a u Lakta{e kako bi s Dodikom pratio utakmicu „Igokee” - budu}i partneri nastoja}e da primene po nekima jedini mogu}i obrazac za razgovore. I to tako {to }e skrajnuti s dnevnog reda rasprave o kojima nema kompromisa, da bi prednost ustupili

levi~arske i gra|anske partije samo druga~ije imenuju Izetbegovi}evu politiku. Ono {to je za Izetbegovi}evu partiju izgradwa „bosanskog identiteta bez entiteta”, za sarajevske je socijaldemokrate i levi~are, gra|anska zemqa, ure|ena po sistemu jedan ~ovek jedan glas.

decenije vladaju me|u narodimaSrbima, Hrvatima i Bo{wacima, odmah po izglasavawu Saveta ministara BiH pokleknuti pod teretom inerncije „vekovnih nesporazuma”?

Ako bi se sudilo po porukama koji se ~uju posle niza sastanaka od strane pretendenata na budu-

temama u kojima su svi saglasni –ekonomskoj saradwi.

Ali, postoji i deo javnosti koji ove najave do~ekuje s dozom ozbiqne skepse, znaju}i da ne bi bilo prvi put da teret brojnih me|uentitetskih raskoraka nadvlada potrebu za saradwom, a takvi analiti~ari veruju da

Vo|e Izetbegovi}eve SDA se i daqe ne mire sa time da }e biti zaobi|ene, pa se za novu vlast preporu~uju „uspesima” koje su postigli dok su bili na vlasti. Na listi tih uspeha SDA, uglavnom su stavke koje se odnose na apelacije Ustavnom sudu BiH i obra~uni u kojima se predstavqaju kao „pobednici” u polit~kim ratovima s Bawalukom, {to je bio uzork hiperprodukcije politi~kih kriza koje se decenijama smewuju u BiH, dok zemqa nazaduje po svim ekonomskim paramertrima a koje u stopu prate oni koji se ti~u vladavine prava. S druge strane, „napredak” se bele`i tek u migracijama iz zemqe u pravcu Evropske unije. Oni koji se nadaju da bi se u BiH mogao okrenuti „novi list” upori{te nalaze i u kandidatskom statusu za ~lanstvo BiH u EU, koji je zemqa stekla pre nekoliko dana.

R. N.

Deda Mraza i ove godine proteruju u Federaciji BiH

Deda Mraz, simbol zimskih radosti i praznika i jedan od najpoznatijih izmi{qenih li~nosti kome se raduju sva deca sveta ponovo je seme razdora me|u gra|anima multietni~ke Bosne i Hercegovine.

Predsednik Skup{tine Sindikata slu`benika Federalnog ministarstva unutra{wih poslova Dragan Obradovi} reagovao je na odluku Upravnog odbora Sindikata da ove godine ne bude novogodi{wih paketi}a i novogodi{we predstave za decu.

Kako je rekao Obradovi}, umesto paketi}a i proslave, odlu~eno je da se odre|e-

ni iznos uplati svim ~lanovima Sindikata, {to je on, u ime Skup{tine Sindikata

slu`benika Federalnog MUP-a i u svoje ime "najo{trije osudio".

"Postavqam pitawe kome u Upravnom odboru smeta Deda Mraz, novogodi{wi program i dodela paketi}a. Deda Mrazu, novogodi{wim programima i podeli paketi}a se raduju sva deca na svetu, ali ove godine po prvi put su nepo`eqni ~lanovima Upravnog odbora Sindikata slu`benika FMUP-a.

Problem Deda Mraza u BiH nije od ju~e, ve} traje godinama unazad. Iako je Nova godina internacionalni praznik mnogi muslimani je ne priznaju i ne obele`avaju, pa

je ~ak i iz nekih vrti}a u ve}inskom muslimanskom Sarajevu, ali i drugim gradovima Federacije BiH, ovaj simbol proterivan.

Kao proteklih godina, dru{tvene mre`e i forumi prepuni su kritika roditeqa muslimana koji ne `ele da wihova deca prime paketi} Deda Mraza.

Islamska zajednica u BiH je, na primer, uo~i proslave Nove godine 2010. objavila fetvu u kojoj stoji da Deda Mraz nije poznat i priznat u islamskoj tradiciji Bo{waka i da se naro~ito bo{wa~koj deci taj hri{}anski simbol poku{ava poturiti kao neutralan lik. M. T.

raspusti PRAVNO

Novi partneri obe}avaju druga~ije odnose

Abazovi}: Ustav je jasan, \ukanovi} ne mo`e da raspusti Skup{tinu

Predsednik crnogorske vlade u tehni~kom mandatu Dritan Abazovi} ka`e da predsednik Milo \ukanovi} nama ustavnu mogu}nost da raspusti parlament.

Abazovi} je na konferenciji za novinare, upitan da prokomentari{e nezvani~ne najave da bi \ukanovi} mogao da raspusti parlament, kazao da u Ustavu nema „tog spornog ~lana“.

“Ustav je vrlo jasan i on (\ukanovi}), po Ustavu, tu mogu}nost nema. Imao bi je da je dao mandat (lideru Demosa Miodragu) Leki}u u septembru, i da je Leki}u isteklo 90 dana”, rekao je Abazovi}.

On je kazao da ne zna na {ta }e \ukanovi} da se pozove, s obzirom na to da nije dao mandat Leki}u.

“Mogu}e je da }e i}i u kr{ewe zakona. Mislim da to nije dobro, ali da sa~ekajmo. Po mom sudu, Ustav je jasan i ta mogu}nost u ovoj situaciji ne postoji”, rekao je Abazovi}. S. G.

PRAVNO NASIQE U PODGORICI:

Dva meseca od izbora stari gradona~elnik ne priznaje poraz

Dva meseca nakon lokalnih izbora DPS jo{ ne predaje vlast pobednicima - predstavnicima Pokreta Evropa SAD, koaliciji oko DF-a i Demokratama.

Sednica Skup{tina Glavnog grada Podgorica zakazana je za 30. decembar, a ~lan predsedni{tva Pokreta Evrope sad Vasilije ^arapi} ka`e za Sputwik da }e kao sledbenici Marka Miqanova, koji znaju {ta je ~ojstvo, perom izbaciti sa vlasti gradona~elnika Ivana Vukovi}a iz DPS-a sa vlasti u Podgorici.

Ivan Vukovi}, kome je protivustavno prdu`en mandat od maja do oktobra i ~ija je koalicije prdvo|ena DPS-om izgubila izbore u Podgorici, poku{ava pravnim egzibicijama da {to du`e ostane na vlasti, jer ~eka da navodno Ustavni sud razmotri nekoliko prigovora

na izborni proces. On je i zakazao sjednicu Skup{tine Podgorice u starom sazivu 30. avgusta na kojoj }e se raspravqati o usvajawu buxeta za narednu godinu.

^arapi} ka`e da se gradska vlast predvo|ena DPS-om pona{a kao da lokalnih izbora 23. oktobra nije ni bilo.

“Sramnno je to {to radi Ivan Vukovi} i DPS u Podgorici, ali }emo ih skinuti sa vlasti. Koristim ovu priliku da ~estitam Nikoqdan Ku~i-

ma i svima koji slave”, poru~uje ^arapi}.

^lan Op{tinske izborne komisje Radisav Joki} iz DF-a, ka`e da je ovo {to se doga|a u Podgorici pravno nasiqe, gdje DPS ne priznaje da je izgubio izbore. Podsje}a da su ~lanovi Izborne komisije, wih sedmorica, na jednoj od sjednica odlu~ili da se rezultati izbora proglase i objave u Sli`benom listu, ali to spre~ava predsednik OIK-a iz DPS-a Veselin Vuk~evi}. R. N.

Ho}e li Crna Gora najzad na popis nakon {est odlagawa

Skup{tina Crne Gore je, glasovima poslanika parlamentarne ve}ine, usvojila ove nedeqe Zakon o popisu stanovni{tva, doma}instava i stanova. Glasawu nisu prisustvovali poslanici DPS-a, SDP-a i SD-a.

Poslanica Demokratskog fronta Jelena Bo`ovi} kazala je da se popis odlagao ovoliko vremena samo iz jednog razloga: straha DPS-a, jer }e popis stanovni{tva pokazati da Srba u Crnoj Gori ima mnogo vi{e nego {to je to pokazao prethodni popis koji je organi zovan pod strahom i tenzijama.

“Popis je zakonska obaveza jer mnogi projekti, planovi, strategije dr`ave ne mogu da se rade dok se ne

bude znalo koliko dr`ava ima stanovnika, koja je starosna struktura stanovni{tva, kakve su migracije stanovini{tva. Popis je potreban radi uspostavqawa ravnomernog regionalnog razvoja jer je lo{a politika i zapostavqawe severa u proteklom periodu dovelo do masovne migracije stanovni{tva prema centralnoj i ju`noj regiji”, nagla{ava Bo`ovi}eva.

Ona ukazuje da je popis deo programa i godi{weg plana zvani~ne statistike, da kroz popis jedna ure|ena, gra|anska, slobodna dr`ava prikupqa sve potrebne podatke od gra|ana, koje upotrebqava za kvalitetno sprovo|ewe javne politike.

Na prelazu Jariwe, na putu Kosovska Mitrovica - Leposavi} - Ra{ka na severu Kosmeta, je u nedequ,18. Decembra u 13 sati, odr`an skup Srba, najavqen preko dru{tvenih mre`a i pojedinih desno orijentisanih medija. Skup je odr`an u ciqu, kako su naveli, "deblokade prelaza za Srbe sa Kosova i Meto-

Kfor bodqikavom `icom spre~io deblokadu

hije".

Ne{to posle 14 sati, deo okupqenih uspeo je da probije prvi kordon srpske policije, koja im nije dozvolila da do|u do Jariwa, i pribli`e se prelazu.

Na Jariwu su bili raspore|eni i pripadnici ameri~kog Kfora sa kosmetske strane.

Pripadnici Kfora su iza

IZ RADA SPECIJALNOG SUDA U HAGU ZA ZLO^INE OVK

NA KOSOVU 1998 - 2000.G.

SAQIH MUSTAFA OSU\EN

NA 26 GODINA ZATVORA

Prva presuda za zlo~ine OVK na KiM

Saqih Mustafa, jedan od komandanata teroristi~kih jedinica OVK osu|en je, u petak16. decembra, u Specijalnom sudu Kosova u Hagu za zlo~ine OVK na Kosovu 1998 - 2000.g. na 26 godina jedinstvene kazne za ratni zlo~in proizvoqno li{avawe slobode, mu~ewe i ubistvo.

Mustafa je osu|en zbog ratnog zlo~ina u aprilu 1999. godine nad {est albanskih civila zato~enih u logoru na izolovanom imawu u selu Zla{ kraj Pri{tine.

Pripadnici jedinice kojom je komandovao, ali i on li~no mu~ili su te qude svakodnevno, prebijali ih satima, palili im ko`u, lomili kosti... On je odgovoran i kao komadant logora, ali i neposredni u~esnih u zlostavqawima. Tada je jedan Albanac, za kojeg su smatrali da ne podr`ava OVK, `estoko mu~en danima i na kraju ubijen i zakopan u plitak grob.

Ti zlo~ini dokazani su svedo~ewima `rtava, drugih svedoka i dokumentacijom.

U Hagu je 15. septembra 2021. godine po~elo prvo su|ewe za zlo~ine takozvane Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK), a na optu`eni~koj klupi bio je wen biv{i pripadnik Saqih Mustafa.

Su|ewe Mustafi je prvo su|ewe nekom optu`enom iz OVK pred ovim sudom, i wemu je su|eno po optu`nici Specijalizovanog tu`ioca Kosova za zlo~ine u selu Zla{ na Kosovu i Metohiji 1999. godine.

On se teretio optu`nicom za pojedina~nu krivi~nu odgovornost i krivi~nu odgovornost kao pretpostavqeni stare{ina za zlo~ine koje su od 1. do 19. aprila 1999. godine po~inili pojedini pripadnici OVK protiv lica zato~enih na imawu u Zla{u koje je slu`ilo kao zatvor.

U optu`nici protiv Mustafe se navodi da je on odgovoran za krivi~na dela izvr{ena nad najmawe {est lica, a navodeno je i da je jedan zatvorenik ubijen na toj lokaciji u periodu pribli`no od 19. aprila 1999. do kraja aprila 1999.

Mustafa se nalazi u pritvoru u Sheveningenu od 24. septembra 2020. godine, kada je uhap{en.

administrativne linije, sa kosmetske strane, razvukli bodqikavu `icu.

Prema prelazu Jariwe na strani centralne Srbije okupqeno je bilo izme|u 250 i 300 qudi koji su pristigli na najavqeni miting u 13 sati. Oni su poku{ali da predaju protestno pismo Kforu i zahtev da pro|u.

Posle 14 sati do{lo je do gurawa i kome{awa sa policajcima i okupqeni su uspeli su da se probiju do samog prelaza, gde ih je ponovo zaustavio kordon policije.

Nakon toga, i du`ih pregovora sa policijom da do|u do Kfora, okupqeni su se mirno vratili nazad prema Ra{ki.

U~esnici skupa nosili su srpske zaustave i preko razglasa pu{tali nacionalne srpske pesme.

U PETAK 15. DECEMBRA NA PRELAZU MERDARE: Vojska Srbije uru~ila KFOR-u zahtev za povratak srpskih snaga na KiM

Pripadnici Vojske Srbije na prelazu Merdare, na putu Pri{tina - Kur{umlija - Prokupqe, u petak 16, decembra ta~no u 11 sati, su uru~ili KFOR-u zahtev za povratak 1.000 pripadnika bezbedonosnih snaga na Kosovu i Metohiji.

Vlada Srbije donela je kasno u ~etvrtak uve~e, 15. decembra, odluku da se KFOR-u uputi zahtev za vra}ewe nekoliko stotina do 1.000 pripadnika srpske vojske i policije na KiM

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je ranije da je odluka doneta jednoglasno i da samo tra`imo po{tovawe me|unarodnog javnog prava i ni{ta vi{e od toga. Dodao je da ne smatra da bi bilo lo{e da prihvate taj zahtev jer to bi doprinelo miru.

Odluka Vlade Srbije donesena je usled najnovijih tenzija na

severu KiM, gde ve} sedmi dan (15. decembra) traju barikade Srba - protestuju}i zbog hap{ewe biv{eg policajca Dejana Panti}a (10. decembra na Jariwu) i prisustva specijalnih jedinica kosovske policije na Severu.

Situacija na KiM se ne smiruje, jer su predstavnici privre-

menih pri{tinskih vlasti nastavili sa hap{ewem Srba. Sla|an Trajkovi} uhap{en je oko 17 sati 16. decembra u Bo{wa~koj mahali, u severnoj Kosovskoj Mitrovici tako|e jedan je od pripadnika kosovske policije koji su napustili slu`bu 5. novembra ove godine.

Sla|anu Trajkovi}u odre|en 48 ~asovni pritvor i preba~en je u Pri{tinu

U popodnevnim satima, u ~etvrtak 15 decembra, pripadnici tzv. kosovske policije uhapsili su biv{eg pripadnika kosovske policije srpske nacionalnosti Sla|ana Trrajkovi}a.

I Trajkovi} je 5. novembra kao i svi Srbi u kosovskoj policiji skinuo unuiformu i napustio ovu instituciju Pri{tine.

Hap{ewe je, istog dana, potvrdila supruga uhap{enog uz konstataciju da je razlog hap{ewa

navodno po~iwen ratni zlo~in.

Suzana Trajkovi}, supruga uhap{enog

la je da je on uhap{en u ~etvrtak oko 17 ~asova i da je, kako joj je re~eno iz Policijske stanice u Ju`noj Mitrovici odmah preba~en u Pri{tinu. Ona je potvrdila da je wenom suprugu odre|en pritvor od 48 sati.

A 10. decembra na administrativnom prelazu Jariwe, na povratku iz Srbije, je uhap{en tako|e biv{i pripadnik kosovske policije Dejan Panti} kome je izre~en 30 dnevni pritvor, navodno za jedan teroristi~ki napad u severnom delu Kosovske Mitrovice po~etkom decembra.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Sla|ana Trajkovi}a kaza-

Sve}e na prvom stadionu Sini{e Mihajlovi}a u Borovu nasequ

Kod stadiona nekada{weg Fudbalskog kluba Borovo se okupilo desetak me{tana kako bi odali po~ast Sini{i Mihajlovi}u

U bolnici u Rimu je u 54. godini umro legendarni fudbaler Sini{a Mihajlovi}. Dok se od Mihajlovi}a opra{ta ~itava sportska planeta i u wegovom rodnom Borovu nasequ se okupilo desetak gra|ana koji su zapalili sve}e i prisetili se verovatno najboqeg sportiste kojeg je vukovarski kraj ikada dao. Qudi su se spontano okupili ispred stadiona u Borovu nasequ gde je Miha ponikao u lokalnom klubu Borovo.

Kao dete iz radni~ke porodice Sini{a Mihajlovi} postao je profesionalac u Borovu 1986. godine, a dve godine kasnije oti{ao je novosadsku Vojvodinu sa kojom je postao prvak Jugoslavije. Sa Crvenom zvezdom postao je evropski i svetski {ampion pre nego {to je karijeru nastavio u Italiji u kojoj je ostavio neizbrisiv trag u dresovima Rome, Sampdorije, Lacija i Intera. Za reprezentaciju SR Jugoslavije odigrao je 63 utakmice i postigao deset golova, nastupiv{i i na Svetskom prvenstvu 1998. te Evropskom prvenstvu dve godine kasnije.

Kao trener je sedeo na klupi brojnih italijanskih klubova me|u kojima su bili Sampdorija, Fiorentina i Milan. Od 2012. do 2013. godine bio je i selektor Srbije. U julu 2019. Sini{a Mihajlovi} je javnosti obznanio da boluje od akutne leukemije, a posledwe tri godine proveo je na klupi Bolowe da bi pre nekoliko meseci dao otkaz zbog pogor{ane zdravstvene situacije.

Borovo kao fudbalski klub danas vi{e ne postoji, a na ovom stadionu svoje utakmice igra lokalni drugoliga{ Vukovar 1991. U Borovu nasequ je danas u popodnevnim ~asovima tri puta zazvonila i pravoslavna Crkva Svetog Stefana De~anskog.

Predstavom "Qubav u Savamali" nastupili u punom Srpskom domu

Oko 200 qudi u vukovarskom Srpskom domu pratilo je pri~u o qudima koji su jednu nevoqu zamenili drugom nevoqom. Qudima koji su krenuli u druge zemqe ostaviv{i svoje nebo, gradove, uspomene i na{li se, ogromna ve}ina, u jednom trenutku u Srbiji, Beogradu, jo{ lokalnije, op{tini Savski Venac, a onda i u Savamali.

– Ovo je jedna zanimqiva predstava koja na duhovit na~in govori o izuzetno ozbiqnoj temi, a to je odnos nas koji `ivimo na ovim prostorima prema qudima koji su izbegli sa Bliskog istoka. Kroz smeh je najboqe qudima prikazati pravo stawe u dru{tvu da malo razmisle o tome kako se danas pona{amo, {ta mislimo, da nisu sve izbeglice iste i da nemaju svi lo{u nameru. Qudi verovatno ~esto pomisle da ne vole da se bave tako jednom ozbiqnom temom, ali mislim da kada se na|e ovakav na~in onda se qudi i zabave i kada do|u ku}i razmisle o wihovom li~nom stavu prema celoj pri~i – rekao je srpski pozori{ni i filmski

glumac Milo{ \or|evi}.

U predstavi igraju Milo{ \or|evi}, Elizabeta \orevska, Miona Markovi}, Branko Vidakovi}, Milan Vasi}, Lena Bogdanovi} i Nikola [urbanovi}. Predstava se izvodi od 2018. godine a u Vukovaru je izvedena prvi put.

– Reakcija publike u Vukovaru je standardno dobra, kakva je kod ku}e tako je i na drugim gostovawima. Prvi sam put u Vukovaru, dosta sam po Hrvatskoj igrao, ali nikada ovde. @ao mi je {to nismo do{li malo ranije da mo`emo malo da obi|emo grad, ali nadam se da ovo nije posledwi put da igramo ovde – dodaje \or|evi}.

Nedavno je predstava „Qubav u Savamali” izvedena pedeseti put i na taj na~in je postala jedna od omiqenijih predstava publike Zvezdara teatra, zato su

Knin - zaboravqeni grad (2)

Svako onaj ko se uz ne{to planinarske hrabrosti odlu~i popeti strmom ulicom i nagnuti se preko zida da razgleda brojne praznine izme|u koliko-toliko stoje}ih ku}a, vidjet }e {utom ispuwene rupe s polomqenim gredama i ostacima namje{taja, gotovo nalik deponijama koje jo{ jednom, vi{e od svega, govore o kulturi dana{wih gra|ana. Vi{e se i ne spomiwe revitalizacija starog grada, za tako ne{to je isuvi{e kasno, sa stanovi{ta struke preskupo rje{ewe, a ni konzervacija bez velikih ulagawa u dobrom dijelu slu~ajeva tako|er nije lako izvodiva. Pa i ako bi se isfinansirala obnova, pitawe je kako bi postala i ostala odr`iva na du`e vrijeme, a zasad ba{ niko nije iskazao spremnost investirati u ru{evnu sjenu grada. I ne samo onaj dio starog grada podno same Tvr|ave, kako bi Kniwani rekli u strani, ve} i glavna gradska ulica protegnuta od Atlagi}a mosta preko Krke, pa sve do glavnog gradskog trga, beznade`no zjapi napu{tena. Dva reda spratnih kamenih ku}a, nastalih u wegovom gotovo pa cvjetnom gra|anskom periodu, izraz su prosperitetnog doba trgovine zasnovane na povoqnom geografskom polo`aju, razvoja zanata koji su pratili i servisirali uve}ano gradsko stanovni{tvo,

kao i onaj dio arhitektonskog naslije|a nastalog kao izraz politi~kog zna~aja.

Grad je postao kotarsko sredi{te koga su krasile reprezentativne gradske ku}e, op{tinski dom, dvije nove gradske crkve, sud, hotel, zatvor, ~ak i ka`in kako su pogrdno puritanke zvale ku}u u koju su povremeno za trun~icu pla}ene qubavi odlazili neobuzdani mu`evi i notorni samci. O mawe vi{e razmetqivim privatnim zdawima oboga}ene, uglavnom trgova~ke bur`oazije, jo{ uvijek svjedo~i veli~ina i dvori{ta obogaqenih ku}a doweg grada. Skruwene fasade, prijete}e pukotine zidova, rastureni izlozi o{trih sr~ika stakala prizemqa, rastvoreni prozori polomqene drvenarije, od starosti ote`ala sqemena krovova s prorije|enim crijepovima ona su slika koju `elite da niste vidjeli, pogotovo ako pripadate onom sloju koji se jo{ uvijek voli nazvati starim Kniwanima, ma {ta to zna~ilo.

Kninski daun taun danas je puko ruglo koje bi svaki doma}in rado sakrio od gosta, a naprosto ne mo`e, jer kad biste do{li iz pravca [ibenika, morate pro}i tom ulicom i bez dizawa pogleda uvidjeti trajni u`as ostavqenih zgrada zaboravqenog grada. Jo{ najboqe se dr`i par platana koje

je jo{ za davnih dana Hercegova~kog ustanka zasadila Polina Irbi. Pokraj pravoslavne crkve Pokrova Presvete Bogorodice ~itavu deceniju stoji ru{evna zgrada koja pamti boqe dane, ponekad zaklowena skelama, koja nikako da se sanira, a uz wu stoje jednako naherene starice prijete}ih pukotina zidova. Nedaleko opstoji nedovr{ena velika dvokatna ku}a, me|uratna op}ina, koja je pre`ivjela stoqe}e, ali ne i vi{egodi{wu obnovu koja je rezultirala tek bankrotom nekoliko firmi koje ~ak nisu uspjele vaqano utemqiti konstrukciju, a kamoli povratiti nekada{wi izgled i smislenost postojawa. Od utro{enog novca mogla se sazidati solidna stambena zgrada {to je i bila planirana svrha obnove. Zadwa uspje{na gra|evinska intervencija na woj jeste natkriveni drveni prolaz koji bi rijetke {eta~e trebao za{tititi od padawa materijala.

Nekada ju`wa~ki `iva, subotom prepuwena qudima i {arolikom robom iz obli`wih krajeva, skladno ure|ena pijaca s pridru`enim objektima smje{tena tik uz samostansku crkvu Sv. Ante, s lijepom ~esmom s kraja XIX vijeka, uprkos svim prepravkama i lickawima, nikako da proradi, a ne postoje nikakvi izgledi da to su{tinski i bude. Sve {to

je od we danas ostalo jeste priru~na tezga nepoznate bakice koja uporno izla`e bogatstvo svoje privatne ponude od maslinovog uqa do vunenih ~arapa. Istina je, tako|e, da se ve} godinama bageri i sli~na ~eli~na mena`erija neprestano muva po dijelovima starog grada, ruje cestu i povr{ine oko Krke i nasipa, sve kako bi napokon sigurno oto~ili neugodne podzemne vode koje ~esto plave, ali i sprije~ili smrad otvorene kanalizacije. Nema tog rasvjetnog sistema niti laserskih zraka koji }e u wegovu jedinu nekad toliko jedinstvenu ulicu prepunu {eta~a udahnuti `ivot i `ivost, zbog ~ega sada grad istrajava u svojevrsnom mimezisu. Znano je da su grad i qudi oduvijek jedno i me|usobno neodvojivo, ali osnov-

organizatori odlu~ili ba{ ovu predstavu pokloniti vukovarskoj publici.

– Ideja nam je bila da dovedemo neku predstavu u Vukovar, da to bude komedija kako bi qudi proveli ve~e u smehu. Pogledali smo ovu predstavu, odu{evili se i shvatili da je ona ba{ ono {to nama treba – izjavila je ispred organizatora voditeqka administrativnih poslova Srpskog demoktarskog foruma Jovana Popovi}.

U posledwe vreme Srpski demokratski forum veoma je aktivan {irom Hrvatske, posebno na wenom istoku. Ovom predstavom nisu zakqu~ili svoje aktivnosti u 2022. godini budu}i da je od subotu 17. decembra po~eo basket u Jagodwaku tako|e u istoj organizaciji. R. N.

nog gradiva sve je mawe. Za naru`eno lice grada svakako nisu krivi samo gradski oci, prije o~usi i ma}ehe, nego i sami gra|ani ~ija komunalna svijest nije dorasla isku{ewima vremena. I oni su predugo i neodgovorno `mirili na muku starog grada, premalo nastojali i nedovoqno pritiskali nadle`ne, a sasvim su izostale i privatne inicijative. Mo`da i zbog iskustva da bi sve ionako ugu{ila neprohodna birokratska vegetacija isprepletena od zakona, uredbi, buxeta, komisija, konkursa, `albi, konzervatorskih uslova i nikad ostvarenih urbanisti~kih planova. Te{kim ravnodu{jem pokriva se agonija starog grada, a to {to je stari ne zna~i da treba da umre pred na{im o~ima. S. G.

Saborni hram Pokrova Presvete Bogorodice

U Srpskom domu u Vukovaru u ~etvrtak 15. decembra publika je imala priliku da pogleda predstavu „Qubav u Savamali” u izvo|ewu glumaca beogradskog Zvezdara teatra

Albanci sto godina vode rat protiv Srba (2) [IPTARSKI USTANICI

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Nije slu~ajno reprezentativac [vajcarske u Kataru obukao dres albanskog ratnog zlo~inca. Time je Srbima zapretio smr}u, {to albanski teroristi ~ine decenijama

Zla koja su u posledwoj deceniji 20. veka ~inili albanski teroristi na Kosmetu, bila su samo nastavak decenijske mr`we i politi~kog nasiqa starih albanskih nacionalista.

Jo{ tokom Drugog srpskog ustanka albanski Ja{ar-pa{a je uni{tio oko 80 srpskih sela i zabranio Srbima ulazak u Gra~ani-

Pa{ko Vasa i Sami Fra{eri. Politi~ka borba albanskih nacionalista, me|utim, ~esto je li~ila na divqa{tvo prema Srbima. Dvadesetog avgusta 1898. godine, na primer, Arnauti su zaklali \or|a Stojkovi}a iz Sopina kod Prizrena. I{~upali su mu srce i plu}a i metnuli mu na grudi. Wegovo telo su ostavili na drumu.

Po~etkom dvadesetog veka, posle sastanka u Uro{evcu 1908. godine, [iptari su preko delegata Ismaila \emaqa Vqora od Carigrada tra`ili vlast u ~etiri vilajeta na prostorima Albanije i Kosmeta. Kad je nisu dobili podigli su ustanak, koji je u Albaniji vodio Bajram Curi, a na Kosmetu ustanici su bili Hasan Pri{tina i Iso Boletinac. Na srpskim teritorijama zvani~no to politi~ko nasiqe je po~elo u slobodnoj oblasti Vlore 28. novembra 1912. godine na velikoj Narodnoj skup{tini. Tada su Arnauti stvorili nezavisnu dr`avu Albaniju, koja nije bila me|unarodno priznata. Wena politika je bila da svi Arnauti sa Balkana `ive u jednoj dr`avi.

hovac 1862- 1925. Dragobi), osmanlijski vojnik, ilegalni komandant teroristi~ke grupe Ka~ak i koordinator teroristi~kog Pomaka na teritoriji Kosova i Metohije. Bio je i vo|a {iptarskih familija Komani, Bandi}i, Zatrjeba~, Hoti, Qubovi}i uba~enih na teritoriju Kne`evine Crne Gore i Ju`ne Italije.

Tokom Prvog svetskog rata organizovao je gerilske odrede Ka~ake da napadnu srpsku vojsku i srpski narod. Ti {iptarski odmetnici, skriveni u Ka~ani~koj klisuri, koji su nazivani Ka~aci, pravili su zulum srpskom narodu po Kosmetu. Ciq wihovih zlo~ina nisu bile samo pqa~ke srpskih imawa, silovawa ili kidnapovawa srpskih devojaka, ve}

od vo|a bio je Iso [aqa Boqetinac ili Boqetini (Zve~an 18641916. Podgorica).

Boqetinac je svoju nacionalnu borbu protiv Turaka po~eo zajedno sa Srbima. Me|utim od 1901. godine u Ibarskom Kola{inu po~eo je da pqa~ka, siluje i ubija srpski narod. Navodno je bio qut {to je u Ibarskom Kola{inu otvoren Ruski konzulat.

Turci su tolerisali zlo~ine Ise Boqetinca, jer je bio “za{titnik Ibarskog Kola{ina i Mitrovice”. Progla{en je za predstavnika Kosovskog vilajeta u Carigradu, sve dok 1912. opet nije po~eo da napada Turske i Srbe u Makedoniji.

Boqetinac se borio ne samo za oslobo|ewe Kosovskog vilajeta od turske okupacije, ve} i za izdvajawe ju`ne srpske pokrajine i weno pripajawe nezavisnoj dr`avi Albaniji.

Tokom Prvog svetskog rata, Isa Boqetinac je bio komandant Ko~ara, Arnauta koji su se borili protiv srbijanske i crnogorske vojske. Predvo|eni Isom Boqetincom, Bajramom Curijem, bugarskim komitama i austrougarskim oficirima, hiqadu Arnauta je 20. oktobra 1914. godine napalo crnogorsku bazu kod \akovice. Sa sobom su doneli i dva brdska topa. Crnogorska vojska ih je okru`ila i porazila, odbijaju}i ih natrag na albansku teritoriju.

sahrawen u rodnom selu Boqetin. Wegov sin Mustafa Boqetinac bio je srbomrzac kao “pobuwenik protiv srpske vlasti”.

Fatmir Sejdiju, predsednik samoprogla{ene Republike Kosovo je 16. februara 2010. godine Isu Boqetinca posthumno odlikovao ordenom Heroja Kosova, zajedno sa Azemom Galicom, Bajramom Curijem, Hasanom Pri{tinom i [otom Galicom. Statua Ise Boqetinca je otkrivena u Ju`noj Mitrovici 28. novembra 2012. godine povodom praznika Dana zastave i stogodi{wice nezavisnosti Albanije.

KA^AK AZEM GALICA

Prvi i Drugi balkanski rat, koji su Srbija, Crna Gora, Bugarska i Gr~ka, vodile protiv Turske, od oktobra 1912. do avgusta 1913. godine, {iptarski nacionalisti i teroristi su koristili da, priklawaju}i se saveznicima ili Turcima, zapravo rade protiv Srba.

I u to vreme, naro~ito, posle upada 15.000 Albanaca na Kosmet, Ka~aci su masovno napadali Srbe. Wihov vo|a u Drenici je bio Azem Bejta, poznatiji po nadimku Galica. Zajedno sa svojom `enom [ota Galica u{ao je u »Kosmetski komitet«, ilegalnu organizaciju [iptara, kada su emigrirali u Albaniju.

cu.

de~ake te ih vezuju za drve}e, a onda `ive peku na vatri. De~anski iguman Serafim skupqa podatke o mnogim zlo~inima nad Srbima u kwigu „Pla~ Stare Srbije“.

Wihov “albanski san” o uni{tewu srpskog naroda i dr`ave i stvarawe tzv. Velike Albanije zapo~et je krajem 19. veka. Naime, politi~ku platformu otcepqewa Albanaca od mati~ne dr`ave, tada Osmanskog carstva, u kojoj `ive Arnauti, Arbanasi, Albanci ili [iptari, postavila je Prva prizrenska liga jo{ 1878. godine. Wen pun naziv je bio "Liga za odbranu prava albanskog naroda", ~iji je ciq bio borba za albansku autonomiju i ujediwewe svih Albanaca u jedan veliki vilajet. Osniva~i Lige su bili

Postala je okosnica albanskog nacionalnog programa da se politi~ki i nasiqem otima prostor u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, a posebno na Kosovu i Metohiji, za {irewe svog naroda i dr`ave.

MRZITEQ BAJRAM CURI

Bajram Curi, Hasan Pri{tina i Iso Boqetini su 1908. godine u borbu poveli ~ak trideset hiqada [iptara. Posle osvajawa Pe}i, \akovice, Orahovca, Prizrena i gotovo ~itavog Kosmeta i [}ipnije, ustanici su od Turske zatra`ili izdvajawe iz Otomanskog carstva i formirawe vlastite dr`ave. Kako ustanici nisu bili slo`ni Turska ih je pokorila. [iptari, me|utim, nisu obustavili svoje nasiqe nad Srbima na Kosmetu.

Albanski ustanik i mrziteq Srba bio je Beg Bajram Curi (Ora-

i fizi~ko istrebqivawe Srba, koje bi trebalo da dovede do wihovog iseqavawa.

Kada je posle Prvog svetskog rata 1918. godine formirana Kraqevina Albanija, nacionalista Bajram Curi je bio albanski ministar odbrane. Po{to wegovi stavovi po pitawu “otimawa” Kosova i Metohije nisu nailazili na razumevawe kraqa Ahmeda Zogua, naredio je Curijevo hap{ewe. Danas Bajram Curi kao veliki albanski nacionalista ima svoj grad u Albaniji i svoj spomenik.

IZDAJNIK ISO [AQA BOQETINAC

Drugi ustanak protiv Turaka, ali i protiv Srba, odnosno Kraqevine Srbije i Kraqevine Crne Gore, {iptarski nacionalisti su poveli 1910. godine. Jedan

Nakon {to su crnogorske snage 23. juna 1915. godine u{le u Skadar, Isa Boqetinac i wegovi qudi su se predali i polo`ili oru`je. Boqetinac je uhap{en. Ubijen je u Kraqevini Crnoj Gori 1916. godine i sahrawen je u Podgorici. Wegovi ostaci su ekshumirani i preneti u Mitrovicu 1998. godine, gde su se ~uvali u gradskoj xamiji do 2011. godine.

Odluku da se Isa Boqetinac sahrani u Vlori, mestu gde je progla{ena nezavisnost Albanije, po ideje Ha{ima Ta~ija, tada ministra spoqnih poslova samoprogla{ene Republike Kosovo i Edija Rame, predsednika Vlade Republike Albanije izazvala je negodovawe me|u kosovsko-metohijskim Albancima.

Porodica Boqetini se prvo slo`ila da Isa bude sahrawen u Vlori, ali je kasnije to odbila. Boqetinac je 10. juna 2015. godine

Vo|a Ka~aka u Drenici, komandant Azem Bejta Galica ( Srbica, 1889. —1924. Junik) je organizovao tokom Balkanskog rata 1912. godine otpor Srpskoj vojsci. To je ~inio i tokom Velikog rata, kada su Austro-Ugari sa Bugarima porazili Srbiju i u{li na Kosmet.

Kada je Kosmet po zavr{etku Prvog svetskog rata 1918. godine u{ao u sastav Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u Tirani je osnovan Komitet narodne odbrane Kosova ( Kosovski komitet). Proglasio je borbu za izdvajawe teritorija Kosova, Metohije, zapadne Makedonije i delova Sanxaka iz novoformirane Kraqevine SHS za wihovo pripajawe Albaniji. Nosioci ostvarewa ove ideje dreni~ki Ka~aci su 1919. godine, vo|eni Azemom Galica i wegovom `enom [otom Galica, digli oru`anu pobunu Albanaca na zapadu Kosova.

Kraj u slede}em broju

Godine 1844. izbija albanska pobuna protiv Osmanlija u kojoj Albanci hvataju srpske

Mrziteq Srba Bajram Curi

Tvorac secesije Hasan Pri{tina Beri{a

Vladika Teodosije krstio 11. dete porodice Vukovi}

(1980) i Dalibora Vukovi}a ( 1975) iz @itkovca kod Zve~ana na severu KiM, ove godine je dobila jedanaesto dete koje je kr{teno po~etkom ovog decembra.

Naime, u petak, 9. decembra 2022. godine, Episkop ra{ko-prizrenski Teodosije, krstio je 11. dete porodice Vukovi}, dav{i mu ime Savo.

Episkopu je na kr{tewu saslu`ivao nadle`ni paroh, protojerej Miloje Peteonijevi}, uz prisustvo porodice i prijateqa porodice Vukovi}.

Qubav Ane i Dalibora Vukovi}a se umno`ava, za wih su deca dar od Boga i wihov centar sveta. Obaveze im ne padaju te{ko, jer im od porodice ni{ta nije pre~e.

Ana je rodom iz ju`nog dela Kosovske Mitrovice a Dalibor iz Drenice op{tina Srbica. U Kosovskoj Mitrovici `iveli su do pro{le godine kao podstanari.

Milan je najstariji, ima 20 godina, pa An|ela 19 godina, potom Katarina (15), Strahiwa (14), Milica (11) Sofija (10) Jelisaveta osam, Tamara {est, Ksenija ima 3 godine, Milunika dve godine i najmla|i Savo uskoro }e napuniti godinu dana.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju u saradwi sa Eparhijom ra{ko-prizrensko im je sagradila ku}u u @itkovcu kod Zve~ana. Selo je, ka`u Vukovi}i, za decu najboqe re{ewe.

Vladika Teodosije je, 12. jula 2021. godine osve{tao novi dom porodice Vukovi}.

Vladika Teodosije je tom prilikom kazao da je Ana pravi primer po`rtvovanosti i nesebi~nosti.

“Do{li smo u jedan topli dom ispuwen decom, qubavqu, slogom, i oni

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

-

je lep{i

`ivota,

Olimpijski komitet Srbije je jo{ 14. aprila, na ta~no 100 dana do Olimpijskih igara u Tokiju, u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti javnosti predstavio izlo`bu Put pravih vrednosti. Prolaze}i pored medaqa, plaketa, originalnih fotografija i uniformi sa Igara, Maqkovi} i Stojkovi} su se prise}ali najuspe{nijih momenata na{eg sporta sa Olimpijskih igara, ali i Olimpijskih igara u Los An|elesu iz 1984. na kojima je aktuelni selektor branio boje fudbalske reprezentacije i osvojio

bronzano odli~je.

Olimpijski fudbalski tim tada{we Jugoslavije je me~ za bronzanu medaqu igrao protiv Italije pred 100.000 navija~a na stadionu „Rouz Bol“ u Pasadeni. Jugosloveni su pobedili sa 2:1.

- Bio sam najmla|i u timu. Interesantno je da smo pre Los An|elesa igrali kvalifikacije i taj turnir je bio u Baltimoru. Ne znam kako, ali na tim me~evima u Baltimoru smo stalno gubili sa 2:0 na poluvremenu, a potom ih dobijali sa 4:2. Tada su Ivana Toplaka, jednog genijalnog

su zaista najbogatiji u ovom selu i {ire. Ovo je poseban dan kada se svi radujemo sa wima i ovo treba da bude primer majkama da `ive tako {to }e sebe davati deci i tako najboqe slu`iti dr`avi” ka-

trenera, velikog intelektualca, ~oveka od kojeg sam puno nau~io, pitali u ~emu je tajna, da gubimo sa 2:0, pa onda da pobe|ujemo, a on po{to nije znao kako da odgovori, rekao je: „Mojim igra~ima je potrebno malo vi{e vremena da se zagreju, pa tih prvih 45 minuta iskoriste za zagrevawe, pa za wih utakmica po~iwe tek od drugog poluvremena!” Toplak bi nam onda kazao: „Momci, nemojte vi{e da me dovodite u ovu situaciju!” - nasmejao je sve prisutne selektor.

`ivotiwama na selu i ve}em prostoru, ka`e Dalbor Vukovi}.

moja deca mogu da se igraju

Ana Vukovi}, ''Jugovi}a majka'' jedanaestoro dece, dobitnica je ordena Carice Milice mati Evgenije.

Odbor za pomo} Srbima na KiM Republike Srpske iz Bawa Luke, od 2020. godine stipendira malu Kseniju, a Ra{koprizrenska eparjija porodici Vukovi} mese~no poma`e sa 100 evra.

Radost sa kr{tewa jedanaestog deteta Save se kasnije nastavila i u ku}i porodice Vukovi}, koja Svetog Alimpija Stolpnika proslavqa kao za{titnika i krsnu slavu.

Zoran Vla{kovi}

zao je vladika Teodosije.

Mnogo

ovaj sistem

kada

sa

Velika radost u najbrojnijoj srpskoj porodici na Kosovu i Metohiji, a mo`da i u svim srpskim zemqama, dogodila se ove, 2022. godine. Porodica Ane

Najstariji sin 20, najmla|i Savo uskoro godinu dana

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Proteklih mesec dana u`ivali smo u fudbalu i direktnim prenosima utakmica Svetskog prvenstva iz Katara. Kada je u jednom od prvih {okantnih me~eva, reprezentacija Saudijske Arabije zaslu`eno nadigrala i pobedila favorizovanu Argentinu (2:1), niko u tom trenutku nije verovao da Argentinci posle tog kiksa ipak mogu do finala. Ispostavilo se da je taj poraz bio otre`wuju}i za legendarnog Lionela Mesija i wegovu ekipu, koja je pro{log vikenda savladala u finalu biv{e prvake Francusku (3:3, penalima 4:2). Po tre}i put u

Fudbal, suze i lavina emocija

u Rusiji (2018). Iako se ve} mesecima pa i godinama u svetskim medijima organizator mundijala Katar ~esto neopravdano kritikovao za sve i sva{ta, pokazalo se na kraju da su oni bili izvanredni doma}ini. Ne{to sli~no do`iveli su i Rusi koji su bili doma}ini prethodnog kupa, a zatim su im mnogi na kraju odali priznawe za vrhunsku organizaciju prvenstva. Jasno je da su i danas kao i pre ~etiri godine kritike bile uglavnom politi~kog karaktera, jer nijedan mundijal u posledwih devedeset godina nije pro{ao bez toga. Maroko je postao prva afri~ka nacija koja se plasirala u polufinale svetskog prvenstva, {to je pored ranog ispadawa Nema~ke jedno od najve}ih iznena|ewa {ampionata.

Reprezentacija Srbije, predvo|ena selektorom Draganom

li su da „sokerusi“ mo`da samo nisu imali dovoqno sre}e u `rebu. ^ak dve zaslu`ene pobede u grupnoj fazi takmi~ewa protiv Danske (1:0) i Tunisa (1:0) bile su vi{e nego dovoqne da australijsku reprezentaciju izdvoje kao jednu od najuspe{nijih na ovom {ampionatu. Australijski Srbi tako|e mogu da budu ponosni na svoj doprinos nacionalnom fudbalu, jer su ~ak dva igra~a srpskog porekla bila u najboqem timu. Milo{ Degenek, donedavno igra~ beogradske Crvene Zvezde i Deni Vukovi} iz Sentral Koast Marinersa, bili su ponos Srba sa Petog kontinenta. Zapa`en nastup ostvario je sjajni Degenek, koji je i ovog prvenstva bio u standarnoj postavi „sokerusa“.

Samo par dana ranije pre velikog finala, stigla nam je tragi~na i tu`na vest iz Rima.

POEZIJA JE NADAHNU]E ZA BOQA VREMENA

Da su qudi zaista `eqni nekih mirnijih nota i poezije, pro{log petka se uverila publika na Centralnoj Obali (Central Coast) Novog Ju`nog Velsa.

Pored autora projekta i recitatora Dijane Jovi~i}, na sceni su se na{li i Igor Jovanovi}, koji je uz zvuke gitare, svojim mo}nim glasom do~arao neke dobre stare pesme. Wima se na sceni pridru`ila i mlada nada, gitarskiwa Lea Naumovski, koja je maestralno pratila Dijaninu izvedbu poznatih i novootkrivenih pesnika.

Te ve~eri su ottpevane pesme: „Zajdi zajdi“, „Svu no} mi bilbil prepeva“, „Kad ja po|oh na bemba{u i mnoge druge“. A od pesnika na repertoaru su se na{li: Miroslav Anti}, Jovan

Jovanovi} Zmaj, Biqana Todorovi}, Dragica Tubovi}, Branislav Petrovi} i drugi.

Publika je bila zate~ena i sama priznav{i da nije o~ekivala ovako nadahnuto ve~e. Posle koncerta i gromoglasnih aplauza, dru`ewe je nastavqeno uz ~a{icu razgovora i ve~eru, koju su doma}ini priredili za sve goste.

Ko je propustio ovo ve~e mo}i }e da pogleda mnoge Dijanine izvedbe poezije na oficijalnom YouTube kanalu na adresi www.youtube.com/@teatarpoezije, gde }ete mo}i da na|ete pesme za istinske qubiteqe, kao i de~iju poeziju. Dijana vam `eli da u`ivate u ~arima poezije, jer veruje da je poezija nadahnu}e za boqa vremena.

Iako se ve} mesecima pa i godinama u svetskim medijima organizator mundijala Katar ~esto neopravdano kritikovao za sve i sva{ta, pokazalo se na kraju da su oni bili izvanredni doma}ini. Ne{to sli~no do`iveli su i Rusi koji su bili doma}ini prethodnog kupa, a zatim su im mnogi na kraju odali priznawe za vrhunsku organizaciju prvenstva. Jasno je da su i danas kao i pre ~etiri godine kritike bile uglavnom politi~kog karaktera, jer nijedan mundijal u posledwih devedeset godina nije pro{ao bez toga

svojoj istoriji (1978, 1986, 2022) „gau~osi“ su se popeli na krov sveta, dokazav{i jo{ jednom da jesu prava i istinska fudbalska nacija. Suze i prava lavina emocija mogla se i videti i osetiti na stadionu Lusail u jednom od najboqih me~eva prvenstva. Bez obzira na wihov po~etni poraz mnogi se sla`u da je popularna „bogiwa“ - trofej Svetskog kupa, oti{ao u prave ruke. Francuska selekcija predvo|ena harizmati~nim i vrlo energi~nim golgeterom Kilijanom Mbapeom se tako|e na{la potpuno zaslu`eno u finalu. Na kraju je nedostajao samo deli} sportske sre}e, nakon regularnih 120 minuta, da Francuzi odbrane krunu koju su osvojili na pro{lom prvenstvu

Stojkovi}em Piksijem, nije imala ni sre}e ni snage da se izbori za prolaz u drugo kolo mundijala. Posebno je zaboleo poraz od [vajcarske (2:3) koji ipak nije smeo da se dogodi, ukoliko su „orlovi“ `eleli barem jednu pravu pobedu. Sa druge strane selekcija Australije mo`e svakako da bude vi{e nego zadovoqna svojim nastupom na prvenstvu, i zaslu`enim prolazom me|u 16 najboqih reprezentacija sveta. Popularni „sokerusi“ predvo|eni odli~nim selektorom Grejemom Arnoldom ostvarili su veliki uspeh u Kataru. ^asni porazi od najboqih reprezentacija sveta, Francuske (1:4) na po~etku, i Argentine (1:2) u osmini finala, pokaza-

Preminuo je na{ veliki fudbaler, patriota i humanista Sini{a Mihajlovi} (20.02.1969 – 16.12.2022). Nakon duge i te{ke borbe sa opakom bole{}u Sini{ino srce nije izdr`alo. Jedan veliki borac, i po svima koji su ga poznavali, ~ovek velikog srca i du{e napustio nas je u 53. godini. Bio je otac petoro dece, a tokom `ivota on i wegova supruga su pomagali brojnu decu bez roditeqa. Bio je ratno dete iz Vukovara, godinama posle je poku{avao da sazna ko je zapalio wegovu porodi~nu ku}u. Pamti}emo ga po legendarnim golovima iz slobodnih udaraca koje je postizao za Vojvodinu, Zvezdu, Sampdoriju, Lacio, srpsku reprezentaciju... Iako sam vatreni partizanovac, oduvek sam ga voleo i po{tovao. Bio je legenda i tokom svog kratkog `ivota, a sada je zauzeo i svoje trajno mesto u ve~nosti. Nek mu je ve~na slava.

Slava manastira Sv. Nikolaja u Brizbejnu

U Sabornom hramu Svetonikolajevskog manastira u Ju`nom Brizbenu, sedi{tu eparhije Australijsko-novozelandske Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve, proslavqena je manastirska slava.

Svetu Bo`anstvenu Liturgiju, po blagoslovu Wegovog Preosve{tenstva Episkopa Australijsko-novozelandskog i Predstojateqa Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve g.g. Hristifora, slu`io je paroh vodon{ki i administrator melburnski Visokopre~asni protojerej-stavrofor Zvonimir Jovi}.

Na kraju Svete Liturgije je u~iwen trokratni ophod oko svetog hrama, a zatim je prese~en slavski kola~ i osve}eno slavsko koqivo.

Ovogodi{wi doma}in slave je bio g. Danilo Petrovi}, po{to je bio opravdano spre~en da prisustvuje Svetoj Liturgiji, zamolio je da ostane doma}in i dogodine, {to mu je udovoqeno.

Na Svetoj Liturgiji je odgovarao de~ji hor "Sveta Iraida". Posle Svete Liturgije i rezawa kola~a, svi prisutni su se okupili oko sve~ane slavske trpeze qubavi.

A SAD VAM NE SMETA NOVAK: [ta se promenilo u Australiji za godinu dana

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} sprema se da ode u Australiju i da tamo postane tek drugi teniser u istoriji koji je osvojio dvocifren broj titula na jednom grend slemu.

Iz petnih `ila }e da zapne i da izjedna~i rekord Rafaela Nadala sa 22 titule sa najve}ih turnira.

Mo`da to Novak ne bi priznao, ili smo mo`da mi pogre{no „nasa|eni“, ali prose~an ~ovek bi bar deo motiva na{ao i u tome da se revan{ira Australijancima zbog svega onoga ~emu su ga izlo`ili po~etkom ove godine.

Lani u ovo vreme Novak je bio na utakmici Crvene zvezde i Barselone, odakle }e krenuti jednomese~ni pakao kroz koji }e Srbin pro}i.

Zaradio je koronavirus, prele`ao ga, uzeo potvrdu, sa tom potvrdom krenuo uredno u Australiju i onda do`iveo fijasko i to da ga jeftina politika izvrgne ruglu.

Znamo kako se ceo taj pakao na kraju znamo zavr{io, Novakovom deportacijom iz Melburna.

Neki od nas su ostali budni do jutra kada je sud u Kanberi ve}ao o tome da li da mu dopusti da ostane u zemqi i igra Australijan open. Zvu~alo je neverovatno da je sud odlu~io da podr`i odluku tada{weg ministra za imigraciju Aleksa Hoka.

Politika tada{we Vlade i Skota Morisona o~ito je imala vi{e mana, ~im ni pritvarawe \okovi}a i poku{aj da se na wega

svali krivica za sve ono lo{e, nije do kraja uspela.

Ministarsko mesto za imigracije nekoliko meseci kasnije zauzeo je Endrju Xajlz koji je \okovi}u ukinuo zabranu ulaska, a kako su se mere borbe protiv koronavirusa „olabavile“ i tenzija je spala.

Novak je u me|uvremenu poru~io da ne}e da se vakcini{e, makar to zna~ilo da se ne}e boriti za titule na nekim turnirima i tako je i bilo.

Samo u Americi je ostao bez nekoliko hiqada bodova, nije mogao da igra ni u Australiji, pa su se na vrhu ATP liste na{li neki drugi momci.

Ako je to cena principijelnosti, u o~ima \okovi}evih navija~a, prevelika je, u wegovim o~ima – prihvatqiva.

Upravo takav je i on sada Australijancima skoro godinu dana posle ~itave afere sa pritvarawem u hotelu za migrante u Melburnu.

Anketa i istra`ivawe koju su sproveli australijski mediji pre nekoliko dana pokazali su da netrpeqivost koja je vladala prema Srbinu, stihijski je opala.

Australijanci su postali svesni da }e koronavirus biti deo svakodnevice du`e vremena, a 30 odsto wih sada `eli da \okovi} do|e u Melburn.

Taj postotak se duplirao u od nosu na januar ove godine kada ih je samo 14 posto bilo spremno da prihvati srpskog tenisera.

„Znam da nekad qudi misle da se foliram, da odre|ene stvari radim jer `elim da budem voqen. Nije tako, ja samo ho}u da budem svoj, jedinstven. To je ne{to {to se gubi danas. Nije mogu}e udovoqiti svima, ali ako imamo politi~ku korektnost, onda vaqda mo`emo da iska`emo svoje ideje sa po{tovawem, bez mr`we, sa slobodom“, rekao je \okovi} ranije ove godine.

Ne zna se da li su wegove re~i uticale na to da se Australijanci odobrovoqe, ali je bar otvoren. Osim toga, ni u jednom trenutku nije „opleo“ po zemqi u kojoj je osvojio devet grend slemova.

Ako ni{ta drugo, to je za po{tovawe, jer bi mnogi od nas „pali u vatru“ posle onako skandaloznog odnosa.

„Sloboda govora je danas prema mom mi{qewu samo iluzija. Imam jedan idealan primer iz ove godine, zbog svega {to mi se desilo oko vakcine. Izrazio sam

samo slobodu da sam odlu~im {ta }u uraditi sa svojim telom, i odjednom sam etiketiran kao antivakser, {to nisam. Ako ne pripada{ uop{tenom na~inu razmi{qawa, brzo postane{ lo{ momak. A to nije dobro“, objasnio je Novak.

Po~etkom godine je 71 odsto Australijanaca bilo za to da mu se zabrani ostanak u zemqi, sada se i ta brojka skoro prepolovila, pa je 41 posto wih i daqe „tvrdog“ stava.

Deo razloga za ovakve podatke je nova realnost gde je i pravilo za ulazak u zemqu promeweno, pa se vi{e ne insistira po svaku cenu na vakcini protiv korone.

Hok je svojevremeno Novakovu vizu ukinuo u javnom interesu, iako je od tada na vi{e na~ina i mesta u toj teoriji prona|ena rupa.

Najpre {to su i mimo \okovi}a mnogi ulazili u zemqu bez pravih kontrola, gde se videlo da je Novak iskori{}en za jednu lo{u predstavu.

Potom i zbog toga {to je ostalo nejasno kako je to Novak opasnost po javno zdravqe i kako to mo`e da opravda dug period strogih pravila i „lokdauna“.

Sve je to redom padalo u vodu, kao {to je pala i prethodna vlast u Australiji, pa se sada u druga~ijim okolnostima ~eka i ovaj novi.

Novak je oti{ao u Dubai, gde }e od 19. decembra igrati Svetsku tenisku ligu, umesto da razmi{qa o medicinskom izuze}u kao {to je bilo pro{le godine.

Ne}e morati ni da se pravda {to je prekr{io karantin, u trenutku kada je znao da je zara`en koronavirusom, zbog jednog intervjua, niti }e morati da misli kako }e svaki postupak nedeqama unazad da mu se gleda pod mikroskopom.

A to u startu olak{ava posao pred Dubai i Adelejd, ali i pred put u Melburn gde, ako uzme titulu, pa nastavi da „meqe“ do kraja sezone, Novak mo`da vi{e takmi~arski nikad ne}e ni morati da se vra}a. N. R.

KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA

SVETI NIKOLA U KABRAMATI

druga polovina, kako se ka`e, ide u goste.

Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC, posve}eno mu je vi{e od 600 crkava, ukqu~uju}i i nekoliko u srpskoj zajednici Australije.

Iako je ove godine praznik za mnoge bio radni dan, na{e svetiwe na Petom kontinentu bile su pune vernika i slavara.

U ponedeqak, 19. decembra, Srpska pravoslavna crkva i weni vernici sve~ano su proslavili Svetog Nikolu, za{titnika putnika, moreplovaca,

dece, a to je i naj~e{}a krsna slava u nas.

Prema procenama, skoro polovina pravoslavaca u Srbiji i Srba u svetu slavi Svetog Nikolu, dok

Liturgiju u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u sidnejskoj Kabramati je slu`io i vernike pri~estio Visokoprepodobni arhimandrit Petar (Radulovi}) arhijerejski zamenik, dok su stare{ina hrama protojerej –

SLAVA UDRU@EWA BORACA ”DRA@A MIHAILOVI]” U GRENVILU

Obred osve}ewa slavskog

i

Ili}, najstariji ~lan Udru`ewa boraca i najstariji sin velikog srpskog nacionalnog pesnika Rodoquba @. Ili}a nekada{weg sve{tenoslu`iteqa u srpskim hramovima u Blektaunu i Volongongu.

Posle verskog dela, poslu`en je bogat posni slavski ru~ak.

Svetog Nikolu, kao krsnu slavu, slavio i general Dragoqub Dra`a Mihailovi}, ~ije ime organizacija u Grenvilu s ponosom nosi ve} vi{e od pola veka.

I ove godine obele`avawe slave, odr`ano je u predve~erje velikog praznika imaju}i u vidu da je Sveti Nikola krsna slava ve}ine ~lanova Udru`ewa boraca, pa je na taj na~in svim slavarima omogu}eno da praznik obele`e u krugu svojih porodica, kumova i prijateqa ba{ na dan wihovog za{titnika.

Posle slavskog ru~ka, prisutni su proveli par lepih ~asova u prijatnoj atmosferi, a bila je to prilika da se porazgovara o akcijama koje planiraju za 2023. godinu.

stavrofor \ura \ur|evi} i protojerej Goran ]e}ez, pre i posle liturgije presekli na desetina kola~a slavarima.

Me|u vernicima koji su se okupili na Nikoqdan

u Kabramati, bilo je mnogo mladih i pred{kolske dece koji su se pri~estili na ovaj veliki hri{}anski praznik.

Joca Gajeskov

Hramovna

PRAZNIK DETIWCI U LIVERPULU

U nedequ, 18. decembra, Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavili su Detiwce, jedan od najlep{ih porodi~nih praznika koji prethode Bo`i}u, praznik koji se uvek slavi tre}u nedequ pred Bo`i}, nedequ dana posle padaju Materice, i posledwu nedequ pred Bo`i} slave se Oci.

Sva tri praznika su bo`i}ni praznici, koji doprinose da se deca i roditeqi boqe razumeju, po{tuju i uva`avaju.

Detiwci kao praznik sve~ano je obele`en u svim srpskim pravoslavnim hramovima {irom Australije.

Toga dana hram Svetog Luke u sidnejskom predgra|u Liverpul bio je prepun dece, od kojih veliki broj se pri~estio.

Svetu liturgiju slu`ili su sve{tenici Aleksandar Milutinovi}, stare{ina hrama i Nenad \ure{inovi}, Apostole je ~itao ipi|akon Nikola Zbiqi}, a odgovarao crkveni hor.

Posle bogoslu`ewa ~lanice Kola sestara pripremile su bogato poslu`ewe u crkvenu salu, kako za mali{ane tako i wihove roditeqe, kao i mnogobrojne vernike koji uz molitvu, ispovest i pri~e{}e, do~ekuju najveseliji praznik Bo`i}. Joca Gajeskov

Pri~e{}e najmla|ih u Kabramati

Mladi ~uvari slavske tradicije: Slobodan, Angelina i Jelena Joki} iz Sidneja

Deo ~lanova uprave Udru`ewa boraca “Dra`a Mihailovi}” u sidnejskom nasequ Grenvil sve~ano su proslavili slavu ove na{e organizacije – Svetog Nikolu ^udotvorca.

znamewa

rezawa kola~a obavio je Milo{

Tekst i foto: Joca Gajeskov

Obrtenije slavskog kola~a u Grenvilu

Pri~e{}e najmla|ih u Liverpulu

Karina Mati} koja je ispunila 40 dana po prvi put uvedena u hram u dru{tvu majke Jelene

Radovali se prazniku

Hramovna slava u Blektaunu

U nedequ 18. decembra 2022. okupilo se blizu tri stotine vernika u Blektaunu. Nakon Svete Liturgije pre{lo se u salu koja je bila ispuwena ne samo do posledweg mesta nego se konstantno unosilo jo{ stolica. Kolo srpskih sestara “Jugovi}a Majka” i doma}in slave g. Mirko Golub sa porodicom poslu`ili su bogat ru~ak za sve goste a vi{ak hrane je nakon slave g. Dragan Joki} podelio besku}nicima u Sidneju. Nakon ru~ka otac Nemawa Mr|enovi} je pozdravio goste i zajedno sa gospo|om Nikolinom Brane`ac, koja vodi parohijsku plejgrupu “Pelikani” podelio paketi}e svoj okupqenoj deci u ~ast praznika Detiwci. Deca su se odu`ila nastupom male, sredwe i velike grupe blektaunskog folklornog andambla “Kaleni}” pod umetni~kim rukovodstvom gospo|e Tamare Te{i}.

Ujedno su podeqeni i sertifikati malim Pelikanima koji slede}e godine kre}u u osnovnu {kolu a koji su prakti~no od svog ro|ewa bili deo plejgrupe u Blektaunu. Pored sertifikata najmla|ima podeqene su i zahvalnice parohijanima koji su u prethodnom periodu pomagali rad blektaunske parohije: Teodori Nogi}, Nikolini Brane`ac, Tomu Brki}u, Sa{i Buri}u i Bo{ku Zailac.

Gostima su se prigodnim besedama i toplim pozdravima obratili i predsednik Crkvene op{time g. Vedran Mari} i doma}in slave g. Mirko Golub koji je pozvao narod da se ponovo okupimo u sli~nom broju za do~ek srpske nove godine.

Slede} dana, na sam praznik, u toku svete Liturgije obavqen je krsni hod i osve{tano je slavsko znamewe. Doma}in slave Mirko Golub tradicionalno je predao ~etvrtinu slavskog kola~a doma}inu za slede}u godinu bratu Draganu Joki}u.

Crkvena op{tina Blektaun sve~ano je proslavila svoju hramovnu slavu Svetog Nikolu ^udotvorca. Slavilo se dva dana a stariji parohijani ka`u da se te{ko setiti ve}eg odziva na slavskom ru~ku.

Pri~a o de~aku koji je sawao banane i ~oveku koga su jedni voleli, drugi mrzeli, a svi – po{tovali

Oti{ao je Sini{a Mihajlovi} (53), ~ovek koji nikoga nije ostavqao ravnodu{nim. Zanimqivo je da su ga oni koji su ga voleli – voleli iz istog razloga zbog koga onima drugima nije bio simpati~an. A taj razlog je – karakter. Karakter koji Vam nije ostavqao mnogo prostora za kompromise. Takav je bio Sini{a. Nepokolebqiv, do kraja.

Mnogi }e za wega re}i da je bio najkontroverzniji fudbaler na svetu. I mo`da }e biti u pravu. [to ima smisla, jer je retko koji fudbaler pro`iveo ono {to je Sini{a za svog, ispostavi}e se, prekratkog `ivota.

Odrastao je u radni~koj porodici gde je banana, koju je delio sa bratom, bila luksuz, a ~iji je ukus kasnije pamtio ceo `ivot. Klinac iz me{anog braka Srbina i Hrvatice, kamionxije i radnice u fabrici gume, vi{e je oskudevao nego {to je imao. Fudbal je bio jedini put za bekstvo iz bede.

BOROVO

Nije imao ni pune 22 kada je wegov ujak pozvao wegovu majku Viktoriju na telefon i rekao joj da, kao etni~ka Hrvatica, mo`e da ostane u Borovu nasequ, gradi}u na obali Dunava koji je polako tonuo u ratno ludilo, ali da }e joj mu`a, Sini{inog oca Bogdana, ubiti.

Slede}eg jutra je pred Sini{inu rodnu ku}u do{ao Sini{in prijateq iz detiwstva, isterao wegove roditeqe i zapalio je. Naravno, pre toga su iz we odneli sve vredno {to su mogli da na|u.

Koji mesec ranije, na fudbalskom me~u Zvezde i Hajduka, doju~era{wi prijateq i kolega iz reprezentativnih selekcija biv{e Jugoslavije, Igor [timac, u tunelu pre me~a mu je dobacio:

“Voleo bih da moja porodica pobije tvoju u Borovu!”

Zbog sukoba sa [timcem iskqu~en je na toj, kao i na slede}oj utakmici koju je igrao protiv Hajduka.

ARKAN

Zamerali su mu dru`ewe s Arkanom, ~ovekom koga je prvog pozvao da mu pomogne da porodicu iz vihora rata prebaci na sigurno, u Srbiju. Nikad ga se nije odrekao, ni kada su ga mediji, srpski i italijanski, razvla~ili zbog toga, nazivaju}i ga “prijateqem ratnog zlo~inca”. Za wega je najve}i zlo~in bio i ostao – odre}i se prijateqa.

Govorili su da je rasista kada je, odgovaraju}i na provokaciju, ~uvenog Francuza Vieru nazvao “crnim govnetom”. Kasnije su wih dvojica postali najboqi drugari.

“Kako ja mogu da budem rasista kad sam odrastao u komunizmu, gde smo svi bili isti.”

Sukobqavao se sa mnogima, nikome nije ostao du`an, ali nikada nije postao ozlogla{en ni omra`en. Bio je i ostao po{tovan, istina sa dobrom dozom straha kod onih koji bi mu se zamerili.

Kada je Sini{a u pitawu, sve je bilo nekako na svoju ruku, neobi~no, kao ona 11tica koju je oduvek nosio na dresu, igraju}i beka i {topera.

Pro{ao je Mihajlovi} sve u `ivotu: Siroma{tvo, izdaju, rat, no` na o~evom vratu, gubitak deteta, fudbalske nepravde… Ali, i pored svega, Sini{a bi opet terao po starom: – Sve bih opet isto radio. ^ak i gre{ke ponovio. Jer ne postoje savr{eni `ivoti. Oni bi tako|e bili dosadni. Ako sam danas ovo {to jesam, to je zahvaquju}i i gre{kama. @iveo sam ovih 50 godina kao {to sam i `eleo.

Miha je pri~ao da mu je najte`e pala smrt oca. Umro je u 69. od raka, a sin nije bio pored wegovog kreveta.

– Kada je oti{ao, nisam bio kraj wega. Mislim o tome svakog dana. Tokom rata sam ga molio da do|e u Italiju, ali on je hteo da ostane u svojoj zemqi. Voleo bih da vidi kako mu unu~i}i odrastaju. [to se ti~e snova, ne sawam o osvajawu Lige {ampiona ili skudeta. Moj san je neostvariv – da mogu da zagrlim oca – ispri~ao je Sini{a.

Tako|e, plakao je i krajem decembra 2015. kada je posle punih 25 godina prvi put u{ao u Borovo Selo da poseti rodnu ku}u. Zbog bezbednosti, morao je da se maskira i da ka~ket navu~e duboko na o~i.

Miha nije mogao da izdr`i, pred naletom se}awa, na ku}nom pragu je zaplakao.

– Posledwi put pre 2015. bio sam u Borovu Selu tokom sukoba 1991. Sve je bilo sravweno sa zemqom, nisam mogao ni da se orijenti{em… Pamtim ru{evine zgrada i ma{ine koje su pravile rovove. Ptica nije letela, nije bilo ni pasa. Pamtim pogled dva desetogodi{waka dok su nosili pu{ke. Imali su o~i mu{karaca u telu dece. Tu`ne o~i koje su videle sve osim detiwstva. Jedan od wih mi je pri{ao i pitao me ko sam. ^esto pomislim na to dete, voleo bih da znam {ta mu se dogodilo. Ako ga rat nije uzeo, onda je danas mu{karac. Mo`da ima `enu i decu. Nadam se da su ta deca postala odrasli koji su ponovo otkrili malo svetlosti – govorio je Mihajlovi} uz kog su bili brat Dra`en i kum Miroslav Tawga.

Odluku da se vrati u Borovo Selo doneo je u decembru 2015.

MALO Tvr|avu

TRI U JEDAN

Godinama se igra reprezentacije i wegovih klubova svodila na to da se nekako izbori slobodan udarac, nije bitno, taman to bilo i na 30 metara od gola. Jer onda, zna se, Sini{a hvata zalet, a no}na mora za golmane po~iwe. Protiv Sampdorije tri puta na jednom me~u. Rekord koji, mo`emo u opkladu, niko nikada ne}e sru{iti.

Za razliku od fudbalske karijere, kojom je obele`io epohu, Sini{a nije bio najboqi trener ni selektor, ali je bio toliko harizmati~an da se o wemu govorilo i pisalo i kada je dobijao i kada je gubio.

Nisu svi, naro~ito u Fudbalskom savezu Srbije, razumeli Sini{ine ideje, niti imali strpqewa da mu daju jo{ jednu priliku. Iako su rezultati izostali, mora mu se priznati da je za vreme svog mandata zaveo red u do tada prili~no le`ernu i ne-

OTAC

Sini{a je bio veliki i u privatnom `ivotu. Otac {estoro naprosto ne mo`e biti neko ko ne voli decu, neko ko nije humanista.

Kad se iz jedne usputne veze rodio mali Marko, Sini{a nije tra`io DNK analize i dokaze – priznao je sina i nastavio da brine o wemu. Kada je Marko napunio 18, na ra~unu je imao pola miliona evra. Ali, nije sve u parama. Sini{a se potrudio da on postane deo porodice, ne tamo neki mali, kolateralna {teta burne mladosti.

I dok je brojao posledwe sate, ako je za utehu, uz wega su bili supruga i sva wegova deca. Umro je kao voqen ~ovek, {to je vaqda najvi{e {to svako od nas mo`e da po`eli.

HIMNA

Bila je jesen 2012, wegov selektorski po~etak nije ba{ bio blistav, ali on nije odustajao od pravila koja je uspostavio, od famoznog ugovora koji je li~no sro~io i koji su potpisali svi reprezentativci.

godine po{to je tri no}i zaredom sawao rodno mesto. U dru{tvu brata Dra`ena i kuma, tako|e proslavqenog fudbalera posetio je svoju ku}u, kao i {kolu i teren na kome je napravio prve igra~ke korake.

– Pod mojim pritiskom, roditeqi su spakovali najnu`nije stvari i doselili se u Beograd. Prikqu~io nam se i brat Dra`en. Posle je do nas stigla vest da je na{a ku}a u Borovu minirana i da je neko ispalio metak u moju sliku na zidu. U tom groznom ~inu bilo je odre|ene simbolike, poruka je bila vi{e nego jasna. Ko je mogao da baci bombu na na{u ku}u? Ko je i za{to pucao u moju i Dra`enovu sliku? Ta pitawa su me progawala dok napokon nisam saznao istinu. To je u~inio Stipe, jedan od mojih najboqih drugova iz detiwstva, kojeg sam do`ivqavao kao brata. Videli smo se 2000. godine u Zagrebu. Do{ao je u hotel i pitao me da li sve znam. Priznao mi je da je zapalio ku}u, ali i spasao moje roditeqe. Oprostio sam mu – pi{e u kwizi koju je 2012. napisao Miroslav Gavrilovi}.

Najve}a se polemika vodila oko Qaji}a i wegovog odbijawa da peva himnu “Bo`e pravde”. Mediji i javnost su pritiskali Sini{u da popusti, reprezentaciji je trebao takav igra~ na terenu, ali… Na moje pitawe da li }e progledati Qaji}u kroz prste i vratiti ga u postavu, rekao je slede}e: – Ne}u odustati od principa koje sam postavio. Nije u pitawu jedan igra~, ve} tim koji treba da di{e kao jedan. ^ovek se dr`i za re~. Da nije tako, po ~emu bi se onda razlikovali od `ivotiwa, izjavio je nepokolebqivo.

NA PO^ETKU I NA KRAJU – RE^

Kad se razboleo, pitale su ga moje italijanske kolege da vrati film unazad i ka`e im {ta bi, da mo`e, u svom `ivotu uradio druga~ije:

“Sve bih opet isto radio. ^ak i gre{ke. Jer ne postoje savr{eni `ivoti. I oni bi tako|e bili dosadni. Ako sam danas to {to jesam to je i zahvaquju}i gre{kama. @iveo sam ovih 50 godina kao {to sam i `eleo…“, odgovorio im je Sini{a Mihajlovi}.

I toj re~enici nema {ta da se doda. U woj je rekao sve.

Neka mu je laka zemqa i pokoj du{i.

obaveznu grupu fudbalera, te vaspostavio nacionalni dres kao svetiwu, kao ne{to pred ~im se kle~i i za {ta se gine. A pre svega toga, naravno, peva se srpska himna.

Sre}na porodica: Sini{a i Arijana Mihajlovi} sa decom

Sini{a maskiran, pred svojom ku}om u Borovu Selu, posle 25 godina

Sat i po vozom ju`no od Osake, u ju`nom delu poluostrva oblasti Vakajama pristigli smo na planinu Koju. Na ovoj svetoj planini masiva Kii, na platou visine oko 800 metara, izme|u osam planinskih vrhova (koji simbolizuju latice lotosovog cveta) u 9. veku osnovan je jedan od prvih {into-budisti~kih manastira u Japanu, koji je kasnije prerastao u poznato mesto hodo~a{}a. U narednom periodu, oko manastira je niklo mno{tvo hramova koji danas nude mona{ki sme{taj i hranu (vegetarijansku – shojin ryori) stranim turistima u potrazi za autenti~nim japanskim, budisti~kim iskustvom. U rano jutro, nakon no}i na tatamiju i futonima na podu, u hramu turisti prisustvuju jutarwoj molitvi budisti~kih sve{tenika.

[ingon verzija budizma poti~e iz najstarijeg – indijskog budizma, koji je, nakon {to je prihva}en u Kini, u mati~noj Indiji gotovo izgubio na zna~aju. Vekovima kasnije, duboko se ukorenio u kinesku i zatim japansku religiju.

Za razliku od najstarijih, kitwastih hramova u hinduisti~kom stilu na planini u mestu Niko (severno od Tokija), gde sakralna arhitektura veoma malo podse}a na kasniji svedeni, minimalisti~ki japanski stil, ve}ina hramova Kojasana prili~no je u skladu s tim i u neverovatnom skladu s prirodom.

VELIKI U^ITEQ

Nakon boravka u Kini, budizam je u Japan doneo japanski monah, u~ewak, umetnik i pesnik Kukai, nakon smrti mnogo poznatiji kao Kobo Dai{i – „Veliki u~iteq”, kojem se pripisuje i reforma pisma – prilago|avawe odre|enih znakova kineskog pisma japanskom jeziku. Poreklom iz aristokratske familije, 804. godine kao

ZELENI ^AJ ZA GOSTE

Tokom posete manastiru Kongobu-|i, po ulasku u veliku molitvenu salu s bri`qivo zategnutim tatamijem na podu, iznenadila nas je ~ajna kuhiwa iz koje je izlazio stariji monah i posetiocima nudio tacne s kerami~kim {oqicama sa zelenim ~ajem i kola~i}ima od pirin~a. Manastir Kongo-bu-|i savr{en je spoj svedene religiozne arhitekture i spiritualne atmosfere tradicionalnog Japana.

monah je poslat na proputovawe po Kini i tamo usvojio u~ewa ezoteri~nog {ingon budizma. Umesto da u Kini ostane planiranih 20 godina, u Japan se vratio kao Veliki u~iteq nakon samo dve. Posle {est godina koje je proveo kao monah manastira Todai-|i, u najstarijem svetili{tu Niko, 816. godine dobio je dozvolu da osnuje manastirski kompleks za koji je sam izabrao udaqeni planinski Kojasan.

Veliki feudalni gospodar Japana, samuraj Tojotomi Hidejo{i, ~iji sjajni dvorac okru`en zidinama i danas dominira nadomak centra moderne Osake, obnovio je u 16. veku najstariji hram Kojasana – Kongobu-|i („Hram dijamantske planine”), iz 9. veka. Autenti~an, arhitektonski veoma sveden drveni hram jedno je od onih svetih mesta nad kojim kao da lebde nevidqive re~i jedne od zvu~nih japanskih filozofija. Prema japanskom {into-budizmu, naime, ni{ta na svetu ne traje ve~no. Da bi produ`ilo svoj vek, mora se potpuno sru{iti i nanovo sazidati, kao ne{to potpuno novo. Na ovaj na~in, mnogi japanski hramovi u svojoj dugoj istoriji vi{e puta su ru{eni i na istom mestu potpuno istovetni, zidani ispo~etka. Iako se ova filozofska misao u prili~noj meri ~ini bliska stvarnosti, jedan od verovatnih razloga ru{ewa i obnove hramova u Japanu jeste i wihova drvena gra|a, koja u uslovima visoke vlage (blizina Tihog okeana), ~estih prirodnih nepogoda – padavina, tajfuna i zemqotresa, kao i neizbe`nih po`ara, nije dugove~na.

U lavirintu prizemnog drvenog zdawa, osim prostorija oslikanih u duhu godi{wih

JAPAN Sveta planina Koja

STATUE S PORTIKLAMA

I [E[IRIMA

Simpati~ne statue bo`anstava {into-budizma ritualno se prilikom posete i u odre|enim prilikama „obla~e” u portikle, keceqice i kapice u crvenoj ili nijansama ove boje, kako bi se umirili duhovi umrlih u koje Japanci duboko veruju. Nekim statuama obukli su kuki~ane kapice, ~ak slamne {e{iri}e, te podse}aju na dekorativne patuqke evropskih vrtova.

tri dela pojasniv{i mi ono {to sam upravo pro~itala. Nakloniv{i se, rekao je da ju je upravo prona{ao na tlu i da mi je poklawa. Zahvalila sam, duboko se nakloniv{i.

Kobo Dai{i sahrawen je u mauzoleju Hrama Okunoin u Kojasanu, na istoimenom grobqu – najve}em u Japanu i jednom od najspiritualnijih mesta u Zemqi izlaze}eg sunca. Vernici koji ovde dolaze i monasi veruju da wihov U~iteq u stvari nije umro, ve} se nalazi u stawu konstantne meditacije. Zbog toga se i sama staza u predivnoj, drevnoj {umi japanskih borova, preko mosti}a koji vodi do wegovog hrama i mauzoleja, smatra svetim mestom na kom nije dozvoqeno fotografisati, piti ili nedajbo`e jesti. Svakog dana, najvi{i sve{tenici U~itequ prinose hranu i „mewaju” mu ode}u, veruju}i da }e se On jednog dana probuditi iz meditacije. Poseta mauzoleju Kobo Dai{ija iskustvo je za sebe, a veruju}i Japanci koji ga pose}uju smatraju da se nalaze na jednom od najsvetijih mesta u Japanu.

Tog dana, prisustvovali smo ceremoniji ~itawa – pojawa mantri, ritmi~ki i muzi~ki veoma ujedna~enih molitvi koje onima koji jezik ne razumeju li~e na spiritualne brzalice.

[ARENE [UME

doba i prirode kao wenog sastavnog dela, iza ograde unutra{weg dela manastira nalazi se najve}a i najlep{a zen-ba{ta Japana – Banrjutei, ukra{ena sa 140 granitnih stena. Suve zen-ba{te specifi~ne su za Japan i zen-budizam, koji je ovde stigao iz Kine. Kao filozofija visokog stepena samodiscipline, najvi{e je za`iveo me|u vojnicima, samurajima – ratnicima lokalnih {oguna. Iako se kao doktrina zen-budizam donekle smatra militantnim i u prili~noj je suprotnosti sa onim {to na Zapadu podrazumevamo pod pojmom „zen” (mir je, naime, u samodisciplini), japanske zen-ba{te, kao zaustavqene u vremenu, u potpunom su skladu s pojmom smirenosti i spiritualnim ose}awem koje vezujemo za ovaj pojam.

Prema predawu, kada je tra`io idealno spiritualno mesto za budisti~ki hram,

veliki u~iteq Kobo Dai{i je pre povratka u Japan iz Kine bacio vaxru, vrstu religijskog predmeta nalik trozupcu koji je preleteo Japansko more i pao na mesto gde je raslo drvo jedne vrste japanskog bora, u Kojasanu. Po povratku, navodno je pretra`io ~itav Japan dok nije na{ao gde je wegova ba~ena vaxra zavr{ila. Interesantno je da ovaj bor ima iglice ~iji se broj u jednom korenu uvek kre}e izme|u dve i pet, i da je iglicu sastavqenu iz tri dela (Sanko no Matsu – nalik ba~enom vaxra-trozupcu) kao u slu~aju deteline sa ~etiri lista –te{ko prona}i. Veruje se da }e onog ko uspe da prona|e iglicu iz tri dela ispod drveta Sanko no Matsu pratiti sre}a u `ivotu.

Dok smo na tabli ispred svetog japanskog bora i{~itavali obja{wewe na engleskom, pri{ao mi je qubazan sredove~ni Japanac i pru`io mi iglicu sastavqenu iz

Nakon molitve, grupa budisti~kih sve{tenika odevena u tradicionalnu naranxastu odoru krenula je u koloni iz hrama u kojem je Kobo Dai{i sahrawen kroz {umu grobqa nazad ka nekom od kompleksa manastira u kojem `ive i slu`e. Iako nije uobi~ajeno da se jedno grobqe na|e u turisti~koj ponudi, Okunoin je nadasve o~aravaju}e spiritualno mesto. Nalazi se na velikoj povr{ini, skriveno u podno`ju neobi~no visokih japanskih borova u stoletnoj {umi, ~ije je tlo, ali i stare kamene stupe delimi~no prekrila mahovina. Kada je sun~an dan, u jutarwim i kasnim popodnevnim satima zraci sunca koji pod uglom uspeju da se probiju izme|u visokih kro{wi ponekad kao reflektori tek suptilno osvetle odre|ene stupe i |izo statue starog grobqa.

Japan je prekriven {umom, a japanske {ume su bo`anstvene. Neke nazivaju „{arenim {umama” jer su nepregledni {umoviti bre`uqci ispuweni razli~itim vrstama listopadnog i zimzelenog drve}a i me|usobno se prepli}u kao pa~vork – kao ise~eni, prekrojeni i ponovo spojeni u pejza`u, iz daqine nalik svojevrsnom umetni~kom delu. ^ak i ako niste pasionirani qubiteq prirode, Japan }e vas verovatno promeniti. I. D.

Prevario vi{e od 200.000 qudi, du`an neverovatnih 40 milijardi dolara, tra`i ga i Amerika!

Vlasti Ju`ne Koreje tvrde da je Do Kvon, propali “kraq kripovaluta”, koji stoji iza gubitka od neverovatnih 40 milijardi dolara, krije u Srbiji. Kvon (31) je u mati~noj zemqi optu`en za prevaru i kr{ewe zakona o tr`{tu kapitala, a wega trenutno tra`e tri zemqe Ju`na Koreja, Singapur i Amerika. Ju`na Koreja je, prema pisawu Fajnen{l tajmsa, kontaktirala organe u Srbiji, uprkos ~iwenici da izme|u dve zemqe ne postoji dogovor o ekstradiciji.

Kvon Do-Hiung, poznatiji kao Do Kvon, je ju`nokorejski suosniva~ i izvr{ni direktor Teraform Labs sa sedi{tem u Singapuru, mati~ne kompanije sru{enog stejbelkoina TeraUSD (kriptovalute kod kojih je cene dizajnirana da bude vezena za referentnu imovinu) i kriptovalute Luna.

TeraUSD i Luna su kolabirali u maju 2022. godine, izbrisav{i tr`i{nu kapitalizaciju od skoro 45 milijardi dolara za nedequ dana i uzrokuju}i stotine milijardi gubitaka na ve}em tr`i{tu kriptovaluta. Kvon se suo~ava sa pravnim i dru{tvenim pritiskom u vezi sa svojom ulogom u nesre}i Tera. Gra|ani iz razli~itih jurisdikcija — ukqu~uju}i Ju`nu Koreju, Singapur i Sjediwene Dr`ave — preduzimaju pravne mere protiv Kvona.

KO JE ^OVEK

KOG TRA@E U SRBIJI

Do Kvon je ro|en u Seulu u Ju`noj Koreji 1991. godine. Poha|ao je sredwu {kolu stranih jezika Daevon u Ju`noj Koreji. Nakon {to je 2015. godine diplomirao ra~unarstvo na Univerzitetu Stanford, pre{ao je na kratko da radi kao softverski in`ewer za Majkrisoftu i Eplu.

U januaru 2016. godine, Kvon se vratio u Ju`nu Koreju da razvije svoj startap Anifi.

USPE[NA KARIJERA, PA VRTOGLAVI PAD

Do Kvon je suosnovao Teraform Labs u januaru 2018. sa preduzetnikom Danielom [inom. Kasnije 2018. godine, Terraform Labs je objavio kriptovalutu pod nazivom Luna. Teraform je po~eo da prodaje svoj stejblkoin, TerraUSD (UST), 2020. godine. Tera block~ejn koji ukqu~uje i UST i Luna, imao je stabilne podsticaje za rudarewe za koje se tvrdilo da stvaraju elasti~nu monetarnu politiku uz efikasnu fiskalnu politiku kako bi se suprotstavili potencijalno slabom usvajawu i ograni~enim slu~ajevima upotrebe.

UST stabilna valuta je koristila algoritam povezan sa zalihama Luna da bi odr`ala vrednost od oko 1 dolara, za razliku od drugih kovanica koje su vezane za gotovinu. Vrednost Lune je na kraju dostigla preko 116 dolara u aprilu 2022. godine.

Tokom svog vremena u Teraform Labs, Kvon je tako|e radio na razli~itim blok~ejn projektima, ukqu~uju}i Miror, Prism, Astroport i An~or. Mirror token, poznat kao MIR, radi na decentralizovanoj finansijskoj platformi povezanoj sa Terom. MIR omogu}ava qudima da zanemare trenutna ograni~ewa za akcije i drugu imovinu tako {to olak{ava kreirawe i trgovinu sinteti~kim verzijama.

Nakon pada sestrinskih valuta Luna i TeraUSD u maju 2022., Teraform Labs je po~eo da trguje novom kriptovalutom pod nazivom Luna 2.0 u junu 2022. godine. Me|utim, izdavawe Lune 2.0, koja se sada zove LUNA na platfor-

mama za trgovawe, izazvalo je odbojnost investitora i kriti~ara.

AMERIKANCI

ZAPO^ELI ISTRAGU

Ameri~ka komisija za har tije od vrednosti (SEC) zapo ~ela je istragu Teraform Labs u junu 2022. kako bi utvrdila da li je marketing TeraUSD stabilnog koina prekr{io savezne propise o hartijama od vrednosti i investicionim proizvodima. Nakon kraha u maju 2022. godine, istraga SEC-a nastoji da utvrdi da li su TeraUSD i wegovi osnovni algoritmi funkcionisali onako kako se prodaje ili su prekr{ili savezne propise o za{titi investitora. Uprkos tome {to se Teraform Labs nalazi u Singapuru, TeraUSD potpada pod propise SEC-a po{to su Amerikanci kupili token za finansirawe poslovawa ili tra`ewe profita.

U maju 2022. godine, ~lanovi korejskog parlamenta i vladini organi pozvali su na potencijalno parlamentarno saslu{awe u vezi sa Teraform Labs i wenim osniva~em Kvonom, navode}i nedostatak regulatornog okvira kao glavni razlog za smetwu istrage o doga|ajima koji su se desili.

Nakon istrage koju je vodila Nacionalna poreska slu`ba Koreje, od osniva~a Teraform Labs Kvona i Danijela [ina zatra`eno je da plate dodatne poreze u vrednosti od pribli`no 100 miliona dolara u decembru 2021. godine. Me|utim, dva osniva~a su odbila da plate na osnovu toga {to su podru`nice Teraform Labs Pte. Ltd. (Singapur) i Teraform Labs Devi~anska ostrva nisu korejski entiteti. Bez obzira na to, Nacionalna poreska slu`ba je tvrdila da,

po{to su „osniva~i doneli prakti~ne odluke o upravqawu“ tokom svog vremena kada su bili zvani~ni rezidenti u Koreji, transfer sredstava izme|u filijala i wihove dobiti koju ostvaruje svaki entitet treba da bude u skladu sa korejskom jurisdikcijom.

Pre istrage SEC-a u vezi sa TeraUSD-om, ameri~ka Komisija za hartije od vrednosti izdala je sudski poziv Teraform Labs-u i Kvonu 2021. godine, posebno u vezi sa „Miror Protokolom” Teraform Labs-a koji je dizajnirao i nudio finansijske derivate koji su prakti~no „ogledali” kotirane akcije.

Kvon je odgovorio navode}i da se ne}e povinovati zahtevima i da }e umesto toga tu`iti SEC. Uprkos Kvonovim poku{ajima da ospori i izbegne istrage SEC-a, saslu{awe u ameri~kom sudu na Menhetnu u februaru 2022. presudilo je u korist prava SEC-a da nastavi istragu o Kvonu i Teraform laboratorijama.

KOLAPS TERA BLOK^EJNA

Po~ev{i od 9. maja 2022. godine, Teraform Labs je dospeo na naslovne strane nakon {to je UST po~eo da ru{i svoju vezu za ameri~ki dolar. Tokom naredne nedeqe, cena UST je pala na 10 centi, dok je Luna pala sa rekor-

dnog maksimuma svih vremena na „prakti~no nula.“

Kolaps je izbrisao skoro 45 milijardi dolara tr`i{ne kapitalizacije za jednu nedequ.

Slom je doprineo gubitku stotina milijardi dolara {irom kripto ekosistema.

200.000 O[TE]ENIH INVESTITORA

Sa oko 200.000 ju`nokorejskih investitora Lune o{te}enih u padu, grupe korejskih investitora najavile su da }e podneti grupnu tu`bu protiv Teraform Labs. Ju`nokorejska vlada je tako|e najavila da }e goniti suosniva~a Kvona pod krivi~nim prijavama. Od 17. maja, vi{e od 1.600 investitora se prijavilo za tu`bu sa doma}im advokatskim kancelarijama.

U Sjediwenim Dr`avama, 17. juna 2022. godine, Okru`nom sudu za Severni okrug Kalifornije, podneta je grupna tu`ba Paterson protiv TeraForm Labs Pte Ltd. i drugih protiv Kvona i drugih. Podaci se dostavqaju Okru`nom sudu Sjediwenih Dr`ava za Severni okrug Kalifornije optu`uju}i Do Kvona i Teraform Labs tra`e neregistrovane hartije od vrednosti dok investitore obmawuje o wihovoj odr`ivosti.

S. G.

Australiji B-21 bombarderi potrebniji protiv Kine od F-35

Jedan B-21 ko{ta kao {est F-35A

Australijski odbrambeni analiti~ari pozivaju svoju vladu da kupi napredne stelt bombardere B-21 od SAD kako bi stekla sposobnost za dalekose`ne udare na Kinu.

Markus Helijer i Endrju Nikols, stru~waci za tro{kove i sposobnosti u odbrambenim nabavkama, napisali su preko Australijskog instituta za strate{ku politiku (ASPI), glavnog australijskog istra`iva~kog centra, da zemqa mora da ispita bombarder B-21 kao opciju za dalekose`ne napade.

regiona, B-21 je zlatni standard u sposobnosti za napad. Potencijalno bi mogao biti isporu~en do 2032-33, ali ima veliku cenu“, napisali su Helijer i Nikols.

Prema dvojici analiti~ara odbrane, ukupni tro{kovi nabavke za eskadrilu od 12 aviona su 25–28 milijardi dolara. Me|utim, napisali su da „nekoliko faktora potencijalno nadokna|uje taj tro{ak“.

Dva stru~waka sugeri{u da australijska vlada mora odmeriti ogromnu cenu aviona sa prednostima koje bi mogla da pru`i.

Kao {to smo ranije izvestili, australijski stelt borbeni avioni pete generacije F-35 su vi{e puta bili pod skenerom

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od

1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

B-21 Raider je te{ki strate{ki stelt bombarder dizajniran da nosi i nuklearno i konvencionalno oru`je. Predstavqen je 3. decembra u Palmdejlu u Kaliforniji, nakon {to je bio u razvoju sedam godina.

Domet i nosivost aviona ostaju nepoznati, ali stru~waci sugeri{u da stelt bombarder mo`e da putuje i do 9.600 kilometara i nosi nosivost oru`ja od 10 tona.

Stelt bombarder ko{ta skoro 700 miliona dolara po avionu, prema izve{taju ASPI koji su citirali Helijer i Nikols, a koji ispituje razli~ite opcije koje bi mogle pove}ati udarnu mo} Australijskih odbrambenih snaga (ADF) do 2032-33.

„Kao izuzetno prikriveni bombarder koji mo`e da isporu~i velike koli~ine ubojnih sredstava {irom na{eg bliskog

zbog svojih previsokih cena i nedostataka u wihovim sposobnostima relevantnim za bezbednosne potrebe Australije.

Prema nedavnom izve{taju ASPI, koji su citirali Helijer i Nikols, godi{wi tro{kovi odr`avawa flote od 12 B-21 za Australiju mogli bi iznositi oko 500 miliona dolara godi{we, {to bi ga svrstalo me|u najskupqe izdatke u australijskoj vojsci.

U izve{taju se tako|e tvrdi da B-21 Raider mo`e da zavr{i misije koje F-35A ne mo`e da izvr{i ni pod kojim okolnostima.

Sekretar ameri~kih vazduhoplovnih snaga (USAF) Frenk Kendal ukazao je jo{ u avgustu da bi Va{ington mogao da razmotri da proda Australiji dalekometne bombardere B-21 Raider ako ih Kanbera zatra`i.

Pada rekord od 419.000 gledalaca iz pro{le sezone!

Trke Formule 1 za Veliku nagradu Australije bi}e u kalendaru takmi~ewa do 2037. godine, nakon {to je sa rukovodstvom takmi~ewa produ`en ugovor na jo{ dve godine, saop{tila je vlada Viktorije.

Organizatori su pro{log juna produ`ili ugovor do 2035. godine, ali je ponovo produ`ena saradwa i dogovoreno je da }e se na stazi u Melburnu od 2023. do 2037. godine najmawe ~etiri puta vozi-

ti prva trka u sezoni.

To se ipak ne}e dogoditi slede}e godine, po{to se 5. marta prva trka vozi u Bahreinu, kao ni 2024. godine, kada }e sezona po~eti u Saudijskoj Arabiji kako se trka ne bi poklopila sa Ramazanom.

"Ove godine trka Formule 1 privukla je rekordan broj gledalaca, oko 419.000, a naredne godine pose}enost bi trebalo da bude ve}a, 2. aprila na Albert parku", navodi se u saop{tewu vlade Viktorije.

AUSTRALIJA I HRANA:

Otrovni spana} izaziva halucinacije i delirijum

Zbog otrovnog spana}a objavqeno je hitno zdravstveno upozorewe u Australiji nakon {to su neki qudi, koji su ga pojeli, upali u delirijum sa halucinacijama.

Wih devetoro sme{teno je u bolnicu posle konzumacije bejbi spana}a, proizvoda kompanije Rivijera Farms iz Kostka.

Nadle`ni ka`u da su uz halucinacije, oni koji su se otrovali imali ubrzan rad srca i zamagqen vid.

Iz kompanije Rivijera Farms ka`u da veruju da je spana} kontaminiran korovom i da on nije uticao na ostale wihove proizvode.

Vlasti Wu Saut Velsa upozorile su da svi paketi spana}a ove marke sa rokom trajawa do 16. decembra nisu bezbedni za ishranu i da treba da budu ba~eni.

Apeluju na sve one koji su osetili bilo kakve neobi~ne simptome trovawa da se odmah obrate lekarima.

„Niko nije umro, tako da smo veoma sre}ni i nadamo se da }e tako i ostati, ali ovi qudi koji su se otrovali prili~no su bolesni... neki su imali halucinacije,

videli su stvari koje ne postoje", ka`e za Sidnej Morning Herald, doktor Daren Roberts iz dr`avnog Informativnog centra za otrove.

Portparol kompanije Rivijera Farms rekao je da su odmah po~eli da sklawaju otrovni proizvod iz prodavnica.

„Prema na{im saznawima, ne postoji nikakva mogu}nost da je ovaj korov uticao na bilo koje druge proizvode", ka`u iz kompanije.

Za sada su trovawa zabele`ena samo u Sidneju, saop{teno je iz Javne zdravstvene organizacije.

Zamalo izgubila sina, a pomo} koju joj je ponudila Marija [erifovi} nikada ne}e zaboraviti

Nada Top~agi} nikada ne}e zaboraviti kako umalo nije ostala bez sina jedinca Miroslava Mikice \or|evi}a kada je imao u`asnu nezgodu tokom odmora na planini Jahorina, gde su mu se lekari borili za `ivot, a pomo} Marije [erifovi} bila je kqu~na.

Naime, Mikica je 2010. jedva ostao `iv posle te{kih telesnih povreda na skijawu na Jahorini, gde su se lekari borili da mu spasu desnu nogu. Dvadeset minuta nakon nesre}e le`ao je povre|en na snegu, a tek onda je stigla slu`ba za spasavawe. Nada nerado pri~a o ovome.

"Jao, {ta da ka`em, ne daj bo`e nikom ono {to sam ja do`ivela. Evo, sva se i danas naje`im i suze mi krenu kada samo pomislim da sam mog Mikicu mogla da izgubim. Stra{no je gledati da gubi{ dete, a da si nemo}an. Stra{no je kada zna{ da je tvom detetu stalo srce, da je iskrvario i da ne zna{ da li }e{ ga ujutru videti `ivog. Ne znam kako sam ostala normalna i kako sam uspela da to pre`ivim. Da li mi verujete da bih se momentalno ubila da mi je sin iskrvario i umro?Ne bih ~ekala ni minuta vi{e, odmah bih sebi presudila. To je bilo u mojoj glavi, ako nema Mikice, ne}e biti ni mene. Ali, eto, bog nas je pogledao i hvala mu ve~no na tome. Moj sin je sada `iv i zdrav, lep kao lutka, qubi ga majka. Dan kad se probudio iz kome slavimo kao wegov drugi ro|endan. Ove godine bi}e ta~no

BOLI CELO TELO:

deset godina od toga. Stra{no, ali kao {to ka`em, bog je svemo}an i pomogao nam je i dao Mikici divnu decu, moje unu~i}e, koje volim najvi{e na svetu", rekla je Nada, pa se prisetila kako su doktori wenog sina ~ak dva puta vra}ali u `ivot:

"Doktor Slavko @drale, sa jo{ dvojicom kolega dr Mirom Stojanovi}em i dr Vjeranom Saratli}em spasili su `ivot mom Miroslavu. Wih trojica su ga dva puta vra}ali u `ivot iz klini~ke smrti. Sin mi je skoro sasvim iskrvario, srce mu je stalo, pa su mu non-stop dodavali nove jedinice krvi. Postojala je opcija da mu iseku desnu nogu, ali je dr @drale odlu~io da to ne urade, ve} da poku{aju da spoje nerve, {to su na kraju i u~inili. [ta vi{e da vam ka`em, ti doktori su moji heroji, volim ih ko boga {to su mi sina spasli. Ne volim o toj Jahorini da pri~am, ali }e mi

O Radetovom zdravqu brine supruga Lenka

Bez obzira na to {to je u{ao u osmu deceniju `ivota i lagano se bli`i devetoj, glumac Rade [erbexija vrlo dobro se dr`i u odnosu na broj godina. Rade je jo{ uvek aktivan u filmskoj industriji, u pozori{tu ne pravi izuzetke ni pauze, prire|uje koncerte, bavi se i sportom. Tako|e ne propu{ta porodi~ne doga|aje koje mu }erke i unuci prire|uju. [erbexija ispuwava svaki deo `ivota, mo`da ~ak i vi{e nego kada je sa 25 godina bio u punoj snazi, na svu sre}u zdravqe mu to dozvoqava. Zdravqe Radeta [erbexije uprkos velikom `ivotnom sta`u, iskustvima i izazovima za svaku je pohvalu. Kako bi wegovo zdravqe i{lo uzlazno putawom, supruga Lenka Udovi~ki je zaslu`na za dobru fizi~ku formu i duh.

Rade se prisetio jedne nezgode iz davnih dana koja je ostavila posledice. U intervjuu za srpske medije pred najnoviji koncert on se ba{ prisetio jedne.

- @ivot je na{ kratak i brzo pro|e i ne okrene{ se a ve} uhvati{ neku starost. Zato ja ne `elim da pristanem na to. @elim zadr`ati vreme pod mojom kontrolom, onako kako ga ose}am. Ne verujem da }u kao moj otac `iveti 104 godine, ali sve dok `ivim `elim biti aktivan. Ne radi se samo o glumi. U svemu jo{ `elim da u~estvujem, iako me sve spre~ava u tome. Imam bol u krstima i desnom ramenu kao posledicu povrede vrata pri padu u Tihom okeanu kad me jedan talas zabio na dno glavom, bio sam na dasci. Jedva sam ostao `iv. Ali ne dam se, ne priznajem bol, mada me boli celo telo - izjavio je Rade i svima jasno poru~io da nije jo{ za penziju, ta da }emo se wegovih projekata tek nagledati i naslu{ati. S. G.

ona biti urezana u glavu dok sam `iva".

Nada je nakon nesre}e otkrila da je Marija [erifovi} spasla `ivot wenom sinu Mikici. "Mariji }u biti zahvalna dok sam `iva! Da nije bilo we, ko zna {ta bi bilo sa Mikicom. Svi su me zvali i nudili mi pomo}, Marinko Rokvi}, Sne`ana \uri{i}, Goca Bo`inovska, ali Marija [erifovi} se ponudila da po{aqe helikopter jer su policija i vojska zatajili. Kad se samo setim kako sam pevala i davala priloge policiji i vojsci, pa da mi tako vrate. Zato Mariji hvala na tom gestu. Mikijevo stawe danima je bilo nepromeweno. Nekoliko nedeqa nije ose}ao stopalo. Ne dao bog nikome ono {to sam tada pre`ivela. Nisam jela ni spavala. Nisam znala za sebe. @ivot mi se u sekundi pretvorio u pakao", ka`e Nada o kolegama koje su joj pomogle kada je wenom sinu visio `ivot o koncu. M. T.

^KAQA JE BIO PRZNICA I NABUSIT:

Bane o saradwi sa glumcem

Glumac Bane Vidakovi} imao je priliku da sara|uje sa brojnim legendama doma}eg glumi{ta, a mnogi od wih danas nisu me|u `ivima. Ipak, anegdote sa snimawa, a i iz privatnog `ivota, jo{ uvek se pamte i prepri~avaju.

Vidakovi} se tako i sam prisetio nekih, pa je otkrio kako se slagao sa ^kaqom, za kog tvrdi da je bio prek.

- Imao sam sa ^kaqom neprijatne situacije kada smo snimali "Kamionxije", i to ne samo ja nego svi mladi glumci. Bio je prznica i nabusit. Jednom smo kasnili na snimawe zbog sudara na putu. Naqutio se i zakqu~ao u prikolicu. Nije hteo da iza|e. Vikao je: "Ne}u da snimam! Za{to kasne?" Do{ao sam do wegove prikolice i poku{ao da objasnim da je bio sudar. A on je zaurlao: "Ba{ me briga, be`i!" Pavle Vuisi} je bio "streptomicin" za wega. Do{ao je i rekao: "[ta je, ovaj opet ima menstruaciju?" ^kaqa tek onda ne}e da snima. Imao je kratak fitiq - rekao je Vidakovi} o ~uvenom ^kaqi.

@IKA TODOROVI] SE I DANAS KAJE JER JE ODBIO ULOGE U OVIM KULTNIM FILMOVIMA: „Jako mi je `ao“

Film „Lepa sela lepo gore“ smatra se jednim od najboqih doma}ih ostvarewa, a osim dobre pri~e, wegovoj popularnosti doprinela je i sjajna gluma~ka ekipa.

Nikola Kojo, Velimir Bata @ivojinovi}, Dragan Maksimovi}, Milorad Mandi} Manda, Dragan Bjelogrli}, Dragan Petrovi} Pele, Nikola Pejakovi}, Zoran Cvijanovi}, samo su neki od na{ih legendarnih glumaca koji se pojavquju u ovom ostvarewu.

Ipak, malo ko zna da je uloga u pomenutom filmu bila nu|ena i Sr|anu @iki Todorovi}u, ali ju je on odbio.

„Odbio sam ‘Lepa sela lepo gore’, trebalo je da igram Mandinu ulogu. Odbio sam ga jer je trajao rat i nije mi se i{lo u Vi{egrad, nije mi bilo prijatno. Odbio sam i ‘Muwe’, to mi je isto jako `ao“, rekao je @ika. Podse}amo, „Lepa sela lepo gore“ s bila srpski kandidat za Oskara za najboqi film van engleskog govornog podru~ja 1995. godine.

SNE@A OTVORENO: Za{to kolege nisu do{le na Ili}ev koncert

Peva~ica Sne`ana \uri{i} je na snimawu novogodi{weg programa odgovarala na pitawa novinara, a progovorila je i o kolegama - Miroslavu Ili}u i Milici Pavlovi}. Dotakla se i pri~a koje prate wu i wenog dugogodi{weg partnera, ginekologa Vawu Milo{evi}a.

Sne`ana \uri{i} isti~e da je poga|a nepravda, a prethodnih godina do`ivqavala ju je u vi{e navrata.

- Nedavno sam videla naslov: "Odvojila me od deteta i `ene", a tekst govori o vremenu od pre 30 godina, kad je moja ro|ena sestra do{la sa suprugom kod mene u Ameriku, tad sam ja tamo `ivela. Moj partner je lekar, pojavquje se na televiziji, u svojoj struci. Mi jesmo javne li~nosti, ali nismo javni ve-ce. Stavqali su wegovu sliku sa mojom sestrom, pa ka`u: "Sa fatalnom plavu{om", a to je moja ro|ena sestra! Mora malo da se prelista moja biografija, pa da se vidi sa kim se ima posla. Znam da pri~am u prazno, al' eto, da objasnim javno - istakla je Sne`ana \uri{i} pred kamerama, pa se osvrnula na nedavne koncerte kolege Miroslava Ili}a u srpskoj prestonici.

- Ja nisam do{la kod Miroslava jer nisam bila tu. Svi mi ~ekamo da nas neko pozove, to je verovatno razlog, ni{ta drugo. Ne znam {to kolege nisu bile. Miroslav i ja smo prijateqi. Radila sam dugo na wegovim pesmama prate}e vokale - isti~e ona, pa se osvr}e na turbulentan odnos sa koleginicom Milicom Pavlovi}.

- Ne mo`emo Milica Pavlovi} i ja da imamo ikakav odnos, ja sam starija od we! Ne mo`e da se poredi to, ne mo`e da se ka`e uop{te da mi nismo u dobrim odnosima. Ona radi najboqe {to ume, to po{tujem. Ona ula`e u svoj rad. Mediji su smislili da sam rekla da je tek nedavno po~ela da peva, ja sam zapravo rekla da sve boqe peva - zakqu~uje Sne`ana.

POREKLO SLAVKA [TIMCA: Prvi put na filmu sa samo 12 godina

Ceweni glumac je po~eo da glumi jo{ kao dete u poznatim filmovima popu filma "Vuk samotwak" iz 1972. godine.

Retko ko zna da je Slavko [timac ro|en u selu Vuji}i, koje pripada nasequ Kowsko brdo u Lici, 15. oktobra 1960 godine. Tu je zavr{io osnovnu {kolu, a pravi `ivotni obrt do`iveo je kada je dobio poziv od Obrada Glu{~evi}a da glumi u wegovom novom filmu. Kada se pojavio prvi put na filmu, imao je samo 12. godina. On je jedan od retkih glumaca ~ije je odrastawe publika biv{e Jugoslavije mogla da prati na platnu. U periodu od 1972. do 2019. godine snimio je 46 filmova, 12 serija i nekoliko predstava.

Kako je od ranih nogu talenat za glumu prime}en, proslavili su ga brojni filmovi i serije poput "Se}a{ li se Doli Bel, "Ko to tamo peva", "Varqivo leto '68", "Sala{ u Malom Ritu", "Specijalno vaspitawe i drugima.

Slavko je u braku sa slikarkom i scenografom Vesnom Golubovi} s kojom ima sina Vida. @ivi i radi u Beogradu.

U se}awu je publici ostao i po ulogama Milana Maqevi}a, Pere Trte, Petra Cvetkovi}a, Dine, Veselina… Mla|e generacije ga prepoznaju po ulozi patologa Save u seriji "Ubice mog oca".

^etvrtak 10. decembar 2020.

„Srpsko srce Johanovo“

„Srpsko srce Johanovo“ istinita je pri~a o Nemcu koji u grudima nosi srce Srbina Jovana, kidnapovanog na Kosovu tokom pobune OVK. Roman je postao poznat tek kada ga je na Pravnom fakultetu u Beogradu pre desetak godina promovisala italijanska novinarka Marija Lina Veka, autor „Vu~jeg srca“, pri~e koja se tako|e bavi Kosmetom i trgovinom organima.

je, kada je video da je mali{an ostao sam i da nema ni majke, ni bra}e i sestara, nikoga svog, odlu~io da ga usvoji. Wemu je srce naredilo da usvoji to dete, ali kako stric nije `eleo da se dete ponem~i, usvojiteq je postao pravoslavac. Nemac je tek tada na{ao svoj du{evni mir.''

Veselin Xeletovi}

''Roman je nastao iz poeme u kojoj sam obradio istinit doga|aj koji se zbio u jednom selu na Kosmetu. Sve je istinito u tom romanu, osim imena qudi, a i neke lokacije su promewene.''

U pitawu je fascinantna pri~a: nema~kom industrijalcu, aristokrati, igrom slu~aja transplantirano je srce Jovana, Srbina sa Kosova, a zajedno sa srcem – do{la su i se}awa... Nemac je nakon transplatacije po~eo kroz snove da se se}a (poznati fenomen se}awa kod transplatacija srca ili 'A Change of Heart), a u san ga je uvek uvodilo crkveno zvono.

Tragom svojih snova, koji su bili sve ja~i, Johan je oti{ao na Kosovo. Put ga vodi od Reba u Albaniji do zgrade takozvane Vlade Kosova u Pri{tini.

Sama ~iwenica da `ivite zahvaquju}i ne~ijem srcu izaziva u ~oveku nevericu, {ok... A kada saznate da `ivite sa srcem koje je nekom oteto po~iwu neopisive muke bar za savesne i moralne qude, kakav je Johan Vagner.

Zato je on ose}aju}i nemir, tugu, bes, morao da ode i istra`i, da nekako umiri svoju savest.

Pisac Xeletovi} isti~e da je neka imena promenio ponajvi{e da Jovanov sin ne bi daqe bio “uvu~en” u pri~u jer je ionako previ{e propatio:

- Wegovog oca su kidnapovali i ubili, babu i dedu su premlatili na smrt i bacili u kanal. Majku su silovali i ona se ubila jer nije mogla da izdr`i tu sramotu.

Nemca Johana Vagnera, Xeletovi} je upoznao 2004., na razvalinama srpskog grobqa u jednom kosovskom selu, i tako saznao za neverovatnu pri~u:

''Nosio sam neke kwige na{em narodu tamo, kada sam ~uo da je `ena mog prijateqa, koji je kidnapovan jo{ 1999. godine, ne mogav{i da nosi na du{i sramotu {to su je silovala petorica [iptara, izvr{ila samoubistvo. Obesila se, jer nije mogla da `ivi sa tim. Na wenoj sahrani, na razru{enom grobqu, pojavio se Nemac, koji je `eleo da materijalno pomogne porodici, jer je doznao ~ije srce mu je presa|eno i hteo je da nekako umiri savest.

Dete Jovanovo i Marijino, mali Milan ugledav{i stranca, se odjednom uhvatilo wemu oko nogu, zagrlilo ga rukama i pozvalo „Tata“, a Johan ga je podigao s toliko qubavi da je to neopisivo.

To je ta istinita pri~a, na osnovu koje sam napisao roman. Dete je prepoznalo o~evo srce u drugom ~oveku. To je stravi~na pri~a, na koju niko ne mo`e da ostane ravnodu{an. A sve je ta~no osim imena qudi i naziva tog mesta, i dogodilo se.

Nemac je planirao da pokloni veliku sumu novca, ali

„Tvr|ava je svaki ~ovjek, svaka zajednica, svaka dr`ava, svaka ideologija“ - rekao je Me{a Selimovi} o svojoj kwizi.

Odlomci

...''Druge koristi nema, ni {tete, ni od poraza ni od pobjede. Jer, ko je ikada ostao pametan poslije pobjede? A ko je izvukao iskustvo iz poraza? Niko. Qudi su zla djeca, zla po ~inu, djeca po pameti. I nikad ne}e biti druk~iji.''...

...''Iskustvo me nau~ilo da ono {to se ne mo`e objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe mo`e{ obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, te{ko izrecivim osje}awem, jer se skriva pred mukom saznavawa i bje`i u omaglicu, u opijenost koja ne tra`i smisao. Drugome je potrebna ta~na rije~, zato je i tra`i{, i lovi{ je, wu ili wenu sjenku, prepoznaje{ je na tu|em licu, u tu|em pogledu, kad po~ne da shvata. Slu{alac je babica u te{kom poro|aju rije~i. Ili ne{to jo{ va`nije . Ako taj drugi `eli da razumije.''...

...''Dvije lubenice pod jedno pazuho ne mo`e{ staviti, dva dobra te{ko mo`e{

Prve podatke o trgovini qudskim organima na Kosovu u javnost je iznela biv{a tu`iteqka Ha{kog tribunala, Karla del Ponte u svojoj kwizi. Ona je objavila da je 1999. godine oko 300 Srba oteto i transportovano u Albaniju gde su im va|eni organi, koji su poslati u Italiju, odakle su distribuirani u klinike {irom Evrope. Prema izve{taju Dika Martija Savetu Evrope od 12. decembra 2010. organizator otimawa qudi i trgovine qudskim organima bio je Ha{im Ta~i i Dreni~ka grupa.

Ono {to je novina koju saznajemo iz ove kwige, a vezano za famoznu ''@utu ku}u'', je da je stanovni{tvo oteto sa Kosova prakti~no likvidirano, odstrawivawem brojnih organa upravo u ''@utoj ku}i'', da bi ti organi u hladwa~ama avionom bili preneti u Italiju, gde su se operacije brzo obavqale, u blizini Rima, a potom su se oni koji su sebi mogli priu{titi nove, skupo pla}ene organe, oporavqali na nekom brodu - pokretnoj klinici na Jadranu.

Ova kwiga predstavqa potresno svedo~ewe o stradawu Srba u "@utoj ku}i" (Bureq, Albanija).

Nemac kome su presadili srpsko srce sve podatke koje je prikupio prosledio je nema~koj obave{tajnoj slu`bi BND, koja je ve} 2003. godine imala informacije o zlo~inima po~iwenim nad Srbima a objavila ih je pet godina kasnije. Za{to je tako ura|eno prosudi}ete sami kao i kojim novcem je gra|ena nezavisnost tzv. dr`ave u kojoj se kriminalci, dileri qudskih organa, narkotika, oru`ja i belog robqa, smatraju herojima, a neki su i na visokim politi~kim funkcijama i dan-danas, nakon {to su pu{teni na slobodu jer od svih 20 svedoka koji su se javili da svedo~e, niko nije ostao `iv.

Sve sami 'nesre}ni' slu~ajevi!

Kriminalci su nadigrali ovozemaqski sud.

Ali o tome nema }utawa!!!

Odlomci

...''Nepregledna prostranstva plodne kosovske zemqe bila su zapu{tena jer nije imao ko da ih obra|uje. Stanovni{tvo je izbeglo pred strahotama Albanaca, ostali su samo oni koji nisu imali gde da odu i oni kojima ponos nije dozvoqavao da to urade. Mnogi koji nisu hteli da napuste dedovinu su zbog toga izgubili glave. Ubijeni su na ku}nom pragu ili na wivi. Samo zbog toga {to su Srbi i {to nisu `eleli da napuste Kosovo i Metohiju. Pucano im je u le|a, mu~ki nenadano... Iz zasede. Sve je to Jovan znao, ali se zemqa morala obra|ivati, ako misle da ostanu na pradedovskom ogwi{tu. Od ~ega }e ina~e `iveti. Zato se nije pla{io da sam ode na wivu. Ako mu je su|eno da ga ubiju

"Tvr|ava"

sastaviti.''...

...'' Mula Ibrahim me savjetovao: - Za{to ne lovi{ ribu? Izgleda velika ludost, {to i jest, ali postane najve}a strast. I brani ~ovjeka od drugih ludosti. Svijet se mo`e ru{iti, a ti }e{, nepomi~an, buqiti u vodu. Najve}a mudrost u `ivotu je da ~ovjek prona|e pravu ludost. Da je vlast pametna, naredila bi svima: udicu u {ake, pa na rijeku, lovi ribu! Ne bi bilo ni buna ni nereda. Ka`em ti: lovi ribu, Ahmete [abo!''...

...''- Bez potrebe je mu~io i sebe i wupobunila se Tijana.

- Trebalo je da na|e `enu s kojom se ne}e nikada rastati. Ili da `ivi sam. Ni haqinu ne vaqa krpiti, a kamoli qubav. Boqe je oti}i.

- Ti bi oti{la?

- Oti{la bih.

- Zato {to me ne voli{?

- Zato {to te volim.

- neka se to i desi. S tom mi{qu se i pribli`io wivi. Namestio je plug i zaorao prvu brazdu. Kosovska crnica davala je `ivot i uzimala ga. ^ovek je na woj ili pod wom. Povremeno je preore, ali ne promeni ni{ta.''...

...''@ele}i da sazna vi{e detaqa o Srbiji i Kosovu prikupio je dosta podataka koje je mogao na}i na internetu. Za~udila ga je ~iwenica da tako mala zemqa, kao Srbija, Ima tako bogatu i dugu istoriju. I da je sva wena istorija i slava nestala u jednoj dr`avi koja se zvala Jugoslavija.''

...''Gde je droga, tu je prostitucija. Gde je trgovina qudima, tu je prostitucija. Gde su do{li strani vojnici, tu je prostitucija. Zna~i u svim varijantama treba po~eti sa nadzirawem mesta gde su prostitutke.''...

...''Osetio je bol koji mu je pro`imao celo telo. Nije znao {ta mu se dogodilo, ali znao je da je ostao `iv i samo to mu je bilo va`no. Ponovo je zaspao. Nekoliko slede}ih dana redovno ga je obilazio onaj lekar koji je vodio brigu o wegovom zdravqu. U sobu su ulazili qudi koji su mu donosili hranu i vodu. Bol je vremenom prestao, upravo u vreme kada su ga odvezali.Podigao je belu duga~ku ko{uqu, nalik haqini u koju je bio obu~en, i napipao veliki rez na telu. Kao da su mu odstrnili deo tela, ili usadili u wega neki ure|aj, ali nije mogao da odredi {ta su mu ta~no uradili. Da su mu izvadili bubreg n ikada nije saznao, jer su ga ve} slede}eg dana ponovo odveli na operacioni sto, gde su mu izvadili i drugi bubreg. Posle toga izva|eno mu je i srce.''...

Nije mi sasvim jasna ta `enska logika, ali sam znao da govori istinu.''...

...''Hiqadu ne~ijih sre}nih ~asaka bi}e kao ovaj, ali ovaj nikada vi{e. Nikada: jedina kona~nost.

Prvi put znam {ta je sre}a, osje}am je, vidim, miri{em. Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema. I ima sre}a. Da li je mogu zadr`ati?''...

...''Sve je me|u qudima zapetqano, i ni za koga se ne mo`e re}i da je sasvim prav ili sasvim kriv.

(O~ita je samo nepravda koja poni`ava i ubija qude, ali wi niko ne dira.)

E pa, u redu, pomislio sam vedro, ve~eras sam presudio sebi: nikad ne}u presu|ivati nikome. I hvala Bogu. A ono {to sam rekao, istina je.

Dodu{e, istina gledana odozdo, ali kako bih druk~ije mogao da gledam? Oni odozgo, vide je druk~ije. I tako, vrag je odnio, svako ima svoju istinu i to je ba{ dobro, samo ne znam za{to se zove istinom, jer bi istina morala biti jedna, pa bismo pomrli od dosade, a najboqe je kad je tu|a istina neistina, zabavnije se `ivi.''...

Kako je ^e Gevara napustio Buenos Ajres, porodi~nu ku}u i zagarantovan miran i spokojan lekarski posao i oti{ao da se bori za oslobo|ewe kubanskog naroda od Batistinog re`ima i ameri~ke ~izme. [ta je sve ovaj vitez revolucije pre`iveo od trenutka kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobuwenika, predvo|enih Fidelom Kastrom, brodom "Grandma" isplovio iz meksi~ke luke Tukspan pa do tragi~ne smrti u Boliviji. Na vest o ubistvu ^ea kivni gra|ani La Paza, u beskona~nim redovima, dr`ali su upaqene sve}e podignute uvis i uzvikivali samo tri re~i: „^e je `iv! ^e je `iv! ^e je `iv!“

AMERI^KA AVIJACIJA

U Boliviji se znalo: ko uhapsi ^ea postaje „heroj nacije“

Tog jutra u kampu Nacionalne garde bolivijskih renxera, dva kilometra ju`no od tesnaca Kebrada de ]uro, mladi kapetan Gari Prado kratkim zamasima britve skidao je penu s obraza, paze}i da se~ivom ne zaka~i uredne br~i}e.

U ogledalu, koje je stajalo na drvenom stolu, ugledao je zadihano lice svog vojnika. Renxer je salutirao i sklonio se sa strane.

„Govori“, obratio mu se Prado nakon kra}e pauze.

„Kapetane, imamo jednog gerilca. Predao se.“

„Pa {ta ~eka{, Lusio?! Gde je on! Dovedi ga odmah!“, uzviknuo je.

Pe{kirom je obrisao ostatke pene dok je, razgoli}en do pojasa, s posebnim uzbu|ewem posmatrao svoj lik u ogledalu. Na grudima su mu se videle sve`e ogrebotine, {to mu se nije svidelo. Zakop~ao je ko{uqu i, stavio opasa~, ritualno glade}i br~i}e.

Lusio i dva renxera doveli su vojnika u drowavoj uniformi, jadnog izgleda, koji se skoro vukao po zemqi. Izgrebanih obraza, kose ulepqewe prqav{tinom, sa sve`om ranom na potiqku, dodatno su poja~avali utisak izgladnelosti i stravi~nog umora.

„Dr`i ga podaqe od mene. Je l’ vas onaj bandit namerno dr`i smrdqive da {to vi{e li~ite na zveri?“

Gerilac je sagnuo glavu i nije odgovarao.

„Odgovaraj!“, graknuo je Lusio i prodrmao ga. „Gladan sam... mnogo sam gladan“, progovorio je. „Ka`i mi da li je Gevara blizu i da}u ti da jede{.“ „Gladan sam...“

„Daj mu brzo ne{to da jede, pa ga dovedi kod mene. I operi ga malo, ne mogu da podnesem taj smrad“, rekao je Prado i `urnim koracima krenuo ka {atoru.

Podmuklo je gledao i u {umu i u nebo. O~i su mu zasijale usled ose}awa radosti

koje mu je preplavilo celo telo, pri samoj pomisli da je nadomak najve}eg hap{ewa u istoriji Bolivije.

Posta}e heroj nacije! Ne vi{e kao kapetan Gari Prado Salmon nego kao general Gari Prado Salmon. Ta misao uzbu|ivala ga je vi{e i od golih, prekr{tenih `enskih nogu.

Poboden s ~etiri strane, glavni {ator bio je upadqivo ve}i od ostalih, postavqen na mestu s kojeg se vidi prelepi Rio Grande. Na krevetu je le`ala mlada Ke~uanka, ~ije se golo i preplanulo telo presijavalo na suncu, prazno gledaju}i u svog mu~iteqa.

„Ve~eras do|i sa drugaricom i neka tvoj deda {aman napravi jo{ onog ~aja od koke, ali da bude ja~i, {to ja~i!“, viknuo je.

Ove no}i bio je besan {to wegovi renxeri nisu u~estvovali u akciji nadgledawa terena i u napadu ameri~ke avijacije. Opet je presko~ena wegova jedinica koju su ~inili iskusni borci pod zakletvom.

Povremeno je izlazio raspojasan iz {atora, oslu{kuju}i detonacije udaqene samo nekoliko kilometara od wegovog {taba.

Opsovao je i vratio se u {ator. I do zore je brutalno prodirao u mlada tela domorotkiwa koje su se, pod uticajem opijata, prepu{tale wegovim perverzijama.

Novi ovi dan, nova snaga, novi ~ovek.

Nakon zajedni~kog obroka koji ih je obnovio i osna`io, geriqerosi su se spremali za pokret. Voqa im se povratila, duh im je o~vrsnuo, a na wihovim licima ponovo se videla radost.

Zbijali su {ale, pri~ali {ta }e ko raditi kad do|e oslobo|ewe, ma{tali o svojim `enama, i ohrabreni novim uzbu|ewem, zaboravili da su im zalihe hrane na minimumu.

I da su opkoqeni sa svih strana.

Inti se na jednoj nozi malo udaqio od grupe, `eleo je da stane na noge, uprkos infekciji koja je sve vi{e zahvatala tkivo. Poku{ao je

KAPETANOVA I@IVQAVAWA

Mladi kapetan bolivijske vojske Gari Prado imao je naviku da povremeno organizuje orgije u kojima u~estvuje samo jedan mu{karac - on - i nekoliko devojaka. Nekada im je davao novac, nekada ih je samo opijao i tucao, a nekada je sedeo spu{tenih ga}a na stolici, zahtevaju}i da se gole dodiruju i qube dok bi on gledaju}i masturbirao. Terao ih je da zajedno {mr~u prera|enu koku, ne pru`aju}i im ni{ta osim uvreda.

nekoliko puta, ali padao je ~im bi petom dotakao zemqu, mu~e}i se da ne jaukne glasno.

Pa}u nije promaklo ovo Intijevo samomu~ewe, ali nije reagovao. Pri{ao je ^eu, koji je usredsre|eno gledao u mapu s iscrtanim putawama, rukom pokazuju}i na ma~eterosa.

Znaju}i da trpi nepodno{qive bolove, Komandante je odmah ostavio mapu i krenuo da ga umiri. Nije mu rekao koliko je infekcija ozbiqna, nije hteo da mu potkopava moral, iako je bilo o~igledno da }e ta noga {to pre morati da se amputira kako gangrena ne bi zahvatila telo.

„^im stignemo do Igere, sredi}emo nogu, ma~eto moja“, rekao mu je da ga ute{i.

„Jaka sam vam ja ma~eta... Jebeni bogaq!“

„Ne}u da ~ujem to“, rekao je i zaka{qao se. „@ao mi je {to sad ne mogu da je sredim, ali nemamo vremena.“

„Mene mu~i noga, a tebe plu}a.“

„Moramo uskoro da krenemo“, rekao je ^e i krenuo.

„Markose, Pablo, podignite ga! Benito, daj mu rakiju.“ Dva gerilca su mu pri{la i uhvatila ga ispod pazuha.

Ohrabrivali su ga da u~ini nemogu}e. „Mo`e{ ti to, Inti“, bodrio ga je Markos. Napravio je prvi korak, preznojen od bola.

Potom drugi, pa tre}i... Bio je sav mokar kad se bacio u ruke ^eu, koji se i sam jedva dr`ao na nogama.

„Ti si heroj... Karlose!“ Prvi put ga je oslovio wegovim pravim imenom.

„Spremite se za pokret, momci. ^eka nas odlu~uju}a bitka“, kazao je to s takvom sigurno{}u, kao da je znao ne{to {to drugi nisu.

lll U slede}em broju: Ameri~ki helikopteri danono}no su nadletali teren

decembar

1790. - Ruske trupe pod komandom Aleksandra Suvorova preuzele su od Turaka grad Ismail, va`nu luku u delti Dunava.

1858. - Ro|en je \akomo Pu~ini, uz Verdija, najzna~ajniji italijanski operski kompozitor. Operom "Boemi" stvorio je prototip italijanske opere lirsko-sentimentalnog, gra|anskog karaktera s kraja 19. veka ("Toska", "Madam Baterflaj", "Turnadot", "Manon Lesko").

1941. - U mestu Rudo u Bosni u Drugom svetskom ratu osnovana je Prva proleterska brigada Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije. Posle rata taj datum je slavqen kao Dan Jugoslovenske narodne armije.

1968. - Severna Koreja oslobodila je, nakon 11 meseci zarobqeni{tva, 82 ~lana posade ameri~kog {pijunskog broda "Pueblo".

1975. - Nakon 20-~asovne opsade sedi{ta OPEC u Be~u, palestinski teroristi su sa taocima odleteli avionom koji im je ustupila austrijska vlada u pravcu Bliskog Istoka.

1988. - Ju`na Afrika, Kuba i Angola potpisale su u UN sporazum kojim je Namibija, posledwa kolonija u Africi dobila nezavisnost. Ta biv{a nema~ka kolonija, od Prvog svetskog rata bila je pod upravom Ju`ne Afrike.

1989. - U strahu od pobuwenog naroda predsednik Rumunije Nikolae ^au{esku pobegao je sa suprugom Elenom helikopterom iz Bukure{ta, ~ime je okon~ana wegova 24-godi{wa diktatorska vladavina. Uhva}eni su i tri dana kasnije streqani u mestu Trgovi{te.

1990. - Lider sindikalnog pokreta "Solidarnost" Leh Valensa preuzeo je, posle izborne pobede, du`nost predsednika Poqske.

1990. - Sabor Hrvatske usvojio je novi Ustav kojim je Republika Hrvatska progla{ena "nacionalnom dr`avom hrvatskog naroda".

1993. - Ju`noafri~ki parlament sastavqen od belaca okon~ao je eru aparthejda, izglasav{i ve}inom od 237 prema 45 prelazni Ustav zemqe, {to je omogu}ilo odr`avawe prvih sverasnih izbora u Ju`noj Africi.

1993. - Alina Fernandes Revuelta, }erka kubanskog predsednika Fidela Kastra, napustila je Kubu i dobila politi~ki azil u SAD.

1993. - Umro je jugoslovenski pisac i likovni kriti~ar Oto Bihaqi Merin koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdava~ku ku}u "Nolit" i ure|ivao kwi`evno-politi~ki ~asopis "Nova literatura".

2009. - Predsednik Srbije Boris Tadi} predao je u Stokholmu zahtev za kandidaturu Srbije za ~lanstvo u EU {vedskom premijeru Frederiku Rejnfeltu, ~ija je zemqa predsedavala EU u tom {estomese~nom periodu.

2014. - Umro je Xo Koker (Joe Cocker), britanski pop i bluz peva~, poznat po dubokom, hrapavom glasu. U karijeri dugoj vi{e od 40 godina snimio je 40 albuma, i iznedrio mnoge hitove, od kojih su najpoznatiji "You Are So Beautiful", "Unchain My Heart" i "Up Where We Belong" - tema iz filma "Oficir i xentlmen".

Da su `ele`ni~ke jedan je {to istorji. rasporedom srpski {to prkosno smrt, ra pravo Ako 1.300 cvali, nog Budu}i u "Velikom Srpske, biti mu{karac Me|utim, nost je u za stare{nine. dospeli prolongirali poslati rukovodio ^a~ka, izme|u }i su lektualni bastion imala lavqa `ivot zemqe Kako mo~niji, svakog pu{ku {to prikqu~e Nakon Srbija ru`ano je po~ela su odbili povla~i, ode}e, ma niskim

BESMRTNI A va`nu trebna plara. Bio je otaxbina la A, oni, svi Du{ana ra, rame vi“Na{e bluze sa tragovima krpili. u sopstvenim jedino {ajka~e“, jedan ugledni drocentrala Ve} godine, bataqona, punoj zemqe. likom bro Sa tele

Fidel Kastro i ^e Gevara

"[ta su vas poslali da poginete"

Da mogu da govore o trenucima kada su zadrhtale, srpski putevi, ulice i `ele`ni~ke {ine, sigurno bi izdvojile jedan trenutak kao ne{to najpotresnije {to su videli u svojoj vi{e vekovnoj istorji. Golobradi, tek zamom~eni, jo{ sa rasporedom ~asova i predavawa u glavi, srpski |aci, ono najbitnije i najva`nije {to smo imali te 1914. godine, gromko i prkosno su pevali i mar{irali pravo u smrt, prenose}i tako pri~u o 1.300 kaplara pravo u besmrtnost.

Ako bismo ih upore|ivali sa cve}em, 1.300 kaplara su bili najlep{i, tek procvali, pupoqici ru`e skloweni od ratnog vihora, kao zalog za budu}nost Srbije. Budu}i da je vojna gotovost Austougarske u "Velikom ratu" bila broj~ano ve}a od Srpske, bilo je jasno da }e na{oj zemqi biti potreban svaki vojno sposoban mu{karac u odbrani otaxbine.

Me|utim, kako se mislilo i na budu}nost ratovawa, najve}i deo wih sklowen je u Skopqe, gde su poha|ali Vojnu {kolu za stare{nine. Svi oni koji su starosno dospeli za slu`ewe vojnog roka ili su prolongirali slu`ewe zbog {kolovawa, poslati su u Vojnu {kolu gde je obukom rukovodio potpukovnik Du{an Gli{i} iz ^a~ka, veteran balkanskih ratova. Mahom izme|u 21 i 24 godine `ivota, ti mladi}i su bili najvrednije blago Srbije, intelektualni krem, pamet, snaga i posledwi bastion svega vrednog {to je Srbija tada imala . Kako }e se kasnije ispostaviti, i lavqa hrabrost koja nije marila za svoj `ivot u borbi za o~uvawe svakog pedqa zemqe Srbije.

Kako je neprijateq bio broj~ano nadmo~niji, a odbrana Srbije zavislila od svakog para ruku koje su mogle da dr`e pu{ku i da pune topovske cevi, ranije nego {to je planirano, dobili su poziv da se prikqu~e snagama srpske vojske.

Nakon pobede u Cerskoj bici, gde je Srbija odnela poedu nad broj~ano i naoru`ano ja~om Austougarskom, na{a vojska je po~ela da trpi posledice. Nakon {to su odbili napad, vojska je po~ela da se povla~i, ostajala je bez municije, hrane i ode}e, te je moral kod vojnika bio na veoma niskim granama.

BESMRTNI ODRED 1.300 KAPLARA

A onda je, pred novu, za Srbiju, veoma va`nu bitku, onu Kolubarsku, do{la potrebna injekcija morala u vidu 1.300 kaplara.

Bio je 15. novembar 1914. godine kada je otaxbina te{kog, najtvr|eg srca, morala da pozove svoje sokolove da je brane. A, oni, kao da su jedva do~ekali taj poziv, svi do jednog, pod vo|stvom potpukovnika Du{ana Gli{i}a. Deca seqaka, politi~ara, pisaca, glumaca, rabaxija, stajala su rame uz rame sa samo jednim ciqem u glavi - odbraniti Srbiju po cenu `ivota.

“Na{e uniforme su bile stare turske bluze i ~ak{ire, isprobijane kur{umima sa tragovima oporne krvi, koje smo sami krpili. Cokule nismo imali, ve} smo bili u sopstvenim cipelama, kakve je ko imao, jedino smo imali nove vojni~ke {iwele i {ajka~e“, svedo~io je Miladin Pe}inar, jedan od 1.300 kaplara, kasnije akademik, ugledni profesor i veliki graditeq hidrocentrala i vodovoda.

Ve} slede}eg dana, 16. novembra 1914. godine, potpukovnik Gli{i}, komandant bataqona, poslao je srpske cvetove u punoj ratnoj opremi Vrhovnoj komandi zemqe. Na stanici u Skopqu, narod je velikom broju posmatrao kaplare kako hrabro i sa pesmom kora~aju.

Sa wihovih usana, iz grla, u etar su letele patrotske pesme kojima su me|usobno

sokolili" "Oj Srbijo, mila mati, uvek }u te tako zvati, Hej, truba~u, s bujne Drine, Ded, zatrubi zbor, Nek, odjekne {ar-planina, Lov}en, Durmitor, Haj'te, bra}o, haj'te, Srbi ustajte, Haj te, bra}o, haj te, svoje nedajte, Gde je na{a Vojvodina? @iva nam je sahrawena Al' osta{e deca wena, [to bi dike ode u vojnike. [to bi {karta osta da se karta.", po se}awu jednog od pre`ivelih kaplara, Tadije Pejovi}a.

SUZE, PESMA I CVE]E

Kako je zapisao u svojim memoarima, Pejovi}, koji se kasnije nalazio i na ~elu "Udru`ewa 1300 kaplara", gra|ani Skopqa su im pod noge bacali bukete cve}a.

Na frontu su ih, pak, prekaqeni vojnici do~ekali sa nevericom, pomalo ravnodu{no, sa re~enicom “[to su vas poslali da uzalud izginete“. Me|utim, ubrzo su promnenili mi{qewe, a |a~ki bataqon je pokazao {ta mo`e.

Koliko je ova bitka bila va`na za srpski narod i koliko su ti mladi}i voleli svoju otaxbinu, najboqe govore re~i sina jednog srpskog seqaka koji je poku{ao da objasni francuskom doktoru qubav Srba prema otaxbini.

Naime, dvojica sinova generala Pavla Bo{kovi}a, upraviteqa Vojne akademije, na{la su se u savezni~koj bolnici. Jedan francuski lekar bio je u {oku, pitaju}i "Zar generalski sinovi u prvoj borbenoj liniji!? Zar i oni tako ratuju i tako ginu!?". Odgovorio mu je jedan srpski

seqak, [umadinac: "Vidi{, gos'n doktore... Svi mi imamo razli~ite o~eve, ali samo jednu majku - otaxbinu. E, za tu majku Srbiju ginemo ti svi mi bez razlike".

Me|u 1.300 kaplara bila su i deca Qube Davidovi}a, Andre Nikoli}a, Ja{e Prodanovi}a, Petra Peruni~i}a, Branislava Nu{i}a.

- Kad nare|uje Srbija, naredba va`i za sve. - Ostala je poruka Andre Nikoli}a, ministra i predsednika Narodne skup{tine, koji je u rat poslao oba sina, Du{ana i Radivoja, studente prava. Nijedan se nije vratio. Sin, jedinac Qube Davidovi}a, Miodrag, stradao je u proboju Solunskog fronta. Me|u onima koji se nije vratio sa fronta, bio je i Ban Nu{i}, ~ije je pismo ocu mo`da i najboqi primer onoga {to se odvijalo u glavama tek zamom~enih kaplara, pi{u Novosti.

"Dragi Ago, ne `ali za mene. Ja sam pao na braniku otaxbine za ostvarewe onih velikih na{ih ideala koje smo svi mi slo`no propovedali... Ne ka`em da mi nije `ao {to sam poginuo. Ose}ao sam, {tavi{e, da bih mogao budu}oj Srbiji korisno da poslu`im. Ali... Takva je sudbina! Tvoj sin Ban“, napisao je Nu{i}ev sin.

"NI KORAK NAZAD"

Prema se}awu Tadije Pejovi}a, u Gorwem Milanovcu do~ekao ih je regent Aleksandar Kara|or|evi}. U svom govoru rekao im je "Ni koraka nazad!" Tu lozinku su koristili tokom ~itavog rata. Svojom pojavom su podizali moral umornoj vojsci i svest o opasnoj situaciji u kojoj se Srbija na{la. Ve} prvog dana, mnogi od wih, sada ve} sa ~inom podnarednika, poginuli su u borbama.

Samo u Kolubarskoj bici palo je wih 400. U odbrani od Makenzenovih trupa 1915. postali su narednici, a u povla~ewu preko Albanije i proboju Solunskog fronta ve}inom potporu~nici. Do kraja rata, poginulo ih je dve tre}ine.

O re{enosti da po cenu svog `ivota, brane otaxbinu do smrti, o kaplarima je pisao i francuski general i vojni istori~ar, [arl Revol, koji je pratio na{u vojsku od Skopqa do Beograda, ~ije je re~i preneo portal "Novosti" u autorskom tekstu Milene Markovi} o hrabrosti ovog, kako ga jo{ zovu, |a~kog bataqona.

"U borbi za slobodu, Srbija je `rtvovala najdragocenije. Svoju mladost. Posledwe {to je imala. Zalihe svoje inteligencije stavila na `rtvenik otaxbine. \ake i studente. Ali, ti mladi qudi koji su iz {kolskih klupa, posle samo dva meseca obuke, krenuli u borbu, nisu se smatrali `rtvama. Pratio sam ih od Beograda do Skopqa. Pevali su. Te{ili majke i sestre, ovi golobradi Srbi koji ni prvu qubav jo{ nisu upoznali, da }e se sa o~e-

vima vratiti u slobodnu zemqu. Jesu li bili svesni da se mnogi ne}e vratiti? Ne znam... Mo`da nisu... Ali je izvesno, oni su podigli moral umornim ratnicima i prevagnuli u odsudnoj Kolubarskoj bitki u korist svog naroda. Ova srpska mladost, koja je dala primer i u~inila podvig, i mom `ivotu dala je smisao. Da ih pamtim, o wima pri~am i pi{em, jer su lekcija kako se qubi otaxbina i sloboda.

To je lekcija i o smelosti Vrhovne komande srpske vojske da toliko rizikuje i oklevetanog srpskog naroda, da pred wim skidamo kapu i u~inimo gest po{tovawa i priznawa.“ nije {tedeo re~i o hrabrosti srpskog naroda i onoga najvrednijeg {to je imao, francuski general.

POBEDA KOJA SE I DANAS

IZU^AVA NA VOJNIM AKADEMIJAMA

Kolubarska bitka je trajala mesec dana, od 16. novembra do 15 decembra. Posmatraju}i vojnu gotovost, brojnost i opremqenost vojnika, o~i sveznika, ali i zemaqa koje su bile neodlu~ne u odluci na koju stranu da stanu, bile su uprte u malenu Srbiju, o~ekivaju}i samo kad }e da poklekne pred naletima Austougarske. Me|utim, ono {to je usledilo, trasiralo je na{u vojsku, sa sve 1.300 kaplara u ve~nosti. Nakon duge rovovske bitke, Srbija je protiofanzivom iza{la kao pobednik, zahvaquju}i Prvoj armiji kojom je upravqao general @ivojin Mi{i}, koji je na tom mestu zamenio rawenog generala, Petra Bojovi}a.

Svoje juna{tvo u presudnoj bici, iskazali su i vojnici Obrenova~kog odreda pod komandom pukovnika Milisava Le{janina, kasnije pukovnika Du{ana Tufegxi}a. Druga armija, Kowi~ka divizija pukovnika Branka Jovanovi}a, [umadijska divizija prvog poziva pukovnika Bo`idara Terzi}a, Timo~ka divizija prvog poziva pukovnika Vojislava @ivanovi}a i Moravska divizija prvog poziva generala Ilije Gojkovi}a. Druga armija se nalazila pod komandom vojvode Stepe Stepanovi}a.

Tre}a armija je bila pod komandom generala Pavla Juri{i}a [turma. U`i~ka vojska, [umadijska divizija drugog poziva bila je pod komandom generala Vukomana Ara~i}a.

Odbrana Beograda, tri puka drugog i tre}eg poziva i dva eskadrona kowice, nalazile su se pod komandom generala Mihaila @ivkovi}a.

Kolubarska bitka u{la je u istoriju ratovawa kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predvi|en potpun slom, za kratko vreme reorganizuje, pre|e u kontraofanzivu i nanese neprijatequ odlu~uju}i poraz, a, taktika pregrupisawa koju je sproveo @ivojin Mi{i}, i danas se izu~ava u svim vojnim {kolama {irom sveta.

Zlatnim slovima u srpskoj istoriji, ravnopravno pored junaka koji su izvojevali pobedu u Kolubarskoj bici, stoje i imena 1.300 kaplara, kako pre`iveli, tako i oni pali za slobodu. Oni koji su uspeli da se oporave i do~ekaju kraj rata, postali su intelektualni krem koji je zadu`io na{ narod jo{ jednom, ovaj put, intelektom. Mnogi od wih su postali ugledni umetnici, profesori na univerzitetima i ~lanovi Srpske akademije nauka i umetnosti.

Sa druge strane, oni koji su na`alost stradali zaustavqeni su u u~ewu i stvarawu, te Srbija nikada nije ubrala plod wihovog intelekta, jer su polo`ili svoj `ivot i snove za jedan bitniji ciq - slobodu. R. N.

Obredni hlebovi

Iako je svaki dan obavezan deo trpeze, sve je mawe poznato simboli~ko zna~ewe koje ima poga~a za kr{tewe, ~esnica ili mladen~i}i

Zbog savremenog na~ina `ivota dana{we generacije nisu u prilici da vide tradicionalno pravqene hlebove, izuzev ako se u ponekom muzeju ne priredi izlo`ba ili napi{e odgovaraju}a bro{ura s pri~ama iz starina. A i izlo`be su retke, posebno ako se radi o obi~ajima iz ju`nijih krajeva Srbije.

Mnogi drevni zanati bez kojih je `ivot nekada bio nezamisliv, na`alost, izumiru. Pekarski zanat ima i tradiciju i budu}nost. On je istovremeno i deo nematerijalnog kulturnog nasle|a ~ija

Za Srpsku novu godinu pravi se vasilica, a u na{im obi~ajima zastupqeni su i prole}ni hlebovi, mladen~i}i, pa vaskr{wi kola~, zatim hlebovi posve}eni ro|ewu deteta, obredni hleb za kr{tewe, porodi~ni obi~ajni hleb za ro|ewe deteta.

Za Zadu{nice se mese poskurice, to su mali okrugli pogrebni hlep~i}i koji se uz sve}u namewuju pokojniku, a prave se od p{eni~nog bra{na. Nekada su se pravili bez kvasca. Na poskurici je posebnim drvenim pe~atom utisnut hri{}anski simbol koji zna~i „Isus Hrist pobe|uje”.

Za Vaskrs su se qudi snalazili kako su znali i umeli da bi se na trpezi na{li posebni obredni kola~i. Jedan od wih je okruglog oblika s jajetom u sredini koje je simbolizovalo plodnost.

U ovoj tradicionalnoj paleti pomenimo i takozvane figural-

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Trebalo bi da budete pa`qiviji prema dolaznim informacijama, kao i prema izgovorenim re~ima ili frazama. Veliki su rizici da se ne{to pogre{no shvati i da se izvuku pogre{ni zakqu~ci. Krajem nedeqe, Ovnovi }e se malo „opametiti“, zatra`iti opro{taj od onih koje su uvredili i po~eti da vra}aju ranije poquqanu reputaciju. Finansijska situacija }e biti dobra.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Bik }e provesti prili~no mirnu nedequ, u`ivati u stabilnosti svog `ivota. Prethodno akumulirano materijalno bogatstvo omogu}i}e da sa poverewem gledaju u predstoje}u Novu godinu. [to se ti~e odnosa, Bikovima se mo`e dogoditi da ih partneri optu`e za nedostatak romantike i ne`nosti. Zdravstveno stawe Bika }e biti direktno povezano sa emocionalnim raspolo`ewem.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Blizanci }e morati da ulo`e zna~ajne napore da nadoknade negativne posledice svojih dugogodi{wih postupaka. Romanti~na sfera }e doneti mnoga prijatna iznena|ewa, posebno za slobodne Blizance – izgledno je zanimqivo poznanstvo, koje }e imati zna~ajan uticaj dugoro~no gledano. Profesionalna sfera }e tako|e napredovati. Budite posebno oprezni dok vozite automobil.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Novogodi{we raspolo`ewe }e uticati na vredne Rakove. Predstavnici ovog znaka }e osetiti pad energiju. Rakovi }e posebno `eleti da provode vi{e vremena sa porodicom, na otvorenom, a neki u kuhiwi pripremaju}i neobi~na jela. Rakovima se ne preporu~uje da mewaju posao ili zapo~iwu nove projekte. Finansijska situacija Rakova bi}e stabilna, zdravqe tako|e ne}e praviti probleme.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Stawe bezbri`nosti i lako}e prati}e Lavove skoro cele nedeqe. Lavovi }e i sami izbegavati sve sumorno, dosadno i preterano. Bilo kakve konfrontacije koje su ometale Lavove u prethodnom periodu postepeno jewavaju, a novogodi{wu gu`vu u vezi sa izborom poklona, kupovinom i aktivnom komunikacijom prati}e samo prijatne emocije. Zdravqe Lavova }e biti dobro, finansije u redu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Vreme promena jo{ nije do{lo. Vaga bi trebalo da provede ovaj period rade}i uobi~ajene rutinske stvari koje, one u kojima je posebno dobra. Rodbina ili deca mogu zahtevati dodatnu negu, mora}ete da se u`ivite u re{avawe wihovih problema i posvetite im mnogo vi{e pa`we nego ina~e. Finansijski izgledi su prili~no dobri, samo treba malo sa~ekati. Mo`ete osetiti probleme sa zubima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Za [korpije je vreme za promene. Ovaj trend }e se posebno odraziti na profesionalnu sferu. [korpije u braku i oni u vezama u`iva}e u harmoniji, smirenosti i stabilnosti tokom cele nedeqe, a slobodni predstavnici }e ~uti neo~ekivanu izjavu qubavi . Zdravqe ne}e doneti nove probleme, a istovremeno }e vam omogu}iti da re{ite stare: oporavite se i poboq{a}ete svoje blagostawe.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Bi}ete preplavqeni energijom koju bi trebalo da usmerite ka miroqubivim ciqevima i dostignu}ima. [to se ti~e qubavi i odnosa, slobodni Strelci imaju sve {anse da zapo~nu burnu romansu, mo`da ne ba{ dugu i dugotrajnu, ali svetlu i nezaboravnu. Novi izvor prihoda ~eka one Strelce koji su se usmerili ka poboq{awu materijalne situacije. Profesionalna sfera odi{e optimizmom.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Pasivno o~ekivawe }e donekle iscrpeti ovaj izuzetno aktivan zemqani znak, ali u ovoj fazi je jednostavno neophodno, jer }e vam dati priliku da sami donesete neku vrstu globalne odluke. Za Jar~eve }e postati va`no da se udaqe od bilo kakvog sukoba. Tako|e je nepo`eqno zauzimati stranu u sukobu voqenih ili kolega. Unutra{we raspolo`ewe mo`e da izazove psihosomatske simptome.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Bi}e napeto u li~nim odnosima. To se doga|a zbog ~iwenice da }e partneri i ~lanovi porodice, kao prema dogovoru, po~eti da se protive svim inicijativama Vodolije, ignori{u wihove zahteve i savete. Ovde Vodolije ne treba da se sukobqavaju i dokazuju bilo {ta, boqe je da svoju inicijativu usmerite ka drugim krugovima, gde }e brzo biti podr`ana i pohvaqena.

je uloga da se ne zaboravi ume}e pripreme hlebova.

Zaqubqenicima u tradiciju najinteresantniji je hleb koji se specijalno pravi za pro{evinu. To je u stvari poga~a obavijena crvenim vunenim nitima s ogledalcem u sredini na kojem se mlada ogleda.

Posebno mesto zauzima ~esnica koja se priprema za centralni bo`i}ni praznik. Ona predstavqa Bo`ju povojnicu koja se, kako su zabele`ili etnolozi, mesi kao uspomena na ro|ewe mladog Boga. Mesi se od p{eni~nog ili projinog bra{na bez soli, s vodom koja se donosila pre izlaska sunca, ukra{ava se razli~itim figurama od testa, a u wu su stavqana razna znamewa: nov~i}i, `itno zrno, bosiqak i lomi se obi~no za vreme ru~ka, mada u nekim krajevima i za doru~ak.

Postupaonica je obredni hleb u obliku poga~e. Mesi se kad dete napravi prvi korak, a na wemu se zalepi testo u obliku pera, kwige, lewira, pera i {ta bi dete prvo uzelo to bi po verovawu predskazalo wegovu budu}nost. Ostala deca bi lomila poga~u i nosila sa sobom, a poga~a se ina~e u tom obredu postavqa na sredinu sobe, na nisku stolicu. O slavskom kola~u se puno zna, a i na wega se stavqaju figure od testa, u obliku vo}a, buradi za vino, pletenice i obredno se lomi za slavski ru~ak.

ne hlebove koji simbolizuju poqoprivredne alatke, useve i ku}u. Namena je odre|ivala oblik pa se naj~e{}e sre}u okrugle poga~e koje simbolizuju wivu, poga~e u obliku makaza za ovce, kola~ s ~etiri kru`i}a koji se davao kravama i {upaq kola~ za kowe. Rano ujutro doma}in odlazi u {talu, nosi kola~e i polovinu daje stoci kojoj su nameweni, a polovina ostaje za uku}ane.

Od hleba, naravno, danas, kada je sve mawe onih koji ga spremaju po ku}ama, neodvojiv je i pekarski zanat kao deo nematerijalnog kulturnog nasle|a

Etnolog Violeta Cvetanovska je pre vi{e godina vr{ila istra`ivawa obrednih praksi u Srbiji i opisala veliki broj tradicionalnih hlebova koji su se pravili na prelazu 19. u 20. vek u okolini Kraqeva: poga~a povojnica, poga~a za kr{tewe, postupaonica, veliki broj bo`i}nih hlebova, mladen~i}a, vaskr{wih kola~a, poga~a zastupqenih u svadbenim obi~ajima, poskuricama, slavski i zanatlijski kola~.

Qubav prema hlebu iskazana je i u velikom broju pesama u srpskoj kulturi, ipak kustosi u muzejima u Srbiji sla`u se da iako je svaki dan obavezan deo trpeze, qudi u su{tini vrlo malo znaju o hlebu i wegovim mnogobrojnim simboli~kim zna~ewima u kulturi, obi~ajima i verovawima.

M. T.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Device }e imati priliku da stave ta~ku na neke afere ili veze koje traju ve} du`e vreme i deluju na vas na prili~no iscrpquju}i na~in. Bilo da se radi o profesionalnoj sferi ili o li~nim odnosima, vreme je da izjasnite, jasno defini{ete svoj stav. Device }e po~eti da dobijaju poklone i prijatna iznena|ewa od najmilijih, {to }e Devicama pomo}i da steknu pozitivan pogled na budu}nost.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ova nedeqa za Ribe donosi urawawe u svoj unutra{wi svet, analizu ose}awa i emocija. Bi}e vam izuzetno va`no da analizirate svoje emocije, a ne tu|e. Ribe su posebno ~esto podlo`ne zabludama o motivima i uzrocima drugih, pogre{no tuma~e postupke, re~i i izraze lica. U profesionalnoj sferi mogu} je pad aktivnosti. Li~ni `ivoti Riba samaca i Riba u vezi osta}e stabilni.

Stanovnici Bajine Ba{te sa strepwom su gledali u vodostaj Drine ovih dana.

Opasnost od poplava nije bila velika, ali su se stanovnici Bajine Ba{te pla{ili da nabujala voda ne odnese wihov simbol – ku}icu na steni. Pokazalo se da je ova atrakcija o~igledno ~vrsta isto i koliko kamen na kom je sagra|ena, jer joj poplavni talas opet nije mogao ni{ta, odolela je vodenoj stihiji.

Do sada je brza Drina odnela ~ak {est ku}ica, ali ova sedma opstaje. Dugo su neimari ovog neverovatnog zdawa poku{avali da prona|u spas za ku}icu na steni kako svaki poplavni talas ne bi ~ekali sa strpewom i u tome su uspeli. Ova, sedma po redu najdu`e opstaje i to samo iz jednog razloga – primenili su poseban bezbednosni sistem pre desetak godina, kako bi je sa~uvali.

Od prvobitnih ku}ica razlikuje se po tome {to je na temeqima odignuta, stranice kuhiwe su otvorene, kako nema zadweg zida tako nema ni predweg, stvari su podignute na tavan, a reka nesmetano te~e kroz wu. Izuzetni je zanimqiva za arhitekte jer se mnoge stvari primewene na gradwi ove ku}ice, ne primewuju u gradwi na kopnu.

Prva ku}ica je nastala davne 1969. godine kao

deo de~a~ke igre i to za samo pet dana. Bila je mnogo mawih dimenzija nego ova dana{wa, ali predstavqala je prekretnicu i predstavqala po~etak jedne izuzetne pri~e.

Dana{wi objekat ima oko 24 kvadrata, ima jednu zatvorenu prostoriju kao i terasu, koja je omiqeni kutak brojnih posetilaca. Od de~a~ke igre Ku}ica na Drini postala je jedan od najpose}enijih lokaliteta u Srbiji, a godi{we je obi|e na hiqade posetilaca. Nakon {to je wena fotografija obi{la svet, po~eli su da pristi`u turisti iz mnogih dalekih zemaqa. Kinezi su me|u najbrojnijim posetiocima. Oni su u kolonama ~ekali da bi je obi{li, do`ivqavaju je kao neko ~udo na zemqi. R. N.

STENA: poplavu

[ta je normalan gubitak pam}ewa, a kada se treba obratiti lekaru?

Vozili ste se ku}i sa posla istom rutom pet godina, ali u posledwe vreme se zaustavqate na istoj raskrsnici, poku{avaju}i da se setite da li treba da skrenete levo ili desno.

Mnoge prilike u svakodnevnom `ivotu mogu nas navesti da se zapitamo da li su propusti u pam}ewu normalni znak zaboravnosti ili ~ak po~etak demencije.

Ali nisu svi propusti u pam}ewu posledica promena u na{im neuronima u vezi sa godinama starosti. U mnogim slu~ajevima, faktori uticaja su trivijalni, ukqu~uju}i umor, anksioznost ili rasejanost.

NEKA ZABORAVNOST

JE NORMALNA

Na{ sistem pam}ewa je konstruisan na na~in da je neki ste-

Doma}a kujna

pen zaboravqawa normalan. Ovo nije mana, ve} karakteristika. Odr`avawe se}awa ne samo da iscrpquje na{ metabolizam, ve} previ{e nepotrebnih informacija mo`e da uspori ili omete vra}awe odre|enih uspomena.

Na`alost, nije uvek na nama da odlu~imo {ta je va`no i {ta treba zapamtiti. Na{ mozak to radi za nas. Generalno, na{ mozak preferira dru{tvene informacije (najnoviji tra~), ali lako odbacuje apstraktne informacije (kao {to su brojevi).

Gubitak pam}ewa postaje problem kada po~ne da uti~e na va{ svakodnevni `ivot. Nije veliki problem ako ne mo`ete da se setite da skrenete desno ili levo.

Me|utim, zaboravqawe za{to ste za volanom, kuda treba da idete ili ~ak kako da vozite nije normalno. Ovo su znaci da ne{to mo`da nije u redu i to bi trebalo daqe istra`iti.

BLAGO KOGNITIVNO O[TE]EWE

Put izme|u gubitka pam}ewa povezanog sa starewem i zabriwavaju}eg gubitka pam}ewa predstavqa blago kognitivno o{te}ewe. Stepen o{te}ewa mo`e da ostane stabilan, mo`e da se poboq{a ili da se pogor{a.

POSNI RECEPT

mnopredpo~etak jednu omiqeKunajpose}enijih hiqade obi{la daposetiobi{li, R. N.

POSNE PQESKAVICE OD TIKVICA

POTREBNO JE:

n 3 tikvice, n so, n mladi luk, n beli luk, n posni ka~kavaq, n crni luk, n griz, bra{no, n biber, vegeta.

PRIPREMA:

Posne pqeskavice od tikvica se pripremaju na slede}i na~in:

1. Tikvice oqu{titi, izrendati, posoliti i ostaviti da stoje desetak minuta da puste vodu.

2. Iscediti tikvice, dodati 4 struka seckanog mladog luka, seckani beli luk 2,3 ~ena, seckani posni kackavaq, na kockice, pola glavice crnog luka, 5 ka{ika griza, 5 ka{ika bra{na, so, biber, vegeta…

3. Sjediniti masu. Vaditi ka{ikom i pr`iti. Pr`ene pqeskavice od tikvica stavqati na salvetu, da upije uqe.

Za osobe sa blagim kognitivnim o{te}ewem, sposobnost preduzimawa uobi~ajenih aktivnosti postaje postepeno i zna~ajno se mewa tokom vremena. Osim gubitka pam}ewa, mo`e biti pra}en i drugim problemima sa jezikom, razmi{qawem i ve{tinama dono{ewa odluka.

Blaga dijagnoza kognitivnog o{te}ewa mo`e da bude ma~ sa dve o{trice. To potvr|uje zabrinutost starijih qudi da je wihov gubitak pam}ewa nenormalan. Tako|e izaziva zabrinutost da }e se razviti demencija.

[TA MO@E DA BUDE RANI POKAZATEQ

ALCHAJMEROVE BOLESTI?

Smatra se da je o{te}ewe u navigaciji rani marker za Alchajmerovu bolest, naj~e{}i tip demencije. Studije magnetne rezonancije (MRI) su pokazale da su oblasti koje kqu~no podupiru se}awa za na{e prostorno okru`ewe prve koje su pogo|ene ovom degenerativnom bole{}u.

Dakle, primetan porast slu~ajeva gubqewa mogao bi da bude znak upozorewa na izra`enije i rasprostrawenije pote{ko}e u budu}nosti.

S obzirom na prediktivnu vezu izme|u opadawa sposobnosti snala`ewa i demencije, po-

caj da se razviju i koriste standardizovani testovi za otkrivawe deficita {to je ranije mogu}e.

Trenutno, nau~na literatura opisuje razli~ite pristupe, u rasponu od testova olovkom i papirom i virtuelne stvarnosti, do navigacije u stvarnom `ivotu, ali jo{ uvek ne postoji zlatni standard.

Poseban izazov je razviti test koji je ta~an, isplativ i lak za administraciju tokom napornog dana u klinici.

„Razvili smo petominutni test koji je koristio memoriju za sposobnost pronala`ewa puta. Tra`imo od u~esnika da zapamte slike ku}a i potom testiraju svoju sposobnost da razlikuju slike koje su nau~ili i skup novih slika ku}a“, ka`u Sindi

bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Bond i Oliver Bauman, docent Fakulteta za psihologiju na Univerzitetu Bond.

POTRA@ITE POMO]

KADA SU VAM PROPUSTI U PAM]EWU U^ESTALI

Iako svakodnevni propusti u pam}ewu nisu ne{to o ~emu bi trebalo nepotrebno da brinemo, mudro je potra`iti savet profesionalne zdravstvene nege, na primer od svog lekara op{te prakse, kada ta o{te}ewa postanu izra`enija i u~estalija.

Iako trenutno jo{ uvek ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, rano otkrivawe }e vam omogu}iti da planirate budu}nost i ciqanije upravqawe poreme}ajem.

S. G.

[ta ne bi trebalo da radite pre va|ewa krvi?

Ujutru bi trebalo da izvadite krv i doktor vam je rekao da ne jedete. Ali javila se glad, a onda pomislite da zalogaj tosta i nekoliko gutqaja kafe ne}e biti problem? Varate se.

Ne bi trebalo jesti, ni piti ni{ta osim vode od osam do 12 sati pre va|ewa krvi. Tako|e ne bi trebalo pu{iti, `vakati `vaka}e gume ni ve`bati. Ove stvari mogu da ubrzaju probavu, a to mo`e da uti~e na rezultate.

Za{to bi trebalo postiti pre va|ewa krvi?

Krvne analize poma`u lekarima da provere odre|ene zdravstvene probleme i saznaju da li je sve u redu. Me|utim, nije neophodno da postite pre svih krvnih analiza.

Badem, poznat kao hrana bogata hranqivim materijama

BELAN^EVINE: Ora{asti plodovi su generalno odli~an izvor veganskih proteina, a bademi su posebno bogati esencijalnim makronutrijentima. Jedna porcija badema (oko ~etvrt {oqe) obezbe|uje 6 grama proteina.

VLAKNA: Vlakna poma`u u odr`avawu pravilnosti i zdravog varewa, a istovremeno deluju i kao prebiotik, ili hrana za na{e crevne bakterije, kako bi se poboq{ala raznolikost mikroorganizama u biomu. Vlakna koja se nalaze u bademima tako|e poma`u da ostanemo siti du`e dok reguli{emo {e}er u krvi nakon jela.

ZDRAVE MASTI: Bademi su bogat izvor zdravih nezasi}enih masti, posebno mononezasi}enih masti (sli~no maslinama i maslinovom uqu). Ovo, u kombinaciji sa sadr`ajem proteina badema, tako|e dovodi do poboq{ane sitosti.

VITAMIN E: Vitamin E, jedan od vitamina rastvorqivih u mastima koji je sna`an antioksidans, poma`e u regulisawu slobodnih radikala u telu. Tako|e podr`ava zdravqe

To se uglavnom o~ekuje ako radite proveru holesterola i drugih masno}a u krvi, ako merite nivo glukoze u krvi, ako testirate nivo vitamina B12, gvo`|a ili GGT-a, odnosno ako morate na osnovni ili sveobuhvatni metaboli~ki test.

Hrawive supstance iz hrane i pi}a ulaze u krvotok i mogu da promene i krvne rezultate.

Na primer, ako jedete ili pijete pre merewa glukoze u krvi nata{te, nivo {e}era u krvi verovatno }e biti vi{i nego da ni{ta niste konzumirali. ^im obavite va|ewe krvi, post je gotov. Ako uzimate lekove, pre va|ewa krvi posavetujte se sa svojim doktorom.

na{eg vida, reproduktivnog sistema i ko`e.

MAGNEZIJUM: Iako se obi~no koristi za pomo} pri spavawu ili problemima sa varewem, magnezijum igra kqu~nu ulogu u proizvodwi energije, kao i u funkciji mi{i}a i nerava.

BAKAR: Ovaj esencijalni mineral je od vitalnog zna~aja za telesne procese kao {to su metabolizam, apsorpcija gvo`|a, zdravqe imunog sistema, stvarawe crvenih krvnih zrnaca i formirawe kolagena za izgradwu zdravih kostiju i tkiva.

KALCIJUM: Bademi su dobar veganski izvor kalcijuma (esencijalni mineral koji se nalazi u mnogim mle~nim proizvodima poput mleka i sira) i mo`e pomo}i u odr`avawu jakih kostiju, mi{i}a i nerava.

Xons, vanredna profesorka

Skandinavka 1: VODORAVNO I, U, M, G, B, ETAPA, ANDROID, ADON, ZARASTI, RAKT, GAS-MASKA, EI, KLINI^KA SMRT, UNOSNO, MAO, MILICA PAVLOVI], PK, MA, U IME OCA I SINA, AS, EROL, R, TT, AVARI, TOMAS RAVELI, PRAZAN, ENERGETIKA, SPIRATI

Skandinavka 2: VODORAVNO MIKROTOPONIM, APATRID, POLA, NEM, L, IKAVAC, AGRESIVNE, O^, O, RINO, N, S, K, MUVA ZUNZARA, VINO, IGOR \OR\EVI], RO, POLARNA STANICA, MALA ANTANTA, ALARM, VIWAK, DOSKORA, ET, O, O, AV, SANTA KATARINA

Ukr{tenica: VODORAVNO NOVA KALEDONIJA, ILIJA GARA[ANIN, G, KARABIN, DARA, EP, LETONIJA, GO, R, CEROVINA, ^EK, KRSTANIJA, XINS, AVL, S, ]E, FARSA

VODORAVNO: 1. Francuska prekomorska teritorija u Tihom okeanu, 2. Stariji srpski politi~ar (1812-74), 3. Oznaka za gram - Vrsta pu{ke - Srpska glumica ^aleni}, 4. Juna~ki spev, epos - Dr`ava u Evropi - Neobu~en, 5. Oznaka za reomir - Cerovo drvo - Sredstvo pla}awa, 6. Srpsko `ensko ime - Moderna ode}a od teksas platna, 7. Aktivna vojna lica (skr.) - Simbol sumpora - Dvadeset tre}e i sedmo slovo azbuke - [ala, lakrdija (franc.).

USPRAVNO: 1. Stanovnica Nigera, 2. Osamnaesto i trinaesto slovo azbuke - Oznaka za pond - Ratno vazduhoplovstvo (skr.), 3. Viktor kra}e - Crkvenoslovenski (skr.), 4. Pokrajina (turc.), 5. [panski tenor, Hoze, 6. Gr~ki tragi~ar, 7. Srpski ko{arka{, Dragan, 8. Gr~ke bogiwe osvete (mit.), 9. Srpska glumica Jefti}, 10. Osnovna {kola (skr.) - Li~na zamenica - Simbol fluora, 11. Folk peva~ica Top~agi} - Dvadeset deveto i prvo slovo azbuke, 12. Inoslava odmila - Gnojni izra{taj na telu, 13. Nema~ki glumac, Kurt (1915-82), 14. Italijanska pop peva~ica.

KOJE DONOSI DOBIT

KINESKI VO\ACE DUNG JEZERO U FINSKOJ HRVATSKI RUKOMETA[ PATRIK CENTIMETAR (SKR.) VODASAUGQENOM KISELINOM

ZARASTI, UNOSNO, PAVLOVI], SINA,

Jurili je nacisti, krali lopovi, prona{ao pas koji se zadavio

Sveti gral fudbala i jedan od najve}ih trofeja u svetu sporta krije jednu od najzanimqivijih i najbizarnijih pri~a. Popularna bogiwa je skoro jedan vek san svakog klinca koji je ikada pomislio da se bavi fudbalom. Liga {ampiona i druga takmi~ewa se igraju svake godine, a Mundijal se ~eka ~etiri i to uzbu|ewe ne mo`e da se poredi ni sa jednim drugim u sportu.

Koliko je te{ko podi}i kultni pehar mo`da i najboqe svedo~e imena poput Kristijana Ronalda, Garija Linekera, Raula i drugih koji je nikada nisu podigli. A sam trofej ima uzbudqivu pro{lost.

Aktuelni trofej Svetskog prvenstva se prvi put pojavio 1974. godine, nakon {to je Brazil osvojio prvi pehar po tre}i put 1970. godine. Prema odluci samog @ila Rimea, prvom timu koji osvoji tri trofeja koji nosi wegovo ime }e biti dozvoqeno da ga zadr`i u trajnom vlasni{tvu.

TROFEJ UKRADEN U BRAZILU 1983. GODINE

Brazilu je prvom uspelo da do|e do tri titule i trofeja u trajnom vlasni{tvu, ali je taj trofej ukraden iz Brazila 1983. i wegova sudbina je neizvesna. Postoje dve teorije – Ili je nestao 1960-ih ili je ukraden 1950ih i onaj za koji smo svi mislili da je pravi trofej je zapravo replika.

A sama ideja za prvu verziju trofeja nastala je jo{ pre prvog Mundijala u Urugvaju, 1930. godine.

Legendarni @il Rime, Francuz koji je smislio ideju Mundijala na svake ~etiri godine je zaposlio je pariskog vajara po imenu Abel Lafleur, koji je osmislio dizajn zasnovan na drevnoj gr~koj skulpturi „Krilate pobede na Samotrakiji“ sa Nikom, bogiwom pobede, koja sa krilima dr`i osmougaoni pehar.

Pehar je u po~etku nosio naziv „Pobeda“, da bi posle smrti osniva~a Mundijala 1956. dobio naziv po wemu „trofej @ila Rimea“.

teritorija u OzJuOznaka Srpsko Aktivna sedOsamnaesto i vazduhop(skr.), traosve{kola peva~i12. Nema~ki

Trofej je od Urugvajaca, koji su bili prvi {ampioni pre{ao u ruke Italijana pre nego {to je neko poku{ao da ga ukrade. To su bili nacisti koji su tokom Drugog svetskog rata poku{ali da ga izvuku iz Rima, gde se ~uvao u trezoru banke.

TROFEJ SAKRIVEN U KUTIJI ZA CIPELE, ISPOD KREVETA

Uz obrazlo`ewe da bi to bilo prvo mesto na koje bi trebalo da pogledaju, {ef italijanske fudbalske federacije Otorino Barasi prokrijum~ario je trofej iz banke na sigurno. U wegov stan. Nacisti su i to predvideli, ali su na kraju ostali praznih {aka, jer kada su pretresali wegovu

sobu nisu gledali ispod kreveta u kutiji cipela.

Iz kutije za cipele se vratio u Urugvaj nakon Svetskog prvenstva 1950., zatim u Zapadnu Nema~ku 1954. godine, ali tu se stvari malo zakomplikovale i gde neki veruju da je ponovo nestao.

Prema italijanskom dokumentarcu pod nazivom „Trofej Rime: Neverovatna pri~a o Svetskom prvenstvu“, mo`da su ga ukrali nepoznati lopovi u to vreme.

Fotoreporter po imenu Xo Kojl je ispri~ao da je trofej koji je stigao u [vedsku na turnir 1958. bio 5 cm vi{i i imao je druga~iju osnovu od one koju su Nemci osvojili.

Prema istra`ivawu poznatog sajta „The Athletic“ postoqe je zista izgledalo druga~ije, ali postoji mogu}nost da je samo ono zameweno, {to nije umawilo ra|awe brojnih teorija.

Jedna od najbizarnijih pri~a vezana je za Mundijal 1966. godine.

PAS SLU^AJNO PRONA[AO UKRADENI TROFEJ

Trofej je bio izlo`en u Vestminsterskoj centralnoj dvorani u Londonu u martu 1966. kao deo izlo`be po{tanskih markica, ali su lopovi u nedequ za vreme ru~ka nasilno otvorili zadwa vrata, otvorili malu bravu na vitrini i pobegli sa wom, ostavqaju}i besne ~uvare.

Usledio je pomalo farsi~an lov na trofej, ukqu~uju}i i pogre{nu razmenu otkupa, pre nego {to je nedequ dana kasnije ~ovek po imenu Dejvid Korbet izveo psa po imenu „Krstav~i}“ u {etwu ju`nim Londonom, a pas je nawu{io trofej ispod `ive ograde.

Korbet je dobio nagradu od oko 6.000 funti (otprilike 7.300 dolara), a „Krastav~i}“ je dobio

godi{we zalihe hrane za pse, ali je poginuo godinu dana kasnije, zadaviv{i se na svom pragu dok je poku{avao da juri ma~ku.

Ovde stvari postaju zanimqive. Prema kwizi „Pqa~ka trofeja @ila Rimea“, autora Martina Atertona, Fudbalski savez Engleske je tajno napravio repliku, kako bi se izbegao haos poput kra|e u Vestminsteru. Toliko tajno u stvari da nisu ~ak ni rekli FIFA o tome sve dok kujunxija po imenu Xorx Bird nije zavr{io svoj zadatak. Kada je Engleska osvojila turnir, uru~en im je pravi trofej, ali ga je brzo oduzeo policajac zadu`en da ga ~uva i zamewen je replikom.

To je izazvalo konfuziju do te mere da kada je igran turnir u Meksiku vi{e niko nije bio siguran da li je pehar pravi ili replika.

Kada je Bird umro 1995., wegova porodica je prodala repliku na aukciji, nadaju}i se da }e ko{tati oko 20.000-30.000 funti (24.500-36.700 dolara).

Ali misteriozni ponu|a~ je na kraju platio neverovatnih 254.500 funti (311.000 dolara), a ispostavilo se da je taj ponu|a~ niko drugi do FIFA. Za{to? Pa,

sumwali su da je to pravi trofej „@ila Rimea“, da je negde na putu do 1970. godine napravqena gre{ka i da je replika zauzela svoje mesto, ili su je mo`da namerno zamenile nepoznate osobe.

FIFA je to potvrdila 2012. godine.

Pravi trofej — osim ako ne verujete da je zamewen u Nema~koj u nekom trenutku tokom 1950-ih, ili u Engleskoj deceniju kasnije, {to verovatno nije ta~no — je uru~en Karlosu Albertu Perieiri kapitenu Brazila u Meksiko Sitiju 1970. godine. On je ostao u trajnom vlasni{tvu Brazila nakon tre}e osvojene titule.

Ostao je u Brazilu do decembra 1983, kada ga je ukrala banda naoru`anih pqa~ka{a iz kancelarija Brazilske fudbalske konfederacije u Rio de @aneiru. Bio je prikazan u staklenoj kutiji otpornoj na metke, ali ku}i{te je imalo drvenu pole|inu, {to lopovima nije bilo posebno te{ko da odvoje.

TROFEJ PRETOPQEN U ZLATO?

Nekoliko qudi je uhap{eno, ali niko nije optu`en i trofej nikada nije vra}en. Preovla|uju}a teorija je da je pretopqen za zlatne poluge, ali trofej nije napravqen od ~istog zlata, ve} od pozla}enog srebra, tako da se to ~ini malo verovatnim.

Od 1974. godine na scenu je stupio novi trofej kakav i danas dobijaju {ampioni. ^ak 53 ideje je stiglo na konkurs, a pobedio je Silvio Gazaniga sa svojim re{ewem.

Svaki element trofeja je pa`qivo promi{qen. Prva stvar je globus, koji slu`i u nekoliko svrha, kako je Silvio objasnio 2013:

„Po{to je ovo Svetsko prvenstvo, logi~no je da svet bude deo trofeja. Naravno, svet je sferi~an i, kao takav, veoma sli~an

lopti. Qudske figure koje nastaju iz osnovnog materijala prote`u se prema gore i podr`avaju svet, koji sam tako|e zami{qao kao loptu. Globus dr`e dva ~oveka –i va`no je da su dvojica. Bilo je da poka`em da fudbal nije ne{to za jednu osobu. Dva mu{karca predstavqaju dva tima koja igraju utakmicu“

U dnu trofeja su dve zelene trake, napravqene od malahita. Prvobitno je bilo predvi|eno da trofej ima ograni~en rok trajawa — do turnira 2030. pa je Silvio pa`qivo ukqu~io 20 pravougaonih mesta za ugravirawe imena svakog pobednika. Imena tih dobitnika tako|e su sada ugravirana na dnu baze.

Napravqen je od 18-karatnog zlata sa onim malahitnim trakama u osnovi, visok je 36 centimetara i te`ak 6,142 kg. Za referencu, to je otprilike iste te`ine kao doma}a ma~ka, iako ona verovatno treba da ide na kratku dijetu.

SILVIO DIZAJNIRAO NOVI TROFEJ I PROSLAVIO SE

Izrada je ko{tala oko 7.690 funti (9.390 dolara), {to je oko 90.000 funti (110.000 dolara) u dana{wem novcu. Nije da je Silvio video mnogo toga: kao zaposlenom u kompaniji, dobio je mali bonus, ali glavna nagrada je vi|ena kao slava i poboq{awe reputacije zbog osvajawa trofeja Svetskog prvenstva.

I, po{teno re~eno, to je promenilo Silviov `ivot. Postao je glavni tip za svakoga ko je `eleo fudbalski trofej. Dizajnirao je trofej Lige Evrope, Superkup Evrope, trofej Evropskog prvenstva do 21 godine i niz drugih.

Silvio je preminuo 2016. godine, ali ne pre nego {to je dobio orden „Commendatore Ordine al Merito della Repubblica Italiana“ — pomalo kao vitez — i niz drugih po~asti.

\or|o, wegov sin i ostatak porodice sada rade na tome da osiguraju da se wegovo ime pamti

„Moj otac je obi~no bio izuzetno stidqiv. „Milioni — milijarde — qudi znaju wegov rad, ali skoro niko ne zna wegovo ime. Bio je neka vrsta tajnog dizajnera.“

Zapadna Nema~ka je bila prvi osvaja~ novog trofeja i dva puta ga je kasnije podigla, ali za razliku od @ila Rimea, nije ostajao u trajnom vlasni{tvu. U posledwe vreme, pobednici ne zadr`avaju trofej: do 2006. pobednici su dr`ali pravu stvar do slede}eg izdawa, ali sada se pehar odmah uzima i dobija se replika.

Pravi trofej ina~e ostaje u sedi{tu FIFA u Cirihu, a samo nekolicini odabranih je dozvoqeno da dodirnu stvar, ukqu~uju}i biv{e pobednike i {efove dr`ava.

Trofej ukraden u Brazilu 1983. godine

Sada{wi trofej u rukama reprezentacije Argentine i najboqeg igra~a Mundijala, Mesija

Sveti Nikola i Sini{a Mihajlovi}, sudbina za sva vremena

Proslavqeni srpski fudbaler i trener Sini{a Mihajlovi} sahrawen je na grobqu Verano u Rimu.

Opalo Mihajlovi}u odr`ao je vladika Andrej na grobqu koje je

sporta na ~elu sa Zoranom Gaji} em, ali i brojne poznate li~nosti, uglavnom iz sveta fudbala. Sam kov~eg nosili su Dejan Stankovi}, Roberto Man~ini, Atilio Lombardo i nekada{wi bokser,

Vin~enco Montela, An|elo Peruci pa Marke|ani, Jakini, Liverani, Di Livio, Sereni, Orsi, Juri}, Branka, De Sanktis, Donaruma sve fudbaleri koji su obele`ili Seriju A, zatim predsednik Lacija Klaudio Lotito, prvi ~ovek Torina Urbano Kairo, gazda Sampdorije Masimo Ferero… Delegacije Bolowe i Lacija do{le su autobusima. Ovi drugi sa sve orlom. Ispred i vi{e od 2.000 navija~a. Aplauzom su ispratili Mihajlovi}a.

podigao Napoleon po~etkom 19. veka za poginule borce u ratovima koji su tada vo|eni.

Posledwu po{tu nekada{wem srpskom reprezentativcu, odale su delegacije Crvene zvezde predvo|ene Zvezdanom Terzi}em i Svezotarom Mijailovi}em, Fudbalskog saveza Srbije, Ministarstva omladine i

kasnije veliki prijateq i pomo}nik u Mihajlovi}evom stru~nom {tabu Vin~enco Kantatore. Me|u okupqenima ispred bazilike Sveta Marija an|ela i mu~enika bili su i Vladimir Jugovi}, Zoran Mirkovi}, trener Partizana Gordan Petri}, Fran~esko Toti, Franko Barezi, Danijele De Rosi, ^iro Imobile,

Mesto gde je sahrawen Sini{a Mihajlovi}

Legendarni

^uveni Sini{a je sahrawen u Rimu, a na woj su prisustvovali veliki broj legendi, ali i navija~a, ~iji je Mihajlovi} bio heroj.

Vi{e hiqada qudi do{lo je da se oprosti od Mihe, a slu`bu je u bazilici „Svete Marije, an|ela i mu~enika“ dr`ao je vladika Andrej.

Sini{a Mihajlovi}, nekada{wi fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije preminuo je u petak u bolnici u Rimu posle borbe sa leukemijom. Doktorka Fran~eska Bonifaci, koja je bila zadu`ena za Mihino le~ewe, rekla je da se nikada pre nije susretala sa ovakvom bole{}u.

„Za mene je od prvog do posledweg dana bio predivna osoba, vrlo jaka. Ukazao mi je svo mogu}e poverewe, ali ovaka opaka bolest bila je najagresivnija sa kojom sam

Aplaudirali su i ministar sporta Italije Andrea Abodi, ministar poqoprivrede Fran~esko Lolobri|ida, gradona~elnik Rima Roberto Gvaltijeri… Interesatno, Sini{a Mihajlovi} i dana{wi datum 19. decembar, ta~nije Nikoqdan, sudbinski su povezani. Naime, legendarni fudbaler slavio je Svetog Nikolu kao svoju krsnu slavu, sa Crvenom zvezdom 1991. godine osvojio Kup {ampiona na stadionu "Sveti Nikola" u Bariju, a na`alost ~itave planete, Srbin je sahrawen na grobqu Verano upravo na dan za{titnika putnika, moreplovaca i dece. N. R.

„DELIJE“ POSEBNO PAMTE OVU IZJAVU SINI[E MIHAJLOVI]A:

"Godinama sam slavio kao praznik dan kada sam potpisao za Zvezdu"

Sini{a Mihajlovi}, biv{i ~uveni fudbaler i trener, preminuo je u petak u rimskoj bolnici nakon vi{egodi{we borbe sa leukemijom. Svetska fudbalska javnost duboko je potresena ovim doga|ajem, a u Crvenoj zvezdi, gde se Miha proslavio kada je 1991. godine sa klubom postao {ampion Evrope i sveta, prisetio se jednog intervjua koji je Sini{a dao u jednoj emisiji za klupsku televiziju.

„Se}am da je Qupko rekao Xaji – ‘Ako `elimo da osvojimo Ligu {ampiona treba da uzmemo Mihajlovi}a i Jugovi}a’. To je tada bio najve}i transfer u savezu, pla}en sam milion maraka u ke{u. Dobio sam stan, auto i ugovor. Meni to nije bilo va`no, do{ao sam i dogovorio se za minut. Tra`io me i Partizan, ali nikad nisam hteo da idem tamo. Oduvek sam bio zvezda{, moj san je bio da jednog dana zaigram za Crvenu zvezdu. To mi se ostvarilo. Od deset de~aka koji igraju fudbal svi oni razmi{qaju da jednog dana do|u i zaigraju ba{ za klub za koji navijaju. Kada se to desi to je ne{to najlep{e, jo{ kada osvoji{ Kup evropskih {ampiona, kao {to smo mi osvojili ostaje{ upisan za sva vremena, ~ak i kada jednog dana ode{. Zauvek }e se pamtiti da si osvojio Kup evropskih {ampiona i Interkontinentalni kup“ istakao je Sini{a Mihajlovi}.

Miha je istakao da je Crvena zvezda u to vreme bila nenadma{no organizovan klub.

Navija~i Lacija su ga ispratili bakqadom, u „nebeskoplavom“ dimu, dok su posledwe pozdrave preneli i fudbalski velikani.

Sini{a je sahrawen uz prisustvo porodice, a na mestu na kome }e po~ivati legendarni fudbaler nalazi se nekoliko lepih poruka.

Pored velikog buketa ru`a, tu su i pli{ani lavi}, ali i poruka na srpskom koja je uklesana u spomenik – „Volimo te“.

„Dobio sam od Zvezde auto, bila je to Mazda 323F kojoj su se podizala svetla. Taj automobil niko nije imao u Beogradu. @eleo sam da bude crne boje, ali je Cvele rekao da ne mo`e da budi crni i da mora da bude crvene boje. Spavao sam u Hotelu Mladost, a prvi dan su mi ukrali auto. Pomislih – “Nije krenulo dobro”. Me|utim, igra~i su me prihvatili odli~no, igrao sam protiv wih dok sam bio u Vojvodini preko dve godine i znali smo se dobro. Nama je Cvele uvek govorio da }emo oti}i u velike klubove, jer smo bili sjajni igra~i, ali da nikad ne}emo videti klub koji je organizovan kao Crvena zvezda. U Italiji sam od 1992. godine, bio sam kao igra~ u mnogo klubova, trenirao mnoge. Ne mo`e nijedan klub da se poredi sa Zvezdom {to se ti~e organizacije. U Crvenoj zvezdi nismo morali da razmi{qamo ni o ~emu, samo o treninzima i utakmicama. Svaki problem je bio re{iv. Fokus nam je bio samo na fudbalu, kako da pobedimo i napravimo uspeh. Sada kad vidim koliko se ula`e i koliko se tro{i da bi se osvojila Liga {ampiona, svestan sam da nismo zara|ivali ni{ta u odnosu na druge sa kojima smo igrali. Nismo ni bili svesni koliko smo bili sna`ni, niti da }e to {to smo osvojili ostati urezano. Samo dva kluba Isto~ne Evrope su osvojila Kup evropskih {ampiona, Zvezda i Steaua“.

Uvek je 10. decembar bio dan koji je Mihajlovi} obele`avao kao praznik, dan kada je potpisao za Zvezdu.

se ikad suo~ila. Dao nam je fudbalsku i `ivotnu lekciju u svakom smislu. Hrabrio je on mene, hrabrila sam ja wega. Jako je voleo `ivot“, rekla je doktorka.

„Bio je spreman da izdr`i sav bol i svu mogu}u patwu. Nije hteo da ostavi svoju porodicu. Obo`avao je fudbal, to je bio wegov svet. Novinari pi{u kako je Mihajlovi} sa prijateqima imao planove za januar, ali situacija se u nedequ pogor{ala, dobio je temperaturu usled infekcije“, dodala je Bonifaci.

„Stigao sam u Zvezdu na polusezoni, pre toga su ve} odigrani me~evi protiv Grashopersa i Glazgov Renxersa. Slede}a utakmica u Evropi je bila protiv Dinama iz Drezdena. Jugovi} i ja smo poja~ali Zvezdu na zimskoj pauzi. Se}am se ta~no da sam 10. decembra 1990. potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom. Slavim vi{e datuma, ali taj posebno pamtim. Svi smo imali strah kao mladi igra~i, ali kako su se re|ale pobede raslo je i samopouzdawe. Verovali smo, bili hrabriji, postepeno smo rasli. Kulminacija je bio me~ sa Bajernom, kada smo pobedili i plasirali se u finale. Se}am se da Bajern kod ku}e nije izgubio ne znam ta~no koliko godina u Evropi, a mi smo ih dobili u Nema~koj rezultatom 2:1 i na Marakani odigrali 2:2. Sigurno da su Bajern i Olimpik bile boqe ekipe od nas, odnosno ve}a imena. Niko za nas nije znao, ali smo kasnije napravili velike karijere“. S. G.

Sini{a Mihajlovi} je preminuo posle te{ke bolesti u 54. godini `ivota, nakon duge borbe sa leukemijom u petak 16. decembra.

Tri razloga zbog ~ega je Novaku bitna egzibicija u Dubaiju – sve zbog Australije

Nije imao Nole mnogo vremena za odmor, ali to je profesionalni sport.

Novak \okovi} ima}e i te kako uzbudqiv po~etak nove sezone, po{to je od 19. decembra po~ela Svetska teniska liga u Dubaiju, na kojoj i on nastupa. Srbin }e biti deo ekipe „Falcons“ zajedno sa Arinom Sabalenkom, Grigorom Dimitrovim i Paulom Badosom.

Trebalo bi da odigra najmawe tri me~a i to protiv veoma jakih rivala, {to je prvi od faktora za{to mu je ova egzibicija va`na.

Mo`da i posledwi me~ na turniru, Novak }e odigrati 23. decembra od 18 sati, kada }e mu rival biti Feliks O`e-Alijasim. On bi mogao da bude najozbiqniji rival Srbinu, po{to je u boqoj formi od prethodne dvojice. Mladi Kana|anin je Novaka pobedio na Lejver kupu ove godine na opro{taju Roxera Federera i bez sumwe }e to poku{ati ponovo.

Takmi~ewe }e biti odr`ano u „Koka Kola areni“ kapaciteta 17.000 gledalaca, a finale }e biti na programu 24. decembra. Od Novaka i wegove ekipe zavisi da li }e imati me~ vi{e u Dubaiju ili }e nakon tri duela zavr{iti takmi~ewe.

Me~evi Svetske lige ne}e biti ura~unati u ATP i WTA rangirawe, ali }e \okovi}u poslu`iti kao priprema za Australiju u koju putuje odmah posle toga. Tamo }e igrati najpre na turniru u Adelejdu iz serije 250, a nakon toga na red }e

do}i i Australijan open. Tu se krije drugi razlog zbog kog je Novak oti{ao u Dubai –klima.

Poznato je da je i ranije tokom karijere \okovi} imao problema sa razli~itim vremenskim uslovima i disawem, ali je tokom karijere usavr{io razne tehnike i retko kada sada mu~i takve muke. Ipak, u Torinu je imao velikih pote{ko}a, brzo se znojio i umarao, pa je na momente izgledao fizi~ki veoma slabo. Uspeo je tada da prebrodi sve krize, poka`e koliko je dominantan i osvoji titulu za kraj sjajne sezone, ali mu za Australiju treba vi{e nego dobra priprema.

Prvi teniser sveta se raduje duelima sa \okovi}em:

Klima u Dubaiju je veoma sli~na kao i u Australiji, u kojoj }e Novak provesti gotov ~itav januar, a igra}e i u singlu i u dublu na turniru u Adelejde, dok }e na AO poku{ati da se domogne rekordne i jubilarne desete titule.

Kada smo ve} kod fizi~kih, vaqa pomenuti i psihi~ke, odnosno emocionalne momente, koji su tre}i razlog Novakovog ranijeg po~etka sezone.

Pauzu od mesec dana \okovi} je iskoristio da napuni baterije, prati Svetsko prvenstvo i odmara sa porodicom uglavnom u [paniji. Glava je pro~i{}ewa, motori spremni, ali Novak i Australija ostali su

Sre}an sam momak jer imam tu priliku

Prvi teniser sveta Karlos Alkaras `eli da se takmi~i sa najboqima.

Novak \okovi} igra}e predstoje}eg januara u Melburn.

Iako je ovogodi{we izdawe Australijan opena propustio

zbog deportacije, nove vlasti su mu dozvolile da se vrati i poku{a da osvoji desetu titulu na ~uvenoj „Rod Lejver areni“.

- Za tenis je boqe kada se takmi~e najboqi igra~i sveta. Navija~ima tako|e – rekao je Al-

karas.

- [to se mene ti~e, `elim da vidim Novaka na svakom turniru. Uvek sam govorio da ako `elite da budete najboqi, morate da pobe|ujete najboqe na svetu. Ja sam sre}an momak jer imam priliku da se takmi~im protiv \okovi}a.

Mladi {panski teniser propustio je Zavr{ni masters u Torinu zbog povrede, zbog ~ega je najavio da ne}e igrati turnire pre Australijan opena.

- Skoro sam se sasvim oporavio, ose}am se odli~no. Prethodne sedmice sam normalno trenirao. Sada kao prvi teniser sveta imam metu na le|ima i naredna sezona bi}e druga~ija za mene. Moram da se pripremim i za to. Australijan open na programu je od 16. januara.

Ra`natovi}: Nikola Joki} na Svetog Nikolu!

Nikola Joki} nastavio je da pi{e istoriju NBA lige.

Srpski centar u pobedi svog tima protiv [arlota 119:115 ubacio je 40 poena uz neverovatnih 27 skokova i 10 asistencija, uz dve ukradene lopte.

Ovim brojkama cenara Nagetsa ispisao je istoriju i tako je postao tre}i igra~ u NBA istoriji sa ostvarenih vi{e od 40 poena, 25 skokova i 10 asistencija na jednom me~u.

Po ovom parametru pridru`io se Elxinu Bejloru i Viltu ^emberlejnu, a posledwi je to uradio upravo Vilt i to 1968. kada je zabele`io 53 po-

ena, 32 skoka i 14 asistencija. Joki}evim statisti~kim parametrima bio je odu{evqen i wegov menaxer Mi{ko Ra`natovi}, koji je na Tviteru imao zanimqi-

vu objavu.

-40 poena, 27 skokova, 10 asistencija. Nikola Joki} na Svetog Nikolu! – napisao je Ra`natovi}.

tu`na pri~a jo{ od po~etka 2022. godine kada je srpski teniser deportovan. To je na wega ostavile duboke posledice, o kojima je ~esto i pri~ao, pa je i sam istakao da mesecima nije uspeo na pravi na~in emotivno da se oporavi od svega toga. Iako je sada pro{lo skoro godinu dana, pa su se i pravila za ulazak u Australiju promenila, sigurno da Novaku ne}e biti svejedno dok ne kro~i na tlo daleke zemqe i ne bude siguran da je svoj na svom. Nakon toga sledi rolerkoster emocija, a podr{ka }e sigurno do}i u velikom broju. Mo`da i ve}eg nego ikad.

Nesumwivo da je Novak jedan od mentalno najstabilnijih sportista ikada, ali }e sada koli~ina i ja~ina emocija biti sigurno ve}e nego ikada. S tim }e morati da se nosi kako sam on zna i ume, te da to kanali{e i pretvara u snagu i pozitivnu energiju.

Zbog toga }e mu dru`ewe sa kolegama i koleginicama u Dubaiju pomo}i da se opusti, da poka`e za{to va`i za {oumena i da u dobrom raspolo`ewu otputuje u Australiju. Tamo }e najpre u Adelejdu imati jaku konkurenciju, ali i dobre prijateqe poput Danila Medvedeva pored sebe. Nakon toga sledi ono glavno. Svi sa nestrpqewem to ~ekamo i nadamo se da }e Novak do tada biti na vrhuncu na kom `eli, te da }e se wegov jednomese~ni teniski put prakti~no bez odmora zavr{iti sa 22. grend slem titulom. N. R.

Najve}e poja~awe u istoriji srpske ko{arke

Fakundo Kampaco je od danas zvani~no ko{arka{ Crvene zvezde, a odmah po potpisu ugovora posalo je jaku poruku Delijama.

- Ja tako|e i{~ekujem sa nestrpqewem da zaigram ovde i upoznam navija~e. Jako mi je drago {to sam ovde i nisam se dvoumio kada sam ~uo za ponudu Crvene zvezde. Po~eo sam da pretra`ujem snimke utakmica, navija~a, kako igraju Luka i ceo tim. Jedva ~ekam da zaigram. Dvoje za tango, da, video sam argentinske zastave, ~uo da su navija~i skandirali "Argentina, Argentina" na utakmici. Stvarno ne{to nesvakida{we i sa nestrpqewem ~ekam da zaigram sa Lukom.

Argentinski plejmejker Fakundo Kampaco novo je poja~awe Crvena zvezda, a iskusni 31-godi{wi bek rodom iz Kordobe, potpisao je nakon detaqnih lekarskih pregleda ugovor do kraja takmi~arske sezone 2023/2024.

Biv{i igra~ Denver Nagetsa i Dalas Meveriksa, najve}i trag ostavio je igraju}i za madridski Real sa kojim je osvojio dve Evrolige i tri titule prvaka [panije, {panski Kup i ~etiri Superkupa.

Prve ozbiqnije ko{arka{ke korake bek visok 180 centimetaranapravio je u Mar Del Plati sa „Pewarolom“, gde je osvojio ~etiri titule prvaka Argentine, pre nego {to je pre{ao u madridski Real.

Sa reprezentacijom Argentine osvojio je titulu vice{ampiona sveta u Kini 2019.godine, a saigra~ mu je bio jo{ jedan igra~ Crvene zvezde Luka Vildosa.

-Dolaskom Kampaca, Crvena zvezda dobila je ogromno poja~awe plejmejkera sa izuzetnom brzinom, pregledom igre, mnogo re{ewa u napadu i poena u rukama, a iskusni Argentinac odmah se prikqu~uje treninzima na{eg tima. Facundo, bienvenido a Crvena zvezda! – stoji u saop{tewu.

KAMPACO U CRVENOJ ZVEZDI!

I majka je mislila da je du`an, on je dug zemqi vratio u zlatu

Rozario, Santa Fe, Argenti na. Godine 1987, 24. juna, Horhe Mesi i Selija Ku}itini dobili su svoje tre}e, od ~etvoro dece. Tog dana ro|en je Mesi, igra~ koji je u nedequ osvo jio titulu prvaka sveta, trofej koji je beskrajno `eleo jer je znao da }e ga u Argentini staviti u red besmrtnih i rame uz rame sa veliki Dijegom Maradonom.

Sumwali su uvek u tom malog, krhkog de~aka, mislili su da zbog sitne gra|e nikada ne}e mo}i ozbiqno da igra fudbal, ali Leo nije mislio tako. Pome{ane italijanske i {panske krvi, “dora|ene” argentinskim podnebqem, nisu mu dozvolile da se preda, ba{ kao {to se nije predao u posledwem pohodu na titulu prvaka sveta.

Pisati {ta je sve Lionel Mesi osvojio u klupskoj karijeri nije potrebno, ru{io je rekorde, osvajao trofeje, fudbal podigao na nivo umetnosti, ali nekim ~udom, Leu su poku{avali da pri{iju i status luzera jer je gubio finala s reprezentacijom Argentine. A, kako da postane{ fudbalska ikona u ovoj zemqi ako se nisi “odu`io zemqi”. ^ak je jedan od kriti~ara Mesija bila i wegova majka, `ena koju je grlio na travi stadiona “Lusail” posle trijumfa na Svetskom kupu.

Kada je Leo {esti put osvojio “Zlatnu loptu”, Selija nije krila odu{evqewe, ali… “Mi znamo, on zna, cela porodica zna da Leo duguje Argentini. Niko, ipak, ne `eli vi{e od wega da sa reprezentacijom osvoji Kopa Amerika ili Svetsko prvenstvo”, rekla je Selija 2019. godine. Mesi je s Argentinom izgubio jedno finale na Svetskom prvenstvu, u Brazilu 2014, i pora`en je u jo{ tri finala Kopa Amerike (2007, 2015, 2016). Tada su krenule pri~e o “Mesiju gubitniku” koji nikada ne}e biti voqen kao Maradona.

Ali, Leo nije odustajao, 2021. godine u Brazilu kona~no je skinuo teret s leda, osvojio je trofej Ju`ne Amerike i to na najlep{i mogu}i na~in, pobedom nad Brazilom (1:0).

Rastere}en posle trijumfa, jer ipak je ne{to dao Argentini, imao je slede}i ciq, a to je bio jo{ jedan napad na “Zlatnu bogiwu”, peti i mo`da posledwi u karijeri.

MUNDIJAL

GOTOV,

Tada se nametnulo i pitawe da li fudbal duguje Leu trofej, ako ga on ve} duguje Argentini. Za sve sto je u~inio za ovu igru, za nivo na koji ju je podigao, za slavu koju joj je doneo.

Kada je Argentina poklekla u prvoj utakmici na Mundijalu u Kataru, i to protiv autsajdera Saudijske Arabije (2:1), mnogi su opet pomislili da nema ni{ta od titule. I to ne da nema ni{ta od titule, ve} da li }e Argentina i grupu da pro|e. Briqantni Mesijev fudbalski um, imao je drugi plan.

Iskopirao je plan Dijega Maradone iz 1986. godine i sa ne tako velikim i mo}nim timom osvoji Svetsko prvenstvo. “El Pibe” je tada sa skromnom ekipom, ali velikom radnicima, napravio podvig za pam}ewe, a u ekipi su tada bili Horhe Valdano, Horhe Buru~aga, Hektor Enrike, Serhio Batista… Mesi je vodio tim u kojem su svi radili za wega, a on je odigrao svoj najboqi Mundijal. Argentina je po vrednosti igra~a bila tek 7. tim na Svetskom prvenstvu, skoro duplo jeftiniji od prvoplasiranih Engleza, Brazilaca. Jeftiniji ~ak i od Ronaldovog Portugala.

Ipak, Smireno, s osmehom na licu Mesi je gazio ka “Bogiwi”. Taj Osmeh nije skidao s lica i nije gubio glavu ni kada su Holan|ani i Francuzi zapretili da mu opet sru{e snove.

Kako je Mesi s de~a~kim osmehom pomilovao i poqubio pehar kada je shvatio da je kona~no wegov, a pre nego {to mu je dodeqen, slika je koja se ne mo`e zaboraviti i slika koja pokazuje ogromnu qubav Mesija prema fudbalu.

Zbog svih trofeja, majstorija na terenu, prekinutih godi{wih odmora da bi se jo{ spremnije sa~ekala sezona, Leo je zaslu`io ovaj trofej.

Fudbal se kona~no odu`io Mesiju, Mesi se odu`io Argentini, a nama je dao zadovoqstvo da pogledamo jednoj od najboqih finala u istoriji Svetskih prvenstava. Lionel Mesi sada mo`e da nastavi da igra za svoju du{u i na{e o~i. N. R.

FIFA OBJAVILA

DALI] OPET O RATU SA SRBIMA:

„Niko ne mo`e da mi zabrani da ih spomiwem“

Hrvatski selektor opet di`e buru

Fudbaleri Hrvatske do~ekani su od strane svog naroda nakon bronze na Mundijalu u Kataru, a re~ pred navija~ima naravno da je imao i selektor Zlatko Dali}.

Pre svega Hrvati su slavili uz pesme Marka Perkovi}a Tompsona, peva~a koji slavi usta{ki pokret i usta{ku ideologiju, a Dali} nije izbegao da opet pri~a o hrvatskim „braniteqima“ i ratu sa Srbijom.

„Oni su se borili, pokazali su odlu~nost, poniznost, domoqubqe i to im se na kraju vratilo i Bog ih je nagradio rezultatom. Ovo je na{a i moja Hrvatska kakva `elim da bude uvek – zajedni{tvo, qubav, poniznost, skromnost i ni{ta nije nemogu}e. Mi te vrednosti `ivimo. Ne mo`e niko meni u Hrvatskoj da zabrani da ka`em hvala braniteqima, oni su zaslu`ni {to smo mi ovde jer

da nije bilo wih, ne bi bilo ni mene, ni reprezentacije, niti nas. Veliko hvala tim qudima. Ponosan sam i sre}an {to sam selektor“, rekao je Dali}.

Hrvatskoj je ovo druga medaqa na posledwa dva svetska prvenstva.

„Hvala vam zaista na ovoj toploj dobrodo{lici. Osvojili smo bronzanu medaqu, ali ona je za mene kao zlatna jer zaista smo dali sve od sebe. Ovde vidim puno mladih qudi i mislim da wima na{i igra~i treba da budu uzor i primer kako treba `iveti i koje vrednosti treba zastupati te da u `ivotu nije ni{ta nemogu}e“, zavr{io je Dali}.

Hrvatski selektor je i tokom Mundijala u Kataru pri~ao o braniteqima i to nakon pobede nad Brazilom.

„Izbacili smo najve}eg favorita. Ovo je Hrvatska. Nikad nas ne potcewujte, rekao sam to. Ovo nije na{ kraj, idemo daqe. Ovo je pobeda Hrvatske, svi su dali svoj maksimum. Sve svoje prijateqe bih pozdravio koji pi{u o Hrvatskoj. U`ivajte, hrvatski braniteqi, ovo je za vas bilo. Ovi moji igra~i nisu normalni“, istakao je tada Dali}. S. G.

KONA^AN PLASMAN:

Srbija pri dnu, samo jedna evropska selekcija je gora

"Orlovi" se nisu proslavili na ovom {ampionatu.

Zavr{eno je jo{ jedno Svetsko fudbalsko prvenstvo.

Ova zima donela nam je ne{to novo, ne{to istorijsko, ne{to {to do sada nismo imali prilike da vidimo.

Zbog vremenskih prilika {ampionat je odigran u posledwa dva meseca u godini, a u tim uslovima najboqe se sna{la selekcija Argentine, koja je u finalu savladala

Francusku i tako se okitila "bogiwom".

U me~u za tre}e mesto, u kojoj su se sastali Hrvatska i Maroko, bronzanu medaqu osvojila je susedna nacija, koja je izvela jedan od najve}ih poduhvata na {ampionatu, po{to je u ~etvrtfinalu izbacila Brazil.

Sada su i definitivno objavqene pozicije na kojim su timovi zavr{ili na ovom Mundijalu.

Srbija se nalazi na 29. mestu od 32. ekipe, dok su ispod nas samo Vels, Kana-

da i Katar.

Podsetimo, "orlovi" su takmi~ewe zavr{ili u grupnoj fazi, po{to su do`iveli poraze od [vajcarske i Brazila, dok su remizirali sa Kamerunom.

Mnogo se o~ekivalo, a malo toga smo dobili, ali na nama je da sada ~ekamo slede}i veliki turnir i da se nadamo da Dragan Stojkovi} Piksi i wegovi igra~i mogu da poprave lo{ utisak koji su ostavili u Kataru.