Srpski glas 22. februar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 22. 2. 2024. z Year XXXIII No.2593

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Podizawe dr`avne zastave Republike Srbije u Melburnu povodom Dana dr`avnosti

Sve{tenik Milorad Lon~ar, gradona~elnica Dandenonga Lana Jankovi} Formozo, ambasador Rade Stefanovi}, sve{tenik Aleksandar Savi} i Bojan Bob Milkovi} Foto: Goran Doj~inovi}

Strana 18

Tema nedeqe: XULIJAN ASAN@ PRED SUDOM U LONDONU:

Intervju nedeqe:

Posledwa bitka protiv izru~ewa ameri~kom pravosu|u Strana 4

Strana 12

Premijer Elbanizi pozvao Va{ington da pusti Asan`a na slobodu

PETAR BO@OVI], JEDAN OD NAJUSPE[NIJIH SRPSKIH GLUMACA

Strana 7

Bez sira i ~varaka ne}emo opstati Riznica:

EPSKA AVANTURA KOJE SE MALO KO SE]A

Strana 25

Jednom kada je „Kec“ osvojio vrhove Kilimanxara Putopis:

Strana 20

Zanzibar Vi{e od tropske idile u Indijskom okeanu

2 ^etvrtak 22. februar 2024.

IZME\U DVA VIKENDA

VU^I] ZA TAS O NEUVO\EWU SANKCIJA RUSIJI:

Moja re~ vrednija od tu|eg ~vrstog obe}awa Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je u intervjuu za rusku agenciju Tas da namerava da zadr`i nezavisnu politiku po pitawu neuvo|ewa antiruskih sankcija, uprkos kolosalnom pritisku Zapada.

Aleksandar Vu~i} je u intervjuu agenciji Tas rekao da }e se Srbija truditi da brani svoju poziciju kada je re~ o neuvo|ewu sankcija Rusiji. „Mi se ne busamo u grudi ili sli~no, ali kao {to vidite moj odgovor }e biti i daqe da }emo se truditi da branimo svoju poziciju {to je du`e mogu}e. To smo uspeli dve godine. Da li }emo to nastaviti da radimo - ne znam, ali se nadam”, istakao je Vu~i} u intervjuu generalnom direktoru Tasa Andreju Kondra{ovu.

Naveo je da je, kada je po~eo sukob u Ukrajini, rekao da ne zna kako }e se doga|aji razvijati i da je na dr`avnom nivou doneta odluka da Srbija osudi sukob, kao i svi drugi, ali da je stav Srbije da ne uvodi sankcije Rusiji. „To sam tada rekao, jer iz sopstvenog iskustva znamo kakav je ose}aj kada vam se uvedu sankcije.

Imamo prijateqski narod i bilo bi nepravedno tako postupati prema ruskom narodu”, dodao je Vu~i}. „Ali rekao sam Srbima da to ne mogu da garantujem, jer nisam znao kakav }e biti taj pritisak u budu}nosti. Nisam hteo da izigravam heroja jedan, dva ili tri dana, a onda da promenim odluku.

Ali ono {to ja ka`em je ‚Ne znam’, a kada ja ka`em da ne znam, moja re~ je vrednija od bilo ~ijeg ~vrstog obe}awa”, istakao je Vu~i}. „Srbija jedina u Evropi nije uvela nikakve sankcije” Ukazao je da je posle ta~no dve godine od po~etka sukoba u Ukrajini Srbija jedina zemqa u

Evropi koja nije uvela nikakve sankcije. „Imate mnogo prijateqa u svim evropskim zemqama i svi su uveli sankcije Rusiji. Neko }e vam re}i da ih je uvela centralna vlast i da su oni protiv toga, neko }e re}i uveli smo vam sankcije, ali poma`emo u drugim stvarima. Jedina dr`ava koja nije uvela sankcije je mala Srbija”, istakao je Vu~i} i dodao da su na svakom doga|aju na me|unarodnom nivou kojem prisustvuje „glavna tema sankcije protiv Rusije”. „Pravi prijateq se poznaje u nevoqi” Odgovaraju}i na pitawe o prirodi prijateqstva i bratstva ruskog i srpskog naroda, Vu~i} je pomenuo poslovicu „Prijateq se poznaje u nevoqi”.

Ukazao je da kao predsednik uvek mora da ima racionalan i pragmati~an pristup, ali da se qudsko dostojanstvo i qudska priroda najboqe cene u te{kim vremenima. „U srpskom i ruskom, kao i u svim anglosaksonskim, germanskim jezicima postoji poslovica da se pravi prijateq poznaje u nevoqi. Lako je biti prijateq u lakim trenucima. Ostati prijateq,

ostati iskren onda kada je te{ko, upravo u takvim trenucima pokazuje{ svoje pravo lice. Mislim da je Srbija, kao mala zemqa, vi{e nego po{tena u odnosu prema ruskoj dr`avi i ruskom narodu“, rekao je Vu~i}.

Dodao je da kao predsednik moram da ima racionalan pristup, ali i da razume emociju koja postoji kod ve}ine Srba. „Kada sam bio mali, otac me je vodio u Ruski dom (u Beogradu), a najboqi crtani film koji sam gledao je ‚Mali grbavi kow’. I{ao sam na ve~eri ruske poezije i pro-

ze, ve~eri Dostojevskog, Pu{kina, ^ehova. Moja }erka Milica je zavr{ila 11. razred ruske {kole i po tom pitawu zahvalan sam Rusiji na pomo}i u wenom obrazovawu i dobrom vaspitawu. Ali to su sve emocije i mo`ete ih ostaviti po strani, jer je moj posao da vodim dr`avu”, naglasio je predsednik.

O konferenciji u Minhenu: „Mir” postala ne`eqena re~ u celom svetu Osvr}u}i se na proteklu Minhensku bezbednosnu konferenciju, koja je odr`ana od 16. do 18. februara, ocenio je da je ona pokazala da me|unarodni akteri vi{e ne rade na postizawu mira. „Ja predstavqam malu dr`avu i nemam pravo da se me{am u poslove velikih i, za razliku od ve}ine lidera, predsednika i premijera, znam da na{e mi{qewe nije mnogo va`no, ali se ponekad razlikuje od drugih, pa je stoga primetno”, rekao je Vu~i}.

Dodao je da je bio mnogo puta na Minhenskoj konferenciji i da misli da je va`no pre svega videti i ~uti kako zapadni svet razmi{qa, a i saslu{ati razli~ita mi{qewa i ne{to nau~iti.

Prema wegovim re~ima, ovog puta je mogao mnogo da vidi, ali

je izrazio bojazan da nije bilo dovoqno zakqu~aka koji bi omogu}ili pronala`ewe inovativnih i inventivnih re{ewa u pravcu mira. „^ini mi se da je re~ ‚mir’ postala neomiqena i ne`eqena re~ u celom svetu”, rekao je Vu~i} i uporedio obrazac pona{awa u~esnika konferencije sa doga|ajem kojem prisustvuju „fudbalski navija~i”. „Nova arhitektura svetske politike, bi}e mnogo promena” Vu~i} ka`e da }e se sigurno pojaviti nova arhitektura svetske politike i da }e biti mnogo promena, i da }e biti mnogo druga~ija od onoga {to je bilo ranije. „Mi se na to malo navikavamo, ali jedino {to mogu da ka`em je da uvek moramo da {titimo na{u slobodu, pravo na sopstveno mi{qewe, samostalno odlu~ivawe i odlu~ivawe u skladu sa interesima na{eg naroda”, naglasio je Vu~i}.

Predsednik je „ruskom bratskom i prijateqskom narodu” po`eleo uspe{ne predstoje}e predsedni~ke izbore, mir, stabilnost, bezbednost i uspehe.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Vi{e od 70 volontera u Indoneziji umrlo broje}i glasove, ~etiri hiqade se razbolelo Vi{e od 70 volontera na izborima u Indoneziji preminulo je zbog iscrpqenosti tokom rada na prebrojavawu i distribuciji glasova, saop{tile su vlasti. Predsednik izborne komisije ka`e da se skoro 4.000 qudi razbolelo zbog umora.

Vlasti Indonezije saop{tile su da je 71 volonter preminuo zbog iscrpqenosti tokom rada na izborima koji su pro{le nedeqe odr`ani u toj zemqi, pi{e Blumberg.

Predsednik Izborne komisije Hasim Asjari rekao je da se jo{ oko 4.000 qudi razbolelo zbog umora tokom izbora 14. februara.

Veliki broj smrtnih slu~ajeva zabele`en je i na ovim izborima uprkos merama vlade, koja je uvela starosnu granicu za volontere i naredila dodatne zdravstvene preglede, po{to je za vreme prethodnih izbora 2019. godine preminulo vi{e

od 500 anga`ovanih u izbornim aktivnostima.

Bira~ko glasa ima 200 miliona qudi, danono}ni rad na brojawu glasova Pro{lonedeqni izbori su trajali {est sati, a na bira~kim mestima je bilo anga`ovano skoro pet miliona volontera.

Pravo glasa na izborima za predsednika i potpredsednika dr`ave, poslanike u nacionalnoj skup{tini i u lokalnim upravama imalo je vi{e od 200 miliona gra|ana Indonezije.

Izborni proces u toj zemqi predvi|a danono}ni rad na distribuciji i prebrojavawu glasa~kih listi}a, {to mo`e da traje i 12 sati posle zatvarawa bira~kih mesta.

Ministar obrane Indonezije Prabovo Subijanto je proglasio pobedu na osnovu nezvani~nih rezultata sa vi{e od 50 odsto glasova koliko je, kako se navodi dobio u prvom krugu, ali kona~ni rezultati bi}e objavqeni do 20. marta.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 22. februar 2024. 3

„VOLSTRIT XORNAL“:

Avdejevka je tek po~etak Australija ula`e u ja~awe svoje ratne mornarice Federalne australijske vlasti saop{tile su da }e pove}ati izdvajawa za odbrambeni sistem za dodatnih 11,1 milijardi australijskih dolara.

Prema navodima federalnih vlasti, u narednoj deceniji se planira nabavka {est ratnih brodova i 11 novih fregata, s ciqem da se udvostru~i kapacitet mornari~kih formacija spremnih za borbene zadatke. Australija planira da osna`i svoje odbrambene sposobnosti usred zabrinutosti zbog porasta globalnih geopoliti~kih tenzija i sve ve}eg uticaja Kine me|u nekim pacifi~kim ostrvskim dr`avama, navodi Rojters.

Ministar odbrane Australije Ri~ard Marles rekao je da bi vladin plan na kraju procesa doprineo pove}awu borbene mornari~ke flote, najve}em od zavr{etka Drugog svetskog rata. „Ono {to je kriti~no va`no razumeti jeste da mi gledamo unapred u neizvesnom svetu u kojem se nadme}u velike sile. Do 2030tih ima}emo zna~ajno ve}e borbene kapacitete od ovih koje imamo danas”, izjavio je Marles na konferenciji za novinare.

Bitka za Avdejevku bila „mnogo paklenija“ nego okr{aji oko Bahmuta {to pokazuje sa kakvim se te{ko}ama na frontu trenutno suo~avaju kijevske trupe Osvajawe Avdejevke posle vi{emese~nih napada najve}a je pobeda ruske vojske od zauzimawa Bahmuta u maju pro{le godine. Ukrajinski vojnici isti~u da je bitka za Avdejevku bila „mnogo paklenija“ nego okr{aji oko Bahmuta {to pokazuje sa

ganske oblasti.

Ruski vojni blogeri objavili su sliku sovjetske zastave pobede u Avdejevki, mestu gde je tokom posete Vladimir Zelenski u decembru napravio ~uveni selfi.

Uspesi Rusije pokazuju sa kakvim }e se ogromnim pote{ko}ama Kijev suo~iti u borbi protiv svog velikog suseda bez daqe podr{ke SAD. „Kongres jo{ nije usvojio dopunski zakon, tako da nismo bili u mogu}nosti da Ukrajini obezbedimo artiqerijske granate koje su joj o~ajni~ki potrebne“, komentarisao je situaciju portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Xon Kirbi.

ri samo jednom.

Moskva sada pritiska i `eli da iskoristi svoju prednost jer ukrajinskoj vojsci ponestaje municije. Posledwi put kada su veliki delovi teritorije promenili vlasnika u Ukrajini bilo je pre vi{e od godinu dana, kada su kijevske trupe preuzele deo Hersonske oblasti na jugu.

Gubitak Avdejevke, gde je nekada `ivelo 30.000 qudi, doprinosi gomilawu problema za ukrajinsko politi~ko i vojno rukovodstvo dok se grozni~avo utrkuju da obezbede vitalnu podr{ku zapadnih partnera, bore se sa nedostatkom vojnika i suo~avaju se sa op{tim zamorom od rata, pi{e Blumberg.

kakvim se te{ko}ama na frontu trenutno suo~avaju kijevske trupe.

Moskva je ponovo preuzela inicijativu u sukobu po{to se Ukrajina suo~ava sa nedostatkom osobqa i vojne opreme nakon neuspele kontraofanzive pro{le godine, pi{e „Volstrit xornal“.

Kontrola nad gradom pribli`ava Rusiju wenom strate{kom ciqu – zauzimawa svih isto~nih regiona Dowecke i Lu-

Ukrajinska vojska naziva bitku za Avdejevku „mnogo puta paklenijom“ nego onu vo|enu kod Bahmuta.

Vojnici na terenu priznaju umor i nizak moral: „Svi su umorni i ne znaju {ta }e se desiti u narednih nekoliko minuta, a kamoli sutra.“ Ukrajinski vojnici ka`u da im je ozbiqan problem nedostatak municije. Na svakih 10 artiqerijskih granata koje ispali Rusija, Ukrajina mo`e da odgovo-

Drugi ozbiqan problem je intenzivna ruska upotreba vo|enih bombi od kojih Ukrajina prakti~no nema nikakvu za{titu.

Ameri~ki Senat ove nedeqe usvojio je novi paket pomo}i Ukrajini vredan oko 60 milijardi dolara, prevazilaze}i primedbe republikanskih poslanika. Ali zakon nema podr{ku u drugom, Predstavni~kom domu Kongresa, zbog protivqewa republikanaca.

Ilon Mask: Pacijent sa ~ipom u mozgu pokrenuo kompjuterski mi{ uz pomo} svojih misli Prvi pacijent kojem je ugra|en implantantni mo`dani ~ip tehnolo{ke kompanije Neuralink potpuno se oporavio i u stawu je da kontroli{e kompjuterskog mi{a koriste}i samo svoje misli, izjavio je osniva~ te kompanije Ilon Mask. ‚’Postignut je napredak, izgleda da se pacijent u potpunosti oporavio, i mo`emo da uo~imo efekte koje ~ip ima na mozak. Pacijent mo`e da pomera mi{a po ekranu samo koriste}i svoj mozak’’, rekao je Mask, prenosi Rojters.

On je dodao da }e Neuralink poku{ati da testira da li pacijent mo`e da pomo}u misli izazove klikove na mi{u.

Kompanija Neuarlink je pro{log meseca uspe{no ugradila ~ip svom prvom qudskom pacijentu, nakon {to je u septembru dobila odobrewe za vr{ewe eksperimenata na qudima.

Koriste}i hirur{kog robota, tim Neuralink ugradila je ~ip povezan za interfejsom mozak-ra~unar u deo mozga koji kontroli{e pokrete i kretawe, s namerom da pacijent za po~etak ovlada upotrebom mi{a i tastature koriste}i samo svoje misli.

Rojters navodi da Mask ima velike planove vezane za Neuralink, po{to `eli da proizvodima te kompanije olak{a le~ewe gojaznosti, autizma, depresije i shizofrenije.

Najbogatiji maloletnici na svetu Na svetu postoji nekoliko maloletnika koji imaju milione, pa ~ak i milijarde dolara u svom posedu. Malo wih je samostalno sakupilo svoj ogroman novac, anga`ovawima u projektima kao {to su, na primer, ona na filmu. Ve}ina bogatih maloletnika je ovo bogatstvo dobila u nasle|e od roditeqa ili na poklon prilikom ro|ewa.

1. Princeza [arlot od Kembrixa – pet milijardi dolara Ona je ~lan britanske kraqevske porodice. Drugo je dete i jedina }erka vojvode i vojvotkiwe od Kembrixa. Weno ogromno neto bogatstvo od pet milijardi dolara u velikoj meri poti~e od kraqevske porodice.

Postala je prva britanska princeza koja je rangirana iznad brata u liniji sukcesije kao rezultat stupawa na snagu sporazuma iz Perta.

Princeza [arlot od Kembrixa 2. Princ Xorx od Kembrixa – 3 milijarde dolara Princ Xorx od Kembrixa, stariji brat princeze [arlot, prvoro|eno je dete princa Vilijama, vojvode od Kembrixa, i Ketrin, vojvotkiwe od Kembrixa. Iako ima samo osam godina, wegova

neto vrednost se ve} procewuje na preko tri milijarde dolara.

Wegovo bogatstvo tako|e poti~e od kraqevske porodice.

3. Blu Ajvi Karter – 1 milijarda dolara Blu Ajvi Karter }erka je muzi~ara Bijonse i Xej Zija. „Tajms” ju je nazvao „najpoznatijom bebom na svetu” samo dva dana nakon wenog ro|ewa. Nakon {to je wen otac snimio wen vokal za pesmu „Glori”, u{la je u Ginisovu kwigu rekorda kao najmla|a osoba kojoj se pesma na{la na bilo kojoj „Bilbord” listi. Nasledila je ve}inu svog bogatstva od svojih bogatih roditeqa. Za singl „Brown Skin Girl” od Bijonse tako|e je osvojila „Gremi”, postavqaju}i novi Ginisov svetski rekord kao najmla|a dobitnica „Gremi” nagrade.

4. Suri Kruz – 800 miliona dolara Zahvaquju}i roditeqima, Tomu Kruzu i Kejti Holms, Suri

je me|u najbogatijom decom na svetu. Nasle|uje ve}inu svog bogatstva od svojih roditeqa nakon {to oni umru, kao i ve}ina imu}nih potomaka. Sa 16 godina ima neto vrednost od 800 miliona dolara i nalazi se na vrhu liste najbogatijih tinejxera na svetu.

5. Stormi Vebster – 700 miliona dolara ^etvorogodi{wa }erka Kajli Xener i Trevisa Skota poznata je po tome {to ima neverovatnu neto vrednost od preko 700 miliona dolara, koju duguje svojim bogatim roditeqima. Tako|e je veoma omiqena na dru{tvenim mre`ama, gde se wena slika o otkrivawu imena brzo popela na prvo mesto sa preko 12.400.000 lajkova za mawe od 12 sati. Iako ima samo ~etiri godine, Stormi tako|e poseduje rasko{nu igraonicu koju joj je dala baka i modernu ode}u.

Princ Xorx od Kembrixa

Blu Ajvi Karter

4 ^etvrtak 22. februar 2024.

TEMA NEDEQE

XULIJAN ASAN@ PRED SUDOM U LONDONU:

Posledwa bitka protiv izru~ewa ameri~kom pravosu|u Osniva~ Vikiliksa Australijanac Xulijan Asan` se u SAD tereti za {pijuna`u po 17 ta~aka, plus za krivi~no delo zloupotrebe informacione tehnologije, a ako bude osu|en mogao bi da dobije i do 175 godina zatvora.

Nakon 13 godina borbe s vlastima i sudskih procesa u Engleskoj, osniva~ Vikiliksa Xulijan

Asan` izlazi pred sud u Londonu, {to je, kako se smatra, wegova posledwa pravna bitka i prilika da se spre~i ekstradicija u SAD gde je optu`en za {pijuna`u.

Asan`ove pristalice okupile su se ispred Vi{eg suda u Londonu.

Ameri~ko tu`ila{tvo `eli da se Asan`u (52) sudi u Americi ukupno po 18 ta~aka u dve optu`nice podignute zbog objavqivawa velikog broja poverqivih ameri~kih vojnih i diplomatskih dokumenata na Vikiliksu, prenosi Rojters.

Vrhovni sud u Londonu je zakazao dvodnevnu raspravu o tome da li Asan` mo`e od Apelacionog suda da tra`i da se spre~i wegovo izru~ewe, me|utim ako sud ne dozvoli da `alba ide na apelaciju to zna~i da bi Asan` mogao da bude izru~en SAD. „Amnesti interne{enal” je upozorio da u slu~aju Asan`ovog izru~ewa postoji velika opasnost od kr{ewa qudskih prava, te da bi ono imalo zastra{uju}e negativne efekte na globalnu slobodu medija. „Sudbina svih istra`iva~kih novinara i izdava~a visi o koncu.

Ako Xulijan Asan` bude poslat u SAD i tamo bude krivi~no gowen, to }e biti presuda i globalnim medijskim slobodama”, rekla je Xulija Hol, ekspert „Amnesti

interne{enela” za borbu protiv terorizma i krivi~no pravosu|e u Evropi.

Asan`ova supruga Stela je izjavila da je to pitawe `ivota i smrti, jer, kako je rekla, zdravstveno stawe wenog mu`a se pogor{alo tokom boravka u zatvoru.”Svakoga dana koji provede u zatvoru wegov `ivot je u opasnosti. Ako bude izru~en Americi, umre}e”, izjavila je Stela Asan`.

Vikiliks se proslavio 2010. kada je objavio videosnimak ameri~ke vojske kako u napadu helikopterima „Apa~” u Bagdadu 2007. ubija desetine qudi, me|u kojima

i dva novinara Rojtersa.

Nakon toga objavio je hiqade tajnih poverqivih dokumenata i diplomatskih izve{taja u kojima SAD kritikuju svetske vo|e, od ruskoga predsednika Vladimira Putina do ~lanova saudijske kraqevske porodice.

Asan` se u SAD tereti za {pijuna`u po 17 ta~aka, plus za krivi~no delo zloupotrebe informacione tehnologije, a ako bude

osu|en mogao bi da dobije i do 175 godina zatvora.

Asan` i wegove pristalice ukazuju da ga {titi Prvi amandman ameri~kog ustava koji garan-

tuje slobodu izra`avawa i tvrde da je on postupao kao novinar koji je otkrivao pogre{ne poteze ameri~ke vojske.

Ameri~ke vlasti tvrde da su informacije koje su procurile `ivotno ugrozile wihove agente i ukazuju da za takav zlo~in nema opravdawa.

Brojne pristalice Asan`a smatraju herojem borbe protiv establi{menta i novinarom koji je na udaru vlasti zbog razotkrivawa kriminalnih radwi i navodnih ratnih zlo~ina koje su po~inili pripadnici ameri~kih slu`bi.

Iako je optu`nica protiv Asan`a objavqena 2019. godine, wegova sloboda je ograni~ena vi{e od 10 godina.

Nakon {to je sud u Engleskoj odlu~io da Asan` mora biti

izru~en [vedskoj zbog istrage za silovawe koja je pokrenuta u toj zemqi, on je 2012. godine potra`io uto~i{te u ambasadi Ekvadora u Londonu i dobio je politi~ki azil.

Ipak, britanska policija ga je uhapsila 2019. godine kada je vlada Ekvadora okon~ala wegov status azilanta zbog toga {to se 2012. nije pojavio na sudskom ro~i{tu.

Iako su optu`be za silovawe u me|uvremenu odba~ene u [vedskoj, Asan` je ostao u londonskom zatvoru Belmar{ dok se odlu~uje o wegovoj ekstradiciji Americi.

Sudija u Londonu je blokirao wegov transfer u SAD zbog verovatno}e da bi u ameri~kom zatvoru mogao da izvr{i samoubistvo.

SUPRUGA XULIJANA ASAN@A O MOGU]EM IZRU^EWU SAD:

On to ne}e pre`iveti

Stela Asan` je izjavila da je osniva~ „Vikiliksa” fizi~ki i psihi~ki izuzetno slab.

Supruga osniva~a „Vikiliksa” Xulijana Asan`a, Stela, rekla je da wen suprug najverovatnije ne}e pre`iveti ako bude izru~en Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

Sredinom ove nedeqe u Visokom sudu pravde u Londonu razmatra se kona~na `alba Asan`a na izru~ewe Sjediwenim Dr`avama.

Britanija je odobrila izru~ewe Asan`a SAD 2022. godine.

Kona~na `alba bi}e posledwa prilika za borbu protiv ekstradicije u Velikoj Britaniji.

Stela Asan` je rekla da je on fizi~ki i psihi~ki izuzetno slab.

Ona je izjavila za radio Bi-Bi-Si da bi „ovo moglo biti posledwe saslu{awe za Xulijana”.

Stela Asan` je rekla da ako wen mu` izgubi slu~aj u Londonu u utorak, „nema mogu}nosti za daqu `albu”. „Ovaj slu~aj }e, u su{tini, odrediti da

li }e on da `ivi ili }e da umre”, naglasila je.

Asan` je od 2019. godine u zatvoru u Velikoj Britaniji, a SAD ga tra`e zbog oda-

vawa tajnih dosijea 2010. i 2011. godine.

Ako bude izru~en i ako ga ameri~ki sud proglasi krivim, preti mu i do 175 godina zatvora.

PLANETA

^etvrtak 22. februar 2024. 5

U 2024. obeležavamo 30 godina uspešne saradnje s našim klijentima i partnerima u Australiji i širom sveta. Povodom vrednog jubileja pripremili smo niz noviteta, popusta i drugih iznenađenja:

Evropska unija produ`ila sankcije Rusiji za jo{ godinu dana Evropska unija produ`ila je za jo{ godinu dana sankcije Rusiji, koje su uvedene zbog rata u Ukrajini, objavio je slu`beni glasnik EU. Kako se navodi u dokumentu, koji je potpisao {ef evropske diplomatije \uzep Boreq, odluka Saveta EU o produ`ewu sankcija va`i}e do 24. februara 2025. godine.

U dokumentu se navodi da je, na osnovu revizije odluke o restriktivnim merama Rusiji i, kako se navodi, „sve dok se nelegalnim akcijama Ruske Federacije nastavqa da kr{i zabrana upotrebe sile, {to predstavqa ozbiqnu povredu me|unarodnog prava”, prikladno zadr`ati na snazi sve mere koje je trenutno uvela Unija i preduzeti dodatne mere, ako je potrebno.

dina uspešne Povodom 30 gonjenim klijentima ce o saradnje, našim om produžavam sa zadovoljstv st od popu

30

%

Ž PRODU

Bajden nikada nije objasnio Amerikancima koja je strategija za pobedu u Ukrajini Mnogi misle da Xo Bajden i Donald Tramp imaju suprotstavqena mi{qewa o Ukrajini. Me|utim, iako Bajden poku{ava da progura nacrt

navodi se u ~lanku.

Ruska specijalna operacija po~ela je {est meseci posle neuspe{nog povla~ewa ameri~kih trupa iz Avganistana. Bajdenova administracija se pla{ila gubitka dve velike zemqe iz svoje orbite u prve dve godine.

Zbog toga je bilo neophodno oja~ati ameri~ki autoritet koji je po~eo da se raspada. Podr`avaju}i Ukrajinu Bajden bi istovremeno mogao da napadne Trampa zbog podr{ke Puti-

UST

slanja novca na sve troškove 29/02/2024 do od 01/12/2023

02 8781 1950

www.beoexport.com.au

U godini jubileja za Vas smo pripremili:

• Izuzetno povoljne uslove slanja novca iz Australije • Besplatan transfer za iznose veće od 3.000 dolara • Specijalni uslovi i popust za klijente koji se sele ili investiraju u inostranstvu • Pozovite nas i saznajte više

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

„VOLSTRIT XORNAL”:

Ni Tramp ni Bajden ne `ele pobedu Ukrajine

EN POP

CALL US AND GET THE BEST RATE!

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME...

• Privlačne cene avionskih karata za ceo svet • Mogućnost plaćanja na 18 rata bez kamate* • Izvršite pretragu i rezervišite vašu kartu na

NEW

našoj web stranici • Profesionalna podrška tokom celog putovanja

ONLINE BOOKING PLATFORM

Pozovite nas na 02 8781 1960 ili posetite našu internet stranicu.

02 8781 1960 www.beotravel.com

*uslovi postoje

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

Koliku ratu plaćate za Vaš stan ili kuću?

Mi Vam nudimo:

• Pristup najpovoljnijim kamatama Bendigo banke i drugih najvećih banaka i finansijskih institucija u Australiji • Ukoliko kupujete novu nekretninu, refinansirate ili renovirate postojeću, uradite to po najboljim uslovima • Pozovite nas i osigurajte kredit po vašoj meri

02 8781 1970 www.beo.com.au/loans Важно је да се ратује а не да се победи zakona o finansirawu Ukrajine on to nije u stawu da uradi uglavnom zbog Donalda Trampa.

Ali u stvari, niko od wih ne `eli pobedu Ukrajine, pi{e „Volstrit xornal”.

Tramp favorizuje kratke, jednokratne intervencije SAD u inostranstvu, kao {to su na primer, napadi dronom na odre|eni ciq. On na dugoro~ne obaveze, posebno multilateralne, gleda iskqu~ivo kao na tro{kove koji ukqu~uju Sjediwene Dr`ave u tu|e vojne operacije.

Ali i Xo Bajden je nedosledan,

nu. Ali i pored svega ovoga, Bajden nikada nije objasnio Amerikancima koja je strategija za pobedu u Ukrajini.

Trenutno, mo`da jednostavno nije fizi~ki spreman za ovo. Istovremeno ko~i ga raskol unutar Demokratske stranke, koji ko~i ~iwenica da se Ukrajincima daje dovoqna pomo} za nastavak rata, ali nedovoqno za pobedu.

Tako ispada da Bajden podr`ava Ukrajinu, ali ne do potpune pobede, a Tramp tvrdi da Ukrajini ne treba davati ni{ta osim kredita.

Najtiražnije dnevne novine za naŠe ljude u dijaspori email: post@vesti.com.au NEZAVISNI DNEVNI LIST

Reklamirajte se u "Vestima" i omogućite da se za vaš biznis čuje širom Australije i sveta!

02 8781 1980 www.beo.com/media Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

@BeoGroup *Po ceni lokalnog poziva

@beogroupaustralia

6 ^etvrtak 22. februar 2024.

PLANETA

VA[INGTON PRETI:

Sankcije za Kinu zbog pomo}i Rusiji Kina ima mnogo vi{e da izgubi od Rusije, smatraju u Va{ingtonu

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave razmatraju uvo|ewe sankcija kineskim kompanijama za koje veruju da poma`u Rusiji, prenosi Si-EnBi-Si i dodaje da je to prvo direktno „upirawe prstom” u Peking od po~etka sukoba u Ukrajini.

Demokratski senator Xerald Konoli, ~lan Komiteta za spoqne poslove ameri~kog Predstavni~kog doma, rekao je da su kongresmeni po~eli da razmatraju sankcije nakon {to je Evropska unija predlo`ila sli~ne mere.

„Kina mora da shvati da iste vrste sankcija koje po~iwu da se primewuju u Rusiji i uti~u na rusku produktivnost, ekonomske performanse i kvalitet

`ivota, tako|e mogu biti primewene na Kinu”, rekao je on. „I iskreno, Kina ima mnogo vi{e da izgubi od Rusije”.

Sankcije SAD, navodi

ameri~ki Si-En-Bi-Si, mogle bi ozbiqno da na{kode kineskoj ekonomiji koja se oporavqa od pandemije i turbulencija u sektoru nekretnina. Ali takav korak bi tako|e mogao da na{kodi Sjediwenim Dr`avama, s obzirom na me|uzavisnost zemaqa u trgovini.

Konoli je naveo da se nada da }e sama „pretwa” Kini biti dovoqna da Peking promeni svoj stav. „Ako bi se na Kinu primenile {iroke sankcije, to bi zaista pogodilo. A wihov ekonomski u~inak trenutno je ve} slab. Zato se nadam da }e Kina pa`qivo izra~unati da ih ~ekaju posledice zbog podr{ke ruskom nasiqu i izopa~enosti u Ukrajini”, rekao je senator.

Lavrov: Vi{e civila ubijeno je sada u Gazi nego u Ukrajini od 2014. godine Vi{e civila ubijeno je u izraelskoj operaciji u Gazi nego u Ukrajini od pu~a 2014. godine, izjavio je ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov. „Blizu pet meseci od po~etka operacije u Pojasu Gaze broj smrtnih slu~ajeva me|u civilima je mnogo ve}i od broja poginulih od po~etka vojne operacije, ~ak i pu~a u Ukrajini 2014. godine”, rekao je Lavrov.

Lavrov je naglasio da Rusija aktivno poku{ava da pomogne Izraelcima i Palestincima da postignu dogovor, prenosi TAS.

Predsednik Brazila se ne}e izviniti Izraelu Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva se ne}e izviwavati zato {to je izraelsku operaciju u Pojasu Gaze uporedio sa zlo~inima Adolfa Hitlera, izjavio je Selso Amorim, predsednikov izaslanik za spoqnu politiku. „Uvek smo se odnosili jedni

prema drugima sa velikim po{tovawem i zastupali ideju o re{ewu dve dr`ave, ali nemamo zbog ~ega da se izviwavamo.

Izrael sam sebe dovodi u sve ve}u izolaciju”, izjavio je Amorim. [ef izraelske diplomatije Izrael Kac izjavio je ranije danas da predsednik Lula da Si-

lva nije dobrodo{ao u Izrael sve dok ne povu~e svoju izjavu u kojoj je izraelsku vojnu operaciju protiv palestinske militantne grupe Hamas u Pojasu Gaze uporedio sa nacisti~kim genocidom. „Ne}emo zaboraviti, niti oprostiti. To je ozbiqan anti-

semitski napad. U moje i u ime gra|ana Izraela recite predsedniku Luli da je persona non grata u Izraelu dok to (svoju izjavu) ne povu~e”, rekao je Kac brazilskom ambasadoru, navodi se u saop{tewu kancelarije {efa izraelske diplomatije, preneo je ranije Rojters.

Сазнајте ризике од пожара,

останите безбедни

Важно је да своје вољене сачувате безбедним од шумских пожара и пожара травнатих површина. Рани одлазак, и напуштање области је увек најбезбеднија опција. Сазнајте како да останете безбедни на vic.gov.au/fire-safety-serbian

INTERVJU NEDEQE

PETAR BO@OVI], JEDAN OD NAJUSPE[NIJIH SRPSKIH GLUMACA:

Bez sira i ~varaka ne}emo opstati Za svojeg dugog veka nisam ni o~ekivao da }u do`iveti {ta sam sve do`iveo. Detiwstvo sam proveo u jednom selu pored Kola{ina. Bez oca i majke, kod moje tetke Vide, koja mi je sve u `ivotu.

Se}am se, bio sam de~ak, bilo je prole}e, pita me tetka: „[ta radi{, Perko?“, a ja }u „Evo, te}o, ga|am ticu“. Kada ona iza|e: „Koju ticu, strelica ti modra… Zna{ li da je to sestra Lazareva?“. To je bila kukavica koja u narodu kuka za Kosovskim bojem.

Mi smo sve zaboravili. Tako je po~elo moje u~ewe o crkvi, o religiji, o Kosovu i o svemu.

Ovako, na po~etku razgovora za „Novosti“, govori Haxi Petar Bo`ovi} (77). Ono {to ovaj

gluma~ki bard izgovori bilo sa filmskog platna, TV ekrana, pozori{ne scene ili u intervjuima se pamti po{to je jedan od onih umetnika koji u potpunosti `ive svoj poziv. Impresivne pojave, sa {e{irom kao za{titnim znakom, a pre svega na~inom na koji govori kada „miluje“ ili „grmi“ svojim glasom polako, gotovo proro~ki.

Gledali su ga i slu{ali ovih dana i na na{em Kosovu.

– Mislim da je wima najva`nije da im do|e{, a ne da im odavde dr`i{ pridiku. Bio sam u Gra~anici 20. februara, posetio sam Prizrensku bogosloviju i naravno, vi{e sela gde je mawe stanovni{tva jer wima je sevap do}i. Oni `ive u strahu i tako-

I BOGA BI HTELI DA ZAMENE n [ta biste, da su vas pitali pre dono{ewa Zakona o rodnoj ravnopravnosti, rekli?

– To se vidi da je nametnuto i vidi se silexijstvo celokupne globalne vlastodr`a~ke tehnokratije. Oni su se odrekli ~oveka, pa onda ho}e i Boga da zamene.

re}i u zatvoru. Toliko o Kosovu za sada… „Ako ti se ikad sele vratim, uze}u te za Milana moga, za Milana, Bogom pobratima… Evo ti idem poginuti, du{o…“ Kada ~itam te pesme, meni se uvek pla~e. n Daqe besedi istaknuti dramski umetnik, pa napomiwe da nema ni{ta protiv napretka, ali da nas to ko{ta.

– Koliko se godi{we izveze pameti – jedno Vaqevo, tako otprilike 60.000 stanovnika. A sva su usta puna o mladima, kako zadr`ati mlade na selu, kako mladog momka i devojku da zadr`i{?

Nemam ni{ta protiv auto-puteva, ali za koga su oni? Da mi ne bismo bili usko grlo, da se ovuda mo`e pro}i jer nas }e zaobi}i i

oti}i }e preko Rumunije i Bugarske. Neka idu, sre}an im put, ali bar jedan deo auto-puta upotrebi na izgradwu seoskih puteva do ku}e svakoga doma}ina. Asfalt, struja, topla voda i to je jedini metod zadr`avawa mladih na selu. Ako izgubimo selo, izgubi}emo poqoprivredu, a ako izgubi{ poqoprivredu, izgubio si hranu. Bez sira i krompira, bez slanine i ~varaka ne}emo opstati. Bez hleba, a on je najva`niji jer je, na kraju krajeva, du{evna hrana i telo Hristovo. n Na pitawe ima li patriotizma u Srba, legenda na{eg glumi{ta odgovara kontrapitawem i konstatacijom: [ta imamo mi Srbi da govorimo o patriotizmu…? Pogledajte na{e ratove i broj izginulih, pa mi smo biolo{ki jedva `ivi, na granici.

– Znate {ta je Srbija danas?

Srbija je zemqa u kojoj `ive Englezi koji lo{e govore srpski.

Vidim da i pametniji qudi upotrebqavaju izraze za koje treba kajron i prevod na srpski. Sada je targetirawe u modi, mislim {eruj to, bekstejx… Ne bi neko rekao „Mi smo predstavqali“, ne, mi smo prezentirali. Ne bi neko rekao da je ne{to o~igledno, nego je evidentno. To je kao

otmenije. Kada smo uveli edukaciju umesto u~ewa i obrazovawa, teraj, bre, {ta te briga. Bio sam na ve~eri i svi su odgovarali na pitawe kako je bilo. Govorili su „izvanredno“ ili „ba{ me je ovo iznenadilo“, a jedna mla|a osoba ka`e „spi~les“. Gledam i mislim se „{ta psuje ova `ena“, a ona je samo ostala bez re~i. n Kada do|e Englez u Beograd, nastavqa glumac-erudita, ka`e „Izvinite, mislio sam da imate }irilicu kao pismo“.

– Idete Balkanskom ulicom i ne mo`ete na}i tri prodavnice sa }irili~nim natpisom, to su samo buregxija, An|elka pokojnog, nekoliko kapaxija i mo`da jo{ neko slu~ajno. Pusti Beograd, do|em u Vaqevo ili Kragujevac i pekare pi{u latinicom.

Pa, {to da nije zbog stranaca?

Pa, naravno, to jeste zbog stranaca. Mi smo stranci u sopstvenoj zemqi koja je okupirana, izme|u ostalog. Mi smo qudi koji glumimo `ivot. n Da nije, ka`e Bo`ovi}, bilo ovog nesre}nog rata izme|u na{e dve drage zemqe i naroda Rusije i Ukrajine, ne bi se otkrila cela fal{ demokratija sveta i licemerje duboko uvre`eno u ustave i duboke korene takozvanih evropskih vrednosti.

– Ovaj rat nam je otkrio sve licemerje ovoga sveta, a posebno rat koji se vodi protiv pravoslavqa, koji je o~igledan. Historia magistra vitae est (Istorija je u~iteqica `ivota), ma kakvi.

Gens una sumus (Jedan smo rod), ni slu~ajno. Dolar una sumus, jer kada dolar po~ne da se mrda, onda aj, kuku, daj bombarduj i ubijaj. Deca bez ruku, bez nogu, koju bez anestezije operi{u, kidaju im delove tela i to svet gleda.

Ne samo mi, koji smo navikli na stra{na poni`ewa, ve} ceo svet, tzv. slobodni svet. Koji je to slobodni svet? (uzdah). Osudi{e Milo{a Bikovi}a zato {to ga prijavila Ukrajina. Svaka mu ~ast, to je, bre, perjanica na{a, na{ih mladih glumaca. Svaka mu ~ast {to ima svoj stav. Ja bih mu poru~io re~ima Igumana Stefana koji ka`e Danilu „E, moj sine, lijepi Vladiko, da znade{ {to te jo{te ~eka“. n Govori nam Bo`ovi} i o „Herojima Halijarda“ Rado{a Baji}a, u kojima je imao ulogu kojom je zadovoqan jer je igrao bez re~i: – To mi je bila ba{ `eqa. Mislim da je to izvanredan film. @ao mi je {to taj film nije oti{ao za Oskar kao na{ predstavnik. To treba Amerikanci da vide jer ima jadan dokumentarni deo u kome pre`iveli piloti govore o tome kako je jedan narod, koji nema da jede, davao wima da jedu, koji nema gde da spava, wih smestio da spavaju. Ve} sam rekao da su unuci tih istih qudi, koje smo primili kada su pali s neba i nisu imali kud, bombardovali tu istu zemqu koja je primi-

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

^etvrtak 22. februar 2024. 7

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

TAKO JE GOVORIO SVETI NIKOLAJ… Posle posete Kosovu 26. februara, u Kolar~evoj zadu`bini, Bo`ovi} }e ponovo izvesti besedu „Tako je govorio Sveti Nikolaj Velimirovi}“.

– Na Kolarcu sam otvorio scenu „Mala sala“, gde govorim Nikolaja Velimirovi}a i polako }e i drugi glumci u~estvovati i govoriti, tako da }emo imati jo{ jedan sadr`aj zahvaquju}i predusretqivosti novog upravnika Aleksandra Pekovi}a, koji je izvanredna li~nost. Ve} sam imao tri izvo|ewa, a ponovo }u 26. februara. Ina~e, gostovao sam u filmu o Bala{evi}u koji je snimao wegov sin Aleksa, a zove se „Megdan“. la wihove dedove i o~eve, a to se zove me|unarodna politika. n Zastaje na{ sagovrnik, se}aju}i se jo{ jednog velikana na{eg glumi{ta – @arka Lau{evi}a.

– Gledam pre neki dan neku reprizu i vidim wega. Odjedanput shvatim da ga nema, kao da ne znam, a znam odavno da je bio bolestan i znam kad je oti{ao. Od tog trenutka kao da sam ponovo svestan toga, a postanem svestan i da mi je bio sin kad je po~eo, jo{ kada nije upisao glumu, i da je, eto, zavr{io kao moj sin u „Herojima Halijarda“. To zna~i da }e mi ostati zauvek sin.

Dragi moji @are.

Sreo je, ponosno }e, divnih qudi, divnih `ena… za svoj `ivot ka`e da nije zanemarqiv i pre snimawa filma i pre biografija.

A biografija na{eg Bo`ovi}a je za film. Ro|en 22. maja 1946. godine u Zemunu. Majka mu je rano umrla, otac je bio zatvorenik na Golom otoku, pa su on i brat deo detiwstva proveli zajed-

no u siroti{tu. Petra }e ne{to kasnije prihvatiti tetka Vida iz Kola{ina gde }e ste}i, kako je pri~ao, obuku za `ivot. Pre nego {to je upisao glumu, koju je zavr{io u klasi profesora Predraga Baj~eti}a na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, studirao je italijanski i {panski jezik. Mnogo je vrhunskih ostvarewa ovog umetnika jake individualne boje, pa je stoga nezahvalno izdvajati neka, a izostaviti druga. Da li je vi{e upam}en kao Nikola Tesla u filmu rediteqa Krsta Papi}a, kad su mu patneri bili Orson Vels, Stroter Martin i Denis Patrik, da li u filmovima rediteqa @ivka Nikoli}a „^udo nevi|eno“, „Lepota poroka“ i „U ime naroda“, da li kod Miroslava Mom~ilovi}a u „^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i“, ostvarewu Miroslava Leki}a „No`“ ili Sr|ana Dragojevi}a „Lepa sela lepo gore“… Zapa`en je i wegov u~inak u serijama „Dimitrije Tucovi}“, „Grlom u jagode“, „Vi{e od igre“, „Jesen sti`e, duwo moja“… Visoka priznawa donele su mu uloge u predstavama „Kamen za pod glavu“ Milice Novkovi}, „Karolina Nojber“ Neboj{e Rom~evi}a, „Apis“ Miodraga Ili}a, „Hamlet iz Mrdu{e Dowe“ Iva Bre{ana, a najpoznatiji je po monodramama „Re~e mi jedan ~ovek“, „]era}emo se jo{“ i „Kad budem mla|i“, koje izvodi po tekstovima Matije Be}kovi}a.

– U to vreme je bilo, ti veliki, poznati glumci iz Amerike su svi imali iza sebe neke biografije. Te biografije su napola delovale, {to se i dokazalo, izmi{qene. Svi su imali siroma{no detiwstvo, te su bili po domovima, te su radili na dokovima…

Bo`e dragi, ja pola ove moje biografije ne bih imao potrebe da izmi{qam uop{te. Ali to je sve lako pre}i kad ima{ vaspitawe koje je meni dala moja draga tetka Vida. Spomenik sam joj ja, a zna{ da spomenik ne sme da se skrnavi, pa ja poku{avam da ne oskrvanim samog sebe.

8 ^etvrtak 22. februar 2024.

REPUBLIKA SRPSKA

Luka{enko: Podr`avam hrabru politiku predsednika Republike Srpske MINSK – Beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko podr`ao je „doslednu i hrabru politiku” predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, a posebno to {to „~vrsto zastupa interese pravoslavaca u BiH i regionu”, javqa RTRS. „Samo istrajnost, hrabrost i sloboda mogu da odrede budu}nost jedne nacije i regiona, a upravo to vidim u politici predsednika”, rekao je Luka{enko nakon razgovora sa Dodikom, dodaju}i da je re~ o starim prijateqima i da je Belorusija spremna da uvek podr`i Republiku Srpsku. Luka{enko je rekao da razume poziciju Srpske i wenih politi~kih predstavnika koji „trpe pritiske kolektivnog Zapada”. „Pa`qivo pratimo situaciju na Balkanu. Jugoslaviju su razbili, znate moj stav u najte`im vremenima tokom bombardovawa, znate i za moj odnos sa BiH. Mi znamo da vam sada nije lako i samo snaga, na`alost, danas ne{to zna~i. A va{a mo} i hrabrost mnogo zna~e”, rekao je on. Lu-

Usluge koje nudimo

ka{enko je Dodiku poru~io da se Republika Srpska ~vrsto dr`i po pitawu odbrane pravoslavnog naroda. „Imamo poverewe u vas, mo`ete da ra~unate na nas”, naveo je on. Dodik je ukazao beloruskom kolegi na, kako se navodi, slo`enu politi~ku situaciju u BiH. „Predsednik Luka{enko jedan je od retkih lidera koji je upoznat sa detaqima.

I jedna dobra namera da se razume i pomogne u konkretnoj situaciji. Uspe{an sastanak, nastavi}emo da radimo”, rekao je Dodik. Delegacija Srpske imala je sastanak i sa premijerom Bjelorusije Romanom Golov~enkom, a tokom posete beloruskoj Akademiji nauka dogovoreno je ja~awe saradwe i u oblasti obrazovawa.

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Vojni rok (ne)po`eqan u Bosni i Hercegovini

Veqko Milankovi} i „Vukovi sa Vu~ijaka” ostavili su neizbrisiv trag u istoriji srpskog naroda

Srpski i hrvatski politi~ki predstavnici nisu zainteresovani da mladi slu`e armiju Komandant ‚Vukova sa Vu~ijaka’, pukovnik Veqko Milankovi} „Neka wegovo i va{e herojstvo i ~ojstvo bude svetlost koja nas vodi putem slobode i pravde. Kroz borbu i `rtvu, komandant Milankovi} i Vukovi su pokazali juna{tvo i odanost, i postali simbol srpskog nacionalnog ponosa.

Svaki va{ korak i svaki podvig podse}a na na{u obavezu da ~uvamo slobodu i nezavisnost Republike Srpske”, naveo je Dodik.

TREBIWE OBORILO REKORD: Pro{la godina, prema pose}enosti gostiju, najboqa do sada, zabele`eno 201.000 no}ewa Povodom istorijskih turisti~kih rezultata, gradona~elnik Trebiwa Mirko ]uri} organizovao je prijem za turisti~ke radnike, na kojem su sumirani 2023. i najavqani planovi za 2024. godinu. U Trebiwu je u 2023. zabele`eno 201.000 no}ewa turista, {to je najboqa godina do sada.

- U svojoj strategiji planirali smo da taj broj od 200.000 prebacimo u 2024, ali smo to uspeli ranije {to je svakako veliki uspeh - rekao je ]uri}.

Da je pro{la bila izuzetno dobra turisti~ka godina sla`u se i vlasnici

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Dodik uputio ~estitku Vukovima sa Vu~ijaka Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je ~estitku pripadnici legendarnih „Vukova sa Vu~ijaka“ povodom Dana boraca, uz poruku da svaki wihov korak i svaki podvig podse}a na, kako je naveo, na{u obavezu da ~uvamo slobodu i nezavisnost Republike Srpske. „Obra}am vam se danas - 14. februara, sa dubokim po{tovawem i s ponosom u srcu, dana kada se obele`ava Dan boraca Republike Srpske, i dana kada se sa posebnim po{tovawem se}amo komandanta ‚Vukova sa Vu~ijaka’, pukovnika Veqka Milankovi}a, koji je preminuo ba{ na ovaj datum pre 31 godinu”, naveo je Dodik.

Predsednik Republike Srpske je istakao da su Veqko Milankovi} i „Vukovi sa Vu~ijaka” ostavili neizbrisiv trag u istoriji srpskog naroda i na{e Republike Srpske.

Dom za negu starih lica

sme{taja i vodi~i.

- Najve}i broj gostiju bio je iz Srbije, a ve}ina je ranije dolazila u na{ grad i rado se vra}a - istakao je turisti~ki vodi~ Simo Radi}.

istra`ivawa sprovedena na malom broju uzoraka i naveo kako rezultati „nikako ne mogu biti relevantni da bi se moglo tvrditi da je 90 odsto qudi u BiH za uvo|ewe vojnog roka”. On je za „Glas Srpske” ocenio da BiH ne treba uvo|ewe obaveznog vojnog roka te da bi umesto toga nadle`ni trebalo da se posvete razvijawu profesionalnih vojnih snaga.

Ina~e, obavezno slu`ewe vojske u BiH ukinuto je 2006, kada je sprovedena reforma odbrane. Od tada u BiH postoji profesionalna vojska. Tada je planirano i

Nedavno objavqeni rezultati ankete, po kojima bi uvo|ewe vojnog roka u Bosni i Hercegovini navodno podr`alo ~ak 90 odsto wenih `iteqa, podstaknuli su raspravu o temi o kojoj se odnedavno raspravqa u Srbiji i Hrvatskoj. U Centru za sigurnosne studije do{li su do postotka po kom za vojsku vlada veliko interesovawe u zemqi koja je tu obavezu ukinula pre osamnaest godina i koja je pre tri decenije okon~ala ~etvorogodi{wi ratni sukob.

Iz tog centra su nedavno naveli kako su od 31. januara do 8. februara posredstvom onlajn anketnog upitnika istra`ivali da li su gra|ani u BiH za uvo|ewe obaveznog vojnog roka. Na anketu je odgovorio je 361 ispiObuka novih vojnika Oru`anih snaga BiH tanik. Kona~an rezultat ankete je, tvrde, pokazao da 90 odsto ispitanika podr`ava uvo|ewe uvo|ewe rezervnog sastava Oru`anih snaga BiH, {to nikada nije realizovano zbog obaveznog vojnog roka u BiH. Me|utim, predstavnici iz Republike nedostatka novca, ali i politi~kih razmiSrpske su rezultate ove ankete opisali moila`ewa.

Trenutno BiH ima mawe od deset hiqakao nekredibilne. Simpatije za nove regrute ne pokazuju ni hrvatski politi~ki da pripadnika Oru`anih snaga. Po ranije predstavnici. Iz Srpske ~ak navode kako dogovorenim odredbama, vojni sastav BiH uvo|ewe vojnog roka u BiH uop{te „ne mo`e ~ini 45,9 odsto Bo{waka, 33,6 odsto Srba i 19,8 odsto Hrvata. U sastavu jedinstvene da bude tema za raspravu”.

Zamenik ministra odbrane BiH Alek- vojske su tri nacionalna puka koja ba{tine sandar Goganovi} primetio je da su ta tradicije Vojske RS HVO-a i Armije BiH.

CRNA GORA

^etvrtak 22. februar 2024. 9

Crna Gora spremna da unapredi vojnu saradwu sa Srbijom Crna Gora spremna je da unapredi vojnu saradwu sa Srbijom, po{to je regionalna saradwa jedan od prioriteta za Podgoricu, izjavio je ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapovi}. „Srbija nije ~lanica NATO-a, ona ima neki svoj neutralni put. Mi po{tujemo te odluke i zauzvrat o~ekujemo da se po{tuju odluke Crne Gore”, rekao je Krapovi} za RTS. On je naglasio da sa wegove strane postoji „apsolutna spremnost” za produbqivawe i saradwu u vi{e oblasti. „To su pre svega vojna medicina, ABHO i neke druge oblasti. I {to se toga ti~e Srbija kuca na otvorena vrata i postoji apsolutna spremnost”, rekao je Krapovi}.

Naveo je da je, posle savezni{tva u NATO-u i puta ka Evropskoj uniji, za Crnu Goru tre}i prioritet regionalna saradwa „ukqu~uju}i i odnose sa Srbijom

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm kao prijateqskom zemqom’’.

Krapovi} je ranije u Briselu u~estvovao na sastanku ministara odbrane zemaqa ~lanica NATO-a, na kojem su glavne teme bile vojna pomo} za Ukrajinu i situacija na Zapadnom Balkanu.

Ministri zemaqa NATO-a saglasili su se da je Zapadni balkan va`an za Alijansu, koja podr`ava re{avawe nesuglasica dijalogom i istakli da je Srbija kqu~na zemqa za stabilnost regiona.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Sretewska akademija u Pqevqima izazvala buru u Crnoj Gori U pqevaqskom Centru za kulturu odr`ana je Sretewska akademija povodom 220 godina od Prvog srpskog ustanka i 189 godina od progla{ewa Sretewskog ustava. Tim povodom oglasilo se Ministarstvo qudskih i mawinskih prava koje je indirektno saop{tilo da praznike drugih dr`ava ne mogu organizovati op{tine, a reagovali su i predstavnici politi~kih partija.

Predsednik Op{tine Pqevqa dr Dario Vrane{ je govore}i o Prvom srpskom

Pqevqa ustanku i Sretewskom ustavu, poru~io da je praznik Sretewe zna~ajan za sve Srbe bez obzira gde oni `iveli.

U dugom obra}awu Vrane{ je podsetio na istorijske ~iwenice i istakao da „bratska Republika Srbija“ Sretewe obele`ava kao Dan dr`avnosti. „U ~ast tog dana i mi smo se ovde okupili da ka`emo i poka`emo da je ovaj praznik zajedni~ki praznik, a himna Bo`e pravde zajedni~ka himna svih Srba ma gde `iveli. Ni{ta mawe od bilo kojih u Republici Srbiji, sutra je praznik i pqevaqskih Srba. Nas koje od na{e etni~ke matice deli prevoj koji se zove Jabuka. Tu jabuku su vekovima oni koji nam ne misle dobro svim silama poku{avali da pretvo-

re u jabuku razdora“, rekao je Vrane{, ~ije obra}awe je integralno objavio crnogorski portal Svitawe.

Tako je, kazao je, bilo do pre ~etiri godine, ali je uprkos svemu, kroz sve vreme, ta jabuka bila, ostala i bi}e jabuka bratske sloge i qubavi, jabuka koja spaja i poziva na jedinstvo. „Srbi su ustajali i borili se za slobodu protiv svih zavojeva~a od Zapadnog i Isto~nog rimskog carstva do kasnijih zapadnih i isto~nih imperija, a samo protiv Otomanske imperije bezbroj puta. Srpski ustanci za slobodu su i sve pobede Nemawi}a, bitka na Bile}i, Kosovska bitka, bezbrojni ustanci Srba sa sve tri Morave, s obe strane Dunava, Drugi Kosovski boj, silne hercegova~ke bune, ravna gora Romanija, bune dalmatinskih Srba predvo|enih uskocima i krvava Vojna krajina. Sve su to srpske borbe za slobodu, srpski ustanci koje treba da pomenemo kako bi veli~ina Prvog srpskog ustanka dobila istinsku puno}u i zna~aj“, naveo je Vrane{.

Odr`avawe Sretewske akademije u Centru za kulturu Op{tine Pqevqa uznemirilo je deo crnogorske javnosti, a eksperti tvrde da Srbi u Crnoj Gori ne bi smeli da slave praznik druge dr`ave, {to ne va`i za Albance, koji svake godine u toj dr`avi obele`avaju „Dan albanske zastave“.

Za razliku od Sretewa koje je dr`avni praznik Srbije, „Dan albanske zastave“ je i praznik albanske nacionalne mawine u Crnoj Gori, o ~emu je odluku doneo Nacionalni savet Albanaca, poja{wavaju Vijesti.

nu formirawa nove Vlade i kazao da bi se tokom godine mogla planirati poseta Crnoj Gori na najvi{em nivou. „Nismo imali posjetu Crnoj Gori jo{ od 2013. godine. Taj pristup bi trebalo promeniti i o~ekujemo da }e to dati podsticaj na{im daqim odnosima“ kazao je Rodi}.

SPAJI] I SRPSKI AMBASADOR:

SKIJALI[TA BEZ SNEGA I BEZ PRIHODA:

U Crnoj Gori najgora Do kraja godine ogranizovati posetu Crnoj sezona ikada se suo~ava sa najlo{ijom zimGori na najvi{em nivou skomKola{in sezonom i po prvi put nije do`iveo Imenovawe ambasadora Republike Srbije u Crnoj Gori nakon 40 meseci pozitivan je signal za daqe ja~awe bilateralnih odnosa, oceweno je na sastanku predsednika Vlade Crne Gore Milojka Spaji}a sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Crnoj Gori Neboj{om Rodi}em.

Kako je saop{tila Vlada Crne Gore, imenovawe pokazuje i izraz spremnosti obe strane da daju doprinos unapre|ewu regionalnih prilika u kontekstu ostvarewa zajedni~kih interesa. „Zemqe regiona moraju blisko sara|ivati na politi~kom i ekonomskom planu kako bi ostvarile punu integraciju u Evropsku uniju jer je to interes i na{ih gra|ana i na{ih privreda“ kazao je premijer Spaji}.

Premijer je ambasadoru Rodi}u ~estitao imenovawe i istakao da o~ekuje da tokom svog mandata da puni doprinos ja~awu prijateqstva Crne Gore i Srbije, a na temeqima suverenosti i nezavisnosti.

Novoimenovani ambasador Republike Srbije Neboj{a Rodi} je izrazio zadovoqstvo zbog dolaska u Crnu Goru i istakao da je „istorijsku nepromewenost da su Crna Gora i Srbija susedi potrebno osna`iti boqom saradwom u svim oblastima od obostranog interesa“.

On je informisao premijera o aktuelnim prilikama u Republici Srbiji na pla-

nijedan dan skijawa, a nedostatak snega ozbiqno je uticao i na prihode.

Direktor Skijali{ta Crne Gore, \uro Milo{evi}, rekao je da je promet drasti~no mawi u odnosu na prethodnu godinu.

Kako je naveo, u januaru su ostvarili samo 18 odsto prometa u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je za ove dane februara taj postotak tek pet odsto u odnosu na pro{lu godinu.

- Ukupni promet za decembar, januar i februar iznosi svega 150.000 evra, dok je pro{le godine do 31. marta promet iznosio 1,25 miliona, kada je zavr{ena zimska sezona. Ove godine ne o~ekujemo vi{e od 250.000 za celu sezonu - naveo je Milo{evi}, dodaju}i da se suo~avaju s ozbiqnim problemima u funkcionisawu preduze}a, te da o~ekuju pomo} dr`ave, posebno za isplate zarada zaposlenima.

10 ^etvrtak 22. februar 2024.

KOSOVO I METOHIJA

PREDSEDNIK SRBIJE NAKON ZAVR[ENE JUBILARNE 60. MINHENSKE BEZBEDNOSNE KONFERENCIJE

Pi{e: Zoran Vla{kovi} Srbija na Kosovu ima 902 institucije. Iako je Pri{tina najavila da u prelaznom periodu primene uredbe CBK ne}e oduzimati dinare „iz xepa“, ne dozvoqava da ih upravo zaposleni ili korisnici ovih institucija i dobiju, i u tome je te`ina problema. Ipak, nada se re{ewu, a slede}e nedeqe o~ekuje put u Brisel.

Ovo je sr` obra}awa Aleksandra Vu~i}a novinarima koji su ga pratili u Minhenu, na 60. jubilarnoj bezbednosnoj konferenciji 16. i 17. febrara.

Nabrajuju}i va`ne sastanke koje je imao tokom svog boravka u Minhenu na marginama bezbedno-

EU nema ili ne `eli da primeni mehanizme prema Pri{tini koja poku{ava da etni~ki o~isti Kosovo od Srba snog foruma, predsednik Srbije naglasio je da javnost u Srbiji ipak „najvi{e zanima“ sastanak koji je imao sa @ozepom Boreqom zbog situacije na Kosovu.

Objasnio je da se posebno govorilo o dinaru, a prema predsednikovom priznawu, to predstavqa sve ve}i problem. U pitawu je jedna, kako ocewuje -„podmukla la`“, i to od „mnogih podmuklih la`i Aqbina Kurtija“. „Re~ je ina~e o ‘ajte da ne idem ad hominem, dakle, ta podmukla la` je slede}a: On je ovde saop{tio svima da smo u tromese~nom tranzicionom periodu, {to su oni jedva do~ekali da odlo`e neku svoju obavezu za naredna tri meseca, taj tranzicioni period se odnosi na slede}e: Da kad uhvati

vas ili bilo koga drugog na Kosovu i Metohiji sa dinarima u xepu, da ne}e otimati te dinare. A kako

}e qudi da dobijaju dinare u naredna tri meseca, nema re{ewa, po{to zaustavqa transfer novca na svaki mogu}i na~in a o institucijama, wih 902, da i ne govorim“.

Po{to ka`e da za to nema re{ewa, o~ekuje poziv za Brisel narednih dana i nada se re{ewu.

Priznao je da Boreq i Laj~ak „nisu slepi“, da „razumeju“, ali da se mora imati i podr{ka dr`ava ~lanica. „^ini mi se da Evropska Unija nema ili ne `eli da primeni mehanizme prema Pri{tini koja sprovodi ne samo jednostrane mere, ve} na svaki na~in poku{ava da etni~ki o~isti Kosovo od Srba i to je ono {to sam mogao da vidim kroz odgovore“, kazao je predsednik novinarima

koji ga u Minhenu prate.

Komentari{u}i zahteve kosovske vlade, ali i same Centralne Banke Kosova, da se pitawe isplate plata i drugih davawa re{i dogovorom izme|u ove bankarske institucije i Narodne Banke Srbije, Vu~i} poru~uje da bi to zna~ilo priznawe CBK. „On (Kurti) ka`e da je to sitnica – centralna banka sa centralnom bankom. Pa centralna banka sa centralnom bankom, a da nije deo onoga {to je predvi|eno Rezolucijom UN ili odlukama EU bi bilo priznawe Centralne Banke Kosova, koja ina~e ne postoji po{to je to samo banka za {tedi{e, jer oni nemaju svoju valutu, ~ak ni ugovor sa eurozonom“, dodao je Vu~i}.

PREDSEDNIK SINDIKATA PRIVATNOG SEKTORA KOSOVA JUSUF AZEMI IZJAVIO:

140.000 radnika napustilo Kosovo od vizne liberalizacije GRUPA RASEQENIH SRBA SA KOSOVA PROTESTOVALA ISPRED AMBASADE SAD U BEOGRADU

Da Srbi imaju elementarna qudska prava na KiM Grupa Srba raseqenih sa Kosova i Metohije odr`ala je, 15. februara, protest ispred ambasade SAD u Beogradu s kog su od te zemqe zatra`ili da se „zauzme“ za osnovna qudska prava Srba i „drugog nealbanskog stanovni{tva“ na Kosovu.

Organizator protesta pod nazivom „Sloboda od straha“ Boban Don~i} rekao je da }e u ponedeqak, 19. februara ambasadi SAD i drugih zemaqa koje imaju misije na Kosovu, predati pismo sa osam zahteva od kojih je prvi da se „odmah zaustavi konstantno zastra{ivawe Srba koje dovodi do wihovog kontinuiranog iseqavawa sa Kosova i Metohije“. „U ime 300.000 raseqenih i nasilno proteranih Srba sa Kosova i Metohije, tra`imo od najve}ih sila sveta da se zauzmu za osnovna qudska prava za Srbe i drugo nealbansko stanovni{tvo, koje nam je oduzeto i uskra}eno u posledwe 24 godine“, rekao je Don~i}.

Pozvao se na ameri~kog predsednika Frenklina Ruzvelta i istakao da tra`e te ~etiri slobode: izra`avawa, religije, `ivqewa sa osnovnim potrep{tinama, kao i slobodu `ivota bez straha. „Mi, Srbi sa Kosova i Metohije, smo danas u 21. veku li{eni ovih prava na svom vekovnom ku}nom pragu. Tra`imo ispuwewe ovih zahteva jer su Srbi na Kosovu i Metohiji ugro`eni i preti im jo{ jedan pogrom, zato smo se aktivirali“, rekao je Don~i}.

Prema wegovim re~ima, ciq te akcije je da policija i administracija na Kosovu „povuku ru~nu“ prema Srbima koji `ive na na tom prostoru. „Qudi su mnogo upla{eni, ne smeju dole da obi|u imawa, grobove, vlada strah, ali najgore je {to i na{a Vlada nema nikakvu zainteresovanost za qude dole“, naveo je Don~i}.

Jedan od zahteva iz pisma ambasadama velikih sila je da se omogu}i obele`avawe Vidovdana na Gazimestanu. „Ono {to je jako bitno, a gde se kr{i na{e pravo, kad qudi idu dole na Vidovdan, ako imaju slu~ajno neko srpsko obele`je, policija do|e i skine mu jaknu ili majicu i on mora da ide tako go. Koje je to poni`ewe, mislim da toga nema nigde, ni u jednoj dr`avi“, rekao je Don~i}.

Predsednik Sindikata privatnog sektora Kosova Jusuf Azemi izjavio je da je od liberalizacije viznog re`ima, od 1. januara ove godine, 140.000 radnika Albanaca napustilo Kosovo, a 70 odsto kompanija unutar Kosova poboq{alo uslove rada. „Ima poboq{awa uslova za radnike, boqih plata, ali ne onoliko koliko zaslu`uju. Ono {to je ozbiqnije je to {to im je to nametnuto“, istakao je Azemi.

On navodi primer radnika na pijaci, ~ija je plata donedavno bila 250 evra, a sada je pove}ana na 350.

Azemi je naglasio da je posle liberalizacije viznog re`ima Kosovo napustilo oko 140.000 radnika, a sindikat i privrednici su ogor~eni {to Vlada nije ranije preduzela korake da spre~i tu pojavu. „Upozorili smo kao sindikat da }emo mo`da imati oko 150.000 radnika koji }e oti}i, ali u januaru smo imali samo 140.000 odlazaka. Samo sa aero-

droma bilo je 230.000 polazaka“, rekao je Azemi koji navodi da se polovina vratila, ali je problem {to je 25 odsto oti{lo sa porodicama.

Ameri~ki ambasador u Pri{tini Xefri Hovenijer

Biv{i ~e{ki predsednik Milo{ Zeman:

Neta~no da trenutna situacija nije Priznawe Kosova je sramota uticala na odnose Kosova i SAD Odbijawe kosovske vlade da uva`i zahteve SAD-a u vezi sa primenom uredbe Centralne Banke Kosova uticalo je na odnose Kosova i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, poru~io je iz Pri{tine, ameri~ki ambasador, Xefri Hovenijer.

Ka`e da „bilo koje sugestije da je suprotno ukazuju na fundamentalno nerazumevawe“.

Za kosovsku vladu imao je dva zahteva, ~ija je su{tina da se uspostavi procedura u skladu sa Uredbom CBK-a, ali i standardima EU o slawu novca iz Srbije, a da se pre uspostavqawa ove procedure reguli{u privremene odredbe kako bi Srbija nastavila da finansira neophodne socijalne usluge, zdravstvo i {kolstvo.

Ameri~ki ambasador u Pri{tini, Xefri Hovenijer,

i opasan presedan

odr`ao je 15. februara konferenciju za {tampu.

Hovenijer je podsetio na izjavu pomo}nika ameri~kog dr`avnog sekretara Xejmsa O’Brajana Uredbi Centralne banke Kosova, odnosno zahtevima SAD-a o re{avawu novonastale situacije, navode}i da je on „poslao jasnu poruku“. „Ja sam poslao jasnu poruku, na{a ambasadorka u Ujediwenim Nacijama je tako|e poslala i te kako jasnu poruku. Ponovi}u, SAD su izuzetno zabrinute zbog na~ina na koji se primewuje Uredba. O tome smo pri~ali javno i privatno“, kazao je Hovewer.

Biv{i ~e{ki predsednik Milo{ Zeman izjavio je, 18. februara, da je priznavawem Kosova Zapad napravio opasan presedan i ocenio da taj postupak predstavqa “sramotu”.

U uvodnom obra}awu na konferenciji pod nazivom “Kr{ewe me|unarodnog prava na Kosovu i u Ukrajini” u Pragu, Zeman je o{tro kritikovao priznawe tzv. Kosova osu|uju}i taj ~in kao podr{ku “dr`avi povezanoj sa mafija{kim strukturama i represijom nad srpskom mawinom”.

Zeman je ponovio da priznawe “Kosova predstavqa opasan presedan” jer “velike sile name}u svoju voqu malim dr`avama i bezobzirno mewaju postoje}e granice”.

“Slu~ajevi Kosova i Ukrajine u~e nas tome kako supersile mogu da budu nepopustqive kada se radi o wihovim interesima. Mislim da je va`no ne odustajati pred velikom silom, istrajati i nastojati da ispravimo veoma bolne nepravde”, naglasio je Zeman.

SRBI U SVETU

^etvrtak 22. februar 2024. 11

ONI ^UVAJU NA[U KULTURU I TRADICIJU U KANADI:

Muzej srpskog nasle|a u Vindzoru je najve}i srpski muzej van Srbije!

U gradi}u Vindzoru u Kanadi ve} decenijama s uspehom radi “Serbian Hertiage Museum in Windsor” iliti Muzej srpskog kulturnog nasle|a, koji je do sada organizovao mnoge doga|aje, promocije, kwi`evne ve~eri i izlo`be, a sve sa jednim ciqem – o~uvawe srpskog jezika, tradicije i kulture u brojnoj dijaspori na ovim prostorima.

– Muzej srpskog nasle|a u Vindzoru osnovan je jo{ 1987. god. kao neprofitna organizacija i nalazi se u sklopu Srpskog centra. To je najve}i srpski muzej koji se nalazi izvan Srbije i jedini takav muzej u Kanadi. Zala`e se za multikulturizam u Kanadi kroz o~uvawe, slavqewe i promovisawe doprinosa srpskog nasle|a u `ivotima i zajednicama Kana|ana, ka`e za Serbian Times Mara ]eli}, predsednica Muzeja.

Ona dodaje kako je wihov ciq da prikupqaju, ~uvaju i promovi{u srpsko nasle|e, da vr{e istra`ivawa, izlagawa i tuma~ewa zbirke artefakata i arhivskog materijala vezanog za srpsku istoriju, tradiciju i obi~aje.

- Muzej ima preko 10.000 artefakata kao {to su arhiva, kostimi i tekstil, kwige i novine, fotografije, muzika i instrumenti, nakit, nov~ani predmeti itd. Otvoren je za javnost i slu`i gra|anima okruga Windsor & Essex za preno{ewe znawa kroz eksponate, publikacije, istra`ivawa i obrazovne programe, ukqu~uju}i predavawa, filmove, predstave i koncerte.

Muzej godi{we u proseku poseti 750 qudi, ka`e gospo|a ]eli}.

Muzej je tokom godina izlo`io preko stotinu izlo`bi koje prikazuju srpsku kulturu i tradiciju.

- Trenutno je aktuelna izlo`ba ‘Kolo, tradicionalna narodna igra u Srbiji’, a me|u novijim su: ’80-a godi{wica smrti Nikole Tesle’, ‘Obele`avawe istorije i tradicije srpskih ven~awa’, ‘Zavirite u na{u kolekciju’, ‘800 godina autokefalnosti Srpske Pravoslavne crkve’, ‘Heriot de~aci’, ‘@ene koje su i{le u rat u Srbiju’ itd.

Pripremamo izlo`bu ‘Srpski kompozitori u Severnoj Americi’ za ‘SSF Singing Festival’ u maju ove godine, a u oktobru planiramo izlo`bu o Jovanu Du~i}u u saradwi ca Hercegova~kim muzejom iz Trebiwa, najavquje na{a sagovornica, i dodaje da Muzejom upravqa odbor od 10 direktora / volontera.

- Veoma sam ponosna i zahvalna {to imam priliku da vodim ovakvu organizaciju. Biti dio odbora koji se nesebi~no trudi da odr`i i promovi{e srpsku kulturu je zaista veli~anstvena stvar. Sre}na sam da u odboru imamo nekoliko generacija volontera i da su mladi qudi zainteresovani da odr`e na{u kulturu i u~estvuju u projektima za prikupqawe sredstava, promovi{u muzej, i poma`u da se muzej tehni~ki modernizuje. Podr{ka Srpske zajednice iz Vindzora je na{ veliki oslonac i mi se trudimo da vratimo tu podr{ku zajednici tako {to pripremamo izlo`be i programe koji }e biti i obrazovni i zabavni, poru~uje na kraju razgovora Mara ]eli}, direktorka Muzej srpskog kulturnog nasle|a u Vindzoru, Kanada.

Mara ]eli}, predsednica Muzeja

KARA\OR\EVA ZVEZDA U PRAVIM RUKAMA:

Dobrotvor Branko Tupawac dobio zaslu`eni orden u ^ikagu!

Povodom nacionalnog praznika Sretewa, Dana dr`avnosti Republike Srbije, u ^ikagu je uru~ena Kara|or|eva zvezda Branku Tupawcu, jednom od najistaknutijih predstavnika srpske dijaspore u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama u proteklih vi{e od pola veka.

Orden koji je Tupawcu dodeqen jo{ 2022. godine u prostorijama Konzulata uru~io mu je generalni konzul Damjan Jovi}, koji je ovom prilikom istakao da se Kara|or|eva zvezda na{la u pravim rukama: - Gospodin Branko Tupawac je uvek bio primer i pouzdan oslonac srpskom narodu u SAD i Srpskoj pravoslavnoj crkvi tokom posledwih 50 godina. Kara|or|evom zvezdom, odlikovawem koje mu je predsednik Vu~i} dodelio povodom Dana dr`avnosti 2022. godine, a koje mu je uru~eno u ^ikagu, dr`ava Srbija je `elela da mu se zahvali i odu`i za sve ono dobro {to je za srpstvo u~inio, a da nije morao da ~ini, niti je to od wega bilo ko morao da tra`i. Branko je svojim delima postavio znakove pored puta, putokaze, za svakog Srbina u rasejawu koji bi `eleo da ga wegov narod po dobrom pamti i da wegova dela ve~no `ive, istakao je Jovi}.

Branko Tupawac je {iroj javnosti postao poznat kada je 1999.godine u Trebiwu podigao Hercegova~ku Gra~anicu, u koju je nedugo zatim iz Amerike prebacio posmrtne ostatke velikog pesnika i diplomate Jovana Du~i}a.

Po{to je iz ruku konzula primio orden, skromno je prokomentarisao:

- Za mene je ovo velika nagrada, i kada je ~ovjek dobije prvo upita sebe da li ju je zaslu`io. A onda postavi i drugo pitawe: Kako }e je sa~uvati a da je ne uprqa? Nije to nimalo jednostavno ve} naprotiv, to je velika obaveza i isku{ewe. Do sada sam dobio 24 ordena, izme|u ostalog orden Svetog Save 1.stepena, koji sam dobio od patrijarha i Srpske pravoslavne crkve, zatim Nemawin orden kojim je me odlikovao predsednik Srbije, a tu je sada i Kara|or|eva zvezda, ~ije ime ve} dovoqno govori. Nije bilo lako zaraditi ga, ali verujte da je u mom srcu jo{ ve}i teret nositi ga, istakao je Tupawac za Serbian Times.

Jedan od najbogatijih Srba u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama ro|en je 1938. godine u Bile}i kao osmo dete, u porodici Mata i Vase Tupawac. Tupawci su potomci Komneni}a, iz ~ijeg bratstva je po predawu ponikao i veliki srpski nau~nik Nikola Tesla.

Wegov otac Mato Tupawac je jedno vreme boravio u Americi ne bi prehranio porodicu. Za wim je krajem 1960-tih do{ao i Branko, koji je za vi{e od pola veka provedenih u ^ikagu izgradio poslovnu imperiju sa vi{e preduze}a, dva hotela, nekoliko benzinskih pumpi i desetinama zgrada, tr`nih centara, fabro~kih hala u vlasni{tvu.

Za to vreme Branko Tupawac je organizovao i u~estvovao u bezbroj humanitarnih akcija, naro~ito u vreme gra|anskog rata na prostorima biv{e Jugoslavije, ali i kasnije, poma`u}i izbeglicama i raseqenim licima, onima kojima je pomo} bila najpotrebnija.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 22. februar 2024.

AUSTRALIJA

Premijer Elbanizi pozvao Va{ington da pusti Asan`a na slobodu Premijer Australije Entoni Elbanizi podr`ao je predlog za povratak osniva~a Vikiliksa Xulijana Asan`a u tu zemqu, uo~i saslu{awa o wegovom izru~ewu SAD-u idu}e sedmice u Londonu i pozvao Va{ington da odustane od

izru~ewa i pusti Asan`a na slobodu.

Za takav predlog nezavisnog poslanika Endrua Vilkija, dowi dom australijskog parlamenta u sredu je glasao da se Asan` vrati u Australiju sa 86 „za” i 42

„protiv”, nakon {to je predlog podr`ala laburisti~ka vlada, preneo je Rojters. Vilki je rekao da je re~ o „sna`nom politi~kom signalu upu}enom britanskoj i ameri~koj vladi”.

Ameri~ki zvani~nici tra`e da im Britanci izru~e Asan`a.

On se trenutno nalazi u britanskom pritvoru, a ameri~ki sudovi optu`ili su ga zbog toga {to je Vikiliks objavio poverqive ameri~ke vojne i diplomatske spise. Britanci su pristali na wegovo izru~ewe, a Australijanac Asan` je iskoristio posledwe pravno sredstvo da to poku{a da zaustavi. Javno saslu{awe bi}e odr`ano 20. i 21. februara kada }e dvoje sudija razmotriti raniju presudu koja je Asan`u zabranila `albu.

Vilki je najavio da }e otputovati u London na saslu{awe.

Premijer zaprosio partnerku za Dan zaqubqenih Premijer Australije Entoni Elbanizi (60) zaprosio je svoju partnerku Xodi Hejdon na Dan zaqubqenih, pohvalio se prvi ~ovek australijske vlade na dru{tvenoj mre`i „X“. „Rekla je da“, napisao je Elbanizi na „X“ uz zajedni~ku fotografiju, na kojoj je Xodi vidi s vereni~kim prstenom na ruci. Australijski mediji prenose detaqe, kako je premijer izveo svoju devojku na ve~eru povodom Dana zaqubqenih u jedan italijanski restoran u Kanberi. Po povratku u rezidenciju, premijer je zaprosio partnerku. Elbanizi je, navodno, tra`io da se vereni~ki prsten posebno dizajnira Xodi. „Uzbu|eni smo da podelimo ovu vest i radujemo se {to }emo ostatak na{ih `ivota provesti zajedno. Sre}ni smo {to smo prona{li jedno drugo“, naveo je par u zajedni~kom saop{tewu u ~etvrtak. ^estitke na dru{tvenim mre`ama poslale su mnoge javne li~nosti, a pridru`ila im se i australijska ministarka spoqnih poslova koja je napisala da je qubav prelepa stvar i da je sre}na zbog oboje.

Xodi Hajdon (45) je u ekskluzivnom intervjuu 2022. godine otkrila kako je po~ela qubavna

pri~a we i politi~ara. Kako je ispri~ala, obratila se Elbaniziju direktnom porukom na dru{tvenim mre`ama, po{to su oboje pratili isti fudbalski tim. „Hej, oboje smo slobodni“, napisala je Hajdon budu}em mu`u. Pri~a premijera je donekle razli~ita. Kako je ranije ispri~ao medijima, svoju partnerku upoznao je 2020. godine kada je govorio na jednom doga|aju u Melburnu i uo~io je u masi qudi. Elbanizi je prvi australijski premijer koji je razveden. Do 2019. godine bio je u 30-godi{wem braku sa Karmel Tebut, sa kojom ima sina.

ZAPADNA AUSTRALIJA SE BORI ZA BOGATI MINERAL

Dan nakon {to su ga proglasili ”kriti~nim”, vlada nudi olak{ice Vlada Roxera Kuka ponudi}e olak{ice proizvo|a~ima nikla u poku{aju da podstakne industriju

Zapadna Australija saop{tila je da }e ponuditi olak{ice proizvo|a~ima nikla u poku{aju da podstakne industriju koja se bori, dan nakon {to je metal klasifikovan kao „kriti~an mineral”, otvaraju}i put proizvo|a~ima da pristupe milijardama dolara jeftinih vladinih kredita. Australija `eli da izgradi hemijsku industriju baterija kako bi izvukla ve}u vrednost od mineralnog bogatstva, ali wen sektor nikla se suo~ava sa velikim otpu{tawem radnih mesta nakon {to je skok indone`anske ponude doveo do pada cena za 40% za godinu dana.

Premijer Zapadne Australije Roxer Kuk najavio je program finansijske pomo}i, za koji je rekao da }e dati popust od 50 procenata autorske naknade za 18 meseci, kada su cene bile ispod 20.000 dolara po toni, koji }e se otpla}ivati tokom 24 meseca. „Kukova vlada ponudi}e olak{ice za kqu~nu industriju nikla u Zapadnoj Australiji, podr`avaju}i hiqade lokalnih poslova, kao i viziju dr`ave da postane globalni centar za preradu minerala za baterije“, navodi se u saop{tewu premijera, a prenosi Rojters. Federalna ministarka resursa Madelejn King u petak je stavila nikl na listu kriti~nih minerala, {to zna~i da }e kompanije nikla imati pristup finansirawu u okviru australijskog fonda za kriti~ne minerale u vrednosti od 2,6 milijardi dolara koji nudi kredite sa niskim kamatama i povezane programe grantova.

Slabe cene nikla su primorale australijske proizvo|a~e visokih tro{kova da najave nekoliko otpisa i restrukturirawa, a analiti~ari su pro{log meseca rekli da }e to naterati na preispitivawe vode}eg globalnog rudara “BHP Group” u svojoj strategiji za nikl ove godine.

„OVAKO VAM SE PRAVE BEBE U AUSTRALIJI”

Slavni glumac podelio video sa suprugom na Dan zaqubqenih Kris Hemsvort je ludo zaqubqen u svoju suprugu Elsu Pataki, a par ima troje dece. Slavni „Tor” podelio je za Dan zaqubqenih video sa suprugom, a opisom je zabavio mnoge pratioce.

Kris Hemsvort je objavio snimak na kom pliva sa suprugom Elsom Pataki.

Kris Hemsvort (40) i 47-godi{wa Elsa na snimku objavqenom na Instagramu plivaju pod vodom, ona nosi zeleni dvodelni kupa}i kostim, dok ju je on omotao rukama oko struka. „Sretan Dan zaqubqenih. Ove godine sam mislio podeliti s vama kako se prave bebe u Australiji. To je igra strasti, qubavi i intenzivnog sportskog duha u kojoj su svi pobednici”, napisao je. U odeqku s komentarima ispod objave, obo`avaoci su pohvalili par za wihov zdrav odnos. Me|u onima koje je objava nasmejala na{le su se manekenka Miranda Ker i glumica Kejt Hadson.

Par se upoznao na po~etku 2010. preko zajedni~kih prijateqa, a ve} krajem te godine bili su u braku koji je i daqe sre-

}an i bez skandala. Duo zajedno ima troje dece, a porodica se 2015. preselila iz Los An|elesa u wegovu rodnu Australiju,

zbog ~ega ih retko vi|amo na crvenim tepisima. Kris va`i za jednog od najzgodnijih glumaca, ali `ivot mu se okrenuo naglav~ke otkako je u dokumentarnoj seriji o zdravqu pod nazivom „Limitless” saznao da ima velike {anse da oboli od Alchajmerove bolesti. Ura|ena je detaqna analiza wegovog DNK materijala i glumac je saznao da ima duplirani gen APOE4, koji zna~ajno pove}ava rizik od nastanka ovog oboqewa.

Svestan je da to ne zna~i da }e se razboleti, ali bez obzira na to, otac troje dece ni{ta ne prepu{ta slu~aju. Smawio je obaveze na poslu i pre{ao na zdravu ishranu za koju su mu stru~waci rekli da blagotvorno uti~e na funkciju mozga.

Toga je svestan i wegov prijateq i li~ni kuvar Serhio Perera, kulinarska zvezda. [panac je poznat po saradwi sa holivudskim zvezdama kojima redovno daje smernice o ishrani.

AUSTRALIJA

^etvrtak 22. februar 2024. 13

Jedan qudski `ivot, RENTON FAMILY TRUST stado ovaca ili Aged Care Daje kvalitetnu 50 koala – koga biste najpre spasili, i {ta taj uslugu od 1970. godine Stara~ki dom ALGESTER LODGE odgovor otkriva o vama Od vremena kolonizacije, oko stotinu autohtonih biqnih i `ivotiwskih vrsta u Australiji formalno je na listi izumrlih zbog qudskih aktivnosti.

Stvarni broj je nesumwivo daleko ve}i. Istra`ivawa pokazuju da Australi-

DONO[EWE TE[KIH IZBORA

U anketi je u~estvovalo 2.139 Australijanaca. Ispitanici su rangirali imovinu koju bi spasili u hipoteti~kom po`aru, biraju}i izme|u slede}ih opcija: osoba koja nije upozorena da se evakui{e, osoba

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega janci `ele da spre~e izumirawe brojnih vrsta, bez obzira na finansijske tro{kove. Ali, kada je u pitawu prava kriza, koliko zaista brinemo? To je bilo pitawe na koje su nau~nici poku{ali da na|u odgovor.

Novo istra`ivawe otkriva da qudi koji su u eksperimentu ispitani, vrednuju jedan qudski `ivot vi{e od izumirawa ~itave nequdske vrste – {to je rezultat koji je je istovremeno iznena|uju} i zabriwavaju}i. Katastrofalni doga|aji primoravaju nas da donosimo te{ke odluke {ta da sa~uvamo, a {ta da napustimo.

U takvim vanrednim situacijama, na{i izbori otkrivaju do krajwih detaqa kakve vrednosti pripisujemo razli~itim vrstama „imovina“, ili onoga {to nas okru`uje gde spada i `ivi svet.

Gubitak biodiverziteta u po`arima Australije bio je katastrofalan. Izgoreo je raspon od vi{e od 500 biqnih i `ivotiwskih vrsta i najmawe polovina od vi{e od 100 ugro`enih vrsta. Katastrofa je dovela do najmawe jednog izumirawa – jedne vrste stenice u zapadnoj Australiji.

Na{e novo istra`ivawe istra`ivalo je vrednosti zajednice po ovom pitawu. Nalazi su bili prili~no osve{}uju}i.

koja je ignorisala savet da se evakui{e (i tako implicitno preuzela odgovornost za sopstvenu bezbednost), populacija od 50 koala (od kojih mnoge druge populacije postoje na drugim mestima), jedna od samo dve populacije vrste valabija, jedina populacija autohtone vrste pu`eva (koja bi izumrla ako bi bila spaqena), jedina populacija autohtone vrste grmqa (koja bi izumrla ako bi bila spaqena), stado od 50 ovaca, ku}a, {upa i traktor, dva predmeta od autohtonog kulturnog zna~aja (galerija na stenama i rezbarewe drveta).

Ispitanici u anketi su u velikoj ve}ini dali najvi{i rang dvema opcijama koje ukqu~uju spasavawe qudskog `ivota – ~ak i ako je toj osobi vi{e puta re~eno da se evakui{e, i ~ak ako je posledica toga izumirawe nekih autohtonih vrsta biqaka ili `ivotiwa. Spasavawe osobe koja nije dobila upozorewa o evakuaciji je oceweno najvi{om ocenom, ispred spasavawa osobe koja je ignorisala savet o evakuaciji. Slede}e je bilo spasavawe populacije koala, a zatim spasavawe populacije valabija. Preostale opcije su imale negativne ocene, {to zna~i da je ve}a verovatno}a da }e ih ispitanici izabrati kao najmawe va`ne. Qudi su tako|e, daqim ozna~avawem izbora, davali

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

prednost koalama u odnosu na valabije, sa mawe brige za `buwe i pu`eve. Jo{ ni`e rangirani su predmeti od domoroda~kog kulturnog zna~aja. Spasavawe ku}e i {upe imalo je najni`i rang.

REZULTATI KOJI RAZOTKRIVAJU VA@NE ODNOSE

Iz rezultata ankete izdvojilo se nekoliko kqu~nih poruka. Prvo, konvencionalna hijerarhija za{tite tokom po`ara – davawe prioriteta qudskom `ivotu, zatim infrastrukturi, a zatim biodiverzitetu – ne odra`ava uvek dru{tvene vrednosti. Ponekad je za{tita prirodnih dobara va`nija od za{tite barem neke infrastrukture. U po`arima Australije, poku{aji da se spasu kqu~ne populacije ugro`enog valabija pokazali su da je takva za{tita dobara biodiverziteta mogu}a. Drugo, na{e dru{tvo ceni jedan qudski `ivot vi{e nego milione godina evolucije.

Tre}e, na{ odnos prema prirodi daleko je od egalitarnog. U ovom slu~aju, preferencija za spasavawe koala je u skladu sa prethodnim studijama koje pokazuju da nam

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

je mnogo vi{e stalo do „slatkih“ sisara nego drugih vrsta. ^etvrto, pitawa dobrobiti `ivotiwa mogu nadma{iti razmatrawe posledica o~uvawa. Sumwamo da su zastra{uju}e slike koala koje pate u {umskim po`arima mo`da doprinele im je dat vi{i prioritet.

PREISPITIVAWE PRIORITETA

Kona~no, rezultati su bili zabriwavaju}i kada je re~ o o~uvawu slabo poznatih vrsta, ~ije izumirawe se ubrzava {irom sveta. Te gubitke dru{tvo je uglavnom zanemarilo. To sugeri{e da treba boqe napraviti „spisak razloga“ za spasavawe takvih vrsta. Australijska fauna beski~mewaka je veoma prepoznatqiva, fascinantna i od vitalnog zna~aja za zdravqe brojnih tamo{wih ekosistema.

Postoji veliki rizik da izgubimo ve}i deo prirode koja nas okru`uje, koja nas podr`ava i poma`e. Da bi se taj rizik umawio, to mo`e zahtevati preispitivawe na{ih prioriteta – a u nekim slu~ajevima i dono{ewe druga~ijih izbora. Istra`ivawe je radio tim profesora Univerziteta „^arls Darvin“.

Davno zaboravqeni scenario za ”Ratove zvezda” prodat za vi{e od 10.000 funti Kolekcionaru iz Australije, prodat je scenario za film „Ratovi zvezda”, koji je glumac Harison Ford, ostavio u stanu u Londonu, po ceni od 10.795 funti .

Scenario je prona{ao jedan bra~ni par, koji je Fordu, tokom snimawa filma, izdavao stan. Osim scenarija, glumac je ostavio i druge predmete, kao {to su raspored snimawa, lista poziva i razne bele{ke, koje su u paketu prodate kupcu iz Velike Britanije za 4.826 funti. Kada je re~ o scenariju, on je nepotpun, sa stranicama u razli~itim bojama, i tragovima

revizija. Tako|e, ukqu~uje scene i likove koji su izba~eni iz kona~ne verzije filma.

Glum~eve stvari bile su skrivene 50 godina u privatnoj ku}i u Noting Hilu u Londonu, Fordu su bila iznajmqena gorwa dva sprata. Harison Ford je tuma~io lik Hana Sola u nau~nofantasti~nom filmu Xorxa Lukasa iz 1977. godine, a igrao je i u nastavcima originalnog ostvarewa: Imperija uzvra}a udarac (1980) i Povratak xedaja (1983). Glumac se pojavio i u sedmom nastavku serijala, Sila se budi, iz 2015. godine.

14 ^etvrtak 22. februar 2024.

AUSTRALIJA

^uvari formule Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Film „^uvari formule“ renomiranog rediteqa Dragana Bjelogrli}a gledalo je u Srbiji ve} blizu 275.000 qudi. Proteklih sedam dana i qubiteqi filma u Melburnu, Sidneju, Kanberi, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu imali su priliku da ovaj film vide u odabranim bioskopima „Hojts“.

Prema motivima romana „Slu~aj Vin~a“ Gorana Mila{inovi}a o nemilom incidentu koji se dogodio 15. oktobra 1958. godine u Institutu za nuklearne nauke beogradski rediteq Bjelogrli} napravio je izuzetan film. Na zahtevnom scenariju su zajedno radili rediteqi Bjelogrli}, Vuk R{umovi} i Ogwen Svili~i}. U jeku hladnoratovske krize grupa nau~nika u Institutu Vin~a sprovodi tajni projekat po nalogu iz vrha vlasti koji predvodi profesor Dragoslav Popovi}. Sticajem nepredvi|enih okolnosti, oni su izlo`eni smrtonosnoj dozi zra~ewa, zbog ~ega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na le~ewe u Klinici „Kiri“ u Parizu. Francuski doktorski tim na ~elu sa profesorom @or`om Mateom zakqu~uje da je wihovo stawe kriti~no i da su im dani odbrojani. Iako je profesor Mate ceo svoj `ivot posvetio borbi protiv nuklearnog naoru`awa i duboko prezire projekat na kom su radili jugoslovenski nau~nici, on predla`e da se po prvi put

u istoriji izvede delikatna i neizvesna intervenija zamene ko{tane sr`i. Dobrovoqni davaoci sr`i za Vin~ance bili su gra|ani Pariza. Rizikovali su `ivote zarad nepoznatih stranaca. Ulogu profesora Popovi} a tuma~i sjajni glumac Radivoje Ra{a Bukvi}, dok profesora Matea igra francuski glumac Aleksis Manenti. Veoma zapa`ene uloge mladih fizi~ara u timu profesora Popovi}a ostvarili su Ogwen Mi}ovi} (@ivota), Jovan Jovanovi} (Radojko) i Alisa Radakovi} (Rosa).

Film za razliku od kwige ne prati razvoj doga|aja hrnolo{ki ve} u prvi plan stavqa momenat kada nau~nici dolaze u Pariz na le~ewe. Zato je sam incident, koji se zaista i dogodio, stavqen u drugi plan, dok je fokusu sama qudska pri~a kada je u te{kim trenucima potrebno pokazati qubav i razumevawe. Profesor Mate je veliki protivnik svega onoga ~ime se profesor Popovi} godinama bavio i zbog ~ega je do incidenta i do{lo. On iskreno veruje da atomske bombe nisu po-

trebne svetu i da jedan nau~nik, kome je etika na prvom mestu, ne bi smeo da radi na takvim projektima. Ipak i wemu kao lekaru eti~ko pitawe je uvek iznad wegovih li~nih stavova i uverewa, i zato odlu~uje da se ozra~enim nau~nicima mora pomo}i. On je svestan da tradicionalne metode le~ewa ne}e dati rezultata i da nau~nicima nije ostalo jo{ mnogo `ivota. Zato profesor

Mate `eli da se wima zameni ko{tana sr` kako bi pre`iveli, iako ta metoda nikad do tada nije bila primewena. Iako je ve} optu`en da na wima `eli da sprovede svoje eksperimente, koji su prethodno samo tretirani na mi{evima, on iskreno veruje da je wihovo izle~ewe mogu}e. Film se uglavnom bavi komplikovanim odnosom profesora Matea i profesora Popovi}a, koji }e se od po~etnog prezira i nerazumevawa pretvoriti u obostrano po{tovawe. Wihov promeweni odnos ozna~i}e i pobedu `ivota iznad smrti, i pobedu morala i qudskosti nad pohlepom.

Jer atomska bomba nije samo simbol mo}i onog ko je ima u rukama, ve} i simbol tla~ewa slabijih od strane ja~ih.

Program stvarawa atomske bombe bio je veliki dr`avni projekat biv{e Jugoslavije. Na tome se zvani~no radilo jo{ od 1950. godine i projekat je li~no podr`avao i do`ivotni jugoslovenski predsednik Josip Broz

Tito. Ipak prema nekim istorijskim izvorima na tome se nije predano i kontinuirano radilo, {to je dovelo i do propasti samog programa. Vlasti biv{e Jugoslavije videle su u tom projektu svoju veliku {ansu, ali bez snage da on dobije svoju ozbiqnu notu. Na kraju se sve izgleda svelo na entuzijazam nau~nika iz Instituta „Vin~a“, i tako je zbog wihove nesmotrenosti i do{lo do incidenta i curewa reaktora. Film „^uvari formule“ upravo to i pokazuje sa jasnom porukom da iznad svake pohlepe, bilo da je ona samo qudska ili dr`avna, uvek lebdi istina, po{tewe i qubav. Film }e ponovo biti prikazan u dva termina na 21. Festivalu srpskog filma, koji }e biti odr`an od 14. do 24. marta u svim ve}im australijskim gradovima.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

SIJA JA^E OD SUNCA:

Australijski astronomi otkrili objekat u svemiru koji „guta” jedno sunce dnevno Astronomi su otkrili potencijalno najsvetlije telo u svemiru, kvazar sa crnom rupom u sredinim koja raste tako brzo da

dnevno „proguta” jedno sunce.

Novootkriveni kvazar sija 500 biliona puta ja~e nego Sunce, a crna rupa koja „napaja” kvazar je

17 milijardi puta ve}a nego Sunce, saop{tio je australijski tim u `urnalu Nej~r astronomi.

Rotiraju}i disk oko crne rupe kvazara - svetle}eg vrtlo`nog gasa i druge materije iz progutanih zvezda - izgleda poput kosmi~kog uragana, navodi AP. Kvazar sa crnom rupom u sredini raste tako brzo da dnevno „proguta” jedno sunce, navode astronomi. „Ovaj kvazar je najnasilnije mesto za koje znamo u svemiru”, rekao je vode}i autor Kristijan Volf iz Nacionalnog univerziteta Australija. „Izgleda kao xinovska magnetna olujna }elija sa temperaturom od 10.000 stepeni Celzijusa, muwama svuda i vetrovima koji duvaju tako brzo da bi obi{li Zemqu u sekundi. Ova olujna }elija je u pre~niku sedam svetlosnih godina, {to je 50 odsto vi{e od udaqenosti od na{eg solarnog sistema do slede}e zvezde u galaksiji, Alfa Kentauri”, rekao je glavni istra`iva~, profesor Kristijan Volf.

Evropska ju`na opsevatorija primetila je objekat nazvan J0529-4351 tokom pretrage no}nog neba 1980. godine, ali se tada mislilo da je u pitawu zvezda, a ne kvazar. „Uzbudqiva stvar o ovom kvazaru je da se ‚krio na otvorenom’ i da je klasifikovan pogre{no,

kao zvezda”, rekao je nau~nik sa univerziteta Jejl.

Kvazar, nebesko telo koji prividno izgleda kao obi~na zvezda s vrlo izra`enim pomakom prema crvenom delu spektra, se nalazi 12 milijardi svetlosnih godina od Zemqe i nastao je u „prvim danima” univerzuma.

U FOKUSU

^etvrtak 22. februar 2024. 15

ISTO^NA STRANA

Kuda vodi Bajdenovo pode{avawe sveta „Potreban nam je novi svet- i u tom zajedni{tvu jedni proski poredak, ali takav koji laze boqe od drugih, stvari su }e da bude zasnovan na jasnim po~ele da izmi~u kontroli i principima, na me|unarodnom izazivaju otvorene sumwe u prapravu, a ne na pravu mo}nika vu su{tinu globalizacije. Nakon da arbitriraju”, izjavio je nedavnog razgovora ameri~kog Dmitrij Peskov, predstavnik novinara Takera Karlsona sa za {tampu Kremqa, ruskim predsednikom Vladimi^etvrtak 30.odgovaramaj 2019. ju}i na opasku prvog ~oveka rom Putinom mnogo {ta je dobiSAD Xozefa Bajdena da je ak- lo sasvim nove obrise. Toga je tuelno globalno ustrojstvo svestan i Xozef Bajden, pa zato izgubilo zamah. Svet koncen- i opomiwe. trisan oko jedne sile, u ovom Nastojawe ameri~kog predslu~aju Amerike, stvoren po- sednika da o~uva „zapadni sle Drugog svetskog rata i koji svet” ima jednu veliku manu: u je dobio krila okon~awem we- koliziji je sa stvarno{}u. Ligovog hladnog perioda, iscr- beralni kapitalizam zasnovan peo se. Obreo se u }orsokaku je, prevashodno, na ~iwenici bez, za sada, vidqivog izlaza, da postoje zemqe, narodi, cipi{e Slobodan Samarxija za vilizacije... nemo}ni da se odubeogradsku „Politiku“. pru tehnolo{koj mo}i velikih oli~enoj, prevashodno, u ru{iBajdenov lament nad vreme- teqskim sposobnostima. Vrenom liberalnog kapitalizma me konkvistadora odavno je za

kakve pri~e o „zlatnoj milijardi pre`ivelih”, ru{e se pred ~iwenicom da oni koji nameravaju da opstanu nisu oni koji stvaraju, ve} iskqu~ivo oni koji tro{e tu|i rad. Drugim re~ima, sve {to mali krug povla{}enih misli da mo`e da obezbedi za budu}nost preti da se istopi ve} sa narednom generacijom. A stvarawe nove „klase radnika i seqaka” koji bi radili za druge ~ini se nezamislivim. Ma koliko se neki nadali, tehnologija im to ne}e dozvoliti. Tako i ma{ta o preuzimawu svih qudskih poslova od strane robota ipak ostaje samo u umovima dokonih.

Vratimo se stoga Xozefu Bajdenu. Ideje o preoblikovawu, ili „pode{avawu”, sveta sigurno nisu ne{to {to bi moglo da iza|e iz uma ~oveka koji ve}inu

svakako nije bez osnova. Kula gra|ena na premisi da je najja~ima sve dozvoqeno ubrzano se uru{ava. Me{awe u tu|e stvari, svojevoqno prilago|avawe tu|e istorije, tu|ih ose}awa i potreba sopstvenim interesima, postalo je stvar pro{losti.

Onemogu}io ih je razvoj komunikacija. Svet se probudio i shva-

dana kao da nije sasvim svestan sopstvenog postojawa. Ali ~ini se da to, na neki na~in, nisu ni ostali lideri koji danas vode svet. Svi oni su i daqe taoci rezultata svetskih ratova i kataklizmi koje smo preturili i iz tih okvira ne mogu da iza|u.

Da bismo „ispeglali” ono {to danas `ivimo vaqa nam se okrenuti dosada{wim iskustvima, pozitivnim i negativnim. Mi smo i daqe qudska bi}a sklona i `ivotiwskim i religijskim porivima, pa i wihovim derivatima koje donosi ubrzani tehnolo{ki razvoj. Potrebno je kona~no svet prilagoditi op{tim potrebama. A one su velike. Najve}i deo planete tek izlazi iz doba u koje je gurnut istorijskim de{avawima i logikom podela.

Ratovi se ne sti{avaju, ali vi{e se ne vode zarad puke pqa~ke, ve} da bi se obezbedio prostor za budu}i opstanak. A u sve ve}em nedostatku resursa to je mogu}e jedino uzajamnim po{tovawem izme|u velikih i malih. Stvarawe BRIKS-a svakako je jedno od re{ewa. Ako Bajden ima neko boqe, trebalo bi i drugima da ga ponudi.

12

nama. Nekada{wi „intelektualni predvodnici” danas zavise od pameti uvezene iz zemaqa na koje su doskoro gledali kao na puko oru|e za obezbe|ivawe sopstvene blagodeti.

Pojava BRIKS-a i sli~nih asocijacija nudi sasvim druga~iji pogled na svet. Mada ne re{ava sve probleme, za sada, pru`a

Najava Armagedona, ili kojekakve pri~e o „zlatnoj milijardi pre`ivelih”, ru{e se pred ~iwenicom da oni koji nameravaju da opstanu nisu oni koji stvaraju, ve} iskqu~ivo oni koji tro{e tu|i rad tio da logika kojom su se vodili mo}nici, stasali tokom vekova velikih sukoba naroda, ne podrazumeva jednakost ni u budu}nosti. Naprotiv.

Poku{aj o`ivqavawa jedinstva pod ameri~kim znamewima, oli~en prevashodno u ube|ivawu evropskih i drugih saveznika da se prilagode gledawu Va{ingtona na krize u Ukrajini, na Bliskom istoku i sl. u jednom trenutku je i moglo da da rezultat. Ali kada se ispostavilo da

mogu}nost da se razmi{qa sa pozicija sasvim stranih do pre neku deceniju. Naravno, nije se svet ni{ta promenio, ~ove~anstvo i daqe zavisi od onoga {to mu daruje priroda, kao i od `eqe da tu blagodet prenese budu}im pokolewima. Ipak, shvatawe o uzajamnoj zavisnosti, dodatno poja~ano strahom od mogu}eg nedostatka upravo onoga {to nam priroda obezbe|uje, tera na druga~ije razmi{qawe.

Najava Armagedona, ili koje-

DRU[TVO

”NE IZGLEDA MI BA[ NAJBOQE”: Kraq ^arls retko izlazi Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation nakon {to otkrivena 2/332A Main Rd. East Stmu Albansje VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 te{ka ali ADRESU evo SLAWE dijagnoza, PAKETA NA KU]NU gde su gaSYDNEY „uhvatile” MELBOURNE BRISBANE kamere GEELONG

BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Bo`ica Savi} Petrovi} (SLAWE 7 Ferraro CI. 3814 0584 Enterprises KraqNOVCA) ^arls Tre}i i kraqiST ALBANSprisustvovali Edensor Park 0424 112 228 Rade ca Kamila su ne9367jutarwoj 5838 9823 1401 0419 396 633 deqnoj slu`bi u Crkvi 67 Kennedy Dr. 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains Svete Marije Magdalene u NorRas Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} folku.

ADELAIDE 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield Dandenog Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga Kraq je boravio na svom imawu NSW 2560 0413 929 416 Goranka Kosaba{i} u Sandringamu nakon {to je objavio 0425 358 539 0420 201 344 33 Egan CI. Werribee dijagnozu raka.

0432 619 885 Wegovo prisustvovawe slu`bi SAFEWAY TRAVEL ukazuje na nastavak wegovih 9534 4866 du`nosti uprkos bor- Srbija - BiH kraqevskih maksimalno 40 kilograma 9366 9299 bi s bole{}u.

Karcinom mu je dijagnostikovan nedavno, a javnost je Bakingemska palata odmah obavestila o zlo}udnoj bolesti koju monarh ima.

Ipak, nisu otkrili o kakvom je raku re~, ve} samo da se ne radi o raku prostate, {to su mnogi mogli da pomisle jer je na le~ewu uve}ane prostate bio svega par dana pre nego se otkrilo da ima karcinom.

U saop{tewu su pojasnili da su zahvaquju}i pretragama koje su uradili lekari tih dana kada je kraq bio na le~ewu prostate, zapravo i otkrili da ima rak.

- Kraq je zahvalan svom lekarskom timu na brzoj intervenciji, koja je bila mogu}a zahvaquju}i wegovom nedavnom bolni~kom zahvatu. Ostaje potpuno pozitivan u pogledu svog le~ewa i raduje se povratku na javnu du`nost {to je pre mogu}e - istakli su u saop{tewu. „Ne izgleda mi ba{ najboqe. Vidi se da je zabrinut. Sigurno je saznao one najgore vesti”, „Izgleda sve lo{ije i lo{ije”, naj~e{}i su komentari koji se mogu pro~itati na dru{tvenim mre`ama nakon {to je nedavno prvi put vi|en u javnosti posle te{ke dijagnoze.

16 ^etvrtak 22. februar 2024.

ZAJEDNICA

U KANBERI ODR@AN MULTIKULTURNI FESTIVAL

Ovog vikenda u Kanberi zavr{en je tradicionalni Multikulturni festival koji se odr`ava svake godine u februaru i na wemu u~estvuje preko 170 zemaqa sveta. Sve one se predstavqaju kroz svoju tradiciju, kulturu, istoriju, umetnost, kao i hranu, pi}e, pesmu i igru. Na ovom festivalu svake godine u~estvuje i Srbija, a wu su igrom i pesmom i ovog puta predstavile na{e folklorne grupe iz crkve Svetoga Save sa Farera u Kanberi.

Nastupale su tri grupe, mala, sredwa i velika i one su svojom igrom i pesmom razgalile srca i izazvale veliko odu{evqewe i zvi`duke svih prisutnih. Sama voditeqka programa je posle wihovog nastupa pozvala sve prisutne da

zaigraju sa na{im folklora{ima Ni{ku Bawu, {to su mnogi prihvatili sa zadovoqstvom.

Na{ fudbalski klub iz Kanbere Srpski Beli Orlovi su kao i svake godine do sada dr`ali tezgu sa tradicionalnim srpskim jelima i pi}em. I oni su dobili dosta pohvala od posetiteqa festivala za ukusna jela i bogate porcije, kao i za pi}a. Ovo je zaista jedan velik i lep festival, na kojem se mo`e videti mnogo multikulturnih razli~itosta ali i najboqi pokazateq da se mo`e `iveti zajedno u miru, bez sva|a i napetosti.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

ZAJEDNICA

^etvrtak 22. februar 2024. 17

Podizawe dr`avne zastave Republike Srbije u Melburnu povodom Dana dr`avnosti

Povodom Sretewa – Dana dr`avnosti Republike Srbije, na centralnom trgu melburnske op{tine Dandenong, sve~ano je podignuta dr`avna zastava Republike Srbije, 15. februara ove godine.

Skupu je prisustvovalo oko stotinak qudi – prvenstveno pripadnika srpske zajednice, ali i nekoliko gradskih odbornika op{tine Dandenong, kao i gradona~elnica susedne gradske op{tine Kingston. Prisutnima su se obratili gradona~elnica Dandenonga Lana Formozo (ro|. Jankovi}) i ambasador Rade Stefanovi}, nakon ~ega su podignute zastave Australije i Srbije i intonirane himne dve dr`ave.

U svom izlagawu gradona~elnica Lana Formozo ukazala je na zna~aj pomenutog doga|aja, kao i ~iwenicu da je ona prva gradona~elnica Dandenonga srpskog porekla. Istakla je i da u Dandenongu `ivi gotovo pet hiqada gra|ana srpskog porekla, odnosno da oko 33.000 gra|ana srpskog porekla `ivi u saveznoj dr`avi Viktoriji.

Ambasador Stefanovi} je, iznose}i istorijske ~iwenice, ukazao na razloge zbog kojih Republika Srbija obele`ava Sretewe kao Dan dr`avnosti, te posebno istakao da je Sretewski ustav bio jedan najliberalnijih i najmodernijih ustava tog perioda. Osvrnuo se i na aktuelne bilateralne odnose Srbije i Australije, te posebno istakao srpsku zajednicu u Australiji, kao ~inilac koji zna~ajno doprinosi wihovom razvoju. Dodao je i da je Srbija posebno ponosna na brojne australijske gra|ane srpskog porekla, koji su uspe{ni poslovni qudi, nau~nici, kulturni radnici, ali i politi~ari – od federalnog senata do gradskih skup{tina.

Kra}a reporta`a dostupna je na linku: Sretewe- veliki dan za ponos srpskog naroda Australija -Dandenong 2024 (youtube.com) https://www.youtube.com/watch?v=RudON3S8p1o Pomenuti doga|aj predstavqa prvi slu~aj da je dr`avna zastava Republike Srbije sve~ano podignuta na javnom prostoru u Australiji, a povodom nacionalnog dana Srbije. http://canberra.mfa.gov.rs/cir/ newstext.php?subaction=show-

full&id=1708312251&ucat=106&template=Frontpage3Cir&#disqus_thread Foto: Goran Doj~inovi} Tekst: canberra.mfa.gov.rs

18 ^etvrtak 22. februar 2024.

ZAJEDNICA

Odr`an tradicionalni Sretewski va{ar na imawu u Kizbori

Tradicionalni Sretewski va{ar koji se svake godine povodom praznika Sretewe organizuje na imawu Crkvene op{tine Sv. Arhi|akon Stefan u Kizbori ove godine odr`an je proteklog vikenda, 17. i 18. februara. Va{ar je, kao i svake godine, privukao pa`wu velikog broja posetilaca iz cele Viktorije, a ujedno je odr`an i Festival u folklora u crkvenoj sali gde su nastupile mnoge folklorne grupe.

Ove godine Va{ar je posetila i gradona~elnica Dandenonga, Lana Formozo koja je u crkvenoj sali pozdravila sve prisutne. Kao i svake godine, posetioci su mogli da u`ivaju u raznovrsnoj ponudi doma}ih jela i pi}a, a za najmla|e je organizovan ringi{pil i brojne aktivnosti. Za dobru atmosferu i bogat muzi~ki program bili su zadu`eni Sawa Ubiparipovi} i Bota.

ZAJEDNICA

^etvrtak 22. februar 2024. 19

^ovek koji je ujedinio sve Srbe sveta Dr Marko Lopu{ina ovogodi{wi dobitnik Zlatne medaqe zasluga za narod vi{e od ~etiri decenije pi{e o srpskom rasejawu, jedinstvu sa maticom i o~uvawu srpskog nacionalnog bi}a Sretewska Zlatna medaqa zasluga za narod ove godine zasjala je na grudima i dr Marka Lopu{ine, novinara, pisca, neumornog istra`iva~a i ~oveka koji je pune ~etiri decenije posvetio izu~avawu srpske dijaspore. Sve {to je saznao o rasejawu upakovao je u u hiqade tekstova i reporta`a, 25 kwiga i trotomnu enciklopediju, a nedavno je iz {tampe izi{la wegova 101. kwiga, {to ga svrstava me|u najplodnije pisce ne samo Srbije, nego i celog regiona, a i {ire.

- Od naroda i dr`ave dobio sam ovo sretewsko odlikovawe kao istra`iva~ i istori~ar srpske dijaspore. U svojim kwigama o rasejawu ujedinio sam sve Srbe sveta. Ovo priznawe me iskreno obradovalo, ponajvi{e jer je to odlikovawe za sve nas u porodici, za sve prijateqe, za sve po{tovaoce. Zahvaqujem se mojoj Jeleni, na{em Du{anu i wegovoj Mirni, koji me uvek podr`avaju u radu, zahvaqujem se akademiku prof Svetlani Mati} iz Be~a koja me predlo`ila za odlikovawe i hvala svima na iskrenim ~estitkama – rekao je Lopu{ina.

Iako gazi osmu deceniju `ivota jo{ uvek stvara, a ~esto se ekskluzivnim prilozima javqa i na{em portalu. Za visoko dr`avno odlikovawe predlo`ilo ga je austrijsko-srpsko kulturno dru{tvo “Vilhamina Mina Karaxi}” iz Be~a „zbog decenijske aktivnosti na o~uvawu i razvoju srpskog nacionalnog identiteta, jedinstva Srba u rasejawu i matici, o~uvawa i razvoja srpske kulturne ba{tine u inostranstvu i brige o srpskom nacionalnom bi}u“.

NEUMORNI ISTRA@IVA^ „Prva wegova kwiga “Svi Srbi sveta” objavqena je po~etkom devedestih, da bi potom nakon

Sretewska Zlatna medaqa zasluga za narod ove godine zasjala je na grudima i dr Marka Lopu{ine

istra`ivawa srpske zajednice u inostranstvu objavio seriju kwiga o Srbima u Americi, u Austrliji, Rusiji, Nema~koj, u Austriji, Skandinaviji, Srbima u zemqama Isto~ne Evrope. Svoju istoriju Srba u rasejawu Lopu{ina zaokuru`euje trotomnim izdawem “Enciklopedije srpske dijaspore” o Srbima u prekomorskim zemqama, Srbima u centralnoj Evropi i Srbima na Balkanu“, navodi se u obrazlo`ewu srpskog dru{tva iz Be~a. Daqe se navodi da se dr Marko Lopu{ina iskazao ne samo kao istra`iva~ i istori~ar srpske dijaspore, ve} i kao nacionalni radnik koji aktivno brine o sudbini srpskog naroda u rasejawu. „Aktivno u~estvuje u radu Matice iseqenika Srbije, Matice srpske u Odboru za iseqeni{tvo, SANU na ostvarawu “Srpske Enciklopedije” u odeqku o dijaspori, u Teslinoj nau~noj foindaciji iz SAD, u mnogim srpskim dru{tvima u rasejawu. Pokrenuo je projekat “Mapirawe srpskog naroda u svetu” da bi se nau~no utvrdio broj i lokacija srpskog naroda u rasejawu. Incirao je projekat

“Muzej srpske dijaspore” u Srbiji, koji treba naredne godine da se realizuje u Ministarstvu kulture R. Srbije“, ka`e se na kraju predloga austrijsko-srpsko kulturno dru{tvo “Vilhamina Mina Karaxi}” iz Be~a. Te{ko je u jednom tekstu napisati sve ono ~ime se na svom novinarskom putu bavio Marko Lopu{ina, teme koje je do detaqa obra|ivao, doga|aje koje je „pokrivao“, ali evo nekoliko osnovnih podaaka o ovom neumornom ~oveku.

BIOGRAFIJA Marko S. Lopu{ina ro|en je 1951. godine u Ra{koj, Srbija.

Osnovnu {kolu i Gimanziju zavr{io je u Brusu, a Fakultet politi~kih nauka u Beogradu. Radio je u listu „Sekundarne sirovine” kao novinar i urednik, u listu „Zdravo” kao novinar, u magazinu „Intervju” od 1981. kao novinar, urednik, a 1997. bio i glavni urednik. A potom urednik u magazinu „Profil”. Bio je reporter lista „Nedeqni telegraf” i osam godina reporter „Ve~erwih novosti”. Autor je {ezdesetak kwiga o iseqenicima “Enciklopedija srpske dijaspore”), obave{tajnim

slu`bama (“Ubij bli`weg svog”, “Ubice u ime dr`ave”) i delinkvenciji “Srpska mafija”), znamenitim qudima (“Najbogatiji Srbi sveta”, “Teslin narod tamo i ovde”).

Saradnik je SANU i Matice srpske na “Srpskoj Enciklopediji”, poglavqe o iseqenicima i dijaspori. Saradnik je Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske na “Enciklopediji Republike Srpske” o Srbima u rasejawu. ^lan je Matice srpske, Matice iseqenika Srbije, UNS, UKS. Po~asni je ~lan Udru`ewa srpskih pisaca u dijaspori “Sedmica” iz Frankfurta. Uvr{}en u kwigu „Ko je ko u Srbiji” i “Ko je ko u SAD i Kanadi”.

Dobitnik je nagrade „Laza Kosti}” UNS za 2002. godinu. Dobitnik je Priznawa izdava~ke ku}e „Narodna kwiga” u 2003. godini, kao najboqi publicista u Srbiji i Crnoj Gori i na Balkanu. Vlasnik je zlatnog prstena Udru`ewa novinara Srbije, kao jedan od najboqih novinara Srbije za 2004. godinu. Dobitnik je Bronzane poveqe na Internacionalnom festivalu reporta`e 2004. godine u Somboru. Dobio je posebnu Plake-

tu Narodne skup{tine Srbije, Odbora za dijasporu, februar 2014. godine.

Dobitnik je 2019. godine specijalne Poveqe udru`ewa “Koreni” i izdava~ke ku}e “Prometej” za doprinos razvoju matice i rasejawa. Lopu{ina je ovo zvawe zaslu`io jer se ~etiri decenije bavi istra`ivawem Srba u rasejawu. Wegova misija je, kako sam ka`e, da o`ivi misao Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, koje je jednom prilikom rekao: „Srbi svi i svugde“! Tu Vukovu misao Lopu{ina je pretvorio u dela koja okupqaju sve Srbe sveta na jednom mesetu.

Nosilac je Ordena Vuk Stefanovi} Karaxi} Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora za doprinos srpskoj kulturi, informisawu i o~uvawa identiteta Srba u dijaspori. Vlasnik je Zlatne zna~ke KPZ Srbije, nagrade „Dragi{a Ka{ikovi}”, kao i Medaqe „Svetozar Mileti}” i Srebrne medaqe “Nikola Tesla”. Dobitinik je Zlatne Telsine medaqe od Tesline nau~ne fondacije iz Filadelfije 2021. godine. Danas Lopu{ina, iako penzioner, pi{e za “Ve~erwe novosti” iz Beograda, „Srpsko Ogledalo“ iz ^ikaga, „Srpski Glas“ iz Melburna, Srpsku zajednicu u Mariboru, portal “Tamo daleko” iz Danske, “Rasejawe” iz Nema~ke. Upravo radi na novoj kwizi o srpskom rasejawu “Srbi u Velikoj Britaniji” Dr Marko Lopu{ina `ivi u Zemunu, radi u Beogradu i pi{e {irom srpskog rasejawa. O`ewen je i otac sina Du{ana, koji radi u UN u Beogradu.

Zdravko Elez

MARCH 14-24

2024

21 FESTIVAL SRPSKOG FILMA U AUSTRALIJI

14 – 24. mart 2024.

U ~etvrtak 14. marta, 2024. tradicionalnim sve~anim otvarawem u svim ve}im gradovima Australije, Sidneju, Kanberi, Brizbejnu, Adelaidu i Pertu po~iwe 21.po redu festival srpskog filma u Australiji.

Kao jedan od prvih etni~kih filmskih festivala van svoje matice, za proteklih 20 godina ovaj festival je postao jedan kulturni nacionalni doga|aj na kome je do sada prikazano preko 150 ostvarewa iz dinami~ne srpske filmske produkcije.

Svake godine, Srpski filmski festival donosi austra-

lijskoj publici od pet do {est savremenih filmova najnovije srpske produkcije srpskih igranih i dokumentarnih filmova prikazanih u posledwih dvadeset godina u australiji.

Organizatori festivala potvrdili su ovih dana naslove svih filmova iz selekcije za ovogodi{wi filmski festival srpskog filma u Australiji. l Heroji Halijarda, rediteqa Rado{a Baji}a – film koji }e otvoriti ovogodi{wi 21 filmski festival. Ovo je jedna neispri~ana ratna pri~a o tragediji jednog vremena, o herojstvu i o~aju, o prijateqstvu, po`rtvovawu i plemenitosti, o qubavi

i dobroti. l ^uvari Formule, rediteqa Dragana Bjelogrli}a l [to se bore misli moje, rediteqa Milorada Milinkovi}a l Muwe Opet!, rediteqa Radivoja Andri}a l Leto kada sam nau~ila da letim, rediteqa Radivoja Andri}a l Qubav i Moda (1960), rediteqa Qubomira Radi~evi}a, filma odabranog iz Jugoslovenske Kinoteke, Nacionalnog filmskog arhiva Republike Srbije, koji }e nas sve na trenutak vratiti na filmska ostvarewa 50/60tih godina.

M. Kozlina

serbianfilmfestival.com . au SYDNEY • MELBOURNE • CANBERRA • BRISBANE • ADELAIDE • PERTH

20 ^etvrtak 22. februar 2024.

PUTOPIS

Zanzibar – vi{e od tropske idile u Indijskom okeanu Zanzibar je destinacija koja zadovoqava vi{e aspekata – odmor, avantura, istra`ivawe novih ukusa/mirisa, zanimqiva istorija; izme{tawe u neko drugo vreme ali i klimu, upoznavawe novog mentaliteta i na~ina `ivota.

Evo {ta obi}i na Zanzibaru, kakav je mentalitet lokalaca, gde se kupati i {ta jesti.

Ovo je Zanzibar – dobro do{li Prele}emo ekvator – Zanzibar je ostrvo uz isto~nu obalu Afrike, oko 6 stepeni ju`no od ekvatora, sa povr{inom od 1 464km2 (oko 85km duga~ko i 39 {iroko). Sam naziv formalno obuhvata arhipelag ostrva Unguja (tj. Zanzibar), Pemba (severno) i nekoliko ostrvaca, koji ~ine poluautonomnu oblast – pripada Tanzaniji ali ima lokalnu vlast sme{tenu u Stone Town-u tj. u glavnom gradu ostrva. Ovo je prestonica pod za{titom UNESKO-a, jedini funkcionalni anti~ki grad u isto~noj Africi. Tu je i me|unarodni aerodrom, i luka koja je povezana sa Dar es Salamom, najve}im gradom Tanzanije. Zanzibar je ostrvo koje je mnoge narode kroz istoriju privla~ilo. Istorija ovog ostrva je bogata i weni tragovi su na svakom koraku. Najdu`e su se zadr`ali Persijanci i Omanski Arapi (pored Indijaca, Portugalaca, Engleza…) {to je u~vrstilo islam kao glavnu religiju. Prema popisima, 97% stanovni{tva je muslimansko.

Zanzibar kao glavna pijaca robova u istoriji Tu je napravqen muzej i katedrala, i sve se mo`e obi}i, ~uti detaqna pri~a, do`iveti prostorije gde su boravili i videti spomenik podignut wima u ~ast. Omanskom Sultanu Saidu je ova lokacija toliko odgovarala, da je ovde prebacio sultanat iz Muskata i sa potomcima vladao preko 130 godina. Arapi su bili i glavni zemqoposednici, bogatstvo je bilo u wihovim rukama, i uglavnom se nisu me{ali sa afri~kim stanovni{tvom. Persijanci su do{li sa Bliskog Istoka, oni su sa afri~kim stanovni{tvom formirali zajednice sa svojim specifi~nostima i jezikom - svahili; bavili su se poqoprivredom i ribarstvom.

U XIX veku Zanzibar je bio u dobrim odnosima sa Britancima, ali i Omanom, Persijom i Indijom.

Da bi se smawila i ukinula trgovina robovima, Britanci i Amerikanci su osnovali konzulate na ostrvu, ali tek pod pretwom bombardovawa 1873. u najkra} em zabele`enom ratu – takozvani “Slave market”. Zanzibarskom revolucijom 1964. godine, uklowen je sultan i proteran deo arapskih i indijskih stanovnika sa ostrva, a kasnije iste godine Tangawika i Zanzibar se ujediwuju u Republiku Tanzaniju.

Atmosfera grada Blizina luke je zna~ila i malo poja~anu `ivost, gu`vu i buku. Na ulicama grada je haoti~no, saobra}aj je brz, a po malim uli~icama se uz pe{ake provla~e i motori i bicikle. Stari grad je stvarno stari, sve gra|evine su im od koralnog kamena (ostrvo u okeanu – logi~no), koji je vremenom oronuo, propao, potamneo. Sve ima tu starinsku patinu, plus, oni su jako siroma{ni i `ive u raznoraznim sklepanim ku}icama. Mo`e se sva{ta u prolazu videti, ima otvorenih vrata, re{etkica, limova; na ulicama je mete`, vidi se i spremawe hrane, deca na prozoru, svi su polu-bosi ili bosi, devoj~ice i `ene uvek pokrivenih glava. Trgovci nude svoju robu, ali ipak ne toliko napadno i optere}uju}e. Ima {ta da se vidi, ~uje, oseti, uz naravno miris okeana. Uve~e Forodoni garden postaje prenatrpan tezgicama punim hrane - morskih plodova, pe~enih banana, nekih vrsta pice i raznoraznih ra`wi}a, a ko nije ume{an u proceni i kupovini ovde, Mercurys Zanzibar pored luke je uvek odli~an izbor.

Izleti na Zanzibaru Postoje stvari koje se jednostavno moraju videti kada se do|e u Hakuna Matata zemqu. (Fraze koje se stalno ponavqaju, u}i }e vam u u{i i iza}i ne}e – Hakuna Matata – samo opu{teno; Jambo - zdravo; Pole, pole - polako, polako…) Mislim da tu nema razmi{qawa, nego sve redom.

Polazi{te, {etwa sa lokalnim vodi~em po gradu. Onda - obilazak farme za~ina u srcu ostrva, prelepo iskustvo, jednostavno se izgubite u intenzitetu mirisa i ukusa, vidi se kako {ta raste, proba se kokosova voda, jackfruit, passion fruit i mnogo egzoti~nih ukusa.

Prison Island Odlazak na ostrvo koje je nekad i slu`ilo kao zatvor, a sada je dom za xinovske korwa~e (donete sa Sej{ela, uspe{no se prilagodile). Mogu da se hrane i maze, ose}aj je kao da dodirujete dinosaurusa; kada se odlepite od wih (i mo`da neke scene parewa), mo`ete i}i do restorana, ili boqe, kupati na pla`i – ima raznih struja, dinami~no je i mewa se stawe plime/oseke. Prosto prelepo!

Jozani forest i majmuni “Red colobus”- divna {etwa sa vodi~em i informacijama o biqkama i `ivotiwama u ovoj za{ti}enoj {umi; a ova vrsta majmuna `ivi samo ovde, simpati~ni su, mogu se lepo fotografisati, ali ne savetuje se kontakt da se ne bi ometali. Poseban deo je i {uma Mangrova, posebnog drve}a sa zanimqivim i jakim korewem, u mo~varnom podru~ju.

Delfini Ustaje se rano, vozi se do sela Kizimkazi na jugu ostrva, gde se deli u grupice po 4, 5 osoba i ulazi se u ~amce. Ide se okeanom ba{ do rta i daleko u dubinu pu~ine, gde se zna da prolaze jata delfina. Kada se ugledaju, bukvalno im se pribli`ava ~amcem i ska~e se u vodu. Brzo, ludo, malo neo~ekivano i potpuno fenomenalno. Imali smo par bliskih susreta kada sam skakala bukvalno pored wih i ronila dok se ne izgube u daqini. Ovo nisu pitomi delfini, dresirani, zarobqeni.. Ovi delfini slobodno plivaju okeanom u vodama oko Zanzibara. Organizuje se tako|e i odlazak ~amcem na pe{~ani sprud; tada i uvek u ovim akcijama vezanim za pla`u, vodu je pravilo – patike za vodu, nao~are i namazani visoki faktor su veoma po`eqni. Na sprud se ide u odre|eno vreme, kada je oseka.. i boravi se do plime koja polako preplavquje sve.. scena je kao sa nekog drugog sveta, ludo!

Lokalci, hrana i priroda Zanzibara Velike koli~ine divnog vo}a u okviru doru~ka. Nikad gu`ve u hotelu i na bazenu, usluga mo`e biti sporija, ali, kome se `uri... Preukusno i povoqno – hobotnice, razni doma}i burgeri, ribe, kari, pivce i u`ivawe.. i tako jo{ nekoliko dana. Po pla`i uvek ima lokalaca koji nude svoje usluge, zapitkuju, javqaju se. @ene se vi|aju kada sakupqaju {ta okean ostavi iza sebe, ~esto sa korpama na glavama i ne zanimaju ih turisti. Masai su najzanimqiviji; ~arobno pleme koje `ivi u divqim predelima Tanzanije i Kenije po svom sistemu i pravilima koja va`e od davnih vremena i ne mewaju se. @ivopisno su obu~eni, u crvene i naranxaste draperije, sa {tapom, i umeju da budu ba{ lepi. Ovde im je posao da prodaju svoje |in|uve turistima, {etaju se ~esto i u grupi i nude i postavqaju svoju robu po pla`i, uvek smeju}i se i komuniciraju}i na engleskom jeziku.

KWI@EVNOST

^etvrtak 22. februar 2024. 21

Na dana{wi dan ro|en veliki srpski pisac Danilo Ki{

Na dana{wi dan, 22. februara 1935. godine ro|en je srpski pisac Danilo Ki{, izuzetan stilista {irokog obrazovawa, u ~ijim je delima sa`eta sva gor~ina surovog XX veka, ,,zver-veka“, kako ga je s pravom ozna~io.

Pisao je negovanim stilom, sa moderno shva}enom fabulom.

Diplomirao je svetsku kwi`evnost na Beogradskom univerzitetu.

Bio je dramaturg pozori{ta „Ateqe 212“ u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu.

IZVOD IZ KWIGE RO\ENIH (KRATKA AUTOBIOGRAFIJA)

Moj je otac ugledao sveta u zapadnoj Ma|arskoj a zavr{io je trgova~ku akademiju u mestu ro|ewa izvesnog gospodina Viraga koji }e, milo{}u gospodina Xojsa, postati slavni Leopold Blum (Bloom). Mislim da je izvesna liberalna politika Frawe Josipa II kao i `eqa za integracijom navela moga dedu da svom jo{ maloletnom sinu ma|arizuje

prezime; mnoge pojedinosti iz porodi~ne hronike osta}e, me|utim, zauvek nerazja{wene: godine 1944. moj otac kao i svi na{i ro|aci bi}e odvedeni u Au{vic, odakle se skoro niko od wih ne}e vratiti.

Me|u mojim precima sa maj~ine strane nalazi se jedan legendarni crnogorski junak, koji }e se opismeniti u svojoj pedesetoj godini i slavi svoga ma~a dodati slavu pera, kao i jedna „amazonka“, koja je iz osvete posekla glavu turskom nasilniku. Etnografska retkost koju predstavqam izumre}e, dakle, sa mnom.

U mojoj ~etvrtoj godini (1939), u vreme dono{ewa antijevrejskih zakona u Ma|arskoj, roditeqi su me krstili u Uspenskoj crkvi u Novom Sadu u pravoslavnu veru, {to mi je spaslo `ivot.

Do svoje trinaeste godine `iveo sam u Ma|arskoj, u o~evom rodnom kraju, gde smo pobegli 1942. posle novosadskog pokoqa. Radio sam kao sluga kod bogatih seqaka, a u {koli sam slu{ao katehizis i katoli~ku biblijsku egzegezu. „Uznemiruju}a razli~i-

tost“, ono {to Frojd naziva Heimilchkeit bi}e mojim osnovnim kwi`evnim i metafizi~kim poticajem; u svojoj devetoj godini napisao sam prve pesme, na ma|arskom; jedna je govorila o gladi, druga je bila qubavna pesma par excellence.

Od svoje sam majke nasledio sklonost ka pripoveda~koj me{avini fakata i legende, a od svog oca patetiku i ironiju.

Za moj odnos prema kwi`evnosti nije bez zna~aja ~iwenica da je moj otac bio pisac me|unarodnog reda vo`we: to je ~itavo kosmopolitsko i kwi`evno nasle|e.

Moja je majka ~itala romane do svoje dvadesete godine, kada je shvatila, ne bez `aqewa, da su romani „izmi{qotina“ i odbacila ih jednom zauvek. Ta wena averzija prema „pustim izmi{qotinama“ prisutna je latentno i u meni.

Godine 1947. posredstvom Crvenog krsta repatrirani smo na Cetiwe, gde je `iveo moj ujak, poznati istori~ar, biograf i komentator Wego{a. Odmah po dolasku polagao sam ispit za likovnu {kolu. U ispitnoj komisiji bili su Petar Lubarda i Milo Milunovi}. Volterova bista koju smo crtali – gipsani odlivak Hudonove portretne statue – li~ila mi je na jednu staru Nemicu koju sam poznavao u Novom Sadu; tako sam ga i nacrtao. Ipak sam bio primqen, vaqda zbog drugih mojih radova. Trebalo je da sa~ekam godinu-dve kako bih mogao imati potrebnu gimnazijsku spremu. Za to vreme odlu~io sam da ipak zavr{im maturu.

Dve godine sam u~io violinu u muzi~koj {koli, gde mi je predavao Simonuti stariji, koga smo prozvali „Paganini“, ne samo zbog izgleda, nego i zato

jer je obo`avao tremola. Upravo kada sam bio stigao do druge pozicije, muzi~ka se {kola odselila u Kotor. Tada sam nastavio da sviram bez nota, cigansku muziku i ma|arske romanse, a na {kolskim igrankama tango i ingli{-valcere.

U gimnaziji sam nastavio da pi{em pesme i da prevodim ma|arske, ruske i francuske pesnike, u prvom redu radi stilske i jezi~ke ve`be: spremao sam se za pesnika i izu~avao kwi`evni zanat. Ruski su nam predavali beli oficiri, emigranti iz dvadesetih godina, koji su, zamewuju}i odsutne profesore, dr`ali s jednakom spremom predmete kao {to su matematika, fizika, hemija, francuski, latinski.

Posle mature upisao sam se

na Beogradski univerzitet, gde sam diplomirao kao prvi student na novootvorenoj katedri za Uporednu kwi`evnost.

Kao lektor za srpskohrvatski jezik i kwi`evnost boravio sam u Strazburu, Bordou i Lilu.

Posledwih godina `ivim u Parizu, u desetom arondismanu, i ne bolujem od nostalgije; kad se probudim, ponekad ne znam gde sam: ~ujem kako se na{ijenci dozivaju, a iz kola parkiranih pod mojim prozorom sa kasetofona tre{ti harmonika.

Dela: romani ,,Psalam 44, ,,Mansarda“, ,,Ba{ta, pepeo“, ,,Pe{~anik“, ,,Grobnica za Borisa Davidovi~a“, pripovetke ,,Rani jadi“, ,,Enciklopedija mrtvih“, drama ,,Elektra 70, polemi~ki spis ,,^as anatomije“.

NEVENKA VITKOVI]:

Sve je mawe…

Prijateqi… Volim ih i potrebni su mi kao nasu{ni hleb, ali sve ih je mawe…

Nedavno pro~itah zanimqivu misao da su prijateqi kao sapun. U dvadesetoj godini su ih pune ruke, u tridesetim po~iwu ve} polako da se tro{e, u ~etrdesetim ima vrlo malo sapuna, u pedesetim nimalo…

Prqave ruke. Sve mi se ~ini da je tako, jer evo sti`u neke godine kao pravi pokazateqi. Sve ih je mawe, ili gotovo nimalo…

Ima nekoliko pravih, ali u mojim se}awima ili adresaru, ve} po`utelom…

U `ivotu se sve vi{e uveravam, na`alost, da ih ima veoma malo.

Ali, kao {to re~e Bodler, mnogo prijateqa, mnogo rukavica – strah od {uge…

Sti`u pedesete, a bogami i {ezdesete…

Mo`emo se zavaravati, ali vreme neumitno te~e… Nije to stra{no, ali onaj sapun {to se tro{i, `ao mi ga je… Ne mo`e se zameniti novim. I ba{ zato, najradije se vra}am unazad, u detiwstvo, u mladost.

Me|u prijateqe iz davnina, me|u one koje

znam godinama i decenijama.

Svake godine, nekako s prole}a, krenu se}awa na mladost i divne uspomene. I znam da je vreme… Vreme za vi|ewe sa drugarima iz osnovne {kole.

Ka`u da smo me|u retkima, unikatni.

Ka`u da smo jedinstveni. I bude tu pomalo vina, poezije i smeha, a najvi{e prise}awa… ‘’E, se}a{ li se… Ha, ha, ha… A kad si ti… A kad je N. cepkao papiri}e da smiri `ivce? Ha, ha, ha… A S. sedeo iza ormara i ~itao stripove… A kad je digao u~iteqici sukwu na ulici, ne znaju}i da }e ve} sutradan kod we po}i u {kolu…’’

A setimo se, bogami, i prvih qubavi…

A bilo ih je, poneko prizna, poneko taji.

Sve bezbolno, a drago ti… Uspomene naviru. Pa, i od toga se `ivi, lep{e je u svetu ma{te. A ne ko{ta ni{ta. I tako, dok ovi majski dani u`urbano teku, pored svakodnevnih poslova, koji ba{ i nisu ne{to zanimqivi, pripremamo se za Dan smeha i opu{tawa. Eh, da ih je vi{e! A

prijateqi? Nekako u hodu, sa promrqanim ‘’Zdravo’’, ili ‘’Imam ne{to da te pitam, mo`e{ li da mi vidi{, u~ini{ ovo, ono…?’’ Ne mogu da se prisetim kad neko nazva, a da re~e samo: ‘’Kako si? Samo sam to hteo da te pitam, ni{ta vi{e. Da zna{ da mislim na tebe…’’ Ali, znam da ja to rekoh i u~inih. Tek tako… Dosadi{e i ovi prazni mejlovi i sms-ovi. Brzina vremena ubi svaku komunikaciju. I niko vi{e ne pi{e, jer nema o ~emu pisati. I vi{e se ne ~ita i ne smi{qaju neke ‘’laga-

ne stvari’’, jer nekako vi{e i nema inspiracije… Sti`u i {ezdesete, ili to neki hladni vetrovi duvaju…

Ne merim qude po te`ini nov~anika ili statusa. Kvalitetni su onoliko koliko imaju du{e, koja nije za prodaju… Sapun je potro{na roba, ali ne `elim da izli`em tu tako dragocenu re~ – Prijateq… I zato se radujem maju, mesecu prole}a, jer po~iwe bu|ewe. A jo{ uvek ~uvam ostatke potro{enih sapun~i}a. Neka ih, dragi su jo{ uvek, iako potro{eni…

22 ^etvrtak 22. februar 2024.

DRU[TVO

POKLON HILANDARU:

Stigle mo{ti posledweg srpskog cara Mitropolit stagonski i Meteora Teoklit i iguman manastira Veliki Meteor, arhimandrit Nifon doneli su u na poklon Hilandaru deli} mo{tiju Prepodobnog Joasafa.

Re~ je o mo{tima Jovana Uro{a, posledweg srpskog vladara koji je nosio carsku krunu.

Ovu veliku svetiwu, blagoslov manastira Veliki Meteor, do~ekao je iguman Svete carske srpske lavre arhimandrit Metodije na dan Svetog Trifuna.

Jovan Uro{, bio je posledwi mu{ki izdanak loze Nemawi}a.

Ujedno je i posledwi srpski vla-

Deli} mo{tiju Prepodobnog Joasafa koji je stigao u Hilandar

dar koji je nosio carsku titulu.

Bio je sin Simeona Uro{a Nemawi}a i sinovac Cara Du{ana.

Nakon nekoliko godina vladavine, odrekao se carskog prestola i zamona{io u manastiru Veliki Meteor, gde po~ivaju wegove mo{ti. Vest o tome da je nasledio presto zatekla ga je na Svetoj Gori.

Kada su Turci zauzeli Tesaliju, nekoliko godina proveo je `ive}i u svetogorskom manastiru Vatopedu, gde su svojevremeno, dva stole}a ranije, boravili i wegovi preci, monasi Simeon i Sava.

Zajedno sa Svetim Atanasi-

jem Meteorskim, svojim duhovnim ocem, ubrojan je u ktitore Meteora. Kao i drugi Nemawi}i, podizao je crkve i pomagao mnoge manastire. Upokojio se, nakon vi{e od ~etiri decenije mona{kog `ivota, u jednoj maloj keliji na Meteoru 1423. godine.

Pro{le godine je u mitropoliji Stagonskoj je odr`an simpozijum povodom 600 godina upokojewa ovog svetiteqa na kojem je u~estvovao iguman i bratija manastira Hilandara. Tada je dogovoreno da mitropolit i iguman donesu deli} mo{tiju Prepodobnog Joasafa na dar srpskom manastiru na Svetoj Gori.

LETEO SA RUPOM I O[TE]ENIM KRILIMA:

Avion Er Srbija krenuo o{te}en na put sa preko 100 putnika!

Avion kompanije Maraton erlajnza (Marathon Airlines), avio-kompanije koja obavqa letove za Er Srbiju, sa 106 put-

nika sleteo je na beogradski aerodorm “NIkola Tesla” s rupom u trupu aviona i o{te}enim krilom, vidi se na foto-

grafijama i snimcima objavqenim na dru{tvenim mre`ama.

Avion je o{te}en u nedequ uve~e prilikom poletawa sa beogradskog aerodroma kada je udario u svetlosnu signalizaciju na kraju piste.

Kako se nezvani~no saznaje, uzrok incidenta je kratak zalet koji je pilot uzeo prilikom poletawa, tako da nije imao dovoqno vremena da se ranije odvoji od piste i izbegne svetlosnu signalizaciju.

Avion je u takvom stawu sat vremena kru`io iznad Beograda, da bi kona~no sleteo. Zbog curewa goriva vatrogasci su morali da prskaju letelicu penom, kako bi se izbegao po`ar. „Er Srbija“ je saop{tila da je avion na letu za Diseldorf vra}en iz tehni~kih razloga, a da bezbednost putnika nije bila ugro`ena nijednom.

U PENZIJI, ALI MORAJU DA RADE: ^uvaju banke, voze autobuse, jer od penzije – ne mogu da `ive Od penzija u Srbiji se ne `ivi, ve} pre`ivqava. O tome najboqe govori podatak da prose~na penzija iznosi mizernih 39.850 dinara. Stoga, ni ne ~udi {to veliki broj najstarijih gra|ana odlu~uje da, ~ak i nakon penzionisawa, nastavi da radi. Problem je {to su, gotovo po pravilu, u pitawu lo{e pla}eni poslovi, a penzioneri rade “na crno”, pa ne postoji {ansa da jednog dana oni ipak imaju ve}u penziju, pi{e Nova.rs.

U dr`avi u kojoj je prose~na penzija mawa od 40.000 dinara, penzioneri su na ivici egzistencije i veliki broj wih primoran je da radi, bez obzira na to {to su stekli uslov da u godinama do kraja `ivota odmaraju. Ne treba zanemariti ~iwenicu da veliki broj radnika svake godine napusti Srbi-

ju, pa poslodavcima penzioneri ~esto ostaju jedina opcija, pi{e Nova.rs. „Konkretni, zvani~ni podaci ne postoje, ali iz prakse se zna da sve vi{e i vi{e penzionera nastavqa da radi i nakon penzionisawa. Recimo, ako je pre nekoliko godina radilo 1.000 penzionera, sada radi wih 10.000. U proteklih pet godina je broj penzionera u radnom odnosu sigurno porastao za 10 puta, a procente koje pokazuje statistika treba pomno`iti sa dva ili tri, tada se dobija realan broj”, ka`e Savi}.

Ranka Savi} za “Novu” isti~e da je pove}an broj najstarijih gra|ana koji rade i te{ke fizi~ke poslove, poput gra|evinskih radova. Naravno, u pitawu su penzioneri dobrog zdravqa i fizi~ke spreme, ali je wihov broj svakako pove}an.

Beogra|ani koji se voze gradskim prevozom, neretko mogu da vide penzionere za volanom autobusa.

Op{te je poznato i da medicinskih radnika nema dovoqno, pa sestre tako|e mogu da nastave sa radom i nakon {to odu u penziju.

“Dosta penzionera radi i kao obezbe|ewe, recimo u bankama. Wih ima puno.

Tako|e, penzioneri rade i kao kuriri.

Ima ~ak i primera da penzioneri rade kao kwigovo|e, jer poslodavci `ele iskusne radnike, pa onda penzioneri bez problema nastavqaju da rade”, pri~a Savi}.

MILOVAN GLOGOVAC SAHRAWEN PORED SVOJE MILENE:

Sastao se sa suprugom i sinom u carstvu nebeskom Protojerej-stavrofor Milovan Glogovac ispra}en na ve~ni po~inak na Starom pravoslavnom grobqu u Pan~evu.

Na Starom pravoslavlnom grobqu u Pan~evu sahrawen je Milovan Glogovac, koji je preminuo {est godina nakon {to je sahranio sina Neboj{u, a potom i suprugu Milenu.

Otac glumca Neboj{e Glogovca, sve{tenik Milovan Glogovac, po~iva}e pored supruge Milene, koja je preminula koja je preminula ubrzo nakon smrti sina. Bili su u braku od 1968. godine i izrodili sina Neboj{u i }erku Bojanu.

Na ~elu tu`ne povorke bili su unuci Milovana Glogovca, Gavrilo i Milo{ koje je glumac Neboj{a Glogovac dobio u braku sa svojom prvom suprugom Minom.

Sahrana Milovana Glogovca ujedinila je porodicu, pa su ga na ve~ni po~inak ispratili i Neboj{ina prva supruga Mina, kao i udovica Milica, mnogobrojna rodbina, prijateqi, kao i Neboj{ine kolege glumci.

Opro{tajni govor odr`ao je sve{tenik, kolega i prijateq pokojnog Milovana Glogovca: - U kwizi wegovog `ivota pi{e da se prota Milovan upoznao sa Hristom kao dete i ostao sa wim ve~no da `ivi. Bio je primer nepokleka, odanosti Hristu i pravdi wegovoj. Snaga wegovog primera bila je ja~a od bilo koje re~i. Svojim `ivotom je svedo~io Hrista, ne samo `ivotom, nego

svojom re~ju. Postojan u molitvi, raduju}i se sa radosnima i `ale}i sa o`alo{}enima. Svojim problemima nikada nije hteo da optere}uje druge. @rtvovao se za sve one koji su izbegli sa svojih ogwi{ta. Sve vreme je prota Milovan nosio u svome srcu nosio Hristovu re~. Vera mu je bila stamenija od hercegova~kog kamena i {ira od banatske ravnice. Rastanak sa prerano preminulim sinom Neboj{om, Milovan i Milena su te{ko podneli, ali nisu bili neute{ni, Gospodu su se molili da se sa wim sastanu u carstvu nebeskom.

Opelo je odr`ano ispred Hrama Svetog velikomu~enika Georgija na Starom pravoslavnom grobqu u Pan~evu.

Prota Milovan preminuo je u no}i izme|u pro{log ~etvrtka i petka, {est godina nakon smrti sina, ~iji odlazak nikad nije preboleo.

Me|u prijateqima bilo je mnogo Nevesiwaca, odakle su Glogovci rodom, i gde se lik i delo velikog Neboj{e, ali i cele familije Glogovac, po{tuje. “^etrdeset godina sam sahrawivao qude i mlade i stare i decu i poku{avao da im kao sve{tenik pru`im utehu, da im dam nadu, o~uvam veru, ali kad se meni desio gubitak bio sam prepu{ten sebi da sam na|em snage da o~uvam sebe u bolu”, rekao je nedavno protojerej stavrofor Milovan Glogovac.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 22. februar 2024. 23

ANDREJ (17) JE NAJBOQI FIZI^AR NA SVETU:

^udo iz Kikinde prvak na Olimpijadi u Indoneziji!

Gimnazijalac iz Kikinde, Andrej Popovi} (17) je prvak sveta u fizici me|u mladim nau~nicima.

Vremena, ka`e, ima dovoqno za sport, dru`ewe i devojku, ali deo svakog dana su i eksponencijalne jedna~ine, integrali i kosmologija.

Andrej je najboqi mladi fizi~ar na svetu i osvaja~ zlatne medaqe na me|u-

narodnoj Olimpijadi iz fizike odr`anoj u Indoneziji. Me|u 150 mladih nau~nika, imao je 92 poena od maksimalnih 100. U Kikindu se nedavno vratio iz Instituta za nuklearna istra`ivawa CERN. - Sve je po~elo kada sam se kao mali jako zainteresovao za astronomiju i ~itawem tih enciklopedija sam uspeo da razvijem to inte-

resovawe, a kasnije u {koli u radu sa mentorkom i sa nastavnicima u osnovnoj i sredwoj {koli sam razvio za ostale oblasti fizike veliku qubav. Mogu da ka`em da sam dosta uznapredovao u odnosu na vreme iz osnovne {kole i dokaz su moje nagrade sa me|unarodnih takmi~ewa i to {to sam bio u delegacija Srbije za posetu CERN-u. Nekako mi to do|e prirodno i uspem ja lako da ponovim, da razumem koncepte, ja to smatram talentom, ali naravno dosta truda je ulo`eno u to – navodi Andrej za RTS, a dodaje da voli da igra basket i {ah.

- Volim da vreme provodim sa prijateqima. Ne mo`e se igrati basket sam, ne mo`e se igrati {ah sam i naravno soci-

jalni deo te pri~e je izuzetno jako va`an – isti~e Andrej.

Ovog mladon nau~nika zanimaju kvantna mehanika, nuklearna i astrofizika. Wegove afinitete roditeqi i nastavnici uo~ili su od ranog detiwstva. I ve} sedam godina je ~lan Regionalnog centra za talente “Nikola Tesla” u Beogradu.

- Imam devojku i ne sputava me uop{te. [tavi{e, i podr`ava me – dodaje.

Trenutno primarni ciq mu je Prirodno-matemati~ki fakultet, smer za astrofiziku, a nastavak {kolovawa }e verovatno biti na nekom Univerzitetu u inostranstvu, jer se nudi niz mogu}nosti.

Andrej ka`e da }e nakon toga Kikinda i Srbija ipak uvek biti na prvom mestu.

NE MO@E I VOJVODINA I OPAKLIJA:

@iteqi Srbobrana su, u skladu sa imenom varo{i, veliki rodoqubi, ali i posebna fela qudi Sam naziv wihove varo{i, sme{tene na obali Velikog ba~kog kanala, svedo~i o tome da su `iteqi Srbobrana veliki rodoqubi, a uz to su i jedan vrlo fin i kulturan svet, koji `ivi u slozi s pripadnicima drugih naroda.

Jedna poznata snajka je svoju svekrvu nazvala „kodirana Srbobran~anka”, {to govori da su me{tani, koji sebe zovu Srbobran~ani, ipak posebna fela qudi - pomalo nam}ori, poprili~no otresiti, vrlo domi{qati i {tedqivi, ali i ravni~arski depresivni. A o tome kakvi su, najboqe ih opisuju brojne anegdote, a neke od najefektnijih zabele`io je novinar i publicista Milenko Gen~i} (1929-2001).

Srbobran je do 1918. godine (i tokom okupacije od 1941. do 1944) nosio ime Sentoma{ i sli~ne verzije ma|arskog prevoda Svetog Tome, a dana{wi naziv je dobio posle Velikog rata i prisajediwewa Vojvodine Srbiji - po utvr|ewu-{ancu, koje je 1848. gra|eno za odbranu naseqa u bitkama vo|enim za autonomiju i nacionalna prava Srba u biv{oj Austrougarskoj. Me|utim, oficir austrijske carice Marije Terezije, @ivojin @ivan Nikoli}, zvani Xaver (po turskom pa{i kojeg je zarobio), 1751. godine je, kad je dobio plemi}ku titulu, dodao svom imenu i nastavak „Srbogradski”, {to zna~i da se tada{wi Sentoma{ jo{ tada me|u narodom zvao

\oletova pri~a \or|e Bala{evi}, koji je rodbinski vezan za Srbobran, „pojasnio” je u jednoj televizijskoj emisiji da je mentalitet u sredwoj Ba~koj takav da se na porodi~nim stablima „vi{e visilo, nego sedelo na granama”.

- Bila su dva brata u Srbobranu, od koji je jedan stalno i{ao da se ve{a. Drugi brat mu, po{to je trebalo ne{to da rade, na slavi Svetog Tome rekao: „Zna{, mogli bi mi ovih dana, ako se ti ne bude{ ve{’o...” - ispri~ao je duhoviti \ole.

Poseta regenta Aleksandra Kara|or|evi}a Srbograd, kao prete~a dana{wem nazivu Srbobran. @ivojinov potomak Isidor Nikoli} Xaver Srbogradski (1805-1862), koji je umro na Sretewe, bio je ugledni politi~ar i intelektualac, jedan od autora srpskog nacionalnog programa, uz Ja{u Igwatovi}a i \or|a Stojakovi}a. Kad je posle revolucije 1848. obilazio razorenu Ba~ku, kao wen veliki `upan, sreo je svog poznanika Vi{u Ba}ina, poznatog po tome {to je na po~etku te bune sa pravoslavne crkve u Sentoma{u skinuo ma|arsku zastavu, koju je narod iscepao. Vi{a, ugledni srpski doma}in, bio je sav u ritama.

- Vi{o, gde je ona lepa opaklija (duga~ak ko`ni kaput s postavqenom vunom iznutra) {to si je imao? - upitao ga je Nikoli}.

- E moj gospodine, ne mogu imati i Vojvodinu i opakliju - odgovorio je Vi{a.

Srbobran je 1919. godine posetio regent Aleksandar Kara|or|evi}, budu}i kraq, kao gost veleposednika Stevana Dun|erskog. Me|u zvanicama na sve~anoj ve~eri bio je i ugledni kroja~ Pavle [eguqev.

- Gospodine, da li ste vi Srbin? - upitao je regent kroja~a, kojeg je prethodno ~uo kako s katoli~kim sve{tenikom razgovara na ma|arskom jeziku.

- Igen, gospodine - odgovorio je zbuweno Paja, a „igen” na ma|arskom zna~i „da”. Od tada pa sve do svoje smrti kroja~ Paja je nosio nadimak Gospodin Igene{. [ta Ba~vaninu zna~i {unka, pokazao je mladi srbobranski obu}ar Veqa [ija~i}, koji je na

Sentoma{ je 1918. postao Srbobran poziv u regimentu 1914. poneo {usterski alat, ali i {unku - zlu ne trebalo. Ratovao je na Ceru, bio u Galiciji, na ruskom frontu, u Italiji i na So~i, a vratio se u Srbobran na Svetog Nikolu 1918.

Kad mu je supruga otvorila ranac, imala je i {ta da vidi - u`eglu, ali nena~etu {unku, koja mu je tokom celog rata ~uvala strah od gladi.

Prepri~ava se i zgoda o qubitequ „slobodnijeg” `ivota u socijalizmu, Radici Beli}u, zvanom Ujkica, koji se u svom Srbobranu na{ao pred sudijom za prekr{aje.

Na pitawe sudije da li je ranije osu|ivan, rekao je da nije, a kad je opomenut da u spisima pi{e duga~ije, kazao je: „Ja mislio da me pitate da l’ sam osu|ivan ove godine” (a bio je 5. januar). Sudi-

ja mu je predo~io da je optu`en zato {to se u wegovoj ku}i „vr{i javni blud”, pa mu je, po{to je Radica rekao da ne shvata o ~emu se radi, pojasnio da su to „nemoralne radwe”. Radica se branio da ne

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

razume „te strane re~i”, a kad mu je sudija „preveo” da to zna~i da u ku}u „dovodi devojke i momke da rade one stvari”, Ujkica je odgovorio: „Samo mi recite u kojoj se ku}i to ne radi”.

Grad za vreme Drugog svetskog rata

24 24 ^etvrtak ^etvrtak 22.

22. februar februar 2024.

FEQTON

(3)

220 ГОДИНА ОД СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom

22. februar

1512. - Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespu~i. Po latinskoj verziji wegovog imena (Americus), nema~ki kartograf Martin Valdzemiler Novi svet je nazvao Amerika, premda je novi kontinent 1492. otkrio Kristofor Kolumbo.

Vespu~i je u Novi svet putovao 1499, kao ~lan {panske ekspedicije, a 1501. i 1502. je predvodio portugalsku ekspediciju.

Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

OBI^AN SRBIN JE IMAO RAZVIJENU SVEST O SEBI:

Strani pisci, poznavaoci Srba, isticali su odanost veri kod obi~nog, neukog sveta Srpski racionalisti~ki filozof i pisac Dositej Obradovi} bio je prvi koji je 1783. preneo na Balkan ube|ewe velikog lingviste Johana Adelunga o jezi~kom jedinstvu Ju`nih Slovena.

Za razliku od Jerneja Kopitara, Dositej je i hrvatski kajkavski dijalekat vezao za ostale dijalekte jedinstvenog jezika. On je bio redak sawar koji u to vreme smatra da su i bosanski muslimani deo tog zajedni~kog ju`noslovenskog stabla, jer je cela evropska kultura toga doba iskqu~ivala islam iz evropske zajednice i kulture. Jozef Dobrovski i Kopitar su tvrdili da se jezik stanovnika Dalmacije nije nazivao hrvatskim.

U izgradwi nacionalne svesti ju`noslovenskih naroda, cela ova nauka iz doba racionalizma XVIII veka vi{e je pridonela da se oni razdvajaju, nego {to je pru`ala podsticaja na razmi{qawe o wihovom jedinstvu. Stvarnost je bila daleko od toga da bi izbrisala izrazit nesklad izme|u pisawa nau~nika i ~iwenice da je kod Ju`nih Slovena religija postala vododelnica, ja~a od bilo kakvog eliksira jedinstva. To je karakteristika i srpske kulture, u kojoj su uvek postojali alternativni podsticaji da su Srbi deo ju`noslovenskog zajedni~kog stabla, ali je ve}ina taj okvir videla u posebnom jeziku, dr`avnoj tradiciji i pravoslavnoj hri{}anskoj crkvi.

Na osnovama ovih prvih temeqa o sveslovenskom poreklu Srba i znatnom mestu koje su u wemu zauzimali, ~iji su o~evi bili nema~ki racionalisti~ki filozofi i lingvisti, nastala je brojna literatura o etni~kom bi}u srpskog naroda. Ne treba ni napomiwati da je to bilo svojstveno samo srpskoj kulturi u Habzbur{koj monarhiji, ali ne podjednako i osmanlijskoj. Za takvu kulturuje potrebna je odre|ena socijalna dinamika, postojawe gradova, sredweg stale`a i „qudi pera“, kako se i ovde najpre

nazivala inteligencija. Od svega toga, Turska ima samo gradove, a evropski sredwi stale` i inteligencija ne postoje.

Obi~an Srbin pre revolucije 1804. bez sumwe je imao razvijenu svest o sebi, ali to nije postalo pokreta~ka snaga malih, neodgojenih qudi. Leopold fon Ranke je u istoriji srpske revolucije 1829. napisao da oni imaju „religiozni na~in mi{qewa koji se trudi da pove`e dve suprotnosti, veru u provi|ewe koje vlada svim i, ako smemo da tako ka`emo, neke vrste obo`avawa prirode“. Drugi su strani pisci, koji su poznavali Srbe, isticali odanost veri kod obi~nog, neukog sveta.

Obave{teni dvorski funkcioner, Johan Barten{tajn, u kwizi o „stawu rascijanskog ili ilirskog naroda“, 1761. istakao je wihovu jednostavnost. Izuzetno su korisni za vojsku, ali ne be`e iz we, ne slu`e neprijatequ, a „zbog wihovih silnih i strogih posta, mawe se na wih hrane tro{i“.

Vera je osnova identiteta, jer vi{a svest o sebi kao naciji koja ima pravo na dr`avu, pretpostavqa razvijenije

dru{tvo, postojawe sredwih klasa i mnogo vi{e qudi koji su kwige ~itali. Srbi su imali uvek dobar broj pisaca.

Ostaje pitawe koliko su oni u koje vreme imali i ~italaca. Nacionalna svest je svuda u svetu bila proizvod politi~ke prosvete o pravima na svoju dr`avu. @. @.

Ruso 1772, u eseju o poqskoj vladi, savetovao je da se moraju stvarati institucije za odgajawe nacionalne svesti.

Do tog stepena razvijenosti dru{tva, koje bi moglo odr`avati nacionalna pozori{ta, {tampawe puno kwiga i dnevnih novina, Srbi su dolazili samo na podru~ju ju`ne Ugarske. Po ugarskim gradovima bi se krajem XVIII veka varo{kim stanovni{tvom moglo nazvati ne vi{e od dva odsto qudi, dok u Francuskoj bur`oaziju sa~iwava dvanaest odsto naroda.

Kasno se javqaju srpske {tamparije, a ni habzbur{ke vlasti nemaju puno poverewa da }e one odgajati odanog podanika. Tek 1792. Stefan Novakovi} otvara svoju u Novom Sadu.

Srbi su narod koji po broju objavqenih kwiga na Balkanu dolazi samo iza Grka. Krajem

TEMEQ KULTURE Italijanski izraz „oprati rubqe u Arnu”, kod Srba je zna~io uskladiti kwi`evni jezik sa herojskim epskim pesmama iz sredwega veka, koje su najve}im delom pisane hercegova~kim dijalektom. Te su epske pesme do danas ostale najboqa umetni~ka ostvarewa srpske kulture.

Srpski se jezik deli u tri dijalekta (ekavski, ijekavski i ikavski), 21 poddijalekat i mno{tvo lokalnih „govora”.

Ijekavski u zapadnoj Srbiji, Bosni, Hercegovini, delovima Hrvatske je sredi{wi.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

XVIII veka izlazi prose~no po pet srpskih kwiga godi{we.

To je, bez sumwe, malo i svedo~anstvo je nerazvijenosti dru{tva, ali je boqe nego kod drugih ju`noslovenskih naroda. U Zagrebu tada izlazi jedan list na latinskom jeziku, a zatim se pokre}e drugi na nema~kom.

Za izgradwu moderne nacionalne svesti, kao politi~kog pokreta za suverenu dr`avu, najzna~ajnije su bile borbe oko standardizovawa srpskog kwi`evnog jezika.

Uostalom, to nije samo srpski zadatak, jer u isto vreme postoje iste kulturne borbe u Italiji, Nema~koj, Ma|arskoj i svim zemqama Sredwe Evrope. Istori~ar T. de Mura je u svojoj istoriji italijanskog jezika 1963. rekao da je kwi`evnim italijanskim jezikom, u vreme kona~nog ujediwewa 1871, govorio „lingvisti~ki geto“ od tri odsto stanovni{tva. Toliko je tada bilo qudi koji su zavr{ili sredwu {kolu. Kod Srba se ova lingvisti~ka borba vodila pod nazivom „azbu~ni rat“, jer je bila neophodna duboka reforma i jezika i }irilske azbuke.

Ovaj se azbu~ni rat kod Srba vodi po istim principima kao i kod drugih evropskih naroda, a stvorio ih je Dante Aligijeri 1305. Kao {to je Melkiore ^ezaroti dao {est na~ela za standardizovawe italijanskog kwi`evnog jezika, to se u osnovi radilo i kod Ju`nih Slovena. Ta je Danteova formula jednostavna: uzima se sredi{wi dijalekat u nacionalnom jeziku, kao toskanski, pa se iz najboqe literature taj dijalekat usavr{ava, da bi se jezik obogatio, dobio gipkost i sjaj. Na jugoslovenskom prostoru takvu je sredi{wu funkciju vr{io hercegova~ki dijalekat, koji se, sa odre|enim izmenama, govorio i u Dubrovniku. l U slede}em broju: Srbi, redak narod koji je imao svest o svojoj istoriji, bez kwiga, da odatle u~i

1784. - Iz wujor{ke luke je isplovio prvi ameri~ki trgova~ki brod za Kinu „Kineska carica”. U Kinu je stigao 28. avgusta.

1819. - SAD su preuzele Floridu od [panije, po sporazumu dr`avnog sekretara SAD Xona Kvinsija Adamsa i {panskog ministra Don Luisa de Onisa.

1826. - Rodio se politi~ar i novinar Svetozar Mileti}, vo|a borbe Srba u Vojvodini za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj. Bio je u~esnik Majske skup{tine 1848, gradona~elnik Novog Sada 1861. i predvodnik liberalne struje na Blagove{tanskom saboru. Osniva~ je „Srpske narodne slobodoumne stranke” (1869). Pokrenuo je vode}e glasilo vojvo|anskih Srba, list „Zastava”.

1882. - Knez Milan Obrenovi} proglasio je Srbiju kraqevinom, a sebe kraqem.

1900. - Ro|en je {panski filmski re`iser Luis Buwuel, jedan od najve}ih stvaralaca u svetskoj kinematografiji. Snimio je 32 filma, a „Andaluzijski pas” iz 1928. i „Zlatno doba” iz 1930. postali su obrazac nadrealisti~kog poetskog filma.

1967. - Napadom na severnovijetnamske trupe severno od Sajgona, ameri~ke i ju`novijetnamske snage po~ele su najve}u zajedni~ku operaciju u Vijetnamskom ratu.

1979. - Karipsko ostrvo Santa Lusija steklo je posle 165 godina britanske uprave nezavisnost i postalo 40. ~lanica Komonvelta.

1980. - Vlada Izraela je pustila u opticaj novu nacionalnu valutu - {ekel koji je zamenio izraelsku funtu.

1987. - Umro je ameri~ki slikar, novinar, filmski re`iser i producent Endi Vorhol, jedan od najzna~ajnijih predstavnika pop-art slikarstva.

1993. - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o osnivawu Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe odgovornih za te{ko kr{ewe me|unarodnog humanitarnog prava na teritoriji biv{e Jugoslavije.

2005. - Legendarni komentator i doajen hrvatskog i jugoslovenskog sportskog novinarstva Mladen Deli} umro je u Zagrebu u 86. godini.

2017. - Prona|eno je sedam planeta nalik Zemqi van Sun~evog sistema i na nekima od wih ima uslova za postojawe `ivota. Planete se nalaze u sazve`|u Vodolija (Akvarijus), 40 svetlosnih godina od Zemqe i orbitriraju oko jedne zvezde.

RIZNICA

^etvrtak 22.

22. februar februar 2024.

2024. 25 ^etvrtak

EPSKA AVANTURA KOJE SE MALO KO SE]A

Jednom kada je „Kec” osvojio vrhove Kilimanxara Istorijski tok je poput plahovite Drine, brz, nepredvidiv i nosi sve pred sobom. U krivudavim brzacima istorijske reke tako se potopqena na{la i najve}a jugoslovenska automobilska ekspedicija – od Kragujevca do Kilimanxara sa pet Zastava 101, 1975. godine. Ekspediciju je organizovala Zastava, uz podr{ku rafinerije uqa Modri~a, Tigra iz Pirota, ali i drugih, mawih preduze}a koja su u~estvovala u pripremi. Dizajn automobila i logo ekspedicije radio je tada poznati dizajner i crta~ stripova Veselin Sredanovi}.

Na dan Kongresa Samoupravqa~a Jugoslavije, sa platoa op{tine Kragujevac, 14. februara 1975. godine, ekspedicija je sve~ano krenula na put u trajawu od 45 dana, od Kragujevca do Kilimanxara, du`ine

preko 11 hiqada kilometara i to kroz bespu}a Nubijske pustiwe, savana, kamewara, trnovitih predela i mo~vara. A „karike“ tog lanca su bile: Branimir Peri} Xo (vo|a ekspedicije i {ampion relija Jugoslavije), Milan Rako~evi} (organizator ekspedicije i autor kwige „U srcu Afrike“), Ginka Milinkovi} (komercijala ZCZ, pomo}nik organizatora), Slobodan Nikoli} i Miodrag Barlov (automehani~ari ZCZ), Jo`a Vlahovi} (novinar “Vijesnika” iz Zagreba), Bratislav Grbi} (kamerman), Branko Baleti} (re`iser filma „Ekspedicija Kragujevac-Kilimanxaro“), Du{an Sekuli} (novinar „Ilustrovane politike“ i autor kwige „Putokaz za jug“), Mioqub Jelesijevi} (fotoreporter), Bogdan [ekler (lekar, novinar i autor kwige „Xambo Afriko“) i, naravno - pet novih, crvenih ZASTAVA 101 - ~etiri sa ukrasnim nalepnicama KG-508-53/54/56/57

i bez zadwih sedi{ta, i jedna u punom fabri~kom sjaju - KG-508-55 sa nadimkom „Salonac“ kako su je ~lanovi ekspedicije od milo{te nazvali. Zanimqivo je da je jedan od ~lanova ekspedicije trebalo da bude i na{ ~uveni pisac Qubivoje R{umovi}, ali je u posledwem trenutku do{lo do promene plana. Ekspedicija je pro{la kroz: Gr~ku, Egipat, Sudan, Keniju, Ugandu (samo jednu kratku etapu i to ilegalno jer vize nikada nisu stigle do ~lanova ekspedicije) i Tanzaniju.

EPSKA AVANTURA

Ovo putovawe ~ak i danas izgleda kao kakva epska avantura sa ~iwenicama toliko neverovatnim, kao da su iz nekog filma. Kamewari, suva re~na korita, trwe, savane u plamenu, xungle kojima kre}u zveri… a to je bio tek deli} izazova. ^lanovi ekspedicije nisu imali dostupne radio veze! Radio stanice su smatrane aktom {pijuna`e, tako da su mogli da koriste samo toki-vokije koji su se pokazali prili~no beskorisnim jer su otkazivali na 50 stepeni u pustiwi.

Telefoni su postojali samo u ve}im gradovima, a ekipa nije imala ~ak ni precizne mape jer pustarama niko nije krstario, a topografske karte su bile bezbednosni rizik kao i radio stanice. Naj~e{}e, kompas je bio jedini pouzdani na~in navigacije. Benzin se dosta te{ko nabavqao gotovo celim putem i kvalitetom je bio daleko ispod na{eg. Zato su i „benzinske pumpe” i izvor pitke vode zapravo bili kanisteri preno{eni prvo na krovovima, zatim utovareni na iznajmqeni Land Rover, i na kraju vo`eni u jednom malom kamionu. Temperature Nubijske pustiwe su bile toliko visoke da su sve`a jaja koja su ~lanovi kupovali usput, a koja su se nalazila u gepeku, bila potpuno tvrdo kuvana nakon dnevne vo`we. Voda u velikim balonima koji su bili na krovu je gotovo kqu~ala, pa ste mogli zadobiti opekotine jednostavnim prawem ruku.

Susret sa vojnim, pograni~nim garni-

zonima u zaba~enim delovima Afrike do kojih vest o prolasku ekspedicije ~esto nije ni stigla, nije bio nimalo prijatan i de{avalo se da se ekspedicija na|e pred repetiranim pu{kama. Problem je bio i ~iwenica da vojnici nisu razumeli engleski. Me|utim, velika olak{ica tokom ove avanture je bio postojawe Pokreta nesvrstanih! Crveni paso{, kao i natpis „Jugoslavija“ na haubi je otvarao mnoga vrata i omek{avao stavove lokalnih vlasti, a nije bila retka ni situacija da komandant kakvog udaqenog vojnog garnizona ~lanove ekspedicije pozdravi na ~istom srpskom jeziku, jer je u pitawu bio biv{i pitomac JNA.

[TA JE SVE ”KEC” PRO[AO?

^iwenica je da se ovakvom avanturom ne mo`e pohvaliti nijedan drugi proizvo|a~ automobila do dana dana{weg.

Milan Rako~evi} uz veliki osmeh i daqe tvrdi da je Zastava 101 zaista bila najboqe vozilo koje su mogli izabrati za ekspediciju - lagan, startan, dovoqno brz, pouzdan i ekonomi~an. Ekspedicija je uspe{no pro{la kroz pustiwsku oluju Habub. Ova nepogoda zna~ajno je smawivala vidqivost, utiskivala pesak i finu pra{inu u sve {upqine automobila, a trewe peska u vazduhu je naelektrisavalo i qude i stvari tako da su varnice stati~kog elektriciteta stalno sevale.

Pa ipak, Kec je vozio i daqe jer je najve}a opasnost bila zaustavqawe - pesak bi vrlo brzo zatrpao automobile.

O~ekivano, ekspediciju su pratili i kvarovi. Nekoliko nosa~a motora i jedan karter, dve zadwe viqu{ke i jedan gibaw nisu izdr`ali skokove sa visokih dina pri velikoj brzini, kao i o{tro kamewe suvih re~nih korita. Mehani~ari su sve popravqali na licu mesta, bez usporavawa same ekspedicije. Najve}i problem sa automobilima je bilo utawawe u pesak, jer su ~lanovi ekspedicije onda morali da guraju, kopaju i svojom snagom odglavquju automobile iz peska. A tu su bili i sitniji kvarovi… Ispadale su sijalice i osigura~i od vibracija na kamewarima. Kasetofoni su otkazali od visokih temperatura i peska, no Radio Beograd se tih godina ipak ~uo na AM talasima ~ak i usred Afrike! Ekspedicija se ozbiqno zaustavila u Keniji kada je za 15 kilometara trnovitog puta do{lo

do masovnog pucawa guma. Razlog je bio o~igledan - duga~ko, o{tro trwe cepalo je gume. To je bio veliki problem jer su one morale da se skidaju pajserima, lepe i ru~no pumpaju. U trenutku kada je skoro nestalo flekica za krpqewe i lepka, na pet automobila, ostalo je ~itavo samo deset guma. Rako~evi} i Peri} tada su osposobili jedan automobil na koji su natovarili 20 to~kova i krenuli da potra`e pomo}. To~kove su spu{tali na svakih stotinak metara kako bi kasnije znali da se vrate. Imali su sre}e - vrlo blizu ekspedicije u krizi se nalazila baza verske misije. Tu su na{li pomo}, ali i najneo~ekivaniju stvar - ma{inu za skidawe guma sa felni. Stanovnici misije su ih srda~no do~ekali, natovarili su ma{inu na kamion, i skupqaju}i ostavqene to~kove, do{li po ostatak ekspedicije.

Kola su osposobqena i u dvori{tu misije se do narednog dana nastavilo krpqewe probu{enih guma.

KILIMANXARO JE POKOREN SA TRI AUTOMOBILA

Na kraju, tri Keca stigla su na ciq i osvojila Kilimanxaro. Dogovorom ~lanova ekipe, „Salonac“ i KG-508-56 zaputili su se na prelepe pla`e u okolini Mombase, gde je Mioqub Jelesijevi} na~inio egzoti~ne fotografije sa manekenkom Vini Kibujom, koje }e kasnije biti progla{ene najboqim fotografijama Ilustrovane Politike za 1975. godinu.

A {ta je posle bilo sa automobilima sa ekspedicije? Oni su se iste godine vratili brodom iz Mombase, do Rijeke, odakle su ih ~lanovi ekspedicije vozili nazad do Kragujevca. Raspore|eni su po filijalama Zavoda Crvena Zastava i da nakon amortizacije prodati. Precizne dokumentacije o wima nema, ali se Zastava 101 Klubu javio biv{i na~elnik Servisne slu`be u Skopqu, Borislav Matev, koji je potvrdio da je nakon ekspedicije „Salonac“, KG 508-55, bio dodeqen upravo wegovoj radnoj jedinici. Na podu, a ispred predweg desnog sedi{ta, nalazio se zavaren, mali sef za paso{e i novac.

OD SLAVE DO ZABORAVA I NAZAD

O~ekivano, veliki broj doma}ih medijskih ku}a je pratio napredovawe ekspedicije. Informacije su bile preno{ene telefonom i teleksom, a fotografije su se slale avionskom po{tom. O dogodov{tinama Zastave 101 izve{tavali su i strani mediji, a naro~itu oni iz zemaqa kroz koje je ekspedicija prolazila.

Po povratku, TV Beograd je emitovala nekoliko emisija sa kadrovima iz filma.

Ipak, pri~a je vremenom pala u zaborav.

Tek po~etkom 21. veka o ovom neverovatnom poduhvatu ponovo je po~elo da se pi{e, pri~a i govori. Od 2023. na inicijativu Milana Rako~evi}a, tokom rada na kwizi „U srcu Afrike“ i odobrewa Branka Baleti}a, po prvi put od 1975. film snimqen na ekspediciji je postao dostupan na Jutjubu.

26 ^etvrtak 22. februar 2024.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Japanska pekara uz pomo} ve{ta~ke inteligencije proizvela „hleb sa ukusom qubavi“ Kakav je ukus qubavi? Odgovor verovatno zavisi od toga koga pitate. Nekima je gorko-sladak, poput crne ~okolade, drugima je pak poput izvrsnog slatkog kola~a. Zato je jedan lanac pekara u Japanu poku{ao uz pomo} ve{ta~ke inteligencije da sazna odgovor – kakav je ukus qubavi i napravi hlep~i}e tog ukusa.

Najstarija pekara u zemqi, Kimuraja (Kimuraya Sohonten Co), udru`ila se sa japanskom tehnolo{kom kompanijom NEC korp kako bi proizvela hleb koje su nazvali „Ren AI Pan“ – {to u prevodu zna~i „VI hleb qubavi“. NEC i Kimuraja tvrde da nova ponuda hlep~i}a, koji dolaze u pet ukusa, obuhvata su{tinu ose}awa koja mnogi od nas povezuju sa qubavqu. Kroz ovu analizu identifikovali su pet kqu~nih romanti~ni ose}awa: prvi susret, prvi sastanak, qubomora, slomqeno srce i obostrana qubav. Pekara je tada zahvaquju}i svojoj magiji i ume}u uspela da to pretvori u razli~ite ukuse mekanog hleba pe~enog na pari.

Hleb je pu{ten u prodaju od 1. februara u supermarketima u japanskoj oblasti Kanto i u onlajn prodavnici pekarskog lanca Kimuraja.

NEC ka`e da je koristio dve tehnologije ve{ta~ke inteligencije za projekat: tehnologiju pretvarawa govora u tekst i za generisawe emocija iz tekstualnih podataka. Koriste}i ove informacije, VI je odabrao sastojke koji predstavqaju emocije povezane sa qubavqu.

Hleb „Sudbonosni susret” je aromatizovan {e}ernom vatom, {to predstavqa slatku, prozra~nu emociju prvih naleta qubavi. „Qubomora“ ima ukus qubi~astog slatkog krompira, uqa od tartufa i suvog gro`|a. „Prvi sastanak” je preliven citrusima, odnosno korom limete i pomoranxe, a „Obostrana qubav” je slatko-kisla me{avina meda, breskve i pitaje (zmajevog vo}a). Iako je tehnologija stvorila koncept, ipak je qudska ruka morala da dâ kona~an ukus hlebovima. „Odabir sastojaka izvr{ila je ve{ta~ka inteligencija, ali na{a uloga je bila da od wih napravimo hleb“, rekao je Juki Kitazava, programer u pekari Kimuraja.

Vi{e qudi pogine prave}i selfije, nego od ajkula Broj smrtnih slu~ajeva nastalih zbog pravqewa selfi fotografija nadma{io je broj napada ajkula sa smrtnim ishodom, pokazala je studija objavqena u magazinu „Travel medisin“.

U posledwih 13 godina, zabele`eno je 379 smrtnih slu~ajeva povezanih sa selfijem, od kojih je 140 ukqu~ivalo turiste, dok je evidentirano 90 fatalnih susreta sa ajkulama, prenosi portal Juro vikli wuz. U proseku `rtve su bile stare 24,4 godina, a najve}i broj takvih smrtnih slu~ajeva imaju Indija, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Rusi-

ja. Kako se navodi, qudi rizikuju svoje `ivote za savr{en selfi, {to dovodi do fatalnih padova sa litica, nesre}a sa vozilima i vozovima, opasnih susreta sa divqim `ivotiwama i utapawa.

Vlasti preduzimaju mere, izri~u nov~ane kazne, pa ~ak i zatvorske kazne za nepromi{qeno pona{awe u vezi sa selfijem, a sve je ~e{}a zabrana selfija na turisti~kim mestima, pa je tako Portofino u Italiji uveo privremenu zabranu selfija kako bi spre~io turiste da ometaju saobra}aj tokom fotografisawa. Portal kao primer navodi i gondolu sa turistima u Veneciji, koja se skoro prevrnula jer su turisti bili previ{e fokusirani na snimawe selfija umesto da slu{aju bezbednosna upozorewa.

Studija je pokazala i da su u dosada{wim fatalnim slu~ajevima ~e{}e stradale `ene pri padu ili susretu sa `ivotiwama, dok mu{karci uglavnom stradaju u saobra}ajnim nezgodama.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Poku{ajte da se {to mawe isti~ete i ne upu{tajte se u rasprave sa kolegama i {efovima. Nepromi{qenost, ~ak i bezazlena, usmeri}e poslovnu komunikaciju u ne`eqenom pravcu. QUBAV: Ne~ija zavist ili ume{anost u porodicu mogu stati na put qubavnoj sre}i. Mora}ete pa`qivije da ~uvate svoju vezu od bilo kakvih uticaja sa strane. ZDRAVQE: Ve`bajte, bi}ete zadovoqni.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Pripremite se za ve}i broj obaveza na poslu. Kolege }e vas nervirati neefikasnim re{ewima za teku}e probleme. Oslonite se na sebe. QUBAV: Skloni ste izlascima, `eqni putovawa i dru`ewa. Va{a veza uplovqava u novu fazu, {to je povezano sa partnerskim poslom i finansijskim potezima. ZDRAVQE: Nemirno spavate buditi se umorni. Koristite biqne ~ajeve.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Boqe }ete poslovati i bi}e mawe zastoja iz dana u dan. Ima}ete dobre poslovne prilike. Uspe{no }ete pregovarati o novim poslovima i re{avati zamr{ene odnose sa kolegama. QUBAV: Zaqubqeni Bik }e ulo`iti u stan, kupiti name{taj ili planirati potomstvo. Pred vama su velike `ivotne odluke koje }ete uspe{no sprovesti.

ZDRAVQE: Neki }e imati probleme sa sinusima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: [korpije zaposlene u administrativnim ili pravnim firmama bi}e spretne u organizaciji posla i komunikaciji sa strankama. Uspon o~ekuje i sve ~iji posao zahteva putovawa. QUBAV: Sve {to ste tajno pri`eqkivali i o ~emu ste ma{tali, do}i }e na svoje. Rasplamsa}e se stare strasti, a vi }ete biti sve bli`e postizawu qubavne idile. ZDRAVQE: Razmislite o dijeti.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Optere}ewe na poslu mo`e se ~initi ogromnim, ali ve}ina vas }e iz krize iza}i ja~i nego ikad. Suo~eni ste sa realno{}u, ali i motivisani za odlu~ne promene. QUBAV: Delujete {armantno, pa ne treba da vas ~udi {to }e vam mnogi pri}i, udeliti komplimente i u`ivati u va{em dru{tvu. Nova qubav koja bi mogla da nadma{i dosada{wa iskustva. ZDRAVQE: Meditirajte.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Kolege vas ne}e jednoglasno podr`avati u onome {to ~inite. Suprotstavi}ete se autoritetima. Kontroli{ite svoju naglost jer vam donosi nevoqe. QUBAV: Iako su u napetom periodu, Strelcima }e se ba{ sada doga|ati sudbinski preokreti i poznanstva. Na ispitu zrelosti na}i }e se i va{a veza. ZDRAVQE: Dobro se ose}ate, pa ~ak i ako ste bolesni brzo }ete se oporaviti.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Pred vama su novi planovi i projekti i jo{ obaveza. Izvodi}ete ih ve{to. Zbog posla u drugom mestu, oti}i }ete na put, pro{iriti krug poznanika i upoznati se sa novim metodama poslovawa. QUBAV: Nalazite se u periodu kobnog zaqubqivawa, komplikovanih veza, ali i potrebe da po~nete iz po~etka. Dajte sebi i svom partneru jo{ jednu {ansu. ZDRAVQE: Odli~no raspolo`ewe.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Poveza}ete se sa qudima koji svojim uticajem ili savetima mogu doprineti va{em napretku. Pove}a}e se i va{a mogu`nost da zaradite. Timski rad vam donosi odli~ne rezultate.

QUBAV: Mno{tvo kontakata rezultira}e novom simpatijom, ne}ete svu pa`wu darovati samo jednoj osobi. ZDRAVQE: Pripazite na jetru ili `u~, vodite ra~una o ishrani – smawite unos masne hrane.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Sve obavqate boqe i kvalitetnije, bez zastoja. Ali }ete i daqe previ{e raditi, trpeti nepravde i misliti da niste ceweni me|u svojim kolegama. Posebno }e biti zategnuti odnosi sa `enama. QUBAV: Ako vam se svi|a neko iz drugog grada, u}i }ete u vezu na daqinu, a mo`da ~ak i otputovati da vidite partnera. ZDRAVQE: Mu~e vas bolovi u ki~mi, razmislite o ve`bama istezawa.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Mogli biste privu}i ve}i broj zainteresovanih qudi svojim radom. Pove}a}e se va{i prihodi, a u bliskoj budu}nosti mogu} je ve}i finansijski dobitak ili lep honorar. QUBAV: Dane }e obele`iti nova vezu ili obnova stare.

U`iva}ete u partnerovoj pa`wi. Bi}e vam zabavno isku{avati wegovu qubomoru, ali ne preterujte.

ZDRAVQE: Pripazite na cirkulaciju u nogama.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: U centru pa`we bi}e kadrovska preraspodela poslova i odnosa sa kolegama. Device }e ~e{}e biti na terenu, preseliti se u druge prostorije ili dobiti nove saradnike. Nezaposleni }e se uspe{no zaposliti. QUBAV: Radno okru`ewe mo`e biti mesto novih simpatija. Ako ste u braku, zameri}ete svom partneru {to je previ{e zauzet poslom. ZDRAVQE: Pazite se povreda.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Budite ambiciozniji. Mo`ete u~initi mnogo, nadokna|uju}i ranije propu{teno. Okolnosti su zrele za promenu radnog mesta ili za ulazak u privatni posao. QUBAV: Velika je razlika izme|u onoga {to pokazujete i onoga {to ose}ate; mnogi me|u vama su zaqubqeni u nekog ko vam barem zasad ne mo`e uzvratiti ose}awa. ZDRAVQE: Pripazite se telesnog iscrpqivawa.

Prole}e sti`e – medved Uro{ nije ugledao senku Medved Uro{ iz Beogradskog zoolo{kog vrta nije ugledao senku kada je iza{ao iz pe}ine, ~ime je, prema narodnom verovawu, najavio skori dolazak prole}a. „Mo`emo da vidimo da je jutros medved Uro{ nevoqno provirio napoqe iz pe}ine – uskoro mu se servira doru~ak, a medved Mi{a je malo stariji i nevoqniji pa kasnije izlazi“, rekao je biolog Kristijan Ovari za Tawug.

Na Sretewe se, prema tradiciji, susre}u leto i zima i, kako se veruje, ako tog dana medved ugleda svoju senku, upla{i se, vrati u pe}inu, ponovo zaspi i zima traje jo{ {est nedeqa. Ako, pak, ne vidi senku, zimi se bli`i kraj. „Medved se jo{ uvek nije upla{io svoje senke, nije se vratio u jazbinu i to je znak da nam prole}e dolazi. O tome svedo~i

i ovo fantasti~no vreme, a i meteorolozi ka`u da ne}e biti jo{ ozbiqnijih mrazeva, osim ako ‚baba Marta’ ne poka`e zube“, rekao je Ovari. Prema wegovim re~ima, sada nije te{ko predvideti prognozu sa modernim tehnologijama, me|utim, „medvedi

koriste mnogo starije i mnogo sigurnije metode – oni ose}aju kakvo vreme dolazi“. Ka`e da je „mala tajna“ da u zoolo{kom vrtu medvedi zapravo nikada ne spavaju zimski san, jer imaju stalnu dostupnost hrane i nisu prinu|eni da hiberniraju.

ZDRAVQE

^etvrtak 22. februar 2024. 27

Sedam mitova o zglobovima, krckawu prstiju i artritisu Istra`ivawa pokazuju kako da izbegnete bolove u zglobovima uz pomo} zdravijih navika i ishrane. Stru~waci poru~uju – ne verujte u mitove, uzimajte vitamin D i prestanite da brinete o ki{i i lo{em vremenu.

Mit 1: Krckawe zglobova na prstima i {akama je {tetno To mo`e i}i na `ivce drugim qudima, ali krckawe zglobova {ake verovatno ne}e pogor{ati probleme sa zglobovima ili pove}ati {anse za artritis.

Zglobovi su „podmazani“ sinovijalnom te~no{}u, koja sadr`i rastvoreni azot u gasovitom stawu.

Kada istegnete zglob, {upqina koja sadr`i ovu te~nost se {iri, izazivaju}i pad pritiska.

To uzrokuje da rastvoreni gas „iza|e“ iz rastvora i formira mehur – a brzo osloba|awe gasa stvara zvuk krckawa. Tako|e, studija u kojoj je u~estvovalo 300 pacijenata nije prona{la vezu izme|u krckawa zglobova i artritisa.

Mit 2: Reumatoidni artritis i osteoartritis su ista bolest Nisu jer je artritis upala zgloba, a upala mo`e biti izazvana razli~itim uzrocima. S

RECEPT

druge strane, osteoartritis je uzrokovan habawem i obi~no poga|a samo jedan zglob, naj~e{}e koleno ili kuk, a u~estaliji je kod starijih od 50 godina. Qudi ~iji posao ukqu~uje te`ak fizi~ki rad, kao {to je rad na gra|evini, ili zahteva mnogo kle~awa, kao {to to zahteva posao stolara, u ve}em su riziku od osteoartritisa. Gojaznost, koja tako|e vi{e optere}uje zglobove, jo{ je jedan veliki faktor rizika. Ali postoji i genetska komponenta, gde istra`ivawa procewuju naslednost na 40 do 70 odsto.

Mit 3: Ne mo`ete ni{ta u~initi da spre~ite artritis Za osteoartritis, prekomerna te`ina je zna~ajan faktor rizika jer stvara ve}e optere}ewe na zglobove, tako da odr`avawe zdrave te`ine poma`e u smawewu rizika. Za reumatoidni artritis, pu{ewe je jedan od najve}ih faktora rizika, a pokazalo se da konzumirawe cigareta pogor{ava simptome. Dakle, prestanak pu{ewa poma`e u smawewu rizika.

Mit 4: Bol u zglobovima tokom menopauze je neizbe`an Estrogen poma`e u odr`avawu hrskavice i drugih tkiva zglobova. Kako estrogen opada tokom menopauze, mnoge `ene prime}uju bol u zglobovima. Hormonska terapija je {iroko prihva}ena kao najefikasnije re{ewe za simp-

tome menopauze, ukqu~uju}i bol u zglobovima. Terapija obnavqa nivoe estrogena, ali nije uvek mogu}e primeniti je, a neke `ene vi{e vole da se na druga~ije na~ine izbore sa simptomima menopauze. Jedan od najefikasnijih na~ina za smawewe bolova u zglobovima je ve`bawe. Ve`be sa optere}ewem koje ja~aju mi{i}no-skeletni sistem su posebno dobre za ubla`avawe takvih bolova. Hodawe ili tr~awe preporu~uje se za dowi deo tela, a za gorwi deo tela treba koristiti tegove.

Mit 5: Suplement kolagen mo`e pomo}i u obnovi zglobova Kolagen je najzastupqeniji protein u telu i igra vitalnu ulogu u formirawu vezivnog tki-

va. Bez dovoqno kolagena, na{a ko`a, kosti, mi{i}i, tetive i hrskavica gube elasti~nost i snagu.

Telo proizvodi mawe kolagena kako starimo, tako da je logi~no da se uzimaju suplementi kako bi se nadoknadio deficit, ali nedostaju ~vrsti dokazi da oni zaista imaju efekta.

Mit 6: Suplementi su nepotrebni za odr`avawe zdravih zglobova Najve}i deo vitamina i minerala potrebnih za zdrave kosti trebalo bi da unosimo kroz zdravu ishranu. Vitamin D je izuzetak. On poma`e telu da apsorbuje kalcijum, koji je neophodan za izgradwu ko{tane mase. Stvara se u ko`i tokom izlagawa sun~evoj svetlosti, a tokom letwih meseci ovaj izvor je obi~no dovoqan.

Preporuka stru~waka je da odrasli razmotre uzimawe suplemenata tokom zimskih meseci.

Nedostatak vitamina D je u direktnoj vezi sa bolovima u zglobovima, a tako|e je ~est uzrok rahitisa, od kojeg kosti omek{aju i deformi{u se.

Mit 7: Ishrana ne uti~e na zglobove Zapaqewe je ~esto uzrok bolova i uko~enosti zglobova, tako da bi dijeta usmerena ka smawewu upalnih procesa mogla da pomogne. Ne postoji jedan magi~ni sastojak, ali obilno uno{ewe omega-3 masnih kiselina i vitamina iz kvalitetnih namirnica, te izbegavawe ve}ih koli~ina crvenog mesa, prera|ene hrane i {e}era odli~an su po~etak.

San srce ~uva

KROMPIR ^ORBA SA KOLENICOM POTREBNO JE: n 1 kolenica n 1 ve}a glavica crnog luka n 1 {argarepa n 1 kg krompira n so, biber n dimqena aleva paprika n 2 ka{ike bra{na

@ene sredwih godina koje spavaju mawe od pet sati svake no}i dramati~no pove}avaju rizik od kardiovaskularnih bolesti utvrdilo je veliko novo istra`ivawe objavqenoj u ~asopisu „American Heart Association’s journal”.

Istra`iva~i sa Univerziteta u Pitsburgu pratili su skoro 3.000 `ena, starosti od 42 do 52 godine, tokom 22 godine, bele`e}i wihove navike spavawa i zdravqe srca. Ve} ina `ena (55 odsto) izjavila je da spavaju oko {est sati i 30 minuta svake no}i, ali 14 odsto reklo je da redovno spavaju mawe od pet sati. Studija je otkrila da su `ene koje su spavale mawe od pet sati u proseku imale 72

PRIPREMA: Sitno seckani luk i {argarepu prodinstati. Zatim dodati kolenicu koju ste prethodno zasekli na par mesta da mo`e lepo da se skuva i da bude mekana.

Dodati po pola ka{i~ice soli, bibera, za~ina i dimqene aleve paprike. Naliti vodom da ogrezne. Kuvati oko 60 minuta.

Zatim dodati seckan na mawe komade krompir. Kuvati jo{ nekih 20 minuta. Ako je mladi krompir brzo }e se skuvati.

Kada i krompir omekani, izvaditi kolenicu da se ohladi. A ~orbu zapr`iti sa bra{nom, alevom paprikom i vodom.

Kada se kolenica prohladi iskidati ili iseckati meso pa dodati ~orbi.

odsto ve}u verovatno}u da pate od mo`danog udara, sr~anog udara, sr~ane insuficijencije i koronarne arterijske bolesti od onih koje su spavale vi{e od {est sati svake no}i.

Uticaj na zdravqe bio je jo{ gori za `ene koje su se borile sa simptomima nesanice vi{e od tri puta nedeqno i spavale mawe od prose~no pet sati no}u. Utvr|eno je da te `ene imaju 75 odsto ve}e {anse za razvoj sr~anih bolesti. Stru~waci su sugerisali da bi veza izme|u sna i sr~anih bolesti mogla biti posledica ~iwenice da nedovoqno sna mo`e podi}i krvni pritisak i izazvati insulinsku rezistenciju, {to pove}ava rizik od o{te}ewa krvnih sudova.

LE^EWE BIQEM

Kakav uticaj crni luk mo`e da ima na holesterol Visoki holesterol mo`e nas izlo`iti pove}anom riziku od po `ivot opasnih zdravstvenih stawa kao {to su mo`dani udar i kardiovaskularne bolesti. Zato je va`no odr`avati ukupan nivo holesterola u krvi u normalnom rasponu.

Odr`avawe zdrave telesne te`ine, redovno ve`bawe i smawewe konzumacije alkohola samo su neki od na~ina kako se za{tititi od hiperholesterolemije.

Ishrana je tako|e kqu~an faktor. Konzumirawe hrane bogate vlaknima poput pasuqa, ovsenih pahuqica i avokada mo`e pomo}i u odr`avawu niskog nivoa lo{eg LDL holeste-

rola. U tome se jako dobrim pokazalo i jedno povr}e, a to je crni luk.

Luk mo`e da smawi lo{ holesterol Hranqive materije koje sadr`i luk ukqu~uju kalijum, fosfor, kalcijum i magnezijum. Luk tako|e sadr`i flavonoid poznat kao kvercetin. Nau~nici su u studiji iz 2017. hteli da boqe shvate kako kvercetin uti~e na obrnuti transport holesterola, odnosno proces u kojem telo uklawa holesterol iz }elija.

Otkrili su da je kvercetin pospe{io prenos holesterola, smawio wegov nivo i poboq{ao funkcionisawe dobrog HDL holesterola.

Pokazalo se da ~ak i alternativni oblici luka nude iste prednosti, poput soka od luka bogatog kvercetinom koji zna~ajno smawuje nivo LDL-a kod pacijenata s blago povi{enim holesterolom.

Da li dodaci ishrani na bazi luka mogu da smawe nivo holesterola?

Ako ne volite luk, ne brinite dodaci ishrani na bazi luka tako|e mogu sniziti nivo holesterola. Me|utim, nije prime}ena povezanost izme|u suplemenata na bazi luka i poboq{awa nivoa triglicerida pa su i nau~nici naglasili da je potrebno jo{ dodatnih istra`ivawa.

28 ^etvrtak 22. februar 2024.

ENIGMATIKA

VOZITI SE NA SANKAMA

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA MLADA SRPSKA POKAZNA SEBI^NOST, SKAKA^ICA ZAMENICA SAMOUVIS, @IVOST NA SLICI

KRATAK KOWSKI KAS

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

POTVRDA O KVALITETU

NOGA STALKA LI^NA ZAMENICA DODATAK TE^NOSTI

OZNAKA ZA GRAM

NARE\EWE, UKAZ (LAT.) STAROGR^KI LEKAR IZ KAPADOKIJE

VINOGRADARSKA BIQKA MIRAZ, DOTA (LAT.)

IME SIMBOL FOSFORA GLUMICE MAN^I]

NESPOKOJ

NI[TICE VISOKI VOJNI ^IN

ZIDNA PREVLAKA AFRI^KA DR@AVA STRU^WACI ZA ANATOMIJU

STARA MERA ZA TE@INU (MN.) OTOMANSKI PODANIK LUPKAWE

SIMBOL FOSFORA

MRE[KATI ODE]U METOD RADA PEVA^ICA MERIMA

NA[ RANIJI TENISER, ZOLTAN

MU[KO IME, ISAILO MIRISNA MATERIJA

Sr Gl pski as

OGLA[AVAWE POPUT ]UKA

INICIJALI SLIKARA ARALICE

STIH OD PET SLOGOVA STRI@EWE STOKE

VODORAVNO: 1. Nasesti na prevare, 2. Pro`drqivac - Oblast u Italiji i Austriji, 3. Uzimati te~nost - Stru~waci za gra|u qudskog tela, 4. Ujediwene nacije (skr.) - Osnovni ton muzi~ke lestvice - Zmijski otrov (nar.), 5. Varo{ u Makedoniji - Prefiweni, suptilni, 6. Sprava za usisavawe (lat.) - Orijentalno mu{ko ime, 7. Deo re~enice - @iteqka nekog atara - Prvi vokal, 8. Veznik - Zamuckivati - Kra}i naziv za Internet, 9. Kosmos, vasiona - Stra`ariti, paziti, 10. Reka u Italiji, u Toskani Pra`iteqi Potisja, 11. Simbol telura - Vrsta zanatlija, strugari - Dr{ka na violini, 12. Ispijawe do dna, do posledwe kapi - Zamr{eno stawe, te{ko}a, 13. Glavni grad Sao Tome i Prinsipe - [epav ~ovek, 14. Ravnote`a, stabilnost (lat.).

AUTO OZNAKA BELGIJE NEBRIGA, NEPA@WA @ITEQI OGARA GRAD U NEMA^KOJ

TREPEREWE, TITRAWE TONA (MUZ.)

SIMBOL ERBIJUMA OVAMO MAJKA INICIJALI PESNIKA ANTI]A

IME POLITI^ARA QAJI]A SMRZLA MAGLA

GRAD U MAIME \ARSKOJ, ZAPADNO RUPICA KANADSKE PEVA^ICE OD BUDIMMORISET PE[TE

POSEBAN OTISAK TEKSTA VE[TA^KA KOSA (MN.)

ONOMATOPEJA LAVE@A

USPRAVNO: 1. Napra{iti se puderom, 2. Novi red u pisawu (mn.) @bunasta biqka, 3. Lopov, lupe` - Mesto kod Sur~ina - Vrsta, soj, 4. Omot, uvija~ - Upakovati, uviti, 5. Simbol kalcijuma - Partneri u poslu - Vrsta crvenkastog vina, 6. Mu{ko ime odmila, Ilija - Krpa za brisawe, otira~ - Li~na zamenica, 7. Auto oznaka Qubqane - Azotno jediwewe - Prehlada, 8. Juri{, napad - Ribarnica - Oznaka za polupre~nik, 9. Simbol brodoloma - Prostaci, barabe, 10. Prosjak iz „Odiseje - Zavet, zave{tawe - Poqska avio kompanija, 11. Veliki somovi - Nalepnice, 12. Izostaviti samoglasnik (gram.) - [uma odre|ena za se~u (fr.).

OBLASTPOD IMAMOM AUTO OZNAKA [PANIJE

DINAMO MA[INE

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: NATOCIQATI SE, ALAVAC, TIROL, PITI, ANATOMI, UN, TINIKA, ID, DEBAR, TANANI, EJEKTOR, IMER, RE^, ATARKA, A, I, MUCATI, NET, SVEMIR, BDETI, ARNO, ANARTI, TE, TOKARI, KE, ISKAP, ZAPLET, SAO TOME, COTA, EKVILIBRITET.

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: ATEST, NOGAR, G, ONO, EDIKT, LOZA, ILATA, NEMIR, AV, SEPARAT, TAPET, NULE, OKE, EGIPAT, P, RAJETIN, ILIN, NA^IN, ]UKAWE, ISA, PETERAC, B, SA, OGARANI, TREMOLO, ER, RASIM, MAMA, IWE, IMAMAT, GENERATORI

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

3 9 1 7

9

1 2

SUDOKU 2

6

9

6

3

5

7

2

9 1

5 1 7 3

6

6 9

2 8 4

2

7

4 8

7

8 4

8 5

7 9 6

1 5

4 5

6 6

4 7

5

5 4

8 3

9 9

4

1

5

4 8

RE[EWE SUDOKU 2: 146 835 792 - 958 247 613 - 327 691 458 - 892 374 165 - 571 926 834 463 158 927 - 614 583 279 285 769 341 - 739 412 586 RE[EWE SUDOKU 1: 238 916 475 - 471 825 639 - 695 473 812 - 354 162 798 - 169 758 324 782 394 561 - 846 239 157 527 641 983 - 913 587 246

SVET POZNATIH ”NIKADA NISAM UVREDILA NIJEDAN KOM[IJSKI NAROD!”

Ceca o Hrvatima i cepawu bilborda sa wenim likom

Muzi~ka zvezda Svetlana Ceca Ra`natovi} tokom protekle nedeqe bila je glavna tema u informatinim emisijama u Hrvatskoj. Razlog tome su uni{teni bilbordi koji su najavqivali wen veliki koncert u Qubqani koji je zakazan za 16. mart ove godine. Ceca je tim povodom rekla da je takve stvari ne doti~u jer su delo pojedinaca, odnosno ekstrema.

- Jesam, videla sam. Ja stvarno sve pratim jer jednostavno moj posao zahteva da sam upu}ena i da pratim i de{avawa i da sam u korak s vremenom sa svim situacijama i de{avawima. Pa ispratila sam, mene to stvarno ne poga|a. To su neke {a~ice qudi koji su ekstremi, ima ih svuda, ima ih i u Srbiji, a ne u Hrvatskoj, u Bosni ili ne znam gde. Tako da, mene to uop{te ne poga|a. Meni dovoqno govori taj trending u Hrvatskoj, gde sam sve vreme u Hrvatskoj sa dve pesme, jedna stara i jedna nova. Tako da, to najboqe govori ko je kako pozicioniran i gde. Ja ih sve najtoplije pozdravqam i da ka`em da ja svuda, moju publiku, gde god ona bila, da li u Hrvatskoj, da li uop{te u bilo kojoj ex-republici na{e zemqe, obo`avam, volim, po{tujem i cenim. Tako da nas niko ne mo`e zavaditi nikada. Mi {irimo qubav - rekla je Ceca i dodala da u svim biv{im jugoslovenskim republikama ima mnogo prijateqa.

Italijanski sto~ari za svakoga imaju poklon - papa Frawa dobio kravu, a vlada jo{ jedan protest Poqoprivrednici su do{li traktorima na Trg Svetog Petra u Vatikanu, pozivaju}i poglavara katoli~ke crkve da stane uz wih. Papa iza{ao na balkon, pozdravio ih i na poklon dobio - kravu.

Grupa italijanskih farmera, jedna od nekoliko koji su nastavili protest, uprkos tome {to je vlada na~inila neke ustupke farmerima do{li su na trg Svetog Petra u Vatikan - na traktorima. „Pozdravqam poqoprivrednike i sto~are koji su prisutni na trgu”, rekao je papa.

Italijanski sto~ari su spremili i poklon papi - jednu kravu.

Farmeri iz Italije, kao i wihove kolege {irom Evrope, organizovali su proteste kako bi iskazali protivqewe politici jeftinog uvoza, visokih tro{kova i niskih cena poqoprivrednih proizvoda, za koje tvrde da ih promovi{u dr`ava i EU. Ina~e, ovo nije prva krava koju je papa Frawa dobio na poklon. Jednu je dobio jo{ 2017. od porodice iz Pja}ence koja mu je poklonila kravu „Lu”. „Kravi sam dao ime Lu po hodo~a{}u u Lurd. Otelila se odmah po mom povratku i ona je najlep{a `ivotiwa koju imamo. Ovaj poklon je ostvarewe sna“, rekao je sto~ar An|elo Gramiwa.

^etvrtak 22. februar 2024. 29

[otra: \avo mi ne dâ da sedim xaba ni u 92. godini Kwiga „Mojih 500 glumaca“ Zdravka [otre, u izdawu RTS izdava{tva i Slu`benog glasnika, pojavila se uo~i wegovog 91. ro|endana. ^uveni rediteq govorio je za RTS o karijeri, radu na televiziji i filmu, legendama na{eg glumi{ta, ali i planovima za nove projekte.

Od {ezdesetih godina pro{log veka neprekidno traje televizijska i filmska magija Zdravka [otre. Na 91. ro|endan za RTS je rekao da se ose}a boqe nego {to bi se o~ekivalo u tim godinama. „Prolazio sam i svetski rat i posle rata ne znam koliko raznih te{ko}a. I u tome sam stekao naviku da sve {to je te{ko}a, {to nije dobro, sutradan ostavim iza sebe. Ne vuci to sa sobom, nego po~ni sasvim novi dan“, otkriva tajnu svoje vitalnosti u desetoj deceniji.

U kwizi Mojih 500 glumaca, u izdawu RTS izdava{tva i slu`benog glasnika, [otra opisuje po~etke bavqawa re`ijom, ali i pi{e o tome kako se zainteresovao za glumu. Dru`e}i se da glumcem Slobodanom Aligrudi}em do{ao je do amaterske dru`ine gde je probao da glumi. „Video sam da od mene glumca ne mo`e

biti jer imam stra{nu tremu. Tako sam oti{ao da studiram re`iju.

Ali sam ostao vezan sa glumcima ~itavog `ivota, {to je retko za rediteqa, da se dru`i sa glumcima“, obja{wava rediteq.

Radio je i sa stranim glumcima. Kao najlep{u saradwu izdvaja onu sa francuskim umetnikom @akom Tatijem. „Sa velikim qudima, pravim qudima je lako. Alberto Sordi je bio dobar, Aznavur isto. Sme{no je bilo, on je do{ao meni sam zahtevima da mu spravim {timunge svetlosne, a mi tada nismo imali nikakve dimere, nego kad upali{ jedno svetlo to je to. Ali u kwizi

sam opisao kako sam izveo to da je bio vrlo zadovoqan“, istakao je [otra. Prema wegovim re~ima, godine posle Drugog svetskog rata bile su veoma te{ke i qudi su tada prolazili kroz te{ka isku{ewa, {to je uticalo na formirawe li~nosti. „Zamislite jednog Paju Vuisi}a, Zorana Radmilovi}a, Batu Stojkovi}a, Batu @ivojinovi}a…

To su individue vrlo upe~atqive i druga~ije jedna od druge“, obja{wava proslavqeni rediteq. \avo mu ne da mira, kako ka`e, da sedi xaba nego je po~eo da radi na pri~i o Mileni Pavlovi}-Barili.

BIQA JEVTI] I ACA ILI]:

”Nisu nagrade i zlatne plo~e jedini uspeh” Aca Ili} i Biqa Jevti} zajedno su skoro ~etiri decenije. Osim {to neguju qubav i brak, oboje mogu da se pohvale karijerama za primer. Pritom, ne sraquji ni jedno, ni drugo u medije.

S tim u vezi oni su se oglasili i otkrili koji je wihov recept za sre}u: - Jednostavno mislim da se qudi na|u. Ja sam imao sre}u da imam ovakvog `ivotnog saputnika.

Kad se na|u dve srodne du{e, te{ko je da brak opstane. Na tom `ivotnom bingu ja sam izvukao sedmicu. Pre`iveli smo sve izazove, a najve}i izazov je

bio odgovoriti i pre`iveti sve pri~e, spletke...

Ima qudi koji vole tu|u sre}u, ali ima i onih koji to ne vole. Qudi kad ho}e da traju u dvoje, na}i }e na~in da traju, kada ne}e, ima}e milion izgovora za to - rekao je Aca. - Neko nije za brak... neko ne `eli zajednicu.

Nama prija zajednica. Mi smo 38 godina zajedno. ^ini mi se kao da je ju~e bilo kad smo se upoznali.

Qudi se jednostavno na|u. Do{li smo do tog staduma da jedno druom ~itamo misli. [to se ti~e tabloida i kada smo mi po~iwali bilo je i tabloida i lo{ih ~lanaka... ali ne u toj meri kao dana. Bukvalno sam umela da odbolujem te neke pri~e, ali se navikne{.

Meni je moj sin otvorio o~i i rekao ‚’Mama, pa jel zna{ ti kojim se poslom bavi{, to je normalno - rekla je Biqa, a potom istakla da joj je najbitnije {to je wen sin ponosan i na oca, i na majku: - Na{ sin je ponosan na nas. Uspeh nisu ni zlatne ni dijamatske plo~e, ve} kad je va{e dete ponosno na vas. On je je dete koje je na zemqi, radan, vredan, ostalo mu je jo{ par ispita da diplomira na Pravnom fakultetu. Koliko je on ponosan na nas, toliko smo i mi ponosni na wega - rekla je Biqa.

30 ^etvrtak 22. februar 2024.

SPORT

Inspekcije u{le u prostorije Zvezde, ”\OKOVI] JE KRIV ZA KOLAPS KARLOSA ALKARAZA”! krenula istraga poslovawa kluba Ko{arka{ki klub Crvena zvezda se oglasio saop{tewem u kojem navodi da je u prostorije kluba u{la finansijska i buxetska inspekcija.

U saop{tewi se navodi da je nalo`ena poreska kontrola u prostorijama Crvene zvezda. Buxetska inspekcija }e vr{iti kontrolu za period 01.06.2022.godine do dana{weg dana. „KK Crvena zvezda informi{e javnost da su od danas, 20.02.2024. godine, u prostorijama kluba prisutne dve kontrole: Poreska, koju vr{i Poreska uprava, i druga, koju vr{i Buxetska inspekcija.

Podse}amo da je Buxetska inspekcija (~iji je zadatak da obavi kontrolu namene tro{ewa svih sredstava koje je na{ klub dobio od dr`ave) ve} obavila detaqnu kontrolu kluba za period od 01.01.2012.godine do 31.05.2022.godine, kao i da je tada sa~inila zvani~an Zapisnik bez bilo kakvih primedbi i prekr{aja!

KK Crvena zvezda pozdravqa sve napore da se od strane nadle`nih dr`avnih organa u dinar utvrdi poslovawe svih ko{arka{kih klubova u Republici Srbiji, kao i klubova u drugim sportovima. I upravo zbog toga inspekcije su dobro do{le u na{ klub!

KK Crvena zvezda okre}e se narednim izazovima i utakmicama, i uredno }emo izve{tavati javnost – navodi se u saop{tewu Zvezde“. ^itava pri~a doga|a se samo dva dana posle obra}awa predsedniak Republike Srbije Aleksandra Vu~i}a koji je napao @eqka Obradovi}a i optu`io i Zvezdu i Partizan da vr{e pritiske na dr`avu.

Dr`ava krenula da ~e{qa Partizan, i crno-beli na udaru istra`nih organa Nakon {to su finansijska i buxetska inspekcija u{le u prostorije ko{arka{kog kluba Crvena zvezda, ista situacija je i u Partizanu.

Buxetska inspekcija ima zadatak da proveri tro{ewe novca koji su klubovi dobili iz buxeta, dok finansijska proverava kompletno poslovawe kluba.

Kao i u slu~aju Crvene Zvezde, i jedna i druga inspekcija su ve} tokom 2022. godine proveravali poslovawe i crno-belih i tada nije prona|ena nijedna nepravilnost.

Pakao kroz koji je pro{ao Novak napravio je haos u glavi [panca Kris Bauers, poznati teniski novinar, jedan je od retkih koji se usudio i rekao da se Karlos Alkaraz ekspresno domogao vrha samo jer Novaku \okovi}u nije bilo dozvoqeno da se takmi~i na nekim turnirima jer nije vakcinisan.

Prema wegovom mi{qewu, rezultati {panskog tenisera u tom trenutku nisu bili realni. Bauers je govorio o uspehu Alkaraza, koji je u to vreme postao najmla|i broj jedan ikada, u diskusiji u podkastu „Teniskog kanala”.

- Rekao bih da je igra~ zbog kog sam najvi{e uzbu|en Karlos Alkaraz. On je u blagom padu, ~ini mi se da vi{e ne u`iva toliko, delom zbog toga {to je do vrha stigao ‘ve{ta~ki‘ rano. Uz malu zaslugu toga {to \okovi}u nije dozvoqeno da igra na nekim turnirima, dva od ~etiri grend slema, ~etiri od osam mastersa 1000 u 2022. zbog wegovog vakcinalnog statusa. Mislim da je Alkaraz prerano stupio na najve}u scenu - istakao je Bauers. [panac nedavno nije uspeo da odbrani titulu na Buenos Ajresu nakon poraza u polufinalu, posle eliminacije u ~etvrtfinalu Australijan opena, ~ime je nastavqen niz bez titule zapo~et pro{le godine.

IVANA [PANOVI] DIGLA GLAS I BURNO REAGOVALA PROTIV PROMENA:

„Ho}e sve da obesmisle“

NOLE PO^EO PRIPREME ZA INDIJAN VELS:

Kontrola poslovawa do{la je samo dva dana nakon obra}awa predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a. On je burno reagovao na izlagawe @eqka Obradovi}a, trenera crno-belih nakon poraza u finalu Kupa Radivoja Kora}a kada je tvrdio da Partizan nije dr`avni projekat. „Voleo bih da ka`em par stvari. Od kada sam do{ao o Partizanu kao dr`avnom projektu. Ve}a la` i neistina nije izgovorena, bi}e da je obrnuto. Neka qudi iz kluba iza|u sa podacima i da sve crno na belo vidi kako smo mi dr`avni projekat. To je najve}a la` koja je ikada izgovorena. Najponosniji sam na trofej ABA pro{le godine.

Znam gde radim i kako je te{ko, najdra`i mi je trofej i najve}i trenerski uspeh, a svi znamo o ~emu pri~amo. Pomiwu se buxeti, neka se vidi Partizan {ta radi u Evroligi i kako to izgleda. Partizan je izuzetno dobro organizovan, qudi su uspeli da naprave buxet i najgledaniji smo tim u Evroligi ubedqivo, ponosan sam. Obe}ao sam da }u napraviti od Partizana tim da igra stalno Evroligu. Radi{ i trenira{ za trofeje, tre}i put zaredom ovde nismo uspeli. Neka se zapitaju qudi iz organizacije zbog sudija“, rekao je Obradovi} u Ni{u.

Vu~i} je to nazvao odvratnim napadom na dr`avu kakav dolazi i iz Zvezde i optu`io crno-bele da nisu dali ni dinar za porez. „Direktan novac od dr`ave, o Telekomu, Nisu, preko grada, gradskog novca, sve to jer je dr`ava tra`ila da budu pomognuti. Pla}amo enormne sume novca. Po tri puta ni`oj ceni dobijaju halu Arena, izla`awe u susret oko poreza, privatnike kojima dr`ava ka`e da podr`e klub za koji i ne navijaju. Najlak{e je da ka`u „Vu~i}u p..deru“. Pa sad }ete svi da dobijete. To je jer nemamo privatne klubove. Ne mogu oni da ka`u ~estitamo sportski, prete`no su sudije krive, ili je to morao neko drugi da naredi. Sve }u to re}i Malom da pripremi. Dr`ava je uvek najlak{a moneta za potkusurivawe.

Najlak{e je re}i da su protiv dr`ave, ali je sramota re}i da dobijaju pare od dr`ave i da je onaj drugi miqenik“, rekao je Vu~i}.

- Istina je da su sada o~ekivawa takva da bi trebalo da pobedim na svakom me~u, nebitno od turnira na kom se nalazim. Mislim da \ari ima nivo igre kojim mo`e svakog da pobedi - rekao je Alkaraz pre odlaska iz Argentine.

Alkaraz je posle poraza u Buenos Ajresu dodatno izgubio korak za vode}im na ATP listi Novakom \okovi}em. [panski teniser sada ima zaostatak od 750 poena.

Srbin se sprema za povratak na teren, a wegov rival posr}e Odmor je gotov vreme je za spremawe za naredne izazove. Novak \okovi} prvi put posle poraza u polufinalu Australijan opena od Janika Sinera uhvatio se reketa u svojoj bazi u Marbeqi i opet se na{ao na teniskom terenu gde se priprema za prvi slede}e takmi~ewe koje mu predstoji Indijan Vels (5-17. mart).

To }e biti samo uvod u paklenih pet meseci, koje o~ekuju na{eg asa, jer }e turniri nizati jedan za drugim. Posle mini-turnije u SAD, posle Kalifornije ide u Majami (20-31. marta). Noleta potom o~ekuju mastersi na {qaci pre nego {to akcenat bude bio na Rolan Garosu, Vimbldonu i OI u Parizu.

Za to vreme, srpski teniser je danas zapo~eo 413. sedmicu kao najboqi na svetu, a tu bi i mogao da se zadr`i jo{ neko vreme, jer je Karlos Alkraz nastavio da posr}e. [panac ni na devetom turniru zaredom ne}e do}i do titule, po{to je u polufinalu takmi~ewa u Buenos Ajresu ispao do ^ilenaca Nikolasa Harija (0:2). Crna serija momka iz Mursije traje od Vimbldona lane kada je u spektaluranih pet setova bio boqi od \okovi}a.

- Te`ak poraz, zaista me boli {to sam izgubio.

Ima mnogo stvari koje moraju da se poprave, moj nivo igre mora da raste. Bio sam daleko od svog stvarnog nivoa. Fizi~ki sam se dobro ose}ao, a pozitivna stvar je {to vidim da dosta toga mogu da unapredim.

Moram mnogo boqe da ~itam igru, da dam svoji najboqu verziju u momentima tenzije. Sramno je {to nisam uspeo da popravim koncentraciju od 2023, ipak duga je sezona, sve mo`e brzo da se okrene - razo~aran je bio Alkaraz.

Srpska atleti~arka i {ampionka sveta u skoku udaq Ivana [panovi} protivi se promeni pravila u toj disciplini.

Svetska atletska asocijacija najavila je da postoji ideja da se „ukine“ prestup, te da }e postojati ne{to poput zone odskoka, odnosno da se modernom tehnologijom meri mesto odskoka do mesta traga u pesku.

Time bi prakti~no izumrla neizvesnost zbog morawa da se po{tuje jedno bitno pravilo i umawio bi se element tajminga i preciznosti kad se vodi ra~una o liniji, pa zvu~i kao da bi se skok udaq sveo samo na to ko je fizi~ki nadareniji i spremniji.

Zbog toga se devojka koja je osvojila skoro sve osim Olimpijskih igara, protivi promeni nekih obele`ja sporta u kom je najboqa na planeti.

Atletika nije izuzetak, gde se sportisti koji se takmi~e ne pitaju mnogo {ta, pa je [panovi}eva javno izrazila svoj bunt. „Najve}i problem je {to su qudi koji mewaju pravila ovog sporta upravo qudi koji nikada nisu imali kontakt sa ovim sportom. Mewaju pravila igre bez konsultacija sa onima koji ~ine da sport postoji. Ignori{u wihove stavove, ne po{tuju wihovo mi{qewe i ignori{u probleme zbog kojih se povre|uju. Tro{e se ogromne svote novca da se privu~e pa`wa na sport, a ignori{e se sve na ~emu se zasniva. Verujem da fokus na sponzorstvima i na TV prenosima ne bi trebalo da ide nau{trb integriteta sporta i bilo bi sjajno prona}i balans izme|u promocije sporta i o~uvawa wegovih osnovnih vrednosti“, napisala je Ivana putem dru{tvenih mre`a.

Nije joj jasno zbog ~ega i sportisti nisu ukqu~eni u tu pri~u pa postavqa pitawe zbog ~ega to nije slu~aj.

SPORT

^etvrtak 22. februar 2024. 31

DU@NICI ^EKAJU U REDU: Crvena zvezda u slede}a tri kola igra protiv ekipa protiv kojih je jesenas osvojila samo bod!

POTPISAO ZA UPOLA MAWE PARA:

Kako je Real privoleo Mbapea Kilijan Mbape je potpisao za Real iz Madrida. Tako, bar, tvrdi {panska {tampa koja nikako ne mo`e da do~eka da talentovani momak iz Bondija i najboqi francuski fudbaler kona~no, posle dve neuspele „generalne probe”, obu~e beli dres „kraqevskog kluba”.

Vest je prenela „Marka”, uz podatak da je ugovor potpisan na 5 godina. Ne navodi se ta~no u kom trenutku je stavqen paraf, ali se usmerava na ~iwenicu da se to dogodilo po~etkom ovog meseca.

Poznati {panski sportski list prenosi pojedinosti iz ugovora, i to one koje najvi{e zanimaju ~ar{iju, a to je koliko bi aktuelni lider Pari`ana mogao da inkasira u prestonici ju`nih kom{ija.

Zanimqivo je da Mbape ne}e ni izbliza zara|ivati onoliko koliko se najavqivalo, i koliko trenutno dobija od bogatih katarskih vlasnika pariskog kluba. U Madridu }e navodno primati od 15 do 20 miliona evra godi{we, na {ta treba dodati i bonuse, a sve je u~iweno tako da se ne prekora~i dozvoqena masa u platnom fondu.

U Parizu Mbape ima godi{wu platu od 32 miliona.

Ni isplata za potpis ne}e dosti}i astronomskih sto miliona evra o kojima se pri~alo, ve} }e se kretati oko upola mawe sume.

Mbapea, umesto novca, ka`u, vuku novi izazovi i `eqa za osvajawem trofeja „u najpresti`nijem klubu na svetu.”

Francuzi su, naravno, razo~arani.

- Florentino Peres je kona~no dobio ono {to je `eleo i nova era mo`e da zapo~ne u Realu – pi{e francuski referentni sajt „Fut merkato”.

Prelazak Mbapea u Madrid se od po~etka godine najavqivao kao gotova stvar, a onda su se protekle sedmice pojavile i nezvani~ne informacije da je kapiten „trikolora” doneo odluku i da je o nameri da na leto napusti „svece” direktno, o~i u o~i, razgovarao sa predsednikom PS@ Naserom al Heaifijem.

O~ekuje se da se ovim zavr{i fudbalski feqton dug pet godina.

Topovski udar povredio petoricu igra~a, Vladimir ostao bez teksta Vladimir Vermezovi}, srpski stru~wak koji predvodi Muru jo{ uvek ne mo`e da do|e sebi posle onog {to se desilo po~etkom drugog poluvremena u derbiju protiv Maribora. Navija~i gostuju}eg tima su bacili dva topovska udara na rezervne igra~e koji su se zagrevali. Wih {estorica je povre|eno, a prema pisawu slovena~kih medija oni }e biti zadr`ani u bolnici sve do srede, kako bi se utvrdilo da nema nekih unutra{wih povreda.

Srpski stru~wak, je bio nem dan posle ovog incidenta i nije `eleo da daje izjave, a kada su pojedini novinari iz slovena~kih {poratal poku{ali da izvuku od wega ne{to, bilo je samo da nema komentar i da ne `eli da remeti istragu koja se vodi protiv qudi koji su ga|ali rezervne igra~e wegovog tima. ^elnici Mure su me|utim izdali saop{tewe u kome su izneli svoj stav u veti prekida utakmice protiv Maribora.

- Nismo bili spremni za ovakve stvari, Ovo je ne{to {to se retko vi|a na na{im terenima. Na`alost, sve se pretvorilo u pakao koji je mogao da se zavr{i tragi~no. Naime, U 58. minutu me~a me|u igra~ima koji su se zagrevali pored terena doletela je eksplozivna naprava, pri ~emu su povre|ena petorica na{ih igra~a i kondicioni trener. Privremeni gubitak sluha, jake glavoboqe, opekotine po nogama dvojice igra~a samo su neke od posledica ovog incidenta.

Posle pregleda u Sobo{koj hitnoj pomo}i, sva {estorica su morala da budu na daqim istragama u mariborskom medicinskom centru.

Na ovom mestu treba se zapitati da li }emo od sada zbog pojedinaca morati da strahujemo za zdravqe i igra~a i navija~a. U blizini doga|aja bio je i jedan od sakupqa~a lopti, koji je upla{en napustio teren. Pitawe je kako da ubedimo navija~e, posebno one koji dolaze sa decom, da je fudbal lepa stvar. Te{ko na taj na~in. Verujemo da }e FS preduzeti odgovaraju}e i o{tre mere u ovom slu~aju i pokazati nultu toleranciju prema takvim ekscesima. Svi u klubu smo duboko dirnuti doga|ajem koji }e, na`alost, jo{ dugo obele`iti slovena~ku fudbalsku scenu – napisano je na Tviter nalogu FK Mure.

Mislilo se da je Zvezdin {ampionski pehar siguran kao u banci kada je po~iwala sezona, bilo je i pretencioznih izjava u stilu „mnogo smo ja~i od ostalih” i „ne mo`e nam niko ni{ta”. Me|utim, trener Barak Bahar, kome je povereno da izvede te fine i „lagane” radove, nije uspeo da nikad skupqi tim odvede i do jesewe titule, a wegovim odlaskom razbijena je i ta zabluda da }e se crveno-beli pro{etati do sedme vezane prvenstvene krune.

Kad je vrag odneo {alu, na „Marakani” su anga`ovali stru~waka koji je doktorirao na temu kako se postaje najboqi u Srbiji, pa se sada od Vladana Milojevi}a o~ekuje da ekspresno vrati Baharove dugove. Nakupili su se i dolaze jedan po jedan na „naplatu”. Na startu prole}weg dela, Zvezda se revan{irala Vo`dovcu (2:1) za neprijatan poraz na „krovu” (2:3). Posledwi trijumf u Novom Pazaru (3:0) bio je uvod u te{ku seriju od tri uzastopna derbija i to sa rivalima protiv kojih je Crvena zvezda od maksimalnih devet osvojila samo jedan mr{avi bodi}. Bili su to primeri kako se najavqena rapsodija pretvara u no}nu moru, kada se s razlogom gubila vera u Baharov trenerski autoritet.

Srpski {ampion u subotu do~ekuje ekipu ^ukari~kog od koga je izgubila na Brdu (2:1, 16. septembar 2023.), u utakmici u kojoj se sa odbranom crveno-belih poigravao anonimni Sandej Adetunxi, tek pristigao iz makedonskog [kupija. Visoki Nigerijac je iznudio penal i postigao evro-gol za trijumf, a posle te utakmice nije se mnogo vide, pa ga je ^ukari~ki ve} prosledio u Ceqe. Sa druge strane, Zvezdin poraz obele`io je i bolan proma{aj sa par metara novajlije [erifa, dovedenog iz Adane za ~etiri miliona evra.

U aktuelne du`nike se ubraja i TSC jer je 1. novembra pro{le godine u sudijskoj nadoknadi {okirao Baharove izabranike na sred „Marakane” i do{ao do remija - 1:1. Gol Ismeta \akovca ne samo {to je izvukao dva boda

iz xepa, ve} je jo{ jednom potvrdio koliko je Zvezdina zadwa linija rawiva i neuigrana. U Superligi je {ampion primao gol po utakmici, previ{e za ekipu od koje se o~ekivala demonstracija fudbalske sile u svim segmentima. Sada }e TSC u Ba~koj Topoli biti doma}in Zvezdi (2. mart), posle me~a sa ^ukari~kim. Duel sa aktuelnim vice{ampionom bi}e uvertira za 172. ve~iti derbi, 9. marta na stadionu „Rajko Miti}”.

Na veliki megdan dolazi kom{ija Partizan, osokoqen posledwom pobedom (2:1) kojom je pretekao Zvezdu na tabeli i osvojio jesewu titulu.

Nema {ta, pred Vladanom Milojevi}em i wegovim igra~ima je paklen raspored i veliki izazov da se ponovo nametnu kao neprikosnoveni i najboqi tim u Srbiji.

Duqaj odu{evqen posle pobede Trener fudbalera Partizana Igor Duqaj rekao je posle pobede nad IMT-om (5:2) u me~u 21. kola Superlige Srbije da ga raduje {to su sva trojica debitanata postigla golove.

U strelce su se upisali Bojan Kova~evi}, Denil Kastiqo i Jung Xun-Goh. „Mo`e da me raduje {to su svi debitanti dali golove i postali odmah na neki na~in qubimci navija~a. @elim da se zahvalim svima koji su do{li. Ima jo{ do-

sta da se radi, najva`nija su tri boda uz dobru igru, mada nije bila takva tokom svih 90 minuta. Ima prostora za napredak“, rekao je Duqaj posle utakmice.

Osvrnuo se i na povredu Mateusa Saldawe koji je igru napustio ve} u 30. minutu. „Saldawa je dobio jak udarac u zadwu lo`u, nadam se da nije ni{ta stra{no. Brine me {to je Nemawa Nikoli} dobio ~etvrti karton i ne}e mo}i da igra protiv Radnika“, zakqu~io je Duqaj.

THURSDAY  ^ETVRTAK 22. 2. 2024.

PE[I] O SPISKU REPREZENTACIJE I NAREDNIM IZAZOVIMA, PROKOMENTARISAO I KUP U NI[U:

„Verovatno posledwe okupqawe do Olimpijskih igara“ Svetislav Pe{i}, selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije, pri~ao je sa novinarima na okupqawu tima pred me~eve sa Finskom i Gruzijom u okvitru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo naredne godine. „Orlove“ najpre u petak od 20 sati u hali „Aleksandar Nikoli}“ ~eka duel sa Finskom, a u ponedeqak od 18 ~asova gostuju Gruziji u Tbilisiju.

Pe{i} je na ovo okupqawe pozvao 15 ko{arka{a.

Na spisku se nalaze: Aleksa Avramovi}, Aleksa Radanov, Aleksa Uskokovi}, Bal{a Koprivica, Vawa Marinkovi}, Dejan Davidovac, Du{an Besla}, Du{an Risti}, Luka Mitrovi}, Marko Guduri}, Nikola \uri{i}, Ogwen Dobri}, Ogwen Jaramaz, Uro{ Trifunovi} i Filip Petru{ev. „Ovo je na{e prvo okupqawe posle Svetsko prvenstva u Manili, verovatno i posledwe do Olimpijskih igara. Prioriteti su najva`niji, znamo za{to smo se skupili, to je Evropsko prvenstvo 2025, ali naravno da uvek tamo negde stoji, zbog nemogu}nosti kvalitetnih priprema za OI i da vidimo {ta mo`emo od ovog okupqawa i kroz ove dve utakmice da vidimo {ta mo`emo da dobijemo za Olimpijske igre. To su dve razli~ite ekipe, sa dva razli~ita stila, moderna ko{arka, sa velikom tranzicijom, Finci su napravili veliki napredak i kroz struku i kroz igra~e. Uvek je druga~iji ose}aj svih ekipa, ali i reprezentativni. Moramo da radimo na toj odbrani od tranzicije, Gruzija je druga~ija ekipa, sa [engelijom i ovim iz Tenerifea [ermadinijem, dobili su novog stranca, novog na{eg trenera, Xiki}a, igraju ‘insajd’ ko{arku“, rekao je Pe{i}.

Dva igra~a su izostala sa spiska zbog povreda. „Na{e je da vidimo gde se nalazimo. Odredili smo 15 igra~a, na neke nismo mogli da ra~unamo, hteli smo da tu budu i Milutinov i Topi}, ali zbog povreda

nisu mogli. Hteli smo da ukqu~imo i Tristana Vuk~evi}a iz Partizana, ali on tek idu}eg meseca puni 21 godinu i tek od slede}eg meseca po pravilima FIBA mo`e da igra za na{u reprezentaciju. Na Lu~i~a ne mo`emo da ra~unamo, on je bio na spisku, ali je obnovio povredu, nije ni{ta opasno. Jovi} je stigao, ostao je u Ni{u, na wega verovatno ne mo`emo da ra~unamo, zbog situacije u wegovoj porodici jer se to nije promenilo od Manile. Smailagi} je bolestan, nije igrao Kup, on je na ispitivawima, tra`e se razlozi zbog ~ega se to kod wega obnovilo. Sad je stigao Guduri}, Petru{ev isto igrao Kup, dolazi kasnije, ali sa dobrim raspolo`ewem, jer su osvojili Kup. ^estitam Zvezdi osvajawe Kupa i to je to“, dodao je Pe{i}.

Prokomentarisao je i Kup Radivoja Kora}a u Ni{u, gde je Crvena zvezda osvojila trofej. „U Ni{u je bilo dosta interesantno. Posle Ni{a }emo se slo`iti da odgovorni moraju da sednu i da se dogovore da mi imamo na{u jedinstvenu profesionalnu ligu, videlo se da tu ima dobrih ekipa.

Borac ^a~ak, ^a~ak 94, Vojvodina, Subotica se pojavquje kao va`an centar. Bilo je dosta dobro. Znam da ve}ina kod nas gleda samo Zvezdu i Partizan, takvi smo kakvi smo, ali tamo se videlo i drugih kvaliteta. Nije bilo incidenta, bilo je dobra organizacija, na boqem nivou nego ranijih godina, koliko sam ja video i primetio. Struja je bila na vreme, agregati su bili pripremqeni. Najboqe u~i{ iz poraza“, zakqu~io je Pe{i}.

Srbija je u grupi sa Finskom, Gruzijom i Danskom, a tri najboqe ekipe iz grupe obezbedi}e plasman na Evropsko prvenstvo, koje }e se odr`ati od 27. avgusta do 14. septembra naredne godine.

Milo{ Teodosi} - doktor ko{arke Dvadeset godina ko{arka{ki svet u`iva u igrama doktora Milo{a Teodoi}a, od 2004. do 2024. se ni{ta nije promenilo: majstor je, vo|a je, spreman da preuzme odgovornost. To je uradio i u finalu Kupa Radivoja Kora}a gde je sa par poteza re{io me~ i odveo Crvenu zvezdu do @u}kove levice. Uzeo je prvi trofej sa Zvezdom.

Teodosi}u je zaslu`eno pripala titula MVP-ja Kupa u Ni{u, a posle svega je uzeo megafon i poveo navijawe slave}i prvi trofej sa Crvenom zvezdom. Podse}awa radi, 19. marta puni 37 godina i ulazi u 38. godinu `ivota.

I, sada ide ona ~uvena re~enica o formi i klasi, da je klasa ve~na. Doktor ko{arke je ponovo bio na de`urstvu i glavni u svojoj smeni.

Kada je Teodosi} dolazio u Crvenu zvezdu bilo je razli~itih

reakcija. Od toga da je takav igra~ uvek potreban ekipi, do toga da je star i bespotreban. Raspredale su se ~ar{ijske pri~e da nije po voqi tada{weg trenera Du{ka Ivanovi}a, ve} da mu se silom name}e.

Sada, nekoliko meseci kasnije, jasno je da je Teodosi} glavna pokreta~ka snaga ekipe. Kada on u|e na parket, istog sekunda se ose}a razlika i promena. Kao kada automobil promeni brzinu i motor po~ne mirnije da radi.

Zapravo, iako je Teodosi} ponekad u toku karijere znao da izgleda lewo na terenu, ponekad i sa fakultativnom odbranom, ovoga puta se mora re}i da u dresu Crvene zvezde grize podjednako kao i najve}e radilice poput Branka Lazi}a koji je uvek bio simbol borbe.

Nije `eleo Teodosi} da govori posle pobede o povredi sa kojom je igrao. „To je sad neva`no, va`an je samo trofej. Iskreno, zna~i mi mnogo. Mo`da se videlo ~ak i sa strane“, priznao je Teodosi} posle utakmice.

SPEKTAKULARAN KUP RADIVOJA KORA]A

Mnogo toga lepog u „^airu”

Finalnim susretom izme|u Crvene zvezde i Partizana zavr{en je jo{ jedan spektakularni turnir nacionalnog ko{arka{kog Kupa Radivoj Kora}. „@u}kova levica” je ~etvrtu uzastopnu godinu zavr{ila u vitrinama Crvene zvezde. Tre}u godinu za redom crveno-beli su u Ni{u savladali svog „ve~itog rivala”, ovoga puta sa 85:79, tre}i put je Zvezda pobedili Partizan u ovoj sezoni, ali i kalendarskoj godini, u periodu od svega ~etrdesetak dana.

Ni{ je 19. put bio doma}in zavr{ne predstave kupa Srbije, jo{ jednom polo`iv{i organizacioni ispit. Bio je podvig spre~iti bilo kakav incident u situaciji kada je u ni{koj dvorani bilo nekoliko hiqada navija~ki suprotstavqenih qudi, mnogo vi{e qubiteqa ko{arke nego {to su kapaciteti „^aira”. Definitivno, i to niko ne mo`e da ospori, Ni{lije vole ko{arku. Svakako i da budu prisutni spektaklima kakav je bio ovaj posledwi, ali i svi do sada u ^airu, jer oni, Ni{lije, svoje ko{arke nemaju. Daleko su ni{ki ko{arka{ki klubovi od vrhunskih i verovatno }e, posle svega, neko morati da zapita za{to je to tako u tre}em po veli~ini gradu u Srbiji. Ovo pitawe o propadawu i tavorewu ni{kog sporta ne odnosi se samo na ko{arku. Nema vi{e mu{kog rukometa, `enski tek povremeno zablista, nema odbojke, ne zna se gde je vaterpolo, nema fudbala koji je, onaj vrhunski, ali i svakojaki ispod wega (!?!) u pravom sunovratu. No, ostavi}emo to ovog puta, jer i nije sada prilika i jer su to neke sasvim druge teme...

Crvena zvezda je u ni{kom ^airu osvojila svoj 13. trofej nacionalnog kupa, a jubilarni deseti od kako nosi ime legendarnog i nezaboravnog Radivoja Kora}a. Bio je ovo 19. put da najboqi srpski ko{arka{ki klubovi vode borbe za pehar ovog takmi~ewa u Ni{u, u kojem su, {to }e posebno biti zapisano, pored svega ostalog, u ^airu, na primer, jedini put u finalu kupa svojevremeno sastala dva drugoliga{a (IMT i Olimpija).

Kao i da je ba{ u Ni{u @eqko Obradovi} osvojio prvi, a nedavno prerano preminuli Dejan Milojevi} jedini trofej u svojim trenerskim karijerama. Od nedeqe skoro u pono} ostalo je da se pamti i da je u Ni{u, u ^airu, Milo{ Teodosi} stigao do prvog pehara u dresu Crvene zvezde.

Ne treba mo`da posebno tro{iti re~i o nekada{wem kapitenu ko{arka{ke reprezentacije Srbije, koji se u dugoj dosada{woj i prebogatoj karijeri okitio brojnim priznawima i trofejima, ali se ipak mora ista}i da je wegova pojava na parketu ni{ke sportske dvorane svih prethodnih dana predstavqala za sve veliko zadovoqstvo, posebnu umetnost i dokaz bez dileme da sa velikim entuzijazmom „nosi” Zvezdinu ekipu na svojim le|ima i dok je na terenu, ali i kada nije u igri. Iako neoporavqen skroz od povrede, plenio je borbeno{}u, zalagawem i maestralnom igrom i sasvim opravdano poneo zvawe najboqeg aktera (MVP) finala.

Ovaj ni{ki turnir osta}e upam}en i po podvizima klubova iz Ko{arka{e lige Srbije –prvi put otkad svi na{i najboqi klubovi igraju u ABA ligi dogodilo se da ~ak dva u~esnika polufinala do|u iz KLS-a – Vojvodina i ^a~ak 94, {to svakako name}e pri~u o povratku korenima i formirawu jakog doma}eg ko{arka{kog {ampionata.

Pa, dodao: „Iskren da budem, dugo nisam igrao Kup Srbije. Stvarno bih `eleo da ~estitam od srca i Partizanu na odli~noj utakmici, mislim da je bila dobra predstava sa obe strane. I publika je bila mawe-vi{e dobra. Odli~na utakmica dve evroliga{ke ekipe.

Ovo finale je bilo u`ivawe za sve, a drago mi je {to smo mi pobedili“.

Poznato je ve} dve decenije, ko je doktor ko{arke, ko je maestro, a sada i MVP Kupa Radivoja Kora}a. Po tre}i put u karijeri je digao @u}kovu levicu, a prvi put je to u~inio pre ~ak 19 godina.

Ko{arka{ka veli~ina Milo{a Teodosi}a mnogo je ve}a od pukih limenih trofeja i pozla-

}enih medaqa. Wegovo shvatawe ko{arke, pregled igre, asistencije i filigrantski ose}aj momenta kada treba da proba da trojkom ili vrati svoju ekipu ili ubije protivnika u pojam su zaista na nekom vi{em, posebnom nivou.

Mo`da ne gledamo Teodosi}a od 20 i ne{to godina, ali ni ovaj od skoro 37 punih godina „nije toliko lo{“.

U ovom dobu karijere nije na vrhuncu, zna da napravi gre{ke, nekada i previ{e srqa, odigra slabije odbranu ili previ{e `eli...

Ali, svako }e kada Teo uzme loptu u ruke i napravi neku ~arlamu na parketu koju samo on mo`e re}i prosto i glasno - „kakav doktor“.