Srpski glas 22. oktobar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

29

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 22.10.2020. z Year XXIX No.2419 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

U Brizbejnu }e se 23. i 24. oktobra odr`ati koncert sa na{om poznatom operskom peva~icom, meco-sopranom,

U hramu Svetog Save u Flemingtonu (Sidnej) sve~ano proslavqen praznik Pokrova Presvete Bogorodice Strana 21 Prvi na Balkanu

Strana 16

MILI JANOM N I K O L I] Strana 15

Nikola razvija ma{inu koja }e Zlato {tampati ku}e na sun~anoj na tri sprata obali za 15 sati! Strana 13 Kvinslenda Reka na Novom Zelandu koja mo`e da vas tu`i

Ven~awe u srpskom carskom gradu

Strana 12

Posle 20 godina prvi Srbi u crnogorskoj no{wi pro{li kroz centar Prizrena

Vlada Novog Zelanda je 2017. dodelila status pravnog lica reci Vanganui. Maorsko pleme Vanganui po{tuje ovu reku vekovima, po woj nosi ime i iz we crpi svoju snagu i duh. Ako do|e do bilo kakvog kr{ewa zakona, kao {to je zaga|ewe ili izgradwa mini hidro-elektrana, reka mo`e da podnese tu`bu

Strana 18

2

^etvrtak 22. oktobar 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Doktorka sa prosekom 9,57 posle pet godina kona~no dobila posao

Sti`e kao Vlada i kao ministri...

Imali smo kao izbore, pa kao konsultacije, pa kao izbor mandatara i dobi}emo kao vladu. Sve je kao, u dr`avi kao, koja je postala plen jedne klike, jedne partije, jednog ~oveka. Ta kao vlada ne zaslu`uje prvih sto dana nenapadawa, wen „grejs period“ je potro{io onaj {to na svoje kalkulacije tro{i sudbinu ovog naroda i ove zemqe.

Niko od vas koji }ete u}i u zgradu u Nemawinoj nije do ju~e znao da }e biti ministar. Mnogi od vas su to pri`eqkivali po sistemu „ako ne}u ja, drugi }e“ ili „kad ako ne sad“ i to je legitimno. Nije, me|utim, mudro, nije ni moralno, nije dobro za dr`avu a vide}ete, ne}e biti dobro ni za neke od vas, da u~estvujete u tom lutkarskom pozori{tu. Ume}e je nekad ne iskoristiti priliku.

Niste vi tu zato {to ste ponudili program, niti {to vas struka `eli, vi ste tu zato {to on tako ho}e. Slav}ete kad ~ujete da je va{e ime „pro{lo“, a kad se sve sti{a, pred spavawe se zapitajte ~ime ste to zaslu`ili? Bi}e da vas je ponela `eqa da radite u timu ~estitih i stru~nih. Aha. Znate li vi da onaj {to vas postavqa ve} licitira nove izbore?

Va{i mandati su ve} osporeni od kolega iz opozicije koji su bojkotovali ono {to je bilo u junu. I od onih koji su sa vama tr~ali neravnopravnu izbornu trku, od zvani~nika EU i od kupqenih i zastra{enih bira~a. A najvi{e od va{eg vo|e koji je kao nosilac liste kr{io Ustav. Znate li {ta to zna~i, znate li {ta je Ustav?

Na takvim izborima se temeqi va{ portfeq, nema tu po{tenog rada, sve i da mo`ete i da ho}ete. To vam je kao da gradite ku}u na otetom placu. Ako imate prijateqa, pitajte ga i on }e vam re}i: „Pa zar ba{ mora{“.

Vidite li vi u kakvom je stawu dr`ava, jeste li se prihvatili ministarskog mesta da se obra~unate s korupcijom, da unapredite vladavinu prava, da o~istite Srbiju od |ubreta i otrova, da skinete medijski mrak ovom narodu. Ili da mo`da izbavite zarobqene institucije, da izbavite Kru{ik, Telekom, EPS… da {utnete privilegovane ponu|a~e koji pqa~kaju svaku dr`avnu kasu.

Mo`da ho}ete da se borite za socijalnu pravdu i svakog petog gra|anina koji `ivi u strahu od siroma{tva. Mo`da vas je pogodio red onih koji ~ekaju na besplatnu hranu u centru Beograda.

Ho}ete li krenuti u poni{tavawe la`nih diploma ili su la`waci i u va{im xepovima. Imate li vi budu}i ministri, ijedan pozitivan odgovor na ova pitawa? Mene ne morate ube|ivati, ubedite sebe, ubedite svojim radom srpsku javnost da niste tu zbog ucene, ili zbog alavosti.

Nadam se da va{ motiv ne le`i u Vu~i}evom opisu „onih“ koji bi da se „domognu kase“ i „nastave da kradu“.

Bojim se da }e posle va{ih mandata Srbija biti u lo{ijem stawu nego {to je danas, da }e kolone mladih i daqe odlaziti, da }e progon protivnika biti jo{ `e{}i, a pqa~ka… ma mo`e i ve}a.

Ako se nekome od vas u~ini da ipak treba da se povu~e, nikako ne podnosite ostavku, ne}e vam je uva`iti, ima da igrate u tom kolu. Buditi malo mudriji, usprotivite se name{tenim tenderima i brzo }e vas najuriti, mo`da i do prole}a.

Posle pet godina provedenih na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Gaxinom Hanu, u kome je bila jedina nezaposlena doktorka, i uzaludnog prijavqivawa na konkurse u tom mestu ali i {irom Srbije, Marija Stankovi} (30) iz Doweg Dragovqa kraj Gaxinog Hana, dobila je svoj prvi posao, nakon pisawa medija, u zdravstvenoj stanici Policijske uprave u Ni{u.

Stankovi} je poziv da po~ne da radi kao lekar dobila li~no od ministra unutra{wih poslova Neboj{e Stefanovi}a, jedan dan nakon {to su agencija Beta i Radio televizija Srbije objavile reporta`u o woj.

Stankovi} je za agenciju Beta rekla da se nakon poziva ministra, kome je beskrajno zahvalna na pomo}i, sve odvijalo veoma brzo, pro{la je preglede i neophodne provere i po~ela da radi.

"Posao doktora u policiji je vrlo zanimqiv. Idem ve} dve nedeqe na ga|awe sa policajcima", izjavila je Stankovi}.

Dodala je da je imala veliku tremu prvog radnog dana jer nije znala kakav je posao doktora u policiji, ali, kako je kazala, sve je pro{lo u najboqem redu i polako se uhodava.

"Koleginice i kolege sa kojima radim dosta mi poma`u, veoma su kolegijalni i dru`equbivi.

Maksimalno mi je iza{ao u susret i na~elnik Policijske uprave u Ni{u Slavi{a Virijevi}. Kolege policajci se prema nama lekarima odnose sa velikim po{tovawem", istakla je Stankovi}.

Kako je kazala Stankovi}, koja je i majka petogodi{wih bliznakiwa Irine i Isidore, za samo par nedeqa, `ivot wenih }erki, supruga i we same bitno se pro-

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

B os

Ni{a, {to je zna~ilo polazak iz Doweg Dragovqa u pet sati ujutru i, vrlo ~esto, povratak posledwim autobusom u 22.00 sata.

"Novac za moje studije moj otac je obezbe|ivao seku}i drva u planini i prodaju}i ogrevno drvo.

Nije do~ekao da diplomiram.

Poginuo je u planini seku}i drva kada sam bila na petoj godini studija", kazala je Stankovi}.

Dok je tragala za poslom Stankovi} nije sedela "skr{tenih ruku", ve} je priskakala u pomo} me{tanima kada im je bila potrebna medicinska pomo}. Iako je pet godina bila jedini lekar na "birou rada" u op{tini Gaxin Han priliku da poka`e svoje znawe imala je samo tokom tromese~nog volontirawa u seoskoj ambulanti u Dowem Du{niku.

Nakon objavqivawa reporta`e o wenom mukotrpnom {kolovawu i desetkama u indeksu stigli su joj i pozivi za zaposlewe u jednoj privatnoj klinici u Ni{u, u Domu zdravqa u Beogradu i bolnici u Republici Srpskoj, ali je poziv za posao u policiji bio prvi i najprivla~niji.

ma {ta mi re~e?!

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au

menio po{to se ~itava porodica zbog wenog zaposlewa preselila u Ni{.

"Iz seoske sredine u podno`ju Suve planine, sa samo ~etvoro, petoro qudi u okru`ewu pre{li smo u gradsku sredinu. Bilo je mnogo emocija, bilo je i suza, ali se polako navikavamo i mi i deca", izjavila je ona.

Novi `ivot koji su zapo~eli, dodala je Stankovi}, boqi je za ~itavu wenu porodicu tako da se nada da }e u policiji dobiti i stalno zaposlewe nakon isteka {estomese~nog ugovora koji sada ima.

Stankovi} je od samog diplomirawa 2015. godine do nedavno, bila jedini lekar na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Gaxinom Hanu, a posao nije uspevala da dobije ni u Domu zdravqa u Gaxinom Hanu, niti u drugim zdravstvenim ustanovama {irom Srbije.

Do diplome Medicinske {kole, a potom i Medicinskog fakulteta koji je zavr{ila sa prose~nom ocenom 9,57, stigla je putuju}i autobusom do 40 kilometara udaqenog

Dolazi, samo da odnese tetki lek (protiv korone) „Predsednik Rusije Vladimir Putin jedva ~eka da do|e u Srbiju i raduje se tome, ali sa 15.000 obolelih od korone i 300 mrtvih dnevno nije trenutak – a nisam ni video da je u bilo koju zemqu oti{ao u posledwe vreme" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

Vi{e volim Du~i}a neg' Du{anovo carstvo da mi dadu

Kad Severina mora da moli

„Trudim se da branim autenti~no Srpstvo. A to zna~i interes srpskog naroda za napretkom i opstankom. Da podsetim na dostignu}a na{a koja nisu teritorijalna: vi{e vredi jedan Du~i}ev stih od svih teritorija koje smo osvojili u istoriji. To nas je upisalo u Evropu. Nije nas upisalo prostranstvo nego dostignu}e"

„Molim vas, nosite maske i dr`ite distancu. Jako volim qude i fale mi i qudi i koncerti, ali sad kad oboqeva tisu}u qudi po danu, sad vas volim najvi{e. Molim vas, nosite maske i ~uvajte se.

I nemojte biti jedni od "brojki". Volim vas"

(Milan St. Proti}, istori~ar i biv{i ambasador Beograda u Va{ingtonu)

Smrt je prolazna, kazne su ve~ne „Da ne pri~am da se mi vi{e pla{imo kazni nego {to se pla{imo smrti" (Predrag Kon, epidemiolog i ~lan Kriznog {taba za borbu protiv kovida-19)

(Hrvatska muzi~ka zvezda Severina Vu~kovi} objavila je na svom Instagram profilu molbu za sve qude da se ~uvaju korone)

IZME\U DVA VIKENDA

Rok za glasawe na lokalnim op{tinskim izborima, bli`i se kraju Ove nedeqe zavr{ava se glasawe za lokalne op{tinske izbore u Viktoriji. Glasa~i koji jo{ nisu glasali treba to da urade pre nego istekne vreme za glasawe.

Na~elnik za izbore, Warwick Gately ka`e: 'Lokalne op{tine prave sve vrste odluka za svoje zajednice, pa je stoga va`no da iskoristite svoje pravo da glasate'.

‘Va{ glas }e pomo}i u odluci koga izabrati da vas predstavqa na lokalnom nivou, za slede}e ~etiri godine'.

Popuweni glasa~ki listi}i moraju se poslati po{tom ili biti dostavqeni izbornoj kancelariji do petka 23. oktobra, 6 pm. Vreme lokalnog skupqawa po{te nije svuda isto, tako da glasa~i treba to da provere kako bi bili si-

gurni da je wihov glas poslat na vreme. Glasa~i koji nisu dobili glasa~ke listi}e, treba {to pre da pozovu svoju izbornu kancelariju da im se isti ponovo po{aqu. Posetite vec.vic.gov.au da saznate kontakt-detaqe izborne kancelarije.

Glasawe je obavezno za glasa~e koji su se nalazili na dr`avnom spisku za ove izbore u petak 28. avgusta - 4 pm, a glasa~i koji su upisani za op{tinske izbore -podsti~u se da glasaju.

Glasa~i upisani za dr`avne izbore koji ne glasaju, mogu biti ka`weni.

Za glasa~e upisane za izbore za gradsko ve}e Melburna, obavezno je da glasaju svi koji su na bira~kom spisku za gradsko ve}e Melburna kako na spisku za dr`avne tako i za op{tinske izbore.

Beograd obele`io 76 godina od oslobo|ewa u Drugom svetskom ratu Beograd je obele`io godi{wicu oslobo|ewa u Drugom svetskom ratu, kada su u "Beogradskoj operaciji" koja je trajala od 21. septembra do 22. oktobra 1944, nema~ke fa{isti~ke snage potisnute do linije odakle artiqerijom vi{e nisu mogli da tuku Beograd.

U oslobo|ewu Beograda pre 76 godina u~estvovale su partizanske jedinice Narodno-oslobodila~ke vojske Jugoslavije (NOVJ) i Tre}eg ukrajinskog fronta Crvene armije, koje su odlu~uju}u bitku

za Beograd zavr{ile 20. oktobra 1944. godine, ~ime je nema~koj Armijskoj grupi "Srbija" nanet te`ak poraz.

Oslobo|ewem Beograda okon~ana je 1.287 dana duga nema~ka okupacija a Beograd je, uz delimi~no Pariz, bio jedini

glavni grad u Evropi u ~ijem je osloba|awu sa armijama velikih sila ravnopravno u~estvovala regularna nacionalna vojska - NOVJ. U toku borbi za oslobo|ewe Beograda poginula su 2.953 pri-

padnika NOVJ i 976 pripadnika Crvene armije kojom je komandovao general-potpukovnik Vladimir @danov.

Beograd je oslobo|ewe do~ekao u ru{evinama - od bombardovawa fa{isti~ke Nema~ke 6. aprila 1941. godine, ~ime je po~eo nenajavqeni rat u Kraqevini Jugoslaviji, do bombardovawa savezni~kih snaga tokom 1944. godine kada je vazdu{nim udarima u aprilu, maju, junu, julu i posledwi put u septembru napadana nema~ka infrastruktura, ali je stradao i veliki broj civila i civilnih objekata.

Tokom okupacije u Beogradu su fa{isti~ke vlasti formirale dva logora, 5. jula 1941. godine na Bawici, kroz koji je pro{lo oko 250.000 qudi, a ubijeno preko 30.000, i oktobra iste godine na levoj obali Save, na nekada{wem Sajmi{tu, u kome su bili zato~eni Jevreji, a kasnije i antifa{isti, kroz koji je pro{lo oko 200.000 qudi, od ~ega je ubijeno preko 40.000.

Virusolog Ana Gligi}: Ni maske, ni distanca ne mogu da suzbiju epidemiju Dok se u zemqama u okru`ewu svakodnevno registruje veliki broj novoobolelih, epidemiolozi u Srbiji upozoravaju na mogu}e naglo pogor{awe epidemilo{ke situacije i pozivaju na po{tovawe mera - no{ewe maske i dr`awe distance. Iskusan virusolog Ana Gligi} ocewuje da se mera treba pridr`avati, ali da "iz ove lo{e situacije" postoje samo dva prava izlaza - vakcina ili proku`enost.

Vakcini u Srbiji, kako navodi, ne mo`emo da se nadamo pre sredine naredne godine.

Dr Gligi} koja je u vreme kada je u Srbiji vladala epidemija velikih bogiwa bila {efica Nacionalne referentne laboratorije za variolu, pri~a da to {to se pojavio tre}i talas koronavirusa, nije ni malo iznena|uju}e, s obzirom na to {ta smo do sada saznali o wegovom preno{ewu.

“Prenosi se i vazduhom i kontaktom i aerosolom. Jo{ samo ostaje da neko napravi istra`ivawe da mo`e da se prenosi i hra-

nom i onda }e biti zastupqeni svi poznati na~ini preno{ewa”, ka`e Gligi}.

Dodaje da po logici stvari, ni preno{ewe hranom nije iskqu~eno, ali da to ne mo`e da se tvrdi samo na osnovu logike.

Tvrdi da zbog ovako lake prenosivosti, mere u vidu no{ewa maski i odr`avawa fizi~ke distance ne mogu da suzbiju epidemiju.

Tako|e smatra da uvo|ewe

striktnijih mera ne bi bilo od pomo}i.

“Smatram da {kole i univerziteti ne treba da se zatvore, dobi}emo lo{ije posledice od toga po kulturu nego {to }e korona napraviti”, ka`e virusolog.

Predla`e da maske svakako nosimo, jer “nam to nije te{ko”.

Ana Gligi} obja{wava da smrtnost od koronavirusa nije previ{e velika, ali da to ne zna~i kako bojazan za obolele ne postoji, jer leka protiv korone nema.

“Protiv virusa nema leka. Postoji samo vakcina. Ni ona nije garant da ne}ete da se razbolite, ali }ete imati bolest u bla`oj formi, ne}e biti smrtnosti.”

Gligi} tvrdi da “iz ove lo{e situacije postoje samo dva prava izlaza – vakcina ili proku`enost”.

Smatra da je ono {to Rusi rade na planu razvoja vakcine protiv kovida 19 dobar pristup, ali da }e Srbija na wih morati jo{ dugo da ~eka.

^etvrtak 22. oktobar 2020. 3

Od Srbije se zahteva najve}e dr`avno poni`ewe Pi{e: Predrag Vasiqevi} Zamislite da Sergej Lavrov, {ef diplomatije Ruske Federacije poru~i Srbiji da odustane od svog Ustava i da ga ne primewuje - u bilo kojoj ta~ki, u bilo kojoj odredbi, u bilo kojoj oblasti.

Postoji li taj evrofilski i pronatovski analiti~ar, komentator, tvitera{ koji ne bi podigao glas do neba u odbrani „dr`avne suverenosti“: „U`as, Rusi nam ru{e dr`avu! Tra`e da kr{imo pravne temeqe! Mi smo gubernija!“ To bi, otprilike, povikali horski svi braniteqi pravnog poretka iskqu~ivo u situacijama kada to odgovara wihovom zadatku i ideolo{koj agendi.

LAJ^AK SUO^IO SRBIJU SA PONI@EWEM O ~emu se ovde radi?

Miroslav Laj~ak, posrednik EU za dijalog Beograda i Pri{tine direktno je, bez diplomatskih rukavica i lukavih i odmerenih poruka izme|u redova, brutalno saop{tio Srbiji i la`nom Kosovu da u dijalogu ne bi trebalo da po{tuju Ustav. „Ako se Beograd dr`i svog, a Pri{tina svog ustava, onda nema prostora za dijalog“, izbaci iz sebe nervozni Miroslav.

Koliko god da kopate po arhivama, gugl se}awima, dokumentima, istorijskim i medijskim izvorima ne}ete na}i tako ogoqenu, osionu, anticivilazicijsku i protivdemokratsku poruku.

Re|ali su se u Srbiji posrednici i emisari Zapadnih mo}nih sila koji su donosili decidne uslove, ucene, pa i ultimatume ali nikad niko nije izgovorio - ne po{tujte Ustav!

To se nikad niko nije drznuo, bez obzira {to se su{tina wihovih „dobronamernih predloga“ i odnosila na to da zgazimo ustav kako bismo priznali nezavisnost la`ne dr`ave Kosovo.

ZABRINULA SE SAMO PRI[TINA U svemu ovome, najvi{e zabriwava {to se zbog te Laj~akove poruke, vi{e zabrinula Pri{tina kojoj je prakti~no saop{teno da zaobi|u ustav u primeni ZSO. Po{to wihov ustav i ne previ|a postojawe ZSO. Lideri takozvanog Kosova sko~ili su medijski u odbranu „najvi{eg dr`avnog akta“ svoje nepostoje}e zemqe i odmah stavili do znawa Laj~aku da se to ne dovodi u pitawe.

U Beogradu vlada }utawe.

Kao da je Ustav plot za koga ne bi trebalo da se dr`imo

kao pijani, {to bi rekao Josip Broz Tito.

Kao da je to neki zakon~i} koji svaki dan mo`e da se mewa i povija, a ne dr`avni i pravni temeq koji je 2006. u svojoj preambuli napisao da je - Kosovo i Metohija su{tinska autonomija u okvirima Srbije.

Kao da to nije stub dr`avnog suvereniteta koji je izveo na referendum vi{e od 50 odsto upisanih gra|ana Srbije me|u kojima je bio i patrijarh Pavle koji je tada prvi put iza{ao na birali{te.

RECITE TO NEMCIMA I AMERIKANCIMA...

I sad nam do|e Miroslav Laj~ak, poznat po tome {to je pomogao referendum u Crnoj Gori kako bi se pocepao savez sa Srbijom.

I sad nam do|e on i ka`e nam: Zaboravite na Ustav, to ne postoji, to su gluposti, praznoslovqe na papiru, dr`ite se EU i na{ih dobrih namera, to vam je vrhunski zakon i pravno uzemqewe va{eg sveukupnog postojawa.

U SRBIJI - ]UTAWE Ne}emo ulaziti u to {ta bi bilo da neko Amerikancima, Britancima ili ~lanicama EU - Nemcima, Francuzima, [pancima, Italijanima - dobronamerno saop{ti da ne bi trebalo da po{tuju sopstveni ustav - najve}u pravnu svetiwu.

Ne bi trebalo ni da nas zanima ni to {to Pri{tina glasno brani svoj ustav jer je to nepriznata dr`ava, pa je samim tim i wihov ustav obi~an pravni provizorijum koji nema supstancijalna i legitimna dejstva u me|unarodno-pravnom poretku.

Zabriwavaju}e je {to u Srbiji svi }ute. I vlast i opozicija, i analiti~ari i ustavobraniteqi.

Razumqivo je samo {to }ute oni koji bi graknuli do neba ukoliko bi Rusija tra`ila da ne po{tujemo ustav.

Ali, to ona ne}e tra`iti nikad.

I jedno podse}awe: Britanci su za smrt Litviwenka, dvostrukog rusko - engleskog {pijuna optu`ili gra|anina Rusije i zatra`ili od Moskve da ga izru~i Londonu.

Po{to to nije bilo mogu}e po ustavu Ruske federacije predlo`ili su promenu ruskog Ustava.

Vladimir Vladimirovi~ Putin im je odgovorio: „Tra`e nam da promenimo Ustav. To je uvredqivo. Svoje mozgove oni nek promene, a ne na{ ustav“.

Laj~ak je zaslu`io sli~an odgovor...

4

SRPSKA POSLA

^etvrtak 22. oktobar 2020.

^etvrtina Srbije `ivi u Beogradu Procewen broj stanovnika sredinom pro{le godine bio je 6.945.235. a prose~na starost 43,3 godine, objavio je je Republi~ki zavod za statistiku (RZZS) u godi{woj publikaciji "Regioni 2019". Podaci su pokazali da gotovo ~etvrtina gra|ana `ivi u Beogradu (24,4 odsto). I svi ostali pokazateqi ukazuju na to da i daqe postoji prili~an jaz izme|u severa i juga zemlqe.

Najvi{e para pro{le godine tro{ili smo hranu i bezalkoholna pi}a, a najmawe na zdravqe, kulturu i rekreaciju. Najvi{e su, o~ekivano, zara|ivali Beogra|ani, najmawe na jugu i istoku zemqe. Prose~ni mese~ni prihodi doma}instva bili su mawi u odnosu na izdatke za li~nu potro{wu: 66.880 naspram 67.099 dinara.

Najvi{e dece do 14 godina `ivi u [umadiji, a najmawe u Ju`noj i Isto~noj Srbiji. Tako|e, najvi{e starijih od 65 ima u [umadiji, ~ak vi{e od 400.000. Mu{kaci su lane prose~no `iveli 73, a `ene 78 godina. Vode}i uzroci smrti kod oba pola bili su bolesti sistema krvotaka.

Prema tipu porodice, najvi{e je bilo bra~nih parova sa decom (1.040.177), a odmah iza wih bra~nih parova bez dece (600.724). Registrovanih bra~nih parova je bilo ne{to vi{e od 116.000. Zanimqivo je i da je samohranih majki bilo 291.522, a samohranih o~eva 76.435. Najvi{e majki koje `ive same sa mali{anima zabele`eno je u Beogradu, a o~eva u Vojvodini. Bra~nih parova ubedlqivo je najvi{e u [umadiji i Zapadnoj Srbiji, a vanbra~nih Vojvodini.

Za Vojvodinu je karakteisti~no i da ima najve}i broj nastawenih stanova doma}instava, ali je broj porodica ipak ve}i u [umadiji i Zapadnoj Srbiji.

Vojvodina se u publikaciji pomiwe i kao region sa najvi{e sklopqenih brakova (9.726), ali ih je tamo najvi{e i razvedeno. Na severu je zabele`eno i najvi{e qudi sa vi{im i visokim obrazovawem, dok onih bez {kolske spreme i sa potpuno ili polovi~no zavr{enom osnovnom {kolom ubedqivo najvi{e ima u [umadiji i Zapadnoj Srbiji.

Prose~na neto zarada lane je bila 54.919 i u odnosu na godinu pre toga ve}a je za 8,4 odsto. Kao {to se i pretpostavqao, najve}a prose~na plata bila je u Beogradskom regionu - 68.140. Tu je zabele`en i najve}i procenat rasta zaposlenosti, kao i najni`a stopa nezaposlenosti. Najmawi rast plata bio je u Vojvodini.

U publikaciji se pomiwu jo{ neki zanimlivi podaci. Recimo, da su da lane izgra|ena 24.803 stna, prose~ne povr{ine 79,1 kvadratni metar, da smo vozili ne{to vi{e od dva miliona automobila, da je najvi{e turista prespavalo u [umadiji, da je samo 67,8 odsto doma}instava prikqu~eno na javni vodovod, a samo 48,2 odsto na javnu kanalizaciju u Ju`noj i Isto~noj Srbiji; da je pro{egodine u odnosu na 2018. pove}an broj goveda i sviwa, a smawen broj ovaca, koza i `ivine...

M. T.

@IVETI

U SRBIJI

Odla`e se popis stanovni{tva za oktobar 2021.

Odla`e se popis stanovni{tva, doma}instava i stanova, koji trebalo da se aprovede 2021. godine, objavio je Republi~ki zavod za satistiku.

- Baziraju}i se na rezultatima analize i procene rizika, RZZS odlu~io je da zbog nepovoqne epidemiolo{ke situacije prouzrokovane pandemijom Kovida 19, sprovo|ewe popisa 2021. kao najkompleksnijeg i najskupqeg statisti~kog istra`ivawa, odlo`i za {est meseci, sa aprila na oktobar 2021. - naveli su iz RZZS.

 U Beogradu ima mnogo napu{tenih i zaboravqenih objekata. Evo, na primer, Narodna skup{tina...  Bila dva kamena, dva ro|ena brata. Jedan ostade na selu da bude kamen za kupus, a drugi ode u grad, u~lani se u stranku i postade kamen temeqac.

 Ju~e je predstavqena kwiga posve}ena Miloradu Dodiku.

Zlonamerni su tvrdili da je u pitawu veliki narodni kuvar, ali se ipak ispostavilo da se radi o kwizi pesama.  Imali smo nekoliko o~eva nacije. I svi su nam j..ali majku!

 Na{u ko~iju vuku trojanski kowi...

 Za otkrivawe droge koristi se pas. Za otkrivawe drogiranih dovoqan je i mikrofon...

 To {to ka`u da je na{a stranka lopovska, samo je jedna strana medaqe.

Drugu smo ukrali.

 Na{a dr`ava se toliko zadu`uje da je ve} stavqena na spisak korisnika tu|e nege i pomo}i...

 Najdaqe se ~uje kad narodu pukne pred o~ima...

 Na jedan restoran u Beogradu ba~ena je bomba.

To je sicilijanski specijalitet na srpski na~in...

 Izme|u dve zara}ene strane potpisano je primirje. Ostanite uz svoje televizore, nastavak o~ekujemo odmah posle reklama.

 Ne}e ni ovo dugo re~e Metuzalem.

Kako kavode, najrizi~nije aktivnosti su selekcija i obuka oko 20.000 kandidata za instruktore i popisiva~e, planirana od januara do marta, i terensko prikupqawe podataka u aprilu, kada 15.000 popisiva~a treba u roku od mesec dana da obi|e svaki stan, odnosno ku}u, i popi{e kompletno stanovni{tvo, ukqu~uju}i i lica sme{tena u stara~kim domovima, psihijatrijskim bolnicama, domovima za decu bez roditelqskog starawa, studente i u~enike u domovima i internatima, migrante u prihvatnim centrima i druge kategorije stanovni{tva u kolektivnom sme{taju koje su u ve}em riziku od zara`avawa. Shodno ovome odlo`i}e se i popis poqoprivrede - za 2022.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Male neprijateqe i male rane ne treba potcewivati“ „Dovoqno je sre}an onaj koji nema vremena da bude nesre}an“ „Dugovi, starost i smrt neopa`eno se uvuku u ku}u“ Narodne poslovice

„Od velikih qubavi stari se br`e nego od dugog, te{kog i nesre}nog `ivota“ Milorad Pavi}

„Na{e se vreme razlikuje od svih drugih vremena, i zato nekima izgleda kao i da nemamo svoga vremena. Kao da `ivimo u me|uvremenu“ Matija Be}kovi}

TEMA NEDEQE

Ceo svet ulazi u za~aran krug sa potpuno neizvesnim ishodom U sada{woj te{koj situaciji gde imate taj za~arani krug rasta broja obolelih od kovida 19, {to neminovno vodi padu privredne aktivnosti, dr`ave se uglavnom moraju oslawati na monetarne mere. To za razvijene zna~i {tampawe novca, a za one nerazvijene dodatno zadu`ivawe, smatra ekonomista Bo`o Dra{kovi}.

Novi talas obolevawa od virusa korona je, mo`da i neo~ekivano, opet pod noge bacio najve}i deo ~ove~anstva. O~igledno je da je malo ko, osim struke, o~ekivao tako sna`an povratak virusa posle leto{we bla`e slike kada je izgledalo da se primirio.

NAJVI[E BOLUJU NAJRAZVIJENIJI Slovenija koja je najpre iza{la iz epidemije i dugo bila bez obolelih, danas je zbog naglog i brzog pove}awa broja zara`enih ponovo proglasila epidemiju.

U Italiji gde je zaraza korona virusom potvr|ena kod vi{e od 400.000 qudi, koja je po broju smrtnih ishoda {esta u svetu i druga u Evropi, iza Velike Britanije, objavila je poja~ane mere restrikcije, `ele}i da spre~i rast obolelih i izbegne zatvarawe privrede.

Vlada je odlu~ila da pomogne, a paket pomo}i ukqu~uje dodatnih milijardu evra za zdravstveni sistem, ali i novac za produ`ewe privremenog nepla}enog odsustva, za podr{ku pogo|enim porodicama, nerazvijenom jugu, kao i za olak{avawe zapo{qavawa radnika mla|ih od 35 godina.

Francuski predsednik Emanuel Makron je, tako|e, najavio nove antiepidemijske restrikcije nakon {to je u Francuskoj evidentiran do sada najve}i dnevni porast broja obolelih od skoro 19 hiqada.

U Parizu i osam drugih gradova, qudi }e morati da ostanu kod ku}e od 21 sat do {est sati ujutru kako bi se kontrolisalo ubrzano {irewe korona virusa u zemqi. Progla{eno je i vanredno stawe, a policijski ~as }e va`iti najmawe ~etiri nedeqe.

IMA LI PARA ZA NOVE NEZAPOSLENE Velika Britanija je u jesen u{la kao rekorder po privrednoj recesiji. Zvani~ni podaci pokazali su da je u drugom kvartalu zabele`ila rekordni pad me|u vode}im svetskim ekonomijama od 20,4 odsto, kao posledica mera ograni~avawa javnog `ivota zbog pandemije.

Stotine hiqada qudi ve} je izgubilo posao, a narednih meseci }e ih na`alost biti jo{ mnogo vi{e, izjavio je jo{ pre ovog novog talasa britanski ministar finansija Ri{i Sunak. Britanska vlada je do sada uspela da dr`i pod kontrolom broj nezaposlenih, zahvaquju}i paketima

subvencija za plate, ~ime su spre~ena masovnija otpu{tawa. Iz buxeta je do sada pla}ala veliki deo plata zaposlenih na prinudnom odmoru, pod uslovom da ne budu otpu{teni. Taj program iskoristilo je oko 1,2 miliona poslodavaca koji su tako pla}ali oko 9,6 miliona svojih radnika, {to je dr`avu ko{talo 33,8 milijardi funti, odnosno oko 44 milijarde dolara.

Negativan trend je nastavqen i u Americi. Ukupan broj podnetih zahteva za primawem dr`avne pomo}i za nezaposlene, u sedmici zavr{enoj 10. oktobra, najve}i je od 22. avgusta i jo{ jedan znak da se tr`i{te rada i daqe mu~i sa vra}awem na nivo pre pandemije korona virusa.

Stopa nezaposlenosti u SAD je, prema zvani~nim pokazateqima, vi{e nego dvostruko ve}a nego pre pandemije.

I NOVIM POREZIMA DO POPUNE BUXETA Vlada [panije, koju je tako|e zasuo talas velikog broja obolelih, u potrebi za dodatnim sredstvima odlu~ila se da uvede nove poreze ~ime bi dopunila buxet.

Re~ je o oporezivawu digitalnih usluga i finansijskih transakcija. Parlament je ve} ranije dao „zeleno svetlo“ za primenu takozvanog „Guglovog poreza“, odnosno poreza na prihode koje lokalno ostvaruju velike tehnolo{ke kompanije poput Gugla, Amazona i Fejsbuka, koji se usvaja {irom Evrope.

U okolnostima smawenih poreskih prihoda i rekordne javne potro{we usmerene na ubla`avawe ekonomskih posledica pandemije, [panija tako|e planira uvo|ewe

^etvrtak 22. oktobar 2020. 5

TRANSFER NOVCA

CALL US AND GET THE BEST RATE!

OCTOBER - NOVEMBER SPECIAL

0

$

Na iznose od $3,000 do $10,000

Troškovi transfera Troškovi posredničkih banaka

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

02 8781

Za sve iznose preko $10,000 nudimo dodatne povlastice i znatno povoljniji kurs!

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h Sat: Temporarily Closed novih ili pove}awe stopa postoje}ih poreza za potencijalno {tetne proizvode.

Katalonija za to vreme uvodi nove mere u borbi protiv novog talasa – pa su od pre nekoliko dana zatvoreni barovi i restorani na 15 dana.

Kad su se i najrazvijenije zemqe na{le u velikom problemu, {ta tek re}i za one mawe razvijene.

[TA ]E ONI MAWE NERAZVIJENI U Hrvatskoj se zavr{ava moratorijum na prinudnu naplatu dugova, pa brojni gra|ani strahuju {ta }e biti s wihovim dugovawima, od kojih je najve}i deo finansijskom sektoru, odnosno bankama.

Ekonomski analiti~ar Damir Novotni ocenio je da se blokadom ra~una veliki deo sugra|ana tera iz ekonomskog sistema u sivu ekonomiju, gde ostvaraju dohotke u neformalnom delu ekonomije, ne pla}aju}i poreze i dugove. „Hrvatska je u op{tu recesiju u{la daleko najmawe spremna u odnosu na druge zemqe EU. Ne mo`emo izdr`ati jo{ jedan lokdaun.

Mislim da }e biti te{ko balansirati potrebu da se ekonomske aktivnosti nastave“, ocenio je Novotni. On ukazuje na problem {to vlada vi{e nema rezervi na koje mo`e da ra~una kako bi pomogla preduzetnicima i preduze}ima.

O~ekuje se pomo} EU fonda, ali }e to biti na raspolagawu tek na prole}e, primetio je on.

U ovakvoj situaciji se name}e pitawe je li mogu}e u isto vreme spasavati i qude od bolesti i ekonomiju od pada privredne aktivnosti.

OPET ZADU@IVAWE Po oceni Dra{kovi}a, profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji,

SInce 1994

u ovakvoj situaciji negativni efekti, uz dodatne izdatke za zdravstvo se uzajamno dopuwuju. Prosto, nalazimo se u jednom za~aranom krugu gde treba tra`iti {to boqa re{ewa, ka`e na{ sagovornik.

Kada do|e do pada ekonomske aktivnosti raste pritisak na dr`avu da servisira izdatke – za{titu radnih mesta, socijalna davawa i izdatke za zdravstvo. Sa faktorom rasta broja obolelih, srazmerno tome dolazi do pada ekonomske aktivnosti. Taj pad opet generi{e krizu, a to postavqa pitawe kako ubla`iti efekte krize, {to pada na le|a dr`ave koja opet nema dovoqno prihoda zbog mawka ekonomske aktivnosti. Na pitawe {ta im u takvoj situaciji vaqa ~initi, Dra{kovi} vidi dve mogu}nosti: „Moraju se, mawe-vi{e oslawati na monetarne mere, {to je za razvijene zemqe {tampawe novca, a za nerazvijene to je zadu`ivawe. Mada je i {tampawe novca za razvijene zapravo odugovla~ewe javnog iskazivawa rasta dugova. Prema tome, to je jedan cirkulus viciozus. Sve se vrti u krug i re{ewe se ne}e videti pre nego {to se smawi obolevawe stanovni{tva.

Na kraju krajeva, ponavqa se ono {to smo videli i {to se ispoqilo tokom prole}a ove godine“.

KLACKALICA SA NEIZVESNIM ISHODOM Sve u svemu, ka`e, vra}amo se na po~etno pitawe. Ako popustite antipandemijske mere date snagu ekonomiji, ali i virusu, i onda imate pove}ani broj obolelih i umrlih a to onda iziskuje ve}e izdatke za zdravstvo. Obrnuto, kada do|e do smawewa potro{we, zbog zatvarawa ekonomije, posebno u sektoru usluga onda dobijete problem izostanka ekonomskog rasta, nezaposlenosti i opet imate socijalne probleme.

U su{tini to je klackalica sa neizvesnim ishodom sve dok na jednoj wenoj strani imate sna`an uticaj virusa, zakqu~io je Dra{kovi}.

R. N.

6

^etvrtak 22. oktobar 2020.

u LI^NOST U @I@I

OLIVERA JEVTI]

Sama protiv svih U tri decenije dugoj atletskoj karijeri Olivera Jevti} je jedva ne{to mawe provela u medijskoj senci.

Kao da se podrazumevalo da ona tr~i obroncima Zlatibora ili negde po belom svetu, pripremaju}i se za velika takmi~ewa, uz svog nezamenqivog trenera Slavka Kuzmanovi}a.

U trenutku kad su mnogi mislili da je ona zabatalila tr~awe, odjeknula je vest sa maratona u Sofiji da je manijak ili „pla}enik“ nasrnuo na wu tokom trke, odgurnuo je i ona je prilikom pada povredila glavu.

Bizarno je da je na taj na~in do{la u centar pa`we, i da se tako saznalo da }e zbog povrede propustiti novembarske maratone, posledwu priliku da se kvalifikuje za Olimpijske igre u Tokiju. [to bi joj bio {esti nastup na najve}oj sportskoj smotri, jer od 2000. u Sidneju nije propustila nijedne Igre, a u Atini 2004. zauzela je {esto mesto i bila najboqe plasirana Evropqanka.

A ro|ena U`i~anka (43) zaslu`ila je tokom karijere mnogo vi{e podr{ke.

Po~etkom godine provela je dva meseca u „Adidas“ kampu u Keniji, uz maksimalnu podr{ku Atletskog saveza Srbije i Olimpijskog

U trenutku kad su mnogi mislili da je Olivera Jevti} zabatalila tr~awe, odjeknula je vest sa maratona u Sofiji da je manijak ili „pla}enik“ nasrnuo na wu tokom trke, odgurnuo je i ona je prilikom pada povredila glavu komiteta, a u pro{losti uglavnom nije bilo tako.

Krivicom istog tog saveza, pred Igre u Riju nije bila prijavqena za Svetska prvenstva u Moskvi i Pekingu, kao ni za Evropski {ampionat u Cirihu, iako je imala norme.

Fakti~ki ~etiri godine bez velikih takmi~ewa, a u Rio je do{la i bez trenera.

Tokom karijere je zajedno sa trenerom Kuzmanovi}em bila na neki na~in „pastor~e“ sistema, {to zbog tretmana atletike u ovom podnebqu, {to zbog odbijawa da se priklone bilo kakvim klanovima. „Nismo imali logistiku i podr{ku, li~ili smo na nekog ko je u juri{ na tenk krenuo sa lukom i strelom. Nikada nisam imala lekara ili ekipu stru~waka oko sebe, a imala sam srce za svetski rekord“, objasnila je jednom prilikom.

A za sve to vreme osvojila je prvu medaqu za samostalnu Srbiju, na EP u Geteborgu 2006. je maraton zavr{ila kao druga.

Bila je tre}a na Wujor{kom i Bostonskom maratonu, pobedila na Amsterdamskom i Beogradskom, i na polumaratonima vi{e puta. U Sidneju 2000. istr~ala je dva nacionalna rekorda na pet i 10 hiqada metara koja i danas va`e, kao i jo{ pet najboqih rezultata ikada.

Za najboqu sportistkiwu od strane Jugoslovenskog olimpijskog komiteta progla{ena je 1998. i 1999. godine, a 2006. joj je dodeqena „Zlatna zna~ka“, za najboqeg sportistu u Srbiji.

N. R.

INTERVJU NEDEQE

Radoslav Petkovi}, jedan od najcewenijih srpskih kwi`evnika dana{wice

Sudbina je dobrim delom odlu~ena samim na{im karakterom Posle "Sudbine i komentara", najnagra|ivanijeg (NIN-ova nagrada, nagrada Me{a Selimovi}, Borbina nagrada za kwigu godine, Nagrada Radija B92), verovatno i najboqeg, romana srpske kwi`evnosti, Radoslav Petkovi} je slobodno mogao vi{e i da ne pi{e.

On ne bi bio na gubitku, ali ~itaoci i kwi`evnost bi bili. Dokazao je to romanom "Savr{eno se}awe na smrt" (2008, nagrada "Borisav Stankovi}") jo{ jednim remek-delom u kome je opet zaronio u tmine daleke istorije gde se wegova mo}na imaginacija poigravala sa religijskim, okultnim i misti~nim, savr{eno zaokru`uju}i pri~u o Vizantijskom carstvu na izdisaju.

Fascinacija istorijom je inicirala i prvo pitawe. n [ta ste sve tamo na{li, {ta ste spoznali a {ta vam je i daqe nepoznanica?

– Nisam spoznao upravo ni{ta. Kada tuma~imo motive qudi iz pro{losti, a pogotovo onih koji su pripadali Sredwem veku, prili~no smo skloni da ih vidimo kao na{e savremenike, pa tako i wihove vrednosti tuma~imo kao da pripadaju na{em dobu. Upadamo i nehotice u zamku poistove}ivawa. Ono, pak, {to vidimo kao “zvani~nu ideologiju” jednog pro{log vremena neretko tuma~imo kao ne{to {to dolazi spoqa. Svetovima pro{losti ideologija nije ne{to nametnuto od vanzemaqaca – to je, jednostavno, sistem vrednosti i verovawa koje su qudi toga vremena sami gradili. n Kakvi smo mi |aci “u~iteqice `ivota”, nau~ismo li i{ta ili ostadosmo ponavqa~i?

– Istorija je sama po sebi vi{e ponavqa~ica nego u~iteqica: ona nas stalno suo~ava sa istim izazovima, ali u prividno razli~itim kontekstima. Nema{toviti a revnosni u~enici koji doslovno primewuju nau~eno ostaju zauvek u mawini; neuporedivo je vi{e onih koji improvizuju gradivo i tako ostavqaju za sobom la`ne slike `ivota i sveta, neretko ki~erske. n Do kakvog ste zakqu~ka do{li u vezi uloge pojedin(a)ca u istoriji, naro~ito onih koji su do{li u poziciju da joj odre|uju tok?

– Verujem da putawa pojedinca u istoriji nije kru`na, ve} spiralna: ako se dogodi ne{to {to li~i na ono {to se dogodilo ranije, ne mo`e biti da se tu radi o ponavqawu istog, jer se taj prividno isti doga|aj de{ava na drugom mestu spirale. Pojedinac koji promeni ili odredi tok istorije nije od ovog sveta – vi{e je junak mita ili kwi`evnosti nego realan lik. n Kako ste do`iveli pandemiju aktuelnog virusa, kako vam izgleda pona{awe obi~nih qudi a kako onih koji odlu~uju i daju smernice {ta i kako?

– Nisam neki veliki fan Slavoja @i`eka, ali se sla`em sa wegovim odre|ewem virusa kao glupog samokopiraju}eg mehanizma. Na obi~nom ~oveku i na svakom drugom ~oveku stoji odluka da se glupom mehanizmu pametno suprotstavi. Nisam sklon fatalizmu i ne mislim da neke velike odluke presudno mewaju `ivot malih qudi; me|utim, skepti~an sam itekako u pogledu ~ovekove sposobnosti da od vi{e nepovoqnih opcija izabere onu koja je – najmawe najgora.

Sa druge strane, sebi pridajemo preveliku va`nost u lancu evolucije koji bi se lepo granao i po nestanku qudske vrste i wenih dostignu}a.

Uvek nam je lak{e da mislimo da smo dovoqno bitni da nas ne{to ka`wava nego da je univerzum ravnodu{an prema nama; upravo nas ravnodu{nost najvi{e u`asava. Ravnodu{nost je ravno stawe, ne nudi nadu, samo o~ajawe. A svet }e postojati i posle qudske vrste, kao {to je postojao i pre we.

Ostaje, naravno, i pitawe da li je mogu}e da }e se, u slu~aju bajkovitog ishoda u vidu smrti glupog virusa, stvarnost jednostavno resetovati, pa da }emo se vratiti tamo gde smo krajem 2019. godine bili. Ne verujem da je povratak na staro mogu}, ali bi i ovo moje mi{qewe moglo biti posledica naivnog precewivawa sopstvene va`nosti. n Kako ste (pre)`iveli proleto{wi karantin i stigmatizaciju vr{waka i starijih qudi, sve u ime brige za va{e zdravqe?

– Ve} sam du`e vreme, iz raznih dosadnih zdravstvenih a i drugih razloga, u nekom obliku socijalne distanciranosti, te mi ova prinudna nije predstavqala ni neku veliku promenu, ni naro~it problem. Diskriminacija starijih nije prijatna kad postanete deo te grupe, a dok ste mladi ~ini vam se maltene logi~nom, prirodnom. Ina~e mi je posebno i{lo na `ivce ono obra}awe sa “bake i deke”, manifestacije

SVI KOJI PI[U ^INE TO DA SAMIMA SEBI DOKA@U NE[TO O – SEBI n U svojim delima ste na najsre}niji na~in spojili veliku erudiciju i nespornu kwi`evnu vrednost.

Danas se, ~esto, pi{e bez velikog znawa i na sirovi talenat. Kako gledate na nove generacije pisaca i usu|ujete li se dati neki savet?

– Pisawe se jednim delom odmetnulo u samovawe, jednim delom utr~alo je na tr`i{te, i svi koji pi{u, bez obzira koji su im motivi i razlozi, ~ine to da samima sebi doka`u ne{to o – sebi.

prostakluka koji se u srpskoj kulturi ~esto progla{ava po`eqnim, navodnim izrazom prisnosti i prirodnosti.

Ali i ina~e: nema zemqe za starce, kako ka`e naslov jednog od najboqih i najdepresivnijih filmova koje sam gledao posledwih godina. Starost se trpi, iz ekonomskih i materijalnih razloga, jer penzioneri i daqe izdr`avaju mla|u populaciju koja nema pred sobom ni izbliza povoqnu perspektivu. Starost je, me|utim, i pretwa: to vidite i po tome {to `ivimo u dru{tvu gerontokratije, vladavine starosti i arhaizama. U taj svet mladost se ~esto uspeva uklopiti samo kao lo{a kopija starijih.

Stvari su ~esto paradoksalne: s jedne strane pritisak na starije da se podmla|uju, da vole sve {to vole mladi, dakle da budu budale, a s druge… pogledajte kandidate za predsednika SAD; moram se setiti Peki}a i onog wegovog o dve avetiwe koje se otimaju za domaju. n Verujete li u otre`wuju}i momenat ove zdravstvene katastrofe za qudski rod ili je to samo zabluda “pesnika koji se uzaludno bave nadom” i da se, kao hiqadu puta ranije, nikakve pouke ne}e izvu}i?

– Ne treba se mnogo truditi, lako je na}i primere od samih po~etaka pisane istorije, atinske kuge koju opisuje Tukidid, a koja je jedan od uzroka poraza Atine u ratu sa Spartom, dakle onoga {to }e definitivno sru{iti atinske imperijalisti~ke ambicije. Ali, ako se pitamo o smislu, on je problemati~an; virusi i bakterije su bili mo}ni, ako ne odlu~uju}i saveznici evropskih kolonizatora u Americi ili su, dakle, odlu~no na strani osvaja~a. Vrlo je naivno o~ekivati da }e nas neki virus ili bakterija u~initi boqim ili mudrijim; ako nas istorija ne~emu u~i, lako }emo nau~iti da se to ne de{ava. n Negde pri kraju va{eg najpoznatijeg dela “Sudbina i komentari” junak romana Pavel Volkov luta po pesku, a wegov alter ego Pavle Vukovi} se ne usu|uje ni da kro~i na to rastro{no tle i krene, barem, wegovim tragom. Da li zaista sudbinu mo`emo da spoznamo ali ne mo`emo da je promenimo?

– Roman ima svoju pri~u, koju ne treba me{ati sa stvarno{}u, koliko god da je wen deo. Sudbina je dobrim delom odlu~ena samim na{im karakterom, od karaktera nema uzmicawa, na`alost.

Ili na sre}u. n [ta sve mo`e biti sudbina?

– Sudbina je i ni{ta i sve. Izgleda da je na{a sudbina najvi{e u tome {to sebi, kao pripadnicima odre|ene klase, vere, nacije, pridajemo preveliku va`nost; sudbinski je, u lo{em smislu, strah od razli~itog koji tako uporno negujemo.

M. T.

PLANETA

Amerikanci se iz straha naoru`avaju uo~i izbora

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija22.

- BiH ^etvrtak oktobar 2020. 7 maksimalno 40 kilograma

Poja~ana kupovina pu{aka i pi{toqa jo{ je jedan simptom straha od nemira nakon objavqivawa rezultata glasawa za predsednika SAD „Pitaju me da li }u prihvatiti mirno preno{ewe vlasti i odgovor je: ’Da, ho}u.’ Ali, kao i svako drugi, `elim da to budu fer izbori”, izjavio je {ef Bele ku}e.

Ovo je prvi put da je Donald Tramp kazao da }e priznati rezultate i ako pobedi demokratski kandidat Xo Bajden, mada je ostavio mogu}nost da se u nekom slu~aju to ipak ne desi.

Neuobi~ajeno za ameri~kog predsednika i predsedni~ke kandidate, Tramp je mesecima upozoravao da bi izbori mogli biti name{teni, pa je odbijao da se izjasni oko primopredaje vlasti.

Ovo je neobi~na godina i po tome {to pojedini glasa~i preuzimaju ulogu posmatra~a, drugi se pripremaju za eventualne gra|anske sukobe, a mediji i va{ingtonski insajderi o~ekuju da bi rezultati

mogli da kasne nedeqama.

Tramp je poru~ivao podr`avaocima da bi u dr`avama pod kontrolom Demokratske stranke glasovi mogli biti pokradeni. Alarmirao je deo javnosti tvrdwama da }e tamo{wi guverneri svojim bira~ima dozvoliti da glasaju vi{e puta, kao i da }e organizovati prevaru s glasovima putem po{te. Desetine miliona Amerikanaca ove godine glasa po{tom da se ne bi izlagali virusu korona. Kako ne}e svi glasovi sti}i do 3. novembra, o~ekuje se da }e se rezultati zbrajati danima, ako ne i nedeqama kasnije.

Lider va{ingtonske administracije pozvao je svoje simpatizere da obrate pa`wu na to {ta

se de{ava na bira~kim mestima, {to su u Demokratskoj stranci protuma~ili kao zastra{ivawe wihovih, posebno mawinskih bira~a. U Americi se jedan broj qudi priprema za scenario u kojem ne}e biti jasnog pobednika ili }e se na wega toliko dugo ~ekati da }e uslediti sporadi~ni konflikti, uglavnom izme|u krajwih levi~ara i ekstremnih desni~ara. Dok se pojedini gra|ani obu~avaju za smirivawe tenzija na bira~kim mestima i drugim javnim mestima, drugi organizuju milicije ili kupuju oru`je za slu~aj da moraju sami da brane `ivot ili imovinu. Prema podacima Federalnog istra`nog biroa, Amerikanci su posledwih meseci nabavqali vi{e pu{aka

i pi{toqa nego ina~e. Prvo su se naoru`avali strepe}i od anarhije usred epidemije, a zatim i od postizbornog haosa.

I dok analiti~ari ve}inom smatraju da je strah od ra{irenog nasiqa preuveli~an, ne mogu da iskqu~e mogu}nost da }e rezultati kasniti. Ako se ostvari predvi|awe instituta „Brukings” da }e polovina bira~a glasati po{tom, to }e usporiti prebrojavawe listi}a, pa Amerikanci ne}e, kako su navikli, znati ko im je predsednik uve~e na dan glasawa. Upravo se u tom ka{wewu vidi prilika da kandidati po~nu da seju sumwu u regularnost izbora.

I to ne bi bilo prvi put da se u Americi ra~una svaki glas da bi se znalo ko je novi predsednik. Pre dvadeset godina izborna komisija nije mogla da proglasi rezultate dok ne razjasni kako

je glasala Florida, a ba{ je u toj saveznoj dr`avi bila mrtva trka izme|u republikanca Xorxa Bu{a Mla|eg i demokrate Ala Gora. Iako je razlika bila gotovo neznatna, ipak je i{la u Bu{ovu korist, pa je Gor tra`io da se ponovo prebroji svaki glas. Kako se proces komplikovao, tra`ilo se i mi{qewe Vrhovnog suda, koji je kona~no nalo`io da se prestane s prebrojavawem glasova. Bu{ je progla{en za {efa dr`ave u decembru.

Prema pojedinim shvatawima, demokratama ne bi odgovaralo da se pobednik ponovo odre|uje uz pomo} Vrhovnog suda, jer u wemu preovla|uju konzervativne sudije. Dvojicu tih sudija imenovao je li~no aktuelni predsednik, a pre izbora bi tamo trebalo da u|e i tre}i „Trampov” sudija, ta~nije sutkiwa Ejmi Koni Baret.

Gr~ka podi`e ~eli~nu ogradu visine ~ak 5 metara, na balkanskoj migrantskoj ruti Gr~ka je po~ela da podi`e gigantsku ~eli~nu ogradu du`ine 27 kilometra i vojne osmatra~nice u Evrosu, udarnoj ta~ki takozvane Balkanske migrantske rute na granici sa Turskom.

Projekat }e biti zavr{en u aprilu 2021. i po visini prevazilazi druge ograde u Evropi i na granici SAD i Meksika.

“Podizawe ograde u Evrosu je

najmawe {to smo mogli da u~inimo kako bi obezbedili granicu i u~inili da se stanovnici Evrosa ose}aju sigurnije”, rekao je premijer Gr~ke Kirjakos Micotakis 17. oktobra prilikom obilaska radova u tom regionu.

Radovi vredni 63 miliona evra podrazumevaju postavqawe ~eli~ne barijere visoke pet metara opasane bodqikavom `icom

i osam novih osmatra~nica koje }e koristiti oru`ane snage Gr~ke.

Nove barijere }e slu`iti za spre~avawe ilegalnih prelazaka granice i spre~avawe poplava.

Pored izgradwe nove, unapredi}e se mre`a postoje}ih ograda sa ~eli~nim oja~awima u visini od 4,3 metra {to je u rangu barijere kakva se nalazi na granici SAD i Meksika.

Evropska unija je podr`ala Gr~ku u naporima da se spre~e ilegalni prelasci granice. Po-

red snaga Fronteksa u Evros su upu}ene elitne specijalne policijske jedinice vi{e zemaqa EU.

8

REPUBLIKA SRPSKA

^etvrtak 22. oktobar 2020.

U Bosni i Hercegovini politi~ke partije i zvani~no po~ele borbu za glasove

U TRCI ^AK OKO 30.000 KANDIDATA [irom Republike Srpske, u 64 lokalne zajednice, u petak je zvani~no zapo~ela kampawa za lokalne izbore.

U BiH je registrovano oko 3,2 miliona bira~a, a glasa}e za ukupno oko 30.000 kandidata!

Na lokalnim izborima 15. novembra 2020. godine, u~estvuje ukupno 543 partije, i to 129 politi~kih stranaka, 262 nzavisna kandidata, 72 koalicije, devet listi nezavisnih kandidata i 71 nezavisni kandidat pripadnik nacionalnih mawina.

Ovi izbori }e biti posebni jer se odr`avaju u vreme epidemije virusa korona. Zabrawena su masovna okupqawa i mitinzi.

Pored virusa korona pred po~etak kampawe do{lo je do nekoliko kriznih situacija, koje su pretile da se uop{te i ne odr`e lokalni izbori u BiH. Tu je bilo imenovawe novih ~lanova CIK BiH gde su partije koje ne ~ine vlast na nivou BiH progurale svoje kandidate. Ovde su pora`eni SNSD i HDZ BiH, a dobitnici su bili SDS i PDP. U Srpskoj lokalni izbori bi trebalo doneti ubedqivu pobedu SNSD i stranaka okupqenih oko wih. Opozicija predvo|ena PDP i SDS baca sve karte na Bawaluku. Posebno je zanimqivo da je opozicija ve} izgubila u 12 op{tina jer u toliko lokalnih zajednica nemaju kandidata za na~elnike.

Po prvi put na izbor u RS izlaze SPS i DEMOS. Obe stranke pola`u velika o~ekivawa, pre svega, u Bawaluci.

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

Lider SNSD, Milorad Dodik, izjavio je da ova politi~ka partija danas zapo~iwe pobedni~ki hod, ra{irenih ruku, ~istog ra~una, koji }e dovesti do toga da u vi{e od 80 odsto op{tina u Srpskoj osvoji vlast.

Predsednik SDS Mirko [arovi} poru~io je da je Bawaluka grad iz kojeg treba da po~nu promene u RS, i da se na te promene vi{e ne mo`e ~ekati. [arovi}, na otvarawu kampawe za predstoje}e lokalne izbore u BiH, rekao je da, "ako ove godine ne do|e do promena, 10.000 gra|ana RS }e oti}i iz ove zemqe".

- Promene }e do}i ako gra|ani poveruju da smo mi ti koji }e ih doneti. Bawaluka treba da postane evropski grad i da `ivi od privrede i ekonomije, a ne od administracije - naglasio je [arovi}.

R. N.

U Isto~nom Sarajevu otvoren Trg Republike Srbije U Isto~nom Novom Sarajevu sve~ano je otvoren novoizgra|eni Trg Republike Srbije, u ~iju izgradwu je ulo`eno milion evra. „Drago mi je {to smo uspeli da sagradimo ovaj Trg. Danas svi zajedno ovde smo sigurni, imamo svoju Republiku Srpsku. U Srbiji ima mnogo mesta gde treba ulagati, zato je dragocena pomo} Srbije i predsednika Aleksandra Vu~i}a za sve {to ovde gradimo“, rekao je ovom prilikom srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik.

Otvarawu trga prisustvovao je i ministar odbrane Aleksandar Vulin, kao izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a.

ADVOKATSKA KANCELARIJA

Pripadnik Specijalne antiteroristi~ke jedinice MUP RS priprema se za svetsko prvenstvo u krosfitu

ME\U NAJSPREMNIJIM ATLETAMA SVETA

Trg povr{ine 11.000 kvadratnih metara, navode u op{tini, predstavqa}e srce Isto~nog Novog Sarajeva. Izgra|en je zahvaquju}i najve}oj pojedina~noj donaciji od kada op{tina Isto~no Novo

Sarajevo postoji.

Milion evra pre tri godine ovoj op{tini donirala je Vlada Srbije iz prvog kruga pomo}i lokalnim zajednicama u Republici Srpskoj.

S. G.

SPOMENIK PATRIJARHU PAVLU:

Srbi ne zaboravqaju svog verskog vo|u Portu hrama, Sabora Svetog arhangela Gavrila, koji je u izgradwi, u Palama, krasi spomenik bla`enopo~iv{em patrijarhu srpskom Pavlu, koji je, po blagoslovu mitropolita Dabrobosanskog SPC, Hrizostoma (Jevi}) osve{tao protojerej stavrofor dr Vladislav Topalovi}, ina~e arhijerejski zamenik i dekan Bogoslovskog fakulteta Univerziteta

Isto~no Sarajevo u Fo~i, uz saslu`ewe ovda{wih sve{tenika.

Spomenik obele`je omiqenom patrijarhu, koji je za `ivota nazivan „svecem koji hoda“, rad je vrsnog akademskog vajara Bojana Mikuli}a iz Bawaluke, a napravqen je u livnici "Jankovi}" u Smederevu.

Ovaj umetnik je uradio i monumentalno spomen obele`je pogubqenim Srbima, od usta{a Jure Franceti}a, na Starom brodu na Drini i Milo{evcima.

Spomenik je sugra|anima i bogomoqi darovala, od srca, kako ka`u weni predstavnici, firma „Stani{i}“ iz Pala, a povodom ~etvrt veka postojawa i uspe{nog rada.

- Ne postoji li~nost, u novijoj srpskoj istoriji, koja je bila, za `ivota, a i posle „predstvqawa Bogu“, toliko omiqena, po{tovana i cewena kao je bio patrijarh srpski Pavle - ka`e Vasilije Peri}, na~elnik op{tine Ugqevik.

S. G.

Pripadnik Specijalne antiteroristi~ke jedinice MUP Republike Srpske Mi{o Papak osvojio je veoma zapa`ane rezultate na nedavnom takmi~ewu u krosfitu u Bugarskoj, a upravo se sprema za takmi~ewe za fizi~ki najspremnijeg ~oveka na svetu.

Mi{o pri~a da je krajem septembra ove godine u~estvao na „Internacional Bulgarian crossfit championship“ i da se takmi~io u „elit“ kategoriji, poznatijoj kao „kategorija onih koji mogu“.

U veoma ozbiqnoj konkurenciji, Mi{o je zauzeo ~etvrto mesto, a zaostajao je samo pet bodova za tre}eplasiranim Bugarinom koji je pro{le godine napravio zapa`ene rezultate na Svetskom krosfit takmi~ewu.

- Krosfitom se bavim oko tri godine. To je prili~no kratak vremenski period ako uzmemo u obzir ~iwenicu da se ve}ina elitnih takmi~ara bavi mnogo du`e ovim sportom, {to me dodatno ~ini ponosnim na rezultate koje sam do sad napravio i daje mi motivaciju za daqe napredovawe - rekao nam je ovaj pripadnik SAJ. Isti~e i da naporna i veoma slo`ena obuka u SAJ svakako pomogla da do|e do {to boqih rezultata na svim takmi~ewema na kojima je u~estvovao.

- Velika je ~ast i ponos biti pripadnik Specijalne antiteroristi~ke jedinice, ali to sa sobom nosi veliku odgovornost i obaveze.

Obuka u jedinici je konstantna, kompleksna, a ~esto jako te{ka i naporna. Usko specijalizovane ve{tine i znawa koja sam stekao od iskusnih instruktora moraju biti na najvi{em nivou da bi se obavili svi zadaci koji se stave pred jedinicu i pojedinca - rekao je Mi{o.

M. T.

kao simbol Hristovih zemaq-

kqu~ivo donacijama i dobro-

zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija.

On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu.

R. N.

CRNA GORA

Crna Gora „{ampion“ po broju obolelih od korone u Evropi, Srbija na 30. mestu Crna Gora je na prvom mestu u Evropi po broju obolelih od po~etka pandemije virusa korona na 100.000 stanovnika, pokazuju podaci evropskih statisti~kih centara.

Prema tim podacima, me|u prvih 10 od 45 evropskih zemaqa sa najvi{e zara`enih nema ni jedne druge dr`ave iz regiona.

Crna Gora ima 2.385,15 registrovanih slu~ajeva virusa korona na 100.000 stanovnika, na drugom mestu je Jermenija, a na tre}em [panija.

Severna Makedonija je po broju do sada inficiranih na 100.000 stanovnika na 11. mestu, a Bosna i Hercegovina na 14. Tzv. Kosovo je, prema istim kriterijumima, na 17, Albanija na 27, a Hrvatska na 28. mestu. Sledi Slovenija, koja je mesto iza Hrvatske, dok je Srbija na 30. poziciji sa 509,12 inficiranih na 100.000 stanovnika.

Kada je re~ o stopi oboqevawa u posledwih

^etvrtak 22. oktobar 2020. 9

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

sedam dana, najve}i broj inficiranih na 100.000 stanovnika zabele`en je u Andori, pa u ^e{koj, zatim Belgiji i Holandiji, dok je Crna Gora na petom mestu.

S. G.

GRANATE PO PA[WACIMA!

Ministarstvo odbrane odlu~no u nameri da odr`i vojnu ve`bu na Siwajevini Municija koju }e koristiti Vojska Crne Gore na poligonu za ve`bu na Siwajevini ne mo`e da dovede do kontaminirawa tog podru~ja, saop{tili su iz Ministarstva odbrane, dok se na ovoj planinskoj lepotici uprkos hladnom vremenu na Savinim vodama, okupqaju sto~ari, `iteqi okolnih sela,

planinari, nevladini aktivisti i ekolozi poku{avaju}i da svojim revoltom odvrate odlaze}eg ministra odbrane Predraga Bo{kovi}a od ve`be minobaca~ima, koje je najavio 23. novembra.

- Tokom ve`bi koristi}e se samo konvencionalna municija za ga|awa minobaca~ima 60, 82

Odlu~ni da onemogu}e vojne ve`be NATO pakta

i 120 mm i haubicama 122 mm.

Pored ove municije koristi}e se i municija za streqa~ko naoru`awe 5,56 mm, 7,62 mm i 12,7 mm. Po na{im procenama, ova vrsta municije ne mo`e da dovede do kontaminirawa podru~ja Siwajevine, imaju}i u vidu koli~inu municije koju }emo tro{iti za potrebe jedinica VCG - isti~e se u saop{tewu Munistarstva odbrane.

- Kao jedan od uporednih primera mo`emo navesti lokalitet Prage, u blizini Nik{i}a, gde je Ministarstvo odbrane uni{tavalo vi{kove ubojnih sredstava. Re~ je o mnogo ve}im koli~inama od onog {to }emo koristiti na Siwajevini. Nakon toga sproveli smo ispitivawe vode, zemqe i vazduha, koje je pokazalo da nema uticaja na `ivotnu sredinu.

R. N.

MITROPOLITOV OPORAVAK PO PLANU:

Rendgen plu}a potvrdio povla~ewe upale Snimak rendgena plu}a pokazao je smawewe upalnog procesa, pa se mo`e konstatovati da je zdravstveno stawe mitropolita Amfilohija u blagom poboq{awu u odnosu na dan ranije, saop{teno je iz Klini~kog centra Crne Gore.

Mo`da izgleda da oporavak mitropolita Amfilohija te~e sporo, ali lekarski tim je zadovoqan jer se odvija redovnim tokom, naro~ito kada se ima u vidu specifi~nost oboqewa i godine pacijenta. ^itavo vreme hospitalizacije svi vitalni parametri kao i saturacija koseonika su apsolutno u redu. Od po~etka le~ewa pa do danas mitropolit ni u jednom trenutku nije prikqu~ivan na invazivnu mehani~ku ventilaciju, a to zna~i da nije i nema potrebu za respiratorom, ve} se iskqu~ivo nalazi na posebnom modu neinvazivne mehani~ke ventilacije sa visokim protokom kiseonika – NIV. Mitropolit Amfilohije je i daqe pod stalnim lekarskim nadzorom koji sprovodi kompletan terapijski postupak jo{ od 6. oktobra, od kada se

nalazi na bolni~kom le~ewu od bolesti uzrokovane virusom korona, prenosi Mitropolija crnogorsko-primorska.

S. G.

VEZE SA SRBIJOM GLAVNI PRIORITET: ^lan ekspertskog tima mandatara Krivokapi}a tvrdi da su Srbi bili diskriminisani Sre}ko Crnogorac, ~lan ekspertskog tima mandatara Zdravka Krivokapi}a, izjavio je da veze Srbije i Crne Gore moraju biti prioritet nove vlade u Podgorici.

- Veze dve dr`ave, koje su u rasponu od ekonomskih do ro|a~kih moraju biti prioritet i verujem Zdravko da }emo na}i ra- Krivokapi} zumevawe za to u Beogradu - rekao je Crnogorac.

On je, komentari{u}i pregovore o novoj vladi, za Radio Beograd ocenio da }e ona po~ivati na meditokratskim principima, odnosno da }e sve stranke i koalicije koje su u~estvovale u ru{ewu re`ima Mila \ukanovi}a proporcionalno izbornim rezultatima participirati u vlasti.

- Mora se po{tovati proporcionalni princip. Jedino tako mo`emo da se nosimo sa krizom — od ekonomske do epidemiolo{ke - napomenuo je Crnogorac i dodao da jedino kad je re~ o najosetqivijim resorima, kao {to su na primer finansije, treba tra`iti ekspertsko re{ewe.

Crnogorac se osvrnuo i na polo`aj Srba u Crnoj Gori, oceniv{i da je u prethodnom periodu „zaista bio lo{“.

- Crna Gora je gra|anska dr`ava, a ne dr`ava bilo kog naroda.

Takvo je i ustavno re{ewe i ono je, s obzirom na to kakav je demografski sastav — dobro. U dr`avi u kojoj nema ve}inskog naroda, u suprotnom bi to bio recept za uno{ewe nemira i nedostatka dru{tvene kohezije. [to se ti~e odnosa doskora{we vlasti prema Srbima, on je bio lo{, posebno po pitawu zastupqenosti u dr`avnim organima i nova vlast }e to promeniti. Nema nikakve sumwe da je bilo ozbiqne, sistematske diskriminacije - kazao je ~lan ekspertskog tima.

- Isti~e da predstoji i popis stanovni{tva, a kao {to je poznato, „odnos Srba i Crnogoraca je veoma fluidan - preneo je RTS. S. G.

10 ^etvrtak 22. oktobar oktobar2020.

2020. ^etvrtak 22.

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

BAJDEN NAJAVQUJE PROMENU Ure|uje: PRISTUPA SAD U VEZI SA KOSOVOM Zoran Vla{kovi}

„Vizija za odnose sa Albanijom i Kosovom“ Xo Bajden

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

O[TRE REAKCIJE NA KOSOVU NA IZJAVU LAJ^AKA DA USTAV NIJE BIBLIJA I DA SE MO@E MEWATI

Ako se Beograd dr`i svog, a Pri{tina svog ustava, onda nema prostora za dijalog Predsednica tzv. kosovske Skup{tine Vjosa Osmani izjavila je da nikada nije rekla da se sla`e da se Zajednica op{tina sa srpskom ve}inom formira u skladu sa sporazumom iz 2015. godine i da izjava specijalnog izaslanika EU za dijalog Kosovo Srbija, Miroslava Laj~aka u Beogradu nije ta~na.

Ka`e da je tokom susreta sa Laj~akom rekla da se odluka Ustavnog suda u vezi sa ZSO mora po{tovati. „Kao jedna od tri institucije koje su se sastale sa gospodinom Laj~akom mogu da potvrdim da ono {to je on izjavio u Srbiji apsolutno nije ta~no. Kao predsednik Skup{tine ni u jednom trenutku na sastanku nisam rekla da se sla`em da se Asocijacija uspostavi u skladu sa sporazumom iz 2015. godine, ve} sam rekla upravo suprotno da se odluka Ustavnog suda u vezi sa ZSO mora po{tovati“, izjavila je Osmani.

Podvla~i da je tokom sastanka izjavila

Miroslav Laj~ak

U ORGANIZACIJI NVO ,,PANDURICA“ IZ NIK[I]A

Kandidat za predsednika SAD Xo Bajden, u dokumentu pod naslovom „Vizija za odnose sa Albanijom i Kosovom“, govori o svojim planovima za budu}e odnose na Balkanu i navodi da je kao senator branio interese Kosova kada je fokus sveta bio negde drugde i podr`avao wegovu nezavisnost za koju ka`e da je nepovratan proces.

U tekstu se navodi da Bajden ka`e da }e preokrenuti neuravnote`eni pristup Trampove administracije prema Srbiji i Kosovu, obnavqaju}i pravdu i jednakost u odnosima.

Bajden se obavezao da }e raditi u partnerstvu sa Evropskom unijom na revitalizaciji dijaloga izme|u Srbije i Kosova sa ciqem stabilizacije, pravednog re{ewa i sveobuhvatnog sporazuma koji po{tuje teritorijalni integritet Kosova i posti`e puno uzajamno priznawe.

Insistira}e na tome da se pravda za ratne zlo~ine sprovodi bez straha i zahteva}e punu i brzu odgovornost za nestale tokom nedavnog rata na Kosovu.

Bajden }e, kako je navedeno u dokumentu, ohrabriti EU da ispuni svoje obe}awe da }e gra|anima Kosova odobriti liberalizaciju viznog re`ima i da preduzme daqe korake za unapre|ewe integracije Kosova u EU, ukqu~uju}i Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu.

Visoki De~ani pod za{titom UNESKO - a i spomenik I kategorije. Sagra|en 157 godina pre otkri}a Amerike i 452 godine pre ameri~ke nezavisnosti

Humanitarna akcija „Bo`ur za djecu Orahovca“ Privezak Bo`ur za” djecu Orahovca”

Bo`ur za djecu Orahovca i u manastiru Ostrog

NVO Pandurica” iz ” Nik{i}a je krajem septembra pokrenula akciju ,,Bo`ur za djecu Orahovca“. Akcija je, pokrenuta s blagoslovom protojereja-stavrofora Slobodana Joki}a, arhijerejskog namesnika nik{i}kog, i traja}e do 26. novembra, kada ~lanovi ove humanitarne neprofitne organizacije, tradicionalno, odlaze u posetu na{em narodu i svetiwama na Kosovu i Metohiji.

Ove godine je problem sa virusom korona spre~io organizovawe humanitarnih dru`ewa na kojima bi se prikupio novac, ali je aktivnost preusmerena na izradu i prodaju priveska, koji je izra|en u obliku cveta bo`ura - simbola svete zemqe Kosova i Metohije, na ~ijoj pole|ini pi{e Bo`ur za djecu Orahovca“.” Akcija je izazvala veliko interesovawe, najpre, gra|ana Nik{i}a, a kako vreme odmi~e podr{ka ovoj humanoj ideji putem dru{tvenih mre`a, pristi`e svakodnevno od qudi iz sveta umetnosti, sporta, medicine, turizma i drugih oblasti iz raznih delova Crne Gore i Srbije. Do sada je prodato 3000 privezaka.

da se kosovski Ustav mora po{tovati i da se ne mo`e uspostaviti tre}i nivo vlasti, a jo{ mawe telo sa izvr{nim ovla{}ewima.

Izjavila je da izjave Laj~aka smatra uznemiravaju}im i da oni nemaju nikakve veze sa stvarno{}u.

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslav Laj~ak rekao je da dijalog mora da bude pravedan, nagla{avaju}i da }e dve strane potpisati samo onaj sporazum koji im odgovara.

Upozorio je da Brisel ne mo`e da prihvati slovo ustava kao „crvenu liniju“. „Poruka mojim sagovornicima u Pri{tini je da ustav nije Biblija i ako ste u{li u ovaj dalekose`ni proces onda morate biti spremni da mewate ustav. Kada i kako - to }e biti vidqivije na kraju procesa. Ne mo`emo da prihvatimo slovo ustava kao crvenu liniju. Ako se Beograd dr`i svog, a Pri{tina svog ustava, onda nema prostora za dijalog“, rekao je Laj~ak.

NOVOSTI IZ VOJNE MISIJE KFOR NA KiM

Hrvatska planira da utrostru~i prisustvo u sastavu Kfora

KFOR na KiM Hrvatska }e od naredne godine utrostru~iti vojno prisustvo na Kosovu ukoliko Vlada i parlament te zemqe budu prihvatili predlog da se u sastav Kfora prvi put uputi borbena pe{adijska ~eta.

Sada{wi kontigent te zemqe na Kosovu ~ini 38 qudi sa dva transportna helikoptera Mi-17 i {tabnim oficirima.

Zagreb je ukqu~en i u razvoj Kosovskih snaga bezbednosti kroz rad NATO tima za vezu i savetovawe. „Na{ kontigent bi do po~etka 2021. godine trebalo da broji 145 pripadnika. ^ekamo da se donese odluka svih onih institucija u Hrvatskoj koje moraju doneti tu odluku... Mi imamo ve} dole na{u vazduhoplovnu komponentu, vojno-obave{tajnu komponentu i nacionalni element podr{ke“, izjavio je komandant Hrvatske kopnene vojske general Boris [eri}.

Ukoliko Zagreb bude poja~ao kontigent na Kosovu to bi zna~ilo prikqu~ivawe trendu ja~awa prisustva regionalnih vojski u toj misiji. One sada imaju znatan udeo u odnosu na ukupnu brojnost KFOR-a koja iznosi 3.419 qudi.

Ma|arska u toj misiji ima 418 vojnika, Slovenija 271, Gr~ka 119 i Rumunija 53 i Crna Gora jednog oficira.

Najnoviji kontributor je Severna Makedonija koja je na Kosovo 17. oktobra uputila 44 vojnika.

Budimpe{ta je ve} ranije iskazala ambiciju da preuzme rukovodjewe KFOR-om i oja~ala brojnost kontigenta.

MANASTIR VISOKI DE^ANI

Iguman Sava

Pod video nadzorom centrale Kfora u Pri{tini Stra`u vojnika koja traje vi{e od dve decenije nakon zavr{etka rata, iguman manastira Visoki De~ani otac Sava (Jawi}) vidi kao re{ewe za pitawe elementarne fizi~ke bezbednosti. „Wihovo prisustvo je jako va`no jer je manastir ~etiri puta oru`ano napadan nakon zavr{etka rata, sve do 2007. godine’’ - ka`e on. „Manastir je pod stalnim video nadzorom koji je povezan linkom sa glavnom bazom KFOR-a u Pri{tini, a naoru`ani vojnici imaju redovne patrole u toku no}i i u toku dana“ - ka`e iguman Sava.

Manastir Visoki De~ani na Kosovu i Metojiji je jedina svetiwa jo{ koju ~uva Kfor dok 23 druge srspke svetiwe i spomenik na Gazimestanu ~uva kosovska policija.

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 22. oktobar 2020. 11

TI ZA PENAVU NE VA@I:

g Odluka Ustavnog suda

o }irilici, ne primewuje se u Vukovaru

i da i, a ma. uzeze

e za Laj- Srbi u Vukovaru ni ave-ove godine ne}e dobiti tpi-pravo na upotrebu }irilia. ce, nakon {to je vukovarski pri-gradona~elnik Ivan Penava uputio Gradskom ve}u Predlog inizakqu~ka, koji se mogu tuma~iti ovaj kao ignorisawe odluke Ustavnog prebi-suda. emo Predlog zakqu~aka Penava je Gradli-skom vije}u podneo pro{le sedmice, a Ustavni inasud je u julu pro{le godine vukovarske gradske vlalog“,sti izri~ito upozorio da se pro{irewe opsega spomenutih prava ne mo`e odlagati u nedogled.

Ustavni sud je {tavi{e tada naveo da zadr`ava pravo da samoinicijativno pokrene postupak za ocenu saglasnosti takvog propisa sa zakonom i Ustavom.

To bi bila ~etvrta intervencija Ustavnog suda u vukovarske gradske akte od nastanka ovog problema 2013.

Penava, tada{wi HDZ-ovac, tada je postao gradona~elnik Vukovara na talasu anti}irili~nih protesta, pa je izmenio Statut Grada tako da se celo gradsko podru~je izuzima od primene Zakona o upotrebi jezika i pisma nacionalnih mawina.

Penava, koji je u me|uvremenu pre{ao iz HDZ-a u redove Domovinskog pokreta Miroslava [kore, najnovijim Predlogom zakqu~aka priznaje da kao gradona~elnik Vukovara tokom sedam i po godina mandata

M

nije postigao ni{ta na unapre|ewu me|unacionalnih odnosa, {to ne za~u|uje, s obzirom na to da je uporno radio na wihovom naru{avawu.

I Ustavni sud je to konstatovao u pro{logodi{wem zakqu~ku - da Grad Vukovar proteklih godina nije u~inio ama ba{ ni{ta na planu postupnog pro{irivawa mawinskih prava prema punom zakonskom opsegu.

Penava je tako pro{le sedmice ponovo predlo`io zakqu~ak po kojem nema mogu}nosti za primenu zakona u Vukovaru i drugu godinu zaredom, ~ime izaziva Ustavni sud da se shodno pro{logodi{wem upozorewu upusti i u svoju ~etvrtu intervenciju u ovaj problem.

Penavin Vukovar rapidno gubi stanovni{tvo, {to je jo{ jedan od wegovih gradona~elni~kih "uspeha".

Iz tog grada odlaze i Hrvati i Srbi, te da je krajwe neizvesno ~iji postotak br`e opada.

R. N.

Kultura spojila Srbe iz Rijeke i Vukovara

ojno zemrvi

quNastupom kulturno-umetni~kih dru{tava iz Rijeke i Vukovara, u sunim botu 10. oktobra zapo~eli su tre}i po redu Dani srpske kulture u Rijeci. bed- Rije~ki pododbor SKD „Prosvjeta“ organizator je manifestacije koja je trajala vi{e dana, a koja se sastoji od nekoliko razli~itih prograaloma. Na sve~anom otvarawu manifestacije nastupio je Ansambl narodnih lukaigara SKD „Prosvjeta“ iz Vukovara, Srpsko kulturno dru{tvo „Vreteno“ i tu iz Rijeke kao i vokalmponi solista @ivojin eleJergi} uz pratwu Tamene bura{kog orkestra vukovarske Prosvjete. u to – Radi se u nizu remanifestacija koje ortan ganizujemo na na~in da osi traje oko mesec dana, a da obuhva}a srpski 271, etno identitet. Proa je gram se nastavqa 24. oktobra tako|e jednim da kulturno-umetni~kim konprogramom, a poku{a}emo napraviti i nekoliko izlo`bi lokalnih umetnika koji se bave slikarstvom ili fotografijom. Organizova}emo i nekoliko kulturnih ve~eri sa na{im kwi`evnicima, ali zbog situacije sa pandemijom koronavirusa nismo sigurni kada }emo dobiti termin – pri~a o planovima za ovogodi{we Dane srpske kulture u Rijeci sekretarka VSNM Primorsko-goranske `upanije i ~lanica SKD „Vreteno“ Dragica Skorupan.

Upravo zbog bezbednosnih mera prouzrokovanih pandemijom, kao i na nizu ostalih manifestacija, i ovde je ograni~en broj prisutnih, pa je tako u publici bilo oko stotinu posetilaca koji su aplauzom ispratili doma}e folklora{e kao i goste sa istoka Hrvatske koji su se predstavili Srpskim igrama iz zapadne Slavonije, Podgrme~ja, okoline U`ica te zapadne Srbije.

– Qudi zaista vole da pose}uju ovakve doga|aje, pogotovo ako nam neko dolazi iz drugih krajeva Hrvatske. Prvih godina znalo se desiti da je bilo i do 500 qudi u publici pa smo zbog toga i trenutne situacije sada morali da ograni~imo broj prisutnih. Ovo je prvi nastup dru{tva sa vukovarskog podru~ja. Do sada su nam dolazila dru{tva sa Korduna, Banije i iz zapadne Slavonije, sada nam treba do}i dru{tvo iz op{tine [odolovci pa voleli da se na taj na~in pove`emo sa Srbima odavde do Vukovara – ka`e Dragica Skorupan.

M. T.

Ogwen Vukmirovi} novi zamenik `upana [ibensko-kninske `upanije Na prevremenim izborima za zamenika `upana [ibensko-kninske `upanije iz redova srpske nacionalne mawine Ogwen Vukmirovi} (SDSS) dobio je 89,8 procenata glasova bira~a, dok je wegov protivkandidat Ilija Krneta (SDP) dobio 8,66 posto podr{ke glasa~a.

Zamenik na~elnika op{tine Biskupija Ogwen Vukmirovi} dobio je 2.084 glasa, dok je Ilija Krneta imao svega 201 glas podr{ke. Na 54 izborna mesta glasalo je 24 odsto stanovni{tva sa pravom glasa, odnosno 2.320 od registrovanih 9.680 glasa~a u `upaniji.

Neva`e}ih listi}a bilo je 35, odnosno 1,51 posto.

Odaziv na izbore bio je relativno slab. Pravo glasa iskoristilo je mawe od ~etvrtine upisanih bira~a, a najve}a izlaznost zabele`ena je u Biskupiji, Erevniku i Kistawama.

Prevremeni izbori za zamenika `upana [ibensko-kninske `upanije iz redova srpske nacionalne mawine odr`ani su jer je to mesto ostalo upra`weno nakon ostavke biv{e zamenice `upana, Awe [imprage (SDSS), koja je postala zastupnica u Saboru RH nakon {to je na toj funkciji zamenila sada{weg potpredsednika Vlade RH Borisa Milo{evi}a.

Otac Sa{a vra}a molitvene proslave u mestima u kojima su odavno prestala Molitvena proslava praznika Pokrova Presvete Bogorodice obele`ena je u sredu 14. oktobra na mestu nekada{weg hrama u selu ^etvrtkovac kraj Petriwe, a predvodio je sve{tenik Sa{a Umi}evi}.

Selo ^etvrtkovac nalazi se na Baniji, nedaleko od Petriwe, a pripada op{tini Suwa. Kao i mnoga mesta na ovom podru~ju, u raznim ratnim de{avawima u pro{lom veku ostalo je bez ve}ine stanovni{tva.

Sada u ovom selu `ivi samo 11 pravoslavnih porodica.

Uprkos tome, i epidemiolo{kim merama bezbednosti, na molitvenoj proslavi praznika pokrova Presvete Bogorodice prisustvovalo je desetak stanovnika ovog i okolnih sela.

– Po re~ima najstarijeg me{tanina ^etvrtkovca, ovde je zadwi zbor odr`an 1994. godine. Nakon toga vi{e nije bilo molitvenog okupqawa.

Sad, nakon 26 godina sakupili smo se prvi put. Da nije ovakva situacija sa pandemijom i granicama, bilo bi nas i vi{e. Posle liturgije, usledilo je poslu`ewe za sve prisutne – ka`e paroh petriwski koji opslu`uje i ovo selo protojerej Sa{a Umi}evi}.

On u svojoj parohiji obilazi ~ak 55 sela i grad Petriwu, a mnoga sela su u derutnom stawu bez hramova. U saradwi sa Omladinskom mre`om Srba u Hrvatskoj odra|ene su mnoge radne akcije kako bi se barem po~istili temeqi na mestima nekada{wih hramova i uredila wihova okolina.

– Tamo gde su crkve u bogoslu`benoj funkciji slu`imo liturgije, a tamo gde postoje crkvi{ta ili temeqi odslu`imo ve~erwu liturgiju, rezawe slavskog kola~a ili osve}ewe koqiva. Trudimo se mnogo, a ovaj nekada{wi hram u ^etvrtkovcu je jedan od mesta u kojima smo imali radnu akciju. Obnovili smo zbor u Jo{avici, gde je hram posve}en Svetom Georgiju. Tako|e, obnovili smo zbor i u Ma~kovom Selu koji se odr`ava na dan Svete Petke. U Starom Selu vi{e nema niti jednog kamena od starog hrama, ali smo po obrisima i udubqenima u selu locirali gde je crkva bila pa smo odredili mesto oltara i tu postavili ^asni krst.

Uzdigli smo i zvonik pa smo i tu obnovili molitveno okupqawe – pri~a prota Sa{a.

Na mesto petriwskog paroha Sa{a Umi}evi} do{ao je 2013. godine, a nakon toga je ponovo uspostavio nekoliko zborova i o~istio temeqe mnogih nekada{wih hramova, dok mu je do sada najve}i projekat izgradwa hrama Svetog Spiridona u Petriwi.

S. G.

12

DRU[TVO

^etvrtak 22. oktobar 2020.

PRVI SRBI U CRNOGORSKOJ NO[WI KROZ CENTAR PRIZRENA – POSLE 20 GODINA

Li~ni stav : Zoran Vla{kovi}

Стефан Татар и Тијана Мијановић

Ven~awe u srpskom carskom gradu Bogorodica Qevi{ka mo`e da bude obnovqena samo ako je otmemo od zaborava, samo ako budemo ~esto dolazili i molili se u woj, ka`e Stefan Tatar koji se nedavno ven~ao u toj crkvi. Fotografije mladi}a koji je pro{etao Prizrenom u crnogorskoj narodnoj no{wi obi{le su svet, a on obja{wava za{to je morao ba{ u woj da se ven~a.

Stefan je profesor fizi~kog vaspitawa, iz Danilovgrada, a radi

vidi kao po{tovawe tradicije od koje ni jedan Srbin ne mo`e pobe}i. Ka`e da je odrastao na Wego{u i "Gorskom vijencu", na pri~ama o kraqu Nikoli i oslobo|ewu Kosova i Metohije.

"Red je bio da to uradim znaju}i i da je moj plemenik serdar Janko Vukoti} posle vi{evekovnog turskog ropstva prvi upalio sve}u u De~anima, sve}u koju su monasi ugasili kad su Turci okupirali ove prostore. Ne

Сватови испред Богородице Љевишке kao trener u Budvi, gde je i upoznao `enu svog `ivota, Tijanu Mijanovi}, arhitektu iz Trebiwa.

Ka`e da o ven~awu u Bogorodici Qevi{koj sawa ve} deset godina, od kada odlazi na Kosovo i Metohiju.

Mlado`ewa je ~lan "Bratstva Sveti Arsenije" iz Danilovgrada, ali i humanitarnih organizacija koje poma`u Srbe na Kosovu i Metohiji.

Obilaze}i enklave stigao je i do Prizrena.

"Bio sam o~aran lepotom Qevi{ke i tom pri~om, tu`nom sudbinom na{e velike svetiwe, zato sam po`eleo da dam svoj mali doprinos wenoj obnovi, a ona mo`e biti obnovqena samo ako je otmemo od zaborava. Ako budemo ~esto dolazili i molili se u woj", ka`e Stefan.

Nevesta je bila odu{evqena predlogom. Odmah nakon gra|anskog ven~awa u op{tini Budva seli su u kola, pa preko Skadra na auto put do Prizrena. @equ da se ven~a u crnogorskoj narodnoj no{wi ovaj mladi ~ovek

treba nikoga da ~ude re~i Ive Andri}a, koji je rekao da je sve {to se u ovim brdima ra|alo, dolazilo na svet sa refleksom kosovske krvi.

Toliko smo mi Crnogorci emotivno vezani za Kosovo i Metohiju", obja{wava tridesetjednogodi{wi mlado`ewa.

On dodaje da }e ga slika {etwe kroz Prizren, dok je sa Tijanom prilazio crkvi pratiti do kraja `ivota. Svatovi su ve} ~ekali ispred hrama, wihovi prijateqi koji su do{li iz Crne Gore, ali i Srbi koji su se vratili u Prizren.

"Kad smo prilazili, aplaudirali su, emocije su me sustigle, ose}ao sam se kao da hodam po nekom korzou, kao Knez Mihajlovom, kroz Budvu ili Danilovgrad, tako sam se ose}ao. Svi su nas gledali, mo`ete da zamislite kako izgleda kad u crnogorskoj no{wi {etate kroz Prizren. Ne znam da je neko to uradio u posledwih 20 godina", ka`e Stefan Tatar.

Aplaudirali su gosti, a sa wima

i policajac, Albanac koji ~uva Qevi{ku. Odu{evqen prizorom, tra`io je da se fotografi{e s wima i dao dozvolu da se trenutak ovekove~i i sa trobojkom.

Albanski ekstremisti iskoristili su upravo taj momenat i kasnije napravili incident ispred Qevi{ke. Stefan obja{wava da je zastava bila razvijena svega deset sekundi, samo zbog fotografisawa.

Ven~ao ih je stare{ina hrama otac \or|e Stefanovi}, a posle ven~awa svatovi su prvo oti{li na Festival sredwevekovne muzike u manastir Svetih arhangela, a zatim u Veliku Ho~u, gde je kod jednog od srpskih doma}ina organizovana sve~ana ve~era.

"Ujutro smo bili na liturgiji u manastiru Zo~i{te, uzeli smo blagoslov od igumana i pomolili se pred mo{tima Svetih Kozme i Damjana, nakon toga smo oti{li u De~ane da se poklonimo Svetom Kraqu, zatim u Pe}ku patrijar{iju i nazad u Crnu Goru", pri~a nam mlado`ewa.

Mlado`ewa smatra da Bogorodica Qevi{ka mo`e da bude obnovqena samo ako je otmemo od zaborava, samo ako budemo ~esto dolazili i molili se u woj, zato je predlo`io Tijani da se ven~aju u ovoj crkvi.

On dodaje da organizacija ven~awa u carskom gradu na Bistrici nije bila laka zbog korone, morali su da urade testove, a plan o velikoj svadbi sveo se na petnaestak prijateqa, jer gosti iz BiH, kao i oni iz Rusije nisu mogli da do|u.

"Nisu stigli zbog problema sa vizama, jer wihove dr`ave nisu priznale takozvano Kosovo. Mo`da je i boqe tako, nego da je obrnuto", ka`e Stefan.

On i Tijana o~ekuju jo{ puno razloga za slavqe i okupqawe, proslava prve godi{wice braka u Prizrenu je izvesna, ali }e, ka`e, on do}i }e i ranije, trenutno je anga`ovan oko prikupqawa novca za gostoprimnicu manastira Draganac.

"Ovaj na{ intimni trenutak ima jo{ jednu simboliku, drago mi je {to smo nakon pada re`ima plamen slobode iz Crne Gore doneli na Kosovo i Metohiju. Plan nam je da svoje potomke krstimo na Kosmetu", ka`e na kraju Stefan Tatar.

U oltarskom delu crkve jo{ su vidqivi tragovi divqawa albanskih ekstremista tokom pogroma 2004. godine.

Zoran Vla{kovi}

PR

Objektivnije je N da je Kosovo Srbija k nego da je tr London Engleska, Bon Nema~ka a Pariz Francuska Mnogo je ja~e i utemeqenije da je Kosovo i Metohija Srbija nego da su London engleski, odnosno Pariz francuski, Va{ington ameri~ki i Bon nema~ki.

Odricawe Srbije od Kosova i Metohije bi bilo isto kad bi se Velika Britanija odrekla Londona kao prestonice, Francuska Pariza a Nema~ka Bona i Amerika Va{ingtona.

Kad se ove zapadne sile odreknu svojih prestonica da nisu wihove, tad bi mogle da tra`e, ali ne da i dobiju, odricawe Srbije od Kosova i Metohije.

Jo{ se u istoriji dr`ava i prava nije dogodilo da se jedna dr`ava odrekne svog naroda i svoje teritorije pa to ne}e i ne mo`e u~initi Srbija.

Nasilnim poku{ajem da se Srbiji oduzme teritorija, gde je ona po~iwala svoju dr`avnost, je ~ist fa{izam zapadnih zemaqa, pre svega Amerike, Britanije, Nema~ke i Francuske.

Otkud pravo grlatoj Nema~koj, kao pobe|enoj fa{isti~koj zemqi, da kroji granice jednoj suverenoj, me|unarodnoj priznatoj zemqi ~lanici Ujediwenih Nacija, Srbiji, zemqi na strani pobednika u oba svetska rata, pobednici protiv fa{izma.

Zapadne sile Amerika, Velika Britanija, Nema~ka, Italija... su kr{ewem svakog me|unarodnog prava, kr{ewem Helsin{kog sporazuma iz 1975, kr{ewem na~ela OEBS-a, Be~ke konvencije o diplomatiji iz 1961. godine, kr{ewem najvi{eg pravnog dokumenta najvi{e pravne organizacije u svetu Organizacije Uediwenih Nacija, Poveqe OUN, ga`ewem suvereniteta dr`ave Srbije uspostavile ambasade u Pri{tini.

Takvo pravno i fizi~ko nasiqe na svim svetskim univerzitetskim centrima definisano je kao fa{izam. ''Nasiqe bilo ono da je pravno ili fizi~ko je institucionalizovano oru|e u vo|ewu spoqne i unutra{we politike kod fa{izma''.

Toliko sru{enog me|unarpodnog prava uz to i prisustvo, fizi~ko, ambasada u Pri{tini je ~ist fa{izam.

Nema apsolutno nijednog drugog naziva za prisustvo zapadnih zemaqa na Kosovu, osim fa{izma.

Sve {to je ura|eno na Kosovu i Metohiji posle juna 1999. godine je bilo stopostotno kr{ewe me|unarodnog prava i apsolutno svih va`e}ih me|unarodnih pismenih sporazuma me|u dr`avama od strane Amerike i zemaqa Zapada.

Podsetimo da je Helsin{ki dogovor diplomantski sporazum, kog su 1. avgusta 1975. godine u Helsinkiju potpisali najvi{i predstavnici svih evropskih dr`ava te uz wih i predstavnici Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Kanade.

Dogovorom je priznata: nepovredivost granica nakon Drugog svetskog rata u Evropi, a 35 dr`ava potpisnica se obavezalo da }e po{tovati qudska prava i temeqne slobode te da }e sara|ivati na ekonomskim, nau~nim, humanitarnom i drugim podru~jima.

Zemqe Zapada i Amerika su prekr{ile i Rezoluciju 1244 SB OUN po kojoj je Kosovo i Metohija pod suverenitetom Srbije.

Apsolutni argumenti Srbije, da je Kosovo i Metohija sastavni wen deo, su i da Poveqa UN zabrawuje „pretwu ili upotrebu sile protiv teritorijalnog integriteta ili politi~ke nezavisnosti bilo koje dr`ave“.

Ono {to Srbiju kao ~lanicu OUN, (od 1. novembra 2000. godine), OEBS – a.... ~ini suverenom dr`avom je i to da je Srbija u ~lanstvo OUN primqena kao posebna dr`ava u AVNOJ-evskim granicama i to po ameri~koj preporuci. ^ak je Stejt depertment zvani~no zahtevao od Srbije da ona u svom pismenom zahtevu za prijem u OUN izri~ito naglasi da Ujediwenim nacijama pristupa u AVNOJ-evskim granicama, po preporuci Banditerove komisije.

Badinterova komisija je 1991. godine postavila kao osnov za osamostaqewe jugoslovenskih republika, princip avnojevskih unutra{wih granica.

I na kraju Americi i Zapadu se mora re}i, da Srbija neprikosnoveno po{tuje Ustav Republike Srbije (usvojenog 2006. god.) izdvajaju}i deo preambule da je ,,Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije“ i ~lan 8. koji glasi da je ,,teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeqiva“.

S nih nih mon paw isto N ste~ nauk i to {ta tri “ pre koja {ta mni tako

uu

LEPA SRBIJA

^etvrtak 22. oktobar 2020. 13

PRVI NA BALKANU:

Nikola razvija ma{inu koja }e {tampati ku}e na tri sprata - za 15 sati!

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Nikola Raki}

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

Sa revolucionarnim razvojem modernih tehnologija u 21. veku gradwa stambenih objekata od blokova ili postavqewe monta`nih ku}a posta}e pro{lost – {tampawe ku}a od betona postaju stvarnost u isto~noj Evropi.

Nikola Raki} ro|en u [vajcarskoj svoje ste~eno znawe na Fakuletu organizacionih nauka u Srbiji primenio je na najboqi na~in i to u ^a~ku, kreiraju}i ma{inu koja mo`e {tampati betonske objekte za stanovawe na tri sprata za neverovatnih 15 sati.

“Trenutno sada radimo na razvoju i unapre|ewu najve}e CNC ma{ine na Balkanu, koja }e funkcionisati na princima 3D {tampa~a. Gabariti ove ma{ine su enormni, visine deset metara kao i {irine tako|e 10 metara i ne postoji ograni~e-

nost u du`ini. Ma{ina nam omogu}uje da sama mo`e da od{tampa objekat od betona po zadatom nacrtu i posebnoj recepturi poznate kompanije “Lafarge Holcim” firme koja }e ispuwavati sve ISO standarde u pogledu kvaliteta smese od koje se gradi”, rekao je Nikola Raki}, jedan od idejnih tvoraca prve ma{ine ovakvog tipa na Balkanu.

Sam objekat se lije na licu mesta, postavqawem 3D {tampa~a, lako se transpotuje i u ~iju monta`u su neophodna od 2-4 ~oveka, i traje oko tri sata.

“Mi sada projektujemo tu posebnu me{alicu koja }e praviti tu inovativnu smesu koja je sama po sebi termoizalocionog karaktera. Ma{ina po na{em prora~unu za jedan sekund mo`e da izlije od 20 do 40 centimetra zida, {to bi zna~ilo da za nekih 15 sati rada 3D {tampa~a mo`e biti gotov objekat od 100 kvadrata sa svim unutra{wim zidovima, a mogu}nost na{e ma{ine dose`e do gradwe stambenog objekta do tri sprata”, kazao je Raki}.

Podr{ku ovom projektu pru`ili su profesori sa Ma{inskog fakulteta koji rade na izradi softvera za projektovawe stambenih objekata kao i firma Mikro kontrol koja je zadu`enu za samu automatizaciju ma{ine.

“Kompletan proizvod je produkt kompanije “NaturaEco” sa timom stru~waka, do

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

sada ovakav tip ma{ine jo{ nigde nije proizveden u isto~noj Evropi, i sada radimo na dobijawu svih potrebih ISO sertifikata koji nam omogu}avaju da se ovaj produkt mo`e izvoziti i van granica na{e zemqe, {to }e u mnogome doprineti otvarawu novih radih mesta”, istakao je Nikola.

Prve pilot ku}e u Srbije bi}e izgra|ene po~etkom tre}eg kvartala 2021. godine u ^a~ku.

“Imamo podr{ku grada ^a~ka sa kojim smo potpisali ugovoru septembru mesecu ove godine za izgradwu prvih stambenih

objekata veli~ine oko 50m2 za socijalno najugro`enijih gra|ana. Cena izgradwe ovakvih tipova ko{ta}e 195 evra po kvadratu”, dodaje Raki}.

Objekat za stanovawe mo`e da se od{tampa u bilo kom obliku, a jedina ograni~ewa su da objekat ne prkosi zakonima fizike.

Nikola koji je u ^a~ak do{ao zbog supruge ostao je u ovom srpskom gradu, a svoje inovativne biznis ideje realizuje u prostorijama Nau~no tehnolo{kog parka, gde koristi kancelarijski i halski prostor.

R. N.

22 uuu Kad su uhapsili Zdravka ^oli}a zbog deviza:

Izvode ga pred sud, neki vi~u „kriv je“, a neki „pa svi dilujemo...“ Zdravko ^oli} je sredinom osamdesetih odlu~io da se malo odmori od muzike. Postao je privrednik. @iveo je u to vreme, od 1985. do 1989, uglavnom u Zagrebu.

O tom periodu `ivota pri~ao je svojevremeno: “Bio sam neka vrsta menaxera i ~oveka koji je imao odre|ena ulo`ena sredstva u oblasti telefonije. A {ira javnost je saznala da se bavim malom privredom tek kada sam uhap{en u Ohridu zato {to sam kreditna sredstva pretvarao u devize. Devize je tada bilo jeftinije kupiti u Makedoniji nego u Beogradu i Zagrebu”, ispri~ao je Zdravko ^oli}.

Na pitawe kakvo je to bilo iskustvo za wega, tada najomiqenijeg ~oveka u Jugoslaviji, on je odgovorio: “Bilo je vrlo neprijatno. Qudi su kupovali devize u

tim albanskim selima. Pratili su me sve vreme jer {ta ja radim tu u februaru kad nema ni koncerata, ni turista. A ja natovaren u grombi kaputu kao u pesmi Bijelog dugmeta i oni me sa~ekaju i uzimaju mi sve devize. Kasnije je Ante Markovi} uveo legalnu kupovinu deviza i da sam sa~ekao osam meseci – ne bi do tog hap{ewa ni do{lo. Ali to su bile ~iste pare, nikakva crna lova.”

U pritvoru je, ka`e, proveo tri dana.

“Prvi dan sam bio u kancelariji kod na~elnika. Po{tovan sam. Voda i pqeskavica. Onda sam poslat u hotel da prespavam, a ujutru bih dolazio na razgovor. Celi dan traje razgovor od osam ujutru do osam uve~e. To je bila vrsta pritvora sa tolerancijom. Posle tri dana, pu{ta me istra`ni sudija i branim se sa slobode. Na smenu su

ulazili qudi da prate su|ewe, na uvodnoj re~i jedni, pa oni izlaze da u|u drugi da saslu{aju odbranu, i na optu`nicu dolazi tre}a grupa qudi.

Kada bi dolazili na su|ewe, neki bi vikali: ‘Kriv je, osudite ga’, neki drugi su vikali: ‘Gde ste osudili ~oveka, pa svi kupujemo devize’. I naravno da do|e Ante Markovi} i donese zakon da svi mo`emo kupovati devize”, ispri~ao je ^ola.

R. N. lll U slede}em broju: Da li je Igor Milanovi} stvarno morao da konobari{e?

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14 14

^etvrtak 22. oktobar 2020.

Kaqewe Ane Brnabi} AUSTRALIJA

Prqave igre kengura i zmaja Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Delom zahvaquju}i i Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom koji je stupio na snagu u decembru 2015. godine ekonomski odnosi Kine i Australije do`iveli su svoj vrhunac pro{le godine. Tako je na{a trgovinska razmena u 2019. dostigla rekordnih 252 biliona dolara ili skoro 18 odsto vi{e nego 2018. Na{ izvoz u Kinu porastao je za 23 odsto dostigav{i briqantnih 169 biliona dolara uglavnom zbog rastu}e kineske potra`we za australijskim sirovinama kao {to su gvo`|e, ugaq i prirodni gas. Vi{e od 212 hiqada kineskih studenata registrovano je na australijskim univerzitetima u 2019. godini doknijeda broj sa sobom i nema nameru je bogatih kineskih koji su ostavqa, ni da jeturista poklawa a ni da je deli. posetili Australiju iste godine sa od takvim baga`om „nesrebio I ve}i 1,4 miliona.

Kad se na }ne osnovne politi~ke princeze“ preove podatke doda ii na{ dsednikovog narod, izvoz u Kinufikusa drugih koji proizvoda a i{to dobar deo ~lanstva kao su je~am, govedina, SNS-a pamuk ba{ i ne miri{e, Ana se na{la i vino koji su od vitalnog zna~ajau vrtlogu najnovije politi~ke kamza australijsku ekonomiju mo`da pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao jebosa nepotrebno daqe analizirati po trwu koje ni~e na dnu kokoliko je ekonomski odnos sa Kirita isu{enih staroplaninskih nom va`an za svakodnevni `ivot reka. prose~nog Australijanca.

Ana, iako tako izgleda, ne Kina je politi~ki najve}i i kapital najva`niji akumulira za trgovinski sa predstoje}epartner izboreAustralije - da ima takvu ulogu, vaqda bi ili bilavi{e na nablizu 27 odsto udela od predwa~koj izbornoj listi da jedne ~etvrtine u na{oj ukupnoj spoqnoj trgovini. Ta~nije Austra-

lija je vi{e trgovala sa Kinom (26,4%) nego zajedno sa slede}a tri najva`nija ekonomska partnera: Japanom (9,9%), SAD (8,6%) i Ju`nom Korejom (4,6%). Kada se u analizu odnosa sa SAD uzme ~iwenica da je Australija veliki uvoznik ameri~kog naoru`awa a u odnosima sa Japanom i Ju`nom Korejom da se sve uglavnom svodi na na{ uvoz japanskih i korejskih automobila ostaje sna`an utisak da je Kina nama mnogo va`nija nego {to to izgleda na prvi privu~e glasa~e.

Ona,pogled. zapravo, Sredinom aprila odra|uje darovani i ove ve} godine potrokao bomba odjeknula je kojim vest usluce{eni mandat.

I ako ga, lom svetu da je ili australijska mi~ajem, zadr`i dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno nistarka spoqnih poslova Maris ne}e biti na osnovu koPejn izjavila da }epodr{ke Australija ju }e samame|unarodnu zavrediti, nezavisnu ve} opet pokrenuti milo{}uoonog koji kampawu odraistragu poreklu koronavirusa. |uje za oboje, odnosno celu Nekoliko nedeqa ranijezapo~ela stranku.

Wu ne bira narod, nego je ve} kampawa u australijskim Vu~i}. „mejnstrim“ medijima o navodnoj I da rezultat napredwaka na zaveri Kine protiv ostatkazavisi sveta. predstoje}im izborima Govorilo se da je Kina maltene od wenog anga`mana i doprinonapravila da na je namerno sa, uzeo bihvirus lepe i pare kladiozata{kavala ozbiqnost virusa nici, a \ilas i kompanija bi ~ekaju}i da se on od pro{iri po ceodavno odustali bojkota. lom svetu. Odmah je Pivqanin nagla{ena Ranko krivica i skrivena namera ki-

a

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke?

Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se neskih vlasti su trilionske qudima ru{e dok vodenice i upada cifre o o~ekivanom obe{te}ewu im se u ku}e i tako redom. zvu~ale boqe reka, nego ana{a Kako nema otkudtrgoova vinska {to razmena sa mene Kinomsru~ila, za celu bujica se na prethodnu deceniju. se oglamora da se pitalaOnda sirota Ana, sio ijePrvi ministar Skot Morison dok smi{qala kakav-takav odkoji sekrpeqima. na tviteru pohvalio je o govor Da je ovodakontoj temi razgovarao sapa ameri~kim ferencija za {tampu da se napredsednikom Donaldom Trampom tra`e}i podr{ku za akciju protiv Kine. Koliko je bilo suludo to {to je Morison radio pokazuje i ~iwenica da su ~ak i tradicionalni australijski saveznici Velika Britanija i Francuska tada objavile da jo{ nije vremekoza Planinski masiv Stolovi sprovo|ewe istrage za borbu ji se sa ju`ne straneve} izdi`e poprotivKraqeva, pandemije.

Uprkos@i~e, tome vi{e manastira Australija jeBawe, na nagovor visokih Mataru{ke sredwovekovameri~kih diplomata krenula nog grada Magli~a i Ibarske kli-u pravuod diplomatsku ofanzivu sa sure, minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj skrivenom `eqom da se nesvakiKina doda{woj atrakciji - pravoslavnom vede pred stub srama.

Trebalo je krstu visokom ~ak 33 metara! javno pa ~ak i bez ozbiqne istrage Ovo monumentalno znamewe optu`iti Kinu za prouzrokovawe kao simbol Hristovih zemaqpandemije a samim tim i indirektno za nadolaze}u svetsku ekonomsku krizu. Mnogima je ovo zvu~alo jako dobro jer se prvo mislilo da }e pandemija kratko trajati a da }e benefiti od naplate eventualne {tete biti mnogo ve}i. Neverovatna naivnost australijskih visokih zvani~nika i pre svega Prvog ministra kao i odsustvo svake vizije te{ko je obja{wiva.

Bilo je logi~no postaviti pitawe: za{to je ba{ Australija od svih ostalih zemaqa morala da povede istragu i da bez realnih osnova optu`i svog najve}eg trgovinskog partnera? Odmah je usledio `estoki verbalni odgovor ki-

qutim i odem, ali gde da be`im pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, neskih vlasti da koji je samovox dolio ona je re{ila oslu{ne pouqe na vatru jer su australijski puli, i{etala na ulicu i do`izvani~nici tvrdoglavo nastavivela svoje vatreno, to jest vodeli kr{tewe. da tra`e podr{ku u svetskim no diplomatskim krugovima za svoju Bio je to pad iz matriksa naakciju. Od samog po~etka Kina nije predwa~ke idealizovane slike be`ala od eventualne istrage ali stvarnosti u ponor surove realje `elela da se akcija pitawa povede iu nosti bez dirigovanih Ujediwenim nacijama i da istragu vode stru~waci Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Kina je odmah o{tro odbacila mogu}nost da se sprovodi takozvana nezavisna istraga kako je Australija prvobitno predlagala ali je kasnije, nakonimesec dana i sama skih godina svojevrsni znak podr`ala rezoluciju Ujediwenih prepoznavawa „pravoslavne tenacija (UN) da se istraga vodi pod ritorije“ postavqen je na Usoviokriqem WHO. Uzalud se auci, najvi{em vrhu ove su planine, stralijski visoki zvani~nici hvana nadmorskoj visini od 1.375 lili kasnije kako su oni ba{ to metara.

Inicijator i nosilac ovog ~ija ideja nastahteliprojekta i kako su onijenajzaslu`niji la jo{ 2007. godine jeSkoro Planinarza pokretawe istrage. pola sko-sportsko dru{tvo godine kasnije, delovi„Gvozdac“ istrage iz Kraqeva, a finasiran je isna terenu u Vuhanu o poreklu kokqu~ivo i dobroronavirusadonacijama su ve} zavr{eni ali nikakvih spektakularnih rezultata jo{ uvek nema. Verovatno}a da Kina bude optu`ena za novu svetsku zaveru mawa je od verovatno}e da }e pandemija koronavirusa biti samo ru`an san. Ono {to je sigurno je da }e nam na kraju ostati gotovo neprocewiva ekonomska {teta koju su nam pogor{ani diplomatski odnosi sa Kinom naneli. Nakon u po~etku naizgled bezopasne verbalne pretwe usledila je prava akcija kineskog zmaja. Prvo su bes kineskih vlasti osetili australijski farmeri i proizvo|a~i je~ma a vrlo brzo i izvoznici govedine. Bilionske

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu. cifre ekonomske {tete nanete Ana je tu gde jeste postavqena nedu`nim australijskim farmefermanom svemogu}eg sultana rimajeprobudile su kona~no Skota koji miropomazao `ezlom sopMorisona alia gnev kineskog zmastvene mo}i, ne voqom naroda. ja nije on jo{i uvek Onazaustavqen je na gotovo i dobila vlaboli.

Federalna vlada poku{ala du i funkciju.

Me|utim, sa funje vrlo nije brzodobila da spusti loptujer i da kcijom i vlast, je zaustavi ona ostaladiplomatsku kod onog kojikampawu je seli ali uzalud. Tako je federalni ministar Simon Birmingem odmah poku{ao da br`e boqe pozove svog kineskog kolegu ali mu on ~ak nije odgovorio ni na telefonski poziv. Bio je to jasan znak da se kineske nezvani~ne ekonomske sankcije ne}e prilozima zavr{iti samo na je~mu voqnim pojedinaca, i govedini. Danas vi{e od institucija, javnihnakon preduze}a i 6 meseci od pogor{awa australijqudi iz dijaspore. sko-kineskih odnosa situacija je - Predstoji nam da uradimo mnogo gora. Posle govediosvetqewe i nekeje~ma maweiposlove ne ure|ewu. evidentnoO~ekujem je da Australija nena da i to bude zavr{eno kratkom }e vi{e mo}iuda izvozi roku. u KinuNani kon toga usledi}e osve}ewe krpamuk, vino i ugaq.iKada se na ovo sta. }emo mo}i da ka`emo dodaTada i preporuka kineskih vlada uspe{no okon~ali ovaj sti smo wihovim studentima da vi{e zna~ajan, aliu iAustraliji ni malo lak prone studiraju jer ovde jekat - ka`e Milutin Vukosavqenisu dobrodo{li onda o eventuvi}, ~lan Odbora za postavqawe alnom povratku kineskih investikrsta Stolovima. tora ina bogatih turista ne treba ni Najvi{i vrh Usovica planski razmi{qati. je izabran kako bi se ovaj krst, u Ekonomska {teta prouzokovazavisnosti od vremenskih prina potpunim politi~kim slepilika, video i sa okolnih planilomJastrepca, i nedostatokom vizije i Prvog na Kopaonika Ruministra i wegodnika, paSkota ~ak iMorisona sa Prokletija. vih}e ministara ima}e nesagledive On podse}ati naredne generaposledice `ivot prose~nog cije da su na u okolini Kraqeva Australijanca. u ovom nastale srpskeNaravno, svetiwe, sretrenutku to se jo{ uvek ne ose}a dwovekovni manastiri @i~a i ali australijski farmeri i izvoStudenica, ali }e i svedo~iti o znici dobro znaju {ta ih ~eka stradawu vojnika srpske vojskeu bliskoj budu}nosti. poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu.

R. N. sasajankovic28

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

^etvrtak ^etvrtak22.

22.oktobar oktobar 2020.

2020. 15

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Opera u oktobru u Brizbejnu sa operskom peva~icom, mecosopranom Milijanom Nikoli} Naredne dve nedeqe u mesecu oktobru o~ekujemo sa posebnim zadovoqstvom, po{to na{a operska peva~ica, meco-soprano Milijana Nikoli}, nastupa u operi na nekoliko koncerata, sa Kvinsland Operom i privatnom produkcijom. ^ak iako se na|e neko iz na{e publike koji mo`da nije 100 posto qubiteq opere, bez obzira na to, na{ svet uvek dolazi da podr`i koncert Milijane Nikoli}, jer kada na{a operska peva~ica meco-soprano peva, u du{i slu{aoca se razlije toplina a suze same krenu iz oka. To se de{ava samo kada umetnici vole ono {to rade i pevaju celim svojim bi}em.

Imali smo sre}u da nam operska peva~ica Milijana snimi intervju sa svojim kolegama za Balkan Bits i Ozon program na 4ZZZ radiju u Brizbejnu. Posle toga smo popri~ali sa Milijanom eksluzivno za Srpski Glas.

Milijana Nikoli}

Opera Kvinsland - ENKOR koncert u Brizbejnu 23. i 24. oktobra 2020. nica sam morala da idem sama, sina sam morala da ostavqam samog kod ku}e, pa je ~esto suprug za to vreme bio na telefonu sa wim. Jedva smo ~ekali da se otvore granice pa smo se odvezli autom za Srbiju gde nas je ~ekala moja cela familija.

Kada ste kona~no uspeli da se vratite u Brizbejn, proveli ste par nedeqa u karantinu, po{to ste do{li iz inostranstva nazad u Australiju. Zatim, u karantinu ste se sreli sa svojom koleginicom operskom peva~icom. Da li se tada stvorila ideja da organizujete gala koncert krajem oktobra u Brizbejnu?

MN: U Brizbejn smo uspeli da doputujemo tek po~etkom jula 2020. i to par dana pre zatvarawa granica. Nakon par dana u karantinu, dok smo imali na{ih pola sata dozvoqene {etwe napoqu, srela sam svoju koleginicu Evu Kong koja je doputovala iz Koreje. Kada smo se srele, na{oj sre}i nije bilo kraja jer u takvim situacijama kada vidite poznato lice zaista su emocije velike. ^esto smo se ~ule telefonom iz sobe u sobu i razgovarale o celoj situaciji koja nas je zadesila, i koliko umetnost neopravdano pati u celoj situaciji, gde su otvoreni barovi i restorani, tr`ni centri, sportski doga|aji a pozori{ta stavqena pod kqu~. Svi na{i ugovori su otkazani ili odlo`eni, i tada smo po~ele da razgovaramo kako bi bilo mogu}e da ponovo nastupamo pred publikom. Svi snimci video ‘online’ ne mogu da prenesu te vibracije i ose}aj kao kada ste u`ivo u istoj prostoriji sa umetnikom.

Po{to smo igrom ovih novonastalih okolnosti ovde u Brizbejnu, Eva i moj suprug i ja, pozvali smo i kolegu Kineza Kang Vanga koji je tako|e zapo~eo sjajnu internacionalnu karijeru i osmislili da napravimo jednu seriju mini konce-

Po{tovana Milijana, u zadwih par godina (ili od kada smo vas posledwi put videli), imali ste svetsku turneju.

Gde ste sve pevali u operi posle na{eg posledweg susreta u 4ZZZ radiju?

MN: Ne znam kada smo se posledwi put videle, ali mo`da evo da izdvojim da sam prvi put pevala u Argentini u Buenos Airesu krajem pro{le godine i to je zaista bilo jedno predivno iskustvo. To je jedno od najlep{ih pozori{ta u kojima sam nastupila sa mo`da najboqom akustikom na svetu i velikom i bogatom umetni~kom istorijom. Pevala sam sa sjajnim kolegama kao {to su Sofi Ko~ i sa ~uvenim meksi~kim tenorom Ramon Vargasom i tom prilikom sara|ivala sa ~uvenim argentinskim re`iserom, Eugeniom Zanetijem koji je, pored toga {to je oskarovac, na po~etku svoje karijere imao priliku da radi na filmu ‘Medeja’ u kojoj je glavnu ulogu imala ~uvena diva Marija Kalas.

Po~etkom ove godine nas je sve iznenadio KOVID19 a vi ste se tada zatekli u Italiji. Da li mo`ete da podelite sa ~itaocima Srpskog Glasa va{e vi|ewe o situaciji kada je po~ela globalna pandemija. Kako je to izgledalo iz va{e perspektive u okolnistima gde ste se tada nalazili? Bili ste par puta i reporter za na{e medije koji su mogli da ~uju od vas vesti iz Italije iz ‘prve ruke’.

MN: Da, mi smo se pro{le godine preselili za Rim, i u trenutku kada je po~ela pandemija, moj sin i ja smo bili u Rimu, a moj suprug je poslovno bio u Australiji tako da nas je ova novonastala situacija uhvatila na razli~itim stranama sveta. Informacije na televiziji bile su zastra{uju}e. Par puta sam ih prenosila za na{e medije ali kasnije nisam imala snage jer sam morala da ~uvam mir i zdrav razum za svoje dete. Sve me je podsetilo na ratnu situaciju u na{oj zemqi 90-tih. Naravno, ose}ala sam veliku odgovornost jer sam bila potpuno sama u Rimu sa detetom. Nismo mogMilijana li da se kre}eNikoli} u mo u ve}em raoperi Aida dijusu od 1 km. U kupovinu namir-

rata u prostoru koji se zove „Vrk [op“ (workshop). Publika }e imati priliku da ~uje sjajan program i da sazna vi{e o scenama i ulogama koje }emo interpretirati.

Zato je ovo sjajna prilika za one koji bi `eleli da prvi put imaju iskustvo slu{awa opere jer }e imati vrlo blisko iskustvo sa samim umetnicima. Prostor je vrlo intiman i atmosfera veoma opu{tena... mo`ete da ponesete svoje omiqeno vino i pijuckate dok u`ivate u muzici i atmosferi. (Vinske ~a{e }e biti obezbe|ene).

Milijana, na{a srpska zajednica u Australiji i svetu je jako ponosna na vas, i svi smo zavoleli operu samo zato {to vi pevate. A od sada ‘Karmen’ nam je svima najomiqenija opera samo ako operska peva~ica meco-soprano Milijana Nikoli} igra glavnu ulogu ‘Karmen’.

Radujemo se {to krajem oktobra imate nekoliko koncerata u Brizbejnu, prva dva u Operi Kvinslend sa suprugom, operskim peva~em, tenorom Rozario La Spinom, i gala koncert sa gostima u va{oj produkciji. Mo`emo li ~uti vi{e detaqa o nastupaju}im koncertima?

MN: Hvala na ovako divnim re~ima.

Na{a publika je jedna od najboqih na svetu jer bez gre{ke uvek poka`e jasno i glasno kada nekog vole. Ose}am se zaista privilegovano da mogu da ka`em da imam svoju publiku ovde tako daleko u svetu. Mi umemo da podr`avamo jedni druge i kada ste van matice to se jo{ jasnije i lep{e vidi. Znam da mnogi dolaze da vide moje nastupe u Operi Kvinslend 23. i 24. oktobra u Brizbejnu. Karte su za te koncerte rasprodate. Na`alost, samo pola kapaciteta je bilo dozvoqeno da se proda. Ali zato mo`ete da do|ete i pogledate na{u sopstvenu produkciju Opera Gala u „City Workshop“ 29. oktobra u 19 ~asova ili posetite ovaj link:

Opera Gala 29. oktobar 2020. https://www.cityworkshop.com.au/eventdetails/life-love-passion Jednom prilikom ste rekli da va{ suprug operski peva~ Rozario La Spina zna srpski, po{to je nau~io od vas. Da li ima {anse da jednom ~ujemo vas dvoje da pevate va{u omiqenu pesmu na srpskom jeziku na radiju?

MN: Moj suprug i daqe u~i srpski, po malo govori ali sad ve} skoro sve razume pa moram da pazim {ta pri~am - slatko se nasmejala Milijana. Mi smo ve} pevali na srpskom zajedno kada smo pevali za Div~evu fondaciju. Naravno, mogli bi jednom i ne{to za radio 4ZZZ na programu ‘Balkan Bits’.

Za sve one koji su skeptici prema operi, za{to da do|u da vas slu{aju?

MN: Ukoliko je neko zainteresovan da okusi jedno druga~ije iskustvo, gde }ete imati priliku da osetite te ~udesne vibracije qudskog glasa bez mikrofona, publika }e imati priliku da ~uje sjajan program i da sazna vi{e o scenama i ulogama koje }emo interpretirati. Zato je ovo sjajna prilika za one koji bi `eleli da prvi put imaju iskustvo slu{awa opere jer }e imati vrlo blisko iskustvo sa samim umetnicima. Prostor je vrlo intiman i atmosfera veoma opu{tena... mo`ete da ponesete svoje omiqeno vino i pijuckate dok u`ivate u muzici i atmosferi. (Vinske ~a{e }e biti obezbe|ene).

Kako ~itaoci mogu da vas na|u na socijalnim mre`ama i kupe karte za nastupaju}e koncerte?

MN: Mo`ete da me prona|ete na FB. Imam dva profila Milijana Nikoli} privatna i profesionalna stranica ‘Milijana Nikolic Mezzo Soprano’ Instagram ‘@milijananikolic_mezzo’ Karte se mogu kupiti na veb sajtu: www.cityworkshop.com.au Tu mogu da se prona|u sve informacije.

Razgovor sa operskom peva~icom, meco-sopranom Milijanom Nikoli} i kolegama iz opere se mo`e preslu{ati na ovom linku ispod naslova podkast: https://www.4zzzfm.org.au/reviews Vi{e informacija o preslu{avawu radio programa na: https://www.facebook.com/BalkanBeatsZedDigital/

Milijana Nikoli} i suprug Rozario La Spina

Tekst: Biqana Leti} Foto: Milijana Nikoli}, arhiva

16

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak ^etvrtak 22.

22. oktobar oktobar 2020.

2020.

Zlato na sun~anoj obali Kv

Chelsea na Olimpijadi u Riu 2016. godine

Dobitnici zlatnih medaqa sa reporterkom Srpskog Glasa

Chloe (Kloi) Gube~ka

Kolby (Kolbi) Gube~ka dobitnik zlatne medaqe u kategoriji uzrasta 16 godina

Kada je osniva~ Srpskog Glasa \or|e Marinkovi} pre vi{e od 38 godina upoznao svog najboqeg druga i poslovnog kolegu Jana Gube~ku iz Jaravila, predgra|a Melburna, nije ni slutio da }e tim poznanstvom u wegov `ivot uploviti ~itava “flota” familije Gube~ka “usidrena” na petom kontinentu.

Ova, me|u pan~eva~kim Slovacima nadaleko poznata, ugledna i cewena familija poti~e iz Vojlovice, predgra|a razdraganog Pan~eva koje je tako|e i \or|evo rodno mesto. Janovo i \or|evo dugogodi{we prijateqstvo bilo je zasnovano na ~vrstim temeqima, to jest srodnosti du{a, uzajamnom po{tovawu i qubavi.

Ne postoji ni{ta dragocenije u `ivotima qudi od iskrenog i pravog prijateqstva, a takva prijateqstva se upisuju u ve~nost.

Iako su se ova dva najboqa druga odavno preselila u ve~nost i rajsko naseqe, ostalo je mnogo toga {to govori i podSestre Gube~ka se}a na wih.

Ono o ~emu se godinama u australijskim medijama govori kada je re~ o ~lanovima familije Gube~ka kojih ima raznih profesionalnih profila, od uspe{nih poslovnih qudi do psihologa, advokata, IT tehnologa i zanatlija, najistaknutiji ~lan familije je ^elsi (Chelsea) Gube~ka.

Ova dvadesetdvogodi{wa “krunisana kraqica vodenog sporta”, koja je nakon dominacije na australijskim takmi~ewima na otvorenim vodama osvojila bezbroj zlatnih medaqa, je u trinaestoj godini dobila svoj prvi poziv da u~estvuje na Olimpijadi koja se odr`avala u Riju 2016. godine.

San svakog sportiste je da se kvalifikuje za u~e{}e na Olimpijadi.

Ne postoji sportista koji ne te`i ka toj ~asti da postane deo tog doga|aja, a ta ~ast je pripala upravo ^elsi u sedamnaestoj godini, kada je na Olimpijadi u plivawu predstavqala Australiju.

Pre toga, postav{i ~lan pliva~kog tima “Delfini”, ^elsi je na svetskom {ampionatu 2013. godine u Barseloni tako|e zastupala Australiju. Ovoj strastvenoj mladoj pliva~ici takmi~arskog duha, dodeqivana je titula australijskog pliva~a 3 godine uzastopno 2015, 2016. i 2017. godine.

2014. na Havajima osvojila je bronzanu medaqu, a na Sej{elima je 2017. osvojila osmo mesto u plivawu na deset kilometara. U timskom reliju na Svetskom {ampionatu u Ju`noj Koreji 2019. osvojila je peto mesto, a nakon toga u~estvovala je i u maratonskom plivawu Svetske serije u Dohi (Katar). Ono {to je vredno svake pohvale je ~iwenica da je od svoje 13. godine pa sve do danas, ^elsi Gube~ka ostala da stoji ~vrsto na zemqi.

Svaki wen uspeh bio je temeq za daqi rad i slu`io je kao potvrda wenog rada i odricawa. Dobra li~na organizacija je wena formula za uspe{no odr`avawe sportskog `ivota u kome je podr{ka oca Sr|ana i majke Lijen (Leanne) uvek prisutna. I pored fakultetskih

studija, ^elsi pronalazi vremena i ula`e trud i entuzijazam u rad sa decom i mladim po~etnicima u plivawu.

Za plivawe se ka`e da uti~e na mnoge aspekte na{ih `ivota, fizi~ke, mentalne i emocionalne, i smatra se najzdravijom fizi~kom aktivno{}u jer ne optere}uje zglobove, otklawa bolove u le|ima, povoqno uti~e na visok krvni pritisak i imunitet i popravqa raspolo`ewe. Stoga nije ni najmawe iznena|uju}e {to ~esto lekari, psiholozi i fizioterapeuti preporu~uju plivawe.

Plivawe koliko je zdravo, toliko je zabavno a ~lanovi na{e ekipe su se u subotu, sedamnaestog oktobra fenomenalno zabavili odlaskom na sun~anu obalu Kvinslenda gde se odr`avao {ampionat u plivawu “Queensland Open Water Championship 2020”, u kome je u~estvovao ogroman broj takmi~ara razli~itih starosnih uzrasta.

Me|u takmi~arima se nalazila i ^elsi Gube~ka. Svoju naklowenost prema vodi ^elsi deli i sa svojom mla|om sestrom Kloi (Chloe) i bratom Kolbijem (Kolby) koji su tako|e bili u~esnici na takmi~ewu.

Tako|e, vredno je napomenuti da je mla|a sestra Kloi u medijima okarakterisana kao zvezda u usponu koja je na Svetskom {ampionatu “Pan Pacific” u Tokiju 2018. zajedno sa ^elsi predstavqala Australiju. Nakon {to smo bili o~evici spektakularnih takmi~ewa gde su sva tri ~lana porodice Gube~ka osvojila po zlatnu medaqu, a pored osvojene zlatne medaqe ^elsi je pripala i titula “Brisbane Open Water Champion 2020”, nismo mogli a da se ne upitamo {ta je to upisano u genetskom kodu ove familije kada je plivawe u pitawu?

Nije tajna da su ~lanovi familije Gube~ka qubiteqi vode, vodenih

Takmi~arski tim Yeronga Park pliva~kog kluba

^

spor tova, bolo rewa i Dun fami mo`e na ti Za vawe na iv }i ut

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

vinslenda

^elsi (Chelsea) Gube~ka

ra, riova, “krstaa” motornim ~amcima po Tami{u navu, ali za ovu novu generaciju ilije Gube~ka se sa sigurno{}u e re}i da su neumoqivi lovci itule i zlatne medaqe. adivqeni celokupnim zbiem ostali smo jo{ dugo sede}i vici jezera u pli}aku, sabirajutiske i do{li do zakqu~ka da su

Brat i sestra Kolbi i Kloi Gube~ka dobitnici zlatnih medaqa u plivawu

neki od nas, koji su do tada kategori~ki tvrdili da znaju da plivaju, tek sada shvatili da u to vi{e nisu sigurni.

Na sun~anoj obali Kvinslenda u ime Srpskog Glasa, ^elsi, Kloi i Kolbiju po`eleli smo da u svojim blistavim karijerama u plivawu nastave sa nizawem zlatnih medaqa jer “zlato zlatu pripada”.

Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

^etvrtak 22.

22. oktobar oktobar 2020.

2020. 17 ^etvrtak

Vesti iz Mitropolije Australijsko-novozelandske

POSTAVQENA DIREKTORKA KOLEXA SVETOG SAVE

Nakon temeqne potrage za prvim direktorom Kolexa Svetog Save, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Gospodin Siluan i Odbor Kolexa Svetog Save, sa zadovoqstvom objavquju da je gospo|a Anastasija Ana Nikolau, imenovana da do~eka na{e prve |ake na Kolexu Svetog Save i uputi ih na „Put koji vodi u `ivot.“ Gospo|a Nikolau ima bogato iskustvo kao nastavnik i upravnik u brojnim veoma uva`enim {kolama.

Provela je 13 godina u Gr~kom pravoslavnom Kolexu Svetog Spiridona u Kingsfordu, prvo kao nastavnik, a zatim kao zamenik direktora i v.d. direktora Osnovne {kole. Nakon toga, radila je u Ak{am {koli u Exklifu i u gimnaziji u Kanberi, pre preme{taja u {kolu Svete Katarine u Veverliju, gde }e zavr{iti {kolsku godinu kao zamenik direktora Osnovne {kole.

Gospo|a Anastasija je poreklom Grkiwa i parohijanka Gr~ke pravoslavne parohije u Kingsfordu.

Weni impresivni akademski i profesionalni akreditivi, nagla{eni su u preporukama prethodnih poslodavaca, i zahvalni smo Bogu, {to }e osoba takvog kalibra i posve}enosti voditi na{u prvu srpsku {kolu na petom kontinentu.

Molitveni ~in uvo|ewa u du`nost za blagosloveni po~etak rada prvog Direktora Kolexa Svetog Save obavqen je u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati.

PRAZNIK POKROVA PRESVETE BOGORODICE U TALONGU U sredu 14. oktobra, na dan Pokrova Presvete Bogorodice, u manastiru u Talongu, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Gospodin Siluan, slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz saslu`ivawe protojereja-stavrofora Ilije Dragosavqevi}a i Nikole Bili}a i |akona Milo{a i prislu`ivawe ~te~eva iz Sidneja i Volongonga.

U svojoj besedi, Episkop je istakao da nam Hristove re~i iz dana{weg Jevan|eqa, prilikom posete domu Marte i Marije, sestara Lazarevih, govore da mi nekada usredsredimo fokus na ono {to deluje va`no, prenebregavaju}i ono {to Hristos naziva jedinim va`nim. Iako je Marta `elela da u~ini gostoqubqe, iza{la je iz okvira onoga {to je najva`nije, a to je da kada Logos, ovaplo}ena Re~ ovde na zemqi, drugo Lice Svete Trojice, govori, tada nema ni{ta va`nije ili prete`nije jer Bog u qudskom telu govori ~oveku. Zato je Hristos pou~io Martu a preko we i sve nas - da slu{amo Jevan|elsku

re~ i to ne samo da je slu{amo nego da je u na{em `ivotu ovaplo}ujemo, da je ~inimo na{im `ivotom.

Nakon zaamvone molitve usledila je slavska litija i rezawe slavskog kola~a. Doma}in slave ove godine bio je brat Zoran Stanoj~i} a slavu za narednu godinu su

preuzeli Slaven i Mladen Koki}.

Po Svetoj Liturgiji, usledilo je prazni~no poslu`ewe u manastirskoj sali. Prota Ilija se srda~no zahvalio svima koji dolaze u manastir u Talongu, ~iji je on administrator ve} 10 godina, i posebno istakao trud i rad onih koji su se potrudili da spreme slavu ove godine. Episkop je u svom obra}awu zablagodario Bogu {to smo se danas okupili i istakao va`nost pose}ivawa na{ih svetiwa i manastira koji su za nas oaze duhovnog okrepqewa, naglasiv{i da su manastiri budno oko na{e pravoslavne crkve, jer su monasi neprekidno u molitvi.

18

NOVI ZELAND

^etvrtak 22. oktobar 2020.

Premijerka Novog Zelanda ubedqivo osvojila drugi mandat Premijerka Novog Zelanda Xasinda Ardern govori na proslavi izborne pobede Laburisti~ke stranke, u Oklendu na Novom Zelandu, 16. oktobra 2020.

Stranka premijerke Novog Zelanda Xasinde Ardern ubedqivo je pobedila na op{tim izborima u zemqi, osvojila apsolutnu ve}inu i obezbedila joj drugi mandat.

Nakon {to su prebrojane dve tre}ine glasova, wena stranka levog centra Laburisti~ka partija je ve} osvojila vi{e od 49% glasova i o~ekuje se da }e joj pripasti oko 64 od 120 mesta u parlamentu.

Ta prednost je bila dovoqno visoka da je opoziociona liderka Xudit Kolins priznala poraz i telefonom ~estitala Ardern na pobedi. "^estitam Vam na rezultat jer mislim da je to izuzetan rezultat za Laburisti~ku partiju. Bila je ovo `estoka kampawa", izjavila je Kolins u Oklendu.

Vlada Novog Zelanda je 2017. dodelila status pravnog lica reci Vanganui. Od tada, druge zemqe slede ovaj primer u poku{aju da za{tite `ivotnu sredinu.

Reka Vanganui, koja proti~e kroz srce Severnog ostrva Novog Zelanda, jedna je od najve}ih prirodnih blaga ove zemqe.

Reka izvire na severozapadnoj strani sne`ne planine Tongariro, koja je ina~e aktivni vulkan, i krivuda 290 kilometara kroz zelena brda i planine do Tasmanovog mora.

Plemena Vanganui, po{tuje ovu reku vekovima, po woj nosi ime i iz we crpi svoje snagu i duh.

Vanganui je 2017. godine postala prva reka na svetu kojoj je dodeqen status pravnog lica, ~ime je stavqena ta~ka na jedan od najdu`ih sudskih procesa u istoriji Novog Zelanda.

Projekat izgradwe malih hidroelektrana sa ciqem prelaska na kori{}ewe energije iz obnovqivih izvora, tokom posledwih nekoliko godina podigao je veliku pra{inu na Balkanu.

Od Valbone u Albaniji, preko Kopaonika i Stare planine u Srbiji do Kru{~ice u Bosni i Hercegovini, aktivisti su organizovali proteste protiv gradwe malih hidroeletrana zbog „uni{tavawa reka".

Na {tetu po `ivotnu sredinu, biqni i `ivotiwski svet, upozoravaju i stru~waci.

Aktivisti u Srbiji i okolnim zemqama nastavqaju da vode borbu za za{titu reka, pojedini i pred sudom.

Maori, starosedela~ki polinezijski narod Novog Zelanda, nakon vi{e od 160 godina izborili su se da reka dobije pravnu za{titu.

Plemena Vanganui gaje duboku povezanost sa rekom najmawe 880 godina, koju su uspostavili vi{e od 700 godina pre naseqavawa Evropqana.

Wena konzervativna Nacionalna stranka zauze}e oko 35 mesta, {to je wen najslabiji izborni rezultat u skoro 20 godina.

Nijedan politi~ki lider nije osvojio apsolutnu ve}inu od kad je Novi Zeland usvojio sistem proporcionalnog glasawa 1996, {to je dovelo do nekoliko koalicionih vlada.

Xasina Ardern je postigla boqi rezultat od o~ekivanog i verovatno obezbedila laburistima najubedqiviju pobedu od 1946.

Izuzetno je hvaqena zbog liderstva za vreme pandemije koronavirusa, tokom koje je u zemqi od 5 miliona stanovnika bilo samo 25 smrtnih slu~ajeva.

Pokazala je empatiju i odlu~no rea-

govala u domenu kontrole oru`ja kada je naoru`ani napada~, pristalica ideje o superiornosti bela~ke rase, ubio 51 muslimana u napadu na xamije pro{le godine.

Tako|e je pokazala sna`no liderstvo posle erupcije vulkana na Belom ostrvu, poznatom kao Vakari, u kojoj je nastradala 21 osoba a desetine su povre|ene pro{log decembra.

S. G.

MINI HIDRO-ELEKTRANE:

Reka na Novom Zelandu koja mo`e da vas tu`i Reka je wihov osnovni izvor hrane, po woj plove kanuom i grade sela na wenim obalama.

Prema verovawu u maorskoj kulturi, tupuna ili „preci" (posle smrti) nastavqaju da `ive u prirodi. Zajednica je du`na da {titi kako prirodu koju je nasledila, tako i pretke.

Reka Vanganui, koja proti~e kroz srce Severnog ostrva Novog Zelanda, jedna je od najve}ih prirodnih blaga ove zemqe

reci izjedna~eno je sa nano{ewem {tete plemenu.

Ako do|e do bilo kakvog kr{ewa zakona ili pretwi, kao {to je zaga|ewe ili neovla{}ene aktivnosti, reka mo`e da podnese tu`bu.

Ovo tako|e zna~i da reka

ba da budu prepoznati odvojeno od qud-

Maori, starosedela~ki polinezijski narod Novog Zelanda, nakon vi{e od 160 godina izborili su se da reka dobije pravnu za{titu Veruje se u ~vrstu povezanost qudi i vode, a maorska poslovica ka`e: „Ja sam reka i reka je ja".

Od kada je reka dobila status pravnog lica, nano{ewe {tete

mo`e da ima imovinu, a protiv we se tako|e mo`e podneti tu`ba.

Pojam „ekolo{kog lica" prou~ava se kao jedan od na~ina za{tite prirode bar od sedamde-

setih godina pro{log veka.

U kwizi „Da li drve}e treba da ima status?" ameri~ki profesor prava Kristofer D. Stoun isti~e da ekolo{ki interesi tre-

skih.

Wegov rad uticao je na maorske akademike Xejmsa Morisa i Hasintu Ruru, koji su napisali „Glas rekama" u kojem obrazla`u za{to vode na Novom Zelandu treba da imaju status pravnih lica.

Reka Vanganui nije jedini primer prirodnog resursa koji je dobio status pravnog lica na Novom Zelandu.

Za{ti}eno podru~je Te Urevera, dom predaka plemena Tuho, 2014. je postao prvi prirodni resurs pravno lice na Novom Zelandu.

Planina Taranaki, sveti stratovuklan za Maore koji postoji ve} 120.000 godina, je 2018. godine tako|e dobio ovaj status.

Me|utim, reka Vanganui je mo`da najuticajniji primer: nakon {to je 2017. progla{en pravni status, reke Gang i Jamuna u Indiji, kao i sve reke u Banglade{u tako|e su dobile zakonska prava.

Ova odluka je u Indiji kasnije poni{tena.

S. G.

PUTOPIS Verujete li vi u bajke i legende? Ako ne verujete krenite jednom niz Dunav i samo zastanite tamo kraj Golupca. Tu }e vas do~ekati skoro 6 kilometara {iroko beskrajno plavetnilo Dunava. Na tom mestu se mo}na vodena sila ra{irila svom svojom snagom od Srbije do Rumunije {iroka kao more okru`eno zelenim brdima i planinama. Na srpskoj obali se wi{u ribarski ~amci zaboravqeni me|u zelenim algama i starim mre`ama.

Na rumunskoj obali trepere u letwoj vrelini bele vetrewa~e. Sredinom reke prolazi dr`avna granica pa ribari ~esto zalutaju u tu|e vode, jer {ta je briga ribe u kojoj dr`avi plivaju? Samo koji kilometar ni`e kao nekom nebeskom ~arolijom Dunav naglo ulazi u |erdapski tesnac i postaje naju`i i najdubqi na svom toku od izvora pa do Crnog mora. Tu se otvara, gvozdena kapija Dunava, \erdap! \ERDAP GVOZDENA KAPIJA \erdapska klisura je najdu`a i najve}a klisura Evrope a mnogi ka`u i najmisti~nija. Cela klisura je duga oko 100 kilometara na kojima se 3 kotline i 4 mawe klisure spajaju u jednu pod nazivom koji na vi{e jezika zna~i gvozdena kapija. Lepota prirode kojom je okru`ena, nepristupa~nost wenih ste{wenih useka kao i zastra{uju}a mo} i }udqivost reke koja u klisuri mewa {irinu od nekoliko stotina metara do nekoliko kilometara je potpuno neverovatna.

Na naju`em delu klisure koji je zbog neobi~nog oblika korita nazvan Kazan spektakularne stene dosti`u visinu i do 300 metara. Veliki i Mali Kazan su zbog toga i najimpresivniji deo klisure u kojoj je izmerena i jedna od najve}ih re~nih dubina u svetu, 82 metra! \erdapska klisura je i najzanimqiviji i najlep{i deo Nacionalnog parka \erdap koji se prostire na preko 60 hiqada hektara desnom obalom Dunava. Pored izuzetnog bogatstva biqnim i `ivotiwskim svetom, Nacionalni park \erdap je imao i veoma bogatu i burnu istoriju ~iji tragovi se`u mnogo daqe od ve}ine drugih poznatijih nacionalnih istorija, sve do samog svitawa qudske i evropske civilizacije.

GOLUBA^KA TVR\AVA Goluba~ka tvr|ava je danas obnovqena, umivena i doterana, kroz wu vi{e ne prolaze te{ki {leperi jer je kroz brdo prokopan tunel. Na pristani{tu sada dremaju luksuzni kruzeri iz belog sveta sa bajkovitim pogledom na utvr|eni zamak koji ~uva ulaz u |erdapsku klisuru.

I neka vas ne brine mnogo {to neki govore kako nije ni bezbedno ni lako popeti se do najvi{ih kula, naravno da nije!

Golubac nije bio carski dvor ve} vojno utvr|ewe od strate{kog zna~aja. Ma|ari, Srbi, Turci, Rumuni svi su vekovima `eleli taj rt za sebe jer ko je wime gospodario bio je i gospodar Dunava. A onaj po kome je tvr|ava dobila ime i kome izgleda jedino i pripada uvek je tu na wenim bedemima. I ne morate se uop{te popeti do vrha jer je magija Goluba~kog grada svuda okolo!

DANUBIUS Dunav, ta mo}na vodena sila koja povezuje 10 dr`ava spomiwe se jo{ u anti~kim delima pod imenom Istar, kraq reka i sin Okeana i Tetije. Na wegovim obalama ste{wenim izme|u divqih planina u kojima obitavaju divqi zverovi, lekovito biqe i krilate zlatokose vile `iveli su mnogi. Da~ani, Tribali, Sloveni, Rimqani. Ovi posledwi, u svojim spisima je zovu Danu ili Danubius, velika voda, na krajwoj granici carstva ~ijom desnom obalom su izgradili “Via militaris� vojni put. Tu je imperator Trajan izgradio most koji je povezivao Gorwu Meziju i Dakiju o ~emu svedo~i natpis u ~ast cara graditeqa, ~uvena Trajanova tabla uklesana u steni.

LEPENSKI VIR Na obali Dunava u |erdapskoj klisuri jo{ pre 9 hiqada godina nastala su najstarija organizovana naseqe na evropskom kontinentu koja pripadaju praistorijskim dobima mezolita i neolita. Nakon dugo-

^etvrtak 22. oktobar 2020. 19

a n e d z o v G P \E R D A unava kapija D

Tvr|ava Golubac, na ulazu u \erdap Na ulazu u \erdap Dunav je {irok oko 6 kilometara

Skulptura mamuta preostala posle Igara bez granica odr`anih u Dowem Milanovcu 1979. godine

Srpske ku}e u Lepenskom Viru

Lepenski Vir - centar evropske praistorijske kulture trajnih arheolo{kih iskopavawa kojima je 60-ih godina pro{log veka rukovodio profesor Dragoslav Srejovi} otkriveno je vi{e drevnih qudskih naseqa na razli~itim lokacijama koja su sva zajedno nazvana lepenskom kulturom.

Sve {to je na ovom prostoru dugogodi{wim i upornim istra`ivawima prona|eno i prilkupqeno, danas se mo`e videti u jedinstvenom arheolo{kom kompleksu Lepenski vir. Na {umovitoj padini sa pogledom na stenu veoma neobi~nog i pomalo zastra{uju}eg oblika Treskavac rekonstruisano je terasasato naseqe neolitskog ~oveka. Polo`aj naseqa visoko iznad Dunava i zadivquju}a priroda koja ga okru`uje stvaraju veoma veran

do`ivqaj atmosfere i vremena kome pripadaju.

DOWI MILANOVAC Znate li da je Dowi Milanovac jedini grad u Srbiji koji je ceo preseqen ~ak 3 puta sa jednog na drugo mesto? Najpre je bio malo rimsko utvr|ewe i malo ribarsko seoce, a zatim i ostrvski grad Pore~ koji je zbog bezbednosti preseqen na kopno po nalogu Kneza Milo{a Obrenovi}a. Grad koji je tada dobio ime po Milo{evom sinu Milanu do`iveo je jo{ jedno kompletno preseqeje u novije vreme 1971.godine zbog izgradwe hidroelektrane \erdap. Dowi Milanovac je danas pomalo zaboravqeni mali gradi} na obali Dunava koji su nekada zvali i gradom 100 hiqada ru`a koje su

krasile lepo ure|ena dvori{ta i ba{te restorana i kafi}a. Na samom ulazu u grad nalazi se veoma lepa pe{~ana pla`a sa starinskim drvenim suncobranima.

Na wu se nastavqa brodsko pristani{te gde pristaju kruzeri koji turiste voze na krstarewe |erdapskom klisurom i veoma dugo i prostrano {etali{te pored Dunava. Na poqani je i skulptura mamuta preostala posle Igara bez granica odr`anih u Dowem Milanovcu 1979. godine. U gradu postoji crkva i zavi~ajni muzej koji se nalazi u Kapetan Mi{inom zdawu. U muzeju se mogu videti veoma lepi eksponati koji simboli~no prikazuju istoriju grada, `ivot pored velike reke, narodne no{we, obi~aje i tradiciju ~itavog kraja.

M. T.

20

^etvrtak 22. oktobar 2020.

ZAJEDNICA

Dobrodo{li na subotwa bogoslu`ewa u Liverpulu Poput mnogih na{ih svetiwa {irom Novog Ju`nog Velsa, zbog restrikcija tokom pandemije korona virusa i ve}ih okupqawa u hramovima, u Misionarskoj crkvi Svetog apostola i jevan|eliste Luke u sidnejskom kvartu Liverpul, uvedena su bogoslu`ewa svake subote od 18 ~asova, kako bi se dala mogu}nost svim vernicima da tokom dva dana vikendom zadovoqe svoje verske potrebe.

U subotu 17. oktobra u ovda{wem hramu ~inodejstvovao je protonamesnik Branko Vasili}, a za pevnicom prisutnim pojcima je dirigovao stare{ina hrama protonamesnik Aleksandar Milutinovi}.

Ka`imo i to da je u prepodnevnim satima grupa vrednih neimara radila na kopawu rova za postavqawe internet kabla, a kao novost proradile su sigurnosne kamere u i okolo crkve.

Zgrada nove u~ionice, kuhiwa, ostava i sanitetsko odeqewe delom je ve} opremqeno i uskoro }e sve biti dato na upotrebu.

Kako sve to izgleda pogledajte na prilo`enim fotografijama koje smo napravili na ve~era{wem sabrawu u Liverpulu.

Tekst i foto: J. Gajeskov

Saturdau night fever u Srpskom centru Bonirig Upravo tako, kako ~uveni film Travolte sugeri{e – Saturday Night Fever (Groznica subotwe ve~eri).

Bilo je to jo{ jedno nezaboravno subotwe ve~e u SC Bonirig uz odli~nu posetu i jo{ boqu atmosferu za koju se pobrinula izuzetno nadahnuta Dragana Lazi} uz pratwu velemajstora u liku Gorana Zari}a, naravno sve u skladu sa propisima i uz po{tovawe restrikcija koje nam jo{ uvek diktira korona. Nekako smo se ve} svi navikli da to tako mora, ma nek’ radi kako radi samo da radi, svi se s mukom se}amo i navijamo svim srcem da se nikad vi{e ne vrati onaj turobni period s kraja marta do po~etka juna kad su svi klubovi bili zatvoreni i sve manifestacije otkazane. Svakako da bi bilo jo{ boqe i veselije da je dozvoqeno igrawe i ono pravo narodno veseqe, ali to jo{ uvek nije slu~aj.

Nadamo se da }e uskoro i te mere zabrane biti ukinute. No uprkos restriktivnim merama narod uspeva da se prilagodi novoj situaciji i da sebi da malo odu{ka.

Najveseliji su bili fudbaleri veterani Belih orlova, mada nisu ni malo zaostajali za wima ni gosti na{e drage Milke Milankovi} koja je proslavila svoj divan dan u ovom na{em Klubu. Lepo je videti ovakav odziv na{eg naroda, zaista je to divan ose}aj jer te{ka su ovo vremena za sve zajednice pa tako i za na{u. Svaka poseta ili proslava koju donesemo u na{ klub puno zna~i u ovim danima i va`no je da svi doprinesemo koliko mo`emo da se na{ klub odr`i i pregura ove te{ke dane. Uz odli~nu kuhiwu, bar i uslugu, uz raznovrsnost odli~nih muzi~kih izvo|a~a koji nastupaju petkom i subotom od 20-01 ~asova, nema boqeg mesta u gradu

za izlazak ili za neku va{u proslavu, zato Vas pozivamo da nam se pridru`ite pa da svi zajedno jo{ ja~e i boqe prkosimo koroni do kona~ne pobede.

G. Z.

ZAJEDNICA

U HRAMU SVETOGA SAVE U FLEMINGTONU (SIDNEJ) SVE^ANO PROSLAVQEN PRAZNIK POKROVA PRESVETE BOGORODICE Crkva od najstarijih vremena proslavqa Presvetu Bogorodicu, Onu blagoslovenu Djevu Mariju koja se udostojila da rodi Spasiteqa sveta Gospoda na{eg Isusa Hrista, Onu koja je za{titnica i pokroviteqka vascelog roda ~ove~jeg. Praznikom Pokrova Presvete Bogorodice proslavqamo duhovno pokroviteqstvo, posredovawe i zastupni{tvo pred Bogom, koje dobijamo usled velikog milosr|a i qubavi Presvete Bogorodice prema nama. (Veb-sajt SPC) U sredu, 14.oktobra ove godine u hramu Sv. Save u Flemingtonu (Hombu{) u Sidneju sve~ano je proslavqena slava Pokrova Presvete Bogorodice – za{titnice Kola srpskih sestara ovog hrama.

Doma}ica slave ove godine u ime kola je bila Sne`ana @ivkovi}. Ona je pro{le godine prihvatila da bude doma}ica ove godine od Lepe Demirovi}, a sada je istu predala Biqani Bratkovi} za idu}u godinu.

Slu`io je mesni paroh o. Sa{a ^oli}, a odgovarao mu je mesni hor, ovog puta od samo 7 ~lanova, jer je bio radni dan. Horski sastav je milozvu~no odgovarao na muzikalno pojawe oca Sa{e

^etvrtak 22. oktobar 2020. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

Снежана Живковић преузима славу од Лепе Демировић прошле године

[ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Снежана предаје славу Биљани Братковић за идућу годину

u tri glasa. Zbog Kovida 19, tzv. pandemije, ukupan broj prisutnih je bio ograni~en na 30 parohijana i gostiju.

Sestre, pod vo|stvom Slavice Pavlovi} i Sne`ana su pripremile bogat i veliki ru~ak, kojim bi moglo biti nahraweno bar jo{ toliko qudi vi{e.

U svakom slu~aju bilo je sve~ano i lepo. Vreme je bilo odgovaraju}e i to je doprinelo jo{ lep{em utisku proslave ovog zna~ajnog crkvenog praznika...

Tekst: Aleksandar @ivkovi} Foto: Radivoj Ma~kovi} i Jelena Mitrovi}

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Прослава 2019. године. Почасни сто са слављеницима и гостима

Poslovna saradwa izme|u kompanije za kosu „MaxiTone“ i pop zvezde iz Evrope Danija Levana Lana i Aleksandar Birta{evi} su vlasnici firme “8.0 Ideal Balance Pty. Ltd” koja je ekskluzivni uvoznik i distributer “MaxiTone” proizvoda za kosu u Australiji, koja ovde posluje godinama, a strate{ki je partner “Derik USA – PreCo” grupe koja proizvodi i distribuira “MaxiTone” u severno-isto~noj Evropi vi{e od 20 godina.

Za vreme najve}e krize svih vremena, kada je Kovid19 pogodio celu zemaqsku kuglu i nije po{tedio niti jednu zemqu, kada su mnogi biznisi bili ugro`eni, kada su mnogi poslovi izgubqeni, firma “MaxiTone hair Australia” je prona{la na~in da unapredi svoj biznis time {to se povezala sa pop zvezdom gr~ko-bugarskog porekla, koji godinama radi i stvara u Bugarskoj, kao peva~ i tekstopisac. Pored pesama na svom jeziku,

Dani Levan (Danny Levan) tako|e ima nekoliko svojih pesama otpevanih na engleskom, a u svojoj zemqi pravi i duete sa kolegama iz iste bran{e.

Novi muzi~ki klip „Ti li si” iza{ao je sredinom oktobra (pre nekoliko dana), i “MaxiTone hair Australia” je ekskluzivni sponzor muzi~kog spota, a na{a biznis kolaboracija se nije zaustavila na tome, nego je i organizovano nekoliko “Photo sessions”, gde peva~ Dani Levan i manekenka Ralica Nenova, koja je nekoliko puta osvojila titule najlep{e Bugarke 2018. i 2019., reklamiraju „MaxiTone” proizvode, koje je fotografisao profesionalni modni fotograf Koko Krastev, ~ije modne fotografije godinama krase stranice modnih ~asopisa “Elle”, “Moda”, “Grazia”, “Glamour”, “Eva”.

U muzi~ki spot je ulo`eno puno qubavi i sredstava, strasti i podr{ke sa obe strane, za spot su specijalno izvajane umetni~ke skulpture, nabavqeni specijalni efekti, u~estvuju balerine iz baletske ku}e “Next Generation”, a modni stilista „Zhivko Zhechev” se specijalno pobrinuo za garderobu i stajling peva~a.

Na samom zavr{etku spota, objavqeno je sponzorstvo preko celog ekrana velikim “MaxiTone” logom i imenom firme. Pored bugarske verzije, pesma „Ti li si” }e biti otpevana i u engleskoj varijanti.

Ova kolaboracija mo`e da bude inspiracija i drugim biznisima i uop{teno svim qudima, kako za vreme najve}e krize u celom svetu, biznis konekcije i kolaboracije mogu da se razvijaju i napreduju, podr`avaju jedni druge i poma`u jedni drugima, pa makar ta dva biznisa bila na dve strane sveta, i da uspeju i idu napred, uprkos te{kim vremenima i neizvesnoj budu}nosti svih nas.

Link za pesmu na jutjubu za koju je “MaxiTone hair Australia” ekskluzivni sponzor

spota i pesme : https://youtu.be/KIUsHL4P68s Link za veb sajt kompanije „MaxiTone hair Australia“: http://www.maxitone.net.au/

22

RIZNICA

^etvrtak 22. oktobar 2020.

Na dana{wi dan 1912. godine Tre}a srpska armija potukla je u Prvom balkanskom ratu turske snage i oslobodila Pri{tinu Posle oslobo|ewa Pri{tine, 22. oktobra 1912. godine, srpska Tre}a armija trebalo je u duhu direktive Vrhovne komande da odmah produ`i pokret ka Kumanovu i Skopqu, jer je ve} kasnila dva dana.

To se me|utim nije desilo, jer su jedinice bile iscrpqene dugim mar{evima i borbama, pa je komandant armije, general Bo`idar Jankovi} odlu~io da se 23. oktobra qudstvo zadr`i u rejonu Pri{tine radi odmora i popune.

Jedinice su se odmarale razme{tene u bivacima, osiguravaju}i se predstra`ama prema frontu i bokovima. Na Gazimestanu se odmarala Drinska divizija drugog poziva, se}aju}i se juna{tva slavnih kosovskih junaka.

Po nare|ewu komandanta armije, na mestu pogibije kneza Lazara, kod Muratovog turbeta, odr`an je pomen svim Srbima izginulim u Kosovskom boju 1389. godine. Zatim je komandant Tre}e armije general Bo`idar Jankovi} uz sve~anu paradu jedinica u{ao u Pri{tinu. Sotir Aran|elovi}, rezervni poru~nik i ordonans u {tabu Moravske divizije drugog poziva, u svojim "Uspomenama", pi{e:

Трећа српска армија под командом ђенерала Божидара Јанковића, ylazi u oslobo|enu Pri{tinu "... Pri{tina ne}e videti sve~aniji dan od ovoga dana. Na ~elu {taba ja{e na kowu sedi |eneral, u ~ijoj su pratwi komandanti [umadijske i Moravske divizije. Na ~elu {taba vojna muzika, a za {tabom ordonansi i vojska. Sve `ivo je iza{lo da do~eka i pozdravi Srpsku vojsku."

A Ja{a Tomi}, politi~ar, novinar i kwi`evnik iz Vojvodine, u reporta`i objavqenoj 26. oktobra 1912. godine u "Novosadskoj ilustrovanoj ratnoj hronici", pi{e: "...Na ulazu u Kosovo nailazismo na Srbe stanovnike, kako pla~u od odu{evqewa. Od kada je

Srbija mobilisana, Arnauti su se bojali da ih diraju. Odu{evqewe Srpske vojske ne mo`e se opisati.

Pevaju. Muzika i trube sviraju. U ovaj mah svi smo zaneti najve}im miqem. Srpska pobeda na Kosovu jam~i potpuno na{e oslobo|ewe.

Nema te sile koja }e vi{e mo}i potisnuti Srbe sa Kosova".

Posle odmora, popune qudstvom i ostalim potrebama, komandant armije general Jankovi} izdao je zapovest za pokret u dve kolone: prva - Moravska divizija drugog poziva i armijska kowica pravcem Lipqan-Uro{evac-Ka~anik ka Skopqu; druga - [umadijska divizija prvog poziva i Mo-

ravska brigada pravcem Gwilane Selo - Vladovo - Kumanovo.

Drinska divizija drugog poziva imala je zadatak da ostane u rejonu Pri{tine da utvrdi grad, organizuje centar snabdevawa i bude oslonac operacija glavnih snaga, obezbe|uju}i oslobo|enu teritoriju u pravcu Vu~itrna, Drenice i Prizrena.

Posle dugih i napornih mar{eva Tre}a armija je ve} 28. oktobra 1912. godine stigla u rejon Skopqa.

Ibarska vojska pod komandom generala Mihajla @ivkovi}a, iz rejona Ra{ke usmerila svoje nastupawe prema Sanxaku, pre{la granicu 19. oktobra, nastupaju}i u tri kolone u pravcu Novog Pazara.

Najte`e borbe vodila je sredwa kolona, Jedanaesti kragujeva~ki puk koji je nastupao dolinom Ra{ke. Turske i {iptarske snage iz okolnih sela oko Zmiwaka izvr{ile su protivnapad, ali su ih srpski ratnici odbili. I sutradan, 20. oktobra, Kragujev~ani su vodili borbe kre}u}i se ka \ur|evim stupovima.

Koncentri~ni napad na Novi Pazar Ibarska vojska zapo~ela je 22. oktobra. Oko podneva su se razvile naj`e{}e borbe,

naro~ito na pravcu Vinorog - Debeqak kuda je nastupala glavnina. Novi Pazar je oslobo|en tek sutradan kada su se turske snage, ugro`ene nadmo}nim srpskim snagama i artiqerijom, povukle ka Kosovskoj Mitrovici i Pe}i, dok su se [iptari razbe`ali ku}ama.

U grad su u{li srpski ratnici koje su me{tani srda~no do~ekali.

Javorska brigada pod komandom potpukovnika Milivoja An|elkovi|a Kajafe, nastavila je napredovawe pod borbom ka Sjenici, koju je branilo oko 3.000 turskih vojnika. Jakim snagama Tre}eg prekobrojnog kuka potpukovnika Svetolika Mi{kovi}a i ^etvrtog puka drugog poziva razbijena je turska odbrana severno od grada. Sjenica je oslobo|ena 25. oktobra oko podneva, uz sna`nu podr{ku artiqerije.

Slede}ih nekoliko dana brigada je oslobodila zapadni deo Sanxaka, varo{i Prijepoqe i Priboj, a Pqevqa u zajednici sa Prekotorskim odredom crnogorske vojske koju je predvodio brigadir Ma{an Bo`ovi}. Novu Varo{ oslobodio je ^etvrti puk tre}eg poziva pod komandom potpukovnika Miqka Popovi}a.

R. N.

GOVEDAR UZDIGNUT DO STATUSA BO@ANSTVA:

Car Galerije i wegova ~uvena palata, Feliks Romulijana kod Zaje~ara U isto~noj Srbiji, nedaleko od Zaje~ara skriva se Feliks Romulijana, blago uvr{teno u UNESCO ba{tinu. Ostaci carske palate cara Gaja Valerija Maksimijana Galerija jedni su od najlep{ih i najboqe o~uvanih primera rimske dvorske arhitekture u ~itavoj Evropi.

Car Galerije ro|en je oko 250. godine u okolini Serdike (Sofija). Majka Romula, bila je varvarka iz Dakije koja se udala za ~uvara stoke {to }e Galeriju pribaviti nadimak Govedar. Galerije se rano istakao u borbama ~ime je privukao pa`wu imperatora Dioklecijana koji }e ga usvojiti i proglasiti za cezara. Nedugo zatim Galerije napu{ta prvu suprugu, ne bi li o`enio Dioklecijanovu }erku Valeriju.

Po Dioklecijanovoj zamisli tetrarhije (~etvorovla{}a), 305. godine su Galerije i Konstancije Hlor postali avgusti sa idejom da uporedo vladaju 20 godina.

Posle zadatog perioda, ustupili bi vlast cezarima Severu i Maksiminu. Ipak, 306.

Konstancije Hlor iznenada umire i Galerije postaje poglavar Rimskog carstva.

Ovaj vladar va`io je za jednog od najve}ih progoniteqa hri{}ana me|u rimskim carevima. Verovatno nije odoleo uticaju majke, koja je bila veliki po{tovalac paganskih bo`anstava. Ipak, nedugo pred smrt 311. izdao je edikt kojim se hri{}anstvo toleri{e kao religija.

Pretpostavqa se da je ovako velika promena nastupila usled te{ke bolesti, verovatno kancera, od kojeg je i umro.

Palata Feliks Romulijana je dugo predstavqala misteriju, budu}i da se

Остаци Феликс Ромулијане nije mnogo znalo o wenom poreklu. Za ovaj arheolo{ki lokalitet je dobijeno kona~no obja{wewe otkrivawem natpisa 1984. godine. Prema wemu je utvr|eno da je Feliks Romulijana (Sre}na Romulijana), izgra|ena od strane Dioklecijana, wegovom zetu Galeriju.

Feliks Romulijana je predstvaqala vrhunac rimske carske arhitekture

Palata je nastala na prelazu iz 3. u 4. vek kod Gamzigrada na teritoriji od 6,5 hektara, a u ~ast Galerijeve majke Romule. Kompleks je bio utvr|en bedemima sa kulama, a pored palate obuhvatao je vojne objekte, terme, paganske hramove ali i hri{}anske crkve. Ovo izuzetno arhitektonsko re{ewe osmi{qeno je kao carska rezidencija u kojoj je Galerije planirao da provede starost. Ipak, `eqa mu nije bila usli{ena, budu}i da je ubrzo umro, na putu ka Sofiji.

O posledwem po~ivali{tu cara i daqe se spori. Pojedini izvori upu}uju na wegovo kremirawe u Sofiji, a drugi upravo na Gamzigrad. Najvi{e podataka govori u prilog tome da su i car i wegova majka Romula sahraweni u Feliks Romulijani.

Naime, otkrivene su dve luksuzne grobnice i podzemne humke sa loma~ama na kojima su Galerije i Romula spaqeni u ~inu apoteoze – uzdizawa na status Bogova.

Dekoracija palate je odgovarala rim-

skom imperatoru: bogati podni mozaici, freske i skulpture od crvenog porfira. Scene i statue posve}ene Heraklu, Dionisu, Jupiteru i Arijadni nedvosmisleno ukazuju na Galerijevu te`wu da se pribli`i besmrtnim bo`anstvima i da na sebe aludira kao na jednog od wih.

Na teritoriji Gamzigrada vremenom su otkriveni tragovi boravka stanovnika Romulijane. Me|u ostacima isti~u se kamene sekire, grn~arija i bronzani nakit iz razli~itih epoha.

Palata je imala burnu sudbinu. Poru{ili su je varvari, obnovqena je u vreme Justinijana kao pograni~na tvr|ava i krajem 6. veka je napu{tena pred najezdom Slovena. Posledwu ve}u obnovu je do`ivela u vizantijskom periodu. U drugoj polovini 11. veka je jo{ jedanput napu{tena, ovoga puta bespovratno. Postoje jo{ samo naga|awa da je slu`ila kao skloni{te u periodu turskih osvajawa u 14. i 15. veku.

Danas predstavqa jedno od najstarijih blaga Srbije i jednu od vode}ih turisti~kih atrakcija zemqe.

M. T.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 22. oktobar 2020. 23

MOMO KAPOR O SVOM POREKLU I PORODICI

„Moj otac je mislio da je Bile}a najva`niji grad na svetu...“ BRANKO MIQKOVI]

Pohvala svetu Ne napu{taj me svete Ne idi naivna lasto Ne povredite zemqu Ne dirajte vazduh Ne u~inite nikakvo zlo vodi Ne posva|ajte me sa vatrom pustite me da kora~am Prema sebi kao prema svome ciqu Pustite me da govorim vodi Da govorim zemqi I ptici koja `ivi od vazduha Glas moj ispru`en kao `ivac Pustite me da govorim Dok ima vatre u meni Mo`da }emo jednom mo}i Da to {to ka`emo dodirnemo rukama Ne napu{taj me svete Ne idi naivna lasto Branko Miqkovi} (29. januar 1934 12. februar 1961.) bio je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka, esejista i prevodilac.

Momo Kapor je bio ~uven po svom toplom, prisnom narativu, s kojim su se mnoge porodice poistove}ivale. Wegove kratke pri~e kazuju mnogo, nose}i va`nu poruku o qubavi, lepoti, tuzi, sujeti, nedostajawu, kajawu, davno prohujalim vremena...

Ovom prilikom prenosimo wegovu pri~u o Bile}i, ratu na Balkanu 1994. i wegovom ocu...

- Moj otac je mislio da je Bile}a najva`niji grad na svetu. Godine 1994. ispostavilo se da je to ta~no, jer je u Domu armije odr`an sastanak Vlade Republike Srpske sa stranim predstavnicima koji su predlo`ili usvajawe Vens-Ovenovog plana. To je bio veliki doga|aj od koga je zavisilo da li }e Republika Srpska ostati u ratu ili ne. Svi su do{li.

Ja sam doleteo dr`avnim avionom koji mi je dao Dobrica ]osi}. Do{ao sam pred zgradu gde su bile televizijske ekipe iz ~itavog sveta: Si-En-En, Bi-Bi-Si, francuska TV. Voditeqke su lomile jezik da izgovore Bile}a, napoqu su stajali generali, moji ratni drugovi. Sutradan su sve svetske televizije objavile: Bile}a je rekla NE. @ao mi je {to moj otac nije video Bile}u u Wujork tajmsu.

Kada je umro imao je 75 godina, godine u kojima svi Kapori umiru od srca. Kada su mi javili da je u bolnici, do{ao sam iz Cetiwa, gde sam snimao, video ga zaka~enog na aparate i pomislio da je gotov.

Po wegovoj smrti, kada je izbio rat, osetio sam neodoqivu potrebu da idem u Hercegovinu, da idem u rat, vukao sam xakove pirin~a, bra{na, uqa u xipovima, jer sam bio ratni dopisnik.

Odlazio sam u wegovu ku}u, i odjedanput zavoleo Hercegovinu, wen miris, bodqikavo `buwe i taj svet. Najvi{e sam vremena provodio na frontu brane}i poreklo i oca koji je tra`io da bude tu sahrawen, u Mirilovi}ima na seoskom grobqu, iako je `iveo u Dubrovniku gde se nalazi najlep{e grobqe Boninovo, puno Me{trovi}evih i Roksandi}evih skulptura. Tamo le`i

ispod hrasta sa babom, dedom, stri~evima.

On je hteo da le`i tamo odakle je i potekao.

Moj otac je otkrio da se Kapori nalaze u De~anskoj hrisovuqi kao slobodni gra|ani koji imaju pravo da nose oru`je i ne pla}aju porez. Ta hrisovuqa postoji u dva primerka: jedan je u Srpskoj akademiji nauka, a drugi u Hilandaru. Video sam oba.

Kada je to otkrio, odu{evqen mi se javio telefonom. Ja sam ga zamolio da ne tra`i daqe, jer }e nas skidati sa drve}a.

Ostavio mi je u nasle|e prezime, zlatan sat koji je dobio kad je odlazio u penziju, visok pritisak i sklonost da se nakon spavawa, posle ru~ka, budim umorniji nego {to sam legao. Apsurdno je to {to otkrivam da {to sam stariji sve vi{e li~im na wega. Otkrivam isti smeh, isti na~in na koji dr`im cigaretu, istu sedu kosu. ^im pre|em granicu Republike Srpske, po~iwem da govorim ijekavski, a suva ov~ja rebra s ra{tanom moje je najdra`e jelo, kao {to je bilo i wegovo. Danas posedujem sve ono {to nisam voleo kod oca i smejem se samom sebi u lice kada se ujutru brijem pred ogledalom.

Tako se zavr{avaju sve mladala~ke pobune i stara bitka izme|u generacija - zavr{ava Momo Kapor.

PEKI] OPISAO IDEALNO R\AVU DR@AVU:

„Ona u kojoj zemqa pripada onima koji na woj gladuju...“ "Idealna dr`ava nije ona koja se poziva na nebo kad joj ne ide dobro, a na sebe kad joj po|e boqe" Borislav Peki} bio je jedan od najva`nijih srpskih pisaca 20. veka. Iako je prvi roman objavio tek u 35. godini, Borislav Peki} ostao je zapam}en po romanu „Zlatno runo“ koji se ~esto poredi sa najzna~ajnijim delima svetske kwi`evnosti.

Ro|en je 1930. u Podgorici. Kwi`evnu karijeru po~eo je radom na filmu, a tek sa 35 godina objavio je svoj prvi roman, „Vreme ~uda“, koji dobija najboqe kritike, biva preto~en u film i preveden na 6 jezika. Za svoj drugi roman „Hodo~a{}e Arsenija Wegovana“ dobio je NIN-ovu nagradu, ali i silne neprijatnosti od strane dr`ave, jer je u wemu pisao o studentskim demonstracijama iz 1968. godine.

Borislav Peki} nastavqa `ivot i rad u Londonu, gde provodi narednih dvadeset godina i gde wegova umetnost do`ivqava pravi procvat. Kasnije je vi{e vremena provodio u Beogradu, bave}i se politikom. Preminuo je 1992. godine u Londonu.

Ovako je Borislav Peki} okarakterisao idealno r|avu dr`avu:

,,Koja je dr`ava dobra – ne znam. Ali je sasvim sigurno da nije: dr`ava u kojoj ste najbezbedniji ako ste u zatvoru; dr`ava ~ija je budu}nost ve~ita, a pro{lost traje samo koliko i ona; dr`ava u kojoj snaga caruje, a um vaqa klade; dr`ava u kojoj ste prinu|eni drugima da kopate jame da sami u wih ne biste upali; dr`ava u kojoj se jednakost sastoji u

Borislav Peki} je svoj spomenik dobio tek 2016. godine u Beogradu. Genijalni srpski pisac sada nas posmatra s Cvetnog trga

bedi, a sloboda u nejednakosti; dr`ava ~iji su gra|ani taoci wene vlade; dr`ava u kojoj ste sre}ni ako ste `ivi; dr`ava u kojoj svako zna {ta treba da uradi ali ne zna za{to; dr`ava kojoj nije dosta {to je podnosite, ve} zahteva da to ~inite sa odu{evqewem; dr`ava koja se poziva na nebo kad joj ne ide dobro, a na sebe kad joj po|e boqe; dr`ava u kojoj je sve {to se ~ini neizbe`no, a sve {to je neizbe`no nikad se ne doga|a; dr`ava ~ije se vo|e prenose na rukama, a wihova vlast ispod ruke; dr`ava u kojoj su sredstva za proizvodwu u privatnim rukama, ona u kojoj su u dr`avnim rukama, a naro~ito ona u kojoj sredstva za proizvodwu nisu u ni~ijim rukama; dr`ava u kojoj mesto o~evine nasle|ujete strah; dr`ava u kojoj je jedina pouzdana rubrika u novinama – ~ituqa; dr`ava u kojoj zemqa pripada onima koji na woj gladuju; dr`ava u kojoj ma{ine zamewuju radnike, a radnici ma{ine; dr`ava ~iji vas vojnici u~e geografiji

suseda; dr`ava u kojoj lak{e mewate pol nego pro{lost; dr`ava u kojoj je gra|anin odgovoran za svoje pretke, ali ne odgovara za svoje potomke; dr`ava u kojoj odre|ivawe slobode po~iwe wenim ograni~ewima; dr`ava u kojoj zakoni ne prethode prestupima, ve} ih slede; dr`ava u kojoj je }utawe najra{ireniji oblik javnog mi{qewa, a obo`avawe najra{ireniji vid javnog delovawa; dr`ava u kojoj se vi i onaj koji vas progoni borite za iste ideale, samo je pitawe ko }e prvi opaliti; dr`ava u kojoj se qudi ne sahrawuju samo na grobqima; dr`ava ~iju himnu slu{ate kao sopstveno opelo."

24

FEQTON

^etvrtak 22. oktobar 2020.

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (14)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera.

U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Poslanik iz Berlina, Ivo Andri}, potvrdio saznawe Vauhnika o invaziji Hitlera na Jugoslaviju Italijanskim napadom na Gr~ku 28. oktobra 1940. po~ela je i podzemna i otvorena "tu~a" izme|u Nemaca i Engleza oko Jugoslavije. U tom galijamatisu odjednom se ~uo glas Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, koje su se pridru`ile Velikoj Britaniji, Nema~koj, Italiji - kojem }e se carstvu privoleti jugoslovenska vlada. Kao i Jugoslavija, i Sjediwene Dr`ave su na po~etku rata objavile svoju neutralnost. Poput kneza-namesnika i predsednik Frenklin Ruzvelt imao je ideju da sa~uva neutralnost u ratu.

Ali, neutralnost samo za svoju zemqu. To izgleda nije va`ilo i za Jugoslaviju.

Ogla{ava se ameri~ki dr`avni sekretar Sumner Veles i upozorava Jugoslovene da }e ako sa Nema~kom sklope bilo kakav ugovor, koji Nemcima olak{ava napad na Gr~ku ili na britanske snage u Sredozemqu, Vlada Sjediwenih Dr`ava odmah blokirati sva jugoslovenska nov~ana sredstva. A ona nisu bila tako mala. Uo~i bombardovawa Beograda, Narodna banka Kraqevine Jugoslavije je kod Federalnih rezervi u SAD imala 47.851,67 kilograma ~istog zlata.

Knez Pavle je 9. aprila 1939. otputovao u posetu Italiji. Ispostavilo se da Musolini nije vr{io pritisak, glumio je mirotvorca. Na Veliki petak, Italijani su se iskrcali u Albaniji. Jugoslavija je dobila dve granice sa Italijom, knez Pavle je pro`ivqavao te{ke dane.

Polo`aj Jugoslavije u budu}em ratu i wenu politiku neutralnosti odli~no je uvi|ao i britanski ambasador u Beogradu ser Ronald Kembel.

Kako je zabele`io Miodrag Jankovi} u junu mesecu 1939. godine, knez Pavle je krenuo u ~etvorodnevnu dr`avnu posetu Nema~koj.

Poseta je uprili~ena nemalo posle pompezne i grandiozne

Hitler je do~ekao kneza Pavla u Berlinu sa najve}im mogu}im po{tovawem proslave firerovog pedesetog ro|endana.

- Pukovnik Vladimir Vauhnik ostavio je precizan opis do~eka koji je knezu Pavlu prire|en. Bilo je potro{eno preko 30 miliona maraka za ukra{avawe Berlina, a palata za goste na reci Spree bila je potpuno preure|ena.

Trideset hiqada SA trupa je bilo mobilisano za slu`benu bezbednost i {palir. Novine su donosile napise o Jugoslaviji u najboqem mogu}em svetlu. Bila je prire|ena parada trupa koja skoro nije zaostajala za onom koja je bila za Hitlerov ro|endan - pi{e Jankovi}. U svojoj depe{i obave{tajaca Vladimir Vauhnik je napisao: "Program prijema je protekao bez ikakvih smetwi i ponovo je zablistala nema~ka sposobnost za organizaciju.

Ali, mnogo te`e je tekao rad oko pregovora izme|u kancelara Hitlera i kneza namesnika Pavla, koji se tada

pokazao kao jedan krajwe ve{t i priseban diplomata.

Bezuspe{an je bio trud Hitlerov, Geringov i Ribentropov da pridobiju kneza za pakt prijateqstva sa Nema~kom, ili da barem iz wega iznude obe}awe da s Engleskom ne}e sklapati nikakav ugovor o garantijama. Knez namesnik nije {tedeo komplimente silnom napretku nove Nema~ke i sve~ano je obe}ao, da }e Jugoslavija odr`avati prijateqske politi~ke i privredne odnose sa Nema~kom, naravno samo dotle dok Nema~ka ne bude stavila nikakve teritorijalne zahteve prema Jugoslaviji."

Vauhnik svedo~i da je pred sam odlazak kneza iz Berlina u~iwen jo{ jedan poku{aj da se knez privoli.

"Ovaj razgovor koji je bio predvi|en za pola sata, otegao se preko tri ~asa. Strpqivo sam ~ekao u predsobqu kraj razgovora i jako sam bio iznena|en kada sam morao zapazi-

PU^ISTI NE VERUJU VAUHNIKU Pu~isti~ka vlada u Beogradu, na ~elu s generalom Du{anom Simovi}em, oglu{ila se na upozorewa obave{tajca Vladimira Vauhnika koji je 1. aprila 1941. izvestio o nastupaju}oj nema~koj invaziji na Jugoslaviju i bombardovawu Beograda predvi|enom za 6. april. Da su pu~isti poslu{ali Vauhnikova upozorewa verovatno bi bili spaseni `ivoti hiqada Beogra|ana civila, a poraz jugoslovenske vojske ne bi bio tako katastrofalan. Generali Simovi}, Bora Mirkovi} i drugi vode}i pu~isti do`ivqavali su Vauhnikove informacije i analize kao wegove fantazije.

ti da Hitler, pri napu{tawu odaje nije ni poku{ao da sakrije svoje nezadovoqstvo o rezultatu rzagovora. Wegov mrki pogled i nervozno micawe usana je to dokazivalo" javio je vojni ata{e Vladimir Vauhnik. Hitler je za kneza rekao da je jeguqa, a knez za Hitlera ono {to je zabele`io ministar Dvora Milan Anti}: "Ruke su mu meke, kao kraci meduze. Ose}ate jezu od wihovog dodira. Lice mu je `uto kao vo{tane figure."

Kada je pristupqeno Trojnom paktu, da bi se sa~uvala celovitost Jugoslavije, Britanci su organizovali pu~ 27. marta. Obave{tajac Vladimir Vauhnik nije bio protiv pu~a. Savetovao je pu~iste da odlo`e povrat do kraja juna, do nema~kog napada na Sovjetski Savez, kada Hitler ne bi bio u stawu da se obru{i na Kraqevinu Jugoslaviju svom `estinom. Ko zna kakva bi bila daqa sudbina Jugoslavije. Ignorisana je ~ak i posledwa depe{a poslanika iz Berlina, budu}eg nobelovca Ive Andri}a, koji je 4. aprila 1941. potvrdio Vauhnikove informacije o nastupaju}oj nema~koj invaziji na Jugoslaviju.

Krajem 1940. godine pukovnik Vauhnik }e pokazati da je bio jedan od najboqih obave{tajaca tog vremena. ]askaju}i jednom prilikom sa Geringom, izvukao je podatak da }e Nema~ka, narednog prole}a, raspolagati sa vi{e od 200 divizija. Znao je da im protiv Britanije treba najvi{e 50 ovih formacija. I logi~no je zakqu~io da Hitler namerava da krene na Sovjetski Savez.

Od grofa Sigismunda Bernstorfa, jednog od obave{tajnih qudi Tre}eg rajha, uz pi}e saznaje: "Nema~ki napad na Sovjetski Savez vi{e nije puka mogu}nost nego ~iwenica. Odluka je ve} pala."

Vauhnik je o nema~kom planu za napad na Sovjetski Savez, pored jugoslovenskog General{taba, li~no obavestio i general-majora Tupikova, ruskog vojnog ata{ea. lll U slede}em broju: Slovenac Vauhnik, {pijun koji je iznervirao Hitlera, a odu{evqavao |enerala Dra`u

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

22. oktobar

1721. - Nakon okon~anog rata sa [vedskom, Rusija je postala nova sila na Baltiku, a Petar Veliki progla{en je carem cele Rusije.

1773. - Kraq Tonga poklonio je engleskom istra`iva~u Xejmsu Kuku gorostasnu korwa~u koja je u Londonu `ivela do 1966.

1811. - Ro|en je ma|arski kompozitor Franc List legendarni pijanisti~ki virtuoz koji je izgradio modernu klavirsku tehniku i dao klaviru snagu orkestra.

1883. - U Wujorku je izvo|ewem opere "Faust" francuskog kompozitora [arla Gunoa otvorena operska ku}a "Metropoliten".

1887. - Uredu za patente u Wujorku Nikola Tesla prijavio je {est izuma, me|u kojima i vi{efaznu naizmeni~nu struju. Izume je 1888. otkupila firma "Vestinghaus" i wihovu primenu prikazala na svetskoj izlo`bi u ^ikagu 1893.

1927. - Umro je srpski pisac Borisav Stankovi}, jedan od za~etnika moderne srpske proze. Prikazuju}i `ivot rodnog Vrawa s kraja 19. veka, dao je i psiholo{ku analizu li~nosti, unose}i prvi put u srpsku literaturu erotiku i senzualnost ("Iz starog jevan|eqa", "Stari dani", "Ko{tana", "Ne~ista krv", "Pod okupacijom").

1947. - Po~eo je rat Indije i Pakistana oko Ka{mira, nakon {to je ka{mirski maharaxa Hari Sing odbio da se prikqu~i jednoj od dve zemqe kada je podeqen indijski potkontinent.

Rat je po~etkom 1949. okon~an posredstvom UN, a Ka{mir je ostao podeqen.

1962. - Predsednik SAD Xon Ficxerald Kenedi izdao je nare|ewe ameri~koj ratnoj mornarici i avijaciji da blokiraju Kubu zbog postavqawa sovjetskih nuklearnih raketa u toj zemqi. Kubanska kriza koja je dovela svet na ivicu atomskog rata, okon~ana je mesec dana kasnije sporazumom sovjetskog lidera Nikite Hru{~ova i Kenedija o povla~ewu nuklearnog naoru`awa i deblokadi Kube.

1964. - Slovena~ki gimnasti~ar Miroslav Cerar osvojio je zlatnu medaqu na Olimpijadi u Tokiju. To je bila prva zlatna medaqa za SFR Jugoslaviju na olimpijskim takmi~ewima.

1987. - Primerak retke edicije Gutenbergove biblije prodat je u aukcijskoj ku}i "Kristi" u Wujorku za rekordnih 5,39 miliona dolara.

1991. - Predsedni{tvo SFR Jugoslavije u nepotpunom sastavu (Srbija, Vojvodina, Kosovo i Crna Gora) odbacilo je predlog Evropske zajednice da se jugoslovenska federacija rekonstitui{e u asocijaciju suverenih dr`ava. Ta odluka je doprinela produbqavawu jugoslovenske krize i definitivnom raspadu zemqe.

1992. - Na putu Priboj-Rudo pripadnici nepoznate paravojne formacije kidnapovali su iz autobusa 16 Muslimana, stanovnika pograni~nog sela Sjeverin (na granici Srbije i Bosne) i odveli ih u nepoznatom pravcu, a potom likvidirali.

2000. - Posmrtni ostaci jednog od najve}ih srpskih pesnika Jovana Du~i}a preneti su 57 godina nakon wegove smrti iz ameri~kog mesta Libertvil i sahraweni u rodnom gradu Trebiwu u Republici Srpskoj.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

J

ezik prati stawe duha naroda koji wime govori, pa se u na{em jeziku, naro~ito u leksici, ogleda svojevrsni kulturni prevrat izazvan dru{tvenom zbiqom u kojoj su se promenili uzori.

Jezi~ka zajednica po~ela je postepeno da se orijenti{e u svojim jezi~kim idealima na ekspresivni javni jezik sredstava masovnih informacija, a ne na jezik najboqih pisaca.

Nekada je svima bilo va`no da besprekoran srpski jezik usvajaju ~itaju}i kwi`evna dela, a danas se govornici odri~u elitnog u kulturi i jeziku u korist op{tenarodnog, neotesanog, niskog, agresivnog.

Ovako, dr Rajna Dragi}evi}, profesorka na katedri za srpski jezik Filolo{kog fakulteta u Beogradu, odgovara na pitawe - zbog ~ega je status srpskog jezika u na{em dru{tvu na tako niskom novou. n Koliko novi na~ini komunikacije i razli~ite neprimerene dru{tvene pojave ugro`avaju srpski jezik i op{tu kulturu govora, naro~ito kod omladine...

- Skoro sve nove re~i, koje ve} nekoliko godina prikupqam iz {tampe, imaju sna`no pejorativno obele`je, jer su nastale za imenovawe pojava koje gledamo u gruboj svakodnevici rijalitija, uli~nog kriminala i politi~kih obra~una. Vreme antikulture nala`e ru{ewe uzora, normi i mere. Pitawe pozajmqenica postalo je sporedno u odnosu na ogroman broj vulgarizama u javnoj komunikaciji, namerno kr{ewe gramati~ke i pravopisne norme i svo|ewe svih stilova na neformalni, razgovorni. n Odnos prema srpskom jeziku ponajboqe se mo`e videti u {koli gde u~enici imaju nedopustivo mali broj ~asova iz ovog predmeta. Predla`ete da mu se u

^etvrtak 22. oktobar 2020. 25

RAJNA DRAGI]EVI], PROF. FILOLO[KOG FAKULTETA U BEOGRADU:

Deca govore jezikom rijalitija i kriminala {kolama da natpredmetni status. Verujete li da }e {kolski sistem na to pristati?

- [kola se, na`alost, sve vi{e otu|uje od u~enika jer u dru{tvu nema dovoqno sluha i hrabrosti za ozbiqne reforme {kolskog sistema. Preko potrebne promene nije lako sprovesti jer je ozbiqan {kolski sistem du`an da se istovremeno kre}e u dva smera - da neguje tradiciju i koncept konzervativnog obrazovawa, ali i da prati razvoj novih nau~nih i tehnolo{kih dostignu}a. Za uspe{no sprovo|ewe oba ta smera neophodno je poja~ati de~ju prijem~ivost za nastavne sadr`aje, a uslov da se to postigne jeste razvijawe wihovih jezi~kih sposobnosti. Ako deca ne razumeju uxbeni~ki tekst ili predavawe svog nastavnika, a sve vi{e je takvih primera, nema te reforme koja mo`e dati dobar rezultat. Zato je prvi korak svake obrazovne reforme uvo|ewe natpredmetnog statusa srpskog jezika kao {kolskog predmeta.

Taj status bi omogu}io uve}awe broja ~asova srpskog jezika u {koli, bez potrebe za nivelacijom sa brojem ~asova drugih {kolskih predmeta. Ovakav status ima nastava ruskog jezika kao materweg u ruskim {kolama i zapa`aju se odli~ni rezultati. n ]irilica kod nas gotovo da izumire. Zakon kojim bi se ova oblast regulisala godinama ~ami u fioci. [ta bi lingvisti, ali i celo dru{tvo trebalo da preduzmu?

- U okviru nadle`nosti Odbora za standardizaciju srpskog jezika i drugih srbisti~kih institucija, srbisti se predano zala`u za zakonsko ure|ewe statusa }irilice. Me|utim, svesni smo ~iwenice da se problem }irilice ne mo`e re{iti samo zakonom, jer odnos izme|u }irilice i latinice ima duboku simboli~ku vrednost u na{em, na`alost, podeqenom dru{tvu, u kojem dva pisma ne predstavqaju prednost, ve} simbole dva sistema vrednosti. Kolika je psiholo{ka i kulturolo{ka pukotina izme|u zagovornika }irilice i latinice najboqe pokazuju podaci iz "Asocijativnog

STID ZBOG SKANDALA n Dugogodi{wi ste profesor Filolo{kog fakulteta, zbog ~ega je ta ustanova dospela u `i`u interesovawa po skandalima i sva|ama?

- Stojan Novakovi} je u bele{kama o svom u~itequ \uri Dani~i}u napisao da je svaka wegova pouka "vlastitim delom potvr|ivana". Nazvao ga je nenadma{nim u~iteqom, koji je "s uverewem potpuno i iskreno silnim svoju du`nost vr{io tako da je bezmalo s perom u ruci i izdahnuo". Ko ima takvog u~iteqa taj ima i sna`ne korene iz kojih }e se razviti u ~vrstu, ~estitu li~nost, bez obzira na put koji izabere.

Imaju}i u vidu de{avawa na Filolo{kom fakultetu, sa stidom i strahom razmi{qam o tome kakav primer dajemo svojim studentima, kakve im temeqe izgra|ujemo i kakvu im poruku {aqemo dok o nama, svojim profesorima, i svom fakultetu, istom onom na kojem je predavao i Dani~i}, ~itaju novinske ~lanke posve}ene kra|i, korupciji, prepisivawu i svakojakom nemoralu. re~nika srpskog jezika". Asocijacije na re~i "}irilica" i "latinica" vrlo su ostra{}ene i ukazuju na dva kulturolo{ka modela.

Prva pomisao govornika na "}irilicu" jeste: srpsko, pravoslavqe, ]irilo i Metodije, staro, tradicija, bukvar, Sloveni, Srbin, crkva, kwiga, slava, istorija, jevan|eqe i dr., a asocijacije na re~ "latinica" idu u suprotnom smeru: Zapad, engleski, Rim, katolici, ru`no, tu|e, strani jezik itd. O~igledno je da sudbina }irilice zavisi i zavisi}e od politi~ke opcije na vlasti i wenih sledbenika, jer se opre-

deqewe za wu shvata kao nacionalna ili anacionalna politi~ka orijentacija. n Srpski jezik i }irilica naro~ito su ugro`eni u Crnoj Gori, odakle su zvani~no proterani, iako najve}i deo naroda govori srpskim jezikom. O~ekujete li da }e nova crnogorska vlast da ispravi ovu gre{ku?

- Nova crnogorska vlast }e se suo~iti sa nagomilanim ekonomskim i epidemiolo{kim problemima, koji }e joj, pretpostavqam, biti u prvom planu, a u vezi sa srpskim jezikom i }irilicom o~ekujem da }e se promene odvijati sporo i da }e jo{ dugo biti vi{e simboli~ke nego su{tinske.

Ipak, du`ni smo da poka`emo vi{e razumevawa prema svojim crnogorskim sunarodnicima i mawe nestrpqivosti. Treba da podr`imo i pozdravimo svaki napor koji se u crnogorskoj politici ~ini da bi se za{titio srpski jezik. Prime}ujem da moje kolege srbisti iz Crne Gore s optimizmom gledaju na budu}nost i veruju da }e dosta toga mo}i da se promeni u vezi sa statusom srpskog jezika i }irilice, ~ak i bez promene Ustava. n Korona }e, ka`u stru~waci, ostaviti velike posledice u svim oblastima `ivota? Kao profesor, {ta mislite kakve }e posledice ostaviti na obrazovawe?

- Tek }emo osetiti da je obrazovawe najve}a `rtva korone. Nema pravog {kolovawa bez fizi~ke blizine u~iteqa i u~enika u u~ionici. Predavawe nije samo preno{ewe ~iwenica, ve} najdubqa razmena vidqivog i nevidqivog, verbalnog i neverbalnog, racionog i emocionalnog. Predavawa na daqinu jesu samo privid obrazovawa.

M. T.

Zakonopravilo Svetog Save prvi put u celosti prevedeno na savremeni srpski jezik Zakonopravilo, ili nomokanon, koji je pre osam vekova napisao Sveti Sava prakti~no je prvi srpski ustav – dokument na osnovu koga Srbija postaje pravna dr`ava. Prvi, kompletni prevod na savremeni srpski jezik sarajevskog prepisa Zakonopravila objavila je Izdava~ka ku}a Mitropolije dabro-bosanske "Dabar", uz pomo} vlada Republike Srpske i Republike Srbije.

Kompletno delo koje je duhovno-pravni okvir prve srpske dr`ave, trudom bratstva manastira Dobrunska Rijeka i pravnika i filologa, kona~no je jasno i razumqivo svima, da `ivo svedo~i o najva`nijem pravnom izvoru sredwovekovnog srpskog kanonskog i svetovnog prava.

"U to vrijeme, smatrali su da su crkva i dr`ava dva dijela istog organizma, i jednako je bilo na snazi i jedno i drugo pravilo: recimo, kada se pravi ku}a, ili neki objekat, pa se mora ra~unati da ne zatvori{ vidik ili pogled kom{iji ili tako ne{to, zna~i, do takvih detaqa se i{lo, onda mo`ete misliti koliko su bile ure|ene neke va`nije stvari i odnosi u dru{tvu", rekao je Serafim, jeromonah manastira Sveti Nikolaj u Dobrunskoj Rijeci.

Zakonopravilo, u koje je ugradio bogato nasle|e vizantijske redakcije gr~ko-rimskog prava, Sveti Sava je podelio svim novoustanovqenim episkopijama.

Original je ~uvan u @i~i i nestao kada su je poharali Bugari

i Kumani, 1253. godine, a od 11 sa~uvanih prepisa, najstariji su Ilovi~ki, Ra{ki i Sarajevski.

Sarajevski prepis je nastao u 14. veku. Pisala su ga dva pisara i zna se da je jedan od wih bio Miroslav. Ispisan je na pergamentu, ima 370 listova, a u Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu, ~uva se najmawe tri veka.

Rade}i gotovo sedam godina, prevodioci su se dr`ali na~ela razumqivosti, vernosti izvoru, izbegavawa tu|ica, a na mestima gde je Sarajevski prepis ostavqao nedoumice, koristili i Ilovi~ko fototipsko izdawe, i prevode na gr~kom, latinskom, ruskom i engleskom jeziku.

"Danas, za neke izraze, bukvalno nismo mogli da ostanemo

pri onim izvornim, iz Zakonopravila, jer niko ne bi znao o ~emu pri~amo. Vijeno, recimo, mi smo uzeli turcizam - miraz, svi znamo {ta je miraz, vijeno ne. Jedno od pravila nam je bilo da ostanemo pri srpskim izrazima, osim tu gdje je morao neki kompromis da se pravi", naveo je Gavrilo, jeromonah manastira Sveti Nikolaj.

Prevod sa srpskoslovenskog je bez uporednog pra}ewa gr~kih izvora, bez poznavawa istorije, geografije, dogmatike, crkvenog i gra|anskog prava – nemogu}. Do ovog, prvi put kompletnog prevoda, bilo je vi{e poku{aja. Miodrag M. Petrovi}, je 2003. objavio samo prvi tom Zakonopravila Svetog Save.

R. N.

26

ZAJEDNICA

^etvrtak 22. oktobar 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Ovaj period je za vas u znaku pravnih i birokratskih poslova. Sve oko toga bi}e ote`ano i podlo`no komplikacijama. .QUBAV: Usredsre|eni ste na sebe i svoj optimizam, pa vas lo{e raspolo`ewe voqene osobe remeti. Izbegavawe susreta nije pravo re{ewe. Izgubili ste ~arobnu nit koja vas vezuje, pa vreme koje provodite zajedno mo`e prerasti u te{ku dosadu. ZDRAVQE: Bronhitis.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: U odli~noj ste formi, ali, bez obzira na to, savladavaju vas nestrpqivost i nervoza. Informacije koje }ete ovih dana dobiti, usmeravaju va{ profesionalni razvoj. QUBAV: Previ{e ste osetqivi, pa vam ovih dana sledi zahla|ewe odnosa. U podsvesti, jo{ ~uvate neke uspomene. Se}awe na pro{lu qubav mo`e vam pomutiti {ansu da ostvarite novu vezu. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Prepuni ste kreativne energije, pa va{e samopouzdawe iz dana u dan raste. Ukoliko se na|ete u prilici da pazarite ili potpisujete neke vrednosne papire, budite na oprezu. QUBAV: Posredstvom prijateqa predstoji vam jedno novo poznanstvo. Opu{tawe i prihvatawe izazova mo`e vam malo prijati, ali dugoro~no, vi znate da to nije za vas. ZDRAVQE: Bolovi u u{ima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Previ{e `elite, a ne postoje prave mogu}nosti, morate se ne~eg odre}i. Vrebate svaku priliku kako biste se ponovo nametnuli radnom okru`ewu kojem pripadate. QUBAV: Potreba da na brzinu dovedete svoj `ivot u red mo`e vas navesti na brzoplete poteze. Ukoliko je va{a qubavna veza imala primesu tajanstvenosti, ovih dana zvezde vam nisu naklowene. ZDRAVQE: Malaksalost.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Otvaraju vam se {anse da kona~no dovr{ite zapo~ete projekte, ali je sve jo{ samo u planovima. Ne gubite strpqewe, to {to poslovi ne mogu da se zavr{e sada, ne zna~i da su propali.

QUBAV: Poriv za li~nom slobodom mo`e vas navesti na pogre{an korak. Slobodni mogu upoznati neobi~nu osobu sa kojom ih ~eka dobar provod i romanti~na avantura. ZDRAVQE: Gastritis.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Morate pristati na kompromis ukoliko `elite da iskoristite povoqnu priliku koja vam ovih dana sti`e. Posao koji sada budete otpo~eli ima potencijal da se u budu}nosti vi{estruko isplati. QUBAV: Tempo koji je iza vas zahteva da zastanete i preispitate sebe da li je ova veza ono {to `elite. Ne prime}ujete da va{a voqena osoba, isto kao i vi, nije zadovoqna. ZDRAVQE: Alergije.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Neo~ekivane promene poremeti}e rutinu u va{oj svakodnevnici. Bi}ete u prilici da nekom pomognete da na|e posao. Ovih dana o~ekujte obave{tewe u vidu opomene ili isporuke nekog ra~una na koji ste potpuno zaboravili. QUBAV: Mada se mo`da ose}ate umorno, raspolo`ewe }e se promeniti kada od partnera stigne interesantan predlog. ZDRAVQE: Sklonost povredama.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Ovih dana sti`e ponuda za dodatni rad koji vam trenutno nije neophodan. Opravdawe tra`ite u finansijskoj naknadi koja, po va{em mi{qewu, nije dovoqna za trud koji bi trebalo da ulo`ite. QUBAV: Mo`e vam proma}i prilika da se voqenoj osobi poka`ete i pru`ite vi{e od onog za {ta mislite da je dovoqno za opstajawe qubavne veze. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Podvla~ite ozbiqnu crtu u svemu. Razmi{qate kako da budete efikasniji i nekom inovacijom poboq{ate finansijsku situaciju. Mo`ete o~ekivati neprijatne vesti zbog kojih }ete biti veoma zabrinuti. QUBAV: Prestrogi ste prema sebi.

Iskren razgovor mo`e razre{iti nesporazume koji vas navode da poverujete da se va{ qubavni odnos ohladio. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Pravo je vreme da re{ite sve zaostale obaveze jer vas ometaju i usporavaju u daqem radu. ^eka vas te{ka odluka kojom se od vas o~ekuje dobra procena i mudar potez. QUBAV: Iz straha da ne poquqate prividnu stabilnost u vezi, sve gre{ke preuzimate na sebe. Mo`ete upasti u sukob s partnerom jer se mnogo toga nakupilo a vi ste precenili svoju strpqivost. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Vreme je za istra`ivawe i u~ewe.

Ipak, bez obzira na izazove, ne podle`ite potrebi da ne{to novo otpo~nete, jer nije povoqan period za to. QUBAV: Partner nema razumevawa kada je u pitawu va{a nezainteresovanost za wega. Iskreni razgovori, komplimenti i duge {etwe smiri}e tenziju koja vas je obuzela. Pru`ite mu malo podr{ke i topline. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Va`ne situacije, koje ste u pro{losti zanemarili, sti`u na re{avawe. Nakon preraspodele zadu`ewa sti`e neo~ekivani podsticaj od osobe koja vam do sada nije ni{ta obe}avala. QUBAV: Prividno odvajawe od partnera, donosi stimulans za naredni period. Ukoliko ste slobodni, na pomolu je upoznavawe sa osobom koju znate iz poslovnog okru`ewa. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

Radovi u manastiru Svetog Save u Ilajnu Nedavno izvedenim inicijalnim radovima u porti i objektima manastira Svetog Save, koji su pokrenuti sa blagoslovom nastojateqa arhimandrita Teodora i wegovog bratstva, zapo~ela je dugo planirana obnova ove na{e svetiwe u Ilajnu.

Nesebi~nim trudom brata Dragana Ostoji}a i sina Nemawe

izvedeni su opse`ni radovi na betonirawu staza u manastirskoj porti i oko hrama Sv Alimpija Stolpnika.

Zahvaquju}i bratu Sa{i Jagodincu ura|en je veliki posao na ure|ewu manastirskih prostorija.

Slavi{a i Marko Milanovi} su ne `ale}i truda uradili

zna~ajan posao na ure|ewu manastirskog imawa, dok je Goran Adamovi} izveo radove na ure|ewu kanala za odvod vode. Potrebno je napomenuti da su bra}a Milanovi}i i Adamovi} pored vlastitog dobrovoqnog rada ujedno sami snosili i sve materijalne tro{kove vezane za posao.

Bratstvo Manastira blagodari kako navedenim pregaocima tako i svima ostalima koji su se odazvali wihovom pozivu i uzeli u~e{}a u ovim bogougodnim radovima. Da ih Gospod blagoslovi i obilno dariva svojim nebeskim blagom.

U ime bratstva manastira, arhimandrit Teodor poziva bra}u i sestre da uzmu u~e{}a u daqwim radovima na manastirskoj obnovi. Za vi{e informacija, svi zainteresovani mogu da se direktno obrate o. Teodoru i manastirskom bratstvu.

Prota M. Vuk{a

^etvrtak ^etvrtak22.

22.oktobar oktobar2020.

2020. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE

[TA O ZDRAVQU GOVORE CRVENE O^I: Ako su o~i ogledalo du{e, crvene o~i, tj. zakrvavqene beowa~e su ogledalo zdravqa. One pokazuju da se ne{to doga|a ili sa va{im o~ima ili u drugom delu tela.

O~i obi~no pocrvene jer se krvni sudovi na povr{ini oka pro{ire ili upale, a postoji mno{tvo razloga zbog kojih se to doga|a.

Ako su o~i crvene, ote~ene, suzne ili vas svrbe, posetite lekara. U zavisnosti od uzroka, za le~ewe se koriste ve{ta~ke suze, antibiotske kapi, antihistaminici… Ponekad je uzrok crvenila pucawe kapilara ili nedostatak sna, ali uzrok mo`e biti i:

ALERGIJA

Alergijski kowuktivitis je reakcija na ne{to na {ta ste alergi~ni. ^est je kod qudi sa sezonskim alergijama i obi~no se javqa kada je koncentracija polena visoka. Neko ko je alergi~an na `ivotiwsku dlaku ili pra{inu, ima}e problem sa o~ima kada provodi vreme sa psom ili ~isti ku}u. Alergeni u telu proizvode histamine, koji potom izazivaju upale. Za razliku od virusnog i bakterijskog kowunktivitisa, alergijski nije zarazan.

Crvenilo }e po~eti da nestaje kada vi{e ne budete izlo`eni onom {to vam smeta, ali to mo`e potrajati. Da biste ubrzali stvari, isperite o~i vodom ili na wih stavite hladan oblog. Kapi za o~i protiv alergije mogu pomo}i, kao i neki antihistaminik.

ALKOHOL

Ako ste ikada popili previ{e alkohola i primetili da su vam beowa~e zakr-

DOMA]A KUJNA

Posni recept Sve`a salata sa p~elicama od maslina Potrebno je: zelena salata - 1 komad jaja - 2 komad, kuvana masline - 5 - 6 komada, zelene, bez ko{tica masline - 4 - 5 komada, crne, bez ko{tica rezanca - 2 - 3 {tapi}a so, uqe, sir}e, krastavac - 1/2 komad mali

curi nos, verovatno }ete ga ~esto brisati, a ako zatim protrqate o~i, virus }e se preneti na wih. ^esto prawe ruku mlakom vodom i sapunom je kqu~no.

Crvene o~i uzrok i le~ewe

PROBLEMI SA KONTAKTNIM SO^IVIMA

Od bezazlenih do ozbiqnijih problema vavqene, onda ste iskusili alkoholni efekat na o~i. Evo {ta se de{ava: alkohol uzrokuje {irewe si}u{nih krvnih sudova na o~ima, pa kroz wih proti~e vi{e krvi. [to vi{e pijete, crvenilo se vi{e prime}uje. U smawewu crvenila pomo}i }e kapi za o~i, a krvni sudovi }e se vratiti u normalu kada alkohol iza|e iz tela. Imajte u vidu da je neumerena konzumacija alkohola izuzetno {tetna za ceo organizam.

Infekcije BAKTERIJSKA INFEKCIJA

Bakterijska infekcija koju naj~e{}e uzrokuju streptokoke ili stafilokoke

Verovatno ste ve} mnogo puta ~uli da se 70-80% na{eg celokupnog imuniteta nalazi u na{im crevima. No, bez obzira na to saznawe i nau~ne dokaze da je ve}ina bolesti creva posledica nebrige o crevima, tj. nebrige o onome {ta unosimo u svoj organizam, veliki deo populacije konzumira ogromne koli~ine nezdrave hrane i pati od gojaznosti i ostalih bolesti.

Na{ probavni sistem je mnogo sofisticiraniji nego {to ga mi do`ivqavamo. Zbog toga i nismo svesni koliko {tetimo svojim crevima i u kojoj meri naru{avamo celokupnu ravnote`u svog organizma kada konzumiramo nezdrave namirnice koje nam se nude na svakom koraku. Te namirnice na{em probavnom sistemu, koji je generacijama (do nedavno) bio navikavan na ne{to sasvim drugo, predstavqaju pravi {ok! [okiramo svoj organizam aditivima, rafinisanim {e}erom, solima, ogromnim koli~inama hrane i alkohola. Uz nezdravu hranu tu je i svakodnevni stres. Nervoza, zabrinutost, tuga, netrpeqivost - sve ove emocije sna`no uti~u na na{ probavni sistem, s toga nije ~udno {to sve ve}i broj qudi

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema: O~istite zelenu salatu i isecite je ili iskidajte na par~i}e po va{oj `eqi.

Pomo}u qu{tilice za krompir napravite nekoliko lenti od krastavca.

Oqu{tite jaja i isecite ih na par~i}e po va{oj `eqi.

Servirajte salatu u odgovaraju}em tawiru. Garnirajte sa krastavcem i kuvanim jajima.

Za~inite salatu.

Napravite p~elice tako {to se~ete masline na krugove i re|ate zelene pa crne (po 2-3 kruga od svake vrste za p~elicu). Napravite pipke od rezanaca. Garnirajte salatu sa p~elicama.

Kontaktna so~iva mogu spre~iti da dovoqno kiseonika do|e do va{ih o~iju, pa one postaju krvave. Ako so~iva nosite predugo ili tokom spavawa, mogu nastati crvenilo, infekcije i problemi sa ro`wa~om.

Pa`qivo pratite uputstva za kori{}ewe so~iva, pravilno ih ~istite i izvadite pre nego {to zaspite. U me|uvremenu, kapi za o~i mogu ubla`iti crvenilo i iritaciju.

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Iako postoje masline raznih boja i nijansi, sve su prvobitno zelene. Tako|e su i mnogo gorke, zahvaquju}i supstnci oleuropeinu, koji se pomo}u raznih metoda izvla~i iz maslina.

Masline su bogate gvo`|em, vitaminom E i A, natrijumom, kalcijumom, vlaknima. Mnoge osobe izbegavaju da konzumiraju masline, jer misle da su bogate mastima. Istina je da masline sadr`e masti, ali se radi o zdravim mastima poznate pod nazivom Omega-9, koje pove}avaju dobar holesterol (HDL).

Masline sadr`e antioksidanse, polifenole i flavonoide, koji imaju antiupalno dejstvo. Tako da su masline idealna hrana za borbu protiv slobodnih radikala koji o{te}uju zdrave }elije u organizmu.

Masline sadr`e polifenole, supstance

~est je uzrok crvenila o~iju. Kao i kod virusnog kowunktivitisa, dobra higijena je va`na kako bi se spre~ilo preno{ewe bakterije na nekog drugog. ^esto perite ruke sapunom i vodom najmawe 20 sekundi i izbegavajte dodirivawe ili trqawe o~iju, deqewe pe{kira, {minke i nao~ara. Antibiotske kapi koje }e vam pomo}i prepisuje lekar.

VIRUSNA INFEKCIJA

Crvenilo o~iju je ponekad posledica virusne infekcije. Posetite oftalmologa koji }e vam odrediti terapiju, a do tada podignite higijenu na vi{i nivo.

PREHLADA

^est uzrok kowuktivitisa je prehlada (infekcija nosa ili grla). Ako vam

ZDRAVA CREVA ZA ZDRAV @IVOT pati od bolesti creva, posebno sindroma iritabilnih creva.

Nezdrava ishrana i negativne emocije dovode do zakiseqavawa organizma, a upravo se kiselost i slaba opskrbqenost kiseonikom smatraju idealnim okru`ewem za razvoj bolesti, naro~ito kancera. Me|u proizvodima koji najvi{e zakisequju organizam su {e}er, meso i proizvodi `ivotiwskog porekla, gazirana pi}a, kafa, rafinisana so, rafinisano bra{no, margarin, alkohol, duvan, lekovi, sva industrijska hrana oboga}ena aditivima.

Naru{en balans u crevima mo`e da

SUVO OKO

Suzne `lezde u o~ima neprestano proizvode suze (ne samo kada pla~emo).

Kada suze ispare prebrzo ili ih nema dovoqno, to mo`e dovesti do upale. Na suvo oko uti~e i predugo gledawe u monitor ili telefon. Ponekad, suvo oko je posledica sistemske bolesti poput reumatoidnog artritisa.

GLAUKOM

Glaukom je niz bolesti koje o{te}uju opti~ki nerv, ~esto kada se zbog nakupqawa te~nosti na oko vr{i prevelik pritisak. Jedan od prvih znakova jedne vrste glaukoma je crvenilo. Ovo stawe je retko, ali se brzo razvija i zahteva hitnu medicinsku pomo}.

S. G.

uzrokuje i hormonske disbalanse, probleme sa ko`om, autoimune bolesti, dijabetes, hroni~an umor, anksioznost, depresiju, itd..

Kako sa~uvati zdrava creva? Pre svega pravilnom ishranom. U zdravstvenim centrima mo`ete da uradite test intolerancije koji }e pokazati {ta Vam od hrane prija, a {ta ne. BICOM tretmanima mo`emo da uspostavimo balans u crevnoj flori i oporavimo sluznicu tankog creva, ~ime posti`emo optimalnu apsorpciju hranqivih materija i ja~awe imunog sistema. Kao podr{ka tretmanima mogu da se uzmu probiotici koji poma`u uspostavqawu ravnote`e izme|u dobrih i lo{ih bakterija. Smawewe stresa je tako|e od velikog zna~aja za zdrava creva, zato se BICOM anti-stres programi podrazumevaju kod svakog klijenta.

Na kraju, odgovornost je uvek na Vama sami birate {ta }ete jesti, kako }ete `iveti i {ta }ete preduzeti da smawite {tetne uticaje iz okoline. Hrana koju konzumiramo mo`e biti na{ otrov i na{ lek.

Potrudite se da {to ~e{}e, ako ne uvek,bude ovo drugo i ~uvajte zdravqe svojih creva, jer zdrav `ivot po~iwe sa zdravim crevima!

Le~ewe biqem Masline koje smawuju oksidacioni (oksidativni) stres u mozgu.

Jedna {oqa maslina sadr`i 4,4 mg gvo`|a.

Gvo`|e poma`e u sintezi karnitina, aminokiseline koja masti transformi{e u energiju. Osim toga, gvo`|e pove}ava nivo hemoglobina u krvi.

Masline smawuju bore za 20%, jer sadr`e oleinsku kiselinu. Ova mononezasi}ena Omega-9 masna kiselina odr`ava ko`u ne`nom i zdravom. Tako|e, masline sadr`e i vitamin E, koji poboq{ava zdravqe ko`e.

Zbog sadr`aja masnih kiselina, masline

reguli{u nivo holesterola i triglicerida, spre~avaju}i da se ove {tetne supstance natalo`e u krvnim sudovima. Na taj na~in masline {tite i ja~aju arterije, i spre~avaju nastanak mnogih zdravstvenih problema vezanih za kardiovaskularni sistem.

Osobama koje imaju problema sa zatvorom, preporu~uje se konzumirawe maslina jer su bogate vlaknima. Zbog prisustva antioksidanasa, masline deluju kao sredstvo za ubla`avawe bolova i smawewe upalnih procesa u organizmu.

Antioksidansna i antiupalna dejstva maslina, povoqno deluju na organizam, elimini{u toksine iz tela i bore se protiv slobodnih radikala, i samim tim {tite }elije od malignih oboqewa.

28 ^etvrtak 22. oktobar oktobar2020.

2020. ^etvrtak 22.

ENIGMATIKA

REKA U RUSIJI

POENI U XUDOU I KARATEU

GLAVNI GRAD TOGOA

SUSEDNA KOJI IMA SLOVA MALO AZBUKE GODINA

TRE]I I DRUGI VOKAL

UKRU]ENO

REOMIR

ORGAN GRAD U ^ULA VIDA POQSKOJ

JEDAN LI^NA ZAMENICA BORILA^KI SPORT

IME ENGLESKE KRAQEVSKE PORODICE

HIQADITI DEO MIKRONA DODATAK NA KAROSERIJI AUTOMOBILA

SRDITO, QUTITO SRPSKO MU[KO IME ONO [TO JE UNETO (MN.) BELE ROBIWE U HAREMU

AMPER GRAMATI^AR

AMERI^KI GLUMAC KRUZ

KELVIN STANOVNICA IRIJANA ZA^INSKA BIQKA AMERI^KA GLUMICA (1908-1993)

PRI^E O ZANIMQIVIM DOGA\AJIMA

Sr Gl pski as

VELIKA REKA U SIBIRU

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

PLODOVI SVIRA^ KROMPIRA NA LAUTI

RAZRED PROSUTI MALO TE^NOSTI IZ POSUDE

RASA PASA VRSTA MORSKE RIBE, KERNA

DOKTOR OSTRVQE U ATLANTSKOM OKEANU

SLI^NO (SKR.)

GR^KI BRODOVLASNIK, ARISTOTEL AUSTRIJA

KANAL ZA ODVOD NE^ISTO]E (LAT,)

OGRA\EN PROSTOR ZA STOKU, TOR

KOJI TRAJE VE^NO

U DRUGOM SLU^AJU

FOLK PEVA^ICA SA SLIKE

]IRILO ODMILA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1

REKA U BANATU

VRSTA VODENIH INSEKATA

NAJVE]E JADRANSKO POLUOSTRVO

UPALA U[IJU (MED.)

MESTO U SRBIJI KOD GU^E ALUMINIJUM

SRPSKA STARIJA POLITI^ARKA PEROVI]

DR@AVA U AFRICI AKADEMSKI TENISKI KLUB (SKR.) POMAGALO ZA BOQI VID UZVIK DOZIVAWA MAJSTOR ZA ELEKTRIKU ENERGIJA

AMERI^KA GLUMICA („^UVARI PLA@E“

PRIPOVETKA JOSIPA KOZARCA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 NADUVEN

SRPSKI RE@ISER NOVKOVI]

PRIMITIVNI PLUG

AMERI^KI RE@ISER

DAMA U [AHU (SKR.)

OP[TINSFABRIKA KA MRTVA^KI POBEDA U NAME[TA- KOM[IJA IMENICA VR[ILAC PRIMENA IZBORNA LE@AJ [AHU (SKR.) MASA@E JA IZ KOMISIJA VRAWA (SKR.)

KAMBOXANSKI DR@AVNIK SIHANUK

KRAJNE TA^KE TROUGLA PE^AT SA DATUMOM (MN.) KOJI SU NALIK NA KORITO

BLAGOSLOV, OPRO[TAJ (TUR.)

GLAS GUSAKA KOJE SE KORISTI LEVOM RUKOM

UKUSNO JELO, POSLASTICA MAST ZA RANE VLA@ITI RUBQE PRI PEGLAWU

DOKUMENT O SKLAPAWU POSLA ERBIJUM VRSTA LEKOVITE USE]I, BIQKE UREZATI

Sr Gl pski as

TEMPERATURA SRPSKO MU[KO IME

OBIM

TENISER, ROXER TV VODITEQKA, ADRIJANA

ISKAZNI, SRPSKI FUDBALSKI IZJAVNI (GRAM.) GLUMAC SAVEZ SA SLIKE (SKR.) ENIGMATSKI KLUB

VOLUMEN NARODNA BANKA (SKR.)

MESTO U SREMU KOD RUME

POGODAK U KO[ARCI

REOMIR

UKOSNICA

STANOVNIK MESTA RITA

URE\AJ ZA ZAKQU^AVAWE VRATA LI^NA ZAMENICA

NA^IN STARTOVAWA TRKE TANTAL

FILMSKA ZVEZDA

VRSTA HOLANDI- OTPORNIJA KA

KOWANIK NAORU@AN KOPQEM I SABQOM

GLAVNI GRAD ESTONIJE

]UTKE PODNETI URANIJUM

DOMA]A @IVOTIWA (MN.) LUKSEMBURG

Sr Gl pski as

AMPER

1 2 3 4 5 6 7

MATERIJE U KRVI (MED.)

AMERI^KA GLUMICA, KRISTANA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

17. I 10. SLOVO AZBUKE SRPSKI BIV[I FUDBALER

Skandinavka 1: VODORAVNO MILIMIKRON, OB, SPOJLER, KIVNO, TOM, A, UNOSI, K, ANEGDOTE, ANIS, R, DOGA, DR, KLOAKA, ONAZIS, RADMILA MANOJLOVI], TULARI, ISTRA, BENIN, OTITIS, RTI, NAO^ARE, LATINKA, ELEKTRI^AR, ERIKA ELENIJAK, TENA Skandinavka 2: VODORAVNO NORODOM, SIMPO, ALAL, DATUMARI, DELIKATES, SIK, UGOVOR, MELEM, T, ER, FEDERER, IZRI^AN, V, WI, KO[, FE\A STOJANOVI], R, NISKI START, STAR, REOSTAT, ULAN, TALIN, O]UTATI, KOWI, A, AGLUTININI, LOKEN Ukr{tenica: VODORAVNO KRST, GP, TOMAS, AHILOVA PETA, V, MM, KABALA, KRPE, I, MARIJA STOKI], [, IRA^ANKA, KA, KARAMANKA, IKS, OI, MIJA ALEKSI]

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Simbol hri{}anstva - Grafi~ko preduze}e (skr.) - Nema~ki pisac Man, 2. Slaba strana nekog (fig.) - Oznaka za volumen, 3. Milimetar (skr.) - Jevrejsko tajno u~ewe - Stari komad tkanine (mn.), 4. Sastavni veznik - Srpska mlada glumica, 5. Trideseto slovo azbuke - Stanovnica Iraka - Prema, 6. Vrsta kru{ke - Prva nepoznata u matematici, 7. Olimpijske igre (skr.) - Na{ pokojni glumac.

USPRAVNO: 1. Oznaka za kelvin - Miodrag odmila, 2.

Okvir za sliku - Inicijali biv{e srpske teniserke Ivanovi}, 3. Dvadeset prvo i dvadeset {esto slovo azbuke Stawe bez rata, 4. Engleska peva~ica, Tanita, 5. Grad u Vajomingu, 6. Navada, navika, 7. Dr`ava u Ju`noj Americi, 8. Varo{ica, 9. Francuski matemati~ar i fizi~ar Blez (1623-62), 10. Simbol telura - Simbol tantala - Oznaka za energiju, 11. Koje se lako mo`e tkati - Izvr{ni komitet (skr.), 12. Ameri~ki pisac Tven - Kowska snaga (skr.), 13.

Oznaka za amper - Nadimak biv{eg fudbalera Dragana Stojkovi}a, 14. Sredstvo za osvetqavawe - Dvadeset tre}e slovo azbuke.

SPORT

^etvrtak 22. oktobar 2020. 29

Xaji}: Veliko priznawe, lepo je biti u presti`nom dru{tvu ^uveni francuski list "Frans fudbal" pokrenuo je akciju izbora najboqeg tima sveta ikad, a Xaji} se na{ao me|u kandidatima za najboqe levo krilo/napada~a Legendarni srpski fudbaler Dragan Xaji}, tre}a Zvezdina zvezda, izjavio je da mu je mesto me|u kandidatima za izbor najboqeg tima u istoriji fudbala, jedno od najve}ih priznawa koje je dobio. ^uveni francuski list „Frans fudbal” pokrenuo je akciju izbora najboqeg tima ikad, a Xaji} se na{ao me|u kandidatima za najboqe levo krilo/ napada~a.

Rivali Xaji}u u glasawu bi}e Oleg Blohin, Kristijano Ronaldo, Rajan Gigs, Tijeri Anri, Rivaldo, Riveliwo, Ronaldiwo, Karl-Hajnc Rumenige i Hristo Stoi~kov.

- Velika je ~ast i zaista sam sre}an zbog toga. U ogromnoj konkurenciji kvalitetnih fudbalera, u}i

u u`i izbor, pogotovo posle ovoliko vremena po prestanku aktivne igra~ke karijere je pokazateq da sam svojim igrama ostavio dubok trag, ne samo u na{em, ve} i u svetskom fudbalu. Posebno mi imponuje ~iwenica da sam jedini igra~ sa prostora biv{e Jugoslavije koji se na{ao u ovom izboru. Priznawa mi nikada nisu bila ciq, uvek sam se trudio da odigram dobro i da tim za koji igram pobedi, ali zaista sam ponosan na ~iwenicu da je to prepoznato i da to jo{ uvek ima te`inu i vrednost. Lepo je biti u ovako presti`nom izboru i dru{tvu - rekao je Xaji} za sajt Crvene zvezde.

S. G.

Ro~esti: Ovde se zaista ose}am kao kod ku}e, volim grad, navija~e, iskustvo...

Ameri~ki ko{arka{ Tejlor Ro~esti rekao je da nije imao dilemu o povratku u Crvenu zvezdu kada je dobio poziv trenera Sa{e Obradovi}a.

- Jedan od mojih saigra~a na kolexu je bio Nikola Koprivica i on mi je govorio o Zvezdi i Partizanu. Rekao sam mu kada sam imao 19-20 godina da `elim da do|em u Beograd i igram za Zvezdu. Volim grad, navija~e, iskustvo. Od kako sam oti{ao sam `eleo da se vratim, iako nisam znao da }e se to dogoditi. Kada me je Sa{a pozvao

i objasnio situaciju, trudio sam se da se ovo ostvari. Ovo je mesto u kom se zaista ose}am kao kod ku}e - rekao je Ro~esti.

Ro~esti je nastupao za Zvezdu u sezoni 2018/19. posle ~ega je oti{ao u Kinu, a nakon toga je igrao za Olimpijakos, pre nego {to se vratio u srpski klub.

Nije pro{ao pripreme sa Zvezdom, a u nedequ je igrao prvu utakmicu, u pobedi nad Mornarom u ABA ligi. Za malo vi{e od 17 minuta na parketu „upisao“ je po sedam poena i asistencija.

S. G.

MILOJEVI] OTKRIO KOLIKO VOLI CRNO-BELE:

Zvezda mi je nudila vi{e para od Partizana, Mi{ko je rekao da nisam normalan Dejan Milojevi} (43) bio je jedan od najboqih srpskih krilnih centara u istoriji i ostavio je dubok trag u svim klubovima u kojima je igrao.

A u Partizanu je od 2004. do 2006. osvajao titule, igrao Evroligu i postao jedan od qubimaca navija~a.

Opisao je kako je u velikom transferu 2004. posle ~etiri godine napustio Budu}nost i kao MVP ABA lige pre{ao u Partizan uprkos ve}im ponudama Crvene zvezde i jo{ nekoliko klubova.

- Imao sam razne ponude, ali odabrao sam Partizan zbog toga ko je i {ta je i zbog toga {to sam hteo da radim sa Du{kom Vujo{evi}em", rekao je Milojevi} i nastavio.

- Zvezda me je zvala u tom trenutku i davala mi je 30 odsto vi{e para. Ionako mi je sme{no kada pri~aju 'uvek ste imali vi{e love nego Zvezda', evo ja vam ka`em da kada sam do{ao u Partizan imao sam 30 odsto ve}u ponudu od Zvezde", dodao je on.

A onda je i otkrio zbog ~ega je izabrao Partizan.

- Do{ao sam zbog svega, i Duleta i Evrolige i Partizana...".

Milojevi} je na stolu imao i duplo ve}u ponudu od Dinamo Moskve.

- U tom trenutku me zove Dinamo Moskva, jedan od najboqih klubova u Evropi i nudi mi bukvalno duplo vi{e para. Mi{ko mi je rekao 'ti nisi normalan', ali rekao sam im 'ne, ho}u ovamo'. Takav sam, {ta da radim. Ne da se nisam pokajao, ve} sam u`ivao", rekao je Milojevi}, koji je prethodnih osam godina bio trener Mege.

Sportski vremeplov Ve} 19 godina `ivimo bez legende ko{arke - Neboj{e Popovi}a

Kamo sre}e da je on vodio dr`avu!

Postoje qudi koju imaju retku sre}u da budu najboqi u svom poslu, a postoje i oni koji imaju jo{ re|u viziju osniva~a, qudi koji su prvi u svemu. Upravo zbog toga se broj 1 ~esto vezuje uz ime Neboj{e Popovi}a, koji nas je napustio pre ta~no 19 godina.

To je ~ovek koji ne samo da je u~estvovao na prvom Svetskom prvenstvu u ko{arci u Buenos Ajresu 1950. godine ve} je bio i ~ovek koji je postigao prve poene na ovom takmi~ewu u me~u Perua i Jugoslavije 33:27!

Pamtimo ga kao vlasnika ~uvene ~lanske karte Crvene zvezde sa brojem jedan jer je u klubu sa Malog Kalemegdana bio sve – osniva~, igra~, trener sa deset uzastopnih {ampionskih titula (do 1955.) i sedam sa `enskom ekipom crveno-belih. Bio je selektor nacionalnog tima, predsednik KSS i KSJ, novinar, osniva~ i glavni urednik u Jugoslovenskoj radio televiziji, direktor informativnog programa, dopisnik italijanskog lista „Gazeta delo sport“, {ef pula na brojnim OI, delegat na utakmicama FIBA, funkcioner FIBA i MOK... @iveo je i disao za ko{arku {to je otkrila i wegova }erka Zvezdana koja ~uva uspomenu na ~oveka koji je dao ko{arci vi{e nego {to je ona ikada uspela da mu vrati: - I posledwih dana `ivota bio je posve}en ko{arci. Imao je infarkt u sredu, 17. oktobra, a 18. oktobra je slao tekst Gazeti, u subotu 20. oktobra smo do{li generalni sekretar Saveza Predrag Bogosavqev i ja kod wega u bolnicu, a on je odmah pri~u okrenuo na ko{arka{ke teme. Rekao je Bogiju hajde da vidimo {ta }emo sa klupskom

ko{arkom, mnogo se pri~a o reprezentaciji, mora ne{to da se uradi i sa klubovima. To je bilo oko 15 ~asova, a umro je u 19 sati...

Zaista, predanost kakva se retko sre}e prise}a se Zvezdana Popovi}.

Pomenusmo da je ~ovek ispred vremena, o tome mo`da najboqe govori ovo: - Od 1945. godine je bio vizionar i takav ostao do kraja. Sve dovoqno govori podatak da su neposredno posle rata wih ~etvorica, Bora, Ra{a, Aca i Neboj{a seli i jednostavno odlu~ili i dogovorili se da }e Jugoslavija da bude prvak sveta u ko{arci. To nisu mitovi legende, nego je to bilo wihovo uverewe i ~vrsta odluka. Nije se sve zavr{ilo na pukom ma{tawu, nisu to bili samo snovi, zasukali su odmah rukave i `estoko radili da ostvare ciqeve.

Bio je prvi ~lan Crvene zvezde, a ta ~lanska karta se i daqe ~uva: - ^uvena Zvezdina ~lanska karta je kod mene, ~uvam je kao blago, ona za mene ima emotivno i simboli~no zna~ewe, ali i slu`i kao potvrda da je moj otac bio prvi ~lan Crvene zvezde. To {to je i u mnogim stvarima bio prvi prihvatao je mirno i odmereno, recimo za podatak da je prvi strelac SP, rekao je da nisam ja, taj ko{ bi dao neko drugi. Prvi je prebacio ko{arku sa otvorenih terena u dvorane, zatim, uveo televizijski prenos ko{arka{kih utakmica, subotom od 17 ~asova na programu je bio derbi kola nacionalne lige. Prvi je zastupao tezu da bi Kre{imir ]osi} trebalo da ode da igra u SAD jer je u tome video priliku da se ]osa usavr{ava, a kasnije preno-

si znawe i na ostale igra~e u Jugoslaviji, {to je, ispostavilo se, bio slu~aj... Rekao je: ’Neka ide da u~i, u~i}e i za sebe i druge’.

Uostalom, tata je bio i prvi igra~ koji se oprobao u stranom klubu, 1952. godine igrao je u Italiji.

A najlep{e ne{to {to je ~ula o svom ocu i o legendarnom kvartetu o~eva jugoslovenske ko{arke, ka`e, bile su re~i poznatog ko{arka{kog trenera Bogdana Tawevi}a.

- Na kraju jednog divnog dokumentarnog filma Bo{a Tawevi} ka`e: Kamo sre}e da su wih ~etvorica vodili dr`avu Jugoslaviju. To je, po mom mi{qewu, najve}i kompliment upu}en qudima koji su se borili za uspeh jugoslovenske ko{arke i mnogo vi{e od toga.

Poznat po xentlmenstvu, da psovke ne koristi, a da nervozi zna da izrazi na na~in na koji bi danas qudima bio beskrajno simpati~an. Kakav ~ovek, kakva legenda...

- Ni tatu nisam nikada ~ula da opsuje, samo je znao da u vo`wi, za nekoga ko ga iznervira u saobra}aju, ka`e: ’E, {usteru jedan’, {ta god mu to zna~ilo. Pa uporedite to sa ovim dana{wim modernim pona{awem.

Ali, dobro, tako nam je kako nam je, a tata mi je ~esto ponavqao da ono {to ti je u glavi i srcu to ti niko ne mo`e ukrasti..

Neboj{a Popovi} je ro|en 8. februara 1923. godine u Irigu, a preminuo je 20. oktobra 2001. godine u Beogradu. U ratno doba bio je ~lan kluba SK 1913, a igrao je u Crvenoj zvezdi od 1945. do 1951. godine. Zatim je odigrao sezonu u italijanskomt timu Galatarze. Trenersku karijeru proveo je u Crve-

noj zvezdi od 1945. do 1955. godine, a u `enskom timu Crvene zvezde do 1952. godine.

Odigrao je 39 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije, a na SP u Buenos Ajresu, kada je postigao prvi istorijski ko{ na planetarnim {ampionatima, imao je ulogu i igra~a i selektora.

FIBA je 1997. godine uru~ila Popovi}u Orden ~asti, a MOK ga je odlikovao nagradom „Sportska univerzalnost“. Od 2007. godine, ~lan je FIBA Ku}e slavnih u Alkobendasu u [paniji. Igra~ka i trenerska karijera mu se prepli}u u posleratnim godinama. Direktno je u~estvovao u osvajawu 10 uzastopnih titula mu{kog tima Crvene zvezde i sedam trofeja `enske ekipe, pa ga tih 17 trofeja svrstava u red najuspe{nijih trenera na ovim prostorima. Bio je kapiten i najboqi strelac Zvezde tri sezone, 1946. godine (65 poena na sedam utakmica), 1947.

(146 poena u devet me~eva – prosek 16,2 ) i 1949. (163 poena na 18 utakmica). Za Crvenu zvezdu je odigrao 58 utakmica i postigao 518 poena.

N. R.

30

^etvrtak 22. oktobar 2020.

SPORT

DAVID

!

1 j o r b a v o l r o h i l e B ~ ja i Nav Давид Станисављевић у бојама вољеног клуба

FK Beli orlovi iz Bonirga su na{e najeltinije i najuspe{nije sportsko udru`ewe u Australiji. Ovaj fudbalski kolektiv ~ak je 6 puta osvajao prvenstvo Prve Premijer lige Novog Ju`nog Velsa a 4 puta je osvajao Grand finala Premijer lige. Time su Beli orlovi ostavili veliki trag i trajno nasle|e srpskoj, a i australijskoj fudbalskoj zajednici.

Imaju}i u vidu ovakve parametre koje je klub postigao u proteklih 50 godina svog po-

stojawa nije te{ko zakqu~iti za{to je Bonirig nezaobilazna stanica svih qubiteqa fudbala u Zapadnom Sidneju. Sa ovakvim uspesima nije nikakvo ~udo da ovaj klub ima pravu armiju navija~a.

Me|utim, u protekle dve decenije do{lo je do velikih promena u australijskom fudbalu. Formirana je A-liga, a etni~ki bazirani klubovi su izgubili na popularnosti {irom Australije. Ni na{ Bonirig nije ostao po{te|en, pa je klub u posledwu deceniju i po izgubio kultni status koji je u`ivao u zajednici. Uveliko se smawio broj navija~a, a pre tri godine klub je napustio Prvu Premijer ligu NJV i posledwe dve godine se takmi~i u NP2.

Sveop{ta kriza izazvana pandemijom korona virusa dodatno je unazadila Bele orlove i primorala ih da i ovu godinu ostanu u ni`em rangu takmi~ewa u NP2, jer zbog skra}ene sezone nije bilo mogu}nosti za napredovawe u NPL1.

Na polupraznim tribinama stadiona u Bonirigu, a ~esto i na gostuju}im utakmicama ve} nekoliko godina stalni posetilac utakmica srpskog kluba je ~etrnaestogodi{wi David Stanisavqevi}.

Naime, ovaj mladi momak ~ista srca voli Bonirig i redovno dolazi na utakmice srpskog kluba i samo u izuzetno retkim Давидова туга након пораза у Госфорду од Маринерса

okolnostima on propusti neku od utakmica. Iako ne trenera fudbal, David je odani navija~ Belih orlova. On je izvrstan pliva~, a qubav prema sportu usadio mu je otac @eqko, nekada{wi stonoteniser, koji se i danas rekreativno bavi ovim sportom. Davidova naklowenost prema fudbalu pojavila se upravo ovde, u Sidneju, odrastaju}i uz Bele orlove.

Posebno upe~atqiva je bila Davidova fotografija nakon nedavnog poraza Belih orlova od Central Koust Marinersa i eliminacije u polufinalu NPL2. Naime, David i wegov otac @eqko su na kraju sezone, dve nedeqe zaredom putovali u Gosford da bi bodrili srpski klub koji je na`alost izgubio utakmicu protiv Marinersa i eliminisan je u polufinalu NPL2.

David je nakon poraza u polufinalu na putu iz Godforda objavio fotografiju koja govori hiqadu re~i. Snu`den, spu{tene glave, mladi vatreni navija~ Boniriga svojom fotografijom na upe~atqiv na~in je pokazao istinsku qubav prema Belim orlovima.

Tim povodom zamolili smo mla|anog Davida Stanisavqevi}a da nam ka`e nekoliko re~i o svojim navija~kim pohodima, utakmicama i jo{ po ne{to. n Davide, kako je sve krenulo i otkada ide{ na utakmice Belih orlova ?

- Imam 14 godina, ro|en sam i odrastao u Sidneju, a po{to `ivim u blizini na{eg

NAJOMIQENIJI IGRA^I BONIRIGA n Ko ti je najomiqeniji igra~ Boniriga u sada{woj ekipi i da li ima{ nekog qubimca, koji je ranije igrao?

- U trenutnom sastavu najomiqeniji igra~ mi je Xejms Kronopulos, jer je ove godine bio u dobroj formi. Igra~ koji je ranije igrao, a kojeg bih ja vratio u prvu postavu je Mark Rodi}, zato {to je borben igra~ i u svih devedeset minuta daje sve od sebe. Голман Џејмс Хронопулос један од Давидових омиљених фудбалера

Давид жели Марка Родића назад у српском тиму

kluba od malih nogu sam po~eo da pratim utakmice. n Koliko ~esto ide{ na utakmice?

- Trudim se da ne propustim nijednu utakmicu. Jedino ne idemo ukoliko imamo nekih porodi~nih ili privatnih obaveza.

Na`alost, ova sezona je bila veoma kratka, odigrano je samo 11 utakmica. Od toga tata i ja smo i{li na 9. I naravno putovali smo na obe utakmice u Gosford na kraju sezone.

Iako smo izgubili, nije nam `ao {to smo prevalili tolike kilometre. n Otkud qubav prema sportu, konkretno fudbalu ?

- Moj tata @eqko je biv{i sporta{, dugo godina se bavio stonim tenisom. Ja se od ~etvrte godine bavim plivawem. Mislim da nam je sport u genima. Fudbal sam zavoleo preko na{eg kluba i mislim da svi mi koji smo ro|eni ovde, treba pre svega da volimo na{ klub i da motivi{emo ostale da podr`e na{e igra~e. n Po{to }e ovaj tvoj mini-intervju iza}i na }irilici, reci nam da li zna{ da ~ita{ srpski?

- Da, naravno. Ve} devet godina u~im srpski jezik. Sedam godina sam i{ao u Srpsku nedeqnu {kolu „Vuk Karaxi}“ u Kabramati.

Nastavio sam sa u~ewem na{eg jezika i u sredwoj {koli St Euphemia Greek College. n Kako bi ocenio minulu sezonu i da li se moglo vi{e?

- Iskreno, nisam o~ekivao mnogo od ove sezone, jer nisu igrala dva kqu~na igra~a, Nikola Zowi} i Goran [ubara, ali mi je drago da se odigrala ova skra}ena liga. n [ta o~ekuje{ slede}e sezone.

- O~ekujem mnogo. Verujem da se Bonirig svojim kvalitetom mo`e vratiti u NPL1.

Nadam se da }e biti i vi{e navija~a tokom slede}e sezone, jer treba da podr`imo na{e momke koji sa ponosom nose grb Belih orlova.

S. G.

SPORT

^etvrtak 22. oktobar 2020. 31

LIGA U BO]AMA „KUP MOM^ILA \UJI]A“

Bukovica ne da tron!

Pro{log petka odigrano je 10. pretposledwe kolo lige u bo}ama u Bonirigu. Sva drama i tenzija koja se skupqala proteklih nedeqa kulminirala je u pro{lom kolu. Me|utim, uprkos velikim bitkama vo|enim na terenima ''Mom~ilo \uji}'' i ''Krajina'', jedina promena na vrhu tabele je skok zahuktale Krajine ekspres sa 4. na 3. poziciju.

Lider Bukovica je ostao neumoqiv i ostao je na vrhu tabele, uostalom gde je i proveo ceo tok liga{kog dela takmi~ewa.

U derbiju kola sastali su se vode}a Bukovica i Jankovi} Stojan, tre}eplasirana ekipa do pro{log kola. Samo tri boda su delila ove dve ekipe i ulog je bio

Стево Бјелан (Буковица) пружио партију за памћење

Предраг Допуђ (Јанковић Стојан) није имао своје вече

Вања Штрбац (Бура) у неверици

Гњидић (Буковица) гађао без грешке

uistinu veliki. Predrag Dopu| i wegovi saigra~i davali su sve od sebe da poku{aju parirati Bukovici, najboqoj ekipi lige, ali wihov trud je bio uzaludan. Sa druge strane, trio Mrkrela-Gwidi}-Bjelan je jo{ jednom bio na visini zadatka. Gwidi} je imao stoprocentan u~inak u izbijawu tokom cele ve~eri. [to god bi igra~i Jankovi} Stojana uvaqali, Gwidi} bi to izbio, na op{tu frustraciju protivnika. Bjelan je bio fantasti~an i pru`io najboqu individualnu partiju bilo kojeg pojedinca u dosada{wem delu turnira. Tih i skroman na terenu, gotovo bez emocija, ali zato nepogre{iv u vaqawu. Bjelan je i u najte`im situacijama pronalazio re{ewe i redao poene za svoj tim tokom cele ve~eri. Tim Bukovice je kao i cele sezone samouvereno vodio Mrkela, koji ni{ta nije prepustio slu~aju. Krajwi rezultat je bio 21:14 u korist Bukovice. Ovaj rezultat je prakti~ki osigurao titulu liga{kog prvaka Bukovici, jer oni ~ak i uz minimalan poraz od Joje }e biti prvaci. Sa druge strane Jankovi} Stojan je doveo u pitawe ~etvrtu poziciju, jer ih o~ekuju te`ak duel sa Burom slede}eg petka u posledwem kolu.

NEIZVESNO DO KRAJA Ako je u nekim ranijim rundama ponestalo drame i uzbu|ewa, me~ 11. kola izme|u Sv. Ilije Ka{i} i Bure odu{evio je sve qubiteqe ove igre. Buri je ovo bila posledwa {ansa da ostane u igri za prve ~etiri pozicije koje vode u razigravawe. Tako su i krenuli, silovito i bez kompromisa.

Sredinom me~a vodili su ~ak i sa 15:6. Vawa [trbac i saigra~i u ovim trenucima imali su me~ u svojim rukama. Me|utim, u zavr{nici je vi|en pravi rezultatski ringi{pil. Ka{i}ani su nakon nekoliko razmena izjedna~ili na 17:17. Bura je opet oduvala momke iz Ka{i}a i povela sa 20:18 i

TABELA NAKON 10. KOLA 1 BUKOVICA

10

9 1 80 27

2 SV. ILIJA KA[I]

10

8 2 62 24

3 KRAJINA EKSPRES 10

8 2 42 24

4 JANKOVI] STOJAN 10

7 3 48 21

5 JOJA

10

6 4 46 18

6 BURA

10

5 5 20 15

7 BRKAJLIJE

10

5 5 -22 15

8 HAJDUK VEQKO

10

4 6 -10 12

9 DINARA

10

4 6 -29 12

10 ZEMUNIK GORWI

10

3 7 -58 9

11 GAGI]I

10

1 9 -72 3

12 RSK STABAW

10

0 10 -107 0

REZULTATI 10. KOLA

Zemunik Gorwi - Gagi}i Hajduk Veqko - RSK Stabaw Krajina ekspres - Brkajlije Joja - Dinara Sv. Ilija Ka{i} - Bura Bukovica - Jankovi} Stojan

21:17 21:18 21:15 21:15 21:20 21:14

RASPORED 11. KOLA (23. 10. 2020.)

Gagi}i - RSK Stabaw Brkajlije - Zemunik Gorwi Hajduk Veqko - Dinara Sv. Ilija Ka{i} - Krajina ekspres Joja - Bukovica Jankovi} Stojan - Bura samo ih je poen delio od velikog trijumfa. Stegwai} propu{ta me~ poen, {to je iskoristio Ka{i} i trijumfovao sa 21:20.

Krajina ekspres je uz dosta pote{ko}a porazila Brkajlije sa 21:15 i osigurala plej-of. Krajini predstoji borba sa jednako dobrom ekipom Ka{i}a u borbi za drugu poziciju. Ekipa Joje je ostvarila duple pobede pro{log petka. Najpre je demolirala RSK Stabaw sa 21:0 u zaostalom kolu. A zatim pobedila Dinaru sa 21:15 u redovnom 10. kolu. Oni su tako zadr`ali {ansu za polufinale, samo {to }e u jednom od derbija zadweg kola morati da presko~e najte`u prepreku ekipu Bukovice i nadati se porazu Jankovi} Stojana. Od ostalih rezultata vaqa pomenuti pobedu Zemunika od 21:17 nad Gagi}ima i trijumf Hajduk Veqka nad RSK Stabwom od 21:18.

Slede}eg petka u posledwem kolu o~ekuje se formalnost, to jest, da Bukovica i zvani~no overi titulu liga{kog prvaka. Tako|e, nakon raspleta bi}e poznat kona~an plasman ekipa od 2. do 4. pozicije i ujedno bi}e odre|eni svi parovi polufinala.

S. G.

Стефан Симић прославља погодак са саиграчима

PRVA LIGA JU@NE AUSTRALIJE

FK Beograd ubedqivo protiv Adelejd Viktorija U okviru Prve Lige Ju`ne Australije (South Australian State League 1) u subotu, 17. oktobra odigrana je utakmica izme|u ekipe FK Beograda i Adelejd Viktorija (Adelaide Victory). Zaslu`ena pobeda pripala je mnogo ja~oj i dominantnijoj ekipi FK Beograda rezultatom 5:1.

Utakmici je prisustvovalo oko 300 navija~a koji su do{li da podr`e i vode svoj tim do pobede.

Nakon ove pobede, ekipa FK Beograda je na tre}oj poziciji Prve Lige Ju`ne Australije sa 12 pobeda, 5 remija i 3 izgubqene utakmice.

Foto: Toplica Mileti}

Радост са навијачима

Млади играч српско-грчког порекла Антониос Натсиопулос

MILORAD KOSANOVI]:

Srpski fudbal ide ka dnu THURSDAY ď Ź ^ETVRTAK 22. 10. 2020.

AUSTRALIJAN OPEN POD VELIKIM ZNAKOM PITAWA

Direktor Australijan opena `eli bla`e mere karantina za tenisere Tili je rekao da je apsolutno uveren da }e se Australijan open odr`ati slede}e godine prema planu, od 18. do 31. januara u Melburnu, kao i takmi~ewa uo~i prvog grend slem turnira u sezoni - ATP kup i turniri u Brizbejnu, Sidneju i Hobartu

Izvr{ni direktor Otvorenog prevenstva Australije Kreg Tili

rekao je da `eli da strani teniseri u~esnici tog grend slem turnira u Melburnu 2021. godine budu izuzeti iz dvonedeqnih strogih karantina u hotelu, koji su sada obavezni za putnike koji ulaze u zemqu u ciqu spre~avawa {irewa korona virusa.

Tili je rekao da je apsolutno uveren da }e se Australijan open odr`ati slede}e godine prema planu, od 18. do 31. januara u Melburnu, kao i takmi~ewa uo~i prvog

SRBIJA VLADA SVETSKIM TENISOM: Srpski igra~i osvojili ukupno sedam trofeja

Krenuli smo sna`no od po~etka, presekla nas je virusna pandemija, ali ni u nastavku nismo posustali, pa na teniskoj mapi sveta vodimo po broju titula u 2020.

Tako bi ukratko izgledala rekapitulacija aktuelne godine iz ugla srpskog tenisa, ~iji je posledwi uspeh titula Lasla \erea na Sardiniji, sedma po redu za na{e igra~e u proteklih deset meseci.

- Mala smo zemqa, a imamo petoricu u prvih 100, to je dobar ose}aj i dodatna motivacija. Kada neko od drugih momaka pobe|uje, nama to daje dodatnu veru da i mi mo`emo. Imamo to pozitivno rivalstvo - rekao je \ere posle svoje druge ATP titule u karijeri.

Ipak, pre svih individualnih uspeha u aktuelnoj kalendarskoj godini, prvo je nastupio timski.

Protutwali su na{i momci kroz Laslo \ere Brizbejn i Sidnej, i pod trenerskom palicom Nenada Zimowi}a osvojili premijerno izdawe ATP kupa pobedom protiv [panije u finalu.

Na to se nastavio Novak \okovi}, koji je po~eo da "krcka" 291. nedequ na ~elu ATP liste, osmim krunisawem u Melburnu, pa zatim tituulom u Dubaiju. Verovatno bi danas pisali i o ve}em broju trofeja da sredinom marta pandemija virusa korona nije otkazala pola Tura, i najboqeg tenisera sveta spre~ila da saldo srpskih uspeha ve} tokom "sun~anog opena" (zajedni~ki naziv za masterse u Majamiju i Indijan Velsu) dodatno uve}a.

Ipak, dugo o~ekivani nastavak doneo nam je jo{ ~etiri krune.

Prvo je Novak pokorio Sinsinati i Rim, a u me|uvremenu je i mladi Miomir Kecmanovi} trijumfalno zavr{io turnir u Kicbilu.

Osta}e `al za propu{tenom {ansom \okovi}a u Wujorku, kada je loptica nesre}no prona{la put do lica Laure Klark, kao i zbog poraza od Nadala na Rolan Garosu, ali nedostatak uspeha na dva grend slema, nadomestio je \ere u Italiji. Posle dva polufinala (Kicbil i Kordoba), Kaqari je bio "tre}a sre}a" u 2020. za momka iz Sente, koji je pro{le godine u Rio De @aneiru osvojio prvi trofej u karijeri.

grend slem turnira u sezoni - ATP kup i turniri u Brizbejnu, Sidneju i Hobartu.

On je rekao da ra~una na to da }e australijske dr`avne i savezne vlade ubla`iti ograni~ewa i dati posebno odobrewe igra~ima da u|u u bezbedan trening mehur, sli~no onome {to su nedavno uradili na Ju Es openu i Rolan Garosu, kako bi se pripremili za turnir koji }e biti izolovan od javnosti.

- Ako igra~ mora da bude zaglavqen u hotelu dve nedeqe pre po~etka sezone, to se ne}e dogoditi. Ne mo`ete da tra`ite od igra~a da odu u karantin dve nedeqe, a onda da iza|u i budu spremni da igraju na grend slem turniru - rekao je Tili. [vajcarac Roxer Federer i Amerikanka Serena Vilijams, koji }e slede}e godine napuniti 40 godina, ve} su se obavezali da }e igrati na Australijan openu, ali je Tili rekao da se igra~i jednostavno ne}e pojaviti ako im ne bude dozvoqeno da se pripreme na pravi na~in.

- Mi potpuno prihvatamo da svi koji dolaze iz inostranstva moraju u dvonedeqni karantin, ali ono o ~emu pregovaramo ili o ~emu poku{avamo da postignemo dogovor, je da postavimo karantinsko okru`ewe u kome mogu da treniraju i slobodno idu izme|u hotela i terena u te dve nedeqe - naveo je on.

Na Ju Es openu i Rolan Garosu igra~i nisu imali obavezu da idu u karantin, ali su morali da budu u mehuru i da se redovno testiraju na korona virus pre nego {to im je dozvoqeno da igraju. Igra~i su nosili maske izme|u me~eva.

Melburn je jedan od najte`e pogo|enih australijskih gradova tokom pandemije korona virusa.

Drugi talas pandemije naterao je nadle`ne na uvo|ewe policijskog ~asa preko no}i i zatvarawe pet miliona stanovnika.

Organizatori Australijan opena i pored toga planiraju publiku na tribinama, do 50 odsto kapaciteta, uz obavezno po{tovawe pravila o distanci.

N. R.

Malo kvaliteta, mnogo nepotrebne tenzije u 163. okr{aju ve~itih rivala.

Derbi Partizan - Crvena zvezda (1:1) bio je lo{, ali to nije kraj, bi}emo svedoci jo{ gorih izdawa ve~itih rivala u budu}nosti.

To smatra iskusni fudbalski stru~wak Milorad Kosanovi}, koji veruje da je koren problema u srpskom fudbalu odustajawe od posve}enosti fudbalu, igra~ima, struci...

Ve~iti derbi razo~arao - Na{a fudbalska pri~a ide ka dnu. Pri~am to ve} skoro deset godina, a sada je sve to toliko o~igledno. Odustali smo od sistema i pre{li u trgovinu. Ne bavimo se stvarawem igra~a, jer su u klubove u{li qudi kojima je prodaja najva`nija stvar - kao i obi~no, bez dlake na jeziku govori Kosanovi}.

Nije nekada{wem treneru Crvene zvezde i brojnih srpskih klubova bilo ni na kraj pameti da govori o kvalitetu igre, jer je, po wegovim re~ima, to samo posledica svega {to se radi.

- Na`alost, ovo nije kraj. Bi}e svakim danom sve gore, nama vi{e ne mo`e ni Bog da pomogne. Za sve ovo su najmawe krivi fudbaleri i zato ne `elim da se bavim wihovim u~inkom. Moramo da povratimo sisteme, da povratimo radnike i da se kona~no vratimo proizvodwi igra~a, po ~emu smo bili poznati. Ovo odustajawe od sistema i prelazak u trgovinu ne vodi nikuda, u stvari, vodi tamo gde sam i rekao na po~etku - prema kraju.

Mnogo povika je posle utakmice bilo na arbitra`u Novaka Simovi}a.

- Te reakcije su mi neshvatqive, pa ne mo`ete tako da se pona{ate. Oni misle da mogu bukvalno da rade {ta ho}e, osetqivi su na svaku sudijsku odluku, a ja sam siguran da te gre{ke koje se pomiwu, ako ih je i bilo, nisu bile namerne. Ne{to se ne se}am da sam video da qudi iz na{a dva najve}a kluba komentari{u odluke u wihovu korist protiv mawih klubova. A bilo ih je mnogo, to vaqda ne moram posebno da apostrofiram - zakqu~io je Kosanovi}.

Nije Kosanovi} optimista kada je u pitawu budu}nost reprezentacije Srbije.

- Mislim da }e na kraju i reprezentacija ispasti, iako svim srcem `eli da se kvalifikuje na Evropsko prvenstvo. Istina je da su tamo formirani igra~i iz ozbiqnih klubova, ali je problem u tome {to na{i igra~i odlaze u inostranstvo mladi, sa 18 ili 19 godina i tamo se o~ekivano i logi~no niko ne bavi wima - isti~e Kosanovi}.

HOFENHAJM NAPISAO TEKST O ZVEZDI:

To je jedan od najuspe{nijih klubova sveta Fudbaleri Crvene zvezde u ~etvrtak igraju protiv Hofenhajma u 1. kolu Lige Evrope, a Nemci znaju ko im dolazi u goste.

Ovaj klub priprema navija~e za tu utakmicu, pa je iz tog razloga napisao tekst o crveno-belima.

- Sa 31 titulom uz 24 Kupa i Ligu {ampiona i svetsku titulu iz 1991. godine, Crvena zvezda je jedan od najuspe{nijih klubova sveta, koji je proizveo niz velikih igra~a kom nema kraja: Dragan Stojkovi}, Darko Pan~ev, Robert Prosine~ki, Sini{a Mihajlovi} i Nemawa Vidi} su neka od velikih imena - pi{e na sajtu Hofenhajma.

Pomenuli su i Luku Jovi}a, koji im je pri~ao o ~uvenom tunelu na stadionu "Rajko Miti}" gde klecaju kolena.

- Lokalni derbiji sa Partizanom ~esto padaju u senku nereda navija~a, {to privla~i pa`wu svetskih medija. Tokom ve~itog derbija, pirotehnika prekrije sve tribine, vizuelno, deluje kao da se stadion zapalio svaki put - stoji na sajtu.

Podsetimo, ovaj me~ se igra u ~etvrtak od 21 sat.