kontinentu, ali je zbog svoje dobrote bio omiqen i kod drugih nacija sa prostora Balkana
Osve}ena crkva Svete Petke, {est vladika slu`ilo liturgiju Nole izjedna~io ve~iti rekord: Svi su mislili da je nemogu}e, ali za 7 dana \okovi} ostaje sam na vrhu!
Na Floridi, nedaleko od Orlanda u okviru Eparhije Isto~noameri~ke, osve}ena je nova i prelepa srpska pravoslavna crkva Svete Petke
16. – 26. MARTA 2023.
U ~etvrtak 16. marta sve~anim tradicionalnim otvarawem u svim gradovima Australije: Sidneju, Kanberi, Melburnu, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu zapo~e}e odr`avawe 20. jubilarnog Srpskog filmskog festivala
Kada se pojavilo preokrenulo je tok istorije:
Pro{lo je 80 godina od smrti Nikole Tesle. Mo`da je 80 godina dovoqno da se i sahrani, ka`e akademik Matija Be}kovi} koji predla`e da se prah velikog nau~nika polo`i ispred Hrama Svetog Save na Vra~aru.
Be}kovi} je ovu temu otvorio na sve~anosti koju je, povodom 80 godina kulture se}awa na genija, organizovalo Ministarstvo spoqnih poslova.
“Nikola Tesla je do`iveo posmrtno stradawe kao i Sveti Sava, da po{to je sahrawen, bude spaqen. Pred Sabornom crkvom su sahraweni Vuk Karaxi} i Dositej Obradovi}. Bila bi pravda da se ispred Hrama Svetog Save sahrane Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. To se sve kazalo samo. Nama ostaje da to primimo k znawu”, isti~e Be}kovi}.
I ranije je bilo poku{aja da se Teslina urna iz Muzeja prenese uz Hram. Sporazum o preno{ewu potpisali su bla`enopo~iv{i patrijarh srpski Irinej, ministarka Zorana Mihajlovi} u ime Vlade Srbije i tada{wi predsednik Privremenog organa Beograda Sini{a Mali. Posle protesta dela nau~ne javnosti i gra|ana, predlog je zamrznut.
Upitan {ta misli o argumentu da sahrawivawe ispred hrama ili na nekom drugom mestu Tesla za `ivota nije izrazio kao svoju `equ, Be}kovi} ka`e:
“Pa nije vaqda izrazio ni `equ da bude spaqen, ni da po~iva u muzeju. Mo`emo i sad. na Jutjubu gledati wegovu sahranu, a ko ga je spalio i za{to, neka odgoneta neko drugi. Crkva je ustuknula pred qudima za koje se mo`e re}i ona formula, nezvano vr{ewe tu|ih poslova”.
Upitan da prokomentari{e stav dela nau~ne javnosti koji smatra da je Tesla nadnacionalan, da pripada svima i da mu zbog toga grobno mesto nije ispred bilo kog hrama, Be}kovi} ka`e:
“Niko SPC ne mo`e ni da zabrawuje ni da odobrava kome }e odati to najve}e priznawe, koje je samo u wenoj nadle`nosti. A kamoli da nekog pita za odobrewe da najve}u po~ast oda Nikoli Tesli i Mihajlu Pupinu sahrawuju}i ih s leve i desne strane ulaza u hram Svetog Save na Vra~aru”.
Na kraju razgovora dodaje; “Vra~arsko poqe je sa~uvano u stra{nim vremenima, da tu ne budu naslagane neke Viline Vode ili Kowarnik. To bi trebalo da bude poplo~ano, kao Trg Svetog Marka ili Kremq”, zakqu~uje Be}kovi}.
Ove godine Srbija }e nizom nau~nih i kulturnih manifestacija obele`iti 80 godina od smrti Nikole Tesle, ~oveka koji je svojim izumima zadu`io ceo svet.
Alen Basil va`i za {efa jedne od krijum~arskih bandi koje su dominirale na severu Srbije, a sada se pomiwe i u dokumentarnom filmu “U mre`i” nagra|ivane novinarke Ksenije Pavkov.
Alen Basil, dete Sirijca i Srpkiwe iz Sombora, poznat je kao ugostiteq i lobista za arapske investicije. I tu mo`da ne bi bilo ni{ta ~udno da nije re~ o zvani~nom prevodiocu srpske policije.
Znawe arapskog omogu}ilo mu je Basilu prevodila~ki anga`man u brojnim organizacijama koje se bave migracijama, ukqu~uju}i i Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije. Dugogodi{wi prevodila~ki rad preporu~io ga je kao sudskog tuma~a za arapski jezik, a radi i za srpsku policiju za koju prevodi u akcijama privo|ewa arapskih izbeglica.
A da jedan od najja~ih krijum~ara dolazi iz okriqa bezbednosnih slu`bi otkrilo je vi{emese~no istra`ivawe BIRN-a, bazirano, izme|u ostalog, na iskazima izvora iz policije i BIA-e.
„Razlika izme|u ostalih krijum~arskih grupa i grupe pod kontrolom Alena Basila je u tome {to je Alen Basil imao neskrivenu i ogromnu za{titu policije, dakle to ~ak nije bilo ni suptilno, kao {to druge grupe imaju odre|ene veze sa odre|enim qudima“, obja{wava novinar BIRN-a Sa{a Dragojlo.
Iako je ro|en u Somboru, Alen Basil je deo `ivota proveo u Siriji. U isto vreme dok je na teritoriji rodnog grada razvijao krijum~arsku mre`u, u medijima se pojavqivo i kao humanitarac:
„To je moj moj narod, `iveo sam u Siriji, ipak sam Sirijac. Mo-
ram da pobegnem mom narodu koji be`i od rata“, govorio je Basil 2015. godine.
„Grupa koja je pod kontrolom Alena Basila ordinira na severozapadu zemqe, uglavnom oko Sombora. Ostali krijum~ari, koji su ni`eg ranga, su pla}ali reket wegovoj grupi. Taj iznos se mewao od 20.000 evra, nekada se spu{tao, u zavisnosti od situacije na tr`i{tu. Me|utim, svako ko je hteo da radi u tom sektoru, morao je da mu plati odre|eni novac. Autoritet koji je Alen Basil imao i zbog ~ega su qudi wemu pla}ali reket je striktno zbog toga {to je on imao veze sa srpskom policijom“, navodi Dragojlo.
Sve ozbiqne grupe koje dugo funkcioni{u i koje zara|uju ogroman novac, imaju kontakte sa policijom i sa BIA, dodaje Dragojlo.
Ministarstvo unutra{wih poslova nikada nije potvrdilo, ali ni demantovalo tvrdwe da je jedan od glavnih krijum~ara prevodilac iz wihovih redova.
Nisu odgovorili ni na molbu na{e televizije da odgovore na ozbiqne optu`be o korupciji i upletenosti policije u krijum~arski biznis.
O Alenovom statusu svedo~i snimak do kog je do{ao BIRN, a
na kom je snimqen razgovor krijum~ara koga zovu [afik, sa jedne strane, i Alena i wegovog saradnika Abu Omara, sa druge strane. Na snimku se mo`e ~uti kako Alena nekoliko puta oslovqavaju sa „{efe“ tra`e}i od wega da bude medijator u sukobu oko no{ewa oru`ja, pi{e BIRN.
A da li niti mre`e kriminalnog podzemqa koje vlada u pograni~nom pojasu, se`u i do oficijalnih kampova pod kontrolom Komesarijata za izbeglice i migracije?
Novopostavqeni tim za odnose sa medijima, uprkos obe}awu, nikada nije poslao odgovor na pitawe da li imaju informacije o prisustvu krijum~ara u kampovima Komesarijata.
„Mislim da to prosto dr`ava Srbija, odnosno odre|eni organi, jako dobro znaju, ko {ta i kako radi. Tu se radi stvarno o velikom novcu, o milionima, ja mislim na mese~nom nivou o milionima evra, i mislim da sa tolikom koli~inom novca prosto dolazi do toga da je i neko iz dr`ave ume{an, na koji na~in i kako i dokle to ide, ne znam, ali mislim da prosto ne bi bilo pu{teno da to ide bez neke kontrole“, rekao je sagovornik N1.
ILI VO\A. PA NARAVNO - VO\A!
Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.
Published By PGP Publishing Pty Ltd.
Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC;
Kontakt: Tel: (03) 9306 4100
Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au
Email: info@srpskiglas.com.au
Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).
Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.
Distribucija:
Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.
HAPSE - JER SU PROTIV IZDAJE KOSOVA
„Nedopustivo je da Dejan Zlatanovi} odgovara zato {to je protiv izdaje Kosova. Ako mu je to krivica, onda }e morati da bude uhap{ena skoro cela Srbija. Ili pak oni koji izdaju nameravaju da sprovedu – otvoreno ili prikriveno"
(Aleksandar Pavi}, politikolog)
„Sedam sati i trideset minuta je. Neko mi je pokvario nedeqno jutro sa decom i porodicom, ali, na kraju, nije lo{e {to smo do{li da obi|emo radove na izgradwi velelepne `elezni~ke stanice Prokop. I on je zadovoqan, vaqda ne}e da me maltretira slede}eg vikenda"
(Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} obi{ao je sa ministrom finansija Sini{om Malim radove na izgradwi `elezni~ke stanice Prokop i izrazio zadovoqstvo {to radovi napreduju)
PREDSEDNIK KOGA NEMA
„Svaki put kada ~ujem „predsednik Sjediwenih Dr`ava“, pogledam okolo. Pogledam i ka`em: „Pa, gde je, do|avola?"
(Xozef Bajden, predsednik SAD)
ZA [ TO OVAJ SVET NIKAKO DA KRENE NAPRED?
„Za{to ovaj svet nikako da krene napred. Kada bismo imali vi{e hrabrosti da razumemo sebe i qude koji nam dolaze u `ivot bilo bi nam svima boqe. Treba da se odupremo propagandnoj ma{ineriji koja propagira da nekoga treba da mrzimo ili da se nekoga pla{imo da bi ovaj svet bio boqi“
(Glumica Branka Kati})
Kad je Srbija u pitawu mesecima unazad je sva pa`wa i doma}e i strane javnosti bila na dijalogu s Pri{tinom i nema~ko-francuskom planu za Kosovo. Uvo|ewe sankcija Rusiji kao da je bilo zaboravqeno, me|utim, upravo se ovo pitawe vratilo u fokus na nedavno zavr{enoj Minhenskoj konferenciji za bezbednost. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da nam je sna`no zamereno neuvo|ewe sankcija Moskvi, a sagovornici ocewuju da ova dva pitawa najverovatnije idu u paketu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} se 18. februara, drugog dana Minhenske konferencije o bezbednosti, sastao s visokim predstavnikom Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost @ozepom Boreqom s kojim je imao, kako je napisao, „otvoren razgovor“ i „pripreme za nastavak dijaloga izme|u Beograda i Pri{tine“.
„Srbiji je sna`no zamereno neuvo|ewe sankcija Ruskoj Federaciji“, napisao je Vu~i} na svom Instagram profilu i tako ponovo vratio ovaj problem u fokus, nakon {to je o tome govorio i na sednici Skup{tine Srbije na kojoj je poslanicima govorio o nema~ko-francuskom planu za Kosovo.
“Ne znam koliko }emo izdr`ati da ne uvedemo sankcije. Ne}emo sve dok ne budemo morali“, rekao je Vu~i} i istakao da na{a zemqa ve} pla}a veliku cenu zbog neuvo|ewa sankcija Moskvi.
Za{to u ovom trenutku samo Vu~i} govori o tome?
SE^E SE NA KOSOVU
Vi{i istra`iva~ Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanovi} ka`e da postoji ~itav niz znakova pitawa u vezi Vu~i}evih izjava.
“U su{tini, mislim da je procena Zapada da se link izme|u Beograda i Moskve sase~e ne na pitawu uvo|ewa sankcija, ve} na pitawu Kosova. I zato je nema~ko-francuski plan sad toliko aktuelan i zato je i SAD taj plan tako jako podr`ala. A za{to Vu~i} sad ponovo govori o nikad ve}im pritiscima za uvo|ewe sankcija Rusiji? Za sad mi deluje da su dva mogu}a razloga”, ka`e
Pi{e: Milenko Vasovi}
Samovoqa jednog ugro`avala je sve, od imovine i `ivota do nacionalnog interesa. Vaqalo je tome stati na put, ustaviti. I bi Ustav - koji je sa~inio Dimitrije Davidovi}, a usvojila Velika skup{tina, na Sretewe 1835. u Kragujevcu.
Onda{wi vlastodr`ac, Kwaz Milo{, pritisnut nezadovoqstvom i pobunama sara|ivao je na izradi istog. Obrenovi}eva vladavina kao da je bila uzor dana{wem srpskom knezu.
Vuksanovi} i daqe navodi:
“Prvi je poku{aj kupovine vremena, ~ekaju}i da nema~ko-francuski plan za Kosovo propadne u Pri{tini. A drugi je wegovo balansirawe izme|u Zapada i Rusije. Zapadu nudi pri~u kako Moskva radi na tome da ga sru{i, a Rusiji kako ga Zapad pritiska…”, navodi Vuksanovi}.
NI KORAK NAPRED…
Direktor Centra savremene politike Nemawa Todorovi} [tiplija ka`e da fokus EU sa sankcija Rusiji nikad nije prestao, samo mo`da nije bio toliko zastupqen u javnosti.
“Verujem da je Boreq na tom sastanku s Vu~i}em samo ponovio ono mi svi dobro znamo, a to je da se Srbija prikqu~i ostalim dr`avama Evrope koje su uvele sankcije Rusiji. Niko ne tra`i da Srbija to uradi odmah, otvorena je mogu}nost postepenog pridru`ivawa, ali je evidentno da na{a dr`ava do sad nije preduzela nijedan korak u tom pravcu”, ka`e [tiplija.
[TA JE POSLEDICA TOG BALANSIRAWA SRBIJE
IZME\U ZAPADA I MOSKVE?
Jo{ nismo imali situaciju o kojoj je Vu~i} nedavno govorio, kao {to su ukidawe bezviznog re`ima, izolacija i povla~ewe stranih investicija ukoliko ne prihvatimo nema~ko-francuski
plan, ali je ~iwenica to da je evropski put Srbije u potpunosti zaustavqen. I to zbog neuvo|ewa sankcija Rusiji.
Jo{ u oktobru pro{le godine evropski komesar za pro{irewe Oliver Varheqi rekao je da je Srbija ispunila po~etna merila za klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je taj klaster tehni~ki spreman za otvarawe. Me|utim, kako je rekao, odluka o otvarawu i zatvarawu klastera “u rukama je ~lanica” i takve odluke moraju da budu donete jednoglasno.
“Dozvolite da dodam da bi u trenutnoj situaciji na{im ~lanicama bila potrebna jasna posve}enost i direktna podr{ka Srbije u na{im najva`nijim izazovima“, rekao je Varheqi. Klaster nije otvoren u decembru, a na to gde je problem ukazao je i izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Vladimir Bil~ik. On je u svom Izve{taju o napretku Srbije u 2022. godini istakao da smo jedina dr`ava u regionu koja nisu uvele sankcije Rusiji.
„Srbija i daqe odbija da se uskladi sa bilo kakvim restriktivnim merama protiv Rusije, i sa velikom ve}inom deklaracija visokog predstavnika u vezi sa Rusijom i Ukrajinom. Beograd, tako|e, odr`ava bliske odnose sa Moskvom, ukqu~uju}i i prijem visokih ruskih zvani~nika koji su na listi sankcija Evropske unije“, stoji u Bil~ikovom izve{taju. Po svemu sude}i, nema~ko-francuski plan za Kosovo i sankcije Rusiji idu u paketu…
Boris Tadi}: Nekoliko nedeqa pre atentata, Stejt Department ozbiqno je zapretio Zoranu \in|i}u zbog wegovog zahteva za povratak na{e vojske na KiM. Preneo sam mu te pretwe, bio je vidno zabrinut
Biv{i predsednik Srbije Boris Tadi} {okirao je javnost tvrdwom da je ubijeni premijer Zoran \in|i} nekoliko nedeqa pre atentanta “dobio realne pretwe od Stejt dipartmenta”, a sve zbog \in|i}eve `eqe da se kosovsko pitawe ponovo vrati u me|unarodnu javnost. Tadi} se u intervju na Insajder TV prisetio reakcije ameri~kih zvani~nika na \in|i}ev predlog u vezi sa re{avawem kosovskog pitawa.
“Kosovo je 1999. godine nakon ratnih zbivawa u{lo u jednu proceduru zapadnih zemaqa uspostavqawa nezavisnosti i to svako ko zna istoriju i zna politi~ke procese mo`e da konstatuje.
Zoran \in|i} u jednom trenutku razumeju}i da }e to polomiti dr`avni sistem Srbije i samo dru{tvo u Srbiji, iza{ao je sa inicijativom koja se desila neposredno pre wegovog ubistva i kojom je tra`io od zapadnih politi~ara da se kosovsko pitawe revidira, da se ponovo
vrati u me|unarodnu javnost, da se u|e u pregovara~ki proces”, izjavio je Tadi}.
Kako je rekao, \in|i} je postavio pitawe povratka na{ih snaga, 1.000 pripadnika na{eg osobqa na Kosovo i Metohiju. ”To zna~i na granice sa Albanijom i Makedonijom i tako daqe, a ne na`alost za{titu srpskog stanovni{tva jer tako defini{e Rezolucija 1244 taj akt o povratku na{ih snaga. Zoran \in|i} je na tu svoju inicijativu dobio ekstremno agresivan odgovor”, kazao je Tadi}.
Biv{i predsednik Srbije u to vreme bio je u SAD-u. “Ja sam u tom trenutku zbog Molitvenog doru~ka igrom
slu~aja bio u Va{ingtonu i pozvan sam u Stejt department nakon tog pisma. Imao sam ekstremno te`ak razgovor sa predstavnicima Stejt departmenta i dobio sam realno pretwe koje je trebalo da prenesem Zoranu \in|i}u. Ja sam u razgovoru sa wim te pretwe preneo. On je bio veoma zabrinut zbog toga {to sam mu rekao”, otkrio je Tadi}.
Potom je podsetio kad se dogodilo ubistvo \in|i}a.
“Nakon nekoliko nedeqa Zoran \in|i} je do`iveo tu tragediju koja se desila. Ja ne insinuiram da li je Zapad uop{te povezan sa tom tragedijom, ali to je na mene ostavilo izuzetan utisak, zakqu~io je Tadi}.
„Praviteqstva nema nikakvog. Nego ste praviteqstvo vi sami; kada ste vi u Kragujevcu i praviteqstvo je u Kragujevcu; kada ste vi u Po`arevcu i ono je u Po`arevcu; kada ste u Top~ideru i ono je u Top~ideru. Kada ste vi na putu, i ono je na putu“, pisao je Milo{u Vuk Stefanovi} Karaxi}.
Nismo se pomerili za ovih, bezmalo, dvesta godina, samo je Top~ider zamewen Beogradom na vodi. Srbi su vaqda jedini narod koji slavi Dan dr`avnosti a da, su{tinski, nema dr`avu.
Nema parlament koji bi kontrolisao Vladu, nema predsednika koji po{tuje Ustav, nema tu`ila{tvo koje goni re`imski lopovluk. Potpuno je zga`en sretewski duh o podeli vlasti.
Da nevoqa bude ve}a ne zna se ni teritorija onoga {to bi trebalo da bude dr`ava. Srbijom i daqe vlada knez bez ikakvog ograni~ewa. Narod stewe u besparici, a okru`ewe vo|e prazni dr`avnu kasu kao {to su kauboji pqa~kali vozove na Divqem zapadu. Ko se pobuni biva ka`wen. To je u~inak zakona u Srbiji od 1835. do danas.
Kada se vlast u februaru kiti Sretewskim ustavom obi~no se pre}utkuje wegova tu`na sudbina. Ukinut je nakon 55 dana, pod pritiskom velikih sila, Rusije, Turske i onda{we Austrougarske.
Vazalni odnos ostao je glavna odlika i dana{we Srbije. Imala je, dodu{e, Srbija i svojih blistavih trenutaka, na primer u vreme vladavine Kraqa Petra Prvog. Tri centra vlasti - kruna, vlada i skup{tina nisu bili u rukama jednog ~oveka – naprotiv. Kontrolisali su se, sara|ivali i zazirali jedni od drugih.
Samo se u takvoj Srbiji (1904.) moglo deseti da ministar finansija Lazar Pa~u, uz saglasnost kraqa, ode u Nema~ku, izdejstvuje zajam za naoru`awe, a da onda skup{tina odbije to zadu`ivawe. I da padne vlada.
U dana{woj Srbiji ministar finansija, ina~e nedostojan portfeqa Laze Pa~ua, hvali se novim dr`avnim dugom (1,75 milijardi dolara) kao velikim uspehom!? To je samo posledwe u nizu zadu`ivawa koje su smislili knez i wegov potr~ko. Sme li ovom dvojcu Skup{tina Srbije da udari rampu, da zaustavi srqawe u du`ni~ko ropstvo?
Da je Vuk Karaxi} danas `iv poru~io bi knezu – kad vi spavate Srbija se smiri. Kad zagalamite da se hapsi, bude uhap{en Mi{kovi}; kad namignete da se pusti Jovawica, ono ga pusti; kad se busate ne dam Gazivode, ode celo Kosovo.
Dok se zakliwete u slobode va{i trgovci kupuju glasove, a dobo{ari obmawuju narod. ^itavo dru{tvo bauqa u predsretewskom blatu. Imamo li mi ovakvi kakvi smo, sa iznutra okupiranom dr`avom, sa kwi{kim primerom samovoqe jednog ~oveka, pravo da obele`avamo dan kada je usvojen jedan od najdemoratskijih ustava, ne samo tog vremena.
[ta mi kao narod ~inimo da sa~uvamo ono {to se jo{ naziva dr`avom? I ko }e nam biti kriv kad se jednog jutra setimo da Sretewa vi{e nema.
Seoski u~iteq Marko ^ikari} iz Prokupqa dobitnik je ovogodi{we Svetosavske zahvalnice. Ve} osam godina on radi u isturenom odeqewu ~etvorogodi{we {kole Svetislav Mirkovi} Nenad u planinskom selu Tovrqanu. \ake odvozi i dovozi iz okolnih sela u {kolu i da wega nema, ne bi bilo ni `ivota u ovom radanskom seocetu.
Kada je pre osam godina Marko dobio svoju prvu u~iteqsku slu`bu, du`nost ga je poslala u jedno topli~ko selo gde se nastava nije ni odvijala. Lokalna samouprava je imala zamisao da otvarawem {kole u Tovrqanu zaustavi odlazak mladih iz tih krajeva jer do tada bi porodice ~ija su deca stasavala za prvi razred osnovne {kole bile prinu|ene da se presele kako bi wihovi mali{ani poha|ali nastavu. Ideja je bila dobra, ali te{ko da bi uspela da nije bilo entuzijazma i posve}enosti jednog tek stasalog u~iteqa – Marka ^ikari}a.
[kola radi, jo{ da se mladi vrate...
[kolu od otvarawa poha|a mali ali stalan broj |aka. Jedne godine ih bude troje, jedne petoro, sedmoro, ali sve dokle je poha|a i jedan |ak, ona slu`i svojoj svrsi.
Broj |aka se pove}avao i 2019. godine {kola je imala sedmoro u~enika iz ~etiri sela. Danas smo se vratili na brojku od troje |aka, ali nema veze. Dece za sada ima, tako da se nadam da }e {kola jo{ dugo raditi, ali isto se tako nadam da }e se neko i vratiti u ove krajeve. Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je konkurs za kupovinu ku}a, pa se iskreno nadam da }e neko od mladih kupiti ku}u na selu i do}i ponovo ovde, rekao je u~a Marko ^ikari} koji je tako|e i volonter Crvenog krsta
[kolu i |ake materijalno poma`u mnoge organizacije i qudi dobre voqe. Pored grada i skup{tine Prokupqa, podr{ku pru`aju kompanija Leoni, vojni sindikat „Gvozdeni puk“, zavi~ajno udru`ewe Topli~ani iz Ni{a, porodice Brajkovi} i Drobwakovi} iz Kanade i Nema~e koji nisu zaboravili na svoje topli~ko poreklo. Uz sve wih Marko navodi i ime Radivoja [migi}a bez kojeg {kole ne bi ni bilo.
Radivoje je ustupio prostorije u kojima se danas nalazi {kola. To je privatni objekat i on je bez dinara dao te prostorije napomenuv{i da ih sve dok postoji potreba za {kolom mi koristimo.
Bilo je i viber ~asova
Ba{ zbog odsustva digitalnih pomagala i lo{e internet veze, |aci planinske {kolice nisu ima-
li adekvatna sredstva za pra}ewe nastave onlajn u toku pandemije korona virusa. Lekcije su pratili preko televizora, a sa svojim „u~om“ su se ~uli preko vibera. Nakon {to je nastava krenula da se regularno odvija, stigli su i tableti na poklon.
Javila se humanitarna organizacija „Istina“ iz
Beograda koja je donirala {koli pet tableta za tada{wih petoro |aka i ja sam te tablete podelio u~enicima na revers da mogu da ih koriste za potrebe onlajn nastave.
Sigurni smo da }e pokloweni tableti i vi{e nego dobro do}i Markovim |acima, ali bi}e potrebno mnogo vi{e od lo{eg vremena da ih zaustavi od odlaska u {kolu.
U~a razvozi |ake – ~ak i kowima i sankama
Marko ih redovno kupi pre {kole svojim kolima i vra}a posle nastave, olak{avaju}i im i ~esto omogu}avaju}i poha|awe nastave. Bilo je ~ak i primera kada su se u~a i |aci kowskim zapregama vozili do u~ionice.
Pre par godina napadao je bio ba{ veliki sneg i ja sam do{ao kolima do tog prvog sela gde uzimam |ake ali daqe prosto nisam mogao. Stric jedne moje tada{we u~enice imao je kowe i sanke, pa nas je on prevezao do {kole, se}a se Marko koji je posle i sam preuzeo sanke i uzde dok putevi nisu postali prohodni.
Marko ina~e svaki dan iz Prokupqa kre}e na posao, prolazi kroz Trnovi Laz gde `ive wegovi sada{wi |aci, kupi ih kolima i vozi za Tovrqane, dnevno prelaze}i preko 70 kilometara. Ka`e da mu nije naporno, a da ga gura saznawe da dobri qudi Tovrqana prepoznaju wegovu `equ da pomogne.
Ja ih pokupim, svratim kod wih ku}i, pokupim decu, odemo do {kole, zavr{imo nastavu i posle nastave uvek imamo slobodne aktivnosti gde im kad je lo{e vreme pustim neki crtani film, nau~nu, de~iju emisiju, a kad je lepo vreme pro{etamo kroz selo i upoznajemo prirodne lepote tog kraja, prepri~ava nam Marko jedan prose~an {kolski dan.
[kola koju Markovi |aci poha|aju nalazi se ina~e u parku prirode Radan i zahvaquju}i zaposlenima u parku dobili su letwikovac ispred {kole, dve quqa{ke, ku}icu za ptice, a sa velikim nestrpqewem o~ekuju i jednu klackalicu. Uvereni smo da }e ovi mali{ani dobiti i mnogo vi{e od toga, a za to }e se ve} postarati u~a Marko.
M. T. Ako iza glupe ideje stane dovoqan broj qudi, ona postane politi~ki program.
Papir trpi sve. A tek fasada...
- [ta radite?
- Sedimo i kukumav~imo.
- Treba li vam pomo}?
Jedan radnik je sa svojim starim cipelama potpisao ugovor na jo{ ~etiri godine...
Je l’ vi stalno govorite istinu ili je ovo izolovani incident?
Jedno staro verovawe ka`e: ako na Sretewe javni tu`ilac iza|e iz pe}ine, upla{i se svoje senke i vrati da spava, zima }e potrajati jo{ {est nedeqa.
Srbijo, majko! Jadna ti majka...
Pre nekoliko dana uputili smo vam pretwe. Zovemo samo da proverimo jesu li stigle?
Dan ima mra~nu pro{lost.
Pod ru{evinama demokratije uskoro ne}e biti pre`ivelih.
Ne znam {ta bih rekao o na{oj cenzuri. Svaka re~ suvi{na.
Na Kopaoniku posetioci u`ivaju u zimskim sportovima. Posebno u slikawu za ”Instagram”.
Vreme je da Kalemegdan preselimo na neko drugo mesto, jer nam ta starudija zauzima na hiqade kvadrata najlep{eg gra|evinskog zemqi{ta.
Ra~unamo na neura~unqive!
„Svaki ~ovek je kriv za svo dobro koje nije po~inio"
„Ono {to spasava ~oveka je prvi korak; zatim i drugi“
„Lak{e je istinu udariti po licu, nego pogledati je u lice“ Narodne poslovice
"Ne u~ite decu da budu bogata. U~ite ih da budu sre}na. Na taj }e na~in jednog dana znati prepoznati vrednost stvari, a ne wihovu cenu" Miwa Subota
"[to vi{e slasti to je mawe slatko, {to vi{e gor~ine to je mawe gorko"
Sv. vladika Nikolaj Velimirovi}
Priliv ameri~kih sredstava u Ukrajinu bi}e sve ve}i, a u Kijevu `ele da im se omogu}i i vazduhoplovna ofanzivna komponenta sa avionima F-16. General major Mitar Kova~ ka`e da se obu~avaju i piloti za avione A- 10, koji su neposredna borbena podr{ka kao i piloti za Apa~. Planiraju i uvo|ewe „xejdam“ bombi ali Rusija ima mo}an odgovor.
Wihova zamisao je, nagla{ava na{ sagovornik, da se ta grupacija oklopnih mehanizovanih snaga i sedam do osam brigada specijalne namene me|u kojima je i jedna brigada Azova, pripreme za prole}nu ofanzivu. Oni jo{ jednom `ele da poku{aju da iskompromituju rusku vojsku - da se probiju u nekom pravcu, mo`da prema Melitopoqu, da iza|u na obalu Azovskog mora, da odvoje dve teritorije i da omogu}e napad na Krim, ocewuje na{ sagovornik.
Britanija za to daje rakete, a Amerika je za F-16 pripremila takozvane „xejdam” bombe koje su ve} delom do{le u Ukrajinu.
„O wima se puno i ne pri~a, jer su to stare bombe koje su visoko sofisticirane, sa ure|ajima za inercijalno i GPS navo|ewe, a to je sve uz podr{ku vojnih i civilnih satelita koji imaju namenu preciznog ga|awa kako artiqerije tako i ovih bombi. Zavisno od visine leta aviona i wegove brzine mogli bi da se ga|aju ciqevi u dubini ruske teritorije 20 do 80 kilometara. Te bombe su veoma mo}ne, precizne, ~ak kru`ne gre{ke 5 do 9 metara, mogu ga|ati nepokretne objekte, infrastrukturu i strate{ka mesta.
Ipak, na{ sagovornik nagla{ava da to Rusija dobro zna kroz obave{tajne podatke i da priprema adekvatan i mo}an odgovor neutralisawa te avijacije.
Sada se u medijima postavqa pitawe da li }e Amerika dati Ukrajini avijaciju. Postoje informacije, ka`e Kova~, da se ve} pola godine obu~avaju piloti kako u Britaniji tako i u Americi za dve vrste vazduhoplova i kada sve bude javno saop{teno oni }e ve} biti operativno spremni da u~estvuju borbenim dejstvima.
Upravo nam, dodaje Kova~, bombe za F-16 dokazuju da je taj projekat odobren, da se deo logisti~kih potreba infrastrukture priprema za prihvat tehnike, a da se paralelno izvodi obuka na vazduhoplovima.
Kova~ nagla{ava da ne smemo da zaboravimo da na delu imamo takozvanu hibridnu agresiju Zapada na Rusku
Federaciju. Ovde se naravno ne radi o sukobu izme|u Rusije i Ukrajine, ve} o globalnom sukobu dva koncepta, dve ideologije globalizma koju predvodi Amerika i suverenizma koji predvodi Rusija pre svega, a onda i Kina i ve}i deo slobodnog sveta.
„Na frontu imamo poku{aj Zapada da osokoli, pomogne ukrajinskim oru`anim snagama da se bore daju}i im novo, sofisticirano naoru`awe. Dobar deo tih borbenih sistema, artiqerijskih oru|a, tenkova, PVO sistema i avijacije uni{teno je u prethodnim mesecima. Sada je Zapad do{ao na ispit da daje svoje oru`je, opremu, tenkove, oklopne transportere... Sve to samo govori o tome da }e naredni period rata biti znatno krvaviji i opasniji po gubitke u vojni~kom i civilnom smislu“, rekao je Kova~.
NOVA RUSKA TAKTIKA
ANGA@OVAWA SNAGA
[to se ti~e karaktera ruskog na~ina anga`ovawa snaga, ovaj general-major u penziji ocewuje kao sasvim novu taktiku - ne juri{a se za prostor. Upravo su, dodaje on, NATO i SAD cenili da }e se po nekoj tradiciji upotrebe snaga, po nekom sovjetskom receptu oklopne jedinice upotrebqavati na na~in da idu {to dubqe ukrajinsku teritoriju, ka Zapadu. Smatrali su da }e ostati izlo`eni bokovi i da }e te jedinice biti ugro`ene. O~ito se to, ka`e on, pokazalo na prodoru ruske vojske prema Kijevu gde su u jednom momentu ostale izlo`ene te jedinice u pozadini i onda su grupe ukrajinskih oru`anih snaga mogle da ih ga|aju
„Naravno da je brzo nau~ena ta lekcija da u skladu sa datum situacijom mewaju na~in upotrebe snaga - pre{li su na taktiku tro{ewa ukrajinskih snaga, wihovog uni{tavawa i ~esto
se u medijskom prostoru mo`e ~uti pojam da “ruske snage mequ ukrajinske oru`ane snage,” da se veoma sporo pomeraju ali da uni{tavaju ozbiqno tehniku i qudski potencijal“, naglasio je Kova~.
UKRAJINSKIH ORU@ANIH SNAGA
Gubici ukrajinskih oru`anih snaga su ogromni, ka`e Kova~ i dodaje da je procena da je preko 400 hiqada qudi izba~eno iz borbe - oko 150.000 je poginulih, a oko 250.000 je rawenih i nestalih. To je ogroman gubitak ako se po|e od informacija da je 260.000 ukrajinskih profesionalnih vojnika u{lo u rat, sa rezervom oko 700.000, a da je izvr{eno preko devet mobilizacija. To zna~i da je dobar deo
onih elitnih jedinica sa po~etka rata istopqen i istro{en i da je sada najve}i problem za Zapad i Ameriku kako nadoknaditi te gubitke.
„U jednom momentu dat je otvoren signal Poqskoj da daje svoju profesionalnu vojsku i oni su dali 12.000 do 15.000 vojnika Ukrajincima koji su ih uputili na prvu liniju fronta. To se ~ini i sa dobrovoqcima iz drugih vojski NATO-a koji kao psi rata, odnosno kao dobrovoqci u~estvuju u tim akcijama. Pre svega mislim na Engleze, Rumune, Holan|ane i Nemce“.
Na`alost, ocewuje on, Evropa se priprema na dugotrajan rat, a migrantski putevi nisu slu~ajni procesi. Oni su upu}eni ka Evropi zarad ru{ewa takozvane nacionalne Evrope bez granica, a druga dimenzija jeste da se iz tih redova tradicionalno zapadne zemqe mogu snabdevati mladim qudima.
Ipak, na{ sagovornik smatra da }e ih preduhitriti strategija Rusije i to ne samo prema Ukrajini ve} i prema Nema~koj.
„Pametno je {to ne upu}uju ruske momke na nema~ke tenkove kao {to je ra|eno u Drugom svetskom ratu. Ima za to vi{e strate{kih opcija da se urazumi politi~ko rukovodstvo u Berlinu da ne sprovodi jednu takvu agendu koju im name}e Amerika”.
Nema~ko slawe tenkova Ukrajini je posledwa opcija koju }e mo`da Moskva progledati ili razumeti zbog pritiska Amerike. Daqe poteze kao {to su davawe nema~kih trupa u eventualnom regionalnom ratu ili slawe avijacije ili locirawa fabrika za proizvodwu tenkova u Ukrajini, Rusija ne}e tolerisati – uputi}e jo{ poruku da to ne sme da ~ini, uveren je Mitar Kova~. R. N.
OGWEN DOBRI]:
Miqenik navija~a Crvene zvezde, Ogwen Dobri} je mo`da kuburio sa formom ove sezone, ali wegova “eksplozija” u Kupu Radivoja Kora}a najavquje boqe dane.
Verni vojnik “crveno-belih” je progla{en za najboqeg igra~a finala, a ujedno i najboqeg strelca sa 24 poena uz ukupan indeks 31. Ponovo je wegov pobedni~ki mentalitet i velika `eqa da doprinese svom klubu do{ao do izra`aja, a Dobri} nije ni nalik ve}ini sportista.
- Nadimak [egi?! Bio sam u kampu Dejana Bodiroge u Trebiwu. Imao sam dugu kosu, bio mr{av... Li~io sam na [egija iz crta}a Skubi Du. Danas me svi tako znaju, svi|a mi se nadimak - rekao je Dobri} i otkrio svoju vezi sa Kninom:
- Iskreno, samo sam ro|en u Kninu, sticajem okolnosti. Rat je bio, jedina bolnica koja je radila, moji su `iveli u [ibeniku. U avgustu 1995. smo krenuli u Srbiju sa kolonom. Imao sam 10 godina, ne se}am se ni Knina, ni ni bilo ~ega. Ali, drago mi je kada slu{am pri~e o tome. Ose}am se kao da sam pripadnik tog naroda. Moji koreni su u Dalmaciji - rekao je Zvezdin as jednom prilikom.
Pro{log leta se spekulisalo da }e napustiti Mali Kalemegdan, ali je o~igledno bio strpqiv i ponovo se vratio starim “navikama”.
Na{im mladim qudima, stru~wacima, treba dati subvencije da ostanu. Kupiti ih pre nego {to oni kupe tu prokletu kartu za odlazak
Verni vojnik ”crveno-belih” je progla{en za najboqeg igra~a finala, a ujedno i najboqeg strelca sa 24 poena uz ukupan indeks 31. Ponovo je wegov pobedni~ki mentalitet i velika `eqa da doprinese svom klubu do{ao do izra`aja
Dobri} je miran i povu~en momak koji ima besprekoran ko{arka{ki “dosije”. Nije uvek sve i{lo glatko, ali je disciplinom i velikom posve}eno{}u uvek nalazio pravi put.
Retko kada }ete ga na}i na beogradskim splavovima i u izlasku, a daleko je ve}a verovatno}a da ga sretnete u nekoj kwi`ari ili biblioteci kako tra`i izdawa svojih omiqenih autora: Dena Brauna ili Donata Karizija. Pozitivnog duha i razmi{qawa, omiqeni je saigra~ i neko ko u kapitenu Branku Lazi}u vidi apsolutni autoritet. Marko Guduri} mu je jedan od najboqih prijateqa, sa kojim je stasavao kroz mla|e kategorije Zvezde i neretko odlazio na utakmice seniora. Porodi~an je tip i neko ko u`iva u stabilnoj i dugoj emotivnoj vezi.
Armiji navija~a tima sa Malog Kalemegdana posledwi u nizu uspeha jo{ dra`i, jer Ogwen je jedan od wih. Jo{ kao de~ak iz petnih `ila je bodrio Crvenu zvezdu sa tribina, a onda se 2011. preselio na teren i u omiqenim bojama po~eo da gradi ime koje }e ostati urezano duboko u istoriji kluba.
Pre 12 godina je kao junior prvi put navukao Zvezdine odore, vrlo brzo zavredeo i profesionalni ugovor. A od 2016. krenuo ka zvezdama. Sedam godina kasnije, zakqu~no sa Kupom u Ni{u, osvojio je 14 trofeja u crveno-belom. Vi{e od wega ima samo rekorder, kapiten Branko Lazi} (21), Vreme je da Dobri} zablista i na evropskoj sceni, a crveno-beli mogu rastere}eno u borbu za Top 8. N. R.
Qubivoju R{umovi}u (84), jednom od na{ih najzna~ajnijih pesnika i pisaca za decu, uru~ena je u Aran|elovcu nedavno Nagrada „Odzivi Filipu Vi{wi}u”, koju za rodoqubivo pesni{tvo dodequje Zadu`binsko dru{tvo „Prvi srpski ustanak” iz Ora{ca, za „plemenit i igriv lirski iskaz ovovremenog rodoqubqa”. Tada je predstavqena i wegova zbirka „Rodoqubivojeve pesme”. Na{ R{um i daqe je u konkurenciji za presti`nu me|unarodnu nagradu koja nosi ime {vedske kwi`evnice Astrid Lindgren, a kako ka`e, i Jasminka Petrovi} jo{ jedno je ime na spisku mogu}ih dobitnika... On je odrastao uz pesme ~ika Jove Jovanovi}a Zmaja, a generacije dana{we i biv{e dece recituju wegove pesme kao iz rukava. R{umovi} je objavio stotinu kwiga, autor je {kolskih uxbenika, radijski je i televizijski ~ovek, bio je direktor Pozori{ta „Bo{ko Buha”, predsednik KPZ Srbije... n Koliko vam, pored svih me|unarodnih i doma}ih priznawa koje ste do sada dobili, zna~i i ovo, sa imenom Filipa Vi{wi}a, za „Rodoqubivojeve pesme”?
- ^ovek te{ko mo`e da pobegne od sujete, da savlada u sebi samoqubqe, kada smisli takav naslov za kwigu. Kao da mu sam Bog {aqe, poimenice, priliku da bude na visini tog zadatka. „Filip Vi{wi}” je postalo ime mitolo{kog imperativa. Proradi mi odmah uspomena na dedu Stevana, koji uz gusle peva o po~etku bune na dahije! Pa onda „Boj na Mi{aru” i „Boj na ^oke{ini”.
Ali neminovno i na moje suze kad Marko Kraqevi} zakuka nad mrtvim neprijateqem... „Kuku mene do boga miloga, |e pogubih od sebe boqega!” Taj moralni vapaj vite{ke du{e formirao je i moju mladu zlatiborsku du{icu, koja se upiwe i danas da razume novu svetsku bestijalnu stvarnost.
n Jedna od va{ih najlep{ih i najvi{e citiranih de~jih pesama je „Domovina se brani lepotom”. Mewa li se u vama, s vremenom, odnos prema rodoqubivoj poeziji, budu}i da su vremena u ~itavom svetu sve te`a?
- To je naslov i cele poeme koja je izvedena u [umaricama 1973. godine. Ali, pesma je s vremenom pobegla iz poeme i pridru`ila se, imenom i smislom, mom ekolo{kom pevawu. Ukqu~ila se u borbu za spasavawe ove {ake zemqe, i {ake naroda, na „brdovitom Balkanu”.
Jedno vreme bila je u Bukvaru odmah iza Titove slike. Vaqda je ostavila traga u se}awima biv{ih prva~i}a, pevalo se o lepoti prirode, kwige, vaspitawa. U zahuktalom „novom svetskom poretku” bila je putokaz ka mogu}em opstanku `ivota na planeti, napadnutoj bombama i mr`wom. n Jedan ste od malobrojnih kwi`evnika po kome je za wegovog `ivota jedna {kola dobila ime, i to u Sopotu. Da li je i to za vas jo{ jedno osobeno priznawe? Da li biste voleli da se ova {kola po ne~emu razlikuje od ve}ine ili da u ne~emu li~i na vas?
- Ona se i pre mog imena razlikovala od ve}ine {kola. Po{tuju}i sve programe Ministarstva prosvete, ova {kola je uvela mogu}nost, i preporu~enu potrebu, da se u~enici bave svim sportovima, od fudbala i rukometa, pa do {aha i baleta, i de~aci i devoj~ice ravnopravno! Taj sokolski zaokret ka sportu, jedinstven u na{em obrazovnom sistemu, godi mom sportskom imewaku, dvojniku Tesli, kako me imenovala majka Milesa u vreme mog osnovnog {kolovawa, jer nisam ispu{tao kwigu iz ruku. n ^itav `ivot posvetili ste najmla|ima, za{titnik ste prava deteta. Kako decu sa~uvati u svakodnevici, na internetu, od pojedinih medija, pa i od druge dece?
- Decu ne treba ~uvati od „pojedinih” medija, ve} od bahatih vlasnika privatovizija, koji prodaju du{u |avolu, umesto da du{u ~uvaju za svoje, i na{e mladunce. Lako je to re}i, ali te{ko sprovesti. Mo`da bi pomoglo, ako kolege novinari ne bi o tome pisali tako dramati~no i katastrofi~no. Marija Montesori ja proro~ki izjavila: „Na nama je da rodimo bebu, a beba }e sama od sebe stvoriti ~oveka.” Kako? Tako {to bismo se ugledali na druga `iva bi}a: vodili ra~una o bebama dok su bebe, poma`u}i im usput da ovladaju srpskim jezikom i radnim navikama, u~e}i ih da se same o sebi staraju. Tako {to bismo majkama sa dvoje i vi{e dece dali platu armijskog generala, kao {to neke zemqe ve} rade. Tako bismo sa~uvali pleme, ovu {aku naroda i zemqe, koji ~ine Srbiju.
n Kako reagujete na vr{wa~ko nasiqe, koje je re{ewe za to?
- Re{ewe je u {koli u Sopotu! Mladi qudi moraju negde i nekako da potro{e nabujalu, mladala~ku energiju. U nekom takmi~ewu, na nekom izletu u prirodu i „`ivot”... Na nekom qubavi{tu i zagrqajnosti! Vr{wa~ka nasiqa se naj~e{}e doga|aju u {koli, ili negde oko {kole... To su izlivi nezadovoqstva zbog nezanimqivih {kolskih uslova, sa jedne strane, i rogobatnih {kolskih programa sa druge strane. Velika je odgovornost nastavnika, koji
bi da se bave samo mirnom decom, poslu{nom, a ne `ele da se upu{taju u probleme onih neposlu{nih.
n Zdravo dru{tvo je, pored qubavi, najva`nije za jedno lepo odrastawe, a to ozna~ava mnogo stvari. Da li je stvarawe tog zdravog dru{tva nedosti`ni ideal za odrasle?
- Mnogo je zabrana, koje mladi qudi, s pravom, smatraju nepravednim. Va{e „zdravo dru{tvo” podrazumeva qubav, kao najva`nije za odrastawe... To je fraza... Moglo bi se nabrojati mnogo slu~ajeva da to „zdravo dru{tvo”, i ta „qubav”, potpuno ugu{e, onesposobe ~ak, mladog ~oveka nerealnim pona{awem. „Zdravo dru{tvo” bez u~e{}a mladih qudi, ja bih pre zvao nezdravim. n Kako mlade motivisati da ostanu u Srbiji, umesto {to posle zavr{enih {kola biraju zemqu u koju }e oti}i?
- Pre nego {to kupe kartu za odlazak, treba im dati {ansu da ne idu. Na{im mladim qudima, stru~wacima, dati subvencije da ostanu. Kupiti ih pre nego {to oni kupe tu prokletu kartu za odlazak.
n ^ovek ste vi{e medija, kao {to je to bio i va{ prijateq Du{ko Radovi}. Koliko su vam zna~ili prijateqstvo sa wim i wegov uticaj?
- Du{ko je bio prijateq velikom broju mladih qudi, jer je on bio {kola! Moje prijateqstvo sa wim je, maltene, mitolo{ko za mene. Sara|ivali smo kad sam bio u tre}em razredu osnovne {kole u Qubi{u, a da to nismo znali. Ja u~iteqici Milici Vo|evi} dam pesmuqak „Zlatibore, ti si zlato, ja te volim zato”, ona Du{ku u „Pionirskim novinama” to prosledi, a Du{ko na moje ime po{aqe poklon, grafitnu olovku sa gumicom za brisawe.
n Mnoga deca odrastala su uz „Fazone i fore” i druge emisije koje ste kreirali zajedno sa decom. Kakvo je va{e se}awe na ovaj kreativni period, koje su najve}e lekcije koje ste nau~ili od najmla|ih?
- Kad sam oterao sam sebe sa Televizije Beograd, bio sam „slobodni umetnik”, na izvol’te. Tako se dogodilo da mi Pero Zubac, urednik u TV Novi Sad, ponudi pola sata televizijskog vremena, da „ne{to smislim za decu”. Prihvatio sam, i sa svojim sinovima smislio taj format, do tada nevi|en u programima na{e televizije. Junaci serije, Ra{a Popov u ulozi Ludog Pronalaza~a, Mira Karanovi} u ulozi Alapa~e, de~ji fazoni u ulozi vaspitnoj, i de~je fore u obrazovnoj ulozi. Ja sam pisao scenarija i re`irao jedno vreme. To se primilo, pa smo to radili i za druge televizijske ku}e, kada smo „donovosadili” Vojvo|anima.
Rusija obustavqa u~e{}e u Sporazumu o smawewu strate{kog ofanzivnog naoru`awa, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin u obra}awu Federalnoj skup{tini.
“Ne izlazi, ve} obustavqa”, rekao je on, istakav{i da Rusija, pre nego {to se vrati razgovoru o ovom sporazumu, mora da zna kako da uzme u obzir arsenale Francuske i Velike Britanije, tj. celog NATO-a.
On je podsetio da su SAD po~etkom februara pro{le godine zatra`ile od Moskve da se vrati realizaciji Sporazuma o strate{kom ofanzivnom naoru`awu, ukqu~uju}i inspekciju nuklearnih objekata.
Va{ington je zatra`io da se realizuju sve ta~ke sporazuma, dok sam „planira da se pona{a kako ho}e“.
“To je neka vrsta teatra apsurda. Znamo
da je zapad direktno ume{an u poku{aje kijevskog re`ima da izvede napade na baze na{e strate{ke avijacije”, rekao je Putin. On je istakao da su za to kori{}eni dronovi koje su modernizovani, uz pomo} stru~ewaka NATO-a.
“A sada jo{ `ele da vr{e inspekciju na{ih vojnih objekata. U sada{wim uslovima, sada{woj konfrontaciji, ovo izgleda glupo”, naglasio je Putin.
On je istakao da Moskva poseduje informaciju da neki qudi u Va{ingtonu razmatraju mogu}nost testirawa nuklearnog oru`ja. On je ukazao da se to de{ava kada se u SAD pravi nova nuklearna municija.
“U ovoj situaciji Ministarstvo odbrane i korporacija Rosatom treba da budu spremni za testirawe nuklearnog oru`ja. Mi prvi, naravno, to ne}emo uraditi, ali ako SAD obave testirawe, i mi }emo to uradi-
ti”, zakqu~io je predsednik.
Krajem januara ameri~ki Stejt department optu`io je Moskvu da blokira ameri~ke inspekcije svojih strate{kih obje kata. Kako je primetio zamenik ministra spoqnih poslova Sergej Rjabkov, ~udno je da dr`ave zahtevaju od Rusije nastavak ovih aktivnosti kada je Kijev poku{ao da izvr{i napad na rusku strate{ku avijaciju uz direktno vojno-tehni~ko i obave{tajno-informativno u~e{}e Va{ingtona.
Rjabkov je u intervjuu za RIA Novosti izjavio da Rusija ostaje privr`ena spo-
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je Moskva uradila zaista sve mogu}e da probleme u Donbasu re{i mirnim sredstvima, ali da je Zapad iza wenih le|a pripremao druga~iji scenario.
Rusija }e korak po korak, dosledno i pa`qivo, re{avati zadatke koji su pred wom, izjavio je Putin u obra}awu Federalnoj skup{tini.
„Oni su po~eli rat, mi koristimo sve i koristi}emo da ga zaustavimo”, istakao je Putin.
Prema re~ima Putina, Rusija je iskreno te`ila miru, a zalagawe Zapada za mir je bila la`no.
Kijev je vodio razgovore sa Zapadom o nabavci oru`ja pre po~etka vojne operacije u Ukrajini, rekao je Putin. Prema wegovim re~ima, ta metoda obmane primewivana je i ranije i „tako su uni{tavali i Jugoslaviju, Irak, Libiju...”
Prema re~ima Putina, u vekovima kolonijalizma zapadne zemqe su navikle da im je sve dozvoqeno.
„U decembru 2021. smo zvani~no poslali nacrte ugovora o
bezbednosnim garancijama NATO-u, ali smo bili odbijeni na svim pozicijama. Tada je kona~no postalo jasno da je dato zeleno svetlo za agresiju. Pretwa je rasla svakim danom”, rekao je Putin.
Prema wegovim re~ima, Rusija je bila iskreno otvorena za dijalog, Moskva smatra da je potreban
princip nedeqive bezbednosti i predlagala je zapadnim partnerima da ta ideja bude razra|ena.
Naglasio je da Rusija ~vrsto brani svoje interese i svoju poziciju da u savremenom svetu nema podele na „civilizovane” i ostale zemqe.
Ponovio je tvrdwu da Rusija ne ratuje sa narodom Ukrajine i da je narod Ukrajine talac kijevskog re`ima i Zapada, koji je, prema re~ima Putin, „fakti~ki okupirao tu zemqu”.
„Zapad koristi Ukrajinu kao udarnu pesnicu protiv Rusije i kao poligon”, rekao je Putin u obra}awu naciji.
Ruski predsednik je izjavio da Zapad ba{ briga na kog igraju u borbi protiv Rusije i da „zato i koriste neonaciste, teroriste, makar i crnog |avola”.
„Oprosti im Gospode, ne znaju {ta rade. Milioni qudi na Zapadu shvataju da ih vode u duhovnu katastrofu”, istakao je Putin.
Predsednik Rusije je zahvalio svim rodovima Oru`anih snaga Rusije, Ruske garde, borcima DNR, LNR na hrabrosti tokom „specijalne vojne operacije” u Ukrajini.
razumu o strate{kom ofanzivnom naoru`awu, po{tuje sva utvr|ena kvantitativna i kvalitativna ograni~ewa i nastavqa razmenu informacija. On je naglasio da SAD, vr{e}i frontalno odvra}awe Moskve, kr{e preambulu ugovora koja govori o nedeqivosti bezbednosti.
Tvrdwa ruskog predsednika Vladimira Putina u govoru da je Zapad podstakao invaziju na Ukrajinu je „apsurd”, rekao je savetnik Bele ku}e za Nacionalnu bezbednost Xejk Salivan.
„Ima neke apsurdnosti u pomisli da je Rusija pod nekom vrstom vojne pretwe od Ukrajine, ili bilo koga drugog”, rekao je Salivan novinarima, dodaju}i da „niko nije napao Rusiju”.
Putin je u govoru o stawu nacije rekao da je Rusija poku{ala da re{i sukob u Donbasu na istoku Ukrajine mirnim putem i optu`io Zapad da je kriv za rat u Ukrajini, a da je posve}enost Zapada miru „svirepa la`”.
Putin je odr`ao govor samo nekoliko dana pre prve godi{wice po~etka ruske invazije na Ukrajinu.
Ameri~ki predsednik Xozef Bajden, koji se nalazi u Poqskoj, tako|e treba da odr`i govor uo~i prve godi{wice ruskog napada na Ukrajinu. Bajden je bio u iznenadnoj poseti Kijevu gde je ponovio podr{ku Ukrajini.
Francuska novinarka: Zapadne armije su skinute do gole ko`e da bi Kijev dobio oru`je
U veoma bliskoj budu}nosti vide}emo „prili~no interesantne stvari“ na frontu, tvrdi francuska novinarka Kristeq Nean koja izve{tava iz Donbasa, a uvr{tena je na spisak kontroverznog ukrajinskog sajta „Mirotvorac“.
„Mislim da }emo videti prili~no ‘interesantne’ stvari u najbli`oj budu}nosti. Pre svega zbog toga {to tenkovi koje }e biti isporu~eni Ukrajini apsolutno nisu prilago|eni tom terenu. Ukrajinsko tlo i bquzgavica uop{te nisu dobrodo{li za tenkove. Oni su prete{ki i nisu pravqeni za kretawe po takvoj raskva{enoj zemqi. Te{ki tenkovi poput ‘abramsa’ ili ‘leoparda’ jednostavno }e se zaglaviti u blatu. ^ak }e i s wihovim dostavqawem biti problema, jer mnogi mostovi u Ukrajini nisu predvi|eni za teret iznad 50 tona“, tvrdi francuska novinarka.
Prema wenom mi{qewu, obe}ani ten-
kovi ne}e promeniti tok rata, nego }e samo produ`iti wegovo trajawe.
„To je sme{no, a jo{ je sme{nije {to su
zapadne armije skinuli do gole ko`e, da bi kap po kap isporu~ivali oru`je Ukrajini. To je novac koji je ba~en na vetar. Mene je sramota {to moja rodna zemqa isporu~uje oru`je zemqi koja, kako je poznato, vr{i ratne zlo~inee. Mi smo ve} znali 2014. godine da ukrajinska armija vr{i vojne zlo~ine. Ta tema je pokretana u izve{tajima Ujediwenih nacija, na primer, o bici za Ilovajsk. Bez obzira na to, Francuska je odlulila i nastavqa da isporu~uje oru`je Ukrajini. Za mene je to zaista sramotno“, ka`e novinarka. Ona isti~e da se Ukrajina koristi kao platforma za pokretawe indirektnog sukoba s Rusijom, a weno stanovni{tvo slu`i kao topovsko meso.„Ukrajina je, u su{tini, samo pion. Ukrajinu koriste kao platformu za napad na Rusiju. Po~eli su da je razdvajaju od Rusije jo{ tokom prve ‘naranxaste revolucije’ 2004. godine, a po-
tom tokom Majdana 2014. Interesi NATO-a u tom sukobu jesu da se oslabi Rusija, ali oni ne `ure da tamo {aqu svoju vojsku, prosto zato {to ne `ele da se na wih obru{i ki{a nuklearnih raketa“, ka`e Kristeq Nean.
Ona podse}a na to da je ukrajinska armija jo{ na po~etku sukoba 2014. godine svesno napadala civile, na to da je usred no}i bombardovala najve}u bolnicu u Dowecku raketama s pove}anom udarnom snagom, poku{avaju}i da ubije {to vi{e pacijenata i personala.
„Na`alost, ukrajinska armija nastavqa svakodnevno da granatira Doweck. U celini, sada vi{e nema redovnih napada na centar grada i vi{e nismo u situaciji kakva je bila, na primer, u novembru i decembru. Tada su zaista svakodnevno bombardovali sam centar Dowecka“, podse}a francuska novinarka.
Bo{wa~ke vlasti uz prilazne puteve postavile table o opsadi grada, a srpske one koje podse}aju na stradawe srpskog stanovni{tva
Nedavno je gradona~elnik Isto~nog Sarajeva Qubi{a ]osi} najavio da }e na svim ulazima u taj grad biti postavqene table sa natpisom „Grad Isto~no Sarajevo – grad 157.000 sarajevskih Srba koji su morali da ga napuste”. To }e, rekao je on, biti odgovor na table koje su postavqene na ulazima u Sarajevo, a na kojima
ti~kim provokacijama prema Republici Srpskoj da i na tablama na ulazu u Sarajevo navodi kako je to grad koji je bio 1.425 dana pod opsadom, {to, naravno, nije ta~no. Tokom ratnih de{avawa Sarajevo nije bilo opkoqen grad, niti je bilo pod opsadom. To je bio podeqen grad, ~iji najve}i deo je kontrolisala Vojska Republike Srpske. Proterani sarajevski Srbi s podru~ja koja su u to vreme pripadala Republici Srpskoj, poput Grbavice, Ilixe, Vogo{}e, Haxi}a, Reqeva, i danas se dobro se}aju ~ime su ih sve sa Igmana i Debelog brda, na primer, zasipali pripadnici Armije RBiH”, rekao je ]osi}.
Stoga su, ka`e on, odlu~ili da na neistine odgovore tako {to
vremeno biti i pokazateq da je Isto~no Sarajevo grad svih onih 157.000 Srba koje je bo{wa~ka politika oterala iz wihovog grada”, nagla{ava ]osi}. Natpis na tablama postavqenim na ulazima u Sarajevo politikolog iz Isto~nog Sarajeva Filip Mati} razume kao jednu od mnogobrojnih „propagandnih de~jih metoda” kojima se slu`i bo{wa~ko Sarajevo. Smatra da se to radi smi{qeno i s namerom da se Srbi predstave kao neko ko je u wihovu BiH do{ao sa strane, odnosno iz Srbije, i opsedao wihov glavni grad, {to je veliki apsurd.
„Protiv toga se treba boriti ~iwenicama, nau~no i iskqu~ivo argumentima, koje }emo iznositi u javnom prostoru, ali i u okvirima nauke i nau~nim radovima. Istorija ima dovoqno materijala koji }e da analizira i da ismeje sve ove de~je propagandne metode koje koristi politi~ko Sarajevo”, izjavio je Mati}.
pi{e „Grad Sarajevo – 1.423 dana pod opsadom”.
Prema pisawu sarajevskih medija, table sa natpisom o navodnih 1.425 dana opsade, koji vre|a proterane sarajevske Srbe isto koliko ih vre|a i onaj napisan na plo~i na sarajevskoj Vije}nici na kojem su Srbi predstavqeni kao zlo~inci, postavqene su na osnovu odluke Vlade kantona Sarajevo s ciqem da, kako navode, „podse}aju na najdu`u opsadu u modernoj istoriji ratovawa”.
„Na`alost, politi~ko Sarajevo je do te mere ogrezlo u svojim nakaradnim stavovima i poli-
}e postaviti table na ulazima u Isto~no Sarajevo, koje je istinsko mesto 157.000 sarajevskih Srba koji su morali da napuste grad u kojem su se rodili i `iveli.
„Dana{we dve tre}ine stanovnika Isto~nog Sarajeva su Srbi koji su proterani iz Sarajeva. Vi{e od 100.000 Srba koji su pre rata `iveli u Sarajevu nepovratno je oti{lo sa ovih prostora i imamo obavezu da stalno ukazujemo na tu ~iwenicu. Table koje }emo postaviti bi}e odgovor na table postavqene na ulazu u susedno Sarajevo, ali }e isto-
Na najavu gradona~elnika Isto~nog Sarajeva na koji }e na~in odgovoriti na postavqawe tabli na ulazima u Sarajevo, reagovala je wegova koleginica iz susednog Sarajeva Bewamina Kari}. Na svom fejsbuk profilu ona mu je, izme|u ostalog, poru~ila da „’proterane table’ mo`e poslati u zatvore u kojima kazne slu`e ratni zlo~inci”.
Odgovor gradona~elnice Sarajeva i nije neko iznena|ewe s obzirom na to da je ba{ ona zabranila da se na spomeniku podignutom na Kazanima, jednom od ve}ih strati{ta sarajevskih Srba, napi{e ko su `rtve, a ko xelati, iako joj je dobro poznato da su na tu lokaciju pripadnici Armije RBiH dovodili i ubijali iskqu~ivo nenaoru`ane sarajevske Srbe, civile. Odlukom Kari}eve oni su na pomenutom spomeniku predstavqeni kao „gra|ani Sarajeva”. R. N.
Spasila~ki timovi Republike Srpske planiraju da se odreknu dnevnica u korist 11-ogodi{we devoj~ice, koju su spasili nakon emqotresa u Turskoj.
Devoj~ica Irmak Bajrak u zemqotresu je izgubila roditeqe, a akcija wenog spasavawa trajala je ~etiri sata. Pripadnik spasila~kog tima Republi~ke uprave Civilne za{tite Nenad Jovanovi} rekao je da je tim od 30
~lanova dobio svoju nagradu time {to je u~estvovao u spasavawu jednog `ivota. “Mislim da ve}e nagrade od te nema”, rekao je Jovanovi}. Spasilac Mladen Kuli} rekao je da im je `ao {to nisu imali priliku da spasu jo{ ne~iji `ivot, ali je istakao da su pre`iveli veoma te{ke trenutke suo~avaju}i se sa ogromnim razarawem za koje se, kako je naglasio, nikako
Bijeqinka Dijana Stevanovi}, ka`e da je obezbe|ivawe wena ne samo primarna profesija, nego i qubav, ali se prisetila i perioda kada je bila ~lan obezbe|ewa nekada{weg libijskog lidera Muamera Gadafija.
Moja mama je medicinski radnik. Ja nisam nikad ni mislila da }u da se bavim tim poslom. Jako sam kreativna i uvek sam od ma-
nije mogu}e dovoqno pripremiti, jer su spratovi zgrada naslagani jedan na drugi i bez mehanizacije je nemogu}e ra{~istiti i do}i do unesre}enih.
I pas traga~ Tora uradio je veliki deo posla, i to kvalitetno i brzo, napomiwe spasilac Aleksandar Neumovi} i konstatuje da “kada spasi{ jedan `ivot, ka`u da je to kao da si spasio ceo svet”. Spasilac Dragi{a Vuleti} naglasio je da tokom deset dana niko od spasilaca iz Srpske nije povre|en, a zamenik direktora Republi~ke uprave Civilne za{tite Nenad ]uk saglasio se da je, osim spasavawa qudi, najve}a satisfakcija {to su se spasioci vratili zdravi.
Dodik }e nagraditi spasioce sa po 5.000 konvertabilnih maraka, {to je oko 2.500 evra, a u Palati Republike bi}e uprili~en i prijem za pripadnike Spasila~kog tima Srpske. S. G.
lena `elela da budem frizer. Ja sam i profesionalni {minker, zavr{ila sam Akademiju u Londonu – ka`e Dijana .
Namera joj je bila da se bavi tim poslom i oti{la je u Libiju.
– Kroz taj posao sam vrlo brzo do{la u kontakt sa qudima koji su sa porodicom Gadafi i tokom vremena stekli su poverewe i do{lo je do tog ponu|enog posla – prise}a se ona te dodaje da je ponosna jer je bila deo te imperije.
Gadafija je, dodaje, pratila i na putovawima i obi{la je celu Afriku.
U jednom momentu joj je, isti~e, li~no Gadafi rekao da kre}u nove obuke za obezbe|ewe, te da bi voleo da ona postane deo tog tima.
– Do{li smo sa putovawa koje je trajalo nekih 12 dana, smestili smo se u rezidenciju i ja sam dobila poziv da se javim {efu, to je bilo u toku no}i, u pola jedan otprilike. Mislila sam da se ne{to desilo. Do{la sam u kancelariju i on je meni rekao sedi, da pri~amo. Rekao mi je, trebalo bi da budu nove obuke za obezbe|ewe, ja bih voleo da ti, uz to {to ve} radi{, pre|e{ u obezbe|ewe. Ja sam bila malo u {oku – isti~e ona.
Obuke su, kako ka`e Dijana trebale krenuti sutradan, a ona ga je pitala kad mora da odgovori na ponudu, a on joj je odgovorio “Odmah”, nakon ~ega je ona rekla “Ho}u”.
Dijana je u Libiji provela 18 godina, a kako ka`e bilo je i kriti~nih situacija, gde je i ona morala li~no da reaguje. M. T.
Predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} izjavio je da jo{ nije doneo odluku da li }e se kandidovati na predsedni~kim izborima 19. marta.
\ukanovi} je u razgovoru za Doj~e vele najavio odluku u narednih nekoliko dana.
„Ja sam ve} 30 godina u politi~kom `ivotu Crne Gore. Vaqda onaj ko radi jedan posao tri decenije
ima pravo da se oseti umornim i ima pravo na rezon da bi mo`da i za dru{tvo bilo boqe da tu bude novi kandidat”, rekao je \ukanovi} u Minhenu, gde u~estvuje na Konferenciji o bezbednosti,.
Na pitawe {ta bi savetovao Beogradu i Pri{tini za nastavak dijaloga, \ukanovi} je rekao da nema drugog puta do puta sporazuma.
„Sve druge ideje poput odr`avawa zamrznutog konflikta su zapravo u funkciji doktrine destrukcije prema Evropi i prema Zapadnom Balkanu kao evropskom regionu”, smatra \ukanovi}.
Naglasio je da je Crna Gora stoprocentno uskladila politiku prema Rusiji sa Briselom i da je uvela sankcije.
„Crna Gora nije neprijateq Rusiji, Crna Gora je neprijateq agresiji. Crna Gora je neprijateq ru{ewu me|unarodnog prava. Crna Gora je neprijateq svim idejama kojim se `eli ograni~iti suvereni izbor budu}nosti nezavisnim dr`avama, u ovom slu~aju Ukrajini”, rekao je \ukanovi}. S. G.
Predsednik crnogorske vlade u tehni~kom mandatu Dritan Abazovi} najavio je na posledwoj sednici vlade da }e 21. marta u Nik{i}u biti otvo-
ka, a do 2025. godine planiraju da imaju 400 zaposlenih.
Re~ je, kazao je, o poznatom svetskom brendu za proizvodwu tog alkoholnog pi}a.
otvarawe fabrike u Nik{i}u koja }e da proizvodi „Belugu Montenegro“. U Crnoj Gori }e se proizvoditi votka koja }e i}i u svet. Imaju posebnu fabriku u Rusiji. Fabrika u Crnoj Gori sa brendom „Beluga Montenegro“ ima ambiciju da razvija izvoz za celi svet”, kazao je Abazovi}.
Rekao je da }e u Tivtu biti zaposleno 50 radnika koji }e raditi u marketingu, a u fabrici }e se raditi proizvodwa koja je povezana sa proizvodwom u Letoniji.
Istakao je da je ovo veliki podsticaj za ekonomiju zemqe, jer se radi o jako skupom brendu, te da }e kapacitet proizvodwe biti 6.000 boca na sat.
„Za one koji ne znaju, „Beluga“ je ~etvrti najpoznatiji brend za proizvodwu votke u svetu, a osmi najprodavaniji. Za{to osmi? Zato {to je najskupqi. Najjeftinija boca ko{ta 40 evra, a postoje boce koje ko{taju i po 7.000 evra“, rekao je Abazovi}.
rena fabrika votke „Beluga Montenegro“.
Abazovi} je rekao da }e se odmah po otvarawu fabrike votke zaposliti oko 200 radni-
„Zavr{io sam sastanak sa vlasnicima fabrike Nobel wood. Oni prave jednu od najpoznatijih votki u svetu „Beluga“. Idemo svi 21. marta na
Koncert beloruskog rok benda Qapis Trubeckoj otkazan je u Budvi nakon spontanog okupqawa stotina gra|ana koji su izrazili nezadovoqstvo jer {iri rusofobne poruke i prikupqa novac za ukrajinsku armiju.
Ovo je drugo otkazivawe koncerta ekstremisti~ke grupe a pre nekoliko dana grupa je trebalo da odr`i koncert u Domu omladine u Beogradu, gde je tako|e otkazan koncert. Koncert je bio zakazan u jednoj
„Beluga grup“ je najve}a kompanija za proizvodwu alkohola, votke i destilovanih pi}a u Rusiji, navodi se na wihovom sajtu, kao i jedan od najve}ih uvoznika `estokih pi}a i ima 12.000 zaposlenih. R. N.
Stranci su u Crnoj Gori u pro{loj godini osnovali vi{e od 7.000 privrednih dru{tava, od kojih su blizu 4.000 osnovali ruski dr`avqani, {to je sedam puta vi{e nego 2021. godine, objavio je Radio Slobodna Evropa (RSE).
Prema tim podacima, Rusi ~ine 54 odsto osniva~a firmi koje su formirane u Crnoj Gori pro{le godine.
Na drugom mestu su turski dr`avqani, 21 odsto, potom Srbije i Nema~ke (po ~etiri odsto), te Ukrajine
i Belorusije, po tri, odnosno dva odsto.
U pro{loj godini istovremeno je likvidirana 121 firma ruskih osniva~a, 95 turskih, 36 ukrajinskih, 16 nema~kih i pet osniva~a iz Belorusije.
S. G.
budvanskoj diskoteci, ali je usled velikog nezadovoqstva gra|ana Budve, koncert preme{ten u Kotor.
Jedan od gra|ana Budve koji je iskazao nezadovoqstvo povodom odr`avawa koncerta ovog „ukro-beloruskog Tompsona” bio je i novinar Igor Damjanovi}, koji je izjavio da je nastup ovog agresivnog benda koji {aqe rusofobne poruke morao da bude otkazan.
„Spontani revolt pokazale su stotine gra|ane Budve, odlu~nih da po svaku cenu spre~e nastup esktremisti~kog rok benda Qapis Trubeckoj, na ~ijim nastupima {irom sveta se {aqu se rusofobne poruke i skupqa se pomo} za ukrajinsku armiju”, rekao je Damjanovi}.
On je istakao da bratoubila~ki rat Rusije i Ukrajine predstavqa veliku tragediju i siguran je da ve}ina gra|ana Crne Gore `eli da {to pre zavlada mir i zaustavi se stradawe.
Da kwiga ima ima brojne po{tovaoce i da qubiteqi kwige `ele da ~uju i do|u do dobre i zanimqive kwige najboqi je primer nedeqne promocije kwige “Blagoje Jovovi} – Srpski heroj u vu~joj jazbini” autora Marije Jovovi}, odr`ane u nedequ 19. februara u Gradskom muzeju u Kosovskoj Mitrovici.
I pored toga {to je promocija odr`ana neuobi~ajeno u 11 sati i u nedequ, to nije spre~ilo brojne Mitrov~ane, najvi{e mladih da prisustvuju i do|u do kwige velikog srpskog heroja Blagoja Jovovi}a koji je izvr{io atentat na usta{kog zlo~inca Antu Paveli}a 10. aprila 1957 godine u Argentini.
Promocija kwige “Blagoje Jovovi} – Srpski heroj u vu~joj jazbini” odr`ana je u Gradskom muzeju u Kosovskoj Mitrovici za{ta ova ustanova zaslu`uje svaku pohvalu.
O kwizi je govorila autorka Marija Jovovi}, }erka Blagoja
промоције у Косовској Митровици
Kwigu je napisala }erka Blagoja Jovovi}a, Marija Jovovi}, koja je u zadwih meseca dana imala promociju kwige u brojnim gradovima Srbije i Crne Gore
Jovovi}a, ~oveka koji je ostao upam}en kao atentator na jednog od najkrupnijih ratnih zlo~inca u Drugom svetskom ratu, Ante Paveli}a, 10. aprila 1957. godine u argentinskom gradi}u, pored Buenos Airesa, Lamos del Palomaru. Blagoje Jovovi} ro|en je 1922. godine u selu Kosi} kod Danilovgrada u plemenu Bjelopavli}a koja je slu`ila Jugoslovensku vojsku u otaxbini u Bjelopavli}koj vojno-~etni~koj brigadi. U kwizi su dati odgovori na sva pitawa o `ivotu i ratnim a i posleratnim zaslugama Jovovi}a. Kakva je bila wegova veza sa
~etnicima, a kakva sa partizanima? Kako je `iveo u emigraciji u Italiji, a potom i u Argentini, gde je realizovao svoju ideju o uklawawu Paveli}a i da se odu`i stotinama hiqada jasenova~kih `rtava?
Jovovi} je bio osvetnik –usamqenik i time zbunio sve relevantne bezbednosne slu`be. Ideja, kao i put do wenog ostvarewa bili su, ka`u, samo wegovi.
“Ubi}u ga, da koliko-toliko osvetim sve nevine `rtve, decu, `ene, starce, sve one stradale od usta{kog terora koji nisu nosili pu{ku”, rekao je Blagoje Jovovi}
Dok na jednoj strani, bukvalno danono}no uni{tavaju srpske crkve i manastiri i druge srpske spomenike kulture i objekte na Kosovu i Metohiji, Albanci i Pri{tina od Beograda tra`e brojne istorijske eksponate koje je Srbija sklonila iz Pri{tine samo iz jednog razloga, da ne bi bili uni{teni upravo od wih.
Grn~arija iz perioda izme|u 3. i 4. veka, otkrivena na severnoj nekropoli Ulpijane, najnoviji je eksponat koji od Beograda potra`uje kosovsko ministarstvo kulture, omladine i sporta. Iz Beograda i ovog puta sti`e reakcija uz objavqenu fotografiju zapaqenog manastira.
„1247 eksponata iz kosovske zbirke kulturnog nasle|a, Srbija dr`i ilegalno vi{e od dve decenije“, javno je objavila Pri{tina.
Povodom ove neargumentovane tvrdwe Pri{tine i u~estaloj potra`wi da se Kosovu „vrate“ artefakti i ovoga puta se oglasilo Ministarstvo kulture Srbije.
Ministarstvo kulture Srbije je sada objavilo fotografije zapaqenog manastira Devi~ u martovskom pogromu 2004. godine.
Грнчарија из периода између 3.-4. века, откривена на северној некрополи Улпијане Spaqeni manastir Devi~
„Istina o odnosu Pri{tine prema kulturnom nasle|u u celini najboqe se ogleda u ~iwenici da je srpsko kulturno nasle|e na Kosovu i Metohiji decenijama izlo`eno sistematskom skrnavqewu i uni{tavawu, sa ciqem brisawa tragova postojawa srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije“, ponovili su i ovog puta.
Ministarstvo Srbije daqe nagla{ava da je Srbija ~lanica UNESKO-a i potpisnica kulturnih konvencija, koje po{tuje i posve}eno sprovodi.
„Zato je krajwe licemerno pozivawe Pri{tine na konvencije UNESKO-a, posebno imaju}i u vidu wihov odnos prema nasle|u i ~iwenicu da se srpske
crkve i manastiri nalaze na UNESKO-voj listi Svetske kulturne ba{tine u opasnosti“, poru~ili su iz ovog ministarstva.
Ina~e, Albanci su na Kosovu i Metohiji posle 1999. godine uni{tili ili spalili 155 srpskih crkava i manastira, 13 crkava je u potpunosti izbrisano sa lica zemqe u ovom periodu, uni{tili su vi{e od 10.000 spomenika na srpskim grobqima a iz svakog grada ju`no od Ibra su sru{ili i uklonili spomenike srpskih pisaca i srpskih istorijskih li~nosti.
U ovom momentu ~ak 23 srpske crkve i manastira ~uva kosovska policija od samih Albanaca dok manastir Visoki De~ani obezbe|uje Kfor.
parohu crkve Svetog Save u Buenos Ajresu, jednom od veoma retkih qudi kojima je poverio svoju zamisao.
Me|utim, dugo, ~ak 41 godinu nakon atentata na Ante Paveli}a, nije se znalo ni u Argentini ni u Srbiji i svetu ko je bio atentator tog 10. aprila 1957. godine. U decembru 1998. godine unutar ostro{kih zidina Blagoje Jovovi} prvi put javno se ispovedao mitropolitu Crnogorsko primorskom Afilohiju da je on izvr{io atentat na Paveli}a.
Sve ostale detaqe o ~oveku koji je pre par godina dobio svoju
Pri{tina ubrzano, iz godine u godinu, ja~a vojne kapacitete, broj~ano stawe Kosovskih bezbednosnih snaga, kako je pun naziv vojske Kosova.
Ministar odbrane samoprogla{enog Kosova Armend Mehaj naveo je po~etkom februara, da su u posledwe dve godine pove}ani kapaciteti Kosovskih bezbednosnih snaga, koje su u odnosu na 2020. godinu brojnije za 169 odsto, uz obja{wewe da tu razliku ~ine 1.885 vojnika vi{e koji su diplomirali u odnosu na 2020. godinu.
Najve}i bro novihj kosovskih kadrova u KBS su bili na {kolovawu u raznim NATO dr`avama i koji su sada postali profesionalni oficiri.
Zvani~ni sastav profesionalne vojske Kosova, KBS, je bio 3000, a sada su taj broj pove}ali i primili ne{to vi{e od 1.800 qudi {to zna~i da su skoro do{lo do 4.500 od planiranih 5.000 vojnika. Plus toga imaju 2.400 qudi koji su pro{li obuku u inostranstvu a tu je i rezervni sastav od oko 3000 qudi.
Kako je ranije planirano i u dogovoru s NATO-om, kompletni paket oko Vojske Kosova planiran da bude zavr{en 2029. godine, a da 2027. godine da stekne pune operativne sposobnosti, odnosno da ih organizuju kao Vojsku.
Pri{tina je ina~e duplirala buxet za vojsku 2023. godine. Ukupan buxet za Ministarstvo odbrane je 123 miliona evra. Pri{tina najavquje nabavku ofanzivnih naoru`awa, intenzivno treniraju snajperiste, nabavqaju bespilotne letelice, oklopa vozila, a pompezno su se oglasili i da su doboili prvog {kolovanog pilota.
Predsednik skup{tinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ka`e da u KBS se formiraju i dodatne specijalne snage. Sedi{te takve jedne jedince je u \akovici, a bi}e pro{irena i na celu
ulicu u Zemunu, publika je ~ula od wegove }erke, koja je autor ove kwige.
Izuzetno dobro organizovanoj promocociji dali su doprinos svojim nadahnutim stihovima o ukupnoj biografiji Blagoja Jovovi}a, Radojko Jovanovi} kao i kwi`evnik Milan Mihajlovi} govore}i o najva`nijim sadr`ajima iz kwige.
Promociju kwige je organizovao Gradski muzej Kosovske Mitrovice koji je na najboqi na~in prezentovao jedno veliko autorsko delo istinski velikog srpskog heroja.
teritoriju. Zna~i em {to imaju ove parapolicijske jedinice ROSU i Interventnu, odnosno operativnu koja upada na Sever, oni ubrzano rade i na formirawu specijalnih jedinica u okviru KBS-a, takozvane vojske Kosova, otkriva Drecun.
Te specijalne jedinice, {koluju snajperiste nabavqaju odgovaraju}u opremu ukqu~uju}i i izvi|a~ke dronove i bespilotne letelice.
Pri{tina nikada nije po{tovala nikakve dogovore pa ni ~iwenicu da jedina oru`ana sila na Kosovu i Metohiji mo`e biti misija Kfora.
Jula 2018. godine 40 od 137 Srba pripadnika KBS uputilo zahteve da istupi iz Kosovskih bezbednosnih snaga.
Pri{tina nagla{ava da popuwavawe aktivnog dela vojnika KBS jo{ nije zavr{eno a nije ni zapo~eto sa rezervnim sastavom, koji je zakonom predvi|en da bude 3.000 pripadnika.
Vojska Kosova ima 5.000 vojnika i 3.000 rezervnog sastava. Kosovska bezbednosna strategija navodi da Kosovo mora da ima oko 20 hiqada rezervnih vojnika koji bi se u odre|enim slu~ajevima aktivirali u slu~aju samoodbrane Kosova.
Pri{tina ubrzano ja~a vojne kapacitete Kosovske bezbednosne snage u sve ve}em broju i opasnost za Balkan
Bogoslovija Sveta tri jerarha, pri manastiru Krka, ove godine proslavqa 408. godinu svoga postojawa. Ovo najstarije pravoslavno, bogoslovsko u~ili{te
iznedrilo je iz svojih redova veliki broj
sve{tenika, monaha i episkopa kroz istoriju
Srpske pravoslavne crkve, zato mu se mnogi, i danas, sa rado{}u uvek kao majci vra}aju
Kao {to i himna kr~ke bogoslovije ka`e, vi{e od ~etiri veka ovo pravoslavno u~ili{te u Dalmaciji odoleva svim neda}ama, vremenu i nevremenu. Tako je bilo i ove godine, u manastiru Krka na praznik Sveta Tri Jerarha sve~ano je proslavqena krsna slava najstarije srpske bogoslovske {kole. Slu`ena je sveta arhijerejska liturgija koju je predvodio episkop biha}ko-petrova~ki Sergije, zajedno sa episkopima ni{kim Arsenijem, ose~kopoqskim i barawskim Heruvimom, vaqevskim Isihijem i dalmatinskim Nikodimom. Episkop dalmatinski u svojoj
besedi zahvalio se prisutnim episkopima i gostima na dolasku, qubavi i se}awu prema ovoj svetiwi, osvrnuv{i se na re~i iz svetog jevan|eqa koje su kroz svoj `ivot propovedala i Sveta Tri Jerarha.
– @elim da se zahvalim svim episkopima koji su danas ulo`ili trud i qubav da budu ovde sa nama. Za nas ovde u Dalmaci-
ji svaki dolazak od vas koji nas obilazite i pose}ujete znak je i da od Boga nismo zaboravqeni. Dana{we jevan|eqe govori nam o izgubqenom sinu, o wegovom ocu koji je nazad primio tog svog izgubqenog sina koji je do{ao sa pokajawem. Upravo to su i Sveta tri jerarha propovedala kroz svoj `ivot, i to su sveti oci kroz istoriju govorili, propovedali i `iveli, da }e Bog prihvatiti svakoga od nas, kakvi god da smo. Mi kao pravoslavni i kao Srbi u ovim krajevima jesmo relevantan faktor, bili smo oduvek ovde, na{i preci su doprinosili dru{tvu i kulturi, ali pre svega i iznad svega bili su verni svojoj pravoslavnoj crkvi, i bili su oni koji su svedo~ili na{ srpski identitet u ovim krajevima Dalmacije – rekao je, izme|u ostalog, vladika Nikodim. R. N.
ture na ~elu sa gradona~elnikom Penavom“.
Gradsko ve}e Vukovara donelo je odluku o izmenama gradskog statuta kojima se bri{u odredbe o slu`benoj upotrebi srpskoj jezika i }irili~nog pisma, te stavilo van snage odluku o ostvarivawu ravnopravne upotrebe jezika i pisma srpske nacionalne mawine
na podru~ju Vukovara.
Odluka o izbacivawu }irilice i srpskog jezika iz slu`bene upotrebe doneta je na osnovu rezultata popisa stanovni{tva
u Hrvatskoj, kojim je utvr|eno da u Vukovaru `ivi 29,73 odsto Srba, a za status slu`benog jezi-
ka potrebno je da ih bude jedna tre}ina.
Predsednik Demokratskog saveza Srba Sr|an Milakovi}, ina~e biv{i zamenik gradona~elnika Vukovara, rekao je kako je to „poklon vukovarskim Srbima na kraju godine od politi~ke garni-
Kako blago sa~uvati od zime i su{e, kako letinu pripremiti da se razvu~e kroz ~itavu godinu, nije se u~ilo iz kwiga ve} iz sopstvenih primera i dovitqivosti. Pa, iako presudno va`ne, nisu to bile jedine teme koje su se provla~ile kroz prela.
– Pri~alo se i o tome ko se o`enio ili udao u protekloj godini, ko je iz kakve ku}e. Znalo se koja je cura prispela za udaju, a kojem momku je vreme za `enidbu. Gledalo se sve, pre~e{qali bi ~itavo porodi~no stablo. Tako su se ugovarali susreti i brakovi. I ni{ta to nije bilo bez razloga, jer je i svako dete moralo znati ko je sa kim u krvnom srodstvu, ko su nam preci, ro|aci i kumovi. Uz pri~u su i{le i gusle, one sa dve strune, a uz gusle su znali glas
pustiti i mu{karci i `ene. Qudi su se tada dr`ali za re~, koja je vredela vi{e od bilo kakve bjanko menice. Ono {to se obe}a, moralo se ispuniti, i po tome se sudilo ko je kakav ~ovek – prepri~ava Gajo. Sve o ~emu pri~a nastojao je i nastoji otrgnuti od zaborava. Ne danas, nego kroz ~itav svoj `ivotni put. Nezaboravne mirise hrane sa ogwi{ta u ove zimske dane do~arava svojim prijateqima, ali i qudima koje put nanese u wegovu oazu mira na Kolunxijskoj glavici. Odatle se, ka`e, najlep{e vidi Knin, planine koje ga okru`uju, ali se i najboqe oseti mir, onaj dodir sa prirodom koji se u svakodnevnom `ivotu pre~esto zaboravi. Bez televizora, telefona, interneta, jer `ive
pri~e i pesme uvek je dovoqno da za ostalo ne preostaje ni prostora ni vremena.
– Zima je najboqe vreme za prela. Tada mi dolaze prijateqi sa svih strana sveta, ~lanovi razli~itih dru{tava koja se bave o~uvawem tradicije i obi~aja, jer sam i sam u toj pri~i i tome u~im svoju decu. Za svaki taj susret ispe~em kruh ispod peke, zatim teletinu ili jagwetinu sa krompirom ispod peke, tu su doma}e kobasice, sir, vino u bukarama, ali i gusle vazda pri ruci. @eqa mi je da to prenesem na mla|e nara{taje, da svako ko do|e ovde i vidi, oseti tu atmosferu, prepozna to kao ne{to lepo i dobro. Borba protiv zaborava trebalo bi da nam je va`an zadatak, i ja nastojim da se dr`im toga svojim
- Ovim je okon~ano desetogodi{we nasiqe nad }irilicom i srpskim jezikom, a u tom periodu su razna dr`avna tela u~inila sve da do primene ovog prava srpske zajednice nikada ni ne do|e. Popis stanovni{tva 2021. ~ekao
se kao spasonosno re{ewe u nadi da }e Srba u Vukovaru biti mawe. Iako je popis pokazao procenat zastupqenosti srpske zajednice od gotovo 30 odsto – nikome ni na pamet nije palo da se ovo pravo srpske zajednice u Vukovaru zadr`i - rekao je Milakovi}.
na~inom `ivota. Od nepismenih qudi nekada smo mogli vi{e nau~iti nego od mnogih danas koji ma{u diplomama i „sve znaju”, a o su{tinski va`nim stvarima u `ivotu pojma nemaju. Moja pokojna baka nije znala ni slova, ali je znala lek za svaku boqku, svaku travku za {ta je korisna, dete
kada vidi znala je {ta mu je. Nije bila prozorqiva, ali je dvanaestoro dece rodila. Na ovaj na~in, dru`e}i se, qudi bi mogli mnogo vi{e da nau~e, da znaju, da osete sve ono {to im internet i televizija ne mogu do~arati i preneti – tvrdi na{ sagovornik Gajo.
Pi{e: Marko Lopu{ina Sto godina kasnije istorija se ponavqa. Rusi emigriraju iz svoje dr`ave i najprijatnije se ose}aju u Srbiji.
U Beogradu je vi{e od 300.000 Rusa, koji kupuju i iznajmquju nekretnine i bave se svojim onlajn poslovima
Pedeset dr`ava zapadnog sveta uvelo je sankcije Ruskoj federeciji zbog rata u Ukrajini. Ekonomska kriza i rat uneli su nemir u Rusiju, pa su mnogi, naro~ito mla|i qudi odlu~ili da emigriraju. Zapad ih nije prihvatio, jer ih je sve prokazao kao “Putinove qude”. Rusi su opet, kao pre stotinu godina posle Oktobarske revolucije, tako i sada, odlu~ili da do|u u Srbiju.
U periodu od 24. februara 2022. godine, kada je po~eo sukob u Ukrajini, pa sve do 2. novembra 2022., u Srbiji je registrovan dolazak gotovo 170.000 qudi sa podru~ja Ruske federacije. Srbija je tada primila i 22.700 gra|ana Ukrajine i jo{ 5.501 dr`avqanina Belorusije. Danas imamo 300.000 ruskih emigranata u Srbiji i vi{e od 3000 firmi ovih Rusa.
- Rusi imaju samo tri uslova za preseqewe u Srbiju – bezbednost, zaposlewe ili samozaposlewe i kupovina nekretnina. Prvo do|u jedan ili dva ~lana porodice da provere sigurnost `ivota u Srbiji. Potom oni otvore firmu ovde, naj~e{}e u Beogradu i Novom Sadu. Potom polako prebacuju svoje zaposlene i ~lanove familije iz Rusije za Srbiju – obja{wava Milena Ostoji}, stru~wak za dislokaciju qudi.
Dolazak Rusa podigao je potra`wu za stanovawem, odnosno sko~ile su i cene stanova za iznajmqivawe, pa i cene nekretnina. Kirije su sko~ile na 700 evra, a kvadrat stana na prodaju
na 3000 evra. Kako u Beograd dolaze situirani i poslovni Rusi, oni su ovaj udar cena izdr`ali, prilagodili se i od Dor}ola i Sewaka napravili “malu Moskvu”.
- Na Sewaku se nalaze stanovi Rusa vlasnika firmi i kompanije koje rade iz Srbije. To su, uglavnom, stru~waci i tehni~ari IT tehonologije, trgovci za plasman razli~itih ruskih i svetskih proizvoda, kao i menaxeri. Koriste engleski jezik, pa se lako sporazumevaju sa nama – ka`e Rade Mari}, stanodavac.
Na Dor}olu su Rusi “okupirali” jednu pivnicu u kojoj ru~avaju i ve~eravaju, ali i u no}nim satima sviraju ruski rokenrol i pevaju. Tu dolazi mla|i ruski svet, studenti i nezaposleni ~lanovi proodica, koji u~e srpski preko mobilnog ili kompjuterskog “prevodioca”. A najboqe ga u~e preko srpskih devojaka i momaka.
Andrej [~emelinov je menaxer novootvorenog ruskog restorana u strogom centru Beograda, u kome rade zajedno Rusi, Ukrajinci i Belorusi. [~emelinov je stru~wak za marketing, koji ima firmu u Rusiji, a filijale u Nema~koj i Austriji. Planira da filijalu otvori i u Srbiji.
- Mislim da je Srbja veoma perspektivna za mnoge oblasti poslovawa od biznisa do kulture. Odlu~io sam se za Beograd jer je slovenski grad, nije skup za `ivot i stanovni{tvo nas razume i podr`ava – rekao je Andrej [~emelinov.
Ruski restoran je baza Rusa u centru Beograda, mada ga pose}uju i Srbi i strani turisti. Ovde se Rusi ispoma`u i `ale jedan drugom, jer su sa sobom doneli moskovske obi~aje, a navikavaju se na beogradske.
- Rusima u Beogradu smeta toplo vreme usred zime, velika zaga|enost vazduha, prqave beogradske ulice i nepropisno parkirani automobili. Ne vole strastvene pu{a~e i bahate gazde i gazdarice, koji im preko no}i podi`u cene stanovawa. Vole beogradske muzeje i pozori{ta, {etali{ta pored Save i Dunava, bioskope sa modernim filmovima, me|unarodne ko{arka{ke utakmice, to {to Srbi imaju simpatija prema Rusiji i Rusima – ka`e Stevo ^anak, posetilac ruske pivnice na Dor}olu.
Tamo je sreo Ekatarinu Petrovnu, koja poku{ava da postane Srpkiwa tako {to snima qude i prizore iz `ivota Beogra|ana i {aqe fotografije ro|acima i prijateqim u Rusiju.
Ima novodo{lih Rusa koji se u Srbiji ose}aju kao kod ku}e.
- Srbi umeju da nas Ruse iznenade sa lepim gestom, toplinom prijateqstva i pru`awem pomo}i. Mene su ve} zvali u ku}nu po-
setu i najeo sam se pala~inki sa orasima – rekao je Sergej iz Moskve, koji je `iveo u Italiji i tvrdi da je u Srbiji boqe i lep{e.
Ekatarina Petrovna je detaqno fotografisala hotel “Moskva” tek kada je otkrila da je to zdawe napravqeno 1908. godine kao prva robna ku}a na Balkanu. Iznenadila se kada je otkrila deo bogate istorije palate “Rosija” i u woj hotela “Moskva” hotela, koji polako postaje glavno steci{te doseqenih Rusa u Beogradu.
Ovaj arhitektonski draguq ruske secesije i spomenik srpske kulture, kada je izgra|en, izmenio je fizionomiju Beograda i postao sastajali{te beogradskih umetnika, balkanske i svetske elite. Gra|en je kao internacionalna palata, ~iji su vlasnici bili Rusi i Srbi, Rusi i Ma|ari, Srbi, Dalmatinci, Nemci, Jugosloveni. A danas su Srbi i Amerikanci.
Otvorio ga je 1908. li~no srpski kraq Petar II Kara|or|evi}, a wegovi stalni gosti bili su prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}, srpski premijeri Nikola Pa{i}, Dragoslav Markovi} i Zoran \in|i}. A u palatu su svra}ali Tito, Sukarno, Gadafi, Bre`wev i Milo{evi}. Jer, u drugoj polovina pro{log veka ova beogradska crvena ku}a bila je i kona~i{te svetskih dr`avnika, bilo onih koji su dolazili na samite nesvrstanih zemaqa ili onih koji su pristigli da odaju posledwu po~ast do`ivotnom jugoslovenskom predsedniku ili posledwem srpskom vo`du. Prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} je 20. marta 1920. li~no primio veliku knegiwu Olgu, sestru ruskog cara Nikolaja II Romanova, koja je stigla u Beograd uve~e u 7 sati. Knegiwa, koja je bila udata za velikog kneza Petra
Nikolajevi}a Oldenbur{kog, je u srpsku prestonicu doputovala iz Carigrada, jer se bila sklonila na Krimu. Na na{oj granici knegiwu Olgu Romanovu je do~ekao pukovnik g. J. Damjanovi}, mar{al Dvora. Kao gost prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a, knegiwa Olga Romanov sa pratwom odsela je u hotelu “Moskva”, jer je budu}i kraq u wega imao najvi{e poverewa da }e zadovoqiti potrebe ~lanove porodice Romanov.
Hotel “Moskvu” su pose}ivali veliki ruski qudi, Maksim Gorki, general @ukov, Valentina Terje{kova, Anatolij Karpov, wegov {ahovski protivnik Kasparov, i svi sovjetski i ruski ambasadori u Beogradu.
Posle priliva ruskih izbeglica, srpska prestonica je 1921. odzvawala od ruskog jezika i ruskih pesama, koje su se mogle ~uti na trgovima, ali i u restoranima Skadarlije i Terazija, pa i u hotelu “Moskva”, koji su Rusi do`ivqavali kao svoju ku}u.
U me|uvremenu u Srbiji su `iveli i radili Nina Kirsamova, balerina, Konstantin Kostjukov, baletan, Vladimir Volkov, fudbaler, Dmitrij Gerasimenko, rva~, Igor Troicki, teniser, selektor teniske reprezentacije Srbije. Godine 2011. u Srbiji je bilo oko 3000 Rusa.
Ta~no posle sto godina ruski jezik se opet ~esto ~uje na srpskim ulicama i trgovima. Novogodi{wa ruska jelka na Trgu republike bila je sme{tena izme|u ruskih {tandova sa ruskim belim ~ajem i voktom, poga~icama i ruskim bombonama. Ruski bazar je radio u palati “Progres”. Ameri~ki "Volstrit xurnal" procewuje da je oko milion Rusa napustilo svoju domovinu od 24. februara 2022., godine, kada je po~ela ruska specijalna operacija u Ukrajini. A da je ve}ina wih emigrirala u Srbiju. Zato neke procene govore da nezvani~no danas u Srbiji ima oko pola miliona Rusa. Time je stvorena nova ruska zajednica u Srbiji, ~ije }emo plodove u znawu i prenetom kreativnom iskustvu tak da ubiramo.
Vajar Rajko Bla`i} obnovio je }ivot Svetog Save u manastiru Mile{eva, u kome su do otimawa i spaqivawa po~ivale mo{ti svetiteqa. On otkriva va`an detaq skriven od javnosti punih 20 godina, umetni~ku slobodu iskoristio je tako {to je na poklopac }ivota ugradio ruski krst, kako ka`e, simbol rusko – srpskog vremeplova, simbol qubavi.
„Za moj umetni~ki pe~at niko ne zna, odozgo, na samom poklopcu }ivota te{kog jednu i po tonu, nalazi se ruski krst. Va`no je da to ka`em ba{ u ovom trenutku, to je izraz qubavi moje porodice i
mene, na{ li~ni, jer smo }ivot obnavqali sami, nismo imali pomo} institucija, bilo koga“, ka`e ovaj umetnik, ina~e profesor na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
Obnova groba Svetog Save, pre ta~no dve decenije, u javnosti je ostala nezapa`ena. Autor veruje da se to nije desilo slu~ajno, jer za sve postoji vreme. A ovo je, smatra, pravo vreme da objasni svoj rad na grobu najve}eg srpskog svetiteqa i prosvetiteqa. Zato je ustupio i film koji prati obnovu }ivota.
Va`an segment filma obja{wava za{to je na grobu Svetog Save ruski krst, a zove se „Rusko – srpski vremeplov“.
„Dok je Sveti Sava bio jako mlad, imao 17 godina, do{ao je neki ruski monah sa Svete Gore, ta duhovna pri~a, re~i boga `ivoga, na wega su toliko uticale da je posle toga pobegao na Svetu Goru. Iz zahvalnosti prema tom ruskom monahu, imao sam tu slobodu da postavim ruski krst na grob na{eg prvog, najve}eg svetiteqa, Svetog Save“.
Bla`i} dodaje da Rusiji i Rusima ne treba da ostanemo du`ni zbog ove va`ne ~iwenice, da je presudnu ulogu u `ivotu svetiteqa imao upravo monah iz te zemqe. U prilog tome, dodaje jo{ jedan
PATRIJARH PAVLE JE IMAO SJAJAN SMISAO ZA HUMOR:
Kad je na jednom prijemu u Beogradu biv{i ameri~ki ambasador Voren Zimerman pitao patrijarha Pavla {ta mo`e da u~ini za Srpsku pravoslavnu crkvu, patrijarh mu je odgovorio: “Samo nemojte da nam odma`ete, na taj na~in }e te nam pomo}i”.
Za li~nost patrijarha srpskog, gospodina Pavla, vezano je mno{tvo anegdota koje svedo~e o snazi wegovog duha i bistrini wegove svesti. Redovi koji slede, sasvim pouzdano, izmami}e osmeh na na{im licima, ali }e nam, pre svega,
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.
Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
va`an podatak:
„Po{to je trebalo da pokrsti ruski narod, Sveti knez Vladimir poslao je izaslanike po svetu da vide kao to izgleda, bili su svuda, do{li i u Svetu Sofiju i prisustvovali liturgiji. Po povratku u Rusiju rekli su da ni{ta lep{e nisu ni ~uli, ni videli, nigde. A taj car Justinijan, koji je podigao Svetu Sofiju, srpskog je porekla, sa na{eg juga. Mi smo tako povezali na{ vremepolov, kroz {est vekova. To je na{a temeqna veza, ne{to {to ne mo`e da se izmeri ni jednim mernim aparatom“.
Wegov krst na }ivotu Svetog Save ima osam krakova, na vertikali ima mawu pro-
menu u vrhu, a dole pre~ku koja pokazuje prema razbojniku koji se opravdao. Ka`e da je pre dve godine pisao ruskoj ambasadi, da je o tome obavesti, ali je odustao od obave{tewa, nije bilo vreme za to. „S obzirom na situaciju u kojoj se Rusija sada nalazi, imamo pravo da to otkrijemo. To je samo jedno „krilo od muve“, ka`u svetiteqi, ono {to sad ~ini{, to je krilo od muve, to ne mo`e da izmeri ni digitalna vaga. Ali, to je kod boga veliko, kod boga i krilo od muve ima te`inu. I jedna molitvica „Gospode, pomiluj“, ima ogromu te`inu, mo`e da vas spase samo to, jedna suza mo`e da vas spasi. Tako da je ovo krilo od muve podareno qubavi izme|u Ruske Federacije i Republike Srbije“, isti~e ovaj umetnik.
otkriti patrijarhovu posebnost kakvu do sada nismo poznavali.
Dok je patrijarh razgovarao sa svojim saradnicima, u wegov kabinet nenadano je u{ao nepoznat ~ovek ~etrdesetih godina, tvrde}i da mu se ukazala Bogorodica. Patrijarh ga je pa`qivo saslu{ao i kazao: “Slu{ajte, gospodine, ja sam dugogodi{wi kalu|er i vladika skoro pedeset godina, svakog dana slu`im Bogu i ni an|eo mi se jo{ nije javio, a Vama se Bogorodica javila! Nemojte, molim vas.”
Postoji i anegdota koja potvr|uje pa-
trijarhovu skromnost i nevezanost za svet materijalnog. Sada ve} daleke 1962. godine, na zahtev nekih episkopa da im se pove}a plata, patrijar Pavle, onda{wi vladika ra{ko – prizrenski, odreagovao je pitawem: “A za{to, kad ne mo`emo ni ovo {to smo imali do sada da potro{imo?” R. N.
lll U slede}em broju:
Ivo Andri} je i sa sobom bio na vi, kao {to je bio i sa drugima
I dan danas se prepri~ava to {to je rekao jednom AmerikancuM. T. Skica poklopca }ivota Svetog Save u Mile{evi Рајко Блажић, вајар
Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom. Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-
sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe. Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i
In memoriam: Milan Ninovi} (1952-2023)
stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu. Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.
VIDE]E GA POLA SRBIJE:
Pi{e:
a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.
ju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.
Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli
Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da
I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin
Sa{a Jankovi}, Melburn
Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!
Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-
U ranu zoru pro{le subote, napustio nas je jedan izuzetno plemeniti ~ovek, sportski novinar i entuzijasta. Na put bez povratka oti{ao je na{ Milan Ninovi}, poznat na{oj {iroj zajednici od Perta do Brizbejna. Iako ve} godinama prili~no naru{enog zdravqa, svi koji su ga poznavali voleli su wegov vedri optimizam i {aqivost.
brzo smo postali iskreni prijateqi, jer je on jednostavno bio takav ~ovek, nenametqiv i uvek otvorenog srca. ^esto smo se vi|ali, posebno za vreme Australijen opena, gde je on bio pravi novinarski doajen, i sigurno jedan od najdu`e akreditovanih srpskih novinara.
Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra
skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-
Posledwih par godina zbog zdravqa nije pose}ivao Melburn park, ali smo se redovno ~uli i zajedno komentarisali: mo`e li Novak do nove titule. U to je Milan uvek bio siguran da Nole mo`e, a vrlo ~esto je govorio: „Ma samo da osvoji jo{ ove godine“. I tako je i bilo,
voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.
- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.
imao pouzdane qude iz prve ruke, {irom Australije. Brojni ~itaoci iz zajednice su zato voleli sve novine u kojima je radio, pre svega zbog wegovih korektnih i razumnih sportskih analiza. Takav je bio i privatno, uvek spreman da ka`e {ta misli, ali na dobronameran i civilizovan na~in. O Milanu bi mogle da se pi{u novele, jer je i on sam voleo da pripoveda i da pri~a na jedan veoma duhovit na~in o svojim brojnim do`ivqajima. Bio je jedna izuzetno zanimqiva osoba, sa kojom je vreme znalo da proleti. Voleo sam razgovore sa wim,
bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.
ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru?
}irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.
nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava, izme|u ostalog i pravo da imena gradskih ustanova budu ispisana na wihovom jeziku – ka`e na{ sagovornik.
Danas, posle mnogobrojnih nasilnih protesta, u Vukovaru je ostala jo{ samo jedna tabla sa }irili~nim natpisom.
Dok su table vi{e simboli~an
ski trag osta}e zauvek u istoriji svih srpskih klubova {irom Australije. Nema tog sportskog dru{tva bliskoj zajednici kome on nije posvetio na desetine i stotine sjajnih ~lanaka, i britkih analiza. Zato je bio po{tovan i cewen {irom zajednice, jer smo svi znali da niko nema vi{e enciklopedijskih informacija o na{im klubovima. To je
spektive tamo gde ne mo`ete da zaradite za `ivot – ispri~ali su nam Vukovarci. Odvojene {kole
Ono po ~emu je Vukovar ranije bio najpoznatiji u medijima jesu odvojene {kole za srpsku i hrvatsku decu. Mediji su, pomalo pateti~no, govorili otoj temi, ne navode}i prave razloge za to. Kao glavni krivci su, po pra-
radija „SBS” gde je jedno vreme bio sportski kolumnista, preko australijskog izdawa “Ve~erwih novosti“, do dnevnog izdawa sidnejskih „Novosti“, gde smo zajedno radili. Najve}i deo svog novinarskog sta`a Milan je proveo na mestu sportskog urednika „Srpskog glasa“. Bio je izuzetan profesionalac spreman da se uvek `rtvuje zarad dobrog novinarskog teksta, i pravovremene i ta~ne sport ske informacije. Znao je uvek da ta~no „prelomi“ tekst tamo gde treba, i da izvu~e su{ti nu stvari. Jer nije bilo lako saznati rezultat i de{avawa na terenu, ali Milan je uvek
Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu.
dr`ali, a policiji su objasnili kako su pecali kada im se ~amac
itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve
Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima
– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim
ma godina? Pogledajte samo koje -
jer je uvek bio pozitivan i vedrog duha. Znao je da pru`i prijateqski i ozbiqan savet ako je to bilo potrebno, i da opet
ka, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe
men-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je jo{ od 1995. godine na meti ekstremista. Vi{e desetina puta spomenici su devastirani, a grobqe oskrnavqeno. Po~inioci ni u jednom slu~aju nisu prona|eni.
Zbog negodovawa lokalnog hrvatskog stanovni{tva, grobqe je donekle promenilo prvobitni
Odlaskom dragog Ninovi}a izgubili smo jednog vrsnog i temeqnog sportskog novinara, ali naravno i mnogo vi{e od toga. Izgubili smo vernog prijateqa, koji je voleo qude isto koliko i `ivot. Bio je jedan od na{ih posledwih novinarskih boema, kome smo verovali ~ak i kada se ne sla`emo. Posebno je znao da se ~esto simpati~no {ali na svoj ra~un, a to je jedna od odlika velikih qudi. Zato }e Milanov qudski i novinarski trag u srpskoj zajednici ostati upam}en i nikad zaboravqen. Dragi moj dru`e, nedo-
ma `ivi ve}insko srpsko stanov-
i napornim radom poku{avaju da
ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera druga~ija. Saobra}ajni znaci, kao i nazivi malobrojnih firmi koje posluju ovde, neretko su ispisani }irilicom, dok se u kafanama pu{ta muzika i slu`e pi}a iz Srbije.
Lokalno stanovni{tvo je, sa-
pre`ive.
– Posla u gradskim i dr`avnim institucijama za nas nema, tako da se svi snalazimo: neko vodi mali privatan biznis, neko se bavi poqoprivredom… Su{tinski, mladih je sve mawe, ali pre`ivqavamo – rekli su nam oni.
Posle posete selima u okoli-
Wegovo preosve{tenstvo episkop Mitropolije australijsko-novozelandske Siluan zajedno sa proto|akonom Miodragom Tomi}em posetio je svoje parohijane srpske pravoslavne zajednice Perta i ovo prete`no prazni~no vreme pravoslavnog kalendara zaokru`io na najlep{i na~in.
Vest o poseti svima dragog vladike Siluana brzo se pronela kroz na{u zajednicu, pa su gra|ani u velikom broju pohrlili da posete mesta na kojima je vladika imao svoje aktivnosti, zajedno sa doma}inima – sve{tenstvom srpskog pravoslavnog Perta. Vladika je doputovao u svoju kanonsku posetu u Pert uo~i Sretewa, velikog pravoslavnog praznika i
Dana dr`avnosti Srbije i nakon ve~erwe slu`be s protom Sa{om Stojanovi}em, doma}inom crkve Sveti Sava, i sutradan slu`io svetu liturgiju, kojom prilikom je obavqeno rukopolo`ewe |akona Vasilija Stojanovi}a u ~in sve{tenika. Ovo je bio prvi ~in rukopolo`ewa u pravoslavnim parohijama Zapadne Australije od osnivawa. U ve~erwim ~asovima je u crkvenom domu hrama Svetog Save odr`ana sve~ana akademija posve}ena nedavnom Savindanu i Sretewu – Danu dr`avnosti Srbije. Pored bogatog programa, Vladika i jerej Vasilije odr`ali su besede uz podse}awe na najsvetije vrednosti pravoslavnog srpskog bi}a. U recitalskom delu programa u~estvovala je muzi~ka gru-
pa „Izvor“ i de~ji hor „Rastko“, osnovani pri ovom hramu, i deca zajednice sa svojim ta~kama, za {ta su bili nagra|eni paketi}ima od strane sve{tenstva. U subotu, na veliki praznik Zadu{nice, mitropolit Siluan je odr`ao bogoslu`ewe u Maningu u misionarskoj parohiji Sveti Vasije Ostro{ki, kojom dugi niz godina rukovodi otac Stanko Srbqanin. Slu`ba je odr`ana u pravoslavnom sve{teni~komsastavu, jednom od zaista retko vi|enih u na{oj zajednici: pored na{eg vladike kao najvi{eg po~inu, u bogoslu`ewu su u~estvovali i otac Stanko, kao doma}in parohije, zatim otac Boban Vojinovi}, otac Goran Jov~i}, otac Vasilije Stojanovi}i sve{tenstvo ruske pravoslavne crkve u Pertu - otac Sergije i otac Vladimir sa crkvenoslu`iteqem Stepanom. Wima su se potom prikqu~ili i otac Sa{a Stojanovi} i Aleksandar Trnini} iz parohije u Rokinhemu. Tokom slu`be vladika je oca Stanka unapredio u protonamesnika. Veliki broj parohijana je do{ao da prisustvuje ovoj posebnoj i sve~anoj slu`bi, a naro~ito da vide i pozdrave vladiku. Me|u wima su posebno mesto zauzeli mladi Australijanci, koji su nedavno primili pravoslavqe u ovom hramu i verno slu`e i poma`u u crkvenim slu`bama i de{avawima. Svoju slu`bu i besedu, sa akcentom na va`nost okupqawa i negovawa srpske pravoslavne ideje i naravno na pitawe svih pitawa - o sudbini Kosova i Metohije, vladika je na kraju upotpunio obra}awem australijskim parohijanima na engleskom jeziku, a tako|e se na ruskom jeziku zahvalio sve{tenstvu ruske pravoslavne crkve.
Mladi australijski par, Jefrem i Sofija su ovu slu`bu iskoristili na najlep{i na~in, da obele`e svoju veridbu i prime blagoslov i gramotu od najve}eg pravoslavnog sve{teni~kog lica u ovom delu sveta. Nakon slu`be parohijani su pozvani na sve~ani ru~ak u Senteneri park, u salu nedaleko od hrama Klontarf kolexa u kojem se ina~e vr{i slu`ba parohije Svetog Vasilija Ostro{kog.
Svoje aktivnosti u Pertu vladika Siluan je nastavio sutradan, slu`bom u hramu Svete Trojice u Ist Pertu. Iako veoma toplo vreme, pred ulazom u prepun hram tiskalo se mno{tvo naroda, u `eqi da prisustvuje
ovoj slu`bi. I ovde je slu`bu vr{ilo celokupno srpsko pravoslavno sve{tenstvo Zapadne Australije zajedno sa vladikom. Na kraju slu`be on je odr`ao besedu i u ime mitropolije izrazio blagodarnost za ~etrdesetogodi{wu slu`bu protojereju stavroforu ocu Miloradu Soaktaru, koji se ovom prilikom penzionisao i prakti~no obavio svoju posledwu zvani~nu slu`bu. Vladika je naglasio zasluge oca Milorada za uspe{no odr`avawe ove parohije, pregala{tvo da ovaj hram zasija u punom sjaju. Vladika je potom blagoslovio naslednika u ovom hramu oca Gorana Jov~i}a, koji ve} par godina poma`e ocu Miloradu. Otac Milorad je u ovom sve~anom i izuzetnom trenutku za crkvu Svete Trojice u Pertu, predao sveto Jevan|eqe ocu Goranu, podse}aju}i ga na ~ast i odgovornost koju mu ovom prilikom predaje. Otac Goran Jov~i}, koji je zavr{io bogoslovski fakultet i psihologiju, ina~e iz sve{teni~ke porodice iz Adelaida, par godina je pomagao u slu`bama ocu Miloradu i ve} je stekao iskrene simpatije parohijana.
Nakon slu`be sve{tenstvo i parohijani su pre{li u crkveni dom gde je uprili~en sve~ani ru~ak i program. Otac Goran je blagodario ocu Miloradu i vladiki na blagoslovu, te pozdravio sve prisutne, podse}aju}i da je misija sve{tenika, posebno pravoslavnog i srpskog, da oplemewuje, ujediwuje u sabornosti, iscequje kroz ove osobine i ponos koji Srpstvo nosi sobom. On je istakao da je prota Milorad ulo`io sebe u temeqe ovog hrama, te }e on kao nastavqa~ wegovog dela, slu`iti toj istinskoj svrsi pravoslavqa. Re~ su tako|e imali i otac Sa{a Stojanovi}, sa pohvalama za rad i pregala{tvo oca Milorada, i potom sam otac Milorad koji se zahvalio svima i podsetio da je zajedno sa upokojenim ocem Petrom Rado{em, kao rodona~elnikom srpske zajednice Perta pro-
lazio kroz te{ka vremena, ali su uspeli da na{a crkva u Pertu postane stabilna. Vladika i otac Sa{a podarili su naprsne krstove ocu Miloradu za wegov dugogodi{wi rad i zasluge. Sve~anost je ulep{alo u~e{}e muzi~ke grupe „Crveni bo`uri“, koja je osnovana pri ovom hramu. Oni su otpevali nekoliko duhovnih pesama, ukqu~uju}i i wihov peva~ki kvartet sa pesmom „Likuj dnes Sione“ u divnom aran`manu Vojislava Ili}a. Uz zahvalnost, `eqe za sre}an povrtak u Sidnej i iskrene `eqe svih da vladika Siluan bude ~e{}i gost Perta, gostovawe se bli`ilo kraju u kasnim popodnevnim satima vladikinim bezrezervnim toplim osmehom za sve i strpqewem za mnogobrojna pitawa i molbe za sve one koji su imali ne{to da pitaju, pozdrave se, celivaju vladiku, stisnu mu ruku ili se za dragu uspomenu slikaju s wim.
OSTAVILI SU BIZNIS U AUSTRALIJI I SA TROJE DECE SE PRESELILI NA ZLATIBOR:
Pro{le nedeqe, posetio sam Milana Ninovi}a, prijateqa i saborca na poqu novinarstva. Nisam bio sre}an u kakvom je stawu bio a opet mi je bilo drago {to je pri~ao, {alio se… najvi{e smo pri~ali o \okovi}u.
Blagi osmeh mu je titrao na usnama a meni je ne{to u dubini du{e govorilo da ne{to ne vaqa. Podsvesno sam ose}ao da je to na{ posledwi susret. I, na`alost, jeste i bio - par sati kasnije do{la je sestra iz bolnice i pozvala ambulantu. U subotu, 18. februara na zimske Zadu{nice, prestalo je da kuca plemenito srce ~oveka koji je maltene ceo svoj `ivotni vek poklonio srpskoj zajednici na Petom kontinentu, ali je zbog svoje dobrote bio omiqen i kod drugih nacija sa prostora Balkana.
„Sunce tu|eg neba ne}e vas grijat ko {to ovo grije“, napisao je Aleksa [anti} u svojoj pesmi „Ostajte ovdje“, a upravo su to re~i uz koje su Nada i Petar Ninkovi} uzeli decu iz Australije i doveli ih da rastu u Srbiji, uz kulturu, tradiciju i zdravu sredinu.
Nada je ro|ena u Livnu, a wen suprug u Zenici, a izbegli su iz Bosne i Hercegovine, i jo{ od tada je trajala wihova ~e`wa za domovinom.
stora na silu, uvek je u nama ostala da tiwa ta `eqa za zavi~ajem i Balkanom. Poku{avali smo u nekoliko navrata da se vratimo, ali uvek smo odustajali.
- Re{ili smo jo{ 2020. godine da se selimo, a tek 2021. u avgustu smo uspeli. Jedva smo iza{li iz zemqe, morali smo da prevrnemo i nebo i zemqu. Ali to i jeste osobina na{eg naroda, mi smo snala`qivi i `eleli smo da i deca to osete,`equ, snagu, borbu za `ivot, da ne posustaju pred preprekama, ve} da tra`e na~in kako da se izbore za sebe.
Kao nagradu su dobili zdrav `ivot, slobodu, sve` vazduh i ja~i karakter, a zvani~no su postali dr`avqani Republike Srbije pre mesec dana.
- Ovde imamo slobodu, za po~etak slobodu kretawa, da ja mogu da budem mirna kada moje dete iza|e iz ku}e, {to je tamo bilo misaona imenica. Sada najstarija }erka ide u sredwu {kolu u U`icu, ima dru{tvo, sredwa Sofija ima 10 godina, ona je princeza, te{ko joj pada kada ne{to ne ide, ali ima dobre drugare, ima mnogo dobru u~iteqicu, tako da je i ona uspela da se izbori.
Najmla|i, osmogodi{wi Milenko, je najte`e podneo selidbu, najlo{ije je znao srpski, ali ve} i on ulazi u {tos.
- Milenko trenira fudbal, svi idemo i na boks, iako mu je bilo najte`e, sada je dobro - rekla je Nada i zakqu~ila:
- Glavna poruka u svemu ovome jeste: mo`e{ da ima{ sve, ali kada shvatite koji su na{i koreni, koliko je jaka i lepa na{a tradicija, ne mo`ete da trpite tu|e. @elela sam da deca odrastaju na na{em podru~ju, jeste, tamo ima svega, ali i daqe je kod nas mnogo humanije. @eqa nam je da se koreni odr`e, da sada steknu taj na{ duh. Nema tamo drugarstva kao kod nas, pogotovo na selu, da dele u`inu, da se i potuku i da se pomire za pet minuta.
- Upoznali smo se u Australiji. Izlazili smo na ista mesta, tamo je srpska zajednica jaka kao i Srpska pravoslavna crkva, tako da se sve generacije ~vrsto dr`e zajedno. Porodica nam je uskoro postajala sve ja~a, prvo smo dobili Anastasiju, koja sada ima 16 godina, zatim Sofiju (10), i najmla|eg Milenka (8) - rekla je Nada.
Qubav prema tradiciji, Balkanu, dru`ewu i `eqa da `ive u slobodnoj Srbiji bila je u wima sve vreme.- S obzirom na to da smo oti{li sa ovih pro-
Deca }e mo`da oti}i, ali }e Srbija ostati u wima. Kako je Nada rekla, nije im uvek lako, ali sav trud se isplatio.
- Nekada jeste te{ko, ovde nije sve ure|eno kao tamo, ali ima du{u. Na{ biznis tamo jo{ uvek radi, rade moj mu`, wegov brat i majka, ali ja se ne vra}am. ^ak i za taj posao je na{ dolazak bio veliki rizik - prepustiti sve menaxeru, i oti}i toliko daleko - nije nam bilo svejedno, ali sloboda nam je bila najva`nija - rekla je Nada.
Milan Ninovi} je ro|en 5. juna 1952. u `ivopisnom selu Paprati{te, u op{tini U`i~ka Po`ega, takore}i na obali reke najopevanije i najmilije reke u Srbiji - Zapadne Morave. Kada se zamom~io, zavr{io sredwu {kolu i odslu`io vojsku, odlu~io je da poput mnogih krene u beli svet trbuhom za kruhom. Wegov stariji brat Ratko je ve} `iveo u Australiji te mu je sredio papire i od te 1972. godine Milan je postao stanovnik ove lepe zemqe. Dve godine kasnije je stupio u bra~nu zajednicu sa Milenkom, Pivqankom sa kojom je izrodio dvoje dece, }erku Vesnu i sina Vladimira.
Kao i svi drugi iseqenici, radio je razne poslove da bi obezbedio sebi i porodici krov nad glavom.
Zbog neverovatnog talenta i
Svaka pri~a ima svoj kraj, tako je i sa `ivotnom pri~om svakog ~oveka. Stara mudrost ka`e da i nije najva`nije koliko ~ovek dugo `ivi, ve} kakav trag iza sebe ostavqa. Govorio je o tim tragovima i veleumni vladika Wego{.
Vest o upokojewu Milana Ninovi}a, dugogodi{weg novinara i urednika sportske rubrike „SRPSKOG GLASA“ odjeknula je {irom Australije jer verovatno nema sportske ekipe, kluba ili udru`ewa kojem nije posvetio bar neki redak i time pomogao ne samo da se o delu aktivnosti Srba u Australiji ~uje daqe od wihova praga, ve} i da im pru`i podr{ku kakva je ~esto preko potrebna i ne mo`e ni~im da se plati. Utoliko vi{e {to se ~esto radi o najmla|ima, srpskoj deci.
O Milanu i wegovom `ivotnom putu pretpostavqam da }e re}i drugi, pre svih kolega Rade Berak koji je i privatno bio wegov najbli`i prijateq. Potpisnik ovih redova Milana je po{tovao kao bliskog saradnika vi{e od decenije provedene u Redakciji „SRPSKOG GLASA“, dele}i s wim, kako se obi~no ka`e, i dobro i zlo, a u poslu kakav je novinarski, pa jo{ k tome u sprskoj emigraciji, ovo drugo moglo je da bude nadja~ano samo velikom predano{}u, lojalno{}u i radnom disciplinom, sve zajedno nasloweno na onu ~arobnu re~ – qubav!
O liku Milana Ninovi}a verovatno bi mogao da se napi{e podu`i roman, snimi serija, a dok se tako ne{to ne desi ostaju brojne uspomene za prepri~avawe i poruka koja ostaje kao najvrednija ostav{tina iza ~oveka ~ija osobenost nije trpela poistove}ivawe s bilo kim, jer je bio vrlo, vrlo jedinstvena pojava. Da je sre}e, pa da zajednica kojoj je decenijama slu`io ima mudrosti da ono {to se zove nematerijalno dobro koje ostaje iza upokojenih bri`no ~uva i na wemu odgaja generacije mladih, delo Milana Ninovi}a sa pe~atom koji je ostavio iza sebe bilo bi definitivno podvrgnuto i analizi, i po{tenom vrednovawu. Jo{ od dana kada je, kao u~enik ~uvenog ~ika @ike Nikoli}a pravio svoje prve i verovatno najte`e novinarske korake, do izazova koji su zahtevali najve}u mogu}u pa`wu, znawe i anga`ovawe. O „nekom drugom Milanu“, onom koji je imao i svoje omiqene likove van sporta i umeo da bude u centru kakve angegdote, potpisnik ovih redova posvetio je celu pri~u u okviru serije tekstova posve}enih jubileju „SRPSKOG GLASA“, 30-godi{wici postojawa jedinog srpskog nacionalnog lista u Australiji.
Koristim priliku da povodom tu`ne vesti o upokojewu Milana Ninovi}a uputim wegovoj supruzi Milenki-Mili, k}erki Vesni i sinu Vladimiru izraze najiskrenijeg i najdubqeg sau~e{}a, kao i svim ~lanovima Redakcije „SRPSKOG GLASA“, svima koji do dana dana{weg ~ine da ~udesna pri~a zapo~eta jednom davno ne zamre, isto kao i svima koji su na bilo koji na~in u pro{osti znali da pomognu bar nekom izdawu ovog lista.
Vje~naja Pamjat!„Prevrnuli smo nebo i zemqu da se vratimo u Srbiju!“
Preminuo u svojoj 71. godini `ivota. Milan je ro|en 05.06.1952 godine u selu Paprati{te op{tina Po`ega. Preminuo je 18.02.2023 godine u Sent Albansu
Opelo }e se obaviti u Crkvi „Sv. \or|e” u Sent Albansu (6 Kate Street, St Albans VIC 3011) u ~etvrtak 23.02.2023. sa po~etkom u 10:00 ~asova.
qubavi prema sportu, vrlo brzo je uplovio u vode sportskog novinarstva u kome je takore}i bio do sudweg dana. Wegov omiqeni glas bio je dominantan na etni~koj SBS radio stanici gde je u vreme kada digitalna tehnologija nije bila ni na vidiku, slu{aocima bio glavni informator doga|awa na sportskim terenima {irom sveta. Pisao je za sve novine koje su izlazile na petom kontinentu, po~ev od Novosti, pa preko Novog doba, do Vesti. Posebna pri~a je we-
gov boravak na mestu sportskog urednika Srpskog glasa u kojem je proveo dve decenije ~ime je postao osoba sa najdu`im sta`om u tom listu koji je voleo kao svoje dete.
Rad u novinarstvu omogu}io mu je da proputuje celu Australiju, da bude aktivni akter na svim doga|ajima na{ih fudbalskih i ostalih klubova u bilo kojem gradu i svugde je bio do~ekivan kako dolikuje ~oveku wegovog pijeteta. U isto vreme je bio strastveni kolekcionar gde }e sagraditi posebne prostorije u koje je smestio sve te silne suvenire, kwige, zastave, dresove, zastave... koji danas nemaju cenu. To je ujedno bila i wegova mala oaza u kojoj je nalazio mir za
stvarala{tvo. Vi{e od dve decenije je prikupqao materijale da bi objavio kapitalno delo –kwigu, svojevrsnu enciklopediju o najpopularnijem klubu koji je postojao u Australiji, JUST-u a koji je kao posledica rata po~etkom 90-tih prestao da postoji. Pokojni Milan je sara|ivao i sa mnogim drugih novinama i ~asopisima, kako u Srbiji, tako i Australiji, te radio i TV stanicama. Posebno je, pored Srpskog glasa, isticao svoju saradwu sa Sportskim `urnalom koji ga je godinama akreditovao za Australijan open gde se nebrojeno puta li~no sretao sa najboqim teniserom svih vremena Novakom \okovi}em koga je u par navrata i intervjuisao
za Glas. Dru`io se sa mnogim ~uvenim sportistima, a mnoge od wih je i ugostio u svojoj ku}i. Kad smo kod ku}e tu je svakog do~ekivao doma}inski, prire|ivao ro{tiqe uz pi}e i to mu je bila neka vrsta razonode. Voleo je, dakle, qude ali je bio vrlo tvrdokoran u odbrani svojih stavova i uverewa. Tu ga ni{ta nije moglo promeniti ni pokolebati pa makar i ne bivao u pravu.
O svemu je Milan vodio ra~una ali nije o li~nom zdravqu. Dijabetes ga je mu~io ~itavog `ivota a on mu je prkosio u borbi u kojoj nije imao {anse da iza|e kao pobednik. Doktori su mu mnogo puta zabrawivali mnogo {to{ta ali je on uvek znao da ka`e: „Ne} u da umrem `edan i gladan“! I
Nakon opela }emo se uputiti ka manastirskom grobqu u Elaine (Horsehill Rd, Elaine VIC 3334) gde }e se obaviti sahrana.
Tuga i bol za tobom ostaju, ali i ogromna qubav i se}awe na tebe koje }e zauvek `iveti u na{im srcima.
Po~ivaj u miru, neka ti Gospod podari rajsko naseqe!
O`alo{}eni: supruga Milenka, sin Vlado, }erka Vesna, brat Ratko sa porodicom, kumovi, prijateqi i ostala familija u Australiji i otaxbini.
Redakcija Srpskog glasa sa tugom i `alo{}u primila je vest o upokojewu prvog sportskog urednika i dugogodi{weg novinara Srpskog glasa. Ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj sportskoj zajednici u Australiji i {ire.
Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen! Iskreno sau~e{}e porodici od @ivane sa redakcijom.
nije! Wegova trpeza je uvek bila puna. Kao {to to obi~no biva, kada pre|emo zenit polako se kre}emo ka horizontu, odnosno ka putu bez povratka, tako je i on krenuo taj mukotrpni put, bore}i se koliko je imao snage i voqe da bi na kraju, izgubio bitku. Svevi{wi Gospod ga je uzeo kod sebe da gore na nebu na|e ve~iti mir i da nas sve ~eka da mu se u odre|enom vremenu pridru`imo. Moglo bi moje pisawe i}i u nedogled, mogao bi roman o `ivotu Milana Ninovi}a biti napisan ali je i ovo se}awe, sublimirano na malom prostoru, dovoqno da pa`qivom ~itaocu poka`e o
kakvoj qudskoj gromadi je re~. Ka`u da prijateqstvo prevazilazi smrt. Stvorene uspomene nikada ne}e biti zaboravqene i stvori}e ve~iti utisak na one koje su ostavili iza sebe. Svako tada postaje boqa osoba jer je imala tako divnog prijateqa.
Laka mu zemqa i ve~iti mir pokojnoj du{i. Amin!
Rade Berak Glavni i odgovorni urednik Portala „Svet Australia“ i biv{i urednik „Srpskog glasa“
U ~etvrtak 16. marta sve~anim tradicionalnim otvarawem u svim gradovima Australije, Sidneju, Kanberi, Melburnu, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu zapo~e}e odr`avawe 20. jubilarnog Srpskog filmskog festivala.
Organizatori festivala potvrdili su ovih dana naslove svih filmova iz selekcije za ovogodi{wu smotru srpskog fil-
ma u Australiji.
l BILO JEDNOM U SRBIJI (2022) – Petar Ristovski
l NIJE LO[E BITI ^OVEK (2021) – Du{an Kosti}
l KQU^ (2022) – Marko Sopi}
l KRST U PUSTIWI (2022) –Haxi Aleksandar \urovi}
l STRAHIWA BANOVI] – As far as I can Walk (2022) – Stefan Arsenijevi}
Datume i vreme projekcija, kao i sve najnovije vesti o festivalu, filmovima i kupovini karata, o tome kako da postanete pokroviteq festivala ili u~estvujete u organizaciji kao volonter, mo`ete na}i na zvani~nom vebsaju festivala www.serbianfilmfestival.com.au
Posle mnogih uspe{nih zajedni~kih recitala u Evropi, dugogodi{wi prijateqi, Svetlana Bogosavqevi} (violon~elo) i Vladimir Milo{evi} (klavir) udru`uju snage na svom prvom recitalu u Australiji. Oni }e predstaviti program ruskih remek-dela, ukqu~uju}i [ostakovi~evu Sonatu za violon~elo i klavir, Svetlani veoma drago delo, koje je mnogo puta izvodila sa svojom pokojnom majkom Nadom Kecman, koja je svirala za samog [ostakovi~a. Program otvaraju dve virtuozne klavirske obrade ruskih baleta ^ajkovskog i Stravinskog. Vladimir Milo{evi} je profesor klavira na Muzi~koj akademiji u Beogradu. Nastupao je uz pohvale u mnogim velikim centrima {irom sveta, ukqu~uju}i Pariz, London, Berlin, Be~, Prag, Tel Aviv, Milano, Rim, ukqu~uju}i debi u Karnegi holu 2005. godine. Osniva~ki ~lan ansambla „Liaison”, Svetlana Bogosavqevi} je nastupila kao kamerni muzi~ar na mnogim velikim svetskim scenama u saradwi sa divnim umetnicima me|u kojima su Nemawa Radulovi}, Rej ^en, Hening Kragerud i Ketrin Stot. Weni snimci za izdava~ke ku}e “Melba“, „Tall Poppies“ and „ABC Classics labels“ osvojili su pohvale kriti~ara {irom sveta.
Sve informacije o koncertu dostupne su na adresi: https://www.temporubato.com.au/tempo-concerts/milosevic-bogosavqevic
Kra|e su retkost, a ne`nost je vrlina, nema kontejnera za sme}e. U Srbiji je sramota otkriti svoje slabosti jer }e to neko zloupotrebiti dok je to na Tajvanu sasvim normalna stvar
Pomislih nema li lu|e ideje nego da odem na Tajvan da studiram internacionalne odnose dok kineski avioni zuje oko ostrva? Ispostavilo se da ovde nikoga to ne doti~e. Pa ni mene.
Glavni motiv za dolazak ovde, kao i za ve}inu qudi sa na{ih prostora, je qubav. Posle dve godine korone koja nam je svima pokvarila planove i zakqu~ala nas u okvire na{ih dr`ava, odlu~ih da do|em da zgrabim svog de~ka dok je jo{ mlad i naivan.
Sam dolazak ovde bio je izuzetno te`ak jer mu je prethodila komplikovana procedura koja se odvijala na relaciji Novi Sad - Beograd - Budimpe{ta. Dosta na{ih qudi nije ni svesno da nam se nude stipendije za studirawe, a da Srbija nema diplomatske odnose sa Tajvanom.
@ivot na Tajvanu umnogome zavisi od toga da li se `ivi u Tajpeju ili u nekom mawem gradu. Glavni grad ima odlike svakog velikog svetskog grada – `ivi se brzo, jede se kad se stigne, dosta vremena odlazi na transport (iako je javni prevoz na visokom nivou) {to je za mene bio veliki udar na ego jer mi je susret sa ovim gradom pokazao kolika sam u stvari provincijalka. Mnogo je kulturnih {okova, pozitivnih i negativnih.
Hladno}a i rezervisanost
Iako }e mnogi stranci re}i da su Tajvanci dru`equbivi i srda~ni, ali jedna Balkanka se sa time ne mo`e slo`iti.
Qudi jesu izuzetno qubazni, uvi|ajni i po{teni, ali su isto tako u velikoj meri rezervisani i nezainteresovani u smislu da gledaju svoja posla. Re}i „dobar dan” radniku na kasi ili kom{iji je ~udno i to se ne praktikuje. Jedino se ka`e „hvala”.
Nema dr`awa ulaznih vrata za kom{iju ili napa}enu sprema~icu. Naprotiv, obi~no se be`i od osobe koja je slede}a da iza|e iz objekta kako bi se izbegao kontakt. Ukoliko ne poznajete dobro lokalce koji bi vas ubacili u wihov dru{tveni krug te{ko da }ete imati priliku da upoznate nekoga (ko tako|e nije stranac).
Kra|e su retkost
Ukoliko se desi da zaboravite bilo {ta u lokalu u kom ste bili, radnici }e ~ak tr~ati za vama da vam vrate stvari, ~ak i kad je u pitawu pun nov~anik. ^esto se de{ava da izgubqene stvari nose u policijsku stanicu ili da ih ostavqaju na mestu dok ih vlasnik ne prona|e. Policija radi svoj posao i efikasno pronalazi vlasnike izgubqenih stvari, {to je za mnoge strance, pa i mene, nezamislivo.
Ne`nost kao vrlina
Jedna od stvari na koje se i daqe navikavam je da je u redu biti ne`an. Boravak u druga~ijoj kulturi mi je pokazao koliko sam u Srbiji uvek morala da budem grubijanka ~ak i kada to nisam htela. Nema bahatosti i ugro`avawa tu|eg mira. Nema ku}nih `urki i prepucavawa sa kom{ijama.
Ne moram da se spremam za pasivno agresivni okr{aj sa kasirkom ili {alteru{om da bih dobila ono {to mi pripada. U Srbiji svaki dan je borba za ne{to i protiv ne~ega.
U Srbiji je sramota otkriti svoje slabosti jer }e to neko zloupotrebiti, dok je ovde to sasvim normalna stvar. Kao gu{ter polako skidam qu{turu hrabrosti i prkosa u kojoj sam morala da `ivim i otkrivam da `ivot ne mora da bude antagonisti~an.
Retko ko zna za Srbiju Geografija se generalno slabo zna, pa tako ne ~udi da kad ka`em da sam iz Srbije mnogi podignu obrve u fazonu „jadna ti me| me|edima” misle}i na Sibir. Oni koji pak znaju za Srbiju uglavnom imaju negativne asocijacije na ratove, agresiju, siroma{tvo i nerazvijenost.
To je rezultat toga {to su ve}ina medija ovde zapadno orijentisani pa su diskursi sli~ni medijima u SAD. Ponekad je izazovno raditi u grupi sa takvim qudima, naro~ito sa ameri~kim studentima jer imaju predrasude prema nama i ograni~eno znawe.
Globalni jug protiv globalnog severa Na `alost ili sre}u, odsek na fakultetu nam se spontano grupisao geografski i kulturolo{ki u dve grupe, prema pripadnosti. Ja imam privilegiju da se dru`im sa drugarima koji dolaze iz zemaqa globalnog juga: Hondurasa, Indonezije, Tajlanda, Meksika, Italije, Kolumbija... S druge strane imamo kolege sa kojima je te{ko prona}i zajedni~ki jezik i oni su mahom iz SAD, Nema~ke, Francuske, Finske, Engleske… Postoji neka barijera koja se ~ak i uz mnogo truda te{ko mo`e prevazi}i i u takvom internacionalnom okru`ewu mnogi stereotipi zapravo dolaze do izra`aja.
Nemac }e radije da u{tedi nego da ide na zajedni~ku ve~eru, Amerikanac }e da se isti~e na ~asu i po cenu da lupi najve}u glupost. Qudi iz Hong Konga se vide kao glasni i nepristojni, dok }e Italijan konobarici da vi~e da je voli jer mu je donela omiqenu hranu.
Recikla`a i fauna
Qudi ovde recikliraju, a |ubre ne mo`e da se baca gde se ho}e i kad se ho}e. Ne postoje kontejneri na ulici ve} gradom krstari |ubretarski kamion i u odre|eno doba dana kvartom odzvawa klasi~na muzika kao poziv da se ispuni gra|anska du`nost bacawa sme}a.
Isprva me je to podse}alo na Severnu Koreju i dan danas mi se ne svi|a ali mi je jasno da je to racionalno s obzirom na tropsku klimu gde insekti konstantno evoluiraju. Stoga nije neobi~ajno na ulici videti velike buba{vabe, a neke od wih su toliko napredovale da imaju i krila!
Na sre}u u stanovima nema tih velikih vrsta, samo buba{vabe mnogo sitnije gra|e. Mogu}e je videti paukove raznih veli~ina i oblika koji umeju da odska~u sa zida, ima i zmija, ptica koje ispu{taju ~udne zvuke i ne pla{e se qudi a neke bi i da napadnu.
Na Floridi, nedaleko od grada Orlanda, osve{tana je nova i prelepa srpska pravoslavna crkva Svete Petke! Slu`bu ovim povodom dr`ale su ~ak {est vladika, isto~no-ameri~ki Irinej u ~ijoj se Eparhiji crkva nalazi, a saslu`ivali su mu gosti, vladi-
ka diseldorfski i nema~ki Grigorije, isto~noameri~ki Longin, zapadnoameri~ki Maksim, ju`noameri~ki Kiril i hercegova~ki
Dimitrije.
U okviru Eparhijske godi{we skup{tine i i osve}ewa hrama, parohiju su predstavqali iza-
brani delegati – porodica Novakovi} sa svojim sve{tenikom.
Pored predivne Svete Liturgije i ~ina osve}ewa hrama, kojem je prisustvovalo preko 50 sve{tenika, doga|aj je obele`io i momenat kada je Wegovo preosve{tenstvo g. Grigorije u ime Svetog Sinoda predao naprsni krst i nagradio najvi{im sve{teni~kim ~inom protojereja o. Qubi{u Brwo{a za pregalni~ki trud i rad na wivi Gospodwoj i parohiji u Orlandu, nakon ~ega je i Wegovo preosve{tenstvo g. Irinej nagradio i g. Vladana Gluva~evi}a i wegovu porodicu ordenom kraqa Milutina za neizmeran trud i rad u izgradwi hrama. Kona~no, orden kraqa Milutina dodeqen je i parohiji u Orlandu na ~elu sa predsednikom Odbora g. Markom Ze~evi}em, i svemu vernom narodu za neizmeran trud i rad u izgradwi svetiwe.
Prethodno, crkva nije posedovala prostor za bogoslu`ewe, pa je bilo dozvoqeno nedeqom da koristi prostranu kapelu Episkopske crkve Dobrog Pastira u Mejtlandu.
Otac Petar Milanovi}, ameri~ki Srbin iz obli`we pravoslavne crkve Svetog Stefana, pomogao je parohijanima da odaberu i kupe 1992. prelepo imawe od {est ari za 250 hiqada dolara. Nekada{wi ran~ i privatni dom postali su crkvena kapela, sa jednim krajem koji je slu`io kao rezidencija za sve{tenika. S. G.
Srpski iseqenici u UAE imaju novi dru{tveni centar. U trgova~kom centru „Mol of Emirates“ u Dubaiju, pod nazivom „Taraba“, otvoren je Srpski kulturni centar sa ciqem negovawa zajedni{tva i podizawa svesti o srpskoj kulturi“, izvestio je danas „ Galf wuz“ iz Dubaija. Prema ovom dnevniku,“ Taraba“ }e biti centar {irokog spektra kulturnih doga|aja i programa aktivnosti, gde }e se organizovati tradicionalne plesne, muzi~ke i pozori{ne predstave, kao i izlo`be koje prikazuju srpsku umetnost i istoriju. U Srpskom kulturnom centru „ Taraba“ bi}e prilike i za ~asove jezika, uz mogu}nosti za poslovno umre`avawe i saradwu“. Otvarawu su prisustvovali Jaser Al Gergavi, predsednik Upravnog odbora Dubai teatra i direktor Sandook Al Vatan; Aleksandra Brankovi}, predsednica i osniva~ Srpskog kulturnog centra; Maja Antolovi}, direktorka Privredne komore Srbije i niz srpskih privrednika.
Al Gergavi je na otvarawu izme|u ostalog istakao: „Me|usobno pro{irewe znawa i istorijsko zbli`avawe izme|u naroda i
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} povodom Dana dr`avnosti Srbije uru~io je odlikovawa zaslu`nim pojedincima i institucijama, a Orden Kara|or|eve zvezde tre}eg stepena oti{la su u ruke i na{im istaknutim li~nostima u rasejawu i regionu. Ordenom Kara|or|eve zvezde tre}eg stepena odlikovani su Jelena Mitrovi}, nastavnik srpskog jezika iz [vajcarske, Slobodan Lali}, direktor Srpske pravoslavne op{te gimnazije Kantakuzina Katarina Brankovi} u Zagrebu, prof. dr Dragan Bo{kovi}, profesor dr`avnog Univerziteta u Arizoni u SAD, Sa{a Dimitrijevi}, novinar i publicista iz Norve{ke, Ranko Tomovi}, po~asni konzul Republike Srbije u Katovicama u Poqskoj, Zoran Kalabi}, ekonomista iz Be~a i Aleksandar Nikoli}, po~asni konzul Republike Srbije u Ber{evi u Izraelu i direktor Predstavni{tva Privredne komore Srbije u Jerusalimu.
DIVNE VESTI IZ AUSTRIJE:
Pri Eparhiji Srpske pravoslavne crkve za Austriju, [vajcarsku, Italiju i Maltu od ove godine deluje Centar za crkvenu muziku koji nosi ime poznatog srpskog muzikologa, dirigenta i akademika Dimitrija Stefanovi}a.
Centar srpske duhovne muzike je slu`beno otvoren u Sabornoj crkvi Svetog Save u Be~u, najpre sve~anim koncertom u hramu, posle kog je odr`an prijem u prostorijama Srpske crkvene op{tine. Doma}in manifestacije i pokroviteq Centra je Vladika Andrej, episkop Eparhije austrijsko-{vajcarske.
Centar za duhovnu i crkvenu muziku „Dimitrije Stefanovi}“ okupqa i objediwuje muzi~are iz {kolskog i akademskog pogona, dirigente i horove iz Eparhije i matice u Srbiji, a po projektima i drugih evropskih i prekomorskih dioceza Srpske pravoslovna crkve.
Re~ je o lai~koj organizacija pri Crkvi posve}ene razvoju kvaliteta horskog pevawa duhovne muzike i liturgijsko-pevni~ke pratwe.
Ciqevi su napredak, o~uvawe i popularizacija srpske crkvene muzike i kulture, kao i negovawe srpskog identiteta van Matice. Centar }e se aktivno baviti izdava{tvom, istra`ivawem i restauracijom srpske i uop{te slavenske pravoslavne muzike. U prakti~nom delu, planirani su me|unarodni susreti horova i dirigenata, intenzivne horske radionice, de~je letwe muzi~ke {kole, brojni kursevi, koncerti i festivali. S. G.
generacija, kao i otvarawe Srpskog kulturnog centra u Dubaiju dokaz su lepe tolerancije, koja otvara kulture Emirata i Srbije jednu drugoj sa jedne strane, kao i prema drugim kulturama prisutnim u Ujediwenim Arapskim Emiratima“ objavio je „ Galf wuz“.
Aleksandra Brankovi} je istom prilikom istakla da je
„Taraba srpska re~ za ogradu, simbol doma, porodice i bezbednosti i mesto gde se kom{ije okupqaju da }askaju i dru`e. Ideja ovakvog centra nije samo da imamo mesto gde ~uvamo na{u tradiciju, ve} i da pove`emo srpsku zajednicu u UAE kroz umetnost, kulturu i biznis“, preneo je dnevnik iz Dubaija.
Australijski glumac Hju Xekmen (54) rekao je da je neizbe`no da Australija u budu}nosti postane republika.
Xekmen je kazao da bi raskid s britanskom kraqevskom porodicom bio prirodni put evolucije. Australija je deo Komonvelta i podre|ena britanskoj kruni.
Iako zagovara nezavisnost, glumac je istakao da nema ni{ta lo{e protiv britanskog kraqa ^arlsa III i da kraqevskoj porodici `eli sve najboqe.
Roditeq Hjua Xekmena su poreklom iz Velike Britanije, a glumac se prise-
Amber stara~kog doma
Algester Lodge
Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
tio i odrastawa u takvoj porodici. On je ispri~ao da ih je otac 1981. godine sve zaustavio u aktivnostima koje su radili i okupio kako bi zajedno na televiziji gledali ven~awe Lejdi Dajane i princa ^arlsa.
„Imali smo i {ampawac“, dodao je Xekmen. Prisetio se i da se u vi{e navrata sreo s preminulom kraqicom Elizabetom II, kraqicom Majkom, kao i sada{wim kraqem, a tada princom ~arlsom.
„Video sam i osetio iskrenu `equ da budu u slu`bi naroda“; rekao je Xekmen.
AN\ELA SA MU@EM ZBOG KIRIJE @IVI NA KRUZERU!
Australijski bra~ni par An|ela i Ri~ard Brk odlu~ili su da napuste `ivot na kopnu zbog `ivota na kruzeru koji je po wihovom mi{qewu finansijski isplativiji.
An|ela i Ri~ard Brk su bra~ni par iz Australije u pedesetim godinama koji je odlu~io da digne sidro i krene da `ivi
povu~emo na brodove za krstarewe kako starimo”, izjavila je An|ela Brk.
An|ela i Ri~ard ne planiraju da se vrate uobi~ajenom `ivotu, oni ne nameravaju da rade od devet do pet. Umesto toga, oni `ive preko rasprodaja i lojalti kartica. Prema An|elinim tvrdwama, prose~na cena po danu bila je 89 dolara. Cena ukqu~uje cenu wihove sobe, hranu, zabavu, napojnice, lu~ku taksi i porez. Prose~na cena ku}e u Sijetlu iznosila je navodno 913.416 dolara.
Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
Algester Lodge
117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115
(07) 3711 4711
Nova Kaledonija: Ajkula usmrtila australijskog turistu na pla`i [ato-rojal
U napadu ajkule smrtno je stra dao australijski turista na prepunoj pla`i u Novoj Kale doniji, francuskoj koloniji u Melaneziji u jugozapadnom Pacifiku.
na kruzeru. Prema wihovim tvrdwama, finansijski im je isplativije da `ive na kruzeru nego da pla}aju kiriju.
Wihova morska avantura po~ela je u maju 2021. godine. An|ela i Ri~ard navode da je ovakav `ivot i boqi i lep{i jer ne moraju da razmi{qaju o pla}awu kredita, kirije, komunalija, itd... Dan na brodu bi ih ko{tao, zajedno, oko 40 evra.
“Volimo da putujemo i tra`ili smo na~in da stalno putujemo u penziji koji bi imao finansijski smisla. Na{ prvobitni plan je bio da ostanemo u razli~itim zemqama po mesec dana i da se na kraju
“Ovo je dobro u okviru na{eg buxeta za penzionisawe”, navela je An|ela. Korisnici dru{tvene mre`e “Redit” poveli su o{tru polemiku zbog na~ina `ivota An|ele i wenog mu`a Ri~arda. Skoro tre}ina qudi se slo`ila sa ovim na~inom `ivota, dok se druga grupa qudi o{tro bunila.
“Moj kum i wegova `ena su to radili dok nisu preminuli. Skoro 20 godina `ivota u inostranstvu. Ima starijih penzionera koji to rade zato {to su lekari na tim brodovima i to ko{ta mawe od stara~kih domova. Bi}e na istom brodu mesecima, a onda }e mesecima u}i na drugi brod, samo napred-nazad”, navodi jedan korisnik dru{tvenih mre`a, dok je drugi dodao “Hrana, medicinska wega, usluge ~i{}ewa, usluge prawa ve{a, sve za mawe od polovine onoga {to bi ko{tao dom za penzionere. To je suludo”.
Pla`e u Nuomei su zatvorene nakon {to je 59-godi{wi mu{karac preminuo u nedequ posle nekoliko ujeda ajkule.
Kako se navodi, ~ovek je plivao blizu pontona oko 150 metara od pla`e [ato-rojal u prestonici Nuo mei kada ga je ajkula napala, sa op{tile su vlasti.
Dve osobe, koje su plovile ~amcem u blizini, odvele su povre|enog turistu na pla`u, gde su hitne slu`be poku{ale da ga spasu.
^ovek je imao te{ke rane na nozi i obe ruke i preminuo je na licu mesta, uprkos masa`i srca.
Do{lo je do pani~ne `urbe na pla`i i policija je evakuisala tu oblast.
Gradona~elnica Nuomee Sowa Lagard naredila je zatvarawe ve}ine pla`a u toj oblasti i hvatawe tigrastih ajkula i ajkula bikova u obli`wim vodama.
Dronovi su raspore|eni da prate ajkule, a dve su prime}ene pre nego {to su ak-
cije obustavqene, saop{tila je policija. Lokalni tu`ilac Iv Dupas rekao je da je otvorena istraga povodom tog incidenta. Ajkula je pro{log meseca te{ko povredila 49-godi{weg pliva~a, tako|e u blizini pla`e [ato-Rojal, a jednog surfera je napala nekoliko dana kasnije, ali je pro{ao bez povreda.
Nova Kaledonija nalazi se na 13. mestu u svetu po ukupnom broju napada ajkula, prema podacima Prirodwa~kog muzeja Floride koji vodi evidenciju o napadima ajkula {irom sveta od 1958. godine.
Dnevno tro{e mawe od 40 evra, u{tede mnogo para i ne rade od 9 do 5!
\or|e Bala{evi}, ~uveni kantautor koga je obo`avala cela biv{a Jugoslavija, preminuo je 19. februara, pre dve godine. Ve~iti de~ak, panonski mornar, nam}or i nikada luzer, znao je da ujedini Jugu kada je bila najpodeqenija, a re~ be}arac napisana }irilicom na plo~niku u zagreba~koj Ilici na dan wegove smrti bila je samo jo{ jedna od potvrda. \or|e Bala{evi} imao je retku energiju, sposobnost da svoju publiku dirne, zasmeje, natera da se zapita, svoja ose}awa izrazi re~ima koje im ina~e ne bi ni pale na pamet. A publika je bila brojna. Ne samo na wegovim Bogojavqenskim koncertima ili onima u Sava centru oko Nove godine, ve} svuda gde bi se pojavio. Publika je dolazila da ga slu{a i kako peva i kako pri~a, te su nastupi bili dupke pune, a kako je wegova karijera trajala, tako se sve vi{e generacija okupqalo pred binom.
Osim u jednom gradu. \ole je jednom ispri~ao da ga jedan grad u biv{oj Jugi naro~ito “pla{i”.
- Uvek sam imao fobije od koncerata u Qubqani. Nazovem tipa dan pre koncerta da pitam koliko je karata prodato, da znam {ta me ~eka, a on kaze: „[tiri!“ (slovena~ki „~etiri“). [TIRI karte!? Nisam ni mislio da idem na koncert! Ali, uveravali su me da }e sve biti u redu, da ja samo do|em… Do|em na koncert, iza|em na pozornicu, a u publici par stolica popuweno i par klinaca koje su doveli da stoje ispred pozornice. Stra{no… Zato me je oduvek bilo strah Qubqane - rekao je Bala{evi} u`ivo na koncertu u Qubqani 2003. godine.
Te godine je na koncertu u Kri`ankama u Qubqani do{lo nekoliko hiqada qudi, a sude}i po se} awima, \ole je jedva pu{ten da ode sa pozornice.
Podsetimo, Bala{evi} je ro|en 1953. godine u Novom Sadu a 1977. godine zapo~eo je muzi~ku karijeru sa grupom @etva, sa kojom snima pesmu “U razdeqak te qubim”, koja odmah postaje hit.
Godinu dana kasnije osniva grupu Rani mraz sa kojom }e snimiti tri albuma a kasnije po~iwe i solo karijeru. Osim pesama, Panonski mornar, imao je i druga~ije na~ine izra`avawa. Objavio je romane “Tri posleratna druga”, “Jedan od onih `ivota”, potom “Kalendar mog detiwstva” i “Rani mraz”, koji je opisan kao “scenario za dugometra`nu igranu baladu”, a jedno vreme je pisao i novinske kolumne. Upravo se i Bala{evi}eva rediteqska avantura zavr{ila filmom “Rani mraz”. Pre toga, ovaj kantautor ostvario je uloge i na televiziji, pa je glumio u serijama “Vojnici”, “Pop ]ira i pop Spira”, “Specijalna redakcija”. R. N.
04.10.1938. Gorwi Ribnik, Trstenik10.09. 2022. [eparton, Viktorija
Pola godine na{em dragom pokojniku obele`i}emo u subotu, 25. februara u 12 ~asova popodne na grobqu u Fokneru (Northern Memorial Park, 56 Box Forest Rd, Glenroy VIC 3046).
Nakon parastosa ru~ak za sve prisutne bi}e poslu`en u velikoj sali u Crkvenoj op{tini Sv. Sava u nasequ Grinzboro.
Vreme prolazi, ali ne odnosi tugu i prazninu koju si ostavio svojim odlaskom. ^uvamo te u na{im mislima i srcima zauvek.
Po~ivaj u miru, neka ti je ve~na slava! O`alo{}ena porodica.
Pop peva~ica i za sada jedina srpska pobednica Evrovizije Marija [erifovi} (38) najvi{e radi ono {to najboqe ume, a to je pevawe. U medijima je gotovo nikada nema bez povoda, a ovoga puta je govorila pre koncerta u Herceg Novom i priznala za{to voli more, ali se i prisetila za{to je Crna Gora izuzetno va`na za wu i wenu karijeru.
- Smatram da sva~iji `ivotni moto treba da bude da se jede lepa hrana, pije lepo vino i da se `ivi na moru. O moru i morskim radostima mislim sve najboqepo~iwe Marija, i dodaje:
- Ove godine na leto se obele`ava 20 godina moje karijere i ujedno moje prvo festivalsko takmi~ewe koje je bilo u Budvi. Nagrade vi{e nisu va`ne, besmislene su jer ih ne bira publika. Biraju se za stolovima uz neke dogovore, a najzna~ajniji pehar koji sam ponela je onaj kada sam postala mezim~e ove ~udne Jugoslavije. Na svakom koncertu se dajem identi~no, a va`no je samo da dobro spavam i jedem.
Pop peva~ica je priznala da joj nedostaje qubav, ali i otkrila gde je i sa kim proslavila Dan zaqubqenih.
- Dan qubavi sam proslavila sa prijateqima, izvela sam sebe na nastup Nine Badri}. Tamo smo jedni drugima ~estitali i po`eleli sve najboqe - kroz smeh govori Marija, i priznaje: - Nedostaje mi qubav, volim svoju porodicu, prijateqe, qubimce, volim i vas novinare jer ste postali deo mog `ivota na neki ~udan na~in, iako me ponekad nervirate.
[erifovi}eva je progovorila i o potomstvu, pa uprkos velikoj `eqi, otkrila kada }e postati majka.
- Naslednik [erifovi}a se dugo ~eka. Beba }e biti onda kada je vi{a sila, kosmos, bog to isplanirao.
Vest da je Marija nedavno prisustvovala koncertima Adel i Bruna Marsa zaintrigirala je doma}e medije. Spekulisalo se o ceni karata koju je platila, a peva~ica je objasnila glavni razlog pose}ivawa nastupa svetskih zvezda.
- Nakon koncerta Adel pala sam u depresiji kad sam videla taj nivo profesionalizma, a ne bih komentarisala cenu karte jer smatram da je to ulagawe u moj posao i moje znawe. Nebitno je da li je to Adel, Bruno Mars ili Bijonse, uvek }u ukoliko imam mogu}nosti i sre}e, na}i {to boqu kartu i to priu{titi sebi. Boqe mi je
to nego da odem u Dubai i slikam neke glupe fotografije - iskrena je Marija.
Kao jedina srpska pobednica Evrovizije [erifovi}eva je za kraj odgovorila kako joj se dopada pesma „Mama [^“ i nastup grupe „Let 3“, koja }e u Liverpulu ove godine predstavqati Hrvatsku.
- Druga~ije je - kratko je rekla Marija.
Iako svake godine najavquje da je to posledwa sezona `irirawa u takmi~ewu „Zvezde Granda“, Marija je otkrila ko je uvek ubedi da ostane.
- Sa{a Popovi} ne da da napustim „Zvezde Granda“. On svojim `ivotom brani moju stolicu. Svake godine u junu mi pregovaramo i uspemo da se dogovorimo, mo`da }e tako biti i ove godine - ka`e mentorka, koja je pre nekoliko dana sjajnim koncertom otvorila 54. Dane mimoze u Herceg Novom. Da je briga o mentalnom zdravqu izuzetno va`na, Marija dokazuje tako {to redovno ide na psihoterapiju. Ona je priznala da je jedno vreme sa wom i{la i wena majka Verica.
- Idem od 18. godine, i to nije tajna. To ne bi trebalo da bude tabu tema, ne zna~i da ste ludi, da pijete lekove, da neko treba da vas ve`e! To samo zna~i da ste odgovorni prema sebi i svom mentalnom zdravqu, da `elite da dobijete stru~ne savete do kojih sami ne mo`ete da do|ete. Verica je i{la s vremena na vreme, ali ne ide u zadwe vreme. Ona se pona{a kao da vozi „mercedes“, pa jednom u dve do tri godine odradi veliki servis - duhovito je objasnila Marija. M. T.
Osamdesete godine pro{log veka obele`ile su mnoge lepe `ene, a ona koja je nosila titulu jedne od najlep{ih bila je Qiqana Tica. U to vreme najlep{a i najpopularnija jugoslovenska manekenka osvajala je sve svojom neodoqivom pojavom, non{alantnim prirodnim hodom biv{e sportistkiwe.
- Mislim da sam interesantna `ena, vaqda zato {to mi lice nije simetri~no - jedna obrva mi je vi{a od druge, malo sam razroka, ali sve to doprinosi mojoj super fotogeni~nosti”, re~i su kojima je sebe opisivala Qiqana Tica, jedna od najpopularnijih manekenki biv{e Jugoslavije.
Wena lepota nije poznavala granice, a modne ku}e su se otimale o wu. Kao prava lepotica dobila je priliku i da se oproba na filmskom platnu i zaigrala je u filmu “Vojnikova qubav” davne 1976.
Tada je kadar delila sa Vojom Brajovi}em, Dragomirom Bojani}em Gidrom i Aleksandrom Ber~ekom. Mnogi mu{karci sawali su o tome da osvoje weno srce, a mali broj je uspeo da se pohvali time.
Wen `ivot obele`ila je veza sa na{im poznatim muzi~arem Goranom Bregovi}em Bregom.
Uz wegovo ime decenijama se povezuju mnoge lepotice, me|u wima je i glumica Katarina Radivojevi}. Ipak, znatno ve}u pa`wu javnosti privukla je wegova romansa za najpopularnijom manekenkom stare Jugoslavije - Qiqanom Ticom.
Qiqana je bila prava zvezda i Brega jednostavno nije mogao da odoli lepoti i {armu najpopularnijeg modela SFRJ. Zajedno su bili dve godine. Nakon {to su rakinuli isplivala je istina o wihovoj vezi.
- Upoznali smo se slu~ajno, u avionu. Dugo smo bili prijateqi, mo`da je veza bila samo krunisawe tog prijateqstva. Nas dvoje smo ro|eni jedno za drugo. Ja sam ro|ena u znaku Raka, a on u znaku Ovna - govorila je Qiqa, koja je u intervjuima bila vrlo otvorena i direktna.
Pisalo se da je on pobegao od we, ali joj je posvetio ~uvenu pesmu“Bitanga i princeza”.
U nekoliko navrata i samo Tica je priznala da su wih dvoje su imali vrlo burnu vezu. Raskinuli su jer je ona bila vrlo posesivna i qubomorna, {to wemu u jeku karijere nije bilo potrebno.
Pobediv{i na izboru “Elit lice godine” ~asopisa “Bazar” Tica je otputovala na svetsko takmi~ewe lepote u Akapulku. To joj je otvorilo vrata svetskih modnih agencija, me|u kojima je bila najprivla~nija ona iz Minhena zbog koje se 1983. godine tamo preselila da `ivi. S. G.
Rodi}u onda kad je bog isplaniraoQiqana Tica
MOMO KAPOR:
Kod nas, naime, nikada ni{ta nije normalno kao kod ostalog sveta. Evo, na primer, slu{ao sam najmawe dvetri godine kako Beogra|ani kukaju {to se klima promenila i {to vi{e zima nije zima, a leto leto, i kako nema prelaznih perioda, nego pravo iz majica u xempere!
tridesetak centimetara snega; lede se vodovodne cevi, a spikeri sa lokalnih radio-stanica upozoravaju Beogra|ane da ne izlaze napoqe bez preke potrebe. Jednom re~ju - katastrofa!
Klinike pune onih {to su polomili noge na ledu ili onih drugi,
Svojom belinom rawava{ me Jutro! Najavquje{ raspevan Dan koji sti`e Zriju}i u ti{ini, Na ivici se~iva pod rumenim mlazom krvi Tope se zvezde.
Izrawa{ iz svoje ko{uqice
J U T R O , Miri{e{ po soli
Po lokvama na rapavoj ko`i stene, Gde nepomi~ne umiru {koqke.
Razlistava{ Nebo i otima{ od senki , Smola se cedi niz telo ~empresa.
imali ~im da po~nu najva`nije vesti. Srbi sede ispred ekrana i ogovaraju sopstvenu zemqu. Neki, koji su bili u [vajcarskoj i Nema~koj, za`areno govore kako su tamo i usred najve}ih zima putevi ~isti kao da imaju podno grejawe, a vidite, kako je kod nas!zakqu~uju, zaboravqaju}i da [vajcarsku nije pravio wihov deda, nego {vajcarski.
Onda do~ekamo nekako leto, kad ono vru}ine - dva meseca ni kapi ki{e, tako|e katastrofa. Su{a }e nam uni{titi sve `ivo, ovo je potpuno nenormalno!
Pokapa}e{ rosom Cvetove kad ti okrenu lice i dlanove Mladoj travi.
Dok ptice pozdravqaju, praporcima Zvone u so~nom li{}u, Niz le|a riba kotrqaju se zrnca sunca i tonu Me|’ modre pe}ine od algi...
Dovi|ewa Jutro!
Stari Beogra|ani se sa nostalgijom se}aju nekada{wih snegova, koji bi toliko napadali da se i{lo kroz prave bele tunele. Pri tom zaboravqaju da su u to vreme bili mali i da su sne`ni zidovi bili vi{i od wih. Ali, svejedno! Evo, sad kada najzad pada sneg, nastade prava panika; saobra}aj u kolapsu, kao da su u pitawu sne`ne lavine, a ne svega
kojima su ledenice sa krova pale na glavu. Gradske komunalne slu`be zaprepa{}ene i zate~ene snegom u februaru koga niko nije o~ekivao, svi kukaju kako im je hladno i kako }e se posmrzavati do prole}a. Kod nas postoji ~ak i jedno selo, zove se [avnik, koje je svake godine zatrpano smetovima i odse~eno od sveta da bi voditeqi televizijskog dnevnika
E onda po~nu ki{e, ali to nisu one ki{e {to padaju po normalnim zemqama, nego na{e, srpske. To nije ki{a, nego elementarna katastrofa, op{ti potop. Seqaci sede na dimwacima svojih ku}a, deca se br~kaju po pli}acima, a krave plivaju le|no sa sve ~etiri noge uvis. ^udo. Isto tako je bilo i u socijalizmu za vreme koga smo ~eznuli za kapitalizmom, pa da malo i mi `ivimo kao ostali svet. Ali, |avola, kad nam do|e dugo sawani kapitalizam, to ni izbliza nije bilo ono {to smo o~ekivali. Bitange se obogati{e preko no}i, a po ulicama zapo~e pucwava kao u filmovima o ^ikagu iz dvadesetih. Nove gazde pokupova{e sve `ivo i pootpu{ta{e pola zemqe: jednom re~ju - katastrofa!
“Do|u vremena - pisao je Ivo Andri} - kad pametni za}ute, budale progovore, a fukara se obogati.” Ima li i{ta ta~nije od toga?
Jednom re~ju, emisija Tra`ili ste, gledajte!
Ili {to re~e jedan: “Da pro|e i ova demokratija, pa da `ivimo ko qudi!”
Slutim, Dan razigran jasnim bojama Po vrelini, od koje pesak plamti i u`arena Krqu{t kamena di{e, Slutim novi DAN, Da iz zenice NEBA, PROGLEDA!
Sreo sam te kad otvorih o~i Nad kolijevkom ti si viorila S tobom do|oh s tobom }u i po}i Zemqo moja moja majko mila Sa ~etiri Sunca kruna tvoja Na Balkanu i sija i zra~i Ponosna. Ti }e{ iz svakoga boja Pobjedni~ki s’ trobojkom iza}i Oki}ena sa bo`ura cvijetom Zemqo krsta tamjana i svije}a Tvoju slavu svud prone{e svijetom Mlijekom tvojim zadojena djeca
Stablo na{eg Srpskog Rodoslova Korijene je ra{irilo svoje Kolijevka je svima sa Kosova Svima koji u Srbe se broje Rodit }e se opet Kara|or|e Carevinu vratit Du{anovu Za vino }e tamjaniku gro`|e Srpska ruka brati na Kosovu.
Pro{lo je 30 godina otkako nas je napustila jedna od najve} ih srpskih i jugoslovenskih pesnikiwa Desanka Maksimovi}.
Glavni motivi wenih pesama, koje su ostala za sva vremena, su qubav i patriotizam.
Wene pesme su mladala~ke i pune entuzijazma, a opet ozbiqne i ose}ajne. Ka`e se da se u pesmama Desanke Maksimovi} najboqe vidi pevqivost srpskog jezika. Neke od wenih najboqih pesama su: “Predose}awe”, “Strepwa”, “Prole}na pesma”, “Opomena”, “Na buri”, “Tra`im pomilovawe”, “Poko{ena livada”, “Prole}ni sastanak”, “\a~ko srce”, “Krvava bajka” i druge.
U ~ast Desanke Maksimovi}, podsetimo se nekih wenih citata.
lll “Mislim da deca i oni koji tek izlaze iz detiwstva ne vole da poveravaju starijima svoja ose}awa. Wima su wihove prve tajne lake i slatke i ~ini im se da bi razgovor o wima mogao poremetiti neku lepotu.”
lll “Govori tiho. Ptice no}as blizu nas pevaju i meni je `ao da ~uju kako u glasu ne~ijem ima suza.”
lll “Volela bih da ne verujem da }e mi srce za tobom pro}i kada bude{ jednom oti{ao.”
lll “U qubavi je najlep{e da se sawa, ~eka i da se ~uva tajna.
Ko nije pro{ao kroz to nije voleo. Ko nije sposoban da se `rtvuje, da pregoreva nema dara za qubav. Ko nije patio i plakao nije voleo.”
lll “Sve na svetu biva najpre klica, pa stabiqka, pa pupoqak, cvet, i najzad plod. I pesmama o qubavi su|eno je da potamne, da pre|u iz soprana u alt, da iz za~aranosti, za~u|enosti, strepwe i ~e`we, pre|u u sumwu, u prekor, u tugu.”
lll “Najboqe se ose}am dok stvaram, ili boqe re~eno, dok se u meni stvara neka pesma, dok pripremam neku kwigu.”
lll “Najlak{e pi{em kad pi{em jezikom, re~enicom, svoga rodnog kraja.”
lll “Deci poru~ujem neka ne
hitaju ~aspre izi}i iz detiwstva, i neka wihove prve qubavi budu takve da bi hi smeli poveriti i mami i razrednom stare{ini.”
lll “Pla{im se kad pomislim da }e do}i posledwa nedeqa na{ega dru`ewa.”
lll “Da se nisam sordila ve} u detiwstvu sa jezi~kim blagom na{eg jezika, ko zna da li bih ispevala onolike meldoije sli~ne melodijama kakve se ~uju u prirodi. Bez moga detiwstva ko zna da li bi bilo stvarala~ko uto~i{te, inspiracija, najprisniji `ivotni prostor.”
lll “Detiwstvo i ono {to smo u wemu do`iveli zbiqa je izvor svih na{ih snaga i inspiracija. Lepotu kojoj smo se tada di-
vili ne pomra~i nijedna s kojom se posle sretamo. Meni nijedno more, nijedna ravnica ne mogu zameniti brda, niti mi ijedna reka i wen huk mogu pomra~iti lepotu gorskih potoka i wihov `ubor. Re~ima koje smo u detiwstvu nau~ili najlak{e se i najradije izra`avamo.”
lll “Sve {to mi se zbog tebe dogodilo, kao o~arano `ivi u meni, i ~ini se, ne}e pro}i.
”Detiwstvo i ono {to smo u wemu do`iveli zbiqa je izvor svih na{ih snaga i inspiracija”
blem garancija da ne}e naoru`awe upotrebiti protiv Nemaca, jer je to vi{e pitawe vojni~ke i qudske ~asti, ali da je nere{iv problem da preuzme garancije da }e wegovi qudi hteti da pucaju na ruske vojnike! Herman ga je upitao kako onda mogu wegovi vojnici ~etnici da pucaju na Srbe komuniste, a ne}e da pucaju da komuniste Ruse. Oficir je rekao da je to ta~no, i da se ~etnici bore protiv komunista, ali da to {to su u pitawu Rusi potpuno mewa stvar, i da se na tu borbu izme|u Srba i Rusa ne mo`e ra~unati! Ispostavilo se da su wegov stav delili svi prisutni predstavnici ~etni~kih jedinica, i sastanak je zavr{en bez ikakvog dogovora!
1836. - Oko 4.000 vojnika pod komandom meksi~kog generala Antonija Lopesa de Santa Ane po~elo je opsadu tvr|ave Alamo u Teksasu. Tvr|ava, koju je branilo oko 200 dobrovoqaca, me|u wima i Dejvi Kroket, pala je 6. marta, a svi branioci su izginuli.
[ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“
Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini
Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini
Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice ponikle u zapadnom delu Ukrajine
Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo
Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps
Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima
CRVENA ARMIJA MOTOR UNI[TEWA NACIZMA:
poginulog Amerikanca
stradalo je 80 vojnika iz SSSR
Kraqevina Jugoslavija bila je jedna od retkih zemaqa sveta koja do po~etka Drugog svetskog rata nije imala diplomatske odnose sa SSSR, zbog Oktobarske revolucije i ubistva ruskog cara Nikolaja!
Dok su SAD, Velika Britanija i Francuska ve} uveliko sara|ivale sa boq{evi~kom vladom (iz finansijskih interesa) u Rusiji, Srbija, odnosno Jugoslavija nije mewala stav.
I drugi zanimqiv detaq, na istu temu, a koji poti~e iz kwige memoara Hermana Nojbahera pod naslovom „Specijalni zadatak Balkan“. Nojbaher je bio Hitlerov specijalni poverenik za ~itav Balkan i jedan du`i period proveo je ba{ u Srbiji. Zbog napredovawa Crvene armije sa istoka prema Balkanu, poku{ao je da ostvari jednu zanimqivu ideju!
Naime, planirao je da napravi sporazum sa svim ~etni~kim jedinicama u Srbiji sa jedne , i sa Nema~kom, sa druge strane.
Kada ka`e „svim ~etnicima“, mislio je na sve formacije koje su delovale pod tim imenom u onda{woj Srbiji, bez obzira da li su bile pod komandom Dra`e Mihajlovi}a, ili su bili, da tako ka`em, „otpadnici“ koji su se borili u nekom svom ratu i samo u svom kraju.
Sastanak je odr`an negde u okolini Zaje~ara. Nema~ki predlog bio je da oni naoru`aju sve ~etni~ke jedinice i opreme ih najnovijim naoru`awem i opremom, da bi mogli da pomognu Nema~koj armiji u borbi protiv Crvene armije. Jedini uslov Nema~ke bio je da svi prisutni predstavnici daju „garancije“ da ne}e predato nema~ko naoru`awe upo-
Iskrcavawe Amerikanaca i Engleza u Normandiji
trebiti u borbi protiv Nemaca!
Na tom sastanku ustao je jedan mladi ~etni~ki oficir i rekao da nije pro-
Tek pred sam po~etak Drugog svetskog rata, 24 juna 1940. godine, uspostavqaju se diplomatski odnosi izme|u Sovjetskog Saveza i Kraqevine Jugoslavije! A u no}i izme|u 5. i 6. aprila 1941. godine, potpisan je sporazum o prijateqstvu i nenapadawu izme|u ove dve dr`ave. Kraqevina Jugoslavija, odnosno nova vlada na ~elu sa generalom Simovi}em, posle prevrata 27. marta, nadala se da }e time popustiti pritisak Nema~ke na wu, a Staqin da }e taj sporazum mo`da vratiti Hitlera za pregovara~ki sto.
Vratimo se na spisak „napada~a“ i „saradnika“ Hitlera u napadu na SSSR, koji je objavqen u prethodnom nastavku ovog feqtona. Ne znam da li uop{te treba ovde i{ta obja{wavati dodatno. Da li se mogu nazreti duge senke iz daleke pro{losti koje padaju sa ovog spiska, sti`u sve do dana{wih dana i uti~u na dana{we politi~ke odnose izme|u Rusije i Evrope? Da li mo`ete shvatiti te`inu koju imaju vesti o ru{ewu spomenika posve}enih `rtvama Crvene armije u borbi protiv fa{ista prilikom wihovog proterivawa iz mnogih zemaqa sa ovog spiska, koje su prethodno bile pod okupacijom Nema~ke?
A `rtve SSSR-a su kolosalne, gotovo nepojmqive za normalan qudski um. Ishan Tarur, u „Va{ington postu“, od 6. maja 2015, u ~lanku pod nazivom „Ne zaboravite kako je Sovjetski Savez spasao svet od Hitlera“, iznosi nekoliko frapantnih detaqa. Na primer, po jednoj ra~unici, na svakog poginulog ameri~kog vojnika u borbi protiv Nemaca, poginulo je 80 vojnika SSSR!
Autor, u istom ~lanku, citira uglednog britanskog istori~ara Maksa Hejstingsa koji je u svojoj kwizi „Svet u ratu, 1939-1945“ napisao: „Crvena armija je bila glavni motor uni{tewa nacizma. Sovjetski Savez je platio najgoru cenu: procewuje se da je tokom Drugog svetskog rata poginulo oko 26 miliona gra|ana SSSR-a, ukqu~uju}i ~ak 11 miliona vojnika. Istovremeno, Nemci su pretrpeli 75% ratnih gubitaka bore}i se sa Crvenom armijom“!
Marijan Kubik i Du{an Opa~i} su u svojoj analizi primetili poku{aj da se ~ak i uspesi Crvene armije pripi{u ameri~koj pomo}i, a ne wenoj vojnoj mo}i i sposobnosti. Po donetom zakonu o zajmu i najmu, SAD su mogle odobravati kredite samo zemqama „~ija odbrana ima zna~aj za interese SAD“.
A sada jedna digresija, ali kakva... Takav zakon SAD su odobrile skoro i za Ukrajinu. Dakle, odbrana Ukrajine „ima zna~aja za interese SAD“! Prosto fascinira ameri~ka posve}enost humanosti, demokratiji i slobodi.
A u Ukrajini ima toliko stvari od interesa za SAD. Na primer, siguran sam da je za SAD u Ukrajini najinteresantnija duga granica sa Rusijom. Svaki Amerikanac obo`ava tu granicu. Pomislim samo kako li bi SAD reagovale da Rusija „zavoli“ na isti na~in Meksiko?
Da se vratimo na temu. SAD su, po tom zakonu, pomogle SSSR, verovali ili ne, samo 0,1% od ukupne ameri~ke pomo}i date Velikoj Britaniji i ostalim zemqama sveta. A koliko puta ste ~uli kako je SAD pomagao SSSR i da nije bilo te pomo}i, Nema~ka bi ga pobedila! Aha!
Ulazak ameri~kih i britanskih trupa u Normandiju zapo~eo je 6. juna 1944. godine, kada je SSSR ve} slomio „ki~mu i snagu“ nema~ke vojske, koja je pred Crvenom armijom bila u neprestanom povla~ewu.
U slede}em broju: Zapad `rtve uvek bira me|u nejakim, malim i slabim narodima
1919. - Benito Musolini je napustio Socijalisti~ku partiju i osnovao fa{isti~ku stranku pod nazivom “Fasci del Combattimento”.
1931. - Umrla je australijska peva~ica Neli Melba, jedan od najve}ih koloraturnih operskih soprana krajem 19. i po~etkom 20. veka.
1938. - U Kuvajtu je otkriveno prvo nalazi{te nafte.
1944. - U Vrhovni {tab Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije u Drvaru stigla sovjetska vojna misija. To je bila prva sovjetska vojna misija na tlu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.
1965. - U Santa Moniki je umro slavni ameri~ki filmski komi~ar Sten Lorel, “mr{avi” iz tandema Stanlio i Olio.
1981. - U poku{aju dr`avnog udara i zbacivawa vlade Adolfa Suareza, grupa gardista pod vo|stvom pukovnika Antonia Tehera upala je, uz pucwavu, u {panski parlament.
1994. - Bosanski Muslimani i Hrvati zakqu~ili su sporazumni prekid vatre koji je stupio na snagu 25. februara i bio uvod za stvarawe muslimansko-hrvatske federacije u okviru Bosne i Hercegovine.
1999. - Pregovori srpskih vlasti i kosovskih Albanaca u Rambujeu kod Pariza prekinuti su bez potpisivawa sporazuma, koji su pregovara~ima ponudili me|unarodni posrednici. Srpska strana odbila je prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, a albanska razoru`awe Oslobodila~ke vojske Kosova.
2001. - U Beogradu je uhap{en Radomir Markovi}, {ef Dr`avne bezbednosti za vreme re`ima Slobodana Milo{evi}a. Markovi} je osumwi~en za u~e{}e u politi~kim ubistvima po~iwenim izme|u oktobra 1998. i januara 2001. Osu|en je 30. januara 2003. na sedam godina zatvora za pomagawe u prikrivawu ~etvorostrukog ubistva ~lanova Srpskog pokreta obnove (SPO) na Ibarskoj magistrali.
2001. - Predsednici SR Jugoslavije i Makedonije Vojislav Ko{tunica i Boris Trajkovski potpisali su u Skopqu Sporazum o razgrani~ewu dve zemqe.
2005. - Ha{ki tribunal otpe~atio je optu`nicu protiv biv{eg komandanta Armije Bosne i Hercegovine Rasima Deli}a, zbog ratnih zlo~ina nad Hrvatima i Srbima, koje su u sredwoj Bosni po~inili muxahedini iz sastava Tre}eg korpusa Armije BiH. Deli} se ubrzo dobrovoqno predao tom sudu, gde je 2008. osu|en na tri godine zatvora. Umro je 16. aprila 2010. u Sarajevu.
2009. - Film Denija Bojla “Milioner s ulice”, snimqen prema romanu indijskog pisca Vikosa Svarupa, progla{en je za najboqe ostvarewe i dobio je osam nagrada na 81. sve~anosti Oskara.
U Drugom ratu na svakog
Kao jedna od gra|evina prestonog Kragujevca, Stara crkva predstavqa kulturno dobro od velikog zna~aja koje prezentuje duh i autenti~nost nekada{weg dvorskog kompleksa.
Stara crkva u Kragujevcu, sagra|ena na desnoj obali Lepenice, prekoputa Kne`evog dvora, bila je jedna od najlep{ih gra|evina Kragujevca s po~etka XIX veka. Stara crkva je tada imala veliki dru{tveno – politi~ki i kulturno – verski zna~aj, po{to su u wenoj porti dugo odr`avane narodne skup{tine, a uo~i Bo`i}a 1829. godine, zazvonila su prva crkvena zvona u gradu. To je imalo toliki zna~aj da su se kako lokalci, tako i stanovnici drugih gradova srpske dr`ave, danima i danima okupqali samo da ~uju zvuk zvona. Najbitnije odluke toga doba, poput Akermanske konvencije, dva hati{erifa, Sretewskog ustava, kao i odluka Berlinskog kongresa o progla{ewu nezavisnosti Kne`evine Srbije, objavqene su upravo u wenoj porti. Sve do danas, Stara crkva u Kragujevcu, dostojanstveno ~uva svoju autenti~nost i impozantnim stilom arhitekture do~arava renome prve prestonice moderne srpske dr`ave. Wen zna~aj nije samo u arhitektonskoj vrednosti, ve} i u istorijskoj i umetni~koj, i to kao izuzetnog spomenika u maniru slavonskih i vojvo|anskih crkava. Nakon {to je 1815. godine do{ao na vlast, knez Milo{ Obrenovi} je nakon progla{ewa Kragujevca prestonicom, imao viziju da o gradwi pravoslavne crkvu koja bi bila oslonac i mesto okupqawa, kao i mesto dono{ewa va`nih odluka za srpske velika{e.
Gradwe jedne takve crkve koja bi imala politi~ko – verski karakter realizovana je ve} 1818. godine na desnoj obali reke Lepenice. Sagra|ena prekoputa dvora kneza Milo{a, crkva je ubrzo stekla status
PRI^E
gra|evine nacionalnog zna~aja, jer je predstavqala druga~iju sferu politi~ke situacije u dr`avi. Izgradwom pravoslavne crkve i to u prestonici obnovqene dr`ave bio je najboqi pokazateq postepenog potiskivawa turskih organa vlasti i koncetracija vlasti u rukama Milo{a Obrenovi}a. Stara crkva bila je povezana sa dvorskim kompleksom kneza Mio{a drvenim mostom ili drvenom }uprijom, koja je imala veliki zna~aj kako za lokalce, tako i za svakog ko je dolazio u grad. Sa razvojem grada, most je dobijao u zna~aju, a poseban zna~aj }uprija je dobila posle izgradwe Topolivnice i zgrade Stara skup{tina.
Crkva je podignuta na mestu nekada{weg pravoslavnog grobqa o ~emu svedo~e nadgrobne plo~e, koje su uzidane u temeqe samog hrama. Gradwa crkve je zavr{ena ve} 1820. godine pod nadzorom kneza Milo{a,
koji je anga`ovao najboqe majstore tog vremena za podizawe jedne takve gra|evine.
Ne{to kasnije, crkva je pro{ire na podizawem drvene priprate na prvobitnim te meqima sa zapadne strane, dok je drveni zvonik podignut 1829. godine, kada je ujedno i kompletno ure|ena enterijerom i zvonikom.
Tokom 20 – tih i 30- tih godina XIX veka u crkvi i u wenoj porti odvijali su se doga|aji koji su bili od velikog zna~aja za sudbinu srpskog naroda. U woj su proklamovane odluke Akermanske konvencije, oba hati{erifa, a od posebne va`nosti bilo je odr`avawe Sretewske skup{tine 1835. godine.
Na Sretewe 1835. godine pro~itane su odredbe Ustava u porti crkve, koji je objavqen na sve~an na~in, uz zastave i sve~anu muziku, kne`evu kowi~ku i pe{a~ku gardu i uz prisustvo dr`avnog vrha i poslanika, a uve~e je prire|en vatromet i odr`ana pozori{na predstava “Fernardo i Jarika” koju je priredio Joakim Vuji}.
I tokom narednih godina u crkvi i u wenoj porti odr`avana su sup{tinska zasedawa sve do 1859. godine kada je sagra|ena zgrada Stare skup{tine, koja je slu`ila za odr`avawe skup{tine. U porti crkve je obelodawena nezavisnost Srbije 1878. godine, pra}ena crkvenim zvonom, kao znakom oslobo|ewa od vi{evekovne osmanlijske vladavine.
Dok nisam pozvan u vojsku, mislio sam da je iza moje Gorwe Gorevnice kraj sveta. Retko sam odlazio u ^a~ak iako je blizu, jedva desetak kilometara od sela. Ali ~udna je ~ovekova sudbina: ja koji se nisam odvajao od ku}e i sela zaputi}u se uskoro, protiv svoje voqe, na daleke pute i velika isku{ewa i patwe.
Bogosave ]irkovi}u, govorim sebi, ~uvaj svaki dinar, zlu ne trebalo. Od ku}e si poneo 32 dinara, to ti mo`e trajati dugo. U Vu~itrnu je bilo zborno mesto: tu smo primili pu{ke i po~ela je obuka. Ali tek nekoliko dana, pa smo krenuli daqe: Pri{tina, Prizren... Samo idemo. Niko ne govori kuda, niko se ne usu|uje da pita; nama, regrutima, ni{ta nije jasno. I, tako do Drima. Na mostu duga kolona vojnika. Artiqerci ispre`u kowe i otiskuju topove u reku. Bo`e, {ta ja to gledam, {ta se zbiva, da li mi to sahrawujemo dr`avu...
Ide se samo, posustaje, gazi, umire kraj puta, hladno je, snegovi, vrleti. Obnevideo sam od gladi. Odavno nisam imao ni dinara, ~ini mi se da sam tro{io preko mere i da nisam ~uvao za ove crne dane. Za par~e hleba prodao sam u jednom selu {atorsko krilo, u slede}em sam dao }ebe za hleb, pa onda pojas za tawir projinog bra{na.
U jednom mestu video sam ne{to krupno, rumeno na granama. Reko{e nam: pomoranxe i limunovi. Idemo za Valonu. Ko ne mo`e daqe, vele, neka iza|e iz stroja, i tu se nabra pedesetak vojnika. Bilo je tu i mla|ih i tre}epozivaca i nas regruta. Preno}ili smo u jednoj xamiji, sutradan u manastiru gde smo ostali nekoliko dana. Opet smo negde i{li pa smo se ukrcali na italijanski brod. Posle nas je preuzeo francuski i opet smo plovili. Nigde obale, nigde kraja moru. Iznemogao, bolestan, slomqen, nisam
mogao da shvatim {ta se zbiva. Ostali su mi samo ko`a i kosti. Kasnije sam saznao da su se neki vojnici s tog broda iskrcali na Krf, a mi smo produ`ili za Vido. Dobili smo neke kartone, smestili su nas u {atore, to je bila bolnica. Posle tri nedeqe po~eo sam da se oporavqam, pa su me premestili u drugi {ator.
Tada sam video ne{to {to }u do kraja `ivota nositi kao stra{nu uspomenu: vojnici su svakog dana umirali, a ja sam gledao kako ih mrtve bacaju u jednu barku i nekuda plove. Ta slika ~esto se ponavqala i, kad god sam ~uo da more zapquskuje, zaklawao sam o~i rukama da ne gledam tu stra{nu sliku. Oni koji su se izvukli iz zagrqaja smrti, nazvali su ovo mesto Plava grobnica.
Ne znam koliko sam ve} bio na Vidu kad je doplovio jedan francuski brod i doneo nam ode}u. Staru smo skinuli sa sebe i bacili u vatru, loma~a je bila ogromna. U tom plamenu i va{ke su sagorele, i onaj smrad i trule` qudskog mesa. Ukrcali su nas na brod. Sunce izlazi iz vode, ulazi u vodu. Ne znam koliko samo putovali ali reko{e nam da se grad zove Bizerta. Tek kad sam se na{ao na ~vrstom tlu, na vrelom suncu, po{to sam osetio mi{i}e i uvideo da mi se vra}a snaga, rekao sam {apatom: zbogom, Plava grobnico.
^itav mesec smo se oporavqali i dobro hranili. Izlazili smo u grad i moglo se re}i da nam je bilo lepo, po~eli smo da zaboravqamo muke kroz koje smo pro{li. Dobro smo se oporavili i odatle krenuli u Solun.
Ve} sutradan dobili smo oru`je i kad smo stigli, uputili su nas na front. Na{ao sam se u [umadijskoj diviziji i tu sreo Sretena ^oli}a iz Vrani}a, sela do moje Gorevnice. Pri~ao sam mu {ta sam sve pre`iveo, ali i on je bio
Stara crkva u Kragujevcu sagra|ena u prvoj polovini XIX veka je reprezentativna gra|evina pravougaone osnove, sa dve bo~ne i jednom centralnom apsidom. Zidana lomqenim kamenom i zasvedena poluobli~astim svodom, crkva je bila prva gra|evina u Kragujevcu od tvrdog materijala, gra|ena “po nema~koj formi” i “evropskom stilu”.
Prvobitna drvena priprata i drveni zvonik, koji su sru{eni 1907. godine, zameweni su novom, kamenom pripratom i novim zvonikom, koji je ra|en po projektu arhitekte Jovana Ilki}a. Zvonik, kao wegovo izvrsno delo, sa stilizovanim ornamentima, dao je veliki doprinos u razvoju nacionalnog stila u srpskoj arhitekturi. Kitwasti potporni stupci krase prizemqe zvonika, dok se na samom vrhu nalaze torwevi i {iqci, kubi~ni torwi}i, zabati, sa osmougaonim kubetom. Centralni deo impozantnog zvonika do~aravaju impresivne rozete, kao grandiozni arhitektonski element dekoracije.
Iako prvobitno nije bila `ivopisana, dana{wi enterijer sa freskoslikarstvom, oltarom ikonostasom i vrednim starim ikonama u crkvi imaju neprocewivu vrednost i crkvi pru`aju izvrsnu istorijsku i umetni~ku vrednost. M. T.
svedok i u~esnik u stradawima.
Bio sam na Veterniku i tu do`iveo vatreno kr{tewe. Rani{e me, ali sam posle dvadeset dana izle~en pa se ponovo obreh na frontu. U me|uvremenu, moja jedinica se na{la na Kajmak~alanu, bili smo dopuna Drinskoj diviziji.
Zaustavili su nas na bugarskoj granici, daqe nam nisu dali saveznici. U vojsci sam ostao sve do 10. februara 1920. godine i osam dana putovao od Debra do ^a~ka. Posle ~etiri i po godine bio sam u svojoj ku}i...
Ovo je deo ratnih uspomena Bogosava ]irkovi}a sa~uvanih tako {to ih je, mnogo godina kasnije, diktirao u pero svom unuku. S. G.
Prema posledwim podacima Republi~kog zavoda za statistiku, tokom godine u Srbiji se sklopi oko 33.000 brakova, ali se i razvede oko 10.000. Bra~ni savetnik Neboj{a Savi} poru~uje da brak nije u krizi ve} da u krizi mogu da budu samo qudi koji ulaze u brak. Za{to brak u Srbiji, naziv je kampawe u Nedeqi braka koja se sedmi put odr`ava u Srbiji. Bra~ni savetnik iz Udru`ewa Brak i porodica, Neboj{a Savi}, ka`e da je brak neprevazi|en odnos izme|u mu{karca i `ene i da je najboqe mesto za odgajawe budu}ih generacija. Govore}i o razlozima za „potpisivawe papira”, Savi} je istakao da je skapawe braka pitawe i predanosti.
„U pitawu je odluka. U Indiji imaju jednu lepu definiciju - kada se qudi ven~aju, ne ven~aju se samo mu{karac i `ena, dve familije se ven~aju. Ipak, ni{ta ne mo`e da zameni tradicionalni brak iako qudi govore da je on u krizi, mogu da budu u krizi qudi koji ulaze u brak, a brak je uvek u modi”, napomenuo je Savi}. Prema wegovim re~ima, brak i porodica su pri vrhu `ivotnih prioriteta, kada imamo dobar brak, potomstvo imamo ose}aj ostvarenosti.
„Brak ima benefite. Prvo, to su benefiti na li~nom nivou. Prema najnovijim istra`ivawima, qudi koji su u sre}nom braku `ive ~etiri do osam godina du`e u odnosu na neo`ewene. Imaju i ja~i imunitet, re|e obolevaju od kardiovaskularnih bolesti, mentalno i emotivno su stabilniji, otporniji na stres, depresiju. Dobar brak doprinosi dugove~nosti”, navodi Savi}.
S druge strane, koristi ima i celokupno dru{tvo: zdrav brak –zdrava porodica – zdravo dru{tvo.
„Da bismo imali zdrave nove generacije potrebni su nam zdravi roditeqi i brakovi”, rekao je Savi} i dodao da kod svakog ~etvrtog sklopqenog braka u Srbiji do|e do razvoda.
Bra~ni savetnik potreban je parovima kada im wihov trenutni emotivni i psihi~ki kapacitet ne dozvoqava da sami re{e odre|ene probleme.
„Sve po~iwe od lo{e komunikacije. Postoji taj trend da i kada nema velikih sva|a, posle 10-15 godina braka qudi se emotivno udaqe, shvate da vi{e nemaju ni{ta zajedni~ko, da nisu sigurni u svoje emocije jednog prema drugom”, ukazuje Savi} i kao razlog navodi rastu}e udaqavawe kada partneri ne rade na svom odnosu.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
POSAO: Niti }ete vi razumeto qude iz okru`ewa, a ni oni vas. Veoma je va`no da vas neko ne nagovori da potpi{ete neki papir. U ovom periodu je sve maglovito i ni{ta ne treba da uzimate zdravo za gotovo. QUBAV: Ma{tate potajno o jednoj osobi koja je emotivna, umetni~ki nastojena. To je neko ko vam je slaba ta~ka. Privla~ne su vam tajne veze. ZDRAVQE: Slabije.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
POSAO: Venera je pre{la preko Neptuna, pa vam je logi~ko rasu|ivawe na minimumu. To se ne odnosi samo na posao, nego na sve oblasti `ivota. Imate velika o~ekivawa od jedne osobe koja vam je prijateq. QUBAV: Ulazite u fazu kada }ete biti skloni tajnim vezama. Privla~i}e vas osobe i koje nisu slobodne, a glavni pokreta~ u emotivnim odnosima }e vam biti strast. ZDRAVQE: Glavoboqe.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
POSAO: Nagla{eno deseto poqe donosi vam promene u karijeri. Nije iskqu~eno da razmi{qate o promeni radnog mesta. Pred vama je svakako period sa velikim promenama. QUBAV: Venera ulazi u Ovna , pa vam donosi nova poznanstva. Ukoliko ste slobodni, lako mo`ete da se zaqubite u nekoga koga ste posmatrali kao prijateqa. Ovnovi }e vam biti zanimqivi. ZDRAVQE: Osetqivo.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
POSAO: U sjajnom ste periodu za putovawa i usavr{avawe. Ako `elite da nau~ite strani jezik, sada je dobar trenutak. Jupiter u Ovnu donosi vam brze promene na poslu. QUBAV: Venera se bli`i Ovnu, pa dolazi do flerta na radnom mestu. Neko ko je veoma ambiciozan }e vam zapasti za oko na radnom mestu. Mo`e da vam bude uzbudqiv flert na radnom mestu. ZDRAVQE: Dobro.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
POSAO: ^ekate ve}i novac, a i mo`ete da se bavite pitawem nasledstva. Potreban vam je boqe pla}en posao, ali se mnogi planovi prolongiraju. Mrzovoqni ste na poslu. QUBAV: Venera ulazi u Ovna, pa vas o~ekuju iznenadni preokreti na emotivnom planu. Jedna zanimqiva osoba dolazi sa putovawa. Bi}e vam privla~ne osobe koje ne `ive u va{em gradu. ZDRAVQE: Dobro.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
POSAO: Ima}ete brdo obaveza i pripremite se za kreativne projekte. Nije iskqu~eno da }ete raditi neki posao sa kojim se prvi put susre}ete. QUBAV: Venera u Ovnu donosi vam flert sa osobom koja je na neki na~in popularna. To mo`e da bude neko ko je atraktivan i ambiciozan. Ako ste u dugoj vezi, tenzije }e biti mawe ali }ete ulagati vi{e truda u odnos. ZDRAVQE: Glavoboqe.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
POSAO: Planete u Ribama donose vam period u kojem }ete biti kreativni. Venera ulazi u Ovna, pa }ete ~uti za novu poslovnu mogu}nost. QUBAV: Venera u Ovnu donosi vam flert na radnom mestu. Neko ko je atraktivan i ambiciozan }e vam privu}i pa`wu na radnom mestu. Bi}e vam izazov {to ta osoba poznajte posao koji radite. Pred vama je lep period za qubavne avanture. ZDRAVQE: Dobro.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
POSAO: Iznenada }ete dobiti novu poslovnu ponudu koja }e biti pravi izazov za va{e ambicije. Ima}ete mogu}nost da napredujete u karijeri. QUBAV: Ukoliko ste slobodni, naredne nedeqe mo`ete iznenada da se zaqubite. To }e biti neko ko }e vas odu{eviti svojim otvorenim pristupom. Strel~evi koji su u braku mogu da rade na pro{irewu porodice. ZDRAVQE: Boqe.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
POSAO: Pred vama je nedeqa koja je odli~na za pregovore. Ima}ete veliku mo} ube|ivawa i to treba da iskoristite. Merkur u Vodoliji mo`e da vam donese ponudu za boqe pla}en posao. QUBAV: Neko }e vam se otvoreno udvarati na na~in koji vam mo`da ne odgovara, ali ne}e biti dosadno. Upozna}ete nekoga ko je potpuno druga~ijeg temperamenta nego {to ste vi. ZDRAVQE: Odli~no.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
POSAO: Odli~an period za novac. Potpisivawe va`nog dokumenta ili zavr{avawe papirologije. Mogu}nost kra}eg putovawa. Pozitivne vesti sti`u od zvani~nih lica. QUBAV: Venera u Ovnu donosi vam flert preko poruka. Neko }e vam otvoreno pokazati svoja ose}awa. Bi}e i dogovora o qubavnom susretu, koji vas raduje. Ovnovi }e vam prijati. ZDRAVQE: Odli~no.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Nedeqa braka slu`i, kako ka`e, upravo tome da se rukom napi{e neko qubavno pismo ili makar mejl, napravi romanti~an gest, ve~era. Romanti~an gest ne mora da bude skup, dovoqno je uraditi ne{to novo, neobi~no, ne{to u ~emu partneri u`ivaju.
M. T.POSAO: Kqu~no je da popravite lo{iju komunikaciju sa saradnicima kako biste mogli da ostvarite svoje ciqeve. Ima}ete obaveza vi{e nego {to biste hteli. QUBAV: Neptun i Venera su vam pomrsili konce, pa ste na`alost prinu|eni da sagledate realno stawe stvari. Nije iskqu~eno da vas je voqena osoba razo~arala jer niste bili spremni da se suo~ite sa realno{}u. ZDRAVQE: Slabije.
TAJNU PR[UTE PRENOSE SA KOLENA NA KOLENO:
POSAO: Venera i Jupiter u Ovnu ukazuju na nov~anu zaradu, tako da ne}ete brinuti o finansijama. Na poslu }ete pokazati svoje organizacione sposobnosti. QUBAV: Merkur u dvanaestom poqu ukazuje da odnos sa partnerom nije iskren. Osoba do koje vam je stalo ne{to krije od vas, a to su mo`da problemi za koje ne `eli da saznate. Sa vama }e flertovati neko ko je zauzet. ZDRAVQE: Dobro.
Milan ima 10 godina, odli~an je |ak i spreman je da preuzme porodi~ni posao!
Dok u selu Zlakusa caruje grn~arija, a u selima oko Topole doma}a vina, zlatiborski Ma~kat ve} godinama unazad smatra se prestonicom srpske pr{ute. ^uvaju}u tradiciju veliki broj me{tana odlu~io se za preradu mesa, pa tako odavde u svet odlaze najkalitenija sviwska i gove|a pr{uta, ali i slanina i kobasice. Ono {to doprinosi wihovoj posebnosti jeste spoj mediteranske i kontitinenatlane klime, kao i specifi~na ru`a vetrova. Porodica Filipovi} decenijama `ivi samo od
poqoprivrede i jo{ su jedan dokaz da ko mo`e i `eli da radi, uspeh je neizostavan.
- Kod nas se tradicija su{ewa pru{ute prenosi sa kolena na koleno, to je prvo {to se nau~i u na{em doma}instvu. Ono {to je najva`nije jeste da se nalo`e bukova drva, a sam proces traje 20 dana i vreme se mora ispo{tovati ta~no u minut. Tu se ni{ta ne mewa, ve} se prate stari recepti. Jedino {to smo mewali jesu samo objekti, koje smo obnovili zahvaquju}i dr`avnim subvencijama“, ka`e Miladin Filipovi}.
Uspeh proizvodwe ove porodice sa Zlatibora, kako ka`u, le`i u zajedni{tvu i u tome {to svi finkcioni{u kao jedan, jer samo tako, plodovi rada mogu biti vidqivi. Ne izostaje ni interesovawe najmla|ih, pa tako desetogodi{wi Milan ve} ima svoje poslove u doma}instvu.
- Imam obaveze oko su{are i {tale, poma`em svima u ku}i,ovo je porodi~an posao i svako od nas ima svoj deo poslova. Nije mi te{ko, `ivim na selu i podrazumeva se da ima posla. Sve se stigne, odli~an sam |ak i ve} znam sve da radim i to mi puno zna~i, jer }u kada porastem nastaviti ovu porodi~nu tradiciju, rekao je Milan.
Oko 300 kilograma gove|e i sviwske pr{ute, slanine, steqe i raznih vrsta kobasice mese~no se proizvede u doma}instvu Filipovi}a, ali i neizostavni sir ,kajmak i paprika u pavlaci za ~iji kvalitet je zadu`ena Krsta.
- Preradi se oko 90 litara mleka dnevno, a proizvede se oko pet litara kajmaka i isto toliko sira. Nemamo problem sa plasmanom jer smo kvalitetom osigurali plasman. Po struci sam medicinska sestra, ali sam `elela da nau~im da proizvodim sir i kajmak, i prona{la sam devojku iz kraja koja je zaista majstor svog zanata u proizvodwi belog mrsa i od we sam dosta nau~ila. Ja sam primer da nikada nije kasno da se opredeli{ i radi{ ono {to voli{ i da od mladih itekako mo`e{ mnogo toga da nau~i{”, isti~e Krsta.
Gastronomski specijaliteti zlatiborskog kraja itekako su u~inili Ma~kat prepoznatqivim na turisti~koj mapi Srbije. Zaslu`ne su upravo porodice poput Filipovi}a koje srpskog doma}ina predstavqaju u najlep{em svetlu, onakvog kakav on zaiste i jeste, vredan i gostoprimqiv. R. N.
[ta mo`e da izazove glavoboqu i umor?
Umor i glavoboqa su zajedni~ki simptomi brojnih stawa. Najve}i broj wih su bezazleni ali neki od wih, me|utim, mogu da zahtevaju promene u na~inu `ivota ili kontinuirano le~ewe.
Migrena
Migrena je vrsta jake glavoboqe koja po~iwe naglo. Bol u glavi je pulsiraju}i, zahvata jednu stranu glave, ali ponekad se de{ava da zahvata i obe strane. Migrena ~esto izaziva preosetqivost na svetlo i mirise.
Odre|ene namirnice poput sira, ~okolade, vina mogu da stvaraju mu~ninu i ga|ewe. Migrena ~e{}e poga|a `ene. Napadi migrene traju nekoliko sati ili dana.
Dehidratacija
Mnogi qudi imaju glavoboqu kada ne piju dovoqno vode. Drugi uobi~ajeni simptomi dehidratacije ukqu~uju umor i pospanost.
Glavoboqe od dehidracije ~esto nestaju u roku od nekoliko sati nakon pijewa vode.
Lekovi
Glavoboqa i umor su uobi~ajeni ne`eqeni efekti mnogih razli~itih vrsta lekova. Neki lekovi kao {to su diuretici i odre|eni lekovi za povi{en krvni pritisak mogu da dovedu do glavoboqe i umora jer mogu da dovedu do dehidratacije. Drugi lekovi mogu da ometaju obrazac spavawa. Nedostatak sna je tako|e povezan sa glavoboqama.
Kofein
Kofein je stimulans centralnog nervnog sistema. Iako mo`e da u~ini da se ose}ate budno i smawite umor odmah nakon {to ga popijete, kofein tako|e mo`e da ometa san ako ga konzumirate previ{e.
Lo{ san mo`e dovesti do umora i glavoboqe. Ako svakodnevno pijete napitke sa kofeinom, va{e telo postaje zavisno od kofeina. Ako odlu~ite da elimini{ete kofein, verovatno }ete iskusiti simptome odvikavawa, koji ukqu~uju i glavoboqu i umor. Sindrom hroni~nog umora
Glavni simptom sindroma hroni~nog umora je ozbiqan i onesposobqavaju}i umor koji traje
najmawe ~etiri meseca i ne popravqa se mirovawem. Poreme}aji spavawa Svaki poreme}aj koji uti~e na va{ san, ukqu~uju}i nesanicu, sindrom nemirnih nogu, bruksizam ({krgutawe zubima no}u) i apneju u snu, mo`e da izazove glavoboqu i umor. Poreme}aji spavawa su tako|e povezani sa migrenskim glavoboqama.
Nedostatak sna prouzrokuje porast nivoa hormona stresa (kortizola) u telu, {to mo`e negativno da uti~e na raspolo`ewe. Ostali simptomi povi{enog nivoa kortizola ukqu~uju pove}awe telesne mase, razdra`qivost, akne, glavoboqu i umor.
Mamurluk
Mamurluk je posledica unosa prevelike koli~ine alkohola. Po{to alkohol ima dehidriraju}i efekat na telo, mo`e da izazovu glavoboqu. Pijewe alkohola tako|e prouzrokuje {irewe krvnih sudova, {to je tako|e povezano sa glavoboqom.
Virusi prehlade i gripa
Glavoboqa i umor su uobi~ajeni simptomi gripa i obi~ne prehlade, koje su oboje prouzrokovane virusima.
Ve}inu vremena, glavoboqu i umor }e pratiti i drugi simpto-
POTREBNO JE:
Potrebno je za biskvit:
n 5 jaja, 5 ka{ika {e}era
n kesica pra{ka za pecivo
n 5 ka{ika bra{na
Za fil:
n 500 ml mleka, 125 g margarina
n 1 puding od vanile
n 3 ka{ike glatkog bra{na
n 6 ka{ika {e}era
n korica jedne pomoranxe
Jo{:
n 6-7 mandarina
PRIPREMA:
Umutite mikserom jaja i {e}er a zatim dodajte i ostale sastojke za koru. Smesu sipajte u veliki ~etvrtasti pleh, oblo`en papirom, i pecite 15 minuta u zagrejanoj rerni na 180 stepeni. Gotovu koru umotajte u vla`nu kuhiwsku krpu, ostavite sa strane i napravite fil. Skuvajte puding, {e}er i bra{no u mleku. U to stavite i koricu naranxe. U ohla|enu smesu dodajte margarin i izmiksajte. Fil prema`ite preko kore, a uz ivicu pore|ajte oqu{tene mandarine. Uvijte rolat i ostavite da se ohladi.
mi, kao {to su groznica, curewe iz nosa, bol u grlu i ka{aq.
Anemija
Anemija se javqa kada je broj zdravih crvenih krvnih zrnaca u va{em orgnaizmu prenizak. Kada se to dogodi, tkiva organizma ne mogu dobiti dovoqno kiseonika.
Ako imate anemiju, verovatno }ete se ose}ati umorno i slabo.
Menstruacija
Hormonske promene i pre i tokom menstruacije mogu da dovedu do glavoboqe i umora. Neke `ene do`ivqavaju migrene tokom menstruacije. Ve}ina `ena je iskusila neki oblik predmenstrualnog
Nije ni ~udo {to su police u trgovinama prepune raznih `vaka}ih guma, vodica za ispirawe usta, kojekakvih zubnih pasta i ostalih proizvoda. Mnogo je onih koji pose`u za ovim proizvodima da bi uklonili zadah iz usta. Me|utim, ako se ne re{i pravi uzrok neprijatnog mirisa, `vake i razne vodice ne}e trajno pomo}i.
– Osobe koje imaju zadah iz usta mogu se vrlo neprijatno ose}ati jer ne znaju kakav utisak ostavqaju na qude iz svog okru`ewa. Neretko one gube samopouzdawe, nervozne su, depresivne... Stomatolog treba da otkrije poreklo i uzrok zadaha – ka`e profesor dr Be{ir Qu{kovi}, stomatolog.
Prvo, naravno, treba obratiti pa`wu na stawe zuba. Ako u ustima postoje o{te}eni, destruirani zubi, truli neizva|eni korenovi gde se zadr`ava hrana, oni mogu biti jedan od glavnih uzroka neprijatnog mirisa. Proteze koje se redovno ne ~iste i ako su starije, mogu
da poja~aju zadah. Krivac za ove tegobe mogu da budu i razli~ite upalne promene na gingivi, odnosno na desnima ili sluzoko`i usne dupqe. Uznapredovali oblici parodontopatije s dubokim gnojnim xepovima gotovo uvek su pra}eni zadahom iz usta.
Prvi korak u eliminisawu ovog problema
Stara Isto~na civilizacija otkrila je lekovita svojstva cimeta jos hiqadama godina pre Nove ere. Ve} tada se znalo za wegove blagodeti koje su qudi iskori{}avali kroz aromaterapiju i meleme, ali i kao nezaobilazan dodatak jelima. Kasnije su se wegova lekovita svojstva samo potvr|ivala a posledwih 20-tak godina cimet do`ivqava svoju renesansu-preporod. Kozmetologija prepoznaje cimet kao zna~ajan sastojak u raznim parfemima, kremama, losionima za telo i kupkama. Kulinarsvo ga koristi kao savr{en za~in u pripremawu egzoti~nih jela i kola~a. Prirodna medicina ga proporu~uje u borbi protiv raznih patogena i za ja~awe imunite-
ta. Dokazano, cimet mo`emo koristiti protiv slede}ih oboqewa:
l Dijabeti~ari ga koriste za sni`avawe {e}era u krvi
l Nezaobilazan je sastojak u raznim sprejevima i sirupima protiv ka{qa
sindroma (PMS) neposredno pre menstruacije. Naprezawe o~iju
Gledawe u ekran ra~unara, tableta ili mobilnog telefona celog dana mo`e da bude neophodno zbog prirode posla kojim se bavite, ali je neverovatno stresno za va{e o~i. Kako vam o~i postanu umorne, mo`ete da po~nete da imate glavoboqu.
Depresija
Depresija mo`e da u~ini da se ose}ate emocionalno i fizi~ki iscrpqeno. Tako|e mo`e da uti~e na va{ san, {to dovodi do glavoboqe i umora. S. G.
je provera u kakvom su stawu zubi i kako se odr`ava oralna higijena, jer mnogi ne vode dovoqno ra~una pravilnoj higijeni usne dupqe. Slede}i korak je otkrivawe uzroka. – Po{to su oralni uzro~nici neprijatnog mirisa naj~e{}i, treba prvo obratiti pa`wu na wih. Sanacijom karioznih i destruiranih zuba i uspostavqawem dobre oralne higijene mo`e se re{iti problem. Kori{}ewe antisepti~nih sredstava, kao i pasti za zube koje sadr`e triklosan, cink i sodu bikarbonu mo`e pomo}i, ali ne mo`e re{iti problem u potpunosti. Va`no je mehani~ko uklawawe mekih naslaga sa zuba uz pomo} raznih ~etkica i dentalnog konca – podse}a dr Qu{kovi}.
Re{ewe za suvo}u usta su sredstva za stimulaciju lu~ewa pquva~ke (kisele i gorke bombone, `vaka).
– Osim {to je va`no da se redovno kontroli{e stawe zuba i vodi ra~una o oralnoj higijeni, dobro je ispirati usta sodom bikarbonom, jer ona smawuje kiselost i spre~ava razvoj mikroorganizama. Korisno je ispirati usta antisepti~nim sredstvima i slanom vodom – savetuje dr Qu{kovi}. M. T.
l Koristi se kod dijeta i gubqewa kilograma
l Bolove u mi{i}ima i zglobovima tako|e mo`emo le~iti dodavawem cimeta u prirodne lekove
l Cimet je sna`an antioksidant
l Stimuli{e imunitet
l Koristi se za tretirawe osetqive ko`e lica i tela
l Stimuli{e probavu i varewe
l Kontroli{e lo{ holesterol u krvi
Cimet mo`emo koristiti tako {to ga dodajemo u prirodne lekove, ~ajeve, meleme, hranu, mle~ne proizvode, vo}e i povr}e ili kola~e. Cimet mo`emo dodavati i medu, propolisu, mati~nom mle~u polenu, sirupima, salatama od bokvice, masla~ka i sli~no. Dakle, {irok je spektar mogu}nosti.
Skandinavka 1: VODORAVNO
P, SEDI[TE, KR, OB, IKO, PREZIR, KRAVAR, KNAP, IDIOMI, RAZASTIRAWE, S, STEFAN MARKOVI], R, ANTO, K, TASTER, VEKI, KO, PROVITLATI, AWES, JOANIKIJE, A, MART, AVA, @T, R, SIRENE, AMI, VUK, AMARILIS, AM, SKICIRAWE
Skandinavka 2: VODORAVNO
P, S, A, KAP PO KAP, PR, PIVO, PISMO, MONOTEIZAM, P, OPTIMA, RADENKO, OME, ES, GORAN PASKAQEVI], NEMO], DVESTA ^ETIRI, OSTALI, I]A, ULTIMATUM, LE, L, RE, IVO[EV, IGUANA, ALEMI, KEJT TEJLOR, C, SAPI, KNEGIWA
INTERNACIONALA, NOVOZELAN\ANIN, ANEL, LAKA, VASA, INICIJATORKA, EJ, TA, BN, KH, BA, RUM, KREOLI, SOC, ESTBERG, [TUCNE
VODORAVNO: 1. Himna me|unarodnog proletarijata, 2. Stanovnik Novog Zelanda, 3. Biv{i fudbaler „Vele`a“ Karabeg - Koja je male te`ine - Srpski vojvoda ^arapi}, 4. @ena koja daje inicijativu, 5. Uzvik dozivawaSimbol tantala - 2. i 16. slovo azbuke -12. i 26. slovo azbuke - Simbol barijuma, 6. @estoko alkoholno pi}e - Melezi belca i indijanke - Talog od kafe, 7. [vedski arhitekt, Ragnar - Deo opreme fudbalera (mn.).
USPRAVNO: 1. Inoslava odmila - U`i~ani, 2. Sprava za merewe malih du`ina, {ubler (lat.), 3. Ameri~ki pisac, Mark - Megatona (skr.), 4. Najstarija epoha kamenog doba - Auto-oznaka za Belgiju, 5. Radna zajednica (skr.)Neuo~qive duhovite ~iwenice, 6. Biv{a kazahstanska gimnasti~arka Kim - Ratna rezerva (skr.), 7. Zapovednik alaja (tur.), 8. Milo, qupko, 9. Prkos - 13. i 30. slovo azbuke, 10. Osamnaesto i {esto slovo azbuke - Nakit, ki~ewe (pesn.), 11. Gore, na vrhu - Simbol urana, 12. Grad u Severnoj Koreji - Simbol skandijuma, 13. Glavni grad Portugalije, 14. Folk peva~ica Bekuta - Biv{i makedonski bokser Rusevski.
Rano je jutro {esnaestog dana jula 1945. godine. U 5:30 svetlost sna`nija od sunca zasjala je nad Novim Meksikom. Vatrena lopta zbrisala je sve u neposrednoj blizini i proizvela oblak u obliku pe~urke koji se podigao u visinu vi{e od 11 kilometara.
Nau~nici koji su izazvali eksploziju su slavili. Smejali su se, rukovali i nazdravqali. Zatim su ih obuzele mra~ne misli o smrtonosnom potencijalu oru`ja koje su stvorili. Upravo su proizveli prvu nuklearnu eksploziju na svetu.
Test, kodnog naziva Triniti”, bio je trijumf istra`iva~kog projekta Menhetn: pokazao je da nau~nici mogu da iskoriste mo} fisije plutonijuma. Svet je uveden u atomsko doba, a na~in ratovawa i geopoliti~ki odnosi zauvek su promeweni. Mawe od mesec dana kasnije, Sjediwene Dr`ave bacile su dve nuklearne bombe na Hiro{imu i Nagasaki u Japanu, dokazuju}i da je mogu}e uni{titi ogromne delove zemqe i ubiti veliki broj qudi za nekoliko sekundi.
Jo{ otkako je ovaj fenomen otkriven 1930-ih, nau~na zajednica je poku{avala da otkrije kako da izazove nuklearnu fisiju (reakcija koja nastaje cepawem atomskog jezgra proizvode}i ogromnu koli~inu energije). Nacisti~ka Nema~ka prva je poku{ala da to upotrebi kao oru`je, a vest o wihovim naporima procurila je iz zemqe zajedno sa prognanim politi~kim disidentima i nau~nicima, me|u kojima su bili i mnogi nema~ki Jevreji.
Projekat Menhetn i ra|awe prvih nuklearnih bombi Nakon {to je emigrant i fizi~ar Albert Ajn{tajn 1941. godine upozorio predsednika Frenklina Ruzvelta da Nema~ka mo`da poku{ava da razvije fisionu bombu, Sjediwene Dr`ave su se pridru`ile trci stvarawa nuklearnog naoru`awa. Pokrenut je tajni atomski istra`iva~ki projekat, kodnog naziva Menhetn, koji je okupio najeminentnije fizi~are.
Projekat se odvijao na desetinama lokacija, od Los Alamosa u Novom Meksiku, do Ouk Rixa u Tenesiju. Procewuje se da je tokom razvoja na projektu anga`ovano ~ak 600.000 qudi, ali wegova svrha bila je toliko tajna da mnogi od wih nisu imali pojma kako wihovi napori doprinose {irem ciqu. Postojala su dva puta kojima su nau~nici i{li ka stvarawu nuklearnog
oru`ja: jedan na bazi uranijuma i drugi, slo`eniji, zasnovan na plutonijumu. Nakon godina istra`ivawa, Menhetn je u{ao u istoriju. Jedna od tri plutonijumske bombe proizvedene pred kraj rata uspe{no je testirana 1945. godine. Sjediwene Dr`ave razvile su i uranijumsku bombu koja jo{ nije bila testirana. Uprkos o~iglednom potencijalu ovog oru`ja da okon~a ili promeni tok Drugog svetskog rata, mnogi nau~nici koji su pomogli razvoj nuklearne tehnologije protivili su se wegovoj upotrebi u ratu. Leo Silard, fizi~ar koji je otkrio nuklearnu lan~anu reakciju, zatra`io je od administracije Harija S. Trumana (koja je nasledila Ruzvelta na mestu predsednika) da je ne koristi u ratu. Ali wegova i druge peticije, sa potpisima desetina nau~nika, ostale su nezapa`ene. Od Hiro{ime do Teorije odvra}awa
“Superbombarder” B-29 je 6. avgusta 1945. godine bacio uranijumsku bombu na Hiro{imu s ciqem da primora Japan na bezuslovnu predaju. Tri dana kasnije, Sjediwene Dr`ave bacile su plutonijumsku bombu, identi~nu probnoj bombi Triniti, na Nagasaki. Napadi su desetkovali oba grada, ubiv{i ili raniv{i najmawe 200.000 civila. Za one koji su pre`iveli, uspomene na bombu jo{ uvek su `ive.
Japan se predao 15. avgusta 1945. godine. Neki istori~ari tvrde da su nuklearne eksplozije imale jo{ jedan ciq: da zastra{e Sovjetski Savez. Eksplozije su, nesumwivo, pokrenule Hladni rat.
Sovjetski lider Josif Staqin je 1943. godine dao zeleno svetlo za izradu nuklearnog programa, a godinu i po dana nakon bombardovawa Japana, i Sovjetski Savez je postigao svoju prvu nuklearnu lan~anu reakciju. SSSR je 1949. godine testirao svoj prvi nuklearni ure|aj.
Ironi~no je to {to su ameri~ki lideri verovali da stvarawe sna`nog nuklearnog arsenala deluje kao sredstvo odvra}awa. Smatrali su da ako poka`u da Sjediwene Dr`ave mogu da poraze SSSR, poma`u da se izbegne Tre}i svetski rat. Ali kada su Sjediwene Dr`ave po~ele da ula`u u termonuklearno oru`je koje mo`e da bude i vi{e od hiqadu puta ja~e od nuklearnog, Sovjeti su ih pratili u stopu. Godine 1961, Sovjetski Savez testirao je “Car-bombu”, mo}no oru`je snage ekvivalentne 50 mega-
tona TNT-a koje je proizvelo oblak pe~urke visine Mont Everesta.
Tako je po~elo ono {to je danas znamo kao nuklearno odvra}awe. U ~lanku objavqenom 1959. godine pod nazivom Anatomija odvra}awa, ameri~ki vojni strateg Bernard Brodi, koji se smatra jednim od o~eva ove strategije, pi{e: “nuklearno oru`je mora uvek da bude spremno, ali se nikada ne sme da se iskoristi”.
“Bez obzira na to koliko bombi imaju ili koliko su sna`ne wihove eksplozije, bile su im potrebne sve ve}e i ve}e”, pi{e istori~ar Kreg Nelson. “Nikada nije bilo dovoqno.”
Strah i protivqewe nuklearnom oru`ju
Kako su druge zemqe sticale nuklearne kapacitete, a Hladni rat dostigao svoj vrhunac u kasnim 1950-im i ranim 1960-im, antinuklearni pokret je rastao kao odgovor na seriju nuklearnih nesre}a i testova oru`ja koja su uzela danak po `ivotnu sredinu i qude.
Nau~nici i javno mwewe po~eli su da se zala`u prvo za zabranu nuklearnih proba, a zatim i za razoru`awe. Ajn{tajn (~ije je prvobitno upozorewe Ruzveltu trebalo da spre~i nuklearni rat, a ne da ga zapo~ne) bio je me|u wima. U manifestu iz 1955. godine, fizi~ar i grupa intelektualaca zagovarali su da svet napusti nuklearno oru`je. “Evo, dakle, problema
JEDAN OD NAJVE]IH OTISAKA STOPALA DINOSAURUSA OTKRIVEN JE SLU^AJNO!
Na britanskoj “obali dinosaurusa” nedavno je prona|en otisak rekordne veli~ine ove davno izumrle vrste. Otisak stopala iz perioda jure, duga~ak gotovo jedan metar, najve}i je te vrste otkriven u okrugu Jork{ir. Du` obale tog podru~ja su do sada na|ene hiqade otisaka stopala dinosaurusa i mnogi fosili. Najnoviji je slu~ajno prona{la arheolo{kiwa Meri Vuds dok se u aprilu 2021. godine {etala obalom.
“Nisam mogala da verujem kada sam ga videla, morala sam vi{e puta da proverim. I pre sam nailazila na neke mawe otiske, ali ni{ta sli~no ovome”, ispri~ala je Vudsova. Arheolo{kiwa se nakon ovog slu~ajnog otkri}a obratila paleontologu Denu Lomaksu sa Univerziteta Man~ester i pitala ga za mi{qewe.
“Meri me je kontaktirala dok je jo{ bila na pla`i, dok je fosil bio ispred we. U po~etku sam, da budem potpuno iskren, mislio da se radi o nekoj {ali. ^inilo mi
se nemogu}im da se Meri {etala i jednostavno nai{la na ovako velik otisak. Osim toga, ona je arheolo{kiwa. ^esto smo se {alili da }e jednog dana do}i do neverovatnog paleontolo{kog otkri}a”, rekao je Lomaks.
Otisak stopala s tri prsta jedan je od samo {est prona|enih na tom podru~ju. Prvi je otkriven 1934. godine.
“Ovo va`no otkri}e dodatno dokazuje da su tokom jure ovim delom zemqe lutali divovi meso`deri. Vrsta otiska, u kombinaciji s wegovom staro{}u, predla`e da ga je napravio dinosaur sli~an megalosaurusu”, rekao je lokalni geolog Xon Hadson.
Megalosaurus je bio jedan od najve}ih grabqivaca svog vremena, imao je veliku lobawu naoru`anu o{trim zubima. Mogao je da bude duga~ak 8 do 9 metara. Stru~waci su kasnije odneli otisak u Muzej i galerije Skarburg kako bi ga za{titili od daqe erozije.
To je omogu}ilo Hadsonu i Lomaksu da detaqno prou~e
koji vam postavqamo, grub, u`asan i neizbe`an”, napisali su. “Da li }emo stati na kraj qudskom rodu, ili }e se ~ove~anstvo odre}i rata?”
Iako hitno, pitawe ostalo je nere{eno. Izve{taji iz 1962. godine o sovjetskom naoru`awu na Kubi izazvali su Kubansku raketnu krizu, napetu konfrontaciju Sjediwenih Dr`ava i SSSR-a za koju su se mnogi pla{ili da }e se zavr{iti nuklearnom katastrofom.
Kao odgovor na zabrinutost aktivista, Sjediwene Dr`ave i SSSR (a kasnije i Rusija) su 1963. potpisale sporazum o delimi~noj zabrani testirawa, nakon ~ega je usledio sporazum o ne{irewu nuklearnog oru`ja 1968. godine i niz dodatnih sporazuma koji su imali za ciq ograni~avawe broja nuklearnog oru`ja.
Me|utim, prema Federaciji ameri~kih nau~nika, po~etkom 2020. godine u svetu je jo{ uvek bilo oko 13.410 komada nuklearnog oru`ja, u odnosu na maksimum od oko 70.300 iz 1986. godine. Federacija ameri~kih nau~nika izve{tava da 91 odsto svih nuklearnih bojevih glava pripada Rusiji i Sjediwenim Dr`avama. Ostale dr`ave su Francuska, Kina, Ujediweno Kraqevstvo, Izrael, Pakistan, Indija i Severna Koreja. Dr`ava za koju se sumwa da poku{ava da napravi sopstveno nuklearno oru`je je Iran.
R. N.ovo otkri}e. Analizirali su oblik otiska stopala, broj prstiju i tragove kanxi, kao i otiske ko`e dinosaura.
“Najintrigantnije svojstvo ovog nalaza je duga~ak deo na zadwoj strani stopala, otisak onoga {to nazivamo metapod. To zna~i da je na{ meso`der verovatno ~u~ao ili odmarao u blatu pre nego {to je ustao, oti{ao i iza sebe ostavio ve~an trag. Zabavno je zami{qati kako se ovaj dinosaurus jednog lewog nedeqnog popodneva u doba jure {eta blatnom obalnom ravnicom”, rekao je Lomaks. M. T.
“Mislio sam da se radi o {ali”
Izvr{ni odbor Fudbalskog saveza regiona zapadne Srbije i zvani~no je predlo`io Dragana Xaji}a za predsednika Fudbalskog saveza Srbije.
Xaji} bi, ukoliko bude izabran, trebalo da vodi srpski fudbal do 2026. godine.
„Jednoglasnom odlukom i na veliko zadovoqstvo svih ~lanova Izvr{nog odbora Fudbalskog saveza Regiona zapadne Srbije, na sednici odr`anoj 20. februara, u Aran|elovcu, kandidovan je Dragan Xaji}, najve}e fudbalsko ime u na{oj zemqi za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, za mandatni period 2022-2026“, pi{e u odluci sa potpisima Neboj{e @ivanovi}a i Darka Bradowi}a, predsednika i generalnog sekretara regiona koji je predlo`io Xaji}a.
Mnogo je polemike bilo prethodnih nedeqa i meseci u vezi
sa kandidatom za predsedni~ko mesto, na kom je ve} vi|en Branislav Nedimovi}. Wegovo ime se pojavilo nakon {to je Crvena zvezda „minirala“ izbor Nenada Bjekovi}a na mesto predsednika Saveza. Bjekovi} je funkciju vr{ioca du`nosti obavqao od maja 2021. godine. Usred svega se pojavilo i ime Nemawe Vidi}a koji je jasno stavio do znawa da ho}e da se ukqu~i u trku, a postao je ~lan Skup{tine FSS preko Jedinstva iz Uba.
ZORAN BATA MIRKOVI]:
Zoran Bata Mirkovi} daje bezrezervnu podr{ku Vidi}u u trci za fotequ predsednika FSS
Batino je srce kao Rusija veliko! U wemu mesta ima za sve… Svoju ~estitost vidi i u drugima, iz svakog izvla~i vrline. Veruje u lep{e dane srpskog fudbala i da je Nemawa Vidi} ~ovek koji treba da do|e na ~elo Fudbalskog saveza. Nema ni{ta ni protiv Dragana Xaji}a, ali, kad bi mogao da bira – Zoran Mirkovi} dilemu ne bi imao…
- O Nemawi kao kandidatu, pri~a se ve} mesec dana, Dragan je u opticaju posledwih nekoliko dana… Nemawa je u svom obra}awu javnosti rekao da }e se kandidovati, za Xaju se jo{ ni{ta nije znalo, da bi se ovih dana i zvani~no kandidovao. Stekao sam utisak da se di`u “kuka i motika” samo da ne bi bio izabran Vidi}. Takav sam utisak stekao… Kad ~ujem takve stvari, moram da pitam: “hajde da ~ujemo zbog ~ega Nemawa Vidi} ne bi bio”?! Jel’ ~ovek ~estit? Jel’ ima jak karakter, fascinantno ime i prezime?!… Mi na wegovoj poziciji nismo imali boqeg nikada. Pri~am o fudbalskoj karijeri. Ima izuzetnu reputaciju ne samo u Engleskoj nego u celoj Evropi. Da li je mogu}e da kao narod ne mo`emo to da prepoznamo?
n Da li je takvoj slici o wemu kao kandidatu za predsednika doprinelo to {to Vidi} ne ogla{ava, ne zna se {ta razmi{qa i {ta radi?
- Mo`da ste u pravu. Da sam na wegovom mestu, mo`da bih se druga~ije pona{ao. Ali, kampawa je u toku , postoje neke procedure {to se ti~e i same kandidature tako da pretpostavqam da se nije ogla{avao dok nije zadovoqio neke forme. Ne znam i ne bih `eleo da sada pri~am u wegovo ime, me|utim, rekao je da }e se kandidovati. ^ak i da ima i delegate koji }e ga predlo`iti…
n Dragan Xaji}?
- Jedno od najve}ih fudbalskih imena koje smo imali na ovim prostorima… Ja se i daqe nadam da Nemawa ne}e imati protivkandidata. Na kraju krajeva, Vidi} je wegovo dete. To bi bilo kao protivprirodni blud da vidim jednog protiv drugog! Ja wih vidim zajedno u timu! Ne vidim ih podeqene. Ili, opet mora po onom starom lo{em srpskom: “daj da se prebrojimo, daj da se razdelimo, ko }e za koga”. Nemawa ima energiju… Ogla{avaju se kolege i ka`u: fali mu iskustva… Sve je u redu, fale mo`da nekome mla|e godine…Na kraju krajeva, ima tu nekih sedih i pametnih glava koje mogu da mu se na|u pri ruci i da se tera u pravcu u kojem je potrebno. Mi prakti~no nemamo predsednika dve i po godine i to je neozbiqno… ne vidim u ovoj situaciji boqeg lika od Nemawe Vidi}a.
Vidi} je re{io da popravi stawe, naveo je da ima podr{ku bar pet delegata {to je jedan od preduslova i da }e se kandidovati.
Xaji} je u me|uvremenu na sednici u Aran|elovcu verifikovan kao prvi zvani~ni kandidat, a Sport Klub pi{e da je nekada{wi as i operativac Crvene zvezde dobio podr{ku 20 delegata, {to je skoro ~etvrtina od ukupnog broja u Skup{tini Fudbalskog saveza.
Kataijev aktuelni niz kreno je 6. novembra 2022. godine u me~u sa Mladosti
Bio je oktobar 2022. godine kada je posledwi put odigrana utakmica Crvene zvezde u Superligi, a da Aleksandar Katai nije postigao pogodak. Od tada pa do danas, Srbobranac je na {est me~eva postigao sedam golova i suvereno se izdvojio kao prvi golgeter crveno-belog kluba u aktuelnoj takmi~arskoj godini.
Ujedno, ovo je i najve}i karijerni niz Kataija, jer ni u prvom mandatu u Zvezdi, kao ni u Vojvodini, Platawasu, Alavesu i ^ikagu (klubovi u kojima je postizao golove), nije uspevao da ve`e {est prvenstvenih utakmica kao strelac.
^iwenica je i da Kataija inspiri{e ^ukari~ki, jer je ovo {esti pogo dak koji im je dri bler postigao, {to ih svrstava u isti ko{ sa Partizanom i Novim Pazarom, dok su iznad samo Radnik (osam) i Radni~ki iz Ni{a (deset), kao ekipe protiv kojih najvi{e voli da igra.
Kataijev aktuelni niz kreno je 6. novembra 2022. godine u me~u sa Mladosti, a nastavqen je golovima protiv ^ukari~kog, Radnika (dva), Vojvodine, Vo`dovca i ponovo ^ukari~kog.
Katai je ujedno i najboqi strelac Crvene zvezde u Superligi sa 12 postignutih golova (prethodne sezone - 20), ali i najefikasniji ra~unaju}i sve utakmice sa 14 pogodaka na 32 odigrana me~a uz sedam asistencija. Prate ga Kanga, Bukari i Pe{i}, koji su, tako|e dvocifreni sa 10 postignutih pogodaka.
Priliku da dodatno potvrdi formu, ima}e Katai u subotu od 14 ~asova kada }emo gostovati Javoru u Ivawici, protiv koga je do sada u karijeri - pet puta poga|ao. N. R.
Fudbaler Partizana Rikardo Gome{ rekao je da se wegov tim nije odrekao borbe za titulu prvaka Srbije i najavio novo ispisivawe istorije u Ligi konferencija.
„Naravno da brojke prijaju, one su motiv za svakog napada~a, ali je najve}i motiv ipak pobeda mog tima. Nije uvek lako, dese se oscilacije, ali na{u `equ, veru i qubav prema klubu niko ne sme i ne mo`e da ospori. Kako je trener Gordan Petri} posle utakmice rekao, a ja }u ponoviti – nismo se predali, za one koji su pomislili da jesmo“, poru~io je napada~ sa Zelenortskih ostrva.
Tim Gordana Petri}a zaostaje za prvoplasiranom Crvenom zvezdom 11 bodova u Superligi.
Partizan u ~etvrtak od 18.45 o~ekuje revan{ me~ za osminu finala Lige konferencija protiv moldavskog [erifa u Humskoj. Crno-beli slavili su u prvom me~u minimalnim rezultatom, a jedini strelac bio je upravo Rikardo.
Napada~ Partizana tada je postao najboqi strani strelac u istoriji srpskog fudbala sa 84 gola, prestigao je biv{eg fudbalera Crvene zvezde El Fardua Bena. S. G.
Vlada Australije saop{tila je da se sla`e sa inicijativom 34 zemqe koje su pozvale Me|unarodni olimpijski komitet (MOK) da atleti~arima iz Rusije i Belorusije zabrani nastup na svojim takmi~ewima.
Portparol Ministarstva sporta Australije je izjavio da je odsustvo wegove zemqe sa liste dr`ava koje podr`avaju ovu inicijativu „administrativna gre{ka,” prenosi Rojters.
Vlada Australije se sla`e sa
tvrdwama koje su navedene u dokumentu, dodao je on.
Vlada Velike Britanije je ju~e objavila zajedni~ko saop{tewe u ime „vi{e od 30 zemaqa sa sli~nim stavovima” u kome je izrazila „zabrinutost” zbog nedavnog predloga MOK.
Me|unarodni olimpijski komitet `eli da prona|e na~in da atleti~ari iz Rusije i Belorusije pod neutralnom zastavom nastupaju na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.
AKO STE MISLILI DA SMO SE PREDALI…“:
Ovaj 20. februar }e se pamtiti samo sedam dana, ali }e onaj 27. februar u}i u sve istorijske kwige. Novak \okovi} je uradio stvar za koju se mislilo da }e biti nemogu}e.
Delovalo je da je ono {to je uradila [tefi Graf jedinstveno, neponovqivo, da niko ne}e uspeti da stigne ni blizu. Uostalom, nije uspeo Roxer Federer ko bi onda mogao to da uradi?
Ipak, ne samo da je mogao nego je ovog ponedeqka u tome i uspeo. Novak \okovi} je izjedna~io rekord [tefi Graf po broju nedeqa provedenih na vrhu sveta – 377. To je brojka koja je dugo bila nedodirqiva za sve druge osim za slavnu Nemicu. Dugo se mislilio da niko nikada ne}e mo}i da se pribli`i rekordu, kamoli da ga izjedna~i i prestigne, a onda je Novak pokazao nestvarnu konstantnost tokom 14 godina.
\okovi} je mogao i ranije do ovog rekorda, ali mu nisu ra~unate 22 sedmice koje je proveo na vrhu sveta jer je tada lista bila zamrznuta zbog koronaviurusa. Mogao je i ranije, ali je imao i druge posledice pandemije i odluka tokom pandemije.
Srpski teniser je ostao na vrhu sa 7.070 poena, a sada je Karlos Alkaraz neuporedivo bli`i sa 6.730 poena.
\okovi} je nedodirqiv na vrhu ATP liste barem do 27. februara, a onda }e mnogo toga zavisiti od turnira u Dubaiju, ali i kasnije turneje po SAD. Jo{ uvek nije poznato da li }e \okovi} igrati na Indijan Velsu i Majamiju, a sam je najavio da }e se u narednim danima obratiti javnosti. \okovi} ima izuzetno visoko mi{qewe
o prvom mestu ATP liste, {to je nekoliko puta podvukao kao jedan od glavnih faktora u debati za najboqeg svih vremena.
„Ja sam za sebe najboqi uvek bio i uvek }u biti, a tu GOAT diskusiju je te{ko definisati. Rezultati govore dovoqno, dosta je druga~iji tenis nego pre 20, 50 godina, mnogi nisu igrali na svim grend sle-
Alkaras: O~ekuje me lepa godina i borba za prvo mesto na ATP listi
[panski teniser Karlos Alkaras izjavio je da se nada da }e u`ivati na turnirima u ovoj godini i dodao da }e se sa Srbinom Novakom \okovi}em boriti za prvo mesto na ATP listi, prenosi „Jurosport”.
Alkaras je u nedequ osvojio turnir u Buenos Ajresu, a trenutno se nalazi na drugom mestu ATP liste sa 590 bodova mawe od prvoplasiranog \okovi}a.
- Odli~na nedeqa za mene, mislim da se od me~a s Du{anom Lajovi}em ~inilo kao da nisam ni pauzirao. Fizi~ki sam se ose}ao dobro, ali i igra~ki i mentalno. Rekao sam vi{e puta da poku{avam da u`ivam dok igram. Volim da se nadme}em, volim tenis - rekao je {panski teniser.
Alkaras }e ove nedeqe igrati na turniru u Rio de @aneiru, a ako osvoji turnir u Brazilu izjed-
na~i}e se po broju bodova sa \okovi}em.
- Ispred mene je lepa godina. Branim neke trofeje, o~ekuju me veoma lepi turniri, nadam se da }u u`ivati. Borim se za broj jedan na ATP listi sa \okovi}em, Stefanosom Cicipasom... Oni su najbli`i, ali to ne zna~i da nema i drugih tenisera koji mogu
UZEO IM OGROMNE PARE I OTI[AO:
Dejan Radowi} vi{e nije trener
da preuzmu prvo mesto. Postoji veoma {irok spektar tenisera, koji mogu da osvoje grend slemove i bore se za mesto broj jedan. Ne}u nikoga da imenujem, jer bih mogao nekoga da izostavim, ali sigurno ima sedam, osam igra~a koji zaslu`uju da budu u vrhu - zakqu~io je Alkaras.
S. G.Panatinaikosa, ali }e rastanak dobro naplatiti
Dejan Radowi} i ko{arka{ki klub Panatinaikos su prekinuli saradwu.
Kako javqa Jorgos Kuvaris, iz gr~ke “Gazete”, odluka o razlazu doneta je nakon {to je PAO ispao u polufinalu Kupa.
“Razgovori o sporazumnom raskidu ugovora su se intezivirali ovog prepodneva, a onda su kona~no i zavr{eni”, pi{e pomenuti novinar.
Prema informacijama do kojih je do{ao, crnogorski stru~wak
}e navodno dobiti celokupnu platu za aktuelnu, sezonu 2022/2023, ali i polovinu predvi|enih primawa za narednu. “Jo{ treba da se utana~e de-
taqi oko drugih ~lanova stru~nog {taba”, navodi Kuvaris, dodaju}i da je jedan od kandidata za Radowi}evog naslednika selektor italijanske reprezentacije \anmarko Poceko.
Panatinaikos je, ina~e, tek 16. u Evroligi, sa u~inkom 8-16. Podsetimo, “Gazeta” je ranije javila da je Radowi}eva dvogodi{wa plata 1,2 miliona evra, {to zna~i da bi za isplatu “cele sezone i jo{ polovine druge” trebalo da inkasira 900.000 evra.
movima. Ima mnogo faktora u pri~i ko je najve}i i samo {to sam deo te diskusije je veliko zadovoqstvo. Pritisak je privilegija, ne{to na {ta sam navikao, ne{to bez ~ega ne mogu da igram“, smatra \okovi}. Objasnio je i razliku izme|u grend slem trofeja i biti na vrhu svetske rang liste.
„Gde god da se pojavim je pritisak ogroman zbog trke sa Nadalom, ne zna se ko }e da dogura vi{e, sjajno je za na{ sport da smo sposobni da osvajamo grend slemove i sve drugo. Pri~a se o grend slemovima, ali treba da se pri~a i o poziciji broj jedan. Grend slem ne mo`e da osvoji svako, ali biti broj jedan u tolikom nizu je ne{to {to je, naravno da sam pristrasan, najzahtevnije. Drago mi je da sam na ~elnoj poziciji ponovo i daqe mi godi {to sam tu, ali nije toliko veliko kao nekad“, dodao je Nole. Na tre}em mestu je Stefanos Cicipas koji je sada na 5.940 bodova, Kasper Rud je ~etvrti sa 5.515, dok je peti Andrej Rubqov sa 4.065.
Top 10 zatvaraju redom Rafael Nadal, Tejlor Fric, Feliks O`e-Alijasim, Holger Rune i Hubert Hurka~. U Top 10 su samo Fric i O`e-Alijasim zamenili mesta, svi ostali su zadr`ali pozicije od prethodne sedmice. N. R.
Kao {to se to negde moglo i pretpostaviti, selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Svetislav Pe{i} ne}e mo}i da ra~una na ko{arka{e iz Evrolige, u kvalifikacionom duelu za Mundobasket protiv selekcije Gr~ke.
Orlovi }e 24. februara u Atini imati prvu od dve “me~ lopte” za plasman na planetarni {ampionat, a wu }e poku{ati da iskoriste u prili~no okrwenom sastavu, bez igra~a koji nastupaju u evroliga{kim klubovima.
Na spisku igra~a na koje selektor Pe{i} ne}e mo}i da ra~una protiv Gr~ke su: Danilo An|u{i}, Aleksa Avramovi}, Uro{ Trifunovi}, Filip Petru{ev, Ogwen Dobri}, Nemawa Neodvi}, Luka Mitrovi}, Marko Guduri}, Ogwen Jaramaz, Vasilije Mici}.
Postojala je dilem ho}e li beogradski klubovi dopustiti svojim igra~ima da nastupe za reprezentaciju u Atini, ali budu}i da Partizan u ~etvrtak igra va`an me~ sa Fenerbah~eom, a Zvezda dan kasnije sa berlinskom Albom, iz tabora “ve~itih” nisu mogli da iza|u u susret reprezentaciji i odreknu se svojih igra~a.
Olak{avaju}a okolnost po na{u selekciju je ta da su Heleni ve} obezbedili plasman na Svetsko prvenstvo, pa }e zbog toga i najve}i broj wihovih nosilaca biti na po{tedi za susret sa Srbijom. Sa druge strane, za na{ tim bi mo`da mogli da zaigraju ko{arka{ki moskovskog
CSKA, Nikola Milutinov i Dejan Davidovac.
[to se ti~e utakmice protiv Velike Britanije koja je na program 28. februara, tu bi Orlovi trebalo da budu u kompletnom sastavu. Podse}amo, Srbiji je u prestale dve utakmice neophodna jedna pobeda kako bi obezbedila plasman na Mundobasket, koji ove godine zajedni~kim snagama organizuju Filipini, Japan i Indonezija.
THURSDAY l ^ETVRTAK 23. 2. 2023.
Nijedan trener u starijoj ili novijoj istoriji Crvene zvezde ne mo`e da se u hijerarhiji voqenosti i relevantnosti meri sa Dejanom Radowi}em, koji je u crveno-belom odelu klubu doneo 15 trofeja za {est godina i dva mandata. Me|utim, prvi pehar Du{ka Ivanovi}a kao {efa struke tima sa Malog Kalemegdana, osvojenog u Kupu Radivoja Kora}a, mo`e da predstavqa za~etak nove uspe{ne veze izme|u aktuelnog regionalnog {ampiona i jednog crnogorskog stratega, koja naposletku ima {anse da u nekom obimu prevazi|e nasle|e svog prethodnika.
Jer, ne samo da je iskusni stru~wak iz Bijelog Poqa za tri meseca uspeo da jednu nekohezivnu ekipu pretvori u ozbiqnog kandidata za plej-of Evrolige ({to je Radowi}u u liga{kom formatu takmi~ewa po{lo za rukom samo jednom), ve} je uzimawem prvog trofeja u sezoni napravio ~vrstu podlogu za nastavak Zvezdine dominacije u doma}im okvirima.
Da ima neka tajna veza izme|u ko{arka{kih pregalaca iz Crne Gore i kluba sa Malog Kalemegdana govore svi dosada{wi uspesi u hronologiji zajedni~ke saradwekakoRadowi}a,Ivanovi}a tako i dana{weg “alfe i omege” barskog Mornara, Mihaila Pavi}evi}a, koji je 1998. sa Zvezdom osvojio jugoslovensku ligu.
Koliko se nekada{wi {uter splitske Jugoplastike svojom pojavom i autoritetom za relativno kratko vreme usadio u srca svih u i oko kluba govore i scene po
Pro{ao je jo{ jedan Ol-star me~ u kojem je Amerika dobila {ou koji je `elela, usput je i potcenila u tom svom va{aru najboqeg ko{arka{a sveta Nikolu Joki}a, koji je posle svega na konferenciji za medije kratko prokomentarisao: „Nije ovo za mene“.
Tim Janisa Adetokumba pobedio je Tim Lebrona Xejmsa 184:175 u me~u bez odbrana, ali je u „utakmici svih zvezda“ izostao ~uveni „somborski ringi{pil“
koji vozi Ameriku godinama unazad.
„Nevidqiv“ je prakti~no bio skromni Srbin, prepustiv{i drugima da vode glavnu re~ na parketu. Uglavnom, doma}im ko{arka{ima
zavr{etku finala sa Megom, kada su navija~i u “^airu” pokli~ima “Du{ko, hvala ti” `eleli da iska`u qubav svom treneru. On nije mogao i nije hteo da ostane “gluv” na to.
- Pohvalio bih atmosferu koja je bila fenomenalna i navija~e koji su jo{ jednom pokazali da su na{ stub - kazao je Du{ko na konferenciji za medije.
Pokazao je Ivanovi} u 30 godina dugoj trenerskoj karijeri da zna kako da svoje pulene pripremi za utakmice turnirskog tipa, po{to je do sada od ukupno 18 osvojenih naslova kao starteg neke ekipe, ~ak deset uzimao u kup takmi~ewima (u [paniji, [vajcarskoj, Francuskoj, Gr~koj i Srbiji).
- Sama priprema nije toliko bitna. Kup je druga~iji, jer se igra jedna utakmica, na ispadawe i ako nisi fokusiran i sposoban da istrpi{ da bi pobedio, onda nisi spreman. Mentalni sklop je najbitniji, da podnese{ te tri utakmice i pobedi{ - nije Ivanovi} imao neki posebni recept za navedene uspehe.
Reklo bi se da je ovaj najnoviji stigao u pravi ~as, po{to u narednih mesec i po dana za wegov tim dolazi presudan period u Evroligi i borbi za doigravawe. Ve} u petak u Beograd sti`e
Alba, a uporedo kre}e i posledwa etapa u regularnog delu ABA lige. Zato, vremena za neko preveliko slavqe nije bilo. Niti ga odmereni Ivanovi} `eli, {to potvr|uju i re~i kapitena Branka Lazi}a.
- Jo{ jedan trofej u na{im vitrinama zbog ~ega smo, svakako, zadovoqni. Proslavili smo u autobusu koliki je trener dozvolio i okre}emo se slede}im obavezama - poru~uje Lazi}. N. R.
Sa ovogodi{wim slavqem, crveno-beli su po broju trofeja u Kup takmi~ewu od nezavisnosti prestigli “ve~itog” rivala (9:8). Me|utim, gledaju}i osvojene naslove kroz istoriju, Partizan sa 16 pehara naspram Zvezdinih 12 i daqe predwa~i.
Zanimqiv je bio detaq prilikom uru~ivawa medaqa igra~ima i stru~nom {tabu Crvene zvezde. Kada je generalni sekretar KSS Zlatko Boli} stigao do Du{ka Ivanovi}a, trener crveno-belih nije `eleo da mu, kako obi~aj nala`e, odli~je stave oko vrata, ve} je uz primawe ~estitki, svoju medaqu smestio u unutra{wi xep odela.
Od februara 2021. do februara 2023, Crvena zvezda je u doma}im okvirima osvojila svako takmi~ewe u kojem je nastupala. Pre dva dana je u Ni{u stigla do tre}eg uzastopnog pehara u Kupu, a ukupno sedmog trofeja u nizu, po{to je za prethodne dve i po godine pride po dva puta bila {ampion Jadrana i Srbije.
Lebronu Xejmsu, Demijanu Lilardu, novom rekorderu po broju postignutih poena na Ol-star me~u Xejsonu Tejtumu –55 poena. Tek ~etiri poena uz pet skokova i {est asistencija za 20 minuta provedenih u igri, jasan su pokazateq da skromni Somborac nije `eleo po svaku cenu da bude deo ameri~kog va{ara, koji predstavqa zabavu za sve one koji su platili kartu i do{li da vide „sve zvezde” na jednom mestu u Saveznoj dr`avi Juti.
Uz sav respekt prema Americi, NBA ligi i svim tim zvezdama, Joki} je odlu~io da se dr`i po strani. Prema re~ima wegovog trenera Majkla Melouna, koji je s klupe vodio Tim Lebron Xejms, ose}ao se malo lo{e jer ga je „kraq“ izabrao tek kao sedmog pika na Ol-star draftu, neposredno pred me~.
„Ose}a se lo{e Joki} jer nije shvatio da je i Lauri Markanen bio i daqe na bini. Mislio je da je posledwi pik“, istakao je Meloun na konferenciji.
Pitali su ameri~ki mediji i Nikolu Joki}a {ta misli o „nepo{tovawu” Lebrona Xejmsa, koji ga je posledweg izabrao u svoj tim, ali je srpski ko{arka{ki genije i od toga napravio {ou.
„Ni sam sebe ne bih izabrao. Nije ova utakmica za mene”, rekao je Joki} i poentirao.
Verovatno se nadmeni Amerikanci nisu nadali takvom odgovoru, ve} su o~ekivali da }e „planuti” ili ne{to lo{e re}i o kapitenu svog Ol-star tima Lebronu Xejmsu, ali Joki} je jo{ jednom pokazao koliko je skroman, prebaciv{i sve na {alu.
^iwenica je da Amerika, NBA liga i Lebron Xejms moraju da poka`u vi{e po{tovawa prema ~oveku koji neprestano ispisuje istoriju NBA lige i ru{i veliki broj rekorda. Re~ je o dvostrukom uzastopnom MVP-ju, koji je na putu da prigrli i tre}i trofej namewen najboqem ko{arka{u sveta.
A Joki}, ne sili, rekordi sami padaju pred wim. I to je ono {to ga ~ini druga~ijim, jedinstvenim. Svesni su toga i wegovi rivali iz NBA lige, neki od wih su javno pri~ali o tome neposredno pred Olstar me~. Predwa~e izjave Donovana Mi~ela i Zajona Vilijamsona. „Mislim da Joki}a treba vi{e ceniti. ^ini mi se da wega ba{ ne po{tuju, a on je osoba koja konstantno, svake ve~eri pru`a maksimum za svoju ekipu. Mislim da i on zaslu`uje vi{e po{tovawa u toj pri~i, ali ako bih morao da biram i vidim {ta Joki} i Xoel (Embid) rade kao tandem, on definitivno zaslu`uje po{tovawe. Naravno da bih i ja voleo da osvojim MVP nagradu, ali ne mogu da la`em... Ne znam da li ste gledali {ta radi Joki}, to je j***no neverovatno. Ne znam koliko qudi je osvojilo MVP priznawe triput zaredom. Verujem da sam i ja u toj raspravi, ali Nikola Joki} je sa druge planete“, nizao je Mi~el komplimente na ra~un srpskog ko{arka{kog genija.
I Zajon Vilijamson, sna`ni centar Wu Orleans Pelikansa imao je samo re~i hvale za najboqeg ko{arka{a NBA lige i Denvera. „Ho}ete da vam ka`em ko je najboqi ko{arka{ trenutno na svetu i da posle moram da igram protiv te osobe?, Re}u }u vam da je to Nikola Joki}. Bele`i prose~no tripl-dabl, wegov tim je prvi u Zapadnoj konferenciji“, kratko i jasno je objasnio ameri~kim novinarima Zajon.
Upravo u izjavama, odgovorima dvojice ameri~kih ko{arka{a le`i su{tina da Amerika mora da poka`e vi{e po{tovawa prema “ring{pilu iz Sombora” koji nije `eleo da bude deo va{ara u Solt Lejk Sitiju. Ali, ne jer su drugi tako `eleli, ve} je on tako odlu~io! S. G.
Crveno-beli ko{arka{i proslavqaju trijumf u Kupu Radivoja Kora}a