Zajednica: Plivawe za ~asni krst u Liverpulu, Xilongu....
12
Novak: „Stalno poku{avaju da me poni{te i ceo `ivot sumwaju u mene“
l l l [ta je premijer Australije rekao o vre|awu Novaka
Najbogatiji ~ovek na svetu Ilon Mask pru`io podr{ku Novaku
Australija: Australijskoj ekonomiji zavideo je ceo svet - sada zaostaje
Riznica: Kako su se Ivo Andri}, De Niro, Ajn{tajn i Hi~kok zaqubili u hotel Moskvu!
Jo{ jedna tragedija u Domu za stare. Osam osoba je stradalo, a sedam je povre|eno u po`aru koji je izbio u privatnom stara~kom domu. Iz MUP-a ka`u da je uhap{eno troje osumwi~enih i da im je odre|eno zadr`avawe do 48 sati. Resorni ministar tvrdi da je dom imao sve neophodne dozvole. Oni koji prate rad tih ustanova ka`u - izostaju kontrole.
Deo stara~kog doma u Velikom Borku preko no}i – postao je zgari{te. Po`ar u stara~kom domu Ivanovi} izbio je u ranim jutarwim satima i u tom trenutku u domu je bilo 30 osoba.
Nakon po`ara u dvori{tu doma ostala su pakovawa pelena i po koja invalidska kolica. Prve kom{ije ka`u da ih je iz sna probudio miris dima.
Iz Ministartsva unutra{wih poslova su saop{tili da postoji sumwa da je po`ar podmetnut. Zbog toga je uhap{eno troje osumwi~enih. Ministar za rad i socijalna pitawa Nemawa Starovi} uverava i da je dom, iako privatan, imao zeleno svetlo za rad.
„Tako|e bih rekao i to da je ovaj dom za starija lica Ivanovi} u mestu Veliki Borak posedovao neophodne dozvole za rad imao je va`e}u licencu izdatu 2021. godine“, izjavio je Nemawa Starovi}, ministar za rad i socijalna pitawa.
Dom za stare licencu resornog ministartsva je dobio 2021, iako mu je ra~un u blokadi od 2020, odnosno, neprekidno 1830 dana. Oni koji prate rad domova ka`u da je tako ne{to nedopustivo i da nije samo licenca dovoqna da bi nega najstarijih bila garantovana.
„Dr`ava ima inspektore socijalne za{tite, ima ih svega dvadesetak u celoj Srbiji i oni slu`e ne samo da kontroli{u 250 domova za sme{taj odraslih i starih, nego sve ustanove za sme{taj dece, sve centre za socijalni rad koji postoje u svakoj op{tini i sve socijalne usluge u lokalnim zajednicama, tih 20 qudi nema {anse da stignu da obi|u“, navodi Nade`da Satari} iz organizacije „Amity“.
„Zakon postoji, u ovoj dr`avi za sve postoji zakon, ali je problem {to se zakon ne primewuje“, ka`e Sne`ana [anti} iz Udru`ewa penzionera Stari grad.
Prema podacima Narodne banke Srbije jedini teku}i ra~un koji u banci ima stara~ki dom Ivanovi} u Velikom Boraku, blokiran je zbog prinudne naplate 17. januara 2020. Do danas iz te blokade nije iza{ao. Wegovi korisnici koji su po`ar pre`iveli, preme{teni su u drugi dom za stare.
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic
Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC
Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877
Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} uputio je ~estitku Donaldu Trampu, povodom stupawa na, kako je rekao, odgovornu i te{ku du`nost predsednika Amerike i po`eleo mu uspeh u novom mandatu.
„Radujem se saradwi i verujem u Va{u viziju sveta u kojem }e vladati mir, sloboda, pravo i pravda za sve. U tim nastojawima, Srbija }e biti Va{ pouzdan partner i prijateq. Najve}u podr{ku u celoj Evropi uvek ste imali kod gra|ana Srbije i zato Srbija o~ekuje i nada se izuzetnoj i bliskoj saradwi”, napisao je Vu~i} iz Davosa, gde prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu, u objavi na X mre`i.
On je Trampu po`eleo uspeh u novom mandatu i rekao da je uve-
ren da }e novi ameri~ki predsednik „sa svim izazovima, kao i uvek do sada, hrabro suo~iti” i da }e nastaviti, kako je naveo, da se sna`no bori „za prosperitet
Sjediwenih Dr`ava i globalni mir, grade}i mostove prema svi-
ma koji sa Vama dele najvi{e moralne, tradicionalne i dr`avni~ke vrednosti”. Novoizabrani predsednik Donald Tramp polo`io je zakletvu kao 47. predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava,
Donald
Tramp, tri puta je stao na ludi kamen, a porodica mu je bila najve}a podr{ka u karijeri
Novoizabrani predsednik
Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp, koji je ju~e polo`io zakletvu tri puta je stao na ludi kamen, a porodica mu je bila najve}a podr{ka u kqu~nim trenucima `ivota.
Trampov privatni `ivot, ~esto u sredi{tu javne pa`we, obele`ili su rasko{na ven~awa, burni razvodi i skandali koji su punili naslove {irom sveta. Sa tri supruge, Tramp ima petoro dece, a svaka wegova veza bila je pa`qivo pra}ena u medijima.
PRVA SUPRUGA: IVANA TRAMP – SINONIM
LUKSUZA OSAMDESETIH
Donald Tramp se 1977. godine ven~ao sa Ivanom Tramp, ~e{ko-ameri~kom manekenkom i preduzetnicom. Wihov brak trajao je 15 godina i postao simbol luksuza osamdesetih. Par je dobio troje dece: Donalda Juniora, Ivanku i Erika Trampa.
Wihova }erka Ivanka postala je kqu~na figura u Trampovim poslovima, upravqaju}i zna~ajnim delovima wegovog poslovnog carstva, ukqu~uju}i ~uvenu Trampovu kulu u Wujorku. Ivanka je bila i istaknuti ~lan predizbornih kampawa i predsedni~kog mandata svog oca, zbog ~ega se ~esto isticalo koliko su bliski.
Me|utim, brak Donalda i Ivane zavr{io se 1992. godine nakon javnog skandala zbog Trampove afere sa glumicom Marlom Mejpls. Ivana je otvo-
reno govorila o razvodu i borbi za starateqstvo, koja je re{ena sporazumno.
DRUGA SUPRUGA: MARLA MEJPLS – QUBAVNA PRI^A
SA NESRE]NIM KRAJEM Tramp je ubrzo nakon razvoda sa Ivanom uplovio u brak sa Marlom Mejpls 1993. godine, nekoliko meseci nakon ro|ewa wihove }erke Tifani Tramp. Wihov brak, u po~etku predstavqen kao bajkovita qubavna pri~a, ubrzo je postao nestabilan.
Marla je `elela vi{e privatne posve}enosti, dok je Tramp bio fokusiran na posao i ambicije. Par se razveo 1999. godine nakon {est godina braka. Marla se povukla iz javnog `ivota i posvetila odgajawu Tifani u Kaliforniji, daleko od Trampove svakodnevne dinamike.
TRE]A SUPRUGA:
MELANIJA TRAMP
Trampov tre}i brak bio je sa Melanijom Knavs, slovena~kom manekenkom, 2005. godine. Par je dobio sina Barona 2006. godine.
prva
Melanija je bila poznata po distanci od politi~kih tema, biraju}i ulogu majke ispred aktivnog politi~kog anga`mana.
Wihov odnos nije bio bez izazova – tokom kampawa i predsedni~kog mandata, Trampove navodne afere bile su ~esta tema medija. Melanijino povremeno distancirano pona{awe tokom javnih doga|aja izazvalo je naga|awa o prirodi wihovog odnosa.
DECA DONALDA TRAMPA – NASLEDNICI I RAZLI^ITI PUTEVI
Podse}amo, Donald Tramp ima petoro dece: Donalda Juniora, Ivanku, Erika, Tifani i Barona. Deca iz prvog braka –Donald Junior, Ivanka i Erik –igraju kqu~ne uloge u Trampovom poslovnom carstvu.
Tifani Tramp, nakon zavr{etka prava, posvetila se modi i dru{tvenim doga|ajima. Najmla|i ~lan porodice, Baron Tramp, privukao je pa`wu javnosti tokom o~evih predsedni~kih kampawa i ostao pod medijskim reflektorima.
Vojska Srbije nalazi se na 63. mestu po snazi na listi najmo}nijih armija sveta.
Prema projekciji sajta Global Fire Power, Srbija ima najja~u vojsku u regionu i nalazi se ~ak jedanaest mesta ispred Hrvatske {to su mediji u toj zemqi propratili sa velikom zabrinuto{}u.
Srbija je tokom posledwe decenije znatno pove}ala izdvajawa za vojsku, kako nabavkom novih sistema naoru`awa, tako i ulagawem u qudstvo, zbog ~ega je i napredak u odnosu na region primetan.
Prema listi koju je predstavio Global Fire Power prva je vojska SAD dok je druga Rusija, slede Kina, Indija, Ju`na Koreja, Velika Britanija, Francuska, Japan, Turska i Italija.
^etiri najbogatija ~oveka na svetu — Mark Zakerberg, Xef Bezos, Sundar Pi~ai i Ilon Mask — zajedno su fotografisani na inauguraciji ameri~kog predsednika Donalda Trampa.
Bogatstvo Marka Zakerberga, osniva~a Fejsbuka i Meta platformi se procewuje na 211 milijarde dolara, Bezos, osniva~, predsednik i direktor Amazona, „te`ak” je 239 milijardi dolara, bogatstvo Sundara Pi~aija, novog direktora Gugla iznosi 1,3 milijarde dolara, a Ilona Maska, osniva~a, direktora i glavnog in`ewera i dizajnera kompanije Spejs eks; saosniva~a i direktora kompanije Tesla; saosniva~a i direktora Neuralinka i saosniva~a Pejpala - 433 milijarde dolara.
Wihova ukupna vrednost na ovoj slici je 884 milijarde dolara.
GENERACIJA ZED JE PO^ELA DA SEDI VE] U DVADESETIM:
Mnogi mladi korisnici dru{tvenih mre`a objavquju svoje novonastale sede vlasi, a neki ~ak imaju mawe od 20 godina. S obzirom da gubqewe pigmenta u kosi postaje sve u~estalija pojava kod pripadnika generacije Zed, stru~waci smatraju da bi ovo moglo ukazivati ne samo na genetiku, ve} neke zdravstvene probleme koji uzrokuju ranu pojavu sedih.
Seda kosa obi~no po~iwe da raste sredinom tridesetih godina, prema studiji iz 2021. godine, {to zna~i da neki pripadnici generacije Zed do`ivqavaju ove promene skoro dve decenije ranije nego {to je zabele`eno kod prethodnih generacija.
Iako je za neke mlade ovo mo`da samo zanimqiva promena boje kose ili povod da ~e{}e idu kod frizera da bi se farbali, neki smatraju da ova pojava alarmantna. Stru~waci tvrde da prerano pojavqivawe sedih mo`e ukazivati na mno{tvo zdravstvenih problema i nedostataka vitamina i minerala.
U nedavnom snimku na dru{tvenim mre`ama koji je imao vi{e od 7 miliona pregleda, zagovornik holisti~kog pristupa zdravqu Katarina Orli je tvrdila da bi visoki nivoi cinka i kalcijuma i niski nivoi gvo`|a i mangana mogli da doprinesu preranom pojavqivawu sedih. Dodala je i da bi i nedostatak bakra mogao biti kriv.
Ove teorije potvr|uju i dermatolozi: "Nije iznena|ewe - bakar, cink i gvo`|e igraju ulogu u aktivnosti tirozinaze", rekla je za medije dermatolog dr Viktorija Kazlosukaja. "
"Oksidativni stres je jo{ jedan zna~ajan faktor preranog pojavqivawa sedih vlasi, ali stepen u kome on doprinosi u pore|ewu sa drugim faktorima je za sada nejasan", nastavila je ona. "Bakar poma`e na{em telu da se bori protiv oksidativnog stresa, a hroni~ni stres mo`e smawiti nivo bakra, {to potencijalno dovodi do prevremenog rasta sedih."
Genetika, zdravstveno stawe, poreme}aji {titne `lezde, autoimune bolesti, pu{ewe i nedostatak vitamina B-12 tako|e mogu biti krivi za prevremene sede dlake, navodi portal "Heltlajn".
Da bi se utvrdilo da li su minerali osnovni uzrok promene boje kose, preporu~uje se specijalna vrsta testa koji se zove analiza minerala kose, koji mo`e da odredi nivoe minerala u vlasima kose. Stru~waci tako|e upozoravaju na oslawawe na suplemente, jer mnogi koji saznaju da im nedostaje odre|en mineral ~esto pomisle da je uzimawe tablete jedino re{ewe. Pre toga, savetuje se da se isproba izmena re`ima ishrane (uz nadzor profesionalca) ili da se drugi faktori, poput genetike, uzmu u obzir.
Obdani{te u Sidneju zapaqeno je, a na zidu su ispisani antisemitski grafiti, saop{tile su australijske vlasti.
Kako navodi Rojters, ovaj incident je jedan u nizu napada u Australiji koji ciqaju jevrejsku zajednicu.
Obdani{te, koje se nalazi u blizini jevrejske {kole i sinagoge na istoku grada, pretrpelo je ozbiqnu {tetu, ali nije bilo prijavqenih povreda u napadu koji se dogodio oko 1.00, saop{tila je policija.
Ovo je drugi antisemitski napad na objekat u posledwa ~etiri dana u Sidneju, u vreme kada je porastao broj sli~nih krivi~nih dela usmerenih na jevrejsku zajednicu u Australiji.
Premijer dr`ave Novi Ju`ni
Vels Kris Mins izjavio je da }e po~inioci biti uhva}eni i da je policija ulo`ila dodatne resurse u istragu zlo~ina iz mr`we,
dok raste nezadovoqstvo javnosti zbog izostanka hap{ewa nakon prethodnih antisemitskih napada.
- Qudi koji bi napali svog sunarodnika, koga ne poznaju, zbog rase ili vere, potpuno su odvratni i ovi gadovi }e biti uhva}eni od strane policije - rekao je Mins na konferenciji za novinare.
Australija je zabele`ila porast antisemitskih i islamofobi~nih incidenata od kada je Izrael uzvratio Hamasu napadom na Gazu 7. oktobra 2023. godine. U posledwa dva meseca, samo u Sidneju prijavqeno je najmawe {est incidenata. Premijer Entoni Elbanizi opisao je posledwi napad kao "okrutan zlo~in".
Koje su najsigurnije avio-kompanije na svetu za 2025. godinu
Novi izve{taj daje pregled najbezbednijih avio-kompanija na svetu, zajedno sa najbezbednijim lou kost aviokompanijama, a prilikom razmatrawa u obzir su uzeti sigurnost, kao i kvalitet usluga
Svakako da je bezbednost veoma bitna stavka kada biramo kompaniju sa kojom }emo da le-
su bezbednost i kvalitet usluga u letu za 385 avio-kompanija, koriste}i jedinstveni sistem od sedam zvezdica. Pri izradi izve{taja, uzimali su se u obzir razli~iti faktori - od nedavnih fatalnih nesre}a do provera koje sprovode upravqa~ka tela i industrijske organizacije, vode}e bezbednosne inicijative, starost flote i drugi aspekti. Jedan od kqu~nih faktora je na~in na koji avio-kompanije upravqaju incidentima.
Me|utim, izve{taj izostavqa faktore poput udara ptica, povreda usled turbulencija i preusmeravawa zbog vre-
timo. To je itekako va`no svim putnicima, posebno nakon niza nedavnih katastrofa, ukqu~uju}i nesre}u Jeju Air u Ju`noj Koreji, kao i aviona Azerbaijan Airlines.
Sajt za recenzije bezbednosti avio-kompanija Airline Ratings.com objavio je listu najbezbednijih avio-kompanija u svetu za 2025. godinu. Oceweni
menskih uslova, jer avio-kompanije nemaju kontrolu nad ovim doga|ajima.
NAJBEZBEDNIJE
AVIO-KOMPANIJE
NA SVETU
Prvo mesto zauzima Air New Zealand, koji je tako|e bio pobednik 2024. i 2022. godine. "Mo`e se pohvaliti izvan-
rednim bezbednosnim rekordom, bez ozbiqnih incidenata ili nesre}a u modernoj eri mlaznih aviona. Avio-kompanija redovno posluje u izazovnim uslovima, ukqu~uju}i aerodrom u Kvinstaunu, koji je jedan od najzahtevnijih zbog visokih planinskih lanaca i sna`nih vetrova", rekla je izvr{na direktorka [eron Petersen. Jo{ jedan adut kompanije je rigorozna obuka pilota na simulatorima kako bi savladali ovakve uslove.
Qantas je na drugom mestu. "Razlika je bila je minimalna, sa samo 1,50 poena razlike", rekla je Petersen.
Ove godine tre}e mesto dele Cathay Pacific, Emirates i Qatar Airlines, sa identi~nim rezultatima u kriterijumima poput starosti flote, ve{tina pilota, bezbednosnih praksi i broja incidenata, pi{e Forbs.
NAJBEZBEDNIJE
NISKOBUXETNE
AVIO-KOMPANIJE U SVETU Najbezbednija niskobuxetna avio-kompanija za ovu godinu je Hong Kong Express. Ova azijska avio-kompanija nema ozbiqnih incidenata i odr`ava gotovo besprekoran bezbednosni rekord.
"Ve} dugo je pratimo. Prilikom evaluacije, faktori poput broja putnika, veli~ine flote i pokrivenosti mre`e igraju kqu~nu ulogu, {to je razlog za{to ranije nisu bili ukqu~eni predhodnih godina" objasnila je Petersen. "Me|utim, nedavni rast kompanije ne samo da im je doneo mesto na listi za ovu godinu, ve} ih je postavio i na pobedni~ku poziciju, zahvaquju}i dosledno izvanrednom bezbednosnom u~inku".
Na drugom mestu je Jetstar Group, dok je na tre}em Ryanair.
Neposredno nakon ceremonije polagawa zakletve 47 predsednik SAD Donald Tramp potpisao je niz izvr{nih naredbi u nameri da ispuni svoja predizborna obe}awa i poni{ti nasle|e svog prethodnika Xoa Bajdena. Pomilovao je optu`ene za napad na Kapitol Hil, ukinuo pravo na dr`avqanstvo deci nelegalnih migranata ro|enim u SAD, proglasio vanredno stawe na granici sa Meksikom, po drugi put iskqu~io SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma i Svetske zdravstvene organizacije.
Tramp je odmah posle inauguracije po povratku u preure|enu Ovalnu sobu rekao da je to "jedan od boqih ose}aja koje je ikada imao".
Pre nego {to je napustio Belu ku}u i oti{ao na ve~e inauguracionih balova, Tramp je skoro sat vremena odgovarao na pitawa novinara obe}avaju}i podizawe carine na robu iz Kanade i Meksika, rekao da bi mogao da poseti Kinu. Tako|e, Tramp je ponovio da }e se sastati sa ruskim predsednikom Vladimi-
rom Putinom ali nije naveo kada bi to moglo da se desi.
"Sasta}u se sa predsednikom Putinom", rekao je Tramp.
Upitan kako planira da okon~a rat u Ukrajini, ameri~ki predsednik je rekao:
"Trudimo se da to uradimo {to je pre mogu}e", ponoviv{i stav da taj rat nikada nije trebalo da po~ne.
[TA JE SVE TRAMP POTPISAO PRVOG DANA
Odmah je potpisao pomilovao oko 1.500 optu`enih za upad na Kapitol Hil 6. januara 2021. godine, me|u kojima i Enrikea Tarioa koji je osu|en na 22 godine zatvora pod optu`bom za pobunu i zaveru.
Tramp je tako|e ubla`io kaznu Stjuartu Roudsu, osniva~u ^uvara zakletve, koji je osu|en na 18 godina zatvora zbog optu`bi za pobunu.
Potpisao je i izvr{nu naredbu kojom se tra`i opoziv dr`avqanstva po ro|ewu –automatskog dr`avqanstva za qude ro|ene u SAD, a koji bi se odnosio na decu imigranata bez dokumenata. Dr`avqanstvo po ro|ewu za{ti}eno je 14. amandmanom i naredba }e skoro sigurno biti osporena na sudu.
ZAUZDAVAWE MIGRACIJA
Jednom naredbom progla{eno je "nacionalno vanredno stawe" na granici sa Meksikom, {to }e otvoriti put za slawe ameri~kih trupa u tu oblast. Narko kartele ozna~io je kao strane teroristi~ke organizacije.
Potpisao je izvr{nu naredbu da, po drugi put, povu~e SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma. On je tako|e proglasio nacionalnu energetsku vanrednu situaciju kao deo niza akcija u korist fosilnih go-
Ameri~ki predsednik Donald Tramp potpisao je prvi set izvr{nih naredbi na kraju svoje ceremonije polagawa zakletve u sportskoj dvorani "Capital One" u Va{ingtonu, pre nego {to }e biti odveden u Belu ku}u gde }e nastaviti s potpisivawem.
Tramp je prvo potpisao izvr{nu naredbu kojom se poni{tava 78 izvr{nih naredbi wegovog prethodnika Bajdena, ukqu~uju}i uklawawe Kube s popisa dr`ava sponzora terorizma, izvestili su ameri~ki mediji. Tada je tako|e zabranio izdavawe novih federalnih propisa dok on i wegova vlada ne preuzmu potpunu kontrolu nad tim, privremeno zabranio zapo{qavawe u saveznoj vladi osim u vojsci i na poqu nacionalne bezbednosti, te ukinuo rad od ku}e za federalne slu`benike.
U dvorani je tako|e naredio svim saveznim agencijama da se pozabave krizom rasta tro{kova `ivota, potpisao nalog o vra}awu slobode govora i zabrani cenzure, javqa televizija Ej-Bi-Si.
Tramp je pred oko 20.000 pristalica u dvorani opisao Bajdenovu administraciju kao najgoru u istoriji i, uz odu{evqeni aplauz, najavio niz drugih izvr{nih naloga koje }e potpisati u Beloj ku}i.
Tramp je potpisao izvr{ne naredbe kojima se ilegalna imigracija na granici SAD i Meksika progla{ava vanrednim stawem, ozna~avaju}i kriminalne kartele teroristi~kim organizacijama.
Tramp je ukinuo sankcije koje je biv{a Bajdenova administracija uvela krajwe desni~arskim grupama izraelskih doseqenika i pojedincima zbog navodnog po~iwenog nasiqa nad Palestincima na okupiranoj Zapadnoj obali.
Novi ameri~ki predsednik potpisao je ju~e izvr{nu uredbu kojom se ukidaju napori biv{eg predsednika Bajdena da blokira bu{ewe nafte na Arktiku i du` velikih podru~ja uz obalu SAD.
Izvr{ne uredbe koje je potpisao tokom predsedni~ke kampawe nisu sve popularne. Prema anketi AP-a, samo 20 odsto Amerikanaca podr`ava povla~ewe iz Pariskog klimatskog sporazuma, ukqu~uju}i mawe od 50 posto Trampovih republikanaca.
OVO JE SPISAK TRAMPOVIH NAREDBI
IMIGRACIJA
l Vanredno stawe na granici
Tramp je potpisao direktivu o progla{ewu vanrednog stawa na ju`noj granici. „To je velika stvar“, rekao je Tramp dodaju}i svoj potpis. Tako|e se ti~e i automatskog dr`avqanstva za decu ilegalnih imigranata ro|enu u SAD.
Tramp je tako|e potpisao uredbu kojom se obustavqa ameri~ki program preseqewa izbeglica na ~etiri meseca, iako detaqi nisu bili jasni.
riva i napora da se "oslobodi" ameri~ka proizvodwa energenata.
Drugi Trampov nalog uklawa SAD iz Svetske zdravstvene organizacije, za koju tvrdi da je "otela SAD". Povla~ewe SAD iz te organizacije dramati~no bi smawilo finansirawe globalne organizacije javnog zdravqa.
UKIDAWE RODNOG IDENTITETA
Izdao je izvr{nu naredbu kojom se zahteva od saveznih agencija da opozovu upotrebu "roda" i "rodnog identiteta" i umesto toga koriste binarnu definiciju "pola" u primeni politike – ukqu~uju}i i izdavawe paso{a, potez koji su LGBTK+ grupe rekle da }e osporiti na sudu.
Druga naredba je rekvalifikovala hiqade federalnih slu`benika, {to znatno olak{ava wihovo otpu{tawe, a {to je deo Trampovog projekta 2025 kojim `eli da se obra~una sa "dubokom" ili administrativnom dr`avom. "MEKSI^KO-AMERI^KI" ZALIV I PLANINA NA AQASCI
Jednom uredbom preimenovao je Meksi~ki zaliv i Denali na Aqasci. Meksi~ki zaliv }e biti preimenovan u Ameri~ki, a Denali, najvi{a planina u Severnoj Americi, ponovo }e postati planina Mekinli, kako se zvala pre nego {to je Barak Obama promenio ime 2015.godine. To, me|utim, ne}e uticati na imena koja se koriste na me|unarodnom nivou.
Tramp je tako|e potpisao izvr{ni nalog koji privremeno odla`e sprovo|ewe savezne zabrane TikTok-a na najmawe 75 dana. Posle toga Tramp je bio spreman za ples sa Melanijom Tramp, koja je skinula {e{ir i otkrila lice i ramena.
delovi barijere izgra|eni, ve}ina je ostala nedovr{ena. l "Ostati u Meksiku"
Tramp je tako|e ponovno uveo svoju politiku „Ostani u Meksiku“ izvr{nom uredbom. Mera iz wegova prvog mandata vratila je oko 70.000 nemeksi~kih tra`ilaca azila preko granice gde ~ekaju saslu{awa. l Zaustavqawe migranata koji sti`u avionom
Istim nalogom, Tramp je tako|e zatvorio imigracioni kanal iz Bajdenove ere: sponzorsku inicijativu koja je omogu}ila da do 30.000 migranata s Kube, Haitija, Nikaragve i Venecuele doleti u SAD. Ova politika osmi{qena je za smawewe broja ilegalnih prelazaka granice, rekla je Bajdenova administracija. TIK-TOK
l Zatvarawe granice
Tramp je naredio vojsci da „zape~ati granice“ i naveo protok nedopu{tenih droga, krijum~arewe qudi i kriminal povezan s prelazima.
l Oznaka terorizma za bande i kartele
Tramp je potpisao direktivu kojom se narko-karteli i me|unarodne grupe ozna~avaju kao strane teroristi~ke organizacije. Salvadorska migrantska skupina MS-13 i venecuelanska grupa Tren de Aragua bi}e dodate na popis koji ukqu~uje Al Kaidu, tzv. Islamsku dr`avu i Hamas.
l „Nastavite s izgradwom zidova“
Tramp je naredio {efovima agencija da ponovno pokrenu napore za „izgradwu dodatnih fizi~kih barijera du` ju`ne granice“. Direktiva nije izvr{na uredba i nije jasno kako bi se takav napor mogao finansirati, {to je bila kqu~na prepreka za Trampa tokom wegovog prvog mandata.
Kada je Tramp prvi put izabran za predsednika 2016, potpisao je izvr{nu naredbu o izgradwi grani~nog zida. Iako su neki
Tramp je tako|e potpisao direktivu kojom se na 75 dana odga|a sprovo|ewe zakona o zabrani dru{tvene medijske platforme Tik-tok u kineskom vlasni{tvu. Tik-tok je pozdravio Trampova obe}awa o tome i obnovio ameri~ke usluge nakon {to ih je nakratko iskqu~io pre wegove inauguracije.
Tramp je rekao da }e wegova naredba mati~noj kompaniji Tik-tok dati vi{e vremena da prona|e ameri~kog partnera za kupovinu ve}inskog udela, ali detaqi o direktivi koju je potpisao nisu jasni. Upitan {ta akcija radi nakon {to ju je potpisao, Tramp ka`e da mu daje pravo da je „proda ili zatvori“.
Ranije je podr`avao zabranu Tik-toka, ali je nazna~io da je promenio smer nakon {to su wegovi predizborni videi prikupili milijarde pregleda.
REFORMA VLADE:
l DOGE i Ilon Mask
Tramp je potpisao direktivu o osnivawu Odeqewa za vladinu efikasnost (DOGE) –novog savetodavnog tela koje ima za ciq da smawi dr`avne tro{kove. O~ekuje se da }e je voditi Ilon Mask.
Tramp je rekao da }e Mask, prvi ~ovek
Tesle i Spejs eksa, za novu agenciju dobiti ured za dvadesetak zaposlenih.
l „Zaustavite savezno zapo{qavawe“
Tramp je potpisao akciju kojom se zaustavqa svako novo federalno zapo{qavawe – osim unutar ameri~ke vojske i nekoliko drugih kategorija –dok Trampova administracija ne bude imala punu kontrolu nad vladom. l Federalni slu`benici se vra}aju u kancelariju
Tramp je potpisao dokument prema kojem savezni radnici moraju da rade u kancelariji i ne smeju da rade od ku}e.
l Cenzura
Tramp je potpisao direktivu kojom se „nare|uje vra}awe slobode govora i spre~ava vladina cenzura“. Trenutno nisu bili dostupni detaqi o tome {ta ova direktiva konkretno radi. Naredba upu}uje glavnog dr`avnog tu`ioca da istra`i aktivnosti funkcionera u agencijama kao {to su Ministarstvo pravosu|a, Komisija za vrednosne papire i berzu i Savezna komisija za trgovinu tokom prethodne uprave.
l Politi~ki progoni
Novi ameri~ki predsednik potpisao je dokument kojim se `eli prekinuti „naoru`avawe vlade protiv politi~kih protivnika“. Nikakvi detaqi nisu odmah dostupni.
SVETSKA ZDRAVSTVENA
ORGANIZACIJA
Tramp je potpisao izvr{nu naredbu za po~etak procesa povla~ewa SAD iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
- Oooh, to je veliko - rekao je dok je potpisivao dokument. Ovo je drugi put da je Tramp naredio povla~ewe SAD iz SZO.
Tramp je bio kriti~an prema na~inu na koji je institucija sa sedi{tem u @enevi postupala s kovidom 19 i zapo~eo je proces povla~ewa iz we tokom pandemije. Bajden je kasnije poni{tio tu odluku.
PROMENA BAJDENOVE POLITIKE
l Propisi iz Bajdenove ere
Jedna od prvih direktiva koju je Tramp potpisao u sklopu svog drugog mandata bio je dokument kojim se ukida gotovo 80 propisa iz Bajdenove ere. Tramp nije pojasnio {ta ti propisi ukqu~uju.
l Regulatorno zamrzavawe
Tramp je potpisao direktivu koja je zamrznula bilo koju saveznu agenciju od izdavawa bilo kakvih novih propisa sve dok Trampova administracija ne dobije punu kontrolu nad vladom.
RAZLI^ITOSTI I POL
l Transrodne osobe
Tramp je izdao izvr{nu naredbu kojom je objavio da }e SAD priznati samo „dva pola, mu{ki i `enski. Ti polovi nisu promewivi i utemeqeni su na temeqnoj i nepobitnoj stvarnosti.“
Naredba }e uticati na politiku transrodnih osoba u vezi s vladinim komunikacijama, za{titom gra|anskih prava i federalnim finansirawem, kao i zatvorima. To }e uticati na slu`bene dokumente poput paso{a i viza.
DEI
U istom izvr{nom nalogu, Tramp je okon~ao sve vladine programe, politike, izjave i komunikacije koje promovi{u ili podr`avaju „rodnu ideologiju“.
U zasebnoj izvr{noj uredbi zaustavio je sve programe „raznolikosti, jednakosti i ukqu~enosti“ (DEI) unutar federalne vlade. Naredba se zove „zaustavqawe radikalnih i rasipnih vladinih DEI programa i preferencija“.
Naredba pokriva sve savezne agencije i ukqu~uje one koje dobijaju saveznu podr{ku ili imaju savezne ugovore.
PREIMENOVAWE
MEKSI^KOG ZALIVA
l „Ameri~ki zaliv“
Me|u prvim Trampovim izvr{nim naredbama bila je ona koja ministru unutra{wih poslova nare|uje da promeni ime Meksi~kog zaliva u „Ameri~ki zaliv“.
l Planina Denali na Aqasci
Ista naredba tako|e nala`e ministru unutra{wih poslova da preimenuje planinu Denali na Aqasci u planinu Makinli – u ~ast 25. ameri~kog predsednika ~ijoj se tarifnoj politici Tramp divi. Predsednik Barak Obama promenio je ime iz Makinli u Denali kako bi odra`avao kako ga zovu domoroda~ka plemena. To je najvi{i planinski vrh u Severnoj Americi.
PRIVREDA
l Borba protiv inflacije
Potpisao je direktivu kojom se od svih saveznih ministarstava i agencija SAD tra`i da se pozabave tro{kovima `ivota Amerikanaca. Detaqi ovog dokumenta i kako je svako odeqewe zadu`eno za ispitivawe ovog pitawa nisu jasni.
KLIMA I ENERGIJA
l Povla~ewe iz Pariskog sporazuma (opet)
Tramp je potpisao povla~ewe iz
Pariskog sporazuma o klimi – zna~ajnog me|unarodnog sporazuma osmi{qenog za ograni~avawe rasta globalnih temperatura. Bio je to me|u prvim dokumentima koje je Tramp potpisao nakon svoje inauguracije.
Tramp se prvi put povukao iz Pariskog sporazuma 2017, pre nego {to ga je Bajden ponovo uneo 2021.
Uz potpis na izlazak iz sporazuma, Tramp je potpisao i pismo koje }e poslati Ujediwenim nacijama u kojem obja{wava povla~ewe.
l Vanredna energetska situacija
Tramp je proglasio nacionalnu energetsku vanrednu situaciju, obe}av{i da }e napuniti strate{ke rezerve nafte.
Potpisao je izvr{nu naredbu pod nazivom „Osloba|awe vanrednog resursnog potencijala Aqaske“, koja se bavi naftom i gasom i drugim prirodnim resursima. Obe}ao je „bu{iti, du{o, bu{iti“ za vi{e ameri~kih fosilnih goriva.
l Kraj „Grin wu dila“ Kao deo izvr{ne uredbe o energetici, Tramp je zaustavio takozvani zeleni novi dogovor, niz mera Bajdenove administracije koje su bile usmerene na podsticawe zelenih poslova, regulisawe industrije fosilnih goriva i ograni~avawe zaga|ewa.
Tramp je naredio agencijama da zaustave sredstva koja se izdvajaju kroz dva zakona, Zakon o smawewu inflacije i drugi zakon o infrastrukturi i zapo{qavawu.
Tako|e je rekao da }e SAD prekinuti gradwu vetroparkova i opozvati ono {to je nazvao „mandatom“ za elektri~na vozila. POBUNA NA KAPITOLU
l Pomilovawe 1.500 qudi koji su upali na ameri~ki Kapitol
Tramp je objavio da daje pomilovawa za oko 1.500 svojih pristalica koji su uhap{eni u neredima na ameri~kom Kapitolu 2021. Tramp je vi{e puta uhap{ene u pobuni nazvao „taocima“. Najmawe 600 optu`eno je za napad ili ometawe saveznih slu`benika.
l Ubla`io kazne „Ot kipersima“ i „Praud bojsima“
Tramp je tako|e ubla`io kazne za ~lanove krajwe desnih grupa Oath Keepers i Proud Boys, koji su bili osu|eni za zaveru u vezi s nemirima na Kapitolu.
Advokat biv{eg vo|e Praud bojsa Henrija Tarija, koji je osu|en na 22 godine zatvora zbog pobuweni~ke zavere, rekao je da wegov klijent tako|e o~ekuje da }e biti pu{ten.
na sve troškove transakcije! (od 1. decembra 2024. do 31. januara 2025.)
02 8781 1950
www.beoexport.com.au
Vaš partner od poverenja
Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
Bez naknada za transfere preko $3000! Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000
Posetite nas u Liverpulu ili pozovite broj telefona
NAJJEFTINIJE
do Evrope preko Istanbula za samo $1,450* sa kompanijom Turkish Airlines *uslovi postoje Mogućnost online rezervacije beotravel.com
Rezervišite vašu kartu na vreme i uštedite
info@beotravel.com www.beotravel.com
uslovima
Nudimo usluge Bendigo banke, kao i drugih banaka i finansijskih institucija Konsultujte se s našim specijalistima posebno profilisanim za pružanje usluga samostalnim preduzetnicima (self employed) - Pozovite nas
IZVOR INFORMACIJA iz zajednice, VEZA s otadžbinom i vaš poslovni partner POGODNOSTI za oglašavanje malih preduzeća Pozovite nas za više detalja:
Izbor je: ili saradwa ili nestabilnost, poru~uju organizatori foruma na kome u~estvuje vi{e od 60 {efova dr`ava
Ovo je lomna godina. Li~i na 1918. ili 1945. i 1989: svet je izme|u poredaka. Imali smo jedan. Sada ose}amo da sti`e drugi, ali nismo sasvim sigurni odakle dolazi. Tim re~ima Berge Brende, predsednik Svetskog ekonomskog foruma (SEF) iz Davosa, opisao je „stawe sveta”, na 55. foruma, koji je po~eo u legendarnom {vajcarskom skijali{tu. Dobrodo{lica profesora Klausa [vaba, osniva~a SEF-a, za oko 3.000 ovogodi{wih u~esnika, me|u wima i 60 {efova dr`ava i vlada, nije ni{ta mawe teskobna od Brendeove „dijagnostike”. „Nemojte sumwati. Nalazimo se na kriti~nom raskr{}u. Nedostaje nam sveobuhvatni okvir za su~eqavawe sa umre`enim izazovima na{eg vremena, ukqu~uju}i klimatske promene, ekonomske nejednakosti i geopoliti~ke fragmentacije. I dok bi mo`da u takvim okolnostima povla~ewe u silose delovalo kao ispravno re{ewe, kako bi se izborili sa onim {to bi neposredno mogli da kontroli{emo, ili sa ~ime bismo mogli da se su~eqavamo sa na{im ograni~enim resursima, izazovi ovog, Inteligentnog doba (za razliku od recimo, Kamenog doba, primedba autora ovog teksta) ne mogu biti raspleteni u izolaciji. Neophodan je sveobuhvatni, holisti~ki pristup”, procewuje [vab, danas ina~e predsednik Upravnog odbora poverenika SEF-a.
Sa globalne osmatra~nice SEF-a, ~ini se da svet odavno nije bio pred izazovima sa kakvim se suo~ava danas, i stoga je izbor „ili saradwa ili suo~avawe sa sve razornijim nestabilnostima”, isti~e ovih dana Mirek Du{ek, generalni direktor SEF-a.
Kongresni centar u Davosu tako je ove sedmice kqu~na adresa za debatu pa`qivo probrane globalne politi~ke i poslovne elite o po`eqnim profilima „Saradwe za Inteligentno doba” – ovogodi{we krovne teme jubilarnog foruma. Smer razmi{qawa organizatora SEF-a o zadatoj temi, uo~qiv je, ~ini se, i iz profila satnice najavqenih 220 sesija. Naime, prva diskusiona tribina zakazana za danas u Davosu bavi}e se „prvim utiscima sa inauguracije”. Naravno, 47. predsednika SAD, Donalda Trampa. Da li bi Trampova inauguracija, kao doga|aj od globalnog zna~aja, mogla da zaseni ovonedeqna „strujawa” u Davosu – kako misli deo svetskih medija, ostaje da se vidi.
U me|uvremenu, novi predsednik Amerike prili~no je u mislima organizatora SEF-a, mada poimence spomiwawa, nisu u~estala. „Predsednik Tramp izabran je zbog imigracija i inflacije. Ameri~ki nacionalni interesi bi}e vi{estruko u `i`i Davosa. Novi svetski poredak jo{ nije definisan, ali verujemo da }e biti vi{estruko-multipolarni poredak, vi{e je nacija u miksu, pritom su SAD i daqe ekstremno va`ne. Na jedan na~in – kada je re~ o odbrani – i daqe imamo jedan poredak, budu}i da SAD dr`e 45 odsto svetskih vojnih kapaciteta. Tramp }e tako|e biti va`an u odre|ivawu novog svetskog poretka... ekonomski SAD zajedno sa Kinom i EU jesu izuzetno zna~ajne”, smatra Brende.
[ta o ovome i mnogo ~emu drugom mo`e da misli novi {ef Bele ku}e, zna}e se – prema aktuelnoj satnici SEF-a u ~etvrtak, kada se Davosu obrati virtuelno, nakon dva li~na u~e{}a 2018. i 2020. Ina~e, istog 23. januara, predsednik Sr-
Dogovoreno primirje u pojasu Gaze izme|u Izraela i Hamasa stupilo je na snagu ju~e u 11.15 sati po lokalnom vremenu (9.15 GMT), saop{tio je kabinet izraelskog premijera Bewamina Netawahua, javio je Tawug. Po~etak sprovo|ewa ovog primirja pratile su ju~e brojne napetosti na obe strane.
Naime, najmawe 25 osoba je ubijeno, a 14 raweno u prethodna 24 sata usled izraelskih napada, saop{tilo je ju~e ujutru Ministarstvo zdravqa pojasa Gaze. U saop{tewu se dodaje da je zvani~no ubijeno najmawe 46.913 Palestinaca od po~etka rata 7. oktobra 2023, a da je raweno wih 110.750.
Istovremeno, najavqena razmena jevrejskih talaca i palestinskih zatvorenika, koja je prema dogovoru trebalo da po~ne ju~e u 15 ~asova po lokalnom vremenu, delimi~no je odugovla~ena zbog maglovitog tajminga neophodnih poteza aktera na obe strane. U me|uvremenu, izraelski ministar finansija Bezalel Smotri~ pozvao je ju~e Izrael da okupira pojas Gaze i uspostavi vojnu vladu, prete}i da se }e sru{iti vladu premijera Bewamina Netawahua ako to ne u~ini. U razgovoru za Vojni radio, ministar iz re-
Okupqeni tokom mise poglavara katoli~ke crkve na Trgu Svetog Petra nosili su zastave Izraela
dova krajwe desnice kazao je da Izrael „mora da okupira Gazu i stvori privremenu vojnu vladu jer ne postoji drugi na~in da se porazi Hamas”, preneo je „Tajms ov Izrael”. On je, tako|e, insistirao da Izrael preuzme pru`awe humanitarne pomo}i u pojasu Gaze.
Sa svoje strane, izraelski ministar bezbednosti Itamar Ben Gvir i wegova krajwe desni~arska stranka Jevrejska snaga napustili su ju~e koalicionu vladu, ~ime je realizovala svoju pretwu ako Izrael pristane na sporazum o prekidu vatre sa Hamasom u pojasu Gaze. Tri ministra, ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir, ministar nasle|a Ami~aj Elijahu i ministar za Negev, Galileju
i nacionalni otpor Jicak Vaserlauf su dostavila premijeru Bewaminu Netawahuu pisma ostavke. Od ovog trenutka pa nadaqe stranka Jevrejska snaga nije ~lan koalicije, navodi se u saop{tewu stranke, javqa „Tajmsov Izrael”. U pismu Netawahuu, lider stranke Ben Gvir, pohvalio se zna~ajnim postignu}ima pod wegovim liderstvom, ali se usprotivio zbog onoga {to je nazvao premijerovim sporazumom, koji predstavqa popu{tawe pred teroristi~kim grupama i prelazi sve ideolo{ke crvene linije. Prekid vatre predstavqa „potpunu pobedu terorizma”, istakao je Ben Gvir i dodao da Jevrejska snaga ne namerava da radi na ru{ewu vlade koju vodi Netawahu, ali da o ideolo{kim
bije Aleksandar Vu~i} u~estvuje u diskusiji u Davosu o projekcijama mo}i u Evropi („Projecting Europe’s power”). „Trampovo ovogodi{we obra}awe bi}e ’specijalni trenutak’” opisao je napred Brende. Brojni posmatra~i uvereni su da je Trampov virtuelni nastup kqu~ni doga|aj ovogodi{weg foruma.
U me|uvremenu, sa govornice Davosa, povodom „stawa sveta” i drugih goru}ih tema u utorak (prvog radnog dana foruma) }e se – prema hronolo{kom rasporedu izjasniti Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, Ding Suesijang, zamenik premijera Kine, odlaze}i nema~ki kancelar Olaf [olc, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednik Ju`noafri~ke Republike Siril Ramapoza, izraelski predsednik Isak Hercog, {eik Muhamed bin Abdulrahman bin Jasin el Tani, predednik i ministar inostranih poslova Katara, kao i vode}i nema~ki opozicioni lider Fridrih Merc.
Davos tako svoja oslu{kivawa mogu}ih pravaca kretawa razvoja izgradwe budu}eg svetskog poretka po~iwe {irokim razmatrawima: od dana{we globalne pozicije ameri~kog dolara i profila ekonomije SAD u 2025, teku}e geoekonomije energije i ruda i profila mladolike i brzorastu}e privrede Afrike, preko uvida u humanitarnu situaciju u Gazi, razvoja Brazila i Japana u ovim „neizvesnim vremenima”, do promi{qawa o ulozi diplomatije u doba, kako ka`e Brende „izra`ene geopoliti~ke recesije” i konverzacije sa legendarnim fudbalerom Dejvidom Bekamom ovogodi{wim dobitnikom „Kristalne nagrade” SEF-a. Koliko slede}eg dana, u sredu, na red zatim dolazi izlagawe Antonija Guteresa, generalnog sekretara Ujediwenih nacija...
pitawima glasa u skladu sa svojim stavovima i savesti. Ina~e, u okviru priprema za primirje u pojasu Gaze, izraelska vojska (IDF) proglasila je podru~je grani~nog prelaza Nicana, na granici Egipta i Izraela, zatvorenom vojnom zonom. Nalog, koji je potpisao na~elnik ju`ne komande IDF, general-major Jaron Finkelman, va`i do 26. januara. Tako|e, zatvorene vojne zone u oblastima Jad Morde~ai i Kerem [alom bi}e na snazi najmawe do 24. januara, dodaje IDF. Izraelski civili koji nisu stanovnici tih podru~ja ili nemaju dozvolu vojske ne}e mo}i da u|u u zatvorene vojne zone. UN za palestinske izbeglice (UNRWA) saop{tila je da je 4.000 kamiona spremno za ulazak u Gazu, a da polovina wih doprema hranu i bra{no. Na drugoj strani sveta poglavar Rimokatoli~ke crkve papa Frawa poru~io je ju~e da se prekid vatre u Gazi mora po{tovati i da sve strane sada moraju da rade na re{avawu bliskoisto~ne krize uspostavqawem re{ewa koje podrazumeva dve dr`ave. „Izra`avam zahvalnost svim posrednicima: uradili su dobar posao kako bi se mogao sklopiti mir”, rekao je papa Frawa u okviru molitve „Angelus”, prenela je Ansa.
Sjediwene Ameri~ke Dr`ave trebalo bi da preuzmu Grenland zbog me|unarodne bezbednosti, izjavio je predsednik SAD Donald Tramp aludiraju}i na "pretwe koje dolaze iz Rusije i Kine", pi{e "Politiko".
Tramp je, obra}aju}i se novinarima prvog dana na mestu predsednika, rekao da Danska nije u stawu da zadr`i Grenland. "Grenland je divno mesto. To nam je potrebno za me|unarodnu bezbednost. Dansku ko{ta mnogo da ga odr`avaju, da ga zadr`e. Grenland je neophodan ne nama, neophodan je za me|unarodnu bezbednost. Imate ruske ~amce svuda, imate kineske ~amce svuda, ratne brodove", rekao je Tramp.
On je vi{e puta govorio da bi SAD trebalo da preuzmu kontrolu nad Grenlandom, odbijaju}i da iskqu~i upotrebu vojne sile. Nakon wegovih najava pre zvani~nog stupawa na du`nost, usledili su krizni sastanci u Kopenhagenu i izjave danskih i grenlandskih lidera, koji su poru~ili da ostrvo nije na prodaju.
Tramp nije pomenuo Grenland u svom inauguracionom govoru.
On je u Ovalnom kabinetu pomenuo posetu svog sina Donalda Trampa Mla|eg Grenlandu ranije ovog meseca. "Narod Grenlanda nije zadovoqan Danskom, znate, mislim da su zadovoqni nama. Imali smo predstavnike, moj sin i predstavnici su oti{li tamo pre dve nedeqe i svi|amo im se. Pa }emo videti {ta }e se desiti", naveo je Tramp.
Studenti osvetqavaju medijski mrak u Srbiji i ukazuju na hitnu potrebu za lekovitim promenama - transparentno{}u, odgovorno{}u i po{tovawem znawa – kako bi Srbija postala zemqa u kojoj gra|ani mogu slobodno i dostojanstveno da `ive
Jovan Vidanovi}, student tre}e godine politikologije, ugostio je Zorana \aji}a, in`ewera geologije, a wih dvojica poku{ali su da demaskiraju korupciju u zemqi koja ubija svoje gra|ane. Sagovornici su naglasili va`nost borbe za pravdu, isti~u}i da studenti ne `ele da napuste zemqu, ve} da se izbore za dru{tvo koje ceni znawe i kompetenciju…
Jovan Vidanovi} otvorio je razgovor nagla{avaju}i va`nost dijaloga sa stru~wacima u vremenu kada se istina ~esto zamagquje zbog ~ega je i po`eleo da ugosti \aji}a kojeg je prvo upitao kakva je ta~no bila wegova uloga u rekonstrukciji @elezni~ke stanice u Novom Sadu, odnosno koje je wegovo stru~no mi{qewe o tome zbog ~ega je kobnog 1. novembra pala nadstre{nica.
„Bio sam anga`ovan jo{ za vreme projekta rekonstrukcije zgrade @elezni~ke stanice… savetovao sam u vezi sa kamenom u enterijeru, eksterijeru i na fasadi“, navodi \aji}, isti~u}i svoju ulogu konsultanta za koju ga je prevashodno anga`ovao Zavod za za{titu spomenika kulture.
Rekonstrukcija nadstre{nice predstavqa tragi~an primer sistemske korupcije, nesavesnog rada i nestru~nog nadzora, sumira \aji}. Kqu~ni zahtevi studenata – da se obelodane imena odgovornih za izvo|ewe radova i dokumentacija o projektu – ostaju ignorisani, {to on daqe smatra jedinim putem dolaska do istine. In`ewer je istakao da su radovi izvedeni suprotno predvi|enom projektu, ~ime je nadstre{nica dodatno optere}ena sa vi{e od 20 tona, uz nepo{tovawe osnovnih principa statike i predvi|enog rastere}ewa. „Nestru~ne intervencije dovele su do neodr`ive te`ine od 199 tona, dok su zatege bile projektovane za znatno mawa optere}ewa“, pri~a in`ewer i nagla{ava da je projektant 1960. godine „vrhunski predvideo strukturu“, ali su kasnije intervencije, motivisane profitom i kra|om, kompromitovale integritet konstrukcije.
NAPUMPANI TRO[KOVI ZARAD VLASTITOG XEPA
Studentski zahtevi predstavqaju vi{e od tehni~kog insistirawa na istini – oni su deo {ire borbe za pravdu u dru{tvu u kojem korupcija nije samo apstraktan problem ve} direktna pretwa `ivotima gra|ana. Kako isti~e student Vidanovi}, „`elimo da `ivimo u zemqi gde nas korupcija ne}e ubijati… gde ne moramo da se okre}emo da li }e nam ne{to pasti na glavu.“ On se daqe osvrnuo na statuse uzbuwiva~a, u {ta ubraja i \aji}a, navode}i da se oni u Srbiji suo~avaju sa odmazdom, nepravdom, represijom, pa i zaboravom.
„Najboqi primer nam je {ta se desilo sa Kru{ikom i Aleksandrom Obradovi}em. On je ~ovek iza{ao u javnost i izneo informacije o malverzacijama, o kra|i, a zavr{io je tako {to je prvo bio uhap{en, a zatim u ku}nom pritvoru nakon protesta gra|ana. Trenutno i daqe nije zaposlen zato {to nije odba~ena optu`nica protiv wega“, podse}a Vidanovi}. \aji}, koji sebe s pravom smatra desetogodi{wim uzbuwiva~em, otkriva razmere korupcije u velikim infrastrukturnim projektima, gde se zloupotrebe sredstava pravdaju formalno legalnim ugovorima, a stvarna odgovornost nikada ne dolazi
na dnevni red. Na konkretnim primerima obja{wava kako se kroz kompleksan lanac podizvo|a~a i fiktivnih donacija manipuli{e novcem, dok se na terenu izvode radovi lo{eg kvaliteta.
„Kad je ubijena Stanika Gligorijevi} na autoputu, autom koji je vozio Zoran Babi}, za koga je Vu~i} rekao ‘ne dam Zorana Babi}a’. Ja sam tad po~eo da pi{em za{to on ne da odre|ene qude. Zato {to iza svega stoji novac. Tu ne postoji nikakva qubav. Postoji ne{to {to wih vezuje, a to je krvavi novac. Govorio sam i o tome kako se kradu pare u ovom gradu. Bio sam anga`ovan kao konsultant na rekonstrukciji Devoja~kog parka ispod Skup{tine grada. Celo poplo~avawe je trebalo da se uradi, i mene je grad anga`ovao u vreme kada je Vesi} bio zamenik gradona~elnika. Kamen je kupqen, deo iz Makedonije, deo iz Bugarske. Sve fakture je platila firma Zlatibor gradwa iz Beograda. Kad sam ih pitao koji je va{ interes da budete donatori, znate {ta je bio wihov odgovor – wima }e to biti pla}eno. Pa kako }e biti pla}eno ako ste donatori. Tako funkcioni{e donatorstvo i pitawe je koliko je od tog novca uzeo Vesi}“, dodaje \aji}.
Jedan od najalarmantnijih aspekata koje isti~e jeste na~in na koji se kroz mre`u podizvo|a~a napumpavaju tro{kovi projekata, omogu}avaju}i prelivawe novca u privatne xepove. „Pla}awe se vr{i tako {to na{a firma ispostavi fakturu, Kinez digne za 12 posto svojoj drugoj kineskoj kompaniji koja di`e za 20 posto, ova ministarstvu za 50-100. Kinezima se nije isplatilo da uzimaju firmu sa najni`om cenom, naprotiv, {to je vi{a cena na{ih podizvo|a~a, to Kinezima ve}a zarada. A na kraju, kako se delio novac, u ~emu je sve vreme Vesi} bio glavni, oni znaju, ja sam ube|en da }e kad tad osim mene jo{ neko progovoriti. To je su{tina va{ih zahteva –vi ho}ete dr`avu u kojoj vlada pravo, u kojoj vlada pravda i u kojoj ose}ate slobodu. Da biste to izborili mora da se spre~i daqi rad ovog na~ina vlasti u dr`avi Srbiji kojoj je jedini interes da nas potkrada, da nas dr`i upla{enim i da oni svoj krvavi novac dr`e po nekim svetskim bankama“, nagla{ava in`ewer.
Da straha nema ni kod studenata, ni sa druge strane, sagovornici su slo`ni, a \aji} je iskoristio priliku da istakne zna~aj generacijskog otpora, pozivaju}i na generalni {trajk.
„Mi se borimo za istinu, istinom. A gra|ani… Ako roditeqi, profesori, zdravstveni radnici, pro~itao sam da Kolubara EPS sprema {trajk, ako ne u|emo svi sad u generalni {trajk da na taj na~in dr`imo le|a vama studentima, jer ovaj narod ulazi u istorijski trenutak. A taj trenutak jeste da je ovo posledwa prilika da se kona~no napravi dr`ava po meri gra|ana, a gra|ani koji }e `iveti u toj dr`avi i ~ija to dr`ava treba da bude ste vi, sada{wi sredwo{kolci i studenti. A mi,
mi treba samo da stanemo iza i da svojim le|ima spre~imo pendreke i spre~imo sve medijske napade na vas jer kod vas ne postoji ni{ta drugo osim qubavi ka ovoj domovini, kao otaxbini. Sre}a je da ti je otaxbina i domovina jedna teritorija. Moja deca su morala da odu vani da rade, pa im je domovina tamo gde imaju dom, a otaxbina je tamo gde im ro|en otac. Ja se nadam da }emo ove godine da izguramo, da }ete imati otaxbinu u kojoj }e biti va{ dom, u kojoj }ete se ose}ati kao svoji na svome i da }ete se samo vi pitati kako }e ova dr`ava daqe i}i“, apeluje \aji}. Sa wim se sla`e i Vidanovi} koji osvetqava frustraciju generacije koja, kako ka`e, voli svoju zemqu, ali je suo~ena sa sistemom koji obesmi{qava wihov trud i budu}nost.
„Mi kao studenti, mi volimo Srbiju, ali trenutno obrazovawe u ovoj Srbiji ne zna~i mnogo. Na{e diplome bi mo`da ~ak bile samo papiri na zidu s kojima mo`emo da se hvalimo. Stekli smo svi utisak, mislim da nije vi{e ni utisak, nego je samo istina, da u ovoj zemqi samo partijska kwi`ica i korupcija mogu da vas dovedu do nekog uspeha. Mi `elimo da ostanemo u ovoj Srbiji. Iako smo mi prvi ustali, ipak nam treba pomo} gra|ana. Ne mo`emo mi sami da iznesemo borbu. Svi zajedno moramo da se borimo za na{u Srbiju. Ne mo`emo vi{e da prepu{tamo nekome drugom, da neko drugi nosi na{ teret“, jasan je mladi student FPN-a.
UPOZOREWE NA NOVE
TRAGEDIJE: „JEDNOG DANA ]E I TO BRDO DA PADNE“ Protesti nisu samo reakcija na pro{le tragedije, ve} i poku{aj da se spre~e budu}e na {ta \aji} posebno upozorava kao neko ko ve} godinama dokumentuje neadekvatno izvo|ene radove poku{avaju}i da srpe~i nove katastrofe.
„Znam gde `ivim i znam {ta se de{ava i znam da }e jednog dana ono brdo u Grdeli~koj klisuri da padne i ne dao bog koliko }e automobila tu da bude. Pre jedno 7-8 godina po~eo sam da dokumentujem na Rzavu, u Ariqu. Radi se brana za vodosnadbevawe. Oni su napravili mesto gde }e biti brana, pregrada koja }e dr`ati iza sebe milione kubika vode na mestu koje je geolo{ki najlo{ije na celom toku Rzava. Onda su betonirali, pa im je klizi{te to pokrenulo, pa su to opet betonirali i ipak }e staviti tu branu. Takvih stvari u Srbiji ima koliko ho}ete. Moramo stalno pri~ati da }e mito i korupcija ubiti sve nas, ali }e ubiti na kraju i wih. Da ne bismo mi vi{e stradali, moramo da stavimo ta~ku i da ka`emo ‘dosta je vi{e’, jasan je \aji}. Vidanovi} izra`ava odlu~nost da studenti prekinu takav ciklus i odbace model u kojem je bahatost vlasti iznad qudskog dostojanstva.
„@ivimo u dr`avi gde svojim `ivotima pla}amo wihovu korupciju i pohlepu i ne `elimo da `ivimo u sistemu gde }emo da tako pla}amo wihovo boga}ewe i baha}ewe.
Pomenuli ste slobodoumqe, oni se toga najvi{e pla{e. A studenti su slobodoumni, obrazovani, informisani i ne pla{e se. Dok oni `ele da terorom vladaju neinformisanim qudima, kao ovcama koje ne znaju {ta se sve de{ava, studenti i prosvetari ustaju. Otuda i poku{aji potkupqivawa. Kao student sam ponosan {to smo pokazali nepotkupqivost“, rekao je Vidanovi}.
RE@IM KORISTI MEDIJSKI MRAK DA BI VLADAO
Prema wegovim re~ima, uloga medija u negovawu slobodoumqa je kqu~na. U situaciji u kojoj nijedan medij s nacionalnom frekvencijom ne izve{tava o blokadama i protestima – „bar ne kako bi trebalo“, dodao je Vidanovi} – dolazi do stvarawa medijskog mraka. \aji} je i pre pada nadstre{nice izlazio u javni prostor i upozoravao na mawkavosti, podsetio je izaziva~, i upitao za{to je morala da se desi nezapam}ena tragedija, da neko izgubi `ivot, da bi o onome {to je do we dovelo –uop{te moglo da se slobodnije govori. „Stara je ~iwenica da ovde pamet kratko traje. Na{e se}awe brzo bledi, a bombardovani smo svakodnevnim informacija kako nam je dobro. U to su se vlasti i uzdale. Znalo se i ranije kako je taj projekat rekonstrukcije ra|en, a ~im je nadstre{nica pala, vlast je saop{tila na svim medijima da nadstre{nica uop{te nije ra|ena. I narod ka`e: ‘Pa, dobro, desilo se.‘ Ovaj re`im koristi mrak koji ste pomenuli da bi vladao. Od 1.000 radijskih stanica u Srbiji trenutno ne postoji niti jedna koja nije u vlasni{tvu qudi koji su novac dobili od SNS da bi ga vratili nazad. Sad se zna mnogo toga, zahvaquju}i vama, studentima“, odgovorio je \aji}.
SISTEM JE ZASNOVAN
NA KORUPCIJI I LA@I
Vidanovi} je rekao da smatra da su institucije trenutno spremne da pregaze gra|ane da bi za{titile sebe, pa ga je interesovalo da li su \aji}u kolege iz struke stale u odbranu kada je istupio u javnost navode}i i da postoje stru~waci koji nisu `eleli da ostave potpis ispod projekta Ekspo.
„Sistem je zasnovan na korupciji i la`i. Kada vlastima treba neko s diplomom, a mnoge su kupqene, skupe takvih desetak qudi i ka`u da je struka rekla svoje. Trenutno najjeftinija roba u Srbiji je ~ovek. Mogu da iza|u stru~waci sa kupqenim diplomama, kao profesor doktor, ali te titule nemaju nikave veze sa akademskim zvawem. I narod to ne ume da razlu~i i onda nasedne, evo struka je rekla. Siguran sam da ozbiqni stru~waci nikada ne}e potpisati ne{to {to je suprotno wihovoj etici, znawu i onome {to im je kroz obrazovawe dato. Primer iz Novog Sada je tu slikovit. Va`ne pozicije vr{ili su qudi s diplomama, a gotovo niko stru~an. Sve neki in`eweri menaxmenta, bez konstruktivaca, stati~ara, arhitekata, gra|evinaca. Na svakoj livadi mo`e da se napravi zgrada, a na woj napi{e, Fakultet za to i to. Pro{le godine, kada je Megatrend izgubio akreditaciju, Mi}a Jovanovi} je iza{ao i rekao da }e objaviti kome je iz Vlade prodao diplomu. Sutradan mu je vra}ena akreditacija. Dok je sistem takav, ima}emo "stru~wake" koji ne smeju ni{ta da ka`u protiv ministara i Vlade. Na`alost, unazad 30 godina, broj ozbiqnih stru~waka drasti~no je opao, jer qudi idu vani, dr`ava ih je izgurala napoqe“, rekao je \aji}. Vidanovi} je izrazio saglasnost i rekao da studenti, osim fakultetskih ispita, tokom studija pola`u i neke druge, `ivotne, te da se nada da }e oni koji sada u~estvuju u blokadama jednog dana ~initi jezgro zdrave, nepotkupqive struke u Srbiji. „Hvala vam {to se borite za Srbiju. Moramo nastaviti da se borimo da `ivimo u boqoj Srbiji“, zakqu~io je student FPN koji je bio doma}in Radar Foruma.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da uspeh politike ameri~kog predsednika Donalda Trampa zna~i da }e svet biti boqi, sigurniji i mirniji.
„Zato uz najsrda~nije ~estitke pozdravqam inauguraciju Trampa i povratak u Belu ku}u. Wegov
izvanredni inauguracioni govor inspirisao je milione {irom sveta“, istakao je Dodik u objavi na dru{tvenoj mre`i Iks.
Dodik je naglasio da Trampov povratak ozna~ava novu eru politike zasnovane na suverenitetu, pravdi i narodnim pravima, vra}awe tradicionalnih vrednosti porodice mu{karca i `ene, povratak suverenizma i nacionalnog ponosa.
„Stav predsednika Trampa da se mo} Amerike meri ne samo bitkama koje je dobila, ve} i time koliko je ratova izbegla, svedo~i o wegovoj posve}enosti miru“, naveo je Dodik.
On je rekao da Republika Srpska u potpunosti deli Trampovu viziju slobode, pravde i uzajamnog po{tovawa.
„Verujem da }e wegovo liderstvo doneti stabilnost i obnoviti univerzalne vrednosti. Trampova hrabrost da se suprotstavi globalisti~kim pritiscima pokazuje kako lideri treba da deluju u interesu svog naroda. @elim mu uspe{an mandat, koji }e ozna~iti povratak pravim vrednostima u globalnu politiku i unapre|ewe odnosa sa svim narodima“,naveo je Dodik.
Pre bezmalo 15 godina zapo~eta obnova Saborne crkve Svete Trojice u Mostaru, koja je ratne 1992. godine sru{ena i spaqena do temeqa, nije jo{ u potpunosti zavr{ena. Svi planirani gra|evinski radovi su realizovani u celosti, a trenutno se radi na unutra{wem ure|ewu hrama, ukqu~uju}i i postavqawe poda, {to je, prema re~ima paroha mostarskog Du{ka Koji}a, jedan od skupqih delova projekta koji bi i daqe bio na ~ekawu da nije bilo finansijske pomo}i Vlade Republike Srpske.
„O~ekujemo da }emo u narednih osam meseci uspeti da zavr{imo i unutra{we ure|ewe hrama. Da postavimo ikonostas, pod i jo{ mnogo toga. Me|utim, tu nije kraj, preostaje nam jo{ dosta posla koji moramo da uradimo kako bismo mogli da ka`emo da je Sabornoj crkvi u celosti i u svakom smislu te re~i vra}en predratni izgled”, rekao je Koji}.
Ina~e, najve}i deo sredstava ulo`enih u dosada{wu realizaciju projekta obnove hrama (vi{e od 80 odsto), a re~ je o milionima
Poma`u Srbija, Srpska, qudi svih vera, a pro{le godine izostala je podr{ka Federacije BiH
evra, obezbedile su vlade Srpske i Srbije. Nastavi}e i daqe da poma`u kako su to, prema re~ima paroha Koji}a, i obe}ali premijeri Radovan Vi{kovi} i Milo{ Vu~evi} krajem novembra pro{le godine kada su zajedno posetili pravoslavnu bogomoqu u Mostaru koja je simbol vi{evekovnog postojawa Srba na tom prostoru.
„To nas je dodatno ohrabrilo. ^uli smo od premijera da je obnova hrama, koji je u Mostaru izgra|en 1873. godine i koji je sve do izgradwe Hrama Svetog Save u Beogradu bio jedan od najve}ih hramova na Balkanu, podjednako
Iz Skelana kod Srebrenice, gde su obele`ene 32 godine od stradawa Srba iz tog mesta i okolnih sela u proteklom gra|anskom ratu u BiH, poru~eno je da zlo~ini po~iweni nad Srbima ne}e nikada biti zaboravqeni. O razmerama zlo~ina
va`an projekat za Srpsku i Srbiju. To je ne{to {to nas je posebno obradovalo”, ka`e Koji}. S druge strane, napomiwe on, razo~arani smo pona{awem vlasti u Federaciji BiH i na nivou BiH zbog ~iwenice da je wihova pomo} izostala u pro{loj godini, {to nam je, u najmawu ruku, neshvatqivo jer se radi o obnovi hrama koji ima status nacionalnog spomenika kulture BiH.
„Nadam se da }e se u ovoj godini to promeniti i da }e i oni shvatiti va`nost postojawa Saborne crkve i da }e pomo}i wenu obnovu”, naglasio je Koji}.
koje su nad Srbima na podru~ju Podriwa po~inili pripadnici tzv. Armije RBiH pod komandom Nasera Ori}a svedo~i, izme|u ostalog, i podatak da su samo u januaru 1993. godine u dva dana ubili 118 Srba – 49 u Kravicama na pravoslavni Bo`i} i 69 u Skelanima i okolnim mestima. Napad na Skelane jake muslimanske snage od nekoliko hiqada vojnika iz Srebrenice izvele su u zoru 16. januara. S namerom da sredwe Podriwe etni~ki „o~iste” od Srba, Ori}evi xelati su pre svanu}a napali Skelane i okolna mesta. Tog dana, takore}i na spavawu u svojim ku}ama ubijeno je 69 stanovnika, uglavnom civila, me|u kojima je bilo i dece. Raweno je 165 i zarobqeno 30 me{tana od kojih polovina nije pre`ivela mu~ewa u srebreni~kim kazamatima. ^etvoro se jo{ vode kao nestali. Jedan broj stanovnika Skelana stradao je na mostu na Drini i u hladnim talasima reke dok je, pod stalnom mitraqeskom i snajperskom paqbom poku{avao da se domogne teritorije Srbije.
Od naredne godine prelazak preko Pavlovi}a mosta kod Bijeqine – }uprije koja je za gra|ane Republike Srpske i Srbije sadr`i simboliku koja je mnogo vi{e od infrastrukturne gra|evine – mogao bi biti besplatan. Krajem avgusta 2026. isti~e tridesetogodi{wa koncesija na Pavlovi}a most na Drini u Semberiji, koji je li~nim sredstvima finansirala porodica Pavlovi}, Mira i Slobodan iz ^ikaga. Sagra|en po~etkom devedesetih, u vremenima nesigurnosti i zebwe srpskog naroda naro~ito u Republici Srpskoj zbog raspada zajedni~ke zemqe, ovaj most tada je postao simbol nade, spajaju}i decenijama qude i privrednike s obe strane Drine. Otkako je most u potpunosti zavr{en 1996. godine, po modelu koncesije, svi koji su prelazili s jed-
ne obale Drine na drugu, za mostarinu su pla}ali tri konvertibilne marke (oko evro i po). No, istekom koncesionog ugovora naredne godine sti~u se uslovi za prestanak naplate mostarine, osim ako dr`ava Srbija, kao vlasnik mosta, ne odlu~i druga~ije, naveli su u kompaniji „Drina river brix”, koja upravqa investicijom.
Koliko je semberska }uprija va`na spona govori podatak da preko Pavlovi}a mosta godi{we pre|e oko dva miliona putnika i 600.000 vozila. Pavlovi}a most otvoren je 1992. godine, a aneksom ugovora izme|u investitora i Vlade Srbije iz 1996, kada je most potpuno zavr{en, kompanija Slobodana Pavlovi}a „Drina river brix” stekla je pravo na naplatu mostarine kao stopostotni investitor za period od trideset godina. Izgradwa mosta u to vreme ko{tala je ~etiri miliona dolara, a pristupne puteve izgradila je Srbija.
„Mislim da je to bila prva koncesija posle Drugog svetskog rata”, izjavio je direktor kompanije „Drina river brix Beograd” Rade Jovanovi}, javqa RTRS.
Do izgradwe ovog mosta me{tani Semberije i Ma~ve su na tom mestu s jedne na drugu stranu Drine prelazili pomo}u skele. Kompanija „Drina river brix” kao investitor uz pravo na naplatu mostarine, dobila je i obavezu odr`avawa mosta. Saobra}ajni institut u Beogradu posledwe ispitivawe obavio je pre tri meseca, a kako je potvr|eno iz Zavoda za konstrukcije CIP Beograd pre i posle ispitivawa nisu prime}ena o{te}ewa. Otkada je most u Karakaju zatvoren zbog rekonstrukcije, na Pavlovi}a mostu je poja~an i teretni saobra}aj.
PROTEST U PODGORICI:
Veliki broj gra|ana Crne Gore podr`ao je na protestu ispred zgrade ministarstva unutra{wih poslova u Podgorici, zahtev neformalne grupe
studenata za ostavkom potpredsednika vlade, koordinatora slu`bi bezbednosti Alekse Be~i}a i ministra unutra{wih poslova Danila [aranovi}a.
Na protestu koji je organizovala studentska grupa „Kamo Sutra“, a povodom tragedije na Cetiwu u kojoj je ubijeno 13 osoba i po~inilac ubistava, zatra`eno je a`urirawe pristupa posedovawu oru`ja, reforma policijskih struktura, povratak gra|anskog obrazovawa u {kole, poboq{awe institucionalnog pristupa brizi o mentalnom zdravqu. Pod sloganom „Kraj je izgovora, po~etak je odgovora“, na drugom protestu u posledwih deset dana, okupqeni su pozivali na ostavke i preuzimawe odgovornosti za zlo~in na Cetiwu koji je „po-
sledica uru{enog sistema“. „Odgovarajte za nedovoqno delovawe u sistemu bezbednosti. Kraj je izgovora, po~etak je odgovora. Po drugi put za tri godine prestonica je zavijena u crno, razlog nije mentalitet, demoni i podzemne vode, ve} na{a politi~ka stvarnost“, poru~ili su studenti, podr`ani uzvicima podr{ke i aplauzima prisutnih.
Ukazuju da je politi~arima „dominantna tema polarizacija“, da su im „foteqe na prvom mestu“, a rukovo|ewe bezbednosnim sektorom, predmet strana~kog „raskusuravawa“.
Poru~ili su da „kolektivna bezbednost treba da bude prioritet“ svih u dru{tvu, da dr`ava „nije uradila ni{ta da za{titi gra|ane“, te da su studenti prinu|eni da „prezumu borbu za slobodnu, gra|anski i bezbednu Crnu Goru“.
„Na{a su oru`ja qubav i empatija“, poru~ili su studenti.
Aco Martinovi} je 1. januara na Cetiwu ubio 13 qudi i troje te{ko ranio, posle ~eja je izvr{io samoubistvo. Me|u ubijenim je i dvoje dece.
Martinovi} je osu|ivan za nasilni~ko pona{awe i nedozvoqeno dr`awe oru`ja.
Ovo je druga tragedija na Cetiwu u posledwe dve i po godine. U avgustu 2022. godine, Cetiwanin Vuk Borilovi} ubio je deset sugra|ana, posle ~ega je ubijen.
„BOLAN JE OVAJ RASTANAK, SESTRO“
Ivona Savi}evi}, koja je nakon nestanka prona|ena mrtva 16. januara u Podgorici, sahrawena je.
Za samohranom majkom devoj~ice tragalo se tri dana nakon {to je nestala na podru~ju [teka, a celi region sa stre-
ne su i potresne ~ituqe.
pwom je pratio ovaj slu~aj.
Na`alost, weno telo prona|eno je posle tri dana i to u blizini mesta gde je vi|eno da je posledwi put pro{la kolima.
Sumwa se da je izvr{ila samoubistvo, ali zvani~ni uzrok smrti jo{ nije objavqen.
Porodica, prijateqi i kolege oprostile su se od prelepe Ivone, a objavqe-
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Na~elnik General{taba Vojske Crne Gore (VCG) brigadni general Zoran Lazarevi} naredio je da se, zbog posete hrvatskog ministra spoqnih poslova {kolskom brodu „Jadran”, sklone ikone koje su decenijama unazad poklawane brodu od strane raznih zvani~nika, tvrdi poslanica Demokratske Crne Gore An|ela Vojinovi}.
Gordan Grli} Radman, povodom nedavnog susreta sa crnogorskim ministrom Ervinom Ibrahimovi}em na palubi „Jadrana” u Baru je poru~io da je crnogorski {kolski brod „Jadran” – vlasni{tvo Hrvatske.
– Bolan je ovaj rastanak, moja draga sestro. Sada kada je trebalo da `ivi{ i da se raduje{ zajedno sa svojom }erkom Helenom, `ivot je rekao suprotno. Trebala si ostati uz Helenu kao ~vrst oslonac, kakva je na{a majka bila. Imala si qepotu, mladost i bila si pametna, sposobna i veliki borac u ovom surovom `ivotu. Sad, kada je ve} moralo biti tako, po~ivaj u miru zajedno sa majkom i ~uvajte Helenu sa neba – glasi poruka koju je objavila wena sestra Jasna. Od Ivone se oprostila i wena sestri~ina An|ela. – Tetka, tvoj odlazak slomio je moje srce. HVALA ti za svu qubav koju si mi pru`ila. Bila si moja snaga, podr{ka, oslonac. Zahvalna {to sam te imala. Vje~no, VOLIM TE – glasi wena poruka. Podsetimo, Ivona Savi}evi} nestala je 13. januara. Posledwi put vi|ena je na podru~ju [teka nakon ~ega joj se izgubio svaki trag. Policija je tragala za wom tri dana, a u potragu su bili ukqu~eni i helikopteri.
Wen brat Sr|an je rekao ranije da se nikada do tada nije de{avalo da Ivona nestane.
„Da li je mogu}e da u zemqi u kojoj su verska prava i slobode garantovane Ustavom imamo vojnog zvani~nika na najvi{oj funkciji koji uklawa verske simbole, darove koji predstavqaju deo na{eg istorijskog nasle|a? Da li je mogu}e da se politika jedne grupice manifestuje uklawawem ovih vrednih simbola bez obzira na wihov kulturni, verski i istorijski zna~aj”, upitala je javno Vojinovi}eva.
Ocenila je da „ovakvo postupawe nije samo profesionalno problemati~no, ve} i duboko kompromituje ugled na~elnika General{taba Vojske Crne Gore i stavqa pod znak pitawa wegovu posve}enost o~uvawu tradicije i po{tovawu verskih sloboda.
„Ono {to nas dodatno zabriwava jeste da ovakvo pona{awe nije izolovan slu~aj. Ve} mesecima kru`e proverene informacije o zloupotrebama slu`benog polo`aja od strane generala Lazarevi}a, ukqu~uju}i kori{}ewe vojnih resursa za li~ne svrhe, kao {to je {verc wegovog privatnog motocikla”, rekla je ona i poru~ila: „Crnoj Gori je potrebna vojska koja }e slu`iti interesima dr`ave i wenih gra|ana, a ne li~nim ambicijama pojedinaca.” Hrvatski ministar spoqnih poslova
Ibrahimovi} nije rekao nijednu re~enicu kojom bi dao do znawa kolegi iz Hrvatske da je brod „Jadran” vlasni{tvo Crne Gore, kao {to je to pre godinu dana uradio wegov kolega ministar odbrane Dragan Krapovi}. On je tada ministru odbrane Hrvatske Ivanu Anu{i}u bez dlake na jeziku jasno poru~io da shodno potpisanim sporazumima nakon disolucije Jugoslavije, Hrvatska nema pravo da tra`i {kolski brod ’Jadran’ i da nisu spremni da pregovaraju o vlasni{tvu.
Predsednik Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} saop{tio je da brod nije hrvatski.
„Sve {to je od imovine SFRJ ostalo na teritoriji novih dr`ava postaje vlasni{tvo tih dr`ava. Ako ima nekih sporova, dogovaraju se dr`ave me|usobno, ako postoji obostrani interes. Ovde je stvar jasna. Brod ’Jadran’ je crnogorski”, rekao je Medojevi}.
Pi{e:
Zoran Vla{kovi}
NEKOLKO SRPSKIH UDRU@EWA OBRATILO SE OTVORENIM PISMOM
NOVOM AMERI^KOM PREDSEDNKU DONALDU TRAMPU
U poruci Udru`ewa „Kolevka je najve}e prostranstvo“, „Pupinova inicijativa“, „Re{ewe za Srbiju – struka“ i „Nova ameri~ko srpska asocijacija“ upu}uju najiskrenije ~estitke i {aqu pozdrave ameri~kom predsedniku Donaldu Trampu i ka`u slede}e:
“Inauguracija 47 ameri~kog predsednika Donalda Trampa je doga|aj od nesumwivo najve}e va`nosti ne samo za globalnu politiku, nego i za sve obi~ne qude koji se od srca raduju ~iwenici, da }e se na ~elu najuticajnije zemqe sveta na}i ~ovek pragmati~nih re{ewa, ali i ~ovek koji se zala`e za porodi~ne vrednosti.
Nakon inauguracije 20. januara 2025. godine, stvori}e se prilike za uspostavqawe novih i poboq{awe starih diplomatskih odnosa izme|u ameri~kog
naroda i naroda Srbije. Udru`ewa „Kolevka je najve}e prostranstvo“, „Pupinova inicijativa“, „Re{ewe za Srbiju – struka“ i „Nova ameri~ko srpska asocijacija“ posebno raduje ~iwenica da predsednik Donald Tramp ima dubqe veze i odnose sa Srbijom, koje nisu samo politi~ko formalne prirode nego i prijateqske.
Zna~ewe re~i „Kolevka“ nije iskqu~ivo de~iji kreveti} koji se quqa, nego i po~etak odakle smo svi krenuli. Ameri~ko srpski odnosi postoje veoma dugo, vi{e od jednog veka. Najsvetliji period tih odnosa bio je na po~etku 20 veka, odnosno u periodu dok su ti odnosi bili jo{ u „kolevci“.
Pronalaza~ i politi~ar Mihajlo Pupin i Ameri~ki predsednik Vudro Vilson su utemeqili te odnose na najvi{i mogu}i nivo i omugu}ili su nama
Trojica Nik{i}ana, koji su uhap{eni na proslavi slave Visokih De~ana na Kosovu i Metohiji 24. novembra 2024. godine, pu{teni su u ~etvrtak 16. januara iz pritvora. Rajko Krivokapi} (34) je bio u zatvoru Grdovac kod Podujeva dok su Marinko Jovanovi} (24) i Dragutin Lalatovi} (24) bili u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici. Oni su u ~etvrtak uve~e stigli u Nik{i}.
Uhap{eni su u Visokim De~anima 24. novembra pro{le godine, zbog natpisa "Kosovo je Srbija" na ramu registarskih tablica, wihovog vozila koji je bio prekriven samoleplivom trakom.
Na pu{tawu utamni~enih Nik{i}ana najvi{e insistirao gradona~elnik Nik{i}a Marko Kova~evi} koji je posledwih dana poslao pisma me|unarodnim organizacijama na Kosmetu da posreduju u osloba|awu trojice mladi}a.
Osnovni sud privremenih pri{tinskih institucija u Pe}i, dva puta je odre|ivao pritvor od po 30 dana Jovanovi}u, Krivokapi}u i Lalatovi}u.
Podsetimo, advokat Jovana Filipovi}, pravni zastupnik trojice crnogorskih dr`avqana iz Nik{i}a, komentari{u}i odluke suda, rekla je ranije da je zabriwavaju}e da je tu`ilac predlo`io, a sudija odlu~io o pritvoru, zbog jednog mi{qewa, konstatacije ili politi~ke izjave, {to je zagarantovano svim me|unarodnim i doma}im propisima.
TRADICIONALNO BOGOJAVQANSKO PLIVAWE ZA
^ASNI KRST U SVIM DELOVIMA KOSOVA I METOHIJE
U svim srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji sve~ano je plivano na Bogojavqewe za ^asni krst.
da ti odnosi imaju ta~ku na koju se mo`emo pozvati i sto godina kasnije.
@eleli bismo da ovim putem, stavqaju}i u slu`bu sve svoje kapacitete, pomognemo, poboq{amo i vratimo ameri~ko srpske odnose „kolevci“, otvaraju}i prostor za najdubqu bratsku saradwu izme|u administracije Donalda Trampa i srpskog naroda.
Molimo veliki ameri~ki narod i ameri~kog predsednika Donalda Trampa da razumeju da je kolevka srpskog naroda, na{e Kosovo i Metohija i da `elimo da budemo deo re{ewa i potpuno spremni da pomognemo u razumevawu svih pojedinosti oko tog pitawa.”, poru~uje se pismu koje potpisuju Udru`ewa „Kolevka je najve}e prostranstvo”, „Pupinova inicijativa“, „Re{ewe za Srbiju – struka“ i „Nova ameri~ko srpska asocijacija.
EULEKS
Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) saop{tila je,14. Januara, da ja~a svoju postoje}u Specijalizovanu policijsku jedinicu (SPJ) privremenim raspore|ivawem pripadnika Evropskih `andarmerijskih snaga (EUROGENDFOR) iz Francuske, Italije, Litvanije i Portugala.
Ovi policajci }e raditi rame uz rame sa SPJ iz redova Poqske policije, na ispuwewu mandata Misije u pru`awu podr{ke stabilnosti {irom Kosova i osiguravawu bezbednosti za sve zajednice, naveli su iz ove misije.
RSPJ }e se sastojati od pripadnika EUROGENDFOR-a iz Nacionalne `andarmerije Francuske, Italijanskih Karabinijera, Slu`be za javnu bezbednost Litvanije i Nacionalne republikanske garde Portugala.
O~ekuje se da }e RSPJ sti}i na Kosovo da bi ispunila potrebe Misije za dodatnim snagama na terenu kako bi boqe podr`ala kosovske kolege – ukqu~uju}i wenu ulogu kao druga instanca za bezbednosni odgovor na Kosovu, ako to bude zatra`eno i neophodno.
Ovo je peto raspore|ivawe EULEX-ove RSPJ, a prvo raspore|ivawe je izvr{eno meseca marta 2022. godine.
Student Marko \eki} iz Kosovske Mitrovice prvi je doplovao do krsta u bogojavqenskom plivawu na Gazivodu, u nedequ 19. januara, gde je u~estvovalo vi{e od 200 takmi~ara. U~esnici plivaju simboli~na 33 metra, {to ozna~ava broj godina `ivota Isusa Hrista.
Pobednik plivawa za ~asni krst Marko \eki} zahvalio je svima koji su podr`ali pliva~e na tradicionalnom plivawu na jezeru Gazivode.
- Hvala svima koji su nas podr`ali. Bog se javi. Ovo mi je prvi put da plivam. Pobedu posve}ujem majci. Nadam se da }u plivati i narednih godina i da }emo prenositi tradiciju, rekao je \eki}. Direktorka Kulturnog centra „Stari Kola{in“, Andrijana @ivanovi} izjavila je da je na tradicionalnoj manifestaciji plivawa bio prisutan rekordan broj pliva~a.
- Prisustvovali smo rekordnom broju pliva~a na 15. po redu manifestaciji. Prijavqeno je 205 pliva~a, a verujemo da je plivalo jo{ vi{e u~esnika, kazala je Andrijana @ivanovi}.
Pored velikog broja takmi~ara, tradicionalnom srpskom obi~aju prisustvovao je veliki broj posetioca koji su sa brane posmatrali plivawe na temperaturi ne{to vi{oj od nule.
Povodom velikog praznika SPC, Bogojavqewa, u svim srpskim sredinama na Kosovu, slu`ena je sveta, prazni~na liturgija uz osve}ewe vode.
AMERI^KA DIJASPORA UZ STUDENTE:
U Wujorku odr`an protest u znak podr{ke mladima u Srbiji!
U Wujorku je u nedequ odr`an skup podr{ke studentima u Srbiji koji vi{e od dva meseca protestuju tra`e}i odgovornost za obru{avawe nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 15, a dvoje te{ko povre|eno.
“Podr`avam na{e studente u wihovoj borbi za pravnu dr`avu. Divim se wihovoj hrabrosti i istrajnosti. Deo moje porodice i daqe `ivi u Novom Sadu, i duboko me je pogodila tragedija koja se dogodila u mom gradu“, rekla je za Glas Amerike Nata{a Saciri, advokatica, koja je na skup do{la sa }erkom koja je nosila transparent: „Za Sowu“.
Na skupu ispred srpske ambasade u Londonu, okupqeni su nosili transparente „Odgovornost za sve na{e qude, za svu na{u decu“, „Srbijo izdr`i“, „Daleko, ali uz vas“, „Ne}ete ih gaziti“, „Mene sve rane moga roda bole“, i druge
U Madridu, protest je tako|e odr`an ispred srpske ambasade, a okupqeni su poslali poruke „Korupcija ubija“, „Qubav za studente i |ake, zajedno mo`emo sve“, „Decooo, hvala vam iz Madrida“, a bilo je transparenata i na srpskom, {panskom i engleskom jeziku
Ispred konzulata Srbije u Milanu, okupqeni su nosili transparente „Zbog vas daleko od doma“ i „Ceo svet vas gleda“, uz otiske {aka crvene boje kojima se {aqe poruka vlastima da su im „Krvave ruke“ za tragediju u Novom Sadu, kao i transparenti „Korupcija ubija“ na srpskom, engleskom i italijanskom jeziku“
Nekoliko desetina okupqenih na Luksembur{kom trgu u Briselu, putem transparenata su poslali poruke „Svi smo mi pod nadstre{nicom“, „Mama, je l’ to cela Srbija na ulici?“, „Brisel uz prosvetare“ i druge.
Srbi koji `ive u Atini organizovali su skup podr{ke studentima u Srbiji, koji ve} nedeqama blokiraju fakultete i u~estvuju u protestima {irom zemqe. Protesti su pokrenuti nakon tragi~nog incidenta u Novom Sadu, kada je u padu nadstre{nice na `elezni~koj stanici i tom prilikom je stradalo 15 osoba.
Na trgu Sintagma u Atini, okupqeni su izrazili solidarnost sa studentima i porodicama stradalih, koji tra`e pravdu i odgovornost za nesre}u koja je {okirala Srbiju. Okupqeni su dr`ali transparente sa porukama podr{ke. Pored toga, istaknuta je i zastava Republike Srbije, simbol povezivawa Srba iz dijaspore sa onima u domovini. Skup je odr`an u mirnom tonu.
"Dragi sugra|ani, sre}na vam Nova godina", ~estitao je be~ki gradona~elnik Mihael Ludvig svojim gostima pravoslavnu Novu godinu.
U glavnom gradu Austrije `ivi oko 200.000 Srba. Be~ je zato glavni grad srpske dijaspore. Dr Mihael Ludvig, gradona~elnik Be~a uprili~io je sve~ani prijem za sugra|ane srpskog porekla, a povodom proslave pravoslavne Nove godine, u ponedeqak 13. januara 2025. godine, u gradskoj skup{tini (Rathaus).
Dr Ludvig je u pozdravnoj re~i, istakao da je Be~, po veli~ini tre}i srpski grad, posle Beograda i Novog Sada.
"U Be~u ima 75.000 gra|ana srpskog porekla koji imaju pravo glasa, tj. onih koji poseduju austrijsko dr`avqanstvo i preko 100. 000 onih, koji imaju srpske korene. Izme|u Be~a i Beograda postoji Sporazum o me|usobnoj privrednoj i kulturnoj saradwi. Taj Sporazum se odnosi na saradwu u
M. Ludvig
oblastima kao {to su: privreda, stanovawe, zdravstvo, kultura i kulturno nasle|e, pametni gradovi, razvoj grada i urbanizam. Zahvaquju}i ovom Sporazumu, koji su potpisali tada{wi gradona~elnik Beograda dr Zoran Radoji~i} i sada{wi gradona~elnik Be~a, 18. oktobra 2019. godine, gradovi su odlu~ili da }e u budu}nosti razmewivati informacije, znawa i iskustava u oblastima od zajedni~kog interesa, uz u~e{-
}e stru~waka iz gradskih institucija i partnerskih organizacija iz oba grada", naglasio je gradona~elnik Mihael Ludvig. Mihael Ludvig je ro|en 1961. Austrijski je politi~ar, ~lan Socijaldemokratske partije (SPO). Od maja 2018. je gradona~elnik i guverner Be~a. Prethodno je bio gradski ve}nik za stambene poslove, izgradwu i urbanisti~ku obnovu. Bio je i drugi zamenik gradona~elnika i guverner Be~a
od marta 2009. do oktobra 2010. godine. Studirao je politi~ke nauke i istoriju na Univerzitetu u Be~u, gde je i doktorirao 1992. godine. Bio je regionalni menaxer Instituta dr Karl Rener u Be~u i sekretar za obrazovawe SPO Be~. Bio je administartor obrazovawa odraslih u Be~u. Od 2008. je po~asni predsednik nadzornog odbora be~kih sredwih {kola. Ludvig je tako|e predsednik Arhiva Bruna Krajskog. Imaju}i u vidu ~iwenicu da Beograd i Be~ imaju bogato kulturno-istorijsko nasle|e, profesorka Svetlana Mati}, predsednica ASKD “Vilhelmina Mina Karaxi}”, poklonila je gradona~elniku monografiju na nema~kom jeziku “Srbi u Austriji – Serben in Österreich”, ~ija je autorka, zajedno sa dr Markom Lopu{inom. "Hvala na poklonu. Bi}e mi zadovoqstvo da obogatim svoje znawe o sugra|anima, koji su pre pet vekova kro~ili na teritoriju alpske na{e prestonice", rekao
je Mihael Ludvig.
Svetlana Mati} je obavestila prvog ~oveka grada Be~a da je nedavno iza{la monografija “Tragovi be~kih Srba” i iznela konstataciju da i ovu zna~ajnu publikaciju, treba prevesti na nema~ki jezik. Gradona~elnik se saglasio sa predlogom i pozvao autorku da u narednom periodu organizuju zajedni~ki susret i razgovar na ovu temu.
"Dvojezi~ne publikacije omogu}avaju boqe razumevawe, upoznavawe i gra|ewe mostova prijateqstva i saradwe izme|u dva naroda, austrijskog i srpskog", izjavio je gradona~elnik Mihael Ludvig.
Do~ek pravoslavne Nove 2025. godine u Rathausu odr`an je uz muzi~ki program, zajedni~ko dru`ewe, fotografisawe i bogato poslu`ewe, koje je bilo prepuno srpskih specijaliteta.
Gradona~elnik Mihael Ludvig je prisutnima na te~nom srpskom jeziku, po`eleo sre}nu Novu 2025. godinu.
Nakon rekordnog ekonomskog rasta, Australija zaostaje za svojim konkurentima zbog problema s tro{kovima `ivota i produktivno{}u
Kad je Rachel Clayton poha|ala osnovnu {kolu u Sidneju na vrhuncu globalne finansijske krize 2007 – 2009, australijska ekonomija bila je predmet zavisti vlada {irom sveta.
Za razliku od svih drugih ve}ih razvijenih ekonomija, Australija je iza{la iz najve}e ekonomske krize od Velike depresije bez ulaska u recesiju.
Danas, daleko od toga da joj razvijeni svet zavidi, australijska ekonomija raste najsporijim tempom od ranih 1990-ih, iskqu~uju}i pandemiju COVID-19. Zapravo, zaostaje za mnogim konkurentima. Australijski bruto doma}i proizvod (BDP) porastao je za samo 0,8 posto na godi{wem nivou tokom prva tri kvartala 2024. godine, u pore|ewu s rastom od 3,1, odnosno 0,9 posto u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i evrozoni.
Da nije rasta stanovni{tva podstaknutog imigracijom, Australija bi zapravo bila u recesiji jer je rast po glavi stanovnika negativan sedam uzastopnih kvartala.
Poput mnogih svojih vr{waka Clayton, koja je diplomirala na univerzitetu 2022. godine, pesimisti~na je u pogledu ekonomskih izgleda zemqe.
Iako ima stalni posao u odnosima s javno{}u i `ivi s roditeqima, honorarno je radila kao li~ni trener kako bi pokrila svoje tro{kove, ukqu~uju}i hranu, ra~une, osigurawe, tro{kove trenirawa i posedovawe automobila.
“Velika mi je privilegija {to jo{ `ivim kod ku}e. Dakle, ne moram da pla}am stanarinu, ali moram da pla}am druge stvari u `ivotu”, rekla je Clayton. “Ako zapostavim svoj honorarni posao, shvatim da se mu~im da pre`ivim.”
Kao i u mnogim zemqama, cene u Australiji su porasle nakon pandemije, s inflacijom od 7,8 posto u decembru 2022. godine, dok su plate stagnirale.
Dok su plate u celom OECD-u porasle u proseku za 1,5 posto od 2019. godine, realne plate u Australiji jo{ su pro{le godine bile 4,8 posto ispod nivoa pre pandemije, prema podacima OECD-a.
Oskar Xenkins, dr`avqanin Australije koji se borio u Ukrajini, ubijen je u ruskom zarobqeni{tvu, tvrde australijski mediji. Ako se vest potvrdi istinitom, 32-godi{wi u~iteq iz Melburna, bi}e prvi Australijanac koji je ubijen kao ratni zarobqenik u zadwih 70 godina.
Clayton je rekla da nema velika o~ekivawa od kupovine ku}e jer je te{ko skupiti u{te|evinu, a imovina je tako nedostupna u Australiji, jednom od najskupqih tr`i{ta na svetu.
“Mislim da su moje generacije fokusirane na pronala`ewe sigurnosti na druge na~ine”, rekla je. “Biti financijski siguran kao da vi{e nije opcija, tako da mo`ete koristiti svoj novac kako god mo`ete.” OPORAVAK OD PANDEMIJE
Nakon izlaska iz recesije 1992. godine, Australija je zabele`ila rekordnih 28 uzastopnih godina neprekidnog ekonomskog rasta sve dok svet, 2020. godine, nije pogodio COVID-19.
Otkako se oporavila od pandemije, ekonomija se borila za uzlet zbog vi{ih kamata, pada produktivnosti i usporavawa potra`we za australijskim izvozom, poput gvozdene rude.
Bez obzira {to Australija slu`beno nije u recesiji, ose}a se malo druga~ije za one koji se bore da plate svoje ra~une uprkos tome {to imaju posao s punim radnim vremenom i pristojan prihod.
Pre Bo`i}a je istra`ivawe Vojske spasa Australije pokazalo kako je jedan od ~etiri Australijanaca bio zabrinut da }e wihova deca ostati bez poklona, a 12 posto bilo je zabrinuto da }e wihovoj deci nedostajati hrana.
Veliki deo financijskog pritiska uzrokovan je ve}im otplatama hipoteka potdstaknutim uzastopnim pove}awem kamatnih stopa Rezervne banke Australije (RBA).
Nakon sni`avawa referentne stope na gotovo nulu kao odgovor na pandemiju, RBA je podigla stopu na 4,35 posto u nizu poteza usmerenih na obuzdavawe inflacije.
U septembru je ministar financija Jim Chalmers ukazao na situaciju vi{ih kamatnih stopa kao glavni uzrok usporavawa, rekav{i da pove}awa “razbijaju ekonomiju”.
Matt Grudnoff, vi{i ekonomist u savetodavnom telu Australia Institute, rekao je da je RBA odigrala “veliku ulogu” u trenutnim ekonomskim borbama u zemqi.
“Znamo da je potro{wa trenutno posebno niska u Australiji, a to ~ini vi{e od polovine BDP-a. I tako, znate, dok potro{a~i u Australiji ne tro{e, ekonomija }e rasti vrlo, vrlo sporo,” rekao je Grudnoff
Grudnoff je rekao da je stalna nesta{ica stambenog prostora jo{ jedan doprinos te{ko}ama s kojima se suo~avaju mnogi Australijanci.
Prema 7News prona|eno je wegovo telo, nakon {to se znalo da je Xenkins kao ukrajinski dobrovoqac, zarobqen od Rusa pre mesec dana. Australijska vlada i premijer Toni Elbanizi o{tro su reagovali na ove vesti i zapretili da }e Rusiji adekvatno odgovoriti u narednim danima. Veliki broj politi~ara predla`e da se ruski ambasador protera iz Australije a australijski diplomata povu~e iz Moskve. Ministarstvo spoqnih poslova upozorava Rusiju „da mora da postupa prema ratnim zarobqenicima po me|unarodnim humanitarnim pravom“.
Australija je pre nekoliko godina usvojila zakon kojim se ka`wavaju oni dr`avqani koji odlaze na strana rati{ta kao dobrovoqci, ali u slu~aju Ukrajine taj Zakon se ne primewuje, pa se dobrovoqci u ukrajinskoj vojsci smatraju kao vojnici Australije i sastavni su deo wenih odbrambenih snaga.
NEDOSTATAK STANOVA
Procewuje se da }e se Australija suo~iti s nedostatkom najmawe 106.300 stanova do 2027. godine, prema izve{taju Nacionalne korporacije za financirawe i ulagawe u stambena pitawa (NHFIC). Grudnoff je rekao da je nesta{ica, koja pridonosi velikom rastu cena nekretnina i najamnina, bila problem godinama, ali je privukla pa`wu nacije tek nakon pandemije.
“Mislim da je to samo zato {to pre nismo imali visoku inflaciju”, rekao je Grudnoff. “Stvarnost je takva da, dok nemate krizu, ~esto je lako ignorisati probleme”, dodao je.
Budu}i da idu}e godine slede savezni izbori, politi~ari obe glavne stranke gledaju na smawewe migracije kao na na~in za ubla`avawe pritisaka na tro{kove `ivota.
Suo~ena s velikim nedostatkom radne snage nakon pandemije, Australija je 2022. olabavila svoje prepreke za me|unarodne studente i kvalifikovane migrante, {to je rezultiralo rekordnom neto migracijom od 547.200 dolazaka slede}e godine.
Potom je, zbog sve ve}eg pritiska oko stanovawa i napregnute infrastrukture, vlada Laburisti~ke stranke 2023. najavila da }e smawiti prijem stalnih migranata na nivo pre pandemije, a slede}e je godine predlo`ila ograni~ewe dolazaka me|unarodnih studenata.
Iako vlada procewuje da }e neto migracija za financijsku 2024/25. godinu iznositi 340.000 imigranata – gotovo 200.000 mawe nego 2023. godine – to bi jo{ bilo 80.000 vi{e od ciqa.
Trent Wiltshire, zamenik direktora programa za ekonomski prosperitet i demokratiju na Grattan institutu, rekao je da je migracija bila korist za ekonomiju, a ne uzrok wenih temeqnih slabosti.
“Na{ `ivotni standard po glavi stanovnika u posledwe je vreme nazadovao i ve} neko vreme prili~no stagnira. Dakle,
to je bio problem i pre COVID-a, ~iwenica da na{a ekonomija nije bilo tako dobra kako bi trebala da bude. Dakle, potrebne su nam reforme za pove}awe produktivnosti kako bismo po~eli podizati `ivotni standard”, rekao je Wiltshire
“To sigurno nije uzrok slabosti”, dodao je Wiltshire, govore}i o u~inku migracija u podr`avawu rasta. “Dakle, to je va`na razlika.”
NEDOSTATAK RASTA PRODUKTIVNOSTI
Krajem decembra laburisti~ka vlada objavila je svoje ekonomske izglede za sredinu godine, predvi|aju}i rast BDP-a od 1,75 posto i deficit od 26,9 milijardi dolara u periodu 2024/25, prvi otkako je stranka do{la na vlast 2022.
Nicki Hutley, nezavisna ekonomistkiwa, rekla je da mnogi australijski problemi proizlaze iz nedostatka rasta produktivnosti i “sna`ne i inteligentne rasprave o porezima i prihodima”.
Hutley je rekla da je pristup nekoliko uzastopnih vlada potro{wi i ulagawima postavio temeq za trenutnu slabost ekonomije.
Dok su druge zemqe iskoristile pandemiju kao priliku za ulagawa u budu}e pokreta~e rasta kao {to je zelena energija, Australija je potro{ila novac bez ikakvog ose}aja za dugoro~nu viziju, rekla je.
“Potro{ili smo novac na izgradwu ku}a koje bi ionako bile izgra|ene. Nismo to u~inili, nismo mudro upotrebili taj prihod, a sada smo se vratili ta~no tamo gde smo i po~eli”, rekla je Hutley za Al Jazeeru. “U tom slu~aju, Australija je mala, otvorena ekonomija koja se oslawa na druge zemqe poput Kine. Moramo se vi{e diverzificirati.”
“I mislim da je to lekcija koju je svaka zemqa ve} nau~ila nakon COVID-a, {to je diverzifikacija va{ih uvoznih i izvoznih tr`i{ta”, dodala je Hutley. “Ipak, morate biti sigurni da hrabrite ulagawa i da imate prave okvire za to.”
Australija je pozvala ruskog ambasadora zbog izve{taja da je Australijanac iz Melburna, Oskar Xenkins, ubijen nakon {to ga je Rusija uhapsila dok je ratovao za Ukrajinu, izjavio je premijer te zemqe Entoni Albaneze.
Prema wegovim re~ima, australijska vlada tra`ila je od ruskih vlasti da odmah potvrde Xenkinsov status i navela je da je "duboko zabrinuta" zbog izve{taja da je on ubijen, preneo je Rojters. "^eka}emo da se ~iwenice utvrde. Ali ako je Xenkinsu pri~iwena bilo kakva {teta, to je apsolutno neoprostivo i australijska vlada }e preduzeti najstro`e mogu}e mere", rekao je Elbanizi na konferenciji za novinare.
Kada su ga novinari pitali da li }e Australija proterati ruskog ambasadora ili povu}i svog iz Moskve, Elbanize je odgovo-
rio da }e vlada odlu~iti o reakciji nakon {to se svi izve{taji potvrde. Ministarka spoqnih poslova Peni Vong, istakla je da Australija ve} godinama ima "veoma napet odnos" sa Rusijom, i dodala da }e svi koraci biti razmotreni kada se utvrde ~iwenice. Australija je jedan od najve}ih nevladinih donatora podr{ke Ukrajini i snabdeva je municijom i odbrambenom opremom.
Imamo zakone o stranom me{awu u ovoj zemqi, upozorio je Elbanizi
Premijer Australije Entoni Elbanizi upozorio je tehnolo{kog milijardera
Ilona Maska da se ne me{a u predstoje}e izbore u toj zemqi.
"Imamo zakone o stranom me{awu u ovoj zemqi i australijski izbori su stvar Australijanaca", rekao je premijer
Elbanizi iz Laburisti~ke partije levog centra za australijski list "Ejx".
Mask se u vi{e navrata sukobio sa australijskom vladom, nazivaju}i ih fa{istima pro{log septembra zbog gurawa zakona koji imaju za ciq da reguli{u dezinformacije na dru{tvenim mre`ama, prenosi "Politiko".
Australijanci se pripremaju da glasaju na saveznim izborima, na birali{ta }e iza}i do maja ove godine, ali jo{ uvek nije odre|en ta~an datum.
Tehnolo{ki milijarder se od pro{log leta pojavio kao jedan od najglasnijih pristalica Donalda Trampa, ~ime je stekao mesto u naju`em krugu novoizabranog predsednika SAD, navodi se u tekstu.
Kako se ocewuje, Mask je poku{ao da ostvari svoj novootkriveni politi~ki uticaj {irom sveta.
Posebno se bavio britanskom politikom, podr`avaju}i Reformisti~ku stranku, uz spekulacije da bi uskoro mogao da po~ne da finansira ovu stranku. Podr`ao je i Alternativu za Nema~ku (AfD) na predstoje}im vanrednim saveznim izborima, a osudio je i odluku rumunskog suda da poni{ti izbore zbog navodnog me{awa.
O~ekuje se da }e se predlo`eni ministar spoqnih poslova SAD i {efovi diplomatija Australije, Indije i Japana sastati u Va{ingtonu dan nakon inauguracije novoizabranog ameri~kog predsednika Donalda Trampa, javqa Rojters.
Kako su eksperti ocenili, sastanak koji je prvi veliki diplomatski doga|aj na po~etku Trampovog drugog predsedni~kog mandata, posla}e sna`an signal o kontinuitetu rada grupacije od ~etiri zemqe, formirane zbog zajedni~ke zabrinutosti zbog rastu}e mo}i Kine. Tramp je u ponedeqak polo`io zakletvu za drugi predsedni~ki mandat, a o~ekuje se da }e inauguraciji prisustvovati i ministri inostranih poslova Australije Peni Vong, Japana Take{i Ivaja i Indije Subramanxam Xai{ankar.
Sastanku }e ispred SAD prisustvovati dosada{wi republikanski senator Marko Rubio, koji je na putu da u ponedeqak bude potvr|en za Trampovog dr`avnog sekretara.
Analiti~ari su ocenili da je malo verovatno da }e sastanak koji se odr`ava na samom po~etku rada nove administraciji proizvesti nove inicijative, ali da se o~ekuje da }e poslati sna`nu poruku grupe koja ima za ciq da poka`e da demokratije u Indo-Pacifiku nude alternativu Kini.
trovala bebu, lagala da je bolesna, tra`ila novac za le~ewe
Majka iz Australije optu`ena je za zlostavqawe jednogodi{we }erke, koju je trovala, a zatim wene snimke ka~ila na internet.
Ona je snimke }erke, za koju je tvrdila da je bolesna, ka~ila na internet, a zatim je od pratilaca tra`ila novac.
Policija Kvinslenda je saop{tila da je 34-godi{wa `ena }erki neovla{}eno dala nekoliko lekova bez recepta.
Zlostavqawe devoj~ice otkrili su lekari u bolnici, koji su sumwivi slu~aj odmah prijavili policiji. "Dok je dete trpelo bolove, ona ga je snimala, a zatim je te snimke postavqala na dru{tvene mre`e. Ona je na taj na~in privukla pa`wu qudi, koji su joj upla}ivali novac za le~ewe", navodi se u saop{tewu policije. @ena, ~iji identitet nije saop{ten, uhap{ena je i optu`ena po pet ta~aka optu`nice za trovawe deteta, zlostavqawe i eksploataciju maloletne osobe.
Iz policije su rekli da }e u~initi sve da dete spasu od opasnosti i pozovu na odgovornost svakog prestupnika.
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora
l Specijalna nega za osobe sa demencijom
Duhovne i kulturne potrebe
l Redovni verski obredi
l Dolazak verskog osobqa na poziv
l Kapela za sve religije
l Proslava praznika u domu sa va{om familijom
l Program za opu{tawe i razonodu
ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711
U Zapadnoj Australiji uzornim voza~ima bez prekr{aja dr`ava daje novac
Sigurna vo`wa i voza~ka intuicija su pojmovi koji se ne u~e u auto{koli. Oni se sti~u s iskustvom, godinama vo`we i mnogim prevaqenim kilometrima u kojekakvim uslovima. A to vrlo dobro znaju u Australiji. Mnoge dr`ave imaju problem s mladim voza~ima, to nije nikakva novost. Za podsticawe sigurne vo`we me|u mladima koji su tek iza{li iz auto{kola postoje razli~ite metode. Jedna od wih je nagraditi ih za po{tovawe saobra}ajnih pravila, a Australija je to ve} sprovela.
Naime, u Australiji mladi kada dobiju voza~ku dozvolu moraju nakon odre|enog vremena da produ`e istu. A ako su uzorni, u Australiji mladi mogu da imaju korist od direktne pomo}i pri produ`ewu vo-
za~ke dozvole ako se pridr`avaju saobra}ajnih propisa.
Vlada Zapadne Australije je pokrenula program nagra|ivawa za sigurnog voza~a, program koji poma`e mladima da obnove svoje voza~ke dozvole. Inicijativa garantuje svim novim voza~ima koji tokom prve tri godine vo`we odrade bez prekr{aja popust od 100 australijskih dolara na cenu obnove dozvole.
U drugim australijskim dr`avama poput Tasmanije, tako|e postoje sli~ne odredbe. Tamo mladi i uzorni voza~i mogu tri godine da voze bez pla}awa voza~ke dozvole, ali samo ako ne zarade niti jedan kazneni bod. Na kraju, cela pri~a za uzorne mlade mo`e da zavr{i u{tedom od 77 australijskih dolara.
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Pro{lonedeqna de{avawa na Australijen openu (AO) pokazala su jo{ jednom da je Australija potpuno nezrela da prihvati ~iwenicu da je Novak \okovi} najboqi sportista koji je ikada kro~io na ovaj kontinent. Mo`da ova konstatacija zvu~i previ{e grubo, ali radi se prosto o ~iwenicama koje je nemogu}e osporiti. Novak \okovi} je 24 puta osvajao grendslemove od kojih samo deset puta u Melburnu. Nakon fascinantne pobede protiv Karlosa Alkaraza Novak sada juri{a ka novom finalu i rekordnom
nepo{tovawe koje Australijanci, a posebno australijski novinari imaju prema najve}em teniseru svih vremena. Postavqa se samo pitawe koji je ta~no razlog takvog nepo{tovawa i da li je to uop{te mogu}e razumeti iz qudskog ugla. Setimo se, jedan poznati australijski novinar, ~ije ime ovom prilikom ne `elim ni da pomiwem, je ni~im izazavan izvre|ao prvo srpske navija~e iz Australije a zatim i najboqeg svetskog tenisera u istoriji, u`ivo u wuz-programu na Kanalu 9. I zaista nije ni bitno da li je novinar-veteran poku{avao samo da bude neve{to duhovit, ili je sve to planirao da ka`e, na~in na koji je on to izgovorio pre{ao je sve granice pristojnosti. Odmah je reagovala ~itava australijska javnost podr`avaju}i na taj na~in Novaka koji je odbio da televiziji 9 da intervju nakon me~a u osmini finala. Reagovao je odmah i australijski premijer Entoni Elbanizi koji je ispravno rekao da je potrebno vi{e po{tovawa i razumevawa. Skoro u istom trenutku oglasio se na svojoj mre`i i najbogatiji ~ovek sveta Ilon Mask koji je
lost, skoro uvek je tako bilo u posledwe dve decenije i prosto je neverovatno da se nije mnogo toga promenilo za vi{e od 20 godina Novakove prisutnosti u Australiji. O~igledno da ~iwenica da Novak \okovi} dolazi iz male Srbije, koja nije imala tenisku tradiciju, nije mogla da bude prevazi|ena na Zapadu. Zato i ne ~udi stalno iracionalno osu|ivawe Novakovog pona{awa koje je uvek bilo korektno i prema medijima i prema navija~ima. Tako je bilo i ove godine na AO, ali nekim novinarima je prosto bilo neophodno da makar i najni`im provokacijama izmame reakcije najboqeg svetskog tenisera ikada. Tako je bilo i pretpro{le godine kada je u fokusu bio otac najboqeg srpskog tenisera Sr|an \okovi}, koji se sasvim slu~ajno u tom trenutku na{ao pored anatemisane ruske zastave. I tada kao i ove godine ciq je bio isti, bilo je potrebno isprovicirati i „izbaciti iz ringa“ najboqeg svetskog tenisera u pohodu na jo{ jednu australijsku titulu. Nije im uspelo ni onda, a ni mnogo puta pre toga. Nakon sva-
25. grend slemu. Ukoliko ostvari i taj trijumf Novak }e u}i u istoriju kao teniser sa najvi{e grendslemova u istoriji tenisa, sa jednim vi{e od legendarne Australijanke Margaret Kort. Naravno, uz du`no po{tovawe upore|ivati vreme kada je Margaret igrala pre 50 godina i danas je u najmawu ruku neozbiqno. I to je sve u redu jer ne treba ni upore|ivati, ali zaista za~u|uje
indirektno podr`ao Novaka u wegovoj ve~itoj borbi protiv „vetrewa~a“ i surovih medija. Pozitivnih rezultata je ipak bilo jer se i novinar-veteran odmah nakon toga javno izvinio Novaku i srpskim navija~ima, a i televizija 9 koja se verovatno na{la u ~udu. Novak zaista ne mora da se bavi time i da tro{i svoju energiju na okolnosti koje nemaju veze sa tenisom. Na`a-
Na prodaju dve ku}e u Zrewaninu, na placu od 42 ara!
l Prva ku}a: prizemna od 200 m2. l Druga ku}a: dvospratna 432 m2. 31 ar gra|evinskog zemqi{ta u prvoj zoni.
Samo 600 metara do centra grada. Adresa; Solunska 16, Zrewanin.
Qiqana: mob/vajber: +381 601915633
Sava: mob/vajber: +61 429876291
ke ovakve reakcije medija Novak je bivao sve ja~i i odlu~niji da javnosti poka`e da sve {to on `eli je da jednostavno samo igra tenis kako najboqe zna i ume. Iako je u ~etvrtfinalu AO briqantno pobedio jednog od najperspektivnijih igra~a dana{wice Alkaraza, Novak }e u petak imati te`ak me~ protiv Aleksandra Zvereva, a zatim ukoliko pobedi i finale protiv Italijana Sinera. Ukoliko Novak osvoji i ovaj 11. grendslem u Melburnu on }e samo jo{ jednom pokazati i dokazati da wegovo srce nije satkano samo od krvi i mesa, ve} mnogo vi{e od ponosa, hrabrosti i ~asti. Naravno, ukoliko se to kojim slu~ajem i ne desi Novak }e zauvek ostati na{ najve}i heroj, a saga o wemu bi}e na{a najve}a i najlep{a bajka.
Srpska pravoslavna crkva i weni vernici {irom Australije sve~ano su obele`ili tri velika hri{}anska praznika - Krstovdan, Bogojavqewe i Svetog Jovana Krstiteqa.
Prema izve{tajima i postavkama na dru{tvenim mre`ama, vernici su ispunili na{e svetiwe na ovim prostorima, a me|u wima bio je veliki broj dece i mladih {to je za svaku javnu pohvalu.
To se naro~ito dalo videti u novoj crkvi posve}ena Svetom apostolu i jevan|elisti Luki u sidnejskom predgra|u Liverpul, gde `ivi vi{e hiqada Srba. Posebno sve~ano bilo je na Bogojavqewe kada se okupio veliki broj vernika, kako na liturgiji tako i na osve{tawe bogojavqense vodice.
^inodejstvovao je prota Aleksandar Milutinovi}, a odgovarali pojci u pevnici.
Sve~ano je bilo i u ponedeqak na Jovawdan, kada je stare{ina hrama prota Aleksandar pre i posle liturgije presekao na desetine slavskih kola~a slavarima Svetog Jovana.
Iz wegove pastirske besede saznajemo da je Krstovdan dan kada se ceo svet moli i poziva na pokajawe, kako bi se o~istili od grehova i bili dostojni Isusa Hrista, a Bogojavqewe je izuzetno zna~ajan praznik, jer se proslavqa u ~ast podse}awa da misija Isusa Hrista nije zapo~eta ro|ewem, ve} wegovim kr{tewem sa 30 godina, kada su se zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti duh po prvi put.
Nakon Krstovdana i Bogojavqewa, kao kruna ova sveta tri praznika dolazi nam dan kada proslavqamo Svetog Jovana, ~oveka tako ~istog da je mogao da krsti samog Isusa Hrista.
Posle verskog dela obi~aj je nedeqom i o praznicima da se vernici okupe u crkvenom domu na besplatno poslu`ewe, koje pripremaju ovda{we vredne ~lanice Kola srpskih sestara.
Na kraju, obave{tewe za liverpulske parohijane i verni narod, u nedequ 26. januara i po-
27. januara
Tekst i foto: Joca Gajeskov
Australijski novinar izvinio se Novaku \okovi}u zbog komentara iznetih na televiziji za koje dvadeset~etvorostruki grend slem {ampion rekao da su „pogrdni i uvredqivi".
Novinar Toni Xons sa Kanala 9 obratio se navija~ima srpskog asa re~ima; „Novak, on je precewen, vreme ga je pregazilo, izbacite Novaka", u`ivo u programu na Australijan openu u petak.
\okovi} je zato odbio uobi~ajeni intervju na terenu u nedequ posle pobede nad Jir`ijem Lehe~kom u ~etvrtom kolu turnira, po{to je Kanal 9 zvani~ni emiter Otvorenog prvenstva Australije.
Xons je „izvrgao ruglu srpske navija~e i uputio pogrdne i uvredqive komentare na wegov ra~un", rekao je \okovi} na konferenciji za novinare koja je usledila.
„Bila je to veoma neprijatna situacija", dodao je \okovi}. Kanal 9 je tako|e uputio izviwewe, rekav{i da „nikakva namera za uvredom Novaka ili wegovih qubiteqa nije postojala.".
Srpski savet Australije pozvao je na smenu Xonsa, navode}i da su wegovi komenta-
Oglasila se Ambasada Srbije u Australiji zbog neprikladnih izjava novinara na ra~un \okovi}a i srpskih navija~a
Australijski novinar
Toni Xons imao je nepristojnu izjavu o Novaku \okovi}u i wegovim fanovima na ukqu~ewu u`ivo iz Melburna.
Usledila je Novakova reakcija kada je nakon pobede protiv ^eha Jir`ija Lehe~ke odbio da da intervju na terenu.
Naposletku, izviwewe Novaku je ipak stiglo i on ga je, kako je naveo organizator turnira u Melburnu, prihvatio.
Ovaj „incident“ je iznudio reakciju i srpske ambasade u Australiji koja je objavila op{irno saop{tewe u kom se izme|u ostalog navodi verovawe da komentari novinara Xonsa negativno uti~u na srpsku zajednicu u Australiji.
„To podrazumeva da bi svi novinari trebalo da budu posve}eni po{tovawu prava drugih, kao i da treba da se edukuju o etici, ne stavqaju}i bespotreban naglasak na li~ne osobine qudi, ukqu~uju}i rasu, etni~ko poreklo, nacionalnost, pol, starosnu dob, seksualno opredeqewe, verska uverewa, porodi~ne odnose, fizi~ki ili intelektualni invaliditet. Sli~ne obaveze se tako|e sadr`e u Kodeksu pona{awa medijske ku}e Nine Entertainment Co (za koju Xons radi)“, navela je ambasada Srbije u Kanberi.
ri „uvredqivi, rasisti~ki i slu`e samo za podsticawe daqe diskriminacije australijskih Srba".
Novinar je rekao da ose}a da je posebno „pre{ao granicu" komentarom da srpskog asa treba „izbaciti" - prihvativ{i da se mo`e protuma~iti kao aluzija na \okovi}evu deportaciju iz
Australije 2022. zbog propisa u zemqi povodom pandemije kovida-19.
„To je naqutilo Novaka, {to potpuno razumem", rekao je Xons.
„Bila je to nesre}na situacija i jedna od li~nih Novakovih trauma, a i mojih.
„Sada je prioritet da se usredsredimo na tenis. ^eka ga neverovatan me~ i nadam se da mo`e da se skoncentri{e na isti.
„Mogu samo jo{ jednom da ka`em ono {to sam mu rekao pre 48 sati, a to je da se izviwavam ako je osetio nepo{tovawe.
„Pristao sam da se sretnemo li~no i to se jo{ nije dogodilo, ali se nadam da }e se to desiti u naredna 24 sata."
Organizator Australija tenis je saop{tio:
„Novak prihvata javno izviwewe kao {to je zatra`eno i sada ide daqe i gleda ka narednom me~u."
SRBI IZ AUSTRALIJE SE HITNO OGLASILI
ZBOG NOVAKA:
[irite mr`wu prema na{em
narodu godinama, dosta je
Burna reakcija Srba iz Australije koji su se oglasili saop{tewem zbog uvreda na ra~un Novaka \okovi}a, ali i na{ih navija~a u Melburnu.
Udru`ewe Srba iz Australije objavilo je o{tro saop{tewe nakon {to je australijski novinar Toni Xouns vre|ao Novaka \okovi}a i srpske navija~e na Australijan openu. Kao {to je ve} poznato, Xouns je ismevao \okovi}a i srpske navija~e, posle ~ega je Nole digao glas i poru~io da }e bojkotovati intervjue, a u protestu su mu se pridru`ili i na{i qudi iz dijaspore.
U saop{tewu se tra`i od televizije "Kanal devet" da suspenduje novinara Tonija Xounsa i otpusti ga, kao i da uputi izviwewe udru`ewu, ~itavoj srpskoj zajednici u Australiji, kao i svim navija~ima na Australijan openu. Tako|e se navodi da poruka da "Novaka \okovi}a treba izbaciti sa turnira" mo`e da se protuma~i i kao poruka da Srbi nisu dobrodo{li u Australiji, a dodaje se i da ovo nije prvi put da se na ru`an na~in izve{tava o srpskoj zajednici u ovoj zemqi. To je posebno bio slu~aj tokom i nakon deportacije \okovi}a 2022. godine.
Nova kwiga "Ahava" Petra Pje{ivca, godina `ivi i radi u Melburnu, predstavqena beogradskoj publici u oktobru, tokom
Petar Pje{evac je srpski pisac koji ve} Melburnu. Na srpskoj kwi`evnoj sceni prisutan dam romana, kolekciju eseja i za svoju kwi`evnost sova.
Na ovogodi{wem sajmu kwiga predstavio renomirane izdava~ke ku}e ''Agora'' iz Klubu novosadskih kwi`evnika, kao i klubu ''Evo nas u Melburnu, nakon ovogodi{weg predstavio svoj najnoviji roman Ahaba. blici 30. novembra 2024. godine. Tematika kom romanu bilo kog `anra, qubav je centralna sa jednog kwi`evnog panoptikuma da sumiram naseqavali Dor}ol u periodu izme|u 1936, sam sefardskim jevrejima koji su `iveli ovaj roman", ka`e Pje{ivac. Ahava ili jedan pravi qubavni roman dor}olskim toponima. Pri~a koja se prote`e nog Beograda, iz kasnih tridesetih godina ''Svako }e se na}i u tom romanu. Neko voli svoje dete, porodicu, instument, predmet ku{ao u romanu da do~aram jednu atmosferu pokazao moju qubav prema tom delu grada, sam Dor}olac, ali izgleda da sam to zauvek Ahava na hebrejskom jeziku zna~i qubav, i demona. Roman Ahava istra`uje kompleksnost koriste}i zanimqivu konstelaciju `anrovskih postupaka, dr`e}i se one Markesove, da tek onda intelektualac.
^lanovi moje porodice imali su problema sa zdravqem i na preporuku poznanice oti{ao sam kod wega kad sam bio u Srbiji, rekao mi je da krenem s wim na ture da se molim svecima i da }e mi on pomo}i, pri~a prevareni B. G. Isti prevarant, la`ni vidovwak, koji je prevario N. P. i jo{ mnogo qudi prevario je i mene. Slepo sam mu verovao, dao sam mu skoro 80.000 evra. Obe}ao mi je da }e moj novac osve{tati i oprati u manastiru, tvrdi B. G. (ime i prezime poznati redakciji), Srbin koji ve} 10 godina `ivi u Australiji! On se oglasio nakon {to je video ispovest Beogra|anke N. P., koja je ispri~ala da ju je prevario ~ovek koji se predstavqa kao vidovit, a ina~e vodi i ture po manastirima. Kako je ispri~ala, `rtve prvo ubedi da je wihov novac proklet i da mora da "odstoji" u manastiru neko vreme kako bi se s wega skinulo prokletstvo. Woj je uzeo 100.000 evra, a minimum je, prema wenim saznawima, prevareno 150 qudi, koje okupqa radi podizawa kolektivne tu`be protiv prevaranta! Zbog sudskog postupka o{te}eni ne `ele
da javno otkriju svoj identitet niti identitet osumwi~enog. Me|u prevarenima je i Srbin iz Australije koji je do ovog prevaranta tako|e do{ao na preporuku, i to svoje prijateqice, koja mu je tako|e dala novac. Neki ~lanovi wegove porodice imali su zdravstvenih problema, te je re{io da se tom
~oveku obrati za pomo}. na odmor u Srbiju, tada se kafi}u. NASEO IZ O^AJA - Muka natera ~oveka na kla mi je poznanica da taj Prvo je tra`io moju fotografiju Kad smo se sreli, ispri~ao onda je rekao da moram manastirima i da se molim, da se ti problemi brzo re{e prvi susret s la`nim vidovwakom ri godine. Poverovao mu je, ka`e, preneo jedan detaq. - U to vreme sam se vi|ao
Pje{ivca, srpskog pisca koji ve} vi{e od 30 predstavqena je publici i u Australiji, a i Sajma kwiga.
ve} trideset i {est godina `ivi i radi u prisutan je od 2003. godine. Objavio je sekwi`evnost je nagra|ivan nagradom Zlatna predstavio je svoj novi roman ''Ahaba'', u izdawu Novog Sada. Tokom sajma, gostovao je u klubu ''Wego{'' iz Melburna. ovogodi{weg sajma kwiga u Beogradu, na kojem sam Roman je predstavqen i melbur{koj puTematika romana je veoma zanimqiva, kao i svacentralna stvar. U mom romanu sam poku{ao sumiram sudbine jednog broja qudi, koji su 1936, pa do modernih vremena. Fasciniran `iveli u Beogradu i ta fasninacija je rodila
roman je svojevrstan kwi`evni panoptikum prote`e u vremenskom periodu od predratgodina pro{log veka do modernog vremena. Neko voli `enu, neko voli mu{karca neko predmet svog rada ili svoj rad. Ja sam poatmosferu Dor}ola i u tom romanu zapravo sam grada, koja je neizmerna. Jednom davno, bio zauvek i ostao", ka`e pisac. qubav, a na sanskritu borbu izme|u dobra kompleksnost qubavi na jedan poseban na~in, `anrovskih ogleda i razli~itih kwi`evnih je pisac pre i iznad svega emotivac, pa
U subotu 19. januara, Srpska pravoslavna crkva u \ilongu je u sve~anoj atmosferi proslavila Bogojavqewe.
Na jedan od petnaest najve}ih hri{}anskih praznika vernici su ispunili hram Svetog Nikole do posledweg mesta. Svetu liturgiju je slu`io nadle`ni paroh, protojerej-stavrofor Mom~ilo Vuk{a koji je potom obavio i veliko vodoosve}ewe i besedio okupqenoj pastvi o zna~aju Bogojavqewa.
Nakon toga je usledio odlazak na glavnu pla`u \ilonga, Istern Bi~, gde je odr`ano tradicionalno plivawe za ^asni krst. U nadmetawu odraslih je pobedu odneo Dragan Peri}, dok je me|u mali{anima najbr`e do bogojavqenskog krsta stigla devoj~ica Angelina iz Grinsboroa.
Jednom godi{we dolazi se i sastao s wim u jednom
na sva{ta, ~ak i na to. Retaj ~ovek stvarno poma`e. fotografiju da on proceni. ispri~ao sam mu za svoj problem, prvo da idem na ture po molim, te da }e mi on pomo}i re{e - svedo~i B. G., koji je vidovwakom imao pre ~etika`e, da je vidovit jer mu je vi|ao s jednom devojkom. Na
dru{tvenim mre`ama nisam imao nijednu na{u zajedni~ku fotografiju, a on mi je rekao da se zabavqam s tom devojkom i pogodio joj je boju kose i o~iju. Da li je on to pro~itao ovako iz glave ili je blefirao, ne znam. Tad sam pomislio da tu stvarno ima ne~ega. I tako sam krenuo s wim na turenavodi sagovornik.
I{ao je u Gr~ku, Gruziju i Poqsku, a s prevarantom se sastao dva puta u Beogradu i novac mu je upla}ivao na ra~un.
- Ono {to je veoma ~udno jeste to {to mi je rekao da }u kupiti kola i ~ak rekao i datum, a ja tada nisam ni imao novac, ali stvarno se desilo da sam tad kupio auto. Zato je to i uzelo maha. Posle je krenuo da izvla~i novac. Na tom drugom susretu mi je rekao da postoji vrsta pomagawa koja se zove
li~no, za koje mu se daje novac - prise}a se on i nastavqa: PRILOZI I LI^NO POMAGAWE
- Govorio je kako }e taj novac poslati da se osve{ta i opere, te da }e mi nakon toga biti vra}en. Me|utim, ja sam mu za to tra`io pokri}e, potpis, i nisam hteo ni{ta od novca da mu prebacim. On je govorio kako }e on sve to da re{i. Onda me je pecao, a ja sam zagrizao udicu i prebacio mu novac na ra~un. Prvo je to bio iznos od 50.000 evra, za ta li~na pomagawa ukupno sam uplatio 74.000 - pri~a on. Novac mu je prebacivao tri puta, ali kako ka`e, jo{ 6.000 evra mu je dao na ruke, i to kao prilog za manastire.
- Prvi put sam ga za novac pitao posle dve godine, uglavnom smo porukama komunicirali. Govorio
je da }e ga vratiti, da ne brinem. Nekoliko puta sam ga pitao, odgovor je uvek bio isti. Letos mi je poslao poruku i zvao me da opet idem s wim na turu. I tad sam ga pitao za pare. Uvek zavla~i sa istim odgovorom, do sada mi je vratio svega 1.000 evra - navodi B. G. MANIPULATOR
Na{ sagovornik isti~e i da je prevarant ozbiqni manipulator.
- Ja sam pomislio na prevaru kad smo i{li u Gr~ku na turu, seo sam u autobus iza wega i uspeo da vidim poruke koje je ~itao na telefonu. Qudi su ga pitali kad }e im vratiti novac. Stra{ne su to stvari. Tu sam video koliko je sati, tada sam se zaledio. Mnogo je tu para, veliki broj qudi je prevario - zakqu~io je on.
We're all part of the story.
poziva sve zainteresovane na piknik za
u Brimbank parku (Parking A, Keilor Park Drive, Keilor East VIC 3033).
Celodnevni piknik ukqu~uje besplatni ro{tiq, osve`avaju}a pi}a, puno narodne, zabavne muzike i igre. Hrana }e biti poslu`ena oko 15 ~asova.
Ovo okupqawe je finansirano od strane Programa grantova za doga|aje u zajednici povodom Nacionalnog dana Australije (NADC).
Na{i vredni volonteri kao i zaposleni pobrinu}e se da sve protekne u najboqem redu.
Na dan piknika, ukoliko `elite, mo`ete da uplatite godi{wu ~lanarinu za 2025. godinu za SSSS ink., penzionerska dru{tva Kraq Petar i Nikola Tesla kao i uvek, u iznosu od samo 10 dolara/po organizaciji.
Do|ite da u`ivate sa prijateqima, u deqewu pri~a o va{im omiqenim trenucima i uspomenama koje imate u ovoj zemqi.
Za vi{e informacija pozovite kancelarije SSSS ink.-a u St. Albansu na 03 9356 4555 ili u Dandenongu na 03 9793 2100.
Head Office: Unit 4/350 Main Road West
St. Albans VIC 3021
Phone: (03) 9356 4555
Email: serbian_sss@iprimus.com.au Website: www.serbiansss.com.au
Branch Office: Shop 7/249-259 Lonsdale Street
Dandenong VIC 3175
Phone: (03) 9793 2100
Email: ssss_dandenong@iprimus.com.au
Website: www.serbiansss.com.au
Primarna svrha radnog mesta je obezbe|ivawe potrebnih usluga na{im klijentima u ciqu zadovoqavawa wihovih potreba (grupna okupqawa, posete u ku}i, pratwa i prevoz klijenata u kupovinu, kod doktora itd.). Radi uspe{nosti aplicirawa, potrebno je da kandidat:
l te~no govori srpski i engleski jezik,
l da poseduje iskustvo u radu sa starijim licima srpskog porekla, l da poseduje voza~ku dozvolu i auto koji }e koristiti u poslovne svrhe i mogu}nost da vozi kombi za 12 lica, l dobro poznavawe rada na ra~unaru (rad u Microsoft Office programu)
l poseduje kurs Prve pomo}i (CPR First Aid) i kurs rukovawa sa hranom (Safe food handling practices)
l da `ivi u jugoisto~nim predgra|ima Melburna i bude dostupan/na po pozivu radnim danima.
Ponu|ena pozicija podrazumeva rad od 5 sati nedeqno u Dandenong kancelariji.
Uz molbu (Cover letter) obavezno prilo`ite biografiju/rezime sa pismenim preporukama dva lica. Molba i ostali materijal moraju biti napisani na engleskom jeziku i dostavqeni na adresu: SERBIAN SOCIAL SERVICES AND SUPPORT INC.-The Selection Committee Unit 4,350 Main Road West, St. Albans VIC 3021
Za vi{e informacija o gore pomenutoj poziciji i opisu posla, molimo kontaktirajte kancelariju SSSS ink.-a na broj telefona 03 9356 4555. Konkurs za ovu poziciju se zatvara 29. marta 2025. godine u 17 ~asova.
Feqton (1)
Pi{e: Marko Lopu{ina
Legenda o @eqku Ra`natovi}u je toliko sna`na i danas ~etvrt veka od wegovog ubistva u Beogradu da mnogi Srbi misle da Arkan nije mrtav. @ivi kao mit o novom Milo{u Obili}u
Na Novom grobqu u Beogradu odr`an je parastos povodom 25 godina od smrti @eqka Ra`natovi}a Arkana. Oko spomenika okupili su se ~lanovi wegove porodice, udovica Svetlana Ra`natovi} sa decom i Arkanovom }erkom Sofijom iz Belgije, Luka Bojovi}, sledbenik i nesu|eni naslednik u podzemqu, prijateqi i simpatizeri.
Ima qudi u Beogradu koji jo{ ne veruju da je @eqko Ra`natovi} mrtav. Vi{e puta mi se de{avalo da me pojedine `ene direktno pitaju da li znam gde se Arkan skriva u Gr~koj, pa u Argentini. A moj prijateq Bela iz Zagreba video ga je `ivog u [paniji!? ^ak je i Vladimir Xiro, istra`iteq Tribunala u Hagu jednom prilikom javno izjavio da se ni u Hagu ne veruje da je @eqko Ra`natovi} Arkan ubijen u Beogradu.
Ovaj detaq danas, skoro ~etvrt veka od atentata na @eqka Ra`natovi}a, govori dovoqno o snazi mita o Arkanu. Za mnoge Arkan je `iv, makar u legendi, koja kazuje da su mu mnogi hrabrost priznavali i zbog toga su ga po{tovali. @udwa za slobodom mu je bila karakterna osobina. Iz svih zatvora u koje je tamni~en je pobegao. Imao je energiju koja mu je davala za pravo da govori da je boqe `iveti jedan dan kao lav nego sto godina kao crv. I `iveo je kao lav!
Sve ostalo mu je stavqano pod znak pitawe, pa i sama smrt. Sociolozi su govorili da je Arkan bio novi srpski junak, Milo{ Obili} dvadesetog veka. Kriminolozi su ga do`ivqavali kao posledweg dona jugoslovenskog podzemqa, a patriote kao branioca srpskog naroda. Za wegovu porodicu @eqko Ra`natovi} je bio sin, brat, mu`, otac i deda. Bio je ponosan prvo na svoju porodicu, na svoje Delije, na svoju Gardu i na svoje Obili}e. Voleo je da ga slede, jer je umeo da ih vodi kroz rat i mir. Bio je borac kome su skandirali “Arkane, tigre!”. Priznavao je samo pobede, jer se u porazima nije snalazio. Za vreme svog novinarskog `ivota {est puta sam bio sa @eqkom Ra`natovi}em. Prvi i jedini posao za Arkana odradio sam 1992. godine kada sam do{ao iz Sidneja, u kome sa boravio slu`beno 30 dana i upoznao mnoge Kraji{nike. Oni su za Gardu poslali svoje donacije. Novac sam odneo u Skup{tinu Srbije, dao svastiki Stani Kriva~i} da ga preda poslaniku @eqku Ra`natovi}u. Pozvala ga je telefonom:
- Gospodine poslani~e, doneo vam je novinar Marko Lopu{ina 6.000 dolara iz Australije. Do|ite da uzmete. - Dobro, pozdravite ga! Me|utim, na{ prvi susret zapo~eo je wegovim prekorom, a na{ posledwi susret zavr{io se zajedni~kim fotografisawem u Knez Mihailovoj ulici. Ni-
sam tada slutio da }e to biti posledwi na{ slu`beni razgovor. Verovao sam da je Arkan toliko mo}an da mo`e da predupredi sopstvenu sudbinu.
@ivotna pri~a @eqka Ra`natovi}a je toliko orginalna da se mo`e nazvati samo – arkanovska. Bio je krajem pro{log veka jedan od deset najpoznatijih Srba u svetu. Bio je lik sa naslovnih strana svetskih `urnala, ali i sa poternica Interpola i optu`nice Tribunala u Hagu. U toj me|unarodnoj zajednici, posle Milo{evi}evog i Karaxi}evog imena, Ra`natovi}evo se izgovaralo sa najvi{e strahopo{tovawe.
Na latinskom ime Arkan zna~i tajnovit ili tajanstven ~ovek. @eqko Ra`natovi} je to bio u bukvalnom smislu latinske re~i arcanus. Bio je naslednik jugoslovenskih an|ela garavog lica. S tim {to je Arkan imao svoje de~ije lice. Glatko, mlado i opasno.
Kad je ubijen 15. januara 2000. godine NIN ga je nazvao “Crni vitez” - heroj, braniteq, biznismen, mafija{, ratni zlo~inac. Sve u jednom imenu.
Zna se da je @eqko Ra`natovi} bio ratnik, heroj rata i ulice, koji se pretvorio u biznismena, jer je od poslasti~ara izrastao u vlasnika fudbalskog kluba.
U dosijeima stranih policija @eqko
Ra`natovi} je imao sedamnaest imena. A u Jugoslaviji pet. Bio je @eqko, Hibrid, Klipan, i Arkan i Ari, i Komandant i gospodin Predsednik. Li~no je voleo da bude samo @eqko, ali je upam}en ponajvi{e po nadimku Arkan, koji je kao mladi} sam sebi dao.
@ivotna biografija mu je bila slojevita i ~ak kontraverzna. Politi~ka karijera @eqka Ra`natovi}a je bila kratka, ali je zato patriotska bila duga, sve do smrti, o kojoj nije `eleo da razmi{qa.
@eqka Ra`natovi}a Arkana znao je svaki ~ovek i svako dete iz Jugoslavije. I svima se ~inilo da ga zaista dobro poznaju. O wemu se govorilo na dva na~ina, javno i tajno.
Javno bio je vlasnik voluminozne vile u Qutice Bogdana broj 3, FK “Obili}”, firmi “SDG kompani”, “Ari kompani”, “Vizantin kompani”, Zadruge “Delije”, nekoliko poslasti~arnica i pekara, kockarnice u Hotelu "Jugoslavija".
Imao je devetoro dece iz pet legalnih i ilegalnih brakova - Mihajla, Sofiju, An|elu, Milenu, Nikolu, Vojina, Ma{u, Veqka i Anastaziju.
Govorio je te~no engleski, francuski i italijanski a slu`io se nema~kim, {vedskim i holandskim jezikom. Poznavao je dobro makedonski, bugarski i al-
banski jezik. Voleo je da peva, mada nije bio dobar sluhista. Hobi mu je bio sakupqawe pi{toqa SSUP-a, slika srpskih slikara i kocka. @eqko Ra`natovi} nije pu{io, nije pio i ustajao je svaki dan u sedam sati ujutru. Tajno, Arkan je bio policajac federalne Jugoslavije, borac protiv neprijateqske jugoslovenske emigracije u senci, ~ovek jake i nezgodne naravi, strah i trepet za svoje neprijateqe, kockar i razbojnik.
Ro|en je 17. aprila 1952. godine u Bre`icama, Slovenije, gde je wegov otac Veqko Ra`natovi} bio oficir JNA, a majka Slavka (Stefanija Josifovi}) doma}ica. Iz porodili{ta ga je izneo major Jovo Popovi}, prijateq Veqka Ra`natovi}a, a kasnije Titov general. Otac je @eqka ~esto tukao u mladosti. Kada su se u wegovoj {estoj godini `ivota preselili iz Slovenije u Zagreb, `iveli su kod aerodroma Pleso. @eqko je potom {est godina pro`iveo i u Zagrebu.
Arkan je bio dete nesre}nog detiwstva. Prve batine je dobio od oca zbog Tita. Lomili su jadac i on je viknuo: "Tata, umro je drug Tito!" Otac Veqko je sko~io istrgnuo sinu novine iz ruku, na{ta mu je @eqko rekao: "Jadac!" Pobegao je od ku}e sa devet godina, pravo u Dubrovnik.
Buntovan po prirodi i bahat wegov otac Veqko Ra`natovi} je izgubio posao u armiji, a time i brak. U devetoj godini @eqko Ra`natovi} je postao Beogra|anun. Mali @eqko je i tu ~esto be`ao od ku}e. @iveo sa majkom i tri sestre. ^inio je razli~ite delikventske prestupe, ~ime je zapravo pozivao roditeqe, ro|ake, kom{ije u pomo}.
Odrastao je na Novom Beogradu, a kasnije se preselio u Ulicu 27. marta. Tu je dobio prvi uli~ni nadimak Hibrid. Imao je veliku glavu, mr{avo i vitko telo. U Beogradu je xepario po ulici i obijao kioske. Imao je tada samo 14 godina. Zbog kra|e u trafici osu|en je prvi put 1969. godine na tri godine maloletni~kog zatvora u Domu za maloletne prestupnike u Novom Sadu. Upisali su ga u Pomorsku {kolu u Kotoru, ali je @eqko sa dru{tvom 1972. godine pobegao u Italiju. Tamo je ve`bao svoju laku lopovsku ruku.
Vratio se brzo u Jugoslaviju i formirao prvi gang. Arkanova lopovska grupa je na delu uhva}ena u Zagrebu. Epilog je bio: tri godine maloletni~kog zatvora u Vaqevu i {est meseci u Po`arevcu. Wegov socijalni radnik bio je ~uveni Dobrivoje Biba Radovanovi}. Ovaj profesor i dekan Defektolo{kog fakulteta, ugledni kriminolog otvorio je kao socijalni radnik u zatvoru po su`benoj du`nosti prvi dosije Arkan. Ime Arkan uzeo je posle po jednom liku - ~arobwaku iz omiqenog stripa kojeg je ~itao u detiwstvu, ali mu se i kasnije vra}ao. U mladosti @eqko Ra`natovi} je bio ozbiqan kriminalac. Sa ~etvoricom vr{waka, taksijem je i{ao s kraja na kraj SFRJ i usavr{io obijawe blagajna, kra|u nakita i umetni~kih slika, koje je kasnije preprodavao. U Jugoslaviji je osu|ivan 1976. na {est meseci, a 1982. na osam meseci zatvora. Prva kazna ga je naterala da pobegne iz zemqe, pravo u Englesku. Tamo je sreo siroma{nog Italijana koji se zvao \ovani Di Stefano i koga je kasnije 1979. godine u [vedskoj izvadio iz zatvora. Devet godina @eqko nije dolazio ku}i u Beograd. Proveravao je bogatstvo Evropqana.
U inostranstvu, zbog oru`anih pqa~ki Ra`natovi} je juren, hap{en i osu|ivan u Belgiji, [vedskoj i Holandiji. Ove zemqe su za wim raspisale poternicu, a na osnovu kojih ga i Interpol tra`i. Wegova `ivotna pri~a jeste toliko orginalna i – arkanovska.
(Nastavqa se)
DVA VEKA BOQ[OJ TEATRA:
Luster visok 8 i po metara, zavesa te{ka preko jedne tone, nekoliko po`ara, maskirawe zdawa, duhovi, bele buba{vabe i oko 900 postavki na sceni - sve ovo je samo deo bogate istorije Boq{oj teatra, koji ovih dana obele`ava svoj 200. ro|endan.
Najpoznatije pozori{te u Rusiji, a i jedno od najpoznatijih na svetu, nalazi se u Moskvi. Wegovo otvarawe, 18. januara 1825. godine, bilo je ispra}eno sa puno pa`we, a zainteresovanih da prisustvuju premijernom izvo|ewu baleta u novootvorenom pozori{tu je bilo toliko da su organizatori morali da ve} sutradan organizuju reprizu.
Za svojih 200 godina postojawa Boq{oj teatar pre`iveo je nekoliko po`ara, a oko zdawa najpoznatijeg pozori{ta Rusije i danas kru`i nebrojano mnogo legendi. Istovremeno, o wemu postoji i niz interesantnih ~iwenica o kojima se retko pri~a, a koje su zaslu`uju makar isto koliko i izmi{qene muze ili duh-spasilac koji navodno luda zgradom.
SPECIJALNO ZA BOQ[OJ TEATAR JE JEDAN HOLAN\ANIN NAPRAVIO NOVE VRSTE LALA
Sadnice lala ispred Boq{oj teatra privla~e pa`wu svih koji pro|u pored wega, a svake godine se u prole}e sade dve posebne vrste ovog dekorativnog cve}a - "Galina Ulanova" i "Boq{oj teatar". Ove dve vrste napravqene su po~etkom 20. veka, a wihov "otac" je ~uveni holandski botani~ar Derek Vilem Lefeber. Derek je neko vreme `iveo u Rusiji, a kada se vratio u Holandiju nije mogao da prestane da razmi{qa o lepoti Boq{oj teatra i gracioznosti wegovih balerina. Kako bi odao priznawe ovoj grani umetnosti i neodvojivom delu ruske kulture, on je napravio dve nove sorte. Slede}i put kada je do{ao u Moskvu, sa sobom je doneo 30.000 novih lala.
^UVENI LUSTER U BOQ[OJ TEATRU JE VISOK 8,5 METARA
Jedni u Boq{oj teatar dolaze da se dive talentu baletskih trupa, a drugiarhitekturi zdawa i wegovom enterijeru. I to je sasvim opravdano - ovo pozori{te slovi za jedno od najlep{ih ruskih pozori{ta (a konkurencija je velika), sa izuzetnim detaqima enterijera. Jedan od wih je i luster, koji svojim gabaritima ostavqa bez daha sve posetioce.
Du`ina ovog remek-dela, sa~iwenog od 24 hiqade kristala, iznosi neverovatnih 8 i po metara, a wegov pre~nik je u naj{irem delu ~ak 6 i po metara. Interesantno je i da je jako dugo, sve do 1890-ih godina, luster bio osvetqen pravim sve}ama. Kasnije su one zamewene uqanim fitiqima, a tek nedavno je sprovedena struja.
TOKOM VELIKOG OTAXBINSKOG RATA BOQ[OJ TEATAR JE MASKIRAN U STAMBENU ZGRADU Tokom Velikog Otaxbinskog rata Moskva je bila jedna od glavnih meta fa{isti~kih bombardera, koji su danono}no nadletali grad. Kako bi je za{titili od razornih udara granata, Rusi su morali da budu pametniji od protivnika i prona|u na~in da ga nadmudre. Maskirawe je, kako se pokazalo, bio najboqi na~in za to. Zdawe boq{og teatra se tada uz pomo} obi~nih tapaciranih panela i cerada brzo pretvorilo u obi~nu stambenu zgradu, koja fa{istima koji ciqaju iz vazduha, nije nimalo privla~na meta. U zdawu
^uveni luster u Boq{oj teatru je visok 8,5 metara
je ~ak potpuno iskqu~ena i struja, kao i grejawe, kako bi se protivnicima dodatno ote`alo weno pronala`ewe.
NA SCENI BOQ[OJ TEATRA
IZVEDENO JE OKO 900
RAZLI^ITIH POSTAVKI
Isprva je repertoar Boq{oj teatra bio dosta {arenolik - na wegovoj sceni izvo-
dile su se i ruske i italijanske opere i plesa~ke numere iz narodnog folklora, pa ~ak i predstave sa mitolo{kom tematikom. Bilo je tu za svakoga pone{to, jer je i publika bila takva - krajwe raznovrsna i nedovoqno naviknuta na pozori{te. Ipak, sa vremenom se repertoar suzio - posetiocima Boq{oj teatra po~ele su da se prikazuju mahom ruske opere, kao i
poneki balet. Ukupno je od otvarawa do danas na sceni ove institucije kulture izvedeno oko 900 razli~itih dela, koja samo dokazuju koliko je doprinos kulturi Boq{oj teatra zaista velik (re~ "veliki" na ruskom - boq{oj).
ZAVESA OD ZLATNIH NITI
KAO ZA[TITNI ZNAK, TE[KA JE VI[E OD JEDNE TONE Jedan od najprepoznatqivijih detaqa enterijera (pored lustera) jeste i zavesa koja se nalazi na sceni pozori{ta. Prva takva zavesa napravqena je 1955. godine - izra|ena u formi goblena, od svilenih zlatnih niti, ona je bila te{ka vi{e od jedne tone. Kasnije, 90-ih godina pro{log veka, napravqena je jo{ jedna, sli~na. Nova zavesa imala je tipi~no ruske motive: umesto zvezda i klasja p{enice, na novoj je prikazan lik dvoglavog ogra (koji se nalazi i na grbu Rusije), a umesto natpisa "SSSR" ispisano je "Rusija". Tokom 2011. godine zavesa je ponovo zamewena i sada je ona izra|ena od svile, a zlatne niti isprepletene su metalnom pozla}enom folijom.
SRU[ITI BOQ[OJ Lewin je 1918. godine insistirao da se Boq{oj teatar sru{i, jer je, navodno, opera bur`oaska umjetnost, jer mnogo ko{ta, a izvo|a~i su drski i tra`e novac. Boq{oj je ipak opstao, a tome su doprinijeli Josif Staqin i Anatolij Luna~arski, koji se mo`e smatrati prvim ministrom kulture SSSR-a.
BEKSTVO IZ SSSR-A Svi izvo|a~i su ma{tali o tome da rade u Boq{oj teatru. U Sovjetskom Savezu su tamo bile najve}e plate i razne privilegije. Jednom je izbio i skandal u vezi sa bekstvom iz Boq{oja. Naime, 1979. godine za vreme gostovawa u Wujorku baletan Aleksandar Godunov je zatra`io politi~ki azil. Sovjetske vlasti su poku{ale da wegovu `enu, balerinu Qudmilu Vlasovu, po{aqu nazad u Moskvu, ali su Amerikanci tri dana zadr`avali wen avion i nisu dozvolili da poleti. Na kraju su Vlasovu uspeli da nagovore da se vrati u otaxbinu, a Godunov je nastavio svoju kratku karijeru u ABT (American Ballet Theatre).
To je ~itava varo{ica od zatvorenika i stra`ara koju Levantinci i mornari raznih narodnosti nazivaju Deposito, a koja je poznatija pod imenom Prokleta avlija, kako je zove narod a pogotovu svi oni koji sa wom imaju ma kakve veze. Tu dolazi i tuda prolazi sve {to se svakodnevno pritvara i hapsi u ovom prostranom i mnogoqudnom gradu, po krivici ili pod sumwom krivice, a krivice ovde ima zaista mnogo i svakojake, i sumwa ide daleko i zahvata u {irinu i u dubinu. Jer, carigradska policija se dr`i osve{tanog na~ela da je lak{e nevina ~oveka pustiti iz avlije nego za krivcem tragati po carigradskim buxacima. Tu se vr{i veliko i sporo odabirawe pohap{enih. Jedni se ispituju za su|ewe, drugi tu odle`e svoju kratkotrajnu kaznu ili, ako se ba{ vidi da nisu krivi, bivaju pu{teni, tre}i se upu}uju u progonstvo u udaqene krajeve. A to je i veliki rezervoar iz kog policija probira la`ne svedoke, »mamce« i provokatore za svoje potrebe.– Tako Avlija neprestano re{eta {arenu gomilu svojih stanovnika, i, uvek puna, stalno se puni i prazni. Tu ima sitnih i krupnih prestupnika, od de~aka koji je ukrao sa tezge grozd ili smokvu do svetskih varalica i opasnih obija~a; ima nevinih i nabe|enih, maloumnih i izgubqenih, ili oma{kom dovedenih qudi iz Carigrada i iz cele zemqe. Prete`nu ve}inu sa~iwavaju carigradski hap{enici, pravi izbor najgoreg od najgoreg {to gami`e po carigradskim pristani{tima i trgovima ili se zavla~i po jazbinama na periferiji grada. Obija~i, secikese, kockari od zanata; krupne varalice i ucewiva~i; sirotiwa koja krade i vara da bi `ivela; pijanice, vesela bra}a koja zaboravqaju da popijeno plate ili mehanski razbija~i i ukoqice; bledi i potuqeni jadnici koji od opojnih droga tra`e ono {to od `ivota nisu mogli da dobiju i zato u`ivaju ha{i{, pu{e ili jedu opijum, i ne zaustavqaju se ni pred ~im, samo da bi do{li do otrova bez kog ne mogu; nepopravqivi poro~ni starci i nepopravqivo porokom upropa{}eni mla-di}i; qudi sa svakojakim izvitoperenim nagonima i navikama koje ne kriju i ne ulep{avaju nego ih ~esto izla`u svetu na vidik, a i kad ih kriju sakriti ih ne mogu, jer progovaraju na svakom koraku kroz wihova dela. Ima vi{estrukih ubica i takvih koji su ve} nekoliko puta be`ali sa robije i zbog toga su okovani ve} ovde, pre suda, i osude, oni izaziva~ki zveke}u svojim okovima, psuju}i besno i gvo`|e i onog ko je lance izumeo.
Tu pristi`u i svi oni koji su upu}eni po kazni, kao prognanici, iz zapadnih pokrajina, i ovde se re{ava wihova sudbina: ili se, pomo}u carigradskih veza i za{titnika, osloba|aju i vra}aju ku}i ili bivaju upu}eni u mesto svoga zato~ewa u Maloj Aziji ili Africi. To su takozvani »prolaznici«, obi~no stariji, u svom kraju ugledniji qudi, predstavnici pojedinih vera ili grupa, zapleteni u trvewa i sukobe tamo negde u svojoj zemqi i optu`eni od vlasti ili oklevetani od svojih protivnika kao politi~ki krivci ili buntovnici. Oni donose pune sanduke i bisage odela i stvari, i s mukom se brane od carigradskih {atrovaca sa kojima moraju da dele }eliju. Zabrinuti i povu~eni, dr`e se po strani koliko god mogu. Petnaestak prizemnih ili jednospratnih zgrada, gra|enih i dogra|ivanih u toku mnogih godina, povezanih visokim zidom, zatvaraju ogromno, izdu`eno i strmo dvori{te posve nepravilna oblika. Samo ispred zgrade u kojoj su ~uvari i kancelarije uprave ima malo kaldrme; sve ostalo je siva i tvrda uga`ena zemqa iz koje trava ne sti`e ni da nikne, toliko je qudi od jutra do mraka gazi. A dva-tri uboga i malokrvna drveta, rasturena samo sredinom dvori{ta, uvek izrawavqena i oguqena, `ive mu~eni~kim `ivotom, izvan godi{wih doba. To xombasto i prostrano dvori{te li~i preko dana na va{ari{te raznih rasa i naroda. A no}u se sva ta gomila sateruje u }elije, sve po petnaest, dvadeset i trideset wih u jednu. I tu se produ`uje bu~an i {arolik `ivot. Mirne no}i su retke.
Kad je bila mala, vr{wacima je smetalo weno znawe. Kad je odrasla, smatrali su je jednom od najumnijih `ena Srbije. Pisala novele, putopise, studije i eseje, bila izvanredan stilista i prevodilac, doktorirala u Berlinu. Bila prva `ena akademik u Srbiji, prvi predsednik Udru`ewa pisaca Srbije, osniva~ jugoslovenskog PEN kluba, govorila sedam jezika i izvanredno poznavala kwi`evnost i umetnost. Wena najpoznatija dela su: "Hronika palana~kog grobqa", "Saputnici" i "Pisma iz Norve{ke.
... Plamen i svetlost su ro|aci i dolaze iz iste ~arobne zemqe. U plamenu je puno slika i pri~a, i svi prostodu{ni dobri qudi znaju da zimski plamen daje sve {to se nema i vra}a sve {to se oplakuje i `eli. Zimski plamen je zmaj koji preko dana drema, a kad do|e ve~e, on ra{iri svoja vatrena krila i rastrese svoje plamene vitice, i pri~a, pri~a ozeblim i {}u}urenim Korjecima, pri~a tiho i toplo, pri~a im i pucka i greje dok ih ne zanese, dok ne zadremaju, pole`u i zaspe, a vatra stalno i jednako bukti, i toplo je i ugodno, a napoqu je prostor i sloboda, i nigde nema ulice i nema suseda, i niko nije siroma{niji od drugog, i nema slugu, i dok zvi`de i ci~e vetrovi i zveri, u korje~kim kolibama je mir, mir, mir.
^ovek je mnogo puta gospodar, ali nije uvek i autoritet. To su dve razli~ne stvari. Za gospodara, treba jasna disciplina; za autoritet, tajanstvena disciplina. Gospodariti, to je uspostaviti jedan krut odnos, smatrati za realno ono {to je istovetno sa gospodarevim iskustvima. Biti autoritet, zna~i dejstvovati bez stalnog odnosa, samo kroz trenutne dodire. Kroz dodire koje autoritet ima, kao muwa sa nebom i zemqom, istovremeno sa onim nad ~im je on autoritet, i sa onim {to je nad wim autoritet. Biti gospodar, to je dru{tvena mo}. Biti autoritet, to je pitawe supstance.
***
Doslednost nije crta ~ovekova karaktera, nego domet wegova heroizma. Potpuno dosledan je onaj ko nabrzo pogine, ili postrada za svoju veru. ^ovek je od Boga stvoren kao nedosledan, jer je prolazan, jer je nomad. ^ovek ne mo`e uspostavqati, i dugo odr`avati stalnost stvari, niti sam ostati stalan me|u wima. Prorok Jeremija ka`e: "u {atorima `ivite svega vijeka svojega, da biste dugo `ivjeli na zemqi, gdje ste do{qaci." ***
Pra{tawe je visok stepen vrline. To nije pomirewe zava|enih, to je samopregorewe uni`enog i uvre|enog. Pra{tawe je veliki moralni zadatak sav na jednoj strani. Pra{ta onaj koji pra{ta bez spoqne ceremoiije mirewa, bez satisfakci-
je; pra{ta bezuslovno, ne ~ekaju}i reakciju uvredioca. Retko biva tako. A obi~ne su dve forme. Vrsta primirja, uz razna uveravawa i gestove, pri ~emu se jedna strana samohvali da je mogla i gore uvrediti. ali nije; a druga strana se samohvali da je mogla i ona vre|ati, ali nije. I vrsta egzekucije: ako je neko osramio bli`weg do kraja, uzeo nad wim mo} xelata, onda je `rtva obe{ena, a xelat u fraku i cilindru upu}uje izviwewe le{ini.
***
Skoro sve, mo`da sve u ~oveku mo`e iz voqe roditi se, i proizi}i, samo qubav ne. Otuda se, u raznim oblicima, vra}a misao o Bo`joj milosti, i vra}a}e se. Ko qubav ima, ima oblik `ivota, ima poziv i ciq. Ko qubav nema, kao uklet je, ma {ta drugo imao. To prokletstvo, ose}awe tog prokletstva, realnost je. Realnost je pojedinih li~nih `ivota i realnost je ~itavih istorijskih epoha, kad se u sveop{tem `ivotu ose}a suha bolest.
Govorom se ka`u velike va`ne divne stvari, ali sve u ograni~ewima. Najpreciznije i najsu{tinskije znamo ono {to ne mo`emo nikada iskazati.
Jezik sam je ograni~en. Jednako se razvija ali jednako vene i opada. [to je govoreno i pisano pre pedeset godina, ~udno je i sme{no, danas. A {to je pre trista godina govoreno i pisano, to je mrtav jezik to je kwizi fotografisan pokojnik. ]utawe, naprotiv uvek je isto. Ono duboko }utawe, da naglasimo opet. Plitko }utawe, sa stegnutim ustima o~ima uperenim u savremenost i savremenike u svakida{we planove, brige, ambicije, mr`we, osvete, to nije }utawe, to je razgovor {aputav i prikriven na povr{ini ~oveka i stvari.
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
U vi{e od 20 mesta {irom Srbije u nedequ su odr`ani
protesti studenata, u~enika i gra|ana. Na hiqade qudi slivalo se ulicama najve}ih srpskih gradova, ali i u mawim mestima poput Babu{nice
Studentska pobuna koja u Srbiji traje gotovo dva meseca pokrenula je talas protesta {irom zemqe. Prikqu~ili su se sredwo{kolci, prosvetari, advokati, poqoprivrednici…
Koliko je gra|anski bunt sna`an najboqe se videlo u nedequ, kada ja na hiqade qudi iza{lo na ulice vi{e od 20 gradova {irom Srbije.
Protesti u~enika i studenata uz podr{ku gra|ana odr`ani su u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Ni{u, Subotici, Vaqevu. ^a~ku, U`icu, Kru{evcu, Boru, Po`arevcu, Loznici, [apcu, Vrawu, Gu~i, Zaje~aru, Suboticu, Malim Zvorniku, ]i} evcu, Brusu, Bogati}u, In|iji, Kraqevu, Babu{nici.
Posebnu pa`wu privukli su protesti u
mawim mestima, poput Babu{nice gde se okupilo oko 200 qudi. Okupqeni su nosili transparente „Babu{nica je uz studente“, „Il’ si Sowa, il’ si {owa“, „15“ sa crvenim otiscima {aka.
Jedan od najve}ih protesta u nedequ odr`an je i u ^a~ku, a o pose}nosti najboqe govori ocena prisutnih novinara i repotrera koji su ovaj skup opisali kao ve}im od onog koji je odr`an 5. oktobra.
Komentari{u}i gra|anski bunt koji se probudio gotovo u celoj zmeqi, socijalni psiholog Dragan Popadi} ka`e da kqu~ le`i u tome {to se qudi koji se okupqaju identifikuju sa zahtevima koje su izneli najpre studenti.
„Protesti se toliko {ire da je o~igledno da ogroman broj qudi zahteve koji su izneti vidi kao ispravne i svoje zahteve koji se moraju ispuniti. Taj broj qudi govori da je strah kod qudi mawi, a da s druge strane postoji svest da je solidarnost ono {to je najva`nije. Ako se zahtevi ili protesti prepuste nekim mawim grupama qudi, poptuno je jasno {ta te qude ~eka i kakvoj }e represiji biti izlo`eni. Dakle, solidarnost je jedini na~in da se za{tite od represije, da jedni drugima pru`e ruke i da zajedno protestuju“, ka`e Popadi}.
Popadi} ka`e da ono {to se sada de{ava podse}a na doga|aje s kraja devedesetih
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije izjavio je da je nedopustivo da "jedni druge vidimo kao neprijateqe, suparnike i protivnike".
„Na nama je odgovornost da zaista budemo qudi, ne jednostrani, ne iskqu~ivi, ne samouvereni, ne qudi koji imaju svoj kalup i svako ko se ne uklopi u taj kalup vi{ak je, nepotreban je i, ne daj Bo`e, treba ga iskqu~iti iz svog `ivota i eliminisati. To nije vera, to nije Crkva, to nije srpski narod“, rekao je patrijarh, a prenela SPC u saop{tewu. Porfirije je, na kraju liturgije u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila u Beogradu povodom Jovawdana, naveo da qudi mogu druga~ije razmi{qati o mnogim temama, kao i da mogu imati druga~ije stavove o wima.
„Zar je to ne{to ~udno? To jeste buket, jedan jedinstven, u kojem postoje razli~iti cvetovi, biqe razli~itih boja i mirisa. Svaki cvet pojedina~no ima svoju lepotu, me|utim u zajednici sa ostalim cve}em, u buketu, u harmoniji sa drugima, posti`e se neuporedivo ve}e lepota. Dakle, jedna smo porodica, jedna smo familija“, kazao je on.
Patrijarh je zatra`io Bo`ji blagoslov za me|usobno razumevawe, me|usobno po{tovawe, za mir i da „odagna iz na{ih srca bilo koju vrstu iskqu~ivosti, netrpeqivosti, mr`we i, ne daj Bo`e, dizawa ruke jednih na drugih“.
„Bez obzira ko smo i {ta smo i kakvi smo, to smo {to smo, svoji smo. Jedna smo porodica, jedna smo familija, jedan smo narod, pre svega narod koji je povezan armaturom vere, povezan Hristom u jednoj Crkvi“, naveo je Porfirije.
godina.
„Ne{to sli~no se doga|alo devedestih godina, od 1996,1997, 2000.. Tada tako|e nije bilo toliko rasprave o zahtevima, bilo je svima jasno o ~emu se ta~no radi. Svakom normalnom ~oveku su zahtevi jasni. Ni sada nije potrebno da postoje lideri studenata, u~iteqa, prosvetara.. Nema se {ta tu filozofirati“, navodi sagovornik Popadi}.
Komentari{u}i bu|ewe mawih gradova u Srbiji, Popadi} ka`e:
„[to je mawe mesto, tu je represija ve}e i te`a. Tu je te`e ustati protiv onih koji su na vlasti..Sada se i to de{ava, strah qudi je i tamo mawi, ra~unaju na podr{ku drugih. Radi se o roditeqima ~ija su deca ustala i koji ose}aju morlanu obavezu da oni i oni podr`e wih ili da bar budu jednako hrabri. Ponavqam da o zahtevima ne
bi trebalo pri~ati, jer su o~igledni, svako ko ose}a trunku morala treba da stane iza wih“, naveo je Popadi}.
PROTESTI SE [IRE, PRIDRU@UJE SE SVE VI[E QUDI
Osim na ulicama Srbije, gra|anski bunt {iri se u~ionicama, ali i advokatskim kancelarijama. Tako su advokati doneli odluku da na najmawe sedam dana obustave rad, a mnogi prosvetni radnici nastavu nisu po~eli u ponedeqak kako je to bilo planirano po~etkom drugog polugodi{ta. Odluku advokata poni{tio je Vi{i sud u Beogradu.
Za to vreme, premijer Srbije im preti prosvetnom inspekcijom, ali izgleda da ni to ne pla{i prosvetare, ~iji su protesti, osim studentskih bili glavni razlog za{to je toliko gra|ana bilo na protestima u nedequ.
Ciq Srbije je da u 2027. po~ne upotreba lete}ih automobila u zemqi, izjavio je u Davosu predsednik Aleksandar Vu~i}, navode}i da je o tome razgovarao sa predstavnicima kompanije Ar~er (Archer) na marginama Svetskog ekonomskog foruma.
Vu~i} je srpskim medijima rekao da je kompanija Ar~er „jedna od najpoznatijih koja se bavi lete}im autobilima, avionima bez pilota i lete}im vozovima“.
„Po~eli smo da dogovaramo kupovinu najmawe tri letelice, a razgovaramo i sa na{im kineskim prijateqima, koji su ve} dosta toga razvili i u nekoliko gradova imaju lete}e automobile. Mi }emo da `urimo da probamo da zavr{imo do sredine 2026. sve {to se ti~e priprema i regulative, da bismo 2027. mogli da se vozimo lete}im automobilima“, kazao je Vu~i}.
Naveo je da Srbija na me|unarodnoj specijalizovanoj izlo`bi Ekspo 2027, ~iji je doma}in, `eli da poka`e „da je zemqa koja se najbr`e modernizuje i koja najbr`e raste u Evropi“. „Sa kompanijom Ar~er smo ve} potpisali neku vrstu memoranduma i napravili dogovor za Ekspo 2027. Mene je interesovalo da li ma{ina mo`e da bude ugro`ena ako nai|e jato ptica. Zaista ne mo`e i mnogo je bezbednija od helikoptera“, dodao je Vu~i}.
STUDENTI POZIVAJU PRVOG FEBRUARA U NOVI SAD NA BLOKADU SVIH MOSTOVA:
„Tri meseca od nesre}e za koju niko nije odgovarao“
Studenti Univerziteta u Novom Sadu zvani~no su najavili da }e od u subotu, 1. februara 2025. godine od 15 ~asova odr`ati protest u znak obele`avawa tri meseca od zlo~ina koji se de-
sio na @elezni~koj stanici u na{em gradu. Tom prilikom blokira}emo tri mosta: @e`eqev, Varadinski i Most Slobode.
„S obzirom na ~iwenicu da u ova tri meseca niko nije odgovarao za zlo~in u kojem je 15 qudi izgubilo `ivote, a dvoje je te{ko povre|eno, da nisu ispuweni zahtevi studenata u blokadama, da su studenti u prore`imskim tabloidima kontinuirano targetirani, da se kontinuirano de{avaju incidenti u kojima su studenti i gra|ani fizi~ki napadnuti tokom odavawa petnaestominutne po{te `rtvama i da se aktivno vr{i zastra{ivawe studenata i gra|ana koji protestuju, kako od pripadnika Bezbednosno-informativne agencije, tako i od wihovih nadre|enih u poslovnom okru`ewu, studenti imaju potrebu da ponovo iza|u na ulice“, navodi se u saop{tewu.
NOVAK \OKOVI] OTVORENO PODR@AO STUDENTE:
„Ne
da
Novak \okovi} se plasirao u ~etvrtfinale Australijan opena pobedom od 3:0 u setovima nad Jir`ijem Lehe~kom. Posle me~a \okovi} se ponovo osvrnuo na situaciju u Srbiji.
„Pratim u Srbiji ono {to se de{ava, ne ba{ sve, ali preko dru{tvenih mre`a dosta pratim – ne mogu da se pretvaram da se ni{ta ne doga|a. Iako sam u Australiji, naravno da me poga|aju stvari kao ono {to se desilo pre neki dan sa Sowom, nadam se da }e se ona brzo oporaviti i da }e se vratiti ku}i“.
On je otvoreno podr`ao studente.
„Na`alost, to nije jedina situacija nasiqa nad studentima i mladim qudima. Kako da vam ka`em… To je veliki poraz za nas kao dru{tvo, srpsko dru{tvo generalno. Moja podr{ka uvek ide mladim qudima, studentima i svima onima kojima pripada budu}nost na{e zemqe. Ne mogu vi{e sebe da smatram mladim ~ovekom, sad sam negde u sredwim godinama, `eleo bih da i moja deca odrastaju u Srbiji.
Istakao je da `eli da mu deca rastu u Srbiji.
„@eleo bih da se mladi qudi iz inostranstva vra}aju da `ive u Srbiji, da osete da imaju dru{tvo i sredinu u kojoj mogu da u`ivaju, da se razvijaju, da to bude sredina koja nudi ono {to wima treba. To je ne{to {to mogu da ka`em povodom toga, uvek sam bio i uvek }u biti protiv nasiqa bilo koje vrste“.
Za kraj je imao va`nu poruku.
„Trudim se da budem dobar ambasador Srbije u svetu ve} dugi niz godina. Ali kada se neke ovakve stvari de{avaju, takve tragedije – kao {to su Ribnikar ili Novi Sad i ovo {to se izdoga|alo posledwih godina – onda sve ostalo, ukqu~uju}i i sport i ovo {to ja radim, pada u senku. Neva`no je u odnosu na qudski `ivot i na borbu za elementarna prava“.
„Dva najve}a Srbina su bila
moje dete i ona je pre`ivela“
Studentkiwa Sowa Powavi} (20), koju je pro{le nedeqe na protestu, tokom odavawa po{te stradalima u Novom Sadu, nasilnik udario kolima, otpu{tena je iz Urgentnog centra u Beogradu, potvrdio je wen otac Ratko Powavi}.
On je istakao da Sowi sada predstoji du`i oporavak i da }e redovno dolaziti na kontrole.
„Sowa je mnogo boqe, danas je otpu{tena iz bolnice . Dolazi}e redovno na kontrole kod lekara. Procenili su da mo`e da ide ku}i, ali pod odre|enim uslovima. Sad joj predstoji oporavak i poseban re`im i tempo `ivota. @elim da naglasim da su dva najve}a Srbina bila uz moju Sowu. Jedan je igrao, a drugi se molio. Taj prvi je igrao na Australijan openu, Novak \okovi}, dok se drugi, Patrijarh srpski Porfirije, za wu molio. Meni je srce puno, a moje dete je pre`ivelo“, ka`e Powavi}, koji je za Nova. rs govorio o wenom stawu neposredno posle napada.
Tako|e isti~e da su mnogo mirniji sad kad je Sowa boqe, a da je situacija proteklih dana bila zabriwavaju}a.
„Sad smo se tek malo umirili. Moram da zahvalim svim gra|anima koji su bili uz moju Sowu proteklih dana. Imala je ogromnu podr{ku i qubav sa svih strana, {to nam svima mnogo zna~i“, nagla{ava Sowin otac.
Podse}amo da je 16. januara, ne{to malo pre 12 ~asova Hitna pomo} dobila je poziv zbog saobra}ajne nesre}e u kojoj je automobil udario studentkiwu Sowu Powevi} staru 20 godina.
Dok je sa kolegama stajala na trotoaru, raskrsnici ulica Ruzveltove i Kraqice Marije, pojavio se automobil koji je preko tortoara, u punoj brzini
Ne~ovek poku{ao ubistvo studentkiwe Sowe koja je stajala na trotoaru
pro{ao kroz gu`vu, udario je i nosio na krovu nekoliko metara dok nije pala na beton, a on, bez zaustavqawa, nastavio daqe niz ulicu. Hitna pomo} prevezla je u Urgentni centar, gde je primqena na Odeqewe intenzivne nege u `ivotnoj opasnosti i sa vi{estrukim povredama.
Roditeqi su bili uz wu tokom proteklih nekoliko dana.
„Ne mogu da se smirim. Celu no} sam {etao oko Urgentnog centra. Ne znam {ta da radim, kako da joj pomognem. ^ekamo da vidimo da li }e biti boqe, da li }e je, kako su nam rekli, prebaciti iz Intenzivne nege na odeqewe. Supruga je sa wom u bolnici, neprestano. Sowa je samo nedu`no dete. Ona je student. Ne bavi se politikom. Samo je stajala sa drugaricama na trotoaru, nikome nije smetala“, u suzama je dan posle napada ispri~ao Sowin otac Ratko.
On se zahvalio lekarima koji su dali sve od sebe da Sowu zbrinu, kako ne bi trpela te`e posledice brutalnog udarca. Roditeqi napadnute studentkiwe imali su sastanak i sa ministrom zdravqa Zlatiborom Lon~arom.
Ono {to je roditeqe najvi{e iznenadilo i odu{evilo je potez srpskog tenisera Novaka
\okovi}a, koji je jednom porukom globalno ra{irio vest o Sowi i o~i celog sveta okrenuo ka woj. Naime, \okovi} je pobedu u me~u na Australijan openu posvetio upravo woj.
Nakon zavr{etka me~a pri{ao je kameri, uzeo marker i nacrtao srce, a potom napisao: „Za Sowu“. „Nisam mogao da verujem svojim o~ima kad sam video Novakovu poruku. Alal mu vera! Pored ove brige, straha, suza, tuge, on je u~inio da osetimo ponos i zahvalnost svima koju su uz na{e dete. Verujem da je svestan koliko nam svima zna~i wegov potez i koliko }emo mu zauvek biti zahvalni“, rekao je Sowin otac. Podsetimo i da je voza~ automobila M. P. (38), koji je udario studentkiwu prava Sowu Powavi}, ubrzo uhap{en i odre|eno mu je zadr`avawe do 48 sati, a slu~aj je preuzelo Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu. Osumwi~enom se na teret stavqa krivi~no delo Te{ko ubistvo u poku{aju.
U ciqu podr{ke Sowi Powavi}, hiqade gra|ana {irom Srbije okupilo se na masovnim protestima na trgovima, a najve}i skup bio je ispred Pravnog fakulteta u Beogradu u danu kada se dogodio napad.
Studenti i gra|ani okupili su se pro{li petak u 18.30 ispred Radio-televizije Srbije na velikom protestu pod nazivom „Na{e pravo da znamo sve“. Najpre su studenti krenuli u dve
odvojene kolone iz pravca Pravnog fakulteta i Studentskog trga, da bi se kod Skup{tine spojili u veliku kolonu. Ispred RTS-a ih je do~ekao veliki broj gra|ana, a u 19 ~asova je odr`ano 15 minuta simboli~ne ti{ine za 15 poginulih u padu nadstre{nice u Novom Sadu. Protest je zavr{en pevawem dr`avne himne „Bo`e pravde“ nakon ~ega su studenti po~eli da se vra}aju na svoje fakultete koje dr`e u blokadama.
Dok su se studenti i gra|ani razilazili pevalo se “Studenti, studenti, ajmo svi u glas: radnici RTS-a stali su uz nas”.
Po zavr{etku protesta dok su se studenti u vi{e kolona vra}ali na svoje fakultete, redari protesta su okru`ili zgradu Doma Narodne skup{tine Srbije kako bi se izbegli eventualni incidenti. 15 MINUTA GROMOGLASNE TI[INE
Ta~no u 19 ~asova, kako je i najavqeno, po~elo je 15 minuta ti{ine za nastradale u novosadskoj tragediji 1. novembra kada je pala nadstre{nica `elezni~ke stanice usmrtiv{i 15 qudi.
Oko 60.000 okupqenih studenata i gra|ana stojalo je u ti{ini sa upaqenim svetlima na mobilnim telefonima, odaju}i po{tu stradalima.
POKLON ZA BUJO[EVI]A Studenti su doneli veliku maketu sendvi~a kao poklon direktoru RTS-a Draganu Bujo{evi}u.
U sendvi~u se simboli~no nalazilo i 200 evra.
RTS IZVE[TAVAO
DIREKTNO SA PROTESTA
Portal RTS-a je vest o protestu studenta i gra|ana ispred javnog servisa plasirao kao prvu na naslovnoj strani, a u ve~era{wem Dnevniku u 19.30 sati vest o skupu u Takovskoj objavqena je kao druga, posle izve{taja o zdravstvenom stawu studentkiwe povre|ene u ~etvrtak tokom blokada u Ruzveltovoj ulici.
U~esnici skupa su burnim negodovawem reagovali ta~no u 19.30, u vreme kad se emituje {pica Dnevnika. Reporter RTS ukqu~io se u Dnevnik sa skupa navode}i da je protest organizovan zbog nezadovoj-
stva izve{tavawa javnog servisa o protestima i blokadama. Sa zgrade RTS razvijen je transparent „Radnici RTS su uz studente“, a okupqeni su uzvratili skandirawem „Hvala na podr{ci“.
Nakon toga radnici RTS-a su po~eli da uzvikuju zajedno sa studentima i gra|anima „Generalni {trajk“. Studenti su jo{ jednom pro~itali svoje zahteve, ~ije ispuwewe tra`e od po~etka stupawa u blokadu.
Na protestu je bila i grupa dobo{ara, a okupqeni su pevali „Mar{ na Drinu“.
JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (6)
u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?
Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}
PAVELI] VLASNIK ZGRADE SIMBOLA BUENOS AJRESA:
DOGODILO SE NA DANA[WI DAN januar 23.
Ku}a u kojoj se Paveli} nalazio, prema nekim indicijama, za vreme wegovog kratkog boravka u Mar del Plati izgleda da se nalazila u ulici La Madrid br. 2472, u sklopu naseqa Viqa Takul, ogromnih razmera i sa mnogo prostorija, a sru{ena je 2018. godine, ali wena fotografija je zabele`ena.
Mileva Ga}e{a je za medije ispri~ala da je jednog dana suprugov ro|ak, koji je bio policajac, identifikovao Paveli}a, 1956. godine, po povratku iz Mar del Plate, pod la`nim identitetom, {to dodatno potvr|uje da se Paveli} kretao du` obale. [to se ti~e aktivnosti u Paveli}evom gra|evinskom poslu, obave{tajna slu`ba argentinskog ratnog vazduhoplovstva je u svom dopisu br. 8183, iz januara 1956. godine, navela da je Paveli} bio partner Migela Krizmana u izgradwi Atlas zgrade, simbolu grada Buenos Ajresa. Krizman se pojavquje kao wegov partner u razli~itim trgova~kim aktivnostima.
Kada govorimo o izgradwi zgrade Atlas, ~ini se da ceo jedan svet sazdan od pri~a i ukr{tenih veza pletu niti istorije na nevidqiv na~in. Za{to to ka`em? Zato {to je zgrada Atlas u Buenos Ajresu izgra|ena iz javnih fondova iz doba peronizma. U zadwem delu ove zgrade izgra|ena je zgrada Alea, u ulici Bu{ar 710. U vezi sa potowom kru`i urbana pri~a da su je sagradili nacisti na kraju Drugog svetskog rata. Alea je izgra|ena za izdava~ku ku}u ALEA, {to je bilo Peronovo propagandno sredstvo.
Sa svoje strane, Peronova vlada ulo`ila je velike kvote papira za {tampu Paveli}u i wegovim usta{ama, zahvaquju}i ~emu su i posedovali veliki broj novina koje su se prodavale u Buenos Ajresu, kori{}enih da odgovore na napade na Paveli}a kao i da kontinuirano progone svoje neprijateqe. Paveli} je ~ak dr`ao govore i poruke preko novina kao {to je bio list "Hrvatska", u Buenos Ajresu. Va`no je razjasniti gde je bio Blagoje Jovovi} kada je
Emigrant Blagoje Jovovi} u Mar del Plati po~etkom pedesetih godina, Foto Iz kwige "Srpski heroj u vu~joj jazbini"
saznao za Paveli}evo prisustvo u Argentini. Blagoje Jovovi} nije otputovao u Argentinu septembra 1947. jer je znao da je Paveli} tamo, ve} zato {to mu je to predlo`io Jakov Jovovi}. Tokom Titove vladavine, vi{e se nisu mogli vratiti u domovinu. Lov na ve{tice na sve pristalice opozicije i na sve ~etnike u izbegli{tvu bio je aktivan, pa im je jedino preostalo da nastave `ivot u drugoj zemqi. Takvo je stawe bilo za sve ~etnike, tako da su malo-pomalo wihovi prijateqi pristizali u Argentinu. Jakov je kao pomorski oficir imao zagarantovan posao.
Prvo mesto u koje je Blagoje stigao, brodom "Santa Fe", bio je Hotel za imigrante, u luci Buenos Ajres. Pre svega, jedan od kontrolnih odbora na brodu utvrdio je da je dokumentacija putnika istinita. Lekar je obavio zdravstvene preglede, i kada je potvr|eno da je sve u redu, oni su si{li. Proverili su im prtqag koji se nalazio u jednom od magacina i potom su sme{teni u Hotel. U prizemqu se nalazila ogromna trpezarija u kojoj su se naizmeni~no servirali doru~ak, ru~ak i ve~era. Postojao je biro rada, gde su se imigranti prijavqivali kada su stigli da tra`e posao. Na spratu su bile spavaonice,
POZORI[NI UMETNICI
po 250 osoba. Dobili su broj za izlazak i ulazak u hotel. Mogli su pet dana da ostanu u Hotelu za imigrante, a da u me|uvremenu tra`e posao. Kada su pro{li ti prvi dani od kada ih je Migratorna slu`ba primila, zapo~ela je avantura prilago|avawa novoj kulturi, u ogromnoj zemqi sa tako druga~ijim jezikom i tradicijom. Blagoje je uspeo da se zaposli prakti~no ~im je stigao. Wegov imigrantski `ivot je po~eo. Bio je spreman za novi svet. Po{to nije uspeo da dobije pomo} za hvatawe i locirawe Paveli}a u Italiji, odlu~io je da ode u Argentinu. Blagoje je imao razne poslove, sve dok nije odlu~io da ode u grad Mar del Plata, gde su mu rekli da ima mnogo posla.
Sve je po~elo jednim novinskim ~lankom. Blagoje je ~itao novine kada je slu~ajno nai{ao na vest koja je izazvala neo~ekivani preokret u wegovom `ivotu. Novinar i predsednik Jugoslovenskog kluba u Buenos Ajresu Joso Defran~eski napisao je bele{ku koja se odnosila na delovawe usta{a i Paveli}a u Argentini. Blagoje je tada ve} nekoliko godina `iveo u bawskom gradu Mar del Plata. Zajedno sa dva partnera posedovao je hotel "Atlantiko".
U hotelu koji je Blagoje Jovovi} dr`ao sa dva partnera, u prizemqu, nalazio se poznati bar i restoran "Atlantiko", u ulici 12. oktobar br. 3185, sa specijalitetima od ribe i morskih plodova, a pose}ivali su ga pozori{ni umetnici koji su pri odlasku, tamo i{li na ve~eru. To mesto im je obezbedilo veoma dobru zaradu. Ovi poslovi su se odvijali izme|u 1952. i 1956. O~igledno nije bilo u planu da ga prodaju kada se pojavila vest o Paveli}u u Argentini. Za nekoliko godina je postigao ekonomsku stabilnost, tako da je napu{tawe sigurnosti i napretka ostvarenog radom i trudom bilo nepotrebno i nije bilo najboqa opcija za wegov `ivot.
Pedesetih godina pro{log veka, Mar del Plata je bio okarakterisan kao grad sa velikim prilivom turista zbog svoje prostrane morske obale, gde se argentinska vi{a klasa naseqavala tokom cele letwe sezone, koja je trajala i do {est meseci, {to je obezbe|ivalo mnogo posla za radnike koji su pristizali iz Evrope. Veliki priliv imigranata okupio se i otvorio restorane sa specijalitetima i jelima iz zemaqa porekla u tom bawskom gradu. Mar del Plata je bio pun novih restorana i preduze}a u lu~kom podru~ju i {irom grada, koji su napredovali neverovatnom brzinom, {to je Blagojevom poslovawu koristilo, jer je on pre kupovine hotela imao restoran koji je neko vreme dobro funkcionisao, ali je onda klijentela prestala da dolazi, pa su morali da ga zatvore. Mnogo pre nego {to je upravqao sopstvenim poduhvatima u Mar del Plati, po~etkom 1950-ih, Blagoje je stigao na morsku obalu kao entuzijasti~an i kulturan radnik, ekstrovertne prirode, otvoren za dijalog i sa dobrim manirima, {to mu je donelo koristi i otvaralo mnoga vrata. Radio je kao konobar i {ef sale u raznim restoranima i za to je dobijao dobru platu i jo{ boqe napojnice, tako da je u{tedeo dovoqno novca da po~ne da radi samostalno. Qudi su mu slali odli~ne napojnice na kraju dugih sezona godi{wih odmora, po{to je odbijao da primi napojnice na svom poslu kao konobar. Blagoje se, pred porodicom, prise}ao svojih poslovnih poduhvata, posebno onih iz oblasti gastronomije, ali ga je najvi{e radovalo se}awe na to {to je uspeo da ima mali hotel sa dva partnera, u Mar del Plati. Prijateqi su otvorili mali trospratni hotel sa nekoliko soba u oblasti luke Mar del Plate. Zahvaquju}i prilivu turista i dobroj lokaciji, uvek je bio pun. l U slede}em broju: Saradnici Ante Paveli}a su zauzimali visoke pozicije u Peronisti~koj stranci
1516. - Umro je Fernando II, kraq Aragonije od 1479, koji je sa `enom Izabelom I, kraqicom Kastiqe od 1474, ujedinio te dve glavne pirinejske dr`ave od kojih je kasnije nastala [panija. Tokom wihove vladavine osvojena je Granada 1492, posledwe mavarsko upori{te, iste godine proterani su Jevreji, a 1480. uspostavqen je inkvizicijski sud. Opremili su ekspediciju Kristofera Kolumba koja je otkrila Ameriku, a 1503. preuzeli od Francuske Napuqsku kraqevinu.
1898. - Ro|en je Sergej Mihajlovi~ Ejzen{tejn, najzna~ajniji ruski filmski re`iser i teoreti~ar koji je sna`no uticao na tokove svetske kinematografije. Svoje ideje i iskustva izneo je u dve kwige izdate u Wujorku - "Filmsko ose}awe" (1942) i "Filmski oblik" (1949), a wegov film "Oklopwa~a Potemkin" (1925), jedno je od remek-dela filmske umetnosti.
1928. - Ro|ena je francuska filmska glumica @ana Moro (Jeanne Moreau), koja se proslavila u filmovima francuskog "novog talasa" posle Drugog svetskog rata ("Lift za gubili{te", "Qubavnici", "Opasne veze", "Moderato kantabile", "@il i Xim").
1931. - Umrla je ruska balerina Ana Pavlovna Pavlova, najve}a umetnica klasi~nog baleta po~etkom 20. veka. Karijeru je po~ela u Petrogradu s ~uvenim Vaclavom Ni`inskim u Ruskom baletu Sergeja \agiqeva. Potom je osnovala sopstvenu grupu s kojom je sa ogromnim uspehom nastupala {irom sveta.
1944. - Umro je norve{ki slikar Eduard Munk, jedan od za~etnika ekspresionisti~kog likovnog izraza, autor ~uvene slike "Krik".
1989. - Umro je {panski nadrealisti~ki slikar Salvador Dali, jedan od najve}ih umetnika 20. veka. Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima {panskog re`isera Luisa Buwuela "Andalu`anski pas" i "Zlatno doba". Sahrawen je u kripti ispod staklene kupole u Dalijevom muzeju u mestu Figueras u Kataloniji.
1997. - Beogradski studenti su vatrometom, pi{taqkama i trubama obele`ili stoti sat neprekidnog stajawa pred policijskim kordonom u Kolar~evoj ulici u centru Beograda. Policija je od 24. decembra po~ela da spre~ava studentske i gra|anske antire`imske demonstracije koje su po~ele 20. novembra zbog falsifikovawa rezultata na lokalnim izborima u Srbiji.
2003. - U Italiji je umro \ovani Aweli, koji se na ~elu poznate auto-kompanije Fiat nalazio oko 30 godina i uspeo da tu porodi~nu auto ku}u koju je 1899. godine osnovao wegov deda, pretvori u veliki industrijski konglomerat.
2006. - U `elezni~koj nesre}i na pruzi Bijelo Poqe - Bar, kod mesta Bio~e, u blizini Podgorice, poginulo je 45, a vi{e od 200 putnika je povre|eno.
2016. – Reprezentacija Srbije je osvojila tre}u uzastopnu titulu Evropskog prvenstva u vaterpolu. Finalnu utakmicu Srbija : Crna Gora posmatralo je preko 18.000 qudi, {to je rekord u istoriji tog sporta.
U proteklih 100 godina hotel Moskva imao je preko 36 miliona posetilaca
Albert Ajn{tajn, Alfred Hi~kok, Ri~ard Nikson, Lu~ano Pavaroti kao i Ivo Andri}, Stevan Sremac, Du~i}, Nu{i} i Crwanski neki su od velikana koji su posetili i zaqubili se u jednu od najlep{ih znamenitosti Beograda –Hotel Moskvu.
U samom centru Beograda, na raskrsnici triju ulica i na trgu Terazije, nalazi se Hotel Moskva, jedan od najstarijih i najvoqenijih simbola prestonice.
Moskva nije obi~an hotel, on je od 1968. pod za{titom dr`ave kao spomenik kulture glavnog grada.
Isprva samo prazan plac na trgu Terazije, Moskva je mewala vlasnike, imena (prvo je bila kafana Velika Srbija, pa Palata Rosija i na kraju Hotel Moskva) kao i izgled.
Me|utim, ono po ~emu je Moskva najpoznatija, pored wene fascinantne istorije, je ~iwenica da je od trenutka kad je otvorila svoja vrata privla~ila i odu{evqavala na stotine slavnih li~nosti.
Odmah po otvarawu, 1908. godine, kroz vrata hotela Moskva u{etali su izumiteq teorije relativiteta Albert Ajn{tajn i wegova `ena, nau~nica srpskog porekla, Mileva Mari}. Upravo zbog wihove posete ovom hotelu, predsedni~ki apartman nosi Ajn{tajnovo ime.
Neki od najpoznatijih svetskih vokala poput Lu~ana Pavarotija i Reja ^arlsa
odabrali su od svih hotela upravo Moskvu.
Xek Nikolson, Robert De Niro, Kirk i Majkl Daglas pridru`ili su se ~itavom nizu gluma~kih legendi koje su u`ivale u rasko{i ovog hotela.
A ni slavni producenti i rediteqi nisu `eleli da propuste ~ari Moskve. ^ak je i Alfred Hi~kok odseo u ovom prelepom srpskom hotelu.
I 37. predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Ri~ard Nikson boravio je u hotelu Moskva. Neki od poznatih politi~ara koji su isto postupili bili su Jaser Arafat, Muamer el Gadafi, Nikola Pa{i}, Raxiv Gandi, Indira Gandi i mnogi drugi.
Ipak, mo`da najzna~ajniji od svih ovih slavnih li~nosti jesu kwi`evnici koji su hotel Moskvu iz decenije u deceniju ~inili kulturnim i kwi`evnim centrom. Neka od velikih spisateqskih imena koji krase ovu dugu listu su @an Pol Sartr, Orson Vels i Maksim Gorki.
Kad smo kod kwi`evnika, postoji duga lista srpskih velikana koji su bukvalno `iveli u hotelu Moskva.
Jedan od prvih gostiju hotela Moskva tj. tada{we kafane Velike Srbije bio je Branislav Nu{i}, slavni srpski pisac i redovni gost beogradskih kafana.
Stevan Sremac bio je tako|e redovni gost ove ustanove. Ovaj slavni srpski akademik, pisac realizma je navodno prilagodio svoj raspored predavawa u jednoj od
beogradskih gimnazija kako bi mogao du`e da spava jer je do kasno ostajao u Velikoj Srbiji.
Godine 1908. kafana Velika Srbija pretvorena je u luksuznu Palatu Rosija, koja je bila toliko va`na za ovu dr`avu da je na wenom otvarawu li~no bio prisutan kraq Peter I Kara|or|evi}. I ova nova grandiozna ustanova nastavila je da privla~i slavne li~nosti. Jedan od wih bio je i srpski pesnik, pisac i diplomata Jovan Du~i} koji je jako puno vremena ovde provodio.
Potom tu je bio i Milo{ Crwanski. Ovaj pesnik i pripoveda~ ekspresionizma, novinar i diplomata osnovao je Grupu umetnika koja se sastajala u hotelu Moskva kako bi u ovoj posleratnoj dr`avi kreira-
la nov po~etak za umetnost i kulturu. Naravno, svi znaju koji je slavni kwi`evnik imao svoj sto u restoranu hotela Moskve. U pitawu je naravno Ivo Andri}, jugoslovenski Nobelovac, koji je dolazio u Moskvu svaki dan kako bi popio blagu tursku kafu uz kockicu ratluka. Sli~no Andri}evom, dnevni ritual srpskog pesnika Vaska Pope sastojao se iz dolaska u hotel u pola 4 popodne i ispijawa kafe do 6. Restoran hotela Moskve je 1974. “Izbacio” ~uveni “Moskva {nit” – prvi “slatki” beogradski brend. Magi~ni hotel Moskva i dan danas nastavqa da privla~i, o~arava i odu{evqava ne samo svoje goste ve} i svakog slu~ajnog i ne toliko slu~ajnog prolaznika.
Kad je Kara|or|e ugledao Jelenu, ubio je wenog udvara~a, a onda je oteo iako je imala samo 15 godina
Pre dve stotine godina ubijen je Kara|or|e Petrovi}, vo|a Prvog srpskog ustanka i rodona~elnik dinastije Kara|or|evi}a. Kakva je bila `ivotna saputnica onog za kog je Napoleon Bonaparta rekao da nema ve}eg stratega i boqeg komandanta od wega, koji je bez prave armije i vojne logistike, sa svojim seqacima potresao temeqe Osmanlijskog carstva?
Kara|or|eva hrabrost bila je nadaleko ~uvena, ali svi su isticali i to koliko je Crni \or|e surov, nepokoran, preke naravi, nespreman na dijalog. Kakva li je `ena mogla stati pored ovakvog ratnika i podnositi sve nemire wegovog poziva?
To je bila Jelena, ro|ena Jovanovi} (1765/1771-1842). Ali da je bila lepa u mladosti i da je imala ne{to {to druge devojke nisu, govori ~iwenica da ju je prkosni Kara|or|e oteo kada je imala samo 15 godina. I drugi su je `eleli, mladi} Vukoje je to i glavom platio - kada je na va{aru u Jagwilu poku{ao da \or|a odvoji od Jelene, u wegovi grudima ostao je trag \or|eve kubure.
JELENA JE BILA BOGATIJA
OD KARA\OR\A ]erku jaseni~kog obor-kneza Nikole Jovanovi}a i Bosiqke iz Maslo{eva \or|e je tradicionalno zaprosio, ali do`iveo je i odbijawe jer nije bio dovoqno bogat za ovu doma}insku ku}u. Reakcija Crnog \or|a bila je za wegovu odlu~nost i upornost sasvim o~ekivana – oteo ju je. Sa izvora u
Jagwilu, gde je `ivela kod tetke nakon {to joj je majka umrla, Jelena je u jesen 1785. ili 1786. godine, sa kotlovima za vodu, dovedena u ku}u Petrovi}a.
Prema drugoj verziji, Kara|or|e je spasao Nikolu Jovanovi}a i maloletnu Jelenu turske zasede jer je jedan od Turaka `eleo lepu Jelenu Jovanovi}. Ali {ta jo{ znamo o woj?
- Kara|or|e je toliko markantna li~nost i sve {to je radio najmawe ga vezuje za porodicu, u smislu fizi~kog prisustva. On je ratni lider, to je svet mu{karaca, jedva je prisutan u porodi~nom delu `ivota. I upravo to od wegove `ene ~ini nekoga ko je imao zadatak da porodicu izvede u trenutku kada je on vodio Srbiju. Jelena, kao i mnoge `ene tog vremena ima vi{estruko slo`en i
odgovoran zadatak - ka`e Tamara Ogwevi}, istori~ar umetnosti.
NIKADA NIJE BILO MIRA Burni dani za Jelenu usledili su odmah posle udaje. Beg u Srem, koji je pratilo i sporno oseubistvo, Austrijsko-turski rat 1787. godine, u kome Kara|or|e dobija Zlatnu medaqu i podoficirski ~in, zakqu~ewe mira, odmetawe u hajduke... Ali Jelena je sve vreme uz srpskog vo|u i svog doma}ina. Izrodili su sedmoro dece: Simu, koji je preminuo ubrzo nakon ro|ewa, Savu, Saru, Poleksiju, Stamenku, Aleksu i naslednika Aleksandra.
Opadawem hajdu~ije 1793. godine do`ivela je i mirne godine u Topli sa svojim \or|em, gde se bavio trgovinom stoke sa Habzbuzima. @ivot je i{ao svojim tokom sve do 1804. godine, {to je po~e-
tak devetogodi{we Kara|or|eve uprave ustani~kom Srbijom. Prelazak Kara|or|ev u Austriju 1813, pa u Rusiju, sve je to zasigurno Jelena pre`ivqavala na svoj na~in.
"Uo~i odlaska na Smederevo, sa odredom, gde ga je pozvao bimba{a Stanko Aramba{i}, umro mu je najstariji sin Sima (1798). Memoaristi ni{ta drugo ne kazuju sem da je otac, iako u `alosti, morao da ide na vojnu", bele`i prof. dr Rado{ Qu{i} u kwizi "Kara|or|e: istina i mit". O ucveqenoj majci, kojoj ne preostaje ni da pla~e na mu`evqevom ramenu ni re~i. Ipak, to i pre}utno mnogo govori o Jeleni Kara|or|evoj.
NAREDILA DA MU
UBIJU QUBAVNICU Kao ni mnoge druge ustani~ke stare{ine ni Kara|or|e nije bio veran svojoj `eni. Poznata je wegova vanbra~na avantura kada je posle oslobo|ewa Beograda za sebe „zadr`ao jednu Turkiwu”. Re~ je o izvesnoj Mariji iz Brusnice (naseqe kod Gorweg Milanovca) koja je neposredno pred ustanak dovedena u jedan beogradski turski harem. Da bi od supruge Jelene prikrio ovu vezu Kara|or|e je Mariju obu~enu u mu{ku ode}u uvrstio u svoje be}are, vodio svuda sa sobom i u javnosti zvao imenom Marjan.
Jelena je za to doznala i nesre}nu Kara|or|evu milosnicu Mariju, je po wenom nalogu sredinom 1808. godine dobro potpla}en ubio budu}i vojvoda Pavle Cuki}. Vo`d je Mariju oplakao a po~ini-
ocu Cuki}u je oprostio „na molbu supruge i saobraca”. Jedno vreme Jelena je provela u manastiru Kru{edol u Sremu, gde je, ka`u, nau~ila da sprema „gospodska jela“, {to ju je kasnije izdvojilo kao doma}icu u Topoli, kada je do~ekivala va`ne ustani~ke vojskovo|e. Navodi se da bi u va`nim prilikama primenila i modu iz Nema~ke, kafu s mlekom, ali u vremenu kada `ena nije mogla da `ivi neskromno, i u Kara|or|evoj ku}i sve je bilo kao u prose~nom srpskom doma}instvu. ZBOG JEDNOG SASTANKA POSTALA JE UDOVICA Tajni Kara|or|ev dolazak u Srbiju 1817. godine radi dogovora sa Milo{em Obrenovi}em u~inio je Jelenu udovicom. Po Milo{evoj naredbi Vo`d je ubijen u no}i izme|u 25. i 26. jula 1817. godine u selu Radovawu kod Velike Plane. Wegova preparirana glava poslata je sultanu u Istambul. Bez Kara|or|a, uz decu, Jelena nastavqa svoj `ivotni put sve do 1842. godine. Umrla je u Beogradu, a jedna druga, jaka `ena za tada{we doba, nije je napu{tala. - Epizoda wene smrti je dirqiva. Preminula je isto onako kako je `ivela, kao jedna tiha `ena sa sela, bez ikakvih privilegija. Qubica Obrenovi} u tom ~asu bila je knegiwa Srbije. Ispratila ju je na posledwi po~inak idu}i za wenim pogrebom od Beograda do Toplole. Ta pri~a dveju `ena, koje poku{avaju da razre{e ne{to {to je pitawe politi~ke odluke, nosi veliki dramski momenat - ka`e na{a sagovornica.
Bogojavqensko plivawe za ^asni krst po prvi put u posledwih sedamdeset godina organizovano je u Dalmaciji. Trideset i dvoje pliva~a, momaka i devojaka hrabro je sko~ilo u more u Karinu Gorwem plivaju}i ka ^asnom krstu.
Prvi je do krsta doplivao sedamnaestogodi{wi David [irko iz Knina.
Bogojavqewe je jedan od ve}ih i zna~ajnijih praznika, koji pravoslavna crkva naziva praznikom Prosve}ewa i duhovnog ozarewa, jer je Hristos svojim kr{tewem prosvetlio i otkrio ogrehovqenu ~ovekovu du{u. Srbi {irom zemqe i regiona obele`avaju taj praznik plivawem za ^asni krst.
Plivawe za Bogojavqenski krst je tradicija koja se odr`ava 19. januara kada se obele`ava praznik Bogojavqewe odnosno slavi dan kr{tewa Isusa Hrista u reci Jordan.
Na ovaj dan vr{i se osve}ewe vode na izvoru ispred crkve, na reci ili jezeru, a tako|e se i krst potapa u vodu i priziva Sveti duh. Pliva se 33 metra, {to simbolizuje broj godina `ivota Isusa Hrista.
Na Bogojavqewe se vaqa okupati u reci radi boqeg zdravqa.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Na poslovnom planu o~ekuje vas izazovan ali produktivan period. Potrebno je da se fokusirate na prioritete i izbegavate nepotrebne konflikte. Qubavni `ivot donosi zanimqive trenutke – zauzeti }e imati priliku da prodube vezu iskrenim razgovorima, dok slobodni mogu o~ekivati novo poznanstvo koje }e ih odu{eviti. Ne zaboravite na potrebu za odmorom i balansiranim obrocima.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Na poslu se sve odvija sporijim tempom nego {to biste `eleli, ali strpqewe }e vam se isplatiti. Va{a upornost donosi rezultate, posebno ako ostanete dosledni svojim ciqevima. Zauzeti }e u`ivati u harmoni~nim trenucima sa partnerom, dok slobodni mogu neo~ekivano da obnove kontakt s nekim iz pro{losti. Obratite pa`wu na sitne zdravstvene tegobe i posvetite se preventivi.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Poslovne obaveze se gomilaju, ali uz dobru organizaciju pripadnici ovog znaka }e sve sti}i na vreme. [to se qubavi ti~e, o~ekujte osve`ewe! Oni koji su u vezi ili braku oja~a}e vezu, dok slobodni ulaze u zanimqive razgovore koji obe}avaju. Romansa je na pomolu, budite {armantni kao {to umete! Zdravstveneo stawe je solidno, ali nemojte da zanemarite odmor i kvalitetan san.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Posao donosi nove izazove, ali va{a intuicija vas vodi ka pravim odlukama. Zauzeti Rakovi u`ivaju u harmoni~nim trenucima s partnerom, sve je idealno! Oni koji nisu u vezi bi mogli da do`ive prijatno iznena|ewe od nekoga ko ih dugo posmatra iz prikrajka. Finansijska situacija je stabilna, ali ne zanemarujte {tedwu. Povedite ra~una o ishrani i hidrataciji kako biste sa~uvali energiju.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Odli~ne diplomatske ve{tine poma`u i izvla~e vas iz komplikovanih situacija na poslu. Qubav na vrhuncu! Zauzetima donosi osmeh na lice, oni u`ivaju u pa`wi partnera, sve je kako im srce `eli. Slobodni imaju priliku da upoznaju nekoga ko deli wihove vrednosti. Dva puta merite pre nego prese~ete, ne bi bilo dobro da propustite ovu priliku. Prona|ite vreme za relaksaciju.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Na poslu vas o~ekuju promene koje mogu da deluju izazovno, ali koje }e vam doneti korist na du`e staze. Qubavni odnosi su strastveni – zauzeti }e obnoviti romansu sa partnerom, o~ekuju ih vrele ve~eri. Oni koji nisu u vezi privla~e pa`wu gde god se pojave. Iskoristite svoj magnetski {arm da o~arate nekoga ko vam je "zapao za oko". Energija je sna`na, ali izbegavajte iscrpqivawe.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Va{ entuzijazam osvaja kolege i donosi nove poslovne prilike. Dr`ite o~i {irom otvorene, nemojte da ih propustute. U qubavi, oni koji su u vezi ili braku ose}aju potrebu za zajedni~kim avanturama. Slobodni imaju velike {anse da upoznaju nekoga tokom putovawa. Zato, ako ste razmi{qali o tome da li da odete na put, nemojte da se dvoumite. Posvetite se sportu ili {etwama u prirodi.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Poslovne obaveze zahtevaju da budete posebno usredsre|eni. Sre}om, veoma ste dobro organizovani i to }e vam pomo}i da sve zadatke obavite na vreme. [tpo se poqa qubavi ti~e, zauzeti u`ivaju u stabilnosti svoje veze, miru i harmoniji. Oni koji su u potrazi za "boqom polovinom", ima}e priliku za zanimqiv susret. Obratite pa`wu na bolove u le|ima – pravilno dr`awe mo`e pomo}i.
U [apcu za ^asni krst plivala deca, `ene, a oboren je i
U tradicionalnom plivawu za ^asni krst koje je organizovano na pla`i Stari grad u [apcu u~estvovalo je 176 u~esnika iz razli~ih krajeva Srbije, {to je rekordan broj prijavqenih za ovu manifestaciju. Ove godine prijavqeno je sedam `ena i osmoro dece, {to je tako|e rekord u posledwe dve decenije.
Najmla|i me|u wima bio je ~etvorogodi{wi Pavle, koji je i prethodnih godina sa roditeqima dolazio na ovu manifestaciju, a najstariji Ivan Birta{i}, koji je zaplivao u 77. godini.
I Podgorica plivala za ^asni krst, pobednik Nikola Bo{kovi}
Tradicionalno plivawe za ^asni krst obavilo se i u Podgorici.
Prema hroni~arima, obi~aj plivawa za ^asni krst je po~eo izme|u dva svetska rata, a sve{tenik Predraga [}epanovi}, koji je nekada i sam plivao za krst, isti~e da je jako bitno da se ova tradicija odr`i.
„Drago mi je kada vidim ovoliko mladosti, posebno kada vidim dame, na{e sestre u sve ve}em broju. Sa ovog mesta {aqemo svetu poruku da smo svi ujediweni, te da u na{oj Crnoj Gori svi mislimo jednim srcem“, kazao je on.
Najstariji u~esnik plivawa za ^asni krst ima 75 godina.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Na poslu pokazujete liderske ve{tine, {to }e vam doneti priznawe od strane kolega ili nadre|enih. Na uzlaznoj ste putawi. Qubavni odnosi su u fokusu - zauzeti ose}aju potrebu za vi{e pa`we, {to mo`e uzrokovati sitne ~arke sa partnerom. Slobodni bi mogli da zapo~nu flert sa interesantnom osobom, a ovo udvarawe bi moglo da dovede do ne~ega ozbiqnijeg.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Organizacija i analiti~ki pristup donose vam prednost u poslovnom okru`ewu. Imate odli~ne {anse da zablistate. Qubav je u blagoj stagnaciji, situacija vam se ne dopada. Zauzete Device bi trebalo da porade na komunikaciji sa partnerom, vrlo lako dolazi do nesporazuma. Oni koji su slobodni jo{ uvek tra`e nekoga ko odgovara wihovim standardima. Ne preska~ite rutinske preglede.
Vi{e od 200 u~esnika, od kojih 20 maloletnih osoba i devet devojaka uzelo je u~e{}e u plivawu za bogojavqenski, ^asni krst rekom Zapadnom Moravom. Pred nekoliko stotina okupqenih gra|ana, 21. godinu za redom na Gradskom pla`i u ^a~ku odr`ano je plivawe za ^asni krst.
Velik odziv u~esnika u Zrewaninu plivale i tri dame
Tradicionalna manifestacija koja se odr`ava svakog 19. januara, na praznik Bogojavqewe, "Plivawe za ^asni krst", uprili~ena je na jezeru u centru Zrewanina. [esnaesta po redu manifestacija izazvala je veliko interesovawe, pa se za u~e{}e
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Na poslu je va`no da budete kreativni, sve dok iznosite ma{tovite ideje i puni ste poleta, va{i predlozi }e nai}i na odobravawe. Qubavni odnosi donose dinamiku i kod zauzetih i slobodnih! Oni koji su u vezi ose}aju potrebu da osve`e odnos sa partnerom, vreme je da prekinu rutinu. Slobodni u`ivaju u novim poznanstvima. Raspolo`ewe na vrhuncu. Fokusirajte se na mentalno zdravqe.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Intuicija vam poma`e da re{ite poslovne dileme na originalan na~in. Nadle`ni su vas primetili, uskoro biste mogli da o~ekujete povi{icu. Qubavni `ivot se poboq{ava, i za one koji su u vezama i one koji su sami. Zauzeti u`ivaju u podr{ci partnera, dok bi slobodni mogli da do`ive sudbinski susret. Zdravqe je stabilno, ali ne zaboravite na hidrataciju i odmor.
prijavilo ~ak stotinu pliva~a, a zbog tehni~kih i bezbednosnih razloga na talpi i jezeru, moglo je da nastupi maksimalno {ezdeset.
Spektakl u Zemunu, 550 qudi plivalo za ^asni krst
Na ovoj manifestaciji je u~estvovalo ~ak 550 pliva~a, od kojih je 20 bilo `enskog pola. Ponton sa koga su skakali u vodu je bio premali da svi stanu na wega. Ali ono ~ega je bilo na pretek jesu osmesi, ~eli~na voqa, snaga.
Artritis je jedno od naj~e{}ih hroni~nih zdravstvenih stawa koje ~e{}e poga|a `ene nego mu{karce.
Ono {to mo`da niste znali je da postoji vi{e od 100 razli~itih vrsta artritisa i srodnih bolesti. Stoga ne ~udi {to se za ovo stawe vezuju razni mitovi i zablude.
Iako je artritis ~esto povezan sa starewem, on mo`e uticati na qude svih starosnih dobi. Vi{e od jedne tre}ine qudi koji `ive sa ovim stawem ka`e da to ometa wihovu sposobnost da rade i u`ivaju u `ivotu.
Uprkos wegovoj rasprostrawenosti, mnoga pogre{na shvatawa o artritisu i daqe postoje, {to dovodi do zabune oko wegovih uzroka, le~ewa i strategija upravqawa.
ARTRITIS POGA\A SAMO STARIJE ODRASLE OSOBE
„Iako se artritis mo`e ~initi ~e{}im kod starije populacije, on svakako nije ograni~en na odre|enu starosnu grupu i mo`e da uti~e na qude bilo kog uzrasta“, objasnila je dijeteti~arka Sara [lihter za „Eating Well“
Iako je ta~no da je osteoartritis ~e{}i kod starijih zbog habawa zglobova, artritis ne prepoznaje starost. Stawa kao {to su reumatoidni artritis, juvenilni idiopatski artritis i psorijati~ni artritis mogu se
POTREBNO JE:
n 4 kg prasetine, 200 ml piva n 2 ka{ike doma}e sviwske masti n {aka soli, po potrebi voda Za premazivawe: n 2 ka{ike uqe, 100 ml voda n 2 ka{ike suvog biqnog za~ina
PRIPREMA: Prasetinu izbockati o{trim no`em po ko`i. Zatim posoliti sa svih strana i ostaviti preko no}i u fri`ideru. Sutradan na prasetinu dobro utrqati sviwsku mast sa svih strana, kao i u zarezana mesta.
U pleh staviti da{~ice, preko wih staviti prasetinu i u pleh sipati 200 ml vode. Staviti u hladnu rernu, zatim je ukqu~iti na 180 stepeni i prasetinu pe}i 45 minuta. Sjediniti uqe, vodu, suvi biqni za~in i pivo te premazati prasetinu. Vratiti u rernu i pe}i 45 minuta. Na svakih pola sata okretati prasetinu i premazivati je, a u pleh dolivati vodu po potrebi.
razviti kod mla|ih odraslih, pa ~ak i dece.
Istina je da genetika, infekcije, povrede i `ivotne navike mogu pove}ati rizik od razvoja bolesti, bez obzira na godine. PUCAWE U ZGLOBOVIMA IZAZIVA ARTRITIS
Verovatno ste bili upozoreni da pucawe zglobova mo`e dovesti do artritisa. Me|utim, ovaj rasprostraweni mit verovatno poti~e od zvuka pucketawa, koji bi neki mogli da protuma~e kao {tetan za zglobove.
Iako nema opse`nog istra`ivawa na ovu temu, nekoliko studija nije pokazalo vezu izme|u pucawa zglobova i razvoja artritisa.
Umesto toga, veruje se da zvuk dolazi od osloba|awa mehuri}a gasa u sinovijalnoj te~nosti koja ubla`ava zglobove, a ne od trqawa kostiju jedne o drugu.
Iako pucketawe zglobova mo`e smetati onima oko vas, nije {tetno za va{e zglobove i ne}e dovesti do artritisa.
VE@BAWE POGOR[AVA ARTRITIS
Za one koji `ive sa artritisom, strah od pogor{awa bola ili o{te}ewa zglobova ~esto zna~i da }e biti mawe fizi~ki aktivni. Me|utim, sedentarni na~in
`ivota mo`e zapravo pogor{ati simptome artritisa tokom vremena. „Fizi~ka aktivnost, kretawe, svakako maksimalno do granice bola ili snage, mo`e da omogu}i boqu pokretqivost i psiholo{ki efekat da pacijent ne padne moralno (ne klone duhom), ali se ipak bori i ne predaje se bolesti, {to je na`alost i daqe naj~e{}e. Pri tome ne treba zanemariti propisanu medikamentoznu terapiju“, rekao je Nenad Horvat, predsednik Udru`ewa Remisija.
Istra`ivawa ukazuje na to da ve`bawe mo`e biti korisno jer ja~a mi{i}e oko zglobova, poboq{ava fleksibilnost i smawuje upalu. Osim toga, mo`e spre~iti razgradwu hrskavice i smawti bolove i uko~enost zglobova. Fizi~ka aktivnost sa malim optere}ewem zglobova poput {etwe, vo`we bicikla ili ve`bawa na elipti~nim spravama mogu biti korisne.
Ipak, ukoliko imate artritis, razgovarajte sa svojim lekarom ili fizioterapeutom pre upu{tawa u bilo koji program ve`bawa. On }e vam pomo}i da odredite najboqu vrstu fizi~ke aktivnosti za va{e li~ne potrebe.
SVE VRSTE
ARTRITISA SU ISTE
Artritis se tretira kao individualno stawe. To je krovni izraz za mno{tvo poreme}aja koji uti~u na zglobove. Dva naj~e{}a tipa su osteoartritis i reumatoidni artritis – imaju razli~ite uzroke i mogu}nosti le~ewa. Osteoartritis je naj~e{}i tip artritisa, koji se karakteri{e progresivnom razgradwom zglobnog tkiva tokom vremena. Iako je ta~an uzrok nepoznat, mo`e o{tetiti hrskavicu, tetive, ligamente, kosti i jo{ mnogo toga. Za pore|ewe, reumatoidni artritis je autoimuni poreme}aj u kojem imuni sistem gre{kom napada zglobove. Ovo mo`e izazvati upalu i o{te}ewe zglobova, {to mo`e dovesti do bola, uko~enosti i otoka.
NE MO@ETE NI[TA DA URADITE U VEZI SA ARTRITISOM
Iako je artritis hroni~no stawe koje se ne mo`e izle~iti, postoje strategije koje }e vam pomo}i da upravqate simptomima i poboq{ate kvalitet `ivota, ukqu~uju}i promene u ishrani. Dijeta mo`e uticati na simptome artritisa, a fokusirawe na hranu protiv upale, kao {to su morski plodovi, vo}e i povr}e, pa ~ak i odre|eni suplementi, mo`e ubla`iti simptome.
Mediteranska ishrana mogla bi da bude najprikladnija. To je zato {to je puna antiinflamatorne hrane poput masne ribe, vo}a, povr}a, ora{astih plodova i semenki. Ovaj tip ishrane mogao bi da bude posebno koristan za reumatoidni artritis.
Stomatolog sproveo eksperiment –utvrdio koje pi}e najvi{e tamni zube
Dr Majls Medison, stomatolog sa Beverli Hilsa u Kaliforniji, uzeo je ~etiri izva|ena zuba i namakao ih deset dana u kafu, ~aj, obojeno gazirano pi}e i crveno vino.
Objavquju}i rezultate svog eksperimenta na TikTok-u, dr Medison rekao je da „nije bio spreman“ za u`asne posledice koje je crveno vino imalo na wegove zube.
Kada je podigao ~a{u, pokazao je zub koji je bio skoro potpuno obojeno vinom.
„Crveno vino je potpuno potamnelo zub. Potamnilo je gle|, koren, sve. Crveno vino definitivno izaziva najintezivnije tamwewe zuba“, zakqu~io je on.
Obojeno gazirano pi}e je prili~no dramati~no uticala na izgled zuba.
„Ne samo da je mnogo potamnelo zub, ve} je napravilo i ove rupice jer je kiselina nagrizla gle|, ali i deo strukture korena“, rekao je on, pokazuju}i rezultate svojim pratiocima.
A POBEDNIK JE…
^aj je pobedio kafu u borbi sa omiqenim jutarwim napitcima jer je zapravo najmawe potamneo zube. Otkrivaju}i rezultat za kafu, dr Medison je pokazao kako je kruna zuba postala `u}kasta, a koren tamnosme|.
“Zub je mnogo tamniji nego {to je bio, posebno povr{ina korena, koja nema toliko minerala
Ako svakog dana pojedete jedan celer poboq{a}ete varewe, krvni pritisak, smawi}e se upale. Iako mnogi ba{ i nisu qubiteqi celera, on spada u najzdravije vrste povr}a.
Ako vas wegov ukus ne privla~i posebno, pome{ajte ga sa ostalim povr}em u salati ili varivu, tako da ipak iskoristite zdravstvene dobrobiti koje donosi. Celer sadr`i supstancu kumarin koja spre~ava {tetno delovawe slobodnih radikala, a podsti~e aktivnost belih krvnih zrnaca va`nih za o~uvawe odbrambene mo}i organizma. Svi vitamini B kompleksaiz ove biqke podsti~u razmenu ugqenih hidrata u
kao gle|“, rekao je on. Rezultati za ~aj su bili sli~ni, ali ne tako dramati~ni, a koren je postao svetlije braon od zuba natopqenog kafom.
„I ~aj je potamneo zub, ali ne toliko kao kafa. I ovde je koren potamneo vi{e od gle|i“, rekao je on.
Wegovi pratioci rekli su da
su i oni {okirani rezultatima. Naravno, eksperiment ne odra`ava uslove iz stvarnog `ivota jer qudi obi~no ne nama~u zube u te~nosti toliko dugo.
Me|utim, poznato je da popularna pi}a, poput kafe, ~aja i vina, kao i neke druge navike, poput pu{ewa, potamne zube.
organizmu, ja~aju nerve i mozak, a ko`u, kosu, o~i i jetru ~ine zdravima. Evo kako }e verovatno va{ organizam reagovati ako budete jeli stabqiku-dve celera, ili vi{e, svakog dana (mo`ete koristiti i koren i listove, naravno, mada se oni kod nas ~e{}e koriste kao sastojak za supe).
Celer je izuzetno niskokalori~an, ali veoma bogat biqnim vlaknima i vitalnim nutrijentima koji podsti~u metabolizam, tako da je odli~na namirnica za redukcione dijete (mr{avqewe) i uop{te za one koji ho}e da odr`e po`eqnu telesnu te`inu. Celer veoma povoqno deluje na organe za
varewe. Sadr`i obiqe biqnih vlakana koja ~iste gastrointestinalni trakt i doprinose prevenciji konstipacije. Nauka povezuje upalne procese niskog intenziteta u organizmu sa ozbiqnim oboqewima kao {to su artritis, sr~ane bolesti, pa ~ak i rak. Celer je bogat antioksidansima i polisaharidima koji imaju protivupalna svojstva. Celer posebno doprinosi odr`awu kiselo-bazne ravnote`e u telu, {to povoqno deluje na ~itav organizam i prevenciju niza tzv. “civilizacijskih bolesti” povezanih sa savremenim nezdravim na~inom ishrane i `ivota uop{te.
TIRANISATI
MINORKE, [ELI, ARETA, E, ATEROM, L, VINER, SAMI, IZDRETI, IZ, ]IR, MACANI, DOMINATOR, SAVETA, ARA, ETER, NOKAT,
ERATA, N, LEJ, ATIKA, TETAK, OSE, ERISTI, MATERA, PAD, AW,
RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: JARAM, EKIPA, LIVOR,
ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. Onaj koji improvizuje, 2. Drveni stub, podupira~ - @ivotiwska krda, 3. Polemi~ar, eristi~ar - Sestrin mu` drugoj sestri, 4. Inicijali glumca Koja - Povr{ina odse~ka lopte - Ista slova, 5. Mesto kod Gorweg Milanovca - Druga `ena uz prvu (mn.), 6. [pansko `ensko ime - Ka~iti, 7. Simbol fluora - Predmeti - A}im odmila, 8. Ilova~a - Prodavac ikona - Oznaka za tonu, 9. Ume}e, ve{tina (nem.) - Zrnasto testo, 10. Zakititi, ukrasiti - Tkalac, 11. Doma}e gove~eVladari (gr~.) - Simbol tulijuma, 12. Onaj koji sve odobrava - Timovi, 13. Reka u Banatu - Vrsta pu{ke, 14. Sledbenik iracionalizma.
USPRAVNO: 1. Izvr{iti identifikaciju, 2. Mu{ko ime, MirkoMesto kod @itora|e, 3. Neposredno uz, pored - Ronila~ko zvono (mn.) - Mu{ko ime Isailo, 4. O{trina, kiselost - Tvrd kamen, 5. Osmina tabaka (graf.) - Mesto na Kosmetu - Veznik, 6. Oznaka za volt - Ilovito zemqi{te - Ime glumca Na~i}a, 7. Srpski ustanik Petar - Qubavni pesnik - Auto oznaka Ankone, 8. Zajednica osigurawa (skr.) - Spokoj, mir - Zemqa (lat.), 9. Zatvor - Proizvod u prodaji, 10. Tovqewe - Krpa za brisawe, otira~ - Kraq iz @arijeve drame, 11. Sitan orah - Zapis na ~emu, 12. Laka dvokolica koju vu~e ~ovek (mn.) - Poruka elektronskom po{tom (kompj.).
^OPORI, ERISTIK, SVAK, NK, KALOTA, [[, TAKOVO, INO^E, INES, VE[ATI, F, STVARI, A]A, ILO, IKONAR, T, KUNST, TARANA, OKITITI, TKA^, VO, ANAKTI, TM, AMINA[, EKIPE, TISA,
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: IMPROVIZATOR,
JOVAN MEMEDOVI] SE OGLASIO NAKON PROTESTA ISPRED RTS-A:
„Ovo stawe nije sasvim prirodno“
Voditeq Jovan Memedovi} oglasio se nakon protesta "Na{e pravo da znamo sve" ispred RTS-a.
Jovan Memedovi} je pru`io podr{ku studentima i objavio snimak sa protesta ispred Javnog servisa.
Naime, Memedovi} je snimio trenutak kada su radnici RTS-a iza{li sa transparentom na kojem pi{e „Radnici RTS-a su uz studente!“, kao i transparent studenata „Ovo stawe nije sasvim prirodno“.
Podsetimo, ispred RTS-a je odr`an veliki protest gra|ana i studenata sa nekoliko desetina hiqada qudi. Ciq protesta bio je da se jo{ jednom skrene pa`wau na neadekvatno izve{tavawe ovog javnog medijskog servisa. Okupqeni su }utali 15 minuta u znak se}awa na svaku od `rtava uru{avawa nadstre{nica `elezni~ke stanice. Oni su tako|e skandirali zahteve za generalnim {trajkom. Skup je odr`an dan nakon {to je jedna studentkiwa te{ko povre|ena kada se voza~ zabio svojim automobilom u masu koja je protestovala.
MAJMUN NA[E PEVA^ICE BIZARNO
OKON^AO @IVOT:
„Otvorio je ~ep od akumulatora i napio se kiseline“
Na{a peva~ica Nada Obri} je pre vi{e od 25 godina za ku}nog qubimca imala majmuna kog je dobila na poklon, a za koga je bila mnogo vezana. Nada Obri} se u jednom intervjuu prisetila mnogobrojnih anegdota sa pokojnim majmunom Zvrletom, ali i na~ina na koji je sam sebi okon~ao `ivot.
„Pre dvadesetak godina, kada sam jo{ uvek bila u braku sa drugim mu`em, od prijateqa sam dobila na poklon malog majmuna, starog svega nekoliko meseci. Toliko sam se zbli`ila sa wim da je to bilo nenormalno, svuda sam ga vodila sa sobom, pa ~ak i na nastupe. Zvao se Zvrle i bio je du{a, samo {to nije umeo da pri~a. No}u je bio sme{ten u servisu za automobile koji je moj tada{wi mu` dr`ao“, rekla je Nada u jednom intervjuu 2017. godine i otkrila da je upravo taj boravak sa automobilima ko{tao Zvrleta `ivota.
„Mnogo je bio vezan za mene i nikada ga ne}u pre`aliti jer je sa ~etiri godine tragi~no zavr{io, kao da se namerno ubio, jer je u~inio ne{to {to nikada pre toga nije ni poku{ao da uradi. Otvorio je ~ep od akumulatora i napio se one kiseline i umro na licu mesta. Jao, kakva je to tuga u mome domu bila, pa ja sam wega kao qudsko bi}e o`alila“, sa setom je rekla Obri}eva.
I posle decenija karijere, nebrojenih hitova i rekordnog broja odr`anih koncerata Mitar Miri} je u punoj snazi, pa i daqe snima nove pesme, a zbog posledwe
„Samo weno telo“ umalo je ostao bez glave. Legendarni peva~ Mitar Miri} snimao je kadrove za spot u okviru tr`nog centra Galerija gde je toga dana instalirana rekordna koli~ina pirotehnike. „Snimali smo sveuo~i praznika Dan grada, i u po~etku je bilo sve kako treba. Uve~e je ostalo da snimimo no}ne kadrove i tra`e}i boqi ugao u{li smo u drugi deo na krovu tr`nog centra. Samo minut kasnije istr~ali su qudi iz obezbe|ewa i rekli nam da se hitno povu~emo jer je tu ve} bila postavqena oprema za vatromet koji je predvi|en za sutra. Bukvalno je moglo da se desi da odletimo u vazduh“, kroz smeh se se}a Mitar koga je ekipa sa snimawa spota zbog ovoga prozvala Dinamitar.
„Ceo `ivot sam bio nezadovoqan, sada sam se uozbiqio jer me situacija naterala na to“
Legendarni peva~ Toma Zdravkovi} ro|en je 20. novembra 1938. godine u Aleksincu, a `ivot je proveo u pisawu i pevawu pesama u kafanama.
Tri meseca nakon wegovog ro|ewa, wegova porodica se preselila u Pe~ewevce kod Leskovca.
Odrastao je u nema{tini. Bio je jedno od petoro dece. Imao je tri brata: Aleksandra, Ivana i Novicu, kao i sestru Mirjanu.
On je od malena voleo muziku, a svi u wegovoj porodici bili su talentovani. Ma{tao je o pevawu i sre}a mu se osmehnula sa 18 godina, kada je u leskova~koj kafani „Hisar“ upoznao Silvanu Barjaktarevi} (kasnije Armenuli}).
U muzi~kim krugovima brzo se pro~ulo da u Leskovcu peva „neki Toma“ i da sve zna: narodne, zabavne, starogradske pesme, francuske {ansone i italijanske kancone.
Ubrzo je oti{ao u tuzlanski hotel „Bristol“ i tamo osvojio publiku.
Legendarni peva~ narodne muzike `enio se ~etiri puta, a iz tih brakova ima dvoje dece – }erku @aklinu i sina Aleksandra.
@aklinu je dobio sa prvom suprugom Olgicom, a wegova naslednica se ne pojavquje u javnosti. Druga supruga je bila Milica, tre}a Nada Radanovi} sa Cetiwa. Tomina ~etvrta supruga Gordana, sa kojom ima sina Sa{u, `ivi u Torontu.
Toma se te{ko razboleo u vreme kada se o`enio Gocom, a lekari su mu tada rekli da ima rak i da ne}e `iveti jo{ dugo. Ipak, ispostavilo se da je to gre{ka i da se peva~eva bolest mo`e izle~iti, budu}i da je u pitawu bila neka vrsta tumora na be{ici koji se pojavquje i nestaje.
„Ose}am se tako i nikako. Pred Novu godinu mi je pozlilo, morao sam da legnem. Pa treba neko vreme da me ‘zategne’. Veoma dosadna bolest“, rekao je on u jednom od svojih intervjua, prenosi „Kurir“.
Toma je ~esto bio progla{avan velikim zavodnikom, a wegova `ena Goca nije marila mnogo za to.
„To su babaroge! Samo, one su uvek aktuelne i predstavqaju ve~nu i nepresu{nu temu. Na novoj plo~i, za~udo, nema nijednog `enskog imena. Mislim da mi se to prvi put desilo. Verovatno su i one u krizi“, rekla je ona u intervjuu koji su zajedno dali ona i Toma, neposredno pred wegovu smrt.
Peva~ se u jednom trenutku uozbiqio, te je po~eo da se zanima za teme iz zemqe i sveta kojima ranije nije pridavao veliki zna~aj.
„Sve {to se ovde de{ava, za obi~nog ~oveka je nada da }e biti boqe. Iskreno verujem u to. Morate da sednete i dobro razmislite o svemu, pretrpite {ta je potrebno. Ceo `ivot sam bio nezadovoqan. Sada sam se i ja uozbiqio. To ne{to zna~i! Situacija me je naterala da to uradim. Neka ovo bude savet
drugima da je dosta {ale, mora se raditi ozbiqno. Mislim da su radnici prvo shvatili {ta je u wihovoj mo}i. Smjewuju se, bore se, poku{avaju… Koliko se Toma uozbiqio, nije na nama da sudimo, ali u stanu prime}ujemo da su slike koje je kupio na nedavnoj aukciji u Malom pozori{tu ‘Du{ko Radovi}’ kada je prikupqen prihod za podizawe spomenika Branislavu. Nu{i}a, jo{ nisu obe{eni. Mala ku}na galerija jo{ nije otvorena, ali su radovi na{ih vrhunskih umetnika u domu Zdravkovi}a“, ispri~ao je Zdravkovi}.
„Ali, kakva qubav prema slikarstvu od ranije? Nisam imao pojma o tome! Pozvan sam na aukciju kao gost da otpevam nekoliko pesama. Bio sam prvi put na aukciji i jako mi se dopalo. Prvo sam hteo da kupim jednu sliku, ali… Bilo mi je super, iako sam imao utisak da }e me neko prevariti i uzeti ono za {ta sam se prijavio. Konsultovao sam se sa stru~wacima, nisam ba{ kupio ono {to mi se dopalo na prvi pogled“, dodao je on.
Goca je tada rekla i kako je ona reagovala na ovo. „^ula sam da je kupio slike, ali samo dve. Kad se pojavio na vratima, a nosio je deset slika. To, bre! Gde }emo da oka~imo slike, pomislio sam. Ina~e, kad smo se uselili, kupili smo slike koje ne vrede pet dolara. Neki momak je pozvonio, ponudio nam ga, a mi smo ga kupili da nam zidovi ne budu prazni“, ispri~ala je Goca.
Iza sebe je ostavio mno{tvo pesama koje su i dan-danas veliki hitovi. Neke od najpoznatijih su „Da l’ je mogu}e“, „Branka“, „Dotak’o sam dno `ivota“, „Kafana je moja sudbina“, „Tu`no leto“, „Dva smo sveta razli~ita“…
Zbog svog boemskog `ivota rano se razboleo i dugo se borio protiv te{ke bolesti, a u 53. godini je preminuo.
Tri decenije nakon smrti ovog velikana, snimqen je film „Toma“ Dragana Bjelogrli}a, koji je odu{evio qude {irom sveta. Lik Tome tuma~io je Milan Mari}, koji je, prema mi{qewu mnogih, briqirao.
„Govore mi da sam aqkavu{a“
Peva~ica se osvrnula na negativne komentare, koje dobija ve} du`i niz godina zbog svog imixa.
Rada Manojlovi} neretko nailazi na lo{e komentare zbog svoje spontanosti, kao i odluke da se ne prilago|ava modnim trendovima, ve} se obla~i po svom ukusu.
„Ja se ~esto {alim na svoj na~in, a mediji to koriste, ja sam opu{tena sa wima, i {alim se na svoj na~in, a oni to koriste, i to bude viralno. Tu bude svih kometnara da sam aqkavu{a, ima dosta tih qudi koji komentar{u realno, ali i onih koji prozivaju. Ja sam takva pona{am se kakva ina~e jesam, a to neko zna da zameri“, rekla je Rada. Tako|e, peva~ica se osvrnula na `ivot svog biv{eg de~ka Milana Stankovi}, koji se posledwih godina povukao iz javnosti i navodno se posvetio veri.
Priznaje da su povremeno u kontaktu, ali je i daqe uporna u tome da ne otkriva mnogo o wegovom `ivotu.
„Meni je neverovatno da i daqe posle skoro 15 godina pri~aju o nama. Ne znam ja mnogo toga o wemu, {to se Milana Stankovi}a ti~e on je sam po sebi misti~an i nekako sakriven, ali kada se ~ujemo mi smo kao da smo se ~uli ju~e.“
Ko{arka{ Partizana Karlik Xons progla{en je za najkorisnijeg (MVP) igra~a 22. kola Evrolige, saop{teno je iz takmi~ewa.
Reprezentativac Ju`nog Sudana je sa indeksom korisnosti 37 bio najkorisniji igra~ prethodne runde i bio je jedan od najzaslu`nijih za pobedu crno-belih (90:70) na gostovawu milanskoj Olimpiji.
Plejmejker Partizana je u Milanu dao 24 poena (9/11 dvojke, 0/2 trojke, 6/7 slobodna bacawa), a imao je i tri skoka, devet asistencija i tri ukradene lopte.
Pokazao se Xons kao prva violina Partizana u ovoj sezoni i kada je gudalo u wegovim rukama tada crno-beli pokazuju najvi{e.
NBA ekipa Golden Stejt Voriorsi ozvani~ila je ustanovqewe nagrade nazvane po Dejanu Milojevi}u.
Na godi{wicu wegove smrti, ekipa iz Kalifornije, u ~ijem stru~nom {tabu je Milojevi} radio, oglasila se saop{tewem. "Voriorsi ustanovquju nagradu "Dejan Milojevi} Brate".
Wome }e se na godi{wem nivou nagra|ivati ~lanovi operativnog osobqa koji simbolizuju duh, posve}enost i nasle|e pokojnog Dejana Milojevi}a. Na srpskom "brate" zna~i "brat" i zbog toga ozna~ava solidarnost i odanost sa kojom je Dejan radio", navedeno je.
Voriorsi su bili posledwi Milojevi}ev klub, preminuo je u Solt Lejk sitiju gde je boravio sa ekspedicijom Golden Stejta. "Nazvana u ~ast Milojevi}a, ova nagrada proslavqa osobe koje su primer kvaliteta koji su definisali upe~atqivi `ivot i karijeru Milojevi}a. Laureati }e se birati na osnovu doprinosa na terenu i van wega, kao i privr`enosti kqu~nim vrednostima kao {to su mentorstvo, pozitivnost, integritet i zajedni~ki duh", isti~e se.
Britanski voza~ Formule 1, Luis Hamilton je od 1. januara novi voza~ italijanskog Ferarija.
Britanac je danas do{ao prvi put na novo radno mesto. Hamilton je dolazak u Maranlo najavio kao po~etak nove ere.
- Postoje neki dani za koje znate da }ete pamtiti zauvek i danas, moj prvi kao voza~a Ferarija, jedan je od tih dana. Imao sam dovoqno sre}e da postignem stvari u karijeri za koje nikada nisam mislio da su mogu}e, ali deo mene je uvek dr`ao taj san o trkawu u crvenom. Ne mogu biti sre}niji {to sam danas ostvario taj san. Danas po~iwemo novu eru u istoriji ovog legendarnog tima, i jedva ~ekam da vidim koju }emo pri~u napisati zajedno - napisao je Hamilton na dru{tvenoj mre`i "Instagram".
„Najva`nija
Trener ko{arka{a Crvene zvezde Janis Sferopulos izjavio je da je wegova ekipa protiv Monaka ostvarila jednu od najbitnijih pobeda u sezoni
Ko{arka{i Crvene zvezde pobedili su Monako rezultatom 88:82, u me~u 22. kola Evrolige.
„Imali smo veoma bitnu utakmicu, posle poraza od pre dva dana, igra~i su reagovali fantasti~no. Monako ima atletski sposoban tim, imaju igra~e koji mogu da poentiraju. Uradili smo dobar posao, iskoristili smo energiju, borili smo se za svaku loptu i svaki posed, na kraju smo dobili te{ku utakmicu, derbi“, rekao je Sferopulos na konferenciji za medije.
On je zahvalio navija~ima Crvene zvezde i dodao da su pogurali ekipu preko limita.
„^estitao sam igra~ima koji su pokazali karakter, u produ`etku smo ih zaustavili na {est poena. Ostvarili smo jednu od najbitnijih pobeda u sezoni. ^estitam Monaku i treneru Spanulisu koji radi dobar posao“, izjavio je trener Crvene zvezde.
Sferopulos je poru~io da se ekipa fokusirala da zaustavi Majka Xejmsa i dodao da je uspela u tome.
„Svi znaju da je Xejms jedan od najbooqih igra~a u Evroligi. Stavqali smo ga u zamku, terali da se oslobodi lopte. Imali smo razne na~ine da ga branimo i tim je uradio sjajan posao u tome da ga uspori. Ipak, postigao je 14 poena, ali smo ga odli~no branili na {utu za tri poena“, istakao je Sferopulos.
Trener Crvene zvezde je rekao da je na kraju utakmice `eleo da Filipa Petru{eva koristi u napadu, a Bolomboja u odbrani.
„U posledwim minutima igrali smo sa Jagom dos Santosom u napadu, a kako bismo imali boqu odbranu igrao je Ogwen Dobri}. Takti~ki smo uradili sve {to je
najboqe za napad i odbranu“, dodao je on.
Sferopulos je istakao da je cela ekipa odigrala dobru odbranu.
„Rokas Giedraitis je igrao odbranu na Xejmsu u posledwem napadu i oti{li smo u produ`etke. Nije bitno koliko neko postigne poena, ve} da da doprinos. Ajzea Kenan je igra~ koga sam od po~etka `eleo da dovedem, znam wegov mentalitet i karakter. Poentirao je i kreirao kada je bilo potrebno, dodavao Bolomboju u dva navrata na zakucavawu, poga|ao trojke“, izjavio je Sferopulos. Zvezda deli ~etvrto mesto na tabeli Evrolige sa 13 pobeda i devet poraza, a u a slede}em kolu gostova}e Makabiju u hali „Aleksandar Nikoli}“ u Beogradu.
- pritisak, o~ekivawa i odgovornost su svakodnevni
Kapiten fudbalera Partizana Aleksandar Jovanovi} izjavio je da je najva`nije da se situacija u klubu stabilizuje i da wegova ekipa prijateqske utakmice u Antaliji primarno koristi kako bi isprobavala nove stvari.
"Trenutno je ciq da se stabilizuje situacija u klubu. To mislim na stvari u svla~ionici, igra~kom kadru, stru~nom kadru. Da se obezbedi vreme {efu i stru~nom {tabu da rade. Partizanu jeste ciq Kup, ali je najva`nije da se situacija stabilizuje", naveo je Jovanovi}, a preneo sajt kluba.
Partizan je na pripremama u Antaliji ve} odigrao dve prijateqske utakmice. Crno-beli su oba puta odigrali nere{eno, prvo u sredu protiv ma|arskog Debrecina (1:1), pa u nedequ protiv Dukle iz Praga (2:2). Do zavr{etka priprema su na programu jo{ dve prijateqske utakmice, protiv bugarskog Hebara (23. januar) i poqske Jagjelowe (24. januar).
"Prijateqske utakmice za mene nikada ne}e biti kao zvani~ne, tako da u ovim situacijama koristimo lagodan prostor da forsiramo i probamo
neke stvari. Svesno ulazimo u te gre{ke, trudimo se da ih bude {to mawe. Ali, nije lako, mnogo je novih stvari, me|utim, trudimo se da usvojimo sve zahteve. Naravno, potrebno nam je vreme za sve ovo {to je novo, polako ide sve svojim tokom. Naravno, bi}e uspona i padova, ali to je normalno", dodao je Jovanovi}.
Jovanovi} je rekao da su se igra~i koji su se tek prikqu~ili ekipi odli~no uklopili. "Do~ekam uvek nove igra~e. Po`elim dobrodo{licu. Uvek sam tu za wih. Uklopili su se svi skroz. Veliki je ovo klub i oni su svesni da su ovde najbitniji rezultati. O ostalim stvarima }emo da pri~amo narednih meseci. Ovi mladi momci su se odli~no uklopili i u{li u kolektiv, pripreme slu`e da se ekipa sjedini. Qudi obra}aju pa`wu na rezultate, ja ne mislim tako. Nikada nije ista prijateqska ili zvani~na utakmica", kazao je on. Golman crno-belih naveo je da biti kapiten Partizana sa sobom nosi veliku odgovornost i da su o~ekivawa u beogradskom klubu uvek visoka. "Pre svega odgovornost. To je ono {to je najva`nije u velikom klubu. Poku{avam da pomognem novom treneru, nije ni wemu lako. Qudi ne znaju da je Partizan specifi~an klub, nije lako da se ovde sna|ete. Potreban je fokus svih qudi da bi i{li u pravom smeru. Nije isto da igrate u mawem klubu ili ovde, nije isti igra~ u mawem klubu ili Partizanu. Nije lako ni implementirati zamisli u mawem klubu u odnosu na Partizan. O~ekivawa, pritisak i odgovornost su svakodnevni", izjavio je Jovanovi}.
Partizan }e prvu zvani~nu utakmicu u drugom delu sezone odigrati 1. februara, kad }e u Beogradu do~ekati suboti~ki Spartak u 21. kolu Super lige Srbije.
Do{lo je vreme da se Nejmar vrati ku}i. Brazilac }e ponovo biti igra~ Santosa u koji dolazi na pozajmicu iz Al Hilala.
Od kad je do{ao u Saudijsku Arabiju od wega se mnogo o~ekivalo. Ipak, povrede su ga sputale da poka`e za{to je u tim iz Rijada stigao kao jedan od najboqih fudbalera sveta.
Krilni fudbaler je odlu~io da narednih {est meseci provede u klubu u kom je ponikao i odakle je oti{ao u Barselonu i postao ono {to je danas.
Ovu vest na dru{tvenoj mre`i "Iks" potvrdio je i poznati novinar za transfere Fabricio Romano.
Isti~e se da je Santos poslao zvani~nu ponudu Al Hilalu za pozajmicu. Brazilski klub ~eka zeleno svetlo, a koliko }e sve brzo i}i zavisi od ekipe iz Rijada.
Tako|e se navodi da je Santos mnogo bli`i potpisu Nejmara od ^ikago fajera koji je pokazao interesovawe za ovog 32-godi{waka.
Te{ko je biti navija~ Man~ester junajteda otkako je Aleks Ferguson napustio slavni engleski fudbalski klub. A naro~ito je te{ko ove sezone.
Iako je na kormilo ekipe do{ao "trener-~udotvorac", ni on, Ruben Amorim, aktuelnu grupu fudbalera ne mo`e da "prodrma" dovoqno da se prekine niz o~ajnih rezultata. Man~ester junajted opet je izgubio, ovoga puta ubedqivo i to od Brajtona, a taj poraz ima i istorijske obrise.
Naime, prvi put od devetnaestog veka (da, 19.), ta~nije od sezone 1893/1894, Junajted je u liga{kom dru{tvu do`iveo da u 12 uvodnih prvenstvnenih utakmica na svom terenu ima ~ak {est poraza.
Pre 129 godina postavqen je rekord, kada je pomenuti klub sedam puta bio pora`en u tih dvanaest po~etnih me~eva, ali... eto, u ~itavom 20. veku se ne{to tako nije desilo, na na kraju 19, a na ~etvrtini 21, de{avaju se serije neuspeha.
Junajted je bli`i zoni ispadawa, od koje je udaqen samo deset bodova, nego mestu koje vodi u Evropu (udaqeno 12 bodova).
Ekipa sa Old Traforda je, naime, posle 22 premijerliga{ke utakmice tek 13. na tabeli, sa 26 bodova. Vodi (uz me~a mawe) Liverpul sa 50, a iza wega su, sa po 44, Arsenal i Notingem forest, dok ~etvrtu poziciju dele Man~ester siti i Wukasl sa po 38. Tri kluba koja su trenutno u zoni ispadawa su Ipsvi~ taun sa 16, Lester siti sa 14 i Sautempton sa {est bodova.
Posle niza od 110 utakmica na kojima je postigao najmawe jednu trojku Bogdan Bogdanovi} u me~u protiv Wujorka nije postigao nijedan ko{ za tri poena, a Atlanta je pora`ena rezultatom 119:110.
U martu 2023. godine Bogdan Bogdanovi} odigrao je me~ bez uba~ene trojke, da bi posle toga usledio nestvaran niz od 110 utakmica srpskog ko{arka{a sa najmawe jednom trojkom.
To je bio peti najdu`i takav niz u istoriji NBA lige, ali sada je zavr{en.
Novak \okovi} odlu~io je da se oglasi javno, na dru{tvenim mre`ama, zbog haosa na Australijan openu. Srpski igra~ je po zavr{etku me~a sa Jir`ijem Lehe~kom odbio da pri~a na terenu, odnosno nije hteo da odradi intervju sa Ximom Kurijerom. Vrlo brzo je objasnio da je razlog za to voditeq Toni Xouns koji je pred kamerama vre|ao wega i srpske navija~e.
Pri~ao je Novak detaqno o tome na konferenciji za medije, a kako bi se postarao da to do|e do svih odlu~io je da se oglasi i na dru{tvenim mre`ama. Na svojim zvani~nim profilima je poslao video poruku i obrazlo`io za{to je to u~inio. Kada je to objavio na Tviteru ekspresno se oglasio i najbogatiji ~ovek na svetu Ilon Mask. I on je podr`ao Novaka. "Boqe je da se obrati{ narodu direktno, nego da prolazi{ negativni filter medija", napisao mu je Mask, ina~e vlasnik spomenute dru{tvene mre`e.
Odmah su se javili i navija~i srpskog tenisera ispod te objave. Ve}ina wih zahvalila se Masku {to je odlu~io javno da pru`i podr{ku Novaku i da se oglasi o temi koja je izazvala veliku pa`wu medija. \okovi} se u toj objavi prvo svima zahvalio na podr{ci, pa je objasnio {ta se desilo na terenu. "@elim da izdvojim momenat da objasnim {ta se desilo na terenu i za{to nisam dao intervju posle me~a {to je ina~e praksa.
Hteo sam da objasnim svima {ta se desilo", po~eo je Novak. Nastavio je u istom dahu. "Razlog zbog kog sam to uradio je to {to je poznati sporski novinar iz Australije koji radi za brodkastera Australijan opena, za kanal 'Devet'. On je ismevao srpske navija~e, imao je i uvredqive komentare na moj ra~un. Nadao sam se da }e da se izvini javno, {to on nije uradio jo{ uvek", zakqu~io je \okovi}.
Najboqi teniser svih vremena, Novak \okovi}, ponovo je u centru pa`we svetske javnosti nakon incidenta koji je izazvao australijski novinar Toni Xouns, sada se oglasio i premijer Australije.
U emisiji u`ivo, Xouns je izneo neprimerene komentare na ra~un srpskog tenisera, {to je izazvalo lavinu reakcija. Premijer Australije, Entoni Elbanizi, komentarisao je situaciju uz ocenu da sport treba da spaja qude i promovi{e
me|usobno po{tovawe. - Pusti}u da to ide svojim tokom, trebalo bi to da re{e wih dvojica. Smatram da je \okovi} odli~an teniser i tu nema nikakve dileme. Tako|e smatram da postoji prostor za vi{e po{tovawa. Video sam komentar koji je voditeq izgovorio. Znate kako, smatram da nam je potrebno vi{e qubaznosti, velikodu{nosti i po{tovawa u svim sferama. Rekao bih da to qudi tra`e i `ele - rekao je Elbanizi. Potom je objasnio da su navi-
ja~i u Australiji specifi~ni, po wegovim re~ima "strastveni".
- Smatram da je pogre{no kada publika zvi`di kad neko pogre{i, ali su navija~i u Australiji takvi, strastveni su. Zato je turnir tako dobar. To gleda ceo svet i `ao mi je {to Australija nema vi{e takvih globalnih doga|aja. Koliko god da u`ivam dok gledam ragbi i na{ fudbal, to nisu globalni doga|aji. Imamo doga|aj koji gleda cela planeta - zakqu~io je.
Od povratka na parket posle povrede, Bogdanova forma je u padu pa je tako do{ao i kraj ovom fantasti~nom nizu. Srpski ko{arka{ protiv Wujorka je {utirao 0/4 za tri poena, a jedini poen upisao je sa linije penala.
THURSDAY l ^ETVRTAK 23. 1. 2025.
Novak \okovi} se po 12. put u karijeri plasirao u po lufinale Australijan opena i to tako {to je posle preokreta slomio Karlosa Alkaraza sa 4:6, 6:4, 6:3, 6:4 u me~u sa fantasti~nim raz menama, ali i mnogo napetih momenata.
\okovi} je imao mnogo problema u prvom setu. Novak je prvi napravio brejk i stigao do 2:0, ali je usledila ekspresna reakcija {panskog tenisera koji je vratio brejk. Onda je usledila jedna paklena razmena tokom devetog gema, jednog od najdu`ih na me~u, a tada je Novak spasao dve, ali nije mogao i tre}u brejk loptu.
Novak je izgubio prvi set, a onda oti{ao u svla~ionicu gde mu je ukazivana pomo}. Ubrzo se pojavio sa zavojem oko leve butine, a onda su se stvari potpuno okrenule.
Od tog trenutka je \okovi} po~eo da kontroli{e ono {to se de{ava na terenu, pre svega neve-
rovatnih riternima, ali i sjajnim varijacijama tokom igre. Bekhend je postao ubojito oru`je i slu`io je ba{ kada se me~ lomio.
Alkaraz je postajao sve nervozniji, pa se ~ak `alio sudiji da previ{e kasno pu{ta vreme kada Srbin treba da servira.
Mladi [panac je u jednom trenutku u naletu besa i {utnuo lopticu i to je bio jasan pokazateq da se me~ bli`i kraju.
Morao je da namu~i \okovi} ozbiqno, ali je i po tre}i put u karijeri savladao Alkaraza na betonu i drugi put na grend slemu.
U borbi za finale \okovi} }e odmeriti snage sa Sa{om Zverevim.
Novak: „Stalno poku{avaju da me poni{te i ceo `ivot sumwaju u mene“
Novak \okovi}, najboqi srpski teniser, analizirao je veliku pobedu protiv Karlosa Alkaraza (4:6, 6:4, 6:3, 6:4) na Australijan openu.
\okovi} se plasirao u polufinale Australijan opena pobedom protiv Alkaraza, a nakon toga je analizirao pobedu.
Da li ga je sportska inteligencija dovela do pobede?
„Ima, sigurno i tog uticaja. Tog nekog iskustva kako se postaviti u toj situaciji koja nije idealna i nije po`eqna. U drugom setu kad sam se vratio, gledao sam da samo ostanem u me~u. Da dr`im svoj servis i nekako poku{am da u presudnim trenucima wega nateram na gre{ku ili da odigram udarac boqe od
wega. [to se i dogodilo u tom 10. gemu drugog seta sam ga brejknuo sa nulom i osvojio drugi set. U tom nekom periodu su i medikamenti i razni painkilleri po~eli da deluju i sredinom tre}eg seta sam se mnogo boqe kretao, imao sam vi{e samopouzdawa i slobode u svoje kretawe i mawe bola. Mnogo mawe je tada prisutan bio bol, iako je bio prisutan tokom celog me~a. Bilo je tu svega i sva~ega. Mislim da je odigrao isto na jako visokom nivou i ja sam morao da se borim u ~etvrtom setu na sve na~ine da zadr`im taj brejk prednosti. Iskreno, mo`da je on imao malo sre}e u tom neverovatnom reliju na 4:2 za dupli brejk, pogodio je par puta liniju iz neke odbrane, a onda sa starijim loptama pro-
Situacija nakon pobede Novaka \okovi}a nad Karlosom Alkarazom preti da postane jedna od najsla|ih u istoriji ne samo tenisa, ve} i sporta generalno.
Po zavr{etku me~a, koji je zavr{en debelo nakon jednog sata posle pono}i, Novak je zastao kako bi dao intervju, kada je vi|ena veoma slatka scena.
Srpski teniser je, naime, u trenutku kada je dobio jedno pitawe, dao neo~ekivan odgovor:
„^uo sam tvoje pitawe, ali sam iznena|en da su deca jo{ ovde. Hvala {to me podr`avate, ali morate na spavawe. Oni ne `ele da pri~am o wima“, rekao je \okovi} kroz {irok osmeh.
A reakcija male Tare bila je sjajna.
Ona je, naime, dok je Novak pri~ao, gledala u sat i pokazivala tati – pogledaj koliko ima sati.
Karlos Alkaraz bio je utu~en i razo~aran nakon poraza od Novaka \okovi}a u ~etvrtfinalu Australijan opena, rezultatom 3:1, po setovima 4:6, 6:4, 6:3, 6:4.
Jo{ jedan epski me~ odigrali su Srbin i [panac, a sada je skor 5-3 u Novakovu korist u me|usobnim duelima.
tiv vetra horor gem za mene da zadr`im servis. Ne iznena|uje me da smo odigrali ovakav me~, sa wim je uvek neka drama, neka borba, neka neizvesnost, ovog puta isto… Veoma sam ponosan na sebe i to {to sam u ovim okolnostima izdr`ao da pobedim jednog od najboqih na svetu i na~in na koji sam to uradio. Mnogo zna~i mentalno i emotivno i meni. Mentalno i emotivno mi ne}e uop{te biti problem za petak, ali vide}emo fizi~ki, da saniram to {to imam. Zabrinut jesam, ali imam dodatan dan bez me~a tako da }u svaki sat maksimalno iskoristiti u danu i no}i da se spremim za taj me~“, rekao je Novak posle me~a. Iscrpquju} me~, kako ide sada oporavak?
„To je adrenalin veliki. Nije lako zaspati posle ovakvih me~eva. Svaki no}ni me~ koji sma igrao sam oti{ao da spavam u 2,3 ujutru, sada verovatno kasnije, jer postoji nekoliko sati rada na oporavku sa Miqanom. Nepohodno je sad odmah, dok je vru}e da se proceni situacija i da se {to vi{e uradi u {to kra}em periodu. Imam nekog iskustva sa tim iz 2023. pogotovo, a i 2021. je ovde u Australiji isto bila drama sa povredom. Te 2021. od tre} eg kola, a 2023. ceo turnir. Znam {ta nam je ~initi. Poku{a}emo
„Ose}ao sam da kontroli{em me~, ali pustio sam ga da se vrati. To je bila najve}a gre{ka koju sam napravio danas. Morao sam u drugom setu da ga gurnem do granice, kada se mu~io s kretawem. Posle toga se on podigao i zaigrao boqe. Te{ko je onda s Novakom kada je na tom nivou, imao sam {anse, ali ve}ina kqu~nih poena oti{la je na wegovu stranu“, rekao je Alkaraz na startu konferencije. Dodatno je objasnio svoje dileme kada je video da se Novak mu~i s povredom, koju je zaradio krajem prvog seta.
„Vidi{ da se neko mu~i, onda ni ti ne igra{ na istom nivou. Deluje da }e biti lak{e, ali istovremeno razmi{qa{ o tome kako da ne napravi{ gre{ke. Ne udara{ loptu kao ranije. Verovatno je to – to. On je po~eo da udara agresivnije, nije se toliko kretao, i poga|ao je. Svi su videli da se mu~i sa kretawem u drugom setu, jasno je da se mu~io. Toga nije bilo u tre}em i ~etvrtom setu. Ne ka`em da je napravio {ou, samo ne znam… Svi su videli da se mu~i, a onda je u tre}em i ~etvrtom bio zaista dobar“.
[panski novinari su na konferenciji preneli Alkarazu da je Novak izjavio da bi se verovatno predao da je izgubio drugi set.
„Mislim da neko ko je mislio da }e se povu}i posle drugog seta ne igra tako. Ne}u da ulazim u detaqe, ali mislim da se ne bi povukao“, zakqu~io je popularni Karlitos.
sa tim nekim protokolom oporavka da mene dovedemo u poziciju i stawe gde sam dovoqno spreman da mogu da igram polufinale. To mi je glavna birga i prioritet, da dovedem sebe u stawe fizi~ko da mogu da igram“. Mnogi su sumwali da li Novak mo`e da igra sa Sinerom i Alkarazom…
„Mnogi qudi sumwawu — sumwaju ceo `ivot, celu moju karijeru me to prati. Qudi konstantno poku{avaju da me poni{te i da poni{te stvari koje sam uradio. To je jednostavno deo karijere i `ivota profesionalnog sportiste koji je jako uspe{an. To dodatno zbog mene i moje situacije, odakle dolazim i milion nekih drugih stvari i razloga. Ali, nije to ne{to
{to mene obeshrabri, naprotiv! Mene to dodatno motivi{e da doka`em qudima da i daqe mogu da pobe|ujem na najve}oj sceni, najve}im turnirima najboqe na svetu. To sam i danas dokazao. Idem daqe, nije ovo kraj turnira. Nadam se najboqem, polufinale, bi}e verovatno jo{ i te`e protiv Zvereva. Da bih osvojio turnir verovatno }u morati da pobedim tre}eg, drugog i prvog na svetu. Dobro, naprotiv — to je motiv vi{e. Ja se nekako radujem svim izazovima. Zbog ovakvih me~eva i okolnosti i prilika ja se i daqe bavim profesionalno tenisom, tako da… Stavio sam sebe u poziciju da sam u posledwa ~etiri na mom najuspe{nijem grend slemu, tako da — vide}emo“, zakqu~io je Novak.