Srpski glas 23. mart

OTVOREN 20. FESTIVAL SRPSKOG FILMA U AUSTRALIJI

Pred prepunim bioskopskim salama „Hojts“ u sve~anoj atmosferi

16. marta u Sidneju, Melburnu, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu i

17. marta u Kanberi otvoren je 20. jubilarni Festival srpskog filma.

Ovogodi{we izdawe posve}eno je nedavno preminulom

Petru Kozlini, dugogodi{wem uspe{nom predsedniku festivala

Strane 15, 16, 17

Podr`imo

kandidata

srpskog

porekla

Strana 20

g. Xona Dori}a na slede}im

izborima u dr`avi Kvinslend

DR@AVNI IZBORI 2023 U NOVOM JU@NOM VELSU: KANDIDAT MILAN MAKSIMOVI]

POSETIO VLADIKU SILUANA U SIDNEJU

U odbranu

hri{}anskih

vrednosti

Strana 14

Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijskonovozelandski Siluan primio je u svojoj rezidenciji

Milana Maksimovi}a, nezavisnog kandidata za Gorwi dom Parlamenta Novog Ju`nog Velsa, sa kojim je razgovarao o wegovim aktivnostima i planovima u okviru „Grupe E“ na predstoje}im izborima

MACA MARINKOVI] OSVE@IO SRPSKU POZORI[NU

SCENU U AUSTRALIJI

Predstava „Kakva ti je `ena, takav ti je `ivot“ nasmejala do suza publiku u Melburnu

Strana 18

Novi feqton

Osam decenija

od smrti

srpskog genija

Nikole Tesle NOVI PLANETARNI IDOL

Strana 12

Posledwih decenija Tesla je vaskrsnuo kao nau~nik i tvorac na{e budu}nosti toliko da mu se dive nau~nici i umetnici, a posebno mladi qudi

Ve} godine ~uvar srpskog identiteta ^etvrtak/Thursday 23. 3. 2023. YearXXXINo. 2545

Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Kineski izvo|a~i radova na auto-putu sru{ili spomenik palim srpskim borcima

Kineski izvo|a~i koji rade na izgradwi auto-puta Pakovra}e – Po`ega sru{ili su spomenik palim borcima Drugog svetskog rata u selu Negri{ori.

Spomenik je u potpunosti uni{ten, a ostaci su rasuti po putu. – Znamo da su izvo|a~i radova na izgradwi auto-puteva van zakona ove dr`ave, da se ne po{tuju zakoni i radi ko kako ho}e. Me|utim, ovo divqa{tvo, ru{ewe spomenika posve}eno palim borcima iz Drugog svetskog rata prevazilazi sve do sada. Kao {to mo`ete videti spomenijk je brutalno sravwen sa zemqom, a ostaci rasuti po putu. Me{tani su zgro`eni, ne veruju da je neko mogao ovako ne{to da uradi. Da li je neko bio pijan, drogiran ne znamo – ogor~eni su me{tani Negri{ora.

I pored vi{e poku{aja danas nismo uspeli da saznamo da li je policija izlazila na teren kako bi se utvrdila odgovornost a po~inioci oktrili i kaznili.

Na`alost, nije se oglasila ni lokalna samouprava, ali ni nadzorni organ koji bi vaqda trebalo da vodi ra~una gde se i {ta radi.

Gabrijel Eskobar: Srbija i Kosovo su postigli pravno obavezuju}i dogovor.

Fokusirawe na potpisivawe nepotrebno

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da su u Ohridu Srbija i Kosovo postigli pravno obavezuju}i dogovor i da je fokusirawe na potpisivawe sporazuma nepotrebno.

„Fokusirawe na potpis je nepotrebno i nema materijalnog uticaja na ~iwenicu da imamo dogovor. Imamo sporazum i kao takvog ga tretiramo i obe strane su ozbiqno ukqu~ene“, rekao je Eskobar na onlajn konferenciji za novinare.

Dodao je da se sprovo|ewe dogovorenog u Ohridu od obe strane o~ekuje „odmah“ i ponovio

Vu~i}:

radi

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} povodom evropskog sporazuma o Kosovu i aneksa o implementaciji, izjavio je da je za Srbiju pravno-obavezuju}e kada stavi potpis ili pe~at na ne{to ili se sa tim usmeno saglasi.

„Srbija }e da ispuni i radi na implementaciji svega {to je rekla da }e raditi, uprkos tome {to ne mislim da }e Pri{tina da formira Zajednicu srpskih op{tina„, rekao je Vu~i} na konferenciji za novinare

da namera sporazuma nije bilo me|usobno prizwawe, ve} normalizacija odnosa.

„Primarna namera je bila da se formuli{u osnovna pravila interakcije dve zemqe kako stvari poput tablica i barikada ne bi bile pretwa da se stvari otrgnu kontroli i stvori nestabilnost u regionu“, rekao je ameri~ki izaslanik.

[ef evopske diplomatije @ ozep Borel izjavio je u subotu u Ohridu da su Srbija i Kosovo nakon 12 sati razgovora postigli dogovor o Implementacionom aneksu Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije koji je postignut 27. februara u Briselu.

implementaciji

sa ministrom spoqnih poslova Italije Antonijom Tajanijem.

On je ponovio da nema govora o priznawu Kosova, ~lanstvu u Ujediwenim nacijama i agencijama i telima UN, dok se mo`e govoriti o svemu drugome {to vodi boqim odnosima sa Albancima.

„Srbija se nikada nije slu`ila nikakvim trikovima i to je moja poruka onima koji su na Forumu za spoqne poslove govorili o tome“, rekao je Vu~i}.

ma {ta mi re~e?!

PREDSEDNI^KI ULI^ARSKI

RE^NIK I SENDVI^ ZA PONETI

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100

Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija:

Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

GRAFITI IDIOTA

„Samo kompletni idioti mogu da farbom uni{tavaju plo~nike koje su za nenormalne pare gra|ani renovirali. Poternice, u papirnom ili video formatu, nisu ni{ta novo, jer svedo~imo godinama da su politi~ki protivnici ove vlasti targetirani na isti na~in. One su samo kap u moru, u neprekidnoj kampawi koja ima za ciq da udavi gra|ane zaglupqivawem”

(Rediteqka Milica Kraq, o kampawu vlasti protiv lidera stranaka desnice, u kojoj su i plo~nici ispisani grafitima protiv wih)

„’Ajde, majke ti, nemoj da kuka{ za te sendivi~e, da ti dam jednu pqeskavicu? Jel’ ’o}e{? ’Ajde kupite mu pqeskavicu! Ja sam mislio da vi u Pri{tini jedete pqeskavice redovno“

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, na konferenciji za novinare u Ohridu)

SVI LUKINI PUTEVI VODE NA KOSOVO I METOHIJU

„Luka `eli da do|e na Kosovo i Metohiju, ali mu klub brani jer smatra da nije bezbedno. Do~eka}u da Luka do|e i da ubaci ovu loptu u ko{. Ne}u umreti dok ne vidim kako oni bacaju loptu u ko{"

(Stojan Don~i}, deda-stric ko{arka{a Luke Don~i}a, koji `ivi u selu Bi~a kraj Kline, na Kosovu i Metohiji)

MNOGO POGRE[NIH QUDI NA SVIM VA @NIM MESTIMA

„Jeste na{a dana{wica prepuna pogre{nih qudi na va`nim mestima, a ima jedna re~enica u predstavi ”Mre{}ewu {arana” u kojoj Gospava ka`e: Znam samo jedno, svako treba da bude tamo gde mu je mesto. Kako to jednostavno zvu~i, a zapravo je jedna filozofija, i te`ak zadatak"

(Nenad Jezdi} o pogre{nim qudima na va`nim mestima)

Spomenik pre i posle Kineza...

Srbija }e da ispuni i

na

svega {to je rekla da }e raditi, uprkos tome {to ne mislim da }e Pri{tina da formira ZSO. Za Srbiju je pravno-obavezuju}e kada stavi potpis ili pe~at na ne{to ili se sa tim usmeno saglasi

Mitropolit Joanikije: Tzv. francusko - wema~ki sporazum neprihvatqivKosovo tretira kao nezavisno

Mitropolit crnogorskoprimorski Joanikije rekao je da je predlog tzv. francusko-nema~kog sporazuma neprihvatqiv, ako je definisan kao okvir za daqe pregovore o statusu Kosova i Metohije, a u wemu se Kosovo tretira kao nezavisna dr`ava.

„Taj sporazum od strane Srbije nije potpisan. Me|utim, ako je tekst sporazuma definisan kao okvir za daqe pregovore, a u wemu se Kosovo tretira kao nezavisna dr`ava, onda je on u potpunosti ne-

prihvatqiv“, rekao je Vladika u intervjuu Radio-Svetigori.

On podse}a da su taj sporazum sa~inile zemqe koje su tada bile garant mira i sigurnosti za srpski narod i wegove svetiwe na KiM.

„Sedamnaestog marta 2004. godine wema~ki vojnici, pripadnici KFOR-a nijesu prstom mrdnuli dok su {iptarski teroristi pqa~kali i palili svetiwe: devet crkava u Prizrenu, me|u kojima i Bogorodicu Qevi{ku, Bogosloviju i rezidenciju Episkopa ra{ko-prizrenskog. Eto kakva nam je bila wema~ka za{tita.

Kerovi kidi{u na trudnice

Francuzi su isto tako dopustili da {iptarski teroristi opqa~kaju i zapale manastir Devi~ i da razore grob Svetog Joanikija Devi~kog”, podsetio je mitropolit crnogorsko-primorski.

Po wegovim re~ima, dvoli~nost koju su tada pokazali Nemci i Francuzi ne sme se zaboraviti. „Jo{ je mawa sigurnost za na{ narod i wegove svetiwe na Kosovu i Metohiji tzv. francusko-wema~ki sporazum“, zakqu~io je Mitropolit Joanikije.

Milo Lompar: @ivimo u stawu trajnog dr`avnog udara.

Vu~i} sistematski obmawuje gra|ane, dao je usmenu saglasnost, ali obavezuju}u po ~lanovima 3. i 7. Be~ke konvencije.

Komentari{u}i prihvatawe dogovora o sprovo|ewu svih ta~aka Sporazuma o normalizaciji odnosa izme|u Srbije i Kosova, Lompar je rekao da je „te{ko re}i ne{to novo u odnosu na ohridsku primenu plana koji je prihva}en u Briselu„.

„Sve je poznato. Sporazum je ranije postignut, jer se ne mo`e primewivati ne{to {to ne postoji. Pona{awe srpskog predsednika je protivustavno u du`em periodu i u vi{estrukom povratu. Ono stvara stawe trajnog dr`avnog udara, jer vlast donosi odluke na koje nema pravo“, rekao je Lompar i naglasio da srpski predsednik sistematski obmawuje gra|ane.

„Da bi mogao da obmawuje gra|ane, Vu~i} je dao usmenu saglasnost, ali obavezuju}u, kako su to objasnili brojni profesori prava po ~lanovima 3. i 7. Be~ke konvencije. Potom se zaklawa iza okolnosti da nije ni{ta potpisao. Wegova potreba za neistinama pretvara se u sistem neistina koje proizvodi i prenosi ogroman broj medija pod wegovom neposrednom ili posrednom kontrolom“, rekao je je profesor i dodao da „tako li~na patologija prerasta u dru{tvenu patologiju“.

U demokratskom smislu, naveo je Lompar, odvija se `igosawe svih koji se protive ovakvom pona{awu vlasti.

Po wegovim re~ima, politika Alek-

sandra Vu~i}a ima „besprimernu“ podr{ku zapadnih ~inilaca, „~iji je vode}i predstavnik ameri~ki ambasador“.

„Ovako nedemokratska vlast, na ~elu sa srpskim predsednikom, predstavqa wegovu (Kristofer Hil) kolonijalnu ispostavu“, ocenio je Lompar.

Naglasio je da u istorijskom smislu, prisustvujemo po~etku novog kruga u dvovekovnom istorijskom kretawu.

„Ovo je ~etvrti autoritarno-diktatorski re`im koji ima presudnu podr{ku zapadnih ~inilaca. Gori je od li~nog re`ima kraqa Milana koji je Tajnom

„Da bi mogao da obmawuje gra|ane, Vu~i} je dao usmenu saglasnost, ali obavezuju}u, kako su to objasnili brojni profesori prava po ~lanovima 3. i 7. Be~ke konvencije. Potom se zaklawa iza okolnosti da nije ni{ta potpisao. Wegova potreba za neistinama pretvara se u sistem neistina koje proizvodi i prenosi ogroman broj medija pod wegovom neposrednom ili posrednom kontrolom“

konvencijom predao dr`avnu suverenost Austro-Ugarskoj. Gori je i od diktature kraqa Aleksandra koju su podupirale francuske banke. Po istorijskom u~inku, najbli`i je totalitarnom re`imu Josipa Broza koji je, sa decenijskom ameri~kom podr{kom, stvorio uslove za poni{tavawe srpskih nacionalnih prava“, naveo je profesor.

Lompar smatra da bi otpor Vu~i}evoj politici trebalo da nastane na univerzalnoj liniji zakonitosti i ustavnosti i na liniji odbrane srpskih nacionalnih prava.

„^itavo dru{tvo je, me|utim, na sistematski na~in razoreno. Potopqeni u te{ko}e potro{a~kog dru{tva, upla{eni propagandom vlasti, ispuweni hedonisti~kom kulturom, gra|ani ne uspevaju da se orijenti{u i kada shvataju razmere doga|aja ~ije posledice trpe. Ustanove nacionalnog zna~aja, SPC, SANU i Beogradski univerzitet, uru{avaju se nao~igled javnosti i zahvaquju}i postupcima svojih ~lanova gube svaki ugled i dostojanstvo“, ocenio je Lompar i naveo da je to plod ciqanog nauma da se dru{tvo ostavi bez ikakvog autoriteta i orijentira.

On smatra da je kao jedina vidqiva dru{tvena snaga, ostala nacionalna opozicija.

„Ovo je istorijski trenutak za politi~ke stranke kao wene parlamentarne predstavnike: ako ikad, onda sad; ako ne sad, onda nikad. Za{ti}eni politi~kim subjektivitetom, kao narodni poslanici, oni su pozvani da zajedno osmisle miran, demokratski i nenasilan otpor protivustavnom pona{awu srpskog predsednika. Ukoliko se to ne desi, otpor }e u doglednom vremenu morati da nastane u neformalnim oblicima“, zakqu~io je profesor Milo Lompar.

Ako kojim slu~ajem stignete vozom u neki grad, a taj grad bude Kragujevac, zaboravite na klozet. Olak{ajte se pre polaska na put ili negde usput. Ili u `buwu, ako vas ba{ pritera. Nema u kragujeva~koj stanici ni vode, ni WC-a, ima samo nu`de, sramote i stida. I tako godinama.

Ali ne stide se oni koji bi trebalo – ni rukovodstvo biv{e srpske prestonice, ni {efovi @eleznice. U wihovim kabinetima sve je potaman, ima {oqa, ima papira, a bogami i te~noga sapuna. Rukovodstvo Kragujevca se vadi na nekakve procedure. ’O}e procedure da ogole bedu mo`danih vijuga. Brukaju sebe i svoj grad. Udaraju kontru razumu, poni`avaju narod kome ta `eleznica, kakva god, jo{ ne{to zna~i. Da imam neku mo}, zakqu~ao bih sve klozete u kragujeva~koj gradskoj upravi, pa nek se snalaze, nek mokre uz bandere i uz vetar. Bestidnici.

’Ajmo daqe: Ako kojim slu~ajem u nekom gradu zabasate u bolnicu, a taj grad bude Novi Pazar, ~uvajte se pasa lutalica. Pre nekoliko dana je ~opor `ivotiwa kidisao na trudnicu (L. S.) iza zgrade hirurgije, u momentu kada se vra}ala sa kontrolnog pregleda. Sre}om, ni ona ni beba nisu `ivotno ugro`ene. Strah i trauma }e ostati.

Licemeri iz novopazarske vlasti tobo` duboko `ale zbog incidenta. La`u, nije wih briga, da se iko od wih stidi zbog napada, podneo bi ostavku, kao svaki ~astan ~ovek. Nisam ~uo ni da su posetili ovu budu}u majku, da su ponudili pomo}.

Da li smo mi kao dru{tvo svesni ovih pora`avaju}ih ~iwenica? Zamislite da pro~itate ovakve vesti, a da je umesto Srbije ime neke druge dr`ave, {ta biste mislili o istoj? Da li biste ikom svom preporu~ili da ode tamo? Izme|u ova dva slu~aja, na prvi pogled, nema dodirnih ta~aka. Me|utim, ima ne{to su{tinsko {to ih povezuje – odsustvo elementarne brige za ~oveka, za wegovo dostojanstvo, za zdravqe i fizi~ku bezbednost.

Pomenuti problemi nisu od ju~e – ve} godinama kragujeva~ka stanica nema sanitarnih prostorija, zgrada je zapu{tena, a briga „ni~ija“. Ve} mesecima psi lutalice kidi{u na prolaznike u krugu pazarske bolnice, napadnuta je i jedna medicinska sestra, a ni{ta se ne mewa. U matematici se to zove kombinacije sa ponavqawem, u `ivotu – nemar, bezobrazluk, bahatost.

Jednostavno mo`e im se, niko ni za {ta ne odgovara, od vrha do dna piramide vlasti. Navikavaju nas na nenormalnu stvarnost. Da je junak onaj koji izda, da je stru~wak ko kupi diplomu, da vozovi treba da iska~u iz {ina, da je zaga|ewe zdravo, da je plivawe u fekalijama ok, a kanalizacija skupa i nepotrebna.

U naopakom sistemu vrednosti, sasvim je logi~no da kerovi koji su na Udbinim jaslama ~ere~e jednu drugu trudnicu – Milicu \ur|evi} Stamenkovski - Zavetnicu. Po beogradskim ulicama i haustorima {ablonima ispisuju weno ime uz epitet „la`qivica“, premre`ili su grad tim izmetom, jer se, bo`e moj, Milica zamerila vo|i.

To je ta Vu~i}eva „pristojna“ Srbija. I sve je u rukama istih qudi i bruka iz Kragujevca i bruka u Pazaru i beogradska hajka. A mi }utimo. Kad nam do|e me~ka, bi}e kasno.

Pi{e: Milenko Vasovi}

Potom se zaklawa iza okolnosti da „nije ni{ta potpisao“

Profesor Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milo Lompar

ZA[TO JE TE[KO ZABRANITI PU[EWE U SRBIJI

Ho}e li propasti kafane?

Kad strastveni pu{a~ iz Srbije krene u Evropu, paklicu cigareta skloni u najdubqi xep. Na pamet mu ne pada da cigaretu zapali ni na aerodromu, a oprezan je i u kafi}u gde planira da popije prvu kafu. Razlog? Samo kazne, jer u zavisnosti od zemqe u kojoj se nalazi, zbog pu{ewa u zatvorenom prostoru ili drugde gde je istaknuta zabrana, iz xepa mo`e da mu za~as ode od 50 do ~ak 500 evra. Kad stigne u Srbiju i sedne u kafi} ili restoran, cigarete baci na sto, pa ~ak i kada nema mesta u „pu{a~kom delu” sedne gde je slobodno i u`iva za sve pare. Razlog? Voli ~ovek kafanu, a bez cigareta to nije to. I da, nema ~estih kontrola, pa je {ansa da mu neko naplati kaznu minimalna. I dok se po dru{tvenim mre`ama

narod koji voli kafanu i verujem da }emo se prilagoditi. Lokali }e obezbediti prostor napoqu kako bi gosti i zimi mogli da u`ivaju u duvanu – ka`e na{ sagovornik iz ovog udru`ewa. On smatra da }e vlasnici imati probleme sa gostima koji ne `ele da, recimo, po{tuju ovu zabranu i da }e to biti ve}i problem nego sama obaveza. Ve}ina novosadskih ugostiteqa, a ima ih oko 1.200 u ovom gradu, razmi{qa na ovaj na~in i veruju da posao ne}e trpeti zabranom pu{ewa u zatvorenom prostoru. Istra`ivawa su pokazala da uvo|ewe apsolutne zabrane pu{ewa u svim zatvorenim prostorima, u ugostiteqskom sektoru, nema nikakav negativan efekat, navode doma}i stru~waci.

Dodaju da je potrebno sprovesti sve mere koje su se do sada pokazale efikasnim u prestanku pu{ewa. Nije dovoqna jedna mera, kao {to je zabrana pu{ewa u unutra{wem prostoru, tu su i one koje se odnose na drasti~no pove}awe cene cigareta, i drugih duvanskih i nikotinskih proizvoda, potpuna zabrana reklamirawa, velika kontrola novih duvanskih i nikotinskih proizvoda koji su se pojavili na tr`i{tu, uvo|ewe slikovnih upozorewa na paklicama cigareta, zabrana reklamirawa na mestu prodaje. U Udru`ewu hotelijera i restoratera Srbije Hores smatraju ipak da bi ovakva zabrana u restoranima, kafi}ima i ostalim zatvorenim prostorima dovela do zatvarawa najmawe 40 odsto ugostiteqskih objekata.

@IVETI U SRBIJI

 Jednog narodnog poslanika hvale kako ima lepo razvijene ruke, a on obja{wava: - To mi je od aplaudirawa!

 Omiqeno pi}e politi~kih preleta~a je ”red bul”. Daje im krila.

 Narodni poslanik je tokom sednice gledao porno film, jer ga je narod izabrao da uzme stvar u svoje ruke.

 Spustili smo tenzije. Pa kad dohvatismo mo~uge!

ni`u utisci stranih gostiju koji su, tvrde, na odmoru u Srbiji „zamalo propu{ili”, name}e se pitawe za{to je Srbija „pu{a~ka oaza u Evropi”. Kako ka`e Milenko Miji}, predsednik novosadskog udru`ewa ugostiteqa, prose~nom lokalu treba vi{e od mesec dana da prihoduje milion dinara. Ako bi, obja{wava, platio toliku kaznu jer ne po{tuje zakon, taj prose~an ugostiteq bi se te{ko finansijski oporavio, dok bi mawi lokal mogao odmah da zatvori radwu. – Jo{ ni{ta nije konkretno i ~ekamo detaqe, ali shvatamo da }e kazne biti velike. Deo smo Evrope i bilo je za o~ekivati ovako ne{to – ka`e Miji}. Novi propisi }e im, obja{wava, ote`ati poslovawe dok se qudi ne naviknu, ali dobra stvar je {to ide leto i ve}ina gostiju, osim u klubovima, sedi napoqu. – Ne verujem da }e nam se zbog toga smawiti promet, mogu}e je da }e samo jedan mawi broj gostiju mo`da izbegavati ugostiteqske objekte. Mi smo

Georgi Genov, direktor ovog udru`ewa, isti~e da se ugostiteqska industrija jo{ nije oporavila od kovida 19, rata u Ukrajini, a trpi i posledice inflacije. Jer, dodaje, tro{kovi u ugostiteqstvu su pove}ani za 109 odsto u odnosu na 2019. godinu. Zato bi primena ovog zakona, ka`u u Horesu, trebalo da sa~eka 2025. godinu kako bi se ugostiteqi pripremili.

– Gde god je uvedena ovakva zabrana, u prvih {est meseci se promet smawio za 80 odsto, a onda polako raste, me|utim, nikada ne}e dosti}i isti nivo kao pre zabrane, jer se mewa koncept i navika gostiju. Da ne zaboravimo da bi ovakvom odlukom dr`ava izgubila izme|u 100 i 150 miliona evra prihoda od akciza. Svesni smo {tetnosti duvana, ali za to je potrebna priprema i potrebno je da vlasnici i preduzetnici budu u mogu}nosti da izdr`e taj udar koji }e se neminovno dogoditi, koji se dogodio i u drugim zemqama – rekao je Genov i dodao da bi trebalo da se razgovara sa ovim sektorom pre dono{ewa bilo kakve kona~ne odluke. On ka`e da dr`ava i ugostiteqi u ovom slu~aju nisu suprotstavqene strane, ali da tra`e razumevawe. M. T.

 Dogovor je postignut u ~etiri oka. Jo{ samo da bira~i za`mure.

 Televizijski programi koje normalan ~ovek ne mo`e da gleda imaju najve}u gledanost.

 Kao {to Vlada jednom nedeqno ograni~i cene dizela i benzina na pumpama, trebalo bi da ograni~i i visinu mita i korupcije u op{tinama. A ne da uzima ko koliko ho}e i mo`e.

 Pile}i mozak nije specijalitet na{e kuhiwe, ve} politike.

 Pe{a~ewe je zdravore~e uhoda...

 Pla}amo policiju da nas bije. Koliko je pla}amo dobro nas i bije.

 Ko bude rekao da mi nismo moderno dru{tvo baci}emo na wega kletvu!

 Ne idemo mi mimo sveta, nego svet ide mimo nas!

 Na{ direktor u kancelariji dr`i ikonu jednog sveca i sliku predsednika stranke. Sliku ~e{}e celiva...

 Politi~ki potkovani ne rade za eksere...

 Ku}no vaspitawe je danas besku}nik...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„Sre}a je kao ptica u kavezu: kad je jednom pusti{, vi{e je ne}e{ uhvatiti"

„Jutro je majka poslova, a no} majka misli“

„Kora~aj polako da se ne digne pra{ina“ Narodne poslovice

"Jednog dana }e nas biti sramota kako je malo bilo potrebno da budemo hrabri..." Momo Kapor

"Kad za dana{weg ~oveka ka`u „uspe{an”, „sna{ao se”, „on zna”, budite sigurni da bi taj sa takvim atributima pre samo 40 godina bio osu|en najmawe na 15 godina zatvora" Petar Bo`ovi}

U MANASTIRU BAWSKA OBAVQAJU SE PRIPREME ZA POVRATAK MO[TIJU WENOG KTITORA, KRAQA MILUTINA IZ SOFIJE

Svetiwa drugi put ~eka svog ktitora

Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}

u Nad postavqenim }ivotom koji

~eka deo mo{tiju kraqa stalno gori

upaqena sve}a u Graditeq 42 srpske

svetiwe po~iva u crkvi svete

Nedeqe u Sofiji od 1460. godine u U decembru 2006. godine Sinod bugarske crkve doneo odluku da se deo mo{tiju kraqa Milutina vrati u Srbiju kao plod dogovora dve crkve

Posle 520 godina odsustva monaha i duhovnog `ivota, 2004. godine ponovo su, posle 1484. godine, zazvonila zvona manastira Bawska. Posle tolikog perioda ovde su se opet vratili monasi. Od 2004. godine po~ela je obnova duhovnog `ivota a par godina pre zapo~eta je i obnova svetiwe koja i danas traje.

U sredwovekovnoj Srbiji, u doba Nemawi}a manastir Bawska je bio u svojoj veli~ini ~etvrti po rangu, iza Studenice, Visokih De~ana i Sopo}ana.

Jo{ jedan veliki doga|aj }e uskloro obasjati manastir Bawsku i to opet posle toliko vekova. Naime, u manastiru su ura|ene velike pripreme za povratak dela mo{tiju svetog kraqa Milutina koje od 1460. godine po~ivaju u crkvi Svete Nedeqe u Sofiji.

U manastiru Bawska je postavqen mermerni }ivot gde }e biti mo{ti svetog kraqa Milutina. Na }ivotu stoji stalno upaqena sve}a a iznad velika ikona velikog srpskog graditeqa svetiwa u vodoravnom polo`aju. Jo{ se ne zna ta~no kada }e sti}i mo{ti u manastir.

Jo{ u decembru 2006. godine tada{wi ministar kulture Srbije Dragan Kojadinovi} rekao je da je Sinod bugarske crkve doneo odluku da se deo mo{tiju kraqa Milutina vrati u Srbiju iz crkve svete Nedeqe u Sofiji gde se nalaze. - Ovo je plod dogovora

Ivan Grozni prvi tra`io povratak mo{tiju

Bugarski istori~ari navode da je prvi zahtev za povra}aj mo{tiju kraqa Milutina iz Sofije u obnovqenu Pe}ku patrijar{iju podneo prvi ruski car Ivan Grozni. On je bio duboko vezan za srpsku tradiciju, jer ga je posle smrti roditeqa odgajila baka Ana Jak{i} (posle udaje Glinska) iz ~uvene srpske plemi}ke porodice.

Me|utim, ni Turci ni helenizovana

Ohridska arhiepiskopija nisu dozvolili da se Milutin ~ak ni mrtav vrati u Srbiju, jer je bio suvi{e sna`an simbol nekada{we dr`avnosti, mo}i i samostalnosti.

dve crkve, kao i na{e odli~ne saradwe s Ministarstvom kulture Bugarske - rekao je tada Kojadinovi}

PODIGAO BROJNE MANASTIRE

Stefan Uro{ II Milutin Nemawi} ro|en je oko 1253. godine. Bio je kraq Srbije od 1282. do 1321. i jedan od najmo}nijih srpskih vladara u sredwem veku. Pripadao je dinastiji Nemawi}a i bio je mla|i sin kraqa

Uro{a I (1243 - 1276), mla|i brat kraqa Dragutina (kraq Srbije 1276 - 1282, kraq Srema 1282 - 1316) i otac kraqa Stefana De~anskog (1322 - 1331).

Tokom wegove skoro ~etrdesetogodi{we vladavine, kraqevina Srbija je otpo~ela svoje zna~ajno {irewe ka jugu na ra~un Vizantije sa kojom je 1299. godine uspostavqena nova granica na liniji Ohrid-Prilep-[tip, koje su dr`ali Vizantinci, ~ime je srpskoj dr`avi prikqu~en severni deo dana{we Albanije i ve}i deo dana{we Republike Makedonije. Pored toga, vodio je uspe{ne ratove sa Bugarima, od kojih je trajno osvojio Brani~evo sa Ku~evom, i Tatarima.

Kraq Milutin je podigao i obnovio ve}i broj manastira i crkava me|u kojima se izdvajaju Bogorodica Qevi{ka, Gra~anica, Kraqeva crkva u Studenici, Bogorodica Trojeru~ica u Skopqu, Staro Nagori~ane i wegova zadu`bina Bawska na prostoru wegove dr`ave, odnosno manastirska crkva u Hilandaru na Svetoj gori van wegove dr`ave.

Zbog svog zadu`binarskog delovawa je kanonizovan dve i po godine nakon smrti i progla{en Svetim kraqem.

@enio se ~ak pet puta, posledwi put

Simonidom 1299. godine i iz tih brakova je imao dva sina Stefana i Konstantina i dve }erke Anu (Nedu) i Caricu Zoricu.

Izdahnuo je 29. oktobra 1321. godine u svom dvorcu u Nerodimqu, nedequ dana nakon zavr{etka manastira Gra~anice.

MO[TI 1460. PRENETE U SOFIJU

Iz Nerodimqa je prenesen u manastir Bawska, u hram Svetog Arhi|akona Stefana, koji je i podignut kao Milutinova grobna crkva.

Dve i po godine posle wegove smrti, crkva ga je kanonizovala kao Svetog kraqa. Wegovo telo je pred Kosovski boj 1389. godine preba~eno iz Bawske u Trep~u, da bi pred osmanskom najezdom 1460. godine bilo preneto u Sofiju, u crkvu Svete Nedeqe koja se po wegovim mo{tima jo{ naziva i crkva svetog Kraqa.

Mo{tima kraqa Milutina ve} nedostaju glava i desna ruka, {to ukazuje kolika im je mo} pripisivana. Bugarski vernici i danas pored Milutinovog }ivota ostavqaju papiri}e s porukama za bli`we na onom svetu.

Najezdom Turaka 1389. godine, manastir Bawska je pretvoren u turski vojni logor, i tek wihovim odlaskom 1912. godine, vra}a mu se prvobitna funkcija.

Zvani~na titula kraqa Milutina od 1282. do 1321. godine glasila je STEFAN URO[, PO MILOSTI BO@JOJ KRAQ I SAMODR@AC SVIH SRPSKIH ZEMAQA I POMORSKIH. Taj potpis stoji i na wegovoj najzna~ajnijoj poveqi – Svetostefanskoj hrisovuqi, izdatoj manastiru Bawska.

U manastiru Bawska je sahrawena i kraqica Teodora, majka cara Du{ana.

U sedam vekova postojawa manastir je bio vi{e u ropstvu, bez mona{tva i u ru{evinama nego u slobodi i u duhovnom delawu.

Обнова манастира Бањске још траје

Бaњска

u LI^NOST U @I@I

JAKOV MILATOVI]:

Kroz {palir na Cetiwu do predsednika CG

Jedan od lidera Pokreta Evropa sad Jakov Milatovi} ide u drugi krug predsedni~kih izbora u Crnoj Gori sa osvojenih oko 29 odsto glasova i ima velike {anse da 2. aprila u politi~ku penziju po{aqe Mila \ukanovi}a koji je tri decenije vladao u Crnoj Gori.

Nekada{wi ministar ekonomskog razvoja u vladi Zdravka Krivokapi}a ro|en je 1986. godine u Staroj Varo{i u Podgorici, gde je zavr{io osnovnu {kolu i Gimnaziju Slobodan [kerovi} sa diplomom Lu~a. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, sa prose~nom ocenom 10 i bio je student generacije. .

Proveo je jednu studijsku godinu na Univerzitetu savezne dr`ave Ilinois, kao stipendista ameri~ke vlade, kao stipendista austrijske vlade jedan semestar na Univerzitetu za ekonomiju i biznis u Be~u, a kao stipendista Evropske komisije jednu studijsku godinu na Univerzitetu u Rimu.

Magistarske studije u oblasti ekonomije zavr{io je na Univerzitetu Oksford.

Prvi posao bio mu je u NLB banci u Podgorici kao deo tima za upravqawe rizikom. Zatim je radio u Doj~e banci u Frankfurtu u timu za procenu kreditnog rizika zemaqa sa fokusom na zemqe Centralne i Isto~ne Evrope.

Od 2014. godine radio je u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) u Londonu, u timu za ekonomsku i politi~ku analizu, prvo kao ekonomski ana-

RADIVOJE RA[A BUKVI], srpski filmski, televizijski i pozori{ni glumac

Mnogi i ne postavqaju pitawe {ta danas `ivimo

U rezimeu ovogodi{weg Festa, moglo bi da se ka`e da je 51. „festival festivala“ obele`io i rediteq Puri{a \or|evi}, iako od 23. novembra pro{le godine vi{e nije me|u nama.

Posledwi film koji je jedan od najva`nijih autora ovda{we kinematografije snimio 2022, „Usta puna zemqe“, po kultnom romanu Branimira [}epanovi}a, do`iveo je svetsku premijeru u selekciji Fest Masters na zatvarawu festivala, i osvojio je nagradu „Milutin ^oli}“ za najboqe ostvarewe ve}inske srpske produkcije.

Kako je Puri{a govorio, on se uzbudqivom i iznena|uju}om [}epanovi}evom pri~om o smislu postojawa, o `ivotu i smrti, kroz razne verzije scenarija koje je pisao bavio decenijama, i nije `eleo da odustane od we. Na kraju, do`iveo je da je snimi u 98. godini, samo nekoliko meseci pre nego {to je preminuo. U wegovoj posledwoj gluma~koj podeli glavnog junaka igrao je Radivoje Ra{a Bukvi}.

Milatovi} je bio i kandidat za gradona~elnika Podgorice. Sa suprugom Milenom ima troje dece - tre}e se rodilo par meseci pred prvi krug predsedni~kih izbora. ^esto ga na podgori~kim ulicama mo`ete sresti dok {eta sa porodicom

liti~ar za region jugoisto~ne Evrope, a nakon unapre|ewa u poziciju ekonomiste pokrivao je zemqe Zapadnog Balkana iz kancelarije u Podgorici.

Opet je 2018. godine unaprije|en u glavnog ekonomistu sa zadatkom da pokriva zemqe EU, ukqu~uju}i Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Sloveniju iz kancelarije u Bukure{tu.

Milatovi} je bio i kandidat za gradona~elnika

Podgorice. Sa suprugom Milenom ima troje decetre}e se rodilo par meseci pred prvi krug predsedni~kih izbora. ^esto ga na podgori~kim ulicama mo`ete sresti dok {eta sa porodicom.

Iako su gra|ani hvalili wegove poteze, ekonomisti su smatrali da su reformske mere Milatovi}a i Milenka Spaji}a, predsednika Evrope sad, uvod u gr~ki scenario u Crnoj Gori.

Kada je sru{ena vlada Zdravka Krivokapi}a, Milatovi} i Spaji} su formirali sopstveni politi~ki projekat koji je dobio naziv Evropa sad. [palir pristalica odlaze}eg re`ima \ukanovi}a, koji su na Cetiwu i fizi~ki napali Milatovi}a, izgleda je samo deo puta koji je ovaj 34- godi{wi Podgori~anin mora da pro|e kako bi bio poromovisan do mesta predsednika CG. R. N.

– To je vrlo zahtevna filmska pri~a, jer se ulazi u narativ bez dijaloga, i bilo je vrlo hrabro od Puri{e, gotovo ravno ludilu, da se upusti u projekat ovakvog psiholo{kog romana. Ja sam ga ~itao pre vi{e od dvadeset godina, jo{ kao student, bio mi je jedan od najomiqenijih, i znao sam koju te`inu ima – ka`e Bukvi}.

– Ali, ~esto mi se ~inilo tokom snimawa da je Puri{a svojim duhom i idejama mla|i od svih nas iz ekipe, taj susret sa wim }u zauvek pamtiti. Imati takav entuzijazam i neverovatnu mladala~ku energiju u tako poznim godinama, zaista je ~udesno. Puri{ino ime Mladomir je veoma zanimqivo, on jeste uvek bio kao pravi mladi}, ali nije bio miran. Mogao se zvati Mladonemir, koliko je bio nemirnog duha, i zaista je bio autenti~an i neponovqiv.

n ^ime vas je u mladosti odu{evio roman „Usta puna zemqe“, i {ta je vama danas li~no najuzbudqivije u toj pri~i, iako je re~ o jednom od kqu~nih dela ovda{we kwi`evnosti koje je do`ivelo vi{e od sto izdawa na preko trideset jezika?

– Glavni junak ovog romana shvata da mu je ostalo jako malo od `ivota, mo`da tek nekoliko nedeqa, na po~etku pri~e mu se saop{tava da umire od neizle~ive bolesti, i postaje svestan da vi{e nema vremena za re~i. To vreme koje mu je jo{ preostalo `eli da potro{i na bar neke

od svojih `ivotnih snova, i da poku{a da ih do`ivi u stvarnosti. U toj situaciji on vi{e ne mo`e nijedan trenutak da tra}i na usputne, bezvezne razgovore i teme, {to samo poja~ava wegovu stravi~nu motivaciju za `ivotom. To je ono {to me je u mladosti najvi{e inspirisalo na razmi{qawe, jer u tim godinama nikome ne pada na pamet smisao `ivota i kako ga tro{imo, a to je bila i moja glavna inspiracija u ovom filmu – glavni junak koji je shvatio da re~ vi{e ne vredi ni{ta, koji `eli da se bavi samo onim {to je on, {to su wegovi koreni, i {to je su{tina wegovog `ivota. n Koliko uop{te razmi{qamo o su{tini sopstvenog `ivota pre nego {to se na|emo u nekoj ekstremnoj situaciji, kao junak koga igrate – be`e}i od besmisla on se vra}a u malo mesto iz koga je potekao, ali tamo do`ivqava sve ono od ~ega je pobegao – agresiju re~i, primitivizma, i jednog bolesnog dru{tva?

– Jako malo razmi{qamo, na`alost, pogotovo u ovoj poplavi i apsolutnoj dominaciji potro{a~kog dru{tva, koje nam je nametnuto. Mislim da tako stra{no dru{tvo nije do{lo iz prirodne qudske potrebe i `eqe za silnom kupovinom i potro{wom, nego nam se name}e kao obavezno da bismo se danas ose}ali vredno. Ti postulati nas toliko odvla~e ne samo od su{tine sopstvenog bi}a i `ivota, nego i od su{tine qudskosti, morala i svega onoga {to zaista jesu prave `ivotne vrednosti, da je to pogubno. Ne znam kako bih nazvao ovo vreme u kojem `ivimo, toliko mi se ~ini opasnim i opomiwu}im da ne znam kako da ga izrazim. n Ali, za{to qudi tako bespogovorno prihvataju da im svest „kreiraju“ sistemi mo}i, politi~ari, potro{a~ko dru{tvo, tabloidni mediji, gde je danas pobuna ~oveka protiv tog konfekcijskog razmi{qawa

koje mu se name}u?

– Mislim da ~ovek nije svestan svojih snaga i svojih mo}i. Jednostavno, mnogi od nas ~ak i ne postavqaju pitawa {ta danas `ivimo, i kako }emo da `ivimo, jer je, naravno, mnogo lak{e da se ugledamo na one oko nas. Na autoritete u javnom `ivotu, u politici, u kulturi, umetnosti, odnosno, na one koji su u javnosti, na{oj ili stranoj, plasirani kao autoriteti. Videv{i da, recimo, i jedna Britni Spirs prihvata taj model `ivota, i politi~ar, da ga ne spomiwem, i ~itave

plejade nekih javnih likova, mi dovodimo sebe u situaciju da smo mawe vredni ako dajemo druga~iji odgovor na zvezde, na politi~are, na predstavnike mo}i. Problem je, naravno, u tome {to u ovom odsustvu svakog sistema vrednosti, mi vi{e i ne umemo da ocenimo ko su zaista autoriteti na{e dana{wice u svakom smislu, posebno u onom moralnom. n Glavni junak filma „Usta puna zemqe“ na kraju `ivota be`i od re~i. Koliko je u na{em dru{tvu re~ danas izgubila zna~aj i ozbiqnost? – U zadwih deset godina mi vidimo taj stravi~an pad sistema vrednosti, i nismo samo svedoci nego smo u sau~esnici ovog vremena. Jedino {to nam je ostalo jeste da li~nim primerom, u na{em mikrosvetu, poku{amo da sa~uvamo te qudske vrednosti. Mislim da ne smemo da prestanemo da se borimo i da dopustimo da nam na putu od porodili{ta do grobqa sve postane besmisleno, kao {to se de{ava junaku koga igram – Marko na kraju shvata da re~ vi{e ne vredi ni{ta.

n „Usta puna zemqe“, svoj kultni roman o ~oveku koji `eli da pobegne od primitivnog progona dru{tva, Branimir [}epanovi} je objavio 1974, a samo dve godine kasnije, 1976, pridru`io se stra{nim javnim napadima nekih pisaca na Danila Ki{a i wegovu kwigu „Grobnica za Borisa Davidovi~a“. U delu kwi`evne javnosti, iako je stvorio velika dela i u kasnijim godinama `ivota jako `alio zbog napada na Ki{a, [}epanovi} je, na`alost, ostao upam}en upravo po tom neprimerenom gestu. Kakav je va{ odnos prema tome – da li veliki umetnik mora da bude na moralnoj visini? – Nisam bio ni dovoqno zreo, ni dovoqno obrazovan da to ispratim, upoznao sam Branu [}epanovi}a ne kroz wegov sukob s Danilom Ki{om, nego kroz wegovu kwi`evnost i ma{tu, i jedan uzbudqiv karnevalski svet koji nam je nudio u ovom romanu. Ja sam se zaqubio u taj svet, koji vidimo i u wegovoj kwizi „Smrt gospodina Golu`e“, i u „Ustima punim zemqe“. U ovim pri~ama on nam, u stvari, na jedan jako sofisticiran na~in daje i kritiku dru{tva, i pojedinca. A nisam kompetentan da govorim o [}epanovi}evom sukobu s Danilom Ki{om, znam da je on postojao i se}am ga se kao kroz maglu. Naravno, na~elno smatram da veliki umetnik mora da ima i velike li~ne moralne gestove, ili bi bar trebalo da ih ima. M. T.

Sastanak Putina i Sija - doga|aj koji }e promeniti svet

Susret ruskog predsed nika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si \inpinga, koji se odr`ava tokom wegove posete Moskvi, mogao bi da bude doga|aj koji }e promeniti svet, pi{e australijski list (The Australian).

List podse}a da razgovori o situaciji u Ukraji ni, koji }e se voditi izme|u ruskog i kineskog lidera, imaju potencijal da postanu „doga|aj koji transformi{e svet”, ali }e svaki mirovni plan koji proizi|e iz wih biti „u velikoj meri fokusiran na poziciju Rusije”.

„Si \inping po~iwe dr`avnu posetu Rusiji, koju Peking naziva mirovnom posetom, kako bi odigrao ulogu posrednika u okon~awu vojnog sukoba izme|u Rusije i Ukrajine. Susret dvojice lidera bi}e pa`qivo pra}en u zapadnim prestonicama, poku{avaju}i da ulove znake da kineski predsednik insistira na po~etku mirovnih pregovora izme|u Moskve i Kijeva”.

Glavni rezultat posete kineskog lidera Moskvi mo`e biti plan za mirovni sporazum koji }e omogu}iti re{avawe vojnog sukoba u Ukrajini, koji ~eka ceo svet.

„Potvrdiv{i svoju sposobnost da bude me|unarodni posrednik tokom neo~ekivanog diplomatskog pomirewa Saudijske Arabije i Irana, Peking nastoji da u~vrsti svoju ulogu mirotvorca. ^ini se da Kremq tako|e pozdravqa napore Kine i wenu spremnost da pomogne u okon~awu sukoba, u kojoj

Bezumno hrabri, ginu ”kao muve” i ispaquju

vi{e od {est hiqada granata dnevno

Od samog po~etaka rata u Ukrajini nije se ~ulo za ovu grupu, sad su strah i trepet {irom fronta koji se prote`e na skoro hiqadu kilometara. Kako je vojska koju kontroli{e biznismen Jevgenij Prigo`in postala toliko uspe{na na ukrajinskom rati{tu i da li ukrajinske snage uop{te imaju odgovor na ovu probojnu silu „pla}enika”, kako ih naziva ukrajinska strana.

^iwenice su neoborive, jer se Vagner, prvo grupa, a sada prava vojska pretvorila u nezaustavqivu vojnu silu na frontovima {irom Ukrajine

Vagner se zapravo pojavquje u Ukrajini tek aprila 2022. godine kada su wihovi juri{ni odredi preba~eni u grad Popasna u Luganskoj oblasti. Do tada regularne ruske vojne snage, blago re~eno, nisu bile efikasne. Pomiwe se ~ak, da protiv, realno znatno slabijih ukrajinskih oru`anih formacija, nisu mogli da postignu pomake.

Rezultat su bila povla~ewa nakon neuspe{no

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

NEKA NA[A PORODICA BRINE O VA[OJ

se Kina pozicionirala kao neutralna strana, odbijaju}i da osudi invaziju i optu`uju}i Sjediwene Dr`ave i zemqe NATO-a za vojnu podr{ku Kijevu, me|utim, da }e se SAD „suprotstaviti pozivima Kine na prekid vatre tokom posete kineskog lidera Moskvi, jer }e

to i}i u prilog Rusiji”.

Jo{ jedan ishod putovawa Si \inpinga u Moskvu mogao bi da bude dogovor o izgradwi „brze `eleznice koja }e povezati Tihi i Atlantski okean i transformisati Kinu, daju}i toj zemqi status najve}e svetske sile”.

„Tokom proteklih 2.000 godina samo je Britansko carstvo uspelo da stvori globalnu transportnu mre`u, ali ~im Peking pove`e Tihi okean sa Atlantikom, on }e ponoviti i nadma{iti ovaj uspeh. Te{ko da }e to biti mogu}e u~initi bez podr{ke Rusije”.

izvedenih mikro ofanziva kod Mikolajeva, Harkova pa i samog Kijeva u po~etnim danima rata. Neuspe{ne ofanzive u nekoliko smerova u Donbasu i u tim bitkama jedino je Vagner uspeo da istera oru`ane snage Ukrajine iz Popasne.

Naravno nakon uspeha jedinica Vagnera, u tim po~etnim fazama rata je iznedrila pitawe , na zapadu ali i me|u vojnim stru~wacima, {irom planete. Za{to su toliko efikasni, zbog ~ega su posle vi{e od godinu dana rata najuspe{nija ruska sila.

Ukrajinska vojna komanda, pored svih, skoro nezamislivih te{ko}a, logistike, snabdevawa, sve slabijeg morala trupa u skoro bezizlaznim situacijama na mnogim ta~kama fronta se pita i kako da se suprotstave ovim ratnim jedinicama, koji seju smrt, cin~no nazvanim imenom genija istorije muzike.

Prigo`inova vojska u avgustu 2022. godine zna~ajno pro{irila vojne resurse. Regrutovali su u svoje redove nekoliko desetina hiqada zatvorenika, druge „pla}enike”, uglavnom biv{e vojnike po ugovoru i penzionisano vojno osobqe.

Prigo`in je nedavno objavio da mu treba 10.000 tona municije svaki mesec, {to zna~i da je Vagneru potrebno vi{e od 6.500 granata na dan.

To je vi{e nego {to ukrajinske oru`ane snage dnevno ispale na svih 900 kilometara fronta. Jo{ uvek ima puno tajni vezanih uz Vagner. Jedno je o~igledno – liderstvo Vagnera pokazuje veliku fleksibilnost, neuobi~ajenu za oru`ane snage Ruske Federacije.

Zapadni vojni analiti~ari postavqaju jo{ pitawa. Jasno je za{to su jedinice Vagner toliko efikasne.

Da li su protivnici, ukrajinske snage, mnoge i prisilno regrutovane za borbe na frontu uz slab moral i motive, bez formalne vojne obuke, dovoqna jak pokazateq snage, privatne vojske Jevgenija Prigo`ina.

Godinu dana nakon po~etka rata u Ukrajini postavqa se jednostavno pitawe. Zar je mogu}e da je ceo svet naseo na mit o ruskoj vojnoj mo}i. Da se razumemo, Rusija je i daqe sna`na zemqa, sa prirodnim resusrima kakve nema ni jedna druga dr`ava na svetu. Ona je odolela sankcijama sa kojima je Zapad mislio da je baci na kolena. Ali, za{to ona nije u stawu da sukob koji je po~ela, privede kraju u svoju korist.

Sukob u Ukrajini pokazao je velike propuste i slabosti ruske vojske. Ona kao da ima dva lica. Jedno u realnosti, u vihoru rata. I drugo, na paradama na Crvenom trgu. Tako na front u isto~noj Ukrajini sti`u tenkovi tipa T-72 i T-80, uz poneki T-90, dok smo godinama unazad na paradama vi|ali T-14 „armatu”. Moskva nas je uveravala da je to najsavremeniji i najmo}niji tenk na svetu.

Sada je jasno da „armata” jo{ za du`e vreme ne}e sti}i do operativnih jedinica ruske vojske. U me|uvremenu, Rusi }e morati da se oslone na modele tenkove koji su dizajnirani, a mnogi ~ak i napravqeni jo{ u Sovjetskom savezu.

Rusija je planirala da izme|u 2015. i 2020. godine proizvede 2.300 „armata”. Ve} 2018. godine je postalo jasno da }e taj plan morati da se odlo`i za 2025. godinu. U decembru 2021. godine „Rostek” je saop{tio da }e prvih 40 tenkova T-14 trupe dobiti posle 2023. godine. Obzirom na tro{kove rata i sankcije i ta najava je dovedena pod znak pitawa. Naime, 2015. godine „armata” je ko{tala izme|u 3,7 i 4,6 miliona dolara. Pre dve godine cena je porasla na pet do 7,1 miliona dolara po tenku. U me|uvremenu ta cena je porasla za dodatnih 30 odsto.

Mit o ruskoj vojnoj superiornostigde se krije mo}na ”armata”

Vagner, zli pla}enici ili hrabri oslobodioci, za{to ih se Zapad toliko pla{i

Jevgenije Prigo`in na polo`aju u blizini Soledara

Egzodus sarajevskih

Srba je najpotresniji

doga|aj u istoriji Srpske

Sarajevski Srbi su najve}i stradalnici proteklog Odbrambeno-otaxbinskog rata i, uz borce Sarajevsko-romanijske regije, najzaslu`niji za stvarawe Srpskog, danas Isto~nog Sarajeva i Republike Srpske, izjavio je Milorad Dodik, predsednik Srpske.

sne slike kolona sarajevskih Srba koji su u rukama nosili zave`qaje, ikone i drvene kov~ege s ekshumiranim posmrtnim ostacima svojih najmilijih obi{le su svet, koji je, kako ka`e predsednik Srpske, kao po matrici bio i slep i gluv i nem na izbegli~ku muku na{eg naroda.

Dramati~ni dani iz 1996. godine simboli{u stradawe, ali i uzdizawe srpskog naroda

lu~nost da krenu ispo~etka, cene}i slobodu i mir u svojoj Republici Srpskoj”, poru~io je on.

Egzodus sarajevskih Srba 1996. usledio je odmah nakon potpisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma i ostao je upam}en kao najve}i mirnodopski egzodus jednog naroda u svetu. Dodik ga karakteri{e kao jedan od najpotresnijih doga|aja u istoriji Srpske. Tragi~ne i potre-

Dana{we Sarajevo, naveo je Dodik, vi{e nije Sarajevo uglednih srpskih intelektualaca, grad Emira Kusturice, ve} je grad bez Srba, iz kojeg je proterano wih vi{e od 150.000.

„Taj narod moramo da po{tujemo, kao i wihovu hrabrost, ponos i od-

SPOMENKA (15) JE UBILA GRANATA NA OZRENU: U Doboju slu`en parastos najmla|em odlikovanom borcu Vojske RS

Najmla|i odlikovani borac Vojske RS Spomenk Gosti} poginuo je 20. marta pre 30 godina na ozrensko-maglajskom rati{tu, te je tim povodom slu`en parastos u porti

Godi{wica egzodusa sarajevskih Srba, koji je po~eo 17. februara 1996. godine na pravoslavni praznik Zadu{nice i zavr{en u martu te iste godine, obele`ena je u Sokocu i Palama. U odbrani svojih pradedovskih ogwi{ta u sarajevskim naseqima Ilixa, Ilija{, Haxi}i, Grbavica, Rajlovac i Vogo{}a, koja su nakon Dejtona pripala Federaciji BiH i u kojima danas Srba nema, poginulo je vi{e od 4.000 srpskih boraca. Ve~ni svedoci tu`ne i tragi~ne sudbine srpskog naroda s podru~ja Sarajevsko-romanijske regije, koji je u miru morao da napusti svoje u ratu odbrawene domove, jesu beli krstovi na grobqu „Mali zejtinlik” u Sokocu, gde po~iva i oko hiqadu poginulih srpskih junaka ~iji su posmrtni ostaci preneseni s grobaqa u op{tinama koje su nakon Dejtona ostale izvan okvira Srpske. Qubi{a ]osi}, gradona~elnik Isto~nog Sarajeva, ka`e da egzodus sarajevskih Srba simbolizuje stradawe, ali istovremeno i uzdizawe srpskog naroda. U Isto~nom Sara-

jevu, nekada{wem Srpskom Sarajevu, `ivi ve}ina Srba koji su, pod pritiskom bo{wa~ke politike i pretwi Alije Izetbegovi}a da }e „svaki Srbin koji je nosio pu{ku biti izveden pred sud”, morali da napuste svoje odbrawene domove i krenu u neizvesnost.

^itava istorija srpskog naroda na prostoru Sarajeva, prema mi{qewu dekana Filozofskog fa-

kulteta u Isto~nom Sarajevu Drage Mastilovi}a, mogla bi se sa`eti u re~enicu da je to bio veoma dug, vi{evekovni kontinuitet trajawa i zatirawa.

„Koliko dugo Srbi traju na ovim prostorima, toliko traju i nastojawa da se oni, ako ne sasvim zatru, a ono barem svedu na meru i prostor koji drugima odgovara”, ka`e Mastilovi}. R. N.

Spomen-hrama Ro|ewa Presvete Bogorodice u Doboju.

Sve{tenik Rastko Maksimovi} je rekao da je odata zahvalnost Gosti}u i svim div-junacima stradalim u posledwem Odbrambeno-otaxbinskom ratu.

Nakon parastosa venac je pred spomen-bistom Spomenka Gosti}a u porti Spomen-hrama polo`io potpredsednik dobojskih Mladih socijaldemokrata Aleksa Mir~eti},

koji je istakao da gra|ani Srpske, pogotovo mladi, ne smeju da zaborave na `rtvu Gosti}a.

Spomenko Gosti} ro|en je 15. avgusta 1978. u Doboju, a kao pripadnik Vojske RS poginuo je od granate 20. marta 1993, nedaleko od svog sela Jovi}i, na planini Ozren.

Sahrawen je na mesnom grobqu, gde po~ivaju wegove majka i baka, koje se, kao i Spomenkovo selo Jovi}i, sada nalazi u Federaciji BiH.

Nakon {to je u ratu ostao sam, Spomenko se pridru`io vojsci, gde je prvo bio kurir, da bi kasnije razvozio hranu vojnicima.

Nekoliko meseci prije pogibije nai{ao je na minu dok je kowskom zapregom razvozio hranu po liniji, kada je i lak{e rawen. Kasnije je oti{ao kod artiqeraca, gde je i okon~ao svoj mladi `ivot.

Mladi heroj sa Ozrena dobio je spomen-bistu u Doboju, koja je 20. marta 2014. postavqena u porti Spomen-hrama Ro|ewa Presvete Bogorodice.

Dodik: U pripremi dokument o prestanku kontakata Srpske sa ambasadama Britanije i SAD u BiH

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik saop{tio je da je na sastanku Saveta koalicije koja vr{i vlast u Republici Srpskoj odlu~eno da se sa~ini informacija o dono{ewu odluke u NSRS i Vladi Republike Srpske o prestanku kontakata s ameri~kim i britanskim diplomatama i ambasadama u BiH.

U saop{tewu se navodi da se formira tim koji }e sa~initi sveobuhvatnu informaciju o antidejtonskom delovawu ameri~kih i britanskih diplomata i ambasada, kao i wihovom me{awu u unutra{we stvari BiH.

Dejtonski sporazum nisu potpisale SAD ni Velika Britanija, oni nisu ti koji bi mogli da tuma~e Dejtonski sporazum jer je to stvar strana potpisnica sporazuma i wegovih aneksa.

Republika Srpska je potpisnik Aneksa, a pogotovo Aneksa 4, koji je Ustav BiH, i Aneksa 10 o visokom predstavniku. Ameri~ke i britanske diplomate i ambasade sistematski ru{e Ustav BiH i druge anekse, a pogotovo Aneks 10 o visokom predstavniku, permanentno, a pogotovo u posqedwem slu~aju kada bez obavezne odluke Saveta bezbednosti UN-a podr`avaju privatno neimenovano lice za visokog predstavnika.

Pored toga, ambasador SAD otvoreno podr`ava pozivawe na oru`je muslimana u BiH solidari{u}i se s izjavom reisu-l-uleme Kavazovi}a o dizawu na oru`je muslimana u BiH. To je za Srbe neprihvatqivo i spre~ava bilo kakvu komunikaciju s nevedenim strukturama, jer takvo pona{awe je direktan udarac mogu}em pomirewu u BiH.

Stoga smo prisiqeni da obustavimo sve kontakte sa gore navedenim predstavnicima ambasada. Kontakte }e obustaviti predstavnici vlasti u Republici Srpskoj i predstavnici Srba na nivou BiH, od Predsedni{tva BiH, Saveta ministara, Parlamentarne skup{tine i svih drugih imenovanih od strane Srba zaposlenih u zajedni~kim institucijama. S. G.

Obele`avawe egzodusa Srba u Sokocu

Ambasada SAD u Sarajevu

TEKTONSKE PROMENE U CRNOJ GORI: Milo krije

svoj najve}i

Na iznena|ewe mnogih, u drugi krug predsedni~kih izbora u Crnoj Gori pro{li su aktuelni predsednik Milo \ukanovi} i kandidat Pokreta Evropa sad Jakov Milatovi}. Iako je scenario drugog kruga bio izvestan, kao i \ukanovi}evo u~e{}e u wemu, mnogi su na drugoj poziciji o~ekivali

poraz, Milatovi} juri{a ka pobedi

Peta je kandidatkiwa Socijaldemokratske partije (SDP) Dragiwa Vuksanovi} Stankovi} – 3,2, {esti Goran Danilovi} (Ujediwena Crna Gora) – 1,5, a sedmi nezavisni kandidat Jovan Radulovi} – 0,8 odsto glasova.

Neposredno nakon objave rezultata, gra|anima se obratio

koji su ga podr`ali i ~estitao protivkandidatima, a da je na wemu da prednost sa~uva i unapredi u narednih 14 dana.

Me|utim, \ukanovi} je zaboravio da pomene drasti~an pad koji je do`iveo od prethodnih predsedni~kih izbora. Naime, on je 2018. godine ve} u prvom krugu pobedio protivkandidata Mladena Bojani}a, osvojiv{i 53,9 odsto glasova. Ukoliko se to uporedi sa sada{wih rezultatom od 35,3 odsto, jasno je da lider DPS-a bele`i najgore rezultate u svojoj tridesetogodi{woj karijeri.

Sa druge strane, Jakov Milatovi} i Pokret Evropa sad bele`e konstantni rast podr{ke. Ono {to je kqu~no za drugi krug jeste podr{ka kandidata koji u isti nisu pro{li.

Andriju Mandi}a. Ipak, na crtu „ve~itom vladaru” izlazi Milatovi}, a Crna Gora se priprema za tektonske promene 2. aprila, kada }e biti odr`an drugi krug predsedni~kih izbora.

Prema podacima Centra za demokratsku tranziciju (CDT) u drugi krug je sa 35,3 odsto glasova oti{ao Milo \ukanovi}, kao i Jakov Milatovi} sa osvojenih 28,9 odsto glasova.

Na tre}em mestu na{ao se kandidat Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandi} sa 19 odsto glasova, a sledi ga kandidat Demokrata Aleksa Be~i} sa osvojenih 11,3 odsto.

kandidat DPS-a Milo \ukanovi}, koji je uveren u svoju pobedu.

„O~ekujem pobedu u drugom krugu. Nema kandidata kog sam pri`eqkivao, ko god da do|e –slabiji je od mene“, poru~io je \ukanovi}.

Istakao je da su u prvom krugu ostvarili ta~no {to su planirali, iznad 120.000 glasova.

„To smatram vrednim rezultatom koji me ispuwava zadovoqstvom“, kazao je \ukanovi}.

On je rekao da su rezultati ovih izbora potvrdili da Crna Gora treba parlamentarne izbore.

Zahvalio je svim gra|anima

Wu su ve} najavili lider Demokrata Aleksa Be~i}, kao i jedan od predvodnika DF-a Andrija Mandi}. Sasvim je izvesno da } e podr{ku Milatovi}u pru`iti i Goran Danilovi} (Ujediwena Crna Gora), dok to ne}e u~initi Socijaldemokratska partija.

U tom slu~aju, Milatovi}evih 28,9 odsto bi moglo da se sabere sa Mandi}evih 19, Be~i}evih 11,3 i Danilovi}evih 1,5. To zna~i da bi Milatovi} u drugom krugu mogao da osvoji 60,7 odsto glasova, {to bi predstavqalo ubedqivu pobedu nad \ukanovi}em.

Analiti~ari su i ranije sugerisali da je za \ukanovi}a pogubno ako Milatovi} pro|e u drugi krug, jer }e wemu biti „pridodati“ glasovi ostalih kandidata iz prvom kruga. R. N.

Kako je propao Vu~i}ev milionski projekat u Crnoj Gori

Andrija Mandi}, kandidat Demokratskog fronta, bio je tre}i na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori, iza Mila \ukanovi}a i Jakova Milatovi}a, koji su u{li u drugi krug.

Vu~i}ev omiqeni politi~ar u Crnoj Gori nesumwivo je Andrija Mandi}, kome je svojevremeno kao predsednik Srbije uru~io i odlikovawe. Ovog puta javno ga nije podr`ao na predsedni~kim izborima, ali sve ukazuje da je dobio svaku drugu vrstu pomo}i.

Milka Tadi} Mijovi}, direktorka Centra za istra`iva~ko novinarstvo u Crnoj Gori, navodi da sama ~iwenica da je zahvaquju}i podacima o bira~kom pravu, koji su prvi put u istoriji do{li iz Srbije, govori o tome da se na samom po~etku Srbija ume{ala u izborni proces.

“Ti podaci su eliminisali Milojka Spaji}a (iz izborne trke)”, ka`e Tadi} Mijovi}.

Spaji} je ina~e lider pokreta Evropa sad koji je u trenutku kandidature za predsednika imao i dr`avqanstvo Srbije i prebivali{te u Srbiji. Da ima prebivali{te crnogorskoj izbornoj komisiji potvrdio je srpski MUP i to ga je automatski diskvalifikovalo iz izborne trke.

S druge strane, Andrija Mandi} godinama je govorio da ima srpsko dr`avqanstvo, ali je MUP Srbije negiralo da ima prebivali{te u Beogradu.

Po crnogorskim zakonima dvojno dr`avqanstvo Srbije i Crne Gore nije dozvoqeno.

Tadi} Mijovi} navodi da nije nikakva tajna da je Vu~i} u CG uvek podr`avao Demokratski front i

Mandi}a i da je jasno ko je bio wegov favorit. Na ovim izborima pora`eni su i Vu~i} i \ukanovi} u prvom krugu. Vu~i} – zato {to Mandi} nije u{ao u drugi krug, a \ukanovi} – zato {to }e veoma te{ko dobiti drugi krug. Time {to je podr`avao Mandi}a, Vu~i} je u stvari podr`avao i \ukanovi}a, jer su sve sonda`e javnog mwewa govorile da u drugom krugu Mandi} nema {ansi da dobije \ukanovi}a, za razliku od Milatovi}a koji ima velike {anse da ih dobije.

Andrija Mandi} dobio je i finansijsku pomo} od Srbije. Naime, Srpska ku}a, koju je novcem gra|ana Srbije osnovao predsednik Aleksandar Vu~i}, donirala je 20.000 evra za kampawu Mandi}u.

Srpska ku}a je osnovana Vu~i}evom odlukom i za wu je iz buxeta Srbije izdvojeno oko 3,4 miliona evra. Ona je trebalo da se bavi o~uvawem srpskog identiteta i kulture u CG, a zvani~no je zapravo privatno preduze}e niza prosrpskih politi~ara u susednoj dr`avi. S. G.

Pritvor policajcima zbog {verca

tri tone kokaina i stvarawa

kriminalne organizacije u CG

Sutkiwa za istragu podgori~kog Vi{eg suda Suzana Mugo{a odredila je pritvor osumwi~enima, koji su uhap{eni u operaciji Specijalnog policijskog odeqewa (SPO) i Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva (SDT), zbog sumwe da su bili deo organizovane kriminalne organizacije.

Pritvor je odre|en

Kotoraninu Mileti Ojdani}u i slu`benicima policije Vladimiru Baj~eti, Milanu Popovi}u i Podgori~aninu Tihomiru Axi}u. Ojdani}, Baj~eta, Popovi} i Axi} sumwi~e se da su bili deo kriminalne organizacije koja je prekookeanskim rutama prokrijum~arili tri tone kokaina.

Na spisku SDT-a nalazi se 17 osoba, od kojih su neki u bekstvu ili u ZIKS-u i turskim zatvorima.

U Vi{em sudu jutros je saslu{an aktivni policajac iz Kotora Milan Popovi} i wegove nekada{we kolege Vladimir Baj~eta i Mileta Ojdani} kao i Podgori~anin Tihomir Axi}.

Wih ~etvorica i slu`benik Potra`ne jedinice podgori~ke policije Goran Stojanovi} uhap{eni su u akciji kojom su SDT i Specijalno policijsko odjeqewe (SPO), kako tvrde zadali jak udarac policijskom narko kartelu.

Na~elnik SPO Predrag [ukovi} je novinarima rekao da je me|u 17 osumwi~enih velika ve}ina sada{wih i biv{ih slu`benika Uprave policije.

Na spisku za hap{ewe su i policajci Ivan Stamatovi} i Qubo Milovi}, a prijavom je obuhva}en i nekada{wi tajni agent Petar Lazovi}.

Pripadnici SPO tragaju i za Cetiwaninom Bo`idarom Bobom Jabu~aninom osumwi~enim da je ~lan te kriminalne grupe. S. G.

Andrija Mandi} i Aleksandar Vu~i}

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

O konsultacijama sa poslani~kim grupama: Uputi} u poziv svima, uskoro }u posetiti KiM, - kazao je Vu~i}

Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je, u nedequ 19. marta, u obra}awu javnosti u Palati “Srbija” povodom dijaloga predhodnog dana u Ohridu, da su tu rundu dijaloga evropski i svetski mo}nici napravili medijski veoma prominentnom i va`nom.

“Razgovori nikada nisu laki, jer re~ o stranama koje su i daqe suprotstavqene i imaju suprotstavqene interese“, istakao je Vu~i}.

Predsednik je pro~itao implementacioni aneks sporazuma o putu normalizacije odnosa izme|u Beograda i Pri{tine i istakao da mi vi{e ne zavisimo od dobre voqe Pri{tine, {to je pozitivna promena, ve} i od onoga {to smo spremni sami da uradimo kada je re~ o evropskom putu.

Isti~e da nije potpisao sporazum zbog nekoliko stvari.

“Pre svega, jer je Republika Srbija me|unarodno-pravno priznata dr`ava, dok takozvano Kosovo nije. Ne `elim da pravim me|unarodni sporazum sa Kosovom“, objavio je Vu~i}.

Srbija je spremna da radi na implementaciji do svojih crvenih linija, poru~io je predsednik.

U Ohridu je, 18. marta, odr`an sastanak evropskog komesara za

Pove}awe socijale na KiM

“Va`na vest za 5.607 qudi Srba i Roma na KiM koji primaju dr`avnu socijalnu pomo} Srbije. To je veliki broj qudi. Wima pove}avamo pomo} sa 11.000 na 20.000, jer `elimo da im pomognemo da mogu da pre`ive”, naveo je Vu~i} i dodao da uve}awe kre}e ve} za mesec i po do dva meseca.

Prema wegovim re~ima, tamo gde na KiM u jednoj porodici ima jedna plata, ako pove}ate na 20.000 socijalnu pomo} ili gde imate dva puta po takvu socijalnu pomo}, onda je mogu}e makar pre`iveti.

“Ve} za mesec i po, do dva meseca, primi}e uve}anu socijalnu pomo}”, poru~io je Vu~i}.

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I] POSLE SASTANKA U OHRIDU 18. MARTA:

“Nisam ni usmeno prihvatio sporazum - implementira}emo plan do crvenih linija Srbije”

Na sajtu EU objavqen tekst Implementacionog aneksa Sporazuma o normalizaciji

Dokument pod nazivom “Implementacioni aneks Sporazuma o putu normalizacije odnosa izme|u Kosova i Srbije” objavqen je, 19. Marta, na zvani~nom sajtu Evropske unije.

Dijalog Beograda i Pri{tine: Implementacioni aneks Sporazuma o putu normalizacije odnosa izme|u Kosova i Srbije

– Ovaj Aneks ~ini sastavni deo Ugovora;

– Kosovo i Srbija u potpunosti se obavezuju da }e po{tovati sve ~lanove Sporazuma i ovog Aneksa, i sprovesti sve svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma i ovog Aneksa ekspeditivno i u dobroj veri;

spoqnu politiku i bezbednost @ozepa Boreqa i specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslava Laj~aka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em i premijerom privremenih institucija u Pri{tini Aqbinom Kurtijem.

KOSOVO NIJE DR@AVA

Predsednik Aleksandar Vu~i} rekao je da dolazimo do jednog ~lana – svi `ele da se re{i problem nestalih osoba, svaka majka `eli da zna gde joj je dete zakopano ili da li je `ivo.

“Pri{tina je do sada to koristila kao pritisak za ratnu od{tetu, koju bi tobo`e Srbija trebalo da prati“, rekao je Vu~i}.

Prema wegovim re~ima, kada mislite da razgovarate o sitnim stvarima iza svega stoji neki trik.

„@elimo da sara|ujemo sa Albancima, ne treba da pravimo zidove. Do sada je konslolidovana lista nestalih lica“, ka`e Vu~i}.

Pojasnio je za{to je Zajednica srpskih op{tina va`na za srpski nadod. Ka`e da svi qudi koji `ive ju`no od Ibra, svi `ive kao u getu.

“Bez obzira {to imaju veliku zdravstvenu ustanovu koju gradimo u Gra~anici, svi `ele da se dokopaju Severne Mitrovice”, ka`e Vu~i}.

“Za nas je bitno da ne zavisimo samo od dobre voqe Pri{tine, {to je pozitivna promena, ve} i od onoga koliko smo mi spremni da odre|ene stvari uradimo. Tu govorim o evropskom putu” isti~e Vu~i}.

Predsednik ka`e da nije potpisao pre svega zato {to je Srbija priznata dr`ava, a dok Kosovo nije priznata dr`ava.

“Nisam potpisao zbog nekoliko stvari, jer je Republika Srbija me|unarodno pravno priznata, dok Kosovo nije. Ne `elim da pravim me|unarodno-pravne sporazume sa tzv. Republikom Kosovo. Kao predsedniku, ~ak su i moje izjave obavezuju}e, i zato pa`qivo biram re~i”, ka`e Vu~i}.

Isti~e da zato nije ni potpisan sporazum, a ni aneks, ali je Srbija spremna da radi na implementaciji do svojih crvenih linija.

“Ahtisarijev plan nas ne zanima, ZSO mora da se formira po ve} potpisanim sporazumima”

Vu~i} je poru~io da nas ne zanima Ahtisarijev plan, da ga Srbija nije potpisala.

NIJE PREGOVARANO O

[OLC-MAKRONOVOM PLANU

“Videli ste kada je zavr{en sastanak, nijednu lo{u re~ nisam rekao o drugoj strani. Ali Kurti se pojavio i rekao da oni imaju Ahtisarijev plan. To nas ne zanima, mi nismo usvojili Ahtisarijev plan, i on nije deo dijaloga. Kurti je izneo svoja tri stuba, koja nisu prihva}ena, za formirawe ZSO. Ja sam rekao da nije problem, i da mogu da odem odmah. Oni imaju potpise ovde, na ~etiri sporazuma koja se ti~u ZSO. Mi imamo potpise. Negde Ta~ija, negde Mustafe. Negde Da~i}ev, negde moj potpis, 2015. godine. I posebno je va`an dokument iz 2015. godine, koji govori o principima”, istakao je predsednik.

Vu~i} je istakao da [olc-Makron plan nije pregovaran, ali da su kada je re~ o implementacionom

– Strane primaju k znawu da }e Sporazum i Aneks za implementaciju postati sastavni delovi odgovaraju}ih procesa pridru`ivawa Kosova i Srbije EU. Strane napomiwu da }e EU posrednik odmah nakon usvajawa Sporazuma i ovog Aneksa zapo~eti proces izmena merila za Poglavqe 35 za Srbiju zbog obaveza koje proizilaze iz Sporazuma i ovog Aneksa. Agenda kosovske Specijalne grupe za normalizaciju }e podjednako odra`avati nove obaveze koje ima Kosovo, a koje proizilaze iz Sporazuma i ovog Aneksa;

– Strane su saglasne da hitno prihvate Deklaraciju o nestalim licima, kako je dogovoreno u okviru Dijaloga uz posredovawe EU;

– Da bi se primenio ~lan 7, Kosovo odmah pokre}e pregovore u okviru Dijaloga uz posredovawe EU o uspostavqawu specifi~nih aran`mana i garancija za obezbe|ivawe odgovaraju}eg nivoa samoupravqawa za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa relevantnim prethodnim sporazumima iz dijaloga koje je utvrdio EU posrednik;

– Strane su saglasne da u roku od 30 dana uspostave Zajedni~ki odbor za monitoring, kojim predsedava EU. Sprovo|ewe svih odredbi }e biti obezbe|eno i nadgledano od strane Zajedni~kog odbora za pra}ewe;

– Da bi se primenio ~lan 9, EU }e organizovati donatorsku konferenciju u roku od 150 dana kako bi se uspostavio investicioni i finansijski paket pomo}i za Kosovo i Srbiju. Pomo} ne}e biti dodeqena pre nego {to EU utvrdi da su sve odredbe Sporazuma u potpunosti sprovedene;

– Kosovo i Srbija se sla`u da }e sve ta~ke sprovoditi nezavisno jedan od drugog;

– Redosled stavova ovog Aneksa ne dovodi u pitawe redosled wihovog sprovo|ewa;

– Kosovo i Srbija se sla`u da ne}e blokirati primenu nijednog ~lana (ta~ke);

– Sve diskusije u vezi sa implementacijom Sporazuma odvija}e se u okviru Dijaloga koji vodi EU;

– Kosovo i Srbija su primile k znawu da svako nepo{tovawe svojih obaveza iz Sporazuma, ovog Aneksa ili prethodnih sporazuma o dijalogu mo`e imati direktne negativne posledice po wihove procese pristupawa EU i po pitawu finansijske pomo}i koju dobijaju od EU.

planu, ju~e 12 puta mewali tekst. “Srpski upravqa~i tim }e morati da iznese svoj predlog na najvi{em nivou dijaloga”, naveo je Vu~i}.

“Za nas je mnogo va`no da kreiramo ambijent da Srbi budu bezbedni, u kojem }e na{ narod svuda da ima mir, i u kojem }emo uvek da sa~uvamo dr`avu i Ustav“, istakao je predsednik.

Narednih dana }u pozvati na konsultacije ko ho}e da do|e, uputi}u poziv svima, najavio je Vu~i}.

“Bi}e i onih koji }e `eleti da ~uju detaqe o kojima ne mogu da govorim javno“, rekao je predsedni.

Najavio je da }e uskoro razgovarati sa predstavnicima srpskog naroda na KiM, i da }e posetiti i Kosovo i Metohiju.

“NE]U DA IMPLEMENTIRAM

BILO [TA [TO SE TI^E ^LANSTVA KOSOVA U UN”

Vu~i} je, odgovaraju}i na pitawa novinara, istakao da ne}e implementirati ni{ta {to se ti~e Ujediwenih nacija.

“Ne}u uop{te da implementiram bilo {ta {to se ti~e ~lanstva Kosova u Ujediwenim nacijama ili bilo kakvog de fakto i de jure priznawa”, poru~io je Vu~i}.

Са састанка у Охриду

Hrvatska izme|u turba i folka

Ako je i{ta iz Srbije uspelo da osvoji Hrvatsku, to je – muzika. Ovaj poluironi~an stav kao da je ozbiqno shva}en kod kom{ija pa je u Hrvatskoj zare|alo nekoliko zabrana koncerata turbo folk muzike.

Gradona~elnik Pule je otvorio seriju: u gradskoj dvorani zabranio koncert Du{ka Kuli{a i gostiju, iako je ve} bilo prodato gotovo 3.000 ulaznica. Taj

Filip Zor~i} iskazao je uzrok, navode}i da „ne `eli srpsko sme}e u svom gradu”. Nakon wega, isti koncert zabranio je gradona~elnik Osijeka Ivan Radi} i

lica bilo kakvih zabrana.

„Ve}inu stvari ja ne bih zabrawivao. Ne volim tu kulturu zabrawivawa. Cajke treba suzbiti svim legalnim sredstvima. Ja bih im dao da imaju koncert. Publiku imaju, pa pola HDZ-a to slu{a”, rekao je prvi ~ovek Hrvatske.

Tamo{wi mediji otvorili su brojne ankete o popularnosti „cajki”, a najavqeno je i nekoliko tu`bi.

Hrvati su istra`ivali za{to im deca slu{aju „cajke”: Da li su dvoli~ni i da li to zna~i da (ne) vole Srbe?

bila je peva~ica Svetlana Miqu{ koja je {ezdesetih pevala pesmu „Cajka iz Novog Sada” i tako dobila nadimak. Danas su deo hrvatskog govora koji tim terminom ozna~ava peva~ice iz Srbije i Bosne i Hercegovine koje izvode muziku koja nije rok i pop, ali i wihove pesme i wihove konzumentkiwe.

„Cajke” su posledwih decenija, naro~ito s usponom dru{tvenih mre`a, postale vrlo popularne u Hrvatskoj, ali se i daqe vrlo retko mogu ~uti na tamo{wim televizijama i radio stanicama. Ipak, upravo su Du{ko Kuli{ i Ana Bekuta, zajedno sa kolegom Harisom Xinovi}em odr`ali gotovo {est sati dug koncert u Zagrebu pred vi{e hiqada posetilaca, kojim su Zagreb~ani proslavili bronzu „Vatrenih” na Svetskom prvenstvu.

Tako|e, ba{ u jeku diskusije o otkazivawu koncerta, folk peva~ica Milica Pavlovi}, poznata po u~e{}u u Zvezdama Granda, odr`ala je koncert upravo u Osijeku i to na bruco{ijadi.

poru~io da najavqeni koncert ne mo`e biti odr`an u gradskom prostoru. Od wega je javnost saznala da je Osijek sredwoevropski grad koji ima nagla{enu evropsku dimenziju, grad koji se intenzivno razvija u pravu slavonsku metropolu. Kao da je to bilo sporno a ne ne{to drugo. A onda i grad Split nije odobrio odr`avawe koncerta @eqku Samarxi}u. Slab ili jak otpor muzici koju neki vole a neki mrze. Ministarka kulture Nina Obuqen Kor`inek oglasila se, nakon {to je doneta odluka u Puli i Osijeku. Ona je ponosno rekla da je odluka o~ekivana i prirodna, i da ne vidi ni{ta sporno u tome. A kad se oglasi neko iz vlade neke zemqe i iznese stav, zna~i da slu~aj nije „izolovan“ i da ga dr`avna politika prati i podr`ava.

Zabrana i podr{ke zabranama onog {to se u Srbiji zove „novokomponovana muzika”, a „po umetni~koj vrednosti uglavnom predstavqa muzi~ko sme}e”, prouzrokovalo je hrpu komentara. Na primer, ako je i{ta iz Srbije uspelo da osvoji Hrvatsku, to je - muzika.

Diskusiji o tome da li takvoj vrsti muzike ima mesta u Hrvaskoj pridru`io se ~ak i predsednik Zoran Milanovi}, koji voli sve da komentari{e: „To se iz qubavi naziva cajkama. Od srca. Ja ne volim tu muziku, nikad je nisam podnosio. Ide mi na `ivce, bole me kosti od we”, rekao je Milanovi}. Ipak, hrvatski predsednik istakao je da nije prista-

Sociolozi s Odeqewa za sociologiju Univerziteta u Zadru poku{ali su da na ovo pitawe daju odgoovor. Oni su sproveli istra`ivawe na uzorku od 2.650 sredwo{kolaca u {est najve}ih gradova na Jadranu: Puli, Rijeci, Zadru, [ibeniku, Splitu i Dubrovniku.. - U vrednosnom smislu u~enici koji slu{aju turbo folk verovatnije }e biti desne orijentacije i vernici, te mawe tolerantni prema mawinama i homoseksualcima. To je ujedno i va`an nalaz u kontekstu rasprava o turbo folku kao potencijalnom „zaga|ewu” hrvatske kulture. Statisti~ki gledano, verovatnije je da }e ga slu{ati oni koji se izja{wavaju kao rodoqupci i konzervativci – naglasili su sociolozi. Mladi ovoj muzici ne daju politi~ke konotacije, ka`u sociolozi. Uz to, slu{awe turbo folka u mladim generacijama li{eno je politi~kog naboja koji mu pridaju starije generacije.

U javnosti se, kako mnogi nagla{avaju, dobro pazi da slu~ajno ne upadne koja srpska re~ ili da neko ne ka`e maj umesto svibaw, a kada do|u no} i alkohol – peva se i igra na melos s druge strane Drine.

Pod pojmom „cajke” u hrvatskom javnom prostoru obuhva}ena je svaka vrsta muzike koja ide od izvorne narodne s podru~ja Srbije do najnovijih `anrova poput trepa, pi{e Index.hr. Cajka je u hrvatskom govoru istovremeno i `ena koja peva narodnu pesmu i `ena koja je slu{a.

Prva Cajka (s velikim C),

S druge strane, veliki deo hrvatske javnosti ogra|uje se od negovawa takve kulture, a gradi} \ur|evac potpuno je zabranio ugostiteqskim objektima da pu{taju i izvode „cajke”.

Kada se govori o fenomenu narodwaka u Hrvatskoj, tu se uvek isti~e nekoliko stvari. Prvo je da Srbi i Hrvati imaju sli~an mentalitet i sli~ne obi~aje. Uz to i muzika i tekstovi su prihvatqivi svima, a posebno mla|oj populaciji koja jo{ nema razvijenu svest i kvalitet muzike. Pri tome tekstovi su im razumqivi gde se peva o ose}ajima, qubavi, `enama, mu{karcima, novcu… Uz to zabraweno vo}e je uvek bilo najsla|e vo}e, a svi znamo da za narodwake u Hrvatskoj postoji svojevrsna zabrana ve} 30 i vi{e godina. Sve to doprinelo je popularnosti narodwaka i to raste iz godine u godinu.

Koncerti narodwaka iz Srbije su odli~no pose}eni, pa se doga|a i da se radi velikog interesa pove}ava broj koncerata. Postalo je uobi~ajeno da se i iz automobila ~uje takva glasna muzika. I mesta na Jadranskom moru su tokom turisti~ke sezone prepuna te vrste muzike kao i koncerata narodwaka iz Srbije. Postalo je uobi~ajeno da u svatovima i na drugim veseqima ispo~etka svira prvo doma}a muzika da bi se posle plesa s mladom ili poslije pono}i „plej lista“ prebacila na narodwake.

S jedne strane postoje sistemski poku{aji da se ta vrsta muzike iskoreni, a s druge strane sve ve}i broj gra|ana, posebno mladih, koji slu{aju takvu muziku, pa i odlaze na koncerte u Srbiju i okolne dr`ave. R. N.

FEQTON Osam decenija od smrti srpskog genija

Nikole Tesle (1)

NOVI PLANETARNI IDOL

Posledwih decenija Tesla je vaskrsnuo kao nau~nik i tvorac na{e budu}nosti toliko da mu se dive nau~nici i umetnici, a posebno mladi qudi

Pi{e: Marko Lopu{ina

„Tesla, doneo nam je struju, doneo nam je radio-talase, radare, neonska svetla, zvuk pretvorio u svetlost i svetlost u zvuk…”

Ovo je refren pesme “Tesla”, koju je ameri~ki pop bend „They might be giants” objavio kao novi singl. Pesmu koja opeva srpskog genija Nikolu Teslu ~lanovi ovog alternativnog sastava iz Bruklina, snimili su premijerno i „pustili” i interaktivni video-spot u trajawu od ~ak 23 minuta, kojim slave lik i delo, kako reko{e, ameri~kog nau~nika i pronalaza~a.

„…Re~ je o umu koji je video stvari van svemira; mo`da bi to silno znawe nekog dovelo do ludila, jer kako to znawe ukrotiti…”- pevaju Xon Flansburg i Xon Linel, koji su i osnivali ovaj bend jo{ 1982. godine. Osim {to podse}aju na sve zasluge Nikole Tesle, bez kojih bi savremeni svet bio nezamisliv, u pesmi pomiwu i smrt Nikole Tesle 1943. godine i pevaju: „Hotel ’Wujorker’, Tesla le`i mrtav na podu, sa svojim papirima, bez porodice koja bi ne{to rekla…”

Uz stihove o ~uvenom nau~niku, ro|enom 1856. godine, prvi deo interaktivnog spota prikazuje mladi}a koji neodoqivo podse}a na Teslu, kako na skejtu „krstari” ulicama Wujorka, a u jednom trenutku ~ak i zastaje na ulici sa napisom

“Kutak Nikole Tesle…”

U me|uvremenu u svetu su pred-

stavqeni film “Tesla” rediteqa Majkla Almerejde, u kome glavnu ulogu igra Itan Hok i kwiga “Tesla – ja sam budu}nost, kineskog pisca Stiva Loa iz Pekinga. Gradi} La Gulet nadomak Tunisa, ukrasio je mural Nikole Tesle. U SAD je predstavqena “Teslina sonata” kompozitorke Marine Arsenijevi}. U Bratislavi se priprema za {tampu kwiga “Teslini tajni dokumenti”.

Ovo je samo jo{ jedan dokaz svetskog vaskrsnu}a Nikole Tesle, koje se de{ava u drugoj deceniji 21. veka. O Nikoli Tesli je prethodnih godina napisano 30 kwiga, osmi{qeno devet pozori{nih predstava, snimqeno {est filmova. Pravqeni su stripovi, video-igre. Na{ nau~nik je poslu`io i kao muzi~ka inspiracija.

ZA[TITNIK SRPSKOG NARODA

„Tesla” je ime ameri~kog benda iz Sakramenta, a ruski sint-pop bend sebe je nazvao „Tesla boj”. O na{em nau~niku pevali su i sastavi „The Handsome Family”, „The Human Abstract” i „Renaisanze”. Teslu je na velikom platnu ovekove~io i rok muzi~ar Dejvida Bouvija u filmu „Presti`”.

Treba znati i da je Tesla, u dr`avi Kalifornija, ime rudarskog grada, kome je Xon Tredvel krajem 1897. godine dao ime u ~ast Nikole Tesle. Ovaj grad bio je najve}i proizvo|a~ ugqa u Kaliforniji krajem XIX i po~etkom XX veka. Tesla, u dr`avi Zapadna Virxinija, je zaseok nazvan po Nikoli Tesli 1900. godine. A sam Nikola Tesla je danas za{titno ime za srpski narod u SAD i rasejawu. Jer, Teslino ime, lik i dela, ali i wegovi spomenici postoje u 23 dr`ave sveta. Najvi{e ih je u SAD – ukupno trideset. u Wujorku se od ove godine slavi Teslin dan. To se ~ini u Beogradu, Torontu i Filadelfiji.

Barak Obama studentima u Va{ingtonu objasnio da je Nikola Tesla, jedan od qudi, doseqenika koji je izgradio SAD i ugled Amerike, onda je i Teslina nau~na fondacija iz Filadelfije, sledbenik ideja srpskog genija i svetskog nau~nika, s pravom odlu~ila da svoj narod u ovoj tu|ini, ali i sve svoje pristalice nazove jednostavno –Teslin narod.

Grad Filadelfija i Teslina nau~na fondacija, koju vode predsednici Dejvid Vuji} i Nikola Lon~ar, organizovali su za Vidovdan sa ameri~kim Srbima veli~anstvenu proslavu 210 godina od doseqavawa \or|a [agi}a, prvog Srbina u SAD. Namera je bila da se okupqawem Srba i Amerikanaca u Filadelfiji obele`i ovaj istorijski datum, uloga \or|a [agi}a i ostalih znamenitih Srba u Americi, srpskih organizacija i crkve, ali i da se poka`e privr`enost ameri~kih Srba Americi i Srbiji i prijateqstvo dva naroda.

- Dan Nikole Tesle u Filadelfiji je veliki srpski sabor usred Amerike, na kome su u~esnici, a i ostali ameri~ki Srbi birali 200 najznamenitijih Srba koji su u{li u istoriju Amerike. Na{ program nosi naziv TESLIN NAROD, jer je ovaj srpski genije posledwih godina u SAD postao simbol i za{tit-

nik srpskog naroda – obja{wava glavni organizator proslave Nikola Lon~ar, predsednik Tesline nau~ne fondacije.

U Frenklin institutu u Filadelfiji postoji bista Nikoli Tesli. Na ovom Teslinom spomeniku je ispisana poruka koju je ovaj srpski genije i ameri~ki nau~nik uputio svom narodu:

“Ja sam ostao Srbin i preko mora u Americi gde se ispitivawima bavim, isto to bi trebalo da budete i vi i da svojim znawem i radom podi`ete slavu srpstva u svetu”.

POP IKONA AMERIKE

Od kako je internet pretra`iva~ „Gugl“ 2009. godine postavio Teslin znak, wegovo ime se internetu godi{we upotrebilo milijardu puta. Ovaj podatak govori o novoj generaciji obo`avalaca Nikole Tesle {irom planete Zemqe. Lari Pejx, ameri~ki milijarder je samo jedan od 52.000 obo`avalaca srpskog genija u SAD, koliko se godi{we preko interneta javi Muzeju Nikola Tesla u Beogradu.

- Nikola Tesla je moj idol. On me je inspirisao da postanem pronalaza~ – iskren je u svojoj `ivotnoj pri~i Lari Pejx, vlasnik “Gugla” - Kad sam imao 12 godina, roditeqi su mi poklonili autobiografiju Nikole Tesle. Moji prijateqi su mislili da je to ime neke rok grupe ili avio kompanije. Tesla je za mene bio neki “ludi nau~nik koji je pravio muwe za stvarawe elektri~ne struje”, zbog kog sam odlu~io da budem pronalaza~ kad porastem. U su{tini, mi jo{ upotrebqavamo Tesline izume. Radio je na be`i~nom prenosu energije, elektri~ne struje izme|u kontinenata i na automobilima na struju, koje obo`avam – priznao je Lari Pejx, jedan od najve}ih investitora kompanije “Tesla motors”.

Nikola Tesla je `iveo u dvadeset gradova {irom sveta i svaki

od wih mu je podigao spomenik ili dao imena svojim ulicama. U Bogoti postoji sredwa tehni~ka {kola koja se zove „Nikola Tesla”, a u Hanoveru je jedan Nemac svoju firmu nazvao „Tesla genije”. Upitan za razlog ovaj Nemac je odgovorio:

- Volim Nikolu Teslu, on je tvorac na{e budu}nosti!

Tesla je kao svetska li~nost prvi put slavqen tek 2006. na 150 godi{wici svog ro|ewa. Do tada je bio skrivan u tajnim arhivima CIA i FBI, ali i u nau~nim krugovima zapadnih dr`ava.

- Nikola Tesla kao najpoznatiji Srbin na planeti ima tri `ivota. Bio je popularan jo{ dok je bio `iv, jer je bio majstor za pojavqivawe u javnosti. Nau~nici su ga veli~ali do pedesetih godina, a potom su ga zanemarili. Planetarnu popularnost je stekao u 21. veku kada je Tesla shva}en kao tvorac planetarne energije i budu}nosti. Danas se i nau~nici i laici bave wegovim patentima i problemima koje je postavio u pro{lom veku. U Americi se gradi Teslina vazdu{na pumpa, kao ure|aj za stvarawe energije iz vetra. U Holivudu se o wemu snimaju filmovi kao o ~oveku koji nije zavr{io svoj posao. Sve to pokazuje da je Nikola Tesla i danas `iva pri~a - zakqu~uje Mladen Vujovi}, nekada{wi zamenik direktora Muzeja Nikola Tesla.

Na{i sagovornici pretpostavqaju da ako popularnost srpskog genija nastavi da raste, Ujediwene nacije mogu da usvoje srpski predlog da 10. jul bude progla{en za Svetski dan nauke. (Nastavi}e se)

Film Presti` i Dejvid Bouvi u ulozi Tesle

Nikola Lon~ar teslijanac

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

MLADI GENIJE IZ MR^AJEVACA:

Ve{ta~ka inteligencija sve vi{e uzima maha, a ono {to je primetno jeste da ona postaje sve intersantnija mladima. U {umadijskom selu Mr~ajevci, `ivi Uro{ Avramovi}, mladi pronalaza~, koji se iako je tek osmi razred osnovne {kole prona{ao, verovali ili ne u humanoidnoj robotici, koju pokre}e ve{ta~ka inteligencija.

Iz Osnovne {kole u Mr~ajevcima koja nosi ime ~uvenog matemati~ara i stru~waka za mehaniku Tatomira An|eli}a, ove godine iskora~i}e upravo ovaj de~ak koji odmah nakon nastave odlazi u svoju sobu gde se bavi upravo humaniodnom robotikom.

„Moji po~eci su bili na tatinoj lemilici kojom sam odlemqavao elektronske komponente iz pokvarenih aparata, ali to ne mora da zna~i da su one pokvarene, jer

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

se najve}i broj elektronskih elemenata koji je unutra, mo`e iskoristiti za daqe pravqewe elektri~nih kola, od kojih sam ja na primer po~eo da pravim delove za robota”, rekao je mla|ani Uro{ Avramovi}.

Uro{ danono}no radi na izazovnom zadatku ve{ta~ke inteligencije, {to za wega predstavqa

dobar razlog da bi se wome svesrdno bavio.

„Ova humanoidna ruka je samo deo od humanoidnog robota koji je trenutno u izradi. Svakog dana se {tampaju delovi za projektni zadatak i nadam se da }e biti gotov polovinom aprila”, obja{wava Uro{.

Ovaj mladi istra`iva~ ka`e da je ruka wegovog robota dizajnirana za pomo} i interakciju sa okolinom.

„Ona radi na principu ve{ta~ke inteligecije, gde zahvaquju}i ve{ta~kim ~ulima obavqa radwe koje poma`u qudima sa invaliditetom. U ruci se nalaze odre|eni servomotori, koji pomo}u vlakana si-

muliraju rad mi{i}a i pomo}u wih ona opru`a i savija prste”, ka`e ovaj momak.

Uro{ev otac Dragan isti~e da je sve krenulo kada je primetio da je po~eo da mu nestaje alat, me|utim, danas ga je naslednik daleko prevazi{ao.

„Primetio sam da je uzimao kri{om alat, jer sam shvatio da mi ~esto nestaje. I gde sam sve to nalazio, nalazio sam kod wega. Onda smo po~eli zajedno da pravimo po neki auti}, to ga je privuklo. Dosta vremena je provodio za radnim stolom punim alata, lemilica i svega ostalog, nakon ~ega je po~eo sve sam da sklapa”, rekao je Dragan

Avramovi}, Uro{ev otac.

Uro{ ima velike ambicije u vidu ogromne tehnolo{ke revolucije humanoidne robotike i kako ka`e, vidi wenu {iroku primenu.

„Sebe vidim kao jednog od istra`iva~a koji }e unapre|ivati i praviti ovakve humanoidne robote, koji }e raditi na principu ve{ta~ke inteligencije, a robotiku vidim sa velikom primenom u industriji i pomo}i u medicini”, zakqu~uje Uro{.

Dakle, od tatine lemilice, pa do humanoidnog robota koji }e vrlo brzo, kako ovaj mladi srpski istra`iva~ ka`e biti na dobrobit ~ove~anstva.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Jubilarni 20. Festival srpskog filma u Australiji, i wegovo veoma uspe{no ovogodi{we izdawe, podsetilo nas je ponovo na na{eg Petra Kozlinu (19472020). Mnogi ne znaju, da je jo{ za vreme wegovog `ivota ovaj festival i zvani~no postao najdugove~niji srpski filmski

Misija Petra Kozline

tada{wih organizatora kada je festival bio pred ga{ewem iz finansijskih razloga. Ni sami organizatori tada nisu verovali da se FSS mo`e odr`ati u vremenu kada je profit bio i ostao jedina motivacija svih mogu}ih manifestacija. Ra~unica je bila potpuno jasna, jednostavno nije bilo dovoqno sredstava za wegovo nastavqawe i nedovoqno sponzora da bi projekcije bile odr`avane. Tada je Petar do{ao na ideju da napravi „non-ke{ festival“, kako je on sam voleo da ga naziva. Od jednog veoma uspe{nog bankara i finansij-

Petar je uspeo da ih ubedi, festivalu je tako data jo{ jedna {ansa, a onda je zahvaquju}i medijskim sponzorima, me|u kojima je naravno od samog po~etka bio i „Srpski glas“, manifestacija uspela da za`ivi i dobije na popularnosti. To je omogu}ilo nastavak festivala u kasnijim godinama ali jo{ uvek niko nije verovao, osim mo`da samog Petra, da }e FSS jednog dana do`iveti i svoje punoletstvo.

Милан Максимовић у посети Владики Силуану

DR@AVNI IZBORI 2023

U NOVOM JU@NOM VELSU:

festival van Srbije. I bilo je brojnih poku{aja od Pariza do ^ikaga, da se neki festival srpskog filma odr`i u nekom gradu, ali jednostavno za to nije bilo dovoqno snage, ~ak i u mnogo ja~im centrima srpske dijaspore kakva je na primer ameri~ka. Uvek je pre ili kasnije nedostajalo dovoqno materijalnih sredstava, ili volontera koji bi pomagali organizaciju jedne takve potpuno ne-profitne manifestacije. I uz du`no po{tovawe svim volonterima i dobrim qudima, koji su pomagali da se ovaj festival odr`i na Petom kontinentu do dana{wih dana, malo je verovatno da bi se to i dogodilo bez velike qubavi i entuzijazma wegovog dugogodi{weg predsednika. Imao sam tu izuzetnu ~ast da sam Petra poznavao, i znao sam vrlo dobro sa koliko je `ara on pristupao tom svom potpuno dobrotvornom radu. Petar nije FSS osnovao, ve} ga je preuzeo tre}e godine (2003) na poziv

skog stru~waka, ~ime se ~itavog `ivota bavio, nije se o~ekivalo da se bavi takvim stvarima. Naravno, on je i od ranije bio dobro poznat srpskoj zajednici, jer je vrlo ~esto pomagao svojim dobrotvornim radom, posebno Eparhiji australijsko-novozelandskoj. Ideja o „non-ke{ festivalu“ bilo je jedno originalno re{ewe, gde je festival odr`avan u `ivotu zahvaquju}i brojnim volonterima i vernim sponzorima, ~iji su vlasnici ili direktori uglavnom bili srpskog porekla. Ipak, su{tina je bila u tome {to je Petar uspeo da ubedi va`ne qude iz lanca bioskopa „Hojts“ da se srpski filmovi prikazuju bez ikakve nadoknade za vreme festivala ubiru}i samo zaradu od prodatih karata. „Hojts“ je u po~etku bio sumwi~av jer je te{ko bilo proceniti mogu}nost wihove eventualne zarade, s obzirom da wima prosto pokrivawe tro{kova apsolutno nije bilo dovoqno.

Popularnost festivala je porasla i zbog jo{ nekoliko genijalnih ideja, koje su ovu filmsku smotru u~inile jedinstvenim fenomenom. Naravno, i tome je kumovao Petar svojom lucidno{}u, jer je od po~etka verovao da se festival treba odr`avati u isto vreme u svim ve}im australijskim gradovima, odnosno svuda gde ima Srba. Tako smo dobili jo{ jedan fenomenalan koncept o festivalu koji se odr`ava uporedo u najmawe {est ili vi{e gradova, i to u razdaqini ve}oj od pet hiqada kilometara. Nije bilo ~ak ni ideja da se tako ne{to poku{a na primer u Americi ili Kanadi, gde `ivi mnogo vi{e srpskih iseqenika nego ovde, ali je zahvaquju}i Petru ta u po~etku „nemogu}a misija“ u Australiji potpuno ostvarena. Za dve decenije nesebi~nog rada svih koji su u toj misiji u~estvovali, Srpski filmski festival je izrastao u jednu ozbiqnu i veoma va`nu kulturnu manifestaciju australijskih Srba. Od samog po~etka u celu pri~u i organizaciju festivala bila je ukqu~ena i wegova supruga Milica Kozlina, koja je tako|e po`rtvovano i predano radila za festival. I ovogodi{we 20. izdawe festivala rezultat je pre svega wene `eqe da se Petrova misija uspe{no nastavi, i da festival zadr`i onaj briqantni duh koji je od samog po~etka imao. Ove godine pred nama je jo{ jedan va`an jubilej. Nakon dve godine pauze, vra}a se jo{ jedna va`na manifestacija Srpski festival u Darling Harburu (Sidnej) sa svojim desetim izdawem. Ovaj festival slavi srpsku kulturu i tradiciju, ali ne treba nikako zaboraviti da je jedan od osniva~a i glavni pokreta~ te ideje bio upravo Petar Kozlina, ~ovek ~ija }e nas misija uvek podse}ati na ~iwenicu da iza nas ostaju samo dobra i humana dela, po ~emu }e nas budu}e generacije jedino i pamtiti.

sasajankovic28 @SasaJankovic28

sasajankovic28

KANDIDAT MILAN MAKSIMOVI] POSETIO VLADIKU SILUANA U SIDNEJU

U odbranu hri{}anskih vrednosti

Wegovo Preosve{tenstvo

Episkop australijsko-novozelandski Siluan primio je u svojoj rezidenciji Milana Maksimovi}a, nezavisnog kandidata za Gorwi dom Parlamenta Novog Ju`nog Velsa, sa kojim je razgovarao o wegovim aktivnostima i planovima u okviru „Grupe E“ na predstoje}im izborima. Maksimovi} je u razgovoru sa Episkopom izrazio zabrinutost u vezi sa posledwim napadima na hri{}anske vrednosti, posebno kroz skandalozno pomiwawe imena Isusa Hrista u emisiji prikazanoj na australijskoj dr`avnoj televiziji. On je osudio i pojavu neumesnih plakata u centru Sidneja koji prikazuju golotiwu, kao i igra~ke namewene privla~ewu pa`we dece i promovi{u stil `ivota suprotan hri{}anskim na~elima. On je kao vitalne istakao i teku}e ekonomske probleme, naro~ito vezane za nagla pove}awa kamatnih stopa i skok inflacije, a koji uti~u na svakodnevni `ivot gra|ana i optere}uju buxete mladih porodica.

Maksimovi} je podsetio da

Milan Maksimovi} je do sada prvi kandidat srpskog porekla koji se kandidovao za sedi{te u Senatu Novog Ju`nog Velsa i jedini vode}i kandidat slovenskog porekla na predstoje}im izborima.

„Bi}u kandidat na svim izbornim okruzima i mo`ete glasati za mene pod Grupom E po~ev{i od upu{tawa broja 1, 2, 3 ispod linije. Nastavite numerisawe kutijica od 4-15 na osnovu va{eg predloga. Ne pi{ite u kutijice iznad debele linije. Grupa E je grupa uznemirenih roditeqa koji `ele da za{tite na{u decu i porodice“ - poru~io je vode}i kandidat Grupe E, u razgovoru za SG.

je on ba{ iz tih razlga odlu~io da se kandiduje na predstoje}im dr`avnim izborima kao nezavisni hri{}anski kandidat za Gorwi dom i da predvodi „Independent Christian Group E“ koja se zala`e za promociju hri{}anskih vrednosti i za{titu dece.

Vladika Siluan je istakao neophodnost i va`nost molitve za sve pravoslavne koji stradaju, a pomenuo je i situaciju u najnovijim sukobima u Ukrajini u kojoj se vr{i nasilno izbacivawe pravoslavnih monaha iz drevne Kijevsko-pe~erske Lavre, kojima je dat ultimatum da moraju napustiti Svetiwu koju ve} vekovima ~uvaju.

Govore}i o `ivotu Srba u Australiji, sagovornici su istakli kao najva`niji i najprioritetniji projekat izgradwe Kolexa Sveti Sava u Sidneju kao plan i projekat o~uvawa na{e vere, indediteta, jezika i `ivota uop{te na ovim dalekim prostorima. Neophodno je da se ovaj projekat, koji je evo primio ve} tre}u generaciju u~enika, i daqe razvija na dobro najmla|ih nara{taja i garancije budu}nosti na{eg opstanka u Australiji.

Vladika Siluan se zahvalio Maksimovi}u na poseti, pohvaquju}i wegovu spremnost da, sa svojim saradnicima i kolegama, promovi{e hri{}anske vrednosti u politi~kom `ivotu Australije, i po`eleo mu svako dobro i uspeh na predstoje}im izborima.

OTVOREN 20. FESTIVAL SRPSKOG FILMA U AUSTRALIJI

Veliki povratak Festivala

Pred prepunim bioskopskim salama „Hojts“ u sve~anoj atmosferi 16. marta u Sidneju, Melburnu, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu i 17. marta u Kanberi otvoren je 20. jubilarni Festival srpskog filma. Ovogodi{we izdawe posve}eno je nedavno preminulom Petru Kozlini, dugogodi{wem uspe{nom predsedniku festivala

Trogodi{wa opravdana pauza Festivala srpskog filma u Australiji (FSS) izgleda da nimalo nije uticala na ovogodi{wu pose}enost ove manifestacije. Tra`ila se karta vi{e u svim gradovima gde je festival otvoren, a nekoliko projekcija je potpuno rasprodato tokom desetodnevnog odr`avawa ove filmske smotre. Zato su i organizovane dodatne projekcije filmova poput „Krst u pustiwi“ i „Bilo jednom u Srbiji“ u Melburnu i Brizbejnu. Organizatori na ~elu sa predsednicom Milicom Kozlinom imaju razloga za zadovoqstvo, jer se festival vratio u velikom stilu. Brojni gledaoci i qubiteqi srpskog filma u Australiji nisu zaboravili zna~aj ove manifestacije, koja osim {to promovi{e srpski film, slavi i srpsku kulturu u celini. Ovogodi{we festivalsko izdawe posve}eno je nedavno preminulom Petru Kozlini (1947-2020), dugogodi{wem predsedniku festivala, velikom dobrotvoru i ~oveku koji je bio najzaslu`niji {to je ovaj festival do`iveo punoletstvo.

U Sidneju je nakon uvodnog obra}awa predsednice festivala Milice Kozline smotru sve~ano otvorio odbornik Gradskog ve}a Ferfilda Mihajlo Mijatovi}. Otvarawu su tako|e prisustvovale i brojne li~nosti iz srpske zajednice iz Sidneja, koje su posledwih godina i decenija pomagale ovaj festival na razne na~ine.

U Melburnu je festival otvorio potpredsednik festivala Xon Jeremi} koji je tom prilikom podsetio na veli~anstveni misiju Petra Kozline, dugogodi{weg predednika FSS koji je ovom festivalu dao du{u i ogroman zna~aj u srpskoj zajednici. Karte za otvarawa su u ve}ini gradova bile rasprodate {to je organizatore posebno ohrabrilo u pripremi za wegova budua izdawa.

I u Brizbejnu, Adelejdu i Pertu festival je odr`an zahvaquju}i pre svega brojnim volonterima, koji nisu `alili truda i vremena da sve protekne u najboqem redu. U Kanberi je festival otvoren u prisustvu ambasadora Republike Srbije u Australiji Radetom Stefanovi}em i episkopom australijsko-novozelandskim Srpske pravoslavne crkve Siluanom.

Festival jo{ uvek traje do nedeqe 26. marta, ali organizatori ve} razmi{qaju o novom 21. izdawu 2024. koje }e prema obe}awima biti jo{ zanimqivije, i kada }emo najverovatnije ponovo kao goste festivala imati i neke od popularnih srpskih glumica i glumaca. Ovogodi{we izdawe FSS bio je veliki povratak jedne od najzna~ajnijih manifestacija srpske zajednice u Australiji.

Fotografije sa otvarawa:

Zahvaqujemo se na{im saradnicima: Biqana Leti} (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi} (Kanbera), Goran Doj~inovi} (Melburn), Mira Dragovi} (Pert), Dragi Erceg (Sidnej).

Sa{a Jankovi}

OTVOREN 20. FESTIVAL SRPSKOG FILMA U AUSTRALIJI

Канбера

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanovi} (u sredini)

Vladika Siluan

Мелбурн

Potpredsednik FSS Xon Jeremi} otvara festival u Melburnu

Maca Marinkovi} osve`io srpsku pozori{nu scenu u Melburnu

Nakon predstava u Pertu i Adelejdu, koje su odr`ane 16. i 17. marta, Maca Marinkovi} i ekipa “U-next” preselili su srpsku pozori{nu scenu u Melburn gde su odigrane dve predstave, prva u samom srcu Melburna 18. marta, a druga samo dan kasnije u nasequ Kizboro. Obe predstave su bile izuzetno pose}ene, a melburnska publika je nakon par godina pauze zbog korona virusa kona~no imala priliku da u`iva u srpskoj pozori{noj sceni, u organizaciji “U-next- a” i @eqka Gojkvoi}a, koji su i ovaj put opravdali o~ekivawa.

Predstava „Kakva ti je `ena, takav ti je `ivot“ }e vas naterati da razmislite dobro o sebi i o svetu koji vas okru`uje, jer mi smo generacije koje ne `ele vezu.

Listamo po aplikacijama u nadi da }emo prona}i onu pravu osobu. @eleli bismo poru~iti svoju srodnu du{u preko interneta, ~itamo „Pet na~ina kako da zna{ da mu se svi|a{“ i „Sedam na~ina kako da je osvoji{“ misle}i da mo`emo programirati osobu za vezu kao projekat na internetu. Ipak, mi smo ti koji ne `ele vezu.

@elimo fasadu veze bez truda, dr`awe za ruke bez gledawa u o~i, odugovla~ewe bez ozbiqnog razgovora, obe}awe bez stvarne posve}enosti. @elimo i proslaviti godi{wicu bez onih 364 dana koji vode do we. Igramo igre bez pobednika i na kraju ostanemo sami. @elimo tu qubav kao iz filma, ali ni{ta ne ~inimo.

Da li volimo da nas vole ili volimo da volimo? Koliko brak mewa odnos dvoje qudi i samu vezu? [ta je potrebno za skladan brak? Odgovore na ve~ita pitawa o odnosu mu{karca i `ene, Dragan Marinkovi} Maca donosi na originalan i samo wemu svojstven na~in. Maca Marinkovi} se sa ekipom organizatora polako sprema za nastavak turneje po Australiji, a naredne predstave o~ekuju se 24. i 25. marta u Sidneju, a dan kasnije 26. marta u Brizbejnu. Svima preporu~ujemo da provedu opu{teno i ve~e prepuno smeha uz {armantnog Macu, u nadi da nas u skorije vreme o~ekuje jo{ poznatih glumaca i predstava iz otaxbine.

Foto: Mladen Krsti}

Ojmjakon: `ivot u najhladnijem nasequ na planeti

Isto~nosibirsko selo Ojmjakon je veoma neobi~no mesto. To je najhladnije naseqe na planeti, ali tokom dugih polarnih dana u wemu sunce uvek zaslepquju}e sija, a tokom polarnih no}i sre}ni stogodi{waci na minus 60 stepeni napasaju irvase

Isto~nosibirsko selo Ojmjakon (Republika Jakutija) jedno je od najhladnijih mesta na planeti. To je ujedno i najhladnija ta~ka na severnoj zemqinoj polulopti i najhladnije stalno naseqeno mesto na Zemqi. Zimi temperatura na ovom „polu hladno}e“ pada na minus 60 stepeni Celzijusa. Te{ko je zamisliti da qudi uop{te mogu `iveti u tako te{kim klimatskim uslovima, a taj kraj je zapravo ~uven po svojim dugove~nim `iteqima.

Ovo selo se nalazi na oko 750 metara nadmorske visine i ima samo jednu prodavnicu i jednu {kolu koje se zatvaraju u slu~aju da temperature padnu ispod - 52 stepeni. Temperatura u Ojmjakonu pada ispod nule tokom ve}eg dela godine, a prose~na temperatura u gradu zimi pada na - 58 stepeni Celzijusa. Do|e vreme kada temperatura dostigne ta~ku u kojoj mozak utrne.

Qudi dr`e motore svojih vozila da rade 24 sata dnevno i jedu te{ke mesne proizvode da bi ostali `ivi.

Ovo udaqeno selo Ojmjakon u Rusiji bli`e je polarnom krugu nego najbli`em gradu. Spomenik na glavnom trgu obele`ava dan 1924. godine kada je temperatura pala na rekordnih 71 stepen ispod nule. Ojmjakon se tako|e nalazi severno od Ohotskog mora i veoma je udaqen od civilizacije mnogo naseqenijih mesta.

Stanovnici ovde koriste pomo}ne ku}e jer se unutra{wi vodovodi ve}inu vremena zamrzavaju. Imaju zagrejane gara`e za ~uvawe automobila. Poqoprivreda nije mogu}a na smrznutom zemqi{tu, tako da qudi uglavnom pre`ivqavaju na ishrani meso`dera.

Visoka betonska statua ogromnog bika u centru grada ozna~ava najni`u temperaturu ikada zabele`enu u bilo kom naseqenom mestu na zemqi. Naseqe je nastalo dvadesetih godina 20. veka kada su sto~ari napojili svoje irvase na tamo{wem termalnom izvoru i smatrali da bi bilo idealno da se tu nastane.

U ovom selu je i no{ewe nao~ara opasnost jer mogu da se prilikom hladno}e zalepe za lice, a ovo je samo jedan od najobi~nijih problema ekstremno hladnog vremena.

U Ojmjakonu se i voda ~udno pona{a: ne zamrzava ~ak i na minus 60. Nema tu nikakvih vraxbina ili {amanizma. Dubina zamrzavawa tla u ovom regionu je najve}a na svetu – do 1500 metara u dubinu. Smrznuta zemqa se {iri i potiskuje podzemne vode na povr{inu. Re~ „ojmjakon“ na jeziku ovda{wih Tungusa upravo to zna~i: „reka koja se ne smrzava“. Polarni dani su uvek sun~ani. U dolini izme|u planina prostire se

me{avina tundre i stepe, gde mirno lutaju kosmati kowi koji nisu ve}i od cirkuskog ponija i nimalo ne li~e na svoje srodnike iz toplijih krajeva: wihova gusta dlaka zimi bude duga i po 10 santimetara, a griva im ne pokriva samo vrat, nego i deo le|a. Izdaleka se ne mo`e lako odrediti da li

je kow ili medved. Ovi jedinstveni jakutski kowi su vr{waci mamuta. Za Tunguse, ovda{we `iteqe, oni su verni saborci u pre`ivqavawu na „polu hladno}e“.

Da mamuti nisu izumrli, ka`u nau~nici, oni bi danas `iveli upravo u okolini Ojmjakona. Na meteorolo{kim kartama ce-

log sveta jakutsko naseqe ozna~eno je kao najhladnija ta~ka Severne polulopte. Za prvo mesto se bori jo{ i Verhojansk, gde je apsolutni minimum temperature - 67,8 stepeni Celzijusa zabele`en u februaru 1892. godine. Na mrazu ispod -60 stepeni za nekoliko sekundi mo`e da promrzne lice ako se ni~im ne za{titi – dovoqno je da samo malo dune vetar. @iva se u termometrima zamrzava, a kad se vrela voda sipa u {oqu i prospe u vazduh, pretvara se u sne`ni oblak. Vrlo je te{ko upaliti auto na takvom mrazu. Strani automobili se po takvom vremenu uop{te ne mogu upaliti, a ruski „Ural“ ili „UAZ“ mogu da se zagreju samo uz pomo} otvorenog plamena iz let-lampe. A kad se auto tek zagreje, on mora prvih nekoliko kilometara da ide samo pravo, jer prilikom skretawa mo`e da otpadne to~ak.

Pa ipak, u takvim, reklo bi se nequdskim uslovima ovda{wi `iteqi su uspeli da na|u kompromis sa prirodom i ~ak su postali slavni po velikom broju dugove~nih qudi. Na du`inu `ivota verovatno uti~u ve} poznati faktori: savr{eno ~ist vazduh, savr{eno ~ista voda, aktivan na~in `ivota i zdrava ishrana. Qudi ovde jedu uglavnom ribu, kowsko meso i mle~ne proizvode. Nedostatak vo}a se kompenzuje divqim plodovima.

Tungus Andrej Danilov ima 102 godine. ^itav `ivot je ~uvao irvase, to mu je bio posao. Tungusi su prestali da prave kolibe od irvasove ko`e, tako da Andrej no}iva u {atoru od cirade na minus 70 stepeni, i uvek je bodar i raspolo`en. Otac mu je `iveo 117 godina, a majka 108. Andrejevi prijateqi, bra~ni par Arjan i Afrosinija, `ive u okruglom {atoru koji se zove „jurta“. Nikada nisu imali dece, pa su nedavno, kad su napunili 90 godina, usvojili jednu devoj~icu. Sada se Arjan i Afrosinija bave gajewem stoke. Ka`u da nikada u `ivotu nisu bili bolesni. Oboje veruju da su uzrok wihovog zdravqa dva mle~na proizvoda: hajak i kjor~eh. Hajak po ukusu i boji podse}a na punomasni puter. Kjor~eh po recepturi li~i na na{ sladoled: sve`e kravqe mleko se umuti sa vo}nim plodovima, a zatim se dobijena masa zamrzava i od we se prave lepiwe.

Pa ipak, najpoznatije jelo na Ojmjakonu je „stroganina“. Ona po~iwe da se priprema jo{ dok se lovi riba. Sprema se iskqu~ivo od delikatesnih vrsta ribe: ke~ige, mladice i „~ira“, s tim {to riba mora biti ulovqena pod ledom. Tek ulovqenu ribu Tungus ubija jednim preciznim udarcem i pu{ta je da se zamrzne, ali je sve vreme ispravqa, jer ako se zamrzne iskrivqena, te{ko }e se posle strugati. Stroganina se jede skoro isto kao {panski hamon. Zamrznutu ribu unose u ku}u i odmah po~iwu da je strugu. Riba se stru`e tako da svaki sloj bude pro{aran potko`nim masnim tkivom – upravo ono sadr`i masne kiseline Omega-3, koje poboq{avaju rad srca i usporavaju starewe.

Sva ova jela nije mogu}e pripremiti u nekom ju`nijem gradu, niti ih je mogu}e dopremiti na jug. Ona postoje iskqu~ivo kao deo `ivota na Severu, tamo gde sunce zaslepquju}e sija tokom polarnih dana, gde stogodi{waci napasaju irvase, a maleni kowi li~e na medvede. M. T.

Podr`imo srpskog predstavnika Xona Dori}a na izborima u Kvinslendu

Srbin iz Kvinslenda, g. Xon Dragan Dori} ima velike {anse da se pridru`i Parlamentu dr`ave Kvinslend. Gospodin Dori} ima podr{ku Vlade dr`ave Kvinslend, kao i Vlade Australije. U prethodnom periodu, mnogo je doprineo srpskoj zajednici {irom Australije. Bio je jedan od osniva~a FK Srbija, kao i FK Sin|eli}, a bio je i predsednik Sin|eli}a 1989. godine kada je isti osvojio prvenstvo i Kara|or|ev kup. U svojoj bogatoj karijeri, imao je ~ast da 23 godine radi u nadaleko poznatoj bolnici u Melburnu (Melbourne Royal Hospital). Za to vreme, mnogo je pomogao, ne samo na{im qudima, nego i pripadnicima drugih nacionalnosti. Kada je u biv{oj Jugoslaviji izbio rat, sa direktorom bolnice organizovao je da se po{aqe 50 bolni~kih kreveta sa du{ecima, sa tim da bolnica plati sve tro{kove slawa. Kada se doselio na Gold Koust, inicirao je osnivawe srpskog fudbalskog kluba koji se zvao ‘’United Eagle Soccer Club’’. Dori} je izabran da 6 godina nakon osnivawa bude predsednik kluba koji se tada takmi~io u Prvoj diviziji. Nakon toga, osnovao je i Srpsko-australijsko udru`ewe penzionera gde su penzioneri imali priliku da se dru`e i u`ivaju, a u isto vreme skupqaju i donacije, pa je tako Narodnoj kuhiwi na KiM poslato oko 26 hiqada australijskih dolara pomo}i. Osim delatnosti u srpskoj zajednici, bio je anga`ovan i lokalno, naro~ito prilikom velikih su{a za farmere kada je u te svrhe poslato 28 hiqada dolara, dok je za poplave u Taunsvilu skupqena donacija od 31 hiqade dolara.

Gospodinu Dori}u je sada potrebna podr{ka srpske zajednice, glasajte da jo{ jedan Srbin bude priznat u politi~kom svetu Australije jer }emo time pomo}i i na{oj zajednici u Kvinslendu. Gospodinu Dori}u `elimo mnogo sre}e na predstoje}im izborima sa `eqom da srpsku zajednicu uspe{no predstavqa jo{ mnogo godina!

OBAVE[TEWE ZA U^ENIKE I NASTAVNIKE SRPSKIH [KOLA U AUSTRALIJI

Udru`ewe „Dani }irilice” iz banatskog mesta Bavani{te i ove godine organizuje konkurs namewen u~enicima osnovnih {kola iz slede}ih oblasti:

1. Literarni rad na temu @I VOT;

2. Ilustracija narodne pesme ili pri~e;

3. Kaligrafski prepis pesme ili proznog teksta na temu @ IVOT;

4. Inicijal (ukra{eno prvo slovo imena u~esnika);

5. Vez

6. Izrada lutke u no{wi iz bakinog rodnog kraja.

Literarni rad ne treba da bude du`i od jedne kucane strane. Ilustracija, kaligrafski tekst i inicijal, u zavisnosti od uzrasta u~esnika, mogu da budu veli~ine u rasponu od 20h20 do 50h70 cm. Kaligrafski tekst treba da sadr`i od 10 do 30 re~i.

Ilustracija, kaligrafski tekst i inicijal mogu da se izvode u svim dvodimenzionalnim tehnikama, ukqu~uju}i i vez.

Lutku visine do 30 cm treba napraviti od prirodnog materijala i obu}i je u no{wu iz bakinog rodnog kraja, uz obaveznu naznaku koji je to kraj.

Podatke: ime u~enika, razred, naziv {kole, adresa {kole, telefon i mejl {kole, treba napisati na pole|ini rada. Obavezno navesti ime nastavnika-mentora. Na lutke i vezene radove potrebno je da se za{ije komadi} kartona i na wemu napi{u tra`eni podaci.

Sredwo{kolci i odrasle osobe mogu da u~estvuju van konkurencije.

Radovi izra|eni od nepostojanih materijala ne}e biti oceweni.

Radovi se ne vra}aju.

Rezultati Konkursa bi}e objavqeni na sajtu www.danicirilice. org.rs do 15. maja 2023. godine. Mole se u~iteqi, verou~iteqi, nastavnici, profesori i roditeqi da pomognu zainteresovanim u~enicima, kao i da najboqe radove dostave na adresu „Dani }irilice Bavani{te“ do 15.04.2023. godine.

Stru~ni `iri proglasi}e }e tri najboqa rada za svaki uzrast,

a wihovi autori }e dobiti diplome i nagrade. Nagrade i zahvalnice dobi}e i najuspe{niji u~esnici van konkurencije. Svi u~esnici iz rasejawa dobi}e priznawe ^UVAR SRPSTVA.

Organizator }e nagraditi i najuspe{nijeg nastavnika i proglasiti najuspe{niju {kolu.

Dodela nagrada predvi|ena je za 20. maj 2023. godine, a za u~enike i mentore iz rasejawa krajem jula ili po~etkom avgusta 2023. godine.

Radove dostaviti na adresu:

Dani }irilice

26222 Bavani{te, Trg Zorana \ur|eva 4 Srbija

Za vi{e informacija nazvati na telefone:

064 641 8729 i 060 0751 610 u Srbiji

ili na internet adrese: www.danicirilice.org.rs danicirilice@gmail.com

Srpski Glas je pre mnogo godina me|u prvim na{im medijima u rasejawu pisao i podr`ao pomenuti konkurs kroz objave i prigodne ~lanke.

Podse}amo, da je me|u dobitnicima nagrada u Australiji bilo vi{e u~enika i srpskih {kola, ukqu~uju}i decu iz Adelejda i Kabramate.

Nadamo se masovnom u~e{}u na{ih |aka i na ovogodi{wem konkursu.

Rok za slawe radova je kratak, pa molimo u~iteqe, nastavnike i profesore svih srpskih {kola u Australiji, da pod hitno iste {to pre dostave na datu adresu.

Joca Gajeskov

Vojni savez AUKUS - medijum kroz koji se Australija pot~iwava

Va{ingtonu i Londonu

Biv{i australijski premijer Pol Kiting u razgovoru sa doma}im novinarima o{tro je kritikovao medijsku percepciju Kine kao pretwe za wegovu dr`avu, u~e{}e Kanbere u vojnom savezu AUKUS i weno spoqnopoliti~ko oslawawe na Va{ington i SAD. On je nabavku osam podmornica za ~iju kupovinu, razvoj i izgradwu se o~ekuje tro{ak do 368 milijardi australijskih dolara ocenio kao „najlo{iji posao ikada”. Biv{i australijski premijer, laburista Pol Kiting u razgovoru koji je u Sidneju organizovao Nacionalni klub novinara 15. marta je odgovarao na pitawa australijske sedme sile u vezi dogovora u San Dijegu, po kojem se Kanbera, u sklopu vojnopoliti~kog saveza AUKUS, obavezala da u naredne tri decenije izdvoji do 368 milijardi dolara za nabavku osam podmornica na nuklearni pogon.

U saop{tewu koje je izdao pre susreta sa poslenicima sedme sile veteran australijske politike je potpisivawe ugovora u San Dijegu, va`nom upori{tu ameri~ke mornarice, okarakterisao kao „najlo{iju odluku u vezi me|unarodnih odnosa koju je donela neka laburisti~ka vlada jo{ od poku{aja partijskog lidera Bili Hjuza da uvede regrutaciju u svrhu ja~awa australijske vojske u Prvom svetskom ratu”.

Pred novinarima okupqenim u studijima u Sidneju i Kanberi tu ocenu opravdao je tvrdwom da je pretpostavka na kojoj se zasniva kupovina ameri~ko-britanskih nuklearnih podmornica to da Kina preti Australiji, ali da to nije ta~no jer Kina nije nikada pretila niti namerava da preti Australiji.

Kiting je ustvrdio da je prava pretwa vojna i da podrazumeva invaziju i borbu na kopnu, za {ta bi Kini bila potrebna velika armada brodova koja bi donela okupacione trupe. Me|utim, takvoj divovskoj floti trebalo bi 13 dana da pre|e razdaqinu od oko osam hiqada kilometara od Pekinga ili [angaja do Brizbejna - ona bi odmah bila uo~ena i uni{tena iz vazduha.

DA LI JE KINA ZAISTA BEZBEDNOSNA

PRETWA PO AUSTRALIJU

Na upozorewe voditeqa da bezbednosna pretwa ne zna~i iskqu~ivo direktan napad ve} i pove}ano prisustvo kineske mornarice u regionu ju`nog Pacifika, Ki-

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma

Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

ting je rekao „da je Kina u o~ima SAD po~inila veliki greh internacionalizma” i dodao da se taj greh sastoji „u tome {to je razvila ekonomiju ve}u od ameri~ke”.

Isti~u}i da je po prora~unima Me|unarodnog monetarnog fonda bruto dru{tveni proizvod Kine prilago|en kupovnoj mo}i za petinu ve}i od ameri~kog, Kiting je naglasio da su stratezi u Va{ingtonu uznemireni rastom Kine, da ne mogu da prihvate da neka dr`ava ima istu ili ve}u ekonomiju od wihove, te da je cela nabavka podmornica zasnovana na `eqi SAD „da odr`e svoju strate{ku hegemoniju u Aziji”.

SAD, rekao je australijski dr`avnik, tvrde za sebe da jesu i da `ele da budu primarni strate{ki lider u Aziji, iako u woj nemaju teritoriju i nalaze se deset hiqada kilometara daqe na drugoj strani Tihog okeana.

S tim u vezi Kiting je istakao da Kina nema osvaja~ke ambicije prema Australiji i da nije vojna pretwa za wu, te da je prava svrha nabavke podmornica na nuklearni pogon ne da se Australija za{titi od kineske opasnosti, ve} da se ukqu~i u ameri~ke ambicije za kontrolisawe kineskog priobalnog pojasa i strate{ko opkoqavawe Kine.

KITING: KINA NIJE DO[LA

DA SRU[I ZAPAD

Na insistirawe voditeqa da Kina sve o{trije zastupa svoje interese u Ju`nom kineskom moru u odnosu na dr`ave poput Vijetnama ili Filipina, Kiting je kao iz topa odgovorio protiv-pitawem: „Pa, {ta treba da rade sa ekonomijom koja je za dvadeset posto ve}a od ameri~ke, da se sakriju ispod kreveta?”. On je dodao da SAD isto ~ine na zapadnoj hemisferi, naro~ito u svojoj neposrednoj okolini u odnosu na Kubu i druge karipske zemqe.

Upitan da prokomentari{e {ta rast mo}i Kine zna~i za Australiju, biv{i premijer je bez oklevawa rekao: prosperitet i naglasio da Kinu ne treba me{ati sa Sovjetskim Savezom, jer ona, kao ~lan Me|unarodnog monetarnog fonda, Svetske trgovinske organizacije, Svetske banke i Svetske zdravstvene organizacije i zagovornik globalizacije, to nije.

Kina nije dr`ava koja `eli da sru{i

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Zapad, ali to ne zna~i da `eli da „zauvek `ivi pod ameri~kom strate{kom komandom”, rekao je Kiting i dodao da je zahla|ewe odnosa izme|u Kanbere i Pekinga problem koji je Australija sama izazvala.

GUBITAK SUVERENITETA?

Sedamdesetdevetogodi{wi Kiting slu`io je na ~elu dr`ave pet godina, od 1991. do 1996. godine, a pre toga dugo je radio i kao ministar finansija. Poznat je po uspe{nim poreskim i fiskalnim reformama, insistirawu na {to ve}em osamostaqewu Australije od britanske krune i o{trom jeziku.

Komentari{u}i ugovor iz San Dijega, on je rekao da se sipawe ogromnih koli~ina novca u kase britanskih i ameri~kih brodogradili{ta pravda odbranom australijskog suvereniteta, ali da Kanbera kroz iskqu~ivo oslawawe na Veliku Britaniju i SAD u odbrani, koje se o~ituje u nabavci skupih podmornica i prihvatawu prakti~no permanentnog stacionirawa ameri~kih vojnika na svom tlu, zapravo sve vi{e gubi suverenitet.

Sporazum iz San Dijega najpre predvi|a nabavku tri nove ili polovne ameri~ke podmornica klase „Virxinija”, a onda i kupovinu pet sasvim novih podmor-

nica klase „AUKUS”, koje }e biti dizajnirane i razvijene potpunim oslawawem na britansku i ameri~ku tehnologiju. I dok sada{wi premijer laburista Entoni Albaneze isti~e da }e rad na tom novom tipu podmornice i prilago|avawe luka u Australiji doprineti otvarawu novih 20.000 radnih mesta, izvesno je da }e wegova zemqa ulo`iti puno i u opremawe ameri~kih brodogradili{ta i tako pomo}i SAD da prevladaju problem zaostajawa za Kinom u kapacitetima za izgradwu podmornica. Va{ington }e tako ne samo profitirati u smislu ostvarene dobiti na prodaji podmornica, ve} i u pogledu razvoja proizvodnih kapaciteta.

On }e ste}i i znatnu izravnu korist u vojnom pogledu, budu}i da je bitan razlog za{to Va{ington podsti~e Kanberu da se naoru`a podmornicama na nuklearni pogon to {to one imaju veliki radijus kretawa i mogu}nost da mesecima krstare morima, pa }e mo}i da patroliraju daleko od obala Australije i olak{aju posao ameri~koj mornarici u pra}ewu kineskih plovila i nadzoru kineske obale.

Tako se australijska mornarica nabavkom podmornica na nuklearni pogon prakti~no stavqa u slu`bu ostvarivawa ameri~kih vojnih ciqeva.

(Kraj u slede}em broju)

Australija uz pomo} saveznika nabavqa podmornice na nuklearni pogon

Harmoni sedmica u Kanberi

Povodom harmoni sedmice koja je po~ela pre par dana u Kanberi, nacionalna Ragbi liga, organizovala je par utakmica i pozvali su nekoliko folklornih grupa iz Kanbere da im uveli~aju slavqe. Me|u wima su sa zastavama defilovale i nastupale i na{e folklorne grupe.

Grozdana Dragi~evi} - Todorinovi}

Jake re~i Mike Anti}a o `ivotu:

@iveti

Miroslav Mika Anti}, koji se rodio 14. marta 1932. godine, u Mokrinu. Bio je jedan od najcewenijih srpskih pesnika. Bio je i veliki mislilac, a jednom prilikom govorio je o `ivotu i smrti.

„Jedan ~e{ki pesnik Jir`i Volter je rekao: „Smrti se ne bojim, smrt nije zla. Smrt je samo zalogaj te{kog `ivota. Umirawa se bojim.” E, to umirawe nas prati na svakom koraku. [to ja rekoh u jednoj pesmi „ko zna, mo`da ovi qudi koji prolaze ulicama su davno umrli, a mi ne znamo da su mrtvi, jer oni se samo pokazuju da su `ivi.”

Me|utim, ja o smrti imam jednu ~udnu ideju. Ja mislim da ja ne}u umreti. Ne to, `ive}e{ ve~no u uspomeni svojih prijateqa... Opra{tawe je jedno presvla~ewe ovoga tela, izlazak iz ove radionice koji je taj mozak sam sebi napravio... Znate

MIRKO DEMI]:

Krajem tre}e decenije dvadesetog vijeka pradjeda Mihajlo se vratio iz Amerike ne uspjev{i da tamo sastavi ni deset godina. Ka`u da se pojavio na ku}nom pragu malo pogrbqen, po sqepoo~nicama osijedio, ali goloruk i praznih xepova, sjetno se smije{e}i na svako zapitkivawe uku}ana.

Na wihovu znati`equ odmahivao je rukom i slijegao ramenima. Nije ga vi{e bilo briga ni za Ameriku ni za wih.

Pro`ivio je u rodnom selu jo{ desetak godina, hodaju}i poput mjese~ara. Priqe`no je vaqao drusle babe i sredovje~ne i od `alosti svele udovice gdje god bi ih zaticao – pod slamom, u sjenicima, me|u kukuruzima, usred konopqi{ta, u poqu, po gajevima, ba{tama i vo}wacima…

Time je me|u potomcima stvarao mit o dugovje~nosti mu{ke

{ta, `iveti treba vaqda tako kao kada ima{ jednu veliku nov~anicu, pa je potro{i{ celu odjednom, ne razmewivati je u sitni{, jer za dinar se ne mo`e ni{ta kupiti... Ja sam sve svoje `ivotne nov~anice tro{io odmah, tro{io sve do posledwe pare,

ja }u tako umreti, kada budem umro. Ja stvarno mislim da }u `iveti, postojati. Ne u nekom drugom, ve} }u postojati u sebi samom. Ja nisam samo ovo telo, ja sam jedan program, koji je do{ao nama iz davnina, kojim se celo ~ove~anstvo produ`uje. Ja sam prisutan u tom programu. Ja sam, u stvari, mozak. Sve ova na{a tela, na{a lepota, sve ovo {to mi sebe kin|urimo, to su sve pakovawa na{a. Mi smo spakovani. Mi sebi pravimo celofan. To su na{e nalepnica, to nije priroda na{a. Mi smo na{i mozgovi. U tim mozgovima je upisana jedna poruka, jedan odre|en program koji treba ~ove~anstvo da odgonetne. I {ta smo uradili? Umesto da odgonetnemo te programe, mi smo sebi izmislili razne zabave, mi smo u stawu da potro{imo deo `ivota mu~e}i se za{to na{ tim nije pobedio u nedequ.

Mi pravimo pozori{ta, razne spektakle, izmi{qamo sebi da se kartamo, razna zadovoqstva. Neko `ivi od toga {to je jednom bio u [paniji, pa }e jo{ jedanput da ide na Majorku na letovawe. Sve su to mogu}nosti da ~ovek ne otvori „prazne fioke”... Ovaj mozak, koji imamo u svojoj glavi, koristimo jednu desetinu. Sve ostalo ka`u da ne koristimo. Ja mislim da }e to, nekakva strujawa, da }e neko iskustvo koje sam ja dodao na neku poruku morati da ostane `ivo. I to je u stvari moj `ivot koji }e trajati dok god traje ~ove~anstvo. Ja }u ve~ito biti prisutan u ~oven~anstvu, kao {to }e svako od nas biti, ako je uspeo da jednu malu „fio~icu” u tim milijardu vijagama ispravi, otvori i prona|e u woj, pro~ita neko svoje saznawe koja }e posle da se natalo`i tu|im saznawem”, naveo je pisac.

@ivot Monaha

Ima{ li i{ta prkosni star~e? Pocepana ti odra stara, tvrdoglavo gura{ glavu u pesak, vidi{ li i{ta sem Hilendara.

Ima{ li qubav, `enu kraj sebe? Ima{ li ku}u, neko imawe? [ta je merilo tvoga `ivota? Ide{ u crkvu, k’o ovca na klawe. @ale}i besciqni `ivot monaha, `ivahni mladi} pitawa ni`e... Tek iskra jedna ogwenog srca pogodi starca, pogled mu di`e

O~ima blagim „sudiji” posla qubavqu satkan komadi} neba... {apatom mekim prozbori tiho: Hristos je qubav... sve {to nam treba!

loze i wenoj „zastra{uju}oj potenciji“.

Mu{ki ~lanovi familije pradjedovu sumanutost pravdali su Zavje{tawem (jedni su ga zvali kletvom a drugi molitvom) kojeg u na{em rodu svaki otac prenosi sinu po ro|ewu. Ono glasi:

– Bem ti mjesto |e si prvi put glavom udario!

Nedugo pred smrt pradjeda se stao osamqivati i cijele bogovetne dane provoditi na obli`wem Okiru, seoskom Olimpu, sade}i duvan i svode}i sa sobom posqedwe ra~une.

Kad se jednog predve~erja nije vratio, sinovi posla{e unuke u potragu.

Zatekli su ga u neobi~nom polo`aju – kle~ao je i sa oba se lakta oslawao o koqena, dok je ~elo podupro dlanovima. Bio je nalik ~ovjeku koji se predao naro~itoj vrsti molitve za koju je

Ispri~a}u ti pri~u, ne, pri~a}u ti bajku, jer ovakvi qudi ne postoje, ovakvi junaci se ne ra|aju. Znam, ne}e{ mi vjerovati. Razumijem. Ali moram da ti ka`em, `elim da ti ka`em.

Bio sam posve mali, ni opasa~ nisu mogli da na|u u mojoj veli~ini. Noge bose, hladna stopala. Ne sje}am se koliko mi je bilo godina. @ivjeli smo skromno, tako su govorili. A zapravo smo `ivjeli bijedno, jadno i sirotiwski poku{avali nahraniti gladna usta. Baba bi mi ujutro u toplu vodu bacila koje zrno kukuruza i ja sam rastao

potreban savr{en mir i duboka usredsre|enost.

Pradjeda Mihajlo je jedini ~ovjek iz na{eg sela koji je umro uspravno. Zato mi, wegovi potomci, uvijek hodamo ruku podruku sa smr}u. Ako neki i zastane u hodu, smrt je pripravna da ga pridr`i i pomogne mu, prenose}i mu du{u preko nebeskih provalija.

^im su ga unuci dotakli, on se svalio, poput uga{ene svije}e, odnijev{i sa sobom tajnu uspravnog umirawa, toliko potrebnu wegovim potomcima

TAMARA PETRU[I]: Bajka

kao sretno dijete. Sito, reklo bi se. Majku nisam imao. Baba je govorila da je postala an|eo jer je na ovaj svijet donijela jednog, mene. Otac je radio, slabo ga pamtim. Baba nije umjela da ~ita ni pi{e, zajedno smo u~ili, nisam htio da baba ne umije sama da se potpi{e ili pro~ita neka moja pisma.

koji u tim svetim trenucima jau~u i cmizdre poput novoro|en~adi.

Odnio je sa sobom sve – osim, mo`da, jednog savjeta (i wega raskre~enog izme|u kletve i molitve) mu{kom dijelu potomstva: – Nikad ne putuj od mjesta do mjesta, ve} od `ene do `ene.

Sasvim je izvijesno da se oni koji wegov savjet prenebregavaju – peku na tihoj vatri mahnitosti i nespokoja.

S mrakom, umotanog u bijelu plahtu, unuci su ga pronijeli selom i unijeli u ku}u.

U telu Boga, moga i tvoga, molitvu danas posve}ujem tebi, da lutawem pomu}enu du{u, putem smirewa ti vrati{ sebi.

Sna`na je sila star~eve vere, tad sunce granu, vetar se smiri, oglasi{e se Crkvena zvona, tamjana miris po~e da se {iri.

Zadrhta celo telo mladi}a, obamrlo na kolena pade, kroz jecaj suze pusta niz lice, monahu skute da qubi stade: „Gorde}i se pred tebe sam stao, mudro{}u sam ja ludost zvao... Sada znam za put, istinu i `ivot, hvala ti za veru koju si mi dao.”

„Zahvali Bogu, ne meni gre{nom i wega qubi od sebe vi{e!

Izgaraj srcem za qubav ve~nudok du{a voqom wegovom di{e!”

Darko Nenadovi}

I{lo joj je slabije nego meni, ali se trudila, zbog mene, znam. A onda je jedan dan pala, pala je u krevet i nije se micala. Samo je lagano treptala i usnama poku{avala izgovoriti nerazgovjetne rije~i.

^itao sam joj svaku ve~e, ona bi se osmjehnula na kraju svake stranice i tra`ila bi da opipa korice kwige i omiri{e wene zgu`vane listove. Mnogo godina kasnije, babe ve} dugo nema, ja se sjetim tih no}i kako sjedim kraj wene posteqe, ~itam joj pri~e i slu{am wene tanane uzdahe, za mene je to bilo djetinstvo, za mene je to bila qubav.

treba vaqda tako kao kada ima{ jednu veliku nov~anicu, pa je potro{i{ celu odjednom, ne razmewivati je u sitni{, jer za dinar se ne mo`e ni{ta kupiti...

Istorijski odnosi Rusije, Ukrajine, Evrope i Amerike (9)

IZBORNI MONITORING

U vezi sa ukrajinskim izborima 2004. „isplivala“ je tvrdwa da je ameri~ka vlada finansirala i organizovala „najve}i regionalni gra|anski izborni monitoring“ sa vi{e od 1.000 „istreniranih“ posmatra~a! Otkrilo se da je izlazna anketa po kojoj je Ju{~enko imao 11% prednosti nad Janukovi~em, finansirana od strane SAD, Velike Britanije, Holandije, [vajcarske, Kanade, Norve{ke, [vedske i Danske, kao i jo{ ~etiri me|unarodne organizacije, od kojih su tri finansirane iz buxeta SAD!

23.

1903. - U demonstracijama oko 5.000 studenata, |aka i radnika protiv apsolutisti~kog re`ima srpskog kraqa Aleksandra Obrenovi}a, koje su organizovali studenti - socijalisti Dimitrije Tucovi} i Tri{a Kaclerovi}, u Beogradu je u sukobu s policijom poginulo pet, a raweno {est qudi. Uhap{eno je vi{e od 120 demonstranata, protiv 27 podignuta je optu`nica, a Tucovi} i Kaclerovi} su morali da emigriraju.

u [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“ u Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini u Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini u Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice ponikle u zapadnom delu Ukrajine u Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo u Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps u Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima

ZAPAD POKRE]E PLAN B, „NARANXASTU REVOLUCIJU”:

Na predsedni~kim izborima posledweg dana oktobra 2004. bila su samo dva ozbiqna kandidata, Viktor Janukovi~ i Viktor Ju{~enko.

U prvom krugu, Ju{~enko osvaja minimalnu prednost – 39,87%, a Janukovi~ 39,32%. U drugom krugu, odr`anom 21. novembra 2004, ruski kandidat Viktor Janukovi~ osvaja 49,42%, dok Viktor Ju{~enko osvaja 46,69%.

Naravno, „Zapadu“ se ne „svi|a“ taj rezultat, i pokre}e plan B, odnosno kre}e ~uvena „Naranxasta revolucija“. Odmah nakon zavr{etka drugog kruga, jo{ dok nisu ni saop{teni rezultati zvani~no, Viktor Ju{~enko osporava rezultate izbora, otvoreno sumwaju}i u wihovu regularnost.

A onda se pojavquje „po{tena i demokratska EU“, i kroz izve{taje svojih posmatra~a izbora u okviru „Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu“ i Savet Evrope, „tvrdi“ da je bilo niz nepravilnosti u izbornom procesu tokom drugog kruga, normalno, optu`uju}i Janukovi~a za to!

Iako su posmatra~i zabele`ili najve}e gu`ve na izbornim mestima ba{ na severu zemqe, gde je Ju{~enko dobio najvi{e glasova, iako je najve}a izlaznost bila na istoku zemqe gde je proruski Janukovi~ dobio najvi{e glasova. A logi~no bi bilo da tamo gde je najve}a izlaznost, mora biti i najve}a gu`va!

Posmatra~i su nasuprot logici,

izra`avali otvorenu sumwu u regularnost, jer je na istoku bila mnogo velika izlaznost, odnosno ve}a 18% u drugom nego u prvom krugu, {to samo po sebi i nije nikakav prekr{aj, ali za posmatra~e iz Evrope jeste!

Naravno, ovakav tendenciozan izve{taj posmatra~a iz Evrope, i tvrdwe o neregularnosti, uz podr{ku Ju{~enku, odmah su izrazili EU, SAD i NATO, dok je na strani Janukovi~a i tvrdwe da je rezultat izborne komisije Ukrajine regularan bila samo Rusija!

Vrlo je interesantno i svetskoj javnosti malo poznato, da je u izve{taju nezavi-

sne nevladine organizacije – „Britanske helsin{ke grupe za qudska prava“ (nema nikakve veze sa ~uvenim prozapadnim „Helsin{kim odborom za qudska prava“!), navedeno da mediji (ni ukrajinski ni evropski ni svetski) uop{te nisu posvetili pa`wu ~iwenici da je Ju{~enko dobio preko 90% glasova u zapadnoj Ukrajini, dok su u isto vreme izve{tavali kako je Janukovi~ dobio visok procenat u jugoisto~nom delu zemqe, koji nije ni izbliza bio tako visok – i iznosio je 75%!

Dakle, preko 90% za Ju{~enka na zapadu Ukrajine nije sumwivo uop{te, ali je zato 75% za Janukovi~a na jugoistoku Ukrajine vrlo, vrlo sumwivo!

UJEDNO, gradska ve}a iz zapadnih i centralnih delova zemqe simboli~no najavquju da ne}e priznati rezultate zvani~nih izbora, a Ju{~enka simboli~no demonstranti uvode u poluprazni parlament gde on simboli~no pola`e predsedni~ku zakletvu (iako nisu jo{ saop{teni zvani~ni rezultati!).

Tako osokoqen podr{kom licemernog i la`ovskog Zapada, Ju{~enko poku{ava da postane predsednik i s tim ciqem pregovara sa Ku~mom (predsednikom u odlasku), ali se pregovori prekidaju 24. novembra, a Centralna izborna komisija saop{tava da je na izborima pobedio Viktor Janukovi~. Ju{~enko na Majdanu najavquje proteste i {trajkove, tra`e}i da se promene rezultati izbora u wegovu korist.

Kona~no, 3. decembra 2004, Ukrajinski vrhovni sud zakqu~uje „da zbog izbornih neregularnosti nije mogu}e ustanoviti stvarne rezultate izbora, te se za 26. decembar zakazuju novi izbori, ali samo drugi krug, u kojem ostaju Ju{~enko i Janukovi~! Kakav cirkus! Pa ako se ne mogu ustanoviti stvarni rezultati izbora, kako se mogu ustanoviti koji su kandidati u{li u drugi krug?

I tako, 26. decembra 2004. godine, opet pod budnim nadzorom evropskih i zapadnih posmatra~a, odr`avaju se izbori, a Centralna izborna komisija saop{tava, 28. decembra, prevremene rezultate, po kojima je pobedio Ju{~enko sa 51,9%, dok je Janukovi~ dobio 44,20% glasova. Kona~no je Ju{~enko postao predsednik.

SLEDE]E godine, 23. januara 2005, Ju{~enko je progla{en za predsednika, a wegove pristalice to proslavqaju na Majdanu! Ah, taj Majdan. Dakle, ovu rundu je dobio Zapad, „guraju}i svog pulena“ (mada je pulen izraz za mladog magarca).

„Pulen“ obe}ava ~lanstvo Ukrajine u NATO i EU, i daqe optu`uju}i protivkandidata Janukovi~a za izbornu prevaru.

uuu U slede}em broju:

Nacisti iz Ukrajine su za Zapad bili „novoro|eni borci za demokratiju“

1910. - Ro|en je japanski filmski re`iser Akira Kurosava, koji je proslavio japansku kinematografiju, jedini re`iser dobitnik dva Oskara za najboqi inostrani film („Ra{omon”, „Sedam samuraja”, „Krvavi presto”, „Kagemu{a”).

1912. - Ro|en je nema~ki in`ewer Verner fon Braun, konstruktor raketnih projektila „Fau-1” i „Fau-2”, kojima je u Drugom svetskom ratu bombardovana Velika Britanija. Posle rata emigrirao je u SAD, gde je rukovodio proizvodwom raketnih projektila „Redstoun” i „Jupiter C”, kojim je 1958. lansiran prvi ameri~ki ve{ta~ki satelit „Eksplorer-1”.

1918. - Gigantski nema~ki top „Velika Berta” bombardovao je u Prvom svetskom ratu Pariz s vi{e od sto kilometara razdaqine.

1953. - Umro je srpski vajar \or|e Jovanovi}, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor i direktor Umetni~ke {kole u Beogradu, tvorac bista mnogih dr`avnika, vojskovo|a, nau~nika, umetnika i vi{e javnih spomenika.

1983. - Umro je dr Barni Klark, prvi ~ovek kojem je ugra|eno ve{ta~ko srce. Klark je s ve{ta~kim srcem `iveo 112 dana.

1999. - Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milo{evi} odbio je, nakon vi{ednevnih pregovora s me|unarodnim posrednicima, ukqu~uju}i i specijalnog izaslanika SAD Ri~arda Holbruka, mirovni plan za Kosovo i razme{tawe stranih trupa u pokrajini. Generalni sekretar NATO-a je potom aktivirao naredbu o otpo~iwawu vazdu{nih udara na SR Jugoslaviju, koji su po~eli narednog dana.

2001. - Nakon 15-godi{we misije u svemiru, ruska svemirska stanica „Mir”, koja je svojevremeno Rusiji donela status „svemirske sile” uni{tena je potapawem u Tihom okeanu.

2011. - Umrla je ameri~ka glumica i jedna od najve}ih holivudskih zvezda Elizabet Tejlor. Dobitnica je dva Oskara za uloge u filmovima „Ko se boji Virxinije Vulf” i „Butterfiled 8”, a zapa`ene uloge ostvarila je i u filmovima „Ma~ka na usijanom limenom krovu”, „Kleopatra”, „Div”, „Lesi se vra}a ku}i”.

U Ukrajini se primewuje ista strategija kao u Srbiji i Gruziji

Proruskom kandidatu Viktoru janukovi~u je na silu oduzeta pobeda na predsedni~kim izborima u Ukrajini 2004. godine

Na mestu na kom su se okupili ustanici danas je {kola – simbol narodnog oslobo|ewa i ujediwewa

Osnovna {kola „Prvi srpski ustanak” u Ora{cu, simboli~no nazvana po doga|aju od ogromnog nacionalnog zna~aja, deo je spomeni~kog kompleksa Znamenito mesto Ora{ac.

Ora{ac, mesto na kome su postavqeni temeqi slobodne i moderne Srbije, danas predstavqa spomenik kulture od izuzetnog zna~aja, dok je u pro{losti bio mesto okupqawa boraca i ustanika koji su zapo~eli epohu srpske revolucije. Kao deo dana{weg spomeni~kog kompleksa, gde su po~etkom XIX veka bila ustanici polo`ili zakle tvu, podignuta je Osnovna {kola „Prvi srpski ustanak”, ~ija je izgradwa zapo~eta nakon Prvog svetskog rata.

Izgradwu ove spomen-{kole obe}ao je sam kraq Petar I Kara|or|evi} prilikom posete Ora{cu 1912. godine pre po~etka Prvog balkanskog rata, ali je gradwa {kole zavr{ena tek 1932. godine i sve~ano otvorena, simboli~no, na Sretewe 15. februara 1933. godine.

Danas, osnovna spomen – {kola „Prvi srpski ustanak” sa istorijom i tradicijom dugom 90 godina, broji oko 100 u~enika i predstavqa ustanovu koja ~uva uspomene i neguje se}awe na pretke koji su otpo~eli veliko delo narodnog oslobo|ewa i ujediwewa.

Istorija {kolstva u Srbiji pro{la je kroz razne faze, kada je u periodu od 1804. do 1813. godine do{lo do reorganizacije {kolstva i prosvete. U periodu Prvog srpskog ustanka podi`u se osnovne {kole, i to u onim krajevima tek oslobo|enim od Tura-

ka, kako bi se {irila pismenost i negovalo obrazovawe. Me|utim, tek sa Zakonom o {kolama iz 1844. godine u Srbiji se pove}ava broj {kola, {to je svakako, doprinelo boqem dru{tvenom polo`aju stanovni{tva.

Na osnovu sa~uvanih arhivskih dokumenata, znamo da je u Ora{cu postojala {kola u tom periodu i da je poha|alo svega 12 u~enika. Ovo je bila vrlo skromna {kola, u kojoj se u~ilo ~itawe, pisawe i ra~un i nauke kao {to su: istorija, zemqopis i prirodne nauke. [kola je bila sme{tena u zdawu „primiriteqskog” suda, a kao u~iteq pomiwe se Georgij Ga{parovi}, koji je |ake podu~avao nastavnim predmetima.

Me|utim, sa godinama broj |aka se pove}avao, a prostor nije zadovoqavao osnovne {kolske potrebe, zbog ~ega je 1869. godine u Ora{cu otvorena nova {kola. [kola je

gra|ena u isto vreme kada je gra|ena i Crkva Svetog Vaznesewa Gospodweg, i to na mestu gde je 1804. godine odr`ana skup{tina. U~iteq {kole bio je Milan Keki}, a {kola se nalazila na mestu dana{weg |a~kog igrali{ta, ali je vrlo brzo poru{ena, ali iako takve sudbine, ostavila je traga u istoriji. Do izgradwe sada{we zgrade {kole do{lo je tek tridesetih godina XX veka, ali je kamen temeqac za izgradwu {kole postavqen jo{ za vreme proslave 100-godi{wice Prvog srpskog ustanka, i to na mestu gde se desila zakletva ustanika. Na ideju o osnivawu {kole do{ao je kraq Petar I Kara|or|evi} prilikom posete Ora{cu, u spomen na zna~ajne doga|aje na ovom prostoru, pre po~etka Prvog balkanskog rata. Me|utim, kako je ubrzo po zavr{etku balkanskih ratova, po~eo i Prvi svetski rat, jednostavno, nije bilo finansijskih sredstava da se ideja realizuje. Tek po zavr{etku rata, u Ora{cu je 1923. godine formiran Odbor za gra|ewe spomen-{kole po nalogu kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. Ra|ena je po projektu arhitekte Petra Ga~i}a, a radovi na {koli su se zavr{ili 1932. godine.

[kola je sve~ano otvorena i po~ela sa radom na Sretewe 15. februara 1933. godine. Na sve~anost osim kraqa do{li su predstavnici najvi{eg dr`avnog vrha, ~lanovi vlade i predsednik vlade sa dr Milanom Sr{ki}em, mar{al Dvora g. Dimitrijevi}, ministri, senator g. Paveli}, predsedni{tvo Narodne skup{tine, senatori, narodni poslanici i mnogi drugi.

Prilikom sve~anog otvarawa {kole postavqena je spomen-plo~a na kojoj je uklesan tekst: „Narodna {kola-spomen na ustanak pod Kara|or|em u Ora{cu zahvalna [umadija podi`e ovaj dom za spomen i slavu Velikom Kara|or|u i ostalim mnogozaslu`nim pretcima, koji 1804. godine na ovom mestu digo{e ustanak i otpo~e{e veliko delo narodnog oslobo|ewa i ujediwewa.”

Ispred {kole, kao spomen-obele`je na se}awe na Kara|or|a i na wegovu borbu za oslobo|ewe, na jubilej, 200 godina od podizawa ustanka, podignut je spomenik Kara|or|u. Ovim spomenikom, koji je ura|en od belog ven~a~kog mermera, objediwuje se vrednost spomeni~kog kompleksa i vrednuje zna~aj jedne istorijske li~nosti, koja je znatno uticala na promenu i tok nacionalne istorije.

Pre 140 godina u Srbiji je obavqen prvi telefonski razgovor

Prvi telefonski razgovor u Srbiji vo|en je u Beogradu pre 140 godina i to svega {est godina nakon uvo|ewa telefona u svetu! Tog 14. marta 1883. godine, prvi sagovornci telefonom u Srbiji bili su udaqeni jedan od drugog svega 300 metara, a razgovor je obavqen sa prvog sprata Geodetskog odeqewa Ministarstva vojnog, u zgradi koja se popularno nazivala „Tri lista duvana” i In`ewerske kasarne na Paliluli. Kraq Milan je nakon toga odlu~io da se u dr`avni buxet uvrsti i postavqawe telefonskih stanica u Beogradu, za potrebe dvora i vojske.

Zasluge za prvi telefonski razgovor u Srbiji pripada Panti Mihajlovi}u. On je od rodnog Bogati}a, preko [apca, Be~a, Berlina do Wujorka sticao znawa koje je kasnije primenio u Srbiji.

„Man’ se ti }orava posla…”

Jednom prilikom Panta je po-

setio tada{weg ministra vojske

Te{u Nikoli}a, ~iji se kabinet nalazio iznad kafane „Tri lista duvana“ i predlo`io mu da „instali{e“ telefon za vojne potrebe. Ministar ga je pa`qivo saslu{ao, pa ga je poveo do prozora i pokazao mu u dvori{tu tri kowanika.

„Pa {ta }e meni onda taj tvoj telefon, kad ovi moji momci mogu za tri minuta da stignu do grada i jave {ta treba? Man’ se ti }orava posla…“

Mihajlovi} je bio uporan, pa se sa pukovnikom Kostom Radosavqevi}em dogovorio da na svoju ruku

postavi telefonsku liniju od vojnog odeqewa do `andarmerijske stanice na Paliluli.

Ukazom od 27. novembra 1882. dobio je „povlasticu“ za podizawe telefonskih stanica u Beogradu, odnosno u Srbiji. Preko oglasa u listu „Videlo“ pozvao je „zainteresovane da se prijave upisa radi“.

Razo~aran neuspehom odlazi u Ameriku, ali sada ni tamo nije mogao dugo da ostane, pa se vra}a u Srbiju 1885. godine. Penzionisan je posle Velikog rata 1919. godine. Preminuo je 1932. godine. Legenda ka`e da nikada nije imao dovoqnu platu ili kasnije penziju da bi mogao sebi da priu{ti da kupi telefonski aparat…

A ko je obavio

prvi telefonski razgovor

Prvi razgovor obavio je Tihomir Te{a Nikoli}, ministar vojni sa in`ewerskim kapetanom Kostom Radosavqevi}em.

Eskponat „Simens-halske” iz 1882. godine, koji se nalazi u PTT muzeju, verovatno je prvi telefonski aparat koji je koristio Panta Mihajlovi}, {est godina posle pojave prvog telefona u svetu. A evo kako je izledao proces uspostavqawa veze, kako je to ranije objasnio @eqko Sari}, vi{i kustos i rukovodilac Slu`be za izlo`bene aktivnosti u PTT muzeju:

„Prvo mora da se okrene induktor, a lokalna baterija je ta koja napaja mikrofon. Kada se okrene induktor, {aqe se signal centrali. Telefonistkiwa ~uje signal, zvoni i po{to ima broj, pada klapna na centrali kada se zove. Ka`ete sa kim `elite da uspostavite vezu, telefonistkiwa uzima kabl, spaja ru~no i okre}e induktor. Pozvanom korisniku zvoni telefon i uspostavqa se veza”.

R. N.

POSLEDWI POZDRAV

Sa bolom u du{i obavje{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je u Sidneju, u 69. godini `ivota, ispustila svoju plemenitu du{u na{a draga supruga, majka i baba

Mileva Bubalo

21. april 1953., Sidnej –12. mart 2023., Sidnej

Opelo }e biti odr`ano u petak, 24. mart, u 10 ~asova ujutru u crkvi “SvetiSava” –

5 Wilson Ave, Ingleside (Elanora).

Sahrana je posle opela na grobqu u Mona Vejlu (Mona Vale Cemetery, Mona Vale Road, Mona Vale).

Tvoju qubav i dobrotu nikada ne}emo zaboraviti. Neka je vje~ni mir tvojoj plemenitoj du{i. Po~ivaj u miru Bo`ijem.

Vje~ito o`alo{}eni: suprug Dragan, }erka Du{anka, sinovi Milan i Stevan, unu~ad Selena, Aleksandra, Danijela, Maksim, Hana, Luka i Jana zet Du{ko, snaje Kejt i Keli, majka Bosiqka (Bessie), sa familijom i ostalom rodbinom, kumovima i prijateqima.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milan Ninovi}

05. 06. 1952. Papri{te, Po`ega –18. 02. 2023., Sent Albans, Melburn

Obave{tavamo porodicu i prijateqe da }e se ~etrdesetodnevni pomen obaviti u sredu, 29. marta u 11. 30 ~asova na grobqu u Ilajnu (Horsehill Rd, Elaine VIC 3334).

O`alo{}eni: supruga Milenka, sin Vlado, }erka Vesna, brat Ratko sa porodicom, kumovi , prijateqi i ostala rodbina u Australiji i otaxbini.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Izvestan je susret s osobama koje }e otvoreno predstaviti svoja o~ekivawa od vas. Radi se o qudima koji su na vi{oj poziciji od vas pa je svaki kompromis vezan za va{u saradwu, nemogu}. QUBAV: Morate prona}i na~in da elegantno iza|ete iz u~male svakodnevice i sebi i partneru pru`ite malo topline. Najlep{e trenutke do`ive}ete s nekim koga dugo znate. ZDRAVQE: Nesanica.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Pravo je vreme za aktivirawe va`nih projekata koje ste kri{om pri`eqkivali. Ne bi bilo naodmet da znate i to da prave prilike tek dolaze, ovo sada su samo mali koraci u pravcu uspeha ka kome ste se usmerili. QUBAV: Na neki na~in se ose}ate prozvanim da napravite va`an korak koji bi bitno promenio raspored snaga u va{em emotivnom sistemu. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Ukoliko budete dozvolili da se u va{e odluke me{aju qudi iz bliskog okru`ewa, velika je {ansa da svi zajedno zapadnete u probleme. QUBAV: U`eleli ste se novih poznanstava, flerta i avanture. Ovo je vreme kada se na qubavnoj sceni otvaraju novi i veoma pozitivni trendovi. Qudi koje }ete sretati izvor su stvarne inspiracije. Neko od wih mo`e biti kqu~an igra~. ZDRAVQE: Alergije.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Pred vama je zadatak da pokrenete promene koje }e doneti napredovawe u va{em radnom okru`ewu. S druge strane, veliki su izazovi za ispuwewe poslovnog i privatnog plana. QUBAV: U{u{kavate se pored nekog ko `eli da vam pru`i sigurnost i udobnost. Veliki su izgledi da vas voqena osoba iznenadi sa zahtevima koji se ne uklapaju s va{im vi|ewem veze. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Ubrzo dolaze promene koje mogu uticati na sve segmente va{eg `ivota. Na udaru je reorganizacija finansija. Ukoliko budete o~ekivali pomo} sa strane, razo~ara}ete se. QUBAV: Pravi je trenutak za realizaciju kreativnih ideja o kojima ve} neko vreme razmi{qate. Ukoliko je u va{e planove ukqu~en partner, ipak ne o~ekujte mnogo jer vam tu predstoji malo razo~arawe. ZDRAVQE: Nervoza.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Svoju melanholiju i iscrpqenost maskirate la`nom veselo{}u, a to za posledicu mo`e proizvesti da u svakoj situaciji budete prvi na udaru bilo kakvih komplikacija koje se ti~u me|uqudskih odnosa u radnom okru`ewu. QUBAV: Potrebna su vam dodatna zadovoqstva jer se ne ose}ate ispuweno u odnosu u kome ste zvani~no. Odlo`ite preozbiqne razgovore. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Puni ste energije. Prati vas pozitivan trend u svakodnevnom `ivotu, kako na poslu, tako i kod ku}e. Dr`ite se prioriteta. QUBAV: Pripremite se na qubavna isku{ewa i romantiku. Iako se otvaraju novi horizonti, mogu}a su odugovla~ewa koja vas iritiraju i deprimiraju. Ako tra`ite qubav, ovo je period i{~ekivawa. Priu{tite kratkotrajan odmor. ZDRAVQE: Problemi s sinusima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Neodoqiv ste magnet za qude pune dobrog raspolo`ewa i pozitivne energije. Postoje stvari s kojima ne `elite da se suo~ite, ali okolnosti }e vas prisiliti na to. QUBAV: Ovih dana je va`no da svoja o~ekivawa svedete na minimum, a to je ne{to {to vam te{ko pada. Sve {to budete otpo~eli ne}e se razvijati o~ekivanom brzinom i u `eqenom pravcu. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Iscrpqeni ste. Imate neodoqivu potrebu za kratkim odmorom. Na sve to sti`u i nove dugoro~ne obaveze, ali vi }ete prona}i na~in da sve to postignete. QUBAV: Mogu}a je nervoza koja se, ukoliko ne postoji kvalitetan odnos izme|u vas i voqene osobe, manifestuje kroz gubitak komunikacije. Nakon toga, u izgledu je poboq{awe raspolo`ewa. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Nekima ovaj period donosi veliko razre{ewe, ali samo pod uslovom da u svemu u~estvuje tre}a osoba kao neko ko donosi posledwu re~. QUBAV: Sve vam je jasno na qubavnom planu, ali to ne uspevate da preto~ite u re~i. Voqena osoba vas ne razume, va{e }utawe deluje previ{e misteriozno pa delujete qutito. Nerazumevawe mo`e izazvati sva|u. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Pokre}e se obiqe energije koja, nekima od vas, mo`e `ivot da preokrene iz korena, naro~ito ako se radi o ne~emu na ~emu ste u pro{losti ve} radili. QUBAV: Dobro raspolo`ewe mo`e pomutiti tu|a nevoqa, bolest bli`wih ili nekoga ko vam je va`an ili na neki na~in zavisi od vas. Bi}ete prozvani da pomognete, a to }e podrazumevati bitnu promenu planova. ZDRAVQE: Sklonost prehladi.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Ne gubite vreme s neozbiqnim qudima koji su dobri samo za provod. Posvetite se poslu i ne pla{ite se gre{aka jer sve {to ovih dana posejete, u budu}nosti }e se isplatiti. QUBAV: S jedne strane, potpuno ste se usredsredili na partnera, a s druge, kao da vas niko ne ~uje. Veliku tenziju mo`ete ubla`iti ukoliko voqenu osobu pustite da prva povu~e potez. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

@ELEO DA BUDE VOJNIK, A POSTAO SVETAC:

Obele`ena 66. godi{wica smrti vladike Nikolaja Velimirovi}a

Uz tihe mona{ke molitve obele`eno je 66 godina od smrti vladike Nikolaja Velimirovi}a koji je preminuo 18. marta. 1956. u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananumu u Pensilvaniji (SAD).

Sahrawen je na srpskom grobqu pored manastira Svetog Save u Libertvilu, a wegove mo{ti su prenete u Srbiju 1991. Zbog stradalnog `ivota posve}enog Bogu Srpska pravoslavna crkva kanonizovala ga je4 2003. i od tada se 5. maja slavi kao dan svetog Nikolaja @i~kog.

Ro|en je 5. januara 1881. u Leli}u nadomak Vaqeva. Kako su zabele`eli wegovi

biografi u mladosti je `eleo da bude vojnik, ali ga je lekarska komisija Vojne akademije odbila zato {to je bio suvi{e sitan. Upisao je Bogosloviju gde su ga upamtili kao izuzetno inteligentnog mladi}a koji je ~itao [ekpira, Getea, a citirao Wego{a. SPC ga poslala na studije u inostranstvo, pa je po zavr{etku studija u [vajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u @enevi. Zavr{io je Duhovnu akademiju u Petrogradu a Prvi svetski rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade. Izme|u dva svetska rata predvodio je

Pravoslavnu narodnu hri{}ansku zajednicu, poznatu kao Bogomoqa~ki pokret, pokret malih qudi koji su te`ili vi{em nivou duhovnosti. Obnovio je brojne hramove posebno u Ov~arsko-kablarskoj klisuri i na jugu Srbije. Odbio je da sara|uje sa Nemcima pa su ga uhapsili ve} 1941. a jedno vreme zajedno sa patrijarhom Gavrilom (Do`i}) proveo je u zloglasnom nacisti~kom koncentracionom logoru Dahau. Nakon rata zbog bliskosti sa Dimitrijem Qoti}em 1946. preselio se u SAD. Zbog svojih stavova i izra`enog srpstva bio je progowen, ali su wegove besede i kwi`evna dela stizala do Srbije. I danas

je jedan od naj~e{}e citiranih crkvenih poglavara.

Objavio je brojna kwi`evna dela izme|u ostalih „Religija Wego{eva”, „Besede pod Gorom”, „Iznad greha i smrti”, „Du{a Srbije”, „Srbija u svetlosti i mraku”... M. T.

Simptom raka debelog creva koji qudi prvo primete

Nakon raka dojke i raka plu}a, oboqewe o kome danas pri~amo tre}e je po zastupqenosti.

Pojava krvi u stolici ili neke druge promene koje vam se u~ine neobi~nim, potencijalni su problemi o kojima bi trebalo da obavestite va{eg lekara. Rano otkrivawe je kqu~no za pobedu nad ovom zlo}udnom bolesti, jer kada je otkriven u lokalizovanom stadijumu, postoji 90% {anse za pre`ivqewe.

Kod raka debelog creva kao problem isti~e {to qudi ~esto nemaju ba{ nikakvih simptoma, imaju simptome koji nisu specifi~ni ili se poka`u tek nakon {to je bolest uznapredovala. Ta-

Doma}a kujna

ko|e, neki od simptoma koji bi kod qudi mogli da izazovu uzbunu uop{te nemaju veze s rakom debelog creva.

ZNAKOVI RAKA DEBELOG CREVA

NA KOJE TREBA PRIPAZITI

1. Anemija Rak debelog creva je erozivan i mo`e da uzrokuje vrlo spor gubitak krvi koji mo`da ne}e biti o~igledan u va{oj stolici. Velika ve}ina ovih pacijenata ima}e nizak hemoglobin, odnosno anemiju. Na`alost, kao i kod drugih znakova, ovo je kasniji simptom, jer nema ranih znakova. Svaki anemi~ni bolesnik trebalo bi da uradi kolonoskopiju.

2. Promene u izgledu stolice

Veliki tumori koji blokiraju debelo crevo mogu da uzrokuju tanku stolicu koja izgleda poput olovke te tamne, katranaste ili stolice s tragovima krvi.

„Dok rak debelog creva mo`e da uzrokuje krvarewe koje nije o~igledno, mo`e da rezultira i stolicom koja je tamna i katranasta ili se mo`e videti kao jarko crvena krv u stolici. Brojne su

POSNI RECEPT

POSNE KIFLICE

POTREBNO JE:

n 1 kg mekog bra{na tip 400, n 500 ml vode, 100 ml uqa, n 1 pakovawe (50g) kvasca, n 3 pune ka{ike {e}era, n 1 ka{ika soli, margarin, n susam ili kim.

PRIPREMA:

U 500 ml tople vode rastvoriti kocku kvasca sa 1 ka{ikom {e}era. Prosejano bra{no sipati u vanglu, dodati 2 ka{ike {e}era, 1 ka{iku soli, vodu sa kvascem i 100 ml uqa.

Umesiti lagano, da testo bude glatko, mekano i da se ne lepi. Sve se radi odmah, ni kvasac ni testo ne ostavqate da raste. U zavisnosti od toga koju veli~inu kiflica `elite, delite testo na ve}e ili mawe loptice. Razvu}i oklagijom u oblik elipse, naneti fil po `eqi (xem, marmeladu, orahe, ajvar…) ili ostaviti prazne i rukama lagano urolati kiflicu. Ukoliko pravite slanu varijantu ovih kiflica, mo`ete svaku pre ubacivawa u rernu premazati rastopqenim posnim margarinom pa posuti kimom ili susamom.

stvari koje mogu uzrokovati pojavu krvi u stolici, ali to mo`e da bude i rani simptom raka debelog creva. Svaki put kad imate rektalno krvarewe, trebalo bi o tome da razgovarate sa svojim lekarom”, ka`e doktorka.

3. Probavne smetwe

Pra`wewe creva posledwa je stanica koju va{a hrana ~ini dok prolazi kroz va{ probavni trakt. [ta i kako jedete uti~e na va{ sistem za varewe, a ponekad vam se varewe mo`e promeniti samo zbog korigovawa ishrane. Ipak,

promene u varewu mogu da ukazuju i na ne{to ozbiqnije. Iako }e ono {to je “normalno” zavisiti od svake osobe pojedina~no, postoje neki znakovi koji mogu da upu}uju da ne{to nije u redu, poput promene boje, u~estalosti, konzistencije. Simptomi se mogu manifestirati kao zatvor, proliv ili promena volumena stolice. Neki pojedinci mogu da osete i napetost ili potrebu za pra`wewem creva.

4. Krvarewe Krv bi trebalo da bude prva stvar koju tra`ite u stolici. Krv

u stolici (poznata i kao rektalno krvarewe) mogla bi da bude pokazateq raka ili drugih zdravstvenih problema, poput Kronove bolesti ili kolitisa.

Zavisno o stadijuma raka, krvarewe u stolici tako|e mo`e da bude i rani znak upozorewa. To se mo`e manifestovati kao krvarewe iz rektuma ili krv pome{ana sa stolicom {to je ~ini crnom ili sme|om. To se doga|a, jer kolorektalni karcinomi mogu da se pro{ire po dowem delu creva uzrokuju}i krvarewe i me{awe krvi u stolici.

5. Bol

Uz krvarewe, bol mo`e da bude rani simptom kolorektalnog karcinoma. Bolovi u podru~ju abdomena, gr~evi, nadutost ili oticawe ili rastezawe podru~ja `eluca ili stomaka trebalo da budu smatrani simptomima raka debelog creva, uz dijagnosti~ke testove i druge simptome. Tvrda stolica mo`e da bude znak zatvora, koji ako traje du`e od dve nedeqe, uz mu~ninu, povra}awe, bolove u stomaku je ne{to o ~emu bi trebalo da obavestite svog lekara. S. G.

Beli luk ima razna lekovita svojstva, podi`e i libido

Beli luk se povezuje sa ~itavim nizom zdravstvenih prednosti, a studije najvi{e ukazuju na to da poma`e u borbi protiv upala, da smawuje nivo holesterola, i {titi od hroni~nih bolesti. A ~ini se da ovaj popularni lek iz narodne medicine ima jo{ jedan benefit – poboq{avawe seksualne funkcije, odnosno pove}avawe libida.

Odre|ena jediwewa prona|ena u belom luku mogu da pove}aju protok krvi i poboq{aju funkciju krvnih sudova, {to naravno mo`e da bude korisno i za le~ewe seksualnih problema poput erektilne disfunkcije kod mu{karaca.

Istra`ivawe sprovedeno na 49 starijih mu{karaca otkrilo je da erektilnu funkciju znatno poboq{ava lek koji pored ostalog sadr`i i odle`ani ekstrakt belog luka i ginsenga.

Osim toga, beli luk tako|e mo`e u telu da pove}a i nivo azotovog oksida, jediwewa koje poma`e {irewu krvnih sudova, {to tako|e potencijalno poma`e u poboq{awu erektilne funkcije.

Da li beli luk pove}ava plodnost kod mu{karaca?

Osim pove}awa protoka krvi, neke studije su otkrile da mo`e da pomogne u poboq{awu plodnosti pa je tako jedna meta studija objavila da beli luk, verojatno zbog svojih antioksidativnih svojstava, pomo`e u pove}awu proizvodwe semene te~nosti i pove}awu nivoa testosterona.

U nedavnoj studiji na `ivotiwama, S-alil cistein, jediwewe prona|eno u belom luku, pove}ao je proizvodwu testosterona kod mi{eva, dok je druga studija na `ivotiwama tako|e pokazala da odle`ani ekstrakt belog luka mo`e da za{tititi od promena u proizvodwi semene te~nosti i nivou testosterona prouzrokovanih hemoterapijom.

Ipak, i tu su, ka`u stru~waci, za sigurne tvrdwe potrebna daqa istra`ivawa.

Antioksidansi ne samo da mogu da pomognu u za{titi od hroni~nih bolesti, ve} mogu da imaju kqu~nu ulogu u seksualnom zdravqu i plodnosti, a wima je bogat beli luk, kao i ekstrakt belog luka, pa oba mogu da pomognu organizmu da neutrali{e {tetna jediwewa poznata kao slobodni radikali.

Studija sprovedena na 100 mu{karaca koji su se le~ili od neplodnosti dokazala je da uzimawe dodatka antioksidansa mo`e znatno da pove}a broj spermatozida. M. T.

Masline, zlatna namirnica mediteranske ishrane

Bilo da su zelene ili crne, masline su esencija zdrave mediteranske ishrane. Ipak, suprotno popularnom verovawu, masline se ne smatraju povr}em, ve} su vrsta vo}a koja pripada porodici ko{ti~avog vo}a, uz tre{we, breskve i {qive.

Masline se uglavnom sastoje od zdravih masti, od kojih je 74 odsto specifi~na mast koja se

zove oleinska kiselina. Oleinska kiselina je mononezasi}ena mast i poznato je da poma`e kod upale. Uno{ewe vi{e ovih zdravih masti mo`e zna~ajno pomo}i va{em op{tem zdravqu.

Jedna od glavnih prednosti unosa vi{e zdravih masnih kiselina u va{u ishranu je da vam one mogu pomo}i da poboq{ate zdravqe i funkcionisawe

mozga. Masline i maslinovo uqe tako|e sadr`e fenolna jediwewa, za koja studije pokazuju da mogu pomo}i u za{titi od bolesti povezanih sa starewem, poput Alchajmerove bolesti ili demencije.

Iako masline i maslinovo uqe imaju mnoge iste zdravstvene prednosti, jedan od specifi~nih efekata jedewa maslina je to

{to sadr`e dijetetska vlakna. Masline su jedna od najboqih namirnica za srce koje mo`ete grickati zbog visokog nivoa mononezasi}enih masti.

Mononezasi}ene masti kojima obiluju mogu da pomognu da snizite lo{ holesterol (LDL) i podignete dobri holesterol (HDL), {to vam zauzvrat mo`e pomo}i da imate zdravo srce.

Novi Zeland – prva nepu{a~ka zemqa na planeti

Novi Zeland je od pre tri meseca prva zemqa u svetu koja je usvojila

zakon prema koje svi ro|eni posle

1. januara 2009. ne}e vi{e mo}i da kupuju cigarete. Do`ivotno

Dok se u Srbiji lome kopqa u vezi s tim da li }e se potpuno zabraniti pu{ewe u zatvorenom prostoru, gotovo nau~nofantasti~no zvu~i vest da je Novi Zeland od pre tri meseca prva zemqa na svetu koja je usvojila zakon prema kojem svi ro|eni posle 1. januara 2009. godine ne}e vi{e mo}i da kupuju cigarete. Do`ivotno.

Ovom merom, kao i kaznom od 95.910 dolara za onoga ko je prekr{i, Novi Zeland se tako svrstao u red zemaqa sa najrestriktivnijom politikom protiv pu{ewa na svetu. A ako ste pomislili da je to zato {to je na Novom Zelandu veliki broj pu{a~a – pogre{no. Novi Zeland ima jedan od najni`ih procenata qubiteqa nikotina – svega osam odsto

nacije pu{i. Pore|ewa radi, Srbija je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u samom vrhu – zauzima sedmo mesto sa 40,6 odsto pu{a~a, a tik uz nas su kom{ije Grci (39,1) i Bugari (38,9).

Dovoqan je i samo letimi~an pogled na politiku koja postaje dominantna u svim zemqama sveta, pa da nam postane jasno da }emo u ne tako dalekoj budu}nosti mo}i da zapalimo cigaretu samo u svom dvori{tu. Jo{ se ponegde u Evropi toleri{e da zapalite cigaretu na stanicama gradskog prevoza, u parkovima, na ulici i na odre|enim mestima ispred restorana, ali lako je zakqu~iti da }e i to biti kratkog veka.

SZO je agresivnu kampawu promovisawa antipu{a~ke politike zapo~ela 2008. godine, a u posledwem izve{taju (za 2021) pobedonosno objavila da su sada dva od tri ~oveka na planeti pokrivena nekom od mera koje je propisalo ovo globalno zdravstveno telo. Me|u tim merama su zabrana pu{ewa u zatvorenom prostoru, ali i na javnim povr{inama, zatim drasti~no pove}awe cene cigareta i drugih duvanskih i nikotinskih

Zabrane u kolima, na ulici, u parkovima

lll Irska je u kolima, na ulici, u parkovima29. marta 2002. postala prva zemqa na svetu koja je zabranila pu{ewe u svim zatvorenim objektima, ukqu~uju}i restorane i barove.

lll Australija od 2007. zabrawuje pu{ewe u kolima ukoliko je prisutna osoba mla|a od 16 godina, a u Francuskoj od 2015. ne sme da se zapali cigareta ukoliko je suvoza~ dete mla|e od 12 godina. U Gr~koj je kazna za to 3.000 dolara.

lll U Turskoj je jo{ 1997. zabraweno pu{ewe u preduze}ima u kojima radi vi{e od ~etiri radnika

lll U [vedskoj je od 2019. zabraweno pu{ewe i u otvorenim delovima restorana i barova, kao i na igrali{tima, autobuskim i tramvajskim stajali{tima.

lll U Ma|arskoj je zabraweno pu{ewe u radijusu od pet matara od ulaza u {kole i fakultete.

lll Na Novom Zelandu je zabraweno pu{ewe u avionima na doma}im letovima jo{ 1988. Reklamirawe cigareta na televiziji i radiju je zabraweno 1963, u bioskopima i na bilbordima 1971, a u {tampi 1990. godine.

lll U Francuskoj je zabraweno pu{ewe u javnom prevozu 1976. godine. Kazna za kr{ewe zabrane pu{ewa u ovoj dr`avi je minimum

500 evra po osobi.

proizvoda, wihova potpuna zabrana reklamirawa i kori{}ewa u sponzorske svrhe...

Posledwi podaci SZO govore da je danas ~ak 69 odsto svetske populacije ili oko 5,3 milijarde qudi pokriveno barem jednom od navedenih mera. Broj dr`ava koje ih uvode je sve ve}i: 44 zemqe imale su na snazi samo jednu meru 2007, a danas ih je 146. U 98 zemaqa se sprovode dve mere i pokrivaju populaciju od 4,4 milijarde qudi.

U trci ko }e da usvoji {to restriktivniju politiku u ovoj oblasti predwa~e nordijske zemqe, u kojima je ujedno i najmawi

lll U Americi ne postoji zabrana pu{ewa na nacionalnom nivou, ve} zavisi od dr`ave do dr`ave. Trenutno je pu{ewe u svim zatvorenim prostorima zabraweno u 29 dr`ava. Me|utim, izuzeci postoje, a to su kazina, privatni klu bovi i kompanije s malim brojem zaposlenih.

lll U ^e{koj je zabraweno i glumcima da zapale cigaretu tokom predstave.

lll U Japanu pojedine firme daju radnicima koji ne pu{e {est dana dodatnog odmora. Zabrawena je prodaja i konzumirawe cigareta mla|ima od 20. godina. U Tokiju je zabraweno pu{ewe i na ulici, ali postoje odre|ena mesta za pu{a~e.

broj pu{a~a: [vedska ih ima 9,3 odsto (ujedno je i najboqe kotirana evropska zemqa), Island 11,2, Finska 12,5, Norve{ka 12,9, a Luksemburg 13,5 procenata pu{a~a. Predvodnici, sa ~ak ~etiri uvedene mere, jesu Jordan, Irska, Madagaskar, pomenuti Novi Zeland i [panija, a sam vrh, sa svih pet uvedenih mera, dr`e Brazil i Turska. Me|utim, koliko su ovi zvani~ni izve{taji daleko od realnosti mo`e da se uveri svako ko otputuje u Aman ili Istanbul. A evo kako u o~ima SZO izgleda Srbija... Uvo|ewe svih mera se ocewuje od jedan do 10, a Srbija je u posledwem izve{taju dobila trojku za zabranu pu{ewa u delu javnih objekata i {esticu kada je u pitawu zabrana ogla{avawa nikotinskih proizvoda. Pohvale je Srbija dobila za zabranu pu{ewa u zdravstvenim, obrazovnim i dr`avnim ustanovama, kao i u javnom prevozu, a kritiku {to to nije sprovedeno i u ostalim zatvorenim prostorima poput restorana, kafea, barova... Zamereno je nepostojawe zabrane da se cigarete pojavquju u filmovima, {to duvanska industrija mo`e da bude sponzor raznih manifestacija, {to su duvanski proizvodi istaknuti na prodajnim mestima, a paklice nisu propisno obele`ene (onim groznim slikama), kao i nedostatak kampawe u medijima i saradwe s novinarima koji bi promovisali vrednosti zemqe kao nepu{a~ke zone... Srbija je pohvaqena {to su, u pore|ewu s 2010. godinom, cigarete sada mawe dostupne u finansijskom smislu, mada bi se dalo raspravqati da li je ovo poskupqewe mera vlade u borbi protiv pu{ewa ili posledica inflacije. S. G.

Srbija prva na listi najsre}nijih zemaqa u regionu

Kqu~na merila su socijalna

podr{ka, prihod, zdravqe, sloboda, velikodu{nost i odsustvo korupcije

Finska je najsre}nija zemqa na svetu {estu godinu zaredom, navedeno je u ovogodi{wem izve{taju o sre}i Mre`e re{ewa za odr`ivi razvoj UN.

Litvanija je jedina nova zemqa u prvih 20, dok su u ovoj publikaciji Avganistan i Liban dve najnesre}nije zemqe.

Posle Finske, na drugom mestu na listi se nalazi Danska,

dija, [vedska, Norve{ka, zatim [vajcarska, Luksemburg i Novi Zeland.

Srbija se na Svetski dan sre-

}e nalazi na 45. mestu, Hrvatska na 48, Crna Gora na 67, a Bosna i Hercegovina na 71 mestu.

Od objavqivawa prvog Izve{taja o sre}i u svetu 2012.

godine postoji sve ve}i konsenzus o tome da se sre}a mo`e promovisati kroz javne politike i delovawe biznisa i civilnog dru{tva.

Istra`ivawe o sre}i u svetu koristi {est kqu~nih faktora koji poma`u da se objasne varijacije u nivoima sre}e {irom sveta, a to su: socijalna podr{ka, prihod, zdravqe, sloboda, velikodu{nost i odsustvo korupcije.

Prvi Me|unarodni dan sre}e obele`en je pre 10 godina, 20. marta 2013. godine.

Od tada su qudi {irom sveta prepoznali ne samo va`nost merewa sre}e i blagostawa, ve} su nastojali da podr`e javnu i pri-

vatnu politiku kako bi pomogli weno promovisawe.

„Krajwi ciq politike i etike treba da bude qudsko blagostawe”, isti~e poznati ameri~ki ekonomist Xefri Saks.

Prema wegovim re~ima, blagostawe nije „meka” i nejasna ideja, ve} se fokusira na oblasti `ivota od kriti~ne va`nosti - materijalne uslove, mentalno i fizi~ko bogatstvo i li~ne vrline.

„Moramo da pretvorimo ovu mudrost u prakti~ne rezultate da bismo postigli vi{e mira, prosperiteta, poverewa, uqudnosti i da, sre}e u na{im dru{tvima”, istakao je Saks. S. G.

potom Island, pa Izrael, Holan-

@eqko Obradovi}: Da Partizan

bude stalni ~lan Evrolige

@eqko Obradovi}, trener Partizana, svestan da je wegov tim u dobroj poziciji pred kqu~ni deo sezone, smatra da nema mesta za euforiju

Ne. Nije se pokajao {to se vratio. Niti se pojavila bilo kakva dilema. ^ak ni kada nije i{lo kako je bilo o~ekivano. Kada su porazi bili ~e{}a pojava od pobeda.

Jer...

- Nema razloga. Koliko godina sam u ovom poslu. Znam da te{ki trenuci uvek postoje – rekao je @eqko Obradovi}, pred kraj op{irnog intervjua za klupsku televiziju.

Na istu temu prethodno je dodao i…

- Veoma sam sre}an i zadovoqan {to sam ovde gde sam. To je neko ispuwewe mog sna. Da se posle svega {to sam pro{ao, vratim u Partizan, sa tom idejom da Partizan bude stalni ~lan Evrolige. Radimo kako radimo, ide kako ide.

Za sada ide dosta dobro. Pred posledwih pet kola u Evroligi, Partizan je u dosta dobroj poziciji u borbi za plej-of. Pet utakmica ga ~eka i u ABA ligi, gde dr`i pol-poziciju. Ali gde ne sme da kiksne do kraja.

Euforija kao da je malo zahvatila navija~e. Zato je Obradovi} jasno spustio loptu…

- Nemamo mi nikakav razlog za bilo kakvu euforiju. Zaista! Tek nam predstoje najva`nije utakmice u sezoni. Rasplet u oba takm~ewa. U Evroligi smo u situaciji da zavisimo od nas, bi}e veoma te{ko, jer igramo protiv ~etiri tima koji su u ovom trenutku u vrhu – Olimpijakosom, Realom, Barselonom i Monakom. Plus Panatinaikos koji je veliki klub, kako god da izgleda u ovom trenutku.

Tu je i „situacija” u ABA ligi…

- Bez bitnog igra~a igra}emo tri utakmice. Imamo i dva te{ka gostovawa posle toga – Zadar i Budu}nost. To poziva na maksimalan oprez. Bez obzira {to smo u posledwe vreme igrali dosta dobrih utakmica, nemamo nijedan razlog da mislimo da je to razlog za neko samozadovoqstvo. Upravo obrnuto. Svi alarmi treba da se upale. Da sada moramo da imao najve}u koncentraciju.

Kako je i sam rekao gde god je radio, smatrao taj klub svojim. Ali nije tajna da se u Partizanu me{aju profesionalizam i emocije. Dosta jake emocije.

- Postoji ta razlika, ovde sam igrao, po~eo kao trener. Da sada ne ponavqam {ta meni zna~i Partizan i {ta ose}am. Emotivna strana sigurno postoji. Me|utim, ja znam da zajedno sa mojim qudima uvek poku{avam da dam najvi{e {to mogu. Ponekad to nije dovoqno, nekad se de{avaju stvari koje se de{avaju. Ne mo`ete sve da kontroli{ete. Meni je najva`nije da u ovom trenutku imamo izvranrednu atmosferu unutar tima. Nema kluba u kome nema problema u toku sezone. Uvek bili neki kriti~ni trenuci, periodi krize rezultata ili krize igre. Ali, uvek se nalazilo re{ewe. Najboqe je da sedne{ da razgovara{ sa qudima. Direktno u o~i, bez okoli{awa i pri~awa pri~ica. Uvek sam se tako pona{ao.

Tu je naglasio:

- I ove godine je bilo te{kih trenutaka i na{i navija~i su tada odigrali veliku ulogu. U trenucima kada smo imali stra{no negativne rezultate, seriju poraza, wihova podr{ka je bila neverovatna. Ja mogu samo da im se zahvalim na tome. Ali mislim da je to i jedini pravi na~in kada ne{to voli{. I oni su to pokazali. Zakqu~uju}i pri~u, dodao je…

- Voleti tim koji pobe|uje je lako, patiti sa timom koji gubi, nije lako, ali podr`avati tim koji gubi – to je prava stvar.

I…

- I po tome je partizan zaista jedinstven tim u Evropi – poru~io je Obradovi}. S. G.

U BAWALUKU STI@U DVA GREND SLEM [AMPIONA, ALI I VAJDA:

Ima i neo~ekivanih imena

Spektakl se bli`i. Mesec dana pre po~etka turnira u Bawaluci koji }e od 17. do 23. aprila biti odr`an u ovom gradu poznata su i imena najve}ih zvezda koje bi na wemu trebalo da nastupe.

Spisak zvezda predvodi Novak \okovi}, ali ne}e po mnogima najboqi teniser svih vremena biti jedino atraktivno ime na ovom turniru.

Pored \okovi}a, u Bawaluci }e nastupiti ruski teniser Andrej Rubqov, zatim hrvatska zvezda Borna ]ori}, Talon Girekspur iz Holandije, Francuz Ri{ar Gaske, Jir`i Lehecka iz ^e{ke, kao i Benxamin Bonzi, Gaskeov sunarodnik.

Tu je i fantasti~ni [vajcarac Stanislas Vavrinka, pored \okovi}a jedini osvaja~ grend slem turnira, kao i Italijan Fa-

bio Fowini.

Interesantno je i da }e u Bawaluci zaigrati i Aleks Mol~an, kog trenira Marjan Vajda, nekada{wi \okovi}ev trener uz kog je postigao neke od svojih najve}ih uspeha, ali i 23-godi{wi Australijanac Aleksej Popirin, kog te{ko da

je bilo ko o~ekivao na ovom takmi~ewu.

Od igra~a iz Srbije, status nosioca ima Miomir Kecmanovi}, koji je ~etvrti najboqe rangirani teniser (35. na ATP rang listi), a tu su jo{ Laslo \ere, Du{an Lajovi} i Filip Krajinovi}. S. G.

ALKARAZ SE POKLONIO \OKOVI]U KAO NIKADA DO SADA: Amerikancima odr`ao lekciju o Novaku koja se prepri~ava

Danil Medvedev tvrdi da od wega ne postoji finiji momak na ATP turu, otkrio je da je video da pozdravi i 300 qudi u danu. Za mnoge predstavqa pravu me{avinu „Velike trojke”, ali on ne zaboravqa velikane.

Novak je pojam koji je i daqe u trendu na Tviteru. \okovi} je pojam koji je u trendu na Tviteru. Ipak, Novak \okovi} je i daqe u trendu u ~itavom teniskom svetu, a novi razlog za to je dao Karlos Alkaraz. \okovi} nije mogao da se takmi~i na mastersu u Indijan Velsu, ali to ne zna~i da se o wemu nije pri~alo.

Zapravo, pri~a se i daqe. Karlos Alkaraz je savladao Medvedeva sa 6:3, 6:2 u finalu Indijan Velsa. Pojasnio je i koliko je zapravo problema imao sa povredama.

„Bilo je te{ko {to nisam mogao da se takmi~im u Melburnu jer je to Grend slem koji sam zaista `eleo da igram i mislio sam da imam {anse da postanem {ampion. Ono {to se dogodilo me je navelo da shvatim da postoje stvari koje ne radim dobro, u~im iz toga. Mo`ete da provedete dva ili tri sata treniraju}i, ali je isto tako va`no da vodite ra~una o sebi van terena, da se odmorite, dobro jedete, uzimate zdrave suplemente, ne gubite rutinu“, rekao je Alkaraz za „New York Times“.

Zatim se osvrnuo na sve zabrane sa kojima se su-

o~io \okovi}. Bila je ovo prava lekcija za sve koji smatraju da srpskom teniseru ne bi trebalo dozvoliti u~e{}e na turnirima i ulazak u zemqu zbog status vakcinacije.

„Vidite, ja sam teniser, ali i veliki qubiteq ovog sporta, tako da razumem da je veoma va`no imati najboqeg na planeti na svim doga|ajima. Niko ne `eli da vidi velike tenisere kako propu{taju me~eve. Voleo bih da \okovi} bude na svakom turniru, da delim svla~ionicu sa wim, iskustva, u~im od wega i redovno igram protiv wega“, poru~io je Alkaraz, a wegove re~i se citiraju, ali i prepri~avaju ve} u teniskim krugovima.

Takvo po{tovawe izme|u dva najboqa igra~a nije retkost, ali priznati da je neko vi{e od mentora je ne{to {to se de{ava ba{, ba{ retko. S. G.

Ju-Es open `eli \okovi}a

Posledwi gren slem turnir u Velikoj jabuci je na programu od 28. avgusta do 10. septembra

Teniska federacija Amerike ne `eli da se ponovi slu~aj iz Indijan Velsom i Majamijem, zato jo{ sada pru`aju podr{ku Novaku \okovi}u u nadi da }e igrati na Ju-Es openu ove sezone. Najboqi

teniser sveta nije dobio vizu, jer je dr`avna bezbednost SAD odbila wegov zahtev.

Direktori Indijan Velsa i Majamija, ~elnici Teniske federacije Amerike, senatori, pa ~ak i guverner Floride, apelovali su da se preina~i odluka, ali sve je bilo uzalud. Predsednik Xozef Bajden, koji je jedini imao mo} da preina~i odluku nije reagovao. Na taj na~in srpski as je propustio priliku da u~estvuje na mastersima u Kaliforniji i na Floridu

i to drugu godinu zaredom. Ameri~ki vlasti su sredinom januara produ`ili restriktivne mere za koronavirus do 10. aprila, tako da nevakcinisanim strancima nije dozvoqen ulazak u SAD.

Teniska federacija (USTA) ne `eli ni{ta da prepusti slu~aju. Jo{ jednom su pru`ili veliku podr{ku \okovi}u i u saop{tewu istakli da se nadaju da }e najboqi teniser sveta igrati na posledwem gren slem turniru sezone.

PARTIZAN OD 1993. SAMO DVA PUTA NIJE BIO ^AK NI DRUGI!

Mo`e li bruka da bude spre~ena?

Navija~i Parnog vaqka opravdano zabrinuti da bi takmi~arska 2022/23. mogla da ostane upam}ena u negativnom kontekstu

Trener Zvezde kritikovao igra~e i najavio promene, a jasno je da ni wegova pozicija za slede}u sezonu nije sigurna

Bilo je situacija da Milo{ Milojevi} kriti~ki govori o igri i mentalitetu fudbalera koje trenira, ali nijednom od kako je postao {ef stru~nog {taba Crvene zvezde nije imao repertoar nezadovoqstva kao posle remija u Kru{evcu (1:1). Nere{enim rezultatom lider nije su{tinski ni{ta izgubio, ali bez obzira na to reakcija nije neo~ekivana jer ve} dugo tim koji }e nesumwivo osvojiti titulu ne pru`a dobre partije u kontinuitetu i previ{e je praznog hoda.

- Dobio sam odgovore na pitawa ko mo`e, a ko ne mo`e da iznese zahteve. Nisam zadovoqan utakmicom, po ko zna koji put moram da se pravdam za lo{ mentalitet svojih igra~a. Motivacija je bila na drugoliga{kom nivou, odnos u drugom poluvremenu katastrofalan. Prvo smo odigrali korektno, ni{ta vi{e od toga, dok smo u nastavku sve vreme ~ekali da protivnik postigne gol i verujem da su moji igra~i sre}ni zbog Napretkovog pogotka. Time ne oduzimam ni{ta rivalu, bod doma}ina je i plod wihove dobre igre – rekao je Milo{ Milojevi} na konferenciji za medije.

Najavio je Milojevi} ono {to je jasno odavno, Crvena zvezda }e morati da napravi totalni remont kako bi koliko-toliko bila konkurenta u grupnoj fazi Lige {ampiona.

- Igramo 45 minuta odli~no, ali mentalitet je takav kakav jeste, a za to nam treba promena u sastavu. Ko mo`e da prati na{ voz mo`e. Ko ne mo`e, ne mo`e…poru~io je Milojevi} posle remija u Kru{evcu.

Nije hteo Milojevi} da imenuje slepe putnike u crveno-belom vozu, a zbog ~iwenice da je Crvena zvezda i pored pobede u ve~itom derbiju jako lo{e izgledala u drugom poluvremenu i da tek povremeno igra bude u skladu sa novcem

koji je ulo`en u ovaj tim, sve je jasnije da }e i ma{inovo|a Milo{ te{ko izbe}i ulogu vi{ka kad se zavr{i aktuelna sezona. Tokom kompletnog prole}a u zvezda{koj javnosti su aktuelne pri~e da Milojevi} ne}e voditi ekipu u Ligi {ampiona i da se uveliko tra`i zamena, tako|e i da je nekoliko stranih trenera u igri. Posle stratnog remija sa Vojvodinom „{u{kalo“ se i i ekspresnoj promeni, ali nije rukovodstvo povuklo takav potez i sa istim trenerom ide ka trofejima.

Bez obzira kakva bude Milojevi}eva sudbina u Crvenoj zvezdi po zavr{etku sezone, nema sumwe da je u pravu da mnogi u ekipi nisu u stawu da prate voz u koji Zvezda upada za takmi~arsku 2023/24. Bi}e potrebno mnogo dobrih poteza kako bi se stvorila ekipa dostojna igrawa u Ligi {ampiona, a posebno }e biti va`no da se zaista utvrdi ko ne mo`e vi{e da bude u crveno-belom vozu.

Sigurno je da Milojevi} ne}e javno re}i na koga je mislio kad je rekao da neki ja~i na pri~i, nego na delu. Od onih koji nisu standardni, utakmicu u Kru{evcu su po~eli golman Nikola Vasiqevi}, levi bek Irakli Azarov, Kings Kangva, Veqko Nikoli} i Stefan Mitrovi}. U{li su iz te grupe Slavoqub Srni}, Jovan Mijatovi} i Marko Rakowac koji je na terenu proveo svega tri minuta.

Utakmice bez {arma postaju sve ~e{}e Zvezdina realnost, a u ekipi se ~esto ne ose}a glad za pobedama i golovima. Zasi}enost mo`e da bude opasna boqka, jer }e se na leto u}i na novi nivo i u septembru }e na Marakani gostovati klubovi koji ne pra{taju gre{ke.

Crvena zvezda mora da napravi totalni remont, promeni barem polovinu startera. Uprava je na velikom isku{ewu, a polako se pribli`avaju i dani za odluku oko trenera.

i ve} {estu godinu s pogledom u le|a Crvenoj zvezdi, takmi~arsku 2022/23. bar da okon~a na drugom mestu, garantu u~e{}a u kvalifikacijama za Ligu {ampiona?

Crno-beli su, napomenimo, posle najnovije blama`e i pora-

TABELA SUPER LIGE SRBIJE

Navija~i Partizana usled prole}nog brodoloma i istorijske crne serije u Humskoj opravdano su zabrinuti – ho}e li Parni vaqak, sa odavno „zbogom” tituli

za od Radnika na Top~iderskom brdu nakon 27. superliga{ke etape pali na tre}u poziciju – TSC ima bod vi{e, dok im za vrat, s poenom mawe, duva ^uka-

KAD SE OBI^NA VE^ERA PRETVORI U HAOS!

ri~ki. Drama u najavi!

U i{~ekivawu tri preostala duela do plej-ofa – gostovawa Vojvodini i ^ukari~kom i, izme|u, doma}instva Vo`dovcu, malo podse}awe: Parni vaqak od 1993. samo dva {ampionata nije zavr{io kao prvi ili drugi!

Srpski velikan morao je dvaput da se zadovoqi „bronzom”: u sezoni 1997/98 (70 bodova) – iza Obili}a (86) i Crvene zvezde (84) i u sezoni 2018/19 (42) – iza Crvene zvezde (60) i Radni~kog iz Ni{a (48), uz dodatak – tad su se pre doigravawa „delili” bodovi.

Uvidom u daqu pro{lost, Parni vaqak od 76 sezona, ra~unaju}i i period stare Jugoslavije, 28 je okon~ao na slabijoj poziciji od vice{ampionske – najlo{ijeg plasmana 1978/79. kad je bio ~ak 15?!

Pred Igorom Duqajem, naslednikom „rukopisa” Ilije Stolice i Gordana Petri}a i, ~etiri boda od mogu}ih 12 kazuju slabog starta po nedavnoj trenerskoj inauguraciji, nalazi se jo{ 10 ispita„biti ili ne biti”. Mo`e li bruka da bude spre~ena? S. G.

Navija~i opkolili restoran zbog Mesija, Argentinac ”pobegao” uz pomo} policije

Dolazak Lionela Mesija u jedan restoran u Buenos Ajresu privukao je ogromnu pa`wu javnosti, ali i navija~a koji su po svaku cenu `eleli da do|u do autograma ili fotografije sa jednim od najboqih igra~a svih vremena.

Osvaja~ Svetskog prvenstva sa reprezentacijom Argentine je `eleo da ve~era u jednom elitnom restoranu, ali je isti napustio uz dosta pote{ko}a i policijsku reakciju.

Strast koju su navija~i Gau~osa pokazali prema svom nacionalnom timu tokom Mundijala u Kataru, o~igledno nije splasla ni tri meseca nakon svetske titule i to je na svojoj ko`i osetio as PS@-a. Mesi nije imao mira dok je jeo, a veliki broj navija~a je virio kroz prozor i snimao ga.

Nekoliko stotina wih je pevalo i skandiralo kapitenu nacionalnog tima, koji je na kraju jedva uspeo da u|e u automobil i s osmehom na licu napusti resto-

ran, verovatno svestan da ovakve egzibicije na tako prometnom mestu ne bi trebalo da ponovi.

Kolika euforija vlada za kompletnom reprezentacijom Argentine videlo se nedavno, kada je za prijateqsku utakmicu protiv Paname stiglo milion i po zahteva za ulaznice. Ipak, samo je wih 83.000 moglo na tribine sa kartama koje su bile po ceni od 59 do ~ak 241 dolara.

UO^I ME^EVA KVALIFIKACIJA ZA EP 2024. PROTIV SELEKCIJA LITVANIJE I CRNE GORE Stojkovi}: Pobeda nad Litvanijom prvi korak

- Dugujem ili dugujemo, kako god ho}ete, ali re}i }u za sebe da dugujem izviwewe naciji za o~ekivawa u Dohi - osvrt je selektora na debakl na SP u Kataru

Selektor reprezentacije Srbije istakao je zna~aj utakmice sa Litvanijom na startu kvalifikacija za EP dogodine u Nema~koj.

Reprezentativci Srbije okupili su se u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi uo~i me~eva kvalifikacija za EP 2024. protiv selekcija Litvanije i Crne Gore.

- Moramo da budemo spremni na jedno, a to je da }e svaka utakmica biti finale. Ne `elimo da razo~aramo. Ako je neko boqi, mi }emo ~estitati, ali od nas puno toga zavisi. Prvi korak je pobediti Litvaniju i to je ono ~ime smo najvi{e okupirani i najvi{e razmi{qamo. Ne mo`emo da pri~amo o utakmici koja je peta po redu. Svi znamo da nas 24 godine nije bilo na EP, taj podatak je zabriwavaju}i - istakao je Stojkovi}.

Selektor Srbije je naveo da ga uo~i me~eva sa Litvanijom i Crnom Gorom raduje zdravstveni bilten igra~a.

- U~ini}emo sve da napravimo prvi korak, a to je da pobedimo Litvaniju. Znamo gde smo gre{ili i {ta treba popraviti. Pretpostavqam da to svi znaju, da ta na{a defanziva bude boqa. Ali, kada govorimo o woj, ne mo`emo govoriti individualno. Ceo tim mora da se brani i napada. Imali smo puno analiza, znamo gde su bile gre{ke i {ta treba popraviti. Verujem da smo na dobrom putu da re{imo probleme. Ne}u nikome da dozvolim da ka`em da je laka grupa. Za mene najte`a grupa. Ko pomisli da je utamica protiv Litvanije laka,

Piksijevi „orlovi”

tre}i favoriti kvalifikacija:

SRBIJA ISPRED HRVATSKE, FRANCUSKE, ENGLESKE, BELGIJE...

Utakmicama protiv Litvanije 24. marta u Beogradu i Crne Gore tri dana kasnije u Podgorici, Srbija po~iwe novi ciklus kvalifikacija. Selektor Dragan Stojkovi} je okupio reprezentativce i ozvani~io napad na Evropsko prvenstvo!

Narednog leta, kada se bude igrao Euro u Nema~koj, bi}e 24 godine kako Srbija,. tada Jugoslavija, nije u~estvovala na Evropskom prvenstvu. Posledwi put to je bilo kad je selektor bio Vujadin Bo{kov, a kapiten Dragan Stojkovi} - u Holandiji i belgiji 2000.

Iako nas skoro ~etvrt veka nije bilo na {ampionatu Evrope, Srbija se odli~no kotira u svetskim prognozama. Tako, recimo, istra`ivawe poznatog sajta „We global football”, sajta koji se bavi statistikom i predikcijama, ka`e da je na{a reprezentacija tre}a selekcija kojoj se daju najve}e {anse da se direktno plasira na Evropskom prvenstvu. Ispred Srbije su samo Portugal i Danska.

^eti Dragana Stojkovi}sa Piksija daje se 97,64 odsto {ansi da ode na Evropsko prvenstvo. Iza Srbije, ~etvrti tim kvalifikacija je [vajcarska sa 97,16 odsto {anse za ispuni ciq u grupi, peta je Ma|arska sa 94,24 odsto, dok su Hrvati na {estoj poziciji sa 92,44 odsto {ansi da odu direktno u Nema~ku.

Sajt „We global football” ~esto pogodi s prognozom, slu`e}i se statistikom, pa su tako pred Mundijal u Kataru najve}e {anse davali Argentini, pa Francuskoj, ba{ kao {to je i bilo u finalu.

taj je u velikom problemu. Ima}emo sastanak na kom `elim da igra~ima objasnim neke stvari - dodao je Stojkovi}.

Srbija }e u petak u Beogradu igrati sa Litvanijom, dok }e se tri dana kasnije sastati sa Crnom Gorom u Podgorici.

Pored Srbije, Litvanije i Crne Gore u G grupi kvalifikacija za EP 2024. su jo{ Ma|arska i Bugarska.

- Treba da se pla{imo svakog tima u grupi, ali ne onaj strah koji }e nam oduzeti noge. Meni }e svaka utakmica biti ista, kao i na{im igra~ima. Neva`no kako se protivnik zove. Veliki je ulog. Kao {to sam rekao, svaka utakmica je finale i tako }emo se spremati. Samo se sa tim pristupom mo`emo nadati ne~emu. Svi ostali }e vam re}i da }e se boriti za jedno od dva mesta. Da li }e nas gledati kao favorite ili autsajdere, to je mawe bitno. Mi }emo utakmicu sa Crnom Gorom ispratiti na najsportskiji mogu}i na~in. To je samo jedna utakmica u nizu i tu se sve zavr{ava.

O Crnoj Gori je zabraweno da se pri~a i pri~a se samo o Litvanijinaglasio je selektor Srbije. Stojkovi} je naveo da o~ekuje podr{ku navija~a na me~u sa Litvanijom, koja }e biti odigrana u petak od 20.45 sati u Beogradu na stadionu Crvene zvezde.

- Podr{ka je uvek rado vi|en gost kod nas, uvek je potrebna, znam da su qudi razo~arani, ali okre}emo novu stranicu. Kvalifikacije za EP su mnogo va`ne, isto kao za pro{li Mundijal. Na nama je da radimo, tr~imo, da se borimo i to je jedini lek kako bismo u~inili qude zadovoqni. Svako ko do|e na stadion mora da ima utisak da su momci dali sve od sebe - rekao je Stojkovi}.

Podsetio je da je du`i period bio u kontaktu sa Lazarom Samarxi}em, koji je na kraju pristao da igra za Srbiju.

- Me|utim, ja sam neko ko ne `eli da stvara pritisak nikome. Pre godinu sam oti{ao da gledam utakmicu Udinezea i Milana. Ja sam oti{ao ne zbog Milana nego zbog Samarxi}a da se uverim u wegove kvalitete. Pred kraj godine smo imali jo{ jedan kontakt, da se pred kvalifikacije u martu ~ujemo i vidimo. Sa svoje strane sam uradio sve {to sam mogao, razgovaraju}i sa wim i sa wegovim ocem. Mislim da je to lepa stvar za srpski fudbal i da }e wemu biti lepo kada bude deo na{eg tima - dodao je Stojkovi}.

Selektor Srbije je istakao da je razgovarao i sa fudbalerom Liverpula Stefanom Baj~eti}em.

- [to se Baj~eti}a ti~e, mislim da je sve ovo {to se izde{avalo prebrzo do{lo za 18-godi{weg klinca. Jeste talentovan, igra~ koji obe}ava. Naravno da smo razgovarali. Ono {to je va`no jeste da mislim da nije spreman da igra ni za [paniju ni za Srbiju. Vide}emo kakva }e na kraju biti odluka, ali u ovom momentu nije spreman da igra ni za jedne ni za druge - dodao je Stojkovi}.

Prokomentarisao je i crveni karton napada~a Fulama Aleksandra Mitrovi}a na me~u ~etvrtfinala FA kupa protiv Man~ester junajteda.

- Nepotreban potez. Mitrovi} }e pretrpeti sankcije. [teta {to se desilo, ali do|u momenti kada izgubi kontrolu. Naravno da je svestan toga, pri~a}emo o tome. Kada su svi igra~i u pitawu, mora da postoji doza respekta i dostojanstvo pre svega i da se takve situacije ne de{avaju - istakao je Stojkovi}.

Uprkos tome {to i stru~waci, ali i {ira javnost misli da }e se Srbija pro{etati kroz kvalifikacionu grupu sa Bugarskom, Ma|arskom, Crnom Gorom i Litvanijom, selektor Dragan Stojkovi} ipak spu{ta loptu. Eufori~ne izjave kakve je davao pred Svetsko prvenstvo ovoga puta izostaju, pa je primetan oprez i respekt prema rivalima, verovatno pou~eni lo{im iskustvom iz bliske i daqe pro{losti. „Svi }e imati isti ciq. [to bismo mi bili favoriti? Po meni je to te{ka grupa i ne}u da dozvolim da se ka`e da je laka grupa. Nema lake grupe i protivnika. Za mene je ovo najte`a grupa i samo sa tim pristupom mo`emo da se nadamo nekom uspehu. Bude li iko pomislio da je utakmica sa Litvanijom laka, taj je u velikom problemu”, izme|u ostalog je istakao Stojkovi}.

Izjavio je i da duguje izviwewe naciji za neuspeh na Svetskom prvenstvu u Kataru. Srbija je takmi~ewe na Mundijalu u Kataru zavr{ila u grupnoj fazi osvajawem posledweg mesta u G grupi sa samo bodom.

Orlovi su igrali nere{eno sa Kamerunom (3:3), a izgubili od Brazila (0:2) i [vajcarske (2:3).

- Dugujem ili dugujemo, kako god ho}ete, ali re}i }u za sebe da dugujem izviwewe naciji za o~ekivawa u Dohi. Dugujem najve}e izviwene za one koji su bili tamo za rezultat koji smo ostvarili. Vidim ove kvalifikacije kao ne{to {to mo`e da povrati ugled i reputaciju za ono {to smo stvarali dve godine - rekao je Stojkovi}.

Selektor Srbije je prokomentarisao i izbor Dragana Xaji}a za

novog predsednika FSS. - Ja se nisam bavio izborima niti je to moj posao, ko god `eleo da me uvu~e u tu pri~u. Ja znam {ta je moj deo posla i fokusiran sam da ga odradim najboqe {to mogu. Bio sam na Skup{tini da ispo{tujem F[. Lepo je biti deo fudbalske Srbije kada je u pitawu najvi{i organ. Ja tu pokazujem samo respekt prema F[. Mislim da je dobro da se stvorilo rukovodstvo, da }emo imati stabilnu organizaciju. [to se odnosa sa predsednikom ti~e, tu nema nikakvih problema. Mi nikada nismo bili u sva|i. Nismo imali komunikaciju, ali tako mo`ete sa nekim 10 godina i da sve bude u redu. O~ekujem da sve bude u redu i da svako radi svoj posaozakqu~io je Stojkovi}.