Srpski glas 24.avgust

Amerika najve}i gubitnik, Rusija najve}i dobitnik

Globalno bogatstvo je u 2022. godini palo prvi put za 14 godina, navodi se u zajedni~kom izve{taju {vajcarskih banaka Kredi Svis i UBS. Najve}i gubitnik su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, dok je najve}i dobitnik Rusija, navodi se u analizi.

Ukupno privatno bogatstvo je pro{le godine smaweno za 2,4 odsto na 454,4 biliona dolara, a bogatstvo po odrasloj osobi palo je za 3,6 odsto na 84.718 dolara, navodi se u Izve{taju o globalnom bogatstvu, prenosi Foks biznis.

Najve}i pad bogatstva je zabele`en u Severnoj Americi i Evropi, uglavnom zbog rasta kursa dolara u odnosu na nekoliko drugih valuta i visoke inflacije, naveo je autor izve{taja Entoni [oroks.

Najve}i gubitnik su SAD, a slede, Japan, Kina, Kanada i Australija, dok je najve}i dobitnik Rusija, iza koje slede Meksiko, Indija i Brazil.

Izve{taj tvrdi da }e globalno bogatstvo u narednih pet godina porasti za 38 odsto na 629 biliona dolara.

[ta pi{e u Deklaraciji koju su usvojili lideri u Atini

Lideri Zapadnog Balkana i zemaqa regiona koje su ~lanice Evropske unije, te predsednici Ukrajine i Moldavije usvojili su u Atini zajedni~ku Deklaraciju u kojoj su ukazali na zna~aj daqeg pribli`avawa regiona Evropskoj Uniji.

Kako je Sputwik saznao, u dokumentu se ne spomiwu sankcije Moskvi jer odredba „o pozivu na uvo|ewe sankcija Rusiji“ nije usvojena zbog protivqewa predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a.

Kako stoji u Deklaraciji Atinskog samita, 20 godina posle Samita u Solunu, do{lo je vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan ciq. Lideri Zapadnog Balkana, Moldavije, Ukrajine i Evropske unije podvukli su, imaju}i u vidu novu geopoliti~ku realnost – zna~aj daqeg pribli`avawa tih regiona Uniji.

„^vrsto verujemo da je 20 godina nakon Samita u Solunu i u svetlu nove geopoliti~ke realnosti, do{lo vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan krajwi ciq koji }e poslu`iti kao vodi~, inspiracija i kontekst“, navodi se u Deklaraciji, koju su parafirali Aleksandar Vu~i}, Maja Sandu, Volodimir Zelenski, Jakov Milatovi}, Kirijakos Micotakis, Jon-Marsel ^olaku, Aqbin Kurti, Borjana Kri{to, Dimitar Kova~evski, Nikolaj Denkov i Andrej Plenkovi}, u prisustvu predsednika Evropskog saveta i predsednice Evropske komisije.

U dokumentu se navodi da je ruska invazija na Ukrajinu kqu~ni trenutak za Evropu, koji stvara novi nivo svesti o zajedni~kim principima, jedinstvu i zajedni~koj budu}nosti unutar EU.

„Ovo je kriti~no vreme za bezbednost, mir i stabilnost na{eg evropskog kontinenta. Zakoni i principi koji su tako dugo doprinosili stabilnom i predvidqivom evropskom bezbednosnom poretku su naru{eni i ponovo smo svedoci ispoqavawa pogubnih efekata revizionizma“, dodaje se u Deklaraciji usvojenoj na zajedni~koj ve~eri na koju je pozvao gr~ki premijer Kirijakos Micotakis.

„Suo~eni sa ruskom agresijom, izra`avamo na{u nepokolebqivu podr{ku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar wenih me|unarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava“, ukazuje se u dokumentu.

U razgovorima u Atini, lideri su, kako se navodi, izrazili podr{ku i zahvalnost za iskrene napore ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog u postavqawu principa mira u skladu sa Poveqom UN, u wegovoj formuli mira, a pozdravili su i napore Generalne skup{tine UN da promovi{e sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u Ukrajini.

U Deklaraciji se isti~e da su se lideri saglasili da ne mo`e biti neka`wivosti za ratne i druge zlo~ine, kao {to su napadi na civile i uni{tavawe infrastrukture, ve} da svi odgovorni moraju odgovarati.

„Pre 20 godina, Solunski samit je priznao da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji. ^vrsto verujemo da je danas ova izjava aktuelnija nego ikada. Eskaliraju}i agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za sna`nom, otpornom i inkluzivnom EU kao kamenom temeqcem mira i prosperiteta me|u na{im narodima u ovim izazovnim vremenima“, podvla~i se u Deklaraciji.

Nagla{eno je da Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija, geografski susedne dr`avama ~lanicama EU, imaju zajedni~ko evropsko nasle|e, istoriju i budu}nost definisanu zajedni~kim prilikama i izazovima, kao strate{ko ulagawe u mir, bezbednost i stabilnost u Evropi, i da je va`no da ovi regioni budu prihva}eni kao punopravni ~lanovi evropske porodice.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Nezaposlenost u Australiji u julu porasla na 3,7 odsto

Nezaposlenost u Australiji je u julu porasla na 3,7 odsto sa junskih 3,5 odsto, saop{tio je danas Zavod za statistiku Australije (ABS).

„U julu je broj zaposlenih pao za oko 15.000 qudi, a broj nezaposlenih se pove}ao za 36.000”, saop{tio je {ef ABS za statistiku rada Bjorn Xarvis.

Kako je navedeno na sajtu ove organizacije, broj nezaposlenih je u pro{lom mesecu porastao na 541.000, dok je broj zaposlenih neo~ekivano pao na 14,03 miliona qudi.

Pad broja zaposlenih je u neskladu sa o~ekivawima tr`i{ta, koja su prognozirala suprotan trend, rast zaposlenosti za oko 15.000.

„Svi kqu~ni indikatori pokazuju da je tr`i{te rada u Australiji i daqe zategnuto”.

Za{to je komad metala koji je nekada bio „ferari“ pla}en skoro dva miliona dolara

Gomila ulubqenog, naprslog i spr`enog metala koji je pre nekoliko decenija bio trka~ki automobil „ferari“ prodat je na aukciji „RM Sadebi“ u Kaliforniji za 1,9 miliona dolara.

Mada zvu~i neverovatno, ali ovo nije tako u`asna investicija kao {to izgleda, posebno ukoliko kupac tra`i ne{to vi{e od novca. To je komad koji svedo~i o trka~koj istoriji i, za novog vlasnika, komad koji mu donosi trenutak slave. Jedan od samo 13 napravqenih, ovaj „ferari mundijal spajder“ serija 1 iz 1954. nije bio jedan od legendarnih „Ferarijevih“ V12 modela, ve} je bio potpuno druga~ijeg dizajn. Automobil sa ~etiri cilindra je predvi|en za vo`wu po krivudavim stazama sa puno krivina u razli~itim pravcima, gde je bio po`eqan mawi, lak{i motor.

KOMPLIKOVANA ISTORIJA

Kao i kod mnogih starih trka~kih automobila, i ovaj je imao komplikovan `ivot. Godinu dana nakon {to je izra|en, firma „Skalijeti“ mu je dala druga~ije telo, pre nego {to je isporu~en u Sjediwene Dr`ave 1958. godine.

U nekom trenutku kasnih pedesetih ili ranih {ezdesetih „mondijal“ je slupan i

spaqen, ne nu`no u isto vreme. Decenijama kasnije detaqi su i daqe nejasni. Do tada je zamewen i wegov originalni motor.

Olupinu automobila je kupio kolekcionar „ferarija“ Valter Medlin 1978. godine i proveo je posledwih 45 godina u trenutnom stawu u skladi{tu.

Najskupqi „ferari“ do sada prodat na aukcijama bio je „ferari 250 GTO“ iz 1962. godine, koji je tako|e bio u ponudi „RM Sadebija“. Ova aukcijska ku}a ga je prodala 2018.

POBEDNI^KI DIZAJN

„Ferari“ je osvajao svetska prvenstva 1952. i 1953. sa automobilima ovog dizajna, pa otuda i wegovo ime „Mondijal“ ili „Svet“.

Poznat po broju {asije, 0406 MD, karoseriju je prvobitno napravila ~uvena italijanska dizajnerska firma „Pinin Farina“. Daleke 1954. vozio ga je Franko Korteze, isti ~ovek koji je godinama ranije vozio za „Ferari“ sve do prve trka~ke pobede brenda.

za 48,4 miliona dolara.

„Ferari mondijal spajderes“ u dobrom stawu mo`e da se proda za ne{to vi{e od dva miliona dolara, ka`e Brajan Rabold, potpredsednik kompaniji koja pa`qivo prati vrednosti kolekcionarskih automobila. Posledwih godina neki su prodati ~ak i za pet miliona dolara.

Verovatno bi bilo potrebno da se ulo`i oko milion dolara da bi se ova olupina vratila u prvobitno stawe pre sudara i da

Dvadeset godina od neispuwenog obe}awa EU balkanskim zemqama

Pre dvadeset godina EU je dala obe}awe o pristupawu zemqama Zapadnog Balkana ali od toga jo{ nema ni{ta

Evropska unija je 2003. regionu Zapadnog Balkana dala obe}awe o pristupawu, i jo{ ga nije ispunila, pi{e nema~ki „Doj~e vele” uz ocenu da je ve~era koju je pro{le nedeqe u Atini za lidere regiona i vrh EU priredio gr~ki premijer, podsetnik na to „obe}awe”.

Kada su se {efovi dr`ava i vlada Evropske unije u junu 2003. sastali u gr~kom letovali{tu Porto Karasu, imali su na umu velike stvari za Zapadni Balkan,

koji je upravo bio pacifikovan. Unija je „bezrezervno” podr`ala pristupawe Albanije, Bosne i Hercegovine, tzv. Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije, navedeno je u zavr{nom dokumentu samita.

To „obe}awe iz Soluna”, nazvano po obli`wem lu~kom gradu, nije ispuweno ni posle dve decenije.

I uprkos lo{em iskustvu sa Zapadnim Balkanom {efovi dr`ava i vlada EU doneli su u junu 2022, kako su to opisali, „istorijsku” odluku da Ukrajinu i wenog suseda Republiku Moldaviju, zvani~no proglase kandidatima za pridru`ivawe EU.

Prema izve{tajima gr~kih medija, va`an i uticajan {ef albanske vlade Edi Rama nije pozvan,

jer se Albanija i Gr~ka trenutno `estoko sva|aju oko malobrojne gr~ke mawine u Albaniji. I eto primera koji jasno pokazuje za{to zemqe tog regiona jo{ odavno nisu ~lanice EU. ^lanice Unije sa jugoistoka kontinenta koriste bilateralne probleme da ko~e proces pristupawa.

Bugarska dovodi u pitawe makedonski jezik i `eli da natera si}u{nu bugarsku mawinu da se nominalno pomiwe u ustavu Severne Makedonije. Prethodno je, posle decenija blokade, Gr~ka progurala promenu imena Makedonije u Severnu Makedoniju, kako bi se ime susedne dr`ave razlikovalo od gr~ke pokrajine Makedonije. Hrvatska poku{ava da re{i svoje bilateralne probleme s pojedinim kandidatima za ~lanstvo, kao {to su Srbija i Crna Gora, ili sa potencijalnim kandidatom za pristupawe Bosnom i Hercegovinom, koriste}i svoje ~lanstvu u EU, na primer kroz pretwe vetom.

Ta dugotrajna pat-pozicija po pitawu pristupawa EU ostavila je duboke o`iqke, posebno u Srbiji, najve}oj i strate{ki najva`nijoj zemqi regiona. U reprezentativnom istra`ivawu javnog mwewa u leto 2023, pokazalo se da samo 44 odsto anketiranih podr`ava pristupawe svoje zemqe EU, dok je 47 odsto bilo protiv.

mo`e da se vozi, dodaje Rabold. Dakle, novi vlasnik bi mogao bar da povrati ulo`eni novac. Ali zarada nije glavni razlog za{to bi neko `eleo da kupi ovu olupinu.

„Prodajna cena ne ostavqa mnogo prostora za finansijsku korist, ali za novog vlasnika ve}a nagrada mo`e biti vra}awe ovog istorijskog automobila u pre|a{we stawe {to }e biti nagra|eno ugledom me|u kolekcionarima entuzijastima“, isti~e Brajan Rabold.

U cenu od 1,9 miliona dolara je ura~unata provizija aukcijske ku}e, a kupac je nepoznat.

Kamen koji mu 80 godina dr`i vrata {upe zapravo je meteorit i vredi 75.000 dolara

Jedan od najve}ih meteorita koji u SAD do{ao je u ruke stru~waka tek nakon vi{e od 80 godina od kada je otkriven.

Od kada je zavr{io na Zemqi, nakon {to je proputovao ko zna koliku razdaqinu kroz kosmos, meteorit te`ine 10 kilograma slu`io je da dr`i vrata {upe na lokalnoj farmi.

„Odmah sam znala da se radi o ne~emu posebnom. Ovo je najvredniji primerak koji sam dr`ala u `ivotu“, ka`e geolog Mona Sirbesku sa Univerziteta Centralni Mi~igen.

Dejvid Mazurek iz Grand Rapidsa u Mi~igenu zamolio je geolo{kiwu da ispita kamen koji ima ve} 30 godina.

Ne samo da se radilo i kamenu iz svemira, ve} je bio i „spektakularan“ primerak.

Objekat, nazvan meteorit Edmor, veliki je meteorit od gvo`|a i nikla sa velikim procentom od 12 odsto nikla.

Kada je Mazurek kupio farmu u Edmoru 1988. godine, prethodni vlasnik ga je upoznao sa posedom, a tada je primetio da veliki ~udni kamen dr`i vrata {upe.

Kada ga je upitao za kamen, re~eno mu je da je dr`a~ za vrata zapravo meteorit.

Biv{i vlasnik mu je rekao da je 30-ih godina sa svojim ocem video meteorit kako pada na wihov posed i „da je napravio prili~an lom kada je pao“.

A cena koju je Mazurek dobio za meteorit – 75.000 dolara. Nije lo{e za dr`a~ za vrata.

TRAMPOVE PRIPREME ZA DRUGI MANDAT POSTAJU SVE TE@E

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave protiv Donalda Trampa

Donald Tramp se suo~ava s najte`im optu`bama s kojima mo`e da se suo~i jedan biv{i predsednik, a sve se svode na to da je radio protiv svoje, a u interesu neke druge zemqe. U nekim vremenima i nekim zemqama zbog ovoga obavezno je letela glava. Ni u ovoj prilici to nije iskqu~eno, samo je pitawe ~ija glava }e da „odleti“: Trampova ili Bajdenova? – pi{e ugledni srpski novinar i biv{i diplomata Dragan Biseni} za portal RTS-a.

Biv{i ameri~ki predsednik Donald Tramp ne samo da je najve}i optu`enik me|u ameri~kim predsednicima, nego je i jedinstveni zaverenik, posebna vrsta ameri~kog Dragutina Dimitrijevi}a Apisa koji se spremao da likvidira ameri~ku demokratiju. U posledwoj krivi~noj tu`bi on je optu`en po ~etiri ta~ke zbog odbijawa da prihvati – i poku{aja da poni{ti – rezultate predsedni~kih izbora 2020.

Bez obzira na sve to, Tramp je sigurni republikanski kandi-

dat na slede}im predsedni~kim izborima – a mo`da i pobednik na wima kako pokazuju kredibilna, iako relativno preurawena, istra`ivawa javnog mwewa. Sâm Tramp se tako i pona{a. On i wegov tim, uz nekoliko sna`nih centara koji su u slu`bi wegove kampawe, kreiraju program za radikalnu promenu odnosa i isu{ivawe „duboke dr`ave“ tako {to }e da omogu}e otpu{tawe na desetina hiqada dr`avnih slu`benika. Program je ve} nazvan „Schedulle F“. Zbog toga, osim „zaverenikom“ Trampa nazivaju i „pu~istom“, a nekoliko ta~aka optu`nica odnosi se i na „{pijunirawe“.

Sve u svemu, Tramp se suo~ava s najte`im optu`bama s kojima mo`e da se suo~i jedan biv{i predsednik, a sve se svode na to da je radio protiv svoje, a u interesu neke druge zemqe. U nekim vremenima i nekim zemqama zbog ovoga obavezno je letela glava. Ni u ovoj prilici to nije iskqu~eno, samo je pitawe ~ija glava }e da „odleti“: Trampova ili Bajdenova?

PREDIZBORNA PLATFORMA

Pored {irokih potresa u administraciji, Tramp najavquje i o{tre zaokrete u spoqnoj politici, za slu~aj da se vrati u Belu ku}u. Najva`nija izmena je najava prestanka finansirawa rata u Ukrajini. „Nije u na{em interesu da poma`emo taj konflikt“, saop{tavaju Trampovi saradnici.

„Nije u na{em interesu da branimo granicu Ukrajine s Rusijom. U na{em interesu je da branimo ameri~ku ju`nu granicu“.

K}erka Ivanka i zet Xared Ku{ner vi{e nisu ukqu~eni u Trampovu politi~ku operaciju. Biv{i potpredsednik Majk Pens je, me|utim, u potpuno drugoj kategoriji: sada je ozna~en kao neprijateq. U eventualnom drugom mandatu, Trampov tim }e izgledati sasvim druga~ije nego onaj iz 2017.

On je rekao da u wemu `eli, pre svega, „hrabre qude“. U toj grupi upadqiv je uspon Ri~arda Grenela. Qudi bliski biv{em predsedniku rekli su ameri~kim medijima da Grenel ima najve}e {anse

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

Trampovog dr`avnog sekretara. Naime, Grenel je bio jedan od Trampovih pouzdanih i bliskih sardnika na kraju wegovog prvog mandata. Kao vr{ilac du`nosti direktora nacionalne obave{tajne slu`be skinuo je tajnost sa mnogih materijala u vezi sa istragom povezanosti Trampa i Rusije.

Ali, da bi sve to do{lo na dnevni red, bi}e potrebno da se prebrode nove i stare pravne prepreke. U posledwoj optu`nici na 45 stranica – „Sjediwene Ameri~ke Dr`ave protiv Donalda X. Trampa“ – navodi se da su zavere biv{eg predsednika „izgra|ene na {iroko rasprostrawenom nepoverewu koje je okrivqeni stvarao kroz sveprisutne i destabilizuju}e la`i o izbornoj prevari“.

DISKREDITACIJE

Vol strit xornal objavio je pre dva dana analizu potro{we glavnog Trampovog fonda za kampawu „Save America“. Prema woj se vidi da posledwih godina skoro sva sredstva za kampawu idu advokatima. List zakqu~uje da je upravo zbog toga protiv Trampa i otvoreno toliko razli~itih slu~ajeva, sa ili bez razloga – da se iscrpu wegova sredstva uo~i po~etka predizborne kampawe.

Bajdenov tim je odlu~io da zauzme stav kao da sâm Xo Bajden nema ni{ta sa ovim optu`nicama, iako je aktuelni ameri~ki predsednik u brojnim prilikama o{tro kritikovao Trampa i tra`io sudske procese protiv wega. Sada je pred vratima izborne kampawe, pa su Bajdenovi savetnici utvrdili da su rizici komentarisawa sudskog procesa protiv Trampa ve}i od mogu}ih koristi, veruju}i da bi afirmisawe Trampove optu`nice radi politi~ke dobiti u ovom trenutku samo podstaklo napore republikanaca da optu`nice proglase politi~ki motivisanim, a ne rezultatom delovawa nezavisnog sudstva.

Sve to, me|utim, tako izgleda u ovom trenutku. Stvari mogu da se promene iz korena kada po~ne

o~ekivana procedura impi~menta u Predstavni~kom domu koja }e imati za ciq da diskredituje Bajdena kao predsednika i predsedni~kog kandidata.

DONALDOVA PROTIV HILARINE ZAVERE

S druge strane, u novoj optu`nici protiv Trampa na 45 stranica navodi se da je biv{i ameri~ki predsednik organizovao zaveru da „naru{i, opstrui{e i porazi” poku{aje vlade da prebroji i overi glasove, te da je „ometao proceduru u Kongresu od 6. januara, na kojoj se prebrojavaju prikupqeni rezultati izbora”.

Glavna ta~ka optu`bi protiv Trampa je da je on svesno propagirao la`ne tvrdwe o „ukradenim“ izborima. U optu`nici se pomiwe {est sau~esnika koji su mu pomogli u poku{aju poni{tacawa izbora. Oni su, navodno, vr{ili pritisak na lokalne zvani~nike da „prona|u glasove“, pozivali Ministarstvo pravde da pokrene istrage o nepostoje}oj izbornoj prevari i nameravali da obesprave milione bira~a poku{avaju}i u sedam dr`ava da la`no potvrde rezultate u Trampovu korist.

U optu`nici se daqe tvrdi da sve ovo predstavqa „zlo~ina~ku {emu“. Ali, da li Trampove tvrdwe o izbornoj kra|i prelaze granicu kriminalnog pona{awa, zavisi}e od dokazivawa zlo~ina~ke namere Trampa i wegovih sau~esnika.

Wegova odbrana }e verovatno biti jednostavna: da je iskreno verovao u tvrdwe o izbornoj prevari koje su kru`ile u to vreme. On tako|e svoju odbranu mo`e zasnovati na pravu na slobodu govora – ~ak se i u optu`nici priznaje da Tramp, kao i svaki Amerikanac, mo`e da se pozove na Prvi amandman koji garantuje da svako ima pravo da ka`e {ta god ho}e o ishodu izbora, ~ak i ako su wegovi stavovi zasnovani na la`ima.

Ve}i problem i sa optu`nicom i raspravom oko we je, naime, uloga politike i dvostrukih

standarda. Prvo, Tramp sigurno nije prvi politi~ar koji je lagao o me{awu u izbore. Podsetimo se samo takozvanog skandala „Rusijagejt”: nakon {to je izgubila na predsedni~kim izborima 2016. godine, Hilari Klinton i wene pristalice tvrdili su da se Rusija ume{ala u ameri~ke izbore kako bi obezbedila predsedni~ku funkciju Trampu. Demokrate u Predstavni~kom domu potom su anga`ovale specijalnog savetnika Roberta Milera da istra`i te tvrdwe. Ipak, kada je Miler podneo svoj izve{taj 2019. godine, zakqu~ak je bio da dokazi „nisu utvrdili da su ~lanovi Trampove kampawe bili u zaveri ili u koordinaciji sa ruskom vladom“. Drugim re~ima, Klinton i drugi su propagirali la`nu pri~u o Trampu koji svoju pobedu na izborima treba da zahvali ruskoj dr`avi.

Zanimqivo je i to da je Tramp pre godinu dana pokrenuo tu`bu protiv Klintonove, optu`uju}i je za {irewe la`i o izborima 2016. Dokumentacija podneta u tom slu~aju zvu~i kao najnovija optu`nica protiv wega. Tvrdi se da su se „optu`eni zlonamerno urotili da istkaju la`nu pri~u da je wihov republikanski protivnik Donald X. Tramp bio u dosluhu sa stranom neprijateqskom zemqom“.

Ipak, iz nekog razloga, smatra se da su samo Trampove izborne la`i dovoqno „pro`imaju}e i destabilizuju}e“ da „stvore intenzivnu nacionalnu atmosferu nepoverewa i besa, i naru{e poverewe javnosti u sprovo|ewe izbora“, kako se navodi u optu`nici protiv biv{eg ameri~kog predsednika.

PREDIZBORNI TAJMING

Tajming za novu Trampovu optu`nicu je tako|e zna~ajan. Naime, Tramp je u pravu kada smatra da je sumwivo {to su tu`io-

ci ~ekali vi{e od dve godine da podignu optu`nicu, a sada specijalni advokat Xek Smit tra`i „brzo su|ewe“. To zna~i da bi se su|ewe moglo zavr{iti tokom predsedni~ke kampawe.

Ovo nije jedino su|ewe sa kojim se Tramp suo~ava uo~i izborne 2024. godine. U martu slede}e godine suo~i}e se sa su|ewem u Wujorku zbog navoda da je prikrio isplate porno zvezdi Stormi Danijels, da bi se zatim u maju suo~io sa su|ewem zbog navodnog skrivawa dokumenata od Ministarstva pravde. Posmatra~i i pravni eksperti u ovim slu~ajevima upozoravaju da je pravna osnova ovih optu`nica – posebno wujor{ke, i ove najnovije – u najmawu ruku slaba i da se ne mora biti Trampov pristalica da bi se videlo koliko je sve pravno i politi~ki upitno. Jasno je da je pravosudni sistem duboko upleten u predizborni proces, i to na identi~an na~in zbog kojih su SAD u celom nizu dr`ava u svetu odbijali da priznaju i prihvate legitimnost izbora. Ni Sjediwene Dr`ave ne mogu da se pretvaraju da je Tramp isti kao bilo koji drugi optu`eni. On je pretpostavqeni republikanski kandidat za slede}e predsedni~ke izbore i utica}e na wih, bez obzira da li pozitivno ili negativno po wega samog. Politi~ka mudrost bi mo`da ranije ve} sugerisala da bi kandidatura biv{eg predsednika za drugi mandat u Beloj ku}i bila ni{ta drugo do pusti san. Stvari, me|utim, danas stoje sasvim druga~ije.

ISU[IVAWE DUBOKE DR@AVE

Ovaj program ima duboke korene u vi{edecenijskim naporima konzervativnih krugova da potkopaju ono {to se podrazumeva pod dr`avnom administracijom – niz agencija zadu`enih za brojne i razli~ite oblasti `ivota i politike, ali koje su van nadle`nosti predsednika. Pravna osnova ovog programa je verzija takozvane unitarne teorije izvr{ne vlasti. Ova pravna teorija odbacuje ideju da se vlada sastoji od tri odvojena ogranka sa preklapaju}im ovla{}ewima koji se me|usobno kontroli{u. Umesto toga, pristalice ove teorije tvrde da ~lan 2 Ustava daje predsedniku potpunu kontrolu nad izvr{nom vla{}u, tako da Kongres ne mo`e da ovlasti {efove agencija da donose odluke ili ograni~e mogu}nost predsednika da ih otpusti. Pravnici Reganove administracije razvili su ovu teoriju dok su nastojali da unaprede deregulacionu agendu.

„Postojawe nezavisnih saveznih agencija ili federalnih slu`benika koji ne odgovaraju predsedniku naru{avaju same temeqe na{e demokratske republike“, rekao je Kevin D. Roberts, predsednik „Heritix“

fondacije, dodaju}i da su saradnici „Projekta 2025“ sna`no opredeqeni za „razgradwu ove odmetni~ke administrativne dr`ave“.

Na po~etku Trampovog predsedavawa 2017, wegov glavni strateg Stiven K. Benon obe}ao je „razbijawe administrativne dr`ave“. Ali, kada je Tramp postavio svoje qude na kqu~ne polo`aje, oni su mu na kraju rekli da su wegove ideje neizvodqive ili nezakonite. U posledwoj godini svog predsedni~kog mandata Tramp je saop{tio da mu je dosta da ga podre|eni sputavaju.

U ameri~koj administraciji radi oko 2 miliona qudi. Veliki broj wih nalazi se u tajnim aparatima i tajnim slu`bama. Rat protiv dr`avne birokratije je rat i protiv wih. Te strukture decenijama su za{ti}ene od uticaja promena politi~ke vlasti. Neko ne mo`e da bude otpu{ten samo zato {to se promenio predsednik ili zato {to to predsednik ho}e. Zbog toga je ovaj Trampov program, iako ambiciozan, na ivici izvodqivosti. Poku{avali su to i drugi pre wega, ali nisu uspeli.

Ono gde Tramp mo`e da uspe, jeste izbor svojih saradnika. Najva`nija lekcija koju je izvukao iz svog prvog mandata odnosi se na to koga zapo{qava i koga slu{a. Zato je smawio krug svojih savetnika i uklonio skoro sve biv{e pomo}nike koji su odbili da prihvate wegov stav da su izbori 2020. ukradeni. Zna~ajnu koli~inu vremena sada provodi razgovaraju}i sa liderima pokreta „Stop the Steal“, ukqu~uju}i advokata Borisa Ep{tajna i proizvo|a~a jastuka

Za {ta se sve Tramp optu`uje

Evo svih krivi~nih optu`bi sa kojima se suo~ava Tramp — koji je prvi biv{i predsednik optu`en za krivi~na dela... prvi biv{i predsednik koji je optu`en dva puta... i prvi biv{i predsednik koji je optu`en tri puta...

Prvi slu~aj za koji je Tramp optu`en kod okru`nog tu`ioca Menhetna ti~e se 34 krivi~na dela falsifikovawa poslovne dokumentacije.

Posledwa optu`ba protiv Trampa, proiza{la iz upada wegovih simpatizera na Kapitol 6. januara 2021, sadr`i 4 ta~ke, od kojih se tri ta~ke odnose na „zaveru”. Na sve ovo, Tramp je na svojoj dru{tvenoj mre`i „Truth Social“ napisao slede}e: „Hvala svima! Nikada ranije nisam imao ovoliku podr{ku oko ne~ega. Ova optu`nica protiv biv{eg (veoma uspe{nog) predsednika i vode}eg predsedni~kog kandidata u Republikanskoj stranci za op{te izbore 2024. godine, probudila je svet kada je re~ o korupciji, skandalu i neuspehu u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama u posledwe tri godine.“

Majka Lindela, koji je potro{io najmawe 25 miliona dolara sopstvenog novca negiraju}i izborne rezultate 2020. Spekulacije o budu}nosti ovih istaknutih MAGA li~nosti samo ilustruju pripreme za 2025. i o~ekivani novi Trampov mandat.

Антитрамповски протестанти испред суда у Њујорку, 21. марта 2023.

BRITANSKA SLU@BA:

Ukrajinski dron uni{tio ruski bombarder na aerodromu

Britanska vojna obave{tajna slu`ba je saop{tila da je u napadu dronovima na vojni aerodrom u Rusiji, za koji je Moskva okrivila Kijev, vrlo verovatno uni{ten supersoni~ni dalekometni bombarder TU22M3.

Rusko ministarstvo odbrane saop{tilo je da je vojni aerodrom u Novgorodskoj oblasti, na kojem su stacionirani takvi i sli~ni avioni, napali ukrajinski dronovi i da je jedan avion o{te}en, ali nije objavilo vi{e detaqa, prenosi Rojters.

Iz Kijeva je ju~e saop{teno da su ruske snage koristile bombarder TU-22M3 za bombardovawe ciqeva {irom Ukrajine.

Zapadni eksperti veruju da Rusija ima oko 60 takvih aviona. Rusija, koja je proglasila Britaniju neprijateqskom zemqom zbog wene vojne i finansijske podr{ke Ukrajini, nije dala komentar o navodima britanske slu`be.

FON DER LAJEN:

Evropska unija je isplatila Ukrajini jo{ jednu tran{u od 1,5 milijardi evra makrofinansijske pomo}i, saop{tila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

„Podr`avamo Ukrajinu u wenim naporima da popravi, oporavi i odr`i funkcionisawe dr`ave. Danas smo Ukrajini isplatili novih 1,5 milijardi evra”, objavila je fon der Lajen na platformi X (Tviter).

Ona je obe}ala dodatnu pomo} EU u ovoj godini i kasnije. Predsednica Evropske komisije je tako|e navela da je razgovarala sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o napretku Ukrajine na putu ka EU, kao i o „na{oj kontinuiranoj podr{ci u suo~avawu sa agresijom Rusije”. „Nastavi}emo da radimo zajedno na dovo|ewu ukrajinskog `ita na svetska tr`i{ta i na pru`awu ekonomske pomo}i”, napisala je Ursula fon der Lajen, prenosi Tawug.

Savet Evropske unije podr`ao je 10. decembra pro{le godine predlog Evropske komisije da se Ukrajini dodeli dodatna finansijska podr{ka za 2023. godinu.

Ukrajina i EU potpisale su 16. januara Memorandum o razumevawu o obezbe|ivawu 18 milijardi evra makrofinansijske pomo}i.

O~ekuje se da }e sredstva preferencijalnog zajma biti preba~ena u dr`avni buxet tokom cele godine u jednakim delovima. Ukrajina je 17. januara dobila prvu tran{u od 3 milijarde evra u okviru programa makrofinansijske pomo}i.

Briselska `elezni~ka stanica leglo kriminala

Talas kriminala zahvatio je najve}u `elezni~ku stanicu u Briselu, Midi, na kojoj se, prema podacima po-licije, svakodnevno dogodi 10 krivi~nih dela, me|u kojima su kra|a, iznuda i dela u vezi sa drogom. Brojke, koje obuhvataju sve zvani~ne izve{taje koje je policija sa~inila na `elezni~koj stanici izme|u 2018. i 2022. godine, objavila je ministarka unutra{wih poslova Anelis Verlinden. Brisel Midi je glavno `elezni~ko ~vori{te glavnog grada Belgije, a vozovi koji kre}u u svim pravcima unutar zemqe, kao i do me|unarodnih lokacija kao {to su Pariz, London, Amsterdam i Keln.

KAKO SU NA HAVAJIMA DO^EKALI BAJDENA

Hvala ti Xo, Ukrajini 75 milijardi a nama po 700 dolara

„Ukrajini koja ima 43,79 miliona stanovnika 75 mi lijardi, dakle 1.712,719 dola ra po stanovniku, a Havajima samo 700. Od novca ameri~kih poreskih obveznika. Ho}emo obja{wewe”, napisano je na jednom transparentu dobrodo{lice Bajdenu na Havajima. Stanovnici spaqenog havajskog ostrva Maui priredili su „vru}“ do~ek za svog predsednika Xozefa Bajdena koji je posle dve nedeqe odlu~io da obi|e uni{teno ostrvo kako bi pru`io moralnu podr{ku `rtvama po`ara.

Kako pi{e „Wujork post”, me{tani havajskog ostrva Maui, stradalog od po`ara, uzvikivali su ameri~kom predsedniku „Idi ku}i, Xo”, a tako|e su i dr`ali natpise na kojima se kritikuje nedostatak pomo}i ostrvu.

Kolona predsednika Xoa Bajdena do~ekana je qutitim porukama na tablama koje su dr`ali

neki ~lanovi zajednice dok je stizao u Lahainu, Maui, da se sastane sa `iteqima koji su pogo|eni razornim po`arima pre skoro dve nedeqe, navodi „Wuzvik“.

„Ukrajini koja ima 43,79 miliona stanovnika 75 milijardi, dakle 1.712,719 dolara po stanovniku, a Havajima samo 700. Od novca ameri~kih poreskih obveznika. Ho}emo obja{wewe!”, napisano je na jednom transparentu dobrodo{lice Bajdenu na Havajima.

Dok za Ukrajinu, koju ve}ina Amerikanaca ni pribli`no ne ume da poka`e na mapi, SAD svake nedeqe izdvajaju stotine miliona dolara, Bajdenova administracija je odlu~ila da na po`arom

uni{tenom ostrvu svakom doma}instvu koje je pogo|eno katastrofom udeli po 700 dolara.

Dakle ne po osobi, kako je prethodno obe}ano, ve} }e po 700 dolara biti ispla}eno svakoj porodici kao pomo} zbog {tete nastale katastrofalnim po`arom.

„Stanovnici havajskog ostrva Maui su molili za novac, a vlasti nisu uradile ni{ta. Ovo je epidemija ludila”, izjavio je ranije ekonomski stru~wak Stiven Mur za kanal „Foks wuz”.

Mur je naveo da su vlasti ignorisale molbe porodica `rtava i pre`ivelih za pomo}, ali su umesto toga, kako je naglasio, nastavili da ula`u novac u zelenu energiju.

EU ispla}uje jo{ 1,5 milijardi

Prof. Dr Gideon Grajf, izraelski istori~ar i svetski priznati stru~wak za istra`ivawe zlo~ina nacista

OD SRBA NIKO NIKADA NE]E TRA@ITI OPRO[TAJ

„Ni Nemci nisu imali logor za decu kakav je postojao u sistemu usta{kih logora NDH! To je ~isto zlo, i mnogo ekstremnije od nema~kog zla“, ka`e za beogradski „Pe~at“ prof. dr Gideon Grajf, svetski priznati stru~wak za zlo~ine nacista u Au{vicu i autor kapitalne trilogije ~iji prvi tom nosi naslov „Jasenovac – Au{vic Balkana – usta{ka imperija okrutnosti“. Prof. Grajf je autor kapitalne trilogije ~iji prvi tom nosi naslov „Jasenovac –Au{vic Balkana – usta{ka imperija okrutnosti“.

n Profesore, sigurno Vam je poznato da ni posle 80 godina od najstra{nijih usta{kih zlo~ina poslanici Narodne skup{tine Srbije ni iz tri poku{aja nisu izglasali Rezoluciju o usta{kom genocidu nad Srbima u 20. veku. [ta Vi o tome mislite?

- Rezolucija o Me|unarodnom danu holokausta usvojena je 2006. u Ujediwenim nacijama. Od tada pa do danas 95 zemaqa od 193 ~lanice to obele`ava. Kao {to vidite, to je proces. A istra`iva~i poput mene i Roberta Mekkornika i drugih doprinose internacionalizaciji usta{kog genocida i uno{ewu istorijskih ~iwenica o usta{kom genocidu u svetsku istoriografiju.

n Nesporno je da broj `rtava, pogotovo kada su ve} i mnogi wihovi potomci preminuli, nije lako utvrditi. Koliko je va`an sam broj, a koliko zlo~in i na~in na koji je po~iwen?

- U principu brojevi su, naravno, va`ni. Ali nisu najva`niji! Najva`nija stvar je re}i svetu o svakodnevnim mu~ewima `rtava u Jasenovcu i ostalim logorima NDH. Jer, pre ubistva oni su bili mu~eni i uni`avani. Isto kao i jevrejske `rtve u raznim nacisti~kim kampovima, gde su godinama patili i za mnoge od wih

smrt je bila oslobo|ewe od muka. Tako da moramo da govorimo o mukama koje nisu bile slu~ajne, nego namerne. Zna~i, zato~enici nacista namerno su zlostavqani. Ovi koji su sprovodili to mu~ewe su `eleli da se wihove `rtve mu~e, ne samo da umru. I to da se mu~e pre smrti, jer xelati su u tome u`ivali!

n I samo jedna `rtva ovakvog zlo~ina je stra{na, i zato je va`no da procena broja postradalih bude u okvirima stvarnog. [ta mislite o naporima hrvatske dr`ave koja sada finansira projekte bez ikakvih stvarnih i nau~nih dokaza koji treba da umawe broj stradalnika?

- To je isto kao poni{tavawe holokausta od strane Nemaca koji ~ine sve da umawe broj jevrejskih `rtava . I to je jednako iskrivqavawe istorijskih ~iwenica. Iz istih razloga u me|uvremenu su skloweni brojni dokumenti koji mogu da budu smetwa revizionistima u ostvarewu ciqa, ali kao {to vidite uvek se na|e „pomo} prijateqa“ koji posve}eno istra`uju ~iwenice i dr`e se wih. Hrvatska evidentno vodi orkestriranu kampawu revizije, o ~emu svedo~i i nedavna Konferencija o Stepincu u Evropskom parlamentu.

n Revizionisti na svaki na~in poku{avaju da doka`u da je stradalo samo onoliko

Srba, Roma i Jevreja koliko je popisano imena. Me|utim, svet je posle Drugog svetskog rata priznao 60 miliona `rtava, od toga Rusi vi{e od 20 miliona, Jevreji {est. Jesu li sva wihova imena popisana i da li je to uop{te mogu}e?

- @elim da naglasim da broj jasenova~kih `rtava nije izmislio

Gideon Grajf. Kao ni procenu od 60 miliona `rtava u Drugom svetskom ratu ili broj od 20 miliona poginulih Rusa i {est miliona Jevreja. Ja sad javno pitam – da li

UN imaju imena i prezimena tih 60 miliona `rtava? Pa, naravno da nemaju i nikada ih ne}e ni imati. Me|utim, u svetskoj istoriografiji niko i nikada ne}e smawivati proceweni broj postradalih da bi nacisti~ki zlo~ini koje su sa kvislinzima sprovodili {irom planete izgledali mali i marginalni broj `rtava nije te{ko izra~unati ni u Au{vicu ni u Jasenovcu, jer imamo dovoqno nau~nih instrumenata da to mo`emo da utvrdimo. Jasno je da `rtava ima mnogo vi{e nego {to je utvr|enih imenom i prezimenom. Va`no je ne zaboraviti da je su{tina zla i zle politike i Nemaca i hrvatskih usta{a bila da proizvedu mu~ewe i patwu svojih `rtava. I mi moramo da se suprotstavimo toj monstruoznoj ideji, ne zbog onih koji su ve} postradali nego zbog potencijalnih `rtava. Zato sam u svojoj kwizi „Jasenovac Au{vic Balkana“ opisao ~ak 57 na~ina na koji su qudi mu~eni i ubijani, kao da nije dovoqan i samo jedan na~in ubijawa. Ako se pitate za{to su razvili toliko metoda, moj odgovor je – zato {to su `eleli da na licima `rtava vide {to vi{e

na Dunavu? Da li su `rtve i fetusi va|eni iz utroba majki koje su najpre silovane a onda ubijane, zar `rtve nisu i deca izbavqena iz logora pa pokatoli~ena…?

- Svakako da su svi ti slu~ajevi `rtve usta{kog genocida. I bebe koje zbog ovoga zlo~ina nisu ro|ene tako|e treba da budu ura~unate u `rtve! Jer, zamislite, ~ak ni Nemci nisu imali logor za decu kakav je postojao u sistemu usta{kih logora NDH! To je ~isto zlo, i mnogo ekstremnije nego nema~ko zlo. U temequ takvoga zla je namera da se uni{ti biolo{ki opstanak jednoga naroda: Srba zato {to su bili glavni neprijateqi NDH, Jevreja zato {to su bili „poklon“ nacisti~kom re`imu. Procene broja `rtava izvedene su na bazi ozbiqnih svetskih istra`ivawa i ne mogu da budu predmet revizionizma neonacisti~kih grupacija. Tako ni revizija postradalih u Au{vicu, kao ni u Jasenovcu, ne mo`e da bude predmet cenkawa i proizvoqnog umawivawa ili uve}avawa. Kancelar Nema~ke Vili Brant je kle~ao ispred spomenika u var{avskom getu u znak izviwewa Jevrejima, a predsednik Nema~ke [tajnmajer zatra`io opro{taj za genocid nad Romima i Sinitima. U Srbiji imamo situaciju da sami Srbi optu`uju svoju dr`avu za revizionizam i uve}avawe broja `rtava i to u javnim medijima i nastupima. Verujte, potpuno sam zate~en takvim izjavama i kvalifikacijama, ali ja sam samo istori~ar i vi{e od 40 godina svog `ivota posvetio sam istra`ivawu holokausta i do posledweg ~asa svoju `ivotnu misiju ispuni}u dodatnim istra`ivawima Jasenovca, jer to dugujem pre svega jevrejskom mnogostradalnom narodu, a onda i svima drugima.

bola, {to vi{e muka i ispa{tawa. To moramo da nagla{avamo. Uzgred, Nemci uop{te nisu registrovali `rtve koje su direktno slate u gasne komore, nego samo one koje su ostavili da `ive kako bi nad wima vr{ili razne eksperimente i da bi wima mogli da manipuli{u. Tako da brojne `rtve i holokausta i genocida uop{te nisu registrovane.

n Da li se u `rtve broje i neimenovani le{evi koji su Savom stigli do Neboj{ine kule

n Mislite li da }e neko i bar nekada zatra`iti opro{taj od Srba zbog poku{aja biolo{kog istrebqewa koji, na`alost, traje do danas?

- Mislim da od Srba niko i nikada ne}e tra`iti opro{taj pogotovo ne Hrvati! Nemci su stali iza svoje krivice, ali Hrvati to ne `ele!

n Ima li pomirewa me|u Srbima i Hrvatima ako nema priznawa usta{kog genocida i pokajawa?

- Nema {anse!

Sud vratio optu`nicu protiv Dodika tu`ila{tvu na dopunu

Tu`ila{tvo

nije preciziralo koje krivi~no delo je po~iweno, kao i kakva je veza izme|u onoga za {ta se tereti Dodik i onoga za {ta se tereti Luki}

Optu`nicu protiv predsed nika Republike Srpske Milorada Dodika i v.d. direktora Slu`benog glasnika Republike Srpske Milo{a Luki}a sud Bosne i Hercegovine je vratio Tu`ila{tvu BiH na doradu jer Tu`ila{tvo nije preciziralo koje krivi~no delo je po~iweno, kao i kakva je veza izme|u onoga za {ta se tereti Dodik i onoga za {ta se tereti Luki}.

„S obzirom na to da je osumwi~enima stavqen oblik odgovornosti – saizvr{ila{tvo,potrebno je isto u ~iweni~nom opisu predmetne optu`nice i na-

vesti, odnosno opisati, posebno u odnosu na drugoosumwi~enog u uzro~noposledi~noj vezi sa radwama prvosumwi~enog”, navedeno je izme|u ostalog u odluci Suda BiH.Slawe na doradu optu`nice protiv v.d direktora Slu`benog glasnika Milo{a Luki} a i wega pokazuje koliko je nesre|eno stawe u Tu`ila{tvu i Sudu BiH, rekao je predsednik Srpske Milorada Dodik i dodao da je o~igledno da je tu`ilac neodgovoran.

- Zar nije to dovoqno da neko pozove na odgovornost tu`ioca, upitao je Milorad Dodik. Dodik je istakao da je ve}ina tu`ilaca odbila da radi na ovom slu~aju.

- Ja }u i daqe biti predsednik Republike Srpske, a on (Majkl Marfi) ne}e biti ameri~ki ambasador u BiH i to }e se desiti brzo, rekao je Dodik i istakao da je Marfi jedini rekao i podr`ao [mita da „nametne” zakon.

Stopama kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a

kroz Mali Zvornik i Zvornik

Mali Zvornik u Srbiji i Zvornik u Republici Srpskoj posetioci }e ubudu}e mo}i da obi|u kroz jedinstvenu tematsku {etwu pod nazivom „Kraqevim stopama“.

Kraq Aleksandar Kara|or|evi} u istoriji Podriwa ostavio je neizbrisiv trag o kojem svedo~i i podzemni grad u Malom Zvorniku. Zidan pod stenom u tajnosti, a po wegovom nalogu, kao skloni{te za sme{taj ~lanova dinastije u slu~aju rata, danas predstavqa kulturno- istorijski spomenik.

„Druga wegova specifi~nost jeste {to je u ve}inskom delu, na tri hiqade kvadrata, izvr{ena rekonstrukcija podzemnog grada i {to se ovde nalazi jedinstveni primerci odre|enih autenti~nih objekata“, navodi Jefto Markovi} iz TO op{tine Mali Zvornik.

Podzemni grad Kara|or|evi}a prva je lokacija koju turisti obilaze u okviru zajedni~ke pe{a~ke ture. Put ih potom vodi do mosta koji je izgra|en 1930. godine, na za htev kraqa Aleksandra i u we govoj nameri da premosti reku. Vi{e od devet decenija ovaj most predstavqa simbol zajedni{tva i povezanosti leve i desne obale Drine. Do pre dve godine preko wega su mogli samo stanovnici Malog Zvornika i Zvornika, a danas, uz li~nu kartu to mogu gra|ani obe dr`ave. Po dolasku na levu obalu Drine, sti`e se do crkve koju krase zvona iz 1927. go

ga prona{li ni Nemci, koji su tuda u Drugom svetskom ratu ~esto patrolirali

STANIVUKOVI] O ZABRANI DESINGERICE

Nakon {to je na svom Tviter nalogu saop{tio da Desingerica i Pqugica, dvojica trenutno aktuelnih repera ne}e nastupitu u Bawaluci, gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} je i sa Tik-Toka poru~io da izvo|a~i celog popularnog `anra ne}e vi{e nastupati u glavnom gradu Repubilke Srpske.

dine, kraqev dar Zvorniku. Turisti mogu da obi|u i ku}u Stanka Nikoli}a u kojoj je, tada jo{ uvek, regent Aleksandar Kara|or|evi}, doneo odluku o izgradwi mosta, a taj momenat slikovito je prikazan i muralom.Rodbinske i prijateqske veze me|u gra|anima dva Zvornika oduvek su neraskidive, a od wihovih stanovnika ~esto se ~uje da `ive u jednom gradu na dve obale.

Me|utim, nakon zabrane nastupa na javnim povr{inama, organizatori najavquju odr`avawe koncerta u privatnom prostoru. A gradona~elnik Bawaluke ovako odgovara „[to se ti~e agencija koje budu promovisale ovakve i sli~ne sadr`aje, vi{e ne}e mo}i ra~unati na podr{ku Grada Bawa Luka, a na sednici Saveza op{tina i gradova Republike Srpske }u predlo`iti da taj primer slede i druge lokalne zajednice. ”Dra{ko Stanivukovi} smatra da svi zajedno, {kolstvo, sistem treba da ~uva svoje dru{tvo, naglasiv{i da da je wegova du`nost kao gradona~elnika da prepozna anomalije koje nisu dopustive.

- Umetnost ima svoje `anrove i ja kao mlad ~ovek, {irih sam shvatawa. Ne{to {to je nekultura i agresija i apsolutna nepristojnost, je nedopustiva. Istakao je da se postavio odgovorno, naspram onih koji sebe zovu umetnicima i vulagarnosti koju u svojim nastupima pokazuju.

- Ja kao sistem gradske uprave moram da prepoznam neke anomalije koje nisu dopustive. On je siguran da dete koje ode na takav nastup ne mo`e da se vrati ku}i isto.

Prostrano podzemno utvr|ewe od 5.000 kvadratnih metara gradili su zatvorenici, koji su ovde dovo|eni no}u, tajno, s povezom preko o~iju

Za postojawe tajnog grada nisu znali ni me{tani. Nisu

Sa pi{toqem u ustima, na bilbordima {irom BiH tokom dana `alosti, nedopustivo!

MIRA[A ]ERAJU SA TRONA

Raskol u „CPC”, vikarni episkop saziva skup na Cetiwu da bi svrgao poglavara

Samozvani poglavar Mira{ Dedei}

Zajedno u sumwivim poslovima

Sredinom aprila na Jutjub kanalu portalu Pres iza{ao je skandalozan telefonski razgovor Dedei}a i Bojovi}a o sumwivom tro{ewu novca od donacija i o me|usobnim sva|ama i netrpeqivostima. Re~ je o audio-snimku od 48 minuta, koji se delio na dru{tvenim mre`ama. Pomiwu i tada{weg predsednika dr`ave Mila \ukanovi}a i sastanke sa wim uo~i izbora i puta u Ameriku, za koji je uziman novac od donacija za CPC. Tokom telefonskog razgovora „episkop” uverava Mira{a Dedei}a da ga ne}e izdati.

Puklo je u kanonski nepriznatoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi. Vo|e te raskolni~ke grupacije, samozvani poglavar Mira{ Dedei} i wegov sledbenik „vikarni episkop” Boris Bojovi} gotovo da jedva komuniciraju. Wihova netrpeqivost traje ve} du`e vreme, a poja~ana je sva|om ko treba da bude na dan obele`avawa doga|aja u Srebrenici. Ovog puta jaz je poja~an najavom organizovawa op{tecrnogorskog zbora 3. septembra na Cetiwu, na kome se, kako se mo`e ~uti, sprema „Mira{evo }erawe sa trona”!

Na to i sam Dedei} upozorava. - Vikarni episkop bez episkopije Boris Bojovi}, „Julina apostata” Crnogorske pravoslavne crkve, sa profesorom etike iz Novog Sada Milenkom Perovi}em, ide od ku}e do ku}e, mole}i qude da do|u na zbor u nedequ, 3. septembra 2023. godine radi svrgavawa mitropolita CPC Mihaila sa mesta vrhovnog poglavara na{e crkve - poru~io je Mira{ Dedei} i nastavio. - Svrgavawe su predvideli i organizuju ga na Belvederu, na kome treba taj dan da se na {irem narodnom zboru obele`i godi{wica narodnog protesta povodom ustoli~ewa srpskog episkopa Joanikija za mitropolita Crnogorsko-primorske mitropolije na Cetiwu. Po sli~nom scenariju `ele da izvr{e sli~nu misiju nasilne smene u CPC. U pitawu je zloupotreba op{tenarodnog zbora u pu~isti~ke svrhe vikarnog episkopa Borisa i wegovih pristalica.

Kotor, najlep{e mesto na svetu

Magazin „Tajm-aut” predstavio je listu 30 najlep{ih mesta na svetu za 2023. godinu, koju predvodi Kotor. Napomiwu}i da izbor najlep{ih mesta sveta nije lak zadatak, iz ovog magazina su naveli da je lokacije s liste naj-

lep{ih birala mre`a svetskih putopisaca koji su iskusili lepotu svakog mesta koje se na{lo na spisku. Na prvom mestu liste na{ao se Bokokotorski zaliv u Crnoj Gori, gde „Jadransko more u uskim

prolazima strmih dinarskih Alpa formira Boku kotorsku”. Na drugom mestu liste na{ao se Island, a slede Erg ^ebi u Maroku, Mon-Sen-Mi{el u Francuskoj, Velika xamija {eika Zajeda u Abu Dabiju, kao i Ela na [ri Lanci.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Crnogorsko prvenstvo u izle`avawu, za nagradu od 1.000 evra bori se 17 u~esnika, ima i `ena

U etno selu Montenegro-Brezna, izme|u Nik{i}a i Plu`ina, u toku je tradicionalno takmi~ewe u izle`avawu, za nagradu od 1.000 evra bori se 17 u~esnika.

Organizator takmi~ewa i vlasnik Etno-sela Montenegro Mi}o Blagojevi} rekao je da se ove godine prijavio 21 takmi~ar. „Trojica su odustala prvi dan, jedan drugi. Ima ih iz regiona, iz Hrvatske, BiH, kao i Rusa, Ukrajinaca”, ka`e Blagojevi}, dodaju}i da misli da ih ima vi{e ove godine jer je nagrada za pobednika 1.000 evra.

On je izrazio uverewe da }e ove godine biti oboren rekord od 117 sati le`awa, koji je postavqen pretpro{le godine. „Vidim da su uporni. Nisu zahtevni, imaju obroke, donesemo im pone{to da popiju, pojedu, izdr`ali su po ki{i ~etiri-pet sati. Do ~etvrtka je najavqeno lepo vrijeme, tako da mislim da mogu jo{ dugo da le`e”, rekao je Blagojevi}. Jedna u~esnica takmi~ewa je pojasnila pravila gde na svakih osam sati imaju 10 minuta da odu do toaleta, da se malo protegnu.

„Razgovaramo, upoznajemo se, trenutno nas je ovdje 17. U`ivamo na dru{tvenim mre`ama, gledamo filmove, ~itamo kwige”, dodala je takmi~arka. Druga u~esnica, koja je ve} jednom pobedila u ovom takmi~ewu i postavila rekord, ka`e da se ove godine prijavila jer je nagrada vrlo privla~na, ali i da se malo odmori.

Nelegitimni gradona~elnik

Erden Ati} sa 519 glasova

`eli da vlada severnom

Mitrovicom koja ima 18.118

glasa~a i koji su svi od reda

bojkotovali izbore

Op{tinski inspektori op{tine Severna Mitrovica, koja radi po sistemu Kosova, u petak 18. avgusta, su od radnika, koji u zgradi u Bo{wa~koj mahali rade u ustanovama koje pripadaju Republici Srbiji, tra`ili dokumenta na osnovu kojih se ove institucije nalaze u ovoj zgradi.

Tim povodom reagovala je Srpska lista koja u saop{tewu navodi da je ovo nastavak maltretirawa

Srba od strane Aqbina Kurtija.

„Danas je na zahtev nelegalnog, nelegitimnog i la`nog gra-

PRI[TINSKI POLICAJCI UPALI U ZGRADU U KOJOJ SU PROSTORIJE KANCELARIJE

ZA KIM U KOSOVSKOJ MITROVICI

Rade na direktnom proterivawu Srba i oduzimawu wihove imovine

dona~elnika Severne Mitrovice

koji je osvojio 3% glasova, grupa policajaca i op{tinskih inspektora u{la u zgradu u kojoj se nalaze prostorije Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Pokrajinskog

Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe kao i Kosovsko-mitrova~kog upravnog okruga u nasequ

Bo{wa~ka mahala u Kosovskoj

Mitrovici, i tom prilikom pitali na osnovu kog dokumenta se ove institucije nalaze u toj zgradi, jer je po wihovom ona u vlasni{tvu op{tine, te su zaposlenima rekli da imaju naredbu da “oslobode” taj i sve druge objekte koji su u vlasni{tvu op{tine, te da }e ponovo do}i u ponedeqak“, pi{e u saop{tewu Srpske liste.

Prema Srpskoj listi ovo je samo nastavak pona{awa u kom pri{tinske vlasti zgrade institucija Republike Srbije smatraju svojim.

„Ovo je o~igledno po~etak daqeg maltretirawa gra|ana jer se na spisku objekata koje kosovske

institucije smatraju svojim nalaze i zgrade u kojima su sme{teni bolnica, dom zdravqa, {kole, fakulteti, univerzitet… Ova pretwa je apsolutno deo plana proterivawa svega srpskog sa Kosova i Metohije, oduzimawa prava na rad gra|anima ali i onemogu}avawe pru`awa usluga gra|anima na Kosovu i Metohiji svih nacionalnosti koji op-

staju zahvaquju}i podr{ci dr`ave Srbije preko nadle`nih institucija“, stoji u saop{tewu.

Oni navode da su o ovome obavesteni Miroslav Laj~ak, glavni pregovara~ u dijalogu Beograda i Pri{tine, kao i drugi me|unarodni predstavnici.

„O ovom, ali i o ostalim akcijama uperenim protiv srpskog

pored Gra~anice

Otkrivena mo}na posveta cara Justinijana

Po~etkom avgusta na arheolo{kom nalazi{tu Ulpijana jednom od istorijski najzna~ajnijih arheolo{kih

lokaliteta na zapadnom

Balkanu, koja se nalazi sedam kilometara jugoisto~no od Pri{tine i kilometar od

manastira Gra~anica, otkriven je u mozaiku napis, mo}na posveta cara Justinijana koji oblikuje istoriju.

Kako smatraju arheolozi

monumentalni natpis cara

Justinijana je od izuzetnog istorijskog zna~aja. Natpis u mozaiku, sa bojom koja ni posle toliko godina nije izbledela, predstavqa veoma redak dokaz i pokazuje bliskost cara sa mestom porekla. Crkva predstavqa jedno od najve}ih otkri}a kasnog Rimskog carstva i wegovih najva`nijih careva.

Novotkireveni natpis nalazi se na crkvi iz IV-V veka, dimenzije 39 metara du`ine, {irine 19 metara i visoke 8-9 metara. Veli~ina crkve, za vreme u kojem je postojala, dokazuje da je Ulpijana bila veoma va`an centar u to vreme.

Ulpijana, ili Justinijana Sekunda, bila je rimski i ranovizantijski grad. Weni ostaci se prostiru na povr{ini od 120ha na prostoru iz-

me|u Pri{tine, Gra~anice i Lipqana.

Ulpijana je nemi svedok zadivquju}eg na~ina `ivota starih Rimqana na Balkanu, na Kosmetu. I danas se nastavqaju arheolo{ka istra`ivawa ovog lokaliteta.

Grad Ulpijana se spomiwe po~etkom 1. veka kada su Rimqani do{li na ove prostore i po~eli da je grade. I

zavr{ili je tokom vladavine

Marka Ulpije Nerva Trajana (`iveo 53 – 117, a vladao od 98 - 117) koji je bio rimski imperator. Po wemu je grad i dobio ime.

Prva iskopavawa i istra`ivawa ovog lokaliteta su po~ela 1953. godine a ona sistematska godinu dana kasnije. Tada je, sada pokojni doktor - Emil ^eskov iz

Pri{tine, koji je bio pionir arheologije Kosova i Metohije, svoj rad usmerio kod severne Nekropole i tada je prvi put otkrivena Ulpijana. Otkrivene zidine i druge gra|evine otkrivaju zadivquju}i na~in `ivota starih Rimqana u tako dalekom vremenu na ovim prostorima .

Zbog svog geografskog polo`aja i velikog rudnog bogatstva u okolnim brdima, Ulpijana se ubrzano razvijala. Vrhunac u razvoju dosti`e u III i IV veku nove ere i postaje politi~ki, ekonomski, verski i kulturni centar, zbog ~ega dobija status rimskog municipijuma.

Prilikom iskopavawa i istra`ivawa prona|eni su brojni artifakti, nakit, kovani novac i veliki broj mozaika. Me|u najzna~ajnijim artifaktima su: figura Merkura, mermerna `enska glava i pozla}ene krstaste fibule (bro{evi).

Na arheolo{kom nalazi{tu Ulpijana su otkriveni slede}i objekti: severna nekropola, severna kapija sa odbrambenim kulama, bazilika iz VI veka, bazilika sa krstionicom iz IV veka i rimsko kupatilo.

naroda, obave{teni su glavni pregovara~ Evropske unije Miroslav Laj~ak i drugi me|unarodni predstavnici, ali za sada na`alost nema reakcije. Me|unarodna zajednica mora najhitnije da zaustavi akcije kojima se ugro`ava mir na severu Kosova i Metohije i spre~i Kurtija i wegove poslu{nike da proteraju Srbe sa Kosova i Metohije. Me|unarodna zajednica, pre svega Evropska unija mora jasno da se oglasi i ka`e da li je ovo akcija koja zna~i deeskalaciju, jer srpski narod smatra da je to dodatna eskalacija na terenu“, zakqu~uje se u saop{tewu Srpske liste.

U Severnoj Mitrovici je, na izborima 23. aprila 2023. godine, pobedu odneo Erden Ati} sa 519 glasova od ukupmo 837 iza{lih na izbore. Ina~e, u Severnoj Mitrovici je bilo evidentirano za ove izbore 18.118 bira~a a na izbore je iza{lo tek 4,6 odsto glasa~a pa Ati} ni u kom slu~aju ne mo`e biti legitimni predstavnik bilo kakve i bilo ~ije op{tine.

Fond “Dijaspora za maticu” poma`e zdravstvenim i obrazovnim ustanovama na KiM

KONKRETNO MATERIJALNO POMA @U

Predstavnici Fonda “Dijaspora za maticu” posetili su pro{le nedeqe vi{e srpskih zdravstvenih i obrazovnih kolektiva na KiM kojima } e u narednom periodu konkretno pomo}i. Donacije nisu nov~ane, ve} }e predstavnici Fondacije sa korisnicima dogovariti oko onoga {ta im je najpotrebnije. ^lanovi Fondacije posetili su Kosovsku Mitrovicu, Leposavi} i Gra~anicu.

Prilikom posete KBC-u Kosovska Mitrovica, upoznali su se sa problemima sa kojima se ova ustanova suo~ava, posebno kada je u pitawu redovno snabdevawe lekovima, sanitetskim materijalom i infuzionim rastvorima. Rukovodstvo KBC-a su obavestili o dodeli donacije za ovu, i druge zdravstvene ustanove na Kosovu. Delegacija Fonda u op{tini Leposavi}, obi{la je porodicu kojoj su obezbedili donaciju za plac za izgradwu ku}e, koju }e pomo}i i lokalna samouprava. Tako|e, obi{li su obdani{te u selu Brwica kod Gra~anice, ~iju izgradwu su ranije pomogli, a ovog puta su im tako|e uru~ili simboli~nu donaciju.

„Kad dolazimo nekome u posetu, dolazimo sa konkretnim re{ewima. Pre nego {to smo do{li ovde doneli smo odluku na na{im organima na{eg fonda, da se dodeli jedna donacija zdravstvenim ustanovama na Kosovu i Metohiji ukqu~uju}i i Klini~ko-bolni~ki centar Kosovska Mitrovica. Tako|e smo doneli odluku da pomognemo humanitarnu oprganizaciju „Majka devet Jugovi}a“ sa jednom donacijom i Univerzitet na Kosovu i Metohiji.

Svake godine tako|e upla}ujemo narodnoj kuhiwi preko Eparhije ra{ko- prizrenske i organizacije „Majka devet Jugovi}a“ nov~anu pomo} od sto hiqada dinara mese~no, sada smo odlu~ili da tu donaciju pove}amo na 150 hiqada“, rekao je Slobodan A}imovi}, predsednik Nadzornog odbora Fonda “Dijaspore za maticu”.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Pi{e: Marko Lopu{ina

SRBI IZ BOSNE POMA@U MATICU

i matici Srbiji

U srpskoj dijaspori danas `ivi i radi 2,5 miliona Srba u 159 dr`ava sveta. Oni poti~u iz otaxbinskih zemaqa Srbije, BiH, Crne Gore i Hrvatske. Kako su u pro{losti srpske zemqe na zapadu Balkana pripadale velikim carstvima i vladarima, od Mletaka do Austro-Ugara, tu je i wihovo iseqavawe bilo ja~e, negoli Srba iz Srbije. Srpski narod je u sredwem veku i potom `iveo na prostorima Rumunije i Ma|arske, Slova~ke i Austrije. U Rumuniji, Ma|arskoj i Slova~koj je na primer, plemi}, despot i zemqoposednik Pavle Baki} (Bawa oko 1500.) pre{ao u decembru 1525. sa svojom porodicom i sa dosta Srba u Ugarsku. Potom je na svoja imawa dovodio seqake i radnike iz Bosne, ~ak wih 25.000. Tako je nastala srpska kolonija oko Temi{vara. U zemqama gde je despot Pavle obitavao, danas kao domorodci `ive 250 ~lanova porodice Baki}.

Porodica \uri}, poreklom iz Bosne, je u 17. veku preseqena u Ma|arsku kao radni~ka familija. \uki}i su uglavnom bili nastaqeni u Santovu i Baji. Nastavnik, slikar i grafi~ar Milan \uri} je tu ro|en 1978. godine. Danas je Milan potomak domorodaca iz srpske zemqe Bosne i nastavnik, slikar, direktor Kulturnog i dokumentacionog centra Srba u Ma|arskoj. Mleci i Austro-Ugari su imali brodove i sa wima „izvozili“ srpski narod kao jeftinu radnu snagu po svim kontinentima. Po~etkom 20. veka be~ki poslovni agenti su, na primer, anga`ovali Srbe u Crnoj Gori i BiH da idu na rad u Ju`nu Ameriku i u Severnu Ameriku. Tokom Drugog svetskog rata, posle pada Italije, Srbi iz Dalmacije su preko Egipta „osvajali“ Australiju.

U Srbiji u vreme kwaza Milo{a i stvarawa Kne`evine Srbije u 19. veku paso{e je bilo te{ko dobiti, pa su Srbi „kupovali“ putne isprave za svet u Bugarskoj ili Staroj Srbiji. Srbija nije imala ni more, ni brodove, pa su weni gastarbajteri krenuli masovno u svet na rad tek sredinom {ezdesetih godina pro{log veka. Zato danas Srbi iz BiH ~ine ve}inu u srpskom rasejawu od 1,5 miliona qudi, dok Srbi iz Srbije ~ine 1 milion qudi. To se konkretno vidi, na primer, u [vajcarskoj, gde po slu`benom popisu ima 58.000 dr`avqana Srbije, a 180.000 Srba iz BiH, Crne Gore i Hrvatske. Kako se selio srpski narod, u rasejawu se razvijala i Srpska pravoslavna crkva. U 40 eparhija SPC u svetu vladike su, uglavnom, poreklom iz BiH. Episkop britansko-skandinavski Dositej (Despot Motika, Olovo 1949.) je jedan od najstari-

jih episkopa u dijaspori. Zamona{io se u manastiru Ostrog. Kao mlad sve{tenik organizovao je SPC u Argentini. Osvetio je crkvu Ro|ewa presvete Bogorodice u prestonici Argentine 1988. Vr{io je du`nost sekretara upravnog odbora Eparhije kanadske u Torontu. Od 1990. godine stoluje u Londonu i u manastiru Pokrova Presvete Bogorodice u Erkequngi, ju`na [vedska. Najpoznatiji me|u episkopima u Severnoj Americi bio je vladika Georgije (\or|e \oki}, Bijeqina 1949). Wegov brat Konstantin bio je episkop u Nema~koj. Kao i vladika Dositej i episkop Georgije potekao je iz manastira Tavna. Za episkopa kanadskog izabran je 16. maja 1984. godine. Pod wegovim rukovodstvom osve}eno je 20 crkava i kapela, kao i prvi srpski manastir u Kanadi. Rat i raspad SFRJ devedesetih godina podstakli su mnoge sve{tenike da napuste otaxbinske zemqe i da bogoslu`e tamo gde je na{ narod u rasejawu. Sinovi ubijenog Srbina u Sarajevu su sve{tenici, Milan Gardovi} u Danskoj, a Antonije Gardovi} u [vedskoj. Naravno, svi Srbi poreklom iz BiH u rasejawu su okrenuti svom zavi~aju i svojoj matici Srbiji. Oni poma`u, kad i koliko mogu. Masovno su to u~inili 2014. prilikom katastrofalnih poplava u otaxbini. Organizatori humanitarne pomo}i tom prilikom, a i ranije, a i kasnije, bili su Srbi iz Bosne. Za{to? Pa zato jer 300 srpskih organizacija, dru{tava, udru`ewa i klubova u dijaspori, ve}inom vode Srbi iz BiH.

U Austriji su to, na primer, Luka Markovi} i Bora Kapetanovi}. U pomenutoj [vajcarskoj, gde ima ukupno 230.000 Srba postoje organizacije udru`enih Majevi~ana, Bawalu~ana, Modri~ana i Sarajlija. Najpoznatiji u toj organizaciji, ali i u celoj srpskoj koloniji kao patriota i humanitarac jeste Stojan Stevanovi}, hotelijer iz Brunena, rodom iz Lopara. Stevanovi} je u vreme klizi{ta i poplava na Majevici 2016. godine hitno sakupio i poslao sa svojim Majevi~anima 150.000 franaka u gotovini. A potom je slat gra|evinski materijal i oprema. Danas je Stevanovi} predsednik Udru`ewa srpskih privrednika u [vajcarskoj i u Evropi. Predlo`en je za prvog ~oveka srpske dijaspore u Evropi.

Kao biznismen Stojan Stevanovi} ula`e svoj kapital u investicije u Republici Srpskoj i u Srbiji. Zato ima paso{ BiH i paso{ i dr`avqanstvo Srbije. Planira da otvori planta`e idustrijske konopqe u Srbiji, jer je uzgoj ove biqke zabrawen u BiH. Pro{log meseca je Stojan Stevanovi} u Srbiji progla{en za akademika Srpske kraqevske akademije inovacionih nauka iz Beograda. Stevanovi} je samo jedan od uspe{nih i bogatih qudi u srpskom rasejawu, gde me|u milijarderima dominiraju Srbi iz BiH. Na listi od deset milijardera srpskog porekla u dijaspori, devetoro je iz Republike Srpske. Najistaknutiji je Milan Jankovi} (Filip Cepter), poreklom iz Kozarske Dubice, gde wegovu fabriku vodi wegov brat Goran Jankovi}. Filip Cepter

je zavr{io gimnaziju u Kozarskoj Dubici, a studije ekonomije u Beogradu. Odlazi (1979) u Austriju na usavr{avawe nema~kog jezika i ostaje da radi u fabrici posu|a u Be~u. Godine 1986. osnovao je vlastito preduze}e „Zepter internacional“ za proizvodwu i prodaju orginalnog ekolo{kog posu|a. Delatnost {iri na kozmetiku, modu, medicinsku opremu i pomagala, ekolo{ke aparate i preparate. Danas je g. Milan Jankovi} „kraq {erpi i lonaca u svetu“. Cepter je vlasnik firme koja vredi oko 5,5 milijardi evra. Ima stotinu filijala u 40 zemaqa sveta i zapo{qava vi{e od 230.000 qudi. Jedno nebesko telo nosi wegovo ime. @ivi u Beogradu, Monte Karlu i Parizu, ali u centru Bawaluke gradi hotel.

Pored Milana Jankovi}a svetski milijarderi su Slavica Eklstoun, poreklom iz okoline Bawaluke, a `ivi u Londonu, Ubavka Miti} ili Rebeka Mekdonald, kraqica gasa i nafte iz Kanade, Branko Tupawac, ktitor manastira Gra~anica u Trebiwu, biznismen u ^ikagu, Vaso Despotovi} iz ^a|avice, bankar i humanitarac, britanski vitez iz Sidneja. I svi oni rade za svoj zavi~aj, ali i za maticu Srbiju, jer imaju svoje firme u Beogradu. Da Srbi iz BiH poma`u Srbiju pokazuju i pojedinci, ali i ~itav narod sa one strane Drine. Odbojka{ica Tijana Bo{kovi} poreklom iz Bile}e donela je Srbiji titule svetskog prvaka u odbojci, a sama je bila dva puta najboqa odbojka{ica sveta. Srbija je lani od dijaspore dobila devizne doznake vredne 5 milijardi evra. Veliki udeo u tim doznakama je u{te|evina Srba iz BiH {irom sveta.

U Srbiji, naime, `ive roditeqi i deca Srba iz Bosne i Hercegovine. Neki od wih se {koluju u Beogradu, Ni{u ili Novom Sadu. Neki su u Srbiji o`eweni ili udati, imaju svoje potomke. Neki penzioneri, kao moj prijateq Ilija J. iz Bazela ima ku}u-vikendicu u Novoj Gajdobri kod Ba~ke Palanke. @ivot i srce ne poznaju granice. Srpski narod ma gde `iveo je jedno nacionalno bi}e. Mnoge dr`ave, wihove vlasti i tajne slu`be `ele da nas Srbe razdvoje i posva|aju, ali srpska qubav i patriotizam su ja~i. Prema nekim najnovijim podacima ~ak 300.000 `iteqa Republike Srpske uzelo je dr`avqanstvo i paso{e Srbije.

Najve}i broj Srba u rasejawu poti~e iz Bosne i Hercegovine. Ima ih oko 1,5 miliona u dijaspori. I uglavnom su okrenuti svom zavi~aju

Srbija je lani od dijaspore dobila devizne doznake vredne 5 milijardi evra

Amerika planira da proda HIMARS Australiji, vrednost ugovora 975 miliona dolara

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave najavile su plan o prodaji raketnih sistema HIMARS Australiji, u okviru ugovora vrednog 975 miliona dolara.

Australija `eli 22 raketna sistema visoke pokretqivosti M142, zajedno sa 60 vo|enih vi{estrukih raketnih sistema i drugom municijom, saop{tili su iz Stejt departmenta.

„Australija }e ovo iskoristiti da oja~a odbranu svoje domovine i osigura ve}u bezbednost za svoju kriti~nu infrastrukturu. Predlo`ena prodaja ove opreme i podr{ke ne}e promeniti osnovni vojni balans u regionu”, navodi se u saop{tewu.

Prodaju mora da odobri Kongres, a nisu zavr{eni ni pregovori oko samog ugovora, prenosi Blumberg.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

SAD, Japan i Australija po~iwu vojne ve`be u Ju`nom kineskom moru

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Japan i Australija planiraju ove nedeqe zajedni~ku mornari~ku ve`bu u Ju`nom kineskom moru, saop{tili su filipinski bezbednosni zvani~nici.

U vojnoj ve`bi u~estvova}e tri nosa~a aviona i helikoptera, a wihovi komandanti }e se sastati sa filipinskim kolegama u Manili po zavr{etku manevara, potvrdila su dvojica neimenovanih filipinskih bezbednosnih zvani~nika za AP. Kako se navodi, svrha vojne ve`be je isticawe posve}enosti SAD, Japana i Australije „vladavini prava” u regionu.

SAD planiraju da razmeste svoj nosa~ aviona „Amerika”, dok }e Japan poslati jedan od svojih najve}ih ratnih brodova, nosa~ helikoptera „Izumo”.

Kraqevska australijska mornarica posla}e „Kanberu”, tako|e nosa~ helikoptera, rekao je jedan od dvojice zvani~nika i podsetio da je zajedni~ka ve`ba planirana pre nekoliko meseci.

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

10. OBROVA^KO - BUKOVA^KI SABOR U SIDNEJU

Povodom manastirske slave "Velika Gospojina" u manastiru Krupa (op{tina Obrovac, Dalmacija) organizujemo

"10. OBROVA^KO-BUKOVA^KI SABOR"

u nedequ, 3. septembra sa po~etkom u 12 ~asova, na crkvenom imawu u Rosmoru u Sidneju. (962 Bringelly Rd, Rossmore NSW 2557)

Pozivamo sve na{e sugra|ane, wihove prijateqe, kao i sve qude dobre voqe da nam se pridru`e i uveli~aju ovo na{e saborovawe. Uz bogat kulturno-zabavni program i doma}e specijalitete, posebna atrakcija je pe~eni vo na ra`wu. Organizovan je turnir u bacawu kamena, bu}ama, kao i dvorac za skakawe za decu.

Ulaz slobodan.

DOBRO NAM DO[LI!!!

INFO: PEKO 0450504844 JOVO: 0401200531 MI[O: 0421768902

"ORGANIZACIONI ODBOR"

POSLEDICE SKANDALA „RIO TINTO“

Zapadna Australija poni{tava zakon iz 2021. o za{titi kulturnog nasle|a Aborixina. Ovo je direktna posledica skandala Rio Tinto nakon {to je ovaj rudarski magnat uni{tio arheolo{ko nalazi{te. Zapadna Australija poni{ti}e zakone o za{titi kulturnog nasle|a Aborixina iz 2021. godine, koji su doneti nakon

Australija

uni{tewa 46.000 godina starog naseqa u klisuri Jukan.

Poqoprivrednici, sto~ari i mali zemqoposednici protivili su se uredbi koja je uvedena nakon {to je rudarska kompanija Rio Tinto legalno uni{tila kamene naseobine u kojima su `iveli qudi pre

46.000 godina, za koje su smatrali da su skupi i da su ote`avali poslovawe.

Vlada }e umesto toga ponovo uvesti zakone iz 1972. kako bi osigurala za{titu va`nih istorijskih lokacija.

- Ovo su jednostavni i efikasni amandmani koji }e spre~iti da nam se ponovi

jo{ jedna klisura Jukan, rekao je premijer Zapadne Australije Roxer Kuk. Kada je kompanija Rio Tinto uni{tila naseobine u klisuri Jukan, do{lo je do velikog nezadovoqstva starosedela~kih grupa, ali i u ostatku sveta, a na kraju i istrage protiv rukovodilaca te kompanije.

Australijska vlada najavila je kupovinu vi{e od 200 krstare}ih raketa tipa „Tomahavk” od Sjediwenih Dr`ava, za {ta }e izdvojiti oko 830 miliona dolara.

Time }e Australija postati jedna od tri dr`ave, pored SAD i Velike Britanije,

koje }e u svom arsenalu imati rakete dometa 1.500 kilometara, prenosi Rojters. Prema re~ima australijskog ministra odbrane Ri~arda Marlsa, projektili dugog dometa i drugo navo|eno oru`je od kqu~nog su zna~aja u novoj eri geopoliti~kih preokreta i rizika. „Ula`emo u kapacitete potrebne na{im odbrambenim snagama kako bismo mogli da ovratimo na{e neprijateqe i dr`amo ih podaqe od na{ih obala, kao i da bi Australijanci bili bezbedni u dana{wem kompleksnom i neizvesnom svetu”, rekao je Marls.

kupuje vi{e od 200 ameri~kih krstare}ih raketa ”Tomahavk”

Kajmak~alansko hodo~a{}e

Srbija u 2023. godini jo{ uvek nema svoj memorijalni centar koji bi bio posve}en svim `rtvama oslobodila~kih ratova iz krvavog HH veka. Ta~an i ukupan broj Srba stradalih u tih stotinak godina, po~ev{i od Balkanskih ratova (1912-13), pa sve do NATO bombardovawa Srbije 1999. godine, nikada nije utvr|en. Iako bilans srpskih `rtava ~ak ni u Velikom ratu (1914-18) nikada nije

bro utvr|enom bugarskom vojskom, bio je daqi prodor hrabre srpske vojske, koja je tu planinu nazvala „Kapijom slobode“. Srpska vojska je nakon skoro tri nedeqe krvave borbe uspela da zauzme vrh Sveti Ilija. Izme|u 26. i 30. septembra vrh je vi{e puta bio zauziman, dok ga srpska vojska kona~no nije zauzela. Poginulo je najmawe 4.634 srpskih vojnika i oficira, dok je po bugarskim izvorima poginulo oko 2.000 wihovih vojnika. Bugarima je bilo mnogo lak{e da se brane sa vrhova, iako je srpska artiqerija bila neumoqiva. Koliko je sama bitka bila krvava i `estoka pokazuje i ~iwenica da je vrh Sveti Ilija zbog dejstvovawa srpske artiqerije skra}en za 4 metra, jer je pre bitke najvi{a kota bila 2.525 metara. Takav intezitet borbe imao je i svoju cenu za srpsku vojsku, koja je bila veoma visoka ali je pokazala i svu neustra{ivost tih hrabrih ratnika. Neko je jednom mudro rekao i zapisao: „Ako je Krf bio „ostrvo

popisan, na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine je saop{teno da je Kraqevina Srbija ostala bez 1.247.345 qudi. U ovaj broj nisu u{li ubijeni Srbi van tada{we matice koji su se zatekli na teritoriji Austrougarske, ra~unaju}i Srpsku Krajinu, Bosnu i Hercegovinu i Vojvodinu. Neke procene renomiranih istori~ara ka`u da je samo u Bosni i Krajini poginulo vi{e stotina hiqada Srba za vreme Velikog rata. Tokom Drugog svetskog rata (1941-45) ostali smo bez najmawe 1.820.000 qudi, dok je u sukobima na teritoriji SFRJ po~etkom devedesetih ubijeno najmawe 42.000 Srba. Zato je mesta gde su se odigravale bitke za oslobo|ewe teritorija {irom Srbije i biv{ih jugoslovenskih republika mnogo, i nije ih lako popisati. Jedno od najupe~atqivijih svetih mesta, koje se nalazi van Srbije i na samoj granici Severne Makedonije i Gr~ke, je planina Kajmak~alan, ~iji se vrh nalazi na 2.521 metar nadmorske visine. U podno`jima te planine po~ela je srpska vojska dugo ~ekanu borbu za oslobo|ewe. Osvajawe Kajmak~alana bila je prva bitka na ~uvenom Solunskom frontu, koja je trajala od 12. do 30. septembra 1916. godine. Rezultat takti~ke srpske pobede nad do-

spasa“, Vido „ostrvo smrti“, onda je Kajmak~alan bio „ostrvo nade“. Danas se na vrhu Kajmak~alana nalazi mala spomen kapela svetog Jovana Krstiteqa, a ju`no od vrha i kapele nalazi se kosturnica, gde le`e kosti vi{e od 140 srpskih vojnika na|enih na planini nakon bitke. Iako su kapela i kosturnica obnovqene na stogodi{wicu bitke (2016), junaci koji su dali svoje `ivote na tim vrletima za slobodu otaxbine zaslu`uju mnogo, mnogo vi{e. Potrebno je napraviti pravi istorijski kompleks koji bi dostojanstveno obele`io taj sveti vrh, i jedan od najva`nijih perioda u srpskoj istoriji. Kosturnica se mora hitno urediti

kako bi se spasila od daqeg propadawa, vlage i nemara. Kajmak~alan je bio jedno od retkih mesta vezanih za srpsku istoriju koje do sada nisam posetio. @eqa je naravno postojala oduvek, ali se jednostavno nisu stvorili uslovi. Kona~no pre desetak dana sa jo{ tri stara prijateqa krenuli smo kolima put Gr~ke, kako bi se poklonili senima na{ih predaka. Svako od nas do{ao je sa razli~itih strana sveta, ali samo sa jednom `eqom da izrazimo zahvalnost onima koji su dali `ivote za na{u slobodu. Sa{a Din~i} stigao je iz Gelzenkirhena (Nema~ka), Marko Ran|i} iz Ivawice a Nikola Dmitra{inovi} iz Beograda. Zajedno smo krenuli putevima na{ih junaka vi{e od jednog veka nakon te ~uvene bitke. Svako ko krene na ovaj put }e naravno prethodno jo{ jednom posetiti i Srpsko vojni~ko grobqe (Zejtinlik) u Solunu, gde je sahraweno vi{e od 8.000 srpskih vojnika. I mi smo naravno posetili ponovo to sveto mesto, gde se neustra{ivi srpski vojni~ki duh jo{ uvek ose}a na svakom koraku. Svaki sahraweni srpski vojnik potpisan je imenom i prezimenom, i ~esto posetioci tamo tra`e svoje pradedove ili ro|ake koji su poginuli na Solunskom frontu. Nakon Soluna, put prema Kajmak~alanu vodio nas je preko grada Pela, gde je ro|en ~uveni vojskovo|a Aleksandar Makedonski, a zatim preko lekovite bawe Lutraki, gde }ete na}i vodopade i otvorene bazene sa temperaturom vode od 37 stepeni. Zatim smo stigli do podno`ja Voras skija{kog centra, odakle je do samog vrha potrebno oko dva sata pe{a~ewa. Onog trenutka kada po~nete da se pewete i ugledate obrise kapele Sveti Ilija, shvati}ete kako je bilo na{im vojnicima koji su konstantno bili na dometu bugarske vatre. Ipak to nije bila prepreka hrabroj srpskoj vojsci da pobedi i ostvari zacrtani ciq. Na toj svetoj planini, po wegovoj li~noj `eqi pohraweno je i srce Ar~ibalda Rajsa, {vajcarskog forenzi~ara i publiciste, koji je bio veliki prijateq Srba. I mi smo tog dana proveli neko vreme na planini, poku{avaju}i da shvatimo veli~inu te grandiozne pobede srpske vojske pre kona~nog oslobo|ewa Otaxbine. Ose}aj je zaista poseban i verujem da }u tamo i}i ~esto i ubudu}e. Uspon i odlazak na Kajma~kalan trebao bi biti ~ast i obaveza svakog Srbina i neka vrsta patriotskog hodo~a{}a. Nek je ve~na slava svim palim srpskim junacima u Velikom ratu! I da se wihova `rtva nikad ne zaboravi!

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

ANSAMBL: AWA I ZLATNA

Novi album i promocija u Open studiju u Melburnu

Pro{le nedeqe u dobro poznatom re storanu Open studio u Melburnu an sambl Awa & Zlatna je objavio novi album pod nazivom “Moj golube”. U izrazito lepoj atmosferi i sa dobro raspolo`enom publikom ve~e je proteklo u sjajnoj atmosferi.

O~ekivawa od ovog ansambla kada je novi album u pitawu su i ovog puta ispuwena ako je verovati brojnim posetiocima. Album sadr`i sjajne pesme i igre iz na{ih krajeva iz Srbije, i regiona, i bavi se integralnim pitawima o qubavi i lepoti `ivqewa.

Kao i obi~no, rasprodat koncert, za pam}ewe, oraspolo`io je publiku `ivopisnim pri~ama oslikanim izuzetnim muzi~kim aran`manima i interpretacijama kao i virtouzno{}u instrumentalista. Publika je pevala, a neko se i pridru`io Deskovom oru.

Bo`e zdravqa, slede}i koncert je na istom mestu, zato zabele`ite u svojim kalendarima 9. novembar, kada }e ovaj ansambl slaviti 10 godina postojawa.

Na novom albumu mo`ete ~uti 19 novih pesama ispirisanih sa prostora Balkana (kao i obi~no), i nekoliko divnih duhovnih pesama, dok su na samoj ve~erwoj promociji pored novih bile izvedene i kompozicije: Moja mala nema mane, Opa opa, Stamena, Deskovo oro, Devojka sa ~arda{a i druge.

Goran Doj~inovi}

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Успон на Кајмакчалан - Саша Јанковић, Саша Динчић, Марко Ранђић и Никола Дмитрашиновић

DRU[TVO

SORO[ REKAO ZBOGOM EVROPSKOJ UNIJI

Od na{eg dopisnika iz Evropske unije Pi{e: Radomir

Stefanovi}

Nije kome je re~eno ve} onome kome je su|eno. Ova stara narodna izreka mogla bi da se primeni i u slu~aju porodice Soro{. Za mnoge je bilo veliko iznena|ewe kada je u decembru pro{le godine, Aleksandar, mla|i sin Xorxa Soro{a ime-

nizacije. Naime, u svojim prvim medijskim nastupima, u intervju za Volstrit Xurnal, Aleksandar Soro{ je izjavio da iako on i wegov otac sli~no misle, da je on vi{e usmeren na politi~ko delovawe i da je sve vi{e zabrinut zbog mogu}nosti ponovnog izbora biv{eg predsednika Donalda Trampa. Dodaju}i, na veb stranici Fondacije za otvoreno dru{tvo da `eli “da udvostru~i odbranu prava glasa i li~ne slobode kod ku}e i da zagovara stvar demokratije u inostranstvu”.

Uskoro, sa re~i pre{ao je na dela. Usledila je prva operativna odluka predsednika. Otvorenim pismom, upravni od-

unutar Evropske unije. Fondacija }e preurediti svoje poslovawe i usmeriti svoje aktivnosti na isto~nu Evropu i Balkan, Afriku i Bliski istok. Istovremeno, 40% globalnog osobqa fondacije bi}e otpu{teno. A najve}a skra}ewa personala bi}e u EU gde }e od 180 zaposlenih u wenom sedi{tu u Berlinu 80% wih ostati bez posla. Osobqe koje “pre`ivi” u nema~koj prestonici ima}e u budu}nosti zadatak da upravqa nov~anim sredstvima fondacije u [vajcarskoj. Filijala u Barseloni bi}e zatvorena, a od sedam ogranaka u biv{oj sovjetskoj zoni, ostala su samo tri u Kirgistanu, Ukrajini i Moldaviji. Ukratko re~eno, bio je ovo svojevrsni grom iz vedrog neba za nevladin sektor u EU. Mnogi su ostali zate~eni, iznena|eni, ne pripremqeni. Jer, svake godine Fondacija za otvoreno dru{tvo dodeqivala je 1,5 milijardi dolara raznim grupama i pojedincima u 120 zemaqa sveta. Zbog toga {to, kako se ka`e promovi{u “demokratske principe, qudska prava i pravdu”. Mnogi projekti koji su do sada finansirani od 2024. godine osta}e bez podr{ke. Pogotovu su dosta glasno negodovali predstavnici ma|arskog nevladinog sektora koji smatraju da je ta~no da EU izdvaja nov~ana sredstva za razne aktivnosti nevladinih organizacija i socijalnu oblast. Ali, da to ne ~ine podjednako sve zemqe ~lanice. U ovom slu~aju wihova mati~na dr`ava Ma|arska. I da bez wihove finansijske pomo}i nevladin sektor u Ma|arskoj ne mo`e opstati dokle god je na vlasti sada{wi premijer Orban. Na sve to, iz Fondacije poru~uju da }e i daqe nastaviti da finansiraju odre|ene projekte koji se odnose na evropske romske zajednice.

Xorx Soro{ i wegov mla|i sin Aleksandar

novan za wegovog naslednika na ~elo Fondacije za otvoreno dru{tvo. Do tada, kako ka`e Dejli mejl, Aleksandru qubitequ hip hopa i strastvenom navija~u Wujork Xetsa u poslovno politi~kim krugovima, malo ko je davao prednost u odnosu na starijeg brata Xonatana, 52-godi{weg advokata i investitora.

Me|utim, posle ovog usledila su nova iznena|ewa u stilu familije Soro{. Koja su se, do du{e mogla naslutiti odmah po ustoli~ewu novog 37-godi{weg lidera ove, svetski mo}ne orga-

Fondacija }e preurediti svoje poslovawe i usmeriti svoje aktivnosti na isto~nu Evropu i Balkan, Afriku i Bliski istok

bor fondacije saop{tio je brojnim nevladinim organizacijama koje trenutno u`ivaju sredstva, da je odobren novi strate{ki pravac koji predvi|a prekid i povla~ewe dela sada{weg rada

Nakon svega re~enog, poznavaju}i istoriju, na~in rada i sve ono {to je do sada bilo vezivano za ime 93-godi{weg Xorxa Soro{a, postavqa se pitawe {ta je stvarni razlog ovakvog naglog zaokreta Fondacije koja raspola`e kapitalom od 25 milijardi dolara?

Moglo bi se pretpostaviti da su motivi vi{estruki. Zvani~no obja{wewe je da EU ula`e mnogo novca u korist qudskih prava i protiv diskriminacije i dru{tvene raznolikosti, pa je Soro{eva organizacija odlu~ila da se posveti drugim delovima sveta kojima je pomo} potrebnija. Sa druge strane nije nikakva tajna da je Soro{ mnogima u EU stao na `uq. Pogotovu kada je re~ o imigrantskom valu koji je za-

sti Rusije i pre svega Kine, na Balkanu, Africi i Bliskom istoku. vide}emo da se one poklapaju sa sferama budu}ih aktivnost Fondacije za otvoreno dru{tvo. Dakle, suzbiti rusko-kineski uticaj? Vreme }e pokazati.

MOJ @IVOT U AUSTRALIJI Ovde nema

tatinih sinova

Mi smo ih zvali „wihovi sinovi”. O~evi su im bili u komitetima, vojsci, bavili se me|unarodnom trgovinom, a glavno oru`je bila im je re~enica: „Zna{ li ti ko je moj otac”?

Neki od mojih drugara u vremenima „kod Tita” letovali su tamo gde je meni bilo zabraweno. Mi smo ih zvali „wihovi sinovi”. O~evi su im bili u komitetima, vojsci, bavili se me|unarodnom trgovinom.Glavno oru`je bila im je re~enica: „Zna{ li ti ko je moj otac”? Onda su do{la vremena „Milo{evi}a i Arkana”, pa su „wihovi sinovi” bili oni ~iji su ro|aci vozili crne xipove sa zatamwenim staklima, koji su imali benzinske pumpe i slu{ali turbo folk.Onda su do{la vremena „|in|i}a”, pa do{li i „wihovi sinovi”. Ali ovde mi ve} treba „kvisko”, jer se tu desio prekid i bio sam ve} u Melburnu. Pre tog odlaska pitao me direktor biv{e gimnazije: „Za{to sada, kada si postao jedan od nas?”

U nedequ 3. septembra tradicionalni

INTERVJU SA DANIELOM ILI]EM PREDSEDNIKOM

Ho}emo li u Brizbejn

Tradicionalni srpski festival u Brizbejnu pod imenom „Va{ar“ koji organizuje Srpska pravoslavna crkva Sveti Nikola u Vulungabi (Brizbejn), je uveliko u pripremi i odr`ava se ove godine ba{ na Dan o~eva (Father’s day) u nedequ, 3. septembra na obodu Daton parka sa ciqem da proslavi sa gostima srpsku kulturu, tradicionalnu muziku i bogatu srpsku kuhiwu.

Bilo je zadovoqstvo razgovarati o pripremi Va{ara sa predsednikom festivala Danielom Ili}em i koordinatorom folklora Nadom Gigovi} za Srpski glas i radio program Balkan Bits na radiju 4ZZZ. Ove godine gospodin Daniel Ili} je predsednik Srpskog festivala u Brizbejnu i wegova uloga je da omogu}i svim ~lanovima Odbora da uspe{no rade sa svojim timom kao i da donese novitete u kulturnom programu festivala.

Gospo|a Nada Gigovi} je koordinator folklornim grupama iz na{e crkvene zajednice, a to su Morava Brizbejn, tri grupe, prvi ansambl, drugi ansambl i juniorska grupa, {to zna~i ukupno preko 50-oro dece od 7 -26 godina. Osim folklornih grupa iz Brizbejna, Nada koordinira folklornim grupama koje dolaze iz Perta i Sidneja da u~estvuju na festivalu.

n Kakav je ose}aj vratiti ovako popularan festival ponovo u Brizbejn posle ~etiri godine?

DI: Iako je posledwi Va{ar bio 2019., nije bilo nimalo te{ko okupiti tim dobrovoqaca i po~eti organizaciju Srpskog festivala 2023. Svi su se iskreno radovali da ponovo vrate festival u Brizbejn za sve lokalne i srpske zajednice posle pandemije. Tako|e, dobro je za sve nas da se ponovo okupimo

svi na jednom mestu, i proslavimo opet ovaj festival.

NG: Ovo je za nas veliki ponos. Daniel i ja smo oboje ro|eni ovde. Ja sam druga generacija. Tata mi je do{ao ovde posle Drugog svetskog rata kada je imao 15 godina, a mama je do{la kada je bila malo starija. Da mi mo`emo ovako ne{to da uradimo za Srbe u Brizbejnu i da mi

poka`emo svima kakvi smo, na{a kultura i muzika, to je zna~aja. Organizovawe va{ara dan je veoma naporan za sve se zavr{i Va{ar i kada ti dete ka`e: “Ja sam toliko sam Srbin!“, to te tako dirne ovaj trud, i sve ovo vredi kada da ka`e{: “Gledaj {ta smo

Onda su do{la dana{wa vremena, pa su sada „wihovi sinovi” ona „elita” ~iji su o~evi ponovo „~lanovi tamo gde treba” i koji su ubedili narod da je sre}an a svet ru`i~ast.” A narod radi za strance, bez pauze za klozet. Sociolozi ka`u rani kapitalizam, a ja ka`em ostaci onog starog neprirodnog sistema. A kako je na „trulom Zapadu”, ovde u Australiji, obavezno me neko priupita. E pa, ovde nema „wihovih sinova”. Jeste, ima bogatih, prebogatih, ali tatinih sinova nema. Bogati qudi sa kojima dolazim u kontakt, svi su normalni qudi. Nikoga ne poni`avaju, ne isti~u sebe i ne zabrawuju svojoj deci da se igraju sa decom siroma{nih. Sa mojim lekarom, advokatom, {efom, sa svima sam na ti. Sve ih zovem po imenu, bez onog gospodine. Ne ulagujem im se, niti imam potrebe da im nudim mito. Uostalom, to je ovde uvreda (upu}eniji ka`u da to „radi samo kod velikih poslova”). Negde na po~etku sam se opekao i ponudio da platim ru~ak nekom slu`beniku u po{ti. Reakcija je bila paklena, postideo sam se i vi{e to nikad nisam ponovio.U razloge zbog kojih sam napustio Srbiju „wihovi sinovi” zauzimaju visoko mesto, uz korupciju i „pokidano” sudstvo.

Xorx Petrovi} - \ole, Melburn

Даниел Илић и Нада Гиговић

tradicionalni srpski festival u Vulungabi

„VA[ARA“ I NADOM GIGOVI] KOORDINATORKOM

Brizbejn na va{ar?

Ovo je za wega prvi Va{ar i podr`ava ovaj festival i poziva zajednice iz drugih lokalnih crkava da nam se pridru`e. Odbor u crkvenoj zajednici nas tako|e podr`ava kao i na{e odluke zato {to smo ve} tu godinama. Svi smo mi deo crkve, i ceo ovaj festival je u sklopu crkve u Ros ulici u Vulungabi. Ovim putem `elimo da se zahva limo svima koji su doprineli svojim trudom da se ovaj festi val ostvari.

DI: Hvala komitetu, hvala svima koji su doprineli na razne na~ine, kao na primer sa donacijama i hranom. Va{ar ne bi mogao da se ostvari da qudi nisu ulo`ili svoje vreme u pripremu. Mi smo svi volonteri, svi smo se okupili da podr`imo i organizujemo ovaj festival muzike i kulture.

n Koje su glavne atrakcije Va{ara ove godine?

ko smo, koja je je od ogromnog va{ara i sam taj sve nas, ali kad ti tvoje ro|eno ponosan {to dirne da ka`e{kada ti mo`e{ uradili, gle-

daj {ta smo narodu pokazali, {ta smo mi mogli za na{u zajednicu da uradimo.”To je ne{to {to dosta zna~i i za nas i na{u decu i ako Bog da da festival nastave na{i unuci i praunuci.

Veliku podr{ku za ovaj festival smo tako|e imali od na{eg sve{tenika, oca Milo{a Raketi}a. Otac Milo{ je do{ao u na{u zajednicu pro{le godine u aprilu.

DI: Glavna atrakcija oovogodi{weg Va{ara }e biti folklor i sve folklorne grupe koje u~estvuju u programu, zatim kulturni program gde nastupaju Stefan No~evski na trubi i Maja Majstorovi}

Iter na tupanu. Zatim imamo takmi~ewa ‘mu{karac protiv }evapa’, zatim ‘koloton’, a po podne }e vas zabavqati muzi~ari Sini{a Xavi}, Dragan Milovanovi} i vokalni solista Bina. Mladi muzi~ari Maja i Stefan }e se pridru`iti bendu u izvo|ewu par pesama. Ako Va{ar krene da raste onako kako je ve} po~eo, bilo bi fantasti~no dovesti ceo duva~ki orkestar truba~a jednom prilikom.

Ako `elite da imate svoj {tand na Va{aru, registrujte se na vebsajtu va{ara. https://www.vasar.org/

Datum do kada primamo prijave za {tandove je petak 25. avgust 2023.

Ako `elite da budete sponzor Srpskog festivala u Brizbejnu imate vremena do 1. septembra da se javite na{em timu.

Posetite veb stranicu https://www. vasar.org/ i proverite zlatne, srebrne i bronzane pakete za sponzore.

Ako `elite da volontirate na Va{aru, registrujte se preko veb sajta https:// www.vasar.org/

Svi volonteri }e dobiti majice kao uspomenu i kao znak zahvalnosti {to su volontirali na Va{aru.

Ceo intervju mo`ete preslu{ati na radio programu Balkan Bits, Zed Digital, radio 4ZZZ, Brizbejn: https://4zzz. org.au/program/balkan-beats

Biqana Leti}

100 GODINA RO\EWA RADOJKE @IVKOVI],

PROSLAVQENE SRPSKE UMETNICE NA HARMONICI

Na dana{wi dan, 24. avgusta navr{ava se ta~no sto godina od ro|ewa Radojke @ivkovi}, proslavqene srpske umetnice na harmonici. Radojka je ro|ena 1923. Godine u selu Globoderu kod Kru{evca.

Kroz dva meseca, ta~nije 25. oktobra navr{i}e se 105 godina od ro|ewa Milutina Tineta @ivkovi}a, wenog nerazdvojnog druga iz detiwstva, kolege i supruga sa kojim je provela 57 godina zajedni~kog `ivota i rada. Oboje su bili u~enici u klasi harmonike kod wenog oca, ~uvenog u~iteqa harmonike Tihomira Tomi}a –Tike Globoderca.

On je imao 10 godina, a ona nepunih 5, kada je po~ela tajno uz pomo} majke da ve`ba na maloj harmonici za najmla|e u~enike – de~ake i kada se ona sudbinskisrela sa Tinetom. Otac nije `eleo ni po koju cenu da joj dozvoli da svira harmoniku, smatraju}i da to iz fizi~kih razloga nije za jedno `ensko ~eqade, ali joj je dozvoqavao da prisustvuje ~asovima harmonike wegovim u~enicima razli~itog uzrasta i ona je wegovo podu~avawe upijala kao sun|er i sa majkom nastavila tajno da svira. Kada je otac iznenada sa puta do{ao ranije i ~uo je kako svira, on je shvatio koliki je ona muzi~ki talenat i koliko voli da svira, prihvatio je da je podu~ava i bio joj je jedini u~iteq, a ona zauvek wegov najboqi |ak...

Radojka i Tine su se toliko srodili u svirawu i svirali su veoma sli~no po kvalitetu, a to se i potvrdilo na seniorskom takmi~ewu harmonika{a u Kragujevcu, 4.avgusta 1935.godine u Kraqevini Jugoslaviji, kada je Tine osvojio tre}u nagradu, wegov u~iteq harmonike i Radojkin otac Tihomir Tomi} drugu

nagradu, a ona kao devoj~ica od dvanaest godina prvu nagradu! Odakle je nasle|en taj enormni talenat u Radojci? Sigurno od wenih predaka: pradede Tome i dede Mateje, koji su bili poznati guslari i ceweni gra|ani svoga vremena, wenog oca harmonika{a Tihomira Tomi}a i vrlo muzikalne majke Darinke, koja je odigrala veliku ulogu u opredeqewu Radojke da svira harmoniku. S druge strane imamo i neverovatnu qubav Radojke prema svirawu na harmonici i nebrojene sate wenog uve`bavawa, koje joj je dodatno pomoglo da nau~i da svira savr{eno, kao niko pre i posle we.

Sa Tinetom se vremenom sve vi{e zbli`avala i kroz zajedni~ka svirawa shvatila da je on wena sudbinska qubav i oni su se ven~ali krajem 1941. godine

tokom Drugog svetskog rata u okupiranoj Kraqevini Jugoslaviji. Nastavili su da nastupaju kao nezamenqivi duet harmonika, a mnogo kasnije i sa svojim odabranim ansamblom sti~u}i ogromnu popularnost kod na{ih naroda u zemqi po oslobo|ewu Jugoslavije, a kasnije i u inostranstvu. U vezi s tim treba napomenuti da su oni odr`ali preko 12 i po hiqada koncerata, a Radojka sama i ne{to vi{e, od toga preko 800 u inostranstvu i od toga preko 1200 u dobrotvorne svrhe. Kada saznate da je Radojkina posledwa harmonika te`ila vi{e od 14 kilograma, a Tinetova 17 kilograma, pa to pove`ete sa brojem koncerata koje su odr`ali, onda vam je jasno da je to bila sudbinai da to mogu i moraju da izdr`e zbog prevelike qubavi prema mu-

zici, harmonici i uvek zahvalnoj publici, koja im je qubav iskreno uzvra}ala.Kuriozitet je da je Radojka nosilac Ginisovog svetskog rekorda po du`ini nastupawa kao profesionalnog harmonika{a u priznatom trajawu od 71 godinu.

Potomci Radojke i Milutina Tineta @ivkovi}a su ponosni na wihovo delo i zbog toga su organizovali koncerte u Sidneju i Kru{evcu ba{ na dan kada pada proslavqaju 100 godina od wenog ro|ewa, u ~etvrtak, 24. avgusta od 19 ~asova uve~e u Ruskom klubu u Stratfildu (7 Albert Street) kod @elezni~ke stanice. Nema karata, ve} se ulazi sa donacijom za Narodne kuhiwe na Kosovu i Metohiji, a kroz organizaciju „Srbi za Srbe“. Svi ste dobrodo{li!

POSETA EPISKOPA SILUANA PAROHIJI GRINZBARSKOJ

U nedequ 20. avgusta, na praznik Sv. prepodobnomu~enika Dometija, Wegovo Preosve{tenstvo Gospodin Siluan je u pratwi Visokopre~asnog proto|akona Petra Mraki}a posjetio parohijski hram Svetog Save u Grinzbari. Na{eg Episkopa je ispred hrama do~ekao protonamjesnik Dejan Milo{evi} sa vjernim narodom koji se sa rado{}u okupio u velikom broju da do~eka svog Episkopa.

Ova, kao i svaka o~inska posjeta prvojerarha na{e Eparhije Grinzbari, bila je od velikog zna~aja za na{e parohijane. Po ulasku Episkopa u hram, koji bio ispuwen do posledweg mjesta i zagrijan qubavqu vjernika, otpo~elo je molitveno sabrawe u slavu Bo`iju.

Na arhijerejskoj Liturgiji Episkopu Siluanu saslu`ivali su i protojerej stavrofor ^edomir Videkani}, protonamjesnik Dejan Milo{evi}, kao i proto|akoni Petar

Mraki} i Miodrag Tomi}. Prislu`ivali su ~te~evi Arhijerejskog namesni{tva melburnskog.

Nakon pro~itanog jevan|eqa, Vladika je pou~io vjerni narod.Episkopjeu svojoj besjedi istakao da nikad nije bilo lako biti pravoslavni hri{}anin jer biti hri{}anin podrazumjeva i `rtvu na koju nisu svi spremni.Tako|e je istakao da umjesto plitke vode, koja predstavqa tjelesna i ~ulna u`ivawa, mi kao pravoslavci moramo uvijek birati duboku vodu koja predstavqa Carstvo nebesko.

Svetoj ^a{i je pristupio veliki broj vjernika. Posle otpusta, Episkop Siluan se jo{ jednom obratio prisutnom narodu, izraziv{i zadovoqstvo {to se u izgradwi crkvenog `ivota u Grinzbari ukqu~uju mnogi, na radost i blagoslov srpskom narodu u Melburnu i u Australiji. Isto tako, Episkop

se zahvalio svim Srbima za sve {to ~ine za na{u Crkvu i za srpsku zajednicu. Nadle`ni paroh, otac Dejan Milo{evi} se sa svoje strane u ime svih zahvalio Episkopu Siluanu na wegovoj posjeti, kao i na neprestanoj brizi za vjerni narod.

Po podeqenoj nafori svi prisutni na ~elu sa Episkopom uputili su se na zajedni~ko poslu`ewe i Agape za goste i narod koje je priredilo Kolo srpskih sestara „Ogwena Marija“ i vrijedni i trudoqubivi Crkveni upravni odbor, u ~ast posete Vladike Siluana.

Vernici su imali priliku da prime blagoslov Episkopa i duhovni savet. U prijatnoj atmosferi prisutni su imali priliku da porazgovaraju sa Vladikom i sve{tenstvom. Svi su se rastali sa najlep{im uspomenama na ovo sveto sabrawe.

o. Dejan Milo{evi}

Радојка и Тине у народној ношњи Радојка, Тине, Слободан и Зоран

EKSKLUZIVNI INTERVJU SA DR KLODOM DESPLANOM, NEUROBIOLOGOM I UGLEDNIM NAU^NIKOM IZ WUJORKA

Sve {to radite u nauci ima i svoje opasnosti (2)

Pi{e: Irena Deleti}

biqke i cve}e UV svetlom, mo`ete videti razli~ite stvari svojim o~ima. Fantasti~no je. Druge `ivotiwe koje `ive mnogo kra}e, imaju {iri spektar vida. Ne trebaju LSD ili droge da bi videli boje! Nije to u o~ima, ve} u mozgu.

n Razmi{qaju}i u ovom pravcu – umesto brisawa gena za o{te}ewe vida, za{to ne bismo koristili ure|ivawe gena za poboq{awe vizuelnih delova mozga?

qudski vid?

„Imexin Sajens Films“ (Imagine Science Films) je ameri~ka neprofitna organizacija koja je posledwih 15 godina slavila nauku na filmu, prikazuju}i impresivne nove i eksperimentalne radove u Wujorku, Parizu, Abu Dabiju i na satelitskim doga|ajima {irom sveta. Jedan od govora, „Boja gena ili geni boje“, koji je predstavio anga`ovani neurobiolog dr Klod Desplan, fascinirao je ceo internet. Pre prezentacije dr Kloda o nalazima wegove laboratorije o razvoju i funkcionisawu vizuelnog sistema koji je u osnovi vizije boja, niko pri zdravom umu ne bi pomislio da se muve mogu opisati kao da imaju „lepe o~i“. Ipak, kada je Srebrni profesor Wujor{kog univerziteta pokazao zadivquju}u lepezu o~iju muva sa svojim francuskim naglaskom, umetnici i nau~nici su podjednako bili odu{evqeni. Dr Klod se u Melburnu sastao sa na{om Irenom Deleti} na nedavno odr`anom Me|unarodnom kongresu genomike i genetike koji je odr`an u glavnom gradu Viktorije.

n Oliver Saks,eminentni neurolog i pisac oki}en kao „pesnik laureat medicine“, je `eleo da vidi naj~istiji indigo i zato je uzeo halucinogena. Nazvao ju je „bojom paleozojskog mora“, bojom mora nekada. Nau~nici su zaista otkrili da kada volonteri uzimaju halucinogena, dodatni delovi mozga su ukqu~eni u vizuelni proces - delovi mozga koji koriste ve}e doze serotonina. Kako nas upotreba halucinogena ~ini da vidimo nove boje ako su na{i ne{to {to je konkretno postavqeno?

- Vizija boja je pomalo apstraktna. Ka`emo da je neka stvar braon jer imamo konsenzus da je braon i da postoje odre|ene talasne du`ine koje dr`i. Mislim da je to uglavnom pitawe treninga oka i mozga. S druge strane, postoji mnogo vi{e `ivotiwa koje vide vi{e boja od nas - ribe i insekti na primer. Ne vidimo UV svetlo jer bi o{tetilo na{e o~i. Fotoreceptore koje sada imate su isti kao i kada budete stari, tako da nije dobra ideja da po~nete da ih o{te}ujete sada. Ali ako osvetqavate

- Mi smo evoluirali i tokom miliona godina dostigli smo neki oblik ravnote`e u na{oj evoluciji. Evolucija se odvija sporo i prilago|ava jednu stvar za drugom. Mo`da }ete mo}i da pogurate na{u evoluciju u jednom ili drugom pravcu, ali }e biti kompromisa. Ako ne{to dobijete, ne{to }ete mo`da i izgubiti. Tako da mislim da smo stvoreni za ono {to jesmo i da mo`da mo`emo da poboq{amo svoje pam}ewe, ali mo`emo izgubiti ne{to drugo. Stoga, nisam veliki obo`avateq uzimawa lekova za poboq{awe inteligencije ili vizije - mi smo ono {to jesmo i to je proizvod evolucije.

n Na mikronezijskom ostrvu u ju`nom Pacifiku gde je neuobi~ajeno veliki deo populacije pogo|en potpunim daltonizmom (slep za boje) dokazano je da crveno-zeleno slepilo za boje mo`e mnogo boqe razlikovati teksture i {are. Zbog toga Mikronezijski lovac mo`e biti u stawu da otkrije kamuflirani plen u prirodi mnogo boqe od nas koji sve boje vidimo. Mislite li da je to ne{to sa ~ime bi se wihova populacija bunila?

- To je veoma interesantno pitawe koje ste postavili. Nisam siguran da li je to evolucija u smislu genetske evolucije ili adaptacije, ali zaista je zanimqiva stvar za razmi{qawe. Nisam siguran {ta da mislim o ovome. Mo`da je to ne{to {to ne bi trebalo da radimo - ne znam. Ionako nisam siguran kako bismo to uradili. Verovatno bi qudi na ovom ostrvu koji su daltonisti `eleli da steknu viziju boja, ali kakav bi bio na{ pristup? Ho}emo li sti}i i jednostavno objaviti: „da - izle~i}emo vas!“?

n Da, veoma je interesantno jer ima mnogo porodica koje imaju genetske mutacije – do`ivotnu gluvo}u – ali ne `ele da je ure|uju iz svog genskog fonda za slede}u generaciju. Svi|a im se raznolikost koju ona donosi qudskoj rasi.

- Da, zanimqivo je i razli~itost je va`na, ali i sluh je veoma va`an, tako da je to zanimqiv koncept i na koje je te{ko odgovoriti.

n [ta je najve}i izazov sa kojim se nau~nici danas suo~avaju, da li mislite i da li vam rad u ovoj oblasti daje nadu u svetliju budu}nost?

- Kao nau~nici poku{avamo da razumemo svet i stoga se nadamo da }e poboq{ati na{u budu}nost. Ali danas smo svi veoma negativni; imamo ratove - opet - revolucije i mnogo lo{ih stvari. Ali pre 100 godina bilo je mnogo gore. Da ne ka`em da smo sada savr{eni – daleko od toga – ali mislim da se svet polako poboq{ava. Objavqen je ~lanak u ~asopisu „Nature Journal“ zasnovan na studiji koja je pokazala da ve}ina qudi misli da se moral smawio, ali je zapravo prili~no porastao. Mislim da smo sada u boqem svetu i mislim da }e nauka to poboq{ati. Da, stvari poput ve{ta~ke

inteligencije (AI) su zastra{uju}e. Ja sam profesor i kada vidim svoje u~enike da koriste ve{ta~ku inteligenciju da odgovore na moja pitawa, to nije sjajno. Na kraju krajeva, mislim da }e nas to u~initi boqim. Mi smo evoluirali i stekli smo znawe, ali nismo bili dizajnirani da sti~emo znawe

ili kulturu – ipak jesmo. „AI“ je jo{ jedan pojam kulture koji }emo dobiti. To je zastra{uju}e, ali znate da je u~ewe pisawa tako|e moralo biti stra{no u to vreme. To je sli~na stvar. Dakle, moj odgovor je da, verujem i nadam se za boqoj budu}nosti.

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

„Mi smo ono {to jesmo i to je proizvod evolucije“ ka`e Dr Desplan i otkriva nam kako se tehnologijom izmene gena mo`e popraviti o{te}eni

Neurobiolog dr Klod Desplan

KIPAR – MEDITERANSKI SUN^ANI RAJ

Na granici istoka i zapada, izme|u Evrope, Azije i Afrike, sa ~ak 340 sun~anih dana godi{we, nalazi se Kipar – tre}a najve}a ostrvska dr`ava Mediterana.

Na samo 75 kilometara ju`no od Turske, 100 km zapadno od Sirije i 360 km severno od Egipta, Kipar se “smestio” u isto~nom delu Sredozemnog mora, tamo gde leta traju ~ak i kada u ve}ini mediteranskih zemaqa jesen ve} kuca na vrata.U ~emu je dra` Kipra? Mo`da u ~iwenici da gde god da se uputite, nailazite na tajne prohujalih epoha, zadivquju}e arheolo{ke lokalitete, impresivne vizantijske manastire, drevne trv|ave i gotske crkve, ali i rajske pla`e na kojima mo`ete da prona|ete predah i skriveni mir… Uostalom, nije slu~ajno da je prema mitu ba{ ovde na Kipru, blizu grada Pafosa, na pla`i Akamos iz pene talasa izronila Afrodita, bogiwa lepote i plodnosti. Zbog we, Kipar nazivaju i ostrvom qubavi. UNESKO ba{tina

na svakom koraku Kipra

Relativno nepoznata informacija za ve}inu posetilaca ove ostrvske zemqe koji mahom dolaze zbog plavetnila i pe{~anih pla`a, jeste ta da se na Kipru nalazi ukupno deset crkava koje su odavno na cewenoj Unesko listi svetskih ba{tina zbog predivnih fresaka, ali i o~uvane istorije. Sve crkve poti~u iz vizantijskog perioda, te predstavqaju turisti~ki potencijal zemqe. Manastir koji nikako ne smete da propustite je Kikos. Manastir je poznat po svojoj vernoj kolekciji ikona i najvrednijoj ikoni Svete Bogorodice, Trojeru~ice. ^im zakora~ite u manastir koji je u 11. veku osnovao vizantijski car Aleksije I Komnin, bi}ete o~arani atmosferom koja u wemu vlada, kao i spokojnom ti{inom i lepotom koja ga okru`uje. Upravo u ovom manastiru Makarios III se zamona{io i postao arhiepiskop Kiparske pravoslavne crkve, a potom i prvi predsednik Kipra.Od preostalih crkvi koje su deo ove top 10 liste, izdvojili bismo jo{ i crkvu „Sv. Nikole pod krovom“ koja je svoje mesto na listi zaslu`ila najvi{e zbog impresivnih fresaka koje su nastajale u periodu od 11. do 17. veka.

Minijaturna mediteranska sela

Jo{ jedan draguq Kipra su tradicionalna sela. Kada vam je dosta letovali{ta i u`urbanih gradova topla preporuka je oti}i do sela u kojima se odvija svakodnevni `ivot stanovnika ostrva. Sva sela su puna {arma, sa svojim starim kamenim ku}ama i toplim osmesima `ena koje praktikuju tradicionalne ve{tine, kao {to je tkawe. Na{a preporuka bi bila sela Lefkara, Skarina (Skarinou) i Vuni (Vouni) koja odi{u posebnim {armom, toplim dobrodo{licama i `ivopasnim suvenirima koje mo`ete da ponesete kao uspomenu sa Kipra. Na putu od Larnake do Limasola ne propustite selo Skarina i odlazak na farmu magaraca. Kiparski magarci su bili nezaobilazno sredstvo – prevozili su hranu i vino, bili glavni na~in prevoza na ostrvu vekovima, pomagali i u proizvodwi maslinovog uqa okretawem te{kih mlinova i pravqewem vina, prenose}i gro`|e sa planinskih planta`a. Lefkara – duh kiparske tradicije koje okru`uju planina Trodos i pogled na more. Ovo selo je najpoznatije po tradicionalnim tehnikama veza i srebrnarstvu, koje je uvr{teno na Unesko listu nematerijalne svetske ba{tine. Davne 1481. godine Leonar-

do da Vin~i je posetio selo i tokom svoje posete uzeo uzorke veza i ~ipke sa sobom, jer je bio veoma inspirisan ovim zanatom. Nakon povratka u Milano motive ovog ru~nog rada oslikao je na ~uvenoj slici Tajna ve~era koja se danas nalazi u dominikanskoj crkvi Santa Maria de la Gracija. Jo{ jedan unikatni zanat koji se mo`e na}i u Lefkari je filigransko srebro. Ova umetni~ka forma se sastoji od tkanih niti srebra da bi se formirale zamr{ene {are, te ne zaboravite da po~astite sebe srebrnim nakitom po kome } ete pamtiti ovo najpoznatije selo Kipra.

Idealan izlet – CAPE GRECO

Poseta Kipru ne bi bila potpuna ukoliko ne biste oti{li i do nacionalnog parka Cape Greko u jugoisto~nom delu ostrva, koje je ujedno i najlep{e mesto ukoliko mo`emo uop{te da presudimo svim lepotama koje ostrvo pru`a. Do rta Greko mo`ete da do|ete kopnom ili morem, a u oba slu~aja }ete biti fascinirani pogledom. Na putu ka najisto~nijoj ta~ki ostrva nai}i }ete na mno{tvo morskih pe}ina. U samom nacionalnom parku se nalazi i jedna od najlep{ih pla`a Kipra – Konos. Ne zaboravite da odete i do mosta qubavi, odnosno stenovitog lu~nog prirodnog mosta, ~ija se ivica prote`e u kristalno ~isto, tirkizno i smaragdno more. Legenda ka`e da ukoliko se zaqubqeni poqube stoje}i na mostu i za`ele `equ, ona }e im se sigurno ostvariti. Otkrivawe gradova –Pafos i Nikozija

Kipar je bogat istorijom, a najboqi na~in da to saznate je poseta drevnim ru{evinama. Po~nite od grada Pafosa koji se nalazi na jugozapadu ostrva i po mitologiji je mesto ro|ewa bogiwe qubavi, lepote i plodnosti – Afrodite. Danas je kulturna prestonica Kipra, a 2017. godine bio je i Evropska prestonica kulture. Kompletan grad je uvr{ten na Unesko listu svetske kulturne ba{tine, te je na{ savet da obavezno posetite arheolo{ki park koji se nalazi u blizini luke Pafos i sredwovekovne tvr|ave. Nezaobilazni deo posete Pafosu su Afroditine stene, koje su po mitologiji rodno mesto Afrodite.

Nezaobilazan grad na na{oj turi kroz Kipar je i glavni grad – Nikozija. U ovom trenutku je jedini vojno podeqeni glavni grad na svetu: na kiparsku, zvani~nu stranu i na tursku, okupiranu stranu. Stanovnici Kipra veoma dirqivo i sa tugom u o~ima pri~aju o periodu kada nisu smeli da pre|u na drugu stranu gde su imali prijateqe, domove i uspomene. I dan-danas postoje stanovnici koji ne `ele da pre|u tzv. Zelenu liniju koja razdvaja glavni grad na dve strane, najvi{e jer ne `ele da probude ru`ne uspomene koje su se de{avale pre izvesnog vremena, te }ete na tom prelazu mahom videti turiste.

Pafos, po mitologiji je mesto ro|ewa bogiwe qubavi, lepote i plodnosti – Afrodite

Manastir koji nikako ne sme da se propusti je Kikos

Selo koje najvi{e odi{e kiparskom tradicijom i kulturom je nesumwivo Lefkara

Mom~ilo Momo Kapor (1937–2010)

Na{ slikar i pisac ovako je govorio i zapisivao:

uuu ^ovek mo`e da na|e koliko god ho}e prijateqa sa kojima }e da pri~a, ali malo je onih sa kojima }e da }uti.

uuu Mnogima bi se dopao da se nisi trudio dopasti se svima.

uuu Nikada nemamo dovoqno vremena za one koji nas vole, ve} samo za one koje mi volimo.

uuu Pravo je ~udo kako ~ovek u tu|ini odjedanput po~ne da shvata vrednost nekih stvari i re~i, na koje kod ku}e nije ni obra}ao pa`wu.

uuu Zvezde padaju i dawu, samo to mnogi nisu u stawu da vide.

uuu Osmehne{ li se deci, ona uzvrate osmehom. Osmehne{ li se odraslima, oni se pitaju: „Za{to se ovaj smeje? ”

uuu Tra`i se jedna polovna nedeqa, bez vesti o nesre}ama i ratovima!

Tra`e se prijateqi, makar dotrajali, svi oni i{~ezli, raseqeni, izgubqeni, po`eweni, tra`e se svi oni {to su nas

KEVA

I oni kojima nije majka, zovu je Keva! Kevo, dodaj ono! Kevo, opeglaj ovo! Ostavi, to }e posle Keva! Za one koji to ne znaju, treba re}i da su keve postarije i podebqe `ene niskog rasta (danas, na`alost, vrsta u izumirawu) koje prebivaju, uglavnom, po kuhiwama, dr`e}i poput polumitskih li~nosti na svojim ple}ima ~itavu ku}u, porodicu, `ivot, svet... Otkako ih znamo, odevene su uvek isto, u ku}ne haqine od jeftinog tamnog cica ili porheta bezobli~nog kroja: ne zbog toga {to nemaju {ta drugo, ve} {to im je potpuno svejedno kako izgledaju. U xepovima wihovih {lafroka su raznobojne pilule za jetru, `eludac, glavoboqu i one ru`i~aste, za visok pritisak... Na stubastim nogama pro{irenih vena, i`vakane patofne od kariranog filca koji je ve} odavno izgubio i boju i oblik. Kevama retko ko donosi poklone. Svi znaju - Kevi ni{ta ne treba! Samo da smo joj `ivi i zdravi! I kad joj donesemo sto grama kafe (nemlevene) mi joj je i popijemo.

Ko ima sre}e da u ku}i ima Kevu, je{}e najtajanstvenija, ve} odavno i{~ezla jela, za koja mnogi danas i ne znaju. Keve su posledwa stvorewa u Beogradu koja umeju da kuvaju flekice sa kupusom, grenadir-mar{

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

raznosili komad po komad, deo po deo: delove na{eg vremena, na{e qubavi, tra`e se da vrate qubav.

uuu Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori {est jezika obi~no mu savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji. Tamo ~eznu za takvima! Ja, li~no, imam velikih muka i sa materwim. Jedva na|em re~i koje su mi potrebne za sva ~uda koja nam se doga|aju.

uuu Ne postoji grad na svetu kao {to je Beograd, u kome je svaki dan –istorijski.

uuu Na kraju, setih se divne misli koju je voleo da ponavqa moj pokojni prijateq, Hilandarac, otac Mitrofan: ”Na{e je samo ono {to poklonimo drugima”.

ili papazjaniju, da ne govorimo o knedlama sa {qivama ili bunar-kiflama, koje su to ~udno ime dobile po testu {to je nekad moralo da se dr`i izvesno vreme u bunaru, da nakisne... Poznato je da keve jo{ uvek ne veruju kupovnim korama za gibanicu i da ih same ‚’razvijaju’’ po ~itavoj ku}i; ~ak i za rezance u gove|oj supi! I pored svih nau~nih dokaza o {tetnosti, keve uporno dan-danas zavr{avaju sva kuvana jela zapr{kom od bra{na i aleve

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

paprike. One su pravi majstori za ajvar - taj „srpski kavijar’’ (kako ga je lepo opisao jedan francuski putopisac), a paprike peku po dvori{tima na starim limenim {poretima. Donedavno, tamo su pekle i pekmez od {qiva, a za vreme rata pravile sapun od loja i `ive sode, pa ga posle `icom sekle na kocke. Zbog ajvara keve nikada ne bacaju tegle, dunst-papir i gumice. One }e vam od sveg srca pokloniti slatko od duwa, samo pod uslovom da im posle vratite teglu!

Zanimqivo, Keva retko kada jede sa uku}anima za stolom, a opet ima problema sa te`inom. To je, verovatno, zbog toga {to, borave}i ~itavog `ivota u kujni iznad {poreta, neprestano udi{e hranqiva isparewa, gricka i proba jela da bi postigla idealan ukus. Kad im se razbole unuci, keve odmah bacaju antibiotike u |ubre ~im ode lekar. Temperaturu skidaju komovicom, projinim bra{nom i vinskim sir}etom; zau{ke le~e slaninom iza u{iju; za le~ewe upotrebqavaju i „mast (propu{tenu) kroz devet voda’’, a u ormanu ~uvaju ~itavu zbirku ~ajeva. Beli slez, kamilica, `alfija, nana, maj~ina du{ica... Ve} sama imena ovih ~ajeva le~e svojim magijskim, ute{nnim zvukom. Keve su posledwe osobe na svetu koje }e zakrpiti sve ono {to nijedan kroja~ ne prima. Zbog toga uvek imaju kolekciju raznobojnih

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

„ibri{ima’’. Keve su najtolerantija bi}a. [iptar Abdulah, mada je ~esto sedeo sa nama za stolom, uvek je dobijao jela koja je Keva kuvala posebno za wega, jer mu je religija zabrawivala na{u hranu. U vreme ramazanskog posta, ni Keva nije pred wim jela, da ga ne povredi. Jedini Kevin kalendar bio je - crkveni! Jedini izlazak za godinu dana, onaj na grobqe - za Zadu{nice. Pa i tada, dok smo mi ostali jeli za pokoj du{a, ona je neprestano slu`ila pokojnike pod zemqom.

I makar da ste ve} prevalili pedesetu, Keva nikada ne}e zaspati dok se ne vratite ku}i. U kuhiwi }e vas, mada ste ve} ve~erali, ~ekati poklopqeno va{e omiqeno jelo iz detiwstva - spana} sa fa{iranim {niclama. Ko tome da odoli? Keve, te sve{tenice i ~uvarke jednog davnog, i{~ezlog vremena kada se `ivelo mirno, po{teno i udobno, na`alost, nisu nikome uspele da prenesu svoje male tajne. Tek kada nas napuste, ostaviv{i iza sebe dopisani Patin kuvar i kutiju za cipele punu na{ih fotografija iz mladosti, shvatimo da i daqe `va}emo, ali da su jela potpuno izgubila svoj ukus.

(pri~a iz kwige Magija Beograda, 2008)

U@IVAMO KAD NASMEJEMO QUDE, PREPOZNAJE NAS CEO SVET

Poseta `ivopisnom nasequ u Sremu, ~ije ime me{tani ne}e da promene ni za `ivu glavu

Lako je me{tanima sela Nevade. Ovom selu je, ponose se, ime dao kraq, li~no dok je „obilazio” rudni~ke wive i pa{wake. Zatekao je, govori legenda, pastira i pastiricu - na gomili. Mu~eni pastir se pridigao, a kraq mu naredio: ne vadi, ne vadi! I, kraqeva se ne pori~e.

A, kako je me{tanima Pi~kovca? Ovom nasequ, `ivo u ovovremenim svedo~ewima, ime je dala: P...a.Ne samo ona, nego, naizgled mirna priroda, qudska. Ona koja satima ispred kapija motri i meri vreme, a, posle, vrcaju iz we svakojake |avolije.- Pa, jeste... Tako je bilo i sad je - ka`e Sava Gruji~i}, ovda{wi profesor u penziji. Novinar. Pisac. Hroni~ar i najboqi kuvar, ve{ti pala~inkar voqenim unukama. Mo`e se re}ipet u jedan! - Sad nam je smeh potrebniji nego ikad. Malo veseqa, radosti, malo {ale, tamburice

i be}arca da se vratimo sebi od svih nevoqa koje su nas sna{le, tako, kao da smo `ivi zakopani.Evo, i vi ste se nasmejali i ja sa vama. I, svako ko ovde do|e i odavde po|e, ponese osmeh na{eg imena. Jedinstvenog u svetu.

Pa, kako je i po kome Pi~kovac dobio ime?

- Krajem {ezdesetih i po~etkom sedamdesetih, proteklog veka, u ovom delu grada, Sremske Mitrovice, po~ela su da ni~u naseqa.

Govorilo se: elitna. Nije to bila la`na elita, bili su to obrazovani qudi iz zdravstva, privrede, prosvete, kulture...Prve adrese, sasvim slu~ajno, bile su adrese uglednih mitrova~kih ginekologa. Wih petorica, ja sad ne mogu da se setim tih imena... zatekli ste me... ali i drugog medicinskog kadra sa Ginekolo{ko-aku{erskog odeqewa mitrova~ke bolnice, ovde su se naselili. Svaka ulica je imala po jednoga. Tako je na-

MUDRE MISLI I CITATI

Mudre misli o `ivotu – poma`u nam da boqe razumemo `ivot

@ivotne mudrosti su ne{to {to i sami kroz iskustvo i godine `ivota nau~imo, svako na svoj na~in. Ne}e svako od nas imati iste `ivotne okolnosti i priliku da se susretne sa istim qudima, izazovima i sli~no.Tako kreirane, `ivotne mudrosti dolaze sa mnogo strana i kada ih sve zajedno stavimo na papir, dobijemo jednu celinu `ivotnih iskustava sa neprocewivom vredno{}u.Mudre misli o `ivotu su i svojevrsna pre~ica za sve one mawe iskusne, da se na ovaj mnogo br`i na~in upoznaju sa raznim aspektima `ivota.

Citati i izreke –o `ivotu

uuu “@ivot je ono {to se de{ava dok ti pravi{ planove za `ivot” – Xon Lenon;

uuu “Uradi ono {to mora{, sa onim {to zna{, tamo gde se nalazi{” – Frenklin Ruzvelt;

uuu “San je ono {to se `eli, a `ivot je bu|ewe” – Me{a Selimovi};

uuu “Mi nikad ne `ivimo, mi o~eku jemo da }emo `iveti” – @an de Lafonten;

seqe i dobilo ime.

- Svi znaju za Pi~kovac. Vi niste verovali? Nije ~udo, ni mnogi Mitrov~ani ne znaju ni ulice ni broja, ni da je ovo naseqe Bra}e Mileti}, ni ko su ta bra}a, samo znaju za Pi~kovac. Nama pisma na ovu adresu sti`u iz celog sveta. Dovoqno je samo ime primaoca i ta odrednica.[iroke ulice.

Dvori{ta puna cve}a. Ovda{wi doma}ini, vidi se, vole svoje par~e Srema. Neguju ga i, ni pet

para ne daju {to se zove tako.

- To je ba{ lepo ime. Jedinstveno.

- Od imena na{eg naseqa niko nema kompleks. Ni mi u godinama, ni na{a deca, ni unuci.

- Milozvu~no je za sve, izgovaramo isto i mi i na{e dame. Ni one se ne srame da ka`u gde `ive. Ni na{a deca kad ih cure i momci pitaju odakle su.

Ovo je Pi~kovac, ko izbri{e ponovo }e lepo da se napi{edecenijama je stajala poruka na jednom starom ~ardaku na ulazu u naseqe. Kad je ~ardak stradao od zuba vremena, me{tani su na daskama od topole preneli ovu poruku. Poruka i danas `ivi.

Savo Gruji~i} nam, prenosi anegdotu sa ujakom, generalom biv{e JNA.

- Dolazi nam u goste i pita me: gde si ti Savo, ka`i adresu. Odgovorim mu: uja~e, samo pitaj gde je Pi~kovac i tu si. On }e meni, o{tro: ne}a~e, {ta je to, kakvo je to ime? Eto, takvo, uja~e. Svi znaju... Posle i on saznao.

uuu “U `ivotu nije va`no ono {to vam se dogodi, nego ono ~ega se se}ate i na~in na koji to pamtite” – Gabrijel Garsija Markes;

uuu “Svi pravi `ivoti su lepi i te{ki” – Ivo Andri};

uuu “Vi{e nam u `ivotu {kode r|avi jezici, nego r|ava srca. Nikad jedan r|av ~ovek nije u stawu da u~ini qudima onoliko zla koliko jedan zao jezik; jer ru`ne re~i ostanu i kad se ogovara~ zaboravi” – Jovan Du~i};

uuu “@ivot nam vra}a samo ono {to mi drugima dajemo” – Ivo Andri};

uuu “@ivot je kratak, ali trag od `ivota mo`e dugo trajati” – Isidora Sekuli};

KAD KRENE MAGIJA IZ ME[INE

Bra}a Jovan i Aleksandar Jovanovi} od pradede nau~ili da sviraju gajde

U selu Prekonoga, u svrqi{kom kraju, porodica Jovanovi} decenijama stvara muzi~ku ~aroliju. Ume}u svirawa na gajdama bra}u Jovana (22) i Aleksandra (20) nau~io je pradeda Nikola. Svirao je ovaj instrument punih 78 godina, a on sam, talenat i „zanat” je kao osmogodi{wak nasledio od oca Petronija. A, pred kraj svog `ivota, Nikola je tu qubav usadio praunucima.

- Pradeda je bio poznati gajda{ u svrqi{kom kraju. Nastupao je u Srbiji i u inostranstvu. Svuda gde se takmi~io osvajao je nagrade. Dok me je u~io da sviram, ~inilo mi se kao da hodam po mostu prema

PONEKAD NEDOSTAJE DAHA

Svirawe gajdi je naporno, ali nama je to u genima. Potrebni su dobra kondicija i kapacitet plu}a. Ponekad jedva imam dovoqno daha da zavr{im pesmu - ka`e Jovan, koji je svoju prvu zlatnu medaqu osvojio u Kwa`evcu, a sa folklorom je stigao do mnogih evropskih gradova.

na{im korenima. Otac je svirao frulu, ali i bratu i meni gajde su bile dra`e, taj trenutak kad me{ina pusti magiju - pri~a nam Jovan.Se}a se i prvog susreta s ovim instrumentom. Plakao je kad ~uje gajde, jer se pla{io wihovog zvuka: „Nikola je ~esto svirao u dvori{tu i pomogao mi da se oslobodim tog straha. Prvo sam svirao gajdenicu, a kad sam stasao i svrqi{ke troglasne gajde“. Svirawe na instrumentu koji se sastoji od gajdenice, prtka, me{ine i duvaqke od pamtiveka se u svrqi{kom kraju smatralo „mu{kim poslom”.

- Gajde su deo ne{e porodice. Kad pustimo koze mi ih sviramoka`e Jovan. - Volimo izvorne pesme na{eg kraja, a najvi{e kolo „Svrqi{ka rumenka”. Rado sviram „U livadi pod jase nom”, „Jedva ~ekam da nedeqa do|e”, „^oban tera ov~ice”...

Zajedni~ki nastupi bra}e Jovana i Aleksandra donose osve`ewe na doma}im i me|unarodnim festivalima. Nedavno su osvojili posetioce „Mihoqskih susreta“ u Svrqigu, manifestacije koju organizuje Mi-

nistarstvo za brigu o selu.- Svirawe gajdi je na{ na~in da se dubqe pove`emo s onim {to smo nekad bili - Jovan ne`no rukama dr`i gajde. - Tako ~uvamo na{ identitet.Oba brata vredno rade na imawu. Istu strast

ula`u u rad na wivi kao i u svirawe. „Nismo o`eweni, `ivimo sa roditeqima. Devojke vole muzi~are, ali gajda{i nisu ba{ na ceni“. Gajde su nepravedno skrajnut instrument.Gajde koje je Jovanov i Aleksandrov pradeda pravio, potpuno ru~no, nalaze se i u [vedskoj, Irskoj, Australiji, Norve{koj, a jedan primerak poklonio je svojevremeno prestolonasledniku Aleksandru Kara|or|evi}u. I ovo ume}e preneo je na praunuke.

- U~io nas je da gajde koje su rukom ra|ene imaju najlep{i zvuk. Govorio nam je da su ma{inske mo`da modernije i lep{e, ali wegove su boqe. Gajde se prave od jagwe}e ili jare}e ko`e, a drveni deo je od {qivepri~a Jovan. - [qiva daje najlep{i zvuk. I brat i ja vi{e volimo gajde od jagwe}e ko`e zato {to je mek{a. Va`no je da instrument bude na suvom i toplom, kao i da se leti povremeno provetrava. Za izradu ovog instrumenta neophodno je iskustvo i znawe.

REKORDERI NA BALKANU: Porodica Anti} iz ]uprije uzgaja ~ak 360 sorti paradajza

Anti}i, iz ]uprije, koji godinama ~uvaju semena raznih paradajza iz celog sveta, u semenskoj bazi imaju vi{e od 360 sorti, a kako bi je sa~uvali zanavqaju je svake tre}e godine

Po broju sorti paradajza koje rasa|uju svake godine verovatno su prvi na Balkanu, a mogu}e je i da ih imaju najvi{e, jer im seme {aqu iz svih delova sveta. Trenutno su ubrali 116 „vrsta”, a jo{ pedesetak sazreva u plastenicima.Glava porodice, @ivojin @ika (47), koji je pre dve godine ukr{tawem proizveo sortu xinovsko srce, ~iji je jedan plod dostizao gotovo dva kilograma, o ~emu su pisale „Novosti”, ukr{tawem je stvorio 11 novih sorti. Svaku od wih „razvijao” je od sedam do deset godina. Za pet sorti dao je imena ~lanova svoje porodice, a birao ih je prema wihovim karakterima.- Najte`e je bilo napraviti paradajz „`ikino srce”, jer sam hteo da stvorim najkrupniju sortu koja }e lako i brzo da rodi, da joj cvet ne opada, da podnosi visoke temperature, da bude otporna na bolesti i da podjednako uspeva u plasteniku i u poqu. Paradajz koji sam nazvao po sinu Du{anu (23), apsolventu gra|evine, je ~eri

PRIHRANA OD GAVEZA, SLEZA...

sorta, koja je temeqita, ustaqena i pouzdano ra|a. Po }erki Teodori (13) ime sam dao determinantnoj sorti {qivara, jer je mala, tvrda, tvrdoglava, ali otporna i jaka. Po sinu Jovanu (21), studentu Fakulteta pedago{kih nauka u Jagodini, nazvao sam rasko{an i krupan paradajz. Drugi krupan, ne`ne

Brojao sam do 350, pa prestao. Znam ime svake sorte, jer volim da ih uzgajam. Onaj ko to ne voli, mo`e neprestano da gleda sorte, ali nikada ne}e da ih zapamti. Proizvodwa je iskqu~ivo organska. Koristimo mikroorganizme, biqne amino kiseline, a prihranu dobijamo fermentacijom biqaka gaveza, tu{ta, koprive i sleza - otkriva @ika.

spoqa{wosti, ali ukusan i so~an, „krstio” sam po supruzi Jasminipri~a @ika.Ponosni su na brojne sorte, kojih nema u Srbiji, kao {to je „teton de venus”, ali i na xinovski „jabu~ar”, najstariju i najkvalitetniju sortu.

Pradeda Nikola

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (16) 24.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

Pi{e: Andrija ^olak

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

U SRBIJU JE IZBEGLO 400.000 SRBA IZ DRUGIH DELOVA JUGOSLAVIJE

Napad na Jugoslaviju i raspar~avawe dr`ave

Zajedni~ka dr`ava Ju`nih Slovena posle aprilskog rata predstavqa tu`nu sliku na novoj geografskoj karti.

Najve}i, centralni deo Slovenije okupirala je i pripojila (anektirala) Nema~ka, jugozapadni deo Slovenije pripojila je Italija, a jedan mawi deo na severoistoku (Prekomurje) je pripojen Ma|arskoj.

Nezavisna Dr`ava Hrvatska, vi{e pod italijanskim nego nema~kim patronatom, prostire se od nekada{we granice sa Slovenijom sve do Zemuna, sa teritorijom skoro cele Bosne i Hercegovine i jadranskom obalom ispod Su{aka do Zadarskog kanala i od Splita do Boke Kotorske. Sa povr{inom od 115.133 kvadratna kilometra ta marionetska tvorevina zauzimala je mnogo ve}i prostor od Banovine koja je formirana uo~i rata (65.456 kvadratnih kilometara) i dva puta je ve}a od Narodne Republike Hrvatske koja je formirana u okviru socijalisti~ke Jugoslavije i nastavila da `ivi u istim granicama i posle raspada SFRJ (56.594 kvadratnih kilometara).

Iako Hrvati ni tada nisu bili zadovoqni, jer im je uskra}en najve}i deo Dalmacije i Me|umurje koje su zauzeli Italijani i Ma|ari, dobili su Bosnu i Hercegovinu, pa je na geografskoj karti ~itav „trbuh“ dana{we „kifle“ bio popuwen. Ali razlog za nezadovoqstvo nije samo zbog Dalmacije i Me|umurja. Nemci i Italijani su Paveli}u, pored velike bosansko hercegova~ke teritorije, „uvalili“ preko milion tamo{wih Srba, pa je „nezavisna dr`ava“, prema nema~kim

podacima, 1941. godine, pored ~etiri miliona Hrvata, imala i 1,925.000 Srba, 700.0000 Muslimana, 150.000 Nemaca, 70.000 Ma|ara, 30.000 Slovenaca, 40.000 Jevreja i dr.

Italijani su okupirali i Crnu Goru, a Kosovo i zapadnu Makedoniju su pripojili Albaniji. Drugi deo Makedonije sa jugoisto~nom Srbijom okupirala je i anektirala Bugarska. Srbija je, od Beograda na severu do Kosovske Mitrovice

ZLO^INI USTA[A

Hitlerov izaslanik za

Balkan Edmund Glez fon Horstenau zapisa}e u svom dnevniku da je zgro`en zlo~inima usta{kog re`ima i da je u jesen 1942. to i rekao Paveli}u, uz napomenu da je ta~no da i Nemci to isto rade, ali u zemqama u koje su u{li kao osvaja~i, kao neprijateqi, „a vi ste do{li u ovu nesretnu zemqu kao otac domovine”. Nisu se nacisti sa`alili na Srbe, Jevreje i Rome, wima je smetalo rasplamsavawe ustanka kao samoodbrambenog ~ina ugro`enih Srba, pa su `eleli da se taj povratni efekat masovnih zlo~ina obuzda.

na jugu i od Loznice na zapadu do Negotina na istoku, svedena na granice u`e od onih pre balkanskih ratova i okupirana od strane Nema~ke. Banat je od Pan~eva do Novog Kne`evca uz granicu sa Rumunijom okupiran od Nema~ke i dodeqen mu je poseban status, a zapadni deo Vojvodine sa Novim Sadom, Suboticom i Barawom pripojen je Ma|arskoj.

Pro{lo je samo ne{to vi{e od mesec dana od ulaska Nemaca u Zagreb i progla{ewa „nezavisne“ hrvatske dr`ave, kada hrvatski poglavnik Ante Paveli}, sa svojim prvim pomo}nikom Slavkom Kvaternikom odlazi u Rim u kome 18. maja potpisuje ugovore kojima se najva`niji delovi isto~ne jadranske obale prepu{taju Italiji. I ne samo obale, ve} i gotovo cela ju`na polovina tek progla{ene NDH prakti~no se pretvara u italijanski protektorat, a na ono malo obale koji je prepu{ten Hrvatskoj, ne smeju da se grade luke niti hrvatska mornarica mo`e imati velike brodove. Tako su usta{ke vo|e gostoprimstvo koje im je Italija pru`ala za vreme Kraqevine Jugoslavije, platile gubitkom Dalmacije za koju su se generacije Hrvata borile i ujediwewem 1918. dobile.

79. - U erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija, a hiqade qudi je poginulo. Pompeja je dobro o~uvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je ostala kao svedo~anstvo o `ivotu i kulturi Rimqana tog vremena.

1814. - Britanci su u drugom anglo-ameri~kom ratu zauzeli Va{ington i spalili i razorili grad.

Posle potpisivawa ugovora u rimskoj palati Venecija, Musolini i Paveli} sa svojim pratwama prelaze u palatu Kvirinale u kojoj ih ~ekaju italijanski kraq Vitorio Emanuele Tre}i i wegov ro|ak princ od Savoje, vojvoda od Spoleta Aimone Roberto. Tu }e se odigrati istorijska farsa progla{ewa hrvatskog kraqa u kojoj glavnu ulogu ima jedan italijanski plemi}, a glavni re`iser je italijanski diktator Benito Musolini koji je ~itavu ovu igru smislio kao prividnu kompenzaciju Hrvatima za gubitak teritorija, a u stvari je Hrvatsku jo{ vi{e podredio Italiji koja je tako postala izvor hrvatskog suvereniteta. Hrvatska }e dobiti svog kraqa pod imenom Tomislav Drugi i punom titulom „kraq Hrvatske, princ Bosne i Hercegovine, vojvoda Dalmacije, Tuzle i Knina“. Hrvatski kraq nikada ne}e zakora~iti u svoje kraqevstvo, kao {to ni dr`ava kojoj je na ~elu u svom nazivu ne}e imati odrednicu kraqevina.

Ceremonija progla{ewa hrvatskog kraqa odr`ana je po svim propisima: tu je italijanski kraq Vitorio Emanuele III (i sam bez ikakve vlasti), tu je glavni gazda Italije Musolini, tu je i hrvatski poglavnik, tu je i postrojena kraqevska garda. Krunisawe koje je trebalo da bude odr`ano na Duvawskom poqu u Bosni i Hercegovini, gde je po predawu po~etkom 10. veka krunisan i prvi hrvatski kraq Tomislav, nije nikad odr`ano. Ipak, on je do pada Italije formalno titulisan kao kraq Hrvatske, sa simboli~nim ovla{}ewima davawa plemi}kih titula i kancelarijom u Rimu gde su mu stizali slu`beni izve{taji iz wegovog kraqevstva. Kada je u septembru 1943. kapitulirala Italija, abdicirao je i hrvatski kraq.

l Kraj

1899. - Ro|en je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najve}ih pisaca 20. veka, koji je presudno obele`io hispanoameri~ku literaturu i sna`no uticao na mnoge pisce u celom svetu.

1914. - Zavr{ena je Cerska bitka u kojoj je srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovi}a potukla austrougarsku i odnela prvu savezni~ku pobedu u Prvom svetskom ratu. Stepa Stepanovi} je dobio ~in vojvode.

1954. - Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o stavqawu van zakona ameri~ke Komunisti~ke partije.

1968. - Francuska je izvela prvu probu hidrogenske bombe u ju`nom Pacifiku i postala peta nuklearna sila u svetu.

1976. - Dvojica sovjetskih kosmonauta su se spustila na Zemqu posle 48 dana provedenih u wenoj orbiti, tokom kojih su u specijalnoj kosmi~koj laboratoriji izveli niz opita.

1991. - Parlament Ukrajine proglasio je nezavisnost od SSSR.

1991. - Predsednik SSSR Mihail Sergejevi~ Gorba~ov dao je ostavku na mesto {efa Komunisti~ke partije i zatra`io da Centralni komitet donese odluku o raspu{tawu partije osnovane pre 93 godine, koja je u tom trenutku imala 16 miliona ~lanova.

1994. - Izrael i Palestinska oslobodila~ka organizacija su postigli sporazum da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovawa, zdravstva, poreske politike, socijalne za{tite i turizma.

2004. - U svojoj bazi Gvantanamo Bej na Kubi, SAD su formirale svoj prvi sud za ratne zlo~ine od Drugog svetskog rata i formalno optu`ile Salima Ahmeda Hamdana, Jermenca, koji je navodno bio voza~ Osame bin Ladena, za sau~esni{tvo u teroristi~kim akcijama.

2009. - Koncert ameri~ke pop peva~ice Madone odr`an je na beogradskom U{}u pred oko 40.000 posetilaca.

2016. - U zemqotresu magnitude 6,2 koji je pogodio centralni deo Italije poginulo je 290 qudi.

Проглашење војводе Аимоне Роберта за хрватског краља

Majci crkvu, sebi xamiju, a strica pod gomilu

Saga o Predojevi}ima je najdubqe i najsna`nije bile}ko narodno predawe izniklo na hercegova~kom kr{u.

Pet stotina godina, s koqena na koqeno, u Hercegovini, u Bile}i, se prepri~ava jedna dirqiva i uzbudqiva pri~a, epska ali istinita drama, o maj~inoj qubavi, otetom sinu jedincu, silnom turskom junaku, sebi~nom |everu, stricu, knezu, surovoj kazni, crkvi i xamiji. Saga o Predojevi}ima je najdubqe i najsna`nije bile}ko narodno predawe izniklo na hercegova~kom kr{u. Predojevi}i su bile}ki „Ep o Gilgame{u“, hercegova~ka „Odiseja i Ilijada“, zavetno pismo o Primetnoj gomili u Prijevoru gde su stolovali sredwovekovni srpski vlastelini. Kad su Turci stigli u Hercegovinu narod je postao raja i svoj jad i ~emer mogao je da upamti i zabele`i samo u kamenu i usmenom predawu. Drugih mjesta imao nije. ***

Sunce je bilo ve} visoko kad su ~obani podno Dubovca vidjeli kolonu kako promi~e kroz Krtine ispod Grabovica ka Rada{evom dolu. I{li su glavnom xadom. Iz daqine se nije videlo ko su ali su jedni jahali a drugi vodili kowe za sobom.Tek kad su okrenuli ka Potrku{ama razazna{e da su Turci. Mora da dolaze po begov hara~. Ali zob jo{ nije ni zavila. Nije vrijeme za hara~lije. Najstariji me|u wima se dosjeti: „Po{li su da skupqaju. Nijesu dolazili ve} ~etiri qeta, vrijeme im je.“Bio je to onaj dan kad majke lele~u i udaraju se u prsa, a o~evi ~upaju kose jer im Turci odvode djecu u jani~are. Danak u krvi. Nije bilo vi{e vajde bje`ati u brda. U svakom selu knez je imao obavezu da prikupi dje~ake.^obani javi{e u selo da dolaze Turci. Knez Jovan Predojevi} imao je {est sinova a wegov pokojni brat Nikola samo jednog, malog Nenada koji je `iveo sam sa majkom. Trojici svojih sinova knez re~e da po|u uz brdo ka Vrawoj Dubravi a dvojica starijih i onaj najmawi i najmla|i ostado{e.

– Kne`e jesi li si odabrao djecu za cara, upita{e Turci dok su ulazili u Prijevor, mjesto gde su nekada stolovali sredwovekovni bile}ki vlastelini Predojevi}i. Knez okupi nekoliko dje~aka oko kojih Turci po~e{e da obigravaju. Hteli bi onoj najkrupnijeg ali je prestario, onaj mali je sav nekako slaba{an.

– Uzmite ovoga, ovaj je najbistriji, pokaza knez na Nenada, jedinca wegovoga pokojnog brata.Jedan Tur~in dokopa dje~aka, metnu ga u sepet koji se nalazio na kowu i re~e: –Hajdemo, daqe!Nenad briznu u pla~ a wegovu vrisku ~ula je i majka koja se nalazila za kozama iznad ku}e. Str~a do puta. [to vodite wega, on mi sve na ovom svijetu? Po~e da lele~e i kuka. Upita |evera, {ta u~iwe, {to im ne dade jednog od tvoje {estorice?

Knez je samo }utao, a Turci su zamicali ka Bijeloj Rudini.Nesre}na majka potr~a za

wima. Pla~e i prekliwe da joj puste dijete.U sepetima je ve} bilo nekoliko djece. Svi upla{eni i podbuli od pla~a. Nenadova majka tr~ala je za karavanom i kowanicima, a Turci su je gonili i {ibali kanxijama. Sva ra{~upana, izubijana, padala je niz kamewe, zapomagala i molila ali nije odustajala.

Od maj~inih leleka do dana dana{wega ostala su imena mjesta nazvana po wenom zapomagawu od Prijevora do ^emerna. Korita, gde je naricala da je jadna i koretna, Pusto poqe, gde je klela da joj osta ku}a pusta i ^emerno kad je zajecala: „Jao meni jadnoj i ~emernoj“. Tu je pala na zemqu ne mogav{i da vi{e prati Turke a karavan sa dankom u krvi zama~e ka Bosni.

Ve} je bila pozna jesen kad su jani~ari sa dje~acima u sepetima stigli u Carigrad. Postrigli su ih i okupali, obukli u nove haqine i uveli u veliku prostoriju da ve~eraju. Sjeli su za astal i dali su im ka{ike sa ogromnim dr{kama. Djeca nijesu uspjevala da primaknu zalogaj ustima. Mali Nenad uze svoju ka{iku i prinese je ustima dje~aku naspram wega ovaj pojede pa isto u~ini. Posle i ostali tako po~e{e da jedu. Vidje{e to sultanovi u~iteqi i Nenada odmah odvoji{e u posebnu grupu. Nijesu se prevarili, postao je najboqi u~enik, pitomac, vojskovo|a, pa{a, ali ne Nenad, nego Hasan pa{a Predojevi}. I sultan je ~uo za wegovu hrabrost i visprenost. Poslao ga je u Segedin da utvrdi granice carstva. Kad se vra}ao preko Dunava Hasan se priseti svoje Hercegovine, okrenu vojsku na jug i pojavi se u Qubomiru. Tu podi`e logor za tri hiqade vojnika.U zoru pozva svoj vjernog ~au{a Ahmeta ^elebi Dugali}a i re~e mu da osedla kowa. Wih dvojica sa jo{ trojicom kowanika zamako{e uzvodno Trebi{wicom. Hasanu srce zatreperi kad ugleda Dubovac i bile}ku valu. Na ulasku u Prijevor sjaha s kowa a pa{a re~e Ahmetu i pratwi da sjednu u hlad i odmore. On po|e sam pje{ke pored okrajka ka naherenoj plo~ari. Na struzi iza srensle zate~e jednu staricu i nazva joj dobar dan.

– Jesi li sama, ima{ li koga jo{?

– Nemam ni|e nikoga. Imala sam ~oeka al` je mlad umro. Imala sam sina jedinca Nenada al’ ga Turci pokupi{e.

– Turci nijesu odvodili jedince.

– Mog jesu. \ever je imao {estoricu ali je izabrao i mog dao.

– A bi li poznala tog tvog sina kad bi ga vi|ela?

– Bi bogme, imao je biqeg na lijevoj mi{ki.

Pa{a zavrnu ko{uqu i pokaza mi{icu starici. Ona vrisnu, podi`e ruku, pomilova ga po kosi, skameni se i klonu. Nenad –Hasan unese majku u plo~aru i dozva Ahmeta Dugali}a. Pohitaj u Dubrovnik i dovedi mi odmah qekara Tomu Natali Budislavi}a i pru`i mu }esu sa 300 perpera. Ne vra}aj se bez wega. Starica se s du{om rastajala a sin je bdio pored we. Kroz glavu mu je sva{ta prolazilo. Maj~ino srce nije prepuklo od tuge, ali jeste stalo od radosti. Ve} je pala no}, iza|e Hasan ispred pola~e u dolinu. Mjesec je obasjao sve zidini od torine, preko vrta do velikog drijena. Hasan se priseti no}i dok je bio Nenad, sjeti se oraha, maj~inog korita, kako se prede vuna. Sjeti se plo~nika gde je izlazio i igrao se sa bra}om od strica Ilijom i Markom. Svega se sjeti. Silnom pa{i se neka tuga navu~e preko o~iju. Pogleda gore u mjesec i promrqa ne{to na jeziku koji je ve} bio zaboravio.Te no}i je ponovo bio Nenad. Oka nije sklopio cijelu no}, smi{qaju}i {ta mu je ~initi. Kad je prolazio kroz Vi{egrad idu}i sa vojskom ka Bile}i vidio je da veliki vezir Mehmed pa{a Sokolovi} gradi veliku }upriju na Drini. Prije desetak godina Sokolovi} je podigao crkvu svojoj majci.[to i ja ne bih mogao, razmi{qao je pa{a Predojevi}. Odlu~i da majku sahrani po hri{}anskim obi~ajima i da joj podigne crkvu od bijelog

bile}kog klesanog kamena ba{ tu podno ku}e gdje je decenijama ~amila sama tuguju}i za svojim jedincem. Podi}i}e i xamiju ba{ kao {to je u~inio i Bajo Nenadi} u rodnim Sokolovi}ima. ^im je svanulo, pa{a pozva svog najbr`eg deliju i re~e mu da pohita ka Dubrovniku, da na|e Ahmeta ^elebi Dugali}a, da mu ka`e da je majka umrla i da ne dovodi qekara Tomu Natali Budislavi}a. Sto perpera treba da preda apotekaru Ivanu Bartolomeju jer mu od ranije duguje. Neka Ahmet probere ~etiri najboqa dubrova~ka majstora, obe}a im bogatu nagradu i dovede wih i wihove kalfe namah u Bile}u.

Cijela bile}aka vala, sa okolnim selima od Plane do Panika, tog podneva slegla se u Prijevor. Hasan pa{a, Nenad Predojevi} sahrawivao je majku. Ka`u da takvu sahranu Bile}a ne pamti. Na ~elu povorke i{ao je pa{a, gizdavo obu~en u odoru od mrkog, bijelog i zelenog satena. Sutradan dubrova~ki zidari stigo{e pred ~ador pa{e Predojevi}a. Popi{e kafu i sa Hasanom krenu{e ka Prijevoru. Pokaza im mjesto gde treba podi}i crkvu a povi{e we, ispod brijega, veliku ~atrwu. Zidovi da budu od klesanog kamena, iznad dveri isklesani veliki krst, na lijevom dovratniku sunce a sa desne strane mjesec u slavu arhangela Mihaila i Gavrila. Spusti{e se potom niz Bile}ko poqe glavnom xadom do Maslenog dola. Tu sjaha{e i pa{a im re~e: „Ovde }ete zidati xamiju, s druge strane druma ~atrwu i pored we veliki karavan saraj“. Dubrov~ani reko{e da su zidali i ve}e pala~e od ovoga ali im pa{a kaza da sve treba da bude gotovo do slede}e jeseni kad se on bude vratio u Hercegovinu. Hasan pa{a Predojevi} naredi pokret svojoj vojci. Uzjaha hiqadu akinxija, xebelija i spahija, a za wima krenu{e jani~ari i azapi. Postroji{e se na sred Bile}kog poqa. Pa{a sa pratwom nastavi ka Prijevoru, do kne`eve ku}e. Izvedo{e kneza, veza{e ga za kolac i dopola zazida{e. – Evo kne`e, nek ti je te`e, re~e Hasan svom stricu, pri|e i baci prvi kamen. Za wim isto uradi{e i seqani, a potom i Turci. Svaki vojnik koji je prolazio od Bile}kog poqa zastao bi u Prijevoru i bacio kamen na Primetnu gomilu. Prolaznici koji su hodili tim drumom, stotinama godina su prilagali kamewe, a gomila je bivala sve ve}a i ve}a. Jedino, vele da kamewe nisu prinosili Predojevi}i i familije koje poti~u od wih. I danas u Prijevoru stoji Primetna gomila kao surovi svedok kne`eve nepravde u~iwene prema majci i wenom sinu jedincu. Svaki kamen navaqen i ba~en na Primetnoj gomili ote`avao je knezu a pomagao narodu bile}kom da od zaborava sa~uva pri~u o maj~inskoj qubavi, danku u krvi, ~emeru narodnom i `ivotu hercegova~kom.

PREMIJERKA PLATILA RA^UN ITALIJANIMA

KOJI

SU POBEGLI IZ RESTORANA U ALBANIJI

MOZAIK

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Nedeqa }e za Ovna biti neujedna~ena. Po~etak nedeqe dove{}e napetost na profesionalnom planu kada morate da intenzivno radite re{avaju}i vi{e problema istovremeno. Tokom sredine nedeqe oseti}ete poboq{awe u finansijskom sektoru, pa }ete dozvoliti ve}u potro{wu na sopstvena zadovoqstva. Obezbedite sebi dobar san, zdravu ishranu bogatu vo}em i povr}em.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Bik }e imati poprili~no mirnu nedequ. Poslovne probleme }e Bikovi re{avati na uobi~ajen na~in bez dodatnih napora. Oni koji pate od hroni~nih endokrinih i bubre`nih bolesti, treba unapred da brinu o sebi i da preduzmu preventivne mere. Druga polovina nedeqe }e biti intenzivna, a sfera romantike }e do}i u prvi plan. Nesporazumi u komunikaciji }e biti karakteristi~ni gotovo za sve Bikove.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ka{wewa u finansijskim isplatama }e vas ~initi nervoznim. Sa druge strane, odnosi sa voqenom osobom }e biti harmoni~ni stabilni. Na zdravstvenom planu su mogu}i problemi sa endokrinim sistemom, ali oni }e biti posledica stresnih situacija, a preduzimawem neophodnih mera se mmo`ete izbe}i posledica stresnih situacija. Oni koji su sami }e za vikend upoznati zaimqivu osobu.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Predstavnici ovog znaka }e dobiti priliku da zauzmu liderske pozicije na poslovnom planu. Ovo }e biti zna~ajno i za zna~ajno poboq{awe finansija. U sferi odnosa }e se po~etkom nedeqe [korpije na}i na isku{ewu. Samo oni koji budu uspeli da iskontroli{u emocije }e imati miran i stabilan odnos sa partnerom. Slobodne [korpije }e imati veliku pa`wu suprotnog pola.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Italijanska premijerka \or|a Meloni, koja se pridru`ila sve ve}em broju Italijana koji ove godine letuju u Albaniji, platila je ra~un svojim sunarodnicima koji su pobegli iz lokalnog restorana neplativ{i ra~un.

U jedinstvenom diplomatskom ~inu, italijanska vlada izmirila je ra~un za restoran ~etvorice italijanskih turista u Albaniji koji su oti{li bez pla}awa.

Kada se pojavila vest o tome da su neki Italijani pobegli, a da nisu platili ra~un u restoranu u Beratu, Meloni je usko~ila u pomo}, rekao je albanski premijer Edi Rama za La Stampu.

„Idite i platite ra~un za ove idiote, molim vas”, citirao je Rama re~i Melonijeve upu}ene italijanskom ambasadoru u Albaniji, prenosi Rojters.

Fran~esko Lolobri|ida, italijanski ministar poqoprivrede i zet Melonijeve, bio je na putu u Albaniji i rekao da je to bilo pitawe nacionalnog ponosa.

„Ponudila je da plati ra~un. Ambasador se vra}ao u Tiranu i bio je na raspolagawu da to uradi”, rekao je Lolobri|ida, dodav{i da nekoliko nepo{tenih pojedinaca ne mo`e da osramoti narod pristojnih qudi.

Italijanska ambasada u Albaniji potvrdila je u saop{tewu da je platila ra~un, navodno oko 80 evra, u ime svojih gra|ana.

Nejasno je kada se incident dogodio, ali sigurnosni snimak grupe italijana koja izlazi iz restorana postao je viralan na dru{tvenim mre`ama.

Vlasnik restorana je za albansku Report TV rekao da je to prvi put da su mu{terije napustile wegov lokal bez pla}awa i rekao da su ~etvorica Italijana ~ak pohvalili hranu.

Meloni i wena porodica proveli su nekoliko dana u Albaniji kao gosti premijera Rame.

Blizancima }e ova nedeqa pro}i u romanti~nim de{avawima sa svojim partnerom. Oni koji su sami }e imati nove obo`avaoce sa kojima }e mo`da zapo~eti romansu. Na profesionalnom planu }ete morati uneti ve}i napor u drugoj polovini nedeqe, dok }e na finansijskom planu Blizanci morati da odgovornije pristupe ravnote`i buxeta. Zdravqe }e biti dobro tokom cele nedeqe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Rakovi }e celu nedequ provesti u poslovima koji su prakti~ne prirode. Me|utim, pote{ko}e na profesionalnom planu po~etkom nedeqe }e biti uspe{no prevazi|ene. Finansije }e biti stabilne, dok }e se odnosi sa srodnim du{ama poboq{ati za sve one koji su ranije bili u sukobu. Usamqeni Rakovi }e verovatno upoznati potencijalnog partnera. Rakovi }e imati i potrebu za novim znawima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Mogu}e je da }ete po~etkom nedeqe pretrpeti ozbiqne gubitke u poslovawu zbog nepromi{qenih postupaka. Preuzmite kontrolu nad emocijama i budite oprezni sa pona{awem. Pored toga, preporu~qivo je da smawite fizi~ku aktivnost zbog velike {anse od fizi~kih povreda. Na romanti~nom planu }e sve biti stabilno ukoliko ne dozvolite sebi impulsivne reakcije.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Device }e na neko vreme promeniti uobi~ajenu taktiku u pona{awu. Dosadi}e vam da {tedite i vodite sistemski ure|en `ivot. Ove nedeqe }ete `eleti slobodu u svemu, dok }e neke Device uspeti i da ostvare svoje `eqe. Po{to vas na poslovnom planu o~ekuje ve}i napor, potrebno je da uzimate vitamine i da se zdravo hranite kako bi va{ organizam mogao da vas podr`i na napornom putu.

Nedeqa }e zapo~eti sa emotivnom osetqivo{}u i agresijom, ali }e se zavr{iti sa harmonijom i stabilno{}u. ^ak i na profesionalnom planu, Strel~evi }e se iznenada smiriti i stabilizovati i po~eti produktivno i uspe{no da re{avaju i najhitnije probleme. Kreativnost }e pomo}i Strelcu i da poboq{a svoju zdravstvenu sliku. Preporu~qiva je korekcija u ishrani.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ispoqavawe li~ne odgovornosti i discipline }e obele`iti va{u nedequ. Ozbiqnost Jar~eva } e pozitivno uticati na profesionalnu reputaciju. Nenametqiva demonstracija visokih profesionalnih kompetencija }e pomo}i Jar~evima i da steknu va`ne pokroviteqe ili dobiju primamqivu ponudu za novi posao. Zdravqe }e biti stabilno. Imate pove}ani nagon za intimno{}u.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vodolije }e se zaneti novim trendovima od kojih }e neki imati misti~ni prizvuk. Kriti~ko rasu|ivawe }e Vodolijama ove nedeqe oslabiti, pa }e im biti te{ko da prepoznaju dobre odluke. Predstavnici ovog znaka }e se baviti problemima u finansijama. Na qubavnom planu }e stabilnost iskusiti samo porodi~ne Vodolije. Slobodne Vodolije }e imati priliku za burne qubavne dane.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Gubitak entuzijazma na poslovnom planu }e prouzrokovati lo{ kvalitet rada Riba. Op{te emocionalni stawe ne}e biti stabilno izazivaju}i spontane i ne u potpunosti razumne akcije. Tokom ovog perioda, bili bi dobro da Ribe odu na odmor i da smawe komunikaciju sa spoqa{wim svetom. U povoqnoj poziciji }e biti Ribe koje u svom poslu ne moraju da komuniciraju sa velikim brojem qudi.

U {kotskom okrugu Inverklajd u prvi razred uskoro }e krenuti 17 parova blizanaca, {to, nekim ~udom, nije rekord, po{to je pre nekoliko godina prvi razred upisalo 19 parova blizanaca.

[kole u Inverklajdu su prvi put do~ekali blizance u petak, 18. avgusta, u oblasti koja je kolokvijalno postala poznata kao „Tvinverklajd“.

U 2015. godini, rekordnih 19 parova blizanaca krenulo je u osnovnu {kolu u ovom regionu.

Klasa 2023. }e pove}ati broj blizanaca Inverklajda na 147 parova od 2013. godine, u pro-

seku 13 svake godine.

Ve}ina razreda generacije 2023/24 okupila se u Osnovnoj {koli „Svetog Patrika“, u Grinoku, na generalnoj probi priredbe za prvi dan {kole, uz prisustvo 15 od 17 parova blizanaca.

Osnovna {kola „Svetog Patrika“ i Ardgovan su dve {kole u Inverklajdu koje imaju najvi{e parova blizanaca.

Pro{le godine, {est parova blizanaca pridru`ilo se grupi osmog razreda na kolexu „Sent Meri“ u Severnoj Irskoj.

U 2017. godini, pet parova blizanaca upisalo se u osnovnu {kolu Hilkrest u Bristolu.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

„Idite i platite ra~un za ove idiote, molim vas”

[kolu u {kotskom okrugu upisalo 17 parova blizanaca, ali to nije prvi rekord

Krvni protein igra kqu~nu ulogu u podmla|ivawu

na{eg mozga prilikom ve`bawa

Faktor trombocita 4 (PF4), supstance u krvi koja je povezana sa mentalnim podsticajem koji dobijamo od ve`bawa, koja daje efekat kao i pri transfuziji krvi, povezan je i sa proteinom koji je zadu`en za dugove~nost, pokazale su tri odvojene studije.

Sva tri navedena procesa podsti~u kognitivno poboq{awe, {to zna~i da se PF4 mo`e nazvati „super-mo}nim” faktorom krvi.

Trombociti su fragmenti }elija koji igraju kqu~nu ulogu u procesu zgru{avawa. Osim {to slu`e kao fizi~ki ~epovi koji zaustavqaju krvarewe, nova otkri} a pokazuju da ovi mali komadi }elija mogu pomo}i i u podmla|ivawu mozga. Utvr|eno je da faktor trombocita 4, to jest PF4, doprinosi odgovoru imunog sistema na povrede i infekcije, ali slu`i i kao kqu~ za odr`avawe kognitivnih sposobnosti.

Sada se ~ini i da igra ulogu i u mehanizmima protiv starewa, pod upravom enzima prisutnog u mozgu, jetri i bubrezima poznatog

POSNI RECEPT

kao kloto. Stru~waci su utvrdili da se PF4 povezuje sa `eqenim efektima transfuzije krvi, kloto proteina i ve`bawa na ~ovekov organizam.

„Mlada krv, kloto protein i ve`bawe mogu nekako re}i va{em mozgu: ‚Hej, poboq{aj svoju funkciju’, ka`e jedan od stru~waka i autora studije, anatom Saul Vileda. „Zahvaquju}i PF4, po~iwemo da razumemo „re~nik” koji stoji iza ovog podmla|ivawa.”

Studija se zasniva na prethodnim istra`ivawima procesa poznatog kao parabioza, gde krv mla|ih qudi ili drugih `ivotiwa mo`e imati efekat podmla|ivawa. Jedna od karakteristika koje mla|a krv obi~no ima je vi{e koli~ina PF4, prenosi „Sajens alert (Science Alert)”.

U prvom delu istra`ivawa je starijim mi{evima ubrizgan PF4 i pokazalo se da je uspe{no smawio upalu u mozgu i poboq{ao pam}ewe `ivotiwa. Drugim re~ima, zaustavio je deo pogor{awa mozga koje dolazi sa starewem.

U drugoj od ukupno tri studi-

PIRINA^ SA SREMU[EM I JAJIMA

POTREBNO JE:

n 2 veze (250 g) sremu{a

n 200 g pirin~a, 400 ml vode

n Ka{ika maslaca, 4 jajeta

n Ka{ika zelenih maslina

n Ka{ika rendanog parmezana

n So i biber po ukusu

PRIPREMA:

1. O~istite pirina~, operite ga i skuvajte u posoqenoj vodi. Pred kraj kuvawa dodajte maslac i rendani parmezan, te za~inite soqu i biberom po ukusu.

2. Isperite sremu{ i sitno ga iseckajte. Prelite ga vrelom vodom, a potom procedite.

3. Pome{ajte sremu{ sa skuvanim pirin~em. Iseckane zelene masline tako|e dodajte u smesu.

4. U posebnom tigawu, ispr`ite jaja „na oko”.

5. Poslu`ite pirina~ sa sremu{em i jajima zajedno kao obrok.

je, ponovo koriste}i mi{eve, nau~nici su uspeli da pove`u PF4 sa membranskim proteinom kloto. Ranije se pokazalo da kloto poja~ava kognitivne sposobnosti, a ispostavilo se da PF4 poma`e u preno{ewu tog efekta u desne regije mozga. I mladi i stari mi{evi imali su poboq{ane rezultate u testovima pona{awa nakon ubrizgavawa klotoa, koji kasnije osloba|a PF4. Tada se poboq{alo formi rawe novih veza u hipokampusu, delu mozga zadu`enog za stvarawe uspomena.

Na kraju, tre}a studija je ot krila da ve`bawe osloba|a vi{e PF4 u krv mi{eva. Prime}eno je da PF4 igra ulogu u stvarawu novih mo`danih }elija, a tako|e je unapredio i memorijske funkcije kod starijih mi{eva. Poznato je da ve`bawe mo`e pomo}i da se um odr`i o{trim, a ~ini se da PF4 igra zna~ajnu ulogu u tome. Pojedini stru~waci veruju da bi se u budu}nosti mogle razviti terapije koje }e doneti pred-

za one koji nisu u stawu da budu aktivni na normalan na~in. Iako su sve navedene studije sprovedene na mi{evima, smatra se da }e se ovi nalazi uglavnom primeniti i na qudsko telo, sugeri{u}i na vi{e na~ina na koje bi PF4 mogli biti od pomo}i u budu}im istra`ivawima

„Kada smo shvatili da smo nezavisno i slu~ajno prona{li iste

rezultate, bili smo veoma iznena|eni”, ka`e neurolog Dena Dubal. „^iwenica da su se tri odvojene intervencije spojile kada su u pitawu pozitivni uticaji trombocita PF4 zaista nagla{ava va`nost ovog otkri}a.”

Istra`ivawa su sprovela dva tima sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) u SAD i Univerziteta Kvinslend u Australiji.

Male koli~ine alkohola dokazano smawuju rizik bolesti srca

Nau~na istra`ivawa dokazala su da umereno konzumirawe alkoholnih napitaka mo`e u dugoro~noj perspektivi uticati na smawewe nivoa stresa, a samim tim i rizik od razvoja kardio-vaskularnih oboqewa.

Va`no je ne zanemariti ~iwenicu da alkohol ima i zabriwavaju}ih efekata, i konzumirati ga oprezno i u malim koli~inama.

Istra`ivawe sprovedeno na 50 hiqada ispitanika imalo je za ciq dobijawe odgovora na koji na~in male koli~ine alkoholnih napitaka uti~u na kardio-vaskularni sistem, a tim ameri~kih nau~nika zakqu~io je da umerena doza alkohola - ~a{ica pi}a kada su u pitawu `ene, i dve ~a{ice pi}a kada su u pitawu mu{karci, mo`e imati pozitivan uticaj na zdravqe.

Kako male doze alkohola

uti~u na rad mozga

Ciq ovog nesvakida{weg istra`ivawa bio je u tome da se identifikuje mehanizam uticaja

alkohola na kardio-vaskularni sistem, koji bi u budu}nosti mogao imati i svoje „naslednike” u oblasti prevencije oboqewa uz pomo} etanola bez ostalih negativnih posledica na op{te zdravqe ~oveka. Nakon analize dobijenih podataka, iz grupe ispitanika odabrano je 754 osobe koji su poslu`ili kao kontrolna grupa, a ~iji su snimci magnetne rezonance poslu`ili za jasnije razumevawe povezanosti konzumacije malih doza alkohola i neuronskih mre`a u mozgu. Rezultat je bio vi{e nego o~igledan: kod osoba koje su redovno upotrebqavale umerene koli~ine alkohola (~a{icu, do dve), signal stresa u bademastom telu, delu mozga koji je odgovoran za formirawe emocija, bio je ni`i.

„Kada je bademasto telo previ{e nadra`eno, poja~ava se aktivnost simpati~kog nervnog sistema, koji reaguje na stres: pritisak raste, a broj otkucaja srca pove}ava. Ukoliko je stres hroni~an, kao rezulat se javqaju hipertenzi-

LE^EWE BIQEM

Koliko je avokado zaista zdrav?

Avokado je nutritivno bogat

Avokado je bogat hranqivim materijama, tako da se samo jedna polovina vo}a ra~una u preporu~eni unos od pet porcija vo}a dnevno. Odli~an je izvor mononezasi}enih masti i vitamina E i dobar je izvor folata.

Sadr`i vi{e rastvorqivih vlakana od drugog vo}a i niz

korisnih minerala ukqu~uju}i gvo`|e, bakar, kalijum.

Uti~e na zdravqe srca Avokado je bogat mastima, od kojih 60 odsto ~ine mononezasi}ene masti, za koje istra`ivawa pokazuju da poma`u u za{titi od sr~anih bolesti i sni`avaju krvni pritisak.

Kalijum, folna kiselina i vlakna, kojima avokado obiluje,

ja, kao i zna~ajan rizik od razvoja gojaznosti i dijabetesa, a zajedno sa wima i brojnih kardio-vaskularnih oboqewa”, pojasnio je Ahmed Tavakol, kardiolog i jedan od autora ovog istra`ivawa.

Alkohol ima druge, negativne posledice na op{te zdravqe

I pored o~igledno pozitivnog uticaja male koli~ine alkohola na zdravqe kardio-vaskularnog sistema wegova konzumacija neosporno ima negativne posledice na op{te zdravqe ~oveka, ali i na rizik od nastanka malignih oboqewa, a sa ve}im koli~inama alkohola (vi{e od 14 pojedina~nih pi}a nedeqno) uo~en je i porast rizika od dobijawa sr~anog udara, kao i smawewa niivoa kognitivnih aktivnosti.

„Ne zagovaramo upotrebu alkohola sa ciqem smawewa rizika od sr~anog ili mo`danog udara zbog drugih zabriwavaju}ih efekata alkohola na zdravqe”, naveo je doktor Tavakol.

blagotvorno deluju na srce i kardiovaskularni sistem. Mo`e da pomogne u smawewu holesterola Uqa avokada ukqu~uju oleinsku i linolnu kiselinu, nezasi} ene masti koje se preporu~uju kao deo uravnote`ene ishrane za pomo} u kontroli holesterola. Mo`e da reguli{e apetit Nema sumwe da je kalorijski

sadr`aj avokada ve}i od drugog vo}a i povr}a. Me|utim, zanimqiva istra`ivawa su pokazala da sadr`aj masti i vlakana u avokadu dovodi do ose}aja sitosti, {to poma`e u regulisawu apetita. [titi zdravqe o~iju Pored svih ovih prednosti, avokado je bogat izvor za{titnog vitamina E, kao i karotena, ukqu~uju}i lutein i zeaksantin.

^etvrtak 24. avgust 2023.

ENIGMATIKA

SrpskiGlas

MESTO U DALMACIJI KOJI DEJSTVUJE SUPROTNO (LAT.)

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

IME PLANINE (GR^.) TROTINET (FRANC.) EMILI KRA]E MAKEDONSKI NOVAC

MAKE DONSKI OPERSKI PEVA^, NACOSKI

SLOBODAN PROSTOR IZME\U REDOVA VRSTA TKANINE

MERA^ GUSTINE VAZDUHA (GR^.)

VRSTA MINERALA

STAKLO NA PROZORU

ONAJ KOJI PODE[AVA INSTRUMENTE

MALO SUNDSKO OSTRVO PSE]I LAVE@

NOVAC ZA IZDR@AVAWE (MN.) GR^. BOG QUBAVI

STANOVNIK NIONA

2. I 14. SLOVO AZBUKE

NE ZNASE KO ]E GORE PRO]I (IZRAZ)

LORENCIJUM OBIM AMPER SRPSKI TV VODITEQ KISEONIK SRPSKI PISAC

17. SLOVO STILU UMETNOSTI, NOVI BAROK

OKRUGLO SLOVO

AMERI^KI ANIMATOR, XOZEF AM. GLUMAC XONI

POZNAVATI SE ME\USOBNO KOJAIMA BODQE TOPOLA BIV[I FUDB. BUDU]NOSTI, MIODRAG LITAR

ZAPAD JEDNO HEMIJSKO JEDIWEWE KOJI IMA PLAVE O^I

VRSTA SINTETI^KOG VLAKNA

ODRE^NA RE^ SRPSKA GLUMICA SASLIKE

VOLUMEN STARIJI FRANC. [AHISTA, SAVELIJ

VODORAVNO: 1. Deo kuhiwskog name{taja, 2. Odli~an, izuzetan, 3. Starorimska komedija, 4. Ad akta (skr.) - Item (skr.) - Auto-oznaka za Kragujevac, 5. Drevni indijski pisac, 6. Japanski ski-skaka~, Daiki - Jedan od sestri}a Paje Patka, 7. Oznaka za rendgen - Muslimansko mu{ko ime - Oznaka za metar, 8. Dr`ava na Bliskom istoku - Institut za medicinska istra`ivawa (skr.), 9. Pomalo bosti, 10. Na{ pesnik, Karoq - Srpska pop peva~ica Jahovi}, 11. Ristivoje odmila - Simbol astata, 12. Krava koja se dr`i u {tali, 13. Epoha robovlasni{tva, 14. Udvojeni suglasnik (lat.).

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: O, PRORED, BLAGOJ, AEROMETAR, W, O, KAOLINIT, NE, V, OKNO, ALIMENTI, [TIMER, NIONAC, TIMOR, BARBERA, AV, BODQIKASTA, ZNATI SE, MARTA], ENOL, PLAVOOKI, DAKRON, VS, OV, AI, VEB, KQ, IRA, RE, ], R, AVA, LE, JIRGEN, A]IMAC.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: SUDOPERA, IZVRSTAN, TRABEATA, AA, IT, KG, SATANAR, ITO, RAJA, R, NAIL, M, IRAN, IMI, BOCKATI, A^, EMINA, RISTA, AT, [TALARA, STARI VEK, GEMINATA.

SUDOKU

USPRAVNO: 1. Re{eto (mn.) - ^uveni {panski golman, Hose Anhel - Skup{tina grada (skr.), 2. Visina, stasSudska rasprava, 3. Jednocifreni broj - Stanovnik Aonije, Aon - Biv{i holandski fudbaler, Jap, 4. Marka `vaka}e gume - Vr{ioci ankete, 5. ^uvari lova~kih pasa, psari - Nosa~ tereta, amal (tur.), 6. Gr~ko slovo - Nasuti te~nost - Ameri~ka glumica Gardner, 7. Hrvatski istori~ar, Juraj - Toraw xamije, 8. Slovne zagonetke, premetaqke - Oznaka na kraju muzi~kog dela (muz.).

Nova vrsta zmije nazvana po Harisonu Fordu

Reptil nazvan Tachymenoides harrisonfordi prona|en je u Peruu. Odluka da se zmiji da ime po Harisonu Fordu usledila je zbog rada ~uvenog glumca na za{titi `ivotne sredine, prenosi Skaj wuz.

Harison Ford, koji je potpredsednik neprofitne grupe „Conservation International”, rekao je da „zmija ima o~i u kojima se mo`ete udaviti i ve}inu dana provodi sun~aju}i se pored prqave vode, verovatno bismo bili prijateqi ranih 60-ih“.

Ipak, tvrdi da je re~ i „poni`avaju}em otkri}u“.

„To je podsetnik da jo{ uvek

ima toliko toga da se nau~i o na{em divqem svetu – i da su qudi jedan mali deo neverovatno ogromne biosfere. Na ovoj planeti su sve sudbine isprepletene, a trenutno milion vrsta leluja na ivici zaborava. Imamo egzistencijalni mandat da popravimo na{ naru{en odnos sa prirodom i za{titimo mesta koja odr`avaju `ivot“, kazao je Harison Ford.

Za razliku od Indijane Xonsa, Ford je navodno obo`avateq zmija, a po strastvenom za{titniku prirode nazvani su i paukPheidole harrisonfordi, kao i vrsta mrava - Pheidole harrisonfordi.

Otkri}e nove vrste zmija je

Goranu Bregovi}u zabrawen ulazak u Moldaviju, MSP zatra`ilo obja{wewe

Organizatori Festivala u Moldaviji (Guitar Music Festival) saop{tili su da svetski poznatom umetniku Goranu Bregovi}u nije dozvoqen ulazak u tu zemqu, iako je ve} bio sleteo na aerodrom u Ki{iwevu, prenosi Sputwik.

Organizatori Guitar Music Festival-a u Moldaviji ve} su objavili na dru{tvenim mre`ama da „bend Goran Bregovi} ne}e mo}i da prisustvuje planiranom koncertu ve~eras, iz razloga van kontrole organizatora festivala ili umetnika. Na`alost, nije im bilo dozvoqeno da u|u u Republiku Moldaviju, po{to su ve} sleteli na me|unarodni aerodrom u Ki{iwevu.“

Iskreno se izviwavamo {to Goran Bregovi} nije mogao da u|e u Republiku Moldaviju i ne}e mo}i da nastupi danas. Dobili smo prvu umetnikovu reakciju, koju je preneo wegov produkcijski tim: „Dragi moji moldavski prijateqi, Duboko se izviwavam {to danas nisam u mogu}nosti da nastupim na Guitar Music Festivalu. Bili smo veoma razo~arani kada nam nisu dozvolili ulaz u Moldaviju na aerodromu u Ki{iwevu bez ikakvog zvani~nog obja{wewa.

Sa svojim muzi~arima obilazim mnogo gradova {irom Evrope i nikada nigde nisam imao pote{ko}a. Mnogo volim va{u zemqu i zadovoqstvo mi je da se odazovem prilici da nastupim u Moldaviji, posebno na tako `ivopisnom i jedinstvenom festivalu kao {to je Guitar Music Festival.

Ministarstvo spoqnih poslova Srbije zatra`ilo je obja{wewe od

Ministarstva spoqnih poslova Moldavije, povodom odbijawa da dozvole ulazak u tu zemqu proslavqenom svetskom umetniku Goranu Bregovi}u, rekao je danas {ef srpske diplomatije Ivica Da~i}.

On je za Tawug naglasio da takva odluka nije u skladu sa tradicionalno prijateqskim odnosima Srbije i Moldavije.

Naveo je i da je ta odluka izazvala je veoma negativne reakcije i nai{la na osudu javnosti u Srbiji.

Da~i} je ukazao na to da je Bregovi} nastupao u celom svetu i nikada nije imao takve probleme prilikom gostovawa ni u jednoj zemqi.

zajedni~ka saradwa istra`iva~a iz Perua i Sjediwenih Dr`ava i napravqeno je u nacionalnom parku Oti{i u Peruu.

Tachymenoides harrisonfordi je mala, vitka zmija, koja dosti`e du`inu od samo 16 in~a (40,64 centimetra).

Dobro je kamufliran, ali bezopasan za qude, sa ishranom koja se sastoji od gu{tera i `aba.

Edgar Ler, biolog koji je predvodio ekspediciju koja je otkrila zmiju, rekao je da je otkri}e nove vrste, weno imenovawe i predstavqawe u svetu lepa i neophodna aktivnost.

„Sa ovim imenom `elimo da

odamo po~ast Harisonu Fordu kao glumcu i za{titniku prirode i nadamo se da }emo stvoriti svest da su u svetu ostala

udaqena podru~ja u ~ije vrste ne poznajemo. Mogu se za{tititi samo poznate vrste“, kazao je Ler.

Sud u Kaliforniji odlu~io je u korist Vejda Robsona i Xejmsa Sejf~aka, koji su sada u ~etrdesetim godinama, a tvrde da ih je poznati peva~ godinama zlostavqao dok su bili de~aci.

Wih dvojica sada mogu da nastave tu`be protiv wegovih kompanija koje su prethodno blokirane. Tvrde da su te kompanije imale odgovornost da ih za{tite. Xeksonovi advokati i daqe tvrde da je on nevin.

Robson i Sejf~ak tvrde da ih je Xekson zlostavqao krajem 80ih i po~etkom 90-ih kada su boravili na wegovom ran~u „Nedo|ija“. Wihove optu`be prikazane su u dokumentarcu Napu{taju}i Nedo|iju, koji je Xeksonova porodica opisala kao „javno lin~ovawe“.

Sudija u Los An|elesu je 2020. godine odlu~io da Sejf~ak ne mo`e da tu`i Xeksonove kompanije, jer one nisu imale du`nost da brinu o wemu. Godinu dana kasnije isti sudija doneo je identi~nu presudu i za Robsona.

Me|utim, sada je apelacioni sud u Kaliforniji oborio odluku, odlu~uju}i da „korporacija koja omogu}ava seksualno zlostavqawe dece od strane jednog od wenih zaposlenih nije izuzeta od du`nosti da za{titi tu decu samo zato {to je potpunom u vlasni{tvu zlostavqa~a“.

„Bilo bi izvitopereno da ne postoji korporativna du`nost samo zbog ~iwenice da kompanija ima jednog akcionara. Zbog toga poni{tavamo odluku“, navodi

Полицијска кола улазе на ранч 2004. године током истраге о злостављању деце

apelacioni sud.

Vins Finaldi, advokat Sejf~aka i Robsona, rekao je da je sud preina~io prethodne „nepravedne odluke u ovim slu~ajevima, koje su protiv kalifornijskih zakona i koje bi postavile opasan

presedan i ugrozile decu“. Advokat Xeksonovog imawa Xonatan Stejnsapir ka`e da je uveren da je peva~ nevin, a da su „optu`be u suprotnosti sa svim kredibilnim dokazima i nezavisnim potvrdama“.

O`iveli duhovi Nedo|ije, tu`be za zlostavqawe dece protiv Majkla

Xeksona mogu}e i posle peva~eve smrti

OVO JE KARIJEVIH 12 ZA MUNDOBASKET!

Svetislav Pe{i} objavio kona~an spisak za Svetsko prvenstvo

Selektor Svetislav Pe{i} saop{tio je spisak ko{arka{a na koje }e ra~unati na predstoje}em Svetskom prvenstvu.

Nakon zavr{etka svih kontrolnih me~eva, selektor Pe{i} je odredio kona~an sastav reprezentacije.

Na spisku su Bogdan Bogdanovi}, Aleksa Avramovi}, Dejan Davidovac, Ogwen Dobri}, Marko Guduri}, Nikola Jovi}, Stefan Jovi}, Vawa Marinkovi}, Nikola Milutinov, Filip Petru{ev, Du{an Risti} i Bori{a Simani}.

Na wemu nema Alekse Radanova, koji je

posledwi precrtan i ne}e igrati na Mundobasketu.

Kona~ni spisak Ko{arka{ki savez Srbije objavio je na dan kada je reprezentacija stigla u Manilu.

Podse}amo, „Orlovi“ su u prethodno u~estvovali na turniru u Kini gde su pobedili doma}ina i selekciju Brazila. Prethodno su u pripremnim utakmicama savladali jo{ Portoriko i Gr~ku, dok su izgubili od Italije.

U utakmicama koje su bile zatvorene za javnost pobedili su Bosnu i Hercegovi-

IVANA VULETA PI[E ISTORIJU SVETSKE ATLETIKE!

da popuni kolekciju

Ivana Vuleta je sigurno uz Milicu Mandi}, dvostruku olimpijsku prvakiwu, najuspe{nija srpska sportistkiwa 21. veka. Na{a skaka~ica udaq je u nedequ osvojila zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu.

Ivana Vuleta, nekada [panovi}, Devojka iz Zrewanina, ve} dugo sa prebivali{tem u Novom Sadu, postala je u nedequ u Budimpe{ti {ampionka sveta u skoku udaq na otvorenom sa dr`avnim rekordom od 7,14 metara.

To je nastavak neverovatne serije rezultata u proteklih ne{to vi{e od godinu dana tokom koje je Ivana stigla do svetskog zlata u dvorani u Beogradu u martu 2022, a ne{to kasnije u avgustu u Minhenu postala je evropska prvakiwa. Po~etkom godine u Istanbulu osvojila je evropsku bronzu u dvorani.

Najimpresivnije kod Ivane je kontinuitet uspeha. Ve} vi{e od deset godina je u samom vrhu `enskog daqa i u tom periodu je osvojila ~ak 15 medaqa na najve}im takmi~ewima.

Sve je po~elo svetskom bronzom u Moskvi 2013. godine. Nastavqeno je svetskom bronzom u dvorani 2014, a kasnije iste godine osvojeno je i evropsko srebro na otvorenom.

U Pragu 2015. godine, Vuleta je postala {ampionka Evrope u dvorani, a u Pekingu je stigla do druge svetske bronze na otvorenom.

Tokom 2016. osvaja svetsko srebro u zatvorenom, evropsko zlato na otvorenom i na kraju bronzu na Olimpijskim igrama u Riju.

U Beogradu 2017. ponovo dolazi do evropske krune u dvorani, da bi 2018. godine postala i vladarka planete u zatvorenom. Evropsku krunu u zatvorenom odbranila je u Glazgovu 2019.

U neverovatnoj kolekciji nedostaje jo{ samo olimpijsko zlato. Ako je neko zaslu`io da ga osvoji, onda je to Ivana Vuleta. Himna u Parizu u wenu ~ast bila bi najlep{a ta~ka na jednu od najimpresivnijih karijera u istoriji srpskog sporta.

nu i Poqsku. Podsetimo, Mundobasket 2023. po~iwe 25. avgusta i traje do 10. septembra. Srbija Svetsko prvenstvo u ko{arci 2023. po~iwe u grupi sa Kinom, Ju`nim Sudanom i Por torikom.

PIKSI SAOP[TIO SPISAK: Ovo su reprezentativci Srbije na koje selektor ra~una u septembarskim kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo

Selektor Srbije Dragan Stojkovi} Piksi saop{tio je {iri spisak fudbalera na koje ra~una u septembarskim utakmicama kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Nema~koj 2024. godine.

Srbija }e 7. septembra biti doma}in Ma|arskoj u Beogradu, dok tri dana kasnije gostuje Litvaniji u Kaunasu.

Na spisku se nalazi i jedan debitant Petar Ratkov, pozive su dobili i povratnici golman Boris Radunovi} i vezista Mijat Ga}inovi}, dok je iznena|ewe izostanak Darka Lazovi}a, koji nas je golom u nadoknadi spasao poraza od Bugarske u Razgradu u prethodnom me~u. Ratkov je ovog leta za 5.000.000 evra pre{ao iz TSC u Salcburg. Mladi napada~ je sada nagra|en i pozivom u najja~i tim Srbije. Isti je slu~aj i sa Radunovi}em i Ga}inovi}em.

I stameni ~uvar mre`e Kaqarija i vezista AEK iza sebe imaju odli~ne sezone u klubovima, pa }emo ih ponovo videti u dresu sa dr`avnim grbom.

Sa druge strane, izostanak

Lazovi}a mo`e da ~udi. Iskusni krilni igra~ je imao bitnu ulogu kod Piksija u proteklom periodu, a pogodak protiv Bugara je spasao orlove prvog poraza u kvalifikacijama.

Kada je re~ o ostatku tima, nema iznena|ewa. Oprobane snage je Stojkovi} ponovo svrstao na spisak. Tu je i golman \or|e Petrovi}, koga ~eka veliki transfer u ^elsi.

Kona~an spisak selektor }e saop{titi 1. septembra, dok }e se medijima obratiti na po~etku

Susret Mitrovi}a i Milinkovi}Savi}a u Saudijskoj Arabiji

Novi saigra~i u Al Hilalu Sergej Milinkovi}-Savi} i Aleksandar Mitrovi} sastali su se prvi put otkako je srpski golgeter poja~ao klub iz Saudijske Arabije.

Mitrovi} je sa Al Hilalom potpisao trogodi{wi ugovor za ~ije vreme }e zara|ivati po 25 miliona dolara po sezoni ne ra~unaju}i dodatne bonuse za golove i osvojene trofeje. Srpski fudbaler se odmah po dolasku u klub upoznao sa novim saigra~ima sa kojima je odradio i prvi zajedni~ki trening. Doskora{weg fudbalera Fulama u Al Hilalu u Saudijskoj Arabiji ~ekaju poznata fudbalska imena poput Milinkovi}a-Savi}a, Nejmara, Rubena Neve{a, Kulibalija i golamana Jasina Bonua.

priprema, odnosno prvog dana okupqawa, 4. septembra, u SC FSS u Staroj Pazovi.

Podse}awa radi, Srbija je trenutno drugoplasirana u grupi sa sedam bodova, koliko ima i prvoplasirana Ma|arska, pa bi taj duel u Beogradu na stadionu „Rajko Miti}“ mogao da odlu~i i pobednika ~itave grupe G kvalifikacija.

Od osamostaqewa Srbija nikada nije igrala na prvenstvu Evrope, a posledwi put se pod imenom Jugoslavija takmi~ila 2000. godine.

Za deset godina osvojila je 15 medaqa i fali joj jo{ samo jedno zlato

ODR@ANO PRVENSTVO OKEANIJE U RVAWU

Ando Lemets ponos Vukova iz Perta

Ovogodi{we Prvenstvo Okeanije u rvawu (Oceania Wrestling Championship 2023) odr`ano je u Kanberi 8. i 9. avgusta a doma}in takmi~ewa bila je Rva~ka organizacija Australije. Prvenstvo je odr`ano na Australijskom institutu za sport, a u~estvovalo je 14 zemaqa sa preko 100 rva~a koji su do{li sa `eqom da osvoje medaqe i da se pribli`e najve}oj sportskoj smotriOlimpijskim igrama koje se odr`avaju slede}e godine u Parizu.

Tim Zapadne Australije je predstavqalo 5 rva~a, a sa velikim zadovoqstvom bih izdvojio rva~a tima Vukovi (Wolves Wrestling Team) Andu Lemetsa (Andu Lehtmetsa) poreklom iz Estonije, koji je bio u sastavu reprezentacije u kategoriji 67 kg gr~ko-rimski stil. Ando je prethodna dva meseca proveo u Estoniji treniraju}i i pripremaju}i se za ovo takmi~ewe. Kao wegov trener, savetovao sam ga i podr`avao pre odlaska na takmi~ewe, a imao je i veliku podr{ku na{eg kluba jer smo svi napeto ~ekali wegove rezultate. U maestralnom stilu je pobedio sve protivnike i zaslu`eno osvojio zlatnu medaqu. Ando je vi{estruki {ampion Estonije u rvawu gr~ko-rimskim stilom, nastupao je na prvenstvima u Evropi i osvojio nekoliko me|unarodnih takmi~ewa. Po dolasku u Australiju izrazio je `equ da nasta-

vi da trenira i dolaskom kod mene kao wegovog trenera napravio je ogroman napredak gde je do sada osvojio 5 titula Nacionalnog {ampiona Australije i osvojio je takmi~ewe Australija kup (Australia Cup) koje se odr`ava u Melburnu. Nakon ovog takmi~ewa, nastavqamo sa takmi~ewima koje se odr`avaju u Pertu (George Samios Cup 2023) 17. septembra, a va`no je spomenuti i Svetsko prvenstvo u rvawu za seniore 2023 koje }e se odr`ati u septembru u Beogradu.

Jadranko Te{anovi}

FOTO VEST:

Milo{ Ninkovi} u poseti Crkvenoj op{tini

Presveta Bogorodice na Gold Koustu

Pirineji kli~u Olgi[panija prvak sveta

[ampionke Evrope Engleskiwe nisu ujedinile titule, presudila igra~ica Reala, [panija proma{ila i penal.

@enska fudbalska reprezentacija [panije osvojila je Svetsko prvenstvo, po{to je u finalu u Sidneju pred 75.784 navija~a pobedila prvaka Evrope Englesku 1:0.

Milo{ Ninkovi} u poseti Crkvenoj op{tini

Presveta Bogorodice na Gold Koustu

Tokom priprema za novu sezonu sa ekipom

Sidney Wenderes- a i boravka na Gold Koustu, proslavqeni srpski fudbaler iz Sidneja, Milo{ Ninkovi} po`eleo je da poseti

Crkvenu op{tinu Presvete Bogorodice u ovom gradu. U dru{tvu fudbalera na{li su se Mladen Pendo, biv{i golman FK @eqezni~ar iz Sarajeva Vidoje \or|i}, kao i fudbaleri FK Sv. \or|e iz Vilavonga i biv{i fudbaleri FK Beli Orlovi iz Gold Kousta. Sportiste je kao dobar doma}in do~ekao i ugostio stare{ina ove Crkvene op{tine sve{tenik Miroslav Bo{wak.

Jedini gol na utakmici postigla je Olga Karmona Garsija u 29. minutu. Dobila je loptu u for u kazneni, a onda sa 18 metara pogodila po zemqi dijagonalom daqi ugao.

[panija je mogla i do ubedqivijeg trijumfa, ali Xenifer Ermozo nije iskoristila jedanaesterac u 69. minutu, Erps joj je odbranila. @enske fudbalske reprezentacije Engleske i [panije su po prvi put u istoriji igrale u finalu SP.

Fudbalerke [panije su napravile veliki uspeh, po{to su po prvi put u istoriji

ove zemqe osvojile svetsku titulu. Engleska je aktuelni evropski {ampion.

SVETSKO PRVENSTVO U FUDBALU ZA @ENE U AUSTRALIJI I NOVOM ZELANDU

Matilde ~etvrte na planeti

Australijanke su u me~u za bronzanu medaqu pora`ene od [vedske rezultatom 2:0. [vedska je osvojila bronzanu medaqu na Svetskom prvenstvu za `ene, po{to je u Brizbejnu pobedila Australiju sa 2:0.

39. MASTERS TITULA U KARIJERI NOVAKA \OKOVI]A!

Novak je Supermen –kakav trijumf u Sinsinatiju

Na{ as je posle nadqudske borbe savla dao mladog [panca Karlosa Alkaraza sa 2:1 (5:7.7:6.7:6) u setovima. Nole je {ampion, posle iscrpquju}eg i dramati~nog me~a dugog skoro ~etiri sata, najdu`em u istoriji turnira u Sinsinatiju.

Kakvo finale, kakav trijumf \okovi}a! Najboqi teniser planete potvrdio je jo{ jednom da je teniski Supermen. Bio je u nokdaunu, na izmaku snage, a onda se podigao kao Stalone u ~uvenom Rokiju i na kraju slavio na veli~anstven na~in.

Odluka u prvom setu pala je u 11 gemu koji je na servis \okovi}a dobio Alkaraz i potom nije propustio priliku da prvi set re{i u svoju korist.

\okovi} je na po~etku drugog seta izgledao kao Supermen kome je kriptonit oduzeo mo}. Bio je potpuno bez snage i daha, a onda je na{ as pokazao da je sazdan od naj~vr{}eg materijala. U osmom gemu je uzvratio brejk protivniku, a potom u revolvera{kom taj-brejku do{ao do izjedna~ewa u setovima.

\okovi}: Nisam odigrao

previ{e ovakvih

me~eva u `ivotu, kao finale sa Nadalom

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} izjavio je s da ga je finale mastersa u Sinsinatiju protiv [panca Karlosa Alkaraza podsetilo na neke duele sa Rafaelom Nadalom. „Dobro sam po~eo, pa sam se mu~io fizi~ki, on je to iskoristio, imao je set i brejk.Dao mi je brejk posle, pomislio sam da imam {ansu, borio sam se i verovao sam… U tre}em setu sam imao {anse, me~ lopta na 5:3 je bila neverovatna, to je bila ilustracija celog ovog me~a. Jedan od najuzbudqivijih i najte`ih me~eva u karijeri i mentalno, emotivno i fizi~ki”, rekao je \okovi} na konferenciji za medije.

On je potom pohvalio Alkaraza. „Jednostavno, morate da ‚skinete kapu’ ovom momku. Karlos igra tako zrelo i tako dobro podnosi pritisak za nekoga ko ima 20 godina. Nisam odigrao previ{e ovakvih me~eva u `ivotu, mo`da ovaj mogu da uporedim sa finalom protiv Nadala na Australijan openu 2012. Ose}aj koji imam na terenu podse}a me malo na ose}aj koji sam imao kada sam igrao protiv Nadala - kada smo bili u zenitu na{ih karijera. Svaki poen je bitka. Jednostavno, morate da zaradite svaki

Nadqudska borba nastavila se i u odlu~uju}em setu. \okovi} uzima brejk u sedmom gemu, pove}ava na 5:3, a u devetom i desetom gemu ne samo da je propustio nekoliko me~ lopti ve} je rivalu dozvolio da izjedna~i na 5:5. U 11. gemu propustio je ~etiri brejk lopte... Ponovo je Novak na{ao snage i izjedna~io.

I u{lo se u novi revolvera{ki obra~un u taj-brejku.

Milimetarski aut doneo je Novaku mini-brejk za 1:0. Usledila je duga razmena udaraca u kojoj je prvi posustao [panac – Nole je poveo sa 2:0, zatim i 3:0. Ali, Alkaras se nije predao, ve} je izjedna~io na 3:3. Sjajnim servisom \okovi} dolazi do 4:3. Mladi [panac uzvra}a istom merom, zatim Nole uzvra}a sa dva poena u seriji i dolazi do pete me~ lopte.

Drugim servisom hvata Alkarasa na krivoj nozi i osvaja titulu!

Novak se vra}a na prvo mesto, dovoqna jedna pobeda u Wujorku

Karlos Alkaraz i daqe je vode}i na ATP listi, ali posle poraza u finalu Sinsinatija od Novaka \okovi}a, razlika izme|u dvojice tenisera je smawena na samo 20 bodova.

Mladi [panac trenutno ima

9815 bodova i brani}e titulu na Ju-Es openu, dok srpski teniser sa trenutnih 9795 mo`e samo da ide navi{e, obzirom na to da na grend slemu u Wujorku ne brani bodove.

Zbog toga \okovi}u }e biti dovoqan jedan trijumf na Ju-Es ope-

nu za povratak na prvo mesto. Na tre}em mestu je Rus Danil Medvedev sa 6.260 bodova. Danac Holger Rune je ~etvrti sa 4.790 poena, dok je Norve`anin Kasper Rud sko~io na petu poziciju sa 4.715. Italijan Janik Siner je zadr`ao {esto mesto na ATP listi, dok je Grk Stefanos Cicipas pao za tri pozicije i trenutno je sedmi teniser sveta.

U top 10 nalaze se jo{ Rus Andrej Rubqov i Amerikanci Tejlor Fric i Frensis Tijafo.

[to se ti~e ostalih srpskih tenisera, Laslo \ere je zadr`ao 34. mesto sa 1.215 poena, dok je Miomir Kecmanovi} nazadovao za ~etiri pozicije i sada je 45. na ATP listi sa 1.020 bodova.

^etvrti grend slem sezone JuEs open po~iwe 28. avgusta.

poen”, dodao je \okovi}. Srpski teniser je istakao da su svi dueli sa Alkarazom do sada bili zanimqivi. „Voleo bih da sam u nekim momentima bio agresivniji, ali jedna stvar je analizirati, potpuno druga biti na terenu. Terao sam ga od ugla do ugla, mislim da sam odigrao i solidan volej, a on je bio tu za ~as i onda napravi pasing. Svi na{i me~evi su bili takvi da se igralo do kraja uzbudqivo, moramo obojica da prihvatamo taj izazov ako `elimo velike titule”, naveo je srpski teniser. \okovi} je na kraju rekao da nije dobro servirao na me~u sa Alkarazom. „Ote`ao sam sebi `ivot time {to mi nije i{ao servis, malo sam i miksovao, izlazio napred posle drugog servisa dok je on stajao pozadi na riternu. Onda je on po~eo da ulazi u teren, da me pritiska, na me~ lopti bila je dupla gre{ka, mislim da mi je to najsporiji servis u `ivotu… Stegao sam se, nema sumwe. Kada igra{ ovakve me~eve, ne mo`e{ uvek da bude{ slobodan u umu da radi{ ono {to zamisli{, do}i }e i takvi trenuci. Ponosan sam kako sam reagovao na 5:6 i posle u taj brejku”, zakqu~io je \okovi}. Srpski teniser }e od 28. avgusta igrati na posledwem grend slem turniru sezone Ju-Es openu.