Srpski glas 24. mart by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 24. 3.2022. z Year XXXI No.2493

Ve}

Radovi na novoj crkvi Svetog Luke u Liverpulu Posle uklawawa restriktivnih mera i prestanka obilnih padavina nastavqeni su spoqni i unutra{wi radovi na novoj crkvi Svetog Luke u Liverpulu. Radovima rukovodi majstor Qube ^ali}

Strane 16 i 17

Strana 26

Izabrana najlep{a srpska re~

Re~ PRASKOZORJE izabrana je za najlep{u srpsku re~ od onih koje su u~enici predlo`ili na konkursu koji je Dru{tvo za srpski jezik i kwi`evnost Srbije u saradwi sa Katedrom za srpski jezik Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovalo u okviru manifestacije "Mart, mesec srpskog jezika"

Princeza Katarina Kara|or|evi} je prvi humanitarac Srbije

Pomo} mom narodu je moja misija Od po~etka 2001. godine Fondacija princeze Katarine isporu~ila je pomo} srpskom narodu u vrednosti ve}oj od 16 miliona evra Strana 20

Ambasadorsko (ne)razumevawe Ukrajinske krize (1) Proteklih dana u Australiji nije moglo da se `ivi od medijskog lin~a Vladimira Putina, ali i Rusa kao naroda. To je i{lo do te mere da su ih terali da se javno odri~u poteza „novog Hitlera“ kako otvoreno Putina nazivaju ~ak i oni voditeqi televizijskih programa koji ni uz pomo} najve}e lupe ne bi mogli na mapi da prona|u ni Rusiju, iako je najve}a zemqa na svetu, a kamoli Ukrajinu…

Strana 20

IVANA JE RETKO ZLATO! Srpska atleti~arka postigla ono {to nije nijedna Evropqanka u istoriji, a svetski spektakl u Beogradu zaokru`en sa tri rekorda! Strana 30

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

PREMINUO PISAC MILOVAN VITEZOVI] Poznati srpski kwi`evnik preminuo je u 78. godini posle duge i te{ke bolesti Po ovome }emo pamtiti Milovana Vitezovi}a: MOLIM PAMETNIJE DA VI[E NE POPU[TAJU! STAWE JE KRITI^NO!

10. mart decembar ^etvrtak 24. 2022.2020.

IZME\U DVA VIKENDA DR@AVNA KORUPCIJA NA DELU - VELIKI DR@AVNI POSAO UVEK DOBIJA ISTA FIRMA I UVEK BEZ TENDERA, SKORO MILION EVRA PO POSLU:

Vu~i}ev vinar nabavqa papir za glasa~ke listi}e

OD PO^ETKA GODINE VOJSKU NAPUSTILO 47 OFICIRA I 24 PODOFICIRA

Vojni sindikat: Srbija danas nema operativnu vojsku, a za pet godina joj preti ga{ewe Prema zvani~no dostupnim podacima Ministarstva odbrane, od po~etka 2022. godine, do danas, Vojska Srbije ostala je bez 47 oficira i 24 podoficira, dok je u slu`bu primqeno svega 19 stare{ina, saop{tio je Vojni sindikat Srbije. Kako su istakli, posebno zabriwava ~iwenica, da vi{e od polovine ~ine stare{ine do ~ina majora i da su u ovoj grupi ~etiri uglavnom mlada pilota. “Dràva nastavqa potpuno da ignori{e dugogodi{we, konstantno uru{avawe kadrovskog potencijala na{e vojske ~ija je Ustavna uloga i operativnost u ovom trenutku pod velikim znakom pitawa”, navode iz sindikata. Oni dodaju da priliv kadra ve} duè vreme ne moè da sustigne odliv, {to zbog starosti i sticawa prava na penziju, {to zbog napu{tawa slu`be od strane profesionalnih pripadnika vojske usled potpunog odsustva savesti i brige dràve o wima i katastrofalno lo{eg odnosa od strane pojedinaca kojima je dràva poverila rukovo|ewe i komandovawe, odnosno menaxerisawe, vojskom. Profesionalni pripadnici vojske, nagla{avaju u sindikatu, danas su u najlo{ijem poloàju, u odnosu na zaposlene u javnom sektoru. “Od ove godine, potencijal priliva kadra u vojsku jo{ je mawi, jer je i najmla|i kandidat koji je imao obavezu sluèwa vojnog roka, prestario za prijem u vojnu slu`bu, u svojstvu profesionalnog vojnika. Obuka koja se trenutno izvodi sa vojnicima na dobrovoqnom sluèwu vojnog roka, vi{e li~i na obuku za rad u komunalnom preduze}u, jer se wihove aktivnosti nakon kra}e osnovne pe{adijske obuke uglavnim svode na metlawe i grabuqawe kasarnskog kruga i obavqawe ~uvarske slu`be. Zbog ove ~iwenice, vojnici na dobrovoqnom sluèwu vojnog roka, u vi{e od 90 odsto slu~ajeva doìve razo~arewe, i posle poraàvaju}eg iskustva odustaju od ideje da se opredele za vojni poziv u svojstvu profesionalnih vojnika”, navode u sindikatu. Prema wihovim tvrdwama, posledwih nekoliko ministara, degutantnih i kriminalnih biografija, sistem odbrane i vojsku, zloupotrebqavalo je iskqu~ivo za popravqawe svog lo{eg politi~kog rejtinga, dok je vojska istovremeno gubila na ugledu i uru{avala se do te mere da joj u narednih pet godina, koliko god to nestvarno zvu~alo, preti potpuno ga{ewe.

JP Slu`beni glasnik je nabavku izbornog papira za {tampawe glasa~kih listi}a platilo vi{e od 900.000 evra, ali za taj posao nije raspisalo tender, ve} je zbog “hitnosti” postignuta pogodba. Iza firme “Deus sistem”, koja je dobila ovaj posao, stoji Mitar Deuri}, ina~e vlasnik vinarije koju rado pose}uje predsednik Aleksandar Vu~i}. Javno preduze}e “Slu`beni glasnik” pre dve nedeqe donelo je odluku da posao nabavke izbornog papira sa vodenim ìgom za {tampawe glasa~kih listi}a dodeli firmi “Deus sistem”. Iako se 3. aprila odràvaju redovni predsedni~ki i beogradski izbori, a jo{ pre godinu dana je bilo poznato i da }e biti raspisani i parlamentarni, to preduze}e se pozvalo na “hitnost” kao opravdawe za pregovara~ki postupak. U obrazloèwu JP Slu`beni glasnik navodi se da okolnosti koje opravdavaju “hitnost” nemaju veze sa naru~iocem, odnosno sa wima. Kako su naveli, oni su mogli da krenu u nabavku tek po{to Republi~ka izborna komisija donese odluku o karakteristikama papira. U obrazloèwu pi{e da je RIK na sednici 15. februara doneo odluku kojom je utvr|ena boja papira na kojem }e se {tampati glasa~ki listi}i za predstoje}e izbore. “Budu}i da se izbori moraju odràti u roku od 45 do 60 dana, Javno preduze}e ‘Slu`beni glasnik’ nije u mogu}nosti da za nabavku papira za {tampawe glasa~kih listi}a i drugog izbornog materija postupi u rokovima koji su propisani Zakonom o javnim

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

kratke rokove. Firma “Deus sistem” iz Dobanovaca je ina~e u vlasni{tvu kompanije “Deus business group”, ~iji je jedan od vlasnik Mitar Deuri}. Prema podacima Agencije za privredne registre, on ima udeo od 53 odsto u vlasni{tvu nad tom kompanijom. Deuri} je ina~e i vlasnik vinarije, u koju je u vi{e navrata, pra}en kamerama, svra}ao i predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vu~i}. Tako je jednom prilikom, u martu 2020, u wegovu vinariju na Fru{koj gori svratio u dru{tvu Ane Brnabi} i Marine Maqkovi}, a doma}in im je bio upravo vlasnik “Deusa”. Vu~i} je u toj vinariji okupio i polaznice Akademije mladih lidera SNS, koje su tada bile kandidatkiwe za narodne poslanice. „Bi}emo po tim vinima najboqi od Be~a do Istanbula“, rekao je wima Vu~i}. Istu vinariju predsednik je posetio sa Zoranom Drobwakom, direktorom JP “Putevi Srbije”, u oktobru 2019. U wu je svratio nakon obilaska radove na delu puta izme|u Kuzmina i hrvatske granice.

ma {ta mi re~e?! Ta~na adresa na{ih problema

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd.

nabavkama za sprovo|ewe restriktivnog i otvorenog postupka”, navodi se u orbazloèwu i dodaje da se u Srbiji takav papir ne proizvodi. Sude}i po Odluci o dodeli ugovora, poziv da u~estvuju u ovom poslu, osim “Deus sistema” dobile su jo{ dve firme - “Comes” i “Europapier”. Ipak, jedina ponuda pristigla je od “Deusa”. Tako je to preduze}e ve} posle po~etne faze pregovara~kog postupka dobilo posao nabavke izbornog papira sa vodenim ìgom, koja }e biti pla}ena 107,4 miliona dinara sa PDV-om ili oko 914.000 evra. Ista firma je ina~e i u decembru pro{le godine dobila posao nabavke hartije sa vodenim ìgom i to za {tampawe materijala za izja{wavawe na referendumu o promeni Ustava. Taj posao je bio vredan 15,4 miliona dinara sa PDV-om ili oko 131.000 evra. Ni tada nije bio raspisan tender, ve} je i u tom slu~aju primewen pregovara~ki postupak bez objavqivawa javnog poziva. I tada je JP Slu`beni glasnik imao isto obrazloèwe - “hitnost” i pozvalo se na odluku Republi~ke izborne komisije i

Foteqa ili istina? Ipak foteqa. Prodato! „Dokaìte da su lekari umrli samo od kovida. Ja bih jako volela da vi kao filozof meni dokaète na koji na~in }ete vi to dokazati. Kako moète da govorite o laìma" (Direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju KCS doktorka Danica Gruji~i})

„Mi ìvimo u vreme propasti jedne dràve, jednog naroda i svih gra|ana ove zemqe. Mi nestajemo, dràva nestaje, nama ku}a gori. U ovim trenucima odlazi pun autobus dece iz zemqe, ako sloìte taj najlep{i deo naroda u kolone od po ~etiri osobe, ta kolona po~iwe u Vladi Srbije, a zavr{ava se na aerodromu Sur~in. Nama su institucije razorene, nama gori krov, nije u redu da pri~amo o tome da li }emo poàr gasiti plavim ili crvenim kanticama. Mislim da imamo jedan problem, on ima adresu, a ta adresa je u Jajincima" (Potpredsednik Narodne stranke i dramski pisac Sini{a Kova~evi})

Dawu k'o kraqica a no}u k'o carica „Svaka `ena u Srbiji bi}e tretirana kao kraqica, a posebno porodiqe i majke" (Bo{ko Obradovi}, lider Dveri i kandidat za predsednika)

Kad ti guru nije tu dobar je i patrijarh „Kao pojedinac, mogu i}i kod patrijarha za svoje li~ne probleme i li~nu motivaciju, ali za predsednika to je nedopustivo, protivustavno delovawe" (Biqana Stojkovi}, predsedni~ki kandidat koalicije „Moramo“)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 24. mart 2020. 2022. 3

POMRA^EWE NA RE@IMSKIM TELEVIZIJAMA:

Nacionalni Opozicionari {okirali zbuwene voditeqe stadion, kad, ako ne sad Samo dva dana bila su dovoqna da se poremeti raspoloèwe u reìmskim medijima. Gostovawa predsedni~kog kandidata Zdravka Pono{a na TV Prva, lidera SDS Borisa Tadi}a na Pinku, kao i u~e{}e predsednika pokreta “Oslobo|ewe” Mla|ana \or|evi}a na TV K1 pokazala su da bi slika realnosti koju kreira vladaju}a stranka bila zna~ajno druga~ija da su oni koji ne misle kao prose~an ~lan SNS bili zastupqeniji. Deset godina je pro{lo od dolaska Srpske napredne stranke i wenog lidera, Aleksandra Vu~i}a na kqu~ne pozicije u dràvi. Jedan od najva`nijih elemenata vlasti SNS u protekloj deceniji bili su poslu{ni i ponizni mediji – oni koji ne pitaju mnogo, ve} “ulep{avaju” stvarnost i rade u interesu partije i glavnog {efa. O tome koliko bi slika stvarnosti u kojoj ìve gra|ani osu|eni na pra}ewe reìmskih medija bila druga~ija najpre je svojim gostavawem u jutarwem programu televizije Prva pokazao predsedni~ki kandidat “Ujediwene Srbije” Zdravko Pono{. Mada je voditeqka Marije Savi} Stameni} bila “nao{trena” da mu postavi sva mogu}a pitawa na koja bi mogao da se “oklizne”, nastupaju}i prema wemu u potpunosti durga~ije u odnosu na neka izdawa kad je u studiju naspram we bio Aleksandar Vu~i}, Pono{ ju je u nekoliko navrata uhvatio nepremnu. Tako je na po~etku gostovawa Stameni} istakla da je Pono{ odbijao poziv za gostovawe, {to je wen gost obrazloìo ranijim obaveza i konstatacijom da ga nije pozivala pre mesec dana. “Niste bili na va`nim funkcijama, iskreno da vam kaèm. Niste bili visoko kotiranu u opoziciji”, odgovorila je ona, verovatno zaboravqaju}i da je Pono{ donedavno bio potpredsednik Narodne stranke. Me|utim, najzanimqiviji detaq dogodio kod pri~e o gubitku podr{ke Izraela Srbiji. Zdravko Pono{: Izgubili smo podr{ku Izraela, malo li je? Nismo izgubili podr{ku nekog od odlaze}ih ministara, ve} Izraela, zato {to se neko kockao. Marija Savi} Stameni}: Izrael je priznao davno, koliko ja znam… Zdravko Pono{: Pa, lo{e znate. Tadi} na Pinku protiv voditeqke, Brnabi} i Da~i}a Istog dana, u ve~erwim ~asovima, emitovana je emisija “Hit Tvit”, plagirana verzija Utiska nedeqe, a me|u gostima se na{ao, na op{te iznena|ewe i biv{i predsednik Srbije i lider SDS-a Boris Tadi}. Iako je naspram sebe imao kao protivnike u debati predsednika Skup{tine Ivicu Da~i}a, premijerku Srbije Anu Brnabi},

Pi{e: Stojan Dr~eli}

Pono{

Tadi}

ali i voditeqku Vericu Bradi}, koja je raspravu prekidala reklamama, Tadi} je, ~ini se, uspe{no okon~ao svoje gostovawe na Pinku. U nekoliko navrata uhvatio je premijerku nespremnom, a sama Brnabi} ponovo je pokazala da ima problem da artikuli{e svoje misle u re~i. Prvi duel visokih dràvnih funkcionera iz SNS sa predstavnicima opozicije, izme|u ostalog, obeleìla je i izjava Brnabi} da je “stub spoqne politike Srbije - Srbija”, ali i ùstra rasprava o Kosovu, nakon optu`be Brnabi} da je Tadi} “`rtvovao nacionalne interese”. Nakon {to je biv{i predsednik Srbije poku{ao da govori o ovoj temi, Brnabi} je tvrdila da to ipak nije tema, a u tome joj pomagala i voditeqka Bradi}. Kasnije, u intervujuu za dnevni list “Nova” Tadi} je objasnio i kako vidi svoje u~e{}e u debati na Pinku. “U situaciji “tri na jedan” sam poku{ao u tih nekoliko sati da razbijem decenijske laì, {to je prili~no te{ko. Ali moramo koristiti svaki prostor i boriti se do kraja pre svega spram ciqa koji je ispred nas, a ne spram okolnosti u kojima smo prinu|eni da se za taj ciq borimo. Okolnosti u Srbiji su takve da nemamo pravo na bilo kakav izgovor za odustajawe od borbe na svim frontovima”, naveo je on. Jovana Joksimovi} i nezgodna pri~a o kupovini Tanjuga Tokom gostovawa u jutarwem programu televizije K1, lider pokreta Oslobo|ewa Mla|an \or|evi} u{ao je u raspravu sa voditeqkom Jovanom Joksimovi}. Nakon {to mu ona nije dozvolila da "lo{e" govori o Aleksandru Vu~i}u, \or|evi} je podsetio na kupovinu Tanjuga. U trenutku kada je \or|evi} po~eo da govori lo{e o predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u, Jovana Joksimovi} mu je rekla da to ne moè da radi jer on nije tu. Usledila je reakcija \or|evi}a. \or|evi}: Pa nije on ~ovek koji nije

\or|evi} ovde, on je ~ovek koji je u friìderu, ~a{i, svuda oko nas… Na kostataciju voditeqke Jovane Joksimovi} da kod we nije, \or|evi} je odgovorio: \or|evi}: Kako nije kod vas? Nije u ovoj televiziji kod vas. Pa znate li vi {ta je ova televizija i ~ija je ovo televizija? I nije ovo isto. Ho}ete to da mi kaète? Tawug ste tek tako kupili, dobili... To ho}ete da mi kaète? Pa {ta mislite, da se ja zakop~avam na le|a? Joksimovi}: Ho}u da vam kaèm da treba da vas je sramota. \or|evi}: Pa vas treba da bude sramota. Joksimovi}: Mene, za{to? \or|evi}: Zato {to ste u nekom sistemu koji uni{tava ovu zemqu. I di~ite se time. Joksimovi}: Sad }u da vas izbacim napoqe. \or|evi}: Pa ne moète vi mene da izbacite. Joksimovi}: Pa mogu, reklame i napoqe. Odmah izle}ete napoqe. \or|evi}: [ta ho}ete da branite ovog izdajnika, i tako to... Joksimovi}: Sram vas bilo. \or|evi}: Ja imam pravo da kaèm {ta ho}u. Ograni~avate meni da govorim. Da se ja bavim ânkom. [ta je meni ânak problem. Meni je Aleksandar Vu~i} problem. Joksimovi}: Jeste dobili priliku da odgovarate na neku temu? \or|evi}: I {ta vi sad mene uterujete da ja govorim {ta mogu, a {ta ne... Joksimovi}: Ja vam kaèm {ta je tema. Da ste imalo pristojni znali biste da kad vas neko pozove na neku temu i razgovarate... Kaèm vam da ne moète da pri~ate ni o kome da je izdajnik. \or|evi}: Ko ste vi da mi zabranite? Joksimovi}: [ta sam ja? Urednik emisije. I vi meni pri~ate kako je kupqen Tanjug i kako se ne zakop~avate na le|a. Ma, sram vas bilo. \or|evi}: Ma sve }e se to jednog dana otkriti, {ta ste radili...

Vladika Grigorije: Ili }emo ~uvati zemqu ili nas ne}e biti Vladika Grigorije govorio je pred prepunim amfiteatrom Filozofskog fakulteta u Beogradu o ekolo{kim dilemama dana{weg ~oveka, ali i o otvarawu rudnika litijuma Rio Tinta u Srbiji, koji je bio planiran u selima u dolini Jadra, me|u kojima su i Gorwe Nedeqice. Grigorije bio je jedan od u~esnika 36. tribine „Nije filozofski }utati“ pod nazivom „Od zaga|ewa do uni{tewa – ~ovek, priroda i odgovornost“. Dru{tvo su mu pravili akademik Vladimir Stevanovi}, profesori Ogwen Radowi}, Ratko Risti} i Nenad Makuqevi},

kao i muzi~ar Rambo Amadeus i novinari Jovan Memedovi} i Milan ]ulibrk. Episkop diseldorfski i cele Nema~ke Grigorije govorio je o ~oveku kao o doma}inu kome je Bog dao svet da o wemu brine. "Re~ ekologija, kao i ekonomija, dolazi od gr~ke re~i dom i ako svi shvate ovaj svet kao dom, onda }e se pona{ati kao doma}ini. A, doma}in nije onaj koji eksploati{e prirodu, iscrpquje svoje imawe, nego ga obara|uje, ~uva, kultivi{e i unapre|uje", rekao je Grigorije i nastavio: "^ovek je neko ko je upra-

viteq u ime tvorca. ôvek je postavqen da bude ~uvar ovog sveta i tog doma}instva. ôveka moramo da shvatimo kao ekologa i ekonoma, ne kao gospodara, nego kao sluìteqa. Ne da iscrpquje to imawe nego da mu sluì i da time istovremeno sluì Bogu", istakao je on. ôveku je data sloboda i qubav, ali i odgovornost za svet i sve ono {to u wemu postoji. Problem je tome, kako kaè episkop, {to ~ovek moè slobodu da zloupotrebqava. Kad se prekine savez ~oveka i Boga, savez prema kome je on ~uvar i vrtlar tog vrta boì-

jeg, koja je kazna? Gubi zemqu, to je najve}a kazna. "Neprestano su mi pred o~ima te Gorwe Nedeqice, se}am se i tog potresnog snimka, Jovan (prim. aut. Memedovi}.) je to nekako najupe~atqivije izrazio voze}i se kroz to selo, se}am se i onog mladog ~oveka doma}ina (prim. aut. Dragan Simovi})… Shvatam da se tu nekako lomi stvar: ili }emo biti qudi ili nequdi ili }emo biti ekolozi i ekonomi ili nas ne}e biti. Ili }emo svoju zemqu obra|ivati i paziti kao Bo`iji dar i zadatak ili }emo je izgubiti, a sa gubitkom zemqe po~iwe pakao", poru~io je Grigorije.

Volim da gledam fudbal, to je ne{to {to nisu uspeli da mi ogade ni ovi, ni oni prethodni, ne}e ni budu}i i teoretski, nemam ni{ta protiv da Srbija dobije Nacionalni fudbalski stadion. Ono istina, za operaciju kuka ~eka se po nekoliko godina, glavni grad nema ni èlezni~ke, ni autobuske stanice, nema kanalizacije u pola Beograda i dve tre}ine Srbije, a sunarodnici u Vojvodini sawaju pitku vodu... Ali {ta je to naspram imperativa da dobijemo svoju verziju „Vemblija“. Kud u svemu ostalom nismo ni pri}i Evropi i svetu, neka imamo makar reprezentativni teren za {utirawe okruglog ko`nog predmeta. Video sam nacrt i re{ewe, nemam primedbe ni na izgled, uostalom pitawe estetike posle spomenika Stefanu Nemawi besmislena je tema. Vu~i} ga usnio i najavio i ima da se gradi. Vlada Srbije ga tretira kao jedan od dràvnih prioriteta, a od pre neki dan je usvojen Prostorni plan podru~ja. Za{to nisu izabrali varijantu da renoviraju postoje}e stadione Zvezde i Partizana, nema racionalnog obja{wewa. Sem onog, da svaka zemqa ima nacionalni stadion. I tako, po{to ve} imamo ono {to svaka normalna zemqa ima, na red je stigao i stadion. îtava Evropa, da ne kaèmo svet, trese se zbog posledica rata u Ukrajini. Rat je nemilosrdno prekinuo oporavak privreda posle pandemije virusa korona, svi se ne{to upla{ili, stisli, broje pare, {tede, izdvajaju samo za najnu`nije, ali na{ predsednik Vu~i} – {iroko. Svaki dan ponavqa da }e hleba biti, a, kako vidimo, bi}e i igara. Nema stru~waka na svetu koji moè sagledati stepen razornog dejstva ukrajinskog rata na ekonomije dràva, navike gra|ana i kvalitet ìvota. Stru~wak Vu~i} vizionarskom politikom napravio je svoju predikciju budu}nosti i slupa}e oko pola milijarde na{ih evra za sopstveni spomenik na kraju Sur~ina, za koloseum narodne radosti, koji }e uglavnom zvrjati prazan, ba{ kako otu`no prazni uglavnom bivaju i Zvezdin i Partizanov stadion. Ceo kompleks }e se prostirati na 119 hektara, od toga stadion i prate}i kompleksi }e zauzeti 46,5 hektara. Cenim da u „prate}im kompleksima“ leì zec. Taj }e investitorski kola~, naravno u ti{ini i netransparentno, deliti odabrani Vu~i}evi pajtosi i porodi~ni poverioci, ba{ kao {to je sve obavqeno i u Beogradu na vodi. Ceo potez od Novog Beograda ka Sur~inu bi}e novi zlatni grad, bi}e prilika da Vu~i}eva elita obezbedi i unuke. Kad je sam stadion u pitawu, stru~waci obja{wavaju da je takav projekat, ako nije vezan za konkretan veliki klub, osu|en na ekonomsku propast. Ova na{a doma}a verzija Vespazijana odlu~ila je da gradi koloseum, ne brine taj koliko }e da ko{ta. Plati}e podanici. Kad budu blejali u wegov „semafor“ bi}e kasno.

10. mart decembar ^etvrtak 24. 2022.2020.

SRPSKA POSLA

KOPAONIK POSTAJE EKOLO[KA BOMBA!

Nelegalni objekti ni~u preko no}i, dozvole za gradwu se izdaju bez kontrole, a infrastrukture nigde Ukoliko nakon zavr{etka ove skija{ke sezone ne krene na Kopaoniku izgradwa komunalne infrastrukture, pre svega postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda i kanalizacione mreè, vlasnici objekta ali i ekolo{ka udruèwa pokrenu}e inicijativu da se ova planina proglasi Zonom op{teg nacionalnog zna~aja, kojom bi upravqala Vlada. Razlog za to krije se u ~iwenici {to se lokalna samouprava Ra{ke, na ~elu sa predsednikom op{tine Igwatom Rakiti}em, pokazala nesposobnom da stvori elementarne uslove za daqi razvoj Kopaonika, jer izuzev la`nih obe}awa i vi{e idejnih projekata, godinama unazad ni{ta nije ura|eno. Zbog toga ovom planinom “caruju” smrad, fekalije, uni{tena priroda, koji su nastali urbanisti~kim i prostornim haosom, pa ako se uskoro ne saniraju, mogu da dovedu do nesagledivih ekolo{kih ali i ekonomskih posledica jer }e se sigurno smawiti broj turista koji u ovakvim uslovima ne èle da borave. Ovo je deo sadràja pisma vlasnika sme{tajnih objekata i predstavnika nekoliko udruèwa qubiteqa ove planin. - Problemi urbanisti~kog haosa i neadekvatne komunalne infrastrukture na Kopaoniku su narasli do takvih razmera da preti opasnost da ugrozi zna~ajne turisti~ke potencijale ove planine. [tetu }e trpeti i dràva koja je uloìla zna~ajna sredstva za ure|ewe i izgradwu skija{kih potencijala. Lokalna samouprava Ra{ke, na ~elu sa predsednikom op{tine, Igwa-

tom Rakiti}em, nije sposobna da se nosi sa izazovima koje nosi ovakav turisti~ki centar jer i pored novca koji su za ure|ewe komunalne infrastrukture “enormno” naplatili, mnoga naseqa, pa i sam centar Kopaonika, nemaju re{enu kanalizacionu ali ni vodovodnu mreù - stoji u pismu. Oni upozoravaju da dràva treba {to pre da preispita za{to projekti komunalne infrastrukture Kopaonika godinama unazad ostaju samo mrtvo slovo na papiru odnosno traè da nadle`ne institucije provere gde zavr{ava wihov novac dat za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta? - To traìmo jer je javna tajna da postoje zloupotrebe u lokalnoj samoupravi ne samo sa tim parama ve} i sa nelegalnim objektima koji ni~u kao pe~urke i to bez kanalizacione i vodovodne mreè, a na to niko ne reaguje. Privatni interes pojedinaca okupqenih oko predsenika Rakiti}a je nadvladao dràvni. Da je to tako pokazuje primer bruske strane Kopaonika, gde je sa zna~ajno niòm cenom gra|evinskog zemqi{ta, da`binama ali i brojem turista, ura|ena kompletna komunalna infrastruktura. To je signal da na{ novac neko zloupotrebqava i zato traìmo da Vlada Srbije hitno “razvlasti” Rakiti}a i rukovodstvo op{tine Ra{ka ingerencija nad Kopaonikom jer su se pokazali nedorasli za ovako veliki projekat - navodi se u pismu i dodaje: - Ukoliko nakon zavr{etka ove sezone ne po~ne izgradwa komunalne infrastrukture, krenu}emo sa potpisivawe peticije ne

samo na Kopaoniku ve} i Srbiji da Vlada proglasi ovu planinu Zonom op{teg nacionalnog interesa i preuzme odgovornost za wu. Mogu}i su i protesti ako se ta inicijativa ne prihvarti jer ako se to ne uradilokalna vlast, odnosno Rakiti} i wegovi saradnici, od ove planine napravi}e najve}u deponiju fekalija i otpadnih voda u ovom delu Evrope. Da je situacija alarmantna, molimo republi~ku vlast da pogleda {ta je jo{ 2011. godine detektovalo JP”Ra{ka” a od tada je situacija mnogo gora. [ta stoji u podacima J.K “Ra{ka” iz 2011. godine ? Podaci JKP" Ra{ka" iz 2011. godine su alarmantni. - Kanalizacioni sistem na Kopaoniku obuhvata samo glavni kolektor koji otpadne vode iz centra turisti~kog naseqa odvodi do postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda. Postrojewe se nalazi u neposrednoj blizini nekada{weg hotela „Ba~i{te“, iznad „Vikend naseqa“. Usled neadekvatnog tehni~kog re{ewa, postrojewe je van funkcije, a lokacija predstavqa crnu ekolo{ku ta~ku Kopaonika“.„Otpadne vode se iz glavnog kolektora, bez prethodnog tretmana, direktno izlivaju u obli`wu Bistri~ku reku, koja je vremenom postala „mrtva reka“. Dodatni problem predstavqa i nepostojawe kanalizacione mre`e „Vikend naseqa“ koje ima 2000 vikend ku}a. Otpadne vode u ovom nasequ se odvode u individualne septi~ke jame koje nisu sanitarno za{ti}ene i prete da ugroze podzemne vode na ovom delu planine - stoji u izve{taju ovog J.P. M. T.

@IVETI

U SRBIJI  Kad se strah useli u qude, vlast slavi useqewe...  Policijska zna~ka uvek ustukne pred partijskom legitimacijom.  Na tu|u nesre}u se najlak{e navi}i.  - Za koga }e{ da glasa{? - Ne znam, ~ekam da jave na televiziji.  Ne brinite ako ste se obrukali. Kod nas se bruka lak{e otrese nego pra{ina.  Jedna majka savetuje svoju }erku: - U~i, }ero, matematiku, kako }e{ mu`u rakije da broji{!  Za na{e kriminalce zatvor je kao stan na dan. U|u, prespavaju i odu.

 Razgovaraju dva prosjaka: - Jesi ~uo koliko su sko~ile cene goriva i namirnica u Evropi? - Nek propadnu skroz!  Ima gostiju koji do|u na televiziju i pri~aju {ta oni ho}e. Takve pojave vaqa suzbiti u korenu dok ne uzmu maha.  Istra`ivawe je pokazalo da qudi koji piju bezalkoholno pivo i koka-kolu zero, voze sobni bicikl i jedu integralne kifle, imaju odli~an seks preko telefona.  Nekad su volovi vukli topove. Sad im uglavnom komanduju.  Sekunde na televiziji skupqe od sekundi u autoperionici. [to je i logi~no, jer ve}u prqav{tinu peru.

PRVA @RTVA

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Qudi su usamqeni zato {to grade zidove umesto mostova" „Ako ~ovek ne razmisli o problemima koji su udaqeni, bi}e pun briga kad mu se pribli`e“ „U dobroj familiji mu` je gluv, a supruga slepa“ Narodne poslovice

„Najgore je kad qudi }ute, kad se ne objasne, pa svaka sumwa ima pravo na `ivot. I moja i tvoja…“ Me{a Selimovi}

„A ona, jednim pogledom uspe da mi pomeri svet i jednim osmehom popravi dan. I onda me pitaju za{to je volim“ Dragan Nikoli}

TEMA NEDEQE

23GODINE OD

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 24. mart 2020. 2022. 5

TRANSFER NOVCA

FA[ISTI^KOG NOVO! DIVQAWA NATO ALIJANSE NAD SRBIJOM Ne se}a se samo onaj ko se tada nije rodio. Zaglu{uju}i zvuk sirena zaparao je vazduh. Iz Avijana u Italiji, krenuo je let „Milosrdnog an|ela“, kako je NATO nazvao svoju akciju protiv Savezne Republike Jugoslavije. Ubrzo, zatresla se cela zemqa. Napad je po~eo oko 20 ~asova, 24. marta, 1999. godine. Devetnaest zemaqa Ali-

Nato na Srbiju sru~io osam „Hiro{ima“ Protiv srpskog naroda i dr`ave NATO je 1999. godine vodio nuklearni i hemijski rat niskog intenziteta. Za tih 78 dana NATO je na Srbiju sa mora, iz vazduha i kosmosa bacio vi{e bombi nego Adolf Hitler od 1941. do 1945. Ekvivalent kori{}enih eksploziva je izme|u {est i osam nuklearnih bombi ba~enih na Hiro{imu. Bio je to najasimetri~niji rat vo|en u dotada{wih 50 godina postojawa NATO, a wihov ratni zlo~in pretvoren je u genocid nad na{im narodom. Ovo govori general Vladimir Lazarevi}, nekada{wi komandant Pri{tinskog korpusa, i ka`e da su francuski eksperti utvrdili da je radioktivnost municije NATO upotrebqene samo na Kosmetu 350 puta ve}a od dozvoqenih vrednosti. - Indijski stru~waci naveli su da se radioktivnost sa Kosova i Metohije pro{irila 1.000 kilometara u pre~niku, a autoriteti u svetskoj medicini, prof. dr Du{an Stanojevi} i Miodrag \or|evi}, tvrde da }e pakao u Srbiji tek po~eti, kada }e godi{we od posledica radioaktivnosti iz 1999. od kancera obolevati 70.000 osoba. Od tog broja, umre}e, uprkos le~ewu wih 40.000 - rekao je general Lazarevi}. Lazarevi} ukazuje na to da su ciqevi NATO bili da „primenom Hitlerove doktrine blickriga“ za tri-~etiri dana uni{ti efektive VJ i ubije vi{e od 20.000 pripadnika Pri{tinskog korpusa. - Kada je juna 1999. godine NATO morao da prizna neuspeh, wihovi generali su iza{li sa planom da na Srbiju krenu sa 200.000 do 400.000 vojnika i da je okupiraju u roku od ~etiri do {est meseci - se}a se tih ratnih dana general Lazarevi} i podse}a da je tada, ipak, odlu~eno da se „problem vrati“ Ujediwenim nacijama.

janse, bez odobrewa SB UN, obru{ilo se najpre na kasarne i protivvazdu{nu odbranu Vojske Jugoslavije. U Batajnici, Mladenovcu, Pri{tini. Tokom 78 dana i no}i bombardovawa, u 30.000 vazdu{nih naleta ispaqeno je 50.000 razornih projektila. Stradalo je 2.500 qudi, 500 civila, a me|u wima 79 dece. Raweno je 12.500 stanovnika. Te{ko je razorena infrastruktura, privreda, {kole, zdravstveni centri, spomenici kulture, medijske ku}e. Onda{we vlasti u Beogradu {tetu su procenile na oko 100 milijardi dolara i zatra`ile nadoknadu od ~lanica NATO. S druge strane, grupa srpskih ekonomista izvagala je da je {teta bila - 29,6 milijardi dolara (podatak koji se uzima kao relevantan). Zanimqiva je i ra~unica italijanskih analiti~ara. Oni su upozorili: za te pare moglo je da se prehrani 79 miliona qudi na planeti, gde vlada glad. Nema grada i naseqa koje NATO bombe nisu na~ele. Najvi{e su stradali Aleksinac, Surdulica, Kur{umlija... Pod ru{evinama su ostale ~itave porodice. U Aleksincu, Mili}i su stradali u jed-

nom trenu. Otac Dragomir, majka Dragica i wihova k}erka Sneàna. Pod bombama uga{en je ìvot i devetomese~ne Bojane To{ovi} i wenog tate Boìne iz Merdara. U Novom Pazaru stradali su, zajedno, Marko Simi} (2) i wegov tata Vladan. U Batajnici, ubijena je trogodi{wa Milica Raki}. U Vladi~inom Hanu, bomba je pogodila zagrqene maturante gimnazije, Milana Igwatovi}a i Gordanu Nikoli}. Na Varvarinskom mostu bomba je pogodila Sawu Milenkovi} (15), devoj~icu kojoj su

NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h profesori predvi|ali briqantnu karijeru matemati~ara. Pod ru{evinama porodi~ne ku}e u Raqi kod Sopota, zavr{io se `ivot malih Pavlovi}a, Stefana i Dajane. Pod naletom bombi u istom ~asu, stradao je i wihov tata Vladimir. U Murinu, u Crnoj Gori, dugo su otkopavali tela devoj~i-

ca iz Pri{tine, koje su kod rodbine potraìli spas - Julijane Brudar i Olivere Maksimovi}, sa kojima je stradao i wihov drug Miroslav Kneèvi}. U pam}ewu su jo{ prizori slomqenih novosadskih mostova. Sprènog voza u Grdeli~koj klisuri. Uni{tenog vaqevskog „Kru{ika“. â~anske „Slobode“. Ni{ke pijace, na kojoj je, u sedmom mesecu trudno}e, ubijena Qiqana Spasi}, student zavr{ne godine medicine. Neposredni povod za bombardovawe

SInce 1994

BOMBARDOVAWE U BROJKAMA l 78 dana bombardovawa l Stradalo: 2.500 qudi, 500 civila, 79 dece l Raweno: 12.500 qudi l Uni{teno: 25.000 objekata 470 kilometara puteva, 595 kilometara pruge l O{te}eno: 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravqa, 18 vrti}a, 69 {kola, 176 spomenika, 44 mosta l Lansirano: 1.300 krstare}ih raketa l Izru~eno: 37.000 kasetnih bombi SRJ bila je akcija srpske policije u Ra~ku, jednom od najve}ih upori{ta takozvane OVK, 15. januara 1999. godine. Tada{wi {ef Verifikacione komisije OEBS na Kosmetu, ameri~ki general, penzioner Vilijem Voker, predstavio je ovu akciju javnosti kao „masakr“ albanskih civila. Toga dana i po~ela je, dotad, nezapam}ena medijska kampawa. Priprema za bombardovawe. Ovaj besomu~ni napad zav{ren je 10. juna usvajawem Rezolucije 1244 SB UN. Dan ranije predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO, u Kumanovu su, pod jednim {atorom, potpisali Vojnotehni~ki sporazum, kojim je utana~eno povla~ewe na{ih vojnih i policijskih snaga. I, ulazak u ju`nu srpsku pokrajinu me|unarodnih trupa - Kfora. Multinacionalne snage, u ~ijem sastavu je bilo 37.200 vojnika, iz 36 zemaqa, imale su zadatak da obezbede mir za sve nacionalne zajednice na Kosmetu. A kako su ga „obezbedile“, govori podatak da je od po~etka wihovog mandata sa Kosova i Metohije proterano 280.000 Srba i drugih nealbanaca. Kidnapovano - 1.500. U ju`nu srpsku pokrajinu u{lo je, tada, 800.000 Albanaca. Od toga - tre}ina koja na Kosmetu nikada nije `ivela. R. N.

10. mart decembar ^etvrtak 24. 2022.2020.

u LI^NOST U @I@I

IGOR KONA[ENKOV:

Na ~elu pres slu`be ruske armije Sigurno najpoznatija predstavnica za medije ruskih dràvnih organa, Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoqnih poslova Rusije, dobila je ozbiqnu konkurenciju u vidu general-majora Igora Kona{enkova, portparola ruske vojske. U vreme ruske agresije na Ukrajinu, predstavnicima Rusije nije lako, po{to su akcije wihove dràve na udaru kritike zapadnih zemaqa, a i ve}eg dela ostatka sveta. Zbog rata u Ukrajini, Igor Kona{enko ima pune ruke posla, u medijima je svakodnevno, ali wegov stil je potpuno druga~iji od Marije Zaharove. Vesela i neposredna Zaharova ume da zapeva, zaigra, zagrli, „opali“ nediplomatskom izjavom… Kona{enko je sve suprotno. Vojni~ki precizan, jasan, kratak. Ruski mediji kaù da je vrlo otvoren za saradwu, redovno ide na teren sa novinarima, ne izbegava nijedno pitawe, izuzev onih o privatnom ìvotu.

Zbog rata u Ukrajini, Igor Kona{enko ima pune ruke posla, u medijima je svakodnevno, ali wegov stil je potpuno druga~iji od Marije Zaharove. Vesela i neposredna Zaharova ume da zapeva, zaigra, zagrli, „opali“ nediplomatskom izjavom... Kona{enko je sve suprotno. Vojni~ki precizan, jasan, kratak Pitawa o porodici izbegava i ~ak ni u wegovoj zvani~noj biografiji nema li~nih podataka te vrste. ^lan je prezidijuma Saveza novinara u Moskvi koji mu je 2016. godine dodelio diplomu za zasluge za otvorenost u medijima. Ro|en je 15. maja 1966. u Ki{iwevu, glavnom gradu tada{we sovjetske republike Moldavije, danas nezavisne dràve. Diplomirao sa pohvalom na inèwerskom odseku @itomirske Vi{e vojne {kole za radioelektroniku protivvazdu{ne odbrane 1988. godine. Diplomirao je na Vojnoj akademiji PVO 1998. godine, a 2006. i na vi{im kursevima Vojne akademije General{taba Oruànih snaga Rusije. Na~elnik pres slu`be i pomo}nik komandanta Severnokavkaskog vojnog okruga za javne i medijske poslove postao je 2003. Dve godine kasnije postao je na~elnik pres slu`be Kopnene vojske. Zamenik na~elnika Odeqewa za medijske poslove i informisawe Ministarstva odbrane Ruske Federacije postaje 2009. Avgustu 2011. ukazom predsednika, postaje na~elnik Odeqewa za medijske poslove i informisawe Ministarstva odbrane Ruske Federacije. Glavni vojni portparol Rusije, zna~i. Kona{enkov je dobio vi{e ordena – za hrabrost, vojne zasluge, Ordena prijateqstva i 14 drugih medaqa. ^lan je Putinu bliske vladaju}e stranke Jedinstvena Rusija. Javnost u Srbiji ga je zapamtila i po izjavi na po~etku napada na Ukrajinu (Kona{enkov bi rekao „specijalne vojne operacije osloba|awa“) datoj ispred karte na kojoj je Kosovo navodno bilo izdvojeno od Srbije. Za to sigurno nije kriv, ali je malo „àcnuo“ brojne rusofile u na{oj zemqi. M. T.

INTERVJU NEDEQE

DRAGAN BISENI], spoqnopoliti~ki novinar i biv{i ambasador

Srbija je na liniji sukoba civilizacija, lako moè da plane! U turbulentnim vremenima veoma je te{ko, ispostavqa se naro~ito u Srbiji, prona}i osobu koja }e trezveno, racionalno, hladne glave, ali i na osnovu sopstvenog dugogodi{weg iskustva, da analizira trenutno stawe i, koliko je to mogu}e, da neku objektivnu prognozu budu}ih de{avawa. Dugogodi{wi spoqnopoliti~ki novinar, publicista, u jedno vreme i ambasador, Dragan Biseni} jedan je od wih. n Da li je ovo zaista kraj sveta kakav smo do sada poznavali, odnosno da li se to moglo i o~ekivati ili je ipak u pitawu iznena|ewe? - Ma koliko da je ovo tragi~an i nesre}an ishod nesporazuma u odnosima dva najblià naroda i iako jo{ ne znamo kuda vodi ovaj sukob, koliko }e da traje i koji su mu rezultati, ~ini se da neke posledice ve} sada mogu da se uo~e. On podvla~i crtu ispod ~itave ere koja je po~ela raspadom sovjetskog bloka i SSSR-a, kada je prili~no stabilan bipolarni svetski poredak zamewen onim {to je kasnije nazvano liberalnim svetskim poretkom. Wegova su{tina bila je dominacija Sjediwenih Ameri~kih Dràva“. Ovo ~emu sada prisustvujemo jeste druga, oruàna verzija okon~awa Hladnog rata, drugim sredstvima i s drugim posledicama koja ima samo dva ishoda: da Rusija uspe ili da Rusija ne uspe u svojim namerama. I jedan i drugi ishod ima}e kolosalne posledice, a za samu Rusiju sasvim egzistencijalne, od opstanka vlasti pa do ruske dràvnosti. Ako smo pre trideset godina imali umiqatu Rusiju koja se prikradala pod skute Zapadu, danas imamo Rusiju sa opasnim licem; ako je tada bila Rusija koja se {irom otvorila svetu, danas je to Rusija koja se pretvara u naoruànu tvr|avu. Ukoliko Rusija uspe u onome {to je naumila, a to je da na vojni na~in stavi Ukrajinu pod svoju kontrolu, onda je ona u~inila istorijski korak koji do sada nije vi|en, a koji u su{tini zna~i potpuni prekid sa Zapadom, a u prvom redu sa Evropom, za naredne decenije. SAD i Evropa bi}e u stawu permanentnog ekonomskog rata s Rusijom. [irom evropskog kontinenta usledi}e geopoliti~ka borba i ekonomski rat Rusije i Zapada od koga ni mi ne}emo mo}i da pobegnemo i koji }e imati ogroman uticaj na nas. To }e biti najve}a promena toka evropske istorije s kojom }e da se suo~i ova generacija ~ove~anstva. Ukoliko ne uspe, Rusija }e se survati u provaliju istorijske bezna~ajnosti s malim izgledima da se vi{e ikada vrati na pozornicu u ulozi svetske veli~ine. To }e biti teì pad, nego posle rata sa Avganistanom, posle kojeg i zbog kojeg je do{lo do raspada Sovjetskog Saveza. n Ako Rusija uspe, kuda je to vodi?

- Neosporno je da }e posle rata u Ukrajini, ako se on zavr{i prema planovima Moskve, biti onemogu}eni gotovo svi odnosi Rusije i Zapada, osim trgovine gasom i jo{ nekih podru~ja. Sankcije koje su uvedene ne}e biti ni lako ni brzo skinute. Mi to bar znamo. Tako radikalni prekid u odnosima sa Zapadom nije imao ~ak ni Staqin. Staqin nije imao odnose sa Zapadom, ali ih je èleo. Budu}a Rusija ih ne}e imati, a ne}e ih ne èleti. Prema ovom konceptu, ne treba se me{ati niti poku{avati da se uti~e na unutra{we procese Zapada, ~ije su elite, u o~aju, i pokrenule novi hladni rat protiv Rusije. Neophodno je ograni~iti ih, ukqu~uju}i i vojne instrumente, pruàju}i priliku da taj rat preraste u tendencije moralnog, politi~kog i ekonomskog propadawa zapadnog sistema. To neminovno vodi ka ja~awu geopoliti~kih, geoekonomskih i geoideolo{kih – kulturnih – pozicija ne-Zapada, od kojih je istorija Rusiju u~inila najva`nijom komponentom. U krajwem ishodu, to zna~i da se Rusija okre}e dvema destinacijama – svom Sibiru i Kini.“ n Kako se ova promena ti~e Kine? - Duboko je istorijsko utemeqewe ove politike. Polazi se od toga da je aneksija Sibira pod carem Ivanom Vasiqevi~em Groznim, a ne aneksija Ukrajine pod ’najmirnijim’ Aleksejem Mihajlovi~em, u~inila Rusiju velikom silom. ’Vreme je da prestanemo da ponavqamo lukavu i poqski generisanu tvrdwu Zbigweva Bèìnskog da Rusija bez Ukrajine ne moè biti velika sila’, navodi se u ovim dokumentima. ’Mnogo blià istini je suprotna tvrdwa: Rusija ne moè biti velika sila sa ukrajinskim jarmom, koji postaje potpuno nepodno{qiv, stvoren od Lewina, pro{iren na Zapad pod Staqinom’. Stoga se kao ’prirodni i najperspektivniji pravac’ uzima razvoj i ja~awe odnosa sa Kinom. To }e u velikoj meri pove}ati sposobnosti obe zemqe. Ako Zapad i daqe bude èstoko neprijateqski raspoloèn, Rusija }e sklopiti prvi privremeni odbrambeni savez s Kinom ograni~en na pet godina. Ova Rusija odstupa od svakog istorijskog modela tako {to se odlu~uje da ’mora da pomogne Pekingu na bilo koji na~in, kako bi spre~ila da bude ~ak i privremeno poraèn u ratu koji je protiv wega pokrenut, jer bi taj poraz oslabio i Rusiju’. n Koja bi bila najoptimisti~nija, a koja najpesimisti~nija prognoza budu}ih de{avawa? Naravno iz srpskog ugla. - Ne moè da se odrekne da se jednim va`nim delom sudbina Balkana re{ava u Ukrajini i da je to novo, neo~ekivano optere}ewe za na{ region, a posebno za

Srbiju. Optimisti~ka prognoza je brzo okon~awe sukoba i uspe{no zavr{avawe pregovora Rusije i Ukrajine. Svako produèno trajawe sukoba nije dobro za nas, kao uostalom ni za koga drugog, ali za nas nosi posebne rizike konfliktnog povezivawa ova dva regiona. Ukrajina i Balkan imaju veoma bitnu zajedni~ku formu kulturne geopolitike jer kroz Balkan i Ukrajinu prolaze ’linije dodira’ ili ’linije razdvajawa’ civilizacija kako se one navode u ~uvenoj kwizi Semjuela Hantingtona ’Sukob civilizacija’. To je koncept koji je obnovio svoju snagu u prethodnoj deceniji. Na Balkanu to je ’Teodosijeva linija’ koja ima svoj ekvivalent u Ukrajini. Ameri~ki dràvni sekretar Xon Keri to je nazvao ’linijom vatre’. E, ta ’linija vatre’ moè veoma lako da se zapali.“ n Koliko daleko bi mogao da ide sukob izme|u Rusije i NATO-a, jer ovo jeste sukob sa NATO-om, ali preko ukrajinskih le|a? - Zapad }e u~initi sve kako bi oslabio Rusiju i spre~io da diktira uslove ishoda konflikta. Rusija i NATO su ve} decenijama na suprotnim stranama, ali ovo je prvi put da se Rusija silom suprotstavqa direktnim NATO planovima. Za sada izgleda da je mala verovatno}a da }e NATO i Rusija da do|u u direktan sukob, ali on ne moè da bude u potpunosti iskqu~en. Pre svega, do wega moè da do|e na moru. Drugi na~in se naslu}uje preko poziva ukrajinskog predsednika dobrovoqcima {irom sveta da se bore. To je u su{tini poziv da se Bliski istok preseli u Evropu, ali i mogu}nost da u toj formi NATO pe{adija stigne u Ukrajinu i po~ne borbu s Rusima. n Odluka i stav Beograda su, kako se ~ini, bili logi~ni i jedino mogu}i u datoj situaciji. Da li se to moè promeniti i na koji na~in ukoliko do|e do daqe eskalacije sukoba? - Moè se o~ekivati ja~awe pritisaka prema Srbiji uz postavqawe novih zahteva koji se ti~u na{eg odnosa prema Rusiji. Treba biti oprezan i pratiti daqi razvoj jer je veoma verovatno da se pojave novi momenti. Beograd je morao da se postavi prema na~elima me|unarodnog prava, politi~ke realnosti i reciprociteta, vode}i ra~una da nijedan od ovih principa ne ugrozi borbu za po{tovawe me|unarodnog prava u na{em slu~aju i o~uvawe na{e teritorijalne celovitosti, ve} da ih osnaì. To zna~i da odbija upotrebu sile u me|unarodnim odnosima, da po{tuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, ali i da vodi ra~una da se ne pona{a nezahvalno prema onima koji se prema wemu pona{aju prijateqski i savezni~ki R. N.

brzo {aSvabro ugog, konona. itnu itilaze awa’ uvekob obniji. nija’ ini. eri nija i.“ ide ovo eko

slaove O su ama, lom anoero|u u ude do ~in skog svev da ali {abu s

ako oguo`e iko

isaovih pretiti o da

avi ava, iteovih awe ju i ovida nim teli i ezaemu

R. N.

PLANETA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 24. mart 2020. 2022. 7

Ruski „bode`“, oru`je od kojeg nema odbrane OBJAVQEN BAJDENOV SNIMAK IZ 1998. GODINE:

Ja sam predloìo bombardovawe Beograda Portparolka Ministarstva spoqnih poslova Rusije Marija Zaharova i direktor ruske svemirske agencije Roskosmos Dmitrij Rogozin objavili su na svojim nalozima na Telegramu arhivski snimak na kojem aktuelni predsednik SAD-a Xozef Bajden govori kako je ba{ on predlagao bombardovawe Beograda 1999. godine. Re~ je, navodi se, o sastanku Komiteta za spoqne poslove ameri~kog Senata godinu dana pre nego {to je NATO po~eo bombardovawe tada{we Savezne Republike Jugoslavije, marta 1999. „Ja sam predloìo bombardovawe Beograda. Ja sam predloìo da ameri~ki piloti odu tamo i da uni{te sve mostove na Drini”, kazao je tada{wi senator Bajden. Rogozin je, odgovaraju}i na optu`be {efa Bele ku}e da je ruski predsednik Vladimir Putin ratni zlo~inac, napisao da Bajdena mo`da treba podsetiti na to ko je ratni zlo~inac i dodao: „Pred kraj svog ìvota ovaj krvavi starac mora da se seti svojih zverstava, hiqada civila koje je ubio”. Zaharova je u svom komentaru snimka napisala da je re~ o izjavi predstavnika dràve koja nije imala ni zajedni~ke granice, ni zajedni~ku istoriju sa Jugoslavijom. „Jugoslavija nije stvarala ni direktnu, ni indirektnu pretwu Sjediwenim Ameri~kim Dràvama ili wenim gra|anima. To im je prosto bilo potrebno”, dodala je ona. Bajden je 1993. bio u Srbiji gde je razgovarao sa Slobodanom Milo{evi}em, tada{wim predsednikom, kojem je rekao da je ratni zlo~inac i da bi mu kao takvom trebalo suditi.

Moskva je potvrdila i drugi napad hipersoni~nom raketom na ciqeve u Ukrajini. Projektil Kinàl je strahovito brz i neuhvatqiv za protivvazdu{nu odbranu i sada je imao „premijeru“ u jednom ratu. Projektil tipa Kinàl je u nedequ pogodio skladi{te goriva u Kostjatinivki u blizini crnomorske luke Nikolajeva. To je potvrdilo rusko Ministarstvo odbrane. Raketa je prema navodima ispaqena iz vazdu{nog prostora iznad poluostrva Krim. Istim hipersoni~nim projektilom je u subotu pogo|eno podzemno skladi{te municije ukrajinske avijacije kod Deqatina na jugozapadu zemqe. Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je snimak akcije od subote na Tviteru. Kinàl (u prevodu: bode`) vaì za jedno od najmodernijih oru`ja kojim Rusija raspolaè. Ujedno, ovo je prvi put da je ikada u jednom ratu upotrebqena hipersoni~na raketa. Kako pi{e nema~ki magazin Fokus, iako je Kinàl predstavqen jo{ pre ~etiri godine, Zapad jo{ uvek malo zna o tom projektilu vazduh-zemqa. „Ali zna se ovoliko: on je neverovatno brz, smrtonosno precizan i o~ito trenutno ne postoji ni{ta {to moè da ga zaustavi.“ Projektil punog naziva Ch-47M2 Kinàl je najmodernija balisti~ka raketa, a Rusija prva zemqa koja tako ne{to ima u svom arsenalu. Taj projektil je ne samo daleko brì, ve}, za razliku od klasi~nih balisti~kih raketa koje imaju zadatu putawu, Kinàl moè da mewa pravac i visinu skoro do samog udara u ciq – tako izbegava protivvazdu{nu odbranu. Prema ruskim navodima, raketa duìne osam me-

tara se ispaquje sa aviona MiG-31K na visini od ~ak dvadeset kilometara. Moè da putuje do 2.000 kilometara brzinom od deset maha (oko 12.000 kilometara na sat). Pretpostavqa se da se raketom manevri{e pomo}u satelitsko sistema GLONASS kojim rukovodi ruska vojska. Stru~waci kaù da je najve}i adut ove rakete upravo ono zbog ~ega je tako opasna – suluda brzina i to {to je ciq do samog kraja prakti~no nepoznat ~ini odbranu ili uzbunu i evakuaciju nemogu}om. Kinàl nosi do 480 kilograma eksploziva, ali moè imati i nuklearnu bojevu glavu. „Time nervoza raste, a to moè pove}ati spremnosti da se atomsko oru`je aktivira ve} pri prvom upozorewu na napad. U slu~aju la`ne uzbune, to bi vodilo nuklearnom ratu“, upozorava fizi~ar Jirgen Altman sa Tehni~kog univerziteta u Dortmundu. Osim Rusije, Kina i Severna Koreja imaju prototipove rakete. SAD ve} godinama investiraju milijarde u razvoj hipersoni~nog oru`ja, ali bi prvi takav projektil mogle da koriste tek od idu}e godine. Najve}i izazov za inèwere je {to ovo oru`je razvija ekstremno visoke temperature u letu. Osin Kinàla, Rusija raspolaè hipersoni~nim raketama Avangard i Cirkon. Ova prva navodno dostiè brzine od ~ak 33.000 kilometara na sat i ima domet do {est hiqada kilometara.

10. mart decembar ^etvrtak 24. 2022.2020.

REPUBLIKA SRPSKA

EUFOR UZNEMIRIO GRA\ANE:

Reakcija gradona~elnika Isto~nog Sarajeva na poja~ano prisustvo stranih trupa Gradona~elnik Isto~nog Sarajeva Qubi{a ]osi} uputio je otvoreno pismo Euforu, povodom wihovog poja~anog prisustva u tom gradu. - Gra|ani Srpske, pa tako i grada Isto~no Sarajevo posle-

U otvorenom pismu dodaje da narod u Srpskoj, ali i celoj BiH, jo{ nosi traume iz proteklog gra|anskog rata koji je unesre}io sve na ovim prostorima. - Sigurno je da prisustvo bilo kakvih vojnih snaga na ulica-

SCENE PODSE]ALE NA DEVEDESETE Deca u sokola~koj {koli nedavno su se upla{ila zbog prisustva vojnika Eufora ispred {kolskog dvori{ta, {to je izazvalo burne reakcije roditeqa i gra|ana. Na~elnik Sokoca Milovan Bjelica je rekao da su to bile scene koje su podse}ale na devedesete godine. - Oti{ao sam na lice mesta te ih zamolio da odu iz kruga {kole i de~jih igrali{ta - rekao je Bjelica. dwih dana su svedoci sve ve}eg prisustva snaga Eufora u na{im lokalnim zajednicima, za koje nismo dobili obrazlo`ewe, a koje kod stanovni{tva izaziva ose}aj uznemirenosti - navodi ]osi}.

ma, trgovima, parkovima, de~jim igrali{tima i u blizini {kola ne poma`e mirnom snu na{eg stanovni{tva - navodi ]osi}. On dodaje da razume da je bezbednost u Evropi naru{ena

sukobom u Ukrajini, kao i da su politi~ki odnosi u BiH ~esto zao{treni, posebno u izbornim godinama, ali da ne razume kako bi demonstracija sile od stranih trupa u jednoj zemqi, koja bi trebalo da bude suverena, mogla da relaksira situaciju. - Re~ rat na ovim prostorima ima specifi~nu teìnu zbog na{e burne pro{losti i ona se upravo zbog toga u RS danas ne izgovara. Wu izgovaraju neki drugi, konkretno bo{wa~ka politi~ka elita, èle}i na taj na~in da izazove reakciju me|unarodne zajednice radi ostvarivawa pogubnih politi~kih ciqeva - rekao je ]osi}. Dodao je da nema nameru, a ni mogu}nost da uti~e na delovawe snaga Eufora u BiH, ali ima obavezu kao gradona~elnik da zamoli Eufor da ne bude deo opasne politi~ke igre bo{wa~kog politi~kog vrha. On poziva vojnike me|narodnih snaga u BiH da kada god èle, u slobodno vreme, skinu uniforme i do|u u Isto~no Sarajevo, budu gosti, popiju kafu i porazgovaraju sa gra|anima. - Uveri}ete se da qudima u na{em gradu i Srpskoj nije na umu bilo kakav rat, ve} normalan ìvot u miru i da nema potrebe da na {kolskim igrali{tima gledamo bilo ~ije vojnike, umesto razigrane dece - poru~io je ]osi}. R. N.

PRE 29 GODINA POGINUO SPOMENKO GOSTI]:

Najmla|i borac VRS zaduìo srpski narod Na dan 20. marta 1993. sa nepunih 15 godina poginuo je Spomenko Gosti}, najmla|i odlikovani borac Vojske Republike Srpske. Ro|en je 15. avgusta 1978. u Doboju. Osnovnu {kolu je poha|ao u Maglaju, koju zbog izbijawa ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini nije zavr{io. Vrlo mlad je ostao bez oca, a na samom po~etku rata i bez majke. Ostao je da ìvi sa bakom u rodnom selu Jovi}i na Ozrenu. Spomenkovo rodno selo je bilo okruèno naseqima sa ve}inskim muslimanskim stanovni{tvom, pa se ubrzo na{lo na prvoj liniji fronta. Baka mu je poginula u granatirawu sela od strane tzv. Armije BiH. Ubrzo potom prikqu~io se vojsci RS u odbrani svoje rodne grude. Sa kowskom zapregom raznosio je hranu i pod ki{om metaka i granata izvla~io rawenike sa poloàja. Dva puta bio rawavan, ali se nije povla~io. Posle emitovawa emisije o Spomenku na televiziji, dobio je ponudu jednog Srbina iz Pariza da do|e kod wega. Mladi Obili} je odlu~no odbio i vezao svoju sudbinu za slobodu srpskog naroda. U martu 1993, do{lo je do velike ofanzive muslimanskih snaga na srpske poloàje na Ozrenu. U silovitom granatirawu, Spomenko Gosti} je te{ko rawen. Umro je 20. marta 1993. godine. Nakon Dejtonskog sporazuma, wegovo selo pripalo je Federaciji Bosne i Hercegovine. S. G.

DAN @ALOSTI U PRIJEDORU ZBOG UBISTVA NA^ELNIKA KRIMINALISTI^KE POLICIJE

SVE MAWI ODZIV

Na podru~ju FBiH propalo vi{e od 320.000 vakcina protiv korone Na podru~ju Federacije BiH propale su 324.433 vakcine protiv virusa korona jer im je istekao rok trajawa, podaci su federalnog Zavoda za javno zdravstvo. Postupak uni{tavawa vakcina sprovodi}e se u skladu sa zakonskom procedurom, prenose federalni mediji, prenosi Srpskainfo. Prema posledwim podacima Ministarstva civilnih poslova u Savetu ministara, do sada je u BiH stiglo 4.086.890 doza vakcina, a potpuno je vakcinisano sa dve doze oko 858.000 ili 25,23 odsto gra|ana BiH.

U Prijedoru je Dan àlosti zbog smrti na~elnika Sektora kriminalisti~ke policije prijedorske Policijske uprave Radenka Ba{i}a. Odluku o progla{ewu Dana àlosti doneo je gradona~elnik Prijedora Slobodan Javor. Zastave su spu{tene na pola kopqa ispred zgrade Gradske uprave, javnim preduze}ima i ustanovama i svim organizacijama, preduze}ima i dru{tvima na podru~ju grada, saop{teno je iz Gradske uprave. Na javnim mestima ne}e biti odràvani programi javnog i zabavnog karaktera i ne}e se emitovati muzika u ugostiteqskim objektima. Na~elnik Sektora kriminalisti~ke policije prijedorske Policijske uprave Radenko Ba{i} ubijen je iz vatrenog oru`ja u prijedorskom nasequ Pe}ani. Zbog ubistva Ba{i}a u Prijedoru ali i u drugim gradovima privedeno je vi{e osoba. Radi se o privo|ewu bezbednosno interesantnih osoba i svih onih koji bi mogli imati bilo kakve informacije vezano za ubistvo Ba{i}a. Ba{i} je ubijen oko 6.50 ~asova, u prijedorskom nasequ Pe}ani, kada je krenuo na posao u Policijsku upravu Prijedor. On je svako jutro i{ao pe{ke na posao, a kancelarija mu je bila udaqena desetak minuta od wegove zgrade. Prema pri~ama wegovih poznanika, svaki dan je i{ao istim putem pe{ke na posao. Ubica je o~ito znao wegove navike i zbog toga je verovatno ~ekao u blizini wegove zgrade, a nije mu smetalo ni to {to se sve desilo svega stotiwak metara od osnovne {kole. Kako se nezvani~no saznaje, ubica mu je pri{ao sa le|a i usmrtio ga sa jednim hicem.

CRNA GORA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 24. mart 2020. 2022. 9

Mitropolit Joanikije: SPC u Crnoj Gori trpi diskriminaciju, nije ravnopravna Srpska pravoslavna crkva (SPC) u Crnoj Gori trpi diskriminaciju i nije u ravnopravnom poloàju sa drugim verama, izjavio je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i istakao da se2019. ovoj verskoj êtvrtak 30. maj zajednici i daqe uskra}uju wena osnovna prava kao {to je veronauka i vra}awe nasilno oduzete imovine, a jo{ nema ni Temeqni ugovor. „Mi smo du`ni da se borimo za ostvarivawe wenih prava kao i za ravnopravnost svih vera. Ta borba za nas nije politika nego pitawe opstanka i ìvota”, rekao je mitropolit. Poru~io je da se pregovori oko Temeqnog ugovora mogu nastaviti kada se uspostavi nova vlada, kao i da oni imaju strpqewa. Istakao je i da bi potpisivawe ovog ugovora bilo dobro jer otvara mogu}nosti saradwe Crkve i dràve, uz me|usobno po{tovawe. Govore}i o podelama i pomirewu, mitropolit Joanikije kaè da razli~itosti me|u qudima, grupama i ideologijama su prirodne i o~ekivane i vode u dva pravca. „Dobro je ako razli~iti mogu i èle da razgovaraju i da prihvate jedni druge sa punim uvaàvawem. Tada razli~itosti nisu opasne ni razorne, naprotiv, uspostavqa se harmonija i qubav me|u wima...”, isti~e mitropolit. Dodaje da se drugi, suprotni pravac, vidi kod onih koji su iskqu~ivi, ne mogu i ne èle da prihvate drugog, zatvaraju se u sebe i u svoju qu{turu, drugoga vide samo kao opasnost. Takvo stawe je, isti~e, nepodno{qivo i razorno za onoga ko se u wemu na{ao, ali i za okolinu. Na pitawe kakav je danas poloàj SPC u Crnoj Gori, mitropolit kaè da pravni poloàj epar-

DRU[TVO Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

hija SPC jo{ nije zadovoqavaju}i, ali je zna~ajno poboq{an sa usvajawem izmena Zakona o slobodi veroispovesti. „Crkva je i pored evidencije jo{ uvek u mnogo ~emu obespravqena. Woj nije vra}eno pravo da organizuje ~asove veronauke u dràvnim {kolama, nije donesen zakon o vra}awu nepravedno oduzete imovine Crkvama i verskim zajednicama...”, naveo je. Istakao je da ~iwenica da je Crna Gora potpisala ugovore sa drugim tradicionalnim verama, ali ne i sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ukazuje na to da SPC u ovoj dràvi trpi diskriminaciju i nije u ravnopravnom poloàju sa drugim verama. Precizira, me|utim, da Ugovor ne konstitui{e Crkvu. Upitan o optu`bama za me{awe Crkve u politiku, Joanikije kaè da nisu mogli da prihvate da pasivno posmatraju kako, kako kaè, biv{i reìm planski i sa zlom namerom radi na ukidawu verskih prava i sloboda, tj. na postepenom ukidawu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. R. N.

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Milo \ukanovi}: SPC je remetila~ki faktor i u Crnoj Gori i u regionu Nije Crna Gora nikad bila, niti je neprijateq Rusije, ve} je protiv takvog anticivilizacijskog bespravnog nasilni~kog pona{awa, rekao je Milo \ukanovi}. On je u intervjuu za gr~ki dnevni list “Kathimerini” rekao da kao {to je antiistorijski ~in napad Rusije na Ukrajinu, tako je i antiistorijska odluka Kremqa da Crnu Goru svrsta u neprijateqe Rusije. "Biti danas protiv rata koji Rusija vodi protiv nezavisne evropske dràve Ukrajine, protiv jednog od Rusima najbliìh naroda, pitawe je ne samo ~asti i nacionalnog dostojanstva, nego i zdravog razuma", rekao je \ukanovi}. Govore}i o ruskoj intervenciji u Ukrajini, \ukanovi} je rekao da u Crnoj Gori ve} 5-6 godina, kako kaè, pritisnutoj velikosrpskom i ruskom destrukcijom imamo politi~ku krizu kojoj se ne nazire kraj. "Protivnici wenog evropskog i evroatlantskog puta u me|uvremenu su od opozicije postali deo vlasti, i iznutra podrivaju institucije sistema. Da ironija bude ve}a, to je ura|eno ne samo politikom, tj. nacionalisti~kim anga`manom Srpske pravoslavne crkve, koja je remetila~ki faktor i u Crnoj Gori i u regionu, nego i uz podr{ku pojedinih zapadnih partnera koji nisu vidje-

li i jo{ uvijek dovoqno ne vide destrukciju tre}ih strana zaogrnutu floskulama o demokratskom napretku dru{tva. Projekat „Ruskog sveta“ se na Balkanu zove „Srpski svet“, a Crna Gora smatra se wegovim prirodnim delom", smatra on. Prilikom nedavne posete Atini da “postoje {tetne ideologije koje se agresivnim metodama poku{avaju ubaciti u zemqe Zapadnog Balkana”, upozoravaju}i da “moramo biti izuzetno oprezni kako bismo se za{titili od hibridnih ratova i sajber napada “, \ukanovi} je rekao da se danas i te ideologije, i wihovi promoteri, vide golim okom. "To ne vidi samo onaj koji ne}e da vidi. Poku{aj dr`avnog udara u Crnoj Gori 2016. kom smo

se oduprli bez bilo ~ije pomo}i sa strane, bio je tek nagove{taj ukrajinskih strahota kojima svedo~imo. Rusija obnavqa svoju istorijsku puno}u, okupqa ruski svet u wegovoj sveukupnosti rusa, belorusa i malorusa – kako ratni pohod Rusije na Ukrajinu ovih dana vidi jedan od promotera wenih imperijalnih ambicija. A mitropolit crkve Srbije u Crnoj Gori istovremeno izjavquje da su „doga|aji u Ukrajini posledice bezbo`ni{tva“ i da je „Crna Gora projektovana da bude mala Ukrajina“. Sledi Rusku crkvu koja bezrezervno podràva invaziju na Ukrajinu. Srpski popovi na dru{tvenim mreàma kli~u „triput ura“ ~e~enskom predsedniku Kadirovu koji je poslao svoje specijalce na Kijev. Proruske snage u Srbiji, Crnoj Gori, u Republici Srpskoj organizuju skupove podr{ke Putinu i slave „podvige“ ruske vojske. Medijska infrastruktura, uz obilatu finansijsku podr{ku za takvo delovawe, ve} odavno je postavqena u regionu. Centri su u Beogradu i Bawaluci, odakle aktivnost {ire na Crnu Goru i cijeli region", rekao je \ukanovi}. On dodaje da je Beograd je jedna od rijetkih evropskih prijestonica, ako ne i jedina, koja nije osudila rusku agresiju, i koja se nije pridruìla politici sankcija Evropske unije, iako je zemqa kandidat. S. G.

RAT U UKRAJINI SKUPO ]E KO[TATI CRNU GORU:

Otkazali sve letwe rezervacije Prvo su Rusi prestali da dolaze, a sad ne}e biti ni Ukrajinaca. Sve rezervacije u privatnom sme{taju su otkazane, qudi su ve} na gubitku i do 50.000 evra. Sprema nam se katastrofa!, ka`u me{tani

crnogorskog primorja, koji su se i ovog leta nadali turistima iz Ukrajine. Oni su, naime, uz goste iz Srbije i Bosne i Hercegovine, “izvukli” pro{lu sezonu, 2021. i napunili dr`avni buxet, ali i privatne kase, {to ove godine o~igledno ne}e biti slu~aj. Rat u Ukrajini ve} je pokazao o{tre zube, a preti da ozbiqno ugrozi predstoje}u letwu sezonu u Crnoj Gori.

10. mart decembar ^etvrtak 24. 2022.2020.

KOSOVO I METOHIJA

SAVETNIK PREDSEDNIKA PRIVREDNE KOMORE SRBIJE NENAD \UR\EVI]:

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}

IDEJA DA KOSOVO U\E U NATO DODATNI PRITISAK

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da mnogi imaju ideju o ulasku tzv. Kosova u NATO i da }e na tome da rade, kao i da je to vid dodatnog pritiska na Beograd.

“Ja o tome govorim ve} dugo vremena, da je ulazak u NATO ideja mnogih. Ne mislim da je to danas realno, ali }e na tome da rade i da je to dodatni poku{aj vr{ewa pritiska na ~etiri zemqe EU da priznaju Kosovo, nema nikakve sumwe”, rekao je Vu~i} odgovaraju}i na pitawe kako komentari{e izjavu Agima ^ekua da tzv. Kosovo treba da u|e u NATO po ubrzanoj proceduri.

Robna razmena sa Kosovom 2021. bila 444 miliona evra Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad \ur|evi} kazao je da zabrana izvoza pojedine robe iz Srbije ne moè da ugrozi ekonomiju, ali moè da stvori gubitak kompanijama, naro~ito kada postoje vi{kovi. Kako je rekao, Srbija najve}u robnu razmenu ima sa zemqama regiona, a samo sa Kosovom ta razmena je u 2021. godini bila 444,9 miliona evra. \ur|evi} kaè da je to za 60,5 odsto vi{e u odnosu na 2020. godinu, kada je razmena bila 277,1 miliona evra, odnosno izvoz na Kosovo je uve}an za 60,4 odsto, a uvoz za 61,2 odsto.

Prema wegovim re~ima, najvi{e se izvozili voda, motorni benzin, p{enica, elektri~na energija, burad, kontejneri od aluminijuma, uqe od suncokreta, bezalkoholna pi}a, ~vrsti {e}er, kukuruz i plo~e od iverice, dok su se sa Kosova uvozile cevi, smrznute maline, }elijaste strukture od polimera, gove|e ko`e, gvo`|e, radijatori za centralno grejawe, lignit. Albanija iz Srbije najvi{e uvozi bezalkoholna pi}a, kukuruz, p{enicu, otpatke i ostatke od gvo`|a, ~elika, burad, kontejnere od aluminijuma, krompir, dizel automobile, lekove, dok izvozi ~elik betonski, paradajz,

Саветник председника Привредне коморе Србије Ненад Ђурђевић sve` ili rashla|en, cement portland, krastavce sve`e ili rashla|ene, plo~e i trupce od legura aluminijuma, slatku papriku, delove za obu}u, lubenice. "Tokom 2021. godine na tr`i{te Albanije plasirano je p{enice u vrednosti od 10,3 miliona evra (46.918 T) a kukuruza za 15,8 miliona evra (69.800 T)", rekao je \ur|evi}.

STIGAO DEO EULEKS-OVOG POJA^AWA NA KOSOVO I METOHIJU

Portugalski i francuski pripadnici specijalne jedinice u bazi u Kosovu Poqu Portugalski i francuski pripadnici Evropskih `andarmerijskih snaga rezervne specijalne policijske jedinice EULEX-a stigli su 20. marta na Kosovo - potvrdila je Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu. Rezervni sastav specijalne jedinice EULEX-a ~ini 42 policajca iz Portugala, 28 iz Francuske, a 22 iz Italije i bi}e sme{teni u bazi u Kosovu Poqu. Kako je ranije saop{teno, nova grupa policajaca }e pomo} i misiji u ispuwavawu planiranih zadataka. "Raspore|ivawe rezervnog sastava specijalne jedinice, pokazuje odlu~nost EULEX-a da nastavi da podr`ava stabilnost Kosova i doprinosi bezbedno-

Пристигло ново ЕУЛЕKS -ово појачање на КиМ sti `ena, mu{karaca, devoj~ica i de~aka iz svih zajednica na Kosovu", naveli su ranije. Specijalna policijska jedinica EULEX-a broji ukupno 105 poqskih pripadnika, koji su raspore|eni u Mitrovici. EULEX }e se poja~ati sa 92

IZVESTILAC ZA KOSOVO U EVROPSKOM PARLAMENTU VIOLA FON KRAMON:

pripadnika `andarmerije iz Portugala, Francuske i Italije Rezervni sastav specijalne jedinice EULEX-a ~ini}e 42 policajca iz Portugala, 28 wih je iz Francuske, a 22 iz Italije. Oni }e biti sme{teni u bazi u Kosovu Poqu.

Ministarstvo spoqnih poslova Srbije retvitovalo Gutere{a: TERITORIJALNI INTEGRITET I SUVERENITET SU SVETI

Ministarstvo spoqnih poslova Srbije retvitovalo je objavu generalnog sekretara Ujediwenih nacija Antonija Gutere{a koji je poru~io da se granice ne smeju iscrtavati po hiru velikih sila. Gutere{ je naveo i da su teritorijalni integritet i suverenitet sveti, kako za male dr`ave, tako i za velike. "Granice se ne smeju ponovo iscrtavati po hiru velikih sila. Teritorijalni integritet i suverenitet su sveti, kako za male dr`ave tako i za velike", napisao je Gutere{ na Tviteru.

U srpskom delu Orahovca u Metohiji

Ne o~ekujem da }e Kosovo MURAL NOVAKU \OKOVI]U brzo postati ~lanica NATO Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon kazala je da ne veruje da }e Kosovo mo}i brzo da u|e u NATO, ali da to ne va`i i za Savet Evrope. “Mogu da razumem da Kosovo, koje je mnogo propatilo u ratu i koje se jo{ uvek ne ose}a prijatno u svom kom{iluku, uvek ima voqu i `equ da ima ve}u za{titu i ve}u sigurnost. Ali, iskreno, u ovom trenutku ne znam da li }e imati ve}inu, malo je veroВиола фон Крамон

vatno da }e aplikacija biti prihva}ena. Ne o~ekujem mnogo u ovom trenutku”, rekala je Fon Kramon. Sa druge strane, Fon Kramon smatra da je ~lanstvo Kosova u Savet Evrope mnogo realnija stvar. “Nekoliko zemaqa podr`avaju ~lanstvo, nadam se da }e razgovori biti u korist Kosova i da }e se posti}i ve}ina”, rekla je ona i dodala da bi francuskog predsednika trebalo pitati za{to je Kosovo jedino u regionu bez vizne liberalizacije, . Fon Kramon se osvrnula i na Srbiju i istakla da bi Srbija trebalo da zauzme jasan stav po pitawu ukrajinske krize. “Moramo da imamo jasan stav Srbije da li su na strani agresora ili `rtve. Kampawa ve}ine tabloida u Srbiji je neprihvatqiva i mi to vidimo kao ne{to {to se mora prevazi}i. Predsednik Vu~i} da pravilno informi{e svoje gra|ane i da ne {iri rusku propagandu”, rekla je ona. Fon Kramon je kazala i da Evropska komisija jo{ nije odgovorila na pismo evroposlanika koji su tra`ili sankcije Srbiji.

Me{tani gorweg, srpskog dela Ora- Мурал Новака hovca u Metohiji su Ђоковића у Ораховцу u nedequ 20. marta odu{evqeno pozdravili mural Novaka \okovi}a na ku}i preko puta crkve Uspewa presvete Bogorodice. Wegov mural na zidu je uz jasnu i jaku poruku na italijanskom i srpskom jeziku: „Nema unazad ~ak ni da bi se uhvatio zalet“. Me{tani Orahovca Novaka do`ivqavaju kao svog heroja. Oslikavawem murala Novaka \okovi}a zapo~et je projekat „boja u vazduhu“ koji je pokrenula organizacija „Amici Di Decani“, (Prijateqi De~ana) u saradwi sa umetnikom Deroksom, koji ima zadatak da u narednom periodu u mestima sa srpskim stanovni{tvom na Kosovu i Metohiji oslika murale po `eqi i dogovoru sa doma}inima.

SRBI IZ HRVATSKE

Zavr{ena konstruktivna obnova hrama Svetog Ilije u Bliwi Zbog velikih o{te}ewa nastalih u zemqotresu, hram Sv. proroka Ilije u Bliwi od kraja 2020. godine nije u funkciji. Kako bi se spre~ilo daqe o{te}ivawe i eventualno uru{avawe zvonika kao najnestabilnijeg dela gra|evine, meseca novembra 2021. godine, zapo~eti su radovi na konstruktivnoj obnovi, a isti su uspe{no privedeni kraju. Radove su finansirali Ministarstvo kulture RH i Ministarstvo regionalnog razvoja i fondova EU. Budu}i da su o{te}ewa vidqiva i po ostatku hrama, u narednom periodu petriwska parohija o~ekuje pomo} Fonda solidarnosti EU kako bi bili izvedeni radovi na kompletnoj konstruktivnoj obnovi. Parohija petriwska

Postavqena nova ambasadorka Srbije u Hrvatskoj Ukazom predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a na du`nost izvanrednog i opunomo}enog ambasadora Srbije u Hrvatskoj postavqena je Jelena Mili}, objavqeno je u Slu`benom glasniku Srbije. Jelena Mili} direktorka je i osniva~ica Centra za evroatlantske studije. Novoimenovana ambasadorka Srbije u Hrvatskoj izjavila je danas da za wu imenovawe na to mesto predstavqa veliku ~ast ali i obavezu. „Po`rtvovano }u se, zajedno sa svim ~lanovima na{ih diplomatsko-konzularnih predstavni{tva u Hrvatskoj, truditi da svakodnevno opravdavam ukazano poverewe“, istakla je Mili} u pisanoj izjavi za Tawug. Dodala je da wen po~etak predstavqawa Republike Srbije u Republici Hrvatskoj, za{tite wenih interesa, za{tite interesa srpske zajednice u Hrvatskoj i doprinos unapre|ewu bilateralnih odnosa dve zemqe dolazi u vrlo slo`enom trenutku. „Svesna sam svih izazova na{ih odnosa ali i zna~aja koji oni imaju i u {irem regionalnom kontekstu, koji upravo u ovako zahtevnim vremenima dolazi do punog izra`aja. Iskreno se nadam da }e odnosi na{e dve zemqe u konstruktivnom duhu i u ime zajedni~kih interesa iz wih iza}i boqi i ja~i“, naglasila je ambasadorka Mili}.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 24. mart 2020. 2022. 11

Osve}eni krstovi za hram u Karaxi}evu U mestu Karaxi}evo, nedaleko od Vinkovaca, koje se danas nalazi na teritoriji op{tine Marku{ica, ve} godinu dana radi se na izgradwi pravoslavnog hrama. Osve}ewe temeqa ovoga svetog hrama koji }e biti posve}en svetim apostolima Petru i Pavlu izvr{eno je u leto pro{le godine, a od tada do danas hram je izgra|en i ure|ena je sama wegova spoqa{nost. – Ovo selo do~ekalo je jedan radostan momenat da se nakon sto godina postojawa krene sa izgradwom pravoslavnog hrama. Pro{log leta smo ovde osvetili temeqe hrama, od tada do danas on je izgra|en, a ostalo je jo{ ure|ewe unutra{wosti hrama. Danas je na{ preosve}eni vladika Heruvim osvetio krstove koji }e biti postavqeni na sveti hram, a ako Bog da da ga tokom leta osveti i trono{e nakon wegovog zavr{etka – istakao je nadle`ni paroh protonamesnik Nenad Kesowa. Dva krsta koja }e biti postavqena na ovu bogomoqu osvetio je vladika ose~kopoqski i barawski Heruvim uz saslu`ewe nekoliko sve{tenika i prisustvo ve}eg broja naroda kako iz Karaxi}eva tako i iz okolnih mesta. – Na{em narodu na ovim prostorima jedina nada je na{a sveta crkva i ovakva zdawa kao {to je ovo ovde u Karaxi}evu, ali i u svakom drugom mestu, su garant na{eg op-

stanka na ovim prostorima. Dok god zvoni zvono i dok god sve}a gori ni{ta nije zaboravqeno. Crkva je tu da svedo~i veru u vaskrsloga Hrista, da prenosi nadu na{em narodu, da ne zaboravqamo svoje grobove, svoje ku}e i svoju dedovinu, nego da ih ~uvamo i da se prema wima odnosimo sa velikim po{tovawem jer su oni svedoci vremena i istorije na{eg naroda na ovim prostorima – rekao je u svojoj besedi nakon osve}ewa krstova vladika Heruvim. U Karaxi}evu trenutno ima ~etrdesetak pravoslavnih domova i za wihove potrebe je i sagra|ena crkva. Ovo mesto osnovali su mahom solunski dobrovoqci koji su ovde dobili zemqu i oku}nicu i nastanili se da `ive dvadesetih godina pro{log veka. Iako je bilo ranijih inicijativa, pogotovo izme|u dva svetska rata, da se ovde izgradi

pravoslavna bogomoqa, do ovoga ~ina do{lo je sto godina kasnije. – Presre}ni smo {to smo do~ekali i ovaj dan da crkva dobije svoj krst. Ovo je gra|evina na kojoj }e ovaj krst zna~iti da se radi o bogomoqi u kojoj }e se qudi okupqati na svetim liturgijama i bogoslu`ewima. Zadovoqni smo i sa tempom izgradwe crkve, iskreno nismo o~ekivali da }emo tako brzo do}i do ovoga. Imali smo veliku pomo} na{ih qudi odavde, kao i onih iz dijaspore, op{tine Marku{ica i drugih srpskih organizacija i prikupilo se dosta sredstava da se do|e brzo gotovo do samoga kraja tako da se ove godine nadamo wenom osve}ewu – naglasio je ~lan crkvenog odbora i jedan od glavnih inicijatora za podizawe ovoga hrama Sr|an Marjanovi}. R. N.

Ugledni predava~i na predavawima u Gorskom kotaru Od po~etka 2022. godine, Prosvjetini pododbori iz Moravica i Gomirja imali su ve} ~etiri programa pod projektom „Tradicija i obi~aji Srba Gorskog kotara“. Pododbori Srpskog kulturnog dru{tva „Prosvjeta“ iz Moravica i Gomirja u{li su veoma aktivno u 2022. godinu. Najpre su 21. januara u prostorijama Zavi~ajnog muzeja u staroj {koli u Dokmanovi}ima organizovali prezentaciju projekta „Tradicija i obi~aji Srba Gorskog kotara“. Ve} dve nedeqe posle odràn je prvi ciklus predavawa. Predava~i profesor Sini{a Tatalovi} i politolog, istori~ar i autor êdomir Vi{wi} odràli su dva predavawa o istoriji i doseqavawu Srba na podru~je Gorskog kotara. – U svom predavawu „Pristup izu~avawa istorije Srba u Gorskom kotaru“ êdomir Vi{wi} ukazao je na prelomne doga|aje u pro{losti ovog dela srpskoga

naroda, od prvih seoba tokom 16. veka, privilegija doseqewa, do ukidawa Vojne Krajine i procesa koji su doveli do Prvog svetskog rata i wegovih posledica. Istra`ivawe i pou~avawe istorije Srba u Hrvatskoj trajno ima vanakademski karakter i nije ukqu~eno u redovne {kolske programe u Republici Hrvatskoj stoga je predavawa koje je odr`ano od izuzetnog zna~aja za pripadnike srpske zajednice – pri~a voditeqka ovog projekta Maja Musulin. S. G.

^etvrtak 24. 2022.2020. 10. mart decembar

DRU[TVO

PRINCEZA KATARINA KARA\OR\EVI] JE PRVI HUMANITARAC SRBIJE

Pomo} mom narodu je moja misija Marko Lopu{ina

Zahvaquju}i velikom zalagawu dr Daglasa Xeksona, osniva~a projekta „Kjur“ iz Kolorada i Fondacije W.K.V. princeze Katarine u Beogradu, bolnice u Srbiji su po 14. put dobile zna~ajnu humanitarnu donaciju medicinske opreme iz ovog projekta. U Beograd je krajem januara stigao kontejner sa 70 „strajker“ bolni~kih kreveta sa du{ecima i stalcima za infuziju, kao i 1.800 bolni~kih toplomera. Podeqeni su bolnici Beànijska kosa u Beogradu, op{tim bolnicama u Para}inu, Sremskoj Mitrovici, Prijepoqu, Negotinu i Kraqevu, kao i mnogim drugim zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Ukupna vrednost ove humanitarne pomo}i je preko 640.000 dolara. - Na{i lekari i medicinske sestre su pravi heroji na{eg vremena - oni svakodnevno rizikuju svoje ìvote da bi spasli ìvote drugih. Oni prelaze ~ak i

Srbiji, i podr{ci lekarima i medicinskim sestrama u bolnicama {irom na{e zemqe. Veliki je blagoslov imati tako divnog prijateqa koji poma`e Srbiji u ovim te{kim vremenima sa kojima se ceo svet suo~ava, zbog pandemije virusa Kovid-19 - rekla mi je princeza Katarina. Weno kraqevsko viso~anstvo princeza Katarina isporu~ila je u me|uvremenu novu kompjutersku sobu mali{anima Doma za decu bez roditeqskog starawa „Spomenak“ u Pan~evu. Ova pomo} je obezbe|ena donacijama wenih prijateqa Dejvida i Nade Stivens i zaostav{tine Milice Male{evi}. Uprkos tome {to su prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina `iveli u izgnanstvu m n o g o godina, princeza je uvek ima-

Od po~etka 2001. godine Fondacija princeze Katarine isporu~ila je pomo} srpskom narodu u vrednosti ve}e od 16 miliona evra. Bojkotuju je dràva la svoju zemqu Srbiju u srcu. Tokom granice i mediji ovih te{kih godina, svoje snage i izdr`qivosti, ne misle}i na sebe, ve} uvek imaju na umu dobrobit drugih. Svi moramo da u~inimo sve {to moèmo da podrìmo wihovu borbu i da im pomognemo u obavqawu wihovog zna~ajnog posla, za dobro na{eg naroda. Hvala dr Daglasu Xeksonu na wegovom ogromnom doprinosu

princeza Katarina je napornim radom obezbedila veoma velike koli~ine humanitarne pomo}i koja je distribuirana {irom biv{e Jugoslavije. - Veoma sam ponosna na moju Fondaciju u Srbiji. Izuzetno sam ponosna na narod Srbije, zbog wegove hrabrosti. Moj narod je uvek u mojim mislima, mojim molitva-

ma i u mom srcu. Ne postoje granice u patwi, kao {to ne postoje ni razlike u rasi i nacionalnosti. Pomo} mom srpskom narodu je moja ìvotna misija – rekla nam je princeza Katarina Kara|or|evi}. Princeza je ro|ena kao Katarina Batis u Atini 1943. godine. Studirala je trgovinu na univerzitetima u Denveru, Koloradu i Dalasu. Imala je svoj biznis u SAD, Engleskoj i Australiji. Bila je udata za Xeka Endrjusa, sa kojim ima dvoje dece. Razvela se i 1985. godine se udala za prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a u Londonu. Odgajila je wegova tri sina, kraqevi}e Petra, Filipa i Aleksandra. Zbog nove porodice zapostavila je svoj biznis, ali se posvetila humanitarnom i dobro~initeqskom radu. Godine 1993. princeza Katarina je osnovala humanitarnu organizaciju “Lajflajn” sa kancelarijama u SAD (îkago i Wujork), Kanadi (Toronto), Velikoj Britaniji (London) i Gr~koj (Atina). Kada su se Wihova Kraqevska viso~anstva iz Londona vratila u Beograd u julu 2001. bilo je prirodno da se obim wihovih humanitarnih aktivnosti pro{iri. Po~etkom avgusta 2001, osnovala je novu Fondaciju princeza Katarina. - Aktivnosti Fondacije usmerene su na zdravstvo i unapre|ewe zdravstvenih ustanova, a ubrzo su pro{irene i na kulturne ustanove, {kole i univerzitete, ukqu~uju}i dodelu stipendija i unapre|ivawe komunikacije izme|u studenata i stru~waka iz stranih zemaqa – rekla mi je princeza Katarina. Samo od po~etka 2018., Fondacija princeze Katarine isporu~ila je pomo} vrednosti ve}e od dva miliona evra, a tu spadaju paketi}i za decu bez roditeqa za najve}e hri{}anske praznike Boì} i Vaskrs, medicinska oprema vrednosti vi{e od 500.000 evra za Klini~ko - bolni~ki centar Zemun. Doniran je novi poro|ajni sto za Ginekolo{ko-aku{ersku kliniku „Narodni front“, novi specijalni operacioni sto za novoro|en~ad i decu za Kliniku za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Klini~kog

centra Srbije, medicinska oprema za Specijalnu bolnicu za plu}ne bolesti „Ozren“ u Sokobawi, obnovqeno je ènsko odeqewe u psihijatrijskoj bolnici Kovin i mnogo toga drugog. - Od po~etka 2001. godine Fondacija princeze Katarine isporu~ila je pomo} srpskom narodu u vrednosti ve}e 16 miliona evra. I pored toga {to je princeza Katarina najve}i humanitarac u Srbiju, bojkotuju je dràva i mediji. Nema dràvnih priznawa za wen rad, nema velikih intervjua u medijima povodom wenog dobro~instva. Taj bojkot je deo nedostatka politi~ke voqe kod vlasti da ~lanovi dinastije Kara|or|evi} u~estvuju aktivno u politi~kom ìvotu Srbije – saznao sam na Kraqevskom dvoru na Dediwu. Dodu{e, dràva Srbija sufinansira odràvawe dvorskog kompleksa sa dve palate, deo tro{kova porodice Kara|or|evi} i velike konferencije medicinara, kao i projekte princeze Katarine sa decom i u~enicima. Ali se sa vremena na vreme iz dràve ~uju prekori da “dinastija previ{e tro{i” i „ne pla}a struju“. Upravo se navr{ilo dve decenije humanitarnih aktivnosti princeze Katarine. Tim povodom je ura|en dokumentarni filma “Praviti promenu na boqe”. U wemu su prikazane sve dobrotvorne akcije Fondacije W.K.V. princeze Katarine u Beogradu i kancelarije Humanitarne organizacije “Lajflajn” u îkagu, Wujorku, Torontu, Londonu i Atini, koje rade po wenim pokroviteqstvom. Teslina nau~na fondacija iz Filadelfije je tim povodom dodelila princezi Orden Nikole Tesle.

- Hvala vam svima koji ste mi pomogli da u~inim svet boqim. Najvi{e hvala mom suprugu {to mi je pruìo ovu priliku da pomognem. Zahvalna sam na svakom trenutku kojim mogu da promenim ne~iji ìvot na boqe. Svako od vas je dotakao moj ìvot na razli~ite na~ine i podrào misiju moje Fondacije da pomaè svima kojima je pomo} potrebna. Osmesi koje dobijam od qudi kojima pomaèmo su moj najve}i dar. Moj suprug i ja }emo nastaviti da radimo na stvarawu boqe budu}nosti za na{u zemqu i na{ voqeni narod. Bog vas sve blagoslovio - izjavila je princeza Katarina povodom ovog jubileja. Ovih dana kraqevski par, prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina nalaze se u Londonu u poseti kraqevi}ima Petru i Aleksandru Kara|or|evi}ima. Kraqevski par je posetio svoju kumu, kraqicu Elizabetu. - Sa najve}im zadovoqstvom sam li~no ~estitao Wenom Veli~anstvu, mojoj kumi, wen platinasti jubilej – 70 godina od kada je postala kraqica. Wena posve}enost sluèwu svojoj zemqi sjajan je primer uloge monarha u dana{wem svetu. Poèleo sam Kraqici Elizabeti da jo{ mnogo godina bude voqena i po{tovana od naroda Ujediwenog Kraqevstva, Komonvelta i celog sveta, ukqu~uju}i i mnoge Srbe koji ìve ne samo u Velikoj Britaniji ve} i u Kanadi, Australiji i drugim zemqama pod krunom Wenog Veli~anstva – izjavio je prestolonaslednik Aleksandar. Poseta Engleskoj i Londonu je jo{ jedna prilika da princeza Katarina okupi qude dobre voqe i organizuje novu humanitarnu pomo} za srpski narod.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 24. mart 2020. 2022. 13 ^etvrtak 10. decembar

KINA SLAVI SRBINA: MAJKA HEROJ: Ni{lija vodio kineski tim do istorijskog uspeha na Paraolimpijadi! Predvo|eni trenerom Juricom Stankovi}em iz Ni{a, kineski snouborderi su na Zimskim paraolimpijskim igrama postigli istorijski uspeh jer su wihova tri zlata, tri srebra i ~etiri bronze

prve olimpijske medaqe u zimskim sportovima za Kinu. Trener Stankovi} se posle dve godine neprekidnog trenirawa kineskih reprezentativaca vratio u Ni{. ^lanovi wegovog osamnaesto~lanog tima, koji su se u Pekingu popeli na pobedni~ka posteqa i u disciplinama snoubord kros i banked slalom osvojili su ukupno deset medaqa i postali su nacionalni heroji. „Doneli su slavu svojoj porodici, svojoj zemqi i stvarno postali heroji nacije. To se u Kini posebno ceni. Kao osvaja~i olimpijskih medaqa, oni }e imati veoma lep i interesantan `ivot. Osim {to tamo to bogato nagra|uju, ima}e i sve povlastice i beneficije koje kao obi~an gra|anin mo`ete samo da sawate. Kao neko ko im je doneo slavu, pogotovo po prvi put u istoriji wihove zemqe, ima}e i boqi posao i boqi tretman u dru{tvu“, govorio je Stankovi}. Ponosan je {to je mladim i odlu~nim takmi~arima, devojkama i momcima od 17 do 28 godina sa invaliditetom, pomogao da ispi{u nove stranice istorije sporta u Kini. Nagla{ava da su sve to uporno{-

}u, radom i ~vrstom disciplinom itekako zaslu`ili. „Oni su se ranije bavili drugim sportovima u paraolimpizmu – biciklizmom, plivawem, ko{arkom, tako da su to spor-

tisti koji su se pre ~etiri godine prvi put susreli sa snoubordingom. I eto, toliko kratak period, jedan olimpijski ciklus, doveo ih je u zvezde svoje nacije“, kazao je Stankovi}. Te ~etiri godine obele`io je naporan rad i po`rtvovawe – dve stotine dana tokom godine proveli su na snegu, uz redovne treninge fizi~ke pripreme u teretani i specifi~ne treninge koje svako ima zavisno od svog invaliditeta. „Posledwe dve godine smo bukvalno svakog dana bili na treninzima. Ovo je bio wihov dr`avni projekat. U letwim mesecima smo radili u zatvorenim skijali{tima, na ve{ta~kom snegu, {to omogu}ava da se snoubord vozi i u julu, avgustu, septembru. Dve godine nisu bili kod ku}e, nisu videli porodice, ni mi nismo dolazili u Srbiju. Posvetili smo se samo tome i, na kraju, Bog nas je pogledao i nagradio“, ispri~ao je Stankovi}. U parasnoubordingu sportisti se takmi~e u tri kategorije – jednu ~ine oni sa invaliditetom ruke, drugu sa amputacijom noge ispod kolena i takmi~e se sa protezom, a tre}u oni sa amputacijom

Svetlana rodila 10 sinova i 5 k}erki, nema milione na ra~unu, ali ima najve}e bogatstvo na svetu!

Na jednoj zanatskoj radwi polovinom pro{log veka, stajao je natpis “dece i eksera nikada dosta”, i tada je svaka druga ku}a imala izme|u osmoro i desetoro dece. Danas je to retkost, a u borbu protiv bele kuge upu{ta se sve mawi broj porodica koje se odlu~uju da imaju troje i vi{e dece. Me|utim, u selu Roanda kod Svilajnca ìve Nikoli}i, bra~ni par Svetlana i Dobrica koji su tokom svog braka napravili i izrodili ~ak petnaestoro dece, deset sinova i pet k}erki. “Udala sam se za Dobricu sa {esnaest godina iz jednog sela blizu Despotovca, prvo sam rodila blizance koji su sada veliki qudi i imaju svoju decu, a mi petoro unu~i}a za sada. Najmla}e dete sam rodila u 42 godini. Od malih nogu smo ih vaspitavali da se drè zajedno, i ve} u ovim godinama rade mnoge seoske poslove, pa ~ak umeju i hleb da umese. Kada imate veliku porodicu dan traje dugo, dok spremite hranu, operete, obu~ete ih i hvala Bogu, pa su sada veliki i pomaù se me|usobno”, kazala je majka heroj Svetlana Nikoli}. Te{kim radom uspevaju sve da postignu, da im priu{te koliko mogu i ne àle se. Glava ku}e, otac Dobrica, kaè da dece nikad ne moè biti mnogo. Smatra da je dobra genetika mo`da bila i presudna za tako veliko potomstvo. “Mo`da je to i nasledno, moja majka je imala jedanestoro bra}i i sestara, dok je moj otac imao samo dva brata. Sa dvadeset godina sam se oènio i mislim noge iznad kolena i na stazi koriste protezu sa ve{ta~kim kolenom. „Pomisao da neko moè da vozi snoubord bez cele noge, sa ve{ta~kom… Meni je li~no bila satisfakcija da radim s takvim qudima jer to su za mene u startu heroji. Kad oni sa takvim invaliditetom odlu~e da stanu na jednu dasku i da voze niz planinu velikom brzinom, to je fascinantna stvar za mene. To je prosto na nivou nemogu}eg“, rekao je Stankovi}. Uz ogromnu posve}enost wegovih heroja, nekada{wem takmi~aru i treneru nacionalnih timova Srbije i Gr~ke nije bilo te{ko da na najboqi na~in iskoristi svoje iskustvo od 27 godina u snoubordingu. Kao konstruktor staza, svojim takmi~arima je za ve`bawe pravio teè staze nego {to su ih o~ekivale na takmi~ewu, {to im

da dece nikada nije dosta. Imaju sve {to im je potrebno za normalnom detiwstvo, prednost je u dana{wim uslovima `iveti u sredinama kao {to je na{e selo Roanda. Ne pla{i{ se velikih kvartova, mra~nih ulica ili saobra}aja, da dete ne izleti. Mislim da su sre}ni pored nas kao i mi sa wima. Mi smo tu da im ovaj period `ivota u~inimo sre}nim i od wih napravimo dobre qude, a kada

odrastu nadam se da }e znati to da cene”, kazao je Dobrica. Nikoli}i su uspeli da svoj ìvot organizuju tako da svi budu zadovoqni, Dobrica u ranu zoru ustaje kako bi obradio pet hektara zemqe i nahranio stoku, dok majka Svetlana svoje naslednike sprema za {kolu. Svetlana i Dobrica, mo`da nemaju milione na ra~unu, ali zaista imaju veliko bogatstvo. Deset sinova i pet k}erki wihova su najve}a sre}a, a Boì}na i Vskr{wa jutra kod wih su najlep{a slika. R. N. je donelo ve}e samopouzdawe u kqu~nim momentima. „Od tre}e godine sam na skijama, pa evo do sada. Sneg je za mene normalno agregatno stawe, planine su moj ìvot, a ovo jeste kruna moje karijere u svakom smislu, i u trenerskom, i u takmi~arskom jer, znate, kad do|ete do toga… Ne postoji ni{ta daqe od Olimpijskih igara“, naglasio je Stankovi}. @eli priliku da isti uspeh ponovi sa reprezentacijom Srbije. „Voleo bih da to mogu da uradim i za svoju zemqu, nadam se da }e jednog dana to i da se desi ako nam oni koji odlu~uju o tome u na{oj zemq daju priliku. Ako umeju da nas iskoriste, bi}e super“, istakao je Stankovi}. M. T.

96 uuu KAKO JE DANILOVI] POBEDIO \OR\EVI]A U BORBI ZA DRES MOKE SLAVNI]A:

"Ovo ja moram da imam" Legendarni jugoslovenski ko{arka{ Zoran Moka Slavni} otkrio je jednu zanimqivost gostuju}i u emisiji " Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em". Slavni} je ispri~ao anegdotu kako su se dvojica legendarnih igra~a Partizana i reprezentacije Jugoslavije Predrag Sa{a Danilovi} i Sa{a \or|evi} nadmetali ko }e dobiti dres Slavni}a iz 1980 godine kada

je Jugoslavija osvojila zlato na Olimpijskim igrama u Moskvi. Desilo se to 2006. godine posle opro{tajne utakmice \or|evi}a u Pioniru. - Posle te utakmice je odr`ana ve~era UNICEF-a, gde je svako doneo po neki predmet koji bi zalo`io na aukciji da se proda za decu. - Ja sam doneo komplet dres sa brojem 10, zna~i {orc i maji-

cu reprezentacije Jugoslavije iz Moskve 1980 kada smo osvojili zlatnu medaqu - ka`e Slavni} i dodaje: - Kada je \or|evi} to video, rekao je "Ovo ja moram da imam". Me|utim, taj dres je video i Sa{a Danilovi} koji je tako|e hteo da ga kupi. - Po~ela je aukcija i oni su se nadmetali i na kraju je Danilovi} za 15.000 evra kupio dres.

- Drago mi je zbog dve stvari, {to je taj dres prodat za tri puta vi{e nego ostale stvari, koje su i{le maksimalno do 5.000 evra. I drugo, drago mi je {to je to kupio Danilovi}, a ne \or|evi} rekao je Moka. R. N. lll U slede}em broju: Nele Karajli}: Kusta mi je samo {apnuo – u{ao je Maradona

10. mart decembar ^etvrtak 24. 2022.2020.

AUSTRALIJA

Mar{al i druge `rtve

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Dr`avni izbori u Ju`noj Australiji su proteklog vikenda izazavali veliku pa`wu australijske javnosti. Naravno, u fokusu je spektakularni poraz dosada{weg liberalnog

vreme, me|u kojima je svakako i pove}avawe poreza na zemqu to jest nekretnina, pri~a je kao i obi~no mnogo {ira od toga. Ova mera je svakako nepopularna i bira~ima se to nikako nije dopalo ali je ona bila i potpuno o~ekivana nakon dvogodi{weg besomu~nog tro{ewa novca za vreme kovid izolacije dr`ave. Dve godine je Ju`na Australija dobrovoqno ~ekala da pandemija pro|e i da se onda weni lideri pojave kao apsolutni pobednici i kao da se ni{ta nije ni de{avalo u svetu. Sada vidimo nakon ovih izbora da je to jednostavno nemogu}e i da }e posledice samo-izolacije biti duge i te{ke. Izvesno je i da }emo odluke pojedinaca pla}ati svi mi zajedno u godinama koje

Spektakularni poraz dosada{weg liberalnog premijera Stivena Mar{ala premijera Stivena Mar{ala i glatka pobeda lidera opozicije Pitera Malinauskasa. Kada je pitawu Ju`na Australija jasno je da vreme laburista u toj dràvi tek dolazi ali je pojedinim analiti~arima pomalo nejasno na kojim je konkretno osnovama ~etrdesetjednogodi{wi Malinauskas pobedio. Jedno je sigurno, Mar{alova dvogodi{wa kovid politika doìvela je totalni krah na izborima i moè se slobodno re}i da je dosada{wi premijer postao zvani~no prva velika politi~ka `rtva pandemijske politike u Australiji. U ovom trenutku dok jo{ traje prebrojavawe glasova, Mar{al je u velikoj neizvesnosti da li }e zadràti mesto u svojoj izbornoj jedinici Dansten (Dunstan), gde laburistkiwa Kresinda O'Henlon trenutno vodi za vi{e od 8.000 glasova. Ukoliko Mar{al izgubi svoje mesto u Parlamentu bi}e to pravi poraz nad porazima. Dosada{wi premijer koji se uglavnom neslavno proslavio u vreme dok je Ju`na Australija bila „kovid tvr|ava“ vodi tamo{we liberale ve} devet godina. Iako je sada relativno lako nabrojati neke eventualne gre{ke koje je Mar{al napravio u posledwe

doba. Prvi put je glatko pobedio kao dràvni poslanik na izborima 2018. godine u svojoj izbornoj jedinici Krojdon, gde ina~e ìvi i dosta Srba. Iskreno verujem da su neke od wegovih li~nih stavova prepoznali i tamo{wi Srbi. Iako je jo{ tada bio istaknuti ~lan laburista u Ju`noj Australiji, interesantno je da su neki wegovi politi~ki stavovi u suprotnosti sa zvani~nom politikom Laburisti~ke partije. Tako je na primer Malinauskas jo{ 2011. godine na pitawe o istopolnim brakovima, eutanaziji i abortusu izjavio da su wegovi stavovi u tom pogledu jako konzervativni. Tri godine kasnije se zaloìo za kori{}ewe nuklearne energije u

Glatka pobeda lidera opozicije Pitera Malinauskasa dolaze, mo`da i vi{e decenija. Enormni rast kovid slu~ajeva nakon otvarawa ove dràve pro{log novembra je pokazao da je suo~avawe sa stvarno{}u neminovno kad-tad i da posledice mogu biti jo{ katastrofalnije. To je sada kona~no na svojoj koì osetio i Mar{al koji je sve do ju~e verovao da je wegova politika bila spasonosna za ve}inu tamo{wih gra|ana. Potrebno je samo vratiti se dve godine unazad i zapitati se ko je uop{te pitao gra|ane Ju`ne Australije {ta oni èle. Otkud pravo Mar{alu da punoletnim gra|anima te dràve zabrani izlazak ili ulazak u vlastitu dràvu? Otkud mu pravo da on odrasle qude tretira kao nezrele i nedorasle dono{ewu odluka koje su za wih bitne? Te odgovore dobio je Mar{al vrlo jasno na proteklim dràvnim izborima, gde su gra|ani kona~no oslobo|eni straha i frustracija, rekli {ta misle o wegovoj dvogodi{woj politici. U celoj pri~i, naravno, najve}i dobitnik je lider laburista i novi 47. premijer Ju`ne Australije Piter Malinauskas. Po ocu poreklom je Litvanac ali u sebi ima i ma|arske i engleske krvi {to ga ~ini tipi~nim Australijancem novog

energetske svrhe dok je klimatske promene tada nazvao samo izazovom. Ovi vrlo interesantni stavovi su ga vremenom profilisali kao mladog i ambicioznog politi~ara koji pre svega misli svojom glavom, i ne mari za politi~ku korektnost i dodvoravawe partijskim liderima u Kanberi. Kao otac dve }erke i sina, novi premijer vrlo ~esto isti~e porodi~ne vrednosti {to ga ~ini politi~kim liderom starog kova. U isto vreme on nagla{ava da iskreno veruje u jednakost svih gra|ana, sa li~nom `eqom da hrabro nastavi politiku nekih najslavnijih australijskih laburista, kao {to je to bio nekada{wi federalni premijer Gof Vitlem. Nakon ovog politi~kog preokreta sada su o~i javnosti uprte u Kanberu sa pitawem ko }e biti druga pandemijska politi~ka `rtva. Razloga za opravdani strah imaju sada i aktuelni federalni premijer Skot Morison i dr`avni premijer Viktorije Danijel Endrjus, ~ije }emo politike imati prilike da ocewujemo ve} vrlo brzo.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Veliki koralni greben ponovno pogo|en ra{irenim izbeqivawem Veliki koralni greben ponovno je pogo|en "{iroko rasprostrawenim" izbeqivawem, objavile su vlasti, dok iznadprose~ne temperature okeana na severoistoku Australije prete odranije ugroènom lokalitetu svetske ba{tine. Posmatra~ki letovi iznad grebena otkrili su {tetu zbog toplotnog stresa u rasponu od maweg do jakog izbeqivawa na 2.300 kilometara koralne mreè, saop{tila je uprava morskog parka Veliki koralni greben. „Izbeqivawe je otkriveno u celom morskom parku, ono je {iroko rasprostraweno, ali razli~itog intenziteta, u vi{e regiona, u rasponu od maweg do ozbiqnog“, navodi se u nedeqnom izve{taju. Tokom protekle nedeqe temperature mora u celom morskom parku kretale su se izme|u 0,5 i dva Celzijusova stepena iznad proseka, dok su na krajwem severu i priobalnim podru~jima zabeleène temperature izme|u dva i ~etiri stepena iznad proseka. "Najteè pogo|eni grebeni su oko regiona Taunsvil. Tako|e je zabeleèno prevremeno odumirawe gde je toplotni stres bio najve}i", navode. Vest dolazi uo~i odlaska tima UNESCO na greben kako bi se pregledalo zdravqe lokaliteta radi prikupqawa informacija na kojima }e se temeqiti odluka o statusu te lokacije na UN listi svetske ba{tine.

Izbeqivawe se doga|a kada zdravi korali budu pod stresom zbog visokih temperatura okeana, {to uzrokuje odbacivawe algi koje ìve u wihovim tkivima, oduzimaju}i im wihove ìve boje. Bilo je pet velikih slu~ajeva izbeqivawa {irom Velikog koralnog grebena podstaknutih neuobi~ajeno toplim temperaturama mora od 1997. godine, zbog ~ega se mnogi pogo|eni korali bore za preìvqavawe. [irewe morskih zvjezda, poznatih kao trnove krune, tako|e izjeda korale. Iako nove promene na grebenu jo{ nisu klasifikovane kao masovno izbeqivawe, Australijsko dru{tvo za o~uvawe napisalo je da je novi izve{taj "katastrofalna vest", posebno tokom vremenskog fenomena La Niwa, koji se obi~no povezuje s niìm temperaturama okeana. Australijska konzervativna vlada ranije ove godine najavila je nova sredstva u nadi da }e spre~iti mewawe statusa tog koralnog grebena na UNESCO listi svetske ba{tine. Nedavna studija pokazala je da je izbeqivawe zahvatilo 98 posto grebena od 1998. godine, ostavqaju}i samo deo netaknutim. Veliki koralni greben, najve}a svetska ìva struktura, vidqiva iz svemira, dodat je na listu 1981. zbog svoje "izuzetne prirodne lepote" i opse`ne biolo{ke raznolikosti.

ZAJEDNICA l Support the development and promotion of new services l Achieve program relevant KPI's l Participate in quality assurance and reporting l Liaise with internal and external stakeholders including family members, Support Workers and allied health professionals to support residents to achieve their goals. l Support the Management Team to achieve business goals

The role: A Part Time, Physiotherapist role, for our residential care home in Cabramatta is available within our dynamic Allied Health team. Residents at St Sergius Aged care are primarily Slavic background and Serbian language is preferred. Come and join a supportive team environment at St Sergius Aged Care where Allied health is provided across 5 days a week. Work with other Physiotherapists, Occupational Therapist, Allied health assistants and many other health professionals to help our customer maximise their function and live 'Good Lives.' Bring your passion for healthy, restorative approaches and high levels of clinical competence to the team. Provide clinical and therapeutic interventions that support customers to maintain independence and support improved quality of life. St Sergius Aged Care can provide you the opportunity to grow in your role to suit your career focus and advancement. In this role your responsibilities will include: l Provide advanced Physiotherapy services such as, development and implementation of exercise programs, assess and treat pain, assess mobility and function, prescribe aids and other equipment l Drive our reablement program

What we offer you: l Regular supervision to enhance your career development l A positive workplace culture l Regular team meetings and opportunities for in-house up skilling/in-services. l Salary packaging l Professional development opportunities and funding l Innovative residential Allied Health model, including proactive therapy About You! l Degree in Physiotherapy with current AHPRA registration l A passion for enhancing the health and wellness of customers through holistic assessment and provision of services l Excellent attention to detail and time management l Excellent interpersonal, communication and problem solving skills l Intermediate computer skills l The successful candidate will need to be vaccinated annually in accordance with government regulations as amended from time to time, including but not limited to influenza and COVID 19 To apply or further enquiry about the position, please email Dusica Matic-Maho (Quality and Compliance Manager) at qcm@stsergis. org.au attaching your resume and cover letter. Applications close 30/03/2022

family members participating and supporting activities.

Leisure and Lifestyle Officer St Sergius Aged Care is a not-for-profit organisationproviding high quality Residential Aged Care and In Home Care services in the South Western Suburbs of Sydney. We are inclusive and highly respected, where older people thrive and embrace life. We are seeking applications for Leisure and Lifestyle Officers that embody a person-centred care approach and whom strive to enable residents to have opportunities to participate in purposeful activity and actively contribute to their communities. Our residents are primarily of Slavic background and Serbian language is preferred. This role will: l Provide opportunities to improve client’s quality of life through the delivery of a variety of social programs, activities and transport for improved quality of life for residents. l Establish relationships and networks within our local community to promote active ageing opportunities. l Ensure lifestyle programs and activities are documented, evaluated and reviewed to meet expected outcomes. l Be a proactive member of the clinical and care team that compliments and supports resident wellbeing. l Compile, evaluate and review individual resident care plans and assessments. l Provide guidance to volunteers and

Ideal candidates will have: l Certificate IV Leisure and Health (Essential) and experience in a similar role; or are willing to study l Delivering high quality care & services that make a difference for our residents. l A demonstrated ability to deliver activities and social events. l Ability and willingness to bring new concepts and ideas to the table. l Excellent customer service & resident relation skills l Strong verbal, written and communication skills and commitment to continuous quality improvement. l Knowledge of dementia or mental health in older people (desirable) l Fluency in a second language (desirable) (Italian or Greek is highly desirable). l Good computer literacy - including being competent in the use of MS Office and/or LeeCare or similar care programs. Mandatory requirements for all candidates l Valid NDIS Worker Screen check; l Evidence that you have had the Influenza Vaccination & COVID-19 Vaccination (3 doses) or willingness to complete this before employment can be offered* * The NSW Australian Government has mandated that all residential aged care staff must be vaccinated under current state Directives unless employees have an NSW Health approved medical exemption). To apply or further enquiry about the position, please email Dusica Matic-Maho (Quality and Compliance Manager) at qcm@ stsergis.org.au attaching your resume and cover letter. Applications close 30/03/2022

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 24. mart 2020. 2022. 15

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Srbija i Australija - veliki potencijal u IT saradwi Predstavqamo poznatog IT stru~waka, Borisa Rozenblata iz Melburna, koji na poseban i originalan na~in povezuje Australiju i Srbiju. Global IT Factory je uspe{na IT firma, bazirana u Melburnu, koju je 2011. godine osnovao gospodin Boris Rozenblat, rodom iz Beograda. Rozenblat se iz Srbije doselio u Australiju 1992. godine kao diplomirani inèwer i nakon vi{e godina radnog iskustva na poqu IT induBoris Rozenblat se iz Srbije strije, odlu~io je da osnuje doselio u Australiju 1992. godine svoju firmu koja se bavi IT dizajnirawem nastavnog propomo} {tapa i kanapa. Na{ prozvod omograma za univerzitete i {kolske ustano- gu}uje da se se to uradi na vrlo efikasan ve i za sada zapo{qava oko 40 radnika, i kvalitetan na~in. od kojih dvadesetak radi u Srbiji. Na{ strate{ki ciq je da razvijamo "@eleo sam da poveèm ove svoje dve trì{te u Evropi i da razvijamo ogradomovine i na~in na koji sam to smislio nak na{e firme u Beogradu, da postane je da iskoristim vrhunski talenat koji razvojni centar koji bi nam pomogao da Srbija nudi u oblasti IT tehnologije i se pro{irimo u tom regionu", kaè Roda radim sa na{im qudima u razvoju sof- zenblat. terskih proizvoda i usluga koje bi plan Razumemo da podràvate rad Ausirali ovde u Australiji. Iskoristiv{i stralijsko-srpske privredne komore moje znawe australijskog trì{ta, moje koja nastoji da unapredi privrednu sapoznavawe IT industrije i znawa vo|ewa radwu. Da li mislite da postoji mogu}biznisa. Tako je sve to krenulo u saradwi nost za jo{ ve}i potencijal da se jo{ sa mojim dobrim prijateqem Zdravkom vi{e unapredi privredna sradawa ove Lon~arom u Srbiji koji je osnovao ogranak dve zemqe i u kom smislu? na{e firme u Srbiji i napravio tim. "Mislim da komora ima veliki potenNama se ukazala jedinstvena prilika cijal da unapredi imix Srbije kao pouzda u saradwi sa australijskim nacional- danog i sposobnog partnera za Australiju, nim univerzitetom razvijemo proizvod koja je dvanaesta ekonomija na svetu po vekoje obrazovne institucije koriste za li~ini i postoje veoma velike mogu}nosti kreaciju nastavnih programa i planova, za saradwu, pogotovo u IT oblasti", kaè koji se do sada uglavnom radio pe{aka, uz Rozenblat. S. G.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak ^etvrtak 10. 24. decembar mart 2022.2020.

TRADICIONALNA VASKR[WA AKCIJA

„Kad je te{ko - Svi za Kosmet“

R Dragi prijateqi, i ove godine i ove godine pod sloganom „Kad je te{ko – Svi za Kosmet“ pokre}emo na{u tradicionalnu Vaskr{wu akciju, kojom planiramo da pomognemo porodicu Staletovi} iz sela Berevce na [ar planini, ugro`eni manastir Zo~i{te i rad Narodnih kuhiwa na Kosovu i Metohiji PORODICA STALETOVI]

Uz blagoslov nadle`nog paroha Sini{e u [trpcu na [ar planini, opredelili smo se za pomo} porodici Staletovi} iz sela Berevce. Ova porodica ima troje dece, koja naàlost ìve u veoma lo{im uslovima. Pored bezbednosno te{ke situacije na Kosovu i Metohiji, veliki problem na{im sunarodnicima je i ogromna nezaposlenost usled mawka ponude poslova. Otac Goran naàlost nema redovno zaposlewe (povremeno radi kao voza~), dok majka ne radi uop{te. Pored svih muka, jedna }erkica ima velikih zdravstvenih problema sa ki~mom, pa su prinu|eni da ~esto putuju ~ak do Beograda na le~ewa. Sve to pravi velike tro{kove, pa Staletovi}i nikako ne uspevaju da deci obezbede normalne uslove za ìvot. Nedavno su im dobri qudi pokrenuli

izgradwu nove ku}e, jer iz stare zbog nesre|enih porodi~nih odnosa moraju da se isele. Za {to br`e useqewe, jedna od najva`nijih radova koji moraju da re{e je izgradwa kupatila. Tim povodom su se obratili na{oj organizaciji, a mi smo se rado prihvatili posla i re{ili da decu obradujemo i da ima nabacimo osmeh na lice!

MANASTIR ZO^I[TE

Ova velika svetiwa je sagra|ena u 14. veku, u vreme vladavine Nemawi}a. Prvi pisani pomen manastira je u darovnoj poveqi Svetog Stefana De~anskog iz 1327. godine. Poznata je po tome {to se u woj ~uvaju ~udotvorne mo{ti Svetih Kozme i Damjana, koje su dale izle~ewe mnogim qudima koji su do{li sa verom. Brojna ~udesa se ne mogu ni popisati koliko ih je mnogo, a iz tog razloga ovo svojevrsno le~ili{te ne pose}uju samo Srbi. Na `alost, u septembru 1999. godine crkvu Sv. Besrebrenika Kozme i Damjana u Zo~i{tu minirali su i totalno sru{ili pripadnici OVK, a prilikom eksplozije su uni{tene mnoge vredne freske, ikone i drugi predmeti, kao i srpsko grobqe i okolne ku}e me{tana. Monasi su pre stradawa evakuisani u posledwem trenutku. Crkva je obnovqena u oktobru 2004. godine, ali i do dan danas nije sigurna od daqeg napada i skrnavqewa. Okolno albansko stanovni{tvo je neprijateqski nastrojeno. Nedavno je iguman Stefan pokrenuo akciju izgradwe za{titnog zida za manastir, kojoj su se ve} mnogi prikqu~ili. S obzirom na ve-

like tro{kove ovog za{titnog zida, re{ili smo da u sklopu na{e ovogodi{we Vaskr{we akcije sakupqamo novac za ovu namenu.

NARODNA KUHIWA MAJKA DEVET JUGOVI]A

Narodna kuhiwa Majka devet Jugovi}a jedna je od najva`nijih ustanova za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji. Kod wih se hrani preko 2200 korisnika, a taj broj samo raste. U kosmetskim uslovima u kojima je nezaposlenost velika, a mogu}nost za bilo kakav posao smawena na minimum, mnogo qudi vodi borbu za egzistenciju. Na`alost, mnogo wih se ne sna|e, pa je u toj situaciji narodna kuhiwa jedino re{ewe za namirivawe praznog stomaka ~ak i celih porodica. Na molbu prijateqa iz narodne kuhiwe, ovom akcijom sakupqamo novac za kupovinu

preko potrebnog pasuqa. U doba velike ekonomske krize svuda u svetu, pa i kod nas, budimo na pomo}i onima koji materijalno nemaju gotovo ni{ta. Pomozimo ih, poka`imo da smo uz wih. Svi za Kosmet! Akcija traje do 22. aprila 2022. godine. Spisak donatora se transparentno vodi na na{em sajtu i stranicama.

NA^INI UPLATE

l Humanitarna organizacija Svi za Kosmet, dinarski ra~un 285-2295090000074-05. l Pejpal: szk.dijaspora@gmail.com l Humanitarni SMS na 4030 (cena poruke 100 dinara) l Uplate na devizni ra~un iz dijaspore (EU i Nema~ka bez provizije) - Svi za Kosmet e.V. - IBAN: DE83 4405 0199 0111 118825

- Ime Banke: Sparkasse Dortmund - Adresa Banke: Freistuhl 2, 44137 Dortmund - Swift/Bic: DORTDE33XXX Verwendungszweck: Spende Onlajn uplate: Facebook Instagram PayPal Gofund Better place

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 24. mart 2022.

Уређење дворишта

Страхиња Швоња

Radovi na novoj crkvi Svetog Luke u Liverpulu

Љубе Чалић и Горан Китић са радницима за постављање пода

Денис и Освалд Узелац

Posle uklawawa restriktivnih mera i prestanka obilnih padavina nastavqeni su spoqni i unutra{wi radovi na novoj crkvi Svetog Luke u Liverpulu. Radovima rukovodi majstor Qube ^ali}. I pre pandemije Qube je rukovodio radovima na crkvi i nesebi~no radio sve dok se crkva nije stavila pod krov. Episkop Siluan mu je za uspe{an rad dodelio Gramatu prilikom postavqawa zvona na crkvu. Qube nam je rekao: “Ponovo sam se prihvatio posla sa namerom da zavr{imo unutra{we i spoqne radove na crkvi. Po~eli smo sa postavqawem poda. Postavi}emo i plo~ice a potom i ikonostas. Po~eli su i spoqni radovi. Otkopana je zemqa oko crkve da ne bi voda mogla u}i unutra. Postavi}emo staze. Ograda se ve} radi. Trudi}emo se da sve ovo uradimo {to pre i nadamo se da bi slu`ba u novoj crkvi mogla po~eti uskoro. Zahvaqujemo se svim donatorima i momcima koji su do{li

Радови на темељу за ограду da rade” - kazao nam je Qube. O. Aleksandar je izrazio posebno zadovoqstvo dinamikom radova. Samo da vreme poslu`i. Osvald Uzelac nam je rekao da su se iskusni majstori skupili u

crkvi da urade sve pripreme i da postave pod i plo~ice te da }e sve uskoro biti zavr{eno. Verujemo u to jer se radi doista o proverenim majstorima. B. Kajkut

VA@AN DAN ZA NOVI LIVERPULSKI HRAM U nedequ 20. marta, na praznik Svetih sedam sve{tenomu~enika Hersonskih (Vasilije, Jefrem, Evgenije, Elpidije, Agatodor, Eterije i Kapiton), svi episkopi u Hersonu u razna vremena, i svi postrada{e (jedini Eterije umre mirno) od nevernika, bilo od Jevreja, Grka, ili Skita radi Gospoda svoga, liturgiju u crkvi Svetog Luke u sidnejskom predgra|u Liverpul je sluìo i vernike pri~estio prota Aleksandar Milutinovi}, a nakon verskog dela ve}ina od preko stotinu vernika je prisustvovala bogatom besplatnom posnom posluèwu koje su pripremile u crkvenoj sali ~lanice ovda{weg Kola srpskih sestara. Bio je to jo{ jedan vaàn dan za liverpulske parohijane, jer su majstori postavili spoqa{na vrata na novom hramu u izgradwi koja su pristigla iz Srbije, a ovih dana treba da pristignu i plo~ice za pod koje }e uskoro biti postavqewe. Posle dugih ki{a gra|evinari su protekle sedmice imali pune ruke posla sre|ivawem zemqi{ta okolo crkve, odvezeno je 11 kamiona zemqe a ima bar jo{ 20, posao koji }e biti obavqen ovih dana, naravno ako vremenski uslovi dozvole. Svi koji èle da pomognu nastavak poslova, nazvati protu Aleksandra na tel. 0413 650 102 radi dogovora. Tekst i foto: Joca Gajeskov

10. mart decembar ^etvrtak 24. 2022.2020.

ZAJEDNICA

Koncert orkestra „Awa i Zlatna“ Koncert orkestra ‘’Awa i Zlatna’’ odràn je pred melburnskom publikom u sredu 10. marta u 20.30 ~asova u ‘’Athenaeum’’ teatru, a bio je dostupan i {iroj publici koja je uìvo pratila wegovu digitalnu verziju iz privatnosti vlastitih domova. Publika je mogla ~uti mnoge tradicionalne pesme sa Balkana i {ire jugoisto~ne Evrope, poput ‘’Valcer broj dva’’ i ‘’Ciganka sam mala’’. Orkestar, na ~elu sa muzi~kom direktorkom i vokalom, Aleksandrom Awom Aker, sa~iwen je od izvrsnih muzi~ara koji tradicionalne pesme koje predstavqaju publici izvode na sebi svojstven i vrlo upe~atqiv na~in, pomeraju}i granice ànrova i kombinuju}i ànrove, tako da vas muzi~ki transportuju kroz vreme od baroknog doba, preko savremene istorije, do dana{weg doba. Donald Nikolson je virtuoz koji kombinuju}i ~embalo i sintisajzer vrlo ve{to spaja ànrove u jednu sveù celinu

proizvode}i sasvim novi oblik muzi~kog izraza. Rajan Vilijams, koji nam je osvojio srca svojom ve{tom izvedbom melodija na tradicionalnoj srpskoj frulici, odu{evqava publiku koriste}i ~itav asortiman duva~kih instrumenata, me|u kojima je i impozantni duva~ki bas instrument koji dodaje jo{ jedan aspekt dubine koju i Endrju Taner (kontrabas i usna harfa) tako ve{to istra`uje, a u nekim trenucima i kontrabas melodijom povede ceo orkestar u novu pesmu. Tim Nikolski (vode}a gitara) donosi u izvedbu potpuno moderan zvuk i

kroz razli~ite ànrove vodi slu{aoce kroz {irok spektar dinamike. Tokom ovog koncerta je zasvirao i tradicionalnu prima balalajku koju je wegov deda spasao u jeku Drugog svetskog rata. Tim je rekao da je taj instrument odabran kada si od svega {to ima{ mogao da spase{ samo ono {to se moè poneti u rukama, i da je doneo sre}u i radost mnogim qudima kroz mnoge godine. Nama je svakako doneo poetsko nadahnu}e kada je iz svojeg muzi~kog kofera sa~iwenog od starih nema~kih novina osvanuo o~uvan na bini ove zemqe sa druge strane sveta. Kirsti Morfet, koja uz Awu peva vokale kristalno ~istom bojom glasa i na jezicima koje ne govori, zaista zadivqava svojom sposobno{}u. Awa nam uvek donosi ne{to {to nismo dugo ~uli ili ne{to {to je imperativno da bude predstavqeno australijskoj publici. Tako nas je izborom numera podsetila na “Svi vi {to ma{tate o sre}i” iz filma “Maratonci tr~e posledwi krug” i “Na morskome plavom àlu” iz filma “Se}a{ li se Doli Bel”. @eqno ~ekamo sa ~im }e nas iznenaditi tokom slede}eg koncerta, jer koncerti orkestra “Awa i Zlatna” su zaista ne{to {to se treba pogledati i poslu{ati. Tekst i foto: Aqa Katanovi}

PUTOPIS Putevima Starog Vlaha, u stvari puteqcima i stazama, od jaruga do gudura, od nemila do nedraga, od Velike wive do Ogorjele kose, od Krstate omorike do Vodene poqane, od Vrane{a do Gora~i}a i od Jadovnika do êmernice, neki posebni qudi, po svemu nesvakida{wi i izvanredni, posebni i neobi~ni, qubavqu ko lancima vezani za ro|enu i voqenu, za milu i dragu, za svoju zemqu. Na woj se rode, na woj provedu ono malo ìvota, koliko im je odre|eno i dato, oru, kopaju, vla~e i drqaju, sa we skidaju onoliko koliko bog da. Sa we ne odlaze nikad, a i kad odu, tamo gde svi moraju i tamo gde }emo jednom svi, postanu deo te zemqe, prebace se samo, kao preko brega, pa umesto zemaqskih, pre|u da oru nebeske wive po velikim {arenim selima. KAO BLAGOSLOV Ta zemqa, ne naj~e{}e nego gotovo uvek i nije neka, prqu{a najobi~nija, po koji od kamena ili ~e~ara iskr~eni do ili kosa, a wima najdraà. Kad se u {ta kunu, ili kad niko ne vidi, uzmu {aku te zemqe pa je zagledaju, prebiraju, gledaju, zemqa pusta. I kad im, odozgo, preko sanduka bace tu {aku iste zemqe, ona im do|e ne te{ka, nego kao blagoslov. Zemqa pusta... Jednom sam, davno, u Jablanici ispod Zlatibora, slu~ajno jeste, a opet bo`jim davawem, upoznao Ivana Buji}a. Ceo ìvot orao i kopao ono malo siroma{ne zemqice i rabaxijao po potocima. Kad sam mu ispred zadruge, dok je sedeo na klupi, pogledao u {ake, sklopqene u krilu, kao da ih krije, tvrde i ùqevite, crne od zemqe i borove kore, od lanaca i vla~ega, jarmova i teqiga, bile su kao guvnene lopate. Ove na{e, gradske, svilene {ake, shvatio sam tada, nisu one za zemqu, one zemqu samo namu~e. Kad god se setim Ivana, a davno je sa Zlatibora pro{la vest da je pre{ao na nebeske livade, setim se {ajka~e, lica kao kora borova stola{a iznad sela i, pomislim, kako se moglo dogoditi pa je, kad je stigla vest da je Ivan umro, i meni i wegovim poznanicima i ispisnicima bilo àlije wegovih volova koji su ostali nego Ivana samog. Ivan umro, bo`je davawe, nego, ko }e mu sad gledati mal, ko to ume kao Ivan. Ivan }e se odmoriti, nego, ào nam volova, navikli na Ivana, na wegovu ruku, wegov glas... [ta }e sad Ivanova zemqa bez Ivana? Tako je bilo... DU[A KAO PAMUK Miroslav i Qubomir i Vjekoslav Matijevi}, sva trojica ispod brda Bistrovina, gore u planini iznad Nove Varo{i, pre wih Sreto i Dragomir bili i kosni i vrletni svako na svoj na~in, a opet, svima wima du{a bila kao pamuk. Nekom bog kroz ìvot da ne{to, nekom ne{to drugo, wima odredio spo~etka drvenu, posle gvozdenu ralicu, kosu, vile i grabuqe, volove, kazan za pe~ewe rakije, i dao im zemqu. A oni, porane, jedva ujutru sakupe vla~ege i lance, na|u ralicu i drqa~u, pa povazdan oru i prevr}u zemqu, a kad se umore, sednu u brazdu pa pevaju izvika, a wihova pesma lebdi nad onom zemqom kao izmaglica... Ro|ena, mila i draga zemqa. Zemqica. Voqena. Nikad je nisu ostavili, a i ona bila zadovoqna wima. Kolike su samo ruè cvetale u Sretovom vrtu ispod Bistrovine. Wemu ruè, velike, crvene i ùte bile va`nije od luka i kupusa, od krompira i pasuqa, wih sejao i sadio po drugim mestima, pod prozorom brvnare drào samo ruè. A Qubomir jednom rukom ~itav ìvot radio zemqu, odgajio sinove i nikad se nije poàlio. Ko i Vjekoslav, bio tvrd ko kamen, a i kad je plakao, plakao je sam, da niko ne vidi, da svaka suza kane na zemqu, onu wihovu ~iji su sad deo sva petorica. A tek Qubomirova zemqa. Gore na Pe{teru. Tvrda i surova, divqa, nikad je niko nije ukrotio, a Qubomir je voleo vi{e no svoj ìvot i svu decu. Kad ujutru ustane, milovao je o~ima, pa povazdan hodao wome, ponosan, kad se kleo, nije se

BEZ ZEMQE NEMA @IVOTA:

Od Golije do Pe{tera i Zlatara, kad ima{ zemqu, ima i za kurjake!

kleo u o~i nego u zemqu. A wegova zemqa, gledali smo je zajedno jednog julskog vrelog dana, po~iwala je iznad ku}e pa se spu{tala niza stranu sve do potoka, sva u valovima i bre`uqcima, o~ima da je ~ovek i{teti. I, kako da je, pustu, ne zavoli{. Qubomir je ~itavog `ivota {tedeo da kupi jo{ koju stopu. Nije davao ni za duvan ni za rakiju, nego za zemqu. Sawao je uve~e

kad zaspi. A ona se prostrla pod wegovim nogama, pod opancima pa je se te{ko nagledati. Te lepote i tog beri}eta. [AKOM O STO Kad sam po`urio da idem, Qubomir mi spustio onu svoju ru~erdu na rame. „Stani, sti}i }e{ kud si krenuo, svi tvoji putevi su samo tvoji, ne}e wima niko drugi. Sa~eka}e te oni, kad stigne{ na kraj, zna}e{,

êtvrtak 10. decembar êtvrtak 24. mart 2020. 2022. 19 kao i svi mi. Stojo, stavqaj ru~ak, ovo {to je bog dao.“ Mene bilo sramota. Da, svi moji putevi su samo moji, ne}e wima niko drugi. I kud ovaj pusti ~ovek ùri kad ga na kraju svega ~eka zemqa. Kad mu je Stoja za punom sofrom, oprezno, pomenula da bi vaqalo prodati koju kravu, ovcu ili june, mnogo ih je za stara~ke ruke, treba toliku zemqu raditi, Qubomir tresnuo {akom o sto, lako je rasprodati no je te{ko ste}i, zemqa se ne prodaje, zemqa se kupuje, radi i voli. Zemqe, dece i ~esama nikad dosta. Kad je, odmah po{to se uzeo sa Stojom, kupio jedan poveliki komad, kri{om se u zoru, dok se svetlo sa neba tek promaqalo, izvla~io iz ku}e, pa posle sedeo na nekom skladu, uzvi{ici, i gledao je. O~ima nije mogao da se nagleda te lepota. Qubqene i ro|ene, zemqe. Da prodaje, rekao mi je tada, ne}e, u inat. Tojagom sa le|a kowa, pokazivao mi je svoje wive i livade, u svakoj, {tapom da zakopa{, izvor. „Volim je pustu“, rekao mi je on, Qubomir, seqak sa Pe{tera, koji, je, dabogda, tu re~ o qubavi jednom ili dvaput u ìvotu izustio. A tek Kosan Lazovi} iz Ti~jeg Poqa ispod Jadovnika. Koliko je on samo znoja prolio i koliko }e ga jo{ proliti po onoj wegovoj zemqi po obroncima Ozrena, gore gde je vi{e kamena nego zemqe, a ono malo prqu{e moè se sakupiti tek u dve dobre pregr{ti. Kosanova je zemqa sva u nekim kosama, te{ko je po woj i hodati, pro}i, a kamoli je raditi, kositi, orati, plastiti, a Kosan se nikad nije predao. Odgajio decu od we. Svako jutro kad ustane, iza|e pred ku}u da vidi svoju zemqu. SRE]A I RADOST Lak{e je i{~upati urlik od kurjaka na Ozrenu nego re~ od Kosana Lazovi}a. Opet, kad sam ga gledao kako volovskom zapregom privla~i plastove sena na guvno i posle dene seno, sve mi je bilo jasno. Nema te sile koja ga moè odvojiti od te zemqe. Prikovan za wu i vezan lancima. Voli je pustu. Da ide u grad, to mu niko od ~eqadi kroz godine nije smeo ni pomenuti, a kamoli ga ube|ivati da je takva zamisao dobra. Pred ve~e, kad sunce nagne zupcima crnogorskih planina koje su preko, Kosan, kad ga niko ne gleda, zasedne za kakav plast, zamiri{u travke i gorsko cve}e, pa gleda onu svoju zemqu i ne moè da se nagleda. A lepota mu u|e u srce, dotera ga, srce, do samog grla, Kosan ponekad i zapla~e pred tim ~arobnim prizorom, wegove zemqe preko koje se spu{taju senke, ~as crvene, ~as ùte i vatrene, mada to, da Kosan pla~e i da mu suze padaju na zemqu, nikad niko nije video. Kad me pre neku godinu {umar Rajko Sovi} poveo {umskim stazama i puteqcima do svog {uraka Stanoja ]ur~i}a, ~ija je ku}a na Goliji, u stran~ini, kao oka~ena iznad neke dubodoline, Stanoje me prvo poveo da mi pokaè jednu poveliku wivu, najobravnitiju na imawu, pa je zastao da gleda kako wegov unuk Uro{, kao i on, gazi tu istu zemqu, on }e je i naslediti, raditi, kao i Stanoje. Oko wih bilo je i pove}e stado goveda i kud }e{ ve}u sre}u i radost. Sve {to ima, Stanoju tu oko wega, na wihovoj zemqi, i sin i snaha i unuk, koji }e se posle {kole vratiti na zemqu, ne}e se wegove wive jo{ dugo, dugo parloìti, i bilo je jasno tog dana da je Stanoje sre} an ~ovek u vremenu nesre}nih. I on i svi wegovi. Qubomiru sa Pe{tera, onih davnih dana kad smo pod kru{kom pili rakiju, kurjaci, svake godine, znalo se, nosili po jednog ili dva brava. I oni ìveli od Qubomirove zemqe. A Qubomiru nije to bilo krivo, nego je razumeo, pri~ao mi je to, da je takav poredak, da, kad ima{ zemqu, od we ima ko i ìveti, pa makar i kurjaci. A kad nema{ zemqu, onda nema ni za tebe, ni za kurjake. Zoran [apowi}

ZAJEDNICA

10. mart decembar ^etvrtak 24. 2022.2020.

Ambasadorsko (ne)razumevawe

UKRAJINSKE KRIZE (1) Pi{e: Slobodan Grba Melburn

Postmodernizam u svom najgrubqem obliku, raspali do daske, neka igranka traje dok traje, posle }e ionako sve oti}i u propast.

POGLED IZ AUSTRALIJE

„Nije svakom dato da zna sve“ – ovo je naizgled logi~an zakqu~ak nastao kao proizvod zdravorazumskog pogleda na ìvot i civilizacijsko okruèwe, ali ako se posegne za Svetim pismom onda postaje mudrost za sva vremena iz koje je mogu}e crpeti sokove inspiracije za stvarala{tvo naoruàno bogougodnom kombinacijom dobrote i bar ograni~ene prozorqivosti. Uz nezaobilaznu skromnost. Oni koji znaju najvi{e, ne zaboravimo, najsvesniji su svog neznawa, jer su famozni krug kojim je iscrtana linija razgrani~ewa onog {to znaju i svemira jo{ nepoznatog pove}ali upravo svojim znawem, a time pove}ali i liniju svog – neznawa! Drguim re~ima, oni koji ne znaju ni{ta, pa nau~e ne{to malo, odjednom pomisle da znaju sve! Primera je bezbroj. O „slu~aju Ukrajina“ proteklih meseci, a posebno posle 24. februara kada je ruski predsednik Vladimir Putin objavio po~etak „specijalne operacije demilitarizacije i denacifikacije“ na prostoru Ukrajine, napisano je toliko tekstova posve}enih ovoj temi, u elektronskim medijima prikazano je toliko emisija da je ostalo pitawe – da li je mogu}e prona}i jo{ ne{to {to nije re~eno ili ugao iz kojeg se na pomenuti problem nije pogledalo? Upravo zato {to „nije svakom dato da zna sve“ i da vidi sve. Iako „svevide}ih“ ovih dana ima sve vi{e. Da li je, dakle, mogu}e slu~aj Ukrajine u svetlu oruànih dejstava pogledati iz jo{ jednog ugla? Kakvo je me|usobno proìmawe pojmova kao {to su demokratija, ova zapadna i vladaju}a, qudska prava i slobode, agresija, pravo na za{titu osnovnih nacionalnih interesa? Uz razmi{qawe, ako je jo{ dozvoqeno, o brojnim sli~nostima i ponekoj razlici izme|u poloàja Ukrajine i Donbasa s jedne, odnosno Hrvatske i RS Krajine s druge strane. Ve} decenijama, posebno od vremena „ta~erizma“ u Velikoj Britaniji i „reganizma“ u SAD, a na prostoru Istoka i u zemqama biv{eg socijalisti~kog lagera posle tranzicije, mediji su kao taj rakijski kotao bez vatre, vrhunski opremqeni, ali ne da proizvode istinu koja je, kao i najboqa rakija u primerenoj koli~ini, narodni lek i tako pomognu ~esto neukom narodu da ne{to najpre sazna, a onda i nau~i, ve} da ga sistematski laù, a onda i dodatno zaglupquju. U SAD je 95 odsto medija u rukama samo pet velikih kompanija kojima upravqaju gotovo isti qudi. Toliko o radostima liberalnog kapitalizma s posebnim osvrtom na jednu od osnovnih qudskih sloboda, a to je pravo na istinu kao posledicu pravovremenog, sveobuhvatnog i ta~nog informisawa. Pojednostavqivawu, naàlost, nije podlo`na samo radni~ka klasa, obi~ni qudi koji su daleko od sposobnosti razumevawa i najsloènijih socijalnih i drugih procesa kakvu poseduju visoki intelektualci, ve} je to zadatak koji kauboj{tinom nakqukanim medijima odre|uju isti oni kojima su, ina~e, puna usta za{tite prava ~oveka.

Poglavqe o „slu~aju Ukrajina“ i onome {to neki nazivaju „agresijom Rusije na me|unarodno priznatu dràvu“ ne mogu a da ne otvorim „s druge strane“, iz perspektive malog ~oveka koji ima australijsko dràvqanstvo i koji sa dominantnim narativima mlade australijske dràve u kulturnom, a onda i politi~kom pogledu nema ni~eg zajedni~kog. Proteklih dana u Australiji nije moglo da se ìvi od medijskog lin~a Vladimira Putina, ali i Rusa kao naroda. To je i{lo do te mere da su ih terali da se javno odri~u poteza „novog Hitlera“, kako otvoreno Putina nazivaju ~ak i oni voditeqi televizijskih programa koji ni uz pomo} najve}e lupe ne bi mogli na mapi da prona|u ni Rusiju, iako je najve}a zemqa na svetu, a kamoli Ukrajinu, jer je sve to za wih prostor – Afrike! Kad na pojavu novog totalitarizma, opasno nalik vremenu pohoda na minhenske pivnice, poku{ate da odgovorite ~ak i na najpristojniji na~in, kao {to je to uradio mladi Rus Sa{a u panel diskusiji organizovanoj na ABC televiziji, doìvite trenutno odstrawivawe! I pored toga {to je ABC dràvna TV stanica, daleko najobjektivnija i najstru~nija u svakom pogledu, voditeq Sten Grant, poznati i poprili~no ugledni novinar, nije ~ekao ni trenutka da Sa{i pokaè vrata obja{wavaju}i pritom

Masovna grobnica u Donbasu da „ne moè da dozvoli prisustvo nekom ko javno podràva nasiqe“, iako Sa{a uop{te nije ni pomenuo nasiqe. Najve}i greh koji mu se pripisuje stao je u tih nekoliko re~enica koje su mu dozvolili da kaè pre proterivawa, pomiwawe 13.000 poginulih u Donbasu tokom proteklih osam godina, prema izvorima UN, a o kojima na Zapadu ne moè ni re~ da se ~uje, naravno ni u Australiji, da bi zakqu~io da podràva Putinov potez kao „akt odbrane i preventivno spre~avawe genocida koji se spremao Donbasu“. „Kad vam ne vaqa, kad toliko mrzite zemqu i sistem u kome ìvite, {to se ne pokupite i ne odete odakle ste do{li?“ Kad ~ujem ovo pitawe kao odgovor na kriti~ki stav prema stawu u bilo kojem delu bilo kojeg zapadnog dru{tva, po pravilu od onih koji da bi se potpisali moraju hvatati zalet iza uva, a u trenutku kada im ponestaje ~ak i najotrcanijih argumenata poseù za ovim, verovatno najglupqim, iz nimalo siroma{nog arsenala svakojakih budala{tina, odmah pomislim na jednog od vode}ih hrvatskih politi~ara „novog doba“, notornog Stipu Mesi}a. Biv{i predsednik Vlade Republike Hrvatske, posledwi predsednik jadnog

Predsedni{tva uboge SFRJ, pa predsednik Sabora, napokon i predsednik Republike Hrvatske, a pre svega, za vreme i nakon svih tih mandata, nesporni demokrata i qubiteq svega lepog i po{tenog, podstaknut inspiracijom koja svojom snagom i bogatstvom koloritnog ~ovekoqubqa ne moè da ostane ~ak ni pod sumwom da je „od ovoga sveta“, svojevremeno je na javnom skupu poru~io delu stanovnika Hrvatske da „mogu odneti onoliko zemqe na opancima koliko su doneli“. Bilo je to u vreme najsna`nijeg uzleta demokratije u Hrvatskoj, u procesu osamostaqewa, jer je samo „me|unarodno priznata, samostalna i nezavisna mogla da predstavqa voqu hrvatskog naroda“. Postala je me|unarodno priznata, a koliko je samostalna i nezavisna trebalo bi upitati najpre one koji su je priznali, da bi kasnije potvrdili da su to u~inili prerano i time izazvali ogromne nevoqe, ukqu~uju}i i onu najve}u – rat! Pored svih mogu}ih spona koje se mogu lako ili uz malo intelektualnog napora prona}i izme|u onoga {to se svojevremeno de{avalo u Hrvatskoj i onoga {to se posledwu deceniju-dve de{ava u Ukrajini, s posebnim naglaskom na trenutno stawe najneposrednije izazvano dràvnim udarom 2014. godine, rat je ta~ka koja ih nerazdvojivo spaja kao da su naknadno otkriveni sijamski blizanci koji to nisu znali dok im nije re~eno. „Kad vam toliko ne vaqa ovde, {to ne idete tamo gde je boqe?“, ~uje se i u Australiji svaki put kad ponestane ozbiqnih argumenata, samo ostaje nepoznanica za{to to isto ne kaù i opoziciji u zemqama gde im ne odgovara postoje}a vlast? Navaqni, Gvaido, Tihanovska…

ISTORIJSKE VEZE

Osim tog fatalnog pojma, a re~ je o ratu, ~ija je nakaznost dovoqna da sama po sebi svedo~i o jo{ ve}oj nakaznosti svih onih koji ga izazivaju ili provociraju, jo{ ih je nekoliko na prioritetnoj listi va`noj za opis sli~nosti, pa i identi~nosti, politi~ko-istorijskih primera Hrvatske i Ukrajine. Na primer – demokratija! Ili – nacizam! Uz sve nezaobilazne razlike. Prvi hrvatski predsednik Frawo Tu|man, ina~e poznati „brionski“ ~ovekoqubac, tvrdio je da „Hrvatskoj treba me|unarodno priznawe da bi se spre~io rat“. Nastranu {to je odmah po dobijawu tog priznawa promenio plo~u, i to je demokratski i u skladu sa principima politi~kog Zapada gde je najva`niji interes i wegovo ostvarivawe, sve je ostalo tehnika ukalupqi-

v a w a , oblikovawa, medijske prezentacije i novinarskih vratolomija kao ve{tina pretvarawa najodvratnijih laì u istine ~ijim se upornim i provereno u~estalim ponavqawem dolazi do nove realnosti u glavama ve} obolelog demosa. Kasnije }e Tu|man u svojoj neuporedivoj genijalnosti javno re}i da je „Hrvatskoj trebao rat“, a Robert Baer, biv{i agent CIA u Hrvatskoj i BiH, objasni}e u svojim pokajni~kim memoarima, i sam se verovatno ~ude}i kako je preìveo wihovo objavqivawe, za{to je hrvatski predsednik tako samouvereno objasnio svojim bri`nim savetnicima da „Xejms Bejker kao da nije dovoqno dobro upu}en u stvarnu politiku svoje zemqe“. Bejker je tada bio dràvni sekretar i propovedao mir u Jugoslaviji, a Baer je svedok da su ameri~ki {pijuni, kojima je i sam pripadao, donosili kofere dolara i delili „uglednicima“ i u Hrvatskoj i u BiH spremnima da raspiruju ratni~ke strasti. Ukrajina je davno dobila me|unarodno priznawe i nije joj bio potreban rat da bi postala ~lanica UN-a. Dobila je i demokratiju, bri`no podupiranu i negovanu od strane istog politi~kog Zapada koji je, da bi spre~io rat u Hrvatskoj, ovu priznao kao nezavisnu. To {to se rat razbuktao upravo posle tog priznawa zaboravqeno je istog trenutka, a u ukrajinskom slu~aju obavezni likovi uz savr{eno izvo|ewe zna~ili su da, ako ve} rat nije bio potreban zarad priznawa, na slu~aju vaqa poraditi. I u hrvatskom, i u ukrajinskom slu~aju, provereni kadrovi za izvo|ewe operacije bili su ina~e ne`ni i demokratijom opijeni likovi, ~iji se najsuptiliniji ose}aji bude na verbalnu gimnastiku, specijalizacija apologetika, a ina~e za privatnu upotrebu – neonacizam! Usta{e i galicijski monstrumi imali su u pro{losti izrazite sli~nosti, pred o~ima su nam posledwih godiina demonstrirali da istorijska se}awa nisu izbledela i da nastavqaju proverenim stazama daqe. Iskustvo „Oluje“ i proterivawa najmawe 250 hiqada Srba, za samo tri dana, toliko je dragoceno i predmet ponosa da hrvatski zvani~nici nisu mogli odoleti „zovu divqine“ i ne oti}i istorijskim saveznicima Ukrajincima-neonacistima ne bi li podelili s wima ekspertsko znawe iz predmeta „etni~ko ~i{}ewe s demokratskim predznakom i ameri~kim blagoslovom“. Ukrajinski plan je, me|utim, propao zato {to na drugoj strani, kao vitalno zainteresovani posmatra~ koji se pretvorio u aktivnog u~esnika celokupne tragedije, nije bila slaba, sankcijama iznurena i Milo{evi}evim stani-kreni kukavi~lukom preimenovanim u „politi~ko-vojni pragmatizam nepovoqnog istorijskog trenutka“ uni{tena Srbija, ve} ekonomski oporavqena a vojno vaskrsla Rusija. (Kraj u slede}em broju)

AUSTRALIJA

KINA UDARILA NA AMERIKU I AUSTRALIJU:

Ubijali ste decu i o~ekivali da to pro|e neka`weno Kineski ministar u UN kaè da su Amerika, Australija i Kanada i po~inile brojne zlo~ine i da su pro{le neka`weno. Ministar Stalne misije Kine u Ujediwenim nacijama \iang Duan optuìo je Sjediwene Ameri~ke Dràve, Australiju i Kanadu i za rasizam, diskriminaciju i ubistva starosedelaca, rekav{i da to nisu stvari iz pro{losti, ve} zlo~ini koji traju i danas. On je pozvao ove zemqe da ozbiqno razmisle o svojim nedelima, odmah izmene zakone i promene politiku koja kr{i prava starosedelaca, naglasiv{i da su

Kao {to je dobro poznato, rekao je \iang, pomo}u ubistava, raseqavawa i prisilne asimilacije, Sjediwene Dr`ave su sistematski li{ale ameri~ke Indijance wihovih osnovnih prava, ukqu~uju}i pravo na `ivot, politi~ka, ekonomska i kulturna prava, u poku{aju da fizi~ki i kulturno iskorene celu zajednicu. - Indijansko stanovni{tvo palo je sa 5 miliona krajem 15. veka na 237 hiqada po~etkom 20. veka dok su mnoga plemena u potpunosti i{~ezla - rekao je \iang. On je dodao da je od po~etka pro{le godine do{lo do {okantnog i potresnog otkri}a velikog broja neimenovanih gro-

Aborixini u lancima: Australija je vodila zloglasnu "Politiku Bele Australije", prema kojoj je 100.000 aborixinske dece nasilno oduzeto wihovim porodicama sistematska ubistva neistra`ena i jo{ uvek neka`wena. - Ozbiqna kr{ewa prava starosedelaca od strane Sjediwenih Dr`ava, Kanade i Australije nisu samo ne{to iz pro{losti, ve} stvar hroni~nog i sistemskog rasizma koji traje do danas - izjavio je u petak visoki kineski diplomata. Govore}i na video sastanku ~iji su doma}ini Stalna misija Venecuele i Stalna misija Kine u @enevi tokom 49. sednice Saveta za qudska prava, ministar \iang Duan iz Kineske misije pozvao je zemqe da iskorene opasno nasle|e kolonijalizma, iskorene sistemski rasizam i diskriminaciju kako bi osigurale jednakost i prava starosedelaca.

bova i ostataka starosedela~ke dece u Kanadi, a istina je i dan-danas neistraèna. Australija je, prema wegovim re~ima, u istoriji vodila zloglasnu "Politiku Bele Australije", prema kojoj je 100.000 aborixinske dece nasilno oduzeto wihovim porodicama, nanose}i doìvotnu {tetu i traumu "ukradenoj generaciji". - Danas su starosedela~ki narodi i daqe izloèni rasprostrawenoj i sistemskoj diskriminaciji i nejednakosti u tim zemqama, a marginalizovani su i ostavqeni na dnu dru{tva politi~ki, ekonomski i kulturno. Pandemija COVID-19 samo je pogor{ala wihovu nepovoqnu situaciju - naglasio je on.

Australiju pogodio talas smrtonosne bolesti Australiju je pogodio prvi talas japanskog encefalitisa, smrtonosne bolesti koje izaziva oticawe mozga. Nau~nici su podigli uzbunu zbog pojave àri{ta komaraca koji prenose ovu bolest, navode}i kao mogu}i razlog klimatske promene. Japanski encefalitis je virusna upala mozga koja se dobija od uboda zaraènog komarca, iako zapravo poti~e od sviwa i ptica. Ova bolest se naj~e{}e sre}e u jugoisto~noj Aziji, na pacifi~kim ostrvima i na Dalekom istoku. Ne moè se preneti sa osobe na osobu. Trenutno ne postoji lek za japanski encefalitis. Ve}ina qudi koja se zarazi japanskim encefalitisom ili nema simptome, ili ima simptome nalik gripu, dok ozbiqniji slu~ajevi mogu da izazovu smrt. „Jedna od 250 osoba koja se zarazi japanskim encefalitisom }e oboleti od

teèg oblika bolesti, koja }e se pro{iriti na mozak“, upozorava NHS. U takvom scenariju, infekcija moè da izazove upalu i oticawe mozga. Ameri~ki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) upozoravaju da teì oblici japanskog encefalitisa izazivaju komu, tremore i konvulzije. CDC dodaje da 20 do 30 odsto obolelih koji razviju encefalitis umru.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 24. mart 2020. 2022. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Australija zabranila izvoz aluminijuma i boksita u Rusiju Australija je uvela nove ekonomske sankcije Rusiji kao odgovor na invaziju na Ukrajinu zabraniv{i izvoz aluminijuma i boksita, a obe}ala je dodatno oru`je i humanitarnu pomo} Ukrajini. Zabrana ovog izvoza, koja odmah stupa na snagu, ima za ciq da na{kodi proizvodwi aluminijuma u Rusiji ~ije potrebe zavise 20 odsto od sirovina iz Australije. Ovo je objavqeno nekoliko dana posle odluke Kanbere da uvede sankcije ruskom oligarhu Olegu Deripaski, osniva~u aluminijumskog giganta Rusal koji ima udeo u australijskoj kompaniji Kvinsland Alumina Limited (Queensland Alumina Limited). Ta kompanija koja je u vlasni{tvu Rusala i englesko-australijskog rudarskog giganta Rio Tinto, obe}ala je da }e prekinuti sve komercijalne veze sa Rusijom. Portparol Rio Tinta rekao je da je kompanija primila k znawu objavu australijske vlade o embargu na izvoz i da je proces ukidawa svih komercijalnih veza sa Rusijom u toku. Australijski premijer Skot Morison rekao je da wegova vlada radi u saradwi sa svojim saveznicima da izvr{i maksimalni pritisak na re`im ruskog predsednika Vladimira Putina da bi se on povukao iz Ukrajine. Morison je rekao da je Kanbera uvela 476 sankcija protiv ruskih pojedinaca i

institucija od po~etka invazije na Ukrajinu. On je rekao tako|e da }e Australija pokloniti 70.000 tona ugqa Ukrajini, kao odgovor na zahtev Kijeva. Time bi, po wegovim re~ima, moglo da se greje do milion doma}instava. Australija daje Ukrajini 30 miliona australijskih dolara (20 miliona evra) u vidu humanitarne pomo}i i 21 milion dolara dodatne pomo}i koja se odnosi pre svega na isporuku municije i pancira. Vlada je posledwih nedeqa odobrila gotovo 5.000 viza ukrajinskim izbeglicama, rekao je Morison. Oni mogu da dobiju trogodi{wu humanitarnu vizu koja im omogu}uje da rade, studiraju i imaju pristup zdravstvenom sistemu zemqe.

10. mart decembar ^etvrtak 24. 2022.2020.

IN MEMORIAM

PISAC KOJI JE ZASLU@AN ZA NEKE OD NAJVE]IH FILMSKIH OSTVAREWA DOMA]E KINEMATOGRAFIJE:

Po ovome }emo pamtiti Milovana Vitezovi}a Srpski pisac Milovan Vitezovi} preminuo je u 78. godini, u Beogradu, posle duge i te{ke bolesti, izazvane korona virusom. Radovi Milovana Vitezovi}a zauzeli su mesto u {kolskoj lektiri, tako|e i u nema~koj sredwo{kolskoj ~itanci. Kao gost-urednik u Zavodu za uxbenike i nastavna sredstva, u ediciji kapitalnih izdawa ure|ivao je izabrana dela Bogdana Popovi}a, Jovana Skerli}a, Milana Ka{anina i Stojana Novakovi}a. Sastavio je nekoliko antologija, me|u kojima i Antologiju savremene srpske satiri~ne pri~e (1979). Pisao je pesme, romane, eseje, kritike, aforizme, filmska i TV scenarija. Objavio je oko pedeset kwiga u preko dvesta izdawa i bio je zastupqen u preko pedeset antologija srpske i svetske poezije, proze, kwi`evnosti za decu, aforizama, fantastike i televizijskih drama. Nakon diplomirawa na Filolo{kom fakultetu, upisuje dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Najpoznatiji wegovi romani su: [e{ir profesora Koste Vuji}a (1983), Lajawe na

zvezde (28 izdawa) (1978), Milena iz Knez Mihailove, Sveta qubav, Hajduk Veqko

Petrovi}, Evropske godine kneza Milo{a, ârape kraqa Petra, Simfonija Vinaver, Sin|eli} se sa suncem smirio, Princ Rastko, Bulerleska u Parizu, Kad je neven bio sunce, Gospo|ica Desanka. Hajduk Veqko Petrovi}, Evropske godine kneza Milo{a i ârape kraqa Petra su istorijski romani na ~ijoj je gra|i Vitezovi} radio gotovo dvadeset godina, a neki od ovih romana su i ekranizovani, i postali kultni filmovi doma}e kinematografije (poput Lajawa na zvezde). Delo "[e{ir profesora Koste Vuji}a" (roman i televizijska drama) ubedqivo do~arava gimnazijsku atmosferu u kojoj sve kqu~a od ìvota i mladosti, novih ideja i vere u sopstvene snage i mogu}nosti mewawa sveta. Me|utim, puno poznatije je wegovo delo "Lajawe na zvezde". Retko koja srpska kwiga doìvi za tri decenije vi{e od dvadeset izdawa, a zajedno sa prevodima na druge jezike, da bude {tampana u vi{e od 150.000 primeraka, ~ime se moè pohvaliti roman "Lajawe na zvezde".

MOLIM PAMETNIJE DA VI[E NE POPU[TAJU! STAWE JE KRITI^NO!

Aforizmi po kojima }emo pamtiti Vitezovi}a poga|aju u su{tinu [OTRA SLOMQEN ODLASKOM VITEZOVI]A:

@ao mi je {to nisam uspeo da na|em pare da snimim wegove ârape kraqa Petra Pisac Milovan Vitezovi} preminuo je u Beogradu u 78. godini. Objavio je vi{e od ~etrdeset kwiga u preko 180 izdawa. Autor je 11 romana, koji su svi bili bestseleri. Kwige je objavqivao na nema~kom, engleskom, italijanskom, slovena~kom, ruskom, makedonskom, gr~kom, rumunskom i hebrejskom jeziku. Za televiziju je pisao scenarija za drame "[e{ir profesora Koste Vuji} a", i "Snohvatice je I i II"; za igrane televizijske serije "Dimitrije Tucovi}" (8 epizoda), "Pripovedawe Radoja Domanovi}a" (8 epizoda) i "Vuk Karaxi}" (16 epizoda). Pisao je scenarija za igrane celove~erwe TV filmove: "Mesto susreta Beograd" i "Srebro na Odisejevom putu" za evropske televizije ORF i ZDF. Sa Zdravkom [otrom radio je scenarija po svojim romanima "Lajawe na zvezde", ali nekoliko filmova s istorijskom temom. "Dosta sam se okoristio od onog {to je napisao Milova Vitezovi}. Radili smo nekoliko filmova, a najpoznatiji je "Lajawe na zvezde". Bio je duhovit i darovit ~ovek. Niko od wega nije boqe poznavao na{u istoriju i znao sve to da poveè. Posle svakog filma uvek mi je nudio nove poslove. Dao mi je prvom i svoje "ârape kraqa Petra". Nisam uspeo da na|em sredstava da ih snimim. @ao mi zbog toga. Posle taj scenario oti{ao kod Lazara Ristovskog koji je to uspeo", kaè [otra.

Poznati srpski kwièvnik Milovan Vitezovi} preminuo je u 78. godini ìvota nakon posle duge i te{ke bolesti, izazvane koronom. Ostavio je veliki trag u srpskoj kulturi, a izme|u ostalog poznat je i po svojim aforzmima, koji su se mogli na}i u wegovim kwigama "Srce me je otkucalo", "Mo`dane kapi", "Mislarica", "Ludi dragi kamen", "ôve~e, naquti se", "Vite{ki kodeks". Ovo su neki od wegovih ~uvenih aforizama: - Obe{eni je obe{en i kada ga skinu sa ve{ala! - Pobegao sam u sebe, ali su me i tamo na{li! - Popeo mi se na glavu i se~e

granu na kojoj sedi! - Molim pametnije da vi{e ne popu{taju! Stawe je kriti~no!

- Idiote imamo! Nedostaje nam Dostojevski! - Ko peva zlo ne misli. Ko misli nije mu do pesme!

- Istorija nam je bila u~iteqica `ivota. Onda su do{li neki manijaci i silovali na{u u~iteqicu! - Svi za jednoga. Evo me! - Demokratija je zavedena! - U wemu je bio skriven talenat. Otkriven je zahvaquju}i policiji! - Nismo samo gradili kule u vazduhu. I naseqavali smo ih! - Ostavio sam duvan. Ne bih `eleo da me zatvore u }eliju za pu{a~e! - Mogao bih da budem zvezda da mi nije nebo tesno! - [ala je bila toliko dobra, da je skoro ne}emo ponoviti! - Izvukao je glavu, ali ga je giqotina zahvatila po vratu. - Kad slepca izvedete na put, prosi!

Ove replike iz filma LAJAWA NA ZVEZDE }emo zauvek pamtiti Prepoznatqivi humor koji je u sebi nosio qubav prema ìvotu, pristojnosti, nesta{lucima i vite{tvu mladosti nikada ne}e umreti. Ni mi, ni generacije koe dolaze, nikada ne}emo zaboraviti "[e{ir profesora Koste Vuji}a", niti "Lajawe na zvezde". Ve} decenijama ovi citati ìve u na{em se}awu, a ìve}e i daqe ~uvaju}i se}awe na Vitezovi}a i neko lep{e vreme. „Jesmo se mi ve} negde sreli?“ – Filozof „Ne, ja Vas vidim prvi put.“ – Danica „O, hvala Bogu, ja verujem samo u qubav na prvi pogled.“ – Filozof „Meni je najlak{e poqupcem zapu{iti usta. Ajde, ajde, ako sme{!“ – Filozof

-----------------------------------------„Umni rad je ni{ta prema fizi~kom.“ – Profesor fizi~kog Stevi} „Profesore, umni rad je fizi~ki neizdr`iv…“ – Filozof „Da se o{i{a{, zna{!“ – Profesor Stevi} „Profesore, bio sam nevaqao i molim Vas da i mene kaznite!“ – Mari} „[ta ka`e{ da te startujem, pa da krenemo na duge staze?“ – Filozof „Ahilova peta je kad neko ima ravan taban.“ – Mili} Gavrani} Tupa „[ta pri~a{, Filozofe?! Znamo se od malena.“ – Danica „Misli{, znamo se od malih nogu. E pa, vidi{, ja na tvoje noge sve do sada nisam obra}ao pa`wu.“ – Filozof

-----------------------------------------„Ja sam pro~itao mnoge va{e kwige… recimo… kao na primer, ono… hmm“ – Profesor Stevi} Ivi Andri}u „Filozofe, mi smo dva sveta.“ – Danica „Ti nisi ~ula?“ – Filozof „[ta?“ – Danica „Pa do}i }e do sudara svetova. Kad-tad.“ – Filozof -----------------------------------------„Visi{ tu k’o… xigerica!“ – Profesor Stevi} „Kako Tawug javqa: ja te volim.“ – Filozof „Ne sme se be`ati sa ~asova!“ – Bogoqub Mari} „Nisi ti vaqda toliko glupa da ti se ja ne svi|am, a? Dobro, sigurno nisam idealan. Ja ra~unam na tvoju ma{tu.“ – Filozof ------------------------------------------

----------------------------------------------„Kne`evi}u, {ta ti misli{? Misli{ da si jako pametan, a za sport si glup k’o no}.“ – Profesor Stevi} „Imam ja svoju disciplinu, profesore, ja tr~im u {irinu.“ – Filozof ------------------------------------------

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 24. mart 2020. 2022. 23

NEDEQKO POPADI]:

Vitez

Bila jednom jedna Stana. Bio jednom jedan Petar. Bilo je to pre sto godina. Ali Stanu nisu namenili Petru. Namenili su je weni drugom. Milovan se zvao. I do|e dan da se Stana uda za Milovana. Pu~e pu{ka. Nato~i se vino. Zapeva{e svatovi, pojedo{e, popi{e i pade no}. Ona prva, bra~na, najlep{a. Milovan se skinuo i legao. Legao je i ~eka Stanu koja jo{ uvek sedi na stolici. - Do|i. - re~e. Ali Stana gleda u pod. Ti{ina. „Mo`da je s nekim zgre{ila“, pomislio je Milovan. „Ali }u joj oprostiti. Niko ne}e ni znati.“ - Do|i slobodno. - ponovio je. - Ne mogu. - odgovori mlada. - Bila si ve} s nekim? - Ne. Ne… - U ~emu je onda problem? - upita mladoèwa. - Ja volim drugog, - po~e da pla~e al ni{ta nisam imala s wim. Oprosti. Molim te, oprosti, morala sam da ti to kaèm ranije. Ali sam mislila da }u mo}i. Sada vidim da ne mogu. Ne mogu. Srce ne}e. - Da do|em k sebi… - rekao je Milovan. - Kada si ga upoznala? - Nikad nismo ni re~ prozborili. - odgovorila je nevesta. - Ne razumem… - Znam samo da se zove Petar i da ìvi

u susednom selu. Svake nedeqe do|e na kowu na pijac. A pijac je ispod mog prozora. Ve} nedeqama, u isto vreme, iza|em na balkon i mi se gledamo. - Samo to? - Dovoqno… - uzdahnu Stana i zaplaka jo{ ja~e. - Dobro, - rekao je nesre}ni Milovan. Spavaj, pri~a}emo kad svane. Razumem te. Sve je u redu. U zoru, kad je prvi petao najavio dan, Milovan je ve} uzjahao kowa. Krenuo je u susedno selo, tog sre}nika Petra da potra`i. - U|i, sedi, samo da se umijem… - rekao je ~ovek koga Stana voli, visok, crn i nao~it. Sedeli su jedan preko puta drugog. Kucnu{e se dve ~a{ice. - Kojim dobrom, prijatequ? - upita Petar. - Dobro nije za mene, al za tebe jeste.

I jesam ti prijateq. - re~e Milovan, ispi, pa nastavi - Ja sam, kao {to si mo`da ~uo, ju~e oènio Stanu… - ûo sam. - pogleda Petar kroz prozor u kro{we, niz koje se slivala ki{a. - Ali otkud ovako rano, po ovom nevremenu, kod mene? - Voli{ li je? - upita Milovan. Petar uzdahnu. Jo{ jednu nasu. - Ne mogu da odgovorim na to pitawe. To je tvoja èna i gotovo je sad. - Ni{ta nije gotovo. - rekao je Milovan. - Nisam je ni poqubio. Kao ni ti. Ako je voli{, po|i sa mnom i vodi je, netaknutu. - ôve~e… - re~e Petar koji oseti kako ga obliva znoj. - Kako da je vodim… Nije po{teno. [ta }e re}i svet iz oba sela? - Po{teno je. A svet nek pri~a {ta ho}e. Ne bi bilo po{teno da ona pati. Ni ti da pati{. Ni ja da qubim {to mi Bog namenio nije. To ne bi bilo po{teno. Nego, voli{ li je?

OD HEMINGVEJA, ^EHOVA DO TVENA:

Posledwe re~i slavnih pisaca Kada ceo `ivot posvetite re~ima, vaqalo bi da se postarate da i va{ opro{taj od ovog sveta zvu~i elokventno. Tj. ako vam se za to uop{te i da prilika. Upoznajte se sa posledwim re~ima 25 slavnih pisaca. Na listi su se na{li velikani pisane re~i kao {to su Hemingvej, Tven, ^ehov, Hobs, Ibsen, Andersen, Tolstoj i ostali.

l ERNEST HEMINGVEJ: „Laku no}, maco.“ Posledwa osoba sa kojom je Hemingvej razgovarao pred samoubistvo bila je wegova supruga. l XEJN OSTIN: „Ne èlim ni{ta osim smrti.“ Kasandra Ostin je dobila ovaj kratki odgovor kada je upitala svoju slavnu sestru da li joj je ne{to potrebno. l XEJMS METJU BARI: „Ne mogu da spavam.“ l L. FRENK BAUM: „Sada mogu da pre|em preko ìvog peska.“ l EDGAR ALAN PO: „Gospode, pomozi mojoj jadnoj du{i.“ l TOMAS HOBS: „Kre}em na svoje posledwe putovawe. Jednim krupnim korakom zakora~i}u u tamu.“ l ALFRED @ARI: „Umirem... Molim vas, donesite mi ~a~kalicu.“ l HANTER S. TOMPSON: „Opusti se - ovo ne}e boleti.“ l HENRIK IBSEN: „Naprotiv!“ l ANTON ÊHOV: „Dugo nisam pio {ampawac.“ l MARK TVEN: „Zbogom. Ako se sretnemo...“ Ove re~i uputio je }erki Klari. l LUIZA MEJ OLKOT: „Nije meningitis?“ Iako je u to bila ube|ena, Olkotova nije bolovala od meningitisa. Umrla je od trovawa ìvom. l @AN KOKTO: „Smrt se odavno zaputila ka meni - jo{ onog dana kada sam se rodio. Trenutno mi se pribliàva laganim korakom.“

l VA[INGTON IRVING: „Ponovo moram da name{tam jastuke. Kada }e ovom mu~ewu do}i kraj?“ l LAV TOLSTOJ: „Ali seqaci... kako umiru seqaci?“ l HANS KRISTIJAN ANDERSEN: „Ne pitajte me kako sam! Vi{e ni{ta ne razumem!“ l ÂRLS DIKENS: „Na zemqu!“ Dikens je doìveo mo`dani udar ispred svoje ku}e i traìo od prisutnih da mu pomognu da se spusti na zemqu. l H. X. VELS: „Odlazite! Dobro sam.“ Nije znao da umire. l JOHAN VOLFGANG GETE: „Jo{ svetlosti.“ l V. K. FILDS: „Proklet bio ovaj svet i sve u wemu osim tebe, Karlota!“ „Karlota“ je bila glumica Karlota Monti, Fildsova qubavnica. l VOLTER: „De, de, moj dobri ~ove~e, ovo nije trenutak da sebi stvaram nove neprijateqe.“ Volter je ove re~i uputio sve{teniku koji ga je prilikom posledwe ispovesti upitao da li se odri~e |avola. l DILAN TOMAS: „Popio sam osamnaest ~istih viskija... Mislim da je to rekord.“ l XORX BERNARD [O: „Umreti je lako, komedija je te{ka.“ l HENRI DEJVID TORO: „Los... Indijanac.“ l XEJMS XOJS: „Zar niko ne razume?“

- Volim. Nakon sat vremena, dva ~oveka su se na kowima probijala kroz pqusak i stigla pred ku}u Milovana. A nakon dva sata, Stana je u{la u novi dom. - Ko je ovo sine? - pitala je majka Petra, gledaju}i u lepu Stanu, pokislu, nenaspavanu, zbuwenu i sre}nu. - Sedite… - rekao je Petar zaprepa{}enim roditeqima i polako ispri~ao sve. Svi su }utali. Majka je kr{ila ruke. Na kraju prozbori: - Taj ~ovek, taj Milovan, on nije ~ovek. On je vitez, sine moj. - Jeste, majko. - E sada i ti budi. - Kako, majko? - upita sre}ni Petar. - Imam li ja tri k}eri? Ima{ li ti tri sestre? Hajd ponovo na kowa, sine moj. Greh je da takav vitez ostane bez ène. Idi i dovedi ga. Nek bira koju }e. Nakon dva sata, dva ~oveka, od kojih jedan vitez be{e, jahala su po suncu koje je granulo iznenada. Tako je Milovan izabrao lepu Boìcu i odveo je u dom, u kom je jo{ uvek mirisala posteqina, neizgu`vana i ~ista. I jedni i drugi su ìveli sre}no, do kraja ìvota. Ovu pri~u mi je pri~ao moj brat (tre}e koleno) Boro Bo{kovi}, vitez iz Tivta, inspektor SUP-a, koji je odbio, kad se odvojila Crna Gora od Srbije, da sluì reìm Mila \ukanovi}a i svesno ostao bez posla. Doga|aj se zbio u jednom selu kod Plava, na severu Crne Gore, odakle je Borov i moj pradeda. A vi, koji u qubav ne verujete, znajte da ipak postoji. Lutaju ovim svetom unuci i unuke junaka ove pri~e i mo`da traè vas.

VLADIMIR BULATOVI] VIB:

Ovan

Poput ma~a o{trom politi~kom satirom bavio se Vladimir Bulatovi} Vib (1931-1994), pa je takav i ovaj wegov „Ovan“. Svaka sli~nost sa realnom situacijom je vi{e nego namerna Me|u ovcama ìveo ovan zaqubqen u sebe. Tom rogatom uobraènku nisi ni{ta mogao da saop{ti{. Sagovornike je prekidao u govoru sa: - Znam, znam… Tako su mu jednom rekli da }e biti ovan predvodnik, ovan avangarda. Pitali su ga: - Zna{ li {ta je to? - Znam, znam. Kako ja kao ovan ne bih znao {ta je ovangarda? Bez mog imena ne bi bilo ovangarde. - Ne kaè se ovangarda, ve} avangarda. Ili boqe re~eno ovan koji predwa~i. - Znam, znam. Ja idem napred i zvonim. Ovce slu{aju i idu za mnom. - Nije tu va`na zvowava. Treba da bude{ ìvi primer. - Znam, znam. Dok god sam ìv, ja sam primer, ìvi primer. - Osvrni se ponekad. Pogledaj u ovce. Oslu{ni {ta bleje. - Znam, znam - re~e ovan i ode me|u ovce da ih povede za sobom. Evo ih idu. Ispred svih, ne osvr}u}i se, ovan predwa~i i zvoni. Dodu{e, ovce su se uve~e àlile da se ovan predvodnik prili~no udaqio. Jedva su ~ule zvowavu. Na to ovan re~e: - Znam, znam. To je lako. Oka~i}u sebi ve}e zvono. Sutradan se ve} vi{e udaqio od stada. I tako se on sve vi{e udaqavao a zvona su bila sve ve}a. Jednog jutra ovce, kao i obi~no, nisu videle ovna ali su ~ule zvowavu. Krenu{e kako im u{i kazuju. Zvono je bilo sve glasnije. Neke se ovce ~ak obradova{e da }e videti ovna. Ali kad su izi{le na ~istinu ugleda{e crveno zvono kako se besomu~no klati. Uzalud su ovce po pa{wacima traìle svoga ovna predvodnika. Kasnije su ~ule kako se pri~a da gluv i izgubqen luta poqima. Za wim ponekad, privu~eni zvowavom, idu sitni glodari.

FEQTON

10. mart decembar ^etvrtak 24. 2022.2020.

KAKO SU SE VOLELI I MRZELI RUSI I UKRAJINCI

(3)

Pi{e: A. Kova~evi}

Kako je Lewin poklonio Ukrajini Donbas, Staqin ubio 3,5 miliona Ukrajinaca, a Hitler i Hru{~ov stvorili Veliku Ukrajinu! KAKO JE LEWIN UVE]AO GRANICE VELIKE UKRAJINE

Nakon {to su sovjetske trupe, jedinice tek osnovane Crvene Armije, porazile sve unutra{we i spoqne neprijateqe i ostvarile punu kontrolu nad onim {to iz istorije znamo kao SSSR, Ukrajina je za`ivela svoj novi `ivot, kao jedna od saveznih komunisti~kih republika. Opet se kqu~ne odluke nisu donosile u Kijevu, ali je Ukrajina i tamo imala jakog igra~a. Zapravo, najja~eg mogu}eg. Prvi predsednik Komunisti~ke partrije SSSR i wegov lider, Vladimir Iqi~ Lewin, ~ije je poreklo ukrajinsko sa dedine strane, pripaja 1922. godine Ukrajinskoj SSR ~itav jugoisto~ni deo u koji spadaju Doweck, Lugansk, zatim Harkov, Odesu, Nikolajev, Zaporo`je i Herson, delove koje su nekada naseqavali Rusi, Kozaci, Tatari i Turci, Nemci, Srbi, Grci… Boq{evici su Ukrajincima ukinuli slobode, ali su im obezbedili veliko teritorijalno pro{irewe, socijalnu i zdravstvenu za{titu, pravo na rad i stanovawe. Tokom 1920-ih, u okviru politike “ukrajinizacije”, sovjetsko rukovodstvo je podsticalo nacionalni preporod u ukrajinskoj kulturi i jeziku. Ukranizacija je bila deo sovjetske politike “korenizacije”, gde su se podsticala nacionalna ose}awa naroda u SSSR. @ene su dobile pravo glasa, bio je to period emancipacije. Sve se preokrenulo ranih 1930-ih nakon {to je Josif Staqin postao vo|a komunisti~ke partije. Pored progona politi~kih neistomi{qenika, Staqin je na sve na~ine poku{avao da promeni strukturu stanovni{tva, prave}i od nepouzdanih seqaka, me|u kojima je i daqe bilo mnogo pristalica carske Rusije, industrijske radnike.

HOLODOMOR KAO ZALOG MR@WE PREMA RUSIMA

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

24. mart

1603. - Umrla je engleska kraqica Elizabeta Prva. Tokom wene 45-godi{we vladavine Engleska je postala vode}a zemqa u proizvodwi tekstila i vune, osnovala je svoju prvu koloniju u Severnoj Americi, Virxiniju, utemeqila Isto~noindijsku kompaniju, a britanski moreplovci, trgovci i gusari stvorili su temeqe budu}e britanske imperije. Presto je nasledio {kotski kraq Xejms VI, ~ime je kao Xejms I objedinio englesku i {kotsku krunu. Zajedni~ki parlament osnovan je 1707, kada su se dve zemqe ujedinile u Veliku Britaniju. 1882. - Nema~ki bakteriolog Robert Koh objavio je da je izolovao bakteriju koja izaziva tuberkulozu, kasnije poznatu kao "Kohov bacil".

Dogovor Staqina i Hitlera: Nakon invazije na Poqsku u septembru 1939. godine, nema~ke i sovjetske trupe su podelile teritoriju Poqske ro~ito desno nastrojene nacionaliste, predstavqa jedan od temeqa nacionalnog identiteta i okupqawa, ali i emotivni oslonac mr`we prema Rusima i Moskvi, iako je Kremqom u vreme gladi vladao jedan Gruzijac (Staqin), u ime svih sovjetskih naroda. S tim u vezi, zanimqivo je ista}i da je najve}i broj qudi u Holodomoru stradao u Sredwem i Isto~nom delu Ukrajine, ukqu~uju}i industrijski bazen Donbas, u kome je `ivelo ve}insko rusko stanovni{tvo. Ukrajinska Rada (parlament) je posle raspada SSSR i sticawa nezavisnosti Holodomor proglasila genocidom, a Apelacioni sud u Kijevu je 13. januara 2010. godine posthumno proglasio Staqina i druge funkcionere sovjetske komunisti~ke partije krivim za genocid nad Ukrajincima.

STAQIN I HITLER ISPUNILI SAN– SVI UKRAJINCI U JEDNOJ DR@AVI!

Nakon invazije na Poqsku u septembru 1939. godine, nema~ke i sovjetske trupe su podelile teritoriju Poqske. Tako su isto~na Galicija i Volinija sa svojim ukrajinskim stanovni{tvom u{le u sastav Ukrajine. Sovjeti su 1940. pripojili Besarabiju i severnu Bukovinu. Ukrajinskoj SSR je prikqu~en severni i ju`ni okrug Besarabije, Severna Bukovina i oblast Herca. Po prvi put u istoriji, svi Ukra-

Seqa{tvo je stradalo od programa kolektivizacije poqoprivrede, a sprovodile su ga vojska i tajna policija. Oni koji su pruàli otpor su uhap{eni i deportovani, a poqoprivredna produktivnost je u velikoj meri opala. Komunisti~ko rukovodstvo je doìvqavalo glad kao sredstvo klasne borbe i koristilo ga je da bi nateralo seqake u kolektivne farme – Sovhoze. Po{to ~lanovima kolektivnih farmi nije bilo dozvoqeno da dobiju ìto dok se ne ispune nerealne kvote, a morali su da predaju svu proizvedenu hranu, tokom 1932 i 1933.godine tragi~an niz doga|aja (su{a, pa poplave) doveo je do Holodomora ili „Velike gladi“, kada je umrlo oko 3,5 miliona Ukrajinaca i Uàsi holodomora: Za nekoliko meseci od Rusa. Holodomor danas za Ukrajince, a na- gladi umrlo 3,5 miliona Ukrajinaca i Rusa

jinci su bili u jednoj dràvi. Nema~ka vojska izvr{ila je invaziju na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine. Kijev je tada progla{en za „Grad heroj“, zbog èstokog otpora nacistima. Vi{e od 600.000 sovjetskih vojnika je tamo ubijeno ili zarobqeno. Srbi su u to vreme imali bratoubila~ki rat partizana i ~etnika, a nacionalna podela po {avovima nije zaobi{la ni Ukrajince. Iako se ve}ina Ukrajinaca borila u Crvenoj armiji, u zapadnoj Ukrajini je 1941. nastala Ukrajinska ustani~ka armija, antisovjetska formacija i saveznik nacista koji se gerilski borila protiv Crvene Armije, ali je izvr{ila i masakre nad etni~kim Poqacima u oblastima Volinije i Isto~ne Galicije, ubiv{i oko 100.000 poqskih civila, {to je dovelo do odmazde. Ukrajinska oslobodila~ka armija, druga nacisti~ka formacija, osta}e upam}ena po tome {to je za 48 sati, zajedno sa Nemcima, streqala sve kijevske Jevreje, wih ukupno oko 38.000, u mestu Babin Jars. Istorija }e pamtiti i Stepana Banderu, vo|u desni~arske Organizacije ukrajinskih nacionalista, koga su Nemci iskoristili da lak{e ovladaju zapadnim delom Ukrajine, u koji su wihove trupe u{le bez otpora, boqe re}i bile zasute cve}em. Bandera je rat do~ekao u poqskom zatvoru nakon ubistva poqskog ministra unutra{wih poslova Bronislava Pierackog, odakle ga osloba|aju Nemci, nakon okupacije Poqske. „Poloì}emo va{e glave pred Hitlerove noge“, pisalo je na pamfletu kojim se Banderina partija obratila ukrajinskim Jevrejima, nakon {to su za jedan dan pobili 4.000, ta~nije sve Jevreje u Lvovu. Wegova ideologija je bila antiruska, antisovjetska i antisemitska, ali to nije spre~ilo ukrajinskog predsednika Viktora Ju{~enka da ga 2010. posthumno proglasi Herojem Ukrajine. lll U slede}em broju: Kako su pesnice Otpora izvele revoluciju u Kijevu, {ta su Ukrajincima obe}avali EU i NATO

1905. - Umro je francuski pisac @il Vern, koji je svojim nau~no-fantasti~nim romanima odigrao veliku ulogu u popularizaciji nauke i predvideo mnoga kasnija nau~na dostignu}a. Napisao je 57 romana od kojih su najpoznatiji "Put oko sveta za 80 dana", "Dvadeset hiqada miqa pod morem", "Put na Mesec", "Put u sredi{te Zemqe", "Pet nedeqa u balonu". 1972. - Velika Britanija je uspostavila direktnu kontrolu u Severnoj Irskoj da bi spre~ila sukobe paravojnih grupa rimokatolika i protestanata. 1989. - U vodama Aqaske brod "Ekson Valdez" ispustio je vi{e od ~etiri miliona tona nafte. 1990. - [ri Lanku je napustilo 2.000 indijskih vojnika, posledwih iz kontingenta od 50.000, koji su dve i po godine bezuspe{no poku{avali da savladaju oruànu pobunu tamilskih gerilaca protiv centralnih vlasti u Kolombu. 1999. - U 20.00 snage NATO po~ele su vazdu{ne udare na SR Jugoslaviju. Tokom 78 dana akcije pod nazivom "Milosrdni an|eo", u kojoj je u~estvovalo 19 zemaqa, poginulo je preko 1.000 qudi, a vi{e hiqada je raweno. Te{ko je o{te}ena infrastruktura, vojni i civilni objekti, a {teta je procewena na oko 30 milijardi dolara. 1999. - Vlada SR Jugoslavije proglasila je ratno stawe. 2002. - Prvi put u 74-godi{woj istoriji Oskara, dvoje glumaca crnaca dobili su tu nagradu za najboqu mu{ku i ènsku ulogu: Denzel Vo{ington za ulogu u filmu "Dan obuke" a Hale Beri u filmu "Bal ~udovi{ta". 2008. - Umro je Boris Dvornik, jedan od najpoznatijih glumaca u istoriji Hrvatske i nekada{we SFRJ. Naj{iru popularnost stekao je ulogama u TV serijama "Na{e malo misto", "Kapelski kresovi" i "Velo misto". 2016. - Ha{ki tribunal osudio je na kaznu od 40 godina zatvora biv{eg predsednika Republike Srpske i vrhovnog komandanta wenih oruànih snaga Radovana Karaxi}a (71). Karaxi} je progla{en krivim za genocid u Srebrenici i zlo~ine protiv ~ove~nosti nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH, 1992-95. godine.

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 24. mart 2020. 2022. 25

MRA^NA STRANA IZBORA U SRBIJI:

Kralo se jo{ od prvog glasawa Izbori u Srbiji zakazani su za 3. april. I dok se ve}ina kandidata sprema za fini{ trke pre predizborne ti{ine, podsetimo se kako su i za koga Srbi nekada glasali. Izbori u Srbiji imaju dugu tradiciju iako je prvih decenija od wihovog uvo|ewa zapravo bila re~ samo o zamecima demokratije i izbornog prava.

GLASAWE POD VEDRIM NEBOM

Skup{tine se u Srbiji odràvaju od po~etka 19. veka, ali poslanici nisu birani na izborima ve} su pozivani od vladara. Ove skup{tine gotovo uvek su odràvane pod vedrim nebom u prisustvu nekoliko hiqada qudi. Na jednoj od wih, odrànoj 2. februara 1835. godine donet je i prvi srpski ustav – Sretewski. Ipak, situacija se vremenom polako mewala, poslanici su u{li u zgrade, a politika je postala sastavni deo ìvota gra|ana Srbije. Prilikom progla{ewa nezavisnosti Srbije, 1878. godine, u zemqi su ve} delovale tri jake politi~ke partije – liberalna, narodwa~ka i radikalna. Istorijski, najvi{e uspeha su imali radikali. Tako su i izbori u dana{wem smislu te re~i polako postali praksa. U prvo vreme, glasalo se

javno – bira~ bi do{ao na izborno mesto i tu se izja{wavao po principu “koga ho}e za poslanika”, a glasovi su se bele`ili i posle sabirali. Nije bio redak slu~aj da jedan bira~ glasa za sve ~lanove svog doma}instva. Tek je ustavom iz 1888. godine uvedeno tajno glasawe kuglicama. Pri~e o kra|ama na izborima u Srbiji stare su koliko i izbori, a niz neregularnosti prime}en je jo{ na prvom glasawu. Razli~ite politi~ke stranke su prisiqavale qude da glasaju za wihovu izbornu listu, a na spisku su se nalazili i kandidati koji nisu imali zakonsko pravo da u~estvuju u radu Skup{tine. Jednom kada je uvedeno “glasawe sa kuglicama” ~uvari izbornih kutija su znali i da sla`u za koju stranku ~uvaju kutije, kako bi dobili ve}i broj glasova, a bilo je i skoro komi~nih scena sa rupama u kutijama kako bi kuglice iz wih ispadale i onda se mogle iskoristiti za nekog drugog kandidata.

PRAVO GLASA IMALO JEDVA 25 ODSTO STANOVNI[TVA

Ipak, dugi niz godina kra|e na izborima zapraov nisu bile najve}i problem! Mnogo ve}i nedostatak bila je ~iwenica da je pravo glasa nisu imali svi gra|ani Srbije! Bira~ko pravo bilo je ograni~eno na mu{karce,

Srbe koji su navr{ili 21 godinu ìvota i koji su pla}ali porez na imawe, rad ili prihod. U ovako sloènoj definiciji, mogu}nost izbora je u praksi zapravo bila oduzeta – ènama, pripadnicima nacionalnih mawina, oficirima, podoficirima, vojnicima, licama na robiji, osobama pod starateqstvom i onima osu|enim na gubitak ~asti… tj. ogromnom procentu stanovni{tva! U brojkama i procentima, ovaj podatak izgleda ovako – prema popisu iz 1884. godine, u Srbiji je ìvelo oko 1.900.000 stanovnika, a pravo glasa je imalo sve-

ga oko 500.000. [to }e re}i da je, pre ne{to vi{e od sto godina, u Srbiji glasala tek ~etvrtina od ukupnog broja stanovni{tva! Pored predstavnika koje je birao ovaj, ma koliko mali, deo naroda, u skup{tinu su mogli u}i i poslanici koje je postavqao vladar. Na svaka tri birana dolazio je jedan “postavqen” poslanik. Tako se de{avalo da u skup{tini sede mitropoliti i vladike, okru`ni i sredski na~elnici, kao i druga lica na polo`ajima u dr`avnoj upravi. Ustavima iz 1888. i 1903. godine re{eno je da se narodna skup{tina sastoji samo

od biranih poslanika. Ipak, ~ak ni tada, kraq nije bio u obavezi da imenuje ministre iz sastava Narodne skup{tine, tako da su se vlade u stvarnosti uglavnom sastavqale na dvoru. Tako|e, vladar je imao mogu}nost da saziva, raspu{ta skup{tinu i organizuje izbore. Tek posle Drugog svetskog rata izborno pravo je postalo op{te za sve punoletne gra|ane Srbije, ukqu~uju}i i ène. Izbori za predsednika Srbije, po Ustavu, odràvaju se svake pete godine. Prvi put su odràni 1990. godine, kada je ta funkcija uvedena. M. T.

NEPROMI[QENI RAT:

Srbija ga je izgubila, a kraq Milan za poraz krivio sebe Iako se o pobedama mnogo vi{e pri~a, ipak su porazi ti iz kojih se najvi{e u~i. Posle bitke svi smo generali, ali ko iz poraza ne nau~i primoran je da gre{ke ponavqa. Poraz Srbije u ratu sa Bugarima 1885. godine nije bio katastrofalan {to se posledica ti~e, ali je bio za nauk kraqu Milanu Obrenovi}u. Ovo je kratka pri~a o uzrocima ali i krivici za neuspeh u bici kod Slivnice. Svaki doga|aj treba sagledati iz vi{e uglova kako bi se stekla slika o wemu. Kraq Milan je u ujediwewu Bugarske i Isto~ne Rumelije (18. septembra 1885. godine) video reme}ewe ravnote`e na Balkanu i porast wihovih apetita. Uskoro }e baciti oko i na Makedoniju, jer }e ujediwewem postati ja~i od Srbije, mislio je kraq. Strah od sanstefanske Velike Bugarske bio je jo{ uvek prisutan i jak. Tako|e, odluke Berlinskog kongresa su ovim bile prekr{ene. Objava rata Bugarskoj 14. novembra 1885. godine izazvala je razli~ite reakcije u samoj Srbiji. Mnogima nije bilo jasno za{to ratujemo sa Bugarima. Dok su jedni govorili da ne treba da ulazimo u rat “s’ na{om ro|enom bra}om, s’ Bugarima”, na primer, zagovornik

rata pukovnik Svetozar Magdaleni} govorio je: “Mi i Bugari bra}a? Ima li ve}e ironije od toga? Od kako smo mi smo se uvek gledali samo preko pu{ke”. Deo naroda nije u bugarskom ujediwewu video opasnost po Srbiju, a po beogradskoj ~ar{iji se govorilo o ovom sukobu sa neodobravawem jer “to (ujediwewe) `elimo i mi sutra”. I BI RAT… Kao uzrok poraza pored, mnogima nejasnog ciqa, navode se i nespremnost vojske u kojoj je u toku bila reorganizacija i najvi{e oslawawe na prvi poziv u operacijama. Kraq Milan pla{io se drugopozivaca me|u kojima je bilo dosta qudi naklowenih Kara|or|evi}ima i radikalima kojima je trebalo dati oru`je u ruke. Jo{ jedan pogre{an potez bila je lo{a pretpostavka da vojska iz Isto~ne Rumelije ne}e biti upotrebqena za odbranu, kao i stalno odlagawe napada na Bugarsku. Od mobilizacije do napada pro{lo je skoro dva meseca jer je kraq ~ekao da od velikih sila dobije kompenzaciju zbog ujediwewa Bugara. U rat se u{lo i sa nedovoqno municije {to je obelodaweno tek kod Slivnice. Kod Slivnice je pretrpqen

poraz. U trenutku borbi na Ne{kovom visu kada Bugari nameravaju da krenu na Pirot, Vrhovna komanda javqa komandantu Ni{avske vojske “da se municija {tedi jer je nema”. Nakon poziva velikih sila na primirje Srbija je izgubila ~ak i Pirot, ali je intervencija Austrougarske spasla Milana daqih neprilika i naterala Bugare na mir. “ZA SVE SAM JA KRIV!” Tih dana kraq Milan bio je rastrojen. Napustio je boji{te i ostavio vojsku bez komande. Donosio je mnogo nelogi~nih i nejasnih odluka, izdavao je nare|ewa bez znawa Vrhovne komande {to je izazivalo dodatnu konfuziju u vojsci. Operacije su vo|ene „naslepo“ jer ta~ne karte Bugarske nije bilo, a i obave{tajne slu`be su zakazale. “Uzrok je na{oj nevoqi onaj mo`da, za kog niko danas ne ka`e, da je on kriv”, govorilo se. Me|utim, kraq Milan priznavao je da je kriv. Dodu{e, ne uvek i svuda, ali u pismu kraqici Nataliji 19. novembra 1885. godine pi{e: “Sve posledice moje nesre}e, moga poraza ja primam li~no na sebe”.

Dopisniku “Winer Allgemeine zeitung-a” srpski vladar je rekao: “Mi smo po~inili vi{e pogre{aka, ali ja sam kriv za sve te gre{ke, i ja ih na sebe primam pred istorijom“. A POSLE? Mir Srbije i Bugarske je potpisan 3. marta 1886. godine u Bukure{tu. Austrougarska nije dopustila da Srbija ispa{ta zbog ovog neuspeha i uspostavqeno je predratno stawe. Ipak, na osnovu ovog poraza ne treba ocewivati celokupnu vladavinu kraqa Milana Obrenovi}a. On je nakon abdikacije, 1897. godine postao komandant aktivne

Kraq Milan Obrenovi} vojske gde se pokazao kao dobar organizator. Na kraju 19. veka borbena gotovost, red u srpskoj vojsci i opremqenost bili su na boqem nivou. Uvedeni su vojni manevri, izra|eni ratni planovi za eventualne ratove sa Turcima i Bugarima, a izvr{ena je i modernizacija vojske. Iz kasnijih ratova vidimo da su izvu~ene pouke i da je ukloweno dosta nedostataka koji su uticali na poraz kod Slivnice.

MOZAIK

10. mart decembar ^etvrtak 24. 2022.2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Naoruàjte se strpqewem i nekako izdrìte ovaj period jer uskoro stiù promene, a s tim i re{ewe situacije koja vas ve} neko vreme mu~i. QUBAV: Ovde vam ba{ i ne cvetaju ruè po{to u odnosu s voqenom osobom ve} neko vreme egzistira distanciranost. Nemate vremena da se posvetite tom problemu, ~ini vam se da imate pre~a posla. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Tokom ovog perioda mogli biste da potpi{ete neki ugovor ili da postignete ~vrst dogovor o novoj poslovnoj saradwi. Pa`qivo birajte re~i, mogu}i su nesporazumi. QUBAV: Neobi~no vas privla~i osoba s kojom se sre}ete u svom radnom okru`ewu. Ukoliko odlu~ite da se odva`ite na tajni susret, budite spremni na neprijatna iznena|ewa. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Mu~i vas veliko razo~arawe. Shvatate da ste izloèni okrutnoj manipulaciji, naro~ito od strane saradnika kojima ste verovali. QUBAV: Podr{ka voqene osobe vam je od neprocewive va`nosti, naro~ito ovih dana kada ste u poziciji da donesete odluku koja ima mo`da i ìvotnu va`nost. Ne zaboravite da vi niste centar sveta. ZDRAVQE: ûvajte se infekcija.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Povoqan je period za aktivirawe posla. Planetarni aspekti obe}avaju dobar ishod ukoliko sredinom nedeqe napravite iskorak iz dosada{we rutine. QUBAV: [ta god uradili i kako god se postavili, ovih dana, vi ste na optu`eni~koj klupi. Preventivno osigurajte sva poqa gde ste ne{to prikrili jer postoji velika {ansa da budete otkriveni. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Krenule su zna~ajne promene koje se ti~u va{eg poslovawa. Pre nego {to se to realizuje do kraja, neophodno je da savladate nove ve{tine. QUBAV: Odla`ete re{avawe problema pa vas nakupqeno nezadovoqstvo mu~i. Odgovor voqene osobe izostaje. Slobodni treba da zadr`e takav status, svako otpo~iwawe qubavne veze bilo bi nepovoqno. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Trenutno se nalazite na prekretnici. Potrebno je da donesete va`ne odluke, ali nijedno re{ewe vam nije po voqi. QUBAV: Romanti~no raspolo`ewe se uzdi`e. Voqena osoba o~ekuje da joj posvetite pa`wu i poklonite slobodno vreme. Da biste ispunili svoju ulogu, neophodno je da iza|ete iz ku}e na nekoliko dana. Kratkotrajno putovawe }e vam dobro do}i. ZDRAVQE: Nesanica.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Dobro se ose}ate pa tom vibracijom privla~ite sli~ne qude. Priliv energije inicira ra|awe novih ideja ili pokretawe projekata u kojima biste vi igrali va`nu ulogu. QUBAV: Na partnera emitujete nestabilno raspolo`ewe. Pritisak pod kojim se nalazite nije uzrokovan wegovim pona{awem pa zbog toga budite obazrivi da ne napravite {tetu. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Mnogo toga ste zapo~eli, na vi{e strana mawe projekte koji vam se, svaki za sebe, mnogo dopadaju. Sva je prilika da ste rasplinuli svoju energiju pa vam je neophodan ozbiqan predah. QUBAV: Bez obzira na to da li ste u vezi ili ne, ovih dana vam se pribli`avaju osobe koje vam nekako ne prili~e. Postoji velika prepreka preko koje ne prelazite. ZDRAVQE: ^uvajte se prehlade.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Ovo je segment va{eg `ivota koji trenutno ne “cveta”. To ne iznena|uje po{to se ve} neko vreme gomila neka te{ka energija i vi to ose}ate. QUBAV: Mo`da vam i nije sve potaman, ali vi kao da niste spremni da bilo {ta preduzmete i svoj qubavni `ivot postavite onako kako vama odgovara. Ne gubite strpqewe, jer svesni ste toga da je sve prolazno. ZDRAVQE: Vrtoglavica.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Imate potencijal koji }ete iskoristiti ukoliko prionete na posao i sve usputne provokacije pre}utite. Za{titu dobijate od osoba s kojima ste nekada radili. QUBAV: Imate ose}aj da ne uspevate da doprete do voqene osobe. Bez obzira na to da li ste u vezi ili niste, ovih dana kao da vam je to poqe uspavano. Pri{tedite energiju i sa~ekate povoqne dane. ZDRAVQE: Alergije.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Dobro se ose}ate, raspoloèwe raste. Tro{ite novac na sitna zadovoqstva iako bi bilo mudrije da to odloìte. Ukoliko ste ~esto na to~kovima, budite oprezni. QUBAV: Danima uìvate u planirawu, ali zaboravqate da su takvi planovi nerealni sve dok u tome ne u~estvuje i druga strana. Izbegavajte diskusije jer mogu pasti te{ke re~i.ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Sa svih strana ste pritisnuti, niste sigurni koji je to pravi trenutak kada je u redu da podvu~ete crtu i saop{tite svima da je dosta. QUBAV: Potreban vam je predah koji biste proveli u dru{tvu voqene osobe ili porodice. ^ini vam se da od partnera ne dobijate neophodnu podr{ku, ali ono {to dobijate od voqenih sasvim je dovoqno za va{e potrebe. ZDRAVQE: Problemi s vidom.

Качамак са сиром, кајмаком и киселим млеком у крчми Музеја Старо село у Сирогојнu

Ka~amak na{ nasu{ni, zdravo jelo predaka, odoleva i u ovo doba pred naletima kulinarskih novotarija i „brze hrane”. U u`i~kom kraju katkad ga, za~iwenog kajmakom i sirom, uku}anima spremaju iskusne doma}ice, a nalazi se i u jelovnicima pojedinih restorana i hotela. S tim

Najlep{a srpska re~ je praskozorje U okviru manifestacije “Mart, mesec srpskog jezika”, u organizaciji Dru{tva za srpski jezik i kwi`evnost Srbije u saradwi sa Katedrom za srpski jezik Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, organizovan je konkurs na koji su u~enici slali svoje predloge za najlep{e re~i srpskog jezika. U~enici razli~itih uzrasta, od onih koji poha|aju peti razred osnovne {kole do onih koji zavr{avaju sredwu {kolu, slali su na adresu Dru{tva za srpski jezik izabrane re~i koje smatraju najlep{im u srpskom jeziku prema wihovom zna~ewu, zvu~awu, gra|ewu, simbolici ili prema dragoj uspomeni na one svoje bli`we od kojih su ih ~uli. Stiglo je 905 predloga, a Komisija, koju su sa~iwavale prof. dr Rajna Dragi}evi}, prof. dr Vesna Lompar i msr Vesna Nikoli}, izabrale su re~ praskozorje kao najlep{u od onih koje su pristigle na konkurs, objavqeno je na sajtu Dru{tva za srpski jezik. Da re~ praskozorje zaista zaslu`uje pa`wu, potvr|uje i ~iwenica da se za wu odlu~ilo ~ak deset u~enika: Bogdan Nikoli} iz Pe}inaca, Bogdan Petrovi} iz Vaqeva, Katarina Zari} iz Beograda, Jana Preki} iz Aran|elovca, Una Savi} iz Beograda, Reqa Jarkova~ki iz Pan~eva, Sofija Nenadi} iz Kni}a, Petra Milivojevi} iz Zemuna, Violeta Todosi-

jevi} iz Para}ina i Aleksandra Markovi} iz Vin~e. Praskozorje je slovenska re~ koja ozna~ava vreme pred izlazak sunca, kad zora praska, puca. Ova slika vidqiva je i u sloènoj tvorbenoj strukturi te imenice. Re~ nosi duboku simboliku ra|awa, po~etka i nade. U obrazloèwu svoje odluke u~enici su pisali da im se ~ini kao „da puca, uz prasak, quska dana koji se ra|a”, da re~ ozna~ava „po~etak ne~eg novog, lepog i iskri~avog”, kao i da se praskozorje odnosi na „novi dan, novi po~etak i povratak svetlosti nakon tame”, dok su neki zapazili da ta „jedna re~ opisuje toliko mnogo”. U uèm izboru na{le su se i re~iblagodat, blagouhan, blagovawe (jer su zbog uzvi{enosti prideva blagu wihovom sastavu bile me|u najbrojnijim tvorenicama u srpskoslovenskom jeziku), nigdenigdina (zbog velikog ekspresivnog naboja), vatra (zato {to spada u imenice koje imaju najvi{e zna~ewa u srpskom jeziku), preumqewe (zbog toga {to preumqewe sledi nakon iskrenog pokajawa), mrkosvestica (zato {to se razlikuje od op{tepoznate nesvestice). Me|u re~ima koje su se mnogo puta ponovile kao najlep{e nalaze se qubav, porodica, majka, {to svedo~i o tome da na{a deca, uprkos svemu, drè do pravih vrednosti. M. T.

Sirotiwsko jelo - danas je postalo delikates {to je na ovom podru~ju uglavnom napravqen od belog kukuruznog bra{na, samlevenog od malih klipova brdskog kukuruza. Nekad su ka~amak smatrali „sirotiwskom” hranom, be`ali od wega, proje i oskudice iz sela u gradove. Ipak, preokrenulo se - dojadili qudima meso, ro{tiq i hamburgeri, zasitili se konzervisane i dugotrajne hrane iz marketa, pa neretko tra`e proverena stara jela. Ka~amak je, potvr|uju ugostiteqi sve pose}enijeg Zlatibora, postao delikates, popularan i me|u mladima koji otkrivaju nekada{we ukuse. Ovde ga nude i elitni hoteli. Ima zlatiborskih restorana koji spremaju samo tradicionalna jela: ka~amak od kukuruznog ili heqdinog bra{na, proju, pite od doma}ih razvu~enih kora, poparu, ~orbu od zeqa, lepiwe, doma}e kiselo mleko... Mogu na tome da zarad jer privla~e ne

samo doma}e nego i turiste iz sveta. U tradicionalnim jelima, sluènim u muzejskoj kr~mi, uìvaju i posetioci muzeja „Staro selo” u obli`wem Sirogojnu. Ovde kustosi podse}aju da se u davna vremena do ka~amaka i proje lako dolazilo jer je beli kukuruz uvek dobro ra|ao u ovim posnim brdima. Generacije br|ana odrasle su na toj skromnoj hrani. Ali siroma{no selo vremenom je napredovalo, a napredak donosi i ve}u upotrebu p{eni~nog hleba i mesa. Tada na trpezama ka~amak gubi zna~aj mada s wih nikad nije sasvim nestao. U novije vreme se vra}a, pobornici zdrave hrane ga sve vi{e traè. O tome kako se priprema dobar ka~amak uì~kog kraja ima raznih zapisa. Jedan iz sedamdesetih godina pro{log veka objavio je nedavno Predrag Kova~e-

vi} na svom sajtu „U`i~anstveno”. Se}a se da je tada sa stricem oti{ao u nekada{wu „Ankinu kafanu”, pored starog zlatiborskog puta kod Bele zemqe, gde se u to vreme, pi{e on, spremao najboqi u`i~ki ka~amak. Ovde su ga u slast pojeli, a Predrag je svojim diktafonom, jednim od prvih ovda{wih tog doba (sa audio-kasetom, kupqen u Trstu) snimio re~i kuvarice u kafani i wen poseban recept za „najboqi ka~amak”. - Mi ga ovde pripremamo prema starinskom receptu, od belog kukuruznog bra{na mlevenog u vodenici poto~ari. Za mawu koli~inu ka~amaka u ve}u posudu stavim litar i po vode, te soli po ukusu. Vodu pustim da provri. Dodam kukuruzno bra{no, koje ne me{am, ono treba da ostane na povr{ini vode kao kupa. U sredini te kupe od bra{na napravim varja~om rupu i pustim da

lagano vri od 20 do 30 minuta. Va`no je da vode bude dovoqno, da jelo ne zagori. Bra{no se kuva i postepeno smawuje, a kad ga nestane s povr{ine, onda ka~amak po~iwem da me{am. Po{to bude gotov, prebacim ga na posebnu dasku, na kojoj se i sluì. Se~e se na komade koncem ili drvenim noèm. Mi ga ovde, u kafani, sluìmo na razne na~ine: preliven mlekom i posoqen, ili sa sirom i kajmakom, nekad sve to pome{ano - kazivala je kuvarica u „Ankinoj kafani” s prole}a 1977. godine. Primeniti ovo u dana{we vreme nije lako: vodenice poto~are vi{e ne rade, smenili su ih moderni mlinovi. Ali se dobro belo kukuruzno bra{no jo{ moè na}i kod seoskih doma} ina, pa i na pojedinim tezgama uì~ke pijace. Belog mrsa, da se ka~amak za~ini, ima u prodaji, samo treba odabrati pravi. M. T.

ZRAVQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 24. mart 2020. 2022. 27

KAMEN U BUBREGU:

Uzroci, simptomi, terapija i prevencija

Kamen u bubregu je ~esto oboqewe. Mu{karci su skoro tri puta podlo`niji od èna. Tegobe se obi~no javqaju izme|u dvadesete i pedesete godine ìvota.ê{}e su leti, kada se pove}ava stvarawe vitamina D, a zbog poja~anog znojewa, gubi se te~nost i urin postaje koncentrovaniji. Glavni krivci za nastanak kamena u bubregu su genetika, unos ìvotiwskih proteina, soli, kalcijum, dehidratacija. Nefrolitijaza je bolest koju karakteri{e pojava kamenaca u bubre`nim ~a{icama ili bubre`noj karlici. Osnova stvarawa kamenaca je prezasi}enost urina nekim jediwewima koja ~aj),mogu da kristalizuju. Naravno likuu normalnim uslovima se to ne ra-de{ava. pro-

ZA[TO NASTAJE

qive KAMEN U BUBREGU zmi, Poreme}aji koji dovode do ojih ajka-stvarawa kamenaca mogu biti re~imetaboli~ki (89-90%) ili nemebenotaboli~ki. svewe)“,

da ao i enie da isle nad vane

sve i su agiizaodai. a se proele teni ik i svo|aci re~ S. G.

Doma}a kujna

RECEPT

POSTAN PILAV POTREBNO JE: n 1/2 kg pirin~a, n 1 kg ise~enog crnog luka, n 2 dl uqa, n 100 g komadi}a soje obarenih, n 1 {argarepa ise~ena na koluti}e, n so, n suvi biqni za~in, n mleveni biber, n 1 veza seckanog per{una i celera.

Metaboli~ki uzroci stvarawa kamenaca su: l Pove}ano izlu~ivawe kalcijuma (hiperkalciurija). To je naj~e{}i metaboli~ki poreme}aj i javqa se kod ~ak 60% osoba koje imaju bubre`ne kamence. l Smaweno izlu~ivawe citrata u mokra}i. Citrati spre~avaju kristalizaciju i stvarawe kamenaca. Glavni uzrok smawenog izlu~ivawa citrata je acidoza koja se javqa kod hroni~ne dijareje, sindroma malapsorpcije, prekomernog fizi~kog napora, bubre`ne tubulske acidoze tip 1, ali moè nastati i usled uno{ewa prekomernih koli~ina soli i crvenog mesa. l Preterana kiselost mokra}e. Mokra}a jeste kiseli rastvor, ali kada je wen pH mawi od 5.5 to stvara uslove za kristalizaciju mokra}ne kiseline. Nizak pH moè nastati kod dehidratacije, prekomernog fizi~kog napora, ishrane bogate proteinima ìvotiwskog porekla, ili kod metaboli~kih poreme}aja kao {to je hroni~na dijareja. l Pove}ano izlu~ivawe mokra}ne kiseline (hiperurikozurija). Moè nastati usled pove}anog stvarawa urata (soli mokra}ne kiseline) ili usled ishrane bogate purinima (govedina, iznutrice, riba). l Pove}ano izlu~ivawe oksalata u mokra}i. Moè biti nasledni metaboli~ki poreme}aj sa pove}anim stvarawem oksalata. Retko se javqa kao posledica uzimawa hrane (zeleno povr}e, ~aj, ~okolada, orasi). l Smaweno izlu~ivawe magnezijuma. Magnezijum je inhibitor kristalizacije i kada ga nema dovoqno dolazi do stvarawa bubre`nih kamenaca. l Izlu~ivawe aminokiseline cistina putem mokra}e. Cistin je slabo rastvorqiv, tako da se taloì stvaraju}i cistinske kamence. Nemetaboli~ki uzroci bubre`ne kalkuloze mogu biti: l Faktori sredine: vrsta hrane, nedovoqan unos te~nosti,

fizi~ki napor, klimatski uslovi. l Poreme}aji u samim bubrezima i mokra}nim kanalima (zastoj mokra}e, o{te}ewe sluznice mokra}nih kanala, strana tela u mokra}nim putevima, anomalije bubrega ili mokra}nih puteva i naro~ito infekcije mokra}nih puteva).

KOJI SU SIMPTOMI KAMENA U BUBREGU

Bubre`na kolika je karakteristi~na manifestacija kamena u bubregu. Javqa se kad se pokrene kamenac iz bubrega. Mo`e se javiti iznenada ili biti provocirana udarcem ili fizi~kim naporom. Bolovi su izuzetno jaki, u vidu napada, polaze od lumbalnih delova i {ire se ka preponama i spoqnim polnim organima. Pored bolova mogu se javiti i mu~nina, povr}awe, gasovi i u~e-

KAKO SE RAZBIJA KAMEN U BUBREGU

Ako je kamen preveliki za spontani izlazak, ili wegov poloàj onemogu}ava normalan protok mokra}e ili izaziva o{te}ewa ili infekcije, naj~e{}e se pristupa razbijawu kamenca. Na taj na~in se kamenac usitwava, kako bi se lak{e izbacio. Jedna od metoda kojima se vr{i razbijawe bubre`nih kamenaca je ekstrakorporalna litotripsija (ESWL), koja se pokazala uspe{nom u 80% slu~ajeva. Veoma je bitno da se uporno le~i urinarna infekcija kod onih osoba kod kojih postoji. Uz konsultaciju sa lekarom, moète uzimati brusnicu i/ ili wen ~aj ili ~aj od uve da pove}ate ispirawe sluzokoè mokra}nog sistema. Naravno, sve se ovo preporu~uje uz velike koli~ine vode.

stalo mokrewe. Osoba je uznemirena, oblivena hladnim znojem, bleda.êsto se javqa i krv u mokra}i. Moè trajati od nekoliko ~asova do nekoliko dana i prolazi sa izbacivawem kamenca. Nekada moè pro}i bez ikakvih simptoma, ukoliko su kamenci vrlo mali.

i terapiju oksalatnog i uratskog kamena u bubregu ovaj vodi~ preporu~uje pode{avawe pH vrednosti urina na 7-7,2 alkalizacijom urina uz pomo} soli limunske kiseline.

KAKO SPRE^ITI KAMEN U BUBREGU

Kod ve}ine pacijenata kamenci se izbacuju spontano bez propratne simptomatologije, ali postoje i slu~ajevi gde se mora pristupiti razbijawu kamena ili hirur{koj intervenciji. Pacijentu koji ima napad jakih bolova, nakon pregleda se daju analgetici (diklofenak), kako bi se bolovi umawili. Ako je ultrazvu~nim pregledom otkriveno da je kamen sitan i da postoji mogu}nost spontanog izbacivawa, pacijentu se savetuje da uzima dosta te~nosti, najboqe vode (bar 2-3 l), koja mo`e dovesti do wegovog izbacivawa. Na osnovu analize izba~enog kamena i wegovog sastava mo`e se pomo}i pacijentu da prevenira ponovni nastanak kamena u bubregu. Na osnovu sastava kamena lekar }e re}i koju hranu treba izbegavati, da li je nedovoqan unos te~nosti uzrok wegovog nastanka ili neki od poreme}aja metabolizma. S. G.

Ko je jednom imao bubre`ne kolike i kamen u bubregu verovatno}a da }e je ponovo imati je ~ak 75%. Upravo iz ovog razloga je bitna prevencija ponovnog javqawa. U op{te mere prevencije koje bi trebalo svi da sprovodimo, bez obzira da li nam je nekad postavqena dijagnoza kamenaca ili ne, spadaju: l obilno uzimawe te~nosti, l ograni~en unos soli, l dovoqno fizi~ke aktivnosti, l umerena ishrana. Vaàn faktor u procesu formirawa, odnosno razgradwe kamena u bubregu jeste kiselost urina. Evropski vodi~ za urolitijazu navodi da ukoliko je pH vrednost urina konstantno mawa od 6 to moè da izazove udruìvawe kristala kalcijum oksalata i mokra}ne kiseline i nastanak kamena. Za prevenciju

KAKO SE LE^I KAMEN U BUBREGU

PRIPREMA: 1. Propr`iti na uqu luk i {argarepu, dodati pirina~ i wega malo propr`iti.

2. Zatim dodati barene komadi}e soje i sve za~ine. 3. Naliti toplom vodom i staviti u rernu da se ukr~ka. 4. Kada je gotovo, dodati seckani per{un i celer, sve prome{ati i slu`iti toplo.

Cikorija je zeqasta i vi{egodi{wa, divqa, samonikla biqka, koja raste kao korovska. Ima je svuda, po rubovima {uma, pored puteva, na livadama, pa{wacima i sli~no. U umerenoj klimatskoj zoni su poznate wene dobrobiti po qudsko zdravqe i koristi se ve} vekovima. Vodi poreklo iz Evrope, me|utim sada je ve} ima u Australiji i Americi. Cikorija biqka obiluje raznim hranqivim materijama, tu su vitamin A, B6, B11 (folna kiselina), C, E, P, K. Tu je i provitamin A u tragovima.Prisutni minerali su natrijum, magnezijum, cink, kalcijum, mangan, kalijum, gvo`|e, bakar i fosfor. Cikorija kao lek se primewuje za razne tegobe. Zbog sadr`aja ve} pomenute hemijske supstance inulina ima pozitivan uticaj naprevenciju sr~anih bolesti.

Cikorija l Smawuje nivo lo{eg holesterola u krvi, koji dovodi do povi{ewa krvnog pritiska. Upravo on pove}ava verovatno}u nastanka mo`danog i sr~anog udara. Te tako vodopija ujedno i sniàva krvni pritisak. l Sveè isce|eni sok od listova vodopije stabilizuje nivo {e}era u krvi. Sadrì protein adiponektin, koji ima zna~aj za prevenciju dijabetesa. l Pozitivan efekat ima na krvnu sliku u slu~aju da patite od anemije.

l Vaì za dobru prevenciju nastanka kamena u bubrezima. l Spre~ava razvoj infekcije uzrokovane bakterijama, zbog svog antimikrobnog dejstva. Pored toga ima i antigqivi~na kao i protivupalna svojstva. Cikorija lekovitost posebno iskazuje svojim uticajem na ~i{}ewe organizma. Pospe{uje telo da se oslobodi otrova, a to naro~ito deluje na jetru i bubrege. Poja~ava lu~ewe ù~i kao i izbacivawe vode iz tela.Te tako olak{ava proces eliminacije otrova preko mokra}e i creva.îsti slezinu, kao i krv. Vekovima je primewivana cikorija kao lek kod artritisa, a umawuje bol jo{ kod reume i osteoartritisa.

28 ^etvrtak 24. decembar mart 2022. ^etvrtak 10. 2020.

ENIGMATIKA

SEOSKO PODRU^JE

NEMA^KI PISAC BAJKI, GRIM

PRENATR- NORVE[KA PANOST

PSE]I LAVE@

SRPSKI STAOVGLUMAC SA NICI SLIKE ITALIJE

BELGIJA FRANC. FUDBALSKI KLUB

STANOVNIK JEDNA GIMBARAJEVA MESTO NA NASTI^KA PREDVORJE SARDINIJI VE@BA KU]E NEPER

TAMA, MRAK

VRSTA GOLUBA

POKORICA SREDSTVO ZA PODMAZIVAWE, MAZIVO

O[TAR NAGLASAK (LAT.)

STARIJA SRPSKA GLUMICA

STRANO @ENSKO IME

STRANO @ENSKO IME MALE ARIJE

STARO IME QUBQANE ISTOK

JEDAN SLOVENSKI JEZIK AKADEMSKA TITULA

NEMA^KI PISAC, TOMAS RUSKI BOKSER, OLEG PLOVNO PREVOZNO SREDSTVO

CEROVA [UMA STANOVNIK ORANA GRAD U RUMUNIJI

KOJI SE ODNOSI NA OSE AZIJSKA DR@AVA KOLA ZA STEPENICE SPAVAWE ZA SILAZAK RU^AVAWEI SA BRODA (SKR.)

KARATE KLUB

CERIJUM KORIST, DOBIT (TURC.)

BIV[I FUDBALER SARAJEVA, MUHIDIN

REOMIR GALIJUM TURSKI VELIKA[ OBIM

DOBITI LI[]E (O BIQCI) ODEQEWE U [KOLI

LA@NI METAK

BIV[I VOZA^ [PANSKI FORMULE SLIKAR JEDAN, RENE

TANGENS

KARMIN SPU[TAWE NIVOA ZA USNE MORA (MN.)

NEPER

PRVO SLOVO AZBUKE

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 ^AURA METKA ZA LOVA^KU PU[KU POVRATNA UVITI ZAMENICA ROLAJU]I ODA[IQA^ (ENGL.)

MAHALICA ZA GNOJNI POZI- RIBARSKO RASHLA\IVAWE IZRA[TAJ TIVNA DRU[TVO TROPSKA ENERGIJA NA TELU ELEKTRODA (SKR.) BIQKA

OBJAVQISRPSKA LUKSEMVA^ GLUMICA SUPROTNI BURG SA SA SLIKE VEZNIK POZIVA MINARETA ONAJ KOJI HODA U SNU MESTO U SRPSKOJ KOD GACKA

VAQEVO MU@EVQEVA MATI

DIV SA STOTINU O^IJU (GR^. MIT.)

ODEQAK U VAGONU POSUDA I MERA ZA VINO

VELIKA REKA U AZIJI EKVADOR

JEZERO U [VAJCARSKOJ SASTAVITI NEKI TEKST

2. I 16. SLOVO AZBUKE

UZVIK PRI SKOKU MAJSTOR KOJI KLE[E KAMEN PISAC TOMAS

MESTO NA OSTRVU PAGU

OHAJO

JEDNA NOTA KELVIN

AMERI^KI NA^IN @IVOTA MIRISNO SREDSTVO

SITAN DEO TE^NOSTI OTI]I TR^E]I @DREBE ARAPSKOG KOWA

POGLAVAR KATOLI^KE CRKVE

GLAVNA ARTERIJA (ANAT.)

AMERI^KA [AHISTKIWA RUSKOG POREKLA VRSTA PTICE PEVA^ICE

NAZIV ZA KRU[EVQANINA GLUMAC NOLT

OBIM [ALA, DOSETKA 28. SLOVO AZBUKE SMEDEREVSKA INICIJALI PALANKA GLUMCA EJDUSA

ZAVET, PORUKA (TUR.) DEO DANA (MN.)

Sr Gl pski as

LEKOVI ZA BOLEST U[IJU (MED.)

1 2 3 4 5 6 7

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

TANGENS SITAN DEO MATERIJE PLANINA U CRNOJ GORI KUHIWSKA POSUDA

DEO TERAZIJA

Sr Gl pski as

JEDAN TROCIFRENI BROJ

MARKA JAPANSKOG MOTOCIKLA

UZVIK VAJKAWA

DAMA U [AHU (SKR.)

@I^ANI MUZI^KI INSTRUMENT

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1

ZVANI^NA PROVERA ZNAWA AMPER

LUKA U FRANCUSKOJ TUNIS ITEM (SKR.) ISTOK

DEO [PORETA, RERNA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO B, AJ, NAGOMILANOST, TG, TAS, VISITOR, SKRAMA, AKUT, TAMARA MILETI], ROZI, AMALIJA, EMONA, BUGARSKI JEZIK, MAN, D, KARATAJEV, OSIWI, ORANAC, KK, JAPAN, CE, TESKEREXI], R, OLISTATI, AGA, RAZRED, ]ORAK Skandinavka 2: VODORAVNO L, PATRONA, VA, MESEÂR, ARGUS SE, KUPE, IND, BN, @ENEVSKO JEZERO, LUN, KAMENOREZAC, DO, O, AMERIKANIZAM, KAP, PAPA, OTRÂTI, IRINA LEVITINA, KOS, ÂRAPAN, O, AMANET, ^, AVR, SATI, ISPIT, IT, OTIKA, PE]NICA Ukr{tenica: VODORAVNO BINOM, NK, KRSTA, OV, NAGOVARATI, SERENA VILIJAMS, ARU, IVANKO, LEV, N, HLOR-ETILEN, R, KAO, KARELI, OSA, ER, KANATITI, OB

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Dvo~lani matemati~ki izraz - Autooznaka za Nik{i} - Srpsko mu{ko ime, 2. Ovda{wi (skr.) - Ube|ivati nekoga govorom, 3. Ameri~ka teniserka, 4. Ostrvo kod Nove Gvineje - Srpski peva~ Rosi} - Bugarski novac, 5. Oznaka za neutron - Bezbojan gas, vinilhlorid - Oznaka za reomir, 6. Poput ne~ega - Narod u Karetiji u Rusiji - Vrsta insekta, zoqa, 7. Simbol erbijuma - Graditi kanate - Velika reka u Sibiru. USPRAVNO: 1. @ene iz Bosne, 2. Otpadak pri tesawu drveta - Simbol argana, 3. Oznaka za neper - Ode}a, odelo, 4. Li~na zamenica - Oznaka za litar - Oznaka za kelvin, 5. Tropska jestiva biqka, 6. Vrsta ptice crnog perja, 7. Period posle ro|ewa Isusa Hrista, 8. Grupa od pet svira~a (ital.), 9. Grupa hemijskih jediwewa, 10. Vrsta minerala, fluorid natrijuma i aluminijuma, 11. Mesto bla`enstva (bibl.) - Oznaka za energiju - Sastavni veznik, 12. Bez prestanka, neprestano, 13. Timotije odmila Auto oznaka za Sombor, 14. Oznaka za amper - Vrsta ko`ne bolesti.

ZANIMQIVOSTI

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 24. mart 2020. 2022. 29

Reka Volga povezuje 15 regiona unutar Rusije, obezbe|uju}i im vodu, struju i trgova~ke puteve. A evo i razloga za{to je krasi epitet „reka nad rekama“.

NAJDU@A EVROPSKA REKA

Volga izvire u Tverskoj oblasti (oko 400 km severno od Moskve) i uliva se kod Astrahana (ju`na Rusija) u Kaspijsko more, prolaze}i kroz 15 regiona zemqe - najdu`a je reka u Evropi i jedna od najve}ih na svetu. Wena du`ina je ~ak 3.530 km, a sliv, zajedno sa 200 pritoka, zauzima tre}inu evropske teritorije Rusije. Ova reka naj{ira je u blizini Samare gde wena {irina iznosi ~ak 40 km. Volga prolazi kroz tri kopnena ekosistema: {umsku, {umsko-stepsku i stepsku zonu. Istovremeno, vi{e od polovine nove vode u Volgi poti~e od snega, druga tre}ina od podzemnih voda i samo deset odsto od ki{e. Ona je tako|e najve}a unutra{wa reka na svetu koja nije povezana sa globalnim okeanom. Uliva se u Kaspijsko more, koje se nalazi unutar Evroazije.

„REKA NAD REKAMA“

Ime „Volga“ poti~e od slovenske re~i „vologa“ {to zna~i „vlaga“. Ina~e, sli~nih re~i ima i u drugim slovenskim jezicima. Tako, u Poqskoj, na primer, postoji reka Vilga. Me|utim, narodi turskog govornog podru~ja koji istorijski `ive na obali Volge (^uva{i, Ba{kiri, Tatari) koriste sasvim drugu re~ - „Itil“ i wene derivate: „Atal“, „Idel“, „Izel“, „Edil“. To zna~i „reka nad rekama“, ili jednostavno „reka“. Do 10. veka postojao je i grad sa imenom Itil, koji je bio prestonica Hazarskog kaganata na dowoj Volgi (najverovatnije je ovaj grad bio na jugu savremenog Astrahana).

GLAVNI TRGOVA^KI PUT

Rusi Volgu ~esto nazivaju „majkom“, jer je ona glavna reka za ceo evropski deo zemqe. Od davnina, trgova~ka ruta Vol-

NAJDU@U EVROPSKU REKU ZOVU I „REKA NAD REKAMA“

Za{to je Volga najva`nija ruska reka? Volga je najduà reka u Evropi i jedna od najve}ih na svetu. Wena duìna je ~ak 3.530 km, a sliv, zajedno sa 200 pritoka, zauzima tre}inu evropske teritorije Rusije. Ova reka naj{ira je u blizini Samare gde wena {irina iznosi ~ak 40 kilometara ga-Baltik povezivala je ne samo slovenske teritorije, ve} je omogu}avala Skandinavcima i Hazarima da razmewuju robu, obezbe|uju}i tranzit. Naravno, to je obalu Volge u~inilo veoma privla~nim mestom za ìvot, te su se vrlo brzo pojavili gradovi koji su nudili ekonomske prednosti za trgovce. Danas u regionu Volge postoje ~etiri grada sa milion i vi{e

Рт Лобач, место где се спајају Волга и Кама

stanovnika (Samara, Ni`wi Novgorod, Kazaw i Volgograd), kao i veliki gradovi sa „trgova~kom“ pro{lo{}u: Saratov, Kine{ma, Tver, Ribinsk i mnogi drugi. Kroz ove gradove na Volgi prolaze i turisti~ke rute.

PROMENA TOKA I DU@INE

Volga je jedna od najstarijih reka na planeti. Po~ela je da se formira pre pet miliona godina

LEGENDA O ]UDQIVOJ I HIROVITOJ STARICI:

Ko je bila Baba Marta? Mart se kod Srba, kao i kod nekih slovenskih naroda, naziva jo{ i blagove{tewski mesec, marta, Suhi, brezen i letnik, a u starosrpskom i deriko`a. U davno doba, odre|ene osobine, vrline i mane, pripisivane su osobama ro|enim u odre}enom vremenskom periodu. Neka od ovih verovawa sakupqena su u Narodnom kalendaru i sa~uvala su se do dana{wih dana… Mart je dobio ime po rimskom bo`anstvu rata

– Marsu. Zato se ovaj mesec smatra naro~ito povoqnim za vojna dejstva. Mart se kod Srba, kao i kod nekih slovenskih naroda, naziva jo{ i blagove{tewski mesec, marta, Suhi, brezen i letnik, a u starosrpskom i derikoà. Srbi ovaj mesec zami{qaju kao }udqivu babu koja lako mewa mi{qewe - ta "baba", zove se Marta. Otuda, u martu moè da napada veliki sneg, ali i da iznenada otopli i ogreje kao da je ve} leto. Zato narod kaè: "Boqe da te zmija ujede, nego da te martovsko sunce ogreje". Baba Marta zapravo nikada nije postojala. Nije re~ o nekom mitolo{kom bi}u ili boànstvu, ve} je to personifikacija ~itavog meseca i wegove nepredvidive prirode. Iako je ovde re~ o srpskom verovawu, baba Marta se sre}e kod gotovo svih slovenskih naroda. Kako je i ona dobila ime po bogu rata Marsu verovawe kaè da je okrutna na wega, ali da ume da bude i topla i mila zbog prole}a koje najavquje. Legenda kaè da je baba marta nekada stalno bila mila i draga starica. Ipak, jednog dana kraq Numa Pompilije re{io je da martu oduzme prvo mesto u kalendaru dodav{i ispred jo{ januar i februar. Ovo je toliko naqutilo "prvu damu kalendara" da je od tog doba postala }udqiva i hirovita.

i od tada se mnogo toga promenilo. Sredinom 20. veka sovjetski nau~nici su do{li do zakqu~ka da je Volga mewala svoj tok tokom perioda ledenih doba koja su se smewivala. Wen centralni deo se nalazio oko 80 km isto~nije, dok je wen gorwi deo bio 10-15 km severnije. Tako|e, Volga je nedavno zna~ajno promenila svoju du`inu, kada je na woj izgra|eno deset

velikih akumulacionih jezera i osam velikih hidroelektrana. Kao rezultat toga, Volga je postala kra}a za oko 160 km. Prvo akumulaciono jezero pojavilo se u 19. veku, ali je glavna izgradwa obavqena u drugoj polovini 20. veka. Ta~nije govore}i, Volgu je mogu}e videti u wenom „prirodnom“ obliku samo iznad Tvera, jer je ona ina~e sistem akumulacionih jezera i hidroelektrana. Jedna od posledica qudske intervencije u prirodi bio je skoro potpuni nestanak jesetra na jugu. Ipak, dobrobiti hidroelektrana i bezbednost lokalnog stanovni{tva tokom poplava tako|e nisu za potcewivawe.

DA LI SE VOLGA ULIVA U KAMU ILI KAMA U VOLGU?

U blizini tatarstanskog grada Svija`ska, nalazi se spektakularno u{}e dveju reka, Volge i Kame, koje izgleda kao more. Reke se spajaju u jednu kraj rta Loba~, jednoj od najvi{ih ta~aka na Volgi - 136 metara. Tu je Iqa Repin naslikao svoju ~uvenu sliku „Tegqa~i bar`e na Volgi“ (tegqa~ima su se nazivali qudi koji su vukli brodove u`adima protiv struje), i ovo je jedno od najlep{ih mesta na Volgi. Posetiv{i ovo mesto 2020. godine, blogerka Marija Mitrofanova, opisala ga je kao „neverovatno prostranstvo, kao beskrajno preplavqeno more“, koje ju je ostavilo bez re~i. Reka Kama izvire na severu Permske teritorije (Ural) i smatra se najve}om pritokom Volge - 1.805 km. Na ~asovima geografije se u~i da se Kama uliva u Volgu, a zatim Volga te~e daqe u Kaspijsko more. Ali, u nau~noj zajednici i daqe postoje brojne rasprave o tome koja je reka va`nija: koriste se razli~iti argumenti, od starosti reka do ugla nagiba kanala na u{}u. Postoje i veoma egzoti~ne tvrdwe da je Volga zapravo pritoka male Uralske reke Vi{ere, koja se uliva u Kamu.

NEPREDVIDIVA PRIRODA SUNCA:

Snimqena najve}a solarna erupcija do sad! Svemirska letelica Solar Orbiter, Evropske svemirske agencije (ESA) i Nase, snimila je najve}u solarnu erupciju do sada. Solarne prominencije su velike strukture zamr{enih linija magnetnog poqa koje drè guste koncentracije solarne plazme suspendovane iznad povr{ine Sunca, ponekad u obliku lu~nih petqi. êsto se povezuju sa izbacivawem koronalne mase, koja, ako je usmerena prema Zemqi, moè da izazove {tetu na na{oj tehnologiji i svakodnevnim ìvotima. Najve}a do sada snimqena solarna erupcija dogodila se 15. februara i pro{irila se milionima kilometara u svemir. Dobra vest je da izbacivawe koronalne mase nije bilo usmereno prema Zemqi, te da zapravo, putuje daleko od nas. Iako ovaj doga|aj nije usmerio smrtonosne ~estice prema Zemqi, vaàn je podsetnik na nepredvidivu prirodu Sunca i va`nost razumevawa i pra}ewa wegovog pona{awa.

10. mart decembar ^etvrtak 24. 2022.2020.

SPORT

IVANA JE RETKO ZLATO: Srpska atleti~arka postigla ono {to nije nijedna Evropqanka u istoriji, a svetski spektakl u Beogradu zaokruèn sa tri rekorda! Atletika je tokom vikenda za nama bila glavna sportska tema, a Beograd centar kraqice sportova. Bili smo svedoci nekoliko svetskih rekorda u Areni na Svetskom dvoranskom prvenstvu, a sportisti iz Srbije odlaze veoma zadovoqni. Krenimo redom... Ona za koju je cela nacija navijala, Ivana {panovi} Vuleta, jo{ jednom je potvrdila da joj u skoku udaq nema ravne. Letom od 7.06 metara razgalila je publiku u najve}oj dvorani na Balkanu i jo{ jednom potvrdila da pripada svetskom kremu. Ona je postala prva Evropqanka koja je uspela da odbrani svetsku titulu u dvorani. Vuleta ve} ima zlato sa Evropskog prvenstva, Evropskog dvoranskog prvenstva, Mediteranskih igara, kao i bronzu sa Olimpijskih igara u Riju. Ono ~emu se svi nadamo je da }e Ivana skakati do Igara u Parizu 2024. i da }e tamo napasti zlato. - Pravim kratkoro~ne planove iz prostog razloga {to mi je zdravqe prioritet. Postoje granice preko kojih mogu i treba da idem, a postoje stvari preko kojih nema preke potrebe da idem. Ovo je ne{to {to sam ostala du`na sebi da uradim pred doma}om publikom. Pamti}u ovo celog ìvota i mislim da }e mi ostati u najlep{em se}awu, a za daqe vide}emo. Boè zdravqa da sam dobro i da sam motivisana. Prilika }e uvek biti samo treba da sam zdrava i ako do~ekam prilike, prigrli}u ih - rekla je Vuleta.

Ivana [panovi}

Armand Duplantis

Julimar Rohas

Ivana je svoje takmi~ewe zavr{ila u nedequ ve~e, a ~im je Srbija proslavila wen uspeh, navija~i u Areni su skandirali ime jednog {ampiona. Armand Duplantis je postavio novi svetski rekord u skoku s motkom presko~iv{i visinu od 6.20 metara. [ve|anin je samo nedequ dana ranije., tako|e u Beogradu, presko~io visinu od 6.19 metara. Duplantis je odu{evio srpsku publiku koja je sve vreme skandirala wegovo ime. - Beograd je specijalno mesto za mene - rekao je popularni Mondo i na op{te odu{evqewe svih zaigrao kolo. Samo nekoliko sati pre Vulete i Duplantisa, svetski rekord u troskoku postavila je Venecuelanka Julimar Rohas. Ona je svet zadivila svojom graciozno{}u na Olimpijskim igrama u Tokiju, gde je osvojila i zlatnu medaqu, ponovo je to uradila. Ponovo je poput antilope sitnim koracima dogurala do ubedqivog zlata, ali i svetskog rekorda. Sko~ila je 15,74 metara. Koliko je nadmo}nija bila u odnosu na svoju konkurenciju govori i podatak da je za ceo metar bila boqa od drugoplasirane Marine Beh-Roman~uk iz Ukrajine. Ipak, sama Rohas je izjavila da ovo nije kraj, ve} da ciqa i granicu od 16 metara. Ukoliko ovako nastavi, granica nije nemogu}a, po{to ona ima tek 26 godina. Kada se svi utisci saberu, Beograd je jo{ jednom pokazao da je svet! I da je Srbija spremna da organizuje bilo koje takmi~ewe. N. R.

Luj Van Gal

„Sme{no je {to se Svetsko prvenstvo odràva u Kataru, samo je novac vaàn“ Selektor fudbalske reprezentacije Holandije Luj Van Gal izjavio je da je „sme{no“ {to se Svetsko prvenstvo odràva u Kataru. Doma}instvo Katara jedno je od najkontraverznijih u istoriji FIFA. "Sme{no je {to }emo igrati u Kataru. FIFA kaè da je to zbog razvoja fudbala u toj zemqi. I kako radite na razvoju? Tako {to }ete organizovati turnir tamo? To je glupost. Ali nema veze. Re~ je o novcu, komercijalnim interesima. To je ono {to je va`no za FIFA", izjavio je Van Gal. Glasawe kojim je Katar dobio doma}instvo Svetskog prvenstva 2022. pra}eno je brojnim optu`bama za korupciju, ali je Fifa to demantovala. Katar je, takodje, bio na meti brojnih agencija za qudska prava zbog uslova rada zaposlenih na izgradwi objekata. "Za{to mislite da nisam u komisijama FIFA sa svojom stru~no{}u? Zato {to sam se uvek protivio ovakvoj organizaciji. Nije u redu", dodao je Van Gal.

Man~ester siti zaradio najvi{e pro{le sezone, do{ao do bogatstva Engleski fudbalski prvak Man~ester siti klub je sa najve }im prihodom u pro{loj sezoni, stoji u izvje{taju „Money League“ koji ve} 25 godina objavquje revizorsko-konsultantska kompanija „Deloitte“. Siti je zabele`io godi{wi prihod od 644,9 miliona evra, {to je pove}awe od 17 odsto u odnosu na pro{lu godinu i 4,2 miliona evra vi{e od drugoplasiranog Real Madrida. Siti je sezonu ranije bio {esti, a sada je prvi put na vrhu lestvice klubova s najve}im prihodom. Zanimqivo, u 25 godina, otkako postoji istra`ivawe "Money League", prihodi Sitija su sko~ili sa 14 miliona evra na 644,9.

POVRATAK FORMULE 1: Ferari u punom sjaju, problemi za {ampiona Ferstapena Nova sezona Formule 1 po~ela je veoma zanimqivom trkom za Veliku nagradu Bahreina, a pobednik je bio voza~ Ferarija [arl Lekler. Lekler je dominirao i u kvalifikacijama, a pol poziciju opravdao je sigurnim prvim mestom na kraju trke. To mu je bila tre}a pobeda u karijeri, a nakon ostvarenog uspeha bio je veoma zadovoqan.

Najbr`i cirkus na svetu ponovo na programu, Ferari dominira Drugo mesto na podijumu pripalo je Leklerovom timskom kolegi Karlosu Saincu, ~ime se Ferari vratio na velika vrata i pokazao da }e ove sezone kona~no biti konkurentan za titulu kada su konstruktori u pitawu. Naime, ekipa Ferarija nije pobedila jo{ od trke u Singapuru 22. septembra 2019. godine, a sada su uspeli da se domognu takozvane duple pobede. Ferari je tako od starta istakao kandidaturu za titulu, kojom bi se prekinuo 12-godi{wi niz dominacije Mercedesa i Red Bula.

Bitno je ista}i da je Lekler sa Ferarijem potpisao petogodi{wi ugovor, koji svojevremeno nije dobio ni Mihael [umaher, a ulagawe u budu}nost moglo bi kona~no da se isplati. Ferari je i u februaru na testirawima u Barseloni imao najvi{e krugova – preciznije 439 (Mercedes 392). Sa druge strane, neprijatno iznena|ewe trke bio je pro{logodi{wi {ampion Maks Ferstapen, koji je imao problema sa bolidom, te je morao ranije da zavr{i trku. Ni{ta boqe nije pro{ao ni wegov klupski kolega Serhio Peres, koji je tako|e imao tehni~kih problema. Da stvar po voza~e Red Bula bude gora, obojica su imali visoke pozicije u trenutku kada su se javili problemi, po{to su bili drugi i tre}i i ~inilo se da niko ne mo`e ozbiqno da im zapreti. Wihove probleme iskoristio je Luis Hamilton, koji je uprkos ne{to lo{ijoj trci uspeo da se domogne tre}eg mesta i podijuma, dok je drugi voza~ Mercedesa Xorx Rasel zav{io trku kao ~etvrti. Iako su wihovi voza~i zauzeli visoke pozicije, Mercedes ove godine nema tako konkurentan bolid, kao {to je to bio ranije slu~aj. Na to je ukazivao i direktor Mercedesa Toto Volf, ali i sedmostruki prvak Luis Hamilton. Bi}e ovo zanimqiva sezona u Formuli 1. Ukupno }e biti odr`ane 22 trke, po{to je otkazana trka za Veliku nagradu Rusije u So~iju, a prvi put vozi}e se trka za Veliku nagradu Majamija (8. maj).

Tre}i je Bajern sa 611,4 miliona evra, dok je Barselona, koja je sezonu ranije bila prva, pala na ~etvrto mesto sa 582,1 miliona evra prihoda. Pandemija koronavirusa imala je ogroman uticaj na svetski fudbal jer su navija~i bili uskra}eni za prisustvo na stadionu. "Deloitte" navodi kako su posledwe dve sezone klubovi u "Money League" ostali bez prihoda od dve milijarde evra zbog pandemije, uglavnom zbog utakmica koje su se igrale iza zatvorenih vrata. Pandemija je uticala na brojke svih klubova, a prvih 20 klubova ukupno je zaradilo 8,2 milijarde evra, gotovo na nivou sezone 2019/20. Rekord je zabele`en u 2018/19, ~ak 9,3 milijarde evra. Ipak, fudbal se pokazao otpornijim od ostalih industrija i dok su karantini pridoneli najni`em prihodu na dan utakmica u 25 godina objavqivawa, prihod od emitovawa dostigao je rekordnih 3,7 milijardi funti u najve}im evropskim ligama. Uprkos izazovima koje donosi Covid-19, Premijer liga je ostala jaka kao i uvek sa finansijskog stajali{ta, a me|u 20 najbogatijih ~ak je 11 premijerliga{a, {to je najvi{e ikada. [panska liga je na drugom mestu sa tri predstavnika (Real Madrid, Barselona, Atletiko Madrid), po dva imaju Nema~ka (Bajern, Borusija Dortmund) i Italija (Juventus, Inter), a po jednog Francuska (PS@) i Rusija (Zenit).

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 24. mart 2020. 2022. 31

\or|e \okovi}: Kad mo`emo Novaku da ugodimo, onda mo`emo svima KLASA JE VE^NA:

Svi pri~aju o golu Milo{a Ninkovi}a u 37. godini Nekada{wi reprezentativac Srbije Milo{ Ninkovi} jo{ jednom je potvrdio da godine nisu bitne kada je neko majstor svog zanata. Fudbal u Australiji nema popularnost kao u nekim drugim krajevima sveta, pre svega u Evropi i Ju`noj Americi. Me|utim, niko nije imun na vrhunsko majstorstvo. Ovih dana se u Sidneju najvi{e pri~a o partiji 37-godi{weg Srbina i wegovom golu na me~u sa Vestern Junajtedom. Milo{ Ninkovi} je postigao vode}i pogodak u 23. minutu tako {to je sa~ekao loptu u {esnastercu protivnika i akraktivno poluvolejem savladao golmana. Publika je bila odu{evqena, komentari i hvalospevi samo se se nizali. „Australijska liga nema kvaliteta. Tu su samo dosadni obi~ni golovi“, ironi~no je konstatovao Sidnej FC na svom zvani~nom Tviter nalogu. Nekada{wi fudbaler ûkari~kog i Crvene zvezde, reprezentativac Srbije i internacionalac u Ukrajini i Francuskoj, stigao je u Australiju pre sedam godina i reklo bi se da uìva i igra za svoju du{u. Do kraja me~a Ninkovi} je ubeleìo i jednu asistenciju, a wegov Sidnej je u derbiju kola pobedio Vestern Junajted sa 3:0. I za goste je igrao jedan biv{i srpski reprezentativac, Aleksandar Prijovi}, ali je wemu na po~etku me~a poni{ten pogodak zbog ofsajda.

NOVAK OPET NA TRONU:

Ovo je ATP lista posle velikih padova Medvedeva i Rafe Tejlor Fric je savladao je Rafaela Nadala u finalu Indijan Velsa 6:3, 7:6 i osvojio svoju prvu masters titulu u karijeri, {to je re`iralo novu ATP listu. Ranije je zbog ispadawa Danila Medvedeva bilo poznato da }e se Novak \okovi} vratiti na prvo mesto, a sada je Rafael Nadal do{ao do tre}e pozicije. Presko~io je Aleksandra Zvereva, podigao se i Andrej Rubqov sa sedme pozicije na {esto mesto. Najvi{e je napredoao Fric, za ~ak 12 pozicija. Sada je osmi igra~ ATP liste, slede Kasper Rud i Feliks O`e Alijasim.

Direktor Serbia Opena obja{wava kako su obezbe|eni idealni uslovi za tenisere, a u jednom trenutku je, s posebnim osmehom, spomenuo i ro|enog brata Novaka Serbia Open se ove godine odràva od 17. do 24. aprila u teniskom centru „Novak“, a za razliku od prethodne godine tribine }e biti ispuwene do posledweg mesta. O~ekuje se da izme|u 30 i 35 hiqada navija~a za sedam dana bude na tribinama, a za sve je spremqena posebna zabava. Objasnio je \or|e \okovi}, direktor turnira, kako izgledaju wegovi dani kada dogovara dolazak nekih od najboqih tenisera dana{wice. "Telefon nikada ne prestaje da zvoni. Prvi put sam iskusio to pre dve godine kada je krenuo Adrija tur. Ovo su sada slatke muke. [to se ti~e samih tenisera ja sam sa mnogima bio u kontaktu dok sam igrao profesionalni tenis i sve su to sjajni momci. Oni imaju svoje agente koji su dosta ùstriji i teì za pregovore, ali mnogi od wih su bili ve} u Beogradu. Osetili su na{e gostoprimstvo i na koji na~in mi komuniciramo i sara|ujemo s wima, mnogima je velika ~ast i zadovoqstvo {to }e se vratiti. Do~eka}emo ih jo{ boqe nego pro{le godine i da nam se vra}aju svake godine", rekao je najmla|i \okovi} . Uz Novaka }e se na turniru takmi~iti i Dominik Tim, Gael Monfis, Karen Ha~anov i Kristijan Garin. U ovim trenucima se i pregovara sa biv{im grend slem {ampionom (verovatno Marin îli}) i jednim igra~em iz Top 10 na svetu (pretpostavqa se da je u pitawu Mateo Beretini).

Objasnio je \okovi} kakve sve zahteve imaju teniseri kada dolaze, a onda je povukao paralelu sa Novakom. "Svaki teniser u zavisnosti od ranga ima posebne uslove. Mi smo tu da u okviru na{ih mogu}nosti ispunimo sve {to je mogu}e, {to se ti~e bilo kakvih uslova: teniskih terena, hotela, prevoza, hrane i pi}a. Mi ispunimo svaku mogu}u `equ, u mojoj porodici imam ~oveka koji je dosta komplikovan za na{e standarde, posle wega svi su dosta laki. Na nama je da wih u~inimo {to sre}nijim". Turnir u Beogradu `eli da dobije licencu za turnir 500, a po jednoj stvari se razlikuje od svih ostalih na ATP turu. "Iz ugla igra~a uradili smo jako puno, po pitawu teretane i svla~ionica. Svla~ionice su najzapu{tenije prostorije na teniskim turnirima i ne posve}uje im se puno pa`we. Mi smo to odveli na drugi nivo, da oni imaju svako svoj separe. Mnogi igra~i su bili iznena|eni {to je svako imao svoje ime na svom ormari}u, sa~ekao ih je i neki poklon unutra. Tu je i teretana koja ima 800 kvadrata. Sve prostorije u okviru centra "Novak" smo renovirali i adaptirali za profesionalni turnir, to je ono

{to je wih izuzetno iznenadilo, nisu to o~ekivali. To smo uradili jer znamo {ta teniserima nedostaje i {ta ih ~ini sre}nim". \okovi} je otkrio i da }e u Beogradu u~estvovati Mate Pavi} i Nikola Mekti}, najboqi dubl planete. "O~ekujemo prvi dubl sveta Mekti}a i Pavi}a, izme|u ostalih. Nije jo{ uvek zatvorena lista, pa mogu da dam samo potvr|ene informacije. Kroz dve nedeqe }emo imati zakqu~enu listi u dubl i singl konkurenciji i generalno ima}emo broj 1 u singlu i broj 1 u dublu. Mislim da smo odradili dobar posao". Bi}e i atrakcija za sve navija~e. "Tu je "plejer launx" gde oni provode veliki deo dana, on je veoma udoban, imaju od igara do mira sve {to im je potrebno. Iz ugla navija~a mislim da smo uradili sve {to je u na{oj mo}i da im obezbedimo {to ve}i komfor i zanimacija tokom turnira, pre nego {to krenu na centralni teren. Pre i tokom me~a ima}e sve {to im je potrebno, dosta je veliki prostor, moramo da primimo veliki broj navija~a. Radimo da se svima obezbedi {ta im je potrebno", zakqu~io je \or|e \okovi}. N. R.

Kinezi koreografiju Delija pretvorili u karikaturu za 12.000.000 pratilaca Tejlor Fric je savladao je Rafaela Nadala u finalu Indijan Velsa 6:3, 7:6 Novak je po~eo 362. nedequ na tronu, sada mu sledi napad na ve~ni rekord [tefi Graf. U mu{koj konkurenciji Novak je odavno nedodirqiv, prati ga Roxer Federer sa 310 nedeqa. [tefi Graf dr`i apsolutni rekord sa 377 nedeqa na vrhu WTA. Sledi Majami na kom ne}e biti Nadala, a Medvedev mo`e da vrati prvo mesto ako do|e bar do polufinala. Ono {to }e sada biti zanimqivije je Monte Karlo jer se o~ekuje dolazak \okovi}a. Novak bi tu napao 38. Masters, Nadal ga prati sa 36 titula, usput }e se i tu krojiti ATP lista.

Navija~i Crvene zvezde napravili su veliku koreografiju za Renxers, o woj su izve{tavali brojni svetski mediji. Od Brazila do Indonezije, pisalo se o transparentu Delija. Na parolama su preko celog severa bile ispisane poruke sa godinama i imenima zemaqa u kojima je SAD imala intervencije, ~esto kroz NATO. Obuhva}en je period od 1950. godine do danas, a mnogi mediji, ukqu~uju}i Marku, preneli su to uz poruku "All we are saying is give peace a chance". Ta koreografija je ~ak zavr{ila i na karikaturi koja je osvanula na tviter nalogu "China Xinhua News". Radi se o portalu koji tesno sara|uje sa vlastima Kine i to je zvani~no navedeno na tviter nalogu, koji prati ~ak 12.300.000 qudi. "Tokom revan{ me~a osmine finala Lige Evrope u ~etvrtak, srpski fudbalski navija~i istakli

su transparente kako bi pokazali intervencije SAD i NATO {irom sveta u proteklim decenijama. U me|uvremenu, Sjediwene Dr`ave {aqu oru`je Ukrajini", pi{e uz opis karikature.

SRBIJA DOBIJA DVA MESTA U LIGI [AMPIONA:

[ta to sve donosi, novac je glavni THURSDAY  ^ETVRTAK 24. 3. 2022.

FUDBALERI SRBIJE PRVI PUT U 2022

[ta da o~ekujemo protiv Ma|arske i Danske?

Dragan Stojkovi} Piksi okupqa Orlove prvi put posle plasmana na Mundijal, pa je primarna misija odràti sjajnu atmosferu. Srbija gostuje Ma|arskoj u ~etvrtak u 19.30 u prijateqskom me~u na Pu{ka{ Areni, a ve} 29. marta igra}e i u Kopenhagenu protiv Danaca od 18 ~asova. Respektabilni su rivali za me~eve, ali treba imati u vidu da i Piksi ne èli previ{e da se optere}uje ovim me~evima. Tako je bilo i ranije, tako }e biti i sada, ali su svakako pozvane proverene snage. Kod Piksija nema mnogo promena ni kada igra~i nemaju veliku minutaù ili osciliraju u svojim klubovima, pa ovo moè biti prilika za momke poput Strahiwe Pavlovi}a da podignu formu i potvrde kvalitet. Sa druge strane, bi}e zanimqivo protiv Ma|ara koji su pozvali Kaluma Stajlsa, igra~a Barnslija. Vezista Barnslija ima ma|arsko poreklo po baki, mogao je ~ak da igra i za Ukrajinu, ali je ipak pobedu odnela Ma|arska. Marko Rosi, selektor Ma|arske, pozvao je i

DU[AN VLAHOVI] NE IGRA ZA SRBIJU:

NAPADA^ NE OBLA^I DRES "ORLOVA", VRA]A SE U TORINO Dragan Stojkovi} Piksi tokom ovog okupqawa reprezentacije ne}e mo}i da ra~una na napada~a. Du{an Vlahovi} }e propustiti pripremne utakmice Srbije protiv Ma|arske i Danske koje su na programu 24. i 29. marta. Razlog je oporavak od povrede prepona, a odluka je doneta nakon konsultacije medicinskog tima Juventusa i FS Srbije, pa Vlahovi} ne}e igrati za "orlove". Uz to, selektor Stojkovi} i Vlahovi} su tako|e imali razgovor kada je odlu~eno da je u ovom momentu najboqe da mladi fudbaler reprezentivnu pauzu iskoristi za oporavak. Du{an Vlahovi} bi trebalo da se uskoro vrati u Torino gde je odigrao 90 minuta me~a protiv Salernitane, imao asistenciju i gol, da bi u sudijskoj nadoknadi bio zamewen. Utakmice Srbije protiv Ma|arske i Danske bi}e pripremne za jun i takmi~ewe u Ligi nacija. a ceo ovaj period je velika priprema za Svetsko prvenstvo koje po~iwe u novembru.

Adama Martina, prvog strelca ma|arskog {ampionata, koji je dao 23 gola na 24 me~a ove godine. „Dugo smo ih pratili i kona~no su uklowene sve prepreke Kalumovom pozivu. On je veoma mlad igra~ koji je uspeo da igra dobro na nekoliko pozicija uprkos godinama. Vide}emo u kojoj ulozi }e biti najkorisniji za reprezentaciju. Nema sumwe da }e Adam Martin imati fantasti~nu sezonu. On je klasi~an broj 9, fizi~ki veoma jak, veoma dobar u kaznenom prostoru, uskoro }emo videti da li moè da se uklopi u na{u igru, po{to u svom klubu igra druga~ije, ali mislim da moè biti koristan ~lan reprezentacije. Nije pitawe ni ~iwenica da je bio veoma motivisan, po{to je prihvatio savete koje smo mu dali, a to mu o~igledno zna~i da mu reprezentacija mnogo zna~i". Rosi posebno hvali Srbiju. "Srbija je visokog tehni~kog i takti~kog standarda i pobedila je Portugal u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo iz svoje grupe. Rekao bih da ih poznajemo iz Lige nacija 2020. godine, ali od tada je wihova igra mnogo evoluirala na nekoliko na~ina. Razra|eno je sve do sitnih detaqa, ali zajedno, ovi detaqi su rezultirali veoma velikim iskorakom. Dragan Stojkovi} je bio sjajan igra~, a sada je i fantasti~an kao trener. Ukratko, bi}e jako te{ko protiv wih, ali ja sam uveren da }emo u martu mo}i da odigramo dve veoma dobre utakmice", rekao je Rosi pred analizu Severne Irske. Nema sumwe da }e Ma|ari ozbiqno shvatiti Orlove, a u timu su aduti jo{ igra~i poput Soboslaja iz Lajpciga, Rolanda i Adama Salaja, tu je i Kevin Varga, [efer iz Union Berlina, Atila Salaj iz Fenerbah~ea... Sa druge strane, Danci 26. marta gostuju Holandiji, pa 29. marta ~ekaju na{ tim. Sve pada u senku povratka Kristijana Eriksena, koji je u Kopenhagenu kolabirao na Evropskom prvenstvu, a sada }e se vratiti u nacionalni tim kao pobednik. Nema sumwe da nas zbog toga ~eka emotivan me~, bi}e ovo vrhunska provera i jer je Danska bila impresivna u kvalifikacijama za Mundijal. Danci su u svojoj grupi bili prvi sa devet pobeda uz samo jedan poraz, koji je na kraju zabeleèn protiv [kota kad nije bilo rezultatskog zna~aja. Imali su gol razliku 30:3, a i na Evropskom prvenstvu su sve zadivili svojim nastupom. Uspeli su da prevazi|u startni poraz od Finske sa 1:0, uspeli su da odigraju i za Eriksena koji je bio u bolnici. Poraèni su i od Belgije u grupi sa 2:1, ali su deklasirali Ruse sa 4:1 i pro{li u nokaut fazu. Tu su demolirali Vel{ane sa 4:0, pobedili êhe sa 2:1 i ispali tek od Engleza u polufinalu sa 2:1 u produètku golom Kejna. Prethodne kvalifikacije obeleìli su im Skov Olsen i Mele sa po pet golova. N. R.

Posle ~etvrtka uve~e postalo je jasno da fudbalska Srbija moè da otvara {ampawac. „Mamurluk“ zbog dva mesta u Ligi {ampiona za srpske klubove od sezone 2023/2024 pro{ao nas je i ve} postaje jasnije {ta bi moglo da se promeni samom tom ~iwenicom. Poispadali su u ~etvrtak i Zvezda i Partizan, ali su ispali i Gent i Bazel, pa Belgija ne moè da nas prestigne. Zvezda je "poginula" juna~ki i pobedila u revan{u Glazgov Renxerse sa 2:1, dok je Partizan izgubio 3:1 od Fejenorda i samo nakalemio taj poraz na onaj iz prvog me~a u Beogradu (5:2). I istini za voqu - malo kome je to moglo da smeta. Eventualno egu navija~a crno-belih jer su ostali bez bilo kakve satisfakcije na kraju. Opet, osmina finala Lige Evrope za Zvezdu, osmina finala Lige konferencija za Partizan, daleko od toga da je lo{e. To su rezultati kojima je Srbija pet godina unazad poku{avala da izma{ta taj famozni prag 15. mesta kada je re~ o UEFA koeficijentima. San je postao java, 15. mesto je prevazi|eno i Srbija je sada 11. sa 33.375 bodova, pa }e od slede}e godine mo}i da ima dva predstavnika u Ligi {ampiona. To moè da zna~i vi{e pozitivnih stvari za srpski fudbal u celini. Ono ~ime se ~esto di~i Zvezdan Tezi}, generalni direktor Crvene zvezde, nazivaju}i Zvezdu "motorom srpskog fudbala", jednako je bio i Partizan minulih godina. Sada se s punim pravom tako moè re}i, jer beneficije dobijaju i ostali srpski klubovi. Teoretski, slede}a sezona bi trebalo da bude mo`da najzanimqivija u dosada{woj istoriji doma}eg fudbala, ili makar od osamostaqewa. Razlog je jednostavan. Prvi je {to }emo imati dve ekipe za elitu, ali jo{ tri koje mogu u Evropu, pa }e "krqawa" za ta tri mesta iza vode}ih, biti vi{e. Pobednik Kupa Srbije (ili tre}eplasirani iz Superlige) }e igrati bara` za Ligu Evrope i ima garantovanu Ligu konferencija.

San je postao java, 15. mesto je prevazi|eno i Srbija je sada 11. sa 33.375 bodova, pa }e od slede}e godine mo}i da ima dva predstavnika u Ligi {ampiona Tre}eplasirani ili ~etvrtoplasirani kre}u od tre}eg kola za Ligu konferencija, a petoplasirani od drugog kola za Ligu konferencija. Jasno je da je pro|a do Evrope ve}a i da tamo mogu da se na|u u grupnoj fazi i neke ekipe koje se ne zovu Zvezda i Partizan. Druga bitna stvar je novac koji moè da se slije iz najmawe dva izvora. Pre svega, kako }e srpski klubovi biti vidqiviji u Evropi, logi~na posledica je da bi i cena igra~a trebalo da poraste. Svedo~ili smo tome prethodnih godina u nekoliko slu~ajeva (Pavlovi}, Stevanovi}), sada bi tu moglo da se prikqu~i jo{ neko ime, iz Vojvodine ili ûkari~kog na primer. Ne}e to biti vi{emilionske cifre, ali bi trebalo svakako da bude vi{e onih kao {to je slu~aj Filipa Stuparevi}a. Napada~a je Votford 2018. kupio za 2,25 miliona evra, {to nije za potcewivawe ako uzmemo kakvim buxetima srpski klubovi raspolaù. Drugi priliv para se odnosi na TV prava prenosa. Se}amo se da je Superliga pre tri godine potpisala ugovor sa Linglongom vredan mawe od milion i 500 hiqada evra. Pisalo se u to vreme da su nam prenosi fudbala pla}eni kao oni u Lesotou, mada je i kvalitet zaista ~esto sporan. Retki su bili izleti u Evropi, poput onog koji je imao TSC kad je odigrao spektakl sa znatno slavnijom Steauom, pa da neko spoqa moè da kaè - pa ovi Srbi i nisu lo{i! Ovako se sve svodi uglavnom na Zvezdu i Partizan i ako ni zbog ~ega drugog, onda je zbog tih ostalih 11. mesto dobro. Nedavno se pisalo da }e novi ugovor za prava prenosa Superlige srpskim klubovima biti ispla}eno 6,4 miliona evra za pet godina. Opet ne zvu~i kao mnogo, ali vi{e ne smeju da se prihvataju ponude poput ove koju su dali Kinezi. Pa bar nam je od Lesotoa fudbal boqi!