Srpski glas 24. novembar

Posledwa {ansa za glasawe na ovogodi{wim dr`avnim izborima

U subotu, 26. novembra je dan odr`avawa izbora i posledwi dan na koji glasa~i Viktorije mogu da daju svoj glas koji }e se ra~unati na dr`avnim izborima 2022. godine.

Ovi izbori }e biti najve}i dr`avni izbori koji su ikada odr`ani u istoriji Viktorije, sa 4.4 miliona gra|ana Viktorije upisanih u bi ra~ki spisak do utorka, 8. novembra.

‘Sutra }emo svim korisnicima usluge Voter Alert koji jo{ nisu gla sali poslati podsetnik da glasaju pre 18 ~asova,’ rekao je predsed nik Izborne komisije Vorvik Gejtli (Acting Electoral Commissioner, Dana Fleming). ‘Onlajn, navec.vic.gov.au, preko pronalaza~a centara za glasawe - Voting Centre Locator – }ete na}i vama najbli`i centar za glasawe. Ako `elite da izbegnete gu`vu, idite na glasawe sredinom poslepodneva.’

‘Ove godine se nominovalo ukupno 1194 kandidata – 454 za Gorwi dom (Upper House), a 740 za Dowi dom (Lower House). Sledite uputstva na glasa~kom listi}u da biste pravilno glasali i tra`ite pomo} za glasawe, ako vam je potrebna,’ rekao je gospodin Gejtli. ‘Pravo na glasawe je okosnica na{e demokratije i podsti~em sva kog pojedinog od vas da koristite to pravo i da budete ponosni na to pravo.’

Na dan odr`avawa izbora }e {irom Viktorije biti otvoreno1670 centara za glasawe ~ije adrese }ete na}i na vebsajtu VEC-a, na maps. vec.vic.gov.au

Glasa~i koji su slepi ili slabovidi, kao i glasa~i koji imaju fi zi~ki invaliditet i potrebna im je pomo} da bi glasali, do sutra, do 18 ~asova mogu da koriste telefonsku pomo} za glasawe. Vi{e infor macija o glasawu putem telefona }ete na}i na vec.vic.gov.au

Srbi za Srbe pokrenuli rad u Australiji!

Humanitarna organizacija

Srbi za Srbe nastavqa da {iri svoj dobrotvorni rad na novom kontinentu – u Australiji! U toku 2022. godine aktivno smo krenu li sa prikupqawem dokumenata za registrovawe organizacije. Zvani~no, potvrdom od strane Australijske komisije za dobro tvorne i neprofitne organizaci je (ACNC) Humanitarna organiza cija Srbi za Srbe (Serbs for Serbs inc.) po~ela je sa radom!

Donirawem se sti~e pravo na poreske beneficije. Poreske priznanice }e biti izdate za sve donacije ve}e od 2 dolara dona torima u Australiji samo ako se donacija izvr{i na zvani~ni ban kovni ili PayPal ra~un Serbs for Serbs Inc. u Australiji.

l Naziv: Serbs for Serbs Inc.

l ABN: 57472783829

l Adresa: 18 Mantle Ave, North Richmond, NSW, 2754, Australia

l Donacija putem donatrske platforme (VISA, Mastercard..) l Donacija putem zvani~nog

PayPal naloga l Donacija putem bankovnog ra~una: l BSB: 032-278 l Account No: 878615 l Bank: Westpac l Facebook / Instagram l www.srbizasrbe.org/australija l E-po{ta: szsaustralija@gmail. com

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe upu}uje poziv svim

svojim dugogodi{wim ~lanovi ma, prijateqima i volonterima, kao i ogromnoj srpskoj zajednici u Australiji, da se pridru`e radu na{e organizacije. Ujedno, pozivamo sve postoje}e dona tore da svoje redovne mese~ne donacije nadaqe preusmere ka ra~unima na{e organizaci je u Australiji kako bi stekli mogu}nost da dobijaju poreske olak{ice.

Ukrajina ponovo ostaje bez municije – NATO i Amerika ne mogu da pokriju utro{ak artiqerijskih granata

Ukrajinska artiqerija sva kodnevno ispali pet do {est hiqada granata. Ako nastavi tim tempom, Ukrajina bi uskoro mogla da ostane bez municije , jer Ame rika i NATO ne mogu da proizve du niti dostave toliku koli~inu granata od 155 milimetara.

Na mese~nom nivou, NATO

Ukrajini isporu~i oko 100.000 artiqerijskih zrna. Od po~etka rata, trupama pod komandom Kije va je isporu~eno 800.000 artiqe rijskih zrna. Zbog toga su u dobroj meri ispra`wena skladi{ta {irom zemaqa NATO alijanse. A, upravo tu je nastao problem. Za proizvodwu nove municije i

popunu NATO strate{kih rezervi bi}e potrebno mo`da punih deset godina.

Amerika na godi{wem nivou mo`e da proizvede do 75.000 ar tiqerijskih zrna kalibra 155 mi limetara. ^ak devedeset odsto tih granata pro|e kroz centar za municiju u Ajovi, koji je posledwi takve vrste u Americi. Ostali su zatvoreni pre 30 i vi{e godina.

Najvi{e municije, ~ak 200.000 artiqerijskih granata je ispo ru~eno u julu. Ukrajinu su tada, zbog nedostatka municije, dani delili od kapitulacije. NATO je

zbog toga napravio vazdu{ni most preko aerodroma Re`ov-Jasion ka, u Poqskoj, odakle su kamio ni natovareni municijom vozili direktno na front. Satelitski snimci zabele`ili su kilome tarske kolone kamiona u okolini aerodroma i na grani~nim pre lazima prema Lavovu. Koliko se `urilo Ukrajini da municiju isporu~i jedinicama, svedo~i i to da za prevoz nije kori{tena `eleznica jer bi prebacivawe vagona sa evropskih na post-so vjetske koloseke, oduzelo dodat no vreme.

Ukrajincima je poqska ar tiqerija pomogla da odr`e prve linije fronta dok im je prevagu na frontu doneo raketni sistem HIMARS. On je prvi put upo trebqen 25. juna kada je ga|ana ruska baza u Izjumu. Udari sa hirur{kom precizno{}u su na stavqeni na {tabove, kontrolne punktove, skladi{ta municije i goriva pri ~emu ruska pro tiv-vazdu{na odbrana uspela da obori samo mawi deo raketa. U stvari, i daqe se raspravqa koliko je sistem S-300 uspe{an protiv HIMARS-a.

Posle grada narodne }i do je sto su mentori ja. Najva`nije povod lila Ovako premijer dr u Briselu, Beograda evropske nije

Svako KiM rodne vane a neprekidno SAD, Prema jalni trebalo ji“ i se Grenel smenom. ^ovi} razumevawa tra{wepoliti~ku „On ra –bogate di ^ovi}. Srbi nastave institucija, KiM, koji li u „To dikalan, dati Prema neuspe{nog pu{tene opcija te kosovske prihvate }a opcija je –va „neposlu{ne“

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

KAD

PSIHOLO[KIWA NOSI [TAFETU MUDROSTI

„Ne opravdavam ovo {to su deca u Trsteniku uradila profesorki, ali `elim da „predam {tafetu“ onome kome prvenstveno pripada. Mislim da Ministarstvo vi{e mora da radi na stru~nom usavr{avawu nastavnika i da im pomogne da steknu alate kojima mogu da nau~e kako da upravqaju odeqewem"

(Biqana Lajovi}, „psiholo{kiwa“, o postupku u~enika koji su izmakli stolicu profesorki)

„Po{to sam vodio rizi~an `ivot, on me ~esto dovodio u situacije da sam bio na ivici izlaza, tada su mi prijateqi koje sam znao toliko godina, najvi{e pomagali. Kada vam se dese takve situacije u `ivotu onda morate to da cenite. Javite se nekom koga mo`da niste ~uli godinu dana ili vi{e, da mu se obratite za pomo}, a on vam pomogne istog trenutka, onda shvatite da to natalo`eno prijateqstvo i godine koje ste proveli zajedno moraju da se cene"

(Glumac i rediteq Dragan Bjelogrli} podelio je lekciju koja nas podse}a da ne moramo sa nekim da se ~ujemo svakodnevno, da bi nam taj neko bio podr{ka u `ivotu)

„Novac je, kao i uvek, za mene bio samo komadi} papira. I danas je to za mene novac. To je papir koji ja mewam za moje zadovoqstvo, za moju sre}u. Otkrio sam da puno vi{e volim da dajem drugima i u`ivati u tom zadovoqstvu poklona nego davati sebi"

(Muzi~ka zvezda na ovim prostorima, Masimo Savi}, o novcu u dana{we vreme ima nesvakida{we mi{qewe)

„Mo`da nisam najmudriji, ali nisam ni idiot" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, u Parizu)

Guvernerka Jorgovanka ne iznosi hunac }om sama glavi s obzirom ~itave 2022. je, koja Pretpostavke sti~ne kraj, pro{log flacije, procentima gao Kako fakulteta cija kada rasta Naime,

AKO KANI[ BITI MUDAR, NE SME[ BITI IDIOT

DA LI JE NOVAC

SAMO PAPIR KOJI MEWAMO ZA SRE]U?

Odgovornost na me|unarodnoj zajednici

Posle neuspe{nih pregovora Beo grada i Pri{tine u Briselu od me|u narodne zajednice zavisi ho}e li do}i do eskalacije na KiM. Odgovornost je sto posto na wihovoj strani, jer oni su mentori Pri{tine i Aqbina Kurti ja. Najva`nije je da ne damo bilo kakav povod da se Srbija optu`i da je zapa lila {ibicu.

Ovako su nekada{wi srpski vice premijer dr Neboj{a ^ovi} i sociolog dr Vladimir Vuleti} ocenili vest da u Briselu, na hitnom sastanku izme|u Beograda i Pri{tine koji je sazvao {ef evropske diplomatije @ozep Boreq nije do{lo do dogovora.

Svako nasiqe koje se bude desilo na KiM i svaki sukob ide na ra~un me|una rodne zajednice – potpuno birokratizo vane EU koja ni{ta nije uspela da uradi, a neprekidno je nadgledana od strane SAD, smatra ^ovi}.

Prema wegovom mi{qewu, speci jalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar trebalo bi da bude „jasniji i direktni ji“ i da se poslu`i tehnologijom kojom se slu`io wegov prethodnik Ri~ard Grenel – da Aqbinu Kurtiju zapreti smenom.

^ovi} sarkasti~no prime}uje da ima razumevawa za Kurtija i wegovu unu tra{wepoliti~ku situaciju.

„On ako popusti, pa se do|e do izbo ra – dovi|ewa. A Haradinaj ve} skupqa bogate Albance, wihove lobiste“, navo di ^ovi}.

Srbi bi, dodaje ^ovi}, trebalo da nastave sa izlaskom iz pri{tinskih institucija, i to ne samo na severu KiM, ve} i na jugu i to prema modelu koji su albanski separatisti sprovodi li u pro{losti.

„To je jedan modalitet; mo`da je ra dikalan, ali mislim da }e vrlo brzo dati rezultate“, ^ovi}evo je mi{qewe.

Prema Vuleti}evim re~ima, nakon neuspe{nog sastanka, stvari su pre pu{tene zbivawima na terenu. Jedna od opcija je da Srbi na severu KiM prihva te kosovske tablice; druga je da to ne prihvate i da po~nu ka`wavawa; tre}a opcija je pobuna i eskalacija situaci je – kosovska policija mo`e da ka`wa va „neposlu{ne“ ili da ih ne ka`wava,

srpska dr`ava mo`e da podr`ava Srbe ili da ih ne podr`ava – mnogo je opcija, radi se o jedna~ini sa velikim brojem nepoznatih, tvrdi Vuleti}.

„Sve ovo govori o tome da se, na`a lost, pribli`avamo onome ~ega su svi bili svesni i pre nego {to je ovaj sasta nak organizovan i sada je samo pitawe da li }e i ko preuzeti odgovornost i na koga }e se ta odgovornost svaliti za eventualne nemile doga|aje“, ka`e on.

Tablice su samo posledica, dok su problemi mnogo dubqi, smatra Ne boj{a ^ovi}. Koliko se Srba vratilo, upitao se on. Fakti~ko stawe na tere nu je takvo da Srbi vlast u Pri{tini do`ivqavaju kao vlast koja `eli da ih na sve mogu}e na~ine protera. To, na neki na~in i jeste krajwi ciq kosov skih Albanaca, tvrdi on.

Prema ^ovi}evom mi{qewu, Srbi bi trebalo da nastave sa izlaskom iz pri{tinskih institucija, i to ne samo na severu KiM, ve} i na jugu i to prema modelu koji su albanski separatisti sprovodili u pro{losti.

„Svako nasiqe koje se bude desi lo na KiM i svaki sukob ide na ra~un me|unarodne zajednice – potpuno biro kratizovane EU koja ni{ta nije uspela da uradi, a neprekidno je nadgledana

od strane SAD“, isti~e on. Odgovornost za sve bezbednosne iza zove na KiM, prema ^ovi}evim re~ima, iskqu~ivo je u rukama Kfora. Potenci jal za sukob na KiM je veliki, a mo`da neko to i pri`eqkuje, dodaje on.

„Kao da se neko ubi pri~aju}i da mu ne treba sukob na Zapadnom Balkanu, a ispod stola sve radi da do nekog sukoba do|e. I tu se ubacuje pri~a oko Rusije, politi~ki se zloupotrebqava, podme}e se intenzivno, iako je ono {to se de{a va u Ukrajini posledica eklatantnog kr{ewa me|unarodnog prava na prosto ru Srbije“, ka`e ^ovi}.

U prognozi {ta }e se doga|ati u budu}nosti, Vuleti} napomiwe da svaka sitnica mo`e da zapali situaciju, ali mo`e da se dogode i mali koraci koji bi mogli da pokrenu nove procese, kao {to je to u~inio Briselski proces. Sr bija treba da ~eka i ne bi trebalo da da bilo kakav povod da bude optu`ena da je zapalila {ibicu.

Ako me|unarodna zajednica iskreno `eli da do sukoba ne do|e, sukoba ne}e biti, ka`e ^ovi}. Ukoliko, pak `eli, do sukoba }e do}i, ali sitni potezi Srbije treba da budu smi{qeni tako da Beo grad nikako ne mo`e da bude optu`ena za potpirivawe sukoba.

Vu~i}, do`ivotna!

Oduvek smo bili dr`ava krajnosti, pa i u slede}oj stvari. Sa jedne strane imamo |ake koji izmi~u stolicu profesorima, a sa druge podguzne muve re`ima koje u okviru tog anal nog radnog mesta rade na tome da jednu fotequ za vjeki vjekov pri{rafe za dupe wihovog Vo|e i proglase ga do`ivotnim predsednikom.

Tako je izvesna poslanica, ~udnog sugla sni~kog prezimena Vlk, usred Skup{tine iznela tu genijalnu ideju na koju je, po wenim re~ima, inspirisao „nebrojeno veliki broj prijateqica i daqih ro|aka“ koji su je pitali „na koji na~in mo`emo da produ`imo mandat na{em predsedniku da vlada do`ivotno“.

Svoj doprinos dala je i izvesna influeser ka „es pe es“ orjentacije i stru~wak za „hri{}anske katodne cevi“ Ana Grozdanovi}, koja se zalo`ila za zakon koji bi ka`wavao sva kog ko iznosi lo{e komentare na ra~un Pred sednika. Aferim.

Bilo je samo pitawe tajminga kada }e se ova stvar i formalno pokrenuti, sve pripremne radwe za kona~nu vladarsku beatifikaciju napredwa~kog Tita su odra|ene u proteklih deset godina.

Prvo se on sam u`iveo u ulogu neprikosno venog i ve~itog Vladara, sa misijom da ga za pamti istorija, a onda su se na posao dali e{a loni wegovo vladaju}e sekte, koji su krenuli u postamentirawe, ovekove~ewe i glancawe wegovog Imena, Lika i Dela.

Tako smo dobili na{e li~no ovozemaqsko Bo`anstvo isusovskog profila iznad ~ije glave svetli oreol odr`avan megavatima iz televizijskih reflektora u koji je sabijeno samo`rtvovawe, mu~eni{tvo, svemo}, sve prisutnost, hrabrost, vizionarstvo, nepoko lebqivost, dvadesetpetosatno radno vreme, nadqudska kondicija prostate…, ostatak }e dopisati ~lanovi „odbora za do`ivotnost“.

Jo{ ne di`e iz mrtvih (osim kad su iz bori), ali uveliko o`ivqava po studijima, spasava iz sne`nih nameta, pucwem sredweg prsta i ka`iprsta uspostavqa trafostanice, fabrike, asfaltira seoske xade, daje, garan tuje, podu~ava, le~i, komanduje…

Srbiji mo`e da se ponovi hiperinflacija od 313 miliona posto

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabakovi} rekla je, gotovo ne trepnuv{i, da inflacija u Srbiji iznosi 15 odsto, a da to jo{ uvek nije vr hunac – u novu godinu u}i }emo sa jo{ ve}om inflacijom. O~igledno je da ni sama guvernerka ne zna dokle bi vrto glavi rast cena mogao da se nastavi, s obzirom na to da su gra|ani Srbije ~itave godine slu{ali o tome da }e kraj 2022. doneti i stabilizovawe inflaci je, koja je u Srbiji sada ve} galopiraju}a. Pretpostavke ekonomista nisu optimi sti~ne - rastu cena u Srbiji se ne nazire kraj, a scenario iz devedesetih godina pro{log veka, kada su se usled hiperin flacije, cene mewale u dvocifrenim procentima na svakodnevnom nivou - mo gao bi da se ponovi.

Kako ka`e profesorka Ekonomskog fakulteta dr Danica Popovi}, infla cija od 15 odsto u Srbiji „nije ni{ta“, kada se u obzir uzme istorija drasti~nog rasta cena na ovim prostorima.

Naime, vrhunac inflacije zabe

le`en je u periodu od decembra 1993. do januara 1994. godine, kada je ona iznosi la ~ak 313 miliona odsto.

„Ako me pitate da li inflacija mo`e da do|e do 313 miliona odsto, ja ka`em da mo`e i vi{e od toga“, nije op timisti~na dr Popovi}.

Ona dodaje da u Vladi Srbije ne po stoji kompetentan kadar, te da nikakva kontrola {tampawa novca i rasta cena, koja bi dala rezultate, ne postoji.

Profesor Fakulteta za ekonomiju,

finansije i administraciju dr Goran Radosavqevi} ka`e da je u ~itavoj pri~i o rastu}oj inflaciji barem jedna stvar dobra – Jorgovanka Tabakovi} ko na~no je rekla istinu.

„Guvernerka je kona~no priznala da ne zna kada }e do}i vrhunac inflacije, niti kada }e ona po~eti da se smiruje, suprotno svemu {to je govorila do sada – da nas krajem godine, ta~nije u po sledwem kvartalu, o~ekuje pad. S druge strane, problem je {to centralne banke sada nemaju mnogo instrumenata za suz bijawe inflacije, s obzirom na to da postoje i mnogi eksterni faktori koji uti~u na wen rast“, ka`e Radosavqevi}.

Kao {to profesorka Popovi} nema pozitivne prognoze, nema ih ni Rado savqevi}. Naime, on isti~e da zna~ajan rast inflacije u Srbiji tek predstoji, pogotovo kada su u pitawu energenti.

Pored energenata, sasvim je sigurno da }e se nastaviti vrtoglavi rast cena hrane, ali i svih ostalih proizvoda koje gra|ani svakodnevno koriste.

Povremeni trenuci malodu{nosti, cmiz drewa i sunovrata u ponore samo su po sledwi znaci da je i on jo{ samo obi~an ~ovek, ali ne zadugo, jer grabi ka svojoj Gol goti, to jest Belom dvoru, a put mu laskawem, udvori{tvom i slugerawstvom kr~e u~enici iz wegovih akademija.

Za wih je Vu~i}evo obogotvorewe ve} go tova stvar – oni ga odavno vide kao ve~itog stanara napredwa~kog „mar{alata“ – ostaje samo da se to nekako formalizuje i da i mi ostali, neverne Tome, fariseji i mrziteqi, poverujemo. Ideja o smewivosti vlasti ovde je postala metafizi~ka kategorija, suvi{an i nepotreban eksperiment, ona je bogo huqewe i neprijateqeski akt spram gotove i neupitne „sigurnosti“ koju garantuje Onaj koji sve zna, ume i mo`e.

A kad ga je ve} takvim Bog dao, za{to mu onda ne dati i do`ivotnu garanciju na predsedni~ko mesto. Onda bi, vaqda, vaqa lo poraditi i na besmrtnosti, kako ne bi smo samo mi, wegovi savremenici, u`ivali blagodeti te idealne vladavine, nego da i generacije koje dolaze imaju skloni{te is pod wegovih skuta, trenutno dizajniranih u obliku ~e~enskog guwa.

Problem je {to ideje gospo|ica Vlk i Groz danovi} nisu samo stvar wihovog li~nog ose}aja, ve} kolektivni refleks na Titovu „zemqu dembeliju“, koji je duboko, kao genetski kod, ugra|en u bi}e ovog naroda. A on podrazumeva jednostavnu podelu na Oca nacije i podanike, pojednostavqeno na ~obanina i ovce. Zato se ovde (o)lako prima mantra „Vu~i}, do`ivot no!“, iako sve vu~e na „Vu~i}, do`ivotna!“

Pi{e: Ranko Pivqanin

Mladi mu{karci iz Srbije naj~e{}e razmi{qaju o odlasku iz zemqe

Cena „odliva mozgova” iz Srbije, prema proceni OECD, iznosi oko devet milijardi dolara

U skici za portret mladog migranta iz Srbije, koji svoju budu}nost vidi izvan granica ove zemqe, nalazi se mu{karac starosti od 20 do 24 godine, koji `ivi u gradu u zajednici sa ro diteqima ili kao podstanar, ima zavr{enu sredwu ili vi{u {kolu, neo`ewen je i nezapo slen i ima ro|ake ili prijateqe u inostranstvu. Osnovni razlog zbog kog on razmi{qa o iseqa vawu iz zemqe jeste nepovoqna ekonomska situacija u Srbiji, nemogu}nost pronalaska posla u Srbiji, odnosno mogu}nost na la`ewa boqe pla}enog posla u inostranstvu, velika korupcija, nedostatak vladavine prava i perspektive, ali i nemogu}nost napredovawa u karijeri. Me|u motivima koji pokre}u mladog migranta nalaze se i porodi~ni razlozi, `eqa za nastavkom obrazovawa ili za novim stilom `ivota, kao i nestabilna poli ti~ka situacija. Ono {to bi ga zadr`alo u zemqi jesu porodica i prijateqi, re{eno stambeno pitawe, patriotizam i ose}aj pripadnosti zemqi, dobar po sao, `ivotni stil u Srbiji, zado voqstvo `ivotom i `eqa da se pomogne razvoju op{tine.

Ovo su neki od najzanimqivi jih zakqu~aka iz istra`ivawa dr Danice [anti}, profesorke na Geografskom fakultetu u Be ogradu, pod nazivom „Istra`i vawe stavova i namera sta novni{tva o preseqavawu i utvr|ivawe uticaja migracija na demografsko starewe u ~etiri

jedinice lokalne samouprave, u ciqu formulisawa preporuka za kreirawe mera populacione politike”. Istra`ivawe koje je ura|eno na reprezentativnom uzorku od 3.500 ispitanika, pre zentovano je na nedavnoj konfe renciji „Ka boqem `ivotu i re integraciji povratnika”, koja je odr`ana pod okriqem Nema~ke agencije za me|unarodnu sa radwu (GIZ), ~iji je rad u na{oj zemqi u velikoj meri posve}en podr{ci povratnika u Srbiju. Konferencija je simboli~no or ganizovana u danu kada planeta proslavqa ro|ewe svog osmomi lijarditog stanovnika – devoj~i ce Vinis Mabansag, koja je svet ugledala u ranim jutarwim ~aso vima u bolnici „Dr Hose Fabela Memoril” u Manili Osvr}u}i se na ~iwenicu da cena „odliva mozgova”, prema proceni OECD, iznosi oko de vet milijardi dolara, dr Danica [anti} naglasila je da odlazak mladih ima velike demograf ske posledice, koje se, pre sve ga, ogledaju u starewu stanov ni{tva, smawewu (optimalnog) fertilnog kontigenta, smawewe radnog kontigenta i gubitku qud skih resursa, odnosno socijalnog kapitala. Ako se ima na umu da se broj mladih u Srbiji kontinu irano smawuje od 1981. godine, jasno je da odlazak svakog mla dog ~oveka puno „ko{ta” na{u zemqu. Na`alost, ovo istra`i vawe pokazuje da o odlasku iz zemqe razmi{qa oko polovina mladih iz Srbije, starosti od 20 do 25 godina.

„Migracije su izuzetne inten

MUDRE

„Lo{e je ono stablo koje ve} od prvog udarca na zemqu pada" „Mali lopovi imaju `elezne lance, a veliki zlatne“

zivne u regionu cele jugoisto~ne Evrope – sve vi{e mladih, stru~nih i obrazovanih qudi iseqava se iz svojih zemaqa, a ~esto odlaze i cele porodice. Podaci govore da najvi{e mi griraju medicinski radnici, IT stru~waci, radnici razli~itih profila i visokoobrazovane osobe. Iako nema egzaktnih in formacija koliko mladih se iseqava, evidentno je odsustvo politika i mera da se ove migra cije zaustave”, zakqu~ila je dr Danica [anti}.

Mihajlo Vesovi}, direktor Sektora za strate{ke analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, rekao je da Srbija deli sudbinu mnogih zemaqa, kada su u pitawu migra cije, ali da problem nije samo demografija, ve} i ekonomska i socijalna migracija, kao i mogu}nosti koje se qudima pru`aju da ostanu ovde.

„Drago mi je {to GIZ posve}uje pa`wu marginalizovanim grupama, mnogo toga smo uradili u prethodnom periodu kroz obuke i zaposlewe qudi u raznim mul tinacionalnim kompanijama”, istakao je Vesovi}.

„Najva`niji uslov je da qudi imaju dobar posao, i zato i mi kao GIZ ula`emo velike na pore u to da pomognemo u zapo {qavawu povratnicima, ali i marginalizovanom lokalnom stanovni{tvu, prvenstveno mla dima, `enama, Romima, te`e za po{qivim qudima”, zakqu~ila je Daniela Funke, direktorka Nema~ke agencije za me|unarod nu saradwu. M. T.

MISLI

I

@IVETI U SRBIJI

 U boju na Kosovu Srbi su nadmo}no pobedili, posle ~ega je pora`eni neprijateq okupirao na{u zemqu i na jedvite jade nas dr`ao u ropstvu skoro petsto godina.

 Stalno se `alite kako nemate ni za hleb. To je ve} pre`vakano.

Pe~eno prase postalo je egzoti~na `ivotiwa. Srbi ga sve re|e vi|aju.

 Istine u politici ima koliko i seksa u braku. Omakne se ponekad.

 Wega ne mo`e{ ni pqunuti da zar|a, jer je i pre r|a bio.

 Spomenik koji smo podigli velikanu mo`da ne li~i na wega, ali zato li~i na nas...

 Goli smo i bosi. To je na{a narodna no{wa...

 Kad nam padne mrak na o~i, tad }e i da nam svane.

 Se}am se kako je nekad sve bilo jeftinije nego danas. Kao da je ju~e bilo.

 Politi~ari, pravite zatvore kao da }ete jo{ sto godina biti na slobodi, a opremajte ih kao da }ete ve} sutra zavr{iti u wima.

 Na{a eskadrila avion~i}a od papira je najmodernija u regionu!

 Srbin sa dna kace danas nema ni za kupus.

 Cenzurisani tekst sada mnogo boqe odra`ava stavove autora.

„Kad ~ovek iza|e iz ku}e, tek onda sazna {ta je u woj ostavio“ Narodne poslovice

CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

Neboj{a Rom~evi}

"Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sabqa ne sakova!"

"Paradoksalno, a tako qudski: [to je znawe ve}e, mawe je samouzdawe jer ste svesni koliko jo{ ne znate. Potpuno neznawe daje najvi{e samopouzdawa, a idiotija ose}aj da je ~ovek ravan bogovima"

NASIQE U [KOLAMA

A SADA FUDBAL:

Ako Mundijal bude samo

pitawe politike i novca - nije daleko 1938.

„Ludost je ja~a od ~ovjeka“, pi{e Me{a Selimovi}. Vaqda zbog toga, prikazuju}i posve}enost ribolovu Ahmeta [aba, svog literarnog junaka, vaja i zakqu~ak: „Naj ve}a mudrost u `ivotu je da ~ovjek pro na|e pravu ludost!“

Mogu oko wega padati glave i smewiva ti se vlasti, pri~ati se o bilo ~emu, ri bolovac ostaje zagledan u mirnu povr{ine vode i plovak.

Prava ludost omogu}ava ~oveku da sa~uva zdravu pamet. Ako ~ovek ne izabe re ili ne prona|e pravu ludost, onda ode i mudrost, sledi katastrofa i po wega i po wegovu okolinu.

LUDOST KOJA ^UVA MUDROST

Popularnost fudbala, taj dru{tveni fenomen kojim se istra`iva~i ili publi cistika bave decenijama, ima svoje korene i u ovome. Fudbal je shvatan i kao beza zlena ludost, koja mo`e sa~uvati zdrav razum i mudrost.

Lopta se kotrqala i na improvizanim terenima u sred rata i bombardovawa, i tokom ekonomskih kriza i velikih dru{tvenih lomova, i nakon prirodnih katastrofa. Jednostavnost ovog sporta, mogu}nost da se igra svuda i da ga igra svako, privla~ili su publiku. Takmi~ar ski zna~aj, `eqa za pobedom ili makar za postizawem gola daju jo{ jednu dimen ziju, neophodnu za povezivawe igre i na vija~a.

Uspesi motivi{u, neophodni su za ko lektivno samopouzdawe, posebno kada se govori o dr`avnom timu. Publika se iden tifikuje sa reprezentacijom, svojevremno su, mada na „tankoj“ metodolo{koj osnovi, brazilske kolege tvrdile ~ak i kako osvo jena titula na Mundijalu uti~e na rast dr`avnog bruto dru{tvenog proizvoda!

POLITIKA I MUNDIJALI

Naravno, protokom vremena su i stvari oko fudbala postajale druga~ije. Tokom hladnoratovskog bipolarizma sportske arene su mesta za politi~ka nadgorwa vawa. Sportske pobede su i politi~ke pobede. Fudbal i politika postali su ne raskidivo povezani i pre Drugog svetskog rata, kada je, pred finalni me~ protiv Ma|arske 1938. godine Benito Musoli ni poslao kratak telegram italijanskom timu: „Pobeda ili smrt!“

Da li se radilo o ponavqawu jedne od bezveznih fa{isti~kih parola ili di rektnoj pretwi – nikada se nije saznalo. Musolini se po svoj prilici ume{ao i u polufinalnu utakmicu protiv Brazila, kada je zahtevao da u ekipi suparnika ne nastupi tamnoputi Leonidas da Silva.

Ako su ove glasine ta~ne, onda to zna~i da su pred ogoqenim rasizmom italijan skog vo|e popustili i organizatori prven stva i brazilski selektor. Ina~e, Leo

nidas beja{e najboqi brazilski igra~ na tom turniru.

FUDBAL I NOVAC

Postbipolarni poredak utvr|en na neoliberalnoj matrici doneo je povezi vawe novca i fudbala kao nikada ranije. Fudbal je „ekonomska grana“, u globalnoj ravni oko ove igre vrte se stotine mi lijardi dolara godi{we, tu su sponzori, prava televizijskih prenosa, proizvo|a~i sportske opreme, brendovi i marketing... Parafraziraju}i u ovom kontekstu jednu poznatu misao Vinstona ^er~ila mo`e se napisati: isuvi{e ozbiqna stvar da bi se prepustila fudbalerima.

O dodeqivawu doma}instva Svetskog prvenstva odavno se odlu~uje uz pritiske koji sti`u od politike i krupnog kapi tala. Formalno, o tome glasaju sportski radnici, ali po ~ijem diktatu i uz kakve zakulisne pritiske, to je veliko pitawe!? KATAR PO SVEMU DRUGA^IJI

Po svemu, Katar je specifi~an. Po luostrvo, povr{inski tek ne{to ve}e od Kosova i Metohije, ali u pustiwskom delu nenaseqeno, sa stanovni{tvom kon cetrisanim oko velikih gradova. Zapra vo, koncentrisanim najvi{e oko glavnog grada Dohe, u ~ijoj aglomeraciji obitava 80% stanovnika. U ukupnoj populaciji od oko 2,8 miliona `iteqa, ~ak 2,4 milio na stanovnika su imigranti. Hindu, urdu i persijski jezik kao materwi govori oko polovine populacije, vi{e nego {to go vori arapski.

Energetskom xinu i prebogatoj zemqi koja sve vi{e ula`e u razvoj turizma, nau ke i tehnologija neophodna je „uvozna“ rad na snaga. Prakti~no, predstoje}i turnir bi}e organizovan u jednom gradu, po{to je

najudaqeniji Al Haur lociran od presto nice na samo 50 kilometara. Za zapadne zemqe problemati~no je i {to se katar skim vlastima spo~itava ~esto kr{ewe qudskih prava i sloboda, koje proisti~e iz primene {erijatskih zakona.

Reprezentacija Danske `elela je da nastupi na takmi~ewu sa natpisom na dre sovima: „Qudska prava za sve“. FIFA im je to zabranila. Logi~no, po{to ako se to do zvoli na jednom primeru, onda }e i ostali slediti ovaj presedan, samo }e natpisi na wihovim dresovima biti druga~iji.

Reprezentativci Autralije su apelom upozorili na kr{ewe prava imigranata u Kataru, navode}i kako je veliki broj wih poginuo tokom izgradwe stadiona usled neadekvatnih uslova rada, a jo{ su i do dali da se ne po{tuju slobode LGBT zajed nice.

Iako nijedna reprezentacija ne}e odu stati od takmi~ewa, po{to je previ{e toga u igri da bi se bojkotovao, uz letewe olim pijske igre najve}i planetarni sportski

doga|aj, ovakvih poruka }e i te kako biti. Pogotovo tokom prenosa, komentarisawa utakmica, ogla{avawa politi~ara.

RED SPORTA, PA RED „QUDSKIH PRAVA“

Pomalo }e to podse}ati na situaciju prilikom izve{tavawa sa zimskih olim pijskih igara u Pekingu 2022. godine u pojedinim dr`avama. Red sporta, red po liti~ke pri~e o „genocidu nad Ujgurima“, „disciplinovawu mirnih honkon{kih de monstranata“ i nepostojawu elementarne slobode.

Katarske vlasti `elele su da orga nizacijom Svetskog prvenstva naprave dobru reklamu, investiraju u imix i popu larnost, ali im to, po svemu sude}i, ne}e uspeti u zapadnim zemqama. Barem im ne}e uspeti da efekti budu onakvi kako su to oni `eleli. Zapravo, posledice se ve} ose}aju.

Rezultati ankete koju je naru~ila ne ma~ka televizija ARD pokazuju kako 56 posto ispitanih ne}e gledati „bilo kakve utakmice narednih nedeqa“, a jo{ 15 posto `eli da gleda „mawe utakmica“. Me|u ve}inom onih koje interesuje fudbal, 41 po sto obrazla`e bojkot „politi~kom situa cijom u Kataru“.

PROBLEM VE]I NEGO [TO IZGLEDA

Politi~ka kombinatorika i trka za profitom upleli su se u fudbal do te mere, da je otvoreno i koliko }e onaj deo publike, koji igru posmatra tek kao be zazlenu ludost i odmarawe od u`asnih svakodnevnih vesti i jo{ crwih prognoza, mo}i da u`iva u igri!? [to je problem, ve}i nego {to se na prvi pogled ~ini. Jer, ako se izgubi ta bezazlena ludost, izgu bi}e se i zdrav razum i mudrost.

Ne mo`e se bukvalno sve optere}ivati politi~kom kombinatorikom i trkom za profitom. Ima u `ivotu i drugih stvari, mimo politike i novca. Opasne su situaci je kada sve postaje pitawe politike i nov ca. Onda to, u nekim elementima, podse}a na 1938. godinu.

10. decembar 2020. novembar 2022.

Igra~ na vi{e karata

Malo je li~nosti u savremenoj istoriji Tur ske koje su, kao Rexep Tajip Erdogan, tako brzo izbile u prvi plan ne samo u zemqi nego i u svetu. U~inio je Tursku nezaobilaznim fak torom u me|unarodnim odnosima, pogotovo na evroazijskom prostoru. On je ve{t politi~ki igra~ koji uvek ima rezervni potez.

Iskusni Erdogan jednom nogom uvek ~vrsto stoji u NATO-u. On je nazaobilazan saveznik Va{ingtona na evroazijskim prostorima: ka Rusiji, Iranu, Kini. Ali u isto vreme odr`a va dobre odnose sa Vladimirom Putinom i Si \inpingom. Zato mu zapadni saveznici na po jedine politi~ke ispade gledaju kroz prste. On to ume{no koristi, pogotovo {to zna kada treba da se zaustavi. Svestan je da je Turskoj (zasad) mesto u odbrambenom sistemu NATO-a, ali ~esto izaziva saveznike.

Turska je nedavno odbila da primi sau ~e{}e ambasade SAD povodom teroristi~kog napada u Istanbulu. Na samitu G20 u Baliju, dan kasnije, Erdogan se sreo sa predsednikom Xozefom Bajdenom i razgovarao o kupovini 40 aviona F-16 i daqoj saradwi dve zemqe. Mal tene kao da se pre toga ni{ta nije dogodilo.

Rusiji preti raspad ako izgubi rat

Nakon {to je ministar odbrane Ser gej [ojgu naredio povla~ewe ruske voj ske iz Hersona, jasno je da taj grad ne}e biti ni popri{te „bitke svih bitaka”, ni „drugi Staqingrad”, kako je nedeqa ma najavqivano. Ukrajinci su ve} po vratili tre}inu Hersonske oblasti, a ukoliko ovladaju ovim podru~jem, to }e po Rusiju biti veoma opasno jer }e i od brana Krima biti mnogo te`a – ka`e dr Aleksandar @ivoti}, profesor na Ka tedri za istoriju Jugoslavije Filozof skog fakulteta u Beogradu. Prema we govim re~ima, ruskoj strani sada ostaje da utvrdi levu obalu Dwepra, kao {to utvr|uje i prilaze Mariupoqu i Meli topoqu, i da se pred po~etak zime spre mi za neku vrstu aktivne odbrane, to jest za za{titu dosegnutih ciqeva.

Erdogan je danas prakti~no jedina veza izme|u NATO-a i Rusije. U Turskoj mu jedni aplaudiraju, a drugi zvi`de. ^esto se ~uju i dileme: islamista ili reformator, harizmati~na li~nost ili va{arski populista, diktator ili poludemokrata. On je u isto vreme sve to...

Kada je turska armija 2015. godine na grani ci ka Siriji oborila ruski avion Su-24, pred sednik Putin je blokirao sve ~arter-letove ka Turskoj, {to je te{ko pogodilo turisti~ku pri vredu. Zapretio je da }e zavrnuti ventil i na gasovodu ukoliko mu se Erdogan ne izvini. Na trenutak je nastao muk, jer izviwewe je u tur skoj kulturi kao kle~awe na kolenima. Posle {est meseci, koji su ko{tali tursku nekoliko milijardi dolara, stisnuo je zube i izvinio se Putinu. Prvi put u `ivotu. Ali Erdogan je to ve} naplatio – Turska je sada jedina od retkih zemqa koja nema problema sa gasom.

Erdogan je danas prakti~no jedina veza izme|u NATO-a i Rusije. Uspe{no je posredo vao u izvozu `itarica iz Ukrajine i susreta {efova obave{tajnih slu`bi SAD i Rusije. Sada poku{ava da u Istanbul dovede lidere dve zemqe koje su u ratu devet meseci. Kada je u~vrstio pozicije u zemqi, on je uspeo da se nametne kao nezaobilazan faktor u re{avawu problema muslimana od Bosne, preko Libije i Azerbejxana, sve do Avganistana

U Turskoj mu jedni aplaudiraju, a drugi zvi`de. ^esto se ~uju i dileme: islamista ili reformator, harizmati~na li~nost ili va{arski populista, diktator ili poludemo krata. On je u isto vreme sve to – mawe ili vi{e.

Mada je u godinama (68) ne pada mu na pamet da ustukne sa politi~ke scene. Ve} se kandi dovao, po tre}i put, za {efa dr`ave na izbo rima koji se odr`avaju idu}e godine. „Ja sam igra~ na duge staze”, poru~uje on onima koji bi da mu {to pre vide le|a. M. T.

n U prvim danima specijalne voj ne operacije ~inilo se da }e se sve zavr{iti brzo, „nokautom u prvoj ru ndi”

- Iskustva savremenih sukoba pou~a vaju da vojne intervencije moraju da se okon~aju za sedam do 15 dana. Ukoliko se to ne dogodi – zaglibili ste se. Upra vo se to desilo Rusiji. Potcewen je od brambeni potencijal Ukrajine i prene bregnuta je ~iwenica da je wena vojska, uz materijalnu i savetodavnu pomo} Zapada, znatno oja~ala u posledwih osam godina. Svi wihovi vode}i ofi ciri su mla|i qudi, zavr{ili su vojne {kole na Zapadu, a pri tome im je ru ska vojna doktrina dobro poznata. Uz to, kalili su se u osmogodi{wim suko bima u Doweckoj i Luganskoj oblasti. Osim {to su ovladavale sve savreme nijim naoru`awem, ukrajinske snage su u tran{ama od po 10.000 vojnika upu}ivane na {estonedeqnu intenzivnu obuku u Poqsku i Veliku Britaniju. I nisu odlazile samo odre|ene speci jalnosti ve} ~itave jedinice ranga ba taqona – od komandanata do kuvara. U uslovima rata visok nivo obu~enosti i opremqenosti nadogra|en je obilatom obave{tajnom podr{kom. Zapad ukrajin skoj vojsci asistira svim svojim kapa citetima za elektronsko izvi|awe, od satelita preko specijalizovanih avio na do bespilotnih letelica, {to omogu}ava dobijawe informacija u realnom vremenu. Koliko je to zna~ajno, pokazao je uspeh kontraofanzive pokrenute kra jem avgusta. Jo{ jedna bitna stvar se ne sme smetnuti s uma: Ukrajinci se bore kod ku}e, {to wihovim trupama uliva dodatnu snagu i motivisanost. Postoja la je ta pouka i u srpskoj vojnoj doktrini pre vi{e od sto godina: „Jedan koji ho}e vredi vi{e od trojice koji moraju.”

n U dobrom delu ovda{we javno sti preovladava utisak da je Rusi ja na Ukrajinu podigla samo „mali prst” i da }e se wena vojna nadmo} tek pokazati?

- ^iwenice govore druga~ije, da ne ka`em suprotno. Do mobilizacije pro gla{ene 21. septembra Rusija je upo trebila sve {to je mogla, kada je re~ o kopnenoj komponenti oru`anih snaga. Nema nijedne jedinice kopnene vojske, oklopne ili moto-streqa~ke brigade iz koje bataqonske grupe nisu anga`ovane na ukrajinskom rati{tu. Tu mislim i na kopnenu komponentu mornarice, morna ri~ku pe{adiju i vazdu{no-desantne jedinice, Uz to, veliki deo tzv. stra tegijske avijacije koristi se u akcijama raketirawa, kao i celokupna Crnomor ska flota. Poku{ana je i upotreba dela Pacifi~ke flote, ali to je osujetila Turska, zatvoriv{i Bosforski moreuz za prolaz ruskih bojnih brodova u Crno more. Ipak, Rusija pred kraj devetog me seca ratovawa ne kontroli{e u celini ni teritorije koje je formalno pripoji la. Nije ostvarila premo} ni u vazduhu, iako je u tom segmentu Ukrajina dobila najmawu pomo} Zapada.

n [ta bi se moglo dogoditi s Rusijom ako bude prinu|ena na po vla~ewe sa svih teritorija u Ukraji ni, ukqu~uju}i i Krim?

- Vojni poraz bi svakako imao ogro mne posledice na unutra{wem planu. U prvom redu do{lo bi do politi~kih promena, ali to je najbla`e {to bi se moglo desiti. Postoji opasnost od ra zli~itih previrawa koja bi se vrlo verovatno prelila na socijalni plan. Ulaze}i u ovu vojnu operaciju, rusko rukovodstvo je mnogo toga stavilo na kocku. Ne samo me|unarodni presti` dr`ave ve} i pitawe opstanka zemqe u sada{wem obliku. Vaqa znati da Ru sija tokom vekova nije nastajala kao na cionalna dr`ava, ve} kao imperija koja se {irila na jug i istok. Ona je mnogona cionalna i multikonfesionalna tvore vina, sazdana je od brojnih federalnih jedinica, autonomnih oblasti i regija. U slu~aju ve}ih unutra{wih previrawa i lomova, Rusija bi mogla da popuca upra vo po tim {avovima.

n U svojim analizama sukoba u Ukrajini uvek ste isticali da to nije samo oru`ani, ve} i ekonomski, propagandno-informacioni i energetski rat. Kako Rusija stoji na ova tri „civilna” fronta?

- Propagandno-informacioni rat je ubedqivo izgubila, u tom segmentu je Rusija apsolutno nedorasla Zapadu. Na ekonomskom frontu se jo{ dr`i, mada trpi velike gubitke. Izme|u 2014. i 2019. BDP je opao za tre}inu, a prema relevantnim procenama, na nivo pri vrede iz 2021. Rusija }e se vratiti tek 2028, ~ak i ako se rat u Ukrajini zavr{i brzo i u skladu s postavqenim ciqevi ma. U ovom vremenu ubrzanog napretka, decenija tehnolo{kog zaostajawa je katastrofa za zemqu koja pretenduje

da bude velesila. [to se ti~e energet skog aspekta rata, Evropa poru~uje da }e se za nekoliko godina osloboditi zavisnosti od ruskog gasa i nafte. Sad ~ujemo da [olc ka`e kako je Nema~ka taj ciq ve} postigla po pitawu gasa, Francuska {aqe sli~ne poruke... Ako je to stvarno tako, onda je Rusija zaista u velikom problemu jer je i ona zavisna – od izvoza energenata. U Evropu je od lazilo ~ak 84 posto wenog gasa. Ovde je va`no re}i da se Zapad nikada nije naro~ito pla{io Rusije na ekonomskom, pa ni na energetskom planu. Ali se zato pla{io wene kopnene vojne mo}i. U sve tlu razvoja doga|aja u Ukrajini, sada je i taj strah razvejan. Uostalom, i zva ni~na Moskva priznaje da ima prednost jedino u segmentu nadzvu~nog raketnog naoru`awa. Pravi ciq je da se Rusija za du`e vreme odse~e i izoluje, da se dovede u stawe hroni~nog zaostajawa. Takva Rusija bila bi po meri Zapada. Naro~ito je kao slabiji i poslu{ni par tner potrebna Americi u budu}em ve likom sukobu s Kinom, za koji se nadam da ne}e biti i oru`ani. S druge strane, i Kina ra~una na Rusiju, tako|e kao na svog slabijeg partnera u tom „velikom finalu” za globalnu premo}. Te i takve pretenzije dve velike sile jesu trage dija ruskog naroda i dr`ave.

n Kako da se kao dr`ava i narod ravnamo prema tim novim okolnosti ma da bi ostvarili svoje interese ili barem pro{li s najmawe {tete?

- Moramo da jasno uo~imo gde se ukr{taju linije interesa velikih sila i kakve su wihove projekcija budu}nosti Balkana. Ovo jeste velika kriza, ali i odsudna {ansa da odredimo svoje mesto u koordinatnom sistemu. Mi vidimo da se pojavquju obrisi nekakvih ponuda koje u tom smislu sti`u Srbiji. Nije jo{ poznato {ta je sve u tom paketu, ali nas istorijsko iskustvo od kraja osamdese tih u~i da kad god bi odlu~ili da ne{to odbijemo, slede}a ponuda bi bila gora. Ako ne poka`emo spremnost da se uklo pimo u novi svetski poredak koji je u nastajawu, alternativa je izolacija. Tako izolovani, bi}emo progla{eni pretwom po susede. A to povla~i otva rawe pitawa granica. U tom slu~aju, nema odbrane interesa ni na Kosovu, ni u Republici Srpskoj, nema razvoja, nema stranih investicija. Ekonomija se danas sve vi{e stavqa u funkciju dr`avne politike, u funkciju onog {to se u {irem smislu mo`e ozna~iti kao odbrambena politika. Zato ne treba imati iluzija da }e inostrane firme ostati u zemqi koja se opredelila za izolaciju, bez obzira na subvencije koje ovde u`ivaju. I u Rusiji su strane kom panije imale povoqne uslove za poslo vawe, pa su se za tri dana svi pokupili i oti{li. R. N.

Nastavi}u da ja~am Srpsku

Pro{lo je 27 godina od para firawa Op{teg okvirnog spora zuma za mir, 21. novembra 1995. kojim je rat u BiH okon~an.

Tim sporazumom, koji je dobio naziv po gradu Dejton u Sjediwe nim Ameri~kim Dr`avama, gde je nakon pregovora i parafiran, us postavqen je novi ustavno-prav ni poredak u BiH.

Od tada je Bosna i Hercegovi na - dr`avna zajednica sastavqe na od dva ravnopravna entiteta, Republike Srpske i Federacije

ka Republike Srpske {to je izra zita ~ast, a privilegija je {to me qudi neposredno na izborima tri puta biraju za predsednika", rekao je Dodik.

On je istakao da je dodatnu odgovornost stekao na mitingu "Otaxbina zove" gde je ogroman broj qudi iskazao privr`enost Republici Srpskoj brane}i wene demokratske kapacitete.

"O~igledno je da je narod dao podr{ku meni i zato sam zahva lan i brani}u poziciju Republike

oritet vra}awe izvornom Dejton skom sporazumu, imaju}i u vidu da je taj dokument pre 27 godina prihva}en od svih naroda i da je doneo ustavno-politi~ki sistem koji je omogu}io da zemqa funk cioni{e u miru i da se niko ne ose}a ugro`eno.

Cvijanovi}eva je izjavila Srni da su intervencije stranog faktora u BiH napravile insti tucionalno stawe koje odudara od onoga {to je predvideo Ustav, {to samo po sebi prejudicira da postoji odre|eni nered koji se ogleda kroz uzurpaciju nad le`nosti, pravqewe strukture koja bi bila centralizovana i ne bi po{tovala ono {to je Dejton ski sporazum uspostavio kao vi soko decentralizovanu dr`avu.

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

BiH i tri konstitutivna naroda.

Dejtonski sporazum zvani~no je potpisan 14. decembra 1995. go dine u Parizu, u prisustvu pred stavnika najve}ih svetskih sila.

DODIK: NASTAVI]U

DA JA^AM SRPSKU

Novoizabrani predsednik Re publike Srpske Milorad Dodik je, povodom 27 godina od parafi rawa Dejtonskog mirovnog spora zuma, rekao da }e biti nastavqe na stabilizacija Republike Srpske.

"Ni{ta ne}e biti ekonomski i finansijski lako. Ovo je moj tre} i mandat na poziciji predsedni

Srpske, ne}u oklevati. Zajedno mo`emo pro}i sve krize", rekao je Dodik.

On je naveo da bilo kakav in tervencionizam me|unarodne zajednice pi{e odluku o samo stalnosti Republike Srpske, a Kristijan [mit, {ta god da u~i ni, napisa}e da je Srpska korak ka samostalnosti i da ne}e da trpi nepravednost.

CVIJANOVI]: PRIORITETVRATITI SE

IZVORNOM DEJTONU

Srpski ~lan i predsedavaju} a Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} poru~ila je da je pri

Ona je ocenila da je takav intervencionizam BiH uveo u mnoge krize i da bi se vra}awem izvornim nadle`nostima i svemu {to je sporazum predvideo mo glo u}i u fazu smirenosti, boqe me|usobne saradwe, a onda vre menom mo`da dogovarati i vide ti {ta bi eventualno bilo boqe, efikasnije, funkcionalnije i ra cionalnije.

"Sve {to nam je obja{weno da }e biti jeftinije, boqe, efi kasnije i da }e uspostaviti unu tra{wi red ili poverewe – de silo se kontra. Kroz nametawe odluka do{li smo u situaciju da imamo skupqe institucije, da one mawe rade, mawe rezultata do nose i onda zakqu~ite da vam je to sve napravqeno samo da biste napravili vizuru neke dr`ave koja je evo kobajagi mo}nija i spo sobnija nego {to u su{tini jeste", rekla je Cvijanovi}eva. S. G.

Dodik: Ulazak srpske vojske u Bawaluku 1918. godine doneo slobodu za sve narode

Predsednik Republike Srp ske Milorad Dodik izjavio je da je 21. novembar 1918. jedan od sve tlijih datuma u istoriji Bawalu ke i srpskog naroda i da je ulazak srpske vojske u taj grad zna~io slobodu za sve narode na tom po dru~ju.

Dodik je rekao da srpski na rod mora i treba da neguje tradi

ciju obele`avawa velikih isto rijskih doga|aja.

„U Bawaluci se danas klawa mo senima oslobodilaca iz Prvog svetskog rata. To je na{a sveta du`nost prema precima koji su oslobodili ovaj grad i to mora da se zna, da stalno podse}amo na ovu istorijsku ~iwenicu. Nakon dugo vremena, Srbi su se vratili

svom nacionalnom i dr`avnom pitawu, danas smo integrisani, te Republika Srpska i Republi ka Srbija zajedno obele`avaju zna~ajne doga|aje iz na{e istori je“, kazao je Dodik.

Jedan od tih zna~ajnih doga|a ja za srpski narod, naveo je Dodik, svakako je i 21. novembar 1918. godine datum kada je oslobo|ena Bawaluka u Prvom svetskom ratu.

„Posle pet vekova okupacije i ropstva srpski narod je kona~no do~ekao slobodu. Sloboda je do{la u Bawaluku i 22. aprila 1945. godine, nakon ~etiri godine fa{isti~ke okupacije, a zatim se ponovo morala braniti i odbra niti u periodu od 1991-1995. go dine u Odbrambeno-otaxbinskom ratu“, kazao je Dodik, ukazav{i na veliku `rtvu koju su Srbi kao slobodarski narod podneli u proteklim ratovima.

On je naglasio da bi mlade generacije kroz istoriju trebalo da nau~e i da nikada ne zaborave borbu srpskog naroda za slobodu, ~ija je cena samo u Prvom svet skom ratu bila 1,3 miliona pogi nulih Srba.

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931

Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

ADELAIDE

Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

MELBOURNE BRISBANE GEELONG BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

u Srpskoj

Policijski orkestar MUP-a Republike Srpske izveo je premijerno „Mar{ general Simi}“ na koncertu u Bawaluci povodom Aran|elovda na, krsne slave MUP-a Srpske.

Taj mar{ posve}en je generalu Novici Simi}u, jednom od najza slu`nijih oficira za probijawe Koridora 1992. godine, koji je spojio isto~ni i zapadni deo Republike Srpske. Novica Simi} bio je tokom operacije „Koridor“ na~elnik {taba Prve oklopne brigade Prvog kra ji{kog korpusa Vojske RS i komandant Prve takti~ke grupe VRS.

Pored toga, tokom svoje vojne karijere obavqao je du`nosti koman danta Isto~nobosanskog korpusa i na~elnika General{taba Vojske Republike Srpske.

Odlikovan je ordenom Nemawi}a, Kara|or|evom zvezdom prvog reda i ordenom za hrabrost JNA.

Preminuo je 2012. godine, u 63. godini.

Mar{ posve}en generalu Simi}u, jednom od najzaslu`nijih za probijawe koridora

Kne`evi}: DF spreman da povu~e Zakon o predsedniku ako \ukanovi} poveri mandat Leki}u

Ustavni odbor Skup{tine Crne Gore podr`ao je predlog da se pokrene postupak za utvr|ivawe da li je predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} povredio Ustav. Za taj predlog glasalo je sedam poslanika vlasti, dok sednici nisu prisustvovali poslanici opozicije.

Poslanik Demokratskog fronta Milan Kne`evi} kazao je na sednici Odbora da je DF spreman da razgovara i da za sad za ustavi izglasavawe Zakona o predsedniku, ako Milo \ukanovi} da mandat Miodragu Leki}u.

„Ako Leki} nema podr{ku 41 poslanika, skra}ujemo mandat Skup{tini i idemo na izbore. Ali je neophodno da proverimo to, ako oni tvrde da imaju ve}inu nek daju man dat Leki}u a mi smo spremni zaustaviti izglasavawe Zakona o predsedniku”, rekao je Kne`evi}.

On je potom DPS-u i \ukanovi}u po ru~io:

„Tra`imo od DPS-a da povu~e ustavne `albe u Podgorici i ostalim gradovima gde blokiraju formirawe vlasti. I ta ko|e tra`imo da izglasaju bar jednog sudi ju Ustavnog suda“.

Presednica Odbora Simonida Kordi} izjavila je da je sastavni deo neustavnog postupawa ~iwenica da se predsednik po zvao na potrebu da poslanici podnesu 41 potpis, a Ustav Crne Gore, kako je navela, ne poznaje takvu kategoriju.

„Tako je nemogu}e prihvatiti takav ar gument predsednika. Prilikom davawa

mandata Abazovi}u, Abazovi} nije imao po dr{ku 41 poslanika. Upravo za to i slu`i rok od 90 dana u kojem se obezbe|uje ve}inska podr{ka. Predsednik je po Ustavu obavezan da predlo`i mandatara. Nepred lagawe mandatara je neustavno“, kazala je Kordi} i dodala da je \ukanovi} povredio Ustav.

Poslanik Demokrata Vladimir Marti novi} je rekao da je jasno da je \ukanovi} prekr{io Ustav.

„Iskreno, to me ne ~udi. Nije prvi put da neko ko treba da se bori da {titi Ustav, da ga baca pod noge. On je bio du`an da po{tuje nadle`nosti iz Ustava, a on je uradio suprotno od toga”, naveo je Marti novi}.

On je istakao da je \ukanovi} bio du`an da dâ mandat Leki}u.

Martinovi} je istakao da iz svega pro izilazi da je \ukanovi} neko ko `eli da daqe produbquje krizu u Crnu Gori. R. N.

MAJKA I SINOVI POGINULI U CRNOJ GORI

Prelazili most preko nabujale reke, otac ostao bez cele porodice

U stravi~noj saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u mestu Rogami u Crnoj Gori poginuli su majka i dva sina, Alek sandra (43), Nemawa (19) i Mladen (16) Koruga.

Nesre}a se dogodila kada je "golf 3", koji je prelazio preko mosta, zbog jake bujice zavr{io u reci.

Wihov suprug i otac Gojko ostao je u trenutku bez cele porodice.

Podsetimo, dva automobila po ku{ala su da pre|u most na omawoj reci [irolija, koja se nalazi ispod Dukqe, ali je voza~ prvog automobila odustao od prela ska jer je reka bila previ{e nabujala i poplavila most.

Me|utim, voza~ drugog automobila je odlu~io da ipak poku{a da pre|e. Kad je bio na sredini, jaka vodena bujica je prevrnula vozilo koja je zavr{ilo u reci.

Prema re~ima me{tana, ovaj most nije za saobra}aju kada je vodostaj reke veli ki.

Jedan od me{tana Rogama kazao je

novinarima da je sa bratom i kom{ijama bio napoqu kada je za~uo glasove koji dopiru sa mosta.

- Videli smo da auto pluta po reci i da je krenulo da tone. @enska osoba je isko~ila kroz zadwa vrata i po~ela da

pliva. Po{to smo nepliva~i, brat i ja smo poku{ali da dobacimo crevo za koje bi se uhvatila kako bismo je izvukli iz vode, ali bezuspe{no - ispri~ao je on.

Navodno je voza~ automobila po ku{ao da pre|e mosti}, ali je bujica od nela vozilo, ispri~ali su svedoci tra gedije medijima.

S. G.

Skup{tina Crne Gore

u Za vreme Turaka, Austrougarske, pod nema~kom okupacijom u dva svetska rata i sada pod me|unarodnim vojnim snagama - Kfor-a, manastir se uvek {titio od samo jednog neprijateqa – Albanaca u Razglednica za zahvalnost italijanskom Kforu

Najnovije nastojawe Albanaca da sagrade put De~ani – Plav u Crnoj Gori, kroz za{ti}enu zonu manastira Visoki De~ani samo je jo{ jedan u nizu ataka, dugom veko vima, da nanesu {tetu velelepnoj srpskoh duhovnoj svetiwi. U svo joj 687 godina dugoj istoriji po stojawa manastir Visoki De~ani imao je uvek istog neprijateqa –Albance. Tako je i danas.

Danas kosovska policija ~uva 23 srpske crkve i manasti ra i spomenik na Gazimestanu dok manastir Visoke De~ane obezbe|uje Kfor.

Od vremena zavr{etka ma nastira Visokih De~ana 1335. godine, zadu`bine Stefana De~anskog, do danas, uzvi{enu srpsku svetiwu, koja nikada nije ru{ena ni paqena, ~uvale su i {titile brojne vojske koje su ovde bile kao osvaja~i. Okupato ri i strane vojske koje su zapose dale prostor Kosova i Metohije nisu imali nikave ru{ila~ke namere prema uzvi{enim Vi

sokim De~anima. Imali su ti osvaja~i obzira prema velele pnoj znamenitoj srpskoj svetiwi, i kao takvi, {titili su Visoke De~ane. Vekovima od uvek istog neprijateqa, Albanaca!

VI[E U ZATO^ENI[TVU NEGO U SLOBODI

U 687 - godi{woj dugoj isto riji Visokih De~ana, i prostora Kosova i Metohije, pod raznim osvaja~ima i okupatorima, svi oni imali su posebne oru`ane je dinice , odeqewa, koji su {titi li manastir De~ane od nasrtaja, ru{ewa, paqewa i nasilni{tva Albanaca! Daleko je ve}i peri od, u istoriji znamenite srpske svetiwe, kako su Visoki De~ani pod oru`anom stra`om, okupaci jom i u zato~eni{tvu nego koliko su svetiwa i mona{tvo bili u slobodi!

Tako je bilo u vreme Otoman

ske imperije, od kona~nog pada Kosova pod Turcima (1. juna 1455.g. pad Novog Brda), pa do 1912. kada je ovaj prostor oslobo|en od Tu raka. Visoki De~ani su bili pod danono}nom za{titom posebne turske oru`ane jedinice - nizama, redovne staja}e vojske otoman skog carstva. Turska dr`ava je odredila posebnu vojnu jedinicu da decenijana danono}no {titi Visoke De~ane.

Posebne oru`ane jedinice Austrougarske vojske a kasnije Nemci u Prvom (1914 – 1918.g.) i Italijani u Drugom svetskom ratu (1941 – 1945.g.) sa oru`jem su {ti tili manastir, opet od Albanaca i wihove namere da ga sru{e i zapale.

STAJA]A VOJSKA ^UVALA SVETIWU

I danas, od 1999. godine, me|unarodne mirovne snage,

[ta obuhvata Podru~je specijalne zone

[ef Unmika Soren Jesen Petersen po~etkom 2005. godine do neo izvr{nu odluku kojom se manastir Visoki De~ani (koji je na listi UNESKO – a od aprila 2004.g.) i kawon De~anske Bistrice stavqaju pod posebnu brigu UNMIK – a i progla{avaju ''Podru~jem specijalne zone'' (Specijal Zoning area)

Specijalna za{ti}ena zona se prote`e, prema ovoj odluci, od pravoslavnog grobqa ispred manastira, do mosta na reci Bistri ci, kao i od obronaka brda sa jedne i druge strane kawona. Obuhva ta vi{e od 600 hektara.

Na podru~ju Specijalne za{ti}ene zone nisu dozvoqeni gradwa, rekonstrukcije, industrijska i komercijalna aktivnost, ukqu~uju}i tu i eksploataciju {uma , vode i mineralnih resusa.

Sve}a gori za italijansku vojsku

Na ju`noj strani priprate, uo~qiva su dva velika sve}waka gde vernici, mole}i se, pale male zavetne sve}e. U dowem redu se tra dicionalno pale sve}e za mrtve. U jednom od sve}waka od 1999. godine neprekidno gori velika sve}a za italijansku vojsku.

oli~ene u vojnoj misiji Kfor, opet {tite srpsku svetiwu od Albanaca. Revnosni italijanski vojnici Kfora su od juna 1999. godine danono}no na stra`i oko Visokih De~ana motre}i da ne dobronamerni ne krenu na sve tiwu koja je od aprila 2004. go dine na listi Svetske kulturne ba{tine UNESKO-a.

No, i pored danono}ne stra`e oko manastira Albanci su ~ak u ~etiri napada ispali li 23 granate na manastir po sle juna 1999. godine. Sre}om, samo je jedna granata pogodila za{titni zid oko manastira i mawe ga o{tetila. U zadwem

granatirawu 30. marta 2007. godine, kada je i zid o{te}en, uhap{en je Albanac Jeton Muqaj iz De~ana i osu|en na 3,5 godi na zatvora. U toku 2012. godi ne albanski ekstremisti su na zidovima manastira ispisali grafite teroristi~ke ''U^K'' i druge neprijateqske sadr`aje. U toku 2016. godine nepoznati ekstremisti su na ogradi mana stirskog zida i na nekim objek tima van manastira ispisali ISIS parole na arapskom.

Manastir jo{ uvek ne mo`e da raspola`e sa 743 hektara livada, pa{waka, wiva i {uma koliko ima u posed.

Posle izlaska Srba iz kosovske

Iguman manastira Draga nac kod Gwilana na KiM, ar himandrit Ilarion (Lupulo vi}) hirotonisan je, u nedequ 20. novembra, za vikara Pa trijarha srpskog sa titulom episkopa novobrdskog.

Svetu arhijerejsku litur giju u hramu Svetog Save na Vra~aru u Beogradu, u okviru koje je i izvr{en ~in hiro tonije, slu`io je patrijarh Porfirije sa arhijerejima i sve{tenstvom.

U besedi nakon liturgije patrijarh Porfirije je ista kao da kod izbora episko pa u crkvi Hristovoj, nema gre{ke, da se episkopi biraju sa blagoslovom Duha Sveto ga, ali da je daqi podvig iza branog neophodan. Govorio je o Crkvi kao svetoj zajednici okupqenoj oko episkopa – ne zato {to je on boqi od drugih

ili zato {to je bezgre{an, ve} zato {to je episkop ikona Hristova.

Nakon {to je primio episkopski `ezal, episkop Ilarion je uputio re~i za hvalnosti najpre “jednome u trojici Bogu”, Crkvi a poseb

no roditeqima ocu Iliji i majci Danici, bratu Marku i svim precima.

Zahvalio je svim Kosov cima na mnogim lekcijama, koje je od ovog jednostavnog naroda nau~io.

Sveti arhijerejski sabor

Srpske pravoslavne crkve na redovnom zasedawu, 16. novembra, izabrao je arhi mandrita Ilariona, igumana manastira Draganca kod Gwi lana, za vikara patrijarha srpskog sa titulom episkop novobrdski.

5. novembra DA SE SNIZI NAPETOST

Policajci EULEKS-a zapo~eli su, od srede 16 novembra, pe{a~ko ali i patrolirawe vozilima u op{tinama na severu Kosova i Metohije: sever nom delu Kosovske Mitrovice, Zve~anom, Lepo savi}em i Zubinim Potokom, kako bi u bezbedno snom vakumu pokazali svoje prisustvo.

U subotu, 19. novembra, severni deo Kosovske Mitrovice posetio je {ef EULEKS-a Lars Gunar Vigemark, koji je kazao da pristigli EULEKS po licajci ne mogu da preuzmu ulogu Kosovske poli cije ali su tu bi bi osigurali bezbednost i sigur nost svih gra|ana.

On se u centru grada zadr`ao skoro dva sata (popio na terasi kafu u kafi}u). Ocenio je da je trenutno situacija mirna, ali u bezbednosnom smislu i daqe krhka.

Potvrdio je da 135 policajaca EULEKS-a rade u smenama u regionu Sever, u ~etiri srpske op{tine.

Ina~e, 578 policajaca regiona Sever dalo je ostavke 5. novembra, kada je to odlu~eno na sa stanki ~etiri srpske op{tine na severu KiM i predstavnika Srpske liste u Zve~anu.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

U Ku}ancima slu`ena liturgija povodom 13 godina od upokojewa patrijarha Pavla

Wegovo preosve{tenstvo episkop ti mo~ki Ilarion slu`io je ju~e zaupokojenu liturgiju u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Ku}ancima, u Slavoniji, rodnom

jewa patrijarha Pavla, ~ija se kratka po ruka "Budimo qudi" i danas pomiwe.

Patrijarh srpski Pavle je, prema sop stvenoj `eqi, sahrawen u manastiru Ra

Liturgiji su prisustvovali i episko pi pokra~ko-slavonski Jovan i novo brdski Ilarion, te zamjenik `upana po `e{ko-slavonskog iz reda srpskog naroda Nikola Ivanovi}.

Predsjednik bawalu~kog Odbora za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji Milo rad Arlov, koji je prisustvovao liturgiji na poziv episkopa Jovana, rekao je da su nakon liturgije posjetili rodnu ku}u pa trijarha Pavla koja }e biti muzej.

- ^ast mi je {to me episkop Jovan po zvao u Ku}ance na ovako zna~ajan doga|aj - rekao je Arlov.

On je istakao da je patrijarh srpski Pavle ostavio dubok trag u Srpskoj pravo slavnoj crkvi, a posebno u srpskom narodu koji ga do`ivqava kao sveca, {to on i je ste bio svojim likom i djelom.

Danas se navr{ilo 13 godina od upoko

kovica, gdje ga je na posqedwi po~inak ispratilo vi{e od pola miliona qudi. Grob patrijarha Pavla u manastiru Rako vica pohode mnogi vjernici, ne samo pra voslavni, a me|u wima su i oni koji svje do~e o ~udotvornim iscjeqewima.

Od 1990. do 2009. godine patrijarh Pavle bio je vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve, 44. po redu.

Na tronu Svetog Save kao patrijarh srpski bio je 19 godina, a u wegovo vrijeme osnovana je Akademija Srpske pravoslav ne crkve za umjetnost i konzervaciju, u {kole je vra}ena vjeronauka, a Bogoslov ski fakultet ponovo je postao sastavni dio Univerziteta.

Patrijarh Pavle, ~ije je svjetovno ime bilo Gojko Stoj~evi}, ro|en je na veliki pravoslavni praznik Usjekovawe glave Svetog Jovana Krstiteqa - 11. septembra 1914. godine u Ku}ancima kod Doweg Mi hoqca u Slavoniji. S. G.

O}estovo - bez vode i javnog prevoza

De~iji smeh i graja, ve{te no`ice koje skaku}u po kr{u i kamenu na putu do {kole, {ale i brojalice koje se uglas izgovaraju, mladost i selo puno `ivota drage su slike u se}awu najstarije ro|ene O}estovqanke, devedesetjednogodi{we Mileve Vukoje vi}. Dosta druga~iju stvarnost zate}i }ete danas ako vas put nanese na glavnu cestu od Knina prema Kistawama gde se, na oko {est kilometara od Knina, nalazi malo selo O}estovo u dalmatinskom zale|u. Selo itekako pamti boqe dane kada je u wemu `ivelo oko 300 qudi, a stara se oska {kola radila je u dve smene. Danas, poput mnogih drugih, ono broji sedamde setak stanovnika od kojih je velika ve}ina starije `ivotne dobi. Zbog starosti i zdravstvenog stawa mnogi od wih vrlo retko napu{taju svoje ku}e i dvori{ta, pa im je jedina prilika za dru`ewe i kon takt gerontodoma}ica Crvenog kri`a koja ih redovno obilazi. „Trenutno na progra mu imam pet korisnika kod kojih odlazim svakodnevno. Pomognem im oko ku}nih po slova koje ne mogu sami da obave, skuvam im ru~ak, nabavim namirnice i pla}am ra~une. U ku}ama je uglavnom jedno ili dvo je starih, deca su im negde preko, pa sam im ja jedina veza sa gradom“, opisuje svoj tipi~an radni dan Vinka Lo{i}.

Najstarija stanovnica ovog sela sa set nim osmehom govori o svome detiwstvu kada je, samo u wenom domu, bilo desetoro dece. „Mi smo bili slo`ni i zadovoqni.

Sva deca su u~estvovala u poslovima oko ku}e i stoke. Jedni od drugih smo nasle|i vali {kolske kwige, a u~ilo se uz sve}u ili petrolejku, struje tada nije bilo. Voda za pi}e donosila se sa seoske gusterne, a roba se nosila na prawe na Krku“, pri~a baka Mileva. Iako je po mnogo ~emu `ivot bio te`i i zahtevao je dosta fizi~kog rada, sve bi se muke zaboravile kada se nave~e do|e na sijelo. „Tu bi se skupili momci i cure, pekli bi fritule, plesali i jedni druge pogledali. Bilo nas je puno, a muzika i pesma ~ule su se do susednog sela“, prise}a se ona.

Najmla|a O}estovqanka, malena Ejla Li~anin svoje detiwstvo na selu pamti}e dosta druga~ije. I{~ekuju}i svoj tre}i ro|endan ona `eqno o~ekuje dolazak na

svet svoje sestre, koja }e joj biti najboqa prijateqica i preko potrebno dru{tvo za igru i nesta{luke, s obzirom na to da, osim we, u selu `ivi jo{ samo jedno dete. Ejlina mama Ivana (31) nakon zavr{etka studija u Zagrebu odlu~ila je da se vrati u O}estovo i tu daqe gradi svoj `ivot. Ona nagla{ava da je glavni razlog za ta kvu odluku roditeqska ku}a u kojoj danas `ive. „Detiwstvo na selu definitivno ima svoje prednosti, pre svega slobodu koju deca nemaju u gradu. Sa druge strane, veliki problem predstavqa lo{a poveza nost sa gradom. Kako nema prevoza do Kni na, svaki odlazak u vrti} ili kod drugara predstavqa dodatni tro{ak i u novcu i u vremenu. Po{to u selu nema trgovine, sva ku kupovinu moram pa`qivo planirati, jer i ona zna~i odlazak do grada. Sve se jo{ i mo`e sti}i dok su deca mala, ali kad narastu i pove}aju se obaveze, to postaje problem“, zakqu~uje Ivana i dodaje da }e se zbog svega navedenog u budu}nosti vero vatno preseliti u grad.

Najve}e probleme danas predstavqa ju nepostojawe vodovodne mre`e, kao i javnog prevoza prema Kninu ili Kistawa ma. ^iwenica da stanovnici jednog sela sme{tenog gotovo tik uz grad Knin u 21. veku sakupqaju ki{nicu da bi imali vodu

za pi}e i ostale potrebe zaista je nevero vatna. Za vreme letwih su{nih meseci O}estovqani su prinu|eni da kupuju vodu koja im se iz Knina dovozi u cisternama, pri ~emu svaki dovoz pla}aju sto kuna. Ovaj oz biqan udarac na buxet qudi koji ve}inom `ive od skromnih penzija ili socijalne pomo}i mnoge od wih onemogu}ava da imaju svoju ba{tu ili malo stoke i na taj na~in prekrate vreme i samo}u.

Centar du{tvenog `ivota u selu pred stavqa manastir posve}en Svetoj veli komu~enici Nedeqi u kome se me{tani naj~e{}e okupe na bogoslu`ewima. Ova stamena gra|evina napravqena od kamena pravi je simbol kamene voqe pravoslav nih Dalmatinaca koji su `eleli da podi gnu crkvu u mestu ro|ewa najznamenitijeg O}estovqana, episkopa dalmatinskog Stefana Kne`evi}a. Wena izgradwa po ~ela je davne 1928. godine, osve}ena je 1960, a 2005. progla{ena je manastirom. Upravo u ovom manastiru odvija se naj va`niji doga|aj za stanovnike ovog sela, veliki o}estova~ki sabor koji na praznik Svete velikomu~enice Nedeqe ~udesno na jednom mestu sabere stotine Dalmatinaca razvejanih po svetu i barem na kratko O}estovu vrati stari sjaj.

mjestu patrijarha srpskog Pavla, povodom 13 godina od wegovog upokojewa.

Manastir Sv. Nedeqe u O}estovu

Ivana Li~anin

Razru{ena {kola u O}estovu

decembar 2020. novembar 2022.

SRBIJA NA MUNDIJALU IDE U DRUGI KRUG

neslagawa sa komunisti~kim re`imom tada{we Jugoslavije odlazi prvo u [vajcarsku, potom u Ameriku i tamo po~iwe biznis sa proizvodwom kompjuterskih komponenti. Ima fabriku “Sani ma”, koja danas kao akcionarsko dru{tvo zapo{qava 56.000 Ame rikanaca.

dine“. Kad on ima loptu u noga ma na terenu se uvek ne{to uz budqivo desi.

PRIJATEQ

KRAQICE ELIZABETE

Gde god se posledwih 50 godi na pojavio u fudbalu Milan Man dari}, ameri~ki poslovni ~ovek, engleski fudbalski menaxer i vlasnik dva fudbalska kluba u Sloveniji, ostvario je istorij ski uspeh. Pre pola veka stva rao je evropski fudbal u SAD, zajedno sa Henrijem Kisinxerom, va{ingtonskim sekretarom, kome je to bio zadatak.

n Fudbal je Va{a velika strast. Igrali ste ga u Ameri ci u svom klubu „Lika“, a po tom u San Hozeu?

- To je bio po~etak moje fud balske karijere. Nastavio sam je grade}i evropsku fudbalsku ligu u Americi, u vreme kada nije bilo fudbalskih stadiona, pa smo igrali na {kolskim tereni ma. Kada sam se po`alio Henriju Kisinxeru, rekao mi je da ja do vedem popularne fudbalere iz Evrope, a on }e se pobrinuti za stadione. Tako je i bilo.

n Doveli ste ~uvenog dri blera i majstora lopte Xorxa Besta.

- Bio je sjajan igra~ i jako do bar ~ovek. Kad bi ga zamolio da mi poka`e neki svoj dribling, iskreno mi je priznao da ne ume, jer wemu to do|e tokom igre, in stiktivno.

n Bili ste pokreta~ Ame ri~ke fudbalske lige u kojoj su nastupali Pele, Franc Be kenbauer, Gerd Miler, \or|o Kinaqa, Johan Neskens, Xorx Best, Teofilo Kubiqas, Ka zimir Dejna, Karlos Alberto, Vladislav Bogi}evi}, Gordon Benks i Euzebio.

- Oni su vi{e svojim pojavqi vawem u medijima, nego igrom na terenu, u~inili da evropski fudbal postane popularan. No vinari i snimateqi su ih juri li, uzimali izjave, izmi{qali tra~eve, pravili od wih medij ske zvezde. To je sve i{lo u ko rist evropskog fudbala, koji je postao ameri~ki sport.

Milan Mandari} ro|en je 5. septembra 1938. u selu Vrebac u Lici, u okolini Gospi}a. Kao dete se sa roditeqima prese lio u Novi Sad, u Srbiju, gde se {kolovao i nastavio o~ev posao vode}i prodavnicu. Zbog

Ovih novembarskih dana Man dari} je do{ao u Srbiju, da du{u ispuni zavi~ajem. Potom ide u Kaliforniju, da sa porodicom proslavi dva Bo`i}a, ameri~ki i srpski.

n Kakva je razlika izme|u fudbala koji ste igrali i vo dili pre pola veka i danas?

- Kada sam igrao u Americi, stadioni su bili poluprazni, a primawa slaba. Igralo se iz qubavi prema ovom sportu. Da nas je fudbalski sport pre svega biznis. I to treba uvek imati na umu.

n Afrika je osvojena krajem 20. veka, ~ak toliko da afri~ki fudbaleri danas po staju igra~i u svim zna~ajnijim klubovima. Za{to, da li su fi zi~ki superiorniji od belih fudbalera.

- Nisu oni fizi~ki jaki, ve} mentalno. Br`e razmi{qaju, do nose ispravne odluke i pametno igraju.

n Podaci govore da je danas fudbal najpopularniji sport na planeti i da ga aktivno pra ti oko dve milijardi qudi. Svetsko prvenstvo u Kataru }e to da potvrdi. [ta mislite kako }e reprezentacija Srbije na pro|e na ovom Mundijalu?

- Imamo odli~an tim i sjajnog selektora. Piksi je moj prijateq i tvorac fudbalskih uspeha. Ve rujem da u Kataru mo`emo da na pravimo veliki uspeh. U}i }emo u drugi krug takmi~ewa.

n Ko Vam se od fudbalera najvi{e dopada?

- Du{an Tadi} iz moje „Vojvo

Mandari} ima 84 godine. I daqe je u biznisu. U ku}i je kao dete nau~io da radi i rad ga i danas dr`i. On i sestra Smiqa na odrasli su u porodici Du{a na i Milice Mandi} u Lici. Wegov otac Du{an Mandari} odveden je u zarobqeni{tvo u Austriju. Na kraju rata do{ao je u selo Vrebac kod Gospi}a po sina i odveo ga u Novi Sad. Tri godine kasnije za wima je sti gla i sestra Smiqana. Du{an je pro{ao put od {egrta do po slovo|e u ma{inskoj radionici u Novom Sadu. [to o~i vide, to ruke naprave. U Briselu, na Saj mu inovacija "Eureka", osvojio je zlatnu medaqu za kotli} za ri bqu ~orbu od kalaja. Sin Milan je sledio taj put, zavr{io je stu dije ma{instva i otvorio svoju radionicu, pa fabriku u SAD. Onda je odlu~io da fudbal bude wegov biznis.

n Va{ anga`man kao fud balskog menaxera i poslovnog ~oveka zapo~eo je u Francuskoj, za{to?

- Dolaskom u Evropu `eleo sam da u|em u fudbalski biznis. I `eleo sam da se pribli`im mom zavi~aju, Liki i Vojvodini, gde sam odrastao i `iveo. Vodio sam timove “Standard” iz Li je`a, “[arlo” i FK “Nica”, sa ko jim sam u sezoni 1996/97. osvojio Kup Francuske.

n Godine 1998. godine pro dali ste “ Nicu” i pre{li u “kolevku fudbala”, gde ste 1999. godine preuzeli ekipu “Portsmuta”.

- Tim je bio u nezavidnom polo`aju, ali smo uspeli da ga podignemo u rang Premijer lige.

Tu smo opstali sedam godina. Sportski uspeh ovog kluba bio je i uspeh ~itavog grada, tako da sam postao slavan ~ovek na jugu Engleske.

n Promenili ste fudbal ski i turisti~ki ugled grada Portsmuta. Grad Vam je poda rio statuu sa Va{om likom. Dobili ste zlatne kqu~eve grada i ulicu. Postali ste poznati kao admiral Nelson, istorijski engleski koman dant grada i ratne mornarice. Pri~a se da je skoro svaka ku}a u Portsmutu dr`ala uramqenu Va{u fotografiju.

- Mnogo dece je u Engleskoj po meni dobilo ime Milan. Engle zi su zbog mene nau~ili srpski. Izgovaraju ga tako ~isto Milan. I moj unuk u Wujorku zove se Mi lan. I tamo }e se, kad on postane uspe{an svetski ~ovek, ra|ati deca koja }e se zvati Milan.

n I tako }e da nastane svetska dinastija Milan? Da li ste kao slavni Srbin u Engleskoj upoznali kraqicu Elizabetu?

- Bio sam sa pokojnom kraqi com Elizabetom vi{e puta. Bila je divna osoba, uvek prijateqski raspolo`ena. Ose}ao sam wenu toplinu i dobrotu.

n Susretali ste se i sa princem ^arlsom?

- Da, bio sam sa princem ^arl som. Novi britanski kraq ne li~i mnogo na majku!

SLOVENA^KA KORUPCIJA

n I sa “Lesterom” ste kao vlasnik kluba ostvarili uspeh, ali tek posle mnogo nez goda i trauma?

- Uzeo sam “Lester” 2007. go dine, ali nisam imao dobar i uigran sportski i poslovni tim. Mewali smo trenere, tra`ili igra~e i igru. Do{li smo do vra ta za ulazak u Premijer ligu. Kad sam klub prodao, on je 2016. u{ao u Premijer ligu. Takva situacija je bila i sa “[efildom”.

n I onda se opet vra}ate Starom kontinentu i balkan skom zavi~aju. Dolazite u Ko par i u Qubqanu.

- Mladen Rudowa, moj igra~ u „Portsmutu“ mi je pri~ao o po slovnoj perspektivi Slovenije. O slovena~kom fudbalu, koji ima kvalitet, ali nema orga nizaciju i investitora. On je pre{ao u Kopar i Qubqanu da igra za slovena~ke klubove ovih gradova, a ja sam sa jednim slo vena~kim biznismenom do{ao da radim u slovena~kom fudba lu. Imali smo uspeha, ali nismo imali novac i zaradu. n I FK „Kopar“ i FK „Olim

pija“ postali su prvaci Slove nije. U Kopru ste imali inve sticije u Luci i druge projekte. Koliko ste novca ulo`ili u Sloveniju?

- Oko 50 miliona evra. Do{ao sam u Sloveniju iz klasi~nog za padnog kapitalisti~kog sistema, s tamo{wim navikama, i sudario sam se sa lokalnim slovena~kim pravilima u biznisu. Veliki deo te moje investicije pojela je slo vena~ka korupcija u privredi. Nije Slovenije moderna evrop ska dr`ava, ona je i daqe deo Balkana.

n U Qubqani ste proveli punih {est godina. Fudbalski klub “Olimpiju” ste prodali u oktobru 2021. godine, jednom nema~kom milioneru.

- Nisam siguran da je “Olim piju” kupio taj Nemac. Mislim da su kupci neki slovena~ki bizni smeni. Oni mene jo{ nisu plati li “Olimpiju”.

n [ta }ete da radite?

- Pa, ~eka}u da mi plate za „Olimpiju“. Imam u Sloveniji jo{ pet projekata. Poku{a}u wih da realizujem, da savladam slove na~ku korupciju i spasem te po slove.

n Da li }ete, kao {to ste nekada razmi{qali, da kupi te FK „Vojvodinu“ iz Va{eg voqenog grada Novog Sada?

- Ne razmi{qam vi{e o tome, jer fudbalski klubovi u Srbiji imaju jako velike probleme.

n Da li }ete da pi{ete memoare o svom poslovnom uspe hu u Americi i fudbalskom uspehu u Evropi?

- To me mnogi pitaju. Kad raz mi{qam {ta sam sve do`iveo u `ivotu: odrastao sam bez majke, `iveo na ulici, borio se, dao bih naslov toj kwizi se}awa „Moj put“. Mislim, me|utim, da jo{ ni sam za memoare.

n Imate jo{ mnogo posla da uradite?

- Sada trenutno idem ku}i u San Francisko da se odmorim. Imam divnu porodicu, suprugu Gordanu, dve }erke Sandru i Ja sminu, zetove, dve unuke i jednog unuka. Gleda}u prenose utakmica iz Katara i odmara}u se do pra voslavnog Bo`i}a.

n Na kraju na{eg razgovora recite mi gospodine Milane kakvu budu}nost ima fudbal i kao sport i kao biznisa?

- Sjajnu. Postoje jo{ prostori u kojima fudbal mo`e da se ra zvija. To su, na primer, Kina i Indija, zemqe sa oko tri mili jardi stanovnika. To }e fudbal da u~ini jo{ popularnijim spor tom i biznisom!

Milan Mandari}, Ranko Lon~ar i Marko Lopu{ina

Milan Mandari} i Marko Lopu{ina

SVETSKO OTKRI]E:

Srpski nau~nik napravio skladi{te za sun~evu energiju – ~uva „zrake“ pola godine

Solarno postrojewe, jedinstveno u sve tu, koje bez panela sakupqa i skladi{ti sun~evu energiju izgra|eno je u Badwevcu kod Kragujevca. To je rodno mesto srpskog nau~nika Vladana Petrovi}a koji je izu meo sistem za ~uvawe elektri~ne ener gije dobijene iz sunca - ~ak {est meseci. Problem svetske energetike mo`e da

mo 1.400 kilovata od sunca na godi{wem nivou, po kvadratu. [ta to zna~i, ako ima te koncentrator za pet hiqada kvadrata, izra~unajte, to su milioni kilovat ~aso va koje mo`ete da skupite", obja{wava profesor Petrovi}.

On dodaje da je najva`nije u svemu, {to niko do sada, osim wega, tu energiju nije mogao da akumulira ova ko dugo.

POVRATAK U SRBIJU ZBOG NOSTALGIJE

bude re{en - patentom iz Srbije. Ovo tvr di profesor Petrovi} i dodaje:

"Mi smo jedini u svetu koji mo`emo da iz solarne energije akumuliramo 550 kilovata elekti~ne energije, na hiqadu stepeni i to da ~uvamo {est meseci, sa gubitkom od samo 2 odsto".

SVETSKI IZUM – SOLARNU ENERGIJU ^UVA POLA GODINE

Svetsko ~udo nauke podigao je bukval no u svom dvori{tu, uz finansijsku pomo} partnera iz Velike Britanije. Ovaj so larni sistem druga~iji je od svih drugih u svetu, mnogo jednostavniji, a pre svega korisniji i jeftiniji.

Postrojewe koje li~i na mini plat formu svemirskog broda putem ogledala od aluminijuma, prate}i kretawe sunca upija solarnu energiju koncentri{u}i je u apsorber. Energija odlazi direktno u akumulator koji je izoliran na poseban na~in. Tako se dobija elektri~na energija koja mo`e da se ~uva vi{e meseci.

Profesor tvrdi da ovim sistemom, po hektaru sa kojeg se energija sakupqa, mo`e da se greje 1200 stanova. Va`no je i na kom mestu na Zemqi je postavqen.

"Kod nas u Srbiji ima oko 2.020 sun~a nih sati, a recimo u Portugaliji, 2.200, ra~una se koliko kilovat ~asova skupite u jednoj zemqi. U Srbiji mo`emo da skupi

Ovaj in`ewer elek trotehnike ima osamde set godina. Bio je pro fesor u Tehni~koj {koli u Kragujevcu, zatim je radio u "Romaniji", a ra doznalost ga je odvela u Frankfurt, hteo je da u~i i napreduje. Ubrzo je rukovodio delom firme u kojoj se zaposlio. Dok torirao je uz stipendiju nema~ke vlade, posle toga bio je direktor emi nentne kompanije u Ese nu, tu je napravio prvi patent. Danas ima 38 za{ti}enih izuma i 55 nau~nih radova.

Kada je bio na vrhuncu karijere u Ne ma~koj, ka`e, uhvatila ga je nostalgija. Vratio se u Srbiju, gde je ubrzo postao di rektor Nau~nog instituta i podpredsed nik kompanije "GO[A".

"Sa 11 hiqada maraka, spao sam na platu od 600, ali nisam `alio, u Go{i sam po~eo da razvijam sedam novih teh nologija, dobijawe gasa kori{}ewem so larne energije, dobijawe gasa iz ugqa, iz biomase. U Nema~koj sam radio na takvom projektu, ciq je bio da se smawi CO2 u atmosferi. Kori{}ena je nuklearna ener gija, na tome sam i doktorirao, na kori{}ewu nuklearne energije, da bi se dobio gas iz ugqa".

[UMADIJSKA TOPLANA U PORTUGALIJI

Petrovi} je u julu dobio nagradu Fon dacije Mirpuri iz Portugalije, najvi{u nagradu za podsticawe nauke u 2022. go dini. Sa ovom Fondacijom ~iji je vlasnik milijarder koji mnogo ula`e u ekologiju, finansira spas korala na Zemqi, potpi sao je i ugovor za izradu prvog pilot po strojewa van Srbije koje }e biti izgra|e no u Lisabonu.

"Napravio sam optimalnu cenu za kon centrator od 25 metara, ovde je su{tina

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

da iz solarne energije mo`e da se dobija 8760 kilovat sati godi{we, to zna~i 365 dana puta 24 sata da se dobija struja iz sunca. I to smo uspeli", ka`e Petrovi} i dodaje da }e se i sve u Lisabonu de{avati u saradwi sa nema~kom vladom. SRBIJA NA PRVOM MESTU

A {ta je sa Srbijom, Srbija ima pri li~an broj sun~anih dana?

Petrovi} ka`e da su ga pre nekoliko godina posetili predstavnici vlasti, re sornog ministarstva, videli su kako si stem izgra|en u wegovom dvori{tu funk cioni{e, ali su ga posle zaboravili.

"Pre neki dan me zovu ponovo Nemci, hitno je, ka`u, "Bajer" iz Leverkuzena ho}e da napravi ugovor sa firmom IPRO iz Drezdena. Wihova najve}a hemijska ku}a ho}e da stavi {apu na akumulator sun~eve

dolazili i predstavnici Centralnoafri~ke Republike, predsedni kovi ro|aci, svesni su koliko elektri~ne energije mogu da dobiju iz sunca.

"Nemci imaju `equ da se cela Evropska unija greje ovim sistemom, a moja je `eqa da se instalira u 100 firmi u Srbiji koje bi vladale ovom tehnologijom. Nudim i obuku. Voleo bi da ova nova tehnologija zvani~no potekne iz Srbije, da re{imo problem energije za ceo svet, a ne da na kraju budemo primorani da je kupujemo od Nemaca", zakqu~uje ovaj nau~nik. M. T.

Ukaz u kome se zabrawuje da peva ko ne ume da peva

Knez Milo{ je bio veliki vo`d i knez

Srbije koji je vladao u dva navrata: od 1815. – 1839. godine i od 1858. – 1860. go dine. Bio je neobrazovan, ali je vladao onom iskonskom mudro{}u srpskog seqa ka.

Voze}i se jednom fijakerom Kwaz ugle da nekoliko uhrawenih ovaca ~istog runa pored puta. Po{to je obi~avao da zaustavi svoju pratwu kako bi popri~ao sa qudima koji bi radili pored puta, ili ~uvali sto ku, i ovog puta doviknu ko~ija{u da stane. Iza{av{i iz fijakera pratioci vi

de{e kako je glavnina stada na kosi ni ispod puta, dok se iz jaruge ~uo glas ~obanina, koji je iz sveg glasa pevao, ne prime}uju}i nikoga. Svi primeti{e kako Kwaz iskrivi lice, jer mu pevawe pastira nije godilo, jo{ kad primeti da je na putu ugazio u qudski izmet, mahnu rukom da se kre}e nazad.

Dok su mu qudi iz pratwe ~istili ~izme, opomenu svog sekretara.

- Ve~eras ‘vako, opomeni da se izdikti ra ukaz u kome se zabrawuje da peva ko ne ume da peva i da se strogo ka`wava srawe

po putevima!

Kolona je oti{la svojim putem, a to ve~e, kada je sekretar spomenuo ukaz, Kwaz opdmahnu rukom:

- Ko }e povatati sve {to iz slasti po gane po putu. A oni drugi }e pevati jo{ ja~e kad saznaju za zabranu.

I tako osta. R. N.

lll U slede}em broju: Za{to su se potukli glumci Sergej Trifunovi} i Nenad Jezdi}

energije. Ovde kod nas to nikoga ne inte resuje".

Predstavnici gotovo 20 zemaqa, me|u wima su Indija, [vedska, Norve{ka, [kotska, Engleska, Italija i Turska, su zainteresovani za ovaj projekat. U Badwe vac su nedavno

Pro{lonedeqna odluka au stralijskih federalnih vlasti da teniskom {ampionu Novaku \okovi}u ukinu trogodi{wu zabranu ulaska u zemqu, bila je jedna od najudarnijih vesti u svim ovda{wim glavnim medi jima. Mnogi Novakovi navija~i {irom Australije prosto sada nisu mogli da veruju svojim u{i ma, se}aju}i se jo{ uvek onih ne milih scena i doga|aja iz januara ove godine. Na na{u sre}u nije bilo ni zluradih komentara te

Povratak {ampiona

je posebno obradovala brojnu srpsku zajednicu u Australiji, koja je uvek predstavqala ve liku i zna~ajnu podr{ku na{em {ampionu u posledwih petna estak godina. Nakon zvani~nog saop{tewa Ministarstva za imigraciju, svima nam je laknu lo, jer smo svi bili jo{ uvek po malo sumwi~avi, da li je ta vest zaista stvarna ili samo neka novinarska spekulacija. Poseb no nas je odu{evio na{ najboqi teniser koji je odmah odlu~io da otkupi jedan broj karata za wegove me~eve na slede}em Au stralijan openu, i da ih besplat no podeli srpskim navija~ima u Melburnu. On je na taj na~in po`eleo da izrazi jedan vid zahvalnosti qudima koji su ga u

kao izve{ta~u ali i svim navi ja~ima bilo veoma te{ko i vrlo iscrpquju}e u fizi~kom smislu. Srbi u Australiji su tih dana bili izuzetno povre|eni, a mno gi od wih su mi posle decenija `ivota ovde kazali da se stide zbog onog {to wihova vlada radi Novaku. Naravno, ne sme se zabo raviti da uprkos toj besomu~noj medijsko-politi~koj hajci pro tiv devetostrukog {ampiona Au stralijan opena, srpski navija~i nisu bili jedini na wegovoj stra ni. Novaka su tada podr`avale i mnoge javne li~nosti poput tada{weg federalnog posla nika i predsednika Ujediwene Australijske partije Krega Ke lija i uva`enih senatora Meta Kanavana, Aleksa Anti}a, @e-

U prethodnom periodu moglo se ~uti da Novak \okovi} ima u planu da napravi jedan potpuno nesvakida{wi potez kojim }e odgovoriti Australiji za tor turu koja mu je prire|ena u ovoj zemqi po~etkom godine. Srpski as sada je i li~no potvrdio da }e se odlu~iti na taj potez, te da }e poklawati karte Srbima kako bi imao veliku podr{ku na mestu sa kog je sramno deporto van.

U razgovoru na tu temu, Novak otkriva vi{e detaqa vezanih za svoj boravak u Australiji i takmi~ewa na kojima planira da u~estvuje.

davala utehu u tim trenucimazapo~iwe Novak.

- [to se ti~e karata, u ovom trenutu ne znam kako }e se stva ri odvijati i koliko karata }e mi biti na raspolagawu. To }e, kona~no, zavisiti od turnira, koliko bih mogao da dobijem ka rata, koliko }e karata biti do stupno kroz prodaju, ali }u se po ruditi prvenstveno iz te emocije i zahvalnosti da im na taj na~in {to vi{e uzvratim i da im u {to ve}em broju omogu}im da gledaju tenis, moje me~eve i u tome u`i vaju - ka`e devetostruki osvaja~ Australijan opena.

odluke u doma}oj javnosti, {to je jo{ jedan kuriozitet, i potpuni neo~ekivani obrt cele ove sage. Odmah sutradan, {to je tako|e iznena|uju}e, tu vladinu odluku je pozdravio ~ak i sada{wi li der federalne opozicije Piter Daton, koji je u vreme Novakove deportacije bio vrlo uticajni ministar odbrane. On je istakao da je Novakov dolazak va`an za Australijan open, i da mu je dra go da }e se on ovde boriti za svo ju desetu titulu. Sti~e se utisak da se u australijskoj javnosti od nos prema Novaku zna~ajno mewa u pozitivnom smislu, posebno u posledwih nekoliko meseci. Ipak, setimo se da i sada{wi premijer Entoni Elbanize, kao i ministar za imigraciju Endrju Xajls nisu ni onda podr`avali hajku protiv Novaka, ve} su otvo reno govorili da se to jedno stavno nije smelo dogoditi. Au stralijski Srbi to nikada nisu zaboravili federalnim labu ristima, i bilo je o~ekivano da }e velika ve}ina pripadnika srpske zajednice zbog toga gla sati protiv Morisonove vlade u maju. Naravno, te{ko je to sa sigurno{}u re}i, ali to je vi{e neki moj li~ni utisak, nakon mo jih razgovara sa ovda{wim qu dima srpskog porekla.

Australijan open po~iwe za samo sedam nedeqa, a ova vest

tim te{kim danima podr`avali, i koji su bili na wegovoj strani. Novak je tako|e iskazao i `equ da provede jedno izvesno vreme sa navija~ima, i na taj na~in im se odu`i za veliku i iskrenu po dr{ku tokom jedanaestodnevne drame u januaru. Novak nije zabo ravio koliko je na{ih navija~a danima bilo prvo ispred imigra cionog hotela „Park“ a zatim i ispred Federalnog suda i advo katske kancelarije u Melburnu. To je samo jo{ jedan dokaz o ka kvoj je qudskoj gromadi re~, jer samo ~ovek velikog srca mo`e da razume da wegova patwa nije bila jedina u celoj toj drami.

Tih dana bio sam jedini srp ski novinar koji je za Radio Te leviziju Srbije (RTS) direktno izve{tavao o svemu {to se do ga|alo u Australiji na tu temu. Javqao sam se u`ivo iz Mel burna za RTS i po desetak puta na dan, uglavnom u Jutarwem programu i redovnim vestima. Moja izve{tavawa i direktna ukqu~ewa u drugi dnevnik RTS-a pratilo je tada i do tri milio na qudi u`ivo, ako je verovati agencijama za merewe gledano sti. Se}am se ulica prepunih Novakovih navija~a koji su za jedno sa wim pre`ivqavali i strepeli svakog minuta {ta }e se dogoditi i koji su slede}i ko raci vlasti. Emotivno je i meni

rarda Renika... Oglasili su se svojim pozitivnim tekstovima i izjavama i mnogi novinari, poput Xejmsa Mekfirsona iz australij skog izdawa „Spektejtora“, Rite Panahi iz „Skajwuza“ ili ugled ni advokati poput Grega Barnsa. Iskrena i nezaboravna podr{ka u te{kim trenucima koja je bila za divqewe i po{tovawe. Zato i Novak ali i svi mi zajedno ne treba da zaboravimo da nije cela Australija bila protiv we govog ostanka, ve} je to bila samo tada{wa vlast u sprezi sa mejn strim medijima. Deset meseci nakon tih doga|aja Australija je zahvaquju}i novoj vladi Entoni ja Elbanizea pokazala kona~no svoje pravo qudsko lice. Zato i onima koji iz nekog svog razloga tada u januaru nisu bili na Nova kovoj strani ne treba zamerati, ve} se zajedno okrenuti dobrom tenisu i predstoje}em grensle mu. Vi{e nego ikad svi zajedno okrenimo se zato onim pozitiv nim efektima povratka na{eg {ampiona i jednog od najve}ih i najuspe{nijih tenisera u istori ji sporta.

- Naravno da bih `eleo da vidim {to vi{e qudi iz srpske zajednice, koja je veoma brojna. Iskoristio bih ovu priliku da im se zahvalim na svesrdnoj po dr{ci koju su mi dali po~etkom ove godine tokom mog boravka, dolazili ispred advokatske kancelarije i ispred zgrade gde sam bio pritvoren. Wihovu podr{ku ne}u zaboraviti – i nastoja}u da provedem neko vre me sa wima, po}i}u da ih pose tim u Melburnu. Isto planiram da uradim i u Adelajdu, gde }u igrati svoj prvi turnir sezone – i tako }u, barem kroz fizi~ki susret, iskazati zahvalnost za izvanrednu podr{ku koja mi je

Novak bi tako mogao da napra vi pravu invaziju Srba i qubi teqa tenisa sa na{ih prostora na Melburn. ^iwenica je da osim pripadnika srpske zajednice i wegovih pravih obo`avateqa iz celog sveta – ostala (ve}inska) publika u "zemqi kengura" bi samo ~ekala priliku da poka`e svoje neslagawe sa stavovima koje odlu~no zastupa Nole.

Ovako, mo`da bi prvi grend slem u godini 2023. mogao ostati upam}en po jednoj od najvrelijih teniskih atmosfera u istoriji. Jer ako sve protekne po planu, nema sumwe da }e "goreti" Au stralija i prisustvovati strasti kakva se ne vi|a na tribinama "belog sporta". N. R.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Navija~i Novaka \okovi}a napravili su spektakl pre i tokom finalnog duela u Melburn parku 2019. godine

Prepun hram slavara i vernika

U ponedeqak, 21. novembra, Srpska pravoslavna crkva i vernici {irom Australije su na najsve~aniji na~in proslavili Sabor svetog arhangela Mihaila, u narodu poznatiji kao Aran|e lovdan. Prema brojnosti vernika koji ga slave, Aran|elovdan je druga naj~e{}a slava kod Srba, posle Svetog Nikole.

To se dalo naro~ito vide ti po broju sve~ara koji su toga dana pohrlili u na{im sve tiwama na ovim prostorima. Sve~ano je bilo i u crkvi Svetog apostola i jevan|eliste Luke u sidnejskom predgra|u Liverpul, gde je liturgiju slu`io, vernike pri~estio i slavske kola~e pre sekao stare{ina ovda{we srp ske svetiwe, prota Aleksandar Milutinovi}.

On je u svojoj pastirskoj be sedi naglasio, da se Sveti Ar hangel Mihailo smatra vo|om nebeskih vojski i da se uvek javqao na mestima na kojima se javqala i Bogorodica, tako da predstavqa nebesku silu i za {titu na zemqi. Smatra se ~uva rem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Za{titnik je loze Nemawi}a. a danas ga slavi kao krsnu slavu i za{titnika poro dice veliki broj Srba.

- Svim dana{wim slavarima i wihovim gostima `elim sre}nu krsnu slavu. Molimo se Sve tom Arhangelu da nam da snage, zdravqa, istrajnosti i qubavi u svakodnevnom `ivotu - rekao je izme|u ostalog otac Aleksandar.

Posle liturgije i rezawa slav skih kola~a, vernici su pre{li u parohijsku salu da se osve`e ka fom i sokovima. Sli~no je bilo i dan ranije na nedeqnu liturgiju, koju je slu`io protojerej – sta

vrofor Nenad \ura{inovi}. Oba dana me|u vernicima koji su is punili liverpulski hram, bilo je puno dece i mladih {to je za po hvalu. Recimo na kraju, da se ovde u nedequ, 27. novembra posle liturgije organizuje zajedni~ki ru~ak uz predbo`i}ni kotli} i ro{tiq za sve prisutne. Tako|e, va`no obave{tewe za ~lanove liverpulske crkve, da se u pone deqak 28. novembra odr`ava go di{wa skup{tina sa po~etkom u 19 ~asova.

J. Gajeskov

\UR\IC U KABRAMATI

U sredu, 16. novembra, Srpska pravoslavna crkva i vernici sve~ano su obele`ili veliki hri{}anski praznik - \ur|ic, u znak se}awa na prenos mo{tiju Svetog velikomu~enika Georgija u novi hram.

Pravoslavni Srbi svetog Georgija ili svetog \or|a, slave dva puta godi{we, kao \ur|ic 16. novembra i 6. maja, kao \ur|evdan, kada se obe le`ava dan wegove smrti. U crkvenom kalendaru \ur|evdan je obele`en crvenim slovom, a iako \ur|ic nije, smatra se da je od velikog zna~aja za pravoslavnu crkvu. \ur|ic neme posebne obi~aje i u na{em pravoslavnom narodu se proslavqa isto kao i sve druge krsne slave.

Ka`u da je \ur|ic po brojnosti sve~ara na osmom mestu slava u Srba. Ove godine na \ur|ic u Sabornom hramu Svetog \or|a u sidnejskom predgra|u Kabrama ta, liturgiju je slu`io protojerej Goran ]e}ez, dok je dvadesetak kola~a slavarima presekao stare{ina hrama, protojerej - stavrofor \uro \ur|evi}. Iako je bio radni dan, u kabramatskoj svetiwi okupio se lep broj vernika, a me|u slavarima ve}inu su ~inili mladi, {to je za svaku javnu pohvalu.

J. Gajeskov

10. decembar 2020.

24. novembar 2022.

100. ro|endan Mitra Rebi}a i Sofije Urukalo

Ka`e nam vladika Wego{: „Blago onom ko do vijeka `ivi, imao se ra{ta i roditi“. Ove premudre re~i mogu da se odno se na mnoge plemenite qude, a svakako i na Sofiju Urukalo i Mitra Rebi}a. Sofiju pomiwem prvu, ne zato {to dame imaju prednost, nego zato {to je stari ja od Mitra tri meseca, a oboje su stogodi{waci. Mitar je napunio stotinu na Mitrovdan, a Sofija stotiwak dana pre wega.

Taman nam pomre{e Bogdan Ko{}ica (103) u januaru, Savo Kova~evi} (104) u avgustu i Qu bica Sedlan (105) u oktobru. Kad smo mi Srbi Sidneja ostali bez na{ih stogodi{waka do|o{e na scenu Mitar Rebi} i Sofija Uru kalo. O Mitru sam svojevremeno pisao u srpskoj {tampi u Au straliji, a Sofija Urukalo nije `elela da se o woj pi{e.

Mitar je Srbin, ~etnik i ju nak. Znam da jeste jer sam slu`io nekoliko meseci u Blektaunu gde su Mitar i Andrija Kajtez bili temeq parohije u to doba, pre skoro dvadeset godina. Branili su svoju Crkvu, kad je trebalo i od koga je trebalo, a bilo je i po treba i prilika tih godina. Tako sam ja sa Mitrom svetio vodice po srpskim domovima blekta unske parohije, slu`io litur gije i ostale duhovne potrebe te crkvene jedinice, “vo vremja ono”. Voleo sam ja te qude i tu parohiju, a volim i danas. Ovde je dugo godina bio predsednikom Stoj~evi} koji je istog prezimena kao i bla`enopo~iv{i patrijarh Pavle a i iz istog su slavonskog kraja.

Kad su slavqa u ovoj parohiji skoro redovno bivam prisutan. Ili mi se dolazi, ili me pozovu, a posebno mladi i vredni paroh otac Nemawa Mr|enovi} koji je i

doktorant, a Bogu hvala sa svojom suprugom Dankom, imaju ~etvoro dece. Neka su nam `ivi i zdravi.

Uvek na proslavama se ka`e da je me|u nama najstariji Mitar Rebi} dugogodi{wi ~lan itd. I svaki put Mitar ustaje a mi ga pozdravqamo velikim aplauzom. Elem, na|osmo se mi u Blektaunu u crkvenoj sali posle ve~erweg bogoslu`ewa u subotu, 12. novem bra 2022. Sedeli smo i ~ekali da se pojave slavqenici Mitar i Sofija.

Do{li su. Sofija je odmah stala pored muzike i pokazala vitalnost i radost. Do{ao je i Mitar, pozdravismo ih aplauzom te smo ve~erali. Ve~era je bila, nije potrebno da se ka`e, car ska. Imali smo i dobru muziku.

Tako da smo udrobili jelo, pri~u i pesmu. Sve je sveto i ~estito bilo i milome Bogu pristupa~no, veli deo srpske narodne pesme. Usledili su i govori i pozdra vi. Slavqenici su dobili po poklon a mi smo i to pozdravili aplauzom.

Dozvoqeno mi je te sam re kao nekoliko re~i o Sofiji koju dobro poznajem iz Kabramate, o Andriji Kajtazu i o Mitru. Pome nuh kako svi mi volimo Mitra. Sofija je do{la i nagradila muziku sa sto dolara {to sam ja prokomentarisao: “Sofija i daqe ima sto godina ali nema sto dolara”. Sofija je bila kao ~igra. To je ~udo od ~eqadeta. Nek je `iva i zdrava zajedno sa Mitrom i svima nama.

Svakako da je tu bilo sli kawa, pevawa, `eqa i `aqewa i svega onoga {to nas sedamdese togodi{wake i wih stogodi{wa ke prati i sti`e kroz `ivot. Tako smo i tortu presekli, a slavqenicima otpevali mno goqetstvije {to se nastavilo i nizom wima omiqenih ~etni~kih pesama.

Tako smo mi Srbi Sidneja sebi nabavili nove stogodi{wa ke i gajimo ih ko o~i u glavi jer se takvi jednom u sto godina ra|aju. Svaka ~ast parohiji koja je tako ne{to lepo organizovala, hvala slavqenicima koji se oda zvahu, hvala na kraju i na po~et ku premilostivom Gospodu koji nam svima daje snage da odradi mo svoje poslove, svoje obaveze. Slavqenicima na MNOGAJA QETA!

Prota Nikola Bili} Sidnej

uuu Sa{a Mati}, jedna od najve}ih muzi~kih zvezda na Balkanu odr`ala je u subotu spektakularan koncert u Centru u Bonirigu

Legendarni pop peva~ odr`ao je tro~a sovni koncert za pam}ewe u prepunoj velikoj sali Centra u Bonirigu. Na ovaj koncert se ~ekalo dve i po godine, jer je, zbog minulog period kovid restrikcija, ovda{wa publika bila uskra}ena poseta doma}ih estradnih zvezda.

Mati}evo pojavqivawe nakon nekoliko godina odsustva do~ekala je dupke puna dvo rana, u unapred rasprodatom koncertu. Popu larni Sa{a Mati}, zvezda koja je palila i `arila u regionu protekle dve decenije, Bo nirigovoj publici poklonila je tri sata vr hunske muzi~ke zabave i odli~ne atmosfere. Koncert je bio upotpuwen posebnom rasve tom, vrhunskim razglasom te led displejom. Odli~nu atmosferu je peva~ napravio, pre pun energije, i time sve prisutne iznenadio velikim spektaklom.

Smewivali su se hitovi iz svih faza Mati}evog bogatog muzi~kog opusa. Pevali su se wegovi stari hitovi, ali i po koja pe sma Mati}evih kolega. U nevi|enoj atmos feri, okupilo se oko 1000 posetilaca, koji su u`ivali u izvedbi jedne od najve}ih zvezda na Balkanu.

MATI], IKONA DOMA]E MUZIKE

Publika je pomno pratila svaku Mati}evu izvedbu, igrali su, tap{ali i pevali u sav glas kako stare, tako i nove hitove. Kod `en skog dela publike izmakle su se i suze rado snice kada su zajedno sa svojim miqenikom pevale wima dobro poznate pesme.

Vi{e i ne ~udi da su na koncertima Sa{e Mati}a prisutne sve generacije. Tako je bilo i pro{le subote. Ovo je bio koncert gde se postavqalo pitawe ‚ima li ko da ne ide na koncert’? Tako da su vi|ene ce lokupne familije prisutne na subotwem koncertu. S obzirom na preobiman stvara la~ki opus kultnog peva~a, ni ovaj put nisu odoleli ni mla|i, a ni stari pobornici do bre muzike. Sve generacije su u jedinstvenoj ekstazi i razmeni energije skakale, pevale horski ~ine}i neponovqivu „muzi~ku buku”, ove posebne ve~eri.

Da publici, za ovu priliku u pretesnoj velikoj sali Centra u Bonirigu nije bila

dovoqna samo petina muzi~kog opusa benda dokazao je i vi{eminutni aplauz i poklici ushi}ewa, kojim su i nakon zavr{enog kon certa dozivali Sa{u i bend da nastave tamo gde su stali.

FINALE TURNEJE U MELBURNU I PERTU

Nakon Adelejda pro{log petka, Bonirig je bila druga stanica na Mati}evoj turneji. Pro{le nedeqe peva~ je odr`ao koncert u Brizbejn nakon ~ega sledi kratka pauza. Turneja }e biti okon~ana u Melburnu u pe tak 25. novembra (Trak Lounge Bar Toorak) i dan kasnije u Pertu, u Srpskom centru u Madingtonu.

decembar 2020. novembar 2022.

Borba za opstanak Velikog koralnog grebena

Ispod tirkiznih voda kod obala Australije nalazi se jedno od svet skih prirodnih ~uda, podvodna raznobojna xungla koja vrvi od `ivota za koju nau~nici ka`u da pokazuje neke od najjasnijih znakova klimatskih promena. Na dva stepena globalnog rasta temperature ostajemo bez svih svetskih grebena, upozoravaju stru~waci

Veliki koralni greben, o{te}en, ali ne i slomqen uticajem klimatskih prome na, podjednako uliva nadu i poziva na zabrinutost dok se istra`iva~i utrkuju da otkriju kako mo`e da pre`ivi na plane ti koja se sve vi{e zagreva.

Vlasti poku{avaju da kupe vreme grebena kombinovawem drevnog znawa sa novom tehnologijom. Oni prou~avaju reprodukciju korala u nadi da }e ubrza ti ponovni rast i prilagoditi ga tako da mo`e da se nosi sa toplijim i nemirnijim morima.

Podvodni toplotni talasi i ciklo ni delimi~no izazvani emisijom gasova staklene ba{te devastirali su neke od 3.000 koralnih grebena koji ~ine Veliki koralni greben. Wegove vode prepune su |ubreta, a pove}awe populacije bodqika vih morskih zvezda gotovo da je istrebilo korale.

Istra`iva~i ka`u da klimatske pro mene ve} predstavqaju izazov za `ivahnu morsku nadgradwu i sve {to zavisi od we i da }e do}i do jo{ vi{e razarawa.

„Ovo je jasan signal koji klimatske pro mene {aqu. To }e se de{avati iznova i iznova. Bi}e to rolerkoster“, rekla je En Hoget, direktorka istra`iva~ke stanice na ostrvu Lizard, o kontinuiranoj {teti koju Grebenu nanose ja~e oluje i podvodni toplotni talasi.

PODVODNI KOLOS KOJI SE VIDI

IZ SVEMIRA GODINAMA POSR]E

Milijarde mikroskopskih `ivotiwa zvanih polipi izgradile su ovog zapawuju}eg podvodnog Kolosa dugog 1.400 miqa. Ve liki koralni greben vidi se iz svemira i star je mo`da milion godina. Dom je hiqa dama poznatih biqnih i `ivotiwskih vr sta i mo`e se pohvaliti turisti~kom indu strijom od 6,4 milijarde dolara godi{we. „Korali su in`eweri. Oni grade sklo ni{te i hranu za bezbrojne `ivotiwe“, obja{wava Majk Emsli, {ef programa Du goro~nog pra}ewa Grebena na Australij skom institutu za nauku o moru.

Emslijev tim je, tokom 37 godina posma trawa i istra`ivawa, video da posledice postaju sve ve}e, a da prirodne katastro fe poga|aju podru~je sve ~e{}e.

Toplotni talasi posledwih godina naterali su korale da proteraju bezbroj si}u{nih organizama koji napajaju grebene fotosintezom, dovode}i do toga da grane izgube boju, to jest da „pobele“.

Bez ovih algi, korali ne rastu, mogu postati krhki i obezbe|uju mawe biqnih i `ivotiwskih organizama neophodnih za opstanak skoro 9.000 vrsta zavisnih od grebena.

Cikloni su u proteklih desetak godina uni{tili hektare povr{ina pod korali ma. Svaki od wih je bio istorijska kata strofa za sebe, ali bez dovoqno vremena izme|u takvih doga|aja, greben nije mogao da se oporavi.

Me|utim, u posledwem toplotnom tala su, Emslijev tim primetio je da novi kora li ni~u br`e nego {to se o~ekivalo.

„Greben nije mrtav! To je neverovatan, lep, slo`en i izvanredan sistem koji ima sposobnost da se oporavi ako dobije {ansu, a najboqi na~in da mu damo {ansu je smawewe emisije ugqenika“, istakao je Emsli.

istra`iva~a ulaze u more kada su uslovi povoqni za repro dukciju. To se de{ava jednom godi{we i to na prelasku zime u prole}e.

Me|utim, nau~nici ka`u da je to prespo ro ako korali `ele da pre`ive globalno zagrevawe. Zato sa kupqaju koralne pol ne }elije tokom raz mno`avawa korala i potom u laboratorij skim uslovima testi raju na~ine da ubrzaju reproduktivni ciklus korala i podr`e gene koji im omogu}avaju pre`ivqa vawe na vi{im temperatura

Jedna takva laboratorija, prvo bitno trajekt naknadno prera|en u „na u~nu bar`u“, pluta pored obale ostrva Ko nomi, na dva sata vo`we ~amcem od kopna dr`ave Kvinslend.

Karli Rendal, koja je na ~elu Programa obnove korala pri Australijskom institu tu za nauku o moru, ~esto je okru`ena kofa ma punim primeraka korala i eksperimen talnim tehnologijama za sadwu korala.

Dugoro~ni plan, kako navodi, je da se svake godine uzgaja na desetine pa i stoti ne miliona beba korala i da se oni potom posade du` Grebena.

Rendalova je to uporedila sa sadwom drve}a pomo}u dronova, ali pod vodom.

Wene kolege uspe{no su uzgajale ko rale u laboratoriji van sezone, {to je kqu~ni prvi korak da se u velikoj meri uvedu genetske adaptacije kao {to je ot pornost na toplotu.

In`eweri dizajniraju robote koji }e biti na brodu koji bi koristio podvodne dronove. Ti dronovi bi pri~vrstili ge netski odabrane korale na greben pomo}u {tipaqki u obliku bumeranga.

Korali u posebno odabranim oblastima }e poboq{ati „prirodne procese oporav ka“ Grebena koji bi na kraju preuzeli posao koji su qudi radili da bi Greben opstao kroz klimatske promene.

Australiju su proteklih godina pogodi li nezapam}eni po`ari, poplave i ciklo ni pogor{ani klimatskom nestabilno{}u.To je dovelo do promene politi~ke kli me u zemqi jer su glasa~i postali sve vi{e zabrinuti za klimatske promene, poma`u}i u stvarawu novog nacionalnog rukovod stva na ovogodi{wim saveznim izborima, ocewuje Bil Her, izvr{ni direktor „Klaj mat analitiksa“.

Nova vlada levog centra Entonija Al baniza usvojila je zakon o dostizawu neto nulte emisije ugqenika do 2050. godine, {to ukqu~uje smawewe gasova staklene ba{te za 43 odsto do 2030.

Australija je jedan od najve}ih svetskih izvoznika ugqa i te~nog prirodnog gasa i zaostaje za ciqanim emisijama velikih in dustrijskih zemaqa.

Nova vlada je blokirala iskopavawe ugqa u blizini Velikog koralnog grebena, ali je nedavno dala dozvole drugim ter moelektranama. Tako|e, nastavqa se sa ulagawem kako bi se pove}ala prirodna sposobnost Grebena da se prilagodi klimi koja se brzo zagreva.

Grebenom veli~ine Italije, kao naci onalnim parkom upravqa Uprava morskog parka Veliki koralni greben.

Glavni nau~nik Uprave morskog parka Dejvid Ve~enfeld navodi da je „uprkos nedavnim uticajima klimatskih promena, Veliki koralni greben i daqe ogroman, raznolik, lep i otporan ekosistem“.

NA DVA STEPENA GLOBALNOG RASTA

TEMPERATURE OSTAJEMO BEZ GREBENA

Me|utim, to va`i sada, u svetu u kojem je temperatura porasla oko 1,1 stepen Cel zijusa.

„Kako se pribli`avamo porastu od dva stepena Celzijusa i svakako dok budemo prelazili tu granicu, izgubi}emo svetske koralne grebene i sve prednosti koje oni daju ~ove~anstvu“, upozorio je Ve~enfeld.

Prema wegovim re~ima, koralni grebe ni su, kao dom za preko 30 odsto morskog biodiverziteta, neophodni za `ivot sto tina miliona qudi {irom tropskih kraje va.

Greben je deo nacionalnog identiteta Australijanaca i od ogromnog je duhovnog i kulturnog zna~aja, istakao je Ve~enfeld.

Za sada je uzgoj raznih vrsta na celom Grebenu i sadwa korala izvodqiva nau~na fantastika.

Ipak, preskupo je da se obim pove}a do nivoa potrebnih da bi se „kupilo vreme“ dok ~ove~anstvo polako smawuje emisije, obja{wava Karli Rendal, ali dodaje da bi u roku od 10 do 15 godina dronovi mogli biti u vodi.

Ipak, Rendalova upozorava da roboti, farme korala i ve{ti ronioci „apsolut no ne}e biti dovoqni ako emisije ne budu stavqene pod kontrolu“.

„Ovo je jedan od mnogih delova kom pleta alata koji se razvija. Ali ako ne mo`emo da stavimo pod kontrolu emisije, nemamo mnogo nade za ekosistem grebena“, poru~ila je Rendalova. S. G.

NEMA ODMORA DOK TRAJE OBNOVA VELIKOG KORALNOG GREBENA

Prvi korak u vladinom planu obnove Grebena je nastojawe da se boqe razume zagonetni `ivotni ciklus samog korala.

Zbog toga, desetine australijskih

KATAROd beduina milijarderado

Biser Persijskog zaliva – tako bi ukratko mogao da se opi{e Katar, zemqa u kojoj `ivi 350.000 stanovnika, ali u kojoj radi vi{e od milion i po stranaca. Katar je emirat u kojem je ve} vi{e od 150 godina najuticajnija porodica Al Tani.

Nekoliko godina zaredom Katar je prva zemqa u svetu kad se gleda bruto doma}i proizvod po glavi stanovnika. Na listi je ispred Luksemburga, Singapura, Bruneja. Zvu~i gotovo nestvarno, ali pre samo 70 godina, to je bilo jedno od najsiroma{nijih mesta na planeti. Stanovnici Katara, koji je tada bio britanski protektorat, `iveli su od ribolova i prodaje bisernih {koqki.

"Morali smo da gradimo ku}e od ka mena i drveta, `iveli smo i u {atorima. Zimi smo odlazili u pustiwu, leti na more, tako su izgledali na{i dani. Sada je `ivot druga~iji, mnogo zgrada, kula, sve je tu, telefoni, radio-stanice, mnogo stvari koje su druga~ije. I ono {to vidite sada, posle 10 godina, isti deo grada ne}ete mo}i da prepoznate", tako Sad Ismail al Xa sim opisuje `ivot u Kataru nekad i sad.

On ima jednu od najuzbudqivijih biogra fija. Bio je po{tar, u~iteq, bodi-bilder, le`ao je na ekserima i staklu, radio je u vodovodu, bio je vatrogasac, pi{e pesme... Me|utim, najvi{e voli da pri~a o vremenu pre otkri}a nafte i gasa. Tada je bio roni lac, i{ao je na more kako bi tra`io bise re. Danas je jedan od najstarijih lovaca na bisere u Kataru.

"U letwem periodu na more smo i{li u velikim brodovima. Brod je imao kapetana, pomo}nika su zvali sekuni. Bio je tu onaj koji roni i tra`i {koqke, wegov pomo}nik je sejp, i tu je jo{ jedan ~ovek koji je ve oma va`an – naham, on je peva~ na brodu, qudi slu{aju wegov glas, i zbog toga se ne ose}aju mnogo umorno", opisuje Sad Ismail. Statistika ka`e da mora da se izva di i po nekoliko hiqada {koqki da bi se prona{ao samo jedan biser. U vreme Sada Ismaila al Xasima, to je bilo mno go te{ko, zato {to se ronilo na dah. Po sledwi biseri iz Katara otplovili su za Indiju, pa daqe u Francusku i Italiju.

OD ZEMQE NOMADA

DO ZEMQE MILIJARDERA

Krajem tridesetih godina pro{log veka u malom mestu Duhan, na zapadu zemqe, po javila se nafta. Katar je po~eo da je pro daje svetu i od tada vi{e ni{ta nije bilo isto. Me|utim, pravi razvoj kre}e tek se damdesetih godina. Katar je 1971. dobio nezavisnost od Velike Britanije, a tih godina je u Persijskom zalivu otkriveno najve}e pojedina~no nalazi{te prirod nog gasa na svetu. Energent koji je nekada smatran gotovo bezvrednim }e preko no}i transformisati zemqu.

Mo`da je najboqi simbol dana{weg Ka tara takozvana "Perla". To je stambeno-po slovni kompleks koji se prostire na ~ak ~etiri miliona kvadratnih metara.

"Grupa biznismena iz Katara odlu~ila je da ovo istorijsko mesto bude podse}awe na zemqu iz vremena bisera. Napravili su ve{ta~ko ostrvo, nazvali su ga 'biser Katara', {to asocira na istoriju, ali i na budu}nost", ka`e Muhamed al Fatih iz kompanije koja je sagradila "Perlu".

Biser Katara se sastoji od 10 zona. Evropqanima je najprivla~nija katarska "mala Venecija", odnosno Kanat kvartir. Gra|en je u mediteransko-marokanskom stilu i naj{areniji je deo "Perle". Jedna od najatraktivnijih zona "Perle" je Por to Arabija – luka sa luksuznim jahtama, okru`ena visokim kulama.

"U Porto Arabiji se nalazi 10 kula. Sada tu `ivi skoro 18.000 qudi, u Kanat

kvartiru imamo vi{e od 6.000 stanara. 'Perla' je trenutno najatraktivnija turi sti~ka zona u Kataru, i ~ak najatraktivnija u zemqama Persijskog zaliva", ka`e Muha med al Fatih.

Katar najve}i razvoj bele`i u po sledwe dve decenije. Negde na po~etku tog puta, ovde je po~ela da radi srpska firma "Energoprojekt". Ne grade kao gra|evin ska firma, rade kao konsultanti, ali su od tada, pa sve do danas, oni zadu`eni za velike projekte u vezi sa strujom i vodom.

"Prvi projekat '91. godine je bio iz gradwa nekih dvadesetak trafostanica, i tad kad smo mi do{li, ovde je bilo 95 trafostanica. Danas u Kataru ima preko 350 trafostanica i barem na 80 odsto tih trafostanica je 'Energoprojekt' bio kon sultant", ka`e regionalni direktor kom panije "Energoprojekt – Entel" Mom~ilo Mrvi}.

BORA MILUTINOVI]: BI]E TO SVETSKO PRVENSTVO IZ SNOVA

Prekretnica za Katar je 2022. godina. Katar je danas doma}in Svetskog prven stva u fudbalu. To je prvo Svetsko prven stvo organizovano u nekoj arapskoj zemqi.

Zbog tog doga|aja, Katar je bio jedno od najve}ih gradili{ta na svetu. U celoj zemqi gradili su se se novi stadioni. Jedan od wih je "Kalifa" u Dohi. Ima}e 60.000 mesta. Ispred tog stadiona ~eka nas na{ ~ovek – Bora Milutinovi}. Krenuo je iz Bajine Ba{te, ali je onda mewao ne samo klubove ve} i kontinente. Trenirao je fudbalere od Azije do Amerike.

"Sad sam u Kataru, imao sam sre}e da radim u klubu Al Sad 2004. i 2005. godi ne. Sada sam savetnik qudi koji organizuju Svetsko prvenstvo 2022. godine", ka`e je dan od najpoznatijih srpskih fudbalskih trenera. Smatra da qudi preteruju kada ka`u da je on jedan od najzaslu`nijih {to je Katar dobio Svetsko prvenstvo, ali da ne preteruju kada ka`u da }e to prvenstvo biti druga~ije od svega {to su qudi do sada videli. Ne igra se leti, kada tempe rature dosti`u i 50 stepeni, igra}e se u novembru i decembru, kada je za fudbal idealno. Za svaki slu~aj, stadioni }e ima ti rashladnu tehnologiju koja spu{ta tem peraturu na idealnih dvadesetak stepeni.

"Ja mogu da ka`em da }e to biti ideal no Svetsko prvenstvo, da }e razdaqina izme|u stadiona biti najvi{e pola sata, napravqen je metro, to }e biti Svetsko pr venstvo gde u jednom danu ~ovek mo`e da vidi dve utakmice. Bi}e idealno za gleda oce koji `ele da u`ivaju uz fudbal i upo znaju Afriku, Aziju", navodi Milutinovi}.

KAMILE I NEOBI^NI XOKEJI

Najzanimqivije trke su one na oko sat vremena vo`we od Dohe u mestu Al [aha nija. Ukupno 2.239 kamila sprema se za trku. U jednoj trci u~estvuje 28 kamila, a veoma je interesantno da ih ne ja{u qudi nego roboti.

Trke se direktno prenose na televizi ji, a navija~i, treneri, vlasnici – svi oni nisu ni na startu ni na ciqu. Sve vreme trke voze se u automobilima, pored staze za kamile. Trka traje oko sedam minuta. Kada se zavr{i, 30 sekundi kasnije kre}e nova trka, sa novih 28 kamila. I tako bez prestanka, dva i po sata.

Prose~na brzina kamila je izme|u 30 i 40 kilometara na ~as. I tu se vra}amo na robote s po~etka pri~e. Kamile ne mogu da postignu veliku brzinu ako nose te`ak te ret. Zato se koriste roboti. Svaki ima svoj dres, {areni su kao pravi mali xokeji, a te{ki su oko pet kilograma.

Imaju tehnologiju koja omogu}ava kami lama da ~uju glas svog trenera, a u robotu se nalazi i mali bi~. Blagim udarcima i glasom motivi{u kamile da tr~e. Na kraju trke, proverava se da li je sve bilo regu larno, odnosno da li se u robotima nalazi lo ne{to ~ega tu ne bi smelo da bude.

Kamile i roboti, te{ko da postoji boqi spoj tradicije i novih tehnologija. Mnogo je kontrasta i zanimqivih stvari koje zajed no poma`u da se razume {ta je Katar bio nekad i {ta je danas.

S. G.

Sad Ismail al Xasim opisuje `ivot u Kataru nekad i sad

Fontana inspirisana istorijom Katara, kada je Katar bio jedno od najsiroma{nijih mesta na planeti i kada su se seqani uglavnom bavili ribolovom i rowewem u moru za biserima u {koqkama

Mo`da je najboqi simbol dana{weg Katara takozvana "Perla". To je stambeno poslovni kompleks koji se prostire na ~ak ~etiri miliona kvadratnih metara

@IVOT KAO IZ FILMA: Ispovest Srpkiwe koja je radila za FBI i za Ilona Maska!

Biv{a je reprezentativka u veslawu, radila je za FBI na spasavawu `rtava trgovine qu dima, obu~ava pilote u privatnoj avijaciji, a softver na kom radi je i u avionu Ilona Maska – sve to je iskusila Jelena Miladinovi} (31), Beogra|anka koja ve} godina ma `ivi u Los An|elesu.

Za po~etak ona je ispri~ala kako je izgledao wen odlazak u SAD.

SPORT ME ODVEO U AMERIKU

„Moj odlazak u SAD je bio bo`anstven. Ovde sam do{la pre skoro 12 godina preko sporta. Prvo sam trenirala veslawe u Crvenoj zvezdi i novosadskom Da nubiusu i bila sam tako|e u srp skoj reprezentaciji. Potom sam dobila stipendiju i mese~na pri mawa na Univerzitetu u Ju`noj Kaliforniji (USC) gde sam stu dirala psihologiju i zbog ~ega sam se i preselila. Delovalo mi je nestvarno da }u se preseliti u Los An|eles i jedva sam ~ekala da vidim {ta }e novi dani done ti“, ka`e Jelena.

U Gradu an|ela se, kako ka`e, odmah uklopila i stekla mnogo prijateqa, najvi{e preko sporta. I ni{ta joj od starta nije smetalo – sem hrane.

„Najte`e mi je bilo da se navi knem na hranu na po~etku jer mi je na{a doma}a odgovarala, a ovde u mnogim namirnicama koriste kon centrate i razne supstance {to se mo`e odraziti na ukus. Ali ovde su me odu{evile bezbrojne mogu}nosti {to se ti~e zapo{qa vawa, putovawa i upoznavawa ra znih kultura. Imate priliku da u istom danu odete na skijawe na planinu, a potom da se sun~ate na pla`i.“

U POSLU SPASAVAWA

@RTAVA TRGOVINE

QUDIMA – SLU^AJNO

Zahvaquju}i tim velikim mogu}nostima koje Amerika nudi, pred Jelenom se otvorio jedan ogroman novi svet. Po~ela je da radi vrlo ozbiqan posao – da se bavi spasavawem `rtava trgovi ne qudima, tj. decom. Ona pri~a

~emu ju je nau~io taj posao i zbog kojih situacija je po~ela da dru ga~ije gleda na `ivot.

„Na ovaj posao sam dospela savim slu~ajno. Pozicija koja je bila prezentovana na sajtu za za po{qavawe se zvala ‘On Call’ i u `urbi ja sam pomislila da je to posao sli~an call centru, pa sam jednom klikom aplicirala. Kada sam dobila poziv za intervju, po gledala sam malo boqe i videla da je to zapravo mesto za osobu koja spasava i stavqa na sigur no decu koja su `rtve trgovine qudima. U tom tenutku im je tre bao neko ko }e da bude ‘On Call’, {to zapravo zna~i da im treba neko ko bi uvek bio dostupan ako iskrsne ne{to. Istog momenta me je zaintrigirao posao i bila sam zaposlena posle prvog intervjua“, pri~a Jelena kako je sve shvatila vrlo ozbiqno.

Kako su dani i{li, nau~ila je da je izuzetno bitno biti iskren prema qudima.

„Mnoge `rtve koje su pro{le kroz stra{ne situacije su nepo verqive i treba izgraditi pove rewe sa wima. Ukoliko saznaju da ste ih slagali za ne{to, pove rewe nestaje i verovatno nikada ne}e biti obnovqeno. Tamo sam

Moj de~ko je Indijac koji u~i srpski

I izme|u svega toga Jelena sti`e da u`iva na pla`i, da {eta Holivudom, da putuje.

„Modelingom se bavim iz hobija, ponekad radim snimawa vikendom. Tako|e, `elim da steknem jo{ mnogo novih znawa, da se jo{ vi{e usavr{im u svemu {to trenut no radim. Moj partner je film ski producent, tako da `elim da zajedno sa wim napravim ne{to novo na tom poqu. On je ina~e Indijac koji je ro|en u Americi i upravo u~i srpski jezik i kulturu da bi mogao da komunicira sa mojom porodi com u Srbiji i boqe se sna|e kada do|emo tu“, ka`e Jelena.

nau~ila da treba da budem jaka kao li~nost i da imam dobru ko munikaciju sa kolegama, pre sve ga, po{to svi radimo kao tim i sve informacije koje saznam o `rtvi treba da prenesem kolegi nici u slede}oj smeni, kada ona preuzima kontrolu. Tako|e sam nau~ila kako da izbavim `rtvu samo koriste}i telefon. Ako bi me `rtva pozvala (broj telefo na ove organizacije je postavqen na mogim sajtovima i mestima) iz hotelske sobe, recimo, dok zlostavqa~ nije tu, ja bih znala ta~no koja pitawa da joj posta vim i izvu~em informacije iz we pomo}u kojih bih je spasla. Pita la bih je za ta~nu adresu, da li ho}e da ukqu~im policiju odmah u slu~aj ili ne. Ukoliko `rtva ne zna gde se nalazi, ja bih nizom pitawa i uz uputstva prona{la odgovor i potom na{la najbli`u bolnicu gde je bezbedno, gde su sigurnosne kamere i gde ona mo`e da dobije potrebnu negu dok ja ne nabavim prevoz do na{e sigurne ku}e. Nau~ila sam da budem toli ko sigurna u sebe da znam zasigur no da }u spasti `rtvu i pre nego {to je odvedem na sigurno.“

Jelena isti~e da ina~e gleda pozitivno na `ivot i rad na tom poslu to nije promenio, ali joj je otvorio o~i o tome kakve situa cije postoje i kako se i iz najte`e uvek mo`e pobe}i i da se opet mo`e videti svetlost dana.

U FBI SAM MORALA

DA BUDEM BRZA I TA^NA

To weno dragoceno iskustvo odvelo ju je i do ~uvenog FBI. Jelena otkriva da li je rad za Federalni istra`ni biro poput onoga {to gledam na filmu ili je u realnosti sasvim druga~ije.

„Kada sam sara|ivala sa FBI oko slu~ajeva, morala sam da bu dem veoma brza, ta~na i da dam {to vi{e informacija. Moj pro tokol je bio da sam uvek na stra ni `rtve. Ukoliko mi `rtva u poverewu da informaciju koja je va`na da bi se, na primer, do{lo do makroa za kojim je potera i ako me `rtva zamoli da ne ka`em nikome, pa ni FBI, ja }u biti na

Kortni Karda{ijan mi otvorila vrata

Dodatni plus za Jelenu je, kako ka`e, to {to radi na naj ve}em privatnom aerodromu u Kaliforniji.

„Svaki dan imam priliku da vidim razne tipove privat nih aviona i ponekad poznate li~nosti. Desilo mi se jednom da mi je Kortni Karda{ijan otvorila vrata kada sam izla zila sa aerodroma“, ka`e Je lena.

strani `rtve i informaciju }u zadr`ati za sebe. Neka spasa vawa su haoti~na kao na filmu, a neka se odrade u ti{ini i taj nosti. U ta haoti~na je uglavnom samo policija ume{ana, a ova druga se de{avaju kada nas `rtva pozove dok niko nije u blizini. Dok sam bila sa `rtvama na te lefonu i uzimala informacije, bilo je tenzije da organizujem weno bekstvo pre nego {to se ma kro/zlostavqa~ vrati. Svaki put mi je uspelo da pomognem `rtvi da pobegne na vreme, a onda usle di velika sre}a. Posle ovakve operacije jedva sam ~ekala da se vratim na posao slede}i dan i da ~ujem koliko su daqe pomogli `rtvi“, ka`e Jelena koja je za taj posao morala da pro|e bezbedno sne provere, obuku i da ima do datnu obuku na nedeqnom nivou.

Jelena ka`e i da ju je u poslu najvi{e {okiralo to {to se ispo stavqa da su qudi koji su ume{a ni u trgovinu, odnosno prostitu

ciju dece naj~e{}e bliski prijateqi i ~lanovi porodice.

„Jednu devoj~icu sa kojom sam radila u prostituciju su bacile majka i baba. One su je terale da mami i drugu decu i na taj na~in zara|ivale“, ka`e ova nevero vatna devojka, ~iji je posao bio i da provodi vreme sa `rtvama u sigurnoj ku}i i radi na wihovoj budu}nosti.

SOFTVER ZA PILOTE NA KOM RADIM JE U AVIONU ILONA MASKA

I kao da ova Jelenina pri~a nije dovoqno nesvakida{wa, wu je put posle FBI i spasavawa `rtava trgovinom odveo do avi jacije.

„Firma vam na po~etku obez be|uje obuku, ali po~etak je bio komplikovan jer ni{ta nisam znala i ose}ala sam se kao |ak prvak. Me|utim, brzo sam savla dala gradivo i trenutno mogu sa lako}om da obu~im pilote kako da upravqaju softverom na kome radim. Pritom, na po~etku mi je bilo uzbudqivo da znam stvari koje piloti tek treba da nau~e. Pogotovo mi je bilo zabavno kad vidim da piloti i qudi koji rade za privatne avio-firme dobro barataju znawem koje im prene sem. Kompanije kao {to su Nike, Starbucks, Netflix, pa i qudi poput Ilona Maska imaju privatne avi one i koriste ovaj softver, tako da imam priliku da komuniciram sa {irokom bran{om qudi.“ S. G.

Po~etak "Fassinga" ozna~io je i po~etak sezone balova u Be~u, ~iji je vrhunac "Opernbal", a u balskom kalendaru se nalazi i srpski "Svetosavski bal" Srpskog centra, koji }e ovaj put biti odr`an u presti`noj palati Hof burg.

Prema procenama oko 300 miliona evra je vrednost obrta koja se ostvaruje u balskoj sezoni u Austriji, a samo u Be~u prihod je u vrednosti od 170 miliona evra.

Procena Privredne komore pokazuje da }e tipi~no balsko ve~e ko{tati svakog gosta 275 evra. Od toga 95 evra su izdaci za kartu, 75 evra za pi}e i jelo, i oko 60 evra za balsku ode}u. U tu svotu nije ura~unat izdatak za taksi i frizera.

U ovoj balskoj sezoni o~ekuje se da }e oko 600.000 Be~lija posetiti neki od brojnih balova. Opernbal, koji se odr`ava 16. februara, je najve}i bal sezone sa 5.000 gostiju, koji se prenosi i u`ivo na televiziji.

Bal lovaca slavi 100-tu godinu odr`avawa, a Bal fi lharmoni~ara 80-tu godi{wicu.

Svetosavski bal, koji je deo vi{evekovne tradici je Srba u Austriji, zakazan je za 10. februar, a bi}e po mnogo ~emu poseban, pre svega }e ga posebno obele`iti prostor u kome }e po prvi put biti organizovan a to je palata Hofburg.

Ideja za organizovawe Svetosavskog bala i ob

navqawe tradicije nastala je kada je dru{tvo "Johan [traus" iz Be~a zatra`ilo podr{ku srpskih privredni ka u Austriji za {tampawe sabranih dela Johana [trau sa. U okviru tih dela nalazio se i "Srpski kadril".

Tragaju}i za istorijatom nastanka ove kompozicije do{lo se do zanimqivog podatka da je knez Milo{ Obre novi}, koji je od 1842. godine `iveo u Be~u i pose}ivao be~ke balove, dao nalog Johanu [trausu sinu da napi{e kompoziciju prikladnu za Slavenski bal.

Tako je nastala kompozicija "Srpski kadril", a ista je prvi put izvedena na Slavenskom balu u Be~u 1846. go dine.

Milo{ Obrenovi} je Slavenskim balom `eleo da okupi ugledne Srbe koji su `iveli i radili u austrijskoj prestonici u to vreme, a me|u wima su bili i velikani Vuk Stefanovi} Karaxi} i Branko Radi~evi}.

Nakon stogodi{we pauze, 1998. Srpski centar ob navqa tradiciju i po prvi put se organizuje srpski bal pod novim imenom - "Svetosavski bal".

Zvani~ni program Svetosavskog bala povezuje dve kulture i na wemu se izvode kako be~ki valcer tako i srpske tradicionalne igre.

Operske arije i {ansone deo su balskog programa, kao i obavezni "Srpski kadril" Johana [trausa mla|eg. M. T.

Makron: Australija provocira nuklearni sukob sa Kinom

Odluka Skota Morisona

da se povu~e iz sporazuma o podmornicama sa Parizom i pristupi AUKUS-u mogla bi da isprovocira Peking, rekao je francuski predsednik

Francuski predsednik Emanuel Ma kron optu`io je nekada{weg austra lijskog premijera Skota Morisona da provocira nuklearnu konfrontaciju sa Kinom, prenela je turska agencija Anado lija pozivaju}i se na izve{taj australij skog Ej-Bi-Si wuza.

Govore}i uo~i po~etka samita Azij sko-pacifi~ke ekonomske saradwe

Australija je dogovorom, kako je ista kao francuski predsednik, obezbe|i vala sebi nezavisnost jer su sami mogli da odr`avaju podmornice, a dogovor nije zna~io ulazak u sukob sa Kinom jer se nije radilo o nuklearnim podmornicama, do dao je Makron.

"Odluka (biv{eg) premijera Morisona bila je suprotna, zna~ila je ulazak u nu klearnu konfrontaciju, u kojoj su postali potpuno zavisni biraju}i podmorni~ku flotu koju Australijanci nisu u mogu}no sti ni da proizvode ni da odr`avaju na doma}em terenu", naveo je Makron.

Francuska je i daqe zainteresova na da obnovi podmorni~ki sporazum sa Australijom, preneo je Makronove re~i "Blumberg". Ponuda da kupe francuske podmornice ili da ih zajedno prave i daqe je "na stolu", ali za sada nema naznaka da je Kanbera zainteresovana

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

(APEC) na Tajlandu, Makron je istakao da je Francuska `elela da pomogne Austra liji u postizawu "slobode i nezavisno sti” dogovorom oko podmornica.

"Pomagali smo Australiji da sagradi podmorni~ku flotu kod ku}e, to je bila industrijska saradwa", rekao je Makron.

da razmotri ponovo ovaj sporazum, re kao je Makron na konferencij za medije u Bankoku.

Prethodnog dana francuski predsed nik sastao se na marginama samita G20 na Baliju sa australijskim premijerom Ento nijem Albanezeom.

Diplomatski odnosi Francuske i Au stralije zahladili su pro{log septem bra po{to je Australija odlu~ila da pristupi AUKUS sporazumu sa Sjediwe nim Ameri~kim Dr`avama i Velikom Britanijom kako bi pribavila nuklearne podmornice. Australija je otkazala spo razum koji je imala sa Francuskom, a koji je podrazumevao kupovinu 12 podmornica vrednih 56 milijardi dolara.

U junu, Albanezeova vlada objavila

je da }e isplatiti kompenzaciju zbog po vla~ewa iz dogovora sa Francuskom od 555 miliona dolara.

Pristupawe AUKUS sporazumu obra zlo`eno je ja~awem bezbednosti Austra lije u regionu, usled zabrinutosti zbog kineske ekonomske i vojne ekspanzije.

Kina je kritikovala pristupawe Au stralije AUKUS-u upozoravaju}i da }e to samo podsta}i podizawe tenzija u Azij sko-pacifi~kom regionu.

Australijsko Medicinsko Udru`ewe (AMA) je me|u ostalim stru~wacima koji pozivaju da se COVID restrikcije ponovo uvedu, kako bi se izbegao novi talas COVID pandemije.

Mere bi ukqu~ivale ponovna zatvarawa i no{ewe maski.

Predsednik AMA, Dr. Majkl Boning, rekao je novinarima kako se nada da }e vlada ponovo omo gu}iti qudima da rade od ku}e.

„To je razgovor za koji se na dam da }e se voditi ove nedeqe izme|u ministarstva i vlade“, rekao je on.

Ideja ponovnog uvo|ewa mera usledila je nakon {to je glavni

zdravstveni slu`benik Novog Ju`nog Velsa, Dr. Keri ^ent, izvestila o porastu slu~ajeva COVID-a u iznosu od 40% {irom dr`ave.

Ona je rekla da qudi moraju “biti malo oprezniji i prime niti mere zdravog razuma“ uo~i Bo`i}a.

MERE “ZDRAVOG RAZUMA”

Ako budemo pripremili mere zdravog razuma, jedino {to mo`e mo usvojiti i primeniti kao meru je potpuno ignorisawe dr`avnih slu`benika koji bi ponovo da nas uvedu u tiranski sistem;

„Sada je vreme da se preduzmu mere za{tite“, rekla je ona.

Broj novih slu~ajeva COVID-a porastao je sa 12.450. na 19.800. za nedequ dana.

„Mogu da potvrdim da ulazi

mo u ~etvrti talas COVID-a“, re kla je ^ant.

PRAVA “BO@I]NA ATMOSFERA”

Ona je izjavila kako bi qudi trebalo da nose maske u prepu nim, zatvorenim prostorijama i da organizuju skupove napoqu, ili sa otvorenim vratima i pro zorima;

Mo`ete li qudi zamisliti takvu “novogodi{wu atmosferu”? Slavite novu godinu na otvore nom, sa maskama na licu dok raz govarata sa svojom porodicom.

Izgleda se nad nacionalne korporacije i tirawi na ~elu wih nisu pomirili da ne mogu i}i daqe sa pri~om o pandemi ji. Mogu prisiqavati qude, ali niko ih ne}e slu{ati i nikoga vi{e to ne zanima.

Makron, Vidodo i Albaneze na samitu G20

NOVICA URO[EVI], KAKVOG NISMO POZNAVALI

Pre trinaest godina, ta~nije 11. novembra 2009. sa scene na rodne muzike oti{ao je Novica Uro{evi}. "Oti{ao”, a iza sebe ostavio svoja muzi~ka dela. Ostao je upam}en, kao vrstan kompozitor, aran`er i peva~. Kratko re~eno, bio je legenda doma}e estrade. Wegove pesme i kompozicije ostavile su du bok trag na prostorima biv{e Jugoslavije.

Zbog svoje spontanosti i od

nosa prema muzici i qudima, stekao je po{tovawe i veliki broj prijateqa. I to, ne samo me|u zaqubqenicima narodne muzike. Ve} i na zelenom tere nu. Naime, malo je poznato, da je osim qubavi prema narodnoj muzici, Novica bio op~iwen i fudbalskom loptom. Danas, No vice kao fudbalera vrlo rado se se}aju u wegovom rodnom kraju. U sportskoj istoriji FK Polet iz Aleksandrovca, zabe

le`eno je da je sedamdesetih godina boje ovog kluba uspe{no branio Novica Uro{evi}, me|u wima poznat kao Purca. O tome, pored crno belih fotografija, postoje i neka svedo~ewa. Pre ma se}awu @ivojina Savi}a, nekada{weg golmana ovog klu ba, Purca je bio “energi~an, hra bar...igra~ zadatka“. Igrao je na poziciji desnog halfa ili kako sada zovu defanzivni vezni. Trener Pera, uvek mu je davao da ~uva protivni~kog najboqeg veznog i on ga je pratio u stopu i izbacio iz igre”.

Vrlo ~esto, posle napor ne nedeqne utakmice, znao je Novica da se lati mikrofona i svojom pesmom na koncertu u Domu kulture, sa publikom i svojim saigra~ima Dokinim, Bori}em, Dra`om, Pilotom i drugima, podeli svoju radost ili tugu zbog pobede ili izgu bqene utakmice svog tima.

Radomir Stefanovi}

Sa{a Popovi} je na vrhu {oubiznisa, a wegova ro|aka u vrhu srpske nauke i obrazovawa

Direktor „Grand“ produkci je Sa{a Popovi} i nekada{wa rektorka Univerziteta u Beo gradu Ivanka Popovi} su brat i sestra.

Oni o tome nisu govorili u javnosti sve do 2019. godine kada je Ivanka to potvrdila.

„U srodstvu smo, sedmo kole no. Ne bih to nazvala bliskim srodstvom. Osim senzaciona lizma, ne vidim za{to je ta in formacija bitna“, rekla je ona.

Ivanka je ro|ena 1959. godi ne u Rio de @aneiru. Deda joj je bio senator Daka Popovi}, prvi ban Dunavske banovine, a otac ambasador Gavra Popovi}, ina~e jugoslovenski diplomata. Sve{tenik Srpske pravoslav ne crkve Alimpije Popovi}, Ivankin stric, bio je prvi gra dona~elnik Novog Sada nakon Drugog svetskog rata, pi{e u zvani~noj biografiji rektorke.

Niko od ovih imena koja se pomiwu nije Popovi}u blizak rod, ali ve} je poznato da i

Sa{a poti~e iz sve{teni~ke porodice iz Novog Sada. Wegov deda bio je pop u jednoj crkvi u prestonici Vojvodine.

„Moj deda i sva wegova bra}a bili su sve{tenici u no vosadskim crkvama. Imao sam divno, bezbri`no detiwstvo. U velikoj crkvenoj ku}i `ivela je na{a porodica i porodica mog

strica. Pored nas je bila ugo stiteqska {kola, koja je u porti imala sportsko igrali{te. ^im bih ustao, izlazio sam s loptom na teren, `onglirao besomu~no, po pet hiqada puta sam udarao loptu da ne padne na zemqu“, re kao je jednom prilikom direktor „Granda“.

M. T.

RE[IO DA SE ZAMONA[I I PROMENI @IVOT

Zvezda serije „Moj ro|ak sa sela“ postao isku{enik u Hilandaru

Lazar Dubovac, koji je postao popu laran nakon {to je igrao lik Mali{e u seriji "Moj ro|ak se sela", odlu~io je da napusti glumu i da se zamona{i.

Glumac ve} nekoliko meseci `ivi na Svetoj Gori, u manastiru Hilandar, {to su potvrdile i wegove kolege.

„Hteli smo Lazara da anga`ujemo u novoj seriji, ali smo ~uli da je na pustio Srbiju. ^uli smo da je na Hi landaru i da `eli da se zamona{i“, ispri~ao je jedan od producenata koji je sa wim sara|ivao.

Isku{enik je termin koji se u religiji koristi da se opi{e osoba koja se sprema da se zamona{i i koja se nalazi u nekoj vr sti provere da li je sposobna za mona{ki `ivot. Pripreme za mo na{tvo mogu da traju i nekoliko godina nakon ~ega sledi sve~ani ~in, kada }e Lazar dobiti i novo ime.

Odluka glumca nije neo~ekivana jer on ve} vi{e od deset godi na odlazi na Hilandar. Pre nekoliko godina pri~ao je kako je mir prona{ao na Svetoj Gori.

„Nisam mogao da se nagledam lepote. Posle nekog vremena provedenog tamo ~ovek po~ne da se preispituje za{to je on ovoj planeti i kuda odlazi na{a energija i ste~eno znawe. Zapitao sam se: ~emu jurwava za poslom, sva|e, dokazivawa? Ni{ta vam ne okupira pa`wu“, otkrio je Lazar tada.

„Ko jednom ode na to sveto mesto, neka energija ga stalno vu~e da se ponovo vrati“, dodao je Dubovac.

On je tom prilikom otkrio kako drugi qudi reaguju na javne li~nosti.

„Qudi su me prepoznali i ~udili se otkud to da im glumac kuva i slu`i kafu. Monahe ne interesuje ko sam ja, ~ime se bavim, koli ko imam novaca, ve} je osnova svega qubav. Kuvawe kafe je vrsta pa`we, a i to je qubav. Pored toga, kr~io sam put u {umi, ~istio manastire, pravio sve}e, brojanice“, ispri~ao je svojevremeno La zar Dubovac.

HIT SAVET NADE TOP^AGI] ZA NABAVKU OGREVA:

„Kad {etam psa i vidim drvo, ja ga uzmem“

Ceo svet je u krizi, na{i i evrop ski zvani~nici apeluju na {tedwu struje, inflacija jede zarade, qudi se boje da ne}e imati grejawe, ali le gendarna peva~ica Nada Top~agi} ima re{ewe za sve. Kako ka`e, kada {eta psa i vidi drvo – ona ga uzme.

„Na Tari nema zime, {uma je oko mene, kupujem po 10 metara drva, tako se grejemo. [to se ti~e stana na Kosan~i}evom Vencu, tamo je jezivo, grejem se na ugaq. Me|utim, i tamo sam se dobro sna{la – kada sam u Beogra du i kada {etam psa i vidim drvo, ja ga uzmem“, rekla je Nada.

„Ne stidim se ni~ega, tek }emo da {tedimo, iskreno vam ka`em. Pitam se samo kako }e qudi u ovim novim zgradama, kad nijedna nema dimwak. Moj sin i snajka `ive na Zvezdari, ja rekoh sa ~im }e da se greju, a wihova kom{inica je ugradila kamin i greje se na drva, a svi ostali na struju, kako }e oni izdr`ati, ja ne znam“, ispri~ala je ona.

Direktor „Grand“ produkcije Sa{a Popovi} i nekada{wa rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popovi} su brat i sestra

IZ KORENA:

Jovanovo zave{tawe...

ili Miroslavqevo jevan|eqe...

UVOD

Od autora Vawe Buli}a, tvorca ''Si meonovog pe~ata'', romana koji mi se jako dopao, naravno da sam kupila i slede}u kwigu i verujem i sve naredne, jer je pisac ispunio moje ~itala~ko poverewe.

Veran istom kwi`evnom `anru, ne{to najpribli`nije istorijskom trileru sa elementima velike ''istinske'' zavere, sa odli~nim zapletom, mno{tvom istorijskih informacija.

Izuzetno dr`i pa`wu.

Dopa{}e se, pre svega, qubiteqima istorije i skrenuti pa`wu na neke podat ke i na na{ `alosni, tradicionalni nemar prema kulturnim dobrima.

Skrenu}e pa`wu i na ~iwenicu da su neke kraqevske dinastije `elele da pri svoje jevan|eqe, i tragi~no zavr{avale ba{ u to vreme posedovawa (dve srpske i ruska), da je sama kwiga pre{la preko 15000 km povla~e}i se sa srpskom vojskom, preko albanskih planina do Krfa, sakri veno u {u{kama, preno{eno magarcima, sa krivano po manastirima, ku}ama, bankama, uspe{no i ve{to sakrivano od Rusa, Buga ra, Nemaca, Albanaca, partizana, ~etnika, svih onih koji su hteli da ga prisvoje, da nekoliko godina niko nije znao gde je kwi ga nestala i gde je uop{te bila za to vreme; da je jedan ruski episkop - Porfirije, dok je bio u poseti Hilandaru isekao, iscepao list iz Jevan|eqa, i da je to par~e sada u Rusiji, a da ga pritom nikada Srbija nije ni zatra`ila natrag, kao deo svog kulturnog dobra najvi{eg ranga, na {ta ima pravo.

Da je jevan|eqe najvi{e stradalo u mirnodopskim vremenima ''kad ga niko nije tra`io'' jer se nije ~uvalo u adekvatnim uslovima, pod jakim svetlom u staklenoj vitrini, ~ak i neko vreme u kutiji na mu zejskom podu.

Uglavnom, dok budete ~itali, sigurna sam da }ete kao i ja, mnogo puta besno cok tati zubima, ne mogav{i se na~uditi qud skoj nebrizi, grabqivosti i spremnosti svakakvih grupacija od intelektualnih, verskih do kriminalnih, da se domognu tu|ih relikvija.

Imamo i primer na{ih suseda koji ru{e

i pale }irili~ne table, jer izazivaju ih i vre|aju ta ''tu|a'' slova u wihovoj zemqi, ali zato su pro{le godine organizovali interesantan nau~ni skup u kom su ''Mi roslavqevo jevan|eqe'' proglasili }irili~nom zaostav{tinom i kulturnim do brom svoje zemqe.

Ali kad je ne{to u 120 najzna~ajnijih pokretnih kulturnih dobara na svetu, onda se mo`e progutati i ta gorka }irilica i za koga je izra|eno.

Za vreme dok je Slobodan Milo{evi} bio na vlasti u Srbiji, fototipsko izdawe Jevan|eqa je bilo zvani~no zabrawena kwiga...

Sada na na{em tr`i{tu postoji od li~no, dosta skupo (3500 evra) fototip sko izdawe ''Miroslavqevog jevan|eqa'', u izdawu Dosijea iz Beograda. To je pravi i potpuni faksimil najstarije srpske }irili~ne kwige, nastalo kao plod sedmo godi{weg rada tima internacionalnih stru~waka: istori~ara, vizantologa, umet nika, grafi~kih dizajnera, konzervatora, tehnologa...

Nakon izlaska iz {tampe ovu kwigu otkupile su sve presti`ne svetske bibli oteke: Kongresna biblioteka, Britanska biblioteka, Berlinsko-Bradenbur{ka akademoja umetnosti, Geteov institut u Minhenu, Gete Univerzitet u Frankfurtu, Austrijska nacionalna... univerzitetske: Harvard, Prinston, Oksford... manastir Hilandar, Ra~a na Drini, Savina, Ostrog, Crkva Svetog Save u Londonu, Srpska cr kva u San Francisku.

KRATAK ISTORIJAT JEVAN\EQA

Miroslavqevo jevan|eqe je najzna~aj niji }irili~ni spomenik srpsko-sloven ske pismenosti iz 12. veka. U wemu su uporedo zastupqena dva pravopisa: zet sko-humski i ra{ki. Nastao je po naruxbini zahumskog kneza Miroslava, brata ra{kog velikog `upana Stefana Nemawe, oko 1185. godine, a za potrebe crkve Svetog Petra i Pavla u Bijelom Poqu na Limu. Ova kwiga je u stvari prevod gr~kog

jevan|elistara carigradske crkve Sv. So fije. (Jevan|elistar - bogoslu`bena kwi ga u kojoj su tekstovi raspore|eni prema ~itawima u toku crkvene godine.)

Rukopis se do 1896. nalazio u Hilan daru, kada je poklowen kraqu Aleksandru Obrenovi}u prilikom wegove posete Ato su. Danas se ~uva u Narodnom muzeju u Beo gradu, a jedan list u Publi~noj biblioteci u Sankt-Peterburgu.

Unesko ga je 2005. godine uvrstio u svoju biblioteku „Pam}ewe sveta“ ~ime je po stao deo 120 najvrednijih dobara koje je stvorila qudska civilizacija.

Izdato je fototipsko izdawe kwige i napravqen film o tome „U po~etku be{e re~“ rediteqa Bo{ka Savkovi}a.

IZVODI IZ KWIGE

...''Miroslav Zavidovi}, vladar hum ske oblasti, ina~e brat Stefana Nemawe, naru~io je da mu se prevede s gr~kog jezi ka jedan rukopis iz Crkve Svete Sofije u Carigradu. To zna~i da prevedeni rukopis nije originalno delo kad je re~ o tekstu, ali zato u likovnom smislu, po lepoti i originalnosti spisa, monograma i crte`a, nadma{uje sve manuskripte svog doba.

Prepis je napravqen i oslikan u po sledwoj ~etvrtini dvanaestog veka, ali tako da mo`e prakti~no da se koristi u crkvi. Ime je dobio po naru~iocu, knezu Miroslavu. On je bio prvi srpski plemi} s }irili~nim pe~atom, a dugo se smatralo da je prvi na svojoj ode}i nosio nacrtanog dvoglavog orla.''....

...''Na uvodnoj zastavici Miroslavqe vog jevan|eqa, na prvoj strani rukopisa, nacrtana su tri apostola - Marko, Jovan i Luka, a izostavqen je apostol Matej. To si gurno nije bila gre{ka ilustratora.

- Verski obrazovani qudi to mogu tu ma~iti kao uputstvo prepisiva~a da pred sobom imaju jevan|elistar, a ne ~etvoroje van|eqe.''...

...''Novak je pa`qivo slu{ao Petra. Nije bio siguran da postoji anatema, ali su ~iwenice bile neumoqive: otkad je Mi roslavqevo jevan|eqe otu|eno i izneseno

- Da li ste razmi{qali o Romanovima?

Ukradeni list iz Miroslavqevog je van|eqa prvo je odnesen u carsku palatu, pa tek onda u Imperatorsku javnu bibli oteku. Postao je vlasni{tvo Romanovih. Sve tri dinastije su nastradale na svirep na~in, atentatima, kasapqewem, ubistvi ma i proterivawem posledwih monarha.''...

...''Novak iza|e iz zgrade, spusti se do reke, sede na klupu i zagleda se u mostove, ~udesne gra|evine, kroz istoriju qudske civilizacije smatrane prete~ama umet ni~kih dela. U sredwem veku je gradwa mostova pripisivana |avolu: za spajawe dve obale neophodne su ve{tina i ma{ta, nedostupna obi~nom ~oveku. Legenda ka`e kako lukavi |avo, u zamenu za pomo} pri izgradwi, tra`i du{u prvog ~oveka koji pre|e preko tek sagra|enog mosta. Zato su graditeqi morali da budu lukaviji od |avola, pa su terali ma~ke, uglavnom crne boje, da prve pre|u na drugu obalu.

- \avoqa posla, re~e Novak, baci ka men~i} u reku i sa~eka da se krugovi na povr{ini vode primire.''

...''Ne tra`i ono {to ne sme biti na|e no!''...

Na dana{wi dan, 24. novembra, ro|en je Jovan Jovanovi} Zmaj

Na dana{wi dan 1833. godine ro|en je Jovan Jovanovi} Zmaj je dan od najve}ih liri~ara srpskog romantizma.

Po zanimawu bio je lekar, a tokom celog svog `ivota se bavio izdavwem i ure|ivawem kwi`ev nih, politi~kih i de~jih pesama.

Nazna~ajnije Zmajeve zbir ke pesama su "\uli}i" i "\uli}i uveoci", prvi o sretnom po rodi~nom `ivotu, a drugi o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je i satiri~ne i po liti~ke pesme, a prvi je pisac u srpskoj kwi`evnosti koji je pisao poeziju za decu.

Jovan Jovanovi} Zmaj se rodio 24. novembra 1833. u Novom Sadu, u jednoj od uglednih gra|anskih porodica. Osnovnu {kolu je po ha|ao u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Hala{u i Po`unu.

Posle zar{ene gimnazije upi sao je studije prava u Pe{ti, Pra gu i Be~u. Za wegovo kwi`evno i politi~ko obrazovawe od po sebnog zna~aja je boravak u Be~u,

gde je upoznao Branka Radi~evi}a, koji mu je bio najve}i pesni~ki uzor.

Tako|e, u Be~u se upoznao i sa Svetozarem Mileti}em i \urom Jak{i}em.

Posle zavr{enih studija pra va, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbli`ih

Mileti}evih saradnika postao je slu`benik u novosadskom ma gistratu.

Tu se upoznao sa svojom budu}om `enom Ru`om Li~anin. Ova qubav i sre}an porodi~an `ivot nadahnu}e Zmaja da napi{e ci klus (zbirku) pesama \uli}i (od turske re~i Gül, {to zna~i ru`a).

Ipak, slu`ba u magistratu mu nije odgovarala, pa je napustio posao i posvetio se kwi`evnom radu. Tada je pokrenuo kwi`evni ~asopis Javor i satiri~ni list Komarac.

Godine 1838. preselio se u Pe{tu, gde je radio u Matici srp skoj i kao nadzornik Tekelijanu ma.

Godine 1864. pokrenuo je sa tiri~ni list Zmaj (igra re~ima, po{to je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan odr`avawa Majske skup{tine 1848), ~iji }e naziv postati sastavni deo wego vog imena.

Godine 1870. Zmaj je zavr{io studije medicine, pa se vratio

u Novi Sad, gde je zapo~eo svoju lekarsku praksu. Ovde ga je ubrzo zadesila porodi~na tragedija: od tuberkuloze su mu umrla deca, a potom i `ena.

Iz ove porodi~ne tragedije proizi{ao je niz elegi~nih pe sama objavqene pod zajedni~kim nazivom \uli}i uveoci. S. G.

JOVAN JOVANOVI] ZMAJ

Ka`i mi, ka`i

Ka`i mi, ka`i, Kako da te zovem Ka`i mi, kakvo Ime da ti dam,

Ho}u li re}i: "Diko", ili "snago" Ili }u "lane" Ili "moje blago"

Ho}u li "du{o" Ili "moje drago" Ka`i mi, kakvo Ime da ti dam!

Sve su to mila Imena i lepa Kojima Srbin Svome zlatu tepa

Al' ja bih proveo ^itav jedan vek, Tra`e}i lep{e, Di~nije i sla|e,

Milije ime, [to jo{ ne ~u svet, Da wim nazovem Moj rumeni cvet.

sa Svete gore, nastradale su dve srpske dinastije - Obrenovi}i i Kara|or|evi}i. Oba kraqa Aleksandra, Obrenovi} i Ka ra|or|evi}, smatrali su Jevan|eqe svojom li~nom svojinom.

...''Istina se tra`i tumarawem po mra ku.''...

Pi{e: Marko Krsti}

Kako je ^e Gevara napustio Buenos Ajres, porodi~nu ku}u i zagarantovan miran i spokojan lekarski posao i oti{ao da se bori za oslobo|ewe kubanskog naroda od Batistinog re`ima i ameri~ke ~izme. [ta je sve ovaj vitez revolucije pre`iveo od trenutka kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobuwenika, predvo|enih Fidelom Kastrom, brodom "Grandma" isplovio iz meksi~ke luke Tukspan pa do tragi~ne smrti u Boliviji. Na vest o ubistvu ^ea kivni gra|ani La Paza, u beskona~nim redovima, dr`ali su upaqene sve}e podignute uvis i uzvikivali samo tri re~i: „^e je `iv! ^e je `iv! ^e je `iv!“

LEGENDA O ^E GEVARI JOŠ @IVI (4)

OSTRVO LEPROZNIH PRVI ^EOV DODIR SA SMR]U:

Samo qudi koji istinski vole mogu da mewaju svet

Le|a o le|a, prisloweni jedan uz drugog, dva geriqe rosa ~uvala su stra`u. Pepe je svakih nekoliko minuta laktom u rebra gurkao Euze bija koji je vi{e spavao nego {to je stra`ario.

U Pepeu su se kome{ala razli~ita ose}awa. Bekstvo i izdaja wegovog spasiteqa nisu mu davali mira, nikako nije uspevao da shvati {ta ga je navelo da dezertira.

Nije mogao da ga osu|uje do kraja, iako je znao da wegov postupak zaslu`uje Koman danteovu osudu.

Bilo mu je sve hladnije, pa je iz ranca izvadio ~i~u, rakiju od kukuruza koju su mu dali seqaci. Nategao je dobar gutqaj da se zagreje, osmatraju}i svoje uspavane drugove koji su le`ali na zemqi.

Bio je najmla|i me|u wima, tek {to je bio zako ra~io u punoletstvo kad je pristupio borbi.

Odrastao je u Ko}abambi. Otac mu je bio novinar koji je ostao bez posla. U teksto vima za Dijario, najstarije bolivijske dnevne novine, o{tro je kritikovao Barijen tosa da je umesto demokrati je zaveo diktaturu i da mu je Va{ington bli`i od La Paza. Dobro je zapamtio o~ev odgo vor na wegovo pitawe za{to sada radi kao mlekaxija:

„Zapamti, sine. Nema ni{ta gore od vlasti koja misli samo na svoju guzicu, a skoro svaka vlast je takva. Jedino gore od toga jeste kad ima{ opoziciju koja radi to isto. Da sam malo mla|i, ja bih sad u {umu s onim geril cima!“

„Kojim gerilcima?“

„Gerilcima s Kube“, rekao je. „Pri~a se da ih predvodi ~uveni Komandante ^e Geva ra, ~ovek koji je oslobodio Kubu.“

Umesto oca do{ao je sin.

Nije mogao da gleda kako mu se stari mu~i zbog neprav de, kako tone u alkohol kao udarena barka u more. Majka

„Novosti“ u rukama ^e Gevare i wegovog saborca

je zbog toga svake no}i plaka la u kupatilu.

Kad je napokon na radiju ~uo da su po~ele borbe iz me|u bolivijske i gerilske vojske na pedeset kilometa ra udaqenosti od grada, od lu~io je da ne{to promeni. Napisao je opro{tajno pismo roditeqima, ujutru razvezao mleko umesto oca i oti{ao na pijacu da umesto majke kupi bakaluk.

Nakon toga, otisnuo se u {umu.

Na dan wegovog pristu pawa grupi, Komandante je previjao rawenike, vade}i {rapnele od bombi onima koji su pre`iveli bombardo vawe tri aviona AT-6, koja su na zahtev komande zelenih beretki u La Pazu stigla iz Vijetnama. Jedna bomba pala

je petnaestak metara od gru pe i ranila ~etiri gerilca. Pepe se u toj situaciji dobro sna{ao nose}i i previjaju}i rawenike uprkos smrtnoj opasnosti.

Podsetilo je to ^ea na studentske dane u Peruu, kad je prvi put krenuo u upo znavawe Latinske Amerike. Tada je asistirao doktoru Kasiqasu na Ostrvu lepro znih. To su bili dani u kojima je prvi put do{ao u dodir sa smr}u i potpunom nebrigom dr`ave prema obolelima.

Ostrvo leproznih... Izo p{tena kolonija od stotinak bolesnika na drugoj obali, odse~ena i prognana od sve ta. Do ostrva je moglo da se do|e samo ~amcem koji je obi~no plovio u jednom prav cu i retko ko se vra}ao nazad

KASTRO ^EA PROGLA[AVA EL KOMANDANTEOM

Po iskrcavawu na kubansko kopno 2. decembar 1956. tru pe diktatora Batiste napadaju Fidelovu grupu koja je pre trpela velike gubitke. Pre`ivelo je samo wih {esnaest, me|u kojima su bili i ^e i bra}a Kastro. U prvoj ozbiqnoj bici,17. januar 1957, izme|u vladinih trupa i gerilskog pokreta na Sijera Maestri najvi{e se isti~e ^e Gevara koga Fidel progla{ava El Komadanteom. Novinar "Wujork tajmsa" Herbert Metjus u februaru te godine boravi u ge rilskom kampu na Sijera Maestri i intervjui{e ^e Gevaru i Fidela i ceo svet upoznaje s wihovim revolucionarnim stremqewima, u kojima je po wegovom vi|ewu ^e „mozak Kastrove revolucije“. Fidel, 30. jul 1957, imenuje ^ea za glavnog komandanta „Drugog fronta“ pobuweni~ke vojske. U decembru 1958. je legendarna borba za Santa Klaru, po sledwe Batistino vojno upori{te, koju trijumfalno pred vodi ^e Gevara.

Posledweg dana te 1958. vladine trupe se predaju i Santa Klara je slobodna, a kubanski predsednik Fulgen sio Batista be`i avionom iz Havane kod svog prijateqa Truhiqa, predsednika Dominikanske Republike.

zbog infekcije.

Ali ^e se nekim ~udom vratio.

Nikada nije zaboravio zahvalnost i qubav dobijene od tih odba~enih qudi koji su na dan wegovog odlaska, iako gubavi, poluraspadnuti i u bolovima, svi do jednog ustali iz karantina i do{li na obalu da ga isprate.

Nisu zaboravili da je za grlio svakoga ko je bolovao od ove opake bolesti.

Zato je prvi put, bez mno go pitawa i razmi{qawa, primio novog ~lana u grupu. I nije pogre{io. Pepe je bio jedan od najboqih strela ca i vrlo brzo je predvodio izvidnicu zato {to je teren poznavao boqe od ostalih.

Ponekad bi se wih dvojica udaqili od grupe i odlazili na mesta za koja je samo Pepe znao. S wih su se, kao na dla nu, videli veli~anstveni Andi ili ~udesna Rio Gran de.

U`ivaju}i u prizoru, ^e je ~esto u svoj dnevnik zapi sivao utiske iz tih {etwi. Pepe je gutao sve {to mu je govorio, poku{avaju}i da se {to vi{e pribli`i idejama svog idola.

„Seti se samo za{to si ovde do{ao...“

„Pa da oslobodimo Boli viju diktature!“

„Da. Ali do{ao si pre svega zbog nepravde koja je u~iwena tvom ocu. Ose}aj za pravdu te je doveo u {umu, ne Barijentos! To je ve} revolu cija, razume{?“

Pepe je ostao bez re~i. Popio je malo rakije i, to ga je povratilo iz ove zagle danosti u pejza`, a onda je rekao drugu s kojim je delio stra`u:

„Uzmi, Euzebio, uz ~i~u ne mo`e{ da zaspi{.“ Odlu~io je da ve} sutra napi{e pismo majci, nije joj pisao ve} vi{e od deset dana.

lll U slede}em broju: ^e`wa za domom, `enom, decom i nedeqnim ru~kom

novembar

1642. - Holandski moreplovac Abel Janson Tasman otkrio, ju`no od Australije, ostrvo i nazvao ga Van Dimenova Zemqa, koje je kasnije wemu u ~ast nazvano Tasmanija.

1729. - Ro|en ruski gene ral Aleksandar Vasiqevi~ Suvorov, jedan od najve}ih vojskovo|a 18. veka. Uspe{no se borio protiv Turaka, pod wegovom komandom austrij sko-ruske trupe potisnule Francuze iz severne Itali je 1799, kada se proslavio i prelaskom preko Alpa na povratku u Rusiju. Ugu{io ustanak Puga~ova u Rusiji 1774. i usta nak u Poqskoj 1794. U SSSR 1942. uveden orden Suvorov za visoke vojni~ke zasluge.

1848. - Umro britanski dr`avnik lord Mel burn, premijer i poverenik kraqice Viktorije po kom je australijski grad Melburn dobio ime.

1859. - Objavqena kwiga engleskog prirodwaka ^arl sa Darvina "Poreklo vrsta". Wegova revolucionarna teo rija evolucije izazvala veli ke kontroverze u nau~nim kru govima, a crkvenici izrazili bojazan da }e kwiga podriti religijska verovawa o nastanku sveta.

1864. - Ro|en francuski slikar i grafi~ar Anri Tuluz Lotrek, majstor litografije, sli kar Monmartra, atmosfere i likova no}nog `ivota Pariza s kraja 19. veka.

1916. - Umro britanski konstruktor oru`ja ameri~kog porekla Hajrem Stivens Maksim, izumiteq mitraqeza koji je po wemu nazvan "maksim".

1941. - Po~ela nema~ka ofanziva na U`ice u Drugom svetskom ratu. Odstupnicu glavnog dela partizanskih snaga ~inio Radni~ki ba taqon. Nemci zauzeli grad krajem novembra, a tokom bor bi na Kadiwa~i, 14 kilometa ra zapadno od U`ica, poginulo 180 branilaca grada.

1957. - U Meksiko Sitiju umro meksi~ki sli kar i komunisti~ki aktivista Dijego Rivera. Proslavio se monumentalnim muralima u jav nim ustanovama u Meksiku i u SAD.

1963. - Dva dana posle atentata u Dalasu na predsednika SAD Xona Kenedija, Xek Rubi u policijskoj stanici ubio iz revolvera Lija Harvija Osvalda, koji je bio osumwi~en za atentat.

1976. - U zemqotresu koji je razorio grad Muradije i stotine sela na istoku Turske po ginulo oko 5.300 qudi, a 50.000 ostalo bez do mova.

1992. - Na jugu Kine se sru{io putni~ki avi on "Boing 737". U najte`oj nesre}i u istoriji kineskog vazduhoplovstva `ivot je izgubila 141 osoba, svi putnici i ~lanovi posade.

1995. - Irci na referendumu tesnom ve}inom izglasali legalizaciju razvoda braka.

1998. - Predsednik Jugoslavije Slobodan Milo{evi} smenio na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije, general-pukovnika Mom~i la Peri{i}a.

2000. - Oko 900.000 qudi protestovalo na ulicama Barselone zbog teroristi~kih akcija baskijske separatisti~ke organizacije ETA.

Kako je Tito uz pomo} Vatikana organizovao ru{ewe Wego{eve kapele

U zimu 1969. sa maketom mau zoleja u rukama Tito dolazi na Cetiwe, baca ga pred cetiwske odbornike i ka`e „e, ovako }e to da izgleda na Lov}enu“.

Jedan od odbornika odgovori da }e ru{ewe Wego{eve kapele biti veliki problem jer otpor ovome daje Crnogorska mitropo lija a posebno onaj mitropolit Danilo koji je ~ak rekao da }e na rod s pu{kama braniti kapelu.

Tito iz xepa izvadi pismo papinog izaslanika Franciska Palovinetija, napisano i pre sretnuto od strane UDBE upravo na adresi mitropolita crnogor sko-primorskog Danila Dajkovi}a u kome je pisalo:

„Svima je jasno da sada{wi Crnogorski narod nema ni{ta vi{e zajedni~ko sa va{om orjen tisanom velikosrpskom ideolo gijom koja je zloupotrebila ovaj narod, koji eto mo`e se re}i pot puno izumire.

Papa je voqan da Crnogorski narod pomogne i da ga povrati u pravu Hristovu vjeru, zbog ~ega je voqan da ulo`i i velika sred stva.

Papa je voqan da pokloni 500 miliona lira kao pomo} za izgradwu mauzoleja na Lov}enu, koje hrabri Crnogorci decenija ma ve} tra`e i `ele, te bi i vama li~no svakako Papina pomo} do brodo{la.

Zatra`i}emo da u mauzolej budu sme{tene kosti Lucije-Cr nogorke koja je vrlo rano pre{la u pravu Hristovu vjeru i do smrti bila izlo`ena svim progawawi ma.

dve godine, kada je Papa preko pojedinih dobrih qudi u Skopqu krenuo da i taj narod prevodi u pravu vjeru Hristovu.“

Sa vetrom u le|a iz Vatika na, ostalo je jo{ samo da UDBA pripremi teren i omek{a {iru javnost zaru{ewe Wego{eve ka pele.

^udne li koincidencije, od mah po~etkom 1970. godine na `elezni~koj stanici u Hamburgu policija pronalazi paket sa ek splozivom i sve sa prete}im pi smom u kome pi{e da }e svi jugo slovenski konzulati i ambasade biti iz temeqa razoreni ukoli ko drug Tito ne naredi ru{ewe Wego{eve kapele na Lov}enu.

Kapele koju je Wego{ podigao 1845. godine i posvetio je svetom Petru Cetiwskom. U toj crkvi Wego{ je po sopstvenoj `eqi i amanetu sahrawen 1855. godine.

legram u kome je pisalo: „Pao je Lov}en bastion srpstva.“

Kapela je obnovqena 1925. go dine uglavnom gra|evinskim ma terijalom koji je neprijateqi bio pretvorio u ru{evine.

Tito }e dati znak za ru{ewe Wego{eve kapele i tako „spasi ti“ hiqade `ivota {irom Evrope i sveta.

1972. godine Veqko Milato vi}, Veselin \uranovi}, Mar ko [padijer, Radovan Radowi} uze{e pijuke u ruke, upali{e te{ke gra|evinske ma{ine pove do{e brigadu radnika, uglavnom Muslimana i Albanaca iz oko line Bijelog Poqa i krenu{e da izvr{e zadatak.

Wego{eva kapela na Lov}enu koju su komunisti sru{ili do temeqa 1972. godine

vatske ambasade, podi}i monu mentalni spomenik savezni~kim pilotima koji su, izme|u ostalog, u Drugom svjetskom ratu, Podgori cu bukvalno sravnili sa zemqom i ubili wenog svakog {estog sta novnika.

Spomenik je u belom kamenu, na lepom mestu, na obodu borove {ume, sa klupama okolo, vaqda da Podgori~ani dolaze tu na ho do~a{}e i zahvaquju onima koji su ubijali wihove pretke.

sa likom Wego{a. Odlikovawe je uru~eno wegovom sinu ]azimu, na osve}ewu crkve Svetog Petra Lov}enskog Tajnovidca u Baru.

Nije Lov}en prvo mesto koje je Tito razorio, 20 godina ranije on li~no je tra`io posle bombar dovawa Ni{a i bombardovawe Nik{i}a i Podgorice, iako su Nema~ke snage u wima bile mi nimalne. Me|utim krajwi ciq je bio zatirawe srpskog naroda.

Da zlo~in bude kompletan, Po dgorica }e posle rata dobiti ime po svom xelatu Titu, koji ju je on razorio. A za oslobo|we Podgo rice izabra}e 19. decembar 1944. godine.

Ono {to su zapo~eli austro ugari nastavili su komunisti a danas sprovode i wihovi na slednici. Kako 1916, 1944, 1972, tako i 2020. godine isti qudi po istom scenariju i sa stranim nov cem rade po pitawu uni{tavawa i zatirawa srpstva u Crnoj Gori.

Ru{ewem wego{eve kapele prekr{ena je Wego{eva oporuka i posledwi amanet. Podignuta je nova kapela, rasko{an mauzo lej po zamisli Hrvatskog vajara Ivana Me{trovi}a. Oni koji su sru{ili Wego{evu kapelu Bog }e ih kazniti jer je Wego{ svoju `equ ostavio pod prokletstvom.

Dok su helikopteri JNA 1972. godine nadletali Wego{evu ka pelu, filmski rediteq Krsto [kanata zabele`io je kultnu fo tografiju jednog Crnogorca sa ka pom na kojoj je izvezeno 4 „S“, kako gleda ru{ewe kapelice.

Iako Podgorica nije tog datu ma oslobo|ena, on je izabrao da se tada slavi „Dan oslobo|ewa“ kako narod ne bi slavio Svetog Nikolu.

Tako|e, vjerujem da vam je po znat udio Pape kod odvajawa Makedonske crkve od SPC pre

Austrijanci su u Prvom svet skom ratu iz Bokokotorskog zali va bombardovali kapelu i sru{i li je do temeqa.

Ugledav{i vrh Lov}ena iz grupe istupi Iso Mahmutovi}, te re~e da ne}e da ru{i ni~ije svetiwe i na |ecu baci sramotu i prokletstvo. Stasiti momak sa meksikansim brkovima napusti firmu i vrati se svojoj porodici.

11. januara u Be~ je stigao te

Mitropolit Amfilohije }e go dinama kasnije Isa Mahmutovi}a posthumno odlikovati medaqom

Isti taj ~ovek pre dve godine }e na Bulevaru Svetog Petra Ce tiwskog u Podgorici dobiti svoj spomenik.

Ve}eg i postojanijeg spome nika od Wego{eve kapele nema. Piramide i grobovi egipatskih faraona, {ta su drugo neg’ male gomile kamewa, naspram Lov}en skog vrha.

Komunisti~ki naslednici }e i u Tolo{koj {umi, tik pored hr

Kao dvadesetpetogodi{wak je pre{ao u Beograd, da bi mu se vratio nakon Saban te, Sumrakovca, Kragujevca, Po`arevca, Jagodine… i ostalih mesta u Srbiji gde je radio kao u~iteq i nastavnik crtawa. Posledwih godina svog `ivota stanovao je u ~uvenoj boemskoj ~etvrti – Skadarli ji, a ku}a u kojoj je proveo posledwe dane danas je i wegova spomen – ku}a.

Kao kod svakog boema, kafanski svet bilo je wegovo prirodno okru`ewe.

Ve} bolestan od tuberkoloze, u~estvo vao je u Prvom srpsko-turskom ratu kao izve{ta~. Tu je bio svedok neslavnog po na{awa elitnog generala, kne`evog ro|a ka, Ranka Alimpi}a. Dve godne kasnije, u jednom novosadskom ~asopisu objavio je o tome sarkasti~nu pri~u, zbog ~ega je u Sr biji bio izveden pred Vojni sud, i ka`wen sa petnaest dana zatvora.

Istinu o ovom slu~aju Srbija je saznala tek kada su Obrenovi}i si{li sa vlasti.

@arko Ili}, najmla|i brat pesnika Vojislava, objavio je 1906. godine:

“U leto 1878. pred hotelom Pariz u Be ogradu sedelo je vi{e oficira za stolom, a me|u wima i general Ranko Alimpi}. U taj par pro|e pored wih \ura Jak{i} i

ode Batalxamijinom ulicom. Usput sretne \ura jednog seqaka…

Seqak je terao nekoliko goveda. \ura ga zaustavi i zapita: ‘Ho}e{ li dole Te razijama?’

Seqak mu odgovori da ho}e.

Nato \ura izvadi iz xepa jedan dinar, dade ga seqaku i rekne: ‘Kada pro|e{ po red kafane Pariz, a ti priteraj volove bli`e onoj gospodi {to sede pred kafa nom, udri kojega vola {tapom pa reci: ‘[ta se uste`e{ kao Ranko Alimpi} na Drini!’

Seqak ga poslu{a i uradi tako. Kada je seqak izgovorio one re~i, svi se oficiri zglednu{e. Jedan od wih odmah ustade od stola i po|e za seqakom laganim korakom do prve `andarmerijske postaje…

U policiji su seqaka ispitivali da li je one re~i izrekao tek onako ili mu je ko to kazao. Seqak iska`e da mu je to kazao jedan gospodin koga je sreo usput, i da mu je zato dao jedan dinar…

Odmah pomisli{e na \uru Jak{i}a. Jedne ve~eri vra}ao se \ura ku}i iz nekog veselog dru{tva ka svojoj Skadar liji. U takore}i pustoj ulici do~ekaju ga dva no}na stra`ara preobu~ena u civilno odelo, uhvate ga, svale, i tako su ga tukli

i gazili, da se siroma jedva odvukao ku}i… \ura po~e odmah pobolevati…”

\ura Jak{i} umro je 17. novembra 1878. godine.

I kada na ovom svetu nestane bregova i qudi, jo{ }e trajati dva Crnogorska kolosa, Lov}en i vladika… R. N. Velikog srpskog pesnika, pripoveda~a, dramskog pisca i slikara, ro|enog Srp skoj Crwi 1832. pod imenom Georgije, mno gi pamte i kao jednog od najve}ih boema u istoriji srpskih kafana.

Kov~eg su iz sirotiwske sobe u Ska darskoj ulici izneli na rukama ~etvorica kwi`evnika: Jovan Jovanovi} Zmaj, Jovan Draga{evi}, Milan Kujunxi} i Milorad Popovi} [ap~anin.

“Behu tu visoki dr`avnici, veliki i mali ~inovnici, profesori i nau~nici, vojnici, |aci, trgovci, zanatlije i siro ma{ni radnici…”

Po izve{taju {tampe od 25.000 on da{wih stanovnika Beograda, skoro po lovina je do{la da oda posledwu po~ast velikom pesniku.

Kaznu nije izdr`ao. Sudski ~inovnik je na re{ewu zapisao: „Po{to je \ura Jak{i} umro, to da se ovaj predmet za svr{en smatra i akta u arhivu ostave”.

Wegov navodni ubica, general Ranko Alimpi}, umro je ~etiri godine kasnije i danas ima ulicu u [apcu koju je zaslu`io kao general srpske vojske, ministar gra|evina, komandant Drinske divizije u srpsko-turskom ratu 1876-1877 i Drinskog korpusa. Umro je u Beogradu 19. novembra 1882. godine. M. T.

Pre`iveo 28 metaka iz kala{wikova i dve klini~ke smrti!

Srpski policajac tog kobnog aprila 1999. godine gledao je smrti direktno u o~i. Izre{e tan je sa preko dvadeset metaka iz kala{wikova i do`iveo dve klini~ke smrti, ali Zoran Ga vri} (52) je Bo`jim voqom pre`i veo i tako postao medicinsko ~udo i nepobedivi ~ovek od ~elika. Wegova `ivotna `eqa bila je da obu~e uniformu i brani Srbiju. Zavr{io je [kolu unutra{wih poslova u Sremskoj Kamenici i zaposlio se u MUP-u. Kad se zaratilo na Kosovu i Me tohiji bio je me|u prvima koji se na{ao u ratnom `ari{tu.

“Moja jedinica je posebna je dinica policije i na{ zadatak je bio o~uvawe reda i obezbe|ewe dr`ave. Mi smo mnogo meseci provodili dole. Dali smo sve od sebe, nismo se {tedeli. Shvati li smo da treba tom narodu pomo}i i da on `ivi ugwetavan i svi smo prilazili sa velikim zado voqstvom. Nismo tra`ili neke ustupke, niti smo postavqali pitawa oko odlaska na Kosova. Moglo se izvrdati, neki su uzi mali bolovaqa, ali mi ne, moja jedinica nikada nije”, zapo~iwe pri~u ~uveni Gavro.

Svakog ratnog dana `ivot im je visio o koncu, a tako je bilo i tog 6. aprila. Gavrova jedini ca radila je ~i{}ewe terena i u{li su u albansku zasedu. On je bio komandir odeqewa i naj istureniji desno, nije bio do voqno “pokriven”. Neprijateq ga je primetio kroz rupicu na zidu i sasuo ki{u metaka.

“Ispalio je ceo {an`er u mene. To je kao u filmovima, ne ose}a{ bol, meci koji prolaze kroz tebe ne bole. Vidi{ samo da se prilikom udara metka tvo

je telo okre}e levo, desno dok ne prestane paqba tad pada{ na beton. Nijednog momenta nisam gubio svest. Samo sam u jednom trenutku primetio da mi je ceo kombinezon izre{etan i da krv ide na sve strane u mlazovima. Posle nastaju bolovi, takvi da ~ovek po`eli da odmah umre da ne `ivi. Ceo `ivot ti u momen tu prolazi kroz glavu u slikama. Prvo deca ti padnu na pamet, kako }e oni bez mene. Deca su mi tada imala sedam i osam godina”, nastavqa ovaj srpski heroj.

Kada ga je pokosio, neprija tequ ni to nije bilo dovoqno ve} je pri{ao da ga „overi” sa jo{ jednim okvirom. Dok je pucao, Ga vro ga je sve vreme sa plo~nika gledao pravo u o~i. Ni ubici na kraju nije bilo jasno kako je to mogu}e, i u ~udu je nestao.

„Sada kada sa ove ta~ke po gledam, imam utisak da se to desilo nekom drugom, a ne meni. U mene su ispaqena dva okvira, jedan okvir sa desetak metara, a posle je pri{ao kada sam le`ao na zemqi, okrenuo me i overio me sa jo{ jednim punim. Dobro sam ga video. Sve na meni je bilo izbu{eno i noge i ruke, a jedi no {to je bilo ~itavo su glava i srce”, pri~a ovaj policajac u prise}a se kako je prava borba usledila onda kad su kolege pri stupile wegovom izvla~ewu.

“Sve vreme sam bio svestan, ~ak sam davao instrukcije kako da me izvuku. Moja jedinica me je izvla~ila 45 minuta, i tada sam preba~en u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. Svo osobqe koje je bilo u Medinskom centru u Mi trovici je iza{lo da me do~eka. Se}am se i odlaska u salu i kada su mi isekli kombinezon, tada su rekli uf, koliko je ovaj ~ovek izbu{en. Nakon toga me uvode u anesteziju i tada sam pomislio, ako nisam umro do sada mo`da se i izvu~em.”

Prva operacija je trajala 12 sati, a lekari su iz Gavra izvu kli ~ak 28 metaka, kalibra 7,62 milimetara. Dva dana je bio u komi, tada je bio na granici `ivota i smrti. Nakon toga se probudio i video op{te veseqe oko wega. Pri{la mu je `ena sva u belom i rekla da se zove Eva.

“Pomislih da sam stigao na nebo i u raj. Me|utim, to je bila divna doktorka koja je najza slu`nija za ovaj moj drugi `ivot.

MOZAIK

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Nekima ovaj period donosi veliko razre{ewe, ali samo pod uslovom da u svemu u~e stvuje tre}a osoba kao neko ko donosi posledwu re~. QUBAV: Prijatni razgovori s prijateqima olak{a}e vam ose}aj usamqenosti i neshva}enosti. Mogu}i su nervoza i vi{ak energije koja se, manifestuje kroz gubitak komunikacije i po vla~ewe. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Ne gubite vreme s neozbiqnim qudi ma koji su dobri samo za zabavu i provod. Posve tite se poslu i ne pla{ite se gre{aka jer sve {to ovih dana posejete, u budu}nosti }e se isplatiti. QUBAV: Dobro raspolo`ewe mo`e pomutiti tu|a nevoqa, bolest nekoga ko vam je va`an ili na neki na~in zavisi od vas. Promena planova za koje ste mislili da su sigurni. ZDRAVQE: Prehlada.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Izvestan je susret i poznanstvo s oso bama koje }e otvoreno predstaviti svoja o~eki vawa od vas. Radi se o qudima koji su polo`ajem na vi{oj poziciji od vas pa je svaki kompromis ve zan za va{u saradwu, nemogu}. QUBAV: Ose}ate se prozvanim da napravite va`an korak koji bi bitno promenio raspored snaga u va{em emotivnom si stemu. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Koncentracija je na visokom nivou, ~ini se da vam ne}e i}i lo{e. Me|utim, postoji mala opasnost da na talasima samouverenosti pre vidite o~igledne ~iwenice. QUBAV: U{u{kavate se pored nekog ko `eli da vam pru`i sigurnost i udobnost. Veliki su izgledi da vas voqena osoba iznenadi sa zahtevima koji se ne uklapaju s va{im vi|ewem veze. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Pravo je vreme za aktivirawe va`nih projekata koje ste pri`eqkivali. [ta god da ste namerili, mo`ete posti}i. O~ekuju vas susreti sa qudima koji imaju dobre namere. QUBAV: Morate prona}i na~in da iza|ete iz u~male svakodnevi ce i sebi i partneru pru`ite malo topline i qu bavi. Najlep{e trenutke do`ive}ete s nekim koga dugo znate. ZDRAVQE: Nesanica.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Predstoji vam dosta truda oko sani rawa sitnih zavrzlama. Ukoliko budete donosili va`nu odluku, ura~unajte dodatno vreme kako ne biste probili rokove koji su vam zadati. Budite oprezni u rukovawu alatom. QUBAV: U`eleli ste se novih poznanstava, flerta i avanture. Ovo je vreme kada se na qubavnoj sceni otvaraju novi i veoma pozitivni trendovi. ZDRAVQE: Alergije.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Oporavqate se od premora kojem ste bili izlo`eni. Svoju melanholiju i iscrpqe nost maskirate la`nom veselo{}u. Kao de`urno sumwivo lice, budite oprezni. QUBAV: Voqena osoba nije u stawu da ispuni svoja obe}awa. Ovo je razlog zbog koga }ete se, do kraja narednog pe rioda, osetiti pomalo izdano, ali situacija }e se okrenuti u va{u korist. ZDRAVQE: Nervoza.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Dolaze promene koje mogu uticati na sve segmente va{eg `ivota. Na udaru je reorganiza cija finansija, bilo da se radi o radnom okru`ewu ili je ovo stvar va{eg nov~anika, efekat je isti. QUBAV: Svoju emotivnu zbuwenost nemojte da le~ite agresivnom komunikacijom. Savetuje vam se da odlo`ite preozbiqne razgovore i sve {to vodi nerazumevawu. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Postoje neke stvari s kojima ne `elite da se suo~ite, ali okolnosti }e vas prisiliti na to. Kako god da se postavite, spremite se na izne na|ewa koja }e vam otvoriti nove uvide u va{ po slovni `ivot. QUBAV: Pripremite se na qubavna isku{ewa i romantiku. Iako se otvaraju novi ho rizonti, mogu}a su odugovla~ewa koja vas vanredno iritiraju. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Ovo vreme va{ih malih pobeda na koje ste dugo ~ekali. Pomo}i }ete sebi ako se ne budete optere}ivali svakim detaqom. Dr`ite se priori teta. QUBAV: Sve {to budete otpo~eli ne}e se ra zvijati o~ekivanom brzinom i u `eqenom pravcu. Ne bi bilo lo{e da u sve svoje planove ukqu~ite drugu stranu jer u partnerskim odlukama u~estvuje dvoje. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Ukoliko budete u poziciji da odlu~uje te o svom poslovawu neka va{a razmi{qawa idu u smeru nekakvog udru`ivawa s qudima koji su ka pitalom na sli~nom nivou kao i vi. QUBAV: Sve vam je jasno na qubavnom planu, ali to ne uspevate da preto~ite u re~i. Voqena osoba vas ne razume, va{e }utawe deluje previ{e misteriozno pa delu jete qutito. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Pokre}e se obiqe energije koja, neki ma od vas, mo`e `ivot preokrenuti iz korena, na ro~ito ako se radi o ne~emu na ~emu ste u pro{lo sti radili. QUBAV: S jedne strane, potpuno ste se usredsredili na partnera, a s druge, kao da vas niko ne ~uje i ne razume. Veliku tenziju mo`ete ubla`iti ukoliko voqenu osobu pustite da prva povu~e potez. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

steqe”, prise}a se svog bu|ewa.

Lekari su mu nakon bu|ewa iz kome saop{tili da su se prvi put suo~ili sa ovakvim sku~ajem u praksi i da nikad do sad nisu imali pacijenta kog je pogodilo toliko metaka. Posle je pre ba~en u Ni{, pa odatle na VMA.

“Tada kre}e haos, bolnica je postala moja druga ku}a. Tu sam imao operaciju za opera cijom, dan za danom. Ve} sam oguglao kada ka`u Zoran Gavri} na operaciju, kao da idem na neku uobi~ajenu stvar. I te sil ne operacije su trajale mesec dana, svaki put po neki metak je izva|en. Ina~e, sa 85 kilograma pao sam na 48, ve} organizam nije mogao da izdr`i i tada su me po slali u Bawu Koviqa~u na reha bilitaciju”, ka`e Zoran.

o`iqke kao podsetnike na taj kobni dan. Sada mo`e da se kre}e uz pomo} {take, a samo on zna kako na promenu vremena bole zarasle rane.

“Kada odem na more, sramota me da se skinem, jer sam uo~qiv i svi gledaju u mene. Psihi~ka bol je bila te`a, bilo je te{ko prevazi}i da od jednog natpro se~no sposobnog ~oveka posta ne{ invalid 100 posto i da ne mo`e{ ni{ta sam. Bilo mi je jako te{ko da se oprostim od uniforme”, rekao je.

Gavro i daqe voli svoju Sr biju iznad svega, i kako ka`e po novo bi stao pred kala{wikov da za{titi tu|u glavu i svaki nedu`ni `ivot. Sin je po{ao we govim stopama, radi u policiji u [apcu.

Pitala je da li bi mogla sad da ode ku}i kod dece, jer je dva dana i dve no}i bila pored moje po

Dve ipo godine je le`ao ne pokretan, i samo gledao u jednu ta~ku. Nije mogao ni u kolica. Obe noge su mu bile izre{etane, svi mi{i}i, nema tri prsta na levoj nozi. Na ruci, po stomaku i le|ima i dan danas nosi ogromne

“Na`alost ne nosi uniformu radi kao dr`avni slu`benik u civilu. Ja da mogu ponovo bih obukao uniformu, tada bih bio najsre}niji ~ovek na svetu”, za kqu~uje ovaj hrabri patriota.

Zoran Gavri} (52) je Bo`jim voqom pre`iveo i tako postao medicinsko ~udo i nepobedivi ~ovek od ~elika

Gavri} 1999. na Kosovu

Krvni ugru{ci – prepoznajte simptome na vreme

Krvni ugru{ci mogu da se po jave kod bilo koga i ako se ne razgrade u telu, mogu da ugroze `ivot. Zbog toga je veoma va`no primetiti najranije znakove koje vam va{e telo {aqe kako biste mogli da reagujete na vreme, upo zoravaju stru~waci.

„Krvni ugru{ci mogu da budu tihe ubice, a manifestiraju se na mnogo na~ina i neretko dovo de do ozbiqnih komplikacija. Pu{ewe, visok krvni pritisak i odre|eni lekovi poput estroge na pove}avaju rizik od stvarawa krvnih ugru{aka. Prepoznavawe simptoma doslovno vam mo`e spasiti `ivot'“, obja{wava me dicinski tehni~ar [in Mar~eze za „Eat This Not That“.

On dodaje da se krvni ugru{ ci naj~e{}e se nalaze u nogama

Doma}a kujna

i blokiraju dovod kiseonika u okolno tkivo.

Kako daqe navodi, povr{in ski ili krvni ugru{ci u delu tela bez zahva}enog tkiva pone kad mogu da pro|u nezapa`eno, a ugru{ci koji ne pokazuju simp tome posebno su opasni jer, ako se ne le~e, mogu da dovedu do ozbiqnih komplikacija na plu}ima ili mozgu.

KRATKO]A DAHA

ILI VRTOGLAVICA

Iako je ovaj simptom ~esto pokazateq brojnih zdravstve nih problema, tako|e je znak da biste mogli da imate krvni ugru {ak.

„Verojatno }ete nakon ume rene ili intenzivne aktivno sti ignorisati umor, znojewe, kratko}u daha ili vrtoglavicu. Ipak, ako se u~estalo pojavqu ju, pogotovo dok se odmarate ili obavqate neku laganu aktivnost koja ne zahteva toliko napora, ove simptome ne biste smeli da

ignori{ete. Krvni ugru{ak u plu}ima naziva se plu}na em bolija i onemogu}ava ulazak ki seonika u krv, a ovo stawe mo`e da bude smrtonosno ako se brzo ne le~i“, upozorava Mar~eze.

OTICAWE, BOL, PROMENA BOJE KO@E ILI CRVENILO NA UDOVIMA

„Ako niste sigurni u znakove krvnog ugru{ka, mo`ete nate~e nu ili promewenu boju ko`e na udovima pogre{no pripisati nedavnoj povredi ili zanemari ti blagu promenu boje ili tem perature. Me|utim, to mogu biti znakovi duboke venske tromboze ili krvnog ugru{ka koji se stvo rio duboko ispod ko`e i pritom blokira krv do zdravog tkiva. Ako osetite jednostran o{tar bol, crvenilo, otok ili toplu ko`u na odre|enom podru~ju, po tra`ite lekarsku pomo} {to je pre mogu}e. Duboka venska trom boza mo`e dovesti do plu}ne em

SLABOST, MU^NINA, PROBLEMI SA VIDOM

ILI GOVOROM

Istra`ivawa su pokazala da su jo{ neki od znakova krv nog ugru{ka slabost, mu~nina i problemi sa vidom ili govorom, prenosi Index.hr.

„Krvni ugru{ak mo`e ostati zarobqen u krvnim sudovima mozgu koje su su`ene zbog ma

snih naslaga. Tako|e se mogu pojaviti zbog traume glave ili udaraca koji prouzro kuju potres mozga. S obzirom na to da krvni ugru{ci spre~avaju oksidovanu krv da dopre do de lova mozga, mo`ete ose}ati vr toglavicu i zbuwenost ili ima ti probleme sa vidom i govorom. Krvni ugru{ci u mozgu mogu da prouzrokuju {irok raspon neuro lo{kih problema, od op{te sla bosti, pa sve do mo`danih udara. Ako osetite bilo {to neobi~no, potra`ite lekarsku pomo} {to pre“, savetuje on.

S. G.

RECEPT

TESTENINA U SOSU OD [AMPIWONA

POTREBNO JE:

n 400 g testenine n 1/2 glavice belog luka n 500 g sve`ih {ampiwona n 500 ml pavlake za kuvawe, mo`e i mawe, po `eqi n 1 ka{i~ica suvog biqnog za~ina n per{un, po ukusu

PRIPREMA:

Testeninu skuvati u slanoj vodi.

Dok se testenina kuva, {ampiwone ise}i na listi}e, a beli luk i per{un ise}i {to sitnije.

Zagrejati uqe propr`iti {ampiwone, pa dodati beli luk i jo{ malo pr`iti. Zatim dodati pavlaku za kuvawe, pa prokuvati sve zajedno.

Pavlaku dodavati po malo, da ne bude previ{e ret ko. Za~initi po ukusu.

Dodati per{un i me{ati. Kada se dobije sos `eqene gustine u wega dodati kuva nu testeninu, pa me{ati da se sve lepo sjedini.

Sipati u tawire i odmah poslu`iti.

Simptomi Alchajmerove

bolesti mogu da se pojave i tri godine pre dijagnoze

Alchajmerova bolest jedna je od naj~e{}ih vrsta demenci je, koja uti~e na pam}ewe, mi {qewe i pona{awe obolelih.

Ve} je ranije dokazano kako depresija i anksioznost pove}avaju rizik za razvoj ove bole sti, a prema najnovijim istra`i vawima, simptomi mogu po~eti i tri godine pre samog oboqewa.

Stru~waci obja{wavaju kako to ne zna~i da }e svi qudi sa de presijom ili anksioznosti obo leti od Alchajmerove bolesti, ali bi svakako trebalo paziti na svoje mentalno zdravqe.

Lekari upozoravaju da posto je rani simptomi koje ne biste smeli da ignori{ete jer mogu da

uka`u na mogu}nost oboqewa od Alchajmerove bolesti.

Jedan od tih simptoma jesu po te{ko}e na poslu pri obavqawu organizacijskih zadataka, a naj~e{}e se javqaju kod osoba u 40-im i 50-im godinama. Doga|a se da zaboravqaju da urade sve potrebne zadatke, {to upu}uje na smawenu funkciju pam}ewa.

Isto tako, jedan od prvih znakova uzbune jeste gubqewe u prostoru ili zaboravqawe sme ra u kom treba i}i, pogotovo na lokacijama koje osoba jako dobro poznaje. Osoba tako|e u~estalo po~iwe da zaboravqa na dogovo re, {to upu}uje na to da po~iwe sve slabije da pamti.

Lovorov list - za~in, ali i lek za razne zdravstvene probleme

Lovorov list ~esto se koristi u kulinar stvu. Osim {to poboq{ava ukus hrane, on ima i zdravstvenih prednosti.

Ova za~inska biqka je veoma zdrava i mo`e da pomogne kod mnogih zdravstve nih problema, od poboq{awa varewa do osoba|awa od stresa.

POBOQ[AVA VAREWE

Zahvaquju}i brojnim korisnim sastojci ma, lovor stimuli{e proces varewa, uklawa gr~eve u stomaku i `elucu, a podsti~e i boqu prokrvqenost. ^aj od lovora upo trebqava se i u le~ewu anoreksije, odnosno

gubitka apetita. Pored toga, lovorovo uqe uspje{no lije~i i gqivi~na oboqewa, poput gqivi~nih infekcija noktiju, jer ovo uqe po sjeduje i jako protivgqivi~no dejstvo.

UBLA@AVA BOLOVE

Lovorovo uqe koristi se za ubla`avawe bolova u u{ima, kod modrica i istegnu}a. Sna`no analgetsko delovawe eteri~no uqe lovora ~ini ga nezamenqivim sastojkom u te rapiji bola.

Tako|e, ova biqka uspe{no se bori i protiv reume, a bolove u zglobovima mo`ete lako ukloniti oblogom od lovo rovog uqa.

OLAK[AVA ISKA[QAVAWE

Uqe lovora jedan je od najmo}nijih pre parata za ja~awe organizma i preventivu, jer ~isti limfni sistem. Utrqavawe nekoliko kapi na nate~ene limfne `lezde dovodi do trenutnog ose}aja olak{awa.

Preporu~uje se i kao provjreno sredstvo za iska{qavawe, ali i za le~ewe pro{ire nih vena.

Upravo iz ovog razloga, zagovornici na rodne medicine preporu~uju obloge od tkani ne, prethodno potopqene u vodu u kojoj je pro vreo lovorov list. Ovakva obloga poma`e kod prehlada, gripa, ka{qa i bronhitisa.

te`ih proble ma ukqu~uju}i gangre nu“, obja{wava Mar~eze.

Iako ova bolest nije izle~i va, lekari nagla{avaju va`nost prevencije i preporu~uju {to zdraviji na~in `ivota, odno

sno uvo|ewe pravilne ishrane, redovno ve`bawe i poja~anu dru{tvenu aktivnost. S. G.

Skandinavka 1: VODORAVNO S, M, PP, UKEBATI, PROSISATI, EV, PROPASTI, FELA, EZANTA[, ELEN, SASTAN^ITI, P, MITINZI, IDOL, IVAN BOSIQ^I], TI^A, ALEJA, TT, AA, I[ARAN, DELANOA, CNN, INARI, ANAN, STARAOCI, ITAN, MARTIN IDN, BANKINA

Skandinavka 2: VODORAVNO V, U, AM, B, DAVID, STRNIKA, UJO, PARKETAR, KEM, NAO^ARI, OKI, TIPI^AN, VAN, INATNIK, IVI, [K, VIKI MIQKOVI], IK, TALASAK, [, O, ANKICA, APOSTOLATI, AND, TAN, KANKUN, [ARL BOAJE, C, AREOPAZI, UKOVRXATI

Ukr{tenica: VODORAVNO [ESTAR, LI, ROBA, POJ, KEVIN KIGEN, INAT, FOSFATI, K, C, HIPOSTAZA, NE, BAKAR KARBONAT, CRTA, MARKER, DA, SKI, BERETKA, AR

(med.) - Srpska odre~na re~, 5. Jediwewe bakra, 6. Linija - Onaj koji ne{to markira (nem.) - Srpska potvrdna re~, 7. Zimski sport - Vrsta kapeSimbol argona.

USPRAVNO: 1. Vrh cipele - Simbol cezijuma, 2. Dug period vremena - Ukras lica mu{karca, 3. Si}i s kowa, 4. Oznaka za tonu - Tihomir odmila, 5. Atletski klub (skr.) - Auto-oznaka za Pan~evo - Auto-oznaka za Belgiju, 6. Preure|ewe sistema (mn.), 7. Izra|iva~ predmeta od voska, 8. Insekti koji se hrane li{}em, 9. Za~epqewe krvnih sudova (med.), 10. Uga{eni vulkan na Kavkazu, 11. Engleska pop peva~ica, 12. Nadimak muzi~ara Ogwana Radivojevi}a - Oznaka za neper, 13. Simbol berilijuma - Folk peva~ica Top~agi}, 14. Onaj koji sprovodi anketu.

PROPASTI, MITINZI,

Nasa lansirala raketu ka Mesecu sa ciqem da jednog dana na wemu stvori qudsku koloniju

Posle nekoliko neuspelih poku{aja uspe{no zapo~et prvi deo misije Artemis I, ~iji kona~ni ciq je da na Mesecu uspostavi dugoro~nu qudsku koloniju

Nakon dva neuspela poku{aja Nasa je pro{le nedeqe uspela uspe{no da lansira svoju mega raketu SLS i wenu kapsulu Ori on na Mesec. Ova {estonedeqna misija bez astronauta se smatra prvim korakom na putu ka uspo stavqajwu dugoro~ne kolonije na

da poleti zbog udara uraganskih vetrova koji su u nekim momenti ma dostizali brzinu i do 160 km na ~as.

Iako se radi o testnom pu tovawu rakete Space Launch System i wene kapsule Orion, ona nosi simuliranu tro~lanu posadu opremqenu senzorima za merewe koli~ine radijacije i drugih stresova koje astro nauti do`ivqavaju prilikom ovakvih putovawa. Iz Nase su izvestili da }e putovawe tra jati 42 dana i da }e u tom pe riodu letelica obi}i Mesec i sveuskupno pre}i 2,1 miliona kilometara.

Interesantan podatak je da }e kapsula ostati u svemiru du`e nego {to je to u~inio bilo koji brod za astronaute bez pri stajawa na svemirsku stanicu i vratiti se ku}i br`e nego ikada ranije. R. N.

Izumrla ptica dodo mo`e

Nedavno otkri}e „fanta sti~nog primerka“ DNK ptice dodo bio je posledwi trag po treban da se kompletira genom izumrle vrste, izjavio je tim bi olo{kih istra`iva~a sa Univer ziteta u Kaliforniji.

Istra`ivawe pokazuje da su nau~nici korak bli`e mogu}no sti da vrate dodoa, koji je nestao pre vi{e od tri veka.

Profesorka ekologije i evo lucione biologije na Univerzite tu Santa Kruz Bet [apiro, tokom vebinara odr`anom za Britanski kraqevsku akademiju, rekla da }e wena grupa objaviti punu ge netsku sekvencu u Prirodwa~kom muzeju Danske.

„Da, genom dodoa je u pot punosti sekvencioniran, mi smo ga sekvencirali. Jo{ nije objavqeno, ali postoji i trenutno radimo na tome“, rekla je ona.

[apiro „Kako klonirati mamu ta” otkrila je svoje planove za o`ivqavwe dodoa:

„Vi{e od bilo koje druge vr ste "dodo" je me|unarodni sim bol izumirawa koje su izazvali qudi“, napisala je ona.

nikobarskog goluba, kako bi se ukqu~io u DNK dodoa, iako to u tom slu~aju to ne bi potpuno bio dodo.

A od svih `ivotiwa koje treba pozvati da se vrate u postojawe, postoji jak razlog za dodoa jer

SimpticafosforkulonJedi(nem.) kapeDug kowa, klub Belgipredmeta Za~epqeKavkamuzi~ara bespro-

Kako biolozi istra`uju na{u planetu, tako pronalaze sve starije i starije drve}e i pomeraju ovu granicu. Do nedavno se smatralo da je najstarije drvo na svetu ovo na slici - Metuzalem, bor Pinus longaeva, koji raste u planinskom delu Kalifornije i navodno je star 4.849 godina.

Naknadno je otkriven jedan jo{ stariji Pinus longaeva - najsta rije drvo na svetu - koje `ivi ve} 5.066 godina. Ovo je vrlo ot porna, mada ugro`ena vrsta navikla na surove uslove. Nastawuje vi{e predele, siroma{no zemqi{te, kamewar i suvu, vetrovitu, o{tru klimu sa minimalnom koli~inom padavina. To su upravo oblasti u kojima ostale vrste ne mogu da pre`ive.

Ima vrlo razgranat i plitak koren i raste sporo, a vetar koji {iba i ostale nepogode tokom stotina i hiqada godina nagone ova stabla da poprime pomalo neobi~ne oblike. Ta~ne lokacije dva najstarija primeraka ~uvaju se u tajnosti, upravo da bi ovo drve}e ostalo bezbedno i po`ivelo {to du`e. M. T.

Pticu koja ne leti, visoku tri metra, prvi su u modernoj istoriji zabele`ili holandski mornari na ostrvu Mauricijus 1598. Ve} do kasnog 17. veka tamo se nije mogao na}i ni trag dodoa — pret postavqa se da su ga zbrisale invazivne vrste, ukqu~uju}i pse, ma~ke i qude.

U evolucionoj istra`iva~koj zajednici bilo je neslagawa o potencijalu da se rekonstrui{u druge praistorijske vrste, kao {to je vunasti mamut koji je izu mro pre oko 4.000 godina. Nau~ni ci su bili skepti~ni prema planu otkako je wegov kompletan genom sekvenciran 2015.

Iste godine, kwiga Bet

„Vra}awe dodoa predstavqa velike izazove. Sisari su jed nostavniji“, rekla je ona, i to je omogu}eno klonirawem. „To je isti pristup koji je kori{}en za stvarawe ovce Doli“.

„Ali ne znamo kako to da ura dimo sa pticama zbog zamr{eno sti wihovih reproduktivnih pu teva. Dakle, mora postojati drugi pristup za ptice“, objasnila je.

Predlo`eno je da se uredi DNK bliskog ro|aka ptice dodo,

postoji odgovaraju}e tropsko sta ni{te za wega danas. Osim toga, prili~no je bezopasno.

„Dodo je popularna ptica i to je jedna od onih koju mo`ete da vratite“, rekao je geneti~ar sa Univerziteta Harvard Xorx ^er~ u izjavi.

„Ako vratite Tireksa u `ivot, mo`da to ne bi bila po pularna stvar jer bi izazvala nerede i izazvala pusto{”, za kqu~io je on. S. G.

na{em prirodnom satelitu. Zemaqska ekipa u Kejp Kana veralu na Floridi je nakon deset

nedeqa i dva neuspela poku{aja izazvanih problemima sa moto rom i curewem vodonika uspe{no

lansirala raketu. Posledwih ne dequ dana letelica je stajala na rampi jer nije bila u mogu}nosti

30 ^etvrtak 10. decembar 2020. novembar 2022.

Jadranko Te{anovi} {estu godinu za redom izabran za trenera Australije u rvawu

[estu godinu za redom produ`en je mandat Jadranku Te{ano vi}u kao nacionalnom treneru Australije u rvawu gr~ko - rimskim stilom. Trud i rad, koji su ukqu~ivali dosta odricawa, su se jo{ jednom isplatili. Odgajaju}i budu}e talente u rvawu, i klub Vuko vi i Zapadna Australija postali su poznati po velikim rva~kim talentima.

„Moja `eqa je uvijek bila da centar gr~ko - rimskog stila rvawa bude u Pertu i da na takav na~in omasovimo sport koji je deo Olimpijskih igara i svih svijetski priznatih me|unarodnih takmi~ewa“, rekao nam je g. Te{anovi}. „Sa rado{}u mogu re}i da }e po~eti kvalifikacioni proces Australijskih rva~a za Olim pijske igre koje se odr`avaju u Parizu od 26. jula - 11. avgusta 2024“. U na{em razgovoru, trener Jadranko nam je otkrio i {ta ukqu~uje wegova uloga kao nacionalnog trenera:

- Saradwa sa ~lanovima nacionalnog rva~kog saveza

- Otkrivawe novih talenata i pomagawe istim da svojim radom do|u do stepena vrhunskog sportiste

- Upoznavawe budu}ih talenata sa te`inom sporta koji je veo ma zahtevani iziskuje ogromno odricawe da bi mogli da reprezen tuju Australiju na velikim takmi~ewima

\OKOVI]EV NOVI REKORD:

Srbin je zaradio sumu od koje }e vam se zavrteti u glavi, nikome ovo nije po{lo za rukom pre wega

Novak \okovi}, srpski teni ser, godinu je zavr{io pobedom na Zavr{nom mastersu u Torinu. Od ponedeqka peti teni ser sveta je na taj na~in osvojio 1.500 ATP bodova, ali i zaradio 4.740.000 dolara. \okovi} je u finalu pobedio Kaspera Ruda i tako stigao do {este titule na ovom turniru, ~ime je izjedna~io u~inak dosada{weg rekordera Roxera Federera.

Srbin je ujedno postao i naj stariji pobednik ovog turnira, a to mu je peta titula u 2022. godi ni, tokom koje jse samo od nagra da inkasirao blizu deset mili ona evra.

Wemu je trijumf protiv Ru bqova u prvoj fazi omogu}io da probije granicu od 160.000.000 dolara koje je zaradio samo od nagradnog fonda na turniri ma, dok je novim peharom stigao do 164.691.308. Na taj na~in je Novak probio prvi granicu od sto miliona dolara, a godina ma koje dolaze, ako nastavi da igra na dosada{wem nivou mo gao bi lestvicu da postavi i na 200.000.000. S. G.

NOVAK PROSLAVIO ARAN]ELOVDAN: \okovi} ugostio patrijarha Porfirija

Novak \okovi} je aktuelnu tenisku sezonu zavr{io kao peti teniser sveta. Osvojio je Zavr{ni masters u Torinu, a po povratku u Beograd proslavio je slavu.

Imao je posebnog gosta.

Novak \okovi}, sa ostatkom porodice, ugostio je patrijarha srpskog, gospodina Porfirija.

\okovi}i slave svetog arhistratiga Mihaila i sabor beste lesnih sila, a ovog ponedeqka u wihovom domu bio je i poglavar Srpske pravoslavne crkve.

TERZI] OTKRIO DETAQE O IZGRADWI STADIONA:

Nova Marakana sa 42.000 mesta!

Zvezdan Terzi}, generalni di rektor Crvene zvezde, bio je gost Ekonomskog fakulteta u Beogra du i u razgovoru sa studentima izlo`io je plan o izgradwi novog stadiona.

- Da im kao trener iz isto~ne Evrope koja je jedna od najboqih rva~kih {kola (Srbija je trenutno tre}a svetska sila u rvawu gr~ko- rimskim stilom) poka`em put kojim }e se razvijati do sta tusa velikog i vrhunskog sportiste

- Da budu upoznati sa mogu}im posqedicama ako bi uzeli nedo zvoqene supstance koje ih mogu ko{tati karijere.

Jedna od velikih uloga kao nacionalnog trenera je motiva cija velikih rva~a, naro~ito na~in kako pomo}i rva~u kad do|e do zasi}ewa, umora i velikih povreda, kako prona}i put da se to prevazi|e i da se sportista vrati na staze uspeha. Uloga nacio nalnog trenera ukqu~uje i podno{ewe izvje{taja nacionalnom sa vezu o samom radu, programu i pra}ewe rada najboqih rva~a, kako bi se videlo {ta mo`e i treba da se unapredi da bi se postigao dobar rezultat. Jedna od uloga koja je va`na je i fokus na ~lanove tima da se zajedni~kim radom uspe i do|e do velikih rezultata.

Rvawe kao sport je ina~e u skladu sa sportskom naukom i nau kom o fizi~kom obrazovawu jedan od najte`ih sportova na svetu a u isto vreme i veoma zdrav sport koji razvija na~in razmi{qawa, mentalne fizi~ke i biolo{ko - mehani~ke sposobnosti. Imamo veliki potencijal kod dece, budu}ih sportista - atleta koji }e predstavqati Australiju na takmi~ewima.

„Kao nacionalni trener i prvi trener kluba Vukovi `elio bih da ka`em da sam jako sre}an ovom godinom 2022 . koja je bila vi{e nego uspe{na po svim rezultatima, a slede}a 2023. }e biti jo{ in tenzivnija i sa puno odricawa. Jako se veselim {to }e takmi~ewe [ampionat Okeanije biti odr`ano u Sidneju (maj 2023.), a mi pri premamo sna`an tim koji bi trebalo da dominira“, zakqu~io je g. Te{anovi}.

[AMPIONKU SVETA! ^udesna Nadica Bo`ani} je ispisala istoriju srpskog sporta

Srbija je dobila novu tekvon do {ampionku sveta. Ovo veliko dostignu}e napravila je ~udesna 21-godi{wa Nadica Bo`ani} i sa pravom dokazala da je Srbija dobila dostojnu naslednicu Mi lice Mandi}.

Bo`ani}eva je to u~inila u kategoriji do 73 kilograma, a wene borbe u dvorani „Pli va~kog centra“ u Gvadalahari osta}e zlatnim slovima upisa ne u ve} bogatu istoriju srpskog tekvondoa.

Bo`ani}eva je upisala pet pobeda u Gvadalahari i tako za uvek u{la u istoriju svetskog i srpskog tekvondoa. Srbija je do bila ~etvrtog planetarnog {am piona u ovom sportu, a posle Mi lice Mandi}, Vawe Stankovi} i Mahdija Hodabak{ija sada je tu i mlada Zemunka - Nadica Bo`a ni}! S. G.

- Svedoci smo da su svi klubo vi koji su napravili stadione, za tri ili ~etiri puta pove}ali broj prodatih sezonskih ulaznica, a samim tim i izvor prihoda, koji su fiksni. Primer je AEK iz Atine, klub mawe veli~ine po svim para metrima od Crvene zvezde, napra vio je skok sa 6.000 na 22.000. Ima ju godi{wi prihod od 16 miliona evra, samo od karata. Mi plani ramo, radimo projekte, zatvaramo finansijsku konstrukciju. Voleli bismo malo da ga dislociramo, oko 300-400 metara severnije, da se pribli`imo Autokomandi. Zbog infrastrukture, ~vori{ta i izbe gavawa gu`ve u saobra}aju – istakao je Zvezdan Terzi}.

Izgradwa bi trajala tri-~etiri godine i postavqa se pitawe gde bi Crvena zvezda igrala dok gradi novi stadion.

- Ako bismo ga pravili na postoje}em zemqi{tu, morali bismo da sru{imo Marakanu, a onda se postavqa pitawe koja bi bila al ternativa za odigravawe me~eva, jer na`alost nacionalni stadion jo{ nije zavr{en. To je ~etvrti stub na{eg dugoro~nog plana. Nadam se da }emo u naredne dve godine po~eti sa izgradwom. U fazi smo kupovine zemqi{ta u oblasti oko aerodroma, na potezu izme|u za vr{nice Be`anijskog grobqa i piste na aerodromu. To je 25 hektara zemqi{ta, gde planiramo da napravimo najmoderniji trening kamp koji }e ko{tati oko 25 miliona evra.

Govorio je Terzi} detaqno o planu izgradwe:

- Stadioni sa atletskom stazom se ne prave vi{e nigde na sve tu. Posle analize sa jednom nema~kom firmom do{li do druga~ijeg re{ewa. Oni su nam rekli: „Nemojte to da radite, nemojte da bacate pare, to nema promil {anse za odr`ivo{}u“. Novi stadion }e imati maksimalan kapacitet od 42.000 sede}ih mesta. Ve}i kapacitet za hteva novi prsten koji duplira cenu radova. Stadion bi trebalo da `ivi 365 dana u godini, a mi u sezoni imamo pet ili {est utakmica sa velikim interesovawem. Da li nam je uop{te potreban stadion od 42.000 mesta? Trenutno imamo 7.000 godi{wih ulaznica, Moramo da napravimo odr`iv stadion. Projekcija je da }e nas ko{tati izme|u 100 i 120 miliona evra. Najverovatnije }e to biti strate{ko par tnerstvo sa nema~kim investitorom. Na mestu sada{wih pomo}nih terena sagradili bismo poslovni i stambeni prostor. N. R.

SRBIJO, RADUJ SE, IMA[

Srbija

Brazil je svima u glavi. Pre nego {to Orlovi ponovo osete travu pomo}nog terena u komplek su Al Arabija, prema rasporedu je zakazana konferencija za me dije na kojoj su Darko Lazovi} i Nikola Milenkovi} iza{li pred novinare. Uvodnu re~ uzeo je Dar ko Lazovi} posle pitawa stranih novinara.

– Napravili smo dosta dobre rezultate u Ligi nacija i kvali fikacijama, ali Svetsko prven stvo je druga~ije. Me|utim, idemo na pobedu, respektujemo Brazil, ali gledamo sebe. Nadamo se najboqem rezultatu, sposobni smo da im napravimo probleme i do|emo do pobede – po~eo je La zovi}.

Upitan je da prokomentari{e kako Selesao gleda na Orlove posle konstatacije novinara da mo`da postoji bojazan sa druge strane.

Brazil

"Neka nas potcene, napravi}emo im problem!"

– Strah je gruba re~, ali sigur no da nas po{tuju. Vi{e bih voleo da nas potcene. Ovo je Svetsko prvenstvo, dugu ~ekaju na zla to... Pitamo se i mi. Sigurno da Brazil ima mane, a mi }emo sa stru~nim {tabom poku{ati da ih otkrijemo – dodao je fudbaler Verone.

Tako|e, upitan je o ciqevima Srbije na turniru.

– Da nastavimo put pod Pik sijem. Prvo da uzmemo bodove protiv Brazila, a onda }emo da razmi{qamo o daqe.

Pri~ao je i Nikola Milenko vi}, {toper Fjorentine, skeneri ju}u na{eg prvog rivala u ~etvr tak.

– Brazil je favorit grupe, verovatno i Mundijala, ali ne pla{imo se nikog. Samo treba da budemo onakvi kakvi smo bili. Teren }e dati odgovore. Brazil ima sjajne igra~e na svim pozi

cijama, ne samo Nejmara, igraju na top nivou. Ne smemo da ima mo strah od bilo kog tima, ve} da gledamo napred – rekao je Milen kovi}.

Jasno je da je glavni ciq pro laz u osminu finala Mundijala.

– Prvi ciq je prolazak grupe, ne smemo da gledamo previ{e da leko. Idemo od me~a do me~a. Po ku{a}emo da u~inimo na{ narod sre}nim i ponosnim, siguran sam

MO]AN TIM ^EKA ORLOVE:

Brazilski mediji otkrili postavu karioka za Srbiju, navija~i nezadovoqni

Po~etak takmi~ewa u G grupi na Svetskom pr venstvu u fudbalu je u ~etvrtak, a u fokusu je uta kmica izme|u Brazila i Srbije (20 sati).

Uo~i susreta na Lusail stadionu, brazilski me diji su poku{ali da saznaju za kojih }e se 11 igra~a odlu~iti selektor Tite. Kao {to je ranije bilo na java, brazilski selektor }e nastupiti sa ~etvori com ofanzivaca, jednim mawe nego {to je to ~inio na nekim posledwim me~evima, dok bi u posledwoj liniji bila ~etvorica, a veznom redu dvojica.

Formacija Karioka }e izgledati tako, navodi ugledni Globao koji dodaje da }e udarna igla Bra zila za utakmicu protiv Piksijevih Orlova biti Ri{arlison. Iza wega bi u formaciji 4-2-3-1 staja li Vinisijus @unior, Nejmar i Rafiwa, kojima bi "~uvali le|a" Kazemiro i Paketa. Kada je defan ziva u pitawu, {toperski tandem bi ~inili Tijago Silva i Markiwos, dok bi na bekovskim pozicija ma bili Aleks Sandro i Danilo. Gol linija rezer

visana je za Alisona.

Iako deo navija~a na ovakvu postavu negoduje, Globo navodi da je u pitawu dobro uklopqen sa stav prema onom koji se predvi|a da }e Dragan Stojkovi} Piksi izvesti na teren. Tako|e, Bra zilci smatraju da }e na taj na~in lopta ve}i deo vremena biti u nogama wihove selekcije, ali da }e ujedno biti spremni da odgovore na opasnost od ofanzivaca Srbije

Pomenuti izvor dodaje i da brazilski selek tor na klupi ima dodatne opcije u vidu @esusa, Antonija, Pedra, Rodriga, Martinelija, Ribeira i Bruna, koji bi sa klupe mogli da donesu dodatni kvalitet.

Iza zatvorenih vrata Brazila pred Srbiju: ZA NEJMARA VA @E POSEBNA PRAVILA

Taman je delovalo da je ovo prvenstvo oz biqno shvatio...

Izgleda da se u Brazilu fudbaleri dele na Nejmara i nenejmare, kako se to ~esto govori u `argonu. Odnosno na Nejmara i sve ostale.

Brazil prvi me~ Svetskog prvenstva igra protiv Srbije u ~etvrtak od 20.00, a deluje da za Nejmara va`e posebna pravila.

Nejmar posledwi dolazi na trening, koji zapravo po~iwe tek kada se on pojavi na tere nu. Ostali ~ekaju da do|e najve}a zvezda i u me|uvremenu slu{aju savete trenera.

Pre izlaska Nejmara na terenu su najpre fudbaleri radili ve`be, a onda i dobijali in strukcije.

Katarski {eik je posetio Brazilce, a na tre ning ne mogu da do|u strani novinari. Neke taj ne moraju da ostanu neotkrivene.

da }emo svi dati sve od sebe da pro|emo.

I na pro{lom turniru je isti protivnik bio sa nama u grupi, ali i [vajcarska. Tada nas je na digrao Brazil 2:0 u Moskvi.

– Igrali smo sa Brazilom, morali smo da pobedimo u po sledwem me~u. Izgubili smo 2:0, nije bilo nimalo prijatno, ali sada je druga situacija. Sada mo`e sve da se desi, verujem da

mo`emo da pomrsimo konce i pro tiv Brazila odigramo na na~in kao u kvalifikacijama.

Uporedio je uloge u napadu i odbrani. Nema dileme da }e ba{ Milenkovi} biti pod velikim pritiskom jer }e direktno udari ti na wega Nejmar i Vinisijus.

– Veliki kvalitet imamo u na padu, nije ~udno {to se pri~a naj vi{e o tome. Jednim potezom mogu da naprave problem protivniku... Mi u odbrani moramo da budemo na maksimalnoj visini zadatka, posebno {to Brazil ima vanse rijske napada~e. Mislim da }emo svi biti pod velikim pritiskom. Imaju na svim pozicijama dobre igra~e, moramo da budemo spre mni. Da budemo svesni va`nosti utakmice, sigurno da ne}e biti lako. S druge strane, spremni smo da se borimo i napravimo rezul tat povoqan za nas – zakqu~io je Milenkovi}.

SELEKTOR STOJKOVI] VE[TO KRIJE KARTE PRED UTAKMICU SA BRAZILOM:

Kosti} jedini brine Piksija

Pustite vi te pri~e, kako u dana{wem fudba lu nema vi{e skrivenih namera, planova, prostora za iznena|ewe. Kako svaki trener o svom rivalu zna skoro sve. E, za ono "sko ro sve" se uhvatio Dragan Stojkovi} i danima tra`i na~in kako da odbrana sa trojicom ili ~etvoricom igra~a u posledwoj liniji zaustavi Titeove fudbal ske "vanzemaqce".

I kako da napad sa Mitrovi}em i Vlahovi}em, ili xokerom Jovi}em, do|e u priliku da {okira "`ute"... Danima u kampu na{e reprezentacije traje "operacija Brazil", koja ima nekoliko elemenata iznena|ewa i koja }e sigur no da bude poku{aj da se utakmica dugo prepri~ava.

O, kako bi skoro svi u Srbiji `eleli da se o woj pri~a s kolena na koleno, kao {to se danas pomiwe prva utakmica 1930. na Mun dijalu u Montevideu. Tada je Brazil pao pred Tirketom i Mo{om (2:1).

U Sportskom centru "Al Arabi" na treningu bilo svih 26 fud balera Srbije. Ipak, po posebnom re`imu je radio krilni napada~ Filip Kosti}. ^ovek koji bi, uz kapitena Du{ana Tadi}a, mogao da igra sjajnu ulogu asistenta i ~asti upotrebqivim loptama bilo kog od trojice srpskih "{piceva" i daqe je pod znakom pitawa za nastup u ~etvrtak protiv Brazila.

Lekari i fizioterapeuti Srbije ~ine sve kako bi Kosti} bio spreman za "karioke". Ono {to je zasada sigurno jeste to da Alek sandar Mitrovi} barata loptom kao u najboqim danima, da je zglob desne noge skoro zale~en i da je samo pitawe za Stojkovi}a da li }e da se poslu`i "mudrolijom" iz Lisabona, kada je najboqeg strelca u istoriji na{e reprezentacije poslao na teren u drugom poluvremenu. Da radi stvari koje najboqe ume.

Darko Lazovi}

Nikola Milenkovi}

u Utakmicom Katar – Ekvador otvoreno je 22. svetsko prvenstvo u fudbalu, koje 12 godina poku{avaju da oduzmu doma}inu, a on je u wega ulo`io oko 200 milijardi dolara u Nagradni fond 440 miliona dolara, svetskom prvaku 42 miliona, za ulazak u osminu finala 13 miliona

Po~ela je potraga za najdragocenijim fudbalskim blagom. Prvi put }e ga tra`iti u pu stiwi. Ona, to znamo iz predawa ({to stvarnih, {to ma{tovitih), krije svakakva ~uda. Ko zna ~ega }emo sve da se nagledamo i na~itamo do 18. decem bra, kada }e se ozariti jedan od 32 karavana pris pela iz svih delova sveta, jer }e tada da prigrli Fifin zlatan trofej, znamewe fudbalskog vlada ra planete, koji i sam izgleda kao lopta. Bespo{tednu borbu zapo~eli su doma}in Katar i Ekvador, dr`ave koje nisu fudbalski osvaja~i, ali doga|aj, ~iju }e prvu stranicu one da ispi{u, toliko je veliki da zasewuje sve drugo {to se zbi va na kugli Zemaqskoj, ukqu~uju}i i rat od koga svi strepimo da ne preraste u svetski.

Zbog ovog 22. svetskog fudbalskog prvenstva ve} su padale glave. Jedna od strela od kojih je „iskrvario” Jozef Blater i morao da si|e s Fi finog prestola bila je zbog „nesportskog izbora” Katara za doma}ina. Pre 12 godina, 2. decembra, u Cirihu se ve}alo gde }e da bude popri{te naj ve}eg sportskog doga|aja na svetu. U prvom krugu je otpala Australija, u drugom Japan, u tre}em Ju`na Koreja, u ~etvrtom Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. U ringu je kao pobednik ostao samo maleni Katar!

Nisu birana sredstva da mu se oduzme {ampi onat. Napadan je ne samo {to kao izrazita musli manska zemqa ne prihvata novokomponovane za padwa~ke vrednosti nego i zato {to je skloni{te terorista, a na kraju i za ne~ove~ne uslove u koji ma su radnici gradili stadione.

Nije ga omelo ni to {to {ampionat nije mogao da se odr`i kad je leto na severnoj Zemqinoj po lulopti, kako je to bilo do sada. U to vreme je u Kataru paklena vru}ina – dosti`e i 50 stepeni Celzijusovih. Kao re{ewe su na|eni novembar i decembar, jer je sada tamo prose~na temperatura 25,4 stepena, a idu}eg meseca 20,8 i on je, uz januar, najhladniji kod wih

Do sada je Katar bio otporniji nego {to su, izgleda, pretpostavqali oni kojima se ispre~io na putu. [ampionat mu nije oduzet i prvi put }e

za zvawe svetskog prvaka u fudbalu da se vojuje u arapskom svetu, koji strasno voli taj sport, ali je do sada u wemu igrao sporedne uloge.

Samim tim {to je odoleo zdru`enim ofanziva ma najmo}nijih na svetu, Katar je ostvario ogromnu pobedu. Razume se, to ne bi mogao bez prepunog ~ek mexeta. Svetsko prvenstvo ga, kako je proceweno, ko{ta oko 200 milijardi dolara!

Javni prevoz bi}e besplatan za sve prijavqene navija~e. Svih osam stadiona ima krov i klima tizovani su. Prose~an ru~ak za dvoje, a mogu da se biraju jela iz celog sveta, iznosi oko 25 dolara, a za one s dubokim xepovima gorwa granica, dabome, ne postoji. E, sad, qubiteqi kapqice, ukqu~uju}i i pivo, mora}e da se uzdr`avaju ili da povedu ra~una gde }e da podma`u grlo.

A {to se reprezentacija ti~e, svaki savez ~ija se ekipa probila do Katara dobila je milion i po dolara za pripreme i devet miliona za u~e{}e na ovom turniru. Titula svetskog prvaka donosi 42 miliona dolara, {to je rekord. Za drugo mesto se dobija 30 miliona, za tre}e 27, za ~etvrto 25, za plasman od petog do osmog 17 miliona, a od deve tog do {esnaestog, to jest oni koji ispadnu u osmini finala, 13 miliona. Sve u svemu, nagradni fond je 440 miliona dolara.

Za ovaj {ampionat su pripreme bile kra}e nego ikada ba{ zato {to se igra u nevreme, odnosno u punom jeku klupske sezone. Prakti~no nije bilo pripremnih utakmica na osnovu kojih mo`e da se proceni kakve su trenutne mogu}nosti timova. Ipak, favoriti su uglavnom isti kao i na minulim prvenstvima. Razume se, mo`da }e i ovoga puta neko da sko~i daqe od realnih. [to ne bi tako ne{to po{lo za rukom Srbiji?! Uostalom, ovo je drugo uzastopno svetsko prvenstvo na kome na{i u~estvuju, dok, recimo, Italijani, ~etvorostruki svetski prvaci, nisu stigli dotle. A na put ka pod vigu u Kataru vodi lopta, koja se zove „al rihla”, {to na arapskom zna~i putovawe. N. R.

Ima i Srba – 137 fudbalera ne igra za reprezentacije dr`ava gde su ro|eni

Mnogo je zanimqivosti vezano za Mundijal u Kataru, a jedna od tih je upravo i podatak da ~ak 137 fudbalera ne igra za dr`ave u kojima su ro|eni.

Najvi{e igra~a od ukupno 137 koji su ro|eni u drugoj zemqi u svom sastavu ima Maroko, ~ak 14, slede Tunis i Senegal sa po 12, Katar i Vels imaju po 10, Australija i Kamerun po devet, Gana osam, Kanada, Hrvatska, Portugal po sedam, SAD pet, Francuska, [vajcarska po tri, Poqaci, [panci, Nemci i Ekvador po dva, dok Meksiko, Urugvaj, Danska, Engleska, Iran, Holandija, Kostarika, Japan i Belgija imaju po jednog.

Postoje i ~etiri reprezentacije koje u svom sastavu nemaju ni jednog takvog igra~a, a to su Argentina, Brazil, Saudijska Arabija i Ju`na Koreja.

Interesantno je tako|e i da Srbija ima ~etiri igra~a koji su ro|eni van dana{we teritorije na{e zemqe – Vawa i Sergej Milinkovi}-Savi} su ro|eni u [paniji (Qeida i Orense), Sr|an Babi} je ro|en u Bosni i Hercegovini, dok je Milo{ Veqkovi} iz Crne Gore.

Za ovaj Mundijal je registrovan 831 igra~, po{to je selektor Francuske Didije De{an u odbranu trona poveo 25 od mogu}ih 26 fudbalera.

Kada je re~ o Maroku koji je vode}i na listi, wegovi igra~i su pored zemqe za koju nastupaju ro|eni i u [paniji, Kanadi, Fran skoj, Holandiiji, Belgiji i Italiji. Slo`i}emo se, zaista {are noliko.

[to se ti~e tuni`anskih reprezentativaca, ~ak wih desetori ca su ro|eni u Francuskoj. Ni Senegal se ne razlikuje mnogo po tom pitawu, po{to ima devet igra~a ro|enih na podru~ju Francuske.

Zanimqivo je da je i doma}in Katar zaista {arenolika repre zentacija, pa tako igra~i dolaze iz Al`ira, Portugala, Gane, Ba hreina…

Kod Vel{ana imamo devetoricu iz Engleske, kao i jednog iz Nema~ke, dok kod Kameruna opet imamo osam Francuza, a kod Gane ~etiri.

Zanimqivo je da Hrvatska u svom sastavu ima sedam igra~a ro|enih van podru~ja te zemqe. U pitawu su Dejan Lovren, Josip [utalo, Josip Stani{i}, Mateo Kova~i}, Mario Pa{ali}, Luka Su~i} i Ante Budimir.

Pomalo i iznena|uju}e je da [vajcarska, rival Srbije iz grupe, ima samo tri reprezentativaca koji nisu ro|eni na podru~ju te dr`ave – Filip Ken, \erdan [a}iri i Bril Embolo. S. G.

Forma razlog za ovakvu ra~unicu.

Fudbalska reprezentacija Srbije 11. je favorit za osvajawe Svetskog prvenstva, koje je po~elo u Kata ru, objavio je Me|unarodni centar za sportske studije (CIES) sa sedi{tem u {vajcarskom Noj{atelu.

CIES je listu favorita na Mundijalu objavio na osno vu „impakt skora“.

„Impakt skor se ra~una na osnovu prose~nog kvalite ta utakmica u kojima su fudbaleri u~estvovali tokom posledwih godinu dana, kao i na osnovu broja odigranih minuta na zvani~nim me~evima u prethodnih 12 meseci. Zatim prema pojedina~nom nastupu igra~a u pore|ewu sa

saigra~ima i protivnicima i pore|ewu sa fudbalerima istog tehni~kog profila“, objasnili su iz CIES-a.

Fudbalska reprezentacija Brazila je prvi favorit prema istra`ivawu CIES-a, a na drugom mestu je [pani ja. Tre}e mesto delo Francuska i Engleska, a peto selek cije Portugalije i Nema~ke.

Ispred Srbije se nalaze jo{ Argentina, Holandija, Belgija i Hrvatska.

Srbija je dakle ispred [vajcarske kao glavnog rivala za prolaz daqe.

Srbija na SP igra u grupi sa Brazilom, [vajcarskom i Kamerunom. S. G.