Srpski glas 24. septembar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 24.9.2020. z Year XXIX No.2415 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

Kamp Milo{a Ninkovi}a kre}e u Bonirigu Fudbalska klinika za decu pod nazivom ''Ninko 10" kre}e u Bonirigu tokom {kolskih raspusta od 28. do 30. septembra Strana 29

Horor u Melburnu Premijer Danijel Endrjus

Pi{e: Sa{a Jankovi}

Pe~albarska je muka pregolema

Strana 14

Legenda o narodnom kraqu

Ispovest Srba koji `ive u inostranstvu:

Oca nema ko da smesti u bolnicu, a majci...

Tajna Wego{evog zaveta Za{to }e Mitropolit za `ivota da vrati kapelu, a Milo da se odmetne u {umu

Strana 5

Strana 4

LEPA SRBIJA

Kinezi ispod Fru{ke gore Strana 13

grade najdu`i tunel u Srbiji

Sedam pri~a o Petru Kara|or|evi}u koje verovatno niste znali:

Kraq koji je `iveo od svoje plate Strana 20

^etvrtak 24. septembar 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Grenel: Ovo nisu papiri, ve} novi poslovi i radna mesta

AMBASADOR IZRAELA U SRBIJI JAHEL VILAN:

Nema nikakvog pitawa u vezi sa tim da li }e Izrael priznati ili ne Kosovo, priznali smo ga 4. septembra "Nema nikakvog pitawa u vezi sa tim da li }e Izrael priznati ili ne Kosovo, jer je Izrael priznao Kosovo 4. septembra, a sada treba da vidimo na koji na~in da ne dozvolimo da to uti~e na odnose Srbije i Izraela", kaè novi ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan. "Izrael nije ni{ta potpisao u Va{ingtonu, mi nismo bili deo tog samita. Potpisan je sporazum izme|u premijera Kosova Avdulaha Hotija i Sjediwenih Dràva. Na{ premijer (Bewamin Netawahu) je pozdravio obostrano priznawe Izraela i Kosova", rekao je ambasador, upitan da prokomentari{e da li }e izraelsko priznawe Kosova uticati na odnose Jerusalima i Beograda. On je rekao da je kada je do{ao u Beograd na inauguralnom sastanku sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vu~i}em razgovarao o poboq{awu odnosa dve zemqe, a na pitawe kako je Vu~i} komentarisao izraelsko priznawe Kosova, Vilan je naveo "da to nije ne{to ~ime je on (Vu~i}) zadovoqan, i ne podràva tako ne{to". "Ali, Izrael je suverena dràva i to je na{a odluka. Sporazum je potpisan, to nije ne{to {to }emo ja ili Vu~i} da promenimo. Mi treba da radimo na unapre|ewu odnosa, a ne da se bavimo previ{e ne~im {to je ura|eno pre dve i po nedeqe u Va{ingtonu", poru~io je ambasador. Na pitawe kako komentari{e to da se Srbija sporazumom u Va{ingtonu obavezala da }e premestiti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, on kaè da je "to vrlo pozitivno, da su to dobre vesti". "Odluka da (Srbija) bude prva evropska zemqa koja }e preseliti ambasadu u Jerusalim – to ne bi trebalo da bude neka vest. Svaka zemqa o~ekuje od svih da im ambasada bude u glavnom gradu. To je dobra i va`na stvar i to nama puno zna~i", navodi Vilan. On je dodao da je za odluku o preseqewu ambasade Srbije saznao 4. septembra ujutru, "ali ne pre toga", a na pitawe {ta }e sada u~initi Izrael, s obzirom da je mogu}e da Beograd ima me|unarodne posledice zbog tog ~ina, on je u {ali kazao: "Ja bih rekao da mi treba da preselimo ambasadu u Beograd, ali mi smo ve} u Beogradu".

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Specijalni predstavnik za dijalog Beograda i Pri{tine Ri~ard Grenel izjavio je da su preuzeli odgovornost za realizaciju sporazuma i da on zna~i masovno otvarawe novih radnih mesta. “Ovo nisu papiri, ve} novi poslovi, radna mesta, razvoj privatnog sektora” poru~io je Grenel. “Ne bismo bili ovde da nije predsednika Trampa, koji je verovao da ne{to drugo moè da se desi. Verovao je u to da moè privreda da se stavi u prvi plan i akcenat na radna mesta. Data su obe}awa narodu Srbije i ho}emo da nas smatrate odgovorim. Ovo nisu samo re~i na papiru, ve} poslovi za qude koji ovde ìve”, poru~io je Grenel i istakao da je to poruka za srpske gra|ane. Kako je rekao, predsednik i SAD veruju u snagu privatnog sektora, da na~in razmi{qawa “spoqa” doprinese da i vlada shvati na koji na~in privatni sektor moè da “cveta”. “Simbolika u politi~kim razgovorima nikada ne}e mo}i qudima da plati kiriju, to radi privatni sektor”, rekao je Grenel. Ono {to je postignuto u Va{ingtonu deluje i jeste veliko, istakao je Grenel. “Simbolika jeste zna~ajna, ali se ti~e otvarawa radnih mesta. Neka nas narod Srbije smatra odgovornim da re~i na papiru nisu dovoqne dok ne do|e do masovnog otvarawa radnh mesta, do ekonomskog razvoja i dok porodice ne po~nu da ostaju u ovom regionu”, rekao je Grenel. Predsednik Privedne komore Srbije Marko âde` ocenio je da je specijalni savetnik predsednika SAD Ri~ard Grenel na uspe{an na~in promenio pristup re{avawu sloènih i te{kih

tema i odblokirao proces saradwe. “Zahvaquju}i tome danas i pri~amo o biznisu i zajedni~kim interesima, a ne o onom {to nas deli”, rekao je ^ade` posle sastanka predstavnika privrednih komora Srbije i Kosova sa Grenelom i delegacijom ameri~ke Razvojne finansijske korporacije, DFC. ^ade` je, tako|e, zahvalio ~elniku DFC Adamu Boleru {to je tako brzo do{ao u Beograd. Istakli su da su imali jako plodne razgovore u prethodnih {est meseci da postoje brojne mogu}ostima i u Srbiji i tzv. Kosovu. Zahvalio je i predsedniku kosovske privredne komore Beratu Ruki}iju {to sara|uju dobro ve} pet godina i da su napravili zajedni~ki tim za podr{ku projektima, koji daje ekspertizu vladama. Glavni povod za posetu ameri~kih partnera i zvani~nika Beogradu je otvarawe regionalne kancelarije DFC u Beogradu, preko koje }e projekti biti realizovani. Jedna od kqu~nih ta~aka pregovora sa Srbijom bi}e izgradwa

auto-puta koji povezuje Ni{ i Pri{tinu. Srpska strana bi ubrzo trebalo da krene u realizaciju ovog projekta, dok Pri{tina nije mnogo odmakla od po~etka. Tako bi Srbija, do kraja godine, trebalo da zapo~ne radove na prvoj trasi izgradwe autoputa do Pri{tine. Re~ je o deonici od Ni{a do Plo~nika. Ona je duga 33 kilometra, a ukupan tro{ak na ime radova, eksproprijacije i projekta je oko 250 miliona evra. Delegacija DFC u Srbiji }e ostati ~etiri dana kako bi se upoznali sa svim okolnostima. DFC posebnu pa`wu obra}a na sektor malih i sredwih preduze} a, razvoj `enskog preduzetni{tva i na mali biznis koji ima veliki potencijal za stvarawe novih radnih mesta. Ula`u u razli~e sektore, poput energetike, zdravstva, kqu~ne infrastrukture i tehnologije. Sastanci o realizaciji projekata koje }e finansirati DFC bi}e nastavqeni sutra sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture.

ma {ta mi re~e?!

Predsednik crnogorski, brdski i {umski „Brani}emo Crnu Goru svim sredstvima, kao {to sam rekao i iz {ume, i ne}emo se vaqda, kao {to znate, tu razlikovati u odnosu na generacije na{ih predaka. Pa kako mislite da se Crna Gora odbranila kroz prethodne vekove, otkud Crnoj Gori deset vekova dr`avnosti? Tako {to nije brawena u parlamentu, nego je brawena oru`jem, brawena je u {umi" (Milo \ukanovi}, predsednik Crne Gore)

Kara|or|e je Hezbolah mrzeo vi{e i od Turaka

Nismo svesni {ta nas ~eka

„Slede}i tradiciju ~asnih predaka, Srbija nastavqa borbu protiv svih pretwi miru, kako unutar, tako i van na{e zemqe. Budite uvereni, dragi prijatequ, da ostajemo nepokolebqivi u borbi za mir i stabilnost, ~ime dajemo svoj doprinos sveukupnoj globalnoj bezbednosti"

„Ja bi ove na{e vo|e, ne samo ovoga trenutno, ovaj je stvarno vanserijski ~ovek i on se ne razboqeva, nego bilo koje budu}e da wega taj le~i koga je on postavio. Ne da on ide u [vajcarsku, Moskvu, Hjuston…. Taj koga si ti postavio taj da te operi{e"

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, odgovaraju}i na tvit ameri~kog dr`avnog sekretara Majka Pompea „da je predsednik u~inio sjajan potez kada se Srbija pridru`ila zapadnim zemqama u nastojawu da ograni~i aktivnosti Hezbolaha“)

Letuj na Infektivnoj „Trenutno je bezbednije biti na Infektivnoj klinici, nego biti na nekom mestu gde dolazi do lakog preno{ewa virusa, poput neke zabave ili letovawa u Crnoj Gori" (Predrag Kon, epidemiolog)

(Profesor Filozofskog fakulteta u penziji Miodrag Zec)

IZME\U DVA VIKENDA

Dupli {amar: Izrael priznao Kosovo, a Vu~i} mora protiv EU Sporazum iz Bele ku}e posle svih pohvala koje je na ra~un potpisanog izrekao predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, na kraju }e se ispostaviti kao jo{ jedan debakl, jer je Izrael priznao Kosovo, a Srbija }e uprkos poku{ajima da se "izvu~e" morati da preseli ambasadu u Jerusalim i na taj na~in u|e u sukob sa spoqnom politikom Evropske unije. Da podsetimo, sporazum koji su Beograd i Pri{tina potpisali u Va{ingtonu podrazumeva, izme|u ostalog i preseqewe ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim. Tako je Srbija posle Amerike i Gvatemale postala tre}a zemqa na svetu, a prva u Evropi koja je donela ovakvu odluku. Tim gore, {to je ovo direktno u suprotnosti sa rezolucijom 478 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, kojom se sve dràve ~lanice UN pozivaju da povuku svoje ambasade iz Jerusalima. Ona je, tako|e, i u suprotnosti sa spoqnom politikom EU. POKU[AJI VRDAWA Nakon potpisanog sporazuma, Aleksandar Vu~i} je poku{ao da ubaì potpisano i o ovom pitawu rekao: “Na{i doma}ini su mislili da mi treba da pozovemo Izrael da prizna nezavisno Kosovo. Mi smo rekli to ne moèmo da uradimo jer to ru{i svu na{u politiku. Odigrali smo na slede}i

Iznenadna promena: Milo novi Rambo ili ^i~a Dra`a - kre}e u {umu da oslobodi Crnu Goru Pi{e: Predrag Vasiqevi}

na~in i ocenio bih to kao {ahovsku minijaturu. Rekli smo idemo u dva sporazuma, ako se Izrael i Pri{tina dogovore, neka se dogovore, mi za to da budemo ne}emo, ali smo rekli ako budete po{tovali Srbiju mi }emo za godinu dana da premestimo ambasadu kod vas. Time smo u svom dokumentu sa Amerikancima stavili ono {to mi mo`emo da uradimo. Pokazujemo po{tovawe prema Izraelu, ali ne}emo da ulazimo u ono {to je Pri{tina potpisala sa Amerikancima i Izraelom”, rekao je tada Vu~i}, a nakon toga se oglasila i wegova savetnica za medije Suzana Vasiqevi}, koja je rekla da preseqewe ambasade u Jerusalim nije definitivna odluka i da Srbija to nije potpisala. U me|uvremenu, ~ekala se odluka Izraela, za koji je vlast u

Srbiji o~ekivala da ostane na srpskoj strani. To se, me|utim, nije desilo. IZNEVERENE NADE U IZRAEL “Nema nikakvog pitawa u vezi sa tim da li }e Izrael priznati ili ne Kosovo, jer je Izrael priznao Kosovo 4. septembra, a sada treba da vidimo na koji na~in da ne dozvolimo da to uti~e na odnose Srbije i Izraela”, rekao je novi ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan i sru{io sve srpske nade. “Izrael nije ni{ta potpisao u Va{ingtonu, mi nismo bili deo tog samita. Potpisan je sporazum izme|u premijera Kosova Avdulaha Hotija i Sjediwenih Dr`ava, dodao je Vilan. Politi~ki analiti~ar su, pak, ube|eni da ono {to je potpisano u prisustvu Donalda Trampa, ne}e mo}i da bude izbegnuto.

Predrag Kon: Situacija sa koronavirusom traja}e nekoliko godina. Najve}i problem bi}e slave, Boì} i Nova godina, kad u Srbiju tradicionalno do|u na{i gra|ani koji ìve u inostranstvu Epidemiolog dr Predrag Kon izjavio da ne veruje da }e se situacija s koronavirusom uskoro smiriti i da }e trajati nekoliko godina. Prema wegovim re~ima, trenutno je 15.000 qudi koji su se vratili s letovawa iz zemaqa koje su ozna~ene kao rizi~ne zbog kovida pod nadzorom, a dobra stvar u celom tom sistemu je, kako kaè, {to je me|u wima na|eno i kovid-pozitivnih qudi. "To je bitno ne samo za sada ve} i za kasnije jer rano otkrivawe inficiranih i stavqawe u izolaciju glavni je vid borbe protiv koronavirusa", rekao je Kon, a na pitawe ima li dovoqno inspektora koji bi mogli da kontroli{u sve te qude koji su se putem portala e-zdravqe javili kaè da je to nemogu}e. "Me|utim, kroz sistem koji je napravqen izvodqivo je", rekao je on. Govore}i o situaciji u {kolama u Srbiji, ali i podatku da je vi{e obolelih registrovano u osnovnim a ne u sredwim {kolama, Kon kaè da je to neverovatno. "Malo je verovatno da u sredwim {kolama nema cirkulacije virusa, u odnosu na osnovne. Ali to zna~i da ili nisu prijavqeni ili da nisu prepoznati slu~ajevi ko-

^etvrtak 24. septembar 2020. 3

ronavirusa, a to zna~i da nisam siguran i da po{tuju mere", kazao je dr Kon. Kada krene epidemja, onda odjednom imamo ogroman broj zara`enih, dodao je on. Kompletan prelazak na onlajn nastavu nije, prema wegovim re~ima, re{ewe, jer odmah ide pitawe - dokle }e to trajati. "A ovo }e trajati mnogo du`e, traja}e par godina dok se ne razre{i ova situacija s koronom, ni dolazak vakcine nije zavr{en posao", kazao je Kon i rekao da je, po wemu, ovaj sistem kombinovane nastave sasvim solidno napravqen. Ipak, dodao je da }emo videti

kakva }e situacija biti kada po~ne ozbiqno {irewe virusa. "Ako bismo ove mere striktno sprovodili i ako tako bude stalno, mogu}e da izbegnemo tre}i talas, ali realnost nije takva. Ja ne mogu da kaèm da ne o~ekujemo da u oktobru do|e do porasta obolerlih", kaè ~lan Kriznog {taba. "Virus nam neprekidno pokazuje da ne moè da se spusti ispod 50 novozaraènih", isti~e Kon, a na pitawe da li onda treba dodatno poja~ati mere, kaè da ne zna {ta bismo vi{e mogli da radimo, jer vi{e od ovoga ne moè. Veliki problem su, obja{wava, slavqa, a na konstataciju ko }e i kako Srbima objasniti da ne smeju da slave slave, Kon je objasnio da on to tako ne bi rekao jer je nepristojuno, ali i da po tom pitawu moè da se na|e neki na~in, a kao primer je naveo upravo kontrolu na{ih gra|ana koji su se vratili sa letovawa iz rizi~nih zemaqa. Tako|e, rekao je Kon, veoma rizi~an period bi}e proslava Boì}a i Nove godine, kada u na{u zemqu, tradicionalno u|e ve}i broj stranaca. I tada }e, najverovatnije, morati da se prati svako ko u|e u zemqu, objasnio je Kon.

Nije xentlmentski podsmevati se politi~arima u padu, bez obzira na to da li silaze sa vlasti, sunovra}uje im se rejting ili doìvqavaju qudsko ili moralno posrnu}e. Ali Milo \ukanovi} je ovih dana svojim porukama iskqu~io sebe iz tih kodeksa pristojnosti. Trodecenijski lider Crne Gore, koji toboè mirno, moderno i demokratski priznaje izborni poraz, sa blagim tonom koza-nostra manira, saop{tava da je spreman i da oru`jem u {umi brani Crnu Goru od onih koji je napadaju - pre svega od velikosrpskih osvaja~a. Milo kao ê, î~a ili Rambo... Te{ko se setiti u posledwih stotinu godina, da ne idemo daqe u istoriju, koji je dràvnik, legalni predsednik republike, ~ak i pomislio u sopstvenom bezna|u da se odmetne u {umu kako bi se borio protiv parlamenta i dràvne vlade. Milo, ê Gevara 21. veka, sa pozicije {efa dràve, pred kamerama, javno, u naletu nekakve „artikulisane“ somnabulije, najavquje mogu}nost da u {umi brani Crnu Goru, a ne zna se ni od koga, ni ko to zemqu napada, ni sa kojim vojnim formacijama bi se u{an~io, kao u bolivijskoj xungli, u rovove na Rumiji, Prokletijama, Durmitoru, Lov}enu… Milo, poput prvog gerilca u Evropi pro{log veka, Dragoquba Draè Mihailovi}a (ne poredimo Mila sa î~om, re~ je o stilskoj figuri), preti da }e se iz predsedni~kih odaja, sa pu{tenom bradom ili ne, presiliti na neku zaraslu crnogorsku „Ravnu goru“ i da }e odatle delovati u ime odbrane svojih „svetih“ ciqeva. Milo, kao Xon Rambo, poput vijetnamskog veterana kre}e u obra~un sa establi{mentom, i usled nerazumevawa sredine, vo|en svojim „pravednim“ i neralnim projekcijama beì u {umu i bori se sam protiv svih kao nekakav ra{~upani i nabildovani akcioni antiheroj. Milo, kao neki vo|a hajduka iz 17. veka, mo`da }e sa~ekati \ur|evdanak - hajdu~ki sastanak, pa da na prole}e idu}e godine, o~isti kuburu i da sa svojim saborcima krene u {umska skloni{ta u bitku protiv nevidqivih ratnika koji uzurpiraju wegovu Crnu Goru. Ali, poreklom iz Katunske nahije, koja je bez {uma i sa ni-

skim rastiwem, kud hode samo koze, te{ko da bi tu na{ao uto~i{te, a na {umovitom Severu Crne Gore, bio bi u velikoj opasnosti ~ak i od prvog {umara na du`nosti... Milo, poput Be}ira Kuduza po ~ijem ìvotu je Ademir Kenovi} snimio ~uveni film, ~vrsto veruju}u da je on `rtva, da je on u pravu i da su za wegova „pravi~na“ zlodela i nepo~instva krivi iskqu~ivo drugi, spreman je da iz obiqa, hedonizma i besprekorne udobnosti, legne na vla`nu mahovinu, u paprat i ùqavo {ipra`je i da nastavi svoju golemu ìvotnu misiju… I da vi{e ne preterujemo Realno, zaista zvu~i stra{no, paranoi~no, bezumno da 2020. godine neki politi~ar najavquje da }e svoju borbu nastaviti iz {ume. A jo{ sve poprima bizarniju dimenziju kad to ~ini ~ovek koji se poziva na moderne civilizacijske vrednosti, na visoke standarde budu}eg nadolaze}eg doba, na najdemokratskije tekovine i tendencije. Vaqda }e neko zaustaviti - {umskog predsednika Vaqda }e neko ubediti crnogorskog êa, starog komunistu-revolucionara, da je u toj zemqi jednostavno do{lo do promene vlasti, da ga narod vi{e ne èli i da ne veruje u wegove projekcije izmi{qenih spoqnih i unutra{wih neprijateqa otaxbine koju samo on brani, i da ne mora 2020. da ide u partizane. Vaqda }e neko crnogorskom î~i, sme{nom antipodu ravnogorskog \enerala, otvoriti o~i da Crna Gora nije ni nastala, da ne}e ni nestati sa wegovom vladavinom i da se formira nova vlast koja mewa politiku ali èli najboqe svim narodima u dràvi. Vaqda }e neko zaustaviti Ramba pre nego {to krene u osvetni~ku „{umsku kohabitaciju“ protiv crkve, naroda, nacionalnih zajednica, kako bi shvatio da sve te razli~itosti ~ine harmoni~nu celinu budu}e Crne Gore, iako su to „ru{iteqi“ poretka mr`we konstruisanog u wegovoj glavi. Vaqda }e se javiti stru~na lica, ozbiqni qudi, lajf kou~evi, personalni treneri, biv{i i sada{wi savetnici, gurui, ili bar neki dobronamerni prijateqi, kumovi, ro|aci da odvrate jednog vi{edecenijskog dràvnika da postane - {umski ~ovek. Niko ba{ toliki pad nije zasluìo. Vaqda.

SRPSKA POSLA

^etvrtak 24. septembar 2020.

PE^ALBARSKA JE MUKA PREGOLEMA

ISPOVEST SRBA KOJI @IVE U INOSTRANSTVU:

Oca nema ko da smesti u bolnicu, a majci... Pe~albarska je muka pregolema. S jedne strane, boravak u dalekom svetu ume da u~ini ìvot bogatijim i stabilnijim, ali ~esto zna i da zamesi hleb sa sedam kora. Naro~ito u situacijama kao {to je ova, koja nas je zadesila s pandemijom virusa korona. Srbi su iseqeni~ki narod, to je odavno poznato. Pouzdanih statistika o na{oj brojnosti u svetu nema. Neki kaù da nam se u vi{e migracijskih talasa, u daqoj i bliòj istoriji, na sve ~etiri strane sveta raselilo ~ak pola nacije i da nas {irom planete ima jo{ toliko koliko i u Srbiji. Posle Beograda, najvi{e Srba ìvi u Be~u i îkagu, pa onda u Novom Sadu i Ni{u, a tek tada, posle Bawaluke, idu Kragujevac i Leskovac, uz rame s Parizom. Zato su pri~e o propalim turisti~kim putovawima zbog blokiranih granica samo jedna strana kovid-medaqe. Na onoj drugoj su ìvotne pri~e. - Mnogo sam se uèleo rodbine i prijateqa, ku}e i rodnog kraja. Sin jedva ~eka da vidi babu i dedu, koji ne ìve u Francuskoj. Planirali smo da krenemo kolima, ali smo ~uli da je usput bio obavezan karantin, pa smo odustali od te ideje. Moramo, naàlost, da ~ekamo boqu priliku - kaè êdomir Krasni} iz Fontebloa. Jeste da oni s dvojnim dràvqanstvom ili regulisanim boravkom na Zapadu, imaju pravo da putuju do Srbije "sanitarnim koridorom", ali u praksi to izgleda mnogo druga~ije. Putuje se, ali re|e i na kra}e. Nekad putuje i samo deo porodice, bez letwih odmora i duìh zadràvawa. - Prvi put sam leteo polupraznim avionom - prenosi svoje iskustvo Romeo Milo{evi} iz Epona u Francuskoj, jedan od onih koji se usudio da krene u ovu avanturu. - Do{ao sam jer moram da brinem o majci. ûvamo se, nemamo drugog izbora. Obavezna izolacija pre odlaska ili u povratku, a nekad i u oba slu~aja, nejasna pravila od zemqe

STAO BIZNIS, NE IDE SE NA LE^EWE Nije samo porodi~na qubav u pitawu, ve} i posao. Mnogo je sezonskih radnika koji su zbog korone ostali bez primawa. Mnoge porodice `ive od poslova na relaciji Srbija - svet. Trgovci polovnim automobilima, na primer. Prakti~no je zamro sav biznis za koji su neophodni putovawe i direktno pregovarawe. Neki ne mogu u obli`we inostranstvo na ve} zapo~eto le~ewe i tretmane. Nije na odmet ni ogromna koli~ina deviza koju "strani Srbi" unesu u zemqu prilikom dolaska, {to sada nedostaje.

@IVETI

U SRBIJI do zemqe, procedura koja se neprestano mewa, neizvesnost na putu, strah da se zbog mogu}e iznenadne op{te izolacije ostane bez posla i egzistencije, (ne) priznavawe zdravstvenog osigurawa, opreznost da se najro|enijima u poodmaklim godinama ne prenese zaraza - mnoge su u startu odvratili od putovawa. Ponekad ni poslodavci i vlasti, tamo gde rade i ìve, ne preporu~uju putovawa u odre|ene krajeve. Mnogi nisu ostvarili onu vrstu boravka koja bi im omogu}ila da se nesmetano vrate. Ima i onih koji ìve "na crno". Koliko qudi, toliko i razli~itih pri~a. Jeste da su sami birali, ali sada su tu gde su, a nije moralo ba{ ovako. Oca, tako, nema ko da smesti u bolnicu, a majci da donese redovnu terapiju iz inostranstva. Bilo je prethodnih meseci ~ak i sahrana najbliìh koje su, te{ka srca za najmilije u pe~albi, morale da organizuju kom{ije. Pose}ivawa izme|u Srba u svetu i "doma}ih", uvek su i{la dvosmerno. A tu je sada blokada potpuna. Briselska administracija je prethodnih dana odlu~ila da rampu i daqe drì spu{tenom. Neki mo`da ne bi ni pakovali kofere ba{ u ovom trenutku, ali pomisao da se ne moè na put, sama po sebi veoma onespokojava. Nema vi{e onih divnih poseta, kada baka do|e na tri meseca u Vupertal, Cirih ili Pariz, da odmeni malo mamu i tatu koji su od jutra do mraka na poslu, i svakodnevno iz kuhiwe, unuke obraduje mirisima svojih |akonija, a uve~e, pred spavawe, neobi~no lepim pri~ama iz rodnog kraja. Da deca u tu|ini ne zaborave ukuse iz domovine i jezik. - Qudi su od izbijawa epidemije ina~e slabo putovali. Pla{e se cele ove situacije - isti~e Rada Aleksi}, koja sa svojim suprugom Milisavom drì agenciju u Parizu "Voja` Rada". Istekla su, tako, razna ovla{}ewa, propale godi{wice i ro|endani, otkazane veridbe i ven~awa, potro{ila se u{te|evina, pojeli ajvar i slatko. Za mnoge najmla|e Srbe rasejane po celom svetu ovo je bio najtu`niji i najdosadniji letwi raspust u ìvotu. O~i su sada, zajedno s mamama i tatama, uprli ka Novoj godini, nadaju}i se iz sveg srca da }e virus do tada da izgubi bitku sa ~ovekom, pa da sednu u avion i krenu na put. A jo{ kad bi deka, u me|uvremenu, mogao malo da skokne iz Zaje~ara do Diòna, na par nedeqa, da s wim pravo posle {kole pro{etaju parkom, ìvot bi ponovo imao smisla. R. N.

 Nas nije lako uceniti. Mi odmah pristanemo na sve.  Na{ ~vrst stav je da nemamo stav i u tom stavu nas niko ne}e pokolebati!  Pazite {ta pri~ate. Ne pravite od mene dou{nika!  Po~elo je su|ewe decenije. Toliko }e i trajati...  Na{ vo|a je na hleb da ga ma`e{. Ali nemamo hleba.  Kako li bismo se tek pona{ali da ne pijemo ovoliko lekova za smirewe...?  Opet su pucali na vo|u navija~a. Ta utakmica nema kraja.  Ekspert je onaj ~ovek koji na kratko i jasno pitawe ima dug i nejasan odgovor...

 Obra~un predstavnika vlasti sa kriminalcima je zavr{en. Ta~no se zna {ta }e pripasti kriminalcima, a {ta }e ostati predstavnicima vlasti.  Ova vlast je stvorila prvi uslov za porast nataliteta. Napravila je mrak.  Da ne znamo da je predsednik, mislili bismo da je dvorska luda.  U {ta smo se to pretvorili pa smo sad ono {to smo oduvek i bili.  Svi pametni odo{e odavde. Sre}om ostaju fakultetski obrazovani. Sude}i po broju {priceva oko haustora, na{i gra|ani se ve} masovno vakcini{u protiv virusa korona.

Bori}u se pa makar iz {ume!!!

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Mislite li da mo`ete – ili mislite da ne mo`ete – u pravu ste“ „Planinu }e pomeriti samo onaj koji je u po~etku pomerao kamen~i}e“ „Mudrome vi{e koriste neprijateqi, nego ludome prijateqi“ Narodne poslovice

„Hoda}emo bez razloga, radova}emo se bez razloga, smeja}emo se bez razloga, s jednim jedinim razlogom, {to smo `ivi i {to se volimo. A kud }e{ ve}i razlog“ Me{a Selimovi}

„Dok god ima mraka, bi}e i svanu}a“

Ivo Andri}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 24. septembar 2020. 5

TAJNA WEGO[EVOG ZAVETA:

Za{to }e OBAVEŠTENJE KLIJENTIMA Mitropolit za `ivota da vrati kapelu, ! DA NU PO NA SEB PO N -JU RIL AP a Milo da se $ odmetne TROŠKOVI TRANSFERA TROŠKOVI POSREDNIČKIH BANAKA u {umu TRANSFER NOVCA

Povodom novonastale situacije izazvane virusom COVID-19 preporučujemo vam da podatke o transakciji dostavite;

TELEFONOM

ONLINE

a uplatu izvršite kreditnom karticom ili preko našeg Portala www.beoexport.com.au internet bankingom (i uštedite 20% na troškovima transfera) Smanjujući broj gotovinskih uplata u glavnoj kancelariji, zajedničkim naporom sprečavamo dalje širenje virusa! I u ovim, nesigurnim vremenima, možete računati na nas!

Važi do 30.06.2020.

Na iznose od $3,000 do $10,000

Na iznose od $10,000+ dodatna ušteda uz povoljnjiji devizni kurs!

îm je postao gospodar Crne Gore i zamona{io se u Petrogradu, jedna od prakti~no prvih stvari koje je mladi vladika Rade u~inio jeste da je svog strica Svetog Petra Cetiwskog proglasio za svetiteqa 1834. godine. Tako|e, dao je i zavje{tawe da se sagradi kapela na Lov}enu, prva koja je posve}ena upravo wegovom stricu. @eqa vladike Radeta bila je da upravo ova kapela bude mjesto wegovog vje~nog po~inka. Milutin Medakovi}, Wego{ev a|utant i prijateq, zabiqeìo je wegove rije~i kojima obavezuje Crnogorce da ga sahrane na Lov}enu: „To je moja potowa èqa, koju u vas i{tem da je ispunite, i ako mi ne zadate Bo`ju vjeru da }ete tako u~iwet, kako i ja ho}u, onda }u ve ostaviti pred prokletstvom, a moj posqedwi ~as bi}e mi najàlosniji i tu moju àlost stavqam vami na du{u“. Dva puta ru{ena Wego{eva kapela na Lov}enu Naàlost, tragi~nom igrom sudbine, upravo Lov}en koji je bio simbolom svekolikog duhovnog uzleta i ponos Crnogoraca, postao je svoja su{ta suprotnost — simbol podjela i najdubqeg duhovnog bespu}a i pada. Dva puta ru{ena je kapela na Lov}enu. Prvi put je to u~inila austrougarska vojska 1916, zasigurno znaju}i za simboli~ki zna~aj koji je ista imala za Crnu Goru, nakon ~ega kapela biva obnovqena 1925. godine, od strane kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. Ostalo je zabiqeèno da se prilikom preno{ewa Wego{evih kostiju iz Cetiwskog manastira u novosagra|enu kapelu na Lov}enskom vrhu 21. septembra 1925. godine, vladika Nikolaj Velimirovi} kraqu Aleksandru obratio rije~ima – „ Na koqena va{e veli~anstvo, nalazimo se na krovu na{e dràve!“. Kraq je bespogovorno poslu{ao i kleknuo... Drugi put kada je crkvica na Lov}enu poru{ena do temeqa bilo je tokom 1971/1972. godine kada su to u~inile komunisti~ke vlasti. [ta se zaista krije iza drugog po redu ru{ewa Wego{eve kapele najboqe je objasnio nedavno upokojeni legendarni arhijerejski namjesnik bokokotorski - protojerej-stavrofor Mom~ilo Krivokapi}, koji je na svijetlo dana iznio pisma papinog izaslanika Franciska Palovinentija koja su 28. decembra 1969. godine bila upu}ena mitropolitu crnogorsko-primorskom Danilu Dajkovi}u. U pismu papa doslovce predlaè da bi bilo najboqe da se sa Lov}ena skine kape-

la i izmjesti u muzej ili Wegu{e „gdje doli~i i prema istoriji i prema narodu koji je izumro“, a sve kako bi u Crnoj Gori „po~eo ìvot“ sa novim obi~ajima i zamasima uz podr{ku Vatikana. Komunisti sru{ili kapelu uz pomo} Vatikana? „Svima je jasno da sada{wi narod nema vi{e ni{ta zajedni~ko sa nekada{wim narodom orijentisanim velikosrpskom ideologijom koja je zloupotrebila ovaj narod, koji moè se re}i potpuno izumire. Novi narod sa novim navikama i novim ìvotom je narod budu}nosti i novih pregnu}a, pa je voqan sveti otac papa da ovaj narod svesrdno pomogne i da ga povrati u pravu Hristovu vjeru za{to je voqan da uloì i velika sredstva“, stoji izme|u ostalog u pismu. Da li su onda{we komunisti~ke vlasti bile u kakvoj sprezi sa Vatikanom povodom drugog po redu ru{ewa Wego{eve kapele na Lov}enu, i da li je taj ~in u sebi imao i primjese ezoterijskog - do danas ostaje nerazja{wena misterija. Ipak nesumwivo

je da su Wego{ i sve {to on predstavqa o~igledno smetali jednom takvom projektu. Mitropolit Amfilohije po tre}i put obnavqa kapelu Danas tre}e po redu obnavqawe Wego{eve zavjetne kapele na Lov}enu ponovo aktuelizuje mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji u tome prevashodno vidi ispuwewe posledwe Wego{eve `eqe: „Zar da ostavimo prokletstvo nad potomcima i narodom. Ne, wegova voqa bi}e ispo{tovana i tim ~inom provedri}e se

GARANTUJEMO VAM ZNATNU UŠTEDU

I POVOLJNIJE USLOVE OD VODEĆIH BANAKA U AUSTRALIJI!

02 8781

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Pon - Pet 9-17h Sub 9-12h iznad Crne Gore“, odlu~an je mitropolit Amfilohije, uz poruku da ne}e umrijeti prije nego {to na vrh Lov}ena vrati Crkvu Svetog Petra Cetiwskog. Ipak, mitropolit najve}eg protivnika u poduhvatu obnavqawa kapele ima u i daqe aktuelnom predsjedniku Crne Gore Milu \ukanovi}u, koji i pored jasnog mitropolitovog odre|ewa potencira da je u pitawu kapela Kara|or|evi}a, a {to po wegovom tuma~ewu predstavqa simbol navodne

SInce 1994

nika, koji gra|ane Cetiwa nagovara da se fizi~ki usprotive obnovi svetiwe. Sve je to zaludna rabota, {to bi rekao na{ narod. I narod na Cetiwu }e shvatiti da se amanet najve}eg uma me|u nama mora po{tovati. Kapela }e biti obnovqena; to je neminovnost i zakonitost istorijskog procesa koji je pred nama“, kaè Vuki}evi}. [tavi{e, na{ sagovornik u tom pogledu nema dilemu da je uklawawe Wego{eve kapele sa Lov}ena jedna od najve}ih sramota i be{~a{}a komunisti~kog rukovodstva republike Crne Gore. Kapela „Ukloweno je ono {to nikako }e biti nije smjelo biti taknuto - simbol na{e zemqe, koji i daqe stoji na obnovqena; svim wenim novijim grbovima, pa to je ~ak i na onom iz socijalisti~ke ere. Tu se radilo ne samo o bezneminovnost bo`ni~kom, ve} u nekom smislu i i zakonitost o satanisti~kom ~inu: pogaèna je istorijskog Wego{eva posqedwa voqa, amanet najve}eg uma koji se rodio na procesa koji na{im prostorima. Wego{ je svoje pred nama jom potowom voqom predao prokletstvu sve one koji je ne bi po{tovali“, podsje}a Vuki}evi}. Mauzolej ne treba ru{iti „Dakle, kao da su neke mra~ne sile smi{qeno forsirale varijantu prokletstva koje bi se, bezumnim aktom bezbo`nika, sru~ilo na na{u zemqu i wen narod. Stoga nikog razumnog ne moè za~uditi okupacije Crne Gore. \ukanovi} ~ak sa naj- istrajnost i upornost na{eg Mitropolita vi{eg dràvni~kog mjesta u tom kontekstu u poslu vra}awa svete kapele tamo gdje joj prijeti i povratkom u „{umu“. je i mjesto“, decidan je na{ sagovornik, koji \ukanovi} poziva Cetiwane na koncu odgovara i da nema mjesta bojazni na fizi~ki otpor pojedinih da bi zbog obnavqawa kapele na Analiti~ar Bo{ko Vuki}evi} smatra Lov}enu neko htio da sru{i Me{trovi}ev da su za prezir podmetawa \ukanovi}a, mauzolej koji se sada tamo nalazi, a {to je koji govori o tobo`woj "kapeli Kara|or|e- potvrdio i mitropolit Amfilohije. vi}a", iako, kako kaè, i sam dobro zna da „Nijesam pristalica ru{ewa Mauzoleja; se radi o Wego{evoj kapeli, koju su Ka- za kapelicu moè biti mjesta i pored wega. ra|or|evi}i samo obnovili nakon {to su Uop{te, nikakve spomenike ne treba ru{ije razru{ili Austrougari. ti, svi su oni, ma {ta simbolizovali, svje„Jadna su hu{kawa odlaze}eg predsjed- doci epoha“, zakqu~uje Vuki}evi}. R. N.

^etvrtak 24. septembar 2020.

u LI^NOST U @I@I

DRAGI[A SIMI]

Zaqubqeni general Bio je to istinski doga|aj, dok su strani filmovi i na{e gledane serije o policiji i o kartelima do{le kasnije. Optuèni da je {ef kartela Darko [ari} tek je prispeo u Srbiju i u sudnicu, a jedan od okrivqenih u postupku za {verc kokaina na veliko, obratio se sudiji re~ima: „Za ‘bentli’ tuìlac tvrdi da je pla}en 247.000 evra, iako sam dostavio ra~un da je pla}en 118.000. Ako je verovati novinarima, to je auto iz naslova ‘Da~i}ev general Simi} slupao [ari}ev bentli’. Po{to je oduzet, sluìo je saobra}ajnoj policiji kao presreta~, a (Dragi{a) Simi} je nau~io da vozi polako, auto je brz, pa ga je slupao.“ I tada se tvrdilo da je „[ari}ev bentli“ u stvari „slupala“ folk peva~ica Qupka Stevi}, bliska generalu policije i tada{wem na~elniku Uprave saobra}ajne policije Dragi{i Simi}u. Kao i u sada{wim serijama, u to vreme je svaki vi{i policijski oficir „imao na vezi“ novinare i nastojao da ne izgubi u politi~koj igri, koja se igrala tako da Vu~i} smeni i skloni „Da~i}eve generale“ i preuzme potpunu kontrolu nad MUP. Simi} je 6. juna 2014. razre{en zajedno sa Rodoqubom Milovi}em, Zoranom Toma{evi}em, Nenadom Banovi}em i Mladenom Kuribakom.

Ne zna se {ta je gore i crwe, da li to {to peva~ica tvrdi da je policajcu Simi}u ugradila prislu{kiva~ u kola da ustanovi da je vara, da li {to navodi da to ~ini sa maloletnim devojkama, da li video-snimak kako bu{i gume na Simi}evom „audiju A6“ i „tojoti lend kruzeru“... Tada novi ministar policije Neboj{a Stefanovi} nije sprovodio revan{izam i odmazdu, razre{eni su zadràli neke privilegije poput zvawa savetnika i slu`benih auta. To se sada pokazalo u Simi}evom slu~aju kao problem. Jer, Qupka Stevi} je osvojila novih pet minuta slave i postav{i glavna tabloidna junakiwa sa pri~om o svom dramati~nom raskidu sa Simi}em nakon desetogodi{we qubavne veze (2010. je Simi} i do{ao na ~elo Uprave). Ne zna se {ta je gore i crwe, da li to {to peva~ica tvrdi da je policajcu Simi}u ugradila prislu{kiva~ u kola da ustanovi da je vara, da li {to navodi da to ~ini sa maloletnim devojkama, da li video-snimak kako bu{i gume na Simi}evom „audiju A6“ i „tojoti lend kruzeru“ (uprkos snimku kaè da to nije uradila), da li to {to pri~a kako je Simi}evoj supruzi poklonila „{anel“ ta{nicu… Simi} je ro|en 1970. u Pri{tini. U zvani~noj biografiji navodi se da je zavr{io sredwu {kolu unutra{wih poslova i Pravni fakultet, da je oèwen i otac ~etvoro dece. Protiv Simi}a se vodi jo{ uvek postupak za zloupotrebu slu`benog poloàja zbog poni{tavawa prekr{ajnih postupaka, me|u kojima su i oni vo|eni protiv poznatih li~nosti. M. T.

INTERVJU NEDEQE

„Neutralnim“ kolegama poru~ujem: I nema~ki vojnici su samo radili svoj posao…

Vlado Georgiev, jedan od najpopularnijih srpskih peva~a, tekstopisaca i kompozitora

Osim {to je jedan od najomiqenijih kantautora na prostoru koji se danas tako rogobatno zove region, Vlado Georgiev ima i dodatnu vrednost – nekako je svoj, dr~an, duhovit, i nikada ne ide uz skute vlasti, {to je skoro pravilo kada je srpska estrada u pitawu. Ve}ina peva~a svira uz diple SNS-u i trabantima, ima onih koji koriste omiqenu floskulu da „wih politika ne zanima“ i time hrane svoje bu|elare, a Vlado uvek vri{ti na sav glas. Tera neku svoju pravdu, bori se za svoja estetska i moralna na~ela. I to ga ba{ razlikuje od srpske {ou-biz scene. êsto je meti tablioda i onih koji se tako ose}aju. Posledwi medijski cunami se desio kada mu je zabrawen ulazak u rodnu Crnu Goru, pred tamo{we, ispostavi}e se istorijske izbore. No, krenimo redom. n [ta okupira tvoju pa`wu ovih dana? - Ovih dana je ba{ dinami~no i puno je toga {to okupira moju pa`wu pa i vrijeme. Ludo je ovih dana, ba{. Kao u nekom filmu, a zapravo nije. Stvarno je sve ovo {to se de{ava. U Crnoj Gori je na izborima narod, nakon trideset godina, poslao diktatorsku partiju u opoziciju. Paralelno, u ime srpskog naroda, najve}i izdajnik u istoriji Srbije, ponizno je, iz magare}e klupe u prostoriji Bijele ku}e potpisao nekakav sporazum sa Pri{tinom, u isto vrijeme ~ine}i totalno neprihvatqive poteze i opasne stvari. n Sticajem okolnosti ispao si va`na figura na crnogorskim izborima, na kojima zvani~no nisi u~estvovao? - Crnogorski reìm je prvi po~eo. Ideja da mi se zabrani ulazak u Crnu Goru je vi{e nego idiotska. Po{ao sam da obi|em majku koja je bila u bolnici i na granici iznad Herceg Novog saznao sam da mi je zabrawen ulazak jer sam, kako tvrde, prijetwa za nacionalnu i unutra{wu bezbjednost. Nisam imao pravo glasa jer mi je 2006. nakon referenduma oduzeto dràvqanstvo Crne Gore i od tada sam samo dràvqanin Srbije. Neplanirano, ipak sam u~estvovao na izborima, na malo druga~iji na~in. Vlasti su zapravo svojim potezom izazvali revolt kod qudi i tako sami pozvali jo{ glasa~a i po zasluzi izgubili su ove izbore. n Kako si se ose}ao kada su ti uru~ili pismeno re{ewe o zabrani ulasku u Crnu Goru, zemqu gde si ro|en? - Prizna}u, takvu vrstu gor~ine nikada nisam osjetio. Stawe dubokog ra-

zo~arawa i tuge u isto vrijeme. Vra}en sa praga ku}e jer pri~am druga~ije nego {to neko èli? To sam doìvio kao najozbiqniji napad i odmah sam medijski uzvratio svom snagom. Digla se velika buka, taj potez vlasti je bio vi{e nego sramota za Crnu Goru. n [ta su ti sve utisci kada su u pitawu ovi crnogorski izbori? - Vrlo je ~udan osje}aj. Ne znam ni kako bih to pribliìo nekom ko nije iz Crne Gore. Trideset godina jedne mantre u raznim oblicima, jednog oligarha i diktatora je ~itava epoha, jedan duga~ak period i te{ko je to sve opisati u kratkim crtama. Nazovimo ovo padom bahate despotije na pravdi Boga. Na kraju, upravo se na Boga i crkvu obru{io isti taj despot \ukanovi}. n îni se da je u Srbiji je na delu jedna perfidna okupacija na svim nivoima, od mentalnih do finansijskih. -U Srbiji je u toku silovawe jedne dràve, jednog naroda. U svakom smislu. Ova ekipa koja se igra dràve je uspjela do te mjere sve da upropasti, pokvari, unazadi, pokrade, obesmisli. Mislim da je ovo najteì period za Srbiju ikada. Medijski mrak, rijaliti tre{ kao mejnstrim, silikonske opajdare i {valerke politi~ara kao zvijezde, droga, nasiqe, kriminal i otima~ina, neprestane laì plasirane od vrha vlasti, vrije|awe ba{ svakog ~ovjeka koji nije sa wima i koji nije ulizica, to je svakodnevnica i ambijent u Srbiji trenutno. Tu`no i bolno. Nakon ove bagre }e biti potrebno duè vrijeme i veliki napori da probamo da se vratimo u normalne tokove, u neki

DIJASPORA SAWA DA SE VRATI U NEKU BOQU, ZDRAVU I SRE]NIJU SRBIJU n Srpska dijaspora je dosta brojna i raznolika. Kakvi su tvoji kontakti sa wom? - Imam puno prijateqa svuda po svijetu. Ne zaboravite da su svi ti qudi oti{li od ku}e jer im ovdje nije bilo dobro. Svi sawaju da se vrate u neku boqu, zdravu i sre}nu Srbiju. n Kako izgledaju susreti sa prijateqima koji `ive u inostranstvu? - Po pravilu je susret s qudima iz inostranstva emotivan i pozitivan. Logi~no je da se prijateqi raduju jedni drugima, a daqina dodatno poja~ava taj utisak.

NO OSA

@ d s

A irsk vla {op ni c mil kak gov F sred teti red. Ne}e biti lako, ali svakim danom~ita wihovog postojawa Srbiji }e dugoro~no biti sve teè. O n Nedavno si rekao da je Hercegostv Novi tvoj zavi~aj, a Beograd ìvot.pis” Kako ti izgleda Beograd koji nemacio gradona~elnika, ali ima svemo}nogbez zamenika gradona~elnika? zvan - Nevjerovatno je da sve {to do-ru{ taknu, oni maestralno upropaste.{to îwenica da novogodi{wa rasvjeta O gori {est mjeseci je pravo ogledaloFra beogradske vlasti. Grad se raspada,su s ali svakog dana nikne nekoliko novihali kamera, pa i temeq neke nove zgra- de koju zida neko politi~ki podoban.Pok U Beogradu trenutno neki mogu sve, ave} neki drugi ba{ ni{ta. Rasulo u pravom O smislu. weg n Jedan si od retkih umetnikau re koji jasno izraàva svoj stav, i politi~ki i dru{tveni. Obi~no tvojeje F kolege furaju fazon „nas politika O ne zanima“ jer na taj na~in obezbe|u-pop ju sebi posao, tezge, nastupe, ili {tatije ve}… Kako ti to deluje? “iza - Rodio sam se kao takav, javno go-stvo vorim ono {to mislim. Isto tako gla- “ sno iznosim kritike na ra~un vlastiEnd i revnosno trpim udarce i snosim svekoje posledice zbog toga. Vremenom samren se privikao da ìvim u gardu. Kad kaè{ da sam jedan od rijetkih umjet-te{ nika i javnih li~nosti koji se glasnoda j izja{wava i da se gotovo svi prave F “neutralni” i “nezainteresovani”, mogutom samo da se sloìm sa tobom i kaèm da iskreno àlim sve te poltrone i oportuniste kojima ìvot prolazi u lizawu sa najgorim olo{em, a sve to nazivaju “neutralnim”. To je jedna obi~na mizerija koja je u ovom vremenu agresivno do{la do izraàja. Te amebe “glasno” i “agresivno” iz sveg glasa poru~uju da su “neutralni” i da gledaju svoja posla. Ne zaboravimo da su svi wema~ki vojnici samo izvr{avali nare|ewa i gledali svoja posla. n Ima i onih besprizornijih koji se priklawaju svim vladaju}im strukturama i tako biti{u ceo ìvot. - To su krpeqi. I to je vrlo ~est spoj sa javnim li~nostima. Glumci, sportisti, pjeva~i… Te javne li~nosti svakodnevno pokazuju da qudi koji ih vole zapravo ne zanimaju. I to je ono {to je stra{no. Sutra }e svi u foto fini{u da potr~e sa nekim izjavama, da se peru od ovih smradova i tvrdi}e da su bili protiv wih. Tada ne}e re}i da su neutralni. Qudske mizerije, ni{ta drugo. S. G.

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH ^etvrtak 24. septembar 2020. 7 maksimalno 40 kilograma

NOSI SAT OD 10 DOLARA I IMA JEDAN PAR CIPELA, A SADA JE POKLONIO SVOJIH OSAM MILIJARDI DOLARA:

@elim sve da dam dok sam jo{ ìv Ameri~ki milijarder irskog porekla âk Fini, vlasnik imperije djuti-fri {opova, ispunio je svoj ìvotni ciq i poklonio svojih osam milijardi dolara dok je jo{ ìv, kako bi video uticaj do kojeg }e wegov velikodu{ni ~in dovesti. Fini je posledwih 38 godina poklawao sredstva dobrotvornim dru{tvima i univerzitetima {irom sveta, a ciq mu je bio da se re{i ~itavog svog bogatstva. -Teìm nuli, da sve dam – rekao je on ranije. Ove nedeqe je 89-godi{wi milijarder kona~no ostvario taj ciq. Fondacija “Atlantik filantropis” koju je osnovao u tajnosti 1982. i u koju je prebacio skoro ~itavo svoje bogatstvo, kona~no je ostala bez novca. Dok je potpisivao dokumenta kojima je zvani~no raspustio fondaciju, Fini – vidno naru{enog zdravqa – je rekao da je veoma zadovoqan {to je ovo obavio “dok je jo{ tu”. On se iz svog malog, iznajmqenog stana u San Francisku obratio drugim super bogata{ima koji su se zavetovali da }e donirati svoja sredstva ali samo nakon smrti. - Za one koji se pitaju treba li dati dok su ìvi: Poku{ajte, dopa{}e vam se - rekao je Fini, koji je ve}inu svog novca donirao u tajnosti. On se nada da }e ostali milijarderi slediti wegov primer i iskoristiti svoj novac da pomognu u re{avawu najve}ih svetskih problema. - Bogatstvo sa sobom nosi odgovornost - istakao je Fini. Oksli je rekao da bi Fini ohrabrio bogata{e poput Xefa Bezosa, osniva~a “Amazona” i najbogatijeg ~oveka u svetu sa 186 milijardi dolara, da “izaberu svetski problem i tu uloè svoje bogatstvo i ume{aju se”. “Gardijan” navodi da je na Finija uticao esej Endrua Karnegija “Jevan|eqe bogatstva” iz 1889, u kojem se navodi da “milioner treba da bude poverenik siroma{nih”. - Uvek sam saose}ao sa qudima kojima je bilo te{ko u ìvotu. A svet je pun qudi koji nemaju {ta da jedu – rekao je Fini u retkom intervjuu 2010. Fini je poznat po skromnom ìvotu. On nema automobil ni ku}u, a od cipela ima samo jedan par.

Leti u ekonomskoj klasi, ~ak i ako su ~lanovi wegove porodice ili kolege u biznis klasi u istom avionu. Oksli, koji je radio za Finija preko tri decenije, kaè da je wegov {ef jednom poku{ao da ìvi luksuzno ali da nije i{lo. - Imao je lepe ku}e i druge stvari. Poku{ao je, ali to nije bilo za wega. On ne poseduje nekretnine niti auto. Pri~e o wegovoj skromnosti su ta~ne. On ima sat “Kasio” vredan 10 dolara i svoje papire nosi u plasti~noj kesi. To je on. Tako mu odgovara, to je ono {to âk stvarno jeste - rekao je Oksli. Fini je odlu~io da da svoje bogatstvo jo{ ranih osamdesetih, kad je wegovo poslovno carstvo “Djuti fri {op grupa” (DFS) - koje ima vi{e od 430 radwi na 11 aerodroma - donosilo velike prihode. U tajnosti je prebacio svoje akcije u kompaniji na fondaciju “Atlantik”. - [ta }u raditi sa svim tim (novcem)… Mnogi bogata{i danas imaju toliko novca da ne}e mo}i da ga potro{e - rekao je on jednom. Fini ima petoro dece, ~etiri }erke i sina, sa prvom suprugom Danijel. Svoj deci je naredio da rade tokom leta kao konobari ili sobari. Kasnije se oènio biv{om sekretaricom Helgom. Wegova velikodu{nost navela je Bila Gejtsa i Vorena Bafeta da pokrenu “Zakletvu davawa” prema kojoj se super bogata{i obavezuju da }e dati bar pola svojih sredstava u dobrotvorne svrhe. -Se}am se da sam se sreo sa Finijem pre nego {to sam zapo~eo “Zakletvu”. Rekao mi je da treba da ohrabrimo qude da ne daju samo 50 odsto ve} {to je vi{e mogu}e tokom svojih ìvota. Niko nije boqi primer od âka. Mnogi qudi mi govore kako ih je on inspirisao. To je neverovatno – rekao je Gejts, opisuju}i Finija kao svog heroja. – Trebao bi biti sva~iji heroj – dodao je Gejts.

Prvi put vi{e od 80.000 stogodi{waka `ivi u Japanu Populacija qudi starih stotinu i vi{e godina u Japanu prvi put je prema{ila brojku od 80.000. Pozivaju}i se na izve{taj Ministarstvu zdravstva, rada i socijalne politike Japana, novinska agencija Kjodo javqa da u toj zemqi trenutno `ivi 80.450 osoba starosti iznad stotinu godina, {to je za 9.176 vi{e u odnosu na isti period pro{le godine.

Isti izvor javqa da broj stogodi{waka u Japanu raste ve} pola veka, a da ~ak 88,2 posto te populacije ~ine ène. Prefektura [imane na zapadu Japana osmi put zaredom ima najve}i broj stogodi{waka na 100.000 qudi (127,6), a slede Ko~i (119,77) i Totori (109,89). Ranije su japanske vlasti saop{tile da je prose~ni ìvotni vek qudi u Japanu pro{le godine bio 87,45 godina za ène i 81,41 godinu za mu{karce, {to su rekordi u oba slu~aja. Najstarija osoba u Japanu je Kane Tanaka (117) iz Fukuoke. Ona je ujedno uvr{tena i u Ginisovu kwigu rekorda kao najstarija ìva osoba na svetu.

REPUBLIKA SRPSKA

^etvrtak 24. septembar 2020.

NISU USPELI DA SLOME SRPSKU!

U Kozarskoj Dubici, Novom Gradu i Kostajnici obele`eno ~etvrt veka odbrane RS U Kozarskoj Dubici, Novom Gradu i Kostajnici je obele`eno ~etvrt veka odbrane zapadnih granica Republike Srpske od hrvatske agresije.

Nakon parastosa ubijenim vojnicima i civilima, Dodik je rekao da agresor 1995. godine nije uspeo u svojoj nameri. - Poruka je i da nas nisu slomi-

upravo sve te nepravde koje smo do`ivqavali pretvorimo u na{u `equ za {to boqu i stabilniju Republiku Srpsku. I ovaj dan je upravo to - naglasio je Dodik. Naseqa i gradovi pretrpeli su velika razarawa i {tetu, a, prema podacima op{tinskih komisija, procewena materijalna {teta u Novom Gradu je 83,3 mili-

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

UBIJENO 106 OSOBA

- Agresija tada{we hrvatske vojske izvr{ena je u `eqi da se slomi `ivot i narod na ovim prostorima. To nije prvi put da se ba{ na ovim prostorima vodi najo{triji napad hrvatskih jedinica prema srpskom stanovni{tvu. To je bila sigurno nepotrebna operacija sa stanovi{ta Hrvatske toga vremena, ali je to bio rezultat dogovora koji su imali Alija Izetbegovi} i Frawo Tu|man da se slomi Republika Srpska - izjavio je Dodik.

li! Ostajemo ovde i na{ odgovor je `ivot i Republika Srpska! - poru~io je Dodik. Dodik je dodao da u agresiji na tri zapadnokraji{ke op{tine nisu bili vojni ciqevi ve} civilni, a za zlo~ine nad civilima niko nije odgovarao. - S druge strane, Srbi su satanizovani, za Srbe je uvek bilo predodre|eno da budu krivi, da budu procesuirani, ali to je ne{to {to sa ~im moramo da `ivimo. Mi Srbi smo ovde nau~ili lekcije da

Na podru~ju zapadnokraji{kih op{tina - Kozarske Dubice, Novog Grada i Kostajnice, 18. i 19. septembra 1995. godine, u hrvatskoj agresiji ubijeno je 106 osoba, od kojih 55 civila i 51 vojnik. Raweno je 39 civila i 62 vojnika. ona KM, u Kostajnici 40 miliona, a u Kozarskoj Dubici 50,4 miliona KM. Napad hrvatske vojske na Op{tinu Novi Grad po~eo je 18. septembra 1995. godine u 9.25. Hrvatska vojska bila je u sadejstvu sa pripadnicima tzv. Armije BiH i HVO. Pripadnici Vojske RS uspeli su 19. septembra 1995. da potisnu hrvatsku vojsku preko Une. R. N.

SAHRAWEN MOM^ILO KRAJI[NIK:

Podnosio je sve Dijaspora sve re|e dolazi, hrabro i stameno a {aqu i mawe para u BiH DESETKOVANA POMO] IZ INOSTRANSTVA

Tokom pandemije korona virusa do{lo je do zna~ajnog pada nov~anih doznaka iz inostranstva, a u ovom periodu zabeleèn je i daleko mawi dolazak u BiH na{ih qudi koji ìve i rade u Evropi. Podaci Centralne banke BiH pokazuju da su u prvom kvartalu ove godine nov~ane doznake iznosile 637 miliona KM, {to je za tri odsto mawe nego u istom periodu lani. – Me|utim, usled poreme}aja tokom drugog kvartala, o~ekuje se da }e do}i do znatnog smawewa nov~anih doznaka iz inostranstva – potvrdili su za Srpskainfo u ovoj banci. Izjalovile su se i nade doma}ih ugostiteqa, frizera, stomatologa da }e na{i qudi iz inostranstva dolaziti bar pribli`no kao ranijih godina, {to bi u dobroj meri popravilo wihov promet, koji je desetkovan tokom epidemije. Me|utim, leto je pro{lo, a gra|ani BiH koji ìve u inostranstvu su, uglavnom, ostajali tu gde jesu, dok su prili~no retki me|u wima dolazili u posetu svojima u domovini, {to potvr|uju i u udruèwima iz BiH koja sara|uju s dijasporom. U udruèwu „Na{a perspektiva“ podse}aju da je lani zabeleèn rekordan nivo nov~anih doznaka. – Me|utim, za o~ekivati je da }e doznake u ovoj godini znatno opasti. Na{i qudi se trenutno nalaze u zemqama koje su najvi{e pogo|ene pandemijom i krizom koju je ona izazvala. Za o~ekivati je da }e jedan deo wih ostati bez posla, te ne}e biti

u mogu}nosti da pomaè rodbini i prijateqima u BiH, kao {to je to bio slu~aj do sada – kaè predsednik ovog udruèwa Armin Alijagi}. Dodaje da, u normalnim okolnostima, dijaspora u nov~anim doznakama po{aqe oko dve milijarde dolara na godi{wem nivou putem formalnih, i jo{ toliko putem neformalnih kanala. – Procena je da tokom letwih meseci dijaspora potro{i jo{ dodatnih milijardu dolara. Kada sve saberemo, moèmo zakqu~iti da dijaspora s jednom tre}inom u~estvuje u doma}em BDP, i ve} godinama prevenira ekonomski kolaps u zemqi – nagla{ava Alijagi}. U Udruèwu radnika u ugostiteqstvu i turizmu RS nagla{avaju da su u vodu pale wihove nade da }e ih ovog leta barem dijaspora koliko-toliko i{~upati. – Ove godine su na{i qudi koji ìve i rade u inostranstvu kudikamo mawe dolazili, a i oni koji su dio leta proveli u Srpskoj i BiH mawe su tro{ili. Naime, i u zemqama iz kojih dolaze epidemija korona virusa je izazvala krizu. Ranijih godina, porodice koje su godi{we odmore provodile ovde gotovo da su se u potpunosti hranile u restoranima, a daleko vi{e novca su tro{ili i u kafi}ima i trgovinama. To su qudi koji, ina~e, ne àle da potro{e i koji ne gledaju {ta koliko ko{ta. Me|utim, ove godine toga nije bilo – nagla{ava predsednik ovog udruèwa @eqko Tati}. M. T.

Na grobqu Pribaw, kod Pala, sahrawen je Mom~ilo Kraji{nik, prvi predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske (NSRS). Sahrani nekada{weg predsednika Srpske demokratske stranke (SDS) i predsednika NSRS, uz ~lanove porodice, prijateqe i po{tovaoce, prisustvovali su i visoki funkcioneri SDS, na ~elu sa predsednikom SDS Mirkom [arovi}em, Sowa Karaxi} Jovi~evi}, potpredsednica NSRS, i Milovan Bjelica, potpredsednik SDS. Opelo je sluìo mitropolit dabrobosanski Hrizostom, koji je u besedi kazao: - Sve je podnosio hrabro, stameno, jer je imao veru, qubav, dobrotu. Od nas hvala za sva vremena zbog onog {to je u~inio za srpski narod i srpsku crkvu. Kraji{nik je preminuo u utorak, 15. septembra, od posledica zaraze virusom korona na Klinici intenzivne medicine Univerzitetskog klini~kog centra u Bawaluci, gde je hospitalizovan 30. avgusta. Kraji{nik je bio prvi predsednik Narodne skup{tine RS od 24. oktobra 1991. do 14. septembra 1996. Od 1996. do 1998. godine bio je prvi ~lan Predsedni{tva BiH iz RS. U ranim jutarwim ~asovima 30. aprila 2000. godine francuski specijalci SFOR uhapsili su ga u ku}i na Palama i odveli u Hag. Prvostepeno je bio osu|en za zlo~ine po~iwene tokom rata nad nesrpskim stanovni{tvom u BiH na 27 godina zatvora. @albeno ve}e Ha{kog tribunala mu je 17. marta 2009. izreklo kaznu od 20 godina. Ve}inu kazne Kraji{nik je proveo u zatvoru u Sheveningenu, a ostatak u Velikoj Britaniji. Posle izdràne dve tre}ine kazne pu{ten je na slobodu 30. avgusta 2013. godine. U Bawaluci i na Palama do~ekan je sa velikim uvaàvawem, kao jedan od tvoraca RS. Nije se vra}ao aktivno u politiku. R. N.

kao simbol Hristovih zemaq-

kqu~ivo donacijama i dobro-

zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima. Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

CRNA GORA

Krivokapi}: Ne znam koliko je sad izvodqivo da \ukanovi} ode u {umu Krivokapi} je rekao da je u Crnoj Gori duh slobode vrlo jasan i da se to vidi na svakom koraku. „Ipak, 30 godina vladavine, koja je bez obzira na sve dana{we korake demokratskog principa, bila najmawe demokratska. To je bila vlast koja je vodila ra~una samo o pojedina~nim interesima i dovela Crnu Goru u te{ku ekonomsku situaciju“, istakao je Krivokapi}. Uveren je da }e do}i do mirne predaje vlasti, iako uvek postoje pritisci, {to je, ukazuje, prirodno za Crnu Goru. „Meni su iznena|uju}e izjave koje Crnu Goru vra}aju u neki period koji se nama pripisuje, a to je ta hajdu~ija ili boqe re~eno komitski pokret, pa sada vidite odakle je ta ideja komita ako predsednik \ukanovi} ka`e da }e se i on pridru`iti u nekim {umama. Ja ne znam koliko je to sad izvodqivo“, rekao je Krivokapi}. Povodom najave da }e nova vlada biti ekspertska

i navoda da }e on biti novi premijer, a Dritan Abazovi} novi {ef diplomatije, isti~e da se oni sada dogovaraju i da su trenutni dogovori takvi da ne govore o imenima. Upitan ho}e li se wegovim dolaskom na vlast ne{to promeniti u odnosu Beograda i Podgorice, Krivokapi} odgovara da }e do}i do promene u svim odnosima. „@elimo da imamo isti princip delovawa, a to je dobra saradwa prevashodno sa susedima, a i svim ostalim dr`avama. To je jasna poruka i stalno je {aqemo“, istakao je Krivokapi}. Istakao je da je kasa buxeta tolika prazna da je pitawe da li }e biti plata i penzija ve} u novembru. „To je jo{ jedan trik koji je napravio DPS, koji }e svim gra|anima poslati slede}u poruku — ovi koji su do{li na vlast su nesposobni, evo ne mogu ni da upravqaju Crnom Gorom“, ukazao je Krivokapi}. R. N.

MOJ OTAC ZDRAVKO KRIVOKAPI] Mi, Krivokapi}i smo takvi: Sin budu}eg premijera Crne Gore rasplakao region pismom ocu! OTAC Ro|en sam 22. septembra 1991. u Podgorici. Prvih godina ìvota se po prirodi stvari sje}am samo na osnovu pri~e, najvi{e roditeqa. Oni su pri~ali te pri~a sa ciqem da cijenimo wihovo odricawe, kako bi zadobili po{tovawe i skromnost. Djetiwstvo sam najvi{e volio da provodim kod o~evih roditeqa u Nik{i}u. \ed Drago je bio najboqa osoba koju sam u ìvotu imao priliku da sretnem. Qubav je nosio u osmjehu a pravi~nost u pogledu. Iz velike qubavi i potrebe da mu odam po{tovawe ga spomiwem. U djetiwstvu se OCA sje}am djelimi~no. Sje}am se da je mnogo radio. Da je ku}i dolazio kasno. Ali da je bio izuzetno veseo. Znam da su se on i majka uvijek svega odricali da bi mi imali. Odricali su se odje}e, obu}e, izlazaka, pa i vo}a, da bi mi imali sve to i mnogo vi{e. Iz ~iste nesebi~nosti i qubavi. Ali su traìli; po{tovawe, trud i rad. Pa smo svi bili dobri |aci i studenti. Imam mnogo pri~a i na~ina kako su me u~ili ìvotu, podijeli}u neke od wih: Prvi put sam se odvojio od roditeqa u 3 razdredu osnovne {kole. Oti{li smo na eskurziju u Kola{inu. Prvu no} sam preplakao. Sjutra dan je do{ao moj OTAC. Rekao je da je u prolazu i da me vodi na ru~ak. îm smo sjeli po~eo sam da pla~em da èlim da

se vratim. Tada mi je rekao: “Ovo si ti izabrao, moj OTAC mi je govorio: “Mi Krivokapi}i smo takvi da kad uzmemo ne{to idemo do kraja, nema odustajawa”. Te rije~i su me odredile za cijeli ìvot. Kasnije u gimaziji po~iwe i intezivnije druèwe sa OCEM. Tu sam shvatio {ta zna~i imati ìvotni oslonac. Oslonac na koji se odupire{ kada ti je te{ko, da bi i{ao daqe. Dileme smo re{avali tako {to mi je on davao savjet. Nikada rje{ewe, do rje{ewa sam sam trebao do}i. Sje}am se i rasprava na temu materijalnog (za{to nemamo vi{e). Moja potreba je bila odraz prohtjev dru{tva iz sredwe {kole. Dru{tva ~iji su roditeqi bili dio “elite”. Mnogo razgovora je trebalo da se pomirim a tek skoro da shvatim da se nakon ispuwewa egzistencijalnih uslova mir i sre}a ne kupuju novcem. Odlazak na studije je bio veliki izazov. Beograd je pruào mnogo, grije{io sam. Svaka gre{ka kada je postajala ozbiqnija sje}ao sam se roditeqa i wihovih odricawa. Koliko puta sam osje}ao po-

trebu da se oduìm roditeqima. I kona~no, po~eo sam da radim i sti~em i da budem u prilici da ja wima pomognem. Ali, tada na red ponovo dolazi OTAC. Dolazi da po hiqaditi put unese svjetlost u moj ìvot. Da ponovo na pijedastal ìvota izdigne najuzvi{enije vrijednosti qudskog dru{tva. Da me odbrani od èqe satanine i apatije duhovne. Da me ponovo opomene {ta zna~i biti ~ovjek i koje su to prave vrijednosti. ZDRAVKO D. KRIVOKAPI] je moj otac. ôvjek velikog srca i jo{ ve}e du{e. On i majka su me nau~ili: da govorim, da mislim, da volim, da po{tujem, da cijenim i da volim svaku osobu na planeti. Oni su me nau~ili da je mogu}e i kamen voqeti. Oni su me nau~ili da je sve {to zamislite mogu}e uz rad, vjeru i trud. Ovo pi{em jer osje}am dug da sa vama podijelim {ta zna~i biti wegovo dijete. Kada ZDRAVKO do|e za premijera, ne znam kakve }e promjene ekonomske se desiti ali znam da }e prave vrijednosti ponovo postati moda. Da }e se ponovo cijeniti ~ovjek i duh wegov. Da }e biti pre~a va{a dobrota, rad, trud, znawe nego svi novci ovoga svijeta. A {to se ti~e plata I penzija. Ne sjekirajte se. Ako sam mu trazio 10 eura davao mi je 20, iako je pitawe koliko mu je ostalo u xepu. I nikada, nikada nije rekao da nema. I uvijek smo imali dovoqno. Kao gra|anin se nadam u Boga, da ne}emo propu{titi jedinstvenu priliku da ono {to sam u ku} i stekao kao vrijednosti postanu dràvne vrijednosti.

^etvrtak 24. septembar 2020. 9

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

ÛDO POD DURMITOROM: Pivqanin u 71. godini kona~no poloìo crnogorski – za li~nu kartu Dragan Golubovi} je u 71. godini do~ekao da bude najboqi na testu na kojem je morao da dokazuje da zna materwi jezik kako bi dobio dràvqanstvo, iako u Crnoj Gori ìvi vi{e od pola veka. Pivqanin Sava Golubovi}, poznatiji po nadimku Bat, bio je dobar u~enik, ali nikada najboqi u razredu. U 71. godini postao je najboqi na testu iz crnogorskog jezika, koji je polagao kako bi dobio crnogorsko dràvqanstvo. Golubovi} za pri~a da su mu roditeqi iz Pive, da su 1946. doselili u Vojvodinu kao kolonisti, {to je bila sudbina i mnogih drugih porodica. „Ro|en sam u ba~kom Dobrom Poqu, prvom pravom crnogorskom selu, durmitorskom srezu za [avnik, @abqak i Pivu. Iako sam sve li~ne karte izvadio u Crnoj Gori, Dragan Golubovi} gde ìvim od 1968. godine, nisam mogao ste}i dràvqanstvo. Administracija me je godinama terala da vadim razne papire odavde i iz Vojvodine, i da dokazujem da sam Crnogorac. Donesem sve {to traè, oni opet ne{to novo izmisle. Posledwi papir koji su mi traìli je diploma o poloènom crnogorskom jeziku. Odlu~io se i na to. Uplatio sam taksu od 50 evra i pojavio se pred profesoricom koja je pri~ala ekavicom. Odmah sam po govoru znao da je iz Vojvodine. Ispostavilo se da je iz Futoga. Bila su 42 kandidata – Rusi, Ukrajinci, Wemci, Austrijanci, Ma|ari, Makedonci i ja me|u wima. Profesorica mi je rekla da fantasti~no pri~am crnogorski jezik. Na{alio sam se i rekao da je to verovatno zbog toga {to tim jezikom pri~am od kako sam se rodio. Svi smo toga dana poloìli. Neko sa dvojkom, neko sa trojkom, a ja sam bio van konkurencije - dobio sam ~istu peticu. Bio sam dobar |ak, ali nikada najboqi. E sada sam najboqi. Takvog majka nije ra|ala“, kaè Bat, koji je dobio nadimak po karakteristi~nom izrazu za durmitorsko-pivski kraj - batqiv - sre}ne ruke. S. G.

10 ^etvrtak 24. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 24.

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

PREDSEDNIK ODOBRA RS ZA POMO] SRBIMA NA KiM MILORAD ARLOV OPET SA POKLONIMA NA KiM

Ure|uje:

Milan najstariji Ksenija najmla|a

Zoran Vla{kovi}

Arlov sa me{tanima Koreti{ta

Pomo} u sportskoj opremi i stipendije za decu Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Arlov u porodici Vukovi}

Predsednik Odbora Republike Srpske za pomo} Srbima na Koosvu i Metohiji, Milorad Arlov boravio je u ~etvrtak, 17. septrmbra, u selu Koreti{tu kod Gwilana a sutradan, 18 septembra, posetio je Kosovsku Mitrovicu. On je u Koreti{tu uru~io fudbalske lopte i dresove mladim fudbalerima FK „Glama iz ovog mesta. Arlov je istakao da o~ekuje da }e jednu od utakmica fudbaleri ovog kluba odigrati za Republiku Srpsku. Kazao je jo{ da je za ovu godinu bilo planirano da ve}i broj dece sa KiM boravi tokom letweg raspusta u 22 grada Republike Srpske, a u ciqu nastavka dru`ewa dece RS i Kosova i Metohije, ali da je ta akcija, zbog pandemije zarazne bolesti Kovid 19, odlo`ena. Me|utim. izrazio je nadu da }e ona biti realizovana u bliskoj budu}nosti. Arlov je tokom posete selu Koreti{tu uru~io i sedam stipendije Republike Srpske za petoro u~enika. U Kosovskoj Mitrovici Arlov je u petak, 18. septembra, bio u poseti porodici Vukovi} koja ima devetoro dece. Ana i Dalibor Vukovi}, ponosni rodite-

qi devetoro dece, jo{ jednom su se uverili da humanost qudi nema granice. Odbor za pomo} Srbima na KiM Republike Srpske iz Bawa Luke, nastavqa da stipendira malu Kseniju, najmla|eg ~lana ove sre}ne porodice. Ana i Dalibor Vukovi} su najbogatiji qudi u Kosovskoj Mitrovici, wihovo bogatstvo ne ~ine vile i skupi automobili ve} devetoro zdrave i sre}ne dece. Vukovi}i kaù da je lep ose}aj kada znaju da nisu sami i da ima toliko solidarnih qudi koji im pomaù. - Celi srpski narod treba biti ponosan na porodicu Vukovi}. Mi smo danas do{li da uru~imo stipendiju za malu Kseniju. Veoma sam radostan, i treba svi da se radujemo, {to je u ovoj porodici na putu i deseto dete. Dalibor i Ana dali su obe}awe da }emo negde na prole}e do}i na babine, da }e ova porodica biti velika porodica od dvanaest ~lanova. Republika Srpska i svi mi treba da pomognemo ovakve porodice, da im damo voqu i nadu za boqi ìvot. U Republici Srpskoj svi su ~uli za porodicu Vukovi} i svi se ponose wima u srpskom rodu, - rekao je predsednik Odbora Milorad Arlov.

ROK ZA POTVR\IVAWE OPTU@NICE PROTIV TA^IJA I VESEQIJA ISTI^E 24. OKTOBRA

KOSOVSKA MITROVICA

Ne{to vi{e od mesec dana ostalo je do isteka roka kada bi trebalo da bude doneta odluka o optu`nici koju je Specijalno tu`ila{tvo predlo`ilo protiv Ha{ima Ta~ija i Kadrija Veseqija. Do 24. oktobra trebalo bi da bude poznato da li }e optu`nica protiv Ta~ija i Veseqija biti potvr|ena ili odba~ena.

Kosovska Mitrovica je 15. septembra, oki}ena zastavama Srbije u ~ast praznika Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave koji se proslavqa od ove godine. Srpske trobojke istaknute su du` ve}ine ulica u gradu, a najve}a je postavqena na jednoj od zgrada u centru grada, u blizini spomenika Knezu Lazaru i spomeniku ruskom konzulu [~erbini.

Ho}e li do}i pravda za teroriste? - Specijalizovani tuìlac smatra potrebnim da objavi ovo javno saop{tewe o optu`bama, zbog ponovqenih napora Ha{ima Ta~ija i Kadrija Veseqija da ometaju i sabotiraju rad suda. Veruje se da su Ta~i i Veseqi tajno organizovali kampawu za ukidawe zakona koji je stvorio sud i na drugi na~in ometali rad suda u poku{aju da izbegnu pravdu. Ta~i i Veseqi su svoje li~ne interese stavili iznad `rtava svojih zlo~ina, vladavine prava i naroda Kosova,- navedeno je u saop{tewu Specijalnog suda u Hagu. Glavni lideri pravosudnog sistema su pre mesec dana imali sastanak sa predsednikom Kosova u poku{aju da prona|u modalitete poni{tavawa Specijalnog suda ili vra}awa wegovog sedi{ta u Pri{tinu. Jedan od zvani~nika pravosudnog sistema ~ak je rekao da se tako ne{to moè u~initi nakon {to slu~aj ode na Ustavni sud. Me|utim, nije mu bilo poznato da se kancelarija Ustavnog suda za Specijalni sud nalazi u Hagu, a ne u Pri{tini. Ta~i i Veseqi U izve{taju Specijalnog suda se navodi da su Ta~i, Veseqi optuèni za ubistva, prinudne nestanke, progon i mu~ewe. Specijalizovano tuìla{tvo u Hagu podiglo je U optu`nici se navodi da su Ta~i, Veseqi i 24. aprila ove godine optu`nicu protiv Ha{ima drugi osumwi~eni odgovorni za pribli`no 100 Ta~ija, Kadrija Veseqija i drugih za niz ratnih ubistava. zlo~ina. U obave{tewu se navodi da je to „krivi~na opRok za potvr|ivawe optu`nice je {est meseci tu`nica koja je rezultat dugotrajne istrage i pokaod dana objavqivawa. Informacija o podignutoj op- zuje odlu~nost tuìlatva da moè da dokaè sve tu`nici objavqena je u vreme kada je Ta~i putovao optu`be. u Belu ku}u gde se o~ekivalo potpisivawe srpskoZlo~ini predstavqeni u optu`nici ukqu~uju kosovskog sporazuma o ekonomskoj normalizaciji. stotine identifikovanih kosovskih Albanaca, srSpecijalizovana ve}a su optu`nicu objavila pskih i romskih `rtava i politi~kih protivnika. Pretpretresni sudija razmatra optu`nicu kako 24. juna. Tvrdilo se da je izdavawe obave{tewa neophodno, jer su Ta~i i Veseqi poku{ali da ome- bi odlu~io da li }e je potvrditi „, navodi se u saop{tewu Specijalnog suda. taju rad Specijalnog suda.

Istaknute zastave

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

AMERIKANCI ORGANIZOVALI DOSTAVQAWE DOSIJEA OVK??

Sud za zlo~ine na KiM }uti o skandalu sa dostavqawem dokaza Ambasadori dràva Kvinte na tzv. Kosovu pozvali su vlasti Pri{tine da ne podrivaju misije specijalizovanih ve}a i Specijalnog tuìla{tva za istraìvawe ratnih zlo~ina po~iwenih na Kosovu. Reakcija je usledila posle, drugog po redu, „curewa dokumenata iz Specijalnog suda za sedi{tem u Hagu, kada je maskirani ~ovek doneo pakete sa dokumentacijom u Udruèwe ratnih veterana tzv. OVK, u Pri{tini. Me|u dokumentima, kako je objavqeno, nalaze se i imena za{ti}enih svedoka, kao i prepiska srpskog Tuìla{tva za ratne zlo~ine sa Klintom Vilijamsonom, prvim tuìocem specijalnog istra`nog tima.

U saop{tewu pristiglom iz ambasade SAD u Pri{tini, navodi se da su {efovi misija pet dràva pohvalili Specijalizovano tuìla{tvo jer „po{tuje svoja ovla{}ewa da istraì potencijalno nezakonito otkrivawe dokumenata. Ovo je jedina naznaka da Tuìla{tvo u Hagu ne{to radi u ovom slu~aju, jer se ne ogla{avaju, niti odgovaraju na novinarska pitawa. Istraìteqima bi verovatno mogla da pomogne izjava predsednika Udruèwa veterana tzv. OVK Nasima Haradinaja „da do curewa informacija dolazi zbog dva ameri~ka tuìoca koja su dala ostavku, a koji su videli da su upali u zamku dràvnog aparata.

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 24. septembar 2020. 11

Proslavqena Mala Gospojina u Glini

Povodom hramovne slave, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop gorwokarlova~ki g. Gerasim, na~alstvovao je dana 21. septembra 2020. godine Svetom Arhijerejskom Liturgijom u hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Glini. Episkopu su na liturgijskom sabrawu saslu`ivali: protoprezviter-stavrofor Milidrag Stokanovi}, protoprezviter Mile Risti}, protoprezviter Sa{a Umi}evi}, protonamesnik Jugoslav Maksimovi} i |akon Neboj{a An|i}. Po zavr{etku Svete Liturgije obavqena je litija oko glinskog hrama, nakon ~ega je osve}eno ilislavsko koqivo i prerezan kola~. Po okon~awu r zasabrawa, vladika Gerasim, ~estitao je dana{wi e izpraznik i uspomenu na ro|ewe Presvete Bogoroaludice, koje je uistinu po~etak ro|ewa besmrtne i odi-istinske Radosti u ovome svetu. Nakon Svete Liturgije Wegovo Preosve{tenqustvo etoda je ima

stvo je izvr{io ~in osve}ewa novoobnovqenog parohijskog stana u kome }e boravi prezviter Goran Kalamanda sa svojom porodicom. Nakon sabrawa, trudom paroha glinskog, uprili~ena je Trpeza Qubavi u parohijskom domu za sve koji su svojim prisustvom uveli~ali ovaj praznik.

DANI KULE 2020:

Postavqena izlo`ba „Ikone Kule Jankovi}a“

osan {li Veoemo, ete. U okviru „Dana kule 2020.“ neg-postavqena je izlo`ba „Ikone po-Kule Jankovi}a (16.-18. st.)“ koaestjom je prezentirana jedna od najebavrjednijih zbirki fundusa Kule amoJankovi}a u Islamu Gr~kom. Sr-Izlo`ba }e biti otvorena do 15. svi oktobra 2020. o je O~ekuje se da }e izlo`ba biti ove jeseni postavqena i u Zagrebu, u okviru Dana srpske kulture, ~ime }e i zagreba~koj javnosti biti predstavila ova vrijedna zbirka. Rije~ je o izboru reprodukcija u boji u prirodnoj veli~ini koje a jesu postavqene u crkvici Sv. \urena ~ast g jeciopro-

du`eg vremenskog razdobqa i razli~itih su provenijencija, a datirane su u okviru razdobqa koje se prote`e od 16. do kraja 19. veka. Najstarije ikone (16. i 17. vek) uglavnom pripadaju kretskoj odnosno kretsko-venecijanskoj {koli. Ovaj specifi~ni stil uspje{no ujediwuje kasnobizantsku slikarsku tradiciju i duh novih stilova zapada – kasne gotike, renesanse i baroka. Dio ikona kasnijeg datuma pripada lokalnoj ikonopisnoj {koli, ~iji je glavni predstavnik slikar starog benkova~kog ikonostasa,

takca u tavda u ini ru i zulu

Dani kule 2020: Postavqena izlo`ba iz „Ikone Kule Jankovi}a“ avopet izo-|a koja je dijelom istog kulturtujenog dobra. Me|utim, u nadi da }e po-u qeto 2021., uvjeti dozvoqavaiva-ti okupqawe ve}eg broja qudi, inaplan je da se u sklopu "Dana kule Hagu2021.", uz predavawa najkomper setentnijih stru~waka javnosti rajupredstavi cijela zbirka ikona te da se tom prilikom u prostoru vatKule izlo`i i nekoliko origipreananala. „da Zbirka ikona Kule Jankovilazi}a sadr`i 40-ak ikona od kojih kojaje ve}ina ukra{avala crkvicu eliSv. \ur|a, koja je bila parohijvnogska crkva do sredine 19. stoqe} a. Ikone su nabavqane tijekom

koji unosi barokni stil u dalmatinske ikone svog vremena. Od ikona koje pripadaju kretsko-venecijanskoj {koli najstarije su Krist, Bogorodica Utje{iteqka (16. vek), te Snetje i Sv. Petar i Pavle (16.-17. vek), dok iz doma}e ikonopisne {kole (18. vek) potje~u npr. Sv. Kozma i Damjan i Sv. Georgije. Izlo`beni postav napravili su ~lanovi Dru{tva za obnovu i revitalizaciju Kule Stojana Jankovi}a – Mostovi, a izlo`bu je sufinanciralo Srpsko narodno vije}e. M. T.

Milorad Pupovac ponovo predsednik SNV-a Skup{tina Srpskog narodnog ve}a (SNV) zasedala je 12. septembra u dvori{tu Srpske pravoslavne op{te gimnazije „Kantakuzina Katarina Brankovi}“ u Zagrebu, a odlu~eno je da }e saborski zastupnik i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac biti novi predsednik ove institucije. On }e na toj poziciji zameniti Borisa Milo{evi}a koji je na mestu predsednika bio od jula pro{le godine zameniv{i upravo dugogodi{weg predsednika Milorada Pupovca. Boris Milo{evi} sada je na poziciji potrpedsednika Vlade pa je promena na ~elu SNV-a bila nu`na jer je sam Milo{evi} pre nekoliko meseci napustio ovu funkciju. Delegati Skup{tine, ~lanovi `upanijskih mawinskih ve}a izabrali su i novog predsednika Saveta SNV-a, a to }e biti profesor na Fakultetu politi~kih nauka u Zagrebu Dejan Jovi}. Na mestima zamenica predsednika osta}e i daqe Dragana Jeckov i Aneta Vladimirov, a generalni sekretar i daqe je Sa{a Milo{evi}. Skup{tina je usvojila i izve{taje za 2019. godinu kao i program rada i finansijski plan za 2020. godinu. S. G.

[esnaesta generacija u~enika u klupama srpske gimnazije u Zagrebu Nakon vi{emese~ne pauze i u klupama Srpske pravoslavne op{te gimnazije Katarina Kantakuzina Brankovi} u Zagrebu svoje prve ~asove odslu{ala je {esnaesta generacija u~enika. Organizacija i rad u novoj {kolskoj godini uskla|eni su s merama Ministarstva znanosti i uputstvima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo. Nastava je po~ela uìvo u u~ionicama uz pridràvawe epidemiolo{kih mera. Iako je obi~aj da po~etak {kolske godine zapo~iwe molebanom, ove godine je on izostao zbog novonastalih okolnosti, ali je mitropolit Porfirije obi{ao svako odeqewe i u~enicima i nastavnom osobqu poèlio uspeh i blagoslovio wihov rad. – U {koli se najvi{e ceni trud. Nije dovoqno da se oslawate na sposobnosti i talente koje imate. Potrebno ja da sti~ete radne navike i trudite se. Kroz trud, va{i talenti }e se razvijati i posti}i svoj maksimum. Crkva, kao osniva~ {kole, i nastavno osobqe, tu su da vam obezbede mogu}nosti da ono {to je najboqe u vama donese najboqi rezultat. Ne budite qubomorni ako je neko boqi. Ako vam se i javi pomisao qubomore, neka ona u vama podstakne revnost i neka bude podsticaj da i vi budete boqi, rekao je mitropolit |acima i pozvao ih da pomaù jedni drugima i da budu me|u sobom solidarni. Kada su pre {esnaest godina upisali prvu generaciju, u gimnaziji je bilo vi{e profesora nego u~enika, a ove godine u prvi razred upisano je 24 u~enika, pa {kola sada broji ukupno 64 gimnazijalca. Uz |ake koji dolaze iz Dalmacije, Like, zapadnog dijela Slavonije, koji se od po~etka rada {kole tu upisuju, ove godine po prvi put upisali su se i u~enici sa sjevera – iz Vara`dina i âkovca. S. G.

^etvrtak 24. septembar 2020.

DRU[TVO

K F g t

Jedinstven u svetu: Zavr{en mozaik u Hramu Svetog Save

Завршни радови у Храму Светог Саве U Hramu Svetog Save i oko tog sakralnog objekta radovi su u zavr{noj fazi, a mozaik koji se prostire na povr{ini oko 15.000 kvadratnih metara, po ~emu je Hram jedinstven u pravoslavnom svetu, a mo`da i u svim sakralnim objektima, zavr{en je. Mozaik je ra|en je u tehnici koja se primewuje u Rusiji posledwih 15 godina, a kako je ispri~ao stare{ina hrama vladika Stefan, smatra se da je ta tehnika boqa od najpoznatijeg venecijanskog mozaika. „Za tu tehniku Rusi tvrde, smatram sa pravom, da je boqa zato

Главна купола у Храму Светог Саве са Исусом Христом као централним ликом

{to se pravi od prirodnih boja i stakla i pe~ewem tog stakla na visokim temperaturama dobija se idealna odre|ena boja koja je potrebna za sam mozaik i budu}u ikonu“, navodi vladika Stefan. I po tehnici u kojoj se radi, mozaik je jedinstven, a ono {to je za potpuni do`ivqaj veli~anstvenosti mozaika potrebno, jeste adekvatna rasveta. „Mozaik je i sada lep, ali wegovu lepotu u potpunosti }emo mo}i da sagledamo tek kada rasveta, koja se trenutno ugra|uje, bude gotova“, ispri~ao je vladika. U zavr{noj fazi radova su i

tri ikonostasa, oltar u kojem se trenutno radi pod, a u kojem je ikona Isusa Hrista sa rasponom ruku ve}im od 17 metara, {to tako|e Hram ~ini posebnim. U Hramu ima tri oltara, od kojih je glavni posve}en Svetom Savi, a desno od ulaza nalazi se oltar posve}en Ermilu i Stratoniku, prvim hri{}anskim mu~enicima na teritoriji Beograda, dok je tre}i oltar posve}en Despotu Stefanu Lazarevi}u koji je Beograd u~ino prestonicom. Za Hram Svetog Save, prema re~ima vladike Stefana, Rusi kaù da ne postoji takav posle hrama Svete Sofije, kao i da im je sada ào {to nije izgra|en u wihovoj zemqi. Me|utim, vladika Stefan navodi da Hram nije „na{e hvaqewe i podizawe“, ve} smatra da je Bog tako dao, a i da je Sveti Sava zasluìo da imamo takav Hram posve}en wemu. Ispod Hrama je Kripta - posve}ena Svetom Lazaru, a kako kaè vladika Stefan, ako se govori o Svetom Savi i Svetosavqu, onda je car Lazar neko ko je na „nabukvalniji na~in“ ispunio taj zavet posvetiv{i i daju}i svoj ìvot za bli`we. „Ta ~etiri oltara, tri u Hramu i jedan u Kripti, simbolizuju zajedno Svetoga Savu i samoga Hrista pre svega, zbog kojeg Sveti Sava i postoji, tako da je u budu}nosti va`no na koji na~in }emo pokazati ovaj Hram“, kaè vladika Stefan i nagla{ava da nije va`no samo pokazati i prikazati wegovu lepotu, ve} da je i va`nije pokazati smisao i zna~aj onoga kome je Hram posve}en. „Mi znamo da }e biti najpose}eniji objekat, odnosno ve} je najpose}eniji objekat u Beogradu, ali je va`no da pokaèmo ne samo lepotu Hrama, ve} smisao i zna~aj onoga zbog koga je Hram posve}en, a time i zna~aj i smisao svakoga ~oveka“, navodi vladika. Vladika Stefan govori da Sveti Sava nije samo ne{to srpsko, ve} univerzalno hri{-

Мозаик над олтаром у Храму Светог Саве

Старешина храма владика Стефан сматра се да је техника примењена у храму боља од најпознатијег венецијанског мозаика }ansko, uop{te ~ove~ansko te da zato i Hram ubudu}e treba da poslu`i da sve posetioce vrati ~ove~nosti, a podse}aju}i na re~i patrijarha Pavla „budimo qudi“,

R Nov i bi na b a s nim „Iri koji I Nov sla F pra ca – Kor Sad las i kr saob cev kil

dodaje da Hram treba da sluì da svi postanemo qudi. To je i smisao ove gra|evine, smatra vladika Stefan i zahvaquje se dràvi koja je u posledwe tri godine izdvojila veliku sumu novca kako bi Hram bio zavr{en. „Hram kada se zavr{i, za sve nas, i veruju}e i neveruju}e, i Srbe i nesrbe, i hri{}ane i nehri{}ane, za sve stanovnike Srbije i uop{te ovog prostora je vaàn da pokaèmo da èlimo da podignemo ne{to ~oveku, odnosno Svetom Savi kao najve}em ~oveku“, zakqu~uje vladika Stefan. Radove su zajedno sa sve{tenstvom Hrama obi{li patrijarh Irinej, ~lanovi Sinoda SPC i predstavnici dràve zaduèni za gra|evinski deo, a kako je naveo vladika Stefan svi su zajedno saglasni da }e do kraja oktobra unutra{wost Hrama biti u potpunosti zavr{ena. R. N.

Радови ће бити завршени до краја октобра и ово ће бити најпосећенија грађевина Srbije намењена свима

LEPA SRBIJA

Kinezi ispod Fru{ke gore grade najdu`i tunel u Srbiji

^etvrtak 24. septembar 2020. 13

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pruàwem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pruìti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu ìvota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Radovi na Fru{kogorskom koridoru od Novog Sada do Rume po~e}e idu}e godine i bi}e vredni 606 miliona evra. Duìna budu}eg koridora je 47,7 kilometara, a spoji}e Koridor 10 i Koridor 4. Zanimqivo je da }e se na wemu na}i i tunel „Iri{ki venac“ duìne 3,5 kilometara, koji }e biti najduì u Srbiji. Izgradwom nove brze saobra}ajnice, Novosa|anima }e Aerodrom „Nikola Tesla“ biti dostupan za mawe od pola sata. Fru{kogorski koridor deo je putnog pravca Novi Sad – Ruma – [abac – Loznica – granica sa Bosnom i Hercegovinom. Koridor }e povezati i tri op{tine – Novi Sad, Irig i Rumu, a re{i}e problem prelaska teretnih vozila preko Fru{ke gore i kroz Irig. Kqu~ni gra|evinski objekat saobra}ajnice Novi Sad – Ruma bi}e dvocevni tunel kroz Fru{ku goru duìne 3,5 kilometara, od Iriga do Paragova i jo{

jedan most preko Dunava u du`ini od 1,8 kilometara. KAMIONI KROZ TUNEL Ova saobra}ajnica ima za ciq da izmesti tranzitni saobra}aj s prostora Nacionalnog parka „Fru{ka gora“ kroz tunel „Iri{ki venac“. Komercijalni ugovor za izgradwu Fru{kogorskog koridora s kineskom kompanijom CRBC, vredan 606 miliona evra, usvojen je na sednici Vlade Srbije, a u Ministarstvu gra|evinarstva i infrastrukture podse}aju da je Srbija pre mesec dana dobila potvrdu kineske Eksim banke, odnosno kineskog ministarstva, da je odobren kredit za finansirawe tog projekta. „Sve nadaqe sada su tehni~ke stvari. Mi }emo do kraja godine zavr{iti projektno-tehni~ku dokumentaciju i verujem da }emo do kraja slede}e godine kona~no mo}i da po~nemo radove na Fru{kogorskom ko-

Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

ridoru“, navode iz Ministarstva za gra|evinarstvo. Oni isti~u da }e po~etak radova zavisiti i od uskla|ivawa sa sredstvima iz buxeta, jer deo avansa daje Vlada Srbije, a drugi deo ide iz kredita i navode da je izgradwa Fru{kogorskog koridora va`na kako bi se nadovezao na deonicu Ruma – [abac – Loznica. VI[E RADNIH MESTA Stru~waci isti~u da je odli~no {to }e uskoro po~eti da se gradi ta deonica, kao i {to }e veliki broj vozila tada zaobilaziti Fru{ku goru. - Dobro je {to }emo dobiti ovaj koridor. Tu je saobra}aj frekventan i bitno je da se zbog ekologije izmesti prolazak teretnih vozila preko Fru{ke gore. Projekat

}e zaposliti i veliki broj qudi. Na ovoj saobra}ajnici na}i }e se i tunel duìne 3,5 kilometara, a kod nas ne postoji duì tunel, tako da je i to jedna od karakteristika ovog koridora - isti~e Goran Rodi}, stru~wak za gra|evinu. Ekonomista Milan Kova~evi} kaè da je Fru{kogorski koridor veoma zna~ajan za ovaj deo Srbije jer povezuje tri op{tine, ali spaja Srbiju sa {irim okruèwem, pa }e pu{tawe u rad ovog puta olak{ati dotok robe. - Veoma je zna~ajno i da se vodi ra~una o ekologiji u okolini Fru{ke gore. Tako|e, kada je finansirawe u pitawu, treba da se postave prioriteti s obzirom da su pregovori o finansijama jo{ u toku, a ve} imamo zaduèwa - kaè on. R. N.

18 uuu Kako su se ven~ali Milena Dravi} i Dragan Nikoli}:

Upoznali su se i ven~ali na snimawu filma „Kako su se volele dve budale“ Najvoqeniji gluma~ki par, koji je i `ivot proveo zajedno, Milena Dravi} i Dragan Nikoli} upoznali su se i ven~ali usred snimawa filma simboli~nog naziva “Kako su se volele dve budale”. Ovu anegdotu, Milena Dravi} je svojevremeno rado prepri~avala u brojnim intervjuima odgovoraju}i na pitawa kako je izgledalo wihovo vena~awe, budu}i da ne postoji nijedna fotografija sa tog ~ina. “Zamolili smo rediteqa da nas pusti na pauzu. Po-

veli smo i na{u kumu Seku Sabli} i oti{li u op{tinu Vra~ar da se ven~amo. Nakon ven~awa smo se vratili na snimawe, i nastavili da radimo. Zanimqivo je da nemamo nijednu fotografiju sa ven~awa, niko nas nije fotografisao”, ispri~ala je Milena Dravi}. Velikani srpskog filmskog, televizijskog i pozori{nog glumi{ta, Milena Dravi} i Dragan Nikoli}, ostavili su neizbrisiv trag u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji.

Bili su u braku punih 45 godina. Dragan Nikoli} preminuo je 2016. godine, a Milena Dravi} dve godine kasnije. R. N. lll U slede}em broju: Kako su podeqene uloge u kultnom srpskom filmu - “Vru} vetar”

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

Kaqewe Ane Brnabi} Horor u Melburnu 14

^etvrtak 24. septembar 2020.

Moè li se verovati takozvanim PCR testovima i brojkama novih slu~ajeva COVID-19 koji konkretno gra|anima Australije a prvenstveno gra|anima Viktorije odre|uju i ure|uju svakodnevni ìvot? Na dan glasawa o produètku vanrednog stawa u Parlamentu Viktorije jedna opoziciona poslanica upitala je ministarku zdravqa Xeni Mikakos: koliko je qudi u Viktoriji dobilo rezultate da su pozitivni a da prethodno nikad nisu uradili testove? Poslanica je

navela tri slu~aja i konkretne qude kojima se to desilo. Naime oni su se prijavili da urade test, dali svoje podatke i ostali u kolima ali nakon {to nisu do{li na red oti{li su svojim ku}ama sa namerom da sutra ponovo stanu i red. No, to im nije bilo potrebno jer su ujutru dobili sms poruke i rezultate da su pozitivni na korona virus i da moraju ostati u izolaciji 14 dana! Na skandal bez presedana ministarka zdravqa se nije mnogo uznemirila rekav{i da su takve gre{ke mogu}e i da se to de{ava. Ovo poslani~ko pitawe kao i odgovor ministarke nije objavqeno ni na jednom od ovda{wih glavnih medija. Mogli su ga ~uti samo oni koji su gledali direktan prenos parlamenta preko wihovog veb sajta. Takozvani „modeling“ koji je sa~inilo tek nekoliko epidemiologa i stru~waka za korona virus sa dva univerziteta u Melburnu je kompletna „alfa i omega“ ovda{weg `ivota u „lok-

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli. I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka. Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}. I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin

Pi{e: Sa{a Jankovi}

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

ZAJEDNICA

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih oboàvalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki daveì koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti. Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom. Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav oddaunu“.krpeqima. Mnogi ovakav pogovor Da jena~in ovo konku{aja eliminacije „nevidqiferencija za {tampu pa da se navog neprijateqa“ upore|uju sa fa{isti~kim metodama. Viktorija koja je ve} duè od 6 meseci u vanrednom stawu je i zvani~no policijska dràva gde su qudska prava suspendovana a sloboda jednostavno ukinuta voqom premijera Danijela Endrjua. Planinski masiv Stolovi koPremijer je u posledwih par ji se sa ju`ne strane izdiè ponedeqa ve} nekoliko puta@i~e, uhvavi{e Kraqeva, manastira }en u laìma i samsredwovekovje to priznao Mataru{ke Bawe, jer su sre}om i wegovi najbliì nog grada Magli~a i Ibarske klisaradnici po~eli da se ogra|uju sure, od minulog vikenda prepozod wegove katastrofalne polinatqiv je po jo{ jednoj nesvakitike. Prvo smo od Bret Satona da{woj atrakciji - pravoslavnom saznali da on ~ak nije33 traìo polikrstu visokom metara! cijski i da to nemaznamewe nikakve Ovo~as monumentalno veze simbol sa eliminacijom virusa. kao Hristovih zemaqKada je na pres konferenciji premijer upitan da objasni taj novi detaq on je rekao da je to uradio zbog policije jer je policiji tako lak{e da vodi borbu protiv prekr{ilaca „kovid pravila“. Dan kasnije {ef policije ga je demantovao rekav{i da oni to nisu traìli jer im to jednostavno nije bilo potrebno. Onda je premijer kona~no priznao da je to ipak bila samo wegova voqa i da je on odgovoran za to. Kakve su politi~ke posledice ovih laì prvog ~oveka Viktorije? U ovom trenutku apsolutno nikakve po wega samog. Imamo

qutim i odem, ali gde da beìm pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da kaè ono wegovo „Gde beìiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zasluì blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i doìvela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe. Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike i laì i dokaze stvarnosti u ponor javno suroveobelorealdawene ali to nije dovoqno nosti bez dirigovanih pitawada i se bilo {ta dogodi i da premijer snosi bilo kakve posledice. Pre nekoliko godina tada{wi premijer Novog Ju`nog Velsa Majkl Berd podneo je ostavku i povukao se iz politike zbog jedne fla{e vina! Izgleda da je to bilo u nekoj drugoj Australiji skih godina i svojevrsni znak koja danas vi{e ne postoji i gde prepoznavawa „pravoslavne tese i za postavqen najsitnije je nesmotrene ritorije“ na Usovilaì odgovaralo bira~ici, najvi{em vrhu pred ove planine, ma. Danas u Viktoriji bukvalno na nadmorskoj visini od 1.375 imamo voqu jednog ~oveka koji metara. Inicijator i nosilac svojim gnusnim laìma ovog projekta ~ija je idejasvakodnastanevno odre|uje sudbine vi{e la jo{ 2007. godine je Planinarod 6 milionadru{tvo qudi. Wegova posko-sportsko „Gvozdac“ gubna politika ve} je uni{tila iz Kraqeva, a finasiran je isna hiqadedonacijama malih i sredwih bikqu~ivo i dobroznisa a tragi~ne zdravstvene i mentalne posledice ovog „lokdauna“ su nesagledive. Sa televizijskim „mejnstrim“ medijima koji opravdavaju svaki wegov postupak bez ikakve kriti~ke distance i naru~enim istraìvawima javnog mwewa, jasno je da premijer nije sam u ovome {to radi. Gra|ani Viktorije a posebno Melburna su upla{eni za svoju budu}nost. Mnogi ne èle da veruju da vlast moè da radi ne{to pogre{no, mnogi se pla{e da izraze svoje mi{qewe. Iako im nije jasno {ta se zapravo de{ava, ve}ina se

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora. ^ I, naravno, da joj nije bilo ni-osta malo lako u ulozi strana~ke ve-Zor dete na agitatorskom zadatku,Igo jer je to za wu nepoznat i mutanma teren na koji je ba~ena kao pobahod ~aj obrnute logike. s Ana Brnabi} je, naime, kao re- o dak primer politi~kog fenome- d na, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da } traì podr{ku bira~a. Obi~no d stvar ide obrnuto: prvo se kan- a diduje{ i ide{ na izbore, pa ako b pobedi{ postaje{ premijer i v pravi{ vladu. p Ana je tu gde jeste postavqena b fermanom svemogu}eg sultana r koji je miropomazao èzlom sop- r stvene mo}i, a ne voqom naroda. Ona je na gotovo dobila i vla- a du i funkciju. Me|utim, sa fun- p nada danije }e dobila te ~uvene brojkejer nokcijom i vlast, je v vih ostala slu~ajeva dajesplaona kodkona~no onog koji seli p snu ili da ~udom nestanu pa da po~nu normalno da ìve. Kao da ovaj virus postoji samo na ovom udaqenom kraju sveta i da nas 5 miliona vodi borbu za opstanak ~itavog ~ove~anstva? Iako je ve} op{tepoznato da drugi talas korona virusa u svetu ne voqnim prilozima pojedinaca, samo da vi{e nije „smrtonosna institucija, javnih preduze}a i bolest“ kako Endrju voli da qudi iz dijaspore. svakodnevno nego je - Predstojiponavqa nam da uradimo I slabiji ~ak i od obi~nog gripa. osvetqewe i neke mawe poslove obja Na ure|ewu. primer u O~ekujem Francuskoj na dakoja i toima bu- moh 67 zavr{eno miliona stanovnika trenutde u kratkom roku. Na- fon no ima 340.000 pozitivnih kon toga oko usledi}e i osve}ewe kr- bil slu~ajeva od ~ega samo wih sta. Tada }emo mo}i da 920 kaèmo tvor da smo uspe{no ovaj sa ozbiqnom iliokon~ali te{kom klijoj je zna~ajan, ali i niUmalo lak proni~kom slikom. prevodu to i da jekat Milutin zna~i- kaè da 99,8 odstoVukosavqezaraènihbi, vi}, ~lan Odbora postavqawe u Francuskoj imazablage ili ni-muk krsta Stolovima. kakve na simptome i nije u nika-sin, vrh Usovica planski kvojNajvi{i zdravstvenoj opasnosti. je izabran kako bi se ovaj krst, u svih Naravno, Francuska sada nije zavisnosti vremenskih pri- K u lokdaunu od niti wihovim vlano. N lika, video i sa okolnih planistima to pada na pamet! [ta sedo Z na Jastrepca, Kopaonika i Ruta~no de{ava u Viktoriji ta~nidnika, pa ~ak i sa Prokletija. je u Melburnu i kakvi su ciqevi On }e podse}ati naredne genera- bi ovog da horora i katastrofalne cije su u okolini Kraqeva èn politike moèmo samo da naslunastale srpske svetiwe, sre- mogl timo? Nadajmo se da }e to vreme dwovekovni manastiri @i~a i nam pokazati {to je za vi{e Studenica, alipre }e jer i svedo~iti o stig od 1.200 uglavnom mla|ihvojske qudinisa stradawu vojnika srpske koji su izvr{ili poginulih upravo samoubistvo na Stolovimausil posledwihpovla~ewa par meseci usada ve}i I prilikom Prvom prekasno.ratu. svetskom R. N. evr deo kupi Ova til bor muk

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

ZAJEDNICA

^etvrtak 24. septembar 2020. 15

ZORICI I IGORU MILO[EVI]U IZ IVAWICE STIGLA NOV^ANA POMO] IZ SIDNEJA

Dobri qudi su nam vratili nadu ^itaoci „Srpskog Glasa“ nisu ostali ravnodu{ni na sudbinu Zorice Milo{evi} i wenog sina Igora iz Ivawice, o ~ijim patwama smo pisali u nekom od prethodnih brojeva.

Igor Milo{evi} na bolni~koj posteqi

Svi qudi plemenitog srca, koji su u mogu}nosti i `ele da pomognu Zorici i Igoru, mogu ih kontaktirati putem telefona na broj 0603244405. Wihova adresa je: Javorska 57, RS 32250 Ivawica. @iro ra~un je: 155-340018294405-22, IBAN RS35 155343118019978211. Za uplate u asutralijskim dolarima Kommerz bank AG Frankfurt SWIFT: COBADEFF

Zorica Milo{evi} ispred manastira Studenica Istoga dana kada je tekst objavqen, ovoj napa}enoj, samohranoj majci je zazvonio telefon iz Sidneja. Sa druge strane bila je nadaleko poznata dobrotvorka iz porodice Rajkovi}, koja joj je rekla da èli da joj pomogne i da }e joj uplatiti 300 evra kako bi, koliko toliko, olaka{ala muke sa kojima se susre}u majka i sin, oboje bolesni i napu{teni od svih. Kako je re~eno, tako je i u~iweno. Novac je u kratkom roku stigao do Zorice. - Nemam dovoqno re~i kojim bi se zahvalila ovoj predivnoj èni i wenoj porodici. Nisam mogla da verujem da neko èli da nam pomogne i nov~ana pomo} je stigla ba{ u pravi ~as, kad vi{e nisam znala gde da se okrenem od silnih dugova i tro{kova za moje i Igorove lekove. Odmah sam 50 evra odnela da platim bar neki deo duga za struju, a ostatak sam kupila ne{to hrane i lekova. Ova dobra porodica nam je vratila nadu da nastavimo da se borimo i molimo da }e se na{e muke jednom okon~ati – rekla je

KONTAKT SA ZORICOM I IGOROM

Dve neprebolne rane: Sinovi Goran i Zoran

Zorica u jednom dahu. Kako smo pisali ranije, Zoricu ìvot nije mazio, kako sama kaè, od ro|ewa. Nikada voqena, uvek je bila okruèna patwom i sirotiwom. Kada je stekla svoju porodicu, doìvela je i najteè udarce – izgubila je svoja dva sina. Petogodi{wi Zoran je preminuo od meningitisa, a 21 – godi{weg Gorana je pokosila opasna leukemija. Ostao joj je samo 33 – godi{wi Igor, oboleo od skolioze. Pro{ao je dve operacije ki~me, koje mu nisu donele olak{awe, Igor je sada invalid. êka ga jo{ jedna operacija, a Zorica nije u mogu}nosti da ga odvede ni na kontrolu u Beograd.

Sami u svojoj nema{tini, ìve od danas do sutra. Molitva im je jedini prijateq. Zorica i sama bolesna jedva uspeva da se izbori sa dugovima a najteè joj pada, jer zbog nepla}enog grobnog mesta, svakog dana mogu i da prekopaju grobove wenih sinova, gde, kako kaè, pronalazi jedinu utehu. Upravo je ova wena re~enica posebno ganula wenu dobro~initeqku iz Sidneja. - Prvo sam u Srpskom Glasu pro~itala naslov „Maj~inska je tuga pregolema“, koji me je ve} dirnuo, a posebno kada sam pro~itala da Zorica duguje za grobna mesta svojih sinova. Jako je te{ko da se neko na|e u takvoj

Tro{na ku}a u kojoj stanuje tuga situaciji. Sama sam sa bratom odrasla sa majkom, jer su mi oca ubile usta{e. Ni{ta me ne mo`e vi{e pogoditi, nego maj~inska suza. Ja sam bila mala, ali znam koliko se moja majka patila, da bi mene i brata izvela na put. Ta neka tuga kada se setim moje majke i kako se mu~ila i daqe me prate – pri~a nam ova `ena

Pole}u i sle}u u isto mesto – „letovi za nigde“ rasprodati u Australiji za 10 minuta Australijski avio-prevoznik „Kvantas“ organizovao je sedmo~asovne „letove za nigde“ koji pole}u i sle}u u Sidnej. Bizarna ideja, koja se zasniva na tome da qudi samo `ele da promene okru`ewe tokom meseci pandemijskog karantina i lete avionom makar sleteli odakle i poleteli, postigla je izuzetan uspeh. Iako se zovu „letovi za nigde“, avioni }e obi}i neke od pre-

lepih krajolika Novog Ju`nog Velsa, ukqu~uju}i Bajron Bej, Bondi bi~ i sidnejsku luku. Osim toga, ponekad }e leteti na niìm visinama kako bi putnici mogli da uìvaju u pogledu, prenosi Ej-Bi-Si wuz. Od pu{tawa u promet, karte su rasprodate za 10 minuta, {to je najbrè rasprodat let u istoriji avio-kompanije. Karta za ekonomsku klasu je 575 ameri~kih dolara. Za premi-

velikog srca, koja iz tog razloga najvi{e pomaè samohranim majkama. I to vi{e wih, preko Srbije do Republike Srpske, svakoj kojoj je pomo} potrebna. Iako u penziji, ona ne}e stati, pomaga}e kad god i dokle god bude mogla, olak{avaju}i ìvot majkama koje se same bore za svoju decu. Sawa Miri} – [aki} jum ekonomsku klasu trebalo je izdvojiti 1.305, a za biznis klasu 2.767 dolara. îni se da bi qudi posle meseci provedenih u karantinu u~inili sve samo da se osete ponovo normalno, makar i leteli avionom koji ne ide nigde. Australija je uvela striktne mere u borbi protiv koronavirusa, koje su pomogle da ta zemqa ima izuzetno mali broj obolelih i umrlih. Ipak, to je do{lo sa cenom da su mnoge australijske dràve uvodile vi{enedeqne karantine tokom pandemijskih talasa. Primera radi, dràva Viktorija je 2. avgusta uvela zabranu kretawa koja je trajala {est nedeqa. S. G.

16 êtvrtak êtvrtak 24.mart septembar 2020. septembar 16 êtvrtak 24. 5. 2020. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Obred se~ewa slavskog kola~a

Molitva Presvetoj Bogorodici

O. Nenad \ura{inovi}

Uzimawe slavskog `ita i hleba

SLAVA KOLA SRPSKIH SESTARA CRKVE SVETI LUKA U LIVERPULU

RO\EWE PRESVETE BOGOROD

Kolo srpskih sestara pri crkvi Sv. Luka u Liverpulu proslavilo je u ponedeqak, 21. septembra ove godine, svoju slavu Ro|ewe Presvete Bogorodice Malu Gospojinu. Svetu liturgiju sluìo je o. Nenad \ura{inovi}. Se~ewe slavskog kola~a obavili su o. Aleksandar Milutinovi} i o. Nenad \ura{inovi}. Nakon molitve o. \ura{inovi} je ~estitao slavu doma}inima i svim vernicima. U svojoj nadahnutoj besedi obratio se vernicima slede}im re~ima: â&#x20AC;&#x17E;Gospod Bog govori kroz Jevan|eqe {ta se dogodilo, {ta se doga|a i {ta }e se dogoditi. Kod qudi se stvorila ogromna sumwa. Qudi veruju u tehniku, a ne veruju onome ko je stvorio svet da bude ovako lep. [ta je ~ovek uradio da se rodimo sa umom i ose}ajima. Ni{ta. ôvek ho}e da uni{ti i ono {to je Bog stvorio. Za nas je va`no da ~uvamo svoju veru, da ìvimo u qubavi, da slavimo Gospoda i da zaradimo ve~nost. Ve}ina sveta je okrenula le|a Gospodu. Molite se i pri~e{}ujte i Bog }e nas spasiti.â&#x20AC;&#x153;- zavr{io je o. \ura{inovi}. Gosti su se naizmeni~no posluìvali hranom i pi}em u crkvenoj u~ionici. Kolo srpskih sestara ove crkve, kao i uvek, pripremilo je veoma bogatu trpezu za sve goste. S. G.

Vernici na molitvi

Crkveni hor

^itawe molitve pre ~itawa Svetog Jevan|eqa

Pri~e{}e

Kolo srpskih sestara Rada Papak, Sl

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

êtvrtak 24. êtvrtak 24.septembar septembar 2020. 17 17 êtvrtak 5. mart 2020. 2020.

NEVENIN FILM NAGRA\EN U AUSTRALIJI:

Snimqen je u Portugalu, ali u wemu `ive se}awa na [umadiju

DICE Miroslav Bjelica i Mirko Spasojevi}

Scena iz filma Film mlade rediteqke Nevene Desivojevi} (29) nagra|en na festivalu u Australiji. Ova ro|ena Aran|elov~anka trenutno `ivi na relaciji Portugalija - Srbija, zbog aktuelne situacije nije mogla da do|e ku}i ve} osam meseci, ali o~ekuje da }e uskoro biti u Beogradu. Film je nastao u koprodukciji Black Rooster studija iz Srbije i Terratreme filmes iz Portugalije. Nakon svetske premijere na Dok Lisboa festivalu u Lisabonu i internacionalne na Dok Lajpcig festivalu 2019, zapo~eo je festivalski `ivot i bio prikazan na vi{e od 20 festivala me|u ko-

Gosti na slavi

lavija Spasojevi}, \uka Luli} i Danica Bakovi}

jima su i Trento film festival, Malaga film festival, Vilnius film festival, Me|unarodni filmski festival u Urugvaju i drugi. U programu Arche - Porto/Post/Doc 2017 dobio je nagradu za najboqi projekat, a na festivalu DokuFest 2020 u Prizrenu specijalno priznawe. Ovo nenarativno poeti~no ostvarewe zapa`eno je na najzna~ajnijem festivalu u Australiji, Melbourne film festivalu, gde je avgusta 2020. pored pozitivne kritike osvojio i nagradu za najboqu kameru u kategoriji za kratki film. - Ideja za samu pri~u nastala je 2016. godine dok sam poha|ala master studije na internacionalnom programu Doc Nomads u Portugaliji. Pro~itala sam ~lanak o zaba~enom selu na severu koje i{~ezava i u kojem seqani strahuju od lokalnog lopova koji ih potkrada. Ova pri~a me je podsetila na doga|aje iz mog {umadijskog sela Kloka kraj Topole, jer su i tamo postojale pri~e o lokalnom lopovu. - Moja se}awa iz Srbije navela su me da odem u Vila [a selo, u oblast Tras-os-Montes (u prevodu zna~i „iza planina“) i upoznam ~i-

tav jedan univerzum koji postoji iza tog priloga iz novina - objasnila je Nevena i dodala da je godinu dana kasnije dobila sredstva od Filmskog Centra Srbije na konkursu za produkciju i sa malom, svedenom ekipom uspela da dosnimi i zavr{i film. Nevena je zavr{ila Menaxment i produkciju u pozori{tu, radiju i kulturi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, [kolu za vizuelne komunikacije Kvadrat i master studije reìje na programu Doc Nomads (Portugalija, Budimpe{ta, Brisel). Stipendistkiwa je Da Vin~i granta koji finansira staìrawe u producentskoj ku}i Terratreme filmes u Lisabonu. U Aran|elovcu je odrasla i zavr{ila osnovnu {kolu i gimnaziju. Tamo je, kako kaè, sve po~elo. Tokom studija radila je na nekoliko projekata (festival Kola`) kao i na strate{kom planu razvoja kulture u Aran|elovcu zajedno sa sugra|ankom Nedom [orak Krndijom. U rodnom gradu joj je porodica („sve ono lepo“). @ivot ju je odveo u Lisabon, ali je, kako kaè, srcem u Aran|elovcu. - U selu Kloka sam provela neke od najzna~ajnijih trenutaka svog detiwstva, ukqu~uju}i i one mawe lepe - a to je celo bombardovawe. To selo je i danas prisutno u mojim se}awima. Baka i deka nisu vi{e tu, ali ja oìvqavam te uspomene upravo kroz svoje filmove. Slede}i film na kojem radim vezan je za to selo, inspirisan detiwstvom i nekim bezbri`nijim danima - rekla je Nevena. Nevena Desivojevi} Iako se nalaze na dve potpuno razli~ite strane Evrope, Srbija i Portugalija, prema wenim re~ima, imaju sli~nu kulturolo{ku klimu. Zapaà da ono {to je svojstveno maloj sredini u Srbiji, gotovo isto vaì i u Portugaliji. - Sli~ni smo po qudskim odnosima i po tradicionalnim vrednostima. Upravo ta sli~nost me je ohrabrila da krenem u nepoznato. Blisko mi je bilo da istraùjem miqe u kojem se svi poznaju, gde je svako svedok sva~ije privatnosti koja tako postaje javna tajna. Ono {to im je tako|e, naàlost, zajedni~ko jeste da i{~ezavaju - rekla je Nevena i podsetila se na razlog zbog kojeg je reìja wen izbor. - Ono {to me je motivisalo da upi{em reìju, a pre toga da se bavim kulturom, bila je monotonija svakodnevice u Aran|elovcu. U me|uvremenu je grad zaìveo i sada prime}ujem da ima vi{e doga|aja, ali u vreme mog puberteta, u periodu kada sam po~ela da tragam za ekspanzijom, bilo je jednoli~no. To me je odvelo u pravcu Menaxmenta u kulturi, a kasnije reìji koja mi se oduvek ~inila kao put da spoznam male istine o ìvotu i qudima - istakla je mlada rediteqka. S. G.

Ovo nenarativno poeti~no ostvarewe zapa`eno je na najzna~ajnijem festivalu u Australiji, Melbourne film festivalu

18 ^etvrtak 24. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 24.

Vlado Radovanovi}

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

AUTOBIOGRAFIJA:

(5)

”OD ^OBAN^ETA, [EGRTA I RATNIKA, DO ADVOKATA”

z Vlado Radovanovi} je ro|en u selu Brijest, u podno`ju Majevice, 1926. godine z U Australiju je stigao po zavr{etku gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini, 1995. z Bio je poznati advokat i ugledni ~lan srpske zajednice z Preminuo je u Melburnu 2. jula ove godine z U nekoliko narednih brojeva Srpski glas }e objaviti delove iz wegove autobiografije, koju je napisao pred kraj `ivota

Gra|anski rat devedesetih i izbjegli{tvo Posle Titove smrti 1980. me|unacionalni odnosi u Jugoslaviji, a posebno u Bosni su se postepeno pogor{avali, pa su mnogi nerazrije{eni problemi iz pro{losti ponovo postali aktuelni. Politi~ki sukobi, afere i prepucavawa nacionalnih politi~kih rukovodstva bili su u prvom planu, dok su lokalne vlasti, mawe-vi{e otvoreno, stajale na stranu ve}inskog stanovni{tva i svojim prakti~nim odlukama diskriminisale one druge. U me|usobne odnose obi~nih qudi uvla~ilo se podozrewe pa i netrpeqivost. Posle dvanaest godina izuzetno uspje{ne advokatske prakse, u maju 1985. dobio sam rje{ewe o brisawu iz advokatskog imenika. Razlog za to je bio novi zakon, koji je vaìo u Bosni i bio, o~igledno, uperen protiv Srba. U wemu se zabrawuje advokatski rad u~esnicima NOR-a koji ispuwavaju uslove za penziju ali ne i godine starosti. Kad je to ~uo jedan od mojih najboqih prijateqa Frawo Frawi}, ratno siroIzlet u Zrewaninu sa mnogobrojnom ~e kao i ja, sa kojim sam slu`bovao u familijom - 1992. godine Br~kom i i{ao u ve~erwu gimnaziju, i koji je u me|uvremenu zavr{io pravni fakultet a tada radio kao sudija u Gospi}u, odmah me je pozvao da se registrujem u Hrvatskoj. Zajedno smo oti{li u Zagreb, pa sam istog dana poloìo zakletvu i dobio legitimaciju da sam upisan u registar odvjetnika Hrvatske. U to vrijeme su od ‘kolega’ advokata u Tuzli i advokatske komore stizale optu`be da bespravno radim, a u moj slu~aj se umije{ao ~ak i Frawo Herqevi}, ministar unutra{wih poslova, koji je intervenisao u Zagrebu za moje brisawe. Ja sam skoro dvije godine uporno odbijao sve optu`be, a ta~ku na ~itav slu~aj stavila je 1987. presuda Ustavnog suda BiH kojom se ukida zakon o brisawu advokata iz imenika. Ubrzo sam bio ponovo registrovan u advokatskom imeniku u Tuzli. Sredinom 1990. odlu~io sam da pro{irim svoju advokatsku kancelariju i dogradim poslovni prostor za suprugu na sopstvenom placu u centru Tuzle, ali su lokalne vlasti uporno odbijale da mi daju gra|evinsku dozvolu sa izVlado i Nada u na{em butiku - 1992. godine govorom da je to mjesto rezervisano za visoku gradwu. Ja se nisam mirio sa ovom nepravdom, pa sam uz pomo} utidruìna okupqa kod tebe na Majevici?’, vjerovatno cajnih poznanika i stru~waka napravio plan da oba- sugeri{u}i na nekakve skupove ‘veliko-Srba’. Ja sam vimo sve gra|evinske radove preko jednog vikenda, mu rekao da su moji gosti pripadnici svih nacija, dok organi uprave ne rade. Od petka u pet sati po u~esnici u Petoj ofanzivi, qudi koji nikad nisu podne kad su stigli radnici, ma{ine i gra|a, pa do skrenuli ni na jednoj krivini revolucije… i da su boponedeqka ujutro nikla je nova zgrada u kojoj je bila qi Jugosloveni i od mene i od wega, pomiwu}i pojesakrivena stara. Na prijetwe lokalnih vlasti o ru- dina~no moje prijateqe. Kasnije sam saznao da su pre{ewu o{tro sam uzvratio da }u svoju imovinu brani- tresali moj stan kad sam 1992. izbjegao u Beograd, kao ti svim sredstvima, pa i oru`jem. Ubrzo je nova zgra- i da su me prislu{kivali i pratili. da bila okruèna cvije}em i zelenom ogradom, a u noU mojoj advokatskoj praksi klijenti su mi prete`vom poslovnom prostoru Nada je otvorila butik sa no bili muslimanskog porijekla, {to mi se na kraju najkvalitetnijom ènskom modnom odje}om. Kada me te{ko osvetilo, jer su me kolege advokati iz sureje moj voza~ i prijateq Ostoja pitao ‘Kome si to na- vwivosti i zavisti stavili na listu ‘opasnih’. Kada pravio?’ a ja odgovorio ‘Sebi i svojoj djeci’, on je ogor- je 5. aprila 1992. rat po~eo u Sarajevu, u moju kance~eno rekao: ‘Xaba to gradi{… osta}e Aliji Izetbego- lariju je u{ao moj kolega advokat i dobar drug Ibravi}u’, dobronamjerno obja{wavaju}i kako je ~uo da him Hrustemovi}, Musliman, koji me je upitao „[ta Muslimani negativno pri~aju o meni. Tek po zavr{et- ~eka{? Ja te molim da u roku od sat vremena nestaku rata u Bosni moja imovina mi je vra}ena, pa sam od ne{ sa porodicom iz Tuzle“, uznemireno dodaju}i da novca koji sam dobio prodajom uspio da sagradim ku- mi ne}e ni{ta daqe obja{wavati. Ibro me je prija}u u Melburnu. teqski i qudski, sigurno i sa ne malim li~nim riziPred sam po~etak sukoba u Bosni pozvao me je ta- kom, upozorio na dolaze}e nevoqe i ja sam to najozda{wi {ef Dràvne bezbjednosti u Tuzli Mehmet biqnije shvatio. Nazvao sam suprugu Nadu i rekao joj Bajri}, koga sam li~no poznavao, i pitao ‘Kakva se to da brzo spakuje najva`nije stvari jer moramo hitno da

napustimo Tuzlu. Kad sam joj u stanu objasnio o ~emu se radi ona je po~ela da pla~e, ali je ubrzo obavijestila djecu. Vesna, Zdravko i Marieta su ubrzo do{li i odlu~ili da idu sa nama. Zdravko je odmah rekao: ‘I mi idemo sa vama, ja ne}u ni za koga da ginem’. Iz Tuzle smo, u koloni jedni iza drugih, oti{li u Beograd, pa nastavili u Vrwa~ku Bawu, gdje su nam se uskoro pridruìli unuk Aco, prija Marija, wen unuk Davor i prija Pepa. Kad su ~uli za na{e izbjegli{tvo, Nadina familija nas je pozvala da do|emo kod wih u Zrewanin, pa smo se rasporedili kod nekoliko porodica. 15. maja 1992. mla|a }erka Mirjana i wen suprug Dragan do{li su u posjetu sinu Aci. Sat vremena posle wihovog izlaska iz Tuzle napadnuta je kolona JNA na Br~anskoj Malti, pa ni wima vi{e nije bilo povratka. Kupovao sam i po pola tone bra{na i drugih namirnica za prehranu nas jedanaest slede}a ~etiri mjeseca. Uz nas su se hranili i doma}ini koji su velikodu{no otvorili za nas svoje ku}e. U Zrewaninu smo svi dobili izbjegli~ke karte, ali niko nije imao posao. Zet Zdravko je vi{e puta i{ao u Beograd i uspio da dobije dozvolu za iseqewe u Australiju za wegovu porodicu, pa su 19. avgusta Vesna, Marieta i on, preko pola svijeta, sa brojnim presjedawima, otputovali u Melburn. Po~etkom septembra upisan sam u imenik Advokatske komore Beograda, pa smo se nas osmoro preselili u Beograd, sa nadom da }u na}i kakav posao, ali, naàlost, taj plan nije uspio. Svo vrijeme sam pla}ao iznajmqivawe stanova i reìje za sve nas, pa se u{te|eni novac brzo topio. U tom sumornom izbjegli~kom periodu od tri i po godine najqep{i dio bilo je vrijeme provedeno sa prijateqima Cvjetkom i Spasom koje nas je podsjetilo na na{u mladost u Zvorniku prije puno godina. Krajem godine u Tuzlu su se zbog zdravstvenih razloga vratili prija Marija i Davor, a onda i prija Pepa, pa nas je ostalo petoro. Redovno sam i{ao da kao izbjeglica podignem sledovawe Crvenog krsta. Jednom prilikom, usred jake zime 1994. ~ekao sam pet sati u redu za sledovawe dok je duvala ko{ava. Kad sam do{ao ku}i bio sam potpuno promrzao. Dobio sam obostranu upalu plu}a sa vrlo visokom temperaturom i jedva sam se izvukao posle tri mjeseca bolovawa. Moj {kolski drug i veliki prijateq Du{ko Blagojevi}, izuzetno uspje{an i cijewen rudarski inìwer, koji je ìvio u Beogradu, puno nam je pomogao oko smje{taja u zavr{nom periodu na{eg izbjegli{tva, kad je novca bilo sve mawe, a razni problemi se gomilali. Dok je }erka Vesna u Australiji poku{avala na sve na~ine da dobije odobrewe za na{e useqewe u Australiju na osnovu spajawa porodice, ja sam razmi{qao {ta da radim u toj nezavidnoj situaciji i do{ao na smjelu i neobi~nu ideju - da napi{em pismo kraqici Elizabeti i traìm pomo}. Pismo sam napisao preko ambasade Velike Britanije u Beogradu, opisuju}i na{u te{ku situaciju izbjeglica, besku}nika i nezaposlenih, i molio za pomo} oko iseqewa u Australiju ili Kanadu. Samo nekoliko dana kasnije dobio sam poziv da do|em u ambasadu gdje me je primio wihov savjetnik koji me je posle razgovora uputio na slu`benika u predstavni{tvu UN kod Kaleni}a pijace. Taj slu`benik mi je rekao da Nada i ja moèmo da dobijemo dozvolu za iseqewe u Australiju, ali da za tro~lanu porodicu moje mla|e }erke Mirjane nije siguran. Kad sam ja odlu~no rekao da bez wih ni mi ne}emo i}i, on je dao odobrewe za sve nas i odmah nas poslao na zdravstvene preglede. Pregledi su dobro pro{li, osim {to je meni {ef komisije, Musliman, na{ao visok pritisak, pa sam ja ostao pod znakom pitawa. Na moje insistirawe pregledao me je specijalista koji je utvrdio da mi je pritisak normalan. 10. jula 1995, prvim avionom koji je posle uvo|ewa sankcija Srbiji 1992. poletio sa beogradskog aerodroma za Atinu, krenuli smo za Australiju. U slede}em broju: @ivot u Australiji

PUTOPIS U katedrali Sveta Nedeqa, sme{tenoj u centru bugarske prestonice Sofije, od 1460. godine do danas ~uvaju se mo{ti Svetog Kraqa Milutina Nemawi}a, u istoriji poznatog pod punim imenom kraq Stefan Uro{ II Milutin Nemawi}. Brojni vernici iz Bugarske i daqe se klawaju nad ovom relikvijom, a pored molitvi za mir i bratstvo bugarskog i srpskog naroda, u crkvi Svete Nedeqe svakog 29. oktobra slavi se i praznik Svetog Kraqa! Bilo bi lepo znati koji postotak qudi u Srbiji je upoznat sa ~iwenicom da je jedan od najve}ih srpskih sredwovekovnih kraqeva dinastije Nemawi} sahrawen u glavnom gradu susedne dràve, koji se nalazi na nekih 5 sati vo`we od Beograda. Ipak, pri~a o mo{tima svetog srpskog kraqa i ovoj prelepoj bugarskoj crkvi seè mnogo dubqe u pro{lost, a neke od zamra~enih delova te daleke istorije pojasnio je sve{tenik Svete Nedeqe u Sofiji, otac Kiril Popov, koji nas je prijateqski do~ekao otvorenih ruku: „âst mi je da vam poèlim dobrodo{licu u na{u katedralu, u na{ hram Svetu Nedequ!“ Kameno zdawe crkve Sveta Nedeqa leì u istorijskom centru bugarske prestonice. Svedo~anstvo o drevnosti grada o~ito je svuda u okolini. Osim nekoliko sredwovekovnih crkvi, u blizini se moè videti i stara gradska xamija, kao i ostaci rimskih ruina iz anti~kog doba. Crkva Sveta Nedeqa podignuta je upravo na ostacima rimskih termi. Negde krajem 12. veka, na ovo mesto donete su mo{ti velikomu~enice Svete Nedeqe, a otac Kiril ispri~ao nam je kako je tu, me|utim, mnogo ranije izgra|en prvi ranohri{}anski hram posve}en svetici po kojoj je crkva dobila ime. „Istorija hrama seè u duboku drevnost. Prema posledwim nau~nim procenama, ve} na po~etku 4. veka upravnik grada podigao je na tom mestu jednu crkvicu posve}enu svetoj velikomu~enici Nedeqi. Ona je umrla ne{to ranije, krajem tre}eg veka, a veruje se da je hram izgra|en ~ak i pre nego {to je hri{}anstvo postalo zvani~na vera Rimskog carstva 313. godine.“, ispri~ao je otac Kiril. Prvobitno je to bila drvena crkva sa kamenom osnovom, {to je bio uobi~ajen na~in gradwe za to doba. Me|utim, iako su gotovo sve crkve u naredna tri veka bile rekonstruisane u kamene gra|evine, Sveta Nedeqa tek 1856. godine pretvorena je u impozantnu pravoslavnu katedralu koju vidimo danas. Mo{ti Svetog Kraqa Milutina, koji je ìveo od 1282. do 1321. godine, tu su dospele u 15. veku. Prvobitno, Mulutin je sahrawen je u manastiru Sveti Stefan u Zve~anima, na Kosovu i Metohiji. Nakon Kosovske bitke i nadolaze}e turske opasnosti, mo{ti su preba~ene u rudarsko selo Trep~a, odakle }e u narednim decenijama biti preba~ene iz Srbije. „1460. godine u Bugarsku su prenesene mo{ti najuspe{nijeg srpskog kraqa, Svetog Stefana Milutina. Bila je li~na èqa kraqa Milutina da wegove mo{ti budu prenesene u na{ grad i to se ispunilo.“, pri~a otac Kiril. Pre nego {to su kona~no stigle u Svetu Nedequ 1867. godine, mo{ti Svetog kraqa Milutina pro{le su kroz jo{ ~etiri razli~ite crkve – a preìvele su kroz istoriju i brojne poàre, zemqotrese, kao i tursku okupaciju. Sude}i prema tome i o~uvanosti mo{tiju, jasno je da su Bugari posvetili veliki trud o~uvawu ove relikvije i pokazali izuzetno po{tovawe prema srpskom nasle|u. „Sveti Kraq je najuspe{niji srpski kraq jer je ispunio svoju misiju da podigne onoliko crkvi koliko je godina ìveo. Ako je ìveo 39 godina, zna~i podigao je brojne crkve i manastire, u Bugarskoj i u Srbiji,

^etvrtak 24. septembar 2020. 19

ju i t { o m h i n r o v t o d u ~ d Ko ! a n i t u l i M a q a r k g o t e v S

SRPSKA SVETIWA PONOS BUGARSKE E J I F O S E C I N O T S E R P

Otac Kiril Popov pokazao je molitvu za mir i bratstvo izme|u bugarskog i srpskog naroda, koja se ~ita svakog 29. oktobra, na praznik Svetog kraqa Stefana Milutina

Mo{ti Svetog Kraqa Milutina Nemawi}a

Velika svetiwa: Crkva Sveta Nedeqa u Sofiji Svetili{te oba naroda: Katedralna crkva Svete Nedeqe u Sofiji

zatim na Svetoj Gori i u Svetoj Zemqi, kod Hristovog groba.“, kaè otac Kiril. Zadu`binarski ìvot Milutina Nemawi}a, odredila je sudbinu wegovog tela posle smrti, smatra sve{tenik Svete Nedeqe. „Prema tome kako se predstavio Bogu, on je blagoslovio ime svoje i bog mu je uzvratio darom netruqewa tela, i to ne samo netrule`no{}u, ve} telom koje ~ini ~udesa do dan danas. Mnogi vernici zato dolaze ovde da celivaju wegove svete mo{ti“, obja{wava otac Kiril. U Svetoj Nedeqi nije neobi~no ~uti ni molitvu za, kako otac Kiril kaè: „bratski pravoslavni srpski narod“. „Uveravam vas da svakog utorka na liturgiji, pred mo{tima Svetog kraqa, molimo se za bratski srpski narod. U molitvi Svetom kraqu pi{e: ’Ti si èleo da bude{ sahrawen u Sofiji i mi ti se molimo da sa~uva{ na{u prestonicu’. Sveti kraq je pokroviteq, kako srpskog naroda i dràve, tako i na{eg grada, na{e crkve i mi svi smo jedna velika porodica. Pored mo{tiju Svetog Serafima ûdotvorca, mo{ti Svetog kraqa su jedna od najve}ih svetiwa Sofije. Velika je blagodet imati jednu takvu

svetiwu.“, rekao je otac Kiril. U crkvi Svete Nedeqe svakog 29. oktobra, {to je datum smrti kraqa Milutina, obele`ava se kao praznik Svetog Kraqa. Mo{ti se iznose iz postoqa i prenose se uz povorku kroz ~itavu crkvu, a vernici imaju priliku da ih dotaknu i celivaju, kao i da prisustvuju ceremoniji presvla~ewa mo{tiju. Svake godine, srpski manastiri u Bugarsku {aqu novu ode`du izra|enu posebno za mo{ti. Delove stare no{we, koja se posle godinu dana skida sa mo{tiju, sve{tenici Svete Nedeqe {aqu nazad u Srbiju, kao relikvije, dok belo platno u koje su mo{ti umotane ispod ode`de, seku na komadi}e i dele vernicima uz blagoslov. Kako nam je otac Kiril ispri~ao, na dan praznika u Svetu Nedequ dolazi veliki broj posetilaca iz Srbije. „To je veliki ritual presvla~ewa mo{tiju Svetog Kraqa. Jednom godi{we, organizuje se veliko slavqe za praznik 29. oktobra. Svake godine ovde dolaze hiqade bra}e Srba na bogoslu`ewe. Mnogo autobusa dolazi. Svi jednim istim srcem pevamo, slavimo Boga i Svetog

Kraqa.“, ispri~ao nam je otac Kiril. Za kraj smo ga pitali {ta o~ekuje od praznika ove, nesvakida{we 2020. godine. „Uskoro nam stiè nova ikona Svetog Kraqa iz Srbije“, sre}no kaè i dodaje: „Ali, ne znam kako }e praznik izgledati. Sigurno sa maskama i uz po{tovawe distance. Ne gubimo razum oko toga, ali moramo biti odgovorni“, zakqu~io je otac Kiril. Pred rastanak, otac Kiril ispri~ao nam je anegdotu o tome kako je jednom prilikom tokom posete Beogradu upoznao patrijarha Pavla: „Mi smo do{li u Beograd da upoznamo patrijarha. Uveli su nas u neku ba{tu i rekli nam da sednemo i tu sa~ekamo wegovu svetost, da }e uskoro do}i. Kada smo seli, videli smo merdevine postavqene uz drvo i noge. Bilo je jasno da neko bere kru{ke, ali nismo mogli da shvatimo ko. Kad posle par minuta, silazi sa merdevina Patrijarh Pavle. Tako smo se smejali. Nije mu niko trebao da mu pomaè. Mnogo skroman ~ovek, sveti ~ovek“. Na izlazu iz crkve Sveta Nedeqa, otac Kiril nas je blagoslovio i darivao nas par~etom tkanine sa mo{tiju Svetog kraqa Milutina, pre nego {to se posvetio drugim vernicima koji su do{li pod blagoslov nad ovom velikom srpskom svetiwom. Pi{e: Novak Lukovac

^etvrtak 24. septembar 2020.

RIZNICA

Tog 21. septembra 1904. godine krunisan je kraq Petar I Kara|or|evi}, jedan od najvoqenijih srpskih vladara, "narodni kraq", "~ika Pera" i ~ovek za ~iju se vladavinu vezuje i nastanak prvih demokratskih institucija u Srbiji. Iako je o wemu dosta toga poznato, ipak, postoje i mawe poznate pri~e i ~iwenice. Ovo su neke od wih. Kraq Petar je krunisan je 21. septembra 1904. godine nakon Majskog prevrata u kome su ubijeni kraq Aleksandar i kraqica Draga Obrenovi}. Bio je veoma voqen u narodu. Vaìo je za po{tenog i dobrog ~oveka blage naravi. Po{to je bio kraq Srbije tokom perioda velikih srpskih vojnih uspeha, u srpskom narodu ostao je zapam}en kao kraq Petar Oslobodilac, tako|e poznat i kao Stari kraq. Vreme wegove vladavine obeleìo je i nastanak prvih demokratskih institucija u Srbiji, jer je kraq Petar bio poznat po svojoj liberalnoj politici i zalagawu za ustavno ure|ewe zemqe. Preminuo je 16. avgusta 1921. u 77. godini i sahrawen je u svojoj zadu`bini na Oplencu. Iako je ìvot kraqa Petra dobro prou~en i poznat, ipak postoje neke mawe poznate ~iwenice. Predstavqamo vam neke od wih.

U mladosti se predstavqao kao Petar Mrkowi}

Petar Kara|or|evi} je bio Kara|or|ev unuk i tre}i sin Perside i kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, vladara koji je bio prisiqen da abdicira nakon Svetoandrejske skup{tine. Petar je sa porodicom `iveo u inostranstvu, ali nikada nije obustavio kontakte sa Srbijom. Godine 1875. radio je na organizovawu i aktivno u~estvovao u bosansko-hercegova~kom ustanku pod pseudonimom Petar Mrkowi}, a to je ime koje je koristio i u drugim aktivnostima i prepiskama koje je vodio u to vreme.

Srpski kraq u Legiji stranaca

Kraq Petar je u mladosti tokom egzila i seqakawa porodice po Evropi jedno vreme `iveo u Parizu. Borio se u francuskoj vojsci u Francusko-pruskom ratu. Naime, Petar Mrkowi} se 1870. godine pridru`io Legiji stranaca francuske vojske i sa wom u~estvovao u brojnim borbama. Odlikovan je spomenicom rata iz 1870. godine.

Na srpski je preveo jedno veliko delo liberalizma

Budu}i kraq Srbije se u Parizu bavio fotografijom i slikarstvom, i usavr{avao svoje vojni~ko i politi~ko obrazovawe. Ono mu je otvorilo vidike ideja politi~kog liberalizma, parlamentarizma i demokratije. Po~etkom 1868. godine kneèvi} Petar je u Be~u {tampao svoj prevod kwige engleskog politi~ara i filozofa Xona Stjuarta Mila “O slobodi” sa svojim predgovorom, koji }e kasnije postati wegov politi~ki program. “U ìvotu pojedinog ~oveka, naroda i celog ~ove~anstva, nema ni jednoga, koje bi toliko vaìlo, a kamoli va`nije bilo od – slobode. Svakome je ~oveku od priro-

LEGENDA O NARODNOM KRAQU:

Sedam pri~a o Petru Kara|or|evi}u koje verovatno niste znali de uro|eno, da bude slobodan, te da moè odgovoriti svome pozivu, ovde na zemqi. Samo slobodan ~ovek, ima vlast nad samim sobom, moè razviti svoja svojstva, usavr{iti vrline, kojima je obdaren, do}i do svesti, kojom }e pojmiti, poznati i vr{iti svoj zadatak, svoja prava, svoje du`nosti. Samo slobodan ~ovek, moè osnaìti svoju voqu, i zaloìti svu snagu, da unapredi svoju li~nost i da svojom li~no{}u, pripomogne unapre|ewu naroda , kome je po krvi, jeziku, otaxbini, sre}i i nesre}i srodan. Iz slobode ~lanova jednoga naroda, ni~e ukupna sloboda toga naroda.” — zapisao je u predgovoru ovom delu budu}i srpski kraq. Xon Stjuart Mil smatra se najuticajnijim filozofom 19. veka u engleskom govornom podru~ju, i generalno, jednim od najuspe{nijih branilaca liberalnog pogleda na ~oveka i dru{tvo.

Bio je mason

Pouzdano se zna da je kraq Petar I Kara|or|evi} bio mason i da je bio iniciran tokom svog boravka u Francuskoj pod imenom Petar

Jedini vladar koji je digao spomenik obi~noj seqanki i wenom sinu

Mrkowi}, koje je koristio i u hercegova~kom ustanku 1875. godine.

Kraq koji je ìveo od svoje plate Malo je ipak poznato da je ovaj kraq Petar po dolasku na ~elo Srbije nakon Majskog prevrata ìveo samo od plate koju je za svoj rad dobijao od Vlade. Od tog novca podizao je zadu`binu Kara|or|evi}a na Oplencu, a ostalo je zabeleèno i da mu je jednom, kada mu je zafalio novac, ministar u sopstvenoj vladi odbio kredit.

Kraq na volovskim kolima Posle veli~anstvenih pobeda na Ceru i Kolubari 1914. i ne-

verovatnog otpora koji je Srbija pru`ila daleko sna`nijem neprijatequ, 1915. godine vojska i vlada su ipak bili primorani na povla~ewe. Put na kome ih je pratio i najve}i deo stanovni{tva vodio je preko negostoqubive Albanije. Albanska golgota ostavila je velikog traga na zdravqe ostarelog kraqa. Ipak, Petar Kara|or|evi} je odbio sve savete od toga da odustane od pra}ewa svojih vojnika preko albanskih gudura. Kraq Petar je sa vojskom pre{ao golgotu na jednim volovskim kolima, a gde su planine bile neprohodne bio je no{en od svojih vojnika, sve dok nisu stigli do albanske obale na Jadranu.

U selu Slovac kod Lajkovca i danas postoji spomenik na kome pi{e: “Ovaj spomenik podiè Petar Kara|or|evi} Makreni Spasojevi}, koja leì ovde, i wenom sinu Marinku, koji se ve~nim snom smiri u gudurama Arbanije”. Re~ je o jedinstvenom slu~aju u svetu da vladar podigne spomenik obi~noj seqanki i wenom sinu. Kraq Petar je Makrenu sreo tokom povla~ewa preko Albanije. Ona je krenula za vojskom kako bi prona{la svog sina jedinca Marinka i dala mu vunene ~arape koje je isplela. Ipak, kada je shvatila da ne}e mo}i daqe, ~arape je dala kraqu Petru uz zavet da prona|e wenog sina. Kraq Petar svoje obe}awe nija zaboravio. Marinka je prona{ao, ali umrlog od hladno}e negde u planinama Albanije. Pri~a kaè da se do kraja ìvota se nije odvajao od vunenih ~arapa majke Makrene, da je na samrti traìo da mu ih obuju i da je u wima umro. S. G.

AUSTRALIJA

PRVI ZNACI KARANTIN HORORA - DEPRESIJA, SAMOUBISTVA, NASIQE, ALKOHOLIZAM:

Da li je Australija pokazala {ta uskoro ~eka Evropu? Prvi karantin sa relativno blagim merama uvedeno je jo{ u martu, {to je po~etak jeseni u Australiji. Trebalo je da traje 6 nedeqa ili do „prave krivine“. Me|utim, nakon toga mere su produène za jo{ 6 nedeqa, nakon ~ega ne samo da nisu ukinute ili ublaène, ve} su dodatno poo{trene. Po~etkom jula mere su poo{trene zbog samo 191 novog slu~aja u ~itavoj provinciji Viktorija koja ima 6,6 miliona stanovnika. Pore|ewa radi, ovih dana 4 miliona Hrvatske dnevno evidentira 200300 slu~ajeva. Posle mesec dana, mere su ponovo znatno poo{trene, na ovaj nivo danas. Melburn je trenutno bez presedana. Osim apoteka, prehrambenih prodavnica, pekara i jo{ nekoliko izuzetaka, sve je zatvoreno. Izlazak iz ku}e mogu} je samo na 1 sat dozvoqene rekreacije, bez dru{tva. Jedna osoba iz doma}instva moè jednom dnevno oti}i da kupi hranu. Policijski ~as traje od 21:00 do 05:00, a nadgledaju ga policijski kontrolni punktovi i patrole, vojni dronovi i helikopteri. DATUM UKIDAWA MERA SE NEPRESTANO POMERA Datum ukidawa mera se neprestano pomera i stanovnicima se ~ini da nema kraja. Nije jasno kako je mogu}e da pozitivni PCR slu~ajevi nastave da rastu, uprkos brutalnom zakqu~avawu. Prema trenutnom planu, ovaj nivo bi trebalo da traje jo{ 6 nedeqa, {to zna~i do kraja oktobra, zatim bi malo opu{tenije mere trajale do kraja novembra. Me|utim, vlasti ve} najavquju da }e u Melburnu ustupci biti mogu}i samo ako broj slu~ajeva padne ispod 50 dnevno. U gradu sa 5 miliona stanovnika ovo se ~ini vrlo ambicioznim ciqem. Da bi osigurale da stanovnici ne po~nu napu{tati grad, vlasti su nedavno postavile "~eli~ne okove" oko grada, pod kontrolom vojske i policije. Pored toga {to stanovni{tvo zalu|uje pomerawem datuma, stalnim promenama karantinskih pravila i katastrofalnim ekonomskim posledicama, najve}i problem koji je nastao je policijsko nasiqe i brutalno gaèwe qudskih sloboda. Ovaj video prikazuje policajca kako se gu{i i obara devojku bez maske. PROTESTI PROTIV MERA SU ZABRAWENI Bilo koji protesti protiv mera su zabraweni, iako je odràno nekoliko, razbijene su od jakih policijskih snaga. Ova represija }e se sigurno poja~ati u budu}nosti, jer se trenutno u parlamentu raspravqa o zakonu koji }e omogu}iti vlastima da zadrè qude za koje smatraju da su "pretwa {irewem virusa". Naravno, takva definicija je vrlo {iroka i moè se primeniti na bilo koga, a naga|a se da im je ciq da donesu tzv. teoreti~ari zavere, odnosno qudi koji ne veruju u sve ono {to im vlada sluì.

Qudi su ve} uhap{eni zbog onoga {to pi{u na dru{tvenim mreàma. Policija je upala u dom trudnice zbog objavqivawa na Fejsbuku, uhapsila je i odvela pla~u}i u lisicama. Optuèna je za podsticawe pobune i mogla bi da dobije do 15 godina zatvora. Tako|e je uhap{en 76-godi{wak i jo{ nekoliko osoba. I sve se to de{ava dok samo {ti}enici u stara~kim domovima umiru od virusa. 50 lekara iz Viktorije poslalo je peticiju premijeru u kojoj kaù da je zakqu~avawe prestrogo i da }e psiholo{ke posledice biti stra{nije od virusa, me|utim, premijer Viktorije Danijel Endrjuz je jednostavno rekao da se ne slaè. Gas Vorland, poznati australijski novinar i radijski voditeq, kaè da je bilo vi{e od 1.200 samoubistava izme|u marta i avgusta, u pore|ewu sa samo 200-ak smrtnih slu~ajeva od Covida. S tom razlikom {to sa Covidom umiru qudi stariji od 75 godina, a u slu~aju samoubistava to su uglavnom mladi qudi koji su izgubili nadu u budu}nost i pronalazak posla ili mu{karci sredwih godina ~iji je posao uni{ten zakqu~avawem. Volonteri na liniji za psiholo{ku pomo} Lajflajn kaù da su se pozivi iz dràve Viktorija pove}ali za 30 odsto nakon uvo|ewa karantina. Mladi qudi koji gube nadu, odvajawe od prijateqa i porodice, porast porodi~nog nasiqa i alkoholizma, uzrokovani gubitkom posla i op{tim ekonomskim bezna|em. Koliko je porasla stopa samoubistava nemogu}e je znati, sta-

tistika nije poznata jer se obi~no radi na godi{wem nivou. Ali poznato je da su hitne medicinske intervencije u slu~ajevima poku{aja samoubistva porasle za 33 odsto. Profesor Jan Hiki sa Univerziteta u Sidneju tvrdi da prema wegovom modelu o~ekuje dodatnih 4.000 do 7.000 samoubistava u narednih 5 godina.

^etvrtak 24. septembar 2020. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Ovde ne}emo puno razgovarati o ekonomskim posledicama, jer je svima jasno da }e biti apsolutno katastrofalne i da }e trebati godine oporavka. POMO] MOGU DOBITI SAMO ONI KOJI SE VAKCINI[U Nakon uni{tavawa ekonomije i mentalnog zdravqa qudi zakqu~avawem, vlasti najavquju nov~anu pomo}. Ali postoji jedan uslov - pomo} mogu dobiti samo oni koji se vakcini{u. Nazvali su tu politiku „Bez uboda, bez plate“. I ne samo to, za one koji to odbijaju vakcinacije ukqu~uju poreske kazne, zabranu ulaska u restorane, javni prevoz i onemogu}avawe me|unarodnih putovawa. Ako ovaj predlog pro|e, bi}e vrlo zanimqivo videti kako planiraju evidentirati vakcinisane i kako }e to kontrolisati na ulazima. Podsetimo vas samo da u Australiji jo{ uvek nema odobrene vakcine za Kovid-19. I podsetimo vas da je Australija ostrvo, pa sami odlu~ite {ta bi zna~ila zabrana me|unarodnog putovawa. Australija sigurno nije jedina zemqa koja sprovodi takve ekstremne mere. Zanimqivo je kako zemqe pod britanskom krunom sprovode ili najavquju najdrasti~nije mere. U Oklandu, glavnom gradu Novog Zelanda, tako|e je uvedeno brutalno zakqu~avawe koje je u septembru malo popu{teno. Tamo vlasti prisilno odvode qude koji su pozitivni na PCR u "karantinske kampove" koje ~uva vojska. Kanadska provincija Kvebek oti{la je korak daqe, odvode}i „nesaradni~ke

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

gra|ane“ ({ta god to zna~ilo) u poseban kamp na tajnom mestu. Dr. @ak @irar, {ef zdravstvene slu`be, tvrdi da prema novim propisima ima ovla{}ewe da odvodi qude na 14 dana kako bi ih "primorao na saradwu". Tako|e je rekao da policija ulazi u domove i prisilno odvodi qude na tajna mesta. Kao najava onoga {to Evropu o~ekuje sa ulaskom u zimu, Velika Britanija tako|e najavquje nacionalno zakqu~avawe, policijski ~as od 22 sata i specijalne "Covid-marshals", dobrovoqce koji }e imati zadatak da kontroli{u mere. Kao rezultat virusa u Australiji umrlo je oko 800 qudi, velika ve}ina u 80-ima i 90-ima. âk 90 odsto wih imalo je zna~ajne komorbiditete, uglavnom respiratorne i sr~ane bolesti, i dijabetes. MENTALNO ZDRAVQE QUDI JE ZNAÂJNO I DUGORO^NO NARU[ENO Me|utim, kao posledica zakqu~avawa, australijsko dru{tvo je dovedeno na ivicu. Uvodi se karantin kojem se ~ini da nema kraja. Qudske slobode su brutalno gaène; pravo na rad, pravo na obrazovawe, sloboda kretawa, sloboda govora, znatno su ograni~eni ili ukinuti. Ekonomija je zastala i posledice }e se ose}ati godinama koje dolaze. Hiqade malih preduze}a su trajno uni{tene. Mentalno zdravqe qudi je zna~ajno i dugoro~no naru{eno, jer ima mnogo samoubistava i uni{tenih porodica. Upozorewa medicinske struke o psiholo{kim posledicama, o neadekvatnim PCR testovima i nepotrebnosti zakqu~avawa se ignori{u i marginalizuju. Obavezna vakcinacija se najavquje vakcinom koja ne postoji. A sve predstavqeno dolazi iz zvani~nih izvora, nema teorije, ovo je stvarnost koja se de{ava. Pitawe je samo, da li je ovo samo po~etak i da li je ovo budu}nost koja nas o~ekuje? S. G.

22 ^etvrtak ^etvrtak 24. 24.septembar septembar2020. 2020. 22

SVET POZNATIH POZNATIH

RADA MANOJLOVI] PROGOVORILA O SVOJIM SNIMCIMA NA SAJTU ZA ODRASLE:

„Javni su i svi imaju pristup“ Nedavno je peva~ica Rada Manojlovi} zavr{ila je na sajtu za odrasle, a weni snimci su postali jedni od najgledanijih na tom kanalu.

Naime, Radini snimci su nastali na jednom nastupu, a ona je sada re{ila da progovori o ~itavoj situaciji u kojoj se na{la. „Nikome ne mogu da zabranim da gleda moje slike ili snimke, jer su definitivno javne i svi imaju pristup. Ono {to meni iskreno smeta, jeste tendenciozno pisawe pojedinih medija i izdvajawe konkrentno mene i mog imena, u moru drugih peva~ica, ~ije su slike i snimci sa nastupa, tako|e zavr{ile na tim raznim sajtovima“, rekla je Rada i dodala: „Estrada je malo selo u kome se svi savr{eno dobro znamo... Za{to se upire prstom u mene i poku{ava da se isprqa jedna od retko ~istih osoba“. „Najlak{e je i}i linijom maweg otpora zbog mini}a, a `mure na konkretne cene izvesnim „katalozima“ i „rane radove“ mojih pojedinih koleginica. Ta re~ ne ide uz moje ime, a pogotovo ne u pore|ewu sa onim koji to zapravo rade, koje imaju ili su imale cenu i vi to dobro znate.” S. G.

SVETLANA CECA BOJKOVI]:

@ivot je dar koji treba po{tovati, a gluma put ka istini @IVOT MORA BITI SLAVQEN DOK TRAJE A sa tetom Nikolijom sa kojom ste delili stan u Wego{evoj ulici u Beogradu ~esto ste obilazili grobqa, ~itali imena dece na spomenicima, one koja su umrla od {arlaha. Taj teàk utisak vas je dugo pratio. Sada je ceo svet u kanxama virusa o kojem se ne zna puno. Kakvo bi ohrabrewe poslali publici? - Taj period, koji pomiwete, pripada mom pred{kolskom dobu. To je, zapravo, bio moj prvi susret sa smr}u, i ta tajna ìvota i smrti me je dugo pratila. Mo`da je taj strah od smrti u detiwstvu pokrenuo u meni moje umetni~ko bi}e, jer sam veoma rano èlela i znala da }u biti glumica. Mo`da je sve iz tog straha, èqa da se igram... Kasnije sam spoznala da je ìvot samo jedan i da treba u~initi sve da bude lep i slavqen dok traje! To, naravno, zahteva trud.

ANA BEKUTA PROGOVORILA O VEZI SA MRKOM I IZNELA SVE!

„Ne, ne}u se udati!“ Peva~ica Ana Bekuta je progovorila o osmogodi{woj vezi s Milutinom Mrkowi}em Mrkom, te okrila detaqe wihovog odnosa, kako su se upoznali i da li planiraju da se van~aju.

- Sreli smo se kada je trebalo i kada smo bili spremni jedno za drugo. Meni je trebao oslonac u vidu takve figure kakav je on. Hvala vasioni {to je Milutin tu. Ve} osam godina smo u qubavi. Peva~ica se osvrnula i na trenutak kada je Mrka dao ostavku na poziciji ministra zbog we. - To su bila te{ka vremena za nas dvoje, negodovawe javnosti zapravo medija. Da bi

zaustavio sve te pri~e, on je 2013. dao ostavku, oti{ao je na vaàn sastanak u svoju partiju, mislim da je bila rekonstrukcija Vlade. Ja sam na vestima ~ula da je dao ostavku. Nisam ulazila u to, verovala sam da }e doneti pravu odluku za nas. Tako je i bilo. Tog momenta kada je dao ostavku ostavili su nas na miru. Ja sam bila kolateralna {teta jer su znali da ga najvi{e boli ako mene ubace u tekst. Posle ostavke su stali. Qubav je pobedila. Milutin je taj koji je vukao va`ne poteze u na{im ìvotima i uvaàvam wegovo mi{qewe i o mom sinu, unucima. On zaista navija za sve nas i ima va`ne savete, pun je iskustva, pritom je dobronameran i svako od nas ga voli i uvaàva - rekla je i otkrila da li }e se udati za Mrku. - Ne, ne}u se udati. Ne mogu biti ven~anija za Milutina nego {to sam sada. Ona je progovorila i o predrasudama koje qudi imaju o wihovoj vezi. - Imaju predsrasude jer ne znaju ko smo. Kada nas upoznaju i shvate kako funkcioni{emo kaù boè, ja nemam takvu qubav, volela bih takvu osobu pored sebe. Mi smo se sreli u zrelim godinama, a ~esto nam prilaze mladi, ène, koje kaù da im ulivamo nadu i veru u pravu qubav. To je su{tina - ispri~ala je Ana. S. G.

HARIS I MELINA TRI GODINE GRADE VILU OD 2 MILIONA

Kom{ija otkrio {ta }e peva~ imati ispred ku}e Tri godine nakon {to je kupio plac na Sewaku, Haris Xinovi} nije priveo kraju radove na izgradwi vile u koju }e, prema procenama, uloìti oko dva miliona evra. Haris je po~etkom 2017. godine kupio zemqu u luksuznom kraju u Beogradu, a ubrzo nakon toga je po~eo sa zidawem ku}e u koju planira da se preseli sa suprugom Melinom Xinovi} i naslednicima. Velelepna vila sada je dobila i fasadu, me|utim, skele su i daqe postavqene na svakom od spratova, ali osim jednog ~oveka koji je sedeo u prizemqu ku}e, pored gra|evinskog materijala, a za koga kom{ije pretpostavqaju da je ~uvar, nije bilo nikog drugog. Budu}e Xinovi}eve kom{ije rekle su da peva~a retko kad vi|aju u kraju, a i kada do|e, kratko se zadrì, samo obi|e radove i da instrukcije. Drugi tvrde da je peva~ izbirqiv i zahtevan, te da èli da vila koju gradi za svoju porodicu i sebe bude savr{ena, pa je nekoliko puta pre-

pravqao ve} zavr{eno i da se zbog toga prolongirala izgradwa. Tako|e, izgradwu je, kako se navodi, usporila i korona, jer tokom vanrednog stawa nije bilo mogu}e raditi. Jedan od kom{ija rekao je i da je saznao da Xinovi}i grade i ogroman bazen u dvori{tu ku}e. Melina je u jednom od intervjua prokomentarisala interesovawe medija za wihov budu}i dom. - Na{a ku}a postala je takva misterija za javnost. Ostali smo bez novca, pa je gradwa stala. Tako bar svi tvrde i boqe znaju od nas i upoznati su s na{om finansijskom situacijom. Gradimo svoju ku}u snova. Ne `uri nam se, zavr{i}emo je nekada, mislim da je ne gradimo dugo. Meni je dom kada sam sa svojim suprugom i decom, u odnosima kakvim jesmo ve} 17 godina - rekla je pro{le godine poznata kreatorka. S. G.

]erka pukovnika Cvetka i doma}ice Vere, ro|ena Zemunka, odrasla u Wego{evoj ulici u samom srcu srpske prestonice, postala je velika glumica, poput nacionalnih heroina koje je oìvqavala sa stra{}u, pred na{im o~ima. Igrala je u mnogim doma}im serijama u kojima je bila glavna, ili „skupi za~in“, bez kojeg magija i lepota ne postoje. Wena Emilija iz serije „Boqi ìvot“ postala je deo ìvota srpskih porodica, kao da je stvarna, kao da je deo nas. Posledwih godina igrala je u svim zna~ajnim serijama koje su se snimale na ovim prostorima: „Junaci na{eg doba“, „[ifra Despot“, „Mamini sinovi“, Santa Maria Della Salute, „Sin|eli}i“, „Lud, zbuwen, normalan“, „Ulica lipa“, „Gorki plodovi“, „Pozori{te u ku}i“, „Zona Zamfirova“, „Boqi ìvot“, „Bela la|a“, „Porodi~no blago“, „Mje{oviti brak“... @ivela je u Finskoj sa suprugom, srpskim diplomatom, ali i dolazila na svaka tri meseca u svoj voqeni Beograd, i igrala u serijama koje su se tada snimale. Po povratku iz Finske (gde je oti{la izme|u ostalog i da „sebi dokaè da nije zavisna od glume“) u svoj grad, odmah je zaigrala u Narodnom pozori{tu u [ekspirovom „Ri~ardu Tre}em“. . Povodom nagrade za ìvotno delo desetog jubilarnog Festivala doma}ih tv serija (FEDIS), na{u gluma~ku divu Svetlanu Bojkovi} pitamo kakve emocije u woj budi ovo priznawe, iako joj nije prva nagrada ovog tipa, uz konstataciju da je obeleìla ~itavu jednu epohu TV stvarala{tva, stvorila i oìvela nezaboravne i u narodu voqene likove. - Veoma me raduje nagrada FEDIS-a, upravo zato {to se odnosi na moj televizijski opus, koji je i obiman i raznolik i koji traje vi{e od 50 godina. Zaista je lepo kada neko to primeti - isti~e Svetlana Bojkovi}. U okviru ovogodi{weg 27. Festivala evropskog filma na Pali}u, va{ bogati gluma~ki opus predstavqen je izlo`bom „Svetlana Bojkovi} - umetnost glume ili tragawe za istinom“. Kako biste taj put ka istini objasnili? Da li je bilo padova, sumwi, èqe za odustajawem?

- Mislim da je put ka istini put koji vodi ka su{tini i ~istoti qudskog bi}a, ka wegovoj bezazlenosti, kojom su darovana deca pri ro|ewu. Ako umetnik taj put prepozna u sebi, kao poriv, prirodno je i logi~no da prepozna i sve ono {to je suprotno, te da svojim umetni~kim delom i ~iwewem budi svest o tome u svojoj publici. Jednostavno, to vam je borba izme|u dobra i zla. Umetnost oplemewuje qude, ~ini ih boqim, humanijim i civilizovanijim. Taj put tragawa nije teàk, ako vam je dat dar da ga prepoznate i sledite. Osta}emo uskra}eni za legendarne anegdote iz pozori{nih bifea va{e generacije, gde se stvarao jedan paralelni umetni~ki i misaoni svet. Mla|i glumci posle predstava tr~e u teretane. Da li je to neminovnost vremena, ili se u pozori{nim hramovima izgubilo „ono malo du{e“? - Da, svet se mewa, ìvot se jako ubrzava... Pozori{ni bifei ostaju, uglavnom, prazni posle proba i predstava, iako se na{ gluma~ki rad ne zavr{ava ni sa probom, ni sa predstavom. Posle probe tek shvatite {ta jo{ treba da probate, kao {to i posle predstave znate {ta moè da bude jo{ boqe... Mislim da se nije izgubilo „ono malo du{e“. To se samo negde sakrilo u ovoj jurwavi sa vremenom. Verujem u mlade umetnike. Znam koliko {ire o~i i srce kada sam u prilici da im pri~am divne, duhovite i mudre anegdote iz pro{losti, vezane za velike glumce i rediteqe. Kroz to, oni imaju na {ta da se oslone, ohrabre, nau~e ne{to, i shvate da su karike u lancu koji postoji. Mislim da mi, stariji, to treba da im prenosimo, da nastavqamo to trajawe bez prekida, {to }e i oni ~initi u budu}nosti. Va{ pozitivan stav prema svemu {to vam se kroz ìvot de{ava, jednostavno je i jedino ispravno uputstvo za upotrebu ìvota. Kako bi sada zvu~alo to uputstvo? - @ivot treba ìveti i voleti ga, {ta god da donese. To zahteva trud sve dok ne postane deo va{e prirode. Na ìvot se ne smete qutiti, jer ìvot je dar koji treba po{tovati, negovati, unapre|ivati i boriti se da bude lep i ~astan! M. T.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 24. septembar 2020. 23

MOMO KAPOR

Posle qubavi (odlomak iz kwige „Una“)

Posle qubavi ostaje re~enica: „Divno izgleda{, nisi se ni{ta promenila...“ I: – „Javi se ponekad, jo{ ima{ moj broj telefona“. Je li to sve {to ostaje posle qubavi? I {ta, uop{te, ostaje posle we? Telefonski broj koji lagano bledi u pam}ewu? â{e sa ugraviranim monogramima, ukradene u „Esplanadi“. Posle qubavi ostaje obi~aj da se belo vino sipa u te dve ~a{e i da crte budu na istoj visini. Posle qubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka „?“ i za~udjen pogled starog kelnera {to nas vidi sa drugima. Posle qubavi ostaje re~enica: „Divno izgleda{, nisi se ni{ta promenila...“ I: – „Javi se ponekad, jo{ ima{ moj broj telefona“. I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, ostaju posle qubavi. Posle qubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode. Ostaju tajni znaci, qubavne {ifre: „Ako me voli{, zapo~ni sutra{we predavawe sa tri re~i koje }e imati po~etna slova mog imena...“ U{ao je u amfiteatar i kazao: „U na{oj avangardi...“ Poslala mu je poqubac. Posle qubavi ostaje tvoja strana posteqe i strah da }e neko iznenada nai}i. Klak – spu{tena slu{alica kada se javi tu|i glas. Hiqadu i jedna la`. Posle qubavi ostaje re~enica koja luta kao duh po sobi: Na{ ugledni pisac romana, drama, pripovedaka i eseja, Branislav Nu{i}, ne samo da je bio dobar komediograf u svojim delima, ve} je i u privatnom ìvotu (prepri~avali su bliski qudi wegovog doba) ~esto umeo da se na{ali, ne prezaju}i od toga pred kim je i gde je. PRVA ANEGDOTA Naime, jednom je Nu{i} na kowu poku{ao da u|e u Ministarstvo inostranih dela, kada se odigravala demonstracija zbog okupacije Bosne i Hercegovine. Skup{tinski portir molio ga je da to ne ~ini, a Nu{i} mu je u svom stilu odgovorio: "More pusti, Jovo, nije ovo prvi ni posledwi kow koji ulazi u ministarstvo". DRUGA ANEGDOTA Branislav Nu{i} je, kao mlad momak, bio zaqubqen u Milicu Terziba{i}, lepu Beogra|anku sa Top~iderskog brda. Kada se Milica razbolela, Nu{i} je odmah zamolio svog dobrog druga lekara da je pregleda i le~i. A ovaj ne samo da ju je izle~io nego ju je i zaveo. Milica i mladi lekar ubrzo su se ven~ali, a Nu{i} je stra{no patio. Me|utim, uskoro je dobio priliku za slatku osvetu. Pozvan je da u "Gradskoj kasini" odrì predavawe o qubavi. U prvom redu sedeli su Milica i wen suprug, biv{i Nu{i}ev drug. Bio je to prvi pi{~ev susret s wima nakon ven~awa. Predavawe je zapo~eo konastatacijom: – [ta je to qubav? To je tragi~na pri~a u kojoj izvesna gospo|ica voli jednog, a uda se za drugog – rekao je Nu{i}, a ovo dvoje su naglo napustili gledali{te. TRE]A ANEGDOTA Zanimqiva je i slede}a anegdota: Kada je prosio Darinku \or|evi}, konzulovu }erku, Nu{i} joj je postavio uslov. @eni}e se, ali da mu dozvoli da zadrì makar jedan svoj porok – kocku, pi}e ili

"OVO JE ZEMQA OTROVANA KRVI... GDE SE IL' KADI, IL' PAKLENO KUNE"

„Ja }u prva u kupatilo!“ – i pitawe: „Zar ne}emo zajedno?“. Ovaj put, ne. Posle qubavi ostaju sau~esnici: ~uvari tajni koje vi{e nisu nikakve tajne. Posle qubavi ostaje laka uznemirenost, kada u prolazu udahnem „Cabochard“ na nekoj nepoznatoj crnomawastoj devojci. Prepune pepeqare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikog u blizini. Fotografije snimqene u automatu; taksisti koji nas nikada nisu voleli („Hvala {to ne pu{ite!“ – a pu{ili smo), i cve}arke koje jesu. Posle qubavi ostaje povre|ena sujeta. Metalni ukus proma{enosti na usnama. Posle qubavi ostaju drugi qudi i druge `ene. Posle qubavi ne ostaje ni{ta.

SJAJNE ANEGDOTE IZ @IVOTA BRANISLAVA NU[I]A

Bio je komediograf i na papiru, i u `ivotu

Pesma o Srbiji velikog rodoquba

Veqka Petrovi}a - kwièvnika, pesnika, kriti~ara, teoreti~ara, kolekcionara umetnina - savremenici su opisivali kao visokog, vitkog, urednog gospodina pravilnog dràwa. Govorili su da je i na kupali{te dolazio u odelu sa kravatom kako bi sa~uvao mit o svojoj fizi~koj skladnosti. U velikoj meri je obra}ao pa`wu na svoju pojavnost i dru{tveni ugled. Klonio se boem{tine. Bio je zanimqiv, re~it, marqiv, sposoban ~ovek koji je mnogo voleo svoju suprugu i prijateqe. Jedan savremenik je o Veqku zapisao: - Pre~anski gospodstven, bri`qivo je negovao gospodstveni enterijer doma}eg ìvota u kultivisanom, estetskom i artisti~kom rafinmanu… Ro|en 1884. u Somboru, u tada{woj Austrougarskoj, kao veliki rodoqub je pisao o Srbiji i wenom narodu. Slede}a pesma govori o toj iskonskoj qubavi...

VEQKO PETROVI]

Srpska zemqa

Ovo je zemqa burjana i dra~a, ovo je zemqa podlih suncokreta, ovo je zemqa pijanki i pla~a i leglo vrapca koji nisko leta. Ovo je zemqa burjana i dra~a. Ovo je zemqa gnojna, zdrava, jaka, al' na woj samo {tir visoko |iko. Ovo je zemqa ~malih pupoqaka, plodove ~ije ne okusi niko. Ovo je zemqa gnojna, zdrava, jaka. ène. Pa nek' bira. Mudra je tada bila mlada Darinka. Ako bi izabrala kocku, oti{la bi ku}a. Da izabere pi}e, uz ku}u ode i zdravqe. Najboqe je, mislila je ona, da ga pusti da juri ène. îm je potpisala da je saglasna s tim, ven~ali su se u manastiru kod Bitoqa. Ipak, svoju Autobiografiju Nu{i} je zavr{io re~ima da posle ènidbe ~ovek i nema autobiografije. ÊTRVRTA ANEGDOTA Pri~alo se, daqe, da je kao dete bio vrlo nemiran u {koli, ali otresit i veoma bistar. Jednom kada su na ~asu srpskog jezika obra|ivane poslovice, Nu{i} je bio nesta{an i nije pazio {ta nastavnik govori. Za kaznu ga je profesor prozvao

da ka`e primer neke poslovice. Na to mladi Nu{i} kao da je ve} imao spreman odgovor: - Koliko budala pita, ni sto pametnih ne mogu da mu odgovore. Nastavnik se na|e u ~udu i zamisli da li Nu{i} ovom poslovicom ciqa na wega pa re~e: - Da ~ujem jo{ jedan primer, Nu{i}u. - Pametnom je dovoqna i re~ - mirno }e Nu{i}. Nakon {to je shvatio da ga Nu{i} za~ikava pred razredom, razqu}eni nastavnik ode po upraviteqa {kole, pa jo{ s vrata re~e: - Da te ~ujem sada Nu{i}u! - Nesre}a nikad ne dolazi sama - i na ovo dosko~i Nu{i}.

Ovo je zemqa kasnoga cvetawa, ovo je zemqa mrazeva papreni', ovo je zemqa gde se mnogo sawa, a berbu misli tu~a potamani. Ovo je zemqa kasnoga cvetawa. Ovo je zemqa otrovana krvi, korewe gdeno krepkog duba trune, orlovi ginu, a blaguju crvi, gde se il' kadi, il' pakleno kune. Ovo je zemqa otrovana krvi. Ovo je zemqa prokleta, al' moja; Ma}eha moja, moja mati draga; o, ja te mrzim, jer te niko k'o ja ne qubi tako, moja mati draga! O, ti si prokleta, al' moja!

^etvrtak 24. septembar 2020.

FEQTON

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (10)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera. U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Stevan Dedijer - fizi~ar, novinar, diplomata - osniva~ nauke o poslovnoj {pijunaì Stevan Dedijer je bio fizi~ar, novinar, diplomata i utemeqiva~ nauke o poslovnoj {pijunaì. Za sebe je voleo da kaè da je obave{tajac. Svojim memoarima, koje }e posthumno objaviti wegova supruga, [ve|anka Karin Dedijer, dao je naslov "[pijun kog smo voleli". Dedijer je bio prvo {pijun, potom nau~nik me|unarodnog renomea, profesor na petnaestak univerziteta, ekspert brojnih institucija koje se bave analizama globalnih trendova u obave{tajnom i realnom svetu. Sa grupom jugoslovenskih novinara bio je najpre u Trstu za vreme krize, potom u {tabu generala Markosa u Gr~koj, a kao Kardeqev sekretar putovao je na konferenciju mira u Pariz. A u retkim trenucima slobodnog vremena prevodio je za potrebe Ozne dokumente ko zna na koji na~in doturene iz ameri~ke ambasade. Vodio je konferencije za {tampu za strane novinare u vreme procesa Draì Mihailovi}u. Ro|en je u Sarajevu 1911, ali je dovoqno dugo ìveo da bude svedok, pa i u~esnik mnogih velikih istorijskih zbivawa u pro{lom veku. Poznavao je velike i male politi~are, slabe i sna`ne {efove tajnih slu`bi, i smatrao sebe wima ravnim. - Kao obave{tajac radio sam aktivno samo za Udbu 1947, za vreme gra|anskog rata u Gr~koj. Zadatak mi je bio da neutrali{emo ameri~ku ambasadu u Atini. A 1955. godine sam za Slu`bu dràvne bezbednosti, na veliku radost Aleksandra Rankovi}a, razotkrio jedan od na~ina kojim engleska obave{tajna slu`ba vrbuje na{e qude. Bio sam ~lan Titovog tajnog tima koji je imao zadatak da napravi atomsku bombu. Taj posao su direktno kontrolisali Politbiro i Udba. ^lan sam ~itave mreè qudi u svetu koji

Stevan Dedijer je radio kao obave{tajac za vreme gra|anskog rata u Gr~koj. Otkrio je kako engleski {pijuni vrbuju na{e qude. Vodio je konferencije za {tampu za strane novinare u vreme procesa Dra`i Mihailovi}u otvoreno izu~avaju problem obave{tajnog rada u 20. veku - otvoreno je govorio Stevan Dedijer u mnogobrojnim intervjuima koje je davao. Wegova porodi~na istorija, kao potomka pripadnika tajne organizacije "Crna ruka", govori da je bio predodre|en da bude zagonetna li~nost. Wegov otac Jefto Dedijer je bio iz Bile}e, a majka Milica iz Grada~ca. Otac je bio "crnorukac", prijateq Dragutina Dimitrijevi}a Apisa i Mustafe Golubi}a, dvojice najtajanstvenijih qudi u Kraqevini Srbiji. Mustafa Mujaga Golubi}, jedan od najve}ih {pijuna Kominterne, bio je jedan od Dedijerovih "svetaca", kome je on 1938. omogu}io da bezbedno napusti Ameriku, pred poterom FBI... O tome kako se sreo sa Mustafom Golubi}em sam Dedijer ka`e: - Meni je Nikola Kova~e-

vi} 1937. u Pitsburgu rekao kako ima jedan ~ovek koji ho}e da me sretne. I da treba da odem u Wujork kod wega. Vrata mi otvori jedan divan ~ovek, mo`da 45 godina, lep, orlovski nos. Zagrlio me, kaè da mu je moj otac dao 25 dukata u Solunu da pobegne sa Solunskog procesa, kad su smakli Apisa. "Da ti vratim" - kaè - i dade mi 100 dolara, {to je bilo mojih 10 plata. Onda me ispitivao {ta ~itam, {ta radim, nau~io me da volim kowak "martel" i sir gorgonzola, to nikad ne}u zaboraviti. U~io me kako sa ènama. Kaè: "Ne treba sa ènama puno filozofije, direktno i sve }e upaliti!" Mujaga je u Wujorku kidnapovao jednog sovjetskog agenta, po{to mu je karijera bila zape~a}ena odlukom Moskve. Vratio se u Beograd gde su ga posle izdaje Titovih saradnika uhvatili Nemci.

NACIONALISTA PRELAZI U KOMUNISTE U Americi Stevan je radio u Wujorku kao novinar i stalno bio u kontaktu sa "crnoruka{ima", koji su negovali wegov nacionalni duh. - Jugoslovenski konzul u Wujorku Milivoje Jankovi} je bio "crnoruka{" kao i moj otac. On je pisao mami o meni i on mi je dao brodsku kartu za Jugoslaviju. Preko Dubrovnika sam do{ao u Beograd, a @ika Lazi}, kraqevski ministar policije za vreme diktature Aleksandrove, vodio me kroz Srbiju. Kada sam se vratio pisao sam u listu "Slobodna re~" u Pitsburgu, koji je bio komunisti~ki. Posle objavqivawa moje pesme o Srbima stradalim u [paniji izbio je skandal u Pitsburgu: "Sin Jefte Dedijera nacionaliste, oti{ao u komuniste!" - se}ao se Stevan Dedijer.

Stevanov otac Jefta je bio |ak Jovana Cviji}a, sa kojim je crtao karte velike Srbije i Jugoslavije. Jefto Dedijer je bio docent geografije na Beogradskom univerzitetu, a brat Vlado Dedijer poznati istori~ar i biograf Josipa Broza Tita, dok brat Boro nije bio politi~ki angaòvan. I mada je u memoarima pisao kako ga je majka Milica izgradila kao ~oveka, jer je sa sedam godina ostao bez oca, Stevan Dedijer je po karakteru bio na Jeftu Dedijera - radoznao, hrabar, borben, kao ~ovek koji ska~e ili "kao Srbin sa dna kace", kako je govorio za sebe. Odluka majke Milice Dedijer da svog najstarijeg sina po{aqe na {kolovawe u inostranstvo bila je sudbonosna, jer se sin Stevan kasnije retko vra}ao ku}i. Od 1924. do 1929. godine poha|ao je Internacionalni kolex "Monte Mario" u Rimu. Kako je izgledalo to svetsko {kolovawe opisao je sam Stevo: - Majka je mene poslala u jednu od najelitnijih {kola. To je privatna {kola u Rimu gde su i{la deca bogatih roditeqa. Te{ka {kola, jaka disciplina, kao da je univerzitet, imala je 10 zgrada, igrali{te golfa, trake za tr~awe. Upao sam u dru{tvo bogatih. Novac nikad nisam cenio, ali uvek sam imao prijateqe koji su imali novac. Ovu {kolu je osnovao brat predsednika SAD. Moja mecena gospo|a Nada Gruji} je bila saradnik engleske obave{tajne slu`be u Prvom svetskom ratu. Dala mi je stipendiju za fakultet i 1930. oti{ao sam na studije u Prinston. Predavao mi je ârls Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantik - pisao je Dedijer u svojim memoarima. Prvo je hteo da bude inèwer i da pravi avione, posle da bude fizi~ar i matemati~ar, pa istori~ar. Zbog politi~kih zbivawa u Evropi postao je iskreni komunista, {to je bila i moda kod dece bogatih Amerikanaca i Evropqana. lll U slede}em broju: Uspani~enom Titu rodila se ideja da se napravi atomska bomba

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

24. septembar

1227. - Umro je prvi srpski kraq Stefan Nemawi} Prvoven~ani, drugi sin velikog ùpana Stefana Nemawe, za vreme ~ije vladavine je Srpska pravoslavna crkva stekla autokefalnost. Da bi u~vrstio nezavisnost od Vizantije, napravio je zaokret u spoqnoj politici okrenuv{i se novim saveznicima, Mleta~koj republici i papi. Napisao je "@itije svetog Simeona" (Stefana Nemawe). 1852. - Francuski inèwer Anri @ifar izveo je prvi let diriàblom na parni pogon i preleteo 27 kilometara od Pariza do Trapa. 1863. - U Beogradu je osnovana Velika {kola koja je imala Filozofski, Pravni i Tehni~ki fakultet, a nastava je odràvana u Kapetan-Mi{inom zdawu. [kola je prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poqoprivredni fakultet. 1915. - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu otvorile Solunski front na koji su upu}ene snage sa fronta u Galipoqu. 1941. - Vlade 15 zemaqa, me|u kojima i Kraqevine Jugoslavije, potpisale su na konferenciji u Londonu Atlantsku povequ. Povequ u osam ta~aka proklamovali su 14. avgusta ameri~ki predsednik Ruzvelt i britanski premijer êr~il kao politi~ki program saveznika u borbi protiv sila osovine u Drugom svetskom ratu. Taj dokument je posluìo kao osnova Poveqe UN. 1960. - U Wuportu je porinut "Enterprajz", prvi ameri~ki nosa~ aviona na atomski pogon. 1986. - Beogradski list "Ve~erwe novosti" objavio je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao èstoke kritike u Srbiji i drugim republikama biv{e Jugoslavije, naro~ito u Hrvatskoj. 1988. - Na Olimpijskim igrama u Seulu, kanadski sprinter Ben Xonson postavio je svetski rekord u finalnoj trci na 100 metara od 9,79 sekundi. [est dana kasnije utvr|eno je da je bio dopingovan, rezultat je poni{ten, a Xonsonu je oduzeta zlatna medaqa. 1990. - Predsednik Zapadne Nema~ke Rihard fon Vajczeker potpisao je sporazum kojim }e 3. oktobra 1990. dve nema~ke dràve ponovo biti ujediwene; Isto~na Nema~ka je formalno napustila Var{avski pakt. 2000. - Pobedom udruène opozicije na izborima u Srbiji i SR Jugoslaviji, zavr{ila se desetogodi{wa autokratska vladavina Slobodana Milo{evi}a. Ne èle}i da prihvati poraz, dotada vladaju}a Socijalisti~ka partija Srbije i wen lider Milo{evi} izazvali su postizbornu krizu koja je zapretila gra|anskim ratom u Srbiji. Kriza je okon~ana 5. oktobra nakon masovnih protesta {irom Srbije, a novi predsednik SR Jugoslavije postao je Vojislav Ko{tunica, lider Demokratske stranke Srbije i predsedni~ki kandidat DOS-a. 2006. - Umro je britanski kompozitor Malkom Arnold, autor muzike za film "Most na reci Kvaj" za koju je 1958. dobio Oskara. Komponovao je muziku za vi{e od 130 filmova, devet simfonija, sedam baleta, dve opere, mjuzikl i vi{e od 20 koncerta.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

^etvrtak 24. septembar 2020. 25

GRAD ZAGREB 16. SEPTEMBRA 1861. GODINE VUKU STEFANOVI]U KARAXI]U DODELILO POVEQU PO^ASNOG GRA\ANINA

Hrvati su obo`avali ovog Srbina, pisali mu }irilicom, a sada.. Hrvati su nekada izuzetno cenili Vuka Stefanovi}a Karaxi}a i to nisu krili

GENIJALNA OBJAVA GLUMCA SR\ANA TIMAROVA DO SUZA JE NASMEJALA NOVAKA \OKOVI]A:

Ti~e se }irilice

- Kako da objasnim da ovako pi{emo "{i{mi{" na srpskom }irilicom pisanim slovima. Iskreno sam znati`eqan - objavio je Timarov

Glumac Sr|an Timarov nasmejao je i oraspolo`io mnoge wegove pratioce na Instagramu novom objavom. Naime, on je objavio kako se na pisanim slovima na }irilici pi{e "{i{mi{", ali postoji jedna za~koqica. - Kako da objasnim da ovako pi{emo "{i{mi{" na srpskom }irilicom pisanim slovima. Iskreno sam znati`eqan - objavio je Timarov. Objava srpskog glumca nasmejala je i Novaka \okovi}a do suza, a najboqi svetski teniser nije odoleo a da ovo ne objavi na svom Instagram storiju. S. G.

Pro{lo je ta~no 159 godina od kako je grad Zagreb 16. septembra 1861. godine Vuku Stefanovi}u Karaxi}u dodelilo Povequ po~asnog gra|anina, kojom su mu data “sva prava, slobo{tine i koristi, kao {to svakom gra|aninu Zagreba po zakonu i starom narodnom obi~aju pripadaju”. O tome koliko su tada{wi hrvatski zvani~nici po{tovali lik i delo Vuka Karaxi}a najboqe govori podatak da je poveqa koja mu je tada dodeqena pisana na }irilici. Vukov uticaj na hrvatski jezik jo{ od kraja 19. veka isticali su lingvisti iz Hrvatske obja{wavaju}i kako je ceo Vukov model kwièvnog jezika sa svim elementima, ukqu~uju}i i akcenatski sistem jednostavno samo preuzet. Iako se Vukova reforma odnosila na srpski jezik, wu su prihvatili Hrvati, tako da je i u osnovu wihovog kwièvnog jezika u{lo {tokavsko nare~je. Hrvatska te`wa da svoj jezik kodifikuju jkao jedinstven, decenijama je nailazila na reakcije lingvista koji su obja{wavali da je to mogu}e samo ukoliko {tokavske osnove pre|u na neku drugu – ~akavsku ili kajkavsku i onda po~nu da grade jedinstveni jezik. Vukov uticaj na hrvatski jezik najvi{e je isticao Ivan Broz, lingvista iz druge polovine 19. veka koji je isticao da je za Hrvate najboqe da “se priklone Vuk–DaNakon osvajawa ovih krajeva i kona~nog pada Smedereva, Turci su imali veliko po{tovawe prema poraènim Srbima. Jedna od ~iwenica koje to dokazuju jeste da se na turskom dvoru srpski jezik koristio kao drugi slu`beni jezik dugo vremana. Sva je prilika da su turski sultani, naro~ito Mehmed II Osvaja~ i Sulejman Veli~anstveni, u~ili i znali srpski. Da je srpski jezik prepun turcizama nije ni{ta novo. To su re~i preuzete iz turskog jezika i posebno su karakteristi~ne za jezike naroda koji su bili pod vla{}u Osmanskog carstva - gr~ki, bugarski, makedonski, jermenski, naravno i srpski. Ipak, ovo je jedina srpska re~ u turskom jeziku. Smatra se da su turski osvaja~i Srbima "u amanet" ostavili vi{e od {est hiqada svojih re~i. Neke od wih zastarele su, pa i potpuno nestale iz upotrebe, ali i daqe se svakodnevno koristi barem tri hiqade re~i koje su stigle iz turskog. Burek, budala, ba{ta, }up, xep, pekmez, xin, pamuk, papu~e, sanduk, torba, top, zanat… samo su neke od wih. Me|utim, nisu samo Srbi "pozajmqivali" re~i. Vi{evekovno me{awe naroda dovelo je do toga da i Turci usvoje i po~nu da koriste neke slovenske re~i. Neki doma-

Poveqa Vuku Karaxi}u ni~i}evim jezi~kim na~elima”. On 1892. godine izdaje i {tampa Hrvatski pravopis u ~ijem predgovoru navodi da bi se “sve to moglo nazvati i srpskim pravopisom”. Sli~nog je stava bio i Tomo Mareti}, hrvatski leksikograf, koji je 1899. godine izdao “Gramatiku i stilistiku hrvatskog ili srpskog jezika” i tom prilikom napisao : “Ono {to je Ciceron za Latine, to je Vuk za nas!“. Koliki je put od nakolowenosti do prezira, naro~ito kada su ume{ani politi~ki, nacionaln i socijalni elementi mo`da se najboqe mo`e videti na prime-

ru kako se grad Zagreb poneo prema Vuku. Naime Vuk Karaxi} je godinama imao ulicu u Zagrebu, ali vlastima u hrvatskoj prestonici nije smetalo ni to {to je Vuk Karaxi} po~asni gra|anin tog grada da mu 1992. godine oduzmu ulicu. Zanimqiva je ~iwenica da Hrvatima na centralnom trgu stoji spomenik Bana Jela~i}a koji je ro|en u Petrovaradinu, na teritoriji dana{we Srbije, te Srbi i danas vole da ka`u da uprkos tome {to su oduzeli ulice znamenitim Srbima, Hrvati i daqe na glavnom trgu imaju ~oveka teritorijom povezanog sa Srbijom. R. N.

ZNATE LI KOJA JE JEDINA SRPSKA RE^ U TURSKOM JEZIKU

Srpski je bio zvani~an jezik na turskom dvoru ali je za sobom ostavio malo tragova

}i stru~waci smatraju da je takvih re~i u turskom ~ak hiqadu, ali u stvarnosti se ve}ina wih vi{e ne koristi, ili se koristi veoma retko. Interesantno je da je najvi{e ostalo izraza koji se

odnose na administrativne nazive, zakonske norme, kao i rudarstvo. U svakodnevnom govoru Turaka mo`e se prona}i tek nekoliko re~i slovenskog porekla – kraq/kraqica, ~eta, vi{wa, kosa (alatka)...

Me|utim, samo za jednu re~ se sa sigurno{}u mo`e re}i da je srpska - Bo`i}. Turci ovaj srbizam izgovaraju kao "Boxuk", ali u svakom slu~aju misli se na praznik ro|ewa Isusa Hrista. M. T.

MOZAIK

^etvrtak 24. septembar 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Mislite na pozitivan ishod svega i optimizmom se branite od mra~nih strahova koji vas, s vremena na vreme, obuzimaju. QUBAV: S nestrpqewem posmatrate stvari, pa zbog toga postoji opasnost da pogre{no rastuma~ite pona{awe partnera. To nije zato {to on prikriva ne{to, ve} je stvar u va{em nerealnim o~ekivawima kojih nikako da se re{ite. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Za vas je ovo period velike borbe kojoj se polako nazire kraj. Da biste prevazi{li sve napetosti neophodno je da donesete va`nu poslovnu odluku koju odavno odla`ete. QUBAV: Kada biste znali {ta `elite, problem bi bio re{en. Svesni ste da se nalazite u nekoj fazi, ali niste sigurni da li je dobro razumete. Ne optere}ujte voqenu osobu svojim strahovima. ZDRAVQE: Upala grla.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Sve vam se, i daqe, svodi na ~ekawe. Informacije koje budete dobijali mogu biti la`ne, a osobe koje vam ne{to obe}avaju nepouzdane. Najboqe je da ovo vreme iskoristite za u~vr{}ivawe postoje}e pozicije. QUBAV: Va{a vizija realnosti mo`e biti neprijatna svakom ko vas dobro ne poznaje. Pravo re{ewe }e biti vidqivo tek kad se dodatno potrudite. ZDRAVQE: Nesanica.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Jo{ neko vreme ostanite pribrani i strpqivi. Ta~no je da promene stiù i vi to odli~no ose}ate, ali potrebno je jo{ malo sa~ekati i ne brzati s odlukama. QUBAV: Nerealne nade vode vas u razo~arawe. Ukoliko budete samokriti~ni i iskreni prema partneru, ali i prema sebi, va{a romanti~na bliskost bi}e u~vr{}ena. ûvajte se laì. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Prozvani ste da razre{avate probleme i konfuziju u ìvotu nekoga ko zavisi od vas, a s kim ste i poslovno povezani. Qudi se oslawaju na va{u prakti~nost i operativnost. QUBAV: Ovo je vreme zahtevnih emotivnih izazova i potrebe da se qubavni ìvot stabilizuje. Atmosfera zavo|ewa je u vazduhu, imate potpunu kontrolu nad situacijom. Povucite prvi korak. ZDRAVQE: ûvajte noge.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Brojni nesporazumi, kojima }ete biti optere}eni, ne}e ostaviti trajne posledice na va{u poslovnost. Prepustite drugim qudima one probleme koji ne pripadaju vama. QUBAV: Ovo je vreme kada je potrebno sve uobli~iti. Ukoliko ste odnedavno u romansi, otvara se prilika da dosegnete sasvim nova iskustva. Od vas zavisi kako }e se stvari razvijati. ZDRAVQE: Mogu}e su aritmije.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Nagla{eno ste osetqivi, pa previ{e ose}ate emocije drugih qudi. To vas izlaè pogledima vi{e nego {to ste spremni da podnesete. Otvara se potreba za u~ewem ne~eg novog. QUBAV: Bilo kakve la`ne nade ili preterana o~ekivawa moraju da se isprave. Pokaìte zahvalnost, ali se ne izja{wavajte otvoreno jer ne}ete biti shva}eni na pravi na~in. ZDRAVQE: ûvajte se povreda.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Duhovne i intelektualne discipline su vam u prvom planu, to je ono {to vas iscequje. Koristite intuiciju da uo~ite ~ije su ideje preuveli~ane i neiskrene. QUBAV: Ne poku{avajte da odre|ujete uslove pod kojima }e se va{ qubavni `ivot daqe razvijati. Pred vama je nova `ivotna faza, bar kada su emotivni odnosi u pitawu. Prihvatite promene. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Idealan je period da na kvalitetniji na~in organizujete svoju poslovnu svakodnevicu. Budite uvereni da va{ trud nije uzaludan iako }ete na rezultate ~ekati malo du`e nego {to to sada procewujete. QUBAV: Samopouzdawe vam raste, okru`eni ste qudima koji su prijateqski nakloweni kako vama tako i va{em partneru. Pazite kome se poveravate. ZDRAVQE: Problemi s o~ima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: U naletu dobrog raspoloèwa imate sposobnosti da ostvarite svoje ciqeve. Pokre}ete planove za promenu na~ina ìvota. Mogu}e je da je to ne{to {to ste ranije planirali. QUBAV: Qubavni odnosi su vam, nekako, u drugom planu, usredsre|eni ste na dru{tvo. Takav na~in funkcionisawa, preti da preraste u obi~an drugarski odnos koji na kraju zavr{ava razlazom. ZDRAVQE: Problemi s koòm.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Ukoliko se budete dr`ali svojih planova i namera, svaka prepreka }e biti s lako}om prevazi|ena. Bez obzira na sve povoqnosti, neka vas ne ponesu nerealan optimizam i euforija. QUBAV: Na vama je da sa~uvate tajnu koja, po va{em mi{qewu, nije ne{to {to mora da se krije. Ako druga strana insistira na tome da ostanete diskretni, prihvatite. ZDRAVQE: Proverite pritisak.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Ose}ate se blokirano jer o~ekujete realizaciju ne~ega za {ta znate da je izvesno, ali nikako da se desi. Pre nego {to potpi{ete bilo {ta, dvaput proverite sve detaqe. QUBAV: Ovo je period tokom kog }ete biti u centru pa`we bilo da se radi o voqenoj osobi ili pripadnicima va{e u`e porodice. U prvom planu su va{a posve}enost i odgovornost. ZDRAVQE: Posetite stomatologa.

Skupo ko{ta, a ni{ta ne donosi – Evo {ta istinski zna~i biti Srbin! U~eni primerom pradedova koji ni u trenucima najte`e muke, usred gladi i hladno}e na obroncima strmih albanskih planina posledwim atomima snage uzviknu{e „@ivela Srbija“, ne padaju}i im ni na pamet da joj ne{to

ru`no ka`u, priseti}emo se i re~i velikog Drago{a Kalaji}a koji odavno nije sa nama, ali koji nam je iza sebe za sva vremena ostavio pravu definiciju Srpstva i wegovog zna~ewa:⁣ „Ako ho}ete da budete istin-

ski Srbi – morate znati da to veoma skupo ko{ta, a ni{ta ne donosi, izuzev muka, patwi i stradawa. Ako za to niste sposobni – boqe je da se povu~ete sa ovog najopasnijeg mesta u Evropi i da odete u beli svet, da ne smetate ostalima svojim glasnim strahovawima i àlopojkama. Morate znati da }e rajinski mentalitet, vanredno sposoban da se uvek i svuda dokopa vlasti i odrì na woj, svako va{e svrstavawe na stranu svog naroda nagra|ivati porugama, sramo}ewem i progonima. Va{ izbor mora biti slobodan od svake brige za ishod. Jednako morate biti slobodni od ùdwe za pobedom, kao i od straha spram poraza. Va{a odluka mora biti ~ista i neuslovqiva. Samo tako }ete biti dostojni srpske uloge i tradicije.” M. T.

„^UVAR ^ASTI I PONOSA“:

O deda \or|u sa Zejtinlika snimqen dokumentarni film \or|e Mihailovi}, poznatiji kao deda \or|e, ~uvar Zejtinlika, dobio je jo{ jedan dokumentarni film o sebi – „^uvar ~asti i ponosa“. Snimawe filma realizovano je uz podr{ku Predstavni{tva Republike Srpske u Gr~koj, a bi}e prikazan na Me|unarodnom festivalu dokumentarnog filma u Solunu, u oktobru slede}e godine. Devedesetdvogodi{wi \or|e Mihailovi} vi{e od pola veka ~uva srpsko vojni~ko grobqe Zejtinlik u Solunu, gde do~ekuje i ispra}a potomke 8.000 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu.

tembru, Danu srpskog jedinstva, moramo da pri~amo o tome i u drugim dr`avama, da predstavqamo na{u istoriju. Ako ne govorimo o na{oj istoriji u drugim zemqama, onda dolazi do promene istorije, jer svaka zemqa pri~a svoju verziju. Ovde se pri~a da su Solunski front probile sile Antante, ne stavqaju}i Srbe u prvi plan, onako kako je bilo“, napomiwe Jovanovi}eva. Proboj Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine dogodio se ba{ u rejonu koji je pokrivala srpska vojska. Iako je bila druga po brojnosti, na{a vojska je bila

On je tre}a i posledwa generacija Mihailovi}a koja bdi nad srpskim junacima, a film je oma` wemu. DEDA \OR\E – ÛVAR ÂSTI I PONOSA [ef predstavni{tva Republike Srpske u Gr~koj Jelena Jovanovi} rekla je da je deda \or|e za srpski narod institucija i da snimawem filma èle da mu se zahvale. „Najmawe {to moèmo da uradimo je da sa~uvamo wegov lik i delo od zaborava. On predstavqa posledwu generaciju, nema naslednika, obzirom da ima dve }erke, tako da }e se s wim zavr{iti loza Mihailovi}a koja ~uva grobqe jo{ od 1928. godine“, istakla je Jovanovi}eva. Prvi ~uvar grobqa bio je \or|ev deda, solunski dobrovoqac Savo Mihailovi}, Srbin iz Grbqa kod Boke kotorske. Savo je sakupio svoje mrtve drugove i saborce, a potom ih je ~uvao do svoje smrti 1928. godine. Posle smrti im se i sam pridruìo na Zejtinliku. Nasledio ga je \or|ev otac, \uro Mihailovi}, U julu 2014, deda \or|e je odlikovan ordenom srpske zastave drugog stepena, za naro~ite zasluge u o~uvawu kulturnog i istorijskog nasle|a Srbije i razvijawe i u~vr{}ivawe saradwe i prijateqskih odnosa Srbije i Gr~ke. OÛVAWE SRPSKE ISTORIJE Film je preveden i na gr~ki jezik, kako bi taj deo srpske istorije bio predstavqen i tamo{woj javnosti, koja nije dovoqno upoznata sa golgotom koju su Srbi preìveli. „Da bismo pri~ali o 15. sep-

najmotivisanija, pa su Saveznici smatrali da }e posti}i najvi{e. Nisu pogre{ili. „Objektivno, najve}i proboj i prodor u toku rata, pritom mislim na sva boji{ta, dogodio se upravo na Balkanu, na prostoru delovawa srpske vojske. Nema~ki car Vilhem II je ~ak tvrdio da je 60.000 srpskih vojnika odlu~ilo rat“, predo~ava istori~ar êdomir Anti}, isti~u}i va`nu ulogu na{e vojske u zavr{etku Prvog svetskog rata. TREBA ODREDITI NASLEDNIKA Anti} je naglasio da je i deda \or|eva uloga velika i da bi Srbija trebalo odredi wegovog naslednika koji }e ~uvawem Zejtinlika ~uvati i srpsku i slovensku istoriju. „Bilo bi dobro da na tom mestu bude neki Srbin. U krajwoj liniji, to je i diplomatska funkcija, jer je na Zejtinliku sahrawen ogroman broj vojnika drugih vojski“, napomiwe Anti}. Osim srpskih, na Zejtinliku se nalaze i grobovi francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta. Srpsko grobqe predstavqa centralni deo kompleksa, a u wegovom sredi{tu je kapela ispod koje se nalazi kosturnica u kojoj po~iva ve}ina stradalih srpskih ratnika. Premijera „ûvara ~asti i ponosa“ trebalo je da bude odràna 15. septembra, ali je pomerena zbog situacije sa virusom korona. Nakon prve projekcije, bi}e prikazan i u Bawa Luci, a potom i u Srbiji. R. N.

n m

ZDRAVQE ZRAVQE

Promene na kosi koje otkrivaju zdravstvene probleme Iako je kosa jedan od najlep{ih ukrasa, ona mo`e da ima mnogo va`niju ulogu. Ovaj deo na{eg tela, ba{ poput noktiju, mo`e nam otkriti dosta o stawu organizma. Primetite li neke nagle promene na va{oj kosi, ne ignori{ite ih jer one mogu biti pokazateq zdravstvenih problema.

tva, 1. PRETERANO OPADAWE KOSE dru- @ena u proseku dnevno izgubi stotinak vlasi, {to se smatra amo normalnom pojavom. Me|utim ako primetite kako je kosa po~ela mo o zna~ajnije da vam opada, najboqe re{ewe je potraìti savet lekara. ama, Preterano opadawe kose moè biti znak poreme}aja u rije, ravnoteì hormona , ali i bolesti poput pityriasis amiantacea i rzi- seboreja kao i poreme}aja rada {titwa~e. Isto tako, za nski opadawe kose mogu biti odgovorni i neki lekovi, ali i , ne nedostatak minerala u organizmu poput gvo`|a i cinka. ona2. TANKE I SLABE VLASI anoAko su va{e ~vrste, debele vlasi oslabile i stawile se to moè ukazivati na hipotireozu, bolest {titne `lezde koja nas15. taje zbog premale proizvodwe hormona. [titwa~a reguli{e dio rad endokrinog sistema i uti~e na strukturu kose, zato prvo ala {to morate da uradite jeste da odete kod lekara i pitate ga za ruga savet. ila Me|utim uzrok promene strukture vlasi moè biti i stres. Zbog stresa kosa sporije raste, gubi sjaj i postaje suva. Stres uti~e na zadràvawe natrijuma (soli), koji se moè akumulirati oko folikula vlasi uzrokuju}i smaweni prenos hranqivih materija koje su va{oj kosi prekopotrebne.

3. KOSA KOJA OPADA U PRAMENOVIMA Opadawe malih pramenova mo`e biti izazvano alopeciom areatom, autoimunom bole{}u uzrokovanom velikim promenama u organizmu poput trudno}e ili bolesti pri kojoj imunolo{ki sistem slabi i time uti~e na smawewe folikula vlasi. Isto tako, Citostatici, vitamin A i wegovi derivati, antidepresivi, hormoni (testosteron), lekovi za smawewe masno}a u krvi, kao i odre|ene vrste lekova za visok pritisak tako|e

DOMA]A KUJNA

nici {e.

oj i mio se toru a~ki a je ilo edologu rvog

^etvrtak ^etvrtak24. 24.septembar septembar2020. 2020. 27 27

Posni recept

Mafini sa jabukama i orasima

eda SrnatinPotrebno je: nsku 3 jaja, 1 ~a{a {e}era, estu 1 jogurt, niji, pola ~a{e uqa, jer Jedna i po ~a{a bra{na, man jedan vanilin {e}er, apo- 1 pra{ak za pecivo, 3 jabuke. liku kih, skih a i psko lni srenaveka. Priprema: po- Priprema: `ana rena Pome{ati sve sastojke, ona. staviti u kalupe za mafine i pripe}i na 180 stepeni oko 20 i u minuta. R. N.

mogu da izazovu prekomerno opadawe kose. 4. PREURAWENE SEDE VLASI Imate li puno sedih, a mla|i ste od 35 godina, mogu}e je da vam nedostaje vitamina B12 i B9 poznatog i kao folna kiselina. Isto tako, pojava sedih vlasi u ranoj ìvotnoj dobi moè biti uzrokovana lo{im kvalitetom krvi i problemima s bubrezima, poreme}ajem rada {titwa~e, ali i ko`nom bole{}u kao {to je vitiligo, koja uzrokuje iznenadnu pojavu depigmentacije. 5. LAKO LOMQIVE VLASI Kosu ~ini belan~evina keratin pa nedostatak belan~evina u ishrani moè oslabiti vlas toliko da ona vrlo lako puca. Lomqivu kosu moè uzrokovati i neuhrawenost.

Stru~waci za ishranu obolelima od psorijaze preporu~uju ve}e koli~ine razli~itog povr}a, vo}a kao i integralnim ìtaricama. Psorijaza je vrlo neprijatno autoimuno oboqewe za koje danas postoje efikasni lekovi, ali nisu svima dostupni. Biolo{ka terapija je rezervisana za obolele sa najteòm klini~kom slikom, dok odre|eni broj pacijenata uspeva da kontroli{e bolest sa malom dozom lekova uz odgovaraju}u negu i ishranu. Povr}e bi trebalo {to je mogu}e ~e{}e da se jede sirovo. Dobar izbor su {argarepa, koren celera, spana}, per{un, zelena salata, kupus... Na meniju {to vi{e bundeve i krompira. Na meniju moè da se na|e i bundeva, kuvana ili pe~ena, dok bi pe~enim krompirom s vremena na vreme trebalo zameniti meso. Pijte mnogo vode, najmawe 1,5 litara dnevno. Pravilan izbor namirnica deluje tako da se koà pro~isti i postane otpornija.

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Kosmopolitska korovska biqka ho}une}u, koja raste svuda po Evropi, osim na krajwem severu, u lekovitom smislu izuzetno je dragocena. Naj~e{}e se nalazi pored puteva, u dvori{tima i na zapu{tenim livadama. Cveta od aprila do oktobra, a bere se sve dok cveta. Su{i se u hladovini u tankim slojevima. Lekovita je u celosti. Cvetovi su mali beli, raspore|eni u bo~ne cvasti. Plod je srcasto trouglasti, tvrd na dodir. Sadr`i flavonoide, polipeptide, holin i acetilholin, histamin, vitamine A, B i C i obiqe drugih delotvornih sastojaka. Kao daleka ro|aka familije krsta{ica osloba|a karakteristi~ni miris sumpornih jediwewa. Omiqeni je narodni lek protiv menstru-

PSORIJAZU PSORIJAZU LEÎ LEÎ NARANXASTO NARANXASTO POVR]E, POVR]E, A A POGOR[AVA POGOR[AVA VO]E VO]E OVE OVE BOJE BOJE Va`na komponenta ishrane za ublaàvawe psorijaze je pove}an unos te~nosti. Preporuka je da se pije voda i to ne mawe od 1,5 litara dnevno. U obzir mogu da do|u i sveè ce|eni vo}ni sokovi bez dodavawa {e}era. Ukoliko se bolest pogor{a, savetuje se vegetarijanski meni, a sa poboq{awem stawa, u obzir mogu da do|u blage ~orbe od mesa. Izbegavajte slatki{e i prera|evine od mesa.

DA LI STE ZNALI DA MISLI LE^E? MOGU DA SPRE^E I OPADAWE KOSE!

Svaka bolest ima uzrok, a dobro je poznato da qudi sa mra~nim mislima" " ~e{}e oboqevaju od veselih osoba. Lujza Hej je osmislila modele misli", " jer veruje da simptomi mogu da se ublaè, pa i potpuno otklone pozitivnim mislima. Hej veruje da su misli najve}e ~udo i predlaè sistem kako da lo{e misli zamenite dobrim. Astma Verovatan uzrok: qubav koja gu{i, ose}awe gu{ewa, suzbijawe pla~a. Novi model pona{awa: preuzimam brigu o sopstenom ìvotu i biram slobodu. Alergije Verovatan uzrok: poricawe sopstvene snage. Novi model pona{awa: svet je bezbedno i prijateqski nastrojeno mesto. Ja sam bezbedan. Alchajmerova bolest Verovatan uzrok: odbijawe veze sa svetom, beznade`nost, bespomo}nost i qutwa. Novi model mi{qewa: opra{tam sebi i osloba|am se pro{losti. Postoji novi i boqi na~in da doìvim ìvot. Anksioznost Verovatan uzrok: nedostatak poverewa u tok ìvota. Novi model mi{qewa: volim i prihvatam samog sebe i imam poverewe u ìvot. Bubrezi Verovatan uzrok: okameweni bes. Novi model pona{awa: sa lako}om razre{avam probleme iz pro{losti. Depresija Verovatan uzrok: nemam prava da se qutim i bezna|e. Novi model mi{qewa: ne pla{im se i kreiram svoj ìvot. Grip Verovatan uzrok: prihvatawe rasprostrawenih negativnih uverewa, strah od opasnosti okruèwa. S. G.

PRIMER JELOVNIKA Doru~ak: Ka{a od 150 g narendane {argarepe i 150 g narendane jabuke sve pome{ano sa 40 grama mlevenih oraha . Ru~ak: Ka{a od 200 g nemasnog sira, 150 g kuvanog krompira sa jednom ka{ikom meda. U`ina: 300 g rendane jabuke ili dve do tri kri{ke diwe ili kri{ka lubenice ili banana. Ve~era: 150 g belog }ure}eg mesa sa 100 g prokeqa ili brokolija i 200 g salate od krastavca. Ne bi trebalo da se konzumiraju prosti ugqeni hidrati u koje se svrstavaju industrijski slatki{i, kao ni previ{e protiena, a naro~ito masna mesa i prera|evine od mesa. Dnevno ne bi trebalo da se pojede vi{e od 150 grama mesa. Pri tome najboqe je da se meso kuva. Obolelima od psorijaze se ne preporu~uju namirnice koje sadr`e crveni pigment, poput paradajza, jagoda, tre{we.

Le~ewe biqem Devoja~ka trava alnog odliva i bolnih menstruacija, zbog ~ega je i zovu devoja~ka trava. Koristi se i kod pojave krvi u mokra}i, upale be{ike, krvare}ih hemoroida, kao i za ja~awe materice i sni`avawe krvnog pritiska. Zbog zavidnog prisustva kalijuma povoqno uti~e na sr~ani mi{i}, a preporu~uje se i kod angine pektoris. Najdelotvornija je pome{ana sa drugim lekovitim biqkama. U ~ajnim me{avinama protiv hipertenzije kombinuje se sa rastavi}em i glogom. Pome{ana sa virkom i hajdu~kom travom

najboqi je lek za ène koje imaju problem sa prolapsom, odnosno ispadawem materice. Ova pojava je karakteristi~na za starije i ène u sredwim godinama, a moè da se javi i nakon te{kog poro|aja ili slabqewa tonusa mi{i}a. U takvim okolnostima rusoma~a ja~a mi{i}no tkivo materice, zbog ~ega se ovaj ~aj preporu~uje i posle poro|aja. Koncentrovan ~aj od pastirske " torbice" uspe{no zaustavqa krvarewe iz nosa. Da bi se èqeni efekat postigao, u nosu treba dràti u ~aju natopqen tampon od vate ili gaze dok krvarewe prestane.

28 ^etvrtak 24. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 24.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 TULIJUM

FOLK AKADEMIJA SRPSKI AMERI^KA POKRIVA^ LEPIH DIRIGENT PEVA^ GLUMICA OD ABE UMETNO- (1921-1980) LUGOWI] STI XAD (TUR.) (SKR.)

@ENINA MAJKA

ARGON

BOD U IGRI REKA U [PANIJI

POVR[INA

VOLUMEN PROSTORIJE ZA PRAWE

Sr Gl pski as

SRPSKI BODIBILDER RUSKA CRNOMORSKA LUKA NA RA^UN (TRG.)

TAKMI^AR U KUGLAWU IREDENTIZAM DIDIM ITALIJANSKI SLIKAR, ANDREA

DVA ISTA VOKALA

Sr Gl pski as

BELGIJA

POKAZNA ZAMENICA POJAS SA MECIMA

MESTO U SREMU JEDAN METAL

IZRA\IVA^I RAKETA PROSTORIJA ZA OSTAVU

MAZURIJUM SRPSKO MU[KO IME

REOMIR

IGLICE NA KLASU (ZB. IM.)

JEDAN SPORTISTA (MN.)

MESTO U SREMU TOPLI NAPICI OD BIQAKA

STARORIMSKA KOMEDIJA

PRIPADNIK REKA U GRUPE FRANKI^MECUSKOJ WAKA

AMPER

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

TACNE JAJASTOG OBLIKA AKADEMIJA NAUKA

STANOVNIK E^KE SRPSKI VAJAR LOGO

SRPSKO MU[KO IME

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE MUZI^AR VARGA TV VODITEQKA \UR\EVI]

ZAVE[TAWE, OPORUKA REKA U HOLANDIJI

IZVOD OTVORENIH STAVKI (SKR.)

PISAC RISTA (1870-1932) 23. I 18. SLOVO AZBUKE

BRITANSKI PEVA^

ELA ODMILA LUKSEMBURG

MALI TAWIR POND

RADIJUM

PUTNI^KI VAGON ZA SPAVAWE

Sr Gl pski as

POVR[INA (LAT.)

STRELKIWA ANDREA 29. SLOVO JEDAN KONAZBUKE TINENT [VEDSKI PISAC, ALBERT

BIQKA QUTOG KORENA

SKANDINAVKA 2 AMPER REOMIR VRSTA MA\ARSKO STANOVNIK ADUE U STARINSKE MU[KO MARKA IME ETIOPIJI LAPTOPA ODE]E (TUR.)

RADAR NI[

]UTKE PODNETI

VOLUMEN

REKA U RUSIJI, SPAJA KUJE, JEZERA KERU[E OWEGA I LADOGA

GUBITI SVE@INU (O BIQCI) RODNI, PLODNI

SRPSKA TV NOVINARK SUPROTNI VEZNIK BRAZILSKI KO[ARKA[, MANUEL KOJI JE SA STRANE

ITALIJAN- ODMAZDA SKI VOZA^ JEDIWEWE FORMULE METALA SA JEDAN @IVOM PO^ETAK SVEGA PO GR^KOJ FILOZOFIJI ITALIJANSKI FUDBALSKI TRENER, ROBERTO PRVO SLOVO AZBUKE

STAVITI TERET, NATOVARITI REKA U FRANCUSKOJ VRSTA RIBARSKOG PRIBORA I JEDAN I DRUGI GRAD U GR^KOJ

MALI NOKAT KOJE JE MALE TE@INE

JUG KOWSKI SRPSKI POVODAC RE@ISER JANKOVI]

LUKA U CRNOJ GORI NEMA^KI FUDBALER, FILIP

LEGURA ALUMINIJUMA DEO QUDSKOG VRATA ZEMQA TATARA

ENERGIJA SAWAWE

RI\AST (O KOWU) KALAJ JUDIN SIN IZ BIBLIJE AUSTRIJA

Sr Gl pski as

TEMPO ITALIJANSKI VAJAR (1901-1980)

1 2 3 4 5 6 7

NAVO\EWE TU\IH RE^I IMENICA (SKR.) GRAD U FINSKOJ

SRPSKI FOLK PEVA^ SA SLIKE JAPAN

PRKOS

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

KULON MODA KRATKIH SUKWI

Skandinavka 1: VODORAVNO TRABEATA, OGAR, MILO[ [ARÊV, V, KUGLA[, ANAPA, II, DI, TAJ, DE^, R, MA, RAKETARI, EÂNKE, OVALI, SLOBODAN BODA NINKOVI], IOS, TESTAMENT, TINI, SAJMON LE BON, ODAVI], AREA, TAWIRI], ELICA, RA, SPAVA]A KOLA, REN Skandinavka 2: VODORAVNO A, R, C, XEJ RAMADANOVSKI, IM, VESNA DEDI], VENUTI, JARNO TRULI, UBIRATAN, OSVETA, OPTERETITI, APEIRON, LOAR, MAN]INI, OSTI, A, J, NOKTI], LAUTAL, BAR, E, GRLO, ALATAST, TATARSKA, ONAN, MARINO MARINI Ukr{tenica: VODORAVNO MLADEN KRSTAJI], J, DETELINA, EMU, U]I, AMALIJA, EP, OPLAKIVATI, R, IU, POREÂNIN, I, KR[, NARATAK, OJ, LASTIN, RI, ALVA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Na{ fudbalski trener, 2. Oznaka za jug - Vrsta krmne biqke - Vrsta ptice trka~ice, 3. Stupiti u prostoriju - Strano ènsko ime - Juna~ki spev, epos, 4. Oznaka za zapad - Pla~u}i àliti za pokojnikom - Oznaka za reomir, 5. Tre}i i peti vokal - Stanovnik Pore~a - Sastavni veznik, 6. Lomqava - Vrh opanka - Uzvik bola, joj, 7. Vrsta tawe vunene tkanine - Japanska kopnena miqa - Orijentalna poslastica. USPRAVNO: 1. @anr u filmskoj i pozori{noj umetnosti, 2. Oznaka za litar - Dvadeset tre}e slovo azbuke - Uzvik pri juri{u, 3. Zbogom (ital.) - Trideseto i dvadeset prvo slovo azbuke, 4. Dru{tvo ekonomista (skr.) - Privatno preduze}e (skr.) - Oznaka za tonu, 5. Pramere (franc.), 6. Neodgovoran, 7. Pla}eni pqeska~ u pozori{tu (franc.), 8. Insekt sa rilicom, 9. Sniti, sawati, 10. Srpsko ènsko ime, 11. Oznaka za amper - Gr~ko poluostrvo, 12. Jeste, da - Simbol indijuma - Auto-oznaka za Luksemburg, 13. Naziv - Ovda{wi (skr.), 14. Most (turc.).

SPORT

^etvrtak 24. septembar 2020. 29

Kamp Milo{a Ninkovi}a kre}e u Bonirigu Fudbalska klinika za decu pod nazivom ''Ninko 10" kre}e u Bonirigu tokom {kolskih raspusta od 28. do 30. septembra Milo{ Ninkovi} je svojim igrama u bojama Sidneja posledwih pet godina postao legenda australijskog fudbala. Kada je Ninkovi} 16. jula 2015. potpisao tada dvogodi{wi ugovor sa FK Sidnejom, niko nije mogao naslutiti da }e talentovani srpski fudbaler na zenitu svoje karijere osvojiti, prakti~no sve {to se moè osvojiti i postati jedna od najve}ih zvezda A-lige. Jo{ su sveà se}awa na minulu sezonu A-lige gde je Sidnej predvo|en na{om fudbalskom zvezdom osvojio duplu titulu. Jedna od najsvetlijih ta~aka u Ninkovi}evoj karijeri u Australiji desila se 2017. u Grand finalu A-lige kada je wegov pobedonosni penal osigurao Sidneju tada tre}u {ampionsku titulu i na{em asu obezbedio kultni status. Brane}u boje Sidneja, Milo{ je osvojio tri liga{ke titule i tri {ampionske titule. Uz to i FFA Kup 2017, a za sezonu 201617 na{ fudbaler je dobio i presti`nu ''Xoni Voren'' medaqu, jedinom fudbaleru Sidneja kojem je to po{lo za rukom. Vaqa podsetiti da je srpski internacionalac zapo~eo karijeru u ûkari~kom, a igrao je i u Dinamu iz Kijeva, Evijanu iz francuske, Crvenoj zvezdi, a od 2015 postao je igra~ Sidneja, gde je postao deo fudbalskog folklora u Australiji. Pored bogate klupske karijere, Ninkovi} je igrao 28 puta i za reprezentaciju Srbije sa kojom je 2010. godine u~estvovao na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Akademija ' 'NINKO 10" od 28. septembra u Bonirigu Zvezda koja trenutno ble{ti sa najve}im sjajem i qubimac fudbalske publike, a naro~ito dece, nedavno se odlu~io da pokrene fudbalski kamp pod nazivom "NINKO 10." Prvi termin ove fudbalske klinike za decu odrà}e se na terenima Belih orlova u Bonirigu za vreme {kolskih raspusta od 28. do 30. septembra. Trodnevni program treninga za decu bi}e jedinstvena {ansa za sve mlade fudbalere da iz prve ruke vide na delu svog idola i da unaprede svoje fudbalske ve{tine. O tome za{to je pokrenuo ovu fudbalsku kliniku i {ta ona nudi, renomirani fudbaler popri~ao je sa Brankom Cvetojevi}em novinarom Vesti i SBS Radija na srpskom. Ovaj razgovor,

Милошевим пеналом 2017. Сиднеј освојио трећу титулу А-лиге Нинковић са осмехом и на тренингу fizi~ku snagu i brzinu, zanemaruju}i pritom tehniku i ve{tine s loptom koje su osnova fudbala. Nikada ne}u zaboraviti kada sam igrao za Dinamo Kijev protiv Barselone. Oni su svi bili i mawi i fizi~ki slabiji od nas, ali kad su nas ubacili u ma{inu svojom tehnikom, nismo imali {ta da traìmo na terenu. Verujte, dvaput sam pipnuo loptu za 90 minuta na toj utakmici. Zato je moj ciq da deca shvate koliko je u fudbalu zna~ajno dobro primiti loptu, kontrolisati je u trku, odnosno koliko je va`no ta~no i brzo dodavawe, kao i {ut s obe noge. Milo{ iznad svega èli da svako dete dobije adekvatnu pa`wu trenera i zato }e grupe polaznika biti podeqene spram uzrasta i bi}e ograni~en broj dece. - Svestan sam da za tri dana nikoga ne moè{ da nau~i{ da igra fudbal, ali mogu da se pokaù i ve`baju razne finese i va`ni detaqi fudbalske igre. Deca }e imati punu posve}enost trenera s licencama, od kojih }e svaki raditi s grupom od najvi{e 15 ili 20 polaznika. Zato }e i kapacitet klinike biti ograni~en na 80 do 90 dece, jer }emo tako imati uslove za optimalan rad sa ~etvoricom ili petoМилош добитник ''Џони ricom trenera. Ворен''медаље 2017.

koje je nedavno objavqen u Vestima prenosimo u celosti. Milo{evom odlukom, treninzi prve fudbalske klinike u Bonirigu, od 28. do 30. septembra }e se odràvati u popodnevnom terminu, od 14.00 do 17.30. - @eqa mi je da svaki dan budem uz decu, da pratim wihov rad i da aktivno u~estvujem u treninzima. S obzirom na to da }u pre podne imati treninge s ekipom Sidneja, po{to nas ~ekaju pripreme za Azijsku ligu {ampiona, za kliniku sam izabrao popodnevni termin kako bih mogao u potpunosti da se posvetim polaznicima – rekao je Ninkovi} za Vesti. O tome {ta se moè o~ekivati na ovom trodnevnom kampu i koja je svrha akademije poznati fudbaler je objasnio. - U posledwe vreme mnogi u fudbalu polaù najvi{e na

Prijave i registracije Prijavqivawe za fudbalsku kliniku su po~ele putem zvani~nog sajta www.ninko10.com.au. Cena trodnevnog programa je 225 dolara po detetu, a vrata su otvorene za sve uzraste. - Sva deca su dobrodo{la i na{a `eqa je da bude {to vi{e razli~itih uzrasta. O~ekujemo da polaznici budu od onih najmawih pa do 14-15 godina. Na treninzima }e biti podeqeni na osnovu uzrasta, svaka grupa }e imati svog trenera i rad }e biti prilago|en godi{tu dece - obja{wava Milo{.

I fudbalski turniri u planu Pored trodnevnih kampova, Milo{ je napomenuo da ima u planu da organizuje i fudbalske turnire. - Smatram da to nedostaje u radu s mla|im kategorijama u Australiji. Neverovatno mi je da recimo deca koja igraju u podmlatku Sidneja nikad ne igraju protiv Vonderersa. Kako da se razvije zdrav rivalitet, kako da deca osete dra` takmi~ewa ako nema toga? Zato planiramo da stupimo u kontakt ne samo sa klubovima iz A-lige, ve} i iz NPL ranga i da organizujemo turnire na kojima bi pobedni~ke ekipe dobijale priliku da idu u Evropu i igraju s mla|im selekcijama velikih klubova poput Ajaksa, Man~ester sitija, Barselone... Pored Boniriga u planu je i nastavak ''Ninko 10'' akademije. - Traìmo adekvatne terene u Sidneju za drugu kliniku tokom narednog raspusta. Voleo bih da je organizujemo negde na unutra{wem zapadu Sidneja, nedaleko od grada, ili mo`da na severnim obalama. îm izaberemo lokaciju saop{ti}emo gde nastavqamo program - kaè Ninkovi}. Uncijalno trodnevni fudbalski kampovi, a u budu}nosti ve}i planovi. - Ostale su mi jo{ dve godine ugovora i kada zavr{im s profesionalnim igrawem

planiram da ostanem u Australiji i da se posvetim radu s decom. Dok jo{ igram, èlim da razvijemo program klinika i da se odràvaju tokom svakog raspusta i to ne samo u Sidneju. îm se situacija s epidemijom smiri, po~e}emo da pravimo planove i za druge gradove. Do tada, bi}emo fokusirani na {iru oblast Sidneja, s namerom da uvek odràvamo treninge u razli~itim delovima grada, kako bismo omogu}ili da se {to vi{e dece ukqu~i i dobije priliku da u~i i razvija fudbalske ve{tine - kaè Ninkovi}. S. G.

^etvrtak 24. septembar 2020.

FUDBAL, SUPERLIGA SRBIJE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Crvena Zvezda Partizan Vojvodina Spartak Sub. Radni~ki Ni{ Mladost Lu~. ^ukari~ki Proleter NS Javor Matis TSC Ba. Top. Vo`dovac Novi Pazar Metalac G.Mil. In|ija Ba~ka B.Pal. Rad Napredak Ma~va Zlatibor Radnik Surd.

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

8 6 5 5 5 5 4 3 4 3 3 2 2 3 1 2 1 1 1 1

0 0 2 1 1 1 3 3 0 2 1 3 3 0 3 0 2 2 2 1

0 2 1 2 2 2 1 2 4 3 4 3 3 5 4 6 5 5 5 6

27:3 (+24) 24 22:7 (+15) 18 17:9 (+8) 17 20:8 (+12) 16 12:7 (+5) 16 11:9 (+2) 16 15:6 (+9) 15 8:7 (+1) 12 13:14 (-1) 12 18:17 (+1) 11 12:16 (-4) 10 9:12 (-3) 9 8:16 (-8) 9 6:14 (-8) 9 6:10 (-4) 6 6:16 (-10) 6 5:13 (-8) 5 4:15 (-11) 5 5:18 (-13) 5 7:14 (-7) 4

SPORT

^udo na pomolu u Bonirigu ! Радован Павићевић постигао први гол у дресу Белих орлова

Стадион је експлодирао након Брејдијевог ефектног гола

U nedequ 20. septembra, zavr{eno je kompletno 8. kolo Linglong Superlige Srbije. Rezultati utakmica su:

VOJVODINA – RADNIK 2:0 (0:0) METALAC – MLADOST 1:1 (1:0) OFK BA^KA – NAPREDAK 0:0 RADNI^KI NI[ – ^UKARI^KI 0:0 NOVI PAZAR – IN\IJA 1:0 (1:0) RAD – JAVOR 1:0 (0:0) SPARTAK @K – PROLETER 1:2 (1:1) ZLATIBOR – PARTIZAN 0:1 (0:0) C. ZVEZDA – VO@DOVAC 6:0 (3:0) MA^VA – TSC 1:4 (0:3)

DA LI SU NAS POTCENILI?

EVROPSKO PRVENSTVO - PROTIV NORVE@ANA, ALI I KVOTA

Du{an Tadi}, Aleksandar Mitrovi} i Stefan Mitrovi} obeleìli su fudbalski vikend. Trojica srpskih reprezentativaca su golovima podgrejali nadu selektora "orlova" Qubi{e Tumbakovi}a da mo`da i imamo ~emu da se nadamo u me~u polufinala baraà za odlazak na EP, kada 8. oktobra odemo u Norve{ku. Time su stavili do znawa svetskim kladionicama da gre{e, jer je kvota na pobedu doma}ih 2,60, a na pobedu na{ih 2,80. Kapiten Ajaksa Du{an Tadi}, "makazicama" je na~eo mreù RKC Valvijka koji je na kraju lako pao (3:0), a mediji u Holandiji veli~aju partiju na{eg asa koji je o~igledno u sjajnoj formi. [pic Fulama i na{e reprezentacije Aleksandar Mitrovi} je u subotu dva puta zatresao mreù u gostima protiv Lidsa u me~u sa ~ak sedam golova u kojem je slavio doma}in (4:3). Na àlost navija~a Fulama, Mitrovi}eva dva pogotka u 34. i 67. minutu nisu bila dovoqna, pa je tim iz Londona posle dva uvodna kola Premijer lige i daqe bez bodova. Utisak o raspoloènim srpskim igra~ima zaokruìo je kapiten Strazbura Stefan Mitrovi} koji je pogotkom u 80. minutu me~a sa Diònom doneo sva tri boda svom timu (1:0). Ovo je ina~e prva pobeda Strazbura od po~etka sezone i posle tri poraza na startu, ekipa je pokazala znake ìvota.

Tri tima u igri za liga{ku titulu

Dugogodi{wi navija~ Boniriga Aca Kesi} nedavno je na sav glas hvalio dobre igre novog poja~awa Belih orlova Xude Klera dovikuju}i sa tribina ''Xuda koji pravi ~uda.'' Kesi}eve {aqive re~i kao da su bile proro~ke, pa se nakon vezanih pobeda Orlova iz Boniriga, i povoqnog rezultat direktnih konkurenata, Bonirig se u kolo pred kraj lige ukqu~io u trku za {ampiona regularnog dela prvenstva NPL 2. Kesi}eve re~i kao da su ~uli i igra~i Boniriga pa su magi~nim fudbalom oduvali St. Xorx sa 4:1 u pretposledwem kolu pro{le subote. Da stvari budu jo{ boqe, duel Spirita i Tigrova zavr{io je nere{eno 1:1, {to je omogu}ilo Bonirigu da u posledwem kolu na gostovawu kod lidera Marinersa osvoji regularni deo prvenstva. Posledwa utakmica pred doma}om publikom bila je kao iz snova. Nemo}ni sveci iz St. Xorxa bili su nejaki da bi parirali razigranim Orlovima. Ovo je bila utakmica koja je stavila trenera Vejna O'Salivena na slatke muke, jer u taboru srpskog tima nije bilo lo{eg pojedinca. Kako startnih 11, tako i rezervni igra~i, koji su u{li u drugom poluvremenu su briqirali. Tako da }e Bonirgov izbornik imati posla preko glave kako da izabe-

Славље након Таоуилијевог гола

Sa ovom pobedom po prvi put ove sezone Bonirig je zauzeo drugo mesto na tabeli. Jo{ uzbudqivija je ~iwenica da Bonirig eventualnim trijumfom nad liderom Marinersima u slede}em kolu ima titulu u svojim rukama. Naravno, u igri je i Spirit, koji ima relativno lak posao u duelu sa St. Xorxom.

Време за слaвље након четвртог гола re najboqe pojedince za posledwe kolo u nedequ, kao i za predstoje}a razigravawa. Ejden Taouil bio je redovni starter u posledwih nekoliko utakmica, ali pored jedne asistencije nije imao zna~ajniji u~inak. Me|utim, Bonirigov vezwak naprosto je bqesnuo u subotwoj utakmici. Nakon neuspelog {uta u 7. minutu, Taouil je u 15. minutu nakon dodavawa Erona Pitersona sa ivice {esnaesterca uputio neodbrawiv {ut i doveo Orlove u vo|stvo od 1:0. Retko vi|ena gre{ka, ina~e sigurnog golmana Stefana \iqija, omogu}ila je sejntsima da izjedna~e. Bonirigov ~uvar mreè se okliznuo degaìraju}i na ivici {esnaesterca i tako ostavio loptu, a Mani Gonzalez neometano je gurnuo u nebrawenu mreù za 1:1. Me|utim, na kraju prvog dela igre Xek Armson senzacionalno je prona{ao Asmira Kadri}a, a ovaj prelepim lobom matirao golmana gostiju za 1:1. Na po~etku poluvremena gosti su pripretili preko dugokosog Bruna Pivatija, ali to

Finale na Valentjan parku 10. oktobra

Fudbalska federacija WV objavila je da }e se polufinala igrati po slede}em rasporedu: l Subota, 3. oktobar (2 vs 3) l Nedeqa, 4. oktobar (1 vs 4) Ta~no vreme i mesto odigravawa polufinalnih utakmica naknadno }e biti obelodaweni. Me|utim ve} sada se zna da }e veliko finale NPL2 biti na Valentajn Sports Parku u nedequ 10. oktobra.

REZULTATI 10. KOLA NPL 2 NOVOG JU@NOG VELSA Beli orlovi - St Xorx 4:1 Spirit - Tigrovi 1:1 SD Rejders - Wukasl Xets (akademija) 4:4 Hils Junajted - St XorX siti 1:3 Hakoa - Blektaun Spartans 0:3 Central Koust (akademija) je bila slobodna

PAROVI 11. KOLA 26. I 27. SEPTEMBAR

Blektaun Spartans - Hils Junajted St Xorx - Spirit Tigrovi - Hakoa Central Koust (akademija) - Beli orlovi St Xorx siti - Wukasl Xets (akademija) SD Rejdersi su slobodni je bilo sve {to su gosti u~inili do kraja me~a. Sa druge stra-

TABELA NAKON 10. KOLA 1. Central koust (ak.)

9 6 2

2. Bonirig Beli orlovi

9 6 1

3. Spirit FK

9 6 1

4. Severni Tigrovi FK

9 5 2

5. Hakoa Sidnej

9 3 2

6. Blektaun Spartans

9 4 3

7. St Xorx Siti

9 3 0

8. St Xorx FK

9 2 3

9. SD Rejders

10 2 3

10. Hils junajted

9 2 1

11. Wukastl Xets (ak.)

9 1 3

ne, Orlovi su se poigravali i stvarali {anse. Xuda Kler je sa tridesetak metara uputio o{tar {ut, koji je nakon odbijawa protutwao pored gola gostiju. Kadr} je nabacio, a Xejkob Bandur je glavom pogodio stativu, i umalo autogolom povisio vo|stvo Boniriga. U 73. minutu veteran Boniriga, Sem Galavej je nabacio iz kornera, a Brejdi Smit nadsko~io sve u petercu i glavom postigao tre}i gol za srpski tim. Navija~i na balkonu stadiona su bili na nogama nakon ovog prelepog gola. Sva tri boda su potom osigurana nakon magi~nog sprinta Xude Klera. On je ostavio iza sebe trojicu protivnika i o{trim {utim iznudio odbranu Blejka Tuksforda. Zamena Radovan Pavi}evi} je odbijenu loptu i nakon varke smestio u mre`u za Bonirigov ~etvrti gol na dana{woj utakmici, a svoj prvi u dresu Boniriga. S. G.

SPORT

^etvrtak 24. septembar 2020. 31

Ja~i i od ki{e Duplo kolo lige u bo}ama ''Kup Mom~ila \uji}a'' umalo da se nije odigralo pro{log vikenda u Bonirigu. Naime, nakon uspe{no odigranog 3. kola u petak nave~e, velika ki{a koje se obru{ila na Sidnej pro{le subote umalo da je spre~ila uporne bo}a~e da u nedequ odigraju nekoliko zaostalih me~eva i da kompletiraju 4. kolo. U nedequ ujutro od ranih jutarwih ~asova krenula je akcija ~i{}ewa natopqenog terena. Udruènim snagama sva voda je uklowena sa terena, a do popodneva zasijalo je i sunce i pomoglo vrednim bu}a~ima da uìvaju u wima dragom nadmetawu. Iako velika tradicija veè bo}awe, ovo takmi~ewe uveliko je u sklopu vremena u kojem ìvimo. Svi rezultati takmi~ewa aùriraju se putem onlajn aplikacije, a sve vesti vezane za turnir postavqaju se na dru{tvene mreè, tako da su svi igra~i i navija~i u toku sa svim de{avawima. Neretko se postavqaju i pregledi me~eva sa osvrtom na najupe~atqivije trenutke. Tako je jedan od u~esnika Branislav Lacmanovi} detaqno opisao trenutke iz nekoliko me~eve pro{log vikenda. Lacmanovi}ev opis me~a dana prenosimo u celosti. - Najzanimqiviji me~ dana bio je izme|u (do sada vi|enog) miqenika publike ekipe ''Brkajlija'' koju predvodi Brat Milan i ekipe ''Joje'' koja u svojim redovima

Брат Милан у наручју својих ''Бркајлија''

Чишћење у јуатрњим сатима

RASPORED 5. KOLA (25. 9. 2020.) 17:30 17:30 18:30 18:30 19:30 19:30

Потопљен терен у недељу ујутро ima jednog od najve}ih izbija~a ove igre @eqka Cupa}a. Na ovom me~u nasuprot wemu stajao je ro|eni brat Bore u mnogome sli~an wemu, a danas ispostavi}e, se i boqi. Bukmejkeri su na

ovom me~u mo`da malu prednost davali ekipi Joja, mada tako nije mislio Bore koji je maestralno vodio Brkajlije u ovom me~u i lagano pokupio bodove: Brkajlije-Joja 21:13. Na kraju me~a usledilo je ve} tradicionalno slavqe kapi-

Krajina ekspres - Dinara RSK Stabaw - Zenunik Gorwi Joja - Sv. Ilija Ka{i} Gagi}i - Jankovi} Stojan Bura - Bukovica Brkajlije - Hajduk Veqko

tena ekipe Brata Milana, koji je zavr{io na ramenima svojih saigra~a. Sa ovom pobedom simpati~ne Brkajlije, su nakon poraza u prvom kolu zabele`ile tre}u vezanu pobedu i zaseli na peto mesto. Nakon uspe{no odigranog 3. i 4. kola, na ~elu tabele je ''Bukovica'', jedina nepora`ena ekipa. Ekipa Radomira Mrkele u 4. kolu ubedqivo je savladala mla|ane ''Gagi}e'' rezultatom 21:6. Od ostalih rezultata vaqa ista}i i prvu pobedu ''Zemunika gorweg'',

PREMIJER LIGA - JU@NI DISTRIKT (NOVI JU@NI VELS)

Istorijski uspeh Orlova iz Sidneja

Orlovi iz Sidneja sredinom pro{le sedmice ostvarili su `eqeni rezultat - dva remija iz dva me~a sa Kondorsima i tako su osvojili dve titule liga{kog {ampiona. Najpre je rezervni tim Orlova izvojevao remi od 2:2 nakon gr~evite borbe. Strelci za na{ tim su bili Tristijan Vidi} i kapiten Vawa Bo{kovi}. Nakon rezervista na scenu su stupili prvotimci, koji su tako|e remizirali. Jedini gol za na{ tim je postigao kapiten Milenko Divqanovi}. Vaqa napomenuti da je duel prvih timova Kondorsa i Orlova bila jedna od najkvalitetnijih fudbalskih predstava vi|enih u Premijer ligi Ju`nih Distrikta, ove a po mnogima, i u zadwih nekoliko sezona. Brz tempo koji su nametnuli Kondorsi, te vode}i gol u prvih petnaest minuta dao je podstrek na{im fudbalerima da i sami podignu nivo. Divqanovi}ev gol je umirio energi~ne Kondorse, i tada su na scenu stupili Kolunxi}, ^ubrilo, Aleks i Ilkaj, koji su kratkim dodavawima naprosto izlu|ivali protivni~ke igra~e. Furiozna igra sa obe strane bila je ravna finala ili fudbala koji se vi|a u nekom

Миленко Дивљановић донео титулу првом тиму

Тристијан Видић и Ваwа Бошковић донели шампионску титулу резервном тиму

TABELA NAKON 4. KOLA 1. BUKOVICA

4 0 43 12

2. SV. ILIJA KA[I]

3 1 27 9

3. JANKOVI] STOJAN

3 1 24 9

4. BURA

3 1 23 9

5. BRKAJLIJE

3 1

6. JOJA

2 2 16 6

7. KRAJINA EKSPRES

2 2

-1 6

8. DINARA

2 2

-4 6

9. HAJDUK VEQKO

1 3 -16 3

12. ZEMUNIK GORWI

1 3 -38 3

10. GAGI]I

0 4 -31 0

11. RSK STABAW

0 4 -45 0

2 9

koji je trijumfovao nad ''Hajduk Veqkom'' sa 21:18. Duplo bu}a~ko dru`ewe planirano je i narednih sedmica jer }e se igrati duple runde svakog vikenda. Najpre petkom nave~e, te nedeqom od 1 popodne, sa ciqem da se turnir privede okon~a u prvoj nedeqi oktobra, kao {to je i planirano. S. G.

FINALNE TABELE ZA USPOMENU I ISTORIJU DISTRIKT PREMIJER LIGA (PRVI TIMOVI) - TABELA 1. FK Orlovi Sidnej

18 12 4 2 31 40

2. Vestern Kondors FK 18 10 6 2 19 36 3. Kemps Krik jtd.

18 9 5 3 16 32

4. Ferfild PATS

18 8 7 3 16 31

5. Liverpul Olimpik

17 7 7 3

6. FK Bosi Liverpul

18 7 3 8 -14 24

7. Sidnej jun. juniors

18 3 8 7 -10 17

8. Ferfild Buls

18 2 8 8 -18 13

9. FK Beograd

17 2 4 11 -16 10

10. Murbenks Sports

18 1 4 13 -32 6

DISTRIKT PREMIJER LIGA (REZERVNI TIMOVI) - TABELA 1. FK Orlovi Sidnej

18 10 7 1 13 37

2. Ferfild Buls

18 7 9 2 15 30

3. Kemps Krik jtd.

18 8 6 3 11 30

4. Vestern Kondors FK 18 7 5 6 -4 26

vi{em rangu takmi~ewa. Osim kvalitetnog fudbala, vaqa istaknuti i fer igru fizi~ki inferiornijih fudbalera Kondorsa. Naime, momci u sivim dresovima su se borili za svaku loptu, ali do granice faula, ili kako je ve} bilo prekr{aja, to nisu bili ozbiqniji ili nesmotreni udarci. Sa druge strane, fudbalski arsenal koji Orlovi poseduju u

svojim redovima ove sezone, zagrmeo je pro{log ~etvrtka kao nikada. Naime, pravo je ~udo da napada~i Orlova, pre svega, Divqanovi}, nisu postigli jo{ koji gol, ve} su se morali ''samo'' sa remijem. Me|utim remi je bio dovoqan da se obezbedi dupla titula po prvi put u istoriji ovog sidnejskog kluba. Vremena za proslavu }e biti u narednim

nedeqama, a pre toga slede polufinla, i ako bud esre}e i veliko finale za srpski tim koje se igra u nedequ 11. oktobra. Orlovi nisu odigrali nedeqni me~ posledweg kola, jer je wihov protivnik Kemps Krik predao utakmicu. Utakmica je upisana formalnim rezultatomm od 2:2 u korst na{eg tima. Neigrawem u posledwem kolu,

5. FK Beograd

17 7 4 6

6. FK Bosi Liverpul

18 6 5 7

7. Sidnej jun. juniors

18 5 7 6

8. Liverpul Olimpik

17 5 6 6

9. Ferfild PATS

18 5 6 7

10. Murbenks Sports

18 0 3 15 -43 3

Orlovi su tako imali dodatni {ansu da konsoliduju redove i da se {to boqe pripreme za polufinale koje se igra slede}e nedeqe. S. G.

Ben i Milojevi}

THURSDAY ď Ź ^ETVRTAK 24. 9. 2020.

NADAL JE PRO^ITANA KWIGA!

Ne èlim da zvu~im arogantno, ali... Novak \okovi} je osvojio Masters u Rimu po peti put u karijeri, ~ime je nastavio seriju nepobedivosti u 2020. godini. Jedini poraz, koji to i nije ve} izgubqen me~ odlukom sudija, doìveo je na US openu posle diskvalifikacije i nesre}nog poga|awa linijskog sudije lopticom. Novak je posle trijumfa u Rimu istakao koliko mu ova titula mnogo zna~i posle {oka u Wujorku. - Rekao sam i na otvarawu turnira, psihi~ki sam doìveo neku vrstu uspona i padova u prvih ~etiri, pet dana posle US opena. Bio sam u {oku, kao i mnogi drugi qudi, Ali, nastavio sam daqe i zaista nikada u ìvotu nisam imao problem da pre|em sa ne~ega daqe i da se nadam najboqem. Mislim da mi je mnogo pomoglo {to sam imao turnir odmah nakon toga nedequ dana, jer sam èleo da iza|em na teren i izvu~em bilo kakve tragove toga, ako ih ima, i mislim da sam imao zaista dobru nedequ - rekao je Novak \okovi}. Isti~e da je tokom turnira traìo svoju najboqu igru, koju je prona{ao tek u zavr{nici, kada je bilo najboqe, ali i da ostaje

jo{ dosta prostora za napredak pred Rolan Garos. - Ne mislim da sam igrao svoj najboqi tenis, da budem iskren. Ne èlim da zvu~im arogantno, naravno da sam vrlo, vrlo zadovoqan titulom, ali znam da i daqe imam jo{ nekoliko brzina. Nadam se da }u taj nivo uspeti da podignem na Rolan Garosu, po{to }e to biti potrebno ako èlim da stignem do zavr{nice. Pozitivna stvar je {to sam servirao dobro tokom ~itavog turnira, i da sam prona{ao svoju najboqu igru u najva`nijim trenucima rekao je \okovi}. Usledila su pitawa novinara o o~ekivawima u Parizu i da li Rafael Nadal moè da bude skinut sa trona. Novak smatra da }e ove godine uslovi na Rolan Garosu biti druga~iji, da ne}e toliko odgovarati Nadalu, dok wemu li~no takvi uslovi kada je hladnije i vla`nije prijaju i u tome vidi svoju priliku. - Ne mogu da se nadam da Nadal ne}e biti u finalu, mogu da se nadam da }u ja biti i da }u se boriti za pehar. To je verovatno igra~ koji ima najve}e {anse da

Novak \okovi} puni riznicu i obara rekorde: Prestigao idola, Federer slede}i! Nole je i daqe vode}i na najnovijoj listi Asocijacije teniskih profesionalaca, i to 287. nedequ, ~ime je nadma{io rekord svog idola, Pita Samprasa, koji je svojevremeno bio na vrhu 286 sedmica. Sada je ostao jo{ samo Roxer Federer (sa 310 nedeqa na ~elu) ispred na{eg, ujedno i najboqeg tenisera sveta. Novak \okovi} je za 400 bodova uve}ao svoj bodovni saldo, pa vodi sa 11.260 bodova, a sledi ga Rafael Nadal sa 1.410 bodova mawe (9.850). Tre}i je austrijski teniser Dominik Tim (posle nestvarnog finala US Opena protiv Zvereva stigao je do 9.125, a kako je i daqe na tom u~inku, i daqe "di{e za vratom" Nadalu), a ~etvrtu poziciju zauzima Roxer Federer sa 6.630. Zbog uspeha u Rimu, gde je do{ao do svetskog rekorda od 36 masters titula (35 ima Nadal) i to sjajno izvojevanom pobedom nad Dijegom [varcmanom, matemati~ki je postalo jasno da {ta god da uradi u narednih mesec i po dana, \okovi} ne mo`e da ispusti prvo mesto bar do 9. novembra Tada }e 293. nedequ biti na vrhu ATP liste, ~ime }e se vrlo pribli`iti, ~inilo se nedosti`nom, rekordu Roxera Federera koji je sa pomenutih 310 takvih sedmica najboqi u istoriji.

[OK ZA "DELIJE", NEO^EKIVAN TRANSFER!

Najboqi igra~ Crvene zvezde odlazi iz kluba, odvodi ga Vladan Milojevi}?! osvoji Rolan Garos, ali uslovi }e biti druga~iji, mislim da sam u Rimu u finalu ja osetio malo tih uslova koji }e biti u Parizu. Malo ki{e, vla`na {qaka, ne}e loptica mnogo odskakati, malo }e biti hladnije. Mislim da qudi pri~aju o tome u smislu vremena u Parizu... pri~a Nole i dodaje: - Meni odgovaraju ti uslovi, bi}e zanimqivo kako }e se turnir odvijati, ima mnogo me~eva... ako po~ne ki{a, {to za Pariz u ovo doba godine nije neuobi~ajeno, pitawe je koliko }e to uticati na ceo raspored. Nadamo se da moèmo da zavr{imo na vreme, ali moram da budem spreman fizi~ki na sve, na mogu}a odlagawa, prekidawa me~eva, da igram van centralnog terena bez krova. Ali osetio sam tako ne{to i u pro{losti, ovo mi daje dodatno samopouzdawe za gren slem. Novak ipak tvrdi da je Nadal svakako glavni favorit, ali da igra~i iz Top pet tako|e ulaze u konkurenciju za titulu. - Rekao sam ve}, Nadal je favorit. Iako je ovde u Rimu izgubio, qudi }e se sloìti da je on favorit broj 1. Rekord koji ima u Parizu, istorija wegovih rezultata, stavqa ga ispred svih. Ali, definitivno je Dijego [varcman pokazao da je Nadal pobediv na {qaci, da uslovi u kojima igra sada, kada je {qaka te{ka, kada nema mnogo odskoka, kada je ve}a vla`nost, kada se igra uve~e, a ima}emo to i u Parizu, gde }e se igrati i uve~e pod svetlima, prili~no sam siguran da on to ne preferira. On voli kada loptica odska~e mnogo, kada je toplo i sun~ano, kada moè da iskoristi svoj spin. Vide}emo, mislim da }e biti interesantno. Iako je on favorit broj jedan, mislim da postoje igra~i koji mogu da ga pobede, najboqih pet posebno. Treba biti potpuno fizi~ki spreman da bi se to postiglo istakao je \okovi}. N. R.

Jedan od najboqih igra~a crveno-belih na korak je od rastanka sa srpskim prvakom, javqa Arena sport. El Fardu Ben odigra}e jo{ samo nekoliko utakmica za Crvenu zvezdu i napustiti beogradski klub. "Jedan od najboqih igra~a srpskog {ampiona dogovorio je sve oko prelaska u Al Ahli iz Saudijske Arabije, kluba koji od februara ove godine vodi Vladan Milojevi}", javqa pomenuta TV stanica. Trofejni trener i napada~ sa Komora prethodno su sara|ivali u dva kluba, najpre u Panioniosu, a zatim i u Crvenoj zvezdi. Wihova nova saradwa po~e}e, prema dogovoru dva kluba, po zavr{etku kvalifikacija za Ligu Evrope. "Ostali detaqi transfera jo{ nisu poznati", javqa "Arena sport", mada informacije koje Blicsport ima u klubu sa Marakane glase da prelazak Bena u Al Ahli nije definitivno dogovoren. El Fardu Ben ima 31 godinu, u FK Crvena zvezda je stigao u januaru 2018. i za to vreme odigrao je 63 utakmice i postigao 40 golova.

STANOJEVI] POSLE GOSTOVAWA U U@ICU:

Mo`da nije bilo lepote u igri, ali smo na minus {est

Trener fudbalera Partizana Aleksandar Stanojevi} priznao je da je wegov tim imao problema u igri u me~u protiv Zlatibora. Ipak, naglasio je da je najva`nije - da je ostvaren trijumf. Podsetimo, crno-beli su golom Bibrasa Natha sa penala pobedili Zlatibor u U`icu u osmom kolu Superlige. "Bila je borbena utakmica, mo`da nije bilo lepote u igi, ali smo na minus {est. Tenzi~no je i momci su doneli pobedu. Igra nije bila na nivou, a Zlatibor je bio disciplinovan, igrao je ~vrsto i tvrdo. Imali smo odre|enih problema u igri, stvarali smo

{anse, ne onoliko koliko bih voleo, ali smo na kraju ipak pobedili", rekao je Stanojevi} za TV Arena sport posle me~a. [ef stru~nog {taba doma}e ekipe Predrag Ristanovi} ~estitao je Partizanu na "nezasluènoj pobedi". "êstitam mojim igra~ima na hrabroj igri i borbi. Pokazali su da zasluùju da budu u Superligi. êstitam i Partizanu na nezasluènoj pobedi. Oni su napravili pritisak u javnosti raznim saop{tewima i mislim da je ovo na{ nezasluèn poraz, a nezasluèna wihova pobeda", rekao je Ristanovi}. S. G.