Srpski glas 25. avgust by SRPSKI GLAS

U slede}ih nekoliko meseci Vera Pe{i}, leskova~ka lepotica, kako su je zvali, postala je ~etvorostruki tajni agent i odlu~ivala o tome ko }e biti streqan u Beogradu…

MNOGI SRBI, A NE ZNAJU WENU VELI^ANSTVENU ISTORIJU: Bila je deo Nemawinedespotovine,Ra{ke,Srpske Kraqevine i Srpskog carstva Dubiciuro|englumac,ameri~kipopularniXek@eqkoDimi},Bosanskoj

Na{em

THE ONLYSERBIAN WEEKLYNEWSPAPER IN AUSTRALIAPRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT Ve} godinu ~uvar srpskog identiteta ^etvrtak/Thursday 25. 8.2022. YearXXXINo. 251531 Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50 Kqu~ opstanka Jedna od najve}ih briga koja mori prose~nog doseqenika u Australiju je kako da tako daleko od matice sa~uva me|ujezikadarazli~ita{kola250okupilouna20.identitet.nacionalniUsubotu,avgusta,sve~anojve~eriPrestonuseprekopredstavnika~ak53jezikapromovi{uu~eweisaradwu{kolama Poziv izbeglicamadijasporiprijateqstva"australijsko"Udru`ewa–tajvanskogsrpskojdapomogneizUkrajine

narodu sada je najpotrebnija istina tajni^etvorostrukiagent: snajkaPe{i},Verau {pijunskihcentruigara (1) Novi feqton Strana 20 Strana 32 Strana 19 Strana StranaStrana25615

Sa samo 19 godina do{la je u Beograd posle propalog braka.

tenzija oko Tajvana,

Angelina, Adriana i Armin na Ivaninom {ampionskom putu Srbija je imala ukupno takmi~ara14 u Minhenu {to je jo{ sportova“„kraqicudamladeprivukusamoiSinan~evi}aVilago{eve,Topi}eve,apravcu,kre}edapokazateqjedansesportudobrommedaqeVuletemogudanovesnagezavoleUBUDVILETUJU

Sredinom avgusta svetskih novinarka Srpskog glasa obavila je intervju sa novom predsednicom „Udru`ewa australijsko – tajvanskog prijateqstva“ u Sidneju, doktorkom Ajlin Jen, koja ima poruku za srpsku dijasporu na Petom kontinentu

usled pove}anih

PRO^ITAJTE KAKO SE TEK PETAR DIVI ALEKSANDRU VU^I]U ma {ta mi re~e?!

„Imamo da je krompir poskupeo 152 odsto. Kada je iorganizujusupandemijapro{laqudipo~elidasvadbeslavqaipove}ana je potro{wa i to je pored su{e i drugih faktora dovelo do rasta cena guverner(Jorgovanka"Tabakovi},NarodneBankeSrbije)

Sve {to su Albanci tra`ili sada{wa vlast je dala, zauzvrat nije dobijeno ni{ta

Komandant Kfora gene ral-major Ferenc Kajari izja vio je da }e ta misija postupati u skladu sa svojim mandatom u slu~aju nereda na severu Kosova i da ne}e dozvoliti barikade na putevima koje, kako je naveo, onemogu}avaju slobodu kretawa. „Ako se naprave barikade, to onemogu}ava slobodno kretawe, a ako se ne postigne dogovor, onda }emo do}i do trenutka kada }e Kfor morati da deluje kako bi omogu}io slobodu kre tawa“, rekao je Kajari. Kajari je naveo da je Kfor poja~ao prisustvo na severu Ko sova.„Kfor je uspostavio osma tra~nice i tehni~ke punktove {irom prostora. Tako|e, poja~a li smo patrolnu aktivnost u ce lom regionu. Ove mere se predu zimaju kako bismo bili spremni za svaki incident i radi ve}e bezbednosti. Ako bude tenzija, postupi}emo po svom mandatu“, rekao je KomandantKajari.Kfora je zamolio sve strane da se uzdr`e od jed nostranih akcija i da se o svemu pregovara i postigne politi~ki dogovor, jer, prema wegovim re~ima, „postavqawe barikada ne poma`e u re{avawu situaci je“. Kajari je ocenio da se bez bednosna situacija na severu Kosova smirila posle nedavnih doga|aja, i rekao da o~ekuje da } e pregovori koji su u toku rezul tirati dogovorom.

ZBOG NISKOG VODOSTAJA DUNAVA:

Zbog izjave da smo "saterani u }o{ak", Vu~i} da podnese ostavku.

U Bugarskoj „zarobqeno” vi{e od milion tona ugqa za Srbiju

(Biv{i zamenik gradona~elnika Goran Vesi} oglasio se povodom velike inflacije u Srbiji)

KROMPIRSVADBARSKI

SVI KOJI NE VOLE SRPSKU INFLACIJU SU DR @AVNI NEPRIJATEQI DESET U JEDNOJ LITIJI „Mnogo ste naivni ukoliko verujete da je ovo {etwa protiv nedeqe prajda! Ovo je {etwa protiv Srbije u EU, protiv sankcija RF, protiv zapadnih vrednosti… Ovo je {etwa za ~e~enizaciju talibanizacijui Srbije, za Srbiju guberniju, za crnu rupu…!" (Dragan predsednik[utanovac,Savetazastrate{kepolitike,olitijiuBeograduprotiv„Evroprajda“)

Goran Bogdanovi}:

Zbog tronedeqne obustave plovidbe na Dunavu u Bugarskoj, na sek toru Belane, zarobqeno je vi{e od milion tona ugqa iz bugarskih rud nika koji treba da stigne u Srbiju. Pomo}ik ministra gra|evinarstva, saobracaja i infrastrukture Veqko Kova~evi} izjavio je da su u toku pregovori sa nadle`nima u Bugarskoj da se u Belane spusti na{a mehanizacija, kako bi se omogu}io prolaz brodovima ka Srbiji i dodao da vodni saobra}aj kroz na{u zemqu funkcioni{e bez smetwi iako su na snazi mere ograni~ewa zbog niskog „Nizvodnovodostaja.odSrbije na sektoru Belane pre tri nedeqe je do{lo do potpune obustave plovidbe, rumunska mehanizacija je iza{la na teren kako bi uradila bilo koje preventivne radove da bi se odre|eni nivo plovnosti stvorili u Belanama, a trenutno mi pregovaramo sa Bugari ma da i mi spustimo pomo} i deo mehanizacije. Jer, se pojavquju u tom delu jo{ dva kriti~na sektora gde moè da do|e do potpune obustave plovidbe”, objasnio je pomo}nik ministra. Kada je re~ o na{oj zemqi, Kova~evi} kaè da su na snazi mere ograni~ewa, ali da za sada nema obustave plovidbe na vodotokovima krozOcenioSrbiju.je da obustava vodnog saobra}aja u Bugarskoj mnogo uti~e na na{u ekonomiju, jer ne samo da je ometen transport energenata, ve} je obustavqen i ka luci Konstanca izvoz i uvoz na{ih ìtarica i |ubri va, kao i sirovina koje koriste èlezare. Dodao je da je dobra stvar {to velike koli~ine ugqa iz Rumunije dolaze u na{u zemqu Dunavom iz luka Orsava i Tunu Severin. Kako je rekao, kada se na{a mehanizacija spusti u sektor Belane u Bugarskoj, Srbija vi{e ne}e zavisiti od prirodnih nepogoda, niti od bugarske administracije.

2 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. IZME\U DVA VIKENDA Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Nekada{wi ministar za Ko sovo i Metohiju Goran Bogdano vi} izjavio je da je "apsurdno" da predsednik dràve Alek sandar Vu~i} posle deset go dina pregovora sa Pri{tinom i neprekidnog progla{avawa po beda nedavno izgovori da smo "saterani u }o{ak". „Vu~i} bi to morao da obja sni gra|anima Srbije i zbog takvog stava podnese ostavku. Ne moète da za deset godina ni{ta ne uradite“, rekao je Bog danovi}, koji je bio ministar u vladi Mirka Cvetkovi}a. Prema re~ima Bogdanovi} a, sve {to su Albanci traìli sada{wa vlast je dala, zauz vrat nije dobijeno ni{ta a onda Vu~i} govori da smo saterani u }o{ak.„Umesto da kaète kako }ete se boriti, kakva vam je strate gija, ne samo do 1. septembra, ve} i na daqe“, poru~io je vla stima Bogdanovi}.

On je naveo da Rezolucija Sa veta bezbednosti UN 1244 daje dva zadatka Kforu, koje je na zvao glavnim zadacima. „O~uvati okru`ewe sigurnim i red na Kosovu i sa~uvati slo bodu kretawa za sve gra|ane“, rekao je Kajari.

Komandant Kfora: Ne}emo dozvoliti barikade na putevima

„Nikada ne izlazi za govornicu i ne obra}a se javnosti i ne govori ono {to je nerealno, ne obe}ava predloge i re{ewa koja ne mo`e da ispuni. Bukvalno da }uskije s neba padaju, ono {to predsednik Vu~i} ka`e to }e se i ostvariti" (Direktor Kancelarije za KiM Petar Petkovi} na putu je da nadma{i svog prethodnika Marka \uri}a po trudu da {to vi{e i boqe nahvali predsednika Aleksandra Vu~i}a, ali i ne samo wega...) „Svi u Evropi imaju inflaciju i ta inflacija im je u redu, ali samo im srpska ne vaqa"

nijeNi

Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio je da tvrdwom da BiH destabilizuju susedne Srbija i Hrvatska, Stranka demokratske akcije (SDA) poru~uje da su problem u Bosni i Hercegovini Srbi i Hrvati, odnosno to {to uop{te postoje u BiH. „Smatram da bi Srbija trebalo da se ukqu~i mnogo vi{e u re{avawe problema u BiH, jer je Srbija potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma, {to joj daje za pravo da o svim pitawima koja se ti~u ugovora reaguje“, kazao je Dodik. Prema wegovim re~ima, zahtev SDA zapadnim zemqama, kao garantima Dej tonskog sporazuma, da se sprovedu i po dr`e reforme u BiH, poruka je da Srbe i Hrvate „ne treba pitati ni za {ta i da je dogovor muslimana i zapadnih dr`ava dovoqan“.

"Ciq svakog nadletawa je da se pokaè ameri~ka po sve}enost NATO saveznicima i partnerima u jugoisto~noj Evropi. Uz to, gra|ani imaju priliku da slikaju, snimaju i uìvaju u nadletawu leteli ca", saop{teno je iz ameri~kih Vazduhoplovnih snaga. Nadletawe ogromnih bom bardera gledali su turisti u Crnoj Gori i u Dubrovniku, kao i gra|ani okupqeni na trgovi ma u Skopqu i Tirani. Neki su mahali ameri~kim zastavama. Severna Makedonija se posledwa na Balkanu - 2020. godine pridruìla NATO-u, dok je Crna Gora postala ~la nica 2017. godine, obje uprkos sna`nom protivqewu Rusije. Dva bombardera "B-52 Stratofortres" deo su 23. bomba{ke eskadrile koja trenutno deluje iz vojne baze Ferford u Velikoj Britaniji. SAD su od 2018. godine izvele vi{e od 200 nadletawa bom bardera sa saveznicima i par tnerima.

Ameri~ki bombarderi nadletali Balkan Ameri~ki bombarder iznad Skopqa

Pre 1. septembra o~igled no se drugi problemi u zemqi ne}e ni re{avati, a i formi rawe Vlade, ~iji bi to posao trebalo da bude, je na ~ekawu.

^etvrtak 10. decembar 2020. 3^etvrtak 25. avgustIZME\U DVA VIKENDA

Posledwi susret Vu~i}a i Kurtija u Briselu najavqen je kao istorijski. Najavqiva~ tih doga|aja, kao i uspeha i pobeda bio je predsednik kan celarije za Kosovo i Metohiju Petar„PredsednikPetkovi}. Aleksandar Vu~i} se danas ne}e obra}ati javnosti, on ostaje jo{ neko vreme u Briselu“, rekao je Pet kovi} 18. „Bukvalnoavgusta.da }uskije sa neba padaju ono {to kaè predsednik Vu~i} to }e se i ostvariti. Zato je odloìo svoje obra}awe za nedequ u 13:30“, ponovo se oglasio Pet kovi} dan kasnije 19. avgusta. Usledilo je trodnevno ~ekawe obra}awa predsed nika Srbije. Tabloidi su ga predstavqali kao istorij sko obra}awe, a sa Pinka je traèna podr{ka Vu~i}u koji se gr~evito bori u Briselu. „Treba da podrìmo drà vu Srbiju i predsednika Vu~i} a, jer ne bori se Vu~i} tamo za sebe, ve} za sve nas“, rekao je na Pinku direktor i urednik Informera Dragan J. Vu~i-} evi}.

Srpska^e~eni^erkezi,ilista

Sva je prilika da neko radi iza le|a Ramzanu Ahmatovi~u Kadirovu, heroju Ru ske Federacije. Dok on ratuje u Ukrajini za svetu rusku zemqu wegovi ê~eni se {uwaju po Kosovu. Udruìli se sa êrke zima i „{pijuniraju za zapadne slu`be“. A ciq im je, kako re~e predsednik Vu~i}, „eliminacija naoruànih Srba na severu Kosmeta“?!Zna~iima naoruànih Srba, zna~i Al banci i Amerikanci, dovukli poja~awe, zna~i, ludilo. Ne bi Srbi ni znali {ta im se sprema nego su êrkezi bili neoprezni. Kowani ci u srcu, krenuli u akciju kowima, umesto u renxroverima i ostalim terencima. I naravno da je to bilo sumwivo, a tek kad su progovorili na materwem ~erkeskom odmah je dojavqeno Beogradu. A mo`da je i Beograd dojavio Mitro vici, da im Mitrovica dojavi prisustvo ê-ê koalicije. Svejedno, va`no je da se kr~ka. Vest je stigla do najve}eg Srbina u novijoj srpskoj istoriji - vo|i. Najve}i Srbin je jo{ u julu obelodanio da se spremaju likvidacije na severu Ko sova. Onda je materijal doturen vojvodi od zar|ale ka{ike (Udba u tome nije u~e stvovala, {ic) koji je precizirao da su meta osmorica Srba. Vest su potom preu zeli razni Vu~eli}i koji su nas sa naslov nih strana svih reìmskih medija pumpa li da se sprema rat i progon. Na kraju je gospodin poslanik/advokat „proglasio“ ratno stawe. Jer, advokat ima uvid u na talneOstavqakarte. to utisak i na sirotiwu raju. [ta, na primer, zna penzionerka, baba Lepa koju su neprijateqi naumili da ubiju. Baba Lepa je zatucana èna, wu u depre siju baca cena krompira, otkazala je drva zato {to su poskupela, onesvestila se kad je ~ula koliko je penzionera pomrlo. Pot puno nacionalno neosve{}ena, pre~i joj je sopstveni ìvot od srpskih teritorija. Ni wen deka Milorad nema pojma da su na Kosovu Nato i Unmik i da samo oni imaju pravo da pucaju. Niti oni znaju da na severu ima mnogo kriminala, da je {verc glavno zanimawe. Da su se nekim slu~ajem kriminalci i politi~ari slizali, sra sli, postali jedno telo pa ne zna{ ko se bavi politikom a ko „biznisom“. I ko ~ije interese brani dok se u srpstvo kune. Strahuju baka Lepa i deka Milorad, vide da svi }ute, a rat na vratima. Jedi no se vo|a ne boji. Demaskirao je ê-ê {pijune, Kurti vi{e nije vaàn, samo je zaboravio da nam kaè na ~ijoj su strani jawi~ari.Boè, kako smo postali nebitni, ne kada su nas {pijunirali giganti - CIA, KGB, BND, MI6... a sad ê-ê. Jo{ ako su ê-ê agenti do{li iz Rusije, ako su wi hovi dràvqani onda do vraga. I ba}u{ka nije vi{e uz nas. Mo`da zato Vulin i ide u Moskvu, da skre{e drugu Lavrovu. Ili da traì pomo} kozaka, pa nek se kozaci i ê~eni vijaju po Mitrovici. Opasni su ê-ê likovi, mo`da su oni ubili i Olivera Ivanovi}a, da ne bi u ovakvim situacijama smirivao narod. Da ga ne bi odvojio od beogradskih „dramatur ga“. Tipi~an ê-ê scenario - spot na Pin ku, iskqu~ewe kamera i likvidacija. Na kraju zastra{ivawe svedoka. Tugo Srbijo da li }e{ se ikada oslobo diti bandita koji te iz dana u dan sva|aju sa svima, koji te vode iz „rata“ u rat, koji svaki poraz proglase za pobedu i koji na tome debelo profitiraju.

Pi{e: Milenko Vasovi}

Predsednik Srbije u bor bi u Briselu imao je i utehu u, kako je napisao na svom in stagram profilu, piti krom piru{i i pin|uru. U Beogra du je borbu za Kosovo proveo uz ko{arka{ku utakmicu. A onda je stigao dan istorijskog obra}awa.„Nismo mi ~uli nikakav istorijski govor od 2012. go dine. Nema ni prilike da se ka`e ne{to va`no za isto riju, ali ono {to je o~igled no manir ove vlasti jeste da vi stalno morate da odr`a vate napetost. Stalno neko preti, stalno je neka neizve snost, ne{to }e se desiti i i prosto autokratama to treba“, rekao je Dragan Po povi}, direktor Centra za prakti~nuPredsednikpolitiku.jeosim o tome da je Srbija saterana u }o{ak i da ne}e ponovo biti izbe gli~kih kolona u istorijsko obra}awe ukqu~io i Prajd, odgovor na pismo voditeqa Ivana Ivanovi}a, pa ~ak i neke narodne umotvorine. „Grozni su mi i oni koji bi da tuku}i pedera pored sebe se bore protiv pedera u sebi, kao i oni koji bi ne{to da hva li{u… Gospodin Ivanovi} je potpuno u pravu, ja nisam na tom nivou. Za wega je svetiwa jato cipela, za mene je Jaseno vac… Pi{e u rezoluciji 1244 sva{ta pa ne ispuwavaju, pi{e i na tarabi pa se niko nije za leteo…“, neke su od Vu~i}evih izjava iz istorijskog obra}awa.Sve istorijske teme dobi le su svoje mesto u istorijskom obra}awu, a kosovski problem }e se re{avati u narednih de setak„Akodana.stvarno jednoga dana ne{to bude opasno i hitno, bojim se da mo`da qudi ne }e mo}i da prepoznaju jer je on banalizovao sve, ~ak i najavu rata. Banalizacija ozbiqnog politi~kog govora pretvore nog u ogoqenu politi~ku pro pagandu je mo`da ~ak i najpo gubniji rezultat u Vu~i}evoj vladavini u ovih 10 godina“, napomiwe Popovi}.

Ni „istorijsko obra}awe“ predsednika nije razjasnilo {ta }e se desiti na Kosovu

Dodik je ocenio da je SDA prene bregla ~iwenicu da je i Rusija tako|e garant sporazuma, dodav{i da je prizi vawe intervencije me|unarodnog fak tora, koji, kako je rekao, stoji kao garant sporazuma, poziv i Ruskoj Federaciji da se ukqu~i.„Insistirawe na ja~awu dr`avnih institucija, kako ih zove SDA, i istovre meno po{tovawe Dejtonskog sporazuma je {izofrena politika ove muslimanske partije koja nikada od 1995. nije prihva tila novu politi~ku i ustavnu realnost u BiH, {to je glavna prepreka funkcio nisawu BiH kakva je uspostavqena 1995. godine“, kazao je on. Dodik je kazao i da je insistirawe da se usagla{avaju dejtonska re{ewa, kakav je Dom naroda u Federaciji BiH (FBiH), sa nedejtonskim, kakav je dom naroda u

Republici Srpskoj, iskqu~eno, jer Ustav BiH poznaje samo Dom naroda u FBiH. Prema wegovim re~ima, u Republici Srpskoj ìvi oko 16 odsto gra|ana koji nisu srpske nacionalnosti, dok u Federa ciji BiH ìvi oko dva odsto Srba, {to je, kako je ocenio, jasan pokazateq i sigurno sti za povratnike i uvaàvawe wihovih prava.Dodik smatra da su Bo{waci osnovni problem u BiH. „SDA bi za po~etak trebalo da ja sno kaè da BiH ne vidi kao musliman sku zemqu, da po{tuju slovo Dejtona, da uvaàvaju ~iwenicu da su Srbi i Hrvati tako|e konstitutivni narodi, da sa tim narodima otvore po{ten dijalog, a ne da sa me|unarodnom zajednicom pregovaraju i re{ewa name}u drugim narodima“, ista kao je on. Milorad Dodik: Bo{waci su osnovni problem u BiH. U RS ìvi oko 16 odsto gra|ana koji nisu srpske nacionalnosti, dok u Federaciji BiH ìvi oko dva odsto Srba

Par ameri~kih strate{kih bombardera B52 nadletalo je u ponedeqak Crnu Goru i jo{ tri ~lanice NATO-a u regio nu - Hrvatsku, Albaniju i Se vernu Makedoniju - u znak po dr{ke u svetlu ruske agresije u Ukrajini, prenosi agencija Aso{ijetedBombarderipres. su leteli iznad crnogorske obale, Du brovnika, sedi{ta vlade u Skopqu i trga Skenderberg u Tirani. Na Balkanu i Jadranu pove}ana je vojna, obave{taj na i propagandna aktivnost Moskve, koja smatra da je to podru~je od strate{kog inte resa zbog pristupa Meditera nu, navodi AP.



@IVETI U SRBIJI

4 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022.

pada broja sta novnika je regionalna depopula cija – ako se nastave postoje}i demografski trendovi, u zemqi }e do 2050. godine ìveti svega ~etiri ili pet miliona qudi, a celokupno stanovni{tvo bi}e skoncentrisano u Beogradu i No vom Sadu. Ne samo metafori~no, ve} stvarno. Procene pokazuju da }e Beograd do sredine veka iz gubiti 3,8 odsto stanovnika, ali }e Vojvodina ostati bez petine svojih ìteqa, a jugoisto~na Sr bija bez 40 odsto gra|ana. Opu ste}e i rubovi zapadne Srbije, kao i brojna planinska podru~ja. Dugoro~ne projekcije glase da }e 18 od 25 oblasti u Srbiji do 2100. godine izgubiti vi{e od polovine svog stanovni{tva”, obja{wava dr Vladimir Niki tovi}, koji je jedan od autora ove publikacije.Iakonije iznena|en ~iweni com da smo ponovo u vrhu svetske liste zemaqa sa najve}im padom broja stanovnika, za na{eg sago vornika je vest da su Ujediwe ne nacije prvi put u 70 godina dale populacionu prognozu za Srbiju bez Kosova – da li su to uradile iz metodolo{kih ili politi~kih razloga, ostaje da se vidi. Demografske projekcije za Kosovo pokazuju da }e u ju`noj srpskoj pokrajini tako|e do}i do pada broja stanovnika, jer je sto pa ra|awa ispod dva, {to zna~i da prose~na èna na Kosovu ra|a mawe od dvoje dece. Podse}awa radi, za prostu reprodukciju nacije potrebno je 2,14 dece po porodici – jedno za mamu, drugo za tatu, a tre}e za dràvu. Iako na Kosovu ve}inski ìvi mlado stanovni{tvo, u ovom regionu veoma je izraèna emigracija u zemqe zapadne Evrope, pa poda ci Agencije za sta tistiku Kosova pokazuju da se svaka tre}a kosovska beba ra|a u inostranstvu. Da se Balkan prazni svedo~e i rezultati najnovijih popisa stanovni{tva – Hrvatska je za posledwih deset godina ostala bez 400.000 qudi, odnosno de set odsto svog stanovni{tva, a Severna Makedonija izgubila je 190.000 gra|ana za 19 godina. Prema podacima iz ankete o rad noj snazi, koju objavquje Agenci ja za statistiku BiH i Unija za odrìvi povratak i integraciju, Bosnu i Hercegovinu je od 2013. do 2019. napustilo 530.000 sta novnika, a iz we se samo u toku protekle godine iselilo oko 170.000 osoba. Procene Repu bli~kog zavoda za statistiku Republike Srpske pokazuju da je od 2013. do 2022. ova dràva iz gubila 43.000 gra|ana. „Niske stope ra|awa su glo balni problem Evrope, ali mi smo u grupi zemaqa iz koje sta novnici odlaze, a nismo u stawu da privu~emo nove. Zbog visine zarada zanimqivi smo samo In dijcima, Kubancima, Nepalcima i Uzbekistancima. Za to vreme, na{i radnici odlaze na rad u zemqe Zapadne Evrope, jer ni koga ne moè{ da natera{ da radi na gra|evini za 300 evra mese~no, ba{ kao {to nikoga ne moè{ da natera{ da ra|a. Umesto da dràva pravi stra te{ki plan o uvozu radne snage, kod nas se daqe vode rasprave o nacionalnom identitetu. Treba imati na umu da se mi nalazimo na geografski dobroj lokaciji – iako }e se broj stanovnika u Srbiji smawivati, ovaj prostor ne}e ostati prazan i {to pre po traìmo re{ewe za taj problem, bi}e boqe za sve”, zakqu~uje na{ sagovornik. M. T. [tampamo novac. Bi}e to izdava~ki poduhvat godine. Mi uvek ratujemo protiv istih neprijateqa, jer smo tokom vekova razvili prisan odnos pun uzajamnog poverewa. Poruka sa crne berze: - Svega imamo, gra|ani neka ne prave nepotrebne zalihe! U skoku udaq smo prvaci Evrope. Ali u tapkawu u mestu nam nema ravnih u celom svetu. Jedna ameri~ka atleti~arka {okirala je svet priznawem da ima ~etrdeset godina, a da je jo{ nevina. Nije to ni{ta, jedan na{ politi~ar ima ~etrdeset krivi~nih prijava, a jo{ je nevin... Dok smo mi mrtvi gladni, oni su mrtvi hladni. Novine rat najavquju ko vremensku prognozu. Ako pogode, pogode, a ako ne, ni{ta. Koliko me raspla~e poskupqewe, toliko me nasmeje obja{wewe... Dan Retkoimerewemzapo~iwemopritiskagledawemparlamenta.kadnamjenormalan. Boli vas nepravda? U Srbiji za to nema leka, probajte u inostranstvu.  @elite li da postanete milioner? Ako ste sveznalica, prijavite se u kviz, a ako ste neznalica, prijavite se u stranku! Proizvo|a~i suncokreta vi{e ne}e da rade za kikiriki...



„Ono {to malo ko{ta, jo{ mawe se i ceni" „Ko ima dobru `enu, ne mo`e ga zadesiti ni jedno zlo koje se ne bi moglo podneti“ „Probao sam mnoge gorke stvari, ali ni{ta nije gore nego moliti“ Narodne poslovice "Dobro je znati {ta qudi misle i govore, ali ne treba svakoga goniti koji {to protivno rekne. Osobito qude koji, po nesre}i, imaju pravo" Vuk Karaxi} "Dani



SRPSKA POSLA

Listu dràva u kojima se beleì ogroman pad stanovnika predvode Bugarska, Litvanija, Letonija i Ukrajina, a me|u deset zemaqa najvi{e depopulacijompogo|enihnalaze se i BiH, Japan, Albanija... Srbija je peta zemqa na svetu koja najbrè gubi stanovni{tvo, a procene Ujediwenih naci ja pokazuju da }e do polovine ovog veka u na{oj zemqi ìveti skoro 20 odsto mawe qudi nego danas. Listu dràva u kojima se beleì najdramati~niji pad stanovnika predvode Bugarska, Litvanija, Letonija i Ukrajina, a me|u deset zemaqa najvi{e pogo|enih depopulacijom nalaze se i Bosna i Hercegovina, Hrvat ska, Moldavija, Japan i Alba nija. Me|utim, za dr Vladimira Nikitovi}a, nau~nog savetnika u Institutu za dru{tvene nauke, ova vest ne predstavqa izne na|ewe – on podse}a da se na{a zemqa u posledwih 10-15 godina konstantno nalazi me|u prvih pet ili deset dràva na svetu koje najbrè gube stanovni{tvo, zajedno sa Bugarskom, Hrvat skom, Makedonijom i zemqama na rubu Evropske unije. „Podaci izneti u publikaci ji „Qudski razvoj kao odgovor na demografske promene” koja je izra|ena uz podr{ku Progra ma Ujediwenih nacija za razvoj (UNDP) i Populacionog fon da Ujediwenih nacija (UNFPA) pokazuju da se u protekle dve decenije broj stanovnika Srbi je smawio za milion i po, pa u na{oj zemqi sada ìvi 6,7 mili ona qudi. Na{i prora~uni su da }e se stanovni{tvo Srbije do po lovine veka smawiti za 1,4 mi liona qudi, odnosno za petinu. Uzroci su brojni i poznati: nata litet je dugotrajno nizak, o~eki vano trajawe ìvota je me|u naj niìm u Evropi, a zbog internih migracija opusto{eni su brojni ve}izemqe.deloviMnogoproblemod



Srbija peta zemqa u svetu po stanovni{tvokojombrzinigubi



MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

zaboravqajute`eporazasenegodanipobede" Velimirovi}Nikolaj



telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • @BeoGroup NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h YEARS •GODINA lokacijastara Zapadni mislioci i filozofi su oz biqno zabrinuti

krize, a

zorewe jednog od najiskusnijih ameri~kih diplomata i dràvnika, 99-godi{weg Henrija Kisinxera, da je do{lo do opasnog poreme}aja u svetskim odnosima. Posebno, kad je u pitawu rat bez jasnog ciqa u Ukra jini, ukazuje Kisinxer i, kako kaè, „krizu smo delom izazvali i mi Amerikanci i sad je ~as da se smawe zategnutosti, jer raz dvojiti Moskvu i Peking ne}e biti lako“. I francuski predsednik Emanuel Ma kron je upravo pozvao na uzbunu „zbog rata koji grmi na na{im granicama“, a Evropu te{ko poga|aju i „razorne klimatske ka taklizme“, inflacija, ogroman skok cena energije, dolazi hladna zima. U ìì uz bu|ewa politi~ara, medija i gra|ana EU je sad i strah od mogu}e jo{ od ~ernobilske opasnije nuklearna katastrofe zbog bom bardovawa ukrajinske nuklearne elektra ne Zaporo`je.Malosmiruju}e je delovala vest da su se Makron i ruski predsednik Vladimir Putin dogovorili da komisija Me|unarod ne agencije za nuklearnu energiju neometa no, preko ukrajinske teritorije do|e i pro veri koliko je i daqe bezbedna ta najve}a nuklearka u Evropi. Ruske trupe su zauzele taj deo Ukraji ne i centralu Zaporo`je, pa je zato Putin bio od kqu~ne va`nosti za to. U medijima EU se samo kaè da je ona „bombardovana i da preti nuklearna katastrofa“, ali se ne obja{wava ko gadja raketama tu nukle arku u kojoj su ruski vojnici, ali su osobqe i daqe Ukrajinci. Na, i daqe veliku, svetsku opasnost od nuklearnog rata i uni{tewa planete je ukazao i Vilijem MekAskil, profesor filozofije na Oksfordskom univerzite tu, koji pravi pore|ewe s raspadom rani jih civilizacija i imperija i kaè da je „najdubqe svojstvo ~ove~anstva da uni{ti samoPoznatisebe“. britanski i evropski filo zof upozorava da „po~ev od pogubnih kli matskih poreme}aja, pretwe nuklearnog rata, ve{ta~ki izazvanih pandemija, ne kontrolisanog razvoja ve{ta~ke inteli gencije, treba o~ekivati i druge razorne tehnologije, tako da zabriwavaju}i broj opasnosti kuje zaveru i preti da uni{ti ~ove~anstvo“.Pobedanad nacizmom i fa{izmom u Drugom svetskom ratu, kraj hladnog rata su mnogima li~ili na kraj velikih ideo lo{kih raspri i da }e se „nezaustavqivo {iriti kapitalizam i demokratija“, navo di ovaj filozof. On, me|utim, prime}uje da se „veliki napredak u izradi oru`ja, razvoj biologi je i ra~unarstva tako|e moè izroditi i iskliznuti ka namernoj zloupotrebi ili slu~ajnoj katastrofi {irokih razmera“.

Britanski filozof MekAskil skre}e pa`wu da to da je pandemija koronavirusa pokazala da kad se ve}ina stanovni{tva sveta zarazi takvom po{asti, „onda je te{ko duha vratiti u bocu“. R. N. gube veru u budu}nost

ZAPADNI MISLIOCI O RATU I SVETSKOJ KRIZI: Qudi

pretwe sukoba Amerike s Kinom

^etvrtak 10. decembar 2020. 5^etvrtak 25. avgustTEMA NEDEQE LiverpoolMacquarieStPlaza MooreGeorgeStStPRESELILI SMO SE!

U evropskoj javnosti je stidqivo, ali ipak vidqivo na{lo prostora i novo upo

Dobrodošli na našu novu adresu: Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW

BEO GROUP - a 1994. godine. Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama. Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente. I brojevi za budu}nost skog rata, i svetske ekonomske, energetske 101-godi{wi francuski mislilac Edgar Moren je to saèto predo~io upozorewem da "qudi sad gube veru u budu}nost". „Mudra starina“, kako su Morena pred stavili u raspravi o stawu sveta i Evrope na Francuskom institutu za me|unarodne odnose (IFRI), je vispreno predo~io da su ukrajinski rat, kriza i sukobi svud po svetu, „kao i posledice pandemije koja je uzdrmala poverewe u sposobnost nauke… uvreìli strah“. „Sad preovladava neverica, gubitak vere u budu}nost i napredak koji sam po sebi donosi boqitak“, kazao je Moren. Nema~ki filozof Jirgen Habermas i Edgar Moren su u zajedni~kom tekstu u nekim medijima u EU predo~ili i da je za svest gra|ana Evrope u ovako dramati~nim trenucima izuzetno va`no i to {ta }e znati o istinskom razvoju doga|aja kad je „istina prva `rtva rata“ ili u panici oko pandemije, energije, finansijske krize. Nikako, isti~u dvojica evropskih fi lozofa, se medijsko izve{tavawe ne sme poistovetiti s propagandom „jer je {tampa osnovni temeq svake istinske demokrati je“. Habermas i Moren upozoravaju da su Evropa, pa i svet, pred ozbiqnim pretwa ma i smatraju da se u ukrajinskom ratu „mora teìti nagodbi, dijalogu, jer je ina~e sve vi{e izvesno da }e se rat pro{iriti i na druga evropska podru~ja“.

zbog ukrajin

Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu. Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja

On podvla~i da su ekonomski, dru{tve ni i politi~ki praeobra`aji svakako mogu}i i, {tavi{e, nu`ni i tad }e „unuci na{ih unuka mo}i da gledaju u nas sa zahvalno{}u i ponosom… ali ako sve upropastimo, oni mo`da nikad ne}e videti svetlo dana“.

Upozorewima mislilaca, filozo fa i ponekih dr`avnika je za pravo dao ameri~ki Nacionalni obave{tajni savet (NIC) koji je ustanovio, pobrojao ve{ta~ku inteligenciju, ve{ta~ki izazvane pande mije, nanotehnolo{ko oru`je uz nuklearni rat kao „pretwe koje mogu uni{titi `ivote u svetskim razmerama“. A te pretwe, dodaje glavna ameri~ka obave{tajna ustanova, „su izazov na{oj sposobnosti da zamislimo i razumemo kolika je wihova mo} i domet“.

@EQKO XEK DIMI],

 LI^NOST U @I@I Nezamislivo je to i u 20. veku, a 21. je skroz neverovatno da bilo ko po~ne da se bavi spor tom tek kad postane punoletan, a onda u toj disciplini dospe u evropsku i svetsku elitu. Armin je pomalo poku{avao u bokserskom ringu, a onda je atletski trener kluba Polet u Prijepoqu Savo Pu{ica u wemu prepoznao veliki talenat za bacawe kugle. Ogromnu ba zi~nu snagu kojoj je samo veliki rad mogao da da upotrebnu vrednost u sportu u kome celo „neto“ takmi~ewe traje mawe od jednog minuta. Kod momka koji je imao 18 godina i koji je propustio sve mla|e kategorije i prve atlet ske korake napravio u posledwim godinama juniorskog staà. I odmah je bio pred ogromnim izazovom, telo koje se prilago|avalo drugoj vrsti napora nije izdràlo, usledila je godina i po vezanih povreda i bilo je pitawe koliko se u toj situa ciji moè verovati u sebe. Sinan~evi} je to uz podr{ku Pu{ice uspeo i prvu svoju „seniorsku“ kuglu 2016. bacio 18,49 metara. Samo pet godina kasnije sru{io je rekord svog sada{weg trenera Dragana Peri}a, koji ga je drào 23 godine. On je davne 1998. godi ne bacio kuglu 21,77 metara, a Sinan~evi} je lane u Baru hitnuo 21,88 metara i poboq{ao svoj prethodni najboqi rezultat za ~ak 63 cen timetra. Tako|e 2021. isto toliko je bacio i na mitingu u Dohi, bio sedmi na Igrama u Tokiju, {esti na EP u dvorani i tre}i na finalu Di jamantske lige. Ove godine je bio prvak Balkana, pobed nik Mediteranskih igara i kona~no – osvojio je srebrnu medaqu na Evropskom prvenstvu u Minhenu, i sa 26 godina najavio jo{ blistaviju karijeru, jer su u wegovom sportu najboqi re zultati i zrelost upravo proporcionalni i zenit biva oko 30-e. S obzirom na radne navi ke i ambicije, uz dobro zdravqe, od Armina se najvi{i dometi tek o~ekuju. Ro|en 14. avgusta 1996. u Prijepoqu, a ina~e iz obli`weg Brodareva, i u mati~nom Poletu, a i sada u Crvenoj zvezdi, pokazivao je i poka zuje visoki profesionalizam.

ARMIN SINANÊVI]: ûdo iz Brodareva popularni ameri~ki glumac, ro|en u Bosanskoj Moje ambicije su velike i ja èlim biti najboqi na svetu, zato je i posve}enost maksimalna“, rekao je u jednom od retkih intervjua, a u nekom drugom natuknuo da mu je sportski idol Novak \okovi}, po rezultatima naravno, ali jo{ vi{e po asketizmu i istrajnosti

Film na kojem radim zove se “Zlatni rez 42” ili, kako je nazna~eno u zagradi “Djeca Kozare” zato {to je baziran na scenariju Arsena Dikli}a na kojem je Lordan Zafranovi} bio saradnik. To je potpuno novi scenario koji je on na pisao i slobodno mogu da kaèm da je to jedan od najboqih scenarija koje sam pro~itao u ìvotu. Film je teàk i zahtjevan i po mojoj nekoj procjeni traja}e dva sata i ~etr deset minuta, kako je i Lordan rekao. Moja uloga je uloga komandanta jase nova~kog logora. Sve je bazirano na istinitim doga|ajima i svemu {to se desilo. Lordan Zafranovi} sve ima do kumentovano i u onome {to radi uvijek se bavi istinom. To je bio jedan od glav nih razloga za{to sam prihvatio ovaj posao, jer znam da se Zafranovi} uvijek bavio autenti~nim stvarima, kod wega je uvijek mawe fikcije. Rekao je to glumac @eqko Xek Dimi}, koji }e glumiti u filmu “Zlat ni rez 42 (Djeca Kozare)”, govore}i o saradwi sa reìserom Lordanom Za franovi}em, te o pripremama za ulogu u ovom projektu. - Li~no mislim da je ovo jedan od najzna~ajnijih projekata u posqedwih trideset godina u celom regionu. To je naro~ito zna~ajno za narod kojem pri padam, srpski narod koji je najvi{e postradao u tom strati{tu. To {to Za franovi} radi jeste vi{e nego qud ski, pogotovo zbog ~iwenice {to je to liko qudi ostavilo svoj ìvot tamo. Meni je posebno drago da je upravo on na sebe uzeo taj teàk zadatak da sta vi ta~ku jasenova~koj pri~i - naveo je Dimi}. n Kako posmatrate oìvqavawe istorijskih tema u filmu i serijama, u kojima istina treba da se prikaè na jedan filmi~an na~in? I koji je pravi pristup istorijskim temama? - Istina. To je ono {to on radi, to je ono {to je ra|eno u npr. “[indlerovoj listi”. Ne èlim da poredim “[ind lerovu listu” sa Lordanovim filmom, premda je ista tematika, govori se o ma sovnom stradawu, ali sam svojevremeno ~itao scenario Stivena Spilberga i to je potpuno ista vjerodostojnost. Ono {to ja znam, moram da budem neskroman, jeste ne{to {to se podudara s ovim sce narijem. Drago mi je {to }u biti tu kao glumac i ~lan kreativnog tima, jer me je Lordan zamolio da mu pomognem oko ne kih drugih stvari koje nisu vezane samo za moju ulogu. Sve ovo {to sam rekao moè da stane u jednu rije~, kao odgovor na Va{e pitawe - istina. Zafranovi} jeste poznat po tome, on se bavi istinom i u ovom trenutku za na{ narod istina je najpotrebnija. Znamo {ta se de{ava ve} godinama, da neko nipoda{tava ja senova~ke `rtve, da neko umawuje taj zlo~in. On se bavi realno{}u i ja ga zato po{tujem. n S obzirom na to da }ete glumiti komandanta logora, zanima me, kako pristupiti igrawu jednog takvog ne gativca? - To je ne{to {to se zove proces i to je zanat koji sam “pekao” u institutu “Li Strasberg”, s profesorima koji su me nau~ili esenciji toga kako bismo mi rekli - pronalaèwu lika i ulaèwa u wegove cipele dok radite i pripre mate se za ulogu. Ja o svom procesu ne govorim, to je moje sebi~no pravo da ga zadrìm i ne dijelim ni sa publikom, ni kritikom, a ni medijima. To je vrlo nezahvalno, dok se taj lik ne pojavi. Onda prepu{tam i kritici i medijima da sude o tome. Jedino {to znam jeste da }u uloìti sve {to posjedujem, a to je moj instrument - du{a, tijelo i um da taj lik do~aram na vjerodostojan na~in. Po sao je teàk, ve} se bavim wime mjese cima, otkako sam dobio ulogu. Mogu re}i da se on sada svodi na istraìvawe, ~itawe svega mogu}eg {to mi do|e nado hvat ruke iz tog perioda, perioda NDH, perioda kada je logor otvoren i kasnije oslobo|en. Posebno za sve te istorijske likove koji su bili dio tog sramnog mje sta u istoriji na ovim prostorima, koji se zove Jasenova~ki logor, to }e trajati dugo. Zahvalan sam Zafranovi}u {to mi je na vrijeme dao ovu ulogu. On mi je ulo gu ponudio krajem septembra, tako da ja imam godinu dana za pripremu uloge. n Kako u}i u lik, a poku{ati razu mjeti toliko zlo u ~ovjeku? - Na~in na koji }u ja to uraditi vi dje}emo kada film iza|e, ali uloì}u sve {to mogu, svu svoju mo}, znawe, ta lenat i sve {to sam nau~io tokom {ko lovawa i svog rada i 87 uloga koje sam odigrao. Lik kojeg igram jeste sve su protno meni, on je ~ovjek kojeg glumim, a ni{ta u ìvotu privatno ne bih uradio onako kako je on u svom ìvotu uradio. Me|utim, kao glumac moram da zadrìm pravo da branim svog lika dok ga igram, ja ne smijem da govorim protiv wega tako sam i nau~en. To {to se ne slaèm ni sa ~im {to je uradio, to ne zna~i da ja ne moram i ne treba da ga igram. n Glumite u mnogim serijama, "Klan" “Dinastija”, “12 re~i”, “Voj noj akademiji”, koje su samo neke od serija koje se snimaju u Srbiji u po sqedwe vrijeme. Zanima me, kako po smatrate serijsku i filmsku produk ciju {to se tog izobiqa serija ti~e i kako prona}i ne{to kvalitetno? - Nisam pobornik toga da iz kvanti teta nu`no proizilazi kvalitet. Imao sam sre}u da radim projekte koji su mi ponu|eni i koje nisam nu`no morao da prihvatim, ali prihvatio sam ih zbog kvaliteta. Ja sam {kolovan u Straz buru da sve baziram i gledam kroz svoj lik i svoju ulogu. Jedino {to nikad ne radim jeste to da ne prihvatam uloge i tri puta sam odbio, u ne~emu {to je politi~ki obojeno, {to je ura|eno smi {qeno protiv nekoga i ne~ega, konkret no u mom slu~aju protiv kompletnog na roda. Odbio sam jedan film u Americi, “U zemqi krvi i meda” An|eline Xoli, koja je scenario napisala za sedam dana boravka u BiH. Ona nema pojma gdje se na{la. To je kao kad bih ja pisao sce nario o rasnim problemima u Alabami, a nikad nisam bio u Alabami. No, to je wen problem i ja nisam èlio to da radim. Kasnije sam odbio film s tema tikom o Kosovu, iz istih razloga, jer je bio uperen protiv kompletnog naroda i bio je prili~no jednostran. Zahvalio sam rediteqki i autorki filma i re kao da takve stvari ne radim. Tako|e, prije tri godine u regionu sam odbio film sa istom tematikom. Odmah da se ogradim, ~ak i da nije bio film uperen protiv mog naroda i da nisam bio u po ziciji da odbijem takav film, da pri padam nekom drugom narodu, a da mi je to ponu|eno ja bih to isto uradio. Moj kriterijum je potpuno isti, bez obzira o kom se narodu radilo. Mislim da glu mac ne bi trebalo da radi te projekte za koje mora da se obja{wava ili da se stidi toga. n U ~emu kao glumac i kao neko ko se bavi umjetno{}u vidite najve}u slobodu? - Po meni, najve}a sloboda za svakog ~ovjeka jeste da ìvi svoj ìvot ona ko kako je izabrao. Ne moram biti ni glumac, ni kova~, ni bravar, ni tokar, ni reìser, ni novinar, da bih imao izgovor da ìvim ìvot onako kako ga èlim. Imao sam privilegiju da rastem kod divnih roditeqa koji su, koliko sam bio nesta{an, ipak, pu{tali da tad i kao dje~ak ìvim ìvot koji èlim. To sam nastavio u mladosti i evo i sada u svojoj 56. godini ìvota. Ne robujem nijednom sistemu, nijednoj organiza ciji, nijednoj kasti ili bilo ~emu {to uslovqava moj na~in ìvota, pa ~ak ni ova profesija kojom se bavim. Zato imam tu privilegiju da odbijam uloge i imam tu privilegiju da odbijam da ìvim tamo gdje ne èlim da ìvim. A i to mi je svojevremeno nu|eno zbog mog posla. A ja sam tada rekao da ne èlim tu da se preselim, jer sebe ne vidim u tome. U jedinom ìvotu kojeg imamo, ~ime god se bavili, ako izaberemo da ne ìvimo onako kako èlimo to je, po meni, najgore {to sebi moèmo da ura dimo. Za sada, nikad nisam bio u pozi ciji da ìvim ìvot koji ne èlim i nadam se da nikad ne}u ni morati. R. N.

Dubici

„Moj jedan radni dan je ispuwen samo spor tom, jer sam maksimalno posve}en radu na sebi da bi se mogao boriti sa najboqima na svetu, {to je u mojoj disciplini jedna od najteìh stvari. Zahtevno je toliko da drugi ìvot osim sporta skoro da nemate. Moje ambicije su velike i ja èlim biti najboqi na svetu, zato je i posve}enost maksi malna“, rekao je u jednom od retkih intervjua, a u nekom drugom natuknuo da mu je sportski idol Novak \okovi}, po rezultatima naravno, ali jo{ vi{e po asketizmu i istrajnosti. Momku visokom 192 santimetra posle prek sino}nog evropskog srebra u Minhenu preostaje da istraje na svojoj izjavi. „Ose}am da zlatna vremena tek dolaze“, na govestio je. N. R.

6 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. INTERVJU NEDEQE

istinanajpotrebnijasadanaroduNa{emje

O svojim redovnim diplomatskim aktivnostima u @enevi, on je rekao da Rusija nema kontakte sa delegacijama Zapadnih zemaqa. „Nemamo nikakve kontakte sa zapadnim delegacijama. Na proto kolarnoj strani se ne vidimo . . . Privatno nemamo nikakve kontakte, na`alost… ne razgovaramo jedni sa drugima“, izjavio je Gatilov. Rusija je 24. februara napala Ukrajinu. Poku{aj Rusije da na po ~etku invazije brzo zauzme Kijev nije uspeo. To je rusku vojsku primo ralo da se pregrupi{e i fokusira na dejstva na istoku i jugu Ukra jine. Zemqe NATO-a do sada su Ukrajini obe}ale ili poslale vojnu pomo} vrednu vi{e od 30 milijardi dolara.

Rusija tvrdi: Rasvetqeno ubistvo Darije Dugine Darija DuginAleksandari Ruski diplomata iskqu~io mogu}nost brzog kraja rata u Ukrajini Moskva trenutno ne vidi mogu}nost diplomatskog re{ewa rata u Ukrajini i o~ekuje dug sukob, izjavio je stalni predstavnik Rusije u UN u @enevi Genadij Gatilov za britanski list Fajnen{el tajms.

"Ubistvo novinarke Darije Dugine je rasvetqe no, pripremile su ga ukrajinske specijalne slu`be, izvo|a~ je dràvqanka Ukrajine Natalija Vovk, koja je nestala posle zlo~ina u Estoniji", re~eno je u Centru za odnose sa javno{}u Federalne slu`be bezbednosti . „Kao rezultat kompleksa hitnih operativ no-istra`nih mera, Federalna slu`ba bezbednosti je re{ila ubistvo ruske novinarke Darije Dugine, ro|ene 1992. godine“, naglasila je FSB. Specijal na slu`ba je utvrdila da su „zlo~in pripremile i po~inile ukrajinske specijalne slu`be“, a wegov izvr{ilac je dràvqanka Ukrajine Vovk Natalija Pavlovna, ro|ena 1979. godine. Ona je u Rusiju stigla 23. jula 2022. zajedno sa }erkom [aban Sofijom Mihajlovnom, ro|enom 2010. „Na dan ubistva Vovk i [aban su bili na kwièv no-muzi~kom festivalu Tradicija, gde je Dugina bila po~asni Podsetimo,gost“.Dugina je nastradala u subotu uve~e kada je wen automobil eksplodirao. Ona je sa ocem Aleksandrom Duginom, dugogodi{wim savetnikom Vladimira Putina koji je stekao nadimke "Puti nov mozak" i "Putinov Raspu}in", prisustvovala kwièvnoj ve~eri u blizini Moskve. Iako je planirano da se zajedno vrate u rusku prestonicu, Dugin je u zadwem trenutku odlu~io da krene drugim kolima. Mnogi su spekulisali da je prava meta atentata bio upravo on, ali to istragom jo{ uvek nije potvr|eno. Kremq je odmah optuìo Ukrajinu za ubistvo Du gine, ali je kabinet ukrajinskog predsednika deman tovao ove Sude}inavode.posnimcima koje su objavili ruski me diji, automobil u kojem je bila Darija je potpuno uni{ten.Me|uprvima je na lice mesta stigao i sam Alek sandar Dugin. On je pratio svoju }erku u drugom au tomobilu i bio svedok wene smrti. Na dru{tvenim mràma pojavio se snimak Dugina na mestu nesre}e, na kom se vidi kako se drì za glavu u {oku dok gleda xip u plamenu.

„Sada ne vidim nikakvu mogu}nost za diplomatske kontakte. I {to sukob bude duè trajao, to }e diplomatsko re{ewe biti teè“, rekao je Gatilov. On je dodao da ne}e biti direktnih razgovora iz me|u ruskog i ukrajinskog predsednika, Vladimira Putina i Volodi miraOnZelenskog.jezaFajnen{el tajms rekao da bi UN trebalo da igraju ve}u ulogu u naporima da se okon~a sukob i optuìo SAD i druge zemqe sa veza NATO da na Ukrajinu vr{e pritisak da odustane od pregovora. Tokom intenzivnih diplomatskih aktivnosti proteklih nedeqa, Gatilovqeve izjave predstavqaju udarac za pregovara~e koji su se nadali da bi nedavni sporazum o izvozu ìtarica iz ukrajinskih luka u Crnom moru mogao da bude osnova za {iri dogovor. Gatilov smatra da su se zbog rata UN zaglavile u „politizaciji“, {to je „naru{ilo autoritet UN i wihovih organizacija“. Zbog toga, UN ne mogu da efikasno deluju kao posrednik, ocewuje Gatilov.

^etvrtak 10. decembar 2020. 7^etvrtak 25. avgustPLANETA

Dugin o Srbiji i regionu U maju ove godine, Dugin je na jednom preda vawu upitan o Srbiji i wenom poloàju kada je re~ o uvo|ewu sankcija Rusiji. "Ja razumem sve i prijateqstvo i neke obave ze prema Zapadu, dakle mi imamo takav odnos sa Srbima, da ga ne moèmo proceniti. Prakti~no, politi~ki, op{ti ose}aj koji dele Putin i na{ na rod, mi }emo biti uz Srbiju uvek", rekao je Dugin. Istovremeno, govorio je i o Miloradu Dodi ku i wegovim potezima u BiH, koji su od strane me|unarodne zajednice oceweni kao secesioni sti~ki, ali je Dugin imao druga~ije mi{qewe. "Mi jako cenimo {ta Dodik radi u Bosni i Hercegovini. Mislim, da to pomaè, u tako kri ti~noj situaciji da se ne izreknu sankcije Rusiji. To je herojsko delo. To }e ko{tati mnogo Srbiju, poku{a}e da vas jo{ jednom kazne kao {to su pre 30 - 35 godina", rekao je on.

CEO GRAD SLAVIO PREOBRA@EWE:

DOKUMENT:

Po~iwe ski-centraizgradwanaMawa~i

OTKRIVEN Iz Sarajeva traè da SAD, Britanija i EU interveni{u u Bosni Sve~ano i uz bogat kultur no-umetni~ki program Trebiwe je proteklog vikenda proslavilo krsnu slavu grada - Preobraèwe Gospodwe.Wegovo preosve{tenstvo vladika zahumsko-hercegova~ki i primorski Dimitrije blago slovio je sve u~esnike sve~ane litije, u kojoj je na ulicama gra da bilo nekoliko hiqada qudi. Obeleàvawu krsne slave grada na Trebi{wici prisustvovao je i politi~ki vrh RS na ~elu sa srp skim ~lanom Predsedni{tva BiH Miloradom Dodikom i premije rom RS Radovanom Vi{kovi}em. Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik rekao je da }e RS uloìti 128 miliona KM u izgradwu nove bolnice u Tre biwu i da }e to biti jedan od naj va`nijih objekata u zdravstvenom sektoru i objekat na ponos svih. Kada je re~ o gradwi nove bol nice u Trebiwu, kaè Dodik, sve {to je potrebno bilo da se uradi je ura|eno od obaveza koje je imao grad, ministarstvo. - Do kraja ovog meseca }e biti zavr{ena parcelacija i prename na zemqi{ta iz poqoprivrednog u gra|evinsko kako bi se moglo pristupiti izdavawu gra|evin ske dozvole i nastaviti daqe s ovim postupkom - rekao je Dodik. Premijer Vi{kovi} izjavio je da je vi{e nego zadovoqan razvo jem ovog grada i da su republi~ka i gradska vlast u~inile sve da do toga do|e. - Trebiwe je va`na destinaci ja za Republike Srpsku i tako se pona{amo, a tako }emo ~initi i u budu}nost - naveo je Vi{kovi}. Mirko ]uri}, gradona~elnik, poru~io je povodom krsne slave grada i Sabornog hrama da je Tre biwe grad koji se najbrè razvija u Republici Srpskoj i gde su za po~eti vi{emilionski projekti. - Nezaustavqivo idemo na pred. Zato sam posebno ponosan {to danas sa svima vama mogu da podelim uspehe koje smo ostva rili i koje tek planiramo da ostvarimo. Ne}u da nabrajam {ta smo sve uradili, ali èlim da kaèm i da posebno naglasim da se Trebiwe preobraàva, da po staje razvijenije, naprednije, da radimo i gradimo i da u ovome gradu ima mesta za sve one koji èle da rade, da ovde stvaraju svoju porodicu i grade profesio nalne karijere - poru~io je ]uri} na sve~anoj sednici Skup{tine grada.Proslava se zavr{ila spek takularnim koncertom Zdravka ôli}a, na kojem se okupilo vi{e od deset hiqada qudi. S. G.

Trebiwe proslavilo krsnu slavu, na ulicama u litiji hiqade qudi

ske, predstavqen master plan izgradwe i strategije razvoja budu}eg ski-centra, zajedni~kog projekta Vlade Srpske i Olimpijskog centra „Jahorina”, ~ija vrednost prevazilazi 26 miliona evra (bez PDV-a). Tom prilikom re~eno je da }e izgradwa ski-centra znatno doprineti razvoju turisti~ke ponude Bawaluke i cele regije. „Ne}e ovo biti samo ski-centar, nego kvalitetna turisti~ka de stinacija. Vlada Republike Srpske stoji iza ovog projekta i dala je saglasnost Olimpijskom centru ’Jahorina’ da krene u realizaciju”, rekao je srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik. On je na pomenuo da je to Mawa~a zasluìla jer je, kako je kaè, dugo bila potisnuta u biv{em reìmu i gotovo iseqena. „@elimo da joj na ovaj na~in vratimo ìvot i du{u i damo joj zna~aj koji zasluùje”, poru~io je Dodik sa Mawa~e ~iji ìteqi zna tièqno pogledaju prema brdima na kojima }e, kako se procewuje, u naredne tri godine biti izgra|ene najmodernije ski-staze i brojni drugi sadràji koji se ni po ~emu ne}e razlikovati od onih koje imaju najpoznatija svetska skijali{ta. M. T.

8 êtvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. REPUBLIKA SRPSKA 12 êtvrtak 30. maj 2019. DRU[TVO Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE BRISBANE GEELONG BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST 04099367ALBANS5838500255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans DandenogCrt. Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299 Boìca Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344 SYDNEY Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539 Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633 ADELAIDE uZavr{eno Stranka demokratske akcije svojim funkcionerima podelila je dokument u kojem pozivaju Sjediwene Ameri~ke Dràve, Veliku Britaniju i Evropsku uniju da interveni{u u BiH. U dokumentu su kao destruktivni ocewene stranke SNSD i HDZ, a Srbija i Hrvatska optuène za nepo {tovawe Dejtonskog sporazuma. Dokument koji se deli funkcionerima SDA ogo lio je istinu o èqama wenih predstavnika kada je re~ o ure|ewu BiH. "Kako bi se re{ila kriza u Bosni i Hercegovi ni, kojoj je uskra}ena demokratija poput one u dru gim evropskim zemqama, potrebna je prvenstveno podr{ka Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Velike Britanije i Evropske unije koji imaju mehanizme da privole Srbiju i Hrvatsku da po{tuju Dejtonski mi rovni sporazum", navodi se u dokumentu SDA. Osim {to su Srbija i Hrvatska, iako garanti, optuèni za nepo{tovawe Dejtonskog mirovnog sporazuma, politike SNSD-a i HDZ-a ocewene su destruktivnim. Predlaè se i izmjena ovla{}ewa pojedinih funkcija u Republici Srpskoj. Zvani~nici Republike Srpske isti~u da je ciq ove akcije islamizacija BiH i da SDA zami{qa budu}nost bez konstutitivnih naroda. Ovo nije prvi put da SDA otvoreno istupa s anti ustavnim vi|ewem situacije u BiH, ali nije ni prvi put da izostaje reakcija zapadnih ambasada koje se ogla{avaju i za teme lokalnog karaktera, ako dola ze iz Republike Srpske. Srpski ~lan Predsedni{tva Milorad Dodik isti~e da se ideolo{ka politika SDA svodi na islamizaciju i da je nedopustiva izmena Ustava koja bi vodila ka gra|anskom ure|ewu BiH. "@ele da mimo toga naprave novu praksu koja bi bila antiustavna i antidejtonska u kome bi konsti tutivni narodi bili svedeni na marginalne grupe u kojima bi za{tita bila garantovana od wih kojima ni{ta ne moète vjerovati. BiH je propala zemqa i najboqe bi bilo da se vratimo izvornom Dejtonu ili da se razi|emo", istakao je Dodik. Predsednica Republike Srpske @eqka Cvija novi} nagla{ava da to nije dobar put za gra|ewe dobrih odnosa u regionu ali i u BiH. "Bilo bi dobro da je SDA neko ko promovi{e za jedni~ki ìvot na na~in u kojem se ne}e uzurpirati od nekoga ne{to pa govoriti o zajedni~kom ìvotu, nego da ste neko ko moè da se pridràva onoga {to predvi|a Dejtonski sporazum. Boqe bi bilo da uloè snagu i energiju u to kako graditi dobre od nose sa Srbima i Hrvatima u BiH umjesto da stalno prave neke planove koji izlaze izvan okvira Dej tonskog sporazuma, konstitutivnosti, ravnoprav nosti i svega onoga {to treba da omogu}i normalan ìvot", naglasaila je predsednica Srpske. Na cirkularno pismo SDA reagovali su i u Hr vatskom narodnom saboru. Oni navode da SDA reklamira pohod u neizvesno stawe, da je re~ o proma{enim politi~kim stavovi ma i da su pokazali da su zapravo oni glavi faktor destabilizacije u BiH. R. N.

Dugo najavqivana izgradwa ski-centra na Mawa~i nadomak Bawaluke nije vi{e samo ideja o kojoj se pri~a, a nije ni „predizbor ni trik” kako je u ovom trenutku vide neki pojedinci. Pre nekoliko dana je na Mawa~i, u prisustvu brojnih zvani~nika Republike Srp

@ena koja mo`e da postane premijer Crne Gore

NEMA ObustavqenDOKAZA:postupak protiv Drobwaka zbog 500 kilogramakokaina u magacinu "Volija" Vi{i sud je obustavio postupak protiv \oka Drobwaka, {peditera iz Bara, koji je uhap{en nakon zaplene kokaina u magacinu kompanije "Voli", u Podgorici, saop{teno je crnogorskim medijima iz tog suda.

Organisation ADRESU

^etvrtak 10. decembar 2020. 9^etvrtak 25. avgustCRNA GORA

NI DRITAN, NI BE^I]:

Okon~ano je 12. takmi~ewe u leàwu koje tradicionalno or ganizuje Etno selo Montenegro u Breznima. Titulu najodmornijeg je osvojio @arko Pejanovi}, zvani “Knele” sa Zabjela. Nakon otprilike 60 sati leàwa, titula prvaka u izleà vawu odlazi na Zabjelo. Od devet takmi~ara koliko ih u~estvovalo u ovogodi{wem takmi~ewu, za titulu su se borili finalisti @arko Pejanovi} sa Zabjela i Vuk Koqen{i} iz Danilovgrada. Pejanovi} je bio odlu~an u tome da prvo mesto donese na Za bjelo. “Nije bilo te{ko. Veruj mi, nisam se ni zagrejao”, kaè on. Me|utim, najve}i problem kada je u pitawu takmi~ewe u leàwu je kada takmi~arima do laze u posetu da izraze podr{ku. Najteè je, kako kaè, “kada po rodica do|e da te podrì, to je najve}a“Kadagre{ka”.dru{tvo do|e to je za bava, ali najve}a gre{ka je kad do|e ne~ija familija. Kad neko me do|e familija, tome je te{ko da ne ustane”, kazao je Pejanovi}.

U jeku spekulacija ko }e biti naredni mandatar, a potom i pre mijer Crne Gore, pojavila se za sad neo~ekivana opcija. Naime, kako nijedan od lidera stranaka ne moè da obezbedi potrebnu ve}inu u parlamentu, iz me|una rodne zajednice stigao je apel da mandatar treba da bude nestra na~ka li~nost, a jedna se posebno izdvaja.Vladi Dritana Abazovi}a izglasano je nepoverewe u par lamentu pro{log petka. Inicija tivu za izglasavawe nepoverewa podnela je Demokratska partija socijalista (DPS) Mila \ukano vi}a, sa svojim koalicionim par tnerima.Glasovima DPS-a, ali i Demo krata Alekse Be~i}a, pala je Aba zovi}eva vlada, a odmah se posta vilo pitawe ko }e biti naredni mandatar, potom i premijer. Kao jedna od opcija pomiwao se Aleksa Be~i}. Me|utim, Be~i} je kazao da u potpunosti iskqu~u je saradwu sa DPS-om Mila \ukanovi}a, kao i da jo{ uvek nisu vo|eni razgovori o novom manda taru.Bez glasova DPS-a, Be~i}eve Demokrate nemaju ve}inu u parla mentu, a Gra|anski pokret URA i Socijalisti~ka narodna partija (SNP) ve} su saop{tili da u pre govorima ne}e u~estvovati. DF "nepoèqan faktor" Jo{ jedan pripadnik "stare parlamentarne ve}ine" - Demo kratski front (DF) tako|e nema velike {anse za ulazak u novu vladu.Naime, me|unarodna zajednica smatra da DF nije adekvatan par tner, jer ~lanovi ovog bloka ne podràvaju evropske vrednosti. Tako su iz Stejt departmenta rekli za Glas Amerike da SAD ne smatraju DF partnerom, zato {to “ne podràvaju evropske vredno sti, u {ta spada i kriti~ki od nos prema ruskoj agresiji protiv Ukrajine i nisu pokazali lider stvo ili spremnost da postignu napredak u kqu~nim reformama potrebnim za pristupawe EU”. Evropski poslanik i izvesti lac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Tonino Picula sao p{tio je u subotu da “crnogor ska politika mora odlu~iti nastavqa li u smeru evropskih integracija, ili }e postati po tro{na roba ruskih i srpskih in teresa u regionu". Novo ime u igri Podgori~ke "Vijesti" obja vile su da im je iz vi{e izvora potvr|eno da postoji predlog da osoba iz nevladinog sektora bude mandatar vlade koja bi pripre mila vanredne parlamentarne izbore.Prema istim izvorima, re~ je o osobi koja je dve decenije u NVO sektoru, s navodno dobrim kon taktima u me|unarodnim krugovi ma, a koja je po ukusu dela pred stavnika me|unarodne zajednice. U crnogorskoj javnosti pomiwe se ime Vawe ]alovi} Markovi}, kao mandatara koji moè da ispu ni sve navedene uslove. ]alovi} Markovi} je direktorka Mreè za afirmisawe nevladinog sek tora (MANS) i biv{a ~lanica Na cionalnog saveta za borbu protiv korupcije. Misija Vawe ]alovi} ]alovi} Markovi} je ve} godi nama trn u oku reìmu Mila \ukanovi}a i èstok borac protiv korupcije i organizovanog krimi nala u Crnoj Gori. Pre nego {to je bila ukqu~e na u Nacionalni savet, ]alovi} Markovi} je pozdravila odluku Abazovi}a da ne}e biti nedodi rqivih i da }e Savet biti foku siran na visoku korupciju, jer su posledice koje ona ima po gra|a ne i dràvne interese najve}e. „Posebno je va`no {to se to telo, prema najavama, ne}e bavi ti samo pro{lo{}u, ve} }e biti i kontrolni mehanizam, odnosno spre~avati pojavu korupcije u no voj izvr{noj vlasti. Kqu~no je da nema nedodirqivih“, rekla je ona i dodala da je Nacionalni savet „nu`nost“.Direktorka MANS-a je po obrazovawu ekonomista speci jalizovana za pitawa korupci je. Ekonomiju je diplomirala na Univerzitetu Crne Gore a svoje vremeno je bila ~lan Komisije za pra}ewe implementacije Akcio nog plana za borbu protiv korup cije i kriminala, ~iji je osniva~ Vlada Crne NaklonostGore.gra|ana osvojila je pre nekoliko godina akcijom pri kupqawa potpisa kojom je od Vla de traèno da gra|ani imaju isti tretman u pla}awu struje kao i Kombinat aluminijuma dok je bio u vlasni{tvu ruskog oligarha OlegaBilaDeripaske.jenezvani~ni vo|a „Cr nogorskog prole}a“, protesta or ganizovanih 2012. u vi{e gradova zbog te{ke socijalne situacije i osoba kojoj je obi~an svet najvi{e verovao. S. G.

- Re{ewem Vi{eg suda je obustavqen postupak u odnosu na lice D. \., zbog krivi~nog dela neovla{}ena proizvodwa, dr`awe i stavqawe u promet opojnih droga iz ~l. 300 st. 1 u vezi sa ~l. 23 st. 2 KZ CG, jer nema dovoqno dokaza da je okrivqeni osnovano sumwiv da je izvr{io navedeno krivi~no delo - navodi se u re{ewu. Odluka Vi{eg suda jo{ nije pravosna`na. Oko 500 kilograma kokaina, koji je bio u paketima sa bananama iz Ekvadora, zapleweno je sredinom januara u Podgorici. [pediter \. D. bio je jedini uhap{en u ovom slu~aju i protiv wega je podnesena krivi~na prijava zbog sumwe da je bio ~lan kriminalne organizacije koja je krijum~arila kokain u paketima banana. Drobwakov kolega Milo{ Rako~evi} ranije je kazao da je \oko uzo ran radnik i da nikada nije napravio propust u radu. On je istakao da nije mogu}e da {pediter vr{i proveru kontejnera i sadr`ine. S. G.

Zavr{eno takmi~ewe u izle`avawu u CG, pobednik: Nisam se ni zagrejao Vawa ]alovi} Dritan Abazovi} Aleksa Be~i}

SRPSKI NEPRIHVA]ENIPREDLOZI Sve {to je srpska strana pred loìla, kaè Vu~i}, na kraju nije prihva}eno. Kaè i da je poja~ana “svaka vrsta obave{tajne aktiv nosti na severu KiM”.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Predsednik Srbije Aleksan dar Vu~i}, na po~etku obra}awa javnosti posle najnovije runde pregovora u Briselu, u op{irnom podse}awu od rata i Kumanovskog sporazuma i usvajawa Rezolucije 1244 koji se nisu sprovodili a wihovo nepo{tovawe je ugrozilo opstanak i prava Srba na Kosovu i Metohiji, rekao je da je danas obaveza da u uslovima koji nisu hipoteti~ki, da kaèm Srbima sa severa Kosova i Metohije {ta se de{avalo u Briselu, {ta su Albanci traìli a {ta smo mi ponudili. Ne samo o tehni~kim detaqima, nego o onome {to moèmo a {ta ne moèmo i {ta }emoIzpreduzeti.briselskog sporazuma je uzimano i naj~e{}e pogre{no tuma~ene odluke, Albanci su po ricali sve na sastanku i odbija li kategori~ki predloge srpske strane. Posebno su re{eni da svojim postupcima proteraju Srbe sa severa Kosova i Metohije. “Mi smo se rukovodili sa ~etiri osnovna zadatka koje smo postavili. Prvi je bio da ura dimo sve {to je u na{oj mo}i da sa~uvamo mir stabilnost i sigur nost za na{e gra|ane, da spre~i mo sveop{tu osudu zapada koji bi usledio protiv Srbije da nismo dovoqno kompromisni i da nismo pokazali koliko èlimo mir. Ni smo sami u svetu ima prijateqe, investitore, Azija nam je udaqe na .Tako mali moramo da brine mo o sebi ali i o odnosima svih drugih prema nama, da brinemo o tome kako }e svetske sile da gle daju na na{e stavove ili }emo po kazati nasim stavovima da druga strana ustvari ni{ta ne èli, i pod ~etiri da obezbedimo opsta nak za Srbe na Kosovu, jer je po sledwih dana kod na{eg naroda nasatao veliki strah.

\ure Slavuja i Ranka Pereni}ana KiM Новинари на местu отмице Ђуре Славуја и Ранка Перенића

Aleksandar Vu~i} Razgovarao sa predstav nicima Srba sa Kosova i Metohije o pregovorima vo|enim u Brise lu a sastanku u Palati “Srbija” prisustvovali su i premijerka Ana Brnabi}, ministar finansija Sini{a Mali, direktor Kancelarije za KiM Petar Petkovi}, predsednik Srpske liste Goran Raki}, potpredsednici SL Igor Simi}, Dalibor Jevti}, Milan Radoi~i} gradona~elnici sa severa KiM, predstavnici institucija… Састанак Вучића и представника Срба са КиМ u Beogradu

Uo~i velikog praznika Preobraèwa Gospodweg, 19. avgusta, na Vojno-medicinskoj Akademiji u Beogradu, preminula je monahiwa Ma karija (Obradovi}), igumanija manastira Sokolice kod Zve~ana na severu Kosova i Metohije, navedeno je iz Eparhije ra{ko-prizrenske. Po wenoj èqi, mati Makarija sahrawe na je u manastiru Sokolici u najuèm krugu. Opelo mati Makarije, 20. avgusta, sluìo je Episkop ra{ko-prizrenski Teodosije uz sasluèwe protosin|ela Danila, igu mana manastira Bawske, u prisustvu sestara manastira.

PREDSTAVNICI SRBA REKLI DA ]E NEINSTITUCIJENAPUSTITIAKOPRESTANEPROGON

U SUBOTU 20. AVGUSTA EPARHIJA RA[KO-PRIZRENSKA SAOP[TILA Preminula mati Makarija, igumanija manastira Sokolica

Dvadeset ~etiri godine

“Na vreme smo obavestili lica koja se nalaze na spisku za likvidaciju koji je napravio pri{tinski re`im, a koje su po jedine spoqne slu`be odobrile pre}utno ili klimawem glavom”, rekao je Vu~i}.

Novinari iz Srbije i sa KiM se okupili

U“SPORAZUM[ESTTAÂKA” Ideja Albanaca, kaè Vu~i}, bila je da se ide na “generalni sporazum u {est ta~aka”. “Sastoji se iz slede}ih: 1 - ge neralni principi bilateralnih odnosa i me|usobno priznawe, ulaz u me|unarodne organiza cije, 2 - re{avawe problema iz pro{losti (re{ewe proble ma nestalih, konstatovawe i re{avawe problema silovanih, raseqena lica, uni{tewe pri vatne i javne imovine i vra}awe artefakata, umetni~kih i drugih koje je otela Srbija, fi nansije, odnosno ratna od{teta, 3 - saradwa u budu}nosti, 4 - isti odnos i prava to Srba {to ima na Kosovu i Metohiji kao ona Al banaca u Bujanovcu i Pre{evu, 5 - ponovno razmatrawe prethodno dogovorenih sporazuma, na {ta su negativno reagovali qudi iz EU. Ono {to im se ne svi|a, kao ZSO, idemo na ponovno razma trawe, jer tada je bila kriminal na vlada, 6 - re{avawe sporova i zavr{ne odredbe. To nije novi papir, sadràj smo imali ranije. To je ono {to traè od Srbije”, rekao je predsednik Srbije.

Predstavnici Srba su po dràli rukovodstvo Srbi je da traga za kompromisnim re{ewem, naveo je Vu~i} i do dao da su traìli i dobili ga rancije da se pogrom i proteri vawe Srba ne}e dogoditi. Preneo je da su mu predstav nici Srba rekli da }e, ukoliko se ne prekine sa ovakvim progo nom, u narednih mesec dana do}i najpre do napu{tawa pri{tin skih insititucija od strane srpskih politi~ara, a zatim }e do kraja septembra institucije napustiti i policajci i sudije i tuìoci.Do}i }e, ukazuje, do potpune razgradwe briselskog poretka. “Srbi vi{e ne èle da budu bilo ~iji taoci”, istakao je Vu~i} i naglasio da }e Srbi imati punu podr{ku. god postojati" Srbi sa Kosova traìli garancije Vu~i} razgovarao sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije o pregovorima vo|enim u Briselu Predsednik Srbije U nedequ 21. avgusta se na vr{ilo dvadeset ~etiri godine od otmice ~lanova novinarske ekipe Radija Pri{tina \ure Slavuja i Ranka Pereni}a. Oni su kidnapovani 21. avgusta 1998. go dine u blizini Velike Ho~e, kada su krenuli da izve{tavaju o ote tim monasima iz manastira Sveti Vra~i u Zo~i{tu. Kancelarija za Kosovo i Metohiju sa àqewem i ogor~ewem konstatuje da wihovi otmi~ari jo{ nisu prona|eni. - Tako|e, podse}amo da je spo men-obele`je novinarima, na putu Velika Ho~a-Zo~i{te, gde su nestali \uro Slavuj i Ranko Pereni}, do sada ru{eno osam puta, a po~inioci ovog vandal skog ~ina, isto tako su jo{ uvek nepoznati, re~eno je u nedequ 21. avgusta na mestu otmice novinara kraj Velike Ho~e u Metohiji Zahvaquju}i upornosti kolega novinara, u maju ove godine je na mestu wihovog nestanka, deveti put postavqena spomen-plo~a, kao odgovor i upozorewe svima onima koji veruju da je zata{ka vawe zlo~ina ~in patriotizma i da je re{enost onih koji traè pravdu kratkog veka. Kancelarija za Kosovo i Meto hiju ponovo poziva Euleks i sve nadle`ne me|unarodne i lokal ne institucije da obnove istragu i prona|u i procesuiraju po~ini oce ovog, ali i ostalih zlo~ina nad novinarima na KiM. Ni }utawe, ni skrnavqewe spomen-plo~e ne}e nas pokole bati u tragawu za pravdom, a dru{tvo me|unacionalne tole rancije i uvaàvawa ne}e biti mogu}e ostvariti na Kosovu i Me tohiji sve dok porodice nestalih, koje god nacionalnosti one bile, ne dobiju zadovoqewe u istini i pravdi. na godi{wicu otmice svojih kolega od otmice

STATUSNO NEUTRALNE KS TABLICE Kqu~na poruka Srbima na KiM je da, {ta god bilo, izbegli~ke kolone ne}e postojati. “Mi nemamo kud, saterani smo u }o{ak. Sa~uva}emo na{ na rod od progona i pogroma, ako to NATO ne bude èleo”, naglasio je predsednik. Srbi su progoweni na celom Kosovu i Metohiji, ne samo na severu, ukazao je pred sednik.“Sada su posebno re{eni da kao posledwu kost u grlu prote raju Srbe sa Kosova i Metohije”, upozorio je Vu~i}. Beograd je predloìo KS ta blice koje su statusno neutralne, naveo je predsednik, ali je Kurti rekao da svi moraju da imaju “RKS table”.“Smisao svega je da {ta god mi prihvatali ili ne prihvatali, oni odbijaju sve”, naveo je Vu~i}. Predsednik je zamolio NATO da obavqa svoj posao, da obezbe di mir Srbima na severu, da ne budu ugroèni od albanske poli cije.“Va{e je da obezbedite da banda ne prelazi Ibar. Za vas su barikade problem, a ne krimi nalne odluke”, ukazao je Vu~i} i podsetio da se za ulaz na sever mora traìti odobrewe grado na~elnika.Ono{to su Srbi sa Kosova, kako je rekao, traìli jesu ga rancije da ne}e doìveti pogrom, {to im je Vu~i}, prema wegovim re~ima,“Gr~evitogarantovao.}emotraìti kom promis narednih deset dana. Nadam se da }emo uspeti. Da li verujem u to? Pla{im se, ~ak i kada to uspemo, da nas ~eka sle de}a ‘krivina’ brzo, pa slede}a i pla{im se da je Rubikon pre|en”, rekao je PredsednikVu~i}. Srbije je naveo i da }e u~initi sve da se do|e do re{ewa.

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I] NA SASTANKU SA SRBIMA SA KIM U BEOGRADU U NEDEQU 21. AVGUSTA "[ta

bilo, izbegli~ke kolone ne}e

10 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. KOSOVO I METOHIJA

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je re{ewe Vi{eg suda u Beogradu kojim je potvr|ena prva optu`nica koju je sprsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine podiglo protiv ~etvorice oficira hrvatskog rat nog vazduhoplovstva za zlo~ine po~iwene u vojno-policijskoj akciji "Oluja", dogovo renoj na sastanku vojnog i politi~kog ru kovodstva Hrvatske na Brionima 31. jula 1995.Potvr|enom optu`nicom obuhva}ena su ~etvorica pripadnika hrvatskog rat nog vazduhoplovstva Vladimir Mikac (67) iz Ptuja, Zdenko Raduq (69) iz Osije ka, @eqko Jeleni} (69) iz Pule i Danijel Borovi} (64) iz Vara`dina. Na teret im se stavqa da su izvr{ili krivi~no delo ratni zlo~ini protiv civilnog stanov

RAKETAMA GA\ALI SRPSKE IZBEGLICE NA PETROVA^KOJ CESTI:

êtvrtak 10. decembar 2020. 11êtvrtak 25. avgustSRBI IZ HRVATSKE Povodom manastirske slave"Velika Gospojina" u manastiru Krupa (op{tina Obrovac, Dalmacija) "9.OBROVA^KO-BUKOVA^KIorganizujemoSABOR" u nedequ, 28. avgusta sa po~etkom u 12 ~asova, na crkvenom imawu u Rosmoru u Sidneju. (962 Bringelly Rd, Rossmore NSW 2557) Pozivamo sve na{e sugra|ane, wihove prijateqe, kao i sve qude dobre voqe da nam se pridruè i uveli~aju ovo na{e saborovawe. Uz bogat kul turno-zabavni program i doma}e specijalitete, posebna atrakcija je pe~eni vo na ra`wu. Organizovan je turnir u bacawu kamena, bu}ama, kao i dvorac za skakawe za decu, a zabavqa}e vas Slav~e Dini} i Radmila Misi}. Ulaz slobodan. DOBRO NAM DO[LI!!! INFO: PEKO–0450504844 JOVO: 0401200531 MI[O:"ORGANIZACIONI0421768902ODBOR" 9. OBROVA^KO - BUKOVA^KI SABOR U SIDNEJU

Ve} godinama ja i sestra pla niramo da zajedno posetimo Liku, Gospi} u kojem smo ro|ene i sela u okolini iz kojih nam poti~u rodi teqi i u kojima smo provele naj lep{e dane detiwstva. Nije nam uspevalo; nekad nije bilo para, nekad vremena, a nekad voqe. Ove godine su se sve kockice sloìle i krajem jula smo krenu le na dugo planirani "povratak" u zavi~aj. Odlu~ile smo da pove demo i wenog petnaestogodi{weg sina koji je odrastao slu{aju}i pri~e o Lici, ali je nikada nije video. Gledali su nas prili~no iznena|eno svi kojima smo rekle da }emo ta tri dana provesti obilaze}i grobqa, pusta sela i zakorovqena dvori{ta u kojima smo se nekad, kao devoj~ice igra le. Jo{ ih je vi{e ~udilo to {to na takav put vodimo tinejxera i {to je on uop{te pristao da ide s nama.Nismo se na te komentare oba zirale, ni mi, ni on. Odlu~ili smo, prona{li sme{taj u Gospi}u iIznenadiokrenuli. me pun autobus koji je to ve~e sa beogradske stanice krenuo ka Kninu i [ibeniku. Kao i obi~no kad putujem, gledala sam qude oko sebe i poku{avala da "doku~im" ko su, za{to putuju, jesu li sre}ni, tu`ni, radoznali. Brzo sam napravila "podelu". Bilo je nekoliko onih koji su jednostavno putovali na more, opu{teni i spremni da utonu u san ~im se u autobusu ugasi svetlo. Ve}ini se ipak u o~ima video sjaj poput na{eg. Bilo je jasno da i oni putuju u zavi~aj. Razlikovali smo se samo po koli~ini strepwe, ne strpqewa i radoznalosti koji su jasno govorili o tome koliko puta je svako od nas prevalio ovaj put. Autoput, granica, no}na vo`wa kroz Slavoniju, Baniju i Kordun i na kraju, u samo svitawe, Lika! Stajemo na pumpi blizu Plitvi~kih jezera, umorni, ali sre}ni. Udi{em dobro poznati vazduh, miris kojeg ni{ta, pa ni proteklih 30 godina, nije moglo da izbri{e iz mog bi}a. Govorim sestri}u da udahne dobro jer, prvi put su se sreli on i Lika. Gleda me pomalo zbuweno, ali sme{i se i klima glavom. Ne{to kasnije, na Udbini, pre lazimo u kombi i kre}emo za Gos pi}. Hladno je, iz torbe smo izvu kli ~arape i jakne koje su sino}, na beogradskih 35, delovale potpuno iracionalno. Ja i sestra komentari{emo u glas-tako je u Lici! Uz smeh brojimo rupe preko kojih nas voza~ prili~no o{tro, ali sigurno vozi kroz pusta i mra~na srpska sela. Ostavqamo usput nekoliko qudi koji su s nama doputovali. Vidi se da idu ku}i ili kod rodbine. Na kra ju ostaje samo nas troje. Voza~ je prili~no iznena|en saznawem da idemo u izmajmqeni apartman, a i nas obuzima neka neopisiva tuga. Bolno i potpuno ogoqeno pred nama je "pukla" istina s kojom ìvimo godinama. Mi smo stran ci, turisti, u na{em rodnom gra du, u na{oj Lici! I ba{ suprotno od onoga {to bi se moglo o~ekivati u takvom trenutku, re{ili smo da gor~inu tog saznawa "le~imo" diraju}i jo{ ve}u ranu. Posle kratkog od mora, krenuli smo put Divosela, tatinog rodnog sela. Prva "stani ca"- grobqe jer, u Divoselu ìvih nema!Zahvaquju}i akciji koju sam, sa par ro|aka i prijateqa, orga nizovala pro{le i ove godine, dolazimo prili~no lako do jed nog od {est divoseqa~kih gro baqa. Tu nam je ~itava porodica s tatine strane, na{a krv, na{e neproslavqene slave, ro|ewa, kr{tewa. Palimo sve}e, }utimo... Obilazimo i fotografi{emo i ostale spomenike, ~itamo naglas poznata prezimena. I tu`no je i lepo! Razbili smo te{ku divo seqa~ku ti{inu, doneli svetlost na ovo tu`no, samotno mesto. I dok se nad obli`wim Velebitom vaqaju tamni oblaci i polako diè magla od sino}we ki{e, znam da nam se ove du{e raduju. Kao da nam pri~aju svojim de~jim ru~icama, devoja~kim pleteni cama i stara~kim o~ima. Kao da nas pitaju znamo li i{ta o onima {to osta{e iza wih...{to ih nema, jesu li ih zaboravili. Pitaju nas ima li i~eg u Divoselu osim neba, zemqe i krvi. Eh.... "Skoro pa nema spomenika na kojem bar nekome kao godina smrti ne pi{e 1941", trznu me se stri}eva re~enica. Sve je stalo u wu!!! Smrtna presuda Divoselu je ispisana ba{ te godine, krvqu nevine dece, mladosti koja nije stigla da ìvi, mladosti zau stavqene po vrletima Velebita i wegovim bezdanim jamama. Ono {to je po~elo 1941, zavr{eno je 1993.Traìligodine. smo Divoselo tog ~udnog dana me|u ru{evinama iz kojih raste drve}e, zaraslim pu tevima, u na{em pustom dvori{tu koje prepoznasmo po kvrgavim sta blima dve stare jabuke. Traìli smo i na{li... nebo, zemqu i krv! Na{li smo i onaj nedostaju}i, skriveni deo sebe! Ba{ to smo prona{li i sutra dan, na ru{evinama mamine rod ne ku}e u obli`wem selu Vrepcu. Prepoznavale smo ja i sestra dvo ri{te u kojem smo se igrale, ku}u u kojoj smo odrastale, traìle deli}e ìvota me|u sru{enim zidovima, pod tro{nim drvenim gredama {to odavno popusti{e pod teretom li~kih snegova. Na{le smo ~a{u, tawiri} od {oqice za kafu, limenu kutiju za {e}er. Boè, koliko je tuge i sre}e stalo u tih nekoliko sitnica koje smo kasnije bri`qivo spa kovale u kofer. Opisivale smo wenom sinu kako je izgledala ku}a, {tala, dvori{te. Na trenu tak sam se ja zapitala da li smo stvarno preterale. Da li je ovo zaista put na koji je trebalo pove sti de~aka od petnaest godina?! Mogle smo ga odvesti na more koje je udaqeno svega pedesetak kilometara od ove na{e li~ke pusto{i. Mogli smo obi}i Pli tvi~ka jezera, Velebit, mogli smo mu pokazati lepotu koje je Lika prepuna, ali eto, nismo. @elele smo da mu pokaèmo istinu, surovu, bolnu i na{u! Iako smo ga zbunile, iznena dile, rastuìle, mo`da na tre nutke i upla{ile, verujem da je shvatio za{to smo ga povele na ovo neobi~no putovawe. Verujem da je i on prona{ao deo sebe u pustom Divoselu, na onom grobqu {to gleda ka nebu, me|u ru{evinama babine ku}e u Vrepcu, na ulicama Gospi}a koji ma smo {etali kao stranci. \ur|ica Draga{

Prvi put s tetkom u Lici

ni{tva u saizvr{ila{tvu. Prema optu`nici, sada pokojni general bojnik Josip ûleti} izdao je nare|ewe optuènom Mikcu, komandantu 92. Zrako plovne baze Pula, i Zdenku Raduqu, ko mandantu 91. Zrakoplovne baze "Pleso", Zagreb, za avionske napade po civi lima koji su beè}i od na pada hrvatske vojske ve} napustili svoje domove u Hrvatskoj i pre{li u BiH. Mikac je naredio Je leni}u avionski napad na izbegli~ku kolonu na Petrova~koj cesti na putu Bosanski Petrovac - Kqu~. Raduq je izdao nare|ewe Borovi}u za avionski na pad na izbegli~ku kolonu putem Bosanski Novci - Prijedor. Potom je Jeleni} nare dio NN pilotu da avionom "mig 21" izvr{i napad po izbegli~koj koloni na putu Bo sanski Petrovac - Kqu~, 7. avgusta 1995. Borovi} je naredio dvojici NN pilota da avionima "mig 21" izvr{e napad po iz begli~koj koloni na putu Bosanski NoviPrijedor, 8. avgusta 1995. u mestu Svodna, Op{tina Bosanski Novi. U ovim napadima zasada je identifiko vano: 13 ubijenih osoba, od kojih je ~etvoro dece, kao i 24 rawene osobe. R. N. Potvr|ena prva optu`nica srpskog tuìla{tva protiv hrvatskih pilota

Onako usput, kao da je re~ o neva`noj informaciji, predsednik Srbije Alek sandar Vu~i} je u svom posledwem javnom obra}awu saop{tio je da }e Srbija od 1. novembra biti pod sankcijama EU za rusku naftu. Ovakav epilog je bio dugo najavqivan i o~ekivan, a sagovornici ocewuju da nema razloga za brigu bar {to se ti~e nabavke nafte. Pitawe cene go riva na pumpama je kako kaù ve} ne{to drugo. Tu poskupqewe treba o~ekivati. Vu~i} je odgovaraju}i na pitawa novi nara, samo usput spomenuo da novembar za Srbiju donosi novi problem – sankcije na rusku naftu – odnosno NIS. „Pa da bismo pri~ali o glupostima, da ne bismo pri~ali o tome {ta }emo sa strujom, {ta }emo sa naftom, od prvog no vembra nema vi{e ruske nafte za nas, mi smo pod sankcijama. Da ne bismo pri~ali o gasu, o mazutu i ugqu. Samo pri~amo o glupostima, jer nam je najlak{e da pri~a mo o glupostima, jer to najboqe znamo i u kafani da radimo, gde nema nikakve od govornosti“, rekao je on. Ipak, ~itav problem nije podrobni je objasnio, a o ovoj temi se vi{e nije ogla{avao.Kakokaè glavni i odgovrni urednik nedeqnika NIN Milan ]ulibrk, ova izjava predsednika dràve iskqu~ivo je {irewe"NISpanike.nisada ne uvozi ve}inski deo nafte iz Rusije, tako da uop{te ne tre ba pitati ho}emo li imati gorivo – ve} koliko }e ono da ko{ta", napomiwe ]ulibrk.Prema wegovim re~ima, cena sirove nafte na svetskom trì{tu se "smiruje", ali to u Srbiji ne mora apsolutno ni{ta da zna~i."Dobro je poznato da cena goriva u Sr biji nema veze sa tom cenom na svetskim berzama. Kakve }e cene biti u novembru, to sada ne moèmo da prognoziramo, po gotovo jer je Vlada uzela pod svoje da odre|uje cenu nafte", zakqu~io je ]uli brk.Energeti~ar Milun Babi} o~ekuje da }e poskupqewe biti logi~na posledica sankcija."Transport nafte }e biti druga~iji i komplikovaniji, za o~ekivati je da }e zbog toga i biti poskupqewa i da }e to sti}i i do xepova gra|ana", kaè Babi}. Za Srbiju je ve}i problem kako naba viti gas, a ne kako obezbediti naftu, ~ak i u uslovima sankcija. Nafte ima i moè se nabaviti iz dru gih izvora a cene ne "lete u nebo". Srbija je naftu nabavqala iz Kazahstana, Ira ka, Irana. Samo petina stiè iz Rusije. Najava sankcija za rusku naftu s druge strane mogla bi da izazove paniku. Sli ku duga~kih redova na pumpama i voza~a koji u rezervoare sipaju litre i litre goriva ve} smo videli. U takvom "pani~nom modu" mesecima su i proizvo|a~i i prodavci naftnih de rivata. Zbog panike da ne}e zaraditi do voqno desilo se da je, u momentu kada su cene sirove nafte na svetskom trì{tu padale, dizel u Srbiji bio i 120 odsto skupqi. M. T.

I GLAD ZA NOVCEM NEMA GRANICA U SRPSKOJ VLASTI

NE]E BITI NAFTE IZ RUSIJE: Srbija da se spremi za poskupqewa

12 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. DRU[TVO u

Ministarka Maja Gojkovi} u avgustu 2020. godine u svom vla sni{tvu imala je dva stana od po 54 i 102 metra kvadrata. Me|utim, sude}i po wenoj imovinskoj karti, samo tri meseca kasnije wena imo vina drasti~no se promenila. Gojkovi} je dobila u nasledstvo stanove, {ume, wive, vo}wake, vinograde…Kakojeobjavqeno u wenom izve{taju o imovini na sajtu Agencije za spre~avawe korupcije, ona je nasledila tri stana – od po 75 i 105 kvadrata, dok za jedan povr{ina nije iskazana. Gojkovi} je nasledila i tre}inu stambeno – poslovne zgrade (137 m2), tre}inu zgrade zanatstva i li~nih usluga (157 m2), kao i tre}inu jo{ dve porodi~no stambene zgrade (PR, 96m2 i 45 m2). Na to treba dodati jo{ jednu povr{ine od 35 m2, kao i vikendicu od 48 m2. Ovo je samo mali deli} onog {to je Gojkovi} nasledila. Ina~e, Maja Gojkovi} je kao ministarka kulture mese~no zara|iva la 120.268 dinara, a kao predsednica Odbora Direktorata za radi jacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije jo{ 64.437 dinara mese~no. S. G.

General u penziji Bo`idar Deli} preminuo je nakon duge bo lesti, potvr|eno je u Novoj demo kratskoj stranci Srbije. Deli} je u ovom sazivu Sku p{tine Srbije izabran za pot predsednika. Na izborima 3. aprila bio je nosilac liste koa licije DSS-POKS, kao predsed nik pokreta „Nema nazad – iza je Srbija“, {to je bio i slogan 549. motorizovane brigade, koja je de lovala devedesetih tokom rata na Kosovu.Najmla|i potporu~nik, naj mla|i pukovnik i general u VJ, na~elnik {taba 549. mtbr stupio je na du`nost 1997. godine. Ova je brigada u periodu 1998-1999. u~estvovala, izme|u ostalih, u bitki na Pa{triku bore}i se protiv Oslobodila~ke vojske Kosova i NATO. Sa KiM se povla~e nakon potpisivawa Kumanovskog spo razuma, {to je, kako je sam Deli} vi{e puta isticao, te{ko palo mnogim vojnicima i dobrovoqci ma ove brigade. U delu javnosti zbog bitke na Pa{triku brigada je dobila orden narodnog heroja, a kao he rojsku je posmatra i deo javnosti. Fond za humanitarno pravo izla zio je sa podatkom da je u zoni odgovornosti VJ ubijeno preko 2.100 albanskih civila. Penzionisan je, kako je isti cao, nezakonito, 2005. godine u 49. godini. U aktuelnom sazivu Skup{tine na{ao se na mestu potpredsednika Skup{tine, na predlog koalicije NADA, ~iji su deo, uz Deli}ev pokret, Demo kratska stranka Srbije i Pokret obnove Kraqevine Srbije. U svojoj politi~koj karije ri ovaj general je dva puta na pu{tao Srpsku radikalnu stran ku Vojislava [e{eqa, prvi put zajedno sa Tomislavom Nikoli} em kada se osnivala Srpska napredna stranka, a drugi put sa Nemawom [arovi}em kada je osnovan pokret „Qubav Vera Nada“.

VI[E

Preminuo Bo`idar Deli}, potpredsednik Skup{tine i biv{i komandat 549. motorizovane brigade

Maja vinograde…wive,11posedujeGojkovi}stanova,{ume,vo}wake, Sa mese~nim primawima ne{to vi{im od 1.000 evra, Maji Gojkovi} bi bilo potrebno par hiqada godina da zaradi za sve nekretnine koje poseduje... Ali, izvukla se, ka`e da je sve to nasledila. Od koga, ne zna se

BAHATOST

DE^AK SA NAJLU\OM KOSOM U SRBIJI: "Lavi}" iz Kragujevca pleni

Kada su Ivana i Filip Janko vi} iz Kragujevca pre 22 meseca postali roditeqi preslatkog de~aka, nisu ni slutili da }e upravo wihov Lav biti jedno izu zetno posebno dete. Ovaj nevero vatni mali{an je jedno od ukupno 100 dece na svetu sa “sindromom nekontrolosane kose” i gde god da krene svi pogledi su uprti upravo u wega. “Lav je do {est meseci imao vrlo malu kosicu, od tada je kre nula da raste {to za nas u po~et ku nije bilo ni{ta neobi~no, ali ve} od tada su po~eli komentari da se upu|uju na ra~un rasta we gove kose. Sada je ve} to toliko uzelo maha da je Lav svima pre poznatqiv po svojoj grivi. Svi èle da mu pri|u, da se upoznaju i neretko kaù da kad ga vide ulep{a im dan”, rekla je kroz osmeh wegova majka Ivana. Kada su utvrdili da ovaj pra vi lavi} ima taj redak sindorom, wegovi roditeqi su po~eli da se raspituju o tome, ali kako je poznato da samo mali broj dece ima to isto, konkretne informa cije su izostale. Ono {to je po znato jeste da wihova kosica ra ste na gore i opire se ~e{qawu. “Pedijatri ne znaju puno o tome, sve {to smo saznali jeste preko portala i iz grupe gde smo mi roditeqi ~ija deca imaju sindrom ne~e{qane kose. Niko od nas nije imao niti ima takvu kosicu, pa nam je sve bila pot puna nepoznanica. [to se ti~e nege, sve {to koristimo jeste {ampon sa keratinom i to je sve. Kosa sporo raste i ne zahteva ~esto {i{awe, tako da ga za ove skoro dve godine nismo o{i{ali nijednom”, kaè Ivana. Mnogi kad ga vide, a pritom ~uju da se zove Lav odu{evqeno prokomentari{u da mu to ime i te kako pristaje. N. svojom plavom grivom!

^etvrtak 10. decembar 2020. 13^etvrtak 25. avgustLEPA SRBIJA

BRAVO, LEPOTICE:

Re~ je o bifeu "Ateqea 212", gde je dugo kao {ef bifea radio Novica Niki}, koji se i prisetio jedne anegdote sa Nikoli}em.-Novice, je l' ima{ pivo - upitao je glu mac {efa bifea. - Imam - odgovorio je on. - Je l' ti 'ladno - ponovo je upitao Ni koli}.-Jeste - potvrdio je Novica. - Pa obuci ne{to, a meni donesi jedan viski - rekao je Gaga Nikoli} nakon ~ega je cela kafana prasnula u smeh. Upravo zbog tog specifi~nog smisla za humor, glumac je bio uvek omiqen u dru{tvu, a i sada ga se svi rado i sa osme hom se}aju. R. N. lll U slede}em broju: Halid Be{li} o nesporazumu sa Goranom Bregovi}em 118

KAKO JE DRAGAN NIKOLI] NARU^IVAO VISKI:uuu Pa obuci ne{to, a meni donesi jedan viski

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius? Na{a organizacija pruà kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Moète nas pratiti na Facebook-u. Usluge koje nudimo Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti. [ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pruàmo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako èlite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Na{ legendarni glumac Dragan Gaga Ni koli} preminuo je 11. marta 2016. godine, ali se}awe na wega nikada ne}e izblede ti. Uloge koje je odigrao, ali i replike koje je izgovorio, osta}e zauvek da se prepri~a vaju i da se u wima u`iva. Upravo takva jedna replika nastala je, ni mawe ni vi{e, nego u kafani, koju su svi glumci rado i ~esto pose}ivali.

starihzaDomnegulica

Vest da je Marija Ga}e{a rodila ~etvorke prirodnim putem na po~etku je obradovala mnoge ali ubrzo se saznalo da porodica ima finansijskih pote{ko}a, pa je tako Grad Beograd obe}ao da }e porodici donirati dohranu za devoj~ice u narednih 1.000 dana. Na Veliki petak, 22. aprila ove go dine, ro|ene su prve prirodno za~ete ~etvorke u Srbiji. Marija i \or|e Ga}e{a nisu mogli ni da sawaju da }e, pored }erke Iskre, postati roditeqi jo{ ~etvo ro dece. Vest da Marija nosi najpre troj ke, a potom ~etvorke, do~ekali su kao blagoslov.Tavest je jako pogodila na{u poznatu manekenku Sofiju Milo{evi}, koja se i sama ranije ove godine po drugi put ostva rila kao majka. Donela je nesebi~nu odlu ku da pomogne porodici Ga}e{a. Sofija je rekla da je za wu to posta la osetqiva tema od kada se ostvarila u ulozi majke. Poznata manekenka je svesna da je deci u najranijem uzrastu potrebno najvi{e qubavi i pa`we, pa ju je tako ~iwenica da porodica Ga}e{a ima fina sijskih problema jako pogodila. Naime, Sofija je odlu~ila da toj poro dici upla}uje svakog meseca 100.000 dina ra narednih godinu dana. Marija i \or|e otkrili su nam da im je velika `eqa da, nakon pet devoj~ica, postanu roditeqi i dva de~aka. M. T.

Srpska manekenka }e godinu dana izdr`avati porodicu koja je dobila ~etvorke!

Melburn sasajankovic28@SasaJankovic28sasajankovic28

Popis obuhvati}estanovni{tvaidijasporu

NA PRODAJU DVA GROBNA (PARCELE)MESTA Prodajem dve srpske grobne parcele na Rukvud grobqu u Sidneju Rookwood Cemetery, Sydney NSW Zone: H Section: Serbian Lawn 1 Allotments 266 & 267 Dva grobna mesta jedno pored drugog {to je jako te{ko na}i! Cena: 12 000 dolara po mestu Informacije: Viki 0438291393 izdasrpskojtajvanskogaustralijskoPoziv

Ostalo je jo{ mawe od sto dana do narednih dràvnih iz bora u Viktoriji. Posledwih par nedeqa opozicija konstantno po ja~ava kampawu protiv aktuelnog premijera Danijela Endrjusa. I kao {to to obi~no i biva u zahuk tavawu izborne kampawe, te{ko je razlikovati {ta je od svega izre~enog istina. Iskreno, sko ro svemu se moè gledati kroz prste i prizmu predstoje}ih iz bora, osim jedne teme gde je vrag izgleda odneo {alu. Naravno, u fokusu je aktuelna afera oko planiranih mega tro{kova iz gradwe Prigradske èlezni~ke petqe (Suburban Rail Loop) u Mel burnu. Premijer je nedavno odbio da na novinarsko pitawe odgo vori koliko }e na kraju ko{tati poreske obveznike Viktorije taj megalomanski projekat. Opozi cija i mediji spekuli{u o neve rovatnoj cifri od ~ak 200 mili jardi dolara, {to je ~etiri puta vi{e od predvi|enih tro{kova! Jer kada je projekat prvi put predstavqen javnosti pre ~eti ri godine planirani tro{kovi su bili od optimisti~nih 31 do maksimalnih 58 milijardi dola ra. Naime, radi se o kapitalnom èlezni~kom (metro) projektu koji bi povezao jugoisto~na i se veroisto~na predgra|a Melbur na i centar grada sa me|unarod nim aerodromom Talamarin. Ovaj projekat bi povezao jedanaest postoje}ih linija koje idu prema centru grada. To je ujedno bilo i najva`nije predizborno obe}awe 2018. go dine kada je Endrjus ubedqivo pobedio na posledwim izbori ma. Ukupna duìna te planirane èlezni~ke linije je 90 kilome tara. Zaista, te{ko je zamisliti ko bi od stanovnika Melburna imao i{ta protiv jednog takvog infrastrukturnog projekta. Re alno, melburnski metro jedan je od najlo{ijih takve vrste, ako se uporede metro sistemi velikih svetskih metropola poput Lon dona, Pariza, Moskve, Wujorka ili na primer nekih mawih gra dova poput Be~a, Frankfurta, Berlina... Sva predgra|a gde je èlezni~ki sistem izgra|en u metro-Melburnu povezana su iskqu~ivo samo sa centrom grada (CBD) i to jeste veliki problem. U nijednom od gradova koje sam gore pomenuo to nije slu~aj, ve} su sva predgra|a i horizontalno me|usobno povezana. I potpuno je logi~no da neko ko èli da ode u susedno predgra|e ne mora da ide prvo u centar grada, a zatim u predgra|e koje je vazdu{nom linijom udaqeno jedva pet kilo metara od neke polazne ta~ke. Jo{ jedan veliki problem metro sistema u Melburnu je i taj {to linije uglavnom idu kao kla si~ni vozovi a ne ispod zemqe, {to je osnovna karakteristika svakog pravog metroa. Ova ~iwe nica uzrokuje brzinu koju vozovi mogu razviti na otvorenom {to zna~ajno smawuje i wegovu ukupnu efikasnost.Zatojepitawe metroa u Mel burnu oduvek bila rak-rana svih viktorijskih vlada u posledwih nekoliko decenija. Sve vlade u pro{losti su na nekim obe}avaju}im projektima vezanim za saobra}ajnu i èlezni~ku in frastrukturu poku{avale da ubede bira~e da su realizaci je takvih projekata i mogu}e a ujedno i isplative. I upravo je isplativost svakog projekta za bira~e bio najva`niji kriteri jum da li je neki predlog dobar ili mo`da nerealan. Setimo se samo izbora od pre osam godina kada je Endrjus do{ao na vlast. Tada je bio aktuelan jedan drugi saobra}ajni projekat takozva ni Isto~no-zapadni link (East West Link), koji je u duìni od 18 kilometara trebalo da poveè tri kqu~na autoputa u Melburnu: M3, M80 i Sitilink. Tada{wa laburisti~ka opozicija se tom tada ve} odobrenom predlogu zdu{no usprotivila sa glavnim argumentom da je preskup i da }e ga ukinuti ukoliko bude izabra na. Da podsetimo vrednost tog projekta bila je oko 5 milijardi dolara, a kasnije otkazivawe ugovora od strane novoizabrane vlade, ko{talo je viktorijske poreske obveznike neverovatnih milijardu i sto miliona dolara!

Popis stanovni{tva Srbije bi}e realizovan od 1. do 31. ok tobra, a obuhvati}e i dràvqa ne Srbije koji ìve u dijaspori, kaè direktor Republi~kog zavoda za statistiku Miladin Kova~evi}.Popisdràvqana Srbije u dijaspori obavi}e se ili pre ko srodnika koji ìve u Srbiji, ili putem upitnika na posebnoj internet„Postojistranici.opcijada se srodni ci koji ìve u Srbiji pitaju ko je od wihovih ~lanova odsutan iz zemqe, bilo da je to u tra jawu od godinu dana ili duè. Ako osobe nemaju srodnike u Sr biji, postoja}e posebna inter net stranica sa upitnikom, u kojoj }e svi koji ìve van Srbi je mo}i da unose svoje podatke", pojasnio je Kova~evi}. Po prvi put }e se u Srbiji u popisu stanovni{tva koristiti elektronski upitnici, dok }e preliminarni rezultati popi sa biti objavqeni 30. novem bra, a kona~ni od aprila 2023. do kraja maja 2024. godine. Metod popisa je tradici onalni, {to zna~i da popisi va~i idu od vrata do vrata i metodom intervjua od gra|ana prikupqaju podatke koje unose u elektronske obrasce pomo}u laptopova, a ne u papirne obrasce kako je to bilo ranije. Popis stanovni{tva, kao ni pro{li put, ne}e biti sprove den na teritoriji Kosova i Me tohije, rekao je Kova~evi}. Tro{kovi popisa iznose oko pet evra po stanovniku, deo sredstava obezbe|en je iz buxeta Srbije, a deo iz buxeta Evropske komisije. Od petka, 22. jula svi zainteresovani mo}i }e da se prijave kao kandi dati za popisiva~e za popis stanovni{tva. S. G.

Sa{aPi{e:Jankovi},

Pokazalo se, da je tada{we pro tivqewe opozicije tom projektu bio jedan od kqu~nih momenata u wihovom dolasku na vlast pre osamDanas,godina.imamo sli~nu ali i mnogo dramati~niju situaci ju koja nimalo ne ide u prilog vladaju}oj eliti. Moè li ovaj prenaduvani projekat ko{tati gubitka vlasti Endrjusa i vik torijskih laburista, te{ko je predvideti, ali je sigurno da ovo nisu wihovi jedini gresi. Viktorijska opozicija na ~elu sa liberalima ve} aktivno vodi kampawu protiv Endrjusa u po sledwe dve i po godine, ta~nije jo{ od progla{ewa pandemije korona virusa. Spisak kardi nalnih i neoprostivih gre{aka koje je Endrjus pravio je zaista dug, a posebno ne treba zabora viti vi{emese~ne lokdaune i maratonsko vanredno stawe, koje je zbog novog pandemijskog zako na prakti~no jo{ uvek na snazi u Viktoriji. Lider opozicije i liberala Metju Gaj je posebno fokusiran na stawe zdravstva u Viktoriji, koje je po svim pokaza teqima na svom najnièm nivou u istoriji. Vreme ~ekawa pacije nata na rutinske hirur{ke ope racije je najmawe tri do pet puta duè nego pre izbora prve En drjusove vlade. I {to je najtra gi~nije Hitna slu`ba Viktorije (Ambulance Victoria), po wihovom sopstvenom priznawu, nikad nije bila u gorem stawu. Zato je pri~a oko planiranih 200 milijardi dolara na metro u najmawu ruku neumesna. Sada{wa opozicija je ve} obe}ala da }e odmah stopi rati aktuelni metro projekat, i da }e taj planirani novac preu smeriti na preko potrebnije fi nansirawe bolnica i {kolstva. I da se razumemo infrastruk tura jeste va`na za svaku drà vu, ali nikad nije bila va`nija od zdravqa wenih gra|ana i obrazovawa budu}ih nara{taja. Zato bi na neki „metro iz snova“ vaqalo jo{ malo sa~ekati, a pre toga urediti dràvu i vratiti je barem na onaj nivo koji smo ima li pre pandemije.

izMetrosnova

14 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. AUSTRALIJA

Sredinom avgusta usled pove}anih svetskih tenzija oko Taj vana, novinarka Srpskog glasa obavila je intervju sa novom predsednicom „Udruèwa austra lijsko – tajvanskog prijateqstva“ u Sidneju, doktorkom Ajlin Jen, koja ima poruku za srpsku dijaspo ru na Petom kontinentu. - Gra|ani Australije koji vode poreklo sa Tajvana dele sli~na dijasporska iskustva sa pripad nicima isto~no - evropskih na roda, dolazak u Australiju zbog boqih ekonomskih mogu}nosti krajem XX veka. Da podsetimo na{e ~itaoce, tajvanska zajed nica ima bogatu i sloènu isto riju. Iskustva poput holandske i {panske kolonizacije u XVII veku, zatim administracije pod kine skom ]ing dinastijom do kraja XIX veka i japanske okupacije po~et kom XX veka, pa dolazak nacio nalista obeleìli su novo doba. n Kako danas Australijanci poreklom sa Tajvana, posebno pripadnici druge i tre}e ge neracije, gledaju na tenzije iz me|u Pekinga i Tajpejia? - Tajvan nikada nisu drà li komunisti, ali jesu nemilo srdni nacionalisti. Potrebno je bilo dosta decenija da se demokratija uspostavi jer su anti-komunisti~ke snage na Taj vanu nakon Drugog svetskog rata vodile brutalnu kampawu u strahu od komunizma od koje su mnogi pobegli. Demokratija je proces razvitka koji se i daqe odvija. Ironi~no, roditeqi druge i tre}e generacije Austra lijanaca sa Tajvana su prebegli ovde upravo zbog tada{we vla sti, i op{te prisutne pretwe od vojnog sukoba sa Pekingom. Prvi predsednik je izabran tek pre tri decenije. Moji preci su do{li u Australiju jer nisu mo gli da vide budu}nost na Tajva nu, pa je cunami emigracije po~eo upravo tih devedesetih. Danas se sve vi{e qudi sa Tajvana sa moidentifikuju kao Tajvanci, a ne kao Kinezi. Postoji jak ose}aj da oni trebaju da odbrane Tajvan, ali i da Tajvan ne tre ba da se oslawa samo na SAD. U proteklim godinama Tajvan je dosta uloìo u naoruàvawe. Kao pripadnici druge i tre}e generacije australijskih tajvana ca, mi se brinemo za svoje ro|ake koji stalno ìve u neizvesnosti usled mogu}nosti izbijawa rata „Davida protiv Golijata“, ali smo mawe zabrinuti nego pre pet go dina. Ose}amo se mawe usamqeno kada vidimo bumerang kineske politike i situaciju oko Hong Konga, Tibeta, i Ujgur mawine koja je razqutila demokratske zemqe. Ja nisam videla svoje roditeqe dve i po godine, ali je moja majka barometar histerije. Od kad je Nensi Pelosi posetila Tajvan, nisam ~ula da moja majka brine o invaziji u bliskoj budu}nosti. Mislim da je ose}aj nacio nalne samosvesti taj koji pomaè narodima na Tajvanu da shvate da su dostojni svetske pa`we i pri znawa. n Nova predsednica "Udruèwa australijsko – tajvanskog prijateqstva", dr Aj lin Jen jedna je od najuspe{ni jih i najistaknutijih pred stavnika svoje zajednice u Australiji, kao veoma cewen hirurg i ~lan mnogih medicin skih profesionalnih tela po put „Australijsko – kineskog udruèwa medicinara". Ona ima i druga interesovawa, pa radi jedanput nedeqno kao cve}arka. Dr Jen, da li je ovo na~in da napravite balans u ìvotu, i kako obavite tran ziciju od operacione sale do cve}are u istoj nedeqi? Kako ste se odlu~ili za ovakav pro fesionalni dualizam u Va{em ìvotu? - Ne bih rekla da sam uspe{na ve} da pametno koristim svoje vreme. Tokom pandemije, shva tila sam da mogu da svoj posao u hirurgiji smawim na mawe radnih dana a u isto vreme da se bavim i hobijem. Uìvala sam u u~ewu za Sertifikat III u cve}arstvu. Postoji mnogo paralela izme|u dve profesije poput rukovawa tkivom. Najve}i izazov za mene je da odlu~im kako da budem naj efikasnija u svom poslu. Nagra da je prelep proizvod. U hirur giji, godinama sam trenirala da re{avam probleme iako je svaka operacija unikatna. Sli~no je sa cve}arstvom, ali ne uspem da sto posto uvek re{im problem u tom poqu. Nekim danima sam ve oma kreativna a drugim mawe pa ni{ta ne izgleda lepo. Sre}na sam {to jednom nedeqno u cve}ari mogu da u~im gledaju}i sta rije kolege i kako se rukovodi biznisom. Verovali ili ne, niko doktore ne u~i kako da vode svoj posao i kako da se reklamiraju. Za mene, oba posla su ~ulna, gde su ukqu~ena ~ula dodira, vida, sluha (muzika u cve}ari ili otku caj srca pacijenta) i mirisa. Mi slim da ih to povezuje. n Nedavno ste izabrani kao nova predsednica va{e asoci jacije (ATFA). Upoznajte na{e ~itaoce sa ovim telom i Va{om vizijom za naredni period. Da li se planiraju aktivnosti, gde bi druge zajednice bile ukqu~ene pa i srpska? - ATFA - u su osnovali imigran ti godi{ta mojih roditeqa pre vi{e od trideset godina. Logo asocijacije je zeleno drvo, jer je simboli~no nastala ispod drve ta u sidnejskom parku Lejn Kov. Ideja je bila da se udruè imi granti sa Tajvana, da podele svoju kulturu i vrednosti sa drugom ge neracijom i Australijancima. Po ~eli su sa {kolom mandarinskog jezika, koja je vikendom imala i do 700 studenata. Se}am se da sam kao dete odlazila autobusom na grupno skijawe i u Melburn. Ve}ina ~lanova tada nije dobro znala engleski jezik. Danas to vi{e nije slu~aj kad ATFA po ku{ava da promovi{e demokrat ske i kulturne vrednosti u {irem australijskom dru{tvu. Kao 26. predsednik, èlim da objasnim da smo multikulturni, i da su de mokratske vrednosti sa Tajvana unikatne. Imamo Haka i Hokijen etni~ke grupe, i tek po~iwemo da to prenosimo Australijancima. Usled pandemije, porasla je svest Australijanaca o Tajvanu kao uni katnom i demokratskom mestu u Aziji.Ja sam istog godi{ta sada kao i osniva~i asocijacije. Kroz naredne dve godine zajedno sa svojim timom trudi}emo se da prona|emo recept za uspeh ali najva`nije je da ostanemo rele vantni i privla~ni za mla|e ge neracije kao i nekad. Svake godi ne, sastajemo se za lunarnu novu godinu, Festival meseca i trke na reci takozvanim Zmajskim bro dovima. Pokroviteqi smo film skog festivala, {kole jezika, i lobiramo da se Tajvan prikqu~i Svetskoj zdravstvenoj organiza ciji. Imamo dosta iskustva da podelimo sa drugim zajednicama, pa bismo èleli da pomognemo izbeglicama iz Ukrajine da se boqe uklope u ovo dru{tvo kroz aktivnosti. Voleli bismo da se i srpska zajednica prikqu~i tom projektu.De{avali su se inciden ti napada na pripadnike na{e zajednice u Sidneju i preko in terneta, {to je neprihvatqivo u jednoj demokratiji poput Austra lije. n Kao èna razli~itog et ni~kog porekla druge genera cije Australijanaca, kakva je Va{a poruka drugim imigrant skim ènama, posebno izbe glicama sa Bliskog Istoka, iz Afrike i Evrope? [ta biste mogli da posavetujete mlade koji èle da ostvare sli~nu karijeru ovde, i {ta je potreb no da se postane dobar doktor u Australiji? - Australija pruà mogu}nost novog po~etka ali nekad je toliko konzervativna da nije lako napredovati. Volela bih da kaèm da Australija nudi so cijalnu podr{ku ali ona je dosta mawa nego kada su moji roditeqi ovde imigrirali. Kao {to je je dan moj {ef iz Velike Britanije rekao, okruì se sa dobrim ti mom pre nego {to uzleti{. Gde god moè{, donesi najboqe od svoje zemqe i kulture u Austra liju, a nemoj ponavqati ili u~i ti od najgorih aspekata austra lijske kulture. Svako ko je bio uspe{an imao je brojne padove, ali brzo nau~i da mora da usta ne i krene daqe. Uspe{ni qudi nisu boqi, samo nekad mogu vi{e da izdrè. Sre}no svima u ovoj lepoj zemqi.

Poziv izdasrpskojtajvanskogaustralijsko"Udru`ewa–prijateqstva"dijasporipomogneizbeglicamaUkrajine

Ajlindoktorkauprijateqstva“tajvanskogaustralijsko„Udru`ewaPredsednica–Sidneju,Jen

Pi{e: Nina Markovi}Kaze

^etvrtak 10. decembar 2020. 15^etvrtak 25. avgustZAJEDNICA ABOUT THE ROLE l Dressmakers will apply the customer’s mea surements to fit, repair or alter clothing to their spe cifications. l Responsible for constructing garments for each individual customer’s specifications l Be open to sharing knowledge to assist the team amongst the workroom l Pay close attention to the type of fabric and the general construction of each garment and ensure they provide a superior finish to each garment they produce. ABOUT YOU As an integral part of the team, you will be expe cted to have the following skills: l Experience in all aspects of garment constru ction l Minimum of 3 years experience l Exceptional sewing skills l Must have in-depth knowledge of pattern ma king, garment construction and high attention to de tail. l Basic math skills – must know how to accu rately measure, add, and subtract l Creativity – advise about fabrics and patterns, must have the ability to visualize how a garment will look before it is finished. l Interpersonal skills – work one-on-one with the design team, must have excellent written and verbal communication skills. l Team Player - Must work well in a team en vironment HOW TO APPLY To take your next career step with us, please call (02) 8084 9982 or email us with your current resume at info@lilliankhallouf.com.au We look forward to hearing from you! Edited Job Description Lillian Khallouf Atelier has an exciting opportunity available for a dedicated Dressmaker to join our inspired team

Xoni, na{e gore list, ma{inski inèwer, vozi autobus i zabavqa putnike u Brizbejnu. Igra tenis, obilazi najboqe plaè Tajlanda i Balija. Ponekad skokne na operske premijere svoje omiqene operske peva~ice Milice Ili} ~ije arije pevu{i u autobusu To~kovi Xonijevog autobusa vrte se ulica ma Brizbejna vi{e od dvadeset godina, po ceo dan. Jutarwa trka ka poslovima, {kolama, fakultetima, bolnicama, turisti~kim odred nicama u gradu od dva miliona i 700 hiqada stanovnika nije ba{ prijatan doìvqaj. @urna, namr{tena, zami{qena i pospana lica dolaze sa svojim brigama u autobus gde ih do~eka jutarwa dobrodo{lica - Xonijeva arija iz neke popularne opere. Qudi ostaju u neverici, slu{aju i poviruju ko je taj jutarwi veseqak koji vozi autobus. To rade novi putnici jer oni stari po Xonijevom glasu ba`dare ~asovnike i razgone sawivost kao okrajci neba nad rekom Brizbejn. I vi{e niko nije ravnodu{an i niko namr{ten. Xoni je na{e gore list, a sa sobom je ovde doneo i taj nadimak jo{ iz mladosti. Kao da je doslutio da }e do}i tamo gde je to ime, a wegovo pravo ime ni kao nadimak ne}e pre poznavati.Nikone zna kada je po~eo, on vozi i peva, a oni se voze i slu{aju i svi zadovoqni. Sad, da li on dobro peva ili voli da peva, to je potpuno drugo je pitawe. Ovde postoji Konzervatorijum Kvinslend, Grifit Univerziteta, presti`ni fakultet za bru{ewe – od talenta do operskog pe va~a.Ko do|e na to mesto pokazuje, {to bi rekli, ili jesi ili nisi! Jo{ kao sitna, krhka devoj~ica Mi lica Ili}, pristigla te 1996. godine iz Srbije u Okland, na Novom Zelan du, odmah je prepoznata po rasko{nom talentu i mo}nom glasu. Profesor Dejvid Grifits uo~io je wen talenat i glas, a posle u~e{}a u popularnoj tv seriji ‚‚Snovi”, weni snovi postali su java. Kiri te Kanava pozvala je u wenu muzi~ku radionicu i kovnicu operskih zvez da.Zbog presti`nog konzervatorijuma prese lila se sa roditeqima u Brizbejn. Jo{ dok je studirala novine su pisale o „briqantnoj ka rijeri u nastajawu“, a Milica je nastupala na scenama u Brezbejnu, Sidnejskoj operi, Ade lejdu, Kini, Kelnu, Milanu. Imala je zakazan nastup i u Wujor{kom Metropolitenu ali je koncert otkazan zbog korone. U na{oj emigrantskoj zajednici u Brizbej nu, Milica je uvek bila obi~na devoj~ica iz kom{iluka. Druga generacija doseqenika, koja je uvek znala odakle dolazi, ali jo{ va`nije kuda je naumila da stigne. Wen prvi kom{ija Predrag Crnogorac, znao je da je prekine u pripremi neke operske uloge i da je zamoli da ode do obli`we samo posluge da mu donese neke sitnice. Sve nas je znala i nije nas gledala sa zvez danih visina nego se pozdravqala i pitala za svakog: Koliko je porasla najmla|a Zvonki na k}er ili kako se snalazi moj ma~ak. I Xoni je slu{ao wene operske arije. Po neku je i sam pevu{io i nastavqao da uve seqava putnike u autobusu Brizbejn sitija.

Vra}ao im je osmeh na lice i sticao reputaci ju operskog peva~a. Jednog dana u prepodnevnoj gu`vi Xoni je uti{ao svoj glas. Malo ga je nadja~ao de~iji pla~ u sredini autobusa. Neute{ne suze de voj~ice i bri`ni pogledi majke i putnika. Xoni je za par sekundi na{ao popularnu de~i ju pesmu: „To~kovi autobusa”. Kada je sa zvu~nika zagrmelo: „To~kovi au tobusa se vrte u krug, vrte u krug, kroz celi grad.., uplakana devoj~ica je kroz suze traì la po plafonu, odakle dolazi wena omiqena pesma.Naslede}oj stanici, ba{ kao u pesmi, Xoni je 4 puta zatvorio i otvori vrata: ‚‚Vrata busa se otvaraju, Devoj~icazatvaraju...jepevala i pqeskala. Uz Xonija i devoj~icu pevali su svi putnici autobusa ~iji su se to~kovi vrteli kroz celi grad. De voj~ica je stajala na maj~inom krilu, pqeska la i pevala i radosno cijukala.. Kaù da se ne pamti da su se veseliji to~kovi autobusa vrteli ulicama Brizbejna, ikada. Xoni, ma{inski inèwer, vozi autobus i zabavqa putnike. Igra tenisku ligu, obilazi najboqe plaè Tajlanda i Balija, dvoumi se izme|u Pekinga i [angaja, ali bira Makao. Tu i tamo skokne na operske premijere svo je omiqene operske peva~ice Milice Ili}, koja je osvojila brojne muzi~ke nagrade i pre gr{t glavnih uloga presti`nih opera kao priznawe za mo}ni sopran, talenat ali i godine mukotrpnog rada. Za Xonija, voza~a autobusa, peva~a popularnih operskih arija, najve}a na grada je kada je de~ije suze pretvori u smeh.Milica Ili} vi{e ne zna gde nije pobedila i gde sve nije nastupala, ali zna da je ponosna k}erka, svog oca, Milivoja Xonija Ili}a. Lazar Kova~i}, Gold Koust, Australija

Xoni pesmom budi putnike u Brizbejnu

16 ^etvrtak 10. decembar 2020. ZAJEDNICA ZAJEDNICA^etvrtak 25. avgust 2022.

Sv.SrpskiIliju

U ~etvrtak 18. avgusta 2022.g., u nave~erju praznika Preobra`ewa Gospodweg, We govo Preosve{tenstvo Episkop Siluan slu`io je prazni~no ve~erwe u hramu Svetoga Save u Hajgejtu, Pert. Na kraju ve~erwe, uVe~erwehramuSvetog

Vladika ^ETVRTAK 18. AVGUST:

VESTI IZ

SUBOTA 20. AVGUST: Ve~erwe u hramu Svetog Save, Hajgejt

kulturni klub u Kernsu proslavio

IZ MITROPOLIJE AUSTRALIJSKO –

U subotu 21. avgusta, Episkop Siluan posetio je u ve~erwim ~asovima hram Svetoga Save u Hajgejtu.

Na praznik Preobra`ewa Gospo dweg, Wegovo Preosve{tenstvo Epi skop Siluan slu`io je Svetu Arhije rejsku Liturgiju u hramu Svete Trojice u Pertu.

^etvrtak 10. decembar 2020. 17ZAJEDNICA ^etvrtak 25. avgust 2022.ZAJEDNICA

nakon sinovske dobrodo{lice u ime sve{tenstva i vernog na roda Zapadne Australije koju je izgovorio Visokopre~asni pro tojerej Sa{a Stojanovi}, Epi skop Siluan se obratio verni ma sa arhipastirskom besedom, izraziv{i svoju radost {to je ponovo sa svojom pastvom koja ìvi na prostorima Zapadne Australije.Episkop je zatim govorio o zna~aju praznika Preobraèwa za ìvot Hri{}anski. Siluan u kanonskoj poseti Zapadnoj Australiji

Sve~ana proslava slave Sv. Ilije u Srp skom kulturnom klubu u Kernsu odràna je u subotu, 6. avgusta 2022. godine u ranim ve~erwimVe~erwoj~asovima.molitvi i lomqewu slavskog kola~a prisustvovalo je oko 60 ~lanova klu ba i wihovih gostiju, koji su ~ak doputovali i izKola~Brizbejna.jepresekao sve{tenik Menelaos iz gr~ke pravoslavne crkve Sv. Jovana u Kernsu sa doma}inima ovogodi{we slave, Goranom i Elizabet Savi} koju su se sa svojom decom, Tomasom i Tamarom prihvatili ove velike ~asti.Nakon molitve doma}ini su upoznali go ste sa simbolikom slave i zna~ewem prazni ka, a zatim je posluèna ve~era dok su pri sutni mogli da uìvaju u bogatom muzi~kom programu.Ve~eje proteklo u veseloj atmosferi uz srpsku muziku, jezik i tradiciju podse}aju}i sve prisutne na lepotu na{ih obi~aja.

AVGUST: sa SvetogpetohlebnicomSave,Hajgejt

Tom prilikom slu`eno je Veliko ve~erwe na kome se episkop obratio vernom narodu pou~nom besedom, a zatim se pre{lo u crkveni dom gde je uprili~ena tr peza qubavi i razgovor sa svojim arhipastirom.

Vladika Siluan je u nedequ 21. avgusta sluìo Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Vasilija Ostro{kog u Rokinghemu, a iste ve~eri sluèno je ve~erwe u Misionarskoj parohiji Svetog Vasilija Ostro{kog, Severni Pert. Tokom posete, odràn je i sastanak sve{tenstva Zapadne Australije sa Vladikom Siluanom.

PETAK 19. AVGUST: Sveta Trojice,hramuLiturgijaArhijerejskauSvetePert

Iliju NOVOZELANDSKE

Драгиша Кашиковић и Иванка Милошевић Богоја Панајотовић, конобар из Ниша

Kako je Udba ubijala srpske emigrante (1)

Feqton Bogoja, ubica Dragi{e i Ivanke uuu Navr{ilo se 45 godina od kako su u ^ikagu ubijeni Dragi{a Ka{ikovi} i wegova pastorka devetogodi{wa Ivanka Milo{evi}. Srpska tajna policija, ali i FBI i danas skrivaju ubicu konobara poreklom iz Ni{a

18 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. DRU[TVO

Lopu{inaMarkoPi{e:

Kada su 19. juna 1977. godine u îkagu surovo, sa stotinu udaraca noèm, ubijeni politi~ki emigrant Dragi{a Ka{ikovi}, urednik lista “Sloboda” i u~enica Ivanka Milo{evi}, ameri~ka policija FBI nije otkrila ubicu. FBI i danas skriva dosije o politi~kom ubistvo ovo dvoje Srba. Srp ski emigranti u Americi i ~itavoj emigra ciji su mi govorili da je ubica bio Bogoja Panajotovi}, likvidator Slu`be dràvne bezbednosti Jugoslavije. Kako mi je pri~ao Nikola Kavaja, ~lan Srpskog oslobodila~kog pokreta Otaxbi na (SOPO) taj sumwivi Bogoja Panajotovi} je bio konobar rodom iz okoline Ni{a, koji je prebegao u Francusku. U Parizu se dugo druìo sa Androm Lon~ari}em i sa wim je odlazio u îkago, da organizuju bacawe bombi na Generalni konzulat SFRJ. Fran cuska i Pariz su bili prvi centri srpske emigracije, u kome su biv{e pripadnike Jugoslovenske kraqevske vojske ili ~et nike, kako ih je nazivao komunista Josip Broz Tito, predvodili Andrija Andra Lon~ari}, Mile Radovanovi} i Dragi{a Ka{ikovi}. Svi su oni pre{li u SAD da u îkagu formiraju srpsku politi~ku emi graciju.Sawima je krenuo i ubica Bogoja Pa najotovi}, koji je, sumwa se likvidirao po zadatku Slu`be dràvne bezbednosti Andru Lon~ari}a, Dragi{u Ka{ikovi}a i malu Ivanku Milo{evi}. Poku{avamo da otkrijemo ko jer ovaj tajanstveni ubica iz Titove tajne policije? - Prvi put sam tog sredove~nog ~ove ka video u kancelariji Srpske narodne odbrane. Na mene Panajotovi} tada nije ostavio nikakav utisak. Bio je to bucmast ~ovek, zategnute koè lica, sa malo kose i visok. Izgledao je stariji, nego {to je bio, mlitav, }utqiv i moglo bi se re}i bezvoqan ~ovek. Primetio sam da ga je An dra Lon~ari}, ali i Dragi{a Ka{ikovi} drào pored sebe kao starog poznanika. Bogoja Panajtovi} se po prostorijama SNO kretao kao po svojoj ku}i. Kada mi se ukaza la prilika pitao sam Ka{ikovi}a ko je taj Bogoja Panajotovi}? Sa nekom leèrnom sigurno{}u Dragi{a mi je objasnio da je Pa najotovi}a wemu i popu Stoiqku Kajevi}u preporu~io pokojni Andra Lon~ari}. To me je donekle umirilo, jer sam u razgovoru sa tim ~ovekom primetio da dosta zna o meni – kazivao mi je Nikola Kavaja. Krajem {ezdesetih i po~etkom sedam desetih kada su nacionalisti iz ~ika{ke grupe SOPO boravili u Wujorku, na tim sastancima je stalno bio i Bogoja Pa najotovi}. Kavaja je kao ~ovek zaduèn za bezbednost SOPO – a naposletku digao ruke od provere Bogoje Panajotovi}a, jer ga je ~ika{ka grupa uveravala da je ~ovek u redu. Panajotovi} je uz pomo} Lon~ari}a i Ka{ikovi}a ~ak uspeo je da angaùje dve mla|e Amerikanke, turistkiwe da po nesu propagandni materijal i preko po{te rasture ga u Jugoslaviji. Udba je, me|utim, uhvatila ove dve turistkiwe i komuni sti~ki sud im je doìvotno zabranio pose tu Jugoslaviji.-Biosam~lan Srpske narodne odbra ne, najve}e emigrantske organizacije u Americi. Ona je krajem {ezdesetih poseb no oja~ala kada su iz Francuske u îkago i Wujork po~eli da dolaze Andra Lon~a ri}, Mile Radovanovi}, Stojiqko Kajevi}, Bogoja Panajotovi} i Dragi{a Ka{ikovi}. Wih ~etvorica su organizovali Kongres SNO. Kajevi}a, Panajotovi}a i Ka{iko vi}a je pratio glas da su oni “qudi Andre Lon~ari}a”. Meni je li~no smetalo wihovo intimno prijateqstvo sa Bogojom Panajoto vi}em, ~ovekom u koga sam sumwao da zai sta ima preporuke od legende srpske emi gracije Andre Lon~ari}a. âk sam saznao da su pop Kajevi} i Panajotovi}, putovali po specijalnom zadatku u Evropu, {to mi je i Dragi{a potvrdio. Pop Stoiqko Kaje vi} hvalio je Panajotovi}a i kod Dragi{e Ka{ikovi}a, {to samo po sebi nije imalo logike. Primetio sam uz to da Bogoja Pa najotovi} pokazuje da isuvi{e mnogo zna o tajnim akcijama srpskih nacionalista i komandosa, mada nije bio u poziciji da to moè da zna – bio je sumwi~av Nikola Ka vaja, koji mi je ovo pri~ao za potrebe kwige “Komandos”, koju smo zajedno napisali... Kada je jednom primetio da Dragi{a Ka{ikovi} vi{e u svojoj kancelariji u domu SNO u îkagu nije sam i da je Panajoto vi} uvek uz wega, iskreno mu je rekao da “to nije u redu”. - Ja sam i popa Stoiqka Kaje vi}a pitao ko je Bogoqub Bogoja Panajoto vi}? - “On je dobra du{a. Veruj mi Kavaja. Nije neki junak, ali je dobar za propagandu, za obave{tajne poslove i da ne{to preba ci i izvidi. Panajotovi} mnogo àli za Androm Lon~ari}em. Kada god se o Andri povere re~, on se odmah zapla~e”. Pre{ao sam preko ovakvih pla~qivih konstataci ja, podsetio sam Kajevi}a na vaè}a pravi la na{ih grupa da niko iz jedne grupe ne sme da zna za dela i rad druge grupe, kojoj ne pripada. Stoiqko Kajevi} se sloìo sa mnom i nevoqno obe}a da }e ubudu}e vi{e ra~una da vodi o diskreciji. Smatrao sam to iskrenim priznawem sve dok nije ubijen Dragi{a Ka{ikovi}. To ubistvo je pokaza lo pravo lice i rukopis ubice Bogoquba Bogoja Panajotovi}a – tvrdio mi je Nikola Kavaja.Kwièvnik Dragi{a Ka{ikovi} je bio lider politi~ke emigracije u SAD sedam desetih godina i urednik lista „Sloboda“, glasila SNO u îkagu. Ro|en je 9. avgusta 1932. u Haxi}ima, u porodici Branka i Ne venke Ka{ikovi}, di~nih Hercegovaca iz Trebiwa. Bila je to imu}na porodica sa ku}ama u Beogradu, Sarajevu i Dubrovniku. Dolaskom NDH na vlast Ka{ikovi}i, koji su imali pilanu i crkvu beè u Srbiju i nastawuju se u Beogradu. Dragi{a je u glav nom gradu studirao prava i pisao kwige za decu. Sredinom pedesetih pobegao je iz FNRJ preko austrijske granice. Sa sedam dolara u xepu i bez znawa engleskog ulazi u SAD 1957. godine. Bio je to ~ovek koji je digao srpsku emigraciju na noge i antiko munizam isturio kao politi~ku platformu okupqawa Srba u SAD – u. Organizovao je demonstracije prilikom Titove poseti Americi. Pripremao je atentat na Josipa Broza, kog je pratio na putovawu po Mek siku. Kada su i 1967. u gradovima SAD i Kanade odjeknule eksplozije pred jugoslo venskim predstavni{tvima uhap{eno je deset Srba. Dr Uro{ Seferovi} je odbio da finansira te akcije Dragi{e Ka{iko vi}a. Koliko je u tome imao podr{ku CIA - e ne zna se, ali zvani~ni Beograd tvrdi da je iza wega stajala ameri~ka tajna po licija. Ka{ikovi} je ìveo je u zgradi Srpske narodne odbrane u îkagu zajedno sa Dragicom Milo{evi} i wenom }erkom, devetogodi{wom Ivankom. Oboje, devoj~i ca i kwièvnik su ubijeni na surov na~in u no}i 19. juna 1977. godine. - Tog dana uve~e Dragi{a je odveo Ivan ku na proslavu zavr{etka {kolske godi ne. Vratili su se oko pola dvanaest. Maj ka Dragica Milo{evi} je bila na poslu u restoranu “Serbian club” kod Miomira Radovanovi}a, pa je Dragi{a stavio malu da spava. Kada su ubice u{le u Dragi{inu kancelariju i napale ga, on se èstoko opi rao, jer je pisa}a ma{ina, na|ena u drugom }o{ku sobe, slupana. Verovatno je Dragi{a ga|ao ubice tom ma{inom. Na podu su na|e ni zubi, koji nisu pripadali Dragi{i, {to zna~i da je nekog pogodio u vilicu. Buka je probudila Ivanku i ona je iza{la iz spa va}e sobe da vidi {ta se doga|a. Si{la je niz stepenicama koje vode ka kancelari ji, gde je Dragi{a vodio borbu sa komuni sti~kim ubicama. Ubice su primetile malu Ivanku, a i ona je, najverovatnije, prepo znala nekoga od wih. Zato je neko od ubi ca do~ekao udarcima noà. To se vidi po tragovima krvi od wenih prsti}a po zidu stepenica, za koji se u mukama hvatala. Odatle je polumrtva odvu~ena u kancela riju i masakrirana. Po lekarskim nalazi ma oboje su izdahnuli u pola dva no}u. Tako grozno ubistvo nije u analima ~ika{ke policije jo{ zabeleèno – opisao je ovaj zlo~in doktor Bo{ko Stefanovi}, ina~e sekretar SNO.Doktor Stefanovi} kaè da je ubica koristio no` i makaze, jer je na Dragi{inom telu izbrojano 64 uboda. A za tim je vi{e puta Ka{ikovi} te{kim ~eki}em udaren u glavu, pa su mu ~elo i obraz potpuno smrskani. Krv je bila i po zidovi ma, ~ak i po tavanici. @ivotiwska mr`wa ili luda~ki strah od ve} tako mrtvog ~ove ka, navele su ubice da mu mrtvom izvade o~i. Mala Ivanka Milo{evi} na|ena je, po kazivawu doktora Stefanovi}a, pored samog Dragi{e. Bila je u no}noj haqinici i sva izmrcvarena kao i Ka{ikovi}. Ubo dena je 54 puta, a o~i su joj bile rase~ene. Dragica Milo{evi}, Ivankina majka i Dragi{ina verenica je kukala iz sveg glasa: “Ubi{e mi Dragi{u i moju jedinicu Ivanku! Ubi{e ih prokleti Titovi ud ba{i!”Posle sahrane u manastiru Sveti Sava u Libertvilu kod îkaga, na kojoj je bilo 3.000 qudi, Nikola Kavaja je i daqe sumwao u Bogoja Panajotovi}a. Posebno kada mu je ovaj u manastiru oprezno rekao: “Vidi{ Kavaja kako }e nas UDBA sve pobi ti?”- Mile Radovanovi} i ja smo po~eli da slaèmo kockice iz ìvota Panajotovi}a. Bilo je o~igledna “da je Andra Lon~a ri} ubijen u Parizu i to odmah posle Bo gojevog odlaska iz tog grada, pa mora da je Panajotovi} o tome ne{to znao ili je bio ume{an”, razmi{qali smo glasno. Wegova upornost i ve{tina da nas je {pijunirao snimawem na{ih razgovora za posledwe ~etiri godine, govori da je bio beskrupulo zan i prepreden. Mi smo i FBI i SDB bili podjednako interesantni, pa nije iskqu~e no da je bio dvojni agent. Po{to je bio ume{an u jedno ubistvo, on je morao da bude zavrbovan i za drugo. Tako je on pripremio i sigurno u~estvovao u krvavom likvidi rawu Dragi{e i male Ivanke. îwenica je da je pristup kod Dragi{e Ka{ikovi}a imao u svako doba, kao wegov prijateq i saradnik, ali i kao ~lan Izvr{ne uprave SNO, jer poznavao je zgradu SNO - e u prste – izloìo mi je svoju tezu Nikola Kavaja. (Nastavi}e se)

BUDVANSKA RIVIJERA

Budvanska rivijera je najlep{io deo Crne Gore i prostire se duìnom od 25 ki lometara po~ev od plaè Jaz na severu pa do Buqarice na jugu. Duìnom Budvanske Rivijere nalazi se 40-tak naseqa, zaseo ka, sela, me|u kojima su osim Budve, Be~i}i, Rafailovi}i, predivno ribarsko mje sto Pr`no, Milo~er (nekada{wa kraqev ska rezidencija), jedinstveni grad hotel Sveti Stefan, Petrovac.. On {to Budvansku rivijeru, tako|e, ~ini prepoznatqivom su prelepe pe{~ane i {qunkovite plaè, ukupne duìne 38 km. Po kvalitetu peska na Budvanskoj rivijeri ima 16 vrhunskih plaà. Osim wih du` budvanske rivijere mogu se na}i bezbroj malih uvala, zatona sa kojim ostrvcem ili skovitih plaà na ostrvu Sveti Nikola. Osim poznatih plaà Jaz, ~uvene plaè Mogren, Be~i}ke ili Kamenovske plaè, tu su mawe poznate, ali ne i mawe lepe, plaè Guvance, Drobni pijesak, Lu~ice, Crvena glavica... BEÎ]I Mesto u op{tini Budva poznato po svo joj 2 km dugoj plaì. Verovatno najlep{a plaà na Budvanskoj rivijeri, progla{ena je 1935. godine za najlep{u plaù Evrope. Za razliku od Budve koja ima veliki broj maweg privatnog sme{taja, Be~i}i se od likuju velikim brojem sredwih i velikih hotela.Nakraju Be~i}ke plaè nalazi se malo ribarsko naseqe Rafailovi}i, koje svo jim turistima, zahvaquju}i velikom broju kvalitetnog sme{taja, vrhunskim ribqim restoranima i plaì nudi odli~ne uslove za odmor. Rafai lovi}i imaju i marinu za ~amce, glisere i jahte. Povezani su 3.2 km duga~kom pe{a~kom stazom sa Bud vom koja se proteè uz samu obalu.

Povodom obeleàvawa sto godina oslobo|ewa Budve, odnosno plakata koji su postavqeni u ovom gradu, u crnogor skoj {tampi su se mogle pro~itati razne neta~ne ~iwenice. Ulazak srpske vojske u Budvu 1918. godine, predstavqen je kao okupacija Crne Gore, iako je ovaj grad tek 1945. godine prvi put u svojoj istoriji po stao deo crnogorske teritorije. Budva je stara oko 2.500 godina i jedan je od najstarijih gradova na Jadranskom moru. Promenila je mnoge osvaja~e, a naj duè su se na podru~ju ovog grada zadrà li Mle~ani i Austrijanci. U ranom sredwem veku, Budva je vi zantinski grad, sa gr~kom vojnom posadom (garnizonom) i iliro-romanskim stanov ni{tvom, a nastawivali su je i gr~ki i italijanski trgovci. Srbi ìve po ùpama i bili su nekoliko vekova podanici vizan tijskog cara. Po osamostaqewu Dukqanske kneèvine, Budva ulazi u wen sastav, a ka snije i u sastav Kraqevine Dukqe. Posle 1181. godine, u dràvi je Stefa na Nemawe, Kraqevini Srbiji i Carstvu. Po uzoru na Du{anov zakonik, sa~iwen je u vreme cara Stefana Uro{a IV Nemawi}a – Statut grada Budve. U kasnijem periodu, ovaj grad se nalazio pod vla{}u Bal{i}a, Crnojevi}a i Srpske despotovine. Koriste}i prodore Turaka na Balkan sko poluostrvo, Mle~ani nisu zauzimali velike posede odjednom. Dugim i strpqi vim radom na terenu obe}awima su pri dobijali „ku}u po ku}u“. Do 1435. godine srpskoj su despotovini, u primorju Zete, oduzeli sve, sem: Bara i Budve. Me|utim, nakon prvog pada Srpske despotovine pod tursku vlast 1439, takvo stawe su iskoristili Mleci: preduhitriv{i Tur ke, do 1443. zauzimaju ceo obalski pojas Dowe Zete, od Bojane do Kotora. Tako su pod wihovu vlast pali i gradovi: Ulciw, Bar i PosleBudva.pada Mleta~ke republike, Bud va ulazi u sastav Austrougarske, gde ostaje sve do 1918. godine. Budva je, kao i celi Pa{trovi}i i Boka, 1918. godine u{la direktno u sastav Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi tek posle Drugog svetskog rata postala deo Crne VekovimaGore.unazad, do dolaska komuni sta na vlast sredinom 20. veka, Budvani su se izja{wavali kao Srbi. Podsetimo se da je jo{ vizantijski car Porfirogenit u prvoj polovi ni 10. veka delio Srbe na ~etiri grupacije, me|u kojima je isticao primat u svakom pogledu grupaciji primorskih Srba. Sli~no je op{irno pisalo jo{ nekoliko stranih nau~nika svet skog glasa, a ovde }emo izdvojiti dvojicu:RusApolon Majkov: „Za dugo pri je Nemawi}a, jezgro Srbije je bila Zeta, koja se u te{wem smislu zva{e Dalmacija i Dukqa… Zeta je bila wen glavniji deo… Zeta beja{e najvi{i ugao Ju`neRumunSrbije.“Konstantin Jire~ek: „Organiza cija srpska po~ela je od Jadranskog mora, u Dukqi, inficirana u svim odnosima ìvo tom latinskog Zapada; ona se fiksirala i najzad konsolidovala u unutra{wem pre deluNajznamenitijiRa{ke…“

Stari

BudvaBe~i}iZidine Budve

Budvanin kroz isto riju je svakako Stefan Mitrov Qubi{a, koji je ro|en u Budvi 1824. godine. Wegovo kwi`evna i politi~ka dela najboqe go vore o nacionalnoj pripadnosti Budvana. On je bio predsednik Dalmatinskog sabora od 1870, delegat u be~kom parlamentu. Kao politi~ar borio se protiv italijanskog uticaja u MihovilDalmaciji.Pavlinovi} u kwizi „Mi sao hrvatska i misao srbska u Dalmaci ji“, Zadar 1882. na 46. strani navodi deo Qubi{inog posledweg govora u Dalmatin skom saboru: „Ja znam da vi mene ne trpite, jer sam Srbin pravoslavne vere. Izlaze} odavle, ostavqam u saboru mladijeh sila, koji, ako ih je Srpkiwa zadojila, znati }e braniti prava svoje narodnosti i vjere.“ Na 47.strani ga opet citira: „Ko je to ovdje boqi Srbin od mene? Moj se grob znade od Kosova…“

U BUDVI LETUJU MNOGI SRBI, A NE ZNAJU WENU VELI^ANSTVENU ISTORIJU: Bila je deo Nemawine Ra{ke, Srpske despotovine, Kraqevine i Srpskog carstva grad Budva

^etvrtak 10. decembar 2020. 19^etvrtak 25. avgustPUTOPIS

MILOÊR Milo~er – kraqevsko leto vali{te porodice Kara|or|evi} sa predivnim plaàma (Kraqeva i Kraqi~ina) i ure|enim prostranim parkom i {etali{tem danas je u pot punosti funkciji turizma. Izgra|en je 1936. godine na, po mnogima, najlep{em me stu na ~itavoj Jadranskoj obali. Kraqev sko imawe se sastojalo iz qetwikovca i vi{e mawih vila za oficire i poslugu, koji su danas pretvoreni u moderan hotel SVETI STEFAN Svojevremeno sredi{te nezavisne pa{trovske kneèvine, Sveti Stefan predstavqa istinski biser crnogorske obale. Nekada poznat i kao "Mjesto Prav de" na kome je 400 godina zasedao pa{trov ski plemenski sud "Bakanada", sve do 1929. godine. 1960. godine postaje grad ho tel {to ga ~ini, jedinstvenom turisti~kom atrakcijom na Mediteranu. PETROVAC Petrovac je gradsko naseqe u op{tini Budva. Poznat je, osim kao veoma kvalitet no turisti~ko mesto i po rimskom mozaiku iz 3. veka, kojim je prikazan bog sna Hipnos. Ima tri predivne plaè, Gradsku plaù, Lu~ice i Buqaricu. U blizini grada se na laze dva ostrva, Kati~ i Sveta Ne|eqa. M. T.

20 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. ZAJEDNICA

Jedna od najve}ih briga koja mori prose~nog doseqenika u Australiju je kako da tako daleko od matice sa~uva nacionalni identitet. Prepreka je puno, ali dobra voqa i upornost su do voqni da sve savladaju. Kqu~ opstanka u smislu o~uvawa nacio nalnog identiteta su {kole jezika koje ~uvaju jezik od zaborava a sa wim kulturu, istoriju, narod.

KQU^ OPSTANKA

U Melburnu postoji veliki broj {kola jezika koje gravitiraju oko Organizacije jezika nacionalnih zajednica, ranije poznate kao Udruèwe etni~kih {kola Viktorije. U subotu, 20. avgusta, na sve~anoj ve~eri u Prestonu okupilo se preko 250 predstavni ka {kola ~ak 53 razli~ita jezika da promovi{u u~ewe jezika i saradwu me|u {kolama. Na{a zajednica je imala pet predstavnika iz tri srpske {kole: Branku, Nadu, Miqanu, Lidiju i dve Tawe. Ve~eri su pri sustvovala i dva gospodinakoja su svojom uporno{}u i sposob no{}u obeleìla vi{edecenijski rad {kola jezika u Viktoriji: Tasos Duvarcidis i Stefan Romaniv. Na po~etku ve~eri podeqene su plakete svima koji su dugogo di{wim radom doprineli o~uvawu i unapre|ewu {kola jezika, a zatim je usledio kulturni deo programa i druèwe.

[KOLE SRPSKOG JEZIKA U MELBURNU: Srpska {kola „Vuk Karaxi}“ Sent Albans sa kampusima u Sent Albansu, Grinzborou i Xilongu Srpska etni~ka {kola „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ Kizboro Srpska {kola „Sveta Trojica“ Bransvik Uzmite kqu~ u svoje ruke i upi{ite decu u na{e {kole! T. G.

KOJE ZEMQE BI MOGLE DA PRE@IVE

zemqu na osnovu wihove ishrane, koliko uvoze i izvoze, i koliko bi se klima pro menila i uticala na svaki usev posebno. Da li bi bilo hrane? U ve}ini zemaqa odgovor je - ni blizu dovoqno", rekao je Robok.Uve}ini zemaqa do{lo bi do smawewa unosa kalorija za najmawe 90 odsto. Razlog za{to je nekoliko zemaqa, poput Austra lije i Argentine, kao i delova centralne Afrike, uspelo da odrì unos kalorija je taj {to ove zemqe ve} u velikim koli~ina ma uzgajaju otpornije useve, poput p{enice, i nemaju veliku populaciju. Me|utim, vero vatno bi se suo~ili i sa nekim problemima koji nisu ni razmatrani u studiji. Neke odvojene studije su pokazale da se masovno gladovawe moè spre~iti pra vilnim planirawem. Planovi su ukqu~i vali uzgoj pe~uraka i algi u uslovima slabe sun~eve svetlosti. Me|utim, brzo postavqawe plastenika koji bi se kori stili za uzgoj dok se pra{ina iz atmosfe re ne slegne bilo bi mogu}e samo ako bi se zemqe za to pripremile. Robok veruje da ~ak i ako se u takve pla nove ulaè, ovo samo po sebi predstavqa opasnost jer }e qudi upotrebu nuklearnog oru`ja videti kao mawi rizik nego {to se ranije"Akomislilo.sepripremite za to i mislite da moète preìveti nuklearni rat, mislim da se pove}ava verovatno}a nuklearnog rata. Pretwa upotrebom nuklearnog oru`ja za odvra}awe napada je pretwa bomba{a samoubice. Jer ako ga upotrebite, svi u va{oj zemqi }e umreti od gladi", rekao je Robok.Studija je objavqena nakon {to se poja vila opasnost od sukoba izme|u SAD i Ru sije nakon {to je ruski predsednik Vladi mir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu. Ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov upozorio je u aprilu da postoji "oz biqan" rizik od nuklearnog rata. "Podaci nam govore jednu stvar - mora mo spre~iti da se nuklearni rat ikada do godi", zakqu~io je Robok.

NUKLEARNI RAT IZME]U SAD I RUSIJE?

Stanovni{tvo Australije i Argentine mo`da ima najve}e {anse U Kanberi su po~ele me|unarodne ve`be vazduho plovnih snaga, u kojima }e u~estvovati 16 dr`ava za jedno sa Australijom, sa ciqem da se pove}a operativ nost i razviju ja~i odnosi izme|u vojnih trupa u~esnica, saop{tilo je australijsko ministarstvo odbrane. Ove godine na ve`bama }e u~estvovati preko 100 aviona i 2.500 qudi iz Australije, Kanade, Francu ske, Nema~ke, Indonezije, Indije, Japana, Malezije, Holandije, Novog Zelanda, Filipina, Republike Ko reje, Singapura, Tajlanda, UAE, SAD i Velike Brita nije.Ministarstvo je u saop{tewu na sajtu istaklo i da u ve`bama, koje traju sve do 8. septembra, "nekoliko zemaqa prvi put u~estvuje".

Koje zemqe bi mogle da preìve nukle arni rat izme|u SAD i Rusije? Nau~nici u najnovijem istraìvawu odgovaraju da sta novni{tvo Argentine i Australije mo`da ima najve}e {anse, prenosi Sandej tajms. Ova najdetaqnija analiza efekata tzv. nuklearne zime je pokazala da bi daleko vi{e qudi moglo da umre od indirektnih posledica nuklearnog rata nego od direk tnih posledica eksplozija. Tako bi, na primer, u godinama ne posredno nakon nuklearnog sukoba, pet milijardi qudi moglo da umre od gladi izazvane pra{inom u atmosferi, koja bi blokirala sun~evu svetlost, {to bi vero vatno daleko nadma{ilo `rtve izazvane samim smrtonosnim eksplozijama, navodi nova studija, pozivaju}i se na Blumberg. Analiza Univerziteta Rutgers u Wu Xersiju fokusirala se na efekte smawe ne sun~eve svetlosti i temperature na po qoprivredu koja bi usledila nakon nukle arnih"Svinapada.razumeju da bi direktni efekti nuklearnog rata bili stra{ni, kao {to smo videli u Hiro{imi i Nagasakiju. Na{ rad pokazuje da bi deset puta vi{e qudi moglo da umre u ostatku sveta zbog uticaja na klimu i poqoprivredu", rekao je jedan od autora studije, Alan Robok, za izdawe "Nature Food", u kojem je rad objavqen. âk i relativno mawi sukob izme|u nu klearnih sila Indije i Pakistana mogao bi izgladwivati vi{e od milijardu qudi zbog propadawa useva, ve}inom u zemqama daleko od samog sukoba. Samo eksplozije nuklearnog oru`ja mogle bi da dovedu do smrti od 50 do 100 miliona qudi. Lokalni sukob izme|u Indije i Paki stana izazvao bi pad prinosa za oko se dam odsto u roku od pet godina, sugeri{e studija, dok bi ameri~ko-ruski rat prou zrokovao pad proizvodwe za 90 odsto u roku od tri do ~etiri godine, izvestio je Blumberg."Prvi put smo bili u mogu}nosti da koristimo moderne klimatske i modele useva da kvantifikujemo uticaje za svaku

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Stara~ki dom ALGESTER LODGE Daje uslugukvalitetnuod1970.godine AUSTRALIJA

^etvrtak 10. decembar 2020. 21^etvrtak 25. avgust

Australijski premijer Entoni Albanizi izjavio je da je uznemiruju}a odlu ka Indonezije da smawi zatvorsku kaznu Umaru Pateku.Onje odgovoran za bom ba{ke napade u kojima su 2002. godine na Baliju po ginule 202 Smaweweosobe.kazne zna~i da bi se Patek uskoro mo gao na}i na uslovnoj slo bodi, navodi AP. Izgubili smo 88 au stralijskih `ivota u tim bomba{kim napadima, rekao je Albanizi, ista kav{i da je Patek "od vratni kaznaPatekuterorista".jezatvorskaskra}enazbogdo brog vladawa, jer je izra zio `aqewe zbog svojih postupaka i obe}ao da }e se dobro pona{ati, tako da bi se do kraja meseca mogao na}i na slobodi, ukoliko mu se odobri po milovawe.Po{toje 2011. uhap{en u Pakistanu, Patek je u Indoneziji osu|en na 20 godina zatvora.

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, de menciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvali tetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesio nalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve reli gije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnev nim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava pra znika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Premijer Australije ogor~en zbog smawewa kazne osu|enom za bomba{ke napade na Baliju

Umar Patek

U Kanberi po~ele vaduhoplovne ve`be Australije sa jo{ 16 dr`ava

22 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. SVET POZNATIH

Nikola Kojo otkrio kad po~iwe snimawe nastavka „@ikine dinastije“

EVO KO SU NAJPLA]ENIJI

Glumac Nikola Kojo sa Bobanom Jevti}em osvojio je nagradu "Srce Sarajeva" za najboqi scenario na Sarajevo film festivalu i reìju mini-serije "ûdne qubavi". Ovim povodom popularni glumac prokomentarisao je brojne aktu elne„Sveteme.je ra|eno sa mnogo qubavi i neki qudi su èleli da sami do|u na snimawe, besplatno da se pojave u nekim scenama. Energija je bila toliko dobra da nije moglo da ispadne lo{e. Hvala svim ko legama i Sarajevu jer su prepoznali smeh kao ne{to {to nam fali“, rekao je Nikola ProslavqeniKojo.glumac je otkrio da }e ova komedija, "ûdne quba vi", mo`da dobiti nastavak. "Ima nagove{taja da }e se 'ûdne qubavi' nastaviti i da }e se ra diti kao specijal za neke druge praznike. Trenutno pi{em jo{ ne{to, o ~emu ne bih govorio dok se ne ostvari", ispri~ao je glumac. Nikolu }emo uskoro gledati u novoj doma}oj seriji "U klin~u", a u ovom ostvarewu posle duèg vremena igra}e ponovo sa koleginicom Brankom"NismoKati}.dugo imali neku seriju koja je namewena mladima. Posle mnogo godina sara|ujem s Brankom, ali kvalitet ovoj seriji da}e neki novi mladi qudi, s kojima prvi put radim", rekao je Kojo. Ono {to je mnoge zanimalo, jesu wegovi planovi u vezi sa nastav kom "@ikine "Pripremadinastije".se.Odloèno je snimawe za zimu", najavio je glumac.

Sabli}.Glumice svuda u svetu, pa i u Srbiji, imaju mawe honorare od kolega. To kod Seke nije slu~aj! Wena popularnost traje jo{ od osamdesetih godina pro{log veka i ne jewava. Ona je garancija da }e film ili serija postati hit, pa ne ~udi {to ima mnogo posla. Najmla|i na listi najpla}enijih je Milo{ Bikovi}, koji je zahvaquju}i ulozi Aleksandra Tirnani}a Tirketa u "Montevi deu", a zatim i Mara{a u "Ju`nom vetru" postao velika zvezda! Bikovi}, poput mnogo stari jih kolega, ima honorar od 2.000 evra dnevno. Me|utim, u Rusiji zara|uje mnogo vi{e! Tamo je za film "Sluga", koji je najgledani ji u istoriji ruske kinematogra fije, uzimao 5.000 evra po danu. Iza ove petorke slede Slobo da Mi}alovi}, Vojin ]etkovi}, Milan Mari}, Milo{ Timotije vi} i Ra{a Bukvi}, sa honorari ma od 1.500 evra po danu. Mari} je zahvaquju}i filmu "Toma" i seriji "Dr`avni slu` benik" me|u najtra`enijim glum cima mla|e generacije. Timoti jevi} i Bukvi} su posle uloga u serijama "Besa" i "Ju`ni vetar" podigli cenu, dok supru`nike Vojina i Slobodu publika voli da gleda ve} godinama. S. G. SRPSKI GLUMCI I KOLIKI SU IM HONORARI zara|uje i do 5.000 evra dnevno Mil{a za "Igru sudbine" uzima 450 evra po danu Milica Mil{a, koja u se riji "Igra sudbine" tuma~i jednu od glavnih uloga, za dan snimawa uzima 450 evra. Ona je zahvaquju}i ulozi Ade Ka na~ki postala najzaposlenija glumica u Srbiji u posledwe tri godine, koliko traje mega popularna telenovela. Do sada je snimila 586 epizoda, a ~eka je jo{ posla, jer }e serija imati vi{e od 800 epizoda.

Sa{a Mati} o svojim po~ecima: SAM SEBE BIH I[AMARAO Sa{a Mati} prisetio se po ~etka svoje karijere, kada je 1999. godine zapevao pred punom Halom„TadaPionir.samimao toliku tremu, imam negde taj snimak, sam bih sebe i{amarao! Samo zato {to sam tada pustio da me trema buk valno pojede. Pevao sam Hari sovu pesmu ‘Se}a{ li se one no}i’. Jednostavno sam perfekcio nista i ne volim kada se takve stvari doga|aju jer kod mene uvek moè boqe. Uvek ho}u korak na pred i uvek moè boqe. Ali zai sta ta Hala Pionir je bila moja odsko~na daska, tada su me qudi nekako upoznali“, rekao je peva~. Mati} je komentarisao i ra zlog za{to jo{ uvek nije snimio duet sa svojim bratom, Dejanom Mati}em:"Jedini razlog za{to nemam duet sa bratom je zato {to se nije na{la adekvatna pesma. To je sve ne{to nu|eno {to je ve} slu{a no i ve} vi|eno i traìm ne{to sveìje", rekao je Sa{a.

HTELA SAM DA NAPUSTIM MUZIKU... Dragana Mirkovi} otkrila za{to je nastavila da peva Proslavqena peva~i ca ìvi na relaciji Sr bija-Austrija, a tvrdi da joj u braku oduvek cvetaju ruè, kao i u ìvotu uo p{te. Dragana je poznata i po ìvotu na visokoj nozi, ali tvrdi da joj weni fanovi ne zameraju kada pokaè da uìva u luksuzu.Luksuzna putovawa, skupi komadi garderobe, gala ve~ere i izlasci… Da li vas ponekad kritikuju fanovi da se hvalite luksuzom? – Ne. Do sada mi se to nije desilo. Qudi mi stalno prilaze i ose}am da su pozitivni prema meni. Shvataju me kao otvorenu osobu koja svoj ìvot bez blama pokazuje svima. Sve {to imam ste kla sam po{teno i zbog toga ni{ta ne krijem. Moji fanovi stalno traè da im pokazujem s kim se druìm i gde putujem. Toni i vi ste u braku 20 godina, ima li qubomore me|u vama? – Ma kakva qubomora, nema mesta za to kod ni mene ni kod To nija. Nemamo razloga za to, mi smo vrlo sli~ni i kada pored sebe imate svoj odraz u ogledalu, tu nema prostora za nesuglasice, a kamoli za qubomoru. Da li vas zove da proveri kada dolazite ku}i ili s nekog na stupa?–Moj Toni? Ma ne… Nikada me to nije pitao, a niti }e. Tako|e, kada je on na poslovnim sastancima, nikada ga ne zovem da pitam kada }e ku}i.Takva okupqawa znaju da traju do kasno u no} ili ~ak celu no}. Uvek znam gde je i ne brinem se. Kada se posva|ate, ko prvi popusti? – Ne znam odgovor na to pitawe, budu}i da kod nas u ku}i ne postoji povi{en ton i ne pamtim kada smo se posva|ali. Boqe da ne pri~am o tome jer ne znam da li }e mi qudi verovati. Mnogi se pitaju kako sve uspevate – majka, peva~ica, dobra su pruga? U ~emu je tajna? – Verujte mi, imala sam sre}e. Da sam se ja pitala, odavno bih napustila muziku i svoju karijeru. Me|utim, zbog svoje predivne publike ostala sam u ovim vodama. Nisam ja od onih ambicioznih èna.

Jedina `ena najpla}enijimme|uglumcima

SERGEJ REKAO ]ERKAMA DA SU USVOJENE: Evo kako je to uradio Poznati peva~ pro govorio je o tome kako su wegove usvojene }erke u{le u suprugin i we govSergejìvot.]etkovi} je ve} 22 godine u braku s Kri stinom, a par je nakon 11 godina braka pro{irio porodicu. Oni su 2010. godine usvojili devoj~i cu Lolu, a dve godine ka snije i SergejMilu.iKristina spadaju u retke poznate parove koji su otvo reno pri~ali o tome kako su zasnovali porodicu putem usvajawa, a peva~ je jednom prilikom istakao da ne razume stid. – Qudi se pomalo srame da pri~aju o usvajawu, a ne bi trebalo. [ta zna~i uop{te biti roditeq? To nije samo da si rodio dete, ve} biti wegova sigurnost, podr{ka, vodi~. Biti neko ko je uvek uz wega. Mi nismo razglabali o tome da li i kako }emo usvojiti decu, ve} smo samo pustili da se to desi. Jedno ve~e smo sedeli u ko lima i shvatili da smo predali dokumentaciju za usvajawe, tako je isto bilo i za drugu }erku. Ako èlite da budete roditeqi, nemojte da birate sredstva - usvojite decu, u~inite ih sre}nima, a samim tim i sebe. Bez ikakve primese da ~inite dobro delo. Ne radi se o tome i ne razmi{qa{ o tome. Ja uvek kaèm mojoj deci: "Ja sam vas rodio iz srca" – izjavio je jednom prilikom Sergej. Sergej isti~e da wegove }erke Lola i Mila od prvog dana znaju istinu o svom poreklu. – Problem i barijera kod svih qudi je taj strah - {ta }e biti kad moja deca saznaju da su usvojena. Moje }erke znaju da su usvoje ne, pri~ao sam im od prvog dana kako postoji neka {kola za decu gde smo mi do{li i one su rekle: "Pa, gde ste vi do sada?". Mora{ da do|e{ do na~ina na koji }e{ najslikovitije, najbliè kroz neku bajku da im to prenese – istakao je Sergej ]etkovi}. – Qudi uvek prave kao nekakav bauk tu pri~u, ~ekaju do 18. go dine i sli~no, a ne treba tako. Kad smo dobili Milu onda smo i woj rekli: "Mi smo sa sekom do{li u tu {kolu, traìli te, a ti si digla ruku i rekla: 'Evo me'".

je legendarna Seka Sabli} Gluma je na glasu kao neunosan posao, ali kao i u svakoj profe siji, ima onih koji ostvaruju ve likeOdre|eniprofite. srpski glumi za ra|uju velike honorare, neki ~ak 2.000 po @arkodanu.Lau{evi}, Miki Ma nojlovi} i Aleksandar Ber~ek ve} godinama uzimaju najvi{e para za filmove i serije. Pored toga {to su talentovani, cenu im diè i to {to ne prihvataju ola ko svaku ulogu koja im se ponudi. Zbog toga, kada producenti i re diteqi odlu~e da ih angaùju za neki projekat, ve} unapred znaju da }e morati da plate 2.000 evra po danu za wihove honorare. Wi hova cena zavisi i od veli~ine uloge:Ukoliko nisu me|u glavnim glumcima, onda traè 5.000 evra! Jedina èna me|u najpla}eni jim glumcima je legendarna Seka

Bikovi}

I pritisne o~aj, sam, bez moje voqe, Ceo jedan `ivot, i wime se kre}e; Uzvik ga prolama: ''Ne}e biti boqe, Nikad, nikad boqe, nikad biti ne}e''.

Kada je Rade [erbexija na svojim koncertima odrecitovao pesmu Vladislava Petkovi}a Disa, "Pijanstvo", on je poeziju pribli`io nekim novim generacijama koje nisu navikle da je ~itaju. Me|utim, mimo izvo|ewa poznatog glumca, sva ki ~ovek treba da zna ovu pesmu jer ona nema rok trajawa. Kada je pro~itate, garantujemo vam da }ete se prona}i u svakom stihu. I zapita}ete se da li marite {to pijete, vi ili vama bliski?

Sloooobooooodaaaa neeee! Smesta izlazi iz mora! Ni sekund vi{e! Pogledaj, kako si pomodreo! Zubi ti cvoko}u! Smesta napoqe, je l’ me ~uje{? Kaì mu i ti da iza|e napoqe! Ti si mu otac! Pogledaj, sav je plav! Pa ti nisi normalan! Tebe ba{ briga! To je ~ovek da izludi! To dete bi pored tebe moglo i da se udavi, a ti ni da mrdne{ ni malim prstom! Kao {to nisi mrnuo ni onda kada kada me je onaj saobra}ajac izvre|ao na mrtvo ime. [ta si ti radio? Zacenio si se od smeha, umesto da me za{titi{ kao ~ovek!Japrva po~ela? Samo sam ti kazala da si, zaista, vozio prebrzo i da uvek vozi{ tako prebrzo i da misli{ da si naj pametniji i da si preticao onu cisternu i da }u, ako tako nastavi{, iza}i sa de tetom na sred magistrale, a on ti je onda vratio voza~ku dozvolu i rekao da ne}e da te ka`wava (je l’ tako bilo?) jer si ve} ka`wen {to ima{ ènu kao {to sam ja! Jeste, to je rekao! A, ti nisi mrdnuo ni malim prstom! [ta? [ta je trebalo da radi{? Ne, nije trebalo da se tu~e{ sa wim, ali mogao si bar da mu odgovori{, a ne da se smeje{ kao kakav debil! E, to je stvarno… Pitam se samo zbog ~ega si se uop{te i ènio! Pa, tebi bi, u stvari najboqe bilo da si sam! Ti, uo p{te, i nisi za brak. Hajde, lepo skloni te novine i priznaj: je l’ da da bi ti bilo mnogo lep{e da si sam, bez nas dvoje, a? Hajde, budi makar jednom ~ovek i priznaj! Gospode, kome ja govorim? [ta on radi po ~itav bogovetni dan? Ili spava ili ~ita novine ili pije pivo… I to mi se zove le tovawe!Petputa bih se boqe provela da sam lepo ostala u Beogradu. Zamra~ila bih sobe, napravila promaju i bar bih se po {teno ispavala. Ovako, {ta? Godinu dana ~ekam ove bedne dve nedeqe na moru, a na plaù dolazimo u podne, kad normalan svet ve} odlazi na ru~ak. Ti si mi to omo gu}io? [ta ti ima{ kome da omogu}ava{? I {ta si mi to omogu}io, molim te? Da stanujem u nekom dimwaku, sto osamdeset stepenica iznad magistrale? Jeste, ta~no sto osamdeset! Ju~e sam bro jala… Da se kupam na ovoj smrdqivoj jav noj plaì koja bazdi na kokosovo uqe? Da se pravim kako ne vidim da neprestano buqi{ u ove kurve bez gorweg dela kosti ma? Misli{ da nisam primetila kako ih posmetra{? – Za{to i ja ne skinem gorwi deo? Zato {to sam bila budala, {to sam dojila dete i upropastila grudi, a ne kao ove koje samo na sebe misle! Eto, za{to ga ne skidam, ako ho}e{ da zna{! Drugi qudi vode svoje ène na sve te hamlete, betovene i {opene, a ti nas izvodi{ na ro{tiq! Kao da nisam mo gla da jedem }evap~i}e i u Beogradu, gde su mnogo boqi i ne smrde na maslinovo uqe? [ta si mi jo{ omogu}io? Da {ip~im do pijace i natrag i pravim nam sendvi~e za plaù, da tamo slu~ajno ne bismo tro{ili! A, izra~unaj samo koliko svaki dan potro{i{ na cigarete i piva? Samo izra~unaj![tasam ja Bogu zgre{ila! Pogledaj samo druge muève i druge ène! [eta ju lepo qudi uve~e po obali, drè se za ruke, razgovaraju… Imaju {ta da kaù jedni drugima. Ne buqe u novine i u ~a{u! Gospode! Pa, on je zaspao! E, ovo je stvar no…Sloboooodaaaneeee! Slobodaneeee! Da si smesta iza{ao iz vode!" sam ja bogu zgre{ila“ Kapor opisao Beogra|ane na

I `ele}i da se zaklonim od srama

Matija Be}kovi}: Kad sretne{ `enu koja pla~e, pri|i joj, to je moja draga!

Kako je Momo

I ja `alim sebe. Meni nije dano Da ja imam zemqu bez ubogih qudi, O~i plave, tople kao leto rano, @ivot u svetlosti bez mraka i studi.

JA SE SVEMU SMEJEM, PA ME SVE I BOLI: Zbog ovoga se opijao Petkovi}VladislavDis!

Pijanstvo Ne marim da pijem, al' sam pijan ~esto U graji, bez druga, sam, kraj pune ~a{e, Zaboravim zemqu, zaboravim mesto Na kome se jadi i poroci zbra{e. Ne marim da pijem. Al' kad pri|e tako Svet mojih radosti, umoran, i moli Za mir, za spasewe, za smrt ili pak'o Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

Pijem, i za`elim da sam pijan dovek; Tad ne vidim porok, dru{tvo gde je ~ama, Tad ne vidim ni stid {to sam i ja ~ovek.

VLADISLAV PETKOVI] DIS

Naviru se}awa... Matija Be}kovi} ve} pola veka svetli neobi~nim sjajem na srpskoj kwièvnoj sceni. Od trenutka kada je napisao prve stihove o wemu se raspravqa u kwièvnim i ideolo{kim krugovima. Autor je antolo gijskih kwiga poezije, ali i beseda koje zauzimaju vr hovno mesto u novoj srpskoj kwièvnosti. Svoju najve}u qubav je ovekove~io u poe mi “Vera Pavladoqska”. On ume da izgovori ono {to èli i da nas takvim go vorom zavede. Smatra da su velike kwige samo one koje mogu da se ~itaju uvek. Evo nekoliko wegovih citata: l “Hodajte kroz ìvot otvorenih o~iju i s verom. Zavirite u svaki ugao – ni kad se ne zna gdje je sre}a. Sre}a je slijepa. Na sre}u svako ima pravo. Sre}a ne zna za razlike u boji koè, polu, socijalnom poloàju, titulama i sli~no.” l “Kad sam je drugi put video rekao sam: Eno moje poezije kako prelazi ulicu. Obe}ala je da }e do}i ako bude lepo vreme.” l “ôvek lako prihvata da je neko sre}niji, a te{ko pristaje da je iko nesre}niji od wega. Za~udilo bi nas ko bi se sve prijavio za kon kurs za najve}eg mu~enika.” l “Mene ne zanim istina. Ja znam ko je u pravu.” l “Ja ne znam za drugo nebo osim wenog ki{obra na. Kad me ona voli ne znam od ~ega ìvim. Ne jedem, za boravqam da di{em i vrlo ~esto umirem.” l “Ko tebe voli taj }e za kasniti da se na vreme le~i i da se ponovo rodi.” l “@ivot nam ne bi bio potreban, kad bi bio jasan.” l “Ja sam tvoja senka i no} je moje carstvo, svet me izgubi ali ti me dobi.” l “Kad sretne{ ènu koja pla~e, pri|i joj, to je moja draga.” l “U|i u moje o~i pre nego {to ih sklopim, da te pod trepavicama ~uvam.”

Momo Kapor je dosta slikovito opisi vao momente iz `ivota Beogra|ana, daju}i im poseban {arm. Ipak, oko „Letovawa“ qudi nikako da se slo`e – da li je duho vito, simpati~no ili uvredqivo. Svaka ko, ravnodu{nih nema. Prenosimo vam ovu pri~u u „Slobodaneeee!celosti.

MILORAD BIBIN:

moru

„[ta

Zavi~aj je na po~etku i na kraju puta. Tu je ~ovek na svom, ne moè da se tu izgubi i da zaluta. Svi su putevi dvosmerni, bez za brana, jer, srce tako i{te i traì. A odlazilo se i vra}alo i uvek tako po novo u krug. Tog ranog jeseweg dana di zala se pra{ina iza duga~kih, uglan canih a prekrivenih ovom na{om, doma}om, banatskom, vojvo|anskom, srpskom pra{inom, ameri~kih du ga~kih kola sa malom ameri~kom za stavicom na kojoj se pregr{t zvezdica presijavalo na jesewem suncu. I bi ~oveku milo da vidi ovo ame ri~ko ~udo koje se {epurilo {irokim, ravnim, pra{wavim sokacima mog rodnog sela. Mi, deca, utrkivali smo se sa tom metalnom, bordo crvenom drumskom la|om, koja je polako klizila sokakom kako bi na{ biv{i kom{ija, sad ve} prosedi ~i~a u poznim godinama ìvo ta, zavaqen u ~ojom obloènom se di{tu otpozdravqao seqacima koji su kao na neko ~udo iza{li na sokak. Mnoge je on ve} zaboravio, a mnogi su i wega izgubili iz se}awa. Vreme je u~inilo svoje, a mi smo jo{ uvek tu, na svojoj rodnoj grudi, do~ekujemo i ispra}amo draga bi}a, kao {to su i nas do~ekivali i ispra}ali uz par~e hleba, malo soli i po neku ~a{u one stare, na{e doma}e rakije koja krepi du{u i Sedimtelo.udebeloj hladovini sad ve} mnogo ostarelog belog duda od kog smo godinama pre pekli rakiju dudova~u, a se}awa se ponovo vra}aju kao bume rang…

^etvrtak 10. decembar 2020. 23^etvrtak 25. avgust 2022. 23LITERARNA STRANA

24 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. FEQTON DOGODILO SE NA DANA[WI DAN avgust

25.

U vremenu dok je srpska crkva bila pod jurisdikcijom pravoslavne Ohrid ske arhiepiskopije, ona je bila podeqe na na samo tri episkopije locirane u Prizrenu, Lipqanu i Rasu i wima su upravqali episkopi gr~kog porekla. Po{to su se ti klerici po Savinom povratku iz Nikeje povukli, on ih je od mah zamenio srpskim monasima iz svoje hilandarske pratwe, a postoje}oj crkve noj organizaciji u Srbiji je dodao jo{ i osam novih episkopija: Zetsku, Humsku, Dabarsku, Moravi~ku, Topli~ku, Bu dimqansku, Hvostansku i @i~ku, u kojoj je za svoje arhiepiskopsko sedi{te oda brao novosagra|eni manastir @i~u. Svaki od novopostavqenih episkopa je dobio po kopiju Savinog Zakonopravi la a kasnije su one i daqe umnoàvane sve dok ih nisu imali i svi parosi srp skih pravoslavnih crkava u zemqi. In teresantno je ovde pomenuti i ~iwenicu da je se prepis Savinog Zakonopravila na po~etku XIV veka pojavio i u Rusiji i da je ono tada tamo bilo tako popularno da je dugo potom toga ostalo prihva}eno kao osnovni crkveni zakonski zbornik i {irom ruskog carstva. Nakon povratka iz Nikeje u Srbi ju, Sava se, kao zvani~no hirotonisani srpski arhiepiskop, zdu{no posve}uje organizaciji svoje nezavisne srpske pravoslavne crkve, ~ije su granice prvi put u srpskoj istoriji kona~no pratile wene dràvne granice. I stoga on 1221. godine saziva srpski crkveni sabor u @i~i, na kome se donosi prvi srpski Sinodik pravoslavqa, kao formalni ~in o~uvawa prave hri{}anske vere u zemqi. A da odredbe tog zakona budu odmah primewene, on tada {aqe skupi nu svojih protopopova da {irom Ra{ke agilno spre~avaju jo{ uvek tiwaju}e ostatke bogumilske jeresi u zemqi i da unaprede nizak stepen srpske pu~anske hristijanizacije, pogotovo oko mnoìne nekanonski sklopqenih brakova koje je trebalo regulisati propisanim crkve nim obredima ven~awa. Savinim uspehom da u Nikeji obez bedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti, Ohridska pra voslavna arhiepiskopija u Epiru je na prasno izgubila ~itavu polovinu svog dotada{weg jurisdikcionog podru~ja, sve srpske vernike i pozama{ne svote materijalnih prihoda. I zato mu odmah po wegovom povratku u Srbiju, stiè dugi i veoma pa`qivo sro~eni protest od ohridskog arhiepiskopa Dimitrija Homatijana.Homotijanovo pismo bilo je o{tar prekor Savi i to se vidi i iz zaglavqa, po{to ga tu epirski arhiepiskop ne oslovqava titulom srpskog arhiepisko pa koju je Sava punopravno dobio u Ni keji, nego samo pomiwe da mu pi{e kao „pre~asnom me|u monasima i sinu veli kog ùpana Srbije, gospodinu Savi. “I u uvodnom paragrafu pisma, on ga prvo hvali i oko postriga na Svetoj Gori i oko

2012. - Umro je Nil Armstrong, ameri~ki astronaut i prvi ~ovek koji je stupio na Mesec. Bio je komandant ameri~ke svemirske leteli ce Apolo 11 koja se 20. jula 1969. spustila na Mesec sa qudskom posadom.

RUSI PREUZIMAJU SRPSKI ZAKONIK: Brakovima su se re{avalipoliti~ki problemi

potoweg besprekornog mona{kog ìvota kojim se ubrzo pro~uo kao slavan me|u monasima. A onda po~iwe wegova osuda Save iz koje se jasno vidi da on novom srpskom arhiepiskopu preti anatemom za sve grehe koje je navodno po~inio. Jedino {to u Homatijanovoj dugoj litaniji Savinih svetovnih slabosti mo`da u sebi ima i neko zrnce istine je wegovo pomiwawe da je po~eo „da ja{i kowe najplemenitije pasmine“, po{to je poznato da je Sava celog svog ìvota vo leo da ja{e dobre kowe. Sava nije ohridskom arhiepiskopu ni odgovorio na tu pletoru pogrda i pretwi, jer je wegovim izvanrednim di plomatskim uspesima u Nikeji ulazak Srbije u kolo op{tepriznatih evrop skih dràva kona~no priveden kraju. A da bi tada ve} i svetovno i duhovno priznata nezavisna Kraqevina Srbija u oba zava|ena pravoslavna hri{}anska tabora ipak uspela da potvrdi da joj je i pored nikejskog uspeha ipak stalo da na neki na~in odrì politi~ku ravno teù izme|u zava|enih gr~kih dràva i vladara toga vremena, kraq Stefan Nemawa II Prvoven~ani je potom, taj uni katni duhovno-svetovni trijumf svoga brata u Nikeji, uz Savinu saglasnost i pomo}, mudro izbalansirao sklapawem braka izme|u wegovog sina i nasled nika kneza Radoslava i Ane, k}erke epirskog despota Teodora I An|ela Ko mnina Duke, ~ime je u strate{kom smi slu Kraqevina Srbija mogla da ubudu}e o~uva dobre odnose sa oba me|usobno zava|ena gr~ka pretendenta za obnovu Romejskog carstva. lll U slede}em broju: Sava je svojom molitvom prizvao oluju sa gradom

HELENIZOVANI NEMAWI] Ohridski arhiepiskop Homatijan nije poku{ao da se buni protiv sklapawa veze Nemawi}a i Komnina, iako su i ovi mladenci bili u sedmom stepenu srod stva, kao i u slu~aju dva ranija neuspela poku{aja Stefana Nemawe II da se orodi sa preminulim epirskim despotom Mihailom I An|elom. Ovog puta nad crkvenim ograni~ewima preovladali su tada{wi politi~ki interesi mo}nog epirskog vladara Teodora I An|ela. Tako je taj brak ostvaren krajem 1219. godine, o ~emu svedo~i i o~uvani zlat ni vereni~ki prsten koji je mladi knez Radoslav dao na poklon svojoj budu}oj supruzi. (Prsten se danas nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu i na wemu na gr~kom pi{e: ’’Ovo je vereni~ki prsten Stefana izdanka loze Duka, te stoga Ano iz roda Komnina, u ruke ga primi.’’ Taj natpis pokazuje do koje mere je Ra doslav jo{ od detiwstva bio helenizovan, jer on na wemu i ne pomiwe svoju slavnu srpsku nemawi}ku lozu po ocu). uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti Sveti Sava kao svetovni diplomata (12)

Pi{e: Nikola Morav~evi}

1530. - Ro|en je ruski car Ivan IV Vasiqevi~, poznat kao Ivan Grozni. Nadimak Grozni dobio je zbog grubog na~ina kojim je suzbijao sa movoqu boqara. Osnovao je grad Arhangelsk i pripojio Sibir Rusiji, a za wegove vladavine po~ela je da radi prva {tamparija u Rusiji (1553). 1718. - Francuski iseqenici u Americi, u Luizijani su osnovali grad Wu Orleans, po francuskom vojvodi od Orleana. 1819. - Ro|en je ameri~ki detektiv {kot skog porekla Alen Pinkerton koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju "Pinkerton". 1825. - Urugvaj je objavio nezavisnost od [panije. 1842. - U Kragujevcu su ustavobraniteqi predvo|eni Tomom Vu~i}em Peri{i}em po digli bunu seqaka nezadovoqnih pove}awem poreza i oborili sa vlasti kneza Mihaila Obrenovi}a. Vu~i} je potom, kao "predvodi teq naroda", u Beogradu za kneza proglasio Aleksandra Kara|or|evi}a. Mihailo Obreno vi} ponovo je bio knez Srbije od 1860. do 1868, kada je ubijen u Ko{utwaku. 1875. - Kapetan Metju Veb je postao prvi ~ovek koji je preplivao kanal Laman{. 1930. - Ro|en je {kotski filmski glumac [on Koneri koji se proslavio filmovima o tajnom agentu Xejmsu Bondu snimanim prema pri~ama en gleskog pisca Jana Fleminga Umro je 2021. godine. 1940. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu bacilo prve bombe na Berlin. Do zavr{etka rata 1945. na Berlin je palo oko 80.000 tona savezni~kih bombi. 1944. - Savezni~ke snage su oslobodile Pa riz u Drugom svetskom ratu. 1965. - Sne`na lavina koja se sru~ila s gle~era u {vajcarskim Alpima zatrpala je 108 qudi. 1989. - Posle 12 godina i {est milijardi pre|enih kilometara, ameri~ki vasionski brod bez qudske posade "Vojaxer 2" dospeo je do planete Neptun i wenog satelita Triton i poslao na Zemqu snimke tih nebeskih tela. 1999. - Na osnovu tajne optu`nice Ha{kog tribunala za zlo~ine protiv ~ove~nosti, u Be~u je uhap{en na~elnik General{taba Voj ske Republike Srpske general-pukovnik Mo mir Tali}. Uhap{en je u sali u kojoj je u toku bio seminar o vojnoj doktrini. 2000. - U Beogradu je ne stao Ivan Stamboli}, biv{i predsednik Predsedni{tva Srbije, blizak prijateq pred sednika Srbije i SR Jugosla vije Slobodana Milo{evi}a krajem osamdesetih kada je Milo{evi} po~iwao svoju politi~ku karijeru, a potom jedan od wegovih najve}ih kriti~ara. Telo ubijenog Stamboli}a prona|eno je 28. marta 2003. na Fru{koj Gori.

^ETVOROSTRUKI TAJNI AGENT: Vera Pe{i}, snajka u centru{pijunskih igara (1)

POTEKLA IZ DOBRE KU]E Te 1919. godine Vera Pe{i} je ro|ena u Sijarinskoj bawi na Badwe ve~e. Deda joj je bio sudija Velikog Crnogorskog suda na Cetiwu, a otac sreski na~elnik, pa nije bilo sumwe da }e Vera imati dobro obra zovawe.Budu}a {pijunka godine odrastawa i {kolovawa provela je u Leskovcu. Lepa, zgodna i veoma inteligentna slamala je mnoga srca, a sugra|ani je prozva{e „le skova~ka lepotica“. Nije poznato {ta se ta~no dogodilo, ali Verini roditeqi su ostajali bez nov ca. Izlaz su videli u pronalaèwu muà za svoju }erku koja je tada imala tek 16 godina. Dok jedni izvori tvrde da je Vera Pe{i} bila udata za izvesnog policijskog pisara Mila Kr~edinca, drugi navode da je wen mu` bio neki Nemac. Kako bilo, samovoqna i odlu~na Vera nije dugo izdràla u braku. Razvela se posle samo dve godine i, sa 19 godina od lu~ila da se daqe kroz svet probija sama. Spakovala je kofere i krenula u srpsku prestonicu.

Od svojih nadre|enih Vera je dobila jasan zadatak – infiltracija u {pijunsku mre`u Britanaca, Francuza i posebno Ne maca koji su operisali po Beogradu pod {ifrom „Jupiter“ i organizovali Kultur ni savez folksdoj~era – Kulturbund, pre ko koga su naoru`avali svoje qude.

AMBICIOZNA U BEOGRADU îm je kro~ila na beogradsku kaldrmu, Vera Pe{i} potraìla je posao. Vaqalo je od ne~ega ìveti, pa se prihvatila rada u firmi koja se bavila trgovinom. Ovde se nije dugo zadràla. Naime, ubrzo upo znaje majora Slavka Radovi}a, iskusnog oficira General{taba Jugoslovenske kraqevske vojske, koji u Vesni prepoznaje ubita~nu kombinaciju lepote i pameti –kvaliteta koji krase dobrog operativca. Po kratkom postupku, Vera upisuje i za vr{ava kurs za obave{tajce. U~i nema~ki, engleski i francuski, dobija prakti~nu obuku i upoznaje se sa strogo poverqi vim dokumentima me|u kojima se nalazio

dobila

@IVOT NA VISOKOJ NOZI Kako bi se ubacila u kruòk agenata i upoznala svoje mete, Vera je postala re dovan gost presti`nih zabava, popular nih hotela i restorana poput Maèstika, Balkana, Dardanela, lokala u Skadar liji… Tu je drugovala sa diplomatama, razli~itim uticajnim qudima i repre zentima inostranih kompanija skupqaju}i informacije i kuju}i planove. Pe{i}eva se uvek predstavqala kao zaposlena u General{tabu vojske. Ovo je bio lukav plan koji joj je omogu}io da wene mete zapravo poku{avaju da vrbuju wu kao svog insajdera, daju}i joj novac, ~ine}i us luge i pruàju}i joj prednost u {pijunskim igrama.Vera Pe{i}, zahvaquju}i ovoj takti ci, upoznala je britanskog majora Juliusa Hana ({ifrovanog imena Cezar), prvog ~oveka takozvane Sekcije D britanskih obave{tajaca u Beogradu, a potom i Ri{a ra Deperea, vo|u francuskih agenata, sa kojim je 1939. godine letovala u Marseju. Obojica su joj ponudili saradwu i bogato je pla}ali.

i „Elaborat o kontraobave{tajnom radu“ u kome je izlo`ena ~itava kontraoba ve{tajna mre`a na tlu tada{we Kraqe vine. Pored ovoga, u~ila je ples u {koli Marije Mage Magazinovi}, {to }e joj ka snije biti od velike koristi. Paralelno, u potpunoj tajnosti, Vera Pe{i} postaje ~lan Komunisti~ke partije (kasnije i Centralnog komiteta KPJ) i za pravo, ve} od prvih dana u tajnoj slu`bi, postaje dvostruki operativac.

Vera Pe{i} ìvela je pod parolom „ìvi brzo, umri mlad i budi lep le{“. Bila je ~lan Centralnog komiteta komu nisti~ke partije, radila za ozlogla{eni Gestapo, rovarila protiv ~etni~kog po kreta, pose}ivala balove, imala mnogo brojneAli,udvara~e…svejebilo kratkog daha. Vera Pe{i} je streqana sa 25 godina, a wena posledwa èqa bila je „da joj meci ne na grde lice“.

Sa samo 19 godina do{la je u Beograd posle propalog braka. U slede}ih nekoliko meseci Vera Pe{i}, leskova~ka lepotica, kako su je zvali, postala je ~etvorostruki tajni agent i odlu~ivala o tome ko }e biti streqan u Beogradu, sve vreme se kriju}i iza „sawala~kih o~iju iz kojih nije izbijalo zlo koje je u woj sakriveno“, kako su savremenici govorili o woj

I dok je struja za ve}i deo Srbije bila misaona imenica, u maloj varo{ici na obali reke Moravice jo{ po~etkom 20. veka svetlele su sijalice. U centru Ivawice 1911. godine po~ela je sa radom Mala Hidrocentrala, koja se smatra jednom od najsta rijih u Srbiji. Struja proizvede na u ovoj hidrocentrali sluìla je za osvetqavawe privatnih ku}a, ulica i lokala, a hidrocen trala u Ivawici podignuta je za hvaquju}i viziji i pregala{tvu 11 trgovaca i preduzima~a. “Struja je u varo{icu sa 1.100 stanovnika uvedena je samo dva desetak godina posle Wujorka, a pre mnogih velikih gradova. Ivawi~ka hidrocentrala je i da nas u upotrebi, a koliko je kva litetno ura|ena govori podatak da osim najnu`nijeg godi{weg odràvawa i remonta izvr{enog 1987. godine, nije pretrpela ni kakve kvarove i havarije, niti je bilo potrebe za nekim zna~ajni jim ulagawima. Sada hidroelek trana godi{we proizvode struje koliko je Ivawici potrebno za dva dana”, rekao je Miloje Osto ji} iz Turisti~ke organizacije Ivawica.MalaHidrocentrala na Mo ravici gradila se ~etiri godine. Zgrada elektrane bila je prize mna, a kasnije su joj nadogra|ena dva sprata. U woj je ugra|ena tur bina snage 205 ks, koja je pogoni la generator proizveden u fir mi “Simens”, a wen transport do male srpske varo{ice bio je izu zetno“Opremakomplikovan.jeiz Be~a stigla vozom do Kragujevca, a onda je natovarena na volovska kola i tako sedam dana putovalo se do Ivawice. Kada je turbina stigla, to je bio veliki praznik za sve Ivawi~ane i mnogi su od wih poèleli da vide ovo ~udo. Do lazili su i obilazili radove na izgradwi, a dan kad su zasve telele prve sijalice osta}e za uvek crvenim slovima upisane u istoriji Ivawice, jer svi su ponosni da je ba{ wihovo mesto dobilo struju me|u prvih pet u Srbiji. Kasnije su oni bogatiji po~eli da uvode struju i u svoje ku}e, a kroz centar su postavqe ne bandere sa sijalicama”, kaè Ostoji}.Zgrada stare hidrocentrale pre par godina je rekonstru isana, potpuno je promewena krovna konstrukcija, a kao deo Stare ~ar{ije progla{ena je za nepokretno kulturno dobro od velikog zna~aja. U wenoj bli zini nalaze se park, akumula ciono jezero i vodopad, koji je i svojevrsan simbol op{tine Ivawica. M. T. Ivawica struju

^etvrtak 10. decembar 2020. 25^etvrtak 25. avgustRIZNICA

UPOZNALA ADOLFA HITLERA Pred po~etak Drugog svetskog rata, zbog saradwe s Nemcima, Vera Pe{i} biva izba~ena iz jugoslovenske slu`be, a odmah potom je hapsi beogradska policija. Nad Verom se sprovodi fizi~ka tortu ra i ispitivawe pod optu`bom za {piju na`u, me|utim, Kraus i knez Pavle brzo su intervenisali te je srpska Mata Hari pu{tena na slobodu, a zatim preba~ena u Be~ gde se oporavqala i dodatno eduko vala u {pijunskim igrama. U to vreme Vera Pe{i} ~ak upoznaje Adolfa Hitlera. Iako nije poznato da li je sa wim napravila neki dogovor, ~iwe nica je da se Vera potom vra}a u Beograd i radi kao novinarka, dopisnik nema~kih novina. (Kraj u slede}em broju)

20 godina posle Wujorka! Bеоград је тридесетих година постао велеград који је магично привлачио оне у потрази за бољим животом

VOLELA I MU[KARCE I @ENE Napreduju}i u {pijunskom svetu, Vera Pe{i} uspela je da upadne i u redove ne ma~kih agenata. Vera je imala neobi~nu ulaznicu – Elizabetu fon Maltzan, zvanu Lepa Lili, suprugu nema~kog ambasadora koja se i sama bavila {pijuna`om. Lepa Lili i Leskova~ka lepotica upustile su se u qubavnu avanturu tokom koje je iskusna Nemica podu~avala Veru ve{tinama zavo|ewa. Wih dve bile su ~este go{}e no}nih klubova, barova sa striptizom i putenih zabava okupanih {ampawcem i novcem, a nije im bilo strano ni pokazivawe emocija u javno sti.Informacije koje je marqivo priku pqala, Vera je redovno raportirala ju goslovenskoj slu`bi, dok je britanskim, francuskim i nema~kim partnerima ser virala birane stvari. Vrhunac Verine infiltracije bio je 1939. kada je dobila direktnu ponudu da pristupi Gestapou i nema~koj tajnoj slu`bi BSD. Tada je stupila u vezu sa majorom Karlom Lotarom Krausom, {efom 6. odeqewa Gestapoa u Beogradu i usto li~ila se na mestu najva`nijeg nema~kog agenta u Jugoslaviji.

VOLOVI VUKLI TURBINU 7 DANA: Kako je

Neka je ve~an spomen na{em dragom i vernom dugogodi{wem ~itaocu i saradniku Srpskog glasa, g. Vladu Rajaku. Po~ivaj u miru, ve~naja pamjat!

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Mo`da ne}e biti toliko atraktivnih qubavnih prilika, ali ono {to ste dosad izgra dili garancija je da ove dane prolazite mirno. KARIJERA: Mo`da ne}ete jo{ videti prednosti nove faze u koju ulazite, ali oseti}ete ih intui tivno. Ba{ intuicija bi}e vam glavni vodi~ u po slu. Ako ste u dilemi, samo pa`qivo oslu{kujte unutra{wi glas. ZDRAVQE: Ose}a}ete se boqe.

QUBAV: Va{ dru{tveni i qubavni ìvot po sta}e malo obi~niji, ali vama }e to biti drago. Ve} ste se pomalo zasitili izlazaka, pa }e vas ova mirno}a zapravo osveìti. KARIJERA: Cele nedeqe ~eka}ete da se situacija razbistri, a kako dani budu prolazili sve }e se ~initi jo{ za petqanijim. Brzo }ete shvatiti {ta je u pitawu. ZDRAVQE: Budite budni, ne beìte od realnosti. l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

7. maj 1932. Dowa Gata, Biha} –20. avgust, 2022. Melburn VladoRajak vore materwi jezik, oni ga u~e u dopunskim {kolama u zemqama u kojima ìve - kaè nam Aleksan dra Puri}, v. d. direktora Centra "Vuk Karaxi}". - To su deca od se dam do 15 godina, koja idu u osnov nu {kolu, jako su zadovoqni i ro diteqi i deca, koja èle ponovo da nam Na{ado|u.sagovorica poja{wava da se deca sa srpskim jezikom i srpskom kulturom upoznaju kroz radionice u okviru kojih se kroz muziku i folklor u~i srpski je zik.- Oni se ovde upoznaju i sa tra dicijom i kulturnim nasle|em, posetili su manastir Trono{a, Bawu Koviqa~u, a KUD "Karaxi}" iz Loznice u kome nastupaju wiho vi vr{waci priredilo im je kon cert - isti~e Aleksandra Puri}. Boravak dece je besplatan, sve tro{kove pokriva Ministar stvo prosvete, a ministar Branko Ruì} isti~e da su ovakvi centri zna~ajni kao podr{ka u~enicima koji èle da dodatno unaprede svoja znawa, interesovawa i spo sobnosti.Program letwe {kole osmi slila je prof. dr Marina Jawi}, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Ni{u, ~ija je uà specijalnost izu~avawe zavi~aj nog jezika. M. T.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

O`alo{}eni: supruga Kata, }erke Mira i Slavica, zet Xef, unu~ad: Timi, Xejms sa suprugom Luizom, Majkl sa suprugom Xemi, Ivana sa suprugom Xejmsom, Anastasija sa suprugom Robom i praunu~ad: Aleks, Xefri, Harvi, Olivija i Herison.

QUBAV: Boqe je povu}i se i razmisliti u ti{i ni, pa i onom {to nam se sada ne svi|a. Potom sve to otpustite i fokusirajte se na ono {to je dobro u va{em privatnom `ivotu. KARIJERA: Usmerenost na re{avawe va`nog finansijskog pitawa. Otvo ri}e se teme ulagawa, raspore|ivawa sredstava ili sufinansirawa. Budite realni. ZDRAVQE: Gde god da se na|ete, {iri}ete optimizam. l RAK (22. 6. - 22. 7.)

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Voqena osoba rado }e razgovarati s vama, a to }e vas jo{ vi{e zbliìti. Oni koji su sami lako }e nalaziti dru{tvo. ûvajte se su vi{nih rasprava. KARIJERA: Pazite da ne is padnete neprofesionalni. Zbrka u komunikaciji rezultat je ùrbe. Uz boqu pripremu do}i }ete do staloènosti i do boqih rezultata.ZDRAVQE: Nema potrebe za velikim planirawima.

QUBAV: Ono do ~ega }e vam biti najvi{e stalo bi}e zabava. Ne}ete te`iti ozbiqnoj vezi, bar ne pod svaku cenu, ali ako se ona dogodi, prihvati} ete je. KARIJERA: Pustite druge da se izraze, te ih pa`qivo slu{ajte. U ovom trenutku to }e jedno stavno biti daleko boqe, nego da radite na svoju ruku. Budite strpqivi. ZDRAVQE: Ni{ta se ne doga|a slu~ajno. Vi to dobro znate.

QUBAV: Male nesuglasice probudi}e va{e ne strpqewe. Poku{ajte da gledate na `ivot s vi{e humora i otvorite se za qude za koje znate da vam `ele dobro. KARIJERA: Uglavnom }ete raditi s lako}om jer }ete imati energije vi{e nego drugi, a voqe mo`da i najvi{e. Unosi}ete kreativnost u svoj rad i pokazati drugima kako bi oni mogli da rade. ZDRAVQE: Organizujte izlet u prirodu.

QUBAV: Oni koji imaju porodicu dane }e najra dije provoditi s wom. Oni u parovima prolazi}e prolazno turbulentno razdobqe gde }e morati da poka`u dosta tolerancije. KARIJERA: Ni{ta nije slu~ajno pa ni to da se ba{ vama doga|a mnogo toga {to ne biste po`eleli nikome. Ipak, ono najgore je pro{lo. Mnogi }e shvatiti da imaju jo{ neke talen te. ZDRAVQE: Sve }e do}i na svoje mesto. l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Ozbiqnost va{ih namera prema dru goj strani ponekad }e je upla{iti. îni se da sad ta~no znate {ta èlite i o~ekujete isto od voqe ne osobe. KARIJERA: Ne}ete biti zadovoqni s prihodima jer mislite da moète vi{e. Sagledaj te realno {ta se moè i povedite se za tim. Kroz ovo sazrevate. ZDRAVQE: Takt i diplomatija su vredne osobine. Koristite ih. l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

26 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. MOZAIK

Zavr{nom priredbom u Tr{i}u okon~an je boravak 73 dece iz dijaspore koja su boravila u Nau ~no-obrazovno-kulturnom centru "Vuk Karaxi}" u okviru letwe {kole srpskog jezika "Leto u za vi~aju".

QUBAV: Kona~no }e do}i do poboq{awa u vezi, ali jo{ uvek }ete povremeno dolaziti u isku{ewa sva|a. Naklonost }e biti ve}a, ali impulsivnost je i daqe tu. Ne gledajte na sve kao na provokaci ju. KARIJERA: Ulazite u fazu kad }e vam se mnogo toga obe}avati. Ponekad }e to izgledati kao da vam se nudi posao iz bajke, budite realni i opre zni. ZDRAVQE: Ne preterujte s hranom i pi}em. l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: Dane pred vama zapamti}ete po boga tijem erotskom `ivotu. Oni u vezama tako }e ob noviti svoj odnos s partnerom, dok }e samci biti vrlo nestrpqivi. KARIJERA: Malim koracima mo`e se pre}i jednaka udaqenost kao velikim. To {to trenutno nedostaje atrakcija nije znak da po sao ne ide dobro. ZDRAVQE: Blagi pad imuniteta, ali imate dovoqno telesne snage. l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: Ovo je vreme dobro za va{a intimna preispitivawa, pa se okrenite sebi. Nekima }e istinski odgovarati samo}a jer }e intuicijom ose titi da su pred dubqim promenama. KARIJERA: S autoritetima ne}ete stajati najboqe, a pogotovo ne sada. Ne insistirajte na svojim idejama, jer ste u nepovoqnoj poziciji. Izdr`ite uz toleranciju. ZDRAVQE: Opu{tajte se kroz sport i rekreaciju. l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Mnogi }e se baviti tu|im qubavnim `ivotima i tra~arewima. Ne}e im pasti na pamet da su i oni i wihova qubav mo`da meta ne~ijeg tra~a. KARIJERA: Pred vama su dani kad }ete verovatno imati priliku da poka`ete koliko ste kreativni u svojoj profesiji. Bi}e to izazov koji }ete oberu~ke prihvatiti. Budite svoji. ZDRAVQE: Odli~no }ete sara|ivati s mla|ima od sebe.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Ovu manifestaciju, prvi put ove godine, organizovalo je Mini starstvo prosvete, nauke i tehno lo{kog razvoja, a kako nam kaù organizatori - interesovawe je veliko. Boravak je zavr{ila grupa dece koja su do{la iz Ne ma~ke, Gr~ke, Italije, Francuske i Slovenije. Pre wih u Tr{i}u je boravila grupa od 27 u~enika, a u septembru je najavqen dolazak jo{ 105 mali{ana. - Na{a deca iz dijaspore koja su ovde boravila veoma dobro go MUZIKA, FOLKLOR, POSETE MANASTIRIMA: Za srpske |ake iz dijaspore u Tr{i}u organizovana letwa {kola Opelo }e biti odràno u utorak, 30. avgusta u 11 ~asova u crkvi Sv. Stefana De~anskog u Kerum Daunsu (672 Frankston - Dandenong Road, Carrum Downs), a sahrana }e uslediti u Bunurong memorijal parku (Bunurong Memorial Park 790 Frankston Dandenong Road, Dandenong South). Nakon sahrane, da}a }e biti posluèna na grobqu u Bunurongu. Ve~no }e{ ìveti u na{im srcima. Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen!

Sau~e{}e o`alo{}enoj porodici od redakcije Srpskog glasa.

POSLEDWI POZDRAV

Vlado Rajak

POSLEDWI POZDRAV

Neven - magi~na i sna`na biqka

Dodao je da bi se `ivot.mogaonekimnihrakaprevencijomotkrivawemranimiisr~abolestiqudimaspasitiIstakaoje da pru`awe genetskog testirawa samo na osnovu porodi~ne istori je nije dovoqno, jer do 90 posto onih sa visokim rizikom u op{toj populaciji nije identifikovano testirawem zasnovanim na poro di~noj“Ve}inaanamnezi.qudi ne sazna za svoj genetski rizik sve dok ne bude prekasno, kao nakon {to se di jagnosticira neizle~ivi rak ili sr~ani udar. @elimo to da pro menimo”, rekao je Lakaze. Univerzitet navodi da }e oni ma za koje se tokom testirawa utvrdi da su pod visokim rizi kom biti ponu|eno savetovawe i mere prevencije, poput redovnih skenirawa i pregleda. S. G.

PRIPREMA: 1. Prvo skuvati preliv od 300 ml |usa i 5 ka{ika {e}era. Kada bude kuvano, ohladi ti. 2. Ostale sastojke sjedini ti i `icom umutiti. 3. Izliti u pleh oblo`en pek papirom i pe}i na 200 °C dok ne porumeni (proveriti ~a~kalicom).4.Vru}kola~ zaliti ohla djenim prilivom. 5. Kada se ohladi premaza ti sa bilo kojim xemom i posu ti kokosom.

^etvrtak 10. decembar 2020. 27^etvrtak 25. avgustZDRAVQE

POSNI KOLA^ SA KOKOSOM POMORANXOMI

Doma}a kujna POSNI RECEPT Australija je pokrenula prva u svetu preventivni DNK skri ning za otkrivawe raka i sr~a nih bolesti, objavio je australij ski "Monash" Univerzitet. Projekat koji je pokrenula Mona{ [kola za javno zdravstvo i preventivnu medicinu (Monash School of Public Health and Pre ventive Medicine), za koji tvrde da je prva studija DNK skrinin ga na rizik, obuhvati}e najmawe 10.000 qudi starosti 18 do 40 godina.„Mladi Australijanci sada mogu pristupiti besplatnom DNK testu pquva~ke kako bi saznali da li se suo~avaju s pove}anim rizikom od nekih karcinoma i sr~anih bolesti, koje se mogu spre~iti ili le~iti rano ako se otkriju“, navodi se u saop{tewu univerziteta.Tojeprvau svetu preventiv na studija osmi{qena posebno za procenu populacije kroz naci onalni zdravstveni sistem. Test je besplatan i ukqu~u je stavqawe uzorka pquva~ke u malu epruvetu primqenu po{tom i vra}a se u koverti s pla}enom po{tarinom, navodi se u sao p{tewu i dodaje da se zaintere sovani mogu registrovati na web stranici„Nadamouniverziteta.seda}emo identi fikovati one koji su u opasnosti dok su mladi i zdravi, a ne na knadno i osna`iti ih da dono se boqe informisane odluke o svom zdravqu“, rekao je vanred ni profesor Pol Lakaze.

Neven je biqka ~ija su lekovita svojstva odavnina poznata - koristi se sa izradu ge lova, kremova, masti, tinktura, ~ajeva, kao sastavni deo kupki i ostalih sredstava za higijenu i negu koè, moè se ~ak dodati salatama! Osim toga, mogu ga koristiti i naj mla|e i najstarije osobe. Za ovaj cvet se vezuje legenda da su u Sta rom Rimu nikli ovi cvetovi na grobu jedne vestalke koja je umrla zbog tuge jer je bila nesre}noBiqkazaqubqena.nevenaima sna`no protivupalno dejstvo najvi{e zbog toga {to sadrì flavo noide i linoleinske kiseline. Flavonoidi spadaju u biqne antioksidanse koji {tite }elije od o{te}ewa izazvanog negativnim dejstvom slobodnih radikala, dok lionoleinske kiseline imaju sna`no antiinflama torno dejstvo. Zbog toga se ova biqka koristi u ublaàvawu zapaqewa, ojeda od pelena kod beba, dermatitisa, ~ireva, in fekcije uha itd. Upravo flavonoidi doprinose opu{tawu krvnih sudova i poboq{a vaju cirkulaciju, {to moè olak{ati simp tome PMS-a, gr~eva i bolnih menstruacija. Kiseline koje su sastavni deo uqa ove biqke poseduju sna`no antimikrobno i anti virusno dejstvo. Zbog toga se koristi u izra di raznih antiseptika.

POTREBNO JE: n 200 g {e}era, n 100 g kokosa (jedna ka{ika za posipawe), n 1 vanilin {e}er, n 1 pra{ak za pecivo, n 300 g bra{na, n 100 ml uqa, n 350 ml |usa.

Moè ubrzati i za ceqivawe rana. Kako pobo{qava protok krvi i kiseonika, pomaè pri bròj izgradwi novog tkiva inficirane regije. Zbog toga se koristi i u ublaà vawu tegoba ~ira na èlucu i dvanaestopa la~nom crevu. Jo{ jedan razlog za{to je sjajno koristiti neven jeste i to {to on poboq{ava ~vrstinu i hidrataciju koè. Ova ~udesna biqka izuzetno je prijatnog mirisa, pa je moète koristiti i kao dekora ciju u va{oj ku}i.

Poznata je ~iwenica da kon zumirawe previ{e soli moè da povisi krvni pritisak, {to za posledicu ima brojne kardiova skularne probleme. Nova studija je sada jasno pokazala kakav uti caj ima preterano konzumirawe soli na javno zdravqe. Kad se gledaju zdravstveni podaci odraslih osoba iz Kine, autori studije procenili su da bi smawewe konzumirawa soli za samo jedan gram dnevno bilo dovoqno da se od sada do 2030. godine prevenira ~ak devet miliona slu~ajeva mo`danog i sr~anog udara. Kad se uzme u obzir da ~eti ri miliona od tih devet zavr{i fatalno, lako je zakqu~iti da bi se uvo|ewem ove jednostavne promene u dnevni jelovnik mogli spasiti milioni ìvota. U Kini je prose~na dnevna po tro{wa soli 11 grama po osobi, {to je znatno vi{e od pet gra ma, koliko preporu~uje Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Istraìva~i su koristili po datke o veli~ini populacije, konzumirawu soli, krvnom pri tisku i stopama razvoja bolesti. „Prethodne procene uticaja smawewa unosa soli na zdravqe u Kini koristile su ili zasta rele ili na drugi na~in nepo uzdane izvore podataka i nisu uzele u obzir dugotrajniji u~i nak smawewa unosa soli na krv ni pritisak tokom nekoliko go dina“, pi{u istraìva~i u svom objavqenomIstraìva~kiradu. tim je pregle dao i druga dva scenarija, osim ovoga gde bi se konzumirawe soli smawilo samo za jedan gram. Prvi je da se do 2025. go dine unos soli smawi za 3,2 gra ma dnevno, {to je oko 30 odsto mawe od prose~ne potro{we, a drugi je da se do 2030. godine unos soli svede na pet grama, koliko preporu~uje SZO. Ako bi se ti ciqevi ispu nili, povoqno bi delovali na smawewe krvnog pritiska, pa bi se tako moglo prevenirati dvo struko vi{e smrti prouzrokova ne kardiovaskularnim bolesti ma.Ipak, istraìva~i nagla{a vaju da bi smaweni unos soli tre balo da bude konzistentan tokom nekoliko godina. Edukacijski programi koji se sprovode u kine skim {kolama pokazuju da ve}ina populacije ne bi imala nika kvih pote{ko}a sa smawewem unosa soli za jedan Kardiovaskularnegram. bolesti uzrok su oko 40 odsto smrti u Kini, a jednim od glavnih uzroka smatra se urbanizacija, koja sa sobom donosi pove}ano konzumi rawe procesuirane hrane. I dok su autori ove studije gledali samo na uticaj smawenog unosa soli na kardiovaskular ne bolesti, smatraju da bi on sa sobom mogao da nositi i druge brojne pogodnosti. Na primer, previ{e soli je povezano i sa ne kim vrstama karcinoma, kao i sa raznim bubre`nim problemima. Kineska vlada pokrenula je kampawu Zdrava Kina 2030., kako bi poku{ala da postigne svoj ciq dnevnog unosa soli od samo pet grama. To ne}e biti lako s obzirom na to da im je po pulacija 1,4 milijarde qudi, ali ve} su brojke dobijene ovom stu dijom poprili~no uverqive. M. T.

Smawewe unosa soli za samo jedan gram bi spre~ilo milione infarkta

Australija pokrenula preventivni

DNK skrining za rak i sr~ane bolesti

28 êtvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. ENIGMATIKA28 êtvrtak 18. avgust 2022. ENIGMATIKA SKANDINAVKA 1 ZA[TITNINABORNAOKU PRIJATANMIRISJELA ODMILARATURATEMPE-LISAC PAPINAKRU-NA(GR^.)BRUSZANO@EVE(ARAP.) PLANINSKIVRHUTUNISU NEPER POSTAVKE(GR^.) SILEPOKRETNE(LAT.) NOBELI-JUM FILOZO-MUDRO-VATI,FIRATI TESNAUSKA, GRAD IRANUU PETQANAKONOPCU VOLUMEN POVR[INUENGLESKAMERAZA OTISAKPODLOZIMEKOJNA UZVIK @IVINETERAWEZA NAZIVDRUGIZAOSTRVOBORNEO DIJALEKTINARE^JA,(GR^.) KO[ARKA[BIV[IIZHRVATSKE,KOMAZEC SEBI^NOSTSTARINSKERAÛ-NAQKE KIFRANCUS-LOMQAVAGLUMAC OBLASTNABLISKOMISTOKU KOLIBAODDASAKAZLOBANÔVEK KRATKOST LEKOVIGORKI(FARM.) GORIVOPOGONSKOZAAUTOMO-BILEZELENA[ GRADGLAVNIALUMI-NIJUMVOJ-VODINE TI^KIGIMNAS-KLUBGRADILUKANAKIPRU NAJJAÎPRUTNAÔKOTUVINOVELOZE MU[KOENGLESKOIMEKOJEJEUOBLIKUSFERE TKANINAZAELEKTRI^-NI(SKR.)POVIJAWERANA(MN.) MINERALREOMIRMAGNE-ZIJUMA POJAM MATEMA-UTICI OBELE@JEZNAK,KLADOVO @ENSKEDEOODE]E 4. VELIÎNESTEPENNEKEFOTOMO-DEL,AZRA ISTO^NEDR@AVASAVEZJUGO-AZIJE @IVOTIW-PREDMETIZLIVENMETALNISKI(GR^.) KAMENADRAGOGVRSTA PERUANSKIFUDBALER,NOLBERTOLORENCIJUM AMPER KO[ARKA[SRPSKISASLIKEENERGIJA MAWITERITO-NEKEDEORIJE APSCISEJAWERASTO-OD(MAT.) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 1 2 3 4 5 6 7 SkandinavkaOVOGRE[EWAIZBROJA:1: T,VODORAVNOKALIMANTAN, UMOVATI, ARIJAN, EGOIZAM, KR[, POJAS GAZE, DA[ÂRA, AMARA, BENZIN, AL, GK, KANATKA, SLOAN, EL, R, AKSIOM, OZNAKA, MUF, BIKVADRAT, ASEAN, LIVENIK, TIRKIZ, SOLANO, A, NIKOLA JOKI], REON, ORDINATA Skandinavka 2: SEM,KA,STRA[ITISIWAVAC,GARDEROBERI,NI,ER,RELIKVIJAR,EMIL,TAKSA,VODORAVNOTU,POBO@NOST,TV,KESON,ADIO,JUNG,TP,KARTERI,EDALINI,AN\ELAJOVANOVI],KO,M,E,SE,OBRVA,OT,PRAOTAC,CIÂ,IMATIPIK Ukr{tenica: MERIMAAGENT,ZIKO,IRI,BT,USPETIKOMPATIBILNOST,VODORAVNOSE,JEDVA,[IPRAG,KRAW,TIK-TAK,ANI,KARELI,UR,TITANATI,ISAKOVI] ZEMQI[TE SKIITALIJAN-MORE-PLOVACVESPUÎ GRAD NEMA^KOJU UMETNOSTJEDNA AMPER ONAJPI[EKOJINATVITERU URAN SLOBODNISTANOV-NICIANTI^KESPARTE OSMIJUM METKAVRSTA PUTEMONIM 8.AZBUKESLOVO UBRZANOBRZO, PREDLOGJEDAN KOJI SU MALI VELIÎNIPO DRAGUTINSRPSKIBIV[ISKAKAÛVIS, DA@BINEVRSTA TVRDWANATOMMESTU(MN.) VERAU BOGA DEO VINEKODNOGE@I-(MN.) KIFRANCUS-PISAC,ZOLA TELEVIZI-JA(SKR.)PREVU]IVO]E[E]EROM ZVONO PODVODNEZARADOVEJELOVA[UMA ENGLESKIZBOGOM(ITAL.)[AHIST,XON RELIKVIJAZBIRKA [VAJCAR-SKIREVOLU-CIONAR,HERMAN IZVR[NOTRGOVIN-SKOPRE-DUZE]EVE]E ERBIJUM KU]I[TEMOTORA(MN.) JA[ITALIJAN-BIV[ISKISKI-IVANOOREGON NI[ AUSTRIJASASLIKEGLUMICASRPSKAMLADA ÛVARI GARDEROBE U EGIPATSKIPOZORI[TUFARAONKOVIN POQUBIJELOMPLA@AUNALIMUSTID NOMRUSKALU-METARKANACR-MORU ENERGIJA BOJATI PLA[ITISE,SEUZVIKZASKRETAWEPA@WE DEOOBRASTAODLAKOMIZNADOKA AMERICI-JUM KALCIJUMPREMA IZDAVA^KOOSNOVNATARIFAPREDUZE-]E(SKR.) PRARO-DITEQ JAKAZIMATEMPE-RATURA IZUZEVOSIM, NAPAKO-@ELETINEKOMESTITI(IZRAZ) SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SKANDINAVKA 2 VODORAVNO:UKR[TENICA1. Uskla|enost vi{e kompjutera da mogu da rade sa istim programima, 2. Popeti se na planinski vrh - S te{kom mukom, 3. Drugo i dvadesetdrugo slovo azbuke - Gusto izraslo {ibqe - Grad u Sloveniji, 4. Jezero u Severnoj Americi - Zvuk za oznaku kucawa sata - Francuska glumica @irardo, 5. Biv{i brazilski fudbaler - Narod u Kareliji u Rusiji - Ugostiteqska radwa (skr.), 6. Tajni policajac - Soli titanske kiseline, 7. Na{a biv{a glumica („Jovana Lukina“).

USPRAVNO: 1. Jedan pravac u slikarstvu, 2. Morska {koqka (mn.), 3. Mesto pe~ata (skr.) - [panski fudbalski golman Kasiqas, 4. Vrsta sitne ribe, glavo~ - Li~na zamenica, 5. Grad u Indiji - Simbol tulijuma, 6. Pravilnik o `ivotu monaha (gr~.) - Oznaka za amper, 7. Sve posrkati, 8. Francuska glumica Dal, 9. Sastavni veznik - Vrsta ~amca na jedro (ital.), 10. Trinaesto i 11. slovo azbuke - Grad u Kazahstanu, 11. Stub od o~vrsle vulkanske lave - Drugo, ostalo, 12. Grani~na reka izme|u Nema~ke i Poqske - Pse}i lave`, 13. Nastati (o danu), 14. Mali tawir.

DA LI ]E TASMANIJSKI TIGAR OPET [ETATI DIVQINOM?

Nau~nici imaju plan da o`ive izumrlu vrstu

Nau~nici iz Australije i SAD-a su po krenuli projekat koji ima za ciq da vrati tasmanijskog tigra u wegovo prirodno sta ni{te. Stvari postaju zamr{enije ako se uzme u obzir da se ova vrsta smatra izumr lom ve} nekoliko decenija. Novi projekat biotehnolo{ke kompani je Kolosal u saradwi sa Univerzitetom u Melburnu, je pokrenut nakon {to su ranije ove godine dobili filantropski poklon od 5 miliona dolara za otvarawe labo ratorije ~iji ciq je restauracija genet skog zapisa tasmanijskog tigra i wegovo oìvqavawe.Tilacinje nekada bio jedini austra lijski torbar predator, koji je bio {iroko rasprostrawen na kontinentu. Me|utim, pre oko 3.000 godina wegovo prisustvo je ograni~eno samo na Tasmaniju. Po izgledu je podse}ao na psa, a po prugama na le|ima na tigra - otuda i ime. Posledwi preìveli primerak ove vrste je uginuo 1936. godine u zato~e ni{tvu, ali i pored nekoliko stotina prijavqenih vi|ewa u narednim deceni jama vrsta je zvani~no progla{ena izumr lom 1980-ih godina. Vo|a projekta profesor Endrju Pask je objasnio kako je genom izumrlog tilacina ve} sekvenciran iz uzorka koji se ~uva u Muzeju Viktorije. Drugi deo plana podra zumeva uzimawe mati~nih }elija iz ìve vrste sa sli~nim DNK zapisom - kao {to je debelorepi dunart - koje }e "pretvoriti" u }elije tasmanijskog tigra ili makar naj bliù mogu}u aproksimaciju. On dodaje kako }e im biti potrebna i nova tehnologija potpomognute reproduk cije kako bi uspe{no iskoristili mati~ne }elije za stvarawe embriona, koji }e na knadno biti preba~en u ve{ta~ku matericu ili surogat majku. Prema wegovoj proceni, ovaj poduhvat bi mogao da bude finalizo van za 10 Izazovigodina.sakojima se projekat suo~ava su zna~ajni, a nau~nici priznaju da ih o~e kuje puno posla. Kada je u pitawu repro duktivna tehnologija, Pask je objasnio da }e poku{ati da uzgajaju tilacina u labo ratorijskim uslovima bez surogata - {to teorijski jeste mogu}e ako se uzme u obzir kratak gestacijski period i wihova mala veli~ina na ro|ewu. Ukoliko se sve ovo ostvari, plan bi bio da se ìvotiwa uvede u kontrolisa no okruèwe na privatnom zemqi{tu Ta smanije sa kona~nim ciqem da se vrati u divqinu. Me|utim, istraìva~i isti~u da bi wihov rad u tom slu~aju imao i {iri uticaj na o~uvawe ugroènih ìvotiwskih vrsta.Ova najava je izazvala razli~ite reak cije me|u nau~nim svetom, a ekolog Kori Bred{o sa Univerziteta Flinders smatra da su {anse za uspeh ovog projekta veoma male. Jer kako navodi on ne veruje kako je mogu}e u laboratoriji posti}i oìvqa vawe i stvarawe na hiqade pojedinaca koji bi im pruìli dovoqno genetskih varijacija kako bi populacija ove izumrle vrste bila zdrava. S. G.

^etvrtak 10. decembar 2020. 29^etvrtak 25. avgustZANIMQIVOSTI

Peru|a je u tom trenutku qutito povikao da je on "pittore", to jest umetnik.Nakon kra|e, on je sakrio sli ku u la`ni pod u svom stanu u Pa rizu, a kada ga je policija ispiti vala kao jednog od zaposlenih u muzeju, on nije ostavio utisak da je upravo on lopov. ^ak je slagao i rekao da je za kra|u saznao iz novina, te da je tog dana stigao na posao kasnije, jer je no} rani je dosta popio. Policija je odmah

Italijanski radnik Vi}enco Peru|a uspeo je da iz Luvra neprimetno iznese najzna~ajnije delo Leonarda da Vin~ija "Mona Lizu"

UMOVATI,JOKI], planinskimoguaz-JezerouFrancus-Na-Taj-glu-Morskafudbal-Li~7.6. TrinaestoSastavniio~vr-rekaNastati

Istorijska kra|a dogodila se 21. avgusta 1911. godine kada je italijanski radnik Vi}enco Peru|a sa dva pomo}nika uspeo da iz Luvra neprimetno iznese najzna~ajnije delo Leonarda da Vin~ija "Mona Lizu". U to vreme, „Mona Liza“ nije bila toliko poznata slika. Leo nardo da Vin~i ju je naslikao izme|u 1503. i 1517. godine, ali kriti~ari su po~eli da je tuma~e kao remek-delo tek 1860-ih godi na. Ali, nakon {to se kra|a do godila, na{la se na naslovnim stranama svih novina. Tog dana 1911. godine, vodo instalater koji je radio u ~uve nom pariskom muzeju nai{ao je na ~oveka koji je stajao kod vrata i nije mogao da ih otvori jer je kvaka nestala. Vodoinstalater poznat kao Sauvet, iskoristio je svoj kqu~ i kle{ta kako bi otvo rio vrata ~oveku obu~enom u beli mantil, odnosno uniformu koju je nosilo osobqe Luvra. Bez znawa Sauveta ili bilo koga drugog, nepoznati ~ovek je izneo vrednu sliku koja je bila sakrivena is pod wegovog mantila. Niko nije bio ni svestan kra|e, sve do narednog dana. Tek je slikar po imenu Luj Berud ot krio ovaj skandal. On je do{ao u muzej da slika "Mona Lizu" po uzoru na Leonarda, a kada je vi deo da je nema, poku{ao da sazna za{to je slika uklowena. Shvati vi{i da je ukradena, slu`benici su oglasili alarm, a policija je ubrzo ispod servisnih stepenica prona{la staklenu kutiju koja je {titilaBezbednostsliku. prostora i umet ni~kih vrednosti je u to vreme bila na niskom nivou, posebno kada je re~ o slici (tada bezna~aj ne) "Mona Lize". Ipak, ova kra|a je zaintrigirala javnost, a kako su prolazili dani, a dokaz nije bio prona|en, tako je senzacija sve vi{e rasla. Policijski slu` benici koji su traìli kradqiv ca smatrani su neefikasnima. âk je u jednom trenutku i slavni Pablo Pikaso bio optuèn i is pitivan u policiji. Nakon {to je Luvr potvrdio kra|u, "Mona Liza" se odjednom na{la na naslovnim stranama novina {irom sveta. "New York Times" je prozvao kra|u nacional nim skandalom. Francuske novi ne su krivicu bacale na ameri~ke milionere, a neki su ~ak tvrdili da iza svega stoji Nema~ka. Niko nije mogao da shvati motiv kra|e. Pomo}nik kustosa, izvesni Be nedit, izjavio je: "Za mene je mi sterija za{to je kra|u uop{te po ~inio, jer ja smatram da je slika bezvredna u rukama jedne osobe". Kada je Luvr ponovo otvoren nakon sedam dana od kra|e, quta ruqa qudi je odmah pohrlila prema praznom mestu za slikumestu koje je ubrzo postalo "znak srama" u Parizu. U me|uvremenu, lopovi su ve} sakrili sliku. Oni su bili tri Italijana: dva brata, Vi}enco i Mikele Lance loti, i vo|a, Vi}enco Peru|a. Vi}enco je ujedno bio i majstor koji je instalirao za{titno staklo na "Mona Lizi". Ova trojica mladih italijanskih majstora su do{la u Luvr dan pre i sakrili se u malo skladi{te u blizini galerije pune renesansnih slika. Slede}eg jutra, u{li su u galeriju i zgrabili malu sliku sa zida. Ot kinuli za{titnu staklenu kutiju, skinuli okvir, i sakrili sliku ispod Peru|inog kaputa. Zatim su jednostavno iza{li na sporedni ulaz Luvra, tada najve}e gra|evi ne na svetu sa vi{e od 1.000 pro storija i samo 150 ~uvara. Nekoliko meseci pre kra|e, Luvr je primio anonimnu pretwu u kojoj se navodilo da }e "Mona Liza" biti uni{tena (iz nepo znatih razloga). Osobqe muzeja je odmah unajmilo kompaniju koja }e postaviti za{titno staklo na sliku, kompaniju u kojoj je radio sam mozak kra|e - Vi}enco Pe ru|a.On je ~esto pri~ao o tome kako èli da bude ne{to vi{e od gra|evinskog radnika. Kad se pojavio na sudu 1914. godine zbog kra|e "Mona Lize", tuìla{tvo ga je nazvalo obi~nim molerom.

Kako je obi~an majstor ukrao "Mona Lizu" iz Luvra, a da to niko ne primeti poverovala i okrenula se prema slede}a dva osumwi~ena: Pablu Pikasu i pesniku Gijomu Apoli neru. I oni su ubrzo pu{teni, a policija je jo{ jednom ostala bez traga.Dvadeset i osam meseci nakon {to ju je ukrao iz Luvra, Peru|a je napokon odlu~io da proda "Mona Lizu" jednom trgovcu umetnina u Firenci. No, trgovac je bio sumwi~av pa je pozvao {efa ita lijanske umetni~ke galerije da pogleda sliku. Pe~at na pole|ini je potvrdio wenu autenti~nost. - U redu, ostavi je kod nas, a mi }emo se pobrinuti da dobije{ nagradu - rekli su trgovac i we gov partner Peru|i. On je oti{ao ku}i i nakon pola sata umesto na grade, zatekao je policiju na vra tima. Godine 1913. 12. decembra, slika je vra}ena u Luvr, a Peru|a je priznao krivicu te je osu|en na samo godinu i 15 dana zatvora, ka znu koja je kasnije smawena na se dam meseci i devet dana. Od ovog trenutka "Mona Liza" vi{e nije bila samo jedno od mnogih dela u muzeju, ona je postala svetski po znata slika. S. G.

FIFA je samo iskoristila repliku koju je ponudila "Puma" kao privremeno re{ewe i tako u javnosti uvreìla mi{qewe da }e u tome Srbi nastupati u Kataru, ali to nije do kraja ta~no. Imamo dobre vesti, ali pre svega da pojasnimo zbog ~ega dres izgleda ba{ ovako.Mnogi tvrde da dresovi izgledaju kao "fu{" izdawa, kao da je to radio dizajner koji nema nikakve veze sa Srbijom. Prva verzija dresa na koji se zgraàva javnost pojavio se krajem 2021. godine. Nije na dresu bio grb Fudbalskog saveza Srbije, ve} neka gotovo nakazna konstrukcija na kojoj se nalazi dvoglavi beli orao, ocila, qiqani i crveni {tit. Ranije su iz FSS objasnili da }emo dobiti novi grb specijalno za Mundijal."Usvojenje grb koji }e krasiti novi dres svih reprezentativnih selekcija Srbije. Institucionalni, dosada{wi grb Sveza, ostaje kao zvani~ni grb FSS, a novi grb }e biti novi simbol sa kojim }e se indentifikovati navija~i i krasi}e dres svih selekcija FSS. Ovo odvajawe grbova ura|eno je na preporuku UEFA i to je trend koji su pratile mnoge evropske reprezentacije. Novi grb fudbal ske reprezentacije Srbije inspirisan je tradicionalnim motivima i simbolima na{e zemqe kroz istoriju: dvoglavi beli orao, ocila, qiqani, crveni {tit... Iz svakog perioda uzeto je po ne{to i pred stavqa miks na{ih najistaknutijih i najprepoznatqivijih simbo la", objasnili su tada iz FSS. Ovakva dramati~na promena grba nai{la je na zgraàvawe na vija~a.Uzsve to su dresovi potpuno crveni, dok ima ùte detaqe oko oboda rukava i odmah ispod okovratnika. To je mnoge asociralo na to da je u pitawu Crna Gora ili Severna Makedonija, ali ne i Sr bija.Ipak, dobra vest! Iz FSS su poru~ili da je ovo samo replika dresa i da }e zvani~ni dres biti neuporedivo lep{i. Nije poznato kako }e zapravo izgledati, ali je poznato da }e biti promovisan krajem avgusta. Sada se sa nestrpqewem ~eka taj trenutak da se obelodani u ~emu }e Aleksandar Mitrovi}, Du{an Tadi}, Sergej Milinkovi}-Savi} i ostali igra~i nastupati na Mundijalu.

Situacija sve teà, vremena sve mawe: Evo do kada Novak moè da ~eka US Open Za{to ovako izgleda dres Srbije koji navija~i preziru, ali imamo dobre vesti Dres ~esto predstavqa vi{e od puke opreme koju nosi 10 igra~a u poqu (gol man ima druga~ije boje) protiv drugog tima, vi{e od pukog pokazivawa jedne boje, vi{e od samog sred stva u kom se odigrava me~. Uvek nosi izvesnu simbo liku, pa i ne ~udi zbog ~ega su navija~i revoltirani. Do sada se nijedan navija~ nije oglasio da kaè da taj dres „moè da pro|e“, ve} su svi komenta ri ga|ewa i niko ne moè da veruje da ovakva opre ma treba da predstavqa Srbiju na Svetskom prven stvu u Kataru od 20. novembra do 18. decembra. „Puma“ jeste pustila dres da se prodaje u prodavnicama, ali ovo je i daqe replika dresa. Ko{ta oko 90 dolara i moè se kupiti i u SAD, ali i u Evropi.

OVO JE NOVA SRBIJA: Savi} odredio spisak vaterpolista za Evropsko prvenstvo u Splitu Selektor mu{ke vaterpolo reprezentacije Srbi je Dejan Savi} odredio je igra~e koji }e nastupiti na Evropskom prvenstvu, koje }e od 29. avgusta do 10. septembra biti odràno u Splitu. Savi} }e u Hrvatsku povesti 15 igra~a, a to su: Di mitrije Risti~evi}, Du{an Mandi}, Radomir Dra{o vi}, Sava Ran|elovi}, \or|e Vu~ini}, Nemawa Vico, Strahiwa Ra{ovi}, Petar Velki}, Luka Pqevan~i}, Marko Radulovi}, Ogwen Stojanovi}, Viktor Ra{o vi}, Lazar Doboànov, Stefan Brankovi} i Vasilije Martinovi}, preneo je Vaterpolo savez Srbije. Selektor "delfina" ne}e mo}i da ra~una na Ni kolu Jak{i}a i \or|a Lazi}a zbog povreda, a Srbi ja }e u Splitu nastupiti samo sa trojicom zlatnih olimpijaca - Mandi}em, Ran|elovi}em i Strahiwom Ra{ovi}em.Prvirival Srbije u D grupi u Spaladijum areni bi}e Izrael 29. avgusta (12.00), potom sledi vater polo klasik protiv Ma|arske 31. avgusta (19.00), dok }e protivnik u posledwem kolu grupne faze 2. sep tembra (12.00) rival biti Slovenija. Pobednici ~etiri grupe obezbedi}e direktan plasman u ~etvrtfinale Evropskog prvenstva. Mitrovi} pred mogaoMilo{evi}evogobarawemrekorda,bidaispi{eistoriju Napada~ Fulama Aleksandar Mitrovi} mogao bi uskoro da obori rekord Save Milo{evi}a i postane najboqi srpski strelac u istori ji PremijerMitrovi}lige.je u prva tri kola engleske lige postigao isto toliko go lova. Sa tri pogotka je na deobi prvog mesta li ste strelaca sa Vilfri dom Zahom i Rodrigom. Sa ta tri gola, Mitrovi} ih u elitnom rangu engleskog fudbala sada ukupno ima 27 od ~ega je 10 postigao u dresu Wukasla, a ostale u Fulamu. Kada je re~ o srpskim fudbalerima i golovi ma u Engleskoj, na vode}oj poziciji su Savo Mi lo{evi} i Luka Milivojevi} sa po 28, a o~ekuje se da lidersko mesto uskoro preuzme Mitrovi}. êtvrti na pomenutoj listi je Branislav Iva novi} sa 22 gola, dok je peti Du{an Tadi} sa 20 golova.

^uvena generacija srpskih vaterpolista oti{la je u repre zentativnu penziju, ali nikad u zaborav.Filip Filipovi}, Andrija Prlainovi}, Gojko i Du{ko Pije tlovi}, Milan Aleksi} i Stefan Mitrovi} posledwi put su na gla vu stavili kapicu Srbije u remiju Srbije i italije 9:9. Rezultat u vaterpolo klasiku bio je u drugom planu, a velikani su pred svojom publikom na baze nu Sportskog centra „Milan Gale Mu{katirovi}“ rekli „zbogom“ u posledwoj ~etvrtini me~a. Turnir Srbija 2022, bi}e i pripremni za Evropsko prven stvo, a na turniru igraju i Hrvat ska i TurnirFrancuska.jeprivukao pa`wu ve likih zvezda sporta Srbije, pa se na tribinama na{ao i Bo`idar Maqkovi}, ali i najboqi srpski teniser Novak \okovi}. S. G.

30 ^etvrtak 10. decembar 2020.avgust 2022. SPORT

OPROSTILA SE „[ESTORICA VELI^ANSTVENIH“: Filipovi} i drugovi rekli „adio“

Mondijal u Kataru }e biti odràn od 20. novembra do 18. decem bra. Srbija }e biti u grupi G sa Brazilom, Kamerunom i [vajcarskom Utakmica prvog kola grupe G Svetskog prvenstva u Kataru iz me|u Brazila i Srbije, koja }e biti odigrana 24. novembra od 22 sata u katarskom Lusailu, nalazi se na drugom mestu na listi naj prodavanijih me~eva, saop{tila je Me|unarodna fudbalska fede racija (FIFA). U saop{tewu se navodi da je do sada prodato 2,45 miliona ka rata za Mundijal u Kataru. U posledwem periodu prodaje, koji je trajao od petog jula do 16. avgusta, prodato je 520.532 ulaznice. „Najve}a potra`wa za ulaznice u ovom periodu bila je za me~e ve grupne faze. Najvi{e ulaznica prodato je za duel Kamerun - Bra zil. Na drugom mestu je utakmica izme|u Srbije i Brazila, a potom slede me~evi Portugalija - Urugvaj, Kostarika - Nema~ka i Austra lija - Danska. Navija~i koji ìve u Kataru, Saudijskoj Arabiji, SAD, Meksiku, UAE, Engleskoj, Argentini, Brazilu, Velsu i Australiji predwa~ili su u kupovini ulaznica za SP”, saop{tila je FIFA. Ta~an po~etak posledwe faze prodaje ulaznica za SP bi}e sao p{ten krajem septembra. Mundijal u Kataru }e biti odràn od 20. novembra do 18. de cembra. Srbija }e biti u grupi G sa Brazilom, Kamerunom i [vaj carskom.

Svi bi da gledaju Orlove: Me~ Brazila i Srbije drugi najtra`eniji na SP u Kataru

Wujork sve daqe za srpskog tenisera.Novak \okovi} uveliko treni ra za posledwi grend slem sezo ne, ali je veliko pitawe da li }e mo}i na wemu da zaigra. Kako stvari stoje, nade da bi nevakcinisanim stranim dràvqanima moglo da bude dozvoqeno da u|u na teritoriju SAD-a su sve mawe i mawe, pa bi uprkos ubaàvawu mera mogli da ostanemo uskra}eni da gledamo najboqeg srpskog sportistu svih vremena.Turnir po~iwe u ponedeqak 29. avgusta, ali }e se odluka zna ti mnogo Srpskiranije.asse nalazi u `rebu za posledwi grend slem u sezoni, ali }e do ~etvrtka biti poznato da li }e u wemu i u~estvovavati. Naime, Novak je bio prijavqen i za turnire u Sinsinatiju i Mon trealu, ali se povla~io par sati pre `reba kako ne bi pravio do datne@rebprobleme.jezakazan za ~etvrtak, a kako postoji i vremenska ra zlika i period adaptacije, srp ski teniser sigurno ne}e ~ekati posledwi dan i ukoliko do po ~etka `reba ne dobije garancije da moè da igra, povu}i }e svoju prijavu. Podsetimo, srpski teniser ima pravo da sa~eka sa odlukom o povla~ewu do ~etvrtka, odnosno do `reba koji }e se odràti 25. avgusta u 18 ~asova. U slu~aju da ne zaigra na ovo godi{wem US Openu, prvi slede}i turnir gde }emo ga gledari }e biti Dejvis kup u Valensiji koji startuje 14. septembra. N. R.

Joki}a gurnuli na tre}e mesto, obja{wewe sramotno

Dilema nikad vi{e, a velike utakmice se bliè Ko{arka{ka reprezentacija Srbije ne davno je osvojila Superkup u Nema~koj, a pre toga je poraèna od Slovenije sa 97:92 u pripremnom me~u. Selektor Svetislav Pe{i} isproba vao je raznorazne petorke na terenu, a do srede }e doneti odluku kojih 12 igra~a }e povesti u bitke protiv Gr~ke i Turske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Ve} od 1. septembra na programu je i Evrobasket, pa je lako za pretpostaviti da }e 12 igra~a sa me~eva protiv Gr~ke i Turske biti deo reprezentacije i u Pragu i Berlinu.Nakon svega vi|enog u pripremnim utakmicama postalo je jasno da }e glavni igra~i "orlova" biti Vasilije Mici} i Ni kola Joki}, ~ija su mesta u startnoj petor ci zagarantovana.PoredwihNikola Kalini} i Vladimir Lu~i} pokazali su se kao "motor" ekipe na obe strane terena, te se o~ekuje da i Pe{i} wima pruì veliku minutaù u na rednimOdli~anme~evima.naturniru u Nema~koj bio je Nikola Milutinov, koji je propustio duel sa Slovenijom, ali je po svemu sude}i spre man za kqu~ne okr{aje sa Gr~kom i Tur skom. Milutinov bi trebalo da na parketu odmewuje Joki}a, kome }e biti neophodan odmor, pre svega zbog jake odbrane koja bude konstantno na wemu. Po onome {to smo videli ~ini se da je mesto u reprezentaciji zagarantovano i Vawi Marinkovi}u, koji je u prethodnim me~evima neretko bio i starter. Vawin {ut sa distance nije funkcionisao najbo qe, ali se svi u Srbiji nadaju da }e prora di onda kada bude bilo najpotrebnije. Pored wega na poziciji beka trebalo bi da gledamo Marka Guduri}a, ali oko wega i daqe postoji dilema, s obzirom da nije odigrao nijedan pripremni me~. On se po àlio na bol tokom priprema, vratio se u tim i oti{ao u Hamburg sa ekipom, ali nije igrao.Nemawa Nedovi} je u me~u sa Sloven cima zaradio hematom na mi{i}u i premda to ne mora da zna~i da otpada sa spiska za kvalifikacione me~eve, ne zna~i ni da }e ih do~ekati spreman. Nedovi} je protiv Slovenije bio alternativa Mici}u, stoga nije jo{ uvek jasno da li }e na kona~nom spisku biti mesta za Ogwena Jaramaza uko liko sa Nemawom sve bude u redu. Treba napomenuti da je Nedovi} protiv Slovenaca imao izuzetno lo{e {utersko ve~e, te je pitawe koliko je raspoloèn za igru i spreman za bitne me~eve. [to se Jaramaza ti~e, on je u Nema~koj bio rezervni plejmejker, uspe{no je mewao Mici}a, ali nije imao posebno zapaèn u~inak, te je pitawe na koga }e se Pe{i} osloniti kada je organizacija igre u pi tawu.Ono {to je pravi hendikep za repre zentaciju je odsustvo Alekse Avramovi}a, koji se povredio tokom treninga i nakon pregleda je utvr|eno da }e morati da pau zira i da definitivno ne}e biti u timu za pomenuta dva takmi~ewa. Kada je o unutra{wim pozicijama re~, problem se javio kada se povredio Nemawa Bjelica. Kamere nisu zabeleìle wegovu povredu, jer ju je doìveo na pripremnoj utakmici protiv Crne Gore, koja je igrana iza zatvorenih vrata "Arene". Bjelica je trebalo da bude na poziciji krilnog centra, a sada se ~ini da }e Pe{i} tu morati da kombinuje sa Kalini}em, Lu~i}em, ali i Dejanom Davidovcem, koji je tako|e polivalentan igra~. Davidovac je dobro funkcionisao sa Joki}em u petorci na me~u sa Slovenijom, te ne bi bilo ~udno kada bismo ga gledali na po ziciji ~etvorke. Biv{i ko{arka{ Zvezde mogao bi dosta da doprinese i skoku u napadu, po{to je pokazao da moè da ga "na miri{e".Sude}i po pripremnim uta kmicama mesto je zagarantovano i Ogwenu Dobri}u, koji bi trebalo da ima veliki doprinos sa klupe. Do bri} je igra~ po "Pe{i}evoj meri" po{to je agresivan u odbrani, a u posledwih godinu dana je podigao i procente {uta, pa bi mo gao da pogodi i sa distance. Ne libi se da preuzme odgovornost kada je lopta u wego vim rukama, te bi mogao da bude jedan od onih "x-faktora" u kqu~nim utakmicama. Ako ipak, Bjelica bude spreman i u do broj formi, sigurno da }e biti deo repre zentacije i to kao kapiten pored Lu~i}a. Pitawe se javqa oko toga da li }e se Pe{i} odlu~iti da mo`da po|e na Evro basket sa mawkom "visokih" igra~a, te da mesto krilnog centra "zakrpe" upravo Kalini}, Lu~i} i Davidovac. Ako se ipak odlu~i da povede jo{ nekog "visokog", na raspolagawu }e imati Bori{u Simani}a, Du{ana Risti}a, Marka Jagodi}a Kurixu ili Filipa Petru{eva. Simani} je dobio minute protiv Slove nije, ali se nije dugo zadrào na parketu. Po onome {to se videlo do sada, deluje da mu je potrebno jo{ samopouzdawa i isku stva kako bi zaigrao za A selekciju na ve likomJagodi}takmi~ewu.Kurixa je iskoristio mawak raspoloìvih igra~a i na Superkupu u Ne ma~koj bio na parketu prose~no 14 minuta. Bio je i kapiten reprezentacije u nekim od prethodnih kvalifikacionih me~eva, ali s obzirom na godine (35) te{ko je re}i da je ba{ on Pe{i}ev "kec u rukavu". Bal{a Koprivica uop{te nije dobi jao priliku u pripremnom periodu i on bi tek u narendim godinama trebalo da stasa i bude jedan od vode}ih centara Srbije.Ono {to je mo`da i pomalo neo~ekiva no je to da Filip Petru{ev nije igrao ni minut na posledwa tri me~a, iako je umeo da zablista u dresu Srbije. Petru{ev bi neretko mogao da se spusti ~ak i na pozi ciju krilnog centra, ali je o~igledno da Pe{i} ne ra~una na wega u predstoje}im me~evima.Jagodi} Kurixa je na turniru u Ne ma~koj dobio vi{e minuta od Risti}a. Wegova prednost moè da bude ta {to mu je prirodno da igra na poziciji ~etvorke, za razliku od Risti}a koji je "~istokrv ni" centar i ne bi mogao da igra u petor ci u kojoj su Joki} ili Milutinov. Risti} je protiv Slovenije pokazao da moè da ima i napada~ki doprinos, postigao je i dve trojke, te se nametnuo Pe{i}u. Bi}e zanimqivo videti za koga }e se selektor od pomenutih pet igra~a na kraju odlu~iti. Prve zvani~ne utakmice, srpski naci onalni tim }e odigrati 25. avgusta pro tiv Gr~ke na doma}em terenu, odnosno 28. avgusta protiv Turske u Turskoj. N. R.

Specijalizovani ko{ar ka{ki portal Eurohoops rangirao je najve}e zvezde predstoje}eg Evrobasketa. Aktuelni MVP NBA lige i nedvosmisleno ve} dve godine najboqi igra~ planete, Nikola Joki} sme{ten je na tre}e mesto. Ispred wega su Luka Don~i} i Janis Adetokum bo. Ovaj izbor je neobi~an zbog ~iwenice da je Don~i} aktuelni {ampion Evrope sa Slovenijom iz 2017. (a u me|uvremenu je samo na predovao kao igra~), dok je Joki} vladar AdetokumboNBA.vi{e nije ni MVP, niti {ampion naj ja~e lige na svetu, ali je stavqen na ~elo smatra"igra~ma,hodnimopremqen"vi{ekavObrazlo`ewekolone.zataizborjedaJanis"imaiskustvaiboqejenegonapretFIBAtakmi~ewipa}esvakakobitikogavredigledati", Eurohoops. Zanimqivo je da je i sam Janis naveo da do sada ni{ta nije osvojio sa na cionalnim timom, te da je svaki put Gr~ka do sada ispadala pre do ~etvrtfi nala.Joki} je sa Srbijom sti gao do finala Olimpijskih igara u Riju, a bio je peti u Kini na Mundobasketu 2019. Janis ima jedno peto mesto sa Evrobasketa 2015. gde je Srbija bila ~etvrta. Od Don~i}a ovaj portal "o~ekuje vatromet", navo de}i da je re~ o momku koji je sada glavni protagonista branioca evropskog trona. "Za{to je dvostruki uza stopni MVP na tre}em me stu? To je stvar mi{qewa, ali je Joki} vi{e nego spo soban da vodi Srbiju do zlata na Evrobasketu", na vode iz Eurohoopsa. U redu najboqih iza vode}eg trija, sme{teni su francuski centar Rudi Gober na ~etvrtom mestu i Domantas Sabonis iz Li tvanije na petom. Do desetog su tu i Bo jan Bogdanovi}, krilni ko{arka{ Hrvatske, Jonas Valan~unas, centar Litva nije, Lauri Markanen, zvez da Finske, Xedi Osman, ko{arka{ Turske i Franc Vagner iz EvrobasketNema~ke.po~iwe pr vog septembra, Srbija igra u Pragu, u grupi sa Holan dijom, Finskom, Poqskom, Izraelom i ^e{kom. Prvi me~ na{eg nacionalnog tima je drugog septembra protiv Holandije.

GLEDATE LI VI NBA?

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije zavr{ila je deo priprema za Evrobasket (1. – 18. septembar) i sada se privremeno okre}e okr{aju sa Gr~kom u kvalifika cijama za Svetsko prvenstvo. Ekipa Srbije je od samog starta pri prema imala velike probleme sa povre dama, ali su sada svi reprezentativci kona~no na okupu. Raduje i to {to je na slici i Nemawa Bjelica, koji nije ni putovao na me~eve Superkupa u Nema~koj, po{to je ostao u Beogadu kako bi radio na oporavku. Selektor Svetislav Pe{i} }e na Evropsko prvenstvo mo}i da povede 12 igra~a, {to zna~i da }e do 1. septembra jo{ ~etiri igra~a napustiti redove srp skeSrbijareprezentacije.}eigrati u grupi D na Evroba sketu sa ^e{kom, Izraelom, Holandijom, Poqskom i Finskom. Srpska reprezentacija u ~etvrtak od 20.00 igra protiv Gr~ke, dok }e tri dana kasnije (28. avgust) igrati u gostima pro tiv Turske u kvalifikacijama za Svet sko prvenstvo. N. R.

Zajedni~ka slika srpskih ko{arka{a

^etvrtak 10. decembar 2020. 31^etvrtak 25. avgustSPORT

Povrede poremetile Srbiju – kojih 12 }e Pe{i} izabrati za Evrobasket?

Reprezentacija na okupu, vratio se i povre|eni Bjelica

Ko je Adriana Vilago{ koja je osvojila

Da je posluì zdravqe i vrlo, vrlo dostiàn. Ali Pariz je jo{ daleko, a kako je tek bio daleko onomad kad je devoj~ica iz najmawe vojvo|anske op{tine Mali I|o{, koje ima svega ~etiri hiqade sta novnika, eto odlu~ila da joj budu}nost bude bacawe kopqa, a ne rukomet.Abila je veliki talenat, majka \er|i biv{a rukometa{ica to je prepoznala, ve} u sedmom razredu primqena je u Ma|arsku naci onalnu rukometnu akademiju. I onda je na {kolskim takmi~ewima bacala vorteks, za neupu}une to je spravica duìne oko 35cm koja podse}a na raketu, baca se jednom rukom i tehnika bacawa podse}a na bacawe kopqa. I{lo je to Adrijani, majka koja joj je i danas trener na internetu se obu~avala kako poboq{ati tehniku. I onda je pala odluka da se opredeli za kopqe, mama je kasnije pri~ala da su o tehnici tako|e zajedno ~itale na internetu i analizirale. Skrenula je pa`wu na sebe kada je postavila svetski rekord u konkurenciji takmi~arki do 14 godina. Kopqe od 400 grama tada je bacila 63 metra i 80 centimetara. Sve kao proizvod ku}ne radi nosti.Kao juniorka vi{e od 15 puta popravqala je nacionalni rekord Srbije, i onda se se na pravom mestu i u pravo vreme pojavio Dra gi{a \or|i}, renomirani „kopqa{ki“ trener, koji je prepoznao ~udo od talenta, i dan-danas je Adrianin mentor s kojim se vi|a jednom mese~no. I krenula je lavina, dve juniorske titule prvakiwe sveta, Me diteranska i balkanska {ampionka, najboqa mlada sportiskiwa Srbije u 2021. godini, i druga mlada sportistkiwa Evrope po izbo ru nacionalnih olimpijskih komiteta. Sve to u „selfmade“ modu, majka je zavr{ila i trenersku {kolu, da bi mogla da bude sa wom, a onda je pripomogla i dràva i sponzor. Seniorski rekord Srbije joj trenutno „beì“ za oko 70 centime tara, ali ciqevi „~uda od deteta“ seù mnogo daqe. S punim pra vom.

RAZLOG ZA PONOS:

Srbija u atletici najboqa od zemaqa biv{e Jugoslavije Kada se svedu ra~uni, Srbija ima razloga da bude sre}na zbog u~iwe nog u Minhenu, posebno {to su dve osvaja~ice me daqa jo{ Arminosvojilavi}Vuleta,supauve~eseniorkamajojgaAngelinaSrpskatinejxerke.atleti~arkaTopi}jesasve17godinapokazaladajemestome|unajboqimtogsporta.Uzelajeunedequbronzuuskokuuvis,jenastavilaono{topreweuradiliIvanaArminSinan~eiAdrianaVilago{.Ivanajeuskokuudaqzlatnumedaqu,jeubacawukugle postao osvaja~ srebra, ba{ kao i Adriana u bacawu kopqa. Angelini je malo falilo da presko~i i 195 centimetara, ali je tu stala, pa je Marija Vukovi}, crnogorska atleti~arka zavr{ila ispred we sa srebrom, a Jaroslava Mahu~ik je uzela zlato.

„SEDIM I PLAÊM, NE SHVATAM DA MI JE OVO PRVENÊ“: Topi}eva ostavila oca u {oku Legendarni srpski atleti~ar Dragutin Topi} osvrnuo se na medaqu svoje }erke Angeline.Angelina je u Min henu osvojila bronzu u skoku uvis na Evrop skom prvenstvu i nate rala suze na o~i svom ocu.Do 193 centimetra je preskakala kao iz „topa“, ali je onda visi nu od 195 centimetara ru{ila triput. Srebro je pripalo Crnogorki Mariji Vukovi}, dok je zlato uzela Ukrajinka Jaroslava Mahu~ik. "Kaù da je jutro pametnije od ve~eri... I daqe ne shvatam da je ovo dete, Biqino i moje prven~e uradilo ono {to je nemogu}e. Naj mla|a osvaja~ica medaqe ikada na evropskim prvenstvima", rekao je Topi} na Fejsbuku. I zaista, Angelina je do{la u Minhen da bi "osetila" seniorsku konkurenciju sa jedva navr{enih 17 godina i pokazala je klasu. "Sedim i pla~em. U glavi mi je samo moj pokojni trener Mika od koga sam upijao svaku re~ i tvrdim vam da je on i daqe tu po red mene, sedi i {apu}e mi, bodri i ispravqa me, daje mi savete i ne dozvoqava mi da pogre{im. Hvala ti, kume, na svemu, ova medaqa je za tebe, da li }e ih biti jo{, ne znam, ali ova je tvoja", rekao je Topi}.

Finale skoka udaq je donelo i dobar nastup Milice Garda{e vi} koja je zavr{ila na sedmom mestu, a u kvalifikacijama je imala drugi rezultat, {to poka zuje da polako sazreva i da bi u bliskoj budu}nosti mogla da se ume{a i u borbu za medaqe, pogo tovo {to se bliì i smena gene racija.Da {ampionat ne}e prote}i samo u znaku Vulete, najavio je prvi Armin Sinan~evi}. Videlo se jo{ na Olimpijskim igrama u Tokiju kada je zavr{io kao sed mi, da u konkurenciji Evropqana spada u sam vrh. U sportu u kojem tradicionalno dominiraju Ame rikanci, Sinan~evi} je za evrop ske pojmove izuzetan baca~ {to je osvajawem srebrne medaqe do datno potvrdio. Me|utim, wegovi rezultati iz ove godine i stalni napredak nagove{tavaju da bi u godinama koje slede mogao da u|e u borbu i za svetski vrh. U kontekstu discipline kojom se bavi, wegovih 26 godina pred stavqaju mladost jer se zrelost dostiè oko tridesete. Mo`da i najve}e odu{evqewe izazvala je Adriana Vilago{. Srpska baca~ica kopqa ve} go dinama dominira u mla|im kate gorijama i svima je bilo jasno da je u pitawu veliki talenat, ali je malo ko o~ekivao da ovoliko brzo ostvari vanserijski rezul tat.Kao i u bacawu kugle i ovde su godine i iskustvo veliki faktor, {to pokazuje slu~aj Barbare [po takove, svetske rekorderke koja je u 41. godini osvojila bronzanu medaqu u Minhenu i u neverici posmatrala hitac nove zvezde ènskeAdrianaatletike.Vilago{ je osim im presivnog bacawa pokazala i veliku mentalnu snagu koja krasi velike {ampione. Iako je traqa vo krenula i ~inilo se da ne}e biti lako da u|e ni u osam i do bije dodatna tri hica, najboqe je bacila pod pritiskom i odjednom u{la u borbu za medaqu. Tu je tek pokazala snagu, kada ju je legendarna [potakova u posledwoj seriji pomerila na ~etvrto mesto, ali umesto pani ke, Vilago{ koja jo{ nema ni 19 godina je bacila najboqi svoj hi tac te ve~eri. Postala je tako naj mla|a evropska vice{ampionka. Angelina Topi} osvojila je bronzanu medaqu u skoku uvis, zaokruìla sjajne rezultate na Evropskom prvenstvu u Minhenu i tako ispisala nove stranice srpske atletike. Sedamnaesto godi{wa takmi~arka bila je per fektna u prve ~etiri serije i re dom je preskakala 182, 186, 190 i 193Posledwicentimetra.skok doneo joj je broznu, a malo joj je falilo da preko~i i 195 centimetra. Nakon {to je shvatila kakav je uspeh po stigla, Angelina je bila u ~udu, a wen otac legendarni Dragutin Topi} je to umeo da proslavi na pravi na~in. N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 25. 8. 2022.

To je saldo od ~etiri medaqe za Srbiju sa Evropskog prvenstva, ~ime je na{a zemqa prva od nekada{wih jugoslovenskih republika. Hrvatska ima medaqu mawe, ali zlato vi{e od Srbije, uz jo{ jedno srebrno odli~je. Matea Ko{tro Parlov je uzela srebro u maratonu, Filip Mi haqevi} je uzeo zlato u bacawu kugle ispred Sinan~evi}a, a San dra Perkovi} je {esti put zaredom bila prvakiwa u bacawu diska. Slovenija ima srebro i bronzu, a Crna Gora ima jednu srebrnu medaqu.KodSlovenaca je Kristijan ^eh uzeo srebro u bacawu diska, a Tina [utej bronzu u skoku s motkom. Takmi~ari iz Bosne i Hercegovine nisu uspevali ovog puta da se domognu borbe za medaqe. srebro na EP u atletici?

Nepunih pet godina pre nego {to je

posledwojmetar,bacilanihvenstvuskomjejeinternetaibacalatabacalaI|o{a,devoj~icapevice{ampionkapostalaEvrousvojhih18godina,izmalognesamodanijekopqe,ve}je{kolskatakmi~ewasamovorteks,aonaimajkasuprekovidele{tatoikakoizgleda.AdrianaVilago{uMihnenunaatletseniorskomPrEvropenepupetgodinaposlekopqe62,01itou{estojseriji,prebacila

aktuelnu svetsku rekorderku Barboru [potakovu (41) koja ima dva put plus vi{e godina od we, i postala najmla|a osvaja~ica medaqa u toj disciplini u istoriji EP. U Parizu na Olimpijadi 2024. za koju ka`e da joj je trenutno ve liki i glavni ciq, Adrijana }e imati 20 godina. Sa 18 godina us pela je da prebaci daqinu od 63 metra, u Tokiju je za zlato bilo potrebno 66 metara. Nema dileme da je taj ciq za wu dosti`an.

{ampionskomnaiAdrianaAngelina,ArminIvaninom putu

Srbija je imala ukupno 14 ta kmi~ara u Minhenu {to je jo{ je dan pokazateq da se sport kre}e u dobrom pravcu, a medaqe Topi}eve, Vilago{eve, Sinan~evi}a i Vulete mogu samo da privuku nove mlade snage da zavole "kraqicu sportova".Dugoje srpska atletika bila svedena na uspehe Ivane Vulete koja je posle mnogo godina posta la prva srpska atletska zvezda. Evropsko prvenstvo u Minhenu donelo je novi zamajac „kraqici sportova“ i lansiralo nekoli ko talenata kao veliki zalog za budu}nost i novi iskorak. O~ekivalo se od Ivane Vule te da pridoda jo{ jednu medaqu u svoju kolekciju nakon nesre} nog gubitka medaqe na nedavnom Svetskom prvenstvu u Juxinu, a ona je jo{ jednom pokazala da je sposobna da ustane nakon {to primi udarac i poka`e klasu. Skokom od 7,06 ostavila je iza sebe svetsku {ampionku Malaiku Mihambo, a da je bilo malo sport ske sre}e imala bi oko vrata i svetsko srebro u Juxinu.