Srpski glas 25. januar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 25. 1. 2024. z Year XXXIII No.2589

Ve}

BOGOJAVQEWE [IROM AUSTRALIJE

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

I ove godine za ~asni krst se plivalo u svim ve}im australijskim gradovima Strane 16 i 17

Australija:

Strana 12

Tra`io meso od kengura, a prona{ao burek boqi nego u Beogradu

Plivawe za ~asni krst u Brizbejnu

Strana 22

Dru{tvo:

Tema nedeqe:

Dirqiva pri~a o keru{i koja je posle „Oluje“ pre{la 500 km i prona{la svoju porodicu

FORUM U DAVOSU:

Iza zavese, ve{ta~ka inteligencija i potraga za naslednikom l Ko }e naslediti Klausa [vaba na ~elu Svetskog ekonomskog foruma?

Strane 4 i 5

SRPSTVO ZBOG SLOBODANA @IVI I NA DRUGOM KRAJU PLANETE:

Strana 15

„Deco, ako `elite da igrate kao Novak – igrajte kolo!“

Strana 20

Putopis:

Peru – putovawe u kraqevstvo Sunca

2 ^etvrtak 25. januar 2024.

IZME\U DVA VIKENDA

PREMIJER KOJI JE PODR@AO PROTERIVAWE NOVAKA \OKOVI]A IZ AUSTRALIJE

Skot Morison napu{ta politiku Nekada{wi premijer Australije Skot Morison najavio je }e vratiti poslani~ki mandat kako bi preuzeo funkciju u privatnom sektoru.

Morison je srpskoj javnosti poznat po tome {to je 2022. podr`ao odluku tada{weg ministra za imigracije da protera Novaka \okovi}a.

Ministar za imigracije u vladi Skota Morisona, Aleks Houk januara 2022. godine doneo je odluku da se najboqi teniser Srbije i sveta Novak \okovi} protera jer navodno predstavqa opasnost po javno zdravqe zbog toga {to nije bio vakcinisan protiv kovida 19 iako su mu australijske vlasti prethodno izdale vizu. Odluku Houka jednoglasno je potvrdilo tro~lano sudsko ve}e Federalnog suda u Australiji nakon ~ega je \okovi} letom za Dubai napustio teritoriju te zemqe.

Svetski reket broj jedan prethodno je bio prisiqen da boravi u imigrantskom poluzatvoru hotela Park u Melburnu dok je ~ekao kona~no odluku australijskih vlasti koje su osporile validnost wegove vize.

Da su se australijski dr`avni organi poneli nekompetentno, na `albu \okovi}a u prvostepenoj odluci potvrdio je i Federalni sud Australije, kada je doneo odluku da se najboqi teniser sveta oslobodi boravka u hotelu za imigrante.

Me|utim, resorni ministar Aleks Houk oborio je tu odluku i naredio proterivawe \okovi}a iz Australije koju je potvrdilo drugo ve}e Federalnog suda i uskratilo mu mogu}nost da se takmi~i na Australijan openu.

Komitet australijskog parlamenta kasnije je utvrdio da je \okovi} dobio vizu ne po automatizmu, kako je rekao Skot Mo-

rison, ve} mu je izdao slu`benik Ministarstva za imigraciju i Ministarstva unutra{wih poslova Australije.

Morison je sna`no stao iza odluke svog ministra isti~u}i da „niko nije iznad zakona i pravila o grani~noj bezbednosti”, ne izviniv{i se nijednom re~i za torturu kroz koju je pro{ao \okovi}.

Jasno je bilo da je tada{wi federalni premijer na \okovi}evom primeru `eleo da skupi politi~ke poene budu}i da su se kasnije te godine odr`avali izbori.

Na kraju, sve je predstavqeno kao imaginarna opasnost da }e Novak podsta}i talas protesta protiv obavezne vakcinacije u Australiji.

Skandal bez presedana u koji je ume{an Morison Morison je bio upleten i u istorijski skandal zbog toga {to je tokom pandemije kovida sebe tajno imenovao na nekoliko ministarskih pozicija dok je bio premijer.

Svoju odluku da istovremeno postane i ministar zdravqa, finansija, trezora i unutra{wih poslova, prvadao je „vanrednim okolnostima” sa kojima se zemqa suo~ava.

Skot je poznat i po kontroverznom odbrambenom paktu AUKUS kojim je predvi|eno da Australija po~etkom slede}e decenije od SAD i Britanije po~ne da nabavqa podmornice na nuklearni pogon kako bi navodno parirala kineskim ambicijama u Indo-pacifi~kom regionu.

Projekat }e do 2055. godine ko{tati 245 milijardi dolara.

Iako je Peking najve}i trgovinski partner Australije, Morison je odnose sa Pekingom dodatno pogor{ao pozivima na me|unarodnu istragu o poreklu kovida.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Morison je svoju odluku da se povu~e iz politike obrazlo`io re~ima da je vreme da vrati privatnom `ivotu.

Kako je dodao, sada }e preuzeti „strate{ke savetodavne uloge“ {irom Azije kako bi se fokusirao na bezbednosna pitawa u Indo-Pacifiku.

Skot, pobo`ni hri{}anin, rekao je da se „raduje {to }e biti aktivniji“ u svojoj crkvi i provoditi vreme sa svojom porodicom.

Odlazak Morisona u penziju se dugo o~ekivao nakon poraza

na parlamentarnim izborima od laburista 2022. godine, ostaviv{i wegovu Liberalno-naci-

onalnu koaliciju sa najmawim brojem poslani~kih mesta u istoriji Australije.

Australija je ukinula „zlatnu vizu” za bogate investitore iz inostranstva Australija je ukinula „zlatnu vizu”, koja je bogatim investitorima iz inostranstva

ne ostvaruje zadovoqavaju}e ekonomske rezultate, preneo je Bi-Bi-Si.

omogu}avala da `ive u toj zemqi, a kao glavni razlog navodi se to {to su je zloupotreblqavali korumpirani zvani~nici. Ovaj program je osmi{qen kako bi privukao strane investicije, a odba~en je nakon {to je australijska vlada, posle vi{estrukih kontrola, utvrdila da na taj na~in

„Godinama je o~igledno da ova viza ne pru`a ono {to treba na{oj zemqi i ekonomiji”, rekla je ministarka unutra{wih poslova Kler O’Nil. Kako navodi britanski javni servis, ova mera bi}e zamewena vizama za kvalifikovane radnike. Prema vladinim podacima, hiqade investitor-

skih viza odobreno je kroz program od 2012. godine, a 85 odsto kandidata, koji su ispuwavali uslove, dolazilo je iz Kine.

Kandidati su morali da ulo`e sumu ekvivalentnu iznosu ve}em od tri miliona evra kako bi bili kvalifikovani za ovu vizu. Ovaj potez je, pored ostalih, pozdravio i izvr{ni direktor organaizcije Transparensi interne{enel Australija Klensi Mur. „Predugo su korumpirani zvani~nici i kleptokrate koristili ’zlatne vize’ kao sredstvo za realizaciju svojih nezakonitih sredstava u Australiji i nesumwivo prikrivawe kriminalnih prihoda”, rekao je Mur. Bi-Bi-Si navodi da je jo{ 2016. godine u vladinoj istrazi izra`ena zabrinutost da pomenuti program ima „potencijala za prawe novca i druge ne~asne aktivnosti”, dok je 2022. godine jedan australijski list objavio da su ~lanovi kamboxanskog re`ima Hun Sena me|u onima koji su koristili sistem.

Ron Desantis se povukao iz izborne trke, pru`io podr{ku Donaldu Trampu Guverner Floride Ron Desantis objavio je da se povla~i iz trke za republikansku kandidaturu na predsedni~kim izborima. Poru~io je da }e u nastavku kampawe podr`avati biv{eg predsednika Donalda Trampa.

Ron Desantis je u video-objavi na dru{tvenoj mre`i Iks objavio da se povla~i iz trke za republikansku kandidaturu na predsedni~kim izborima u SAD. U snimku, koji je objavio uz citat Vinstona ^er~ila, Desantis je rekao kako ne vidi jasnu putawu za svoj uspeh na predsedni~kim izborima, preneo je SiEn-En. „Ako sam ne{to mogao da uradim da napravim povoqan ishod, vi{e obilazaka tokom kampawe, vi{e intervjua, uradio bih to, ali ne mogu da tra`im od na{ih

pristalica da ustupe svoje slobodno vreme i doniraju svoje resurse ukoliko nemamo jasnu putawu ka pobedi. U skladu sa tim, od danas suspendujem moju kampawu”, rekao je Desantis.

Guverner Floride je poru~io da }e u nastavku kampawe po-

dr`avati biv{eg predsednika Donalda Trampa.

Nakon Desantisovog povla~ewa, u trci za republikansku kandidaturu ostali su samo biv{i predsednik Tramp i nekada{wa ambasadorka SAD pri UN Niki Hejli.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 25. januar 2024. 3

Koliko je zemqe u Srbiji kupio australijski ”Rio Tinto” Iz „Rio Tinta” ka`u da je ta kompanija do odluke Vlade Srbije o povla~ewu Prostornog plana za projekat „Jadar” otkupila 220,04 hektara zemqi{ta, {to je 63 odsto, od povr{ine podru~ja na kome je predvi|ena izgradwa podzemnog rudnika i objekata namewenih za rudarstvo i preradu minerala.

Projekat „Jadar” od kojeg je Srbija odustala pre dve godine, ponovo je u `i`i javnosti, a signali koji posledwih dana sti`u - od vlasti, preko opozicije do kompanije „Rio Tinto” nagove{tavaju da bi se nadomak Loznice litijum, ipak mogao kopati. ^ini se da je iznu|ena odluka o prekidu projekta zbog protesta koji su organizovani po~etkom 2022. godine ipak bila privremena.

Premijerka Ana Brnabi} izjavila je da } e o sudbini ovog projekta odlu~ivati budu} a vlada, dok su iz kompanije „Rio Tinto” u saop{tewu demantovali navode opozicije da }e biti raseqeno 100.000 qudi. Oni su, me|utim, naveli da projekat uti~e na 52 stalno nastawena doma}instva, od kojih su 51 doma}instvo otkupili.

Iz kompanije „Rio Tinto” za RT Balkan ka`u da je ova kompanija do odluke Vlade Srbije o povla~ewu Prostornog plana za projekat „Jadar” ukupno otkupila 220,04 hektara zemqi{ta, {to je 63 odsto, od povr{ine podru~ja na kome je predvi|ena izgradwa podzemnog rudnika i objekata namewenih za rudarstvo i preradu minerala. „Projekat ‚Jadar’ koji ukqu~uje centralnu zonu (220,04 hektara) na kojoj su pristup rudniku i industrijski kompleks i odlagali{te otpada u dolini [tavice (167,12 hektara), obuhvatao bi povr{inu od 387,16 hektara. To je navedeno u Prostornom planu podru~ja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar”. Kupovina zemqi{ta je stopirana nakon {to je Prostorni plan za Projekat „Jadar” povu~en”, ka`u za RT Bal-

kan u „Rio Tintu”.

Kompanija je ranije, u saop{tewu medijima, navela da je regulatorni proces koji podrazumeva i javni uvid prekinut u januaru 2022. godine, ali da su oni spremni da javno objave „Nacrt studije procene uticaja na `ivotnu sredinu” u trenutno postoje}em obliku da bi dodatno podr`ali javni dijalog o projektu „Jadar”.

VU^I]: LITIJUM JE NA[E BLAGO

[to se ti~e predsednika Aleksandra Vu~i}a - dileme nema. On je danas u Skopqu izjavio da je „litijum na{e blago” i da, mo`e ujutru da po~ne da se kopa, ali je dodao da odluka na`alost ne zavisi od wega. „Niko ne postavqa nikakve rokove. Ne brinem se za napade, o litijumu sam uvek govorio isto, govorim i danas. To je na{e blago, belo zlato. Prethodna vlada nije mogla da izdr`i pritisak”, rekao je Vu~i} na pitawe novinara da su stranci postavili rok od godinu dana za kopawe rudnika litijuma.

Predsednik je rekao da, ako bi wega slu{ali, ne bi ~ekali godinu dana, ve} bi odmah po~eli, uz najvi{u za{titu `ivotne sredine. Dodao je i da bi Nemci mogli da nam daju primer kako se to radi.

Profesor Ma{inskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovovi} od po~etka podr`ava projekat i smatra da je napravqena velika gre{ka {to je prekinut i {to nije vo|ena {ira rasprava o svim wegovim prednostima i manama. „Ovo je tema o kojoj mora da se razgovara. Ako u evropskim zemqama qudi raspravqaju o projektima litijuma, ako je to postao materijal koji je deo tranzicionog perioda u energetici za naredni period, ako to generalno obe}ava ogromne prihode, naravno da }e kompanija dobro pro}i, ali poenta je da i dr`ava pro|e dobro i da se to sve analizira. Nije u redu i nije normalno da evropska, civilizovana zemqa ima

investitore kojima tek tako blokira projekte. Nemogu}e je da nemate prava, ovde je morao da se ispo{tuje minimum, bar da se raspravqa o tome”, smatra profesor Jovovi}.

„NEPOVEREWE U SOPSTVENU DR@AVU”

Profesor podse}a da je veliki broj protivnika projekta bio apsolutno protiv, a da dr`ava nije smogla snage da pokrene raspravu. Dodaje i da je „Rio Tintu” interes da projekat do|e bar u fazu da se o wemu raspravqa. „Oni koji su bili protiv projekta, to su iskoristili u politi~ke svrhe i izmislili su podatke, koliko }e qudi stradati, kako }e nestati voda. Mi nismo do{li u priliku da pri~amo o tome, {ta }e se stvarno desiti. Sve vreme se rasprava pomerila sa projekta na nepoverewe u sopstvenu dr`avu”, naveo je on. „’Rio Tinto’ nije uop{te tema, ali se zgodno uklopio zbog svojih brqotina od ranije, jer ih ima kao i svaka druga kompanija.

Su{tinski je stvar u nepoverewu gra|ana da ne}e funkcionisati i da se ne}e sprovoditi sve {to }e biti u projektu i studiji.

To se de{ava, jer mi ne verujemo svojim inspektorima, fakultetima, ministarstvima”, ka`e profesor Jovovi}.

Kompanija „Rio Sava eksplorej{n” je ~lanica grupe „Rio Tinto” i nosilac Pro-

jekta „Jadar”. Wihovi geolozi su 2004. godine otkrili novi mineral, jadarit, koji sadr`i litijum i bor, u blizini Loznice, u dolini reke Jadar. Ovo le`i{te je va`no zbog proizvodwe baterija koje se koriste u elektri~nim vozilima i za skladi{tewe energije iz obnovqivih izvora. Kompanija je najavila otvarawe rudnika litijuma u podru~ju reke Jadar, a objavqeno je da je vrednost investicije 2,4 milijarde dolara.

Protivqewe iskopavawu litijuma dovelo je do masovnih protesta i blokada puteva u Srbiji krajem 2021. i po~etkom 2022. godine. Vlada Srbije je, pod pritiskom javnosti, donela odluku da stavi van snage sve odluke u vezi s projektom „Jadar”.

Evropska komisija i Vlada Srbije potpisale su 22. septembra pismo o namerama o pokretawu rada na strate{kom partnerstvu u oblastima baterija i kriti~nih sirovina, u koje spada i litijum. U septembru je Vlada Srbije potpisala Memorandum o razumevawu sa slova~kom kompanijom koja bi trebalo da u ]upriji gradi fabriku za proizvodwu i recikla`u baterija za elektri~na vozila.

Za opozicione stranke i ekolo{ke aktiviste to je jasan znak da Vlada Srbije `eli da nastavi sa projektom. Oni tra`e da se zakonom trajno zabrani iskopavawe litijuma u Srbiji.

Najsmrtonosniji dan za izraelske snage, stradalo vi{e od 20 vojnika; Za 24 sata ubijeno 195 Palestinaca Novi vazdu{ni udari SAD i Velike Britanije na polo`aje Huta u Jemenu SAD i Velika Britanija izvele su zajedni~ke vazdu{ne napade na ciqeve Huta u Jemenu, potvrdio je Pentagon.

Udari su usmereni na niz ciqeva, ukqu~uju}i radare, rekli su ameri~ki zvani~nici. Ameri~ki Pentagon je potvrdio da je pogo|eno osam ciqeva u Jemenu, ukqu~uju}i i podzemno skladi{te.

Napad je izveden uz podr{ku Australije, Bahreina, Kanade i Holandije, navodi se u zajedni~koj izjavi koju je potpisalo {est zemaqa.

Visoki ameri~ki vojni zvani~nik je rekao da je napad izveden iz ratnih aviona, ali i sa ameri~kog nosa~a aviona. „Imamo `eqeni efekat“, rekao je zvani~nik novinarima Pentagona.

Britanski ministar odbrane Grant [aps naveo je u saop{tewu da su najnoviji udari izvedeni u samoodbrani.

Ve}ina ranijih udara bila je usmerena na pojedina~ne raketne polo`aje sa kojih se verovalo da Huti spremaju da lansiraju projektile.

Prema izve{tajima sa terena, eksplozije su odjeknule i u blizini aerodroma u glavnom gradu Jemena, Sani.

To je odgovor na napade Huta u Crvenom moru koji tvrde da ga|aju brodove povezane sa Izraelom, a koji prolaze kroz va`nu trgova~ku rutu Crvenog mora.

Ovo je osmi udar SAD na ciqeve Huta u Jemenu, i druga zajedni~ka operacija sa Velikom Britanijom.

Huti, koji kontroli{u najnaseqenije delove Jemena, tvrde da su wihovi napadi u znak solidarnosti sa Palestincima. Ti napadi su poremetili globalni transport i podstakli strah od inflacije, ali i destabilizacije ~itavog Bliskog istoka.

Sukob Izraela i Hamasa – 109. dan. Izraelske odbrambene snage saop{tavaju da je vi{e od 20 vojnika poginulo u eksploziji na jugu Gaze, {to predstavqa najsmrtonosniji dan za izraelske snage od po~etka sukoba. Izraelski politi~ki vrh, me|utim, ne odustaje od borbi do „apsolutne pobede”. Sa druge strane, Ministarstvo zdravqa u Gazi, koje vodi Hamas, tvrdi da je u protekla 24 sata ubijeno 195 Palestinaca.

Hercog: Nepodno{qivo te{ko jutro Izraelski predsednik Isak Hercog izjavio je bilo „nepodno{qivo te{ko jutro” nakon {to je ~uo vesti o smrti izraelskih vojnika u Gazi.

Hercog je naveo i da se „intenzivne borbe” sa Hamasom vode u „izuzetno izazovnom prostoru”, ali da izraelska vojska i bezbednosne snage ja~aju.

Netawahu: Nastavqamo do „apsolutne pobede” Izraelski premijer Bewamin Netawahu izjavio je da }e Izrael nastaviti sa borbama protiv Hamasa u Gazi do „apsolutne pobede”.

„Imali smo jedan od najte`ih dana od izbijawa rata. U ime na{ih heroja, zarad na{ih `ivota, ne}emo prestati da se borimo do apsolutne pobede”, rekao je Netawahu.

Netawahu je rekao da IDF „istra`uju tragediju” u kojoj je stradao 21 vojnik kada su zgrade eksplodirale, ~ime je broj poginulih izraelskih snaga u jednom danu porastao na 24.

Skoro 25.500 Palestinaca ubijeno od 7. oktobra Ministarstvo zdravqa u Gazi, koje vodi Hamas, saop{tilo je da je od 7. oktobra u izraelskim napadima stradalo najmawe 25.490

Palestinaca je ubijeno, dok je 63.354 wih povre|eno.

Najmawe 195 Palestinaca je ubijeno, a 354 raweno u posledwa 24 sata, dodalo je Ministarstvo.

IDF: Opkoqen Kan Junis, ubijene desetine „terorista” Izraelska vojska saop{tila je da je ubila „desetine terorista” tokom `estokih borbi u Pojasu Gaze u protekla 24 sata, kao i da su wene trupe opkolile grad Kan Junis. „Trupe IDF-a izvele su opse`nu akciju tokom koje su opkolile Kan Junis i pro{irile operaciju u toj oblasti”, saop{tila je vojska.

4 ^etvrtak 25. januar 2024.

TEMA NEDEQE

FORUM U DAVOSU: IZA ZAVESE, VE[TA^KA INTELIGENCIJA I POTRAGA ZA NASLEDNIKOM

Ko }e naslediti Klausa [vaba na ~elu Svetskog ekonomskog foruma?

Prvi ~ovek foruma u Davosu ima „kompleks Boga, i veruje da je u najzdravijih 0,1 odsto, ali niko nije besmrtan”.

Svetski ekonomski forum (SEF) u Davosu ve} pune 52 godine nerazdvojiv je od svog osniva~a i izvr{nog predsednika Klausa [vaba, koji suvereno vodi tu organizaciju i u 84. godini `ivota.

Ipak, posledwih godina sve se glasnije govori o tome ko bi mogao da nasledi kontroverznog nema~kog in`ewera na ~elu foruma koji svakog januara okupqa svetku politi~ku i poslovnu elitu, pi{e ugledni magazin „Politiko”.

Klaus [vab }e u martu napuniti 85 godina, a upitno je da li }e se on uop{te i povla~iti sa ~ela SEF-a. Rupert Mardok to nije u~inio kada je re~ o imperiji koju je osnovao, kao ni Voren Bafet, pa tako nije nezamislivo i da bi [vab mogao da predvodi tu organizaciju do svoje smrti. ^ak ni wegovi najbli`i saradnici ne znaju, ili makar ne govore javno o tome ko bi mogao da ga zameni kada jednog dana, sopstvenom odlukom ili silom prirode, vi{e ne bude bio izvr{ni predsednik foruma.

Ipak, svi oni se sla`u oko jedne ~iwenice: [vab ima potpunu kontrolu nad izborom svog naslednika.

Iako je SEF registrovan kao neprofitna organizacija, on je u isto vreme i porodi~ni posao. [vabova deca, Nikol i Oliver, obavqaju visoke funkcije u organizaciji, dok wegova supruga Hilde predsedava fondacijom i ceremonijom dodele nagrada u Davosu. Status SEF-a ~lanovima [vabove porodice daje pravo na mesta u Upravnom odboru.

Nikol, koja je zavr{ila mastere na Harvardu i Kembrixu, jedna je od osniva~a programa „Mladih globalnih lidera”, ~iji su polaznici, izme|u ostalih, bili i premijerka Novog Zelanda Xasinda Ardern i vlasnik „Fejsbuka” Mark Zakerberg. Ipak, ona je u me|uvremenu po~ela da se bavi i drugim politi~ki korektnim temama, pre svega u vezi sa po{umqavawem i borbom za prava `ena.

Oliver [vab je ~lan izvr{nog odbora SEF-a, a nalazio se i na ~elu sektora te organizacije koji se bavi Kinom.

Wegov otac je, me|utim, odbacio navode da bi on mogao da ga nasledi, navode}i pre tri godine da „on mo`e da krene svojim putem ukoliko to bude `eleo”. [vab je 2017. godine postavio biv{eg norve{kog ministra spoqnih poslova Borgea Brendea na mesto predsednika SEF-a,

dok je sam zadr`ao funkciju „izvr{nog predsednika”. Pokazalo se, ipak, da je re~ o samo „kozmeti~koj” promeni, zato {to je nema~ki in`ewer zadr`ao potpunu kontrolu nad organizacijom, pa tako i na sajtu foruma pi{e da wu „predvodi osniva~ i izvr{ni predsednik profesor Klaus [vab”.

PITAWE NASLEDNIKA BRINE FINANSIJERE

Pitawe [vabovog naslednika brine i glavne finansijere wegove organizacije. „Svi govore o tome, jer bi ~itava stvar mogla da se raspadne ako se to pitawe ne re{i”, rekao je jedan strate{ki partner organizacije novinarima „Politika”. „Zajednica Globalnih mladih lidera je izgubila nadu u to da }e on imenovati naslednika. Sada svi o~ekuju da }e on umreti na toj funkciji”, rekao je jedan od zaposlenih u SEF-u za briselski portal.

Odgovaraju}i na kritike da nemaju spreman plan nasle|ivawa, {ef za odnose sa medijima i ~lan Izvr{nog odbora SEF-a Jan Zopf rekao je samo da „forum ima sna`ne institucije koje su u stawu da u potpunosti izvr{avaju zacrtanu misiju”, kao i da }e Izvr{ni savet koji ima 36 ~lanova „odlu~iti o budu}em rukovodstvu”.

SEF se nije osvrnuo na pitawe „Politika” u vezi sa ~lanom 11 va`e}eg statuta koji ka`e da „osniva~ odre|uje svog naslednika”, dok je sam [vab odbio da da izjavu ovim povodom. „Nema naznaka da [vab planira da podnese ostavku”, rekao je jedan od zaposlenih, dodaju}i da je „on u odli~nom zdravstvenom stawu”. [vab ima „kompleks Boga, i veruje da je u najzdravijih 0,1 odsto, ali niko nije besmrtan”, rekao je jedan ameri~ki veteran i u~esnik vi{e od 20 konferencija u Davosu. „Nenormalno je da oni nemaju plan nasle|ivawa oko koga bi izgradili poverewe javnosti.”

Mnoga imena, ukqu~uju}i i neke poznate politi~ke lidere, pomiwana su kao mogu}i naslednici, ali ve}ina wih je ispala iz konkurencije usled mawe ili vi{e javnih sukoba sa [vabom. „Postoje nekada{wi {efovi dr`ava i vlada koju su mislili da imaju {anse pre 20 godina”, rekao je jedan zaposleni, ali se ili wima smu~ilo da ~ekaju da se [vab povu~e, ili su se oni smu~ili wemu.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (67) dugo je va`ila za mogu}eg naslednika, a wu je pomiwao i sam

[vab. Ipak, i ona polako ulazi u poodmakle godine, kao i drugi qudi bliski rukovodstvu SEF-a.

Kao potencijalni naslednici pomiwala su se i dvojica [vabovih bliskih saradnika, direktor „Sejlsforsa” Mark Beniof i nekada{wi {ef Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta Piter Morer, kao i nekada{wi premijer Velike Britanije Toni Bler.

Jedan od vode}ih kandidata za mesto [vabovog naslednika godinama je bio Filip Rosler, koji je od 2011. do 2013. godine bio najmla|i vicekancelar u nema~koj istoriji. On se SEF-u pridru`io 2014. godine, a kao nekada{wi ministar ekonomije i tehnologije u nema~koj vladi smatran je za „ne{to najbli`e savr{enom kandidatu” za [vabovog naslednika. „Svi su mislili da }e to biti Rosler”, rekao je jedan biv{i polaznik programa „Mladih lidera” za „Politiko”.

Ipak, Rosler je napustio SEF nakon tri godine u wegovom Izvr{nom odboru, a u javnost su isplivale ocene da on „jednostavno nije dobar menaxer”, navodi briselski portal.

BORGE BRENDE VA@I ZA FAVORITA, ALI SU IZNENA\EWA MOGU]A

Me|u aktuelnim liderima SEF-a, nekada{wi norve{ki ministar spoqnih poslova Brende va`i za najverovatnijeg kandidata, koga mnogi ipak vide kao tranzicionu figuru. „On je dovoqno mlad, prepoznatqiv, ima iskustvo i {iroko je prihva}en u organizaciji”, rekao je biv{i ~lan osobqa i dodao da su „Klaus i Borge zaista razvili dobar radni odnos, kakav mo`da nikada nije postojao u istoriji foruma”.

Brendeu je ovo tre}i put da radi za SEF: pre nego {to je preuzeo funkciju predsednika 2017. godine, on je prvo 2008. godine

obavqao funkciju upravnog direktora, da bi se u organizaciju vratio 2011, gde je proveo dve godine pre nego {to je u svojoj zemqi preuzeo ministarsku funkciju.

Ali sli~no borbama oko imenovawa predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta koje se vode iza kulisa, pravi favoriti bi tek mogli da se pojave u posledwem trenutku.

KO JE KLAUS [VAB?

Klaus [vab ro|en je u Nema~koj 1938. godine u {vajcarskoj porodici, koja se u Tre}i rajh preselila nekoliko godina ranije kako bi wegov otac preuzeo funkciju direktora jedne fabrike.

Po obrazovawu in`ewer i ekonomista, [vab je 1971. pokrenuo Svetski ekonomski forum, koji je u tom trenutku imao po~etni kapital od samo 6.000 dolara. On je tokom posledwih 50 godina od ove nevladine organizacije uspeo da napravi izuzetno profitabilan biznis „te`ak” skoro 400 miliona dolara. „Stvorio sam najistaknutiju platformu za mlade lidere da se anga`uju u globalnim poslovima kako bi oblikovali pozitivnije, mirnije i prosperitetnije dru{tvo”, pohvalio se [vab u bro{uri svog foruma iz 2014.

Ipak, [vab i wegova organizacija nai{li su na mnoge kritike, a optu`uju ga za to da stvara novi sistem globalnog upravqawa koji demokratske institucije mewa „vladavinom samoprogla{enih elita”, koje bez ikakve kontrole odlu~uju o sudbini milijardi qudi {irom planete.

Me|u partnerima Svetskog ekonomskog foruma su, izme|u ostalih, „Amazon” Xefa Bezosa, Fondacija za otvoreno dru{tvo Xorxa Soro{a, „Fajzer”, „Blek Rok”, Fondacija Bila i Melinde Gejts, „Siti banka”, „Goldman Saks”, „Rio Tinto”, KKR, „Lokid Martin”...

[ta }e im izbori kad imaju Klausa [vaba i ve{ta~ku inteligenciju Klaus [vab je ove godine na{ao za shodno da sebe implicitno svrsta me|u „poverenike budu}nosti” ~ove~anstva, a kakva to budu}nost mo`e biti ukazuju neki wegovi zakqu~ci od prethodnih godina.

Klaus [vab je jo{ jednom uspeo da razbesni javnost tokom ovogodi{weg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, nakon {to je sebi dao za pravo da se uvrsti me|u „poverenike budu}nosti” ~ove~anstva. „Kao poverenici budu}nosti, mi moramo izgraditi svet koji je bogatiji i ravnopravniji

Klaus [vab u prilikama i bezbedniji u svojoj osnovi. [tavi{e, kao lideri dr`ava, biznisa i dru{tava,

imamo odgovornost da ponovo izgradimo poverewe u to kako ispuwavamo na{u ulogu pove-

renika”, rekao je [vab tokom tokom uvodnog govora. [vabov govor nai{ao je na {iroko negodovawe na dru{tvenim mre`ama, gde su ga neki poredili sa }elavim zlikovcima iz akcionih filmova koji `ele da vladaju svetom, drugi se pitali ko }e se to okoristiti od prilika koje [vab propagira - imaju}i u vidu da se obra}ao nekim od najbogatijih qudi na svetu - dok su mu tre}i jednostavno poru~ili da se nosi.

A kako bi budu}nost sa Klausom [vabom kao wenim „poverenikom” za Zapad mogla da izgleda najboqe ukazuje jo{

jedan wegov komentar sa Svetskog ekonomskog foruma 2017. godine, koji je tako|e nedavno postao viralan.

Naime, [vab je tokom razgovora sa suosniva~em „Gugla” Sergejem Brinom zakqu~io da su izbori suvi{ni, po{to ve{ta~ka inteligencija ve} mo`e da predvidi ko ima najve}e {anse za pobedu. „Digitalna tehnologija ima analiti~ku mo}, mo} predvi|awa... Ali slede}i korak bi onda mogao biti perskriptivni modus, gde ne biste morali da odr`avate ~ak ni izbore, jer ve} mo`ete predvideti (rezultat)”, smatrao je [vab.

TEMA NEDEQE

^etvrtak 25. januar 2024. 5

MRA^NA STRANA DAVOSA:

Prostitutke od 2.500 dolara, magi~ne pe~urke i dezert ukra{en zlatom

U 2024. obeležavamo 30 godina uspešne saradnje s našim klijentima i partnerima u Australiji i širom sveta. Povodom vrednog jubileja pripremili smo niz noviteta, popusta i drugih iznenađenja:

Kavijar, magi~ne, odnosno halucinogene pe~urke, deserti „za~iweni” zlatnim listi}ima, prostitutke po „skromnoj” ceni od 2.500 dolara po no}i – deo su „scenografije” Svetskog ekonomskog foruma.

dina uspešne Povodom 30 go cenjenim saradnje, našimo popust od m di nu klijentima

Kavijar, magi~ne, odnosno halucinogene pe~urke, deserti „za~iweni” zlatnim listi}ima, prostitutke po „skromnoj” ceni od 2.500 dolara po no}i, kao i tajne ve~ere, ~inili su

prepune koktel zabave na kojima se rasko{ni kanapei, neki sa kavijarom, slu`e uz {ampawac, a stvaraju se redovi za selfije sa glumcima sa ‚A-liste’ koji su prethodnih godina ukqu~ivali sve od Meta Dejmona do Prijanke ^opre. Gosti ipak ostaju na nogama i najverovatnije moraju da slu{aju govore doma}ina koji organizuju ve~eri”, ukazuje „Wujork post”.

Predsednik „Skajbrix kapitala” Entoni Skaramu~i, koji je u Davosu od

30

%

CALL US AND GET THE BEST RATE! U godini jubileja za Vas smo pripremili:

slanja novca na sve troškovedo 31/01/2024 od 01/12/2023

02 8781 1950

www.beoexport.com.au

• Izuzetno povoljne uslove slanja novca iz Australije • Besplatan transfer za iznose veće od 3.000 dolara • Specijalni uslovi i popust za klijente koji se sele ili investiraju u inostranstvu • Pozovite nas i saznajte više

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME... nezvani~ni deo svetskog ekonomskog foruma koji je u malom alpskom odmarali{tu okupio vi{e od 3.000 „gospodara univerzuma”, kako ih naziva „Wujork post”.

List otkriva da uprkos tome {to se u sne`noj dolini Landvasera okupqa svetska elita, Forum je daleko od skupa na kome su svi ravnopravni.

Sistem po kome Davos funkcioni{e zapravo je klasi~an kastinski sistem, u kome u~esnici nose svojevrsne, kako bi to na{ Radoje Domanovi} rekao, „dange”, odnosno zna~ke kako bi bilo jasno kom sloju pripadaju.

Bele zna~ke su najskupqa akreditacija i dostupne su samo najvi{im poslovnim liderima. Nije, dakle, dovoqno biti „samo” izvr{ni direktor, ve} se bela boja zaslu`uje samo ako ste direktor neke izuzetno mo}ne kompanije.

Druge zna~ke ni`eg zna~aja, u duginim bojama daju se mawe va`nim izvr{nim direktorima i {efovima, medijima, osobqu foruma i legijama qudi koji se staraju da sve potrebe u~esnika budu zadovoqene.

Na koktel zabavama u~estvuju „politi~ki te{ka{i” poput kineskog premijera Li Kianga, francuskog predsednika Emanuela Makrona, dr`avnog sekretara Entonija Blinkena, ameri~kog savetnika za nacionalnu bezbednost Xejka Salivena i Bajdenovog izaslanika za klimu Xona Kerija.

Bio je tu i izvr{ni direktor „Open AI” Sem Altman, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, novoizabrani argentinski predsednik Havijer Milei, supermodel Naomi Kempbel…

Iako biv{i i sada{wi posetioci Davosa vole da pri~aju kako ih oboga}uju „diskusije o politici”, oni se zapravo takmi~e za pozivnice na najboqim diskretnim koktel zabavama i privatnim ve~erama sa vrhunskim izvr{nim direktorima. „Za ve}inu u~esnika, no} donosi

2007. godine, ponovo je bio doma}in svoje vinske ve~eri, ovoga puta u hotelu „Evropa”.

Ove godine, za razliku od prethodne, me|utim, Skaramu~i nije imao konkurenciju, koja je tada, umesto vina, nudila egzoti~nije supstance, kompaniju za psihodelike koja je delegatima nudila mikrodoze magi~nih pe~uraka.

Naravno, i bauk Xefrija Epstina i daqe visi i nad Davosom, kao i godinama ranije.

Ove godine hit je bio dolazak zvezde „Xej-Pi Morgana”, bankarke Meri Erdoes, koja je povezana sa Epstinom.

I Naomi Kembel ima svoje veze s wim, jer je imenovana u nedavnom izdawu dokumenata o pokojnom, osramo}enom finansijeru. „Uvek je postojala mala tamna strana Davosa. Znate {ta ka`u – da su svetski lideri i vrhunski izvr{ni direktori zapravo psihopate”, rekao je drugi u~esnik Davosa koji je posledwih godina dva puta i{ao na konferenciju.

Iako je nova studija „Sejlsforta” pokazala da je ve}ina generacije Zed, iznena|uju}e pro-Davoska, novinska organizacija koja sebe naziva „Anti VEF” otkriva da stvari stoje druga~ije. „Jo{ vi{e {amarawa metropolitanskih elita koje su vam donele ratove, krizu tro{kova `ivota, opsesiju vouk kulturom i javne usluge koje vi{e ne funkcioni{u”, rekli su oni za „Post”, napomiwu}i da je te{ko re}i koja su konkretna dostignu}a konferencije.

Da pro{logodi{wi forum nije ba{ ispunio svoje ciqeve i pomogao ekonomiji, pokazuje i cena „vrelih no}i” u Davosu. Pro{le godine, prostitutke su se, kako je ranije pisao „Ekonomist” pla}ale 2.350 evra, iskqu~ivo karticom ili putem „pej pala”, a sada je za tu uslugu potrebno dati jo{ 150 evra vi{e.

• Privlačne cene avionskih karata za ceo svet • Mogućnost plaćanja na 18 rata bez kamate* • Izvršite pretragu i rezervišite vašu kartu na

NEW

našoj web stranici • Profesionalna podrška tokom celog putovanja

ONLINE BOOKING PLATFORM

Pozovite nas na 02 8781 1960 ili posetite našu internet stranicu.

02 8781 1960 www.beotravel.com

*uslovi postoje

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

Koliku ratu plaćate za Vaš stan ili kuću?

Mi Vam nudimo:

• Pristup najpovoljnijim kamatama Bendigo banke i drugih najvećih banaka i finansijskih institucija u Australiji • Ukoliko kupujete novu nekretninu, refinansirate ili renovirate postojeću, uradite to po najboljim uslovima • Pozovite nas i osigurajte kredit po vašoj meri

02 8781 1970 www.beo.com.au/loans

Najtiražnije dnevne novine za naŠe ljude u dijaspori email: post@vesti.com.au NEZAVISNI DNEVNI LIST

Reklamirajte se u "Vestima" i omogućite da se za vaš biznis čuje širom Australije i sveta!

02 8781 1980 www.beo.com/media Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

@BeoGroup *Po ceni lokalnog poziva

@beogroupaustralia

6 ^etvrtak 25. januar 2024.

PLANETA

SUBIMPERIJALNA MO]: AUSTRALIJA U ME\UNARODNOJ ARENI

Du`nosti i privilegije subimperijalnih dr`ava: Mo}ne, ali u slu`bi imperijalnog poretka Klinton Fernandes u kratkoj i britkoj kwizi „Subimperijalna mo}: Australija u me|unarodnoj areni“ defini{e subimperijalnu silu na slede}i na~in: „Subimperijalna sila je i subimperijalna i mo}na. To nije dr`ava klijent.

Ona va`ne aspekte svog suvereniteta, odbrane i spoqne politike pot~iwava slu`bi imperijalnog sistema, istovremeno pokazuju}i zna~ajnu mo} u sopstvenoj zoni uticaja”. ^ini se da Australija skoro savr{eno odgovara toj definiciji, pi{e Branko Milanovi} za RTS-ov portal „Oko“.

Da li postoje dr`ave koje su deo hijerarhijski uspostavqenog globalnog „imperijalnog” poretka i ispuwavaju „prokonzularne” du`nosti, ali i same imaju nezanemarqivu sopstvenu mo}? Ne znam da li takva kategorija postoji u oblasti me|unarodnih odnosa, ali Klinton Fernandes je uvodi u svojoj kratkoj i britkoj kwizi „Subimperijalna mo}: Australija u me|unarodnoj areni“. Fernandes je profesor na Univerzitetu Novog Ju`nog Velsa i ranije je bio ukqu~en u razli~ita vladina savetodavna tela.

Fernandes defini{e subimperijalnu silu na slede}i na~in: „Subimperijalna sila je i subimperijalna i mo}na. To nije dr`ava klijent. Va`ne aspekte svog suvereniteta, odbranu i spoqnu politiku, ona pot~iwava slu`bi imperijalnom sistemu, istovremeno pokazuju}i zna~ajnu mo} u sopstvenoj zoni uticaja”. ^ini se da Australija skoro savr{eno odgovara ovoj definiciji. Ona takvu ulogu nije preuzela sa uspostavqawem sistema Pax Americana posle Drugog svetskog rata, ve} je ju samo zadr`ala prate}i smenu vlasti na vrhu imperijalnog sistema od Ujediwenog Kraqevstva do Sjediwenih Dr`ava. Naime, nije te{ko uo~iti da je Australija, zvani~no protektorat do Vestminsterskih reformi 1931, igrala istu ulogu i u britanskom sistemu.

Ona je bila ispostava Britanske imperije, naseqena britanskim gra|anima koji su o~igledno ose}ali jaku vezu prema mati~noj zemqi, a time i prema imperiji.

Dobro~instvo britanske krune je uzimano zdravo za gotovo, kao {to pokazuje nekoliko prili~no izda{nih pohvala (koje navodi Fernandes) imperiji koja je „vladala drugima zbog wihovog dobra“. Australija ~ak nije bila voqna da prihvati ve}e slobode koje joj je davala reforma britanskog imperijalnog sistema, pa su Vestminsterske reforme ratifikovane u zemqi tek deset godina kasnije, 1942. Kada je posle 1945. do{lo do smene imperija, Australija je naravno i u novom sistemu zadr`ala istu ulogu, postaju}i predstra`a Sjediwenih Dr`ava prema Aziji. Ona je, kako to ne ba{ delikatno ka`e izraelski ambasador u Australiji, za Aziju bila „autsajder”, evropska zemqa koja se kao i Izrael (po wegovim re~ima), slu~ajno nastanila u Aziji.

Subimperijalni status podrazumeva du`nosti i privilegije. Du`nost je da zemqa prati spoqnu politiku imperijalne dr`ave u wenim kqu~nim aspektima. Subimperijalna sila ne sledi politiku SAD u svim detaqima, ali to mora da ~ini u oblastima u kojima je to va`no. Australija je Americi pru`ala bespogovornu podr{ku

Аустралијска застава поред статуе краљице Елизабете II испред зграде парламента у Канбери, Аустралија

na Pacifiku od 1951. najpre kao ~lanica ANZUS-a (Sporazuma o bezbednosti Australije, Novog Zelanda i Sjediwenih Dr`ava), a sada u novom formalnom savezu SAD, Velike Britanije i Australije. Ranije, u vreme Korejskog i Vijetnamskog rata, to je ~inila slawem vojnika, logisti~kom podr{kom i razmenom obave{tajnih podataka (Fernandes navodi malo poznatu, ali va`nu ulogu koju su australijski obave{tajci imali u ru{ewu vlade Salvadora Aqendea u ^ileu).

Subimperijalna sila u`iva neke privilegije. Mo`e da igra kvazi-imperijalnu ulogu u sopstvenom „poqu operacija“, koje u slu~aju Australije ukqu~uje Isto~ni Timor i niz pacifi~kih ostrvskih zemaqa.

Ovo mo`da ne izgleda mnogo, ali, podse}a nas Fernandes, mo`e da postane i veoma va`no, kao na primer u slu~aju australijske nedvosmislene podr{ke Suhartu posle dr`avnog udara u Indoneziji („mo`da najva`nijoj svetskoj figuri u drugoj polovini dvadesetog veka“ prema Timu Fi{eru, zameniku australijskog premijera u Hauardovoj vladi), ili kada politika strate{ki va`nih, ali malih i siroma{nih suseda, postane va`na (negodovawe u vezi sa nedavnim vojnim sporazumom izme|u Kine i Solomonskih ostrva).

Ekonomski aspekat subimperijalnog statusa nije, prema Fernandesu, o~igledna neto dobit. Zahvaquju}i politici Svetske

Аустралијски војници у Авганистану, 2008.

trgovinske organizacije, koju obi~no diktiraju razvijene zemqe, Australija ima koristi u pojedinim oblastima, ali Fernandes smatra da ona daje previ{e podsticaja ameri~kim investitorima (tretiraju}i ih povoqnije od doma}ih), i da trpi gubitke kroz politiku jake za{tite prava intelektualne svojine koju diktiraju SAD. U vezi sa ovim posledwim, Fernandes ima u vidu prvenstveno za{titu farmaceutskih proizvoda i {iroko definisanih prava intelektualne svojine na pronalaske, {to postaje na~in za izvla~ewe novca.

Mo`da jo{ kontroverznije je kako Fernandes vidi komparativnu prednost doktrine koja je Australiju kao izvoznika minerala i prirodnih resursa zadr`ala u podre|enoj ulozi. Prili~no o~ito je da je Velika Britanija „predodredila” Australiju za takvu ulogu, ali je mawe sigurno da isto va`i za period posle Drugog svetskog rata. Ipak, postoje neke upe~atqive statistike koje Fernandes navodi: na primer, skoro dve tre}ine australijskog izvoza ~ine sirovine, pri ~emu pet po vrednosti najve}ih ~ine rude gvo`|a, ugaq, nafta, zlato i p{enica. Me|u zemqama OECD-a, Australija ima najni`i nivo izvoza prera|evina u odnosu na sirovine. ^ini se da je, poput Rusije, Australija dr`ava koja sve {to je proizvedeno na zemqi ili iskopano iz we koristi za izvoz. ^ak i kompanije koje se ~esto smatraju australijskim, poka-

zuje Fernandes, u ve}inskom su vlasni{tvu stranaca.

Postoje tri konstitutivna dela „imperijalnog” poretka. Prvo, on funkcioni{e bez potrebe da hegemon direktno imenuje lokalne vo|e ili kontroli{e politiku subimperijalnih i po statusu ni`ih (vazalnih) dr`ava, iako se ponekad u tu svrhu mo`e koristiti ekonomska prinuda ili gruba sila. Ekonomska zavisnost je, prema Fernandesu, obezbe|ena la`nom doktrinom komparativne prednosti, u koju same Sjediwene Dr`ave u periodu svog uspona nisu verovale. („Da su Amerikanci sledili princip komparativne prednosti izvozili bi krzna i meso bizona“, ka`e u kwizi).

Drugo, javno mwewe mora biti oblikovano na na~in da se u javnosti nikada ne pokre}u najva`nija i naj{kakqivija pitawa, dok se o mno{tvu drugih tema mo`e raspravqati po voqi. Tre}a komponenta je politi~ko i ideolo{ko opravdawe hijerarhijskog sistema, „otelotvorenog” u maglovitom pojmu „globalnog poretka zasnovanog na pravilima”. Ta pravila su fleksibilno definisana tako da u bilo kom trenutku odgovaraju interesima dominantne sile. Dakle, „pravila“ mogu da podr`avaju pravo naroda na samoopredeqewe, kao {to mogu biti i protiv samoopredeqewa; mogu da opravdaju me{awe u unutra{we poslove drugih zemaqa, ili neme{awe. Ona se dakle razlikuju od pravila me|unarodnog poretka zasnovanog na Ujediwenim nacijama, koja Fernandes preferira i koja nisu toliko „fleksibilna“.

Fernandes je napisao kwigu o Australiji, ali Australija se u woj vrlo lako mo`e zameniti zemqama poput Velike Britanije, Francuske, Nema~ke, pa ~ak i Japana, kako bi se videlo da one u globanom sistemu zauzimaju polo`aje sli~ne australijskom. Velika Britanija je, zahvaquju}i svojoj jo{ uvek {iroko rasprostrawenoj imperiji, „vi{a“ subimperijalna sila, dok su Francuskoj i Nema~koj data „prokonzularna“ prava u biv{im francuskim kolonijama u Africi, odnosno u isto~noj Evropi. ^ak se i trenutni sukob izme|u Rusije i „kolektivnog Zapada“ mo`e posmatrati kao sukob izazvan nespremno{}u Amerike da Rusiji dozvoli sli~na „prokonzularna“ prava nad biv{im sovjetskim republikama.

Mo`emo se zapitati kako bi sada{wi hijerarhijski sistem mogao da prihvati Kinu koja o~igledno pokazuje sna`nu `equ da bude nezavisni pol uticaja i da dominira isto~nom Azijom. Sada{wi sistem ima problema da u sebe ukqu~i i druge rastu}e neevropske sile (Indiju, Brazil, Nigeriju, Ju`nu Afriku, Indoneziju) koje iz istorijskih i kulturnih razloga nemaju nivo afiniteta prema SAD jednak onom koji imaju sada{we subimperijalne sile.

Dakle, iako u potpunosti posve}ena Australiji, Fernandesova kwiga rezonira mnogo {ire. Ona se bavi kqu~nim pitawima u vezi sa opcijama za preure|ewe sveta u toku: odr`avawe unipolarnog „imperijalnog“ sistema ili uspostavqawe multipolarnog sistema, od kojih je svaki unutar sebe hijerarhijski organizovan. Ili pak povratak sistemu utemeqenom u Poveqi UN, u kome bi vladala pribli`no jednaka prava velikih i malih dr`ava, sistemu koji je najpo`eqniji, ali je malo verovatan.

INTERVJU NEDEQE

MIODRAG ZEC, EKONOMISTA I REDOVNI UNIVERZITETSKI PROFESOR U PENZIJI

Srce nam je na istoku, nov~anik na zapadu

Da li se vi{e isplati red ili nered? Da li je rentabilniji gra|anin ili podanik? Da li nam je za napredak potreban sistem ili haos, po{tovawe pravila ili hajdu~ija? O tome kako smo dospeli ovde i kuda daqe govo-

rio je Miodrag Zec, profesor ekonomije u penziji. n Miodrag Zec isti~e da je ovo kraj jedne tu`ne godine za ~itavu na{u dr`avu. „Ne mo`e se sporiti da su najva`niji doga|aji velika nesre}a

IMAJU LI NA[I EKONOMSKI PROBLEMI DUBQE KORENE n Govore}i o korenima na{ih ekonomskih problema, profesor Zec isti~e da je to kulturolo{ko, istorijsko, antropolo{ko pitawe. „Za{to neki narodi uspevaju, a za{to drugi trpe? Za{to su neki osvaja~i, a drugi su osvojeni? Ovde se ne shvata jedno va`no pitawe. [ta treba da radi dr`ava i {ta je sistem? Da li ona treba da odre|uje pravila, pa da qudi goweni sopstvenim interesima unutar tih pravila igraju na li~nu, pa i op{tu dobrobit? Ili je pak to me|usobno otimawe, preraspodala bez stvarawa novog? Da li je vrednost kreacija i stvarawe i konstituisawe pravila igre, gde je stvarawe mogu}e i za{ti}eno? Ili su kriterijumi takvi da dovode do toga da svaka vlast ima svoje bogata{e i svoje robija{e“, navodi Zec. n Te{ko je, ka`e, odrediti ta~ku gde smo mi to skrenuli pogre{no. „To je i civilizacijsko pitawe. Vi prosto imate sukobe civilizacija. Imate Hantigtona koji ka`e da imate civilizaciju zapada, pravoslavnu civilizaciju, kinesku civilizaciju, arapsku civilizaciju itd. Mi smo ni tamo ni ‘vamo. Srbija je u stra{no velikom problemu, jer ne mo`e da se opredeli kom svetu pripada. Mi smo od ’48 godine Tita dizali u nebesa, jer smo se sticajem prilika na{li s zapadne strane Berlinskog zida. Sad smo razapeti izme|u istoka i zapada, a oko nas je jedan svet koji nama nije naklowen.

Bar nam se tako saop{tava. Mi smo okru`eni NATO paktom. I mi se sad ne}emo na}i s jedne strane zida, mi }emo se na}i u toru.

Zid }e biti sa svih strana. Ima{ koncept `ivota gde pripada{ zapadu, koristi{ zapadnu tehnologiju, zapadni novac, radi{ na zapadu… A sa wim si u ~itavom nizu nerazumevawa i nesporazuma.

Srce nam je na istoku, nov~anik na zapadu.

koja se desila u Ribnikaru i selima u okolini Beograda. I to se mo`e tuma~iti na razne na~ine.

Jedno tuma~ewe je da je to pojedina~ni incident i prosto zatamwewe svesti. Ali ja mislim da ima dubqih uzroka. Da je to posledica onog {to se de{ava u dru{tvu. Posledica sloma sistema vrednosti, porodice, sloma obrazovawa i morala. Te se stvari de{avaju u svetu i uvek mogu razli~ito tuma~iti. Me|utim, ja mislim da je ovo dru{tvo bez neke unutra{we ravnote`e.

Dokaz je to {to su ti doga|aji pokrenuli ~itavu lavinu pitawa koja vise u vazduhu. Ve}ina qudi veruje da mnoge {ire stvari nisu u redu. I to je izazvalo masovne proteste na ulicama, pa iznedrilo odre|ena politi~ka pregrupisavawa, pa je do{lo do izbora, pa su opet qudi na ulici“, ka`e profesor Zec za Danas. n A ~im su qudi na ulici, dodaje – zna~i da sistem ne funkcioni{e. „Drugi doga|aj, Ohridski sporazum je pro{ao u senci rastu}ih konflikata u dru{tvu, a mi prisustvujemo vrlo nepovoqnom zavr{etku agonije oko Kosova.

Beskrajni vi{egodi{wi pregovori, odbijawa predloga koji su dobijani…a prakti~no smo uvek naredne dobijali lo{ije. Na kraju u pregovorima sa svetom oko Kosova nismo imali vi{e sre}e premda se pri~alo da je Kosovo crvena linija. Potpuno se razgra|uje srpska dr`ava na Kosovu, samo fali potpis, a izgleda da mo`e i bez wega. I tu se ponovo

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

^etvrtak 25. januar 2024. 7

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

vra}amo na to da smo mi narod koji nikada ne shvata {ta mo`e, a {ta ne mo`e. I sve ono {to je predlagano, ma koliko to ni{ta nije posebno dobro, mi uvek odbacujemo sve dok na kraju ne prihvatimo najgore. Ukoliko pogledamo ovaj Ohridski sporazum, mi smo sve dali, a da nismo re{ili ni elementarne uslove `ivota qudi na Kosovu“, ukazuje Zec. n Na pitawe za{to je tako, Zec odgovara da je problem nedostatak sistema, nedostatak koncepta. „Nismo napravili funkcionalnu dr`avu. Dr`avu koja ima snage da re{i unutra{we konflikte. Kada u dr`avi nema sistema, ne mogu ni da se re{e neravnote`e. Sistem je metabolizam dru{tva, a on je kod nas dugo godina neispravan. Ne mo`e da prepozna nadolaze}i problem. On ga identifikuje kada je postao o~igledan.. I onda ~esto pogre{nom terapijom, umesto da ga re{ava, on ga rasplamsava.

I onda se na kraju zavr{ava invazivnom metodom {tetnom po doma}ina“, ka`e Zec. n Kada je re~ o ekonomiji i dugoro~nom privrednom rastu, Srbija je, prema wegovim re~ima, iako me|u najmawe razvijenim zemqama Evrope - na nivou od oko tri odsto godi{we. „Mawe ili jednako kao zemqe Centralne i Isto~ne Evrope iako imamo dvostruko mawi BDP po stanovniku. Da li je to {to smo ve} decenijama na evropskom za~equ neki ekonomski problem koji treba re{iti ili je on dubqe prirode? Akademik Pavle Petrovi} iz Fiskalnog saveta je napisao jednu odli~nu studiju koja govori o divergenciji sa Evropom umesto konvergenciji (pribli`avawu). Da mi, ne samo da nismo ekonomski tigar, nego da smo mi sad daqe od re{ewa nego {to smo bili pre 10-15 godina. Zna~i, umesto da mi konvergiramo zemqama Centralne i Isto~ne Evrope, umesto mi da susti`emo Evropsku uniju, mi se od we udaqavamo. E, sada vi nema-

te u javnom prostoru prilike da se to pitawe raspravi na jedan miran na~in, da vidimo stvarno koji su uzroci. Stvara se ambijent da je u “}utawu sigurnost”.

Ovde se, u stvari, sve pretvara u jednu rovovsku politi~ku borbu.

Ovi na vlasti tvrde da smo ekonomski tigar, ovi drugi tvrde da je to propast. Ekstremi ni~emu ne vode“, isti~e sagovornik Danasa. n Profesor Zec sugeri{e ~itaocima da pogledaju wegov razgovor sa Pavlom Petrovi}em na wegovom YouTube kanalu, sa podacima. „Nas su prestigle zemqe koje su bila daleko ispod nas, kao {to su Rumunija, Bugarska… Mi se gr~evito borimo na dnu lige sa Albanijom, Bosnom i Makedonijom. I mo`e se zakqu~iti da je srce na{eg ekonomskog neuspeha u sistemu. Sistemu dr`ave i politi~kom sistemu.

Ekonomskom sistemu koji proisti~e iz politi~kog sistema. U enormnoj korupciji i nekompetenciji koja postaje na{a svakodnevnica. Jer umesto kompetencije u upravqawu ekonomijom i dr`avom, mi favorizujemo podani{tvo i lojalnost. Dru{tvo gde je lojalnost,to koji su na{i, a koji su tu|i, najva`nija odrednica, to dru{tvo nema {anse da napreduje“, upozorava Zec. n Ovde se, ka`e, smatra da jedan ~ovek mo`e i treba da re{i sve. „Ovde se ne vlada sistemski, ovde se vlada personalno. I to je problem. Ma koliko taj bio sposoban on ne mo`e to da re{i.

Naime, vi imate dru{tvo u kome se ne razume da je smisao ekonomije u podeli rada, u kooperaciji. I ne razume se da je smisao politike u podeli vlasti. A kod nas je jedinstvo vlasti idealno stawe. To se smatra kvalitetom posebne vrste, veliki deo stanovni{tva tako misli. Sve razvijene zemqe imaju u ekonomiji podelu rada i efikasnost, a u politici podelu vlasti i podelu odgovornosti i imaju mehanizam kontrole“, navodi Zec.

8 ^etvrtak 25. januar 2024.

REPUBLIKA SRPSKA

RS gotovo dvostruko zadu`enija od FBiH Prvo zadu`ewe u ovoj godini Vlada Republike Srpske planirala je ve} protekle sedmice. Zakazana je aukcija {estomjese~nih trezorskih zapisa na Bawalu~koj berzi, putem koje se RS planira zadu`iti 10 miliona KM.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Podsetimo da je Narodna skup{tina RS krajem pro{le godine usvojila odluke o dugoro~nom i kratkoro~nom zadu`ewu RS za 2024. godinu kojima je predvi|eno da se taj entitet mo`e zadu`iti iznosom do 1,2 milijarde KM. Najavqeno je da }e 87. aukcija trezorskih zapisa RS biti odr`ana 25. januara na Bawalu~koj berzi.

Planirani iznos emisije je 10 miliona KM sa rokom dospije}a {est mjeseci. Bi}e to prvo ovogodi{we zadu`ewe RS. Ukupan javni dug RS je oko 6,2 milijarde KM {to je oko 40 posto BDP-a i vlast ovog entiteta tvrdi da RS nema problema sa otplatom te da je zadu`enost na istorijskom minimumu. Opozicija je stava da se i u ovoj godini nastavqa politika neosmi{qenog zadu`ivawa kojima se krpe rupe u buxetu.

– Neosmiqeno zadu`ivawe kao {to je neosmiqeno bez osnovnih ekonomskih parametara, recimo, podi}i minimalnu pla-

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

tu u RS. To je vje{ta~ka pri~a koja slu`i za jednokratnu upotrebu i zadovoqewe politi~kih mjera koje slu`e samo za izbornu priu – smatra Milan Mili~evi}, predsjednik SDS-a.

– Zadu`ewe koje mora da obavi RS nije ozbiqan iznos ni za jednu berzu, tako da je samo pitawe koliko je politi~ka situacija stabilna u smislu investitora koji bi pozajmili taj novac za obveznice, mada je kamata koja je odre|ena vrlo atraktivna i vjerujem da }e biti lako na}i investitore – isti~e ekonomski analiti~ar Zoran Pavlovi}. Ukupan javni dug FBiH je oko 6,4 milijarde KM i ve}i je za oko 200 miliona KM u odnosu na RS. No, gledano u odnosu na BDP zadu`enost RS je gotovo dvostruko ve}a u odnosu na drugi entitet.

Dodik: Spoznaja stranaca o rudnim bogatstvima Srpske napravila euforiju u vezi sa imovinom Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je procewena vrednost rudnih bogatstava RS, na osnovu dosada{wih saznawa, 15 milijardi evra.

On je istakao da je spoznaja stranaca da Srpska raspola`e zna~ajnim koli~inama magnezijuma, minerala od kojih se pravi borna kiselina, litijuma, pa ~ak i zlata,

Dom za negu starih lica

napravila euforiju u vezi sa imovinom.

Dodik je ukazao da postoje mnoge opstrukcije kada je re~ o istra`ivawu rudnih bogatstava Srpske, prenela je Srna. On je novinarima u Bawaluci rekao da su napadi na imovinu Srpske prvo po~eli sa federalnih medija, a sada se do{lo u poziciju da oni ne skrivaju nameru da tom imovinom ovladaju.

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

„Na osnovu dosada{wih istra`ivawa, procewena komercijalna vrednost rudnog bogatstva u ovom trenutku iznosi 15

milijardi evra. Mi moramo da na|emo partnere i da idemo u taj razvoj. Srpska sigurno ima potencijal. Moramo se mnogo vi{e

usmeriti na istra`ivawa u razli~itim oblastima kako bismo znali ~ime dodatno raspola`emo”, rekao je Dodik.

On je ukazao da je Program javnih investicija koji je usvojila Vlada Srpske baziran na realnim mogu}nostima i okvirima i da }e potrebe za proizvodwom struje na ovom prostoru, regionu i u svetu morati da se pove}aju najmawe dva do tri puta kako bi se, izme|u ostalog, pratio razvoj automobilske industrije. „O~ekuje se da na ovim prostorima u narednih 10-15 godina 80 odsto automobila budu elektri~ni”, rekao je Dodik.

Otac tragi~no stradale peva~ice ide u Dubai da sazna kako je poginula Wena porodica ostala je nema od bola, a otac, ina~e pripadnik MUP-a Republike Srpske je obe}ao da }e i sam da se ukqu~i u istragu

DAMA S KOSOVA BR@A OD 28 DELIJA

Milica \uri} prva doplivala do ^asnog krsta u Vi{egradu [irom Republike Srpske, kao {to je {irom Srbije, Crne Gore i gde god je srpskog roda, proslavio se veliki praznik Bogojavqewe, a za ^asni krst plivalo se u hladnim rekama i jezerima... Prva do ^asnog krsta u Vi{egradu, ispod ~uvene }uprije na Drini, doplivala je devojka iz Kosovske Mitrovice Milica \uri}, koja je bila br`a od 28 delija. ^asni krst joj je uru~io na~elnik op{tine Vi{egrad Mladen \urevi}, dok je zlatnik najmla|em pliva~u za ^asni krst uru~io Nedeqko Peri{i}, direktor HE „Vi{egrad”, koji je sam pre nekoliko godina prvi doplivao do Krsta.

Peva~ica i pravnica Andrijana Lazi} tragi~no je nastradala 10. januara kada je pala sa 24. sprata zgrade u Dubaiju. Wena porodica ostala je nema od bola, a otac, ina~e pripadnik MUP-a Republike Srpske je obe}ao da }e i sam da se ukqu~i u istragu.

Budu}i da je rekao da sumwa da je wegova naslednica imala napad astme i da je zato pala sa sprata, mnoge su intrigirali detaqi. Ipak, Lazi} ne `eli do daqweg da pri~a, odnosno dok ne pro|e 40 dana od dana sahrane mezimice.

- Mada kod mnogih wen slu~aj izaziva interesovawe, treba imati razumevawa za porodicu, jer samo mi, porodica, ose}amo stvarnu bol. Na{i pravoslavni obi~aji nala`u nam }utawe u periodu od 40 dana. Ja, kao pripadnik MUP- a, u svakodnevnom sam kontaktu sa Direktorom policije u Dubaiju, Isa Ahmedom Salem Ahmedom i ~im pro|e 40 dana, idem direktno u Dubai da direktno uzmem u~e{}a u istra-

Otac sa nastradalom }erkom zi - po~eo je tu`ni Lazi} i spomenuo Andrijanine drugarice s kojima je bila u Dubaiju.

- Samo `elim da ka`em da wene drugarice, sa kojima je bila u Dubaiju, nisu ni pod kakvom sumwom i da je zato policija dozvolila wihov povratak ku}i. Ja sam direktno tra`io od Direktora policije da ih pusti. Nakon 40 dana }u se direktno obratiti javnosti i molim vas da se do tada strpite - napisao je on na Fejsbuku.

CRNA GORA

^etvrtak 25. januar 2024. 9

PRVI REZULTATI POPISA:

Ve}ina gra|ana Crne Gore zbori srpskim jezikom Crnogorska uprava za statistiku najavila je da }e 25. januara saop{titi preliminarne rezultate popisa stanovni{tva koji je obavqen od 3. do 28. decembra

2023. godine. Direktor Uprave za statistiku Miroslav Pejovi} saop{tio je ranije da je u Crnoj Gori popisano 627.340

osoba, 201.935 doma}instava i 365.139 stanova.

Nezvani~ni rezultati, na koje se pozivaju pojedini mediji u Crnoj Gori, pokazuju da se vi{e od 36 odsto gra|ana izjasnilo na popisu kao Srbi. Povodom popisa u Crnoj Gori, istori~ar Aleksandar Rakovi} nedavno je izjavio da „prema pouzdanim saznawima” Srba ima izme|u 37 i 38 odsto a da srpski jezik kao materwi govori oko 52 odsto gra|ana Crne Gore. To je zna~ajno ve}i procenat u odnosu na popis stanovni{tva koji je odr`an 2011. godine.

S druge strane to sugeri{e da }e i broj onih koji se izja{wavaju kao Crnogorci opasti u odnosu na podatke iz 2011. godine kada se 43 odsto gra|ana izjasnio kao pripadnici crnogorske nacije.

Vi{e od tre}ine gra|ana Crne Gore smatra da se najvi{e dezinformacija uvozi iz Srbije

Predsednici Crne Gore i Srbije Iz Centra za dru{tvenu tranziciju u Podgorici naglasili su da na pitawe koju oblast dezinformacije najvi{e ugro`avaju gra|ani su u najve}em broju odabrali izbore. U „uvozu” dezinformacija na{la se i Srbija na prvom mestu.

Gotovo dve tre}ine gra|ana 65,7 odsto smatra da dezinformacije pred-

stavqaju problem, dok svaki ~etvrti (24,9 odsto) ka`e da dezinformacije nisu problem u Crnoj Gori, navodi se u saop{tewu Centra za demokratsku tranziciju (CDT).

Oni su precizirali da kada je re~ o zemqi iz koje se najvi{e “uvoze” dezinformacije wih 34,2 odsto navodi Srbiju.

Na drugom mestu su naveli Ameriku sa 18,8 odsto, slijedi Rusija sa 6,1 odsto. Prema wihovim rije~ima gra|ani su mawe skloni a vide zemqe EU kao izvor dezinformacija svega 3,4 odsto odgovora. Me|utim, kako su navli, 25,6 odsto gra|ana je kazalo da to ne zna. „Svaki ~etvrti gra|anin/ka (26,2 odsto) navodi politi~are i politi~ke partije kao izvor dezinformacija. Svaki peti (20,5 odsto) smatra da dezinformacije najvi{e poti~u iz medija iz regiona, a svaki deseti navodi popularne stranice na dru{tvenim mre`ama (9,8 odsto)“, kazali su.

Kod Pqevaqa izmereno minus 26 stepeni Pqevaqsko selo Kosanica bilo je u ponedeqak najhladnije mesto u Crnoj Gori. U selu udaqenom od Pqevaqa tridesetak kilometara Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore ujutru u ~etiri sata izmerio je temperaturu minus 26,8 stepeni. U {est ~asova temperatura je iznosila minus 26,5 stepeni, prenosi portal IN4S.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

da nema „tog tu`ila{tva i suda koji }e nas natjerati da }utimo”. Krivi~nu prijavu protiv Batri}evi}a u oktobru je podnio advokat blizak SPC, Dejan Dragovi}. Iz Delegacije Evropske unije u Podgorici su saop{tili da je sloboda izra`avawa osnovna vrijednost EU i kqu~ni element procesa pristupawa Crne Gore.

Sve{tenik se pridru`io plivawu za ~asni krst skokom u jezero iz ~amca U petak 19. januara pravoslavni verKritikovao stavove nici proslavili su Bogojavqawe. Osim u ovaj veliki praznik obele`en sve{tenika SPC, zavr{io hramovima, je i tradicionalnim plivawem za ~asni krst. Plivalo se {irom Srbije, Crne Gore, pred sudom Crne Gore Republike Srpske, ali i svih ostalih zeZbog kritike stavova visokih sve{tenika Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori, pred podgori~kim Sudom za prekr{aje 22. januara po~elo je su|ewe istori~aru i profesoru Fakulteta za crnogorski jezik i kwi`evnost Bobanu Batri}evi}u.

U znak podr{ke Batri}evi}u, nekoliko stotina gra|ana okupilo se ispred sjedi{ta suda u glavnom gradu Crne Gore.

Prethodno je peticiju podr{ke potpisalo vi{e od 1.800 osoba u Crnoj Gori. Tu`ila{tvo ga tereti za vre|awe po verskoj pripadnosti, zbog ~ega mu prijeti nov~ana ili kazna zatvora do 60 dana.

Povod je kolumna iz avgusta 2023. na portalu Antene M u kojoj je kritikovao stavove mitropolita SPC Joanikija i episkopa Metodija a kojima su wih dvojica veli~ali Dra`u Mihailovi}a. Kritikovao je i wihovu prorusku orjentaciju. Batri}evi} u kolumni zakqu~uje da se sve{tenici SPC ne bave {irewem vjere, „ve} srpskog nacionalizma, mr`we i ksenfobije”.

Nakon su|ewa, Batri}evi} je poru~io

maqa u kojima `ive pravoslavni Srbi.

Me|utim, snimak plivawa sa Pivskog jezera izazvao je najve}i broj reakcija.

Na snimku koji je osvanuo na dru{tvenim mre`ama se vidi tamo{wi paroh Luka Cicmil koji ska~e iz ~amca u jezero.

Pre nego {to je sko~io u vodu, Luka je tri puta ponovio: “Bog se javi”. Nakon toga je bacio krst u vodu i pliva~i sa obale su krenuli da plivaju. Kada je prvi od pliva~a stigao do krsta, otac Luka se prekrstio, jo{ jednom rekao “Bog se javi” i sko~io u vodu.Ovaj wegov potez izazvao je veliki broj pozitivnih reakcija na dru{tvenim mre`ama.

10 ^etvrtak 25. januar 2024.

KOSOVO I METOHIJA

NAJAVA PRI[TINE DA ZABRANI PROMET SRPSKE VALUTE NA KOSOVU I METOHIJI OD 1. FEBRUARA

Nema pravnog osnova da se dinar zabrani na Kosovu i Metohiji Pi{e: Zoran Vla{kovi} Dr`avni sekretar u Ministarstvu odbrane Srbije Nemawa Starovi} o~ekuje da }e najava Pri{tine da zabrani promet srpske valute na Kosovu i Metohiji biti jedna od va`nih tema lidera Zapadnog Balkana i zvani~nika Evropske unije na samitu u Skopqu.

Starovi} isti~e, da ne postoji pravni osnov po kome bi Pri{tina mogla da zabrani promet dinarima.

U~e{}e na Samitu Zapadnog Balkana u Skopqu u Severnoj Makedoniji, najavili su zvani~nici Srbije, Albanije, Crne Gore, BiH, a prisustvova}e i premijer privremenih pri{tinskih institucija.

Samit se odr`ava u danima kada je Pri{tina najavila da }e ukinuti upotrebu dinara na teri-

toriji Kosova i Metohije.

Evropska komisija tra`i poja{wewa o odluci Pri{tine o platnom prometu.

Od Beograda i Pri{tine se o~ekuje da do 1. februara kada je najavqeno uvo|ewew evra u platni sistem na KiM, izbegavaju nekoordinisane akcije, koje ne idu u prilog normalizaciji odnosa.

Nemawa Starovi} je istakao da je ube|en da }e jedna od veoma va`nih tema samita biti i, kako ocewuje, prili~no nerazumna najava Pri{tine da zabrani promet dinarima na prostoru Kosova i Metohije.

Namere Pri{tine su ka`e sasvim jasne da jo{ jednom poku{aju da ozbiqnom merom da zagor~aju `ivot Srbima koji `ive na KiM, odnosno i s wim drugim lojalnim gra|anima Srbije .

- Za tako ne{to ne postoje ozbiqni pravni osnovi, jer vidimo da privremene institucije samouprave u Pri{tini, negde i kori-

ste evro kao valutu, shodno svojim unilateralnim jednostranim odlukama. Ne postoji nikakva vrsta ugovornog aran`mana, bilo s Evropskom centralnom bankom ili s drugim nadle`nim organima EU. Vidimo da se radi prosto o nekoj vrsti inercije, budu}i da su koristili Nema~ku marku do 2002. godine, jer evro nije uveden

kao zvani~na valuta”, poja{wava dr`avni sekretar.

Shodno tome, nagla{ava da ne postoji pravni osnov na kome bi oni mogli da zabrane promet srpskom valutom.

Smatra i da bi to bio “par ekselans” jednostrani potez koji se povla~i izvan okvira dijaloga ili procesa dijaloga kojim po-

sreduje Evropska unija, veoma u smislu posledica koje bi mogle da nastanu.

- Mi imamo odre|ena re{ewa kako se ovo ne bi desilo, da bude ugro`ena isplata penzija, zarada na{im sunarodnicima na KiM. Govorimo o najmawe, 90.000 korisnika bilo plata ili penzija, i prosto bez tih finansijskih sredstava opstanak srpskog naroda ne bi bio mogu}, upozorova Starovi}.

Dodatne komplikacije su i to {to su jo{ od aprila 2023. godine imamo na~elu op{tina na severu KiM, potpuno nelegitimne i nelegalne gradona~elnike.

“Upravo s obe}awima koja su dolazila iz pravca Kvinte, da }e taj problem biti re{en u relativno kratkom periodu, vidimo da se ne radi o trajnom re{ewu. Opstrukcije se vr{e svakoga dana, ali opet `elim da verujem da }e ta situacija negde biti re{ena”, o~ekuje dr`avni sekretar.

ZAVR[ENO POTPISIVAWE PETICIJE ZA SMENU GRADONA^ELNIKA LEPOSAVI]A, ZVE^ANA, KOSOVSKE MITROVICE I ZUBINOG POTOKA

O~ekuje se da srpski gradona~elnici do maja budu na ~elu ovih op{tina Na jezeru Gazivode kod Zubinog Potoka na severu KiM

Tradicionalno plivawe za Bogojavqewe U~estvovalo 224 pliva~a a prvi do Krsta doplivao Aleksandar Kasalovi} iz Kosovske Mitrovice U svim srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, gde je bilo uslova za to, 19. Januara na Bogojavqewe odr`ano je tradicionalno plivawe do ^asnog krsta.

Najmasovnije plivawe je bilo na jezeru Gazivode u op{tini Zubin Potok na severu KiM gde je do ^asnog krsta plivalo ~ak 224 pliva~a iz svih delova Kosmeta a najvi{e sa severa KiM. Nakon tradicionalnog pevawa rodoqubivih pesama i pozdrava “Bog se javi, vaistinu se javi”, u~esnici su zaplivali prema ^asnom Krstu.

Prvi je do Krsta doplivao Aleksandar Kasalovi} iz Kosovske Mitrovice. Wemu je predsednik Privremenog organa op{tine Zubin Potok Sr|an Vulovi} uru~io venac i prigodnu nov~anu nagradu. Nakon izlaska na obalu, sa krstom u ruci, rekao je da je u~e{}e u ovoj manifestaciji za wega ~ast, a da je plivawe i sam praznik Bogojavqewe izuzetno zna~ajno za sve Srbe sa Kosova i Metohije.

Na jezeru se okupilo vi{e stotina gra|ana koji su do{li da bodre pliva~e, a kako bi sve proteklo u punoj bezbednosti bili su prisutni i hitna pomo}, spasioci i ronioci.

U subotu 20. januara na severu Kosova i Metohije u ~etiri srpske op{tine : Leposavi}, Zve~an, Zubin Potok i Kosovska Mitrovica zavr{eno je prikupqawe potpisa za pokretawe peticije za smenu gradona~elnika ovih op{tina.

U svim op{tinama je prema{en broj potpisa od neophodnih 20 odsto upisanih bira~a u op{tini.

Na severu Kosova i Metohije na pri{tinskim izborima za gradona~elnike ~etiri srpske op{tine 23. aprila 2023. godine ostvaren je potpun bojkot nedemokratskih izbora jer je na izbore iza{lo samo 13 Srba, odnosno 0,029% upisanih srpskih glasa~a. Pravo glasa iskoristilo 3,47 % bira~a od 45.095 registrovanih .

No, i pored toga Pri{tina je u svim srpskim op{tinama tada postavila Albance za gradona~elnike koji su dobil tek oko stotinu glasova zbog ~ega su ih Srbi proglasili neligitimnim.

Sada }e se prikupqenim pot-

pisima albanski gradona~elnici smeniti a izvr{i}e se novi izbori za gradona~elnike svih ovih srpskih op{tina na severu KiM. O~ekuje se da do maja na ~elu ovih op{zina budu opet srpski gradona~elnici.

SAOP[TEWE NEMA^KOG BUNDESVERA

Nema~ka }e pove}ati broj svojih vojnika na Kosovu u okviru Kfora U saop{tewu nema~kog Bundesvera se navodi da je ova odluka doneta usled pogor{awa bezbednosne situacije na Kosovu.

Trenutno, na Kosovu se nalazi 80 nema~kih vojnika kao deo Kfora, a wihov broj }e se pove}ati na 300 zajedno sa pomo}nim osobqem.

Ovaj nema~ki pe{adijski kontingent sti}i }e na Kosovo tokom prole}a. O ovom pitawu je govorio i nema~ki general Bernd [ut, koji je istakao da }e obavqati patrole, bezbednosne zadatke i intervenisati po potrebi u slu~aju nereda i protesta.

Odluku Nema~ke je pozdravio i komandant Kfora, turski general Ozkan Uluta{, koji je izjavio da ovakve najave pokazuju re{enost zemaqa saveznica

da obezbede da Kfor ima potrebne kapacitete da ispuni svoj mandat. „Nastavi}emo da poku{avamo da spre~imo bilo kakvu eskalaciju i spremni smo da odgovorimo na svaki izazov“, rekao je Uluta{.

SRBI U SVETU

^etvrtak 25. januar 2024. 11

DOVOQAN JE RANAC I AVANTURISTI^KI DUH

Vaqevac (26) posetio 49 dr`ava i ne namerava da se zaustavi Vaqevac Haxi Vladimir \ur|evi} (26), do sada je posetio 49 dr`ava, a putuju}i svim raspolo`ivim prevoznim sredstvima zemaqsku kuglu je obi{ao nekoliko puta! Uvek s malo novca u xepu, rancem na le|ima i obavezno - zastavom Srbije koju, ka`e, gde god do|e ponosno istakne.

Apsolvent je sociologije, u rodnom Vaqevu zavr{io je turisti~ki smer u Ekonomskoj {koli, putuje svetom odkad je postao punoletan. Prise}a se da je neveliku sumu novca koju je dobio za 18. ro|endan potro{io upravo na - putovawe. Sa tim parama uspeo sam, uglavnom vozom, da propu-

tujem dvadesetak dr`ava - ka`e Vladimir.

- U po~etku sam se opredelio za takozvana backpack putovawa, na kojima se u zamenu za mawak komfora, sigurnosti i u`ivawa, sti~u nova iskustva i pose}uju razne svetski ~uvene destinacije.

U ranac spakujem osnovnu opremu, dobro isplaniram put i jednostavno se zaputim u nepoznato. S obzirom na to da po pravilu nema mnogo novca, za ve}inu stvari se snalazim na licu mesta. Ve} sa 16 godina po~eo je, veli, da zara|uje, rade}i privremeno, povremeno, ponekad i stalno, poslove u oblasti turizma. Sve {to zaradi, ka`e uz smeh, potro{i upravo na - turizam.

- Putuju}i svetom, na ovaj na~in, {to je uvek svojevrsna avantura, posetio sam sobu hotela u Wujorku u kojoj je `iveo slavni Nikola Tesla, bio na fjordovima u Norve{koj, plivao s fokama u Atlantskom okeanu, u prelepom nacionalnom parku Jelouston, popeo se na vrh piramide Meseca i Sunca u Meksiku - nabraja \ur|evi}. - U nacionalnom parku u Ukrajini sam se izgubio, bio sam nadomak zidina veli~anstvenog Kremqa u Moskvi, na ivici litica u Irskoj, do`iveo Uskrs u Jerusalimu. Bio sam na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Moskvi, posetio pustiwu u Ujediwenim Arapskim Emiratima. Prokrstario celu Evropu, veliki deo Severne Amerike, Bliskog istoka, zapadne Azije...

Vladimir najavquje da }e Island biti jubilarna, pedeseta dr`ava koju }e pohoditi. Namerava da jubilej obele`i uz polarnu svetlost, ispod aktivnog vulkana nedaleko od Rejkjavika. Potom, planira da putuje u Albaniju, SAD i Kanadu, na sever Afrike, te centralnu Ameriku. - Moj prioritet je `ivot ispuwen rado{}u, iskustvima, znawima, a za to je ne{to moralo da se `rtvuje, najvi{e studirawe koje se zbog putovawa odu`ilo, ali se ne kajem, jer je vredelo - ka`e Vladimir. - Onaj ko ode negde, a nema gde da se vrati, nije putnik, nego izbeglica. Meni su moja Srbija, moje Vaqevo i rodni kraj po~etna i zavr{na ta~ka, oaza kojoj se uvek vra}am, gde se odmaram mentalno i fizi~ki, pripremaju}i se za nove avanture. Zato gde god odem ponosno isti~em zastavu Srbije! Putova}u svetom sve dok budem ose}ao da tako treba, da me put u nepoznato zove.

Putovawa bri{u stege Bivalo je, tokom krstarewa svetom, i neprijatnih iskustava koja, kada se pro`ive, postaju anegdote kojih se uz osmeh se}am - ka`e na{ sagovornik.

- Putovawa uklawaju sve stege koje ~ovek ima u mislima, u mozgu. Putnike razlike ne ugro`avaju, niti ih pla{e, ve} ih razli~itosti sveta i kulture privla~e, a sloboda je iznad svega. Potrebno je da se qudi, kulture, dru{tva, spajaju, upoznaju, da se razli~itosti i lepote prirode i onoga {to je ~ovek stvorio iskuse i vide u`ivo...

Vernici na slu`bi za Badwe ve~e 2024.

LEPE VESTI IZ WUJORKA Srbi opet mogu u ve}em broju da prisustvuju slu`bama u Crkvi Svetog Save na Menhetnu, skoro uni{tenoj u po`aru 2016

Radost u du{i videla se na licu vernika, u bistrim pogledima i ozarenim licima nasmejane de~ice, ~ula se u bogoslu`ewu sve{tenika. I bila je dvostruka - zbog najradosnijeg hri{}anskog praznika i zbog prvih Badwe ve~eri i bo`i}ne slu`be u Sabornoj crkvi Svetog Save u Wujorku. Prvih posle sedam godina od kada je srpsku svetiwu na Menhetnu, na Vaskrs 2016, gotovo uni{tio veliki po`ar.

Iako je tih dana bilo nevreme, hram je bio pun, pun istinske vere.

Ose}aj su upotpunili i ulep{ali mali{ani iz folklornog ansambala „Opan~i}i”, koji su pevali posle slu`be na Badwe ve~e.

- Kada sam pitao nekoliko najmla|e dece, uzrasta od ~etiri do pet godina, kako im je bilo Badwe ve~e, rekli su: „Odli~no”! A, na pitawe, {ta je bilo odli~no, odgovorila su: „Sve”! Drago mi je da smo iz Patrijar{ije naru~ili za Bo`i} 34 naslova de~jih kwiga i ostavili mali{anima da ih sami uzmu bez ikakvog napla}ivawa. Verujemo da }e ove kwige jedino tako dospeti u ruke svakog deteta. Zahvalni smo da imamo kome da ih damo. Isto ~inimo i sa sve}ama, ikonama, hranom i pi}em. Ne prodajemo, ve} ostavqamo narodu na voqu, gledaju}u da ga zadu`imo qubavqu i pa`wom, koji su ve}i i dragoceniji od svega.

Gledamo da na ovaj na~in negujemo prijatnu i toplu atmosferu i poverewe, koji, sa~iwavaju temeqe jedne zajednice i neophodni su da ona opstane zdrava - ka`e za „Novosti” protojerej-stavrofor dr @ivojin Jakovqevi}, stare{ina Saborne crkve u Wujorku.

Ni on ne skriva radost, ali vra}a se u razgovoru i na po`ar 2016.

Sve je, ka`e, o`alostila i duboko ranila ta tragedija. Krov od kamenog crepa i potkrovqe koje je bilo najve}a drvena struktura u Wujorku, prilikom obru{avawa su uni{tili i pod. Kada je crkva izgorela, kako obja{wava, ostali su samo zidovi koji se nisu pomerili. Od unutra{weg, bogato rezbarenog drveta, name{taja i inventara ni{ta nije ostalo. Vatrena stihija je bila toliko silna da je uni{tila i unutra{wi sloj kre~waka, koji se odvojio od nose}eg zida. Trebalo je sve, zaista, podi}i iz pepela.

- Sada{wi zidovi imaju dva sloja: nose}i zid od wujor{kog granita i spoqni sloj od sme|eg kamena. Tri godine posle po`ara, u maju 2019, postavqena je ~eli~na krovna konstrukcija i izlivena betonska plo~a. Dolaskom Wegove svetosti patrijarha Porfirija, 5. februara 2023, uspeli smo da od Zavoda za gradwu dobijemo upotrebnu dozvolu i u|emo u hram. To je bio najve}i i najzna~ajnija doga|aj od po`ara do danas jer je spre~io otu|ivawe na{eg naroda i omogu}io da on opet po~ne da se okupqa u svojoj svetiwi - ka`e prota. Mnogo posla, ipak, jo{ predstoji u wujor{koj Crkvi Svetog Save. Treba}e dosta vremena da se u potpunosti obnovi.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 25. januar 2024.

AUSTRALIJA

Tra`io sam meso od kengura, a prona{ao burek boqi nego u Beogradu Pro{li ~etvrtak je bio peti dan turnira tokom kojeg je trebalo da bude kompletirano drugo kolo i polako se zakuva situacija pred ulazak u drugu fazu. Plan je bio ispratiti me~ Miomira Kecmanovi}a u dnevnom terminu i sve {to uz to sledi, ali je ludo vreme u Melburnu imalo svoje planove.

Od ranog jutra je krenulo sa svojom {izofrenijom i smewivali su se sunce, vetar i ki{a koja je polako uzimala maha {to je zna~ilo da }e program na otvorenim terenima biti suspendovan i da }e kasniti {to je zna~ilo da }e Miomiru Kecmanovi}u pored ozbiqog protivnika trebati i ~eli~ni `ivci.

Zato je dogovor pao da se slobodno vreme iskoristi i skokne do ~uvenog Viktorija marketa, ne{to {to bi predstavqalo me{avinu pijace i buvqaka.

Mesto gde se prodaju meso, vo}e i povr}e, gotova jela i brojni delikatesi, ali i ode}a, obu}a, suveniri, igra~ke, slike, pe{kiri, lampe i skoro sve {to se mo`e zamisliti.

Iako smo zapucali sa namerom da pokupujemo sitnice i poklone i da vidimo kako izgleda tran`irano meso krengura i koliko ko{ta zmajsko vo}e glavna stvar je ipak bila jedna mala radwica ispod pokrivenog dela marketa gde se nalazi-

la neobi~an fast fud koji je nosio ime Drago’s. Ono {to ga je izdvajalo od drugih jeste to {to je u svojoj ponudi imao burek sa mesom, sirom i spana}em, kao i pite sa mesom koje su nas odmah oborile sa nogu.

A radwica je dobila ime po Dragu Nikodijevi}u, Srbinu ro|enom u Australiji koji je od oca pokupio zanat i postao majstor u pravqewu bureka i }evapa, prepoznatqivih specijaliteta obo`avanih u Srbiji. To nas je navelo da u|emo u pri~u sa vlasnikom, pomenutim Dragom koji nas odmah nudi pitom, dok ~ekamo da burek bude gotov, a tu se razvija i na{a pri~a.

Drago ne govori ba{ sjajno srpski, ali insistira da se sva komunikacija odvija na materwem jeziku ~ak i kada je engleski morao da pritekne u pomo}. Drago je nasledio zanat svog oca kojii je u blizini dr`ao radwu sa srpskim specijalitetima i to nastavimo, ubacio jo{ mnoge druge stvari i napravio pravi bum bar koliko smo mogli da se uverimo dok smo tu proveli vreme. Mladi, stari, radnici koji tu rade, prolaznici, turisti, Evropqani, Azijati, svi su rado svra}ali na burek i pite. Degustirali smo i mi i shvatili da je u pitawu prava stvar i da u Beogradu te{ko mo`e da se na|e tako dobar burek.

Po stilu spada u one koji nisu masni, kore su hrskave, a meso ekstra kvaliteta.

Drago prodaje i }evape i to kroz ke-

tering k o j i naru~uju {irom grada, a tu su i brojni drugi specijaliteti. Ipak, posao cveta jer su wegov prozivod prepoznali svi ostali pa smo tako videli Australijanca koji je doveo svoju unuku, lokalne radnike gradske ~isto}e i tinejxerke koje jedu wegov burek na ulici.

Za{to australijski torbari postaju kanibali nakon seksa, koji je za wih – smrtonosan VRU]INE U AUSTRALIJI:

@iva ska~e do 48. podeqka Najvi{i stepen upozorewa na ekstremne vru}ine na snazi je drugi dan u delovima Zapadne Australije, a pro{iren je i na Ju`nu Australiju. Podru~ja Kvinslenda i Novog Ju`nog Velsa su pod „ozbiqnim” upozorewima, saop{tila je nacionalna meteorolo{ka agencija. Agencija je tako|e upozorila na pove}an rizik od izbijawa {umskih po`ara.

U zapadnim oblastima Pilbara i Gaskojn su najavqene temperature do 40 stepeni Celzijusa, dok bi, prema prognozama, temperatura u rudarskom gradu Paraburdu mogla da dostigne 48 stepeni Celzijusa. Na isto~noj obali, u prestonici Novog Ju`nog Velsa, Sidneju, `iva u termometru mogla bi da poka`e 40 stepeni Celzijusa, skoro 10 stepeni iznad prose~nog maksimuma za ovo doba godine.

Visoke temperature pove}ale su rizik od {umskih po`ara u nekim podru~jima, navodi meteorolo{ka agencija i dodaje da Australija prolazi kroz vremenski fenomen El Niwo, koji se obi~no povezuje sa ekstremnim pojavama kao {to su {umski po`ari i su{e.

Posledwe dve sezone po`ara u Australiji su umerene u pore|ewu sa „crnim letom” 2019-2020. godine, kada su u po`arima koji su uni{tili podru~je veli~ine Turske, stradale 33 osobe.

Australijska divqina bogata je `ivim svetom, me|u kojima su `ivotiwe koje umeju da se pona{aju na vi{e nego zanimqiv i neuobi~ajen na~in.

Qubiteqi prirode, nekada ne mogu ni da zamisle {ta sve mnogu videti i ~emu mogu prisustvovati, kada re{e da obilaze prirodne predele i stani{ta.

Eliot Boverman, bio je u dvodnevnom obilasku Nacionalnog parka Nova Engleska ~iji su planinski vrhovi visoki 1.500 metara i jedni od najvi{ih na sredwoisto~noj obali Australije. Dok je pregledao neke vrste biqke na stazi, ~uo je {u{tawe u `buwu ispred sebe i zaviriv{i bli`e, video ne{to zanimqivo.

Mali sisar se iznenada pojavio, vuku}i trup drugog sisara, koji je potom po~eo da pro`dire.

Nekoliko dana kasnije, kada je pregledao snimak, istra`iva~i prirode iz organizacije u kojoj je i Boverman, shvatio je da video sadr`i ne{to {to se retko vi|a u divqini, o ~emu je objavqen i rad u ~asopisu Australian Mammalogy.

Krzneno stvorewe na snimku je entehinus, doma}i torbar, stanovnik {umovitih podru~ja u

isto~noj, jugozapadnoj i severnoj Australiji. Entehinusi obi~no jedu razne insekte i pauke, povremeno male ki~mewake kao {to su ptice, gu{teri ili drugi sisari. Ali snimak kamere jasno

tri nedeqe, „otrovani“ sopstvenim hormonima. To je zato {to hormon stresa kortizol raste tokom perioda parewa. Istovremeno, porast testosterona iz super-velikih testisa kod mu{ka-

je pokazao kopnenog entehinusa (antechinus mimetes mimetes) koji je jeo mrtvog pripadnika svoje vrste! Entehinusi su mo`da najpoznatiji po tome {to pokazuju „samoubila~ku reprodukciju praksu“. Re~ je o smrti nakon razmno`avawa. Taj fenomen je poznat kod nekih biqaka, beski~mewaka i ki~mewaka, ali je retkost kod sisara.

Naime, svake godine svi mu`jaci entehinusa uginu na kraju sezone parewa, posle jedne do

raca uzrokuje „kvar“ u biolo{kom mehanizmu, de{ava se „poplava nevezanog (slobodnog) kortizola koji dovodi do otkazivawa sistemskih organa i neizbe`ne, jezive smrti svakog mu`jaka.

Na sre}u, smrt nastupa tek nakon {to mu`jaci oplode `enke u, kako nau~nici opisuju „maratonskim sesijama parewa“ koje traje i do 14 sati. Nose}e `enke su tada odgovorne da obezbede opstanak vrste, po{to zajednice ovih sisara ostaju bez mu`jaka.

AUSTRALIJA

^etvrtak 25. januar 2024. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo

TAJNA IZGUBQENOG KONTINENTA:

U „australijskoj Atlantidi“ `ivelo pola miliona qudi U blizini australijske obale, na potopqenoj kopnenoj masi, pre 70.000 godina moglo je da `ivi oko 500.000 qudi. Potopqena teritorija, koju nau~nici nazivaju i izgubqeni kontinent ili „australijska Atlantida“, u jednom je trenutku bila toliko velika da je mogla da funkcioni{e i kao odsko~na daska za migraciju s prostora dana{we Indonezije.

Ovo je pokazala studija objavqena u ~asopisu „Quaternary Science Reviews“. „Govorimo o povr{ini koja se danas nalazi oko 100 metara pod vodom“, izjavila je Kasih Norman, arheolog Univerziteta Grifit u Kvinslendu i glavni autor studije.

NIVO MORA BIO JE 40 METARA NI@I NEGO DANAS

„Australijska Atlantida“ je deo velikog epikontinentalnog pojasa koji spajao plato Kimberli i Arnemovu zemqu, koje danas razdvaja veliki okeanski zaliv.

Kao deo paleokontinenta ona je nekad spajala Australiju, Novu Gvineju i Tasma-

niju u jednu kontinentalnu jedinicu nazvanu Sahul“. Iako je re~ o velikom kopnu do sada gotovo da nije bilo istra`ivawa o tome da li je nekada bio naseqen. Wena nova studija „izaziva“ ovu pretpostavku i navodi regionalne podatke o nivou mora pre izme|u 70.000 i 9.000 godina, sa detaqnom mapom izgubqenog kontinenta napravqenom pomo}u sonara s brodova.

Podaci pokazuju da je pre 71.000 do 59.000 godina nivo mora bio oko 40 metara ni`i nego danas, zbog ~ega je tu bilo ostrva do kojih se lako stizalo. Arhipelag je bio dostupan brodovima iz jugoisto~ne Azije.

Me|utim, pre izme|u 29.000 i 14.000 godina, na vrhuncu ledenog doba, nivo mora je dodatno pao te je epikontinentalni pojas postao kopno kraj dana{we Australije. „Ovo je bila kopnena masa povr{ine 1,6 puta ve}a od Velike Britanije. Imaju}i u vidu i okolna ostrva, to je zna~ilo da je okru`ewe u arhipelagu omogu}avalo kretawe od Indonezije, preko Sahula, a zatim od tog arhipelaga do superkontinenta“, objasnila je Kasih Norman.

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

ZA 40 GODINA MORE PROGUTALO 100.000 KVADRATNIH KILOMETARA

Mapirawe sonarom pokazuje da su na tom kontinentu qudi mogli da `ive.

Bilo je visokih brda, postojalo je unutra{we more povezano s velikim slatkovodnim jezerom, kao i vi{e reka.

Normanova je prora~unala da je na takvoj povr{ini, sa svim tim karakteristikama, moglo da `ivi od 50.000 do 500.000 qudi. Ipak, postoje tragovi da su na ovom prostoru zaista `iveli qudi. Ironi~no je {to oni poti~u iz vremena kada su stanovnici „australijske Atlandite“ morali da napuste ovaj prostor zbog podizawa nivoa mora, pi{e „Lajv sajens“. „To se desilo pre otprilike 14.000 do 14.500 godina. U periodu od oko 400 godi-

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

na more je progutalo oko 100.000 kvadratnih kilometara“, napomiwe Normanova.

Posle toga, u periodu od 12.000 i 9.000 godina nestalo je jo{ 100.000 kvadratnih kilometara. „Qudi su mogli da vide kako se pejza` mewa pred wihovim o~ima“, dodala je ona.

Hipotezu podr`ava i studija objavqena u ~asopisu „Nature“, a koja je analizirala genetske karakteristike qudi sa ostrva Tivi, na ivici pomenutog izgubqenog kontinenta. Analiza je otkrila da genetske promene pre oko 14.000 godina, pa pre izme|u 12.000 i 9.000 godina pokazuju da je do{lo do seobe i dolaska nove populacije. U Australiji je iz tog perioda ostalo i mnogo vi{e kamenog oru|a, {to se smatra dokazom skoka broja stanovnika.

LOMILI I UNI[TAVALI

Besna deca pravila haos u kafi}u, pa je vlasnik morao da ih izbaci Ovo je prvi put u osam i po godina vo|ewa lokala da je nekoga morao da zamoli da napusti kafi}. Vlasnik jednog kafi}a u Australiji, Edrijan Dalost na{ao se na udaru kritika javnosti nakon {to je iz svog lokala izbacio porodicu s dvoje male dece. Majka, Laura Edvards, progovorila je o incidentu u videu na dru{tvenim mre`ama, zbog ~ega su mnogi stali na wenu stranu, pa se o celom incidentu oglasio i gospodin Dalost. „To nije bio izliv besa ili slom. Mom detetu je samo trebalo da se pomogne da se nosi sa sopstvenim emocijama u tom tre-

nutku”, objavila je Edvards na svom Fejsbuku nakon incidenta.

Nakon podeqenih reakcija na dru{tvenim mre`ama, Dalost je

branio svoju odluku gde je objasnio da je ovo prvi put u osam i po godina vo|ewa lokala da je nekoga morao da zamoli da napusti kafi}.”

Deca u uzrastu od dve i tri godine pobesnela su se jer su im roditeqi rekli da moraju da dele sladoled. Starije dete po~elo je da skida ukrase s jelke i stvari baca na pod, me|u kojima je bila i ~eli~na fla{ica. ^udim se da plo~ice nisu pukle.

To je trajalo dobrih 15 minuta, a onda sam se ume{ao i zamolio ih da idu”, rekao je on. A onda dodao: „Intervenisao sam samo zato

{to su deca uni{tavala prostor i ometala druge goste”.

Qudi su na kraju ipak stali na wegovu stranu. Porodica je ispo~etka odbijala da napusti kafi}, pa im je Edrijan rekao da }e, ukoliko ostanu pozvati policiju. Nakon {to je izneo svoju stranu pri~e, mnogi su ipak stali na wegovu stranu. „Bravo za vlasnika, ja bih u~inio isto. Wegova je du`nost da osigura da je svim gostima prijatno. Imam decu i kad su bila mala, ako su se pona{ala kao deri{ta, spakovao bih se i sam oti{ao”, komentarisao je jedan roditeq.

14 ^etvrtak 25. januar 2024.

AUSTRALIJA

Ruski rulet Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn I u ovoj nedeqi za nama bili smo naravno svim srcem uz na{e tenisere na Australijen openu (AO). Mi{a Kecmanovi} je pru`io sjajan otpor u tre}em kolu [pancu Karlosu Alkarazu, glavnom Novakovom rivalu za titulu.

Novaka u borbi za 11. finale u Melburnu o~ekuje te`ak okr{aj sa mladim i talentovanim Italijanom Janikom Sinerom. Pored Novakove sve boqe igre i forme, jedan od op{tih utisaka na ovom AO je veliki uspeh ruskih i beloruskih tenisera i teniserki. Pre svih, tu su naravno Rusi Danil Medvedev, Andrej Rubqev, Karen Ka~anov ali i Beloruskiwa Arina Sabalenka i Ruskiwa Ana Kalinskaja. I svi

oni igraju pod odre|enim pritiskom zbog sankcija prema ruskom sportu, i bez nacionalnih obele`ja. Ali to im izgleda nimalo ne smeta da u ovom sportu i daqe posti`u vrhunske rezultate. To je samo jo{ jedan pokazateq da se prave vrednosti ne mogu sakriti, jer iako ruske zastave nema ispred wihovog imena svi vrlo dobro znaju da su oni Rusi.

Zapadna histerija prema svemu {to je rusko traje jo{ od po~etka sukoba u Ukrajini. Po~elo je odmah sa izbacivawem ruskih i beloruskih sportista sa me|unarodnih takmi~ewa, ali je zahvaquju}i ~iwenici da tenis jeste u principu individualni sport ostavqena prilika teniserima da se i daqe takmi~e pod odre|enim uslovima. Oni su to na najboqi na~in iskoristili nastaviv{i da dominiraju u ovom sportu, kao {to su to ~inili i ranije. Po~etkom ove nedeqe pa`wu javnosti skrenuo je jo{ jedan doga|aj vezan za Ruse, a to je ~uvena „Medibenk haking afera“ iz 2022. godine. Protiv navodnog ruskog sajber kriminalca zavedene su sankcije, nakon {to ga je Australija optu`ila da je bio glavni akter hakovawa Medibenka i kra|e osetqivih po-

dataka skoro 10 miliona klijenata. Vlada Entonija Elbanizia je saop{tila da }e Aleksandru Ermakovu biti zabraweno da putuje u Australiju i najavila finansijske sankcije prema wemu kao {to su zaplena wegove imovine ukoliko je ima ovde. Vlada je saop{tila i da je Ermakovo krivi~no delo ka`wivo do 10 godina zatvora. O~ekuje se da }e bliske partnerske zemqe slediti taj primer sa zabranama putovawa i finansijskim sankcijama, zao{travaju}i mre`u oko Ermakova, dok se globalna potraga za wegovim saradnicima nastavqa.

Interpol je obave{ten o slu~aju, a ako Australija odlu~i da podigne optu`nicu, onda bi verovatno bila raspisana i me|unarodna poternica. Ministarka spoqnih poslova Peni Vong rekla je da je to prvi put da je vlada koristila australijski autonomni re`im sankcija, stvoren kao deo takozvanog Magnicki zakona, uperen protiv pojedinca za eventualne sajber prestupe.

Ceo ovaj slu~aj bio je potpuno o~ekivan jo{ od samog po~etka, jer je vlada jo{ odmah iako bez konkretnih dokaza uperila prst i tada u Ruse. Zato je i navodno razre{ewe ove misterije potpu-

Рус Алаксандар Ермаков оптужен за сајбер напад на Медибенк у 2022. години

no o~ekivano, jer ko bi drugi i mogao biti kriv za skandal nevi|enih razmera neki tamo neki Rus. Kra|a osetqivih privatnih podataka vi{e od 10 miliona Australijanaca bila je nacionalna sramota, a jo{ vi{e ako je sve to mogao da organizuje neki golobradi Rus iz svoje gara`e.

Sada smo skoro zaboravili da je te iste godine jo{ jedna velika kompanija Optus bila `rtva hakovawa, kada su tako|e ukradeni podaci vi{e od 10 miliona klijenata. Tada smo u stvari i videli da je svako na{e poveravawe osetqivih podataka brojnim velikim kompanijama ustvari pravi „ruski rulet“. I ne samo da se nikad ne zna gde }e zavr{iti na{i brojevi paso{a ili

voza~kih dozvola, ve} ni brojevi kreditnih kartica. Jer Rusima i ostalim dr`avnim neprijateqima je izgleda sve bukvalno „na izvolte“. Treba samo da se pojavi neki Aleksandar ili Igor koji }e sa tim „slatko“ da se poigra.

Sajber bezbednost u Australiji je izgleda spala na niske grane ako su na{i bankovni ra~uni dostupni svakom belosvetskom hakeru.

Jer kakva god da je bila namera vlade na temu razre{ewa ovog „Medibenk skandala“, na`alost ni malo nas nisu ute{ili niti ohrabrili svojim bombasti~nim i pomalo cini~nim saop{tewima. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Australija se naoru`ava s Kinom na ni{anu Australija nabavqa {palir ameri~kih raketa, ukqu~uju}i tu i projektile „tomahavk”, kako bi parirala rastu kineske vojne mo}i.

Australija }e 2025. godine po~eti proizvodwu vo|enih raketa po licenci ameri~kog proizvo|a~a „Lokid-Martin”, objavio je ministar odbrambene industrije Pet Konroj ranije ovog meseca u Kanberi. Re~ je o „pametnim” projektilima za vi{ecevne baca~e raketa „HIMARS” dometa 70 do 90 kilometara.

Taj po~etni ugovor, u iznosu od 24 miliona ameri~kih dolara, sam po sebi nije krupan i na prvi pogled se mo`da ne ~ini kao velika vest, ali ~iwenica da je on deo paketa od ~etiri milijarde australijskih dolara namewenog ja~awu ofanzivnih kapaciteta zemqe kengura jeste, pogotovo {to se odnosi na parirawe vojnoj pretwi koja, po birokratama u Kanberi, dolazi iz Kine.

Naime, pi{u australijski i isto~noazijski mediji, vojni vrh u Kanberi je 2020. godine razmotrio kapacitete kojim raspola`e i pri tom istakao nedostatak sposobnosti udara na ve}e razdaqine, koji je akutni problem jo{ od povla~ewa iz upotrebe lovaca-bombardera „F-111” 2010. godine. Tu letelicu, konstruisanu ranih {ezdesetih godina, proizvodila je ameri~ka kompanija „Xeneral dajnemiks” i u velikom broju je kori{}ena jo{ u ratu u Vijetnamu i operaciji „Pustiwska oluja” (prvoj intervenciji SAD protiv re`ima Sadama Huseina).

U sastav australijskih oru`anih snaga u{la je 1973. a vlada u Kanberi je kupila vi{e od ~etrdeset komada, od kojih je osam izgubqeno u nesre}ama u kojima je poginulo ukupno deset pilota.

Kako bi nadomestila gubitak udarne mo}i prouzrokovan penzionisawem „F-111” i modernizovala vazduhoplovstvo, australijska dr`ava je nakon 2010. godine investirala u unapre|ewe letelica Mekdonel-Daglas”F-18”, koje je ve} posedovala, i kupovinu 72 borbena aviona pete generacije Lokid-Martin „F-35” (vrednih 17 milijardi ameri~kih dolara).

JA^AWE I KOPNENIH I POMORSKIH POTENCIJALA

No, vlada prethodnog premijera Skota Morisona, donela je i odluku da se radi na nabavci projektila kopnenog i brodskog bazirawa s ve}im dometom, zbog ~ega je inicirala saradwu s „Lokid-Martinom” i „Rajteonom”. Ona sada podrazumeva ne samo kupovinu od ta dva ameri~ka proizvo|a~a, ve} i pomenuto uspostavqawe doma}e proizvodwe.

Kada je u pitawu kupovina, vlada u Kanberi je pro{le godine objavila da }e za potrebe svojih oru`anih snaga nabaviti 22 lansera „HIMARS”, vrednih 975 miliona ameri~kih dolara. Za wih, pored projektila „GMLRS” dometa 70 do 90 kilometara, koje }e biti proizvo|ene kod ku}e po licenci, australijska vojska }e pazariti ameri~ke rakete „PrSM” dosega 500 kilometara.

Jo{ 1,3 milijardi australij-

skih dolara iz dr`avnog buxeta }e oti}i na vi{e od 200 projektila „tomahavk”, dometa oko hiqadu i po kilometara, kojima }e biti naoru`ani doma}i razara~i klase „Hobart”.

Australijski analiti~ari ocewuju da je uvo|ewe u naoru`awe raketa dometa izme|u 500 i 1.500 kilometara neophodno da bi dr`ava mogla da parira rastu kineske vojne mo} i i odvrati potencijalnog protivnika od svojih obala.

VELIKE AMBICIJE

Naravno, ono o ~emu se ne govori ~esto otvoreno je to da Australija ima ve}e politi~ke i vojne ambicije od toga.

Odnosno, da nabavkom raketa „tomahavk”, kao i kupovinom osam skupih podmornica na nuklearni pogon koje teoretski imaju neograni~en radijus delovawa i mogu da ostanu pod vodom onoliko koliko posada to mo`e da mentalno podnese, nastoji da odr`i svoju geopoliti~ku dominaciju nad ostrvskim nacijama u ju`nom Pacifiku. Pored toga, namerava i da pozitivno

odgovori na zahteve Va{ingtona da se ukqu~i u vojne patrole u Ju`nom i Isto~nom kineskom moru, uz kinesku obalu. Wihova svrha je da nosa~e aviona i podmornice Kineske narodnooslobodila~ke armije dr`e „vezane” za azijsko priobaqe, podaqe od otvorenih mora na kojima dominiraju Amerikanci (Vojni savez AUKUS - medijum kroz koji se Australija pot~iwava Va{ingtonu i Londonu).

Pored toga, naoru`avaju}i se „tomahavcima”, Australija, u sklopu vojnopoliti~kih saveza „AUKUS” i „Kvadrilateralni bezbednosni dijalog”, doprinosi i uspostavqawu ravnote`e u raketnom naoru`awu u azijsko-pacifi~kom regionu, gde je posledwih godina, prema mi{qewu vojnog vrha u Va{ingtonu, Narodna Republika Kina u prednosti.

Brz rast kineskog raketnog potencijala zahteva ubrzano opremawe ne samo ameri~kih, ve} i savezni~kih snaga u Pacifiku, smatra vojno-politi~ki establi{ment u SAD. Zato, nije slu~ajno da je naoru`avawe ameri~kim raketama sredweg dometa i doma}u produkciju projektila Australija po~ela da planira prakti~no u istom trenutku kad i jo{ jedan ameri~ki saveznik u regionu, Japan (Tokio kupuje „tomahavk”, Kina i Severna Koreja mogli bi prvi put da budu u dometu japanskih raketa).

ZAJEDNICA

^etvrtak 25. januar 2024. 15

Slobodan Ben|o

SRPSTVO ZBOG SLOBODANA @IVI I NA DRUGOM KRAJU PLANETE:

„Deco, ako `elite kao Novak – igrajte kolo!“ „Kad srpska deca u Australiji razmi{qaju o tome da li da krenu da se bave folklorom samo im ka`em da i Novak \okovi} igra kolo. Ako `elite da budete kao Novak – morate da igrate kolo i morate da budete Srbi“, ka`e za Sputwik Slobodan Ben|o, osniva~ i koreograf Kulturno-umetni~kog dru{tva „Ben|o“ iz Melburna.

Dok se zapadwa~ka javnost sladila fotografijama utamni~enog Novaka \okovi}a, pre dve godine je dobila i pravi odgovor – ispred australijskog imigracionog pritvora u kome je bio sme{ten najboqi sportista svih vremena dogodilo se ne{to nesvakida{we. „Novakovi navija~i igraju ispred hotela“, glasili su izve{taji iz Melburna, uz snimke koji su ostavqali bez daha. I wih i nas...

Na ~udan na~in ceo svet je saznao za srpsko kolo, zasluge za to idu srpskom narodu iz Australije, ali pre svih Slobodanu Ben|u, ~oveku koji je pre {est godina osnovao Kulturno-umetni~ko dru{tvo sa `eqom da o~uva srpsku kulturnu ba{tinu i prenese je na decu srpskih imigranata – 15.000 kilometara daleko od matice. „Kada je Novak bio zatvoren u imigracionom zatvoru bili smo aktivni, ja sam bio na aerodromu kada je stigao. Pu{tali smo muziku i igrali kolo ispred zatvora, sada smo to opet radili ispred stadiona, tradicionalno slavimo svaki Novakov uspeh“, ka`e Ben|o na po~etku ekskluzivnog razgovora za Sputwik. Novak je jedan od razloga zbog ~ega u Australiji qudi srpskog porkela ne zaboravqaju odakle su wihovi koreni. Nijedna pobeda srpskog asa nije pro{la i bez wegove poruke i podse}awa na to odakle dolazi i zato se danas svi Srbi u Australiji di~e svojim poreklom. Dve godine nakon {to je Novak deportovan iz Australije, on ponovo juri trofej na tom tlu i sada umesto da sa prozora posmatra kolo, bio je u mogu}nosti da i sam to kolo zaigra sa srpskom decom u Melburnu. „To je bilo u planu, da Novak nekoliko sekundi odigra sa wima, bilo je veoma te{ko odabrati decu jer su svi hteli na teren. Organizatori nisu mogli to da prihvate da svi budu na terenu i na kraju su tri Kulturno umetni~ka dru{tva poslala svoje ~lanove. Probali smo da se predstavimo u {to boqem svetlu, ja nisam mogao da odaberem koja }e deca iza}i pa sam rekao organizatoru to da uradi“, objasnio je osniva~ Kulturno umetni~kog dru{tva.

Posle svakog me~a Novaka \okovi}a na Australijan openu, ispred Rod Lejver Arene povede se srpsko kolo. Za koncerte i kulturno umetni~ki program zadu`en je Slobodan Ben|o koji se trudi da u Melburnu me|u Srbina odr`i tradiciju i u~i srpsku decu o wihovom poreklu. Iako je No-

vak sa wima igrao samo nekoliko sekundi, sada ta deca imaju uspomenu za ceo `ivot. „Novak je toj deci idol, uzor, wima je zna~ilo i tih nekoliko sekundi koliko je igrao sa wima. Pre toga smo ispred Arene imali koncert u okviru koga smo igrali i pevali. Bilo je te{ko da nam dozvole da do|emo sa instrumentima, morali smo da pro|emo bezbednosnu proveru“, pri~a Ben|o. Objasnio je ~ovek koji se trudi da o~uva srpsko nasle|e koliko je te{ko da to u~ini u Australiji jer je tamo zastupqena anglosaksonska kultura.

„To je gospodski sport, anglosaksonski, ali mi name}emo na{u kulturu, na{e kolo, poku{avamo da doka`emo da je i to deo australijskog kulturnog nasle|a jer ta kultura nije formirana. Zbog toga mi poku{avamo da na{u narodnu igru prezentujemo na najboqi na~in“, objasnio je on. U tome mu poma`e Novak koji ima neverovatan uticaj na mlade u Australiji. „Novak je za nas svetska pozornica i prilika da predstavimo kolo i narodnu no{wu. To su sve deca koja su ro|ena ovde, veliki je uspeh da ih ve`emo za kulturu

i tradiciju pogotovo kad `ive u gradu sa pet miliona stanovnika gde ima mnogo razli~itog sadr`aja. Kad se deca ne}kaju da li da igraju kolo samo im ka`em da i Novak \okovi} igra kolo, koristimo ga kao primer, ako `elite da budete kao Novak morate da igrate kolo, odnosno da budete Srbi. On je za wih heroj i onda mi to uklopimo“, objasnio je Ben|o. Koliko je Novak uticajan dokazuje i to da kada su deca videla vr{wake koja igraju kolo sa Novakom odmah su po`elala da i ona budu deo Kulturno umetni~kog dru{tva. „Posle kola sa Novakom dobili smo u klubu mnogo nove dece koja su do{la upravo zbog toga. ^im su do{li pitali su kada }e da igraju kolo sa Novakom“, otkriva osniva~ KUD-a. Nije lako da deca ro|ena u dalekoj Australiji odr`e svest o tome odakle im je poreklo, pogotovo kada je slu~aj da su ve} druga ili tre}a generacija koja nije ro|ena u Srbiji. „Kada do|e Novak on probudi kod mladih qudi nacionalni identitet sa kojim imamo problema da ga o~uvamo. Dete ovde poprimi anglosaksonske karakteristike.

Novak je dao veliki doprinos da se to popravi.Kada do|e mesec januar nastane euforija, to je mesec Novaka \okovi}a.

Finala su obi~no oko Savindana. Na Bogojavqewe su mladi ovde objavqivali poruku „Bog se javi“ sa fotografijom Novaka, ti mladi su ro|eni ovde, ali i daqe znaju da je Bogojavqewe i to povezuju sa Novakom“, obja{wava Ben|o. Jo{ jedna te{ka okolnost jeste {to Englezi u Australiji je mogu da podnesu da je na tom mestu najboqi u istoriji Novak iz Srbije.

Koliko ga ne vole jasno je kada se pogleda da na Novakovim me~evima zaborave na sve sukobe sa Rusima ukoliko je Rus Novakov protivnik. „Novak je jedini ~ovek koji je naterao Engleze da navijaju za Ruse. Popirin je Rus, ceo stadion je navijao za wega. Anglosaksonska publika bez obzira na lo{ odnos sa Rusijom uvek navija za Rusa ako igraju protiv Novaka. De{avalo se to i ranije sa Anom Ivanovi}. Ali, mi se uvek trudimo, da deluje kao da nas ima vi{e. Imamo mnogo zastava, glasni smo i nekada }e vam stvarno delovati da je stadion prepun Srba iako to nije slu~aj“, zakqu~io je Slobodan Ben|o. Kao {to Novak na turnirima {irom sveta, na razli~itim kontinentima ponosno isti~e svoje poreklo, po uzoru na wega trudi se da to ~ini i ansambl „Ben|o“.

Prvi koncert odr`ali su u Kanberi na Dan Dr`avnosti 2019. a iste godine nastupali su i u Kini za prvi maj. Ansambl je iza{ao na Kineskim zid u narodnim no{wama, pevali su i igrali i time na najlep{i mogu}i na~in prikazali kako se gaje tradicija i poreklo.

Preuzeto sa „Sputwik” portala

16 ^etvrtak 25. januar 2024.

ZAJEDNICA

BOGOJAVQEWE OBELE@ENO MOLITVE KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA

Sve~ano obele`ena tri velika hri{}anska praznika Krstovdan, Bogojavqewe i Sabor Svetog Jovana Krstitqa okupili su proteklog vikenda na hiqade vernika u svim srpskim svetiwama u Sidneju i okolini. Najve}i broj Srba `ivi u jugozapadnim delovima grada, pa su tamo{we na{e svetiwe u Kabramati i Liverpulu privukle najve}i broj vernika.

Храм у Кабрамати

PLIVAWE ZA ^ASNI KRST U BRIZBEJNU

Крстовдан у Кабрамати

KABRAMATA U ~etvrtak, 18. januara, Srpska pravoslavna crkva i vernici u ovom sidnejskom predgra|u sve~ano su obele`ili zimski Krstovdan, koji se slavi kao uspomena na prve hri{}ane koji su primili veru na samom po~etku hri{}anske propovedi, a vezuje se za Bogojavqewe i kr{tewe Isusa Hristosa, kao i za dan posve}en Svetom Jovanu Krstitequ, koji je i krstio sina Bo`ijeg u reci Jordanu. Toga dana Svetu liturgiju je slu`io, vernike pri~estio i veliko vodoosve}ewe obavio stare{ina hrama prota \uro \ur|evi}, pevnicom je dirigovao prota Goran ]e}ez, a apostole ~itao ipo|akon Veqko Mraki}, uz prisustvo velikog broja vernika bez obzira {to je bio rani dan. Ovom ~inu molitveno je prisustvovao i episkop g. Siluan. Posle verskog dela, pristni vernici su uzeli osve}enu vodicu koju su poneli svojim domovima.

Dan kasnije, na praznik Bogojavqewe, episkop australijsko - novozelandski g. Siluan je slu`io je Svetu arhijerejsku Liturgiju sa velikim vodoosve}ewem, uz saslu`ewe prisutnog sve{tenstva i prisustvo mnogobrojnih vernika. U subotu 20. januara, na praznik Sabor Svetog Jovana Krstiteqa, hram Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati je tako|e bio prepun vernika i slavara. Recimo na kraju ovih redova, da Sveta liturgija u Kabramati na praznik Svetog Save u subotu 27. januara po~iwe u 10 ~asova ujutru.

Велико водоосвећење на Богојављење је обавио епископ г. Силуан

Велико водоосвећење испред храма у Ливерпулу

LIVERPUL Tri od petnaest najve}ih verskih praznika molitveno i sve~ano su proslavqena u crkvi Svetog apostola i jevan|eliste Luke u sidnejskom nasequ Liverpul, u prisustvu zaista velikog broja parohija i vernika.

Bez obzira {to je za mnoge petak radni dan, srpske svetiwe na ovom kontinentu bile su pune vernika, me|u kojima veliki broj dece i mladih. Tokom praznika Krstovdan, Bogojavqewe i Sabor Svetog Jovana Krstiteqa, svetu liturgiju je slu`io i vernike pri~estio prota Aleksandar Milutinovi}, a veliko vodoosve}ewe obavio ispred ovda{we nove i predivne svetiwe u izgradwi. On je u svojoj pastirskoj besedi na Bogojavqewe vernicima objasnio da se ovaj praznik sla-

Богојављење у Ливерпулу vi 19. januara, jer je tog dana u 30. godini Isusa Hrista u reci Jordan krstio Jovan Prete~a, kada je po kr{tewu koje je obavqeno trostrukim urawawem u vodu, otvorilo se nebo iz kog se za~uo glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin wegov, a na Isusa je u vidu goluba sleteo Sveti Duh. Zbog toga se na Bogojavqewe pravoslavni vernici pozdravqaju sa “Bog se javi – Vaistinu se Bog javi”. I ovom prilikom posle verskog

Породица на окупу за време празника dela ve}ina vernika se okupila u crkvenoj sali, gde su ovda{we vredne ~lanice Kola srpskih sestara pripremile bogatu trpezu qubavi za sve prisutne. Za parohijane i vernike liverpulske crkve Svetog apostola i jevan|eliste Luke u Liverpulu obave{tewe, da na praznik Svetog Save u subotu 27. Januara ne}e biti bogoslu`ewe zbog odlaska na Svetosavski festival u Kanberi.

Tekst i foto: J. Gajeskov

BOGOJAVQEW ISUSA HRIST Na dan Bogojavqewa u svim crkvama i hramovima slu`e se liturgije i osve}uje se voda koju narod uzima i nosi ku}ama, jer smatra da ima duhovna i lekovita svojstva. [irom Srbije i Republike Srpske i u mnogim zemqama sveta gde `ive Srbi odr`ava se takmi~ewe pliva~a u va|ewu ^asnog krsta iz vode. Mi koji `ivimo u Kanberi nismo u prilici da plivamo za ^asni krst, jer u kanberskom jezeru nije dozvoqeno kupawe. Ovaj veliki hri{}anski praznik proslavili smo u na{oj crkvi Sv. Save na Fareru. Svetu liturgiju slu`io je otac Branko Vasili}, na kojoj je prisustovao na{ verni narod iz Kvimbijena i Kanbere. Pred sam kraj liturgije usledio je ~in Velikog vodoosve}ewa a posle toga od oca Branka moglo se ~uti dosta lepih obi~aja i verovawa vezano za ovaj praznik. Na kraju su svi nato~ili osve{tanu bogojavqensku vodicu koja se ~uva u svakom domu preko cele godine kao velika svetiwa i koristi se za ozdravqewe tela i du{e. Hri{}anstvo nas u~i da se bogojavqenska vodica nikada ne kvari, jer u woj prebiva sila Duha

S d ji s k

ZAJEDNICA

^etvrtak 25. januar 2024. 17

ENO I SVE^ANO [IROM AUSTRALIJE

Bogojavqensko plivawe u Melburnu

WE PRAZNIK KR[TEWA TA OBELE@EN U KANBERI

Svetoga, neki qudi je ~uvaju po dvadeset,trideset i vi{e godina u svojim domovima. Posle uzimawa vode svi su oti{li svojim ku}ama, oni koji slave da nastave sa priprema-

ma za slavu a oni koji ne slave da se pripreme za odlazak na slavu.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

Sedmo tradicionalno plivawe za ^asni Krst na dan Bogojavqewa u Melburnu je odr`ano u luci „Princes Pier“ u petak 19. januara 2024. godine u organizaciji Crkvene op{tine Sveta Trojica iz Branzvika. Veliki broj naroda, kako iz ove, tako i iz drugih parohija, prisustvovao je svetoj molitvi i vodoosve}ewu. U jakoj grupi pliva~a, koji su se ove godine odazvali u najve}em broju do sada, prvi do krsta stigao je mladi parohijanin i vaterpolista Pavle Ma~i}. U mla|oj kategoriji, koja je organizovana za decu, prvi do krsta je stigao parohijanin i |ak srpske {kole u Branzviku, Marko. Posle plivawa sledilo je poslu`ewe koje su vredne sestre spremile da se prisutni narod okrepi.

Svim pliva~ima, parohijanima, sestrama, i svom prisutnom narodu sve{tenik Petar Damwanovi} zajedno sa protom Miloradom Lon~arem iz crkve Sv. Arhi|akona Stefana u Kizbori zahvalio se na wihovom trudu, molitvama, i u~e{}u u ovom divnom narodnom obi~aju, u nadi da }e se, uz Bo`iju pomo}, jo{ dugi niz godina ovako okupqati u {to ve}em broju.

18 ^etvrtak 25. januar 2024.

ZAJEDNICA

VESTI IZ MITROPOLIJE AUSTRALIJSKO – NOVOZELANDSKE

Hram Sv. Jovana Krstiteqa u Volongongu proslavio svoju slavu Povodom hramovne slave, Sabora svetog Jovana Krstiteqa, svetu arhijerejsku Liturgiju slu`io je Episkop Siluan uz saslu`ewe arhimandrita Jefrema (Abasija) iz Antiohijske crkve, protojereja-stavrofora Qupka ^ubrilovi}a, protojereja Branka

Bosan~i}a i proto|akona Petra Mraki}a. Doma}ice slave bile su Juca Mati} i Katarina Markovi}, a za slede}u godinu primio se Sa{a Zbiqi}. Radost praznika ispunila je srca i du{e vernih kako u hramu tako i za slavskom trpezom.

De~ije letovali{te u manastiru Sv. Save kod Kanbere Posle nekoliko godina pauze zbog pandemije, u manastiru Svetoga Save Novi Kaleni} kod Kanbere, blagoslovom Episkopa australijsko-novozelandskog Siluana, u nedequ 21. januara u popodnevnim ~asovima, zapo~eo je rad de~ijeg Svetsavskog letovali{ta.

Zahvaquju}i qubavi i pregala{tvu

na{ih volontera na ~elu sa gospodinom Nikolom ]ukom, gra|evinskom preduzima~u i vlasniku firme IKONA, potpuno je preure|ena jedna od zgrada za de~iji boravak, sa novim kupatilima za devoj~ice i de~ake. Ovo je velikim delom olak{alo i omogu}ilo nastavak odr`avawa de~ijeg letovali{ta.

Idu}e godine u planu je i obnova jo{ jedne zgrade za de~ije letovali{te ~ime }e se omogu}iti prijem ve}eg broja dece. Kamp predvodi direktor kampa protojerej-sta-

vrofor Sa{a Radoi~i} uz pomo} predsednice i sekretara Saveznog Kola Srpskih sestara i pomaga~a roditeqa dece ~ija deca u~estvuju na kampu.

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

^etvrtak 25. januar 2024. 19

XEJ IZ ALEJE VELIKANA

Gledao sam film “Nedeqa” o mladala~kom `ivotu nesta{nog peva~a sa estrade, biv{eg uli~ara i delinkventa Xeja Ramadanovskog. Sam naziv filma je asocijacija na wegovu najpopularniju pesmu `ivot ^etvrtak 30.i na maj 2019. u KP domu, gde ga roditeqi nedeqom nisu pose}ivali, niti je Xej imao gde i kod koga da ode te slobodne nedeqe. Majka ga je ostavila na ulici, a od oca je pobegao na ulicu. Sva sre}a Xej na Dor}olu kao de~ki} i mladi} nije bio surovi uli~ar, mafija{ ili ubica, ve} sladak “mali”, stidqiv i skroman momak. Posle “Tome” (Zdravkovi}a) i ”Pokidan” (Aca Lukas), ovo je tre}i noviji estradnim u u u U filmu “Nedeqa”nema mnogo pevawa film, sada o nesta{nom momku Xeju Ramadanovskom, muslimanu i prikaza umetni~kog uspeha malog Roma kod koji je kleo u pravoslavnu sve- naroda. Ima samo pri~e o Xejovom {ibicarewu titeqku Svetku Petku. Ura|en je jednostavno i pitko, na nivou i mafiji sa Dor}ola. Nema filmskog stuidenta re`ije. To je istovre- obja{awewa za{to je Xej velikan, koji je meno saga o Ciganima ili Gancisahrawen u Aleji zaslu`nig gra|ana u Beogradu ma ili Romima, ali i o “belima”.

Ovo je i slatka pri~a o srpskom kriminalu i podzemqu na ni su kao gazde uli~arima, a }ola” dovodio do usijawa svojim beogradskom Dor}olu. Prikaz je milicionari i policajci su glasom. Dominira pri~a o {ibinedela, ali i prawe lika Iso predstavqeni kao rasisti koji carewu i nasiqu. Film o Xeju je prose~na filmska pri~a, duLero Xambe. Mafija{ Iso Lero prebijaju tamnopute.

Xamba je bio brat Xeju, ne ro|eU filmskoj romansiranoj plo gora od „Tome”. Nema pri~e ni, ali za{titnik i idol ulice, mladosti Xeja Ramadanovskog kako je Xej postao peva~, kako nesavr{eni ~ovek, usamqenik, vrlo malo je pesme, zbog koje je je u~io pesme, probao, snimao, robija{, surovi kriminalac ovaj bio poznat i popularan. I izvodio. Nema problema koji su uli~nog ranga, najboqi drug oni {to peva je filmski skra- ga mu~ili kada je sa ulice u{ao Ramadanovskog u podzemqu. U }eno. Nema snimaka sa wegovih u svet “belih qudi”, o ~emu je filmu “Nedeqa” inspektori be- koncerata, nema one muzi~ke ma{tao. Nema pri~e o tome kako ogradske policije predstavqe- atmosfere, koju je „mali sa Dor- se nosio sa slavom, jer nije {ko-

12

DRU[TVO

a preska~u se pisci, pesnici o drugi veliki srpski umetnici.

Odgovor se naravno sam name}e.

Pesnici nisu imali {ibicarsku pro{lost, nisu `iveli na ulici sa kriminalcima, nisu imali mafija{e za prijateqe {to na filmu deluje jako uzbudqivo.

Novi srpski estradni filmovi “Toma” (Zdravkovi}) i ”Pokidan” (Aca Lukas) i “Nedeqa” (Xej Ramadanovski) su zapravo tri celuloidne bajke za mase o porocima qudi sa srpske estrade – kocka i alkohol, droga i kocka, {ibicarewe i kocka sa pi{toqem za pojasom. S tom razlikom {to u filmu “Nedeqa” nema fiktivnih scena i umetni~ke nadgradwe. Scenario, ina~e, ponajboqi deo ovog Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation filma, je krajwe realno prika2/332A Main Rd. East St Albans VIC (03) 9367 5838 ali je zao3021 Xeja- Tel. Ramadanovskog, re`iser to traqavo filmovao.

U filmu “Nedeqa” dominiraju samo pri~e o {ibicarewu kao prevare i kao jedinog poroMELBOURNE SYDNEY GEELONG kaBRISBANE Xeja Ramadanovskog.

Nema BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Bo`icaoSavi} Petrovi} pri~e narkoticima, koje je (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 probao 0584 Enterprises mo`da i o novcu koji je ST ALBANS Edensor Park 0424 112 228 Rade prolazio kroz wegove ruke. lovan da bude zvezda estrade.

9367 5838 9823 1401 67- Kennedy Dr.su mu milioni 0419 396 633kroz Pro{li Kako je 500 nepismen, sa0458 zavr{enom 0409 255 828 931 Redbank Plains uli~nom {kolom, postao ugled- ruke, a na kraju je zavr{io u Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} iznajmqenom stanu – svedo~i na i stra{no cewena li~nost.

ADELAIDE 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield Nema prikaza Xeja kao jed- danas jedan Xejov prijateq.

Dandenog Drive Blair Athols Euro Zonazato -Zaga pri~e o surovom Ima nog stalno nasmejanogNSW i veselog 2560 0413 929 416 Goranka Kosaba{i} Xambi, uli~nom idolu Xeja malog ~oveka, kog su0425 svi358 voleli 539 0420 201 344 Egan CI. Werribee i 33 tap{ali ga. Nema uop{te ula- Ramadanovskog. Ovo je zapra0432 619 885 ska u likove, dubinu wihovih vo pri~a o Dor}olu kao raju za SAFEWAY TRAVEL karaktera, svi su prikazani mafiju s- kraja BiH sedamdesetih go9534 4866u stripovima, plit- Srbija dina pro{log veka, ali i o narkao face 40 kilograma 9366 9299 kroz galamu,maksimalno ko, povr{no, smeh komanki, beloj lepotici koja i nasiqe. Jedan filmski kri- je Xeju bila svetlost na kraju ti~ar je primetio da su ovakvi tunela. “Nedeqa” je i istina o estradni filmovi deo novog smrti dvojice Roma na Dor}olu srpskog trenda. Da u wima ima – Xambe i Xeja. U filmu nema politi~kog podila`ewa na- obja{awewa za{to je i kako rodnim masama. Da su ponegde Xej postao srpski velikan, koji filmovi do~ekani “drvqem i je sahrawen u Aleji zaslu`nih kamewem”. Mnogima smeta to gra|ana u Beogradu. Zato je ovaj za{to se snimaju filmovi o film zapravo samo jo{ jedna tamo nekim narodnim peva~ima, estradna ru`na bajka.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

Odr`ana premijera filma ”Nedeqa” o peva~u Xeju Ramadanovskom Film „Nedeqa”, `ivotna pri~a o peva~u narodne muzike Xeju Ramadanovskom (1964-2020), protekle srede imao je premijeru u ispuwenoj MTS dvorani, gde

Premijeri su prisustvovale i peva~eve }erke Ana Ramadanovski i Marija Ramadanovski Davidovi}.

Film „Nedeqa” inspirisan istinitim doga|ajima, donosi

je gluma~ka i autorska ekipa zaslu`ila dugotrajne, vi{eminutne aplauze i povike odobravawa.

Na poklonu posle prikazivawa „Nedeqe”, beogradska publika je burnim aplauzima nagradila gluma~ku ekipu u kojoj su Marko Janketi}, Stefan Vuki}, Aleksej Bjelogrli}, Zlatan Vidovi}, Milica Janevski, Ma{a \or|evi}... O~ekivano najtoplije su pozdravqeni tuma~i uloge Ramadanovskog - Alen Selimi kao mali Xej, i Husein Alijevi} Husa, kao odrasli peva~, oba prvi put na filmu. Poklonili su se i rediteq Nemawa ]erani} i korediteq Milo{ Radunovi}, scenarista Stefan Bo{kovi} i producent Vladan An|elkovi}.

pri~u o Ramadanovskom od najranijeg detiwstva i mladosti, provednih na ulici ili u popravnom domu, do velikog uspeha, kasnije ostvarenog folk hitovima kakvi su „Nedeqa”, „Ko se s nama dru`i”, „Ugasila si me” ili „Gde }u sad moja ru`o”. Novinarima na crvenom tepihu, Alijevi} je rekao da je u filmu igrao Ramadanovskog, svog prijateqa sa kojim je i sam u{ao u svet {ou biznisa, i da mu je samim tim uloga donela mnogo emocija. „Pored gluma~kih zadataka, stalno sam imao emocije vezane za mog prijateqa i mene samog...

Skup raznih emocija je ~inio stvar te{kom, ali sam bio dovoqno hrabar da sve to iznesem

kako treba”, rekao je Alijevi}.

Prema wegovim re~ima, Ramadanovski je bio po dobroti jedan od najboqih qudi koje je upoznao. „Xej je neko ko je jako te{ko `iveo u detiwstvu. Kad je u{ao u lovu, to je bio samo impuls da poka`e svoju dobrotu”, istakao je Alijevi}. Glumac Ivan Jevtovi} je rekao novinarima da mu je rad na „Nedeqi” bio vrlo uzbudqiv, jer je imao priliku da sara|uje sa potpuno novom generacijom umetnika, pogotovo neotkrivenih. „Za mene je najve}e otkri}e mali Selimi koji otvara film, igra malog Xeja. Imao sam priliku da radim kao u~iteq sa wim, drugom decom i Husom, kao natur{~icima. Ovo je spoj razli~itih generacija i talentovanih qudi”, ocenio je Jevtovi}. Prema wegovim re~ima, „Nedeqa” je detaqna i delikatna obrada tog perioda i Dor}ola, ne{to {to u filmskom smislu li~i na „Bilo jednom u Americi” (1984) i „Goodfellas” (1990). Janevski je novinarima priznala da je imala stra{no veliku tremu kad su je pozvali da igra stihopisca Marinu Tucakovi} (1953-2021), poru~iv{i da je „Nedeqa” „jedan divan film”. Prijateq Ramadanovskog, Mi}a Softi} je rekao da je film snimqen po istinitim doga|ajima, i da se sve {to gledaoci mogu da vide, zaista i desilo, ali je naravno prikazano ‚’na filmski, umetni~ki na~in”.

Softi} je rekao da je Ramadanovski bio „poseban, dobar ~ovek, umiqat, dobar za druge, lo{ za sebe”.

Premijeri su prisustvovsli i ministarka rudarstva i energetike Dubravka \edovi} Handano-

vi}, v.d. direktor Filmskog centra Srbije Ivan Karl, rediteq Miroslav Leki}, generalna direktorka kompanije m:tel Jelena Trivan, kao i direktorka Direkcije za multimediju Telekoma Srbija Aleksandra Martinovi}.

20 20^etvrtak ^etvrtak25.

25.januar januar2024.

2024.

PUTOPIS

Peru Peru –– putovawe putovawe uu kraqevstvo kraqevstvo Sunca Sunca Ako samo malo istra`imo, otkrivamo da je Peru, kao Borhesov Alef, celi svet u malom. Kakva izvanredna privilegija za zemqu da nema jedan identitet jer ih ima sve!

Mario Vargas Qosa Peru je dom drevne civilizacije Inka, zemqa prirodno bogata u kojoj prete`no `ive siroma{ni qudi. Peru je prostran i misteriozan i treba vam energije da obi|ete Limu, wegov glavni grad, Kusko, prestonicu Inka, Ma~u Pik~u, ve~nu tajnu i nestvarni pejza`. Ali, kada ih jednom obi|ete, sva va{a ~ula ujedini}e se u jednoj `eqi – zakora~iti jo{ jednom na ovu svetu zemqu gde lepota biva neprolazna, a ~ovek malen ispod zvezda. Uputite se smelo na tlo najmisti~nije i najatraktivnije zemqe u Ju`noj Americi!

Bogata vegetacija i neverovatni predeli Peru se nalazi u Ju`noj Americi na obali Tihog okeana. Na severu se grani~i sa Kolumbijom i Ekvadorom, na istoku sa Brazilom, jugu sa ^ileom i Bolivijom, dok prema zapadu izlazi na Tihi okean. Peru je zemqa neverovatnog reqefa. Geografski se sastoji od tri oblasti: velike pustiwe u priobalnom delu, Anda (Andi su posle Himalaja drugi po veli~ini planinski lanac na svetu), Amazonije (pra{uma Amazonije zauzima ~ak 60 % peruanske teritorije na koje qudska noga jo{ nije kro~ila). U sredi{wem delu zemqe postoji povremena vulkanska aktivnost. Peru je zemqa izuzetno bogata hidroenergijom (jezero Titikaka, reka Amazon, Uaqaga, Ukajali, Napo).

Stanovni{tvo i kultura Perua U Peruu `ivi oko 26 miliona stanovnika. Ve}insko stanovni{tvo je indijansko (45%), ali na tlu Perua ima i drugih naroda, a to su mestici (me{anci Indijanaca i Evropqana ~ine 37%), belci (15%), crnci (3%). Slu`beni jezici u Peruu su {panski i ke~ua (domoroda~ki jezik). Stopa pismenosti u Peruu je 87%. Glavni grad Perua je Lima sa 7,5 miliona stanovnika, a ve}i gradovi su Arekipa, Kaqao, Truhiqo.

Peruanci su prete`no katoli~ke veroispovesti (90% stanovni{tva) i veoma su religiozni. Zanimqivo je wihovo verovawe da `uta boja donosi sre}u, pa svoje ku}e kre~e u `uto, a za do~ek Nove godine nose ve{ `ute boje.

Lima – prestonica Perua Lima je peti najve}i grad na tlu Latinske Amerike i najve}i i glavni grad Perua.

Ima oko 7,5 miliona stanovnika. Jedan je od najva`nijih i najve}ih finansijskih sedi{ta Ju`ne Amerike. Zemqotres ogromnih razmera koji je zadesio grad polovinom 18. veka stavio je ta~ku na zlatni period grada. U 19. veku po~iwu ratovi za nezavisnost od [panije i tada Lima gubi zna~aj va`nog kolonijalnog centra.

Poznate ~etvrti u Limi U Limi se mo`e zaista zapaziti kontrast. Urbani deo grada pru`a mogu}nost odli~nog no}nog provoda, dok u predgra|ima mo`ete nai}i na veoma siroma{ne qude. Elitna ~etvrt Baranko ima impozantnu arhitekturu. U woj mo`ete videti boeme, slikare, pisce, a u ovoj ~etvrti ima i sjajnih restorana sa odli~nom kuhiwom.

U Mirafloresu, poznatoj gradskoj ~etvrti, nalazi se mnogo barova, hotela i no}nih klubova. Pored dobre zabave, ovde }ete nai}i i na butike sa markiranom robom.

Ipak, u ovoj ju`noameri~koj zemqi mnogo je vi{e siroma{nih qudi, te se tako u predgra|u nalaze favele. U wima i danas mnogo stanovnika ima problema sa vodom i strujom. Peruanci su veoma vedar, srda~an i gostoqubiv narod, te su namr{teni i namrgo|eni qudi na ulicama Lime prava retkost.

Kusko – stara prestonica Inka Kulturno blago u ovoj ju`noameri~koj zemqi je neprikosnoveno, a vrhunac tog

Lima, Lima,glavni glavnigrad gradPerua Perua

Centralni Centralnigradski gradskitrgtrgu Limi u Limi

Kusko, Kusko,stara staraprestonica prestonicaPerua Perua Ma~u Ma~uPik~u Pik~uizgleda izgledakao kao ogromno ogromnostepeni{te stepeni{tenana padinama. padinama.^ak ^akoko oko200 200 gra|evina okru`uje gra|evina okru`ujeveliki veliki centralni centralnitrg, trg,a impozantan a impozantan jejewihov wihovpolo`aj polo`aj– – raspore|ene raspore|enesusupopoterasama. terasama.

Grad Gradjejeizgra|en izgra|ennanavisini visini odod2 400 2 400metara metaranadmorske nadmorske visine visine

Jezero JezeroTitikaka Titikakanajvi{e najvi{ejejeplovno plovnojezero jezeronana svetu svetui inajve}e najve}enanateritorije teritorijeJu`ne Ju`neAmerike Amerike

blaga je Kusko, stara prestonica Inka.

Na nadmorskoj visini od 3.400 metara sa planina Anda suvereno vlada ovim peruanskim podnebqem. Kusko u bukvalnom prevodu zna~i pupak i predstavqa centar ~uvene imperije Inka. Wegova okolina poznata je po arheolo{kim lokalitetima i predivnoj prirodi. Carstvo Inka je nastalo u 14. veku, a svoj vrhunac je do`ivelo u 15. veku. Najve}i deo grada izgradio je car Pa}akuti.

Centralni i najva`niji deo starog grada zauzimao je Hram Sunca izgra|en od srebra i zlata. Od nekada{we bqe{tave i velelepne prestonice Inka danas su ostale samo ru{evine i svega 20 % nekada{weg starog dela grada koji je pod za{titom Uneska. Ono {to obavezno treba videti u neposrednoj blizini Kuska je Kenko, va`no sveto mesto i pe}inu sa oltarom isklesanim u steni. Kusko je bio politi~ki i vojni centar Inka. Danas je ceo grad pod za{titom Uneska.

Ma~u Pik~u je savr{enstvo bez mane O~aravaju}i ambijent me|u oblacima, planinska sve`ina koja opija, vrhunac graditeqskog dostignu}a, savr{enstvo arheologije, mistika koja o~arava – sve je to Ma~u Pik~u, glavni ciq putovawa u Peru.

Do najo~uvanijeg lokaliteta iz vremena Inka mo`e se iz Kuskoa do}i `eleznicom.

Ova vo`wa Svetom dolinom ostaje upam}ena kao vo`wa u cik-cak zbog veoma strmom uspona.

Ma~u Pik~u izgleda kao ogromno stepeni{te na padinama. ^ak oko 200 gra|evina okru`uje veliki centralni trg, a impozantan je wihov polo`aj – raspore|ene su po terasama. Grad je izgra|en na visini od 2 400 metara nadmorske visine i pretpostavqa se da nije bio klasi~an grad ve} carski posed ili naseqe izgra|eno za potrebe religijskih rituala.U samom sredi{tu grada nalazi se granitni monolit za koji se veruje da je slu`io kao `rtvenik u ritualima `rtvovawa ili kao opservatorija. Za posetioce je trenutak silaska niz strme i neravne stepenice uzbudqiv i nemerqiv. Dok lame oko vas bezbri`no pasu, ~ini vam se da su priroda i istorija napravile pravo remek delo i da je mesto iz va{ih bogatih vol{ebnih de~jih snova i ma{tarija upravo Ma~u Pik~u! Ma~u Pik~u je 2007. godine progla{en za novo svetsko ~udo!

Veli~anstveno jezero Titikaka i ostrva od trske Jezero Titikaka najvi{e je plovno jezero na svetu i najve}e na teritorije Ju`ne Amerike. Nalazi se na visini od 3820 metara. Wegova povr{ina je 8300 km.

Isto~nim svojim delom jezero pripada Boliviji, dok je wegov zapadni deo u Peruu.

Osim {to se smatra najvi{im jezerom, Titikaka je i najsvetije jezero na svetu. Inke su verovale da vode poreklo sa jezera Titikaka. Najzanimqivija na jezeru jesu plutaju}a ostrva na kojima `ive Uru plemena.

Na~in wihovog `ivota apsolutno fascinira – pripadnici ovog plemena svoje ku}e i ~amce prave od trske zvane totora. Bave se prete`no turizmom.

Peru, nao~ita i inspirativna zemqa, sa svojom burnom istorijom, svim prirodnim, kulturno – istorijskim i arheolo{kim lepotama, svetu se ne bi predstavila u svom punom sjaju bez velikog peruanskog nobelovca Marija Vargasa Qose, koga je oblikovalo peruansko podnebqe

KWI@EVNOST

^etvrtak 25. januar 2024. 21

Ivan Cankar (1876 – 1918) Ivan Cankar je bio slovena~ki kwi`evnik. Ro|en je 10. maja 1876. godine u mestu Vrhnika kod Qubqane (Austrougarska monarhija), a umro 11. decembra 1918. godine u Qubqani (Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca). Pisao je romane, eseje, drame, kratke pri~e, a bavio se i politikom.

Progla{en je najve}im slovena~kim piscem, a ~esto ga upore|uju sa kwi`evnim velikanima Francom Kafkom i Xejmsom Xojsijem.

Otac mu se zvao Jo`ef Cankar, a majka Ne`a Cankar Pivk. Jo`ef i Ne`a su imali osmoro dece. Ubrzo nakon Ivanovog ro|ewa, Jo`ef se seli u Bosnu i Hercegovinu, a majka preuzima brigu o deci. Ivan je bio veoma blizak sa majkom, {to }e pokazati i kroz dela koja je kasnije pisao. Kada je zavr{io osnovnu {kolu u rodnom gradu, upisao je tehni~ku {kolu (realku) u Qubqani. Ve} tada je po~eo da pi{e svoja prva dela, uglavnom

poeziju, pod uticajem romanti~arskih i post-romanti~arskih pesnika poput Franca Pre{erena i Hajnriha Hajna.

Godine 1893. otkrio je poeziju Antona A{kerca koja je imala veliki uticaj na razvoj wegovih kwi`evnih dela i ideala. Pod wegovim uticajem odbacio je post-romantizam i prihvatio literarni realizam i nacionalni liberalizam.

Godine 1897. vratio se u rodno mesto, ali se nakon maj~ine smrti preselio u Pulu. Me|utim, u Puli se nije dugo zadr`ao, pa se 1898. vratio u Be~ gde je `iveo do 1909. godine. Odbacio je simbolizam i idealizam, te postao veliki kriti~ar slovena~kog liberalizma. Objavio je nekoliko o{trih kritika na ra~un poezije Antona A{kerca. Po izbijawu Prvog svetskog rata 1914. godine zarobqen je u Qubqani zbog navodnih pro-srpskih stavova, ali je ubrzo pu{ten. Godine 1917. mobilisan je u austro-ugarsku vojsku, ali je zbog lo{eg zdravqa pu{ten.

Posle rata se zalagao za „moralno

~i{}ewe i podmla|ivawe slovena~ke politike i kulture”. Preselio se u Qubqanu gde je u decembru 1918. godine preminuo usled komplikacije prilikom upale plu}a. Sahrawen je uz najve}e po~asti na grobqu @ale u Qubqani, a wegovoj sahrani prisustvovali su brojni slovena~ki intelektualci. Sahrawen je pored svojih drugova i kolega kwi`evnika Dragotina Ketea i Jo`efa Murna.

Ivan Cankar je napisao tridesetak kwiga, te se smatra jednim od za~etnika slovena~ke savremene kwi`evnosti. Wegova dela obiluju socijalnim, nacionalnim i moralnim temama. Me|u wegovim najpoznatijim delima su roman Na klancu objavqen 1902. godine, drama Sluge iz 1910., te esej Bela hrizantema, tako|e iz 1910. godine. Ipak, najve}i zna~aj Ivana Cankara za evropsku kwi`evnost ogleda se u wegovim ske~evima i kratkim pri~ama, u kojima se prepli}u simbolizam, modernizam, pa ~ak i ekspresionizam. Cankarova dela

su prevedena na mnoge jezike, a postala su i deo {kolske lektire ne samo u Sloveniji, nego i {irom Balkana.

”[oqica kafe”

Mnogo puta u `ivotu ogre{io sam se o ~oveka koga sam voleo.

Takav greh je kao greh protiv Svetog Duha: ne pra{ta se ni na ovom ni na onom svetu. Neizbrisiv je, nezaboravan. Kadkad miruje duge godine, kao da se ugasio u srcu, izgubio, utopio u nemirnom `ivotu. Iznenada usred veseqa ili no}u, kad se upla{en probudi{ iz ru`nog sna, padne na du{u te{ko se}awe, zaboli i zape~e tolikom snagom kao da je greh u~iwen u tom istom trenutku. Svako drugo se}awe lako je izbrisati kajawem i blagom mi{qu – ali ovo nije mogu}e izbrisati. Crna mrqa je na srcu i osta}e tu ve~ito. ^ovek bi rado slagao sam sebe: „Ta nije bilo tako! Samo je tvoja nemirna misao od prozra~ne senke napravila no}! To je

kretu, po trenutnom pogledu koji niko nije primetio, po neizgovorenoj jedva na ~elu zapisanoj misli, ~ak i po koraku, po kucawu, po srkawu ~aja. U katihizisu zabele`en je samo mali broj grehova, pa ni ti nisu glavni. Kad bi srce bilo ispovednik – ispovest bi bila duga i stra{na!

Oprostiv je onaj greh koji se mo`e re~ima iskazati, ispa{tawem izbrisati. Ali te`ak je i prete`ak i krvari do posledweg ~asa onaj greh koji je

bila sitnica, svakida{wa stvar, kakvih se na stotine i hiqade de{ava od jutra do mraka!” Uteha je la`na. Greh je greh, pa bio on u~iwen jedanput ili hiqadu puta, bio svakida{wi ili nepoznat. Srce nije krivi~ni zakonik da pravi razliku izme|u gre{ke i zlo~ina, izme|u ubistva i umorstva. Srce zna da „podlac ubija pogledom a junak ma~em”, i pre bi oprostilo ma~u nego pogledu.

Srce nije ni katihizis da pravi razliku izme|u malih i velikih grehova, da ih razlikuje po re~i i spoqa{wim znacima. Srce je pravedan i nepogre{ivi sudija. Ono sudi gre{niku i osudi ga po skrivenom, jedva svesnom po-

ostao samo u srcu kao uspomena bez re~i i bez oblika. ^ovek ga ispoveda jedino samom sebi kad zuri u no} i kad mu je pokriva~ na grudima te`i od kamena. „Nisam ni krao, ni ubijao, nisam ni blud provodio; moja du{a je ~ista!” La`qiv~e! Zar nisi qu{tio jabuku idu}i pored gladnoga i pogledao ga bez stida! To je gore nego da si krao, ubijao i blud provodio. Srce, pravedni sudija pre }e oprostiti ubici koji je idu}i na ve{ala pomilovao dete {to pla~e, nego tebi bezgre{nom! Jer srce ne zna za sitnice ni paragrafe…

Pre petnaest godina do{ao sam ku}i i ostao kod ku}e tri

Ivan Cankar nedeqe. Za sve to vreme bio sam utu~en i zlovoqan. Stan nam je bio turoban, u svima nama je bilo ~ini mi se, ne{to te{ko, odvratno, kao vla`na senka. Prve no}i spavao sam u sobi; s vremena na vreme bih se probudio i video u mraku da je mati ustala iz posteqe i sedi za stolom. Sasvim mirno, kao da spava; dlanove je pritiskivala na ~elo, belo lice joj se sijalo, iako je prozor bio zastrt i napoqu nije bilo ni meseca ni zvezda. Pa`qivo sam oslu{nuo i razaznao da to nije disawe u snu, nego mukom prigu{eno jecawe. Pokrio sam se preko glave; ali kroz pokriva~ pa ~ak i u snu, ~uo sam weno jecawe.

Preselio sam se pod krov, na seno. U to svoje prebivali{te peo sam se strmim, polomqenim stepenicama, koje su li~ile na lestvice. Namestio sam sebi postequ u senu, a pored vrata stavio sam sto. Vidik mi je bio siv, razriven zid. Zlovoqan, utu~en, pun crnih briga pisao sam tada prve svoje qubavne pri~e. Silom sam svoje misli odvodio na bele drumove, na cvetne livade i mirisna poqa, samo da ne bih video sebe i svoj `ivot.

Jednom sam po`eleo crnu kafu. Ne znam kako mi je to palo na pamet, po`eleo sam je. Mo`da samo zato {to sam znao da u ku}i nemamo ni hleba, a kamoli kafe. ^ovek je u svojoj uobraziqi zao i nemilosrdan. Mati me je pogledala velikim, upla{enim pogledom i nije ni{ta odgovorila. Pust i zlovoqan, bez re~i i pozdrava vratio sam se pod krov da bih pisao o tome kako su se voleli Milan i Breda i kako su oboje bili plemeniti, sre}ni i veseli. „Ruku pod ruku, oboje mladi, jutarwim suncem obasjani, rosom umiveni…” ^uo sam tihe korake na stepenicama. Do{la je mati; pela se polako i pa`qivo, u ruci je nosila {oqicu kafe. Sad se se}am da jo{ nikad nije bila tako lepa

kao u tom trenutku. Kroz vrata je koso sjao zrak podnevnog sunca, pravo majci u o~i; bile su krupnije i bistrije, sva nebeska svetlost sjala je iz wih, sva nebeska blagost i qubav. Usne su se osmehivale kao u deteta koje donosi radostan dar. Ja sam se osvrnuo i rekao zlobnim glasom: „Ostavite me na miru!… Sad mi ne treba!” Jo{ nije bila na vrhu stepenica; video sam je samo do pojasa. Kada je ~ula moje re~i,

nije se ni pomakla; samo je ruka, koja je dr`ala {oqicu zadrhtala. Gledala me je upla{eno, svetlost u o~ima je umirala. Od stida mi krv udari u obraze, po|oh prema woj brzim korakom. „Dajte, majko!” Bilo je dockan; svetlosti vi{e nije bilo u wenim o~ima, niti osmeha na wenim usnama.

Popio sam kafu i te{io sam se: „Ve~eras }u joj re}i onu re~, onu dobru re~ koju je o~ekivala wena qubav…”

Nisam joj rekao ni uve~e, ni drugog dana, pa ni na rastanku…

Tri ili ~etiri godine docnije u tu|ini, tu|a `ena donela mi je kafu u sobu. Pretrnuo sam tada, zabolelo me u srcu tako silno da mi je do{lo da vrisnem od bola.

JER SRCE JE PRAVEDAN SUDIJA I NE ZNA ZA SITNICE…

22 ^etvrtak 25. januar 2024.

DRU[TVO

SRBI NA SVETOJ RECI JORDANU

Sveti Sava je 1229. pokrenuo pokloni~ku kolonu koja se nije prekinula do danas Sveta reka Jordan se u Bibliji pomiwe vi{e od 180 puta. Ona je metafora za po~etak novog `ivota. Mesto na kome je Hrist kr{ten nije proizvoqno odabrano, ono je ta~ka ukr{tawa svih biblijskih pri~a. Tu je Avram u{ao u Obe}anu zemqu, a hiqadu godina kasnije na isto mesto je

Josif Flavije iz prvog veka.

Jordansko kr{tewe Svetog Save tokom wegovog prvog puta na Istok 1229. opisuje wegov u~enik Domentijan: „... Do{av{i na mesto kupali{ta Gospodweg gde Gospod na{ potre rukopisanije grehova na{ih praota~kog prestupa, i mi na{a pregre{ewa svojim milo-

Srpski poklonici na jordanskom kr{tewu

Sveti Sava se 1229. krstio u svetoj vodi Jordana do{ao Isus Navin, predvode}i dvanaest plemena Izraela posle ~etrdeset godina lutawa po pustiwi.

Kada je narod Izraela pre{ao u Obe}anu zemqu, preko suvog korita vode Jordana ponovo su potekle, ka`e Biblija. Na isto mesto ~uda do{ao je i asketa Jovan Krstiteq iz pustiwe da propoveda: „Pokajte se jer pribli`i se Carstvo nebesko“ i potapawem u svetu vodu Jordana sa sledbenika spira grehove. O tome je svedo~anstvo ostavio hroni~ar

sr|em i ’toliko daleko udaqi bezakowa na{a od nas kao {to je daleko udaqen istok od zapada’, i tu umiv{i se u svetom Jordanu na mestu gde glas sa nebesa zasvedo~i o jedino~ednom voqenom sinu Bo`ijem, na tom mestu gde je nekada Jordan od straha Gospodweg pokazao svoj tok suv, kada je prvi put Izraiq prolazio sa }ivotom Gospodwim, i na kraju godina sam Gospod se u wemu krstio, i ovaj sluga Vladike svog, podobe}i se dobrotvoru svom i krstiv{i se u wemu, blagodari roditeqa

svog, toga Vladiku Hrista, za sva dobra wegova.“ Srpski monah i pokolonik u svetoj zemqi Jerotej Ra~anin se krstio 1701. u Svetoj reci: „I zajutra po|osmo na Jordan, tek se sunce pomaqalo.

I pismo i kupasmo se. Jordan je voda slatka veoma i duboka vrlo, gaziti se ne mo`e. Jedni pliva{e.“ Kraq Milan Obrenovi} sa svitom je stigao 1889. u Svetu zemqu, a wegov a|utant kapetan Mihailo Ra{i} zabele`io je: „Naseqenost, retka izme|u Jordana i Sredozemnog mora, gotovo sasvim prestaje na isto~noj strani Jordana i Mrtvog mora.

Tamo sad obitavaju nomadska bedujinska plemena, bez ku}a i ku}i{ta, lutaju}i sa svojim stadima po uskim dolinama dubokih klanaca, pqa~kaju}i trgova~ke i haxajske karavane...“ Danas je slika potpuno druga~ija. Poklonici sti`u u klimatizovanim autobusima koji se parkiraju na prostranim parkinzima. Prostor od najmawe jednog hektara uz obalu poplo~an je i na wemu se nalaze, s jedne strane, prostrani paviqoni s klupama, a sa druge, velike svla~ionice s drvenim zidovima, jedna za dame, druga za gospodu. U wima su i tu{evi da sve`e kr{teni novi qudi speru sa sebe svetu, ali mutnu i blatwavu vodu Jordana.

Nad ogra|enim prostorom za kr{tewe pogru`avawem, potapawem, nalazi se prostrana terasa u obliku amfiteatra, koja gleda na suprotnu obalu, gde se na teritoriji Ha{emitske kraqevine Jordan nalazi Manastir Svetog Jovana i prostor za kr{tewe. Neki biblisti ka`u da je, u stvari, to pravo mesto Hristovog kr{tewa, a drugi tvrde da je ono na izraelskoj obali. Dana{we krstionice u re~nom pli}aku za{ti}ene su od matice metalnom ogradom, da neki sve`e kr{teni poklonik ne ode pre~icom u raj.

MUDRE MISLI I CITATI ME[A SELIMOVI] – CITATI I IZREKE

uuu ^ovek dodu{e naj~e{}e govori radi sebe, ali mora da oseti odjek svojih re~i.

Me{a Selimovi} je bio jugoslovenski pisac, jedan od najzna~ajnijih u novijoj istoriji. Svoja dela napisao je u drugoj polovini 20. veka. Iako je imao muslimansko poreklo sebe je smatrao srpski piscem.

Ro|en u istaknutoj bosanskoj porodici 26. aprila 1910. godine u Tuzli. U svom rodnom mestu je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Preminuo je u Beogradu 11. jula 1982. godine. Neka od wegovih najzna~ajnijih i najpoznatijih dela su: roman “Dervi{ i smrt“, objavqen 1966. godine, roman “Tvr|ava”, kao i autobiografija “Sje}awa”.

uuu Kad ubijaju bez krivice, mo`da i pu{taju bez opravdawa.

uuu Nesre}a je kao vatra, istopi sve osim zlata.

uuu Samo Bog zna sva~iju krivicu. Qudi ne znaju. uuu Ni haqinu ne vaqa krpiti, a kamoli qubav. Boqe je oti}i. uuu Uvek svi znaju za nesre}u i zlo, samo dobro ostaje skriveno. uuu Razuman se hrani da `ivi, a lud `ivi samo da se hrani i goji. uuu ^ovek se navikne na svaki smrad.

”MAMA, DO[LA NAM JE DENA!”

Dirqiva pri~a o keru{i koja je posle „Oluje” pre{la 500 kilometara i prona{la svoju porodicu Posle skoro 29 godina od zlo~ina~ke operacije „Oluja” u kojoj je ubijeno hiqade qudi, a proterano vi{e od dvesta hiqada, jo{ uvek isplivavaju tu`ne i potresne pri~e onih koji su pro{li kroz u`ase rata, izbegli{tva, gubitka ~lanova porodice... U moru takvih, izdvojila se i jedna herojska, dirqiva, a wen glavni akter, keru{a Dena postala je poznata {irom sveta.

Dokaz da ve~nu qubav izme|u psa i ~oveka ne mo`e da prekine ~ak ni rat je Denin poduhvat u kojem je pre{la 500 kilometara, nekoliko desetina gradova i nekoliko reka kako bi do{la do svojih Radanovi}a. Weni vlasnici, porodica Radanovi} `ivela je u Petriwi, gradu u blizini Zagreba, gde su je 1991. dobili kao {tene od kom{ija, a wihova deca nadenula su joj ime. Ku}a Radanovi}a postala je wen dom. Me|utim, ~etiri godine kasnije, nastupila je „Oluja”, ali i borba za goli `ivot, te su kolone srpskih izbeglica iz Hrvatske hrlile ka Srbiji, a Dena je u svom tom haosu ostala u dvori{tu ku}e u Petriwi sama.

Radanovi}i su se obreli u izbegli~kom centru u Rumi, poku{avaju}i da organizuju normalan `ivot. Glava porodice Milan se zaposlio kao voza~ autobusa i nekako su sastavqali kraj s krajem. Ipak, tuga za Denom bila je velika, i wihova sre}a nikada nije bila potpuna. Mislili su da je vi{e nikada ne}e videti.

Keru{a Dena nije mislila tako. Nakon 139 dana lutawa i pre|enih 500 kilometara od Petriwe do Rume, uspela je da prona|e svoje vlasnike koji nisu u tom egzodusu stigli da ga povedu sa sobom.

Pro{la je kroz gradove Dvor, Novi, Prijedor, Bawaluka, Prwavor, Derventa, Modri~a, Br~ko, Bijeqina, Bogati}, Sremska Mitrovica.

Na putu su joj se ispre~ile reke Una, Sana, Vrbas, Bosna, Drina, Sava.

Prepreke su bile male kakva je bila qubav koja ju je vukla da prona|e svoje vlasnike.

– Pred novu 1996. godinu, ta~no 22. decembra, u sobu je utr~ao sin Goran i beskrajno uzbu|en rekao: Mama, do{la nam je Dena! – ispri~ala je Du{anka, i dodaje da u prvom trenutku keru{u nije mogla da prepozna jer je mnogo smr{ala, a {ape su joj bile krvave i bez noktiju. U Rumi se Dena o{tenila i donela na svet petoro ku~i}a. [tenad su poklowena Rumqanima, a ona je odletela u Kanadu sa svojim vlasnicima.

- Deca su jasno rekla da bez we ne}e da idu. To sam i saop{tio slu`benici u kanadskoj ambasadi u Beogradu, koja me je i iznenadila i obradovala u isto vreme svojim odgovorom: „Mi o va{oj keru{i sve znamo i sve }emo u~initi da i ona putuje sa vama, ni{ta ne brinite”.

Tako je i bilo - rekao je Milan.

uuu ^ovekova nada je ja~a od iskustva, ne mo`e je pokolebati tu|i neuspeh. uuu U ~emu je pobo`nost, ako nema isku{ewa koja se savladaju? uuu Kad bi Bog ka`wavao za svako u~iweno zlo, ne bi na zemqi ostalo ni jedno `ivo bi}e. uuu Vi{e je {tete naneseno `ivotu zbog spre~avawa greha, nego zbog greha. uuu Moral je zamisao, a `ivot je ono {to biva. uuu Za la` za koju se ne zna, kojom se nesvesno vara, niko nije kriv. uuu Qubav je vaqda jedina stvar na svetu koju ne treba obja{wavati ni tra`iti joj razlog.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 25. januar 2024. 23

TURIZAM NA NOV NA^IN

I ”}ira” u borbi za turiste POSLEDWI „]IRA“

Posledwi nekada{wi „}ira” pro{ao je [arganom 28. februara 1974. godine. Na wegovim vagonima mogle su se videti kredom ispisane poruke: „]iro, dovi|ewa”, „Dobar si bio”, „Ni{ta te ne}e zameniti”, „Zbogom, dobri }iro”... Suze su potekle gor{tacima na tom ispra}aju, jer im je ovaj voz toliko zna~io: wime su ono malo {to im rodi prevozili do pijace, u grad i{li kod lekara, decu slali na {kole.

Ova narodna tuga za „}irom” dugo je vladala u mokrogorskom kraju. Sve do sredine devedesetih, kad je ovde sinula ideja o obnovi uske {arganske pruge, i to u turisti~ke svrhe. Obnovqena pruga potom je zasjala u punom sjaju, postala najatraktivnija turisti~ko-muzejska `eleznica u Evropi. Kao jedinstveno graditeqsko remek-delo u svetu me|u prugama uskog koloseka. Redovan saobra}aj na deonici Mokra Gora – Jatare – [argan Vitasi (15,5 kilometara) uspostavqen je 1. septembra 2003. godine, otkada muzejsko-turisti~ki voz „Nostalgija” ovuda prevozi putnike.

Besprekorno ure|ena, ume{no vo|ena i uvek popularna muzejsko-turisti~ka `eleznica „Nostalgija” primer je kako se mogu privu}i gosti. [arganski voz sprema se za zimsku sezonu. Du`u jesewu pauzu pravi ovih dana {arganski „}ira”, omiqeni voz qubiteqa muzejskih `eleznica sa svih meridijana. Zaslu`enu, jer je strmim „osmicama” [argana tokom minule sezone od aprila do novembra vozio desetine hiqada putnika.

U toku je redovan postsezonski kra}i odmor, pre nego {to ponovo pokrene ma{ine i krene kroz {arganske tunele, ali u zimsku sezonu vo`wi. Snega ni mraza se ne pla{i, vozi}e i tokom prvih meseci 2024. godine. Tako izgleda jubilarna 20. sezona vo`wi ovom muzejsko-turisti~kom `eleznicom „Nostalgija”. Zvani~no zavr{ena drugog novembarskog vikenda, s odli~nim u~inkom kao i prethodnih godina. Tokom te dve decenije redovnog saobra}aja na uskoj {arganskoj pruzi godi{wi rekord je 80.000 prevezenih putnika, a ovogodi{wa cifra tome se sasvim pribli`ila. Za jo{ jednu potvrdu da je „[arganska osmica” – besprekorno ure|ena, ume{no vo|ena i uvek popularna – bila i ostala biser srpskih `eleznica. Ona lep{a slika Srbije koju stranci ovde upoznaju.

PET MOSTOVA I 22 TUNELA

Sve je na ovoj jedinstvenoj pruzi, koja prelazi preko pet mostova i kroz 22 tunela (od kojih je najdu`i „Aleksandar Prvi” ispod [argana sa 1,7 kilometara), po~elo pre vi{e od veka. Austrougarski okupator namerio je usred strahota Velikog rata da prugom pove`e U`ice i Sarajevo, pa krenuo da ukroti {arganska brda. „K und K” graditeqi postavili su trasu i zapo~eli probijawe tunela. Ali nije i{lo lako, pred rukom tu|ina [argan se uzjogunio:

dok su im u srcu planine izmu~eni ruski i italijanski zarobqenici 1916. probijali tunel Budim, odjednom se brdo zaru{ilo, pa je cela smena s oko 200 qudi ovde stradala. Austrougari su se pokupili i oti{li iz ovog posla, ostaviv{i spomen-obele`je kod zapo~etog tunela.

Kad je taj rat pro{ao i sloboda stigla, neimari novostvorene dr`ave SHS stupili su u nastavak poduhvata. Zvani~ni podaci navode da je {argansku prugu, kako je nazvana deonica izme|u U`ica i Vardi{ta, po~ela da gradi Sarajevska direkcija 1. marta 1921. godine. Tada se pred doma}im graditeqima na{ao nezgodni [argan. Nastao je centar s tri `i~are za dizawe materijala u {arganske vrleti.

Izgra|eno je vi{e mostova, tunela, potpornih zidova. Posebno atraktivno je tehni~ko re{ewe „osmice” (u vidu broja osam) na [arganu, primer uspe{nog savla|ivawa uspona na kratkom rastojawu. Radilo se i uspe{no uradilo za ~etiri godine, „}irin” pisak zauvek je oterao glad i nema{tinu ovih gor{taka. Prvi voz novom pru`nom deonicom do Vardi{ta pro{ao je 25. januara 1925. godine. A ~itava ta pruga, koja je uskim kolosekom (760 mm) spojila niziju i more, Beograd s Dubrovnikom i Zelenikom, bila je od velikog zna~aja za dr`avu.

Boqitak donela i ovom brdskom kraju: na delu od U`ica do Mokre Gore zaposlila je oko 500 qudi.

Trajala je pola veka ta lepa istorija prvog „}ire”. Garavog i sporog, ali narodu dragog. Jer je dawu i no}u neumorno vozio kroz tunele i planinske useke, preko mostova i prevoja, uporno po smetovima i `ezi. A kad je sedamdesetih godina dr`ava re{ila da ga ugasi, nastala je u ovim selima tuga. Gor{tacima je taj voz bio veza sa svetom, nada za jedini siguran dinar zara|en na `eleznici. Ali wihov vapaj nadle`ni nisu uva`ili.

Prevezeno 1,3 miliona putnika

Predstavnici „Srbijavoza” a. d. saop{tili su da je za 20 godina vozom „Nostalgija” ukupno prevezeno oko 1,3 miliona putnika, iz zemaqa s raznih kontinenata.

Dah nostalgije, bilo da voz po ovoj najlep{oj trasi vu~e „parwa~a” ili „dizelka”, kao magnet privla~i qubiteqe starih `eleznica i iz udaqenih dr`ava.

Zaslu`eni ”Turisti~ki cvet” Ure|enost i pose}enost tih zdawa, uz sve ostalo postignuto, doprineli su da Muzejsko-turisti~ki kompleks „[arganska osmica” 2022. bude nagra|en presti`nim „Turisti~kim cvetom”.

Va`an projekat Mokrogoraca i „@eleznica Srbije” Ideju Zavi~ajnog udru`ewa Mokrogoraca da zaboravqenoj `eleznici treba udahnuti novi `ivot prvo su podr`ali `elezni~ari i qubiteqi pruge. Sami su se snalazili ti entuzijasti da obnove prve kilometre skinute pru`ne trase. A kad je videla s koliko `eqe oni to ovde rade, krajem devedesetih im se prikqu~ila dr`ava, postao je to va`an projekat „@eleznica Srbije”. Obnova „[arganske osmice” se zahuktala, brzo su nastajali novi kilometri i pru`ni objekti.

TURIZAM NA MOKROJ GORI

Nevelika, a lepa Mokra Gora, gde se dodiruju padine Zlatibora i Tare, pokraj izvora lekovite Bele vode, zahvaquju}i obnovqenoj pruzi postala je od jednog zaboravqenog mesta privla~no i svetski poznato. Muzejsko-turisti~ki kompleks „[argansku osmicu” sada godi{we poseti oko 300.000 turista, od kojih je vi{e od polovine iz inostranstva: od Amerike do Japana, naj~e{}e iz dr`ava Evropske unije. Izra`eno interesovawe, a potom i odli~na poseta, doprineli su da kraj pru`ne trase u Mokroj Gori i na [arganu `eleznica podigne kvalitetne turisti~ke objekte: apartmane, etno-sadr`aje, restorane. Zatim je na obli`wem brdu Me}avniku nastao svetski poznat Drvengrad Emira Kusturice.

O~uvana priroda je za{ti}ena stvarawem Parka prirode „[argan – Mokra Gora”. Ure|ene su za izdavawe privatne ku}e, dodatni sadr`aji, nastalo skijali{te Iver, ulep{an prostor oko Bele vode i staza pored reke Kami{ine, podignute crkve... @ivnulo je celo mesto, stanovni{tvo vi-

delo svoju {ansu i okrenulo se turizmu.

Uporedo s tim, od pre deceniju „}ira” vozi do Vi{egrada u Republici Srpskoj. Ta obnovqena rzavsko-drinska `eleznica spaja raznovrsnu mokrogorsku ponudu s magijom }uprije na Drini i Andri}grada. A onda je kao {lag na tortu stiglo krajem 2021. izuzetno priznawe: Mokra Gora je u Madridu (me|u 170 kandidata iz 75 dr`ava) zvani~no progla{ena jednim od najboqih turisti~kih sela sveta. Isplatio se tako sav onaj entuzijazam Mokrogoraca u obnovi uske pru-

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

ge i narednim akcijama. Qubav prema starim vozovima, sloga u zavi~aju i uporan rad za op{te dobro ostvarili su naizgled neostvarivo. Po re~ima Neboj{e Mladenovi}a, savetnika za ugostiteqstvo i turizam u preduze}u „Infrastruktura `eleznice Srbije”, `elezni~ki deo Mokre Gore danas krase moderno kona~i{te „Osmica” sa {est drvenih bungalova, savremeni restorani „[arganska osmica” i „Jatare” te bife „[argan”. U toku je adaptacija 10 sme{tajnih jedinica. Ovde mo`e da se smesti oko 80 gostiju.

24 ^etvrtak 25. januar 2024.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI (17) u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

25. januar

1831. - Poqski parlament (Sejm) proglasio je nezavisnost Poqske i svrgnuo ruskog cara Nikolaja I s poqskog prestola. Veliki deo Var{avskog vojvodstva, pod nazivom Poqsko kraqevstvo prikqu~en je 1815. Rusiji, a ruski car postao je i kraq Poqske. Rusi su u septembru ugu{ili poqski ustanak, ukinut je ustav i raspu{ten Sejm.

1878. - U rusko-turskom ratu potopqen je turski brod nakon {to su ga Rusi pogodili torpedom. To je bio prvi brod pogo|en i potopqen tim podvodnim oru`jem.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

SKUP[TINA GRADA DAJE STAN PONOSNOJ RATNICI:

Naseqe „Bra}e Jerkovi}” dobilo je novog znamenitog stanovnika- srpsku heroinu Za te`ak `ivot Milunke Savi}, `ene-junaka iz Prvog svetskog rata, socijalni radnici op{tine Vo`dovac saznali su od novinara koji su je obilazili i preko {tampe napisima pokrenuli inicijativu za pomo}. „Nismo znali u kakvim uslovima `ivi Milunka Savi}, 83-godi{wa starica, nosilac Kara|or|eve zvezde, dve Legije ~asti i mnogih drugih odlikovawa iz balkanskih i Prvog svetskog rata.

Hrabra `ena, o kojoj su napisane mnoge stranice, nije nam se obra}ala za pomo} od 1968. godine. Sada kad ~ujemo da joj nije lako, preduze}emo sve da joj olak{amo stara~ke dane”, obe}ali su u beogradskoj Skup{tini op{tine Vo`dovac na ~ijoj teritoriji `ivi `ena-junak.

Mada je do~ekala te{ku starost, Milunka Savi} je ponosna. Nije tra`ila pomo}, ~ak ni od suseda. „^esto razgovaramo sa staricom. Ona nikad ne govori o svojim neda}ama. A mi ni{ta ne preduzimamo, jer je ~esto pose}uju wene tri k}erke, koje stanuju u Beogradu.”

To je rekla Milunka \okovi}. Ona je jedna od susetki Milunke Savi}, kojoj vaqa olak{ati stara~ke dane ne samo zbog ratnih podviga od pre pola veka, ne samo zbog silnog ordewa, ne samo zbog toga, mada je wen `ivot najlep{i primer rodoqubqa, humanosti, hrabrosti, skromnosti...

Milunka Savi} u svom malenom domu prebiva po se}awu, pi{e u „Politici Ekspres“, u tekstu „Zaboravqena srpska Jovanka Orleanka“, 20. april 1972.godine. : „Zaboravila sam mnogo doga|aja. Poku{ajte da shvatite ~oveka koji je zaboravio svoj `ivot. Ostala sam i bez mnogih svedoxbi o vojevawu. Dolazili su, istina, u po~etku razni qudi k meni. Vodili me na sve~anosti, prikazivali kao ~udo. Onda su me ostavqali samu.

Namernici su odnosili ono {to im se svi|alo, svedoxbe i odli~ja...

Milunka sa }erkama Zorom, Milenom i Milkom ...Sada kao da me qudi zaboravqaju. Jer, eto, goste retko imam”.

Starica `ivi sa k}erkom Zorkom, koja je tako|e stopostotni invalid. Milunka je Zorkin starateq, a i samoj treba neko da bdi nad wom. „Ruku na srce, poma`u me deca, koliko mogu, mada imaju svoje porodice, i neda}e.

A vlast je, {to me najvi{e boli, sasvim digla ruke od mene. Kao da sam ve} umrla, kao da me nema. Nedavno sam nazebla, {est nedeqa sam bolovala, a op{tinska vlast me nije posetila. Recite, deco, jesam li to zaslu`ila?”

Starica ka`e da ima penziju od 1.160 dinara. „To mi je i previ{e. [ta }e mi pare, nije sve u novcu.

Ne, nemojte, ipak napisati da gladujem, to se samo ponekad desi. Slu~ajno je tako danas, pa nemam ~ime da vas poslu`im, oprostite...”

U tom trenutku izborano lice se osmehivalo na izviwavaju}i i pomalo tu`an na~in, tu`an jer su uvele o~i bile pune suza.

Na inicijativu gradona~elnika Branka Pe{i}a, potomka ratnog dobrovoqca Milunka Savi}, nakon apela javnosti, dobila je od Gradske skup{tine komforan stan u Ulici Bra}e Jerkovi}a 61.

Skup{tina grada Beograda je Milunki Savi}, kao zaslu`nom gra|aninu Beograda iz I svetskog rata, dodelila jednosobni komforni stan u Ul. Bra}e Jerkovi} br. 61.

Kqu~evi name{tenog stana su predati Milunki Savi}

3. 5. 1970. godine na skromnoj sve~anosti, kojoj su prisustvovali i predstavnici Skup{tine Grada Beograda.

Naseqe „Bra}e Jerkovi}” dobilo je novog znamenitog stanovnika: poznatu li~nost - srpsku heroinu, `enu Miunku Savi}, bomba{a Prvog svetskog rata, nosioca dva odlikovawa Legije ~asti, Kara|or|eve zvezde sa ma~evima, Albanske spomenice i jo{ nekoliko drugih.

Ali, gle ~uda! Stan je bio na spratu, a ostarele noge te{ko mogu da savladaju stepeni{te.

U ~ast useqewa u novi stan doma}ica je priredila malu sve~anost kojoj su, pored rodbine i prijateqa, prisustvovali i predstavnici Gradske skup{tine i {tampe.

Iz braka s Veqkom Gligorevi}em Milunka je rodila k}er Milenu (1924), udatu za Vojislava Stankova, ro|enog u Srpskoj Crwi; wihov sin Dejan (1955), o`ewen je Milenom (1951), ro|enom Jeliki}; iz toga braka ro|eni su Milo{ (1982) i Mladen (1987).

Milunka je odgajila i tri usvojenice: Milku (koju je prve posleratne godine na{la „zaboravqenu” na `elezni~koj stanici u Stala}u), Radmilu-Vi{wu (19212004, svoju sestru od ujaka, ro|enu u poznim ujakovim i ujninim godinama) i Zorku (uzetu iz nekog siroti{ta na dalmatinskoj obali, za koju se ubrzo ustanovilo da je prele`ala meningitis i da je zbog toga, u izvesnoj meri,

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

ostala hendikepirana); iza prve ostao je sin Slobodan, iza druge k}i Slobodanka, stomatolog, i sin \or|e Minkov, dok se tre}a nije udavala.

Ova hrabra i plemenita `ena i{kolovala je iz svoje ku}e jo{ trideset dvoje dece, {to svojih ro|aka, {to sa strane; dobar deo wih stekao je fakultetske diplome, a jedan ~ak dve. „Milunka je odvela mog ujaka Obrada Radi~evi}a u Beograd i {kolovala ga tako da je zavr{io Ekonomski fakultet, posle ~ega je radio u najve}im bankama u Srbiji. [kolovala je i troje dece iz na{eg sela i oni su postali svoji qudi”, ka`e jedan me{tanin iz Koprivnice, sela koje smo posetili da bismo se uverili kako izgleda ku}a Milunke Savi}.

Milunka je to mogla finansijski izdr`ati, jer je naporno radila i imala platu, a dobijala je i invalidninu, a kasnije je ostvarila i neka primawa iz Francuske, jer je nosilac Legije ~asti, ka`u weni potomci.

U slobodno vreme, uglavnom no}u, {ila je vojni~ke {iwele a u tom poslu pomagala su joj i deca.

O tome kakva je bila Milunka Savi} svedo~io je wen unuk Dejan Stankov, sin Milene, Milunkine ro|ene }erke. „Ro|en sam 1955. godine.

Odrastao sam pored baka Milunke u wenoj ku}i na Vo`dovcu.

Davala mi je da se igram sa wenim ordewem, od kojeg sam pravio vozi}e i vukao ih po }ilimu. Bila je divna, topla i ne`na. Volela je decu. Pored moje majke Milene, odnegovala je i tri devoj~ice iz na{e familije - Vi{wu, Zorku i Milku, ali i jo{ tridesetak druge dece”, ka`e Dejan Stankov, koji se bavi ra~unarima i `ivi na Novom Beogradu. l U slede}em broju: Francuski Predsednik De Gol na svoju inaguraciju pozvao je i Milunku Savi}

1899. - U Po`areva~kom zatvoru je umro srpski revolucionar i publicista Vasa Pelagi}, jedan od prvih pobornika ideje socijalizma u Srbiji i na Balkanu. Bio je plodan i popularan pisac, a radovi objavqeni za wegovog `ivota {tampani su u 250.000 primeraka.

1904. - U Beogradu je po~eo izlaziti dnevni list „Politika”, ~iji je osniva~ i prvi urednik bio Vladislav Ribnikar.

1919. - Osnovana je Liga naroda, prete~a Ujediwenih nacija.

1924. - U francuskom gradu [amoni otvorene su prve zimske Olimpijske igre.

1947. - Umro je najpoznatiji ameri~ki gangster Al Kapone. Organizator podzemqa u ^ikagu i {ef jednog od najve}ih gangsterskih gangova, bio je u zatvoru (1931-39) zbog utaje poreza.

1978. - Umro je srpski pisac Skender Kulenovi}, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, autor poeme „Stojanka majka Kne`poqka”. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor drame u sarajevskom pozori{tu i urednik beogradske izdava~ke ku}e „Prosveta”.

2006. - Na prvim parlamentarnim izborima na teritorijama pod palestinskom upravom pobedilo je Islamski radikalni pokret Hamas, koji je formirao novu vladu na ~elu je istaknuti lider tog pokreta Ismail Hanije.

2015. - Umro je Demis Rusos, gr~ki pop i rok peva~, koji je svetsku slavu stekao sedamdesetih hitovima „Forever and ever”, „Velvet morning”, Goodbye my love, goodbye”, „Someday somewhere”, „Quand je t’aime”. Bio je ~lan rok grupe „Afroditino dete”, kao i ~uveni gr~ki kompozitor i muzi~ar Vangelis.

2015. - Preminuo je Pavle Min~i}, glumac, satiri~ar, humorista, peva~ i pijanista. Ostvaro je zapa`ene uloge u komadima „Jaje”, „Olovka pi{e srcem”,”Tu`na je nedeqa”,”Revizor”, „Dnevnik jednog ludaka”.

Generacije }e ga se se}ati po ulozi Paje u de~ijoj seriji „Na slovo, na slovo”.

2019. - Preminuo je rediteq Du{an Makavejev, jedan od osniva~a filmskog crnog talasa. Wegovi najpoznatiji filmovi su „Nevinost bez za{tite”, „Qubavni slu~aj ili tragedija slu`benice PTT”, „Misterija organizma”, „The Coca Cola kid”, „Manifesto”, „Gorila se kupa u podne”. Bavio se pisawem i bio urednik Studenta, Kwi`evnih novina i Danasa.

RIZNICA

^etvrtak 25. januar 2024. 25

SKRIVENI TALENAT KNEZA MIHAILA

I da nije bio vladar stekao bi slavu, ali na potpuno drugi na~in Mihailo Obrenovi} je bio drugi sin kneza Milo{a i Qubice Obrenovi}. Bio je na ~elu Srbije u dva navrata i upam}en je kao jedan od najprosve}enijih vladara, ~ovek koji je isterao Turke iz na{e zemqe i udario temeqe moderne dr`ave. Ipak, osim kao ve{t diplomata i vizionar, knez Mihailo je imao i jedan drugi, mnogo mawe poznat talenat.

Uglavnom je nepoznato da je, osim {to je bio veoma obrazovan vladar, ve{t diplomata i veliki vizionar, knez Mihailo Obrenovi} u`ivao i u pisawu pesama. Veliki broj ovih zapisa danas je izgubqen, ali su tri pesme ovog vladara Srbije sa~uvane i do dana{wih dana. Sve danas poznate pesme kneza Mihaila nastale su u periodu wegovog progonstva nakon svrgavawa sa vlasti 1842. godine kada je on `iveo u Be~u i raspolagao velikim bogatstvom svoga oca, kneza Milo{a.

Najpoznatija je svakako qubavna pesma “[to se bore misli moje”. Decenijama se verovalo da ju je knez napisao jer je bio zaqubqen u svoju blisku ro|aku Katarinu Konstantinovi} koju nije smeo da o`eni. Me|utim, 2003. godine je otkriven originalni dokument sa posvetom koju je knez Mihailo uputio za 15. ro|endan Kleopatri, }erki kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. ^e{ki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz prvo je komponovao ovu pesmu, a sredinom 50-ih godina 19. veka ponovo ju je preradio Kornelije Stankovi} i ta pesma je za vreme druge vlade kneza Mihaila redovno izvo|ena na balovima u Beogradu, a u tom obliku sa~uvana je sve do dana{wih dana. O tome da li su izme|u

[to se bore misli moje „[to se bore misli moje, Iskustvo mi }utat’ veli, Be`’te sada vi oboje, Nek’ mi srce govori.

Prvi pogled oka tvoga, Sjajnom suncu podoban, Plenio je srce moje, U~inio robom ga.

Da te qubim, ah, jedina, Celom svetu kaza}u, Samo od tebe, ah, premila, Ovu tajnu sakri}u.”

Molitva kneza srbskog Mihaila na bregu morskom (posledwe dve strofe)

kneza Mihaila i princeze Kleopatre postojale neke simpatije ili ~ak i qubav koja bi mogla da zauvek pomiri dinastije Kara|or|evi}a i Obrenovi}a i danas se raspravqa. [to se ti~e, umetni~kog rada kneza Mihala, osim pesme “[to se bore misli moje”, sa~uvane su jo{ i pesme “Svetski putnik” i “Molitva kneza srbskog Mihaila na bregu morskom”.

Obe su nastale 1844. godine prilikom putovawa kneza Mihaila u Berlin i wegovog boravka na obali Severnog mora i obe su po obimu ve}e od pesme “[to se bore misli moje”. “Svetski putnik” ima 10

strofa (40 stihova), a “Molitva kneza” 44 stiha, odnosno jedanaest strofa.

Ipak, pre nego kao pesnik, knez Mihailo je ostao upam}en kao veliki za{titnik i mecena srpskih kwi`evnika i pesnika. Tokom boravka u izgnanstvu, po o~evoj `eqi, wegov savetnik je postao Vuk Karaxi}. Mihailo Obrenovi} i najpoznatiji reformator srpskog jezika uskoro su postali veliki prijateqi, a upravo je mladi knez bio taj koji je Vuku onako “kao {to je on slu{ao u detiwstvu od svojih dadiqa” prvi ispri~ao narodnu bajku “^ardak ni na nebu ni na zemqi”. Vuk je

Na ~ast carem krune i svetila Bogatirom korabqe i more, Meni moja Srbija je mila, Za wu ginem i wene oltare. SILEN! K svetom prenesi me kraju Da t’ u rodu ime Tvoje slavim, Ne}u prestol, ne}u zemqe vladu, Srbstvo milo i Srbiju tra`im. pri~u prema se}awima kneza Mihaila zapisao i zahvaquju}i ovome mi i danas znamo za wu. Pomo} umetnicima nastavio je i po povratku u Srbiju 1860. godine.

Osim Vuku, knez Mihailo je bio mecena i Branku Dani~i}u, Iliji Vujovi}u, kompozitoru Korneliju Stankovi}u… wegove daqe planove prekinulo je ubistvo 1868. godine na Ko{utwaku.

@ESTOKE KAZNE CARA DU[ANA

Pre {est vekova Srbija je imala zakone koji bi i dana{wi kriminal doveli u red I danas, vekovima nakon wegovog dono{ewa, Du{anog zakonik se pomiwe kao oli~ewe pravde i pravi~nosti dr`ave sa jedne strane, i surovih kazni za one kiji se o tu pravu ogre{e, sa druge strane. Du{anov zakonik poznat u pro{losti i kao „Zakon blagovernog cara Stefana”, uz uz Zakonopravilo Svetog Save, najzna~ajniji je izvor srpskog sredwovekovnog prava. Donet je na dva dr`avna sabora vlastele i crkvenih velikodostojnika.

Prvi deo Zakonika donet je na saboru odr`anom na Vaznesewe 20. maja 1349. godine u Skopqu kada je doneto 135 ~lanova. Drugi deo Zakonika donet je na saboru odr`anom 31. avgusta 1354. u Seru i tada je dopuwen sa jo{ 66 ~lanova. Zakonik se sastoji od ukupno 201 ~lana, a pisan je na

sudstva i sudskog postupka, autoritetom sudija, na~elom zakonitosti, borbom protiv razbojnika i lopova, krivi~nim pravom, a najmawe govori o gra|anskom pravu.

starosrpskom jeziku.

Dono{ewem ovog zakonika car Du{an je `eleo da uspostaviti vladavinu prava, jedinstveni pravni sistem koji va`i na teritoriji celog carstva, ali i ograni~i zahteve i prava vlastela koja je wime tako|e stavqena u okvire zakona. Du{anov zakonik najvi{e se bavi dr`avnim pravom – regulisawem odnosa me|u stale`ima i wihovom odnosu prema caru, organizacijom

A {ta u Du{anovom zakoniku zapravo pi{e?

Od 1 do 38. ~lana nalaze se odredbe o pravima i obavezama Crkve, o wenom polo`aju, nadle`nostima, obavezama prema caru, sudskoj vlasti... Od ~lana 39 do 63. Zakonik govori o pravima i obavezama drugog povla{}enog stale`a – o vlasteli. Ove odredbe Zakonika im garantuju neprikosnovenost ba{tine i razne druge povlastice. Govore o proniji, obavezama prema vladaru, po{tovawu sudija i suda…

Od ~lana 64 do 83. Zakonik se bavi pravima i obavezama zavisnog stanovni{tva. Pored odredbi koje zabrawuju preteranu eksploataciju zavisnog sta-

novni{tva od strane wihovog gospodara, Zakonik precizno reguli{e i obaveze zavisnog stanovni{tva prema wihovom vlastelinu. Posle 83. ~lana slede odredbe o gradskom stale`u i trgovcima, o krivi~noj odgovornosti grada i gradske zemqe, o odgovornosti vojnika...

Original Du{anovog zakonika nije sa~uvan, ali postoji preko 20 prepisa. Najstariji prepis (verovatno najbli`i originalu) poti~e iz Struge iz 14. veka. Posle wega sledi prepis iz Prizrena iz 15. veka koji je najpoznatiji. Zakonik je upam}en kao vrhovni pravni akt kojim je sredwovekovna Srbija uspostavqena kao pravna dr`ava.

Surove kazne?

Kazne predvi|ene Du{anovim zakonikom uglavnom su bile globa tj. nov~ane, ali je bilo i telesnih kazni koje su podrazumevale te{ko saka}ewe, a i batiwawe. Tako|e, razlikovale su se u odnosu na to da li se primewuju na vlastelinima ili obi~nom narodu. Evo nekih od ~lanova iz ovog dokumenta koji to ilustruju:

“^lan 53. O nasiqu: Ako koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke otseku i nos sare`e; akoli sebar uzme silom vlastelinku, da se obesi, akoli svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke otseku i nos sare`e. ^lan 54. O bludu vlastelinke: Ako vlastelinka u~ini blud sa svojim ~ovekom, da im se oboma ruke otseku i nos sare`e.”

Za te`e zlo~ine, i kazne su bile te`e: “94. O ubistvu: Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u `upi, ili u katunu, da plati tisu}u perpera, akoli sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke otseku i da plati trista perpera.

95. O psovci: Ko opsuje episkopa. ili kalu|era, ili popa, da plati sto perpera. Ko se na|e da je ubio episkopa, ili kalu|era, ili popa, taj da se ubije i obesi.

96. O ubistvu: Ko se na|e da je ubio oca, ili mater, ili brata, ili ~edo svoje, da se taj ubica sa`e`e na ogwu.”

26 ^etvrtak 25. januar 2024.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Prva aktivna pripadnica ameri~kog ratnog vazduhoplovstva postala mis Amerike Medison Mar{, dvadesetdvogodi{wa potporu~nica koja je predstavqala dr`avu Kolorado, posle pobede na godi{wem nacionalnom takmi~ewu za najle{u `enu Amerike, ka`e da joj je bilo zadovoqstvo {to je pokazala „svetu da `ene mogu sve”.

Potporu~nica Medison Mar{ iza{la je kao pobednica i krunisana je na ceremoniji u Orlandu na Floridi, u nedequ uve~e. Ina~e, mis Amerike, predstavnica dr`ave Kolorado, osim {to je aktivna pripadnica Ratnog vazduhoplovstva SAD, diplomirala je fiziku i student je master studija na Harvard Kenedi {koli u Kembrixu, Masa~usets. Medison je tako|e aktivno ukqu~ena u kampawu za borbu protiv raka pankreasa, jer je 2018., izgubila majku zbog te bolesti, stoji na zvani~noj stranici Mis Amerika na Fejsbuku. Pored toga, nalazi se i na Nasinoj listi stipendista koji se obu~avaju za astronaute. Sertifikovani je privatni pilot i ima crni pojas u taekvondu. „Evo, da poka`emo svetu da `ene mogu sve“, napisala je na Instagramu nakon pobede. „Sve `ene sa kojima sam se takmi~ila su najqubaznije, najinteligentnije, talentovane i najstrastvenije osobe koje sam ikada srela.“ „Ne sumwam da }e one biti prvakiwe u svakom kutku Amerike, bilo da se radi o filantropiji, politici, biznisu ili ne~em drugom.“ Zahvalila je porodici, prijateqima i trenerima – i dodala: „Na kraju, mojoj mami – cela ova godina je posve}ena tebi“. „Da si sino} bila u publici, znam da bi to bio moj prvi zagrqaj.“ Ameri~ko ratno vazduhoplovstvo proslavilo je Medisoninu pobedu u objavi na Iksu, opisuju}i je kao „svoju“.

U ku}i u Antverpenu prona|ene ukradene slike Pikasa i [agala vredne 900.000 dolara Belgijska policija je prona{la ukradene slike Pikasa i [agala u podrumu ku}e u Antverpenu, saop{tile su lokalne vlasti, dodaju}i da su umetni~ka dela i daqe u dobrom stawu.

Slika Pabla Pikasa Glava (Tête) i [agalova ^ovek u molitvi (L’homme en priere), ukradene su od kolekcionara umetni~kih dela u Tel Avivu, u Izraelu, 2010. godine i vrede 900.000 dolara. U trenutku kra|e ukraden je i nakit vrednosti 680.000 dolara, ali su u Antverpenu prona|ene samo slike.

Lokalna policija je zapo~ela istragu kada ih je izvor obavestio da belgijski dr`avqanin nudi oba umetni~ka dela na prodaju. Lokalni tu`ilac je rekao da je glavni osumwi~eni uhap{en.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Sve vi{e }ete se baviti svojim dru{tvom, ali ne}ete zanemariti ni voqenu osobu. Ipak, {to se emocija ti~e, proradi}e va{a dru{tvena faza. POSAO: Neki }e umi{qati da mogu vi{e nego {to zaista mogu. Otuda }e se suo~iti sa frustracijama. Va`no je biti realan. Oni koji u tome uspeju kreta}e se prema dobrim rezultatima.

ZDRAVQE: Ne budite preveliki materijalista.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Privla~i}e vas mogu}nost qubavne veze sa uglednom osobom, ali strasti vam ne}e dati mira da biste funkcionisali takti~no. Vodi}ete u sebi jaku borbu izme|u razuma i ose}awa. POSAO: [ta god se na|e na dnevnom redu, vi }ete biti glavni pokreta~ cele stvari. Uz to }e i}i i odre|eni napori. Ima}ete energije za dvoje, pa vam ni{ta ne}e biti te{ko. ZDRAVQE: Pazite da ne pregorite.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: Povezanost s voqenom osobom bi}e jaka. Pred vama su dani u kojim }ete razmewivati ideje o svemu i sva~emu, a to }e vas oboje ispuwavati. Oni koji su jo{ sami tra`i}e osobu iz svojih snova. POSAO: Delovawe iz senke ~ini}e vam se kao najboqa varijanta rada. Zato }ete sve ~initi mirno, bez previ{e atrakcija. U`iva}ete u sitnicama. ZDRAVQE: Mogu}i su erotski snovi.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: Kroz pri~u i neo~ekivano dru`ewe vi biste mogli otkriti sebe i sti}i do va`nih privatnih spoznaja. Zato ne potcewujte nijedan razgovor, niti jednu neobaveznu kafu. Sve je otvoreno i mogu}e. POSAO: Umi{qenost nekih qudi i}i }e vam na `ivce, ali ne reagujte ako to ba{ nije nu`no.

Iznutra }e vas sve vu}i da se posva|ate, ali to ne bi ispalo dobro. ZDRAVQE: Ve`bajte jogu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

QUBAV: Uglavnom }ete igrati na kartu zavo|ewa i seksa. Ako poku{ate malo vi{e razgovarati s drugom stranom, nai}i }ete na nerazumevawe i haos. Zato }utite i jednostavno volite. POSAO: Va{i poslovi sada kre}u jednim novim pravcem koji mo`da nije bio o~ekivan. Budite spremni na jo{ poneko iznena|ewe jer }e vam ono doneti priliku za razvoj. ZDRAVQE: Ko mo`e, neka putuje.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: Prihvati}ete ono {to imate i {to `ivite. S takvim pristupom po~e}ete da u`ivate u sitnicama koje `ivot zna~e. Ovaj stil odgovara}e svima onim koji su u du`im vezama. Samci }e biti skromniji u svojim qubavnim o~ekivawima.

POSAO: Bez obzira na stres, va{a uverqivost kojom }ete zra~iti omogu}i}e vam da uti~ete na druge.

ZDRAVQE: Ne zaboravite na redovnu relaksaciju.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Ovih dana qubav biste mogli na}i na putovawu ili kre}u}i se van uobi~ajenih ruta. Za neke bi to mogla biti i qubav iz snova. Ipak, ne `urite, jer ako sve po~ne prenaglo, tako bi se moglo i razvodniti. POSAO: Mnogi }e na poslu pokazati emocije ili }e shvatiti koliko vole ono {to rade. Otuda }e proiste}i i nova motivacija, uz sve`e ideje. ZDRAVQE: Neki mewaju frizuru.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Malo je toga {to bi u ovim danima moglo smiriti va{e emocije. Baca}e vas tamo-vamo, a vi budite dovoqno ~vrsti da odolite isku{ewima naglih reagovawa zbog kojih bi vam kasnije moglo biti `ao. POSAO: Ponekad }e vam nedostajati pravih izazova jer oni koje do`ivqavate svakodnevno bi}e obojeni stresom. Prihvatite to kao borbu.

ZDRAVQE: Neki }e osmisliti sasvim novi plan.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Bi}ete usmereni na nove qude i nova poznanstva, ali i daqe postoji mogu}nost provokacija pa i rasprava koje vam ne idu naruku. Radi se o tome da trebate paziti kako komunicirate. POSAO: Ma{ta}ete o boqem poslu i ve}im poduhvatima. Kad se trgnete, brzo }ete se spustiti na zemqu.

Va`no je biti realan i postaviti ciqeve na zreo na~in. ZDRAVQE: Budite takti~ni sa {efovima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Verovatno vam je ve} dosta svojih qubavnih o~ekivawa, pa }ete ili sve preokrenuti, ili svesti na realnu meru. Istina je da }e vam nedostajati atrakcija, ali `ivot donosi neka re{ewa koja se tek kasnije poka`u kao najboqa. POSAO: Vreme je za sre|ivawe sitnijih poslova. I oni uhodani, ali ne preambiciozni, i}i }e vam od ruke.

ZDRAVQE: Mogu}e su glavoboqe. Opustite se.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Va{e qubavne dogodov{tine posta}e sve popularnije, a vi osoba bez koje se u dru{tvu ne mo`e. Svaki dan doga|a}e se ne{to {to }e vam buditi ose}awa i ~initi va{ privatni `ivot ispuwenim. POSAO: U trenucima kad ose}ate pove}an pritisak na temu rokova posla pozovite se na svoja prava. Tako }ete stvari usmeriti u pozitivnom pravcu. ZDRAVQE: Imajte mere u svemu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: Ose}a}ete sre}u u svom srcu zbog stvari koje su vam drage, bi}e ugodnih zabava po va{oj meri, a ne}e izostati ni susreti sa dragim osobama. Pred vama su bogati dru{tveni dani. POSAO: U situacijama kad ose}ate pove}an pritisak od nadre|enih pozovite se na svoje znawe i stru~nost.

Ne zavaravajte se da vas vole, wima je do toga da vas koriste. ZDRAVQE: Budite realista.

Strah od letewa – ako se pla{ite turbulencija u avionu, ima re{ewa – proverite na aplikaciji Strah od leta avionom jedan je od strahova koji se javqa, po statistici, kod svakog desetog putnika. Turbulencija je jedan od glavnih uzroka straha i uznemirenosti kod qudi koji lete avionom. Treba znati da postoji aplikacija „Turbli” na kojoj se mo`e proveriti da li }e biti turbulencija tokom izabranog leta avionom. „Turbulencija nastaje kao posledica nepravilnih kretawa vazdu{nih struja izazvanih vertikalnim vrtlogom usled kretawa vazdu{nih masa. Ti udarci vazdu{nih masa ose}aju se kao udari na avion“, navodi National Weather Service. Aplikacija za pra}ewe turbulencija na letovima je „Turbli”, gde se mogu dobiti kompletne prognoze za o~ekivane turbulencije na va{em letu. Na aplikaciji postoje informacije za oko 150.000 ruta.

Najturbulentnije rute na svetu, prema podacima aplikacije, su u Evropi – letovi od Milana do @eneve i od Milana do Ciriha, kao i letovi iznad Japana, Kine, Ju`ne Amerike… Prema statistikama istra`ivawa, qudi koji `ele da se voze mir-

no treba izbegavaju putovawa u Ju`nu Ameriku. Jedno od najturbulentnijih putovawa je ruta od Santjaga u ^ileu do Bolivije, a oni koji ne podnose turbulenciju mo`da bi bilo najboqe da zaobi|u rutu od Almatija u Kazahstanu do glavnog grada Kirgizije.

ZDRAVQE

^etvrtak 25. januar 2024. 27

Nervozna creva – poreme}aj koji mo`e da nam zagor~a `ivot Smartfoni donose novu globalnu bolest – uko~en vrat Bolovi u vratu se javqaju zbog stalnog gledawa nani`e u mobilni telefon, tablet ili drugi be`i~ni ure|aj tokom du`eg vremenskog perioda

Najve}a evropska grupacija fizijatara i medicinskih specijalista koji se bave bolestima ki~me, „Jurospajn”, sa sedi{tem u Cirihu, upozorila je na negativne posledice preteranog kori{}ewa smartfona, navode}i da }e „uko~en vrat” postati globalna bolest novih generacija mladih qudi.

Udru`ewe ukazuje da su pametni telefoni, iako potrebni svima, u tolikoj meri u{li u svakodnevni `ivot qudi da su postali wihov neizostavni pratilac, bilo da se nose u xepu, u torbici, a neretko ih, ve{tim balansirawem, qudi dr`e izme|u uha i ramena dok razgovara Upravo ovo posledwe }e izgleda vrlo brzo uticati na zdravqe korisnika telefona, jer se posle nekog vremena mo`e osetiti nelagodnost i vrlo ~esto uho korisnika po~iwe da se zagreva, a vrat da boli. Mada „u`areno” uho mo`da nije predmet brige specijalista za ki~mu, druga posledica preteranog kori{}ewa smartfona to definitivno jeste – a to je uko~en vrat, ili takozvani „tekst vrat”, naveo je „Jurospajn”.

Zato profesorka Margareta Nordin, predsednica „Jurospajna”, predla`e da se prave ~este pauze u kori{}ewu mobilnih ure|aja tokom dana.

RECEPT

PITA SA MAKOM POTREBNO JE: Za testo: n 500 g bra{na n 100 g margarina n 100 g {e}era n malo soli, 1 `umance n 25 g kvasca n 1,25 dl mleka n 1 limun - korica Za fil: n 500 g maka, 1 dl mleka n 200 g {e}era Za premazivawe: n 1 `umance

PRIPREMA: U malo mlakog mleka otopiti kvasac, dodati ka{iku bra{na i malo {ecera, ostaviti da nado|e. Omek{ali margarin dobro umutiti dodati {e}er, `umanca i rendanu koricu limuna. Ume{ajte bra{no koje ste pome{ali sa soqu i na kraju dodajte kvasac. Testo dobro umesite i ostavite da se udvostru~i. Stavite mleko sa {e}erom i dodajte mak. Razvucite testo, nanesite fil i urolajte koru. [trudlu prebacite u podmazan pleh i ostavite jo{ pola sata da odstoji. Prema`ite umu}enim `umancetom i pecite oko 40 minuta na 200 stepeni.

Zdravstveni problem modernog doba su „nervozna creva“ ili „sindrom iritabilnog creva”.

Zbog sve br`eg na~ina `ivota, neredovne ishrane, stresa, pesticida u vo}u i povr}u, poreme}aj na{e crevne flore je i kod odraslih i kod dece gotovo izvestan. Prema posledwim istra`ivawima sindrom „nervoznih creva” poga|a oko 18 odsto populacije i svake godine ovaj procenat je u porastu. Kako umiriti nervozna creva?

Poreme}aj „nervoznih creva” naziva se i „sindrom iritabilnog creva“, a poga|a oko 18 odsto populacije. Svake godine sve vi{e qudi ima ovaj sindrom. To je funkcionalni poreme}aj digestivnog sistema a simptomi ukqu~uju gr~eve, bolove u dowem delu stomaka, nadutost, gasove, neretko proliv ili zatvor, promene u obliku i boji stolice, nadimawe, netoleranciju na hranu, umor i probleme sa spavawem, anksioznost i depresiju.

Individualni uzroci ali i simptomi Uzroci nastanka ovog sindroma su nepravilna ishrana, stres, lo{ san, genetska predispozicija. Samo mali broj qudi sa ovim problemom ima simptome koji mogu biti veoma ozbiqni. Neki qudi mogu da kontroli{u ove simptome tako

{to vode ra~una o ishrani, na~inu `ivota i stresu.

Te`i simptomi le~e se lekovima. Nervozna creva nisu uzrok promena u crevnom tkivu niti ovo stawe pove}ava rizik od raka debelog creva, nagla{avaju lekari.

Promene crevnih bakterija kao i disbalans izme|u dobrih i lo{ih bakterija u crevima mogu da izazovu pojavu „nervoznih creva“, iako su uzroci za wihov nastanak razli~iti i individualni. @ene imaju te`e simptome Prema statistikama, `ene su izlo`enije ovom problemu zbog blizine crevnog sistema i genitalnog trakta, koji je tako|e podlo`an poreme}ajima i disbalansu dobrih i lo{ih bakterija. Qudi koji poku{avaju da ubla`e ovaj poreme}aj ~esto se `ale da im je naru{en kvalitet svakodnevice i normal-

nog `ivota. Zato izbegavaju da jedu i piju na javnim mestima, izbegavaju duga putovawa, dru`ewa, a nekima je i odlazak na posao no}na mora jer ~esto moraju da idu u toalet.

Re{ewe - promena u na~inu `ivota Promene u na~inu `ivota, kao {to su ishrana sa malo ugqenih hidrata, izbegavawe stresa, ve`bawe, uzimawe probiotika i odr`avawe hidratacije mogu da pomognu i ubla`e simptome. Stru~waci savetuju da treba izbegavati digestivne stimulanse poput kofeina, alkohola i slatkih pi}a.

Preporuka je da se jede vi{e ribe, vo}a i povr}a. Meso je neophodno, jer su na{em telu potrebni proteini i belan~evine. Najva`nije je da se ne gladuje i ne preska~u obroci, jer se redovnom ishranom posti`e dobar balans u crevima.

Ko br`e hoda du`e `ivi Brzi {eta~i mo`da `ive du`e od onih koji se „vuku“ – bez obzira na wihovu te`inu, sugeri{e britanska studija.

Fizi~ka spremnost je boqi indikator du`ine `ivota od indeksa telesne mase, sugeri{u nau~nici.

Hodawe je jednostavna i zdrava fizi~ka aktivnost koja ima brojne koristi za na{e telo i um. Nau~na istra`ivawa su pokazala da brzina kojom hodate mo`e uticati na va{e zdravqe i dugove~nost.

Qudi koji hodaju br`e imaju mawi rizik od smrti posebno od sr~anih bolesti, u pore|ewu sa onima koji hodaju sporije. Tako|e, brzo hodawe je povezano sa du`inom telomera, koji se smatraju markerom biolo{kog starewa i `ivot-

nog veka. Telomere su krajevi na{ih hromozoma koji se skra}uju sa svakom deobom }elija i obi~no se mere u belim krvnim zrncima, jer su tu odraz du`ine telomera u drugim tkivima.

Istra`iva~i sa Univerziteta u Lesteru, analizirali su podatke o 474.919 osoba sa prose~nom staro{}u od 52 godine u Velikoj Britaniji, u periodu od deset godina, izme|u 2006. i 2016. godine.

Ova studija, objavqena u ~asopisu Mayo Clinic Proceedings, je utvrdila da je brzo hodawe, od najmawe 6,4 kilometara na ~as, optimalna brzina koju treba posti}i. Nau~nici su tako otkrili su da `ene koje su hodale br`e imaju o~ekivani `ivotni vek od 86,7 do 87,8 godina, a mu{karci

koji su odr`ali tempo hodawa i u starijem dobu, imali su o~ekivani `ivotni vek od 85,2 do 86,8. Spori {eta~i imali su mnogo slabije

izglede: `ene su imale o~ekivani `ivotni vek od 72,4, a mu{karci od 64,8 godina, ako su bili le`erniji u svom kretawu.

LE^EWE BIQEM

Biber – smawuje holesterol i poboq{ava zdravqe mozga Poput soli, crni biber je deo svake kuhiwe.

Re~ je o jednom od najpopularnijih i najkori{}enijih za~ina na svetu. Ali koliko zapravo znamo o wemu?

U drevnoj ajurvedskoj medicini koristi se hiqadama godina zbog visoke koncentracije sna`nih i korisnih biqnih jediwewa.

Ima protivupalna svojstva koja spre~avaju hroni~ne upale, koje mogu biti glavni uzroci razli~itih zdravstvenih problema poput artritisa, bolesti srca, dijabetesa i raka.

Poma`e i kod ote~enih zglobova, suzbija upalu u disajnim putovima uzrokovanu astmom i sezonskim alergijama, podr`ava zdravqe

jetre. I danas se biber preporu~uje za ja~awe imuniteta i boqe varewe, a najboqe ga je konzmurati u sve`em mlevenom stawu.

Zdravqe mozga Biber igra va`nu ulogu u poboq{awu funkcionisawa mozga. Pokazao se korisnim u ubla`avawu simptoma povezanih s degenerativnim stawima mozga poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Studije su dokazale da biber poboq{ava pam}ewe. [e}er u krvi Biber tako|e mo`e da igra ulogu u poboq{awu nivoa {e}era u krvi budu}i da poma`e u poboq{awu metabolizma {e}era

u krvi. Wegova redovna konzumacija mo`e zna~ajno poboq{ati osetqivost na insulin.

No, potrebno je vi{e istra`ivawa kako bi se potvrdili ovi efekti.

Holesterol Visok nivo holesterola u krvi jedan je od ~estih zdravstvenih problema i povezan je s pove}anim rizikom od sr~anih bolesti.

Istra`ivawa su pokazala da ishrana s ekstraktom crnog bibera smawuje nivo holesterola u krvi, ukqu~uju}i LDL holesterol, a smatra se i da poboq{ava apsorpciju dodataka ishrani koji sni`avaju holesterol, poput kurkume i crvenog pirin~a.

28 ^etvrtak 25. januar 2024.

ENIGMATIKA

SRPSKA GLUMICA NA SLICI

BELO KRVNO ZRNCE

UKR[TENICA

POGRE[NO ^AJNA NASLEDNO PRVENZAMEWI- BIQKA, STVO VATI MEDVE\E MLA\EG POJMOVE GRO@\E (LAT.)

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

ZBIRKA FOTOGRAFIJA

@IVCI

MU[KO IME, \URA SIMBOL KISEONIKA GLUPANI, BUDALE

PORTUGALSKI PISAC, HOZE MARIA FUDBALSKI TRENER, MATEUS ALEKSANDAR ODMILA METAR TONA (SKR.) RUMENILO ZA USNE

JUGOISTOK (SKR.)

GR^KO LI^NA PROPOLUOSTRVO ZAMENICA @DRQIV

RASVETNI GAS KO^OPERITI SE, [EPURITI SE

OZNAKA ZA VOLT

KOWI U NARODNOJ PESMI OGLAS U NOVINAMA

VE[TA^KE SMOLE GOVORNIK EKAVICE UPRAVNO TELO (MN.)

NOMINATIV (SKR.)

OZNAKA ZA PRE^NIK CEVI SERUM ZA CEPQEWE

NARKOMAN, NARKOTI^AR ZAVOJ GLAVNI GRAD MALTE

NAJSTARIJI NAZIV ZA SLOVENE

VODORAVNO: 1. Izvr{iti kodifikaciju, 2. Koralno ostrvo - Srpski klasi~ni filolog Milan, 3. Onaj koji jede `abe, `abar (pogrdno) - Deo ode}e za glavu, 4. Zmijski otrov (nar.) - Lanac nad ogwi{tem Ni{ta (tur.), 5. Prolaz (fr.) - Lara odmila, 6. Oznaka za polupre~nik - Obara~, oroz na pu{ci - Mu{ko dete, 7. Gutqaj - Narodi - Veznik, 8. Tele}ak, ranac - Otac, }a}a (pokr.), 9. Praotac Italijana - @ivotiwa (lat.), 10. @iteqka nekog atara - Bilo ~im, 11. Susedna slova azbuke - Stru~wak u geodeziji - Auto oznaka Ni{a, 12. Sna`an vetar Bezbojni otrovni gas, 13. Razjasniti - Uzvik ~u|ewa, 14. Rentabilnost.

DA[^ARA ORU\E ZA REZAWE

NI[TA (TUR.)

ISPOSNIK (GR^.)

SEOSKO PODRU^JE

VOZ NA USKOM KOLOSEKU

Sr Gl pski as

ZA^ETNICE, POKRETA^ICE

PARNA KUPATILA (TUR.) MESTO U BANATU

STRUGAQKA ZA PLUG, MAKQA

GONI^ ZAPREGE ENGL. FUDBALER ANDERSON

SIMBOL KISEONIKA PLOD PINIJE

USPRAVNO: 1. Prst na ruci do palca (mn.) - Uzao, 2. Od tog vremena - Obrtawe, okretawe (mn.), 3. Stepen uzrasta, doba - Starogr~ki filozof - Gostionica, kr~ma (pers.), 4. Ilovito zemqi{te - Ne`nost, 5. Simbol fluora - Srpska glumica Olivera - Pe}nica, 6. @iteq stare [panije - Dabome, naravno - Inicijali glumca Bekjareva, 7. Onaj koji kudi nekoga - Nadenuti, 8. Predlog - Vrsta sitnih ptica, ga~ci - Jednovalentni radikal (hem.), 9. Episkopski namesnik - Zgrabiti, {~epati - Oznaka za istok, 10. Uzvik nestrpqewa - Alatka za isecawe - Latica (pesn.), 11. Mona{ki pravilnici - Novi red u pisawu (mn.), 12. @iteq Iraka - [ezdeset sekundi.

GRAD U BELGIJI OVDA[WI (SKR.)

POSETE

MU[KO IME, ISAILO

STILSKA FIGURA (MN.)

MALAKSAO ^OVEK AUTO OZNAKA [PANIJE

UZIMAWE VE^ERWEG OBROKA

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: ALBUM, NERVI, \UKAN, EKA, O, LOTAR, ACIKA, JI, MT, OTKA, AMAMI, V, ACETILEN, AKRILI, ATI, NOM, EKAVAC, OPIOMAN, FI, VENDI, OVOJ, I^, BRVNARA, ]IRO, ASKET, TERALAC, O, VIZITE, IPR, ISA, ATONIK, VE^ERAVAWE

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: KODIFIKOVATI, ATOL, BUDIMIR, @ABOJED, KAPA, ID, VERIGA, I^, PASA@, LARICA, R, OKIDA^, SIN, SRK, NACIJE, I, TORBAK, ]AKAN, ITAL, ANIMAL, ATARKA, I^IM, ^C, GEODET, NI, VIHOR, ETILEN, OJASNITI, AJU, RENTABILITET

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

5 1

4 7

3

6 9

SUDOKU 2

6 5

5

8

1 3 2

9 6 8

2 9

3 1

7 8 9

5

6 1

3 4

8

5 3

4

1 8

7 4

2 1

3 8 6

2 3 5

2 7

5

7 9 3

8 1

7 9

4 5 6

RE[EWE SUDOKU 1: 523 486 719 - 146 739 528 - 879 152 346 - 391 824 675 - 465 973 182 287 615 493 - 654 297 831 938 541 267 - 712 368 954 RE[EWE SUDOKU 2: 843 715 629 - 257 986 341 - 169 342 857 - 596 834 172 - 314 627 598 782 159 436 - 471 263 985 938 571 264 - 625 498 713

SVET POZNATIH

^etvrtak 25. januar 2024. 29

Alek Boldvin, ipak, ide na su|ewe za ubistvo iz nehata ANEGDOTA KOJA SE PAMTI:

Kad je Xej sreo patrijarha Pavla Peva~ Xej Ramadanovski, o ~ijem je `ivotu snimqen film „Nedeqa”, koji je nedavno premijerno prikazan, ostao je upam}en kao vesela i pozitivna osoba, neko ko je uvek znao da podigne atmosferu.

Ovaj momak sa Dor}ola osta}e upam}en i po brojnim anegdotada i legendarnim gradskim pri~ama, koje }e se prepri~avati. Jedna od wih govori i o susertu sa patrijarhom Pavlom u Beogradu, ispred Saborne crkve.Xej je prolazio taksijem pored crkve kada je ugledao patrijarha Pavla na trotoaru. Odmah je zamolio taksistu da zaustavi vozilo.

- Izleteo je napoqe i pritr~ao patrijarhu. Obratio mu se re~ima: - ]ale, jel mogu da ti qubim ruku - prepri~avao je svojevremeno taksista koji je vozio Ramadanovskog, {to je kasnije peva~ i potvrdio. Xej ina~e nije bio vernik Srpske pravoslavne crkve, ali je po{tovao wenu jerarhiju.

[varcenegera zadr`ala nema~ka carina jer nije prijavio luskuzni sat Arnold [varceneger imao je problema na aerodromu u Minhenu, kada su ga carinici zadr`ali jer nije prijavio luksuzni sat koji je planirao da proda na dobrotvornoj aukciji.

Holivudski legenda je zbog istrage o potencijalnom izbegavawu da plati porez ~ekala tri sata na aerodromu. Prema zakonu Evropske unije, svako ko prelazi granicu mora da prijavi gotovinu ili predmete vrednije od 10.000 evra. Me|utim, od [varcenegera nije tra`eno da popuni formular da li ima ne{to da prijavi. Kasnije mu je omogu}eno da plati porez, ali su ga i tu zatekli problemi.

Ma{ina za kartice na aerodromu bila je pokvarena, najbli`a banka nije radila, a bankomat nije omogu}avao dovoqno velik iznos da bude podignut. Sedamdeset{estogodi{wi glumac morao je zbog toga da ~eka da u carinu donesu novu ma{inu za kartice. [varcenegerov portparol je za nema~ki Bild rekao da je incident na aerodromu bio „potpuna komedija prepuna gafova, ali da bi mogla da poslu`i kao scenario za veoma sme{an policijski film“.

Sat koji je namenio za prodaju je sat marke „Audemars Piguet“ posebno pravqen za wega, vredan nekoliko stotina hiqada dolara.

Alek Boldvin }e, ipak, biti izveden pred sud pod optu`bom za ubistvo iz nehata Haline Ha~ins, direktorke fotografije filma „R|a“ koja je ubijena kada je scenski pi{toq opalio `ivi metak.

Odluku da se podigne optu`nica protiv glumca donela je porota u Novom Meksiku, nakon {to su specijalni tu`ioci Kari Morisej i Xejson Luis izneli nove forenzi~ke dokaze u prilog ubistvu iz nehata. „Radujemo se danu u sudu“, rekli su Boldvinovi advokati.

Ukoliko bude osu|en, glumac bi mogao da provede 18 meseci u zatvoru. Datum su|ewa jo{ nije odre|en. U novembru je En-Bi-Si ekskluzivno objavio nekoliko snimaka na kojima Boldvin rukuje najmawe jednim scenskim pi{toqem i razgovara sa film-

skom ekipom. Na snimcima se vidi kako se glumac priprema za scene i puca iz pi{toqa. Na dva snimka je ~ak i izrazio zabrinutost za wihovu bezbednost. [ezdesetpetogodi{wi Boldvin je tokom snimawa R|e u oktobru 2021. godine ve`bao pu-

cawe iz „kolta .45“. Pi{toq je, me|utim, opalio ubiv{i 42-godi{wu direktorku fotografije Halinu Ha~ins i raniv{i rediteqa Xoela Souzu. Boldvin od po~etka pori~e da je povukao oroz, ve} je samo povukao iglu pi{toqa.

Aleksandar Vu~i} napravio Sne{ka Beli}a u Davosu

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} boravi na svetskom ekonomskom forumu u Davosu, a u pauzi izme|u sastanaka, napravio je Sne{ka Beli}a. Naveo je da je Sne{ko „podstrek za na{e sportiste da osvoje {to vi{e medaqa na predstoje}im Olimpijskim igrama i na Evropskom prvenstvu u fudbalu”.

U video-poruci koju je objavio na Tik Toku predsednik Vu~i} je poru~io da je, kao {to je i obe}ao, Sne{ka Beli}a napravio za sina Vukana i da je to najboqi i najlep{i Sne{ko u [vajcarskoj. „Vukanu sam obe}ao vi{e fudbala ove godine, pa da po~nemo od – Sne{ka Crveno – Plavo – Beli}a”, poru~io je Vu~i} koji je Sne{ku oko vrata stavio crveni {al na kojem pi{e „Orlovi”. „Ovo }e da bude najlep{i sne{ko u Kolsterusu i Davosu, sa {alom i kapom Srbije, i mislim da mi je ovo tre}i sne{ko u `ivotu koji sam ili zajedno sa Vukanom napravio”, poru~io je Vu~i}.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} prisustvuje godi{wem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, gde }e, do 19. januara imati bilateralne susrete sa svetskim i evropskim zvani~nicima, kao i predstavnicima me|unarodnih organizacija, finansijskih institucija i vode}ih globalnih kompanija.

30 ^etvrtak 25. januar 2024.

SPORT

Kup Kora}a: Zvezda na FMP, Partizan sa debitantom – derbi mogu} tek u finalu

Istorija za Siriju! Nokaut fazu Azijskog kupa overili i Australija i Uzbekistan Reprezentacije Australije i Uzbekistana plasirale su se u nokaut fazu Azijskog kupa kao dve prvoplasirane ekipe grupe B. Istorijski prolaz je ostvarila i Sirija kroz poredak najboqih tre}eplasiranih selekcija, dok je Indija zavr{ila takmi~ewe.

U posledwem kolu Australija i Uzbekistan su remizirali 1:1.

Kenguri su poveli golom Bojla iz penala u prvom minutu nadoknade prvog poluvremena. ^inilo se da }e upisati i tre}i trijumf i uz maksimalnih devet bodova pro}i daqe, ali je Turgunboev u 78. doneo poen Uzbekistanu.

Sirija je minimalnim rezultatom savladala Indiju, zahvaquju}i pogotku Hribina u 76. minutu.

To je bilo dovoqno da se na|e me|u ~etiri najboqa tre}eplasirana tima i prvi put ikada pro|e u nokaut rundu.

Australija je grupnu fazu okon~ala sa sedam bodova, Uzbekistan sa pet, Sirija sa ~etiri, a Indija bez poena.

Zvani~no: Zvezda prodala bisera u Premijer ligu, oglasila se Aston Vila Mladi srpski fudbaler Kosta Nedeqkovi} zvani~no je predstavqen kao novi fudbaler Aston Vile.

Britanski klub nije objavio koliko iznosi vrednost transfera, ali je saop{tio da }e Nedeqkovi} ostati na pozajmici u Crvenoj zvezdi do kraja sezone.

Ipak, ranija saznawa otkrila su da je doskora{wi desni bek crveno-belih oti{ao u Vilu za devet miliona evra.

Kosta je u Zvezdi odigrao 26 utakmica u dosada{wem delu se-

Ko{arka{i Crvene zvezde u ~etvrtfinalu zavr{nog turnira Kupa Radivoja Kora}a igra}e protiv FMP, dok }e se Partizan sastati sa debitantom Hercegovcem iz Gajdobre @reb nam je doneo i ~a~anski derbi i duel Borca sa drugim debitantom ^a~kom 94.

Posledwi ~etvrtfinalni par ~ine Mega i Vojvodina. Ve~iti derbi mogu} je tek u finalu.

U polufinalu pobednik me~a Zvezda – FMP ide na boqeg iz ~a~anskog derbija, dok }e boqi iz duela Partizan - Hercegovac na Megu ili Vojvodinu.

Finalni turnir Kupa Radivoja Kora}a i ove godine odr`a}e se u Ni{u, po 19. put, od 14. do 17. februara. „Finalni turnir je od veli-

Crvena zvezda, pro{logodi{wi osvaja~ Kupa kog zna~aja za srpsku ko{arku i srpski sport. Apelujem na sve navija~e da kulturno bodre svoj tim, jer takmi~ewe nosi ime po jednoj od najve}ih legendi na{eg sporta. Bi}e to praznik ko{arke i `eqa je da svi u`ivamo”, istakao je predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije (KSS) Predrag Danilovi}.

Uo~i `reba minutom }utawa odata je po~ast preminulom

Sferopulos: Sve misli usmerene na FMP; Obradovi}: Da sve bude u fer-plej atmosferi Trener Crvene zvezde Janis Sferopulos izjavio je u Beogradu da se raduje da {to }e biti deo spektakla kakav je finalni turnir Kupa Radivoja Kora}a.

je tek u finalu. „Sve misli su usmerene na me~ sa FMP-om, idemo korak po korak. Ne razmi{qamo o finalu. O Partizanu tek kada do|e vreme”,

zone i asistirao je tri puta.

Zvezda je trenutno na pripremama na Pafosu i Nedeqkovi} je bio jedan od putnika koje je Vladan Milojevi} poveo na pripreme.

Klub iz Qutice Bogdana je ve} pripremio i zamenu za Nedeqkovi}a na poziciji beka, po{to je potpisao ugovor sa mladim Ogwenom MImovi}em.

[estoro preminulih u slavqu zbog uspeha reprezentacije Posle tragedije u kojoj je stradalo {est osoba, FS Gvineje pozvao navija~e da smire strasti u slu~aju novih uspeha reprezentacije Fudbalski savez Gvineje pozvao je navija~e da ubla`e slavqe u slu~aju novih pobeda na Kupu afri~kih nacija po{to je u razularenoj proslavi posle trijumfa protiv Gambije (1:0) {est qudi poginulo.

Ku}a fudbala je preko dru{tvenih mre`a objavila video-snimak kojim reprezentativci upozoravaju sunarodnike da sa mawe emocija do~ekaju slede}e rezultate Gvineji je za plasman u osminu finala potreban nere{en rezultat protiv Senegala.

Najve}i uspeh Gvineje na {ampiontu kontinenta je drugo mesto ostvareno u finalnoj grupi, iza Maroka, na Kupu afri~kih nacija 1976. Na prethodna dva turnira stizala je do osmine finala.

ko{arka{u i treneru Dejanu Milojevi}.

Ceremoniji `reba prisustvovali su treneri Zvezde i Partizana Janis Sferopulos i @eqko Obradovi}, prvotimci i reprezenzativci Srbije Dejan Davidovac, Branko Lazi}, Aleksa Avramovi}, gradona~elnica Ni{a Dragana Sotirovski, kao i predstavnici svih klubova u~esnika.

Treneri Obradovi} i Sferopulos Crvena zvezda }e u ~etvrtfinalu Kupa Radivoja Kora}a igrati protiv FMP-a, dok }e Partizan sastati sa Hercegovcem, odlu~eno je ranije danas `rebom u Beogradu.

Preostala dva ~etvrtfinalna para Kupa ~ine Borac iz ^a~ka i ^a~ak 94, odnosno Mega - Vojvodina. Ve~iti derbi mogu}

rekao je Sferopulos novinarima u Beogradu.

On je istakao da jo{ nije odlu~io, koja }e ~etiri stranca igrati na zavr{nom turniru Kupa Radivoja Kora}a. „Ima jo{ vremena. Prerano je da pri~amo o Kupu, imamo jo{ mnogo da igramo do tada, tako da razmi{qamo samo o narednoj

VELIKI PEH ZA REPREZENTACIJU SRBIJE!

utakmici”, naveo je trener Crvene zvezde.

Finalni turnir Kupa Radivoja Kora}a }e i ove godine biti odr`an u Ni{u od 14. do 17. februara. „Mnogo toga jo{ mnogo toga da se promeni do po~etka turnira, treba videti u kom stawu }e biti ekipa. @reb je kao i uvek interesantan. Hvala gradu Ni{u, koji }e ponovo biti doma}in finala Kupa Radivoja Kora}. Uvek su bili fenomenalni doma}ini.

Nadamo se da }e sve da biti u fer-plej atmosferi i neka pobedi najboqi tim”, rekao je trener Partizana @eqko Obradovi}.

Partizan }e u ~etvrtfinalu Kupa Radivoja Kora}a igrati protiv Hercegovca. „Treba prvo pro}i ~etvrtfinale, pa }emo posle toga pri~ati o svima ostalim protivnicima.

Nama je drago da igramo protiv Hercegovca, koji je ranije imao tradiciju, pa neke probleme, a sada su se vratili. Nadam se da }e svi koji vole ko{arku u`ivati u toj utakmici”, rekao je trener Partizana @eqko Obradovi}.

Crvena zvezda brani trofej Kupa Radivoja Kora}a, po{to je pro{le godine u finalu pobedila Megu 96:79.

Nikola Milutinov te`e povre|en od strane saigra~a Srpski ko{arka{ Nikola Milutinov se povredio na me~u protiv Panatinaikosa, a ta povreda je ozbiqnije prirode i bi}e potrebno du`e pauzirawe nego {to se isprva procenilo.

Prve pretpostavke su bile da }e srpski centar biti van parketa oko ~etiri nedeqe, me|utim peh je ozbiqnije prirode i Milutnov }e morati da pauzira osam nedeqa.

Tokom me~a sa Panatinaikosom, on se povredio i sada je

utvr|eno da je do{lo do naprsnu}a metatrazalne kosti leve noge zbog ~ega }e reprezentativac Srbije morati da bude podvrgnut intervenciji.

Srpskog centra ne}e biti na parketu minimum dva meseca {to je veliki udarac kako za reprezentaciju Srbije za koju bi verovatno nastupao u februarskoj akciji protiv Finske i Gruzije, tako i za Olimpijakos koji ostaje bez jednog od najboqih centara Evrope.

SPORT

^etvrtak 25. januar 2024. 31

Ko je bio Dejan Milojevi} – legenda koju }e srpska ko{arka zauvek pamtiti Partizanov rekord ABA lige i najve}a poseta u ~ast Milojevi}a Na utakmici Partizana i Mege u 17. kolu ABA lige oboren je rekord za najve}u posetu navija~a na jednoj utakmici. ^ak 23.021 navija~ do{ao je u beogradsku Arenu kako bi gledao me~ koji je posve}en nekada{wem igra~u Partizana i treneru Mege Dejanu Milojevi}u, koji je pro{le sedmice preminuo u Sjediwenim Dr`avama od sr~anog udara.

Prethodni rekord dr`ali su tako|e „grobari“ kada su ga prethodne godine oborili u petoj utakmici plej-ofa protiv Crvene zvezde (22.198).

Utakmice ja po~ela prikazivawem filma o Dejanu Milojevi}u, nakon ~ega su usledili vi{eminutni aplauzi „grobara“.

Navija~i su tako|e razvili transparent na kojem je lik Dejana Milojevi}a, a pred sam po~etak odr`an je i minut }utawa.

Du{ko Vujo{evi}, Vule Avdalovi}, Sa{a Pavlovi}, Miroslav Beri}, Novica Veli~kovi}, Vlada Jovanovi}, Mi{a Laki} i Ratko Varda su samo neki od nekada{wih asova koji su do{li da odaju po{tu biv{em igra~u Partizana i treneru Mege.

„^OVEK SA TAKVOM DU[OM SE IMAO RA[TA RODITI“:

Molitva za Milojevi}a u Sabornom hramu u Podgorici, okupio se veliki broj qudi Slavni srpski ko{arka{ i trener Dejan Milojevi} preminuo je u 47. godini od posledica sr~anog udara, a iz svih delova sveta sti`u opro{tajne poruke.

Iz Podgorice sti`e jedna potresna slika i lep gest gra|ana tog grada. U Sabornom hramu odr`an je molitveni pomen preminulom Milojevi}u u petak uve~e na Bogojavqewe. „Dejan je sve radio sa qubavqu i verom, ~ovek sa takvom du{om se imao ra{ta roditi“, pi{e na Fejsbuk stranici Sabornog hrama.

Molitveni pomen odslu`ili su protojerej Nikola Pejovi}, stare{ina Hrama, protojerej Branko Vuja~i} i jerej Velimir Bugarin.

„Mi }emo se se}ati wegovih velikih ko{arka{kih i sportskih dometa, ali }emo se se}ati i wegove li~nosti i truditi se da to se}awe nikad ne zaboravimo i da nikad ne zatamni u na{em umu i na{em srcu, ali se i pomolismo za ono {to je najva`nije za svakoga ~oveka, a to je da nas Bog ve~no pamti i da u|e i on i mi zajedno sa wim u ve~no Bo`ije pam}ewe. Neka Gospod da utehu wegovoj porodici, jer kada je nama ova vest tako te{ko pala i kada smo mi bili za~u|eni i zapaweni tom ve{}u da nas je ovako prerano napustio, mo`emo samo da zamislimo kako je wegovoj supruzi, kako je wegovoj deci, kako je wegovim saradnicima i prijateqima koji su sa wim `iveli, a ~ujemo i ~itamo kakav je to ~ovek bio. Ka`u da nisu sreli boqeg ~oveka. E pa to je velika uteha u ovome trenutku jer takav ~ovek se zaista imao ra{ta roditi“, rekao je izme|u ostalog protojerej Pejovi}.

Milojevi} je i kao igra~ i kao trener Budu}nosti ostavio veliki trag, a upravo je iz tog kluba oti{ao u NBA, gde je bio u stru~nom {tabu Golden Stejt Voriorsa, s kojima je osvojio {ampionsku titulu.

Napustio nas je velikan srpskog sporta.

Dejan Milojevi}, slavni srpski ko{arka{ i trener, preminuo je u 46. godini nakon posledica sr~anog udara koji je do`iveo tokom no}i.

Srbin je bio jedan od najtalentovanijih evropskih ko{arka{kih trenera. Bio je poznat kao jedan od retkih stru~waka iz Evrope koji je radio u NBA klubu, dok je u svetu bio poznat po radu sa mladim igra~ima.

Jedno od wegovih najve}ih dostignu}a u wegovoj karijeri bilo je to {to je stvorio dvojicu najboqih igra~a Evrope, Nikolu Joki}a i Vasilija Mici}a. Prvi put u istoriji sportisti iz Srbije su zahvaquju}i ovom velikanu zauzeli glavna mesta u NBA. Tokom igra~ke karijere ostvario je brojne uspehe. Milojevi} je bio ~lan juniorske reprezentacije Jugoslavije, zajedno sa Igorom Rako~evi}em i Markom Jari}em, koji su 1998. godine osvojili zlatnu medaqu na Evropskom prvenstvu u Trapaniju u Italiji.

Bio je i ~lan seniorske reprezentacije Jugoslavije, koja je osvojila zlatnu medaqu na FIBA Evropskom prvenstvu 2001. godine.

Kasnije je bio i reprezentativac Srbije i Crne Gore, tada je reprezentacija zauzela 9. mesto na Evrobasketu 2005. godine.

Igrao je za doma}e klubove FMP, Budu}nost i Partizan, kao i za Pamesu Valensiju u [paniji i Galatasaraj u Turskoj.

Tri puta za redom progla{en je za najkorisnijeg igra~a (MVP) Jadranske lige.

Tri godine nakon zavr{etka igra~ke karijere 2009. godine, Milojevi} je postao selektor Mega ko{arke Jadranskog ko{arka{kog saveza (ABA), a posledwi anga`man imao je u Golden Stejt Voriorsima gde je

„BIO SI MI SVE“:

vr{io funkciju pomo}nog trenera.

U svojoj drugoj sezoni u Kaliforniji, Milojevi} je sa Voriorsima osvojio i titulu, postav{i tek drugi trener iz na{e zemqe sa {ampionskim prstenom.

Tokom wegovog boravka u Megi, jedanaestoro igra~a izabrano je na NBA draftu – Nikola Joki}, Vasilije Mici}, Nemawa Dangubi}, Timoti Luvavu-Kabaro, Ivica Zubac, Rade Zagorac, Vlatko ^an~ar, Ogwen Jaramaz, Alfa Kaba, Goga Bitadze i Marko Simonovi}.

Po~ivaj u miru dragi Dejane.

Potresna poruka sina Dejana Milojevi}a Sve je stalo u ~etiri re~i Dejan Milojevi} je preminuo u 47. godini zbog posledica sr~anog udara, a wegov sin Nikola oglasio se na dru{tvenim mre`ama. „Bio si mi sve“, napisao je kratko Nikola uz sliku sa svojim ocem, koji je uvek nosio osmeh na licu.

Nikola Milojevi} je posle odrastawa u Srbiji, krenuo s ocem put Amerike, a u posledwe vreme bio je na Havajima, gde je studirao i igrao ko{arku.

Dejan Milojevi} je iza sebe ostavio suprugu Nata{u i dvoje dece – Nikolu i Ma{u.

Fric objasnio razloge poraza od \okovi}a, pa hvalio Srbina THURSDAY  ^ETVRTAK 25. 1. 2024.

Nole 11. put u polufinalu Australijan opena, ~ekamo i 11. titulu!

Mu~io se Novak tokom ovog me~a.

Novak \okovi}, najboqi teniser sveta, savladao je Tejlora Frica 7:6, 4:6, 6:2, 6:3 u ~etvrtfinalu Australijan opena i analizirao je me~ po wegovom zavr{etku.

Uslovi za igru bili su te{ki zbog vru}ine. „Radovao sam se hladu na stadionu. Bio je topao dan. Po~eli smo sa gemom od 16 ili 17 minuta, koji nas je izmorio. Veoma neizvestan prvi set, fizi~ki naporne razmene. ^inio je da se ose~am

neprijatno na terenu, servirao je agresivno. ^esto sam bio na pogre{noj nozi. ^estitam mu, videlo se da je imao jasan plan.

Bilo mi je mu~no da igram prva dva seta. U tre~em sam se boqe osetio i servis. U tre}em i ~etvrtom sam sjajno servirao. Mislim da sam imao vi{e as udaraca od wega, {to je ~udno jer je jedan od

Novak \okovi} objasnio Kirjosu kako da osvoji grend slem Najboqi teniser sveta Novak \okovi} plasirao se u polufinale Australijan opena, po{to je u Melburnu u ~etvrtfinalu pobedio Amerikanca Tejlora Frica 7:6 (7:3), 4:6, 6:2, 6:3.

Nik Kirjos radio je na terenu intervju sa Novakom, nakon {to je \okovi} savladao Frica.

Kao po obi~aju kada su wih dvojica na terenu, {ou je zagarantovan.

- Ide{ po 11. titulu, {ta te pokre}e, upitao je Novaka Kirjos.

- Dobro je videti te, nadam se da }emo uskoro ponovo zajedno na teren sa reketom. [ta si me pitao, a da... Propatio sam u prva dva seta. Igrao je kvalitetan tenis, servirao dobro, gu{io me je sa linije. Ve}inu razmena igrao sam na ivici, smetalo mi je sunce, fizi~ki iscrpquju} me~, tako|e i emotivno. Veliki aplauz za Frica, igrao je neverovatan tenis na turniru, rekao je Novak \okovi}.

Kirjos je upitao Novaka da prokomentari{e 16 nerealizovanih brejk prilika.

- Tejlor ima najboqi servis na svetu, znao sam kakva pretwa mo`e da bude kada dobro servira. Mislim da sam na kraju uspeo da napravim brejk kada je bilo najpotrebnije u tre}em i ~etvrtom setu. Servirao sam dobro. Imao sam vi{e asova od wega, to je iznena|ewe.

Konstatovao je Kirjos da u polufinalu Novak igra protiv pobednika me~a Janik Siner - Andrej Rubqov. Koji }e trajati do kasno u no}.

Odgovorio je Novak pitawem: - Komentari{e{?

Ne, idem da spavam, uz osmeh je odgovorio Australijanac, a potom Novak nastavio sa odgovorom: - Druga~ije }e biti. Siner i Rubqov su u sjajnoj formi. Gledao sam Andreja protiv De Minora u pet setova, neverovatne razmene, igrali su sjajan tenis. Siner igra tenis `ivota imao je fantasti~an kraj sezone. Imali smo neke bliske me~eve u prethodnim mesecima. Uzmimo kokice, odmorimo na sofi i gledajmo me~, pozvao je Novak Australijanca da zajedno isprate duel.

“Posledwe pitawe, znam da ne}u mo}i ponovo ovo da pitam.

Mo`e{ da mi poka`e{ gde je to drvo u parku da ga zagrlim” Pokaza}u ti, ali ne sme{ nikome da ka`e{. Mora}e{ da se izuje{, popne{ na drvo i da visi{ sa najvi{e grane tri minuta i tri sekunde, onda }e{ osvojiti grend slem, rekao je Novak Kirjosu.

najboqih servera.

Na~in na koji sam igrao u tre~em i ~etvrtom setu, sa tim sam jako zadovoqan“, rekao je \okovi}.

Upitan je i da li je u prednosti u odnosu na Janika Sinera? „Kakvu prednost }u imati?

Imamo dva dana. Igramo polufinala u petak, tako da dovoqno je vremena da odmorimo.

Rasporedi su postali zna~ajna tema. Nisam mogao da dam jasan odgovor na to, jer se pitaju organizatori. Mo`da bi trebalo organizovati mawe me~eva.

To }e se te{ko desiti jer svaki me~ nosi veliku ekonomsku vrednost. Mnogo je elemenata u igri. Vlasnici prava na prenos donose mnogo novca turniru. Na kraju dana, oni su ti koji povla~e liniju. Kreg Tajli je sjajna osoba, uvek poku{ava da olak{a igra~ima i uzme wihovo mi{qewe u razmatrawe. Ali, TV kanali imaju veliku mo}. “ Novak je stavqao kese sa ledom na glavu kako bi se rashladio. „Poku{ao sam sve {to sam mogao u kratkom vremenu tokom promena. Obojica smo osetili posledice vru}ine. Podloga ju je apsorbovala, tako da je nama bilo jo{ i gore nego na tribinama. Te{ko je kontrolisati disawe u takvim okolnostima, veoma je intezivno. Tro{ite puno energije i nemate puno vremena da se oporavite. Kese sa ledom su na~in na koji sam poku{ao da smawim toplotu“, rekao je Novak.

Nije u`ivao u ovom me~u. „To sam rekao svom timu odmah posle. Uop{te nisam u`ivao u ovom me~u. Drago mi je {to sam se izborio sa svim preprekama.“ O izjedna~avnaju rekorda Monike Sele{ od 33 vezane pobede u Australiji. „Nisam znao da delim ovaj rekord sa wom. Time je jo{ vi{e poseban za mene. Imao sam je u mislima kada sam odrastao, gotovo svaki dan. Moja teniska majka Jelena Gen~i} je radila sa wom.

Kada sam imao priliku da je upoznam, bio sam veoma nervozan.

Pri~a jezik jer je ro|ena u Srbiji.

Imala je sjajnu karijeru, naro~ito dobro je igrala u Australiji. Za Moniku imam da ka`em samo lepe re~i“.

Novak se mu~io, pa do{ao do pobede. Ameri~ki teniser, Tejlor Fric, objasnio je razloge poraza od Novaka \okovi}a, prvog tenisera sveta, u ~etvrtfinalu Australijan opena (7:6, 4:6, 6:2, 6:3). \okovi} se ovom pobedom plasirao u svoje 11. polufinale na prvom grend slemu u sezoni. „Igrao sam dobro prva dva seta, bilo je jako te{ko na fizi~kom planu. Potrebno mi je da to {to radim u dva seta, radim pet sati“.

Potom je govorio o Novaku. „Najve}a stvar je to {to je brz i ne proma{uje mnogo loptu, morate da odigrate kvalitetne lopte, ne daje mnogo {ansi. Kada idem sa drugim servisom, to nije nije osnovna linija, to je ne{to drugo. Prete{ko je to kontrolisati“. \okovi} je u jednom momentu imao 0/15 realizovanih brejk lopti. „Dobro je osvojiti toliko bitnih poena, ali u jednom momentu sam pomislio da ne mogu da osvojim poen. Igrao je predobro, mogao sam da igram boqe na brejk lopte, da ne stavqam sebe u tako te{ke pozicije. Ipak, zadovoqan sam kako sam se na terenu zalo`io za sebe“. \okovi} ima devet pobeda protiv Frica ukupno i bez poraza je. „Za mene, rekord me|usobni izgleda lo{e, ali u pet me~eva nisam bio na ovom nivou, bio sam mlad. [esti me~ sam bio blizu, ali slede}a dva sam igrao prili~no lo{e. Rekao sam sebi da mora biti jedan me~ gde }e se sve poklopiti, ali rekord i daqe deluje obeshrabruju}e. Da sam igrao sve kao prva dva seta, mo`da je bilo ne{to i mogu}e.“ Upitan je da li je Novaku pao kvalitet igre od prvog me~a. „Ne, ono {to mogu da se setim, on je uvek dobar“.

Uslovi za igru bili su te{ki zbog vru}ine.

PRVE RE^I SINERA PRED POLUFINALE PROTIV \OKOVI]A:

U dve re~enice najavio spektakl protiv Srbina

Siner je bio ubedqiv protiv Rubqova, i zakazao je me~ protiv Novaka.

Italijanski teniser, Janik Siner, najavio je polufinale protiv Novaka \okovi}a, prvog tenisera sveta, nakon {to je pobedio Andreja Rubqova u ~etvrtfinalu 6:4, 7:6, 6:3. „Veoma je te{ko igrati protiv Andreja, jeste zavr{eno u tri seta, ali moglo je da bude druga~ije. Sve se brzo repavalo, trudio sam se da se kre}em i osvajam poene. @elim da se zahvalim svima koji su ostali do 1:25 da nas gledaju. Uvek je zadovoqstvo igrati ovde, sre}an sam {to sam pro{ao u slede}e kolo“, rekao je Siner nakon me~a.

Napravio je veliki preokret u taj-brejku drugog seta kada je od 1:5 stigao do 7:5. „Trudio sam se da promenim ne{to, da vratim jedan, pa drugi mini brejk. U takvim momentima sam jednostavno igrao boqe. Na tome sam radio i trenirao sam za takve situacije.“ Za kraj je govorio i o \okovi}u. „Ovo je jedan od najve}ih turnira na kojima }u dobiti priliku da igram protiv svetskog broja jedan. Na meni je da dam maksimum, da je borim za svaku loptu, pa }emo videti za {ta }e to biti dovoqno“, zakqu~io je Siner.

Ovo je ina~e Sinerovo prvo polufinale na Australijan openu, a protivnik }e mu biti Novak \okovi}, koji igra 11. polufinale u Melburnu i svaki put je osvojio titulu kada je do{ao do ove faze. U prethodnom me~u izme|u Srbina i Italijana, na Dejvis kupu, Siner je bio uspe{niji. Ostaje da se vidi da li je vreme za Novakovu osvetu.

Me~ izme|u Novaka \okovi}a i Janika Sinera na programu je u petak.

Sabalenka „po~istila“ protivnicu i zakazala spektakl u polufinalu Ubedqiva pobeda. Beloruska teniserka Arina Sabalenka plasirala se u polufinale Australijan opena, po{to je u utorak u Melburnu u ~etvrtfinalu pobedila ^ehiwu Barboru Krej~ikovu 6:2, 6:3.

Me~ je trajao 71 minut. Sabalenka je druga teniserka sveta, dok je Krej~ikova 11. na WTA listi.

Ovo je bio sedmi me|usobni duel beloruske i ~e{ke teniserke u karijeri, a {esti trijumf Sabalenke, koja brani titulu na Australijan openu.

Beloruskiwa }e u polufinalu prvog grend slem turnira sezone igrati protiv Amerikanke Koko Gof, koja je ranije u utorak bila boqa od Ukrajinke Marte Kostjuk 7:6 (8:6), 6:7 (3:7), 6:2.