Srpski glas 25. maj

TRADICIONALNI GODI[WI SABOR FOLKLORA U SENT ALBANSU (MELBURN)

Preko 200 u~esnika u zanosnim no{wama igrom pro{etalo kroz celu Srbiju

Strana 16

Ambasador Republike Srbije Rade Stefanovi} o ponovnom

formirawu Grupe prijateqstva sa Srbijom u federalnom

Parlamentu Australije

VI[EMESE^NI NAPOR

Strana 15

URODIO PLODOM

PROTESTI PROTIV NASIQA U SRBIJI

Opozicija odr`ala masovni protest u Beogradu, vladaju}a

koalicija najavila veliki skup krajem nedeqe

Intervju

nedeqe

Strana 3

Qubivoje R{umovi}, srpski pesnik i tv autor

RODITEQI

MORAJU

UVEK

DA BUDU

Monodrama Sergeja Ko`ula

„ja, Milutin“ odu{evila publiku u sidnejskom Bonirigu

IKONA DECI Strana

Stela Asan`: Nikad nismo

bili bli`e pu{tawu na slobodu Xulijana Asan`a

KANBERA - Supruga ~uvenog australijskog novinara Xulijana Asan`a, Stela Asan`, koja trenutno boravi u Australiji, izjavila je u Kanberi da osloba|awe wenog supruga ‚’nikada nije bilo bli`e’’, i navela da Vlada Australije igra va`nu ulogu u wegovom pu{tawu na slobodu.

Ona je ovo izjavila nekoliko nedeqa nakon {to je premijer Australije Entoni Elbaneze istakao da dr`ewe Asan`a i zatvoru ‚’ne slu`i ni~emu’’.

Doma}i SBS navodi da komentari dolaze nakon {to je novi australijski visoki komesar za Ujediweno Kraqevstvo Stiven Smit, posetio Asan`a u aprilu u londonskom zatvoru Belmar{ sa maksimalnim stepenom bezbednosti.

‚’Va`no je prepoznati da Australija igra va`nu ulogu i mo`e da obezbedi Xulijanovo osloba|awe. Xulijanov `ivot je u rukama australijske vlade. Nije moje da govorim australijskoj vladi kako da to uradi, ali to mora da se uradi. Xulijan mora da bude pu{ten’’, rekla je Stela Asan`, koja je i ~lanica Xulijanovog pravnog tima.

Dodala je da pola`e nade u Elbanezea da do toga do|e.

Australijska vlada je izrazila podr{ku Asan`u da se vrati u Australiju, ali je naglasila da Australija nije bila u mogu}nosti da interveni{e u sudskim procesima druge zemqe.

SBS podse}a da je Asan` sa saradnicima putem sajta Vikiliks objavio stotine hiqada poverqivih ameri~kih dokumenata, ukqu~uju}i video smnimak pod naslovqen ‚’Kolateralno ubistvo’’, koji prikazuje ameri~ki vazdu{ni napad 2007. u kojem su ubijeni novinari i civili.

Ministarstvo pravde SAD optu`uje ga za ‚’jedna od najve}ih pretwi poverqivim informacijama’’ u istoriji te zemqe, a 18 optu`bi sa kojima se tamo suo~ava, nosi zdru`enu maksimalnu kaznu od 175 godina zatvora.

Ministarstvo navodi da je Asan` doveo u opasnost ameri~ke agente, zajedno sa Avganistancima i Ira~anima koji rade sa wima, objavqivawem wihovih neredigovanih imena.

U wemu se navodi da Asan`a progone zbog ugro`avawa `ivota, a ne zbog toga {to se pona{ao kao izdava~, {to je argument koji bi potencijalno mogao da izbegne probleme sa Prvim amandmanom, koji garantuje slobodu govora i {tampe.

Vu~i}: Tra`i}u maksimalne kazne za

odgovorne za te{ke zlo~ine, posetio sam O[ ”Vladislav Ribnikar”

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je danas da }e se kao gra|anin i predsednik boriti svojim autoritetom i svom svojom snagom da odgovorni za nedavna masovna ubistva budu ka`weni maksimalnim kaznama.

Vu~i} je za RTS rekao da je danas posetio porodice `rtava masovnog ubistva u Duboni i Malom Ora{ju i da je razgovarao sa roditeqima koji su izgubili sina i }erku.

„Jedino {to sam mogao da ka`em je da }u kao gra|anin i kao predsednik, za onog koji je to u~inio i one koji su ga naoru`avali i koji su pomagali, tra`iti najte`u mogu}u kaznu”, rekao je Vu~i} i dodao da je nakon toga posetio i porodice ostalih `rtava masovnog ubistva.

On je naveo da su qudi sa kojima je razgovarao tra`ili „najstro`e kazne”.

„Ja }u se politi~ki boriti, i u Evropi u svetu, po{to ne postoji druga kazna, da onaj ko je tome doprineo mora da dobije najte`e mogu}e kazne. Kao predsednik bori}u se svim svojim autoritetom i svom svojom snagom da dobiju maksimalne kazne. Bez direktnog me{awa u bilo {ta, ali izvinite, ako to ne u~inimo ovoga puta, onda }emo sami biti krivi ako se to bude ponavqalo za 10, 15 ili 20 godina”, rekao je Vu~i}, javqa Tawug

On je istakao i da je posetio O[ „Vladislav Ribnikar”, da je

posetio mesto zlo~ina koji se dogodio 3. maja i da se upisao u kwigu `alosti.

„Uputio sam pojedina~na sau~e{}a. Svakog dana razgovaram kako da koordini{emo hiqade slu`bi. Qudi moraju da znaju da }e pravda biti zadovoqena. [ta ka`u roditeqi, tako }emo i u~initi”, istakao je Vu~i} i dodao da }e u~initi ono {to roditeqi i stru~waci budu predlo`ili kao mere.

Dodao je da deca moraju da idu u {kolu i nastave da `ive.

„[ta mi ka`u roditeqi i stru~waci, uradi}emo. Moramo da gledamo kako }emo daqe”, rekao je Vu~i}.

Istakao je da je va`no da se krenulo sa akcijom oduzimawa oru`ja, dodaju}i da je do sada prikupqno vi{e od 37.200 cevi i minsko-eksplozivnih sredstava

„Samo na jednom mestu, od jednog

~oveka, hvala mu beskrajno na odgovornosti, preuzeli smo trotilsku kutiju od 20 kilograma TNT-a, trotilski metak, 22 komada od od 5,1 kilograma. Pe{adijske nagazne mine – osam komada, tromblonske mine, tri komada, potom ru~ne bombe – 13 komada, {est komada fla{a sa barutom, oko 12 kilograma, zatim sporogore}i {tap od dva metra, i DTK kapisle, oko devet komada. Pu{komitraqez, pap pu{ka, to je sve jedan ~ovek predao”, rekao je predsednik.

Na pitawe odakle nekome toliko oru`ja, Vu~i} je rekao da je to najverovatnije sa nekog rati{ta.

„Dr`ava je to sada preuzela. Uz to {to im ~estitam na odgovornosti, i ka`em im hvala, pozivam i druge da predaju oru`je do 8. juna. Jer, posle toga datuma, oni koje budemo uhvatili dobi}e 15 godina robije, samo da to imaju u vidu”, upozorio je predsednik Srbije.

Dodik sa Putinom: Imamo potrebu za ekonomskom saradwom

Osniva~: \or|e Marinkovi};

Vlasnik: @ivana Jovanovi};

Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100; Mob: 0401 818 663.

Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi}, (Melburn), Nina Markovi} Kaze, (Sidnej), Jelena Nedeqkovi}, Biqana Leti}, (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}, (Kanbera), Toplica Mileti}, (Adelejd), Mira Dragovi}, (Pert), Marko Lopu{ina, Zoran Vla{kovi}, (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je na sastanku sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Moskvi da RS ima potrebu za saradwom sa Rusijom na ekonomskom planu, kao i da Bawaluka „ne prati politike koje idu za tim da prebace krivicu samo na jednu stranu u sukobu u Ukrajini”.

„Mi mislimo da je Ruska Federacija koja se uporno borila za svoj bezbednosni okvir i koja je poku{avala i ranije da obezbedi te garancije, naprosto bila prisiqena u vezi sa ovom vojnom operacijom”, rekao je Dodik, prenosi RTRS.

Istakao da je Republika Srpska izlo`ena mnogim pritiscima.

„Mi nismo dozvoqavali da se donese formalna odluka o sankcijama prema Ruskoj Federaciji i zbog toga smo od zapadnih partnera bili izlo`eni raznim oblicima pritisaka u vidu sankcija i suspendovawa odre|enih projekata i programa. Ali, mi smo odlu~ili da naprosto ne budemo deo histerije koja se stvara, nego da se pru`i {ansa da se to pitawe re{i na nivou Ruske Federacije i Ukrajine’’, pojasnio je predsednik Srpske.

Dodik je istakao da RS razume da „to nije sukob Ukrajine i Rusije, nego sukob Zapada i Rusije”.

Kako je objavqeno na sajtu Kremqa, Putin je rekao Dodiku da je zahvalan Republici Srpskoj na prija-

teqskom stavu prema Rusiji i neutralnom odnosu prema doga|ajima u Ukrajini.

Istakao je da „samo takav stav mo`e dovesti do bilo kakve pozitivne odluke”.

Putin je ocenio da se odnosi Rusije i Republike Srpske uspe{no razvijaju.

Ukazao je na to da da je tokom protekle godine zabele`eno pove}awe prometa u trgovini od 57 odsto i poru~io da taj trend treba zadr`ati.

„Znam i da hiqade {kolaraca u Republici Srpskoj u~i ruski jezik, a interesovawe za ruski jezik i rusku kulturu podr`ava se na dr`avnom nivou, na ~emu smo vam tako|e veoma zahvalni”, naveo je Putin.

PROTESTI PROTIV NASIQA U SRBIJI

U Beogradu odr`an protest „Srbija protiv nasiqa“, gra|ani blokirali saobra}ajnice i

ponovili zahteve

Protest „Srbija protiv nasiqa“ odr`an je tre}i put u Beogradu, nakon tragi~nih doga|aja na Vra~aru iu Mladenovcu. Po~eo je okupqawem gra|ana ispred Doma Narodne skup{tine, nastavqen {etwom i blokadom „Gazele”, auto-puta kod Beogradske arene i Brankovog mosta. Okon~an je oko tri ujutru, kada je posledwa grupa gra|ana odustala od daqe blokade auto-puta kod Centra „Sava“. Najavqen je nastavak protesta.

Protest „Srbija protiv nasiqa”, koji je odr`an dva puta prethodne nedeqe, po~eo je u Beogradu okupqawem gra|ana ispred Doma Narodne skup{tine. Jelena Mihailovi}, jedna od roditeqa ~ija su deca ostala bez mesta u vrti}u u Pe}incima, obratila se okupqenima, ponovila zahteve i pozvala okupqene na blokadu „Gazele” i Brankovog mosta.

Kolona gra|ane je potom, preko Uli-

ce Kneza Milo{a stigla na most „Gazela”. [etwa je nastavqena prema Brankovom mostu.

Oba mosta bila su blokirana tokom cele ve~eri, Brankov do 23 sata, a auto-put kod Centra „Sava” do tri sata ujutru, kada je protest zavr{en.

Organizatori su najavili nastavak protesta. Na protestu su bili prisutni predstavnik koalicije „Zajedno” Neboj{a Zelenovi}, poslanik Narodne stranke Sini{a Kova~evi}, Sergej Trifunovi} iz PSG, predsednik pokreta „Srce” Zdravko Pono{, predsednik pokreta „Kreni-Promeni” Savo Manojlovi}, predsednik „Pokreta za preokret” Janko Veselinovi}, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan \ilas, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.

Zahtevi protesta su momentalna smena svih ~lanova REM-a, hitno ukidawe rijaliti

programa i emisija koje promovi{u nemoral i nasiqe na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabrana {tampanih medija koji svojim sadr`ajem promovi{u nasiqe, agresiju i kr{e novinarski kodeks.

Tako|e, tra`e smenu rukovodstva RTS-a zbog, kako su rekli, emitovawa programa koji afirmi{u nasiqe, kriminal i agresiju.

Zahtevaju i oduzimawe nacionalne frekvencije Pinku i Hepiju zbog, navode, kr{ewa zakona i promocije nasiqa, agresije i nemorala.

Me|u zahtevima su smena ministra unutra{wih poslova Bratislava Ga{i}a, {efa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina, usvajawe ostavke ministra prosvete Branka Ru`i}a.

Prema procenama zapadnih medija na protestu je bilo prisutno vi{e desetine hiqada qudi, dok mediji bliski opoziciji

tvrde da je to bio najve}i protest u Srbiji, jo{ od 5. Oktobra 2000. godine.

Poslanici Skup{tine Srbije su tokom ove nedeqe odr`ali sednicu na kojoj je razmatran Vladin izve{taj o bezbednosnoj situaciji nakon masovnih ubistava u Osnovnoj {koli „Vladislav Ribnikar” u Beogradu i u selima Malom Ora{ju i Duboni, na podru~ju Smedereva i Mladenovca. Sednici je prisustvovala i premijerka Ana Brnabi} i resorni ministri.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i vladaju}a koalicija na ~elu sa Srpskom naprednom strankom su najavili da }e u petak 26. maja u Beogradu odr`ati veliki skup pod nazivom „Srbija nade“. Organizatori protesta „Srbija protiv nasiqa“ su najavili odr`avawe jo{ jednog okupqawa samo dan kasnije u subotu 27. maja, ispred Skup{tine Srbije.

Kisinxer: Konfrontacija Kine i Amerike neizbe`na, potrebni odgovorni lideri

Kina i Amerika su dve sile, ~ija je vojna konfrontacija, istorijski gledano, neizbe`na, a takve okolnosti zahtevaju odgovorne lidere, kako bi se izbegle fatalne posledice po ~ove~anstvo, smatra biv{i ameri~ki dr`avni sekretar Henri Kisinxer.

Nekada{wi ameri~ki dr`avni sekretar je u intervjuu Ekonomistu ocenio da se ne radi o normalnim okolnostima, zbog obostrano zagarantovanog uni{tewa i razvoja ve{ta~ke inteligencije.

„Mi smo na po~etku okolnosti u kojima bi ma{ine mogle da izazovu smrtonosne zarazne bolesti

ili druge pandemije , ne samo nuklearno, ve} qudsko uni{tewe na bilo kom poqu. Ove okolnosti zahtevaju odgovorne lidere, koji bar poku{avaju da izbegnu sukob”, naglasio je Kisinxer.

Ameri~ki diplomata je rekao da je svet u situaciji kao pre Prvog svetskog rata i u kojoj svaki poreme}aj ravnote`e mo`e dovesti do katastrofalnih posledica.

„Obe strane su uverene da druga predstavqa strate{ku opasnost.

Mi smo na putu konfrontacije velikih sila”, smatra Kisinxer. On je ocenio da su najve}e pretwe po mir Amerika i Kina, po{to imaju

kapacitet da uni{te ~ove~anstvo. Kisinxer je rekao i da Japan ide ka tome da za pet godina postane nuklearna sila, a pohvalno se izrazio o spoqnoj politici koju vodi Indija, jer „pokazuje ravnote`u”.

Kisinxer je pohvalio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao „izvanrednog lidera”, koji je mudar da pozdravi kineske diplomatske napore u Ukrajini.

On je saop{tio da podr`ava ~lanstvo Ukrajine u NATO-u, i rekao da je to i u interesu Rusije, a objasnio da evropski lideri gre{e {to se kolebaju oko wenog pri-

dru`ivawa u alijansu. Ugledni ameri~ki diplomata smatra da bi Ukrajina na kraju sukoba mogla da povrati sve teritorije koju je izgubila posle 24. februara 2022. godine, osim Kri-

ma koji }e, kako ka`e Kisinxer, zadr`ati Rusija. On je tako|e doveo u pitawe budu}nost odnosa Kine i Rusije, a nije se pohvalno izjasnio o kvalitetu vode}ih politi~kih aktera u SAD.

POSLE OSAM MESECI KRVAVIH BORBI - PAO JE BAHMUT

Rusi osvojili ukrajinsku tvr|avu

Danas je Bahmut samo u na{im srcima, rekao je Volodimir Zelenski. – Vladimir Putin ~estitao ”Vagneru” i ruskoj vojsci na osloba|awu Artjomovska

Posle osam meseci krvavih borbi, Moskva tvrdi da je osvojila Bahmut, dok iz Kijeva sti`u protivure~ne informacije. Volodimir Zelenski prvo je potvrdio da je Ukrajina izgubila taj grad, da bi potom preko svog portparola demantovao svoju izjavu.

Rusko Ministarstvo odbrane je potvrdilo da je „strate{ki

neophodnu podr{ku i za{titu bokova, zavr{etak operacije osloba|awa Artjomovska”, navodi se u saop{tewu Kremqa koje je prenela agencija RIA Novosti.

Kako je preneo AP, Volodimir Zelenski, koji se nalazi u Hiro{imi kao gost na samitu G7, rekao je da veruje da je Ukrajina izgubila taj grad, ali je dodao da „tamo nije ni{ta ostalo” i da su Rusi „sve uni{tili”.

Upitan da li je Bahmut i daqe pod kontrolom Kijeva, on je rekao: „Mislim da ne.”

„Danas je Bahmut samo u na{im srcima”, kazao je Zelenski i dodao

on i dodao da ima „mnogo mrtvih Rusa”. Rekao je da ne}e govoriti o detaqima bitke za Bahmut, ali da „Rusi nisu okupirali grad. Ne postoje drugo ili tre}e tuma~ewe ovog pojma.”

Rusko Ministarstvo odbrane je prethodno saop{tilo da je zavr{eno sa „osloba|awem” Bahmuta (~ije je drugo ime Artjomovsk) i potvrdilo da je tu operaciju izvela privatna paravojna grupa „Vagner” uz artiqerijsku i vazdu{nu podr{ku redovne ruske vojske.

„Na takti~kom pravcu Artjomovsk, kao rezultat ofanzivnih dejstava juri{nih jedinica ’Vagner’, uz podr{ku artiqerije i avijacije Grupe snaga Jug, zavr{eno je osloba|awe grada Artjomovska”, saop{tilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Saop{tewe je usledilo nekoliko sati nakon {to je {ef „Vagnera” Jevgenij Prigo`in objavio na dru{tvenim mre`ama da su wegovi borci preuzeli potpunu kontrolu nad gradom.

On je u subotu objavio da je nad Bahmutom postignuta potpuna kontrola i dodao da }e se wegove snage povu}i iz tog grada od 25. maja, radi odmora i nove obuke.

Ko je Jevgenij Prigo`in, osniva~ „Vagner grupe“

Zapadni mediji se utrkuju da osvetle lik i delo Jevgenija Prigo`ina, ruskog tajkuna, po{to je iza{ao “iz senke”.

Bliski saveznik ruskog predsednika Vladimira Putin prvi put je priznao pro{le jeseni da je osniva~ Vagnera, grupe vojnih pla}enika, mahom veterana ruske vojske koji su se borili na raznim rati{tima pre toga.

„Sam sam o~istio staro oru`je, sam sredio pancire“, rekao je Prigo`in, misle}i na prve dane Vagner grupe. Svoje privatne vojnike nazvao je herojima. Wegovo priznawe usledilo je nakon {to se pojavio video koji je 13. septembra kru`io na kojem se vidi kako regrutuje osu|enike da bi poja~ao ruske snage u Ukrajini. Obe}ao im je slobodu u zamenu za {est meseci borbe.

Ko je Jevgenij Viktorovi~ Prigo`in?

Ro|en je 1961. godine. Prema pisawu ruskih medija, hronolo{ki pedantno, 1979. bio je osu|en na uslovnu kaznu od dve i po godine zatvora zbog kra|e, a 1981. osu|en je na 13 godina zatvora zbog pqa~ke i drugih zlo~ina. Kad je iza{ao na slobodu, 1990. godine, zapo~eo je svoj biznis - prodaju hot-dogova. Krajem devedesetih postao je jedan od zna~ajnih vlasnika restorana u Rusiji, kada je u Sankt Peterburgu i Moskvi otvorio nekoliko elitnih restorana. Iz rodnog mesta Sankt Peterburga vu~e poznanstvo sa Vladimirom Putinom s kojim se zbli`io dok je sada{wi predsednik bio zamenik gradona~elnika.

grad Bahmut oslobo|en”, nakon ~ega je ruski predsednik ~estitao na zauzimawu tog ukrajinskog grada: „Vladimir Putin ~estita juri{nim odredima ’Vagner’, kao i svim vojnicima jedinica Oru`anih snaga Rusije, koji su im pru`ili

da „tamo nema ni~ega”.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, Zelenski je pitawe o Bahmutu na sastanku zemaqa G7 u japanskoj Hiro{imi rekao:

„Morate shvatiti da nema ni{ta. Sve su uni{tili”, rekao je

Bahmut, grad sa 72.000 stanovnika pre sukoba, vi{e meseci bio je pozornica krvave bitke, tokom koje su ga ruske snage skoro opkolile i sistematski potiskivale ukrajinsku vojsku iz zapadnih predgra|a. Grad je u velikoj meri uni{ten tokom borbi, a ve}ina stanovnika ga je napustila.

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim

potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

Poznat je kao organizator rasko{nih banketa za ruske dr`avnike. Prigo`inovi dobri odnosi sa ruskom elitom doneli su mu unosne ugostiteqske ugovore za {kole, bolnice i vojsku. Prema izve{tajima, u proteklih nekoliko godina je preko vlade dobio ugovore vredne tri milijarde dolara.

Ali wegove operacije van kuhiwe su u~vrstile wegov nadimak „Putinov kuvar“. Me|u wima je i Agencija za istra`ivawe interneta, koju su u Americi nazvali „farmom trolova“ i za koju sumwaju da se koristila za me{awe u predsedni~ke izbore 2016..

Prigo`in je 2014. godine osnovao Vagner, privatne vojne izvo|a~e koji posluju u Ukrajini, gde su oja~ali redove neobele`enih ruskih vojnika koji su anektirali Krim i ostali da podr`avaju proruske separatiste u isto~nom regionu Donbasa.

Pla}enici, nazvani Vagnerovci, po kodnom imenu ovog obave{tajca, jer se on i time bavio, delovali su skoro svuda, ukqu~uju}i Siriju, Libiju, Centralnoafri~ku Republiku i Mali. Posmatra~i ka`u da je Vagner ~esto delovao kao nezvani~na ruka ruske spoqne politike, iako je pla}eni~ka aktivnost u Rusiji zakonski nelegalna.

Od izbijawa sukoba u Ukrajini veruje se da je grupa igrala kqu~nu ulogu u zauzimawu nekoliko isto~nih gradova. To je nadoknadilo po~etni nedostatak vojnika i omogu}ilo Rusiji da smawi `rtve. Strani analiti~ari procewuu da je ta formacija brojala 10.000 qudi.

Leonid Volkov, {ef kabineta Alekseja Navaqnog, zatvorenog opozicionog lidera, naziva Prigo`ina „najopasnijim kriminalcem u Putinovom okru`ewu“.

Prigo`in, poznat kao “Putinov kuhar”, zbog ugovora izme|u Kremqa i wegove kompanije za ketering “Konkord”, sankcioniran je na Zapadu, i pre nego {to je priznao ulogu u Vagneru.

Prigo`in nije poku{avao da ospori na sudu ni vezu sa “fabrikom trolova” i razli~itim novinama koji su deo wegove “medijske imperije”

U februaru 2018. Ministarstvo pravde SAD optu`ilo je Prigo`ina za zaveru protiv Sjediwenih Dr`ava i poku{aj me{awa u izbore.

Tako|e je tada objavqeno da se traga za wim. U martu 2020. ameri~ko Ministarstvo pravde neo~ekivano je zatra`ilo od suda da povu~e sve optu`be protiv kompanije „Konkord”.

Na osnovu ove odluke, Prigo`inu je poni{tena Interpolova „crvena poternica” i wegovo ime je izbrisano iz baze podataka ove me|unarodne policijske organizacije. Komentari{u}i ove odluke, preduzetnik je izjavio da su sve optu`be protiv wega u SAD odba~ene „usled nedostatka dokaza”. Tvrdio je i da je raspisivawe Interpolove poternice bilo iskqu~ivo politi~ka odluka ameri~kih vlasti.

Ali ga je po~etkom 2021. godine ameri~ki FBI stavio na spisak „najtra`enijih zlo~inaca” i da za informacije o wemu nudi 250 hiqada dolara, biznismen je primio u sada ve} ustaqenom maniru.

Ovu situaciju okarakterisao je kao „{ou sa poterom, kao u dobra, stara kaubojska vremena”.

[EF AMERI^KOG VAZDUHOPLOVSTVA:

Avioni F-16 ne}e promeniti tok rata u Ukrajini

[ef ameri~kog ratnog vazduhoplovstva Frenk Kendal smatra da avioni F-16 ne}e zna~ajno uticati da Ukrajina vojno pobedi Rusiju, priznaju}i da borbeni avioni ameri~ke proizvodwe ne}e biti prekretnica u ratu jer vazdu{ne snage ne igraju odlu~uju}u ulogu u sukobu.

„Avioni F-16 da}e Ukrajincima pove}awe sposobnosti koje trenutno nemaju, ali to ne}e biti dramati~no promeniti rat, {to se mene ti~e, za wihove ukupne vojne sposobnosti„ izjavio je Kendal u ponedeqak na doga|aju u

Va{ingtonu

Nakon {to su mesecima govorili da SAD ne}e isporu~ivati F-16 Kijevu, ipak pro{le nedeqe, administracija predsednika Xoa Bajdena nagovestila je da }e pomo}i Ukrajini da nabavi avione.

Jo{ nije doneta odluka o tome da li }e Va{ington poslati F-16 direktno ili }e samo dozvoliti evropskim saveznicima da ih dostave Ukrajini, rekao je ameri~ki savetnik za nacionalnu bezbednost Xejk Salivan za Si-En-En. U svakom slu~aju, SAD }e podr`ati zajedni~ki me|unarodni program obuke za pripremu ukrajinskih pilota za upravqawe

Ukrajina ne mo`e da pobedi bez direktnog u~e{}a NATO vojske

Ukrajina ne mo`e da pobedi na frontu bez direktnog u~e{}a snaga NATO-a i zato umesto eskalacije sukoba treba pre}i na wegovo mirno re{avawe, izjavio je premijer Ma|arske Viktor Orban.

mlazwacima.

Ukrajinski zvani~nici su mesecima poku{avali da ubede svoje zapadne dobrotvore da obezbede F-16, tvrde}i da }e oni imati veliki uticaj u sukobu sa Rusijom.

Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat izjavio je u subotu da kada Kijev doda svom naoru`awu F-16, „pobedi}emo u ovom ratu“.

Ogan doneo odluku, podr`a}e Erdogana u drugom krugu izbora

Turski predsedni~ki kandidat Sinan Ogan, koji je na izborima 14. maja dobio 5,2 odsto glasova, izjavio je danas da }e podr`ati Rexepa Tajipa Erdogana u drugom krugu, koji je zakazan za 28. maj, preneo je „Hurijet dejli wuz”.

Sinan Ogan, koji je u prvom krugu predsedni~kih izbora u Turskoj bio kandidat Alijanse ATA, na konferenciji za medije je pozvao svo-

je glasa~e da daju podr{ku Rexepu Tajipu Erdoganu.

„Nakon na{ih internih razgovora, `elim da najavim da }u u drugom krugu podr`ati gospodina Rexepa Tajipa Erdogana. Tako|e pozivam svoje bira~e da podr`e gospodina Erdogana“, rekao je Ogan.

U drugom krugu, Erdogan, koji je u prvom krugu dobio 49,5 odsto glasova, takmi~i}e se protiv pred-

sedni~kog kandidata Kemala Kili~daroglua, koji je osvojio 44,8 odsto glasova.

Ogan, ina~e, poziva na o{triji stav protiv terorizma i na vra}awe svih imigranata u wihovu zemqu.

On je rekao da se sa Erdoganom dogovorio o ovim stvarima, {to ukqu~uje „preduzimawe svih mera za slawe imigranata u odre|enom vremenskom roku”.

Ovaj nacionalisti~ki politi~ar je tako|e podvukao da Erdoganov savez ima parlamentarnu ve}inu i da je to neophodno za stabilnost zemqe. „Tako|e `elim da istaknem da nikada nisam pregovarao ni za jednu poziciju ni sa jednom od alijansi”, naglasio je on.

Oganova izjava usledila je nakon {to su ~etiri partije ATA Alijanse objavile da su se razi{le i da ne}e imati zajedni~ki stav kada je re~ o podr{ci kandidatima u drugom krugu.

Ogan je u prvom krugu dobio oko 2,5 miliona glasova i o~ekivalo se da }e da odigra kqu~nu ulogu u oblikovawu rezultata u drugom krugu.

„Imaju}i u vidu da NATO nije spreman da po{aqe vojsku, o~igledno je da jadni Ukrajinci nemaju mogu}nosti da pobede. Moje vi|ewe koje sam uvek sugerisao je da umesto poku{aja uvla~ewa u rat jo{ ja~e, treba zaustaviti eskalaciju i zalagati se za mirovne pregovore“, poru~io je Orban, govore}i na ekonomskom forumu u Kataru, prenosi Sputwik. Orban je prethodno izjavio da zemqe Evrope „kao mese~ari na krovu“ stalno balansiraju na ivici rata s Rusijom.

Ranije je ma|arska vlada tako|e vi{e puta saop{tila da je spremna da pru`i usluge posredovawa u re{avawu sukoba u Ukrajini i da ponudi Budimpe{tu kao mesto za odr`avawe pregovora. Orban je naglasio da Ma|arska podr`ava sve mirovne planove i inicijative u vezi sa tim.

Ilon Mask: Soro{ je mutant koji mrzi ~ove~anstvo

Milijarder Ilon Mask prokomentarisao je glasine o smrti Xorxa Soro{a, koje je kasnije demantovao sam Soro{. Mask je uporedio Soro{a sa jednim od glavnih zlikovaca svemira Marvelovih stripova – mutantom Magnetom, koji je opsednut idejom superiornosti mutanata nad qudima. „On `eli da uni{ti samo tkivo civilizacije. Soro{ mrzi

~ove~anstvo, dodao je vlasnik Tvitera.

Ju~e je na dru{tvenim mre`a po~ela da se {iri vest o smrti finansijera Xorxa Soro{a od sr~anog udara. Ovo je prvobitno objavio bloger koji Met Valac na Tviteru. Me|utim, Soros je na zvani~nom Tviter nalogu napisao: „Glasine da sam imao sr~ani udar su potpuno la`ne, `iv sam i zdrav”. Ovo nije prvi put da je Soro{ „sahrawen”. Ponekad se takve poruke pojave u medijima, pa je tako 2013. godine Rojters objavio wegov nekrolog.

Soros trenutno ima 92 godine. Ukrajinski mediji pi{u da je Soro{ov doprinos modernoj istoriji Ukrajine te{ko preceniti. Milijarder je poslovao ne samo u SAD ve} i sa ruskim oligarsima (naro~ito sa Mihailom Potawinom), a sara|ivao je i sa Ukrajincem Viktorom Pin~ukom. Potro{io je stotine miliona dolara da natera medije da prate svetske doga|aje onako kako on `eli”, naveo je Foks wuz . Soro{ je u Davosu rekao da bi civilizacija mogla nestati nakon ruskog napada na Ukrajinu i dodao da je „primirje nedosti`no, jer se Putinu ne mo`e verovati”. U martu 2022 Soro{ je napisao ~lanak u kojem je naveo da je napad Rusije na Ukrajinu 24. februara ozna~io po~etak Tre}eg svetskog rata, kao i da ovaj rat ima potencijal da uni{ti na{u civilizaciju.

Tim Skot zapo~eo kampawu za predsednika Amerike

NORT ^ARLSTON, SAD – Republikanski senator iz Ju`ne

Karoline Tim Skot najavio je po~etak kampawe za predsedni~ke izbore u SAD koji }e biti odr`ani 2024. godine.

Skot, jedini crni republikanac u Senatu, zapo~eo je kampawu u svom rodnom gradu Nort ^arlston gde je rekao da Republikanska stranka i ameri~ka nacija treba da odaberu da li }e da budu `rtva ili pobednk, prenosi agencija AP. „Ja biram slobodu, nadu i mogu}nosti”, poru~io je Skot i istakao da je Americi potreban predsednik koji tra`i zdravorazumska re{ewa i pokazuje saose}awe prema qudima koji se ne sla`u sa wim, javqa Tawug.

On je u petak Federalnoj izbornoj komisiji podneo izjavu o

kandidaturu, a prema posledwim anketama samo oko dva odsto republikanaca planira da glasa za wega na strana~kim predizborima.

Prema istra`ivawima vi{e od polovine republikanskih gla-

ATINA – Lider opozicione levi~arske

Sirize Aleksis Cipras, je, tokom sastanka sa predsednicom Gr~ke Katerinom Sakelaropulu, odbio da prihvati mandat za sastavqawe nove vlade

On je rekao da je odgovorio na svoju institucionalnu obavezu da do|e i ka`e da ne prihvata mandat, jer ne postoji mogu}nost formirawa vlade, prenosi televizija ERT. Sakelaropulu je sa svoje strane istakla da „Ustav na jasan na~in predvi|a kontinuitet” i izrazila nadu da }e „naredni izbori dati vladu”.

Gr~ki premijer, Kirijakos Micotakis, ~ija je stranka Nova demokratija osvojila

sa~a planira da glasa za biv{eg predsednika SAD Donalda Trampa, a oko petine wih za guvernera Floride Rona DeSantisa za kojeg se o~ekuje da }e u}i u trku narednih dana, preneo je Rojters.

najvi{e glasova na parlamentarnim izborima u nedequ, izjavio je u ponedeqak da ne}e formirati koalicionu vladu i da se nada odr`avawu novih izbora 25. juna.

Micotakis je to rekao u razgovoru sa predsednicom Gr~ke, Katerinom Sakelaropulu, koja wemu prvom zvani~no ponudila priliku da formira vladaju}u koaliciju na osnovu Ustava.

Gr~ka vladaju}a Nova demokratija na parlamentarnim izborima odr`anim u nedequ osvojila je 40,8 odsto glasova, ispred levi~arske Sirize koja je dobila 20,1 odsto glasova, na osnovu vi{e od 90 odsto prebrojanih glasa~kih listi}a.

Socijalisti PASOK-Kinala predvo|eni Nikosom Andrulakisom zauzeli su tre}e mesto sa 11,46 odsto glasova. Odziv bira~a bio je 61 odsto.

Predsednica Gr~ke }e ponuditi prvim trima strankama na izborima - Novoj demokratiji, Sirizi i socijalisti~kom PASOK-u - po tri dana za formirawe koalicione vlade, prenosi Tawug.

Ukoliko stranke ne mogu da formiraju vladu, Sakelaropulu }e imenovati prelaznu vladu da pripremi odr`avawe novih izbora koji bi trebalo da budu zatim odr`ani za oko mesec dana, najverovatnije 25. juna.

Ilon Mask

Grci }e ponovo na birali{ta, i Micotakis i Cipras ne `ele koalicionu vladu

QUBIVOJE R[UMOVI], SRPSKI PESNIK, POZORI[NI I TELEVIZIJSKI AUTOR

Roditeqi moraju uvek da budu ikona deci

Poznati srpski autor sadr`aja za decu Qubivoje R{umovi} za agenciju Tawug isti~e da u dana{we surovo vreme u kome se de{avaju mnoge zastra{uju}e situacije, roditeqi uvek moraju da budu ikona deci.

R{umovi} je povodom situacije koja je po~etkom maja zatekla celu Srbiju u vezi sa masovnim ubistvima u Beogradu i okolini Mladenovca, rekao da stihovi „Ako nau~imo decu da rade, da se igraju, da se vole, bi}e dobri u svakom smislu kao qudi”, predstavqaju model po kome se „u ozbiqnim sredinama i dr`avama formira lik naroda”.

„Ta deca, ti mladi qudi su na{i budu}i doktori, in`eweri, ministri, predsednici vlade. Vaspitawe i prosvetni segment delovawa je veoma va`an za formirawe profila celog naroda. Kako }e qudi izgledati, da li }e biti mudri, lepi, kreativni, pametni, sve se to formira u detiwstvu. Naj~e{}e ti na{i vlastodr{ci to ne razumeju, utoliko {to od wih zavisi na koji na~in }emo decu na~initi mudrima, pametnima, kreativnima. Vreme nam prolazi, ono je neumitno”, naglasio je R{umovi}.

R{umovi} ka`e da je Vladeta Jeroti} ~ak tvrdio da se li~nost ~oveka formira do tre}e godine.

„To je ta istina. Dok se ~ovek formira u tom mladom bi}u, on je u zagrqaju porodice i majke. Dr`ava to mora da ima u vidu, i pomo}i porodici i pred{kolskom vaspitawu. Naravno, li~nost se formira negde do punoletstva, na {ta mora da se obra}a pa`wa”, ocenio je popularni pesnik za decu. Nagla{ava da se pravi „peglawe celog sveta da budu jednomi{qenici”.

„Pesnici se trude da ne{to urade od Zmaja Jove, na ovamo...Preko Du{ka Radovi}a, do Dobrice Eri}a, ili Milovana Danojli}a, do nas koji poku{avamo da ne{to da popravimo, poboq{amo na~in, odnos prema na{oj deci”, primetio je.

On smatra da bi dru{tvo trebalo da ne{to u~ini povodom toga da u~iteqi i nastavnici u {koli dobiju status slu`benog lica.

Isti~e da taj status imaju vatrogasci i policija, i da bi prosvetni radnici morali „da budu uva`avani od javnosti, novinara, nas pesnika i dece, ali i od sebe samih”.

„Moraju da budu svesni da je budu}nost Srbije u wihovim rukama”, rekao je R{umovi}.

On ka`e da je ~esto sa mladim qudima i da se oni se prepoznaju u pesnicima.

„Va`no je da u li~nom kontaktu delujemo na wih. Svi oni su dobronamerni, nova poetika nastavqa misao nekih filozofa iz pro{losti, kao {to je Xon Lok. ‚Dete treba da posmatra{, al’ mu nemoj na put stati, {to ga pre ~ovekom smatra{, pre }e ~ovek i postati’”.

„On je autor, a ja sam to samo urimovao da roditeqi, vaspita~i to imaju uvek na umu”, objasnio je R{umovi}.

Produktivni autor je tokom `ivota na-

pisao preko 90 kwiga, uglavnom za decu.

Jedan je od osniva~a i prvi predsednik Odbora za za{titu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijateqi dece Srbije, a sa porodicom i prijateqima je osnovao neprofitnu organizaciju „Fondacija R{um”.

„Moramo decu posmatrati, ali da nijednog trenutka im ne uskratimo tu slobodu. ^uvena Marija Montesori je preporu~ila, na nama je da bebu rodimo, da proizvedemo, a beba }e sama da napravi ~oveka. Sloboda je zdrava, a zapravo ona i ne postoji, ve} postoji samo – borba za slobodu. Kroz tu borbu mlad ~ovek treba da pro|e i stekne jedno iskustvo koje }e upotrebqavati u celom svom `ivotu, da uvek bude na dobroj strani, da bude kreativan”, ka`e R{umovi}.

On ka`e da tamo gde se u vaspitawu pretera sa decom u slobodi, dolazimo do situacije da klinci misle da mogu da urade bilo {ta, bez neke prave kazne.

„Ta vrednosna granica dokle se sme i}i, a odakle se sme biti tolerantan, kao da ne postoji. Kada se tolerancija potro{i, treba da postoji neki kazneni sistem”, analizirao je pesnik.

R{umovi} ka`e da su nekada u~enici i te kako po{tovali svoje nastavnike i da se, kako ka`e, podrazumevalo da |aci ustanu kada nastavnici u|u u u~ionicu i znao se red.

„Neki su to pogre{no nazvali ‚recidiv pro{losti’. Uop{te se ne sla`em sa takvom ocenom”, kazao je R{umovi}.

Prema wegovom stavu, to je ne{to do ~ega se do{lo iskustveno, od Svetog Save do danas, do Du{ka Radovi}a, koji je govorio „pustite decu”, ali nije mislio da budu bez kontrole, jer ta kontrola mora biti razumevawe izme|u odraslih i dece, tolerancija, „treba da budemo mudri, i da danas pripitomimo decu”.

Pisac je istakao da je potrebno da odrasli budu na strani dece i da steknu poverewe u wih.

Kako ka`e, „da i oni shvate da smo u su{tini na wihovoj strani”.

„Ja sam bio vaspitavan od malih nogu na slede}i na~in: Roditeqi moraju biti prva ikona deci. Druga ikona da im bude u~iteq u {koli. Tre}a ikona poslodavac u nekom preduze}u. Na kraju ~etvrta ikona, ona prava, a to je onaj odozgo, u koga na{ Novak \okovi} poka`e prstom. On treba da bude korektiv u tom vaspitnom lancu”, naglasio je.

Smatra se da je R{um stvorio novi `anr za decu, {to dokazuju kwige „Zagonetne pri~e” autora Uro{a Petrovi}a, ili „Sms pri~e” Igora Kolarova, prerano preminulog autora, poznatog i po ekranizovanom romanu „Agi i Ema”. (2011).

„Na`alost, Kolarov je pokojni, {to je velika {teta jer bismo danas imali zaista genijalnog ~oveka i vaspita~a. Mi svi gledamo da sve to radimo da bude prirodno, {to prirodnije. Ekologija bi morala da bude sastavni deo svakog predmeta u {koli, jer je ona op{ta kosmi~ka stvar o kojoj qudi moraju da povedu ra~una, svi stanovnici ove planete. Priroda nam se sveti, {to vidimo svakog dana”, ocenio je pesnik, dramski pisac, TV scenarista mnogih emisija.

„Mi smo danas u potpunosti napustili prirodu i kao da mislimo da smo ja~i i pametniji od we, to je nevoqa, a ina~e da nije tako, mi ne bismo tako besomu~no pona{ali. Recimo, bukva, potpuno je istrebqena iz [umadije, hrast tako|e. U vreme Milo{a Obrenovi}a, on je hranio sviwe hrastovim `irom, u [umadiji, a bio je poznat kao gazda doma}in, koji je izvozio sviwsko meso u celu Evropu. To je nekako bilo normalno i iskustveno dobro”, rekao je R{um.

On je upitao „da li smo danas dali deci previ{e prava”, a nismo ih nau~ili obavezama, te je ocenio „da najmla|i ne bi trebalo da se pokriju u{ima, ve} da je to problem roditeqa, koji mo`da imaju rupu u mentalitetu ako nisu nau~ili dete obavezama”.

„Naravno, trebalo je napraviti bukvar

de~ijih obaveza, onda bi to bilo prebacivawe odgovornosti ~ak i na pesnika, ali odgovornost koju mora da ima pre svega –roditeq. Kada sam rekao da sam bio vaspitan li~nim primerom svojih roditeqa, to je apsolutno sigurno. Ja i dan danas svog dedu, oca Mihajla ili majku Milesu citiram. To {to su mom bratu Milivoju i meni govorili, ~inili i radili je Biblija na{eg opstanka”, naglasio je najtra`eniji pesnik kod nas.

Pisac se prisetio da mu je otac govorio da „nije nesre}a kada se sukobe pravda i nepravda, to se lako re{i, ve} kada se suo~e dve pravde”.

„Bio sam direktor pozori{ta Bo{ko Buha dr`e}i se tog stava. Ako su dve pravde u sukobu, onda moram ulo`iti znatno ve}i napor da re{im taj problem, nego kada je pravda i nepravda. Bi}e{ naravno na strani pravde, ako si po{ten i ~estit, ili }e{ biti na strani nepravde, ako to tebi tako odgovara iz nekog interesa”, rekao je.

Pisac za decu priznaje da u ovoj situaciji danas ne bi mogao sebe da zamisli da se na|e u ulozi ministra prosvete u Srbiji.

Ka`e da se se sistem {kolstva promenio, i da su danas deca okrenuta ka mnogim tehnolo{kim izumima, kompjuterima, smart telefonima, ali i „privatovizijama”, kako pesnik zove sve razne privatne televizije.

„Deca su i danas radoznala, pametna, kao {to su nekad bila. Mada ta radoznalost potone u odluci neke majke da joj }erka bude balerina ili glumica. Trebalo bi mlade qude danas da poku{amo da pripitomimo, ali da im damo malo vi{e slobode nego {to imaju u porodici”, primetio je R{umovi}.

On se prisetio jednog pou~nog doga|aja iz svog detiwstva.

„Tata Mihajlo je bratu i meni napravio kose, ono kosi{te, i po~eo nas je u~iti da kosimo, {to niko u selu do tada nije radio tako rano, a imali smo 11 i 12 godina” ka`e R{umovi}.

Tri decenije od stradawa sarajevskih Romea i Julije

Osamnaestog maja pre ta~no 30 godina ubijeni su Srbin Bo{ko Brki} i muslimanka Admira Ismi}, dok su poku{avali da iza|u iz Sarajeva i pre|u u srpski deo tog grada, Grbavicu. Bezuslovna qubav mladog para i wihova nada da }e se dokopati novog `ivota na mestu gde ne}e morati da hodaju pognute glave zbog imena i prezimena do danas je ostala jedna od najprepoznatqivih pri~a iz ratnog Sarajeva.

Srbin Bo{ko i muslimanka Admira ubijeni su 18. maja 1993, na sarajevskom Vrbawa mostu, a wihova zagrqena tela su na tom mestu ostala i nekoliko dana kasnije. Slika te tragedije obi{la je svet, a wihove ubice do danas nisu identifikovane.

Sarajevski Romeo i Julija, kako ih mediji u regionu naj~e{}e nazivaju, simbol su zajedni{tva i su`ivota u glavnom gradu BiH, iako oni nemaju spomen-obele`je.

Upoznali su se na sarajevskoj Olimpijadi, a prijateqstvo je ubrzo preraslo u sredwo{kolsku qubav, koja se nastavila i kada su glavni grad BiH zasule granate.

Wihovi roditeqi su podr`avali tu qubav. Zajedno su i{li na letovawa, zimovawa i zabave – bili su nerazdvojni. Planirali su budu}nost, zajedni~ki `ivot, ven~awe, decu, starost, a onda im je sudbina na mostu, koji je Sarajevo delio na dva dela, zauvek prekinula snove.

MISLE]I DA IDU U SLOBODU OTI[LI SU U SMRT

Bo{ko zbog Admire nije oti{ao iz Sarajeva, a iako su `iveli kilometrima daleko, vi|ali su se svakog dana. Godinu dana nakon po~etka rata u BiH odlu~ili su da napuste grad i potra`e boqi `ivot negde gde wihova qubav ne}e biti osu|ivana i gde ne}e morati da hodaju pognute glave zbog imena i prezimena.

Preko zajedni~kog prijateqa su se dogovorili o izlasku iz opkoqenog Sarajeva pa su 18. maja 1993. godine krenuli ka slobodi. Veruju}i da je na snazi primirje, nisu ~ekali no} nego su krenuli u 17 sati, ali su stigli samo do Vrbawa mosta, gde je prvi metak iz snajpera pogodio Bo{ka, a potom i Admiru.

TELA SARAJEVSKIH ROMEA I JULIJE

SEDAM DANA LE@ALA NA „NI^IJOJ ZEMQI”

Smrtno rawena, ona je dopuzala do mrtvog Bo{ka, zagrlila ga i izdahnula.

Wihova tela su sedam dana le`ala na istom mestu jer su se nalazila na „ni~ijoj zemqi”, a na kraju su ih izvukli pripadnici Vojske Republike Srpske i pokopali ih na grobqu u Lukavici.

Po zavr{etku rata, Admirini roditeqi su tela prebacili u Sarajevo, gde su sahraweni jedno pored drugog na grobqu Lav.

PREDSEDNIK REPUBLIKE SRPSKE U POSETI MOSKVI

Dodik: Putinu }u preneti da je Dejton uru{en, pitawe je da li i daqe postoji

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je pre polaska za Moskvu da }e ruskom predsedniku Vladimiru Putinu preneti da je Dejtonski sporazum sna`no uru{en, kao i da je veliko pitawe da li i daqe postoji.

„On postoji samo kao okvir za disciplinovawe drugih, a ne za upra`wavawe prava svih koji su potpisali taj sporazum”, rekao je Dodik za bawalu~ku ATV.

On je naveo da nikada ni od jednog ruskog zvani~nika nije ~uo suprotnu poruku od one da Moskva stoji iza Dejtonskog sporazuma.

„Rusija }e se pitati o tome. O~igledno da ovi koji poku{avaju da naprave ne{to drugo od Dejtona u Sarajevu najradije bi da i nas uklone od toga, onda bi to lak{e poravnali. Oni bi najvi{e voleli da smo mi u nekoj sva|i ili animozitetu sa Rusima i da smo samo prepu{teni Briselu i Va{ingtonu”, rekao je Dodik, prenosi Srna.

Istakao je da su zapadne zemqe iznervirane situacijom u vezi sa Ukrajinom, kao i gepoliti~kom situacijom sa Rusijom i Kinom, kao i da u takvim okolnostima Republika Srpska mora da ima prijateqe.

„Nama su se Britanci pokazali kao neprijateqi i svi koji danas poku{avaju, sede}i po Sarajevu, da ka`u da imovina treba da bude oduzeta Republici Srpskoj, na{i su neprijateqi i mi wih moramo po~eti da zovemo tako”, rekao je Dodik.

Dodao je da je u Rusiji ve} obavio va`ne sastanke, a da je pozvan da u~estvuje u globalnom bezbednosnom forumu koji bi trebalo da okupi predstavnike najve}ih stru~waka iz vi{e od 90 zemaqa sveta.

„Ponosan sam na korektan odnos Rusa prema nama u dugoro~nom periodu”, rekao je Dodik.

Dodik je rekao da je ve} razgovarao sa sekretarom ruskog Saveta bezbednosti Nikolajem Patru{evom i da je imao priliku da ~uje ono {to Rusi misle o aktuelnoj situaciji koja nije nimalno jednostavna.

„Mi vidimo da je svet u velikom neredu i da je polarizacija sveta o~igledno sve intenzivnija”, naveo je predsednik Republike Srpske.

Dodik je ukazao da je jedna mala Republika Srpska sa svim svojim problemima uspjela da prodre do najmo}nijih qudi na svetu, zbog ~ega se, kako ka`e, „Amerikancima di`e kosa na glavi, a oni u Briselu ne znaju {ta da rade zbog toga”

„[ta ja da im radim, nisu nam dali nikakvu drugu priliku”, rekao je Dodik.

Patru{ev je ranije istakao da mu je drago {to je predsedik Republike Srpske po~asni gost 11. me|unarodnog sastanka visokih predstavnika koji se bave pitawima bezbednosti.

„Veoma smo zahvalni predsedniku na u~e{}u i siguran sam da }e razmena mi{qewa o pitawima bezbednosti u savremenim geopoliti~kim uslovima biti od obostranog interesa”, rekao je Patru{ev.

On je visoko ceni partnerstvo u duhu poverewa, koje je posebno izra`eno izme|u Rusije i Srpske.

PRO[LA 31 GODINA OD ZLO^INA NAD TEK RO\ENIM BEBAMA:

Dodik ove nedeqe boravi u vi{ednevnoj poseti Rusiji gde }e se sastati i sa predsednikom Putinom, kada }e mu i li~no uru~iti Orden Republike Srpske za zasluge i zahvalnost, prenosi Tawug.

USKORO KONZULAT RUSIJE U BAWA LUCI Republika Srpska

pla}ati gas u rubqama

Konzulat Ruske Federacije u Bawaluci uskoro }e biti otvoren, izjavio je predstavnik Republike Srpske u Rusiji Du{ko Perovi} u intervjuu za „RIA Novosti”.

Naime, ruska vlada je pro{le godine prihvatila predlog Ministarstva spoqnih poslova o osnivawu konzulata u Bawaluci u Republici Srpskoj. Krajem 2021, iz ministarstva spoqnih poslova Bosne i Hercegovine potvr|ena je saglasnost Sarajeva za otvarawe filijale ruske ambasade u Republici Srpskoj.

- Proces je zavr{en. To je odavno dogovoreno, potpisan je i bilateralni sporazum. Sada je, po mom mi{qewu, u toku tehni~ko opremawe zgrade u Bawaluci i nadam se da }e konzulat uskoro biti otvoren - kazao je Perovi}.

Prema wegovim re~ima, Republika Srpska je spremna da ruski gas pla}a u rubqama.

- Gasprom svake godine produ`ava glavni ugovor, tako da dobijamo cenu – u stvari, tr`i{nu cenu, ali po staroj formuli. Spremni smo da platimo u rubqama. Ovo je tehni~ko pitawe. Naravno, danas do`ivqavamo pote{ko}e sa pla}awem, jer kasne transferi preko korespondentnih banaka - kazao je. Kako je naveo, Ve}e ministara Bosne i Hercegovine dalo je saglasnost za po~etak pregovora o izgradwi gasovoda za snabdevawe ruskim gasom, a planirano je i da bude prikqu~en na gasni sistem Srbije.

- Projekat je trenutno u fazi pripreme - istakao je Perovi}. On je naglasio da Rusija nikada nije postavqala nikakve uslove i da isto va`i i za ekonomska pitawa, interakciju.

Polo`eni venci i cve}e za 12 bawalu~kih zvezdica

U Bawaluci je obele`ena 31 godina od stradawa 12 beba u bawalu~kom Klini~kom centru, koje su preminule zbog nedostatka kiseonika. Na Spomen-obele`ju za 12 beba „@ivot” polo`eni su venci i cve}e.

Venac su polo`ile majke preminulih beba, predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Nenad Stevandi}, izaslanici predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i srpskog ~lana i pred-

sedavaju}e Predsedni{tva BiH @eqke Cvijanovi}.

Prethodno je polo`eno cve}e na Novom grobqu. Slu`en je i parastos.

Odlukom Saveta bezbednosti UN u maju i junu 1992. godine bili su zabraweni me|unarodni letovi, ~ak i oni sa bocama kiseonika iz Beograda za Bawaluku, zbog ~ega je preminulo 12 tek ro|enih beba koje su bile u inkubatorima.

Vojska Republike Srpske je nakon ovog tragi~nog doga|aja probila koridor u Posavini i oslobodila pravac prema granici sa Srbijom, koji su do tada blokirale muslimanske i hrvatske snage.

Kao datum obele`avawa ovog doga|aja uzima se 22. maj, jer je na taj dan 1992. godine, zbog nedostatka kiseonika, umrla prva od 12 beba, a ostale su preminule do 19. juna te godine.

Milatovi}: Bi}u predsednik svih gra|ana i faktor pomirewa i zajedni{tva

PODGORICA – Nakon polagawa zakletve i preuzimawu du`nosti predsednika Crne Gore, Jakov Milatovi} je poru~io da }e biti predsednik svih wenih gra|ana, ali da posao koji o~ekuje dr`avu ne}e biti kratkoro~an i lak. Poru~io je da }e prioritet svih prioriteta bi}e ubrzawe Crne Gore ka Evropskoj uniji, ali }e se zalo`iti i za eliminisawe unutra{wih podela, izgradwu jakih institucija, nepristrasnu pravdu i dru{tvo jednakih {ansi.

Zahteva}e, kazao je, punu posve}enost da u Crnoj Gori vi{e ne bude podela za koje je rekao da se izazivaju ve{ta~ki da se prikrije rastakawe op{tih dobara i uve}awe li~nog bogatstva.

„Vreme je da iza|emo iz busija i da se okupimo oko onoga {to je zajedni~ki imeniteq svih – a to je qubav prema Crnoj Gori. Predstavqa}u svakog od nas u naporima da tamo gde su nas delili izna|emo slogu. Pomirena Crna Gora je jedina prava Crna Gora“, poru~io je Milatovi}.

Rekao je da ose}a posebnu ~ast i ponos {to polagawem zakletve preuzima du`nost predsednika.

„Smatram privilegijom, ali i najve}om odgovorno{}u, {to sam dobio priliku da budem na ~elu zemqe u kojoj sam ro|en, koju beskrajno volim, u ~ije temeqe su `ivotno delo utkale generacije mojih predaka... I da sam mogao da biram, rodio bih se ba{ ov|e, na najlep{em par~etu zemqe protkanom vi{evekovnom borbom za opstanak, u{u{kanom izme|u mora i kamena. Inspiraciju na funkciji tra`i}u u nadahnu}u Bal{i}a, Vojislavqevi}a, Petrovi}a, antifa{isti~koj borbi Crne Gore i pragala{tvu postratnih generacija. Bi}u istinski predsednik svih gra|ana, nezavisno od wihove politi~ke, verske i nacionalne pripadnosti ili bilo kog drugog li~nog svojstva”, naveo je Milatovi}.

Istakao je da Crna Gora vi{e nikada ne sme da dozvoli da se bilo bilo koji pojedinac ose}a obespravqeno.

„Moja misija je Crna Gora jednakih {ansi za sve gra|ane, u kojoj su vredan rad i obrazovawe glavni faktori za uspeh u `ivotu. To je moja pri~a za koju `elim da postane pri~a svih nas u Crnoj Gori. Bi}u kohezivni faktor u zajedni~koj borbi za boqu Crnu Goru.

PARLAMENTARNI IZBORI U CRNOJ GORI

Neboj{a Medojevi} o „zajedni~koj dr`avi” Crne Gore i mafije

Predsednik crnogorskog Pokreta za promjene Neboj{a Medojevi} se oglasio povodom Dana nezavisnosti Crne Gore.

- Crna gora je 21. Maja 2006. postala nezavisna od Srbije i u{la u zajedni~ku dr`avu sa mafijom

- kazao je Neboj{a Medojevi}. On isti~e da je Crna Gora postala zavisna od cigareta i kokaina. To je bila Milova Crna Gora!

- Borba za nezavisnost Crne Gore jo{ traje! - dodao je Medojevi}. Prema wegovim re~ima, 11. juna je pravi referendum o nezavisnosti Crne Gore od DPS kartela i mafije.

- Jedanaestog juna kad glasate za Pokret za promjene, Crna Gora }e postati nezavisna i suverena. Wena vlast }e zavisiti samo od voqe na{ih gra|ana koju }e iskazivati na slobodnim izborima. @ivela slobodna i demokratska Crna Gora! - zakqu~io je Medojevi}.

Sna`na poruka Kne`evi}a:

SA ^A[]U BIH POTPISAO ODLUKU O POVLA^EWU

PRIZNAWA NEZAVISNOSTI TZV. KOSOVA

Znam da je politi~ki profitabilno }utati o Kosovu i Metohiji, posebno sad za vreme izbora, prihvatati tu|e stavove kao svoje, nositi tu|e glave kao svoje, obuvati tu|e cipele kao svoje ma koliko one `uqale i ma koliko bolela ta glava i praviti se da je sve u najboqem redu, kazao je nosilac liste Za budu}nost Crne Gore Milan Kne`evi}.

On se oglasio nakon {to su ju~e mediji objavili da je vi{e maturanuta i polumaturanata u Podgorici kraj {kolske godine obele`ili uz pevawe pesama o Kosovu, klicawu Ratku Mladi}u, podizawu tri prsta…

- Jer kad se zavr{e izbori i prebroje glasovi, onda }e neko umesto kod naroda i u Skup{tinu da ode u neku od ambasada i da pita: „[ta da radimo sa koalicijom za Budu}nost Crne Gore, jer oni ne}e da priznaju Kosovo i Metohiju?“. I svi znaju i to nije nikakva tajna da ako bi na{a koalicija Za Budu}nost Crne Gore sama imala 41 poslanika, a ja kao nosilac te liste budem izabran za premijera, da bih sa najve}om ~a{}u potpisao odluku o povla~ewu priznawa tzv. dr`ave Kosovo i Metohija, makar mi to bilo posledwe u `ivotu - poru~io je Kne`evi}.

Izgradwa demokratskih institucija zadatk je svih“, kazao je Milatovi}, prenosi Tawug. „Nastoja}u da budem faktor pomirewa i zajedni{tva, na korist svakog gra|anina i dru{tva u celini. Bi}u i korektivni faktor, usmeravaju}i dru{tvene procese ka daqoj demokratizaciji. Gra|ane ne}u deliti na one koji su mi dali glas na izborima i na one koji su tog dana druga~ije mislili...“, rekao je Milatovi}.

Novi {ef crnogorske dr`ave u inauguracionom govoru je dao zavet da }e predano raditi za boqitak Crne Gore i kao, kako je rekao, prvi me|u jednakima stajati ~vrsto na braniku wenog ustavno-pravnog poretka. Govor je zavr{io sa: „@ivela Crna Gora“. Inauguraciji crnogorskog predsednika su prisustvovali i svi lideri iz regiona, me|u kojima je u prvim redovima bio i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

Milo }e i u narednih pet godina primati platu, imati savetnika, obezbe|ewe - o tro{ku gra|ana

Biv{i predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} najverovatnije

}e i po prestanku funkcije iskoristiti mogu}nost koju mu predvi|a zakon i ste}i po~asni naziv – biv{i predsednik dr`ave. \ukanovi} bi po~asnu titulu mogao da koristi u narednih pet godina.

To bi se gotovo poklopilo i sa wegovim odlaskom u starosnu penziju, jer }e u februaru 2028. godine napuniti 66 godina. Prema Zakonu o predsedniku, ukoliko bude `eleo da stekne po~asni naziv – biv{i predsednik Crne Gore \ukanovi} }e posle prestanka funkcije imati pravo na naknadu zarade, zatim kancela-

riju, jednog savetnika i slu`benika za administrativne i tehni~ke poslove, kao i pravo na upotrebu slu`benog automobila sa voza~em ili bez wega. Po prestanku funkcije, predsednik ima pravo na li~no obezbe|ewe u skladu sa bezbednosnom procenom koju utvr|uje nadle`ni organ, odnosno Agencija za nacionalnu bezbednost i Uprava policije.

Ukoliko prihvati da ima po~asni naziv, \ukanovi} }e biti pozivan na sve dr`avne sve~anosti u skladu sa pravilima dr`avnog protokola.

Prvi po~asni predsednik Crne Gore bio je Filip Vujanovi}. Wemu

Koncert Zdravka ^oli}a u Baru pred 30.000 qudi

je pro{le sedmice istekao rok od pet godina koliko je imao pravo da koristi to zvawe nakon prestanka funkcije predsednika dr`ave.

Predsednik dr`ave, prema Zakonu o predsedniku, po prestanku funkcije do ispuwewa zakonom propisanih uslova za sticawe prava na penziju, ima pravo na naknadu zarade u visini od 70 odsto plate, koju je primio u posledwem mesecu obavqawa funkcije predsednika. Prema posledwem imovinskom izve{taju Agencije za suzbijawe konflikta interesa, \ukanovi} u je predsedni~ka plata bila oko 2.200 evra. Nikada nije dao saglasnost za uvid u bankovne ra~une.

SPEKTAKL KOJI JE OBORIO REKORDE

Pun plato ispred sportske dvorane Topolica i bulevar prema Hramu Svetog Jovana Vladimira bili su popuweni publikom svih generacija. Bar ne pamti ovakav spektakl. Muzi~ka legenda ovih prostora, koncert je otvorio pesmom „Mjerkam te, mjerkam”. Usledile su „Produ`i daqe” i „^ija je ono zvijezda”, a nizali su se hitovi „Ti `ivi{ u oblacima mala”, „S tobom je prava stvar”, „Mala”, „Tebe ~uvam za kraj”... Predsednik Op{tine Bar Du{an Rai~evi} iskazao je zadovoqstvo {to je u Bar ugostio za jedan od najzna~ajnijih crnogorskih praznika nekoliko desetina hiqada qudi. - Koncert Zdravka ^oli}a je veli~anstven, kazao je Rai~evi}.

Nakon skoro deceniju i po, ^ola je odr`ao koncert u Baru, i po ko zna koji put potvrdio za{to je zvezda koja traje pola stole}a - ne samo na~inom interpretacije, ve} i odnosom sa publikom, orkestrom, plesa~ima... - Posle petnaest godina, ponovo smo u Baru, hvala svima koji su do{li u Bar, vreme nas je poslu`ilo, kazao je Zdravko ^oli}.

Na kraju ve~eri usledio je vi{eminutni vatromet. Procewuje se da je na koncertu Zdravka ^oli}a u Baru bilo oko 30.000 qubiteqa wegovih pesama, iz grada doma}ina, drugih crnogorskih gradova. Mnogi su iz regiona upravo ovim povodom do{li u Bar.

„CRNA GORA ZAVISNA OD CIGARETA I KOKAINA”

Ambasadori Francuske, Nema~ke, Italije, Ujediwenog Kraqevstva, SAD i EU ponovo su pozvali vladu privremenih pri{tinskih institucija, u petak 19. maja, da u potpunosti i hitno sprovede zakonitu registraciju zemqi{ta manastira Visoki De~ani.

Kako se navodi na sajtu ambasade SAD u Pri{tini, u maju 2016. godine, Ustavni sud u Pri{tini potvrdio je da je manastir De~ani vlasnik nekoliko hektara zemqe.

AMBASADORI KVINTE I EU [ESTI PUT UPOZORAVAJU PRI[TINU

Vlada tzv. Kosova da hitno registruje zemqi{te Visokih De~ana

Tako|e je i Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS), 19. maja, pozvala Pri{tinu da se manastiru ukwi`i zemqi{te

„Uprkos ovoj pravnoj odluci i naknadnim peticijama, sedam godina kasnije, odluka suda jo{ nije sprovedena. Ujediweni smo u podr{ci kosovskoj demokratiji i evropskoj budu}nosti. Ja~awe vladavine zakona i po{tovawe odluka nezavisnog sudstva su obaveze za sve demokratski izabrane vlade i neophodni preduslovi za kosovsku integraciju u Evropu i evro-atlantske institucije, ukqu~uju}i i daqi napredak po pitawu aplikacije Kosova za ulazak

u Savet Evrope. Svako odlagawe je samo prepreka tom napretku”, navela je ambasada SAD.

Tako|e je i Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS), 19. maja, pozvala vladu privremenih pri{tinskih institucija da sprovede odluku Ustavnog suda i upi{e u katastar 24 hektara zemqi{ta na ime manastira Visoki De~ani.

„Posle sedam godina, odluka Ustavnog suda o vlasni{tvu 24 hektara zemqi{ta manastiru Vi-

NOVAK \OKOVI], NAJBOQI TENISER SRBIJE I SVETA

Са манифестације почетка НАТО војне вежбе на КиМ

Na KiM 21 maja po~ela me|unarodna

vojna ve`ba „Defender Europe 23“

U velikoj vojnoj ve`bi u~estvuje 24.000 vojnika

Na KiM, 21 maja, je po~ela me|unarodna vojna ve`ba „Defender Europe 23“. Vojna ve`ba koju predvode Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, na kojoj }e u~estvovati oko 7.000 ameri~kih i 17.000 vojnika iz 13 zemaqa. Ve`ba }e trajati do 2. juna.

Prethodno je iz tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga najavqeno da su u okviru ve`be anga`ovani vojnici iz 25 dr`ava.

Vojna ve`ba „Branilac Evrope 23“, uz predstavqawe 1.300 pripadnika bezbednosnih snaga privremenih pri{tinskih institucija, koji su se za ve`bu pripremali vi{e od godinu dana, kao i naoru`awa takozvanog Kosova, otvorena je u centru Pri{tine, defileom dva puka vojske i naoru`awa.

„Trebalo je vi{e od godinu dana intenzivnih priprema za uspe{nu realizaciju ove ve`be, ulagawa u opremu i sisteme naoru`awa, investicije u infrastrukturu i mnogo obuke“, napisao je ministar odbrane privremenih pri{tinskih institucija Armend Mehaj, poru~iv{i da je tzv. Kosovo spremno da se pridru`i NATO paktu.

Vojna ve`ba }e se odvijati na vojnom poligonu u okolini \akovice, na Kosovu i Metohiji, kao i na poligonu Krivolak u Severnoj Makedoniji i na poligonima u Albaniji.

„U Albaniji po~iwe zajedni~ka multinacionalna ve`ba koju predvodi Evropska komanda SAD, gde }e biti demonstrirane interaktivne sposobnosti Sjediwenih Dr`ava sa savezni~kim i NATO partnerskim vojskama“, napisao je na svom Fejsbuk* profilu albanski premijer Edi Rama.

Otvarawu ve`be prisustvuju pri{tinski zvani~nici kao i predstavnici NATO zemaqa, a na glavnom {etali{tu je izlo`eno i naoru`awe.

Novak \okovi}, najboqi teniser Srbije i sveta, poru~io je, 16. maja, da mu je `eqa da krsti svoju decu Stefana i Taru na Kosmetu, dodaju}i da je svestan da se u ju`noj srpskoj pokrajini ose}a tenzija.

Novak \okovi} dao je op{iran intervju za italijanske medije u Rimu i jedna od tema odnosila se na wegovu decu koju `eli da krsti, ali ne `uri sa tim ~inom.

„@elim da odem na Kosovo sa svojom `enom Jelenom i da tamo krstim decu. Znam da je tema jako osetqiva jer tamo i daqe postoji konflikt, bez oru`ja trenutno. Ali, prisutna je tenzija. Ne `elim da se bavim politikom, ali za svakog Srbina Kosovo je srce, centar na{e kulture, na{eg identiteta, tradicije i religije”, poru~io je \okovi}.

Nekako u isto vreme majka Novaka \okovi}a - Dijana, objasnila u emisiji Marine Rajevi} „Dok an|eli spavaju“, koja se emituje

Новак Ђоковић 3. априла 2008. године у центру Косовске Митровице

na Sputwiku, zbog ~ega Stefan i Tara jo{ nisu kr{teni.

„Jako sam ponosna na wega. Svi bi podredili uspeh iznad duhovnog mira. Kod Novaka je jako velika zahvalnost koju ima. Zahvalan je na svemu {to je ostvario, sve je vanzemaqski. On se dr`i

\OKOVI] NE MO@E DA U\E BEZ VAKCINE!

@eqa Novaka \okovi}a da se vrati na Kosovo i Metohiju i da tamo krsti decu, Stefana i Taru, izazvala je veliku pa`wu medija u ju`noj srpskoj pokrajini. Toliko, da se ~ak oglasio i Hajrula ^eku, ministar kulture, omladine i sporta tzv. Kosova, koji je poku{ao da ubere jeftine poene na Novakov ra~un. ^eku je preko Tvitera najboqem teniseru svih vremena poru~io: „Nema vakcine, nema ulaska“, ali tom prilikom kao da je zaboravio da su pri{tinske vlasti jo{ 30. aprila pro{le godine ukinule vakcinu protiv kovida, Ostalo je nejasno na koju je vakcinu ovom izjavom kosovski ministar mislio, odnosno da li je obave{ten da su ~ak i SAD nedavno ukinule vakcinu kao neophodan uslov za ulazak na teritoriju te zemqe. U odluci kosovske vlade od 30. aprila, preneli su tada mediji, nema mera koje se odnose na ulazak na Kosovo. Dakle, vakcinacija protiv kovida kao uslov ulaska na Kosovo ukinuta je jo{ pre vi{e od godinu dana.

svojih principa i verovawa, to ~ini ~oveka, to ~ini wega. Novak nosi osve{tan krst koji je dobio na Hilandaru, koji mu daje snagu. Proveo je tamo tri dana, to je za wega va`no iskustvo. On je zaista duhovno bi}e, krstio se kada je imao pet godina i taj ~ini shvatio je ozbiqno. Ima ne{to u sebi. Stalno ga pitam kada }e krstiti svoju decu, a on mi je odgovorio: ‚Kada budu mogli da shvate ~in kr{tewa. On `eli da Tara i Stefan budu svesni da su kr{teni“, rekla je Dijana \okovi}. Novak \okovi} je 3. aprila 2008 godine posetio Zve~an i Kosovsku Mitrovicu gde ga je do~ekalo 10.000 Srba dok je Jelena \okovi} 18. septembra 2021. godine kao direktorka Fondacije Novak \okovi} i Mohan|i iz Fondacije Mohan|i stigli su u Gra~anicu.

Tokom svoje posete, Jelena \okovi} i Mohan|i obi{li su i manastir Visoke De~ane, Pe}ku Patrijar{iju i Veliku Ho~u gde je uru~ila humanitarnu pomo}.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

soki De~ani ostala je na papiru. OEBS poziva institucije da podr`e vladavinu prava i upi{u

zemqi{te na ime manastira“, navedeno je u saop{tewu ove organizacije na Tviteru.

Манастир Високи Дечани још чека на укњижеwе своје земље

FEQTON Vek i po od smrti

\or|a [agi}a (1)

PRVI SRBIN U AMERICI

Navr{ilo se 150 godina od smrti ~oveka za koga je zvani~no utvr|eno da je bio prvi srpski doseqenik. \or|e [agi} je bio poreklom iz Stonog Beograda, a u SAD su ga zvali Sewor Horge i Xorx Fi{er

Pi{e: Marko Lopu{ina

Davne 1815. godine na obali mora oko Filadelfije, poveo se razgovor izme|u mladog srpskog mornara i lokalnog policajca. Mornar je bio slepi putnik, pecaro{ i crta~ karata na brodu „Delaver“, koji je pristigao iz Evrope, a policajac je bio ~uvar ameri~ke luke od ilegalnih doseqenika.

– Ko si ti, mladi}u?

– Ja sam pecaro{!

– Kako ti je ime?

– \or|e pecaro{, fi{men!

– O, ti si Xorx Fi{er?

Izgovoriv{i jedinu re~ koju je znao na engleskom, \or|e [agi}, do{qak iz Nema~ke, zapisan je u ameri~ku policijsku bele`nicu kao Xorx Fi{er.

Bilo je Srba na ameri~kom kontinentu i pre \or|a [agi}a. Izvesni Jovan Mi{kovi} je davne 1740. stigao u Kaliforniju brodom i tu proveo punih 5 godina. Potom je do{ao i Vule Jeli} sa porodicom, iz Boke Kotorske. Me|utim, \or|e [agi} ili \or|e Ribar u Imigracionom birou zvani~no je registrovan kao prvi Srbin koji je zvani~no prvi stupio nogom na tlo Amerike.

Rano doseqavawe Srba u Ameriku obuhvata period pre i tokom XIX veka. Bili su to uglavnom Srbi iz Austro-Ugarske i Crne Gore. Pretpostavqa se, naime, da je na dubrova~kim brodovima koji su plovili do ameri~ke obale jo{ tokom XVIII veka, me|u mornarima bilo i Srba iz Dalmacije, Boke Kotorske, Hercegovine, Bosne, Like i Korduna.

Prvu pravoslavnu koloniju i crkvu u Americi napravili su doseqeni Rusi. Za gra|ane Aqaske, i za Srbe, Grke i Sirijce, koji su dolazili narednih decenija, ruska kolonija je imala veliku religijsku vrednost. Prvi srpski doseqenici, prido{li iz Dalmacije, Boke, Hercegovi-

Фотограф

венчања

ne, koji su stigli po{to je zlato otkriveno, na{li su duhovni dom kod pravoslavnih Rusa.

Me|u glavnim odredi{tima srpskih mornara, osobito lu~kih, bila je luka Wu Orleans, koja se razvila tek po{to je Amerika kupila od Napoleona lujzijansku teritoriju. Prva zna~ajnija grupa Srba dolazi u Wu Orleans tridesetih godina XIX veka. To su bili trgovci, lingvisti, moreplovci jadranske obale – Crnogorci, Bokeqi, Dalmatinci. Obrazovani i sa znawem vi{e jezika, lako su se uklapali u novu sredinu i posti-

Orleansu bilo 300 na{ih qudi; bilo ih je, zatim, 300 u Meksiku; 250 u Teksasu; 200 u San Francisku; 200 u Wujorku; 200 na Floridi; 160 u Filadelfiji; 100 u Va{ingtonu; 100 u Bostonu; 120 u Mobilu; samo 50 Srba u Luisvilu i 30 u ^arlstonu.

Zvani~no registrovan kod imigracionih vlasti prvi srpski useqenik \or|e [agi} stigao je u Ameriku brodom iz nema~ke luke Hanover do Filadelfije, septembra 1815.

Ro|en je u Austro-Ugarskoj, 30. aprila 1795. u porodici doseqenika iz Srbije, koji su u

zali li~ni uspeh. Malo je bilo siroma{nih me|u wima.

Da bi se razlikovali od ostalih Slovena iz Evrope, na{i qudi su sebe nazvali „ilirski Slavjani“. Kada su otkriveni rudnici zlata, krajem ~etrdesetih godina, mnogi Srbi iz Wu Orleansa preselili su se u Kaliforniju. Ovi Srbi bili su statisti~ki svrstani kao doseqenici iz „nema~kih dr`ava”.

Srbi kao narod se u Americi prvi put pomiwu u beogradskom listu “Podunavka” 5. marta 1848, kada je Spiridon Popovi} u ~lanku pod naslovom „Srbi u Americi” napisao da je u Wu

okolinu Budimpe{te do{li u talasu velike Seobe Srba pod pritiskom Turaka. Naime, [agi}eva familija se iz Srbije doselila u drevni grad [eke{fehervar, mesto krunisawa ma|arskih kraqeva. Srbi su ovaj grad nazivali Stoni Beograd. Nakon smrti oca, \or|e dolazi u Sremske Karlovce, centar Srpske pravoslavne crkve, gde poha|a gimnaziju i sti~e klasi~no obrazovawe. Namera porodice [agi} je bila da se \or|e {koluje za sve{tenika. U~io je u Sremskim Karlovcima veronauku, nema~ki, gr~ki i latinski, {to mu je kasnije dobro do{lo u Americi.

Sa osamnaest godina \or|e [agi} napu{ta {kolu i prelazi u Srbiju 1813. godine, gde se prikqu~uje vo`du Kara|or|u i ustanicima u borbi protiv Turaka. U~estvovao je sa protama Tomom i Petrom u bitkama za odbranu Beograda. Nakon poraza koji su srpski ustanici pretrpeli, [agi} be`i u Austriju. Proveo je dve godine lutaju}i na la|ama Dunavom kao trgovac, da bi se 1815. u Hamburgu ukrcao na brod »Delaver« za Ameriku. \or|e se ukrcao kao „otkupqenik”, jer nije imao novaca za kartu. U to vreme, kapetan broda je praktikovao da, ukoliko ima slobodnih mesta na brodu, prima i one koji nisu imali novca za kartu, s tim da ih, kad stigne do odredi{ta „proda” onome kome su potrebni radnici i spreman je da kapetanu broda plati kartu za wih. [agi} je na brodu pecao ribu da bi se prehranio, crtao morske i brodske karte kapetanu i vodio brodski dnevnik, jer je bio pismen.

Pre iskrcavawa, po{to nije

imao novaca da plati kartu, vlasnik broda je {~epao [agi}a s namerom da ga zadr`i i za wega tra`i otkupninu od nekoga kome budu bili potrebni radnici. [agi} je sa jo{ dvojicom uspeo da pobegne s broda, pre nego {to je prispeo u luku u Filadelfiji, i pridru`io se ribarima koji su na obali pecali. Tada ga je policajac legitimisao.

Neko vreme \or|e [agi} je radio po Filadelfiji i Wu Orleansu. Mladi [agi} je bio lepotan, kico{ i veliki zavodnik. Iz Evrope je do{ao sa odli~nim znawem ~etiri svetska jezika, pa mu engleski nije predstavqao problem. ^im je stigao o`enio se 1815. godine Elizabetom Dejvis iz Misisipija i naselio se kod wenih roditeqa. Imali su tri sina, ali je najpoznatiji bio Hiram Fi{er, sa kojim je \or|e [agi} po Kaliforniji u vreme zlatne grobnice iskopao dve bisage zlata. [agi} se od prve `ene Elizabet Dejvis razveo 1839. godine.

(Nastavak u slede}em broju)

Nick Kociski / 0405834233 enquiries@nickweddingphotocinema.com.au www.nickweddingphotocinema.com.au

\or|e [agi} kao Xorx Fi{er

Kamion u punoj brzini se zakucao u {kolski autobus

STRAVI^NA

SAOBRA]AJNA

NESRE]A U MELBURNU

U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u blizini Meltona, u kojoj su se sudarili kamion i autobus, u kom su bila deca, povre|eno je 45 u~enika osnovnih {kola, od kojih je 18 na bolni~kom le~ewu.

Nesre}a se dogodila u blizini Meltona, u jednom od zapadnih predgra|a Melburna. Te{ko vozilo je velikom brzinom naletelo na {kolski autobus u kom su bili osnovci, nakon ~ega je autobus izleteo sa kolovoza i prevrnuo se. U nesre}i je te`e povre|eno 18 u~enika, a ostalima je lekarska pomo} ukazana na licu mesta i odvezeni su svojim ku}ama.

„Deca su zadobila te{ke povrede - te{ke posekotine, prelome i nagwe~ewa udova, devet wih je hospitalizovano u Melburnu na hitno hirur{ko le~ewe, a jo{ troje dece je zadobilo povrede ki~me i bi}e operisano kasnije”, rekao je direktor Kraqevske de~je bolnice u Melburnu, napomiwu}i da je jo{ {estoro `rtava nesre}e, starosti od 5 do 11 godina, preba~eno u bolnicu San{ajn, a da su troje u kriti~nom stawu. Voza~ kamiona, koji je odgovoran za nesre}u, uhap{en je na licu mesta i o~ekuje se da }e biti optu`en za opasnu vo`wu sa te{kim posledicama.

@ENA (95) ZATE^ENA SA NO@EM U STARA^KOM DOMU, POLICIJA UPOTREBILA ELEKTRO[OKER

Policajac koji je upotrebio elektro{oker je suspendovan do okon~awa istrage

Federalne vlasti Australije saop{tile su da je 95-godi{wa `ena u kriti~nom stawu nakon {to su policajci upotrebili elektro{oker kako bi je oborili jer su je zatekli sa no`em u stara~kom domu. Policija je pozvana u stara~ki dom Jalambi nakon {to je osobqe prona{lo Kler Noulend ispred sobe kako dr`i no` koji je prethodno uzela iz kuhiwe. Dvojica policajaca su nekoliko minuta razgovarala sa staricom, ali kada je im je pri{la i daqe dr`e}i no`, oni su je oborili na zemqu.

„U vreme kada je bila napadnuta, pribli`avala se policiji, ali, po{teno je re}i, sporim tempom”, rekao je Piter Koter iz lokalne policije na konferenciji za novinare. Noulend ina~e pati od demencije i nekoliko sati je lutala stara~kim domom, pre nego {to je iz kuhiwe uzela no`. Trenutno se nalazi u bolnici i povremeno gubi svest. Policajac koji je upotrebio elektro{oker suspendovan je do okon~awa istrage o incidentu.

kafe za 1.500 dolara!

Kafi} „The Brew Lab Cafe”, sme{ten u Penritu, u zapadnom Sidneju, „promenio je plo~u” nakon {to je jednom prilikom ponudio {oqicu kafe za 1.500 dolara. Paprenu cenu „pravdaju” time „koliko je te{ko napraviti samo jednu {oqicu kafe koju nude”. Naime, gost }e morati da naru~i kafu dve nedeqe unapred, kako bi zrna mogla da se prenesu iz Paname u Australiju.

Zrna se uzgajaju i peku na strani vulkana u Sila de Pandu, koji se nalazi blizu granice Paname i Kostarike, na 1.700 metara nadmorske visine. Iako jedna {oqica ko{ta otprilike isto kao godi{wi buxet ispijawa jedne kafe dnevno, ka`u da dobijate „jedinstveno iskustvo” koje ne}ete dobiti ni u jednom obi~nom kafi}u. Vlasnik kafi}a Mi~ Xonson, otkrio je jedinstven ukus kafe.

- Ve}ina qudi kada popije

kafu, ka`e da im je prvi utisak da je vi{e kao ~aj nego kafa - rekao je on. „Ovo je definitivno vrh vrha koji smo prona{li u zrnu”. Kafa ima ocenu ve}u od 90 u Asocijaciji za specijalnu kafu, {to je ~ini jednom od najcewenijih na svetu.

Australijanka osvojila xekpot vredan 670.000 dolara

Svaka kafa koja dobije ocenu ve}u od 80 - od kvalifikovanih ocewiva~a - smatra se specijalitetom. - To je izuzetna kafa, vrsta koja tera qude da pla~u - kazao je Xonson. „Znam da to zvu~i suludo, ali desilo se, dovelo ih je do suza”.

SAWALA DOBITNU KOMBINACIJU

Narodna izreka „[to je milo to se i snilo” obistinila se Viktoriji, jednoj sre}noj Australijanki iz Altone, jugozapadnom predgra|u Melburna.

Ona je osvojila xekpot na lutriji, vredan vi{e od 670.000 dolara, pomo}u niza brojeva koji su joj do{li u san. Brojeve je, veli, sawala odavno i mnogo puta na wih ciqala, ali su tek sada izvu~eni. Sre}na dobitnica rekla je zvani~nicima lutrije da je kupila kartu za izvla~ewe jo{ 12. aprila

na veb-sajtu lutrije, dok nije bila kod ku}e. Na uplatu je sasvim zaboravila, pa je tek nekoliko dana

kasnije, dok je proveravala stawe na svom bankovnom nalogu, otkrila je da je osvojila 670.566,65 dolara! Potom je objasnila kako joj se posre}ilo i odakle poti~e wena dobitna kombinacija.

- Uvek igram ove brojeve. Bili su u snu koji sam sawala. Zapamtila sam brojeve iz svog sna i sve ih stavila na loto tiket - rekla je. - Jo{ uvek razmatramo kako najboqe da iskoristimo nagradu, ali }e nam ona umnogome olak{ati `ivot - ka`e Viktorija.

VI[E OD SEDAM GODINA BIO U ZAROBQENI[TVU AL KAIDE

Oslobo|en australijski doktor

Eliot i wegova supruga Xozelin oteti su 2016. godine u blizini granice izme|u Malija i Burkine Faso

Ministarstvo spoqnih poslova Australije saop{tilo je da su militanti Al Kaide oslobodili 88-godi{weg australijskog doktora Keneta Eliota kojeg su dr`ali vi{e od sedam godina u zapadnoj Africi.

„Eliot je na bezbednom, dobro je i ponovo se ujedinio sa svojom porodicom”, naveli su iz ministarstva. Iz wegove porodice su saop{tili da je Eliotu potrebno vreme za odmor.

„Sa 88 godina i nakon mnogo godina odsustva od ku}e, Eliotu su sada potrebni vreme i privatnost da se odmori i povrati snagu. Zahvaqujemo vam na razumevawu i saose}awu”, navodi se u saop{tewu. Eliot i wegova supruga Xozelin oteti su 2016. godine u blizini granice izme|u Malija i Burkine Faso, gde su imali kliniku vi{e od 40 godina. Al Kaida je Xozelin oslobodila nakon tri nedeqe zbog „smernica” lidera da ne upli}u `ene u rat.

KVAD: Za odr`awe mira i protiv jednostranih akcija u Indo-pacifi~kom regionu

HIRO[IMA – Lideri Japana, Australije, Indije i Sjediwenih Dr`ava danas su se slo`ili da te`e regionu bez „zastra{ivawa i prinude”, i ponovili svoje zalagawe za o~uvawe poretka zasnovanog na pravilima uprkos vojnim i ekonomskim ambicijama Kine. Na sastanku na marginama samita Grupe sedam u Hiro{imi, oni su tako|e zacrtali neke principe svog savezni{tva, poznatog kao Kvad, u trenutku kada se suo~avaju sa izazovima u indo-pacifi~kom regionu. Oni ukqu~uju, kako je navedeno u saop{tewu nakon sastanaka, „odgovoran” odnos prema konkurenciji i „transparentan” rad sa drugim regionalnim partnerima. SAD, Australija, Indija i Japan, su se obavezali da }e odr`avati mir i stabilnost u Indo-pacifi~kom regionu i „protiviti se

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661

email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

jednostranim akcijama koje tra`e promenu statusa kvo silom”, navodi se u saop{tewu. Kina, koja ovo savezni{tvo vidi kao poku{aj suprotstavqawa wenom rastu}em uticaju u regionu, kritikovala ga je kao azijsku verziju NATO-a, iako nije re~ o bezbednosnom savezu, a oblasti saradwe trenutno ukqu~uju infrastruktu-

ru i vitalne tehnologije, klimatske promene i svemir.

Samitu je prisustvovao i australijski premijer Entoni Elbanizi, koji je tom prilikom primio li~no izviwewe od ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena, zbog wegove iznenadne posete Australiji, planirane za naredni vikend.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Novi buxet vlade Viktorije {okirao je mnoge wene gra|ane pre svega koli~inom drskosti koju donosi. Naravno, u fokusu je novi takozvani „porez na kovid dug“, kojim se `eli smawiti alarmantni porast dr`avnog duga u posledwih par godina. Iako je Viktorija ve} decenijama prezadu`ena kao i uostalom sve ostale australijske dr`ave, takozvana kovid politika premijera Danijela Endrjusa dovela

Porez na „kovid dug“

lara - dodatno porasti na 171,4 milijarde dolara za ~etiri godine. Razume se da ako je to optimisti~na prognoza rasta duga, da }e to u praksi biti i mnogo gore, jer tako je barem bilo dosad. To je i navelo kriti~are da okrive vladu zbog toga {to je, jo{ jednom, izbegla odgovornost za svoju „maniju velike potro{we i rasipni{tvo“ tokom pandemije i prebacila je na ple}a svojih bira~a. Setimo se, Melburn je neslavno oborio svetski rekord u du`ini trajawa nepotrebnih kovid lokdauna, od neverovatnih 263 dana. Iako je bilo sporadi~nih protesta nezadovoqnih gra|ana u vi{e navrata, koje je policija u krvi gu{ila i hapsila u~esnike, {ira javnost da skoro i nije reagovala na sulude pri~e vlasti o navodnom „spa{avawu `ivota qudi“. Za sve to vreme, Viktorija je pla}ala danak i dodatno se zadu`i-

vredan 1,5 miliona dolara – deci osnovno-{kolskog uzrasta {irom Viktorije. Novinar AFR-a je pitao premijera za{to poreski obveznici moraju da plate ra~une za hobi koji roditeqi svakako mogu sami da plate, na {ta je Endrjus odgovorio: „Pa, ako ste vi protiv da mala deca dobijaju {tapove za pecawe, to je u redu. Ja nisam protiv.” Ovo je samo jedan primer pona{awa viktorijske vlade koja je sitnim poklonima i poklon~i}ima stalno poku{avala da kupi i fascinira bira~e, da bi sve vreme u tajnosti planirala nove poreske namete, o kojima naravno tada nije bilo ni govora u wihovoj slatkoj retorici.

U prate}em ~lanku, objavqenom pre objavqivawa buxeta, zamenik urednika AFR-a Patrik Durkin izneo je niz „protra}enih” obe}awa o potro{wi, ukqu~uju}i „pomo} za spas“ od 15 miliona

Republika Srpska: Borba za slobodu / Boris Malagurski

Film Borisa Malagurskog sti`e u Australiju! Dve premijere u Melburnu (Branzvik 27. Maj, Kizbara 28. Maj) i jedna u Sidneju (2. Jun)!

“Republika Srpska: Borba za slobodu” je novi dugometra`ni dokumentarni film srpsko-kanadskog rediteqa Borisa Malagurskog, snimqen uz blagoslov Wegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Porfirija. Film predstavqa uzbudqivu pri~u o vi{evekovnoj borbi srpskog naroda da bude svoj na svome, uz intervju sa proslavqenim srpskim re`iserom Emirom Kusturicom.

Proteklih meseci je film izazvao veliko interesovawe strane javnosti i medija u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi nakon {to su pojedine grupe, bez gledawa filma, stvorile buru povodom premijera koje su kasnije odr`ane u gradovima {irom Srbije, Republike Srpske, Austrije, Nema~ke, [vajcarske, Holandije, Belgije, Luksemburga, [vedske, SAD i Kanade.

Srba gde god `iveli. Malagurski tu pri~u predstavqa na jedan specifi~an na~in, ne obra}a se samo nama, da se malo pou~imo, ali se obra}a i svetskoj javnosti da malo nau~i o nama.“

Dra{ko Stanivukovi}, Gradona~elnik Bawaluke:

je dr`avu bukvalno do prosja~kog {tapa. Premijer je nedavno bez prisustva medija boravio u Kini, ali sude}i po novim nametima iz buxeta reklo bi se da je ta poseta bila potpuni fijasko. Novi buxet Endrjusove vlade u~vrstio je Viktoriju kao dr`avu sa najve}im porezima u ~itavoj zemqi i ubedqivo najzadu`enijom. Javnost je veoma brzo reagovala, a komentari se kre}u u rasponu do „{okantnih reakcija“ do onog zajedqivog „tra`ili ste gledajte“.

Buxet, koji je predstavqen u utorak, pogodio je pre svega kompanije i vlasnike ku}a novim porezima, kako bi se navodno otplatio kovid dug Viktorije od 30 milijardi (biliona) dolara u narednih 10 godina. Vlada procewuje da }e takozvani „Covid credit card debt“ prikupiti oko 8,6 milijardi dolara do 2026-27. Pa ipak, uprkos decenijskom planu otplate, buxetski dokumenti Endrjusove vlade procewuju da }e Viktorijin neto dug - koji ove godine iznosi 116,7 milijardi do-

vala kako bi lokdauni mogli biti sprovedeni u praksi. Deo javnosti je ~ak bio ube|en da bogata viktorijska ekonomija mo`e sve to bez problema izdr`ati. Vlast je svesno prikrivala sve probleme dok nisu pro{li dr`avni izbori, na kojima je Endrjus odneo istorijsku pobedu (novembar 2022). Samo pola godine kasnije videli smo koliko je sve bilo trulo u buxetu i ko u stvari mora da plati ceh tih „kovid igara bez granica“. Bi}e to vlasnici malih i sredwih kompanija i naravno vlasnici nekretnina i zemqe, {to zna~i da }e direktno ili indirektno biti pogo|eni svi gra|ani Viktorije.

Govore}i za „Australian Financial Review“ dan pre novembarskih dr`avnih izbora, premijer Endrjus je tada o{tro odbacio ideju da je wegova vlada rasipni~ka.

Uo~i izbora, vlada je obe}ala paket od 96 miliona dolara koji ukqu~uje davawe 60.000 kompleta za male ribolovce – u su{tini paket mini {tapova za pecawe

dolara za Netbol Australiju, 2,6 milijardi dolara za obezbe|ewe Igara Komonvelta 2026. i 100 milijardi dolara za nastavak „velikog razvoja“ dr`ave kroz pandemiju. Ovo su samo neki bla`i primeri, dok su naravno svi oni veliki preppla}eni i naduvani dr`avni projekti jo{ uvek u procesu formirawa kona~ne cene ko{tawa. S obzirom na {iru sliku ukupnog viktorijskog duga svi ti kapitalni projekti, poput izgradwe metroa do aerodroma i drugih, mogli bi jednog dana da budu i poseban vid poreza za otplatu duga nastalog zbog wihove izgradwe. Po onom oprobanom sistemu „prvo obe}aj pre izbora, zatim se zadu`i a onda nek vra}aju bira~i sa kamatom“. Iz ugla vladaju}ih stranaka taj sistem vladavine izgleda kao neko savr{eno i skoro pa trajno re{ewe svih dr`avnih problema.

sasajankovic28 @SasaJankovic28

sasajankovic28

Australijska premijera odr`ava se u Melburnu 27. maja u 6:00 PM. Broj mesta je ograni~en, ne propustite jedinstvenu priliku da me|u prvima do`ivite ovaj film! Film je na engleskom sa srpskim titlovima. Nakon premijere }e biti u`ivo ukqu~ewe sa re`iserom Borisom Malagurskim, koji }e govoriti o dogodov{tinama wegovog filmskog tima tokom snimawa u Republici Srpskoj, ali i same filmske turneje koja je bila ogroman izazov. Publika }e imati priliku da sazna vi{e i podr`i budu}e filmske projekte! [irite svest i vidimo se, poru~uje rediteq Malagurski!

„Ovaj film predstavqa na{ narod u svetu. On govori o vekovnoj borbi za slobodu Srba s ove strane Drine, generalno svih

„Zahvalnost Borisu Malagurskom koji daje glas ovom malom narodu sme{tenom izme|u Srbije i ostalih naroda Bosne i Hercegovine, u potrazi za svojim identitetom pod teretom surove istorije. Film nije polemi~nog karaktera, a jo{ mawe je provokativan; on rasvetqava jedan na~in razmi{qawa i istoriju ovog hrabrog naroda. Zaista vredi pogledati ako vas interesuje ovaj turbulentni region.“

27. MAJ / MELBOURNE BRUNSWICK, AUS

Termin: 18:00

Lokacija: SPC Sveta Trojica Brunswick

Adresa: 1-3 Noel Street, Brunswick East, VIC, Australia

28. MAJ / MELBOURNE KEYSBOROUGH

Termin: 18:00

Lokacija: Sv. Arhi|akon Stefan Keysborough, 115 Church Road, Keysborough, VIC

2. JUN / SYDNEY, BONNYRIGG

Termin: 18:00

Lokacija: Sportski centar Bonnyrigg, 610-618, Elizabeth Drive, Bonnyrigg, NSW

AMBASADOR STEFANOVI] O PONOVNOM FORMIRAWU GRUPE PRIJATEQSTVA SA SRBIJOM U FEDERALNOM PARLAMENTU AUSTRALIJE

Vi{emese~ni napor urodio plodom

Ambasada je proteklih meseci intenzivno radila na ovom pitawu, odr`ao sam vi{e sastanaka sa poslanicima (~lanovima Predstavni~kog doma) i senatorima i zadovoqstvo mi je da ka`em da su ti napori urodili plodom i upravo ovog meseca je u federalnom Parlamentu ponovo formirana parlamentarna Grupa prijateqstva sa Srbijom (Country Group).

Grupu trenutno ~ine 32 ~lana Parlamenta – 23 poslanika (~lana Predstavni~kog doma) i 9 senatora. Za predsedavaju}u Grupe prijateqstva izabrana je Tawa Lorens (Tania Lawrence) poslanica za izbornu jedinicu Hasluk (Zapadna Australija) i ~lan poslani~kog kluba vladaju}e Australijske laburisti~ke partije.^lanovi Grupe su i predsednik Predstavni~kog doma Parlamenta Dugald Milton Dik (ALP), ministar za vladine usluge Vilijam Bil [orten (ALP), kao i lider opozicije u Senatu i MIP u senci Sajmon Birmingem. Od ukupnog broja ~lanova (32) parlamen-

Ambasador Republike Srbije u Komonveltu Australije Rade Stefanovi} posetio je 14. maja ove godine Srpsko-australijski centar u Vilavongu (Brizbejn), gde je, na poziv organizatora, prisustvovao tradicionalnoj manifestaciji „\ur|evdanski

uranak“.

U okviru ove manifestacije organizovan je nastup kulturno-umetni~kih i folklornih grupa, a ambasador je upoznat i sa radom Srpsko-australijskog centra u Vilavongu – koji je osnovan 1979. godine. Istog dana, ambasador

Stefanovi} posetio je i crkveno-{kolsku op{tinu Sveti Nikola u brizbejnskom predgra|u Vejkol, gde su tako|e zapo~ete aktivnosti u ciqu formirawa grupe u~enika dopunske {kole srpskog jezika. Ambasador je tokom razgovora pru`io detaqne informacije o pomenutom programu, te izrazio iskrenu `equ da se saradwa u ovoj oblasti odvija u sinergiji C[O i Ambasade – a {to je ilustrovao i pozitivnim primerom iz Vulongabe (ulica Ros). Istakao je da je program javno dostupan, da je donet od strane resorno-nadle`nog ministarstva Vlade Republike Srbije, te da predstavqa spoj u~ewa jezika i kulture, kao i posebnih sadr`aja iz nacionalne istorije i geografije Srbije u okviru predmeta Moja otaxbina Srbija.

Poseta ambasadora dopunskoj {koli „Sveti Sava“ u Brizbejnu (Vulongaba) odr`ana je u subotu, 13. maja, u ulici Ros. Ovo je prva {kola u Australiji u kojoj se nastava i formalno odr`ava po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije.Tom prilikom, ambasador Stefanovi} je razgovarao sa u~enicima ove {kole (ukupno wih 46, u tri formirane i odobrene grupe u~enika – mla|i, sredwi i stariji uzrast), kao i wihovim roditeqima.

U svom obra}awu, ambasador je istakao va`nost o~uvawa srpskog jezika i pisma – ne samo kao sredstva komunikacije, ve} i kao sredstva identifikacije nacionalne pripadnosti, upoznao sa merama koje Republika Srbija preduzima u ciqu razvijawa svesti pripad-

tarne Grupe prijateqstva sa Srbijom, 18 (14 poslanika i 4 senatora) je iz redova ALP, 13 (8 poslanika i 5 senatora) iz redova opozicione koalicije (Liberalna partija – LP, Nacionalna partija - JP i Liberalno-nacionalna partija Kvinslenda - LNP), a jedna (1) poslanica je iz redova Centralne alijanse (CA). Kada su u pitawu savezne dr`ave i teritorije, najvi{e ~lanova dolazi iz Zapadne Australije - WA (8), a slede Novi Ju`ni Vels - NSW (7), Viktorija – VIC (6), Kvinslend – QLD (5), Ju`na Australija - SA (4) i Tasmanija - TAS i Severna Teritorija - NT sa po jednim (1). Na ovaj na~in ponovo imamo poslani~ku Grupu prijateqstva sa Srbijom u federalnom Parlamentu Australije, a u kratkom roku o~ekujem i prvi, inauguralni, sastanak Grupe.

U Narodnoj skup{tini Republike Srbije, krajem pro{le godine, tako|e je formirana poslani~ka Grupa prijateqstva sa Australijom. Ona broji trenutno 25 ~lanova, a predsednica je Jelena Milo{evi}, narodna poslanica iz Ni{a – ~lanica poslani~ke grupe Ujediweni (SSP, PSG, Preokret, Sloga). Meni je veoma drago da je na{ trud dao rezultate, te da smo u prvoj godini mandata postoje}eg saziva Parlamenta Australije, nakon vi{egodi{we pauze, ponovo uspeli da imamo Grupu prijateqstva. Nadam se da }emo u narednom periodu uspostaviti i direktne kontakte izme|u ~lanova parlamenata dve dr`ave.”Redakcija Srpskog Glasa `eli ovom prilikom ~estita Ambasadoru Stefanovi}u i wegovom timu na wihovom doprinosu ka ponovnom uspostavqawu parlamentarne grupe prijateqstva Australije sa Srbijom.

nika srpske zajednice u Australiji o sopstvenom nacionalnom i kulturnom identitetu, kao i razvijawa ~vr{}ih i trajnih veza sa mati~nom dr`avom kroz u~ewe srpskog jezika i upoznavawe sa najvrednijim delima srpske kulturne ba{tine. Naglasio je i da su ove, prve, grupe u~enika po~etak, te da je uveren da }e uskoro

u Australiji biti formirane nove grupe u~enika. Na kraju svog obra}awa, ambasador je u~enicima uru~io |a~ke kwi`ice, a nastavnicima dnevnike rada.

O pomenutoj poseti izra|ena je i kratka video-reporta`a, koja je dostupna na linku: https:// www.youtube.com/watch?v=SqtBXIyurZk

Pi{e: Nina Markovi} Kaze

”\ur|evdanski uranak” u Vilavongu i poseta C[O Sveti Nikola u Vejkolu (Brizbejn)

Poseta dopunskoj {koli „Sveti Sava“ u Brizbejnu (Vulongaba), u ulici Ros

Amabasador Rade Stefanovi} i Tawa Lorens, predsedavaju}a Grupe prijateqstva

PROSLAVQENA SLAVA FUDBALSKOG KLUBA „SIN\ELI]”

^lanovi fudbalskog kluba „Vestgejt Sin|eli}” iz Melburna, proslavili su svoju klupsku slavu, Prenos Mo{tiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog ^udotvorca, zajedno sa svojim mnogobrojnim gostima. Proslava je odr`ana u nedequ, 21. maja u prostorijama kluba, a obred se~ewa slavskog kola~a izvr{io je sve{tenik Borislav Petrovi}, a slavski kola~ je prelomio doma}in ovogodi{we slave Mile Me|edovi} sa porodicom, uz pomo} ostalih klupskih ~lanova, sa `eqom za dobrim zdravqem i napretkom svim ~lanovima kluba i prisutnim gostima.

Organizovawe slave za slede}u godinu prihvatio je Dragan Milovi} sa porodicom. U svom govoru otac Borislav je po`elio sre}nu klupsku slavu svim ~lanovima kluba, doma}inima i gostima koji su svojim prisustvom ulep{ali slavko veseqe. Vredne `enice su svojim kulinarskim ume}ima pripremile doma}inski ru~ak svim prisutnim gostima, a slavqe je ulep{ao muzi~ki orkestar „Simo Bend” sa peva~ima Ne|om i Tawom.

Zahvaqujemo se doma}inu slave Milu Me|edovi}u kao i svim ~lanovima kluba na uspje{noj organizaciji slavqa i `elimo im svako dobro u budu}em radu , kao i da se uvek

okupqaju u dobrom zdravqu i raspolo`ewu. Tekst: Sowa Nikoli}

RAVNOGORCI OBELE@ILI 82. RO\ENDAN

Udru`ewe boraca “Dragoqub –Dra`a Mihailovi}” u sidnejskom predgra|u Grenvil, uprili~ilo

je sve~anu proslavu povodom 82. godi{wice od osnivawa Ravnogorskog pokreta. Protekle subote,

20. maja u ovda{wem Spomen-domu generala Mihailovi}a okupili su se potomci i simpatizeri Ravno-

goraca, koji ~uvaju i neguju tradicije svojih predaka, kao i wihovi prijateqi {irom Sidneja i drugih gradova

Me|u gostima izdvajamo prisustvo ~lanova Srpskog centra „Dra`a Mihailovi}“ pri Slobodnoj crkvi Svetog \or|a sa Foresta, u Kanberi, na ~elu sa predsednikom Radetom Slavkovi}em, Milan Kosanovi} i ~etni~ki vojvoda Branivoje Jevtovi}, ~lanovi.Subotwi doga|aj su uveli~ali i prisutni potomci graditeqa Spomen-doma u Grenvilu. Vredni ~lanovi uprave ove nacionalne organizacije u Grenvilu, pripremili su bogat ru~ak, a za narodno veseqe pobrinuli su se na{ poznati interpretator narodnog melosa Dule

Milivojevi} i maestro na orguqama Dragan Kotevski iz Sidneja, veseqe je trajalo do kasnih popodnevnih sati.

Joca Gajeskov

ODR@AN TRADICIONALNI GODI[WI

Preko 200 u~esnika u zanosnim no{wama

pro{etalo kroz celu Srbiju

Jo{ jedan tradicionalni Sabor folklora u organizaciji Folklorne grupe Morava odr`an je 20. maja u crkvenoj sali u Sent Albansu. Ovogodi{wi Sabor privukao je ogromnu pa`wu i intere-

sovawe srpske zajednice u Melburnu, pa se u samoj sali tra`ilo mesto vi{e. U crkvenoj sali Sv. Georgija u Sent Albansu doma}in i organizator Sabora FG Morava predstavila se sa svojih 5 grupa

koje broje oko 120 ~lanova, a ovaj folklorni spektakl svojim prisustvom uveli~ali su i gosti: FK Kara|or|e Rokbenk, FG Avala Grinzboro, FG [umadija, kao i Morava Seniori. Gostovalo je preko

220 igra~a, koji su u svojim {arenim i zanosnim no{wama pred publikom pro{etali kroz celu Srbiju. U ciqu o~uvawa srpske tradicije i kulture, FK Morava i FG Avala prvi put su

udru`ili svoje omladinske snage i odigrali zajedni~ko kolo „Igre iz kosovskog Pomoravqa“ koreografa Marijane \uki}. [estomese~ni trud i velika voqa zasenila je publiku u sali. Ovu gru-

pu ~inilo je 30 igra~a a wihove zanosne no{we su deo ru~nog rada Marijane \uki} i Danijele Qiqak, jedan deo no{wi naru~en je iz Srbije, a jeleke za mladice {ila je baka Jela. Ideja i ciq ovog zajedni~kog kola bili su dru`ewe,o~uvawei negovawe srpske tradicije u ovom dalekom svetu.

Rad,trud i neizmerna voqa doma}ina doveli su do toga da je ovaj Sabor uvrstio svoje mesto na folklorskoj mapi Australije. Iako Sabor nije takmi~arskog karaktera, svaka folklorna grupa dobila je mali poklon i zahvalnicu od doma}ina Sabora na kojoj se isti~edugotrajno prijateqstvo i zahvalnost za o~uvawe tradicije i kulture na Petom kontinentu. Doma}ini Sabora su i ovog puta odbranili titulu dobrih doma}ina i srda~noggostoprimstva, iz kuhiwe su se {irili mirisi doma}ih krofni i tradicionalnog ro{tiqa, a sve je ispratio i bogat muzi~ki program za koji je bila zadu`ena Vesna Kobra sa svojom pratwom. Vesna \uki} se u ime organizatora folklora zahvaquje svim roditeqima na velikoj pomo}i u kuhiwi.

Tekst:

Branka Arbutina

Sergeja Ko`ula odu{evila publiku u Bonirigu

SVI SMO MI MILUTIN

Nova predstava pozori{ta „Pilipenda“, uz sna`nu antiratnu poruku, u subotu je odu{evila brojnu publiku, na premijeri u Srpskom centru Bonirig. Re~ je o monodrami „ja, Milutin“, ra|enoj po motivima ~uvene kwige Danka Popovi}a „Kwiga o Milutinu“ (1985). Monodramu je re`irao i izvodi Sergej Ko`ul.

„ja, Milutin“ je pri~a o srpskom seqaku, doma}inu, anonimnom vojniku (otuda i malo po~etno slovo u naslovu monodrame)

koji `rtvuje „neo`ewene“ mo`e da o~ekuje sre}nu budu}nost.

Te{ka pri~a, nabijena emocijama, univerzalnost teme i minimalna scenografija, u monodrami kao najzahtevnijem pozori{nom `anru, u prvi plan su stavili maestralnu Ko`ulovu glumui iskrenu, pro`ivqenu emociju. Kroz lik glavnog junaka, Sergej Ko`ul na scenu zapravo izvodi mno{tvo likova, ve{to prelaze}i iz jednog u drugi; pred o~ima publike re|aju se srpske majke, supruge, kom{ije, nezreli mladi}i, deca u snegovima Albanije, `ivi le{evi u tu|im poderanim {iwelima, mrtvi sinovi i „prekinuti“ o~evi.

Ideju o muzi~kom intermecu koji je Ko`ul odli~no upotrebio u svojoj autorskoj, a sada ve} kultnoj, predstavi „Zadwa stanica 1 i 2“, u „Milutinu“ je podignuta na jedan vi{i nivo. Naime, muzi~ki bend „Boza Limunada“ aktivni je „glumac“ u predstavi. Paralela sa anti~kim horom iz gr~kih tragedija sasvim je opravdana i po`eqna. Pa`qivo izabrane muzi~ke numere i muzi~ari koji, po potrebi, preuzimaju razli~ite uloge na sceni, zapravo predstavqaju narod i podse}aju da subina svakog malog seqaka/vojnika koji u ratu gazi preko Kajmak~alana a u miru ore kao da nikad iz svoje wive nije makao, daleko prevazivali pojedinca i postaje zna~ajna karika u lancu nacionalnog identiteta i trajawa. Na sceni se odvijaju dve paralelne pri~e: muzi~ari u pozadini predstavqaju bezbri`an, svakodnevni `ivot koji te~e sa ratovima ili bez wih. Za to vreme, zajedno sa Milutinom, publika pro`ivqava tragi~nu pripovest o su{tini postojawa zaboravnog naroda koji svoju istoriju uvek iznova ponavqa bez da i{ta iz we nau~i.

bi patrijarh Pavle rekao, bi}e nam boqe kad mi budemo boqi. Sasvim lako, mogao je ove re~i na sceni da izgovori i Ko`ulov Milutin.

Nova „Pilipendina“ predstava nije monodrama, nego multimedijalni do`ivqaj u kome publika aktivno u~estvuje svojom imaginacijom. A rezultat je dobra stara Aristotelova katarza, pro~i{}ewe koja nam je,

danas mo`da vi{e nego ikad, potrebno. Sidnejska publika }e mo}i da odgleda predstavu i 27. maja u Nest Club-u i 10. juna u Italian Forum-u. U me|uvremenu, „Pilipenda“ se nakratko seli i u Melburn kako bi ovu univezalnu antiratnu pr~u podelila i sa na{im sunarodnicima iz Viktorije.

Dr Milena Ili{evi}

koji se kroz istoriju borio u raznim ratovima. Spoqa{wi neprijateq se mewao, mewale su se uniforme, krajevi u kojima su vo|ene borbe, vrste oru`ja, ali je su{tina i tragedija malog ~oveka ostala ista. On je taj koji u ratu gubi oko, stoku, porodicu, decu, dr`avu, snove – sve osim ~asti i vere u Boga. Taj mali, ali razuman {umadijski doma}in, boqe nego bilo koji kraq ili politi~ar, razume da se dr`ava ne gradi na kostima svoje dece, niti narod

Publika je iz sale iza{la zadovoqna, ali i zbuwena. Na reklamnom plakatu stoji „monodrama“, a oni su upravo prisustvovali epskim scenama koje su predstavile srpsku istoriju od prvog svetskog rata do stradawa pod komunistima. Nije na sceni bio jedan glumac u jednom liku, nego mno{tvo likova koji su zajedni~ki preneli vrlo va`nu poruku: najgori su oni neprijateqi koji govore na{im jezikom i koji `rtvuju svoju decu zarad tu|ih interesa. Ili, kako

„ja, Milutin“, monodrama

Sergej Ko`ul

Courage to Care doubles down on tackling racism and discrimination

Courage to Care Victoria has impacted the lives of more than 150,000 students in its 30-year history. Now they are setting their sights on an ambitious target – to double the number of students they reach in the next four years, as they forge ahead on their mission to create a generation of Upstanders against prejudice and discrimination.

With a concerning spike in recent reports of racism and discrimination, the organisation is calling upon the community to help them achieve their goal by donating to this year’s fundraising appeal. All donations will be matched to double the impact.

The Upstander programs feature inspiring testimonies from Holocaust survivors and stories of other genocide survivors who were saved by the courage of others. These powerful stories, combined with practical tools, enable students to stand up against racism and discrimination in all its forms.

Courage to Care Chair, Judy Glick said “Most of us would like to think that we have left racism, Anti-Semitism and discrimination in the past, but sadly the data is showing this is not the case. As a former educator I am passionate about the power of education to create a generational shift.

Courage to Care Victoria is a not-for-profit organisation delivering Upstander Programs free of charge to public, private and independent schools across Victoria.

For more information, or to organise an interview with Courage to Care Chair, Judy Glick, a Holocaust Survivor Speaker or a volunteer facilitator, please contact:

Natalie Pryles 0413 743 845 or natalie@pryles.com.au

О чему се ради у the Voice референдуму?

Ради се о томе да ли треба да променимо Устав да би се признали први народи Аустралије тако што би се установио Voice за абориџине и острвљане из Торес Мореуза. Референдум је једини начин да се промени аустралијски Устав.

Шта је the Voice?

The Voice би било трајно тело које би давало независне савете аустралијском парламенту и влади. Савети би морали одражавати становишта абориџинских народа и острвљана Торес Мореуза о стварима које утичу на њихове животе.

The Voice има за циљ да помогне парламенту и влади да доносе боље одлуке и испоруче боље резултате за људе првих народа.

Како ће the Voice бити организован?

О организацији ће се одлучивати након регерендума уз учествовање људи првих народа, шире јавности и владе. Парламент ће тада донети закон да се организује the Voice Намера је да његови чланови представљају и да буду бирани од абориџина и острвљана Торес Мореуза из целе Аустралије.

Будите спремни за конверзацију, информишите се на Voice.gov.au/serbian

DUBAI– SPOJ TRADICIONALNOG I MODERNOG SVETA

Ujediweni Arapski Emirati su dr`ava od sedam emirata na obali Persijskog zaliva, u ~ijem sastavu je i emirat Dubai. Odlikuje se pustiwskom klimom, sa izuzetno toplim letima (preko 400) i umereno toplim zimama. Prvo naseqe na mestu dana{weg grada Dubai nastalo je 1799. godine. Prvobitna delatnost stanovnika je bio ribolov i lov na {koqke, a pronalaskom nafte postaju svetski proizvo|a~i poznati {irom sveta. Vremenom je razvijan turizam i danas je Dubai poznata destinacija za putovawe sa preko 10 miliona posetilaca godi{we. Leto u Dubaiju traje 365 dana, a najpogodniji period za putovawe u Dubai je tokom prole}a i jeseni ukoliko `elite da kombinujete odmor na pla`i i obilaske, a ukoliko tra`ite „najhladniji“ period, zima je idealna (prose~na temperatura 230).

Dubai je pravi spoj tradicionalnog i modernog sveta. Pro{etajte starim delom Dubaija i osetite mirise za~ina na pijaci Spice Souk, zatim ukoliko ste qubiteqi zlata tu je Zlatni suk (Gold Souk) poznat po velikom izboru nakita. U Dubaiju mo`ete posetiti jednu od najlep{ih pla`a Jumeirah Beach, popeti se na najvi{u zgradu na svetu Burj Khalifa-u, odsedati u hotelu Burj Al Arab7*, posmatrati spektakl sa magi~nim fontanama, a od nedavno i provozati se najve}im panoramskim to~kom u blizini Dubai Marine. Pored svega toga, mo`ete oti}i do zatvorenog skijali{ta, probati sandboarding na pe{~anim dinama, oti}i na safari u pustiwu i ukoliko ste qubiteqi {opinga, ovo je pravi mali raj za Vas. Svake godine se odr`ava Dubai {oping festival koji uvek privu~e veliki broj kupaca iz celog sveta a cena za odre|ene proizvode mo`e biti na popustu do ~ak 70%.

Futuristi~ke kule, nepregledne pe{~ane dine, automobili opto~eni dijamantima obi~no su prva asocijacija na najpoznatiji grad Bliskog Istoka – Dubai. Koli~ina luksuza po kvadratnom metru jeste zna~ajna, ali Dubai je mnogo vi{e od toga i zapravo je prilago|en {irokom dijapazonu turista – od solo putnika do porodica sa decom.

Sezone su u Dubaiju druga~ije nego u ostatku sveta, te je najlep{e putovati u periodu od novembra do aprila kad je temperatura vazduha idealna, a vla`nost minimalna. Temperatura mora je najoptimalnija u novembru i martu.

Dubai je dugi niz godina jedan od najbezbednijih gradova na svetu. U bilo koje doba dana i no}i mo`ete oti}i gotovo u svaki }o{ak emirata, bez bojazni da }e vam se i{ta lo{e desiti. Kriminal je sveden na gotovo nepostoje}i nivo, te je navika lokalnog stanovni{tva da na pla`i, kao i za stolom u restoranima ostavqa torbe i telefone bez brige. Ukoliko izgubite ne{to u taksiju, {anse su da }e vam biti vra}eno u rekordnom roku. Naravno, ni bezbedan grad kakav Dubai zaista jeste ne garantuje da se sitni kriminal nikada ne}e dogoditi te je dobro praktikovati standardne mere opreza.

Da li se u Dubaiju nose kratke sukwe?

Da li se nosi bikini na javnim pla`ama?

Da li se jede sviwsko meso i sme li da se

Prostrane i jedinstvene pla`e

Dubai je dom nekih od najsigurnijih i najkomfornijih pla`a na svetu. Sve javne pla`e su odr`avane, imaju spasioce, biciklisti~ku i pe{a~ku stazu, tu{eve, toalete i kafi}e. ^iste se svakodnevno, te je prona}i otpad na pesku prava retkost. Ne postoje ograni~ewa ni uslovi za ulazak na javne pla`e, svi su dobrodo{li i svi su bezbedni. Jedne od najspektakularnijih su: Kajt pla`a i La Mer. Kajt pla`a je jedna od najve}ih javnih pla`a u gradu. Osim trim staze i {etali{ta, na pla`i je mogu}e igrati odbojku na preko deset terena. Tu je i park sa aktivnostima za decu. Avanturisti se, uz ~asove, mogu oprobati u kajt surfingu. Gotovo svi vodeni sportovi dostupni su na ovoj pla`i. Na ogromnoj Kajt pla`i koja je omiqena me|u lokalcima, rezidentima i turistima, zaista mo`e osetiti kosmopolitski duh Dubaija, a spektakularne fotografije sa Burx Al Arabom u pozadini su nezaobilazne.

La Mer je jedna od novijih pla`a u Dubaiju, pored kupawa i sun~awa, nudi i vrtoglavi akva park, bioskop, {etali{te i {oping uz more i no}ni provod u barovima i restoranima.

popularnom Globalnom selu (Global Village) svakodnevica su ove metropole. Za nesvakida{wi obrok potrebno je od nekoliko desetina, pa do nekoliko hiqada dolara u zavisnosti od toga {ta `elite – luksuz, egzotiku, autenti~nost ili od svega po malo.

pije alkohol? Odgovor na sva ova i sli~na pitawa je DA! U Dubaiju su sme{teni neki od najekskluzivnijih koktel barova na svetu, obla~ewe je stvar li~nog izbora i mogu}e je pojesti specijalitete od sviwskog mesa.

Dominantna religija je islam i Ujediweni Arapski Emirati jesu muslimanska zemqa, ali je isto tako i vrlo progresivna i orijentisana ka biznisu i turizmu. Tako se na javnim pla`ama igra odbojka, voze roleri i ve`ba na otvorenom, kao i bilo gde u svetu. Apsolutno je bezbedno za `ene da putuju i kre}u se same, ~ak bezbednije nego u drugim svetskim metropolama.

GASTRONOMSKE ^AROLIJE

Dubai nudi gastronomsku scenu kakva se retko vi|a – od su{i restorana do italijanskih |akonija, azijskih specijaliteta do tipi~ne ameri~ke kuhiwe, sve je dostuno 24 ~asa sedam dana u nedeqi.

Restorani sa poglednom na more, na ~uvenu Palmu ili Burx Kalifu, najvi{u zgradu na svetu, popodnevni ~aj u Burx Al Arabu, jedinom hotelu sa sedam zvezdica na svetu, Dubai Marina je odli~na za {etwu tokom dana i ve~eri, kao i jedinstveni ukusi Indije u jeftinim restoranima u starom delu grada, kao i miks svetskih kuhiwa u

LOKALNE

ATRAKCIJE –POVRATAK U BUDU]NOST

Ukoliko nameravate da Dubai obi|ete javnim prevozom, samo jedna vo`wa metroom u iznosu od oko 7 dolara, omogu}i}e vam da vidite: najvi{u zgradu na svetu, najve}i tr`ni centar na svetu, najve}e skijali{te u zatvorenom, ~uvene fontane, Dubai Marinu, Dubai frame– mesto za idealne fotografije, i najnoviju atrakciju – Muzej budu}nosti.

Metro je najpovoqniji na~in prevoza, ali nije povezan sa svim delovima grada. Alternative su taksi, kao i Karim aplikacija, lokalna verzija Ubera, koja je najprakti~nija. Nakona odabira `eqenog prevoza, krenite u nezboravnu avanturu obilaska jedinstvenih svetskih atrakcija.

Svi znamo za fontane koje igraju i Burx Kalifu, ali kako bi bilo da zavirimo u jo{ uvek neistra`enu teritoriju lete}ih automobila, dronova i iskusimo `ivot pedeset godina unapred.

Uz ulaznicu od 40 dolara, mo`ete biti deo pedesetogodi{we vizije, svedo~iti mogu}nostima ve{ta~ke inteligencije, virtuelno putovati svemirom i iskusiti vizije budu}ih trendova u oblasti zdravstva, putovawa, ekologije i `ivota uop{te.

BURX

KALIFA I DUBAI MOL

Sme{tena u najve}em tr`nom centru na svetu, popularnom Dubai Molu, najvi{a zgrada na svetu pru`a pogled na grad i fontane koje igraju sa gotovo 829 metara visine. Mogu}nost izlaska na terasu na 124-om spratu spektakularne zgrade je jedinstven do`ivqaj. Fontane su najlep{e u sumrak, a ako `elite da u`ivate u kupovini ili posetite akvarijum koji je sme{ten unutar tr`nog centra, vredi poraniti i izbe}i gu`ve. Poseban deo Dubai Mola, Souk Al Bahar nudi tradicionalne trgovine i 17 ekskluzivnih restorana sa lokalnom, libanskom, japanskom, turskom, evropskom i drugim svetskim kuhiwama, kao i barove sa pogledom na fontane.

Stari deo Dubaia

Jedna od mnogobrojnih pla`a u Dubaiju

Muzej budu}nosti - jedan od najlep{ih muzeja na svetu

LI^NE TRAGEDIJE VELIKOG PISCA (1)

ME[A SELIMOVI]

(TUZLA, 26. APRIL 1910. –BEOGRAD, 11. JUL 1982.)

Bio je jugoslovenski i srpski pisac, univerzitetski profesor, scenarista i akademik. Redovni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, a uvr{ten je u kwigu 100 najznamenitijih Srba. U vezi sa svojim nacionalnim opredeqewem — srpstvom, Selimovi} je jednom prilikom rekao: Srbin je slavno biti ali i skupo. Mislio je na sve one muke i peripetije kroz koje je pro{ao, da bi ostao veran sebi i bio ono {to jeste. Svoj ciq je formalno postigao tek 1972. godine, kada je wegov roman „Dervi{ i smrt“ iza{ao u Beogradu u ediciji „Srp ska kwi`evnost u 100 kwiga”.

Mehmed Me{a Selimovi} je ro|en u istaknutoj muslimanskoj porodici, 26. aprila 1910. godine u Tuzli, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Me{in otac, Alija Selimovi}, izja{wavao se kao Srbin muslimanske vere {to je bila prili~no ~esta pojava na po~etku pro{log veka. Bio je jako strog otac, distanciran u odnosu sa decom. Nije bio strogo religiozan, samo bi po{tovao najve}e muslimanske praznike. Izrazito krut, sinu nije pru`io toplinu i razumevawe koje mu je bilo potrebno. Me{a je bio ~ovek gladan qubavi u te{kim vremenima i jo{ te`oj zemqi, od te{kog oca i sa jo{ te`im `ivo-

„ZNAM ZA[TO SAM SRBIN“

Uz Ivu Andri}a wegovo ime smatra se neizostavnim kada se govori o velikanima Srpske kwi`evnosti. O wegovom poreklu polemisalo se dugo, ipak jednom prilikom jasno se izjasnio, a wegov diplomatski, iskren odgovor iznenadio je mnoge. Na zagreba~kom Kwi`evnom kutku, Me{i Selimovi}u je od strane organizatora postavqemo pitawe od kog se o~ekivalo da }e od Me{e izdejstvovati neku vrstu provokacije

– Za{to se vi Mehmede Selimovi}u ose}ate Srbinom? Kao i uvek, Me{a je bio miran, a wegov odgovor vrlo stalo`en, iako je istim uti{ao celu salu.

- Do 1941. sam se ose}ao Srbinom, a nisam se pitao za{to. Od 1941. znam za{to sam to.

- Poti~em iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok kwi`evno stvarala{tvo u Bosni i Hercegovini, kome tako|e pripadam, smatram samo zavi~ajnim kwi`evnim centrom, a ne posebnom kwi`evno{}u srpskohrvatskog jezika. Jednako po{tujem svoje porijeklo i svoje opredeqewe, jer sam vezan za sve ono {to je odredilo moju li~nost i moj rad. Svaki poku{aj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i kwi`evnosti Vuka, Matavuqa, Stevana Sremca, Borisava Stankovi}a, Petra Ko~i}a, Ive Andri} a, a svoje srodstvo sa wima nemam potrebe da dokazujem, govorio je Me{a.

tom, pa bi se o~ekivalo da postane grub, neprijatan ili barem sarkasti~an. Me|utim, ba{ suprotno, on izrasta u jaku i stabilnu osobu, toliko stabilnu da je izdr`avao udarce onih u koje je verovao. Isto tako, postao je i ose}ajan za okolinu, voleo je qude i kasnije jednu `enu, koja je predstavqala wegov najve}i oslonac u `ivotu.

Selimovi} je imao te`ak `ivot, prepun li~nih tragedija i nesre}a, pa je zbog toga pravio izbore koji su neretko provocirali okolinu, a on je upravo u toj okolini nalazio inspiraciju za svoja najve}a dela. Otac mu je rano umro, a Me{a je Drugi svetski rat do~ekao, kako je sam pisao, „izgubqen i deprimiran stvorenim stawem u Jugoslaviji i svijetu“. Zbog saradwe sa NOP-om, Me{u, wegovu sestru i sredweg brata 1942. godine uhapsile su usta{e. „Sve troje smo vezani u lance (bili smo vezani 42 dana) i stavqeni u samice policijskog zatvora“, pisao je. Posle ~etiri meseca pu{ten je iz zatvora zbog nedostatka dokaza. Oti{ao je u {umu, na Majevicu, u partizansku brigadu i postao ~lan Komunisti~ke partije Jugoslavije. Tada je usledilo streqawe wegovog brata [evkije, tragi~an doga|aj koji }e ostati duboko urezan u Selimovi}evo se}awe i ispuniti ga mr`wom prema vlasti i sistemu, te inspirisati da napi{e roman „Dervi{ i smrt“.

[evkija je bio Me{in stariji brat, a da tragedija bude ve}a, i sam je bio partizan. Streqan je jer je iz magacina Glavne uprave narodnih dobara uzeo nekoliko komada name{taja (krevet, ormar, stolicu i jo{ neke sitnice), kojim je hteo da opremi svoju opqa~kanu ku}u kako bi se u wu iz logora vratila wegova supruga Desanka. Tre}i brat u porodici Selimovi}, Teufik, bio je na visokom polo`aju u Ozni i bratu nije `eleo da pomogne. „Do`ivio sam {ok. Le`ao sam nemo}an da i{ta shvatim, i neprestano plakao. Nakon nekoliko dana do{ao mi je {ofer UDBE koji je donio poruku od mrtvog ~ovjeka. [efkija je bio miran pred strijeqawe; rekao je: ‘Pozdravi Me{u, i reci mu da sam nevin’. Te dramati~ne no}i kad je voqeni brat, strijeqan izdisao negdje u okolini Tuzle, u proskozorje jednog jutra na samom kraju rata, sam na svijetu, poni`en bez ikakve krivice, nisam mogao da mu vratim makar dio ukazane qubavi ni da mu pomognem u tom najstra{nijem ~asu wegova `ivota, da mu dodirnem ruku, da mu

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

lak{am samo}u pred nepovratan put u nepoznato, nisam ni znao {ta se s wim de{ava. Taj moj ubijeni brat je moja najve}a tuga, i oni koji su ga ubili kao da su dugo smi{qali kako }e mi nanijeti najve}u bol“, opisao je svoju patwu veliki pisac.

Godine 1930. je upisao srpsko-hrvatski jezik i kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu Beogradskog univerziteta, a 1934. godine zavr{io. Na fakultetu je dobio nadimak Me{a, kojim je nakon nekog vremena po~eo i da se potpisuje. Dve godine kasnije vra}a se u Tuzlu da predaje u tamo{woj gimnaziji, koja danas nosi wegovo ime. Nakon rata kratko je `iveo u Beogradu i ve} se 1947. go-

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

dine preselio u Sarajevo, gde je radio kao profesor u Sredwoj pedago{koj {koli i na Filolo{kom fakultetu. Bio je i umetni~ki direktor filmske kompanije Bosna film, rukovodilac dramskog dela Sarajevskog narodnog pozori{ta i glavni urednik izdava~ke ku}e Svjetlost. Ogor~en zbog prikrivenog sukoba s nekoliko lokalnih politi~ara i intelektualaca, Selimovi} se 1971. godine seli u Beograd, gde ostaje do svoje smrti 1982. godine.

Bio je ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine. U svom pismu Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 1976. godine, Selimovi} navodi da uprkos svojim muslimanskim korenima, sebe smatra Srbinom i srpskim piscem. Me{a Selimovi} je po~eo da pi{e prili~no kasno. Svoje najboqe romane je napisao {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka. Wegova prva kwiga, zbirka pripovedaka “Prva ~eta“, objavqena je 1950. kada mu je bilo 40 godina. Slede}e delo – roman “Ti{ine“, objavqen je 11 godina kasnije. Ubrzo potom, objavqeni su i romani “Tu|a zemqa” i “Magla i mjese~ina“, za koje Selimovi} nije dobio naro~ito me|unarodno priznawe.

Kraj u slede}em broju

Me{a Selimovi} sa suprugom Darkom

POGLEDI: RADO[ BAJI]

Savijawe mladog drveta

Moj nedavno preminuli otac Milo{ ostavio je u amanet da wegovu staru lova~ku pu{ku, „ruskiwu”, orozaru, „koja bije kao Sveti Ilija”, kako je znao da ka`e, nasledi wegov unuk, moj sin Nedeqko. Arhai~no lepo, emotivno i qudski. Da od svog dede unuk nasledi ne{to {to je uz stari xepni sat „omega” najvrednije {to je imao. Ipak, u senci zastra{uju}ih i apokalipti~nih scena koje su se dogodile u presti`noj osnovnoj {koli u srcu Beograda, i ni{ta mawe tragi~nih koje su se desile u mirnim selima srca [umadije, u kojima je izgubqen veliki broj premladih qudskih `ivota – ne verujem da }e se o~eva `eqa ispuniti? Jer je jedna od mera koju }e Vlada Srbije zakonodavno vrlo hitno sprovesti je najavqeni moratorijum na izdavawa novih dozvola za posedovawe oru`ja. Uz drasti~ni proces revizije svih do sada izdatih – {to sna`no podr`avam. Da li }e u zakonskoj proceduri lova~ko oru`je biti izuzeto, naspram u`asa koji pomu}uje razum – nije od prevelike va`nosti.

Posle {okantnih prizora „made in Serbia” koje su u udarnom terminu uz najavu „brejking wuz” prenele sve televizije sveta – u Srbiji vi{e ni{ta ne}e biti isto. Ne prestaju razgovori, pri~e i nadgorwavawa sa pitawima: Kako je mogu}e da nam se to desilo? Ko je odgovoran? [ta u~initi da nam se ovakve strahote, ne daj bo`e vi{e ne ponove? U stawu su{tinske zate~enosti celog dru{tva, dr`ave i zajednice, u kakofoniji naknadne pameti koja je prisutna posledwih dana, ogla{ava se i „kurta i murta”, i ko treba i ko ne treba? Oni koji su nadle`ni, ovla{}eni, edukovani i merodavni, i oni koji to nisu, koji strahotne doga|aje od kojih je Srbija zanemela koriste za da{ak sopstvenog pi-ara i promociju sopstvene neznatnosti.

Ako mogu svi oni, dopu{tam sebi da zgro`en, uvre|en i gnevan – i sam ka`em koju re~. O ~emu? [ta je to {to do sada nije re~eno u danima u kojima se svakom zdravom qudskom bi}u, pri pomisli na streqana detiwstva i poko{enu mladost – spu{ta jeza niz ki~mu? Posle u`asnih zlo~ina koje su po~inili jedan osnovac i jedna monstruozna

Kakve dugoro~ne efekte i posledice ima svojevrsna pandemija TV serija u kojima su agresija, destrukcija, egzekucije, ubistva i ostali zlo~ini – glavni sto`eri scenarija, dramaturgije i pri~e?

dvadesetogodi{wa zamlata, sa razlogom su internet, dru{tvene mre`e i rijaliti programi apostrofirani kao izvori{ta svih zala i zlokobnih opsena koje u zastra{uju}em obliku motivi{u mlade nara{taje. Ali, da li su samo oni? U svetlu tragi~nih doga|aja ~iji smo nemi svedoci, moramo se zapitati: Koje i kakve poruke {aqemo preko velikih i malih ekrana ako su sadr`aji filmova i TV serija koje proizvodimo i prikazujemo u najmawe natpolovi~nom delu ukupne srpske produkcije posve}eni nasiqu, mafija{tvu, narkomaniji i afirmaciji lakog i lagodnog `ivota od kriminala? Pogotovu, kakve dugoro~ne efekte i posledice ima svojevrsna pandemija TV serija u kojima su agresija, destrukcija, egzekucije, ubistva i ostali zlo~ini – centralni i glavni sto`eri scenarija, dramaturgije i pri~e? Kakav uticaj sve to ima na razvoj i formirawe mlade populacije u na{em dru{tvu?

Smemo li uop{te, kao nekada u 20 ~asova da sa porodicom sednemo ispred televizora i pogledamo TV seriju? A da nas ne zaglu{i {tektawe heklera, detonacije bombi i ne osmudi plamen Molotovqevih koktela?

Ostavqam ~itaocima ovog teksta da se sami sete koliko je kriminalnih i mafija{kih TV serija snimqeno i prikazano na ekranima na{ih televizija u posledwih pet-{est godina? Na`alost, samo par wih je bilo na zavidnom profesionalnom, umetni~kom i produkcijskom nivou.

Kolike dalekose`ne, {tetne i kontaminiraju}e uticaje na mladu populaciju, na decu, na adolescente i omladinu imaju takvi sadr`aji? Zanimqivo bi bilo dobiti

MUDRE MISLI I CITATI

Sre}a i uspeh se ~esto uzimaju kao veoma sli~na stawa, mo|utim to su potpuno dva razli~ita pojma, koja mnogo zavise jedan od drugog. Uspeh ima svoj udeo u sre}i, ali ne na na~in na koji mnogi qudi misle. Uspeh je jedno od mnogih postignu}a, a sre}a jedino postignu}e. Uspeh treba da do|e kao proizvod sre}e, a ne obrnuto.

Sre}a }e biti tu i kada uspeh nije. Kada sve ostalo propadne, sre}a }e i daqe biti tu. Ona je jedini pravi odgovor na sve, jer uspeh najlak{e dolazi kada radite ono {to volite. Uspeh mo`da deluje kao ciq, ali sre}a je put bez kojeg ostajete izgubqeni.

Citati i izreke – O sre}i

uuu Mora{ se privi}i na malo tuge u `ivotu. Ne}e{ znati {ta je prava sre}a, ako je ne bude{ imao sa ~ime uporediti. Paulo Koeqo

uuu Na|i vremena za prijateqstvo, to je put do sre}e. Majka Tereza

odgovor od sociologa, psihijatara, pedagoga i psihologa? Za{to bi se mladi {kolovali i trqali klupe, za{to bi u~ili i obrazovali se za budu}a zanimawa, kad mogu kao wihovi istetovirani uzori da budu okru`eni najlep{im devojkama, da voze najboqe automobile, da im xepovi budu puni para i da `ive lagodno od kriminala? I sve to bez ikakvih posledica? Pritom da se, ba{ kao i kriminogeni nepobedivi junaci sa ekrana ne obaziru na elementarne dru{tvene i zakonske norme, ve} ih ignori{u i omalova`avaju. Jo{ ako su protagonisti tih TV serija na{i najpopularniji glumci koji na dru{tvenim mre`ama imaju armije fanova i pratilaca – onda smo zasigurno zavr{ili posao? Jer zna se – mlado drvo najlak{e se savija… Iz razloga profesionalne solidarnosti nijedan naslov u ovom tekstu pomenuti ne}u. Tim pre {to se u bran{i kojoj pripadam tako|e zna da se nikada nisam javno ogla{avao da komentari{em i kudim dela i rezultate mojih kolega, glumaca, scenarista, rediteqa i producenta. Pa to ne}u ~initi ni sada. Priznajem, zadovoqan sam kad sam u prilici da javno i na sva usta pohvalim projekat iza koga stoje moje kolege – kada za to ima razloga. Po{tuju}i taj princip, ovde i na ovom mestu pomenu}u samo dva imena.

Nisam jedini koji zna da je Aleksandar Tijani}, ~uveni generalni direktor Javnog servisa za vreme svog mandata na RTS-u stavio zabranu na produkcije krimi-serija.

Jedan od razloga koje je navodio je „da mi ne umemo i ne znamo da takvu seriju napravimo, a da ona vaqa”. A onda se, par godina nakon wegove iznenadne smrti, koliko se se}am 2016. godine – pojavio jedan koji zna. Wegovo ime je Gaga Antonijevi}. Do{ao je iz Amerike sa matricom moderne, u vizuelnom smislu nove estetike krimi-pri~e po uzoru na holivudski model i zajedno sa scenaristkiwom Nata{om Drakuli} napravio seriju „Ubice moga oca”, koju je gledali{te popilo kao hladnu vodu. I onda kre}e stampedo… Veliki uspeh ovog brenda, kao startni pi{toq na hipodromu ozna~io je erupciju krimi-sadr`aja na programima na{ih televizija. Autori i rediteqi su se utrki-

vali gde }e vi{e da lipti krvi. Sme{taju}i svoje trivijalne, ~esto i morbidne zaplete u na{e ambijente, Beograd je prezentiran kao grad u kojem je rizi~no iza}i na ulicu, a Srbija je u globalnoj percepciji postala balkanska Kolumbija – u kojoj qudski `ivot ne vredi ni{ta. U kojoj glorifikovani kriminalci bez mane i straha postaju romanti~ni heroji i idealizovani uzori. I dok bake i deke gase televizore ne `ele}i da gledaju takve sadr`aje, mu{ka mlada publika ih guta, a tinejxerke vri{te kad im se uka`e prilika da u`ivo vide „omiqene” junake sa ekrana… I dok se osvestimo, poput kancera tihi proces mentalne i emocionalne razgradwe mladih sa pravim `ivotnim vrednostima nepovratno i nezaustavqivo }e ~itave generacije odvesti u ponor… Ne moraju se svi slo`iti sa mnom. Nije mi je ideja da pospe{im omrazu, niti da prozivam, da osu|ujem kolege, producente, autore, scenariste i rediteqe takvih projekata. Zbog toga nikoga i ne imenujem. Ali ih pozivam da razmisle i sami izvedu zakqu~ke? [to se mene ti~e, zadr`avam pravo da mislim da permanentno kqukawe nasiqem u igranim programima na{ih televizija i portala kumulativno, pogubno i {tetno deluje na populaciju – pogotovu mladu i najmla|u. Vreme je da se hekleri stave u so{ke. Na{a klasi~na i savremene kwi`evnost prepuna je vrednih kwi`evnih dela koje treba ekranizovati i po wima snimiti filmove i TV serije. Narod je `eqan i gladan komedija i normalnih pri~a – a ako se prisetimo da je uloga umetnosti da razvija plemenita ose}awa u qudima, onda je jasno da treba promeniti plo~u. Dok ne bude kasno…

uuu Sre}a je poput palate iz bajke koju ~uvaju zmajevi. Moramo se boriti kako bismo je osvojili.

Aleksandar Dima

uuu Postoje dve vrste sre}e. Sre}a tela i sre}a duha. Izme|u te dve vrste sre}e ve}a je sre}a duha. Buda

uuu Ko misli da je sre}an, on je zaista sre}an. Jovan Du~i}

uuu Tvoja mo} je proporcionalna tvojoj sposobnosti da u`iva{. Napoleon Hil

uuu Dan bez smeha je izgubqen dan. Kineska poslovica

uuu Ako mi `ivot krila skrati, i sneg u oku po~ne da veje, znam, bar se ne}u pokajati {to sam umeo da se smejem. Miroslav Mika Anti}

uuu [to qudi imaju vi{e uslova za sre}u, to su nesre}niji. Paulo Koeqo

uuu Ko ima sre}e ne treba mu ni{ta drugo. Matija Be}kovi}

uuu Nikada ne dozvoli da sretne{ nekoga, ko nakon sureta s’ tobom ne}e biti sre}niji. Majka Tereza

Karnegi

uuu Uspeh je dobiti ono {to `elimo. Sre}a je `eleti ono {to dobijemo. Dejl

uuu Delovawe ne}e uvek doneti sre}u – ali sre}a sigurno ne}e do}i bez delovawa. Benxamin Dizraeli

uuu Sre}u odre|uje stawe na{eg duha, a ne doga|aji. Dalaj Lama

uuu Ko ima sre}e u kartama, nema je u qubavi. Da, a ko nema sre}e u qubavi, nema je ni u ~emu. \or|e Bala{evi}

uuu Mala nada donosi veliku sre}u. Dok velika nada donosi jo{ ve}e razo~arawe. @arko Lau{evi}

Rado{ Baji} - glumac, scenarista i rediteq

Otkrijte {ta sve nudi grad u centralnoj Srbiji, [umadijskom okrugu, okru`en vencima Bukuqe i Ven~aca, po~ev od vidikovca, parka Bukovi~ke bawe, Risova~ke pe}ine. Kada vas „zasvrbe tabani” i negde bi da otputujete, ali nemate mnogo slobodnih dana, odli~an izbor je jednodnevni izlet u Aran|elovac, u podno`ju Bukuqe i Ven~aca. U wemu i okolini ima zanimqivih sadr`aja za sve generacije, a udaqenost od, primera radi, Beograda je 74, Kragujevca 55, a Topole 14 kilometara.

Kako odmi~u kilometri, tako sve vi{e promi~u ~arobni bre`uqci [umadije. Neminovno, u mislima kre}e rima: „[umadijo, rodni kraju, u tebi je kô u raju”. U prole}e, kada sve olista i procveta, taj stih daje najta~niji opis. Iznad Aran|elovca je planina Bu-

kuqa i na wenom vrhu vidikovac, do kojeg vodi put kojim mo`ete kolima, mada mnogi idu i pe{ke, pa ~ak i roditeqi s malom decom i bebama u kolicima. Za one koji se usput umore tu su stolovi s klupama, da predahnu. Vrlo prijatno smo bili iznena|eni ~isto}om, jer nijedan papiri} ili pikavac nismo videli. Ni usput ni na vrhu.

Ruta koja prirasta za srce

S tog mesta spu{tamo se pravo u bo`anstveni park Bukovi~ke bawe. Jedinstven muzej na otvorenom mermernih skulptura, ima ih oko 70, s mno{tvom predivnih `ivopisnih cvetnih aleja, travnatih povr{ina, drvoredima, a kao neka stara dama koja ~uva park nalazi se Staro zdawe, na`alost u stawu propadawa. Deluje mo}no dok se ne pribli`ite. Gradwu je zapo~eo knez Mihailo Obrenovi}

1868. godine kao letwi dvorac dinastije. Tokom 19. veka uz Kapetan Mi{ino zdawe u Beogradu Staro zdawe predstavqalo je jednu od najlep{ih i najve}ih zgrada u Srbiji. Nada ostaje da }e se uskoro re{iti taj slu~aj i renovirati ovaj zna~ajni istorijski objekat.

U Bukovi~koj bawi nadaleko je poznata lekovita voda, koja le~i reumatizam, bolesti urinarnog trakta, blagu hipertenziju, bolesti respiratornog sistema, povrede itd. Tu je i Paviqon „Kwaz Milo{” poznat i kao Izvor kisele vode. Paviqon je bio prva fabrika u kojoj se fla{irala mineralna voda, u prvoj polovini 20. veka.

U letwim mesecima najmla|ima je na raspolagawu Akva-park s desetak tobogana i drugim atrakcijama, uz tri bazena s mineralnom vodom.

relativno suva, tek pokoja barica, i pomalo kapqe „odozgo”, treba vam nekoliko minuta da se naviknete na dnevno svetlo.

Na nadmorskoj visini od 660 metara ~eka vas turisti~ka osmatra~nica visine 19 metara, pewete se stepenicima i onda onako zadihani, kada vidite prizor od lepote, zastaje vam dah. Preovla|uju}i crveni krovovi Aran|elovca i okolina pru`aju se kao na dlanu, uz cvrkutawe ptica, tako da je audio-vizuelni do`ivqaj potpun.

Nedaleko od osmatra~nice je i spomenik {umadijskim partizanima. Posle {etwe kroz {umu mo`e se sesti u neki od dva kafi}a, a u ponudi je i hrana.

Posle tih razigranih boja parka, put vodi u tamu Risova~ke pe}ine u brdu Risova~a. Ona je na samom ulazu u Aran|elovac, s desne strane re~ice Kubr{nice. Wena du`ina od sada{weg ulaza do najudaqenije ta~ke je 114 metara. Arheolo{ka istra`ivawa zapo~eta su 1953. godine. Tu su prona|ene kosti bizona, kowa, jelena, kao i ostaci mamuta, pe}inskog lava i medveda, a potom i neandertalskog ~oveka. Istra`iva~i su u pe}ini prona{li listoliki no`, ko{tani bode` i gla~alo {to je potvrda prisustva neandertalaca na tim prostorima. Ulaz u pe}inu pla}a se 300 dinara, a radno vreme je od 9 do 17 ~asova. Gotovo na samom ulazu „do~ekuje” vas porodica pra~oveka, a ne{to daqe i maketa pe}inskog lava, razni pe}inski ukrasi – stalaktiti i stalagmiti. Pe}ina Risova~a stani{te je jedne vrste slepog mi{a – potkovi~ara koji je, kao i sve ostale vrste slepih mi{eva u Evropi, ugro`en i zakonom za{ti}en. Kada posle dvadesetak i vi{e minuta iza|ete iz pe}ine, koja je

U Aran|elovcu ima mnogo mesta na kojima se mo`e ru~ati: pe~eware, restorani, kafane. U jednoj od kafana u blizini pe}ine ru~ak za ~etvoro~lanu porodicu bio je oko 3.000 srpskih dinara (prase}e pe~ewe, dve porcije pomfrita, tri salate, hleb i tri soka ko{tali su 2.600 dinara).

U povratku ka Beogradu prolazi se pored Ora{ca, mesta poznatog po izbijawu Prvog srpskog ustanka 15. februara 1804. godine. Nemogu}e ga je „proma{iti” jer se s puta vidi monumentalni mermerni spomenik Kara|or|u, iza kojeg je Spomen-{kola „Prvi srpski ustanak”, Crkva Vaznesewa Gospodweg i Muzej Prvog srpskog ustanka, koji ~uva predmete, pi{toqe, pu{ke, zastavu Srbije i krst prote Atanasija

bukovi~kog nad kojim su se zakleli svi koji su prisustvovali zboru. Stazica od crkve spu{ta se kroz drve}e prema Mari}evi}a jaruzi, koja je prema predawu bila mesto dogovora o izbijawu ustanka i izboru Kara|or|a za vo|u. Samo mesto na posetioca ostavqa sna`an utisak, priroda je nestvarno lepa, vlada misti~na ti{ina. U mislima se roje slike tajnog zbora vi|enijih Srba koji su se dogovorili da treba da se „ustane” protiv Turaka. @eqa za slobodom, hrabrost, odlu~nost... Tu je, u spomen na taj va`an doga|aj, podignuta ~esma.

Za jednodnevni beg iz gradske vreve i osloba|awe od svakodnevnih briga ovaj deo [umadije pru`a i vi{e nego {to mo`e da stane u bele{ku s puta. Sre}an put svima koji su po`eleli da se na|u na opisanoj ruti, a koja }e, zasigurno, mnogima prirasti za srce. J. F.

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (3) 25.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

VIDOVDANSKI USTAV DONOSI NOVE SLOBODE I QUDSKA PRAVA

Kraq ukida feudalizam u Hrvatskoj i Sloveniji

Vidovdanski ustav je pokazao svoju progresivnu stranu odredbama o li~nim slobodama, o slobodi vere, slobodi savesti i slobodi {tampe, o pravu na udru`ivawe i pravu „zbora i dogovora“. Ukinuti su feudalni odnosi, a kmetovi su bez od{tete postali vlasnici dr`avne zemqe. Ustavom je ukinuto plemstvo i wihove titule i garantovana je puna ravnopravnost gra|ana ne priznaju}i „ikakva preimu}stva po ro|ewu“. Tako je zajedni~ka jugoslovenska dr`ava, stvorena borbom u Velikom ratu, `ivot zapo~ela ukidwem ostataka feudalizma, dakle mirnom „bur`oaskom revolucijom“, dodu{e jedan i po vek posle Francuske revolucije. Krajevi u kojima je bio nu`an ovaj preobra`aj nalazili su se na onoj strani koja je smatrana civlizacijski naprednijom, {to je svojevrstan paradoks, jer seqa~ka i orijentalna Srbija je svoju revoluciju izvela jo{ pod Kara|or|em, dakle samo 15 godina posle velike Francuske revolucije

U vreme dono{ewa Ustava kraq Petar je bolovao u usamqenoj vili na Top~iderskom brdu i bio je u takvom stawu da najverovatnije nije ni znao {ta se tog dana de{ava u Skup{tini. Nepuna dva meseca kasnije }e umreti. Ali na taj vidovdanski dan odigra}e se ne{to {to je moglo da okrene to~ak istorije i dinastiju Kara|or|evi} potpuno obezglavi. Usvajawu Ustava prisustvovao je regent Aleksandar koji je polo`io zakletvu na Ustav i na povratku iz skup{tine u dvor do`iveo i sre}no pre`iveo poku{aj atentata. Skup{tina se tada nalazila u dana{woj ulici kraqice Natalije, preko puta Vaznesenske crkve. Nekoliko desetina metara deli skup{tinski ulaz od raskrsnice sa ulicom Kneza Milo{a u koju je kraqevska ko~ija skrenula. U trenutku skretawa odjeknula je sna`na detonacija. Kowi su posko~ili, a ko~ija{ ih je naterao u galop i odmakao prema ulici Kraqa Milana. Ostali su u ~udu pogledali prema gore odakle se ~ula detonacija i ugledali oblak dima.

Bilo je jasno da je eksplozija neposredno povezana sa prolaskom regenta i wegove pratwe, a eksplozivna naprava je ba~ena sa tek dogra|enog tre}eg sprata zgrade ministarstva gra|evina koja se nalazila na uglu ulica Masarikove i Kneza Milo{a i koja i danas postoji kao zgrada

Privrednog suda. Po{to je regentova ko~ija odmakla prema dvoru, po~eo je lov na atentatora. Prona|en je u dvori{tu u rupi punoj blata u kojoj je poku{ao da se sakrije, pa je trebalo truda i vremena da se utvrdi wegov identitet. Blatwavi ~ovek je bio Spasoje Steji}, zvani Ba}o, ali daleko je va`nije da je on ~lan zabrawene Komunisti~ke partije i u~esnik Oktobarske revolucije.

Bomba, zapravo zapaqeni {tapin dinamita koji je Steji} bacio, odbio se od jedne bandere i ekplodirao u vazduhu pre nego {to je pao na zemqu. Ta sre}na okolnost je svakako doprinela da regent i Nikola Pa{i} koji se nalazio sa wim u ko~iji pro|u nepovre|eni. Ipak, desetak qudi koji su se nalazili u blizini, me|u wima i dvojica gardista, lak{e je povre|eno. Steji} je osu|en na smrt, ali mu je presuda zamewena kaznom od 20 godina robije.

Osu|eni su i mnogi vode}i qudi Komunisti~ke partije, me|u wima i generalni sekretar Filip Filipovi} na dve godine.

Steji} se na su|ewu branio da nije `eleo da ubije regenta, ve} da samo skrene pa`wu na te`ak polo`aj radni~ke klase. Takva odbrana deluje naivno, ali ako se ima u vidu da su Steji}a branili vrsni advokati nije bez osnova verovawe da je Steji} stvarno hteo da napravi predstavu za javnost a ne da ubije. Tome u prilog govori i ~iwenica da je kraqevska ko~ija bila prili~no daleko od mesta sa koga je Steji} bacio eksploziv, da su povre|eni samo oni koji su se nalazili pored same zgrade

sa ~ijeg je prozora ba~en dinamit i da su te povrede bile lake. Steji}u je smrtna kazna zamewena dvadesetogodi{wom robijom, navodno na molbu mlade kraqice Marije.

Samo nepun mesec kasnije, 21. jula, Steji}evu gre{ku „ispravi}e“ wegov partijski drug Alija Alijagi} atentatom na ministra unutra{wih poslova Milorada Dra{kovi}a, autora Obznane kojom je zabrawena Komunisti~ka partija. Bio je to povod da se, pored Obznane, donese i Zakon o za{titi dr`ave, kojim je svaka komunisti~ka aktivnost tretirana kao te{ko kriminalno delo. Posle atentata na ministra Dra{kovi}a Komunist~ka partija je svojim ~lanovima uputila o{tro upozorewe da se ne}e tolerisati idividualni teror kao metod borbe jer on {teti ugledu i ciqevima partije i da takve aktivnosti moraju odmah da prestanu.

Dva kraqa su umrla 1921. godine: 2. marta u Francuskoj u Antibu zavr{io se `ivot crnogorskog kraqa Nikole, a 16. avgusta umro je u Beogradu kraq Petar. Smr}u tasta i zeta, koji su silom politi~kih prilika postali protivnici, zavr{ena je jedna istorijska etapa u kojoj je tast u odsudnim trenucima „izgubio politi~ki kompas”, a zet u svom narodu obezbedio visoko po{tovawe zbog svojih „jasnih demokratskih i slobodarskin na~ela”.

l U slede}em broju: Beograd, mesto susreta Isto~ne i Zapadne Evrope

1810. - U Rio de la Plati u Argentini po~ela je pobuna protiv {panskog kolonijalnog re`ima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavqa kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno progla{ena u julu 1816.

1840. - U Srbiji je uveden javni po{tanski saobra}aj otvarawem prve po{te u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Po{ta je iz Beograda u druga mesta u zemqi otpremana sredom i subotom.

1889. - Ro|en je ruski in`ewer avijacije Igor Ivanovi~ Sikorski. Izumeo je helikopter (1908) i avion sa vi{e motora (1913).

1892. - Ro|en je biv{i predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito. Za vreme wegove vladavine 25. maj slavqen je kao Dan mladosti. Prema nekim podacima, on je ro|en 7. maja.

1895. - Britanski pisac Oskar Vajld osu|en je na dve godine robije zbog homoseksualizma.

1915. - Zavr{ena je bitka za grad Ipr (Belgija) u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i rawenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.

1929. - U Narodnom pozori{tu u Beogradu izvedena je premijera „Gospo|e ministarke” Branislava Nu{i}a. Naslovnu ulogu tuma~ila je @anka Stoki}, kojoj je Nu{i} unapred namenio ulogu.

1979. - Odmah nakon poletawa sa ~ika{kog aerodroma, sru{io se ameri~ki avion „DC-10” po{to mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 putnika i ~lanova posade.

1991. - Zavr{ena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci” vazdu{nim mostom” prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

1993. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivawu Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine po~iwene na tlu biv{e Jugoslavije sa sedi{tem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48).

1995. - Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladi{te municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimawem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Posledwi taoci pu{teni su 18. juna.

1996. - Biv{i bugarski car Simeon II vratio se u zemqu posle 50-ogodi{weg egzila.

2020. - U Mineapolisu (SAD), Afroamerikanca Xorxa Flojda je ubio policajac na du`nosti Derek [ovin. Video snimak Flojdovog ubistva izazvao je proteste {irom sveta.

Pi{e: Andrija ^olak

Unuka srpskog vojvode Marka Miqanova zadu`ila Ameriku

Unuka velikog srpskog vojvode, ku~kog junaka i autora „Primjera ~ojstva i juna{tva” Marka Miqanova bila je jedna od poznatijih ameri~kih kwi`evnica 20. veka i supruga naj~uvenijeg svetskog arhitekte Frenk Lojd Rajta. Olgu Ivanovnu Lazovi} (1898-1985) istorija je zapamtitila vi{e kao Olgivanu Lojd Rajt, a wena `ivotna pri~a dostojna je filmskog platna.

Olga Ivanovova Lazovi} ro|ena je 27. decembra 1898. godine na Cetiwu od oca Ivana Lazovi}a i majke Milice. Olgina majka Milica Miqanov Lazovi} bila je hrabra }erka vojvode Marka Miqanova koja je jula 1914, kada je objavqena op{ta mobilizacija, kao Milunka Savi}, uzela pu{ku i prijavila se kao dobrovoqac u Srpsku vojsku sa kojom je pro{la sve najva`nije bitke i rati{ta.

Wen otac vojvoda Marko nije imao mu{ke naslednike, pa se govorilo da je taj ratni~ki `ar, koji je goreo iz qubavi prema srpskom rodu, usadio u svoje tri k}erke An|u, Milicu i Joku. Milica se jo{ pre rata udala za Ivana Lazovi}a i sa wim dobija 1898. godine }erku Olgu.

U prvim decenijama u 20. veka, Olga odlazi iz Crne Gore i u Americi postaje pisac, plesa~ica, kompozitor, filozof, u~iteqica.

U braku sa arhitektom Rajtom bila je od 1924. do wegove smrti 1959. i aktivno je u~estvovala u svim wegovim zna~ajnim projektima. Preminula je 1988. godine u Skots-

dejlu, dr`ava Arizona. Bila je dugo godina na ~elu Rajtove fondacije, a wenim naporom Ameri~ki institut arhitekata proglasio je Rajta za najve}eg ameri~kog arhitektu svih vremena. Nema sumwe da je Olga ili „Olgivana” kako su je u Americi zvali, svom suprugu, pored pomo}i za brojna arhitektonska ostvarewa bila i velika inspiracija i podr{ka. Stalno mu je pri~ala o svojoj postojbini, lov}enskom Prometeju, koji se toliko „topio u srpske nesre}e”.

Bra~ni par Rajt je zato izme|u dva rata

boravio u Olginoj postojbini, a arhitekta Frenk Lojd Rajt se naro~ito divio Wego{evoj kapeli na Jezerskom vrhu.

Na`alost, po nalogu onda{wih komunisti~kih vlasti, Wego{eva crkva-kapela u kojoj je sahrawen je sru{ena 1972. godine da bi ustupila mesto faraonskom Mauzoleju, koji je uradio vajar Ivan Me{trovi}. Tako danas jedan pravoslavni mitropolit i monah po~iva kao faraon u mauzoleju, dok je wegova kapela koja je bila inspiracija i najve}em svetskom arhitekti varvarski

Posledwi potomak Vuka Karaxi}a umro u Rusiji 1979. godine

@ivot i dela najpoznatijeg srpskog reformatora i kwi`evnika Vuka Stefanovi}a Karaxi}a (1787-1864) ispisana su na mnogo kwiga. Wegov privatni `ivot ostao je relativno poznat kasnijim nara{tajima zahvaquju}i zapisima wegovih savremenika, ali tek do skoro o wegovom potomstvu znalo se gotovo ni{ta ili jako malo. Donosimo vam pri~u o posledwem potomku ~uvenog Vuka.

Nakon propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine, Vuk Karaxi} je kao i mnogi Srbi iz ustani~ke Srbije izbegao u susednu Austriju. Silom prilika obreo se sa ~lanovima porodice u Zemunu, odakle je ubrzo pre{ao u Be~. Tamo je i upoznao svoju `ivotnu saputnicu Be~lijku Anu Mariju Kraus, sa kojom se i o`enio.

Vuk i Ana imali su trinaestoro dece (devet k}eri i ~etiri sina), ali su na`alost pro`iveli sli~nu sudbinu kao i Vukovi roditeqi. Dosta dece preminulo im je u ranoj mladosti, jo{ kao deca (Milutin, Milica, Bo`idar, Vasilija, dvoje nekr{tenih, Sava, Ru`a, Amalija, Aleksandrina). Petoro od wih nije ni dve godine navr{ilo, ~etvoro je umrlo pre |a~ke klupe, dvoje u 17-oj i 18-oj godini. Zrelu `ivotnu dob do`iveli

su samo }erka Mina i sin Dimitrije. Oni su ujedno i jedini naxiveli svoje roditeqe.

Kako se Dimitrije nije `enio smatralo se da je Mininim odlaskom potpuno uga{ena Vukova loza. Me|utim, prema zapisima savremenika Dimitrije je u Rusiji imao vanbra~nog sina. Nakon neuspe{ne ~inovni~ke karijere u Kne`evini Srbiji, gde je zbog alkohola i dugova izgubio slu`bu i redovna primawa, Vukov sin se 1866. godine obreo u Petrogradu gde je na osnovu zavr{ene vojne akademije stekao oficirski ~in. U Srbiju se ponovo vratio 1876. godine gde u sastavu odreda ruskih dobrovoqaca u~estvovao u srpsko-turskim ratovima 18761878. godine. Nakon toga ponovo se vratio u Rusiju, gde je i umro od tuberkuloze 21. novembra 1883. godine.

Ime vanbra~ne supruge sa kojom je dobio dete nije poznato, ali je jedna porodica bri`no negovala svest i uspomenu na poreklo od Vuka Karaxi}a. U srpskoj javnosti tek vek kasnije saznalo se da je ruski pesnik i prevodilac Nikolaj Vladimirovi~ Stefanovi~ (1912 -1979) ~ukununuk znamenitog srpskog reformatora.

Nikolaj je ro|en 1912. godine u Var{avi, ali su se ubrzo po wegovom ro|ewu, roditeqi Vladimir Mitrofanovi~ Stefanovi~

(preminuo 1916. godine) i Olga Petrovna (preminula 1947. godine) preselili u Rusiju. Tamo je Nikolaj Stefanovi~ proveo ceo svoj `ivot, zavolev{i ruski jezik i rusku kulturu. Nikolaj Stefanovi~ bio je vi{estruko talentovana li~nost: diplomirao je kwi`evnost i glumu, a bio je po{tovan i kao odli~an pijanista. Wegovu svestranu karijeru duboko je poremetio Veliki otaxbinski rat (1941-1945). U trenutku nema~kog napada na Sovjetksi Savez, Nikolaj je bio glumac pozori{ta Vahtangov, a na dan kada je bomba pala na ovu zgradu, zadesio se me|u nekolicinom `ivih zakopanih ispod ru{evina. Kolege i drugovi umirali su u mukama, gu{e}i se jedan po jedan pred wegovim o~ima, ali smrt ovoga puta nije uspela da ga stigne`iv je izvu~en ispod ru{evina. Vreme nije uspelo da zale~i trag ovog susreta sa smr}u. Rat je promenio wegovu du{u, li{io ga lakog sagledavawa `ivotnih radosti, ali, na sre}u, nije mogao da uni{ti talenat, visoki talenat jednog pesnika. Uvidev{i ovu svoju nesre}u, on je svoje misli i svu nadu okrenuo Bogu. Ali ~ak i kao duboko pravoslavna osoba, ponekad je padao u o~ajawe, gotovo neverje. Obo`avao je prirodu kao delo Boga, opevao je `enstvenost kao ovaplo}ewe Bogorodice.

sru{ena i ba~ena u gomilu kamewa na Ivanovim Koritima.

MAJKA SOFIJA HEROINA

PRVOG SVETSKOG RATA

Milica Miqanov Lazovi}, Olgina majka, bila je jedna od tri }erke ~uvenog ku~kog vojvode i velikog srpskog pesnika Marka Miqanova Popovi}a. Bila je dobrovoqac i u Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine, ali kad je ~ula za mobilizaciju srpske vojske u julu 1914. godine, obula je o~eve ~izme i sa Cetiwa srpskog uputila se pravo u Kraqevinu Srbiju. Ostavila je svoje dete kod ku}e da se wene sestre, An|a i Joka i ostala familija, brinu o maloj }erki Olgi dok mama ratuje za srpsku slobodu. Milica je vojnik Moravske divizije I poziva, pod komandom pukovnika Stevana J. Milovanovi}a.

Kad se prijavila u dobrovoqce, nije krila ko je, niti se pretvarala da je mu{karac ({to je bio slu~aj sa drugim srpskim heroinama iz Velikog rata). Samo je objasnila svoje poreklo, prethodno ratni~ko iskustvo i to je bilo dovoqno. Milica Lazovi} je odmah postala sastavni deo jedinice pukovnika Milovanovi}a.

Milica Miqanov Lazovi} bila je u~esnih svih bitaka Prvog svetskog rata. Od Cera gde je prvi put juri{ala na [vabe (kao i na “[vabe koje govore na{ki”) preko operacija na Drini, Kolubarske bitke itd.

Pe{ke je pre{la Albaniju, bila na Krfu, pela se na vrh srpske slobode Kajmak~alan, probila Solunski front i pe{ke se vratila ku}i na Cetiwe svojoj }erki Olgi.

Nikolaj Vladimirovi~ Stefanovi~

„Nikolaj Stefanovi~ dobro je poznavao jezike naroda Jugoslavije jer je wegov otac (Vladimir Mitrofanovi~ Stefanovi~) bio Srbin.” zabele`io je Jefgenij Danilov u pesnikovoj biografiji. Za `ivota nije objavqivao svoje pesme, ali je posthumno u Rusiji objavqeno nekoliko kwiga wegove poezije, od kojih je posledwa „Poezija i pesme”.

Nikolaj Vladimirovi~ Stefanovi~ umro je 14. aprila 1979. godine, u Moskvi. Da li je imao potomaka nije poznato, pa se stoga smatra da je on ujedno i posledwi potomak Vuka Stefanovi}a Karaxi}a.

Olga Ivanovova Lazovi} Milica Miqanov Lazovi}, Olgina majka Marko Miqanov

MOZAIK

[ESTOMESE^NI POMEN MILOICA (MIKI) ]UR^I]

04. 11. 1960 - 02. 12. 2022.

Pomen }e biti odr`an u subotu, 27. maja u 12 ~asova na grobqu „Northern memorial Park“, a zatim }e uslediti poslu`ewe u Mikijevoj ku}i.

Pro{lo je 6 meseci od kako si nas napustio, a ostala je praznina koja ne mo`e biti popuwena. Te{ko je nastaviti daqe bez tebe. Mnogo nam nedostaje{.

O`alo{}ena porodica ]ur~i} i Vuk~evi}.

Kami Rita po 27. put osvojio najvi{i vrh sveta Mont Everest

Legendarni [erpas i planinarski vodi~, Kami Rita, popeo se jo{ jednom na najvi{i vrh sveta Mont Everest po 27. put, samo tri dana nakon {to je drugi vodi~ izjedna~io wegov prethodni rekord. Kami Rita (53) je stigao do vrha visine 8.849 metara vode}i grupu pewa~a na najvi{oj planini sveta, i stigao je bezbedno i dobrog zdravqa. Drugi vodi~ nepalskih {erpasa Pasang Dava popeo se na vrh u nedequ po 26. put, izjedna~iv{i pro{logodi{wi rekord Kami Rite.

Kami Rita se prvi put popeo na Everest 1994. godine i od tada je taj podvig ponovio skoro svake godine.

Ko su [erpasi?

Sredinom 19. veka Englezi, koji su u to vreme vladali Indijom, po~eli su da istra`uju Himalaje i preuzimaju ekspedicije na najvi{i vrh sveta. Za to su im bili potrebni vodi~i i nosa~i. Engleski sahibi, gospodari, vodili su sa sobom najpre nepalske seqake koji nisu `eleli, niti umeli da budu od ve}e pomo}i.

Kasnije su Englezi do{li u dodir sa [erpasima koji su bili sasvim druga~iji - od detiwstva naviknuti da nose te{ke terete i da se sa wima pewu uz planinu. Bili su i `eqni da dodatno zarade i postanu va`an deo istorijskih pohoda na najvi{i vrh sveta. 1963.

godine Novozelan|anin Edmund Hilari i wegov nosa~ i pratilac Tensing Norgaj prvi su osvojili najvi{i vrh na svetu, 8848 m visoki Mont Everest.

[erpasi, od kojih zavise svi alpinisti, ~esto i stradaju u ekspedicijama - po statistici, svaki drugi koji redovno u~estvuje u

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Svakodnevne strasti i emocije bi}e odlika va{eg privatnog `ivota. Ne{to lepo }e vam se stalno de{avati, ali ne uvek prijatno. Osobe suprotnog pola }e vas pozvati u svoje dru{tvo. POSAO: Ovo je verovatno va{ uspon kada po~iwete da ostvarujete mnoge svoje planove. Ne}ete zaboraviti nijedan detaq, ali }e biti potrebni napori da biste uspeli. SAVET: Idite korak po korak.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: U narednim danima dolazi do postepenog poboq{awa u privatnom `ivotu. Qudi }e ponovo postati otvoreniji prema vama, i obrnuto. Mnogi }e svoju vezu obnoviti izlaskom na neko lepo mesto. Samci }e se ponovo probuditi i napustiti ku}u. POSAO: Bi}e nekoliko malih bitaka, ~iji }e ishod zavisiti od va{e sposobnosti da sara|ujete sa drugima. SAVET: Na silu se ni{ta ne mo`e.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

QUBAV: Diskrecija i intimnost bi}e va{e glavne odlike i kriterijumi kojima }ete se ovih dana rukovoditi u li~nom `ivotu. Mo`da ~ak i voqenoj osobi idete na `ivce, jer kada `ele da iza|u, vi biste ostali kod ku}e. Budite malo kooperativniji. POSAO: Napravite selekciju i odredite {ta je prioritet. Na taj na~in se ne}ete ose}ati kao da ste gubili vreme. SAVET: U zdravom telu zdrav duh.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Ve}inu narednih dana pati}ete ili bar na neki na~in ose}ati frustraciju kada je qubav u pitawu. Sa~ekajte, uglavnom zato {to je ovo prilika da zaista preispitate sebe i svoja qubavna o~ekivawa. POSAO: Sti`u informacije koje ste ~ekali neko vreme. Ovo }e razjasniti neke stvari, pa }ete lak{e, jasnije po~eti da radite i zna}ete {ta je ~iji zadatak. SAVET: Neki u`ivaju u dru{tvu.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Ovih dana }ete me{ati dva privatna stila: jedan je atraktivan, sa puno qudi, a drugi tih, obi~an, svakodnevni. Ponekad }ete biti glavna meta udvara~a, a drugog dana }ete biti obi~na osoba koju prime}uju samo prijateqi. POSAO: Po{to }ete dobiti potrebne informacije, s lako}om }ete po~eti da radite. Mali napori }e biti vezani za komunikaciju. SAVET: Budite ono {to zaista jeste.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: U dru{tvu voqene osobe }ete na}i utehu i mir posle u`urbanog radnog vremena. Oni koji su slobodni te{ko }e posle posla prona}i dodatnu energiju za qubavna osvajawa. POSAO: Ja~a}e se prepiska sa kolegama koji nisu sa va{eg radnog mesta. Poveza}ete se sa wima i razmewivati poslovne informacije. Neki }e tako|e putovati zbog posla.

SAVET: Va{i talenti ~ekaju da budu oslobo|eni.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: Ve}i deo ove nedeqe ima}ete dobar vetar u le|a. Ne budite sami, nego idite me|u qude. U wihovom dru{tvu }e vas rado prihvatiti i jo{ vi{e po`eleti. Verovatno }ete imati i mnogo udvara~a.

POSAO: ^ekate da drugi daju svoj sud o tome {ta ste uradili zajedno sa svojim kolegama. Ponekad }e va{a o~ekivawa biti nerealno visoka. Budite realniji. SAVET: Osigurajte kvalitetan san.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Bi}ete otvoreni i opu{teni u privatnim odnosima. Spremnost da verujete drugima vrati}e vam se na najboqi mogu}i na~in. Ne samo da }ete imati poverewa u svog partnera, ve} }e biti i obrnuto. POSAO: Va{ uticaj u poslu zasniva}e se na va{oj stru~nosti. ^ekate neke informacije od saradnika koje bi mogle uticati na daqi razvoj posla.

SAVET: Dugoro~no, mo`ete biti zadovoqni sobom.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

ekspedicijama ostavi svoj `ivot na ovoj planini. Me|utim, i pored svih opasnosti, [erpasi nemaju drugog izbora nego da se i daqe pewu i nose teret svojim sahibima, nekad i vi{e od 60 kg odjednom.

[erpasi nisu samo nosa~i, ve} i vodi~i koji biraju najsigurnije puteve. Oni se brinu i o nabavci i pripremi hrane, podi`u i sklapaju {atore. Po verovawu [erpasa, na vrhu Himalaja borave bogovi i stupiti u wihovo svetili{te mo`e da izazove bo`anski bes, svakojake nesre}e i slabu `etvu. Stoga mnogi od wih zastanu i ne prilaze samom vrhu kada dovedu svoje sahibe do wega. [erpasi su oduvek bili i pouzadni pratioci i prijateqi svojih sahiba, zbog kojih su ~esto stavqali i svoje `ivote ne kocku. Ostajali su uz bolesne i promrzle, negovali ih i na svojim le|ima snosili u dolinu.

1963. godine, kao nagradu za skalp Jetija, Edmund Hilari je [erpasima dao novac da podignu {kolu, a godinu dana kasnije u blizini naseqa Luka izgra|en je aerodrom. Vreme putovawa od Katmandua do Luke koje je nekada trajalo dve sedmice, skra}eno je na 40 minuta. Bio je to po~etak masovnijeg turizma u ovoj zabitoj oblasti sveta.

QUBAV: Budite ne`ni sa voqenom osobom i ne shvatajte previ{e ozbiqno okolnosti koje vam uvek ne idu na ruku. Vremena su takva da }ete morati da se prilagodite. Oni koji i prihvataju neke kompromise bi}e sre}niji. POSAO: Pred vama su izazovi diplomatije i tolerancije. Samo primenom takvih ve{tina mo`ete uspeti. Kqu~ va{eg uspeha le`i u saradwi. SAVET: Posvetite se onom {to volite.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Mnogi }e pobe}i na posao ili u dru{tvo prijateqa i ostati tamo dok ne nai|u na neku obe}avaju}u privatnu atrakciju. Sa svima }e{ mnogo razgovarati. POSAO: Na vama je da radite i poka`ete {ta znate. Okolnosti, qudi i doga|aji }e vam i}i u prilog. Mnogi }e dobiti pravu priliku na koju su dugo ~ekali. Ako budu profesionalni, uglavnom }e pobediti. SAVET: Ne razbijajte glavu sitnicama.

QUBAV: Uticaj qubavnih planeta na va{ privatni `ivot }e biti {arolik. Ponekad }e vam se ~initi da je sve mogu}e, a drugi put da ni{ta nije mogu}e. Bi}e potrebna dobra prilagodqivost. POSAO: Mogu}e je da }ete dobiti pove}an obim posla, ali kako }e biti prili~no zanimqivo, pa ~ak i prijatno, verovatno }ete u`ivati u svim ovim zadacima. SAVET: Va{e interesovawe za alternative raste.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: O qubavi }ete vi{e razmi{qati nego {to }ete se qubiti. Neki }e osetiti isku{ewe tajne qubavne veze. Bi}e i drugih koji }e vas pozvati u svoje dru{tvo, ali ne}ete biti sigurni koji je wihov motiv. POSAO: Od kada sawate o velikim poslovnim potezima, sada imate priliku da poka`ete svoje poslovne ve{tine. Spremni ste za tako ne{to. SA-

VET: Poka`ite koliko ste profesionalni.

Pre 150 godina patentirane su ~uvene farmerke

U toku kalifornijske zlatne groznice 1853. godine nema~ki doseqenik u Ameriku Levi [traus napravio je prve farmerke (engl. jeans) . Prve pantalone bile su od sme|eg grubog platna koje se koristilo u rudarskim kampovima i kao pokriva~ za zapre`na kola.

Kroja~ i klijent [trausa, Xejkob Devis stavqao je nitne na uglove xepova kako bi oja~ao pantalone. Dejvis je predlo`io [trausu da ulo`i novac u patent i da podele vlasni{tvo nad patentom.

Pre ravno 150 godina ~uvene farmerke su dobile US Patent broj 139121. Zato se 20. maj 1873. godine smatra zvani~nim „ro|ewem“ farmerica.

Najraniji poznati prethodnik farmerica je debelo indijsko pamu~no platno (engl. dungaree) iz XVI veka. Platno se bojilo u indigo i tako se proda-

valo mornarima u Bombaju.

Farmerice su zatim prvi put bile proizvedene u \enovi kada je ovaj grad bio nezavisna republika i pomorska sila. Napravqene su za pripadnike \enovqanske mornarice gde su se zahtevala odela za sve vremenske prilike. Koren engleske re~i jeans odnosno blue jeans le`i u francuskom izrazu koji se u to vreme koristio: blue de Genes

Levi [traus (engl. Levi Strauss), bavarski trgovac u San Francisku, prodavao je farmerice rudarima po Kaliforniji 1850-ih. Xejkob Dejvis (engl. Jacob Davis) je bio kroja~ koji je zajedno sa [trausom patentirao farmerice sa bakarnom dugmadi kao poja~awe. Kasnije farmerice nose ostali radnici, me|u kojima i farmeri. Tako nastaje izraz u srpskom jeziku.

Kami Rita

ISKUSTVA I SAVETI LEKARA

Spavawe i san! Koliko je dnevno potrebno sna?

Spavawe predstavqa jedan od osnovnih procesa normalnog funkcionisawa qudskog organizma. Iako mi teorijski mo`emo da funkcioni{emo sa malo sna retki su qudi koji to mogu bez vidqivih posledica. U realnosti nedostatak sna mo`e da dovede do razli~itih vidova pogor{awa zdravqa. Koliko dugo treba da traje san i od ~ega se sastoji?

Spavawe i san predstavqa jedan od osnovnih fiziolo{kih procesa organizma. U zavisnosti od godina potrebna je razli~ita du`ina sna, „Nacionalna fondacija za san“ iz Amerike je potrebnu du`inu sna karakterisala na ovaj na~in: Novoro|ene bebe od 0–3 meseca od 14 do17 sati, bebe od 4–11 meseci od 12 do 15 sati, deca od 1–2 godine od 11 do 14 sati, deca pred{kolskog uzrasta

RECEPT

[PANSKI GULA[

POTREBNO JE:

n 2 crna luka

n 1,2 kg sviwskog mesa

n 1 ka{ika paradajz pirea

n 400 g seckanog pelata

n 1 l bujona od povr}a

n 1 ka{i~ica {e}era

n 100 g kiselih krastavaca

n 2 paprike, miro|ija

n 1 dimqena kobasica

PRIPREMA:

U dubqoj {erpi propr`ite sitno seckani crni luk, a kada on omek{a dodajte i meso ise~eno na kockice. Propr`ite, pa posolite i pobiberite, a onda dodajte i paradajz pire. Prom{ejate, pa sipajte bujon i paradajz pelat. Prome{ajte, smawite vatru i poklopite, pa kuvajte nekih sat vremena. Deset minuta pred kraj kuvawa dodajte sitno seckanu papriku i kisele krastavce, prome{ajte i dodajte seckanu dimqenu kobasicu. U gotovo jelo dodajte seckanu miro|iju i slu`ite. Prijatno!

od 3 – 4 godine od 10 do 13 sati, {kolska deca od 5–12 godina od 9 do 11 sati, tinejxeri od 13–17 godina od 8 do 10 sati, odrasli od 18–64 godine od 7 do 9 sati, osobe od 65 godina i starije 7 do 8 sati sna.

Spavawe se sastoji iz ciklusa koji traju oko 90 minuta. Jedan ciklus ima 4 stadijuma.

Prvi stadijum podrazumeva period izme|u uspavqivawa i sna.

Drugi stadijum je ve} ulazak u san gde se gubi ose}aj za okolinu usporava disawe i sr~ana radwa. Tre}i stadijum podrazumeva duboki san. U ovom periodu se na{ organizam usporava do maksimuma. Te`e se iz wega budi i tokom wega dolazi do oporavka organizma i puwewa baterija za sutra{wi dan. Ovaj stadijum je dakle jako bitan za fizi~ki opoavak organizma. ^etvrti stadijum je REM faza, gde dolazi do aktivnog sawawa. Tokom ovog stadijuma mozak je pu{ten da radi na svoj na~in i sawa. Tako dolazi do obrade informacija koje su nagomilane i oporavka na mentalnom i psihi~kom nivou. Svaki od ovih stadijuma je bitan, ali mo`e se re}i da je najgore prekinuti tre}i stadijum. Ukoliko do|e do prekida sna u ovom stadijumu, osoba mo`e da se ose}a unezvereno i umorno na fizi~kom nivou. Najboqe bi bilo ukoliko do bu|ewa do|e u periodu posle ~etvrtog REM stadijuma kada se probu|ena osoba ose}a najodmornijom.

Uzimaju}i u obzir preporu~eni du`inu sna od oko 7 do 9 sati za odrasle, broj ovakvih ciklusa potrebnih za normalno funkcionisawe u slede}em danu je 5 do 6.

Koji znaci pokazuju da nemate dovoqno sna?

Ukoliko nemate dovoqno sna, to mo`e da se odrazi kako na fizi~ko tako i na psihi~ko zdravqe.

Psihi~ki znaci nedostatka sna su:

Razdra`qivost, nervoza, svadqvost, depresija, nemogu}nost ili ote`ano koncentrisawe ali i razumevawe problema koji vas okru`uju, ote`ano pam}ewe, gubitak orijentacije,

Ote`ano izvr{avawe razli~itih slo`enih, ali i prostijih zadataka, recimo udarawe u predmete ili ispu{tawe predmeta…

Fizi~ki znaci nedostatka sna su povezani sa trudom organizma da odr`i normalno funkcionisawe u stawu povi{enog stresa.

U tu svrhu mo`e da do|e do: skoka pritiska, ubrzanog rada srca, uve}anog ose}aja gladi i te`wom za slatkim, pojavom glavoboqe. Mo`e da do|e do promene u fizi~kom izgledu te usporenim i tromim pokretima. O~i mogu da budu crvene, naduvenih kapaka i izra`enih tamnih podo~waka. Lice i ko`a mogu da budu beqe prebojenosti i da odaju utisak bolesti.

Vremenom mo`e da do|e do pada krvne slike, poreme}aja hormonskog statusa, o{te}ewa na srcu i krvnim sudovima odnosno razvoja hroni~nih bolesti.

Za{to

Luk je niskokalori~na za~inska biqka prepoznatqive sumporaste arome koja poti~e iz Azije i Bliskog Istoka. Koristi se za jelo, ali i u lekovite svrhe ve} oko 5.000 godina.

Uz {argarepu i celer smatra se osnovnom namirnicom poznatog kulinarskog trojstva, koji je baza brojnih jela italijanske gastronomije.

U sve`em obliku luk je izrazito qut, ali ako ga podvrgnete dugotrajnoj termi~koj obradi na laganoj temperaturi, posta}e sladak i karameliziran. Luk mo`ete i kiseliti i kao takav dodati razli~itim jelima. Za{to treba jesti luk?

U najvi{e zdravstvenih prednosti luka u`iva}ete ako ga jedete u sirovom obliku. On, naime,

[ta uraditi da bi bio boqi san?

Danas na `alost spavawe i dovoqan san predstavqaju ne{to nedosti`no najve}em broju qudi. Razlozi za to su razni, od posla kojim se bavimo i stresa do prevelikog broja nadra`aja koji su tu da nam okupiraju pa`wu. Kada nam do|e pacijent koji ima problem sa spavawem, pre uvo|ewa lekova, poku{amo da savetima i promenom na~ina `ivota razre{imo problem.

Ono {to im savetujemo je pre svega: Smawivawe nadra`aja u smislu ga{ewa televizora, smawivawa muzike te neizbe`nog ostavqawa mobilnog telefona i svih onih dru{tvenih mre`a koje nas okru`uje. Podse}amo ih da smo nekada informacije saznavali iz novina a dru{tvene kontakte ostvarivali {etwom i dru`ewe a ne neprestanim buqewem u razli~ite oblike ekrana. Potenciramo da ve~eru imaju najkasnije do 20 ~asova, da ona bude laka , bez te{ko varqive hrane, preslatkih slatki{a i alkohola. Savetujemo im da posledwu kafu ili neki drugi napitak bogat kofeinom konzumiraju najkasnije do 18 ~asova. Da izbace energetska pi}a iz upotrebe kao i da maksimalno smawe konzumirawe gaziranih napitaka.

Jedno sat vremena pre odla-

ska na spavawe, da polako po~nu postepeno da gase svetla po ku}i ili stanu. Sve vrste mobilnih aparata i aparata koji emituju bilo kakav oblik svetlosti treba izbaciti iz sobe, a buditi se uz zvuk klasi~nog budilnika sata, a ne name{tawem mobilnog telefona da zvoni. Ok, mobilni telefoni su neizbe`ni , ali ne bi trebalo nikako da se jo{ jednom pred spavawe pre|e jo{ jedan nivo ili pogleda jo{ jedna stranica sa vestima, to mo`e pogor{ati kvalitet na{eg sna. Nemojmo zaboraviti i ostavqawe sva|a, prepirki i ostala ispravqawa „krivih Drina“ za neki drugi dan, a ne za krevet, Na kraju predla`emo staru dobru {oqu toplog mleka u pixami i prigu{eno svetlo. Ponekad na `alost ni ovo ne poma`e i neophodni su lekovi. Lekove treba uvoditi uz razgovor sa psihijatrom ili mo`da psihoterapeutom. Pogotovo ako postoji neki psihi~ki problem koji optere}uje „du{u“, tera na razmi{qawe i ne da pacijentu da u|e u san. U svakom slu~aju trudite se da lekove izbegavate u {to ve}oj meri i ako ih uzimate da to bude {to kra}e uz pratwu stru~ne osobe.

Lekari op{te prakse iz Bora: dr Ivana Cerovina \uri} i dr Ivan \uri}

sadr`i brojne hrawive stvari, od vitamina A, C i E do kalcijuma, kalijuma i magnezijuma, koje imaju blagonaklono delovawe na qudski organizam.

Luk sadr`i kvercetin, koji sni`ava visoki krvni pritisak, spre~ava stvarawe plaka na arterijama, ali i formirawe krvnih ugru{aka te tako smawuje mogu}nost od bolesti srca i kar-

diovaskularnog sistema. Bogat je antioksidansima, koji osna`uju imunitet tela. Deluje protivupalno. Dobar je izvor kalcijuma – minerala koji je neophodan za zdravqe kostiju. Konzumacija sirovog luka pove}ava nivo testosterona kod mu{karaca i poma`e kod problema erektilne disfunkcije.

je dobro jesti crni luk

ENIGMATIKA

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

SrpskiGlas

OVAMO-ONAMO

SRPSKI PISAC I EPISKOP MU[ICKI

SRPSKA GLUMICA, RAS

S VREMENA NAVREME, PONEKAD

ZENONOVA STOI^KA [KOLA

1. I 3. VOKAL

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE

TAJNO SE DOGOVARATI (@ARG.) KRUPNOOKO TITANIJUM TRE]A MUHAMEDOVA @ENA OVLA[]EWE (LAT.) LI^NA ZAMENICA

PENAOD UMU]ENIH BELANACA LITOGRAFIJA

STANOVNIK PARA]INA

REKAU RUSIJI OTROV

AUTONOMNA POKRAJINA

STAROEGIPATSKI MUDRAC I ASTROLOG

MESTO U CRKVI ZA ISPOVEDAWE

SRPSKI SPORTSKI NOVINAR (1935-2011)

IMENA ODMILA (GRAM.)

DU@INA KRU@NICE

TEMPERATURA

AMERI^KA GLUMICA HATAVEJ

ONI KOJI POLA@U ISPITE

VOJNO-IZDAVA^KI ZAVOD (SKR.)

SKLADI[TE, STOVARI[TE (FR.)

BIV[I AL@IRSKI FUDBALER, MUSA GLUMICA, AN\ELKA EMISIJA NARTS-U VOKATIV (SKR.)

NOMEN JEDAN MUZI^KI TONALITET

SLOVO HEBREJSKOG PISMA DELOVI HEKTARA

RUBQA MILICA ODMILA

LEBANE OSTRVO U JADRANSKOM MORU

ISTORIJSKI INSTITUT RUKOMETA[ICA VERASKO

ANKONA DELOVI RADIO PRIJEMNIKA

UZVIK KAD SE NE[TO NAGLO ZGRABI INOVATOR

SLIKAR MAKS MATERIJA IZVANILEPLODA

AMPER AMERI^KA PROFESIONALNA KO[. LIGA

GAVRILO ODMILA MAJSTORI ZA LIMARIJU

HAZARDNA KARTA[KA IGRA

TRE]I STEPEN (MAT.) FK IZ MILANA RUKOHVAT

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: AMO-TAMO, LUKIJAN, EVA, [NE, KATKAD, STOA, AP, AI, MSTA, N, TET, R, ISPOVEDAONICA, MARKO MARKOVI], HIPOKORISTICI, OBIM, LB, II, AN, T, ]AP, ERNST, A, EN, GAVRA, AJNC, POLAGA^I, KUB, VIZ, NESI, NAD, DOMINIKANKE, R, ETANOL, TIRA@, PAR, VI[WEVINA, ORIJENTIRI, A^.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: SEVERINA, TRATORAK, RATANIJA, OTITIS, NAKITITI, C, AZI, IN, ISNA, ANA, JA, METAR, URO, KETI, MODERNA, SINATRA, P, SONANT, SMET, TER, TAJ, KIRI.

SUDOKU

VODORAVNO: 1. Hrvatska pop peva~ica („Gas, gas“), 2. Sredozemna biqka, akant, 3. Lekoviti koren peruanske biqke, 4. Zapaqewe u{iju (gr~.), 5. Ukrasiti, nagizdati, 6. Oznaka za celzijus - Skandinavski bogovi - Auto-oznaka za Indiju, 7. Egipatski grad na Nilu - Srpska glumica Frani}, 8. Li~na zamenica - Mera za du`inu, 9. Udru`ewe rezervnih oficira (skr.) - Ameri~ka glumica Bejts, 10. Pravac u hrvatskoj kwi`evnosti, 11. Ameri~ki peva~ i glumac, Frenk, 12. Oznaka za pondZvu~ni suglasnik (lat.), 13. Sne`ni nanos - Katran, 14. Pokazna zamenica - ^uveni francuski nau~nici, Pjer i Marija USPRAVNO: 1. Metal sli~an kalcijumu - Re~ca za u}utkivawe, 2. [tamparske gre{ke (lat.) - Zaliv u evropskom delu Turske - Simbol mazurijuma, 3. Papska dr`ava u Rimu - Mitski vladar Itake, 4. Uticaj dr`ave na ekonomiju - Sisar iz porodice rakuna, 5. Kretati se ispod povr{ine vode - Deo televizora - Simbol kalijuma, 6. ^uvena slika Vinsenta van GogaNapadi na istaknute li~nosti, 7. Prefiks za gra|ewe superlativa - Ameri~ka pop peva~ica („Simply The Best“), 8. Grad u Izraelu - Jezero u Finskoj - Grad u Italiji.

BROJ [TAMPANIH PRIMERAKAIZDAWA [TAB (SKR.) 17. I 10. SLOVO

VE[TA^KA INTELIGENCIJA PROTIV ZDRAVOG RAZUMA

Tom Henks: Zahvaquju}i ve{ta~koj inteligenciji

mogao bih da se pojavqujem u filmovima i posle smrti

Gostuju}i u jednom podkastu, ~uveni holividski glumac Tom Henks je napo menuo kako se mo`e desiti da }e se zahvaquju}i ve{ta~koj iteligen ciji wegova karijera nastaviti i posle wegove smrti.

Poznat i po svojim komi~nim i dramskim ulogama, Tom Henks, jedna od najpopularnijih i najprepoznatqivijih filmskih zvezda {irom sveta, ka`e da bi tehnologija mogla da se koristi za ponovno stvarawe wegovog lika tako da bi mogao da se pojavquje u filmovima „od sada pa do kraja sveta“, prenosi BiBi-Si.

Me|utim, priznaje da ovakav razvoj do ga|aja stvara ozbiqne umetni~ke i pravne izazove.

Ovakve stavove glumac je izneo po{to je Nil Tenant iz „Pet {o{ bojsa“ rekao kako bi muzi~ari mogli da koriste ve{ta~ku inteligenciju za rad na pesmama.

„Ovo postoji jo{ odavno“, podse}a Henks. „Kada smo snimali film Polar ekspres –ogromna koli~ina na{ih li~nih podataka je bila zakqu~ana u kompjuteru – bukvalno smo bili kopirani“.

„Videli smo da ovo dolazi, videli smo da }e postojati ta mogu}nost da se nule i

jedinice iz ra~unara pretvore u na{e lice i lik. Od tada se to uve}alo za milijardu puta i vidimo ga svuda.”

Polar ekspres, objavqen 2004. godine, bio je prvi film koji je u potpunosti animiran kori{}ewem tehnologije digitalnog snimawa pokreta.

Henks navodi i da se u filmskoj industriji vode razgovori o tome kako da se glumci za{tite od efekata novih tehnolo-

[arliz Teron u vezi sa manekenom

Aleksom Dimitrijevi}em

Poznata holivudska glumica [arliz Teron u vezi je sa manekenom Srbinom Aleksom Dimitrijevi}em posle neuspe{nih romansi sa [onom Penom i Gabrijelom Obrijem.

Teron (47) je uslikana sa Dimitrijevi}em u nedequ u restoranu u nasequ Los Feliz u Los An|elesu, objavio je „Mejl”.

List pi{e da je glumica bila odli~no raspolo`ena tokom ru~ka sa Dimitrijevi}em u restoranu, kao i da su se {etali ulicama Los An|elesa i da se nisu krili od prolaznika i paparaca.

[arliz je majka dve usvojene }erke: Xekson (11) i Avguste (7), a u decembru pro{le godine rekla je za „Holivud reporter” da bi se odrekla karijere zbog svoje dece, ukoliko bi morala da bira.

Dimitrijevi}, koji poti~e sa srpskih prostora, ranije je bio model za brendove kao {to su Malbon golf, AG Grin label, Elder stejtsmen i Kombo boksing. Aleks `ivi i radi u Los An|elesu i pored modelinga bavi se i dizajnom.

gija. „Mogu da vam ka`em da se vode rasprave u svim udru`ewima, svim agencijama i svim pravnim firmama kako bi se do{lo do pravnih posledica za{tite lika i glasa, i sve ostale na{e intelektualne svojine“, dodao je Henks.

„Sada je potpuno izvodqivo, ako bih po`eleo, mogao bih da se pojavim u serijalu od sedam filmova u kojima bih od sada pa nadaqe imao 32 godine.“

„Pomo}u ve{ta~ke inteligencije ili dip-fejk tehnologije sada svako mo`e da se pretvori u bilo koju `ivotnu dob. Mogao bi da me udari autobus sutra i to je to, ali moje pojavqivawe u filmovima bi moglo da traje, i traje, i traje.“ „Bez razumevawa ve{ta~ke inteligencije i dip-fejk tehnologije, ni{ta vam ne}e re}i da to nisam pravi ja. A ima}e odre|eni stepen kvaliteta kao da sam `iv. To je svakako umetni~ki izazov, ali je tako|e i pravni.“

Sli~na tehnologija je ve} kori{}ena u najnovijem filmu o Indijani Xonsu, za koji je osamdesetogodi{wi Harison Ford „podmla|en“ za uvodnu sekvencu.

Filmski stvaraoci su pregledali arhivski materijal mla|eg Forda pre nego {to su ga ukomponovali sa novim snimcima, stvaraju}i iluziju Indijane Xonsa iz 1944.

Henks dodaje i da bi tehnolo{ki razvoj mogao da dovede do toga da se verzija wega generisana ve{ta~kom inteligencijom pojavi i u filmovima u kojima on nikada ne bi prihvatio da glumi.

„Qudi }e ~ak mo}i i da ka`u, da to je ve{ta~ka inteligencija napravila, ali pitawe je da li }e ikoga biti briga {to je to tako? Postoje neki qudi kojima to ne}e biti bitno, koji ne}e napraviti to razgrani~ewe.“

Ve{ta~ka inteligencija tako|e postavqa velike dileme i pred muzi~ku industriju, sa opre~nim reakcijama na wenu upotrebu za komponovawe muzike u duhu razli~itih umetnika.

Pesma nastala kori{}ewem kloniranih glasova Drejka i Viknda povu~ena je sa servisa za strimovawe pro{log meseca, ali je Grajms ohrabrio muzi~are da nastave da koriste wene usluge za pravqewe muzike.

Peva~ „Pet {op bojsa“, Nil Tenant rekao je za Radio Tajms da je uzbu|en zbog mogu}nosti koje pru`a ova tehnologija.

„Postoji pesma za koju smo napisali refren 2003. godine i nikada nismo zavr{ili, jer nisam mogao da smislim stihove“, rekao je Tenant.„Ali sada sa ve{ta~kom inteligencijom mo`ete da ubacite delove koje ste napisali, da pritisnete dugme i da popunite praznine.“

NAJBOGATIJEG SRBINA FILIPA CEPTERA @IVI PUNIM PLU]IMA

]ERKA

Ema Cepter `ivi punim plu}ima, redovno putuje, egzoti~ne destinacije su joj omiqene, ali je i student psihologije.

Filip i Madlena Cepter su pre vi{e od 20 godina usvojili }erku Emu. O `ivotu mlade Eme se ne zna mnogo, a retko i daje izjave za medije. Me|utim, o wenom stilu `ivota mo`e se saznati puno na osnovu objava na dru{tvenim mre`ama, na kojima je jako aktivna.

Kako su weni roditeqi od prodaje posu|a napravili pravu poslovnu imperiju, postali su jedna od najbogatijih srpskih porodica, koji veliki deo zara|enog novca ula`u u kulturu. Iako `ivi u izobiqu, privodi studije psihologije u Londonu, a nakon toga planira da se posveti porodi~nom biznisu. Do pre nekoliko godina o ovoj lepotici se gotovo ni{ta nije znalo. Na wenom Instagram nalogu se mo`e videti da Ema `ivi punim plu}ima, redovno putuje, egzoti~ne destinacije su joj omiqene, ali i poseduje vredne dizajnerske komade od nekoliko desetina hiqada evra. Tako|e, fotografije stana u kojem boravi oduzimaju dah, posebno prostrana dnevna soba opremqena najmodernijim name{tajem i ure|ena po posledwim trendovima iz koje

najvi{e objavquje selfije.

Ina~e, zanimqivo je i da je vila na Dediwu koja je u vlasni{tvu wenih roditeqa dobila ime po woj. Filip i Madlena su svojevremeno na najlep{i na~in opisali kako im je Ema promenila `ivot iz korena, ~im su je doneli u wihov dom.

- U na{ `ivot u{la je jednog decembarskog dana 2000. godine i odmah se ugnezdila u na{a srca gde je otvorila prostor koga tu ranije nije bilo. Lepo je kad ~ovek mo`e da se ostvari kao stvaralac, pa da zatim postane roditeq, a jo{ je lep{e kada mo`ete da ispravite

nepravdu i umesto bola stvorite – qubav. Meni se dogodilo i prvo i drugo - rekla je Madlena jednom prilikom.

Nema sumwe da je Ema bila i ostala voqeno dete, kojem su roditeqi priu{tili samo najboqe.

Sa druge strane, ova 23-godi{wakiwa preferira provokativniji na~in odevawa, te ~esto isti~e u prvi plan svoje zanosne obline. Tako|e, obo`ava pse, ima ih nekoliko i skoro svuda ide zajedno sa wima.

Da }e naslediti ogromno bogatstvo govori ~iwenica da je wenog oca Filipa Ceptera „Forbs” 2017. proglasio najbogatijim ~ovekom u Srbiji, a imovina se procewuje na oko pet milijardi dolara.

Madlena i Filip vlasnici su luksuznih nekretnina, a isti~e se vila u Monaku, koje je bila vlasnica austrijska carica Sisi, ali i egipatski kraq Faruk. Pokroviteqi su visoke umetnosti, a Madlena obo`ava antikne komade name{taja, koje kupuje na poznatim aukcijama i wima ure|uje vile koje par poseduje.

Par poseduje nekoliko primeraka najluksuznijih automobila na svetu. Svoje bogatstvo tako|e su iskoristili da osnuju zna~ajne kulturne institucije. Porodica `ivi na relaciji Beograd - Monako.

Tom Henks

Seviqa i Roma u finalu Lige Evrope

Fudbaleri {panske Seviqe i italijanske Rome igra}e u finalu Lige Evrope se 31. maja na Pu{ka{ areni u Budimpe{ti po{to su u revan{ utakmicama polufinala eliminisali Juventus, odnosno Bajer Leverkuzen.

Seviqa je stigla do sedmog finala Lige Evrope, u prethodnih {est je uvek slavila, po{to je posle produ`etaka pobedila Juventus 2:1 (1:1), dok je Roma odigrala 0:0 u Nema~koj i tako stigla do drugog uzastopnog evrospkog finala.

Juventus je poveo u 65. minutu, kad je Du{an Vlahovi} posle samo 120 sekundi provedenih na terenu iskoristio gre{ku defanzivca doma}e ekipe i poslao loptu u mre`u sa ivice {esnaesterca. Izjedna~io je rezervista doma}ih Suso u 71. minutu, prelepim golom sa 18 metara.

Po{to je i u prvom me~u bilo nere{eno (1:1) igrali su se produ`eci. Seviqa je ve} u petom minutu produ`etka stigla do gola, Erik Lamela je posle centar{uta Brajana Hila udarcem glavom sa 11 metara poslao loptu u mre`u Juventusa. U 116. minutu Seviqa je ostala sa desetoricom po{to je zbog drugog `utog kartona van igre morao Markos Akuwa.

Nemawa Gudeq je odigrao odli~no svih 120 minuta za Seviqu, dok je golman Marko Dmitrovi} ostao na klupi. Kao i Vlahovi}, i Filip Kosti} je me~ po~eo sa klupe Juventusa, dobio je {ansu tek u 88. minutu.

Roma je odolela u Leverkuzenu i odigrala bez golova protiv Bajera, pa je zahvaquju}i pobedi 1:0 u prvom me~u stigla do drugog uzastopnog evropskog finala, po{to je lane osvojila Ligu konferencija, {to je „vu~ici” bio prvi evropski trofej. Nemawa Mati} je odigrao svih 90 minuta za Romu.

Juventus ka`wen oduzimawem deset bodova

Fudbalski klub Juventus ka`wen je oduzimawem 10 bodova, zbog kwigovodstvenih malverzacija prilikom transfera.

Nakon ove kazne, Juventus je pao sa drugog mesta u Seriji A na sedmu poziciju i izgubio je {ansu za nastup u Ligi {ampiona slede}e sezone.

Juventusu je u januaru izre~ena kazna oduzimawa 15 poena, dok je nekoliko ~lanova biv{eg upravnog odbora kluba dobilo zabranu fudbalskih aktivnosti, ukqu~uju}i i biv{eg predsednika Andreu Awelija, javqa Beta.

Juventus se pro{log meseca `alio najvi{em sportskom sudu u zemqi u okviru Italijanskog olimpijskog komiteta i slu~aj je vra}en `albenom sudu Fudbalskog saveza.

Upravni odbor Juventusa podneo je ostavku u novembru nakon istrage javnog tu`ioca u Torinu.

Muriwo: Regularnost lige ugro`ena

Trener fudbalskog kluba Roma @oze Muriwo izjavio je da mu je `ao igra~a Juventusa, ali je portugalski stru~wak dodao da je ugro`ena regularnost u Seriji A, prenose italijanski mediji.

„Ovo je {ala za mene. Kaznili su Juventus dve utakmice pre kraja sezone. To je ~udno za sve, ~ak i za Juventus. Da ste mi rekli pre utakmica sa Moncom i Bolowom, imali bismo druga~iji pristup u ligi. Morali smo sve karte da bacimo na Ligu Evrope”, rekao je Muriwo.

„@ao mi je Masimilijana Alegrija i wihovih igra~a jer su te bodove zaradili na terenu, ali istina je i da je liga ugro`ena. Ne `elim da pri~am vi{e o ovome, `ao mi ih je jer su profesionalci”, zakqu~io je Muriwo.

^elnici Man~ester junajteda spremni da plate Vlahovi}a 90 miliona evra

^elnici Man~ester junajteda spremni su da plate ~ak 90 miliona evra za fudbalera Juventusa Du{ana Vlahovi}a, javqa britanski „Dejli mejl”.

Napada~ „stare dame” je na meti nekoliko bogatih velikana, a koliko ju~e se pisalo da je ^elsi poslao zvani~nu ponudu „te{ku” 80 miliona evra.

Vlahovi} (23), kako tvrde engleski mediji, ne `eli u ^elsi jer „plavci” slede}e sezone ne}e igrati u evropskim takmi~ewima, dok je otvoren za pregovore o prelasku na „Old Traford”, jer }e klub gotovo izvesno igrati u Ligi {ampiona naredne sezone, javqa Tawug.

Menaxer Man~ester junajteda Erik Ten Hag je kao prioritet u

prelaznom roku zacrtao dovo|ewe dva vrhunska napada~a, a osim reprezentativca Srbije, na listi

Siti pregazio Real i plasirao se u finale

Fudbaleri Man~ester Sitija plasirali su se u finale Lige {ampiona, po{to su ve~eras ubedqivo pobedili ekipu Reala iz Madrida sa 4:0 (2:0) u revan{ utakmici polufinala.

Golove za doma}i tim postigli su Bernardo Silva u 23. i 37. minutu, u 76. minutu autogol je postigao Eder Militao, dok je Hulijan Alvarez bio precizan u 91. minutu.

Doma}i tim je boqe otvorio utakmicu i tokom prvih pola sata diktirao tempo igre preko poseda lopte.

`eqa su i Hari Kejn iz Totenhema, Rasmus Hejlund iz Atalante i Viktor Osimen iz Napolija.

INTER ZASLU @ENO U FINALU LIGE [AMPIONA

Fudbaleri Intera plasirali su se u finale Lige {ampiona, po{to su na stadionu „\uzepe Meaca” pobedili ekipu Milana 1:0 (0:0) u revan{ utakmici polufinala.

U prvoj utakmici, tako|e odigranoj u Milanu, boqi su bili „neroazuri” rezultatom 2:0.

Jedini gol na susretu postigao je Lautaro Martinez u 74. minutu, na asistenciju Romelua Lukakua.

U prvom poluvremenu su loptu u nogama vi{e imali igra~i Milana i iz toga su dolazili do {ansi ali ne i do pogotka.

Brahim Diaz je u 13. minutu imao {ansu za svoju ekipu i sa deset metara je {utirao u desnu stranu, {to je pro~itao golman Intera Andre Onana i uspeo da uhvati loptu.

Real, branilac trofeja, branio se, dok je engleski tim napadao uglavnom po bokovima.

U 23. minutu posle dodavawa De Brujnea na pet metara ispred golmana se na{ao Bernardo SIilva koji je pogodio za 1:0. Napadi Man~ester sitija su se nastavili, do 37. minuta kada je Bernardo Silva ovog puta glavom pogodio za 2:0.

U drugom poluvremenu Real je zaigrao agresivnije, u 51. minutu David Alaba imao je priliku da postigne gol iz slobodnog udarca ali je wegov {ut zaustavio Ederson. Nisu uspevali gosti da ugroze gol doma}e ekipe, dok je Siti ve{to ~uvao loptu.

U 76. minutu nakon centar{uta iz slobodwaka u {esnaestercu Reala lopta je pogodila Milita i zavr{ila iza le|a Kurtoe za 3:0. Hulijan Alvarez je umesto Halanda u{ao u igru u 89. minutu i samo dva minuta kasnije Argentinac je postavio kona~an rezultat nakon uspe{ne polukontre wegove ekipe, prenosi Tawug.

Man~ester Siti }e u finalu 10. juna u Istanbulu igrati sa ekipom Intera.

Do kraja prvog poluvremena Edin Xeko je u 39. minutu do{ao u priliku da ugrozi gol protivnika nakon udarca glavom ali nije uspeo da postigne gol.

Tokom drugog poluvremena Inter je preuzeo inicijativu, uglavnom zbog umora obe ekipe. Nizali su se napadi i jednih i drugih, igralo se brzo ali bez opasnih udaraca ka golu.

Ispostavilo se da je najopasniji napad u drugom poluvremenu bio gol Martineza u 74. minutu.

Fudbaleri Intera su se potpuno zaslu`eno plasirali u finale Lige {ampiona gde }e snage odmeriti sa engleskim Man~ester Sitijem.

Ko{arka{i Reala pobedili

Olimpijakos i osvojili Evroligu

Ko{arka{i Reala osvojili su Evroligu, po{to su u finalu Zavr{nog turnira u Kaunasu (Litvanija) pobedili Olimpijakos rezultatom 79:78.

Real je po 11. put u istoriji postao evropski {ampion, a prvi put posle 2018. godine, prenosi Tawug. Ranije je beogradski Partizan od Reala pora`en 3:2 u me~evima.

Tre}e mesto na zavr{nom turniru Evrolige u Kaunasu osvojila je ekipa Monaka, koja je savladala Barselonu 78:66.

Fudbaleri Man~ester sitija

pobedom protiv ^elsija proslavili

novu titulu u Premijer ligi

Ko{arka{i Partizana u polufinalu ABA lige

Ko{arka{i Partizana plasirali su se u po lufinale plej-ofa ABA lige, po{to su u Beo gradu u majstorici ~etvrtfinala savlada li Studentski centar rezultatom 112:83 (27:21, 30:17, 23:25, 32:20).

Najefikasniji u ekipi Partizana bio je Xejms Naneli sa 17 poena, dok su Zek Ledej i Alen Smailagi} dodali po 14. Matijas Lesor je ubacio 13, a Jam Madar 12 poena.

Partizan }e u polufinalu plej-ofa ABA lige igrati protiv Cedevita Olimpije. U drugom polufinalu plej-ofa ABA lige igraju Crvena zvezda i Budu}nost. Polufinalna serija se igra na dve pobede, a termini me~eva }e biti naknadno sao p{teni, javqa Tawug.

Trener ko{arka{a Partizana @eqko Obra dovi} izjavio je nakon me~a: „Vratili smo se na~i nu igre koji smo igrali ve}im delom ABA lige, a to je sa velikim brojem izmena. Ledej je danas imao najve}u minuta`u sa 21 minutom. To nam je dozvolilo da odigramo u jakom ritmu, uz dobar protok lopte i ekstra pas”, dodao je on, javqa Beta. „Moram da naglasim i da je bio fantasti~an ambijent, 15.000 qudi, {to je fascinantno. Nadam se da su igra~i svesni da }e te{ko kad imati ponovo priliku u karijeri da igraju u ovakvom ambijentu. Mora{ da ceni{ ovakvu publiku i da se poka`e ekstra motivacija”, rekao je Obradovi}.

Najmawe 12 qudi poginulo na fudbalskoj utakmici u El Salvadoru

Fudbaleri Man~ester sitija pobedili su na svom terenu ekipu ^elsija 1:0 u utakmici 37. kola Premijer lige. Jedini gol na utakmici postigao je Hulijan Alvarez u 12. minutu. Menaxer „gra|ana” Pep Gvardiola odlu~io je da na duelu sa ^elsijem izvede kombinovani sastav. Man~ester siti je prvi na tabeli sa 88 bodova uz me~ mawe. Man~ester siti je sino} obezbedio novu titulu u Premijer ligi, po{to je Arsenal u gostima pora`en od Notingem Foresta (0:1). Navija~i „gra|ana” su zajedno sa igra~ima slavili novu titulu u istoriji kluba.

Italijani posle 34 godine u svim evropskim finalima

Prvi put nakon 34 godine se u finalima svih evropskih fudbalskih takmi~ewa nalazi barem po jedan italijanski tim.

Finalista Lige {ampiona je Inter, za trofej Lige Evrope bori}e se Roma, a tre}i italijanski predstavnik je Fjorentina, koja se plasirala u finale Lige konferencija.

Finale Lige {ampiona igra}e se u Istanbulu 10. juna, a za titulu prvaka Evrope bori}e se italijanski Inter i engleski Man~ester siti.

Roma je, pod vo|stvom @ozea Muriwa, drugi put zaredom uspela da se domogne evropskog finala, ovaj put u Ligi Evrope. Italijanima }e 31. maja protivnik biti {panska Seviqa.

U finalu Lige konferencija 7. juna susre{}e se Fjorentina i Vest Hem.

Posledwi put kada su u finalima evropskih fudbalskih takmi~ewa bili italijanski timovi, bilo je to 1989. godine. Interesantno, tada su upravo Italijani i pokorili Evropu. Pobednik Kupa evropskih {ampiona bio je Milan, a UEFA kup je osvojio Napoli.

SAN SALVADOR – Najmawe 12 qudi je poginulo u stampedu koji se desio na fudbalskoj utakmici na stadionu Kuskatlan koji se nalazi u {irem regionu San Salvadora, glavnog grada centralnoameri~ke dr`ave El Salvador, saop{tile su lokalne vlasti.

Tragedija se desila tokom ~etvrtfinalnog me~a najja~e fudbalske lige El Salvadora izme|u klubova Alijansa i FAS, kad su navija~i probili jednu od kapija na najve}em stadionu stadionu Centralne Amerike ~iji je kapacitet 53.400 mesta.

Do tragedije je do{lo kad je veliki broj navija~a poku{ao da u|e na stadion po{to su kapije bile zatvorene. Zvani~nici veruju da su neki navija~i kupili falsifikovane ulaznice i navode da je istraga u toku. Na snimcima na dru{tvenim mre`ama vide se navija~i koji poku{avaju da sru{e ograde oko stadiona. Odmah po{to su uo~eni incidenti na tribinama, me~ je prekinut, ali je bilo kasno da se spre~i tragedija.

Najib Bukele, predsednik El Salvadora, rekao je da je ovo doga|aj „bez presedana” i da }e biti pokrenuta „iscrpna istraga”.

Obradovi} je rekao i da se „nada da }e Partizan spreman do~ekati Cedevita Olimpiju”, i dodao da je to ekipa koja je uvek dobro igrala protiv crno-belih.

On je dodao da za wega primaran ciq sezone ostaje osvajawe ABA lige, a o formatu takmi~ewa i odlukama lige misli da je „najboqe razgovarati kada se zavr{i sezona”.

Danil Medvedev pobedom

protiv Holgera Runea osvojio masters u Rimu

Ruski teniser Danil Medvedev osvojio je masters u Rimu, po{to je u finalu pobedio Danca Holgera Runea 7:5, 7:5.

Me~ je trajao jedan sat i 43 minuta. Ovo je bio drugi me|usobni duel ruskog i danskog tenisera, a prvi trijumf Medvedeva.

Ruski teniser je trijumfom u Rimu stigao do 20. titule u karijeri, a pete ove sezone. On je od pro{log ponedeqka zvani~no drugi teniser sveta na ATP listi, prenosi Tawug.

Prvo mesto na ATP listi preuzeo je [panac Karlos Alkaraz, dok }e Srbin Novak \okovi} pasti na tre}u poziciju.

Danac je u karijeri osvojio ~etiri trofeja, a jedan ove sezone. Rune je trenutno sedmi teniser sveta.

Medvedev je trijumfom u Rimu osvojio nov~anu nagradu od 1.105.265 evra i 1.000 poena za ATP listu, dok je Dancu pripalo 580.000 evra i 600 bodova. Masters u Rimu igrao se za nagradni fond od 7.705.780 evra.

Joki}ev ko{ odveo Denver u veliko finale NBA lige, ”po~istili” Lejkerse sa 4:0

Ko{arka{i Denver Nagetsa pobedili su u gostima Los An|eles Lejkerse sa 113:111, ~ime su se maksimalnim rezultatom 4:0 plasirali u veliko finale NBA lige.

Nikola Joki} pru`io je jo{ jednu fenomenalu partiju i za 43 minuta na terenu ostvario tripl-dabl u~inak – 30 ko{eva, 14 skokova i 13 asistencija. Postigao je i ko{ za pobedu 50 sekundi pre kraja i progla{en je za MVP igra~a finala Zapadne konferencije NBA lige.

Ovo je Joki}u bio osmi tripl-dabl u sezonskoj plej of seriji, ~ime je oborio 56 godina star rekord legendarnog Vilta ^embrlena.

Kod Denvera istakli su se i Xamal Marej sa 25 i Aron Gor-

don sa 22 ko{a. U redovima Lejkersa izvanrednu partiju pru`io je Lebron Xejms, koji je za 48 minuta postigao 40 poena, imao deset skokova i devet asi-

Ambasador Srbije, ne mogu da se poredim s wim

Ko{arka{ Denvera Nikola Joki} izjavio je da je wegov sunarodnik tre}i teniser sveta Novak \okovi} veliki ambasador Srbije u svetu, prenosi „I-Es-Pi-En”. Ameri~ki novinari su pitali Joki}a da li }e razmeniti poruku sa \okovi}em, koji }e naredne nedeqe nastupiti na Rolan Garosu.

stencija.

Denver }e u finalu NBA lige igrati protiv boqeg iz serije Bostona i Majamija, u kome tim iz Floride vodi sa 3:0.

Joki} {aqe Lebrona u penziju

Ko{arka{ Los An|eles Lejkersa Lebron Xejms izjavio je da mu je `ao {to wegov tim ne}e nastupiti u finalu plej-ofa NBA lige i dodao da ne zna da li }e vi{e igrati, prenosi ESPN. LA Lejkersi su pora`eni od Joki}evog Denvera, a Xejms ima ugovor sa Lejkersima do juna 2025. godine, ali mo`e da napusti klub na kraju naredne sezone.

- Volim da igram, da se takmi~im, najva`nije mi je da sam dostupan, prisutan na terenu i u svla~ionici.

da li `elim da nastavim da igram. On je potvrdio da odluka nije doneta i dodao da mu je potrebno vreme.

KRAQ SE POKLONIO JOKI]U

Ko{arka{ koji je prva zvezda Lejkersa svestan je da se Nikola istakao mnogo vi{e od wega, a posle poraza veli~ao je srpskog asa i objasnio zbog ~ega ga posebno ceni: „[ta je dokazao? Ni{ta. Znam ja dobro koliko je Nikola Joki} veliki ko{arka{. Neki igra~i u NBA ligi igraju na odre|en na~in, na koji i ja tako|e volim da igram i Joki} je jedan od wih. On vidi potez pre nego {to se dogodi. A nema mnogo takvih ko{arka{a u ligi. Svi samo pri~aju o wegovoj statistici, ali mislim da dosta qudi ne govori o mentalnom delu wegove igre. Mo`da se o tome ne pri~a, jer mnogi to ne razumeju. Ja ga razumem, on je poseban“, rekao je Lebron o Joki}u.

Lebron Xejms

Bila je ovo vrlo izazovna sezona za mene i za klub. Ne mogu da ka`em da je sezona bila uspe{na, jer u ovoj fazi karijere ne igram ni za {ta drugo nego za titulu - rekao je Xejms na konferenciji za medije. Lebron je u karijeri osvojio ~etiri {ampionska prstena, a jo{ {est puta je igrao u finalu NBA lige. - Nije mi interes da igram finale Konferencije. To sam igrao ve} mnogo puta, nije zabavno ako ne u|e{ u veliko finale. Vide}emo {ta }e da bude, ne znam. Moram o puno toga da razmislim, da budem iskren, vide}u kako }u daqe sa ko{arkom - istakao je Xejms. Na pitawe novinara da pojasni izjavu da mora da razmisli o nekim stvarima, ko{arka{ LA Lejkersa je odgovorio: Da razmislim,

”KADA IMATE JOKI}A - PROTIV TOG TIMA NE SMETE DA PRAVITE GRE[KE”

Govore}i o tome Xejms je verovatno jednim delom mislio i na to kako Joki} uti~e na ekipu koja uz wega postaje sve boqe. Upravo je taj sve boqi Denver bio glavna tema u svla~ionici Lejkersa.

„Ovde smo ~etiri godine, ali oni... Sjajno igraju timski, sve imaju, a ono {to je va`no re}i je da kada imate Joki}a - protiv tog tima ne smete da pravite gre{ke. ^ak i kada ga ~uvate i mislite da ste ga uhvatili u zamku, on baci preko glave kao Leri Bird i pogodi. To je uradio ~etiri-pet puta u ovoj seriji. Zbog toga mu skidam kapu“, rekao je Lebron koji je zaista biranim re~ima hvalio srpskog ko{arka{a.

„Da budem iskren, nemam wegov broj. On je momak koji predstavqa Srbiju na znatno ve}oj sceni, on je ambasador Srbije. Idol je deci u Srbiji, ne samo na terenu ve} i van wega, zbog svega {ta wegova fondacija radi”, rekao je Joki} na konferenciji za medije.

Ko{arka{ Denvera je priznao da je `eleo da bude kao \okovi}.

„Ja sam `eleo da budem kao \okovi}. On radi sjajano za decu, za Srbiju... ne mogu da se poredim s wim”, istakao je Joki}.

Bodiroga: Krajem juna kona~na odluka o u~e{}u i Partizana i Zvezde u Evroligi

Predsednik ko{arka{ke

Evrolige Dejan Bodiroga izjavio je da }e krajem juna biti poznato da li }e i Partizan i Crvena zvezda igrati naredne sezone u najkvalitetnijem evropskom klupskom takmi~ewu, prenose beogradski mediji.

Bodiroga je tokom zavr{nog turnira Evrolige u Kaunasu istakao da je zadovoqan na~inom na koji su srpski klubovi predstavili svoju zemqu u ovom takmi~ewu.

„Mislim da su Partizan i Crvena zvezda imali izuzetno uspe{ne sezone. Partizan je bio blizu ulaska na F4, a Zvezda u plej-of. To je za Evroligu veliki plus da se iz Srbije {aqe ovakva slika gde iz kola u kolo imamo skoro 30.000 qudi koji dolaze da gledaju ko{arku. Bila bi velika stvar da imamo dva kluba iz Beograda, a vide}emo sve krajem juna kada bude kona~na odluka”, rekao je Bodiroga za „Sportklub”.

Prvi ~ovek Evrolige je naveo da je zadovoqan kako je protekla sezona u Evroligi.

„Prvi deo sezone je bio fantasti~an, ali i plej-of isto tako. Kombinacija sa Fajnal forom... Organizacija je dobra i za F4 smo za pet sati sve prodali i uspe{na je organizacija pa bih se zahvalio doma}inima koji su uradili veliki posao”, zakqu~io je Bodiroga.