Srpski glas 25. novembar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

- $4.00 WA/NT/ 30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 25. 11.2021. z Year XXX No.2476 SA/TAS NSW Country/ACT - $4.50 z Price - NSW/VIC/QLD/

Ve}

NE MORATE I]I U EVROPU, U AUSTRALIJI POSTOJI VELIKI BROJ TERMALNIH BAWA

Strane 16 i 17

Veliki arte{ki basen, veli~ine 1,7 miliona kvadratnih kilometara, nalazi se ispod jedne petine australijskog kontinenta i najve}i je i najdubqi na svetu. Termalna voda koja pod pritiskom izvire iz ovog basena mo`e se na}i na potezu od Kejp Jorka u Kvinslendu, preko Daboa u Novom Ju`nom Velsu do severa Ju`ne Australije i veoma je lekovita za razna oboqewa

Opustite se u lekovitim spa centrima NEO^EKIVAN VIDOVDANSKI ZAOKRET MLADIH SRBA:

Nazad iz velikog prqavog grada - u selo

Izuzetno veliko interesovawe, pre svega, mladih qudi, za dobijawe ku}e na selu prevazi{lo je o~ekivawa, pa }e posle nedavno usvojenog rebalansa buxeta Strana 12 za te namene biti izdvojeno jo{ novca

Oni su zakopali blago u Kr~edinu, doneli pivo u Srbiju, a svaki 10. Srbin je wihov potomak:

Prvo Keltsko selo u Srbiji vra}a 2.200 godina unazad

Strana 25

Koncert „Awe i Zlatne“ pod nazivom „Songs of Farewell“ Koncert orkestra ''Awa i Zlatna'' pod nazivom "Songs of Farewell" i ovog puta je bio prava poslastica za goste koji su se pojavili u 18 ~asova popodne u "Melburn Recital centru" u subotu 20. novembra, 2021. Strana 21

Veliki broj uzurpacija pokretne i nepokretne imovine od strane Albanaca na KiM

Vi{e od 70.000 zahteva Srba i nealbanaca za povra}aj imovine na Kosmetu

Strana 10

Srbi i nealbanci suo~eni su sa svakodnevnom uzurpacijom pokretne i nepokretne imovine od strane ekstremnih Albanaca, a vi{e od 70.000, {to sudskih, {to drugih postupaka pred organima privremene kosovske uprave je podneseno za za{titu ili obe{te}ewe privatne imovine na Kosmetu

Putopis

MOSKOVSKI

Strana 19

Svaka stanica METROje muzej

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 25.

IZME\U DVA VIKENDA

Ve~erwi list: Hrvatska poslala do sada najve}i kontigent vojske na Kosovo, {to ima i geopoliti~ki zna~aj Ceremonija upu}ivawa hrvatskog kontigenta pripadnika Oruànih snaga, koja }e se prikqu~iti misiji Kfora na Kosovu i Metohiji, pro{la je bez prisustva medija po èqi vrhovnog komandanta i predsednika Zorana Milanovi}a, a zagreba~ki Ve~erwi list pi{e danas da je to {teta, jer je re~ o "va`nom doga|aju" kada na Kosovo prvi put odlazi tako velik broj hrvatskih vojnika, {to, kako kaù, ima i geopoliti~ki zna~aj. Na podru~je operacije u dva dela, upu}uje se do 150 pripad-

nika Hrvatske vojske, pi{e list i dodaje da je iz Na{ica ju~e krenulo 130 vojnika, me|u kojima je i {est èna. Podse}aju da je pre 2021. na Kosovu boravilo po nekoliko desetina vojnika i dva helikoptera Hrvatskog vazduhoplovstva. U novu rotaciju na {est meseci na Kosovo, pi{e list, stiù "Sokolovi" iz Na{ica, pripadnici oklopno-mehanizovane pe{a~ke jedinice koja je u mirnodopskim uslovima specijalizovana za me|unarodne vojne misije. Uz wih, kaù, na Kosovo

su oti{li i hrvatski obave{tajni timovi, logisti~ki, {tabno osobqe u komandi Kfora i medicinski tim, {to je novina u hrvatskom kontigentu. Ve~erwi pi{e da vojnici koriste okloplna MRAP vozila s te{kim ma{inama, bespilotne letilice, helikopteri, a sti`e i sajber tim Hrvatske vojske. Ina~e, pripadnici HV-a nalaze se na Kosovu na tri lokacije, u kampu Film City Pri{tina, APOD-u Slatina kod Pri{tine te kampu Villaggio Italia kod Pe}i. Pripadnike Hrvatske voj-

ske na put ka Kosovu je ispratio predsednik Zoran Milanovi}, dok je ministar odbrane Mario Bano`i} odustao od dolaska u

kasarnu u Na{icama uvre|en {to je novinarima onemogu}eno da prisustvuju ovom doga|aju, {to smatra presedanom.

Izve{taj „Stawe demokratije u svetu 2021“: Srbija me|u 10 zemaqa u svetu sa najve}im padom demokratije

Stravi~ni detaqi nesre}e u Bugarskoj, 46 osoba izgorelo Ispred severnomakedonskog autobusa koji se zapalio u Bugarskoj, izgorela je majka sa dvoje dece u rukama, prenose bugarski mediji. Svedoci otkrivaju nove detaqe stravi~ne nesre}e u kojoj je stradalo najmawe 46 osoba, pa tako bugarski portal 24 ~asa prenosi da je nesre}na èna poginula ispred sredwih vrata autobusa dok je poku{avala da iz wega izvede svoje dvoje dece, najverovatnije blizance. Inspektori trenutno proveravaju da li je u autobusu dodatno gorivo, jer je dizel jako eksplodirao, a autobus je i{ao na ovo gorivo. Za sada je poznato da je 46 qudi izgorelo ìvo u autobusu na auto-putu Struma oko dva sata posle pono}i, da je ve}ina putnika bila iz Severne Makedonije, uglavnom iz Skopqa. Ve}ina putnika su Albanci iz Severne Makedonije. Iako je prvobitno makedonski premijer rekao da je me|u `rtvama i srpski dràvqanin iz Pre{eva, kasnije je to demantovao i rekao da je on povre|en i da se nalazi u bolnici. Sedmoro qudi je uspelo da preìvi nesre}u tako {to su razbili prozor, i wihovi ìvoti su van opasnosti.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Vi{e od polovine demokratskih zemaqa u svetu je nazadovalo u protekloj deceniji, a Srbija je jedna od 10 dràva u kojima je zabeleèn najve}i pad demokratije, navodi se u objavqenom izve{taju Me|unarodnog instituta za demokratiju i izbornu podr{ku (IDEA). Ve} pet godina za redom broj zemaqa koje se kre}u ka autoritarizmu je otprilike tri puta ve}i od onih koje idu u demokratskom pravcu. Apsolutni broj demokratija se smawuje, a od 2020. godine ni Srbija, Mali i Obala Slonova~e nisu vi{e demokratije, navodi se u izve{taju „Stawe demokratije u svetu 2021“. „Ovaj izve{taj nagla{ava demokratski slom u Srbiji, jer se posle ozbiqnih problema sa izborima 2020. ne moè vi{e smatrati demokratijom. To dovodi u pitawe budu}e ~lanstvo Srbije u Evropskoj uniji“, naveo je u predgovoru izve{taja o Evropi Adam Bodnar, dekan Pravnog fakulteta poqskog Univerziteta dru{tvenih i humanisti~kih nauka. U izve{taju se podse}a da Srbija prvi put posle 20 godina nije vi{e u kategoriji demokratija nego hibridnih reìma. „Srbija, koja nazaduje od 2013, kona~no je postala hibridni reìm 2020. Tokom tog perioda, vladaju}a Srpska napredna stranka je ograni~ila i diskreditovala civilno dru{tvo i uvela ograni~ewa slobo-

de medija“; navodi se u izve{taju. IDEA u dokumentu o demokratiji u Evropi navodi da je kvalitet demokratija stagnirao ili opao za protekle dve godine, ne malim delom zbog pandemijske krize. „Na Zapadnom Balkanu i drugim zemqama isto~ne Evrope, dugotrajne slabosti u tim novim demokratijma dodatno su poja~ane pandemijom“, navodi se u izve{taju i dodaje da je legitimitet mnogih vladaju}ih elita u tom regionu naru{en zbog wihovog nastojawa da dobiju nejednaku izbornu prednost tokom pandemije, zastra{ivawa politi~ke opozicije i nastojawa da dodatno oslabe integritet medija. Pandemija je u zemqama Zapadnog Balkana, isto~ne Evrope i Kavkaza, dodaje se, uni{tila gradivne blokove demokratije, ukqu~uju}i pravedne izbore, slobodu udruìvawa i izraàvawa i kontrolu vlade. Sloboda izraàvawa i medija bila je ugroèna i pre pandemije, a tokom pandemije je dodatno nazadovala, i to ne samo u autoritarnim reìmima. „Opasne prakse“ kretale su se od nekooperativnog odnosa dràvnih zvani~nika prema novinarima do uzmenimaravawa i pretwi medijima. Nekoliko zemaqa, ukqu~uju}i Srbiju, iskoristile su navodnu opasnost od dezinformacija o pandemiji za daqe gu{ewe slobode govora.

ma {ta mi re~e?! O starewu i seqa~kom `ivotu

Novak od Srbije „Znam da sam mnogima trn u oku, poku{avam da raskrinkam monopol koji je u tenisu dugi niz godina. Ja znam ko sam i {ta sam, znam {ta je pravedno. Jedva 150 igra~a ìvi od tenisa u mu{koj i ènskoj kategoriji. Upravo se za te momke i devojke zalaèmo. Oni se trude, ali ih ne slu{aju. Elita }e da se uzdiè dok se oni bore, zato je tu mali od Srbije da se ume{a i pokaè im kako treba" (Novak \okovi}, prvi teniser sveta)

„Spadam u qude ~eli~nog zdravqa. Imam 68 godina. Posledwih 35 godina nisam imala ni kijavicu. Ne znam kako su qudi postali inertni. I daqe tr~im, ska~em, jurim, ludujem i pevam… Volim more i da plivam. I daqe jedem {aku hrane dnevno. Nikom nije potrebno vi{e. @ivim jedan zdrav seqa~ki `ivot. Nemam potrebu za prejedawem u bilo kom smislu. Verovatno me molitva, pri~e{}ivawe i ispovest dr`e u dobrom duhovnom i fizi~kom zdravqu. To je moja radost. Nikad se nisam prostirala vi{e nego mogu" (Glumica Tawa Bo{kovi})

Srbija }e biti kao [vajcarska „Srbiju vidim kao zemqu staraca. Poput [vajcarske, samo siroma{niju" (Istori~ar Predrag Markovi} odgovarao je na pitawe kako Srbiju vidi u budu}nosti)

Ba{ nas je mu{ki zadu`io „Javni dug po glavi stanovnika pove}an je sa 2.140 evra na 4.380 evra od 2012. do danas. Dakle, Aleksandar Vu~i} je svakog u Srbiji dodatno zadu`io 2.240 evra za 10 godina" (Profesor ekonomije Goran Radosavqevi} napisao je na svom Tviter nalogu da je prema zvani~nim podacima javni dug Srbije nominalno za deset godina vi{e nego udvostru~en)

IZME\U DVA VIKENDA

Uz protest po~ela istorijska izgradwa metroa u Beogradu, bez ijednog predstavnika vlasti Radovi na izgradwi metroa u Beogradu po~eli su na Maki{kom poqu, gradwom infrastrukture i nasipa budu}eg depoa. Nije bilo sve~anog otvarawa, niti se iko od zvani~nika pojavio na lokaciji. Bez obzira {to su ovaj dan nazivali "istorijskim". Na istom mestu okupili su se i ekolo{ki aktivisti i lideri nekoliko opozicionih partija koji se protive ovom planu. Ina~e, Maki{ je najve}e beogradsko vodoizvori{te. Na Maki{u su bili prisutni radnici koji su po~eli izgradwu nasipa za depo metroa, a nedaleko odatle okupila se grupa demonstranata koji se protive izgradwi metroa smatraju}i da ugro`ava vodoizvori{te. Oni su na nekoliko sati blokirali prilazni put, ne dozvoqavaju}i gra|evinskim ma{inama da pro|u. U pokretu Ekolo{ki ustanak, koji je pozvao na protest, smatraju da su svi institucionalni mehanizmi za odbranu Maki{a iscrpqeni i stgrahuju da }e Beograd ostati bez pije}e vode, najpre kontaminacijom gra|evinskim otpadom, a potom i potpunim nestankom vodoizvori{ta. Zamenik gradone~elnika Beograda Goran Vesi} kazao je u ponedeqak da je ovo najva`niji projekat glavnog grada u 21. veku i da }e Beograd do 2030. go-

dine dobiti dve linije metroa duìne 42 kilometara sa 43 stanice, 223 kilometara BG voza sa 76 stanica i 500 polazaka dnevno i 42,6 kilometara nove tramvajske mreè, objavqeno je na sajtu Grada Beograda. "Dve linije metroa ko{ta}e oko 4,6 milijardi evra, pro{irewe BG voza i novi tramvaji oko 1,5 milijardi, a to iznosi oko pet godi{wih buxeta, pa je jasno da mi sami ne bismo mogli da finansiramo ovakav projekat u tako kratkom roku", kazao je Vesi} podse}aju}i da je dràva stala iza projekta. Prva linija metroa od Maki{nog poqa do naseqa Mirijevo bi, prema najavama ministra finansija Sini{e Malog, trebalo da bude zavr{ena do kraja

2028. godine, a do 2030. godine i druga linija od Mirijeva do Beànije. Osim kineske kompanije koja je zaduèna za gra|evinske radove, u izgradwi metroa u~etvuju i francuske kompanije koje }e raditi na obezbe|ivawu kompozicija i izgradwi podsistema. Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu je saop{tio 27. oktobra da ne}e u~estvovati u daqoj realizaciji i razvoju projekta Beogradskog metroa. Taj fakultet je prethodno uloìo primedbe na Nacrt plana generalne regulacije {inskih sistema u Beogradu, u kojoj je istakao da se “o{tro protivi” predloènom re{ewu beogradskog metroa.

NOVI [AMAR VU^I]U IZ EU:

Vlast u Srbiji sau~esnik ropstva u Linglongu Godi{wica smrti patrijarha Irineja Patrijarh srpski Porfirije je u Hramu Svetog Save na Vra~aru sluìo arhijerejsku liturgiju povodom godi{wice upokojewa 45. poglavara SPC Irineja. Patrijarh Porfirije je posle liturgije sluìo pomen na grobu patrijarha Irineja u kripti Hrama. Patrijarh Irinej preminuo je 20. novembra pro{le godine u vojnoj kovid bolnici "Karaburma" u Beogradu. Patrijarh Irinej prvi je poglavar SPC koji je sahrawen u kripti Hrama Svetog Save. Osim grobnice u kojoj po~iva Irinej, tu se nalazi jo{ nekoliko grobnih mesta, jer }e ubudu}e poglavari SPC biti sahrawivani u kripti Hrama, osim ako ne izraze druga~iju èqu. Deo kripte u kome }e biti sahrawivani patrijarsi - ambulatorijum vrlo je redak u pravoslavnim hramovima i svega nekoliko pravoslavnih hramova u svetu ima ovaj prostor. Ambulatorijum u Hramu Svetog Save na Vra~aru gra|en je po uzoru na Svetu Sofiju Carigradsku.

Kao u logoru: Pre svega nekoliko dana javnost u Srbiji je imala priliku da prvi put vidi potresne kadrove koji svedo~e o nehumanim uslovima u kojima su posledwih {est meseci ìveli radnici iz Vijetnama, angaòvani na izgradwi budu}e kineske fabrike guma Linglong, u Zrewaninu Poslanici Evropskog parlamenta saop{tili su da su zgroèni nedavnim izve{tajima o navodnoj trgovini qudima u Srbiji u ciqu radne ekslopatacije. Oni su istakli da uàsne slike, poslate sa gradili{ta kineske fabrike Linglong, ukazuju da se na granicama Evropske unije odvija moderno ropstvo. Poslanici EP nagla{avaju da je potpuno neprihvatqivo da dràva, koja èli da postane ~lanica EU, toleri{e izgradwu i odràvawe fabrike koja, prema navodima, vr{i trgovinu qudima nad zaposlenima i eksploataciju na teritoriji doma}ina. “Procewuje se da na gradili{tu kineske kompanije Linglong ìvi i radi oko 500 vijetnamskih radnika. Izve{taji iz prve ruke daju uàsnu sliku – sliku modernog ropstva na granici Evropske unije. Ovi radnici ìve u nehumanim uslovima – rade 26 dana u mesecu, 9 sati dnevno, za pet meseci rada, dobili su samo jednu platu, bez

obezbe|ene za{titne opreme na radu. Izve{taji pokazuju da oni tako|e ìve u prenaseqenim barakama, bez grejawa ili kanalizacije, bez dovoqno struje i sa nedovoqno hrane. Radnici su, kako se izve{tava, dva puta do sada {trajkovali u znak protesta zbog nedostatka hrane i plata koje nisu ispla}ene od maja. Potpuno je neprihvatqivo da dràva, koja èli da postane ~lanica EU, toleri{e izgradwu i odràvawe fabrike koja, prema navodima, vr{i trgovinu qudima nad zaposlenima i eksploataciju na teritoriji doma}ina. ]utawe srpske vlade o ovom prinudnom radu zna~i da su oni sau~esnici u modernom ropstvu”, navodi se u tekstu. Poslanici EP pozvali su srpske vlasti, u prvom redu Ministarstvo zaduèno za rad, kao i Ministarstvo unutra{wih poslova, nadle`ne inspekcije i tuìla{tvo da pod hitno reaguju na eklatantne povrede radni~kih prava i qudskog dostojanstva.

^etvrtak 2020. 3 ^etvrtak 10. 25. decembar novembar 2021.

Svi }emo mi biti Vijetnamci Pi{e: Ranko Pivqanin Ovo u Zrewaninu je tre}i put da gledam slike zlosre}nih Vijetnamaca, a zajedno sa wima i Banglade{ana, Tajlan|ana i ostale sirotiwe Dalekog istoka koji svoju ~emernu koru hleba zara|uju po belom svetu pla}aju}i je tretmanom nedostojnim ~oveka, iznurivawem, ponièwem, mizerijom svake vrste, neretko i ìvotima. Slika prva. Dubai, simbol bogata{kog besa i iìvqavawa arapskih petro-skorojevi}a, besmislenih kula od stakla, ~elika i betona, rasko{i koja impresionira pobornike pohlepe i luksuza, a vre|a obi~nog ~oveka koji ne misli da je sva sre}a ovog sveta biti u mogu}nosti da na petstotom spratu kule Burx Kalife podignete zlato iz „zlatomata“. E, na {irokim bulevarima tog grada, izme|u pozla}enih „maseratija“, belih „rols rojseva“ i crnih „majbaha“ gledao sam raspale autobuse starije od tog grada kroz ~ije prozore su virila lica mu~enika sa Dalekog istoka, oblivena znojem i crna od pra{ine, koji nadni~e na tom najve}em svetskom gradili{tu za mizernu dnevnicu. Slika druga. Ostrvo \erba u Tunisu, sle}emo na tamo{wi aerodrom i dok idemo ka aerodromskoj zgradi zapahwuje nas nesnosni smrad za koji }e se ispostaviti da poti~e od nekoliko stotina istih tih nesre}nika koji su gradili Gadafijev komunizam i otud pobegli od krvavog rata kad je ono milosrdni Zapad odlu~io da Muamerovu Xamahiriju oplemeni demokratijom. Tri meseca su u nequdskim uslovima, zapu{teni i neokupani, ~ekali avion da ih iz nenadane bede vrati u wihovu uobi~ajenu sirotiwu. I slika tre}a, ova iz Zrewanina, koju ne treba prepri~avati jer smo je, uprkos trudu kineskih gazda i wihovih ovda{wih drugara da to ostane samo wihova mala tajna, svi videli ovih dana. Vijetnamci nabijeni u neomalterisane izbe betonskih podova, sa dva bojlera na pet stotina wih, oduzetih paso{a i potrtog dostojanstva… „Poginuli“ su i u Srbiji, jer gazde su svuda iste, a oni su svuda Vijetnamci. Vijetnamci su obrazac modernog robqa, galioti u utrobi broda bezdu{nog kapitala kojem je cent profita bitniji od glave onog koji mu ga pravi, nià vrsta kojoj je dolar dnevno puna kapa, a zrewaninska voda „oboga}ena“ arsenom ~ist nektar. Wihova sudbina se sme{i i nama ovde u Srbiji, u zemqi koju upravo arapskim, kineskim i ostalim belosvetskim bezdu{nicima nemilice kr~mi ova nesre}a na vlasti, eufemisti~ki ih nazivaju}i investitorima uz ~iju pomo} namerava da ostvari devijantnu viziju nekakvog „zlatnog doba“. Jer, {ta su drugo nego srpska verzija Vijetnamaca, srpski radnici u „Juri“ u ~iju HTZ opremu su bile ukqu~ene i pelene da se ne tro{i vreme na odlazak u toalet ili radnice leskova~kog „Aptiva“ koje je presija bezdu{nih {efova pretvorila u zombije i zbog ~ijih je zdravstvenih problema leskova~ki ortoped Aleksandar Rangelov definisao „sindrom Aptiv“. Wegov opis tih ~udnih pacijenata nije dijagnoza ve} optu`nica. „Ulaze tiho, nastupaju skromno, uzdràni su i govore malo. Imaju podo~wake, nemaju osmeh. Uglavnom su u pitawu ène. êsto mlade majke… Ispijene i skru{ene. Deluju kao da ih grize savest, kao da su ne{to nekome skrivile, nekog razo~arale… Kao da su se borile i izgubile“. [ta su ako ne Vijetnamci, srpski {qakeri na kulama takozvanog Beograda na vodi, uposlenici PKB-a koji se rastura, Borani i Majdanpe~ani u „Zi|inu“, Smederevci u @elezari i budu}i zato~enici „Rio Tinta“ u Jadru i svi oni koje }e, uz wihovu zemqu i dràvu, ovda{wi sluga, pla}enik i podizvo|a~ radova prqavog svetskog kapitala isporu~iti kao svoj akcionarski deo u radnom logoru u koji pretvara Srbiju. Da, svi }emo mi biti Vijetnamci, ostaje jo{ samo da nam o~i koje `mure na sve {to nam se de{ava poprime kosi oblik.

SRPSKA POSLA

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 25.

Trpeza poskupela barem 30 posto

Sezona slava polako obuzima Srbiju, jedna za drugom niù se slave. Trpeza za ovakvu svetkovinu predstavqa dodatni tro{ak, a ove godine doma}ice i doma}ini posebno su zabrinuti zbog u~estalih poskupqewa. Ra~unica pokazuje da }e ih ove godine slavski jelovnik ko{tati oko 30 osto skupqe nego pro{le godine. Gra|ani koji se polako pripremaju za Boì}ni post, ali i oni koji ve} uveliko kalkuli{u tro{kove za predstoje}e slave i praznike, ove godine mora}e da izdvoje vi{e novca i za ribu. U Srbiji je tokom 2021. godine proizvedeno oko 30 odsto mawe ribe u odnosu na pro{lu godinu. Posledica lo{eg odnosa dràvnih institucija prema ribarstvu je drasti~an pad proizvodwe, pa je povr{ina pod ribwacima, koja je nekada bila izme|u 12.000 i 15.000 hektara, sada svedena na ne{to ispod 5.000 hektara. Srbija uvozi oko 75 odsto ribe, dok je samo 25 procenata iz doma}e proizvodwe, kaè predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije Krum Anastasov. „Najvi{e se traè {aran i pastrmka, a pored wih i tolstolobik i ostale vrste ribe. Kada je re~ o ceni, maloprodajne cene u ribarnicama kre}u se od 450 do 490 dinara po kilogramu, s tim {to je u velikim sistemima ona oko 400 dinara. Potro{a~i }e sada biti snabdeveni, ali }emo ve} na prole}e imati problem, s obzirom na to da po~iwe prole}ni post i da }e se \ur|evdan slaviti posno. Mislim da }e faliti ribe“, navodi Anastasov. On dodaje da }e potro{a~i zbog celokupne situacije imati problem jer }e morati da kupuju ribu koja nije proizvedena u Srbiji, {to je poraàvaju}e.

CENA RIBE JO[ UVEK NISKA

Kada je re~ o poskupqewu, predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije obja{wava da proizvo|a~i jo{ uvek nisu ukalkulisali realnu cenu, iako je evidentno da je sve poskupelo – od tro{kova, pa do hrane. “Elektri~na energija, koja je zna~ajna u proizvodwi {arana, poskupela je skoro 100 odsto, gorivo tako|e. Pro{le godine cena kukuruza bila je 16 dinara, sada je 26. Soja je sa 45-50 dinara oti{la na 85, a poskupelo je i ribqe bra{no, kao i sve vrste usluga. Ako se uzme u obzir da je pro{le godine junetina bila 750 dinara, a sada je 1.050, o~igledno je da mi jo{ uvek nismo iskoristili tu mogu}nost da primenimo sve tro{kove, tako da je cena ribe trenutno jako niska“, isti~e Anastasov.

SVE JE POSKUPELO

Za proslavu krsne slave doma}instva su. zavisno od broja gostiju, prethodnih godina u proseku izdvajala oko 500 evra. Ipak, ~ini se da }e ove godine

SLAVE ]E ISPRAZNITI SRPSKE NOV^ANIKE:

K A @IVETI

U SRBIJI iz razli~itih razloga ta suma biti zna~ajno vi{a, procewuje se za ~ak 20 do 30 odsto, {to }e ozbiqno udariti potro{a~e „po xepu“. Na rafovima u prodavnicama cene rastu od po~etka godine. Hrana je u proseku poskupela 9,1 posto, te je osim uqa i mesa povr}u najvi{e podignuta cena. Kad je re~ o povr}u, va`no je napomenuti da je za kupovinu uqa, koje je neophodno za wenu pripremu, iz nov~anika potrebno obezbediti od 180 do 220 dinara za litar, u zavisnosti od vrste i prodajnog mesta. Uqe je poskupelo ~itavih 45 posto u odnosu na cenu od 140 dinara koja je do skoro bila na snazi. Pe~ewe, kao najva`niji „sastojak“ slavske trpeze, ove godine bi}e skupqe, jer je, sude}i po cenama, sirovo meso u prodavnicama poskupelo oko 9,4 odsto. Cena `ive prasetine kre}e se od 120 do 200 dinara u zavisnosti od dela zemqe. Cena jagwadi kre}e od 230 do 270 dinara, a za 20 qudi potrebno je najmawe {est do sedam kilograma pe~ewa.

PROIZVODI SE NE PRODAJU, PROLAZI IM ROK

Za kupovinu sirovog mesa treba „iske{irati“ oko 900 dinara za kilogram junetine, umesto 700 kada smo kupovali prethodne godine. Sviwsko meso ko{ta oko 600 dinara, u odnosu na prethodu cenu od 480, a piletina je sko~ila sa 250 na 350 dinara. Goran Papovi} iz Udruèwa potro{a~a obja{wava da je najve}i problem sa pove}awem cena to {to nema kontrole trì{nih uslova, te da smo ostavqeni „na milost i nemilost onih koji o tome odlu~uju, a to su u ovom slu~aju prodava~i“. On kao jo{ jedan problem isti~e da je zbog poskupqewa pove}ana koli~ina proizvoda kojima prolazi rok, a koje niko ne kupuje jer to ne moè da priu{ti. „Kad u|ete u velike markete vide}ete neverovatan broj proizvoda kojima se bliì istek trajawa, a oni drè visoku cenu, dok svakom potro{a~u i dinar poskupqewa uti~e na ukupan buxet. Da li stvarno ima prostora za poskupqewe nekih proizvoda?“, kaè Papovi}. Na pitawe ho}e li biti dodatnih poskupqewa pred slave, odgovara da }e se to verovatno desiti, ali da je prili~no siguran da to ne}e izazvati povratnu reakciju kupaca kakvoj se prodavci nadaju. „Bi}e poku{aja udara. Mnogi trgovci, proizvo|a~i poku{a}e da zarade kad su slave u pitawu, ali sam siguran, da se ne}e ne{to „ovajditi“. Bi}e poskupqewa bez daqwega, ali koja je tu kalkulacija ne znam“, zavr{ava Papovi}. M. T.

 Sino} su na televiziji govorili neki pametni qudi. Sre}om trajalo je kratko pa nije do{lo do ve}eg uznemirewa gra|ana.  Sve je teklo kao podmazano dok zejtin nije poskupeo.  Da nije politi~ar bio bi kriminalac. Ali, povuklo ga lo{e dru{tvo...

 Oni koji danas govore: "]uti, moè i gore", ve} sutra }e biti u pravu.  I Srbi imaju kamen mudrosti. ûvaju ga u kaci za kupus.  Glupost je kao "golf dvojka". Neki je imaju ve} decenijama i jo{ ih dobro sluì.  Srpska roba je u inostranstvu jeftinija nego kod nas, jer stranci ne cene na{e proizvode tako visoko kao mi..

 Srpskim radnicima preti vijetnamski sindrom.  Prikqu~io sam televizor na respirator. Gu{i se od gluposti.  On gazi preko le{eva. Tako je izle~io ravne tabane.  No} muzeja, No} kwige, No} pozori{ta... Nije ni ~udo {to nam je kulturu pojeo mrak.

 Odem jutros na benzinsku pumpu i ka`em: "Sipaj do vrha"! Onda mi radnik objasni da ne to~e gorivo u plasti~ne fla{e...  Nama je ovaj mrak kao dobar dan...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Nikad ne mo`e{ planirati budu}nost preko pro{losti" „Qudski rod preuveli~ava sve `ivo, svoje junake, svoje neprijateqe, svoj zna~aj“ „Gde se ~ast kupuje novcem, ona traje dok novaca ima“ Narodne poslovice

„U dobru svi su tu, a kada dolaze te{ka vremena svi se sklawaju. Izgleda, ne vole da nose teret drugih koji se ne pla}a“ @arko Lau{evi}

„[ta bi pri~ali qudi da ne la`u. Da govore ono {to znaju, oni bi zauvek }utali“ Matija Be}kovi}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 2020. 5 ^etvrtak 10. 25. decembar novembar 2021.

NI RAT NI SANKCIJE:

Tri ameri~ka scenarija pred Dodikom, od kojih samo jedan zna~i - kraj Srpske Po{to Dejton, kako ponavqaju ameri~ki zvani~nici, nije urezan u kamenu, svaki poku{aj zaokruìvawa suvereniteta RS mogao bi biti ka`wen sankcijama, ili jo{ gore, biti okida~ za rat. U razmatrawu tri zapadna scenarija - sankcije, rat i odustajawe od Deklaracije, samo ovaj tre}i bi mogao zna~iti po~etak kraja RS, smatraju sagovornici Sputwika. Pisma Entonija Blinkena upu}ena ~lanovima Predsedni{tva BiH, mo`da bi jednog dana mogla postati deo obaveznog {tiva za i{~itavawe ovog istorijskog poglavqa, ali ne zbog pretwi upu}enih RS koje je u martu nagovestio, a sad eksplicitno izgovorio dràvni sekretar SAD, niti zbog „kreativnih ciqeva“ koje pomiwe, ve} zbog decidnog stava da nije Dejton urezan u kamen. Ako Dejton nije urezan u kamen, stav do koga Blinken drì, posledi~no, ni Deklaracija o ~etiri informacije koja }e se na}i pred poslanicima Narodne Skup{tine RS nije legitimna, a moè rezultirati, ~ime je ovaj put otvoreno zapretio, sankcijama kao meri da ne do|e do ne~eg goreg. Gore je, vaqda, samo rat. U razmatrawu scenarija koje me|unarodna zajednica i politi~ko Sarajevo predo~avaju RS - odustajawe od Deklaracije, sankcije ili rat, sagovornici Sputwika saglasni su u jednom: ukoliko poklekne pritiscima koji nemaju realnu osnovu, RS }e ozna~iti po~etak svog kraja. SANKCIJE VE] POSTOJE Predsednik Centra za strate{ke alternative Aleksandar Miti} ukazuje na ~iwenicu da gra|ewe narativa o Miloradu Dodiku kao ruskom remetila~kom faktoru koga treba sankcionisati, traje nekoliko godina. Postoje, podse}a, i odre|ene sankcije prema wemu uvedene od strane SAD, ali je nakon Bajdenovog dolaska na vlast i stvarawa transatlantskog konsenzusa SAD i EU na antisrpskim i antiruskim linijama, pri~a o sankcijama kulminirala. „O sankcijama se razgovara ve} nekoliko meseci u Va{ingtonu i Briselu, pogotovu od krize koju je izazvao Valentin Incko i ~iwenice da i taj wegov potez moèmo gledati kao neku vrstu namerne provokacije. Znamo da u Va{ingtonu postoje odre|eni planovi i da se razmatraju razni modaliteti kako i na koji na~in sankcionisati Dodika i rukovodstvo RS, a samim tim i RS i srpski narod.“ Efekat sankcija je, smatra Miti}, zanemarqivo mali, jer su Milorad Dodik i rukovodstvo RS na neki na~in ve} pod sankcijama odre|eni niz godina i u izolaciji od strane tih istih aktera koji bi èleli da ih sankcioni{u. POKU[AJ DELEGITIMISAWA DODIKA Da sankcije imaju vi{e deklarativnu funkciju, smatra i Vladimir Simovi}, dr

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

politi~kih nauka iz Bawaluke. On podse}a da su postojali razli~iti modeli kako su se do sada primewivale sankcije u RS, kao i da je iza ve}ine wih stajao visoki predstavnik koji je na osnovu bonskih ovla{}ewa mogao da delegitimi{e legitimnu voqu suverenog naroda. S druge strane, postojale su ekonomske sankcije. „RS je bila zapostavqena unutar odre|enih ekonomskih procesa, vrlo ~esto ucewivana politi~ki u odre|enim segmentima, kako bi joj bili odobreni razni krediti za koje je aplicirala, a osim toga, investitori koji su bili usko povezani sa razli~itim politi~kim interesima, zaobilazili su RS. Uz sve to, RS je uspela da pre`ivi i to posebno u periodu kada su visoki predstavnici bili izrazito agresivni. Danas se situacija u svetu promenila, a po prvi put sankcije do|u kao nekakva pretwa, a ne realnost, posebno jer gospodin [mit zaista za RS, kao i ~lanice SB koje su bile protiv wegovog dolaska u BiH, nije visoki predstavnik.“ Glavni ciq pretwi sankcijama je, saglasni su na{i sagovornici, poku{aj da se izazove odre|ena doza delegitimisawa

„LE MOND“ NE MEWA NARATIV 30 GODINA Kao jedan od autora Izve{taja me|unarodne komisije o Sarajevu i Srebrenici, u delu koji se ticao izve{tavawa zapadnih medija o situaciji pre po~etka sukoba u biv{oj Jugoslaviji, Miti} ukazuje da se

mogu}a, sada u ovom trenutku neizvodqiva. Uz to, dodaje, RS moè da ra~una na velike faktore u svetskoj politici, kao i podr{ku Srbije. „Ozbiqan kapacitet i voqa u zapadnim strukturama da se vojno angaùju ne postoji. Mislim da oni èle da ovo re{e

Dodika u o~ima gra|ana RS, odnosno, poku{aj da se on skloni sa vlasti. PRI^A O RATU JE PODVALA SARAJEVA Kada je re~ o mogu}em ratu, Simovi} ka`e da u Bosni i Hercegovini niko nema kapacitet da ratuje. „BiH su zemqa staraca, koja ni ekonomski niti demografski ne bi podnela rat. Sva pri~a o ratu koja se potencira unutar elita u federalnom Sarajevu, nije ni{ta drugo nego podvala bo{wa~ke elite wihovim bira~ima kako bi ih homogenizovala i sakrila nepotizam i kriminal.“ Ali ako BiH nemaju kapacitet da ostvare svoje planove, zapadna medijska scena ne odustaje od narativa devedesetih.

malo {ta promenilo od perioda pre tri decenije. „^itao sam pre neki dan ’Le Mond‘ i ne vidim neku preteranu razliku, kao da se za ovih 30 godina ni{ta nije promenilo i kao da se ponovo hu{ka. U izve{taju nijednog zapadnog medija ili bilo kog ameri~kog ili zapadnog zvani~nika ne vidi se razumevawe za srpski argument, kao da je ~itava geneza ove krize zaboravqena, samo se odgovornost prebacuje na RS i wene namere da odgovori na provokacije.“ RS JE ISPOD CRVENE LINIJE NEMA POVLA^EWA Ipak, ~iwenica je, ukazuje Miti}, da se svet za ovih 30 godina mnogo promenio i da je intervencija koja je nekada bila

na na~in koji bi prakti~no jednostavno upla{io i rukovodstvo i narod u RS da se odustane od odgovora koji je planiran, od namere da se brani.“ Tre}i scenario koji Zapad zagovara je povla~ewe Deklaracije i odustajawe RS od prava zagarantovanih Dejtonskim mirovnim sporazumom. RS je, kaè Miti}, ve} do{la na crvenu liniju, ili je i ispod crvene linije. Razmatraju}i ovu soluciju, Miti} kaè da RS nema vi{e koju nadle`nost da ponudi BiH, a s druge strane, ako ne pokaè zube, ako odustane tako lako od namere da kaè da }e braniti svoj suverenitet, svoje nadle`nosti, svoju autonomiju, to }e biti po~etak wenog kraja. R. N.

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

SInce 1994

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 25.

u LI^NOST U @I@I

SR\AN DRAGOJEVI]

Hri{}anski marksista Mogu}e da je mnoge iznenadilo {to je Sr|an Dragojevi} (58) za svoj novi film „Nebesa“ izabrao temu kao {to je hri{}anstvo, da je svoje ostvarewe oblikovao kao izrazito gusto tkawe metafora i alegorija, ali, ako se uzme u obzir wegov dosada{wi kinematografski opus pa i ìvotne godine u kojima je sada – ta odluka mu do|e kao logi~an sled. Podstaknut je bio i jo{ jednim li~nim razlogom jer se wegova ro|ena sestra nakon studija kwièvnosti zamona{ila, pa ga je, logi~no, intrigiralo {ta ju navelo na taj put. Uz to „Nebesa“ se u sve tri pri~e bave hri{}anskim izazovima s akcentom na ~uda koja su obeleìla i Dragojevi}ev ulazak u svet kinematografije. U wega je stupio nakon studija psihologije i bavqewa literaturom i to iz ~iste opklade. Nervirali su ga wegovi drugari jer je svaki od wih bio Kopola, Skorseze ili ve} neki monumentalni rediteq. Kad su se jednom spore~kali oko nekog doma}eg filma, zamerio im je {to olako sude i poru~io da nisu oni sad neki qudi bogom dani i da }e on da proba na FDU da im pokaè kako nije te{ko tamo pro}i.

Mogu}e da je mnoge iznenadilo {to je Sr|an Dragojevi} (58) za svoj novi film „Nebesa“ izabrao temu kao {to je hri{}anstvo, ali, ako se uzme u obzir wegov dosada{wi opus pa i ìvotne godine u kojima je sada – ta odluka mu do|e kao logi~an sled Po{to je bio prvi na listi, bilo mu je, kako je izjavio, ào da ne nastavi da studira. ûdo je bio i wegov prvi, diplomski film, sada ve} kultni „Mi nismo an|eli“, koji mu je pored ogromnog uspeha doneo status autora druga~ijeg senzibiliteta. Dokazao je to i u svojim potowim ostvarewima – „Lepa sela lepo gore“, „Rane“, „Parada“, ~ije su replike postale deo svakodnevice i ~ijim se crnohumornim scenama, i kada ih iznova gledate, smejete dok se pred onim ozbiqnijim slikama mu~ite s gr~em u èlucu. Snimio je i istorijsku melodramu „Sveti Georgije ubiva a`dahu“, koja je ocewena kao skup film koji nije ispunio o~ekivawa. Reìrao je i serije, legendarni TV film „Dva sata kvalitetnog TV programa“ i promo spot koji poziva na vakcinaciju za Ujediwene protiv kovida. O{trog je jezika, ima izraziti smisao za humor i pisawe. Objavio je nekoliko kwiga poezije i proze, a za prvu zbirku pesama je dobio nagradu „Branko Radi~evi}“. U mladosti je bio urednik kulturne rubrike u nekoliko ~asopisa i ~lan benda TV Moroni. Na veliko iznena|ewe dela javnosti, koja ga je prepoznavala i kao o{trog kriti~ara reìma Slobodana Milo{evi}a, 2010. pristupio je ~lanstvu SPS-a u kome je bio tri godine, naivno veruju}i da su se ta partija i weni ciqevi promenili. Za predsednika Vu~i}a kaè da je diktator koji mrzi „Kulturni dnevnik“ iz „opravdanih razloga“ – tamo uop{te ne pri~aju o Aleksandru Vu~i}u! Po opredeqewu hri{}anski marksista. Veruje da je to eti~ka platforma koja bi mogla da nas spasi. M. T.

INTERVJU NEDEQE

PROF. DR VASILIJE KRESTI], историчар и академик САНУ

Mrziteqi Srbije sramno umawuju sve na{e `rtve Kad ~ovek za|e u duboke godine (a meni je devedeseta), kad iza sebe ostavi vi{e od pola veka rada u nauci, ~iji rezultati su mnogi tomovi kwiga i vi{e stotina bibliografskih jedinica, pa onda dobije i najvi{u nagradu AP Vojvodine "Mihajlo Pupin", bez la`ne skromnosti mora biti zadovoqan. Ne zato {to to priznawe potkrepquje stara~ku sujetu, ve} zato {to je ono stvarna potvrda da vi{edecenijski trud i nau~ni u~inak nisu bili uzaludni. Ovim re~ima, iskrenim i bez "femkawa", kako bi to rekli u wegovoj rodnoj \ali u Banatu, akademik Vasilije Kresti} otkriva da mu je velika ~ast {to }e u ~etvrtak u Novom Sadu, na dan 103. godi{wice prisajediwewa Ba~ke, Banata, Barawe i Srema Kraqevini Srbiji, primiti nagradu koja nosi ime svog velikog prethodnika, tako|e Bana}anina, Pupina. Zavi~aju, zemqacima i vascelom srpskom rodu akademik Kresti} oduìo se kapitalnim delima "Srbi u Ugarskoj (1790-1918)", "Istorijom srpske {tampe u Ugarskoj 1791-1914", "Iz pro{losti Srema, Ba~ke i Banata"... n Kako doìvqavate tvrdwe da Vojvodina ima kontinuitet iz Austrije, odnosno Austrougarske, uprkos istorijskoj ~iwenici da kao celina u tom periodu nikada nije postojala? - U posledwe vreme ima vi{e raznih vrsta krivotvoriteqa na{e istorije. Ne mislim da je to slu~ajno i bezazleno. Zlo je u tome {to se tim krivotvoriteqima poklawa mnogo pa`we u na{im medijima, {to oni neretko imaju podr{ku i u nekim organima vlasti. Oni koji se danas pozivaju na pro{la vremena, iz doba Austrije i Austrougarske, i tu traè istorijske osnove za {to {iru autonomiju, ~ak i za odvajawe od Srbije, ne mogu na}i zdrave i pouzdane dokaze za svoje te`we. Stoga oni falsifikuju istoriju, pa neki me|u wima tvrde da je Vojvodstvo Srbija i Tami{ki Banat, koja je stvorena 1849, bila krunovina. Ako je Vojvodstvo, kako ti falsifikatori tvrde, 1849. postala krunovina, onda bi ona danas mogla da bude potpuno nezavisna dràvnopravna celina. n Nije li u korenu te ideje èqa da se obezvredi istorijski u~inak austrougarskih Srba, koji su, kako ~esto isti~ete, uvek bili ponos i dika celog Srpstva? - Ideja o stvarawu zasebne autonomne srpske teritorije na podru~ju Austrije i Ugarske nastala je ubrzo posle Velike seobe Srba 1690. godine. Smisao i ciq te ideje, u sva potowa vremena, bio je u tome da se wenim ostvarewem o~uva nacionalna i verska-pravoslavna idividualnost Srba,

da se wome brani od germanizacije i ma|arizacije i od nasilnog unija}ewa. Nikakvog spora nema u tome da je ideja o stvarawu Vojvodine bila srpska. Namera da se na predstoje}em popisu omogu}i nacionalno opredeqewe "Vojvo|anin" je u svojoj su{tini antisrpska. Ona je suprotna ~itavoj istoriji Srba u Austriji i Austrougarskoj koji su teìli stvarawu svoje posebne autonomne teritorije. n Za{to je ~uveni Memorandum SANU, u ~ijem stvarawu ste u~estvovali, aktuelan i posle 35 godina u dnevnoj politici? - Memorandum danas najvi{e pomiwu oni koji ga, iz wima znanih razloga osu|uju i u wemu nalaze samo zle namere. Po pravilu to su oni koji nisu nakloweni Srbiji i Srbima, koji u wima uvek nalaze razloge da ih sumwi~e, napadaju i kritikuju. Za wih je Memorandum bauk kojim zastra{uju sve potencijalne neprijateqe Srba. Sve planove i programe Srbije, kojima ona èli da unapredi svoje dru{tvo i svoju zemqu, mrziteqi Srbije ozna~avaju kao novi Memorandum. n Da ste u prilici ponovo da u~estvujete u izradi tog dokumenta, da li biste ne{to u wemu promenili? - Memorandum je napisan 1986. godine u skladu sa onda{wim vremenom i onda{wim nacionalnim, dràvnim, ekonomskim i kulturnim problemima u kojima se nalazila Srbija. Vremenom i doga|ajima on je prevazi|en, jer nije ni napisan kao dugoro~ni nacionalni i dràvni program. U tom i takvom programu iz 1986. ni{ta bitno ne bih mewao. U svemu sam saglasan s onim {to je u wemu napisano. Koliko su èstoke kritike tih dokumenata bile neumesne, i s lo{im namerama iskonstruisane, vidi se i po tome {to ~ak nijedna osuda Ha{kog tribunala nije izre~ena na temequ Memoranduma. n Kako biste opisali aktuelni trenutak u SANU? - Akademija u posledwe vreme sve

SVETSKI MO]NICI I KOSMET n Vodi li Srbija u ovom trenutku dovoqno sna`nu diplomatsku bitku za Kosovo i Metohiju? - U me|unarodnim odnosima koji se ti~u na{eg geopoliti~kog prostora nije lako voditi sna`nu diplomatsku bitku za Kosovo i Metohiju. Me|utim, koliko je to mogu}e mislim da na{a dr`ava nalazi na~ine da se suprotstavi svetskim mo}nicima. Nadam se da }e ona istrajati u toj borbi, koja nije laka, ve} dugo traje i ne}e se brzo svr{iti.

vi{e gubi onu svoju nau~nu fizionomiju zbog koje je bilo osnovano Dru{tvo srpske slovesnosti (1841), Srpsko u~eno dru{tvo (1864) i Srpska akademija (1886). Ciq svih tih prethodnika dana{we Akademije bio je da se bave izu~avawem srpskog jezika, srpske istorije i kulture u naj{irem smislu te re~i. Ve} duè vreme situacija u SANU je obrnuta. U svakom pogledu, a naro~ito po brojnosti, predstavnici egzaktnih nauka su u SANU zastupqeniji od predstavnika nacionalnih i dru{tvenih nauka. Uz puno uvaàvawe egzaktnih nauka, koje su univerzalne i wima se bave svi {irom sveta, nacionalnim naukama ne bave se svi, ve} najvi{e mi u Srbiji. Zanemarivawe nacionalnih nauka }e nam se kad-tad te{ko osvetiti. n Suprotstavili ste se izmeni Statuta SANU i preimenovawu Odeqewa muzi~ke i likovne umetnosti u Odeqewe umetnosti, ali nedavno su zvawe akademika dobili prvi reìseri. [ta time SANU dobija, a {ta gubi? - Kad sam na Skup{tini SANU ustao protiv promena Statuta kojima se traìlo preimenovawe naziva Odeqewa muzi~ke i likovne umetnosti u Odeqewe umetnosti, nisam imao ni{ta protiv umetnika. Pla{io sam se i pla{im se da }e tom izmenom na{a Akademija jo{ vi{e nego {to je sada postati jedan galimatijas u kojem }e nacionalne nauke biti zapostavqene jo{ vi{e no {to je to sada slu~aj. Zalagao sam se za to da Akademija sa~uva svoju tradicionalnu fizionomiju a da umetnici dobiju svoju posebnu akademiju. n Dok se mi, najblaè re~eno, neodgovorno osvr}emo na svoje `rtve, ~ini se da se ~itav svet urotio da od Srba, na osnovu zlo~ina u Srebrenici, na~ini zlo~ince ve}e i od Hitlerovih nacista? - Rekao bih da se sramno i izdajni~ki odnosimo prema na{im nedu`nim `rtvama. Kad to kaèm, mislim pre svega na sve u~estalije poku{aje neosnovanog smawivawa srpskih `rtava ne samo u Jasenovcu i Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj ve}, u najnovije vreme, i na `rtve u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Ako me pitate ima li leka na{oj nacionalnoj neslozi, re}i }u - ima, ali ga treba dobro osmisliti i dosledno primewivati. n Kao poznavalac burne srpsko-hrvatske istorije, verujete li da bi na{i me|usobni odnosi jednom mogli da dostignu ta~ku korektne saradwe na kakvoj su danas Srbija i Ma|arska? - Voleo bih da gre{im, ali mislim da se to ne}e dogoditi u bliòj budu}nosti. R. N.

PLANETA

^etvrtak 2020. 7 ^etvrtak 10. 25. decembar novembar 2021.

U Japanu niko nije hteo da se vakcini{e - a sada se bukvalno grabe za vakcinu Bajden, najstariji ameri~ki predsednik, napunio 79 godina Xozef Bajden, najstariji predsednik SAD, sa porodicom proslavio je 79. ro|endan, dan posle lekarskog pregleda prema kojem je sposoban da obavqa predsedni~ku funkciju. „Sre}an ro|endan èlim svom prijatequ, svom bratu”, napisao je na Tviteru biv{i ameri~ki predsednik Barak Obama, koji je za vreme svog vladawa imenovao Bajdena za potpredsednika SAD. Predsednica Predstavni~kom doma Kongresa Nensi Pelosi koja je dve godine starija od Bajdena, izjavila je da su SAD zahvalne na wegovom saose}awu, qubavi prema naciji, pristojnosti i liderstvu. Bajden je u petak imao sistematski pregled u bolnici kod Va{ingtona i zbog kolonoskopije koja zahteva potpunu anesteziju morao je, kako nalaè Ustav, da prenese predsedni~ka ovla{}ewa na potpredsednicu Kamalu Haris. Taj prenos ovla{}ewa trajao je ta~no sat i 25 minuta, koliko je trajala anestezija. Kamala Haris je tako nakratko postala prva èna koja je imala predsedni~ka ovla{}ewa u SAD. Bajden je ranije obe}ao da ne}e ni{ta kriti o svom zdravstenom stawu.

Kina prestigla Ameriku po ukupnom bogatstvu Kina je prestigla Sjediwene Ameri~ke Dr`ave po nacionalnom bogatstvu, dok ukupno svetsko bogatstvo raste, bojavila je me|unarodna konsultantska ku}a „Mekinzi end ko“. Kinesko bogatstvo dramati~no je poraslo u posledwe dve decenije i pove}ano je ~ak 17 puta, sa sedam biliona (hiqada milijardi) u 2000. godina, na 120 biliona dolara u 2020. godini, navodi se u analizi poznate konsultantske ku}e.

Poraslo je i ukupno svetsko bogatstvo, sa 160 biliona u 2000, na 514 biliona dolara u 2020. godini. Izve{taj analizira 10 dràva na svetu koje drè ukupno 60 odsto svetskog bruto dru{tvenog proizvoda, i to su Australija, Kanada, Kina, Francuska, Nema~ka, Japan, Meksiko, [vedska, Velika Britanija i Sjediwene Ameri~ke Dràve. Kada je u pitawu uzlet Kine, on je ubrzan ulaskom te zemqe u Svetsku trgovinsku organizaciju 2000. godine, navode analiti~ari „Mekinzija“. Sjediwene Ameri~ke Dràve, koje su Kini ustupile prvo mesto, u posledwih 10 godina udvostru~ile su nacionalno bogatstvo, pa ono sada iznosi 90 biliona. I u Kini i u SAD vi{e od dve tre}ine bogatstva nalazi se u rukama 10 odsto najbogatijih porodica, navodi izve{taj.

Mesec dana do Olimpijade svega nekoliko procenata stanovni{tva Japana je bilo potpuno vakcinisano. Dok su Evropqani bili u dubokom procesu vakcinacije, Japanci su se {alili na svoj ra~un da "iglu ne}e videti do Boì}a". Samo {est meseci kasnije, scenario nije mogao da bude boqi, a Zemqa izlaze}eg sunca obara rekorde po broju cepqenih stanovnika. Japan ne samo da je uspeo da prevazi|e rani haos, ve} je uspeo da vakcini{e ve}i procenat svoje populacije nego bilo gde drugde na Zemqi. Oko 76% Japanaca je do sada potpuno vakcinisano! Olimpijske igre su bile kqu~ne. Po~etkom jula organizovani su veliki protesti protiv odràvawa Olimpijskih igara. Me|u qudima je kuqao bes i strah da }e se igre pretvoriti u doga|aj super-{irewa virusa. Uàsnuti da bi wihov veliki doga|aj mogao biti uni{ten, vlast je kona~no spojila sve kockice. Angaòvana je vojska i do po~etka jula, svaki dan je davano milion doza. Ali nije samo logisti~ki preokret ono {to je bilo iznena|ewe; ve} to koliko su Japanci bili voqni da dobiju vakcine. U starosnoj grupi preko 80 godina, 95% wih je primilo vakcinu.

STRAH I NEODLU^NOST

Japan ima dugu istoriju oklevawa u vezi sa vakcinom. U januaru je anketa pokazala da je velika ve}ina skepti~na prema novorazvijenim vakcinama protiv kovida. Kqu~no pitawe - {ta se zapravo dogodilo? Neki stru~waci smatraju da je rani haos zapravo pomogao. „U po~etku je postojala stvarna nesta{ica dostupnih vakcina“, kaè profesor Kenxi [ibuja, direktor istraìvawa u Tokijskoj fondaciji za politi~ka istraìvawa, prenosi BBC. „To je dovelo do neke vrste mentaliteta oskudice koja je preovladavala, posebno me|u starijima", kazao je. Profesor [ibuja smatra da je strah izazvao izuzetno visoku stopu prihvatawa, posebno me|u starijim osobama. Videli su kako stari qudi u drugim zemqama umiru i poùrili da se vakcini{u, pre nego {to su zalihe ponestalo. Spor po~etak je tako|e zna~io da su mla|i qudi morali da ~ekaju i gledaju kako stotine miliona qudi u drugim zemqama dobijaju vakcine, bez dramati~nih nuspojava. To ih je uverilo da su vakcine bezbedne.

Druga kqu~na razlika sa Amerikom i Evropom je u tome {to vakcine nisu postale politi~ke. „Ovde nemamo nikakvu politizaciju. Na to se ne gleda kroz so~ivo slobode ili prava pojedinca", rekao je profesor [ibuja za BBC. Kako je stopa vakcinacije porasla, zemqa je svedo~ila dramati~nom padu zaraze i smrti od kovida. Japan je 20. avgusta zabeleìo skoro 26.000 novih infekcija, {to je najve}i ukupan broj dana od po~etka pandemije. Do pro{le nedeqe, taj broj je pao na samo 150 dnevno. Do{lo je do sli~nog pada broja smrtnih slu~ajeva, sa nekoliko dana pro{le nedeqe kada uop{te nije bilo prijavqivawa smrtnih slu~ajeva. Vakcine su bile izuzetno va`ne. Ali oni nisu jedini faktor. âk i pre nego {to su vakcine postale dostupne, stopa smrtnosti od kovida u Japanu bila je dramati~no nià nego u SAD ili Evropi. Stopa smrtnosti od kovida u Americi je 233,8 smrtnih slu~ajeva na 100.000 qudi. U Japanu je samo 14,52, prema podacima Univerziteta Xons Hopkins.

UZROK SE KRIJE U GOJAZNOSTI

Profesor Testuo Fukava je sociolog na Institutu "Future Welfare" u Tokiju. Kaè da je ono {to smo videli u Japanu zaista neverovatno. Profesor Fukava smatra da postoji veza izme|u niske stope smrtnosti od kovida u Japanu, dugog ìvotnog veka i niske stope gojaznosti. „Japanci imaju veoma dug ìvotni vek. Niko ne moè da objasni za{to. Samo 3,6% Japanaca je klasifikovano kao gojazno, {to je me|u najniìm procentima na svetu. Profesor Fukava je uporedio o~ekivani ìvotni vek, gojaznost i stope smrtnosti od kovida u devet zemaqa. Rezultat: zemqe sa niskom stopom

gojaznosti imaju niù stopu smrtnosti od kovida. Ovo ne}e biti iznena|ewe za one koji le~e pacijente sa kovidom u Americi, gde se gojaznost sve vi{e smatra kqu~nim faktorom za pogor{awe korone. Ali profesor [ibuja kaè da to nije odgovor za{to Japanu ide tako dobro. „Gojaznost je faktor rizika. Ali na nivou populacije, to nije najzna~ajniji faktor", kaè profesor za BBC. U stvari, profesor [ibuja ne smatra da postoji ne{to izuzetno u vezi sa japanskim Kovid rekordom. On kaè da je odgovor jednostavan - Japan ima mawe smrtnih slu~ajeva jer je prosto tako. „Stopa smrtnosti u Japanu nije dobra, ali smo uspeli da minimiziramo broj slu~ajeva“, kazao je. Profesor kaè da u Japanu i daqe svi nose maske - u parku, ~ak i na plaì. âk se i usamqeni voza~i automobila mogu videti kako ih nose dok prolaze. Zatim, tu je i sredstvo za dezinfekciju ruku. Ima ga svuda: u prodavnicama, javnim toaletima, èlezni~kim stanicama, restoranima i kafi}ima; gde god da krenete, od vas se o~ekuje da dezinfikujete ruke pre nego {to dodirnete bilo koga ili bilo {ta. „Qudi su se pona{ali zaista odgovorno, uz no{ewe maski i socijalno distancirawe“, kaè profesor [ibuja. Uspe{no sprovo|ewe cepqewa i ukidawe vanrednog stawa zna~i da se qudi vra}aju u kancelarije i ponovo izlaze u pabove i restorane. Ose}aj straha koji je drào qude na distanci godinu i po dana bledi. To, naàlost, nije dobro smatra profesor. Upravo zbog toga, profesor tvrdi da veoma niska stopa zaraze koju Japan sada ima, ne}e potrajati. „Za Evropom zaostajemo jedan do dva meseca. Vrlo brzo }emo videti da se razvija jo{ jedan talas", zakqu~io je [ibuja.

U Austriji kazna od 3.600 evra za odbijawe vakcine Nakon {to je austrijska vlada najavila da }e uvesti obaveznu vakcinaciju, sada su poznate i kazne za nepo{tovawe nove obaveze. U nacrtu zakona, na kojem radi Ministarstvo zdravqa, predvi|eno je da osobe koje ne budu po{tovale obavezu vakcinacije budu ka`wene sa do 3.600 evra za odbijawe prve doze i 1.450 za odbijawe tre}e doze, prenosi Tawug. „Mora se napraviti ponuda i gra|ani navesti na vakcinaciju. Ko tu ponudu odbije mora}e da plati nov~anu kaznu”, rekla je ministarka nadle`na za ustavna pitawa Karoline Ed{tadler. Ona je potvrdila da su kazne u navedenoj visini. „Apsolutno nismo zadovoqni stopom vakcinacije”, kazala je Ed{tadler na javnom servisu ORF.

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 25.

REPUBLIKA SRPSKA

PLANSKI UNI[TAVAN DEJTONSKI SPORAZUM:

Nije dobio {ansu da za`ivi, Srbi i Hrvati nisu gosti u BiH Profesor ustavnog prava Sini{a Karan tvrdi da je Dejtonski sporazum u posqedwih 26 godina uru{avan i planski uni{tavan. - I to od strane onog dela me|unarodne zajednice koja ga je

Karan je istakao da najve}a vrednost koju je Srpska sa~uvala u ovih 26 godina jesu wene institucije. - To vidimo i ovih dana. Srpska se brani i deluje institucio-

morala ~uvati. Mo`emo re}i da Dejtonski sporazum nije dobio ni {ansu da za`ivi. A posebno je taj deo me|unarodne zajednice kroz PIK izostavio oficijalni deo Dejtona, posebno Aneks 4 kao najva`niji - istakao je Karan.

nalno. I to je vrlo va`no - naglasio je Karan. Profesor na Pravnom fakultetu Isto~no Sarajevo Radomir Luki} rekao je da problem predstavqju politi~ki zahtevi muslimana.

- Oni èle da sebe predstave kao dràvotvorni narod, a Srbe i Hrvate kao goste u BiH. Iako mi ovde ìvimo vekovima. Wihov dalekose`ni ciq da se BiH uspostavi kao zemqa bez eniteta - dodao je Luki}. Luki} isti~e da je za rje{ewe svih problema u BiH potreban dijalog. - ûdi me da su zemqe sa Zapada slepe na sve ovo, ali se neke stvari mewaju. Postoje i kritike iz tog dela sveta na "Inckov zakon" - kaè Luki}. Naglasio je da se Dejtonski sporazum moè o~uvati samo ako se vrate nadle`nosti entitetima. Politikolog Branimir Gali} istakao ja da su Hrvati u BiH izigrani kada se potpisivao Dejtonski sporazum. - Hrvati vi{e ne èle ìveti u ovakvoj BiH i to je temqeni problem. I Hrvati èle da se po{tuje slovo i duh Dejtona, ali je Dejton grubo promewen - istakao je Gali}. S. G.

SE]AWE NA OSLOBO\EWE:

Obele`eno 103 godine od ulaska srpske vojske u Bawaluku

DAN OSNIVAWA SAO ROMANIJA:

Veoma bitan doga|aj koji je prethodio stvarawu Srpske Dan osnivawa Srpske autonomne oblasti Romanija veoma je bitan u istoriji srpskog naroda, a posebno stvarawa Republike Srpske, rekao je na~elnik op{tine Sokolac Milovan Bjelica povodom 30 godina od ovog doga|aja. - Mi smo u ovo vrijeme prije 30 godina poku{avali da ubedimo predstavnike muslimanskog i hrvatskog naroda da BiH ostane u sastavu Jugoslavije, ali nije bilo voqe sa wihove strane - rekao je Bjelica na sve~anoj akademiji "Dok je Romanije". Bjelica napomiwe da su muslimani i Hrvati napravili neprincipijelnu koaliciju i po~eli preglasavati Srbe, koji nisu imali drugog re{ewa nego da se pravnim sredstvima izbore za svoj status na osnovu zakona i Ustava SFRJ i BiH. Prema wegovim re~ima, prvi potez je bio formirawe zajednica op{tina, a potom je progla{ena SAO Romanija kojoj se prikqu~io veliki broj op{tina i mesnih zajednica. Bjelica je naveo da je SAO Romanija obuhvatala 4.000 kilometara kvadratnih sa 200.000 stanovnika. - Republiku Srpsku smo branili, odbranili i do~ekali da je svet prizna - naglasio je Bjelica. On kaè da je ciq ovakvih skupova da se mla|im generacijama prenese {ta zna~i srpsko jedinstvo, uz koje je narod uspeo stvoriti i odbraniti Srpsku. - I danas treba da se svi okupimo oko Republike Srpske, da je ~uvamo, da prevazi|emo na{e netrpeqivosti o kojima moèmo diskutovati, ali kada su u pitawu Srpska i wene ingerencije, to ne smije do}i u pitawe. ûvajmo Republiku Srpsku! @ivjela Srpska i srpsko jedinstvo! - poru~io je Bjelica. On je naglasio da je ova akademija priprema za obiqeàvawe 30 godina od stvarawa Republike Srpske, koja je planirana za 9. januar. R. N.

U bawalu~kom Hramu Hrista Spasiteqa, parastosom za sve nestale i poginule u Prvom svetskom ratu po~elo je obeleàvawe 103 godine od ulaska srpske vojske u Bawaluku. Nakon parastosa, u parku Petar Ko~i} okupili su se u~esnici "Mar{a slobode srpske vojske" ~ime je simboli~no predstavqen ulazak srpske vojske 1918. godine. U mar{u su u~estvovali pripadnici Kowice Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srpske, statisti u uniformama srpske vojske iz Prvog svetskog rata i orkestar MUP-a. U~esnici mar{a kretali su se prema Trgu Krajine i Gospodskom ulicom do spomenika banu Svetislavu Milosavqevi}u gde su poloèni venci i cve}e. Vence su poloìli ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite Republike Srpske Du{ko Milunovi}, dràvni sekretar u Ministarstvu za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Srbije Miodrag Kapor, konzul-èran Srbije u Bawaluci Vesna Marinkovi}, izlasnik srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Bo{ko Tomi} i delegacija Narodne skup{tine Republike Srpske.

Porodici Novaka \okovi}a na poklon parcela na Jahorini Na~elnik op{tine Pale Bo{ko Jugovi} i otac Novaka \okovi}a, Sr|an \okovi}, potpisali su u Isto~nom Sarajevu ugovor ~ime je zavr{ena procedura u vezi sa prenosom vlasni{tva nad zemqi{tem koje je ta lokalna zajednica poklonila porodici najboqeg tenisera sveta.

Jugovi} je podsetio da je na wegov predlog Skup{tina op{tine Pale donela odluku o prenosu vlasni{tva nad zemqi{tem porodici \okovi}. „Zahvalni smo porodici \okovi} {to je prihvatawem na{eg poklona i izraènom èqom da na darovanoj parceli na Jahorini izgradi svoj objekat ve} u~inila zna~ajan potez u tom smeru“, naveo je Jugovi}. On je istakao da je kao na~elnik op{tine ponosan {to je svojim potpisom ispunio obe}awe, ali i èqu lokalne zajednice da ovim darom iskaù po{tovawe prema Novaku \okovi}u, wegovim rezultatima, ali i svemu {to ~ini za narod van sportskih terena. „Novak \okovi} je veliki humanista i ~ovek koji na najboqi na~in {irom sveta afirmi{e podnebqe iz kojeg poti~e i sve one vrednosti koje krase na{ srpski narod“, poru~io je Jugovi}. Jugovi} je naveo da je lokalna zajednica po~astvovana {to su ~lanovi porodice \okovi}, ovim ~inom postali i wihovi sugra|ani, dodaju}i da veruje da }e oni ~e{}e boraviti na Jahorini i Palama. M. T.

CRNA GORA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija BiH ^etvrtak 10. 2020. 9 ^etvrtak 25.-decembar novembar 2021. maksimalno 40 kilograma

KRIVOKAPI] OBE]AO:

Prose~na zarada u Crnoj Gori bi}e 700 evra Crnogorski premijer Zdravko Krivokapi} predstavio je kapitalni buxet i investicioni program vlade "Crna Gora odmah" i poru~io da je ciq da naredne godine ova dràva postane najve}e gradili{te u regionu, jer, kako je kazao, vi{e nema vremena za ~ekawe. Premijer je rekao da se aktuelna vlada odlu~ila za reforme, po{ten rad iu ozbiqnost. Da su èleli da se pona{aju kao prethodnici, pravili bi, kaè, dràvu za tajkune i one koji se bave organizovanim kriminalom. „Mi smo se opredelili da delujemo programski i definisali ~etiri programa – prvi je “Evropa sad“, koji je narod oberu~ke prihvatio. Obezbedio je da ono {to je do sada bila prose~na zarada bude najnià zarada, a da prose~na zarada bude 700 evra“, rekao je Krivokapi} tokom predstavqawa buxeta. Dodao je da se time Crna Gora pribliàva ili postaje Poqska u centralnom delu Evrope, a stvaraju se preduslovi da ne budu o{te}eni poslodavci, preneli su crnogorski mediji.

Rekao je da je kapitalnim buxetom predvi|eno 248 miliona evra, odnosno ne{to vi{e od 11 odsto ukupnog buxeta. „To je rekord za Crnu Goru, ako izuzmemo deo koji se odnosi na auto-put. Imamo 302 projekta, od toga je potpuno novo 117 projekata“, naveo je Krivokapi}. On je kazao da su najve}a ulagawa predvi|ena za sever Crne Gore sa 113 projekata. Rekao je i da }e deonica auto-puta Smokovac-Mate{evo gra|evinski biti zavr{ena u roku, a do granice sa Srbijom auto-put bi mogao biti zavr{en do decembra 2027. godine. S. G.

MITROPOLIT JOANIKIJE:

Pandemija pomogla da se vratimo slavi na pravi na~in NATO postrojava Vojsku Crne Gore Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije slu`io je na Aran|elovdan, svoju krsnu slavu, liturgiju u Cetiwskom manastiru i tom prilikom poru~io da nam je pandemija korone pomogla

da se vratimo slavi na pravi na~in. „Slava nije u tome da ima {to vi{e jela i pi}a i {to vi{e gostiju i u`ivawa, nego {to vi{e vjere, {to vi{e qubavi, {to

vi{e dobrote, ali, bogme, sve i sa odre|enom mjerom i skromno{}u“, rekao je mitropolit Joanikije. Kako je konstatovao, slave su bile gospodstvene i otmene. „Nije bilo napijawa, prepijawa i prejedawa. Slavilo se da sve bude sveto i ~estito i milome Bogu pristupa~no”, istakao je mitropolit Joanikije. Kazao je da obi~aj krsne slave moramo odr`ati i u vremenima ove zaraze. „Da se krsna svije}a ne pretuli, da kum kuma ne zaboravi, da prijateq prijateqa ne zaboravi, da se vidimo i ~ujemo iako treba po{tovati epidemiolo{ke mjere“, rekao je mitropolit Joanikije. M. T.

PLATFORMA DF-A ZA IZLAZAK IZ KRIZE:

Podrà}e mandatara kog predloè partneri Demokratski front u Platformi koju je predloìo partijama parlamentarne ve}ine poru~io je kolegama iz „Mir je na{a nacija“ i „Crno na bijelo“ da je spreman da podrì za novog premijera kandidata kojeg jedna od te dvije koalicije bude predloìla. Ovom ponudom DF je spreman da zbog dogovora odustane od mjesta premijera, koje im po izbornom rezultatu pripada, a sve u ciqu dogovora da bi ova Vlada kona~no krenula u obra~un sa organizovanim kriminalom i korupcijom, {to sada{wa nije u stawu da uradi. DF predlaè kolegama da se

u novu Vladu obavezno ukqu~e autenti~ni predstavnici mawinskih naroda i to na odgovornim pozicijama. „DF insistira da se pregovori vode brzo i efikasno, bez ikakvih uslovqavawa sa bilo ~ije

strane i da se zavr{e do 10. decembra“, pi{e u Platformi DF-a. Platforma DF-a proslije|ena je Demokratskoj Crnoj Gori, Demosu, URA, CIVIS-u, SNP-u, Radni~koj, Ujediwenoj i Pravoj Crnoj Gori.

Oruàne snage prakti~no bile otpisane, a sada se ulaù napori za dostizawe „partnerskih ciqeva” u alijansi Nacrtom buxeta za 2022. godinu Vlada Crne Gore predvidela je da Ministarstvo odbrane i Vojska dobiju 51.772.046 evra, {to je za skoro osam miliona evra vi{e od pro{logodi{weg izdvajawa. Za stru~ne i operativne poslove Ministarstva odbrane obezbe|eno je 9.174.950 evra, od ~ega na slu`bena putovawa skoro 220.000 evra, {to je za 100.000 evra vi{e nego za godinu pre. Da rukovo|ewe i funkcionisawe Vojske Crne Gore nije ba{ jeftino svedo~i i stavka po kojoj }e se za te svrhe izdvojiti 31.469.000 evra, a najvi{e novca izdvoji}e se za zarade – skoro 15 miliona evra. Naknade za stanovawe ko{ta}e Ministarstvo 930 miliona evra, a za gorivo }e biti izdvojeno 770.000 evra. Crna Gora je tokom posledwe dve i po decenije zatvorila kasarne, rasprodala lako naoruàwe, a ono teè, poput tenkova, izrezala i prodala kao staro gvo`|e, najverovatnije nik{i}koj @elezari. Odlukom vlade vojska je stavila pu{ke u so{ke, pa je utihnula pesma „Gora ùti, gora ùti, odo{e regruti”. Tada{wi premijer Milo \ukanovi} je rekao da je sluèwe vojnog roka bespredmetno, da su kasarne balast i da ih treba staviti u funkciju razvoja op{tina, a da je oru`je nepotrebno jer Crna Gora nema od koga da se brani. Krenula je rasprodaja oru`ja, a koliko je Crna Gora od wega zaradila – jo{ je tajna. Pojedine kasarne pretvorene su u velika stambena naseqa, brojni poslovni prostori i armijski domovi pre{li u vlasni{tvo dràve, a nemali broj wih je ukwièn kao vlasni{tvo pojedinih kontroverznih biznismena. R. N.

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 25.

KOSOVO I METOHIJA

VELIKI BROJ UZURPACIJA POKRETNE I NEPOKRETNE IMOVINE OD STRANE ALBANACA NA KIM

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Vi{e od 70.000 zahteva Srba i nealbanaca za povra}aj imovine na Kosmetu Srbi i nealbanci suo~eni su sa svakodnevnom uzurpacijom pokretne i nepokretne imovine od strane ekstremnih Albanaca, a vi{e od 70.000 {to sudskih, {to drugih postupaka pred organima privremene kosovske uprave je podneseno za za{titu ili obe{te}ewe privatne imovine na Kosmetu

Приштина безакоњем легализује отимачину Kako navode u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, vi{e od 42.000 zahteva, koja je posledica uzurpacije srpske i nealbanske imovine, u sredinama ju`no od reke Ibar, predato je Direkciji za stambeno imovinske poslove (DSI) koju je formirao Unmik, a koja je zamnenila Kosovsku agenciju za imovinu (KAI). Zahtevi se uglavnom odnose na poqoprivredno i gra|evinsko zemqi{te. Kako ka`u u Kancelariji, srpska imovina se pored nasilnog otimawa, uzurpira i institucionalnim putem, pa se tako pred kosovskim sudovima nalazi vi{e od 20.000 tu`bi za prevarne ugovore i druge transakcije. Naime, uzurpatori uz pomo} op{tinskih sudova, zaposlenih u katastru i preko notara dobijaju imovinu Srba i nealbanaca koju su proterani 1999. godine sa svojih ogwi{ta, a koji, uglavnom iz bezbednosnih razloga nisu u stawu da saznaju {ta je sa wihovom imovinom, niti su u mogu}nosti da pristupe katastrima ili sudovima. Uzurpatori dobijaju falsifikovane li~ne karte koje se vode na imena Srba ~ija su imena na|ena u katastru, dobijaju se punomo}ja kojim se odre|ena osoba ovlasti da u ime vlasnika, navodno prodaje zemqi{te, stan ili ku}u.

Od falsifikovane li~ne karte, do punomo}ja, put prevare daqe ide ka op{tinskom sudu, gde se dobijaju falsifikovani ugovori o kupoprodaji srpskih imawa pravih vlasnika Srba. Dobijaju se presude, kojima se utvr|uje wihovo pravo imovine, a onda sledi upis u kosovski katastar. ]utawe EU Krug se zatvara, a Srbima koji krenu da dokazuju da su stvarni vlasnici imawa i ku}a, prepre~e se mnogobrojni problemi - od toga da iz bezbednosnih razloga i zbog slobode kretawa nisu u mogu}nosti da do|u na Kosmet, nisu u situaciji da vode skupe i dugotrajne sudske postupke, do toga da Albanci koji su uzurpirali imovinu tuè one ~iju su imovinu uzurpirali kako bi preko privremenih zastupnika (advokati iz redova albanske zajednice) utvrdili da su navodno vlasnici nad otetom imovinom. Advokat Jovana Filipovi}, koja zastupa oko tri stotine lica, lica, koja su tuìocu u predmetima gde im je uzurpirana imovina, kaè da “naj~e{}i problemi sa kojima se susre}u svi koji krenu na put vra}awa svoje imovine jesu lo{ pristup institucijama, neaùrnost u radu, nepo{tovawe prava na jezik, odugovla~ewe na radu na ovim predmetima, ali

ono {to najvi{e zabriwava jeste ogromna zloupotreba prava od strane institucija koje bi trebale da sprovode zakone”. - Situacija je iz godine u godinu sve gora i gora. Naime, situacija se pogor{ava pre svega iz tehni~kih razloga jer mnogi zaposleni u institucijama koji su poznavali srpski jezik odlaze u penziju, a na wihovo mesto dolaze novi koji ne govore srpski. Samim tim ote`ava se pristup institucijama za sve one koji ne govore albanski jezik - nagla{ava Filipovi}eva. Na pitawe da li ima lica kojima je vra}ena imovina potvrdno odgovara, uz apostrof da je “pravda spora, ali dosti`na”. - Pravda je spora, ali dosti`na. U predmetima koji se vode pred kosovskim institucijama je zaista spora jer predmeti traju jako dugo, me|utim, ukoliko su stranke dovoqno uporne, pozitivan ishod je itekako mogu} ka`e advokatica Filipovi}, uz napomenu da je najvi{e uzurpirane imovine na podru~ju Metohije, ali i podru~ju Pri{tine. Bezakowe Pri{tine Ona jo{ navodi da ”ne treba generalizovati” kada je u pitawu uzurpacija, jer se pored imawa uzurpiraju ku}e i stanovi, pa prema tome “apsolutno ne posto-

Узурпирани су i српски виногради у Метохији

У Метохији највише узурпиранa српскa имовинa u Белоm Пољu код Пећи ji pravilo koja imovina mo`e da bude predmet uzurpacije”. Da se uzurpatori ne okawuju srpske imovine ni posle vi{e od 20 godina, primer je \okice Stanojevi}a, predsednika Udru`ewa raseqenih \akov~ana, koji je sasvim slu~ajno ~uo da je ostao bez imovine. Kako je nedavno rekao na konferenciji za {tampu u Beogradu, “pre nekoliko dana su mi javili da je neki Ibraim Pajazit iz Pri{tine sa la`nim papirima do{ao u katastar i podneo zahtev za prenos vlasni{tva nad na{om imovinom na wegovo ime”. Kako je tada rekao Stanojevi}, koji se ina~e nalazi na tajnim pri{tinskim spiskovima za hap{ewe ne samo \akov~ana, ve} i na hiqade Srba sa celog Kosmeta, wemu je “oteto 84 ari zemqi{ta sa dve ku}e od po 240 kvadrata, {tala od 180 kvadratnih metara i dve hale od 2.000 kvadratnih

metara. - Zemqa i sve nam je oteto, a to je porodi~no i ne{to {to nam je ostalo od starine. Prvo su nas proterali, pa su nas stavili na tajne i javne poternice i kao posledwi ~in nam falsifikuju imovinu - rekao je pred novinarima Stanojevi}, koji je svojevremeno za Jedinstvo kazao da se 170 zahteva za povratak ku}a i stanova u \akovici nalazi pred kosovskim sudom u ovom gradu, kao i da je od vi{e od 8.000 Srba koji su `iveli u samoj \akovici, ostale tri monahiwe, a da se letos vratila Dragica Ga{i}, koje je posle 22 godine jedina povratnica u ovaj grad, a koju je doskora bila izlo`ena svakodnevnim pretwama. Pretili su joj, ga|ali kamewem prozore, a vrhunac je dostigla pqa~ka stana kad su joj lopovi odneli i insulin, koja sama sebi daje ~etiri puta dnevno.

IZGUBIO PODR[KU AMERIKE

Aqbin Kurti zapaqivim izjavama i nerealnom politikom ostao bez najve}eg me|unarodnog saveznika Premijer Kosova Aqbin Kurti po ko zna koji put je nastavio da provocira, pa je tako ponovo izjavio da bi glasao za ujediwewe Kosova i Albanije. Analiti~ari to ocewuju kao skretawe pa`we javnosti na kosovsko pitawe, ali i kao novi dokaz da Kurti sprovodi politiku koja nije komplementarna sa politikom EU i SAD. Kurti svoje velikoalbanske ideje nije krio ni u intervjuu za {vajcarski onlajn magazin “Monoki” nekoliko dana po{to je wegov pokret “Samoopredeqewe” do`iveo krah na lokalnim izborima na Kosovu i postao tek tre}a albanska stranka po snazi. Kako je rekao, Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije, a ne od Albanije.

- U budu}nosti, ako bi se to predstavilo kao demokratski referendum, glasao bih za to, ali ponavqam, samo ako je sprovedeno na miran i demokratski na~in - rekao je Kurti na pitawe kako bi glasao na

referendumu o ujediwewu sa Albanijom. Kurti je ponovio da bi centralni deo budu}eg sveobuhvatnog sporazuma izme|u Kosova i Srbije trebalo da bude me|usobno priznawe i da bi obe strane trebalo da se obave`u da ne napadaju jedna drugu. Zanimqivo da se Kurti godinama ve} zala`e za ujediwewe sa Albanijom, a pritom uporno odbija ideju “Open Balkan” koji podrazumeva uspostavqawe takozvanog mini-{engena ili otvarawe granica za Slobodan protok qudi i robe u zemqama Zapadnog Balkana. Uz ovakvu Kurtijevu retoriku i pona{awe te{ko je o~ekivati da Beograd i Pri{tina u skorije vreme sednu za zajed-

ni~ki sto, a kamoli do|u do sveobuhvatnog sporazuma. Zbog ~ega Kurti opet daje zapaqive izjave poku{ao je da objasni Dragan \ukanovi}, predsednik Centra za spoqnu politiku. - Kurti se nalazi u delikatnoj poziciji zbog toga {to nema dobar odnos ni sa novom ameri~kom administracijom kao {to nije imao dobrad odnos ni sa prethodnom administracijom Donalda Trampa. Ovo izjavom `eli opet da privu~e pa`wu na sebe i nametne se kao neko koi ma zna~ajnu ulogu u region. Na taj na~in on ho}e i da skrene pa`wu me|unarodne javnosti sa BiH na Kosovo - nagla{ava \ukanovi}

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 2020. 11 ^etvrtak 10. 25. decembar novembar 2021.

Na trusnoj Baniji }e qudi i ovu zimu do~ekati u kontejnerima Olovno nebo pritislo. I magla pala na mrtve ku}e. Niotkud odziva. Samo vetar cvili izme|u zidova. Ovo je Petriwa, staro gradsko jezgro pogo|eno zemqotresom, pre gotovo godinu. A, kao da je utroba zemqe prokqu~ala ju~e. Tu i tamo zaustavqene ma{ine na grobqu ku}a. Ne~ijih domova. Ne~ijih uspomena. Kraj kioska, kod parka, ~ekamo da neko do|e. Ne dolazi. Kod pekare ~ekamo da neko do|e... A, smrkava se brzo. - Bila sam da vidim... Da vidim ku}u. Dolazim joj svakog dana, u ovo vreme, kad se ne vidi. Lak{e je - romile su re~i i suze. I samo to i samo toliko, na stazi u parku. U pekari mewamo evre za kune. Sa malo kafe i {e}era idemo na adresu odakle je ova tuga do{la da poseti detiwstvo, mladost i starost. I vreme rastanka sa roditeqima. Idemo u kontejnersko naseqe na petriwskom Sajmi{tu. Naseqe se, kakva ironija, zove "Centar novog ìvota". Ovaj centar, donacija Turske i Ukrajine, uto~i{te je rasku}enim, zemqotresom pogo|enim qudima. Wih je, ovde, oko stopedesetoro, u 80 kontejnera. Ovde }e, po svemu sude}i, do~ekati narednu zimu. Izme|u belih kontejnera, kao izme|u kakvih gabaritnih nadgrobnih spomenika, promi~u senke. Senke od qudi zanemelih i obnemoglih od izneverene nade da }e "do sezone grijawa dvadeset tisu}a obiteqi biti vra}eno u domove". A, moè i ovako: "Ciq je da do 2022. sve qude vratimo ku}i". - Iznevereni smo svi. I Hrvati i Srbi i Bo{waci. Delimo istu muku i ona nas je ujedinila, donekle. Srbima je najteè. I ovde su mawina. Ali, pose}uju ih wihovi predstavnici, pa i sve{tenik - slu{amo

Hrvat mu sa~uvao "blago" Punu {talu sam imao blaga, i sve {to je pre`ivelo sa~uvao mi je, gore, kom{ija Hrvat. Nije hteo da uzme ni{ta za hranu. Pola godine je ~uvao tu moju stoku, a nije hteo da primi ni kilo kukuruza... Rekao je, Stevo, i ti bi to za mene u~inio. I, u~inio bih. E, da smo bili tako pametni pre rata.

Baka Dragica ~udom pre`ivela

Dragica Sladi} Weno je lice kao zemqa. Te{ko i trpeqivo. Ona je Dagica Sladi} (90). Bila je zatrpana pod ru{evinama svoje ku}e u Majskim Poqanama. I sama se ~udi kako je preìvela. Od advokatske komore Splita dobila je kontejner~i}. - A, bili su ovde i neki na{i. Kaù: sad }e ku}ica, bako. Sad }e, samo {to nije. Kako su do{li, tako i oti{li i ja ih vi{e videla nisam. Volela bih da se moj sin i wegova porodica, barem sku}e. Volela bih da to doìvim - kaè nam baka Dragica.

Kontejnersko naseqe Qubica Rado{evi}

O{te}ene zgrade nisu vi{e za stanovawe

{apat izme|u kontejnera. Po~ela je ki{a. I, svaka kap koja udari o lim kontejnera, moè se prebrojati. Te kapi broje nevoqnici dok poku{avaju da uhvate trenutak sna. A, sna nema. - Selam alejkum, Xemila i Mila pozdravqa nekog Zoran Rukavina. Vu~e psa za sobom. - Hvaqen Isus i Marija - ~uje se iz tame. - Bog ti dao dobro, Zorane - povezuje pozdrav Milka Slijep~evi}. - Ovo je katastrofa! Iz koje ste televizije, da vam kaèm... Uporan je Rukavina. - Vuci, tu, svoju kujicu, da ja kaèm: od ponedeqka ovde nema hrane za sve. Stiglo iz Zagreba - ume{ao se deùrni ~uvar "Novog ìvota". - Kako nema - ume{ali smo se i mi. - Tako - odbrusio je. - Imaju ovde neki dobre mirovine, a neki nemaju ni{ta. Pa ovi {to imaju imaju da kupe. Ovi {to nemaju, dobi}e. Poti{teni wudi u zaglu{uju}oj usamqenosti primaju ovu vest, kao novi udar iz zemqe. Bojali su se ove vesti. A, mi... Zar je ba{ morala sada da stigne. Kada smo tu i kada tragamo za tra~kom nade za ovaj nesre}ni narod. - Priti{}u nas, znamo - stiè odgovor. - Prvo su nam ponudili raseqavawe. Kuda? U Slavoniju. U Barawu. U hotele. U hostele. U stara~ke domove... Da se otuda ne vratimo. Mi ne traìmo ni{ta vi{e do skroman krov nad glavom, kako je dràva i obe}ala. A, ako ovako nastavi sa obnovom, nema potrebe ni da nas raseqava. Neka novce od donacija utro{i za psihijatre i pogrebna preduze}a. Potrajala je opservacija dràvne namere. - U Petriwi sam se rodila, ovde èlim da umrem - potpisuje odgovor Buba Rado{evi}. - Jeza me obuzima dok ovo govorim. Kako odmi~e no}, jeza je sve ve}a. Starica Milka Slijep~evi} (82), selo Dowa Ba~uga, zami~e u svoj kontejner. Mu` joj umro od tuge. Branka Marjanovi} (65), ìvela prekoputa "Kotve", kad se zatreslo. - Ni ka{i~icu nisam iznela iz stana kaè.

- Ne nadam se da }u odavde ìva iza}i, onkolo{ki sam bolesnik, samo mi ào sina - nadovezuje se Xemila [vraka. Prepli}u se glasovi. Dragica Gregorin~i}, èna dr Miroslava Gregorin~i}a, poznatog pulmologa, pri~a da je doktor pao izme|u ovih kontejnera. - Nije mogao da nosi jad. Umro i oslobodio se - kaè nam. Tuga i jad su ovde oblik smrti. Jezive slike i neverica se niù do jutra koje nikako da svane. A ujutro nova slika: iza belih kontejnera izrawaju neki, {areni. Zovu ih - poslovni kontejneri. Vri{te boje i biju u o~i. Ovde su, u tim kontejnerima, pekare, picerije, kafi}i... Tu su meksi~ke pala~inke sa piletinom. Krofne. Peciva. Bureci. Ima i ro{tiqa. Sirotiwi rasku}enoj, onoj kojoj su ukinuli hranu, da golicaju nozdrve. I, to je uàs! Ta slika nas prati. Idemo od Petriwe prema Glini i Majskim Poqanama. U ovom glinskom selu, smrt je pre, gotovo godinu, potpisala ìvot petoro qudi. Od toga, dvoje mla|ih od dvadeset godina. Niù se, pred nama, srpska, banijska sela. Ko u ovom danu da zastane pred rasko{nom lepotom pejzaà, koji su iznedrili "Festival kestena", jedinstvenu priredbu u svetu. U memoriju se upisuju samo napukle ku}e, crkveni toraw i kontejneri. Kontejneri i ku}e. Zastajemo u Vlahovi}u, na sredokra}i izme|u Petriwe i Gline. Pa`wu je privukao ìvot - ìvot livade, {arene od krava. Brojimo, a ne moèmo da prebrojimo. Ovo je doma}instvo Rade Sladojevi}a, povratnika na Baniju. - Supruga i ja ìvimo od tog na{eg blaga, a ku}u, obnavqamo sami - hrabar je Rade. - Pola godine ovde niko da do|e i barem upita, kako ste qudi. Tako sam zasukao rukave i uzdam se samo u sebe. êtiri hiqade evra dao sam za majstore, dve za materijal. - Tolika razlika? - pitamo. - Tolika. Ne moè{ majstora da na|e{, danas. Pre }e{ na}i iglu u stogu sena. Sve ode u Nema~ku, Austriju... Sve ode. Mladi odo{e. Kona~no, evo Gline. Pa, evo Majskih Poqana. Ku}a Steve Bjelajca je na kraju sela. Zapravo, bila je ku}a. Sad je grotlo u koje se sliva voda. Prosto, bara na mestu gde je bila ku}a. Levo, iznad je kontejner i uz wega na brzinu podignuta baraka. Desno {tala i su{ara. U kontejneru {estoro Bjelajaca: Stevini sin, snaha, dvoje unu~adi i èna Mira. Smewuju se, po dvoje, za ru~kom. Spava ko gde stigne, a zima na pragu. - Zapo~eli smo ovo malo ku}e - kaè Stevo. - Te{ko je da se do zime zavr{i. Eto, organizacija "Solidarna" obezbedi-

Branka Marjanovi}

Mira Bjelajac

Boro Bjelajac pokazuje gde je bila ku}a la je novac, ali, nadle`ni odugovla~e da overe projekat. Jo{ je ne{to èleo da ispri~a. Linule su suze. Jezive slike biv{e ku}e i neverica zaustavile su re~i. I gotovo dah. - [est krava sam imao, ko {est diva. Znate li vi {ta to za doma}ina zna~i... Kad je potreslo i kad sam ih spasavao, za mnom su na kolenima izlazile iz {tale. Ko qudi. To je ~udo. [estu je greda pogodila. Bila je najboqa. I, za wom pla~em. Telad sam joj iznosio kao decu... Se}a se ovaj doma}in, kad je stihija krenula, donela zlo i dobro u qudima, tako je stihijski i pomo} stizala. Hrana, ode}a, obu}a, lekovi... - Sve je bilo zakr~eno od automobila i kamiona. Niko nikog nije pitao koje si vere i koje nacije. To je tako bilo i trajalo tih mesec dva. Posle je sve utihlo. Nikog nema i niko ne dolazi. Pa, deco moja, ovo je gore od rata. Ovo nije ìvot, ovo je smrt na rate. Kaù: trusno podru~je? Kao, niste znali pre. A Srbiji hvala, pomaè. Poru~ujem joj da nam tamo napravi ku}e pa da svi idemo, ovde ìvota nema. Nema daqe. A, onda daqe, jauk. Jauk Steve Bjelajca od koga drhti vazduh, kao od zemqotresa koji, kao zao duh, ìvi i potresa Baniju. - Kad ujutro iza|em i pogledam {ta sam imao i ko sam bio, a {ta sam sada, {ta sve kroz moju glavu ne prolazi - govori, kao za sebe. Stojimo, }ute}i. Odozdo ubija hladno}a. Odozgo pritislo nebo. Odnekud vetar donese nekakvu pra{inu. Kao utehu. S. G.

^etvrtak 25. 10. novembar decembar 2021. 2020.

NEO^EKIVAN VIDOVDANSKI ZAOKRET MLADIH SRBA:

Nazad iz velikog prqavog grada - u selo

Izuzetno veliko interesovawe, pre svega, mladih qudi za dobijawe ku}e na selu prevazi{lo je sva o~ekivawa, pa }e posle nedavno usvojenog rebalansa buxeta za te namene biti izdvojeno jo{ novca. Rok za konkurs je istekao 1. novembra, ali je Komisija suo~ena sa vi{e stotina novih zahteva na kojima sada radi. Zamenik predsednika Komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta dodele seoskih ku}a Milan Prostran kaè da }e 73 miliona dinara obezbe|enih rebalansom dodatno oti}i u te svrhe. Na pitawe {ta je do sada ura|eno, on obja{wava: „Ve} se deo qudi useqava, taj posao je {to se ti~e Komisije zavr{en i samo ostaje taj ~in useqewa. Mi smo ukupno 237 ku}a podelili, odnosno toliko ih je kupqeno od strane dràve i date su qudima koji su ispuwavali uslove. Ima vi{e od 400 novih zahteva koji su sada u fazi obrade, tako da }emo se tim pitawima baviti do kraja godine“, isti~e Prostran. On ra~una da }e jo{ toliko ku}a biti podeqeno. Konkurs je simboli~no raspisan na Vidovdan, 28. juna ove godine, u nameri da napu{tene ku}e u kojima niko ne ìvi na|u nove vlasnike koji }e doprineti oìvqavawu srpskih sela.

U SELO UZ POMO] DR@AVE

DRU[TVO

U Srbiji, po re~ima ~lana Nacionalnog tima za preporod sela Branislava Gulana, odumire svako ~etvrto selo od wih 4.700. Oko 200.000 ku}a je napu{teno, a za 50.000 se ne zna ni ko su vlasnici. Zato je dr`ava obezbedila oko 500 miliona dinara za kupovinu ku}a s oku}nicom, s tim da je maksimalni iznos po jednom doma}instvu 1,2 miliona dinara. Oni koji dobiju ku}u, po re~ima Gulana, ne mogu je otu|iti u periodu od 10 godina od dana zakqu~ewa ugovora sa dr`avom. Prostran napomiwe da je ovim projektom obuhva}ena cela Srbija.

je bitno da imate krov nad glavom, ali je bitno da imate i infrastrukturu, dakle i puteve i telekomunikacije i vodovod i kanalizaciju i domove zdravqa“, ka`e drugi ~ovek Komisije.

NOVI STIMULANSI

„Naravno, najve}i interes je u Vojvodini, {to je i logi~no jer je tu infrastruktura boqe razvijena, gradovi su bli`i selima. Ali ima lokalnih samouprava koje su bile aktivnije, kao {to je Trstenik, Pirot, Ba~ka Palanka, Nova Crwa, Kikinda. Najva`nije je da interesovawe postoji i da su to uglavnom mla|i bra~ni parovi, ven~ani ili neven~ani i ne}e se svi baviti poqoprivredom“, ka`e na{ sagovornik.

NAJMAWE POQOPRIVREDNIKA

Ta~nije, najmawe je onih koji su odlu~ili da se bave poqoprivrednom proizvodwom, dodaje on. Me|u wima ima inèwera, IT stru~waka, profesora... ima razli~itih struka. On je ukazao na primer iz mesta Paragovo, gde su ku}u sa velikom oku}nicom dobili èna koja radi u fabrici ~arapa u Ba~koj Palanci i wen mu` voza~, koji su sa decom èleli da ìve na selu. Na pitawe da li veliko interesovawe zna~i da }e akcija biti nastavqena i slede}e godine, on kaè da je to namera. „Ova godina je bila probna, to je bio pilot projekat koji ne}e dati èqeni rezultat ako se ne nastavi barem u nekoliko narednih godina. On mora biti dugoro~an, da bi na kraju koliko-toliko sela oìvela. Prvo

Namera je, napomiwe on, da se slede}e godine, pored podele ku}a, stimuli{e i zanatstvo, neka privredna delatnost, male prehrambene radionice, kako bi qudi imali podsticajna sredstva za razvijawe nekih privrednih delatnosti. Zato }e u novom konkursu verovatno biti i nekih novih sadràja koji }e biti podsticani sredstvima, isti~e na{ poznati agroekonomista. I on je, kaè, bio iznena|en tolikim interesovawem za ìvot u seoskoj sredini i konkurisali su koliko qudi sa sela, toliko i oni iz gradova. Ovo je, smatra on, za mlade koji ìve u brojnoj zajednici na selu bila dobra prilika da se izdvoje iz vi{e~lane seoske porodice sa vi{e dece i da se osamostale. Napomiwe, me|utim, da pored takvih slu~ajeva ima i onih iz grada koji su se odlu~ili za ìvot na selu i ukazuje na primer IT stru~waka i wegove supruge, profesorke svetske kwièvnosti. Naj~e{}e su, kako kaè, u pitawu mla|i qudi sa decom ili su deca na putu, bez obzira na to da li su u bra~noj ili vanbra~noj zajednici. „Mo`da je na to uticala i pandemija, pa qudi ho}e da se izoluju da ìve u zdravijem ambijentu, da pobegnu od gradske gu`ve, a istovremeno mogu i da razviju neku ekonomsku aktivnost. To su veliki placevi, pogotovo u Vojvodini, koji imaju i 40 ari oku}nice. Tu je mogu}e da se sa dva-tri plastenika porodica bavi proizvodwom hrane za sopstvene potrebe, pa i da se sa wom iza|e na trì{te“, napomiwe Prostran. Komisiji na ~ijem je ~elu rektor Beogradskog univerziteta Vladan \oki}, ovih dana predstoji jo{ nekoliko sastanaka, posle ~ega }e biti poznato jo{ koliko qudi je pro{lo striktnu proceduru i ispunilo uslove konkursa, kaè \oki}. R. N.

Rusija: Spremni smo da Srbiji isporu~imo PVO sisteme u najkra}em mogu}em roku Ruski odbrambeni koncern „Rosoboroneksport“ spreman je da u najkra}im mogu}im rokovima razmotri eventualni zahtev Srbije po pitawu isporuke PVO sistema, izjavio je direktor te ruske korporacije Aleksandar Mihejev nakon zavr{etka sajma vojne tehnike „Er{ou 2021“ koji je odràn u Dubaiju. „Trenutno ne vodimo sa Srbijom pregovore po pitawu isporuka PVO sistema. Me|utim, u slu~aju da se obrate sa takvih zahtevom, spremni smo da u najkra}em mogu}em roku odgovorimo i isporu~imo vojnu tehniku“, kazao je on. Ruski mediji navode i da je Srbija jedan od najve}ih uvoznika ruskog oru`ja i vojne tehnike u Evropi. Podse}aju i da je Srbija od Rusije kupila sedam helikoptera Mi-17 i Mi-35, dobila na poklon {est aviona MiG-29 i 10 oklopnih vozila BRDM2MS. Ruski mediji dodaju i da je Srbija nabavila i raketni sistem Pancir-S1, dok je predsednik Aleksandar Vu~i} svojevremeno najavqivao da na{a zemqa èli i da od Rusije kupi PVO sistem S-400, ali da za sada to sebi ne moè da priu{ti.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 10. 25. decembar novembar 2021. ^etvrtak 2020. 13

KONA^NO ZAPOSLEN PASTIR - ISTORI^AR:

Sa prosekom 10 ~uvao je ovce, sve dok nije dobio poziv ove institucije!

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? Mi{a An|elkovi}, ro|en 1990. godine u Pirotu, zavr{io master studije Istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, sa prose~nom ocenom 10,00. Pored toga poloìo je i stru~ni ispit za Kustosa te stekao pravo i na to stru~no zvawe. Momak koji je zaqubqenik u istoriju, i to pre svega Savremenu, do danas je pomagao roditeqima na wihovom imawu, ~uvaju}i ovce. Umesto da je zaposlen na nekom Institutu, muzeju ili drugom stru~nom radnom mesto, on je dugo vremena bio pastir a mediji su prethodnih dana o tome mnogo pisali. Mo`da slu~aj ne bi bio tako ~udan da kod nas ima bezbroj master istori~ara sa prose~nom ocenom 10, 00 nego su to retki. Sada se postavqa pitawe, {ta to jo{ nedostaje, mladom master istori~aru, ili kako su ga mediji prozvali „master – pastiru“ ({to je sasvim pogre{an naziv, omalovaàvaju}i wegovu istinsku titulu master istori~ara)? Za{to on nije odmah pozvan u neku javnu ustanovu? Mladi istori~ar, koji iza sebe ima mnogo pro~itane stru~ne literature, pored toga interesuje se i za druge nau~ne i kulturne oblasti, ~itaju}i i drugi ànr,

zaqubqenik u sport i stripove, prema svemu sude}i za neke nije bio podoban da ostvari svoj san, a to je da bude ono za {ta je ~ista desetka! Dakle, uloìo je vreme, novac i sebe, da bi ostao na farmi, bez perspektive u svojoj struci. On je borac, èli daqe da se usavr{ava te da zavr{i i doktorske. Prate}i ~itav slu~aj pitala sam se da li }e ga neko primetiti i nadala se da }e ubrzo na wegovu adresu sti}i pismo od neke javne institucije sa ugovorom za zaposlewe. Na moju veliku radost i zahvaquju}i direktoru Muzeja `rtava genocida iz Beograda to se zapravo desilo brè nego {to smo se nadali. Mi{a je primqen u wihov tim i zahvaquju}i snazi medija i dru{tvenih mreà dobio je priliku da pokaè svoje znawe i radi u struci. Mi{a An|elkovi}, nije jedini slu~aj koji ima diplomu, a da nije zaposlen u struci. Ali wegov primer nam je za kratko vreme pokazao da zajedno moèmo mnogo i da ipak postoje qudi i institucije koje obra}aju pa`wu i koje cene znawe. Hvala Muzeju `rtava genocida na ovom lepom primeru i brzoj reakciji. Na àlost, dokle god nam na odgovor-

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

nim pozicijama u nekim drugim institucijama budu postavqeni podobni, a ne sposobni qudi, ne moèmo da o~ekujemo neku boqu i lep{u budu}nost. Treba ista}i da bi se mnoge dràve, pre svega mislim na zapadne, otimale kada bi imale ovaj potencijal pored sebe. Razlika izme|u nas i wih je ta {to oni svoje |ake i studente „guraju“ napred, dok mi na{e „bacamo“ na dno. Onda se pitaju za{to nam mladi odlaze. Prosto jer ih ne po{tujete kao qude. Ne date im priliku da se pokaù. Traìte od wih da se {koluju, a onda im ne date

mogu}nost da rade to za {ta su se {kolovali. Traìte od wih da rade na razvoju dràve, a ne date im mogu}nost da svojim znawem pomognu i na tom poqu. Traìte od wih da budu qudi, a vi se pona{ate prema wima kao zveri. Traìte od wih da stvaraju porodicu, a ne date im mogu}nost stalnog zaposlewa. Da zakqu~imo, nije sramota biti pastir me|u ovcama, nego biti vuk {to prvo pojede pastira, pa tek onda ovce. Maja Vidovi}

78 uuu KAKO JE PRO[AO POKU[AJ MAR[ALA DA SLU[A BIJELO DUGME:

„Kad je Tito posle pet sekundi na{e svirke zapu{io u{i, skinuli su nas sa bine“ Goran Bregovi} je svojevremeno govorio o tome da li je bend “Bijelo dugme” bio dr`avni projekat, zapravo da li ih je osnovala Udba, kao {to se pri~alo. Navodno, preko wih je dr`ava, tj. wen tada{wi komunisti~ki vrh, hteo da kontroli{e “mladost”. A s druge strane, “Bijelo dugme je stalo za petama imalo odeqewe za narkotike”, a Bregovi} je ~lanovima morao da brani drogu i seks sa maloletnicama na turnejama, bar se tako pri~alo. Na pitawe {ta je od toga mit a {ta istina, Brega je odgovorio:

“Zaista smo imali stalno policiju za sobom. Sarajevski odsek za narkotike bio nam je stalno za petama. Uhapsili su Ipeta Ivandi}a, a tokom posledweg meseca u vojsci imao sam ku}u u Ni{u gde smo probali kao Bijelo dugme pred album “Bitanga i princeza” i se}am se kako je upao odsek za drogu u tu ku}u i skroz je pretresao. Bio sam jo{ u uniformi JNA”, govorio je Bregovi} i nastavio: “A to da je Bijelo dugme bilo dr`avni projekat? Se}am se kad su nas pozvali da sviramo Titu za Novu godinu. Neki unuci Titovi su pevali “Tako ti je, mala moja, kad

qubi Bosanac”, pa su doveli taj bend {to peva tu pesmu jer su shvatili da drug Tito ho}e ba{ to da ~uje. Ali kako je Tito posle pet sekundi na{e svirke zapu{io u{i, skinuli su nas sa bine posle nekih osam sekundi. Tako da sam najvi{e deset sekundi svirao kao dr`avni projekat. Mi smo imali malo zbuwenu kulturnu politiku kao {to je ona uvek zbuwena u komunizmu. Komunisti su imali tu oficijelnu kulturnu politiku koja je i{la izme|u baleta, opere i klasi~ne muzike, ne zato {to su to voleli, ve} su voleli da j..u peva~ice i balerine. Nisu oni imali ozbiqni kulturni koncept

ve} da ~uvaju tradiciju, pa su napravili kulturna dru{tva da konzerviraju folklor. To je zaliveno i zape~a}eno. Mo`da sam ja to otpe~atio i prome{ao.” R. N. lll U slede}em broju: Kako su Milena Dravi} i Dragan Nikoli} pre`iveli zemqotres

AUSTRALIJA

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 25.

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli. I sa takvim bagaòm „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u Pi{e: vrtlogu najnovije politi~ke Sa{a Jankovi}, Melburn kampawe u kojoj moè pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu koKao {to sam ranije i pisao rita isu{enih staroplaninskih o tom fenomenu, nisam nimalo reka. iznena|en rezultatima nedavnog Ana, iako tako izgleda, ne istraìvawa javnosti, po kojem akumulira kapital za se o~ekuje politi~ki jo{ jedna lagana pobepredstoje}e izbore - da ima takda laburista na slede}im viktoprilog vurijskim ulogu, izborima. vaqda biUbila na tom naza mnoge senzacionalnom otkripredwa~koj izbornoj listi da

}u, ide i ~iwenica da je retko koja vladaju}a partija u svetu izgubila na izborima za vreme trajawa pandemije. Partije na vlasti tokom aktuelne zdravstvene krize uglavnom, ili ponovo overavaju svoju nadmo}, ili zna~ajno pove}avaju svoju prednost u odnosu na opoziciju. Da podsetim, u posledwih godinu ipo dana, do sada smo ve} imali izbore u Severnoj Teritoriji (NT), Australijskoj Kapitalnoj Teritoriji (ACT), Zapadnoj Australiji i Kvinslendu, i svuda su laburisti glatko pobedili jo{ jednom, sa jo{ ve}om razlikom u odnosu na svoje oponente. Zato nije ni ~udo da vlastodr{ci ba{ ovih dr`ava i teritorija postaju sve bezobzirniji i okrutniji u svojim metodama vladawa, jer su im wihovi bira~i to i sasvim legalno dozvolili. Mnogi lideri vrlo ozbiqno uzimaju „blanko ~ek“ koji su dobili na nedavnim izborima, misle}i da ih jednostavno niko vi{e ne mo`e zaustaviti. Svedoci smo da posebno

Staqin u boci

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}. I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin

laburisti~ki lideri, vrlo ~esto otkrivaju svoju pravu prirodu i staqinisti~ke elemente svoje li~nosti. Najboqi primer za to je Glavni ministar Severne Teritorije Majkl Guner, iz kog je nedavno progovorio li~no Staqin, dok je javno zapretio svima koji se ~ak i usude da ne{to kaù protiv obavezne vakcinacije. Naàlost, to nije slu~aj samo sa Australijom ve} je postalo sve u~estalije u mnogim delovima sveta, u ovom trenutku. êtvrtak 22. jul 2021. Li~no ne pripadam niti jed-

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

nom niti drugom politi~kom taboru. Nemam ni jedan personalni razlog da branim liberale, dok nekada{weg australijskog premijera, laburistu Gofa Vitlema (1972-75) smatram jednim od najve}ih australijskih sinova. Svestan sam ogromnih nedostataka, ali i sli~nosti koje imaju i laburisti i liberali. Ipak, teku}a kriza je definitnivno pokazala da je mentalni sklop svih trenutnih laburisti~kih lidera jednostavno druga~iji od wihovih politi~kih kolega liberala. Vrlo sli~na situacija postoji i u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Naime, gde god su na vlasti republikanci nema korona histerije i panike, nema obavezne vacinacije niti lokdauna. Najboqi primer za to su dràve Florida i Teksas, gde qudi ìve relativno normalno od samog po~etka pandemije. Sa druge strane, u svim ameri~kim dràvama i gradovima gde su na vlasti demokrate, situacija je potpuno suprotna. Osim {to su

tamo{we vlasti predwa~ile u surovim korona merama i restrikcijama, dràve poput Wujorka i Kalifornije su ve} uspele da ozbiqno podele svoj narod na vakcinisane i nevakcinisane. Zato i ne ~udi sve ve}i trend posledwih meseci, koji beleì ogroman odliv stanovni{tva iz dràva koje imaju rigorozne korona mere, u dràve poput Floride gde restrikcije skoro i da ne postoje. Segregacija i prisila, kao metod vladawa i upravqawa. Nije li to upravo ono {to je bila su{tina i bit svakog fa{isti~kog reìma. Danas, segregaciju po pitawu vakcinalnog statusa u svojoj najotvorenijoj formi, vidimo upravo u Viktoriji, Kvinslendu, Severnoj Teritoriji i Zapadnoj Australiji. I gle ~uda, svuda su na vlasti laburisti, ali ipak treba biti realan, tamo{wa ve}ina je to nedavno i potvrdila. Ima li pravo mawina na svoj li~ni izbor ~ak i kada to ve}ina ne dozvoqa-

va? To su se verovatno pitali i oni malobrojni Nemci koji nisu podràvali Hitlera i wegove ne-demokratske metode. U isto vreme, ve}ina Nemaca je dovela Hitlera na vlast, i dala mu legitimno i demokratsko pravo da upravqa wihovim ìvotima. Naravno, ne upore|ujem niti jednu vlast na svetu sa nacistima i od toga smo daleko, ali setimo se samo kako je sve to bezazleno po~elo. Setimo se samo ~iwenice da su ~ak i Staqinovi odnosno sovjetski olimpijci bojkotovali Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine, dok su na primer engleski olimpijci u~estvovali, pa ~ak i pozdravqali publiku nacisti~kim pozdravima. Jo{ po~etkom pedesetih godina pro{log veka, u Americi je sproveden takozvani A{ov konformisti~ki eksperiment, koji je dokazao koliko su qudi u su{tini povodqivi. Solomon A{ je bio poqsko-ameri~ki psiholog i jedan od pionira socijalne psihologije, koji je izveo jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih eksperimenata u istoriji. Eksperiment je imao za ciq da proveri do kojeg stepena pojedinac odabira vlastito mi{qewe pod uticajem mi{qewa ve}ine. Rezultati su bili {okantni i poraàvaju}i. Naime, ve}i deo ispitanika je odgovarao po unapred dobijenim instrukcijama i namerno birao pogre{an odgovor na pitawe koje je bilo veoma jednostavno. A{ je zatim ubacivao nove ispitanike koji nisu znali da ve}ina odgovara po instrukcijama, i koji su se svesno priklawali ve}ini daju}i pogre{an odgovor. Kada su ih kasnije pitali za{to su to radili, oni su uglavnom odgovarali da nisu èleli da {tr~e i da budu druga~iji od ve}ine. I upravo ti odgovori pokazuju su{tinu stvari i obja{wavaju kako se dogodilo da pojedini reìmi kroz istoriju skliznu u tragediju uz ogroman blagoslov ve}ine. Nadam se samo, da Australija na trenutnim krilima demokratske ve}ine ne}e progutati svoju mawinu. Jer ako bi se to ikad i dogodilo, onda i ta ve}ina vi{e nikad ne}e biti demokratska. @SasaJankovic28 sasajankovic28

ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. 15 ^etvrtak 10. 25. decembar novembar 2021.

đ ć đ ć ANDJELKOVIC, Milomir (Michael)

ANDJELKOVIC, Milomir (Michael)

ć ć

ČELNIKA

^etvrtak ^etvrtak 10. 25. decembar novembar 2020. 2021.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Bogdanu Ko{}ici ~estitamo sto drugi ro|endan! Imamo mi Srbi Sidneja tri lepe du{e. Nisu ni tako mlade. Bogdan je najmla|i, on ima 102 godine ìvota. Savo Kova~evi} je malo stariji, on ima 103 i po godine ìvota, a najstarija je Qubica Sedlan kojoj sam i pesmu davno napisao, ona tera 105. godinu. Eto, to su na{e prave veli~ine. Wima i kraqica i drugi ~estitahu dobre godine a i mi poneki, ~ak i ja koji ih pomiwem u mojim retkim i slabim, ali ipak, svetim molitvama. Neka su nam ìvi pa zdravi, ako Bog da. Elem, Bogdan je 15. novembra ove 2021. navr{io 102 godine. Dakle, davno se rodio u plemenitoj onda{woj Bosni nadomak Bosanskog Grahova. Kao dobri i pravi patriota odlazi u vojnu {kolu i postaje vojno lice. Postaje borboqubivi stare{ina Kraqeve vojske. I pored svega pozitivnog, Bogdan se na{ao u zarobqeni{tvu u Nema~koj. Bogdan uspeva da pobegne iz logora i preko jedanaest dràva stigne u Egipat kod svog Kraqa. Wegov biv{i profesor ga prepoznaje i postavqa ga kao Kraqevo obezbe|ewe. Sa

PESMA BOGDANU Bogdan ime, Ko{}ica prezime Bio junak posle i pre zime Kod Grahova momak se rodio Beogradu gradu dohodio Tu je vojne {kole zavr{io U vojsci se Junak proslavio I pre rata dobar junak bio

Kraqem je ~ak i{ao i po prijemima i sl. Posle svega, ne odlazi za Otaxbinu, kao ni mnogi drugi, nego bira Australiju. Radi kao i svi drugi, ali se ipak isti~e kao dobar patriota. Podiè sa ostalima hramove u Flemingtonu i Kabramati, a na srpskom klubu kad se radilo zapazio ga je jedan sve{tenik koji mi je pri~ao da je Bogdan bio dobar majstor i odli~an radnik.... Iako je bio veliki prijateq Save Kova~evi}a kad sam mu pri posledwem susretu pokazao Savinu sliku nije ga prepoznao, niti ga se se}a. Starost je po sebi bolest, kako kaù Latini. Bog mu daje pravu ìvotnu saputnicu, tankostruku Staku, a Gospod ih opet nagra|uje sa petoro dobro}udne dece. U 2008. godini umire godinama bremenita Staka, a 2015. godine umire i sin Milo{. Bogdan ima 7 unu~adi i troje praunu~adi tako da je za ovih oko sedam decenija pustio dobro korewe u ovoj novoj nam Otaxbini, kao i Savo Kova~evi} koji je, Bogu hvala ìv i stariji od Bogdana, i Qubica Sedlan koja je starija i od Save. Bogdana paze deca, „kao kap vode na dlanu“, {to se kaè. Na|oh kod wega dve }erke Biqanu i Veru, a i ostala deca su tu, ako zatreba. Uzgred budi re~eno, Savu dobro gleda }erka An|elija i ostali, a Qubicu }erka Lenka {to je za svaku pohvalu. Ni jedno nije u stara~kom domu nego kod ku}e u de~ijem negovawu. Hvala ~estitoj deci i sa moje strane. Bogdanu ~estitamo sto drugi ro|endan i èlimo mu da bude sa nama {to duè da nam sluì kao vrlo dobar primer, kao i do sada. Bog da Ga poìvi ! Nikola Bili} Sidnej

Al’ je ipak u ropstvo dopao Nije ropstvo od Azaka Kraqa No Hitlera srpskog du{manina Bogdan gleda {ta }e i kako }e Te iz ìca logorskih iska~e Da bi Kraqu svome dolazio Jedanaest dràva pro{ao Zdravo-ìvo Egiptu do{ao General ga odmah prepoznao Jo{ u {koli profesor mu bio Veliku mu du`nost poverio I tu svome Kraqu veran bio Bezbednost mu dobro pripremio Nikad svoga Kraqa ne bi dao. Iz Egipta ne}e za Srbiju Izabira sebi novu zemqu Izabira On Australiju Novoj Zemqi po ratu dolazi Radi, misli, i stalno se pazi Dobro poznat me|’ Srbima bio Kabramati crkvu podizao Flemingtonu tako|e pomaè Srpskom klubu ime Svetog Save. U Hokstonu mestu dalekome Po krovoma lako je hodao Ja sam ovo od drugih slu{ao Bog mu dade dece izobiqa Dve }er~ice i dva mila sina Danas ima sto dve godinice Malo mla|i od baba-Qubice Sedlan Quba sto ~etir’ godine O woj }erka Lenka mnogo brine A i Savo Kova~evi} tu je Sto tri leta iza wega stoje NEK SU @IVI SRBIMA SVE TROJE! Nikola Bili} Sidnej 17. 11. 2021.

Ovo s om vodo l Po minuta) l Na l Na Najv

NE MORATE I]I U EVROPU, U AUSTRALIJI POSTOJI VELIKI BROJ TERMALNIH BAWA

Opustite se Kada se pri~a o Australiji, ve}ina qudi odmah pomisli na sunce i duga~ke plaè za uìvawe, a mnogi Evropqani, koji su qubiteqi bawa, ne znaju da i ova zemqa ima veliki broj termalnih centara i to zahvaquju}i prirodi koja je ovde bila velikodu{na. Mnogi mo`da ne znaju da je australijski Veliki arte{ki basen zapravo najve}i na svetu, sa povr{inom od neverovatnih 1, 7 miliona kvadratnih kilometara, na potezu od Kvinslenda, preko Novog Ju`nog Velsa do Ju`ne Australije, gde se moè uìvati u blagodetima velikog broja bawa sa lekovitom termalnom vodom, koja izvire iz velike dubine basena. Arte{ka voda Australije se nalazi na dubini i do 3000 metara na pojedinim mestima a basen sadrì oko 65 hiqada kubnih kilometara slatke vode, {to je vi{e od pet puta od zapremine Koralnog mora. U Australiji postoji Veliki arte{ki put, ruta u ruralnoj oblasti, na kojoj se nalaze sve lekovite bawe, koje tokom godine privla~e brojne posetioce.

IME PO FRANCUSKOJ PROVINCIJI Na~in na koja arte{ka voda izvire na povr{inu spada u interesantne geolo{ke fenomene, a wen kvalitet cewen je u celom svetu. Ova voda postala je poznata kao „arte{ka“, jer je dobila naziv po francuskoj provin-

Karavan park

Veliki arte{ki basen, veli~ine 1,7 miliona kv kilometara, nalazi se i jedne petine australijsk kontinenta i najve}i je i najdubqi na svetu. Ter koja pod pritiskom izvi iz ovog basena mo`e se n na potezu od Kejp Jorka u preko Daboa u Novom Ju` do severa Ju`ne Austral i veoma je lekovita za razna oboqewa

ciji Artoa, gde je prvi put Stanovnici ovog dela Evro poznat po rudarstvu, su jo{ stom veku po~eli da kopaju nare, iz kojih je voda sama U to vreme Francuzi nisu pretpostave da }e vekovim ova voda postati svakodne ba stanovnika ~itavog svet osnovnu upotrebu tako i za opu{tawe u termalnim baw U Australiji su prve i te{ke vode otkrili Abori su je koristili za ishranu navodwavawe useva i za sn udaqenih naseqa. Aborix kretali kroz su{na poqa dostupno{}u podzemne vo

Te uV

AWE“bazenima sa vru} NO „Bi“AW PRAVIL e{kim art o se „bawat u

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 25. 10. novembar decembar 2021. 2020. 17 ^etvrtak

su preporuke kak om: og te se do kolena (pola do jedn olako ulazite u vodu, potopi a) ova (jedan do dva minuta) astavite ulazak u vodu do kuk grudi (jedan do dva minuta) a tel a astavite do gorweg del va iznad vode, savijena u vratu. ve}a dubina je kada vam je gla

LEKOVITOST TERMALNIH BAWA iraju}eg efekta, termalDokazano je da, pored relaks ih i lekovitih dobrobiti: ne bawe imaju dosta terapeutsk ikaciju limfnog sistema, oks podmla|uju koù, pomaù det ima i mi{i}ima, olak{avaju ublaàvaju bolove u zglobov le~ewu i{ijasa i nervnih tereumatske tegobe, pomaù u ativne efekte, odli~ne su za goba, pruàju analgetske i sed vawem, olaka{avaju simptoone koji imaju problema sa spa ko`nih oboqewa. ime psorijaze, ekcema i drugih

e u lekovitim spa centrima [TA JE ARTE[KA VODA?

vadratnih ispod kog

rmalna voda ire na}i u Kvinslendu, `nom Velsu lije

otkrivena. ope, koji je { u dvanaeduboke bua izlazila. u mogli da ma unapred, evna potreta, kako za a le~ewe i wama. izvore arixini, koji `ivotiwa, nabdevawe xini su se vode}i se ode koja je

Voda u arte{kim basenima se nalazi u velikoj dubini ispod tla, koja mo`e biti od nekoliko stotina do nekoliko hiqada metara, u vodonepropusnom sloju zemqe. Kada se bu{ewem do|e do izvora, ona pod hidrostati~kim pritiskom po~iwe sama da izlazi na povr{inu. U odnosu na pojedine druge mineralne vode, arte{ka voda ne zahteva dodatne procese filtrirawa u postrojewima, koja bi potencijalno mogla da naru{e wen sastav. Kao takva, arte{ka voda mo`e da se fla{ira na samom izvoru.

Veliki arte{ki basen

buqala iz zemqe i obezbe|ivala im opstanak. Evropqani su prve izvore iskopali 1878. godine, u okolini mesta Burk, za razvoj ruralnih zajednica i sto~arsku industriju na zemqi{tima Novog Ju`nog Velsa. Bu{ewe je tada bio te`ak posao, i u prvih 20 godina izbu{eno je samo oko 35 bu{otina, ali je u narednih deset godina taj broj porastao na preko 400. Dugi niz godina, sve do 1950. godine, bu{otine su bile nepokrivene. Veliki deo vode koja je do tada slobodno tekla je nestajala, upijaju}i se u zemqu ili je izgubqena isparavawem. Pored toga, otvoreni odlivi su podsticali rast korova uni{tavaju}i lokalne ekosisteme.

ermalni bazen Volgetu

Zbog toga je 1999. godine zapo~eta incijativa odr`ivosti Velikog arte{kog basena, pa su uskoro farmeri, uz pomo} slo`enog sistema slavina mogli da ukqu~e ili iskqu~e odvode i koriste vodu kada im je to potrebno.

NAJSAVREMENIJI VELNES CENTAR Istraìvawa su pokazala da voda u Velikom arte{kom basenu moè da dostigne temperaturu od 30 do 100 Celzijusa, a proèta je mineralima kao {to su sumpor, kalcijum i magnezijum, koji doprinose wenim lekovitim mo}ima. Samo na arte{koj ruti kroz Novi Ju`ni Vels nalazi se sedam termalnih

bawa, od rusti~nih kupatila na otvorenom za starije qude do modernih velnes centara kakav je bawa Mori, najsavremeniji zdravstveni i velnes centar, vredan sedam miliona dolara. ^uveni mineralni bazeni sa vru}om vodom u ovom lepom mestu Mori nastali su 1895. godine. Na ovom mestu izvor tople vode dosti`e temperaturu do 41 stepen Celzijusa a centar ima tri bazena, od koji je jedan hladan, za rashla|ivawe ili opu{teno plivawe. U ovoj oblasti Severozapadnog Novog Ju`nog Velsa nalaze se i termalni bazeni u mestu Narabri i Volget, ali i karavan parkovi kakav je Gvidir karavan park. U prijatnom ruralnom ambijentu nalazi se i otvoren termalni bazen u mestu Bumi, dok na samoj granici sa Kvinslendom, posetioci mogu

Spa u Lajtning Rixu

Bawa Mori: Najsavremeniji velnes centar

u`ivati u posledwem malom bazenu u Novom Ju`nom Velsu u mestu Mungindi. Svakako ne treba presko~iti istorijska kupatila u mestima Piliga i Lajtning Rix. Bazeni u ovim mestima imaju uvek prijatnu temperaturu vode izme|u 37, 5 i 41, 5 Celzijusa i potpuno su besplatni. Ova hedonisti~ka mesta ne zaustavqaju se ovde, ve} se nastavqaju preko Kernsa do Kvinslenda, u mestima Mi~el, Blekol i najudaqenijem mestu Beduri. Sawa Miri} - [aki}

Oblast Narabri

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 25.

ZAJEDNICA

30SRPSKOG GLASA godina postojawa

Pi{e: Slobodan Grba

Bez obzira kako to izgledalo sa strane i da li se ponekad ~inilo bezazlenim, rad u redakciji kakva je bila ona „SRPSKOG GLASA“ bio je posao ~esto na rubu provalije, svakodnevni susret sa paklom. U qudskoj je prirodi da najradije pamti samo lepe uspomene, a kad pro|e ~itava decenija ono te{ko i ru`no gotovo da samo po sebi nestaje i ostaju samo se}awa na radost rada sa omiqenim likovima. Tokom svojih bezmalo 13 godina u „SRPSKOM GLASU“, od prvog do posledweg dana pisac ovih redova bio je upu}en na saradwu sa sportskim urednikom Milanom Ninovi}em, upola mawe i sa Radetom Berakom. Meni }e ipak biti uvek najve}a sre}a {to dvojica zadrtih „partizanovaca“ koje, usput, nikad ne}u zvati „grobarima“ jer mi je podjednako odvratno koliko i àrgonsko nazivawe spomenika knezu Mihajlu u samom centru Beograda „kod kowa“, nikad ne}e shvatiti kako je mogu}e da doprinos istorijskoj nepoznanici tajni qudske psihe, bar onom wenom sadomazohisti~kom delu bude ~iwenica da je okoreli „zvezda{“ toliko voleo wihovo dru{tvo, i danas mi se ~ini mnogo vi{e nego oni wegovo. I da mu ponovo, posle toliko godina, nije te{ko da to i prizna. Milan Ninovi} i Rade Berak nisu mogli da biraju sa kim }e sara|ivati, ali su samim stilom svog rada i pristupom poslu mogli da sluè za primer. Tek, osebujni karakteri sa kojima je bilo nemogu}e uvek se sloìti, znali su upravo zbog svoje prirode stvoriti situacije od kojih je mogao i stomak da zaboli. Prijatno, kao i uvek kad je drugi izdajni~ki znak va{eg stawa potok suza, ali ne àlosti, ve} suza - smeha! Na{ poznati televizijski staralac i dokumentarista Dragan Gavrilovi} imao je bar nekoliko dobrih razloga da uvek pri dolasku u „SRPSKI GLAS“ sa osmehom na licu pozdravqa „veselu redakciju“, kako je zvao na{u ekipu. Samo se zamisliti moè, a mo`da i ne, kako bi sve izgledalo da je stalno sa nama bio i Dejan Veqovi}, drugi po redu glavni urednik lista. A mo`da je to bio prst Boìje za{tite jer se i od previ{e lepote umire. Ponekad! Anegdote koje su se nizale kao po nekom neverovatnom nizu ostale su deo neizbrisivog se}awa, a samo ~iwenica da ih je bilo toliko da ih niko ne bi mogao popamtiti, a naravno da nije bilo ni vremena ni mogu}nosti sve ih zapisivati, najre~itiji je odgovor na pitawe kako se lako preìvqavalo i ono {to nije bilo nimalo prijatno i lako za preìveti. Milan Ninovi}, Milan~e od milo{te, {to je samo po sebi paradoks jer tepati takvom nam}oru isto je kao i milovati jeà u pravcu suprotnom padu wegovih bodqi, karakter je za ozbiqnu kwièvnu obradu. Niti je autor ovih redova kwièvnik, niti je novinski feqton lepa kwièvnost, ali za ovu priliku da poku{amo da se setimo bar jednog primera koji govori kao slika, vi{e od hiqadu uludo potro{enih re~i

[to mi ne reåe? posle kojih ni{ta nije jasnije nego {to je ranije bilo. Milan~e, glavni lik ove pri~ice, imao je obi~aj da svakog jutra do|e u Redakciju debelo pre svih. Obi~no je u rano jutro bio mrzovoqan, ali kasnije, posebno ako mu je posao na sre|ivawu beskraja od fudbalskih rezultata i ostalog i{ao dobro, znao je i da se oraspolo`i. U predasima je tada voleo da se seti doga|aja iz pro{losti, uglavnom apsurdnih dogodov{tina u prilog tezi koliko se na{e gluposti prelilo iz jadne nam zemqe u inostranstvo, pa i Australiju, ali i vi{e od toga. Milan~e je, na zaprepa{tewe mnogih koji ga znaju i od kojih ve}ina nema pojma {ta on sve zna i ume, znao i da – glumi! Bio je odu{evqen likom ^egovi-

s wim.“ - poentirah ja ponosno, sav usplahiren kao kakva mlada pred ven~awe, ube|en da }e ova vest izazvati buru odu{evqewa. Milan~e, me|utim, o}uta na ovo kao da nam u goste dolazi {inter iz obli`weg centra za sabirawe pasa lutalica. Malo je re}i da sam se osetio pogo|en, razo~aran do bola. Pa zar Milan~e da bude toliko nezainteresovan za dolazak wegova najve}eg idola, predmeta svakog obo`avawa? Zato rekoh sam sebi da treba da poku{am ponovo, kasnije. Tako i bi, ali kad sam koji dan kasnije Milan~etu ponovo rekao da nam u goste dolazi Petar Bo`ovi}, ovaj samo {to mi ne odbrusi da sam dosadan! Morao sam da sa~ekam novu priliku, ali se prethodna scena ponovi ispra}ena opet mojim razo~arawem kome

uuu Saradnici mnogo zna~e, ponekad i vi{e od toga, temeq opstanka uuu Kako je dolazak Petra Boòvi}a, velikog srpskog glumca izazvao najpre neo~ekivano hladnu reakciju, a kasnije doveo do neverovatnog zakqu~ka }a u monodrami koju je maestralno izvodio velikan srpskog glumi{ta Petar Boòvi}, ~ak toliko da je predstavu znao napamet, a ~esto je delove izvodio, do bola precizno poga|aju}i crnogorski akcenat, sve od re~i do re~i. „I tako me iznervirao da mi do{lo da ga zveknem. Nu, gdje }e{ ruku na oca. Nego kad sam ga onda nogom...“ – otprilike bi glasila jedna od ~uvenih replika. Tek, stiè vest da u Australiju stiù na{i vaterpolo reprezentativci, a sa wima, gle ~uda, i veliki glumac Petar Boòvi}. Sva{ta se u me|uvremenu izdoga|alo, ali za ovu priliku da presko~im brojne detaqe, ma kako i oni mo`da zanimqivi bili, i stignem do trenutka za koji sam o~ekivao da }e biti primqen sa velikim odu{evqewem i rado{}u, vest da u Redakciju „SRPSKOG GLASA“ stiè niko drugi do – Petar Boòvi}! Koliko mi je bilo drago {to }u mo}i da uradim intervju sa slavnim glumcem, toliko sam bio sretan {to }e Milan~e kona~no mo}i da upozna li~no „svog“ êgovi}a. Tek {to sam spustio telefonsku slu{alicu iz koje sam koji sekund ranije ~uo sre}nu vest, nisam mogao do~ekati da prenesem Milan~etu {ta mu se sprema! „Milan~e, zna{ li ko nam dolazi u goste?“ – pitao sam ga. „Ne znam a i ne zanima me.“ – odbrusio mi je u svom stilu, gun|aju}i usput na ra~un „mojih“ gostiju. „Dolazi Petar Boòvi}! Radi}u intervju

sada kao da nije bilo kraja. Da Milan~e nije tako fin i obazriv po prirodi, ne`na du{ica na ~ijoj bi toploti i santi leda bilo prohladno, pomislio bih da }e me i opsovati. Kona~no – za}utah. Zagonetki nisam mogao prona}i odgovora, pomislio sam neka vreme odgovori na ono {to ja nisam mogao. Kona~no do|e i taj dan, dovezo{e mi glavom i bradom - Petra Boòvi}a! Do~ekao sam ga, a i kako bih druga~ije, sa velikim po{tovawem i jo{ ve}im odu{evqewem, jo{ na ulazu u prostorije „SRPSKOG GLASA“. Zajedno u|osmo u glavnu sobu Redakcije, pristojno predstavih gosta Sneàni Rajevi}, u to vreme glavnom „tehni~aru“ i desnoj ruci glavnog urednika i – Milan~etu! Nisam mogao odoleti a da ponovo ne pomislim da }e mu kona~no „svanuti“ kad ugleda „svog“ êgovi}a. Zato sam s nestrpqewem o~ekivao ho}e li susret o~i u o~i sa wegovim omiqenim likom proizvesti neku reakciju. Na Perin pozdrav, me|utim, Milan~e jedva da je uzvratio, ~ini mi se da ni glavu nije podigao sa svojih rezultata i beskrajnih tabela. Naravno da sam bio ponovo razo~aran, ali sam istog trenutka samom sebi obe}ao da ne}u dozvoliti da mi Milan~e svojim odbojnim odnosom i nezainteresovano{}u pokvari radost susreta sa Petrom Boòvi}em. Sedosmo nas dvojica i onako, uz viski posle kojeg je sledio jo{ jedan, pa jo{ jedan, krenusmo. Kako je dolazio novi viski, Pera

(10) Ovo je feqton posve}en

se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ju nego i delom povedemo Srbe u pravcu me|usobnog zbliàvawa i interesnog povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... je postajao sve raspoloèniji da bi napokon, odgovaraju}i na neko od mojih ne odvi{e originalnih pitawa, po~eo da – glumi! Delove iz bezbroj predstava u kojima je ostvarivao svoje antologijske uloge. Mojoj sre}i nije bilo kraja! Koliko zato {to je mini-predstava bila iznena|ewe i potpuno neo~ekivana nagrada za sve {to sam preìveo a {to je prethodilo razgovoru sa velikim glumcem, toliko i zato {to mi je posluìlo kao uteha za veliko razo~arawe koje mi je priredio Milan~e. I tako, uìvaju}i u Perinim bravurama, ne obaziru}i se na vreme i okolinu, potpuno sam zaboravio da nas dvojica nismo sami u prostoriji. Na Sneànu koja je i ina~e bila skoncentrisana na posao i tradicionalno se nije obazirala na moje goste i razgovore, i Milan~eta koji je pokazao neverovatnu odbojnost prema ina~e omiqenom liku, potpuno sam zaboravio. Sve do jednog trenutka kada sam nekako slu~ajno preleteo pogledom u wihovu pravcu i – skoro se zaledio! Ina~e nezainteresovana Sneàna sada je potpuno okrenula svoju stolicu prema nama dvojici, zaboravila na posao i samo gledala u Peru, a nasuprot woj, Milan~e je ustao iza svog kompjutera, nalaktio se na monitor i {irom ra{irenih o~iju u kojima skoro da je i suza sre}e zacaklila, prosto je upijao svaku Perinu re~ i svaki wegov pokret. Prizor koji ne}u zaboraviti do kraja ìvota! Razgovor sa Petrom Boòvi}em potrajao je dugo, ali je i toj sre}i morao da do|e kraj. Za razliku od do~eka koji je bio hladan, Pera je na ispra}aju doìveo ovacije. Napokon je i Milan~e do{ao u priliku da s wim razmeni koju re~, u prostoriji se ose}ala atmosfera kakvu je nemogu}e opisati. Tek, do{ao je i trenutak rastanka i najpre qudina, a onda i glum~ina Petar Boòvi} ostavio nas je àlosne {to svaka sre}a brzo pro|e, ali sretne {to smo imali jedinstvenu priliku da ga upoznamo. I tada, jo{ pod utiskom susreta sa gluma~kom veli~inom kojoj je tako te{ko na}i pore|ewa, Milan~e i ja se vra}amo u prostorije Redakcije da se on, moj drugar s kojim sam tolike godine delio sve dobro i zlo u „SRPSKOM GLASU“, odjednom okrete prema meni i, 'ladan ko {pricer, saspe mi u lice: “Smrade jedan, {to mi ne re~e na vreme ko nam dolazi u goste?!“ Onako, u wegovom stilu, ne`no, so~no, neposredno! Kad ne padoh u nesvest, vaqda ne}u nikad. Posle velikog Petra Boòvi}a, morao je sve da zape~ati – Milan Ninovi}! îni mi se da nisam prestajao, povremeno bar, da pla~em od smeha slede}ih nekoliko dana. I svaki put iznova, kad pomislim na wegov izraz lica, na grimasu koju je tada namestio, kao da ~ujem ono ~uveno:“Smrade jedan, {to mi ne re~e?“ Da, zaista, {to mu ne rekoh da dolazi – êgovi}?!

PUTOPIS

Moskovski metro zapo~eo je svoj rad 1935. godine, sa samo jednom prugom duga~kom 11 km, koja je povezivala svega 13 stanica, da bi se do dana{weg dana razvio u jedan od ~etiri najprometnijih transportnih sistema u celom svetu. Proteè se u podzemqu Moskve na vi{e od 320 km i sadrì ~ak 195 zaustavqawa na tom putu. Metro stanice u Moskvi, reflektuju period sistema u kojem su nastale. Nijedno putovawe u Moskvu nije potpuno bez istraìvawa wegovih fascinantnih i jedinstvenih stanica metroa, poznatih {irom sveta. One predstavqaju jedan od najekstravagantnijih projekata SSSR-a i konstruisane su kao „palate za qude“. Pod Staqinovom komandom, najboqi umetnici i arhitekte bili su zaduèni na dizajnirawu gra|evine koja otelovqava sjaj i svetlu budu}nost. Mar{al Staqin naredio je da dizajn bude takav da hrabri gra|ane, da se uzdignute glave dive umetno{}u stanice, kao {to bi se divili gledaju}i u sunce i pod tim, Boga. Svojim reflektuju}im mermernim zidovima, visokim plafonima i grandioznim lusterima, mnoge stanice su svojim prugama povezane sa takozvanim „ve{ta~kim podzemnim suncem“. Danas postoji 11 linija prevoza, a linije se razaznaju po broju, imenu ili boji. Ve}ina linija prolazi kroz centar grada, osim pete, braon linije, koja je kru`na. Na ovoj kru`noj liniji smer se prepoznaje po glasovima spikera – mu{ki u smeru kazaqke na satu, a ènski obrnuto. Kod drugih linija mu{ki glas najavquje stajali{ta ka centru, a ènski od centra. Metro radi od 5 ujutru do 1 posle pono}i i zbog frekventnosti saobra}aja ne postoji zvani~an red vo`we, a tokom {pica vozovi idu u intervalima od oko minut i po. Na prodaji karata zaposlene su samo ène, i to one penzionisane, kojima ovaj posao predstavqa dodatan prihod uz skromnu penziju. Najdubqa od svih stanica je Park Pobedi, na ~ak 74 metara ispod povr{ine. Mnogo zanimqivosti se veù za moskovskim metro, a ovo su samo neke od wih: u Moskovski metro je poznat po svojoj podzemnoj arhitekturi: 44 od preko 200 stanica koje postoje, navedene su kao mesta kulturne ba{tine. u Moskovski metro je svetski rekorder po pravovremenim polascima i dolascima. Ovo je prili~no impresivno, jer je interval izme|u vozova tokom {pica samo 40 sekundi. u Podzemna stanica Gants Hill u isto~nom Londonu dizajnirana je da ispo{tuje odnos izme|u SSSR-a i Engleske, a wegova unutra{wost podse}a na dvorane moskovskih metro stanica. u Da bi proslavio otvarawe moskovskog metroa, hor od 2.200 radnika metroa priredio je specijalnu predstavu u Boq{oj teatru. u Samo za prvih 13 stanica iskori{}eno je 21 hiqadu kvadratnih metara mermera! u Od svog otvarawa, postojao je samo jedan dan kada moskovski metro nije radio. To se dogodilo 16. oktobra 1941. Vlada se pripremila da uni{ti sistem metroa u slu~aju pada Moskve nacistima. Kako su se Nemci pribliàvali Moskvi, prve faze ovih planova pokrenute su 15. oktobra 1941. godine, a metro je zatvoren sutradan. Sre}om Rusi su uspeli da se odbrane i da ne puste Nemce u Moskvu. u Staqin je naredio da se izgradi drugi dubqi sistem tunela, koji bi pove-

^etvrtak 2020. 19 ^etvrtak 10. 25. decembar novembar 2021.

MOSKOVSKI METRO

Svaka stanica je muzej

Moskovski metro prvi u svetu gde se vo`wa moè platiti „licem“ Moskva je postala prvi grad u svetu u kome se beskontaktna usluga pla}awa vo`we "licem" koristi u velikom obimu. Na nekim linijama Moskovskog metroa vo`wa podzemnom èleznicom sada se moè platiti kori{}ewem tehnologije prepoznavawa lica „fejs pej“. Takva mogu}nost uvedena je na posledwih pet linija moskovskog metroa. U toku je finalna faza testirawa sistema po ~ijem }e zavr{etku inovativni servis biti dostupan svim putnicima metroa. zivao vladino sedi{te i tajne bunkere. Tokom hladnog rata ovo je pro{ireno dodavawem nekoliko „linija“ koje povezuju ogromna skloni{ta, skladi{ne prostore, komandne centre i vojne objekte sposobne da izdrè nuklearni napad. Ovaj sistem je bio poznat pod nazivom „Metro 2“. Postoji mogu}nost i obilaska nekih od ovih bunkera! u Uo~i Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. ve}ina blagajnika Metroa poha|a-

la je kurseve engleskog jezika. Dakle, ako uo~ite nalepnicu Govorimo engleski, blagajnici }e vam rado pomo}i na engleskom. u Nedavno je predstavqen novi projekat „Muzika u metrou". Otvara nove mogu}nosti uli~nim muzi~arima da podele svoje talente sa javno{}u, dok qudima ~ini zabavnijim i zanimqivijim kori{}ewe javnog prevoza. u Moskovski metro tako|e odu{evqa-

va lokacijom svojih stanica. Na primer, stanica „Vorobjovi gori“ jedina je metro stanica na svetu koja se nalazi na mostu. u U Drugom svetskom ratu moskovski metro je za vreme vazdu{nih napada kori{}en kao skloni{te, kao i metroi u nekim drugim gradovima sveta. U wemu je zaklon od bombardovawa nalazilo oko pola miliona qudi. @ene i deca su spavali u vagonima koji su bili postavqeni na peronima. R. N.

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 25.

ZAJEDNICA

HUMANITARNA AKCIJA „PAKETI]I ZA DECU NA KOSOVU I METOHIJI“

POSLEDWI POZDRAV Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kumove da nas je napustio na{ voqeni otac i suprug

Ranko Br~in Ro|en 17. jula 1939. u Sredwem Duboviku, Republika Srpska Preminuo 17. novembra 2021. u 82 godini ìvota u Melburnu Opelo na{eg pokojnika bi}e obavqeno 25. novembra u 10 ~asova ujutru u crkvi Sv. \or|a u Sent Albansu, a potom }e uslediti sahrana na manastirskom grobqu u Ilajnu u 12:30 ~asova. Oti{ao je na drugi svijet neko ko je umio da voli i ~iji gubitak ostavqa prazninu. Du{a lijepa, neka po~iva u miru Boìjem! Vje~naja pamjat i da mu Gospod podari Carstvo nebesko. Oàlo{}eni: Sin, }erka i supruga.

POSLEDWI POZDRAV

Ranko Br~in Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen! Iskreno sau~e{}e porodici, kumovima i prijateqima od redakcije Srpskog glasa.

Humanitarna organizacija ”Svi za Kosmet” iz Beograda i ove godine pokrenula je akciju kojom planira da uz pomo} qudi dobre voqe obraduje mnogo de~ice u na{oj ju`noj pokrajini Kosovu i Metohiji. U pitawu je sedma godina zaredom plemenite akcije prikupqawa slatki{a, grickalica, igra~aka i novca za pravqewe prazni~nih paketi}a za mali{ane na Kosovu i Metohiji. Nakon pro{logodi{weg uspeha kada su uz pomo} i u~estvovawe dobrih qudi {irom sveta sakupili i podelili 13.890 paketi}a deci iz 213 mesta, akciju sakupqawa su sproveli u vi{e od 80 gradova i 12 dr`ava sveta vrednu 200.000 evra. I ovog puta organizatori, na ~elu sa g. Zoranom ]iri}em, pozivaju sve nas da zajedno ponovimo ovo dobro delo jer smo potrebni na{oj de~ici u na{oj ju`noj pokrajini da im ulep{amo praznike i izma-

mimo osmehe na lica. Akcija traje do 25. decembra a paketi}i }e biti podeqeni za Srpsku novu godinu i za Svetog Savu. Po{to smo mi u Australiji daleko i nismo u mogu}nosti da prikupqamo igra~ke, grickalice i slatki{e pozivam sve vas koji ste u prilici da se pridru`ite i svojim nov~anim prilogom pomognete i podr`ite ovu akciju i da obradujete i izmamite osmeh na lice makar jednom detetu. Uplate se mogu izvr{iti onlajn na stranici organizacije ”Svi za Kosmet” putem: Fejsbuka, Pejpala i Instagrama. A oni koji nisu u mogu}nosti da izvr{e uplate na ovaj na~in, mogu nazvati mene na tel: 0424986347, vrlo rado }u izi}i u susret. I na kraju, da ne zaboravimo: ”Na{e malo nekom je mnogo”. Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

Dana 2. 12. 2021. navr{ava se sedam tu`nih godina od kako nas je zauvek napustila na{a draga supruga, majka, }erka, baba, tetka, ujna, snajka, strina, kuma

Mirjana Pucarevi} Paunovi} Ose}amo ponos {to smo `iveli zajedno i tugu jer }emo te vi|ati samo u se}awima. Pamti}emo sve lepe trenutke provedene sa tobom. Po~ivaj u miru Bo`ijem. Tvoji najmiliji: Suprug Slobo, sin Aco, }erka Maja, majka Jela, unuke Talija i Lilijana, brat Gojko, zet Dino, bratanica Jelena sa familijom, ro|aci, kumovi i prijateqi iz Australije i Srbije

ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. 21 ^etvrtak 10. 25. decembar novembar 2021.

Koncert „Awe i RENTON FAMILY TRUST Zlatne“ pod nazivom Aged Care Daje kvalitetnu „Songs of Farewell“ uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

Koncert orkestra "Awa i Zlatna" pod nazivom "Songs of Farewell’’ i ovog puta je bio prava poslastica za goste koji su se pojavili u 18 ~asova popodne u “Melburn Recital centru” u subotu 20. novembra, 2021. Iako je ova, kao i prethodna godina, bila ispresecana raznim merama uvedenima u ciqu spre~avawa {irewa Kovida19, umetni~ki direktor i vokal Aleksandra Awa Aker i weni muzi~ari, Kirsty Morphett (vokal i perkusije), Donald Nicolson (~embalo i sintisajzer), Andrew Tanner (kontrabas) i Tim Nikolsky (gitare) dokazali su svoju spremnost da udovoqe publici koja uvek voli da ih ~uje, pa su uspe{no organizovali koncerte svaki put kada je to zakonski bilo dozvoqeno. Po najnovijim merama, u "Recital Centre’’ su mogli da u|u samo duplo vakcinisani posetioci, ali no{ewe maski je bilo stvar opcije unutar samog "Primrose Potter Salon-a’’, gde je jedno~asovni koncert odr`an. Tokom tih 60 minuta gosti su mogli da u`ivaju u zvucima Balkana kroz pesme poput "Ne vredi plakati", "Tamo daleko", "Geqan dade", "Kad je po|oh na Bemba{u", a Awa je u skladu sa wenom poznatom harizmom pravila {ale u trenucima kada je orkestar izvodio pesme koje imaju depresivne tekstove. Kirsti je tekstove par pesama, poput

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

"Zajdi, zajdi" pro~itala na engleskom da bi publika koja govori engleski razumela zna~ewe iza predivnih harmonija. "Mi sa Balkana volimo da smo tu`ni da bi bili sre}ni", {alila se Awa i usput u~ila publiku kako da tap{e u ritmu sedam osmina u kojem su neke od pesama napisane. Publika je tako opet imala priliku da na neki na~in u~estvuje u izvedbi, pored toga {to su oni koji znaju tekstove ve} pevu{ili. Ovoga puta nedostajao je Rajan Vilijams (drveni duva~ki instrumenti ukqu~uju}i i tradicionalnu srpsku frulu), ali kako je Awa rekla, a svi su se rado slo`ili sa wom, on je imao odli~an razlog da izostane. Naime, Rajan je u tom trenutku bio uz suprugu koja se pora|ala. Svakako, slede}i put ga o~ekujemo da nas odu{evi sa svojom izvedbom uz ostale muzi~are Awinog orkestra koji ne govore jezike na kojima su napisane pesme koje izvode, i samim tim dvostruko odu{evqavaju publiku koja je uglavnom navikla da ove pesme izvode muzi~ari rodom sa Balkana. Tekst: Aqa Katanovi}

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 25.

SVET POZNATIH

ZA BOLEST SAZNALA U SEPTEMBRU:

Merima Wegomir zbog bolova u stomaku potraìla pomo} lekara pre dva meseca Vrsna interpretatorka narodne muzike Merima Wegomir, koja je pro{lu subotu preminula u 69. godini od raka pankreasa, sahrawena je u Aleji zaslu`nih gra|ana, na Novom grobqu u Beogradu. Da boluje od opake bolesti, Merima je saznala u septembru. To je potvrdio i Zoran Da{i} Da{a, vo|a grupe "Legende", sa kojima je Wegomir snimila svoju posledwu pesmu, duetsku baladu "Qubav traje". Zajedno su je, pred publikom, izveli u avgustu u Sokobawi. - Bila je zdrava i odli~no se ose}ala - rekao je Da{a. - Se}am se da mi se posle toga poàlila da je boli stomak, ali nije delovalo da je ne{to ozbiqno u pitawu. Mesec dana kasnije saop{tila mi je stra{ne vesti. I sama je bila u {oku. Priznala mi je da joj je trebalo tri dana da skupi hrabrost i kaè mi da je te{ko bolesna. Rekla je: "Oti{la sam kod doktora zbog bolova u stomaku, a otkrili su mi da imam rak pankreasa." Pred smrt, kaè Da{a, Merima od bolova nije mogla da govo-

ri. Zato se telefonom ~uo sa wenom }erkom Milicom. Ona mu je i rekla da je dobra ideja da objave pesmu "Qubav traje" na "Jutjubu", kada ju je Da{a pitao da li bi to bilo u redu: - Rekla mi je da }e se Merima obradovati zbog toga i psihi~ki malo "di}i". Objavili smo pesmu u petak, ali je ona, na`alost, preminula sutradan. O Merimi Wegomir i wenoj karijeri koja je trajala 49 godina, kolege imaju samo re~i hvale. Proslavqeni kompozitor Radoslav Grai} rekao je da na zvezda-

ZAMALO DA ODBIJE "IVANOVA KORITA Smrt peva~ice koju su kriti~ari nazivali "zlatnim glasom srpske estrade", {okirala je mnogobrojne qubiteqe narodne pesme u zemqi i regionu. Sa Meriminim odlaskom ne miri se ni wena porodica, ~etvoro dece koja su joj u ìvotu bila najve}a podr{ka - Milica, Marko, Jelena i Qubica. Neute{na }erka Qubica je, na dan maj~ine smrti, na dru{tvenim mreàma objavila da je "~ast biti tvoje dete, beskrajno mila, moja mamice". Merimi nije bilo lako u po~etku. Evo kako se Merima se}ala detiwstva u Zemunu: - îm bi ustala rano ujutru, moja majka Fatima bi ukqu~ivala Radio Beograd. Kad god bi zapevala, ja sam poku{avala da je pratim. Me|utim, toliko sam fal{irala da mi je vi{e puta s nevericom prigovorila da je nemogu}e da pored we, tako muzikalne, }erka nema pojma sa pevawem. Se}am se da ~ak ni u petom razredu osnovne {kole nisam primqena u hor jer sam se toliko upla{ila, da sam sve izbrkala. Ipak, sudbina se poigravala sa mnom, pripremaju}i me za ne{to najlep{e na svetu, na ìvot od pesme, pregr{t putovawa i svrstavawe u red najpopularnijih. Zahar je Merimi bio tali~an decenijama. On je zasluàn i za pesmu "Ivanova korita", koju je Merima snimila 2001. Na tih i nenametqiv na~in, pesma je postala veliki hit. Zanimqivo je da Merima u po~etku nije bila zainteresovana za wu. Pesma joj se svidela, ali je ve} bila izabrala ~etiri Zaharove kompozicije, {to joj je, zajedno sa ~etiri koje je odranije imala, bilo dovoqno za album. Sa prijateqima je razgovarala o toj pesmi i oni su je posavetovali da bi bilo {teta da ne otpeva i "Ivanova korita", jer je prelepa. Merima se dvoumila, u to vreme bilo je mnogo pesama na tu temu. Na kraju je pozvala Zahara i rekla mu da joj spremi i tu pesmu. "Ivanova korita" su toliko prihva}ena u narodu, da su je mnogi smatrali izvornom pesmom.

ODRASLA UZ SRPSKU PESMU Popularnost je Merima stekla u Jugoslaviji, ali je po raspadu zemqe odbijala da nastupa van Srbije. Peva~ica je 2012. pre{la u pravoslavqe, a kr{tena kuma joj je bila Ana Bekuta. - Bila sam Jugosloven u pravom smislu te re~i - pri~ala je Merima. - Majka mi je u Srbiju do{la iz Bosne, otac iz Makedonije. Ja sam se rodila u Zemunu. U Srbiji sam stvorila sve {to imam, ona je moj jedini zavi~aj, moja domovina. Bilo je qudi kojima je moje poreklo bilo nejasno. Pitali su se za{to pevam srpsku pesmu, ako nisam Srpkiwa. Uvek sam odgovarala da pevam zato {to srpsku pesmu volim, uz wu sam odrasla. Nekada su me uznemiravala ta pitawa. Sada ne. Qude, otkako znam za sebe, delim samo na dobre i lo{e.

nom nebu na{ih najboqih interpretatora narodnih i gradskih pesama, Merimina zvezda svetli posebnim sjajem. - Priroda joj je podarila lep i kristalno ~ist glas, velikog obima i ogromnih peva~kih mogu}nosti - kazao je Grai}. - Dala joj je i nesvakida{wu muzikalnost. Wene interpretacije odi{u iskreno{}u i neverovatnom snagom unutra{wih emocija. O peva~koj sigurnosti da se ne govori. Uz wu su na podijumima na{ih najpresti`nijih dvorana muzicirali i pevali veliki i renomirani orkestri i horovi. U wnim vitrinama nalaze se brojne zlatne i visokotira`ne plo~e, plakete, pobedni~ki pehari sa na{ih najzna~ajnijih festivala. Ali wena najdragocenija ostav{tina za budu}nost su desetine trajnih snimaka narodnih i gradskih pesama u fonoteci Radio Beograda. Majstor frule Bora Dugi} smatra da, posle legendarne @ivke \uri}, Merima spada u vokalne umetnice sa najheterogenijim repertoarom: - Kada slu{ate wene interpretacije vojvo|anskih pesama uz Tambura{ki orkestar Radio Novog Sada, sigurni ste da je Vojvo|anka. Isti utisak wene pripadnosti regionu koji predstavqa pesmom, ima}ete i kad je u pitawu vrawanska, crnogorska, bosanska, {umadijska ili makedonska muzika. Pevati kao Merima, èqa je mnogih koji dolaze, ali i ideal kome se teì, smatra pijanista Nikola Rackov, sa kojim je peva~ica godinama sara|ivala. Kompozitor i virtuoz na harmonici Mi{a Mijatovi} isti~e da je Merima bila duboko privrèna na{oj muzi~koj tradiciji i da je nezaboravnim narodnim i gradskim pesmama dala neprocewivi doprinos u o~uvawu i negovawu na{e prebogate muzi~ke ba{tine. Istovremeno, mnogim novokomponovanim pesmama udahnula je du{u, a one su zahvaquju}i wenoj interpretaciji, postale veoma popularne i rado slu{ane. - Svakoj pesmi koju je pevala podarila je do svog bi}a, uz mnogo iskrenih ose}awa i prave qudske topline - zakqu~uje Mijatovi}. M. T.

GOCA TR@AN O VANTELESNOJ OPLODWI:

Peva~ica i wen suprug se bore ve} 10 godina Peva~ica Goca Tràn i wen suprug Ra{a Novakovi} ve} deset godina vode mukotrpnu borbu za potomstvo. Goca je sada otvoreno pri~ala o tom procesu. - Mnogi parovi ne èle da otkriju ni svojim familijama da idu na vantelesnu oplodwu, jer kod nas na Balkanu postoji jedan primitivan stav da qudi koji ne mogu prirodno da za~nu da su to ili mawe mu{karci ili ène, da mawe vrede kao qudska bi}a rekla je Goca. Goca je podelila svoje iskustvo na klinikama. - U ~ekaonicama su pored mene uvek bili skru{eni qudi. Lekari su tu da pomognu, ali nisu Bogovi. Mnogo je bitno da kroz taj proces postupate pozivitno, pa ~ak i ako ne uspe ne zna~i da smo moj suprug i ja mawe vredni kao qudska bi}a, ja sam se sa tim odavno pomirila. Moja i Ra{ina borba za potomstvo traje od kako smo zajedno - ve} 10 godina - rekla je Goca. Peva~ica je otkrila da se radi o ogromnoj sumi novca kada je vantelesna oplodwa u pitawu: - Jedna vantelesna oplodwa vas ko{ta od 3.000 do 5.000 evra, a lekove koje primate po 12 dana su oko 2.000 evra. Testovi su od 160 evra pa na gore. Morate ozbiqno da ekonomi{ete buxet, neki parovi moraju i da dignu kredit. Goca je otkrila kakve sve negativne komentare dobija od raznoraznih qudi. - Spo~itavali su mi sa koliko godina sam se odlu~ila da ostanem trudna i rekli da treba da }utim, da budem skromna i da }e mi Bog dati dete ako je tako su|eno. E ba{ takav pristup prema ènama i mu{karcima na ovim prostorima dovodi do toga da mnogi parovi }ute o tome - zakqu~ila je Goca.

QUBIVOJE R[UMOVI] POBEDIO KORONU:

^uveni pesnik otpu{ten iz bolnice

Vest da je ~uveni pesnik i kwi`evnik Qubivoje R{umovi} (82), zara`en virusom korona potresla je javnost, te su se svi molili za oporavak de~ijeg heroja. Omiqeni de~ji pisac i autor kultnih de~jih emisija “Fazoni i fore”, “Dvogled” i “Hiqadu za{to”, otpu{ten je iz bolnice. Kako su potvrdili wegovi bli`wi, R{um je otpu{ten iz bolnice gde je bio na le~ewu. Podsetimo, Qubivoje R{umovi} je hospitalizovan nakon {to se zarazio virusom korona, ali je vakcinisan, te je uspeo da se izbori sa zarazom, a i sam je verovao u svoj oporavak.

"NE TREBA DA SE TAKMI^IMO U SIROMA[TVU":

Qiqana Blagojevi} nakon javnog lin~a koji je doìvela zbog penzije od 49.000 dinara Kada je heroina srpskog glumi{ta Qiqana Blagojevi} svojevremeno objavila status u kojem isti~e da }e joj mese~na penzija iznositi 49.000 dinara, odmah je usledila salva komentara kako treba da se stidi onog {to je napisala. Mi{qewa su bila razli~ita, ali uglavnom negativna. Jedan od wih je prokomentarisao. – Moj otac ma penziju 21.000, pritom izdràva bolesnu ènu i k}erku. I ne àli se i ne objavquje javno. A pritom ceo ìvot je radio teàk posao. A gospo|a je samo glumila. Toliko – glasio je jedan od komentara ~iji se autor potpisao sa pseudonimom “ja”. I dok su se qudi utrkivali ko }e gori i pogrdniji komentar da napi{e, a dok je ~itala sve te uvrede, glumica poru~uje samo jedno. – Nisam ni{ta o~ekivala, ali mislim da su ti komentari dovoqan pokazateq koliko smo podeqeni {to je àlostno – zapo~iwe Qiqana pri~u i na pitawe kako komentari{e ~iwenicu da qudi koji ~itaju wene statuse ostavqaju komentare osude, na {ta im je ona poru~ila: – To je ta podela o kojoj pri~amo, ne treba da se takmi~imo u siroma{tvu, nego treba da se takmi~imo da nam svima bude boqe. Jednom lo{e vu~e i drugog da mu je lo{e, tako da je to naàlost odraz siroma{ta – kaè Blagojevi}eva.

LITERARNA STRANA A ja vam kaèm da svaki koji pogleda na ènu sa èqom, ve} je u~inio prequbu u srcu svojemu. (Matej V, 28). Kao {to se pijanica i morfinist mogu odmah poznati po licu, po dràwu, tako se isto moè poznati i bludnik. Bludnik se moè uzdràvati, boriti; ali se prema ènama on nikada vi{e ne moè odnositi prosto, otvoreno, ~isto, bratski. Po tome kako pogleda, odmeri mladu ènu, odmah moète poznati bludnika. ûdnovato kako je potpuna iluzija da je lepota isto {to i dobro. Lepa èna govori gluposti, ti slu{a{ i ne ~uje{ gluposti, ve} ~uje{ pametne stvari. Ona govori, ~ini gadosti, a ti vidi{ ne{to qupko. Kad ona, pak, ne govori ni gluposti ni gadosti, a lepa je, onda sebe odmah ube|uje{ u to da je ~udo kako je ona pametna i moralna. Bespravnost ène nije u tome {to ona ne moè da glasa ili da bude sudija, baviti se tim poslovima ne zna~i imati neka prava, nego u tome {to u polnom odnosu nije jednaka s mu{karcem, {to nema prava koristiti se mu{karcem i uzdràti se od wega po svojoj èqi, da po svojoj èqi ona bira mu{karca, a ne wu da biraju. Vi kaète da je to ru`no. Dobro. Onda ni mu{karac neka nema tih prava. Danas je èna li{ena toga prava koje ima mu{karac. I, eto, da bi nadoknadila to pravo, ona deluje na pohotqivost mu{kar~evu, pohotqivo{}u ga pokori tako da on samo formalno bira, a, u stvari, bira ona. Koji su bili prvi znaci moje qubavi? Pa ti {to sam se predavao ìvotiwskim preteranostima, ne samo ne stide}i ih se ve} sam se nekako i ponosio zbog toga {to sam bio u mogu}nosti da se predam tim fizi~kim preteranostima, ne misle}i pri tom nimalo ne samo o wenom duhovnom nego ~ak ni o wenom fizi~kom ìvotu. ûdio sam se otkuda se skupqala ta ozloje|enost jednoga na drugo, a stvar je bila sasvim jasna: ta ozloje|enost nije bila ni{ta drugo do protest ~ove~je prirode protiv ìvotiwe koja ju je gu{ila. Naime, to da èna, uprkos svojoj prirodi, mora da bude jednovremeno i bremenita, i dojiqa, i qubavnica, mora da bude to do ~ega se ne srozava nijedna ìvotiwa. I ponestaju joj snage za to. I otuda u na{em dru{tvenom krutu histeri~ne, nervozne ène, a u narodu — goropadnice. Pogledajte, me|u devojkama, ~ednim, nema goropadi, samo me|u ènama, i to ènama {to ìve s muèvima. I tako, evo, osloba|aju ènu, daju joj

^etvrtak 2020. 23 ^etvrtak 10. 25. decembar novembar 2021.

LAV NIKOLAJEVI^ TOLSTOJ

Krojcerova sonata svakojaka prava, jednaka s pravima mu{karca, ali nastavqaju da gledaju na wu kao na oru|e naslade; tako je vaspitavaju i u detiwstvu i javnim mnewem. I eto, ona je i daqe ona ista, ponièna, razvra}ena robiwa, i mu{karac je onaj isti razvratni robovlasnik. Gimnazije i univerziteti to ne mogu izmeniti. To moè da izmeni samo promena shvatawa mu{karaca o ènama i èna o sebi samima. A to }e se izmeniti tek onda kad èna bude smatrala da je vi{i poloàj — poloàj device, a ne kao ovo sad, da je vi{e stawe ~ovekovo — stid i sramota. Dokle god toga ne bude, ideal svake devojke, ma kakvo bilo weno obrazovawe, bi}e uvek taj da privu~e {to vi{e mu{karaca, {to moè vi{e mu`jaka, kako bi mogla birati. U tome su i spas i smrtna presuda za ~oveka {to onda kad ìvi nepravilno moè sebi da zamazuje o~i da ne bi video bedu svoga poloàja. U gradu nesre}ni qudi lak{e ìve. U gradu ~ovek moè provesti sto godina i da ne primeti da je davno umro i istruleo. Nema vremena da se bavi samim sobom, uvek je zauzet. Poslovi, dru{tvene obaveze, zdravqe, umetnost, zdravqe dece, wihovo vaspitawe. âs vaqa primati te i te, posetiti te i te; ili treba videti onu, ~uti onoga ili onu. Ta u gradu svakog datog trenutka ima jedna, a i po dve i tri znamenitosti koje se nikako ne smeju propustiti. Te treba le~iti sebe, ovoga ili onoga, te u~iteqi, te instruktori, guvernante, a ìvot prazan ne moè gore biti. Svirali su Betovenovu Krojcerovu sonatu. Znate li vi prvi presto? Stra{na je ta sonata. I upravo taj deo. I uop{te, muzika je ne{to stra{no! [ta je ona? Ja ne razumem. [ta je muzika? [ta ona ~ini? I za{to ona ~ini to {to ~ini? Kaù, muzika uzdiè du{u — glupost, la`! Ona deluje, stra{no deluje, govorim o sebi, ali

nimalo ne uzdiè du{u. Ona ne uzdiè i ne poniàva du{u, ve} je razdraùje. Kako da vam kaèm? Muzika me nagoni da zaboravim sebe, svoj pravi poloàj, ona me dovodi u nekakav drugi, tu}i poloàj: meni se pod uticajem muzike ~ini da ose}am ono {to u stvari ne ose}am, da razumem ono {to ne razumem, da mogu ono {to ne mogu. Ona, muzika, odjednom me neposredno prenosi u ono du{evno stawe u kojem je bio onaj {to je napisao tu muziku. Moja du{a se stapa s wim i ja s wim prelazim iz jednog stawa u drugo, ali za{to to ~inim, ne znam. Ova sonata delovala je na mene stra{no; meni kao da se otkri{e, ~inilo mi se, sasvim nova ose}awa, nove mogu}nosti, za koje dotad nisam znao. Pa evo kako: nimalo ne onako kako sam pre mislio i ìveo, ve} ovako«, kao da je ne{to govorilo u mojoj du{i. [ta je bilo to novo {to sam doznao, nisam mogao sebi da objasnim, ali saznawe tog novog du{evnog stawa bilo mi je veoma prijatno. Sve te osobe, me}u wima i ènu i wega, video sam u sasvim drugoj svetlosti. A {to da ne bude?« A {to da nije moglo biti to najprostije i najrazumqivije, zbog ~ega sam se i oènio wome, upravo to zbog ~ega sam i ìveo s wom, ono jedino u woj {to je meni bilo potrebno i {to je, prema tome, bilo potrebno i drugima, i tome muzi~aru? On je ~ovek neèwen, zdrav (se}am se kako je glockao hrskavicu kotleta i kako je ùdno obuhvatao ~a{u s vinom svo-

jim crvenim usnama), ugojen, pun, i ne samo bez na~ela ve} o~evidno s na~elom da se treba koristiti onim zadovoqstvima koja se pruàju. A me|u wima je veza muzika, najtananija sladostrasnost ose}awa. [ta ga moè obuzdati? Ni{ta. Sve ga, naprotiv, privla~i. Ona? A ko je ona? Ona je tajna, kakva je bila, takva i ostaje. Ja je ne poznajem. Besna zver qubomore stade rikati u svojoj jazbini i htede isko~iti, ali ja sam se bojao te zveri, i brzo je zatvorih. »Kako je gadno ose}awe ta qubomora« To osmo~asovno putovawe u vagonu bilo je za mene ne{to stra{no, {to ne}u zaboraviti dok sam ìv. Da li zato {to sam, sev{i u vagon, ìvo pretpostavio sebi da sam ve} stigao, ili zbog toga {to èleznica tako uzbudqivo deluje na qude, tek otkako sedoh u vagon, vi{e nisam mogao vladati svojom ma{tom, i ona mi je neprestano neobi~no jasno stala crtati slike koje su raspaqivale moju qubomoru, jednu za drugom i jednu cini~niju od druge, i sve o jednom te istom, o tome {ta se de{ava tamo bez mene, kako me ona vara. Gledaju}i te slike, ceptao sam od srxbe, besa i nekog naro~itog ose}awa opijenosti svojim unièwem, i nisam ih se mogao otresti; nisam mogao ne gledati u wih, nisam ih mogao izbrisati, nisam mogao da ih ne izazivam. Osim toga, {to sam vi{e gledao te svoje slike uobraziqe, tim sam vi{e verovao u wihovu stvarnost. Jasnost, s kojom mi te slike iskrsavahu pred o~i, kao da je bila dokaz da je ono {to sam uobraàvao bilo stvarnost. Neki demon, protiv moje voqe, izmi{qao je i do{aptavao mi najuàsnije pomisli. Patio sam uàsno. Najvi{e sam patio zbog neizvesnosti, zbog sumwi, zbog odvojenosti, zbog toga {to ne znam treba li je voleti ili mrzeti. Patwe su bile tako jake da sam, se}am se, do{ao na misao, koja mi se mnogo dopade, da si|em na put, legnem na {ine ispod vagona i da svr{im. Tada se bar ne}e{ vi{e kolebati, sumwati. Jedino {to me je spre~ilo da to u~inim bilo je saàqewe prema samom sebi, koje odmah i neposredno izazva mr`wu prema woj. Da, eto gde je bila pogibija! Ne bih ja vodio mladi}a u sifilisti~ku bolnicu kad bih hteo da ga odvratim od poùde za ènama, pokazao bih mu svoju du{u, da vidi te |avole koji su je razdirali!

@IVOJIN PAVLOVI]

Stranice dnevnika "Isprano gustim ki{ama nebo je plavo, bistro, prozirno. Dok se vozimo ibarskom magistralom a zatim starim putem za Vaqevo, pogled ne skidamo sa o{tro ocrtanih planina na zapadu. Na vrhovima beli se sneg, iznad visova klobu~aju se uskovitlani oblaci, ta kosmi~ka pena {to nas opomiwe da druge sile, a ne ~ovek i wegova mo}, gospodare trajawem. Sa wihovom }udi susre}emo se usred sela Popu~ke, desetak kilometara ispred Vaqeva: sudar kamiona i malog automobila ~ija zgu`vana quska leì u jarku pored puta, sudar koji je u deli}u sekunde li{io ìvota dva qudska stvora kao da su insekti, ru{i svu o~aranost bezmerno{}u neba i u nama, stravqenim tro{no{}u qudskog bi}a zamire svaki kosmi~ki zvuk. Ali, na povratku iz Vaqeva u kom smo u Modernoj galeriji prisustvovali otvarawu slikarske izlo`be Metafizika mrtve prirode (za koju sam napisao tekst u katalogu), uz vrevu i kome{awe koji su se ispre~ili izmedju na{eg doìvqaja qudske nesre}e i ritualnog ~ina, nebo nas do~e-

ARSEN DEDI]

Da su me ukrali Cigani

kuje zastrto ote`alim vla`nim guberom. Gledamo kako se, na domaku Beograda, primi~emo lelujavim resama i, opsednuti novim kosmi~kim prozorima, ne se}amo se da nismo ni primetili kada smo ponovo pro{li kroz Popu~ke niti pamtimo smrt koja - kao da je isparila."

Iz rukopisne zaostav{tine pisca i rediteqa @ivojina Pavlovi}a (1933-1998) koju su Ve~erwe novosti objavile zahvaquju}i qubaznosti porodice Pavlovi}

Da su me ukrali Cigani u tu`nom gradskom parku, u mornarskom odijelu, i nestali u mraku, odveli bi me daleko, gdje stiè samo èqa, pred za~u|enim licem mojih roditeqa. Da su me ukrali Cigani, ne bi me bilo briga, jer bih mislio da se samo nastavqa igra. Svi bi tvrdili da sam sa sretne zvijezde pao i ni{ta o svom ìvotu ja nikad ne bih znao. Da su me ukrali Cigani, imao bih slobodu da pijem svoje vino i pijem svoju vodu. Bio bih bogat i voqen, a vra~ara bi mi rekla da nemam svog imena i da sam bez porijekla. Da su me ukrali Cigani, jo{ dok sam bio dijeteiz ovog mrtvog grada, iz nevoqe i sjete; imao bih svoj {ator i medvjeda na lancu, svoju zvjezdanu ku}u, kowa i kruh u rancu. Da su me ukrali Cigani, provodio bih dane Leè}i u travi kraj auto-strade, Svirao bih gitaru i prelazio miqe, qube}i jedno bi}e slobodno i divqe.

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 25.

FEQTON

Stradawe crkve u Crnoj Gori (12)

Pi{e: Dr Jovan Jawi}

Prve ideje o stvarawu "crnogorske autokefalne pravoslavne crkve" nastale su u vreme Brozove Jugoslavije, a sa raspadom zemqe i bu|ewem separatizma postale su poluga za progla{ewe nezavisnosti

Udba{ na ~elu autokefalaca Samozvana "Crnogorska pravoslavna crkva" istrajava u bezakowu, bez kanonske osnove, kao sekta. Wena osnova nije vera, nego ideologija prizemnih i separatnih politi~kih interesa

Na adresu patrijarha Pavla stigao je dopis arhiepiskopa va{ingtonskog i mitropolita sve Amerike i Kanade Teodosija, u kojem se kaè da je Sveti arhijerejski sinod Pravoslavne crkve u Americi, 22. marta 1995. godine, doneo odluku o "potpunom iskqu~ewu iz Crkve" biv{eg monaha Antonija Abramovi}a. A to zna~i da od tada Abramovi} nema vi{e mogu}nosti da u~estvuje u svetim tajnama Crkve, ne moè da se pri~e{}uje i kad umre nema pravo na crkveno opelo. Nakon smrti Antonija Abramovi}a, 1996. godine, na wegovo mesto dolazi Mira{ Dedei}, ra{~iweni sve{tenik Srpske pravoslavne crkve i biv{i paroh Carigradske patrijar{ije u Rimu, kojeg je zatim i ova patrijar{ija stavila pod zabranu ~inodejstvovawa. U me|uvremenu pojavila su se dokumenta i da je bio saradnik Udbe. Usled tih, nanovo preuzetih nekanonskih aktivnosti, povodom Mira{a Dedei}a ponovo se oglasila Vaseqenska patrijar{ija. Carigradski patrijarh Vartolomej, 4. aprila 1997. godine, poslao je patrijarhu srpskom Pavlu pismo sa odlukom Svetog sinoda Carigradske patrijar{ije, kojom je sve{tenik Mira{ Dedei}, zbog "kanonskih prestupa i protivkanonskih i bezakonih delovawa" na prostoru Srpske pravoslavne crkve, ka`wen najstroòm kaznom, li{ewem sve{teni~kog ~ina i vra}en u red laika. Me|utim, i pored toga, dolazi potom do "ustoli~ewa" Mira{a Dedei}a za "poglavara" takozvane Crnogorske pravoslavne crkve. Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, na svom redovnom godi{wem zasedawu, u maju 1998. godine, osu|uje "razbija~ku delatnost samo-

Samozvani poglavar nepostoje}e "Crnogorske crkve", Mira{ Dedei} zvanog poglavara nepostoje}e 'Crnogorske crkve' Mira{a Dedei}a" i konstatuje "potpunu ni{tavnost antikanonskog i vancrkvenog 'rukopoloèwa' doti~nog biv{eg sve{tenika", kojeg su, iako je li{en sve{teni~kog ~ina, toboè hirotonisali isto tako li{eni episkopskog ~ina pripadnici bugarske raskolni~ke organizacije. Potom }e Sveti arhijerejski sinod izdati i posebno saop{tewe za javnost: "în takozvanog ustoli~ewa na paracrkvenom skupu na Cetiwu svrgnutog i li{enog ~ina Mira{a Dedei}a od strane dvojice samozvanih episkopa iz inostranstva, crkveno i kanonski je apsolutno ni{tavan za Pravoslavnu crkvu, i predstavqa akt nasiqa i zloupotrebe vere u politi~ke svrhe. "Nezakonito manipulisawe imenom, zvawem i simvolima Mitropolije crnogorsko-primorske i svojatawe wene imovine od lica koja se la`no predstavqaju za ono {to nisu podleù u svakoj pravnoj dràvi krivi~nom gowewu, a po~inioci snose zakonske posledice.

S odgovorno{}u saop{tavamo da svako prikqu~ivawe anticrkvenoj i nepravoslavnoj sekti Mira{a Dedei}a ozna~ava prizivawe, umesto blagoslova Bo`jega, prokletstva na sebe i na svoje potomstvo." I u vreme otvorenih pretwi ratom, agresijom NATO-a na Srbiju, Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve morao je, na svom vanrednom zasedawu od 9. do 12. novembra 1998. godine, u jednom delu zasedawa, da se "sa najve}om pa`wom" pozabavi problemima Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Sabor je "osudio anticrkvenu raskolni~ku i razbija~ku delatnost takozvanih crnogorskih autokefalista, u samoj stvari separatista, koji vr{e zloupotrebu vere u nezakonite politi~ke svrhe". Wihovog vo|u, biv{eg sve{tenika Mira{a Dedei}a, samozvanog mitropolita nepostoje}e "autokefalne Crnogorske crkve", Sabor je podvrgao najstro`oj crkvenoj epitimiji (kazni), {to zna~i iskqu~ewu iz crkvene zajednice i anatemi (prokletstvu). O odlu~ewu od Crkve i predaji anatemi Mira{a

SAMOZVANA "CRNOGORSKA PRAVOSLAVNA CRKVA" NASTAVILA JE DA ISTRAJAVA U BEZAKOWU, BEZ KANONSKE OSNOVE, KAO SEKTA Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, na svom redovnom zasedawu u maju 2000. godine, ponovo je osudio anticrkveno delovawe "bezbo`ni~ke grupe u Crnoj Gori oko Mira{a Dedei}a", istovremeno osudio je i to {to podr{ku ovoj raskolni~koj grupi, "gaze}i sve norme savremene civilizacije", pru`aju separatisti~ki nastrojene politi~ke snage u Crnoj Gori. Samozvana "Crnogorska pravoslavna crkva" nastavila je da istrajava u bezakowu, bez kanonske osnove, kao sekta. Wena osnova nije vera, nego ideologija. Ideologija prizemnih i separatnih politi~kih intresa.

Dedei}a obave{tene su pomesne crkve. U uzvratnom pismu patrijarhu srpskom Pavlu, Wegova svetost patrijarh moskovski i sve Rusije Aleksije II izraàva "svaku podr{ku takvom razumnom saborskom re{ewu". Istovremeno obave{tava da su crkveni organi Rusije "preko unutarcrkvenih sredstava komunikacija, izvestili, o pomenutoj odluci Svetog arhijerejskog sabora SPC, preosve}ene arhijereje Ruske pravoslavne crkve da bi se u bratskom saglasju suprotstavili raskolni~kim radwama, koje streme da poseju neprijateqstvo i podelu me|u pravoslavnim vernima". Wegovo blaènstvo mitropolit var{avski i sve Poqske Sava izve{tava da je Sveti arhijerejski sinod Poqske autokefalne pravoslavne crkve primio na znawe ovu informaciju, pritom àle}i {to se doga|a ovakva vrsta nekanonske aktivnosti. Pravni savet Mitropolije crnogorsko-primorske, sa svoje sednice odràne na Cetiwu 15. februara 2000. godine, saop{tava: "Mitropolija crnogorsko-primorska je jedina kanonska priznata pravoslavna crkva u Crnoj Gori." Zatim se napomiwe da "vjerska zajednica" registrovana u policijskoj stanici na Cetiwu pod imenom "Crnogorska pravoslavna crkva" nema ni pravni, ni kanonski legitimetit da predstavqa Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori. Mitropolija crnogorsko-primorska, re~eno je, ne protivi se registrovawu verskih zajednica u Crnoj Gori, "ali je protivna upotrebi imena i simvola Pravoslavne crkve u Crnoj Gori od strane samozvane "Crnogorske pravoslavne crkve". Upozoreno je da se nazivom pod kojim je registrovana ta tzv. Crnogorska pravoslavna crkva unosi zabuna kod pravoslavnih vernika i organa vlasti da se radi o crkvi koja moè predstavqati Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori. Weni poku{aji nasilnog preuzimawa manastira i crkava predstavqaju akt nasiqa i usled toga podleù gra|anskoj i krivi~noj odgovornosti. lll Kraj

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

25. novembar

1783. - Posledwi britanski vojnici napustili su Wujork, nakon zavr{etka Ameri~kog rata za nezavisnost. 1835. - Ro|en je ameri~ki industrijalac {kotskog porekla Endrju Karnegi, koji je veliko bogatstvo uloìo u dobrotvorne svrhe, uglavnom u osnivawe javnih biblioteka u SAD i drugim zemqama. Objavio je kwigu "Jevan|eqe bogatstva" (1900). Karnegijeva zadu`bina je 1926. sa 100.000 dolara pomogla izgradwu Univerzitetske biblioteke u Beogradu. 1877. - Izbila je Topolska buna na Stanovqanskom poqu blizu Kragujevca, kada su Lepeni~ki i Jaseni~ki bataqoni odbili da poloè zakletvu knezu Milanu Obrenovi}u uo~i Drugog srpsko-turskog rata i poku{ali da na vlast dovedu Petra Kara|orevi}a. Ustanak je ugu{en 29. novembra, a od 70 u~esnika optuènih za veleizdaju, 24 su osu|ena na smrt, od kojih su sedmorica streqana. 1884. - U Sent Luisu u ameri~koj dràvi Misuri Xon Majenberg patentirao je mleko u prahu. 1884. - Otvoren je prvi te~aj engleskog jezika u Velikoj {koli u Beogradu. 1914. - Umro je srpski i slovena~ki kompozitor Davorin Jenko, autor slovena~ke himne "Naprej, zastava slave" i srpske "Boè pravde". Bio je ~lan Srpske kraqevske akademije, horovo|a i kapelnik Narodnog pozori{ta u Beogradu. Komponovao je muziku za 90 "komada s pevawem" i autor je prve srpske operete "Vra~ara". 1915. - Vrhovna komanda srpske vojske u Prvom svetskom ratu donela je odluku o povla~ewu trupa preko Crne Gore i Albanije. U povla~ewu vojnika pra}enih izbeglicama, ìvot je izgubilo vi{e od 240.000 qudi. Na Krf je savezni~kim brodovima preba~eno 135.000 vojnika, koji su oporavqeni i reorganizovani nastavili borbe na Solunskom frontu naredne godine. 1941. - Poginulo je 848 britanskih mornara kada je nema~ka podmornica potopila britanski ratni brod "Baram" u Drugom svetskom ratu. 1952. - U Londonu je prvi put izvedena "Mi{olovka" Agate Kristi, pozori{ni komad koji se i danas prikazuje u pozori{tima {irom sveta. 1992. - Parlament ê{ke glasao je za podelu êhoslova~ke na posebne dràve ê{ku i Slova~ku od 1. januara 1993. 1996. - Vi{e od 100.000 qudi protestovalo je ulicama Beograda zbog sudskog poni{tavawa pobede opozicione koalicije "Zajedno" na izborima, optuùju}i predsednika Slobodana Milo{evi}a da je pokrao izbore. 2001. - Ameri~ka kompanija Advanced cell technology saop{tila je da je klonirala qudski embrion. Prema izjavi nau~nika dostignu}e }e biti kori{}eno u medicini, a ne za klonirawe qudskog bi}a. 2002. - UNMIK preuzeo kontrolu nad op{tinskom administracijom u severnom delu Kosovske Mitrovice, koju su do tada kontrolisali Srbi. Time je nakon tri godine i pet meseci me|unarodna zajednica uspostavila vlast na ~itavoj teritoriji Kosova.

RIZNICA

^etvrtak 2020. 25 ^etvrtak 10. 25. decembar novembar 2021.

ONI SU ZAKOPALI BLAGO U KR^EDINU, DONELI PIVO U SRBIJU, A SVAKI 10. SRBIN JE WIHOV POTOMAK:

Prvo Keltsko selo u Srbiji vra}a 2.200 godina unazad Keltsko selo u In|iji jedinstveni je tematski park i muzej na otvorenom koji ~uva uspomenu, ali i do~arava ìvot ovih nekada velikih putnika i osvaja~a, koji su nekoliko vekova proveli i na tlu Srbije. Posledwi podaci kaù da svaki deseti stanovnik Srbije u svom genetskom kodu nosi i poreklo Kelta, dok se u na{em jeziku i daqe moè na}i oko 500 wihovih re~i. Tako Kr~edin u Sremu ima i keltski ostatak „din“ koje po nau~nim tuma~ewima ozna~ava utvr|ewe. Kelti su se ovde zadràli od tre}eg veka pre na{e ere, do prvog veka nove ere. Milan Bogojevi} direktor Turisti~ke organizacije In|ija kaè da na teritoriji ove op{tine ima 78 keltskih arheolo{kih nalazi{ta u jedanaest mesta, {to je i vi{e nego dovoqan povod da naprave rekonstrukciju Keltskog sela. Po uzoru na Austriju ili Vels, gde postoje muzeji na otvorenom, odlu~ili su da naprave ne{to sli~no ali i jedinstveno u ovom delu Evrope. Prvim korakom u ovo selo, vra}ate se 2.200 godina unazad! - Najpoznatije je nalazi{te u Kr~edinu, gde je prona|ena velika koli~ina nov~i}a, ta~nije 883 u dva nalazi{ta. Zbog velike koli~ine i o~uvanosti nov~i}a dobili su naziv kr~edinski tip novca i kao takvi se prepoznaju u svetu, {to je prili~no neverovatno. Specifi~no je da je ovde re~ o Skordiscima, koji su posle poraza u najve}em gr~kom svetili{tu Delfima naselili podunavski deo, sve do dolaska Rimqana koji su ih pokorili - rekao je Bogojevi}. REALNE REPLIKE Kako dodaje, do pre samo 30 godina u Kr~edinu se mogao videti „Beli jat (kow)“ od naslaganog belog kamena. Prepoznavao se kada bi ga gledali iz vazduha. Ina~e ~itava ova op{tina je prava riznica keltskog nasle|a. U Starom Slankamenu bila je i pijaca, gde je prona|en galski novac. U muzeju Keltskog sela tako se nalaze originalni nov~i}i u staklenim vitrinama, dok su izradu svih replika, sa{ili u~enici Sredwe {kole „Dr \or|e Nato{evi}“ iz In|ije, od sirovog lana od ~ega se to tada i pravilo. Unutar Keltskog sela, ogra|enog drvenom ogradom i {umarkom, nalazi se desetak objekata. - Sve je napravqeno od prirodnih materijala. Arheolozi su kontrolisali gradwu, a istori~ari unutra{we opremawe. Pored mini muzeja, imamo ku}u poglavice u kojoj se uz pomo} VR nao~ara moè vratiti u wihov period i videti ìvot keltske porodice. Tu je i ku}a druida, pekara, ve{ta~ko jezero i izvor. Ispred tribina se odràvaju de~je igre, ali i odigravaju rimsko - keltske bitke. Najpopularniji je poligon za streli~arstvo, pored koga se nalaze i kowi}i za jahawe. Iz beogradskog zolo{kog vrta dobili smo i dve razmaène kozice - nastavio je Bogojevi}. RADIONICE U selu se uprili~uju i radionice starih zanata, jednom nedeqno izvode se pozori{ne predstave, dok se u amfiteatru organizuju predavawa za {kolarce. Svetili{te je sakriveno u {umi, a na samom trgu je napravqen druidski krug. Pu{taju se redovno i filmovi, a na otvarawu sela

Prva pivara u Srbiji je keltska Aleksandar Medovi}, arheobotani~ar Muzeja Vojvodine, kaè da iz perioda Kelta datira i prva pivara na ovim prostorima prona|ena na arheolo{kom nalazi{tu tridesetak kilometara severno od Novog Sada. Stara je vi{e od 2.000 godina. - U tom keltskom nasequ blizu Novog Sada, prona|ena je prostorija sa velikom koli~inom ugqenisanog je~ma u drvenom sanduku, pored se nalazila pe} i ve}i broj kerami~kih posuda. U drugoj prostoriji napravqeni su silosi sa je~mom i prosom. Rekonstrukcijom stru~waka eksperimentalne arheobotanike utvr|eno je da su upravo ovako izgledale pivare tog vremena. Nakon toga su do{li Rimqani, oterali Kelte i doneli vinogradarstvo i novi napitak, vino - izjavio je Medovi}. su svirali naravno - Ortodoks Kelts. Za anti~ko pleme Skordisce, vezane su i mnoge legende na ovim prostorima. Jedna kaè da je u prona|enoj keltskoj humki u Kr~edinu sahrawen najve}i i najslavniji keltski vojskovo|a Brenos, ina~e u Britanskoj tradiciji smatran boànstvom. Druga tvrdi da su Kelti posle pqa~ke proro~i{ta u Delfima jedan deo blaga po-

delili, a najve}i deo wihovog bogatstva ostavili u Kr~edinu. Kako god, sigurno je da su Skordisci osnovali grad na mestu dana{weg Beograda koji su nazvali Singidunum, te da }e se Brenos sa svojom karakteristi~nim {lemom sa pticom, na}i kao maskota uskoro u Keltskom selu. PRESTONICE Arheolog Muzeja Vojvodine mr Jovan Koledin kaè da su Skordisci, koji su dràli Srem, ju`ni deo Ba~ke i Banat imali svoje gradove poput Heorte i Kapedunuma koji su bile wihove prestonice, ali ne znamo gde su. Mo`da i kada bi ih na{li, ne bi znali da je o wima re~. Legenda da je Kr~edin bio wihova prestonica ne deluje mu realno. - Wihova espanzija iz prapostojbine, Irske i [kotske, kre}e osvajawem zapada kontinenta, dolaze do dana{we Austrije, Ma|arske i ê{ke i stiù u na{e krajeve. Spustili su se sve do Anadolije. Plemenski savez Skordiska sezao je sve do Save i bosanskih planina. To je zapravo bio savez, kako danas kaù do|o{a - Kelta i doma}ih plemena - Panonaca i Tra~ana. Tako da Skordisci nisu samo Kelti,

iako se na wih obi~no misli. Ta dràva, odnosno savez, prostirao se od Siska do \erdapa, sve dok ih nisu pokorili Rimqani u prvom veku. Posle toga po~iwe romanizacija i vi{e se ne pomiwu, postaju rimski gra|ani - kaè Koledin. ZNAÂJ Wihov zna~aj je {to su na teritoriju dana{we Vojvodine doneli svoju tehnologiju, bili su mnogo napredniji {to se ti~e metalurgije, pravili su dobro oru`je i keramiku. Prvi su po~eli kovati novac na ovim prostorima, do tada se koristio onaj iz gr~kih gradova. Tehnologiju je preuzelo i doma}e stanovni{tvo, pa kako kaè Koledin, ne moè se utvrditi da li je prona|eno odre|eno oru|e ili oru`je napravio neki Panonac ili Kelt. Keltska zaostav{tina je kako dodaje i u genetici, ako neko èli da nas uporedi i utvrdi sli~nost sa Ircima, vezu }e na}i u anti~kim Keltima, ~ije gene nosimo. - Ratovali su sa Grcima, Makedoncima, kasnije sa Rimqanima. Da li su Skordisci opqa~kali Delfe ili ne, nije jasno. Zrnce istine ima u svim legendama. Sigurno da im je tada to svima dobro poznato sveti{te bilo zanimqivo. Svaka iole organizovana druìna je volela da „poseti“ Delfe - izjavio je Koledin. S. G.

MOZAIK

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 25.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Poslovna zavrzlama mo`e prouzrokovati materijalnu {tetu koja dolazi kao posledica nesporazuma i naizgled bezazlenih gre{aka. QUBAV: Od vas se o~ekuje podr{ka koju trenutno niste u stawu da pru`ite. S jedne strane, potpuno ste se usredsredili na partnera, s druge, kao da vas niko ne ~uje i ne razume. Voqenu osobu pustite da prva povu~e potez. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Neodoqivi ste magnet za qude pune dobrog raspoloèwa i pozitivne energije. Postoje neke stvari s kojima ne èlite da se suo~ite, ali okolnosti }e vas prisiliti na to. QUBAV: Pripremite se na qubavna isku{ewa. Mogu}a su odugovla~ewa koja vas vanredno iritiraju i deprimiraju. Ako traìte qubav, ovo je period i{~ekivawa. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Pravo je vreme za aktivirawe va`nih projekata koje ste kri{om prièqkivali. [ta god da ste namerili, moète posti}i. O~ekuju vas susreti s interesantnim qudima koji imaju dobre namere. QUBAV: Uèleli ste se novih poznanstava, flerta i avanture. Na qubavnoj sceni otvaraju se pozitivni trendovi. Qudi koje }ete sretati izvor su stvarne inspiracije. ZDRAVQE: Alergije.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Pred vama je zadatak da pokrenete promene koje }e doneti napredovawe u va{em radnom okru`ewu. U izgledu su nov~ani problemi zbog birokratskih komplikacija. QUBAV: Ovih dana je va`no da o~ekivawa svedete na minimum, a to je ne{to {to vam je te{ko. Sve {to budete otpo~eli ne}e se razvijati o~ekivanom brzinom i u `eqenom pravcu. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Ukoliko budete dozvolili da se u va{e odluke me{aju qudi iz bliskog okruèwa, velika je {ansa da svi zajedno zapadnete u probleme. QUBAV: Morate prona}i na~in da iza|ete iz u~male svakodnevice i sebi i partneru pruìte malo topline i qubavi. Za to vam nije potrebna nova osoba, naprotiv. Najlep{e trenutke doìve}ete s nekim koga dugo znate. ZDRAVQE: Nesanica.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Ukoliko budete u poziciji da odlu~ujete o poslovawu, neka va{a razmi{qawa }e i}i u smeru nekakvog udruìvawa s qudima koji su kapitalom na sli~nom nivou kao i vi. QUBAV: Prijatni razgovori s prijateqima olak{a}e vam ose}aj usamqenosti. U izgledu je poboq{awe raspoloèwa, ali samo ako iskreno o svemu popri~ate s partnerom. ZDRAVQE: ûvajte se infekcija.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Svoju melanholiju i iscrpqenost maskirate la`nom veselo{}u. Kao deùrno sumwivo lice, budite oprezni, moète biti okrivqeni ~ak i kada odgovornost nije va{a. QUBAV: Potrebna su vam dodatna zadovoqstva jer se ne ose}ate ispuweno u odnosu u kome ste zvani~no. Svoju zbuwenost ne le~ite agresivnom komunikacijom jer }e vas sve to iscrpeti. ZDRAVQE: ûvajte se povreda.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Pokre}e se obiqe energije koja, nekima od vas, moè ìvot da preokrene iz korena, naro~ito ako se radi o ne~emu na ~emu ste u pro{losti ve} radili. QUBAV: U{u{kavate se pored nekog ko èli da vam pruì sigurnost. âk i ako se pripitomite, veliki su izgledi da vas partner iznenadi i istupi sa zahtevima koji se ne uklapaju s va{im vi|ewem veze. ZDRAVQE: ûvajte plu}a.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Puni ste energije. Prati vas pozitivan trend u svakodnevnom `ivotu, kako na poslu tako i kod ku}e. Dr`ite se prioriteta. QUBAV: Pravi je trenutak za realizaciju kreativnih ideja o kojima razmi{qate. Ukoliko je u va{e planove ukqu~en partner, ipak ne o~ekujte mnogo jer vam tu predstoji malo razo~arawe. Voqena osoba nije u stawu da ispuni svoja obe}awa. ZDRAVQE: Nervoza.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Dolaze promene koje mogu uticati na sve segmente va{eg `ivota. Na udaru su finansije, bilo da se radi o va{em radnom okru`ewu ili je ovo stvar va{eg nov~anika, efekat je isti. QUBAV: Sve vam je jasno na qubavnom planu, ali to ne uspevate da preto~ite u re~i. Voqena osoba vas ne razume, va{e }utawe deluje misteriozno pa delujete qutito. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Izvestan je susret s osobama koje }e otvoreno predstaviti svoja o~ekivawa od vas. Radi se o qudima koji su, svojim poloàjem, na vi{oj poziciji od vas pa je svaki kompromis vezan za va{u saradwu nemogu}. QUBAV: Dobro raspoloèwe moè pomutiti tu|a nevoqa, bolest bli`wih ili nekoga ko vam je vaàn ili na neki na~in zavisi od vas. ZDRAVQE: Sklonost prehladi.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Ne gubite vreme s neozbiqnim qudima koji su dobri samo za zabavu. Posvetite se poslu i ne pla{ite se gre{aka jer sve {to ovih dana posejete, u budu}nosti }e se isplatiti. QUBAV: Ukoliko ste u vezi ili imate porodicu, na neki na~in se ose}ate prozvanim da napravite korak koji bi promenio raspored snaga u va{em emotivnom sistemu. ZDRAVQE: Problemi sa stomakom.

OTKRIVAMO TAJNU VRHUNSKE SRPSKE RAKIJE:

Najbitnije stvari neophodne za weno veli~anstvo {qivovicu Rakija je od prve polovine 17. veka, kada je po~ela masovna proizvodwa u Srbiji, duboko u{la u gotovo svaku porodicu. Postala je svojevrsni simbol presti`a, uz koju se slavi i tuguje. Za srpskog seqaka deo je porodi~nog blaga, a status u svojoj okolini gazda ku}e je dobijao i ako je znao da napravi kvalitetnu {qivovicu – kao grom. Woj se tepa, na wu se quti. Pre pojave moderne medicine, bila je glavni lek – stavqala se na ranu, da je dezinfikuje. Obloga od rakije le~ila je prehlade. Po koja kap, vidala je zuboboqu, krstoboqu, a dobra je i za cirkulaciju krvi. Sve, samo sa merom. Ovaj nacionalni proizvod ima preko 20 imena – meka, quta, prepe~enica, mu~enica, brqa, {e}e-

ru{a, gromova~a... Destilat se krsti i po vo}u od koga je dobijen – lozova~a, dudova~a, duweva~a, vi{weva~a, viqamovka (kru{kova~a), travarica, tre{weva~a, klekova~a, orahova~a… Svake godine u Srbiji se proizvede izme|u 50 i 60 miliona litara rakije (industrija i doma}a radinost). Na postoqu, po popularnosti, prvo mesto zauzima weno veli~anstvo - {qivovica.

NAU^NICI KA@U - VO]NI ALKOHOL JE BOQI OD SVAKOG VISKIJA

Prema re~ima dr Milovana Veli~kovi}a, profesora Poqoprivrednog fakulteta, nijedan viski ne mo`e da se ravna sa dobrom {qivovicom, koja je teh-

nolo{ki napravqena. Sa nau~nog gledi{ta, `itna pi}a su slabijeg kvaliteta od vo}nih rakija. Prema wegovim re~ima, {qiva se posledwih godina vra}a na velika vrata. Trenutno je zbog kvaliteta – otpornosti na bolesti i su{u dominantna ~a~anska „lepotica“. Rano sazreva, ima veliki plod, sa dovoqnom koli~inom prirodnog {e}era. U Srbiji je popularna i „rodna“, kao i „stenlej“ {qiva. Od starih vrsta Srbi su bili prepoznatqivi po autohtonim sortama „po`ega~i“ i „ranki“.

TAJNA DOBRE RAKIJE

Najtraènije rakije na srpskom trì{tu su one koje se dobijaju tradicionalnim na~inom proizvodwe. „Nijednu {qivu koju ~ovek ne bi stavio usta, ne sme da stavi u kacu. Od otpada se ne pravi rakija“, nagla{ava Zoran Jevtovi}, iz destilerije „Tribalija“. Prema wegovim re~ima, {qiva je naboqa kada sazri, a to je trenutak kada ona padne na zemqu. Da rakija ne bi imala neprijatnu gor~inu i da bi se podigao kvalitet ukusa, neophodno je otko{tavawe vo}a. „Kada vo}e pro|e kroz pasirku, mora se po{tovati propisana procedura. Mlevena {qiva se stavqa u kace, gde mora da odleì. Za „ranku“ treba 21 dan, za „stenlej“ 30 dana. Naravno, {irometrom se meri koli~ina prirodnog {e}era“, obja{wava Marko Popovi}, jedan od tvoraca „Skaske“, rakije koja je na nedavno odrànom me|unarodnom takmi~ewu u Londonu osvojila srebrnu medaqu za kvalitet. Prema wegovim re~ima, po tradicionalnoj metodi proizvodwe, skala na {irometru treba da bude izme|u 16 i 18 podeoka. Tek tada se prevreli kquk (komina) ubacuje u kazan.

VESELA MA[INA

Trenutak pe~ewa rakije u „veseloj ma{ini“, jedan je od omiqenih poslova svakog srpskog doma}ina. Gazdi se po pravilu pridru`e kom{ije, rodbina. Dok vatra gori ispod pecare, se~e se meso, gustira stara rakija, zna i da se zapeva. „Vatra ne sme da bude previ{e jaka, da se destilat ne bude lo{ijeg kvaliteta. Najboqe je da iz tabarke ide tanak i hladan mlaz. A da bi se dobio idealan kondenz, voda u tabarci mora umereno hladna“, obja{wava Popovi}. Posle prve destilacije, meka rakija se vra}a u kazan, da bi se dobila konzumna {qivovica. Prvenac i patoka se bacaju.

„Idealno je da rakija najmawe tri godine odle`i u hrastovom buretu. To vreme je potrebno da se od poluproizvoda, dobije gotov proizvod“, pri~a Popovi}. U tom periodu, bure zna da „popije“ i preko 10 odsto sadr`aja. Za razliku od vina koje reaguje na temperaturne razlike, rakiji, skladi{tenoj u podrumu, ne smetaju male osilacije u temperaturi prostorije.

KOLIKO RAKIJA TREBA DA BUDE JAKA

Lak{e }e Srbi da se dogovore koji je idealan sastav fudbalske reprezentacije, nego da se dogovore koliko rakija treba da bude jaka. Neki vole blagu, a neki da „prì“ - da bude izme|u 45 i 50 stepeni. Stru~waci zagovaraju tezu da niz grlo najboqe klizi ona izme|u 40 i 43 stepeni. „Rakija ne sme da imam nikakavu nuspojavu. Ona nije tu da ubije, ve} da oraspoloì. Nauka kaè da su vo}ne rakije preko 43 stepena {tetne po zdravqe. [to je mawe napada alkohola na receptore, to je izraèniji ukus i miris rakije“, obja{wava Jevtovi}. Dobra rakija mora da ima dopadqiv prirodni miris, aromu i ukus {qive. Kada se sipa u ~a{icu, na unutra{wim zidovima treba da se formira vidqiv glicerinski uqasti sloj.

NIKAKO HLADNA RAKIJA

Sagovornici nagla{avaju da rakija nikako ne sme da pije hladna iz fri`idera ili sa ledom. „Hladna rakija nema ni ukus, ni miris. Rashla|ena je svaka ista – i brqa i vrhunska. Ima{ ose}aj da pije{ alkohol, ali nema{ do`ivqaj“, pri~a Jevtovi}. Prema wegovim re~ima, najboqe je rakiju sipati na sobnoj temperaturi, a prilikom konzumacije celom {akom zagrevati ~a{icu. „Kako navode istorijske kwige, Srbi su rakiju masovno po~eli da proizvode negde oko 1620. godine. Tada je ta tehnologija bila skromna. Kroz vekove, receptura se usavr{avala, da bi danas ona bila vrhunskog kvaliteta“, navodi Popovi}. R. N.

DU[ANOV ZAKONIK Da su Srbi voleli dobru kapqicu vidi se i u Du{anovom zakoniku iz 1349. godine. On je ka`wavao one koji u pripitom stawu „u~ine sramotu“. Neki izvori navode da rakija na ovim prostorima odoma}ila tek sa dolaskom Osmanlija.

êtvrtak êtvrtak 10. decembar 2020. 27 êtvrtak25. 25.novembar novembar2021. 2021. 27

ZDRAVQE ZRAVQE

[TA NAM GOVORE OTE^ENE RUKE?

tkiva na zglobovima. Osteoartritis ~esto, ali ne uvek, prati boli i krutost. Mnogi drugi oblici artritisa tako|e mogu da rezultiraju zadebqalim prstima.

KARPALNI KANAL Kad se ìvac koji vodi od podlaktice do dlanova ruke stegne ili stisne na zglobu, tada se razvija karpalni tunel. Nastala oteklina obi~no prati bol, peckawe ili utrnulost u rukama i prstima - simptomi koji se ~esto razvijaju s vremenom. Istraìvawa pokazuju da se to tri puta ~e{}e de{ava ènama nego mu{karcima.

Kad je bezazleno, a kad ne?

Ako vam ~esto oti~u prsti bilo zbog vru}ine, pove}anog unosa soli ili iz nekog tre}eg razloga to vam verovatno smeta. Postoji vi{e mogu}ih uzroka, neki od wih su bezazleni, a neki mogu upu}ivati i na ozbiqnije zdravstvene probleme. Me|utim, neki slu~ajevi nateklih prstiju mogu da budu znak upozorewa, posebno ako ose}ate i bol. Ako primetite nate~enost samo u rukama i prstima, a ne i nogama i uz to bol ili slab stisak, to bi mogao da bude znak da nije samo zbog toplote i da je vreme za posetu lekaru.

DOMA]A KUJNA

Recept

Puslica torta POTREBNO JE: mleveni plazma keks 750 gr {e}er u prahu 200 gr jogurt 1 litar bela ~okolada 100 gr kivi 4 komada maline 100 gr jagode 200 gr borovnice 100 gr {lag 150 gr mleko 3 dcl puslice 1 pakovawe

BLOKADA U LIMFNOM SISTEMU Limfedem je bolest oteklih udova koja rezultira kada se limfna te~nost ne povla~i adekvatno. Limfedem je povezan sa operacijom ili radijacijskim tretmanima za rak dojke.

REJNOV SINDROM

KORISTITE NATRIJUM Puno ~ipsa i ~okolade ili bilo koje pr`ene hrane mo`e biti uzrok nate~enih prstiju. Blaga nate~enost koju donosi slana hrana nestaje naj~e{}e za dan. Ako smawite unos soli, a nate~enost ostaje, posavetujte se sa svojim lekarom.

ZGLOBOVI SE POGOR[AVAJU Ako su sami zglobovi na prstima uve}ani, osteoartritis mo`e biti kriv, pogotovo ako su prsti ujutro nate~eni. Ovaj oblik artritisa vezan je za tro{ewe

Pivo doprinosi ja~awu kostiju Omiqeno pi}e pripadnica lep{eg pola, ali najnovije studije su pokazale da je veoma dobro za zdravqe i lepotu ène. Naro~ito tamno, koje ima pun ukus. Naravno, to podrazumeva ~a{u ili dve dnevno. Studija o blagodetima ovog pi}a objavqena je u ameri~kom medicinskom ùrnalu a nau~nici tvrde da pivo doprinosi ja~awu kostiju jer sadrì zna~ajne koli~ine biorazgradivog silicijuma, koji je jedan od zna~ajnih elemenata u izgradwi kostiju. Umereno konzumirawe piva preporu~uje se naro~ito ènama u menopauzi, zbog osteoporoze. Tako|e, istraìva~i su zakqu~ili da je zbog osnovnog sastojka hmeqa, bogat izvor humola koji imaju va`nu ulogu u spre~avawu raznih vrsta upala. Crno pivo je lekovitije" jer ima " vi{e hranqivih sastojaka od svetlog, kao i brojna blagotvorna dejstva na zdravqe: smawuje lo{ holesterol, {titi od kardiovaskularnih bolesti, podsti~e rad creva, prolep{ava koù i ja~a imunitet. Odavno je poznato, a sada i nau~no dokazano da je kosa lep{a i sjajnija kada se opere pivom, a popularno pi}e je i odli~an izvor gvo`|a.

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema: Kivi i jagode o~istite i iseckajte pa pome{ajte sa malinama i borovnicama. Sjedinite jogurt i {e}er, dodajte mleveni keks i izredanu ~okoladu pa sve dobro izme{ajte. Okrugli kalup oblo`ite papirom za pe~ewe pa na dno rasporedite tre}inu smese. Preko stavite polovinu pripremqenog vo}a, stavite zatim drugi deo smese od keksa, ponovo vo}e i na kraju zavr{ite preostalom smesom od keksa. [lag umutite sa hladnim mlekom i wime prefilujte tortu. U krug stavite cele puslice a ostatak izlomite i stavite na bo~nu stranu torte. Sredinu torte ukrasite vo}em.

Bolest koju karakteri{e su`avawe arterija, ~esto uzrokovano hladnim vremenom ili stresom. To smawewe ograni~ava cirkulaciju krvi. Bubrewe, uz peckawe ili bol, javqa se kad se cirkulacija vra}a. Ako primetite da su va{i prsti ili ruke plavkasti ili bledi pre nego {to nateknu, to je jedan od pokazateqa Rejnovog sindroma.

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Dra~a odavno je poznata kao antiseptik, prirodan lek delotvoran kod dijareje, dizenterije, zapalewa debelog creva, kao i u le~ewunervnih i reumatskih bolesti. U narodu je zovu jo{quta i crna dra~a, dra~evica, èstica, ~alija. Karakteri{e je mno{tvo bodqi, sakrivenih ispod listova. Me|utim, ù}kasti cvetovi plene izgledom od maja do kraja jula, jer stvaraju guste grozdaste cvasti. Cvetovi imaju diskretan miris, ali su veoma medonosni zbog ~ega ih p~ele oboàvaju. Lekoviti deo biqke su plodovi koji po~iwu da dozrevaju u avgustu. Oblika su diska, pre~nika dva do tri santimetra, u po~etku ù}kastozeleni, a kada sazru dobijaju ùto naranxastu boju. Svaki ima tri tvrde i drvenaste semenke. Plod je jestiv, sve` ili osu{en. Ukus je pri-

KOMPLIKACIJE U TRUDNO]I Neke otekline su tipi~ne za trudnice, ali otekline u rukama i licu, pogotovo ako pritisnete palac u ko`u i to ostavi primetno udubqewe, mogle bi da budu upozorewe. Preeklampsija je stawe koje karakteri{e visok krvni pritisak, a ako se ne le~i, to mo`e uzrokovati ozbiqne komplikacije za majku i bebu. Naj~e{}e se javqa kod trudnica starijih od 40 godina, onih koje nose blizance ili trojke i onih koje su gojazne. S. G.

KISELI KUPUS:

Saveznik dobrog zdravqa!

Doìvqavate li kiseli kupus kao mawe vrednu hranu? Razmislite jo{ jednom, jer najnovije istraìvawe pokazuje da je fermentirana hrana jako zdrava! Malo ko }e to pomisliti, ali fermentirane namirnice - u narodu poznate kao kisele - vrlo su zdrave. Takve tvrdwe potkrepquje i najnovije istraìvawe nau~nika sa sveu~ili{ta Kembrix koje otkriva da fermentirana hrana - posebno mle~ni proizvodi - spre~avaju razvoj dijabetesa tipa 2, i to za 25 posto. Kako pojavquju nau~nici, fermentacija je dobra jer u woj u~estvuju dobre bakterije, a sam proces fermentacije je potpuno prirodan te umawe prisutnost {e}era i ostalih nezdravih sastojaka u namirnici. Zbog svega toga telu je puno lak{e apsorbirati takve namirnice. U na{em probavnom sistemu nalazi se izme|u 70 i 80 posto svih imunolo{kih stanica. Fermentirana hrana stimuli{e bakterije koje pomaù ja~awu imuniteta. Dakle, ako vas svako malo hvata prehlada ili neka druga tegoba, obavezno uvedite u prehranu fermentirane namirnice, savetuju doktori. Kiseli kupus, jogurti te ostale fermentirane namirnice va{i su saveznici u borbi za zdravqe pa bi bilo pametno da ih u~inite delom svog svakodnevnog jelovnika. S. G.

Le~ewe biqem Dra~a (Paliurus spina - cristi) jatno kiselkast, pomalo podse}a na ukus osu{enih jabuka. Osu{eni plodovi dra~e mogu i da se mequ, pa koriste kao bra{no ili kao dodatak drugoj vrsti bra{na, dok se celi plodovi dodaju u rakiju radi boqeg ukusa. Zbog zavidne koli~ine celuloznih vlakana, plodovi se preporu~uju za podsticawe boqeg varewa i spre~avawe zatvora. Da bi se postigao `eqeni efekat, dnevno treba pojesti 10 do 15 nedozrelih plodova, najboqe na prazan `eludac. Plodovi dra~e u vidu ~aja pospe{uju izlu~ivawe urina, a zbog antisepti~nog

delovawa pomaù kod upale grla i `drela i sluè za ispirawe usne dupqe kod upala desni i sluzokoè usta. âjem se tako|e ispiraju zagnojene i te{ko zarastaju}e rane. Ovi ~ajevi mogu da se piju svakodnevno jer nemaju nikakvu kontraindikaciju. Med od dra~e ima ùtu ili tamno ùtu boju, bez mirisa je, sa blagim, pomalo oporim ukusom. Brzo kristalizira, {to ne uti~e na wegov kvalitet, a predstavqa znak da je med pravi prirodni. Ovaj med se preporu~uje za ja~awe imuniteta, sniàvawe holesterola i prevenciju kardiovaskularnih bolesti. P~elari nagla{avaju i da je dobar afrodizijak.

28 ^etvrtak 25. novembar novembar2021. 2021. 10. decembar 2020. ^etvrtak 25.

ENIGMATIKA

KRUPNA [UMSKA KOKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 VRSTA RE^NE RIOBE, LIWAK

DR@AVNA BLAGAJNA KISEONIK NIK[I] (LAT.)

SVAKOG DANA

URE\AJI ZA ^I[]EWE IRIDIJUM TEPIHA PAROM

NEPER

VRSTA JU@NOG VO]A

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

BIV[I SKAKA^ U DAQ, NENAD

BIV[I AMERI^KI BOKSER PRAOTAC

TEMPERATURA

O[TE]EWE MA[INE SVE^ANI ODAR (ITAL.)

OBLAST U GR^KOJ

ITEM (SKR.) NAGLA[ENA RE^ (GRAM.) HOLANDSKI [AHISTA, MAKS SO MLE^NE KISELINE

ARGON MALA [UMSKA PTICA PEVA^ICA

TEREN ZARASTAO U TRWE PRISTALICA RASKOLA KRAQ ATINE (GR^. MIT.)

RADIJUM

MESTO U BIH KOD TUZLE DECILITAR

U@I^ANI

ISTOK IZRAEL

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE

SOMBOR

KOJI JE NEMA^KI VRSTA MALE GEOGRAF, RE^NE TE@INE, NORBERT RIBE (MN.) LAK

STRANO POVR]E @ENSKO KOJE RANO IME RODI

MATEMAT. BROJNA VELI^INA KOJI PRIPADAJU NAMA

JEDAN STIL U PLIVAWU STRANO @ENSKO IME SO SIR]ETNE KISELINE RUSKI KAMION

LISAC (POKR.)

Skandinavka 1: VODORAVNO T, LEON SPINKS, EPIR, KVAR, IT, TRWAK, AR, EVE, RA, RASKOLNIK, ERE, TEO^AK, I, BOGDAN DIKLI], DELFIN-STIL, SKALAR, LIJ, ACETAT, NORMALA, UT, GLAVATICA, EUGEN, LEVAK, N^, KI[OBRANI, UQEZ, POIMATI, SINAK

USPRAVNA CRTA CITAT (SKR.)

VRSTA KRUPNE RIBE, MLADICA VENECIJA

STARO IME NOTE „DO“

STRANO MU[KO IE OBIM 16. I 28. SLOVO AZBUKE POND

ONAJ KOJI SE SLU@I LEVOM RUKOM NE@EQEN DO[QAK, NEPOZVAN GOST

NAPRAVE ZA ZA[TITU OD KI[E METAR

SHVATATI SMISAO NE^EGA

SIN ODMILA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 VRSTA OTROVNE ZMIJE (MN.)

FRANCUSKI SLIKAR, PJER

MARKA AMERI^KOG AUTOMOBILA

ISLANDSKI PISAC, GUNAR

SRPSKI GENERAL FARKA[ (1942-2018)

ULICA (SKR.)

LEK ZA SRPSKI ^I[]EWE NAU^NIK SLUZI IZ (1858-1943) PLU]A (MED.)

PREVREMEN

SUMPOR

VELIKA KOJI NEMA REKA U MOTIVA SIBIRU

SITNO ISE^EN KISELI KUPUS

UZ, PORED

BERILIJUM VRSTA KOROVA (MN.)

OGORELO DRVO, OGORETINA NEMA^KI FILOZOF, IMANUEL RATNA MORNARICA

^UVENA AMERI^KA POP GRUPA STILSKI PRAVAC IZ 16. VEKA KOJI NISU JASNI

RVA^KI SAVEZ (SKR.)

METAR DR@AVA U EVROPI LUKA U INDONEZIJI ZUBNI GLASOVI (GRAM.)

MLADE GODINE @IVOTA GLUMICA HATAVEJ

VULKAN NA SICILIJI

PISMENE POTVRDE (LAT.) MESTO U AL@IRU

FRANCUSKI NAU^NIK DEKART (1596-1650) DU[ANKA ODMILA

SASTAVNI VEZNIK

NEMA^KI NEMA^KI 23. I 12. FUDBALSKI SLOVO TRENER, FIZI^AR, AZBUKE OTO HELMUT

TRENER FK CRVENA ZVEZDA

ZBOGOM (ITAL.) ARGENT. FUDBALER DANIJEL DEO NAME[TAJA

DESNA PRITOKA UNE U BOSNI SUKWA (NEM.) OBLAST POD UPRAVOM KANA

Sr Gl pski as

BIV[I ITALIJANSKI FUDBALSKI TRENER

1 2 3 4 5 6 7

A u V skl nul zla

BIV[A SLOVENA^KA SKIJA[ICA ZAJC ETO, EVO REZULTAT RADA TURISTI^KO DRU[TVO

ODR@ATI SASTANAK SREBRO VIV[I FRANC. FUDBALER SEVER SISARI KOJI NEMAJU ZUBE (GR^.)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

GRAD U IZRAELU

ENGLESKA MANEKENKA, KEMPBEL

Skandinavka 2: VODORAVNO KOD, GUNARSON, OGORELINA, BE, BI, BI XIZ, KANT, M, RS, BAROK, REO, ETNA, MLADOST, RENE, ATEISTI, DEJAN STANKOVI], [EN, UNAC, BERTONI, KATJA, [OS, SASTATI SE, DELO, LILIJAM TIRAM, ARIGO SAKI, ANODONTI Ukr{tenica: VODORAVNO PARTICIP, BO, VA, LN, EKS KATEDRA, ETANAL, KRZNARI, NAMOT, SLOBODAN, ORER, UNAKRSNO, VELI I@, RAONICI, ISA, PETAR JOKI]

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Glagolski pridev (gram.) - Ameri~ka glumica Derek - Auto-oznaka za Vaqevo, 2. Prirodni logaritam (skr.) - Sa autoritativnog mesta (lat.), 3. Zapaqiva te~nost, acetaldehid (hem.) - Izra|iva~i krznene ode}e, 4. Namotaj - Srpski peva~ Radanovi}, 5. Jermenski magazin koji izlazi u Pragu - Unakrst, ukr{teno, 6. Mesto na ostrvi I` - Deo pluga (mn.), 7. Isidor odmila - Kara|or|ev buquba{a (1779-1852). USPRAVNO: 1. Ono {to je silom oteto u ratu (mn.), 2. Zvezda u sazve`|u {korpije, 3. Oznaka za reomir Srpska atleti~arka Terzi}, 4. Mu{ki peva~ki glasovi, 5. Postupak pri bojewu tkanine (str.) - Izdava~ko preduze}e (skr.), 6. Crkvenoslovenski (skr.) - Konopac, 7. Izvr{ni komitet (skr.) - Simbol kalaja - Oznaka za tonu, 8. Vrsta morske ribe, 9. Medicinska {upqa igla, 10. Velik broj, mno{tvo, 11. Upravo, to jest, 12. Onaj koji radi, 13. Oni koji nekoga varaju, varalice, 14. Oznaka za amper - Simbol indijuma - Inicijali pisca ]ipika.

ZANIMQIVOSTI

^etvrtak 2020. 29 ^etvrtak 10. 25. decembar novembar 2021.

Mnoge stvari koje i danas koristimo uzimaju se zdravo za gotovo, a vi{e se ne pitamo "hej, kako je do ovoga do{lo?" Zapravo, veliki deo wih je nastao u starom Rimu.

Avgust i koja je funkcionisala kao prva po{tanska slu`ba na svetu.

ZUBNI IMPLANTATI

Iako je napisana pre Rima, kwige kakve danas poznajemo, u tvrdom povezu, napisane su upravo ovde. Bile su poznate pod nazivom kodeks, koji se odnosio upravo na tvrde korice, koje {tite sadr`aj u wima. Iako su takve kwige pisane jo{ u 1. veku, u {iru upotrebu su u{le relativno sporo, a standard su postale tek u 4. veku.

Naravno, danas biste se nasmejali, ali 100 godina p. n. e. rimski pisac Celzus napravio je vodi~ kroz oralnu medicinu, u kome je naveo kako treba le~iti gubitak zuba ali i zuboboqu. O tome kako su se u Rimu bavili "stomatologijom" govori i otkri}e arheologa iz 1998. godine. Naime, tada su u Francuskoj prona{li ostatke qudi iz 1. ili 2. veka koji su imali gvozdeni implantat, oblikovan ba{ kao izgubqeni zub.

STANOVI

KLIMA-URE\AJ

KWIGE

Mnogi stanovi poznatih Evropqana i danas se pose}uju kao turisti~ke atrakcije, pa qudi vole da pose}uju mesta gde su `ivele poznate li~nosti koje se nisu ni bavile sli~nim poslovima, za {ta su dobar primer Koko [anel i Sigmund Frojd. Pa, koncept stanovawa je nastao u starom Rimu, kao rezultat porasta stanovni{tva i velike urbanizacije. S vremenom su tamo{we arhitekte po~ele da grade sve vi{e objekata u kojima su, u razli~itim stambenim jedinicama, `ivele razne porodice. I tako, Rimqani su izmislili stanove!

NOVINE Pa, naravno, ne radi se o novinama kakve danas poznajemo, nisu ni pribli`no tako izgledale, a slike o~igledno nisu bile postavqene. Ipak, Rimqani su

Stanovi, {unka, novine... stvari koje su izmislili u starom Rimu stalno bili obave{teni o doga|ajima u carstvu, a novine su obi~no bile isklesane u kamenu i postavqene na pose}ena mesta. Naravno, treba imati u vidu, me|utim, da s obzirom na stepen pismenosti, velika ve}ina gra|ana jo{ uvek nije imala pojma {ta pi{e. Ipak, ostaje da se primeti da su prve novine iza{le 59. pre Hrista. za vreme Cezarove vladavine.

Akvadukti nisu slu`ili samo za snabdevawe pija}om vodom, ve} i za hla|ewe domova bogatih Rimqana

PO[TA S obzirom na veli~inu carstva, koje se prostiralo na tri kontinenta, bilo je potrebno nekako osmisliti i prona}i na~in

da se {to efikasnije komunicira i prenosi poruka do najudaqenijih krajeva. Za prenos dr`avnih i privatnih pisama i poruka bila je zadu`ena kurirska slu`ba Cursus Publicus, koju je osnovao car

Pa, to nije bio klima-ure|aj kakav danas poznajemo, ali Rimqani su ve} imali genijalan na~in da ga rashlade. Naime, ~uveni akvadukti nisu slu`ili samo za snabdevawe pija}om vodom, ve} i za hla|ewe domova bogatih Rimqana. Naime, voda bi prolazila kroz cevi u zidovima i podovima rimskih ku}a i tako hladila domove.

[UNKA Iako prvi dokazi sugeri{u da su {unku izmislili Kinezi, Rimqani su bili ti koji su je otkrili i uveli u `ivot Evropqana. Razlozi za to bili su pre svega potreba za pronala`ewem hrane koja bi mogla da stoji danima u raznim uslovima, a meso se solilo i su{ilo. Malo-pomalo se pojavila i {unka, proizvod koji danas svi volimo da jedemo u raznim oblicima.

Kako su biblijski Ko je bio prvi ~ovek ~ije gradovi sravweni je ime istorija upamtila? sa zemqom Arheolozi koji su prou~avali iskopine na teritoriji drevnog bliskoisto~nog grada Tal el Hamam prona{li su dokaze da je bio sravwen sa zemqom otprilike 1650. godine pre na{e ere usled eksplozije xinovskog meteorita. Mesto iz bronzanog doba nalazi se severoisto~no od Mrtvog mora, u dana{wem Jordanu. Prema zakqu~ku nau~nika, pre oko 3.600 godina na grad se obru{ila vatrena stihija koja ga je uni{tila. Najpre su se uzrocima katastrofe smatrali erupcija vulkana, zemqotres ili vojna dejstva, ali nijedno od navedenog nije moglo da izazove temperaturu na kojoj se tope metal i glinene posude. Eksperimenti sa laboratorijskim pe}ima pokazali su da je za to potrebno zagrevawe iznad 1.500 stepeni Celzijusa. U istra`ivawu je u~estvovala velika multidisciplinarna grupa stru~waka iz Amerike, Kanade i ^e{ke - arheolozi, geolozi, geohemi~ari, geomorfolozi, mineralozi, paleobotani~ari, sedimentolozi, eksperti za svemirski uticaj i lekari. Prema wihovim navodima, vatrena

kugla formirala se na visini oko ~etiri kilometara iznad zemqe, a snaga detonacije je bila hiqadu puta ve}a od snage atomske bombe u Hiro{imi. Gotovo ~itavo naseqe se na{lo u plamenu. Nakon nekoliko sekundi na wega se obru{io snaàn udarni talas koji je uni{tio sve gra|evine, a qude i ìvotiwe razneo na komade. Plamen je za otprilike minut stigao do Jerihona, 22 kilometra zapadno od Tal el Hamama. Zidovi grada su se sru{ili i izgoreo je do temeqa. Kako bi se sklopila slika onoga {to se dogodilo bilo je potrebno 15 godina arheolo{kog rada. Na osnovu wega nau~nici su napravili kompjuterski model koji se bazira na parametrima poznatih sudara sa svemirskim telima i nuklearnih eksplozija. Stru~waci pretpostavqaju da je katastrofa u Tal el Hamamu posluìla kao osnova za pri~u o uni{tewu Sodome i Gomore. Biblija je opisala uni{tewe gradova u blizini Mrtvog mora na koje su kamewe i vatra padali sa neba, a svi stanovnici izginuli.

Da li je prva osoba koju istorija pamti mu{karac ili èna? Pesnik ili prorok? Kraq ili ratnik? Desetine hiqada generacija oti{le su u zaborav ostaviv{i samo nepisane tragove o svom postojawu. Istorija zbog toga ne poznaje nijedno ime pre 3200. godine pre nove ere, kada je pismo prvi put po~elo da se koristi u Mesopotamiji. Me|utim, kada su qudi su nau~ili da beleè re~i, zapisano je ime jednog ~oveka. Ko je to bio, taj prvi ~ovek ~ije ime znamo? Da li je bio mu{ko ili ènsko? Da li je bio kraq ili ratnik? Pesnik ili prorok? Ili je mo`da bio obi~an ~ovek. Verovatno je bio bogat? Ne. On nije bio ni kraq ni prorok, ve} trgovac i ra~unovo|a. Autor kwige "Kratka istorija ~ove~anstva" NoaHarari bavio se ovim problemom i otkrio je da se najstariji zapis imena nalazi na glinenoj tablici iz Mesopotamije koja je datirana na 33. vek pre Hrista. Na woj se vide ta~ke, zagrade i simboli koji beleè trgovinski ugovor. Tablica zapravo predstavqa ra~un na kojem su ubeleène koli~ina i rok za isporuku je~ma. "28.086 mera je~ma 37 meseci Ku{im", pi{e na tablici.

Harari tvrdi da je posledwa re~ "Ku{im" - zapravo prvo ime zabeleèno u istoriji. "Ovde prvi put ~ujemo istoriju kroz u{i wenih protagonista, prosto ~ujemo kom{ije kako dozivaju ovog ~oveka - 'Ku{im, Ku{im!'", rekao je Harari. Postoje jo{ stotine sli~nih tablica na kojima su potpisani obi~ni qudi, mnogo pre nego {to je ubeleèno ime nekog kraqa ili proroka. Harari kaè da ga ne iznena|uje {to je obi~an ~ovek zabeleèn pre velikih istorijskih li~nosti. Dakle, kraqevi su dolazi i odlazili, a trgovina je bila ono od ~ega su qudi oduvek ìveli.

10. novembar decembar 2021. 2020. ^etvrtak 25.

SPORT

"IGRA^I SU ZBUWENI! POMOZITE IM"

Svetislav Pe{i}, iskreno: Piksi pozove - svi do|u, a ja...

A U ITALIJI - VLAHOMANIJA! Srbin ih zaludeo kao retko ko, Du{ana porede sa Batistutom, vide kao Rokija, a sada ima i novi nadimak

Srpski napada~ Du{an Vlahovi} je hit prvenstva u Seriji A, a mediji u Italiji ponovo bruje o wemu nakon spektakularne partije u okr{aju protiv Milana u 13. kolu prvenstva te zemqe. Fjorentina je slavila sa 4:3, a napada~ iz Zemuna je pobedi svog tima doprineo sa dva gola i asistencijom, zbog ~ega uìva veliku pa`wu u {tampi na "~izmi". Tako|e, nakon 13 odigranih kola, Vlahovi} je na deobi prvog mesta liste strelaca sa ]irom Imobileom iz Lacija, a mediji su izra~unali da su pogoci napada~a Srbije direktno doprineli osvajawu 12 bodova. Tako "Gazeta" nekada{weg fudbalera Partizana poredi sa legendom "qubi~astih" Batistutom i daje mu novi nadimak - "Vlahovigol", dok ga "Korijere delo Sport" poredi sa Rokijem Balboom, a lokalni list Firence navodi da "Ko èli da bude sre}an je", aludiraju}i na sukob koji je imao sa navija~ima Fiorentine, koji mu zameraju {to ne èli da produì ugovor, a koji su ipak za vikend ipak burno slavili golove Srbina. "Ko èli da bude, sre}an je...", naslov je lokalnog lista "Korijere Fjorentino", gde je proslava Du{ana Vlahovi}a u prvom planu uz osvrt na raspored kluba iz Firence i ~iwenicu da nemaju do kraja polusezone okr{aj protiv glavnih konkurenata iz gorweg dela tabele, te da mogu da dodatno napreduju ka vrhu. Tako|e, dodaje se i da je o~ekivano da u prvim danima nove godine, Du{an ipak napusti klub. "Gazeta delo Sport" je Srbinu posvetila naslov "Vlahovigol" i na duplerici donosi analizu igre 21-godi{weg napada~a i pored i Gabrijelom Batistutom - Batigolom. Posebno su im zanimqive statistike pomenute dvojice, uz opasku da je Du{an u 2021. godini drugi evropski strelac sa 27 golova, ispred Erlina Halanda, Kilijana Mbapea, Karima Benzeme i Lionela Mesija, a da je ispred wega samo napada~ minhenskog Bajerna Robert Levandovski sa 38 pogodaka. - Fizi~ki ekslozivan, zastra{uju}eg udarca, golgeter kakvog Fjorentina nije imala od Batistute. Ali, uskoro }e napustiti Firencu, navodi se u tekstu "Gazete". "Korijere delo Sport" tako|e je posvetio veliki prostor Vlahovi}u, uz ne{to ve}i osvrt na wegovu budu}nost. Na po~etku velikog teksta je pore|ewe sa Rokijem Balboom iz ~uvenog filma "Roki", kojeg glumi Silvester Stalone, navode}i wegov Instagram stori, gde je objavio lava krvavih ~equsti. Kada je Vlahovi}eva budu} nost u pitawu, za vlasnika Fjorentine prema ovom izvoru postoje dve opcije, prva da ga proda nekome od brojnih kluba koji zainteresovani i zaradi oko 80 miliona evra, koliko se spekuli{e ili druga, koja je mnogo rizi~nija. Ta opcija je da Du{an ostane u klubu do kraja sezone i samim tim pomogne Fjorentini da se ukqu~i u borbu za Evropu i da se nada da bi eventualnim plasmanom u Ligu {ampiona uspeli da "nagovore" Vlahovi}a da ipak produì ugovor. Pored {tampe i navija~a, svime {to pruà na terenu, odu{evqen je i {ef stru~nog {taba ‘qubi~astih’ Vi}enco Itaiqano, koji nakon utakmice protiv Milana nije krizo zadovoqstvo zbog sjajnih partija Srina.. – Du{an je predodre|en za veliku karijeru. Ne kaèm to zbog golova i na~ina na koji igra, ve} i zbog toga kako trenira. Wegova èqa i posve}enost su neverovatni. Na utakmici lako prepoznaje situacije koje ve`bamo na treningu. Vide}emo {ta }e se dogoditi u budu}nosti, ali je trenutno sve na wegovoj strani, rekao je Italijano i kratko se osvrnuo na mogu}i odlazak: - Du{an je u potpunosti fokusiran na obaveze u Fjorentini. Ide od utakmice do utakmice, postepeno. Jeste mlad, ali se pona{a kao veteran. Zaista je to za svako po{tovawe, dodao je Italijano. Ina~e, Fjorentina u narednom kolu Serije A gostuje Empoliju i bi}e to nova prilika za Vlahovi}a da nastavi golgeterski niz, a na 13 utakmica ove sezone u italijanskom prvenstvnu on je postigao 10 golova uz dve asistencije, dok je u Kupu Italije na jednoj utakmici bio dvostruki strelac. S. G.

Selektor mu{ke ko{arka{ke reprezentacije Srbije Svetislav Pe{i} izjavio je da sa nestrpqewem ~eka prvi me~ kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2023. godine protiv Letonije. Pe{i} je na treningu u hali "Aleksandar Nikoli}" imao 16 igra~a, kojima }e se pridruìti i veoma zna~ajno poja~awe, koje je ve} na putu za Beograd. "O~ekujem sa nestpqewem utakmicu, ne samo zbog rezultata, ve} kako }e momci da reaguju. Oni su motivisani i ambiciozni, a ~im je tako i mene motivi{u. To je sve na dosta dobrom nivou. Sigurno da }emo morati da damo poseban napor i zalagawe da bismo na neki na~im kompenzovali nedostatak uigranosti. Borbenost, bacawe za loptu, a za to je potrebna podr{ka. Da do|e publika, da podrì te mladi}e. Lako je podràvati sve najboqe igra~e, hajde da podrìte ove koji su na putu da postanu najboqi", rekao je Pe{i} novinarima u Pioniru. Srbija 25. novembra do~ekuje Letoniju u Beogradu od 20 sati u hali "Aleksandar Nikoli}", a tri dana kasnije gostuje Belgiji. "Igramo protiv ekipe koja se u javnosti sakrila iza Litvanije. U prednosti su u odnosu na nas, jer su zajedno od jula-avgusta. To su igra~i koji igraju u inostranstvu, imaju tri - ~etiri igra~a iz [panije, trojicu iz Italije, iz VTB lige.... Momci sa iskustvom i novi momci. Tu je i Kuruc iz

Partizana. Oni su ve} uigrani. Pripremamo utakmicu, pravili smo skauting, vidi se da su dobro uigrana ma{ina. Za nas }e to biti dodatni izazov, mi za uigravawe nemamo vremena. Poku{avamo da budemo racionalnii koliko god je mogu}e u izboru napada i odbrane i u postavqawu igra~a na svoja radna mesta koja imaju u klubovima. I ovako su zbuweni, pa ne treba jo{ ja da ih zbuwujem", rekao je Pe{i}. Selektor je rekao da su Filip Petru{ev, Vasilije Micih i Nemawa Nedovi} pokazali intersovawe da igraju drugi me~ kvalifikacija protiv Belgije, ali je mnogo ogran~avaju}i okolnosti i da }e sve to re{avati kada do|e vreme. On je upitan i da li }e u narednim ciklusima ra~unati na Vla-

dimira Lu~i}a i Nikolu Kalini} a, koji se nisu na{li na ovom spisku. "Ko je lud da na wih ne ra~una? To su dva najboqa igra~a u Evropi na svojim pozicijama. Ne znam da li oni na mene ra~unaju. Sa wima je napravqen razgovor, predstavili smo se jedan drugom. Vrlo je va`no, a mo`da ne znate, na{ selektor Piksi ima sve igra~e na raspolagawu. I svi igra~i koje je pozvao su do{li. Pre izvesnog vremena kada su odnosi u evropskoj ko{arci bili takvi kao sada u fudbalu, kao i kada sam bio selektor, tada igra~i koji nisu dosli, a pozvani su, klubovi su bili ka`wavani. Oduzimani su bodovi, nov~ane kazne. Sada je sve na dobrovoqnoj bazi", zakqu~io je Pe{i}. S. G.

JOVANA PREKOVI] PRVAK SVETA:

Srpska karatiskiwa ponovo pokorila planetu

STADION OD KONTEJNERA ÊKA SRBIJU NA MUNDIJALU! Po~elo je odbrojavawe do Svetskog prvenstva koji }e se naredne zime igrati u Kataru i do ~ijeg je starta ostalo ne{to mawe od godinu dana. Prva utakmica na smotri najboqih reprezentacija na svetu, me|u kojima je i Srbija, bi}e odigrana 21. novembra, a kako se bliì po~etak istorijskog Mundijala, tako se i polako kompletira sva neophodna infrastruktura. Iz Katara stiù vesti da je jo{ jedan stadion spreman, ali i da je u pitawu objekat koji }e mo}i u potpunosti da se rasklopi nakon zavr{etka nakon turnira. Mnogo toga neobi~no vezuje se za ovaj objekat. Stadion se zove "974" {to je prvi put da neki od objekata na kojima se igraju utakmice Mundijala ima kao naziv broj, a razlog za ovako ne{to jeste sama arhitektura. Naime, ~itav stadion izgra|en je pomo}u 974 transportnih kontejnera, koji }e svi mo}i da se izvuku i iskoriste za neku drugu svrhu posle turnira. Tako|e, ovaj stadion ne}e biti klimatizovan jer za tim i nema potrebe, zbog specifi~ne infrastrukture, a broj 974, ujedno je i pozivni za Katar, pa je i sa te strane simoli~an. Stadion "974" je kapaciteta 40.000 mesta i nalazi se u Dohi, na obali Persijskog zaliva, a izgra|en je tako da poseduje prirodnu ventilaciju, a najve}i deo konstrukcije izgra|en je od recikliranog ~elika. U pitawu je stadion modernog dizajna, koji }e kada najboqi fudbaleri sveta napuste Katar, oti}i u istoriju.

Srpska karatistkiwa Jovana Prekovi} odbranila je titulu prvaka sveta u kategoriji do 61 kilograma na {ampionatu koje se odr`ava u Dubaiju. Jovana je u finalu pobedila Ukrajinku Anitu Seroginu rezultatom 2:1 i tako je odbranila svetsko zlato koje je osvojila u Madridu 2018. godine. U fantasti~noj 2021. godini 25-godi{wa Aran|elov~anka postala je i {ampionka Evrope, a kruna sezone bile su Olimpijske igre u Tokiju, gde je tako|e osvojila najsjajnije odli~je. Neverovatne uspehe postigla je Prekovi}eva ove godine. Upsela je da osvoji "kalendarski slem". Ta~nije, postala je prva karatistkiwa koja je u istoj kalendarskoj godini objedinila titule olimpijskog, evropskog i svetskog prvaka.

SPORT

^etvrtak 2020. 31 ^etvrtak 10. 25. decembar novembar 2021.

KATAI PRED DUEL SA LUDOGORECOM:

Sada smo mi boqi! Aleksandar Katai, akter utakmica sa Ludogorecom 2016. godine, ne prilazi osvetni~ki novom me~u sa Bugarima

OVO "DO JU^E" NISMO MOGLI NI DA ZAMISLIMO! SRBIJA JE SADA ISPRED HRVATSKE I TO ZBOG FANTASTI^NOG USPEHA!

Piksijevi "orlovi" po ovom parametru boqi od vice{ampiona sveta

Fudbalska reprezentacije Srbije nedavno je silno obradovala naciju plasmanom na Mundijal, ostaviv{i iza sebe Portugal koji }e morati svoje mesto u Kataru da traì kroz bara`. Utisak je da na{ nacionalni tim odavno nije izgledao na terenu i rezultat je odmah do{ao, a srpski fudbaleri su s razlogom u ovom momentu izuzetno ceweni na trì{tu. Trì{na vrednost „orlova“ prema specijalizovanom sajtu „Transfermarkt“ u ovom momentu iznosi ravno 342 miliona evra, gde je nekolicina na{ih igra~a ima izuzetno visoku cenu. Na toj listi predwa~i fudbaler Lacija, Sergej Milinkovi} Savi} ~ija je vrednost procewena na 70 miliona evropskih nov~anica, a odmah za wim nalazi se i fudbaler Fiorentine Du{an Vlahovi} koji po proceni pomenutog sajta vredi 20 miliona mawe. Jasno je da }e zainteresovani klubovi te{ko po ovoj ceni dobiti dvojicu najskupqih srpskih reprezentativaca, po{to predstavnici Lacija i Fiorentine trenutno cene svoje igra~e znatno vi{e. Tako Klaudio Lotito za popularnog SMS-a dugo zahteva sumu pribli`nu cifri od 100 miliona evra, dok „viola“ za Vlahovi}a o~ekuje bar 60 miliona. Slede}i na listi najskupqih je jo{ jedan igra~ tima iz Firence i to Nikola Milenkovi} ~ija je trì{na vrednost procewena na 25 miliona, zatim slede Filip Kosti} (20 miliona) a na isto toliko procewen je i Luka Jovi} kome je u Realu zna~ajno opala cena. Najboqi strelac u istoriji reprezentacije Srbije Aleksandar Mitrovi} procewen je na 16 miliona, koliko prema pomenutom sajtu vredi i kapiten "orlova" Du{an Tadi}. Po milion mawe cene se Nemawa Maksimovi} i Marko Gruji}. U ukupnom poretku Srbija je po trì{noj vrednosti 11. selekcija sveta, a na ovoj listi pretekli smo svetskog vice{ampiona, reprezentaciju Hrvatske ~iji su nosioci igre dodu{e ve} u poznijim igra~kim godinama. Treba ista}i da je na{ nacionalni tim iza sebe ostavio Portugal koji je vi{e nego duplo skupqi, a na primer Mundijala se jo{ nije domogla ni Italija koja vredi 633 miliona [to se FIFA liste ti~e ni tu ne stojimo lo{e, po{to nas je plasman na SP u Kataru poguralo do visokog 23. mesta. S. G.

Morao je da pauzira zbog koronavirusa i slu~ajnog konzumirawa leka koji je mogao da donese doping stawe, ali uprkos svemu Aleksandar Katai nezadrìvo gazi ka najefikasnijoj sezoni u karijeri. Trenutno je na 15 golova u 20 me~eva i na dobrom je putu da nadma{i li~ni rekord iz sezone 2015/16. kad je smestio 23 lopte u mreù pod komandom trenera Miodraga Boòvi}a. Bio je to period kad se Katai navija~ima Zvezde predstavio u najlep{em svetlu i kona~no zaigrao u skladu sa talentom. Potom je realizovao transfer u {panski Alaves, pa se preselio u Ameriku, a od leta 2020. godine Delije ponovo imaju priliku da uìvaju u wegovim potezima. In|ija i Lu~ani su arhivi, na redu su tri utakmice na doma}em terenu. Prva je sa ulogom evropskog prole}a, ukoliko se savlada Ludogorec u ~etvrtak verovatno }e se overiti i plasman u nokaut fazu Lige Evrope. - Bod je sigurno prezimqavawe, tri su da se pribliìmo drugom mestu, a opet }emo imati {ansu i za prvo. Zavisi i od ishoda me~a Mitjiland – Braga. Poku{a}emo da ostvarimo {to boqi rezultat na na{em stadionu, pa }emo da vidimo kakva je situacija na tabeli, ali naravno voleli bismo da se mnoge stvari re{e pozitivno ve} u ~etvrtak. Zvezdina ra~unica je jasna, dve pobede je vode na prvo mesto u grupi i direktan plasman u osminu finala Lige Evrope. Ima i drugih kombinacija da se do|e do takvog uspeha, ali i eventualni trijumf Mitjilanda nad Bragom moè da donese potpunu dramatiku. - Ne kalkuli{emo, ali normalno je da pratimo i druge rezultate u na{oj grupi. Matematika kaè da se mi sve pitamo, vrlo rado prihvatamo to.

PARTIZAN JE SPREMAN ZA FLORU!

Crno-beli nadigrali nemo}nu Vojvodinu

Fudbaleri Partizana su u derbi utakmici 17. kola Superlige Srbije savladali na svom terenu Vojvodinu sa 4:1 (2:0). Izabranici Aleksandra Stanojevi}a su upisali

15. pobedu u prvenstvu i vratili se na trijumfalni kolosek nakon remija pred reprezentativnu pauzu. Iako se o~ekivalo da bi "stara dama" mogla da pru`i zna~ajniji otpor, na terenu se tokom 90 minuta fudbala pitala samo jedna ekipa. Partizan je ve}i deo posla odradio u prvom delu, tokom kog su golove postigli Panti} i Menig, da bi na startu nastavka smawio Simi}. Me|utim, to je bilo sve od "stare dame", a Rikardo i Joji} su "overili" pobedu kluba iz Humske, koja je va`na za podizawe radne temperature Stanojevi}evog tima pred gostovawe Flori u Talinu u ~etvrtak (16.30), u me~u petog kola grupna faze Lige konferencije. Nakon ovog kola crno-beli ostaju na ~elu tabele sa 47 bodova, {est vi{e od drugoplasirane Crvene zvezde, koja ima i utakmicu mawe, dok je Vojvodina na petom mestu na tabeli sa 23 boda. U narednom kolu, crno-beli }e gostovati ekipi Vo`dovca, dok }e Vojvodina na stadionu "Kara|or|e" do~ekati Mladost.

DECA NAS ODU[EVILA Kao i na po~etku evropske sezone, Crvenu zvezdu mogu da podr`e samo deca do 14 godina. - Protiv Kairata je bilo sjajno. Jedna od mojih najboqih utakmica ove sezone, pa se nadam da bi to moglo da se ponovi u ~etvrtak. Svako dete }e nam zna~iti, ba{ je bilo lepo igrati u takvoj atmosferi. Odu{evili su nas koliko su bili glasni, sve smo ih ~uli – rekao je Katai.

TRE]I HET-TRIK U ZVEZDI Aleksandar Katai je zabeleìo tre}i hettrik u karijeri, sva tri su u dresu Crvene zvezde. Prvi het-trik Katai je ostvario 18. maja 2016. godine protiv Borca u â~ku, kad je doma}in savladan identi~nim rezultatom kao Mladost prekju~e 5:1. Tada je podjednako bio efikasan sa Ugom Vieirom, a tri lopte u mreù na stadionu kraj Morave smestio je za svega 41 minut. Prethodne sezone zabeleìo je Katai jedan hettrik, protiv TSCa na Marakani. Ipak. Za samo 25 minuta poslao je tri lopte u mreù. Ludogorec je stari du`nik Crvene zvezde, Katai je bio u ekipi kad je bugarski prvak eliminisao srpskog u kvalifikacijama za Ligu {ampiona 2016. Dao je gol u Razgradu, oba me~a odigrao kao {pic. Deo duga vra}en je u Bugarskoj, ostala je kamata koja bi do{la trijumfom u Beogradu. Katai, ipak, ne prilazi me~u osvetni~ki.

- Ne pamtim poraze, tako da sam brzo zaboravio taj dvome~. Mi smo tada dali sve od sebe, oni su u tom trenutku bili boqi, pru`ili smo im ruku i nastavili daqe. Sada je, ipak, druga~ije. Pobedili smo ih u Bugarskoj, generalno smo optimisti pred svaku utakmicu, to je na{ pristup i na~in razmi{qawa – zakqu~io je Katai. N. R.

PRIZNAWE ZA LEGENDU: Mate Parlov dobija ulicu u Beogradu

Komisija Skup{tine grada Beograda za spomenike i nazive trgova i ulica usvojila je inicijativu da jedna ulica u Beogradu ponese ime Mate Parlova, najuspe{nijeg jugoslovenskog boksera. Predsednica Komisije Andrea Radulovi} ka`e da je va`no da se kroz imenovawe ulica ~uva se}awe na velike sportiste. „Boks je jedan od sportova koji je doneo veliki broj medaqa, ali pre svega i qude koji su na najboqi mogu}i na~in predstavqali svoj poziv“, rekla je Andrea Radulovi}. Prvu titulu osvojio je sa 19 godina, tokom bogate karijere imao je 310 borbi, od ~ega samo 13 poraza. Bio je evropski i svetski {ampion, osvojio je i zlato na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu. Parlov je ro|en 16. novembra 1948. u Puli, preminuo je 29. jula 2008. godine kada je izgubio bitku protiv raka plu}a.

Kod Drine atrakcija,

VO NA RA@WU! THURSDAY  ^ETVRTAK 25. 11. 2021.

Novak sti`e, ovaj trofej ne sme da nam izmakne Sezona je na ATP turu mo`da zavr{ena subotwim porazom Novaka \okovi}a od Aleksandra Zvereva, ali sad nas ~eka nova teniska poslastica - Dejvis kup koji reprezentacija Srbije do~ekuje s velikim ambicijama. Zavr{nica reprezentativnog teniskog takmi~ewa za 2021. godinu igra se u Madridu, Torinu i Insbruku, u dvoranskim uslovima na betonu, od 25. novembra do 5. decembra, pa Novak ne}e imati mnogo vremena da se odmara. Mo`da koji dan pauze, pa posle Torina ide put Austrije, gde }e Srbija igrati sa Nema~kom i doma}inom Austrijom u grupi F. Austrija se 22. novembra zatvorila zbog koronavirusa, pa u Insbruku ne}e biti srpskih navija~a, ali wihova podr{ka u ovim okolnostima mo`da ne}e ni biti potrebna. \okovi} je potvrdio da sti`e u tim Viktora Troickog, dok u toj

grupi Nemcima ne}e do}i Sa{a Zverev, a Austrijancima ne igra Dominik Tim. „Naravno da nam on nedostaje, morao je da otkaè zbog povrede zgloba {ake. On se ba{ radovao Dejvis kupu, ali ako telo ima ne{to protiv toga, niko ne moè da u~ini ni{ta“, rekao je selektor austrijskog tima [tefan Kubek. S druge strane, Zverev se drì onog pravila da „ho}e da igra Dejvis kup, ali ‘onaj pravi'“. Ovaj format koji traje od 2019. mu se ne dopada. Samim tim, Srbija }e biti favorit da pro|e grupu. Du{an Lajovi}, Filip Krajinovi}, Miomir Kecmanovi} i Nikola ]a}i} su se odranije pripremali u Teniskom centru „Novak“, a \okovi} se prikqu~uje naknadno. U odsustvu Tima, ekipu Austrije }e predvoditi Denis Novak. On je sa Lajovi}em odigrao dva me~a

LAJOVI] I KRAJINOVI] NAJAVQUJU SILNU SRBIJU:

Nikad ovo nismo doìveli Dejvis kup tim Srbije punim gasom nastavqa pripreme u srcu austrijskih Alpi, gde }e odigrati najpre grupnu fazu finalnog takmi~ewa, a zatim u zavisnosti od rezultata i ~etvrtfinale. Drugog dana priprema u Olimpijskoj hali u Insbruku selekcija Srbije prva je iza{la na teren od svih {est timova koji }e se boriti u okviru grupa C i F, i odradila èstoke treninge, sve u ciqu tempirawa forme do maksimuma. „Lagano ulazimo u ritam, navikavamo se na teren, lopte, nadmorsku visinu. Zadovoqni smo kako radom, tako i svim uslovima. Moram ista}i qubaznost doma}ina koji su nas do~ekali kao da smo wihova reprezentacija, trude se i da pri~aju na srpskom sa nama, znaju dosta na{ih re~i. A sam hotel u kome smo sme{teni je prava bajka, kako samo zdawe tako i ~udesna priroda u kome je sme{ten. Zaspimo i probudimo se u pravom raju, u srcu Alpa, u magiji prirode koju iako smo kroz tenis proputovali ceo svet do sada nismo doìveli. Imamo sve uslove za sjajan rad koji }e verujem doneti i jedini rezultat koji èlimo, a to je osvajawe ‘salatare'“ kaè Du{an Lajovi}. U timu Srbije sa velikom rado{}u ~ekaju dolazak najboqeg tenisera sveta, Novaka \okovi}a. Pod budim okom selektora Viktora Troickog i trenera Du{ana Vemi}a vredno rade i Filip Krajinovi}, Miomir Kecmanovi} i Nikola ]a}i}. „Jedva ~ekamo da nam se pridruì Novak i da budemo kompletni, da nastavimo jo{ ja~im tempom rad na terenu i maksmimalno spremni do~ekamo takmi~arski deo finalnog turnira Dejvis kupa. Dve godine je proteklo od Madrida, od turnira koji je svima nama najdraì od svih u toku godine, a to je kada igramo za svoju zemqu i narod. Uvek nam je velika ~ast, odgovornost i zadovoqstvo biti deo tima Srbije, za nas su to uvek posebni dani kada smo svi zajedno, kada se druìmo i zajedni~ki svim snagama radimo na istom zadatku koji nema cenu jer je re~ o borbi za trijumf Srbije“, isti~e Filip Krajinovi}.

(po jedna pobeda), a od Krajinovi}a je izgubio jednom. Dru{tvo }e mu praviti Jurij Rodionov, Xerald Melcer i Oliver Mara{ i Filip Osvald, specijalisti za dubl. Kada je re~ o Nemcima, kod wih igraju Jan-Lenard [truf, Dominik Kepfer, Peter Gojov~ik, Kevin Kravjec i Tim Puc. Najboqe plasirani igra~ Nema~ke, [truf (51. mesto na ATP), nalazi se ispred samo jednog igra~a Srbije u singlu, Kecmanovi}a (68. mesto), dok su svi ostali boqe rangirani. Denis Novak je 118. na svetu, pa je jasno da Srbija sada ima {ansu da se bez mnogo muka zagreje za ~etvrtfinale. Tamo prolazi najboqih {est ekipa, iz {est grupa od po tri reprezentacije. êtvrtfinale kompletiraju jo{ dve najboqe drugoplasirane ekipe posle grupne faze. Ovaj deo takmi~ewa traje od 25. do 28. novembra, a kasnije kre}u eliminacije, gde se pobednik grupe F ukr{ta sa pobednikom iz grupe C. Tamo su Francuska, Velika Britanija i ê{ka, a upravo su Britanci sa Kameronom Norijem i Danijelom Evansom najteì potencijalni rival do polufinala. Tek bi u polufinalu mogao da usledi pravi pakao, jer se tada grupa C ukr{ta sa grupom A, gde su [panija, Rusija i Ekvador. O~ekivano je da Rusi sa Medvedevim, Rubqovim, Karacevim i Ha~anovim pro|u daqe, ali i [panci sa Karewo Bustom, Bautista Agutom i Karlosom Alkarazom bar kao najboqi drugoplasirani. Upravo zato bi polufinale moglo da bude finale pre finala, jer su Srbija, Rusija i [panija najboqe ekipe na turniru. Dobra stvar je {to srpski sastav dolazi poja~an \okovi}em, koji }e hteti da popravi fleke posle polufinala Zavr{nog mastersa u Torinu. Se}amo se da je Novaku svojevremeno upravo Dejvis kup bio kapisla koja ga je lansirala u zvezde 2011. godine i od wega na neki na~in napravio onog igra~a kog vidimo danas. Ulog mu je sada jo{ ve}i jer ve} po~etkom slede}e godine moè da postane najtrofejniji teniser svih vremena, a svaki zamajac za to bi mu dobro do{ao. N. R.

Pozivamo sve na dru`ewe u subotu 27. novembra 2021. na dobro poznatoj adresi – Srpski Sportski Centar, 316 Perry Road Keysborough sa po~etkom u 14 sati Ve} smo godinama navikli da Driwani iz Noble Parka opravdavaju sopstveno ime raznim manifestacijama i dru`ewima. Ove godine FK Drina sem {to mutno vaqa, pravi virove i istovremeno spaja i privla~i srpsku zajednicu, doslovce briqira i u takmi~arskom smislu. Sem jednog kiksa, sezona je uz sva pandemijska zatvarawa i ograni~ewa efektno zavr{e-

na sa 13 odigranih me~eva. Osvojeno je prvo mesto pa je do{lo do prelaska iz ~etvrte u tre}u ligu, dakle vi{i rang takmi~ewa. Rezervni tim je tek ne{to mawe bio uspes{an izboriv{i drugu poziciju, ba{ kao i ènski tim koji je podelio prvo mesto sa Davtonom. Agilna aktuelna uprava Drine, na ~elu sa predsednikom Rado{em Tomi}em smatra da je nakon duèg vremena potrebno da se u {to ve}em broju okupe svi kojima Drina ne{to zna~i, od ~lanova, igra~a, uprave, sponzora, navija~a i ostalih koji prate najpopularniji sport i posebno na{e klubove. Prilika je to da se nakon vi{emese~nog zatvarawa ponovo sretnemo, proveselimo uz dobro jelo i pi}e uz {timung za koji }e biti obezbe|ena i muzika uìvo a posebna atrakcija bi}e - VO NA RA@WU. Ostaje nadawe da vremenske prilike ne}e biti lo{e u subotu 27. novembra 2021. od 14:00 pa }emo videti mno{tvo okupqeno na na{oj dobro poznatoj adresi – Srpski Sportski Centar, 316 Perry Road Keysborough sa po~etkom u 14 sati. Uprava i ~lanovi Drine vas pozivaju na ovo druèwe, atrakciju koja }e ukqu~ivati sadràje kako za odrasle tako i za decu. Nema stoga razloga da se narednog vikenda ne odazovemo u rekordnom broju. Uprava FK Drina