Srpski glas 26. avgust by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 26. 8.2021. z Year XXX No.2463

Ve}

50 BONEXILA

GODINA OD ZATVARAWA NAJVE]EG MIGRANTSKOG CENTRA U AUSTRALIJI

uto~i{te sre}e i nade Strana 16

U ovom kampu, od 1947. do 1971. godine, svoj dom je prona{lo vi{e od trista hiqada migranata iz Evrope, ra~unaju}i i Srbe

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

U znak se}awa na pokojnog Mirka Vlajni}a (1933-2011)

Strana 17

Ulica u Severnom Ficroju nosi ime „Vlajnic Lane“ Mirko Vlajni}, ve}ini svojih prijateqa i porodice poznat kao Brko, ove sedmice zvani~no je po~astvovan time {to je jedna ulica u Severnom Ficroju imenovana ba{ po wemu „Vlajnic Lane“ od strane grada Jare. U ovom delu Melburna Mirko Vlajni} proveo je ve}i deo svog `ivota u Australiji nakon migracije iz Jugoslavije u januaru 1958. godine

Srbi u svetu

Predstavqamo vam kwigu 'Mali malinari' Marije Gavrilovi} iz Austrije Nesvakida{wa i zanimqiva de~ija kwiga Marije Gavrilovi} iza{la je pre nekoliko sedmica u izdawu Nove poetike. 'Mali malinari' je kwiga pisana za najmla|e, ali sa namerom da se u woj prona|u sve generacije. Nosi u sebi bajkovite prizore srpskog sela i budi nostalgiju na zavi~aj i neka druga vremena i prave vrednosti. U razgovoru sa wom, otkriva nam gde je prona{la inspiraciju i koliko se srpsko selo razlikuje od onih kojima je sada okru`ena

Australija u Avganistanu dve decenije patwe i bola u Australiju je rat u Avganistanu ko{tao oko deset milijardi dolara ili prose~no oko 500 miliona dolara godi{we. U prevodu to zna~i da je Australija u najboqem slu~aju od tih para godi{we mogla da gradi barem 20-tak potpuno novih savremeno Strana 14 opremqenih bolnica

Strana 15

KAO DE^AK NIJE IZBIJAO IZ [UME Danas poznaje ~ak 400 biqaka i jedan je od najtra`enijih travara u Srbiji

Razgovor s povodom DR NEBOJ[A KUZMANOVI], DIREKTOR ''ARHIVA VOJVODINE''

Strana 13

Kwiga 'Usta{ka zverstva' nije obi~na kwiga, to je zbornik autenti~nih dokumenata prevedenih sa nema~kog Strana 12

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 26. 2021.

IZME\U DVA VIKENDA

Suva re~na korita u Srbiji M

Bjelogrli}: @ao mi je {to sam naseo, Antonijevi} me provocira godinu dana „Mnoge tabloide }u rastuìti, nisu na|ene nikakave psihoaktivne susptance i nedozvoqene koli~ine alkohola. Nije postojao mu~ki napad s le|a“, rekao je advokat Dragani} Glumac Dragan Bjelogrli}, kome je posle saslu{awa u ni{kom tuìla{tvu ukinut pritvor, rekao je da mu je ào {to je naseo na provokacije Predraga Gage Antonijevi}a i {to je dozvolio da napad baci senku na doga|aje u Ni{u. Bjelogrli} je saslu{an zbog sumwi da je u ponedeqak rano ujutru vi{e puta po glavi udario rediteqa Predraga Antonijevi}a u ni{kom hotelu "Ambasador". „Uvek sam se pitao za{to volim ovaj grad, u najteìm trenucima je uz mene, zahvalio bih se {to su bili profesionalni, Tuìla{tvu {to nije podeglo pritiscima i {to je profesionalno uradio posao. [to su mi dali mogu}nost da objasnim {ta se desilo, a to {to se desilo nije ono {to su pisali tabloidi. @ao mi je {to sam naseo na provokacije Antonijevi}a koje traju vi{e od godinu dana, ào mi je {to se Antonijevi} pojavio ba{ u trenutku kad sam imao dve veli~anstvene premijere i ào mi je {to nisam izdrào da ignori{em te provokacije i {to sam dozovlio da ovo baci senku na dva doga|aja u Ni{u. @ao mi je {to sam ovo uradio. Ja se nisam uputio ka wemu, krenuo sam u WC, tek na wegovo dobacivawe sam reagovao“, ispri~ao je Bjelogrli}. Bjelogrli}ev advokat Goran Dragani} kaè da je bilo oteàno raditi „u uslovima medijskog lin~a koji su vodili tabloidi“. „Mnoge tabloide }u rastuìti, nisu na|ene nikakave psihoaktivne susptance i nedozvoqene koli~ine alkohola. Nije postojao mu~ki napad s le|a“, rekao je Dragani}. Dodao je da je Tuìla{tvo donelo odluku o ukidawu mere zadràvawa i da }e se Bjelogrli} uputiti ka Beogradu. „Raduje me ~iwenica da je uprkos pritiscima dràvnih organa tuìla{tvo donelo odluku o ukidawu mere“, rekao je advokat Dragani}.

[ap~ani kaù da ne pamte kada je Sava bila toliko plitka, a sli~no je i u Sremskoj Mitrovici, a jako niski vodostaji i mali proticaji su i na Rzavu, Kolubari, Jadru, Jablanici, Toplici… Visoke dnevne temperature, koje su ovog leta ~esto bile iznad proseka, uticale su na nizak reka u Srbiji, posebno Save kod [apca i Sremske Mitrovice. Mawe reke na jugu zemqe se mogu gotovo pregaziti. Korita pojedinih reka u Vojvodini su sada suva. Na ve}ini vodotokova u Srbiji beleì se veoma nizak vodostaj, kaè Dejan Vladikovi}, hidrolog RHMZ-a Srbije i ukazuje da to nije neuobi~ajeno za ovo doba godine. Prema wegovim re~ima, najlo{ija hidrolo{ka situacija je na podru~ju zapadne, jugozapadne i jugoisto~ne Srbije, kao i na odre|enim vodotocima u slivu banatskih reka. [ap~ani kaù da ne pamte kada je Sava bila toliko plitka, a sli~no je i u Sremskoj Mitrovici. Kod Mitrovice i kod [apca su sada vodostaji niì za dva i po metra, {to oteàva plovidbu. "Mi smo izdali upozorewe za Mitrovicu i [abac da su niski plovidbeni nivoi i da na tom podru~ju nije bezbedna plovidba", rekao je Vladikovi} i dodao da to ipak jo{ nije ispod istorijskog minimuma. Niske vodostaje i male proticaje vode beleè i Rzav, delovi Kolubare, Jadar, Jablanica, Toplica.

Direktorka Kovid bolnice u Batajnici Tatjana Axi} Vuki~evi} izjavila je da su klini~ke slike kovid pacijenata sada gore nego u svim prethodnim talasima i da vi{e od 70 odsto pacijenata zah-

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

teva kiseoni~ku potporu. „Klini~ke slike su te`e nego u svim prethodnim talasima, jer oko 20 odsto svih pacijenata zahteva prijem u jedinice intenzivne nege. Vi{e od 70 odsto pacije-

nata zahteva kiseoni~ku potporu, to dosad nismo imali“, rekla je Axi} Vuki~evi}. Ona je kazala da je hospitalizovan veliki broj mladih, me|u kojima vi{e od 90 odsto nije vakcinisano. „U ovom ~etvrtom talasu primetili smo da obolevaju, u vi{e od 80 odsto slu~ajeva, mladi, zdravi i nevakcinisani mu{karci. @ena ima oko 20 odsto i one imaju pridru`ene bolesti, a to su dijabetes, arterijska hipertenzija, maligniteti, reumatolo{ke bolesti, gojaznost“, rekla je direktorka Kovid bolnice u Batajnici.

ma {ta mi re~e?! Jedva ~ekamo da ga neko malo iskqu~i...

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Meteorolozi ve} danas na severu i zapadu Srbije najavquju padavine, a narednih dana i u ostalim krajevima zemqe. "Ki{a koja se o~ekuje i narednih dana ne}e mnogo uticati na poboq{awe vodostaja na tim rekama", rekao je Vladikovi} i naveo da o~ekuje da }e restrikcije na slivu Rzava ostati na snazi. Sli~no je, ka`e, i sa banatskim rekama, a to je izgradwa nekih novih akumulacija. Na podru~ju Vojvodine Moravica i Brzava su skoro presu{ile i na tom terenu se vr{e prepumpavawa iz kanala Dunav-Tisa-Dunav, ukazao je Vladikovi} i dodao da je Dunav je u ne{to povoqnijoj situaciji.

Batajnica: Kovid pacijentima te`e nego ikad, vi{e od 70 odsto mora na kiseonik

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au

Bombardovawe vazduhom „Koliko toga su qudi pojeli i udahnuli, ne bih mogao da znam, ali ovo je sigurno jedno od najve}ih akcidentnih stawa u Srbiji od vremena bombardovawa" (Profesor Ma{inskog fakulteta i stru~wak za upravqawe otpadom Aleksandar Jovovi} govori o nedavnom po`aru na beogradskoj deponiji u Vin~i)

„Jedva ~ekam da mi iskqu~e nalog da budem jo{ jedan Tramp u svetu, da se pokaè kako je dobro da talibanski portparoli imaju slobodan pristup toj slobodarskoj mreì, za koju bi neki rekli poslu{ni~koj mreì. Ja da budem poslu{nik takvima ne}u" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, povodom odluke Tvitera da pojedine srpske medije ozna~i kao one koji sara|uju sa Vladom)

Rodi me majko poznatog pa me baci i u Sputwik „Radi}u za „Sputwik“ da bih iza{ao iz anonimnosti" (Emir Kusturica, re`iser, najavquju}i rubriku u kojoj bi preporu~ivao kwige koje ~ita)

Ako te napadne medved, pravi se da si vakcinisan „S prethodnim varijantama virusa vakcina je bila kao pu{ka za sredwu divqa~, a sada se pojavio medved i treba pucati dva-tri puta da biste eliminisali ciq" (Zoran Radovanovi}, epidemiolog, o „delta soju)

IZME\U DVA VIKENDA

Ministar Vulin u zagrqaju sa hap{enim navija~em FK Rad Ministar policije Aleksandar Vulin fotografisan je zagrqen sa Vladimirom Kova~evi}em Kova~em, nekada{wim vo|om navija~a FK Rad i licem hap{enim za nelegalno no{ewe oru`ja, konkretno automatskog pi{toqa marke "{korpion". Da je Kova~evi} na fotografiji potvrdila je Mara Halabrin, majka Aleksandra Halabrina, mladi}a za kojim se tragalo danima, a wegovo telo na kraju je prona|eno u plitkom grobu u Sopotu, sasvim slu~ajno. Mara Halabrin, ina~e, poznaje Kova~a, koji je bio poznanik wenog ubijenog sina. Wen sin Aleksandar dovo|en je u vezu sa navija~ima FK Partizan. „Fotografiju sam videla i sve {to mogu da kaèm je da celu no} nisam oka sklopila. Ovim sam izgubila svaku nadu u policiju. Nisam je imala ni ranije, ali ovo sada me je dotuklo. Negde duboko sam verovala dràvi u kojoj sam ro|ena, ali {ta sada da o~ekujem“, pita se o~ajna èna. Na povezanost wenog sina sa pomenutim Kova~evi}em ukazivala je inspektorima, ali oni nikada nisu èleli da sa-

upada u jednu kladionicu u Beogradu, u woj zatekla skriveno oru`je „{korpion“. Mediji su tada pisali da je upravo kod Kova~evi}a prona{en pomenuti automatski pi{toq. Mara Halabrin dodaje da je ovaj navija~ Rada zbog toga i osu|en. Kova~evi}u, koji je, kako su pisali mediji, crnogorski dràvqanin, bio je navodno i zabrawen ulazak u Srbiju zbog ranijih krivi~nih dela. Otkako je prona|eno telo Halabrina u Sopotu, wegova majka Mara je vi{e puta ukazivala na sumwive okolnosti u potrazi, a zatim i u istrazi ubistva svog sina. Jedna od tih sumwi odnosila se i na ulogu Vladimira Kova~evi}a, Ministar policije jer upravo on, prema wenom mi{qewu, Aleksandar Vulin u moè dati odre|ene informacije o bratskom zagrqaju tome sa kim se wen sin kobnog dana sasa kriminalcem stao na Bawici i nestao bez traga. Vladimirom Objavqivawem ove fotografije, Kova~evi}em, kaè Mara Halabrin, izgubila je i poslikano pro{le sledwu nadu da }e se ubistvo wenog nedeqe sina rasvetlili jer su se wene sumwe, slu{aju Kova~evi}a, niti da ga privedu. da policija namerno ne èli da istraì Policija ga, me|utim, jeste privela ubistvo jer imaju odre|ene konekcije sa 2020. godine i to nakon {to je, posle osobama koje su ume{ane, obistinile.

Patrijarh potpisao: Smewen Gojko Perovi} Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve razre{io je Gojka Perovi}a sa mesta rektora Cetiwske bogoslovije i svih du`nosti u ovoj {koli, navodi se u odluci Sinoda. Prema ovoj odluci, koju je potpisao predsedavaju}i crkvene vlade patrijarh Porfirije, Perovi} }e biti na raspolagawu svom nadle`nom eparhijskom arhijereju. U obrazlo`ewu odluke se navodi da je Perovi} smewen na osnovu izve{taja mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma u kojem su utvr|eni, kako se navodi, odre|eni negativni postupci uprave Bogoslovije. Hrizostom, koji je ~lan Svetog arhijerejskog sinoda za vo|ewe prosvetnih poslova, posetio je Cetiwsku bogosloviju, a po povratku u skladu sa saglasno{}u postignutoj na jednoj od ranijih sednica Svetog arhijerejskog Sinoda, odlu~eno je, kako se navodi, da }e Perovi} poslove rektora obavqati do kraja avgusta. Ina~e, Gojko Perovi} je bio jedan od simbola Litija i jedan je od sve{tenika u koje pravoslavni srpski narod u Crnoj Gori ima ogromno po{tovawe i ima samo re~i hvale.

Albanci pretukli srpskog de~aka (12) na Kosovu Dvanaestogodi{wi de~ak srpske nacionalnosti Mihajlo S. napadnut je u centru Kosovske Kamenice. Wega je, bez ikakvog povoda, napala grupa starijih Albanaca i nanela mu povrede po licu, saop{tila je Kancelarija za KiM. De~ak, ina~e u~enik petog razreda osnovne {kole "Desanka Maksimovi}", hospitalizovan je u bolnici u Kosovskoj Kamenici i pored fizi~kih povreda, pretrpeo je ogroman stres. Prema re~ima wegovog oca, de~ak je i{ao u prodavnicu, {to ~ini svakoga dana, me|utim po povratku ga je napala grupa huligana i vre|ala na albanskom jeziku. Kancelarija za Kosovo i Metohiju pruì}e svu raspoloìvu pomo} porodici povre|enog de~aka i obezbediti najboqu mogu}u negu. - Mihajlo je napadnut samo zato {to nosi srpsko ime i prezime i govori srpskim jezikom. On je `rtva obesti ekstremista koji gaje otvorenu mr`wu prema svemu srpskom i èle etni~ki ~isto Kosovo i Metohiju. Za takvo pona{awe dobijaju otvorenu

podr{ku Pri{tine koja politikom neka`wavawa idu na ruku izgrednicima - navodi se u saop{tewu Kancelarije, a zatim se i dodaje: - Wegove povrede i stres koji je doìveo sramota su pre svega me|unarodne zajednice za koju ne postoje srpske suze i muka koju na{i sunarodnici svakoga dana doìvqavaju deklari{u se kao uzredni incidenti. Neka pitaju Mihajla ili wegove drugare i roditeqe kako se posle ovog napada ose}aju? U saop{tewu Kancelarije za KiM se zakqu~uje: - Naàlost, antistrpsko raspoloèwe i uzavrela retorika koju svakoga dana slu{amo iz Pri{tine generi{e i stimuli{e ovakve napade prema Srbima. Zbog toga jo{ jednom traìmo i ovim putem, a zatraì}emo i zvani~no da se pove}a bezbednost u srpskim sredinama na prostoru Kosova i Metohije, a da me|unarodne organizacije na KiM izvr{e snaàn pritisak na vlasti u Pri{tini da prekinu sa politikom neka`wavawa i najo{trije sankcioni{u po~inice navode iz Kancelarije.

^etvrtak 10. 26. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2021. 3

Doza po doza, predozirawe Pi{e: Milenko Vasovi} Zadatak za niè razrede: Ako dràva ima na skladi{tu milion i po vakcina, zatim u istom danu donira Libanu 40.000, pa kupi jo{ 99 hiqada novih, koliko grama mozga ima u glavi kupca? Ili, koliku proviziju uzima uvoznik? Re{ewa su jednostavna ali skupa, i samo bahati mogu tako. [tedqivi i skromni se pona{aju druga~ije. I bogati, naravno, oni ne rasipaju i ne razbacuju. Jedino se sirotiwa razme}e kad se do~epa poloàja i tu|ih para. Vakcine protiv koronavirusa nisu vi{e in. Oni {to su hteli ve} su se vakcinisali, oni {to ne}e – ne}e. Ko je stukao milione evra za wihovu nabavku, kao na primer Srbija, moè da kr{i prste i traì kome }e da ih pokloni. Da makar ne pla}a wihovo uni{tewe. Dok je bila jagma za ovom robom li~no je predsednik nosio donaciju – Sarajevo, Skopqe, Prag. Da pokaè {ta ima i kako pakuje. Ako mu je poklonoprimac mrzak, ako mora da se rukuje sa „izdajnikom“, onda je uskakala gospo|ica Brnabi}. Ona ima jak èludac. Sad se donacija spustila do nivoa ministara, a posle }e da tera @ika voza~. Primi robu, isporu~i i gotovo. [to ostane – pravac deponija Vin~a, pa da udi{emo ko pravi. Mi }emo biti prvi u istoriji koji vakcinu uzimaju kroz nos. Li~no }u primiti i tre}u dozu, a upisa}u se i za ~etvrtu i petu. Da ne razo~aram nabavqa~a, kad ve} ima na pretek. [to da se baca, jazuk je. Mada, moja pokojna kom{inica, bila je lepa i dobra, tako se nesre}nica ugojila. Bilo joj ào da baca hranu, pa pojedi ovo, ogrebi onu {erpu… i mic po mic izbije na 110. Ubili su je jazuci. Ipak }u odustati od ~etvrte doze. Mo`da i od tre}e, nek taj vi{ak od milion i po nabiju u zadwicu onome {to je toliko uvezao. I uz obavezu da dre~i na svaki ubod, da narod ~uje gde su oti{le pare. Dobro, i drugi su gre{ili, ne moè se predvideti ta~no u dozu. Tako je i Bavarska (najve}a pokrajina/dràva u Nema~koj) koja ima stanovnika koliko i dve Srbije, od po~etka pandemije do sada bacila 53.000 vakcina. Nije mala koli~ina, pa kad se pomnoì sa desetak evra… A mi – milion i po vi{ka, a curi rok trajawa. Da ne pri~amo o respiratorima za koje ni do danas ne znamo koliko smo ih kupili i po kojoj ceni. Mahao nam je predsednik sa hiqadama komada, torbama sa novcem, a u upotrebi je istovremeno najvi{e bilo tek 200, 300 komada. [ta da radimo, jedino on ima licencu za nabavku, jedino on ima brata u Kini, i jedino je on me|u nama nepogre{iv. Kad bi u Srbiji bilo nekoliko qudi koji se razumeju u planirawe pa da malo rasterete nepogre{ivog predsednika, da mu objasne kako u svetu ima i prevaranata, da se ~ovek ne zale}e. Nisu svi po{teni i dobronamerni. On jednostavno „strada od dobrote“ i onda povla~i i nas. Verujem da je utu~en, da ga du{a boli zbog bo~ica kojima isti~e upotrebna vrednost. Ba~ene pare, a mogli smo tim novcem izle~iti neko dete, kupiti laptopove za |ake u [umadiji, Pomoravqu… Mogli smo pokloniti seqacima hiqade krava. Mu~no je gledati kako jedan ~ovek ili mala grupa rasipaju narodni novac. Ali, ko moè da odvoji 600 miliona za prenos fudbalskih utakmica Premijer lige, moè i da se igra milionima vakcina. Koga je briga {to ovih dana uvozimo desetine tona piletine iz Rusije, pitajte ministra Nedimovi}a, on o tome nema pojma. Svi su se opametili sem nas.

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 26. 2021.

SRPSKA POSLA

ISTRA@IVAWE

Naj~e{}a plata u Srbiji nije dovoqna za ìvot Prose~na potro{a~ka korpa u Srbiji iznosi 75.000 dinara, naju~estalija zarada je izme|u 40.000 i 50.000 dok prihod potreban za pristojan ìvot kod nas i u regionu, prema istraìvawima Clean Clothes kampawe, iznosi 98.000 dinara. Kako se sastavqa kraj sa krajem u takvim okolnostima pokazala je anketa: Kako se ìvi od prose~ne plate u Srbiji”, a naj~e{}i odgovor bio je – “bedno”. Od 2.311 qudi koji su odgovorili na postavqena pitawa, 1.954 nije zadovoqno visinom primawa, a samo 228 wih jeste. Samo neki od komentara koje smo dobili su: “Bedan ìvotni standard i mislim da posle Moldavije nema bednijeg”, “Da bi se opstalo mora da se radi jo{ jedan posao, tako da nema slobodnog vremena”, “Cene iste kao na Zapadu, a plata pet puta mawa”, “Borba za opstanak, briga je prisutna uvek, iz meseca u mesec”, “Sve je nesigurno, stalno se razmi{qa o novcu koji nemate”…. Ve}ina anketiranih poàlilo se da im posle pla}awa da`bina ne ostane dovoqno novca za ìvot do kraja meseca. Svoje prihode ocenili su i izjavama poput “malo je naspram obima posla”, “malo, s obzirom na fakultetsku diplomu”, “malo za osnovne potrebe”, “malo je za pristojan ìvot, dovoqno tek za puko preìvqavawe“. Anketirani su ukazivali kako je ove godine sve poskupelo i da bi bilo dobro da im je plata bar desetak hiqada vi{a, s obzirom da porodica otpla}uje kredite i podiù decu. Isticali su da su im primawa dovoqna za skroman ìvot i ni{ta vi{e, da ne mogu da preìve jer im posle pla}awa komunalija, od plate koja iznosi 40.000 dinara, ne ostane ni{ta. Predsednik Ujediwenih granskih sindikata “Nezavisnost” i profesor na Fakultetu poli-

@IVETI

U SRBIJI ti~kih nauka Zoran Stojiqkovi}, kaè da se rezultati koje smo dobili u anketi u velikoj meri poklapaju sa objektivnim parametrima i pokazateqima koji govore o visini dohotka. DVE TRE]INE ISPOD PROSEKA „Prose~na plata jeste negde oko 65.000 dinara, ali je prosek akumulacija razli~itih veli~ina. Medijalna plata, odnosno, naj~e{}a, iznosi mawe od 50.000. Najmawe dve tre}ine zaposlenih i radno angaòvanih prima mawe od prose~ne plate, dok prosek podiè jedan broj, nekakvih desetak posto zarada, koje se pribliàvaju onome {to je kompanija Clean Clothes za region utvrdila da je prihod potreban za pristojan ìvot“, poja{wava Stojiqkovi}. Nagla{ava da u ovakvoj situaciji, jedino o ~emu vredi govoriti, jeste prose~na potro{a~ka korpa koja je ve} iza{la na 75.000, {to prakti~no zna~i da prihodi ne omogu}avaju da se na kvalitetan na~in ìvi. „Ono {to je plata za pristojan ìvot (98.000 dinara) na to dodala, luksuz je za veliku ve}inu gra|ana Srbije. Kod nas je prose~na porodica spala na tri ~lana i to zahteva da u ku}i imate dve prose~ne plate, {to je na tro~lanu porodicu u situaciji gde dvoje radi, nau~na fantastika. Kod nas, otprilike, na takvu porodicu imate jednu tre}inu i jednu i po platu, ili dve plate koje su mawe, ili jednu platu uz nekakve dodatne prihode…“, obja{wava profesor. To potvr|uju i odgovori dobijeni u anketi. Upitani da li im posle pla}awa ra~una i da`bina ostaje dovoqno novca

za adekvatan ìvot do kraja meseca, na{i anketirani gra|ani mahom su rekli „ne“. Konkretno, 1.860 wih. Sa „da“ je odgovorila tek 351 osoba. [TA NEDOSTAJE Oni kojima plata nije dovoqna, na pitawe {ta im nedostaje navodili su: “apsolutno sve”, “da u{tedim”, “dostojanstvo”, “novac za svakodnevne potrep{tine” i “bogatiji socijalni ìvot”. Me|u odgovorima su i garderoba, lekovi, putovawa, ogrev, a fali i za ra~une, pozori{te, koncerte, kupovinu tehnike, normalno odràvawe doma}instva, frizera, kozmeti~ki tretman, kvalitetniju hranu ili konkretnije “riba, ora{asti plodovi, junetina, vo}e… hrana je preskupa za platu koju primam“, kako glasi jedan od ogovora, dok drugi ~italac nema dovoqno novca „da izvede nekad gospo|u na kafu“. Na konto plate koju primaju, 351 osoba je svoj standard ocenila nulom, 684 wih jedinicom, dvojku je dalo 627 qudi, ocenu tri navela je 471 anketirana osoba, ~etvorku je dalo 125 qudi, dok su peticom svoj ìvotni standard ocenila samo 53 anketirana. „To je strategija svakodnevnog preìvqavawa i strategija odricawa od svega, {to je neka vrsta komocije pristojnog ìvqewa. Rezultati koje ste dobili, zna~e da smo otprilike dvotre}inski siroma{no dru{tvo. Dru{tvo koje se nalazi u okolini siroma{tva ili jedva ne{to iznad we. To obeleàva egzistenciju velikog broja na{ih sugra|ana“, isti~e profesor Stojiqkovi}. M. T.

 Nejasno je ko je kriv zbog novog talasa korone, zakqu~eno je sino} na okruglom stolu jednog beogradskog splava...

 Niste dobili orden? ^estitamo, svaka ~ast!

 Kako nastaje tabloidni tekst? Novinar sedne, pqune u {ake i nastavi da pquje...

 Na placu fabrike piva izgradi}e luksuzne gajbe.

 Neukaqanog ~oveka od blata }emo praviti...

 Kom{ija mi je vratio pare tek kad sam ga dobro izmlatio. [to je dokaz da se dobro dobrim vra}a.

 Osu|eni za te{ke kra|e najlak{e napreduju...  Jedan tinejxer kre}e u provod pa moli oca: - ]ale, daj neku subvenciju!

 Vlast ne ru{i ulica ve} samoposluga.

 Na{a stranka krade mawe od va{e, ~ime na delu dokazuje svoj patriotizam!

 Politi~ari izvr}u ~iwenice ko ~arape. I uvek im se poneka zagubi.

 Gra|ani koji su se dvaput razvodili trebalo bi da dobiju bar ~in kapetana u rezervi. Zbog ratnog iskustva i pre`ivqavawa u najte`im uslovima.

 Morske qubavi su kao privremene tetova`e. U po~etku izgledaju kao prave, ali brzo izblede i zauvek se izbri{u.

PUTOKAZI

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „La` mo`e uzrokovati bol sto puta ve}u negoli kopqe" „Samo budala proverava dubinu vode sa obe noge“ „Nema{tina i beda ne ~ine qude boqima, nego ih naprotiv kvare“ Narodne poslovice

„Srbi, tradicionalno vi{e veruju {nicli nego re~ima“ Aleksandar Tijani}

„Pa to vam je danas moda: politika, fudbal i razvodi brakova. Time se danas ceo svet zanima“ Branislav Nu{i}

TEMA NEDEQE

AVGANISTAN:

Ho}e li VO! O N priznawe Kosova povu}i zemqa koja je prva priznala la`nu dr`avu

^etvrtak 10. 26. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2021. 5

TRANSFER NOVCA

NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

*Uslovi postoje

Zvani~nici ameri~ke obave{tajne zajednice, i to oni najvi{i, proceni{e kako }e talibani (organizacija zabrawena u Rusiji) za nekoliko meseci opkoliti Kabul. Baratalo se rokom od 90 dana. Samo 72 sata kasnije talibani su ve} bili usred Kabula. Taman kada se pomisli da ne moè biti ve}e bruke, neka od institucija iz Va{ingtona to demantuje svojim potezom. Avganistanski rat nije samo „avet pro{losti“ od koje bi Bajden da se ogradi, pa je zbog toga spreman i na „kratkoro~no `rtvovawe rejtinga“, ve} i „teku}a no}na mora“ koja }e i daqe trajati. „Ruàn san“ nikako da se zavr{i. Izme|u ostalog i zbog sada ve} ogoqenih ~iwenica da Amerikanci u Avganistanu ama ba{ ni{ta ne kontroli{u, da su im procene situacije bile i ostale katastrofalne, te da su ovo {to se odigrava do~ekali apsolutno nespremni. Zato i pore|ewe sa sovjetskim povla~ewem 1989. godine uop{te ne stoji. Tada su vojne snage napu{tale Avganistan organizovano od maja 1988. do februara idu}e godine i pored toga {to su ih neprekidno iz zaseda napadali muxahedini (prilikom povla~ewa poginulo je preko 500 oficira i vojnika), a vlada Mohameda Naxibulaha, uz podr{ku Moskve, opstala je sve do 1992. godine. Pitawe je i da li bi se uop{te uru{ila da se Sovjetski Savez nije raspao!? Iako su SAD naoruàvale i na druge na~ine direktno podràvale teroriste! Danas talibani nisu ispalili nijedan metak na inostrane vojnike, wih niko spoqa ne naoruàva niti podràva, a vlast su preuzeli sredinom avgusta uprkos tome {to je trebalo da ameri~ki vojnici formalno ostanu u Avganistanu do 11. septembra. Otuda i teza kako se iza svega ovoga „krije“ ameri~ko-talibanski dogovor, a da bi se ubudu}e avganistanska vlast koristila za „kvarewe planova“ Kine, Rusije i Irana u centralnoazijskom prostoru, deluje malo verovatna. Takav dogovor bi podrazumevao druga~iji scenario, Amerikanci bi iz svega iza{li kao gubitnici, ali se ne bi ovako obrukali. Jednostavno, ovo {to gledamo ne prili~i ozbiqnoj dràvi i organizovanom sistemu! Toliko ne prili~i, da su i sami

talibani o~ekivali ozbiqniji otpor i sporije napredovawe. NI[TA NE ZAVISI OD AMERIKE Uglavnom, od Amerikanaca, NATO-a i EU u Avganistanu vi{e ni{ta ne zavisi. U ovom trenutku sve zavisi od talibanskog rukovodstva i wihove spoqne politike. To }e u najve}oj meri determinisati i unutra{wu politiku. Opstanak je u vezi sa pitawem da li }e i u kojoj meri nova vlast biti legitimna u me|unarodnim okvirima? Vra}awe na ideje, politike, sredstva i mehanizme vladawa iz 1996. godine dove{}e do brze izolacije Avganistana koja onda mo`e uzrokovati komplikovan gra|anski rat i totalni neuspeh novih vlasti. Za protekle dve decenije mnogo toga se promenilo, bez obzira na slike koje sti`u iz zemqe, a koje su posledica koliko tali-

izazivaju jo{ i u Pekingu. Kinezi èle da centralnoazijski prostor odrè stabilnim. Amerikanci odlaze, otvoreno je ko sve na wihovo mesto dolazi i kako }e se uspostavqati neka nova regionalna ravnoteà uticaja. KAKO JE SRBIJA ZAINTERESOVANA ZA SVE I tu je „slu~aj“ hteo da se ume{a i Srbija! Avganistan je prva dràva koja je priznala jednostranu odluku kosovsko-metohijskih

banske upornosti, toliko i nesposobnosti i korumpiranosti instaliranih prozapadnih vlasti od Hamida Karzaija pa nadaqe i to nije mogu}e ignorisati. Niko ne}e uspostavqati odnose i unapre|ivati saradwu sa reìmom koji ne po{tuje osnovne me|unarodne konvencije. U prvim izjavama, talibanski predstavnici ne{to tako i nagove{tavaju, mada wima niko ne veruje. Da po{tuju dogovore i da se na wih moè ra~unati, zavisi}e od toga kako se pokaù u narednih godinu dana. îni se da, pored poslovi~no zainteresovanih Moskve, Islamabada, Teherana i Delhija, ova de{avawa najve}u pa`wu

Albanaca 18. februara 2008. godine. Karzaijeva vlast u~inila je to nekoliko sati pre Albanije! Tako jo{ jednom dokazuju}i da su pod punom kontrolom Va{ingtona. U Va{ingtonu je o~igledno pisan i tekst odluke o priznawu. Tom prilikom, formalno, Avganistan se pozvao na Glavu XII, svojevremeno utvr|ivanu zbog rukovo|ewa procesom dekolonizacije, i ~lan 75. Poveqe UN, aludiraju}i tako da je teritorija KiM pod starateqstvom ove me|unarodne organizacije. Druga~ijeg osnova nisu se dosetili u ovom konkretnom slu~aju. Bilo bi glupo da se avganistanska vlast pozivala kako to ~ini zbog regionalne stabilno-

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

SInce 1994

sti, evroatlantskih integracija i sli~nih formulacija koje se nalaze u tekstu priznawa koji je stigao iz Tirane! Me|utim, zanemarene su ~iwenice i kako kosovsko-metohijsko pitawe nema veze sa (de)kolonizacijom i da su UN nakon dono{ewa Rezolucije 1244 primile SR Jugoslaviju u ~lanstvo u granicama koje obuhvataju Kosovo i Metohiju pod privremenom me|unarodnom upravom. Ovo je jo{ jedan prilog tezi kako talibanski reìm ima razloga da preina~i odluku Hamida Karzaija i „otprizna“ la`nu dràvu Kosovo! Tako bi se pokazao diskontinuitet prema spoqnoj politici marionetske vlasti. Preko pri{tinskog aerodroma prevoèni su pritvorenici ka Gvantanamu, neki su zadràvani u pritvorskim jedinicama u Bondstilu, a sada }e na KiM biti deportovani Avganistanci koji su radili za SAD! Mo`da privremeno, mo`da trajno, mo`da wih hiqadu, mo`da deset hiqada, mo`da }e Amerikanci za to pla}ati, mo`da ne}e. Ni{ta se ne zna, proces je nekontrolisan, procene katastrofalne, nespremnost evidentna. Dakle, nema potrebe za terorizmom, ~ak ni za o{trom retorikom, dovoqna je politi~ka odluka uz obrazloèwe kako se radi o odbrani me|unarodnog prava. Deluje na prvi pogled apsurdno, ali je tako! Naravno, nova avganistanska vlast sre{}e se sa tolikim izazovima ve} u prvim danima, da im se „priznawe Kosova“ iz 2008. godine ne}e uop{te na}i na „vidiku“. Za wih je to malo va`na tema. Ko zna, mo`da ba{ tu temu (zlo)upotrebe da bi gradili neke budu}e odnose sa Va{ingtonom u dugom i mukotrpnom poslu legitimizacije sopstvenog statusa. Eto, nisu uvek i svuda protiv Amerikanaca. Ali, ko zna, mo`da stvari krenu i drugim tokom. Talibani imaju i nekoliko razloga da se kosovskog slu~aja prisete! Samo od wih i wihovih interesa zavisi kako }e se prema ovom pitawu odnositi. R. N.

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 26. 2021.

u LI^NOST U @I@I

A[RAF GANI

Odbegli predsednik A{raf Gani, predsednik Avganistana, napustio je zemqu nekoliko sati nakon {to su talibani u{li u glavni grad Kabul, najavili mirnu primopredaju vlasti i oti{li u predsedni~ku palatu. Predsednik Gani ih nije do~ekao, ve} je uz ameri~ku pomo} pobegao navodno u Taxikistan, odakle se u nedequ uve~e obratio javnosti, obja{wavaju}i da je oti{ao kako bi izbegao mogu}e krvoproli}e. „Bio sam pred te{kom odlukom. Ili da se suo~im sa naoruànim talibanima koji su hteli da u|u u predsedni~ku palatu ili da napustim dragu zemqu kojoj sam posvetio ìvot brane}i je posledwih 20 godina“, poru~io je Gani na dru{tvenim mreàma. Ruski izvori tvrde da je pobegao sa ~etiri automobila krcata novcem. „Deo novca su poku{ali da uguraju u helikopter, ali nisu uspeli sve da potrpaju, tako da je deo novca ostavqen“, izjavio je portparol ruske diplomatske misije u Avganistanu Nikita I{enko. To Gani naravno nije pomiwao. Svako ko zna istoriju Avganistana, koju su obeleìli ratovi, prevrati, poduga~ak spisak

A{raf Gani, predsednik Avganistana, napustio je zemqu nekoliko sati nakon {to su talibani u{li u glavni grad Kabul, najavili mirnu primopredaju vlasti i oti{li u predsedni~ku palatu. Predsednik Gani ih nije do~ekao, ve} je uz ameri~ku pomo} pobegao navodno u Taxikistan ubijenih politi~ara, Ganija }e lako razumeti, ali ne i obi~ni Avganistanci i wegovi ministri koji nisu ni znali da namerava da beì. Samo dva-tri dana pre ulaska talibana u Kabul, Gani je posetio svoje trupe, hrabrio i pozivao na borbu protiv talibana, a gra|anima obe}avao sigurnost. Mohamed A{raf Gani ro|en je 1949. u pa{tunskoj porodici u pokrajni Logar. Sedamdesetih godina je na Ameri~kom univerzitetu u Bejrutu studirao antropologiju, gde je magistrirao i upoznao suprugu Rulu, sa kojom ima dvoje dece. Kratko je predavao antropologiju na Univerzitetu u Kabulu 1977. godine, a onda je, uz stipendiju avganistanske dràve, nastavio usavr{avawe na Univerzitetu Kolumbija u Wujorku. Godinama je ìveo u SAD i radio u Svetskoj banci. Dobio je i ameri~ko dràvqanstvo kog se odrekao kako bi postao predsednik Avganistana. U rodnu zemqu se vratio nakon pada talibana i ameri~ke invazije. U~estvovao je u izradi sporazuma kojim su se razne antitalibanske frakcije dogovorile o privremenoj vladi i izboru Hamida Karzaia za predsednika. Bio je Karzaijev savetnik, od 2002. do 2004. godine ministar finansija. Za predsednika se prvi put kandidovao 2009. godine, kada je osvojio samo tri odsto glasova. Pobedio je na predsedni~kim izborima 2014. godine. Wegova politi~ka budu}nost izvesno vi{e ne postoji, ali je bar na sigurnom. A za wegove sunarodnike u Avganistanu, lepo kaè Abdulah Abdulah – neka im dragi Alah pomogne. R. N.

INTERVJU NEDEQE

ZDRAVKO PONO[, biv{i na~elnik General{taba Vojske Srbije

Uzgajawe marihuane na plantaì „Jovawica“, kao unosni paradràvni narko biznis U Vu~i}evoj Srbiji imamo zajedni~ku saradwu pohlepe, nekompetentnosti i bahatosti. Imamo vlast koja koristi kriminalce za suzbijawe uli~nih protesta i zavo|ewe reda na stadionima, slu`be bezbednosti za organizovawe proizvodwe marihuane i pra}ewe opozicionih politi~ara i novinara, vladine avione i diplomatsku po{tu za izno{ewe ke{a iz zemqe, prethodno konvertovanog u devize u namenski gajenim mewa~nicama. Slu~aj Belivuk je Vu~i}eva brqotina koja ubrzava wegovu propast. On je toga svestan i zato je krenuo u mahnitu kampawu pravdawa i skretawa pa`we, kaè biv{i na~elnik General{taba Vojske Srbije, Zdravko Pono{. n Velika je nervoza u vrhu vlasti Srbije oko slu~aja Belivuk? - Nervozu izazivaju i operacije DEA u regionu, a jo{ ja~e podozrewe kad afera "Jovawica", kao paradràvni narko biznis, krajem 2019. godine kao petarda eksplodira Vu~i}u u ruci, a Stefanovi} gleda na drugu stranu. Kona~no, u februaru ove godine paniku izaziva spoznaja da Skaj komunikacija ipak nije tako bezbedna i da neko mnogo mo}an ima uvid u to {ta je vlasti bliska ekipa radila, a i ko je s wom komunicirao. Vu~i} odlu~uje da jednim udarcem sve re{i, tako {to Belivuka uhapsi i kao betonski blok oka~i o vrat Stefanovi}u. îni se da je Stefanovi} odlu~io da se pridrì za Vu~i}a. Neraskidivo su isprepletene karijere Vu~i}a, Stefanovi}a i Belivuka, tako da svako od wih ima ucewiva~ki kapacitet prema drugom. Vulinu se omaklo obja{wewe da je morbidne fotografije trebalo prikazati kako se Belivuku daqe ne bi verovalo i kako je Belivuk hteo da ucewuje Vu~i}a. Kako bi mogao da ga ucewuje ako nema ~ime? [ta je to ~ime raspolaè ~ovek u zatvoru, kome se sme{i doìvotna robija, pa je neophodno da mu se medijski presudi i pre po~etka su|ewa? n Vulin se sam nudi za poligraf, u ovoj vlasti omiqeno sredstvo za dokazivawe po{tewa. - On se nervozno pere od optu`bi koje mu stiù od ekipe koja ~eka su|ewe. S jedne strane, prija mu {to je kona~no unapre|en iz ~ina omiqene dvorske lude u "~oveka broj dva", o ~emu je ma{tao ~ekaju}i da se Stefanovi} oklizne. S druge strane, jasno mu je ko osim wega i {efa mu zna {ta je istina. Obojicu to ipak mawe brine od toga {to naziru da i wihova verna publika po~iwe sumwi~avo da podiè obrvu. Vulin i Vu~i} sebe progla{avaju Srbijom, a obja{wewa im vre|aju inteligenciju ~ak i gladalaca Pinka i Hepija. Kao i ina~e kad budu uhva}eni u faulu,

zakliwu se na svojoj svetoj kwizi – poligrafu. Zahvaquju}i wima, poligraf, kao pomo}no sredstvo u istrazi, u potpunosti je dezavuisan i pretvoren u politi~ko sredstvo kojim Vu~i} i Vulin dokazuju da govore istinu i kad laù. n Vu~i}evog sina Danila obezbe|uju pripadnici elitnog bataqona Vojne policije "Kobre". On se vi{e puta slikao sa nekim od qudi iz Belivukovog navija~kog okruèwa. Da li su pripadnici wegovog obezbe|ewa pisali posle svake smene izve{taje svojim nadre|enim o tome {ta su radili i zapazili tog dana i navodili imena qudi za koje je jednostavno napraviti bezbednosnu proveru i da li su o tome obave{tavali kabinet predsednika? - Neko je bio informisan o bezbednosno rizi~nim kontaktima ~lanova porodice predsednika Republike, ali je pitawe da li je bio informisan onaj ko treba i kada. Nije mi te{ko da zamislim da je Vu~i}, kao i svaki roditeq, bio zabrinut zbog dru{tva u kojem mu se sin kre}e. Me|utim, bezbednosno rizi~ni kontakti ~lanova porodice {efa dràve su ne{to vi{e od porodi~ne nevoqe. Ovde je u pitawu stvar potencijalno osteqiva za nacionalnu bezbednost jer predsednik moè da bude predmet ucene.

NEKE JEDINICE VOJSKE SRBIJE SU POPUWENE SA MAWE OD 50 ODSTO n Bili ste na~elnik General{taba, sindikati upozoravaju na odliv kadrova iz Vojske, ~ak je i sama vlast to u jednom trenutku "uvijeno" priznala. Neke jedinice su popuwene sa mawe od 50 odsto. A marketin{ki se, periodi~no, najvquje i uvo|ewe obaveznog sluèwa vojnog roka. - Vlast je svesna da je kadrovski razvalila Vojsku. Marketin{kim trikovima, od neselektivnih, neplanskih i netransparentnih nabavki naoruàwa, preko marketin{kih vojnih ve`bi do povremenih pri~a o vra}awu obaveznog sluèwa vojnog roka vlast poku{ava da zaba{uri stvar. Znaju i oni da ono {to su zapustili evo ve} devet godina te{ko moè da se sredi u kratkom roku, ~ak i kad bi znali kako. Sad bi da resetuju stvar uvo|ewem novog sistema pa da im se uspesi i neuspesi broje od danas. Najva`nije je da im se ne dozvoli da daqe brqaju po sistemu koji ne razumeju i koji ih interesuje samo toliko koliko mogu da ga o~erupaju.

n Kako ocewujete ulazak u desetu godinu vlasti SNS i wenih "saveznika"? - U Vu~i}evoj Srbiji imamo zajedni~ku saradwu pohlepe, nekompetentnosti i bahatosti. Imamo vlast koja koristi kriminalce za suzbijawe uli~nih protesta i zavo|ewe reda na stadionima, slu`be bezbednosti za organizovawe proizvodwe marihuane i pra}ewe opozicionih politi~ara i novinara, vladine avione i diplomatsku po{tu za izno{ewe ke{a iz zemqe, prethodno konvertovanog u devize u namenski gajenim mewa~nicama. Slu~aj Belivuk je Vu~i}eva brqotina koja ubrzava wegovu propast. On je toga svestan i zato je krenuo u mahnitu kampawu pravdawa i skretawa pa`we. Opozicija ne sme da mu dozvoli da se opere. Ne sme da se iscrpquje u me|usobnim nadmetawima i bavqewima sa reìmskim brabowcima. Ovna treba uhvatiti za rogove. Ova vlast je bezbednosno kontaminirana, podlo`na ucenama sa svih strana i kao takva ekstremno opasan rizik za nacionalnu bezbednost Srbije. Posebno u vreme kad se poku{ava ubrzati re{avawe nekih te{kih pitawa kao {to je Kosovo i kada se komplikuju stare teme kao {to je Republika Srpska i otvaraju neke nove kao {to je eksploatacija litijuma i energetska bezbednost… n Slede}e godine su izbori, predsedni~ki i lokalni sigurno, mo`da i parlamentarni. Mislite li da }e slu~aj Belivuk uticati na wihov ishod, pogotovo ako u me|uvremenu po~ne su|ewe? - Afera Belivuk svakako }e se odraziti kako na Vu~i}evu izbornu kalkulaciju tako i na same glasa~e.Ve} je pokrenuta ma{inerija koja od Vu~i}a, glavnog krivca za sunovrat Srbije u kriminalni vrtlog, treba da napravi `rtvu, a traèwe da Vu~i} bude ispitan u istrazi predstavi kao napad na Srbiju. Ovaj put, me|utim, ne}e biti dovoqno da se narodu maù o~i pri~ama o blagostawu i zato je Vu~i} krenuo u kampawu podmi}ivawa bira~a delewem para iz buxeta kao da su wegove. Vu~i} ne}e da u~estvuje u dijalogu vlasti i opozicije pod pokroviteqstvom EU jer mu je, kako kaè, neprihvatqivo da stranci dostave predloge o izbornim uslovima, a u isto vreme prihvata realnost da stranci i wihove slu`be do detaqa znaju za sve wegove prqave rabote. On je navikao da sa ja~im od sebe, pa i sa stranim faktorom, dogovore pravi iskqu~ivo u mraku, van o~iju javnosti. Sa gra|anima Srbije i sa politi~kom konkurencijom nije spreman ni da razgovara, osim sa televizijskih ekrana. S. G.

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija BiHavgust 2020. ^etvrtak 10. -26. decembar ^etvrtak 2021. 7 maksimalno 40 kilograma

ZA^U\UJU]A ZABLUDA ZAPADA:

Talibane bi da slome sankcijama, a nisu mogli ni brutalnim ratom

Talibane nije slomio rat, ali }e ih slomiti sankcije. Ili bar Zapad u to veruje, sude}i prema izjavi ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena da }e podràti sankcije potiv talibana koje namerava da inicira Velika Britanija na sastanku G7. setu Britanski premijer Boris Xonson, koji predsezni-dava grupom u kojoj su i SAD, Italija, Francuska, Nema~ka, Japan i Kanada, sazvao je samit nakon jed-{to su talibani (teroristi~ka organizacija zaten-brawena u Rusiji) preuzeli kontrolu nad celim Avkojaganistanom, a britanski mediji prenose da Velika aweBritanija veruje da bi u G7 trebalo da razmisle o a naekonomskim sankcijama i uskra}ivawu pomo}i ako zatalibani budu kr{ili qudska prava i dozvolili aneda wihova teritorija bude upori{te za militante. a i Komentari{u}i za{to zapadne zemqe misle mat-da }e talibane slomiti sankcije kada ih nije sloqe,mio dvodecenijski rat, diplomata u penziji Zoran e uMilivojevi} kaè da je za~u|uju}e da Zapad nije u~ajizvukao nikakvu pouku iz ~iwenice da je politika kojaintervencionizma i nametawa re{ewa koju je u posve-sledwih 20 godina sprovodio u Avganistanu pretrawupela potpuni neuspeh. TALIBANE NIJE SLOMIO RAT, oliPA KAKO ]E SANKCIJE uje u „Tvrdo zalagawe za politiku sankcija ukazuje wi-na to da Zapad nema u svojim opcijama i politivnakama ni{ta novo da ponudi i to ne samo zbog toga st je{to o~igledno ne razume da se svet promenio, ve} `nai zato {to politi~ke elite koje su na vlasti i wiek-hovi interesi to ne dozvoqavaju. Na àlost, polilnutika sankcija je postala jedino sredstvo sa kojim emeZapad sada nastupa i na globalnom planu, pa smo ne-svedoci da se i za najmawu stvar koja ne odgovara vo iinteresima Zapada odmah uvode nekakve sankcije“, {toprime}uje Milivojevi}. eke Takva politika, uveren je na{ sagovornik, ne umavodi ni~emu i sve vi{e stvara otpor i na globalnom planu, tim pre jer dokazano doìvqava neured-speh u raznim varijantama u kojima je do sada prio`-mewivana. da „Da ne govorimo o Rusiji koju je nemogu}e slomihovti sankcijama, to je potpuno besmisleno i Evropa enu}e to vrlo brzo da prepozna, ali pogledajte Ve-

draulakrevnog imitvu, n u biju. qno agoawu a iz

dijakroa`e, ave isto ci i sve kao nim vo u ima ijom m sa S. G.

Preminuo najvi{i ~ovek u Americi necuelu i jo{ neke slu~ajeve gde je politika sankcija tako|e bila proma{aj. Ostajawe na takvoj politici stvara uslove da i na Zapadu po~iwe da tiwa otpor takvom pristupu i ve} ima misle}ih qudi koji traè da se situacija u Avganistanu stavi na prvo mesto kao opomena da se mora mewati politika i pristup i da se mora prihvatiti ~iwenica da Zapad vi{e nije u poziciji niti da diktira, niti da uspostavqa odnose i sisteme koji iskqu~ivo wemu odgovaraju“, kategori~an Milivojevi}. JALOVA POLITIKA SANKCIJA On je mi{qewa da sankcije talibanskom reìmu ne}e uroditi plodom i dodaje da Zapad, umesto da sa~eka prve poteze talibanskih vlasti i da radi na smirivawu situacije u Avganistanu, usled nedostatka ideja i ozbiqnih politika radi upravo suprotno. „Kada veliki gube oni to ne mogu da shvate i onda primewuju najgora re{ewa kako bi sa~uvali svoje pozicije, poput pritisaka u politi~kim i ekonomskim sferama. Ovo, dakle, li~i na to da Zapad nije svoj neuspeh u Avganistanu prepoznao kao signal da sa dosada{wom politikom ne treba nastupati, ve} nastavqa da i daqe izaziva probleme i nemire u razli~itim oblastima i regionima, u poku{aju da uz radikalnu primenu istih na~ina i sredstava zadrì svoju poziciju. To, me|utim, vi{e nije mogu}e, a Avganistan je najdirektnija i najjasnija potvrda da je svet postao multipolaran i da Zapad vi{e ne moè drugima da diktira uslove funkcionisawa me|unarodnog poretka, a jo{ mawe sprovo|ewe sopstvenih interesa i strate{kih ciqeva“, ocewuje Milivojevi}. Politika Zapada je i omogu}ila povratak talibana u Avganistanu, zakqu~uje Milojevi}, pa bi, da su ikakva iskustva iz toga izvu~ena, pre bilo kakvih pretwi razuman potez bio prvo sa~ekati formirawe tamno{we vlasti i sa kakvom }e politikom oni nastupati.

Najvi{i ~ovek u SAD, visok 2.35 metara, umro je od sr~ane anomalije sa 38 godina u ameri~koj dr`avi Minesoti, objavila je wegova majka na Fejsbuku. Amerikanac ukrajinskog porekla Igor Vovkovinski `iveo je u znaku bolesti, po{to mu je tumor izazivao preterano lu~ewe hormona rasta. Zbog toga se dok je bio dete porodica preselila u Ro~ester, grad na severu SAD poznat po svom razvijenom zdravstvu. „Mali“ Igor, koji je ve} bio visok za svoj uzrast nastavio je da raste uprkos stalnim tretmanima i dostigao rekordnu visinu za SAD {to je potvr|eno u Ginisovoj kwizi rekorda kada je imao 27 godina. Prema Ginisovoj kwizi rekorda najvi{i ~ovek na svetu je Tur~in Sultan Kesen (2,51 metara). Ali najvi{i ~ovek u savremenoj istoriji je Amerikanac Robert Vadlou, koji je dostigao visinu od 2,72 metara. On je tako|e patio od abnormalno visokog lu~ewa hormona rasta. Umro je 1940. sa samo 22 godine.

Vakcinisawe protiv kovida bi}e obavezno u ameri~koj vojsci Vakcinisawe protiv kovida-19 posta}e obavezno u ameri~koj vojsci po{to je ameri~ko regulatorno telo dalo definitivno odobrewe za upotrebu preparata kompanije Fajzer, saop{tio je Pentagon. „Sada kada je vakcina Fajzera odobrena ministarstvo }e objaviti direktivu kojom se nala`e svima u vojsci da se vakcini{u“, rekao je portparol Pentagona Xon Kirbi. Ameri~ka Agencija za hranu i lekove (FDA) je dala puno odobrewe za upotrebu antikovid vakcine kompanija Fajzer/Biontek. Do sada je ta vakcina, kao i druge antikovid vakcine, imala privremeno hitno odobrewe za upotrebu. Ameri~ka vojska je ranije najavila da }e odmah uvesti obavezno vakcinisawe kada vakcina dobije trajno odobrewe.

Kaqewe Ane Brnabi} 8 ^etvrtak 19. avgust 2021. 10. avgust decembar 2020. 8 ^etvrtak 26. 2021.

REPUBLIKA SRPSKA REPUBLIKA SRPSKA

Potcenili su èstinu DODIK: SVETKOVINE KOÎ]U U ÂST: reakcije êkamo Bawalukanekog }e Srba novog Trampa narednih da proglasimo dana biti

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti qutim i odem, ali gde da beìm ulep{anih istina, gde su joj neki d negde ide{ je~i od aplauza, pred narodom? [ta }e re}i pre- qudi sasuli u lice konkretne qu{te poqupci, davi{ se u za- dsednik, a tek onaj fa{ista probleme i pred wom otvorili qajima, gutaju ti obe}awa ko Bo{ko Obradovi} bi jedva do~e- vre}u iz koje je zapahnuo opori lule pred spavawe, a Anu Br- kao da kaè ono wegovo „Gde be- vow korupcije, otima~ine i pohbi} si pustio na ulice Pirota ìiite“? I ostade Ana na prkolepe lokalnih mo}nika i lakoz trunke izliva ne`nosti or- sima da plati cenu rada na tere- mih investitora. I, naravno, da joj nije bilo ninizovano spontanih oboàva- nu i zasluì blagosiqawe svog ca. I umesto da je tamo re{eta politi~kog patrona koji }e joj, malo lako u ulozi strana~ke verdana Uzelac ili neko sli~an kad ga nazove da mu se ispla~e, dete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan visini zadatka, zasreli je ne- re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, teren na koji je ba~ena kao pobadaveì koji nemaju pre~a pos,nego mo`da od pla- bila je za vikend u „privatno-po- ~aj obrnute logike. braneohrabrene reke po Staroj Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) ni i Incka pitaju gluposti. ane i idealista u Te gde su nestale na{e reke? poseti Trgovi{tu i Pirotu kako dak primer politi~kog fenomedenovoj {ta je saadministraciji, zakonom koji je obe- bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim na, prvo postala predsednica o predsednik pre dve godine? du{ama koje joj prebacuju funkcivlade, pa je tek onda krenula da re{no prora~unale, o{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj onersku kampawu. I umesto da traì podr{ku bira~a. Obi~no i.) Te, znate li dasvog se ovde za sedi u sigurnosti sale gde su stvar ide obrnuto: prvo se kancewuju}i snagu i ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani an dan qudima otme dedovina {to je uop{te po~eo da radi. jediduje{ taj strah verovatno neosnovan, Ovo {to me|unarodni pobedi{ postaje{ premijer oàja i potcewuju}i kojidiplomata samo kli- jer upi{e na ivestitora mini hi- ~lanovi Biv{i stranke britanski su SAD posve}ene Dejtonskomi faktor radi vezano za novog pravi{ vladu. glavom ni{ta ne pitaju, sporazumu, ocentrala? Te, znate li da se jemaju naveo da jeiInckova zabrana ~iji je deo i Republivisokog pred- ona tinu reakcije Srba ui RS, Ana je tuali gde da jeste je re{ilasa daobrascem oslu{ne razvovox poka Srpska, dima ru{e predstavnika vodenice upada bila u skladu je postavqena strah stvastavqa odmazdu prema RepubliBawaluka je u znaku 56. Ko~ifermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicunedeqa, i doì- ran se uTimoti ku}e i tako redom. ja doga|aja posledwih zbog politi~kih konsekventra Les ci}evog Srpskoj, alismotre mislim tomekoje zbora, u da okviru koji je miropomazao èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova ukqu~uju}i Bajdenovo izvr{no ci. dolazi kraj. ni Bajdenov }e biti prire|en kulturni stvene mo}i, a ne voqom naroda. noprokr{tewe. ica {to se na Nije menebogat sru~ila, nare|ewe iiimenovawe KristijaNa pitawe kakve }e biti tome poRazlog zbog kojeg je}evisoki M - pad iz matriksa na na i dobila analogno ne{to {to dugo trajagram, }e biti evocirano se}awe Ona je na gotovo vlaBio„ na je to naramandat da sekojim pitala sirota Ana, Trgu iKrajina [mita, ja~e figure od Incka, sledice Inckove odluke i odludstavnik Valentin Incko slim da idealizovane bi suze, ako i sa isteraju, tismi{qala i mo`dakwièvnika se pojavi neki novi najve}eg s ovih prostora. Me|utim, fun-u predwa~ke slike du i funkciju. k je kakav-takav odne, a ne ve~e drame ~ija je misija ograni~i Srbe. parlamenta Republike Srpetnuo zakon o zabrani to bila ve}a garancija uticaj svojih rivala”, JovaTramp, a ako se pojavi, u prvoj U okviru manifestacije, koju Grad Bawaluka kcijom nije dobila i vlast, jer je stvarnosti uda ponor surove real- ke vor krpeqima. Da je ovonegikon~etvrtak odkaè 20 ~asova „Poruka je da su ovako SAD ipitawa wihoviitr- ske uostala vezi sakod op{tom situacijom arencija genocida je utaj {to AmeriBalkanu, nego stalno novi}. godini proglasiti nezaorganizuje ~ast kwièvnika i narodnog ona onog koji je seli nosti bez dirigovanih zatreba {tampu pavelikog da se nau Parku Petar Ko~i}. saveznici krajwi u Bo-programu i bezbedno{}u uSRPSKA Bosni "Zmijaw~e" i Hercecivisnost misle da Srbi guraju Bosnu~lan vewe iz koga autoritet moè da ispadne REPUBLIKA RS, je srpski tribuna, u rekao narednih sedam dana bi}e organizovane Prema uru~ewe nagrade sni ineka da }e oni odlu~iti o sudbii regionu, Les je kazao olapsu i èle to da varnica”, primetio je Do- govini NEuMO@E NESTATI Predsedni{tva BiHspre~e, Milorad izlo`be, kwièvne ve~eri na otvorenom, radiobi}e organizovano petak, 27. avgusta, kada da }e u zemqe”, su pro{lonedeqni doga|aji oddik. istakao ^lan Me|unarodne nezavisne Dodik. nice... Vikend je rezervisan tradicionalne bor- je Les. nio je danas istraìva~ bri- zani Parku Petar Ko~i} biti odràno ve~e posve}eno bikova, kojegeopolitike su planirane za subotu i nedequ 28. mladim ZAKON VALENTINA INCKA komisije za akademija istraìvawe straOn je na tribini pod nazivom Na pitawe kakvo je wegovo govor Srba na poja~an pritisak, skogbe Centra za pesnicima. Sve~ana i uru~ewe iLes, 29. avgusta nakraj zbori{tu DUGO PRIPREMAN dawa Srba u ~in Sarajevu „Inckov zakon – ili mi{qewe o zakqu~ima koje jenagrade" odnosno otvoren prkosa.izme|u oti dodaju}i daSrpske su seu Stri~i}ima. "Ko~i}eve bi}e odràne u subotu, 28. avPosle promocije Ko~i}eve pripovet{ef jugosloven1991. 1995, prof. drovla{}eDarko Taraspad Bosne” ocenio da Krigusta, u Re20.00 u Banskom dvoru, a istog dana plaunepoznate petakNekada{wi usvojio Parlament „Srbii su odbacili mo`da pogre{no prora~unake usledi}e radionica za decu iske odrasle sa vediplomatije Vladislav je da Republika stijan [mit nije visoki predniran je iaJokwièvni program u porti manastira publike Srpske u Bawaluci, wanaskovi} OHR-a i rekao novog visokog predpotcenile èstinu reakcije ziqomjer Sawom dok }e odkojima biti vanovi} oceniopridràvawe je Gomionica. da zakon Va- Srpska ne moèsunestati jer postavnik nemaBaji}, legitimitet, i19.00 se organizoodbija Srbi blokirali a. voqnim prilozima pojedinaca, skih godina i svojevrsni znak stavnika. Planinski masiv Stolovi kovan interaktivni doga|aj "Ko~i} me|u nama -Incka uvijek Novina ove godine je poseban kulturno-umetlentina nije samostalna stoji, a da BiH mo`da moè opistakao da Bosna i Hercegovina iprepoznavawa primena Inckove odluke, ~ine}i korak Razlog zabrane je to {to Bajinstitucija, javnihBosnu preduze}a i „pravoslavne te- dràvu, se sa ju`ne strane izdiè po- }e ili~i zauvijek". Ukoja performansu u~estvovati i grani~ki program na Ko~i}evom ogwi{tu, koji }e biti akcija, ve} ne{to {to je duè stati, iako ne postoji. ne na onu je napisana u britanskog Centra bliè raspadu. Sada SAD i wiova administracija veruje da istraìva~ qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovi{e Kraqeva, manastira @i~e, dona~elnik BawalukeeksperiDra{ko Stanivukovi}. On organizovan ciqem oìvqavawa ogwi{ta vreme pripremano „Prekasno je za ovog kraj Srpske, Dejtonu, da predstavqa za je rekao da jebi to seshovi moraju da uradimo odgovoitaru{ke guraju Bosnu prema kolapsu pozori{ta, - saveznici Predstoji nam da ci,geopolitike najvi{em vrhu ovekako planine, Bawe, sredwovekov}e sa glumcima Studentskog DIS teau Stri~i}ima. Program }e biti organizovan u nepsiholo{ki i politi~ki oslabia mo`da prerano ili je sigurno ment me|unarodne zajednice i da osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 geli grada Magli~a i Ibarske klibio predvidqiv odgovor. re”, naveo je on. da mladih, pokaèu~enicima da se to O[ ne- "Sveti tra Sava" i mali{adequ 29. avgusta prerano od 10.30 uzasaradwi Gradske uprala Republika Srpska u pruàwu raspad Bosne i nikada nije bila rezultat dogoure|ewu. nastojim O~ekujemda dashvatim i to Herbumetara. Inicijator i dozvole nosilac naMe|utim, re, od minulog vikendajeprepoz„Srbi nisu mogli da olerisati”, naglasio Les neobi~nim u nima izstrana. Studija "Roda" perfomansom vesame i Akademije umetnosti Univerziteta u Bawaotpora na udare na osnove cegovine. Republika Srpska ne vora svih de zavr{eno u kratkom roku. Naovog projekta ~ija je ideja nastatqiv je po jo{ jednoj nesvakida odluka visokog predstavnika da vidim {ta SAD i wihovi savi za Tawug. oìvetiNEKOG ko~i}evski duh i podsetiti napostojawa. va`nost luci i Udruèwamoè kwièvnika - osnovu saop{tila je wenog nestati RS na bilo ÊKAMO kon toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinar{woj atrakciji pravoslavnom stoji iz istog razlogaGradska zbog kojeg veznici mogu prakti~no da u~ine Prema wegovim re~ima,za te{ko o~uvawa vrednosti koje se Ko~i} borio. uprava. „Zbog toga je Incko sa svojim sta. kakvih bilo mo}i ~ijih da spoqa{wih NOVOG TRAMPA Tada i}emo kaèmo dru{tvo stu visokom ~ak da 33 metara! jesko-sportsko SADkod guraju - ne mogu da „Gvozdac“ dozvole da nateraju Srbe da se povuku, be}i zakqu~ak su se SAD, Bi}e organizovano ve~e satire, govornice R. N. u trenutku kada daodluka, jer ona iznutra postoji. sam u postojawe Repu-iz zakonom smo uspe{no okon~ali ovaj Kraqeva,u{ao a finasiran je isOvo„Uveren monumentalno znamewe da ohrabrene od strane da spoqni akter blokira wihov kazao je Les. je to geopoliti~ki Sa drugeali strane, Bosna Srpske i to da zemaq}e ona jed-kqu~ivo i ni dràva malo lak pro-i donacijama iodgovaralo dobro- zna~ajan, o blike simbol Hristovih krajwi ciq - nezavisnost”, „Oni ne mogu iznutra nasilnone dapostoji, uklokanog i dana, idealista u Bajdenovoj zapadnim sponzorima rekao Bosne i jekat Hercegovina uz slagawa minimalnih - kaè Milutin Vukosavqeje Les. ne Dodika ili bilo koga drugog, inistraciji, pogre{no pro~lan Odbora za postavqawe {to ne zna~i i da mora nestati. me|unarodnih politi~kih kon- Hercegovine, koji se nalaze u vi}, nesumwivo èleo da je jer u Bosni nema dovoqno straunale, precewuju}i snagu svog krsta na Stolovima. nekoj je vrsti ùrbe da, koliko Povratak izvornom Dejtonu jeste stelacija, biti nezavisna drà- Incko u~ini bi ovo re{io trupa to,moglo a Evropqani to oàja i potcewuju}i èstinu Najvi{i vrh Usovica planski to ne{to mogu}e,kako paralelno re{avaju nihono {tozabi ~uvati neki va, jer BiH nema {ansu i nije pre probleme nego {to koje napusti ne bikako dopustili”, dodao jeu kcije Srba”. je vid izabran bi se ovaj krst, imajufunkciju, u Republi- ionako labave konfederacije BiH, uspela da zaìvi ni masovnom rekao Les, oceniv{i ajvojnom, biv{i britanski zavisnosti od vremenskih prici je Srpskoj, na Kosovuda i u„posamoj biv{i ali diplomata. s obzirom na raspoloèwe politi~komdiplomai finansijvideo i sa okolnih plani~inTo laskawa Karaxi}u Ni{ta se ne moè posti}i poe dodao da }e se je {ira potrebaiza- lika, pre svega bo{wa~ke politi~ke skom akcijom kojajo{ se videti, de{avala vremeni u Srbiji. na Jastrepca, Kopaonika i RuMladi}u te{ko da predstavqaju ku{ajem osnaìvawa opozicije dapro{losti”, ne iskqu~uje mogu}nost da padnih zemaqa da pred jednom elite, a za sada i pripadnika naveo je Dodik. dnika, pa ~ak i klasa sa Prokletija. egzistencijalnu pretwu dràvi”. sa jer je politi~ka (u zajedniRepuSAD morati da naprave kompoja~anom rundom nadmetawa takozvane me|unarodne On je upitao i za{to se ne Once, }ene podse}ati naredne generaSrpskoj) poje mis ili odustanu. novim wegovim rivalima, re~ima, Kinom i poRusi- blici izgleda jedinstvena blizu”, ocenio pri~a o tome da moèmo da Prema cije da su u okolini Kraqeva reakcija, kaè on, ali i Zahtev Tuìla{tva BiH za liti~ko rukovodstvo, ukqu~ujupitawu, naveo je Les. dodaje: jom, {to pre isposluju {irewe ovom Tanaskovi}. Ako bude jedni tako, pored to bidrugih bilo ui odìvimo srpske svetiwe, „Sigurno je se radi sreoR.zasaslu{awe Dodika svog uticaja na prostoru Balka- nastale N. vojeno u BiH. Milorada }i Milorada Dodika, ne negira „Va{ington bida potencijalno adu sa obrascem pona{awa dwovekovni manastiri @i~a i stra{ivawu drugih jer, ako zbog negirawa tragi~nih doga|aenove administracije u ko- ~iwenice o onome {to se dogodi- mogao da sankcioni{e srpsko je Studenica, }e i svedo~iti o Milorad ali Dodik ja u Srebrenici, poku{aj za- u Srebrenici, ~ak i ako odbi- rukovodstvo, ali taj to koji bi mora pred-da se preti drugima - bilo Ru- je lo stradawu vojnika srpske vojske daje izjavu povodom tog nametnustra{ivawa gra|ana Republike veliku eskalaciju i zbog Ukrajine ili Nema~koj ja da upotrebi re~ genocid da to stavqalo poginulih upravo na Stolovima tog Inckovog zakona, ~emu onda Srpske. A kako }e se Dodik odnosilo bi rizik”, istakao je on. Severnog toka II, a zatim opi{e. prilikom povla~ewa u Prvom da se nadaju drugi gra|ani. Sinositi prema tom zahtevu, te{ko Prema wegovom la~ije kada se shvati da sada ne i iz On je kazao da Srbi, tako|e, svetskom N. gurno jeratu. da pored te mi{qewu, pravneR. predproceniti, ali je do vide etiketu genocida kao SADstoji bi morale da deluju same, e da se nametne svoj ove stav”, i politi~ka Dodik teìh situacija izlazio je da }e oko 10.000 qudi togborba. dana biti Nakon vi{e ododosam decenija, Doboj postojawu }e pono- Procena pretwu Republike jer Evropqani ne èle da izaao jekao Les. je do sada uspeo da se odbrani pobednik. a veliku da bi sekrizu sve odvijalo najbosrpskog patrijarha. Dolazak Wegove na ulicama Doboja, Srpske. zovuod biu mogla On vo je ugostiti zakqu~io da bi is-sumwa niza optu`bikoja i saslu{awa, U ovakav epilog ne svetosti, gospodina Porfirija, bi}e na dan Preo- qem redu, angaòvali smo sve raspoloìve snaSrbe da proglase mogao biti isti uzaBosni, pokretawa istraga. Sve nezasu one dekan Fakulteta bezbednost „Ako se zaista radi o geno- navesti braèwa Gospodweg, krsne slave Doboja, ~ime }e ge Policijske uprave i Gradske uprave, uz punu cidnoj tvorevini, onda ona nema visnost, a Rusija bi na~in se aktivno avqaju}i visokomPredrag predstavzavr{ile na isti – ili je u Bawaluci, ]erani}, ovaj praznik dobiti na zna~aju, i osta}e upisan u asistenciju Arhijerejskog namesni{tva SPC. Ve} Tuìla{tvo odustajalo, ili kripodse}a je stav zvani~nilegitimitet i mogla bi biti uki- protivila sankcijama. u jo{koji mawe mo}i,da a Kristijana anale kao jedan od najsve~anijih u istoriji grada sada mogu re}i da smo spremni za ovaj istorijski vi~na prijava odba~ena“. S. G. ka i institucija RS Inckovom nuta”, naglasio je Les i dodao da ita „hendikepiranog” preonego na tri reke. doga|aj - kaè Jerini}. zakonu, odnosno o nametawu zaDolazak patrijarha Porfirija je poseta Gradona~elnik Doboja Boris Jerini} kaè da BILO I TE@IHprva SITUACIJA kona - jasan. ~elnika Srpske pravoslavne nakon da 83 gouz ogromnu radost zbog ove posete, ose}a i veliku obavestio sam Dodik. ]erani} crkve napomiwe ovo, odgovornost, jer prvi dolazak patrijarha Porfidine, kada je na sli~nom, veli~anstvenom doga|a^lan Predsedni{tva BiH formalno gledano, pravni~ko POZIV NA SASLU[AWE ju, boravio patrijarh Gavrilo (Doì}). Tom pririja u Republiku Srpsku i Eparhiju zvorni~ko-tuiz Republike Srpske, Dodik je, pitawe imaVpoliti~ki kontekst DODIKA likom, 18. septembra patrijarh je osve{tao zlansku nailazi na veliko interesovawe ocenio da je u medijskoj kao1938. i ina~e sve {to se de{aAko do saslu{awa do|e, to bi pritom,gra|ana i vernika. novoizgra|eni i Pavla, prvuNa BiH sve sve-Hram va svetih u BiH Petra u javnom diskursu. trebalo da bude ura|eno u skla- javnosti Federacije Nesre}nu devoj~icu kojapatrijarha je preminula odna to-pri~u opravoslavnu crkvupitawe u Doboju, jer bi je do tadamogao bogos-da Pripreme za(4), do~ek traju danima. deno ‘genocidu’, ali kako Dodik du -sa zakonom koji ~ini negirawe tnogtragi~nih udara u automobilu u selu Dowa Piskavica luèwe obavqanoodreaguje u adaptiranoj iz 1884. o ~iwenici na tajku}i zahtev za sadoga|aja u Srebrenici se primarno radi Bawaluke, prona{la je majka pred koja je poku{ala godine. ne Tada{we slavqe ostalo je u se}da da neizabrani stranac moè narodno slu{awe, on kaè da je te{ko ka`wivim, a koji je nedavno ve na~ine dasajojfunkcije pomognedoneo ali je, naàlost, bilo zakone awu da donosi i decenijama. name}e ih, to procewuje . odlazak Visono. Hitna pomo}, koja je brzo do{la, mogla je na to kakav bez obzira wihov sa- Siguran sam da je„On svaki grad Srpskojodluku, imao je taj kojiu donosi ki predstavnik u BiH Valentin o daIncko. konstatuje smrt. veliku èqu da prvi novog patrijarha, ali uz ugosti konsultaciju sa svojim poliParlament Republike dràj bio. Prema neznavi~nim informacijama, u vreme ti~kim pravnim savetnicima. Srpske ga je, me|utim, odbacio, su i wegova i Bo`ja voqai odlu~ili da to bude ZASTRA[IVAWE Da li oti}i da izjavu, donev{i dva svoja zakona. edije majka, koja je ina~e u sedmom mesecu trudupravo Doboj. Mo`da je }e jedan odda motiva bio ili i ]erani} isti~e da gospodina je za RS Porfirija }e na nekida drugi to bude re{aKao uspavqivala ~oveka sa najvi{e prijae, je u ku}i mla|e dete (sina). èqa prvana~in poseta bolno ponovno naisituvati, te{ko je da to ona proceniti, ali zbog negirawa tragi~nih kraju odakle poti~u wegovi roditeqi, koji poKao ivasvakog dana, devoj~ica je u doto vreme odlapovra}awe devoj~icu tek tada je shvatila nijesu u kusa ~estim nametawem zakodo sada je uvek, u nizu teìh siga|aja u Srebrenici, bi aciju reklom iz okoline Dervente, ali moèmo re}i da a u ku}u babe i dede, kojaDodika je 50 metara udaqena }i roditeqa wenog supruga. Krenula je da ju traì na kakva je bila smo u vreme Visokog tuacija izlazio kao pobednik“, o tome, nalogu Tuìla{tva i mi wegov {iri zavi~aj. Kako god, u Doboju wihove. Tako po je bilo i ovaj put, ali se devoj~ica i zatekla ju je u automobilu, bez znakova ìvota predstavnika u BiH Pedija E{- zakqu~io ]erani}. trebalo da saslu{a patrijarha pri~a na izvor. Preobraèwe Gospodweje do~ekujemo zvaniodnoBiH, iskrala i oti{la da se SIPA. igra. Mural dauna. Otuda i ovakva Dodikova S. G. O zahtevu Tuìla{tva javnost je Porf irija na ce izrezultati celog regiona, ukqu~uju}i zvani~nike RS, Iako je u dvori{tu imala mali bazen s vodom i Prvi istrage ukazuju da se devoj~ica zgradi u Doboju sve{tenstvo i verni narod nagla{ava Jerini}. ak, u{la je u otkqu~ano vozilo u kome se igrala igrala u vozilu, koje je bilo parkirano na suncu.

nezavisnost u znaku smotre 56. Ko~i}evog zbora

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli. I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka. Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}. I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin

IDE]E GA POLA SRBIJE:

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

PO^ELO ZVANI^NO ZASTRA[IVAWE SRPSKE:

Kad udaraju na Dodika [TO NAS VI[E DELE, SVE SMO JAÎ: U VERI: {ta narod da o~ekuje UJEDIWENI MALI OBILI]: obeleìlo krsnu UzTrebiwe litiju u Bijeqini obeleèn Ilindan

DOBOJ SPREMAN ZA PATRIJARHA:

Posle vi{e od osam decenija grad na tri reke ugosti}e Wegovu svetost Porfirija

LO DETETA (4) PRONA[LA MAJKA:

evoj~ica se iskrala i oti{la da se igra?

Na dan 14. avgusta ro|en je Spomenko Gosti} Sve~anom liturgijom koju je sluìo episkop zvorni~ko-tuzlanski, slavu grada i Sabornog hrama vladika Fotije, litijom kroz varo{ i lomqewem slavskog kola~a, u - de~ak nasveve~noj straì Sluèwem MZ Jawa u Bijeqini je obeleèn Ilindan, slava crkvene op{tine i Obavqawe sahrana te liturgije premesne Nazajednice. dan 14.iavgusta 1978. godine, ro|en je najmla|i odlikovani bolamewem slavskog rac Vojske Republike Srpske ratu. pou Odbrambeno-otaxbinskom obi~ajima Srpske kola~a u Trebiwu Ro|en je 15. avgusta 1978. u Doboju. Osnovnu {kolu poha|ao je u je proslavqena Maglaju, ali je zbog izbijawa ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini Pravoslavne Crkve krsna slava Sanije zavr{io.

bornog hrama i graGodine 1992, poda Trebiwe, Sveto ~etkom rata, ìveo Preobraèwe. je sa Mile- Borislav Popovi} 0405200602 I majkom ove godine nom u Trebi{wiselu Jovigrad na Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au }i nadomak Maci okupio je veliglaja. je bilo ki brojSelo gostiju sa okruèno naseqima svih strana, koji sa ve}inskim musu sa gra|anima slimanskim stanovTrebiwa proslani{tvom, pa praznik. se ubr- Slavski kola~ zajedno su prelomili episkop vili veliki zo na{lo mitropolit na prvoj Joanikije, episkopi mile{evski Atanasije i Dimitrije, liniji fronta. Na Sergije, gradona~elnik Trebiwa Mirko ]uri}, biha}ko-petrova~ki po~etku ta~niprinc Filip Kara|or|evi} i predsednik Skup{tine Ovo je rata, 134 godina od postojawa crkve Svetog Ilije uGrada Jawi,Drai obegoslav Bawak.aprilu je u mesecu leàvawa slave ove parohije, na kojoj tradicionalno u~estvuju, poU prigodnoj besedi umrla mu je majka, pa mitropolit Joanikije ~estitao je praznik okured parohijana, i brojni gosti iz drugih mesta Semberije i Podriwa. pqenim je ostao vernicima. da ìvi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u Slavi i predsednik Skup{tine Bijeqine, - Nekasujeprisustvovali sre}na ovome Gradu i svimgrada vernima koji granatirawu sela odslava strane tzv. hramu ArmijeiBiH. brojni odbornici, ministar saobra}aja RS, pomo}nik ministra za posu se sabrali sa raznih strana. su mnogi crtali granice, “Dok moja noga ne kro~i na Iako Maglaj, ja ne ovuda idem odavde”, govorio qoprivredu RS, uspe{ni privrednici iz regiona... nisu narod podelili ni Hercegovinu, niratnog Crnu Goru, niistaru Ra{ku, je kada je dobio mogu}nost da iza|e iz uàsa svoj de~a~ki nastavio jevi{e dugogodi{we crkveno kumstvo toPantelija je sve jednoMi}i} iuizgleda {to dele smo ~vr{}i i ja~ipoìvot nastavi Parizu. Nijenas do~ekao da seda vrati usve svoj Maglaj… kojnog gradona~elnika Mi}e Mi}i}a, a kum Mesne zajednice, grado- rekao je mitropilit Joanikije. U ofanzivi muslimanskih snaga na planinu Ozren narod se pona~elnik Bijeqine Qubi{a Petrovi}, naglasio je da je kumstvo Proslavi su prisustvovali princ Filip i princeza Danica Kavukao iz Jovi}a, a Spomenko Gosti} je sa nekoliko vojnika ostao da u ra|or|evi}. ovim krajevima oduvek bilo najve}a ~ast. brani selo. U martu 1993. godine, u granatirawu poloàja srpske vojI pro{le bili smo za ovaj praznik u Trebiwu. Volimoda - -Molimo se godine najeovom svetom mestu, zajedno sa sve{tenstvom, ske, pet vojnika poginulo, a Spomenko je te{ko rawen. Preminuo ovaj grad i ove qude i zaista nam je prelepo u Hercegovini istakla nas Sveti Ilija i daqe okupqa, i da u zdravqu i slozi ìve i staroje 20. marta 1993. u Jovi}ima na Ozrenu, a sahrawen je sa stradalim je Danica Kara|or|evi}. S. G. sedeoci i oni koji su tokom rata ostali bez krova nad glavom, a novi saborcima na seoskom grobqu u Gorwem Uli{waku. zavi~aj prona{li u Jawi. I pored svih neda}a, narod se nije odrekao Odlikovan je Medaqom zasluga za narod. M. T.

[irom Melburna i Viktorije

CRNA GORA

^etvrtak 10. 26. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2021. 9

KRIVOKAPI] O SKUPU NA CETIWU:

Stanite odgovorno iza toga ko je organizator Na neprijavqenom skupu na Cetiwu 4.000 qudi Na neprijavqenom javnom okupqawu koje je odràno na Cetiwu, po proceni Uprave policije Crne Gore bilo je prisutno oko 4.000 gra|ana. Skup je odràn u znak protesta protiv ustoli~ewa Joanikija Mi}ovi} a za mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve (SPC) u zakazanog za 5. septembar na Cetiwu. Kako je saop{teno iz Uprave policije, neta~ne su informacije koje plasiraju pojedini mediji da su gra|ani bili spre~eni da do|u na Cetiwe, gde je odràn skup protiv ustoli~ewa mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija u Cetiwskom manastiru, u organizaciji tzv. Patriotsko-komitskog saveza i uz podr{ku opozicione DPS predsednika Mila \ukanovi}a. Deo podgori~kih medija preneo je da je skup okupio mnogo mawe qudi od o~ekivanog, s obzirom na to da su prisutni do{li iz cele Crne Gore. Skupu je prisustvovao samozvani mitropolit nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve Mira{ Dedeji}, ina~e, ra{~iweni svestenik Srpske pravoslavne crkve, ali i biv{i direktor Uprave policije i \ukanovi}ev aktuelni savetnik Veselin Veqovi}, kao i mnogi drugi funkcioneri i poslanici DPS. Iako se ustoli~ewa mitropolita SPC tradicionalno odràvaju u Cetiwskom manastiru, oni zahtevaju da se taj ~in izmesti u neki drugi objekat na teritoriji Crne Gore izgra|en posledwih decenija ili u sedi{tu SPC u Beogradu. Dominirale su crnogorske zastave, poruke protiv ustoli~ewa Joanikija i pokli~i „Eviva Montenegro“ (Da je ve~na Crna Gora). Skup su podràli gra|ani Podgorice, Danilovgrada i Nik{i}a koji su u velikom broju do{li na Cetiwe. S. G.

Skup na Cetiwu nije bio prijavqen, ali ga je ipak neko organizovao i vreme je da svi stanu u red odgovornosti, poru~io je premijer Zdravko Krivokapi}. On je „Vijestima“ rekao da se u posedwe vreme sve to tretira kao spontano okupqawe, ali ne mo`e spontano da se okupi ~etiri hiqade qudi. „Zna se da sve to i ko{ta i treba u}i u ~itav sistem koji govori o tome da je neko ipak organizator, da je taj organizator to organizovao na na~in da bi podstakao incidente“, rekao je Krivokapi} tokom posete redakciji TV Vijesti, a povodom incidenta na Cetiwu kada su novinarka i kamerman spre~avani da rade. Krivokapi} je rekao da skup koji je organizovan ju~e nije bio niti prijavqen, niti se zna ko je organizator i vreme je da svi stanu u red odgovornosti. „Jer ako vi ne{to ne `elite da prijavite, zna~i ne{to sakrivate. Da se ne bi krili, stanite odgovorno iza toga ko je organizator, kakva skup se o~ekuje i sve ono {to je zakonom definisano. Znam da je Cetiwe jedan od mojih omiqenih gradova, da su Cetiwani predivni qudi i da ovo nije slika Cetiwa nego samo odre|ene grupacije, koja {titi ste~eni kapital kriminalne organizacije

koja ima direktan upliv u {verc koji je karakterisao Crnu Goru“, kazao je Krivokapi}. Dodao je da postoje i oni koji politi~ki i ideolo{ki èle ne{to druga~ije i to je pravo koje mogu da iskaù bilo gde i bilo kada. „Videli ste da, za razliku od prethodne vlasti, mi nikada nijesmo èleli da djelujemo represivno. Smatramo da je prevencija jedini na~in da Crnu Goru u~inimo druga~ijom – da delujemo preventivno i bez sile“, rekao je Krivokapi}. On je podsetio da je Ve}e za nacionalnu bezbednost analiziralo bezbednosnu situaciju u dràvi i poseban akcenat je stavqen na najavqena okupqawa povodom ustoli~ewa mitroplita. „Svi znamo da je u Crnoj Gori sloboda veroispovesti zagarantovana i Ustavom i da je Mitropolija crnogorsko-primorska kanonska crkva u Crnoj Gori da li

to neko tako do`ivqava ili ne to govori o wegovom znawu ili neznawu, ali takav jedan doga|aj koji se de{ava jednom u ~etvrt veka naj~e{}e treba da uka`e da hri{}anska qubav i ono {to je najva`nije, po{tovawe jedni drugih preovlada“. Na pitawe da li }e biti okupqawa 5. septembra i ima li uslova da taj skup bude bezbedan, odgovorio je da su analizirali situaciju i imaju jasan stav po tom pitawu da sve {to se de{ava treba obezbediti u granicama mogu}nostima koje su tom trenutku aktuelne. „Mi smo se opredelili da na dana{woj sednici samo izvr{imo analizu i potencijalne mogu}nosti vezano za taj divni doga|aj prilikom ustoli~ewa mitroplita, da }emo situaciju pratiti, da }e se najverovatnije na slede}oj sednici Ve}a doneti prava odluka. Crkva je ta koja uvek treba da iskazuje odnos prema svim hri{}anima, nezavisno od toga kako se ko nacionalno izja{wava, jer je crkva iznad svih na{ih nacionalnih podela koje su u~inile da mi danas jedni sa drugima i kao bra}a naj~e{}e ne pri~amo. Bra}a treba da se pomire, pomirewe, mir i tolerancija su ne{to {to nema cenu“, poru~io je Krivokapi}. R. N.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ ЗА COVID-19 ЛОКАЦИЈЕ НОВИХ СЛУЧАЈЕВА Постоје нова места изложености коронавирусу (Covid-19). Ако сте посетили било коју локацију током назначених датума и времена, морате да следите здравствене савете о тестирању и карантину. Вести о новим локацијима изложености коронавирусу се непрестано обнављају. Важно је редовно проверавати најновије информације на вебсајту. Проверите сва места изложености коронавирусу на coronavirus.vic.gov.au/exposure-sites

Authorised by the Victorian Government, 1 Treasury Place, Melbourne

10 ^etvrtak 26. avgust avgust2021. 2021. 10. decembar 2020. ^etvrtak 26. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

NEMA^KI AMBASADOR SE PRIDRU@IO DEVENPORTU

KO ^UVA MURATOVO TURBE NA GAZIMESTANU NA KOSOVU POQU

Kasni se sa sprovo|ewem odluke o imovini Visokih De~ana

MAUZOLEJ koji niko nikada nije dirao

Lazarevo je bez Srba posle 1999. godine

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Kada se govori o Gazimestanu na Kosovom Poqu, tri kolometra severno od Pri{tine, prva pomisao je na veliku Kosovsku bitku izme|u srpske i turske vojske te 1389. godine, ali i pomisao na spomenik Kosovskim junacima koji sa 25 metara visine ba{ dominira centralnim Kosovom. Malo je onih, na drugoj strani, koji obrate pa`wu na Muratovo turbe, koje je kilometar vazdu{nom linijom od srpskog spomenika i preko, sada autoputa, Pri{tina - Kosovska Mitrovica. Putokaz za Muratovo turbe je na izlazu iz sela Milo{evo kada se ide iz pravca Kosovske Mitrovice prema Pri{tini. Sa autoputa turbe se ne vidi od novosagra|enih ku}a Albanaca. Naspram turbeta preko autoputa, na strani gde je i Gazimestan, 1999. godine nestalo je srpsko selo Lazarevo. I posledwi Srbi su napustili selo gde je po predawu u Kosovskoj bici stradao srpski knez Lazar. U ure|enoj oazi istorije Muratovo turbe i danas ima posetioca, istina retkih, ali navra}aju. Ono {to je karakteristi~no spomenik, mauzolej caru Muratu, osvaja~u, niko nikada nije dirao niti poku{ao da ru{i. A Kosovom su od Kosovske bitke krstarile razne vojske: austrougarska, nema~ka, italijanska, bugarska ... bilo je toliko ratova na ovom prostoru, pa Prvi i Drugi svetski rat ali Muratovo turbe su svi zaobilazili. Na srpskoj zemqi, tako|e nikada niko od Srba ali ni dr`ava Srbija nije imala bilo kakve namere prema mauzoleju cara Murata.

z Sanija (Xankovi}) Turbedar iz Novog Pazara ~uva Muratovo turbe vi{e od 46 godina z Bilo je toliko ratova i prolazilo toliko vojski Kosovom ali turbe niko nikad nije dirao

Sanija (Xankovi}) Turbedar iz Novog Pazara ~uva Muratovo turbe

IMA POSETIOCA Osmanski sultan car Murat I poginuo je 28. juna 1389. godine u Kosovskom boju a legenda ka`e da ga je ubio srpski junak Milo{ Obili}. Na mestu pogibije sultana cara Murata, centralnom mestu turske vojske u vreme Kosovske bitke 1389. godine, nalazi se Muratovo turbe, gde mu je sin Bajazit podigao mauzolej - turbe. Istoriski izvori tvrde da je na ovom mestu gde je ubijen sultan i gde je prolivena wegova krv, sahrawena i wegova utroba, a da je telo balzamovano i sahraweno u Bursi u Turskoj u Me{ejimauzoleju Murata I. Danas se oko turbeta - koje je najstariji primerak otomanske arhitekture nalaze i grobovi onih koji su o wemu kroz stole}a vodili ra~una - turbedari. Sanija (Xankovi}) Turbedar iz Novog

Milo{ Obili} ubija cara Murata, slika nepoznatog autora

oni ovde `ive i u tradiciji im je da ~uvaju i odr`avaju Turbe.

^UVARI IZ UZBEKISTANA

Verovatno originalni sarkofag sultana Murata u dvori{tu wegovog turbeta u Kosovu poqu Pazara ~uva Muratovo turbe vi{e od 46 godine, ta~nije od 1975. godine. Udata je u porodicu Turbedara, ~uvara Turbeta. Ova porodica turbedara se ranije prezivala Buhara, i do{la je ovde, kako ~uvari turbeta vele iz Uzbekistana, pre oko 500 godina i od tada Muratovo turbe i kara- dud za koji se veruje da je izdanak {am - duda iz Pe}ke patrijar{ije

Sanija nam pokazuje mezar dede Buhare koji je do{ao iz Uzbekistana da ~uva i odràva ovo turbe gde je po wenoj pri~i ovde, ta~no na ovom mestu sultan Murat umro, a rawen je bio na Gazimestanu gde su se vodile bitke. - Osam sati je bio ìv i ovde je umro. Kada je umro wegov sin Bajazit ubrzo je podigao turbe. Kada je podigao turbe, Turbe je prvi posetio francuski putopisac @an Parlen u 15 veku, drugi je bio turski putopisac Evlija êlebija. U to vreme je do{la jedna familija iz Uzbekistana Buhara. I tako deda, deda, deda... i ~uvali su ovo Turbe i po wemu su i dobili prezime Turbedari. Tu su

Muratovo turbe mezari amixa, deda... Turbe je ~uvala i Ai{a Bo{wakiwa. Ona je bila rodom od Nik{i}a i kako je samo ona ovde ~uvala Turbe, to niko nije. Ona je maramicom vrata otvarala kako bi sve bilo pa}, preri~ava istoriju kao da je ju~e bilo Sanija (Xankovi}) Turbedar iz Novog Pazara koja ~uva Muratovo turbe vi{e od 46 godine, ta~nije od 1975. godine. - Ja sam iz Novog Pazara i udata sam u ovu familiju Turbedara i 46 godine ìvem ovde. Sanija, kako kaè, govori staro-turski, bosanski i vodi~ je mnogobrojnim turistima u ovom kulturnom kompleksu. Ona kaè da su do sada ovde samo Turci investirali. Sanija ìvi u ku}ici pored Turbeta - Da, ja sam uvek ovde i ima nas troje koji pokazujemo i ovde radimo, kaè ona.

Turbe vi{e puta renovirano Grobnica sultana koga je ubio Milo{ Obili} preìvela je sve ratove i niko nikada nije dirao turbe niti je imao neke namere prema wemu. Wegovi ostaci netaknuti preìveli sve ove silne vekove i ratove koji su se od tada odigrali na ovim prostorima. Putopisac Evlija êlebija je u 17. veku posetio ove predele, i zabeleìo da je turbe zapu{teno, o grobu niko nije ni vodio ra~una. Tada su se stvari preokrenule, pa je sagra|en zid oko grobnice i zasa|en vo}wak. Popravke su vr{ene i u 19. veku, kada je sultan Abdul Hamid II ~ak izdao nalog da se sagradi i odmarali{te za

posetioce ovog lokaliteta koje se pretvorilo u islamsko svetili{te, od posebne va`nosti za osmanlijsku dinastiju. Za potrebe posete sultana Mehmeda V Kosovu juna 1911. godine, turbe je ponovo sre|eno, postavqena je nova kamena oplata, sagra|ena je i fontana. Kada je Kosovo vra}eno u sastav Kraqevine Srbije tokom Prvog balkanskog rata, Turska se obavezala da }e pla}ati odr`avawe i sve tro{kove vezane za mauzolej. Ovaj ugovor je poni{ten Velikim ratom. U toku 2005. godine izvr{eno je renovirawe turbeta od strane Pri{tine, novcem Republike Turske.

Posetili smo Vukovar kako do govore jeste asimilacija Srba, itd. Za{to bih ja prihvatio da bi na{im ~itaocima pribliìli kako u Vukovaru, tako i u celoj moje dete u vrti}u slu{a takve SRBI IZna{HRVATSKE stvari?! – pita sagovornik. ìvot prose~nog Srbina u Vuko- Hrvatskoj. – Toga svakako ima. Neki Upravo ta propaganda, koja varu danas. Kako su nam ispri~ali lokal- qudi, iz wima znanih razloga, po~iwe od vrti}a, nastavqa se ni Srbi, nije bilo ve}ih proble- prvo po~iwu da se izja{wavaju kasnije kroz osnovno, sredwe i ma do pre nekoliko godina kada samo kao pravoslavci dok srpsku visoko obrazovawe, a u medijima se hrvatska javnost pobunila zbog nacionalnost vi{e i ne pomiwu, dobija kona~ni zamah. da bi ubrzo posle toga po~eli – Ne pro|e nijedan dan da na }irili}nih tabli u Vukovaru. da se izja{wavaju kao Hrvati – nekoj od televizija, ukqu~uju}i i Koliko je Srba u Vukovaru? HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim Podsetimo, protesti i lupawe pri~a nam jedan Vukovarac. Ipak, najve}i problem za Srbe agresorima”. Kako smo to mi agre}irili~nih tabli u Vukovaru na Iako bi trekada jo{ ovde ìvimo stotinakoje Srbi kao mawina kojadana ~ini Za mawe od meseca u Hr-je nedostatak i smaweweposla. broja pripadnika srp- sori uticati, je jedna specifi~nost budu zastupqeni u grad- masrpske godina? Pogledajte samo koje vi{e od tre}ine stanovni{tva ine vatskoj skeda zajednice u Hrvatskoj. }e po~eti popis stanov-balo zajednice u Hrvatskoj – da koji }e,su sve prognoze kaù,skim ustanovama „Nezahvalnoproporcionalno je praviti bilo ka- suvrlo ~esto nemerqivi to najstarije vukovarskefaktori poroimajuni{tva, pravo po~eli 2013. godine. je u odnosu na onajwihovom kve projekcije, nesporno je da dice uti~u na merqive ishode statiudelu uali stanovni{tvu, – kaè nam sagovornik. –pokazati Hrvatskeda vlasti su se izneprethodni iz 2011. godine ukupan svi poznajemo bar nekoliko qudi, stike. Naime, kako }e popisiva~i Srpsko vojni~ko grobqe nadile kada se na popisu iz 2011. to nije slu~aj. broj stanovnika pao ispod ~etiri ~ak i kompletnih familija koje su na terenu ispitivati gra|ane o – Ako ste Srbin i tako se “Aleja” u Vukovaru odine ispostavilo da u Vukovamiliona. Iako je pandemija uspo- u posledwih nekoliko godina mi- dobi, obrazovawu, ekonomskim izja{wavate, vrlo te{ko }ete Daleko od pogleda prolazniru 34,87 odsto populacije ~ine rila kretawa, pa se sada mnogo grirale u pravcu zapadne Evrope, karakteristikama, izvorima prina}i posao. Zbog toga veliki broj ka, skriveno izai ìve Srbi. Bio je to veliki {ok za re|e mogu videti autobusi s mla- {to }e kao posledicu definitiv- hoda, stanovima ku}amaograde, u kojima i nalazi sedo}i srpsko grobqe wih,dim, s obzirom na to da, prema Za-kojiqudi radno sposobnim qudima no napu{ta imati i ovaj pad grad. broja Odlaze pripadnika ìve,.. }e vojni~ko i do u dana{wem a zajednice. Srbima je Procena jo{ teè, pa “Aleja” u Vukovaru. konuodlaze o pravu„trbuhom mawina,zasvaka nacikruhom”, veli-Hrvati, srpske Dràvhrvatskom dru{tvu „{kakqivih” U ovomza monumentalnom spoonalna mawina koja ~ini vi{e od idu i oni. Jednostavno, nema perpitawa gra|ane srpske nacioSrpske institucije nalnosti. uspostavqenom 1994. tre}ine stanovni{tva ima pravo spektive tamo gde ne moète da men-parku, ve} uvelikobrojnih rade prava, zaradite za ìvot – ispri~ali su godine, „îwenica jeste da se srpneki po~iva 26 poginulih na ostvarivawe na{i qudi vi{e ne ose}aju Srna informisawu skih vojnika. “Aleja” je jo{ od izme|u ostalog i pravo da imena nam Vukovarci. bima, saìveli su se s okolinom, gra|ana o va`nosti 1995. godine na meti ekstremiradskih ustanova budu ispisana Odvojene {kole pogotovo u velikim gradovima, a popisa i ojeziku tome da– su Ono po ~emu je Vukovar ranije sta. Vi{e desetina puta spomenii na wihovom kaè na{ i jo{ postoji ta stigma koja prati mnogobrojna bio najpoznatiji u medijima jesu cisrpsku su devastirani, sagovornik. zajednicu, apagrobqe neki neoskrèle Po~inioci jednom Danas,pojedina~na posle mnogobrojnih na- odvojene {kole za srpsku i hr- navqeno. i da izlaze u javnost ni sa usvojom etnisu prona|eni. obja{wasilnih kolektivna protesta, prava u Vukovaru je vatsku decu. Mediji su, pomalo slu~aju ni~kom pripadno{}u”, va Milan \ur|evi}, lokalnog na~elnik Zbog negodovawa ostala jo{ samo jedna tabla sa }i- pateti~no, govorili otoj temi, pripadnika srpske Op{tinestanovni{tva, Biskupija, koja grobqe broji izne navode}i prave razloge za hrvatskog rili~nim natpisom. zajednice u me|u 85 i 90 posto srpskog stanovDok suHrvatskoj table vi{e u vezisimboli~an to. Kao glavni krivci su, po pra- je donekle promenilo prvobitni

Na popisu ne}e svi Srbi smeti da se tako i izjasne

upravo s broj~anim stawem, ka`e Milan \ur|evi}, na~elnik Op{tine Biskupija

ki broj onih koji su ve} oti{li do nog zavoda za statistiku kaè da danas se nisu vratili. Barem ne je iz dve najisto~nije ùpanije trajno. Dok se u delu javnosti sa u Hrvatskoj navodno oti{lo oko zabrinuto{}u govori o ceni koju 75.000 qudi. Odlazili su Hrva}e dru{tvo platiti za ove karte ti, odlazili su Srbi, odlaze svi”, u jednom pravcu, zaboravqa se na kaè Jovan Vlaovi} iz vukovarkolonu qudi koja je ne tako davno skog Zajedni~kog ve}a op{tina, napustila svoje domove U Vukovaru je ostala jo{ samo jedna i ~ijim koje brine za interese srpske zaodlaskom je znatno promewena de- jednice u isto~noj Slavoniji, Batabla sa }irili~nim natpisom mografska slika brojnih krajeva rawi i zapadnom Sremu. Hrvatske. demografskih predstavqani Srbi, trendoiako dokaz netrpeqivosti prema Sr- vilu, Pored Povratak srpskogjavnost stanov-istraìvawa va koji su govore zajedni~ki stada nisvim hrvatbima, ono {to hrvatsku ni{tva koje je devedesetih izbenovnicima Hrvatske, ono {to je vi{e rbe boli jeste to {to toliki ski roditeqi ne èle da wihova glo iz Hrvatske odavno je okon~an. specifi~no za preostale Srbe udeo u broju stanovnika Srbima deca poha|aju nastavu zajedno sa Najve}i broj onih koji su sa za- u Hrvatskoj jeste da je ova poomogu}ava i brojna druga poli- srpskom. la ive`qajima pod rukom i u strahu pulacija starije ìvotne dobi, m ododprava. Mi kaoda nacionalna ti~ka neizvesnosti napustili svoje – odnosno je prose~nimawina Srbin u ala po zakonu imamo na svojHr–domove Zbog toga se sada maksimalu krajevima koje su tradi- Hrvatskoj starijipravo od prose~nog com program za na{u decu. no trude da na slede}em popisu cionalno naseqavali Srbi, nije{kolski vata ili sugra|anina neke druge a}, se vratio. A nakon {to su razne nacionalnosti. A to je va`no ne Danas je situacija takva da na{a bude {to mawe Srba. Prava je ilo „oluje” samo za trenutnu, ve}hrvatskom i za budu}u i daqe u~e po istina da ije„bqeskovi” procenat poharali Hrvata uovedeca ovog novi savremedemografsku jerpredaju biologii{eprostore, ali imsliku, barem Vukovaru mawi od izazovi onog koji se programu, nog hrvatskog dru{tva u~ini}e ja nije zanemariv faktor. Pored e. prikazuje, budu}i da se odre|eni srpski nastavnici. Takva je situsvoje. Smawewe ukupnog broja sta- ovog faktora i onih na koje se u sam broj pripadnika drugih mawina, acija u vrti}u, osnovnoj i sredwoj inenovnika automatizmom }e zna~iti ovim okolnostima te{ko moè

iz razli~itih razloga, izjasnio kao tur-Hrvati – rekao nam je ovaj Vukovarac. tuksu. Asimilacija rci Posebna tema o kojoj svi nera-

{koli. Problem je propaganda koja je prisutna od najranijeg doba. Hrvatsku decu u vrti}u u~e o “srpskoj agresiji”, tra`e od wih da crtaju o{te}eni vodotoraw

ni{tva. Srpske institucije ve} uveliko rade na informisawu gra|ana o va`nosti popisa i o tome da su mnogobrojna pojedina~na i kolektivna prava pripadnika srpske zajednice u Hrvatskoj u vezi upravo s broj~anim stawem. Ipak, uprkos svim naporima institucija i aktivista, i daqe postoji bojazan da se neki ne}e izjasniti kao Srbi. „Niko ko je srpske nacionalnosti ili pravoslavne vere ili govori srpskim jezikom ne bi trebalo da ima problem u Hrvatskoj. S druge strane, to je individualna odluka”, i naizgled. Naime,dodaje 2002.\ur|evi} godine svaka da ovo pitawe nije va`no odpomiwe 26 nadgrobnih plo~a preure|eza {to ostvarivawe razli~inasamo je tako je sa wih skinuta tih prava, ve} da je prvenstveno stilizovana {ajka~a, jer je vukova`no za o~uvawe identiteta. varskim Hrvatima smetalo da u Situacija na istoku Hrvatwihovom gradu neko po~iva ispod ske, me|utim, mnogo je druga~ija ove kape. Tako|e, poru{eni su nego u ovoj dalmatinskoj op{tini bedem i ograda sa uli~ne strane i u nekim drugim krajevima. Naime, izgradwe na istoku privatnih se Srbi poku}a. pravilu radi izja{wavaju kakoborci se ose}aju, Na`alost, onako srpski ni odnosno kao pripadnici danas ne mogu da po~ivajusrpske sazajednice. svim u miru, s obzirom na to da „Srpska zajednica na istoku i daqe preti nasilno fizi~ko Hrvatske je najbrojnija i najho-

izme{tawe “Aleje”, pod pla{tom imovinsko-pravnih odnosa. Okolna sela Posle Vukovara, na{a ekipa se uputila u okolna sela u koji-

Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au êtvrtak 10. 26. decembar êtvrtak avgust 2020. 2021. 11 ma ìvi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

mogenija, oko toga nema dileme. Me|utim, verujem da i tu ipak poni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo stoji nekoliko urbanih sredina u Brdo. Za razliku takva od Vukovara, kojima je stvorena dru{tvetamo je atmosfera druga~ija. na klima da se Srbi boje daSase obra}ajni znaci,kako kaosei ose}aju”, nazivi izjasne onako malobrojnih firmi koje posluju kaè Jovan Vlaovi} i nagla{ava koliko su brojke proizlaze iz ovde, neretko sukoje ispisani }iripopisadok stanovni{tva va`ne.pu{ta licom, se u kafanama „Brojna prava nacionalnih muzika i sluè pi}a iz Srbije. mawina, prvenstveno kolektivLokalno stanovni{tvo je, sana, zavise upravo od rezultata popisa. Banalno re~eno, dobar deo prava crpimo iz na{eg udela u ukupnom broju stanovnika, bilo da je re~ o dràvnom, ùpanijskom ili op{tinskom, odnosno gradskom nivou”, poja{wava Vlaovi}. Samo neki primeri kolektivnih prava koja Srbi mogu ostvariti jesu pravo na ravnopravnu slu`benu upotrebu jezika i pisma na podru~ju jedinice lokalne samouprave ukoliko pripadnici pojedine nacionalne mawine ~ine najmawe tre}inu stanovnika takve jedinice, pravo na formirawe i izbor ve}a nacionalne mawine i predstavnika nacionalne mawiznav{i za dolazak novinara iz ne, pravo na zastupqenost u predBeograda, veoma srda~no regovastavni~kim i izvr{nim telima na lo, o~igledno sre}no {to se neko dràvnom, regionalnom i lokaliznom glavnog Srbije interesunivou,grada te u upravnim i pravojesudnim i za wihove probleme. telima. A sva ova prava – Dosta izli Srbije i ne zna zavise od qudi toga da }e pripadnida ìve u Vukovaru i okoliciSrbi srpske zajednice „prebaciti” zakonom odre|ene ni. A mi smo jo{ tu, ipostotke. nikud ne plaUpravo iz togOvde razloga niramo da idemo. nema instinekih tucije srpske zajednice pod koorvelikih problema, ako izuzmemo dinacijom Srpskog narodnog vije ona de{avawa za Vaskrs – kaè }a sprovode zajedni~ku kampawu nam jedan od me{tana Borova, miinformisawa stanovni{tva. sle}i na incident kada su navi„Kampawa kao primarni ciq

ima ’skidawe straha’, kako kod na{ih sunarodnika, tako i kod preìve. pripadnika ve}inskog naroda. – Posla u gradskim i dràvnim Srbi nisu bauk, Srbi ìve u Hrinstitucijama nasèlimo nema, tako da vatskoj i sve za {to jeste se snalazimo: neko vodi mali da svi se na{i sunarodnici slobodno privatan neko se bavive} poizjasne, a biznis, da se pripadnici inskog naroda isto tako ne boje qoprivredom… Su{tinski, mla~iwenice da s wima ìve Srbi”, dih je sve mawe, ali preìvqavaisti~e Vlaovi}. mo – rekli su nam oni. Name}e se pitawe kakou uveriPosle posete selima okoliti nekog da je dugoro~no bitnije da se precizno i slobodno izjasni nego da mo`da privremeno zadrì neku „sigurnost” za koju veruje da bi je ina~e izgubio. Na{i sagovornici se slaù da je ovo li~no pravo svakog gra|anina. „Svako od nas samo treba da ima pravo da se izjasni onako kako se ose}a, da popis stanovni{tva oslika pravo stawe stvari, ni vi{e, ni mawe. Ako sam ja Srbin, pravoslavac, pripadnik Srpske pravoslavne crkve i govorim i pi{em srpskim jezikom, to nikome ne bi trebalo da smeta. Uostalom, pravo na izja{wavawe o nacionalnoj i verskojkrenuli pripadnosti ni Vukovara, smo stronazad go je li~no pravo. Niko ne moè i u Beograd, sa utiskom da na{i ne sme ni na koji na~in uticati na sunarodnici u ovim krajevima to kako se neka osoba èli izjasamo poku{avaju da ìve normalsniti”, zakqu~uje Vlaovi}. no od svoglipo{tenog rada, ali da Ho}e predstoje}i popis im to ne dozvoqava narativ koji stanovni{tva zaista odraàvaje u hrvatskoj ti stvoren pravo stawe stvari,javnosti te{ko jei proceniti. Mnogo je nemerqivih me|u wihovim kom{ijama Hrvatii subjektivnih faktora koji }e ma. Odre|eni politi~ki krugovi ispoqiti samom frazom postupkuo useSrbiji ~estoubarataju popisivawa. Ono {to jeali jedino “povratku u devedesete”, prisigurno jeste da brojke ne}e biti mere za takve optu`be u Srbiji optimisti~ne. sigurno ne}e na}i. Treba daR.odu N.

ja~i Dinama paradirali ulicama ovog sela skandiraju}i uvrede na ra~un Srba. Stanovnici okoline Vukovara se uglavnom bave poqoprivredom

samo 150 kilometara zapadnije od beogradskog “kruga dvojke” i da se uvere ko zapravo i daqe “`ivi u devedesetim”. S. G.

Preobra`ewe u Zagrebu: ^ovek je stvoren da bude svetlost

ta roje ona.

eos-

da oa-Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru

Na praznik Preobra`ewa Gospodweg veliki broj pravoslavnih vernika okupio se u Sabornoj crkvi u Zagrebu

av lda ve oU ~etvrtak, 19. avgusta, na praznik Preobraèwa Goso- podweg, episkop topli~ki Jerotej sluìo je liturgiju u ta Sabornoj crkvi u Zagrebu, koja proslavqa hramovnu slavu. iSasluìvali su mu izabrani episkopi hvostanski Justin i mar~anski Sava, sa sve{tenstvom Sabornog hrama. Na li-

turgiji je pojao hor pod rukovodstvom Ivane Srbqan. Vladika je u besedi rekao da se Gospod preobrazio da bi pokazao qudima smisao wihovog postojawa – obo`ewe i dodao da je upravo to Bog namjenio qudima jo{ prilikom stvarawa svijeta i prvih qudi. „Na svakoj Liturgiji se de{ava tajna preobra`ewa. Kada se moli ~itava zajednica ispred koje stoji sve{tenik ona priziva da si|e Sveti Duh ne samo na Darove koji se prinose – hleb i vino, nego i na nas i na sve ono {to nosimo sa sobom. Silazi Duh Sveti i osve}uje sve na{e trudove, iscequje sve na{e muke i bolesti. I mi, kada bi nam duhovni

vid bio ~ist, mogli bismo jedni druge na Svetoj Liturgiji da Borovo, veliko srpsko selo nadomak Vukovara vidimo kao {to su apostoli videli Hrista na gori Tavor. Videli bismo da smo svi u svetlosti. Svaki od nas je Hristos i svi zajedno smo Hristos”, kazao je vladika. Pred zavr{etak liturgije episkop Jerotej je blagoslovio gro`|e i slavske darove, koqivo i kola~, a po otpustu je sve{tenstvu i sabranom narodu prenio blagoslove i pozdrave patrijarha Porfirija i ~estitao hramovnu slavu. Slavsko poslu`ewe za sav narod je ove godine, zbog epidemijskih propisa, pripremqeno u dvori{tu Crkvene op{tine Zagreb. S. G.

^etvrtak 26. 2021. 10. avgust decembar 2020.

DRU[TVO

Razgovor s povodom DR NEBOJ[A KUZMANOVI], DIREKTOR ''ARHIVA VOJVODINE'' NOVI SAD

Kwiga 'Usta{ka zverstva' nije obi~na kwiga, to je zbornik autenti~nih dokumenata prevedenih sa nema~kog n Gospodine Kuzmanovi}u, nedavno je objavqena kwiga koja nosi naslov Usta{ka zverstva. Moète li nam ne{to vi{e re}i o kwizi? - Jeste, iz {tampe je iza{la krajem 2020, tako da je wen put i ìvot me|u ~itaocima prakti~no po~eo ove godine. U pitawu je zbornik dokumenata, a kwiga obuhvata odabir arhivske gra|e i to: 165 dokumenata i 63 fotografije, koje je priredio dr Milan Koqanin, istori~ar i stru~wak za teme iz Drugog svetskog rata. Ta dokumenta su do sada bila nepoznata akademskoj i {iroj javnosti. Dokumenta su prevedena sa nema~kog originala na srpski jezik. Ona autenti~no svedo~e o najve}im stradawima i usta{kim zverstvima 1941. i 1942. godine, posebno nad srpskim narodom. Hvala vam {to preko va{ih novina imam priliku da promovi{em ovu va`nu istinu, sobzirom na to da su to dokumenta nema~ke provenijencije. Nastajala su u nema~kim obave{tajnim organima - u Slu`bi policije i Slu`bi bezbednosti. Dakle, nema~ki okupator je stvaralac ovih dokumenata. I to im daje na objektivnosti. Ovo }e svakako doprineti da se {to vi{e na{ih gra|ana u Srbiji, ali i {irom sveta upozna sa dokumentima koja belodano svedo~e o doga|ajima 1941–1942, u takozvanoj Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, koja je bila plod usta{ke i fa{isti~ke ideologije. n Za{to je ova kwiga toliko zna~ajna? - Zato {to ovo nije jo{ jedna od uobi~ajenih kwiga koje se pojavquju i koje govore o raznim problemima, odnosno doga|ajima kakvi su i stradawe qudi u Drugom svetskom ratu. Ova dokumenta su nastala u vreme kada su zlo~ini vr{eni, dakle u realnom vremenu. Kada su usta{ki vojnici za vreme postojawa NDH ~inili zlo~ine nad Srbima, Jevrejima i Romima, nema~ki obave{tajni organi su ~inili zapisnike i prikupqali dokumenta o tim zlo~inima za svoje vi{e nadle`ne organe. Ovo nisu dokumenta pisana ~etrdeset pete, ~etrdeset {este, kada su komunisti~ki pobednici pisali istoriju i kada oni koji daju izjave, svesno ili nesvesno, po se}awu daju izjave koje ne moraju biti istinite. n U kwizi se nalaze dokumenta koja do sada nisu bila dostupna na{oj javnosti, ~ija su to dokumenta i o ~emu svedo~e? - Ovde imamo priliku da ~itamo, odnosno prou~avamo originalna dokumenata iz nema~kih obave{tajnih organa, iz Abvera, Gestapoa i drugih nema~kih okupacionih obave{tajnih organa na prostoru NDH, i na prostoru biv{e Jugoslavije odnosno na teritoriji dana{we Republike Srbije, kada su nema~ki obave{tajci prikupqali ta dokumenta. Me|u tim dokumentima se nalaze dokumenta koja svedo~e o prvom velikom zlo~inu na prostoru biv{e NDH, koji se desio na podru~ju Bjelovara, kada je za Vaskrs 28. aprila 1941. godine, zna~i ve} dvadesetak dana posle osnivawa NDH, po~iwen veliki zlo~in nad srpskim narodom, gde je pobijeno dve stotine Srba, civila, seqaka iz sela Gudovac pored Bjelovara. Ovo nisu izve{taji kog su sa~inili partizanski ili komunisti~ki organi posle Drugog svetskog rata, nego nema~ki obave{tajni organi i ta dokumenta su izvori prvog

reda, ne samo istori~arima, nau~nicima i stru~noj javnosti, nego mogu biti polazna osnova i za istra`ne organe. n O ~emu svedo~i ova kwiga? - Ona svedo~i o usta{kim zlo~inima nad Srbima, Jevrejima i Romima na prostoru NDH. Izme|u ostalog i o tome da je od Osijeka, Tewe, Bobote, Trpiwe, Br{adina (sve srpska sela), pa do Zemuna, pobijeno na hiqade qudi (i dece), pre svega Srba, ali i Roma nad kojima je po~iwen genocid, sa spiskovima onih koji su nestali. Ne znam da li vi znate da je u srpskom selu Bobota, kod Vukovara, odakle i ja poti~em, do pre po~etka Drugog svetskog rata ìvelo oko pet stotina Roma i da su skoro svi pobijeni: Mo`da je ostao jedan ili dva ~lana romske zajednice. Se}am se kao dete da smo tu ulicu zvali Cik sokak i da je u woj bio Ramo Ciganin, kako smo ga zvali. U toku tog rata na celoj teritoriji NDH, dvadeset osam hiqada Roma je ubijeno. U~iweno je istrebqewe romskog naroda – genocid koji je po~inila usta{ka dràva. Prema zvani~nom popisu iz 1948. godine, u Socijalisti~koj Republici Hrvatskoj je ìvelo svega ~etiri stotine pedeset qudi romske nacionalnosti. n Za{to je sve ovo jako bitno, moète li pojasniti na{im ~itaocima? - Zato {to se u posledwe vreme u hrvatskoj istoriografiji pojavquju revizionisti~ke tendencije. Izme|u ostalih postoji ''Udruèwe za istraìvawe trostrukog logora Jasenovac'', koje èli da dokaè da je logor Jasenovac postojao u Drugom svetskom ratu, a da su posle Drugog svetskog rata tamo stradali hrvatski vojnici, usta{e i domobrani i da je Jasenovac 1948. sluìo za hrvatske zato~enike sa Golog otoka. Ovo je notorna neistina. Jer postoje originalne fotografije iz 1945. godine gde se vidi da je logor Jasenovac potpuno uni{ten. Hrvatski revizionisti Jasenovac èle da predstave kao radni logor, a ne kao koncentracioni logor. Ta se revizionisti~ka pri~a sprovodi ve} desetinu godina i to je veoma opasno. Naàlost ovde nisu samo u pitawu Hrvati, jer ima i nekoliko Srba, koji rade protiv sopstvenog naroda, ~ak ima i onih Srba ~iji su preci stradali u logoru i koji poku{avaju

istinu da zamene neistinom. I ako niste znali da vam kaèm da je u hrvatskoj vojsci pa i usta{ama, tokom Drugog svetskog rata bilo trinaest generala koji su bili etni~ki Srbi. Zato kaèm da se za istinu treba boriti svaki dan, a najboqi na~in je da na videlo iznosimo ovakva dokumenta. Sva ova dokumenta su digitalizovana i ona se nalaze na sajtu Arhiva Vojvodine, tako da svaki na{ gra|anin, svaki ~ovek iz celog sveta i svaki va{ ~italac moè da ih pogleda i da se uveri u wihovu autenti~nost na na{oj veb stranici www.arhivvojvodine.org.rs. Pored toga smo ih od{tampali u pet stotina primeraka koliki je tira` ove kwige i prosledili u 180 biblioteka u Srbiji. Za prevo|ewe ovih dokumenata sa srpskog na engleski jezik dobili smo podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije, na{eg osniva~a, Pokrajinske vlade AP Vojvodine - gospodina Igora Mirovi}a, kao i predsednika dràve gospodina Aleksandra Vu~i}a. Dobili smo podr{ku i blagoslov vladike ba~kog gospodina Irineja i vladike slavonskog gospodina Jovana. Monahiwa Marija iz manastira Jasenovac je oslikala ovu ikoni~nu sliku koja krasi korice, i jedna je u nizu slika sa izlo`be „Sveti novomu~enici jasenova~ki u svetlosti Vaskrsewa”. n Jesu li va{a istraìvawa o ovim stra{nim zverstvima zavr{ena i koliko ta~no dokumenata imate prevedenih sa nema~kog na srpski jezik? - Sva na{a istraìvawa vezana za ova dokumenta smo priveli kraju. Ima oko ~etiri stotine {ezdeset dokumenata i oko {est stotina pisama. Ugledni istori~ar dr Milan Koqanin je u kwigu ''Usta{ka zverstva'' uvrstio 165 dokumenata (i 63 fotografije). Na{ je zadatak da ih iznesemo pred lice javnosti. I zato hvala i vama na podr{ci. Zamislite kakva su sve zverstva po~iwena nad srpskim narodom, da su se ~ak i neki Hrvati, pisanim putem, obra}ali nadbiskupu Alojziju Stepincu, opisuju}i stra{ne zlo~ine nad srpskim narodom u NDH. n Da li ste ovu kwigu poslali na neke va`ne svetske adrese? - Da, jesmo. Na mnoge. Pored ostalih

ovu smo kwigu poslali Rimskom papi Francisku u Vatikan. Moram da vam ukaèm na moje veliko ~u|ewe kada mi je sam papa odgovorio i zahvalio na kwizi i da }e me pomiwati u svojim molitvama. I da }e kwiga biti u wihovoj biblioteci i govoriti o zlo~inima koji su se dogodili. To je za mene zaista veliko i prijatno iznena|ewe, a ovakva vrsta literature dolazi na tako va`na mesta, kao {to je Vatikanska biblioteka. Kwigu smo poslali i u Va{ington, u Kongresnu biblioteku, ali i u Centar za istraìvawe holokausta u Va{ingtonu, zatim u nema~ke biblioteke, u Izrael, u Rusiju... Na{ plan je da ovu kwigu prevedemo na engleski, hebrejski i ruski jezik, kako bi bila dostupna qudima u celom svetu a posebno u Izraelu i Rusiji. Time nastavqamo na{u misiju. Ovde se nalaze dokumenta iz 1941/42. godine, u kojima se nalaze imena `rtava i imena zlo~inaca. Samo da naglasim da naslov „Usta{ka zverstva”, nismo dali mi kao èqu da budemo senzacionalni, to je naslov koji je tom dosijeu dala nema~ka Obave{tajna slu`ba, koja je te zlo~ine istraìvala i koji smo mi preuzeli kao naslov za kwigu. n I za kraj, recite gde i kako se moè nabaviti kwiga i imate li neku poruku za Srbe koji ìve u Australiji? - Kwiga je dostupna svima u digitalnoj formi na sajtu Arhiva Vojvodine. A za va{e ~itaoce, moju sabra}u Srbe u dalekoj Australiji, èlim da prenesem poruku qubavi, bratstva i razumevawa. Hvala vam {to niste zaboravili svoju otaxbinu i svoj srpski narod. Pokazuje se da {to ste daqe to vi{e brinete i volite rodnu grudu. A Srbi iz Australije su u svojoj qubavi prema Srbiji i svom narodu najrevnosniji. Vi ste na{ ponos. Znajte da bez izu~avawa stradawa na{eg naroda u Prvom i Drugom svetskom ratu i usta{kih zlo~ina i sagledavawa svih specifi~nosti i brutalnosti „usta{kog kona~nog re{ewa” svetska istoriografija Drugog svetskog rata nije potpuna. U tom smislu, neophodno je da istina u|e u kolektivnu memoriju ~ove~anstva i da kroz kwige i dokumentarne filmove, ostane trajni zapis kao opomena i obaveza da se se}amo da usta{ka NDH vi{e nikada ne sme da se ponovi.

Skoro nisam videla nekog ko je na funkciji direktora a da je tako vredan u svom poslu kao vi, hvala vam na izdvojenom vremenu i `elim vam puno sre}e u daqem radu. Hvala vam na lepim re~ima i hvala vama jo{ jednom na prilici da ~itaocima Srpskog Glasa predstavimo na{ rad i na{a istra`ivawa. Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

LEPA SRBIJA

^etvrtak avgust 2020. 2021. 13 ^etvrtak 10. 26. decembar

KAO DEÂK NIJE IZBIJAO IZ [UME: Danas poznaje ~ak 400 biqaka i jedan je od najtraènijih travara u Srbiji! Travar Mom~ilo Antonijevi} (41) poznaje i sakupqa oko 400 biqaka. Ovaj momak, ispri~ao je i da laska sebi kad kaè da je ~ovek mlad sve dok svakodnevno u~i. Umesto poslom travarstvo radije naziva pozivom ili opredeqewem, jer mu je ono, kako kaè, na centralnom mestu u ìvotu. Kako se biqke sakupqaju cele godine, a leto je najva`nija sezona brawa, Mom~ilo ih je posledwih meseci sakupqao na Zla-

Travar Mom~ilo Antonijevi} (41) : ôvek je mlad sve dok svakodnevno u~i taru, Zlatiboru, Kosmaju i u Ov~arsko-kablarskoj klisuri. Ove godine je prvi put organizovao dvomese~nu {kolu poznavawa lekovitog biqa „Biqarnica“, pa je sa polaznicima subotom i{ao u brawe i upoznavawe sa lekovitim biqkama na nekoliko lokaliteta u blizini Beograda. Septembar }e, kaè, provesti na istoku Srbije: na Rtwu i u Lazarevom kawonu. Ovaj Uì~anin je 2013. godine pokrenuo jutjub kanal „Snaga biqa“ i istoimeni sajt, koji su u posledwih osam godina dobili na stotine hiqada pregleda i posetilaca iz svih krajeva sveta. Snimaju}i video-snimke o biqu Mom~ilo je u Srbiji postao jedan od prvih autora sadràja koji se bavi travarstvom u digitalnom svetu. On je spojio novinarsku profesiju za koju se {kolovao i qubav prema lekovitom biqu, koje mu je hobi od trinaeste godine. „Youtube kanal Snaga biqa je moj svakodnevni posao koji je, uz edukaciju o lekovitim biqkama, pravac na kom planiram da ostanem. Pored proizvoda koje plani-

ram za 2022. godinu, èlim da fitoterapiju, spojim sa turizmom i da qudima uz znawe i prakti~nu nastavu o lekovitim biqkama pokaèm i predivne prirodne lepote na{e zemqe kojih, hvala Bogu, ima na svakom koraku“, rekao je Mom~ilo. Na pitawe da li je korona pribliìla qude prirodi i da li mu se javqaju u potrazi za lekom iz prirode, Mom~ilo odgovara da je sve vi{e qudi poèlelo da vreme provodi u prirodi i da nau~i ne{to o biqkama, drve}u, divqem vo}u i pe~urkama. „Epidemija nam je skrenula pa`wu na jednu veoma va`nu stvar – da biqke prvenstveno treba da budu mo}no oru`je kojim ~uvamo zdravqe, dobra preventiva i blag ne{kodqiv lek koji nam pomaè da na{ organizam funkcioni{e besprekorno. êsto se javqaju qudi koji imaju problem sa varewem, sa nervoznim crevima i bolovima u èlucu. êste su i urinarne infekcije, nervoza, nesanica i ko`na oboqewa.” „Kao u svemu i u le~ewu biqem postoji moda. Trenutno su veoma popularni slatki pelin, kora rujevine i zova.“ Da se troje wegovih predaka bavilo travarstvom, Mom~ilo je saznao od ro|ake koja je pravila rodoslov po ènskoj liniji. „Iako sam samouk, verovatno je bilo i te kosmi~ke, genetske niti. Moja porodica ima ku}u na Zlatiboru, a na toj planini sam provodio mnogo vremena i stekao osnovno znawe o biqkama. Uvek sam znao gde ima {umskih jagoda, na kojoj strani treba traìti pe~urke i vrlo brzo sam nau~io da sakupqam biqe koje smo uvek imali u ku}i: divqu nanu, maj~inu du{icu, kantarion, hajdu~icu, travu ivu – kaè ovaj Uì~anin i dodaje da svoj po~etak vezuje za kwigu Le~ewe biqem Jovana Tucakova. „Pravim ~ajeve, meleme, tinkture, eliksire, rakije travarice, vina sa lekovitim biqkama, ali i prirodne farbe za kosu. Naredne godine }u se potpuno posvetiti pravqewu lekovitih proizvoda.”

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pruàwem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pruìti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu ìvota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

Svako jutro Mom~ilo po~iwe obaveznom {oqom ~aja. Vrstu ~aja mewa tokom godine, a trenutno pije vranilovu travu. Ta biqka je poznata po sna`nom antisepti~nom dejstvu na gram pozitivne i gram negativne bakterije, izaziva~e infekcija u organima za varewe, disawe i mokrewe. „Ova biqka smawuje znojewe, pa je posebno zgodna za leto. Ima i fantasti~an ukus, pa sam je ~esto koristio u receptima koje sam ovog leta kuvao i fotografisao za Divqi kuvar, zbirku recepata od divqeg, lekovitog i samoniklog biqa koja izlazi u novembru. Tokom dana pijem i tinkturu od lekovite gqive hrastova sjajnica (poznatije kao rei{i) koja fino pode{ava na{ imuni sistem i poma`e nam da ostanemo zdravi. Za kraj dana biram {oqu ~aja od

mati~waka koji smiruje, opu{ta i pomaè da lak{e utonemo u san“, kaè Mom~ilo. Nedavno je po~eo da objavquje i fotografije jela od samoniklih biqaka ~ije recepte }e napisati u svojoj novoj kwizi. Jedan od wih je planinski doru~ak sa gavezom, jajima i slaninom. „Re~ je o jednom specifi~nom kuvaru, sa kulinarskim receptima koji nisu preterano komplikovani, a u kojima se obavezno koriste lekovite, divqe i samonikle biqke. Recept su formulisani tako da svako moè relativno lako da ih pripremi, da jela budu ukusna, zdrava, i da se pove}a stepen divqine u na{oj kuhiwi, jer samoniklo biqe koristimo zanemarqivo malo“, dodao je Mom~ilo Antonijevi}. M. T.

65 uuu KLIF RI^ARDS PRILAZI ZDRAVKU ^OLI]U PRED NASTUP NA EVROVIZIJI:

Svi|a mi se tvoj glas, ali ni{ta ne razumem…

U vreme one velike Jugoslavije, visok plasman na{ih predstavnika na Evroviziji je bio retkost, osim pobede splitske “Rive” u zaostavnom vremenu zajedni~ke dràve. Jedan od takvih, rezultatski neuspe{nih, bio je i nastup Zdravka ôli}a u Luksemburgu 1973. godine. ôla je sa pesmom “Gori vatra” podelio 15. i 16. mesto sa predstavnicom Francuske (osvojili po 65 poena) od ukupno 17 takmi~ara.

Ali, ôli je ovo takmi~ewe ostalo u lepom se}awu. On je o tome svojevremeno govorio u intervjuu: “Jako lepo se}awe. Ja u crvenom odelu u pozori{tu u Luksemburgu. Imao sam jo{ tri odela koàrskog kombinata iz Visokog. Tu je bio jedan od mojih idola Klif Ri~ard koji je pevao za Englesku”, rekao je ôla, dodaju}i da je imao prilike da razgovara sa svojim idolom. “Kratko, pred izlazak, bio je ispred

mene. Rekao mi je: ‘I like your voice but I don’t understand your song.’ On je to pomno pratio. Gledao sam wegove filmove sa [edousima. Imao sam i kasnije malu komunikaciju s wegovim timom. Gledao sam wegove koncerte u Hamersmit Odeonu u Londonu. Snimao sam tada u Londonu pa smo Brega i ja oti{li da ga gledamo”, rekao je ^ola. R. N. lll U slede}em broju: [ta je Paspaq 1989. godine govorio o San Antoniju

}

eki ki ki i tne ne ne e ili li Pi{e: Pi{e: li i ori Pi{e: ri Pi{e: Pi{e: Sa{a Jankovi},Melburn Melburn Sa{a Jankovi}, ri Pi{e: iohPi{e: ohSa{a Jankovi}, Melburn Sa{a Jankovi}, Melburn Sa{a Jankovi}, Melburn h-oSa{aJankovi}, Jankovi},Melburn Melburn koSa{a oSrpsku zajednicu zajednicu uu AustraliAustraliSrpsku ji, dvadesetog avgusta pro{le ji, dvadesetog avgusta pro{le niKao verni ameri~ki saveznik iigodine, uu sedamdeset sedamdeset tre}oj -e- Australija vegodine, ii tre}oj nije mnogo razmi{qaegodini ìvota, napustio je je jedan - la, ku, godini ìvota, napustio jedan kada je pre dvadeset godina ku, Novi plan plan federalne~lanovlade u, Novi federalne vlade , od na{ih najeminentnijih tan od Novi na{ih najeminentnijih ~lanou plan rat protiv avganistanNovi plan federalne vlade an u{la federalne vlade Australije Nacionalnog kaan Australije ii Nacionalnog Nacionalnog kanbava: Petar Kozlina. Bio je je skoro skoro skih talibana i Al-Kaide. Tava: Petar Kozlina. Bio Australije i kaaAustralije i Nacionalnog kaabineta o izlasku iz aktuelne - da{wi bineta o izlasku iz aktuelne dve decenije predsednik Festisa sobom sobom i nema nema nameru ni da je je australijski predsednik dve decenije predsednik Festibineta iz aktuelne sa iizlasku nameru ni da bineta ooiiizlasku iz aktuelne sa sobom nema nameru ni da je zdravstvene krize, mogao bi da sa sobom nema ni da je zdravstvene krize, bi da revala srpskog filma umogao Australiji ostavqa, ni da nameru jebio poklawa aod ni evlade Xon Hauard je jedan vala srpskog filma u Australiji ostavqa, ni da je poklawa a ni zdravstvene krize, mogao bi da krize, mogao bi eostavqa, ni da jeje ~uvenoj poklawa ni -e- zdravstvene se sumira uvolonter jednoj ~uvenoj êr~iostavqa, ni da poklawa aada ni mese sumira jednoj êr~ida deli. ida neumorni Mitropoliprvih lidera u svetu koji je iskajejedeli. deli. ise neumorni volonter Mitropolisumira uujednoj jednoj ~uvenoj êr~iese sumira u ~uvenoj êr~ida je da je deli. lovoj re~enici. U britanskom ica I sa takvim bagaòm bagaòm „nesrelovoj re~enici. britanskom je svoju australijsko-novozelandske ca je I sa takvim „nesrezao podr{ku australijsko-novozelandske lovoj re~enici. UU britanskom britanskom ca sa takvim bagaòm „nesrere~enici. UAmerikancima ada lovoj II sa takvim bagaòm „nesreparlamentu 1940. godine Vin}ne politi~ke princeze“ iVinpreparlamentu 1940. godine Srpske pravoslavne crkve. Svi da }ne politi~ke princeze“ prei pridruìo im se u tom ratu. No, Srpske pravoslavne crkve. Svi parlamentu 1940. godineiiiVinVinda }ne politi~ke princeze“ pre1940. godine a parlamentu }ne politi~ke princeze“ pre~no ston êr~il je izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa koji narod, no koji su Petra poznavali nikad ston êr~il je izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa koji narod, da je su tada neko obi~nim koji Petra poznavali nikad no ston êr~il je izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa kojiAmerinarod, oan- ston je izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa koji narod, ane}e iêr~il dobar deo ~lanstva SNS-a ponuditi samo krv, znoj n- kancima avam i dobar deo ~lanstva SNS-a ga ne}e zaboraviti jer bioznoj je to vam ponuditi samo krv, znoj ii rekao da }e nakon dve ga zaboraviti jer bio je to na i dobar deo ~lanstva SNS-a vam ponuditi samo krv, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ponuditi samo krv, znoj iiuu ako ba{ nepobe}i miri{e, Ana se na{la na{la ko vam suze“. Naravno, ne pravim nikaba{ iivelikog ne miri{e, Ana se ~ovek velikog srca, humanista i decenije iz Avganistana suze“. Naravno, ne pravim nikako ~ovek srca, humanista i ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u o i suze“. suze“. Naravno, neAna pravim nikaba{ i Naravno, ne miri{e, se na{la u ne pravim nikavrtlogu najnovije politi~ke kami bez vrtlogu najnovije politi~ke kamkvo pore|ewe izme|u êr~ila i patriota koji je mnogo u~inio za ikakvog uspeha i uz ogromnu kvo pore|ewe izme|u êr~ila vrtlogu najnovije politi~ke kampatriota koji je mnogo u~inio za ii kvo vrtlogu najnovije politi~ke kamkvo pore|ewe izme|u êr~ila ii pore|ewe izme|u êr~ila i pawe u kojoj moè pro}i samo kao pawe u kojoj moè pro}i samo kao na{eg predsednika vlade Skota srpsku zajednicu, a s pravom pocenu, verovatno niko normalan paweuupredsednika kojojmoè moèpro}i samo kao na{eg predsednika vlade Skota srpsku zajednicu, apro}i svlade pravom popawe kojoj samo kao na{eg Skota ena bosa po trwu koje ni~e naSkota dnu kopredsednika vlade na na{eg bosa po trwu koje ni~e na dnu koMorisona, jer su oni sli~ni kona intervenciju ne bi podrào. stao ipo Australijanac godine. bosa trwu koje ni~e na dnu koMorisona, jer su oni sli~ni a tu stao i Australijanac godine. bosa po trwu koje ni~e na dnu koMorisona, jer su oni sli~ni koana rita isu{enih staroplaninskih Morisona, jer su oni sli~ni kona rita isu{enih staroplaninskih na rita isu{enih staroplaninskih liko slon mi{. Ono {to se se nakon dve decenije rezultati Bio je ro|eni Beogra|anin, aop- I rita isu{enih staroplaninskih liko iislon slon iimi{. mi{. Ono {to Bio je ro|eni Beogra|anin, liko Ono {to se reka. p- liko ii slon ii mi{. Ono {to se reka. preka. su zaista poraàvaju}i. Ameriku ali je u Australiju do{ao vrlo iz pomenutog plana jasno moè reka. ali je u Australiju do{ao vrlo iz pomenutog plana jasno moè da. Ana, iako iakoplana tako jasno izgleda, ne iz pomenutog pomenutog plana jasno moè a. je Ana, tako izgleda, ne moè a. Ana, tako izgleda, ne ta potpuno neuspe{na avantu. iz rano sajeiako roditeqima, jo{ kao videti jeiako dapoliti~ki nas o~ekuje jo{ mnoAna, tako izgleda, ne rano sa roditeqima, jo{ kao videti da nas o~ekuje jo{ mnolaakumulira kapital za videti je da nas o~ekuje jo{ mnoaakumulira politi~ki kapital za videti je da nas o~ekuje jo{ mnoaakumulira politi~ki kapital za - ra ko{tala vi{e odje 2kapital triliona akumulira politi~ki za de~ak. Wegov otac je bio porego vi{e neizvesnosti, novih „zade~ak. Wegov otac bio porego vi{e neizvesnosti, novih „zaunpredstoje}e izbore da ima takngo vi{e neizvesnosti, novih „zapredstoje}e izbore -da da imataktakvi{esaneizvesnosti, novih „zanpredstoje}e izbore da ima tak- je go dolara ~ak 300 predstoje}e izbore --miliona ima klom Korduna, odakle poti~e kqu~avawa“ inastavka nastavka ekonomklom saili Korduna, odakle poti~e rje kqu~avawa“ nastavka ekonomvuulogu, ulogu, vaqda bi bila nadonaje kqu~avawa“ vu ulogu, vaqda bi bila na nakqu~avawa“ iiAmeri~ki ekonomi nastavka ekonomvu vaqda bi bila na nae vu ulogu, vaqda bi bila na nalara dnevno. magazin ipredwa~koj prezime Kozlina (po tamo{woj tamo{woj skog propadawa. Setio samse se i eli iskog prezime Kozlina (po predwa~koj izbornoj listi da skog propadawa. Setio sam se li izbornoj listi da propadawa. Setio sam li predwa~koj izbornoj listi da skog propadawa. Setio sam se iii i Forbs predwa~koj izbornoj listiDugi da je Kozjak precizno izra~unao planini Kozjak ire~enice mestu Dugi jo{ jedne ~uvene re~enice leplanini i mestu jo{ jedne ~uvene lejo{jejedne jedne ~uvene re~enice lejo{ ~uvene re~enice leda to vi{e od neto bogatstva Dol), dok mu majka bila poregendarnog britanskog premijera, Dol), dok mu jeje majka bila poregendarnog britanskog premijera, gendarnog britanskog premijera, gendarnog britanskog premijera, Xefa Bezosa, Elona Maska, Bila klom izimao Vrawa, sa juga juga Srbije. klom iz Vrawa, sa Srbije. UU kojije je imao vrlo dobar smisao koji vrlo dobar smisao koji vrlo dobar smisao koji jejeimao vrlo dobar smisao Gejtsa iimao 30 je najbogaAustraliji jedana{wih zavr{io sredwu Australiji zavr{io sredwu tijih ameri~kih milijardera

ca, a, ,a, aiii i

mo mo oo ove ve e e buu-uNaa-akrr-rmo o omo vaj vaj aj j roo-oqee-ewe e ewe

ski i ki i t, uuuu rii-inii-iRuu-uija. a. .a. raa-aeva a va a ree-eaiiii oiooo ke e ke e a ma ama om m om m N. .N. N.

Kaqewe Ane Ane Brnabi} Brnabi} Kaqewe

Rame za slobodu Rame Kozlinu Se}awe na Petra Australija u Avganistanu – (1947-2020) dve decenije patwe i bola 14 êtvrtak êtvrtak 19. 19. avgust avgust 2021. 2021. 14 10. avgust decembar 2020. 14 êtvrtak 26. 2021.

{kolu ii ekonomski ekonomski fakultet fakultet i i {kolu kasnije decenijama uspe{no rakasnije decenijama uspe{no radio uu bankarsko-finansijskom bankarsko-finansijskom dio sektoru Komonvelt Komonvelt banke. banke. Wegov Wegov sektoru nesebi~ni rad na svim ìvotnim nesebi~ni rad na svim ìvotnim poqima prepoznale prepoznale su su ii austraaustrapoqima lijske vlasti vlasti koje koje su su mu mu 2019. 2019. lijske godine dodelile dodelile presti`no presti`no priprigodine znawe Orden reda Australije. znawe - Orden reda Australije. Petra sam sam upoznao upoznao jo{ jo{ vrlo vrlo Petra brzo po po mom mom dolasku dolasku uu AustraAustrabrzo liju, pre pre jedanaest jedanaest godina godina uu liju, Melburnu. Bili smo u redovnom Melburnu. Bili smo u redovnom kontaktu sve sve do do wegove wegove smrti, smrti, kontaktu skoro da da nije nije bilo bilo Uskrsa Uskrsa ili ili ii skoro Boì}a da da se se nismo nismo ~uli ~uli makar makar Boì}a na kratko kratko telefonom. telefonom. Posledwi Posledwi na put uìvo, uìvo, sreli sreli smo smo se se na na SrpSrpput skom festivalu festivalu uu Sidneju, Sidneju, fefeskom za humor. humor. Kad Kad mu mu je je jedna jedna èna èna za bruara 2019. godine. I nije èna bilo za humor. Kad mu je je I jedna èna bruara 2019. godine. nije bilo za humor. Kad mu jedna jednom prilikom prilikom rekla: rekla: „Gospo„Gospojednom nimalo slu~ajno da da sam tog tog ~ovejednom prilikom rekla: „Gosponimalo slu~ajno sam ~ovejednom prilikom rekla: „Gospodine, pijani ste“. On je odgovodine, pijani ste“. On je odgovoprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, ka toliko cenio i po{tovao od dine, pijani ste“. On je odgovoprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, ka toliko cenio i po{tovao od dine, pijani ste“. On je odgovoprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, rio: „Gospo|o, vi Ona, ste ru`ni ja privu~e glasa~e. zapravo, rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni aaod ja zajedno! Naravno, niko odpotrowih odra|uje darovani ibio ve} potroprvog dana. Petar je bio jedan odra|uje darovani i ve} rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja prvog dana. Petar je jedan rio: „Gospo|o, vitrezan“. ste ru`ni a od ja odra|uje darovani iga, ve} potro}u ujutru biti Mo`da odra|uje darovani i ve} potro}u ujutru biti trezan“. Mo`da {eni mandat. I ako kojim slunije potro{io ni cent svog imuonih retkih qudi koji je plenio {eni mandat. I ako ako ga, kojim kojim sluonih retkih qudi koji je plenio }u ujutru biti trezan“. Mo`da }u ujutru biti trezan“. Mo`da {eni mandat. I ga, slu{eni I ako kojim slubi tomandat. bila ipo{tovawem najboqa skrivena ~ajem, zadrì iliga, dobije neku bi to bila najboqa skrivena }stva ve} je to sve uglavnom od dobrotom iiiipo{tovawem prema ~ajem, zadrì ili dobije neku dobrotom i prema bi to bila najboqa skrivena ~ajem, zadrì ili dobije neku bi to bila najboqa skrivena ~ajem, zadrì ili dobije neku poruka ovog „revolucionarnog“ drugu va`nu va`nu funkciju, to sigurno sigurno ameri~kih poreskih obveznika. poruka ovog „revolucionarnog“ drugu funkciju, to svakom svom sagovorniku. Uvek je svakom svom sagovorniku. Uvek je poruka ovogfunkciju, „revolucionarnog“ drugu va`nu va`nu to sigurno sigurno poruka ovog „revolucionarnog“ drugu to plana australijskih vlasti. I ne}e biti nafunkciju, osnovu podr{ke koVi{e od 3.500 vojnika ratne plana australijskih vlasti. I ne}e biti na osnovu podr{ke kobio spreman da saslu{a i da da sapobio spreman da saslu{a i poplana australijskih vlasti. I ne}e biti na osnovu podr{ke koplana australijskih vlasti. I ne}e nasutra osnovu podr{ke koju }e }ebiti sama zavrediti, ve} opet neko }e se mo`da i otrevezni~ke koalicije poginulo je u ju sama zavrediti, ve} opet neko }e se sutra mo`da i otremalo tiho ali iskreno razgovara malo tiho ali iskreno razgovara ju }e }e }e sama zavrediti, ve} opet neko }e seonog sutra mo`da otreju sama zavrediti, ve} opet neko se sutra mo`da ii otremilo{}u koji kampawu odrazniti, ali }e mnogi naàlost Avganistanu od ~ega dvenaàlost tre}ine milo{}u onog koji kampawu odrazniti, ali }e mnogi sa neskrivenom empatijom. Bio je milo{}u onog koji kampawu odrasa neskrivenom empatijom. Bio je zniti, ali }e mnogi naàlost milo{}u onog koji kampawu odrazniti, ali }e mnogi naàlost |uje za zaostati oboje, odnosno zamnogo celu |uje oboje, odnosno za celu Amerikanaca. zauvek ostati ru`ni. jedan od onih qudi koji nije zauvek ru`ni. |uje za oboje, odnosno za celu jedan od onih qudi koji nije mnogo |uje zaostati oboje, odnosno za celu zauvek ostati ru`ni. zauvek ru`ni. stranku. Wu ne bira narod, nego stranku. Wu ne bira narod, nego IVreme bilo jesu ve} odavno poznaVreme koje je pred nama izglegovorio, ali su dela bila uvek ta stranku. Wu ne bira narod, nego koje je pred nama izglegovorio, dela bila uvek ta stranku. Wu ne bira narod, nego Vremeali koje je pred nama izgleVu~i}. Vreme koje je pred nama izgleVu~i}. to talibane odnosno tada dada da ne donosiwegovu mnogo nade, jer Vu~i}. koja susu krasila wegovu li~nost. da da ne donosi mnogo nade, jer Vu~i}. koja su krasila li~nost. da da ne donosi mnogo nade, jer I da da rezultat napredwaka na da da nerezultat donosi mnogo nade, jer I rezultat napredwaka na muxahedine stvorili iuprkos obu~avaI da napredwaka na australijske vlasti uprkos toSvih ovih godina, posebno sam I da rezultat napredwaka na australijske vlasti toSvih ovih godina, posebno sam australijske vlasti uprkos topredstoje}im izborima zavisi australijske vlasti uprkos topredstoje}im izborima zavisi li Amerikanci u Pakistanu osampredstoje}im izborima zavisi talnom fijasku aktuelne stracenio wegov anga`man trud predstoje}im izborima zavisi talnom fijasku aktuelne stracenio wegov anga`man ii trud od wenog wenog anga`mana i doprinodoprinotalnom fijasku aktuelne straod anga`mana talnom fijasku aktuelne stradesetih godina pro{log veka, od wenog anga`mana iipandemije, doprinotegije u borbi protiv pandemije, od wenog anga`mana i doprinoda se Festival srpskog filma tegije u borbi protiv da se Festival srpskog filma uu sa, uzeo bih lepe pare na kladiotegije borbi protiv pandemije, sa,uzeo uzeo bihoni lepe pare nakladiokladiotegije protiv pandemije, kada suuu borbi im bili potrebni za sa, uzeo bih lepe pare na kladiosa, bih lepe pare na inici, daqe srqaju dubqe u samoizosamoizoAustraliji (FSF) odrì i ostaostai daqe srqaju dubqe u samoizoAustraliji (FSF) odrì i a \ilas i kompanija bi i daqe srqaju dubqe u nici, \ilasdubqe kompanija bi i daqe uSovjeta samoizonici, \ilas kompanija bi gerilsku borbu protiv u nici, aaaisrqaju \ilas iiiod kompanija ne jedan od najva`nijih najva`nijih kulturlaciju iodustali bez ikakve vizije dabi se ne jedan od kulturlaciju bez ikakve vizije da se odavno odustali bojkota. odavno odbojkota. bojkota. laciju iodustali bez ikakve vizije da se laciju i bez ikakve vizije da se odavno odustali od bojkota. Avganistanu. No i pored te ~iweodavno od nih doga|aja srpskoj zajednici. kona~no zaustave. Novi fedeRanko Pivqanin nih doga|aja uu srpskoj zajednici. kona~no zaustave. Novi fedeRanko Pivqanin kona~no zaustave. Novi fedeRanko Pivqanin kona~no zaustave. Novi fedenice, Amerika i weni lideri Ranko Pivqanin Preuzeo je predvi|a festival tek treralni plan predvi|a postepeno Preuzeo je festival tek treralni plan postepeno ralni plan plan predvi|a postepeno ralni predvi|a imali su svoje razlogepostepeno za napad }e godine od wegovog osnivawa otvarawe zemqe ka spoqnom }e godine od wegovog osnivawa otvarawe zemqe ka spoqnom otvarawe zemqe ka spoqnom spoqnom na Avganistan 2001. godine. Bila otvarawe zemqe ka (2001) i bio bio je vi{e pozvan da svetu tek kada procenat vakci(2001) itek je vi{e pozvan da svetu tek kada procenat vakcisvetu kada procenat vakcije to su{tinska prekretnica za svetu tek kada procenat vakcipomogne, jer jer je je ta ta manifestacimanifestacipomogne, brojne vojne intervencije koje }e

PRODAJAIIIIUGRADWA UGRADWASVIH SVIHVRSTA VRSTA PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA PRODAJA PRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA PRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA NADGROBNIH SPOMENIKA PLOÂ NA NADGROBNIH SPOMENIKA IIPLOÂ PLOÂ NA PRODAJA I SPOMENIKA UGRADWA SVIH VRSTA NA NADGROBNIH NADGROBNIH NADGROBNIHSPOMENIKA SPOMENIKAIIIIPLOÂ PLOÂNA NA NADGROBNIH SPOMENIKA PLOÂ NA TERITORIJISPOMENIKA MELBURNAIIOKOLINE. OKOLINE. NADGROBNIH PLOÂ NA TERITORIJI MELBURNA OKOLINE. TERITORIJI MELBURNA TERITORIJI TERITORIJIMELBURNA MELBURNAIIIIOKOLINE. OKOLINE. TERITORIJI MELBURNA OKOLINE. TERITORIJI MELBURNA Ikako OKOLINE. Dolazimona naku}nu ku}nuadresu adresu kako bivam vam Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam Dolazimo bi Dolazimona naku}nu ku}nuadresu adresukako kakobi bi vam vam Dolazimo olak{ali celokupnu proceduru. Dolazimo na celokupnu ku}nu adresu kako bi vam olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali proceduru. olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu celokupnu proceduru. proceduru. olak{ali

POZOVITEMILANA MILANA@IVANI]A @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A POZOVITE POZOVITE MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A NATELEFON TELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 NA 0432223099 NA TELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099

[irateritorija teritorijaMelburna Melburnaiiiokoline! okoline! [ira teritorija Melburna [ira teritorija Melburna [ira [ira teritorija Melburna [ira teritorija Melburna okoline! [ira teritorija Melburna i okoline! Kompletdokumentacija dokumentacija---dozvole dozvoleza Komplet Komplet dokumentacija dozvole za ugradwu ugradwu Komplet za ugradwu Kompletdokumentacija dokumentacija----dozvole dozvoleza zaugradwu ugradwu Komplet dokumentacija dozvole za Komplet dokumentacija dozvole

Obavqawe sahrana sahrana Obavqawe po obi~ajima obi~ajima Srpske Srpske po Pravoslavne Pravoslavne Crkve Crkve [irom Melburna [iromMelburna Melburna ii Viktorije [irom [irom Melburna Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 BorislavPopovi} Popovi}0405200602 0405200602 Borislav Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: Email:info@slavicorthodoxfunerals.com.au info@slavicorthodoxfunerals.com.au

AUSTRALIJA AUSTRALIJA

Gre{na ti Gre{na ti du{a, du{a, Vu~i}u. Vu~i}u. Ti Ti Gre{na ti Vu~i}u. Ti kadGre{na negde ide{ je~i aplauza, ti du{a, du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od od aplauza, kad negdepoqupci, ide{ od pqu{te davi{ se kad negde ide{ je~i je~i od aplauza, aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se uu zazapqu{te poqupci, davi{ se grqajima, gutaju obe}awa ko pqu{te poqupci, davi{ se uu zazagrqajima, gutaju ti ti obe}awa ko grqajima, gutaju ti ko pilule pred pred spavawe, aa Anu grqajima, gutaju ti obe}awa obe}awa ko pilule spavawe, Anu BrBrpilule pred spavawe, aa Anu Brnabi} si sipred pustio na Pirota pilule spavawe, Anu Brnabi} pustio na ulice ulice Pirota nabi} si pustio na Pirota bez trunke trunke izliva ne`nosti ornabi} si pustio na ulice ulice Pirota bez izliva ne`nosti orbez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih oboàvabez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih oboàvaganizovano spontanih oboàvalaca. I I umesto umesto da re{eta ganizovano spontanih oboàvalaca. da je je tamo tamo re{eta laca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an laca. I umesto da je tamo Gordana Uzelac ili neko re{eta sli~an Gordana ili neko na visini visiniUzelac zadatka, je Gordana Uzelac ilizasreli neko sli~an sli~an na zadatka, zasreli je nenena visini zasreli neki visini daveìzadatka, koji pre~a na zadatka, zasreli jeposneki daveì koji nemaju nemaju pre~aje poski daveì koji nemaju pre~a posla daveì nego brane brane po ki kojireke nemaju pre~a plaposla nego reke po Staroj Staroj plala nego brane gluposti. reke nini i pitaju pitaju la nego brane reke po po Staroj Staroj plaplanini i gluposti. nini igde pitaju gluposti. Tei gde su na{e nini pitaju gluposti. Te su nestale nestale na{e reke? reke? Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom obeTe gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji koji je je obeTe, {ta je sa koji je }ao{ta predsednik pre Te, je sa zakonom zakonom kojigodine? je obeobe}ao predsednik pre dve dve godine? }ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo neiskusnoj }ao predsednik prese dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde ovde za za Ani.) Te, li da ovde jedan Te, danznate qudima Ani.) znate li otme da se sededovina ovde za za jedan dan qudima otme dedovina jedan danna qudima otme jedan dan qudima otme dedovina dedovina upi{e ivestitora mini ii upi{e na ivestitora mini hihiupi{e na mini hiiidrocentrala? upi{e na ivestitora ivestitora mini drocentrala? Te, se Te, znate znate li li da dahise drocentrala? Te, znate da drocentrala? znate li li da se se qudima ru{e vodenice ii upada qudima ru{e Te, vodenice upada qudima ru{e vodenice ii upada qudima ru{ei vodenice upada im se se uu ku}e ku}e redom. im i tako tako redom. im se se ku}e i redom. im uu ku}e i tako tako Kako nema reka, aa otkud Kako nema reka,redom. otkud ova ova Kako{to nema reka, aa otkud ova Kako nema reka, otkud ova bujica se na mene bujica {to se na mene sru~ila, sru~ila, bujica {to se na sru~ila, bujica {to na mene mene sru~ila, mora da da se sirota Ana, mora sesepitala pitala sirota Ana, mora da se pitala sirota Ana, mora da se pitala sirota dok je smi{qala kakav-takav oddok je smi{qala kakav-takavAna, oddok je smi{qala smi{qala kakav-takav oddok je kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo kongovor krpeqima. Da je ovo kongovor krpeqima. Da je kongovor krpeqima. Da pa je ovo ovo ferencija za da naferencija za {tampu {tampu pa da se sekonnaferencija za ferencija za {tampu {tampu pa pa da da se se nana-

qutim ulep{anihistina, istina,gde gdesu sujoj jojneki neki qutim ii odem, odem, ali ali gde gde da da beìm beìm ulep{anih ulep{anih istina, gde su qutim ii odem, da sasuli uu lice konkretne pred narodom? [ta }e preulep{anih istina, gde sujoj jojneki neki qutim odem, ali ali gde da beìm beìm qudi sasuli lice konkretne pred narodom? [tagde }e re}i re}i pre- qudi qudi uu lice pred [ta }e re}i ii pred wom otvorili dsednik, aa tek onaj qudi sasuli sasuli lice konkretne pred narodom? narodom? [ta }e fa{ista re}i prepre- probleme probleme pred womkonkretne otvorili dsednik, tek onaj fa{ista probleme ii pred wom dsednik, aa tek fa{ista iz jeje zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi do~eprobleme pred wom otvorili otvorili dsednik, tek onaj onaj fa{ista vre}u iz koje koje zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva jedva do~e- vre}u vre}u iz zapahnuo Bo{ko Obradovi} bi do~ekorupcije, otima~ine pohkao da ono „Gde bevre}u iz koje koje je je zapahnuoiiopori opori Bo{ko Obradovi} bi jedva jedva do~evow korupcije, otima~ine pohkao da kaè kaè ono wegovo wegovo „Gde be- vow vow otima~ine ilakokao ono „Gde belokalnih ii lakoìiite“? I Ana prkovow korupcije, korupcije, otima~ine ipohpohkao da da kaè kaè ono wegovo wegovo „Gde be- lepe lepe lokalnih mo}nika mo}nika ìiite“? I ostade ostade Ana na na prkolepe lokalnih ìiite“? I Ana prkoinvestitora. sima da cenu lepe lokalnih mo}nika mo}nika ii lakolakoìiite“? I ostade ostade Ana na na tereprko- mih mih investitora. sima da plati plati cenu rada rada teresima da cenu I, naravno, nu ii zasluì svog mih investitora. sima da plati platiblagosiqawe cenu rada rada na nateretereI,investitora. naravno,da dajoj jojnije nijebilo bilonininu zasluì blagosiqawe svog mih I, naravno, da nije ninu i zasluì blagosiqawe svog malo uuulozi strana~ke politi~kog patrona koji }e joj, I,lako naravno, dajoj joj nijebilo biloveninu i zasluì blagosiqawe lako ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e svog joj, malo malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, dete na agitatorskom zadatku, dete na agitatorskom kad nazove da mu ispla~e, jeje to wu mutan re}i „Sre}ne rane, juna~e“. dete naza agitatorskom kad ga ga nazoveti da mu se se ispla~e, jer jer to za wu nepoznat nepoznatizadatku, izadatku, mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. jer to za nepoznat iipobamutan re}i „Sre}ne juna~e“. jejeba~ena kao Predsednica vlade, dakle, jer jejena tokoji za wu wu nepoznat mutan re}i „Sre}ne ti ti rane, rane, juna~e“. teren na koji ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, teren teren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-poteren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-po- ~aj obrnute logike. obrnute logike. bila uu „privatno-poBrnabi} je, liti~koj“ {ta to ~ajAna obrnute logike. bila je je za za(vikend „privatno-poAna Brnabi} je,naime, naime,kao kaorereliti~koj“ (vikend {ta god god to zna~ilo) zna~ilo) ~aj Ana Brnabi} je, kao liti~koj“ (( {ta to zna~ilo) primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu ii Pirotu kako Ana Brnabi} je,naime, naime, kaorereliti~koj“ {ta god god to Australiju zna~ilo) dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu Pirotu kako dak je rat u dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu ii Pirotu kako postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta dakprvo primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu Pirotu kako na, na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila ustasitnim sitnim na, postala predsednica bi, usta sitnim Avganistanu ko{tao oko vlade, pa jeje tek krenula du{ama koje joj funkcina, prvo prvo postala predsednica bi, vaqda, vaqda, zapu{ila usta sitnim vlade, padeset tekonda onda krenulada da du{ama kojezapu{ila joj prebacuju prebacuju funkcivlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkcitraì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. I umesto da vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkcitraì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. I umesto da milijardi dolara ili ide prose~no traì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. I umesto da stvar obrnuto: prvo se kansedi u sigurnosti sale gde su traì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su stvar ide obrnuto: prvo se kanstvar ide obrnuto: prvo se kansedi sigurnosti sale gde diduje{ iiide{ na pa preko we disciplinovani stvar ide obrnuto: prvo se kansedi uuputa sigurnosti sale gde su su dolara 500 miliona godi{we. Sa suprugom Milicom diduje{ ide{ naizbore, izbore, paako ako preko puta weoko disciplinovani Sa svojom svojom suprugom Milicom diduje{ i ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani diduje{ i ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani pobedi{ postaje{ premijer ii ~lanovi stranke koji samo klipobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo kliKozlinom, koja je tako|e veliki Kozlinom, koja je tako|e veliki U prevodu to zna~i, da je Australija pobedi{ postaje{ premijer ii ~lanovi stranke koji samo klipobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo klipravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, dobrotvor i humanista, Petar dobrotvor i humanista, Petar pravi{ vladu. maju glavom iidani{ta ne pitaju, vladu. majuje ne pitaju, Ana je tu gde jeste postavqena ona re{ila oslu{ne vox pou najboqem slu~aju, tih para godi{we Ana je tu gde jeste postavqena ona jeglavom re{ila dani{ta oslu{ne vox po- odjejepravi{ neumorno radio i pomagao neumorno radio pomagao ii Ana gde jeste ona re{ila oslu{ne vox poAnajejetu tuaustralijsko-novozegde jesteipostavqena postavqena ona je jei{etala re{ila da da po- Eparhiju fermanom svemogu}eg sultana puli, na ulicu doìfermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala naoslu{ne ulicu ii vox doìEparhiju australijsko-novozemogla dajest gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ii doìfermanom svemogu}eg sultana puli,svoje i{etala na ulicu ulicu doìkoji jeje miropomazao èzlom sopvela vatreno, to vodekoji miropomazao èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vode- landsku SPC. Posledwe dve landsku SPC. Posledwe dve koji jejemo}i, miropomazao èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vodekoji miropomazao èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vodestvene a ne voqom naroda. no kr{tewe. stvene mo}i, a ne voqom naroda. no kr{tewe. novih savremeno opremqenih decenije Petar i Milica su zadecenije Petar i Milica su zastvene mo}i, a ne voqom naroda. no stvene mo}i, a ne voqom naroda. no kr{tewe. kr{tewe. Ona je na gotovo dobila i vlaBio Ona je na gotovo dobila i vlaBio je je to to pad pad iz iz matriksa matriksa nana- jedno bili prisutni na skoro jedno bili prisutni na skoro Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa nabolnica je na gotovo dobila ifunvlaBio je toidealizovane pad iz matriksa nadu funkciju. Me|utim, sa funpredwa~ke slike du iiOna funkciju. Me|utim, sa predwa~ke idealizovane slike svim doga|ajima srpske svim va`nijim doga|ajima srpske du iiva`nijim funkciju. Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike du funkciju. Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike kcijom nije dobila i vlast, jer jeje stvarnosti u ponor surove realkcijom nijeuudobila i vlast, jerda stvarnosti u ponor surove real- zajednice Australiji. Bilo zajednice Australiji. Bilo kcijom nije dobila iikoji vlast, jer jeje stvarnosti uu ponor realkcijom nijekod dobila vlast, jerda stvarnosti ponor surove surove realona ostala onog je seli nosti bez dirigovanih pitawa ii su ona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa kao organizatori, ona ostala onog koji nosti prisutni kao organizatori, onaprisutni ostala kod kod onog kojijejeseli seli nosti bez bez dirigovanih dirigovanih pitawa pitawa ii su

nisanih dostigne 70 odsto ukunisanih dostigne 70 odsto odstoSRBIJE: uku- iii hospitalizovanih, hospitalizovanih, kao kao iii rast rast GAPa POLA VIDE]E nisanih dostigne 70 ukukao nisanih dostigne 70~ak odsto uku- umrlih i hospitalizovanih, hospitalizovanih, kao i rast rast VIDE]E GA POLA SRBIJE: pne populacije. populacije. ni onda od kovida. Na primer, pne Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, pne populacije. populacije. Pa pne Pa ~ak ~ak ni ni onda onda umrlih umrlih od od kovida. kovida. Na Na primer, primer,

u~esnici u~esnici ili ili donatori, donatori, uvek uvek su su otvorenog otvorenog srca srca davali davali svoj svoj dodoprinos ii iskrenu Zato prinos iskrenu podr{ku. podr{ku. Zato Postavqawe nedosti`nih Postavqawe nedosti`nih Postavqawe nedosti`nih je srpska zajednica u celini wePostavqawe nedosti`nih je srpska zajednica u celini weciqeva uu ìvotu moè ponekad ciqeva ìvotu moè ponekad ciqeva uu ìvotu moè ponekad govim odlaskom mnogo izgubila. ciqeva ìvotu moè ponekad govim odlaskom mnogo izgubila. imati efekte, jer imati pozitivne pozitivne efekte, jer imati pozitivne efekte, jer Srpska pravoslavna crkva je imati pozitivne efekte, jer Srpska pravoslavna crkva je }e nas ~esto motivisati da se }e nas ~esto motivisati da se ti ne{to iz ovog ratnog fijaska 2009. godine nagradila Petra }e nas ~esto motivisati da 2009. nagradila Petra }e nasgodine ~esto motivisati da se se trudimo i borimo vi{e. Ipak, s trudimo inajvi{im borimo vi{e. Ipak, ss koji wenim gra|anima apsoluti Milicu priznawem, voqnim prilozima pojedinaca, trudimo i borimo vi{e. Ipak, i Milicu priznawem, voqnim prilozima pojedinaca, trudimo inajvi{im borimo vi{e. Ipak, s druge strane slepo verovawe da voqnim prilozima pojedinaca, druge strane slepo verovawe da no nije doneo ni{ta dobro? Po voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a iIIda dodelom Ordena Svetog Save druge strane slepo verovawe da institucija, javnih preduze}a i dodelom Ordena Svetog Save II druge strane slepo verovawe }e ti isti nedosti`ni ciqevi institucija, javnih preduze}a mom mi{qewu, vrlo te{ko jerii }e ti isti nedosti`ni ciqevi institucija, javnih preduze}a qudi dijaspore. reda, za wihovu vi{egodi{wu }e isti nedosti`ni ciqevi qudi iz dijaspore. reda, za wihovu vi{egodi{wu }e ti tiiz isti nedosti`ni ciqevi qudi iz dijaspore. biti ostvareni u nekom kratAustralija nije ni{ta nau~ila qudi iz dijaspore. biti ostvareni u nekom krat-- Predstoji nam da uradimo slu`bu ii doprinos Mitropolibiti ostvareni uu nekom kratPredstoji nam da uradimo slu`bu doprinos Mitropolibiti ostvareni nekom krat-- roku Predstoji nam da uradimo kom moè samo ni iz korejskog (1950-53), niti Predstoji nam daizazvati uradimo komaustralijsko-novozelandskoj. roku moè samo izazvati osvetqewe i neke mawe poslove ji kom roku moè samo izazvati osvetqewe i neke mawe poslove ji australijsko-novozelandskoj. kom roku moè samo izazvati osvetqewe i neke mawe poslove frustracije bolno suo~avawe osvetqewe irata mawe poslove vijetnamskog (1955-75), gde frustracije ineke bolno suo~avawe na ure|ewu. O~ekujem to buIpak, smatram da se na ure|ewu. O~ekujem da to bufrustracije i suo~avawe Ipak, smatram da mu muda seii frustracije i bolno bolno suo~avawe na ure|ewu. O~ekujem da isrpska to buna ure|ewu. O~ekujem da isrpska to buje tako|e izvukla debqi kraj kao sa onom ~uvenom êr~ilovom sa onom ~uvenom êr~ilovom de zavr{eno u kratkom roku. Nazajednica u Australiji nije dode zavr{eno u kratkom kratkom roku. Nasa onom ~uvenom êr~ilovom zajednica u Australiji nije dosa onom ~uvenom êr~ilovom de zavr{eno u roku. Nade zavr{eno u kratkom roku. Naposlu{ni saveznik mo}nog Ujka re~enicom. Koliko }e nekada re~enicom. Koliko }e nekada kon toga usledi}e iiosve}ewe krvoqno oduìla. Zato predlaèm kon toga usledi}e osve}ewe krre~enicom. Koliko }e nekada voqno oduìla. Zato predlaèm re~enicom. Koliko }e nekada kon toga usledi}e iiosve}ewe krkon toga usledi}e osve}ewe krSema. Australija ima dugu istoovu „obe}anu zemqu“ ko{tati sta. Tada }emo mo}i da kaèmo ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati da Petar dobije svoju bistu u presta. Tada }emo mo}i da kaèmo ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati da Petar dobije svoju bistu u presta. Tada }emo mo}i da kaèmo ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati sta. Tada }emo mo}i da kaèmo riju u~e{}a u krvavim svetskim pandemija niko ìvi ne moè da da smo uspe{no okon~ali ovaj pandemija niko ìvi ne moè da lepom kompleksu novo-otvorenog da smo uspe{no okon~ali ovaj pandemija niko ìvi ne moè da lepom kompleksu novo-otvorenog da smo uspe{no okon~ali ovaj pandemija niko ìvi ne moè da da smo uspe{no okon~ali ovaj sukobima predvodi Amerika. nasluti uukoje ovom trenutku? Hteli zna~ajan, ali ii malo lak pronaslutikolexa ovom trenutku? Hteli zna~ajan, ali iini ni malo lak prosrpskog „Sveti Sava“, uu nasluti u ovom trenutku? Hteli srpskog kolexa „Sveti Sava“, zna~ajan, ali ni malo lak pronasluti u ovom trenutku? Hteli zna~ajan, ali ni malo lak proUvek po pravilu ni~im izazvana mi to da priznamo ili ne, ona se jekat kaè Milutin Vukosavqemi to priznamo ili ne, ona se jekat kaè Milutin Vukosavqesidnejskom predgra|u Varovil. sidnejskom predgra|u Varovil. mi ili ne, ona se jekat --da kaè Milutin Vukosavqemito to da priznamo ili ne, ona se jekat -da kaè Milutin Vukosavqedovodi u priznamo pitawe ìvote svojih vi}, ~lan Odbora za postavqawe zauvek promenila ii stvarno mi vi}, ~lan Odbora za postavqawe zauvek promenila i stvarno mi Jer osim {to je bio veliki dovi}, ~lan Odbora za postavqawe Jer osim {to je bio veliki dozauvek promenila stvarno mi vi}, ~lan Odbora za postavqawe zauvek promenila i stvarno mi vojnika i nemilice tro{i te{ko krsta na Stolovima. je te{ko da zamislim ovu prekrsta na Stolovima. brotvor Petar je bio ii je te{ko da zamislim ovu prekrsta na Stolovima. brotvor kolexa, Petarporeskih je bio je te{ko da zamislim ovu prekrsta nakolexa, Stolovima. je Najvi{i te{ko da zamislim ovu prezara|eni novac svojih vrh Usovica planski lepu zemqu na onaj „prekovid“ Najvi{i vrh Usovica planski jedan od najzaslu`nijih gra|ana, lepu zemqu na onaj „prekovid“ Najvi{i vrh Usovica planski jedan od najzaslu`nijih gra|ana, lepu zemqu na onaj „prekovid“ Najvi{i vrh Usovica planski lepu zemqu na onaj „prekovid“ obveznika. Postavqa se logi~no je izabran kako bi se ovaj krst, uuu je izabran kako bi se krst, nivo. svim di{to jejePromenila ovaj veliki san nivo. Promenila se uuaustralijsvim dije izabran kako bi se ovaj krst, {to ovaj veliki san je izabran kako bise seuovaj ovaj krst, u nivo. Promenila se svim dinivo. Promenila se uaustralijsvim dipitawe mora li vremenskih Australija to da zavisnosti od prizavisnosti od vremenskih primenzijama ana ono {to }emo veroskih Srba na kraju iirealizovan. zavisnosti vremenskih primenzijama aaod ono {to }emo veroskih Srba kraju realizovan. zavisnosti od vremenskih primenzijama a ono {to }emo veroradi? Naravno da ne, ali je wemenzijama ono {to }emo verolika, video ii okolnih planilika, video iisa sa okolnih planivatno ostaviti udo~ekao nasle|e budulika, video sa planiNaàlost, nije do~ekao da privatno ostaviti nasle|e budulika, video sa okolnih planiNaàlost, nije privatno ostaviti uuuokolnih nasle|e budunim liderima uvek bilo da va`no vatno ostaviti nasle|e buduna Jastrepca, Kopaonika ii Runa Jastrepca, Kopaonika Runa Jastrepca, Kopaonika iiznoj Ru}im generacijama su „krv, sustvuje samom otvarawu kolexa na Jastrepca, Kopaonika Ru}im generacijama su „krv, sustvuje samom otvarawu kolexa }im generacijama su „krv, znoj da budu ve}i katolici i od samog }im generacijama su „krv, znoj znoj dnika, pa ~ak i sa Prokletija. dnika, pa ~ak i sa Prokletija. i suze“. I to samo zahvaquju}i kao i da ~uje de~ju graju i radost dnika, pa ~ak i sa Prokletija. kao i da ~uje de~ju graju i radost i suze“. I to samo zahvaquju}i pape. Tako je bilo i ovog puta i i suze“. I to samo zahvaquju}i On }e podse}ati naredne generaOn }e naredne generana u}e Napustio kratkovidoj iVarovilu. nerazumnoj poliOnimawu }epodse}ati podse}ati naredne generana imawu uuVarovilu. Napustio kratkovidoj i nerazumnoj poliverovatno biti i ubudu}e sve kratkovidoj i nerazumnoj policije da su okolini Kraqeva Kraqeva cije da su utrenutnih nas jewenih neo~ekivano, ii cijeAustralijanci da su trenutnih u okolini okolini Kraqeva tici vo|a, koji nas neo~ekivano, iznenada tici vo|a, koji dok neiznenada shvate da ticijewenih wenih trenutnih vo|a, koji nastale srpske svetiwe, srenastale srpske svetiwe, sretiho ali wegova dela su sre}om nastale srpske svetiwe, sresvi zajedno nisu imali dovoqno tiho ali wegova dela su sre}om dovoqno su im nove bolnice i bolni~ki svi zajedno nisu imali dwovekovni manastiri ii svi zajedno nisu imali @i~a dovoqno dwovekovni manastiri @i~a dwovekovni manastiri @i~a i zauvek ostala, kao iidostojni zaostav{tihrabrosti da budu zauvek ostala, kao zaostav{tisvokreveti mnogo potrebniji odsvobehrabrosti da budu Studenica, ali }e idostojni svedo~iti oo hrabrosti da budu dostojni svoStudenica, ali }e i svedo~iti Studenica, ali }e i svedo~iti o na koja nas obavezuje da nastavijih funkcija. na koja nas obavezuje da nastavismislenih stranih vojnih avantujih stradawu vojnika srpske jihfunkcija. funkcija. vojske stradawu vojnika srpske stradawu vojnika srpskevojske vojske mo wegovim putem. mo wegovim putem. ra wenih lidera. poginulih na Stolovima poginulih upravo na poginulihupravo upravo naStolovima Stolovima @SasaJankovic28 @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa uuuPrvom Prvom @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa Prvom @SasaJankovic28 sasajankovic28 svetskom ratu. R. sasajankovic28 R. N. sasajankovic28 svetskom svetskomratu. ratu. @SasaJankovic28 R.N. N. sasajankovic28 sasajankovic28 sasajankovic28

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

Kraqeva podignut Povi{e Kraqeva metra podignut krst krst visok visok 33 33 metra Povi{e metra

vlada ne ne garantuje da ne}e biti vlada garantuje da da ne}e ne}e biti biti vlada ne garantuje vlada ne garantujeali da }e ne}e biti novih „lokdauna“, oni nanovih „lokdauna“, ali }e oni nase dogoditi kasnije, nakon tenovih „lokdauna“, „lokdauna“, ali oni nanovih ali }e }e U oni navodno biti biti napada vrlo retki. ovom vodno vrlo retki. U ovom roristi~kih na Wujork i vodno biti vrlo retki. U Planinski masiv Stolovi kovodno biti vrlo retki. U ovom ovom Planinski masiv Stolovi kotrenutku zemqa koja sluì kao Planinski masiv Stolovi kotrenutku zemqa koja sluì kao Va{ington. Sve ameri~ke vojne Planinski masiv Stolovi koji se se sa sa ju`ne ju`ne strane izdiè potrenutku zemqa koja sluì ji strane izdiè potrenutku zemqa koja sluì kao kao primer uspe{ne vakcinacije je ji se sa sanakon ju`ne strane izdiè poakcije doga|aja od @i~e, 11-og primer uspe{ne vakcinacije je ji se ju`ne strane izdiè povi{e Kraqeva, manastira primer uspe{ne vakcinacije je vi{e Kraqeva, manastira @i~e, primer uspe{ne vakcinacije je vi{e Kraqeva, manastira @i~e, Izrael, koji je svoj program vakseptembra (Irak, Libija, Sirivi{e Kraqeva, manastira @i~e, Izrael, koji je svoj program vakMataru{ke Bawe, sredwovekovIzrael, koji je svoj program vakMataru{ke Bawe, sredwovekovIzrael, koji je svoj program vakMataru{ke Bawe, sredwovekovcinisawa zapo~eo punom parom ja...) imaleMagli~a su uvekisredwovekovisto opravMataru{ke Bawe, cinisawa zapo~eo punom parom nog grada Ibarske klicinisawa zapo~eo parom nog grada Magli~a Ibarske klicinisawa zapo~eo punom parom nog grada Magli~a iii punom Ibarske klijo{grada pro{le godine. Iako Izrael nog Magli~a Ibarske klidawe a to je promena tamo{wih jo{ pro{le godine. Iako Izrael sure, od minulog vikenda prepozjo{ pro{le godine. Iako Izrael sure, od minulog vikenda prepozjo{ pro{le godine. Iako Izrael sure, od minulog minulog vikenda prepozsure, od vikenda prepozreìma i navodno spre~avawe ima samo samo oko 9 stanovima oko 9 miliona miliona stanovnatqiv je po jo{ jednoj nesvakinatqiv jeoko po jo{ jo{ jednoj nesvakinesvakiima samoje 9 stanovima samo oko 9 miliona miliona stanovnatqiv po jednoj natqiv je po jo{ jednoj nesvakibudu}ih eventualnih terorinika oni su jo{ na samom startu ja beleìla gubitke bez nika oniatrakciji su jo{ na-- pravoslavnom samom startu da{woj atrakciji ja beleìla gubitke bez realne realne da{woj pravoslavnom nika oni su na samom startu nika oni su jo{ jo{ na--Nedavno samom startu da{woj atrakciji pravoslavnom da{woj atrakciji pravoslavnom sti~kih napada. je za i obezbedili „fajzer vakcinu“ {anse da opstane u bliskoj budukrstu visokom ~ak 33 metara! obezbedili „fajzer vakcinu“ za {anse da opstane u bliskoj budukrstu visokom ~ak 33 metara! obezbedili „fajzer vakcinu“ za krstu visokom ~ak metara! obezbedili „fajzer vakcinu“ za krstu visokom ~ak 33 33Pa metara! 82-godi{wi Hauard, koji je bio sve svoje gra|ane. i pored }nosti. S obzirom da je Petar po Ovo monumentalno znamewe sve svoje gra|ane. Pa i pored }nosti. Smonumentalno obzirom daPa je Petar po Ovo monumentalno znamewe sveOvo svoje gra|ane. ii vlade pored Ovo znamewe sve svoje gra|ane. Pa pored monumentalno znamewe predsednik australijske te bitne bitne ~iwenice, do sada je struci bio ekonomista bankar kao simbol Hristovih zemaqte ~iwenice, doii sada sada je struci bio ekonomista bankar kao simbol Hristovih zemaqte bitne ~iwenice, do je kao simbol Hristovih zemaqte bitne ~iwenice, do sada je kao simbol Hristovih zemaq~ak 11 godina, komentarisao pokompletno vakcinisano tek oko sa vi{edecenijskim iskustvom kompletno vakcinisano tek oko sa vi{edecenijskim iskustvom kompletno vakcinisano tek oko kompletno vakcinisano tek oko vla~ewe ameri~ke a samim i auwemu to naravno bio 59 odsto odsto ukupnog stanovni{tva, wemu to naravno nije bio veliki veliki 59 odsto ukupnognije stanovni{tva, 59 ukupnog stanovni{tva, 59 odsto ukupnog stanovni{tva, stralijske vojske iz Avganistana. problem. Osniva~i festivala nakon vi{e od 8 meseci trajawa problem. Osniva~i festivala nakon vi{e vi{e od od 8 meseci trajawa trajawa nakon nakon od 88jemeseci meseci trajawa I on je vi{e rekao da wihova dvodezaista nisu mogli da programa. Ukoliko ~ak iiprona|u Izrael zaista nisu mogli~ak da i prona|u programa. Ukoliko ~ak Izrael programa. Ukoliko Izrael programa. Ukoliko ~ak i Izrael cenijska vojna akcijazajednici uspela jer boqu osobu u na{oj za jo{ nije dostigao magi~nih 70 boqu osobu u na{oj zajednici za jo{ nije dostigao magi~nih 70 jo{tonije nije magi~nih 70 jo{ dostigao magi~nih 70 da nisudostigao uradili bilo bi jo{ jedan takav poduhvat. Trebalo je odsto, koji su zacrtale austrajedan takav poduhvat. Trebalo je odsto, koji su zacrtale austraodsto, koji su zacrtale austravi{e terorizma u svetu. Od ~oveodsto, koji su zacrtale austrana}i uspe{nu formulu za jedan lijske vlasti, jasno je da to nena}i uspe{nu formulu za jedan lijske vlasti, jasno je da to nelijske vlasti, jasno je da to neka u poznim godinama lijske vlasti, jasno jeo~ekivali da to nefestival koji realno nije mogao festival koji realno nije barem mogao }e uspeti uspeti ni Australija barem }e uspeti ni Australija Australija barem }e smo barem ni malo vi{e iskreno}e uspeti ni Australija barem da pokriva finansijske tro{koda tro{kone pokriva do krajafinansijske godine. Tako|e, ~ak ne do kraja godine. ne do kraja godine. Tako|e, ~ak sti i saàqewa prema nevinim ne do kraja godine. Tako|e, ~ak ve. Tokom svih ovih godina Petar ve. Tokom svih ovih godina Petar ni Velika Britanija koja ima ni Velika Britanija koja ima ni Velika Velika `rtvama togBritanija besmislenog rata. ni Britanija koja ima je ~esto„astra-zeneka“ voleo da kaè je FSF je ~esto voleo daverovatno kaè da da jeda FSF svoju vakcinu, svoju „astra-zeneka“ vakcinu, No, ipak„astra-zeneka“ malo je bi svoju „astra-zeneka“ svoju vakcinu, takozvani „non-ke{ festival“. takozvani „non-ke{ festival“. trenutka nije lider uspela do ovog ido bilo kojitrenutka australijski u do ovog nije uspela ovog trenutka nije uspela Bila je to jedinstvena uspe{na Bila je toreagovao jedinstvena uspe{na davreme kompletno vakcini{e vi{e to druga~ije jer da kompletno vakcini{e vi{e formula, kojusvog je veliki enformula, je samo samo enod 57 odsto stanovni{tva. Hauard je koju uradio samoveliki ono {to svog stanovni{tva. od 57 odsto i iskreni patriota motuzijasta dràve u ovom je morao kao poslu{ni ameri~ki Obe pomenute dràve ujeovom Obedapomenute Festival bukgao osmisli. imaju rapidan rast noigra~ na ovim prostorima. Danas trenutku imaju rapidan rast notrenutku valno funkcionisao bez ke{a zaraènih, pacrta ~ak se slobodno moè podvu}ipa vih slu~ajeva vih slu~ajeva zaraènih, ~ak ali uz pomo} vernih sponzora australijskog vojnog u~e{}a u Av-

Britanija Britanija je je pre pre desetak desetak dana dana Britanija je pre Britanija je pre desetak desetak dana dana imala ~ak 50.000 slu~ajeva zaimala ~ak 50.000 slu~ajeva zaganistanu. Rezultati su tako|e imala 50.000 slu~ajeva zaimala ~ak ~ak 50.000 slu~ajeva zaraènih dnevno i ~ak stotinak raènih dnevno i ~ak stotinak poraàvaju}i i za nas. Australiraènih dnevno ii ~ak stotinak skih godina ii svojevrsni znak raènih dnevno ~ak stotinak skih godina svojevrsni znak umrlih, {to je po meni apsoskih godina i svojevrsni znak umrlih, {to po meni juprepoznavawa je tajgodina rat ko{tao okomeni desetapsomiskih ije„pravoslavne svojevrsni znak teumrlih, {to po prepoznavawa „pravoslavne teumrlih, {to je je„pravoslavne po nakon meni apsoapsolutno poraàvaju}e tako prepoznavawa telijardi dolara ili prose~no oko lutno poraàvaju}e nakon tako prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovilutno poraàvaju}e nakon tako ritorije“ postavqen je na Usovilutno poraàvaju}e nakon tako ritorije“ postavqen je Usovi{iroke kampawe vakcinacije. 500 miliona dolara godi{we. U ritorije“ postavqen je na na Usovi{iroke kampawe vakcinacije. ci, najvi{em vrhu ove planine, {iroke kampawe vakcinacije. ci, najvi{em vrhu ove planine, {iroke kampawe vakcinacije. ci, najvi{em vrhu ove planine, Pa, iako su na kratko Britanci prevodu to zna~i, da je Australici, najvi{em vrhu ove planine, Pa, iako su na kratko Britanci na nadmorskoj visini od Pa, iako su kratko Britanci na nadmorskoj visini od 1.375 1.375 Pa, iako sve su na narestrikcije kratko Britanci na nadmorskoj visini od 1.375 ukinuli sada na nadmorskoj visini od para 1.375 ja u najboqem od ukinuli sveslu~aju, restrikcije sada metara. Inicijator ii tih nosilac ukinuli sve restrikcije sada metara. Inicijator nosilac ukinuli sve restrikcije sada metara. Inicijator iinovo nosilac metara. Inicijator nosilac godi{we mogla dajegradi barem ve} najavquju mo`da „zave} najavquju mo`da novo „zaovog projekta ~ija ideja nastaovog projekta ~ija ~ija je ideja ideja nastave} najavquju mo`da novo „zave} najavquju mo`da novo „zaovog projekta je nastaovog projekta ~ija je ideja nasta20-tak potpuno novih savremeno kqu~avawe“ do kraja avgusta, koje je Petar obezbedio, pre svekqu~avawe“ do kraja kraja avgusta, la jo{ 2007. godine je Planinarkoje je Petar obezbedio, pre svela jo{ 2007. godine je Planinarkqu~avawe“ do avgusta, kqu~avawe“ do kraja avgusta, la jo{ 2007. godine je Planinarlasvojim jo{ 2007. godine Planinaropremqenih bolnica, od kojih bi jer jednostavno èqeno re{ewe ga iskustvom iije poverewem. sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ jer jednostavno èqeno re{ewe ga iskustvom poverewem. sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ jer jednostavno èqeno re{ewe sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ jersvojim jednostavno èqeno re{ewe sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ svaka imala po 120 bolni~kih nije postignuto. Postavqa se Bio je to recept koji je festivaiz Kraqeva, a finasiran je isnije postignuto. Postavqa se Bio jepostignuto. to recept koji je festivaiz Kraqeva, finasiran je isisnije Postavqa se iz Kraqeva, aaa finasiran je nije postignuto. Postavqa se iz Kraqeva, finasiran jeMoiskreveta! Da kojim slu~ajem auonda logi~no pitawe: ko je lu omogu}io punoletstvo, jer je kqu~ivo donacijama i dobroonda logi~no pitawe: ko je Molu omogu}io punoletstvo, jer je kqu~ivo donacijama i dobroonda pitawe: je kqu~ivo donacijama iko dobroonda logi~no logi~no pitawe: je MoMokqu~ivo donacijama iko dobrostralijska noga nije nikad kro~irisonu dao takve informacije wegovo zasada posledwe izdawe risonu dao takve informacije wegovo zasada posledwe izdawe risonu dao takve informacije risonu dao takve informacije la u }emo Avganistan danas bi sigurno odràno uumi novembru 2019. godida dosti}i 70 odsto odràno novembru 2019. godida }emo mi dosti}i 70 odsto da }emo mi dosti}i 70 odsto da }emo mi dosti}i 70 odsto imali znatno vi{e bolni~kih ne. Petar je tako|e bio i jedan od vakcinisanih do kraja ove godine. Petar je tako|e bio i jedan od vakcinisanih do kraja ove godivakcinisanih do kraja ove godivakcinisanih do ove godikreveta, patradicionalnog bizemqu sekraja samim tim i pokreta~a Srpne, i otvoriti nakon toga. pokreta~a tradicionalnog Srpne, i otvoriti zemqu nakon toga. ne, otvoriti zemqu nakon toga. ne, iifestivala otvoriti zemqu nakon toga. mnogo boqe branili odFestival) svake skog (Serbian Da li neko uop{te uuu Australiji skog festivala (Serbian Festival) Da li neko uop{te Australiji Da neko uop{te Da li li neko uop{te u Australiji Australiji slede}e pandemije. Naravno, koji se odràva uu luci Darling nakon svega moè da zamisli koji se odràva luci Darling nakon svega moè da zamisli nakon moè da mnogo jesvega tragi~niji podatak da nakon svega moè da zamisli zamisli usituaciju Sidneju. To jo{ srpski iii mi nakon usituaciju Sidneju.kada To je je}emo jo{ jedan jedan srpski situaciju kada }emo mi nakon kada }emo mi nakon je u toj interveniciji poginuo 41 situaciju kada }emo i mi nakon festival koji {iroku festival koji privla~i privla~i {iroku masovne vakcinacije, imati na masovne vakcinacije, imati na masovne vakcinacije, imati na pripadnik australijske vojske masovne vakcinacije, imati na pa`wu javnosti i vi{e od pedepa`wu javnosti i vi{e od pedehiqade novih slu~ajeva zaraèhiqade novih slu~ajeva zaraèdok je vi{e od 260 vojnika bilo hiqade novih slu~ajeva zaraèset hiqada posetilaca svake set hiqada svake nih dnevno iiposetilaca desetine umrlih nih desetine umrlih te{ko raweno, od kojih su mnonih dnevno dnevno isamo desetine umrlih godine, uu toku jednog februgodine, toku samo jednog februod kovida? No, verovatno Moriod kovida? No, verovatno Morigi ostali doìvotni invalidi. od kovida? No, verovatno Moriarskog vikenda. Bio i arskog vikenda. Bio je je osniva~ osniva~ son i dràvni premijeri imaju Vi{e australijskih voj-i son dràvni premijeri son iistotina dràvni premijeri imaju imaju popularne manifestacije „Serpopularne manifestacije „Serneko „tajno re{ewe“ kojim }emo nika diglo ruku na sebe nakon neko „tajno kojim }emo nekoTheathre „tajnojere{ewe“ re{ewe“ }emo bian Nights Australia“, bian Theathre Nightsodin inkojim Australia“, mi biti izuzeti situacija povratka iz Avganistana, dok je mi biti izuzeti od situacija mi biti izuzeti od situacija zahvaquju}i kojoj je srpska zajedzahvaquju}i kojoj je srpska zajedsa kojima se danas na ogromna ve}ina wihsuo~avaju ostala sa sa se danas suo~avaju na sa kojima kojima se priliku danas suo~avaju na nica dobila da nica dobila priliku da uìvo uìvo primer Britanija i Izrael ii trajnim psiholo{kim posledicaprimer Britanija i Izrael primer Britanija i Izrael gleda na{e pozori{ne predstagleda na{e zemqe? pozori{ne predsta-i mnoge druge ma i doìvotnim traumama. mnoge druge zemqe? mnoge drugekontinentu. zemqe? ve na petom ve naMoè petom kontinentu. li Australija nau~i-

SRBI U SVETU

^etvrtak 10. 26. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2021. 15

Predstavqamo vam kwigu „Mali malinari“ Marije Gavrilovi} iz Austrije Nesvakida{wa i zanimqiva de~ija kwiga Marije Gavrilovi} iza{la je pre nekoliko sedmica u izdawu Nove poetike. 'Mali malinari' je kwiga pisana za najmla|e, ali sa namerom da se u woj prona|u sve generacije. Nosi u sebi bajkovite prizore srpskog sela i budi nostalgiju na zavi~aj i neka druga vremena i prave vrednosti. U razgovoru sa wom, otkriva nam gde je prona{la inspiraciju i koliko se srpsko selo razlikuje od onih kojima je sada okruèna. KO SU MALI MALINARI? Mali malinari su brat i sestra koji letwi raspust provode na selu kod bake. Sezona je berbe malina i oni, pomaù}i svojoj baki da berbu privede kraju, susre}u se sa izazovima ìvota na selu i uvek aktuelnim problemima seqaka. Dana{we selo samo delom podse}a na slike pro{lih vremena, kada je vrvelo od ìvota i rada qudi. Iako izmewena, lepota srpskog sela ipak traje. Oìvqena je kroz nostalgi~an prikaz seoskog gazdinstva, bogatstvo {uma i livada, ba{ti i wiva od kojih je sa~iweno, ali i kroz susret sa ìvotiwskim svetom koji u ciqu zapleta poprima elemente nadrealnog. Problem sa otkupnicima, niska cena maline i malverzacije sa hladwa~om, samo su po~etni problemi koji Anu i Kostu vode daqe u pravu avanturu. Ta avantura mewa ìvot celog sela, ali postaje i wihova li~na borba i put ka svetu odraslih. KAKO SU NASTALI? Nastali su kao èqa da svojoj deci ostavim pisani podsetnik na srpsko selo, na wegov zna~aj

BIOGRAFIJA Марија са супругом Михаилом и дечицом i {arenolikost. To selo poznajem iz pri~a bliskih qudi, ali i iz redovnih odlazaka vikendom dok sam bila dete, gde sam se igrala, radila sezonske poslove i provodila vreme sa porodicom. Ovaj de~iji roman je „bajka o selu“, napisana da je de~ije oko i uho razume, zavoli i shvati koliki je blagoslov odrastati, a biti deo toga. [TA JE DANAS SRPSKO SELO? Srpsko selo je vi{e od asocijacije na seoski turizam, danas uvre`ene me|u ve}inom. Ova grana turizma je u razvoju i divno je {to je to tako. Qudima su na dohvat ruke etno kompleksi, dodir sa {umom, rekom, narodnom kuhiwom. U na{oj biti je da pronalazimo spokoj u takvom jednom okru`ewu. Ali va`nije od svega jeste da je selo lonac koji nas hrani. Seqaci su uvek bili doma}ini, vredni i ~estiti qudi. Danas treba vratiti po-

{tovawe seqaku. A sela su nam prazna. DA LI JE AUSTRIJSKO SELO DRUGAÎJE? Delom sigurno jeste. U Tirolu gde ìvimo, dovoqno je da se odvezemo par kilometara od grada i ve} smo na uredno poko{enim travwacima, susre}emo ovce, krave i kowe. Kupujemo mleko na automatima i sluìmo se iz otvorenih radwica pr{utom, sirom, jajima. Takav „model trgovine“ zasnovan je na poverewu. A seqak ima siguran prihod, wegovi proizvodi su na ceni. Neretko vi|amo mlade momke kako kose travu i kupe seno, devojke da voze traktore. Oni vole svoje selo i ponose se wim. PLANOVI I @EQE DAQE SA KWIGOM? Mali malinari su iza{li krajem jula, a kako }e se stvari daqe razvijati zavisi od ~itala~ke publike – koliko wih }e do}i u dodir sa kwigom i kako }

Marija Gavrilovi} je ro|ena u Quboviji 1988. Zavr{ila je osnovne i master studije na Ekonomskom e je doìveti. Pod tim fakultetu u Beogradu. Udata je za mislim na svu decu, od pravoslavnog sve{tenika i majka je 5 do 95 godina. Prva troje dece. Od 2017. godine ìvi promocija u Tirolu u Austriji. Ovo je wena prva kwiga. zadovoqstvo nalaze u ~itawu. Moja èqa je ba{ to, da im razigram Poru~ivawem na sajtu Nove poetike ma{tu i odvojim od raili slawem poruke na Instagram zonode koja je vezana za profil: marijagav.mal.mal ekrane i virtuelno, usput Fejsbuk profil: probudiv{i mo`da ne{to Marija Gavrilovi} (Marivezano za rodoqubqe, zajedja Gavrilovic). ni{tvo, solidarnost i qubav. POSVETA? O~igledna (smeh). Kada Simoje planirana uspavamo, suprug i devoj~ice na za septembar u Beogradu, ako jedva ~ekaju da pro~itamo dva-tri mere dozvole. A èqe... Dok sam pisala poglavqa. Posle tih redova Tapri~u i prièqkivala da nekad tjana i Dimitra zapitkuju o ìvoiza|e u javnost, zami{qala sam tu na selu, o malinama, ~ardaku decu koju bi mogla da zainteresuje i }ilimu. I ja onda znam da sam i trudila se da pi{em iz wihovog dovoqno uspela. Otuda i posveta ugla. Sve re|e sre}em decu koja za T, D i S.

GDE JE MOGU]E KUPITI KWIGU?

Planina u Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku O Radomiru Putniku i wegovom vojevawu srpski narod dosta zna, ali verujem da je mnogo mawe onih koji znaju da su ovom velikom vojskovo|i po~ast odali i stanovnici Kanade. Oni su, neposredno posle Prvog svetskog rata, 1918. godine, jednu svoju planinu nazvali „Putnik“. Visoka je 2940 metara i nalazi se izme|u provincija Alberta i Britanske Kolumbije. Deo je lanca Stenovitih planina u planinskom masivu Kananaskis. Skoro sto godina kasnije, oktobra 2012, godine Ravnogorski pokret iz Kalgarija, najve}eg grada Alberte i grupa qudi iz Edmontona, glavnog grada te provincije, u podno`ju planine postavili su spomen-plo~u sa natpisom na engleskom jeziku: „Planina Putnik nazvana je u znak ve~nog se}awa na mu{karce i `ene iz savezni~kih oru`anih snaga u Srbiji i wihovog

vo|u, vojvodu Radomira Putnika (1847—1917). Srbija je izgubila ~etvrtinu svog stanovni{tva, kako pripadnika vojske, tako i civila za vreme Prvog svetskog rata (1914–1918). Ova `rtva

bila je deo kanadskih i savezni~kih borbi u Evropi protiv tri carevine, u ciqu za{tite qudskih prava i slobode ~ove~anstva“. Radomir Putnik zavr{io je

1866. godine Vojnu akademiju u Beogradu, kao osmi u klasi. Borio se u srpsko-turskim ratovima 1876–1878. kao major, komandant Rudni~ke brigade. Od 1886. do 1889. godine bio je na~elnik Obave{tajnog, a zatim Operativnog odeqewa Glavnog general{taba. Od 1890. obavqao je du`nost pomo}nika na~elnika Glavnog general{taba. Penzionisan je 1896. godine. Posle Majskog prevrata, reaktiviran je i postavqen za na~elnika Glavnog general{taba. Na ovom polo`aju je ostao do 1912. godine. U Prvom svetskom ratu bio je na~elnik {taba Vrhovne komande, sve do pogor{awa bolesti 1916. kada ga je na tom mestu nasledio general Petar Bojovi}. Putnik je komandovao srpskom vojskom za vreme sve ~etiri neprijateqske ofanzive na Srbiju. Tokom bitke na Ceru, uz pomo} komandanta Druge armije Stepe

Stepanovi}a, naneo je austrougarskoj vojsci veliki poraz. Wegova odluka da napusti Beograd i skrati front za vreme Kolubarske bitke bila je presudna, jer je srpska vojska dobila vreme da se oporavi i odmori. Uprkos te{koj bolesti, uspeo je da organizuje povla~ewe srpske vojske preko albanskih i crnogorskih planina do Skadra na albanskom primorju. Po~etkom januara 1916. preba~en je na Krf, gde se le~io do septembra iste godine. Sa Krfa je oti{ao u Nicu da nastavi le~ewe, ali je tu preminuo 1917. godine. Wegovi posmrtni ostaci preneti su 6. decembra 1926. godine u Kraqevinu SHS, a uz sve dr`avne i vojne po~asti sahrawen je 7. decembra na Novom grobqu u Beogradu. Svrstan je je u red najve}ih vojskovo|a Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije. R. N.

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10. 26. decembar avgust 2021.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

50 GODINA OD ZATVARAWA NAJVE]EG MIGRANTSKOG CENTRA U AUSTRALIJI

BONEXILA -

uto~i{te sre}e i nade

U ovom kampu, od 1947. do 1971. godine, svoj dom je prona{lo vi{e od trista hiqada migranata iz Evrope, ra~unaju}i i Srbe Mo`da mnogi Australijanci ne znaju {ta je Bonexila, ali zato veliki broj posleratnih migranata iz Evrope }e znati da vam kaè {ta im ovo mesto zna~i. îwenice kaù da je trenutno jedan od dvadeset Australijanaca ne~im vezan za Bonexilu, a istorija govori da je to bio najve}i i najduì po trajawu migrantski centar i prihvatili{te qudi nakon Drugog svetskog rata, koji je ikada postojao u Australiji.

POZNATI „DR KARL“ Te{ke posleratne godine osetila je i porodica sada ~uvenog „dr Karla“, koji je u Australiji poznato lice iz oblasti nauke. Ro|en je u Helsinborgu, kao Karl Sven Kruzelnicki, ~iji su roditeqi Rina i Ludvig bili Poqaci, oboje preìveli Holokaust. U èqi za boqim ìvotom, wegovi roditeqi odlu~uju da se ukrcaju na brod za Ameriku, ali Karl je dobio visoku temperaturu, zbog ~ega su odustali od puta. Re{eni da poku{aju sa slede}im brodom, ukrcali su se na jedan od wih koji je vodio u Australiju. Nakon dugog putovawa, tada{wi petogodi{wi Karl je stigao u Bonexilu, gde je wegova porodica ostala tri godine. Nakon toga su svoj dom prona{li u Vulongongu. Karl je tu zavr{io fakultet, a zanimqiva je ~iwenica da je u vreme migrirawa, u kampu Bonexila, wegov otac Ludvig bio jedan od najobrazovanijih doseqenika sa ve} zavr{enim mastersom. Dr Karl je i televizijsko lice, a nedavno su i deca mogla da ga upoznaju kao gosta u de~jem {ou programu „Play school”, tokom nedeqe nauke, gde je najmla|ima pokazivao zanimqive eksperimente.

„JUGOSLAVS“ I DRUGI NARODI Ove godine navr{ava se 50 godina od kako je migrantski i trening centar nadomak gradi}a Vodonga u Viktoriji, zatvoren. Vlada Australije je otvorila ovo mesto kako bi prihvatila doseqenike proterane iz Evrope, jer su tada smatrali da im je potrebno da se pove}a australijska populacija i kako bi se radilo na izgradwi. Prvobitni plan je bio da se prihvati minimum dvanaest hiqada izbeglica godi{we, a od momenta kada je otvoren u novembru 1947. godine, pa sve do 1971, kada je zatvoren, kroz Bonexilu je pro{lo vi{e od 300.000 migranata. Sve su to mahom bili qudi iz neengleskog govornog podru~ja, iz jugoisto~ne Evrope, sa podatkom da je od ukupnog broja qudi koji su se tu nastanili, oko 50 odsto su to bili Poqaci i narodi iz biv{e Jugoslavije, ukqu~uju}i i Srbe. Tada ih niko nije zvao tim imenom, ve} su wih, kao i ostale qude iz biv{e Jugoslavije, jednostavno nazivali „Jugoslavs“. Pored wih, u Bonexilu su svakodnevno pristizali Latvijci, Italijani, Grci a kasnije i Holan|ani, Finci i ostali evropski narod. Englezi su imali pri-

vilegiju da se naseqavaju u mnogo urbanijim podru~jima. Transportovani sa dokova Melburna vozom do Bonexile, svako sa po jednim koferom u ruci, svi su oni bili isti, sa istom èqom – da posle ratom razorene Evrope, prona|u svoj mir i novi dom. Zato se i smatra da je Bonexila ogromnom broju izbeglica u Australiji bila prva ku}a i uto~i{te sre}e i nade. Danas u Australiji ìvi oko milion i po potomaka migranata koji su pro{li kroz Bonexilu. @IVOT U DRVENIM BARAKAMA Prvobitna namena Bonexile je bila za potrebe vojske, a kasnije je pro{iren sa jo{ drvenih baraka, na prostoru od 130 hektara, a koje su postale domovi migranata. Ukupno su bile izgra|eno 24 barake, nalik na kamp ku}ice i u svaku je moglo da stane 20 osoba. Od samog po~etka, migranti, mu{karci i ène su bili u odvojenim prostorijama, ~ak i ako su bili supru`nici. Sa osnovnim uslovima za ìvot, zajedni~kom kuhiwom i toaletima, migranti su imali i nekoliko rekreativnih aktivnosti sa obaveznim u~ewem engleskog jezika. Imali su crkvu, plesne ve~eri, a filmove su im prikazivali dva puta nedeqno. Ono {to je bila najve}a svrha ovog kampa je da se prido{li qude pripreme za posao, koji im je, ina~e, bio obe}an. Wihovo znawe i radno iskustvo je bilo proceweno od strane stru~waka, a i pored toga {to su neki od migranata bili i fakultetski obrazovani i za wih je bio rezervisan jedino posao na gra|evini, u udaqenim rudnicima ili na farmama.

POZIV ÎTAOCIMA Me|u ~itaocima „Srpskog Glasa“ sigurno ima i onih koji su ìvot u Australiji zapo~eli u migrantskom kampu Bonexila. Na àlost, mnogi vi{e nisu sa nama, ali zato wihovi potomci ~uvaju uspomene na svoje pretke, koji su im omogu}ili boqi ìvot. Javite nam se i podelite sa nama i ostalim ~itaocima Va{e migrantske pri~e ili se}awa na Va{e najmilije. Kontakt tel je: (03) 9306 4100 i 0401 818 663. Moète nam pisati i na imejl adresu: info@srpskiglas.com.au a mi }emo rado objaviti Va{u pri~u. Ono {to stavqa veliku mrqu na ceo projekat naseqavawa qudi u Australiji su dve pobune migranata u Bonexili, koje su se desile u dva navrata – u julu 1952. godine i 1961. godine. Migranti su po~eli da izraàvaju nezadovoqstvo, jer i posle nekoliko meseci provedenih u Bonexili, posao nisu dobijali. Sa parolama „Ho}emo posao ili nazad u Evropu“ i „Bonexila, kamp bez nade“, ovi protesti su imali odjeka i politika prema wima je promewena. BLOK 19 Kao najve}i simbol posleratne migracije u Australiji, na mestu nekada{weg kampa Bonexila, ostala je samo jedna baraka, tzv. Blok 19. Ona je sada pretvorena u muzej, koji svedo~i o vremenu koje je promenilo socijalnu strukturu Australije i ìvote

stotina hiqada evropskih migranata. Na ulazu se nalazi i zid se}awa sa imenima migranata, koji su pro{li kroz Bonexilu. Mnogi naslednici samoinicijativno

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10.26. decembar 2020. 17 ^etvrtak avgust 2021.

U ZNAK SE]AWA NA POKOJNOG MIRKA VLAJNI]A (1933-2011)

Ulica u Severnom Ficroju nosi ime „Vlajnic Lane”

dolaze kako bi, sa izloènim stvarima, krevetima, ode}om iz pro{losti, osetili duh svojih predaka. U to ime, oni imaju mogu}nost da napi{u ne{to na ceduqice koje se postavqaju na posebnom mestu, a dok {etaju kroz prostorije ~uju se àgor i glasovi qudi, pa skoro da mogu i da osete atmosferu koja je tada vladala. Zvani~no Blok 19 iz migranstkog kampa Bonexila je 1990. godine stavqen u dràvnu za{titu od propadawa, a 2007. godine je uvr{ten na listu nacionalne ba{tine Australije. Blok 19 je otvoren za javnost i za svakoga ko èli da sazna ne{to vi{e o svom poreklu i dolasku predaka u Australiju. Sawa Miri} - [aki}

Mirko Vlajni}, ve}ini svojih prijateqa i porodice poznat kao Brko, ove sedmice zvani~no je po~astvovan time {to je jedna ulica u Severnom Ficroju imenovana ba{ po wemu „Vlajnic Lane” od strane grada Jare. U ovom delu Melburna Mirko Vlajni} proveo je ve}i deo svog ìvota u Australiji nakon migracije iz Jugoslavije u januaru 1958. godine. Grad Jara je prepoznao i ovekove~io wegov doprinos Ficroju od trenutka dolaska u Australiju pa sve do posledwih dana wegovog ìvota. Zapisi o Mirku Vlajni} u kojeg su mnogi poznavali po nadimku „Brko“ sada su sa~uvani u arhivi grada Jare za narednih 300 godina, gde }e za generacije koje dolaze uvek biti deo istorije za sve wegove potomke. Svako ko je poznavao Brku, poznavao ga je kao veoma aktivnog ~lana u svojoj zajednici me|u prvim srpskim migrantima koji su migrirali u Australiju kasnih 50-ih godina. Nakon dolaska u Australiju, Mirko je ~esto prelazio i put od 100 kilometara samo da bi razgovarao sa svojim sunarodnikom, kada bi ~uo da je neko stigao iz wegove biv{e domovine u èqi da do~eka tu osobu u ovu daleku zemqu. Mirko i wegova pokojna supruga, u srpskoj zajednici poznata kao Seka, otvorili su restoran ubrzo po dolasku u Australiju, pod nazivom „Plavi Dunav” u ulici Gertruda u Ficroju. êsto je govorio o mestu za srpsku zajednicu gde bi se mogli sastati, govoriti svoj jezik, jesti svoju hranu i naravno zajedno piti svoju rakiju i ose}ati se kao da imaju komadi} svoje zemqe u ovoj zemqi koju ve} decenijama doseqenici zovu svoj dom. Nakon {to su 1963. prodali svoj restoran „Plavi Dunav“ zbog Sekinog zdravstvenog stawa, oni su 1963. kupili svoju prvu i jedinu ku}u u Severnom Ficroju, gde

su se nastanili i podigli dvoje dece Jelicu i Zorana. I daqe `ele}i da pomogne migrantima koji su tih dana silazili sa aviona i brodova, otvorio je svoj dom na{im qudima kao prvu stanicu u dvori{tu wegove ku}e. Mnogim na{im qudima koji su dolazili iz biv{e Jugoslavije Mirkova ku}u je bila sigurno uto~i{te po dolasku, sve dok nisu na{li pogodniji sme{taj i to gostoprimstvo trajalo je nekoliko decenija. Po{to je bio veliki zaqubqenik u fudbal, ose}ao je da postoji potreba da se formira klub kao mesto gde bi se srpska zajednica mogla okupiti, pa je sa nekoliko prijateqa osnovao fudbalski klub „Srbija“ u oktobru 1963. godine. Slede}ih 5 decenija pokojni Mirko je bio veoma aktivan ~lan kluba srpske zajednice u Ficroju. Kasnih 60-ih do{lo je do masovne migracije Srba iz biv{e

Jugoslavije, a mnogi od wih su se doselili u Ficroj nakon dolaska u Australiju. Od tada pa do danas klub postoji, a sada druga i tre}a generacija Mirkove porodice i wegovih prijateqa aktivno vode klub i wegovi su ~lanovi. Zahvaquju}i pokojnom Mirku i wegovom nasle|u uosnivawu na{eg kluba 60-ih godina, wegova deca, a sada i deca slede}e generacije, vole fudbal kao sport i jako su posve}eni klubu. Mirko je dugi niz decenija bio i predsednik i sekretar kluba,

kao i menaxer tima, a mnoge beskrajne sate proveo je rade}i u klubu ili rade}i za klub. Wegova qubav prema fudbalu nije prestala sa fudbalskim klubom „Ficroj Srbija“, on je tako|e bio veoma aktivan ~lan Fuckrej Xasta u vreme Antera Kova~a, @ike Nikoli}a, êde ]irkovi}a - samo da spomenemo nekoliko imena koja su nas sada napustila. Krajem 90-ih Mirko se obratio gradu Jara i prijavio se za registraciju „Srpskog penzijskog kluba Ficroj“ u zajedni~koj ku}i Edinburg vrtova. Tokom narednih nekoliko decenija, dok je aktivno bio ukqu~en u svoj fudbalski klub Ficroj Srbija, istovremeno je vodio srpski penzijski klub Ficroj kao predsednik ili blagajnik sa svojim dugogodi{wim prijateqima. Ovo je jo{ jednom omogu}ilo starijim gra|anima srpske zajednice da se sastaju svakog petka kako bi jeli, pili i oìvqavali se}awe na svoju otaxbinu. Tako|e je bilo poznato da je ponekad stavqao kecequ i kuvao za 50 qudi koji bi dolazili u klub i nikada se nije pla{io napornog posla. Mirkova porodica, posebno wegova k}erka Jelica i sin Zoran, veoma su ponosni i po~astvovani {to im je otac prepoznat u {iroj zajednici, kao i na ukazanoj ~asti i imenovawu ulice sa wegovim prezimenom za sav naporan rad i decenije provedene u Australiji. Oni sada imaju mesto koje }e u budu}nosti sa ponosom pokazivati svojoj deci i unucima jer }e naredne generacije kada pogledaju uli~ni znak znati da je to bio wihov „deda Mirko“. Ove godine u decembru se obeleàva wegova deseta godi{wica od smrti. Neka mu je laka zemqa! S. G.

ZAJEDNICA

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 26. 2021.

U poseti turskom restoranu u Brizbejnu

Vlasnik restorana Mado, gospodin Hasan ^akir sa ponosom prikazuje skupoceni eksponat, deo Turske kulturne ba{tine

Zanosna trbu{na plesa~ica Nerisa

Lepe ène, dobra hrana, sve u svemu - nema mana Za Tursku se kaè da vaì za jednu od 10 najpoèqnijih turisti~kih destinacija u svetu, a s obzirom da usled novonastale situacije sa korona virusom ne moèmo u svet a ni “svet” kod nas, prona{li smo “Tursku u malom” na ku}nom pragu u suncem okupanom Kvinslendu. Ostavqaju}i skromnost po strani, pored sun~ane i zlatne obale, plaà satkanih od najlep{ih snova poput Vajtheven (Whitehaven) jedne od pet nezaobilaznih svetski poznatih destinacija, izobiqa prirodnih lepota, u Kvinslendu se nalazi i jedno od 7 svetskih ~uda Veliki koralni greben. Umesto padawa u o~aj zbog nemogu}nosti da otputujemo do

za sada, nedostupne Turske, odlu~ili smo da proverimo pri~u koja se prenosi sa usta na usta, da se u Kvinslendu krije “Turska u malom”. U `eqi da se i sami uverimo u to, jo{ jedno ~udo u Kvinslendu, krenuli smo putem ka ju`nom Brizbejnu ta~nije re~eno u turski restoran Mado gde nam je ubrzo sve postalo jasno. Ovaj nadaleko poznati restoran nosilac je nacionalnog priznawa i duge liste presti`nih medaqa. Po dolasku u restoran bili smo odu{evqeni doma}im ambijentom, qubazno{}u ugostiteqskog osobqa a ono {to je posebno plenilo pa`wu bili su zidovi ukra{eni eksponatima koji govore o kulturi i istoriji

Turaka, naroda koji qubomorno ~uva i neguje svoju tradiciju. U Kvinslendu izme|u ostalog, osim najlep{ih zalazaka sunca tu je gastronomska ponuda u kojoj predwa~i i spada me|u najboqe od najboqih, turska kuhiwa. U razgovoru sa vlasnikom restorana Mado, Hasanom âkirom, do{li smo do saznawa da restoran pose}uju gosti iz svih predela Kvinslenda, {irom Australije i sveta. Pored Turaka, Kineza itd. pose}uje ga i veliki broj Srba. Nije tajna da su Srbi u svetu poznati po “ba{karewima” po prelepim turskim plaàma, uìvawu u turskoj kuhiwi sa kojom imamo toliko sli~nosti ili boqe re~eno s obzirom na to da je na{a zemqa pet vekova bila pod vla{}u Turaka, srpska tradicionalna kuhiwa je nastala pod uticajem turske kuhiwe. S toga, nije ni ~udo {to se Srbi u Mado restoranu ose}aju kao kod ku}e. Pored doma}ih vru}ih lepiwa, bureka, specijaliteta sa ro{tiqa (}evapa, ra`wi}a), kuvanih jela, sarme, povr}e je u velikoj meri zastupqeno. Slatki{i ~ine vaàn deo turske kulinarske tradicije kao baklava, tulumbe, sutlija{, alva, ratluk

Gastronomska degustacija fotoreporterki Srpskog Glasa pre{la u naviku Turski restoran Mado nosilac nacionalnog priznawa i duge liste presti`nih nagrada

itd. Kod nas su sva ova jela i slatki{i na{li {iroku primenu pa gotovo da ni jedan praznik ne mo`e da pro|e bez jednog od wih. Te{ko je bilo odoleti mirisu sve`e pe~enih doma}ih lepiwa i specijaliteta sa ro{tiqa koji je dopirao do ogladnelih gostiju Mado restorana, “golicao” im nepca i obe}avao “eksploziju” ukusa u ustima. Dobra i ukusna hrana zavisi od ve{tine i iskustva kuvara, a za kuvara restorana Mado se

s pravom moè re}i da je gastronomski “ma|ioni~ar” koji je svojim ume}em, ve{tinom i iskustvom doprineo slavi ovog nadaleko ~uvenog restorana. Vlasniku restorana Mado Hasanu âkiru ~estitali smo na uspehu i poèleli mu da produì sa nizawem medaqa i priznawa svake godine kao i do sada. To zaista nije {ala, ma{ala! Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

Hrvatska dijaspora Australije verovatno stoji iza teksta o Јasenovcu Istori~ar beogradskog Muzeja `rtava genocida Stefan Radojkovi} rekao je da hrvatska dijaspora iz Australije verovatno stoji iza autora jevrejskog imena Davida Goldmana, ~iji je tekst o minimalizovawu broja `rtava usta{kog logora Jasenovac nedavno objavio izraleski list "Xeruzalem post". Radojkovi} je naveo da je ~lanak u ovom uglednom izraelskom listu, u kojem se tvrdi da u usta{kom logoru Jasenovac nije ubijeno vi{e od 4.500 qudi, predstavqa revizionisti~ki tekst koji je napisala osoba za koju je uop{te pitawe da li postoji. - David Goldman ne postoji, i iza ovog imena verovatno stoji

hrvatska dijaspora iz Australije koja je, barem delom, neusta{ki orijentisana - rekao je Radojkovi}.

On je istakao da su navodne optu`be na ra~un Srba i Srbije dobile na teìni izmi{qawem autora koji ima jevrejsko ime. Ovo je, kaè Radojkovi}, bio poku{aj reakcije na de{avawa u svetu, poput proslave u Blajburgu, koja je prepoznata kao veli~awe Nezavisne Dràve Hrvatske (NDH), zbog ~ega katoli~ka crkva, posebno u Austriji po~iwe da zabrawuje ovakve skupove. - Tu je i stopirawe kanonizacije Alojzija Stepinca, pa je sada hrvatskoj dijaspori bilo potrebno da na neki na~in "zamuti vodu" - rekao je Radojkovi}. On je napomenuo da negativne reakcije na tekst "Davida Goldmana" nisu do{le samo od Muzeja

`rtava genocida i Ministarstva spoqnih poslova Srbije, ve} i brojnih me|unarodnih organizacija. Autorski tekst Davida Goldmana, u kome se izme|u ostalog tvrdi da je u Jasenovcu ubijeno najvi{e 4.500 qudi, kao i da Srbi iz sada{we srpske vlasti manipuli{u i zloupotrebqavaju Holokaust kako bi vje{ta~ki i la`no uve}ali broj `rtava srpskog porijekla, uklowen je sa internet stranice izraelskog lista "Xeruzalem post". Reakciju beogradskog Muzeja `rtava genocida, ovaj izraelski list je objavio, ne samo na internet portalu, ve} i u dnevnim novinama.

- Na ovaj na~in pokazujemo kako treba da se reaguje na ovakve i sli~ne navode - kaè Radojkovi}. Istori~ar Neboj{a Damwanovi} je rekao da su se same usta{e, barem neke od wih, zgraàvale nad zlo~inima u Jasenovcu, kajali su se zbog wih i nazivali ovaj logor ~udovi{nim mestom. Istori~ar Mom~ilo Dikli} je rekao da je zadovoqan reakcijom i stavom Muzeja `rtava genocida. - Povratili smo deo istine u svetu i da se vi{e ne moè sklawati istina da je Jasenovac postojao. Upravo zato je ovu istinu trebalo napasti u nekom jevrejskom listu i negirati je dodao je on.

PUTOPIS Hedonisti~ku zonu na krajwem zapadu, od Ahena, preko Trira do Frajburga trebalo bi da poseti svaki putnik koji èli da upozna Nema~ku mimo stereotipa koje je nametnuo Minhen. Ovaj put sam i{ao u slobodarski Frajburg. Iza|ete iz voza i popnete se na nadvo`wak sa tramvajskim {inama. Desno se vide dva torwa Crkve Srca Isusova, koja je o~ito imala uzor u Limbur{koj katedrali. Ugodan prizor. Ova crkva mi je svojom vedrinom do{apnula: „Dobro do{ao u Frajburg". Ina~e, na èlezni~koj stanici osobqe govori najpre francuski. Granica je blizu, iza we je Alzas sa Kolmarom i Strazburom. Istorijske kwige kaù da je ovde poneku deceniju vladala francuska kruna. A u Frajburgu su sve do zavr{etka Hladnog rata bile stacionirane francuske trupe. Frajburg ili kako se na lokalnom dijalektu kaè Friburg je lepa varo{, ponegde sa sli~nim arhitektonskim rukopisom kao ostali habsbur{ki gradovi u Evropi, od Krakova do Novog Sada. Katedrala na koju su gra|ani s pravom ponosni, i ulice u koncentri~nim krugovima oko we. GRAD NA BRZOJ VODI Tragisama – veoma brza – tako su Kelti nazvali reku koja te~e kroz Frajburg. Naravno, i u dana{wem ìvom nema~kom jeziku ~uje se upokojeni keltski – reka se zove Drajzam. Od we je odvojen „zanatski kanal“, koji sa spletom mawih kanala premreùje grad. Na wemu su i imena rastorana – kao „Kod kova~a srpova“ sa~uvala nekada{wu namenu gra|evine u koju su se smestili. U jednom takvom restoranu, boqe re~eno pivnici, na galeriji, pronalazim to {to Frajburgu daje karakter rasko{nog juga – vrhunsko lokalno pivo i hranu koja s pravom ju`nonema~ku gastronomiju svrstava u evropski vrh. „Fajerling“ je prezime gazde koji je 1877. na „ostrvu“ kupio zgradu koja je sa jedne strane oivi~ena „Zanatskim kanalom“, a sa druge strane wegovom „pritokom“ koju zovu poto~i}. Tako je nastala pivnica. Ona je osamdesetih godina pro{log veka na kratko obustavila rad, da bi 1989. jedna dama iz ku}e Fajerling ponovo pokrenula posao. Samo 10 godina kasnije pivnica se prikqu~uje trendu – pivo se od tada pravi iskqu~ivo od biolo{ki kontrolisanih sastojaka. I takvo mi pivo – Inselhopf – kao jedno od skoro 8.000 sorti nema~kih piva – ulep{a dan. A zadovoqan sam bio i volujskim pe~ewem u belom umaku. Frajburg je najtopliji grad Nema~ke. Mada {varcvaldsko gorje prakti~no zadire u grad, upravo topao vetar sa planine Frajburgu donosi najtoplije letwe no}i u zemqi – dvadesetak stepeni je sasvim dovoqno za tropski doìvqaj Nema~ke. Interesantno je da nema~ki ju`ni dijalekti kao i u Srbiji oboàvaju deminutiv od miqa – èna nije ènica ve} èn~e. Tako i alemanski dijalekt za zamak kaè „{losle“, pa da upotrebimo analogiju – dvorac od miqa nije „dvor~i}“ ve} „dvor~e“. PITKA ISTORIJA Da ne zaboravim – Baden je jedan od najpoznatijih vinogradarskih krajeva Nema~ke, bela vina spadaju u evropski vrh. Celo podru~je na levoj obali gorweg i sredweg toka Rajne je blagosloveno i rimskim nasle|em – vinom – i nema~kim nacionalnim napitkom – pivom. U istoriji su rudnici srebra u [varcvaldu davali gradu finansijsku mo}, zanatsko naseqe ispod tvr|ave je brzo raslo. 1327. su bogati gra|ani od frajbur{kog grofa otkupili pravo da sami proizvode kovanice. Tako je nastala kovanica na kojoj je prikazan – gavran. Ina~e, gradski svetac je Sveti \or|e, a wegova zastava – crveni krst na beloj pozadini – potpuno je ista kao nacionalna zastava Engleske koja ima istog sveca kao za{titnika. 1368. Frajburg dolazi u posed Habzburgovaca koji }e u narednih pet vekova sudbinski uticati na grad. U vreme verskih ratova jezgro grada je

^etvrtak 10. 26. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2021. 19

FRAJBURG

Tropska Nema~ka

Crkva Srca Isusova

Stara robna ku}a na Minsterplacu

Reka Drajzam

Hotel Medvedi ostalo katoli~ko, a okolna sela su bila uglavnom protestantska. Nakon polumilenijumske habsbur{ke vladavine Napoleon je pretumbao odnose mo}i na jugu nema~kog kulturnog prostora. Tako se desilo i nasilno pripajawe grada Velikom vojvodstvu Baden 1806. Mnogi su `alili za Habzburzima ali upravo to Vojvodstvo je postalo tvr|ava liberalnog duha i napretka u odnosu na sve ostale nema~ke zemqe. Baden je do ujediwewa Nema~ke pod Pruskom 1871. ostalo jedina ustavna monarhija u Nemaca. Revolucionarnost grada u novijoj istoriji je vi{e puta dokazana. „DA DESET @IVOTA IMAM…" Progla{ewe Badenske republike 1848. podstaknuto je revolucionarnim vrewem u Parizu. Republika je skoro dogurala do novog ustava, ali su okolne kontrarevolucionarne sile, pre svih Pruska, na molbu nadvojvode umar{irale u Baden,

skr{ile oru`ani otpor, pohapsile radikalne demokrate, i neke od wih osudili na smrt. Tako je u Frajburgu streqan student i zakleti republikanac Fridrih Nef. Uhapsili su ga pri poku{aju da pre|e u Francusku i skupi dobrovoqce za odbranu republike. Wegovo ime je bilo na poternici. Ali, i na jednom koferu kojeg je na granici uo~io revnosni carinik. No} uo~i pogubqewa on pi{e pismo majci: „Jo{ samo jedno, dragocena i mnogo voqena majko: budite ~vrsti i stameni kad primite nesre}nu vest. [to se mene ti~e, sutra }u mirno oti}i u smrt, kao {to sam nekada i{ao u na{u ba{tu (…) Da imam deset `ivota, sve bih ih dao za ovu moju stvar". Nef je streqan dan posle pogubqewa jednog od vo|a badenske revolucije Maksimilijana Dotea, na istom mestu, na jednom frajbur{kom grobqu. I mada je to bilo zabraweno, grobove streqanih su fraj-

bur{ke devojke mesecima kitile cve}em, a komemoracije su se odràvale svuda po Nema~koj. Ne treba onda da ~udi {to je u Frajburgu revolucionarna 1968. ostavila dubqi trag nego na drugim mestima. U gradskoj skup{tini ve}inu danas ~ine Zeleni. To je prvi ve}i nema~ki grad u kojem je izabran "zeleni" gradona~elnik. KOD CRVENOG MEDVEDA Se}am se da mi je tada u Frajburgu vlasnik najstarijeg hotela u Nema~koj – Kod crvenog medveda, objasnio da su u Frajburgu u sredwem veku samo bogate ku}e farbane u crveno. A kao farbu su koristili – volovsku krv. Nema~ki izraz „{tinkrajh“ bi u bukvalnom prevodu zna~io „smrdqivo bogat“, ali se upotrebqava u smislu „basnoslovno bogat“. Ne zato {to su siroma{ni prokliwali bogatstvo ve} zato {to su fasade bogatih qudi u davna vremena zaista danima zaudarale na volovsku krv. Ponekad je zaudarala i paqevina, kao januara 1349. kada su gradske vlasti, navodno zbog opasnosti od kuge, koja se u gradu jo{ nije ni pojavila, pohapsile sve Jevreje i – spalile ih. Samo su po{tedeli trudnice i decu – koje su pokrstili. Skoro 600 godina kasnije nacisti su spalili sinagogu. ISTINA ]E VAS OSLOBODITI Frajbur{ki univerzitet je 1457. osnovao Albreht V Habzbur{ki – pa se s pravom zove Univerzitet „Albreht Ludvig". Na wemu su predavali qudi sa zvu~nim imenima kao Erazmo Roterdamski, Edmund Huserl i Martin Hajdeger. Ovaj posledwi je 1933. kao filozof svetskog glasa pristupio nacistima i bio wihov rektor Frajbur{kog univerziteta. Nije izvesno da je Martina Hajdegera istina o prirodi reìma kojem je sluìo posle rata oslobodila – mada je moto univerziteta na ~ijem je ~elu bio glasio „Istina }e vas osloboditi“. Frajbur{ki univerzitet je prema svetskim rang listama me|u prvih sto u svetu i me|u prvih deset u Nema~koj. Ali, nije jedina visoko{kolska ustanova u gradu, ima ih jo{ nekoliko. Ukupno tridesetak hiqada studenata podmla|uju grad od 250.000 stanovnika i to se vidi na svakom koraku. Kafanice, klubovi, bicikli. R. N.

RIZNICA

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 26. 2021.

CENTAR BEOGRADA „KRSTILA“ JE JEDNA NEMICA:

Da li znate po åemu je Zeleni venac zapravo dobio ime? Urbano naseqe Zeleni venac, àrgonski "Zelewak" nalazi se na teritoriji op{tine Savski venac i mawim delom Stari grad u samom centru glavnog grada. Povezuje ga Prizrenska ulica sa Terazijama i Brankov most sa Novim Beogradom. îtav kraj ime je dobio po kafani koja se nalazila na mestu dana{weg restorana Mekdonalds. A i ta kafana je imala neobi~nu pri~u - prvi zakupac je bila jedna Nemica, gospo|a Herman. Ona je sa muèm {e{irxijom i troje dece do{la u Srbiju u potrazi za boqim ìvotom. Naàlost, mu` joj se usput razboleo i umro. Hrabra i jaka, gospo|a Herman ga je sahranila i nastavila daqe. Kako je od muà nau~ila {e{irxijski zanat, poku{ala je da se od toga izdràva u Beogradu. Nije joj i{lo, pa je zakupila kafanu od poznatog politi~ara i ustavobraniteqa – Alekse Simi}a. Po prirodi vredna, ova Nemica je od kafane napravila ugled-

Tuda su mnogi Beogra|ani pro{li sigurno bezbroj puta. Ime "Zeleni venac" nosila je jedna kafana, a danas se tako zove ne samo pijaca koja se tu nalazi ve} i ~itav deo centra Beograda. Ipak, malo qudi zna ko je “kumovao” svima wima i gde je bio taj - zeleni venac

no mesto koje su pose}ivali svi beogradski boemi, ali i mnoge zna~ajne li~nosti tog vremena. Na spratu je dr`ala sobe za no}ewe. Umesto naziva, ona je istakla limenu tablu sa vencem od zeleno obojenog li{}a. I, tako je “ro|en” - Zeleni venac. O tome za{to je gospo|a Herman izabrala ba{ venac postoji nekoliko legendi, ali jedna od najlogi~nijih ima veze sa grobqem koje se nekada nalazilo blizu we. Vojin Puqevi} pi{e: “Na mestu gde je nekada bilo grobqe, na Zelenom vencu, ostala samo stara grobqanska kafana, koja je i dobila ime po vencima, kojima su ki}eni grobovi“. Kada je 1920. pored otvorena jedna od najmodernijih pijaca tog vremena bilo je logi~no da je “krsti” obli`wa kafana, a isto ime poneo je i ~itav kraj. Kafana je pre`ivela oba svetska rata, a sru{ena je tek {ezdesetih godina pro{log veka da bi se tu podigla autobuska okretnica, a kasnije i Mekdonalds. M. T.

NA[ “BRAT” FLORA:

Jedina `ena oficir u Prvom svetskom ratu borila se za Srbiju, a bila Engleskiwa Nije mali broj stranaca koji su, ~uv{i za nesre}u srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, pohitali da pomognu zemqi na umoru. Ipak, po `ivotnoj pri~i, po`rtvovanosti i hrabrosti koju je pokazala, naro~ito se isti~e jedna Engleskiwa - Flora Sends Flora Sends je ro|ena je u malom mestu Neder Popiton u Jork{iru 1876. godine. Bila je {kolovana, a pored toga u mladosti je u~ila da ja{e, puca iz vatrenog oru`ja i vozi automobil. Imala 38 godina kada je izbio Prvi svetski rat i odmah se prijavila za medicinsku sestru u britanskoj vojsci. Tamo je je me|utim sa~ekalo razo~arawe. Odbijena je jer nije pro{la potrebnu obuku, a re~eno joj je i da ima “mnogo obu~enijih od we”. A onda je Flora ~ula da Srbiji treba pomo}… NA[ “BRAT” FLORA Bio je kraj 1914. i {irom Evrope po~eli su da se organizuju grupe medicinskih sestara i doktora da krenu put Srbije. Flora je u tome videla svoju {ansu. Prijavila se i postala deo Anglo-ameri~ke jedinice koji je odmah krenuo za Balkanu. Sve do kona~nog sloma Srbije u jesen

}e biti upravo sutrotno jer }e “weno prisustvo ohrabriti vojnike jer ona za wih predstavqa celu Englesku“. I tako je Flora postala deo Drugog pe{adijskog puka I poziva Moravske divizije “Kwaz Mihailo”, u narodu mnogo poznatijeg kao Gvozdeni puk.

1915. i povla~ewa preko Albanije Flora je radila kao medicinska sestra u ratnim bolnnicama {irom Srbije ukqu~uju}i i u Vaqevo, “gradu bolnici” tokom stra{ne epidemije tifusa. Kratke boravke u Engleskoj koristila je za prikupqawe pomo}i Srbije, pre svega medicinskog materijala. A onda je stigla naredba o povla~ewu. Flora je odbila nare|ewe da ode sa medicinskim osobqem u Solun. Umesto toga `elela je da do kraja ostane sa vojskom. Jedini na~in za to bio je da se prijavi u redove vojske {to je i u~inila. Jedino ~ega se Flora bojala bilo je da ne bude teret vojsci i kao takav im ote`a povla~ewe preko Albanije. Oficir srpske vojske Milo{ Vasi} rekao joj je da

FLORA U RATU Flora je ve} imala 40 godina kada je prvi put iskusila pravi rat, ali - nije uzmakla! Pokazala se kao junak i postala je jedina `ena oficir srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata. Odlikovana je sa sedam medaqa. Tokom 1916. bila je rawena i tada je u bolnici nadomak Soluna upoznala jo{ jednu srpsku heroinu - Milunku Savi}. U svom dnevniku Flora je kasnije zapisala da ju je daleko mla|a “koleginica” odu{evila svojim duhom i hrabro{}u. Po wenim re~ima, Milunka nije mogla da do~eka da se vrati na front, da je stalno ustajala iz kreveta i {etkala {to je sestre dovodilo do nervnog sloma. Kraj rata Flora Sends je do~ekala sa ~inom kapetana. “NA[A ENGLESKIWA” Nakon rata Flora je re{ila da se ne vra}a u Englesku. Tome je verovatno doprinela i ~iwenica da je na frontu prona{la qubav. Udala se za saborca oficira Jurija Judeni~a. Ovaj oficir je nakon revolucije u domovini re{io da ostane na Solunskom frontu i tu je sreo Floru. Par je kratko `iveo u Francuskoj, ali su re{ili da se nastane u Beogradu.

Istraju}i u nameri da u svemu pomera granice, Flora je jedno vreme vozila prvi prestoni~ki taksi. Flora i Jurij u Beogradu su do~ekali i Drugi svetski rat. Kaù da su ih nacisti privodili, ali ne zbog ispitivawa ve} ne bi li ih privoleli da se izjasne u korist Nemaca. Oboje su to odbili. Florin suprug preminuo je u septembu 1941. godine i nakon toga ratne dane ova biv{a ratnica je uglavnom provodila u samovawu. Posle rata se vratila u domovinu gde je ìvela sve do smrti 1956. Bilo joj je 80. godina. Ironi~no, weni podvizi u Engleskoj su uglavnom zaboravqeni. U Srbiji je se pomalo i se}aju - RTS je 1997. o wenom ìvotu snimio film pod nazivom “Na{a Engleskiwa”, a pre desetak godina je dobila i ulicu u Beogradu na op{tini Savski venac. R. N.

14 êtvrtak 5. avgust 2021. 14 êtvrtak 5. avgust 2021. 14 êtvrtak 19. avgust 2021.

Rame za slobodu Se}awe na Petra Kozlinu RENTON FAMILY TRUST (1947-2020) Aged Care POSLEDWI POZDRAV

DRU[TVO DRU[TVO

Brnabi} rnabi}

m a g , ,

, ) o m a u i , -

e i

Kaqewe Ane AUSTRALIJA Kaqewe Ane Brnabi} Brnabi} AUSTRALIJA AUSTRALIJA AUSTRALIJA

ulep{anih istina, gde su joj neki ulep{anih istina, gde sukonkretne joj neki qudi sasuli u lice qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vre}u iz koje je otima~ine zapahnuo opori vow korupcije, i pohvow korupcije, pohlepe lokalnihotima~ine mo}nika ii lakolepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora. mih investitora. I, naravno, da joj nije bilo niI, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vemalo ulozi strana~ke vedetelako na uagitatorskom zadatku, dete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan jer je tona zakoji wu je nepoznat i mutan teren ba~ena kao pobateren na kojilogike. je ba~ena kao poba~aj obrnute ~aj obrnute logike. Ana Brnabi} je, naime, kao reAnaprimer Brnabi} je, naime, fenomekao redak politi~kog dak politi~kog fenomena,primer prvo postala predsednica na, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da vlade, pa je tek onda krenula da traì podr{ku bira~a. Obi~no traì podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kanstvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako diduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu. pravi{ vladu. Ana je tu gde jeste postavqena Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao èzlom sopkoji je miropomazao èzlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda. stvene mo}i, a ne voqom naroda. Onajejenanagotovo gotovodobila dobilaiivlavlaOna funkciju.Me|utim, Me|utim,sasafunfundudui ifunkciju. kcijom nije dobila i vlast, jer kcijom nije dobila i vlast, jer jeje onaostala ostalakod kodonog onogkoji kojijejeseli seli ona

Jagoda Zubanov

Pi{e: Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Sa{a Jankovi}, Melburn Srpsku zajednicu u Australiji, dvadesetog avgusta pro{le godine, u sedamdeset i tre}oj godini ìvota, napustio je jedan Novi plan federalne vlade od Novi na{ih najeminentnijih plan federalne ~lanovlade Australije i Nacionalnog kava: Petar Kozlina. Bio je skoro Australije i Nacionalnog kabineta o izlasku iz aktuelne dve decenije predsednik Festisa sobom i nema nameru ni da je bineta o izlasku iz aktuelne sa sobom i ni nema nameru ni bi da je zdravstvene krize, mogao da vala srpskog filma u Australiji ostavqa, da je poklawa a ni zdravstvene krize, mogao bia da ostavqa, ni da je ~uvenoj poklawa ni sumira uvolonter jednoj êr~ida je deli. ise neumorni Mitropolise sumira u jednoj ~uvenoj êr~ida jeIdeli. lovoj re~enici. U britanskom sa takvim bagaòm „nesreje australijsko-novozelandske lovoj re~enici. U britanskom I sa takvim bagaòm „nesreparlamentu 1940. godine }ne politi~ke princeze“ i VinpreSrpske pravoslavne crkve. Svi parlamentu 1940. godine Vin}ne politi~ke princeze“ preston êr~il je izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa koji inikad narod, koji su Petra poznavali ston êr~il je izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa koji narod, a ne}e i ponuditi dobar deosamo ~lanstva SNS-a vam krv, znoj i ga zaboraviti jer bio je to a i ponuditi dobar deosamo ~lanstva SNS-a vam krv, znoj iu ba{ ivelikog ne miri{e, se na{la suze“. Naravno, neAna pravim nika~ovek srca, humanista i ba{ i Naravno, ne miri{e, se na{la u suze“. neAna pravim nikavrtlogu najnovije politi~ke kamkvo pore|ewe izme|u êr~ila i patriota koji je mnogo u~inio za vrtlogu najnovije politi~ke kamkvo pore|ewe izme|u êr~ila i pawe uzajednicu, kojoj moè samo kao na{eg Skota srpsku apro}i svlade pravom popawe u predsednika kojoj moè pro}i samo kao na{eg vlade bosaipredsednika po trwu koje ni~e na Skota dnu kokoMorisona, jer su ni~e oni sli~ni stao Australijanac godine. bosa po trwu koje na dnu koMorisona, jer su staroplaninskih oni sli~ni korita isu{enih rita isu{enih staroplaninskih liko i je slon i mi{. Ono {to se Bio ro|eni Beogra|anin, liko reka.i slon i mi{. Ono {to se reka. ali je u Australiju vrlo iz pomenutog plana jasno moè Ana, iakoplana tako do{ao izgleda, ne iz pomenutog jasno moè Ana, tako izgleda, ne rano sajeiako roditeqima, jo{ kao videti da nas o~ekuje jo{mnomnoakumulira politi~ki kapital za videti je dapoliti~ki nas o~ekuje jo{ akumulira kapital za de~ak. Wegov otac je bio porego vi{e neizvesnosti, novih „zapredstoje}e izbore da ima takgo vi{e neizvesnosti, novih „zapredstoje}e izbore - da ima takklom sa Korduna, odakle poti~e kqu~avawa“ i nastavka ekonomvu ulogu, vaqda bi bila na nakqu~avawa“ i nastavka vuprezime ulogu, vaqda bi(po bilaekonomna nai Kozlina skog propadawa. Setiotamo{woj samse seda predwa~koj izbornoj listi skog propadawa. Setio sam ii predwa~koj izbornoj listi da planini mestu Dugi jo{ jedne jedneKozjak ~uveneire~enice re~enice lejo{ ~uvene leDol), dok mu je majka bila poregendarnog britanskog premijera, gendarnog britanskog premijera, klom iz imao Vrawa, sa juga Srbije. U kojijeje vrlo dobar smisao koji imao vrlo dobar smisao Australiji je zavr{io sredwu

{kolu i ekonomski fakultet i kasnije decenijama uspe{no radio u bankarsko-finansijskom sektoru Komonvelt banke. Wegov nesebi~ni rad na svim ìvotnim poqima prepoznale su i australijske vlasti koje su mu 2019. godine dodelile presti`no priznawe - Orden reda Australije. Petra sam upoznao jo{ vrlo brzo po mom dolasku u Australiju, pre jedanaest godina u Melburnu. Bili smo u redovnom kontaktu sve do wegove smrti, i skoro da nije bilo Uskrsa ili Boì}a da se nismo ~uli makar na kratko telefonom. Posledwi put uìvo, sreli smo se na Srpskom festivalu u Sidneju, feza humor. Kad mu je jedna èna bruara 2019. nije èna bilo za humor. Kadgodine. mu je I jedna jednom prilikom rekla: „Gosponimalo prilikom slu~ajno da sam tog ~ovejednom rekla: „Gospodine, pijani ste“.i Ona, On jezapravo, odgovoprivu~e glasa~e. ka toliko cenio po{tovao od dine, pijani ste“. On je odgovoprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, rio: „Gospo|o, vi je ste ru`ni a ja odra|uje darovani ibio ve} potroprvog dana. Petar jedan rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni aod ja odra|uje darovani iga,ve} potro}u ujutru biti trezan“. Mo`da {eni mandat. I trezan“. ako kojim sluonih retkih qudi koji je plenio }u ujutru biti Mo`da {eni Inajboqa ako kojim slubi tomandat. bila skrivena ~ajem, zadrì iliga, dobije neku dobrotom i iipo{tovawem prema bi to bila najboqa skrivena ~ajem, zadrì ili dobije neku poruka ovogsagovorniku. „revolucionarnog“ drugu va`nu funkciju, to sigurno svakom svom Uvek je poruka ovogfunkciju, „revolucionarnog“ drugu va`nu to sigurno plana australijskih vlasti. I ne}e biti na osnovu podr{ke kobio spreman saslu{a i da kopoplana australijskih vlasti. I ne}e biti na da osnovu podr{ke ju }e sama zavrediti, ve} opet neko }e se sutra mo`da i otremalo tiho ali iskreno razgovara ju }e }e sama zavrediti, ve} opet neko seonog sutra mo`da i otremilo{}u koji kampawu odrazniti, ali }e mnogi naàlost sa neskrivenom empatijom. Bio je milo{}u onog koji kampawu odrazniti, }e mnogi naàlost |uje od zaali oboje, odnosno za celu zauvek ostati ru`ni. jedan onih koji nije |uje zaostati oboje,qudi odnosno za mnogo celu zauvek ru`ni. stranku. Wu ne bira narod, nego VremeWu koje jebira prednarod, nama izglegovorio, ta stranku. ne nego Vremeali kojesu jedela predbila namauvek izgleVu~i}. da da ne donosiwegovu mnogo nade, jer Vu~i}. koja su krasila li~nost. da da ne rezultat donosi mnogo nade, jer I da napredwaka na I da rezultat napredwaka na australijske vlasti uprkossam toSvih ovih godina, posebno australijske vlasti uprkos topredstoje}im izborima zavisi predstoje}im izborima talnom fijasku aktuelne stracenio wegov anga`man izavisi trud od wenog anga`mana i doprinotalnom fijasku aktuelne straod wenog anga`mana ipandemije, doprino-u tegije borbi protiv da Festival srpskog sa,se uzeo bihlepe lepe parepandemije, nafilma kladiotegije uuborbi protiv sa, uzeo bih pare na kladioinici, daqe srqaju dubqe samoizoAustraliji (FSF) odrì i osta\ilas kompanija bi inici, daqe dubqe uu samoizoaaisrqaju \ilas ii kompanija ne jedan od najva`nijih kulturlaciju bez ikakve vizije da bi se odavno odustali od bojkota. laciju iodustali bez ikakve vizije da se odavno od bojkota. nih doga|aja u srpskoj zajednici. kona~no zaustave. Novi fedeRanko Pivqanin kona~no zaustave. Novi fedeRanko Pivqanin Preuzeo je predvi|a festival postepeno tek treralni plan ralni plan predvi|a postepeno }e godine od wegovog otvarawe zemqe ka osnivawa spoqnom otvarawe zemqe ka spoqnom (2001) i bio je vi{e pozvan da svetu tek tek kada procenat vakcisvetu kada procenat vakcipomogne, jer je ta manifestaci-

12. 07.1 937. Tara{, Zrewanin – 21. 08. 2021. Werribee

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti ti du{a, Vu~i}u. Ti kadGre{na negde ide{ je~i od aplauza, kad negdepoqupci, ide{ je~i od aplauza, pqu{te davi{ se u zapqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko grqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brpilule spavawe, a Anu Brnabi} sipred pustio na ulice Pirota nabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti orbez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih oboàvaganizovano spontanih oboàvalaca. I umesto da je tamo re{eta laca. I umesto je tamo Gordana Uzelacdaili neko re{eta sli~an Gordana ilizasreli neko sli~an na visiniUzelac zadatka, je nena zasreli neki visini daveìzadatka, koji nemaju pre~ajeposki kojireke nemaju pre~a plaposla daveì nego brane po Staroj la nego brane gluposti. reke po Staroj planini i pitaju nini pitaju gluposti. Teigde su nestale na{e reke? gdeje su Te,Te {ta sa nestale zakonomna{e koji jereke? obeTe, je sa zakonom kojigodine? je obe}ao{ta predsednik pre dve }ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj („Jo{ otelo se se neiskusnoj Ani.) ni{ta“, Te, znate li da ovde za Ani.) li otme da sededovina ovde za jedan Te, danznate qudima jedan danna qudima otme dedovina i upi{e ivestitora mini hiidrocentrala? upi{e na ivestitora Te, znate mini li dahise drocentrala? znate li da se qudima ru{e Te, vodenice i upada qudima ru{ei tako vodenice i upada im se u ku}e redom. im se u ku}e i tako Kako nema reka,redom. a otkud ova Kako{to nema a otkud ova bujica se reka, na mene sru~ila, bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav oddok je smi{qala odgovor krpeqima.kakav-takav Da je ovo kongovor krpeqima. Da pa je ovo ferencija za {tampu da sekonnaferencija za {tampu pa da se na-

nisanih dostigne 70 odsto ukunisanih dostigne 70 odsto ukupne populacije. Pa ~ak ni onda pne populacije. Pa ~ak ni onda vlada ne garantuje da ne}e biti vlada ne garantuje da ne}e biti novih „lokdauna“, ali }e oni nanovih „lokdauna“, ali }e oni navodno biti vrlo retki. U ovom vodno biti vrlo retki. U ovom Planinski masiv Stolovi kotrenutku zemqa kojaStolovi sluì kao Planinski masiv koji se sa ju`ne strane potrenutku zemqa koja izdiè sluì kao primer uspe{ne vakcinacije je ji se sa ju`ne strane izdiè povi{e Kraqeva, @i~e, primer uspe{nemanastira vakcinacije je vi{e Kraqeva, manastira @i~e, Izrael, kojiBawe, je svoj program vakMataru{ke sredwovekovIzrael, koji je svoj program vakMataru{ke Bawe, sredwovekovcinisawa zapo~eo punom parom nog grada Magli~a i punom Ibarske klicinisawa zapo~eo parom nog Magli~a i Ibarske klijo{grada pro{le godine. Iako prepozIzrael sure, od minulog vikenda jo{ pro{le godine. Iako prepozIzrael sure, od minulog vikenda ima samo oko 9 miliona stanovnatqiv jeoko po jo{ jednoj nesvakiima samoje 9 miliona stanovnatqiv pojo{ jo{ nesvakinika oniatrakciji su na-jednoj samom startu ja beleìla gubitke bez realne da{woj pravoslavnom nika oni su jo{ na- pravoslavnom samom startu da{woj atrakciji obezbedili „fajzer vakcinu“ za {anse da opstane bliskoj budukrstu visokom ~aku33 metara! obezbedili „fajzer vakcinu“ za krstu visokom ~ak 33Pa metara! sveOvo svoje gra|ane. i pored }nosti. Smonumentalno obzirom je Petar po znamewe sveOvo svoje gra|ane.daPa i pored monumentalno znamewe te bitne ~iwenice, doi sada je struci bio ekonomista bankar kao simbol Hristovih zemaqte bitne ~iwenice, do sada je kao simbol Hristovih zemaqkompletno vakcinisano tek oko oko sa vi{edecenijskim iskustvom kompletno vakcinisano tek wemu to naravno nije bio veliki 59 odsto ukupnog stanovni{tva, 59 odsto ukupnog stanovni{tva, problem. Osniva~i festivala nakon vi{e vi{e od 88 meseci meseci trajawa nakon od trajawa zaista nisu mogli ~ak da iprona|u programa. Ukoliko Izrael programa. Ukoliko ~ak i Izrael boqu osobu u na{oj zajednici za jo{ nije dostigao magi~nih jo{ nije dostigao magi~nih 70 70 jedan takav poduhvat. Trebalo je odsto, koji su zacrtale austraodsto, koji su zacrtale austrana}i za to jedan lijskeuspe{nu vlasti,formulu jasno je je da da nelijske vlasti, jasno to nefestival koji realno nije barem mogao }e uspeti ni Australija }e uspeti ni Australija barem da tro{kone pokriva do kraja krajafinansijske godine. Tako|e, Tako|e, ~ak ne do godine. ~ak ve. svih ovih godina Petar ni Tokom Velika Britanija koja ima ni Velika Britanija koja ima je ~esto„astra-zeneka“ voleo da kaè davakcinu, je FSF svoju svoju „astra-zeneka“ vakcinu, takozvani „non-ke{ nije festival“. do ovog ovog trenutka trenutka uspela do nijeuspe{na uspela Bila je to jedinstvena da kompletno kompletno vakcini{e vi{e da vakcini{e vi{e formula, kojusvog je samo veliki enod 57 odsto stanovni{tva. od 57 odsto svog stanovni{tva. tuzijasta i iskreni patriota moObe pomenute dràve u ovom Obedapomenute dràve ujeovom gao osmisli. Festival buktrenutku imaju imaju rapidan rapidan rast rast nonotrenutku valno funkcionisao bez ke{a vih slu~ajeva slu~ajeva zaraènih, zaraènih, pa pa ~ak ~ak vih ali uz pomo} vernih sponzora

Oàlo{}eni: suprug Veselin, k}erke Olga i Qubica, sin Dragi{a, voqnimprilozima prilozima pojedinaca, pojedinaca, k voqnim PRODAJAIIUGRADWA UGRADWASVIH SVIHVRSTA VRSTA institucija,javnih javnihpreduze}a preduze}aii - institucija, PRODAJA PRODAJAzet I UGRADWA SVIH VRSTA NA snaja Lija, qudiizizdijaspore. dijaspore. - qudi Zoran, NADGROBNIH SPOMENIKA I PLOÂ Predstojinam namda dauradimo uradimo NADGROBNIH , NADGROBNIH SPOMENIKA SPOMENIKA II PLOÂ PLOÂ NA NA - -Predstoji TERITORIJI MELBURNAIIOKOLINE. OKOLINE. osvetqewei ineke nekemawe maweposlove poslove 5 osvetqewe TERITORIJI TERITORIJI MELBURNA MELBURNA I OKOLINE. unuci Karlo, Sowa, James, Shaun, Cy, Odessa, ure|ewu.O~ekujem O~ekujem dai itotobubuc nanaure|ewu. da Dolazimo naku}nu ku}nu adresukako kako bivam vam Dolazimo zavr{enou ukratkom kratkomroku. roku.NaNa- dedezavr{eno Dolazimona na ku}nu adresu adresu kako bi bi vam olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu proceduru. kontoga togausledi}e usledi}ei iosve}ewe osve}ewe krkon krpraunuci Adam, Isabella, Georgia, olak{aliEthan, celokupnu proceduru. sta.Tada Tada}emo }emomo}i mo}ida dakaèmo kaèmo “ sta. smouspe{no uspe{nookon~ali okon~aliovaj ovaj - dadasmo POZOVITE MILANA MILANA @IVANI]A @IVANI]A POZOVITE POZOVITE MILANA sestra Olga sa@IVANI]A porodicom, zna~ajan,ali alii ininimalo malolak lakpropro- zna~ajan, NA TELEFON 0432223099 0432223099 NA jekat- kaè - kaèMilutin MilutinVukosavqeVukosavqeNA TELEFON TELEFON 0432223099 jekat vi},~lan ~lanOdbora Odborazazapostavqawe postavqawe prijateqi i ostala familija vi}, [irateritorija teritorijaMelburna Melburnaiiiokoline! okoline! krstananaStolovima. Stolovima. [ira krsta [ira teritorija Melburna okoline! Najvi{ivrh vrhUsovica Usovicaplanski planski Najvi{i Komplet dokumentacija dozvole za ugradwu Komplet dokumentacija dozvole za ugradwu u Australiji i je izabran kako bi se ovaj krst, u Komplet dokumentacija - dozvole zaotaxbini. ugradwu je izabran kako bi se ovaj krst, u

tvisok visok33 33metra metra

ulep{anih istina, gde su joj neki ulep{anih istina, gdekonkretne su joj neki qudi sasuli u lice qudi sasuli u lice probleme i pred wom konkretne otvorili probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vre}u iz koje je zapahnuoiopori vow korupcije, otima~ine pohvow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakolepeinvestitora. lokalnih mo}nika i lakomih mihI,investitora. naravno, da joj nije bilo niI,lako naravno, da joj nije bilovenimalo u ulozi strana~ke malo na lako u ulozi strana~ke vedete agitatorskom zadatku, dete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan jer je na to koji za wu nepoznat mutan teren je ba~ena kaoi pobateren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike. ~ajAna obrnute logike. Brnabi} je, naime, kao reBrnabi} je, naime, kao redakAna primer politi~kog fenomedak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica na, prvo vlade, pa jepostala tek ondapredsednica krenula da vlade, podr{ku pa je tek bira~a. onda krenula da traì Obi~no traìide podr{ku bira~a. Obi~no stvar obrnuto: prvo se kanstvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako Sa svojom suprugom Milicom diduje{ i postaje{ ide{ na izbore, pa ako pobedi{ premijer i Kozlinom, koja je tako|e veliki pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu. dobrotvor i humanista, Petar pravi{ vladu. Ana je tu gde jesteipostavqena je neumorno radio pomagao i Ana je tusvemogu}eg gde jeste postavqena fermanom sultana Eparhiju australijsko-novozefermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao èzlom soplandsku SPC. Posledwe dve koji je mo}i, miropomazao èzlom sopstvene a ne voqom naroda. decenije Petar i Milica su zastvene mo}i, a ne voqom naroda. Ona je na gotovo dobila i vlajedno bili prisutni na skoro Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funsvim doga|ajima srpske du i va`nijim funkciju. Me|utim, sa funkcijom nijeudobila i vlast, jer je zajednice Australiji. Bilo kcijom nije kod dobila ikoji vlast, jerdaje ona ostala onog je seli su prisutni kao organizatori, ona ostala kod onog koji je seli

zavisnostiododvremenskih vremenskihpriprizavisnosti lika,video videoi isasaokolnih okolnihplaniplanilika, Jastrepca,Kopaonika KopaonikaiiRuRunanaJastrepca, dnika,papa~ak ~aki isasaProkletija. Prokletija. dnika, On}e}epodse}ati podse}atinaredne narednegenerageneraOn cijedadasusuu uokolini okoliniKraqeva Kraqeva cije nastalesrpske srpske svetiwe, svetiwe, sresrenastale dwovekovnimanastiri manastiri@i~a @i~aii dwovekovni Studenica,ali ali}e}ei isvedo~iti svedo~itioo Studenica, stradawuvojnika vojnikasrpske srpskevojske vojske stradawu poginulihupravo upravonanaStolovima Stolovima poginulih prilikompovla~ewa povla~ewa u u Prvom Prvom prilikom svetskom R.R.N.N. svetskomratu. ratu.

Obavqawe sahrana sahrana Obavqawe po obi~ajima obi~ajima Srpske Srpske po Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve "LOKDAUN SVE DOK NE BUDE 70% VAKCINISANIH":

Najvi{e obolelih od kovida u najnaseqenijoj australijskoj dr`avi [irom [irom Melburna Melburna ii Viktorije Viktorije Borislav Borislav Popovi} Popovi} 0405200602 0405200602 Email: Email:info@slavicorthodoxfunerals.com.au info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Australija }e se pridràvati strategije lokdauna protiv korona virusa sve dok najmawe 70 odsto populacije ne bude u potpunosti vakcinisano, ali }e nakon toga morati da po~ne da ìvi s virusom, izjavio je premijer Skot Morison. Zemqa je postavila rekord sa 914 slu~ajeva korona virusa, {to je najve}i dnevni broj novozaraènih, dok su ju`ne i isto~ne dràve Novi Ju`ni Vels, Viktorija i prestonica Kanbera ostale pod strogim karantinom, prenosi Rojters. - Ne moète zauvek da ìvite u karantinu, u jednom trenutku morate to da promenite, a to se radi kada je 70 odsto vakcinisane populacije - rekao je Morison u televizijskom intervjuu. Lokdaun je kqu~ni element strategije savezne vlade za obuzdavawe pandemije korona virusa, sve dok se ne dostigne nivo vakcinacije od 70 odsto, pri ~emu }e se granice postepeno otvarati kada se broj vakcinisanih popne na 80 odsto. - Zakqu~avawe nije odrìv na~in za re{avawe problema virusa i zato moramo da dodjemo do 70 i 80 odsto vakcinisanih, kako bi mogli da po~nemo da ìvimo sa virusom - dodao je premijer Morison. U Australiji, koja ima 25 miliona stanovnika, oko 60 odsto populacije se sada nalazi u karantinu.

sa sobom i nema nameru ni da je sa sobom ni i nema niada ostavqa, da je nameru poklawa nije ostavqa, da je deli. ni da je poklawa a ni daIjesa deli. takvim bagaòm „nesresa takvimprinceze“ bagaòm i„nesre}ne Ipoliti~ke pre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, kojiSNS-a narod, adsednikovog i dobar deofikusa ~lanstva a i idobar deo ~lanstva SNS-a ba{ ne miri{e, Ana se na{la u ba{ i ne miri{e,politi~ke Ana se na{la vrtlogu najnovije kam- u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj moè pro}i samo kao pawepou trwu kojoj moè pro}i kao bosa koje ni~e nasamo dnu kobosa isu{enih po trwu koje ni~e na dnu korita staroplaninskih rita isu{enih staroplaninskih reka. reka. Ana, iako tako izgleda, ne Ana, iako tako izgleda, akumulira politi~ki kapital zane akumulira predstoje}e politi~ki izbore - dakapital ima tak-za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na navu ulogu, vaqda bi bila na da napredwa~koj izbornoj listi predwa~koj izbornoj listi da

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, privu~e darovani glasa~e. iOna, odra|uje ve} zapravo, potroodra|uje darovani ve} potro{eni mandat. I ako ga,i kojim slu{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku ~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke kobiti na osnovu podr{ke kojune}e }e sama zavrediti, ve} opet ju }e sama ve} opet milo{}u onogzavrediti, koji kampawu odramilo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu |uje za Wu oboje, odnosno zanego celu stranku. ne bira narod, stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}. Vu~i}. I da rezultat napredwaka na I da rezultat napredwaka predstoje}im izborima zavisina predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinooduzeo wenog doprinosa, bih anga`mana lepe pare nai kladiosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi nici, odustali a \ilas od i bojkota. kompanija bi odavno odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin Ranko Pivqanin

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom VIDE]E GA POLA SRBIJE: VIDE]E GA POLA SRBIJE: i renoviranom odelewu Povi{e Kraqeva Kraqeva podignut krst visok metra Povi{e podignut krststara~kog visok 33 33 doma metra Amber Algester Lodge

Zauvek te ~uvamo u svojim srcima od zaborava. Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen!

qutim i odem, ali gde da beìm qutim i odem, ali da beìm pred narodom? [tagde }e re}i prepred narodom? }e fa{ista re}i predsednik, a tek[ta onaj dsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~eBo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da kaè ono wegovo „Gde bekao da kaè ono wegovo „Gde beìiite“? I ostade Ana na prkoìiite“? I ostade Ana na tereprkosima da plati cenu rada sima da platiblagosiqawe cenu rada na terenu i zasluì svog nu i zasluì blagosiqawe politi~kog patrona koji }e svog joj, politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, Predsednica dakle, bila je za vikend uvlade, „privatno-pobila je za (vikend u „privatno-politi~koj“ {ta god to zna~ilo) liti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim bi, vaqda, ustafunkcisitnim du{ama kojezapu{ila joj prebacuju du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da onersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su sedi uputa sigurnosti sale gde su preko we disciplinovani preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo kli~lanovi stranke koji ne samo klimaju glavom i ni{ta pitaju, majujeglavom ne vox pitaju, ona re{ilaidani{ta oslu{ne poona je i{etala re{ila da populi, naoslu{ne ulicu i vox doìpuli, svoje i{etala na ulicu i doìvela vatreno, to jest vodevela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe. no kr{tewe. Bio je to pad iz matriksa naBio je toidealizovane pad iz matriksa napredwa~ke slike predwa~ke uidealizovane slike stvarnosti ponor surove realstvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i nosti bez dirigovanih pitawa i

^etvrtak 10. 26. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2021. 21

u~esnici ili donatori, uvek su otvorenog srca davali svoj doi iskrenu podr{ku. Zato i hospitalizovanih, kao i rast prinos Postavqawe nedosti`nih i hospitalizovanih, kao i rast Postavqawe srpska unedosti`nih celini weumrlih od kovida. Na primer, je ciqeva uzajednica ìvotu moè ponekad umrlih od kovida. Na primer, govim ciqeva u ìvotu moè ponekad mnogo izgubila. Britanija je pre desetak dana imati odlaskom pozitivne efekte, jer Britanija je pre desetak dana Srpska imati pozitivne pravoslavnaefekte, crkva jer je imala ~ak 50.000 slu~ajeva za- }e nas ~esto motivisati da se imala ~ak 50.000 slu~ajeva za- 2009. }e nasgodine ~esto nagradila motivisatiPetra da se raènih dnevno i ~ak stotinak trudimo i borimo vi{e. Ipak, s Milicuprilozima priznawem, voqnim pojedinaca, raènih dnevno i ~ak stotinak trudimo inajvi{im borimo vi{e. Ipak, s skih godina i svojevrsni znak i umrlih, {to ije svojevrsni po meni apsodruge strane slepo verovawe da voqnim prilozima pojedinaca, skih godina znak institucija, javnih preduze}a iII prepoznavawa te- dodelom Ordena Svetog Save da umrlih, {to je„pravoslavne po meni apsodruge strane slepo verovawe lutno poraàvaju}e nakon tako ti isti nedosti`ni ciqevii institucija, javnih preduze}a prepoznavawa „pravoslavne te- }e qudi dijaspore. ritorije“ postavqen jenakon na Usoviza wihovu vi{egodi{wu lutno poraàvaju}e tako reda, }e tiiz isti nedosti`ni ciqevi qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovi{iroke kampawe vakcinacije. biti ostvareninam u nekom krat- Predstoji da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, slu`bu i doprinos Mitropoli{iroke kampawe vakcinacije. biti ostvareni u nekom kratPredstoji nam daizazvati uradimo ci, najvi{em oveBritanci planine, kom- roku Pa, iako su navrhu kratko moè osvetqewe i nekesamo mawe izazvati poslove na od 1.375 ji Pa, nadmorskoj iako su na visini kratko komaustralijsko-novozelandskoj. roku moè samo osvetqewe iineke mawe poslove na nadmorskoj visini Britanci od 1.375 ukinuli sve restrikcije sada Ipak, frustracije bolno ure|ewu. O~ekujem da to bumetara. i nosilac smatram da musuo~avawe se iisrpska ukinuli Inicijator sve restrikcije sada na frustracije i bolno suo~avawe na ure|ewu. O~ekujem da to bumetara. Inicijator i nosilac ve} najavquju mo`da novo „za- zajednica sa zavr{eno onom ~uvenom êr~ilovom u kratkom roku. ovog projekta ~ija jeu ideja nastau~uvenom Australiji nije Nadove} najavquju mo`da novo „zade sa zavr{eno onom ima êr~ilovom Algester Lodge slobodnih de u kratkom roku. Naovog projekta ~ija je ideja nastakqu~avawe“ do kraja avgusta, re~enicom. Koliko }e nekada koje je Petar obezbedio, pre svekon toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinaroduìla. Zato predlaèm kqu~avawe“ do kraja avgusta, voqno re~enicom. Koliko }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarjersvojim jednostavno èqeno re{ewe ovuPetar „obe}anu zemqu“ ko{tati mesta u renoviranom odelewu Amber ga iskustvom i poverewem. sta. Tada }emo mo}i da kaèmo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ da dobije svoju bistu u prejer jednostavno èqeno„Gvozdac“ re{ewe sta. ovu Tada „obe}anu zemqu“ ko{tati }emo mo}i da kaèmo sko-sportsko dru{tvo nijeKraqeva, Postavqa se lepom pandemija niko ìvi ne moèovaj da Bio jepostignuto. to recept koji je festivasmokompleksu uspe{no okon~ali iz a finasiran je isnovo-otvorenog nijeKraqeva, postignuto. Postavqa se da pandemija niko izgledom. ìvi ne moèovaj da da smo uspe{no okon~ali iz asa finasiran je osveàvaju}im isnovim i onda logi~no pitawe: iko dobrojejerMonasluti kolexa u ovom trenutku? Hteli lu omogu}io punoletstvo, je srpskog zna~ajan, iini malo prokqu~ivo donacijama „Sveti Sava“, u onda logi~no pitawe: iko dobroje Monasluti uali ovom trenutku? Hteli zna~ajan, ali ni malolak lak prokqu~ivo donacijama risonu dao takve informacije mi to da priznamo ili ne, ona se jekat kaè Milutin Vukosavqewegovo zasada posledwe izdawe u Nudi se sme{taj za osobe sa sidnejskom predgra|u Varovil. risonu dao takve informacije jekat mi to-da priznamo ili ne, ona se kaè Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za odràno u novembru 2019. odsto godi- Jer da zauvek promenila stvarno mi osim {to je bio veliki dovi}, ~lan Odbora zaiipostavqawe postavqawe da }emo }emo mi mi dosti}i dosti}i 70 70 odsto zauvek promenila stvarno mi normalnom i specijalnom negom, dena Stolovima. ne. Petar je tako|ekraja bio i jedan od krsta vakcinisanih je da prePetar ovu je bio i krsta nakolexa, Stolovima. vakcinisanih do do kraja ove ove godigodi- brotvor je te{ko te{ko da zamislim zamislim ovu preNajvi{i vrh Usovica planski pokreta~a tradicionalnog Srp-privremenu ne, zemqu toga. lepu zemqu na onaj i za negu. od najzaslu`nijih gra|ana, Najvi{i vrh planski ne, ii otvoriti otvoritimenciju zemqu nakon nakon toga. jedan lepu zemqu naUsovica onaj „prekovid“ „prekovid“ je izabran kako bi se ovaj krst, u skog festivala (Serbian Festival) {to Da li neko uop{te u Australiji nivo. Promenila se u svim dije ovaj veliki je izabran kako bisan se ovaj krst, u Da li neko uop{teu u Australiji zavisnosti nivo. Promenila se uaustralijsvim dimogu da ìve kvalivremenskih prikoji se odràva u luciKlijenti Darling skih nakon menzijama aaod ono {to }emo veroSrba na kraju i realizovan. zavisnosti od vremenskih prinakon svega svega moè moè da da zamisli zamisli lika, menzijama {to }emo verovideo iiono sa planiusituaciju Sidneju. To je jo{ jedanìvotnim srpski Naàlost, }emo vatno ostaviti uuokolnih nasle|e budulika, video sado~ekao okolnih planinije da pritetnim standardom i potrebnom medicinskom negom. situaciju kada kada }emo ii mi mi nakon nakon na vatno ostaviti nasle|e buduJastrepca, iiznoj Rufestival koji privla~i {iroku sustvuje na Kopaonika Rumasovne imati }im generacijama su „krv, samom Kopaonika otvarawu kolexa masovne vakcinacije, vakcinacije, imati na na dnika, }imJastrepca, generacijama su „krv, pa ~ak ii sa Prokletija. u Algester je opremqen saznoj prekrasnim prostorijama za pa`wu javnosti i vi{e od pede- Lodge dnika, pa ~ak sa Prokletija. hiqade novih slu~ajeva zaraèi suze“. I to samo zahvaquju}i kao i da ~uje de~ju graju i radost hiqade novih slu~ajeva zaraè- On i suze“. I to samo zahvaquju}i }e naredne generaset hiqada iposetilaca Onimawu }epodse}ati podse}ati naredne generana ukuhiwom Varovilu. Napustio nih desetine kratkovidoj ii nerazumnoj poliisvake rekreaciju, za spremawe posebne (profesionih dnevno dnevno iboravak desetine umrlih umrlih kratkovidoj nerazumnoj policije su Kraqeva godine, u toku samo jednog februcijejeda daneo~ekivano, su utrenutnih u okolini okolini Kraqeva nas iznenada i od kovida? No, verovatno Moritici wenih vo|a, koji od kovida? No, verovatno Moritici wenih trenutnih vo|a, koji nastale srpske svetiwe, srenalne) hrane profesionalnim timom arskog vikenda. Bio je osniva~ i satiho nastale srpske svetiwe, sre- kuvara. ali wegova dela su sre}om son i dràvni premijeri imaju svi zajedno nisu imali dovoqno son i dràvni premijeri imaju svi zajedno nisu imali dovoqno dwovekovni manastiri @i~a ii popularne manifestacije „Serdwovekovni manastiri @i~a kao idostojni zaostav{tineko „tajno }emo hrabrosti da budu svoukojim Ve{eraj domuostala, da smawi rizik nekoTheathre „tajno re{ewe“ re{ewe“ }emo uzauvek hrabrosti da budu svoStudenica, ali }e svedo~iti onestanka ode}e. Studenica, ali }eiidostojni svedo~iti bian Nightsodinkojim Australia“, na nas obavezuje da nastavi-o mi situacija jih funkcija. mi biti biti izuzeti izuzeti od situacija jihkoja funkcija. stradawu vojnika srpske vojske stradawu vojnika vojske zahvaquju}i kojoj jeu srpska zajedDru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog mo wegovim putem. srpske sa kojima se danas suo~avaju na sa kojima se danas suo~avaju na poginulih poginulih upravo upravo na na Stolovima Stolovima nica dobila priliku da uìvo primer Britanija ii Izrael ii prilikom @SasaJankovic28 osobqa i u~e{}e po slobodnom povla~ewa uizboru. primerna{e Britanija Izrael @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa u Prvom Prvom gleda pozori{ne predsta@SasaJankovic28 mnoge druge zemqe? sasajankovic28 svetskom ratu. R. mnoge drugekontinentu. zemqe? sasajankovic28 svetskom ratu. R.N. N. ve na petom sasajankovic28 u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

Obavqawe Obavqawesahrana sahrana po poobi~ajima obi~ajimaSrpske Srpske Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve reli-

[iromMelburna MelburnaiiViktorije Viktorije gije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.[irom u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevBorislav BorislavPopovi} Popovi}0405200602 0405200602 Email: Email:info@slavicorthodoxfunerals.com.au info@slavicorthodoxfunerals.com.au nim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

NAJNASILINIJI PROTEST U MELBURNU U PRO[LIH 20 GODINA:

Vi{e od 200 uhap{enih, raweno 9 policajaca

Protest protiv lokdauna koji je odr`an u Melburnu u Australiji pro{le subote, bio je jedan od najnasilnijih koje je grad video u posledwih 20 godina, ocenio je najvi{i policijski zvani~nik Viktorije [ejn Paton. [ejn Paton rekao je da policajci nisu imali izbora nego da upotrebe nesmrtonosno oru`je kako bi se odbranili od besne ruqe, koja je do{la naoru`ana i sa namerom da ih napadne. Policajci na kowima upotrebili su biber sprej u Melburnu da bi rasterali masu od oko 4.000 qudi koja je jurnula ka kordonu, dok su u Sidneju mawe grupe spre~ene da se spoje, dok je najmawe devet policijaca zavr{ilo u bolnici.

Vi{e od 700 dodatnih viktorijanskih policajaca bilo je raspore|eno da obuzdaju proteste protiv zakqu~avawa. Paton je naveo da mu se gadi pona{awe odre|enih qudi u masi. - Ono {to smo videli, verovatno je bio jedan od najnasilnijih protesta koje smo videli u prethodnih 20 godina - rekao je on novinarima. Vi{e od 200 qudi je uhap{eno, ukqu~uju}i neke u istra`nom zatvoru zbog ranijih zlo~ina, dok }e najmawe wih 19 biti izvedeno na sud umesto da im budu izre~ene nov~ane kazne ve}e od 5.000 dolara, dok je troje ostalo zadr`ano u pritvoru zbog napada na policajce.

Osam od devet rawenih policajaca napustilo je bolnicu, a jedan je ostao na daqem klini~kom ispitivawu. Povrede policijaca su ukqu~ivale udarce u telo, posekotine, modrice, sumwu na slomqen nos, jedan mogu}i incident gubitka svesti i jednu povredu noge. - ^ini nam se da su do{li s namerom da izazovu nasiqe - rekao je Paton. Paton je dodao da se nada da ovi protesti ne}e rezultirati masovnim {irewem korona virusa i istakao da su qudi koji su bili na protestu svojim pona{awem izlo`ili riziku ostale qudi iz svoje zajednice.

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 26. 2021.

SVET POZNATIH

FILMSKI I „BLISKI“ SUSRETI U NI[U:

Nagrada Bjelogrli}u u senci tu~e Vest da je Dragan Bjelogrli} na Filmskim susretima u Ni{u - drugog dana festivala, progla{en za glumca ve~eri, ostala je u senci. Nekoliko sati kasnije postao je glavni akter doga|aja u kom je fizi~ki nasrnuo na rediteqa Predraga Antonijevi}a. Snimak sukoba ubrzo se pojavio na dru{tvenim mre`ama, a ni{ka policija je potvrdila da je u 4 sata ujutru u hotelu "Ambasador" intervenisala zbog sukoba dve osobe. Bjelogrli}u je odre|eno zadr`avawe do 48 sati zbog nasilni~kog pona{awa.

„Bjelogrli} mi je pri{ao s le|a. Nisam ga ni video dok je po~eo da me udara. Bio je pijan. Dobro sam ugruvan. Bio sam mu bokserska vre}a. Postoje snimci kamera. Nemam {ta da krijem“, rekao je Antonijevi}. Kako je do{lo do sukoba jo{ nije zvani~no poznato. Svedoci iz hotela ka`u da je incidentu prethodilo verbalno dobacivawe. Potvr|eno nam je i da rediteq Predrag Antonijevi} nije gost festivala, ali ni gost hotela u kom se sukob dogodio. Pisac Vladimir Kecmanovi},

VESNA ZMIJANAC OTKRILA GDE JE ZARADILA NAJVE]I BAK[I[! Peva~ica Vesna Zmijanac koja je harala estradom jo{ u vreme stare Jugoslavije otkrila je da je najve}i honorar zaradila 1990. na nastupu u Sofiji, pa se zbog toga uvek rado vra}a u bugarsku prestonicu, a za novac koji je tada uzela mogla je da kupi tri zgrade u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Vesna kaè da se u Sofiji uvek ose}a kao kod ku}e, a na ulici je prepoznaju na svakom koraku, pa rado zastane da se fotografi{e sa prolaznicima jer svakog voli da ispo{tuje. Zmijan~eva se posle velikog spektakla 1990. u Sofiju ~esto vra}ala, a veliki koncert odràla je i 2016. pred bugarskom publikom. - Uvek se radujem kad treba da pevam u Sofiji ili bilo gde u Bugarskoj jer se tamo ose}am kao da sam kod ku}e. Nema razlike kad {etam, prilaze qudi da se slikaju, isto kao i ovde, i tamo uvek rado odem. U najlep{em se}awu mi je ostao koncert koji sam odràla 1990, zbog toga {to je atmosfera, sama po sebi, bila prelepa. Ne volim da pri~am o novcu, retko govorim na tu temu, ali sam zaradila brdo para tada. Kad bih vam pribliìla otprilike da vidite koliki je to novac bio, uporedi}u s tim da sam mogla po povratku da kupim tri zgrade u Knez Mihailovoj ulici i da ne trepnem. Toliko sam dobro pro{la tada. Mnogo sam na po~etku karijere pevala tu`ne pesme, a tek kasnije one lepe i vedrije. Tako to ide, ali sam s publikom uvek bila iskrena i to je va`no - kaè Vesna za Republiku.

OD PRVOG VELIKOG HONORARA, MILO[ BIKOVI] KUPIO MAJCI STAN Glumac Milo{ Bikovi} najve}u podr{ku crpi od porodice, odnosno majke, koju je javnost retko imala prilike da vidi. Pored glume, wegov privatni ìvot privla~i veliku pa`wu medija, a najve}u podr{ku i oslonac u ìvotu ima od majke Marije. Poznato je da ima brata Aleksandra koji se pre 11 godina, zamona{io, a na majku je nakon smrti Milo{evog oca 2006. godine pao najve}i teret u porodici u najosetqivijem periodu glum~evog odrastawa. Hrabra i snala`qiva majka Marija, kako je Milo{ jednom opisao svoju majku, najzaslu`nija je za to {to je on danas uspe{an u svom poslu. „Woj moj uspeh nije mnogo vaàn. Verovala je da }u postati glumac, ali me nije preterano hrabrila u tome. Kada je moja karijera po~ela da ide uzlaznom linijom, ona me je podràla“, rekao je svojevremeno Bikovi}. On je otkrio {ta je prvo kupio majci kada je dobio prvi veliki honorar. „Kupio sam joj stan u Beogradu, a pre toga sam joj iz Rusije doneo krznenu kapu, koja joj se mnogo dopala. Woj pokloni nisu toliko va`ni. Odrastao sam na Karaburmi, a ~esto smo se selili jer nismo imali svoj stan. Moja porodica je nekada bila veoma bogata, a nakon Drugog svetskog rata zbog nacionalizacije smo sve izgubili. Tata je bio direktor velike austrijske firme i zara|ivao je dosta novca, ali ja nisam osetio taj lagodan ìvot. Moj brat jeste“, ispri~ao je glumac. S. G.

koji je sedeo u dru{tvu Antonijevi}a je ispri~ao svoje vi|ewe doga|aja. „Bjelogrli} je dok je udarao Antonijevi}a ponavqao ‘{ta ti meni dobacuje{, {ta me vre|a{’, iako su, celo ve~e bili na velikoj razdaqini. Sedeli smo u delu lobija koji je jako daleko od mesta gde je sedeo Bjelogrli}. Video sam Bjelogrli}a kako nam prilazi, a Gaga ga nije video jer je bio okrenut na drugu stranu. Pri{ao je Gagi, nije mi bilo jasno {ta ho}e, i po~eo je, a potom i nastavio da ga udara, dok se nismo

Predrag Antonijevi}

Dragan Bjelogrli} ume{ali i odvojili ga od wega“, izjavio je Kecmanovi}. Draganu Bjelogrli}u je posle

vi{esatnog saslu{awa odre|eno zadr`avawe do 48 sati zbog nasilni~kog pona{awa. R. N.

Legendarna glumica Gorica Popovi} gotovo 40 godina na sceni Po~etkom oktobra Gorici Popovi} obeleì}e novo poglavqe u karijeri: posle gotovo ~etiri decenije na sceni Ateqea 212 zvani~no odlazi u penziju, ali wene predstave ostaju - ne samo u ovoj pozori{noj ku}i. Kao malo koja na{a glumica, tokom proteklih godina paralelno je gradila karijeru na tri koloseka (pozori{te, film, televizija), igraju}i u svim fahovima. Pristajale su joj najrazli~itije uloge: knegiwa, (ne)voqenih devojaka, qubavnica, udovica, sekretarica, kom{inica... Ro|ena Kragujev~anka, studentkiwa FDU, postala je ~lanica tada ~uvene grupe "Suncokret" i nije prestala da peva do na{ih dana. n Va{ prvi film desio se 1977. godine, "Miris poqskog cve}a". Igrali ste novinarku? - Nama, mladim glumcima posebno su bile va`ne novine posve}ene profesiji. Pomno smo ~itali sve kritike, traìli svoje ime u wima. U to vreme po~ela sam ne{to malo da igram u Narodnom pozori{tu. êkali smo da se na{ rad "konstantuje", svako pojavqivawe na televiziji nam je bilo va`no. Postojale su i zasebne novine, "TV novosti" i "TV revija". n Se}ate li se i svoje prve naslovne strane? - U Pozori{tu na Terazijama igrala sam u predstavi "Gimnastika za dva cvancika" s Vesnom îp~i}, Brankom \uri}em i @uì}em. Bio je to jedan "narodski" mjuzikl. Imala sam {arenu periku i u listu "Duga" iza{la je ta moja prva naslovna strana. Mislim da je to vi{e bilo zbog perike nego zbog mene. n Videti svoje lice na kiosku sigurno je bilo mnogo ve}e uzbu|ewe na po~etku karijere neko kasnije? - Naravno, imam nekoliko albuma sa tim naslovnim stranama koje su, zaista, divne. Ali, malo je i tu`no kad se gledaju posle toliko vremena... Mislim da glumice koje se te{ko mire sa godinama, mire se te{ko i sa prelaskom na neki drugi fah. Ja, na sre}u, nikad nisam igrala te uloge, da kaèm lepotica i opasnih "ènski". Zato mi je bilo sasvim normalno da, kako godine prolaze, dobijam neke druga~ije uloge. Pogotovo {to sam hedonista i nikad nisam vodila ra~una o svojoj liniji. Mo`da nije dobro s profesionalne strane, ali sam zadovoqna da slu{am sebe i svoje prohteve. Tako su po~ele da stiù komi~ne uloge, {to me radovalo, jer i dan-danas najvi{e volim da igram komediju. Prelazak mi nije te{ko pao.

ANDRI] ^EKA KUSTURICU n Ranije su filmovi ~e{}e nastajali na velikoj literaturi nego danas? - Ozbiqna literatura zahteva ozbiqna sredstva, a pitawe je i koliko je to danas komercijalno. Na svu sre}u, ima takvih filmova i sada. Drago mi je da je snimqena "Ne~ista krv". ^ekam i da, recimo, Kusturica uradi "Na Drini }uprija", kako je odavno hteo. Pa i drugi, stariji rediteqi da se late ne~eg takvog. Zamislite samo Crwanskog i wegov "Roman o Londonu" na filmu. I jo{ mnogo toga.

n Za razliku od mnogih drugih koleginica? - Pogotovo danas, prisutan je taj teror da holivudske glumice, po svaku cenu, poku{avaju da ostanu u svom najboqem izdawu, da produè mladost. Mladost ne moè da traje ve~ito i verujem da je pogre{no. Li~no, ne bih, niti sam ikad uradila bilo kakvu intervenciju. Nikol Kidman vi{e ne moète da prepoznate. Se}am je se kao sasvim mlade glumice, sa nekim malim usnama i pegama na licu. Danas je potpuno druga~iji tip ène. n Za prvu ve}u ulogu u filmu "Nacionalna klasa", sa samo 27 godina, dobili ste Zlatnu arenu jedno od najve}ih priznawa stare Jugoslavije? - Bilo je iznena|ewe, jer po obimu nije bila velika uloga. Pre svega, to je kultni, pravi gradski film. Ostao je za istoriju, sa predivnim Gagom Nikoli}em u glavnoj ulozi... n Do 1976. bili ste asistent na predmetima dikcija i gluma. Dikcija je bila va`na, ne samo u glumi nego u celokupnom javnom prostoru? - Kao {to se sve uprosta~uje, tako je i sa govorom. Moète da dovedete u medije bilo koga ko lupeta i gramati~ki gre{i. Naàlost, veoma se izgubila institucija lektora. I danas se ozbiqno radi na FDU, ali kad glumac iza|e na javnu scenu - tu vi{e nema kontrole. Bogu hvala, Radio Beograd i daqe neguje pravilan govor i kad snimate radio dramu uvek imate lektora. U pozori{tu, tako|e. Na drugoj strani, u ovim silnim "tok {ouovima" u~estvuju qudi koji vi{e nemaju kulturu govora. n Va{a klasa i danas je neprikosnovena Tawa Bo{kovi}, Radmila @ivkovi}, Qiqana Dragutinovi}, Jelica Sretenovi}, Zlata Numanagi}, Azra êngi}, Branko Jerini}... - Lepo smo se {kolovali, profesori su se ozbiqno bavili svojim studentima. Na{u klasu vodio je Predrag Baj~eti}, a i ostali su bili velika imena. n Kad govorimo o pevawu, jeste li razmi{qali da jubilej proslavite sa va{om klasom ili "Suncokretom", predvo|enim Borom ôrbom? - Pa, ja bih to sve spojila! n Ima li {anse da ih sve okupite? - Pre neku godinu Biqa Krsti} je odràla koncert u Sava centru i "Suncokret" je izveo nekoliko numera. U vezi smo, imamo i svoju vajber grupu. Znamo gde je ko u svakom trenutku. Nije iskqu~eno da se opet na|emo... M. T.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. 26. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2021. 23

BRANKO ]OPI]

Pismo Ziji Dizdarevi}u Dragi moj Zijo Znam da pi{em pismo koje ne mo`e sti}i svom adresantu, ali se tje{im time da }e ga pro~itati bar onaj koji voli nas obojicu. Kasna je no} i meni se spava. U ovo gluho doba razgovara se samo sa s duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmi{qam o zlatnoj pau~ini i srebrnoj magli tvojih pri~a, i o stra{nom kraju koji te je zadesio u logoru Jasenovac. Pi{em, dragi moj Zijo, a nisam siguran da i mene, jednom, ne ~eka sli~an kraj u ovome svijetu po kome jo{ putuje kuga s kosom. U svojim no}ima s najvi{e mjese~ine, ti si naslutio tu apokalipti~nu neman s kosom smrti i progovorio si o woj kroz usta svoga junaka Brke. Jednog dana ti si je vidio, realnu, ovozemaqsku, ostvario se tvoj stra{an san, tvoja mora. Tih istih godina ja sam, slu~ajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutwa; vidim neku no}, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz koju me odvode neznano kud. Ko su ti tamni xelati u qudskom liku? Jesu li sli~ni onima koji su tebe odveli? Ili bra}a onih kojima je oti{ao Goran? Zar to nisu tamne Kiki}eve ubice? Kako li smo nekada, zajedno, dje~a~ki, lirski zaneseni, tugovali nad pjesnikom Garsijom Lorkom i zami{qali ono proskozarje kad ga odvode, bespovratno, pustim ulicama Granade.

Bio sam, skorih dana, i u Granadi, gledao sa brijega osun~an kamenit labirint wenih ulica i pitao se: na koju su ga stranu odveli? Opet si tada bio pored mene, sasvim blizu,

Srpska |evojka U Milice duge trepavice, prekrile joj rumen’ jagodice, jagodice i bijelo lice; ja je gledah tri godine dana, ne mogah joj o~i sagledati, crne o~i na bijelo lice, ve} sakupih kolo |evojaka, i u kolu Milicu |evojku, ne bih li joj o~i sagledao. Kada kolo na travi igra{e, bje{e vedro, pa se naobla~i, po oblaku zasjev{e muwe, sve djevojke k nebu pogleda{e, al ne gleda Milica |evojka, ve} preda se u zelenu travu. Djevojke joj tiho govori{e: “Oj Milice, na{a drugarice! Il’ si luda, il’ odve} mudra? Te sve gleda{ u zelenu travu, a ne gleda{ s nama u oblake, |e se muwe viju po oblaku.” Al govori Milica |evojka: “Nit’ sam luda, nit’ odvi{e mudra, nit’ sam vila, da zbijam oblake, ve} |evojka da gledam preda se.”

i ne znam ko je od nas dvojice saputao Lorkine rije~i pune jeze: "Crni su im kowi, crne potkovice." Umno`avaju se po svijetu

crni kowi i crni kowanici, no}ni i dnevni vampiri, a ja sjedim nad svojm rukopisima i pri~am o jednoj ba{ti sqezove boje, o dobrim starcima i zanesenim djeca~ima. Gwuram se u dim rata i nalazim surove bojovnike: golubqeg srca. Prije nego {to me odvedu, ùrim da ispri~am bajku o qudima. Weno su mi sjeme posijalu u srce jo{ u djetiwstvu i ono bez prestanka ni~e, cvjeta i obnavqa se. Prìle su ga mnoge strahote kroz koje sam prolazio, ali korijen je ostajao, ìvotvoran i neuni{tiv, i pod sunce ponovo isturao svoju neja~ku zelenu klicu, svoj barjak. Ru{i se na wega oklop tenkova, a {titio ga i sa~uvao prijateqski povijen qudski dlan. Eto, o tome bih, Zijo, da {apu}em i pi{em svoju bajku. Ti bi najboqe znao da ni{ta nisam izmislio i da se u ovome poslu ne moè izmi{qati, a pogotovo ne dobri qudi i sveti bojovnici. Na àlost, ni one druge nisam izma{tao, mrke ubice s qudskim licem. O wima ne mogu i ne volim da pri~am. Osje}am samo kako se umnoàvaju i rote u ovom stije{wenom svijetu, slutim ih po hladnoj jezi, koja im je prethodnica, i jo{ malo, ~ini mi se, pa }e zakucati na vrata. Neka, Zijo... Svak se brani svojim oru`jem, a jo{ uvijek nije iskovana sabqa koja moè sje}i na{e mjese~ine, nasmijane zore i tu`ne sutone. Zbogom, dragi moj. Mo`da je nekom smije{na starinska odora, pradjedovsko kopqe i ubogo kquse, koje ne obe}ava bogzna kakvu trku. Jah, {ta }e{...

ZVONIMIR HAXI @. JOVI]

Devojka je san sawala Devojka je san sawala I na Javor bosa do{la; Mnoge gore i potoke, Reke,staze ona pro{la. Krvavih je nogu, tela, U Surlicu glas donela; Na Javoru da se kopa, Da se zovu devet popa. Niko nije verovao [ta devojka mlada zbori; Pijukom je otkopala Kameni Krst kako stoji. Crkva ovde da se zida, Manastir je ovde bio; Zli ga Tur~in razru{io Do temeqa ga spalio. Surli~ani poslu{ali Crkvicu su sazidali; Pod ^upino ona stoji Jo{ i danas Bogu poji.

U MILICE DUGE TREPAVICE:

Po`eqne osobine koje su nekada krasile devojku Srpkiwu U lirskoj narodnoj pesmi “Srpska |evojka”( U Milice duge trepavice), koju je zapisao Vuk Karaxi}, opevane su fizi~ka i duhovna lepota srpske devojke Milice, weno lepo lice i telo, srda~nost i qupkost. O Milici i wenom izgledu nam govori mladi} koji zanesen wenom izuzetnom lepotom duge tri godine poku{ava da joj uhvati pogled i u wenim crnim o~ima vidi {ta ona ose}a. KAKVA JE BILA MILICA Pesma po~ine opisom Mili~inog lepog belog lica i dugih crnih trepavica, toliko dugih da joj prekrivaju crvene jagodice. Ispod trepavica se kriju crne o~i, ali mladi} nema priliku da ih vidi, jer ih Milica svojim trepavicama krije. Ovaj opis Mili~inog spoqa{weg izgleda je samo povod da se skrene pa`wa na wene duhovne osobine i lepotu wene du{e koja se vi{e cenila od lepote wenog lica. Mladi} je `eleo da sagleda weno lice koje je stalno sagnuto i wene o~i koje su bile sakrivene trepavicama jer joj je pogled oboren

ka zemqi samo da bi otkrio {ta ona misli o wemu i da li ga je primetila me|u ostalim momcina. Zato sazova kolo nadaju}i se da }e ga Milica pogledati i otkriti mu svoje misli. Ali, ~ak i u kolu me|u ostalim devojkama, Milica ne mewa svoje pona{awe. Ona i daqe gleda u zemqu i krije svoje o~i, ~ak i u tenucima kada muwe nebo zaparaju. Dok ostale devojke iznena|eno podiù pogled ka nebu i potpuno otkrivaju i lice i pogled, Milica i daqe gleda u zelenu travu. Ovakvo Mili~ino dràwe je neuobi~ajeno i neshvatqivo i druge devojke ga obja{wavaju ili kao ludost ili kao preveliku mudrost. One ne znaju da ono samo pokazuje osobine Mili~ine li~nosti, da je mirna i staloèna osoba koja u svakom trenutku zna {ta treba da u~ini, osoba koju ni pojave muwa na nebu ne}e iznenaditi.

UNUTRA[WE OSOBINE KOJE SU KRASILE MILICU Mili~ina fizi~ka lepota je bila velika, ali je jo{ ve}a bila wena unutra{wa du{evna lepota. Bila je skromna, smerna i stidqiva devojka, mirna i stalo`ena u svakom trenutku.

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 26. 2021.

FEQTON

DINASTIJA OBRENOVI] I TAJNA DRU[TVA (19) l Za{to su evropskim ezoteri~kim dru{tvima Obrenovi}i bili potrebni? l Uloga masona, templara i rozenkrojcera u stvarawu moderne Srbije l Postoje dokazi da je i knez Milo{ Obrenovi} bio mason l Crkva brvnara u Takovu vrvi od simbola masona i drugih tajnih bratstava l Skoro sve zadu`bine Obrenovi}a `ivopisane su ezoterijskom simbolikom l Kako su knez Milo{ i baron Rot{ild postali prijateqi l Opravdane sumwe da knez Milo{ nije umro prirodnom smr}u Milorad Bo{wak

Kako je brak sa Natalijom uticao na Srbiju i doveo do abdicirawa kraqa Milana U visokoj dràvnoj politici nema slu~ajnosti. To neprikosnoveno vaì za monarhisti~ke brakove, pa i za brak srpskog kraqevskog para Milana i Natalije Obrenovi}. Kao mlad knez, Milan je ènidbenim stopama svog oca kneèvi}a Milo{a (sina Jevremovog) i{ao u Kneèvinu Moldaviju. Sklapa 25. jula 1875. brak sa Natalijom Petrovnom Ke{ko, ro|enom 1859. u Firenci, Kraq Milan Obrenovi} i kraqica Natalija sa sinom Aleksandrom ~iji je otac Petar Ke{ko bio bojar, ruski plemi}, a mati pi, ulagawa hrpa deviza dràvno odvojenih austrijPulkerija Sturca, moldav- u sumwive nekretnine i skih oblasti Slavonije, Dalska princeza. Natalija je pokretna imawa... Zato ga macije i Hrvatske... Ceremobila u krvnom srodstvu sa mnogi istraìva~i u Evropi nijalni obi~aj u toj ~estitki vladarskim porodicama u i Srbiji kvalifikuju kao - je sporedan, politi~ari druEvropi, pre svega sa Bal{i- raspiku}u! Bez obzira i na gih sila u woj s pravom vide }ima, ~iji ro|ak je bio i wen wegove velike zasluge za potvrdu Milanove proaumu` Milan (!) preko svoje Srbiju, pre svega u stvarawu strijske politike. Me|utim, babe po majci Esmeralde moderne vojske, i to li~nim Milan se docnije okre}e Katarxi ro|ene Bal{i}- a ne samo dràvnim novcem. tajnoj diplomatiji BritaniBal{a, zatim u srodstvu sa O Milanovim mrqama je, ve{to sprovode}i wene ruskom carskom porodicom pisala je evropska i srpska interese. Romanov. Ro|aci Bal{i}a {tampa. Razmirice vladarNi od krunisawa Milana i sada su neki evropski mo- skog para prate tajne dru`be u politi~kom ìvotu Srbije narsi, wihove supruge i ~la- i slu`be sila, preko qudi nije bilo mira. Tri partinovi pobo~nih linija. bliskih dvoru produbquju je vode bespo{tednu borbu: I Milan i Natalija su, nesporazume i sva|e Milana Napredwa~ka kao "Milanopo istorijskim dokazima, i Natalije, dok slu`be pro- va" stranka, Liberalna koju bili plemi}ke krvi. Nije tivni~kih sila poku{avaju vodi diplomata i mason Joim samo to obostrano pore- da ih sti{aju, a kraqevski van Risti} i Radikalna Niklo predodredilo brak. Na par naizgled izmire. kole Pa{i}a. Celo to opaisti na~in, kao braku i raKao knez, Milan je 1881. sno zame{ateqstvo na koncu zvodu wihovih vladarskih na Vidovdan sa Austrijom se svelo na borbu Pa{i}a prethodnika kneza Mihaila potpisao tajnu konvenciju. i kraqa Milana. Pa{i} i knegiwe Julije (Huwadi), Podre|enost Srbije "K und uprkos suprotnim tvrdwabra~noj zajednici Milana K" monarhiji tom konven- ma nije bio mason, ali je i Natalije, razvodu, napo- cijom, koju je isposlovala sara|ivao sa stranim masletku progonu oboje wih iz be~ka tajna diplomatija, bio sonima, nesklonim Milanu. Srbije "kumovala" je visoka je: bez odobrewa Austrije Pa{i}evci u javnom mwewu politika, utana~ena u tajnim Srbija ne sme da sklopi ni- raspiruju netrpeqivost presrpskim i krugovima velesi- jedan ugovor sa drugom drà- ma kraqu, i kraq po~iwe da la. Ne svih. vom, bezuslovno se odri~e se pla{i naroda! Zato, {to S vremenom, evropska i i svake akcije, koja bi {te- je to bio - naoruàni narod, srpska javnost bave se sva|a- tila austrijskoj "upravi" jer Srbija tada jo{ nije imama Milana i Natalije, ra- nad Bosnom i Hercegovinom la redovnu vojsku. Vlastitog splamsanim dotle da ih srp- (onda i aneksiji BiH). naoruànog naroda boji se ski dvor vi{e nije ni krio! Kad je 6. marta 1882. Mi- svaka vlast, ako ga uticajni Sasvim opravdano se naslu- lan krunisan za kraqa, prvi protivnici okre}u protiv }ivalo da }e iz tih sva|a, mu ~estita Franc Jozef, car we. Zato je Milan angaòne samo obi~nih bra~nih, Austrije i kraq Ugarske, Bo- vao stru~wake za stvarawe ve} i oko kursa dràvne po- hemije (dana{we ê{ke) te redovne vojske i naredio da litike, po Srbiju nastupiti neko sudbonosno, zlosre}no vreme. Kao {to je naàlost i nastupilo... U mnogim evropskim, ali i u doma}im istorijskim izvoUzrok nepomirqivih rima mogu da se prona|u tvrdwe da je Milan Obrenovi} za razmirica nisu bila samo svoju abdikaciju i odlazak iz Srbije dobio dva miliona Milanova bra~na neverstva, dinara mita od Rusije! Navodno,Rusija je Milanovom kuwegova rastro{nost, monpqenom abdikacijom i wegovim egzilom suzbila presudan denski ìvot, basnoslovni uticaj Austrije u Srbiji. gubici kockawem po Evro-

RUSKI MITO ZA ABDIKACIJU

se od naroda oduzima oru`je. Pa{i}evim pristalicama to je bio novi povod da sve nezadovoqniji narod usmeravaju protiv kraqa. Zato je 1883. izbila Timo~ka buna, koju je, tada ve} redovna kraqevska vojska, ugu{ila u krvi. Po wenom gu{ewu, Pa{i} beì u Bugarsku, sa kojom je odavno tajno sara|ivao, i iz we po~iwe nove tajne politi~ke i vojnostrate{ke intrige protiv Milana. Postoje dva tuma~ewa o tom Pa{i}evom bekstvu: po prvoj "wegovo progonstvo naredio je li~no Milan", a po drugoj "Pa{i} je emigrirao ne ~ekaju}i takvo mogu}e kraqevo nare|ewe, i ~ekao pravi trenutak za svoj kona~nim ciq, obarawu krune Obrenovi}a". Kruna se uglavnom skida sa glavom! Kraq Milan je jedan od retkih dekrunisanih vladara, koji je izbegao takvu sudbinu. Pa{i} ni uz pomo} Bugara, radikala u Srbiji i dela naroda ~iji su bunt oni potpalili, nije uspeo da tad sru{i kraqa. U razre{ewu dràvnog fijaska, Milanu tajnim vezama pomaè grof Rudolf Kevenhiler, austrijski ambasador u Bugarskoj! Na Milana je, po parafirawu tog mira, u samom dvoru poku{an onaj poznati, neobi~an atentat - pretesterisawem drvene gra|e u kupatilu, a od pogibije na taj na~in, ili teìh povreda, spasili su ga gardisti. Opasni sukobi kraqa i Pa{i}a su nastavqeni. Novim ja~awem radikala ja~aju i pozicije rusofila. Vlada u Be~u namerno okleva da uti~e na smirivawe stawa u Srbiji, koje je pretilo gra|anskim ratom. Godinu kasnije, izglasan je novi Ustav Srbije, zvan radikalski. U sve rizi~nijoj bezbednosnoj situaciji, kraq Milan 6. marta 1889. obznawuje - abdikaciju! U korist svog tada maloletnog sina Aleksandra i Namesni{tva. lll U slede}em broju: Da li su Nikoli Pa{i}u masoni pomogli da protera kraqicu Nataliju

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

26. avgust

1541. - Turski sultan Sulejman II osvojio je Budim i anektirao Ma|arsku koja je potom do 1686. bila turska provincija Budimski pa{aluk. 1743. - Ro|en je francuski hemi~ar Antoan Lavoaz, osniva~ moderne hemije. Formulisao je zakon o neuni{tivosti materije i otkrio proces oksidacije. Osumwi~en kao monarhista, pogubqen je giqotinom u maju 1794. tokom Francuske revolucije. 1839. - Osnovana je Prva beogradska gimnazija kroz koju su pro{le mnoge istaknute li~nosti srpske istorije, nauke, umetnosti i kulture, me|u kojima Petar Kara|or|evi}, @ivojin Mi{i}, Stepa Stepanovi}, Jovan Cviji}, Mihajlo Petrovi} Alas, Jovan Skerli}. 1883. - Po~ela je erupcija vulkana Krakatau na istoimenom indoneànskom ostrvu izme|u Jave i Sumatre, u kojoj je tokom dva dana dve tre}ine ostrva odletelo u vazduh, a u ogromnim talasima na zapadnoj Javi poginulo 36.000 qudi. 1896. - Jermenski revolucionari napali su Otomansku banku u Carigradu, {to je dovelo do trodnevnih sukoba sa vlastima u kojima je poginulo 6.000 Jermena. U suzbijawu jermenskih te`wi za oslobo|ewe tokom 1895-96. turske vlasti ubile su oko 100.000 Jermena. 1899. - Ro|en je srpski pesnik Radojko Jovanovi}, poznat kao Rade Drainac, boem i buntovnik ("Modri smeh", "Erotikon", "Lirske minijature", "Dah zemqe"). 1914. - Po~ela je bitka kod Tananeberga u Prvom svetskom ratu, u kojoj su Nemci tokom ~etiri dana gotovo uni{tili Drugu rusku armiju. Poginulo je vi{e od 30.000 ruskih vojnika. 1920. - Ratifikovan je 19. amandman Ustava SAD kojim su ène dobile pravo glasa. 1972. - Otvorene su 20. olimpijske igre u Minhenu, upam}ene po napadu pripadnika teroristi~ke palestinske organizacije "Crni septembar" na Olimpijsko selo i ubistvu 11 izraelskih sportista. 1974. - Umro je ameri~ki pilot ârls Lindberg koji je 1927. prvi sam avionom preleteo Atlantski okean. 1990. - U eksploziji u jami "Dobrwa-jug" rudnika Kreka u Tuzli, koja je izazvala dotada najve}u katastrofu u jugoslovenskom rudarstvu, poginulo je 180 rudara. 1991. - Po~ele su borbe u Vukovaru izme|u hrvatskih snaga i Jugoslovenske narodne armije. Nakon tromese~nih borbi, jedinice JNA u{le su 18. novembra u potpuno razru{eni grad. 2002. - Prvi put u istoriji Novog Zelanda za predsednika parlamenta izabran je Musliman A{raf ûdaru. On je zakletvu poloìo nad svojim li~nim Kuranom. 2012. - Teritoriju Srbije je zahvatila serija poàra, od kojih je sedam velikih izbilo u planinskim predelima, na Suvoboru, Tari, Zlatiboru, Crnom Vrhu i u podno`ju Kopaonika. Najkriti~nije bilo je na Tari gde se zapalilo vi{e od 300 hektara ~etinarske {ume.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Kad god se zateknem na ulicama grada u kome ìvim (i ne samo ovog grada) prenem se kao iz grozomornog sna; pro`mu me ledeni srsi devedesetih iz Zagreba, gde sam izvesno vreme ìveo po sili egzistencijalne peristaltike, a oti{a{vi zarana sa zavi~ajne, nekad legendarne Suve me|e u Krajini, u Paveli}evo i docnije Brozovo vreme biolo{ki i ideolo{ki devastirane u svakom pogledu. Glavom prostruji pomisao: da nisam, mo`da, deportovan nazad, metodom Tesline telekineze?! Sva{ta se danas pri~a, planira i oprobava u naprednim (inovativnim!) tehnologijama, pogotovo otkako su Srbqi ùdno prigrlili svoga qubqenoga Nikolu! Latini~ni natpisi (u svojoj vertikalnoj i horizontalnoj projekciji) sa raznih firmi, zgrada, stambenih portala, reklamnih panoa i drugih urbanih restlova, ni{ane me precizno, gde treba, jer su prepoznali isteranoga, "napipali" wegove oìqke. Istom se zapitam: Koji je ovo grad? I ~iji je ovo grad? U kojoj dràvi se on nalazi? I onda neizbe`no, zapalacaju i ovi upiti: Ko sam ja? Kome narodu pripadam? Koji je narod ve}inski u ovom gradu, odnosno u Republici Srbiji? Kojim jezikom (osim engleskog i nema~kog, po potrebi i ruskog!) govorim? Kojim se pismom sluìm? îjoj kulturi i kwièvnosti pripadam, i ~ije su, kome trebaju, ko ih ~ita (ako ih uop{te ~ita?) moje kwige na }irili~nom pismu? Jer, latini~na ruka, Latini~ni ôvek,

^etvrtak 10. 26. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2021. 25

ZA[TO DR@AVA NE [TITI ]IRILICU:

Istina je jedino da se ubrzano srpska }irilica potapa u Srbiji viri odasvud, vreba s visine, stiè iz nizije sa sve ~etiri strane sveta, opkoqava i naseqava kao poplavna voda. Zajezeruje sve! Nije, vaqda, da moje (i druge kwige srpskih pisaca) trebaju samo CIP-u i KOBISS-u, i od ministra do ministra, pokojoj biblioteci?! Na tek svakoj desetoj, skrajnutoj uli~ici, sa pohabane, naherene table nasumi~no zirne-zarne gre{na }irili~ica. I da: sa autobusa Gradskog javnog prevoza sjakti, napadno ~akari se staro pismo drevnih Srbaqa! ]irilica u pokretu! îm se pojavila odmah je upala u o~i - mawinskoj zajednici koja, u oblasti qudskih prava i nacionalnog, kulturnog identiteta uìva najvi{i mogu}i stepen, ne samo u Evropi! I bilo je negodovawa, povike! Dabome, to se i moglo o~ekivati u postoje}oj konstelaciji regionalnih i kulurnopoliti~kih stvari. Da sam mawinski mo}an - i ja bih bio itekako glasan! Zarad objektivnosti, mora se re}i da se i na jednom butiku, ne}ete verovati - Butiku ~varaka - zadràla }irilica! To je retko mesto gde se moè ugoditi zovu trbuha, i pride nahraniti o~i pradedovskim pismom! Lepa gesta, za svaku pohvalu, vlasnika ove radwe. ôvek po{tuje Ustav zemqe Srbije. Za Ginisovu kwigu! Osim malice dràvnih, javnih ustanova - ove tri lokacije jedina su ostrvca gde se skutrila }irili~ica, daju}i jo{te klini~ke znake ìvota. Sav preostali javni prostor - {to iznosi preko devedeset odsto - gordo je prekrila importovana latinogorica, da upotrebim ovu metonimiju. Uvek se u ovakvim situacijama, a koje su

svakodnevne, i ve} decenijama tako, sa setom prisetim, ali i s gor~inom u ove dane, re~i profesora Du{ana Starevi}a, predsednika Srpskog kulturnog dru{tva Prosvjeta u Zagrebu, izgovorenih na obnoviteqskoj skup{tini ovoga Dru{tva 10. februara 1990. godine, u ono prelomno vreme kad su umni Srbi u Hrvatskoj, snuju}i o kulturnoj autonomiji, jo{te polagali izvesnu nadu da bi jo{ sve (avaj!) moglo iza}i na dobro: "Kulturna politika neodvojiva je od politike kulture". Rekao je tada profesor. I svi su to razumeli. Ovu originalnu, lucidnu definiciju dràvnih poslova u kulturi jednog naroda, gde su srpski jezik i srpska }irilica prva briga, niko od dotada{wih (srpskih!) ministara kulture u onoj dràvi, a ni docnije (do danas!) od ministara kulture u Srbiji - nije, naàlost, ponovio, niti se je (do) setio! Eto im prilike sada! Ne znam da li Republika Srbija ima strategiju kulturne politike makar na jedno desetqe}e unapredak? (Da je ima, ne bi srpska }irilica postala ona wivica, ni Davidova, ni carska, ni spahijska, moji gospodini!) Pri~alo se da ima, da je ta strategija, navodno, trebalo da pro|e neke demokratske procedure u Narodnoj skup{tini; pa se posle opet pri~alo da je taj papir "zalatini~io" u fioci ne~ije ladice! Ko }e znati {ta je od toga istina? Istina je jedino da se ubrzano srpska }irilica potapa u ovoj zemqi, kao nekada {to su se potapali srpski manasti-

ri, sela, wive i oranice, kr~ile {ume, zarad izgradwe hidrocentrala! Nije samo jasno {ta se, i zarad ~ega, sad gradi, podiè! Mo`da Vavilonska kula Zapadnog Balkana! Strategiju politike kulture pod kojom podrazumevam ~vrste, dugoro~ne nacionalne interese srpskog naroda u kulturi ~isto sumwam da Srbija to ima, kao {to ne verujem da je tako ne{to ikome palo napamet! Evo im podsetnice stare preko trideset godina, koja nije plod uma ovoga autora! Ali, da bi se imala mapa kulturne politike kao i mapa politike kulture u organskoj celini - mora se u ime toga javno delati, imati javni, principjelan stav nepodloàn truleì situacionog morala. Dràva koja nije spremna da {titi (ili okleva da brani) pismo svoga naroda, u ovom slu~aju }irilicu etnosa iz ~ijeg je imena proistekao i naziv te dràve - ne zaboravqaju}i pritom da joj je to i ustavna obaveza kojom je propisana upotreba }irili~nog pisma u ukupnom javnom saobra}aju bojim se da ta i takva dràva nije spremna, ne}e, ne daj Boè, biti spremna, danas-sutra, ni fizi~ki da brani taj narod. Jer, nije li ne{ti}ewe srpske }irilice, dopu{tawe wenog ni{tewa - obezbe|ivawe me|uprostora hijenskim asimilatorskikm silama iz regiona (i sveta) da duhovno i kulturolo{ki, i na kraju fizi~ki, poni{te taj narod, zauzmu wegovu teritoriju i dràvu. An|elko Anu{i}

PREDSEDNIK MATICE SRPSKE:

]irilica kao srpski identitetski fenomen U periodu velike tranzicije u kojoj posledwe tri decenije, nakon po~etnih, sasvim predvidqivih neuspeha, u~estvuje sa sve o~iglednijim uspehom, srpski narod najzad ide stazama kojima treba da ide. U ambijentu naru{enog monopolarnog sveta, sa umnoènim centrima svetske mo}i, politi~ki smo sazreli tako da hrabro po~iwemo da gradimo budu}nost koju sami kreiramo, ali to ~inimo uz puno poznavawe globalnog sveta i wegovih, nimalo ne`nih pravila funkcionisawa. Takva vrsta energetskog uravnoteèwa treba da ostane trajna vrednost srpske politi~ke, kulturne i duhovne misli, pa samo na woj treba graditi neka druga~ija, specifi~na re{ewa kakva }e u budu}nosti mo`da postati neminovna. Ko je u politi~koj sferi u~inio da se ovakav dragoceni, spasonosni put utvrdi na dràvnom nivou, ne

moramo posebno nagla{avati! To je dovoqno jasno svakom patrioti koji ume politi~ki i duhovno vaqano da misli. Jedan od najva`nijih ~inilaca takve misli jeste opredeqewe da se pre svega unutar sopstvenog naroda izgradi neophodna mera `ivotnog zajedni{tva, identitetske samosvesti, politi~kog jedinstva, privrednog napretka, kulturnog stvarala{tva i duhovne snage. Tako ne{to posta}e ne samo sasvim mogu}e nego i sasvim realno onda kada budemo nau~ili da uspe{no re{avamo svoje probleme uprkos ~iwenici da gotovo niko izvan na{e zajednice ne gleda blagonaklono na uspehe koji postaju sasvim vidqivi. Dakle, okupqajmo se oko zajedni~kih ideja, oko istoga jezika, kwi`evnog kanona, umetni~kih vrednosti, kulturnih kodova, nau~nih saznawa, tehni~kog napretka, obrazovnih ciqeva, sportskih uspeha i ne-

uspeha, medijskih tokova, kao i tokova kapitala! Na liniji ovakvog, spontanog okupqawa, na~inimo „srpski svet” koji mo`e biti onoliko homogen koliko neke druge akcije i kombinacije to nikako ne mogu biti! Ukoliko pak ovaj i ovakav proces deluje podsticajno i na druge, ukoliko on gradi sveop{ti mir i stabilnost (u meni, u tebi, u na{em dru{tvu, u zajednici naroda, u globalnom svetu), onda }e mogu}i prigovori veoma brzo izgubiti svaku snagu i svaku respektabilnost. Na planu kulturne politike Matica srpska ve} odavno ovakve ideje sprovodi u svojoj osnovnoj delatnosti, tako da su u pojedinim skupovima kulturnih ~iwenica ve} vidqivi neki od va`nih rezultata. U oblasti srpskog jezi~kog jedinstva, primera radi, ura|eni su osnovni standardolo{ki priru~nici za ceo srpski jezi~ki prostor, i to

kako za ekavski tako i ijekavski deo tog prostora. Pravopis srpskoga jezika (1993) prvobitno je ura|en za ekavicu, ali je sadr`avao alternativna re{ewa i za ijekavicu; od 2014. godine, me|utim, mi imamo posebno izdawe Pravopisa za ijekavicu, sa alternativnim re{ewima za ekavicu. Sli~no smo u~inili i sa Normativnom gramatikom srpskoga jezika: ekavska varijanta je iza{la 2013, a ijekavska 2016. U {tampi je i uskoro }e se pojaviti ijekavska verzija jednotomnog Re~nika srpskoga jezika, ~ija je ekavska verzija (sa ijekavskim alternativama) iza{la 2007. Svi su ovi priru~nici {tampani na }irilici, a }irilica je definisana kao srpski identitetski fenomen: mogu Srbi koristiti i latinicu, ali ona nije srpski identitetski ~inilac. Trima pomenutim kwigama Matica je zaokru`ila sistem osnov-

Dragan Stani}, predsednik Matice srpske nih standardolo{kih priru~nika koji obezbe|uju normativno jedinstvo i celovitost srpskoga jezika i u punoj meri integri{u ekavski i ijekavski izgovor, a time i defini{u pojam srpskog jezi~kog prostora. ^uvaju}i normativnom praksom kako ekavicu tako i ijekavicu, mi {titimo ne samo celinu srpskoga jezika nego i elementarni opstanak qudi koji govore ekavicom i ijekavicom. Dragan Stani}

MOZAIK

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 26. 2021.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Situacija na poslu se mewa ali vi ostajete po strani. Za vas je to okida~, pa vas obuzimaju strahovi da li ste ne{to pogre{ili. Ne brinite, to {to vas niko ne proziva nije r|av znak, naprotiv. QUBAV: Uz malo strpqewa mogli biste da re{ite emotivne probleme sa partnerom, ali ne o~ekujte da vam on pro~ita misli. Morate biti iskreni i glasni. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Krajwi je ~as da se opredelite, ili }ete igrati kako drugi sviraju, ili }ete ignorisati {ta drugi qudi govore. Finansijska situacija se stabilizuje. QUBAV: Koristite svaku priliku kako biste ponovo nametnuli svoju dominaciju voqenoj osobi. To vas mo`e suo~iti s novim komplikacijama u odnosu. Ne zale}ite se jer mo`ete iza}i kao gubitnik. ZDRAVQE: Mali problemi sa plu}ima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Nazire se epilog ne~ega na ~emu ste dugo radili. Povoqno je vreme i za istraìvawe i u~ewe. QUBAV: Ovo je jedan od onih perioda kada vam se ~ini da je najboqe da se povu~ete. Pravi razlog takvog raspoloèwa leì u ~iwenici da vas mu~i neodlu~nost zbog koje ne uspevate da se opredelite i donesete pravu odluku kojom biste re{ili qubavne nedoumice. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Dobijate informaciju koja nosi putokaz u kom smeru treba da se razvija va{a karijera. Puni ste energije i voqe, a strpqivost vas ~ini jo{ ja~im. QUBAV: Voqena osoba od vas o~ekuje ne{to. Razmi{qate o konkretnim koracima kako biste uobli~ili i ozvani~ili qubavnu vezu. Ne donosite odluke pod takvim pritiskom ako niste sigurni da je to ono {to `elite. ZDRAVQE: ^uvajte grlo.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Traìte na~in kako biste opravdali razloge zbog kojih se jo{ nalazite na mestu s koga su mnogi va{i saradnici odavno oti{li. QUBAV: Glavna tema u va{em qubavnom ìvotu, ovih dana, su ne~ije laì ili pre}utkivawa. Neizvesnost ishoda moè prouzrokovati veliku neprijatnost zbog koje }ete se ose}ati ~ak i bolesno. Ne pecajte se na svaku provokaciju. ZDRAVQE: Poja~ana nervoza.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Ovo je period stagnacije, pa je za vas boqe da se pravovremeno pripremite. Strpqewe i upornost vam nisu ja~a strana, a ovih dana su neophodni. QUBAV: Okruèni ste qudima koje privla~i va{a pozitivna energija. U zanosu dobrog raspoloèwa moè vam se dogoditi da zaboravite na partnera i ~iwenicu ko je, zaista, uvek na va{oj strani. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Nepromi{qeni ste, bespotrebno komplikujete odnose s qudima koji su va`ni. Ne komentari{ite osobe koje nisu prisutne da se ne biste kasnije izviwavali. QUBAV: Prepuni ste emocija, toliko da ne znate {ta biste s wima. Kad nemate gde da ih kanali{ete, po~iwete da prenosite tenziju na okolinu. Na udaru je voqena osoba, a znate da nemate razloga za to. ZDRAVQE: Hroni~an umor.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Imate previ{e ideja kako da unapredite svoj `ivot, ali nijedna nije dovoqno jaka da biste se odlu~ili. Ukoliko imate neke nedefinisane odnose, vreme je da ih razjasnite.QUBAV: Nezadovoqstvo na qubavnom planu. Uzrok le`i u tome {to ste odnos sveli na dopisivawe i telefonske razgovore koji su se zavr{avali nesporazumima. Budite strpqiviji. ZDRAVQE: Bolovi u kostima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Obuzima vas ideja da pokrenete privatan posao. Zategnuti odnosi s {efovima i lo{a atmosfera u okruèwu moè da izdvoji ekipu qudi sa kojom je biznis mogu}. QUBAV: Ose}ate se kao da ste pod kontrolom, a to je u suprotnosti s va{im temperamentom. Voqenoj osobi je potrebna podr{ka i nema dovoqno razumevawa za va{u hroni~nu neozbiqnost. ZDRAVQE: ûvajte se prehlade.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Povukli ste brzoplete poteze, pa ste se zbog toga na{li u prividno bezizlaznoj situaciji. Da biste ubla`ili posledice, dobrovoqno preuzmite odgovornost i razre{ite problem. QUBAV: Mislima ste daleko od mesta boravka, pa bi bilo po`eqno da se koncentri{ete, u protivnom, sledi vam bolan povratak u realnost. Nije dobar trenutak za bilo kakve kona~ne odluke. ZDRAVQE: Alergije.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: ^eka vas va`na lekcija u kojoj morate da savladate svoju nestrpqivost, jednu od glavnih osobina koja ~esto radi protiv vas. Nerealno je da sve mora biti gotovo sad i odmah. QUBAV: Voqena osoba vas, naizgled bezazlenim komentarima dodatno destabilizuje, pa to preti da prelije ve} napuwenu ~a{u. Atmosfera jeste neprijatna, ali je i kratkotrajna. ZDRAVQE: Sklonost povredama.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Sti`u promene u ~ijoj ste realizaciji imali zna~ajnu ulogu. Strpqewe vam nije ja~a strana. Neophodno je da stvari zadr`ite pod kontrolom i obuzdate temperament. QUBAV: Iz nekog razloga voqenoj osobi je ovih dana potrebna dodatna podr{ka i va{a pa`wa. Od vas se o~ekuje velika tolerancija. Vi{ak tenzije utro{ite na fizi~ke aktivnosti. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.

Gde je najteè, a gde je najboqe da se rodite kao èna, na kom mestu je Srbija Kada je re~ o ravnopravnosti, nijedna dràva na planeti jo{ nema sve {to je potrebno da bi se moglo re}i da vi{e nema potrebe za borbom i da ène mogu da budu bezbri`ne i potpuno jednake u svakom smislu. Pre dve godine objavqeni su rezultati istraìvawa o tome gde je, na svetskom nivou, ènama najboqe, a gde najgore.

strane partnera, dok su u tre}u grupu svrstani seksizam, diskriminatorne norme i antidiskriminacioni zakoni. Rezultati istraìvawa su ukazali na velike razlike u poloàju èna izme|u zemaqa, ali i ~iwenicu da ne postoji ni jedna dràva na svetu sa savr{enim rezultatom, niti sa potpuno negativnim.

BEZ SAVR[ENE ZEMQE ZA @ENE

KOJA DR@AVA JE NAJBOQE MESTO ZA @IVOT @ENA?

Institut za ène, mir i sigurnost ameri~kog Univerziteta u Xorxtaunu je, u saradwi s Institutom za istraìvawe mira u Oslu, uzeo u obzir globalne razlike izme|u zemaqa kada je merio u~e{}e èna u dru{tvu, ose}aj bezbednosti i izloènost diskriminaciji, koji su kqu~ni indikatori poloàja èna u nekoj sredini. Uz jo{ tri potkategorije, ovi pokazateqi treba da pokaù koliko su ène osnaène (ili nisu) u nekom dru{tvu. Kada je re~ o inkluziji èna, uzeti su u obzir predstavnica u vladi zemqe, upotreba mobilnih telefona, zaposlewe, pristup finansijama i obrazovawe, za ose}aj bezbednosti su analizirani bezbednost komunikacija, organizovano nasiqe i nasiqe od

Prema izve{taju koji je objavio institut Xorxtaunu, na prvom mestu na{la se Norve{ka, kao zemqa u kojoj je najboqe biti `ena, dok drugo mesto zauzima [vajcarska, a tre}e Finska. Slede: Danska, Island, Austrija, Velika Britanija, Luksemburg, [vedska, Holandija i Kanada. Potpuno neo~ekivano (ili ne?), Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, koje se obi~no smatraju najistaknutijim borcem za ravnopravnost po mnogi pitawima, zauzele su tek 19. mesto.

KOJA DR@AVA JE NAJGORA ZA @IVOT @ENA?

Najteè je ènama u Jemenu, koji zauzima posledwe, 167. mesto, a odmah iznad je bio Avganistan, ali treba imati u vidu da je istraìvawe sprovedeno mnogo pre nego {to je do{lo do uspostavqawa talibanskog reìma, poznatog prema brutalnosti prema ènama. Slede Sirija, Pakistan, Ju`ni Sudan, Irak, Demokratska Republika Kongo, Centralnoafri~ka Republika, Mali, Sudan, Libija...

STAWE NA BALKANU

Жене у Централноафричкој Републици, која је на дну листе, претражују блато у потрази за златом

Srbija predwa~i u regionu {to se ti~e prava `ena i zauzela je 24. mesto. Prvi posle nas su Hrvati (32. mesto), zatim Severna Makedonija (37. mesto), Bugarska (39. mesto) i Crna Gora (40. mesto). S. G.

KAD NAPU[TAJU RODITEQSKI DOM:

Crnogorci sa 33 godine, a Srbi… Napu{tawe roditeqskog doma smatra se prekretnicom u prelasku iz detiwstva u odraslo doba, a novo istraìvawe Eurostata govori o tome u kom uzrastu se to de{ava u razli~itim dràvama regiona i sveta. Razlozi za ovaj korak mogu varirati od materijalne nezavisnosti do u~ewa, rada, useqewa sa partnerom, udaje i ro|ewa dece… Me|utim, put do nezavisnosti ~esto nije jednostavan i moè se pojaviti u razli~itim godinama i u razli~itim zemqama, navodi se na sajtu Eurostata. Ova razlika moè odraàvati razlike u izazovima sa kojima se mladi qudi suo~avaju {irom Evrope, kao i raznolikost kulturnih razlika me|u zemqama, dodaje se. Naime, kako je navedeno, Crnogorcima treba najvi{e vremena

da se „osamostale“, dok ih u stopu prate Hrvati, Makedonci i Srbi. Ne zaostaju puno ni Italijani i [panci, te se dolazi do zakqu~ka da su ju`ni Evropqani definitvno najvi{e vezani za

‘“roditeqsko gnezdo'“. Na severu je situacija dosta druga~ija, pa tako mladi [ve|ani po~iwu da `ive sami ve} sa 17.5 godina u proseku. M. T.

êtvrtak avgust êtvrtak 10.26. decembar 2020. êtvrtak 26. avgust2021. 2021. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE KAKO DA RE[ITE PROBLEM SA KOSOM

Stres je okida~ za pojavu peruti Kako da Perut, pored toga {to moè biti pra}ena svrabom ili crvenilom koè glave, jeste i socijalni problem. Nikome nije prijatno da mu suve bele quspice padaju sa glave i ostavqaju tragove oko vrata i na ramenima. Razli~iti su uzroci nastanka peruti. Obuhvataju i klimatske uslove i konzumirawe preslane i premasne hrane, preteran unos alkohola. Ipak, dominantno je ono {to genetski dobijemo. z Za perut je kqu~an nasledni faktor Sklonost ka poja~anom ma{}ewu koè glave rezultira perutawem koè, ali i pojavom seboroi~nog dermatitisa. Nastaje ve} od pubertetskog doba, a stres je glavni okida~ za ovu pojavu - obja{wavaju dermatolozi. Iako su problemi sa peruti prisutni u toku cele godine, prelaz godi{wih doba donosi ve}e muke. Tad je karakteristi~no poja~ano perutawe koè glave. A do re{ewa se ne dolazi tako lako. z Proces nastaje oko samih lojnih `lezda Konstantno se javqa, a ako se upala ne le~i, moè da potraje. Za re{ewe problema preporu~uje se lokalna terapija, naj~e{}e u obliku krema i {ampona. U drasti~nijim slu~ajevima se primewuju i tablete, ali uz lekarsku preporuku i strogu kontrolu. êsto se de{ava da i {amponi izazivaju nastanak peruti. I to ~ak i oni na kojima je navedeno da je suzbijaju. U pitawu je individualna reakcija na preparat, koja treba da se prati i u skladu sa tim da se primewuje preparat.

DOMA]A KUJNA

Recept

NEKOLIKO TRIKOVA DA SE RE[ITE PERUTI REDOVNO PERITE ^ETKU ZA KOSU

Nakon svakog ~e{qawa o~istite ~e{aq ili ~etku, a jednom nedeqno operite i sapunom ili {amponom. A kada ispirate kosu nakon regeneratora, u vlasi{te lagano umasirajte dve ka{i~ice jabukovog sir}eta pome{anog sa istom koli~inom vode i ostavite dva minuta da deluje, pa isperite. z KORISTITE UQE ÂJEVCA I sami moète da iskoristite supstance sa antibakterijskim i antigqivi~nim svojstvima koje sadrì ve}ina sredstava za tretirawe peruti. Ali budite pa`qivi prilikom dozirawa. Tako na fla{u {ampona stavite do pet kapi uqa ~ajevca. z DODAJTE [AMPONU SODU BIKARBONU U {ampon kojim ina~e perete kosu dodajte ka{i~icu sode bikarbone. Ve} posle jednog prawa moète da osetite poboq{awe. Ipak, ne preterujte jer soda bikarbona uklawa masno}e i uqa iz koè, pa moè preterano da vam isu{i vlasi{te. A {ampon koji dobijete od dermatologa kao spas za perut drìte barem pet minuta nakon utrqavawa u koù glave da bi lekoviti sastojci preparata po~eli da deluju. Uostalom, obavezno pro~itajte uputstvo za upotrebu. z KORIGUJTE ISHRANU Jedan od uzroka nastanka peruti moè biti i mawak vitamina B. A wega moète nadoknaditi ako u ishranu uvedete vi{e mesa, jaja, mle~nih proizvoda, ribe i ora{astih plodova. Ishranu obogatite i lanenim uqem, koje sadrì esencijalne masne kiseline povoqne za koù i vlasi{te. Dnevno unesite oko dve ka{i~ice ovog uqa.

Genetika je naj~e{}i uzrok raka

ko{tica

Skuvajte testeninu zajedno sa belim lukom (beli luk sklonite sa strane, treba}e vam jo{), ocedite i dobro rashladite pod mlazom vode (ako se odlu~ite za hladnu varijantu). Paradajz, krastavac, masline, vla{ac i bosiqak iseckajte i pome{ajte sa testeninom. Izgwe~ite beli luk, dodajte mu so, jabukovo sir}e i maslinovo uqe i dobro prome{ajte. Tu smesu dodajte u testeninu i prome{ajte, za~inite jo{ soqu i biberom ako je potrebno.

Glasna muzika i jaka svetlost poznati su uzro~nici migrene. Poku{ajte da izbegnete no}nu vo`wu, bioskopske dvorane, klubove i direktnu sun~evu svetlost. Odmarajte o~i kad god mo`ete. Izbegavajte sve audio i vizualne smetwe kako bi sebi pomogli.

2. OBRATITE PA@WU NA ISHRANU

Neki proizvodi poput ~okolade, crvenog vina, {e}era i sira mogu da podstaknu glavoboqu. Izbegavajte ove namirnice ako kod vas izazivaju migrenu. Smawite dnevnu konzumaciju kafe i alkohola, naj~e{}eg okida~a migrena.

3. VODITE DNEVNIK GLAVOBOQA

Pi{u}i dnevnik na jednostavan na~in pratite {ta kod vas izaziva migrenu. Zapisujte sve {to pojedete, popijete, va{ dnevni raspored, vremenske prilike, emotivno stawe i lekove koje ste koristili tog dana. Upi{ite kada je po~ela i koliko je trajala migrena. Uz ovako jasan raspored bi}e vam lak{e da prepoznate i spre~iti uzroke.

5. PRATITE VREMENSKU PROGNOZU

Promene vremena uti~u na glavoboqu, a pogotovu vlaga i visoke temperature. Ako vam vremenski uslovii postanu nepodno{qivi, mo`da bi trebalo da boravite u zatvorenom prostoru. Naravno da ne mo`ete uvek da budete iza zatvorenih vrata, ali ponekad mo`ete skratiti vreme provedeno napoqu.

6. SPAVAJTE I JEDITE REDOVNO

Ve}inu tipova kancera izazivaju nasumi~ne gre{ke u genetskom kodu, koje dovode do toga da }elije po~nu da se dele nepravilno, pokazuju rezultati novog istra`ivawa. Uprkos rasprostrawenom verovawu da su okida~ za rak nezdrave `ivotne navike, dve tre}ine slu~ajeva je mogu}e pripisati gre{kama u na{oj DNK. I ako je to slu~aj, ne postoji ni{ta {to biste mogli da uradite da to ispravite.

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com

Priprema:

1. IZBEGAVAJTE GLASNE ZVUKOVE I JAKU SVETLOST

Velik broj èna za vreme menstrualnog ciklusa doìvi napad migrene.Tokom ovog perioda ène bi trebalo da obrate vi{e pa`we na reìm ishrane i fizi~ku aktivnost i tako ublaè simptome pre nego {to se pojave. Oralna kontracepcija pove}ava u~estalost i ja~inu migrene.

POTREBNO JE:

5 ka{ika jabukovog sir}eta 10 ka{ika maslinovog uqa so, biber

Najpoznatija i najja~a glavoboqa bila bi migrena, a od we pati izme|u osam i 20 odsto qudi. Svima su poznati neprijatni simptomi poput mu~nine, vrtoglavice, povra}awa, preosetqivosti na svetlost i zvukove. Prepoznavawem i izbegavawem situacija koje vam smetaju mo`emo smawiti {anse od napada migrene. Saznajte kako da zaustavite migrenu pre nego {to po~ne.

4. HORMOMSKE PROMENE UTI^U NA MIGRENE

Pasta sa paradajzom i krastavcem 400 g male paste po izboru 3 ~ena belog luka 500 g ~eri paradajza 350 g krastavca sve`wi} vla{ca pola sve`wa bosiqka 15 crnih maslina bez

spre~ite migrenu

Korijander je najboqi ~ista~ otrova i te{kih metala iz organizma. Ovo je jednogodi{wa biqka iz porodice {titara. Miri{e na zelene, sveè listove, a iako je miris u po~etku neugodan, vremenom nestaje. Vodi poreklo sa podru~ja isto~nog Mediterana. Kao za~in se od davnina koristi u gastronomiji, ali se odlikuje i izuzenom lekovito{}u. Korijander moè da se koristi sve`, kao i wegov osu{en list i seme, tokom cele godine. Izuzetno je cewen za~in koji se dodaje mnogim jelima. Suvo seme se dosta koristi u pekarstvu, konditorskoj proizvodwi, kod izrade kobasica i sireva, konzervisawa maslina, zimnice. êsto se kombinuje sa drugim za~inima poput kima, belog luka, majorana, ~ilija i anisa. Korijander se

Preskakawe obroka, mawak sna i dehidratacija izazivaju migrenu. Obavezno jedite sat nakon bu|ewa, a nakon toga svaka tri sata. Svakog dana spavajte najmawe osam sati, nikada previ{e jer i to mo`e da izazove migrenu.

7. IZBEGAVAJTE STRES

Iako ne mo`emo uvek da izbegnemo stresne situacije, mo`emo da kontroli{emo svoje reakcije. Tehnike relaksacije, poput joge i meditacije, mogu da smawe nivo stresa i smire na{e telo i misli.

Le~ewe biqem Korijander

(Coriandrum sativum) dosta koristi i pri izradi parfema. List i seme korijandera koriste se za poboq{awe varewa, kod problema sa gastritisom i ~irom na èlucu i dvanaestopala~nom crevu, za iska{qavawe kod bronhitisa i upale plu}a, kod upale be{ike i mokra}nih puteva, reume i artritisa, za ublaàvawe depresije, sniàvawe krvnog pritiska, poboq{avawe sna. Korijander ima i ulogu u detoksikaciji organizma od nagomilanih otrova.

Ja~a jetru i poboq{ava apetit, ali se koristi i za mr{avqewe zbog svoje osobine da pomaè izlu~ivawe vode i otrova iz organizma, poboq{ava metabolizam. Ublaàva alergije, reguli{e {e}er u krvi i ublaàva menstrualne tegobe, deluje i kao afrodizijak. Uqe korijandera ima antibakterijsko dejstvo. Dobija se destilacijom nezrelih plodova, a u ve}oj koli~ini je otrovno i izaziva opijenost i dubok san. Da bi pozitivan efekt korijandera do{ao do izraàja, trebalo bi ga koristiti tokom tri sedmice. Kapi korijandra sadrè gorke materije, kojepodsti~u varewe i izlu~ivawe otpadnih materija. Uzimaju se u koli~ini od 25 kapi pre jela. Kod problema sa gastritisom uzimaju se, na ta{te, 40 kapi u ~a{i vode.

28 ^etvrtak 26. avgust avgust2021. 2021. 10. decembar 2020. ^etvrtak 26.

ENIGMATIKA IZME\U DVA VIKENDA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 RUMUNSKA KRU[EVAC TENISERKA

ISTOK

OPRAVKA, POPRAVKA

OHAJO

PREVI[E TANKA

BIV[I RADIJUS AMERI^KI GLUMAC, TAMIROF

VAQEVO

HALAPQIVE

DRUGI PILOT, SUPILOT

OBIM OBLAST OKO SEVERNOG POLA

[ID

OBU]A ZA KRETAWE PO BLATU, KAQA^A GWURCI

REOMIR PLANINA U MAKEDONIJI

JAVNI POZIV (FRANC.) SASTOJAK MASTI

ONI KOJI SPREMAJU MASKE ZA GLUMCE AMERI^KA KWI@EVNICA, PERL

JEDNOM OVAKO, DRUGI PUT ONAKO

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE VAPAJ @ALOSTI HROM

Sr Gl pski as

MESTO U SLOVENIJI BIV[I MA\ARSKI STONOTENISER KLAMPAR

GR^KO SLOVO

SVE^ANA IGRANKA

ZREWEM POVE]AVATI KOLI^INU [E]ERA

STARIJI ARGENTINSKI [AHISTA

GR^KO SLOVO

DRUGO SLOVO AZBUKE

OMLADINSKA RADNA AKCIJA VRSTA TKANINE

ENGLESKI UKRAJIN- POSUDA ZA ISTOSKA LUKA KATRAN (MN.) RI^AR, NA CRNOM FREDERIK MORU RAZRED RE^ ODMILA (GR^.) AMERI^KA GLUMICA, HALI

SRPSKO MU[KO IME MESTO KOD RIJEKE JEDNA NEMA^KA TELEVIZIJA

JEDIWEWE AMONIJAKA

DVA ISTA VOKALA JAPANSKA KOPNENA MIQA

SUSEDNA SLOVA AZBUKE NATRIJUM

Skandinavka 1: VODORAVNO KSI, OPRAVAK, B, [I, O, R, KALO[A, MASKERI, APEL, BORKA TOMOVI], ANKARAN, LELEK, KATRANICE, ORA, TODOR, HIPOKORISTIK, IMID, BAKARAC, NV, TO, BEKEREL, NM, II, IVIK, OGIST RENOAR, MELASA, RANA LIPA, NIJEDARED

TOPOLA ZAVARENO MESTO NA METALU

NOVA VARO[ NAZIV

FRANCUSKI FIZI^AR, ANTOAN ANRI

[UMA IVE, IVAK EDUARD KRA]E OSTATAK PRI PROIZVODWI [E]ERA JUG

FRANCUSKI SLIKAR, PJER VRSTA LIPE

NIJEDANPUT

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 SAMOVRSTA OSTRVO U MESTO ^AMCA VRSTA STALNO SA JADRANKOD IZDAVAWE PAPAGAJA BEOGRADA NOVE SKOM KWIGA GVINEJE MORU

ZAPAD

REKA U AMERI^KI POGLAVAR MESTO VOLUMEN KOD NEMA^KOJ GLUMAC, (TUR.) KIJANU QUBQANE

BIV[I FRANC. PREDSEDNIK, NIKOLA

NEPLODNA RAVNICA SA NISKIM GRMQEM

@ENE KOJE SU DO@IVELE BRODOLOM NAROD U IZBEGLI[TVU BIV[A SRPSKA BALERINA SOWA

RAVNA POVR[INA (LAT.)

TEMPO STARIJI ENGLESKI GLUMAC, JAN

LO[I PISCI, [KRABALA KRUPNI SNEG (NEM.)

HELIJUM NEMA^KI FILOZOF, KARL VRSTA BAROMETRA MUSLIMAN. MESEC POSTA

FLUOR BIV[E IME DEMOK. REPUBLIKE KONGO

POND FOLK PEVA^ HENC

DAMA U [AHU (SKR.) DEO KAMIONA ZA VOZA^A

A@DAJA TRAGA^ ZA VODOM POMO]U RA[QI

PLANINSKI VENAC U AZIJI SRPSKI NOVAC

DIJAGONALA

NAPRAVA ZA ZVOWEWE

PRVI I TRE]I VOKAL

@ENSKA DECA, K]ERKE

UZVIK ^U\EWA SLATKA TE^NOST IZ VO]A

Sr Gl pski as

SRPSKA ODBOJKA[ICA SA SLIKE KOJE NIJE ZANIMQIVO MAZURIJUM

ROBA ZA PRODAJU (TUR) DECIMETAR VE[TA^KI QUDI, ROBOTI (GR^.) AMPER

TAKMI^ARKA U MARATONU

Sr Gl pski as

ARGON

1 2 3 4 5 6 7

URANIJUM

ONAJ KOJI JE NE[TO ZAKUPIO POKAZNA ZAMENICA

METALSKI RADNIK UZRO^NI VEZNIK

AKCIONARSKO DRU[TVO (SKR.)

PERIOD POSLE HRISTOVOG RO\EWA

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

GR^KO SLOVO

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

HARTIJA

BIV[I FUDBALER HONDURASA, GEVARA

PLANINARSKI [TAP (ITAL.)

Skandinavka 2: VODORAVNO SARKOZI, RIVS, AREAL, ZBEG, T, MASTILARI, HE, FIRN, BAROSKOP, ZAIR, P, D, ALA, D, KARAKORUM, AD, METALAC, ZAKUPAC, TIJANA BO[KOVI], AMA, NEZANIMQIVO, ESPAP, MARATONKA, ANDROIDI, AR, NOVA ERA, OMIKRON Ukr{tenica: VODORAVNO STAV, IA, AN, ZLO, U, RASKRSNICA, B, MILITARIZAM, JASTREBAC, NELA, K, TEOREMA, KRAJ, TORTURA, PAKNA, NENSI SINATRA, J

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Poloàj tela, poza - Inicijali pisca Andri}a - Akademija nauka (skr.) - Nevoqa, nesre}a, 2. Simbol urana - Mesto ukr{tawa ulica - Auto-oznaka za Belgiju, 3. Vojni~ki sistem (lat.), 4. Planina u Srbiji - Folk peva~ica Bijani}, 5. Oznaka za kelvin Osnovno pravilo u matematici - Svr{etak, zavr{etak, 6. Psihi~ko i fizi~ko mu~ewe (lat.) - Ko~iona plo~ica na to~ku automobila, 7. Ameri~ka glumica - Oznaka za jug. USPRAVNO: 1. Auto-oznaka za Suboticu - Jedrili~arski klub (skr.) - Oznaka za neper, 2. Oznaka za tonu Simbol mazurijuma - Simbol telura, 3. Automatski muzi~ki instrument, 4. Biv{i letonski ko{arka{, Valdis, 5. Siroma{ni, 6. Zarazna bolest, ùtica (med.), 7. Kowi arapske rase, 8. Koji sluì na sramotu, 9. Srpska glumica Dobra - Oznaka za amper, 10. Red - Simbol platine, 11. Slovena~ki pisac, Ivan, 12. Primedba, 13. Oznaka za litar - Biqka od koje se dobija tekstil, 14. Velika reka u Sibiru - Polumajmun sa Madagaskara.

SPORT

^etvrtak 10. 26. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2021. 29

EVROPSKO PRVENSTVO U ODBOJCI ZA @ENE

Odbojka{ice su toliko mo}ne, jedino same sebe mogu da pobede

Bogdan o povratku u Partizan, @ocu i neuspehu srpske reprezentacije Bogdan Bogdanovi}, na{a NBA zvezda, osvrnuo se na qubav prema Partizanu i povratak me|u crno-bele, ali i neuspeh reprezentacije Srbije u borbi za Olimpijske igre. Sjajni {uter trenutno je u Beogradu zbog svog ko{arka{kog kampa, a i predstoje}e sezone brani}e boje Atlanta Hoksa u najja~oj ligi na svetu. Bogdanovi} zbog NBA obaveza nije mogao da pomogne reprezentaciji Srbije u olimpijskim kvalifikacijama koje su „orlovi“ neslavno zavr{ili i ostali bez plasmana u Tokio. „Te{ko je bilo gledati kvalifikacije. Na Olimpijskim igrama smo morali da traìmo za koga da navijamo. Ostaje àl jer se nismo kvalifikovali, jer oti}i na OI je ne{to najteè. Ali dobro, to je pro{lost, idemo daqe. Pariz be{e za tri godine“, poru~io je Bogdan i tako najavio da jedva ~eka opet da obu~e dres nacionalnog tima. Jo{ jedan dres sigurno ~eka opet da ponese, onaj crno-beli iz kojeg je preko Fenerbah~ea stigao do NBA. „Nema potrebe da pri~amo o mojoj qubavi prema Partizanu. Dao sam davno obe}awe, drìm ga se i daqe, vide}emo kad }e se ostvariti (da se vrati u Partizan, prim.aut). Jo{ imam ugovor, mislim naredne tri godine. [to se @eqka ti~e, uvek imam visoka o~ekivawa. Kod wega sam uostalom i oti{ao iz Partizana, da bih digao stvari na vi{i nivo. Verujem u wega i da }e se igra~i adaptirati“, naglasio je Bogdanovi}. [to se samog kampa koji }e biti odràn od 27. do 29. avgusta na Kalemegdanu ti~e, Bogdanovi} je rekao: „Na kampu pri~amo svake godine o radnoj etici, ona je kqu~ uspeha. Gre{ka kod svih mladih jeste {to misle da je lako do}i do wega. Naoruàjte se strpqewem i verujte u sebe.“ Ovo }e biti ~etvrti kamp na kom }e u~estvovati de~aci i devoj~ice, doma}in }e biti tereni ko{arka{kog kluba Partizan, a Bogdanovi} je dodao: „Moja vizija je da kamp ne traje predugo. Uklopili smo se moderno doba, da bude ne{to kao Ol-star vikend. Trudimo se da kamp svake godine bude sve boqi i boqi“, zakqu~io je Bogdanovi}.

Koprivica: Ja da napredujem uz @eqka, ekipa da pobe|uje

Mladi centar Bal{a Koprivica u ponedeqak posle podne prikqu~io se ekspediciji Partizana na pripremama na Zlatialiboru i od utorka }e biti na raspolagawu re-treneru @eqku Obradovi}u. oz- Sin crno-bele legende Slavi{e na uKoprivice potpisao je trogodi{wi ugoin -vor i posle studirawa na presti`nom ak,univerzitetu Florida Stejt vratio se u icaklub u kome je napravio prve ko{arka{ke zakorake. „Kao ekipa o~ekujemo da pobedimo u {to vi{e li-utakmica. Kao igra~ o~ekujem da napredujem uz @eqka Obradovi}a. nu -Imamo mladu ekipu, prerspektivne igra~e na svim pozicijama i verumu-jem da }emo mnogo da napredujemo kako sezona bude odmicala. Moramo dis,da radimo na timskoj hemiji van terena, a onda na parketu da pokaèowimo koliko moèmo,“ rekao je Koprivica za klupsku televiziju. mi- Koprivica je 2000. godi{te ba{ kao i Uro{ Trifunovi}, Alen Smaine,ilagi} i Jan Mader. aka „Trifa i ja smo odrasli zajedno, znamo se vrlo dobro. Ima mnogo ikatalentovanih momaka u tom godi{tu. Smastram da }e se sve uklopiti i da }emo da iskoristimo svaku priliku koja nam se ukaè.“

Tri od tri. Odbojka{ice Srbije ni`u pobede na Evropskom prvenstvu, ali selektor Zoran Terzi} nije do kraja zadovoqan pristupom u pohodu na odbranu trona. Dvostruke uzastopne evropske {ampionke ne znaju za poraz na EP, nisu izgubile ni set i posle 3. kola nalaze se na vrhu grupe A. Redom su padale Bosna i Hercegovina, Francuska i Belgija maksimalnim rezultatom, a posle dana pauze vra}aju se me~evima. Ipak, i pored odli~nih rezultata, selektor Zoran Terzi} bio je vrlo nezadovoqan posle ubedqive pobede nad Belgijom. „Pobedili smo 3:0, kao Francusku i u subotu, s tim {to sam bio zaista zadovoqan na~nom na koji smo igrali i odnosom prema utakmici“, rekao je selektor Terzi} i dodatno objasnio kritike: „Sada je zadovoqstvo preraslo u, ne mogu da ka`em nezadovoqstvo, nego ne{to mnogo gore, a ta re~ nije za kamere. Ovako se ne igra, ovako se gubi Evropsko prvenstvo. Ispadawe iz ritma, totalna dekoncentracija, opu{tena varijanta gde se zna da }emo pobediti. Nadam se da }e se dozvati pameti na vreme“. I libero Jelena Blagojevi} tako|e smatra da su protiv Belgijanki bile na ne{to lo{ijem nivou nego ina~e. „Igrale smo slabije u odnosu

na pro{le dve utakmice sa dosta gre{eka i bez energije, posebno u drugom setu. Nismo bile agresivne, niti na na{em nivou, ali pi{e se pobeda. Dobro nam je do{ao slobodan dan da se odmorimo i pripremimo za slede}e me~eve“, naglasila je Blagojevi}. Diza~ Sla|ana Mirkovi} isti~e da su zaslu`eno do{le do tre}eg trijumfa na {ampionatu koji se igra u Beogradu, ali i Zadru, Plovdivu i Klu`u. Zavr{nica EP bi}e u prestonici Srbije. „Tre}a vezana pobeda, mislim da iz utakmice u utakmicu pokazujemo sve boqu igru. Belgija je vrlo kvalitetan protivnik i u nekim momentima nam dobrom odbranom nije dozvoqavala da osvojimo

SA FRANCUSKOM, SLOVENIJOM I [PANIJOM NE MO@EMO!

Evo kada }e ko{arka{i saznati rivale za plasman na Mundobasket Ko{arka{ka reprezentacija Srbije 31. avgusta dobi}e rivale u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2023. godine, objavila je FIBA. Zavr{ene su pretkvalifikacije kroz koje su plasman u kvalifikacije izborili Crna Gora i Makedonija, kao i Slova~ka, Island, Belorusija, Letonija, Portugal i [vedska. Ovih osam reprezentacija }e se, zajedno sa 24 reprezentacije koje su izborile plasman na Evrobasket 2022 i time zasluìle direktno mesto u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. U pitawu su Srbija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, ê{ka, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Nema~ka, Velika Britanija, Gr~ka, Ma|arska, Izrael, Italija, Litvanija, Poqska, Holandija, Rusija, Slovenija, [panija, Turska i Ukrajina. Na{i ko{arka{i su svrstani u prvi {e{ir, pa sigurno ne}e igrati sa [panijom, Slovenijom i Francuskom u kvalifikacijama. Evo i kako je FIBA rasporedila reprezentacije: Prvi {e{ir: [panija, Slovenija, Francuska, Srbija Drugi {e{ir: Italija, Litvanija, Gr~ka, Nema~ka Tre}i {e{ir: ê{ka, Poqska, Rusija, Turska êtvrti {e{ir: Hrvatska, Crna Gora, Letonija, Ukrajina Peti {e{ir: Finska, Gruzija, Belgija, Ma|arska [esti {e{ir: Velika Britanija, Izrael, Bosna i Hercegovina, Holandija Sedmi {e{ir: Island, Estonija, Bugarska, Belorusija Osmi {e{ir: Severna Makedonija, [vedska, Portugal, Slova~ka. Podsetimo, zavr{ni turnir Mundobasketa 2023. bi}e odràn u tri dràve, Indoneziji, Japanu i Filipinima.

tako lako poene, pa smo morale i po tri-~etiri puta da napadnemo da bismo zaradile taj poen. Ipak, pokazale smo znawe i kvalitet, i zaslu`eno nadja~ale rivala“, poru~ila je Sla|ana Mirkovi}, drugi diza~ na{e ekipe. Odbojka{ice Srbije duelima protiv Azerbejxana i Rusije zavr{avaju grupnu fazu i posle ih ~ekaju borbe u nokaut fazi. Podsetimo, utakmice osmine finala (28-30. avgust) i ~etvrtfinala (31. avgust i 1. septembar) }e se odigrati u Beogradu i Plovdivu. Polufinalni me~evi (3. septembar), kao i me~ za tre}e mesto i finale (4. septembar) bi}e u Beogradu. N. R.

CRVENA ZVEZDA OBJAVILA RASPORED PRIPREMNIH ME^EVA Ko{arka{i Crvene zvezde od ponedeqka sa novajlijama Nikolom Ivanovi}em i Ostinom Holinsom treniraju u hali "Pionir" dva puta dnevno i tokom ove nedeqe nastavi}e u istom ritmu da se pripremaju za novu sezonu. Crveno-beli }e pripreme kao {to je i ranije saop{teno obaviti u Beogradu, a treninzi }e se obavqati dva puta dnevno u dvorani "Aleksandar Nikoli}". Osim treninga poznat je i ve}i broj pripremnih utakmica kroz koji }e se tim sa Malog Kalemegdana (kome }e se krajem nedeqe prikqu~iti i Nejt Volters) uigravati za po~etak nove sezone. Za sada je poznato ime pet protivnika na me~evima crveno-belih, a prvu pripremnu utakmicu Zvezda }e 31.avgusta protiv ekipe FMP-a. Drugi test me~ zakazan je za 2.septembar, a rival }e biti pro{losezonski protivnik u finalu KLS-a ekipa Mega Basketa. Tre}a provera planirana je za 7.septembar godine kada }e biti odigrana utakmica sa rumunskom Oradeom. Ve} je poznato da }e Crvena zvezda biti u~esnik izuzetno jakog turnira u Minhenu koji je na programu 11-12.semptembra u "Audi Domu" u Minhenu. Crveno-beli putuju u Nema~ku 10.septembra, a dan kasnije prvi rival na turniru bi}e ekipa Panatinaikosa. Potom }e izabranici Dejana Radowi}a (u zavisnosti od ishoda me~a sa gr~kim timom) odmeriti snage sa pobednikom/pora`enim iz druge utakmice u kojoj }e se sastati Virtus iz Bolowe i Bajern.

SPORT

10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 26. 2021.

PIKSI OBJAVIO SPISAK:

Poziv dobio najmla|i golman u istoriji Lige {ampiona! ODBRANA:

Strahiwa Pavlovi} (Monako) Stefan Mitrovi} (Hetafe) Nikola Milenkovi} (Fiorentina) Uro{ Spaji} (Krasnodar) Milo{ Veqkovi} (Verder) Matija Nastasi} ([alke 04) Marko Petkovi} (TSC) Aleksa Terzi} (Fiorentina) Filip Mladenovi} (Legija)

SREDINA TERENA:

Selektor Srbije Dragan Stojkovi} objavio je imena igra~a za predstoje}e me~eve sa Katarom (prijateqski, Debrecin, 1.septembar), Luksemburgom (kvalifikacije za SP, Beograd, 4.septembar) i Republikom Irskom (kvalifikacije za SP, Dablin, 7.septembar). Debitantski poziv dobio je talentovani Mile Svilar koji je odlu~io da nastupa za Srbiju umesto Belgije u kojoj je ro|en. Mile, sin legendarnog srpskog golmana Ratka Svilara, pre ~etiri godine postao je najmla|i golman u istorije Lige {ampiona kada je na golu Benfike branio protiv Man~ester junajteda, i time oborio rekord Ikera Kasiqasa. Svilar je na po~etku karijere hteo da brani boje Belgije, ali kako pored Tiba Kurtoe ne bi dobio {ansu u narednih deset godina, odlu~io je da prihvati poziv Stojkovi}a.

GOLMANI:

Marko Dmitrovi} (Seviqa) Predrag Rajkovi} Rems Mile Svilar Benfika Marko Ili} Kortrajk

Mihailo Risti} (Monpeqe) Darko Lazovi} (Verona) Nemawa Radowi} (Olimpik Marsej) Ivan Ili} (Verona) Filip Kosti} Ajntraht (Frankfurt) Nemawa Gudeq (Seviqa) Nemawa Maksimovi} (Hetafe) Uro{ Ra~i} (Valensija) Sa{a Luki} (Torino) Sergej Milinkovi}-Savi} (Lacio) Marko Gruji} (Porto) Du{an Tadi} (Ajaks) Filip \uri~i} (Sasuolo) Andrija @ivkovi} (PAOK) Veqko Birman~evi} (Malme)

NAPAD:

Aleksandar Mitrovi} (Fulam) Du{an Vlahovi} (Fiorentina) Luka Jovi} (Real Madrid) Srbiju o~ekuje jedan od najva`nijih „prozora“ kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, po{to posle tri kola ima sedam bodova i deli prvo mesto sa Portugalijom. Utakmice sa Luksemburgom i Irskom bi}e kqu~ni za nastavak kvalifikacija i sa eventualnih {est bodova na{a selekcija bila bi korak bli`e zacrtanog ciqa. N. R.

@IVOPISAN SCENARIO RAZVOJA KARIJERE [AMPIONKE ADRIANE VILAGO[

Od metle do svetskih visina

Sve je po~elo od rakete... Ta~nije od sprave, naziva vorteks, koja se koristi za ve`bawe tehnike bacawa kopqa, kao i u ameri~kom fudbalu. Izgledom podse}a na raketu, du`ine je oko 35 centimetara, a te{ka izme|u 200 i 300 grama. Ova sprava je na jednom {kolskom takmi~ewu, kada je jo{ bila dete, uvela Andrianu Vilago{ (17) u za~arani svet sporta, ali pre atletike wena prva qubav je bio rukomet, kojim se u mladosti bavila wena majka \er|i, najve}i „krivac” {to je wena }erka postala svetska juniorska prvakiwa i rekorderka. A, pri~a do tog zlatnog hica nedavno u Najrobiju na Svetskom prvenstvu za starije juniore i juniorke od 61,46 metara, dobar je materijal i za filmski scenario. Devojka iz Malog I|o{a, najmawe op{tine u Vojvodini (oko 5.000 stanovnika) na jednom {kolskom takmi~ewu oprobala se u bacawu vorteksa, a potom je dobila na poklon omiqenu igra~ku. Ubrzo je pokazala i veliki dar za rukomet, {to nije promaklo na{oj, ali ni ma|arskoj federaciji. Trenirala je u RK Jadran iz Feketi}a, a kada je bila u sedmom razredu, primqena je u Ma|arsku nacionalnu rukometnu akademiju. Plan je bio da se preseli po zavr{etku osnovnog obrazovawa, ali neko je imao druga~ije planove... Odluka je pala, kopqe ipak leti br`e od lopte, kao raketa... Kada je sa vorteksom „prebacila igricu” po~ela je ispred ku}e da baca metlu (!), a ubrzo je stiglo i prvo kopqe. Dvori{te od 30-ak metara postalo je premalo za Adrianu, pa je kopqe letelo po kom{iluku! U Malom I|o{u su shvatili o kakvom se

Neverovatno je koliko sam sre}na: Adriana Vilago{ u Najrobiju posle trijumfa na Svetskom juniorskom prvenstvu talentu radi, pa su joj na fudbalskom terenu napravili stazu, koju je Srpski atletski savez kasnije presvukao tartanom. Po~eli su da stiù rezultati, padaju rekordi, medaqe... Majka nije imala bliìh dodirnih ta~aka sa atletikom, a o osnovima tehnike upoznala se putem interneta, gledaju}i treninge svetskog rekordera Jana @eleznog, kao i ostalih majstora u bacawu kopqa. Veliku pomo} dobila je i od poznatog trenera u ovoj disciplini Dragi{e \or|i}a, koji je vodio karijeru srpske rekorderke i evropske vice{ampionke Tatjane Jela~e, te olimpijke Marije Vu~enovi} i Vedrana Samca. Kao mentor daje vredne savete, ali najve}i posao je \er|i stavila na svoja le|a i to s ponosom. Adrijana je talenat koji se ra|a jednom u sto godina i nema nikve sumwe da }e i kao seniorka vladati svetskom atletikom, ako je zdravqe posluì i zaobi|u povrede. Ima jo{ tri juni-

orske godine, ali ve} naredne }e sigurno biti u~esnica seniorskog evropskog i svetskog prvenstva, a na Igrama u Parizu 2024, svakako kandidat za medaqu. Sutra (11.40 ~) trebalo bi da se vrati iz Kenije sa ostatkom tima Srbije, a posle trijumfa i na pobeni~kom postoqu pokazala je koliko je ponosna zemqom iz koje dolazi. Ogrnula se dràvnom zastavom, stavila ruku na srce dok se intonirala himna i pevala „Boè pravde”... Iza we su ostvarewa za pam}ewe i divqewe, a pred wom jo{ mnogo izazova i motiva. Prvi, da nadma{i rekorderku Jela~u (64,21 m), da polako traì svoje mesto u evropskoj i svetskoj atletici „za odrasle”. Tako|e i da zavr{i ~etvrti razred gimnazije, koju poha|a sa ~istom „peticom”, kao i kada uzme kopqe u ruke. – Bila je ovo sjajna sezona, u kojoj sam osvojila evropsko srebro, svetsku titulu i oborila mnoge rekorde, od kojih mi je posebno drag onaj svetski kopqem te{kim 500 grama. Neverovatno je koliko sam sre}na. Do{la sam u Keniju sa jakim motivom, ali nisam mislila da }u osvojiti zlatnu medaqu. Kopqe je lepo letelo, a ose}aj je bio neverovatan – rekla je posle takmi~ewa Adriana. Najboqi hitac izvela je u prvoj seriji, a posle je usledila oluja i potop. Takmi~ewe je na sat vremena prekinuto, ali u preostale ~etiri serije niko nije mogao da je skine s trona. – Najvi{e volim kada pada ki{a, ali ne kao {to je bilo tog dana u Najrobiju. Na sre}u, takmi~ewe je nastavqeno i zavr{eno na moju veliku radost – istakla je {ampionka. N. R.

Kokezina igranka sa Vu~i}em, a Fudbalski Savez Srbije i daqe nema „glavu“ Ve} pet meseci je pro{lo otkako je Slavi{a Kokeza objavio jedno od svojih retkih saop{tewa obave{tavaju}i nas da vi{e ne}e biti predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Ali, wegov xep u me|uvremenu te{ko da je postao ne{to pli}i, a gra|ani ove zemqe ga i daqe finansiraju. Bukvalno kao da nam neko podvaquje igranku, pa se pravi neve{t, tako sve izgleda kad pogledate naslov da firme povezane sa Kokezom zaradi{e dva miliona evra u periodu dok je on u fudbalskoj „ilegali“. Ok, to {to te firme dobijaju poslove mo`da nema direktne veze sa sportom ve} sa poslovnim poduhvatima van fudbala, ali svi znamo kako stvari funkcioni{u u Srbiji i kako se u woj dobijaju tenderi. Pi{e se da MUP, Grad Beograd, Jugoimport SDPR imaju vredne ugovore sklopqene sa „Prointerom“ u proteklih pola godine, dok je Kokeza, navodno, persona non grata za vlast. Za to vreme, Fudbalski savez ne daje jasne nagove{taje da li se bilo {ta radi po pitawu izbora novog predsednika te institucije. Uskoro se bli`i novi ciklus reprezentativnih me~eva, po~etkom septembra i negde je bilo logi~no da se odredi ~elni ~ovek krovnog tela fudbala u Srbiji do tada.

Slavi{a Kokeza (u sredini), Dejan Panteli} (levo) i Nenad Bjekovi} Tek ne{to mawe od pola godine je pro{lo i od proteklih fudbalskih utakmica koje je na{a reprezentacija odigrala i sve nas prijatno iznenadila. Kokezi je, pred odlazak, pripisivano to da nije hteo na poligraf u vezi sa navodnim u~e{}em u pripremi ubistva predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a. Saslu{an je i o vezama sa grupom Veqka Belivuka, a posle svega je u ovoj svojevrsnoj igranci zaradio dosta novca. Znaju}i kako funkcioni{e SNS, svi koji se okrenu protiv Vu~i}a na bilo koji na~in, bili bi automatski demonizovani putem svih

provladinih medija. Zato nema smisla da i ne pije vodu pri~a da je Kokeza ne{to radio protiv predsednika Srbije, a onda nastavio da uredno dobija pare svih gra|ana koje je najlak{e odse}i kao izvor prihoda svom odmetnutom pajtosu. U me|uvremenu, dok je Kokeza unosno zara|ivao, mi smo u FSS imali haoti~nu situaciju gde su se spore~kali Marko Panteli} i Nenad Bjekovi}, pa je tu onda jedan napadao drugog i na kraju je Bjekovi} iza{ao kao „pobednik“. Ako se tu uop{te mo`e tra`iti pobed-

nik. Jer, dok se u FSS de{avalo ono {to je nazvano poku{ajem „pu~a“, u srpskom fudbalu se spremala nova sezona. Koliko je, naàlost, ta institucija pod uticajem dràve videlo se u jo{ jednom navratu, kada se odlu~ivalo o tome koliko }e klubova biti u Superligi. Da li 16, ili 20, ili mo`da 12? Na kraju je, po obi~aju, kad ve} nema predsednika u Savezu, presekao predsednik Republike. Ako moè da obja{wava lekarima kako se koriste respiratori, ili putarima kako se grade putevi, {to onda ne bi mogao i FSS-u kako da oblikuju najvi{i rang srpskog takmi~ewa. Imao Savez Kokezu ili ne, Kokezi je svejedno. On nastavqa da zara|uje novac, a FSS nema „glavu ku}e“, koja bi uz malo integriteta uvela red u srpskom fudbalu. Oni koji su ostali ne~eg takvog nemaju, jer su do ju~e uglavnom ~uvali le|a Kokezi dok je ovaj odgovarao i prozivao Nemawu Vidi}a. Sada kad se sve raspalo, jo{ uvek se niko ne javqa da popuni nastali vakuum, jer je jasno odakle u Terazije 35 mora da stigne „amin“. A dok se to desi, Kokeza }e i bez FSS, nastaviti unosno da zara|uje, dok srpski fudbal ~eka ~oveka koji bi mogao da ga bar malo „o~isti“ od skandala. Ako je to uop{te mogu}e. S. G.

SPORT

^etvrtak 10. 26. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2021. 31

SLAVI[A STOJANOVI], ZAUVEK ]E BITI U NAJLEP[IM SE]AWIMA NAVIJA^A CRVENE ZVEZDE

Zvezda{, {ampion i roker kome je EKV ve~ita inspiracija

Istanbulski Be{ikta{ odvodi Kataija? Posle Mirka Ivani}a jo{ jedan ofanzivac crveno-belih na skeneru inostranih klubova Ispadawe od [erifa u kvalifikacijama za Ligu {ampiona i gubitak „planiranih” finansijskih benefita plasmanom u elitno evropsko klupsko takmi~ewe, stvorilo je prostor ko }e od perjanica Stankovi}evog tima nastaviti karijeru u inostranstvu i time rasteretiti optere}eni buxet kluba. Mirko Ivani}, pro{le sezone jedan od najboqih igra~a Crvene zvezde, prvi je po re~ima dobro obave{tenih izvora stavqen u izlog. Za wegove usluge zainteresovao se slavni Renxers. [koti su spremni da ponude 3.500.000 evra, ali… Uo~i utakmice sa TSC-om Nenad Milija{, asistent Dejana Stankovi}a, rekao je da se u statusu Ivani}a ni{ta ne mewa. Nova transfer „bomba” odjeknula je, kad je saop{teno da Be{ikta{, tre}i najve}i klub u Istanbulu, ima neopisivu èqu da angaùje Aleksandra Kataija. Zanimqivo da je sjajni vezista produìo ugovor do 2024. godine i to nije problem Orlovima da odustanu od plana. Vi{estruki prvak Turske (16) ozbiqnost je pokazao slawem dvojice emisara na duele sa [erifom i Kluòm u Beogradu, sa èqom da se uìvo sa kakvim kvalitetima raspolaè momak iz Srbobrana. Mogu}e da }e pored finansijske nadoknade Kataiju da napusti Marakanu primamqiv biti i takmi~arski aspekt, jer }e Be{ikta{ igrati u Ligi {ampiona, po{to je pro{le sezone osvojio titulu.. Katai pripada grupi najpla}enijih Zvezdinih fudbalera i ukoliko bude odlu~io da se preseli u inostranstvo znatno }e olak{ati buxet kluba, ali i zna~ajno oslabiti tim u nameri da uradi {to vi{e na evropskoj sceni i odbrani duplu krunu u Srbiji.

Srbija – centar svetskog boksa Centralna manifestacija obeleàvawa Svetskog dana boksa odrà}e se ove godine u Beogradu 27. avgusta. Kako je saop{teno iz Bokserskog saveza, na Trgu republike od 18 sati odrà}e se spektakularan program u kome }e ~uveni bokserski {ampion Roj Xons junior odràti javni ~as plemenite ve{tine, a u~estvova}e i glumac Milo{ Bikovi}, Goran Bregovi}... Svetska bokserska fedeeracija (AIBA) odlu~ila je da Beograd bude centar svetskog boksa i na taj na~in najavi {ampionat sveta, koji }e se odràti od 26. oktobra do 6. novembra u glavnom gradu Srbije.

[ampion, muzi~ar, zaqubqenik u gitaru, pisawe pesama, matematiku i loptu - Slavi{a Stojanovi} je nesvakida{wi lik u svetu fudbala. Zauvek }e biti u najlep{im se}awima navija~a Crvene zvezde. Te 2014. godine prekinuo je dominaciju Partizana i vratio toliko ~ekanu titulu na Marakanu sa generacijom koju su ~inili kapiten Nenad Milija{, Milo{ Ninkovi}, Darko Lazovi}, Dragan Mr|a, Nejc Pe~nik, Dejan Kelhar… Slavi{a Stojanovi} pri~a o sada{woj Zvezdi, Dejanu Stankovi}u i Milija{u kao trenerima, {ampionskoj generaciji, a posebno o autorskim pesmama i muzici koju podjednako voli kao i fudbal. Crveno-bele, naravno, uvek prati, i daqe o wima govori kao o svom klubu i veruje da }e pored doma}ih nastaviti i s evropskim uspesima. „Naravno, gledam Zvezdu stalno. Fudbal je oti{ao u tom smeru da vi{e ni{ta nije sigurno. Drìm pal~eve, svi èlimo prolaz u Ligu Evrope“, kaè Stojanovi}. n Kako vam izgleda Dejan Stankovi} kao trener? „Ima mnogo entuzijazma, dosta stvari je napravio iako je na po~etku trenerske karijere. Dobro mu ide, ali znam ta~no kako izgleda kada se u Zvezdi ne pobedi neka utakmica koja treba da se pobedi, onda sledi rafal sa svih strana. Treba samo da bude miran, da veruje u svoju filozofiju, a svi da budu strpqivi i pametni“. n Nenad Milija{ bio je kapiten kada ste postali {ampioni, sada je deo stru~nog {taba? „Malo mi je neobi~no da je na klupi, svi znamo wegov igra~ki pedigre. Vi{e puta sam rekao, stra{no je inteligentan, mnogo razume fudbal i ima dodatni ose}aj za igru pored znawa. Ube|en sam da sada skupqa iskustvo i ~eka trenutak da kao prvi trener pokaè sve {to zna. Oni koji su bili vezni igra~i, kao Milija{, vide fudbal druga~ije od ostalih igra~a, po{tovawe svima, ali ‘vezwaci’ vide fudbal i ako su le|ima okrenuti golu“. n êsto se pri~a o tituli iz 2014. godine, je l’ ste ostali u kontaktu sa igra~ima?

„Kako da ne, stvarno je bila generacija momaka sa neverovatnom energijom. Do{li smo do ciqa koji je tada bio negde u oblacima, ta titula je bila stra{no va`na i za nas i za klub. ûjem se sa Mikijem (Nenad Milija{), Draganom Mr|om, Ninetom (Milo{ Ninkovi}), Nikolom Mijailovi}em, Savom Pavi}evi}em, Markom Petkovi}em…“ n Kakvi su vam trenerski planovi? „Kad sam se vratio iz Bugarske, imao sam tri konkretne ponude, na uèm Balkanu i u Sloveniji. Me|utim, dok se ne stabilizujem maksimalno posle korone, ne mogu jo{ sav taj stres da iznesem. Poku{avao sam ranije da spasem klubove tokom sezone i to nije ba{ najboqe. Bude{ kriv za ne{to {to nisi ti pravio, jer nisi selektirao ekipu i nisi pro{ao pripreme. Ako ne usko~i neka neverovatna ponuda, mislim da }u odmarati barem do sredine sezone“. n Gde su va{i Slovenci iz te ekipe, Nejc Pe~nik i Dejan Kelhar? „I sa wima se redovno ~ujem. Kelhi je sada negde u Austriji, tre}oj ili ~etvrtoj ligi, igra vi{e rekreativno, a Nejc je batalio fudbal i oti{ao u gra|evinu, bavi se nekretninama“. n Od svih pomenutih Milo{ Ninkovi} i daqe igra, Petkovi} je u TSC? „Nine ima svoj ritam, dobro se ose}a u Australiji i uìva sa porodicom, sigurno }e ostati u fudbalu i kad prestane da igra. Qudi sa tako velikim srcem i kapaci-

tetom su uvek potrebni srpskom fudbalu, verujem da }e se jednog dana ipak vratiti, {to se kaè, Nine, dobro do{ao si, da svi zajedno radimo za dobro sprskog fudbala“. n [ampionska slavqa ne idu bez pesme, va{a velika qubav je muzika? „To nije tajna, samo kada radim onda se ne bak}em time, ali koristim svaki prostor. Snimio sam i autorski CD 2018. godine, „Matematika“ (Ma7emat1ka) sa svojih 10 autorskih pesama koje peva 10 najboqih peva~a i peva~ica iz Slovenije uz legende eksJu rokenrola, me|u kojima je i Awa Rupel iz Videoseksa“. n Kako ste do{li na tu ideju? „Veliki je to poduhvat, godinama pi{em pesme mawe vi{e iz zezawa. Pre nego {to sam bio trener, imao sam i grupe, pa smo imali i turneju sa Plavim orkestrom po SFRJ svojevremeno. Izabrao sam tih 10 malo markantnijih pesama i prvo pozvao qude da ih pitam da li to vredi, da se ne blamiram. Oni su ìvi qudi, nisam hteo da mo`da upropaste svoje karijere. Me|utim, napravio sam ne{to da ostane iza mene i na poqu muzike“. n Ko vam je najve}a inspiracija za muzi~ko stvarawe? „Veliki sam fan Ekatarine Velike, kao mla|i uvek sam èleo da se pribliìm tom revoltu. Da nije bilo EKV, ne bih nikada ni svirao. Oni su mi generalno najve}a inspiracija, a volim i prirodu i qude oko sebe da posmatram, pa i u tome pronalazim motiv“. N. R.

Slovenac Tadej Poga~ar najpla}eniji biciklista na planeti Slovenac Tadej Poga~ar postao je najpla}eniji biciklista na svetu ugovorom od {est miliona dolara godi{we. Kako je prenela italijanska „Gazeta delo Sport“, Poga~ar je potpisao ugovor sa timom UAE Emirejts do 2027. godine. Slovena~ki biciklista je ove godine odbranio titulu na Tur d'Fransu, a potom osvojio bronzu u drumskoj trci na Olimpijskim igrama u Tokiju. Dvadesetdvogodi{wi biciklista }e

pored {est miliona godi{we dobijati i odre|ene bonuse u zavisnosti od uspeha, a i bez toga }e zaraditi 36 miliona evra kada mu ugovor istekne, za {est godina. Ovim ugovorom prestigao je sve ostale bicikliste, kao {to su ~etvorostruki {ampion Tur d'Fransa Kris Frum (Izrael Startap Nej{n), trostruki prvak Peter Sagan (Total Enerxis). Frum dobija 4,5 miliona evra godi{we, a Sagan pet ili pet i po miliona.

THURSDAY  ^ETVRTAK 26. 8. 2021.

Novak se punom parom sprema za US Open

@ena koja je izbacila Novaka ne dolazi u Wujork Novak \okovi} je pro{le godine na US openu eliminisan kada je lopticom pogodio `enu linijskog sudiju u glavu, a wu ove godine ne}emo gledati u Wujorku. On je tokom me~a osmine finala protiv Pabla Karewa Buste udario u glavu Lauru Klark koja je bila linijski sudija na tom me~u, kada ju je posle jednog poena u `eqi da lopticu vrati skupqa~u nehoti~no pogodio u glavu. Posle ve}awa, organizatori turnira su odlu~ili da je srpski teniser napravio prestup za diskvalifikaciju i tako je \okovi} na bizaran na~in zavr{io svoje u~e{}e u Wujorku. Ove godine ne}emo gledati linijske sudije, jer }e se nastaviti sa praksom da te odluke prepuste tehnologiji koja se uveliko primewuje od kako je krenulo sa pandemijom koronavirusa. „Taj sistem je bio na snazi i pro{le godine, osim na terenima Artur E{ i Luis Armstrong. Kada se pogleda sve ukupno ‘hok-aj’ tehnologija je 2020. donela ukupno 314.000 odluka tokom Ju-Es opena i Mastersa u Sinsinatiju“, stoji u saop{tewu organizatora. Novak }e na predstoje}em US openu poku{ati da u|e u istoriju i osvoji kalendarski grend slem.

Novak \okovi}, najboqi teniser sveta, doputovao je u Sjediwene Ameri~ke Dràve gde }e u narednom periodu nastupiti na Ju-es openu, takmi~ewu koje je pro{le godine morao da napusti zbog diskvalifikacije i ~uvenog incidenta sa linijskom sudijom. \okovi} je pro{le godine bio u nezadrìvom pohodu na sve titule, bio je neporaèn sve do duela sa Pablom Karewo-Bustom kome je pobeda poklowena jer je Novak diskvalifikovan posle poga|awa linijske sudije lopticom. Malo je re}i da se \okovi} na{ao na stubu srama, nizale su se negativne reakcije na, sasvim je jasno, slu~ajan i nenameran incident, ali je javnost nenaklowena wemu jedva do~ekala momenat da se obru{i svim silama. Za razliku od prethodne godine, \okovi} ove stiè u Ameriku sa ne{to druga~ijim ose}ajem, a sve u vezi sa lo{im rezultatom na Olimpijskim igrama. Ipak, \okovi} je kao majstor mentalne pripreme ve} pokazao {iroke osmehe u Americi, kako po samom dolasku pa je spremno do~ekao zahtev za fotografisawe jednog putnika koji se na{ao na aerodromu u Wujorku. Dobra atmosfera je nastavqena i na prvom treningu koji je obavio u akademiji Andrea Agasija, u dru{tvu prvog saradnika u udruèwu PTPA Vaseka Pospi{ila i velike nade srpskog tenisa Olge Danilovi}. \okovi} je veliki favorit na Ju-es openu, kao {to je to i slu~aj na svakom turniru, a ovoga puta ne}e imati stare rivale – Rafael Nadal i Roxer Federer su zavr{ili sezone, Dominik Tim ne}e braniti titulu, ali to ne zna~i da je put lak. Tome u prilog svedo~e i de-

Crni ponedeqak za Federera i Nadala Roxer Federer i Rafael Nadal prvi put od 2017. godine ne nalaze se me|u ~etiri najboqa tenisera na svetu, {to je jo{ jedna potvrda da su [vajcarac i [panac bliè nego ikada povla~ewu. Federer i Nadal, prvi 40-godi{wak, a drugi 35-godi{wak, odlu~ili su da zavr{e sezonu zbog povreda i veliko je pitawe da li }e uspeti da se vrate na elitni nivo. Kako je ATP od pro{le nedeqe po~eo da ra~una bodove osvojene na prethodnim turnirima, tako je od ove stawe na listi druga~ije, te je Nadal ispao iz prvih ~etiri i trenutno je peti na svetu. [panac }e pasti jo{ niè, kao i Federer, jer u nastavku turnira brani oko tri hiqade bodova i postoji velika verovatno}a da ne bude me|u deset na kraju godine, {to bi zna~ilo da bi prvi put od 2005. bio van Top10. Nadal je trenutno teniser sa najvi{e uzastopnih nedeqa me|u deset najboqih (vi{e od 800), i ako ispadne ne}e biti stra{no ukoliko se 2022. vrati u top formu. Zbog hroni~ne povrede stopala mnogi sumwaju u takav scenario, ali u slu~aju Federera spekticizam je znatno ve}i jer je drugi put u kratkom vremenskom periodu operisao koleno, te kada se na to doda da }e naredne sezone imati 41 godinu, onda je jasno za{to qudi sumwaju u wegov povratak u vrh. [vajcarac je ove godine igrao ~etvrtfinale Vimbldona i glatko je izgubio od Huberta Hurka~a i teniski zaqubqenici nadaju se da mu to ne}e biti posledwi turnir u karijeri. Kod Nadala ima vi{e prostora za optimizam samo zbog godina, ali povreda stopala, koju vu~e vi{e od 15 godina, mogla bi da mu stvara jo{ problema kako sezone budu prolazile. îni se da je kraj „velike trojke“ nikad bliì, te samo Novak \okovi} ostaje na vrhu i prkosi mladima koji bi da preuzmu tron u izostanku teniskih velikana. taqi sa treninga. Pred Novakom je novi izazov, grupa mladih tenisera koju ~ine, u prvom redu Danil Medvedev, Stefanos Cicipas, Andrej Rubqov i Aleksandar Zverev, sa velikim ambicijama stiè na ameri~ki Grend slem.

O tome svedo~i i ~iwenica da su u polufinalu uvodnog turnira iz Masters serije 1000 upravo wih ~etvorica igrali u polufinalu, a titulu je na kraju odneo Zverev, kao i u Tokiju. Ju-es open po~iwe 30. avgusta i traja}e do 12. septembra. N. R.