Srpski Glas 26. decembar by SRPSKI GLAS

Svim ~itaocima Srpskog glasa `elimo SRE]NU I USPE[NU Novu 2025. godinu!

Tema nedeqe

Za{to (ne) treba kupovati poklone u vreme praznika

Australija Prvo australijsko lunarno vozilo sprema se za "skok" na Mesec

Putopis DEDA MRAZ POSTOJI!

Proverili smo, posetiv{i Veliki Ustjug u Rusiji

Riznica

OSTAVIO SRBIJU NA TRI MORA: 10 ~iwenica o caru

Du{anu

Silnom!

Zdravqe Koje novogodi{we odluke treba da donesete za 2025. da bi bila sre}na i bogata!

Strana 4 Strana 25 Strana 27

Strana 20 Strana 13

Linta: Prognani mogu da tra`e povra}aj sudskih tro{kova ako su izgubili spor u

Hrvatskoj

Mogu da podnesu zahtev ukoliko su u Hrvatskoj izgubili postupke za naknadu {tete zbog ubistva ~lana porodice ili zbog uni{tene imovine, navodi predsednik Saveza Srba iz regiona

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta podsetio je da prognani do 28. decembra mogu da podnesu zahtev za povra}aj sudskih tro{kova ako su u Hrvatskoj izgubili postupke za naknadu {tete zbog ubistva ~lana porodice ili zbog uni{tene imovine.

"Ukoliko sredstva za sudske tro{kove nisu napla}ena ona }e biti otpisana. Re~ je o tro{kovima parni~nog postupka koji su dosu|eni Hrvatskoj nakon 31. jula 2003. godine, a koji su pokrenuti na osnovu diskriminatorskih Zakona o odgovornosti za {tetu nastalu usled teroristi~kih akata i javnih demonstracija kao i Zakona o odgovornosti Hrvatske za {tetu uzrokovanu od pripadnika hrvatskih snaga tokom rata", rekao je Linta.

On je naglasio da su brojne ~iwenice koje potvr|uju da je hrvatsko pravosu|e "etni~ki motivisano" jer je donelo "niz sramnih presuda" u kojima nisu utvr|eni naredbodavci i po~inioci masovnih zlo~ina nad Srbima s ciqem da porodice ne mogu da dobiju naknadu {tete. On je rekao da svi oni koji su tu`ili Hrvatsku za uni{tenu imovinu ne samo da nisu dobili naknadu {tete, ve} su izgubili parni~ne postupke i bili prinu|eni da plate sudske tro{kove, "{to jasno potvr|uje da je Hrvatska planski radila na legalizaciji etni~kog ~i{}ewa Srba".

Prema procenama Udruèwa u hrvatskim gradovima i mestima gde nije bilo oruànih sukoba u minirawima, u podmetnutim poàrima od 1991. do 1995. godine uni{teno je vi{e od 10.000 ku}a i drugih objekata u vlasni{tvu Srba.

Od Kru{evca do Vrwa~ke

Bawe za 15 minuta

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je na otvarawu deonice od 30 kilometara auto-puta od Ko{eva preko Trstenika do Vrwa~ke Bawe da }e se od Kru{evca do Vrwa~ke Bawe stizati za 15 minuta (nekada se stizalo za 45 minuta), a gra|ani }e mo}i auto-putem da putuju sutra od 9.00 ~asova.

Naveo je da je ograni~ewe 130 km na sat i da je ovaj auto-put naj{iri u Srbiji, {irok je 30 metara. Dodao je da na ovom autoputu postoji najve}i razmak izme|u dva suprotna smera, pa ne mo`e da do|e ni do kakvih incidenata.

Kada je re~ o bezbednosti na putevima, rekao je da je time {to je izgra|en put do ^a~ka, na godi{wem nivou spa{eno najmawe 75 `ivota.

"To je velika stvar, toliko qudi smo bukvalno gubili na godi{wem nivou, a sada je bila samo jedna ve}a nesre}a ili dve sa smrtnim slu~ajem od kada je auto-put otvoren i to zbog ne~ega {to stvarno nije bilo normalno, jer se nesre}a desila po{to je ~ovek i{ao suprotnom trakom", rekao je Vu~i}.

Istakao je da su na ovom auto-putu izdati svi sertifikati za bezbednost.

Vu~i} je podsetio da }e Moravski koridor biti digitalni auto-put {to zna~i da }e na elektronskim tablama biti po-

stavqene informacije o gu`vama na putu, da li se negde dogodila nesre}a, o vremenskim prilikama, da li je potrebno usporavawe brzine i sli~no.

"Kako stvari stoje zavr{i}emo Kraqevo - ^a~ak, to jest Adrani - Preqina do kraja slede}e godine, s tim {to }e ostati deo Bawa - Vrbe, predgra|e Kraqeva, od 12 km nezavr{enih za 2026. godinu", rekao je Vu~i}.

U prisustvu predsednika Srbije, danas u Kru{evcu je potpisan Memorandum o razumevawu o saradwi na projektu izgradwe brze saobra}ajnice KraqevoRa{ka - Novi Pazar i Ra{ka - Jariwe.

Memorandum su potpisali ministar za javna ulagawa Darko Gli{i} i direktor Koridora Srbije Aleksandar Anti}, predsednik za infrastrukturu u

ameri~koj kompaniji "Behtel interne{onel" Daren Mort i predsednik Upravnog odbora u turskoj kompaniji Enka Mehmet Tara. "Sad smo potpisali memorandum i kre}emo da radimo pripreme za izgradwu brze saobra}ajnice Kraqevo - U{}e - Ra{kaNovi Pazar", rekao je Vu~i} i dodao da se mewa lice Srbije i da je ovo "druga~iji krvotok".

Vu~i} je istakao da }e put do Po`ege biti gotov do leta i da }e izgledati fantasti~no zbog tunela, "kao da se vozite kroz [vajcarsku".

Vu~i} izjavio je danas da Srbija u apsolutnom broju kilometara gradi najve}i deo auto-puteva i brzih saobra}ajnica u celoj Evropi, kao i da se ona poput "feniksa podigla iz pepela i re{ila da re{ava sve probleme iz pro{losti".

NEMA^KA NIJE NI ME\U PRVIH 10 INVESTITORA:

Ko su najve}i ulaga~i u srpsku privredu

Nema~ka, koja je nekada bila najzna~ajniji investitor u Srbiji, ove godine ne samo da nije ni me|u prvih deset ulaga~a kada su u pitawu nove fabrike, ve} gotovo ni{ta nije ulo`ila ni u postoje}e pogone.

Struktura ulaga~a u srpsku privredu se drasti~no promenila u odnosu na prethodne godine. Posmatrano po zemqama, najve}e strane direktne investicije (SDI) u Srbiju zabele`ene

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

su iz Kine – ukqu~uju}i Hong Kong, Tajvan i Makao - ~ak 697,9 miliona evra. Na drugom i tre}em mestu su zemqe koje vaè za "poreski raj" - Holandija sa 527,8 miliona evra i Luksemburg sa 312,3 miliona evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} poru~io je ministrima u Vladi Srbije da se posvete privla~ewu ve}eg broja direktnih stranih investicija i borbi za azijska trì{ta i dolazak investitora, pre svega iz Kine, Koreje i Japana, jer su, kako je istakao, ove zemqe donele Ma|arskoj pro{le godine 15 milijardi evra investicija. Za RT Balkan u Narodnoj banci Srbije kaù da je tokom deset meseci 2024. godine priliv stranih direktnih investicija (SDI) bio 4 milijarde evra, {to predstavqa rast od 5,6 odsto u pore|ewu sa istim periodom prethodne godine, a kada se ukqu~e preliminarni podaci za novembar, taj priliv je dostigao 4,5 milijarde evra.

"Iz Velike Britanije je stiglo 284,9 miliona evra, ^e{ke 66,7 miliona evra, Austrije 60,0 miliona evra, SAD 59,6 miliona evra, Andore 52,8 miliona, Ruske Federacije 47,5 miliona evra i [vajcarske 42,8 miliona evra", ka`u za RT Balkan u Narodnoj banci Srbije.

SLAVIJA MALA DA PRIMI SVE:

Vi{e desetina hiqada gra|ana na studentskom protestu u Beogradu!

Beograd je u nedequ bio popri{te velikog protesta na kojem se okupilo vi{e desetina hiqada gra|ana, me|u kojima su studenti i poqoprivrednici, zajedno sa mnogim drugim gra|anima koji podr`avaju wihove zahteve. Protest je na Slaviji, koja je bila potpuno ispuwena, a protestanti su se pro{irili i na okolne ulice.

STUDENTI TRA@E ODGOVORNOST

ZA TRAGEDIJU U NOVOM SADU

Protest su inicirali studenti koji su pre nekoliko nedeqa zapo~eli blokade fakulteta u znak protesta zbog tragi~nog incidenta u Novom Sadu. Tada je do{lo do

pada nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu,, {to je izazvalo smrt 15 qudi, a studenti tra`e odgovornost odgovornih za ovaj doga|aj.

Osim toga, studenti su uputili o{tre zahteve i za ka`wavawe huligana koji su napali gra|ane koji su odavali po~ast `rtvama u Novom Sadu, {to je izazvalo dodatne napetosti i revolt me|u studentima i wihovim podr`avaocima.

POQOPRIVREDNICI

TAKO\E NA ULICAMA

Pored studenata, na protestu su prisutni i poqoprivrednici koji se protive trenutnoj agrarnoj politici i zahtevaju

PATRIJARH POZVAO NA ODGOVORNOST:

Podrazumeva se da kao qudi o~ekujemo da krivci za pad nadstre{nice budu ka`weni po zakonu!

“O~ekujemo da svi vinovnici nesre}e (koja se dogodila na @elezni~koj stanici u Novom Sadu prim.aut) odgovaraju adekvatno pred zakonom”, rekao je poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije u svojoj jutro{woj besedi u Sabornoj crkvi u Beogradu.

“Na na{u veliku `alost ve} dugo smo kao narod zahva}eni raznim nemirima, a naro~ito u posledwe dane smo suo~eni sa nemirom koji je posledica velike tragedije u Novom Sadu. Kao verni narod, razumqivo je, najpre se molimo za sve `rtve, kao i za wihove bli`we, molimo se i pojedina~no i saborno, kao {to se molimo za ~itav svet, za mir. A kao qudi, podrazumeva se da o~ekujemo da svi vinovnici nesre}e odgovaraju adekvatno pred zakonom”, kazao je Patrijarh.

Dodao je da istovremeno na{a crkva, to jest svi mi sa dubokom zabrinuto{}u pratimo sve {to se de{ava u na{em dru{tvu.

“Pratimo rastu}u atmosferu konfrontacije i antagonizma, uz svakodnevne incidente koji, bojimo se, a ne daj Boè, mogu se toliko pro{iriti da bude zaista i velikog broja `rtava. Rastu}e podele objektivno ugroàvaju dostojanstvo i slobodu qudske li~nosti, kao i jedinstvo na{eg naroda. To su sredi{we vrednosti hri{}anskog shvatawa temeqa sabornosti. @ao nam je {to mnogi ne razumeju, a neki mo`da i ne èle da razumeju prirodu crkve, misiju crkve, weno poslawe. Re~ crkve je uvek re~ pravog, re~ istinskog mira”, istakao je patrijarh SPC u svojoj besedi.

boqe uslove za rad i `ivot na selu. Poqoprivrednici su pozvali vlasti da preduzmu konkretne korake u re{avawu problema u poqoprivredi, me|u kojima su lo{i uslovi za proizvodwu, niska otkupna cena i prekomerne da`bine.

Demonstranti ne kriju svoju odlu~nost da se bore za ono {to smatraju svojim pravima.

Organizatori protesta najavili su da }e nastaviti sa aktivnostima sve dok ne do|e do konkretnih pomaka u re{avawu wihovih zahteva. „Ne}emo stati dok ne do|emo do pravde, kako za `rtve tragedije u Novom Sadu, tako i za poqoprivrednike i studente, koji se bore za boqi sutra“, poru~ili su organizatori.

Svetske agencije: Desetine hiqada qudi na protestima u Srbiji protiv populisti~kog predsednika

Nekoliko desetina hiqada qudi okupilo se u Beogradu na velikom protestu protiv populisti~kog predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i wegove vlade, ~ija je ~vrsta vlast osporena nedeqama uli~nih protesta koje predvode studenti, prenela je ameri~ka agencija Aso{iejted pres (AP).

Skup na beogradskom Trgu Slavija, jedan od najve}ih posledwih godina, sazvali su studenti i sindikati poqoprivrednika. To je deo {ireg dru{tvenog pokreta koji zahteva odgovornost zbog ru{ewa nadstre{nice na `elezni~koj stanici na severu zemqe 1. novembra u kojem je poginulo 15 qudi, javio je AP i dodao da su mawi skupovi odr`ani i u Ni{u i Kragujevcu.

Mnogi u Srbiji za pad nadstre{nice okrivquju „ra{irenu korupciju i neuredan rad na zgradi èlezni~ke stanice u Novom Sadu koja je posledwih godina dva puta renovirana u okviru sumwivih mega projekata u kojima u~estvuju kineske dràvne kompanije. Demonstranti traè da se Vu~i} i odgovorni suo~e sa pravdom“, dodao je AP.

Popularni srpski pozori{ni i filmski glumci pridru`ili su se protestu, a glumac Bane Trifunovi} je dana{wi skup opisao kao „festival slobode“.

Francuska agencija AFP u svom izve{taju sa protesta prenosi da je Vlada Srbije vi{e od sedam nedeqa pod pritiskom protesta nakon tragedije u Novom

Sadu, a mnogi demonstranti optuùju vlasti za korupciju i nedostatak kontrole. Miting u Beogradu, koji su organizovali studenti, po~eo je 15-minutnim }utawem, odavawem po{te za 15 poginulih, a prisutni su bili i poqoprivrednici, glumci i drugi qudi iz cele Srbije. Demonstranti su zauzeli Trg Slavija i blokirali skoro ceo centar grada. Oni su traìli ostavku premijera Milo{a Vu~evi}a i gradona~elnika Novog Sada posle nesre}e, kao i pojavqivawe odgovornih u tom slu~aju pred sudovima. Studenti traè i da se procesuiraju oni koji su ih napali tokom prethodnih protesta i traè da se povuku optu`be protiv wihovih kolega koji su u~estvovali na skupovima. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je u subotu da ne}e popustiti pred demonstrantima. Istovremeno, podstakao je davawe subvencija za kupovinu stanova ili ku}a za mlade, {to su mnogi videli kao poku{aj smirivawa tenzija, dodaje Frans pres.

ISKU[EWA KUPOHOLIZMA ZA VREME BO@I]NIH PRAZNIKA

Za{to (ne) treba kupovati poklone u vreme praznika

Moè li poklon da nadomesti op{ti mawak pa`we dobro je pitawe svakog osmog marta, ali i 31. decembra. Sporna je ideja da trì{te („moram ne{to da mu/joj kupim“) moè da popuni svaku prazninu („ali ne znam {ta“). Pozitivne efekte poklawawa sve vi{e poni{tavaju negativne posledice kupovine poklona koja postaje imperativ. To zna~i da se mewa i priroda poklona, koja se nekada ogledala u wegovoj su{tini, a to su pa`wa, povezivawe i ukra{avawe qudskog odnosa. „Pre~esto poklawamo beskorisne stvari, samo zato {to se to od nas o~ekuje i jer bismo se u suprotnom ose}ali lo{e“, pi{e Xoel Voldfogel, profesor na Univerzitetu u Minesoti,

pi{e Ivan Radanovi} za RTS-ov magazin "Oko".

Kada komentari{u ekonomske doga|aje, ekonomisti obi~no govore o wihovim makroekonomskim efektima. Tako ~ujemo da }e sporazum o slobodnoj trgovini, otvarawe fabrike ili ne{to poput toga podsta}i ekonomski rast, zaposlenost ili izvoz. Sli~no se ka`e i za prazni~ne kupovine.

Kako i ne bi, kad u mnogim delatnostima ~ine lavovski deo godi{weg prometa – preko ~etvrtine u robnim ku}ama i prodavnicama igra~aka, a preko petine u juvelirnicama, buticima, kwi`arama i prodavnicama elektronike. Me|utim, malo se ko bavio wihovim mikroekonomskim efektima.

POKLONI – SKUPQI

NEGO [TO VREDE

Iz mikroekonomskog ugla, prazni~na potro{wa je specifi~na. Kupuju se pokloni, a kupac dobra i wegov krajwi korisnik nisu ista osoba. Kome god kupovali, to uvek ~inimo poku{avaju}i da „ubodemo“ ono {to }e se primaocu svideti. I tu se uglavnom gre{i. Osim kod dece, koja roditeqima unapred ka`u {ta `ele, ve}ini qudi se ne dopadne ono {to dobiju na poklon. To zna~i da poklone ne vrednujemo onoliko koliko su ko{tali – ako uop{te i vrednujemo. Setimo se xixa-bixa sa novogodi{wom ornamentikom, raznih irvasa i patuqaka, kaciga za pivo ili papu~a u obliku jednoroga. Da li bismo to kupovali sebi?

Kada u|emo u prodavnicu i vidimo `eqeni muzi~ki CD koji ko{ta hiqadu dinara, kupi}emo ga ako o~ekujemo da }e nam vredeti barem hiqadu dinara. Razlika izme|u toga koliko ne{to vrednujemo i wegove cene se u mikroekonomskoj teoriji zove „potro{a~ki vi{ak“. [to je taj vi{ak ve}i, to smo zadovoqniji. To je u ekonomiji poznato kao stvarawe vrednosti. Kod poklona je druga~ije. Kada dobijemo xemper od pedeset evra, nama se taj xemper, uprkos dobrim namerama darodavca – pa i na{e bliskosti sa wim – ne mora dopasti. Ukoliko ga vrednujemo mawe od pedeset evra, razlika izme|u vrednosti i wegove cene predstavqa „gubitak blagostawa“. To je u ekonomiji poznato kao uni{tavawe vrednosti.

NEEFIKASNOST

KUPOVINE POKLONA

Gde sav obi~an svet vidi zimsku ~aroliju, lampice i tople prizore darivawa, mikroekonomisti vide masovno uni{tavawe vrednosti. Tako je Xoel Voldfogel, profesor na Univerzitetu u Minesoti analizirao, kvantifikovao i kritikovao novogodi{wu kupovinu poklona. Wegova

teza je da su pokloni u proseku „neefikasni“, jer ih ne bismo sami sebi kupili. „Neefikasni“ zna~i da tro{kovi nabavke poklona prema{uju korist od wega. Voldfogel je, po~ev od devedesetih godina pro{log veka, posle svake prazni~ne sezone pitao svoje studente koliko vrednuju poklone koje su dobili i koliko misle da su ko{tali. U proseku, kako je pisao u „Ameri~kom ekonomskom pregledu“, studenti bi platili tek 66-87% iznosa na koji su procenili svoje poklone. Taj procentualni udeo nazvao je „prinosom“ na poklon.

Ako pretpostavimo da je prinos na ono {to sebi kupujemo 100%, onda su pokloni, kao mehanizam alokacije resursa, poprili~no lo{i. Ovo va`i u proseku jer prinos na poklon zavisi od toga ko poklawa, pri ~emu najgore „poga|aju“ daqi ro|aci, dok na{e ukuse najboqe poznaju sestre, bra}a i partneri.

Voldfogel je anketirao i {iru populaciju od studentske, produbquju}i svoju tezu u kwizi „Skruxenomika“, humoristi~ki nazvanoj po Skruxu, {krtom gazdi iz Dikensove „Bo`i}ne bajke“. U woj je precizirao da poklawawe uni{tava oko 20% vrednosti, {to zna~i da oko petine tr`i{ne vrednosti poklona ne biva nadokna|eno zadovoqstvom wegovog primaoca.

A kada nam se stvar uop{te ne dopada, taj gubitak je potpun: „Ako jedan dolar nestane iz mog xepa i pojavi se u va{em, to je gubitak za mene ali ne i za dru{tvo. Ali ako mi uzmete dolar i bacite ga u vatru, to je gubitak za dru{tvo“, pi{e u svojoj kwizi iz 2009. godine.

U to vreme, prazni~na potro{wa na poklone u Americi iznosila je do 66 milijardi dolara godi{we. Kao i drugi vidovi potro{we, ona raste uporedo sa BDP-om.

Prema podacima do kojih je bio do{ao Dilojt, prose~an Amerikanac kupovao je 23 poklona, a sli~no je bilo i drugde. „Kada se pogleda mese~ni promet u maloprodaji od januara 2007. do februara 2008. za evropske zemqe, svuda je uo~qiv boì}ni i novogodi{wi {pic“, pi{e Voldfogel. Wegove procene, za koje pi{e da su vrlo konzervativne, pokazuju da je gubitak blagostawa usled nabavke poklona u Americi oko 13 milijardi dolara. Sli~no je i u drugim zemqama, {to je pokazao ukrstiv{i maloprodajne indekse koje objavquje Organizacija za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD) sa podacima „Euromonitora“. Na svetskom nivou, gubitak blagostawa prema{io je 25 milijardi dolara uo~i svetske ekonomske krize, {to je kao 40 milijardi dolara danas. „Gubitak blagostawa“ zvu~i apstraktno, ali problemi povezani sa wim su stvarni jer nabavka poklona, pored monetarnih i oportunitetnih, obuhvata i ekolo{ke tro{kove. Svaka ekonomska aktivnost ima svoj materijalni otisak, pa i banalni predmeti poput novogodi{wih poklona zahtevaju resurse, proizvodwu i prevoz na udaqena trì{ta. [to ih je vi{e, ve}i je i ekolo{ki pritisak. „Lo{e je da Boì} praznujemo uni{tavju}i planetu. Ali, ako ve} moramo, uni{tavajmo je barem efikasno“, ironi~an je Voldfogel. KE[ JE EFIKASNIJI Efikasnije je dati gotovinu. Iako se ~esto daje studentima – a mladencima po pravilu – sa poklawawem gotovine skop~ana je stigma koja raste sa prisno{}u. Oko tre}ine poklona od tetki ili stri~eva su u obliku ke{a, a polovina od baba i deda. Kod partnera, udeo je tek oko 1%. Kako prevazi}i stigmu, a odràti efikasnost? Poklon-karticama.

I wih je pratila stigma, ali su ve} dvadesetak godina u usponu. Globalna vrednost kupqenih poklon-kartica danas je oko 980 milijardi dolara, od ~ega preko ~etvrtine „otpada“ na Ameriku. U uslovima stalnog ekonomskog rasta i posledi~ne hiperprodukcije, sve ~e{}a kupovina poklona pove}ava napor neophodan za odabir, pa su ove kartice vi|ene kao olak{awe. Ipak, Voldfogel je primetio da se oko deset odsto poklon-kartica nikada ne iskoristi, jer se ne potro{i sav iznos na koji glase ili se izgube. Mnogi trgovci taj nerealizovani promet nakon nekoliko godina kwi`e kao prihod, {to opet zna~i da tro{ak darodavca prema{uje korist za primaoca. Opet neefikasnost. PREDNOSTI DARIVAWA NESTAJU

I u Srbiji, kao u Americi, prazni~na kupovina po~iwe u novembru, dok nemali

broj qudi na poklone izdvaja i preko 20 hiqada dinara. Planira se malo a tro{i se puno, pa se i nov~anici brzo isprazne. Ovo ne ~udi samo zbog toga {to je prazni~na potro{wa vrlo predvidiva, kao registracija kola ili porodi~na slava. Simptomati~no je i {to na woj insistiramo, iako po osnovu gotovinskih kredita dugujemo oko 6,4 milijarde evra – skoro hiqadu evra po stanovniku.

Va`ne su dru{tvene norme: na ro|endanu se ne moèmo ba{ pojaviti praznih ruku, pa je sli~no i sa novogodi{wim praznicima. Oni su specifi~ni i jer èlimo da nam godina po~ne lepo i u izobiqu. U vreme kada se poklawa svakodnevno, to zna~i da novogodi{wi pokloni treba da budu ve}i, boqi ili skupqi nego ina~e. Takav pritisak podiè i o~ekivawa, {to moè pratiti razo~arewe pa i melanholija.

To je lo{e, jer slabi pozitivno dejstvo poklawawa na mentalno zdravqe. To preti i nama, jer smo mnoge prakse preuzeli sa Zapada, gde su praznici vrlo komercijalizovani. Tamo je Bo`i}, prema Voldfogelu, sve vi{e povezan sa manijom potro{we, a sve mawe sa najva`nijim ro|ewem u istoriji – Hristovim. „Pre~esto poklawamo beskorisne stvari, samo zato {to se to od nas o~ekuje i jer bismo se u suprotnom ose}ali lo{e“, pi{e on.

MAWE JE VI[E

Do sredine pro{log veka, u Srbiji se za praznike poklawalo uglavnom vo}e, pomoranxe, jabuke, orasi ili poneki slatki{. Danas se zatrpavamo stvarima, ~esto i skupim, za {ta nije kriv samo porast `ivotnog standarda.

Moè li poklon da nadomesti op{ti mawak pa`we dobro je pitawe svakog osmog marta, ali i 31. decembra. Sporna je ideja da trì{te („moram ne{to da mu/ joj kupim“) moè da popuni svaku prazninu („ali ne znam {ta“). Ona ipak dominira, {to se vidi po novogodi{wim gu`vama u tr`nim centrima, a jo{ vi{e po {irewu namenskih „prodavnica poklona“, odnosno gift-{opova.

To zna~i da se mewa i priroda poklona, koja se nekada ogledala u wegovoj su{tini, a to su pa`wa, povezivawe i ukra{avawe qudskog odnosa. Danas poklon postaje samodovoqni artikal – deo category menaxmenta. Kao takav, on }e qudski odnos mo`da i ukrasiti, ali }e ga sigurno uprostiti. Svo|ewe qudskih odnosa na razmenske prepoznao je i Voldfogel, pa je u kwizi predlo`io da se neiskori{}ena vrednost na poklon-karticama usmeri u humanitarne svrhe, {to je dobar predlog za kompanije. Dobar je i za nas koji bismo, umesto da kupujemo, poklone mogli da pravimo. Ili da – ako ve} tro{imo – to radimo za one ~ije potrebe daleko prema{uju na{e.

ZA NAPAD U MAGDEBURGU:

Psihijatar i antiislamista koji je pretio Nema~koj

Nemce, kao gra|ane, smatram odgovornim za progon sa kojim se suo~avam, rekao je Taleb A. osumwi~eni za napad u kojem je poginulo najmawe petoro qudi u jednom videu, dok je u drugom optu`io nema~ku dr`avu da progoni kriti~are islama

Posle 25 godina u ovom poslu mislite da vi{e ni{ta ne mo`e da vas iznenadi, napisao je u objavi na Iksu stru~wak za terorizam Peter Nojman, profesor na Kings kolexu u Londonu, komentari{u}i profil osumwi~enog za napad na Bo`i}ni sajam u nema~kom gradu

Magdeburgu, u kojem je stradalo najmawe petoro qudi, a vi{e od 80 je povre|eno i zbrinuto u bolnicama.

Biografija osumwi~enog za napad Taleba A. neuobi~ajna je po mnogo ~emu – od wegovih godina, do verskih i politi~kih stavova.

Ovaj lekar psihijatar, rodom iz Saudijske Arabije u Nema~koj `ivi od 2006, a 2016. zatra`io je i dobio politi~ki azil u ovoj zemqi.

Brojni nema~ki mediji opisuju ga kao tvrdokornog antiislamistu, ateistu i ~oveka koji je kritikovao Nema~ku da islamizuje Evropu. Citiraju se i wegove objave na dru{tvenim mreàma u kojima je, prema navodima, nagove{tavao da }e klati Nemce, ali i podràvao ideju "velikog Izraela". Navodno je u objavama podràvao ideju da Izrael okupira ili anektira Siriju, Liban i Palestinu.

Tako|e, Rojtersu je potvr|eno da je Saudijska Arabija upozorila Nema~ku na napada~a zbog ekstremisti~kih stavova koje je objavqivao na Iksu.

Uhap{eni Taleb A. (50) ìvi u Nema~koj sa stalnom boravi{nom dozvolom i radi kao psihijatar na klinici u obli`wem Bernburgu, u bolnici oko 46 kilometara udaqenoj od boì}nog sajma u Magdeburgu. Taleb A. je i ìveo u Bernburgu, gradu sa oko 32.000 stanovnika.

@estoki je kriti~ar islama, a sam je za sebe rekao, u intervjuu za "Frankfurter algemajne cajtung" 2019. godine da je najve}i kriti~ar islama u istoriji.

"Zato su mi i pretili: hteli su da me zakoqu ako se vratim u Saudijsku Arabiju. Tako sam odlu~io da podnesem zahtev za azil u Nema~koj. Ne bi imalo smisla da se izlaète riziku da se morate vratiti i potom biti ubijen", rekao je u ovom intervjuu. Na Iksu je kritikovao i Nema~ku, koja je primila ogroman broj migranata, izme|u ostalog i iz ve}inski muslimanskih zemaqa. Pisao je da "Nema~ka lovi saudijske traìoce azila unutar i izvan zemqe kako bi uni{tila wihove ìvote", kao i da "èli da islamizuje Evropu". Podelio je sadràj stranke Alternativa za Nema~ku (AfD) u kojem se kritikuje islam, kao i sliku biv{e nema~ke kancelarke Angele Merkel sa natpisom "Uni{tila sam Evropu".

Britanski "Dejli mejl" pi{e da je Taleb A. u video-snimcima objavqenim nekoliko sati pre napada, tvrdio je da su nema~ke vlasti otvarale wegovu elektronsku po{tu i krale mu predmete poput USB-a.

"Nemce, kao gra|ane, smatram odgovornim za progon sa kojim se suo~avam", rekao je on u jednom videu, dok je u drugom optu`io nema~ku dr`avu da progoni kriti~are islama.

U intervju koji je dao za regionalni medij "Frankfurter rund{au" 2019, opisano je da je u Nema~ku do{ao na specijalizaciju iz psihijatrije, a kasnije je zatraìo azil jer su mu u Saudijskoj Arabiji pretili smr}u. U ovom intervjuu opisivao je rad internet platforme za pomo} Saudijcima koji èlele da napuste ovu zemqu zbog verskog progona, pre svega ènama. Tada je govorio da je za saudijske ène azil jedini na~in da do|u do slobode, kao i da ~ak i kad nisu ugwetene, sudbina saudijske ène zavisi od wenog mu{kog pokroviteqa. Samo pet dana pre izvo|ewa napada, Abdulmozen je dao intervju desni~arskoj fondaciji RAIR u kojem je rekao da je "ako sirijski dràvqanin podnese zahtev za azil u Nema~koj, {ansa da dobije azil je 99,8 odsto, dok ako dràvqanin Saudijske Arabije podnese zahtev za azil u Nema~koj, ta {ansa je samo 70 odsto, a li~no znam da su mnogi od onih koji su odbijeni biv{i muslimani".

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Fico: Zbog Zelenskog se suo~avamo sa krizom, poku{ao je da me podmiti zaplewenim ruskim novcem

Ukrajina je vi{e puta saop{tila da ne}e produ`avati sporazum sa Rusijom o tranzitu gasa, jer su dve zemqe u sukobu

Premijer Slova~ke Robert Fico upozorio je na mogu}nost izbijawa gasne krize, jer Ukrajina odbija da produ`i ugovor o tranzitu prirodnog gasa preko svoje teritorije posle kraja ove godine, kada on isti~e, prenosi agencija Rojters.

Ukrajina je vi{e puta saop{tila da ne}e produ`avati sporazum sa Rusijom o tranzitu gasa, jer su dve zemqe u sukobu. Slova~ka, koja ima dugoro~ni ugovor sa ruskim gasnim gigantom "Gaspromom", poku{ava da zadr`i prijem gasa preko Ukrajine, jer bi je, kako tvrdi, kupovina na drugim mestima ko{tala 220 miliona dolara vi{e na ime tro{kova tranzita.

Fico je ovo pitawe pokrenuo 19. decembra na samitu Evropske unije u Briselu kojem je prisu-

stvovao Vladimir Zelenski, i koji je ponovio da wegova zemqa ne}e dozvoliti daqi tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije. "Jasno se vidi da se suo~avamo sa gasnom krizom zahvaquju}i predsedniku Zelenskom", rekao je Fico 20. decembra, na konferenciji za novinare u Bratislavi, bez dodatnog poja{wavawa.

Fico je prethodno odbacio sugestiju Zelenskog da bi Kijev mogao da razmotri nastavak transporta ruskog gasa – pod uslovom da Moskva ne dobija zaradu za

isporuku goriva dok se sukob ne zavr{i.

Evropska komisija je rekla da nema interesa za to da ruski gas nastavi da te~e preko Ukrajine. Fico je ukazao na mogu}nost da wegova zemqa razmisli o "recipro~nim merama", ukoliko se transport gasa preko Ukrajine ne nastavi.

Slova~ka posledwih godina daje Ukrajini energiju, poput struje i goriva, a omogu}ava i humanitarnu pomo} za svog suseda. Me|utim, vlast u Slova~koj se promenila. Novi premijer Fico je ukinuo dr`avnu vojnu pomo} Kijevu i smatra da za sukob u Ukrajini nema re{ewa, a tako|e kritikuje sankcije protiv Moskve.

A, Fico je odvojeno podsetio da ga je Zelenski pitao da li bi glasao za ~lanstvo Ukrajine u NATO-u, ako bi mu ponudio 500 miliona evra ruske imovine na {ta mu je odgovorio "nikada". "I ~udno je {to mi je postavio takvo pitawe, jer on veoma dobro zna da je pozivawe Ukrajine u NATO potpuno nerealno", kazao je Fico.

DA LI ]E TRAMP DONETI MIR: Sledi "zamrzavawe" sukoba u Ukrajini, SAD

na projektu "Velikog Izraela"

Kako se pribli`ava datum Trampove inauguracije, o~ekivawa da }e on doneti mir u Ukrajini naglo su splasnula.

"Tramp se sada suo~ava sa trenutkom 'upucavawa slona'", pi{e stru~wak za Centralnu Aziju Henri Kamins na sajtu. Re~ je o poznatoj pri~i Xorxa Orvela, koja opisuje situaciju u kojoj treba da poka`ete da vladate situacijom, ~ak i ako }ete za to platiti previsoku cenu.

Sada se sve jasnije ocrtava strategija nove ameri~ke administracije: da zakqu~i primirje sa Rusijom u vidu "zamrzavawa sukoba" i da popuno izoluje Kinu. U tom slu~aju, nastavqa Kamins, "Tramp bi se upustio u borbu na smrt sa probu|enim zmajem (Kina) i besnim medvedom (Rusija), koji ne `ele da padnu na le|a i da se prave mrtvi". Ciq nove administracije, naravno, ostaje isti: o~uvawe ameri~ke dominacije po svaku cenu, ukqu~uju}i i dolarsku hegemoniju.

Izgleda da je ~ak i sam Tramp svestan da mu predstoji te{ka bitka, nastavqa ovaj ekspert. Na pitawe kako misli da okon~a rat u Ukrajini, on sada odgovara mnogo opreznije, sa "Poku{a}u". Wegova velika obe}awa o miru u Ukrajini rizikuju da se pretvore u praznu retoriku, bez opipqivog plana. "Umesto da re{i ovaj sukob, povratak Trampa mo`e da ga sna`no eskalira, jer je sada svakom o~igledno da Rusija u wemu pobe|uje", zakqu~uje Kamins.

S druge strane, svi potezi koje je posledwih meseci povukla administracija Xozefa Bajdena, samo ote`avaju {anse za sporazum sa Rusijom. Prvi je "dozvola Kijevu" da koristi zapadno dalekometno oru`je (ameri~ke rakete ATACMS) za ga|awe ciqeva duboko unutar teritorije Rusije, drugi je teroristi~ki napad od 17. decembra 2024. godine u Moskvi, u kome su ubijeni na~elnik Radiolo{ke hemijske i biolo{ke odbrambene jedinice general-potpukovnik Igor Kirilov i wegov zamenik.

Uzgred, ve}ina zapadnih medija je ubistvo Kirilova do~ekala s euforijom. "Dejli telegraf" je objavio ~lanak pod naslovom: "Putinov stru~wak za hemijsko oru`je Kirilov bio je zao ~ovek koji je zaslu`io da umre". Bi-Bi-Si je preneo da je ruski general bio "ozlogla{eni glasnik dezinformacija Kremqa". "Gardijan" je pohvalio ukrajinsku Vojnu obave{tajnu slu`bu zato {to "deli brutalnu vansudsku pravdu", {to je jedna od definicija terorizma.

"Ali, postoji sistem u ovom ludilu, jer oba poteza predstavqaju poku{aj da se u sukob direktno uvuku NATO i Zapad", dodaje Kamins.

Kirilov je op{irno dokumentovao postojawe ameri~kih biolaboratorija u Ukrajini, Gruziji i {irom sveta. Kako konstatuje ovaj ekspert: "Wegova smrt ima dvostruki ciq: da prikrije zlo~ine protiv ~ove~nosti u ilegalnim programima biolo{kog oru`ja SAD i da spre~i re{ewe ukrajinske krize".

Sada je ne samo Moskvi, ve} i ve}em delu sveta, kristalno jasno da se Zapadu ne mo`e verovati. Uostalom, takav zakqu~ak je jo{ 18. januara 2024. godine izneo ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov:

"Bilo kakve iluzije o Zapadu, ako su neke jo{ ostale nakon 90-ih, kona~no su nestale. Zapad jednostavno nije pouzdan partner."

Sa Zapadom Rusija ne treba da pregovara, ve} da diktira uslove mira u Ukrajini, dodaje Kamins. Ideja o zamrzavawu sukoba, koju {ire SAD i EU, za Rusiju je apsolutno neprihvatqiva, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.

"Na{i uslovi za okon~awe sukoba su sasvim jasni i logi~ni", rekao je ambasador, i dodao da nimalo ne li~e na nejasne formule koje nam u posledwe vreme predla`u zapadni saveznici Kijeva.

Nebenzja smatra da bi privremeni prekid vatre samo

omogu}io Zapadu i Ukrajini da se pregrupi{u, kako bi u dogledno vreme nastavili sa vojnim operacijama. Sada je Americi neophodan predah, zbog iscrpqenosti wenih zaliha oru`ja, ukqu~uju}i napredne sisteme, kao {to su Patriot, ATACMS, NASAMS ili HIMARS, pa ~ak i obi~ne artiqerijske granate.

Zahtevi Rusije su nedvosmisleni: priznawe novih regiona i Krima, povla~ewe ukrajinskih snaga i stvarawe demilitarizovane Ukrajine, kojoj bi bilo trajno zabraweno ~lanstvo u NATO. Ali, ovi uslovi ne predstavqaju samo poraz Kijeva ve} i strate{ki poraz NATO-a.

Da li }e Tramp, u slu~aju neuspeha mirovnih pregovora sa Moskvom, koji je gotovo izvestan, mo}i da nastavi sa podr{kom Ukrajini kako bi "kaznio Rusiju"? SAD je ovaj predah potreban kako bi se posvetile ratu na Bliskom istoku i vojnoj pomo}i svom savezniku, Izraelu.

Tramp je odlu~ni pristalica desnog cionizma i istomi{qenika izraelskog premijera Bewamina Netawahua, poput ministara Ben Gvira i Bezazela Smotri~a, a wegovi saradnici su i ameri~ki hri{}anski cionisti, koji su spremni da Izraelu pru`e svu potrebnu podr{ku, pi{e ruski geopoliti~ar Aleksandar Dugin na sajtu "Geopolitika".

Strate{ki planovi cionista su opisani jo{ ranih 80ih u ~lanku generala Odeda Jinona, nastavqa Dugin. lan Jinona je bio da sru{i sve arapske re`ime sa nacionalisti~kom ideologijom, da gurne arapski svet u krvavi haos i stvori "Veliki Izrael". Sada se ovaj plan sprovodi ubrzanim tempom.

BORIS ISAKOVI], GLUMAC I PROFESOR GLUME NA AKADEMIJI UMETNOSTI U NOVOM SADU:

Treba da govorimo o qudskim sudbinama

Izvanredna uloga u novoj predstavi Tomija Jane`i~a 1981 u Novosadskom pozori{tu, objavqivawe monografije Boris Isakovi}: Pri~a o Glumcu i Glumi, koja je usledila nakon nagrade za `ivotno delo Dobri~in prsten, nagrada Zlatna Arena na ovogodi{wem festivalu u Puli za film Rajka Grli}a "Svemu do|e kraj" bili su povod da za na{ novogodi{wi broj razgovaramo s glumcem i profesorom glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Borisom Isakovi}em.

n Nedavno ste do`iveli veliko priznawe da o va{em radu iza|e monografija, koju je objavilo Udru`ewe dramskih umetnika Srbije, a uredio Aleksandar Milosavqevi}. Da li ste kroz rad na monografiji otkrili ne{to novo o sebi ili svom putu u glumi?

- Zapravo, ~ini mi se da jesam. Drago mi je da sam morao da sagledam svoj dosada{wi rad. Druga~ije to nikako ne bih uradio. Ne bih ni znao {ta sam sve uradio. Video sam jednog Borisa Isakovi}a koji nije len~ario, iako za sebe ~esto imam utisak da sam lew. Monografija mi je ukazala na druga~iju sliku o tom ~oveku kojeg ja i ne poznajem dan-danas ba{ do kraja. Drago mi je da je on toliko stvari uradio i da je sam put bio zanimqiv. Setio sam se svojih profesora, perioda u KPGT-u i Qubi{e Risti}a, predstave Bure baruta… Puno je tu bilo pozori{ta. I susreta sa tolikim brojem qudi i zna~ajnim glumcima rediteqima. Osetio sam mir i zadovoqstvo. n S obzirom na dugu pozori{nu karijeru i iskustvo u mnogim teatarskim ku}ama, kako vam se ~ine kulturne i repertoarske politike sada i na po~etku va{e gluma~ke i profesorske karijere?

- U institucijama se ranije, ~ini mi se, dubqe promi{qalo o repertoarskoj politici. Dana{wi repertoar je odraz strahovitog smawewa buxeta pozori{ta, a sa druge strane u~iweni su veliki rezovi u qudstvu. Zbog toga pozori{ta moraju da biraju naslove koji mogu da privuku potencijalne gledaoce. Udvarawe publici nekad mo`e da dovede do repertoara koji nema svoju ozbiqnu, strate{ku osnovu. Po{to ja nisam zaposlen ni u jednom pozori{tu, repertoarske politike krojim sam sebi. Idem i radim sadr`aje koji me privuku.

n Iako predstava 1981 Tomija Janeì~a govori o decenijama ìvota srpsko-ma|arske porodice u Novom Sadu, politika sluì samo kao vremenski kontekst ili izvor humora. [ta mislite da je pomerawe fokusa na ~oveka i porodicu donelo ovoj predstavi?

- Mi smo svi prolaznici u ovom vremenu. Predstava obuhvata gotovo dva veka u kojima se prepli}u qudske sudbine. Svako od nas u porodici mo`e da ispri~a takvu pri~u i svi se prepoznajemo u ovakvoj pri~i. Qudske sudbine, li~ne pri~e, ^ovek — to je za mene najuzbudqivije.

n O ~emu bi, po vama, pozori{te danas trebalo da govori?

- Ako poku{ate eksplicitno da prenesete stvarnost koju `ivimo u pozori{te, onda umawujete zna~aj pozori{ne mo}i. Po mom ose}awu, dana{we pozori{te treba da se okrene pri~awu pri~e, vra}awu na qudskost, poku{aju da se vrati poverewe izme|u qudi, da se shvati zna~aj ne~ije sudbine, da govori o qudskim sudbinama. Pri~aju}i o drugoj qudskoj sudbini, povezujemo se kao gledaoci. Treba da govorimo o drugima i da tek

onda po~nemo da govorimo o sebi.

Ono {to ja ne volim su poku{aji politi~kog, pamfletskog pozori{ta. Pozori{te mo`e mnogo vi{e. [ta imamo od toga da tuma~imo qudima gde oni `ive?

To je svima potpuno jasno. Tomi Janeì~ je rekao da qudi odlaze u pozori{te ili gledaju film kako bi doìveli ono {to ne mogu da osete u ìvotu. To je govorio i êhov, da pozori{te treba da bude onakvo kakvim ga vidimo u snovima. U pozori{te kao gledaoci idemo da bismo doìveli ne{to {to ne moèmo na ulici ili na nekom drugom mestu. Ono je jedini medij koji stvara ìvi odnos u datom trenutku izme|u gledaoca i glumca. To je wegova mo}.

n Film Rajka Grli}a "Svemu do|e kraj", za koji ste dobili Zlatnu Arenu, podcrtava opravdano nepoverewe u institucije zbog wihove korumpiranosti, {to je tema koja mu~i sve stanovnike nekada{we Jugoslavije. S tim u vezi, kako gledate na sve ~e{~e regionalne saradwe u filmografiji?

- Moje ponovno povezivawe sa tim prostorom traje sigurno dvadeset pet godina. Ja druga~iju zemqu nisam imao i ona je ostala u tim granicama za mene i danas. Ogroman je krug qudi koji se na taj na~in povezao, i treba im davati jo{ vi{e prostora. U na{oj je profesiji to postalo normalno. Na to treba da se naviknu druge strukture, mo`da i distributeri. Jasno je da je trì{te celog regiona povoqnije od mnogo mawih, izolovanih trì{ta. Za{to bi trì{te pa{teta i jogurta ili drugih proizvoda funkcionisalo druga~ije od filmskog i pozori{nog? Ne razumem. O~igledno jo{ uvek postoje nacionalisti~ke te`we sa svih strana, me|utim, koprodukcije i saradwe se ne mogu zaustaviti. To je toliko ra{ireno. Pored toga, "Svemu do|e kraj" nije komercijalan film. Distribuira se u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori. Razumemo jezike kojima pri~amo i treba da gledamo filmove. Radujem se susretu sa svakim kolegom iz biv{ih nam republika.

n Igrali ste u i filmu Milo{a Pu{i}a Heroji radni~ke klase, o~ekuje nas i premijera filma Zve~arke rediteqa Nikole Quce. I ova dva filma govore o nemo}i obi~nog ~oveka u susretu sa vla{}u i wegovom stradawu u kapitalizmu. Mogu li filmovi, i uop{te umetnost, da mewaju na{u stvarnost?

- Uvek sam razmi{qao: [ta ja drugo mogu da uradim? Mi, qudi, glumci, radimo najvi{e {to mo`emo da u odre|enom trenutku progovorimo o va`nim stvarima, da konstatujemo, da postavimo pi-

tawe, eventualno da ponudimo odgovor. Ali ve} sama zapitanost nad stvarima je zna~ajna.

"Heroji radni~ke klase" adresiraju va`nu temu - posledice gra|evinske mafije. Wima svedo~imo i danas. To je tema filma i to zna~i da te pojave nisu ostale nezapa`ene, da ih nismo ignorisali. Film je ra|en u te{kim produkcijskim okvirima, ali zainteresovao je ozbiqne qude u Berlinu da ga pozovu na festival. Zna~i da nekog smisla ipak ima. Sudbine zapostavqenih qudi izlaze u prvi plan. S vremena na vreme moramo se setiti ~oveka, obi~nog ~oveka koji ide na gradili{te, koji nije obezbe|en

Sadu ili Beogradu. Divnu re~enicu mi je rekao moj kolega Miodrag Krivokapi}: Borise, pa pozori{te je tamo gde si ti. Da li moè izvan centra, to zavisi od nas induvidualno, od svakoga ~oveka ponaosob. To sigurno moè, ali zavisi od qudi. Gde }e neko na}i svoj kreativni prostor i od kog mesta }e napraviti kreativno mesto iskqu~ivo je pitawe snage individue. Ja podsti~em svoje studente na to. Umesto da se zatvaraju u u{togqene pozori{ne sisteme koji odavno ne funkcioni{u, da sede, da ~ekaju da li }e biti izabrani, treba da prave svoja pozori{ta na svakom koraku. Pozori{te je mogu}e bilo gde. Naravno da tu treba podnositi odre|enu `rtvu. Nisam ni ja prolazio puteve koji su bili lagodni. To je borba nakon zavr{etka Akademije, kada se ~ovek upu{ta i radi. Ima puno studenata koji ne dopu{taju da ih ne{to ograni~i. Odli~an primer je Pozori{te Promena, gde su i biv{i i sada{wi studenti. Novosa|ani su dobili scenu koja je toliko zna~ajna publici. Deluje mi da qudi mnogo vi{e vole da dolaze u Promenu nego u neko drugo pozori{te. n U jednom od prethodnih intervjua rekli ste da ste optimista i da verujete da se humanost ra|a iz najteìh situacija. Posledwih nedeqa u Novom Sadu je zbog tragedije, ubistva petnaest qudi i jo{ dvoje koji su te{ko povre|eni, te{ko biti optimista. Imate li savet odakle crpeti optimizam? - Na @elezni~koj stanici u Novom Sadu se desilo ubistvo, kako i kaète. Deo sam i protesta. Ja ne smem da prestanem da se divim qudima – ako to

Ho}u da verujem da `rtva koju su podneli nastradali qudi mora na ne{to dobro da se preokrene. Naravno da je ovo podiglo ~itav grad i zemqu. Pojavio se talas koji je i sada prisutan, i ne sme da nestane i da zaboravimo. To je kao kamen ba~en u vodu koji pravi koncentri~ne krugove i ne postoji ni{ta {to to mo`e da zaustavi

i koji pogine. Ba{ kao {to se desilo u filmu. Moramo da se se}amo tih qudi i da neprestano o wima govorimo. n Igrali ste Ratka Mladi}a u filmu "Quo vadis, Aida?" i Slobodana Milo{evi}a u seriji "Porodica". Kako odlu~ujete koje uloge prihvatate?

- Uvek mi postavqaju pitawe o ta dva lika. Imam utisak da ih na odre|eni na~in reklamiram, a to nikako ne `elim. Ne treba da se zaborave, moramo da ih upamtimo u negativnom kontekstu, ali nemam snage da o tim qudima govorim.

n Beograd se smatra centrom umetni~kih zbivawa. Vi ste jedan od retkih umetnika ~ije mesto stanovawa nije odredilo karijeru. Da li je te{ko graditi karijeru van centra, postoje li prednosti u tome, i {ta biste savetovali studentima?

- Na{i studenti su svuda, {to mi je izuzetno drago. Tako sam promi{qao i prijemne ispite. Nikad nisam gledao da na klasi budu samo qudi iz Novog Sada ili Beograda. Studenti su iz cele Srbije, a posle i rade u ~itavoj zemqi. Znawe i svet koje ponesu odavde prenose daqe svuda. Oni su ti koji }e krojiti budu}e repertoarske politike. Na Akademiji u~e da ose}aju da su deo sveta, da mogu da u~estvuju u ~emu god `ele. Davno sam imao dilemu gde da budem, da li u Novom

prestanem, i ako tu qubav prema ~oveku zamenim ne~im drugim, trebalo bi odmah da se maknem iz ove profesije. Moram da imam veru u qude. Znam da nam je svima zajedno te{ko, nama, obi~nim qudima. Ne znam dokle nivo nepravde moè da narasta. Prosto moram da verujem u kosmi~ku pravdu. Ho}u da verujem da `rtva koju su podneli nastradali qudi mora na ne{to dobro da se preokrene. Da }e ti qudi morati zauvek da ostanu upam}eni. Da, to je petnaest mrtvih qudi, ali vi morate uzeti u obzir ve}i broj. To su wihove porodice, prijateqi… I ne znamo koliko smo svi mi povezani. Naravno da je ovo podiglo ~itav grad i zemqu. Mora da se pomene traqav rad i odsustvo ozbiqne promi{qene akcije opozicije. Ipak, pojavio se talas koji je i sada prisutan, i ne sme da nestane i da zaboravimo. Ne smemo da zaboravimo qude koji se i daqe bore i kojima su ìvoti preokrenuti u potpuno drugom smeru. Ne samo wima, nego i wihovim porodicama i prijateqima. To je kao kamen ba~en u vodu koji pravi koncentri~ne krugove i ne postoji ni{ta {to to moè da zaustavi. Ja tako razmi{qam i pla{io bih se da mislim druga~ije jer bih se onda jo{ vi{e zatvorio i od ovako suènog kruga u kojem funkcioni{em. Verujem da ovo mora da dovede do katarze iz koje }e proizi}i ne{to dobro.

Sud BiH tra`i da se predsednik RS za par dana pojavi na su|ewu, iako je skoro operisan

Sud BiH tra`i da se nastavak su|ewe Miloradu Dodiku odr`i za nekoliko dana, iako je predsednik Srpske nedavno operisan, a lekari smatraju da treba da miruje par meseci. Iz Srpske su stigle o{tre reakcije na tu odluku.

Poziv za nastavak glavnog pretresa u krivi~nom postupku protiv predsednika RS i v. d. direktora "Slu`benog glasnika" Milo{a Luki}a Sud BiH dostavio je za 25. decembar, iako je Dodik operisan 9. decembra. Odluka je doneta na osnovu ve{ta~ewa sudskog ve{taka u Sudu BiH, Harisa Vrani}a. On, koji je specijalista op{te i vaskularne hirurgije, bez pregleda Dodika, ve{ta~io je mi{qewe konzilijuma profesora i abdominalnih hirurga, oblast koja nije wegova struka.

- Sud BiH od mene nije traìo da pregledam Dodika, Sud je traìo da se izjasnim na osnovu medicinske dokumentacije. Wegov neposredni pregled ni{ta ne zna~i, da je imao bilo kakve posledice, ne bi bio pu{ten ku}i. Nastavak wegovog le~ewa je u konzervativnom smislu, {to zna~i, da ne moè jesti nekoliko kilograma mesa, piti litre rakije i mora smr{ati, da promeni na~in ìvota - pravdao se Vrani}, kadar SDP, a u vreme rata bio je u tzv. Armiji BiH.

Branilac predsednika Srpske, Goran Bubi} smatra da Vra-

ni} nemu{to osporava politi~ku motivisanost pri ve{ta~ewu zdravstvenog stawa predsednika RS. Istakao da je dostavqeno ve{ta~ewe u suprotnosti sa otpusnim pismom predsednika Dodika, koje je potpisalo vi{e specijalista za abdominalnu hirurgiju koji su preporu~ili mirovawe od 60 dana.

- Ovakvo postupawe nije humano, braweniku nisu izva|eni ni konci. Ne postoji nijedan stvarni ni pravni razlog za ovaku hitnost i ubrzavawe krivi~nog postupka da se su|ewu daje prednost u odnosu na zdravqe - rekao je Bubi}. Istakao da }e ovakvo pristrasno ve{ta~ewe osporavati pred Sudom BiH kao pravno neprihvatqivo.

- Mi{qewe je dao pre nego {to je imao uvid u sadr`aj otpusnog pisma. Neverovatno je da doktor iz politi~kih motiva mo`e ovako zanemariti Hipokratovu zakletvu - rekao je Bubi}.

KRVAVI NIKOQDAN

I Udru`ewe hirurga RS osudilo je kao neprimeren izve{taj Vrani}a.

- Neprimereno je izno{ewe u javnost detaqa operativnog zahvata kao i banalizirawe wegovog postoperativnog statusa, {ta i koliko on moè da jede i pije - navode u Udruèwu hirurga RS. Pitawe je zbog ~ega se ùri sudu da ubrza proces protiv Dodika, i za{to bukvalno iz operacione sale èle da ga dovedu u sudnicu. Predsedavaju}a Kluba poslanika SNSD-a u PD PBiH Sawa Vuli} kaè da je to poku{aj politi~kog ubistva predsednika Srpske, a da svemu kumuje odlaze}i ameri~ki ambasador u BiH Majkl Marfi.

- Neko ko je tek operisan, da putuje od 200 do 300 kilometara kada treba da miruje, poku{aj je ubistva. @uri im se da politi~ki uklone predsednika Srpske pre odlaska Marfija - smatra Vuli} eva.

BAWALUKA

JO[ BEZ SKUP[TINE:

Naredba je, po dostupnim svedo~ewima, glasila – "Idite u Jo{anicu, ni dete u be{ici ne smete ostaviti `ivo".

Vi{e od 600 naoru`anih vojnika koji su krenuli na selo u kome su se tog jutra jedni spremali da slave, lome slavski kola~, drugi da idu na slavu, predvodio je Zaim Imamovi} koji je tri godine kasnije, krajem rata, poginuo.

Vojska, a me|u onima koji su upali u selo bilo je mnogo kom{ija iz susednih, u Jo{anici je za par sati pobila 56 me{tana Srba, u stvari, to je vi{e bio masakr nedu`nog naroda, staraca, dece, `ena. Tog dana, 18 zaseoka Jo{anice izbrisano je sa karte, narod je pobijen, ku}e zapaqene, sto-

ka pobijena. Ni kamen na kamenu nisu ostavili. Jednom me{taninu napada~i su glavu odsekli motornom testerom, drugi su na najstra{nije na~ine ubijani hladnim oru`jem, mnoge `rtve izgorele su u svojim ku}ama.

Me|u ubijenima bila je 21 `ena, troje dece mla|e od 11 godina.

Danka Tanovi} imala je samo dve, Dra`en Vi{wi} sedam godina, wegova sestra Dragana 10. Istog dana ubijeni su Dra`enovi i Draganini majka Olga (31), otac Dragoqub (39), stric Milan (33), baka Zorka (64) i deda Vukadin Vi{wi} (64). Me|u ubijenima bili su i Dankini majka, baka, prababa, tetka i ujak. Radu Pqevaq~evi-

}u koji je tog dana ubijen bilo je 90 godina.

U Jo{anici je na Nikoqdan 1992. ubijeno 16 Vi{wi}a, devetoro ~lanova familije Kuli}, po pet u familijama Gruji~i} i Blagojevi}...

Klawe i silovawa u selu trajali su nekoliko sati dok su dogorevale ku}e me{tana. Jo{ desetak qudi je raweno, najgore su pro{li oni me{tani koji su, nadaju}i se da }e izvu}i ìve glave, beàli prema Jo{ani~koj reci. Tamo su ih ~ekale zasede. Vi{e od tri decenije posle zlo~ina, u Sudu BiH trenutno se vodi postupak protiv 13 biv{ih komandanata i pripadnika Armije BiH. Me|u optuènima su Ferid Buquba{i}, Ahmed Sejdi}. Letos je dràvno tuìla{tvo podiglo optu`nicu protiv Amela Isi}a, dràvqanina BiH i [vedske zbog sumwe da je u~estvovao u ubistvima u Jo{anici. Grupa od 13 optuènih komandanata i vojnika kojima je su|ewe u toku trebalo bi da se suo~i sa iskazima oko 400 svedoka. Mnogi od zlo~inaca u me|uvremenu su preminuli, pa je nepovratno propu{tena prilika da se suo~e sa pravdom.

U najve}em gradu Srpske nisu uspeli da formiraju ve}inu

Konstitutivna sednica Skup{tine grada Bawaluka nije odr`ana, jer nije formirana skup{tinska ve}ina od 16 odbornika. Ni SNSD koji ima 11 odbornika, ni PDP koji ima sedam, nisu pribavili 16 potpisa koliko treba za ve}inu tako da je sednica prekinuta. Bawaluka tako ostaje bez Skup{tine i u statusu privremenog finansirawa, a to zna~i da Grad ne}e mo}i da izmiruje mnoge redovne obaveze jer nema Skup{tinu koja treba da potvrdi odluke.

Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} ka`e da je ovo u istoriji Skup{tine grada najkra}a sednica.

- Za pona{awe SNSD mo`emo re}i da je to Pilatavo prawe ruku. Oni imaju mogu}nost i kapacitet da formiraju ve}inu, ali oni to ne `ele - kazao je Stanivukovi}.

Kako je rekao, ovo je osveta Bawalu~anima od strane SNSD.

- Tra`e da preuzmem odgovornost. Ja }u da je preuzmem, ali ja ne mogu da uti~em na druge stranke koje su sa wima u lokaciji na nivou Republike - kazao je on.

On ka`e da SNSD ne vidi Bawaluku nego vide samo svoje politi~ke interese.

- Na{ glavni ciq je Bawaluka, a wihov su li~ni interesi stranke i ta 2026. godina - kazao je Stanivukovi}, aludiraju}i na op{te izbore koji bi trebali da se odr`e te godine.

Kako isti~e, on nikada ne}e prati ruke od odgovornosti.

- Oprostite gra|ani Bawaluke, ali vi ste izabrali 11 odbornika SNSD koji ne `ele da grad funkcioni{e - kazao je on.

Kako je rekao, on u ovom momentu nema snagu za formirawe skup{tinske ve}ine.

- Moja snaga su mojih sedam odbornika, kazao je Stanivukovi} koji je i lider PDP.

Ina~e, sednicom koja je prekinuta nakon par minuta predsedavao je najstariji odbornik Marinko Umi~evi} (SNSD).

Umi~evi} je poru~io da je samo 21 odbornik dobio sertifikat Centralne izborne komisije BiH, a da ih ~ak 10 jo{ nije dobilo.

- Me|u wima je pet odbornika PDP, ~etiri iz SNSD i jedan iz liste "Za pravdu i red". Spreman sam da u roku od 24 ~asa sazovem sednicu ukoliko neko skupi 16 potrebnih potpisa za formirawe ve}ine. Bawaluka mora da ide napred, ne sme stati, ali zakon se mora po{tovati - rekao je Umi~evi}.

Crna Gora u dubokoj politi~koj krizi,

nekada{wi saveznici

ne koriste ni ista vrata

Sastanak predsednika Crne Gore Jakova Milatovi}a i premijera Milojka Spaji}a, donedavno partijskih saboraca u Pokretu Evropa sad, u "~etiri oka" trajao je ~ak ~etiri sata, a na dnevnom redu bila je kriza vlasti i nefunkcionisawe institucija sistema, pre svih Ustavnog suda Sastanak bez prisustva wihovih saradnika i savetnika, odr`ao se u zgradi predsednika u Bulevaru Svetog Petra Cetiwskog na Nemawinoj obali u neposrednoj blizini dr`avnog parlamenta u Podgorici.

Posle vi{esatnog dijaloga Milatovi} i Spaji} su se razi{li bez izjava za javnost. Premijer je iza{ao iz zgrade na sporedni ulaz, odakle je do{ao na sastanak, dok je Milatovi} to zdawe napustio na glavna vrata.

Dvojica nekada{wih saboraca podelila su stavove o aktuelnoj politi~koj situaciji, a prema nezvani~nim saznawima bilo je prili~no miomila`ewa oko situacije u Ustavnom sudu, kao i formirawu budu}e vlasti u Podgorici. Navodno je Spaji} zamerio Milatovi}u {to je okrenuo }urak ka opoziciji iako su ga na mesto predsednika dr`ave doveli glasovi pristalica parlamentarne ve}ine. Pri~a se da je Milojko bio smiren i

relaksiran, dok je Jakov, navodno, bio u gr~u i prili~no nervozan. Spaji} je ranije tog dana rekao da }e se sastati sa Milatovi}em i da }e mu primarni zadatak biti "da ga izvu~e iz zagrqaja DPS-a i ostatka opozicije koja ga je prigrlila", dok je {ef dràve odrào sastanak sa opozicijom u vezi stawa u Ustavnom sudu. Skup{tina Crne Gore je prethodno konstatovala prestanak rada sudije Ustavnog suda Dragane \uranovi} jer je ispunila uslove za starosnu penziju. To je usledilo nakon sednice Ustavnog odbora koji je predloìo prestanak funkcija i za jo{ dvoje ustavnih sudija - Budimira [}epanovi}a i Desanku Lopi~i}. Opozicija predvo|ena DPS-om u Pokretom URA smatra da se tim ~inom desio "ustavni pu~". Portparol Evropske komisije Gijom Mersije uputio je poruku Crnogorcima, da je Evropska unija zabrinuta zbog odluke Skup{tine Crne Gore da prestane mandat sudiji Ustavnog suda.

- Pozivamo sve institucije da po{tuju vladavinu prava i da po{tuju Ustav. Ovo je kqu~no za evropski put Crne Gore, poru~io je Mersije. - EU ponavqa da Crna Gora treba da izmeni svoj sada{wi pravni okvir kako bi uvela posebnu uredbu o kriterijumima za penzionisawe i o tome obavestila Skup{tinu.

Najvi{e jahti u Crnoj Gori

Najvi{e upisanih jahti u Crnoj Gori, 149, u vlasni{tvu je gra|ana ili kompanija iz Srbije, {to je gotovo svaka tre}a od ukupnog broja, objavila je danas izve{taj Uprava pomorske sigurnosti i upravqawa lukama Crne Gore.

Prema tim podacima, u Crnoj Gori, za-

kqu~no sa 1. oktobrom ove godine, upisane su ukupno 494 jahte, odnosno 80 vi{e nego na kraju pro{le godine, preneo je RTCG.

Dràvqani Srbije ove godine po broju jahti pretekli su dràvqane Rusije, koji se nalaze na drugom mestu sa ukupno 125 jahti, dok crnogorski dràvqani imaju upisano ukupno 69 plovila.

Slede Ukrajina i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave sa po 18 jahti, a me|u vode}im dr`avama su i Bosna i Hercegovina sa 13 i Nema~ka sa osam registrovanih plovila.

Od ukupnog broja jahti, prema tipu vlasni{tva, dominiraju fizi~ka lica, koja su upisala 402 jahte, dok su pravna lica, odnosno preduze}a, upisala 92 jahte.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

U Kijevu o{te}ena zgrada Ambasade Crne Gore

Sedi{te Ambasade Crne Gore u Kijevu o{te}eno je usled eksplozije u blizini zgrade tog diplomatskog predstavni{tva, povre|enih nema.

Kako je saop{teno iz Ministarstva spoqnih poslova Crne Gore o{te}eni su prozori na zgradi Ambasade.

Kako je navedeno u saop{tewu, u tom trenutku ambasadorka i osobqe Ambasade nisu bili u objektu i niko nije povre|en. Nalaze se na bezbednom i prate uputstva nadle`nih slu`bi.

Nastala {teta na objektu Ambasade }e, kako navode, biti sanirana u najkra}em roku.

PREDSEDNIK CRNE GORE: ^lanstvo u EU do 2028. ostvariv ciq

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} izjavio je u Briselu da je ~lanstvo Crne Gore u Evropskoj uniji (EU) ambiciozan, ali ostvariv ciq.

„Crna Gora je predvodnik u procesu pristupawa EU, jedina zemqa koja je otvorila sva i zatvorila {est poglavqa. Postavili smo ambiciozan ciq da postanemo 28.

~lanica EU, do 2028. To je ambiciozan, ali verujemo ostvariv ciq“, rekao je Milatovi} novinarima u Briselu.

Pred po~etak samita EU-Zapadni Balkan, Milatovi} je rekao i da }e ulaskom Crne Gore u EU „biti poslata jasna i sna`na poruka svim ostalim zemqama kandidatima da je pro{irewe `ivo i da se politi~ke i ekonomske reforme isplate“.

CRNOGORSKA POLICIJA UHAPSILA [EST ALBANSKIH DR@AVQANA: Osumwi~eni da su napali zaposlene na trajektnom prelazu

Crnogorska policija uhapsila je {est albanskih dr`avqana zbog sumwe da su fizi~ki napali zaposlene na trajektnom prelazu Kamenari - Lepetane i naneli im telesne povrede, saop{tila je Uprava policije Crne Gore.

Slobode su li{eni M.D. (68), S.D. (32), M.H. (30), A.H. (26), E.K. (28) i M.G. (22), a zbog sumwe da su izvr{ili isto krivi~no delo podneta je krivi~na prijava protiv dva maloletna lica iz Albanije. Svi su osumwi~eni da su izvr{ili krivi~no delo nasilni~ko pona{awe.

Uhap{eni }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni postupaju}em tu`iocu.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} i premijer Milojko Spaji}

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Srpska lista sa kandidatima za kosovske

SRBI IZLAZE NA PARLAMENTARNE IZBORE NA KOSOVU 9. FEBRUARA 2025. GODINE

[est srpskih partija u borbi za boqi `ivot i opstanak

Prijavilo se ukupno 28 politi~kih subjekata, od kojih je: 20 politi~kih partija, 5 koalicija, 2 gra|anske inicijative i 1 nezavisni kandidat. Pored Srpske liste, jo{ pet srpskih stranaka na Kosovu predalo je liste kandidata

Predsednica Kosova Vjosa Osmani odredila je, 17. avgusta 2024. godine, 9. februar 2025. godine kao datum odr`avawa redovnih parlamentarnih izbora na Kosovu.

Ovo }e biti prvi redovni parlamentarni izbori koji }e se organizovati na Kosovu od progla{ewa nezavisnosti 2008. godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima na Kosovu, koji se odr`avaju 9. Februara 2025, u~estvova}e 28 politi~kih subjekata, 20 stranaka, pet koalicija, dve gra|anske inicijative i jedan nezavisni kandidat, saop{teno je iz Centralne izborne komisije u Pri{tini.

Ukupan broj kandidata za poslanike koji predstavqaju ove politi~ke subjekte je 1.280 kandidata.

Za izbore se prijavilo i pet srpskih politi~kih stranaka i jedna gra|anska inicijativa.: Srpska lista, Srpski narodni pokret (SNP), stranka „Za slobodu, pravdu i opstanak“, Partija kosovskih Srba, Srpska demokratija i Gra|anska inicijativa Narodna pravda.

No, pitawe je da li su se ste-

Na izborima po kosovskim zakonima od 2013.

Prvi lokalni izbori po kosovskim zakonima u srpskim op{tinama odr`ani su 3. novembra 2013, a predsednici op{tina ili odbornici birani su i 22. oktobra 2017, 19. maja 2019. i 17. oktobra 2021. godine.

[to se ti~e izbora za poslanike, oni su odr`avani 8. juna 2014, 11. juna 2017, 6. oktobra 2019, 14. februara 2021. godine i Srpska lista je i na wima imala svoje kandidate.

Natali Loazo glavni posmatra~ parlamentarnih izbora na Kosovu

Visoka predstavnica EU za spoqne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas odlu~ila je da rasporedi misiju EU za posmatrawe parlamentarnih izbora na Kosovu i imenovala ~lanicu Evropskog parlamenta Natali Loazo za glavnog posmatra~a.

Kako se navodi u saop{tewu Evropske slu`be za spoqne poslove, prisustvo ove misije na terenu ima za ciq da doprinese inkluzivnom, kredibilnom i transparentnom izbornom procesu.

„Misija za posmatrawe izbora na Kosovu, na zahtev wegovih vlasti, pokaza}e odlu~nu podr{ku EU Kosovu u wegovim naporima da daqe oja~a svoje demokratsko upravqawe. Prisustvo misije na terenu ima za ciq da doprinese inkluzivnom, kredibilnom i transparentnom izbornom procesu, omogu}avaju}i kosovskim bira~ima da jasno izraze svoj izbor“, poru~ili su iz EU.

Loazo je ~lanica politi~ke grupacije Obnovimo Evropu u Evropskom parlamentu i biv{a francuska ministarka spoqnih poslova. Ona je izjavila da je po~astvovana time {to }e biti glavni posmatra~.

kli uslovi da Srbi u~estvuju na ovim izborima, odnosno srpske politi~ke partije koje poru~uju da }e u~estvovati u procesu.

Pre dve godine na sastanku politi~kih i institucionalnih predstavnika Srba na Kosovu 5. novembra 2022. odlu~eno je da napuste - skup{tinu, vladu, ~etiri op{tine na severu, pravosudne organe, policiju i administraciju tra`e}i da se za wihov povratak ispune tri uslova - povla~ewe specijalne policije sa severa Kosova, pu{tawe na slobodu svih Srba koji su uhap{eni zbog u~e{}a u protestima i formirawe Zajednice srpskih op{tina od koje

Godi{wa priznawa Udruèwa kwièvnika Srbije, poveqe za ìvotno delo kao i plakete sa likom Sime Matavuqa, dodeqena su, u subotu 21. de-

KO U SVETU ZAVISI NAJVI[E OD ENERGIJE UGQA

Kosovo drugo u svetu po zavisnosti

od upotrebe ugqa za proizvodwu struje

Samo jedna dr`ava na svetu prevazilazi Kosovo u svojoj zavisnosti od upotrebe ugqa za elektri~nu energiju. Re~ je o Bocvani u Africi, u kojoj je preko 99 odsto ugaq izvor snabdevawa elektri~nom energijom. U me|uvremenu, Kosovo koristi ugaq za proizvodwu oko 95 odsto elektri~ne energije.

Izvje{taj se zasniva na podacima Ember-a, me|unarodne organizacije usredsre|ene na tranziciju elektri~ne energije u svetu. Nedostatak ugqa trenutno izaziva velike probleme u snabdevawu elektri~nom energijom u dve najve}e svetske ekonomije,

Indiji i Kini. Nedostaci se uo~avaju sa vra}awem ekonomskih aktivnosti u normalu, a nakon situacije s koronavirusom, dok proizvodwa ugqa pada zbog vremenskih problema i brige za `ivotnu sredinu.

Nevi|eno pove}awe cena gasa i ugqa dovelo je do stvarawa liste zemaqa koje najvi{e zavise od ugqa za proizvodwu elektri~ne energije na osnovu podataka „Ember“.

Osim male koli~ine elektri~ne energije koju proizvode vetroelektrane i hidroelektrane i one koja se uvozi, velika ve}ina elektri~ne energije u zemqi dolazi iz elektrana „Kosova A“ i „Kosova B“. Ta~no 94,9 odsto elektri~ne energije na Kosovu se dobija iz ugqa.

Posle Kosova, na svetskoj listi zavisnosti od ugqa je Mongolija sa 2,6 odsto mawom zavisno{}u. Na listi se daqe u prvih pet nalaze Ju`na Afrika i Moldavija. Tri zemqe Zapadnog Balkana zauzimaju mesto u prvih deset. Osim Kosova, Srbija i Bosna i Hercegovina su druge dve zemqe u regionu koje su zauzele mesto na listi zemaqa koje najvi{e zavise od ugqa u pogledu proizvodwe elektri~ne energije. Indija, Poqska, Kazahstan i Indonezija tako|e su u prvih deset najvi{e zavisnih od ugqa.

za sada nema ni naznaka. Nijedan od tih uslova nije ispuwen. Srpska lista predala listu kandidata za predstoje}e parlamentarne izbore. Na listi se nalazi 48 imena, ukqu~uju}i dekane, profesore, lekare, sudije... - Obe}ali smo da }emo se svim demokratskim sredstvima boriti za prava na{eg naroda na teritoriji Kosova i Metohije, da }emo se boriti za opstanak i ostanak na ovim prostorima i da nikada ne}emo odustati i da nikada ne}emo ustuknuti pred onima koji ne `ele dobro na{em narodu - naveo je Zlatan Elek, predsednik Srpske liste.

AMERI^KI AMBASADOR NA KOSOVU, XEFRI HOVENIJER: FBI

istra`uje napad na kanalu Ibar-Lepenac

Ameri~ki ambasador na Kosovu, Xefri Hovenijer, izjavio je da FBI istra`uje teroristi~ki napad na kanal Ibar – Lepenac.

On je rekao da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave obezbedile podr{ku FBI-ja za ovaj slu~aj i da istraga neprekidno traje.

kanal Ibar - Lepenac

„Pru`ili smo i doveli podr{ku FBI-ja ovde na Kosovo kako bi direktno i puno radno vreme sara|ivali sa kosovskim organima za sprovo|ewe zakona, u ciqu identifikovawa odgovornih i osiguravawa da istraga bude kredibilna, sveobuhvatna i da dovede do odgovaraju}ih zakqu~aka“, naveo je on. Hovenijer je naglasio da nije dobra ideja da ambasadori komentari{u istrage sprovo|ewa zakona, dok istrage i daqe traju.

cembra, u Beogradu na Skup{tini UKS u sali Doma vojske Srbije. Presti`no priznawe, sa likom jednog od najboqih srpskih pripoveda~a i jednog od osniva~a Udruèwa kwièvnika Srbije, Sime Matavuqa , dobili su eminentni kwièvnici sa Kosova i Metohije, Milan Mihajlovi} i Novica Sovrli}, obojica iz Kosovske Mitrovice koji ~itav ìvot stvaraju i daju nemerqiv doprinos kulturi. Isti~u da im je Kosovo u srcu i neiscrpna inspiracija, koju prenose i ~uvaju od zaborava.

„Tako da sve {to mogu da ka`em o podacima, sugestijama ili pravcu istrage jeste da vlada SAD-a jo{ uvek nije u poziciji da ka`e da smo do{li do zakqu~aka ili da znamo ko je odgovoran za ovaj napad“, izjavio je on.

Hovenijer je daqe naveo da }e, kada se otkrije istina, sara|ivati sa kosovskim vlastima kako bi odgovorni za ovaj zlo~in bili privedeni pravdi.

„Kada do|emo do zakqu~aka, blisko }emo sara|ivati sa kosovskim vlastima kako bi zlo~inci odgovorni za ovaj napad bili pozvani na odgovornost“, rekao je ameri~ki ambasador. Nakon o{te}ewa kanala ‘’Ibar – Lepenac’’ kod Dowih Varaga u op{tini Zubin Potok 29. Novembra U kasnim popodnevnim satima 7. decembra zavr{ena zaobilaznica kanala.

poslanike

SRPSKI FILM NAGRA\EN U ^IKAGU: „Voqa

nagrade na f ilmskom festivalu!

Na ovogodi{wem srpskom filmskom festivalu u ^ikagu, film „Voqa sinovqeva“ osvojio je ~ak dve nagrade: za najboqi film, kao i za najboqeg rediteqa. Srpski filmski festival u ^ikagu je manifestacija koja predstavqa najboqe iz savremene filmske produkcije iz Srbije, kao i filmska ostvarewa autora srpskog porekla iz celog sveta.

Pored filma „Voqa sinovqeva“, festivalskoj publici u ^ikagu su prikazana i filmska ostvarewa „Jorgovani“, „Megdan“, „Bauk“, „Lazarev put“, „Nedeqa“, „Izolacija“.

Publika u ^ikagu je na pravi na~in prepoznala film „Voqa sinovqeva“, koji je druga~iji od svega {to smo do sada videli u doma}oj produkciji, a koji nas vodi u razru{eni svet koji poznajemo kroz stihove misterioznog slepog guslara.

Producentska ku}a „Re`im“, pod vo|stvom rediteqa Milo{a Avramovi}a, i Telekom Srbija koji je prepoznao potencijal i inovativnost ovog projekta, stoje iza ovog velikog filmskog blokbastera koji donosi sna`ne poruke o qubavi, `rtvi i snazi porodi~nih veza.

Gluma~ku podelu filma „Voqa sinovqeva“ ~ine Igor Ben~ina, Isidora Simijonovi}, Marta Bjelica, Sergej Trifunovi}, Jovo Maksi}, Milo{ Bikovi}, Petar Ben~ina, Ivan Vuji}, Svetozar Cvetkovi}, Miodrag Radowi}, Zlatan Vidovi}, Milica Janevski, Aleksandar \urica, Anita Man~i} i mnogi drugi.

Novogodi{wa i Bo`i}na priredba u~enika

Srpske {kole u Berlinu

U prostorijama Srpsko-nema~ke zajednice Mladost u Berlinu u~enici Srpske dopunske {kole iz ovog grada sa okolinom odràli su Novogodi{wu i Boì}nu de~iju priredbu. „Uz pomo} svojih nastavnica, u~enici su pripremili sjajna muzi~ka izvo|ewa i prikazali koliko su mnogo nau~ili i napredovali u ovoj godini. Svim na{im vrednim |acima èlimo pregr{t

novih znawa i uspeha, uz sre}ne predstoje}e novogodi{we i bo`i}ne praznike!”, istaknuto je u Srpskoj dopunskoj {koli. U~iteqice Marija Aleksi} i Mirjana Stefanovi} su se zahvalile i predstavnicima Saveta roditeqa na organizaciji doga|aja, dragim mamama na pripremqenim ukusnim specijalitetima, Deda Mrazu na dolasku i Balkan {opu na slatkim paketi}ima.

Prvi savetnik u Ambasadi Srbije u Berlinu Dragan Popovi} prisustvovao je ovom doga|aju i u`ivao sa ostalim roditeqima u programu oko 150 u~enika, koji su uz pomo} svojih nastavnica, pripremili sjajna muzi~ka izvo|ewa kako de~ijih, tako i izvornih srpskih pesama, prelepih plesnih ta~aka i na taj na~in prikazali koliko su nau~ili i napredovali u ovoj godini.

VU^I] ZOVE DIJASPORU: Dr`ava deli {akom i kapom samo da se vrate u Srbiju

Predsednik Aleksandar Vu~i} je na jednoj od svakodnevnih konferenciji otkrio da je Vlada po~ela da radi na programu za povratak qudi iz dijaspore, koji bi trebalo da bude gotov za sedam dana, te istakao da je interes qudi za povratak u zemqu sve ve}i.

„Tu je re~ o podsticajima, o zakonu o porezu na dohodak gra|ana, gde mla|i povratnici koji se vra}aju iz master studija imaju u{tedu od 70 odsto na poreze i doprinose, kao i o podsticajima za poslodavce, i brojne povlastice od carinskih olak{ica koje }e i}i do 20.000 evra, ali mora da se ide i do 50.000 evra“, rekao je Vu~i}.

On je naveo i da je su{tina da se vrate qudi, jer ako je neko zaradio i napravio svoj dom u inostranstvu i tamo radio godinama i decenijama ne mo`e da mu se ka`e da vrati 20.000 evra i da na to ne pla}a carinu, ve} to mora biti 50.000 i do 100.000 evra.

„Radimo i hiqadu drugih stvari na povratku. Tu su nove inicijative, subvencije za samozapo{qavawe povratnika, podra{ku penzionerima iz dijaspore, a tu smo napravili programe sa Nema~kom i Austrijom. Moramo da uradimo i za zdravstveno osigurawe i sad zavr{avamo sa [vedskom, pa }emo posle sa Danskom, Norve{kom, Holandijom i drugim zemqama“, rekao je Vu~i}.

On je naglasio i da je interes qudi za povratak u zemqu sve ve}i i to se vidi kroz razgovore sa wima.

Predsednik je najavio i da }e danas biti predstavqeno {est lekara koji su se vratili u otaxbinu iz razli~itih mesta i u razli~ite bolnice i domove zdravqa.

To su kako je naveo doktori Vasilije Tadi} koji

se vra}a u KBC Zvezdera iz SAD, Nikola Tripkovi} koji dolazi u klini~ki centar Srbije na kliniku za hematologiju iz [vajcarske, zatim Dalibor Stojakovi} koji se vra}a u Dom zdravqa Gra~anica iz Norve{ke, kao i doktor Danijela Stojanovi} koja iz Norve{ke dolazi u KC Vojvodine. Me|u povratnicima su , kako je rekao Vu~i} i Milan Te{i} koji se vra}a u KBC Zvezdara iz Ujediwenih Emirata i doktor Marko Milenkovi} koji ide u zdravstveni centar Vrawe iz Nema~ke.

„Nastavi}emo da radimo. Ho}emo jo{ da vratimo lekara i mnogo medicinskih sestara, a pravi}emo i poseban tim za povratak zanatlija i gra|evinskih radnika„, kazao je Vu~i}.

On je naglasio da za sve ove mere mora biti novaca jer su one u stvari su{tina napredka i da osim tog qudskog dela, gde se spajaju porodice, {to je najva`niji, postoji i veliki ekonomski efekat, jer svako od ovih qudi doprinosi BDP u Srbije.

„To su za nas projekti za koje uvek imamo novca i uvek }emo da imamo novca“, rekao je Vu~i}.

Iz Berlina podr{ka studentima i |acima u

Srbiji: „Izdr`ite!“

Pred Brandenbur{kom kapijom odr`an je skup podr{ke studentskim protestima u Srbiji.

Oko 150 qudi okupilo se pred Brandenbur{kom kapijom u Berlinu u znak podr{ke studentskim protestima u Srbiji.

Okupqawe je, simboli~no, po~elo u 11:52, u sat i minut kada se 1. novembra obru{ila nadstre{nica @elezni~ke stanice u Novom Sadu, usmrtiv{i 15

Okupqeni aktivisti ispred srpskih ambasada, konzularnih predstavni{tava i na javnim trgovima Pariza, Qubqane i Brisela istakli su transparente s karakteristi~nim otiscima ‘krvavih’ {aka.

qudi. U Berlinu su se okupili mahom Srbi koji ovde `ive. Glumac Dejan Bu}in koji `ivi u Berlinu obratio se preko megafona:

„Svi vi na ulicama gradova Srbije, u amfiteatrima fakulteta i ispred wih, svi na wivama i u fabrikama, znajte da pomno pratimo de{avawa u Srbiji", rekao je on.

„Zabrinuto opa`amo u kojoj meri vas u}utkuju, prislu{kujui

na najperfidniji na~in provociraju. Izdr`ite", dodao je Bu}in uz aplauz.

U Srbiji su u toku blokade univerziteta, a Vlada je br`eboqe odredila da raspust u {kolama po~ne sedam dana ranije po{to se i tamo {irio protest. Studenti zahtevaju procesuirawe odgovornih za pad nadstre{nice kao i hap{ewe napada~a na studente.

Mladi otac dobio posekotinu na usnu, umro je za par dana

Dvadesetogodi{wi otac dvoje dece je preminuo nakon {to se bakterijska infekcija na wegovoj usni pro{irila na mozak.

Loki Sedon (20) iz Gipslanda u Australiji, preminuo je nekoliko dana nakon {to je dobio infekciju zlatnim stafilokokom na usni. Mladi otac ima dva sina sa svojom partnerkom Kler, koja je trudna s devoj~icom. „Bio je ne`an i predan otac, volio je Kler i decu svim srcem“, stoji u poruci na Go Fund Me stranici.

„Po~elo je sa malom ranom na usni i lekar op{te prakse rekao je da mu izgleda kao ugriz ili ne{to sli~no,“ rekla je Lokijeva tetka Danijel [erer.

Kako je daqe navedeno, Loki je hitno preba~en u bolnicu i stavqen u ve{ta~ku komu ali, na`alost, lokalna bolnica nije imala sredstva potrebna za le~ewe ovog kriti~nog stawa zbog ~ega su bili prinu|eni da preduzmu slede}e korake.

„Mala regionalna bolnica nije mogla da zadovoqi sve wegove potrebe pa su ga prebacili

u Melburn,“ rekla je wegova tetka i dodala da su Lokija helikopterom prebacili u pomenutu bolnicu ali, na`alost, vi{e se nikada nije probudio.

Lokijeva smrt ostavila je u {oku ne samo wegovu porodicu, ve} i lekare i medicinske stru~wake.

„Stru~wak na jedinici intenzivne wege koji je pazio na Lokija rekao je da nikada nije video da se ovako ne{to dogodi zbog infekcije zlatnom stafilokokom,“ rekla je Danijel. Loki je bio {est godina u vezi

U Viktoriji porast broja slu~ajeva bakterije koja

jede meso

U australijskoj saveznoj dr`avi Viktoriji do{lo je do naglog porasta slu~ajeva oboqevawa od Buruli ulcera, bolesti izazvane bakterijom koja jede meso. Zaraza se pro{irila kroz predgra|e Melburna, a zvani~nici su zabrinuti zbog sve ve}eg broja obolelih, pi{e Gardijan.

Buruli ulcer je poznata bolest u Australiji jo{ od 1940-ih, a slu~ajevi su zabeleèni u Viktoriji, Severnoj teritoriji i severnom Kvinslendu. Do 17. decembra zabeleèno je 344 slu~aja oboqevawa, {to je sli~an broj u odnosu na isti period 2023. kada je zabeleèno 362 slu~aja.

Lekari su rekli da oboleli obi~no razvijaju ~vori} ili ranu, koja u po~etku mo`e da li~i na ujed insekta i da su svi qudi podlo`ni ovoj infekciji, ali da su oboleli uglavnom stariji od 60 godina. Oni su napomenuli da period inkubacije varira od ~etiri nedeqe do devet meseci i da rane mogu da se pojave bilo gde na telu, ali naj~e{}e su na ekstremitetima.

Stru~waci su savetovali qude da koriste sredstva protiv insekata, da obla~e laganu, {iroku i svetlu ode}u i da izbegavaju podru~ja gde ima komaraca koji prenose ovu bolest. Tako|e su savetovali i da izbegavaju boravak na otvorenom tokom perioda kada su komarci najaktivniji.

Australija ula`e 118 miliona dolara u policiju na Solomonovim ostrvima

Australija je najavila ulagawe od 118 miliona dolara za pove}awe broja policajaca i izgradwu centra za obuku u glavnom gradu Solomonovih ostrva, Honijari. Australijski premijer Entoni Albaneze rekao je da }e sredstva biti usmerena na obuku novih kadrova za Kraqevsku policiju Solomonovih ostrva i smawewe potrebe za spoqnom podr{kom, preneo je AP.

To je odlu~eno nakon {to je 2022. godine potpisan bezbednosni sporazum izme|u Kine i Solomonovih ostrva, koji je izazvao zabrinutost zbog mogu}nosti otvarawa kineske vojne baze u tom regionu. Albaneze je istakao da je ciq da se obezbedi da Australija ostane glavni bezbednosni partner Solomonovih ostrva. Sporazum ne zahteva povla~ewe kineskih policijskih instruktora, koji su prisutni na tim ostrvima od 2022. godine.

sa svojom partnerkom Kler koja je trenutno u petnaestoj nedeqi trudno}e, i rodi}e devoj~icu koja nikada ne}e upoznati svog oca. Wegova tetka Danijel, odlu~ila je da na neki na~in pomogne Lokijevom porodici zbog ~ega je po~ela da skupqa donacije za Lokijevu decu putem sajta „Go Fund Me“.

„Ako postignemo svoj ciq, a imamo ne{to vi{ka, ono {to bih zapravo `elela da u~inim jeste da novac stavim u neku vrstu fondacije za wegovu decu,“ zakqu~ila je Danijel.

Glavni grad Solomonovih ostrva, Honijari: Policija dovozi lidera pobuwenika Harolda Kekea

AUSTRALIJA PREUZELA I POSLEDWI LOCKHEED MARTIN F-35:

72 stelt aviona u sastavu

Australijskog vazduhoplovstvaratnog (RAAF)

Australijsko ratno vazduhoplovstvo (Royal Australian Air Force - RAAF) preuzelo je i posledwu "tran{u" od poru~ena 72 stealt borbena aviona Lockheed Martin F-35A Lightning II. Posledwi avion stigao je u bazu RAAF-a Vilijamtaunu.

Australija je time postala jedan od najve}ih korisnika ovih vi{enamenskih borbenih aviona, sa flotom koja je skoro dvostruko ve}a od one koju poseduje britanski RAF, pi{e ameri~ki vojno-bezbednosni portal 1945. Prvi vazduhoplov ovog tipa doleteo je pre {est godina na teritoriju Australije uz medijsku pompu i na stotine znati`eqnika, ali je u posledwe vreme bilo i odlagawa u dolasku novih aviona, s obzirom na modernizaciju u standardu TR-3.

"Posledwih devet aviona F-35A Lightning II stiglo je u bazu RAAF Vilijamtaun u Novom Ju`nom Velsu, obele`avaju}i zna~ajnu prekretnicu u sposobnosti vazduhoplovstva da brani na{u naciju", objavila je australijska vlada.

"Flota aviona F-35A, zajedno sa EA-18G Growler i F/A-18F Super Hornetima, predstavqa okosnicu australijske vazdu{ne odbrane i napada, kako je navedeno u Nacionalnoj odbrambenoj strategiji za 2024. godinu."

Posledwa "dopuna" flote stigla je iz baze Nelis u SAD-u, uz podr{ku aviona KC-30A Mul-

ti-Role Tanker Transport iz 33. eskadrile i aviona C-17A Globemaster iz 36. eskadrile.

Prvobitno je bilo planirano da RAAF primi avione do kraja pro{le godine, ali isporuke su odloène zbog ka{wewa u aùrirawu pete generacije aviona nazvanog Tehnolo{ko osveèwe-3 (TR-3).

Posledwi avioni, koji su stigli u bazu RAAF Vilijamtaun izme|u 29. novembra i 18. decembra, vi|eni su sa oznakama Eskadrile br. 75 RAAF-a, koja je prvi put formirana 1942. godine, kada je koristila avione Curtiss P-40 Kittyhawk

Jedinica je kasnije reaktivirana tokom Hladnog rata i koristila je avione kao {to su De Havilland Vampires i kasnije

Dassault Mirage III. Pre prelaska na F-35A – varijantu Lightning II za konvencionalno poletawe i sletawe (CTOL) – koristila je Boeing F/A-18 Hornet. "Isporuka posledweg F-35A Lightning II aviona prakti~an je dokaz sposobnosti Vazduhoplovstva da isporu~i visoko efikasnu vazdu{nu mo} kao deo integrisane i fokusirane sile, u skladu sa Nacionalnom odbrambenom strategijom", rekao je vazduhoplovni mar{al Stiven ^apel, zapovednik RAAF-a. On je dodao da je "vi{e od 75 australijskih kompanija podelilo iznos od 4,8 milijardi dolara u ugovorima za podr{ku proizvodwi, odr`avawu i daqem razvoju, ukqu~uju}i i u okviru globalnog lanca snabdevawa F-35."

UPOZNAJTE RUVERA:

Prvo australijsko lunarno vozilo sprema

se za "skok" na Mesec

Australijska svemirska agencija planira da po{aqe ovo poluautonomno vozilo na povr{inu Meseca u okviru Nasine misije, predvi|ene za drugu polovinu ove decenije. Projekat konstruisawa ko{tao je 42 miliona dolara, a ovaj robot ima}e zada-

narnog vozila, ka`e da je formirawe Zemaqske baze na Mesecu va`an korak ka ostvarivawu ve}eg ciqa.

"Ako ho}emo da stignemo na Mars i da qudi kro~e na tu planetu, treba prvo da izgradimo bazu na Mesecu. Zato moramo poku{ati da uspostavimo `ivot na Mese-

Kengur Pluton i emu (u pozadini) posmatraju Ruvera tokom wegove probne vo`we u uto~i{tu za `ivotiwe u Brizbejnu

tak da prikupqa uzorke tla i podatke o Zemqinom prirodnom satelitu, u ciqu uspostavqawa odr`ivog qudskog prisustva na Mesecu.

Prototip koji bi mogao da postane prvi australijski rover na Mesecu, predstavqen je javnosti proteklog utorka.

Australijska svemirska agencija planira da po{aqe ovo poluautonomno vozilo na povr{inu Meseca u okviru Nasine misije, a za ceo projekat je izdvojeno 42 miliona dolara.

NASA ina~e namerava da ovom misijom napravi zna~ajan korak ka uspostavqawu odr`ivog qudskog prisustva na Mesecu.

Australijsko lunarno vozilo, koje je javnim glasawem ve} nazvano originalnim imenom Ruver (Roover), ima}e zadatak da u sklopu te misije prikupqa uzorke tla i podatke o Zemqinom prirodnom satelitu. Sve u ciqu kako bi nau~nici {to vi{e saznali i boqe razumeli Mese~ev sastav i pejza`.

Vorik Penrouz, direktor kompanije EPE Okeanija, koja nadgleda razvoj lu-

cu, jer jedini na~in da stignemo do Marsa je da napravimo raketu koja }e tamo i}i sa Meseca", obja{wava Penrouz.

O tome je govorio i direktor Australijske svemirske industrije Enriko Palermo, koji je istakao da ako budemo uspeli da analiziramo Mesec, zna}emo i da li na wemu ima kiseonika, vode ili nekog drugog resursa.

„To bi omogu}ilo odr`ivo qudsko prisustvo na Mesecu“, rekao je Palermo.

Dakle, Ruver }e zapravo biti mali robot na to~kovima koji }e imati veliku misiju.

Za sada je poznato da }e ovo lunarno vozilo, te{ko oko 20 kilograma, biti upu}eno na Mesec kasnije tokom ove decenije.

Za izvo|a~a je izabran konzorcijum ELO2, koji je dizajnirao i stvorio Ruvera, a tako|e }e biti zadu`en za upravqawe vozilom.

Konzorcijum obuhvata 21 kompaniju i organizaciju, a zajedni~ki ga predvode firma EPE iz Brizbejna i melburnski ogranak ameri~ke kompanije za avijaciju

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

LODGE

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

i vazduhoplovstvo, Lunar Autpost.

Pored ELO2 konzorcijuma, u izradi Ruvera u~estvovao je i Arouz iz Perta.

Vorik Penrouz iz kompanije EPE ka`e da je poslovno-nau~ni savez sastavqen od nekih velikih kompanija, nekoliko univerziteta i malih start-ap preduze}a iz cele zemqe.

„Ovaj projekat je prvi tog tipa u Australiji i pokaza}e {ta na{a zemqa mo`e da proizvede“, rekao je Enriko Palermo.

On je dodao da }e slawe rovera na Mesec biti potvrda onoga u ~emu je Australija jedan od lidera u svetu, a to su operacije na daqinu.

[ef Australijske svemirske industrije je istakao i da se Ruver ne}e vra}ati na Zemqu.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

„Ruver ostaje na Mesecu. Mo}i }e da radi otprilike jedan lunarni dan, {to je 14 zemaqskih dana... i za to vreme ima mnogo posla da obavi“, kazao je Enriko Palermo.

Jo{ jedna zanimqivost vezana je za jedinstveno ime koje dobilo ovo lunarno vozilo. Ruver je bio jedan od preko 8.000 predloga koje su slali qudi iz cele Australije. Izabran je me|u ~etiri najboqa predloga od strane Australijske svemirske agencije, a zatim je pobedio u javnom glasawu, u kojem je u~estvovalo vi{e od 20.000 qudi.

Autor pobedni~kog predloga osmislio je ime Ruver kao svojevrstan oma` kengurima, opisuju}i skok Australije u svemir. SBS na srpskom

kon gubitka procewenih 1.000 radnih mesta ove godine. Zatim }e osigurati da australijski mediji nastave da pruàju istraìva~ko i profesionalno novinarstvo, {to nikada nije bilo va`nije za kohezivna, demokratska dru{tva.” Kanada je prethodno preduzela sli~an korak, donose}i zakon 2023.godine koji zahteva da dzru{tvene mreè i pretraìva~i pla}aju izdava~ima. Meta je odgovorila povla~ewem vesti iz zemqe. Google, iako je u po~etku pretio akcijama, pristao da pla}a izdava~ima vesti oko 100 miliona CAD (71 milion USD) godi{we. Australija

Australija ne popu{ta kada je u pitawu velika tehnologija. Pro{log meseca, zemqa je predstavila zakon koji, ako bude usvojen, zabrawuje svim osobama mla|im od 16 godina pristup dru{tvenim mreàma. Sada se suo~ava sa dru{tvenim mreàma i pretraìva~ima kako bi osigurala da pla}aju izdava~ima za wihov sadràj, nakon {to je Meta odustala od toga. Australijski sektor za porez bi bio zaduèn za prikupqawe novca. Me|utim, ne bi imao nikakvu korist od dogovora, ve} bi sav profit slao medijskim kompanijama.

razum sa izdava~ima. Godine 2021, Meta i Google su postigli dogovor da plate niz velikih i malih australijskih medijskih kompanija vi{e od 200 miliona AUD (128 miliona USD) godi{we. Iako su ti sporazumi prakti~no bili nametnuti zakonodavstvom. Meta se povukla ranije ove godine, tvrde}i da korisnici ne dolaze na wihove platforme zbog vesti. Lideri industrije, poput Majkla Milera, izvr{nog predsednika kompanije News Corp Australia, pohvalili su ovaj potez vlade. Miler je izjavio: “Ovo }e pru`iti osnovu za obnovu medijske industrije na-

Novi amandmani bi zahtevali da svaka platforma koja ostvaruje vi{e od 250 miliona

AUD (160 miliona USD) prihoda u Australiji plati odre|enu taksu ili sklopi direktan spo-

Ozi dolar na tankom ledu

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Australijski dolar je iznenada pao tokom pro{lonedeqnog trgovawa na svetskim berzama, jer su ameri~ke Federalne rezerve (FED) objavile da }e se ciklus smawewa nominalne stope usporiti u narednoj godini. Ova vest je negativno uticala na na{ dolar koji je tesno zavistan i od ameri~ke ekonomije.

Australijski dolar je tako pao na svoj najni`i nivo u posledwa 24 meseca nakon {to je ameri~ka federalna rezerva rekla da }e biti „znatno opreznija“ sa smawewem kamatnih stopa 2025 godine.

To je itekako lo{a vest za sve one Australijance koji vole da putuju jer je australijski dolar

Prema Federalnim rezervama, monetarna politika se promenila otkako je novoizabrani predsednik Donald Tramp pobedio na izborima. On }e verovatno doneti okru`ewe sa niskim porezima i vi{im tarifama za koje odbor ka`e da bi moglo biti inflatorno.

Vi{i analiti~ar finansijskog tr`i{ta Kapital.kom Kajl Roda rekao je da su Federalne rezerve dale iznena|uju}i ton koji je automatski doveo do drasti~nog pada australijskog dolara.

„Ameri~ki dolar je sko~io, a australijski koji je ve} ugu{en slabijim doma}im i kineskim rastom, pao je na 62.

„O~ekivalo se pove}awe sredwe ta~ke, a projekcija FED-a za samo dva smawewa u 2025. dovela je prognoze u skladu sa tr`i{nim stopama, koje su dugo podrazumevale vi{u najni`u i neutralnu stopu“, rekao je Roda. U me|uvremenu, bogatstvo australijskih doma}instava poraslo je za 1 milijardu i 500 miliona dolara zahvaquju}i pre svega sna`nom rastu cena nekretnina u Australiji.

Kolektivno bogatstvo australijskog doma}instva poraslo je tokom posledwih 12 meseci podstaknuto rastom cena nekretnina.

daqe odra`ava rast cena ku}a uprkos nedavnom umerenom rastu. Sna`ni rezultati na doma}im i inostranim tr`i{tima akcija doprineli su rastu penzijskih salda doma}instava u ovom kvartalu“, rekao je dr Tan.

Rast tr`i{ta akcija tokom septembarskog tromese~ja doveo je do pove}awa imovine za penziju za 3,5 odsto (137,4 milijarde dolara), {to je doprinelo tromese~nom rastu bogatstva doma}instava za 0,8 procentnih poena.

Tokom tri meseca od jula do septembra, penzijska garancija je porasla sa 11,0 procenata na 11,5 procenata u septembarskom tromese~ju, {to je pove}alo ukupan saldo penzija kroz pove}awe doprinosa poslodavaca.

U isto vreme, potra`wa za kreditima iznosila je 113,3 milijardi dolara, a pokretala su je privatna nefinansijska preduze}a (44,7 milijardi), vlada (44,6 milijardi) i doma}instva (19,2 milijarde dolara).

Brojke tako|e pokazuju da Australijanci ve} planiraju smawewe poreza u tre}oj fazi, pri ~emu je {tedwa doma}instava porasla tokom tri meseca do septembra.

Promene u sistemu oporezivawa stupile su na snagu od 1. jula 2024. godine. Prema reviziji

sada pao ispod 62,3 ameri~ka centa, ~ime je dostigao najni`i nivo jo{ od oktobra 2022.

Uzrok tome bila je odluka Federalnih rezervi SAD da smawi kamatne stope za 0,25 odsto, koja je uglavnom bila u skladu sa o~ekivawima tr`i{ta.

Centralna banka SAD je ipak iznenadila tr`i{ta nagovestiv{i da }e slede}e godine biti samo jo{ dva smawewa stope, {to je pad u odnosu na septembar, kada su predvi|ali ~etiri smawewa u 2025.

„Dana{wom akcijom snizili smo na{u referentnu stopu za pun procentni poen u odnosu na wen vrhunac, a na{ politi~ki stav je sada znatno mawe restriktivan“, rekao je predsednik FED-a Xerom Pauel na konferenciji za novinare.

„Zbog toga mo`emo biti oprezniji dok razmatramo daqa prilago|avawa na{e referentne stope. Danas je bilo te{ko ali odlu~ili smo da je to jedini pravi potez u ovom trenutku.”

Rast cena ku}a, rast penzija i sna`no tr`i{te akcija doveli su do pove}awa bogatstva Australije za vi{e od trilion dolara u posledwih 12 meseci. Novi podaci australijskog Zavoda za statistiku (ABS) pokazuju da je ukupno bogatstvo Australijanaca iznosilo 16,9 triliona dolara u septembru, {to je 9,9 odsto ili 1,5 triliona dolara vi{e nego u ovo doba pro{le godine.

Tokom septembarskog kvartala, bogatstvo doma}instava poraslo je osmi kvartal zaredom, za 2,4 odsto na 401 milijardu dolara.

Najve}i pokreta~ ovoga bili su zemqi{te i stanovi, koji su ~inili 0,9 odsto od ukupnog rasta od 2,4 odsto.

[ef finansijske statistike ABS-a, Mi{ Tan, rekao je da je pove}awe cena ku}a najve}i pokreta~ ukupnog pove}awa, ali je do{lo do rasta i u svim sektorima imovine.

„Bogatstvo doma}instava i

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St

vlade Entonija Elbanizia, u tre}oj fazi smawewa poreza poreska stopa od 19 procenata je pala na 16 procenata, a grupa od 32,5 procenata sravwena na 30 procenata. Poreski razredi od 37 i 45 procenata su ostali, ali su pragovi pove}ani na 135.000, odnosno 190.000 dolara.

Statistike ABS-a pokazuju da su depoziti stanovni{tva porasli za 3,7 odsto (61,5 milijardi dolara) u septembarskom kvartalu, {to je odraz ve}eg stepena {tedwe stanovni{tva.

„Rast bruto raspolo`ivog dohotka, vo|en pove}awem prihoda doma}instava i uvo|ewem poreskih olak{ica tre}e faze, nadma{io je potro{wu doma}instava. To je rezultiralo zna~ajnim rastom prenosivih depozita, posebno na hipotekarnim ra~unima“, navodi se u saop{tewu ABS-a.

Kako }e se 2025. promeniti migracije {irom sveta

Migracije {irom sveta se svake godine pove}avaju i ne postoje naznake da }e qudi mawe `eleti da migriraju u budu}nosti

Posledwa decenija donela je ozbiqne prepreke onima koji `ele da migriraju: retorika „izgradite zid" Donalda Trampa tokom wegovog prvog mandata, pandemija kovida i wena ograni~ewa u putovawima, kao i Bregzit, koji je okon~ao slobodu kretawa qudi izme|u Velike Britanije i EU.

Nadaqe, o~ekuje se da 2025. godine zapo~nu va`ne politi~ke promene na dva najve}a migrantska odredi{ta na svetu: u SAD, Donald Tramp }e u januaru zapo~eti drugi predsedni~ki mandat, dok se u Nema~koj po~etkom februara o~ekuju vanredni izbori, koji bi mogli da se zavr{e uspehom stranaka koje favorizuju stro`u imigracionu politiku.

Pogledajmo kako bi svetski migracioni trendovi mogli da se promene 2025. godine.

KOJI SU AKTUELNI SVETSKI

MIGRACIONI TRENDOVI?

Broj migranata {irom sveta postojano se pove}ava u protekle tri decenije.

Me|utim, procenat qudi koji se sele u druge zemqe i daqe je relativno mali u odnosu na ukupan broj stanovnika na svetu.

„Prou~ili smo podatke o migracijama iz proteklih 25 godina, kao i podatke iz Indeksa qudskog razvoja i primetili da je vremenom qudima iz konteksta zemaqa u razvoju sve teè da uspeju da migriraju me|unarodno u sredwe, visoko i veoma visoko razvijene zemqe", kaè Mari Mekolif, {efica Odeqewa za istraìvawa i publikacije o migraciji pri Me|unarodnoj organizaciji za migracije (IOM) Ujediwenih nacija.

„Oni pokazuju veoma jasan trend. Sve je te`e pristupiti redovnim putevima za migracije.

„Ve}ina me|unarodnih migracija je izme|u bogatih zemaqa, iz jedne bogate zemqe u drugu", ka`e Mekolif, navode}i kao primer velike migracije unutar Evrope.

Imigracija je vi{e u okviru regiona u kojima postoje aran`mani slobodne mobilnosti kao {to su EU, Ekovas i Merkosur, ka`e ona, dodav{i da postoji i veliki koridor migracije iz Ju`ne Azije u Zalivske zemqe.

Bilo je oko sedam miliona me|unarodnih studenata na svetu 2022. godine, a ova cifra se vi{e nego utrostru~ila za mawe od tri decenije.

Pad Asadove vlade u Siriji mogao bi da omogu}i za vi{e od {est miliona sirijskih migranata koji `ive u drugim zemqama da se vrate ku}i.

Prvih dana otkako je sirijski predsednik Ba{ar al Asad pobegao u Rusiju, napravili su se veliki redovi na turskoj strani granice dok su Sirijci poku{avali da se vrate.

Me|utim, te{ko je predvideti da li }e se ovaj trend nastaviti i kako }e se bezbednosna situacija promeniti, imaju}i u vidu neizvesnost koja prati pitawe kako }e se upravqati Sirijom u budu}nosti.

KAKO ]E TRAMPOV POVRATAK U BELU KU]U UTICATI NA MIGRACIJE?

Migracija je pitawe od kqu~ne va`nosti za Donalda Trampa i wegovu bazu. SAD su najpopularnija svetska destinacija za migrante, a ova tema bila je istaknuta na predsedni~kim izborima 2016. godine.

„Izgradite zid" bila je mantra koja je

mogla regularno da se ~uje na Trampovim mitinzima, a koja se odnosila na wegovog obe}awe da }e podi}i fizi~ku barijeru du` meksi~ke granice da bi spre~io ilegalne prelaske.

Tokom wegovog prvog mandata, Tramp nije mogao zna~ajnije da pove}a du`inu primarne barijere na meksi~koj granici, ali jeste preduzeo druge mere koje su imale konkretniji ishod po migraciju.

Jedna od prvih stvari koje je uradio nakon {to je postao predsednik u januaru 2017. godine bila je da izda zabranu putovawa qudima iz sedam zemaqa (Iran, Irak, Libija, Somalija, Sudan, Sirija i Jemen) sa ve}inskim muslimanskim stanovni{tvom, {to je dovelo do toga da se ovaj potez nazove „zabranom za muslimane".

Oko 2.000 gra|ana ovih zemaqa koji su bili u avionima na putu do SAD u vreme kad je Tramp potpisao izvr{nu naredbu bili su privedeni nakon {to su wihovi avioni sleteli u SAD.

Druga politi~ka mera bila je ukidawe DV lutrijskog programa, preko kog SAD daju pravo na `ivot i rad u SAD preko godi{we lutrije.

Donald Tramp je odlu~io da obustavi ovaj proces tokom posledwe godine prethodnog mandata potezom za koji je rekao da mu je ciq da „za{titi ameri~ko tr`i{te rada" tokom pandemije.

Ali ovo je promenilo `ivote desetine hiqada dobitnika lutrije, koji su se pripremali da zapo~nu novi `ivot.

„U~estvovala sam na lutriji 2019. godine. Rezultati su objavqeni u junu 2020. godine i videla sam da sam je dobila", ka`e Irmak (nije joj pravo ime), 27-godi{wakiwa iz Turske.

„Kao biseksualka i ateistkiwa, ne ose}am se bezbedno da budem ono {to sam i da se javno ogla{avam u Turskoj. Ono {to mi se dopadalo u vezi sa SAD je wihovo po{tovawe li~nog prostora – pomi-

slila sam da bi `ivot mogao biti lak{i u SAD."

Nakon {to je wena imigracija spre~ena, Irmak je pokrenula pravnu `albu sa drugim qudima u wenom polo`aju, ali je sudski slu~aj odba~en i hiqade qudi je izgubilo priliku da se preseli u SAD.

Trampova administracija se tako|e pozvala na kontroverzni statut naoko osmi{qen kao mera javnog zdravqa, omogu}iv{i ameri~kim vlastima da po hitnom postupku odbiju migrante – me|u wima i tra`ioce azila – na granici.

Skoro 400.000 qudi privedeno je i proterano izme|u trenutka po~etka primene i januara 2021. godine, kad je Tramp napustio Belu ku}u.

[TA MO@EMO DA O^EKUJEMO OD WEGOVOG DRUGOG MANDATA?

Jedno od obe}awa Donalda Trampa iz predizborne kampawe ove godine bila je masovna deportacija ilegalnih imigranata.

„To vi{e nije pitawe cene svega toga. Mi zaista nemamo drugog izbora", rekao je Tramp, dodav{i da planira da proglasi nacionalno vanredno stawe da bi upotrebio ameri~ku vojsku za svoj projekat.

Xej Di Vens, Trampov izbor za potpredsednika, rekao je da bi deportacije mogle da „po~nu" sa milion qudi, mada su stru~waci izrazili sumwu u odr`ivost te namere.

Deportacije qudi uhap{enih u unutra{wosti SAD - za razliku od onih na granici - nalazile su se tik ispod 100.000 qudi godi{we tokom ~itave decenije.

„Da bi se to pove}alo na milion, u jednoj godini, treba vam masovna infuzija resursa koji vrlo verovatno ne postoje", rekao je za BBC direktor politike pri Ameri~kom imigracionom savetu Aron Rajhlin Melnik.

Eksperti procewuju da bi ukupan ra~un

za milion ili vi{e deportacije iznosio desetine ili ~ak stotine milijardi dolara. Uz to, imigracioni sudski sistem ne bi uspeo da obradi toliko veliki broj slu~ajeva a bilo koji program masovne deportacije najverovatnije }e nai}i na pravna osporavawa.

Tramp bi, me|utim, mogao da ima vi{e uspeha u primeni mera za smawewe legalne migracije, kao {to je to u~inio sa pobednicima lutrijske vize u prvom mandatu.

[TA ]E SE PROMENITI

U NEMA^KOJ POSLE IZBORA

U FEBRUARU 2025?

Drugo najve}e svetsko odredi{te migranata, Nema~ka, najverovatnije }e imati novu vladu posle izbora planiranih za februar 2025. godine.

Posledwih godina, ova zemqa je olak{ala migraciju da bi regrutovala radnu snagu, ali da li bi to moglo da se promeni kad bi desni~arske partije koje se protive imigraciji do{le na vlast? Aktuelna vlada je popustile neke imigracione propise da bi iza{la na kraj sa nesta{icom radne snage, ali Socijaldemokratska partija premijera Olafa [olca trenutno je tre}a u anketama, iza Hri{}ansko-demokratske unije (DCU/ CSU) i krajwe desni~arske AfD, koja ima podr{ku skoro svakog petog ~oveka u zemqi.

„Ote`avawe ilegalne imigracije deo je izborne kampawe nema~kih stranaka, naro~ito vode}e stranke CDU/CSU, ali i ultradesni~arske AfD i ultalevi~arske BSV", ka`e Viktorija Rajtig, {efica Centra za migracije Nema~kog saveta za spoqne odnose.

Iako su nema~ke partije mawe kriti~ki nastrojene prema legalnoj migraciji zbog nesta{ica radne snage, oko {est od 10 qudi podr`ava ove tri partije, a Rajtig veruje da }e se „gotovo sigurno ova politi~ka klima odraziti na stro`u nema~ku politiku prema migraciji posle februarskih izbora i da }e nova vlada, po svoj prilici, biti predvo|ena hri{}anskim demokratama."

DRUGA ODREDI[TA

I dok bi migracija u Nema~ku ili SAD mogla da postane komplikovanija, malo je verovatno da }e druga odredi{ta postavqati dodatne prepreke.

Migracije u regionalnim okvirima kao {to su EU i Ekovas, i velika ruta iz Ju`ne Azije do Zaliva, najverovatnije }e ostati neometani.

„Veliki koridor iz Ju`ne Azije u Zaliv, koji je gotovo iskqu~ivo radni~ka migracija, nastavi}e se zato {to postoji potreba za wom. Radni~ki migranti su neverovatno va`ni za mnoge zemqe u Zalivu i oni pru`aju veoma va`ne usluge", ka`e Mari Mekolif iz IOM-a.

„Tako da ne vidim da }e tu do}i do krupnih promena. Svakako ne kad govorite o nekim od tih zemaqa sa velikim emigracijama, kao i velikim zemqama odredi{ta."

Ona tako|e isti~e da postoje internet kampawe dezinformacija, koje koriste grupe alt-desnice za podrivawe poverewa u migracione sisteme.

„Za mene, jedan od najve}ih problema koji predstoje {to se ti~e me|unarodne migracije jeste taj narastaju}i paradoks oko dezinformacija koji naru{ava poverewe u migraciju."

Mekolif ka`e da su, mimo akutnih raseqewa izazvanih ratovima i katastrofama, trendovi me|unarodne imigracije relativno predvidivi i stabilni, i na wih uti~u politi~ke pomene samo vremenom.

„Mi znamo da je me|unarodna migracija izuzetak: ve}ina qudi ostaje i `ivi u zemqama u kojima su ro|eni."

Petar Jokovi} srpskoaustralijsko ~udo od deteta

Vezista Menli Junajteda iz Sidneja zablistao u Prvoj ligi Novog Ju`nog Velsa postigav{i 14 golova i zabele`iv{i 11 asistencija

Srpsko - Australijski vunderkid Petar Jokovi} 2011. godi{te blistao je minule sezone u Prvoj ligi Novog Ju`nog Velsa postigav{i ~etrnaest pogodaka i zabele`iv{i 11 asistencija za Menli Junajted. To nije promaklo skautima iz Evrope da ovog supertalentovanog mali{ana zaprate. - Interesovawa prijaju kao i svakom de~aku mog uzrasta a naro~ito kad dobijete pohvale od skauta Ajaksa, Arsenala, trenera Milana i Barselone. Ove godine smo u~estvovali na jakom turniru na Majorci gde smo odmerili snage sa Barselonom, a pre nekoliko meseci smo bili na drugoj turi i igrali sa Torinom, Luganom, Crve-

nom zvezdom i Partizanom – zapo~iwe pri~u Petar Jokovi}.

n Gde si nau~io prve fudbalske korake?

- U Akademiji Ultra u Sidneju nakon toga sam pre{ao u Menli Junajted. Tu sam nastavio da se fudbalski razvijam uz dodatni rad sa Ultra akademijom .

n Kao svako dete veliku podr{ku ima{ od roditeqa ali i od biv{eg reprezenatativca Srbije Milo{a Ninkovi}a...

– Upravo tako. Ovde u Sidneju Nine je ostavio dubok trag a saveti uvek mi mnogo zna~e. I dan danas ga qudi zaustavqaju na ulici tra`e}i autogram, `ele da se slikaju a wegovi kvaliteti su dobro poznati svima.

n Pored australijskog ima{ i srpski paso{. U kom reprezentativnom dresu vidi{ sebe u narednih nekoliko godina - Iako sam odrastao u Australiji voleo bi da zaigram za Srbiju, ali sve zavisi ko }e biti vi{e spreman da prepozna moj talenat i pru`i podr{ku.

n Ima{ li nekog idola ? - Omiqeni igra~ mi je Du{an Tadi}. Potrudi}u se da steknem slavu biv{eg kapitena Srbije – podvukao je Petar Jokovi}.

Nemci tokom rata a on qubio peva~a...

Karl Stefanovi} je ro|en 1974. godine, a danas je jedan od najprepoznatqivijih TV lica u Australiji, a prema navodima stranih medija, otac mu je srpsko-nema~kog porekla.

Poznati televizijski voditeq Karl Stefanovi} i wegova `ena Jasmina iz Kvinslenda, u Australiji, pre`iveli su pra-

KO JE ZAPRAVO KARL STEFANOVI}

Karl Stefanovi} je ro|en 1974. godine, a danas je jedan od najprepoznatqivijih TV lica u Australiji, a prema navodima stranih medija, otac mu je srpsko-nema~kog porekla. Kako su australijski mediji jednom prilikom izve{tavali, Stefanovi}ev deda je bio Srbin kojeg su Nemci tokom Drugog svetskog rata dr`ali zatvorenog, dok je wegova baka

vu dramu kada je wihova ~etvorogodi{wa }erka Harper nestala. Wen nestanak je odmah prijavqen policiji, a na teren su iza{le specijalne jedinice i helikopter koji su intezivirali svoju potragu.

Strahovi su se poja~avali kako je padao mrak i najave za oluju, ali je na svu sre}u, devoj~ica je posle sat vremena prona|ena `iva i zdrava.

Elizabet Henc krijum~arila hranu zatvorenicima.

Karijeru je zapo~eo kao reporter, a uzlaznom putawom krenuo je nakon prelaska na jednu od poznatijih tamo{wih televizija. Stefanovi}eve reporta`e o po`arima 2001. i 2003. godine donele su mu priznawa, te je ubrzo postao voditeq jutarweg programa "Today".

Karl je naslovne strane punio i 2014. godine kada su svi svetski mediji preneli vest da je popularni voditeq nosio isto odelo godinu dana.

On je video kolikom pritisku je izlo`ena wegova koleginica sa kojom je vodio jutarwi program, shvatio da postoje razli~ita o~ekivawa kada je u pitawu moda mu{kih i `enskih voditeqa, te re{io da jedno odelo nosi punih 365 dana.

Zanimqivo je da ni u jednom momentu niko od kriti~ara ili gledalaca nije primetio da se Stefanovi} nije presvukao toliki period, a o ovom eksperimentu izve{tavali su gotovo svi mediji.

"Zakqu~io sam da meni sude za sve, sude mom humoru i tome kako radim posao, a `ene prema tome kako su se obukle i kakva im je kosa. To sam `eleo da testiram", rekao je on. To nije kraj wegovim neverovatnim potezima. Naime, pre 10 godina gostuju}i u jutarwem programu „Tudej“ australijskog kanala „Devet“, Robi Vilijams iznenadio je sve prisutne kad je poqubio u usta voditeqa Karla Stefanovi}a.

Nekontrolisani {umski po`ar koji je zahvatio teritoriju u blizini nacionalnog parka Grampijans, zbog ~ega je do sada evakuisano na stotine stanovnika, verovatno }e goreti jo{ nekoliko dana, saop{tila je Agencija za hitne slu~ajeve australijske dr`ave Viktorija.

Nare|ewe da odmah napuste ku}e koje su izloène najve}oj opasnosti od poàra i daqe je na snazi za mesta u blizini poàra, u i oko nacionalnog parka Grampijans, koji se nalazi oko 241 kilometara zapadno od Melburna, glavnog grada dràve Viktorija, preneo je Rojters.

Zamenik {efa vatrogasne slu`be Gari Kuk izjavio je za australijski javni medijski servis ABC Australija da je po`ar sada zahvatio

oko Protiv u utorak

Nikoqdana u parohiji Svetog Nikole u \ilongu

po`ar u Australiji goreti danima, na stotine stanovnika

34.000 hektara grmqa.

Protiv vatrene stihije, koju je utorak izazvao grom, bore se sto-

tine vatrogasaca, kojima poma`u i 25 aviona za ga{ewe po`ara, izvestio je ju~e ABC Australija.

U nedequ po Svetom Nikoli, 22. decembra, Srpska pravoslavna crkva u \ilongu je u prisustvu velikog broja vernika proslavila svoju krsnu slavu Svetog Nikolu.

Doma}in slave je bio \or|e Aran|elovi} sa svojom porodicom, a idu}e godine ovu ~ast }e imati Nevenko Novakovi} sa svojom porodicom. Svetu liturgiju su slu`ili

prota Miroslav Popovi}, prota Draja Panteli}, prota Mili} Raki} i nadle`ni paroh, prota Mom~ilo Vuk{a. Pored doma}ih pojaca, pevnicu je predvodio brat Quba Kudri} sa gostima iz Melburna. Kako dolikuje, vredno Kolo srpskih sestara pripremilo je slavski ru~ak potomcima sinova i k}eri svetog Save. Povodom praznika Detiwci koji je tako|e obele`en ove nedeqe, ali i Materica koje nastu-

paju sedam dana kasnije, deca iz O[ „Vuk Karaxi}“ su izvela program posve}en jednim od najlep{ih i najzanimqivijih praznika i posebno razne`ila sve majke u publici. O zna~aju praznika i srpskoj slavi, u okviru liturgije, nadahnuto je besedio nadle`ni paroh. Predsednik Crkveno-{kolske op{tine Ivan Peri{i} se svima zahvalio na dolasku na proslavu slave SPC u \ilongu.

Mladi Australijanac Gut Gut istr~ao je 200 metara za 20,04 sekunde, {to je rezultat boqi nego {to je u tom uzrastu imao najboqi sprinter svih vremena Jusein Bolt

Australijanac Gut Gut, poreklom iz Ju`nog Sudana, mogao bi da bude velika atletska zvezda u godinama koje dolaze, po{to ve} sa 16 godina bele`i fantasti~ne rezultate.

Gut Gut je u petak oduvao konkurenciju i osvojio prvo mesto u trci na 100 metara rezultatom 10,04, koji mu na`alost ne}e biti priznat zbog povoqnog vetra. Ve} u subotu, mladi} je odu{evio sve trkom na 200 metara, ostvario rezultat 20,04, {to je novi nacionalni i kontinentalni rekord Okeanije.

Prethodni rekord dr`ao je Pi-

ter Norman i on je postavqen na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968, a sada je oboren posle 56 godina.

Rezultat na 200 metara je drugi najboqi ostvaren u istoriji u uzrastu do 18 godina, a zanimqivo je da je Bolt u Gutovim godinama najboqe vreme istr~ao 20,13. Jasno je da }e se za ovog mladog atleti~ara tek ~uti u godinama koje dolaze, a po svemu sude}i Australijanac i mogao da bude prvi ~ovek koji }e napasti Boltov svetski rekord na 100 metara, koji iznosi neverovatnih 9,58 sekundi.

VELIKA KRA\A, ZA POSAO VREDAN TRI MILIONA EVRA UZELI 16

ZA TRI GODINE OD TRGOVINE

NA INTERNETU DO @ELEZNI^KE STANICE:

Ko je podizvo|a~u Deko - timu dodelio posao?

Jedna firma iz Be{ke za tri godine je pre{la put od "trgovine na malo preko po{te i interneta" do rekonstrukcije @elezni~ke stanice u Novom Sadu, pokazuju javno dostupni podaci koje je sajt Nedeqnika proverio.

Re~ je firmi „Deko-tim“, osnovanoj u avgustu 2020. Ime ove firme spomiwe se u izve{taju o ve{ta~ewu Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu , koji je objavio Insajder pre nekoiko dana, navodi sajt Nedeqnika.

Kompanija „Deko-tim“ spomiwe se u tom izve{taju u kontekstu jedne od dve podizvo|a~ke firme „koje su morale da probleme (sa nadstre{nicom) uo~e tokom rekonstrukcije“.

„Deko-tim“, prema javno dostupnim podacima anga`ovan je kao jedan od podizvo|a~a firme „Starting“ za koju se u javnosti tvrdi da „dobija mnogobrojne dr`avne poslove“ i ima „bliske veze sa vlastima“.

Pretragom podataka u Agenciji za privredne registre (APR), ispostavi}e se da je firma Deko-tim osnovana sa delatno{}u za „nespecijalizovanu trgovinu na veliko“.

Sude}i po odlukama registratora, javno dostupnih na sajtu APR, ve} nekoliko nedeqa po osnivawu je firma po~ela da se bavi „trgovinom na malo posredstvom po{te ili preko interneta“.

Nekoliko meseci kasnije, na leto 2021. godine, u delatnosti je dodato i „prawe i hemijsko ~i{}ewe tekstilnih i krznenih proizvoda“.

Slede}e, 2022. godine (kada je rekonstrukcija @elezni~ke stanice Novi Sad ve} uveliko bila u toku) delatnost „Deko-tima“ postaje i „postavqawe podnih i zidnih obloga“.

Iz javno objavqenih finansijskih izve{taja vidi se i koliko je ova firma prihodovala za tri godine poslovawa.

Te prve, 2020. godine, iznosili su oko 1.800 evra (232.000 dinara), dok su ve} naredne uve}ani vi{e nego desetostruko. U toku 2021. godine, prihodi su iznosili oko 23.000 evra (2.737.000 dinara), dok se taj broj u 2022. godini popeo na 285.000 evra (33.393.000 dinara), navodi Nedeqnik.

Najve}i prihod, prema pisawu ovog portala, ostvarili su u 2023. kada su inkasirali oko 1,7 miliona evra (209.736.000 dinara).

Ko im je dodelio posao?

Od prvog dana, nakon pada nadstre{nice, gra|ani sumwaju da je bilo korupcije u ovom poslu {to vlast demantuje.

Gra|evinski in`ewer Danijel Da{i} za sajt Nedeqnika ka`e da je sumwa da „ovakve firme izvla~e pare u ke{u“.

Time bi se, dodaje on, moglo objasniti kako je „posao vredan tri miliona evra na kraju ko{tao 16 miliona“.

„Ovih 13 miliona treba nekako izvu}i, a to se izvla~i preko tih doo firmi“, ka`e Da{i} za Nedeqnik i dodaje da je glavno pitawe ko je „Deko-timu“ dodelio posao.

„Tri

dokumenta nam govore ko je {ta radio i ko je kriv“

Zoran \aji} o padu

nadstre{nice, ali i problemima koji nisu uneti u gra|evinske kwige

Naredba o sprovo|ewu istrage vezane za pad nadstre{nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu, kada je stradalo 15 osoba, otkrila je dosad nepoznate detaqe o radovima vr{enim na zgradi, poput toga da su zatege nadstre{nice bile u lo{em stawu, da su ~ak krpqene malterom koji je otpadao. Ipak, to nije bilo evidentirano od strane izvo|a~a i nadzora u gra|evinski dnevnik, {to su osumwi~eni bili du`ni da unose. Zoran \aji}, in`ewer geologije koji je jo{ februara nadle`ne upozoravao na stawe nadstre{nice, ka`e da u ovom slu~aju krivi~nu odgovornost direktno snose nadzor i izvo|a~.

Tako se u delu koji se odnosi na Zoricu S. M. i Du{ana J, odgovorne za gra|evinske radove, navodi da su vodili i potpisivali gra|evinski dnevnik u koji nisu unosili opis radova na fasadi na kojoj se nalazi nadstre{nica. „Nisu u gra|evinski dnevnik uneli stawe same nadstre{nice kao konstruktivnog elementa kada je vr{eno skidawe prethodnih obloga, {to sa gorwe strane, {to sa ivica, i izrade novog sloja za pad, kao i oslawawe nove obloge od kaqenog stakla sa aluminijumskom podkonstrukcijom.

Zatim u gra|evinskom dnevniku nije izvr{en upis koji obuhvata uklawawe obloge nadstre{nice i izrade novog sloja za pad, a {to je predvi|eno arhitektonskim projektom, te tako nije utvr|eno da sloj nearmiranog betona nije uklowen i dodat novi sloj za pad i hidroizolacija, kao i da postoje nedostaci na mestu spoja zatege i testeraste krovne konstrukcije u vidu otpalog maltera, betona i dr, koje okolnosti bi ukazivale na nedostatak u ovom delu konstrukcije“, navodi se u naredbi i dodaje:

„Niti su obi{li i pregledali objekat kako bi uo~ili nedosta-

tak u delu konstrukcije i potreba za detaqnijim pregledom koji zahteva daqe intervencije, kao {to je spoj zatega sa krovnim konstrukcijama koji je krpqen, usled ~ega nije ni uneto u gra|evinski dnevnik da su mesta oko zatega krpqena malterom, a koji nedostatak u delu konstrukcije se mogao uo~iti prilikom vr{ewe ovih radova“. Tako|e, osumwi~eni Marina G. i Dejan T, koji su bili nadzorni organ, nisu sprovela nadzor i utvrdili da sloj armiranog betona na nadstre{nici nije uklowen, a da je dodat novi sloj, {to je pove}alo optere}ewe ove konstrukcije. Niti su osumwi~eni uneli u izve{taje da se prilikom bojewa krovne konstrukcije, mesta oko zatega nadstre{nice krpe malterom.

In`ewer Zoran \aji}, koji je bio anga`ovan na rekonstrukciji @elezni~ke stanice u Novom Sadu, ukazuje na va`nost uno{ewa ovih podataka u gra|evinske kwige.

„Gra|evinski dnevnik ili gra|evinske kwige su kqu~ni dokumenti bez kojih ne moè ni{ta da se radi, svaka firma koja radi, upisuje u gra|evinski dnevnik {ta su sve tokom dana radili. Da ne kaèm da mora da se upi{e i da li je padala ki{a, kakvi su bili uslovi i tako daqe“, kaè za Nova.rs Zoran \aji}, koji je svojevremeno ukazivao na probleme vezane za nadstre{nicu u Novom Sadu, a po kojima nadle`ni nisu postupili.

\aji} ukazuje na va`nost gra|evinskog dnevnika.

„Gra|evinski dnevnik je formular koji mora da se vodi svaki dan i koji potpisuje nadzor. Po na{em zakonu, ukoliko se nadzor tri dana ne pojavi na gradili{tu, onda se smatra da je odobrio upis u gra|evinski

dnevnik. U gra|evinskom dnevniku izvo|a~ upisuje {ta je radio tokom dana, a na kraju radnog vremena, nadzor pi{e da li su ti radovi ura|eni kako treba, svoje primedbe, naredbe ili, ukoliko smatra da je sve u redu, isti potpi{e. To je kqu~ni dokument, gde se upisuje koliko je izvr{ilaca radilo, koja mehanizacije i sli~no. Na osnovu gra|evinskog dnevnika, odnosno na kraju svakog meseca, izvo|a~ radova na osnovu potpisanih dnevnika, izdaje list gra|evinske kwige, a to je finansijski zahtev za isplatu izvedenih radova“, isti~e na{ sagovornik.

TRI DOKUMENTA KOJA NAMA GOVORE KO JE KRIV Zoran \aji} isti~e da su tri dokumenta kqu~na.

„Tri dokumenta koja nama govore ko je ne{to radio, {ta je radio, ko je kriv, su gra|evinski dnevnik, list gra|evinske kwige i me|usobni ugovori izme|u izvo|a~a i podizvo|a~a i na kraju, u ovom slu~aju, CRIC-a (China Railway International Co. Ltd) i dr`ave“, ka`e \aji}. Upitali smo ga i za navode iz naredbe u kojima se navodi da je malter oko zatega nadstre{nice padao, da je krpqen, te da niko to nije prijavio, niti upisao u gra|evinski dnevnik.

„To zna~i da je neko od svedoka to izjavio, {to je jako dobro. Ako to nije bilo upisano, direktno krivi~nu odgovornost snosi nadzor, a naravno snosi i izvo|a~ koji nije radio kako treba.

To je ono {to sam ja tra`io jo{ februara da se neke stvaro urade ispred nadstre{nice, koje su va`ne, a nisu. ^iwenica je da nadzor nije radio svoj posao, ali krivi~nu odgovornost snosi istovremeno i nadzor i izvo|a~ radova“, isti~e stru~wak.

Nakon {to je javnost saznala da su in`ewer Zoran \aji} i kineski izvo|a~i radova, kompanije CRIC i CCCC, pre pada nadstre{nica na @ele`ni~koj stanici u Novom Sadu upozoravali da je ona o{te}ena, sada je objavqeno i da su stru~waci iz Saobra}ajnog instituta CIP uo~ili ta o{te}ewa i upozoravali na wih pre tragedije, ali na to, kao ni u slu~ajevima \aji}a i kineskih kompanija, nije bilo reakcija.

Samo dan pre tragedije, 31. oktobra, CIP, koji je radio projekat rekonstrukcije zgrade stanice, napravio je fotografiju koja otkriva da su na nadstre{nici postojala vidna o{te}ewa,prenosi Vreme.

To nije jedina foto dokumentacija koja otkriva da je problem bio i vizuelno uo~qiv ali su to, po svemu sude-

}i, svi odgovorni ignorisali, pi{e Insajder. Iz CIP-a kaù da ne mogu da komentari{u fotografiju dok traje istragu i dodaju da su se o{te}ewa videla tek nakon {to je fotografija vi{estruko uve}ana. Napomiwu da je cela zgrada fotografisana za potrebe me|unarodnog arhitektonskog konkursa, kao i da su se detaqi videli tek nakon pada nadstre{nice kada je fotografija vi{estruko uve}ana. U CIP – u kaù i da su odmah sve dostavili tuìla{tvu posle pada nadstre{nice. „O{te}ena na nadstre{nici èlezni~ke stanice u Novom Sadu uo~ena su dan pre tragedije, ali o~igledno niko nije reagovao na to, proizilazi iz nalaza ve{taka Fakulteta tehni~kih nauka (FTN) u Novom Sadu“, pi{e Insajder.

KAKO SAM BRANIO CECU (2)

Pi{e: Marko Lopu{ina

Kada su bo{wa~ki i hrvatski nacionalisti u Australiji optu`ili Svetlanu Ra`natovi} za ratne zlo~ine, tra`ili zabranu wenih {est koncerta, branio sam je pred sidnejskim sudom i odbranio

- Koncertima Svetlane Ra`natovi} u [vedskoj su prisustvovali srpski, bo{wa~ki i hrvatski doseqenici. Da su Cecine pesme himne srpskog nacionalizma, kako tvrde neki bo{wa~ki i hrvatski nacionalisti, Bo{waci i Hrvati iz [vedske sigurno ne bi prisustvovali wenim koncertima. Ali, svi nekada{wi `iteqi Jugoslavije do{li su na koncerte Svetlane Ra`natovi} ube|eni da }e u wima izazvati qubav i nostalgiju. Kako je prijatno izgledala atmosfera na koncertu Svetlane Ra`natovi} u Stokholmu opisala je ponajboqe wena obo`avateqka Zilha Mukanovi}, dakle, Bo{wakiwa, koja je na svom sajtu napisala:

„Prije ne{to vi{e od 10 sati vremena zavr{en je koncert srbijanske najve}e zvijezde Cece Ra`natovi} u {vedskoj prijestolnici. U prepunoj hali "Solna Stockholm", pred nekoliko tisu}a vatrenih fanova Ceca je zapo~ela nastup na radost svih onih koji nisu imali prilike da je vide u Malmeu prije nekoliko tjedana. Osim {to je hala bila u potpunosti puna, atmosfera je bila neopisiva. Ceca je standardno, koncert zapo~ela najve}im hitom sa novog albuma "Lepi grome moj", pojaviv{i se pred publikom u elegantnom crnom odjelu koje joj je, ~ini se postalo omiqena odjevna kombinacija u posqedwe vrijeme.

Ceca je nakon skoro tri sata odli~nog {timunga i pozitivnih vibracija uz publiku sa kojom je sve vrijeme bila i u fizi~kom kontaktu, pruàju}i im ruke i pjevaju}i zajedno sa wima, koncert zavr{ila uz nekoliko biseva i naravno, nezaobilazni hit sa posqedweg albuma "Pile". U nadi da }emo Cecu ponovo vidjeti i ~uti u [vedskoj, moèmo zakqu~iti da Ceca svim koncertima koje je do sada odràla {irom Europe, dokazuje da je definitivno srbijanska najve}a zvijezda i da ima mnogo fanova koji èqno i{~ekuju wene nastupe uìvo, a dva izuzetno uspje{na koncerta u [vedskoj kratkom vremenskom periodu to potvr|uju“ – napisala je Zilha Mukanovi} na bo{wa~kom dijalektu. - Zbog uspeha prvog koncerta u Malmeu, organizatori su naredne 2008. godine u gradskoj diskoteci priredili novi nastup Svetlana Raànatovi}, koji je, tako|e, pro{ao bez incidenata. Uostalom, da je Svetlana Ra`natovi} kao umetnica rizi~na li~nost nijedan estradni menaxer je ne bi angaòvao za odràvawe koncerata, koji bi unapred bili osu|eni na propast, a time i na poslovni gubitak – rekao sam sudijama.

Avgusta 2008. godine, g-din Adnan Munxi}, direktor „Bosna Nation Records“ je podneo zahtev za kulturnu-socijalnu australijsku vizu srpske umetnice Svetla-

ne Cece Ra`natovi} iz Beograda. U prijavi za vizu, Ceca je tra`ila da odr`i seriju od {est koncerata po Australiji za vreme tromese~nog perioda. Dvanaestog juna 2009, delegat ministra je odbio wenu prijavu za vizu, jer Svetlana Ra`natovi} „nije pro{la test karaktera postavqen u Sekciji 501 Migracionog akta 1958, po kome bi ona izazvala ulaskom u Australiju ocrwivawe i {tetu po australijsku zajednicu.

Da bih ubedio australijske delioce pravde i spasao Svetlanu Ra`natovi} kao ponosnu Srpkiwu od odmazde bo{wa~kih i hrvatskih nacionalista u mojoj Studiji opravdanosti gostovawa pop peva~ice Svetlane Cece Ra`natovi} u Australiji po~etkom 2010. godine napravio sam malu istorijsku skicu podudarnosti `ivota jugoslovenskih iseqenika u [vedskoj i Australiji. Smatrao sam da australijske sudije treba da znaju da me|u iseqenicima sa prostora biv{e SFRJ, odakle poti~u i ti Cecini tu`ioci, postoji vi{e sli~nosti, razumevawa i saradwe, nego li razlika .

- Kako je jugoslovenska emigracija u [vedskoj jako sli~na jugoslovenskim migrantima u Australiji, po svom poreklu i nacionalnom sastavu, to je vrlo lako iz pararelne analize [vedske i Australije, izvu}i zakqu~ak da pona{awe (biv{ih Jugoslovena i wihovih potomaka) Srba, Bo{waka, Albanaca i Hrvata u Skandinaviji prilikom Cecinih koncerata, moè lako da bude “reprodukovano” i na pona{awe (biv{ih Jugoslovena i wihovih potomaka) Srba, Bo{waka, Albanaca i Hrvata na Petom kontinentu. Jugosloveni su u [vedsku i u Australiju masovno stizali u tri velike seobe. Prva je bila u posle Drugog svetskog rata, kada je Nema~ka u Skandinaviju deportovala na hiqade jugoslovenskih zarobqenika, a Velika Britanija u Australiju poslala na stotine jugoslovenskih oslobo|enih zarobqenika, ali i zatvorenika. Posle wih pojavili su se politi~ki emigranti, izbeglice iz Titovog reìma, antikomunisti, pripadnici nacionalnih snaga Srba, Hrvata i Muslimana, koji su svoju slobodu potraìli u [vedskoj, od-

nosno Australiji. Prema ocenama Mata Tkal~evi}a, najva`niji talas iseqavawa u Australiju bio je onaj koji obuhvata period izme|u 1948. i 1955. ^inile su ga grupe qudi koje su do{le iz izbegli~kih logora u Nema~koj, Austriji i Italiji. Sa dozvolom vlasti u Stokholmu i Kanberi ovi politi~ki emigranti su formirali svoje nacionalne organizacije, ali i crkve. Wih je komunisti~ki re`im u SFRJ registrovao kao protivnike komunizma i nazvao „Jugoslovenska neprijateqska emigracija u Australiji”. Ipak, ~iwenice govore, da su svi ti Jugosloveni primqeni u Australiju kao radna snaga. Nakon posete australijskog ministra za imigraciju Evropi, gde se upoznao s qudskim potencijalom koji se nalazio u logorima za izbeglice, Australija formira Komisiju za pregled i prijem emigranata iz Evrope. Australija je ponudila Me|unarodnoj organizaciji za izbeglice (IRO) deset britanskih funti po osobi na ime putnih tro{kova za lica iz logora. Razlog je bio u tome {to su Australiji bili potrebni mladi radnici za obavqawe fizi~kih poslova. Mnogi prido{li Jugosloveni u Australiji su morali da prikriju godine kako bi bili primqeni na posao u ovoj zemqi. Uz to, oni koji su bili odabrani morali su da potpi{u ugovor da }e prihvatiti svaki posao koji im se bude nudio u roku od dve godine. U tom periodu Australija je uselila oko 200.000 lica ro|enih u Jugoslaviji, me|u kojima je najvi{e bilo Hrvata, Srba i Muslimana.

Svedo~io sam da se druga velika seoba Srba i Jugoslovena u Skandinaviji i u Australiju zbila se {ezdesetih godina kada je u SFRJ otvoren proces migracije srpske radne snage. Glavni doseqeni~ki udar na [vedsku iz Jugoslavije stigao je 1966. kada se sa dozvolom [ve|ana uselilo ~ak 8.000 jugoslovenskih radnika. Masovan priliv jugoslovenskih, odnosno srpskih radnika, primorao je [vedsku da 1969. godine sa SFRJ zakqu~i ugovor o regulisawu statusa imigranata.

- Tada je u [vedskoj formiran Jugoslovenski savez, sastavqen od klubova doseqenika, koji su formirani po principu zavi~aja i nacionalne pripadnosti, ali i izme{tanosti. Tako su, na primer, ~lanovi kluba „Vuk Karaxi}“ u Malmeu bili i Srbi, ali i Hrvati i Muslimani iz Jugoslavije. A Jugoslovenski savez je upravo okupqao zagovornike bratstva i jedinstva, kao i jugoslovenske ideje. U isto vreme Australija, zbog potrebe za deficiratnim stru~wacima i radnom snagom, iz SFRJ po~iwe da „uvozi“ in`iwere i majstore svih zanata. Naime, druga srpska seoba na Peti kontinent otpo~ela je s 1962. kada su na{i gastarbajteri, wih oko 10.000, stigli i u Australiju. Re~ je o ekonomskoj migraciji, u kojoj su ve}inu doseqenika ~inili nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici, mada je me|u wima bilo i onih sa sredwim, pa ~ak i visokim obrazovawem.

Po~etkom druge polovine osamdesetih godina, Australija izbija na prvo mesto po broju iseqavawa Jugoslovena u druge zemqe, ~ak ispred SAD i Kanade. Popis stanovni{tva Australije pokazuje da je 30. juna 1986. godine u toj zemqi bilo 288.500 hiqada iseqenika iz SFRJ i wihovih potomaka. Zanimqivo je ista}i da je preko polovine (150.967) ukupnog broja iseqenika naroda SFRJ u Australiji ro|eno u Jugoslaviji.

Do kraja osamdesetih u Australiji su bile jako izra`ene nacionalne patriotske organizacije nego li jugoslovenske, ali je ipak postojao Jugoslovenski odbor, koji je negovao tradiciju sloge i jugoslovenstva. Jedini nacionalisti~ki ekcesi koji su se tada de{avali bili su ispadi usta{a, kako u Australiji, tako i u [vadskoj, gde je 1971. godine ubijen jugoslovenski ambasador Vladimir Rolovi}.

Kraj u slede}em broju

Svetlana Ra`natovi} na koncertu u Pertu, 2010. godine

Svetlana Ra`natovi} pred 12.000 qudi na koncertu u Sidneju, 2010. godine

Proverili smo, posetiv{i Veliki Ustjug u Rusiji

Postojbina glavnog zimskog ~arobwaka do~ekuje goste tokom ~itave godine, ali u ovo doba izgleda posebno bajkovito. Ako ste bili dobri, ima}ete ~ak priliku da se upoznate sa Deda Mrazom.

Gde `ivi Deda Mraz? Naravno, na Severu! Ako }emo preciznije, u Velikom Ustjugu u Vologodskoj oblasti. Tu on ima dve ku}e: gradsku rezidenciju u jednoj od glavnih ulica i imawe pored sela Morozovici.

Na ovom mestu novogodi{wa atmosfera vlada tokom cele godine, ali glavno veseqe po~iwe posle 18. novembra, Deda Mrazovog ro|endana. Smatra se da toga dana na Ruskom Severu po~iwe zima. Uo~i ove Nove godine i mi smo odlu~ili da ga posetimo.

GOSTIMA KOD BAJKE

„Ovo je vreme kada imam najvi{e posla!“ – ka`e nam Deda Mraz kad u|emo u wegovu palatu. Svakog dana mu dolazi sve vi{e gostiju i on se tome veoma raduje.

Wegovo imawe je veliko: de~ji gradi}, va{ar, kova~nica, ku}e za goste. On ih sam obilazi, sve proverava.

„Volim sve zimske sportove, ali najvi{e da se sa decom sankam niz padine ~arobnih brda!“ – ka`e on.

Zaista, na wegovom imawu sve izgleda ~arobno. Dok stojite pred palatom, pored vas projuri Jemeqina pe} iz bajke „Po {tukinoj voqi“. Hteli ste izbliza da je pogledate, ali ne mo`ete je sti}i, previ{e je brza.

Na bajkovitoj {umskoj stazi sre}ete Baba Jagu koja poku{ava da napuni svoj {umski telefon posle razgovora sa Ko{~ejem. Od we saznajete da je ona zapravo Vasilisa Prekrasna, samo za~arana. A kako biste je oslobodili ~ini, treba da u|ete u wenu kolibu. Pa dobro, poverova}emo vam na re~, bako. Odnosno, Vasiliso! Na {umskoj stazi svuda su zagonetke. U dubini {ume nailazite na logorsku vatru pored koje se, kao u bajci „Dvanaest meseci“, greju Deda Mrazovi pomo}nici: Petru{ka, Gavran i Zec. Hladno je u {umi, ali tako mora biti, kako se deda ne bi istopio.

Deda Mraz, ina~e, stalno `ivi u svojoj palati. „Ujutro rano ustajem, umivam se hladnom vodom, radim gimnastiku. Svakog jutra!“ – ka`e Deda Mraz. „Za doru~ak mnogo volim ka{u. Zatim sedam u radnu sobu, pregledam pisma, do~ekujem goste, organizujem festivale i proslave.“

Palata ima 12 soba: biblioteka, opservatorija, soba sa bajkama, soba za poklone. Jer i Deda Mraz voli da dobija poklone, kako da ne! Praznik mu ~estitaju i deca, i odrasli i „kolege“ – zimski ~arobwaci iz drugih regiona.

„Do|ite nam ~e{}e! Nadam se da }e se na{e dru`ewe nastaviti!“ – `eli nam deka.

U GRADSKOJ REZIDENCIJI

Deda Mraz pose}uje i svoju gradsku ku}u – to je wegova prva rezidencija. Kako su nam objasnili wegovi pomo}nici, kada se krajem devedesetih godina posle dugih lutawa po svetu vratio u svoju postojbinu Veliki Ustjug, odlu~io je da se nastani upravo na ovom mestu. Rezidencija je sme{tena u trgova~koj ku}i s kraja XIX veka. Tu mo`ete videti wegov tron, wegove ~arobne predmete, a tako|e zaviriti u kwigu dobrih dela.

„Deda Mraz nas posmatra kroz {are od mraza na prozorima i zapisuje dobra dela“ – ka`u nam wegovi pomo}nici. „Koliko je neko delo dobro on mo`e da izmeri na vagi za dobra dela.“

Deda Mraz ima i xak bez dna sa poklonima. Pokloni u wegovom xaku gube te`inu i zato je dedi lako da ih nosi.

Do te{ko pristupa~nih mesta odlazi na skijama koje same poznaju put. Za ro|endan su mu dvanaest meseci poklonili ~etiri ~arobna {tapa – svaki simbolizuje jedno godi{we doba. Mo`ete ih videti u wegovom kabinetu.

[TA DACA TRA@E OD DEDA MRAZA? Pored gradske rezidencije nalazi se i po{ta Deda Mraza. Dosad je primio skoro 5 miliona pisama. Sva se ~uvaju na wegovom imawu, dok se u gradskom odeqewu otvaraju nova pisma. „Po~etkom oktobra dnevno je bilo 20 pisama, a bilo je i dana koda nijedno pismo nije stiglo. A sada ih ve} ima na hiqade“, ka`u na pomo}nici Deda Mraza. „Ju~e smo otvorili 2.633 pisma, a danas 1.083“.

Pisma se sortiraju prema regionima, zemqama, a tako|e po raznim kategorijama: dobra, stvarala~ka (crte`i, pesme), dru{tvena. ^esto se organizuju i nagradni konkursi. Naravno, deda se trudi da svima dogovori i ~ak pokloni ne{to.

„Ne brinite, prijateqi moji, nijedno va{e pismo ne}e ostati nepro~itano“, uverava nas Deda Mraz.

„Za mene, starca, svi su jednaki: veliki, mali, svi su isti“, ka`e ~arobwak. „Deca, naravno, tra`e savremene igra~ke, telefone, kompjutere, ali najvi{e volim kada mi napi{u: u~ini da moji baka i deka nikada ne budu bolesni, da tata uvek ima dobar posao, a da mama vi{e vremena provodi s nama kod ku}e!“

Po`elimo Deda Mrazu sre}ne praznike!

Baba Jaga

Deda Mraz je dosad primio skoro 5 miliona pisama

Deda Mraz pose}uje i svoju gradsku ku}u – to je wegova prva rezidencija

"NARODE DRAGI...":

zdravici

Elegantno obu~en u odelo, ~uveni ~ika R{um je digao ~a{u {ampawca, a onda je rekao slede}e:

"Narode dragi, neka nam ova zdravica moja uo~i zagonetnog broja 2025 bude zakletva. Zakunimo se da }e po{tovati i ~uvati majku Zemqu, koja nam ra|a hranu i vodu. Zakunimo se da }emo po{tovati i ~uvati Oca nebeskog, koji nam daruje hrabrost i slobodu. Da po{tujemo i ~uvamo sebe i svoje. I qubav da nam se ti}i i roji.

Da nam tu|ini kapu ne kroje i porod da nam se sve vi{e broji. U sre}i i miru da se borimo, da ne izneverimo svoje snove i sve {to `elimo da stvorimo ove zagonetne godine nove. Da nam sva ~eqad bude zdrava i da prag ku}ni ~uva radost. I da kom{iji `ivi krava i da caruje zagrqajnost. Zakunimo se i pretvorimo. @iveli.", rekao je Qubivoje R{umovi}.

DAVID ALBAHARI:

Optu`eni

Optu`eni je rekao da se kaje, iako je znao da to ne}e ubla`iti odluku suda.

Kaje se, me|utim, nastavio je, zbog sebe a ne zbog suda, pa stoga i izra`ava na ovaj na~in svoje kajawe, uprkos znawu da to ne}e ni u najmawoj meri uticati na sudije, te da }e oni ostati verni svojim uverewima, u skladu sa zavetom koji su dali onog dana kada su progla{eni sudijama.

Kada odu ku}i i presvuku se, prona|u omiqene papu~e i smeste se u fotequ, onda mogu da misle na drugi na~in, mo`e i suza da im zaiskri u oku, ali ne i ovde, u sudnici, ovde moje pokajawe, rekao je optu`eni, pripada samo meni i, nadam se, Margareti Vukov, zbog koje se ovde nalazim.

Potom je optu`eni rekao kako je ve} kod prvih udaraca osetio kajawe, ali je tada po~eo da se quti na sebe {to ose}a kajawe, i nastavio je jo{ `e{}e da udara, ali sa svakim udarcem raslo je i wegovo kajawe, {to je opet dovodilo do pove}awa qutwe i ja~ine udaraca, koji su, naravno, jo{ vi{e podsticali kajawe, i tako su se, rekao je, smewivali gnev i kajawe, sve dok, mo`da mu ne}e u to poverovati, kajawe nije prevagnulo.

Margareta Vukov je tada leàla na zemqi, skvr~ena u loptu, rekao je optuèni, a on ju je udarao nogama, ali kada je ~etvrti put zamahnuo, i to levom nogom, osetio je kako ga od glave do pete proìma kajawe, i noga mu je klonula, sru{io se na kolena, i po~eo da je qubi po okrvavqenom licu, ~ak je legao na zemqu pored we, obgrlio je i ponavqao da se kaje, ponovio je to bar petnaest puta, ali ona ga nije ~ula.

Stoga se nada, rekao je, da ga ona sada ~uje, i da je to sve, da nema vi{e ni{ta da ka`e, jer ve} je rekao da ovo kajawe samo wemu pripada i da zna da ni na koga ne}e uticati, pogotovo ne na sudije. Bar ne ovde, rekao je, i seo.

Iz kwige „Krava je usamqena `ivotiwa“ Davida Albaharija

„Najedem se onih kola~a, do|u mi do vrha grla, povra}am, nema Maje…“

Emir Kusturica vezu sa sada{wom suprugom otpo~eo je jo{ pre nego {to je krenuo na studije u Prag, ali daqina im nije predstavqala prepreku.

„Jednu no} na kraju prve godine studija, kroz Prag prolazi jedan sarajevski {aner koji me izvodi na ve~eru i kaè: ‘Profesore…’, oduvek su me zvali profesore jer sam voleo da pri~am, kaè: ‘Maja bi {to pre trebala da do|e do tebe ili ti do we, napadaju je svi’. A ja sam tu qubav kao ostavio, ali mi je bila na srcu. Kaèm: ‘Zna{ {ta, to je davno pro{la pri~a, nema veze, ona ima svoj ìvot, ja imam svoj.’ Zavr{i se to ve~e, ~etvrtak ujutru na tabli oglasnoj kaè: ‘Najve}i film svih vremena ‘Amarkord’ Federika Felainija }e biti prikazan sutra na projekciji po podne’, a taj {aner me podstakao na Maju, pa razmi{qam da li da idem da gledam film ili da sko~im na voz i otputujem za Sarajevo“, pri~a Kusturica, pa nastavqa:

„Tr~im na stanicu, uska~em u voz, Ma|arska, Horgo{, Zagreb, Beograd, presedam, dolazim u Sarajevo, idem pravo u kafanu gde smo mi sedeli zajedno. Sedam na onu elektri~nu pe} na struju, Borka, koja je vodila tu kafanu, kaè: ‘Profesore, nije vaqda da nisi nau~io u svetu dobre manire, ne sedi se na toj pe}i, sedi ‘vamo na tu stolicu’, kaèm: ‘Da nisi mo`da videla ili da nije Maja dolazila ovde?’ Kaè: ‘Ne znam, ~ula sam da ima neki plavu{an, sin nekog hirurga, koliko sam ~ula, ide u slasti~arnu kod Nikole Jadranka na Qubovici’ Ja brè-boqe u taksi, u slasti~arnu, najedem se onih kola~a, do|u mi do vrha grla, povra}am, nema Maje, nema tog de~ka, ~ak sam bio istrenirao kako da mu objasnim da ne sme vi{e da joj se pribliàva“, dodao je Kusturica na Samitu mladih „Otvoren svet“ na Zlatiboru.

Kako Maju nije porna{ao, opet se vratio u Prag.

„Subota uve~e, nisam video Maju. Nedeqa ujutru, Beograd, Zagreb, Horgo{, Prag i sti`em negde u ponedeqak ujutru, dolazim, na oglasnoj tabli ka`e: ‘Zbog velikog interesovawa, film

‘Amarkord’ se prikazuje jo{ jedan put’. Odem u projekcionu salu i sednem u prvi red. Po~iwe film, razmakne se zavesa, ka`e, ona neka `ena pere ve{. Provincija Rimini, jedan klo{ar vikne ‘La prima vera’ i ja zaspim. Probudim se, kolege sa klase gledaju u mene onako s podozrewem, vidi se da si balkanski divqak“, rekao je kroz osmeh Emir. Jo{ jednom se vra}ao u Sarajevo da prona|e Maju, ali bezuspe{no.

„îtava nedeqa je pro{la u ose}awu krivice. Sreda, sre}em opet {anera, kaè: ‘ûo sam se sa wenom prijateqicom. ôve~e, mora{ da do|e{, mora{ da je odvoji{, vodi je iz Sarajeva, nesta}e ti, izgubi}e{ je, ne}e{ je nikad na}i’, krenem i opet se pitam da li da gledam veliki film ili da idem u Sarajevo. Odluka. êtvrtak ve~e. Voz. Neki bugarski kupe je bio. O{ugam se. Do|em u Sarajevo, majka me namaè onim pra{kovima“, kazao je rediteq, a potom istakao da ni tad nije uspeo da prona|e Maju. Sarajlije su mu prenele da se Maja zabavqa sa sinom Bebe Selimovi}a.

„Odem ujutru u kafanu i jedan prijateq ka`e: ‘Ona ti je na Jahorini, izgleda da se zabavqa sa sinom Bebe Selimovi}a’. Uzmem od oca auto, na Jahorinu, prijateqi i ja popnemo se gore, metar i po snega, do|emo u hotel ‘Jahorina’, we nema i krene cugawe, jedna za drugom rakija ide. Oni se ponapijaju, ja ispratim ~itav put do mladosti. Nema Maje. Vratimo se u Sarajevo, a ja opet na studije. Voz. Opet nisam

video Maju, jer opet ta stvarnost koja te ludi. Dolazim u Prag, ponedeqak ujutru, opet na oglasnoj plo~i pi{e: ‘Zbog ogromnog interesovawa, film ‘Amarkord’ – jo{ jedna projekcija. I sad ja na projekciji, razmakne se ona zavesa. Prva slika `ena pere ve{, neka deca pretr~e obalom i ja zaspim. Probudim se, bruka nikad ve}a. Neki Poqak ne}e da pri~a sa mnom. ‘Kakav je to ~ovek? Pa je li mogu}e da ti negira{ najve}e dostignu}e u istoriji kinematografije?’ ]utim. Skru{en“, nastavqa rediteq.

Kusturica je na kraju uspeo da do|e do voqene, ali i da odgleda „Amarkord“.

„Dolazim na Mqet, na Mqetu nekada{wi predsednik Srbije Boris Tadi}, koji nije bio tada predsednik. Kaù mi, do{la je Maja. Bicikl, na glavni trg, Maja je tu, mi se onako pozdravimo, kafa. ]utimo, }utimo, }utimo, kao i u svim tim dobrim qubavnim pri~ama. Pita me: ‘Jesi ~uo da je Felini napravio jedan divan film? Jesi gledao ‘Amarkord’?’ Sad ja da se ne obrukam kaèm: ‘Pa, ko nije gledao ‘Amarkord’? I te iste godine u bioskopu ‘Romanija’ nas dvoje smo gledali film ‘Amarkord’ Federika Felinija i zapravo posle toga je do{lo do ven~awa. Tako je to kad se daje prednost ìvotu, a ne fikciji, jer ona uvek ~eka, a ìvot ne ~eka, u ìvotu mora ~ovek da razvija pozitivne instinkte i da deluje u odnosu na izazove“, zakqu~io je Kusturica. Emir i Maja su zajedno ve} 40 godina i imaju dvoje dece, sina Stribora i }erku Duwu.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

Emir i Maja

Blizu smo proseka za ~itavu Evropu, evo ko je na 1. mestu

Na 1.000 stanovnika u Srbiji dolazi 405 vozila, saop{tila je Srpska Asocijacija uvoznika vozila i delova.

U Srbiji je prema proceni Zavoda za statistiku u 2023. `ivelo 6.623.183 qudi. Prema podacima MUP i Zavoda za statistiku registrovano je u 2023. ta~no 2.684.804 vozila. Od toga je 2.389.105 automobila.

To zna~i da na jedno vozilo dolazi 2,46 qudi {to je vi{e dvostruko iznad svetskog proseka. Tako da na 1.000 stanovnika u Srbiji dolazi 405 vozila, saop{tila je Srpska Asocijacija uvoznika vozila i delova.

U Srbiji ima, prema posledwim podacima iz septembra ove godine 2,89 miliona zaposlenih. Od toga je oko 100.000 zaposleno u auto-industriji. Dakle, procentualno sa 3,46 odsto zaposlenih u auto-industriji od ukupnog broja radnika, Srbija je dosta iza EU.

To je i pokazateq nadle`nim dr`avnim strukturama u kom pravcu bi trebalo gledati jer je automobilska-industrija, bez obzira na trenutne probleme, jedan od najvitalnijih i najbr`e rastu}ih segmenata privrede u celim svetu.

Trenutno u svetu, na putevima na svim

ISTRA@IVAWE

"IPSOSA":

Ni o jednoj dr`avi ne postoji tako nepovoqan stav kao prema NATO-u, prema kojem negativan stav ima 74 odsto ispitanih gra|ana

Gra|ani Srbije imaju najpovoqnije mi{qewe o Rusiji, dok je najnepovoqnije mi{qewe o NATO-u, pokazuju istra`ivawa "Ipsosa" koje je ekskluzivno uradio za Jutarwi program RTS-a. Skala ocena koju je "Ipsos" koristio je petostepena, pa su se tako gra|ani opredeqivali izme|u povoqnog i nepovoqnog.

Generalni direktor "Ipsosa" Predrag Kur~ubi} predstavio je i rezultat istra`ivawa u kojem je mi{qewe gra|ana, osim prema Rusiji, povoqno i prema Kini i Ma|arskoj. Vi{e pozitivnih poena imaju Austrija i Italija.

Sa druge strane skale, osim o NATO-u, gra|ani nepovoqno mi{qewe imaju i o Velikoj Britaniji, Sjediwenim Dr`avama, Francuskoj, Evropskoj uniji i Nema~koj.

"Sigurno postoji odre|ena doza emocija, ali verovatno postoji i neka vrsta percepcije koja se zasniva na informacijama koje gra|ani dobijaju putem medija, dru{tvenih mre`a. U igri su malo i istorijski odnosi. Rusija i Kina su najpovoqnije ocewene ve} du`e vreme", obja{wava Kur~ubi}.

Ipak, ni o jednoj dr`avi ne postoji tako nepovoqan stav kao prema NATO-u – 74 odsto ispitanih gra|ana.

"Uglavnom je nepromewiv odnos prema ovoj organizaciji. Pro-

kontinentima ima po najnovijim podacima oko 1.475.000.000 vozila. Procena je da na Zemqi ima oko 8,1 milijardi stanovnika, dakle na 5,4 stanovnika planete dolazi jedno vozilo.

Najvi{e vozila gledaju}i po kontinentima ima u Aziji (i Okeaniji) ~ak 543 miliona. Na drugom mestu je Evropa koja trenutno ima oko 413 miliona vozila.

Na tre}em mestu je Severna Amerika sa

359 miliona. Ju`na Amerika ima 84, Bliski Istok 50 miliona, a Afrika 26 miliona. Zanimqiv je i podatak da na Antartiku ima 60 vozila.

Na 1.000 stanovnika najvi{e je vozila u Severnoj Americi – 710. U Evropi 1.000 stanovnika ima 520 vozila. Ju`na Amerika 210, Bliski Istok 190, Azija 140, Afrika 58.

Ne ra~unaju}i malene (po teritoriji

cenat povoqnih ocena je retko kad bio dvocifren", obja{wava Kur~ubi}.

Od 2008. godine naklonost je u posledwih 16 godina porasla prema Rusiji i Kini. "Trendovi rasta krivuqe se prepoznaju u doga|ajima koji uti~u na javno mwewe. Kada vidite crvenu liniju koja ozna~ava broj povoqnih ocena prema Rusiji, svaki od ovih vrhunaca predstavqa neki zna~ajan bilateralni doga|aj izme|u dve zemqe. Bilo da su to posete Putina ili Medvedeva ili da je to vojna parada", obja{wava generalni direktor "Ipsosa".

On navodi da "zelena o{trica" na skali pokazuje rast tokom isporuke vakcina za vreme kovida. U isto vreme, kada je Kina isporu~ila vakcinu 'sinofarm', mi{qewe o EU i zemqama Zapada je palo.

Pozitivan trend rasta prema EU se pokazuje od januara 2023. godine.

"Tokom 2022. godine pretpostavka je da su srpski gra|ani bili nezadovoqni zbog de{avawa povodom rata u Ukrajini", obja{wava Kur~ubi} posledwe trendove.

Da gra|ani ove nedeqe moraju

da se izjasne o ~lanstvu u Evropskoj uniji – za ulazak u EU bi bilo 45 odsto gra|ana, a protiv ulaska 30 odsto.

"Uvek imamo vi{e qudi koji bi glasali za ulazak u EU nego onih koji imaju povoqno mi{qewe o EU. To govori da qudi imaju neki racionalan pristup i vide benefite odlaska u Evropsku uniju", obja{wava Kur~ubi}. Broj neodlu~nih, odnosno onih koji odbijaju da se izjasne ili je neodlu~no ~ini 12 odsto. Krivuqa podr{ke za ~lanstvo u Evropskoj uniji pokazuje konstantan pad, uz mawe skokove podr{ke.

Izrazito negativan stav prema EU bio je kada je po~eo rat u Ukrajini.

"To je jedini trenutak od 2008. godine kada je bio ve}i broj gra|ana koji bi na potencijalnom referendumu glasali protiv ulaska u EU", rekao je generalni direktor "Ipsosa".

Sada{wi pokazateqi su da obe krivuqe bele`e pad.

"^ini se da podr{ka dugoro~no gledano ima potencijal rasta. Oscilacije su brojne i zavise od mnogih doga|aja koji se de{avaju u Briselu", obja{wava Kur~ubi}.

i broju stanovnika) San Marino i Andoru gde ima vi{e registrovanih automobila od qudi, najvi{e vozila na 1.000 stanovnika ima u Novom Zelandu – 861. SAD je tik iza na ovoj listi, sa 890 vozila na 1.000 stanovnika. Slede Estonija sa 821, Kipar 785, Luksemburg 784, Australija 772, Kanada 770, Italija 757, Island 720, Poqska 609.

Najmawe vozila na 1.000 stanovnika ima Kongo. Svega ~etiri. Pakistan ima 20, Vijetnam 25, Kenija 30, Gana 40, Nigerija 50 vozila na 1.000 stanovnika.

Prema podacima OICA u svetu 36 dr`ava je u 2023. proizvodilo na svojoj teritoriji automobile. Ukupno je proizvedeno 93.546.599 vozila. Od toga je 67.133.579 automobila.

Najve}i proizvo|a~ je Kina (rast u 2023. je 12 odsto) sa 30.160.966 vozila (26.123.577 automobila). SAD su druge po ovom parametru sa 10.611.555 vozila, Japan je tre}i sa 8.977.444 vozila. Ju`na Koreja je proizvela 4.243.597 vozila. Nema~ka nije dostavila podatke OICA o ukupno proizvedenom broju vozila ve} samo broj proizvedenih automobila – 4.109.371. Meksiko je sve bli`i vrhu sa 4.002.000 vozila.

PAPRENO SKUPO SAHRAWIVAWE

U BEOGRADU: Novi cenovnici uve}ani za ~ak 60 odsto po~eli da se primewuju od 16. decembra

Pogrebne usluge u Beogradu ve} su poskupele i novi cenovnici uve}ani za ~ak 60 odsto, uveliko se primewuju od ponedeqka 16. decembra

Iako se, dodu{e nezvani~no, poskupqewe pogrebnih usluga u Beogradu najavqivalo za po~etak idu}e godine, na sajtu Javno komunalnog preduze}a Pogrebne usluge Beograd, novi cenovnik osvanuo je i primewuje se od 16. decembra, pi{e N1.

U Re{ewu o davawu saglasnosti gradona~elnika Grada Beograda na Cenovnik osnovnih usluga ovog preduze}a, od 28. novembra 2024, navodi se da se novi cenovnik primewuje dan posle objave u Slu`benom listu Beograda. Na sajtu Slu`benog lista, me|utim, ovo re{ewe – jo{ nije objavqeno.

Kako se vidi sa sajta, posledwi broj Slu`benog lista je od 3. decembra 2024 – i u wemu nema saglasnosti na novi cenovnik Pogrebnih usluga.

„Izmene cenovnika osnovnih i ostalih usluga JKP Pogrebne usluge Beograd stupaju na snagu 16. decembra 2024. godine. A`urirani cenovnici se mogu na}i na po~etnoj stranici zvani~ne internet prezentacije preduze}a“, stoji na sajtu JKP „Pogrebne usluge“ Beograd.

Poskupele su i osnovne, i takozvane ostale usluge koje pru`a ovo preduze}e – sve za 60 odsto.

KAMPUS POSTAO KUHIWA: Poqoprivrednici spremili 1.200 porcija gula{a za

studente u blokadi u Novom Sadu!

U Univerzitetskom kampusu u Novom Sadu poqoprivrednici su spremili gula{za studente koji u~estvuju u blokadi fakulteta.

Kako je ranije najavqeno planirano je kuvawe 1.200 porcija za studente koji blokiraju Univerzitet.

Poqoprivrednici ka`u da su akciju organizovali kao vid pomo}i i podr{ke studentima, nakon su, kako su rekli, dobili poziv iz Bezbednosno informativne agencije (BIA), gde je zapre}eno da }e im traktori biti zaustavqeni i oduzeti ukoliko se wima upute na Univerzitet.

Du{an Kr~mar poqoprivrednik iz ^elareva zaustavqen kod Veternika, kada je poku{ao da traktorom do|e u Novi Sad. Kako je potvrdio za agenciju Beta, on je krenuo u Novi Sad kako bi u~estvovao u akciji kuvawe gula{a za studente.

OGROMNO PRIZNAWE ZA SRBIJU:

Dva na{a restorana dobila ~uvenu Mi{lenovu zvezdicu!

Svetski poznati, presti`ni gastronomski vodi~ „Mi{len“ (Michelin), ~etvrtu godinu zaredom objavio je listu beogradskih restorana za 2025, a velika je ~ast {to je Srbija prvi put dobila ~ak dva restorana sa Mi{lenovom zvezdicom, stoji u saop{tewu Turisti~ke organizacije Srbije.

Beograd i Srbija zvani~no su dospeli na listu najpresti`nijih destinacija kada je re~ o gastronomiji – dva na{a restorana – „Langouste“ i „Fleur de Sel“ dobila su ~uvene Mi{lenove zvezdice, sinonim za vrhunski kvalitet, saop{tio je danas ovaj svetski poznati vodi~.

Mi{lenov vodi~, naime, ~etvrtu godinu zaredom, objavio je listu restorana u Srbiji koji }e na svom ulazu nositi presti`ne zvezdice, ali i prepoznatqive crvene table, ~ime gastronomska ponuda na{eg glavnog grada dobija priznawe za svoj kvalitet i raznolikost.

Pored ~uvene zvezdice koja je pripala restoranima „Langouste“ i „Fleur de Sel“, Mi{lenov izbor za svoje izdawe u 2025. godini porastao je na jo{ 25 restorana iz Beograda koji su dobili preporuke.

Restorani „Iva New Balkan Cui-

PLANINE U SRBIJI PUNE ZA PRAZNIKE:

Aran`mani od nekoliko stotina do nekoliko hiqada evra

Novogodi{wi praznici, kada mnogi ne rade, a deca ne idu u {kolu, idealni su za putovawa i odmor. Odlazak na planinu jedna je od mogu}ih destinacija, a i ove godine mnoge obiluju bogatom ponudom za najlu|u no}. Direktor Nacionalne asocijacije turisti~kih agencija Juta (YUTA) Aleksandar Seni~i} ka`e da }e planine ove godine biti pune tokom celog |a~kog raspusta.

Seni~i} navodi da je ove godine interesovawe za odmor na planinama veliko, posebno u periodu od 20. decembra, pa sve do 20. januara.

„Pre svega mislim na ove skija{ke, dakle Kopaonik, Stara planina, naravno i Zlatibor spada u to, iako je to vi{e porodi~na destinacija. Imamo tu i Div~ibare, i Taru, i Zlatar, koji je jako popularan posledwih godina. Od nekog 20 i nekog decembra, pa sve do 20. januara, kad traje |a~ki raspust, planine }e biti pune. Velikog interesovawa ima i za do~ek Nove godine“, kaè Seni~i}. Na Kopaoniku }e nastupati neke od najpopularnijih izvo|a~a narodne muzike. U novogodi{woj no}i i 1. januara kada se organizuje repriza, na Kopaoniku gosti }e uglavnom mo}i da uìvaju u nastupima muzi~ara uìvo, od mawih bendova do imena poznatih {iroj javnosti poput Seke

sine“ i „Istok“ i daqe nose veoma zna~ajnu oznaku Bib Gourmand, koja je dobila ime po zvani~noj maskoti Mi{lena po imenu Bibendum, ina~e, zaslu`uju restorani vrhunskog gastronomskog kvaliteta sa odli~nom hranom po pristupa~nim cenama. U kategoriji preporu~enih restorana i daqe su oni iz pro{le i pretpro{le godine – Salon 1905, Gu{ti mora, JaM, Enso, Homa, Magellan, The Square, Legat 1903, Ebisu, Comunale Cafe e Cucina, Mezestoran Dvori{te, Langouste, Bela Reka, Metropolitan Grill u hotelu Hyatt Regency, Skylounge u hotelu Hilton i Twenty Two u hotelu Metropol Palas, Pinot, L’adresse, Na ]o{ku

i Klub kwi`evnika dok im se ove godine pridru`io i GiG. „Ovo je veliki dan za srpski turizam. Mi{lenove zvezdice, kojima sada mogu da se pohvale i na{i restorani, potvrda su na{eg kontinuiranog rada u oblasti gastronomije, ali i turizma u celini, kao i kvaliteta ugostiteqske scene, po ~emu nimalo ne zaostajemo za svetskim gastronomskim destinacijama. Ovakva pozicija Srbije na me|unarodnoj gastronomskoj mapi od izuzetnog je zna~aja za daqe pozicionirawe na{e zemqe kao sve presti`nije i atraktivnije turisti~ke destinacije“, istakla je Marija Labovi}, direktorka Turisti~ke organizacije Srbije.

po osobi

Aleksi}, Svetlane Cece Ra`natovi}, Stevana An|elkovi}a… Brojni hoteli na Zlatiboru tako|e u ponudi, uz novogodi{we aran`mane, imaju i proslave do~eka 2025, koja uglavnom ukqu~uje ve~eru i muziku u`ivo. Goste }e u zavisnosti od izbora hotela zabavqati Jelena Kostov i Branislav Moji}evi}, bend Blackberries, Akustik Bend, tambura{i, De fakto duo… Na Zlatiboru }e na Kraqevom trgu biti uprili~en i program na otvorenom. Predvi|en je koncert Pe|e Jovanovi}a, koji po~iwe u 21 ~as, dok }e, ta~no u pono}, biti prire|en vatromet, uz koncert truba~kog orkestra Dejana Jev|i}a. Reprizu do~eka, 1. januara, obele`i}e nastup Vlade Georgieva, tako|e od 21 ~as. Kada su u pitawu cene novogodi{wih paketa, Seni~i} isti~e

da su one formirane u zavisnosti od programa koji se organizuje u hotelima na planinama, pre svega od izvo|a~a.

„Paketi za Novu godinu naj~e{}e kre}u od 30. decembra i zavr{avaju se sa 2. januarom ujutru, tri no}ewa ili ~etiri dana. Kada su u pitawu cene, dosta je te{ko napraviti neki prosek, ali moèmo da kaèmo od neke najniè cene po osobi u hotelima su otprilike oko 170-180 evra po osobi, pa navi{e. Sad to na vi{e moè da ide i do 2.000 evra. Sve zavisi da li pri~amo o hotelima sa 5 zvezdica, gde dolaze neki poznati izvo|a~i i to ima sve svoju cenu ili je limitiran broj qudi koji mogu da borave i onda to ima neku dosta visoku cenu kada je re~ o Novoj godini, o samom do~eku i o reprizi Nove godine“, obja{wava Seni~i}.

PASO[KA KONTROLA ZA 12 SEKUNDI: Pu{tene u rad elektronske kapije na beogradskom aerodromu

Na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ pu{ten je u rad sistema elektronskih kapija (E-gate). Re~ je o sistemu kojim }e se vreme potrebno za paso{ku kontrolu skratiti na najvi{e 12 do 15 sekundi, izjavio je ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}.

„Ovo je jedan veoma zna~ajan dan i za Ministarstvo unutra{wih poslova i za aerodrom, ali rekao bih i za celu Srbiju i gra|ane Srbije, zato {to se danas prakti~no pu{ta u rad sistem i-gejtova, odnosno automatskog prolaza putem ~ita~a biometrijskih podataka, tako da se time na{a zemqa svrstava u red najrazvijenijih u tehnolo{kom smislu zemaqa i aerodroma“, rekao je Da~i}.

Da~i} je objasnio da }e se pu{tawem u rad elektronskih kapija skratiti vreme koje je putnicima potrebno za paso{ku kontrolu.

„U ovom trenutku, ~itav taj proces pokazivawa paso{a i prolaska bi trajao u proseku 12 sekundi. Kada to uporedite sa dosada{wim stalnim primedbama da to dugo traje, nadam se da }e to biti od velike koristi za gra|ane“, naglasio je ministar i objasnio da }e ovaj sistem zasad mo}i da koriste samo punoletni dràvqani Srbije koji dràvnu granicu prelaze sa paso{em, „sa tendencijom da u narednom periodu vaì i za paso{e stranih dràva“.

Kako je objasnio, putnik sve sam radi, stavqa biometrijski paso{, u~itava se da li je paso{ u redu, a na drugim vratima o~itava se da li ima nekih problema sa prolaskom ili ne, {to sve traje od 12 do 15 sekundi.

„Ovo je jo{ jedan pokazateq modernizacije u radu sa gra|anima, dokle smo stigli u razvoju elektronske uprave i pru`awa elektronskih usluga gra|anima u svakom segmentu, a u ovom slu~aju u paso{koj kontroli na na{em aerodromu“, zakqu~io je Da~i}.

BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (2)

u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. u Ko ga je podràvao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov ìvot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom? Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}

PAVELI] UNOSI OGROMNO BOGATSTVO U ARGENTINU:

1805. - Francuska i Austrija potpisale su u Po`unu (Bratislava) mirovni ugovor, posle Napoleonove pobede u bici kod Austerlica, kojim je Francuska dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i u~vrstila svoju poziciju u Evropi. Odredbe sporazuma poni{tene su 1814. na Be~kom kongresu.

Odlu~ila sam se da napi{em i produbim otvorenu ranu koju mnogi radije ignori{u, ranu politike genocida Ante Paveli}a nad srpskim narodom i mawinama poput Jevreja, Roma i onih koji se nisu slagali sa sadisti~kom politikom i istrebqewem u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.

Uverena sam da narod ne moè napredovati ako nije iskren i pomiren sa svojom pro{lo{}u i evo jednog dela istorije koju mnogi ignori{u i decenijama pre}utkuju, a koji je va`no preispitati. Iz politi~kih razloga krilo se ono {to se de{avalo u NDH, od 1941. do 1945. godine, da je bilo potrebno da se jame u koje su usta{e gurale Srbe, zacementiraju sa mrtvima u wima, nakon {to su prona|ene. Nije im obezbe|en ni pristojan grob. Tek po~etkom 1991. godine, pedeset godina nakon ubistava, mnogi od tih bunara su otvoreni a qudski ostaci su izva|eni da bi bili dostojanstveno sahraweni. Imala sam prilike da vidim nekoliko ovakvih jama u Hercegovini krajem 2023. godine, kao {to je jama Jagodwa~a u Ro`nom Dolu, gde su usta{e za vreme NDH mu~ile, pobile i 223 Srba iz Popovog poqa i okoline bacile u te jame. Posetila sam i Kori}ku jamu, gde su 4. i 5. juna 1941. godine usta{e bacile 134 qudi srpske nacionalnosti. U tim trenucima mogla sam da izmerim koli~inu uàsa koji su doìveli: ba~eni u jame odmah bi umirali ili patili u agoniji, okruèni le{evima kom{ija, prijateqa, sopstvene rodbine, bra}e, dece, roditeqa, trudnica, baka i deka i, u mnogim slu~ajevima, male dece. Jame su bile samo jedna od tehnika i na~ina kojima su usta{e ubijale Srbe. Otkrivam neke od tih doga|aja, da mogu da stavim u kontekst, crno na belo, pojavqivawe Blagoja Jovovi}a, ~oveka ro|enog krajem 1922. godine u Kosi}u, crnogorskom selu, koji je tokom rata video stradawe mnogih svojih ro|aka, iako niko od wih nije stradao od usta{ke ruke; {to dodatno uveli~ava

Jovovi} sa prijateqima u Rimu, 25. avgusta 1946.

lik ovog srpskog heroja HH veka, jer pokazuje da wegovi postupci nisu bili motivisani osvetom, niti interesima slave ili li~ne dobiti, {to pokazuje pedesetogodi{we }utawe... Atentatom koji je po~inio 9. aprila 1957, zajedno sa Milom Krivokapi}em, na Antu Paveli}a, prekinut je `ivot usta{kog poglavara, od dva metka od ~ega je preminuo 1959. godine. Jovovi} je vrh ledenog brega jednog istorijskog perioda, od po~etka Drugog svetskog rata, do dolaska ratnih zlo~inaca, nacista i usta{a u Latinsku Ameriku razli~itim putevima koje su osmislili zlokobni qudi poput Krunoslava Draganovi}a i Vatikana.

BLAGOJE Jovovi} je, kao Srbin iz Crne Gore, morao da se bori i brani svoju zemqu i granice od nacisti~kih i fa{isti~kih nasrtaja, sve do pred kraj Drugog svetskog rata, prvo kao vojnik u kraqevskoj vojsci, zatim kao deo me{ovitih snaga, komunista i ~etnika, i kona~no, u sastavu ~etni~kih snaga. Septembra 1947. odlazi iz |enovske luke u Argentinu, tra`e}i budu}nost, siguran da se, dok je Tito na vlasti, ne}e vratiti u svoju zemqu. Ono {to u to vreme nije znao je da }e on biti deo istorije. Dok je bio

u Italiji 1947. planirao je da izvr{i atentat na Paveli}a, po{to je dobio informaciju da se krije negde u Vatikanu. Me|utim, nije uspeo da sprovede plan. Nikad nije ni slutio da }e mu sudbina, kada se ukrcao na brod "Santa Fe" koji je i{ao za Buenos Ajres, pru`iti novu priliku da ga prona|e u Argentini, nekoliko kilometara od mesta gde }e se nastaniti.

Niti je znao, dugi niz godina, da je poglavnik stigao u Argentinu 1948, godinu dana posle wega. Kada mu se pru`ila nova prilika, nije je protra}io. Krenuo je za Paveli}em i ruka mu nije zadrhtala kad je ispalio dva metka u telo hrvatskog firera i dovela ga do agonije, sve dok nije u tajnosti preminuo, uz Frankovu za{titu i Crkve, u Madridu. Blagoje Jovovi} se pojavquje kao heroj u jednom istorijskom posleratnom periodu, u kom su se u svetu odvijale velike razmene na poqu kulture. Mnogi su emigrirali iz svojih zemaqa u potrazi za boqom budu}no{}u. Drugi su be`ali od pravde zbog zlo~ina koje su po~inili. To je slu~aj sa nacisti~kim i usta{kim vo|ama koji su nakon rata stigli u Argentinu.

VA@NO je, tako|e, razmisliti o tome iz kojih razloga vlada mar{ala Tita nije

SAU^ESNICI IZ VATIKANA

U svoj ovoj igri strategije i sau~esni{tva, Vatikan i dominantna uloga koju je imao u prikrivawu ubica i ratnih zlo~inaca ne mogu se ostaviti po strani. Da bismo razumeli kako je mogu}e da je Paveli} imao toliku podr{ku u vr{ewu genocida u NDH, kao i u etni~kom ~i{}ewu i verskom pro~i{}ewu koje je smislio, moramo razumeti kqu~nu ulogu koju je imala crkva, kao sau~esnik i po~initeq u ovim masakrima. Zanimqivo je posmatrati, kao ideju, kako je Pije XII do~ekao poglavnika i wegove usta{e u Vatikanu kada je formirana wegova marionetska dr`ava.

preduzela nikakvu odlu~nu akciju da ga uhvati. Va`no je napomenuti da ne samo da je Peron izabrao jednog po~inioca genocida, da ga podr`i u wegovoj strukturi kontrole i represije nad gra|anima, ve} i da su nekoliko diktatora u Latinskoj Americi, poput Pino~ea u ^ileu i Alfreda Stresnera u Paragvaju tako|e u te svrhe koristili ratne zlo~ince.

Te{ko je razumeti pitawe za{to je Peron igrao tako podlu ulogu u svojoj dr`avnoj politici. Paveli} i wegove usta{e su u kolonama automobila napustili Zagreb, natovareni nebrojenim ukradenim bogatstvom. Pored toga {to je Peron svoju dr`avu fa{isti~ki ustrojio, po{to ga je Musolinijev fa{izam fascinirao jo{ otkad je putovao Italijom pre po~etka rata, kao i Nema~kom tokom rata, Peron je bio jo{ vi{e zapawen brojnim bogatstvom koje su nacisti i usta{e na razli~ite na~ine unosile u Argentinu. Taj posao prenosa kapitala odvijao se jo{ pre zavr{etka rata, iz dana u dan. Peron se oslawao na dve li~nosti iz argentinske katoli~ke crkve za siguran transfer ratnih zlo~inaca u zemqu: jedan je bio Antonio Ka|ano, koji je bio biskup grada Rosarija, i koji je krajem 1945. imenovan kardinalom, poslat u Italiju i koga Peron imenovao za predstavnika svoje vlade pred Svetom stolicom, {to je zna~ilo da je on svoj plan za prebacivawe i odabir zlo~inaca predstavio u Rimu papskoj komisiji za pomo}.

Druga li~nost na koju se oslawao je bio Santjago Kopelo, kardinal u Buenos Ajresu, koji je 1947. imenovan za predstavnika argentinske vlade pred Vatikanom. [to se ti~e usta{a, Dominik Mandi} se pobrinuo da se novac sakrije, da ga raspodeli i da pristupa bogatstvu koje je Paveli} poneo iz Zagreba u vidu ogromnog nakita i novca.

l U slede}em broju:

Stepinac je znao za zlo~ine, a Seneka je govorio, "Onaj ko ne prijavi zlo~in, podr`ava ga"

1890. - Umro je nema~ki arheolog Hajnrih [liman, koji je 1868. otkrio Troju, koriste}i se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Tirint, utro{iv{i na arheolo{ka iskopavawa ceo imetak ste~en u mladosti trgovinom.

1893. - Ro|en je kineski dr`avnik Mao Cedung, jedan od osniva~a Komunisti~ke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti 1976. bio wen neprikosnoveni lider. Wegove misli i ideje objavqene su u ~uvenoj "Crvenoj kwi`ici".

1898. - Pjer i Marija Kiri otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum.

1943. - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila "[arnhorst", posledwi veliki nema~ki bojni brod.

1968. - U Saveznoj narodnoj skup{tini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se {iri autonomija pokrajina i one dobijaju status sli~an republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, ~ime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvr{noj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.

1975. - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoqev-144" je postao prvi supersoni~ni avion u svetu u redovnom saobra}aju.

1989. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom na ~elu, dan posle pogubqewa Nikolae ^au{eskua.

1990. - Skup{tina Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasa~a izjasnilo za nezavisnu slovena~ku dr`avu.

2003. - U zemqotresu ja~ine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50.000 qudi.

2004. - U naletu plimnog talasa cunamija izazvanog zemqotresom ja~ine devet stepeni Rihterove skale, nedaleko od indone`anskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300.000 qudi u zemqama regiona: Malezija, Indija, Banglade{, [ri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sej{eli, Mjanmar, Kenija i Madagaskar.

2012. - Kina je pustila u saobra}aj najdu`u liniju superbrze pruge u svetu od Pekinga do Guangxoua na jugu zemqe, koju voz pre|e za oko osam sati. Linija je duga 2.298 kilometara, ima 35 stanica, a prose~na brzina voza je 300 kilometara na sat.

2014. - Od ebole umrlo je 7.693 stanovnika od 19.695 incifiranih u tri zemqe zapadne Afrike.

Blagoje

OSTAVIO SRBIJU NA TRI MORA:

10 ~iwenica o caru Du{anu Silnom!

Tokom vladavine Stefana Du{ana Nemawi}a srpska dr`ava je bila najve}a i najcewenija u svojoj istoriji. Povodom godi{wice wegove smrti, podse}amo vas na ~iwenice iz `ivota najve}eg srpskog vladara koje bi svako od nas trebalo da zna

Junak, vojskovo|a i zakonodavac, Stefan Du{an Nemawi} preminuo je 20. decembra 1355. godine. Jedni smatraju da je bio osvaja~, drugi da je oslobodilac. Istori~ari tvrde da su Srbi na Balkanu prisutni hiqadama godina pre osnivawa Rimskog carstva, te da je Du{an zapravo osloba|ao srpske teritorije od romejskog okupatora, dok drugi tvrde suprotno i ovog Nemawi}a svrstavaju u red osvaja~a. Jedno je sigurno: u istoriji }e ostati zapisano da je u prvoj polovini 14. veka `iveo najve}i srpski vladar i da je bio na prestolu (1331 - 1355) u vreme najve}ih evropskih vladara - Jovana Luksembur{kog, Karla Velikog, Jovana V Paleologa…

Du{an Silni preminuo je 20. decembra 1355. godine, jo{ uvek mlad i u punoj snazi, kada se spremao na pohod za osvajawe Carigrada. Uzrok smrti nikada nije utvr|en ali se govorilo o trovawu, mo`danom udaru i ~ak epilepsiji. U wegovu ve~nu slavu mi smo izdvojili samo neke od ~iwenica koje bi svaki Srbin trebalo da zna o kontroverznom vladaru iz dinastije Nemawi}.

PROTERAN U CARIGRAD KAO DE^AK

Stefan Du{an Nemawi} je na svet do{ao oko 1308. kao drugoro|eni sin Stefana De~anskog, sina kraqa Milutina. Nakon {to je Stefan bio pora`en u sukobu sa svojim ocem, Milutin je 1314. naredio da se on oslepi i po{aqe u izgnanstvo u Carigrad.

UPRAVQAO ZETOM SA 14

Po povratku u Srbiju Du{an je prakti~no bio talac na dvoru svog dede. Nakon smrti kraqa Milutina i krunisawa oca Stefana Uro{a III (6. januara 1322.) Du{an je sa samo 14 godina dobio na upravqawe oblast Zete i bio je progla{en za kraqevi}a.

ISTAKAO SE U BICI

KOD VELBU@DA

Jo{ kao mladi kraq komandovao je jednim delom vojske u glavnom napadu u bici kod Velbu`da (1330), u kojoj se Srbija iz-

borila za vode}u ulogu na Balkanu. Odnosi izme|u starog i mladog kraqa su se pogor{ali januara 1331. Vlastela okupqena oko Du{ana neprestano ga je nagovarala da se pobuni protiv oca i da uzme vlast.

PREUZEO VLAST POSLE

SUKOBA SA OCEM

Sam Stefan je na skoro identi~nom mestu ratovao sa svojim ocem, kraqem Milutinom, iz istih razloga kao i on sada sa svojim sinom samo u zamewenim ulogama.

Du{an je napao Stefanov dvor avgusta 1331. dok je ovaj bio u lovu kod tvr|ave Peterco sa nekoliko slugu. Stefan na kowu be`i sa ne{to malo svoje vlastele, zaboraviv{i ~ak i na kraqicu i decu, a Du{anova potera ga bez otpora uhvati u tvr|avi Petri~ i zato~i zajedno sa celom porodicom u tvr|avi Zve~an.

LEGENDA O PROKLETSTVU

Neposredno nakon Du{anovog krunisawa Stefan De~anski je umro 11. novembra 1331. godine i sahrawen je u svojoj zadu`bini manastiru Visoki De~ani. Po Danilovom u~eniku umro je prirodnom smr}u dok drugi izvori tvrde da je Du{an popustio pred navaqivawem mo}ne vlastele i odobrio, ako ve} i nije naredio, da se Stefan pogubi.

Za smrt Stefana De~anskog vezana je i legenda o prokletstvu Du{anovih kasnijih potomaka, a kasnije i cele srpske dr`ave. Naime Stefan je, kada su do{li qudi da ga ubiju, prokleo sina i wegove potomke. Prokletstvo se nije ispunilo na sinu, ali palo je na unuka Uro{a, koji je izgubio carstvo. Ova legenda je trajala mnogo vekova, a svi su se tog prokletstva setili onda kada je knez Lazar sa svojim ratnicima pao na Kosovu, a Srbija pala pod Turke.

UZDIGAO SRPSKO KRAQEVSTVO

U CARSTVO

Uvidev{i da je Vizantijsko carstvo oslabilo, Du{an odlu~uje da na ru{evinama Vizantije podigne imperiju jednog mladog naroda punog snage.

Nakon svih osvajawa Stefan Du{an je odlu~io da se proglasi za cara. Sklopio je dogovor sa Svetom Gorom, koja je vizantijskog cara oduvek smatrala za svog jedinog i legitimnog vladara. Kraq Stefan Du{an se proglasio za cara oko Bo`i}a (25.12. 1345.) u gradu Seru. Prema ustaqenim obi~ajima carigradski patrijarh je krunisao careve na Istoku, a papa careve na Zapadu. Po{to se nije mogao nadati da }e ga iko od ove dvojice krunisati, srpska arhiepiskopija je uzdignuta na rang patrijar{ije. Arhiepiskop Joanikije je postao prvi srpski patrijarh.

Stefan Du{an je krunisan za cara Srba i Grka, Bugara i Arbanasa na Uskrs (16. 4. 1346.) u tvr|avi Kale u Skopqu. Krunisawe su obavili srpski patrijarh Joanikije i bugarski trnovski patrijarh Simeon, uz saslu`ewe arhiepiskopa autokefalne Ohridske arhiepiskopije koja je nakada bila patrijar{ija, kao i svih igumana manastira Svete Gore.

NISU MU SVI

PRIZNAVALI TITULU

Vaseqenski patrijarh Kalist bacio je anatemu na srpskog cara, patrijarha i arhijereje i na taj na~in ih iskqu~io iz

pravoslavnog sveta. Jovan Kantakuzin je priznao Du{anovu carsku titulu, ali je ona bila ograni~ena samo na Srbiju i to je bilo najve}e priznawe koje je vizantijski car mogao da da. Du{anovu carsku titulu priznali su i svetogorski kalu|eri, ali uz uslov da u svojim molitvama na prvom mestu pomiwu vizantijskog, pa tek onda srpskog cara. Dubrov~ani i bosanski dostojanstvenici su u pismima upu}enim u Srbiju Du{ana oslovqavali kao cara, me|utim ne i u pismima upu}enim u Ugarsku. Ugarska nije priznavala promenu u tituli i Du{anu se obra}ala kao kraqu Ra{ke. Isto je ~inio i papa. Mleta~ka republika se Du{anu i Uro{u obra}ala kao carevima, ali i kao kraqevima pri ~emu je u drugom slu~aju dodavan epitet Raxie et Grecorum (Ra{ke i Gr~ke).

DONEO SUROVI ZAKONIK

Jedno od obele`ja Du{anove vladavine bila je i obimna zakonodavna delatnost. Izdat je veliki broj poveqa. Prvi deo Zakonika progla{en je maja 1349. u Skopqu i sastoji se od 155 ~lanova. Drugi deo donet je 1354. i sastoji se od 66 ~lanova. Sastavqa~i nisu poznati, a verovatno su poticali iz kruga dvorana ~ija je slu`ba bila povezana sa sudstvom. Sadràj Zakonika nastoji da obuhvati gotovo sve oblasti ìvota, ali je pojedinim oblastima posve}ena razli~ita pa`wa. Srbija je iza sebe imala dugu pravnu tradiciju, pa su neke oblasti bile relativno dobro zakonski regulisane. Zakonik je nastavio svoj ìvot dugo nakon Du{anove smrti.

NIJE BIO SVETAC Za razliku od ostalih Nemawi}a, on nije kanonizovan od strane crkve. Naga|a se o nekoliko mogu}a razloga: zato {to postoji sumwa da je naredio ubistvo svog oca, zato {to je bio surov, zato {to se okrenuo Rimu u nameri da neutrali{e ugarsku pretwu sa severa i Srbi su bili blizu da se pokatoli~e ili zato {to je uveo svoju `enu Jelenu na Svetu Goru, {to je strogo zabraweno i danas.

PO^IVA U CRKVI SVETOG MARKA Sahrawen je u svojoj zadu`bini manastiru Svetih Arhan|ela kod Prizrena. Posle Du{anove smrti nasledio ga je sin, car Uro{ V, a Srpsko carstvo je postepeno po~elo da se raspada. Kada su 1927. vr{ena arheolo{ka iskopavawa na lokalitetu manastira, u jugozapadnom delu crkve je na|en mermerni grob za koji je ustanovqeno da je carev. U grobu su prona|ene ispreturane kosti koje su na o~aj tada{weg re`ima prenete 18. maja 1968. u Crkvu Svetog Marka na Ta{majdanu, gde i danas po~ivaju.

Krunisawe Cara Du{ana

Grb i mapa Srpskog carstva pod Du{anom Silnim

Grob cara Du{ana u Beogradu

Tv|ava u Skopqu

Pre vi{e od 100 godina donet zakon

po kojem Srbi slave Novu godinu

Novu 2025. godinu do~ekujemo u utorak u pono}, a u Srbiji je ta~no pre 105 godina donet zakon po kojem se stari i novi kalendar izjedna~avaju i po kojem su Srbi prvi put 1920. godinu do~ekali po Gregorijanskom kalendaru.

Etnolog Dragoqub Antoni} ka`e da je 10. januara 1919. donet zakon o izjedna~avawu Julijanskog i Gregorijanskog kalendara, u doba Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i da do tada Srbi nisu koristili taj kalendar, niti su slavili Novu godinu po Gregorijanskom kalendaru.

"Mi smo se uvek dràli starog kalendara i po wemu je sada 7.534. godina”, kaè Antoni} i dodaje da je neobi~na bila ùrba da se ve} 10. januara 1919. godine donese taj zakon, iako je mir u Versaju tek potpisan 28. juna 1919. godine.

Kako navodi, nejasno je za{to se Srbija kao dr`ava pobednica u Prvom svetskom ratu odrekla svog kalendara.

"Ta `urba je bila od strane rimske kurije, to nije nikakva tajna, rimokatoli~kog sedi{ta u Rimu i oni su po svaku cenu hteli to da nametnu i osim kalendara nametnuli su jo{ dve stvari - latini~no pismo, koje se do tada nije koristilo u Srba i himna Bo`e pravde je dobila dodatak”, navodi Antoni}.

Proslave Nove godine su kod nas po~ele u Jugoslaviji {ezdesetih godina, ka`e Antoni} i dodaje da je to bilo u doba jeftinih kredita, dobrog materijalnog standarda.

Kako kaè, pre toga Srbi su slavili Boì}, a pre Boì}a tri praznika kada su davali poklone - Detinci, Materice i Oci.

"Tada je to sve ugurano u ovo i progla{eno je da treba ne{to da se na|e pod jelkom ili pod Badwakom za Boì}, a to u stvari sa verom i na{om pravoslavnom tradicijom nema neke velike veze”, obja{wava Antoni}. Kaè i da je neizostavna jelka u vreme do~eka Nove godine do{la sa severa, iz krajeva zimzelenog drve}a, a da je Deda Mraz izmi{qen za potrebe Koka-kole, te da su mu dati „prerogativi” Svetog Nikole i Boì} Bate.

"Sve je to izmi{qeno za potrebe potro{a~kog dru{tva, ali

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Naredni period je obeleèn ve{}u da vam stiè dodatni prihod na koji niste ra~unali. To je dovoqan razlog da se naoruàte novom motivacijom i prionete na posao jo{ poletnije. QUBAV: Partnerski odnosi su vam na posledwem mestu jer vam se name}u problemi koji imaju veze samo s vama. Postoji ne{to {to niste re{ili onda kada je trebalo. ZDRAVQE: Proverite pritisak.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Svesni ste svih svojih kapaciteta, vidite na~ine kako }ete sti}i do `eqenih ciqeva. Imate sve preduslove da poentirate mnogo toga {to ste u proteklom periodu radili. QUBAV: Otvara se mogu}nost lepog putovawa, ali sre}u mo`e kvariti prisustvo qudi koji vam nisu po voqi. Po{to vam je takav predah ba{ neophodan, razmislite o kompromisu. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

ja nisam strog prema tome, ako ve} volimo da se bavimo virtuelnom stvarno{}u, verujemo u Supermena, neke druge stvari, onda mo`emo da verujemo i u Deda Mraza”, ka`e Antoni}.

Prema wegovim re~ima, u narodu na po~etku prelazak na Gregorijanski kalendar nije lako prihva}en, a Srpska pravoslavna crkva nikada nije ni prihvatila taj kalendar.

Dodao je da je 1945. godine ta Nova godina progla{ena za dr`avni praznik i dobijala su se tri slobodna dana, koja su se spajala i u januaru se dobijalo sedam slobodnih dana, {to je pomoglo da se i proslava Nove godine kao praznik prihvati.

Protojerej Qubomir Stojanovi} ka`e da Crkva uvek nastupa tako da ne gospodari verom, ve} da bude pomaga~ radosti.

Kako ka`e, smisao praznika je u tome da ~ovek promi{qa sebe i vidi sebe i u ve~nosti.

"Jovan Zlatousti kaè da Hri{}ani nisu ni protiv koga, niti protiv i~ega, ve} ube|uju svakog ~oveka da se bore za jedan dan - dan nezalazni, za ve~ni ìvot, a onda }e i ovi ostali dani biti lepi i vrlo je va`no da na taj na~in razumemo poruku Crkve, ne kao grubo me{awe, ve} kao poku{aj da na smislen na~in sluì boqitku ~oveka i sveta”, kaè Stojanovi}.

Navodi da je na na{im prostorima proslava Nove godine uvedena u vreme komunizma kada je, kaè, boì}ni post obesmi{qavan sviwokoqima, a Nova godina nametana kao ritual nove religije koja se zvala ateizam. "Crkva strpqivo postupa, uvaàvaju}i kulturu razli~itosti, imamo pravoslavne Grke, Rumune koji slave po Gregorijanskom kalendarom i mi ne sporimo ni{ta, ve} iz primera iz pro{losti poku{avamao da ne obesmislimo na{e svedo~ewe nekim novim nametawem”, navodi Stojanovi}.

Kako kaè, Crkva uvaàva kulturu razli~itosti i ne osporava ~oveku pravo i dodaje da nemali broj Srba koji ìvi pravoslavnu tradiciju kiti jelke i po{tuje i boì}ne obi~aje. "Potrebno je uvi|ati kulturu razli~itosti, a najva`nije je deci ne uskra}ivati radost”, kaè Stojanovi}.

POSAO: Ovaj period je obele`en stresnim de{avawima iz kojih vi izlazite kao pobednik, naro~ito ako je to ne{to na ~emu dugo radite. Dobar ishod vas puni dodatnim samopouzdawem. QUBAV: ^ekate da druga strana povu~e potez kojim bi va{a veza dobila pravo obli~je. Iako ste, mo`da, u pravu, ne bi bilo lo{e da ipak krenete i vi u susret. ZDRAVQE: Blizanci, pazite se nesanice.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Dobijate interesantne poslovne predloge. Sve vam zvu~i realno i krajwe povoqno, ali rok u kome morate da donesete odluku je prekratak. QUBAV: Podr{ka partnera postaje naporna jer vas on, na neki na~in, obavezuje na ne{to na {ta znate da niste spremni. Ose}ate se ulovqeno pa vas taj nesklad u odnosima uznemirava. Na vama je da odlu~ite. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Pred vama je prilika da se aktivno ukqu~ite u va`ne projekte koji se razvijaju u va{em poslovnom okru`ewu. QUBAV: Dolazite u situaciju da vi{e nemate nijedan diplomatski na~in kojim bi voqenoj osobi saop{tili sve {to vam je na srcu. S jedne strane ma{tate o slobodi, s druge, ideja o tome vas pla{i. Reklo bi se da Lav ne zna {ta ho}e. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Kao da ~ekate nekakvu dozvolu, re{ewe, mogu}e je da vas je to blokiralo pa se ose}ate beskorisno na radnom mestu. QUBAV: Zbuweni ste jer vas privla~i osoba koja je za va{ ukus previ{e ekscentri~na. S druge strane, ukoliko ste ve} u vezi, - ovo su dani kada bi sve {to ste strpqivo stvarali, zbog malog nesporazuma, moglo da padne u vodu. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Usporili ste se na svim nivoima pa se to odra`ava i na rezultate rada. Ako se dobro naspavate i sebi date odu{ka, trenutna bezvoqnost }e pro}i bez posledica. QUBAV: Povla~ite se u sebe. Mo`da vam neke nesuglasice s voqenom osobom deluju lo{ije nego {to to zaista jesu. Problem izme|u vas je posledica trenutno lo{eg raspolo`ewa. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: [korpije, ostanite s obe noge na zemqi, naro~ito ukoliko u svom radu baratate ve}om svotom novca koja nije va{a. QUBAV: Otvoreno udvarawe osobe s kojom ste poslovno povezani mo`e se zavr{iti na neprijatan na~in. Da biste izbegli stresove, koje vam ova nedeqa mo`e doneti, neophodno je da prona|ete na~in kako da se oslobodite vi{ka tenzije. ZDRAVQE: Alergije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Uradili ste sve kako je trebalo i nemate oko ~ega da se preispitujete. Ne zavisi sve od vas, neki problemi kao da }e se re{iti sami od sebe kada za to do|e pravi trenutak. QUBAV: Potpuno vas je obuzelo romanti~no raspoloèwe, na nekoliko strana vodite tajne prepiske. Platonska qubav je maksimum romantike koju moète posti}i. ZDRAVQE: Problemi sa èlucem.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Preispitajte se {ta ste to tako veliko isplanirali, jer tamo gde su vam najve}a o~ekivawa, tu vas vreba razo~arawe. ^uvajte dokumenta. QUBAV: Sva je prilika da }e se rasplamsati emotivni po`ar. Kako god da se postavite te{ko }ete izbe}i potrebu voqene osobe da ne{to s vama razjasni. Udrite brigu na veseqe, to }e vam pomo}i. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Mora}ete da donesete va`nu odluku. Bez obzira na to koliko ste puni energije, elan }e splasnuti kada budete zavr{ili jedan vaàn posao. Stiè i iznena|ewe koje }e vam u potpunosti rasvetliti sve dileme. QUBAV: Poku{avate da usaglasite potrebu da sa~uvate ono {to imate sa èqom da probate ono {to vam se ~ini da nikad niste imali. ZDRAVQE: Problemi s nogama.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Imate ose}aj da tapkate u mestu. Ne insistirajte u diskusijama, ne stvarajte neprijateqe me|u qudima od kojih zavisite. QUBAV: De{avaju vam se situacije koje ste, ~ini vam se, ve} prolazili. Bez obzira na to da li se radi o odnosu s voqenom osobom ili ste sami pa se ogla{ava neko s kim ste nekada bili u vezi, sagledajte kakva je poruka takvog iskustva. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

21. decembar - u Australiji po~elo leto, u Evropi po~ela zima

Zima je na severnoj hemisferi ove godine do{la u subotu 21. decembra, i traja}e 88 dana - ta~nije do 20. marta 2025. godine. Osim {to ozna~ava po~etak novog godi{weg doba, ovaj dan je tako|e poznat kao i zimski solsticij, odnosno zimska kratkodnevica - kada nastupa najdu`a no} u celoj godini. No}i }e postepeno biti sve kra}e, a dani sve du`i. Ovo je poseban dan u godini, jer se nauka prepli}e sa drevnim tradicijama iz razli~itih delova sveta.

Dok zimski solsticij ozna~ava najkra}i dan u godini i najduù no} na severnoj hemisferi, kada se sunce pojavquje na svom najju`nijem poloàju, na ju`noj hemisferi je obrnuto i ozna~ava se po~etak leta. Ovo se odnosi na oko 10 odsto svetske populacije i na mestima kao {to su Australija, Bocvana i île se obeleàva najduì dan u godini.

KADA TA^NO NASTUPA

ZIMSKI SOLSTICIJ

Solsticij se obi~no doga|a 21. decembra, ali se nekada mo`e desiti i 22. decembra. Datum se mo`e pomeriti unapred ili unazad za jedan dan jer se solarna godina (vreme koje je potrebno da se sunce ponovo pojavi na istom mestu koje je vidqivo sa Zemqe nakon godinu dana) ne poklapa sa na{om ka-

lendarskom godinom. Dok kalendarska godina ima 365 dana, solarna ima otpilike 365,24 dana. Po{to je Zemqa nagnuta oko svoje rotacione ose, imamo promenu godi{wih doba. Kako se planeta kre}e oko Sunca, na hemisferi je zima kada je nagnuta od sunca, a leto kada je nagnuta prema suncu. Izraz "solsticij" poti~e od latinskog solstitium, {to zna~i "mirovawe sunca" - sol zna~i "sunce" a sistere "zaustaviti se". To je zato {to u jednom trenutku sunce deluje kao da "miruje" na horizontu, na mestu na kojem se ~ini da izlazi i zalazi.

Koje novogodi{we odluke treba da donesete za 2025. da bi bila sre}na i bogata!

Decembar je idealan mesec za kreirawe novogodi{wih odluka. Vreme je da donesete neke nove odluke i budete entuzijasti~ni u wihovom ostvarewu. Osamite se, opustite se i razmislite o tome {ta vam je najva`nije. Odgovorite na pitawe - Kako èlite da ìvite svoj ìvot? Novogodi{we odluke su po~etak nekih pozitivnihpromena i deluju kao snaàn motivator. Moète ih pisati polako, svakog dana po jednu, a ukoliko vam je potrebna inspiracija, donosimo vam spisak onih koje vam mogu pomo}u da poboq{ate ìvot.

Izaberite neke od slede}ih novogodi{wih odluka i dodajte neke svoje - neka u 2025. magija pozitivnih promena deluje!

lll Bori}u se protiv svojih strahova - Borite se sa svojim strahovima ove godine, suo~ite se sa wima, prihvatite ih i radite na wima. Ne pla{ite se da priznate strah, niko od vas ne o~ekuje da budete savr{eni.

lll Osloba|am se qutweOstavite sav svoj emocionalni prtqag 2024. godine i krenite napred u 2025. Odlu~ite se da se oslobodite qutwe i `ivite sre}-

POSNI RECEPT

POSNE [PAGETE SA AVOKADOM

POTREBNO JE:

n 200 g posnih {pageta, n 1 zreo avokado, n 1 ~en belog luka, n 2 ka{ike maslinovog uqa, n sok od pola limuna, n so i biber po ukusu, n sve` bosiqak (po `eqi).

PRIPREMA:

Skuvajte {pagete u slanoj vodi prema uputstvu na pakovawu. Procedite ih i ostavite sa strane.

U blenderu pome{ajte avokado, beli luk, maslinovo uqe, limunov sok, so i biber. Miksujte dok ne dobijete kremasti sos.

Pome{ajte {pagete sa avokado sosom dok se sve dobro ne sjedini.

Poslu`ite uz sve` bosiqak ili druge za~ine po ukusu.

nim i mirnim `ivotom. Ostavite mr`wu, bes i osvetu iza sebe i ulo`ite svoju energiju u postizawe ciqeva. Svi uspe{ni qudi praktikuju zahvalnost da bi se ose}ali sre}nije, zdravije, zadovoqnije i postigli du{evni mir — i to ~ine svakodnevno. Po~nite da vodite dnevnik zahvalnosti i svakodnevno zapi{ite nekoliko stvari na kojima ste zahvalni i za{to. lll Dajem prioritet svom zdravqu - Zdravqe je bogatstvo i trebalo bi da bude na prvom mestu, zato je va`no da ga negujemo. Ovde nije samo re~ o fizi~kom zdravqu, ve} se podrazumeva i mentalno, emocionalno i duhovno.

lll Prihvatam minimalisti~ki na~in ìvota - Ove godine postavite ciq da usvojite minimalizam i jednostavan ìvot. Zabeleìte svoju dnevnu rutinu, svoje navike potro{we, odnose, rasporede i misli. Da li va{i ìvotni izbori odraàvaju ono {to èlite u ìvotu? Oslobodite se vi{ka i poku{ajte da prona|ete svoje pravo ja. Po~nite sa uklawawem nereda tako {to }ete odrediti ~ega }ete se osloboditi, a {ta }ete ostaviti u svom ìvotu - od ku}e, do misli, emocija i qudi koji vas okruùju.

lll Razvijam svesnostPro{lost je istorija, budu}nost je misterija, ìvite u sada{wem trenutku. Praktikovawe mindfulness-a moè vam pomo}i da razvijete novi, pozitivniji pristup ìvotu.

lll Provedi}u slobodno vreme kvalitetno - Provedite kvalitetno vreme zajedno sa porodicom i voqenim osobama, sa onima koji su vam va`ni. Bilo da se radi o intimnom vremenu sa partnerom, igrawu igrica sa decom, druèwu sa prijateqima ili da provedete neko vreme sami u svom hobiju, uradite sve {to vam omogu}ava da se ose}ate dobro daleko od uùrbanosti ìvota.

lll Vi{e brinem o `ivotnoj sredini - Prihvatite li~nu odgovornost i napravite pozitivne promene koje inspiri{u i vas i druge da `ivite ekolo{ki

Miro|ija je za~inska biqka bogata antioksidansima, dobar izvor vitamina C i A i magnezijuma. Sadrì jo{ neke va`ne va`ne mikronutrijente, koji su predmet novih istraìvawa posebno usmerenih na potencijalnu za{titu od sr~anih bolesti i karcinoma. Bogatstvo antioksidansima Istraìvawa sugeri{u da konzumirawe hrane bogate antioksidansima moè da pomogne u smawewu hroni~ne upale i prevenciji ili le~ewu nekih bole-

prihvatqiviji i odrìviji ìvot. To mogu biti male odluke ili koraci koji }e dati doprinos. Prestanite da koristite plasti~nu ambalaù, sadite drve}e, ne bacajte hranu, {tedite vodu, hodajte ili koristite bicikle umesto automobila...

lll Vi{e ne}u da odugovla~im - Odlagawe je najve}a prepreka u ostvarewu va{ih snova.

lll Pro~ita}u vi{e kwiga - ^itawe kwiga je odli~an na~in da steknete mnogo znawa o razli~itim temama, a tako|e su odli~na ve`ba za va{ mozak.

lll Po~iwem da ustajem ranije - Ujutru smo produktivniji, a praktikovawe jutarwih rituala mo`e vam promeniti svaki dan i povboq{ati kvalitet `ivota. Va`no je da imate svesnu rutinu i jutarwe rituale kako biste bili sigurni da su va{ um i telo sre}ni od trenutka kada va{ dan po~ne.

lll Biti ne`niji prema sebi - Tretirajte sebe qubazno, a ne kriti~ki. Razvijajte qubav prema sebi i podr{ku, postanite sebi prijateq.

lll Ima}u kvalitetan ritam spavawa - Nedostatak sna negativno uti~e na zdravqe,

uspeh i sre}u. Ranije lezite i potrudite se da svakog dana budete odmorni i imate oko 8 ~asova kvalitetnog sna.

lll Prestajem da pu{im - Ako pu{ite cigarete, jo{ jedna novogodi{wa odluka mo`e biti prestanak pu{ewa. U~inite ne{to dobro za svoje zdravqe.

lll Provodim mawe vremena na dru{tvenim mreàma - Digitalni detoks je vaàn za mentalno zdravqe, zato sebi ograni~ite kori{}ewe dru{tvenih mreà. Umesto skrolovawa, izaberite da radite ne{to kreativnom, neke meditativne poslove svojim rukama - prija}e vam.

lll Uradi}u jednu novu stvar svakog meseca - Postavite ciq jednom mese~no da uradite ne{to {to nikada ranije niste radili. To bi moglo zna~iti da jedete u novom restoranu, bavite se ba{tom, u~ite salsu ili ~ak farbate spava}u sobu u drugu boju . Koliko god bili mali ili veliki poduhvati, to mo`e biti ne{to na {ta se treba osvrnuti na kraju godine.

1lll U{tede}u od svoje plate - Iako mnogi `ive od plate do plate, poku{ajte da napravite plan da malo u{tedite. Razmislite o nekim impulsivnim kupo-

vinama koje vam nisu potrebneumesto da dajete na ono {to vam nije trenutno va`no, kada dobijete takav impuls, odvojite novac koji ste hteli da potro{ite sa strane. Mo`da }ete u{tedeti vi{e nego {to ste mislili. lll Bi}u qubazniji prema drugima - Pre nego {to zapo~nete dan, razmislite o tome kako moète da prenesete malo pozitive drugima. Ponekad su mali ~inovi qubaznosti dovoqni, poput slawa lepe poruke prijatequ, iznenadna poseta roditeqima, priprema omiqenog obroka svog partnera, po~astiti koleginicu kola~em, uzeti dan od odmora kako bi se igrali sa decom u parku... Sitnice ìvot zna~e! lll Promeni}u svoj izgled - Gubitak teìne i ve`bawe su me|u 10 naj~e{}ih novogodi{wih odluka, ali vi moète prlanirati i promenu boje kose, promenu imixa ili jednostavno promenu stava koja }e u~initi da druga~ije zra~ite i spoqa. lll Ja~a}u svoju veru - Od negativnih misli i pesimizma nemamo puno koristi, za{to onda ne bismo verovali da smo za{ti}eni, da smo sigurni i da }e sve biti dobro? Hajde da u 2025. po~nemo!

sti. To ukqu~uje bolesti srca, Alchajmerovu bolest, reumatoidni artritis i pojedine karcinome. Utvr|eno je da i seme i listovi miro|ije sadr`e vi{e biqnih jediwewa sa antioksidativnim svojstvima. Koristi za zdravqe srca Bolesti srca su vode}i uzrok smrti {irom sveta. Me|utim, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procewuje da bi se skoro 75 odsto slu~ajeva sr~anih bolesti moglo spre~iti smawewem

boli~kog sindroma i dijabetesa tipa 2. Nekoliko laboratorijskih studija na ìvotiwama sa dijabetesom pokazalo je zna~ajno poboq{awe nivoa {e}era u krvi nata{te uz dnevne doze ekstrakta miro|ije. Antikancerogena dejstva Budu}i da miro|ija ima visok sadràj monoterpena, posebno d-limonena, mogu}e je da postoji antikancerogeno dejstvo. To }e biti predmet vi{e studija u u budu}nosti na qudima. LEÊWE

faktora rizika. To su pre svega lo{a ishrana, pu{ewe i nedostatak fizi~ke aktivnosti. Pokazalo se da flavonoidi, poput onih koji se nalaze u miro|iji, mogu da u~ine dosta za zdravqe srca zbog svojih mo}nih antioksidativnih i antiinflamatornih svojstava. Smawewe nivoa {e}era u krvi Hroni~no visok nivo {e}era u krvi je zabriwavaju}i jer mo`e da pove}a rizik od stawa poput insulinske rezistencije, meta-

SIMBOL KALIJUMA DRUGE, OSTALE KOSMOS, VASIONA

OSNOVNI DR@AVNI ZAKON

SKANDINAVKA

ZAJUG BORE NA ODE]I

GRM IZ PORODICE DRENOVA PROPELERI

PREPIS ORIGINALA ZAPAQEWE DOU[NE @LEZDE, ZAU[KE (MED.)

NICA EKAVICE

JUM IVOVI [UMARCI, IVICI INICIJALI

KARANOVI]

KUTWACI

(FR.) AUTO OZNAKA EKVADORA PAROH, PROTOPOP

UDARAWE PE^ATA (LAT.)

IR, MK, TEORIJE, UTUK, PEVAC, MOLARI, AMI, PROTOJEREJ,

RIBIZI, LSD, IRO, ASKETI, C, ROBERT, S, ARABA, PINK, EKAVKA,

RE[, J, K, INE, USTAV, SVIBA, TE, OCEPITI, UMOR, LOZAN,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: ELITA, MISIR, IZUMI,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Pronevere, 2. Molski tonalitet tona A- Slika na fotografskom filmu, 3. Ispu{tati jaku svetlost - Vrsta papagaja, 4. Simbol iridijuma - Podse}ati - êtvrto i 16. slovo azbuke, 5. Ranar, ranarnik - Raspon ra{irenih ruku, 6. Namigu{a, ka}iperka - Vrsta morske ribe (mn.), 7. Verna doma}a ìvotiwa - R|av brat - Oznaka na vozilima za obuku, 8. Oznaka za polupre~nik - Kalupi, {abloni - Li~na zamenica, 9. Muzi~ki instrument (mn.) - Hirur{ko otvarawe trbu{ne dupqe, 10. Li~nosti u pozori{noj predstavi - Poklonik, haxija, 11. Simbol erbijuma - Fabrika hleba i peciva - Univerzitetski centar (skr.), 12. Izvikiva~, dobo{ar - @iteqi oblasti podno Velebita, 13. Brisawe, ~i{}ewe - Otomanska vojna jedinica, 14. Peva~ica Sandra Prodanovi}. USPRAVNO: 1. Stenoviti blok, gromada - Proteklog prole}a, 2. Uobi~ajeni naziv za SAD - Staklena cev s oznakama za zapreminu, 3. Hvatawe divqa~i - Zavr{ni deo skoka - Engleski reìser Dejvid, 4. Sitna vlasKrvolo~na zver iz porodice ma~aka, 5. Auto oznaka [panije - Sportska igrali{ta - Zadwonep~ani suglasnik, 6. Raniji rukometa{ Momir - Vodovodna spojnica - Uzvik rugawa, 7. Deveto i 7. slovo azbuke - Kow arapske pasmine - Kocka (lat.), 8. Ime spisateqice Kristi - Ribolovci - Simbol fluora, 9. Pristalica carizma - Dimwi~ar, 10. Ime glumice Rine - Staraoci - Suprotni veznik, 11. Ime nema~kog filozofa Habermasa - Kukavica, stra{qivac, 12. Propovedawe ideja iz evan|eqa.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: MALVERZACIJE, A-MOL, NEGATIV, SEVATI, ARARA, IR, SE]ATI, GN, VIDAR, RASTEG, KOKETA, TUNE, PAS, NEBRAT, L, R, KLI[EI, ONI, OBOE, TRBOREZ, LIKOVI, AXIJA, ER, PEKARA, UC, TELAL,

HIT REAKCIJA MILANA KALINI]A

NA IZJAVU

\UKANOVI]A DA SU DECA „VLASNI[TVO DR@AVE“ „Retroaktivno

da mi se refundiraju neke stvari“

Glumac Milan Kalini} ironi~no je reagovao na izjavu poslanika Srpske napredne stranke Vladimira \ukanovi}a da su deca do svog 18. ro|endana "vlasni{tvo dr`ave".

Milan Kalini} je na svom Instagram profilu objavio kratak snimak u kojem je zabrinuo govorio o „novom saznawu“.

„Sa ogromnom tugom i neobja{wivim bolom moram da vam saop{tim da sam pre neki dan saznao da Tea i Vuk, moja deca, nisu moja. Oni pripadaju dr`avi. I bez obzira na ovu moju veliku tugu, ja sad moram da zamolim, ako mo`e, retroaktivno da mi se refundiraju neke stvari„, rekao je Kalini} i dodao:

„@ivot nije piknik, nije lako, nije zaje*ancija. ho}u da budem totalno po{ten i iskren do kraja, ja sam u me|uvremenu Teu i Vuka jako zavoleo, jako, kao da su moji. Vuk je jedan divan, sladak, dobar de~ko, Tea je prepametna i prelepa. I uvek sam se pitao kako je tako lepo dete moje. Ovo sada obja{wava mnoge stvari. Kad sve to uzmem u obzir imam jedan predlog: ne mora sve da mi se refundira, neke stvari sam radio iz qubavi…“, poru~io je glumac u svom stilu.

U komentarima su mu poru~ili da je ovo ne{to najboqe {to je do sada odigrao, a bilo je i drugih duhovitih reakcija:

„Pridru`ujem se zahtevu, ja imam troje“, Kad refundiramo kupi}emo stanove, eto re{ewa“, „Gde se predaju obrasci za refundaciju“…

Podsetimo, Vladimir \ukanovi} je tokom jutarweg programa na Hepi televiziji rekao da je dete „vlasni{tvo dr`ave do svog punoletstva“.

„Izvinite, roditeq koji ne}e da {aqe dete u osnovnu {kolu, osnovno obrazovawe je obavezno, dr`ava reaguje i tom detetu mora da obezbedi da ima osnovno obrazovawe. Ne postoji nastavnik koji sme da dete u osnovnoj {koli, uop{te maloletno dete, izvede na ulicu zarad politi~kih hirova“, rekao je i dodao da „taj nastavnik mora disciplinski i krivi~no da odgovara“, kao i da bude izba~en sa posla.

AN\ELKA STALNO DO@IVQAVALA NEPRIJATNOSTI, A OVAKO JE „PRESEKLA“ I ODLU^ILA DA JE DOSTA Ma, ja sam oti{la iz tvoje emisije

Glumica An|elka Stevi} @ugi} ispri~ala je da joj se ~esto de{avalo da joj voditeqi postavqaju neprijatna pitawa, a potom je otkrila i kako je odlu~ila da na to vi{e ne pristaje.

An|elka Stevi} @ugi} se pitala, kako je priznala, da li je ona ta koja je dala za pravo da joj se neko na obra}a na lo{ na~in, a onda je shvatila da tu|e nepo{tovawe i nevaspitawe nemaju veze sa wom.

„Nisam bila svesna da mi pripada pravo da kad se neko prema meni ru`no ophodi u smislu nepristojno razgovara, ja sam se stalno pitala ~ime sam ja nekome dala za pravo, vrtim film kod ku}e, {ta sam ja to rekla, da li sam bila ovakva, onakva, pa on tako sa mnom mo`e da razgovara“, ispri~ala je ona u emisiji „Tabu“ na Insajder televiziji.

„Onda sam shvatila da je to wegovo, ne pri~am ja tako sa wim, nego on sa mnom. Za{to ja sebe preispitujem? Nisam znala da ja imam pravo da ka`em: „molim?“ i to jasno i glasno i da ja ustanem iz emisije i odem jer ti mene ne po{tuje{. I to mi se desilo i od strane medija i od strane mojih kolega, rediteqa. Hvala divnim mladim devojkama, koje su mi pokazale da treba da reagujem“, zakqu~ila je An|elka.

Dejan Stankovi} se o`enio novinarkom s kojom ~eka dete

^uveni fudbaler, Dejan Stankovi} u strogoj tajnosti se o`enio pre dve nedeqe sa novinarkom iz Slovenije, s kojom ~eka dete.

Dejan je ceremoniju ven~awa organizovao u strogoj tajnosti u jednom popularnom, ali veoma izolovanom restoranu u Beogradu.

Uz naju`i krug porodice, prijateqa i saradnika, biv{i fudbaler se zavetovao na ve~nu qubav svojoj novoj izabranici.

Od svih gostiju, kako saznajemo, bilo je zahtevano da ne {ire infomraciju i da se ne objavquju video snimci, {to su svi i ispo{tovali. Ko je tajanstvena novinarka, koja je osvojila Stankovi}evo srce?

O tajanstvenoj `eni koja je osvojila fudbalerovo srce ve} godinu dana, su samo poznata dva detaqa, da je novinarka iz Slovenije i da ve} `ive zajedno.

RAZVEO SE POSLE 23 GODINE BRAKA

U medijima je odjeknula vest da se Stankovi}, nakon 23 godine braka, razveo od Ane sa kojom ima tri sina - Stefana, Filipa i Aleksandra. Stankovi} privatan `ivot ~uva u svoja ~etiri zida, ali je za medije ranije otvoreno govorio o Ani, u koju se zaqubio sa 19 godina i za koju, kako je istakao, smatra da je najboqi potez u wegovom `ivotu.

„Nedavno sam rekao da je ona potez moje karijere

NATA[A

BEKVALAC

OTKRILA

ODNOSA

DETAQE

OCEM „Ose}ala sam se mawe vrednom“

Peva~ica Nata{a Bekvalac ka`e da se kao dete ose}ala mawe vrednom jer je otac Dragoqub Bekvalac, fudbalski trener, bio strog prema woj.

Nata{a Bekvalac tvrdi da je to sve kasnije do{lo na svoje mesto, ali da je pred sobom uvek imala te{ke zadatke.

– Mislim da sam kasnije u ìvotu postala èqeno dete, ali u trenutku kada je moj tata saznao da je dobio jo{ jednu devoj~icu nije bio presre}an. Kasnije sam saznala za tu porodi~nu pri~u i to mi je, kao ènskom detetu, stvorilo probleme – iskreno je ispri~ala Nata{a svojevremeno.

– Ne mogu da se poàlim da me roditeqi nisu voleli, i sada sam voqena, imamo duboke, predivne odnose, ali ponekad su taj poriv i èqa mog oca da dobije sina, a ima tri }erke, preovladavale, te smo se sve tri u nekom ìvotnom periodu ose}ale mawe vredno – ispri~ala je Nata{a.

i zaista je tako. Ana je qubav, podr{ka, oslonac, vera i nada“, rekao je Stankovi} jednom prilikom, pa se dotakao i vaspitavawa sinova.

„Ne razmi{qam o tome da li sam strog ili blag, `elim samo da imaju osmeh na licu i da budu sre}ni. Gre{ke su sastavni deo svake karijere, bez wih je nemogu}e posti}i uspeh. Zato neka slobodno gre{e, ali neka budu svesni gde su i kako pogre{ili, da bi to kasnije mogli da isprave. Ne bi trebalo ponavqati gre{eke, ali gre{iti je sasvim u redu“, rekao je jednom prilikom proslavqeni fudbaler.

MILI] VUKA[INOVI] OTKRIO KAKO SE OSE]A

NAKON AMPUTACIJE NOGE

Kod ku}e je krenuo u`as

Zbog zdravstvenog problema Mili}u Vuka{inovi}u je nedavno amputirana desna noga.

Od kad je iza{ao iz bolnice on na dru{tvenim mreàma deli informacije {ta }e se daqe de{avati s wegovim zdravstvenim stawem. „Pre definitivne odluke da mi odseku desnu nogu do iznad kolena, a sve zbog krvnih sudova koje sam pu{ewem uni{tio do te mere da popravke nije bilo, s tugom sam se setio {ta sam sve u ìvotu s tom mojom dragom bubwarskom nogom koja je vode}a u svirawu bubweva, a krenuo sam da sviram sa dvanaest godina. Zvali su me „~udo od deteta na bubwevima“. I kad sam odsvirao prvo solo na bubwevima „Vidim te u svojim bubwevima“ na prvoj gitarijadi u Sarajevu, kad me publika na rukama iznela iz sale Druge gimnazije, a novine objavle na muzi~koj strani kao ~udo, pa onda obarawe svetskog rekorda u duìni svirawa u Domu Mladih na Skenderiji, kad sam posle dvadeset pet sati svirke odsvirao solo na bubwevima od dvadeset minuta, {to se pamti dan danas i da eto jo{ spomenem snimawe u studiju sa Indexima „Bacila je sve niz rijeku“ i jo{ 3-4 pesme, pa onda legendarnu „Eto ba{ ho}u“ od Dugmeta snimanu u Londonu, kad mi je londonski najboqi studio ponudio da budem wihov studiski bubwar, {to je najve}i kompliment {to jedan bubwar moè da doìvi i eto ta slavna noga je oti{la u smrt“, napisao je MIli}.

Roker je otkrio i sa kakvim mkama se susreo po dolasku ku}i iz bolnice:

„I evo sad da vidite {ta odrezana noga moè da radi i da zagor~a ìvot totalno. Sama amputacija noge je pro{la izvanredo, bez imalo bola, jer sam dobio vrhunsku anesteziju i serum protiv bolova i {est dana u bolnici nakon operacije bio sam u raju, ali kad su me otka~ili od tih rajskih seruma, kod ku}e je krenuo uàs. Odse~ena noga se fantomski vratila, ne dole ve} u glavii sve mogu}e bolove doìvqavane s wom. Krenula je da emituje non-stop i to najja~e, a noge realno nigde, ba~ena davno i to je ono {to mi niko nije rekao, da najve~i problem amputirane noge su fantomski bolovi, svi bolovi sa~uvani u glavi koji se redovno emituju, a lekove ne}e da daju jer samo opijati le~e ne{to {to je samo u glavi i onda zbog narkomanije ne daju. Za par dana idem u Rudo, to je ovda{wi institut za proizvodwu ortopedskih pomagala i neka mi sa sre}om, traje 3 meseca“, zavr{io je on.

ZVEZDA PETARDOM PROSLAVILA JESEWU TITULU: ^ukari~ki se borio kao lav, pa pao posle preokreta u me~u od sedam golova

Fudbaleri Crvene zvezde pobedom su zaokruìli sjajnu polusezonu u Superligi Srbije. Pao je ûkari~ki na Marakani posle preokreta (5:2), a golove za crveno-bele su postigli [erif (2), Kruni} (2) i \iga, dok su za Br|ane mreù Gute{e pogodili Cvetkovi} i Miladinovi}. Crvena zvezda na kraju 2024. godine ima 58 osvojenih bodova od mogu}ih 60 uz gol razliku 71:12, {to dovoqno govori o dominaciji ovog tima.

Fudbaleri Crvene zvezde pobedom su stavili ta~ku na 2024. godinu, po{to su u derbi me~u 20. kola Superlige Srbije, na iznena|uju}e slabo pose}enom stadionu "Rajko Miti}", posle preokreta savladali ^ukari~ki rezultatom 5:2.

Na tribinama beogradske Marakane se ovog nedeqnog popodneva okupilo oko 5.000 navija~a, koji su bili svedoci posledweg Zvezdinog trijumfa u ovoj kalendarskoj godini.

EVO ZA[TO SRBI KO[ARKU ZOVU - KO[ARKA!

Umalo da ima dibidus druga~iji naziv...

Prva ko{arka{ka utakmica, na osnovu pravila koja je 1891. zapisao Xejms Nejsmit, odigrana je pre ta~no 133 godine.

Ko{arka je, zapravo, nastala pomalo na neverovatan na~in: dok je Nejsmit radio u kolexu u Springfildu, tada{wi upravnik za fizi~ko obrazovawe zatra`io je od wega da osmisli novi sport koji bi mogao da se igra u zatvorenom prostoru. Razmi{qaju}i o tada popularnim sportovima, bejzbolu, ameri~kom fudbalu, lakrosu, ragbiju i fudbalu, Nejsmit je osmislio osnovna pravila ko{arke.

Ipak, u wegovoj prvoj viziji lopta je trebalo da se probacuje kroz kutije, ali... ... ali, kutija - nigde nije bilo u tom trenutku.

Domar Pop Stebins je imao korpe za breskve iupravo one su odmah iskori{}ene na terenu. A kako je na engleskom jeziku re~ za korpu “basket” - Nejsmit je sport prvobitno nazvao “Basket Ball”. Trideset godina kasnije to je spojeno u jednu re~.

U Srbiji se, na prelasku izme|u 19. i 20. veka, za korpe ~e{}e upotrebqavao izraz “ko{ara”. Otuda i ko{arka kao re~ za ovaj sport u srpskom jeziku.

- Ta prva pravila ko{arka{ke igre su, u jednom trenutku, nestala. Moj deda ih je ostavio zaka~ene na panou kako bi u~esnici prve utakmice mogli da ih nau~e, ali ~im je me~ zavr{en, pravila su nestala. Sre}om, slede}eg dana je jedan od wegovih u~enika, Frenk iz [arlota, do{ao i rekao ‘Nije ih niko ukrao. Uzeo sam ih ja da ne bi nestala. Ovaj sport }e do`iveti veliki uspeh i `eleo sam da pravila sa~uvate’. To je bio jedini dan da moj deda nije znao gde stoje ta dva lista papira, rekao je Jan Nejsmit, unuk Xejmsa Nejsmita, koji se pobrinuo da pravila budu prodata kolekcionaru, i to za 4,3 miliona dolara, a potom ih je kolekcionar Dejvid But poklonio Univerzitetu Kanzas, gde je slavni Nejsmit dugo radio.

Od 13 ko{arka{kih pravila Xejmsa Nesmita - ~ak deset se i danas upotrebqava u ovom sportu, u originalnoj formi ili sa mawim izmenama.

Koja od osnovnih pravila ko{arke su promewena?

Neka od Nejsmitovih pravila su i promewena:

• primera radi, prvobitno se ko{arka igrala pola sata, a dva poluvremena bila su odvojena petominutnim predahom;

• bilo je zabraweno udarawe protivnika ramenom kao i saplitawe;

• ekipa koja bi u nizu faulirala protivnika bila bi ka`wavana pogocima koji su dodeqivani rivalu.

Ko{arka je sada malo modernija. Malo vi{e. Wu sve ~e{}e vezuju za surovi profesionalizam, ogroman novac i iscrpquju}a takmi~ewa. Ali, ko{arka je i daqe - igra. Ko tu igru sa~uva, a decu u woj usmeri na pravi put, ne mare}i toliko za sopstvene interese ve} za su{tinu ko{arke - u igri }e i u`ivati.

Bar mi iz zemqe ko{arke znamo koliko to ume da prija.

KO

Sin legende zbog kog cela

Srbija strepi

Andrej Stojakovi}, sin legendarnog Pe|e Stojakovi}a, u centru je pa`we srpske ko{arka{e javnosti ve} dugo, jer se jo{ uvek spekuli{e o tome za koju nacionalnu selekciju }e mladi Andrej nekada zaigrati. Stojakovi}, koji je ro|en 17. avgusta 2004. godine, ima dve opcije i pored Srbije, Andrej moè da zaigra i za selekciju Gr~ke. Tako|e, kao neko ko je odrastao u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, moè da bira za koji tim }e igrati.

Ro|en je u Solunu i ve} sada je dostigao visinu od 2,01 m i mo`e da igra na poziciji dva ili tri. Ve} u sredwoj {koli pokazao je da }e u budu}nosti biti dobar igra~ i zbog toga je dobio ponudu od Stenforda za koji je nastupao prethodne sezone.

U 32 utakmice u sezoni 2023/24 Stojakovi} je bele`io prose~no 7,8 poena, uz 3,4 skoka za 22,3 minuta na parketu.

Obi~no je me~eve po~iwao sa klupe, po{to je u samo 10 utakmica bio starter, i to je bio do-

PQU[TE MILIONI:

Evo koliko je Usik zaradio posle pobede nad

Tajsonom!

Oleksandr Usik i Tajson Fjuri drugi put su se suo~ili u Rijadu, a ishod borbe bio je isti kao i prvi put, s tim da je Ukrajinac ovaj put pobedio jednoglasnom odlukom sudija i zaradio pozama{nu sumu novca.

Oleksandr Usik je u revan{u protiv Tajsona Fjurija jo{ jednom iza{ao kao pobednik, ovog puta jednoglasnom odlukom sudija.

Prva borba, odr`ana u maju na istom mestu, zavr{ena je podeqenom odlukom sudija u korist Usika.

U posledwem me~u, ukupno nameweni fond za boksera iznosio je 191 milion dolara (oko 183 miliona evra), a navodno je podeqen u skoru 55-45 u korist Ukrajinca, {to zna~i da je Usik zaradio 100,65 miliona evra, dok je Fjuri oti{ao ku}i bogatiji za 82,35 miliona evra.

Usik je ovom pobedom ostao nepora`en sa 23 pobede u 23 borbe, dok je Tajson do`iveo drugi poraz u svojoj karijeri, nakon {to je ranije imao 34 pobede i jednu borbu bez pobednika.

voqan znak da promeni sredinu i ode u Kaliforniju u kojoj blista ove sezone.

Ove sezone u NCAA {ampionatu Stojakovi} je odigrao 12 utakmica, a samo jednu je zavr{io sa mawe od 13 poena, dok je na pet imao 20 ili vi{e uba~enih poena.

SVETISLAV PE[I]

REKAO DA ]E STOJAKOVI]

IGRATI ZA SRBIJU

Iako su mnogi strepeli, selektor Srbije, Svetislav Pe{i} rekao je da }e Stojakovi} igrati za Srbiju.

„On je odlu~io koliko ja znam da igra za reprezentaciju Srbije.

Po pravilima FIBA, morao je da sa~eka odre|eni broj godina da bi mogao da stekne pravo, jer ima nekoliko dr`avqanstava, jer su wegovi roditeqi ro|eni ovde i u Gr~koj“, rekao je Pe{i} u emisiji „Kida [ou“. Ipak, ubrzo je stigao i odgovor iz Gr~ke, odakle tvrde da to nije istina.

„U ovom trenutku, Stojakovi} je fokusiran samo na svoje obaveze na kolexu i kona~nu odluku o tome done}e narednog leta, uprkos glasinama koje dolaze iz Srbije i koje Stojakovi} ~vrsto demantuje“, navedeno je u pisawu gr~kog portala „Sport 24“.

DENVER SE RASPADA, ALI JOKI] I DAQE DOMINIRA: Srbin prvi u trci

za MVP-ja NBA lige

Nikola Joki}, ko{arka{ Denver Nagetsa, i daqe je prvi u trci za MVP nagradu u NBA ligi, koje bi mu bilo ~etvrto u karijeri

Denver Nagetsi se raspadaju, ali Joki} i daqe dominira, {to pokazuje i ova lista. Joki} u proseku bele`i 31 poen, 13 skokova i 9,8 asistencija.

„Kako se pribliàva kqu~ni trenutak NBA regularne sezone, proslava Boì}a, Nikola Joki} se izdvaja kao jedini igra~ u ligi koji je me|u prva tri u poenima, skokovima i asistencijama. Wegov istorijski po~etak sezone ne moè biti ignorisan i stavqa ga na vrh MVP liste. Joki}ev neverovatan start bio je presudan, naro~ito s obzirom na sve ja~u konkurenciju. Aktuelni kandidat za MVP uspeo je da odrì prednost ispred drugoplasiranog na listi, koji je iza sebe ostavio sjajan vikend u Las Vegasu, gde je, kako se pri~a, i finansijski odli~no pro{ao“, navela je NBA liga.

Na drugom mestu je Janis Adetokumbo iz Milvoki Baksa koji prose~no posti`e 32,7 poena, 11,5 skokova i 6,1 asistenciju, dok je tre}i [ej Gilxes Aleksander, plejmejker Oklahoma Siti Tandera, sa 30,5 poena, 5,4 skoka i 6,3 asistencije.

Sledi Luka Don~i} sa 28,9 poena, 8,6 skokova, 8,2 asistencija, a peti je Xejson Tejtum koji prose~no ima 28,3 poena, 9 skokova, 5,5 asistencija.

Terzi}: Zvezda zaradila 95.000.000 evra

Zvezdan Terzi}, generalni direktor Crvene zvezde, otkrio je da je klub ostvario rekordan prihod od 95.000.000 evra. Crvena zvezda je bila aktivna na tr`i{tu, o ~emu je govorio i Zvezdan Terzi}.

Po~elo je zimskim prodajama Koste Nedeqkovi}a koji je pre{ao u Aston Vilu i Jovana Mijatovi}a (zbirno preko 17.000.000 evra) koji je u Wujork sitiju, nastavilo se sa odlascima Osmana Bukarija, In-Boma Hvanga, Marka Stameni}a.

„Pre neki dan smo imali sastanak sa finansijskom slu`bom. Prihodovali smo ta~no 95.000.000 evra. Nikada niko u Srbiji nije generisao toliki novac za jednu kalendarsku godinu. Od toga 84 odsto novca je do{lo iz inostranstva. Pokazali smo da smo ozbiqan klub, odr`iv sistem. Ovi klinci koji dolaze, kao i koeficijent UEFA, na{ je najve}i kapital. Ciq nam je buxet od 70.000.000 evra, da podignemo bu`det do te cifre. To nam je garancija nastavka dominacije u Srbiji“, rekao je Terzi}.

Najavio je da bi jo{ neki fudbaleri mogli da napuste Crvenu zvezdu, posebno je govorio o Andriji Maksimovi}u u tom kontekstu.

„Najve}e interesovawe vlada za Andriju… Rekli smo zainteresovanim klubovima da je wegova cena 20.000.000 evra. Oni èle da pro|u jeftinije, nude mawi fiksni deo i ostalo kroz bonuse. Nismo optere}eni Maksimovi}evom prodajom, niti nam se ùri. Znamo da }e on tek da raste kao igra~. Ima 17 godina, dobi}e na fizici i snagi, i tada }e wegova kreativnost i ideja da do|u do izraàja“, rekao je Terzi}.

Zvezda je u petak otvorila novu Omladinsku ku}u.

„Ovo je ne{to {to smo dugo planirali, sam objekat je veli~ine oko 1000 kvadratnih metara i u wega smo uloìli oko 600 hiqada evra. Uz wega idu i dva terena, najmodernije tehnologije za na{u Omladinsku {kolu, koje smo platili oko 700 hiqada evra. Dakle posle svih ulagawa, mi smo samo u ovoj godini u Omladinsku {kolu uloìli oko jedan milion i 700 hiqada evra. Pre oko mesec dana smo otvorili Mediko blok i teretanu za prvi tim u koji je uloèno oko jedan milion i 600 hiqada evra, tako da smo uloìli vi{e od tri miliona evra samo u infrastrukturu oko na{eg stadiona u ovoj godini. U najve}oj meri UEFA bonusi i od transfera igra~a. Ovo je ne{to {to je bilo potrebno Crvenoj zvezdi, te mislim da tek sada rezultati rada Omladinske {kole dolaze na videlo. Nikada nismo imali vi{e kvalitetnih igra~a iz Omladinske {kole koji „kucaju“ na vrata prvog tima. Mislim da }e generacija 2007/2008 biti nosilac i „kostur“ igra~a u seniorskoj selekciji. Andrija Maksimovi} je prvi koji je „zakora~io“ u seniorski fudbal, a iza wega dolazi ~itava plejada mladih igra~a, te mislim da Crvena zvezda nema bojazni oko svoje budu}nosti“, rekao je Terzi}.

Rade Bogdanovi} `estoko kritikovao FK Partizan

Rade Bogdanovi}, nekada{wi as Verdera i Atletiko Madrida, a danas sportski analiti~ar poznat po britkom jeziku i kritikama koje nikada "ne uvija u celofan", oglasio se povodom situacije u FK Partizan i poprili~no "opleo" po novoj upravi crno-belih.

Nakon tektonskih promena u FK Partizan i dolaskom Rasima Qaji}a, Predraga Mijatovi}a, Danka Lazovi}a i Milke Forcan na ~elo velikana srpskog fudbala, Rade Bogdanovi} je izneo svoje mi{qewe.

Vra}am se na moju pri~u od pre ~etiri godine kada sam rekao da niko ne}e hteti da trenira Partizan, mislim na struku, a bojim se da }e do}i i vreme kada niko od igra~a ne}e èleti da do|e u taj klub. Veoma lo{a situacija, u klubu vaqaju samo navija~i. Oni su verni i odani, popularni „Grobari“, ako mogu {ta da im poru~im, mogao bih da im kaèm da se naviknu na ovu situaciju. @ao mi je, ali potraja}e. Uprava koja je do sada radila, mogu slobodno da kaèm da ne znaju ni{ta, a i ne ide ih.

Savo Milo{evi} je napustio klub, a Bogdanovi} smatra da to nije smelo da se dogodi.

Napravili su rezove u prva dva meseca, bave}i se trivijalnim stvarima. Smena Save Milo{evi}a je do{la u veoma lo{em momentu, te po meni nije do we trebalo ni da do|e. Pogotovo {to, u tim sukobima i tenzijama mora biti „hladna“ glava. Ako ni{ta, trebali su da sa~ekaju Bo`i}, novogodi{we praznike pa da mirno re{e sve. Poku{avaju da preko no}i prelome mnoge stvari, me|utim, tu bez novca ne mo`e ni{ta. U klub treba da do|e neko ko }e da donese novac, a ne samo ideje i ideologije koje ne idu uz Partizan.

TSC za nauk svim srpskim klubovima

TSC iz Ba~ke Topole. Ekipa koja je verovatno mnogima postala draga ili da ka`emo "drugi tim" (posle Crvene zvezde ili Partizana) pokazala je da srpski fudbal jo{ uvek ima za ~ime da se nada. Plasirala se u plej-of Lige konferencija i to na kakav na~in

Ekipa sa severa Srbije i iz mesta u kome `ivi ne{to mawe od 12.000 qudi stvorila je klub kome se dive svi, ne samo u Srbiji, ve} i {irom Balkana, ali i cele Evrope.

Za kratko vreme stvorio je TSC ne{to {to su mnogi u Srbiji poku{ali, ali nisu uspeli. Dali su qudi iz Topole „blueprint“ i pokazali su kako se radi.

Stvarno, za nauk svim srpskim klubovima mo`e da bude ekipa iz Ba~ke Topole, a evo i zbog ~ega.

Fudbaleri TSC-a su pobedom nad ekipom Noa iz Jermenije u 6. kolu (4:3) stigli do 24. mesta na tabeli Lige konferencije, ~ime su obezbedili mesto u prole}nom delu tre}eg po snazi evropskog takmi~ewa.

Pokazali su srce i du{u protiv Jermena koji su na startu drugog dela vodili sa 3:1 i delovalo je da je sve gotovo.

Ipak, sada ve} prava legenda kluba Ifet \akovac postigao je dva gola, zabele`io asistenciju za Milo{a Pantovi}a i TSC je na odu{evqewe svih pro{ao daqe.

U plej-ofu }e se boriti protiv poqske Jagelonije, ali do tog me~a ima vremena za slavqe i na osvrt svega {to je ovaj klub uspeo da postigne u samo osam godina.

Prvi me~ je na programu 13. februara 2025. godine u Srbiji, dok }e revan{ sedam dana kasni-

je biti odigran u Poqskoj.

„Glupo je pri~ati o motivu. Zna{ {ta ova utakmica nosi, zna{ da je sada ili nikada. Zna{ da ti treba pobeda, uz malo sre}e, da bi pro{ao daqe. Uàsno smo krenuli, posle 2:0… Nije prvi put da nam se de{ava. Gubili smo par utakmica ba{ zato {to smo imali veliki zaostatak posle prvih 15-20 minuta. Narednih 60-70 odigramo na dobrom nivou, ali ne uspemo da se vratimo. Vratili smo se sada zato {to smo bili tim. Na poluvremenu smo se dogovorili {ta i kako daqe. Taj prvi gol Stani}ev je bio mnogo vaàn, pred odlazak na odmor, gde su oni ve} polako pali. I onda nam se de{ava {ok da nas vra}aju na dva gola razlike. Pokazali smo zube i za sedam minuta preokrenuli. Svaka ~ast momcima, stru~nom {tabu, navija~ima, porodicama {to su do{li, vama (novinarima). Nezaboravno ve~e“, rekao je Milo{ Pantovi}, napada~ TSC-a. Momci iz TSC-a su do evropskog prole}a stigli nakon samo pet godina u Superligi Srbije. Naime, TSC, iako osnovan 1913. godine, igrao je u niìm ligama, mada je u sezoni 1992/93 obezbe|en plasman u osminu finala Kupa Jugoslavije pobedom nad

Napretkom iz Kru{evca, 2:1. Kada je 2003. godine usled finansijskih problema klub uga{en, slamka spasa stigla je 2005. godine kada je pokrenut pod novim imenom – FK Ba~ka Topola. Usledio je novi uspon, potom i vra}awe starog imena (TSC) 2013. godine. Definitivan uspon usledio je u sezoni 2014/2015, kada je osvojena liga Ba~ke. U sezoni 2016/2017. TSC je uspeo da se izbori za promociju iz Srpske lige Vojvodina u Prvu ligu, da bi potom dve godine kasnije uspeli da obezbede mesto u elitnom rangu srpskog fudbala za sezonu 2019/2020.

Sada samo pet godina kasnije TSC }e igrati evropsko prole}e, a o TSC Areni i infrastrukturi, te Akademiji TSC, ne treba tro{iti re~i.

„TSC Arena je najsavremeniji stadion u Srbiji, koji ima 4.500 sedi{ta. Prema UEFA standardima, ovaj stadion je kategorije 3, {to zna~i da mo`e biti lokacija za me|unarodne utakmice. Arena je multifunkcionalni objekat, a gosti u ugodnoj atmosferi mogu pratiti visokokvalitetna de{avawa, a uz najmoderniju tehnologiju posetioce ovog objekta ~eka vrhunska usluga“, stoji na zvani~nom sajtu TSC-a.

THURSDAY l ^ETVRTAK 26. 12. 2024.

NOVAKOVA PODR[KA STUDENTIMA ODJEKNULA EVROPOM:

^uveni list isprozivao Vu~i}a, tekst koji govori kako stranci vide de{avawa u Srbiji

Mo`e i ovako... Novak \okovi} je reagovao, a taj glas se prolomio [panijom. Do te mere da je {panska "Marka" odlu~ila da upozna [pance sa de{avawima u Srbiji

Novak \okovi} je podr`ao studente u borbi za slobodu i pravdu (i uostalom pravnu dr`avu ili ono {to je od we ostalo), pa je tako osvanuo na naslovnoj strani „Marke“.

Obavila je podu`i tekst o Novaku koji je podr`ao blokadu studenata i borbu za istinu i pravdu.

„Nedeqama, studenti univerziteta dr`e pod blokadom fakultete {irom zemqe u sklopu protesta na kojima se zahteva politi~ka i zakonska odgovornost za smrt 15 osoba od 1. novembra, kada se uru{ila nadstre{nica na tek renoviranoj @elezni~koj stanici“, stajalo je u tekstu na po~etku. Taman toliko da i [panci mogu da znaju sa ~im moraju da `ive qudi u Srbiji.

„Studenti zahtevaju od Vlade da objavi dokumentaciju projekta

koji je izvela kineska kompanija a za koji opozicija tvrdi da je ura|en uz brojne nepravilnosti.“

„Marka“ je shvatila i {ta nedostaje u ~itavoj pri~i. Ono {ta predsednik dr`ave ne `eli da shvati.

„Uprkos tome {to je Vlada, na zahtev predsednika dr`ave Aleksandra Vu~i}a, objavila dokumentaciju na svom sajtu, studenti sumwaju u verodostojnost dokumenta i zahtevaju kompletnu verziju“.

„Populista i nacionalista Vu~i} pozvao je studente i profesore koji ih podr`avaju da prekinu protest insistiraju}i da su wihovi zahtevi ispuweni“, stajalo je u tekstu „Marke“.

„Svakog dana u 11.52, u vreme kada se nesre}a u Novom Sadu do-

godila, gra|ani u grupama izlaze na ulice i odaju po{tu nastradalima“.

Naslov ~itavog teksta je bio jasan „\okovi} pokazao humanu stranu i zatra`io da se glas studenata u Srbiji ~uje“.

O srpski studentima se pi{e i u [paniji.

Kako je glasila Novakova poruka?

„Kao neko ko duboko veruje u snagu mladih qudi i wihovu `equ za boqom budu}no{}u, smatram da je va`no da se wihov glas ~uje. Srbija ima ogroman potencijal a obrazovana omladina je wena najve}a snaga. Ono {to je svima nama potrebno je razumevawe i po{tovawe. Uz vas, Novak“, glasi poruka Novaka \okovi}a.

SINER MORA NA SU\EWE, EVO KO ]E VODITI PROCES:

Odluka nije mogla da bude gora

po Italijana

Sada oko doping skandala Janika Sinera se nastavqa, a sad su poznate i sudije koje }e odlu~iti sudbinu italijanskog tenisera.

Janik Siner je bio pozitivan na klostebol po~etkom 2024. godine i za sada jo{ uvek nije zvani~no ka`wen.

Nakon {to se Svetska antidoping agencija WADA `alila Sudu za sportsku arbitra`u (CAS) potrebno je bilo da se izaberu sudije koje }e voditi ovaj proces.

Izraelsko-ameri~ki stru~wak Ken Lalo jedan je od wih i ta odluka nije mogla da bude gora po Sinera.

On ima 66 godina i poznat je po tome {to je do sada u karijeri bio jako strog kada su u pitawu presude po pitawu dopinga i nedozvoqenih suptanci, pi{e „Tutosport“.

Drugi sudija je Amerikanac Xefri Benc, koji daje mnogo ve}e {ansu Sineru da se izvu~e.

On je sudija koji je kaznu za doping Simoni Halep smawio sa ~etiri godine na devet meseci.

Ostalo je da se izabere ko }e biti posledwa tre}ina ovog sudskog panela koji }e odrediti sudbinu Janika Sinera.

SPREMAO SE U BEOGRADU, PA OTI[AO U AUSTRALIJU: [ta je „skuvao“ u susret novoj sezoni?

Ako pitate Novaka \okovi}aon se nalazi ve} u 2025. godini. To je jedini na~in kako najve}i ikada mo`e da ostane korak ispred ili da dr`i taj korak sa konkurencijom. I tako je bilo oduvek

Novak \okovi} trenutno na ATP listi zauzima sedmo mesto, ali je to pre svega posledica povrede i nemotivisanosti u jednom delu sezone da igra najboqi mogu}i tenis. Sada je to, sa druge strane, i motiv da poka`e svima da sa 37 godina nije za staro gvo`|e. Naprotiv.

Ovih dana je teniskim krugovima prozujala informacija da je \okovi} vi|en u Beogradu. I to ne bilo gde, ve} u Gemaksu. Za{to ba{ tamo? Pa, to je potez koji \okovi} sada radi mawe ili vi{e tradicionalno svake godine.

Upravo na tom mestu se priprema za Australijan open, jer je to podloga koja

je ra|ena po ugledu na onu koja ga ~eka na prvom grend slemu u sezoni. Najsli~nija mogu}a podloga ~ini pripremu u Beogradu dovoqno dobrom i nema potrebe za nekim egzoti~nim putovawima.

Novak je tako dobio sve uslove koji su mu potrebni da se na miru priprema za novu sezonu, a i ova kao i prethodne nosi potencijal da postane istorijska. \okovi} }e ve} od 29. decembra po~eti novu sezonu. Dakle, 2025. godinu }e do~ekati u dalekoj Australiji, ba{ kao {to mu se to desilo i prethodne sezone. Ipak, ovog puta }e biti u Brizbejnu i ovog puta je imao dovoqno vremena da se odmori od tenisa.

Nije igrao ni{ta nakon finala [angaja (za razliku od 2023. godine u kojoj je po~etkom decembra igrao u Dejvis kupu za Srbiju).

Po~e}e sezonu na jedinom turniru na kom nikada nije upisao pobedu u karijeri. To je jo{ jedan zanimqiv podatak, da takav turnir uop{te postoji, ali je ~iwenica i da je let za Australiju ve} obavqen. Poznato je da \okovi} voli da odleti na daqe destinacije i ~etiri, pet dana pre po~etka turnira, ali ovog puta je to ura-

dio ~ak devet dana pre po~etka turnira. Ogromna vremenska razlika je uslovila da ode ranije i tako dodatno odmori pred naporan po~etak godine. \okovi} }e nakon turnira iz serije 250 krenuti za Melburn, a tamo ga od 12. januara o~ekuje prvi grend slem u sezoni. Zanimqivo je da }e u Brizbejnu skidati r|u tim dodatnim me~evima u dublu sa Nikom Kirjosom, te da }e imati i jedno humanitarno ve~e nazvano originalno „Ve~e sa Novakom“.

Sve ovo govori da je priprema i logisti~ki deo odavno pripremqen, da se ozbiqno radi na bazi i da bi Endi Mari kao trener samo dodatno trebalo da unapredi izdawe koje \okovi} sprema. Uostalom videli smo tokom Novakovih me~eva u 2024. godini u Parizu (na Olimpijskim igrama pogotovo, ali i na Rolan Garosu) da kada je potpuno spreman i daqe za wega ne postoji re{ewe. Pitajte Karlosa Alkaraza kome je poraz u Parizu uni{tio ostatak sezone… Novak naglo podi`e formu i `eli da bude na vrhuncu ve} u Australiji, i da tamo podigne 25. grend slem titulu ~ime bi postao apsolutni i jedini rekorder u

obe kategorije (trenutno i Margert Kort ima 24 grend slem titule, dodu{e mnoge su iz amaterske ere). Bila bi poetska pravda da upravo u Australiji podigne i taj 100. trofej u karijeri. Pripreme za sada izgledaju veoma dobro, pogotovo zbog toga {to su pod velom tajni. Kada god bi Novak tako nestajao iz javnosti – spremao bi ne{to veliko. [ta je sada spremio?