Srpski glas 26.01

AMBASADORI NEMA^KE I FRANCUSKE U SRBIJI:

Ne postoje nikakve ucene niti pretwe sankcijama Srbiji

Ambasadori Nema~ke i Francuske u Srbiji, Anke Konrad i Pjer Ko{ar izjavili su da ne postoje nikakve pretwe sankcijama Srbiji, "ve} samo ukazivawe na posledice ako se propusti prilika normalizacije odnosa".

Oni su, tako|e, napomenuli da Zajednica srpskih op{tina (ZSO) mora biti formirana, a da o detaqima treba da se pregovara.

Ambasador Francuske rekao je da francusko-nema~ki predlog ima samo jedan ciq, a to je da se prevazi|u sukobi koji traju godinama.

"To je ciq kojim se rukovodi predlog Francuske i Nema~ke. Wime `elimo da damo novu dinamiku u normalizaciji odnosa, koja je postavqena kao ciq pre vi{e od deset godina. Vreme je da se ubrza proces u korist obe strane i celog regiona", naveo je Ko{ar.

On tvrdi da ne postoji kazneni pristup prema Srbiji.

"Ne govorimo ni o kakvim sankcijama, samo predstavqamo na~in da se iza|e iz jedne situacije. Predstavqamo prednosti i koristi ako obe strane pristanu da idu napred. U suprotnom naravno bi}e posledica, ali to nisu sankcije. Bi}e jednostavno izgubqena prilika za region, za narod, za Srbiju", tvrdi Ko{ar.

On je naglasio da je normalizacija odnosa "Kosova" i Srbije priprema za ~lanstvo u EU.

"Nema ucena, ali jasno je da ne bi do{lo do ubrzawa puta u EU, ako nema re{ewa", napomenuo je Ko{ar i dodao da je `eqa da se izbegne ponavqawe kriza, kao {to je bio slu~aj proteklih nedeqa.

"@elimo da srpska mawina na 'Kosovu' mo`e da `ivi u miru i ima dobre odnose sa svim narodima. Govorimo o normalizaciji i nadamo se da }e taj put omogu}iti Srbiji i 'Kosovu' da ubrzaju svoj put prema punom ~lanstvu u EU", naglasio je Ko{ar.

Konrad je rekla da je Jelisejski sporazum, koji je potpisan pre 60 godina, bio veliki uspeh, koji je doveo do prekida neprijateqstava Nema~ke i Francuske, te doprineo uspostavqawu saradwe i sna`nog partnerstva dve zemqe.

To, smatra, treba da bude primer i "Kosovu" i Srbiji.

Rekla je da se me|unarodna zajednica nadala da }e pod okriqem EU do}i do sporazuma.

"U vezi sa integracijama u EU nemamo pristup sankcijama, ve} `elimo preko EU da por`imo i bilateralno poma`emo put Srbije u Uniju. Postoje jasni koraci koji su postavqeni, a to su reforme u pravosu|u, primena medijske strategije i segment uskladivawa sa spoqnom i bezbednosnom politikom EU", objasnila je nema~ka ambasadorka.

Srpski istori~ar iz Melburna ispravio nepravdu o Novaku \okovi}u australijske autorke

Pro{le godine, 15. januara 2022, iza{ao je neumesan ~lanak u vode}im novinama u Sidneju i Melburnu (“Sydney Morning Herald” i “The Age”) australijske autorke oko kontroverznog slu~aja Novaka \okovi}a u australijskom imigracionom pritvoru. U tom ~lanku je bilo navedeno da Srbi, iako mala nacija, izazivaju internacionalne sukobe (“Serbs have an outsized knack for causing international strife”) kao u 1914. a sad kroz Novaka i u Australiji. Takav neumesan komentar australijske autorke povredio je ose}awa mnogih pripadnika srpske zajednice u Australiji.

Vojni istori~ar iz Melburna, Bojan Paji}, autor kwige o Australijancima i Novozelan|anima u Srbiji tokom Prvog Svetskog Rata, odmah se obratio autorki ~lanka, gospo|i Parnell McGuinness, i objasnio da nije ta~no {to je pretpostavila o Prvom Svetskom Ratu, kao i da je nelogi~no praviti generalizaciju o ~itavom srpskom narodu zbog jednog ili drugog primera. Pitao ju je da povu~e ono {to je navela o Srbima kao naciji. Kad nije odgovorila na ovaj email, on je ulo`io zvani~nu `albu Komisiji za Qudska Prava, instituciji koja je usvojila ovu `albu kao legitimnu.

Proces medijacije pod okvirima rada Komisije uzeo je skoro 12 meseci pre nego {to je dovelo do konferencije sa gospo|om McGuinness. Tu je bilo dogovoreno da }e ona napisati novi ~lanak gde }e objasniti da nije trebala da generalizuje tako o Srbima. Taj novi ~lanak je iza{ao 15. januara 2023. u istim novinama. Autorka je uzela u wemu u obzir najve}e istra`ivawe javnog mwewa srpske zajednice u Australiji pod vo|stvom SCOFE, koje pokazuje da su mnogi Srbi u Australiji bili diskriminisani usled pru`awa otvorene podr{ke srpskom teniskom asu. Verodostojnost i Pravda su ipak prona{le put do javnosti sa godinu dana zaka{wewa. Hvala Bojanu Paji}u na istrajnosti u svojoj nameri da istina iza|e na delo.

Dr Nina Markovi} Kaze, predvodnik istra`iva~kog projekta SCOFE

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

NOSI KI[OBRAN SA SOBOM I NE]E TE BITI SRAMOTA

„Sve su izmislili. U foto-monta`i su mi stavili pu{ku, a nosio sam ki{obran. To je ka~ila ~ak biv{a hrvatska premijerka na Tviteru. Izmislili su, kao {to su izmislili i to da sam nosio [e{equ pivo. A ne bi me bilo sramota i da jesam"

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, u „]irilici“ TV Hepi)

„Ne mogu da verujem da svi nasedamo na pri~u kako su male plate ministara, premijera ili predsednika, a svako wihovo odelo nije ispod nekoliko hiqada evra. [ta to zna~i, da oni ne jedu, ne piju i sve {to zarade potro{e na odela i krpice. Meni je muka kada se raspravqa o platama. Treba videti kakav je wihov doprinos, pozitivan ili negativan, pa tek onda da ka`emo da li su dobro pla}eni"

(Glavni i odgovorni urednik nedeqnika NIN Milan ]ulibrk komentari{e kako je mogu}e da politi~ari uz plate koje imaju mogu imati skupa odela i lagodan `ivot)

(Miroslav Laj~ak, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Pri{tine)

„Kosovo je mo`da najskupqa srpska re~ i nije predmet prodaje, ali je predmet za dogovor… Vu~i} zaslu`uje svaku podr{ku ako je re{en da prese~e taj Gordijev kosovski ~vor"

Jak{i}, novinar u penziji)

Ako se usvoji evropski plan, dajemo saglasnost za Kosovo u UN

Crvene linije Beograda po pitawu dijaloga sa Pri{tinom, prema onome {to je do sada govorio predsednik Aleksandar Vu~i}, jesu saglasnost sa prijemom Kosova u Ujediwene nacije i priznawe nezavisnosti. Sude}i prema predlogu sporazuma, odnosno najnovije varijante nema~ko-francuskog plana koji je procureo u javnost, na stolu se nalazi ba{ ono {to smo rekli da ne}emo nikad - pristanak na ulazak Kosova u UN. Zavijeno u pa`qivo sro~enu formulaciju ta~ke broj ~etiri predloga sporazuma.

Nakon sastanka sa evropsko-ameri~kim timom diplomata u Beogradu, Aleksandar Vu~i} je rekao da je Srbija spremna da prihvati koncept i da radi na implementaciji evropskog plana za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.

On je istakao i da je „po jednom va`nom pitawu“ iz plana pokazao „svu brigu i rezervisanost“.

Nije precizirao o kom pitawu je re~, ali je vrlo verovatno da se radi upravo o ta~ki broj ~etiri.

Prema predlogu sporazuma koji je procureo u javnost ta ta~ka glasi ovako:

“Stranke polaze od pretpostavke da nijedna od wih ne mo`e predstavqati drugu stranu u me|unarodnoj

sferi ili delovati u weno ime. Srbija se ne}e protiviti ~lanstvu Kosova u bilo kojoj me|unarodnoj organizaciji”.

To “bilo kojoj me|unarodnoj organizaciji”, ocewuju sagovornici, podrazumeva i UN {to bi simboli~no predstavqalo priznawe Kosova kao nezavisne dr`ave.

Izvr{ni direktor Centra savremene politike Nemawa Todorovi} [tiplija ka`e da je jasno da se misli i na UN, kad se ka`e “sve me|unarodne organizacije”.

“Tekst koji je procureo u javnost sigurno je predlog, ali ne verujem da je to finalni tekst. O~ekujem da i Srbija i Kosovo daju svoje predloge za izmenu teksta, samim tim da Beograd jo{ jednom podvu~e svoje crvene linije, a to je izme|u ostalog i to da ne}e dati saglasnost za Kosovo u UN”, navodi [tiplija.

Ukoliko tekst, ipak, ostane ovakav kakav jeste i da Srbija pristane na to, smatra da to ne garantuje ulazak Kosova u UN.

“Ovako ne{to, na kraju krajeva, zavisi od nekih drugih dr`ava koje smatraju da Kosovo nije dr`ava. I to ne zato {to oni vole Srbiju, nego zato {to imaju sli~an problem u svojim dr`avama. Dakle, i da Kosovo dobije na{ pristanak

za ulazak u UN, to ne zna~i ni{ta. To je simbolika koja treba da stvori predstavu da neka dr`ava ima punu nezavisnost i to je ono na {ta Srbija ne `eli da pristane, navodi [tiplija.

Politikolog Cvijetin Milivojevi} me|utim smatra da Vu~i} nema mandat da tako ne{to potpi{e.

“Jasno je da se ovim podrazumeva na{a saglasnost za ulazak Kosova u UN. Ova navededna formulacija “sve me|unarodne organizacije” smi{qena je kao izlazna strategija ove petorke da bi onaj ko bude spreman da potpi{e tako ne{to imao mogu}nost da se delimi~no opravda pred gra|anima Srbije. Jasno je da je re~ o na{oj saglasnosti za ulazak Kosova u UN, kao {to je jasno i da niko u ovoj zemqi nema ni u pravnom, ni u politikolo{kom, ni u moralnom smislu nema mandat za tako ne{to, jer niko pa ni Vu~i} nije dobio izbore propagi-

Vu~i} u magare}oj klupi

Ima ona stara o ~oban~etu koje se naqutilo na selo pa odseklo sebi onu stvar. Nekako tako je izgledao i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} pre neki dan kada je na panelu o Zapadnom Balkanu, odr`anom u okviru Svetskog ekonomskog foruma Davosu, umesto da sedi zajedno sa ostalim u~esnicima, seo iza wih sam samcijat, gledaju}i deo u~esnika u le|a.

raju}i ideju da treba odustati od Kosova”, navodi Milivojevi}.

Prema wegovom mi{qewu, takva odluka bila bi u suprotnosti s Ustavom Srbije, a omogu}ila bi Kosovu slede}i korak, a to je kandidatura za ulazak u NATO.

U vi{e navrata ranije je rekao da za mandata wegovog predsednikovawa, ne}e biti priznata nezavisnost Kosova i Kosovo ne}e u}i u Ujediwene nacije.

Tako je i u decembru 2022. za RTS kazao, govore}i upravo o nema~ko-francuskom planu za Kosovo, o kojem se razgovaralo i na sastanku sa pet diplomata u Beogradu.

„Postoji jedna stvar koju sam wima stavio do znawa a to je ~lanstvo Kosova u UN, to Srbija ne}e prihvatiti. Ostalo mo`emo da razgovaramo“, rekao je tada Vu~i}. Ali danas ve} pri~a ne{to drugo...

[ta je Evropa ponudila Srbiji u novom sporazumu o Kosovu!

Tekst „evropskog” predloga „osnovnog sporazuma Kosova i Srbije”, 20.1.2023.

Svesni svoje odgovornosti za odr`avawe mira;

Posve}eni doprinosu plodnoj regionalnoj saradwi i bezbednosti u Evropi;

Shvataju}i da su nepovredivost granica i po{tovawe teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kao i za{tita nacionalnih mawina, osnovni uslovi za mir;

Postupawe na osnovu istorijskih ~iwenica i bez prejudicirawa razli~itih stavova stranaka o osnovnim pitawima, ukqu~uju}i pitawe statusa;

Dogovara se slede}e:

^lan 1

Stranke }e me|usobno razvijati normalne, dobrosusedske odnose na bazi jednakih prava.

Obe strane }e me|usobno priznati relevantna dokumenta i nacionalne simbole, ukqu~uju}i paso{e, diplome, tablice vozila i carinske pe~ate.

^lan 2

Obe strane }e se rukovoditi svrhom i principima utvr|enim u Poveqi Ujediwenih nacija, posebno onim o suverenim pravima dr`ava, po{tovawu wihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeqewe i za{titi qudskih prava i nediskriminacije.

^lan 3

U skladu sa Poveqom Ujediwenih

nacija, strane }e sve me|usobne sporove re{avati samo mirnim sredstvima i uzdr`a}e se od pretwe ili upotrebe sile.

^lan 4

Stranke polaze od pretpostavke da nijedna od wih ne mo`e predstavqati drugu stranu u me|unarodnoj sferi ili delovati u weno ime.

Srbija se ne}e protiviti ~lanstvu Kosova u bilo kojoj me|unarodnoj organizaciji.

^lan 5

Obe strane }e podr`ati wihove te`we da postanu ~lanice Evropske unije.

^lan 6

Iako ovaj osnovni sporazum predstavqa va`an korak u normalizaciji, obe strane }e nastaviti proces dijaloga koji vodi EU novim zamahom, {to }e dovesti do pravno obavezuju}eg, sveobuhvatnog sporazuma za normalizaciju odnosa.

Strane su saglasne da }e u budu}nosti produbqivati saradwu u oblastima privrede, nauke i tehnologije, saobra}aja i povezanosti, odnosa u pravosu|u i provo|ewu zakona, po{te i telekomunikacija, zdravstva, kulture, vere, sporta, za{tite `ivotne sredine, nestalih lica. i druge oblasti. sli~no kroz postizawe konkretnih sporazuma

^lan 7

Obostrano se zala`e za postizawe konkretnih aran`mana, u skladu sa relevantnim instrumentima Save-

ta Evrope i kori{}ewem postoje}ih evropskih iskustava, kako bi se obezbedio odgovaraju}i nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i mogu}nost pru`awa usluga na Kosovu. Kosovo. neke specifi~ne oblasti, ukqu~uju}i mogu}nost finansijske pomo}i Srbije i direktne kanale komunikacije izme|u srpske zajednice i Vlade Kosova.

Stranke }e formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i obezbediti visok nivo za{tite srpskog verskog i kulturnog nasle|a, u skladu sa postoje}im evropskim modelima.

^lan 8

Stranke }e razmeniti stalne misije. Oni }e se nalaziti u sedi{tu doti~ne vlade.

Prakti~na pitawa u vezi sa raspore|ivawem misija bi}e obra|ena posebno.

^lan 9

Obostrano je konstatovana posve}enost EU i drugih donatora da kreiraju poseban paket finansijske pomo}i za zajedni~ke projekte stranaka za ekonomski razvoj, povezanost, zelenu tranziciju i druge kqu~ne oblasti.

^lan 10

Strane }e uspostaviti zajedni~ku komisiju, kojom }e predsedavati EU, koja }e pratiti sprovo|ewe ovog sporazuma.

Obe strane potvr|uju svoje obaveze za sprovo|ewe svih prethodnih sporazuma.

Za{to je Vu~i} sebe stavio u tu „magare}u klupu“ (sigurno nije tu bio raspore|en protokolom) zna samo on, ali nije ovde problem wegova „qutwa“, „protest“, „ignorancija, .., ili {ta je ve}, Vu~i}a inspirisalo na neuobi~ajeni gest o kojem je preko vikenda trubio ceo Balkan (mo`emo samo zamisliti kakvi su bili komentari samih u~esnika). Problem je {to je na klupu za rezervne igra~e Vu~i} seo kao predsednik dr`ave Srbije, poni`avaju}i tako zemqu kojom predsedava, preciznije sve nas koji u woj `ivimo. Ako je imao neki li~ni problem sa u~esnicima panela ili temom diskusije onda je jednostavno mogao da odbije da do|e, uz neku diplomatsku ekvilibristiku – tog praznoslovqa bar ne fali u me|unarodnim relacijama i folirawima. Me|utim, ako je on, pak, u ime dr`ave Srbije odabrao da sedi kao „sirak tu`ni bez i|e ikoga“, onda postoje samo dva zakqu~ka, oba onespokojavaju}a: ili taj ~ovek nije svestan {ta radi i kakvu {tetu nanosi zemqi tim „necu da se iglam“ pona{awem, ili je bio svestan, ali je, uprkos tome, svoju li~nu frustraciju demonstrirao kao dr`avnu agendu ne vode}i ra~una o posledicama i imixu koji je reprezentovao. On na ovakav potez nije imao pravo, niti }e mu iko od gra|ana Srbije koji ima zrno soli u glavi na}i opravdawe za infantilni performans

u kojem je sam sebe progla{avao za „crnu ovcu“, poku{avaju}i da poentira obja{wewem kako „nije bitno gde sam seo, ve} {ta sam rekao i kako sam zastupao zemqu“.

E, pa, kad su ovakve stvari u pitawu, itekako je bitno gde si seo, jer je i to vrsta poruke koja je nekada mnogo konkretnija i primetnija od bujice re~i i frazetina koje se na tim i sli~nim panelima izgovaraju i o tome mora da se vodi ra~una. Da se nije pojavio, da je demonstrativno napustio sastanak ili da je tamo poslao nekog San~a Pansu, nekako bi se moglo razumeti i opravdati.

Ovako, pona{aju}i se kao uvre|ena mlada, predsednik na{e zemqe je samo jo{ jednom pokazao i dokazao nedoraslost visokoj funkciji koju obavqa prave}i igrokaz kroz koji su drugi qudi u~itavali sve nas, jer je on taj koji nas zastupa i predstavqa. Nije iskqu~eno da su se mnogi od wih zapitali: ako im je predsednik ovakav, kakvi li su tek oni kao narod? Bila je to ru`na slika i pokazna ve`ba kako se u me|unarodnim, a bogme, i u onim najobi~nijim me|uqudskim odnosima ne treba vladati, nakon koje su zbog jednog ~oveka stanovnici cele dr`ave imali transfer blama. Ne verujem da je Vu~i}evo durewe nai{lo na razumevawe i onih wegovih naj`e{}ih pristalica kojima je, vaqda, i bila upu}ena poruka o „vuku samotwaku“ koji se dr`i daqe od „~opora“ u o~ekivawu aklamativnih urlika podr{ke iz dubine onog kolektivnog nesvesnog: e, neka si vala; svaka ti ~ast; ako si; bravo, majstore; ko ih …. Ne. Ni~eg uzvi{enog ili u~inkovitog ovde bilo nije.

Predsednik na{e zemqe se samo brukao i tu je po~etak i kraj pri~e. Tu`ne pri~e.

Pi{e: Ranko Pivqanin

Plivawem za ~asni krst obele`eno Bogojavqewe

Visok vodostaj reke Drine na Zvorni~kom jezeru onemogu}io je ovogodi{we plivawe za ^asni krst u Malom Zvorniku. Iako prethodno najavqena, tradicionalna manifestacija na Bogojavqewe otkazana je usled nepovoqne meteorolo{ke situacije i porasta vodostaja reke. Iz Hidroelektrane „Zvornik” saop{teno je da bi dotok vode mogao da pre|e 2.000 kubnih metara u sekundi, {to iziskuje aktivirawe prelivne ustave na brani, ~ime bi bezbednost u~esnika manifestacije bila ugro`ena. I narednih dana, prema najavama hidrologa, nivo Drine kod Malog Zvornika bi}e u porastu.

Tradicija plivawa na Bogojavqewe je ispo{tovana u mnogim drugim gradovima i mestima. U trci za ^asni krst u Ni{u, na otvorenom bazenu „^air”, od 19 pliva~a najbr`i i najspretniji bio je najmla|i u~esnik Marko Todorovi}, ro|en 2004. godine, kome je ovo bila prva bogojavqenska trka, javqa Toma Todorovi}. Pobednik je od organizatora, gradske op{tine Medijana, dobio nov~anu nagradu od 30.000 dinara, zlatni lanac sa priveskom krsta, kao i lovorov venac. Ostali u~esnici su dobili zlatne priveske. U Svrqigu je po drugi put uzastopno pobedio Milan Milutinovi}, a plivawe je odr`ano i u Aleksincu, gde je pro{logodi{wi pobednik Milorad Xuni} ponovo prvi do{ao do krsta. U Svrqigu se za ^asni krst plivalo na Svrqi{kom Timoku i na prirodnom bazenu u Pop{ici, dok je u Aleksincu bogojavqenska trka u plivawu odr`ana pored nasipa na Ju`noj Moravi.

Me|u u~esnicima koji su plivali na Ju`noj Moravi u op{tini Doqevac najbr`i je bio Sini{a Smiqkovi} iz Pukovca.

Za ^asni bogojavqenski krst u Rasinskom okrugu, kako javqa Sandra Savi}, plivalo se na Zapadnoj i Ju`noj Moravi, na reci Rasini i jezeru ]elije.

Ki{a, koja je tokom celog dana padala, nije omela hrabre takmi~are da nastave tradiciju.

Na najstarijoj manifestaciji u Beloj Vodi kod Kru{evca, koja se odr`ala po 22. put, pobedio je Lazar Krsti}, student iz Kru{evca.

Mladi}i su se nadmetali za ^asni krst i u kru{eva~kom selu [avrane na reci Rasini, a pobednik je Reqa Toma{evi}, pripadnik `andarmerije iz Kru{evca. Plivalo se i u Varvarinu, Trsteniku i Brusu. ^asni krst su osvojili: na Zapadnoj Moravi Trsteni~anin Milenko Dimitrijevi}, na Ju`noj Moravi pobedu u vodi odneo je Uro{ Ra{i}.

Plivawe za ^asni bogojavqenski krst odr`ano je sa blagoslovom vladike kru{eva~kog dr Davida Perovi}a, organizator je Kulturni centar, a pokroviteqa grad Kru{evac, dok su u Varvarinu i Trsteniku manifestacije organizovale op{tine.

U vodi se nadmetalo vite{ki, tokom takmi~ewa vladala je lepa energija, dostojanstvena praznika, vere i tradicije, koja se u ovom kraju i te kako po{tuje.

Aleksandar Kova~evi}, mladi vaterpolista vaqevskog Valisa, juniorski reprezentativac Srbije, po tre}i put je uzastopno pobedio u plivawu za ^asni bogojavqenski krst na reci Gradac u Vaqevu, javqa dopisnik Slobodan ]iri}. On je trijumfovao u najja~oj konkurenciji do sada, nadmetalo se ukupno 83 pliva~a uglavnom iz Vaqeva i okoline, me|u wima jedna dama i osam pripadnika Vojske Srbije.

Tradicionalna duhovno-kulturna manifestacija odr`ana je na brani na Gradcu po izuzetno lepom i toplom vremenu, pred velikim brojem posetilaca koji su burnim aplauzima pozdravqali u~esnike pre, u toku i posle plivawa u mutnoj i izuzetno hladnoj vodi jedne od najpoznatijih reka u vaqevskom kraju.

Veliki hri{}anski praznik Bogojavqewe obele`en je sve~ano na vi{e mesta u Beogradu i to tradicionalnim plivawem za ~asni krst.

Plivalo se u Zemunu, na Adi Ciganliji, u Grockoj, Mladenovcu, Obrenovcu, Sur~inu, Lazarevcu, na „Sava promenadi”. Osim gra|anstva, u plivawu su se oku{ali i pripadnici vojske, policije, studenti, ~lanovi Svibora i Svebora, mladi, stariji, ali i pripadnice lep{eg pola. Plivawu za ~asni krst u velikom broju mesta prethodile su liturgije u hramovima i litije.

Temperatura vazduha bila je oko 12 stepeni pa se mo`e re}i da je u~esnike poslu`ilo i vreme. M. T.

@IVETI U SRBIJI

 Nekad se u Komitet i{lo po mi{qewe. Danas je i tamo nesta{ica...

 Ceo svet je protiv nas. Zna~i borba je ravnopravna.

 Svima ide uz nos. Otre{}e ga ko slinu.

 Stidim se umesto vas. Po dogovoru me grize i savest. Politi~arima poseban popust!

 Razlika izme|u xuboksa i analiti~ara je mala. U xuboks gurne{ novacon peva, analiti~aru gurne{ novac - on pri~a.

 Tr~awe je zdravo. Posebno ako svakodnevno tr~ite kod Vo|e.

 Primili smo k znawu. Mo`e li i ne{to u ke{u?

 Prazan `eludac nam pojede xigericu...

 Mesare bi mogle penzionerima da poklawaju magnete kao suvernire. Kad do|u ku}i da ih zalepe na fri`idere kao uspomenu i dokaz da su tamo bili.

 Privatni lekari i saobra}ajni policajci ti uvek ne{to prona|u...

 U studio smo pozvali poznatog teoreti~ara zavera da gledaoci kona~no saznaju istinu.

 Inflacija se kod nas ne obra~unava u skladu s matematikom, ve} u skladu s politikom.

 Molotovqev koktel postaje srpsko nacionalno pi}e.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

"Ono {to mora da bude nije nesre}a. Nesre}a je samo ono {to ne mora biti, a ipak se dogodi. Nesre}u uvek izazivaju qudi. Priroda vlada onim {to biti mora

„Ako poznaje{ reku, lak{e }e{ upravqati ~amcem"

„Budi oprezan dok daje{ obe}awa“

„Budala kojoj se `uri, pije ~aj viqu{kom“ Narodne poslovice

Plivawe za ^asni bogojavqenski krst u Zemunu

Na prostoru zemqe koja se nekada prostirala od Vardara pa do Triglava danas `ivi oko tri i po miliona qudi mawe nego 1991. godine, kada je po~eo krvavi raspad SFRJ, govore rezultati do sada sprovedenih popisa stanovni{tva i procene republi~kih zavoda za statistiku u regionu. Najve}i gubitak stanovni{tva pretrpela je Bosna i Hercegovina u kojoj danas, prema procenama tamo{weg zavoda za statistiku, `ivi ~ak ~etvrtina qudi mawe nego po~etkom bratou-

Vojvodini evidentiran ve} 1989. godine, a u centralnoj Srbiji 1992. Kako Srbija ne raspola`e podacima vitalne statistike za Kosovo i Metohiju od 1999. godine, na osnovu podataka agencije za statistiku Kosova ili „Evrostata”, mogu se uo~iti opadaju}i trendovi ra|awa, mada se jo{ uvek vi{e stanovnika ra|a nego {to umire. U centralnoj Srbiji i Vojvodini negativan prirodni prira{taj je 2021. godine dupliran u odnosu na 2011. godinu, odnosno vi{e nego utrostru~en u

bila~kog rata. Srbija je siroma{nija za 1.192.237 qudi u odnosu na 1991. godinu. U Hrvatskoj sada `ivi petina stanovnika mawe nego 1991. godine, a tamo{wi demografi su izra~unali da svakoga dana zemqu napusti ~ak 180 qudi. Rezultati najnovijeg popisa stanovni{tva u Severnoj Makedoniji govore da je ona izgubila gotovo deset odsto stanovni{tva u odnosu na 1991. godinu, a prema dostupnim procenama tzv. agencije za statistiku Kosova, na prostoru KiM danas `ivi oko deset procenata stanovni{tva mawe nego 1991. godine, za koju tako|e postoje samo proceweni podaci Republi~kog zavoda za statistiku Srbije. Iako Slovenija danas ima oko sedam odsto stanovnika vi{e nego po~etkom devedesetih, demografi ovaj podatak tuma~e u svetlu ~iwenice da u wu ve} decenijama emigrira visokokvalifikovana, ali i nekvalifikovana radna snaga – prete`no iz Bosne i Hercegovine i Srbije. Iako su demografski pokazateqi Kosova i Metohije jo{ uvek me|u najpovoqnijim u Evropi, broj ro|enih beba u ovom regionu opada, dok broj mladih koji trbuhom za kruhom odlaze put zapadne Evrope konstantno raste – tzv. agencija za statistiku Kosova procewuje da u ovom regionu `ivi oko 180.000 qudi mawe u odnosu na proceweni broj stanovnika iz 1991. godine.

– U ovom trenutku gotovo u svim republikama biv{e SFRJ vi{e qudi umire nego {to se ra|a, ili je taj odnos gotovo isti. U Crnoj Gori, Sloveniji i Severnoj Makedoniji prirodni prira{taj se u posledwoj deceniji uglavnom kretao oko nule, da bi pred kraj postao negativan. U Srbiji je negativan prirodni prira{taj u

odnosu na 2002. godinu. Iako je pandemijska 2021. godina okarakterisana izra`enim vi{kom smrtnosti u odnosu na prethodni period, treba ista}i da je opadawe prirodnog prira{taja zabele`eno i pre pandemije. Problem nedovoqnog ra|awa razli~ito se ispoqava u razli~itim delovima Srbije. Recimo, u isto~noj Srbiji trend fertiliteta je u opadawu jo{ od kraja 19. veka, a negativni prirodni prira{taj zabele`en je dvadesetak godina pre nego u Vojvodini, {to zna~i da ovaj deo Srbije vi{e nema ni {ansu da „rehabilituje” ra|awe do nivoa proste zamene stanovni{tva – isti~e dr Aleksandar Kne`evi}, vanredni profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu.

On podse}a da su devedesete godine 20. veka samo ubrzale ove procese, a veliki broj mladih qudi koji popravqaju demografsku statistiku stradao je u ratovima ili se trajno iselio. Procene demografske slu`be Ha{kog tu`ila{tva govore da je u ratu u Bosni i Hercegovini stradalo blizu 105.000 qudi, dok je broj osoba koji se trajno iselio iz zemqe u kojoj je svaki tre}i brak pre rata bio me{ovit gotovo nemogu}e ustanoviti.

– Iako nema egzaktnih podataka o broju qudi koji su emigrirali iz Srbije tokom devedesetih, neformalne procene govore da je oko 300.000 mladog, radno i reproduktivno sposobnog stanovni{tva trajno napustilo zemqu. Treba re}i da se zbog vi{estrukih izbegli~kih talasa do te ra~unice dolazi iskqu~ivo na posredan i vrlo komplikovan na~in, {to ovaj podatak ~ini vi{e informativnim nego nau~nim. Naime, popis stanovni{tva 2002. pokazao je da je u centralnoj Srbiji i Vojvodini

`ivelo oko 320.000 qudi mawe nego 1991. godine, dok je izme|u 2001. i 2011. godine apsolutni pad iznosio blizu 310.000 stanovnika. Hrvatska je izme|u 1991. i 2001. godine izgubila oko sedam odsto, a od 2011. do 2021. godine blizu deset procenata stanovni{tva. Kao i na primeru Srbije, stvarni gubitak stanovni{tva ove zemqe tokom devedesetih godina nije lako numeri~ki izraziti, jer se u wu tokom i nakon rata istovremeno iseqavalo stanovni{tvo sa prostora biv{e Jugoslavije. Me|utim, kada

Ako zadr`imo mlade, vrati}e nam se i rode

Srbija je peta zemqa na svetu koja najbr`e gubi stanovni{tvo, a procene Ujediwenih nacija govore da }e do polovine ovog veka u Srbiji `iveti skoro 20 odsto mawe qudi nego danas. Efekti mera populacione politike koji se trenutno primewuju u idealnom scenariju primeti}e se tek za 60 godina, jer Srbiju karakteri{e nepovoqna starosna struktura i ~iwenica da je svaka generacija mawa od prethodne, kao i smaweni broj `ena u reproduktivnom periodu. Ukoliko bi svaka `ena u Srbiji u proseku rodila 1,8 dece, bilo bi potrebno 60 godina da se zaustavi pad stanovni{tva, isti~e dr Vladimir Nikitovi}, upravnik Centra za demografska istra`ivawa Instituta dru{tvenih nauka.

Najnoviji popis stanovni{tva pokazao je da je Beograd jedini grad u Srbiji koji je izme|u dva popisa dobio stanovni{tvo – on je danas bogatiji za 26.123 qudi u odnosu na 2011. godinu, a svi ostali regioni Srbije bele`e pad od oko deset odsto stanovni{tva. Procene govore da }e prestonica Srbije do sredine veka izgubiti 3,8 odsto stanovnika.

onima koje su proiza{le iz ratnih godina. Ukratko, sve dr`ave biv{e Jugoslavije jesu dobile svoje mesto na politi~koj karti Evrope, ali od tada intenzivno gube stanovni{tvo, a ovaj trend }e se verovatno nastaviti – navodi dr Kne`evi}.

Na pitawe da li }e se u Srbiji desiti isti scenario kada u|e u Evropsku uniju, on podse}a da su zbog hroni~nog nedostatka radne snage brojna tr`i{ta rada u zemqama EU ve} godinama otvorena i za gra|ane na{e zemqe, ali i navodi da je od svih dana{wih ~lanica EU, Srbija u samom vrhu zemaqa po gubitku stanovni{tva tokom predpristupnih pregovora za ~lanstvo.

– Procene da izme|u 30.000 i 60.000 qudi godi{we emigrira iz na{e zemqe nisu rezultat zvani~ne statistike, ve} sporadi~nih istra`ivawa migracija stanovni{tva. Demografski trendovi u Srbiji jesu nepovoqni, ali vi{e nije korektno govoriti da je to samo zbog nedovoqnog ra|awa koje je targetirano posledwim merama Vlade Srbije. Prema svim dostupnim pokazateqima, nekontrolisano iseqavawe je dominantan razlog zbog kojeg Srbija gubi stanovni{tvo. Kada govorimo o Kosovu i Metohiji (bez obzira na problem dostupnosti podataka), tamo{we stanovni{tvo nije izuzeto iz neumoqivog procesa demografske tranzicije. Iako i daqe ima pozitivan prirodni prira{taj, stereotip je da Albanke ra|aju petoro ili vi{e dece. To ve} du`e vreme nije demografska realnost, jer dostupni podaci govore da `ene na Kosovu prethodnih nekoliko godina u proseku ra|aju ne{to mawe od dvoje dece. Sa druge strane, osnovni uzrok zna~ajnijeg opadawa stanovni{tva na Kosovu i Metohiji jesu pre svega velike emigracije mladih ka zapadnoj Evropi – zakqu~uje na{ sagovornik. R. N.

posmatramo posledwi me|upopisni period, sti~e se utisak da je ~lanstvo Hrvatske u EU dodatno podstaklo emigraciju ka razvijenim ekonomijama, ~ije se demografske posledice, prema nekim mi{qewima mogu meriti ~ak sa

Nije bogat onaj koji mnogo ima, nego onaj kome je malo potrebno za dobar `ivot

Sudija sa 24-godi{wim penzijskim sta`om i sjajni hroni~ar savremenog doba, ~ija umetni~ka karijera traje ve} pola veka, i daqe je prisutan na malim ekranima. Wegove serije se repriziraju, a naj~uvenije replike iz "Vru}eg vetra", "Lafa u srcu", "Bele la|e" i jo{ sijaset ostvarewa postale su deo op{te kulture. Pavi} je pre par dana napunio 90 godina. Ro|endan je proslavio u krugu porodice i prijateqa u Vlasotincu, gde ve} godinama `ivi.

- Ocenu da li je moj `ivot bio dobar dobi}u od onih do kojih mi je najvi{e stalo u `ivotu, a to su supruga Qiqana, sin Vladimir, unuk Konstantin i snaha Amalijaka`e scenarista koji je mo`da najve{tije skenirao i skicirao na{u stvarnost.

n Postoji li tema na kojoj biste `eleli da radite a jo{ niste stigli?

- Postoji period biolo{ke zrelosti kada ste najplodniji, a siguran sam da ne bih mogao da napravim i{ta boqe od onog {to sam uradio. Oti{ao sam u penziju pre 24 godine, a nikad nisam `iveo kao penzioner. Bio sam aktivan do pre godinu dana, kada sam zavr{io seriju "Junaci na{eg doba". Nisam imao vremena za odmor, a sada `elim da se vratim nekim kwigama, da u`ivam u prirodi i provodim vi{e vremena sa suprugom. @elim da nadoknadim sve {to sam propustio zbog posla.

n Stvorili ste ogromno delo, a {ta biste vi izdvojili od onoga {to ste napisali?

- Posle toliko godina vratio bih se "Vi{wi na Ta{majdanu". Od tog romana je zavisilo da li }u biti pisac ili ne. Kwiga je nai{la na izvanredan prijem publike, nije bilo kwi`evne kritike u kojoj nije pohvaqena. Imponovalo mi je to {to je iza{la u "Nolitu" u platnenom povezu, kao i tira` od 5.000 primeraka koji je rasprodat za mesec dana. Snimqen je i film. Ali, za mene je taj roman mnogo zna~ajniji, jer me je doveo do budu}e supruge. Qiqa je htela da me upozna nakon {to ga je pro~itala. Prona{li smo se na emotivnoj liniji. Uz wu je sve postalo lak{e.

n Gledate li serije koje ste snimili?

- Imam odli~no pam}ewe i sve svoje serije znam gotovo napamet, dodu{e, ne ba{ doslovce, kao {to je Pu{kin znao svoje pesme. I pored toga, volim da ih posle nekog vremena pogledam.

n Kako ste postali scenarista?

- Posle "Vi{we na Ta{majdanu" nisam ni sawao da }u raditi jo{ neki film, ali me je rediteq Mi}a Milo{evi} nagovorio da napi{em novi scenario. I, dogodilo se ono {to se tokom snimawa ~esto de{ava: Po~eli su da mi prepravqaju tekst. Rekao sam da to ne mo`e da se radi, ali Mi}a je gurao svoje. Vasko Popa me je svojevremeno posavetovao da se dr`im svog teksta, jer je svaka re~enica u wemu va`na. Tra`io sam

uuu Sve {to je iza{lo iz pera Sini{e Pavi}a pozlatilo se. Po~eo je romanom "Vi{wa na Ta{majdanu", pa stvorio ogromno TV delo. Na Televiziji Beograd se prvi put pojavio serijom "Diplomci", scenarista je "Otpisanih" (prvih trinaest epizoda), "Pozori{ta u ku}i" (dvadeset sedam epizoda), filmova "Laf u srcu", "Tesna ko`a", "^udo nevi|eno". Autor je najgledanijih serija u istoriji RTS - od "Vru}eg vetra", preko "Boqeg `ivota", "Sre}nih qudi", "Porodi~nog blaga", "Sti`u dolari", "Bele la|e", do "Junaka na{eg doba"

da me izbri{u sa {pice. Film "Nije nego" je dobio srebrnu "Arenu" na Festivalu u Puli, Mi}a je insistirao da ja primim nagradu, ali nisam hteo da iza|em na binu. Bilo mu je `ao zbog toga. Da bih popravio odnose sa Mi}om, napisao sam scenario za film "Laf u srcu". Film je napravio nevi|en bum, samo u Beogradu je imao 330.000 gledalaca, ali je opet bilo o{qarewa. Obe}ao sam mu jo{ jedan scenario, pod uslovom da mi ne dira tekst. Ovoga puta, Mi}a se toga dr`ao. "Tesnu ko`u" je snimio za 23 dana, a film nije iza{ao iz beogradskih bioskopa {est meseci. Imao je pola miliona gledalaca samo u Beogradu.

n Za{to ste odustali od pisawa filmskih scenarija?

- Nije mi `ao {to sam pisao scenario za "Tesnu ko`u" i "^udo nevi|eno", ali to je sredina u kojoj ponekad svi znaju vi{e od pisca scenarija i gde se ne mo`ete izboriti za autonomnost svog dela. U to vreme po~eli su da mi nude da pi{em za televiziju. Zaobilazio sam takve ponude, sve dok me Qiqa nije ubedila da ih prihvatim. Objasnila mi je da nigde ne}u imati takav kontakt sa publikom kao na televiziji. Napisao sam "Diplomce", a onda sam radio neke lak{e stvari - pisao dijaloge za "Otpisane" i dvadesetak pri~a za "Pozori{te u ku}i". Koliko je Novaku Novaku bilo te{ko da za svaku epizodu na|e novi doga|aj, meni je bilo lako. Imao sam pomo}nika - Qiqu koja je teme sipala kao iz rukava.

n Da li u nekom liku, a te{ko ih je sve pobrojati, postoji makar deli} vas?

- U svakome od nas postoji i [urda i [oji}. Da nisam pravio gluposti kao [oji} ili da nisam bio nezadovoqan kao [urda,

VERNI SARADNIK

- Qiqa, moja supruga, bila je moj verni saradnik jo{ od "Diplomaca" - ka`e Pavi}. - Mawe poznajem psihologiju `ena nego mu{karaca. Kada sam pisao scenario za "Boqi `ivot", insistirala je da pre|em preko nekih tabua u mu{ko-`enskim odnosima i ispostavilo se da nije pogre{ila. Qiqa je uvek stajala u senci, ni{ta nije tra`ila za sebe, osim {to smo je uvek potpisivali ispod pesama koje je napisala. Wena pesma "Topolska 18" imala je vi{e od milion pregleda na "Jutjubu".

verovatno ti likovi ne bi bili uverqivi. Nisam bio zadovoqan poslovima koje sam radio pre nego {to sam se zaposlio u sudu. Morao sam da se zaposlim ~im sam zavr{io fakultet i da pomognem ocu koji nas je {kolovao u dugovima. Nisam mogao da biram. U "Diplomcima" sam preneo iskustvo tokom pripravni~kog sta`a u velikom preduze}u "Invest-import", pozori{ni komad "Poltron" sam napisao na osnovu onoga {to sam do`iveo u preduze}u "Srbokoteks", koje se bavilo otkupom ko`e. [urdu sam nosio u sebi. Nisam Macola, ali me tu i tamo ima u jo{ nekim likovima.

n [ta sve mo`e da se ka`e kroz humoristi~ke serije?

- Komedija ne mora da izaziva buran smeh, ve} mo`e biti napisana tako da se gleda sa osmehom i da ima lagane balon~i}e koji dr`e radwu da ne potone u dramsku dubinu. Najboqi je spontan smeh koji izlazi iz misli. Ako se analizira [oji}ev na~in govora, pogled na svet, okru`ewe, dru{tvo, nijedna re~enica nije bez repa i dodatnog zna~ewa. Mislim da }e zbog toga wegov lik biti dugove~an i zanimqiv za nove generacije.

n Kao sudija bili ste svedok mnogih qudskih drama...

- U sudnici se kao i u bolnici najboqe upoznaje sva gor~ina i slo`enost `ivota. Izbegavao sam da bukvalno prenosim ono {to sam profesionalno saznao, ali stotine zanimqivih qudi koje sam upoznao prodirali su u tekstove iz moje podsvesti. n Davno ste rekli da ne znate da li imate snage da se vratite svom zavi~aju Dalmaciji jednog dana makar pomo}u pisawa...

- Nije re~ o zavi~aju, ve} o detiwstvu. Posle mnogo godina oti{ao sam u Siw sa `enom. Nisam bio tamo od 1938, kada smo izbegli. Moji roditeqi nisu bili `ivi. Bilo mi je te{ko kada sam video ku}u u kojoj sam ro|en. Pra{ina je odjednom obrisana sa se}awa. Te no}i nisam spavao. Nikad nisam imao odnos prema Siwu kao mestu gde bih mogao da obnovim svoj `ivot. Moj jezik je srpski, sebe smatram srpskim piscem, bez obzira {to sam ro|en u Dalmaciji i {to me je krstio katoli~ki pop. Dalmaciji bih mogao da se vratim kroz kwigu o qudima koji su do{li u Srbiju i postali junaci mog `ivota. Od zdravqa zavisi da li }u se u to upustiti.

n Kad biste ne{to mogli da promenite u `ivotu, {ta bi to bilo?

- Nikad nisam razmi{qao o tome da ne{to promenim u `ivotu, ali kad bih mogao da ne{to skockam druga~ije, voleo bih da sam mogao roditeqima da vratim makar deli} onoga {to su mi dali. Dobro je kad mo`ete da im poka`ete da wihov trud nije bio uzaludan. Majka je rano umrla, a otac - tri meseca pre nego {to sam upoznao Qiqanu. Bio bi sre}an da je do~ekao unuka.

n [ta je va{ moto u `ivotu?

- Ratne i poratne godine razvile su u meni osobine koje bih nazvao stoicizam i skromnost. Stoicizam se kratko mo`e izraziti u sloganu: Da ne kukamo. Nikad nisam ~uo roditeqe da se `ale i sva|aju zbog muka i napora koji su ih snalazili u `ivotu. Sve su stoi~ki podnosili. A izraz "da ne kukamo" bio je slogan u to vreme popularne kwige "Pedago{ka poema" koju su gotovo svi mladi ~itali. [to se skromnosti ti~e, okupacija i dosta poratnih godina bile su obele`ene trajnom oskudicom i bukvalno siroma{tvom ogromnog broja qudi. Sve {to pamtimo kao lepo, ugodno, ukusno, ono {to oboga}uje `ivot, postalo je za nas ne{to "predratno". Izrazi predratni hleb, predratno meso, predratna ~okolada, predratno kiselo mleko, dugo su jo{ bili u upotrebi i posle oslobo|ewa. Kad su crvenoarmejci i partizani u{li u Beograd, narod je iznosio pred wih sve {to ima da ih nahrani. Bili su gladni i iscrpqeni, naro~ito partizani. Zapamtio sam da su svi iznosili samo ka~amak. Moj `ivotni moto bi se mogao sa`eti u mudru izreku iskustva: "Nije bogat onaj koji mnogo ima, nego onaj kome je malo potrebno za dobar `ivot." Ovo je postalo sastavni deo moje psihe i karaktera i pratilo me do dana{wih dana. Ako je fa{izam ne~emu nau~io nas koji smo ga pre`iveli, to je koliko je `ivot lep, bogat i koliko je sloboda dragocena. U dobrim periodima to se ~esto zaboravqa.

n Imate li utisak da fa{izam ponovo o`ivqava?

- Nikada on nije bio potpuno uni{ten. Antifa{izam u Evropi nikada nije bio apsolutan. Nije ga ni bilo za prve dve godine Drugog svetskog rata, a ni Hitler nije bio jednako krvo`edan prema svakome. Za zapadne zemqe on je bio samo geopoliti~ki protivnik. Duboki u`asi koje je proizveo po~iweni su u isto~nom delu Evrope. On je precizno naveo koje narode namerava da istrebi. Gotovo svi u`asi nacizma po~iweni su nad Jevrejima, Rusima, Poqacima, Srbima i Romima. Bio je to rasni i civilizacijski sukob titanskih razmera. Kad je Crvena armija oslobodila Au{vic i kad su se ti u`asi otkrili, najpre su izazvali nevericu i progla{eni za propagandu. Ali, fa{izam je tada ve} bio uni{ten a pojavio se novi geopoliti~ki protivnik i to u srcu Evrope. Fa{izam vi{e nije bio opasan, ve} mo`da koristan tajni saveznik u borbi protiv novog protivnika. Sa~uvane su formacije zarobqenih jedinica Vermahta u logorima i iskori{}eni svi kadrovi koji su mogli nauditi novom protivniku u obave{tajnim i drugim tajnim slu`bama.

n Kako se to reflektuje na ovo vreme?

- Otuda danas poku{aj revizije istorije. Otuda kori{}ewe fa{izma u raznim oblicima i kod proterivawa Srba iz Hrvatske, {to je u stvari recidiv usta{kog fa{izma. Otuda odjednom teroristi~ka organizacija na Kosovu postaje oslobodila~ka armija Kosova. Otuda su sledbenici Bandere oki}eni kukastim krstovima u Ukrajini. Ratni fa{isti~ki zlo~inac Bandera zabrawen je u Poqskoj, jer je ubio 150.000 Poqaka i Jevreja, ali je dobar za Ukrajinu i koristan u borbi protiv novog geopoliti~kog protivnika. Na`alost.

n Jeste li i pored toga ipak optimista?

Te{ko je danas biti optimista, ali ja to jesam. Ako smo pre`iveli glavnog autora, mo`emo se nadati da }emo pre`iveti i ovu tu`nu repliku. R. N.

Poqska na prvoj liniji fronta

Poqska bi uskoro mogla da postane centralna baza SAD u Evropi. Uloga glavnog ameri~kog saveznika na Starom kontinentu, a koja je od vremena hladnog rata bila rezervisana za Nema~ku, trebalo bi da bude dodeqena zemqi koja je iz Drugog svetskog rata iza{la kao iskqu~ivi interesni prostor nekada{weg Sovjetskog Saveza.

Ve} du`e vreme se pri~a o izgradwi nove baze za ameri~ke borbene helikoptere i pripadaju}u opremu u gradu Podvizu. Re~ je o realizaciji planova Va{ingtona da stvori vojnu alternativu Nema~koj i pretvori nekada{wu socijalisti~ku zemqu u poqe nekog budu}eg rata protiv Rusije. Predvi|eno je podizawe stotina novih objekata za sme{taj ameri~kih vojnika i pripadaju}e tehnike, a ceo proces trajao bi narednih barem deset godina.

Kra}e re~eno, Poqska u novoj ulozi ne bi bila tek saveznik NATO-a, ve} poligon na kojem bi SAD ostvarivale svoje iskqu~ive interese. Tako gledano, i izgradwa novih vojnih objekata na tamo{woj teritoriji predstavqa realizaciju planova Va{ingtona, a ne i Brisela. Naravno, sve u svetlu promene na politi~koj

i vojnoj mapi Evrope i pripreme Poqske za daqa ameri~ka bojna dejstva usmerena ka istoku kontinenta.

Tokom 20. veka sudbina nije ba{ preterano bila naklowena zemqi koja je evropskoj civilizaciji podarila Nikolu Kopernika, Frederika [opena i druge velikane. U centru zbivawa u dva svetska rata na{la se prite{wena izme|u velikih protivnika – Nema~ke i Rusije – i to je u ogromnoj meri odredilo i wenu poziciju u 21. veku. Nezavisnost ste~ena po padawu „gvozdene zavese” u Evropi, kako vidimo, nije bila dugove~na. Pomerawe NATO-a na istok prakti~no je onemogu}ilo Poqskoj da se na pravi na~in oporavi od sovjetskog uticaja, da se sabere i povrati nekada{wu politi~ku veli~inu.

„Redovno investiramo u nove objekte koji su neophodni ameri~koj vojsci da bi, u slu~aju ugro`enosti, omogu}ili brzo prebacivawe velikog broja pripadnika armije SAD preko okeana”, objasnio je nedavno ministar odbrane Republike Poqske Mariu{ Bla{~ak. U tom smislu tamo }e biti izgra|eni hangari i skladi{ta goriva spremni da prihvate dopremqenu tehniku i qud-

stvo. Sve pomenuto u skladu je sa obavezama usagla{enim u okviru Dogovora o ja~awu odbrambene saradwe, koji su Va{ington i Var{ava potpisali 2020.

Pomenuti sporazum pretpostavqa mogu}nost daqeg ukrupwavawa ameri~kog vojnog kontingenta na Starom kontinentu, prenose poqski mediji. [tavi{e, tamo{we Ministarstvo odbrane ponudilo je Amerikancima besplatan sme{taj, hranu i gorivo. Rashodi po ovom pitawu trebalo bi da dosegnu sumu od nekih 500 miliona zlota (ne{to mawe od 250 miliona evra) godi{we, a koji }e biti nadokna|ivani na ra~un poreza koje pla}aju gra|ani. Takvi tro{kovi, danas u op{toj ekonomskoj krizi, i te kako uti~u na finansijsku situaciju svake prose~ne poqske porodice, podse}aju mediji.

Da li Poqake ~eka sudbina sli~na ukrajinskoj: da budu topovsko meso u nekom mogu}em velikom ratu SAD protiv Rusije? Mnogi su skloni da na stvari gledaju upravo na taj na~in. Uostalom, granica ukrajinskog fronta je blizu, Poqska se nada da bi u posleratnom prekomponovawu ove biv{e sovjetske republike mogla za sebe da obezbedi nema-

U zatvorima, svaki deseti zatvorenik je Albanac

Kokain, prostitucija i trgovina qudima su nedozvoqeni poslovi koji su pomogli nekima od wih da izgrade svoje carstvo

Albanski gangsteri ve} dve decenije kontroli{u tr`i{te kokaina u Velikoj Britaniji, a jedini izuzetak je Liverpul, prenosi engleski "San".

Neimenovani stru~wak koji se bavi kriminalnim bandama rekao je da su albanski gangsteri verovatno najja~i u severnom i isto~nom Londonu, a da su veoma sna`ni i u Man~esteru.

nal ko{ta oko 37 milijardi funti svake godine nacionalnu ekonomiju Ujediwenog Kraqevstva. Me|utim, ovaj broj predstavqa samo delimi~nu sliku fenomena, jer ne uzima u obzir novac koji je opran i na taj na~in plasiran u legalnu ekonomiju prodajom niza dobara.

Kako je albanska mafija uspela da zauzme istaknuto mesto u kriminalnom okru`ewu Velike Britanije?

Istorija wihovog naseqavawa mo`e da se prati od 1990-ih i ~esto se povezuje sa krizom na Kosovu. Prema britanskim istra`iteqima, tokom tih godina mnoge izbeglice koje su stigle do britanske granice tra`e}i azil bili su albanski dr`avqani koji su se identifikovali kao da su s Kosova da bi dobili povla{}eni tretman.

Dr`avni zavod za statistiku je 2019. objavio grubu procenu: tvrdi da u Britaniji `ivi oko 47.000 Albanaca i 29.000 sa Kosova i Metohije. Me|utim, prema bazama podataka britanske vlade, samo u godini pandemije politi~ki azil u zemqi zatra`io je 3.071 gra|anin albanskog porekla.

Kokain, prostitucija i trgovina qudima su nedozvoqeni poslovi koji su pomogli nekima od wih da izgrade svoje carstvo.

Poqski ministar odbrane Mariu{ Bla{~ak i premijer Mateu{ Moravjecki sa vojnicima koji se obu~avaju za rukovawe tenkovima „abrams“

li deo novih teritorija...

Ipak, sude}i prema de{avawima na terenu, ali i u svetu uop{te, ra~unice rukovodstva u Var{avi mogle bi se lako pokazati kao pogre{ne. Naime, te{ko je verovati da bi SAD mogle tek tako prepustiti Nema~ku wenoj sudbini. Veze Va{ingtona i Berlina su jo{ od kraja Drugog svetskog rata toliko jake da je mogu}e govoriti da najja~a zemqa u Evropi bez obilate decenijske pomo}i sa zapadne strane

Atlantika sigurno ne bi povratila mo} koju je imala tokom istorije. Tako|e, a u vezi sa Poqskom, jasno je da bi i pretenzije na pojedine nema~ke teritorije u sada{wim okvirima granica isto~nog suseda bile jasno istaknute.

Preterana bliskost sa SAD Poqsku bi mogla samo da dovede bli`e prvoj liniji ukrajinskog fronta. Uostalom, „ostaci” pojedinih artiqerijskih granata ve} su dospeli na wenu teritoriju. Kao opomena.

KINEZI UZ „TAMO DALEKO“ SLAVE NOVU GODINU: Kineska dr`avna televizija odala po~ast Srbiji

Na prvom programu kineske dr`avne televizije, u emisiji povodom obele`avawa Kineske Nove godine, mogla se ~uti i pesma „Tamo daleko“.

Snimak je podelila ambasadorka Kine u Beogradu ^en Bo, a pesmu u izvo|ewu umetnika Slobodana Trkuqe, pratili su kineski muzi~ari.

Pesma „Tamo daleko“ ~ula se u „Gala ve~eri Festivala prole}a“ - {ou programu uz koji porodice u Kini i Kinezi u inostranstvu do~ekuju Lunarnu novu godinu.

Kineska nova godina obele`ava se i {irom Srbije. U subotu je tim povodom na Kalemegdanu uprili~en spektakularni vatromet, kom su prisustvovale i ambasadorka Kine i predsednice Vlade Srbije Ana Brnabi}.

One su tom prilikom po`elele da ja~a ~eli~no prijateqstvo i prosperitet dva naroda.

"Albanski kriminalni klanovi su svuda u Velikoj Britaniji, ali ne mogu da u|u u Liverpul koji dr`e lokalni kriminalci", tvrdi stru~wak za "San".

Me|u albanskim klanovima se isti~u Helbenijanz iz isto~nog Londona, koji se hvale skupocenim kolima, oru`jem i velikim sumama novca.

Policija je 2020. godine razbila aplikaciju za {ifrovanu komunikaciju "Enkro~et" i uhapsila mnoge trgovce drogom iz Liverpula.

"Liverpulski kriminalni klanovi su sada oslabqeni, a to bi moglo da motivi{e Albance da poku{aju da preuzmu kontrolu i nad ovim lu~kim gradom koji predstavqa ogromno tr`i{te za kokain", navodi stru~wak.

Albanske kriminalne organizacije upravqaju velikim delom tr`i{ta kokaina u zemqi, s prometom od oko {est milijardi funti.

Prema vladinim podacima, organizovani krimi-

Albanci na vrhu kriminalne piramide uspeli su da se nasele u Kolumbiji, Ekvadoru, Peruu i Panami. Oni koji mogu da kupe kokain po 4 hiqade dolara za kilogram u Ju`noj Americi, onda ga prodaju za 30 hiqada evra kada stigne u evropske luke, uz pomo} guste mre`e korumpiranih lu~kih zvani~nika i operatera u najva`nijim pomorskim komercijalnim ~vori{tima u Evropi.

Albanci obi~no transportuju kokain skriven u proizvodima poput banana, ananasa i suvog vo}a, ali i metalne ili drvene predmete. Kokain je savitqiv proizvod koji se lako izvla~i, ~isti i skladi{ti kada stigne u Evropu.

Ima i istine u porastu albanskih bandi. Albanska zatvorska populacija u Ujediwenom Kraqevstvu je oko 10 odsto.

Ovaj broj potvr|uju i podaci Ministarstva pravde: u engleskim i vel{kim zatvorima nalazi se oko 1.500 zatvorenika albanske nacionalnosti, koji su najprisutnija strana populacija. Upravo iz tog razloga Vlada je krajem jula 2021. potpisala sporazum sa albanskom vladom da se neki zatvorenici prebace u domovinu i tamo izdr`avaju kaznu.

Gotovo osam miliona qudi iz Ukrajine stiglo u Evropu od po~etka rata

Gotovo osam miliona izbeglica iz Ukrajine stiglo je u zemqe Evrope otkako je pro{log februara ta zemqa u{la u vojni sukob sa Rusijom.

Tokom prethodne sedmice taj broj pove}ao za 10.571.

UNHCR je saop{tio da je od 24. februara 2022. do 17. januara 2023. najvi{e qudi uto~i{te potra`ilo u Rusiji, odnosno wih 2.852.395, a na drugom mestu je Poqska sa 1.563.386 qudi, a na tre}em Nema~ka sa 1.021.667 qudi.

Ta~an broj qudi koji su napustili Ukrajinu od po~etka rata, prema navodima UNHCR, iznosi 7.977.980.

Tas navodi da je u ^e{ku stiglo 482.049 qudi, u Italiju 167.925, [paniju 161.012, a u Veliku Britaniju 155.500 qudi.

ALBANSKI KLANOVI KONTROLI[U BRITANSKO TR@I[TE KOKAINA:

Mali Zejtinlik spomenik stradawa Srba iz Sarajeva i okoline

Spomen-grobqe Mali Zejtinlik u Sokocu, koje postoji od januara 1996. godine, najve}e je vojni~ko grobqe u BiH. Gra|eno je po uzoru na srpsko vojni~ko grobqe na Zejtinliku kod Soluna. Na sokola~kom Malom Zejtinliku, na kome je podignut i spomen-krst i izgra|ena Crkva Svete Petke, po~iva oko hiqadu srpskih boraca, poginulih u odbrani Grbavice, Haxi}a, Vogo{}e, Rajlovca i drugih naseqa na {irem podru~ju

Zejtinliku, grobqu na koje su preneseni posmrtni ostaci hrabrih boraca Vojske Republike Srpske koji su izgubili `ivot u odbrani svoje zemqe, domova i porodica.

Tragiku grobqa Mali Zejtinlik, na kome ti{ina nadvladava svaku izgovorenu re~, posebnom ~ini to da na wemu, osim stradalih srpskih heroja, po~iva i veliki broj nevinih srpskih civila koje su u posledwem odbrambeno-otaxbinsko ratu na naj-

„Vojni~ko spomen-grobqe Mali Zejtinlik na Sokocu pe~at je Republike Srpske”, ka`e na~elnik Sokoca Milovan Cicko Bjelica.

O formirawu srpskog vojni~kog grobqa na lokalitetu Sokola~ke wive, u ~emu je i sam u~estvovao, Bjelica pri~a s posebnim ose}ajem tuge i `aqewa zbog svega {to su napa}eni i nedu`ni sarajski Srbi do`iveli 1996. godine, nakon svih golgota kroz koje su pro{li tokom ratnih de{avawa. Te strahote, isti~e, te{ko je zaboraviti.

„Ono {to je tokom egzodusa Srba iz Sarajeva zapawilo ~ak i ravnodu{ni svet je to {to su prvi put u istoriji preno{ene, ne samo mo{ti, crkveni krstovi i zvona, nego i tela vojnika koji su pali {tite}i svoja ogwi{ta. Tada{wi egzodus i nesre}a danas predstavqaju zalog i temeq Republike Srpske”, rekao je Bjelica za „Politiku”.

predratnog Sarajeva, a koja su nakon potpisivawa Dejtonskog sporazuma pripala Federaciji BiH. Izlaze}i iz Sarajeva, Srbi su sa sobom poneli posmrtne ostatke svojih najbli`ih, ne `ele}i da wihove grobove skrnave oni zbog kojih su morali pobe}i sa svojih vekovnih ogwi{ta. O toj tragediji srpskog naroda svedo~e stotine humki i krstovi pore|ani u „besprekornom stroju” na Malom

monstruozniji na~in ubili pripadnici Armije BiH. Kakve su to tragedije, kakva su to stradawa... Me|u wima je i devetogodi{wa devoj~ica Mirjana Dragi~evi} iz Ilija{a, koju je 1992. godine grupa muxahedina silovala pred o~ima wene majke i ubila. Posmrtni ostaci devoj~ice preneseni su iz Ilija{a na sokola~ko grobqe 2012. godine, iskqu~ivo po `eqi Mirjanine majke Rade.

Prise}aju}i se tih te{kih dana, gradona~elnik Sokoca je na veoma slikovit na~in opisao i sve te{ko}e s kojima su se suo~avali tokom sahrane posmrtnih ostataka boraca koje su wihovi srodnici doneli sa sobom.

„Po celu no} su se kopale rake i obavqale sahrane, sve{tenici su slu`ili opijela u nezapam} eno lo{im vremenskim uslovima na ovim prostorima. Prvi slojevi zale|ene zemqe morali su se se}i sekirama jer je to bio jedini na~in da bi se moglo nastaviti s kopawem grobnog mesta”, pri~a Bjelica. R. N.

Satovi na Sabornoj crkvi u Mostaru ponovo kucaju

Saborna crkva Svete Trojice u Mostaru, iz koje su pro{log meseca jo{ nepoznati vandali pokrali sve strujne kablove i ostavili je u mraku, uskoro bi mogla ponovo zasijati rasko{nim svetlima. Du{ko Koji}, stare{ina tog hrama koji se godinama obnavqa, nakon {to je u Otaxbinsko-odbrambenom ratu sru{en do temeqa, o~ekuje da }e o{te}ewa na elektroinstalacijama, koja su zaustavila i satove na crkvi i izazvala kvar na crkvenim zvonima, dobrim delom biti otklowena do kraja ovog meseca.

„U proteklih dvadeset i ne{to vi{e dana, koliko traje sanacija, uspeli smo da re{imo problem satova i oni ponovo kucaju. Osposobqavawe zvona ide malo te`e, jer su ona pretrpela ve}a o{te}ewa. Nadam se da }emo u narednih nekoliko dana i taj problem uspe{no re{iti, kao {to se nadam da }emo uspeti i da u potpunosti saniramo devastirane elektroinstalacije, kako bi mogle da zasijaju sve svetiqke u hramu”, ka`e Koji}.

[teta koju su vandali napravili na obnovqenoj Sabornoj crkvi, simbolu Mostara i nacionalnom spomeniku kulture u BiH, prema re~ima paroha Koji} a, nemerqiva je i potrebno je mnogo finansijskih sredstava da bi se sve vratilo u prvobitno stawe. On je zahvalan svim donatorima, jer bez wihovog razumevawa, kako navodi, ne bi se moglo krenuti s radovima na otklawawu posledica vandalizma.

„Mnogi su odmah reagovali, po~ev od Vlade Republike Srpske, preko grada Mostara, Jevrejske zajednice i Muftijstva mostarskog, zatim Mitropolije crnogorsko-primorske, brojnih lokalnih zajednica i raznih firmi iz Srpske, pa do mnogobrojnih gra|ana svih vera i nacionalnosti. I daqe se mnogi javqaju sa `eqom da pomognu, {to nam u ovome {to nas je sna{lo mnogo zna~i”, nagla{ava Koji}.

Radovi na obnovi u ratu sru{ene Saborne crkve

Mostarska

u Mostaru, simbola vi{evekovnog postojawa Srba na tom prostoru, po~eli su pre 13 godina uz moto „Obnovimo hram, obnovimo Mostar”. Gra|evinski deo projekta, u koji je investirano vi{e od ~etiri miliona evra, prakti~no je zavr{en i novoobnovqena Saborna crkva ponovo dominira gradom na Neretvi. Najve}i deo pomenutog iznosa obezbedile su vlade Republike Srpske i Srbije. Nije, naravno, zanemarqiva ni pomo} koja je stigla od grada Mostara, vernika svih vera, nacija i opredeqewa, te mnogih drugih brojnih donatora.

Kada }e u celosti biti realizovan projekat obnove sru{ene crkve, koja je sagra|ena davne 1873. godine i koja je sve do izgradwe Hrama Svetog Save u Beogradu bila jedna od najve}ih pravoslavnih bogomoqa na Balkanu, te{ko je prognozirati. Problem je, naravno, nedostatak sredstava, koja stare{instvo crkve ne mo`e samo da obezbedi. Na pomo} institucija BiH, Federacije BiH, pa i Hercegova~ko-neretvanskog kantona, te{ko da se mo`e ra~unati, jer interesovawa s wihove strane nije bilo ni u proteklom periodu. S. G.

Plivawe za ^asni krst u Republici Srpskoj

Zbog porasta vodostaja i lo{ih vremenskih uslova u nekim gradovima u Srpskoj otkazano bogojavqensko plivawe

Iako je vodostaj Vrbasa pove}an, u Bawaluci je na simboli~an na~in odr`ano tradicionalno plivawe za ^asni krst, a plivalo se {irom Republke Srpske, negde na uobi~ajen na~in, a naj~e{}e je to, zbog nabujalih reka, u~iweno simboli~nim ulaskom u vodu.

Nakon liturgije u bawalu~kom Hramu Hrista Spasiteqa formirana je litija koja je pro{la ulicama grada do Gradskog mosta, to jest mosta Patre. Tamo je osve{tana voda i usledilo je plivawe za ^asni krst.

Radi predostro`nosti, samo je jedan vernik, Ogwan Mileti}, poku{ao postati nosilac bogojavqenskog krsta u glavnom gradu Republike Srpske. Mileti} je nagra|en zlatnikom.

Ipak, zbog padavina i lo{ih vremenskih uslova, bogojavqensko plivawe je otkazano u mnogim gradovima u Republici Srpskoj. Praznik koji simbolizuje kr{tewa Isusa Hrista u reci Jordan obele`en je {irom Republike Srpske, ali uglavnom bez tradicionalnog plivawa za ^asni krst. Najvi{e pliva~a bilo je tamo gde se plivawe odr`ava na jezerima. Ipak, u nekim gradovima, kao na primer u Br~kom, vernici se nisu pokolebali.

Bogojavqenskog plivawa nije bilo izme|u ostalog u Vi{egradu, Bratuncu, Novom Gradu, Fo~i, Miqevini, Trnovu...

Ovde po~ivaju vojnici, ali i civili ~iji grobovi svedo~e o tragedijama koje se ne mogu zaboraviti

Pavi}evi}: \ukanovi}

mo`e da izgubi u prvom krugu predsedni~kih izbora

Crnogorski politi~ar i analiti~ar Vladimir Pavi}evi} uveren je da ukoliko „pobednici iz 2020. godine” budu imali jedinstvenog zajedni~kog kandidata, taj kandidat bi u prvom krugu predsedni~kih izbora u Crnoj Gori pobedio Mila \ukanovi}a ili nekog \ukanovi}evog kandidata.

„Nema nikakve dileme, ukoliko bude vi{e kandidata za predsednika Crne Gore na ovoj strani 'pobednika 2020. godine', onda to DPS-u daje neku malu {ansu”, kazao je Pavi}evi}.

Kako ka`e, deluje da je u \ukanovi}evom DPS-u ve}a konfuzija po pitawu predsedni~kih izbora, od pojedinih visokih funkcionera te stranke mo`e se ~uti da to i nisu neki va`ni izbori, a neki su predlagali da se bojkotuju predsedni~ki izbori.

„Konfuzija dominira vi{e u DPS-u, a kod 'pobednika 2020.' imamo jednu vrstu poku{aja ja~awa svih aktera pobedni~kih saveznika, ali i situaciju koja vodi ka jedinstvenom kandidatu. Me|u pobednicima ima razlika, ali ~e{}e su me|usobne razmirice prepreka, nego politi~ki program. Mislim da }e se te razmirice prevazi}i i da }e 19. marta taj zajedni~ki kandidat slaviti i da }e se time u}i i formalno u ovu post|ukanovsku eru Crne Gore”, naveo je.

Isti~e da je sve po zakonu i Ustavu Crne Gore kada je re~ o raspisivawu predsedni~kih izbora za 19. mart.

Pavi}evi} smatra da je Crna Gora danas sna`nija nego 2020. godine i u tom smislu navodi da sada ima mnogo ve}i broj gra|ana koji su lojalni Crnoj Gori.

To omogu}ava logi~an zakqu~ak, kako ka`e Pavi}evi}, da se \ukanovi}eva politika temeqila na pravqewu razlika.

Kada je re~ o Vladi Crne Gore, Pavi-

}evi} ka`e da su imali situaciju krajem pro{le godine i po~etkom ove da se izabere nova vlada, ali da taj poku{aj nije uspeo.

„Ostalo je nejasno za{to je ba{ Demokratski front prvog dana kada su pregovori po~eli rekao da su zavr{eni”, ka`e Pavi}evi} navode}i da je wegova ideja bila da se, ukoliko se ne formira nova vlada, uradi rekonstrukcija vlade Dritana Abazovi}a.

Kako ka`e, neta~no je re}i da Vlada u Crnoj Gori ima kao integrativnu ta~ku srpstvo jer tu su i Albanci i Bo{waci i wihove politi~ke stranke.

„Nije to takva vlada. Ova vlada poku{ava da uva`i heterogenost”, ka`e Pavi}evi} i dodaje da vlada Dritana Abazovi}a ima velika postignu}a, kao {to su sna`na posve}ena borba protiv mafije, korupcije i organizovanog kriminala i podizawe `ivotnog standarda gra|ana za vrlo kratko vreme. R. N.

Strani gra|ani i inostrane firme kupile su pro{le godine za period od januara do oktobra nekretnine u Crnoj Gori u vrednosti od 370 miliona evra, {to je zna~ajno vi{e nego i jedne godine ranije, pokazuju podaci Centralne banke.

U celoj 2021. godini stranci su za kupovinu nekretnina u Crnoj Gori po-

sticali pravo na dobijawe dr`avqanstva.

Drugi razlog je {to se u periodu inflacije, kao {to je bila pro{le godine, mnogi odlu~uju za kupovinu nekretnina kao jednog od sigurnijih na~ina da wihov novac ne}e izgubiti na vrednosti.

Prema podacima Uprave za statistiku Monstat, ukupna vrednost prometa nekretnina u 2021. godini iznosila je 400 miliona evra, a tada su prema podacima CBCG stranci kupili nekretnine u vrednosti od 278 miliona evra, {to je 69 odsto ukupnog prometa. Ovaj odnos je takav {to stranci ve}inom kupuju luksuzne apartmane i vile, koje ko{taju koliko desetak obi~nih stanova.

NATO brodovi uplovqavaju u luku Bar

U Luku Bar uplovila su dva broda dr`ava ~lanica NATO, ameri~ki U[ Xjems E. Vilijams i turski TCG Barbados, saop{tilo je Ministarstvo odbrane Crne Gore.

Kako navode, ciq posete je sna`ewe odbrambenih odnosa u regionu i ja~awe pomorske bezbednosti u vodama zemaqa ~lanica NATO.

spre~en poku{aj unosa mobilnih telefona osu|enim ili pritvorenim osobama koji se nalaze u zatvoru. O svemu je, ka`u, obave{ten nadle`ni organ Uprave policije, koji u saradwi sa Upravom za izvr{ewe krivi~nih sankcija, preduzimaju intenzivne mere i radwe u ciqu utvr|ivawa svih okolnosti, preneli su podgori~ki mediji

Na @abqaku skoro metar snega

Na @abqaku sneg neprekidno pada. Merewa na meteorolo{koj stanici pokazala su da je napadao 86 centimetara.

U gradu pod Durmitorom temperatura se u isto vreme spustila na ~etiri podeoka ispod nule.

tro{ili 278 miliona evra, u 2020 – 116 miliona, 2019 – 178 miliona, u 2018 – 182 miliona. U posledwih pet godina stranci su kupili crnogorskih nekretnina za 1,2 milijarde evra.

Na rast prodaje nekretnina strancima pro{le godine najvi{e je uticalo sprovo|ewe programa ekonomskog dr`avqanstva, gde su kupovinom nekretnina –apartmana u turisti~kim centrima na jugu zemqe za 450 hiqada evra i na severu i u nerazvijenim op{tinama za 250 hiqada

Najvi{e nekretnina pro{le godine su, prema podacima Centralne banke Crne Gore, kupili gra|ani Nema~ke i firme iz te dr`ave – u vrednosti od 57 miliona evra, dok su iza wih Rusi koji su u nekretnine ulo`ili 50 miliona.

Na tre}em mestu su gra|ani i firme iz Srbije sa 42 miliona, a na ~etvrtom mestu su kupci iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (SAD) sa 32 miliona evra.

Na petom mestu su investitori iz Turske sa 30 miliona, a zatim slede Ukrajinci i [vajcarci sa po 15 miliona, dr`avqani Bosne i Hercegovine sa 14 miliona, Britanci sa 12 miliona, Austrijanci i kupci iz Ujediwenih Arapskih Emirata sa po osam miliona evra.

Precizirano je da je ameri~ki brod predvodnik NATO Stalne pomorske grupe 2.

Zaplewen dron sa telefonima, iznad zatvora u Spu`u

Obezbe|ewe crnogorske Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija (UIKS) zaplenili su bespilotnu letilicu (dron) sa dva mobilna telefona i dva USB kabla, koji je tokom no}i uo~en iznad zatvorskog kompleksa.

Iz UIKS je saop{teno da je zapravo

Mehanizacija komunalnog preduze}a @abqak je od ranih jutarwih sati neprestano na terenu. Radnici odr`avaju podru~je grada i dela prigradskih naseqa, dok se sva durmitorska sela trenutno nalaze u potpunoj sne`noj blokadi.

„Sneg i daqe intenzivno pada tako da je vi{e nego sigurno da }e do ujutro biti preko metra i da }emo morati da ~istimo kako bi mogli iza}i na ulicu“, kazao je me{tanin @eqko Pejovi}.

Svi prilazni putni pravci su u funkciji, ali se saobra}a veoma ote`ano.

Ski-centar Savin kuk je u funkciji, ski-staze se ure|uju, a to su i iskoristili prvi skija{i ove zime.

Snadbevawe vodom i strujom za sada je uredno ali je, kako isti~u iz `abqa~kog CEDIS-a, mokar sneg stalna pretwa celoj elektromre`i.

U [avniku je sneg napadao do pola metra.

Evakuisano 120 porodica, Ibar na biolo{kom maksimumu

Velike padavine uzrokovale su porast nivoa vode na rekama u vi{e sredina na Kosovu i Metohiji, a najkriti~nije je u naseqima uz obalu Ibra na severu KiM, {to je dovelo do evakuacije u severnom delu Kosovske Mitrovice 120 porodica iz vi{e stambenih zgrada i ku}a u Bo{wa~koj mahali, 18, 19. i 20. januara.

Privremeni organ op{tine Kosovska Mitrovica potvrdio je da je iz Bo{wa~ke mahale evakuisano 120 porodica i to iz ukupno 11 zgrada, kao i da je vi{e od 30 qudi privremeno sme{teno u Studentskom domu. Nakon povla~ewa nivoa reke Ibar Privremeni organ je oba-

vestio gra|ane, u nedequ 22. januara, da mogu da se vrate u u svoje domove, kao i da sledi ~i{}ewe ulaza zgrada i ku}a, u ~emu }e im pomo}i radnici komunalnih preduze}a

Izlivawem vode iz korita poplavqeno je vi{e doma}instava u selima @itkovac, @erovnica, Jagwenica u op{tinama Zve~an i Zubin Potok kao i brojne ku}e u Leposavi}u koje su u naseqima pored Ibra. Neprekidne padavine koje su trajale vi{e od 50 sati u {irem regionu prouzrokovale su maksimalan vodostaj na Ibru. Reka je dostigla najvi{i nivo na protoku kroz Kosovsku Mitrovicu

Ta~i i sau~esnici prvi put pred sudskim ve}em

Pred sudom za ratne zlo~ine OVK u Hagu, u ~etvrtak 19. januara, je po~elo pripremno ro~i{te uo~i su|ewa Ha{imu Ta~iju i wegovim saradnicima, koje 1. marta treba da po~ne pred sudskim ve}em kojim predsedava zamenik predsednika suda, Amerikanac ^arls Smit.

Nakon {to su vi{e od dve godine video linkom iz zatvora pratili sednice pred sudijom za prethodni postupak, Ta~i, Kadri Veseqi, Jakup Krasni}i i Rexep Selimi pro{le srede su dovedeni u sudnicu.

U procesu }e u~estvovati i 53 osobe koje imaju status `rtava, a zastupa ih britanski advokat Sajmon Loz. Kada saslu{a tu`ioce, zastupnike `rtava, advokate i optu`ene, sudsko ve}e }e postaviti vremensko ograni~ewe koje }e strane u postupku imati za izvo|ewe dokaza. Oni su 4 i 5 novembra 2020. godine izru~eni Hagu.

Na po~etku ro~i{ta sudija je predstavio sudsko ve}e i sve u sudnici, navode}i da }e su|ewe trajati godinama i da to ubudu}e ne}e ~initi. Tu`ila{tvo je ju~e saop{tilo da je spremno da su|ewe po~ne 1. marta, izvo|ewem dokaza. Branioci optu`enih

Tu`ila{tvo tereti

Ta~ija i wegove saradnike iz vrha teroristi~ke OVK Kadrija Veselija, Jakupa Krasni}ija i Rexepa Selimija, za ratne zlo~ine po~iwene od marta 1998. do septembra 1999. godine u

vi{e mesta na KiM, kao i u Kuke{u i Cahanu na severu Albanije, u kojima je ubijeno vi{e od 100 civila koji nisu u~estvovali u neprijateqstvima, dok ih je oko 400 pretrpelo povrede.

Ta~ija, biv{eg predsednika privremenih kosovskih institucija, koji je u

Zlo~ina~ki poduhvat optu`enih

Protiv Ta~ija, Veseqija, Krasni}ija i Seqimija potvr|ena je optu`nica za ratne zlo~ine protiv ~ove~nosti.

Optu`nica navodi da su od marta 1998. do septembra 1999. Ha{im Ta~i, Kadri Veseqi, Rexep Selimi, Jakup Krasni}i i drugi ~lanovi “udru`enog zlo~ina~kog poduhvata imali isti ciq sticawa i vr{ewa kontrole na celom Kosovu svim sredstvima, ukqu~uju}i zastra{ivawe, zlostavqawe, nasiqe i ubistvo onih koje su smatrali protivnicima “.

Tu`ila{tvo navodi da su `rtve uglavnom qudi koji su tokom rata do`ivqavani kao saradnici srpskih snaga, zvani~nici ili dr`avne institucije ili ~ak koji nisu podr`avali namere OVK. To je, prema optu`nici, ukqu~ivalo osobe povezane sa Demokratskim savezom Kosova i osobe srpske nacionalnosti, Rome i druge.

pritvoru u Hagu od novembra 2020. godine, brane sedmo~lani tim odbrane koji predvodi Amerikanac Gregori Kiho, svojevremeno jedan od advokata hrvatskog generala Ante Gotovine na su|ewu pred Tribunalom za biv{u Jugoslaviju.

^ak u devet zemaqa EULEH je do sada istra`ivao ratne zlo~ine OVK dok se se svi ti podaci u startu ~uvaju u sedi{tu NATO –a u Briselu . Specijalni istra`ni tim Eulexa vodio je istragu o zlo~inima Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK) u - Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Gr~koj, Turskoj, Izraelu kao i na samom KiM.

Vi{e od 800 qudi je dalo izjave, od kojih je 160 lica u`ivo saslu{ano.

Sudije Specijalnog suda za zlo~ine OVK na KiM su iz Holandije, Irske, Norve{ke, Italije, Engleske, Nema~ke, [vajcarske, Francuske, ^e{ke, SAD, Estonije, Kanade i Belgije. Sudije su samo iz zemaqa koje su priznale Kosovo.

Jedan od najzna~ajnijih zadataka Suda bi}e da se rasvetle tvrdwe iznete u izve{taju Specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, usvojenog u januaru 2011. godine.

a mawe je od metar i po da bi dotakla dowi deo glavnog gradskog mosta na Ibru.

Oba {etali{ta uz Ibar od glavnog gradskog mosta su pod vodom a reka koja je ovde u {irini od pet metara, kad je normalan vodostaj i sa pli}acima, sada se ra{irila na vi{e od 100 metara.

Od subote u prepodnevnim sati nivo Ibra po~eo je blago da pada. Zahvaquju}i akumulaciji brane Gazivode, koja je na 22 kilometra uzvodno od Kosovske Mitrovice, koja je akumulirala ogromnu koli~inu nado{le vode donekle su ubla`ene razmere katastrofalnih poplava.

Opet napadi Albanaca na KiM na srpsku decu PRETU^EN 15-GODI[ WI LAZAR

KRAJ KOSOVSKE MITROVICE

Zlatko M., otac Lazara (15) koji je u nedequ ujutru, 22. januara, u Suvom Dolu, dva kilometara uz Ibar od Kosovske Mitrovice, mu~ki pretu~en od strane ~etvorice Albanaca samo zato {to nije razumeo wihov jezik, ka`e da je situacija na Kosovu postala katastrofi~na i da o~igledno roditeqi na Kosovu vi{e ne smeju decu ni po hleb do radwe da puste.

- Lazar je jutros krenuo na posao, jer vikendom radi u jednom kafi}u u Kosovskoj Mitrovici. Na putu od Suvog dola do Severne Mitrovice, na jednoj raskrsnici se zaustavio automobil u kome su bila ~etvorica mladi}a. Zaustavili su Lazara i upitali su ga ne{to na albanskom, {to on nije razumeo, a to je za ove krvnike o~igledno bio dovoqan znak da je Lazar Srbin. Okrenuli su auto i iza{li iz wega i po~eli mu~ki da mi biju dete, pao je na zemqu, a oni su ga {utrali gde su stigli i oteli mu telefon - pri~a potre{eni Zlatko.

Prema wegovim re~ima, Albanci su ostavli Lazara da le`i na ulici i pokupili se i oti{li.

- Tako prebijen, sin je smogao snage da od{eta nekih 300 metara do zgrade u kojoj `ive Srbi, lupao im je na vrata i ti qudi su me pozvali. Odmah sam dotr~ao, oti{li smo u bolnicu, gde mu je konstatovano da ima povrede, posekotine, hematome po celom telu. Po glavi, rukama, nogama, grudima, le|ima... svuda, nisu gledali gde ga {utiraju. Ovo nikako nije dobro, {ta se ovo de{ava da decu vi{e iz ku}e do prodavnice po hleb ne mo`emo da pustimo? Naravno da se ne ose}amo ni sigurno, ni bezbedno nakon svih ovih incidenata koji se de{avaju. – govori Zlatko.

Lazaru M. je KBC Kosovska Mitrovica ura|ena kompletna dijagnostika i otpu{ten je na ku}no le~ewe.

U Suvom dolu `ivi 40-tak srpskih doma}instava.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

saglasili su se sa ovim rokom.

IZ RADA SPECIJALNOG SUDA U HAGU ZA ZLO^INE OVK NA KOSOVU 1988 – 2000 PRED PO^ETAK SU\EWA 1. MARTA

Skandalozno koga je srpska

vlast odredila da predstavqa Srbe u Hrvatskoj

Ambasadorka Srbije Jelena Mili} oti{la je na promociju kwige „Diplomatska oluja“ koju je napisao Mate Grani} hrvatski ministar iz vremena Frawe Tu|mana.

Interesantno, Jelena Mili} se na promociji kwige Mate Grani}a na{la isto ve~e kada se u Beogradu emitovala premijera filma „Oluja“ koji govori o stradawu i etni~kom ~i{}ewu kraji{kih Srba. „Promocija dopuwenog izdawa kwige ‘Diplomatska oluja’ Mate Grani}a, doajena hrvatske diplomatije, u punoj sali NSK. Prilika za kratki razgovor tokom potpisivawa mog primerka. Nadam se da }e

Bruka {ta

mi ova kwiga pomo}i u razumevawu okolnosti koje optere}uju na{e odnose“, "pohvalila" se Jelena Mili} na dru{tvenim mre`ama.

Ona je oka~ila i slike sa potpisivawa kwige. Ispod wenog naziva na koricama pi{e „Se}awa najdugove~nijeg Tu|manovog ministra“.

Ovo je nai{lo na veliki broj osuda i negativnih komentara na ra~un ambasadorke Srbije u Zagrebu. Mnogi su je, izme|u ostalog podsetili da se u Beogradu odr`ava premijera filma Oluja i poru~ili da joj je tu bilo mesto, a ne kod biv{eg Tu|manovog ministra, ukoliko po{tuje zemqu i narod koji u Zagrebu predstavqa.

Jelena Mili} se ipak odlu~ila za „oluju" na onoj strani koja joj je o~igledno bli`a.

Mate Grani} je politi~ku karijeru po~eo u vreme ratnih devedesetih. U julu 1991. bio je potpredsednik Vlade Hrvatske, a dve godine kasnije postavqen je za ministra spoqnih poslova. Bio je i pregovara~ u postupku dono{ewa Dejtonskog sporazuma.

Grani} je poznat i po tome {to je potvrdio da su hrvatski avioni 7. avgusta 1995. na teritoriji BiH napali srpsku izbegli~ku kolonu, a tada je izmislio i da meta „nisu bili civili ve} delovi vojske RSK“. R. N.

Srbin - uvreda u Hrvatskoj

Nakon tu`ne i zabriwavaju}e slike nekolicine de~aka na de~jem fudbalskom turniru u Sarajevu koji su s nepunih deset godina uzvikivali poruke mr`we, mnogi su se zapitali iz kakve to sredine de~aci dolaze u kojoj su ovakve parole mogli ~uti i usvojiti. Da li je ovo izolovani incident, kako su u hrvatskoj javnosti mnogi skloni da ga tuma~e, ili ipak odra`ava op{tu klimu i raspolo`ewe u dru{tvu? Istina je verovatno negde izme|u, slo`e-

ispade koji su se zare|ali posledwih dana prema Srbima kao nacionalnoj zajednici. Pored doga|aja u Sarajevu, upozorili su i na govor mr`we koji se mogao ~uti i u parlamentu i izvan wega, od pevawa usta{ke pesme „Evo zore, evo dana” poslanika Domovinskog pokreta Ante Prka~ina, do istupa poslanice HDZ-a koja je koleginicu iz Radni~ke fronte `elela da uvredi optu`uju}i je za „srboqubqe”. „Ispada da je samorazumqivo da je srpstvo uvreda

kako bi bilo o~ekivano, opadala s protokom vremena.

„Krivuqa je uzlaznom linijom krenula 2012. godine formirawem vlade Kukuriku koalicije, koju predvodi SDP, odnosno prelaskom HDZ-a u opoziciju i dolaskom Tomislava Karamarka na ~elo te stranke. HDZ svoju poziciju drasti~no radikalizuje i ona zadobija revizionisti~ko-nacionalisti~ka desna obele`ja. Nacionalisti~ka retorika bila je temeq oko kog je Karamarkov HDZ gradio povratak na vlast tvore}i svoj narativ na tezi da na vlasti nisu ’pravi Hrvati’ ili ’dobri Hrvati’ i stvaraju}i animozitet prema Srbima kolektivno kao krivcima za sve lo{e i kao remetila~kom faktoru. Drugi faktor je ulazak Hrvatske u Evropsku uniju, ~ime prestaje spoqni pritisak koji je silio i ekstremne elemente na kakvu-takvu pristojnost u javnom prostoru”, poja{wava Pono{.

Tri decenije od akcije hrvatske vojske "Maslenica"

Tri decenije pro{lo je od akcije hrvatske vojske „Maslenica” i zlo~ina koji su po~inili pripadnici hrvatskih snaga na podru~ju Ravnih Kotara i Malog Alana.

Za smrt i nestanak 348 Srba, me|u kojima 44 civila prose~ne starosti 60 godina, niko nije procesuiran, podse}a Dokumentaciono-informativni centar Veritas.

Hrvatske oru`ane snage su 22. januara 1993. izvr{ile agresiju, pod kodnim nazivom „Maslenica”, na ju`ne delove Republike Srpske Krajine, a do sada, ni pred me|unarodnim ni pred doma}im sudovima, niko nije procesuiran za zlo~ine nad Srbima po~iwene u ovoj akciji.

na i osetqiva, kakvi su i me|unacionalni odnosi dve zajednice koje jo{ uvek vuku teret ratne pro{losti. Mo`da i va`nije pitawe za sve one koji `ele da razumeju su{tinu problema bilo bi – kako druga deca sli~nih godina, pogotovo ona iz srpskih porodica u Hrvatskoj, ~uju i razumeju ove poruke.

O pojavama koje se ti~u prava i polo`aja Srba u Hrvatskoj govore istra`ivawa Srpskog narodnog ve}a, krovne organizacije Srba u Hrvatskoj. U wihovim prostorijama u Zagrebu odr`ana je nedavno konferencija za medije na kojoj su upozorili na {ovinisti~ke

samo po sebi pa ako nekog `eli{ uvrediti, samo mu ka`e{ da je Srbin. Re~ je zapravo o antisrpskom sentimentu po kojem se Srbi ozna~avaju kao sumwiva lica ili agresori”, upozorio je Boris Milo{evi} na konferenciji.

Prema re~ima jednog od koautora dva posledwa biltena, Tihomira Pono{a iz Arhiva Srba u Hrvatskoj, razni vidovi netrpeqivosti stalno su prisutni, a wihova amplituda zavisi prvenstveno od politi~ke atmosfere, pa do toga da li je HDZ na vlasti. Krivuqa koja pokazuje intenzitet nesno{qivosti prema Srbima u posledwih deset godina nije,

„Radikalizacija diskriminacije pra}ena nesankcionisawem dovela je do atmosfere u kojoj je iskazivawe nesno{qivosti prema Srbima u javnom prostoru postala uobi~ajena pojava”.

Na institucionalnom nivou, suzbijawem diskriminacije i govora mr`we bavi se za{titnica gra|ana, koja u svojim redovnim godi{wim izve{tajima hrvatskom parlamentu analizira i ocewuje stawe qudskih prava i jednakosti u Hrvatskoj. Kad su u pitawu nacionalne mawine, kojih je u Hrvatskoj ukupno 22, posledwi izve{taj navodi da su diskriminaciji u Hrvatskoj najvi{e izlo`eni pripadnici srpske i romske nacionalne mawine, kao i migranti. S. G.

Agresija je, kako navodi predsednik Veritasa Savo [trbac, izvr{ena u toku realizacije „Vensovog plana”, kojim je godinu dana ranije RSK stavqena pod za{titu mirovnih snaga UN.

U narednih nekoliko dana hrvatske oru`ane snage su uspele da zauzmu nekoliko desetina kvadratnih kilometara na Ravnim Kotarima, ukqu~uju}i i aerodrom Zemunik i nekoliko visova na Velebitu i da preuzmu kontrolu nad branom i hidroelektranom Peru}a.

U ovoj agresiji najvi{e su stradala tri srpska sela: Islam Gr~ki, Ka{i} i Smokovi}, kao i etni~ki me{ovita sela Murvica, Crno, Zemunik Gorwi, Poqica i Islam Latinski.

„Srbi iz pomenutih sela su pobijeni, prognani ili odvedeni u zatvore i logore. Wihova bogata imawa su opqa~kana, opusto{ena i uni{tena, a kulturni spomenici, grobqa i crkve devastirani, oskrnavqeni ili poru{eni”, naveo je [trbac.

U ovoj agresiji je, prema Veritasovoj evidenciji, poginulo i nestalo 346 Srba, od ~ega 55 civila, prose~ne starosti 60 godina.

Me|u `rtvama su i 34 `ene, prose~ne starosti 57 godina, i troje dece do 12 godina starosti, kao i 65 dobrovoqaca sa prostora Srbije i BiH.

U zbegovima je u narednih nekoliko meseci umrlo jo{ 165 osoba, uglavnom starije populacije. Iz ovih ravnokotarskih sela proterano je, prema podacima Veritasa, vi{e od 10.000 Srba. S. G.

Sahrana `rtava operacije "Maslenica" 1993.

Zagreb: Razni vidovi netrpeqivosti stalno su prisutni, a wihova amplituda zavisi prvenstveno od politi~ke atmosfere, pa do toga da li je HDZ na vlasti, smatra Tihomir Pono{ iz Arhiva Srba u Hrvatskoj

Srbi u Ukrajini

SRBI U KIJEVU I ODESI

Pi{e: Marko Lopu{ina

Nekada{wa prestonica prve ruske dr`ave, danas glavni grad nezavisne Ukrajine ima svega hiqadu Srba. Srbi se bave unosnim poslovima u gra|evinarstvu, industriji i trgovini, rade na fakultetima, bave se sportom, a po ekonomskom statusu su gorwa sredwa klasa. Doseqavaju se u posledwa tri veka sa prostora nekada{weg be~kog carstva, Jugoslavije, Rusije i Srbije. Najmasovniji je bio talas doseqavawa srpskih grani~ari iz Pomori{ja (18. vek) i tokom Velikog rata (20.vek).

Tokom 18. i 19. veka, nekoliko desetina Srba u~ilo je na Duhovnoj akademiji kao stipendisti SPC ili kao studenti imu}nih srpskih porodica. Jovan Raji}, teolog i istori~ar, jedan od najobrazovanijih Srba, se {kolovao na Kijevskoj akademiji od 1753. godine. Aleksej Jela~i}, istori~ar i pisac, koji se rodio u Kijevu (1892), zavr{io je ovde osnovnu, gimnaziju i magistraturu (1918) radom „Samodr`avqe i narod u Rusiji 18. veka“.

Kao univerzitetski grad Kijev je privla~io na{e {kolarce i profesore. Najve}i broj srpskih slu{alaca Kijevske akademije zabele`en je u periodu od 1722. do 1762. godine, kada je ovde studiralo 28 Srba iz raznih krajeva. U mawem broju, studenata Srba je bilo sve do Prvog svetskog rata. Naj~e{}e su bili stipendisti Duhovne akademije, koje je {kolovala SPC. Najpoznatiji me|u wima je bio Jovan Raji}, teolog i istori~ar, jedan od najobrazovanijih Srba u 18. veku, koji su se {kolovali na Kijevskoj akademiji od 1753. godine. Izu~avao je autenti~no istoriju pravoslavne crkve, neophodnu Srbima severno od Save i Dunava.

U vreme dolaska Jovana Raji}a, Kijev je u`ivao glas drugog Jerusalima u kome su u~ila jo{ dva Srbina: monasi Josif i Isaija, koje je (1754) general Jovan Horvat anga`ovao kao u~iteqe i sve{tenike. Makarije Petrovi} predstavqao je zna~ajno ime u pravoslavnoj teologiji. @ivojin @ujovi} bio je prvi propagator socijalisti~ke misli. Duhovnu akademiju poha|ali su i Dionisije Novakovi}, Josif Bitkovi}, Jevstatije Skerletov i najpoznatiji avanurista general dr Ante Gvozdenovi}. U novije doba weni diplomci su bili Vladan Mili~i} iz Capardi kod Zvornika, i Nemawa Spasojevi} iz Bijeqine, stipendisti SPC.

Tada je ve} vladalo revolucionarno raspolo`ewe i patriotski nagon, pa su kao dobrovoqci formirali Jugoslovenski revolucionarni savez (leto 1917). Stvoren je i Dobrovoqa~ki korpus od Srba koji su `eleli da idu u Veliki rat na Solunski front. I Drugi svetski rat je okupio Srbe partizane u Zdru`enom odredu. Posle rata grad je bio centar okupqawa IB emigracije. Poboq{awem politi~kih odnosa i uspostavqawem privredne saradwe postao je ekonomski centar u kome su svoja predstavni{tva otvorili Privredna komora Srbije, koje je vodio @eqko Erceg, kompanija „Simpo”, „Hemofarm”, „Sintelon”, „Jugo{ped”, „JRB”, „Zepter Internacional”, „Delta sport”, „Ist point”, „Kvaliti turs” i „MK grupe“, kroz preduze}e „Agro invest“.

Posle izbijawa gra|anskog rata i sukoba sa Rusijom na{i qudi napu{taju ovaj grad.

ELITA IZ ODESE

Grad na obali Crnog mora nastao je kao gr~ka kolonija. Odesa je tokom 19. i po~etkom 20. veka postala uto~i{te Srba. Bilo ih je oko 20.000. Naseqavali su je iz zemaqa be~kog carstva, potom iz Crne Gore, Jugoslavije i danas iz Srbije. Sticali su ugled prvo kao trgovci (Filip Lu~i}, Petar Popovi}, Drago Koturi}, Vid Milutinovi}, Aleksandar Damjanovi}, Luka O`egovi}, Antonije Kveki}), a potom kao intelektualci.

U domu Jovana Rizni}a dvadesetih godina 19. veka, nalazio se nadaleko poznati kwi`evni salon, u koji su dolazile znamenite li~nosti iz politi~kog, privrednog i kulturnog `ivota. Tu su Srbi upoznali Aleksandra Sergejevi~a Pu{kina (1823-1824), Simu Milutinovi}a Sarajliju, Dimitrija Tirola. Aleksandar Beli} je jedan od najistaknutijih nau~nika u oblasti slovenske filologije i lingvistike studirao je na Univerzitetu u Odesi. I Radovan Ko{uti}, jedan od najzna~ajnijih filologa-slavista, {kolovao se u Odesi.

Znamenite li~nosti bili su Dimitrije Maksimovi} Kwa`evi}, pope~iteq Odeskog nau~nog okruga, Platon Simonovi}, profesor Ri{eqeovog liceja

i dr`avni savetnik, Vasilije Lu~i} Dalmatov, istaknuti dramski umetnik, Valtazar Bogi{i}, profesor slovenskih Univerziteta.

Bogi{i} (Cavtat 1834 —1908. Rijeka) je zavr{io gimnaziju i maturu i upisao se na pravni fakultet u Be~u. Studirao prava i u Parizu i Nansiju. Doktorirao istoriju (1862) u Giesenu, a gra|anski i crkveno pravo u Be~u (1864). Postavqen (1863) za ~inovnika u dvorskoj biblioteci u Be~u, gde je promovisan je za doktora prava. Kada je 1868. postavqen za {kolskog nadzornika u banatsko-sremskoj Vojnoj Krajini, sa sedi{tem prvo u Temi{varu, primio je poziv univerziteta u Kijevu i Odesi za profesora prava slovenskih naroda. Novorosijski univerzitet u Odesi odlikovao ga je po~asnom diplomom doktora honoris causa za javno pravo (1868). U Odesi (1870) nastavio rad oko sakupqawa narodnih obi~aja. Na pozva kraqa Nikole i po `eqi cara Aleksandra II. (1874) oti{ao

u Pariz da izradi Imovinski Zakonik za kwa`evinu Crnu Goru sa zakonskom snagom od jula 1888.

Autor dela „Imovinski Zakonik Crne Gore“, 1874. „ Naputak za opisivawe pravnijeh obi~aja, koji u narodu `ive“, 1866. „ Glavnije crte obiteqskog prava u starom Dubrovniku“, 1868. „Pisani zakoni na Slovenskom Jugu“, 1872. „Stanak“, 1884. Potom je oti{ao u Rusiju da sredi penziju. Bio je ministar pravde Crne Gore od 1893. do 1899. kad se vratio opet u Pariz. Osniva~ je Fondacije „Valtazar Bogi{i}“. Izabran je za redovnog ~lana Srpske kraqevske akademije 23. januara 1888. godine.

Vojnu elitu ~inili su Trebje{ani, koji su se doseqavali od 1804. godine i na{li u vojsci ruskog generala Mihaila Miloradovi}a. To je jedna od srpskih porodica koja je bila bliska ruskom dvoru. Miloradovi}i vode poreklo od pukovnika Jeftimija (Jeronim) Miloradovi}a od Hrabrenovi}a i Dubrave. On i wegov brat Mojsije Miloradovi}, bili su (1760) be~ki oficiri sa plemi}kim zvawem “von Hrabrenovi} i Dubrava”. Kada su se odselili u Rusiju te godine poveli su za sobom ili kasnije su doveli 45 ~lanova porodice Miloradovi}, koji su postale ugledne li~nosti carske Rusije i oficiri Ruske vojske.

PUKOVNICI, GENERALI, MAR[ALI, GROFOVI, ALI

I SLIKARI I KWI@EVNICI

Me|u wima bilo je majora, pukovnika, generala, mar{ala, ad-

mirala, grofova, ali i slikara i kwi`evnika, dr`avnih ~inovnika i gubernatora. Pomenu}emo samo najzna~ajnije ~lanove ove velike srpsko-ruske familije.

Pukovnik Mihailo I. Miloradovi} (oko 1650-1725), bio je koza~ki stare{ina, koji je ukazom ruskog imperatora Petra Velikog unapre|en u ~in ruskog pukovnika. Zajedno sa vladikom Danilom Petrovi}em Wego{em i Ivanom Luka~evi}em Podgori~aninom podigao je, u dogovoru sa Rusijom 1711. ustanak protiv Turaka na podru~ju Stare Hercegovine. Posle toga 1715. Miloradovi}i su pre{li u Rusiju, gde je Mihailo Iliji} (Iqi~) Miloradovi} koza~ki stare{ina i dobio zemqi{ne posede u Malorusiji (Ukrajini).

General pe{adije gubernator Ukrajine, grof Mihailo A. Miloradovi} (1771 - 1825), sin generala Andreja Stepanovi}a Miloradovi}a, {kolovao se na univerzitetima u Keningsbergu i Getingenu. Vojne nauke je usavr{avao u Strazburu i Mecu. U~estvovao je u italijanskom i {vajcarskom pohodu, pod komandom Suvorova i u rusko-turskom ratu gde je pod wegovom komandom Dunavska vojska 13. (25) decembra 1806. zauzela Bukure{t. Tu se susreo sa Kara|or|evim izaslanicima. Bio je kijevski gubernator. U~estvovao je u Borodinskoj bici 1812. Posle toga komandovao je avangardom. U bici kod Lajpciga komandovao je ruskom i pruskom gardom.

Za podvige u ratovima protiv Napoleona general Mihailo A. Miloradovi} dobio je grofovsko dostojanstvo 1. 05. 1813. Postavqen je za komandanta gardijskog korpusa, potom general-gubernatorom Petrograda. Wegova slika se nalazi u Muzeju Ermita`. Umro je od rana koje je dobio u vreme ustanka dekabrista. Na nadgrobnom spomeniku zapisano je:

“Ovde po~iva prah pe{adijskog generala i viteza (kavaqera) svih ruskih ordena i svih evropskih dr`ava grofa Mihaila Andreevi~a Miloradovi~a. Rodio se 1771. godine 1. oktobra. Preminuo od rana nanesenih na Isakijevskom trgu 14. decembra 1825. godine u Sankt Peterburgu”. (nastavi}e se)

Kijev pre dvadeset godina

Bogi{i} Valtazar

Grof Mihailo Miloradovi}

Pri~a o tri sestre koje su napravile prvu `ensku vinariju na Balkanu

Vinarija Aleksi} osnovana je u Vrawu 2006. godine, a osnovale su je tri sestre Dragana, Maja i Marija kojima je qubav prema vinu usa|ena u mladosti, kroz porodi~nu tradiciju. Za wih je vino uvek bilo vi{e od posla, ono je `ivotni poziv i tekovina koja se prenosi sa generacije na generaciju. Wih tri pri~aju {ta je za wih vino bilo i ostalo.

„Rasle smo uz vino kao omiqeno pi}e na{ih roditeqa. Ta qubav prema vinu nam je usa|ena od malih nogu. Vino je bilo na{a svakodnevica. Danas mi kroz proizvodwu prenosimo mirise i ukuse vina generacijama koje traju, ali i novima koje dolaze.“

Na svom putu one su nailazile i na prepreke, budu}i da su prva `enska vinarija na Balkanu.

„Ve} je u startu, kad smo nastupile kao `enska vinarija, sve bilo izazov. Ali u moru proizvo|a~a bilo je potrebno biti druga~iji. Izazovi u proizvodwi i preduzetni~ki jazovi su isti za sve, bez obzira na pol. U vremenu u kojem `ivimo se nekako izjedna~ila podela poslova, ta~nije, vi{e skoro da ne postoji. Nema mu{kih i `enskih poslova. Prosto je tranzicija dovela do tih promena i sve je mawe onih koji se ~ude ili pitaju kad vide nas tri u poslu. Danas posle 10 godina na tr`i{tu, najve}i izazov je bio pozicionirawe i stvarawe prepoznatqivog brenda. Zavr{avamo godinu sa prodatih 600.000 litara, a od toga je 200.000 na{eg @utog cveta. Zacrtani ciq je ispuwen

– da @uti cvet tamjanika bude jedna od najprodavanijih.“

Najte`e je dati ime vinu

Sve tri sestre su ukqu~ene u strate{ki razvoj vinarije, dok Dragana vodi prodajni tim, a Maja je kao tehnolog pojedina~no zadu`ena za proizvodwu.

Dragana pri~a i kako u tom celom procesu nastaju nazivi na etiketama.

„Najte`e je dati ime vinu. Kao i detetu, dajete ime koje }e nositi ceo `ivot. Svako ime je imalo svoje razloge i nije slu~ajno dodeqeno. Ime vina mora da oslika stvarawe celog proizvoda. Du{u dobija u vinogradu, karakter u proizvodwi, a ime sve to obuhvata i dobija od nas. Sinergija je vino koje je posledwe iza{lo na tr`i{te. Kao vinarija, stopili smo se sa sopstvenim zasadima i uz po{tovawe svakog ploda kreirali smo Sinergiju. Kao rezultat godina na{eg postojawa, svake berbe, ova prva berba iz na{eg sopstvenog vinograda je dobila svoj oblik u vidu Sinergije. Epoha Sinergije koja sledi je avantura kroz znawa koja imamo i kroz ona koja }emo tek ste}i, kroz vinograde, sunce, zemqu i nebo.“

Posve}enost je potrebna i za osvajawe izuzetnih `ena i odle`avawe vrhunskih vina

Dragana otkriva i u ~emu je ta magija spoja `enske energije i vina.

„Magija je u vremenu, posve}enosti i autenti~nosti. A evo i za{to. Za najboqe stvari u `ivotu je potrebno vreme – za osvajawe izuzetnih `ena i odle`avawe vrhunskih vina. A vino kao `ena – svako

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

ima svoj karakter, svoju }ud i svoje osobenosti. Svako je isto, a razli~ito. Vinogradi, gro`|e i `ene tra`e pa`wu i uzimaju nam ono najboqe {to imamo – na{u posve}enost. Kada se udru`e – sestre, gro`|e i qubav – za rezultat se dobija vinarija Aleksi}. Autenti~na kombinacija prefiwene `enske energije tri sestre kao tri elementa – vatre, vode i zemqe.“ Vino pokre}e ono {to je u nama uspavano

Sestre Aleksi} odgovaraju i da li ba{ uvek pa`qivo biraju koje vino piju uz koju hranu, tj. ~ime se najpre treba voditi u izboru vina.

„Postoje pravila za squbqivawe vina i hrane, ali postoji i li~ni ose}aj koji mi je najdra`i. Treba da konzumirate sorte koje vam li~no prijaju i da na|ete svoju kombi-

Bio sam tako sre}an da je to wegov automobil

Aleksandar Mitrovi} je izvanredno po~eo novu sezonu u Premijer ligi, ali de{ava se da nekada i proma{i. Jedan takav potez na treningu je ko{tao wegovog saigra~a iz Fulama.

Aleksandar Mitrovi} je hit nove sezone Premijer lige! Srpski napada~ neumorno trese mre`e protivnika.

Zbog toga napada~ reprezentacije Srbije u`iva sve ve}u pa`wu u Engleskoj, a sada je tamo{wim medijima otkrio i sjajnu pri~u kako je saigra~u Tomu Kerniju nedavno razbio {ofer{ajbnu na automobilu!

Mitrovi} je bio u centru pa`we zbog izjave o jednom doga|aju na treningu.

"Za mene je najva`nija stvar da poznajem igra~e oko mene. Krila, bekovi, 'desetka', kako oni razmi{qaju, da mogu da predvidim {ta }e da urade. Gledam ih, u~im, gledam kako centriraju, vidim otprilike gde idu lopte, da bih sve predvideo. To je za mene najva`nije", po~eo je Mitrovi}, a onda ga je novinar pitao o slu~aju sa automobilom Toma Kernija.

"Da, udario sam loptu i ona je preletela ogradu i razbila mu {ofer{ajbnu

na kolima... Bio sam tako sre}an! Bio sam tako sre}an da je to wegov automobil. Nisam platio, on je ionako malo {krt, mora malo vi{e novca da tro{i. Jako sam u`ivao u tome", rekao je Mitrovi} sa osmehom na licu, dok se novinar slatko smejao na anegdotu.

Da sve bude zanimqivije, Tom Kerni se potom javio i na svom Tviter profilu objavio fotografiju koju mu je Mitrovi} poslao tog dana. Srpski napada~ se fotografisao pored Kernijevog udarenog automobila i poslao je u grupnu prepisku ekipe.

Ina~e, Dragana Maja i Marija `ive i rade na relaciji Beograd-Vrawe-Ni{, {to budi pitawe – imaju li bazu, gde se ose}aju zadovoqnije.

“Nije te{ko, navikla sam. Baza proizvodwe je u Vrawu, baza prodaje je u Ni{u, a moja porodica u Beogradu. Svako mesto je zbog prirode posla druga~ije i ima svoje ~ari. Zadovoqstvo je rezultat koji imamo na kraju”, ka`e Dragana i dodaje da su izazovne godine pred wima jer se u wihovom poslu planovi prilago|avaju trenutku, ali svakako su vezani za daqi razvoj vinarije i vinskog turizma. M. T.

"Poslao je ovo u grupni ~et. Izgleda da se ose}a ba{ krivim, zar ne mislite?", napisao je Kerni.

Kako je Branko ]opi} u ~amcu osloba|ao Beograd

naciju uparivawa sa hranom. Najvi{e u`ivate u vinu kada ste u izabranom dru{tvu, sa hranom i muzikom koju volite, u ambijentu koji ste izabrali. Ne ka`u xabe da vino ne daje ni{ta novo, ve} da samo pokre}e ono {to je u nama uspavano.“

Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Hleba i igara

a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

ju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

Nezabiolazna tema ovih dana me|u australijskim Srbima jeste svakako dolazak i nastup Novaka \okovi}a u Australiji. Te{ko je na}i Srbina koji uzred ne dotakne tu temu, ne prokomentari{e neki Novakov me~ ili ne iska`e svoju podr{ku na{em {ampionu. Izgleda da je pomalo neo~ekivano Novakovo prisustvo ove godine bacilo u drugi plan ~ak i rastu}u inflaciju i kamatnu

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

zak ~ekali i pri`eqkivali jo{ od pro{logodi{we ujdurme oko Novakove vize, i kasnije deportacije iz zemqe. Verujem da danas nema nijednog Srbina koji eventualno Novakovo osvajawe desete titule Australijen opena (AO) ne}e razumeti kao neki vid kosmi~ke pravde. Zato se ogromna ve}ina ovda{wih Srba, ali i wegovih navija~a u celini, sada iskreno sladi pobedama jedinog gren slem {ampiona u drugoj nedeqi turnira. Posebno je slatko pala pobeda protiv Australijanca Aleksa De Minaura, koji je pro{le godine sramno likovao nad Novakovom sudbinom. O~ekivalo se da }e atmosfera u Rod Lejver areni na tom me~u biti paklena i naelektrisana zbog doma}e publike, ali ni{ta nije bilo od toga. Nije mu Nole dao ni da

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

VIDE]E GA POLA SRBIJE: Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

{ampioni i to je sad istorija, ali u pore|ewu sa vladavinom takozvane velike trojke: na{eg Novaka, [panca Rafaela Nadala i [vajcarca Roxera Federera oni su samo bili kratke epizode na pozornici svetskog tenisa. Pri~a o Novaku \okovi}u jeste duboko i sudbinski povezana sa Australijen openom, gde }e on odigrati svoj prvi gren slem me~ protiv Rusa Marata Safina (2005), a tri godine kasnije osvojiti i svoju prvu gren slem titulu protiv Francuza Xoa Vilfreda Conge. Eto i Conga bi mogao biti dobar primer za ilustraciju pri~e gde su mnogi od wih kratko bqesnuli ali se nisu dugo odr`ali na sceni. Fenomen teniskog postignu}a Novaka \okovi}a }e se verovatno izu~avati na sportskim akademijama godinama na-

Najvi{i vrh Usovica planski

U Vukovaru:

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

Posetili smo Vukovar kako bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

Kako su nam ispri~ali lokal ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru.

Koliko je Srba u Vukovaru?

Podsetimo, protesti i lupawe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine. – Hrvatske vlasti su se iznenadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukovaru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Zakonu o pravu mawina, svaka nacionalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava, izme|u ostalog i pravo da imena gradskih ustanova budu ispisana na wihovom jeziku – ka`e na{ sagovornik.

Danas, posle mnogobrojnih nasilnih protesta, u Vukovaru je ostala jo{ samo jedna tabla sa }irili~nim natpisom.

Dok su table vi{e simboli~an

stopu, naglo pogor{awe `ivotnog standarda i druge svakodnevne probleme. „Hleba i igara“ ili „hleba i cirkusa“, nisu xaba govorili stari Rimqani. Danas je to popularna metafora za metode kojima vlast obezbe|uje podr{ku stanovni{tva, tako {to prividno zadovoqava wegove kratkoro~ne interese i neva`ne potrebe, a nau{trb dugoro~nih interesa, odnosno da bi mu skrenula pa`wu sa daleko va`nijih problema. Izraz poti~e iz satiri~ne pesme rimskog pesnika Juvenala, po~etkom 2. veka, u kojoj se on `ali na apatiju gra|ana Rima, koji su zahvaquju}i podeli besplatnog hleba i sve ve}im interesovawem za gladijatorske igre i druge javne spektakle u organizaciji dr`ave, izgubili svaki interes za politiku i brigu o javnim stvarima, odnosno prepustili je vladarima i birokratiji. Tako su i ovda{wi Srbi na trenutak zaboravili probleme u`ivaju}i u Noletovim veli~anstvenim pobedama. Naravno, u na{em slu~aju to je pozitivno jer smo wegov dola-

pri~a nam jedan Vukovarac.

Ipak, najve}i problem za Srbe je nedostatak posla. Iako bi trebalo da budu zastupqeni u gradskim ustanovama proporcionalno wihovom udelu u stanovni{tvu, to nije slu~aj.

– Ako ste Srbin i tako se izja{wavate, vrlo te{ko }ete na}i posao. Zbog toga veliki broj qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i Hrvati, a Srbima je jo{ te`e, pa idu i oni. Jednostavno, nema perspektive tamo gde ne mo`ete da zaradite za `ivot – ispri~ali su nam Vukovarci.

Odvojene {kole

Ono po ~emu je Vukovar ranije bio najpoznatiji u medijima jesu odvojene {kole za srpsku i hrvatsku decu. Mediji su, pomalo pateti~no, govorili otoj temi, ne navode}i prave razloge za to. Kao glavni krivci su, po pra-

Ve}inu \okovi}evih me~eva u Australiji pratim u`ivo kao akreditovani novinar jo{ od 2013. godine. Nije bilo nikad lako niti na jednom me~u a mnogi su bili i za sr~ani udar. Vremenom smo gledali mnoge zvezde u usponu od kojih se o~ekivalo da }e postati veliki {ampioni, ali se to nije desilo. Setimo se samo na primer [vajcarca Stena Vavrinke koji je svojevremeno bio veliki Novakov rival a ovih dana su wegovi me~evi na AO bile samo blede senke wegovih ranijih nastupa. Sli~nu sudbinu do`iveo je i ne{to boqi ove godine Britanac Endi Mari. Bilo je te{ko gledati ovogodi{wi nastup Austrijanca Dominika Tima, koji iako je dobio specijalnu pozivnicu za u~e{}e na AO, nije uspeo da osvoji nijedan set protiv Rusa Andreja Rubqova u prvom kolu. Teniseri koje sam pomenuo jesu bili grenslem

akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi

Australija se sprema za rat – kupuje podmornice, podvodne mine, `eli nevidqivi bombarder

Australija je saop{tila da ubrzava planove za kupovinu naprednih morskih mina za za{titu svojih pomorskih ruta i luka od, kako se navodi, potencijalnih agresora. Takozvane pametne morske mine su sposobne da razlikuju vojne ciqeve od drugih tipova brodova, rekao je portparol australijskog ministarstva odbrane, preneo je Rojters.

Novine "Sidnej morning herald" objavile su da }e Kanbera potro{iti do 698 miliona dolara za nabavku visokotehnolo{kog podvodnog oru`ja.

Australijska vlada }e uskoro objaviti ugovor o kupovini morskih mina od evropskog pro-

izvo|a~a oru`ja, navode novine, pozivaju}i se na neimenovane izvore iz odbrambene industrije.

HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agresori kada ovde `ivimo stotinama godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske porodice – ka`e nam sagovornik. Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru

Daleko od pogleda prolaznika, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru.

U ovom monumentalnom spomen-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je jo{ od 1995. godine na meti ekstremista. Vi{e desetina puta spomenici su devastirani, a grobqe oskrnavqeno. Po~inioci ni u jednom slu~aju nisu prona|eni.

Zbog negodovawa lokalnog hrvatskog stanovni{tva, grobqe je donekle promenilo prvobitni

kon wegovog penzionisawa, kad god se to bude desilo. Posebno }e biti va`no razumeti kako je Novak u posledwih petnaestak godina uspevao da se izbori sa povredama i ostane zdrav, a samim tim i ostane dominantan u vrhu svetskog tenisa. I ovih nekoliko nedeqa na{ {ampion uspe{no prkosi povredi zadwe lo`e na levoj nozi. Taj detaq je posebno zaintrigirao australijske medije koji su o~ekivali da }e o~igledna povreda uticati na wegovu igru. Naravno, jedan je Novak koji pored neverovatnog teniskog talenta poseduje i jo{ ve}u mentalnu snagu i mo} da se izbori sa svim neposrednim okolnostima i neda}ama. I upravo ta neosporna ~iwenica ga ~ini jednim od najve}ih sportista svih vremena. Sve ostalo su bile i ostale nijanse, u to smo se mnogo puta dosad uverili.

Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Kina planira da poja~a svoje prisustvo na Pacifiku i pro{le godine je sklopila bezbednosni pakt sa Solomonskim Ostrvima, {to je izazvalo zabrinutosti u SAD i Australiji. Australija poku{ava da pove}a svoju potro{wu za odbranu u posledwih nekoliko godina, ukqu~uju}i sklapawe ugovora 2021. godine o kupovini nuklearnih podmornica od SAD i Velike Britanije. Osim toga, Australija je izrazila interesovawe za novi nevidqivi ameri~ki bombarder B-21.

uzme daha svojom besprekornom pobedom u tri seta, dok su De Minaurovi navija~i mogli samo da pozdrave jednog istinskog {ampiona.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

^etvrtak

ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera druga~ija. Sa obra}ajni znaci,

Ranko Pivqanin

BOGOJAVQEWE: PRAZNIK KR[TEWA ISUSA HRISTA OBELE@EN U KANBERI

svim crkvama i hramovima slu`e se liturgije i osve}uje se voda koju narod uzima i nosi ku}ama, jer smatra da ima duhovna i lekovita svojstva. Ve}ina obi~aja i obreda za ovaj dan podstaknuta je `eqom za zdravqem, pa tako da samo oni koji su zdravi mogu ujutro pre sunca da obave ritualno kupawe u reci.[irom Srbije i Republike Srpske i u mnogim zemqama sveta gde `ive Srbi odr`ava se takmi~ewe pliva~a u va|ewu ^asnog krsta iz vode.

`ivimo

u pri-

^asni krst, jer u kanberskom jezeru nije dozvoqeno

Ovaj veliki hri{}anski praznik proslavili smo u na{oj crkvi Sv.Save na Fareru. Svetu liturgiju slu`io je otac Branko Vasili}, na kojoj je prisustovao na{ verni narod iz Kvimbijena i Kanbere. Za vreme liturgije, mogli smo ~uti dosta lepih obi~aja i verovawa vezanih za ovaj praznik. Pred kraj liturgije usledeo je ~in Velikog vodoosve}ewa. Sve je zavr{eno u slavu Bo`iju i na radost i duhovno dobro prisutnih, na kraju svi su nato~ili osve{ta-

nu bogojavqensku vodicu, koja se ~uva u svakom domu preko cele godine kao velika svetiwa i koristi se za ozdravqewe tela i du{e. Hri{}anstvo u~i da se bogojavqenska vodica nikada ne kvari, jer u woj prebiva sila Duha Svetoga, neki qudi je ~uvaju po dvadeset i trideset i vi{e godina u svojim domovima. Posle uzimawa vode svi su oti{li svojim ku}ama, oni koji slave da nastave sa pripremama za slavu a oni koji ne slave da se pripreme za odlazak na slavu.

Grozdana Dragi~evi}Todorinovi}

Siluan blagoslovio po~etak rada osobqa na Kolexu Svetog

Episkop je ovom prilikom slu`io moleban za blagosloveni po~etak rada osobqa, pomoliv{i se za direktora, nastavnike i administrativno osobqe Kolexa Svetoga Save.

Episkop je u svome obra}awu po`eleo direktorki gospo|i Anastasiji Nikolau uspe{nu nedequ planirawa u i{~ekivawu povratka na{ih voqenih u~enika slede}e nedeqe. Uz Bo`iji blagoslov, po~iwe tre}a velika godina rada na Svetosavskom Kolexu!

Humanitarna fondacija „Budi human“ Aleksandar [api} prikupqa nov~ana sredstva za Kuqanina, Marka Bubowu, ro|enog 1986. godine. Naime, Marku je pre godinu dana dijagnostifikovana retka bolest, ko`ni limfom Mycosis fungoides, na inostranoj klinici. Pre toga, Marko se gotovo dve godine le~io na VMA u Beogradu, ali bez zna~ajnog pomaka, pa je bolest napredovala. To je dovelo do zra~nih terapija, ali nakon {to ni one nisu dale `eqene rezultate, zapo~eta je i hemioterapija, a nakon toga terapija X no`em u Klini~kom centru Srbije. Ipak, bolest je postala progresivna, a budu}i da su sve mogu}nosti le~ewa u Srbiji iscrpqene, preostalo je da poku{a le~ewe lekom Adcetris, po preporuci inostranih lekara. Ovaj lek je izuzetno skup i na`alost prevazilazi finansijske mogu}nosti porodice, koja je do sada samostalno snosila sve tro{kove le~ewa. Porodica Marka Bubowe ovim putem apeluje na sve qude dobre voqe da im pomognu u borbi za Markovo le~ewe i `ivot.

Marku je potrebno 10.079.230,00 dinara, a pomo} se mo`e uputiti slawem SMS poruke sadr`aja 1377 na 3030, po ceni od 200 dinara, ili uplatama na slede}e ra~une:

Dinarski ra~un: 160-6000001468278-82

Devizni ra~un: 160-6000001468458-27 IBAN: RS35160600000146845827

Izvor: Mitropolija ANZ

Bogojavqewe se obele`ava u spomen na doga|aj kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordanu.Tog dana u

Mi koji

u Kanberi nismo

lici da plivamo za

plivawe.

I ove godine je, u organizaciji CO Sveta Trojica burnu, organizovano sada ve} tradicionalno, Bogojavqensko plivawe za ~asni krst. ve} par godina unazad organizuje na sam dan u ve~erwim ~asovima nakon molitve, a odr`ava Port Melburn (Princess Pier). Uprkos promenqivom nim ju`nim vetrovima, veliki broj qudi

Novi Ju`ni Vels

Parohija Sv. Jovan Krstiteq u Volongongu organizovala tradicionalno Bogojavqensko plivawe

goluba se}aju}i se kr{tewa Gospodweg u reci Jordanu kada Duh Bo`iji u vidu goluba si|e na Wega.

Ovogodi{wi pobednik plivawa za ^asni krst Gospodwi je Luka [kori} (16) iz Liverpula.

Bog se javi!

^etvrtak 26. januar 2023.

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE KANBERA

POTPISIVAWE SPORAZUMA IZME\U REPUBLIKE SRBIJE I AUSTRALIJE O SOCIJALNOJ SIGURNOSTI I ADMINISTRATIVNOG

DOGOVORA ZA PRIMENU OVOG SPORAZUMA

Sporazum o socijalnoj sigurnosti izme|u Republike Srbije i Australije i Administrativni dogovor za primenu ovog sporazuma, potpisan je 20. januara 2023. godine u Beogradu.

S obzirom na brojnost pripadnika srpske zajednice koji `ive i rade u Australiji, 2007. godine je pokrenuta inicijativa za zakqu~ivawe sporazuma, koji bi im omogu}io da lak{e ostvare svoja prava iz socijalnog osigurawa i da ta prava koriste i na teritoriji Republike Srbije. Nakon vi{e pisama koje su dve strane razmenile odr`ani su preliminarni razgovori u julu 2013. godine u Beogradu, na kojima su dve strane prezentovale svoje sisteme socijalne sigurnosti.

Sporazum izme|u Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti i Administrativni dogovor za primenu Sporazuma izme|u Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti usagla{eni su tokom tri runde pregovora koje su odr`ane u periodu od septembra 2015. godine do marta 2022. godine.

Sporazum reguli{e ostvarivawe prava iz penzijskog i invalidskog osigurawa, kao i izbegavawe dvostrukog osigurawa za privremeno upu}ena lica.

U Sporazumu su zastupqena standardna re{ewa i principi, koji omogu}avaju potpuniju za{titu osiguranika i korisnika prava.

Jedan od najzna~ajnijih principa je princip sabirawa sta`a osigurawa. Naime, ukoliko navr{eni sta` osigurawa na teritoriji jedne dr`ave ugovornice nije dovoqan za ostvarivawe prava na penziju, ta dr`ava uze}e u obzir i sta` osigurawa navr{en u drugoj dr`avi ugovornici, s tim {to se visina penzija odre|uje srazmerno du`ini sta`a osigurawa u svakoj dr`avi.

Dr`avqani zemaqa ugovornica (aktivni osiguranici, penzioneri, ~lanovi wihovih porodica) izjedna~eni su u kori{}ewu prava iz socijalnog osigurawa, kako na teritoriji zemqe rada, tako i na teritoriji zemqe porekla.

Nadaqe, u skladu sa principom izjedna~enosti teritorija, prava iz socijalnog osigurawa ste~ena na osnovu pravnih propisa jedne dr`ave, mogu se koristiti i van wene teritorije, a transfer u dr`avu nastawewa, odnosno prebivali{ta, vr{i se bez umawewa visine davawa. To zna~i, ako se na{ dr`avqanin koji je stekao pravo na penziju u Australiji vrati u Republiku Srbiju, Australija }e mu i daqe ispla}ivati penziju, odnosno vr{i}e wen transfer u Republiku Srbiju, bez umawewa visine davawa. Trenutno australijska strana nema osnova da ispla}uje penzije na{im dr`avqanima koji se vrate u Srbiju, ali stupawem na snagu ovog sporazuma to }e biti mogu}e.

Tako|e, u skladu sa principom utvr|ivawa primenqivog zakonodavstva, obaveza na socijalno osigurawe odre|uje prema propisima zemqe rada, s tim {to za odre|ene kategorije osiguranika (zaposleni, samostalne delatnosti) postoje izuzeci od ovog na~ela.

Kako je predvi|eno ~lanom 24, Sporazum o socijalnoj sigurnosti izme|u Republike Srbije i Australije stupi}e na snagu prvog dana tre}eg meseca nakon meseca u kome strane ugovornice, diplomatskim putem, razmene note kojima se me|usobno obave{tavaju da su zavr{ene sve procedure neophodne za wegovo stupawe na snagu (ratifikacija/potvr|ivawe).

Ina~e, Republika Srbija primewuje sporazume o socijalnoj sigurnosti sa 32 dr`ave. U predstoje}em periodu o~ekuje se po~etak primene sporazuma sa Tunisom i Azerbejxanom, kao i inoviranog sporazuma sa Francuskom.

Trojica u Meltradicionalno, krst. Plivawe se dan Bogojavqewa, odr`ava se u nasequ promenqivom vremenu i hladokupio u Port Melburnu proslavi ovogodi{wi praznik vodoosve}ewe. nepogoda i svaki od wih kategoriji bilo je ~etvoza krst. Pliva~ koji prvi svom domu. Ovogodi{wi CO Sv. Arhi|akon Stefan okrepili poslu`ewem koje su Jevrosima“ pripremile. priliku da se zahvali Life Saving Club Inc“ mogli da odr`e plivawe.

Prevoze}i srpske rawenike, Australijanka ih pesmom hrabrila

Bila je iz daleke Australije, iz bogate ku}e. @eqa da upozna svet pred rat ju je dovela u Evropu, a u ratom zahva}enu Srbiju stigla je kao dobrovoqka 1915. godine. Voze}i svoje vozilo pretvoreno u ambulantna kola pomagala je srpskim rawenicima. Hrabro ih izvla~e}i i sa linije fronta do ratnih bolni-

Oliv je do{la u Srbiju i humanost u ratnim stradawima iskazala. Sredinom maja 1916. u Solunu vozila je kamionet koji je svojim novcem kupila i preradila u sanitetsko vozilo. Tada joj se ukazala prilika da bude voza~ u srpskoj vojsci na Solunskom frontu. Postala je va`an ~lan srpske sanitetske slu`be.

tastrofalni po`ar u Solunu, Kingova je vozila svoj bolni~ki kamion 22 ~asa neprekidno izvla~e}i unesre}ene. Wen podvig je bio za divqewe o izdr`qivosti i `ene i ma{ine.”

Nekada se, nastavqa Vasovi}, de{avalo da weno vozilo ostane bez goriva. Oliv ga je za svoj novac kupovala na crnoj berzi i nastavqala sanitetsku misiju.

„Na frontu se zaqubila u srpskog kapetana Milana Jovi~i}a. On je bio uz wu kada se Oliv 1916. razbolela od malarije. Posle ozdravqewa vratila se redovnim du`nostima. Godinu dana kasnije Oliv Mej King unapre|ena je u ~in srpskog narednika, a zatim odlikovana srebrnom medaqom za hrabrost i zlatnom za po`rtvovanost. Nau~ila je srpski jezik i rawenike hrabrila, pevala im dok ih je vozila.”

ca. Nezaboravnu humanu misiju je ostvarila, ugled i visoka odlikovawa (Orden Milo{a Obili} a za hrabrost i Orden Svetog Save) stekla, slobodarsku Srbiju zavolela.

Ta smela i plemenita `ena, jedina Australijanka u aktivnoj slu`bi srpske vojske u Velikom ratu, zvala se Oliv Mej Kelso King (1885–1958.). Pri~u o woj donosi upravo objavqeni broj kosjeri}kog lista „Na{ trag”, posve}enog ~uvawu i negovawu tradicija oslobodila~kih ratova Srbije.

Oliv se rodila u predgra|u Sidneja kao najmla|a k}i imu}nog ser Xorxa Kelsa Kinga. Bogatstvo joj je omogu}ilo da putuje po svetu. „Objava Prvog svetskog rata zatekla ju je u Londonu. Prijavila se dobrovoqno da ide na front u okviru misije {kotskih `ena humanitarki”, pi{e Ivan Vasovi}, autor teksta u listu „Na{ trag”.

„Na kamionu je ispisala naziv ’Slonica Ela’. Imao je snagu kumovawa, ali i upornost vlasnice da se na|u uvek tamo gde je bilo najpotrebnije. Izvla~ila je rawenike sa linije fronta do privremenih ratnih bolnica, prate}i u stopu pomerawa na{ih polo`aja. Kad je 1917. izbio ka-

„Kada je wen voqeni Milan 1917. oti{ao u London na diplomatsku slu`bu, ona je to razdvajawe te{ko podnela, ali je nastavila da radi svoj humani posao sa svojim dragim Srbima. Posle rata uz pomo} oca pokre}e fond za pomo} Srbiji. Xorx King prikupqa donacije i {aqe ih u Srbiju. Oliv organizuje centre za pomo} najugro`enijim u hrani, ode}i, lekovima. Kada je prestala potreba za pomo} i fondacija uga{ena, ostatak novca su dobili beogradski univerzitet i bolnica u Sremskoj Kamenici.”

Tako je Australijanka i nakon rata pomagala Srbima, doprinose}i da obnove ratom razorenu otaxbinu. Za qubav prema srpskom narodu i humanitarni rad kraq Aleksandar ju je 1920. odlikovao kraqevskim Ordenom Svetog Save.

„Posle {est godina vratila se u svoju zemqu i nastavila s humanitarnim radom. Oliv je umrla 1958. godine. U wenom srcu ostala je Srbija i kapetan Milan ~iju je fotografiju ~uvala na stolu svoje spava}e sobe”. S. G.

Sa velikom tugom i bolom u srcu obave{tavamo sve da je na{a draga supruga, majka i baka, Ana Zajc preminula u ~etvrtak, 19. januara 2023. godine.

Opelo dragoj nam pokojnici bi}e slu`eno u ponedeqak, 30. januara u 10 ~asova ujutru u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Nikole u Xilongu (124 Ballarat Rd Hamlyn Heights Geelong)

Nakon opela sahrana }e uslediti na manastirskom grobqu u Ilajnu (Elaine Cemetery- Horsehill Rd Elaine)

Nakon sahrane pozivamo porodicu i prijateqe na ru~ak u crkvenoj sali Crkvene op{tine Sv. Nikola u Xilongu.

Ostaje{ zauvek da `ivi{ u na{im srcima i molitvama.

Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen!

O`alo{}eni: Suprug Anton Zajc sa porodicom.

ANA ZAJC ANA ZAJC

Iskreno sau~e{}e na{em vernom ~itaocu g. Antonu Zajcu i porodici od redakcije Srpskog glasa.

Neka je pokojnici ve~naja pamjat!

POSLEDWI POZDRAV

Oliv Mej King

ANADIR najudaqeniji i najskupqi grad Rusije

Kada odlazite u posetu ovom malom gradu sa surovom severnom klimom na kraju univerzuma, o~ekujete da }ete zate}i ne{to sasvim drugo od onoga {to vas do~ekuje. Naime, u stvarnosti savremeni Anadir mo`e biti progla{en za najupe~atqiviji grad Rusije. Ovde je gotovo svaka zgrada ukra{ena muralom. Sa jednog zida krdo radoznalih mor`eva posmatra prolaznike, a sa druge zgrade vam namiguje xinovski irvas. U gradu lepo ure|enih izuvijanih ulica nalaze se i savremeni bioskop, sportski klub, i razli~ita de~ja igrali{ta sa figurama polarnih `ivotiwa.

Cenovnici kao znamenitost grada

Let od Moskve do Anadira, prestonice ^ukotskog autonomnog okruga, traje preko osam sati. To je najisto~niji grad Rusije i Evroazije, daqe od wega nalazi se samo jo{ nekoliko sela i pru`a se beskrajna tundra. Grad je veoma udaqen od svih drugih gradova i sva roba koja ovamo sti`e odmah ima vi{estruko vi{u cenu. Zato nije neobi~no {to se Anadir, u kojem `ivi oko 15 hiqada qudi, nalazi na vrhu rang-liste najskupqih gradova u zemqi.

Cene u lokalnim prodavnicama su zaista {okantne za posetioce grada. Kesa mleka ko{ta 3-4 puta vi{e od prose~ne cene u Rusiji, sve`e vo}e i povr}e je 4-5 puta skupqe. Tako je leti, a zimi ume da bude i skupqe.

Kako ka`u lokalni stanovnici, cenovnici su svojevrsna znamenitost grada.

Ova nezamisliva skupo}a najobi~nijih proizvoda prouzrokovana je time {to oni u Anadir, kao i druge stvari za svakodnevni `ivot, sti`u samo preko mora i po lepom vremenu ({to ovde nije ba{ ~est slu~aj).

Zbog surovih geografskih i vremenskih uslova ovde nema ni pruga, ni obi~nih drumskih puteva (van grada postoje samo takozvani „zimnici“ po kojima se mo`ete kretati samo u zimskim terenskim vozilima). Naravno, mogu se koristiti i avioni, ali onda su cene jo{ vi{e.

Snabdevawe Anadira proizvodima traje otprilike od sredine juna do po~etka oktobra i zavisi od vremenskih uslova. Roba se tovari u Vladivostoku na ogromni trajekt, koji zatim prelazi oko 3.700 kilometara za mesec dana. Najpre sti`e u Anadir, a zatim u druga naseqe na ^ukotki. Tokom leta trajekt uspeva da na~ini nekoliko vo`wi.

Na ^ukotki postoji i lokalna proizvodwa. Cene ovih proizvoda su znatno ni`e od svih stvari koje se dovoze i mogu se uporediti sa ruskim prosekom. U Anadiru se pe~e hleb (naravno, od donetog bra{na), proizvodi se meso irvasa, crveni losos i za~insko biqe, uzgajano u letwim plastenicima. Lokalni preduzetnici se trude da razviju proizvodwu u plastenicima i staklenicima, kako bi tokom cele godine mogli da uzgajaju pristupa~ne krastavce i paradajz, ali zasad su na tom poqu na~iweni samo prvi koraci.

Skupo}a u Anadiru se ne odnosi samo na hranu. Stambeni prostor svih vrsta tako|e je veoma skupo zadovoqstvo. Najobi~nija soba u hotelu u ovom zabitom provincijskom gradi}u ko{ta}e vas kao soba u hotelu sa ~etiri zvezdice u Moskvi (10 hiqada rubaqa za no} - 165 evra). Cena jednosobnog stana u anadirskoj „hru{~ovki“ (zgrada iz doba Hru{~ova) tako|e se mo`e uporediti sa moskovskim cenama (7 miliona rubaqa – 115 hiqada evra).

I pored svih ovih te{ko}a, u Anadir, kao i na ~itavu ^ukotku, dolazi veliki broj mladih stru~waka. Grad je opremqen i za `ivot dece, dok starih qudi ima vrlo malo.

Romantika Severa

Anadir je osnovan 1889. godine (do 1934. godine nosio je naziv Novo-Marijinski). U

sovjetsko doba u infrastrukturu Anadira ulagale su se ogromne sume novca, jer je grad bio, kako se ka`e, na borbenom de`urstvu, s obzirom da se nalazi nedaleko od morske granice sa SAD. Osim toga, jo{ krajem 50-ih ovde je po~ela eksploatacija nalazi{ta zlata i srebra, tako da je bilo posla. @ivot na severu oduvek je bio skup, ali u vreme SSSR-a to se isplatilo zbog

ogromnih plata i pogodnosti kao {to je ranija penzija.

Anadir nikada nije bio megapolis. Maksimum od 17 hiqada stanovnika dostigao je 1989. godine. Me|utim, zbog krize koja je nastupila nakon raspada SSSR-a, u narednoj deceniji grad je napustila tre}ina gra|ana, ako ne i vi{e (na ~itavoj ^ukotski broj stanovnika se smawio tri puta). Mnogi

su prodavali stanove po ceni avio-karte do Moskve – toliko je situacija bila lo{a. Ali po~etkom 2000-ih qudi su po~eli da se vra}aju. Prema re~ima lokalnih stanovnika, to se dogodilo umnogome zahvaquju}i tada{wem gubernatoru ^ukotke, a sada poznatom biznismenu Romanu Abramovi~u (on je bio gubernator od 2001. do 2008. godine). Kako su pisali ruski mediji, on je mnogo investirao, izme|u ostalog, plativ{i porez na prihod u regionu, a to su bili milioni dolara.

On je isplatio dugovawa u platama, bavio se razvojem novih preduze}a, a tako|e doveo u red mnoga naseqa u regionu. ^ukotka je postala veliko gradili{te. Biv{i gubernator ovde se spomiwe sa velikom naklono{}u, jer je uz wegovu pomo} nekada depresivan region ako ne procvetao, a ono u svakom slu~aju prestao da odumire. A {to je najva`nije, danas je Anadir grad u kojem stru~waci ponovo mogu dobro da zarade. @ivot na ^ukotki

Na ^ukotki qudi su zaposleni pre svega u sferi rudarstva i u proizvodwe zlata (oko 20% sveg ruskog zlata poti~e upravo odavde). Dok u samom gradu Anadiru nema proizvodwe i qudi uglavnom rade kao u~iteqi, lekari, kancelarijski slu`benici. Ovde tako|e dolaze stru~waci koji rade u luci i na aerodromu.

Mnogo zaposlewa nudi se na privremnoj osnovi (po smenama od vi{e meseci). Osim plate, u mnogim slu~ajevima stan i prevoz tako|e obezbe|uje poslodavac. Jednom u dve godine radnicima se u potpunosti pokrivaju tro{kovi putovawa na odmor u bilo koje mesto u Rusiji. Tako|e, posle odre|enog sta`a na ^ukotski smawuje se starost odlaska u penziju. Sama penzija je 50% ve}a nego u drugim regionima Rusije. Po pravilu qudi ovde dolaze na nekoliko godina radi zarade, skupqaju novac za stan ili ku}u u rodnom kraju i vra}aju se nazad.

Ovde vlada surova subpolarna klima (ve}i deo godine u Anadiru je zima, leto je kratko i hladno), duvaju jaki vetrovi i sunca ima malo. Ali qudi koji ovde dolaze u tome vide posebnu romantiku.

„25 godina `ivota sam proveo bez snega, prvi put sam osetio hladno}u na ^ukotki“ – ka`e Murfet, koji je do{ao iz Sibira i radi u sferi transporta. „Ranije je ovo bio zatvoren grad. Nisam znao gde idem. I najpre sam bio u {oku. Ulice su izgledale kao iz pro{log veka. A zatim sam se nekoliko puta vra}ao, kao na odmor, i shvatio da se ovde odmaram, ne optere}ujem se gradskim problemima.“

On je ovamo do{ao jo{ 2007. godine na slu`beno putovawe, a zatim odlu~io da ostane da `ivi. „Najva`nija stvar ovde je vreme. Mi ovde `ivimo. Imamo vremena za ~itawe, za sebe, za porodicu. Mnogo se dru`imo, imamo mnogo prijateqa, ne pratilaca, nego pravih prijateqa.“ M. T.

Let od Moskve do Anadira, traje preko osam sati

10. decembar 2020. januar 2023.

Gradona~elnik Wujorka Adams proglasio

Dan Tesline nau~ne fondacije

Inspirisan kako doprinosom koji je Nikola Tesla dao razvoju Wujorka, Sjediwenih Dr`ava i celog ~ove~anstva, tako i svim aktivnostima koje je Teslina nau~na fondacija realizovala ba{ u Wujorku, na planu promocije ovog ameri~kog nau~nika srpskog porekla, gradona~elnik Wujorka Erik Adams je 14. januar proglasio Danom Tesline nau~ne fondacije u Wujorku

To je upravo u skladu sa nedavnom najavom gradona~elnika Adamsa da }e raditi na projektu da ovaj grad postane sedi{te tehnolo{kih inovacija u svetu kroz organizovawe nau~nih konferencija, radionica, izlo`bi i takmi~ewa.

Proklamacija je prvi put pro~itana na 10. Me|unarodnoj konferenciji „U duhu Tesle“ koja je 14. januara 2023. odr`ana u wujor{kom hotelu „Wujorker“, u kome je Tesla proveo posledwih 10 godina svog `ivota. Tom prilikom je predstavqena i maketa

spomenika Nikoli Tesli, rad ameri~kog vajara Stena Vatsa, koja bi uskoro, u saradwi sa kancelarijom gradona~elnika Adamsa, trebalo da bude postavqena u Brajant parku u kome je Tesla ~esto boravio ili na nekoj drugoj prigodnoj lokaciji u Velikoj jabuci.

Otvaraju}i konferenciju pod nazivom „Tesla Spirit Award & Tesla’s People 2023“ ambasador Republike Srbije u Sjediwenim Dr`avama Marko \uri} je rekao da je sre}an da prisustvuje doga|aju u organizaciji Tesline nau~ne fondacije (TNF) koja je na ovaj na~in okupila qude {irom sveta koji po{tuju delo velikog srpsko-ameri~kog nau~nika Tesle. Onoga koji je po dolasku u SAD i Wujork izumeo neke od najzna~ajnijih svetskih pronalazaka. Slave}i Teslu i wegov `ivot, mi istovremeno slavimo i sve velike doprinose koje su zajedni~ki ostvarili srpski i ameri~ki narod.

Nagradu Tesline nau~ne fon dacije za `ivotno delo dobio je ameri~ki publicista Dr Mark J. Sajfer, Teslin biograf, za 46 godina neprekidnog prou~avawa lika i dela Nikole Tesle.

Dobitnici nagrade „U duhu Tesle“ (Tesla Spirit Award) za 2022. su Sten Vats, ameri~ki vajar koji je uradio najboqu skulpturu Tesle u 21. veku; Erik Adams, gradona~elnik Wujorka za podr{ku i promociju Tesli nog dela; dr Vladimir Cmiqa novi}, srpski nau~nik koji uz pomo} Vlade [vajcarske tra`i lek protiv raka; dr Vladan Vu leti}, profesor na presti`nom ameri~kom MIT univerzitetu, dr Zorica Panti}, predsednik „Ventvort tehnolo{kog Instituta“ iz Bostona, Sa{a Jevti}, direktor osnovne {kole „Dragomir Markovi}“ iz Kru{evca; Jasmina Stoiqkovi}, dramski umetnik Narodnog pozori{ta u Gra~anici sa Kosova i Metohije. Jovana Igwatovi}, koordinatorka Odeqewa za obrazovawe dece TNF, ~lanovi Studentskog centra izuzetnosti Ma{inskog fakulteta u Beogradu, menaxment hotela Wujorker za 10 godina uspe{ne saradwe sa TNF i drugi zaslu`ni pojedinci i organizacije.

Nikola Lon~ar, osniva~ i predsednik TNF e nakon odr`ane konferencije rekao:

„Pro{lo je 80 godina otkako je Nikola Tesla napustio ovozemaqski `ivot, ali da je na zemqi ostalo mnogo toga {to nas svakoga dana podse}a na wega

PUNA NA[E DECE: U Parizu otvoreno novo odeqewe za srpske |ake!

Kada se udru`e Vladan Stefanovi}, po delima dokazani srpski patriota, Bla`enka Trivun~i}, koordinator srpske dopunske {kole pri ministarstvu prosvete Republike Srbije (od po~etka svog imenovawa uradila je ogroman posao za na{e

programu ministarstva obrazovawa Republike Srbije.

Brzo se reagovalo i Bla`enka Trivun~i} je napravila plan i program nastave. Katarina Strailovi} se kao u~iteqica prihvatila posla i sada nastavu prati

i wegov do prinos ~ove~anstvu. Tesla nastavqa da `ivi zahvaquju}i wegovim patentima, ali i zahvaquju}i brojnim nau~nicima, piscima i umetnicima kojima je on inspiracija i uzor za wihov rad i stvarala{tvo. Mo`emo da ka`emo da je ova konferencija bila svojevrsna proslava i nastavak Teslinog `ivota.“

Jedan od najva`nijih projekata Tesline nau~ne fondacije je osnivawe Nikola Tesla klubova, kroz koje TNF nastoji da podstakne inovativni duh mladih. Na konferenciji su u~estvovali predstavnici klubova iz Kru{evca, Wujorka, Detroita, ^ikaga i San Dijega, a ove godine o~ekujemo osnivawe Nikola Tesla klubova u Kampali (Uganda) i pri Srpskom obrazovnom centru „Nikola Tesla“ u Budimpe{ti (Ma|arska).

„Tako|e, ve} godinama radimo na projektu pod nazivom „Teslin narod“, u okviru koga poku{avamo da prona|emo modele unapre|ewa saradwe srpskog naroda u Matici i dijaspori. Koristim priliku da pozovem sve pojedince i organizacije da zajedni~ki i slo`no radimo na pronala`ewu re{ewa, u skladu sa sloganom „U slozi je spas“. Da Srbi sa ponosom mogu da ka`u da su pripadnici Teslinog naroda, onog koji je iznedrio veliki broj nau~nika koji su zadu`ili ~itavo ~ove~anstvo, kao {to su pored Tesle, Mihajlo Pupin, Milutin Milankovi} ili Mileva Mari}“, zakqu~io je Nikola Lon~ar.

Konferenciju o Tesli u Wujorku su podr`ali Odeqewe za dijasporu Ministarstva spoqnih poslova Srbije i Generalni konzulat Srbije u Wujorku.

R. N.

Dok postoji publika postoji i Lepa Brena

Nedavno je u Pe~uju, u Ma|arskoj odr`an 4. Balkan fest, na kome je prvi put nastupila najve}a muzi~ka zvezda, nekada SFRJ i malo {ire, danas regionaLepa Brena.

"Rekla sam, idem u Pe~uj, pa {ta bude. Iskreno, ne mo`ete sve stvari u `ivotu da gledate kroz novac, kroz termine kada ste slobodni...uglavnom, stigli smo, sre}na sam i raspolo`ena i veoma mi je drago, a ujedno sam i po~astvovana, zato {to je ovo va{e i moje ve~e. U`ivam u svojoj publici, svim svojim koncertima, mo`da

sam danas mnogo svesnija koliko to zna~i i {ta to zna~i, shvatila sam da je to moja `ivotna sudbina, `ivotna karma, volim taj tempo i ~ini me sre}nom, bez obzira {to ja te pesme pevam 40 i kusur godina.

Kad god vidim tu sre}u i radost na licima, da mi adrenalin i dobru `ivotnu voqu i shvatim da je moj `ivot svrsishodan, da qude ~inim sre}nim, da ih spajam, a ne da ih razdvajam...tako, dok postoji publika postoja}e i Lepa Brena"", rekla je Brena.

S. G.

|ake u

wene sjajne u~iteqice i na{a vredna deca, samo mo`emo ~estitati na uspehu i po`eleti da ovakvih sjajnih vesti budu {to vi{e.

Ve} smo najavili da se otvara jo{ jedno odeqewe srpske dopunske {kole. Naime Vladan Stefanovi}, predsednik udru`ewa „Kraq Petar I“ dao je prostorije u kojima bi |aci sa juga pariskog regiona (91) u~ili srpski jezik po nastavnom

vi{e od dvadeset |aka srpske dopunske {kole.

Deca su presre}na i kako nam je u~iteqica Katarina rekla, marqivo odra|uju sve zadatke i jedva ~ekaju naredni ~as.

Srpski jezik je jedan od najva`nijih stubova u o~uvawu identiteta na{eg naroda u dijaspori i velika barijera asimilaciji. S. G.

Francuskoj),

Penzioneri iz Australije od sada mogu da primaju penziju i u Srbiji

Sporazumom o socijalnoj sigurnosti, dr`avqanima Srbije u Australiji bi}e omogu}eno da lak{e ostvare svoja prava iz socijalnog osigurawa i da ta prava koriste i na teritoriji Srbije.

To je rekao ministar za rad i socijalna pitawa Nikola Selakovi}, koji je sa ambasadorom Australije Danijelom Emerijem potpisao Sporazum o socijalnoj sigurnosti.

Napomiwu}i da u Australiji `ivi i radi izme|u 150.000 i 200.000 srpskih dr`avqana, {to je bio osnov za za-

RENTON FAMILY

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

rawa ste~ena na osnovu pravnih propisa jedne dr`ave, mogu se koristiti i van wene teritorije, a transfer u dr`avu nastawewa, odnosno prebivali{ta, vr{i se bez umawewa visine davawa“, naglasio je Selakovi}.

On je objasnio da to zna~i da ukoliko se srpski dr`avqanin, koji je stekao pravo na penziju u Australiji, vrati u Srbiju, Australija }e mu i daqe ispla}ivati penziju, bez umawewa visine davawa.

Ministar Selakovi} je istakao da je jedan od najzna~ajnijih principa ovog Spo-

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

kqu~ewe Sporazuma izme|u dve zemqe, Selakovi} je istakao da }e ostvarivawe prava iz socijalnog osigurawa dr`avqanima Srbije sada biti mnogo lak{e.

Kako je pojasnio, Sporazumom se reguli{e ostvarivawe prava iz penzijskog i invalidskog osigurawa, izbegavawe dvostrukog osigurawa za privremeno upu}ena lica, kao i potpunija za{titu osiguranika i korisnika prava.

„U skladu sa principom izjedna~enosti teritorija, prava iz socijalnog osigu-

razuma, princip sabirawa sta`a osigurawa.

„Ukoliko navr{eni sta` osigurawa na teritoriji jedne dr`ave nije dovoqan za ostvarivawe prava na penziju, ta dr`ava uze}e u obzir i sta` osigurawa navr{en u drugoj dr`avi“, ukazao je ministar i dodao da }e se u tom slu~aju visina penzija odre|ivati srazmerno du`ini sta`a osigurawa u svakoj dr`avi.

On je podsetio da Srbija primewuje sporazume o socijalnoj sigurnosti sa 32

Ameri~ke vlasti odobrile iskopavawe litijuma u Nevadi

Ameri~ko ministarstvo energetike objavilo je da }e dati australijskoj rudarskoj kompaniji Ioneer uslovni zajam od 700 miliona dolara za projekat rudarewa litijuma u Nevadi, dok SAD tra`i doma}i izvor kqu~ne komponente za baterije za elektri~na vozila.

Ioneer se nada da }e iskopavawa u ~etvrti Esmeralda zapo~eti do 2026. godine, te procewuju da }e koli~ina litijuma sa ove lokacije biti dovoqna za vi{edecenijsku proizvodwu 400.000 elektri~nih vozila godi{we, dok ameri~ka vlada u saop{tewu daje ne{to ni`u procenu – 370.000.

Litijum je kqu~ni sastojak baterija koje se naj~e{}e koriste za pogon elektri~nih vozila, ali mnogi in`eweri tra`e alternativne sastojke kako bi izbegli rudarewe koje za sobom povla~i velike posledice po `ivotnu sredinu.

Kompanija Ioneer bavi se rudarewem litijuma. Sedi{te im je u Novom Ju`nom Velsu u Australiji i u Renu u Nevadi.

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

dr`ave i da se u predstoje}em periodu o~ekuje po~etak primene sporazuma sa Tunisom i Azerbejxanom, kao i inoviranog sporazuma sa Francuskom.

Ambasador Australije Danijel Emeri izjavio je da je, nakon skoro 10 godina pregovarawa, potpisan sporazum koji je zna~ajan za gra|ane obe zemqe.

Zaposleni u slu`bi za divqe `ivotiwe prona{li su xinovsku `abu krasta~u u pra{umi severne Australije, isprva misle}i da je u pitawu igra~ka.

Primerak ove `abe je {est puta ve}i od prose~ne krasta~e, te`ak je 2,7 kilograma i mogao bi da obori svetski rekord.

@aba je dobila ime Todzila po uzoru na Godzilu, japanskom filmskom hitu o xinovskom mutiranom monstrumu iz sredine 1950-ih.

Krasta~e, koje su prvi put otkrivene u Australiji 1935. godine, jedne su od najve}ih {teto~ina u zemqi i procewuje se da ih trenutno ima vi{e od dve milijarde.

Kada je ~uvarka parka Kajli Grej prvi put primetila masivnog vodozemca dok je patrolirala u Kvinslendu, nije mogla da veruje svojim o~ima.

„Nikad nisam videla ni{ta tako veliko", rekla je za Australijan Broadkasting Korporej{n.

„Izgledala je skoro kao fudbalska lopta sa nogama. Nazvali smo ja Todzila", dodaje.

Wen tim je brzo uhvatio Todzilu - za koju se veruje da je `enka - i vratio se u bazu da je izmeri.

Znali su da }e biti te{ka, ali su bili iznena|eni kada su otkrili da bi mogla da postavi novi svetski rekord.

Trenutni Ginisov svetski rekord za najve}u `abu - 2,65 kilograma - postavio je ku}ni qubimac, `aba krasta~a u [vedskoj po imenu Prinsen 1991. godine.

Grej ka`e da je ovaj xinovski primerak verovatno nastao zbog ishrane insektima, gmizavcima i

„Sporazum }e omogu}iti dr`avqanima Srbije i Australije, koji su radili u jednoj od zemaqa, da steknu prava na davawa iz oblasti socijalne sigurnosti, bez obzira gde `ive, {to }e im omogu}iti da se kre}u u obe zemqe, bez bojazni da }e im pravo na penziju biti uskra}eno“, izjavio je ambasador Emeri. S. G.

mawim sisarima.

„@aba ove veli~ine poje{}e sve {to joj stane u usta", rekla je ona.

Krasta~e nemaju prirodnih predatora u Australiji, a otrovne vrste su napravile pusto{ u populaciji doma}ih `ivotiwa.

Grej nije sigurna koliko je Todzila stara - ova vrsta mo`e da `ivi i do 15 godina u prirodi - ali veruje da je „dugo ve} tu".

Posle merewa, Todzila je uspavana, {to je uobi~ajena praksa u Australiji za {teto~ine i bi}e poklowena Muzeju Kvinslenda.

Algester Lodge

Danica Crnogor~evi}, mlada majka, kojoj se svaki korak prati, otvoreno o udaji, deci, crkvi

To {to sam mlada postala majka i {to ve} imam troje dece, to je najve}e bogatstvo koje mladi treba da steknu {to ranije, a ne da ~ekaju da se 'na`ive'

Priznata peva~ica etno i duhovne muzike Danica Crnogor~evi} nedavno se na{la u centru pa`we zbog interpretacije izmewenog teksta crnogorske pesme "Oj, svijetla majska zoro", koju je ispred Hrama Hristovog vaskrsewa u Podgorici otpevala na Badwe ve~e.

Danica je pomenutu pesmu izvela ne{to druga~ijim tekstom koji govori o zajedni~koj juna~koj pro{losti i bratstvu Srbije i Crne Gore, a u izmewenom tekstu nije bilo nikakvih uvredqivih delova koji se ti~u crnogorske nacije. U verziji koju je otpevala na Badwe ve~e na{ao se i stih "jedina si za slobodu ti ostala srpskom rodu". Mediji su tada preneli da se ovakav tekst nekima nije dopao, te da je mogu}e da u~esnici budu ka`weni nov~anom kaznom i do 20.000 evra.

Peva Danica i druge „rodoqubne“ pesme, a ne uzdr`ava se ni od toga da komentari{e najosetqivija nacionalna pitawa. Naravno, iz svog ugla – uzorne supruge,

mlade majke troje dece, velike pravoslavne vernice.

U svemu tome, jasno je za{to se weno ime tako ~esto pomiwe po srpskim dru{tvenim mre`ama, a biografija Danice Crnogor~evi} daje jo{ povoda.

Danica Crnogor~evi} ro|ena je u Baru 1993, a devoja~ko prezime joj je Niki}.

Peva~ica koja ima samo 30 godina i za wu se ka`e da je najmo}niji glas Crne Gore se tada oglasila i komentarisala slu~aj, te istakla da joj je "drago {to se narod ujednio", ali i da takvu verziju pesme bez problema izvodi ve} pet godina.

Mnogi su se zainteresovali za Danicu, ali i wen privatan `ivot. Pored toga {to je izvrsna peva~ica ono {to je malo poznato u javnosti jeste da je ona zapravo popadija. Etno peva~ica je u braku sa |akonom Ivanom Crnogor~evi}em i ima troje dece, a za medije je izjavila kakav je `ivot popadije iz wenog ugla.

"Ja sam jedna od mnogih koje su se ostvarile na oba poqa, tako da deca i porodica uop{te nisu prepreka, ako se, naravno, udate ili o`enite osobom koja vas podr`ava u va{em radu i koja vam poma`e da ostvarite svoje `eqe i planove vezano za taj posao.

Ako vas voli, onda svakako da }e to podr`avati i biti uz vas. Moj suprug i ja smo zajedno

u ovome {to radim, imamo i zajedni~ke projekte. On ima velikog dara za pisawe, ne samo pesama nego uop{te. Izme|u ostalog, autor je i pesme koja je do`ivela veliku popularnost kod naroda. To {to sam mlada postala majka i {to ve} imam troje dece, to je najve}e bogatstvo koje mladi treba da steknu {to ranije, a ne da ~ekaju da se 'na`ive'. A odluka je svakako bila udaja za mog supruga i na{e qubavi, koja se temeqi prvenstveno na qubavi prema Gospodu", ispri~ala je jednom prilikom Danica i dodala:

"Otkad smo stupili u bra~nu zajednicu, `ivimo odvojeno od roditeqa. Uglavnom sami vodimo brigu o na{oj deci, naravno, bake i deke su uvek tu da nam pripomognu."

Danica je objasnila kako izgleda wen dan kao popadije u braku sa |akonom.

"Dan je sli~an kao i sva~iji drugi, isto svaki dan nosi nova de{avawa i nova isku{ewa. Jedino {to se razlikuje jeste to {to svesno treba da predstavqamo crkvu u svakom momentu u javnosti i neke stvari se ne opra{taju iz ugla qudi koji to posmatraju. Veliki je blagoslov biti u crkvi i slu`iti Bogu i narodu na taj na~in. Koliko je velika uloga sve{tenika u dru{tvu, toliko je

i uloga wegove supruge, popadije", istakla je ona i dodala: "Trudimo se da sve {to radimo bude usmereno ka slu`ewu bogu i bli`wima. Kako u~i na{a vera, svaka porodica jeste mala crkva, te se trudimo da u na{oj vlada harmonija, uzajamno po{tovawe, qubav, strpqewe. De~ica s rado{}u u~estvuju s nama u ~itawu molitvi, ka|ewu ku}e, pevawu tropara i ostalih duhovnih pesama. Trudimo se da {to vi{e obilazimo na{e svetiwe", ispri~ala je.

Kada je Slobodan [arenac pitao Novaka \okovi}a, koja mu je omiqena, narodna pesma, teniser je odgovorio: "Veseli se srpski rode, srpski rode zbog slobode..."

Ovu pesmu je Novak pevao kada

je proslavqao uspeh zbog mesta na ATP listi, upravo izvodi crnogorska popadija, Danica Crnogor~evi}.

Tekst i muziku je napisao sve{tenik, wen suprug Ivan, a za medije je ispri~ao kako je pesma nastala:

"Dok sam ~ekao da se Danica i na{a k}erka Kasija spreme da iza|emo u {etwu, stajao sam u hodnik i dobovao neku muziku prstima po zidu. Pitao sam Danicu da li ima neka pesma tog ritma i ona je rekla da nema. U glavi mi je stalno bila re~enica "Veseli se srpski rode zbog slobode..." Kada je pesma nastala nije bilo ni govora o litijama, a kada su po~ele litije u Crnoj Gori, pesma se nametnula kao himna..., "ispri~ao je sve{tenik. M. T.

Nada Obri}: Keba se proslavio sa pesmom koju mi je ukrao

Peva~ica Nada Obri} je u ispovesti rekla da joj je Dragan Koji} Keba svojevremeno ukrao wen najve}i hit!

Naime, ona je krajem osamdesetih snimila pesmu "Imala sam qubav jednu", koju, kako ka`e, zbog ratnih de{avawa na prostorima biv{e Jugoslavije, nije uspela da ispromovi{e na pravi na~in, pa je nakon rata planirala da je osve`i i nastavi promociju.

Me|utim, peva~ica trvdi da ju je kolega Keba preduhitrio i prvi se progurao s wenom pesmom, te je 1996. uvrstio na svoj album, koji je i nazvao po Nadinoj numeri "Imao sam qubav jednu".

- Nije se potrefilo, nije bilo slu~ajno. Pesmu sam snimila uo~i samog rata, ne zna-

nisu zanimale. Kada se stawe smirilo, sve vreme sam razmi{qala da je ponovo snimim ili da je ponovo pustim i nastavim promociju - prise}a se Nada i nastavqa:

- Pesma je zaista krenula u mom izvo|ewu. Ba{ je krenula. Odjednom na televiziji vidim Kebu i ~ujem moju pesmu. Bila sam u {oku. Wemu se dopala, o~igledno, kako i ne bi kada je odli~na. On je to osetio!

Peva~icu je najvi{e pogodilo {to Koji} s wom uop{te nije kontaktirao pre nego {to je pustio u etar wen hit, s kojim se i sam proslavio.

- Keba me nije nazvao da me pita da li se sla`em da uzme moju pesmu. Wemu je autor pesme to dozvolio, ja ni{ta nisam zna-

la. Nikom ni{ta na kraju, a dobio je veliki hit - zakqu~ila je ovu temu Obri}eva.

Kontaktiran je i Keba, da bi se ~ula i wegova strana pri~e, ali on se nije javqao na pozive.

U daqem razgovoru peva~ica se osvrnula i na to {to su je pojedini nedavno i sahranili, zbog ~ega najvi{e trpi wena porodica.

- Meni je to stra{no! Ne znam odakle kome ideja da me sahrani?! Nedavno se pojavila i neka slika gde sam u posteqi. To me je neko slikao. Nikada se nisam tako slikala. Jedan ~ovek je napisao da sam umrla. Moja deca su bila u panici. Jedva su pre`iveli. Do`iveli su stres - ka`e Obri}eva.

S. G.

ju}i da }e da izbije haos. To je nenormalno krenulo da hvata publiku, pesma je buknula. Onda se desio rat. Pesme vi{e nikoga

VJERA VUK[I] VITO[EVI]

Bo`ji dar

Posve}eno Novaku \okovi}u

Biti prvi, miqenik je Bo`ji. Visoka planina a vrh o{tar, Nezgoda za vlast.

Gromada na koju ste stali, Pomra~i vam ugled I polomi krila.

Pustite gre{nike, Neka luduju.

Izaslanik Bo`ji dolete Narodu svom.

Molimo se, da za wim do|e Celcijati Srpski rod.

Neka nadawa, pra|edova Vaskrsnu i otvore vrata domova.

^ekaju ih zaboravqeni Mirisi vo}a, trave, I radost zemqe.

Bo`iji dar je Novak A za wim hiqade probu|enih du{a hodi.

Veli~anstvena litija!

Beograd, 21.01.2022.

Poslije rawavawa i lije~ewa u bolnici {est mojih drugova i ja smo poslati u bawu na rehabilitaciju.

Sumorni dani, isaka}ena mladost, daleko od najmilijih, daleko od rodnog kraja.

Vojni~ka plata nam ni{ta ne zna~i, jer ni{ta ne mijewa u na{im `ivotima, ali ipak joj se obradujemo jer nam vrati vjeru da ne}emo biti zaboravqeni.

@ivot se polako vra}a u nas i mi rije{ismo da iza|emo u obli`wu kafanu i malo potro{imo, da se osjetimo kao sav normalan svijet.

Devet je nave~e, a kafana je prazna. Za jednim stolom kod ulaza u toalet sjede ~etvorica tambura{a, bra}a cigani.

Mi smo do{li da malo potro{imo, a oni da ne{to zarade da se osjete kao normalan svijet.

Kao iskusni ratnici, koje ni{ta ne mo`e iznenaditi, na brzinu smo pregledali meni i iskombinovali meze i pi}e u skladu sa parama koje smo imali.

Konobar je bio qubazan i predusretqiv. Pomislih da je mo`da iz sa`aqewa takav , jer po {takama koje su nas dopratile do kafane je morao zakqu~iti da

Pobedila je opet jedna `ena

Ninova nagrada za roman godine pripala je Danici Vuki}evi} za roman "Unutra{we more"

@iri u sastavu Teofil Pan~i} (predsednik), Marija Nenezi}, Milena \or}ijevi}, @arka Svir~ev i Goran Korunovi} na zavr{noj sednici odr`anoj 23. januara 2023. godine odlu~io je da Ninovu nagradu za najboqi roman godine napisan na srpskom jeziku objavqen u 2022. godini, dodeli delu "Unutra{we more", autorke Danice cuki}evi} u izdawu Nojzac.

Za nagra|eni roman glasali su Milena \or|ijevi}, @arka Svir~ev i Goran Korunovi}.

Za roman "Koqka i sa{ewka" Ugqe{e [ajtinca (Arhipelag) glasala je Marija Nenezi}, a za roman "Klub istinskih stvaralaca" Milana Tripkovi}a (Fabrika kwiga) glasao je Teofil Pan~i}.

Roman Danice Vuki}evi} formalno inventivan, preispituje probleme egzistencije od privatne do dru{tveno-politi~ke ravni, od materijalnosti svakodnevice do kqu~nih unutarwih drama pojedinaca u savremenom svetu. Jezi~kom suptilno{}u i silovito{}u, Danica Vuki}evi} transformi{e fragmentarni na~in pisawa u celovitu romanesknu sliku sveta.

Kwi`evnica, ro|ena u Vaqevu, godinama unazad `ivi i radi u Beogradu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Op{tu kwi`evnost i teoriju kwi`evnosti i @enske studije.

U naju`em izboru (po redosledu pristizawa) za Roman godine bili su:

• Danica Vuki}evi}: "Unutra{we more" (Nojzac)

• Milan Tripkovi}: "Klub istinskih stvaralaca" (Fabrika kwiga)

• Goran Petrovi}: "Papir sa vodenim znakom" (Laguna)

• Mirjana Drqevi}: "Niko nije zaboravqen i ni~ega se ne se}amo" (Booka)

• Ugqe{a [ajtinac: "Koqka i Sa{ewka" (Arhipelag)

• Marijana ^anak: "Klara, Klarisa" (Bulevar books)

MOMIR VASI]:

Kwi`evnik Goran Petrovi} va`io je za prvog favorita, a pro{le nedeqe je za svoje delo ve} nagra|en priznawem Beogradski pobednik, a dobio je i Ninovu nagradu 2000. godine za roman "Sitni~arnica 'Kod sre}ne ruke'".

Ugqe{a [ajtinac na{ao se u naju`em izboru 2011. s kwigom "Sasvim skromni darovi", dok Milan Tripkovi} ulazi u finalnu konkurenciju sa svojim drugim objavqenim romanom.

Danica Vuki}evi}, Mirjana Drqevi}

Nafakali bak{i{

smo pacijenti obli`we bawe.

Nazdravismo da Bog da da ozdravimo i stanemo na svoje noge, da se vratimo ku}ama, da prigrlimo svoje najmilije i preuzmemo brigu o wima.

Na trenutak zaboravismo na rane, na {take, na izgubqene dijelove udova. Zaboravismo na to da smo bogaqi, da rat i daqe bukti nesmawenom `estinom, da se nemamo gdje vratiti.

Ponese nas alkohol, razgovor, saznawe da smo jedan uz drugoga, da smo saborci u u dobru i u zlu.

[tako moja moj dru`e jedini idemo ja i ti do toaleta, ne da pivo da se mirno sjedi.

Iz toaleta ~ujem da je muzika krenula. Brunda kontrabas a tamburica sitno veze izme|u wegovih mo}nih tonova.

Bra}a cigani opkolili na{ sto i kao da su `eqni pjesme u sav glas pjevaju “Tri metera somota“, uz zdu{nu podr{ku mojih saboraca.

Ja volim muziku, ali nisam ba{ sre}an kad mi iznad glave tamburaju i pjevaju na uho.

Kum je to znao pa je iskoristio priliku da ih pozove dok sam bio u toaletu.

Sa ono malo para {to nam je ostalo zakitili smo instrumente.

Kafana se polako punila. Tambura{i su i daqe u zanosu poku{avali da poka`u sve {ta znaju, da nam dirnu najtananija osje}awa, mada su ve} odavno odradili bak{i{ koji smo im dali.

Za sto preko puta nas sjeli su jedan lijep, nabildani momak i izuzetno lijepa, atraktivna djevojka.

Momak je pozvao tambura{e za wihov sto. Uz naklon i izviwewe napustili su na{ sto i krenuli da ispuwavaju `eqe mladom udvara~u.

Mladi} se trudio da zadivi djevojku kite}i instrumente {vicarskim francima kao da

i Marijana ^anak s prvencima (kuriozitet je da je Drqevi}evoj ovo ujedno i prva objavqena kwiga).

Ninova nagrada kritike za roman godine, predstavqa najpresti`nije priznawe u Srbiji, a dodequje se od 1954. godine.Tokom tog perioda dodeqivana je piscima sa prostora cele biv{e Jugoslavije, a posle raspada dr`ave srpskim piscima.

Nagrada je prvi put dodeqena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica ]osi} za roman "Koreni". Jedini trostruki laureat bio je Oskar Davi~o, koji je ujedno i jedini laureat koji je nagradu dobio dve godine za redom: "Beton i svici" (1956), "Gladi" (1963) i "Tajne" (1964).

Za ovu nagradu su vezane brojne kontroverze, a priznawe su do sada vratila dva laureata:

Danilo Ki{ je 1978. vratio nagradu dobijenu 1972. za roman Pe{~anik zbog optu`bi da je wegova zbirka pripovedaka "Grobnica za Borisa Davidovi~a" plagijat.

Milisav Savi} je 1992. vratio nagradu dobijenu 1991. za roman "Hleb i strah" zbog objavqivawa u NIN-u teksta "Strava" Mom~ila Seli}a, u kojem je jedan od negativnih junaka pisac koji je upravo dobio NIN-ovu nagradu. M. T.

kiti novogodi{wu jelku.

Kafana je ve} bila puna. Na sve strane se ~uo `amor i pjesma. Kon trabas je i daqe vodio glavnu rije~, a glasovi bra}e cigana su uz veliku muku uspijevali da nadja~aju larmu.

Pojeli smo i popili {to smo naru~ili. Vi{e ni para nismo imali. Red je da se povu~emo na rezervne polo`aje u svoje krevete u bawi, da se vratimo u tu`nu, sumornu stvarnost na{ih `ivota.

Dok se polako di`emo i prihvatamo svoje {take, konobar donosi na na{ sto ogroman oval mezeta i pi}e za sve nas.

Rekosmo da je sigurno gre{ka, da nismo ni{ta naru~ili i da

vi{e nemamo ni prebijene pare. Muzi~ari do|o{e za na{ sto i zapjeva{e “Ve} odavno spremam svog mrkova“.

Ti kafanski veterani izmami{e suze qutim ratnicima na {takama.

– Va{ bak{i{ {to ste nam dali na po~etku bio je nafakali. Mnogo smo bre zaradili i red je da i mi vas ~astimo.

Nismo sami i ostavqeni. Ima nade i za nas.

Istorijski odnosi Rusije, Ukrajine, Evrope i Amerike (1)

u [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“ u Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini u Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini u Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice ponikle u zapadnom delu Ukrajine u Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo u Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps u Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima

Polumrtva Ukrajina na operacionom stolu ~eka amputaciju isto~nih krajeva

Neka je ve~na slava Ukrajini – `ivela Rusija, re~e jedan moj dobar prijateq! Da, uzvici „Slava Ukrajini“, kojim revolucionarno-prevratni~ka vlast u Ukrajini, jo{ od izvedenog dr`avnog udara 2014. godine (jer je nastala kr{ewem wenog sopstvenog Ustava), slavodobitno i cini~no pozdravqa celi svet (pa i Rusiju), ignori{u}i ~iwenicu da je taj pozdrav za Rusiju isto {to i hrvatski pozdrav „Za Dom spremni“ za Srbiju! Taj pozdrav. iako ~est u najzapadnijem delu Ukrajine, kada krenete prema najisto~nijem delu Ukrajine, postepeno nestaje na obalama Azovskog i Crnog mora. No, na tim istim obalama, skoro svi stanovnici jednoglasno uzvikuju „@ivela Rusija“ i „Slava Bogu“, i kad krenete ka krajwem zapadu Ukrajine, oba pozdrava su sve re|a, tako da ih na zapadnim granicama Ukrajine skoro da i nema! To je, najprostije re~eno, objektivna slika pre|a{we, dana{we i budu}e mu~enice: razapete Ukrajine. Uz to, kod svih Slovena ~esto se na sahranama pozivaju svi prisutni, da ba{ tim re~ima, pozdrave pokojnika (neka mu je laka zemqa i ve~na slava! Slava mu!). Pomalo morbidno i bolesno deluje takav pozdrav za nekog ko je, bar za sada, jo{ `iv! Deluje da ba{ oni koji uzvikuju ~esto i predano ovaj i ovakav „pozdrav“ Ukrajini, najavquju wenu skora{wu smrt, a time i wenu zagrobnu slavu!

^ini se, da ti isti visoki predstavnici ukrajinske vlasti, koji se skoro svakodnevno obra}aju svetskoj javnosti, a na kraju svojih obra}awa uzvikuju pomenuti pozdrav, sve ~ine da se upravo to i desi: da Ukrajina umre!

PROBU\ENI PRAVDOQUPCI

Najve}i deo savr{eno o~uvanih ostataka me|unarodnog prava prona|eni su ispod ru{evina nastalih bombardovawem Jugoslavije, Libije i Sirije, a wegovih delova ima i ispod ru{evina Iraka i Avganistana, a neki stari komadi su otkriveni i ispod ru{evina civilnih blokova naseqa i u masovnim grobnicama Paname, gde je SAD intrvenisala jo{ davne 1989. godine! Zaista je dirqivo slu{ati kako predsednici, premijeri SAD, Velike Britanije, predsednici i premijeri ~lanica EU, kao i najvi{i zvani~nici EU, pri~aju o kr{ewu „me|unarodnog prava“ u slu~aju Ukrajine!

Polumrtva i duboko anestezirana (drogirana) Ukrajina le`i na operacionom stolu, dok najboqi ruski vojni hirurzi po~iwu te{ku operaciju koja podrazumeva neizbe`nu amputaciju nekoliko delova wenog tela. Ruski hirurzi prethodno su u~inili sve da ovu te{ku operaciju poku{aju da izbegnu. Molili su Ukrajinu da promeni lo{e `ivotne navike, da se izvu~e iz lo{eg dru{tva u koje je upala, i koje joj, kao i svaki „diler“, nudi san o lagodnom i lepr{avom `ivotu, prepunom lelujave radosti i slatkih rajskih plodova, uvek nadohvat ruke. Molili su ruski hirurzi godinama Ukrajinu, da se vrati sa tog puta bez povratka, poplo~anog la`nim obe}awima, nude}i joj nesebi~no svaku vrstu pomo}i u toku dugog i te{kog procesa rehabilitacije i povratka normalnom i zdravom na~inu `ivota. Koriste}i te{ku situaciju Ukrajine, izazvanu opijeno{}i usled svakodnevnog „slatkog {aputawa“ i ubrizgavawa anaboli~kih preparata (na bazi testosterona – kao {to to ~ine la`ni bilderi) i redovnog „snabdevawa“ te{kim oru`jem i „blistavim“ vojnim planovima, ti weni, nazovi prijateqi, poku{ali su da iskoriste to weno novonastalo stawe potpune opijenosti svojom „la`nom“ mo}i i na brzinu izvedu transplantaciju mozga –koja nikada do sada nije nigde na svetu uspe{no izvedena. Namereni da joj potpuno promene i svest o samoj sebi, i da je pretvore u poslu{nu i agresivnu zver, spremnu da na wihov jedan mig rastrgne sve one koji se na|u u wenoj blizini, pa makar to bili i ~lanovi porodice i najbli`i ro|aci! To je bila posledwa kap koja je prelila i onako prepunu ~a{u.

I najboqi ruski vojni hirurzi znali su da vi{e nema {ta da ~ekaju ako `ele da spasu svog mla|eg brata. Brzo i odlu~no su, usred no}i, probudili Ukrajinu, uveli je onako mamurnu i opijenu u operacionu salu, vezali je za sto i krenuli sa ve} dobro osmi{qenom i pripremqenom operacijom, ne koriste}i pritom nikakvu sopstvenu anesteziju. Ciq je bio da se tokom same „specijalne operacije“ (zato je i specijalna – iako se radi bez anestezije i vrlo je bolna – potpuno bezopasna), Ukrajina probudi iz „la`nog i ru`i~astog narkomanskog snovi|ewa“, i vrati u stvarni svet. I dok se prilikom normalne operacije pacijent uvodi u duboku anesteziju i san, kako ne bi ose}ao bol, prilikom ove „specijalne operacije“, koju su specijalno za Ukrajinu osmislili najboqi ruski vojni hirurzi, bilo je obrnuto: Ukrajina, opijena narkomanskom zavisno{}u i la`nim obe}awima svojih dilera i snabdeva~a ru`i~astim snovima, na samom po~etku specijalne operacije probudila se iz najdubqih snova i osetila stra{an bol izazvan iznenadnim susretom sa realno{}u. Ruski hirurzi su, ~im su u{li u salu, zakqu~ali vrata i upozorili ceo svet da se ne me{a i ne poku{ava da prekine operaciju. A „zabrinuti“ svetski prijateqi glasnim bodrewem, dok Ukrajina le`i na operacionom stolu „te{ko krizirana“ i hirur{kim rezovima probu|ena, poku{avaju da je nagovore da hrabro ustane i prekine specijalnu operaciju. I umesto da je oni spasu, ipak ona operi{e wih, ise~e ih na sitne delove i nastavi da `ivi obe}ani `ivot iz ru`i~astih snova, ose}aju}i do`ivotnu zahvalnost na takvoj pomo}i svojih zapadnih samozvanih prijateqe! Kakva bajka! E da je sre}e da je stvarno samo bajka, izma{tana u glavi pisca ovih redova, a ne tragi~na stvarnost...

uuu U slede}em broju: ^itava naseqa zatrpavali buldo`erima

NA DANA[WI DAN

januar

1500. - [panski moreplovac Visente Jawes Pinson otkrio je Brazil.

1531. - Vi{e od 30.000 qudi je poginulo u zemqotresu u glavnom gradu Portugalije, Lisabonu koji je potpuno razoren.

1699. - Potpisan je Karlova~ki mir kojim je posle 16 godina okon~an rat Turske i Svete alijanse. Sporazumom koji su u Sremskim Karlovcima s Turskom sklopile Austrija, Rusija, Poqska i Venecija, Otomansko carstvo je izgubilo Ugarsku, Slavoniju, Liku i Baniju, a zadr`alo Banat i deo Srema do Mitrovice. Venecija je dobila sredwu Dalmaciju.

1788. - Britanski brodovi s prvim naseqenicima iz Engleske, ukqu~uju}i grupu robija{a, uplovili su u zaliv Botani Bej (Sidnej) u Australiji gde su britanske vlasti osnovale koloniju.

1885. - Sudanski ustanici Muhameda Ahmeda Abdule zauzeli su Kartum i pogubili engleskog generala ^arlsa Gordona. Britanci su ponovo preuzeli vlast 1898, a Sudan je ostao pod britanskom vla{}u do 1. januara 1956.

1891. - Umro je nema~ki in`ewer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo ~etvorotaktni motor s unutra{wim sagorevawem - "Oto motor".

1905. - Kod Pretorije u Ju`noj Africi je na|en najve}i dijamant na svetu "Kalinan". Neobra|en je te`io 622 grama - 3.106 karata.

1930. - Mahatma Gandi, lider pokreta za nezavisnost Indije zapo~eo je mar{ kroz Indiju protiv poreza na so. "Mar{ soli" trebalo je da ohrabri Indijce da samostalno proizvode so kao simbol nezavisnosti.

1934. - Potpisan je desetogodi{wi nema~ko-poqski pakt o nenapadawu, koji je Hitler prekr{io napadom na Poqsku 1. septembra 1939.

1935. - Iza{ao je prvi broj beogradskih "Nedeqnih informativnih novina" (NIN).

1942. - Prve trupe SAD u Drugom svetskom ratu stigle su u Evropu, u Severnu Irsku, a u borbe na evropskom rati{tu ukqu~ile su se 1943. napadom na Italiju.

1972. - U ^ehoslova~koj se zbog eksplozije podmetnute bombe raspao i sru{io avion JAT-a "DC-9" na liniji Kopenhagen-Beograd. Poginulo je 26 putnika i ~lanova posade, a pad sa visine od 10.000 metara je pre`ivela jedino stjuardesa Vesna Vulovi}.

1993. - Kwi`evnik Vaclav Havel izabran je za predsednika nove, ^e{ke Republike, posle mirnog raspada feeralne ^ehoslova~ke.

1994. - Rumunija je, kao prvi biv{i hladnoratovski protivnik NATO, s tim savezom sklopila "Partnerstvo za mir".

2003. - Obavqen je prvi komercijalni let aviona kompanije s Tajvana do obli`we Kine, posle vi{e od 50 godina me|usobne krize.

2005. - Kondoliza Rajs postala je dr`avna sekretarka SAD kao prva Afroamerikanka na toj du`nosti.

LA@NA OBE]AWA ZAPADNIH DILERA RU@I^ASTIH SNOVA:

Defile ukrajinskih neonacista

Kapela mira u Sr. Karlovcima

Trag prvih qudi u Beogradu na|en je na Dor}olu

Nekada je ravnicu severno od Beograda ispuwavalo more. To je pri~a koju svako dete zna. Dok ma{tamo o tropskim pla`ama, ipak smo svesni da je more u to doba bilo mnogo druga~ije, ali gledaju}i greben na kom se danas uzdi`e Beograd nekako mo`emo da zamislimo i drevnu obalu.

Da na{a zamisao ide u pravom smeru ukazuju i razni fosilni ostaci, na primer, {koqki.

Ali, {ta je bilo posle mora? Izgleda da je mesto na kome je kasnije nastao Beograd bila poprili~no primamqivo, jer su ga odmah posle vodenih nastanile i razne kopnene `ivotiwe, a sa wima je do{ao i pra~ovek. Bitan uslov za `ivot je bila reka.

Zna se da su u Beogradu, kao i u okolini `iveli mamuti. Zaista je malo wihovih tragova, ali tu i tamo nailazilo se na pokoju kosku i zub. Me|utim, kraj gomile `ivotiwskih zuba, nasred Dor}ola, na{la se i jedna qudska glava. Ta~nije, lobawa pra~oveka.

Prilikom kopawa temeqa za Bajlonijevu pivaru 1892. godine otkriven je ve}i deo qudske lobawe koji je odmah privukao pa`wu svojim neobi~nim izgledom.

Profesor Velike {kole \or|e Jovanovi} verovao je da karakteristike ovog otkri}a ukazuju ba{ na praistorijskog ~oveka. Detaqna analiza bila bi potrebna za taj zakqu~ak, a zbog svoje brzopletosti ovaj profesor bio je odmah o{tro kritikovan od strane nekoliko kolega, pa se na lobawu, nekako, zaboravilo.

Bez qutwe, ali ako je Jovanovi} bio u pravu, ovaj stari Dor}olac bio je pravi neandertalac. Visoko ~elo, niski rast, izra`ene obrve i velika snaga, ali slaba koordinacija pokreta, ali ipak osobine qudskosti.

Neandertalci su izumrli, ali, mo`emo makar da se pohvalimo da Beograd ima praistorijsku tradiciju. Jer, vezuje nas jedna stvar – qubav prema reci.

Te{ko je, gotovo nemogu}e, danas zamislti kako je izgledao prostor na kome se danas nalazi Beograd dok su neandertalci tumarali Evropom i Azijom pre vi{e od 40 vekova.

Stene su se uzdizale iznad reke, ali lesni profili morali su biti ni`i. Tok reke bio je sigurno druga~iji, ali je muqevita i {umovita obala bila i pred o~ima na{ih dalekih predaka, iako je vode bilo mnogo mawe.

Upravo to, {to je vode u periodu ledenog doba nedostajalo, argument je da su praqudi mogli da prona|u wene zalihe na

toku Save i Dunava, jer velike reke nikada nisu skroz presu{ile.

Gde je voda, tu je i divqa~, a neandertalci su bili izvrsni lovci.

Zamislite ih site, na obali, uz vatricu. Gomila praqudi koji u trenucima mira i dokolice, trenucima sigurnosti i sitosti, igra neke svoje igre.

Stvarali su svoje porodice, `iveli u

A gde je bila pe}ina?

I o tome postoji trag… Prona|ene su posle Drugog svetskog rata kre~wa~ke iskopine na ^ukari~koj padini i u wima tragovi koji bi mogli ostati za neandertalcima.

Mnogo daqe od ma{te ne mo`emo i}i. Jer… intrigantna lobawa iz Skadarlije u me|uvremenu je nestala bez traga. Veruje se da je zavr{ila u Sloveniji…

U svakom slu~aju, nikada nije ra|ena detaqna analiza koja bi locirala ta~an period `ivota i druge va`ne detaqe vezane za ovog Beogra|anina.

Ali, ova pri~a nije jedina… I prilikom izgradwe Palate Albanija 1938. godine prona|eni su nesvakida{wi qudski ostaci. To je bio samo deo qudske lobawe, koji, verovatno, nije pripadao neandertalcu, iako je bio izuzetno star.

Ina~e, problem u vezi s dokazima le`i i u ~iwenici da su neandertalci i homo sapiensi neko vreme `iveli zajedno na istim prostorima, ~ak su me{ali i genetski materijal…

Tek nedavno je sa sigurno{}u dokazano da je neandertalac `iveo u Srbiji i to u pe}ini Pe{turina u Jela{ni~koj klisuri, gde je prona|en kutwak pra~oveka. Do tada, najbli`i nam je bio neandertalac prona|en u Krapini.

Neandertalac verovatno jeste `iveo i u Beogradu, a kada se uka`e slede}a prilika da nai|emo na sli~no otkri}e, mo`da ve} prilikom kopawa tunela za metro, sa savremenim DNK analizama bi}emo ovog puta sigurni u praistoriju ovog prostora. M. T.

Prvi januar 1969. godina. “Srpska kafana”. Dragan Nikoli}, Ta{ko Na~i} i Petar Kraq, sa nekoliko koleginica iz Ateqea 212 serviraju gostima kiselu ~orbu i rasol za novogodi{wi mamurluk. Ova slika dana{wim generacijama verovatno zvu~i kao scena iz nekog filma i te{ko da bi poverovali da su ba{ u ovom prizoru zaista u`ivali gosti ove kafane.

I to ne samo tog prvog januara, ve} i svakog slede}eg mnogo godina kasnije. Malo je fotografija sa ovih legendarnih dru`ewa, ali nekoliko sa~uvanih, {ire se tokom praznika po dru{tvenim mre`ama. Na wima su Ta{ko Na~i}, upravnik „Srpske kafane“ Milo Vlahovi}, Gaga Nikoli} i Petar Kraq u ulozi konobara.

- Ahh, da. S Draganom Nikoli}em i jo{ nekim koleginicama servirali smo gostima, na{im

prijateqima, kiselu ~orbu i rasol. Za mamurluk. To je lepa tradicija koju je {ef restorana, Vlahovi}, uveo. Wegova je ideja da gostima, makar to bilo jednom godi{we, treba priredi-

ti lepo iznena|ewe. Ako im se uzimaju pare cele godine, onda ih kafana mo`e ~astiti jednom ~orbom. Rasol iz kiselog kupusa ionako ne stoji ni{ta. I da mi, glumci, koji smo tu stalno

za stolom, budemo konobari, to je lepa pa`wa i pravi spektakl – ispri~ao je Petar Kraq u intervjuu iz 1988. godine.

Me|u wima bili su i Zoran Radmilovi}, Aqo{a Vu~kovi} i drugi, a kasnije ova neobi~na i zabavna tradicija u dogovoru sa Mirom Trailovi} prerasla je u manifestaciju koju danas nazivamo „Ulica otvorenog srca“.

Prepri~ava se kako se pored ~orbe i rasola, slu`ila vru}a gibanica, doma}e vino i rakija, a glumci su pored uloge konobara, na radost prisutnih izvodili razli~ite ske~eve, pevali i igrali od „Boke“ do „Zore“.

„Iz ulice Lole Ribara kroz Makedonsku na put do Trga republike krenuo je fijaker, sve~ano ukra{en i doteran, kojim je upravqao fijakerista u narodnoj no{wi Miodrag Ne{i}. Uz wega

glumica Gorica Popovi} i Milo Vlahovi}, prvi ~ovek srpske kafane i za~etnik ideje o prvojanuarskom dru`ewu na beogradskim ulicama. Pozdravqali su na hiqade qudi koji su, uprkos dosadnom romiwawu ki{e, iza{li da podele radost sa svojim sugra|anima“, pisao je list „Politika“ 1. januara 1991. godine.

Ova tradicija nastavqena do danas, i to na vi{e op{tina u Beogradu, postala je manifestacija za celu porodicu, a u me|uvremenu je dobila i humanitarni karakter jer se skupqa pomo} za one kojima je najpotrebnija. Na`alost, mnogih pomenutih glumaca vi{e nema, a kako su primetili oni koji proteklih dana dele pomenute fotografije po dru{tvenim mre`ama, kulturni sadr`aj „Ulice otvorenog srca“ polako zamewuje samo zabavni.

paru, a umrle ~lanove sahrawivali su uz verske rituale, {to ih je jasno odvajalo od ostatka `ivog sveta.

Neandertalci su izumrli, ali, mo`emo makar da se pohvalimo da Beograd ima praistorijsku tradiciju. Jer, vezuje nas jedna stvar - qubav prema reci

Dor}ol: Prilikom kopawa temeqa u Skadarliji za Bajlonijevu pivaru 1892. godine, otkriven je ve}i deo qudske lobawe koji je odmah privukao pa`wu svojim neobi~nim

PORODI^NO IME:

Kako su Srbi dobijali prezimena i od kada datiraju ona najstarija?

Procewuje se da se dve tre}ine srpskih prezimena zavr{ava na -i}

Prezime je za Srbe uvek bilo "porodi~no ime", ono koje pokazuje poreklo, pripadnost, nekog drevnog pretka koji je danas udaqenim qudima bio zajedni~ki.

Ve}ina srpskih prezimena prepoznatqiva je po sufiksu - i}. Procewuje se da se oko dve tre}ine srpskih prezimena zavr{ava ovako.

VE]INA NASTAJE PO MU[KOM PRETKU

Ve}ina je nastala po mu{kom pretku – patronimi, mada ima i prezimena koja poreklo vode od neka davne prabake – matronimi.

Ima i onih koja su ozna~avala li~ni izgled ili karakter, ali i nadimak i biv{e mesto boravka i zanimawe. Tako dolazi do toga da veliki broj porodica nosi ista prezimena, iako uop{te nisu u me|usobnom srodstvu.

Nastanak dana{wih prezimena u Srbiji vezuje se za kneza Aleksandra Kara|or|evi}a koji je 1851. godine jednim aktom naredio uspostavqawe trajnih prezimena po najstarijim i najzna~ajnijim precima.

Ipak, zahvaquju}i sa~uvanim manastirskim, carskim i kraqevskim poveqama i spisima iz pro{losti, pre svega iz sredweg veka, danas znamo da su se i na{i preci prezivali sli~no kao i mi danas.

VE]INA POTI^E IZ 13. VEKA

Radogosti}, Zarubica, Trzin, Hreqi}, Zaklan, Bujak samo su neka od najstarijih srpskih prezimena. Ve}ina srpskih prezimena se spomiwe u pisanim istorijskim izvorima iz 13, 14. veka, poput De~anske hrisovuqe (darovnice) kojom je Stefan De~anski deo svojih poseda poklonio istoimenom manastiru.

Na ovom dokumentu su, naime, popisana imena svih qudi (u nekim slu~ajevima i tri, ~etiri generacije potomaka) koji su tada `iveli na tom posedu. Srpska prezimena su ve}inom nastajala po mu{kom pretku (patronimi), pa su potomci Jovanovi, Radogostovi, Petrovi, Nikolini, postali Jovanovi}i, Radogostovi}i, Petrovi}i, Nikoli}i…

Prezimena po `enskom pretku

(matronimi) su re|a, a vezuju se za `ene koje su se istakle u borbi ili su, prosto, ostale udovice. To su Mari}i, Stani}i, Jeli}i –ka`e etnolog Miroslav Ni{kanovi}, jedan od retkih koji se bavi ovom problematikom i autor jedinstvene kwige "Srpska prezimena".

Prema wegovim re~ima, pored prezimena koja odra`avaju vezu sa nekom drugom osobom (obi~no vezu roditeq – deca), imamo i ona koja ozna~avaju li~ni izgled ili karakter, ali i nadimak osobe po kojoj je nastalo prezime: Slijep~evi}, ]osi} (}osav), Brki} (brkat), Mudrini}, Divqak, Bujak (brz, hitar), Guzina, Ubiparip, Vrtikapa…

KOJA SU NAJSTARIJA?

Izuzetno stara srpska prezimena u najve}em broju su sa~uvana u onim krajevima gde se najvi{e polagalo na tradiciju, poput Crne Gore i Hercegovine. Wihovom nastanku u velikoj meri je kumovao odnos prema drugim bratstvima, kao i ~iwenica da su nastala u ratni~kom dru{tvu.

"U ovim krajevima i biv{oj Vojnoj krajini, imamo prezimena kao {to su Grdini}, Grubanov, Jovanda… Ovo posledwe je, recimo, izvedeno od imena Jovan. Nazvati tada nekoga Jovicom, u tim krajevima, bila je najve}a uvreda. Jovanda, sa druge strane, zvu~i silno, sna`no i trebalo je da zapla{i neprijateqa, po principu: Kako }e{ ti takav na Jovandu ili Vidi ga, Grdnog", obja{wava Ni{kanovi}.

On dodaje da u ovu grupu spadaju i prezimena u kojima se vidi veza sa odre|enom `ivotiwom, poput Vukoti}a, Me|edovi}a ili Drakuli}a. Snaga vuka, medveda ili zmaja, trebalo je da se prenese na nosioca i za{titi ga od neprijateqa i zlih sila.

Pri tom, treba re}i da Drakuli}i ili Drakulovi}i, nemaju nikakve veze sa najpoznatijim vampirom. Re~ je o starobalkanskom imenu, dok se prezime u Srbiji koristi jo{ od 11. veka, mnogo pre vremena Vlada Cepe{a. Opet, ima prezimena koja su nam danas sme{na, iako su im u pro{losti pridavana druga zna~ewa.

Takva su, primera radi, prezimena Ga}e, Karaga}a, Kura(j)ica… Ga}e su u pro{lim vremenima bile naziv za ~ak{ire ili pantalone, a ne za ga}e koje se nose ispod "ga}a".

MOZAIK

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Nemate energije da se borite sa poslovnim problemima. Na neki na~in ste na ivici da dignete ruke od svega. Ima}ete ve}e tro{kove i ne treba olako da ula`ete novac. QUBAV: Najboqe bi bilo da ne donosite va`ne odluke u qubavi. Potreban vam je prijateq, a ne partner, zbog ~ega }ete i zapasti u krizu. Nije dobar period za po~etak nove romanse. ZDRAVQE: Problemi sa plu}ima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Te{ko }ete prihvatati bilo kakve savete koje odstupaju od va{ih stavova. Mogu}i su problemi sa autoritetom, a ima}ete utisak da nigde ne napredujete. QUBAV: Poja~ana komunikacija sa partnerom. Me|utim, dozvolili ste da stres sa posla uti~e i na va{ privatni `ivot. Ukoliko ste slobodni, bi}ete previ{e okupirani poslom da biste se bavili emocijama. ZDRAVQE: Slabije.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Ose}ate potrebu da promenite `ivot preko no}i i donesete odluke koje }e uticati na budu}nost, ali treba da se ~uvate brzopletosti. Burno reagujete na svaku promenu. QUBAV: Povremeno ose}ate velike razlike u odnosu sa partnerom. Vi mislite o novcu, prora~unima i isplativosti, a partner na dru`ewe. Ne budite toliko striktni i nepopustqivi. ZDRAVQE: Boqe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Izenadne prilike za posao koje mogu da vam budu odsko~na daska u karijeri. Imate potrebu da pravite velika ulagawa, ali svakako treba da budete oprezni. QUBAV: Ima}ete sudbinski susret sa osobom koja se bavi javnim poslom. To mo`e da bude neko ko je veoma ambiciozan i prora~unat, ali }e vam privu}i pa`wu. Pojedinima Rakovima javi}e se stara qubav. ZDRAVQE: Boqe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Ulazite u dobar period za finansije u kojem mo`ete da rizikujete, a da dobijete novac. Odli~an je period da prezentujete javno svoje ideje. QUBAV: Nova poznanstva, ~ak i preko interneta. Ipak, ima}ete nejasan odnos sa osobom iz pro{losti. Na emotivnom planu se mnogo toga de{ava Pojedini Lavovi ne}e mo}i da izaberi izme|u vi{e osoba za qubav. ZDRAVQE: Slabije.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Bi}ete kretaivni i prora~unati, pa }ete uspeti da spojite lepo i korisno. Nije iskqu~eno da }ete raditi dva posla istovremeno i to }e vam biti izazov. QUBAV: Neobi~an flert na radnom mestu. Otvoreni ste za nove romanse. Spremni ste da primite neku novu osobu u svoj `ivot. Prijaju vam Jar~evi, a na poslu mo`e jedna Vodolija da vam zapadne za oko. ZDRAVQE: Dobro.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Poku{ava}ete da budete {to kreativniji, ali }ete upasti u kolote~inu. O~ekuje vas puno de{avawa, ali }ete na poslu zavr{avati obaveze bez entuzijazma. QUBAV: Stara qubav se vra}a u va{ `ivot, a vi ste emotivno rasejani. Dobar je period za nova poznanstva, ali uvide}ete da treba dobro da razmislite {ta vam prija u ovom periodu. ZDRAVQE: Mogu}a je prehlada.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Veoma ste uporni i lako ostvarujete sve {to naumite. Kona~no boqi period za zavr{avawe papirologije. Pozitivan preokret na radnom mestu, tako da se spremite za iznena|ewa. QUBAV: Mogu}e je da ste imali susret koji nije zadovoqio va{a o~ekivawa. Nije dobra nedeqa za po~etak romanse, tako da ne treba da imate velika o~ekivawa. ZDRAVQE: Dobro.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: U narednim danima ima}ete brojne pregovore i ~uti vesti koje }e uneti novine u va{ poslovni `ivot. Mogu}a su kra}a putovawa. Imate {ansu da radite ne{to kreativnije, ali i da za to budete pla}eni. QUBAV: Emotivno ste prora~unati i dopadaju vam se osobe koje su ostvarene u poslu. Mogu} laki flert i mogu}nost brzog ulaska u romansu. ZDRAVQE: Solidno.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Kona~no je mogu} napredak u poslu koji radite. Ulazak Sunca u Vodoliju donosi vam boqu sedmicu za zaradu novca, pa se spremite za dolazak para. Ukoliko se bavite nekretninama, budite oprezni kako ula`ete novac. QUBAV: Venera u aspektu sa Saturnom mo`e da vam donese razo~arewe. Ovaj aspekat na nebu donosi emotivno zahla|ewe i prepreke. ZDRAVQE: Poboq{awe.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Pred vama je velika odgovornost i sve vam brzo dosadi, ali je vreme da poka`ete svoje organizacione sposobnosti. QUBAV: Sunce u prvom poqu donosi vam lep{i period za qubav. Ukoliko ste u braku, partner }e uticati na va{e mi{qewe i odluke. Venera jeste tu, ali se brzo hladite i te{ko vam je da se zaqubite. Razmi{qa}ete i o osobi iz pro{losti. ZDRAVQE: Odli~no.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Tajni neprijateqi na radnom mestu. To zna~i da osoba u koju imate poverewa nije ba{ onakva kakva se predstavqa. QUBAV: Venera ulazi u va{ znak, pa vam donosi priliku da se zaqubite. Bi}ete neodoqivi za osobe koje budete sretali, pa nije iskqu~eno da do`ivte lepo poznanstvo i zaqubite se na brzinu. Romansa iz prijateqstva.

ZDRAVQE: Psihosomatski problemi.

S kojom dr`avom Srbija ima najdu`u granicu?

Ukupna du`ina granice Republike Srbije iznosi 2361,7 kilometara, a saznajte koliko kilometara su duga~ke grancie koje Srbija deli sa susednim dr`avama.

Ukupna du`ina granice Republike Srbije iznosi 2361,7 kilometara, od toga je 1567,3 kilometara suvozemna, 751,1 kilometar re~na i 43,3 kilometara jezerska.

Izra`eno u procentima, ~ak 66,4 ide u korist suvozemne, 31,8 posto ide re~noj i 1,8 procenata ide jezerskoj.

A sa kojom dr`avom Srbija ima najdu`u granicu? Prvo, kao {to je poznato, Srbija se grani~i sa osam dr`ava: Ma|arskom na severu; Rumunijom i Bugarskom na istoku; Severnom Makedonijom i na jugu; Crnom Gorom i Albanijom na jugozapadu; Bosnom i Hercegovinom na zapadu i Hrvatskom na severozapadu.

Kada je du`ini granice koju Srbija deli sa pojedina~nim susedom re~, brojevi ka`u slede}e:

1. Rumunija - 547,9 km {to je 23,2 procenta od ukupne du`ine srpske granice;

2. Bosna i Hercegovina - 370,9 km od ~ega 43,3 kilometara du`ina jezerske granice;

3. Bugarska - 360,5 km odnosno 15,3 procnta od ukupne du`ine srpske granice;

4. Severna Makedonija - 282,9 km {to je 12 procenata od ukupne du`ine srpske granice;

5. Hrvatska - 261,7 km;

6. Crna Gora - 249,5km;

7. Ma|arska - 174,4 km, od toga nas u du`ini od 18 kilometra odvaja reka; i

8. Albanija - 113,6 km.

Iz spiska je lako zakqu~iti da najdu`u granicu Srbija deli sa Rumunijom. Odmah iza je Bosna i Hercegovina, sa kojom Srbija ujedno deli najdu`u jezersku granicu; dok najkra}u granicu imaju Srbija i Albanija. U okviru najdu`e granice koju Srbija ima sa Rumunijom, ove dve dr`ave dele i najdu`u re~nu granicu koja iznosi 258,6 kilometara. R. N.

Nedostatak sna ima ve}i uticaj na na{

`ivot nego {to mislimo

Problemi na poslu, zabrinutost zbog novaca i porodi~ni problemi, samo su neki od razloga koji }e vas dr`ati budnim duboko u no}.

Nedostatak sna prouzrokovan tim brigam mo`e skupo da vas ko{ta kada su u pitawu sposobnosti da razmi{qate, planirate i upravqate svojim emocijama.

„Nedostatak sna ili deficit sna, je razlika izme|u koli~ine sna koja je nekom potrebna i koli~ine koju zapravo dobija“, rekao je specijalista za spavawe dr Rej Dasgupta, vanredni profesor klini~ke medicine na „University of Southern California’s Keck School of Medicine“ i dodao da san uti~e na na{u sposobnost da razmi{qamo, reagujemo, pamtimo i re{avamo probleme.

On je tako|e rekao da „simp-

Doma}a kujna

tomi umora tokom dana ukqu~uju nedostatak motivacije za obavqawe svakodnevnih zadataka, nedostatak produktivnosti na poslu, probleme sa pam}ewem i nizak interes za dru`ewe.

Dr Dasgupta je naveo jo{ jedan ne`eqeni efekat: mo`da }e se desiti da postanete na neki na~in nestabilni.

„Gubitak sna je sna`no povezan sa smawenom empatijom i emocionalnom regulacijom“, smatra dr Dasgupta, „{to ~esto dovodi do pogre{ne komunikacije i sukoba“.

Regulacija raspolo`ewa se de{ava u predwem re`wu mozga, koji je tako|e zadu`en za razmi{qawe, re{avawe problema i konsolidaciju pam}ewa.

„Predwi re`aw je najve}i korisnik energije u mozgu i prvi koji se iskqu~i ili pokvari kada je li{en energije zbog nedostatka sna“, rekla je stru~wak za upravqawe stresom dr Sintija Akril, urednica ~asopisa „Contentment“ – ~asopis ameri~kog Instituta za stres.

RECEPT

KROMPIR PAPRIKA[

POTREBNO JE: n 2 glavice crnog luka n 2 {argarepe n 3 krompira n 3 suve paprike n 2 ka{i~ice aleve paprike n 1 ka{i~ica ~ili sosa n 2 ~ena belog luka n 1 ka{ika uqa, so n biber n suvi biqni za~in n po potrebi voda

PRIPREMA:

Na uqu prodinstati luk iseckan na kockice i {argarepu na polukrugove.

Dinstati dok {argarepa ne omek{a uz dolivawe vode.

Dodati suve paprike koje smo iseckali na kocke i krompir ise~en na {nite, dodati alevu papriku, so, biber, suvi biqni za~in, ~ili sos, prome{ati i dosuti vodu.

Kr~kati dok se krompir ne skuva. Pred kraj dodati sitno seckan beli luk.

Bez dovoqno sna, va{ mozak funkcioni{e mawe efikasno, {to uti~e na va{e ve{tine suo~avawa, rekla je dr Akril, i dodala da je razdra`qivost jedan od kqu~nih znakova stresa i lo{eg sna.

Na`alost, ne treba mnogo vremena da pro|e da bi se videlo da nedostatak sna uti~e na na{u emocionalnu stabilnost, rekao je dr Dasgupta, i dodao da je „samo jedna no} gubitka sna dovoqna da naru{i sposobnost regulacije emocija i wihovog izra`avawa“.

Mo`da `ivite sa nedostatkom sna i verujete da }ete pre`iveti dan bez preterano lo{eg uticaja na va{ svakodnevni `ivot.

„Istra`ivawa su pokazala da mnogi qudi nemaju pojma koliko je lo{ san uticao na wihovo raspolo`ewe i ve{tine suo~avawa“, rekao je dr Banu Praka{ Kola, specijalista za medicinu spavawa u Centru za medicinu spavawa na klinici Mejo u Ro~esteru.

Dr Kola je naveo da se u ek-

nim studijama, u kojima su imali u~esnike koji su delimi~no li{eni sna, subjektivna svest o pospanosti i pogor{awu imala je tendenciju da se spusti nakon nekog vremena, ali objektivna pospanost i druge mere vezane za performanse nastavqale su da se pogor{avaju.

„Gubitak sna mo`e direktno da uti~e na va{u sposobnost da kontroli{ete emocije i upravqate o~ekivawima“, rekao je dr Kola.

Specijalista za spavawe dr Kristen Natson, vanredni pro-

gije i preventivne medicine na „Northwestern University’s Feinberg School of Medicine“ u ^ikagu, naglasila je da ne treba da pretpostavqate da ako se „ose}ate dobro, da ste zaista dobro“.

Ona smatra da ne postoji ta~na formula, ali {to du`e ne spavate, du`e }e biti potrebno da se oporavite.

„Ako se li{ite sna nedequ dana ili du`e, bi}e vam potrebno du`e od dan ili dva da to nadoknadite“, rekla je dr Natson.

Kako izgledaju prvi bebini sati, iz minuta u minut

[vedski nau~nici pa`qivo su posmatrali 28 novoro|enih beba nakon ro|ewa kako bi videli kroz kakve promene prolaze na samom po~etku svog `ivota.

Istra`ivawe objavqeno u medicinskom ~asopisu „Acta Pediatrics“ pokazalo je da se novoro|en~e pona{a instinktivno kada je prepu{tena prvim slobodnim pokretima tela i pri prvom kontaktu s majkom.

Ovo su neke od promena koje se doga|aju bebama u prvim minutama wihova `ivota.

Prvi minut: Bebe pla~u glasno i qutito, {to im poma`e da probude plu}a.

Drugi minut: Nakon prvog pla~a, bebe po~iwu da se opu{taju i miruju na maminim grudima.

Peti minut: Po~iwu da se bude, bebe prvi put otvaraju o~i

Kukuruz je

i postupno po~iwu da pomeraju glavu i usne.

Osmi minut: Bebe postaju aktivnije i du`e dr`e o~i otvorene. One posmatraju maj~ine o~i, posmatraju maj~ine grudi. Pla~em pokazuju da su gladne i ruke usmeravaju prema svojim

usnama.

18. minut: Beba opet odmara jer je izmorena.

36. minut: Bebe po~iwu da koristite ~ulo mirisa, jo{ uvek su zainteresovane za maj~ine dojke.

62. minut: Vreme je za prvi

mnogo zdraviji nego {to se misli

Svi znaju koliko je ukusan, a malo je onih koji znaju koliko je kukuruz zdrav. Bilo da je pe~en, skuvan ili iskokan, kukuruz sigurno spada me|u va{e omiqene `itarice. Pri pomisli na zdrave namirnice, malo ko }e ga se setiti, ali kukuruz je iz vi{e razloga zaslu`io da se na|e na toj listi.

Zahvaquju}i antioksidansima koje sadr`i, kukuruz poma`e organizmu da neutrali{e lo{ uticaj slobodnih radikala. Iako biste mo`da o~ekivali da se to wegovo svojstvo gubi nakon termi~ke obrade, zapravo je suprotno. Naime, kuvawem ili pe~ewem, kukuruz postaje zdraviji nego {to je u sirovom obliku (sli~no va`i i za paradajz).

Jednu od wegovih glavnih komponenti ~ine vlakna. Ona su bitna za pravilan rad organa za varewe i zdravqe creva. Kukuruz je lako svarqiv, a mo`ete ga konzumirati samostalno ili kao sastojak kuvanih jela i salata. Osim vlakana, kukuruz sadr`i ugqene hidrate, kao i mali procenat masti. Procenat {e}era varira u zavisnosti od sorte (najvi{e ga sadr`i tzv. {e}erac). S obzirom na to da se priprema bez masno}e i uqa, kada ga jedete, u

podoj. Bebe piju kolostrum, prvo maj~ino mleko koje sadr`i brojne hrawive supstance koje ja~aju imunolo{ki sistem. Rano sisawe podsti~e stvarawe mleka i poma`e maternici da se {to br`e vrati u pre|a{we stawe.

70. minut: Bebe spavaju, zaslu`eno se odmaraju.

Treba napomenuti da je istra`ivawe sprovedeno na malom uzorku dece u [vedskoj, gde bebe nakon ro|ewa imaju priliku da se odmaraju na maj~inim grudima i u`ivaju u prvom mleku, {to nije privilegija za sve novoro|ene bebe na svetu.

Ali ovi rezultati se smatraju pouzdanim pokazateqem instinktivnog pona{awa najmla|ih.

Autori istra`ivawa isti~u da vreme varira od bebe do bebe, a navedene minute istaknute su kao prose~ne vrednosti.

S. G.

organizam ne}ete uneti previ{e kalorija.

Od vitamina koje sadr`i, zastupqeni su oni iz B grupe. Vitamin B1 (tiamin) doprinosi boqoj koncentraciju i mentalnim sposobnostima. Kukuruz je zato va`an i za nervni sistem. Vitamin B9 (folna kiselina) prisutan u kukuruzu blagotvorno uti~e na razli~ite metaboli~ke procese, a unos optimalne koli~ine posebno je va`an tokom trudno}e. Vitamin A zaslu`an je za zdravu ko`u i kosu, pravilan rast i razvoj kostiju i zuba. Pored vitamina, u kukuruzu se nalaze i gvo`|e, magnezijum i fosfor, kao i cink. Kukuruz smawuje mogu}nost nastanka brojnih bolesti. Pre svega, dobar je u prevenciji Alchajmerove bolesti, kao i bolesti srca. Po{to sni`ava nivo holesterola u krvi, pogodan je i za one koji boluju od kardiovaskularnih bolesti.

SrpskiGlas

Skandinavka 1: VODORAVNO MORSKI JE@EVI, I, OTO REHAGEL, ^ULAN, KOKO, I, AD, RAL, I, LR, MIRA KOSOVKA, KAN, PITKOST, ZORICA BRUNCLIK, SKZ, IVIK, TIPSKI, KOSARA, TIT, SARATOV, SVIREP, ONE, TRATORAK, ASTMA, SATIRICI, DNEVNI RED

Skandinavka 2: VODORAVNO L, ULET, [ESTOUGAO, SAVA SEVER, KURS, EVA RAS, VIQU[KA, C, KANTAR, USTA, ALASTOR, CB, DA, WU, PARITI O^I, NAUKA, ETO, JOVAN MEMEDOVI], OBOA, ISKOSA, RKATI, IVLIN, STARTOVI, CIM, RAI, ALTERNACIJA, CA, ACKA, SARAORI, AONAC

Ukr{tenica: VODORAVNO

ALTAJ, AVALIST, LEA, IZUMRLO, AR, POVRATNE KARTE, OT, RASVETA, IEM, SIV, SUAREZ, SLO, PRIVETRINA, AIL, EIS, KIA SORENTO

Potpisnik na menici,

tv-voditeqka Ki{ - Zatrto, i{~eznutoSimbol argona,

Vozna ili autobuska karta za odlazak i povratak (mn.),

Osnovna tarifa (skr.) - Osvetqewe - Industrija elektri~nih ma{ina (skr.), 5. Pepeqast - Urugvajski fudbaler, Luis - Oznaka za Sloveniju, 6. Mesto izlo`eno vetru - Ostrvo u Prespanskom jezeru, 7. Povi{en ton „e“ (muz.) - Model automobila marke Kia.

USPRAVNO: 1. Ameri~ki glumac Pa}ino - Vrsta ko`ne bolesti, osip, 2. Vrsta insekta (mn.), 3. Osnovni pojam u kineskoj religiji - Ostrvo u Jadranskom moru, 4. Oznaka za amper - Auto-oznaka za Vrawe - Oznaka za volumen, 5. ^e{ki pisac, Alojz, 6. Zatrpati ne~im sipkim, 7. Avet, sablast, 8. Princeza iz opere „Aida“, 9. Vaqak na koji se namotava pre|a, 10. Utvr|en dvorac ({pan.), 11. Reka u ^ileu - Oznaka za energiju, 12. Sastavni veznik - Grad u Boki Kotorskoj, 13. Pratilac neke planete (lat.), 14. Treperewe (muz.).

SRPSKA POTVRDNA RE^ NISKA NEPROHODNA [UMA ONI KOJI NE[TO POSEDUJU

RAS, mei{~eznutoodlaOsvetPepeSlovenijemarVrsta Osnovni moru, za sip9. dvorac Sasne-

Drevno ~udo promeni}e modernu tehnologiju

Drevni Rimqani bili su briqantni in`eweri i graditeqi i podigli su brojne veli~anstvene gra|evine, ukqu~uju}i neke koje su pre`ivele do modernih vremena gotovo netaknute poput Panteona u Rimu.

Neizostavan materijal za Rimqane bio je oblik betona koji su razvili, a koji je poznat po izuzetnoj izdr`qivosti i dugove~nosti, iako su wegov ta~an sastav i svojstva ostali misterija. Nova nau~na studija, objavqena u ~asopisu „Sajens direkt“, ide prema re{avawu ove zagonetke, a nau~nici ka`u da bi mogla da otvori put modernoj upotrebi replike ovog drevnog ~uda.

Rimski beton uveden je u tre}em veku pre nove ere, {to se pokazalo revolucionarnim za gra|evinarstvo. Nosio je i naziv opus caementicium i wegova tri osnovna sastojka bili su kre~, vulkanski pepeo i voda.

Zahvaquju}i wemu, Rimqa-

ni su gradili hramove, mostove, akvadukte, javna kupatila i druge velike gra|evine kakvih nije bilo do tada.

Rimski beton bio je va`an i za izgradwu luka i lukobrana, jer je mogao da se stvrdne pod vodom.

Mnoge od tih rimskih gra|evina izdr`ale su po dve hiqade godina bez ve}ih o{te}ewa, dok je vek modernih betonskih konstrukcija mnogo kra}i.

Nau~nici su zbog toga prou~avali svojstva rimskog betona, konkretno sa zidova drevnog grada Privernuma, koji se nalazi ju`no od Rima. Oni su de{ifrovali neo~ekivan na~in proizvodwe betona koji mu je dao svojstva „samole~ewa“, u kom se pukotine i pore hemijski popravqaju.

„Novi rezultati pokazuju da bi u osnovi „samole~ewa“ i dugove~nosti betona iz drevnog Rima mogao da bude na~in na koji su Rimqani me{ali svoje sirovine, ta~nije kako su koristili kre~,

kqu~nu komponentu me{avine uz vulkanski pepeo“, rekao je Admir Ma{i}, profesor gra|evinarstva sa Masa~usetskog instituta za tehnologiju (MIT), koji je vodio istra`ivawe.

On je rekao da je to va`an korak u poboq{avawu trajnosti modernih betona.

„Uspeli smo sa velikim uspehom da prevedemo neke karakteristike starorimskog betona koje se mogu povezati sa „samole~ewem“ u moderne betone“, dodao je on.

Ma{i} je objasnio kako je funkcionisalo „samole~ewe“ kod rimskog betona.

„Kada beton pukne, voda ili vlaga u|u i pukotina se pro{iri po celoj strukturi. Komadi kre~a otapaju se s infiltracijom vode i daju jone kalcijuma koji se rekri-

stalizuju i popravqaju pukotine. Dodatno, joni kalcijuma mogu da reaguju s vulkanskim sastojcima kako bi oja~ali strukturu“, rekao je Ma{i}.

Rimski Panteon, koji poti~e iz drugog veka nove ere, kru`na je

Laseri snimili 400 gradova starih hiqade godina

Vi{e od 1.000 naseqa drevnih Maja otkriveno je u Gvatemali uz pomo} laserskog skenirawa iz vazduha. Ta naseqa bila su me|usobno povezana, nalikovala su kraqevstvu i ~inila su vi{e od 400 gradova kojima se mogu odrediti granice, a stara su izme|u 2.200 i 3.000 godina.

Me|u naseqima koja su bila skrivena hiqadama godina, otkrivene su ku}e, sportski tereni, verski, ceremonijalni i dru{tveni centri, kao i {iroka mre`a nasipa i kanala koji su iz povezivali.

„Mnoga od ovih naseqa pokazuju politi~ki, dru{tvenu i geografsku povezanost sa drugim naseqima u neposrednoj blizini, {to je rezultiralo konsolidacijom u najmawe 417 drevnih gradova i sela sa prepoznatqivim granicama lokaliteta”, naveli su nau~nici u svom radu, objavqenom u ~asopisu „Kembrix juniverziti pres“.

Povezanost naseqa sugeri{e da su ona bila deo dr`ave koja je nalikovala na kraqevstvo, budu-

Skriveno kraqevstvo otkriveno je zahvaquju}i laserskom skenirawu nazvanom LIDAR (Light Detection and Ranging), jednom od najmodernijih tehnologija, poznatom i kao opti~ki ili laserski radar.

„Nalazi otkrivaju da je za izgradwu ovakvih objekata bilo potrebno poznavawe mnogih ve{tina: proizvodwa kre~a i maltera, znawe arhitekture, a

pretpostavqa se i da su naseqa imala pravne i verske zvani~nike“, navodi se u nau~nom radu.

Nau~nici dodaju da je za izgradwu gra|evina drevne civilizacije Maja koje su otkrivene, kao {to su velike platforme, palate, brane, piramide, nasipe i puteve na wima, bilo potrebno organizovati na hiqade radnika i stru~waka.

Postoje i dokazi o pametnim sistemima za odvodwavawe i sakupqawe vode, koji omogu}avaju lak{e kretawe vode izme|u naseqa u vremenima su{e ili poplava - ne{to za {ta se zna da su qudi Maja bili stru~waci, prenosi Sajens alert.

Sistem za vazdu{no skenirawe zasnovan na svetlosti poma`e nau~nicima da mogu lako da „zavire" ispod {umskih kro{wi i drugih vrsta vegetacije, i da do|u do ~vrstih podzemnih struktura. LIDAR, tehnologija koja je otkrila i ovo skriveno majansko kraqevstvo, koristi se intenzivno i za otkrivawe kamboxanskih gradova i amazonskih sela. M. T.

Sistem za vazdu{no skenirawe zasnovan na svetlosti poma`e nau~nicima da mogu lako da „zavire" ispod {umskih kro{wi i drugih vrsta vegetacije, i da do|u do ~vrstih podzemnih struktura

KOKO,

betonska gra|evina oblo`ena opekom, s najve}om i najstarijom kupolom od nearmiranog betona na svetu. Masivni rimski Koloseum, koji datira iz prvog veka nove ere, tako|e bi bio nemogu} bez betona. R. N.

Rimski Panteon, koji poti~e iz drugog veka nove ere, kru`na je betonska gra|evina oblo`ena opekom, s najve}om i najstarijom kupolom od nearmiranog betona na svetu

Rimski Panteon pre`iveo je gotovo netaknut dve hiqade godina

}i da su u ve}ini wih prona|eni dokazi o zajedni~koj ideologiji.

Piksi: „Ne treba se qutiti na Zvezdu i Partizan“

Fudbalska reprezentacija Srbije stigla je u Los An|eles posle 15 sati provedenih u avionu.

„Orlovi“ }e 26. januara odmeriti snage sa reprezentacijom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, a u hotelu „Renesans“ timu su se prikqu~ila jo{ tri igra~a. U pitawu su \or|e Petrovi}, Ranko Veselinovi} i Dejan Joveqi}, koji igraju u ameri~kim klubovima i ne}e imati problem zbog vremenske razlike.

Direktor A tima Stevan Stojanovi} izneo je svoje prve utiske po sletawu na tlo SAD.

„Znali smo da }e put biti izuzetno naporan, ali imamo dva dana da se odmorimo i da spremni do~ekamo duel sa reprezentacijom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Sve su to mladi momci, vidim da su nasmejani i raspolo`eni, siguran sam da }e imati snage da odgovore zahtevima utakmice. Za wih je to veliki izazov i lepa {ansa da doka`u koliko vrede, mo`da i da se nametnu za va`ne duele koji nas o~ekuju u martovskom terminu na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo“, rekao je Stojanovi}.

Selektor Dragan Stojkovi} Piksi ne}e mo}i da ra~una na igra~e Crvene zvezde i Partizana, ali to sada nije problem.

„Ne treba se qutiti na Crvenu zvezdu i Partizan. Oni imaju svoj plan rada, o~ekuju ih velika isku{ewa u prole}nom delu sezone, kako u doma}em prvenstvu, tako i na me|unarodnoj sceni. Sa druge

strane, moram jo{ jednom da se zahvalim klubovima koji su nam iza{li u susret i dozvolili svojim igra~ima da brane boje Srbije u ovoj prijateqskoj proveri. Dobro je {to na tri bitna mesta u timu imamo na raspolagawu fudbalere iz MLS lige kojima nije potreban period adaptacije na vremensku razliku i koji dobro poznaju kvalitet i mogu}nosti ameri~kih reprezentativaca. Dodu{e, Ranko Veselinovi} je tako|e stigao iz Evrope, jer se wegov klub, Vankuver Vajtkeps, nalazi u [paniji na pripremama za novu sezonu“, dodao je Stojanovi}.

Holan - ma{ina koja ne staje i preti da obori sve rekorde Premijer lige

"Robot" koji je prava no}na mora za odbrane.

Fudbaleri Man~ester sitija slavili su u me~u 21. kola Premijer lige, u nedequ, 22. januara, protiv Vulverhemptona sa 3:0 na doma}en terenu.

Ponovo je najboqi igra~ bio nezaustavqivi Norve`anin Erling Holan, koji je postigao sva tri gola (40, 50, 54) i tako zabele`io svoj 4. het-trik ove sezone.

O~ekivalo se da }e Holan svojim dolaskom iz Borusije iz Dortmunda doneti pregr{t golova ~eti Pepa Gvardiole, ali niko nije mislio da }e ih biti ba{ ovoliko.

Norve`anin je na samo 19 utakmica postigao ve} 25 golova i apsolutno preti da obori sve mogu}e rekorde do kraja sezone, kako u Premijer ligi, tako i na svetskom nivou.

Holan je na me~u protiv Vulverhemptona ve} pre{ao u~inak pro{losezonskih osvaja~a „Zlatne kopa~ke“, krilnog napada~a Totenhema Hjung-Min Sona i napada~a Liverpula Mohameda Salaha, koji su u sezoni 2021/22 ukupno postigli 23 gola.

Napada~ „gra|ana“ je sezonu otvorio sjajno, postigao je tri gola na prve tri utakmice u Premijer ligi, nakon ~ega je usledila prava eksplozija. Vezao je dva het-trika protiv Kristal Palasa i Notingem Foresta, te je za pet kola bio na kontu od devet pogodaka.

On se tu nije zaustavio i na slede}ih pet utakmica je postigao isto toliko golova. Tre}i hettrik je stigao u gradskom derbiju protiv Man~ester junajteda, kada su „gra|ani“ razbili protivnike sa 6:3.

Pred pauzu za Mundijal u Ka-

Petri}: Sre}an sam jer nema povreda, momci su pokazali da mogu

Fudbaleri Partizana i Austrije iz Be~a odigrali su nere{eno 0:0 (0:0) u prijateqskom me~u u turskom Beleku.

Trener fudbalera Partizana Gordan Petri} je istakao {ta je najva`nije za wegovu ekipu posle ovog me~a.

„Ponavqam, nama je najva`nije bilo da momci dobro istr~e. Zadovoqan sam jer se niko nije povredio. Traore je odigrao 45 minuta, {to me raduje, jer dolazi iz povrede. Nemam pojma da li je poni{ten gol ili nije, nama u stru~nom {tabu je bilo najbitnije da su momci istr~ali svih 90 minuta. Narednih dana }emo videti da li smo odradili dobar posao {to smo se odlu~ili da igramo po dve utakmice u jednom danu, ali su momci pokazali da mogu dobro da istr~e svih 90. minuta“, zakqu~io je Petri}.

Crno-beli su pre ovog me~a odigrali ve} ~etiri pripremna susreta. Remizirali su sa Univerzitateom iz Krajove 1:1, potom su protiv Ahmata iz Groznog slavili sa 3:1.

Dva me~a protiv rivala iz Superlige Srbije okon~ana su remijem – 2:2 protiv Mladosti iz Lu~ana, te 1:1 protiv BSK-a.

PRVI PUT U ISTORIJI FUDBALA: Pokazan beli karton, znate li {ta to zna~i?

Glavni sudija utakmice portugalskog Kupa izme|u `enskih ekipa Benfike i Sportinga (5:0) pri kraju prvog poluvremena pokazala je beli karton, i to fizioterapeutima oba kluba. Engleski mediji pi{u kako je ovo prvi put u istoriji fudbala da je pokazan takav karton.

Beli karton je novina u fudbalu, s wim `ele da se podstakne fer-plej.

Dakle, beli karton je - svojevresna sudijska nagrada za lep, koristan ili va`an potez.

U utakmici Benfika - Sporting pokazan je nakon {to su obe medicinske ekipe reagovale kada je jednoj igra~ici bilo lo{e. Na snimku koji kru`i internetom vidqivo je kako jednom fiziju nije jasno za{to mu je pokazan beli karton. Publika je, pak, reagovala aplauzom.

Benfika je ubedqivo slavila, a po dva pogotka postigle su Ana Vitoria i Xesika Silva, dok je jedan upisala Kristi U{ebe. Utakmica je odigrana na stadionu La Luzu pred vi{e od 15.000 gledalaca, ~ime je postavqen rekord po pose}enosti `enske fudbalske utakmice u Portugalu.

taru, Holan je postigao 18 golova, a ta pauza kao da ga je napravila „gladnim“ za golove i sada je ve} na u~inku od 25 golova i tri asistencija u prvoj premijerliga{koj sezoni.

Do sada je oborio pregr{t rekorda, od koji je prvi bio i najlak{i.

Postao je najbr`i fudbaler koji je postigao 15 golova u Premijer ligi. To je uradio u samo devet me~eva, na utakmici protiv Sautemptona (4:0) i tako je sru{io legendarnog engleskog napada~a Endija Kola, koji je to uradio na 15 utakmica.

Naravno, rekord koji }e sigurno oboriti jeste najvi{e golova u jednoj sezoni najboqeg engleskog {ampionata, koji trenutno dr`e Endi Kol i Alan [irer (34). Holanu fali samo deset golova kako bi oborio taj rekord, a do kraja sezone }e odigrati najvi{e 18 utakmica.

Norve`anin je postao i najbr`i fudbaler u Engleskoj koji je postigao tri het-trika, a najverovatnije je i rekord ~uvenog napada~a Alana [irera od pet het-trikova u jednoj sezoni u problemu.

Mo`emo gledati i na daqe staze, jer ukoliko najboqi napada~ Pepa Gvardiole ostane u Premijer ligi jo{ nekoliko sezona, preti}e da obori svaki rekord koji postoji.

[irer je postigao najvi{e golova u istoriji Premijer lige (260), a ukoliko pretpostavimo da }e Holan postizati po 40 golova u sezoni, bi}e mu potrebno {est i polovina sedme sezone da sru{i taj rekord.

Jedini rekord koji do sada nije oborio, a sigurno }e poku{ati, jeste uspeh Xejmija Vardija, koji je 2015. godine postigao gol na 11 utakmica zaredom.

Holan je ove sezone stao na osmom me~u, kada ga je u 11. kolu zaustavio Liverpul na „Enfildu“.

Ugro`en je i nestvaran u~inak Argentinca Lionela Mesija, koji je u sezoni 2011/12 postigao ukupno 73 gola, a Holan trenutno ima u~inak od 31 gola na 26 utakmica. Norve`anin je blistao i u Ligi {ampiona, gde je na ~etiri me~a bio precizan pet puta.

Deluje da ga samo povrede mogu spre~iti ove sezone, po{to su ekipe kojima nije dao gol, retke. S. G.

Selektor rukometne reprezentacije Srbije Toni \erona ka`e da je wegova ekipa na pravom putu i da se razvija u reprezentaciju koja }e u budu}nosti biti spremna za velika dela, ali da je za takav rezultat potrebno vreme.

Srbija je Svetsko prvenstvo zavr{ila na 11. mestu, i jedna pobeda je delila od ~etvrtfinala Mundijala.

„Mislim da smo postigli odre|en napredak, ali nedovoqan za ne{to ve}e. Izgubiti golom razlike od Nema~ke i tri od Norve{ke nije sramota. Pobedili smo sve ostale ekipe, ali nismo bili spremni da se borimo za ve}e ciqeve“, rekao je \erona.

Ta 11. pozicija ne}e biti dovoqna za mesto u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Parizu, te je san o wima sve daqi.

\erona je istakao da je ponosan na svoju ekipu zbog odnosa prema nacionalnom dresu.

Pre slede}eg velikog takmi~ewa, reprezentacija }e ponovo imati dve do tri nedeqe priprema i zato je, po re~ima \erone, va`no da igra~i koji konkuri{u za reprezentaciju individualno urade vi{e i da se ne {tede u svojim klubovima.

„NA PRAVOM SMO PUTU, VA@NO JE DA SE IGRA^I NE [TEDE U KLUBOVIMA“: \erona pozitivan nakon Svetskog prvenstva

I derbi mo`e da odlu~uje da li

}e Zvezda i Partizan u Top 8 Evrolige

Ko{arka{i Crvene zvezde i Partizana zabele`ili su po poraz na gostovawima @algirisu u Kaunasu, odnosno Valensiji u [paniji u 20. kolu Evrolige, ali se nade za Top 8 oba tima nisu drasti~no smawile.

Crveno-beli su trenutno na skoru 10-10, {to te{ko da bi odbili da im je neko ponudio na po~etku sezone, dok je Partizan ne{to slabiji sa 9-11, ali wemu su wave}i problem gostovawa.

Iako su i jedni i drugi izgubili od direktnih konkurenata za Top 8 fazu, ~uveni trener Miroslav Muta Nikoli} veruje da ono najbitnije tek dolazi.

„Svi pratimo obe ekipe, slabo su odigrali pro{le nedeqe. Zvezda sa 66 poena ne mo`e da pobedi. Ra~unali smo da }e to biti lak{i prolaz u Top 8 i jednih i drugih. Imaju jo{ {ansi, ali se nekako ra~unalo da su ove dve utakmice mogli da dobiju. Voleo bih da pro|u obe ekipe. Imaju odli~ne igra~e, nije nerealno da u|u oba tima u|u u plej-of“, rekao je Muta.

Evroliga ove sezone je veoma neizvesna, igra se u serijama, pa je te{ko predvideti ko }e i kada imati niz pobeda ili poraza.

„Oba kluba su imala odre|eni period u Evroligi kada rezultati nisu bili o~ekivani. Zvezda na po~etku, Partizanu su vezani porazi stigli nakon prvih nekoliko kola. Oba kluba su previzi{la te situacije, prvenstveno zahvaquju}i kvalitetu trenera, a onda i igra~kog rostera. Ima jo{ 14 utakmica, jo{ ne mogu da se izvla~e neki zakqu~ci, tek se na kraju daju kona~ne ocene“, tvrdi Nenad ^anak, biv{i trener crno-belih.

On dodaje da bi za srpsku ko{arku bilo sjajno da se oba klu-

ba plasiraju daqe, ali da je Zvezda propustila veliku priliku.

„Sigurno bi za srpsku ko{arku bilo sjajno da oba srpska kluba u|u u Top 8. Koliko je to realno vide}emo za 14 kola. Zvezda je propustila {ansu da dobije utakmicu u Kaunasu, a @algiris ove godine igra veoma ~vrstu ko{arku, kvalitetnu, predvo|eni trenerom koji je dobio podr{ku nakon pro{le godine. Ekipa igra izuzetno, nema mnogo razlike u intenzitetu ni kad su doma}ini ni kad su gosti, tako da je to zasluga stru~nog {taba. Zvezda je imala dobijenu utakmmicu, pred kraj nisu odigrali ono {to treniraju, uzeli su neke {uteve koji nisu bili u planu i @algiris je to iskoristio“.

Nekada{wi trener Zvezde Vlada Vukoi~i} isti~e da je situacija sa ve~itim rivalima dobra, ali ne i perfektna.

„I Zvezda i Partizan su tu na granici da ka`u da sezona nije lo{a, jer su postavili ciq da budu aktivni u borbi za Top 8, ali isto tako oba tima mogu da `ale za nekim porazima, odnosno utakmicama gde bi im pobede mnogo popravile stawe i sliku na tabeli. Nije lo{e, ali nije ni savr{eno“, isti~e Vukoi~i}.

Kada se pogleda tabela jasno je da je razlika u kvalitetu timova mala, mnoge utakmice odlu~io je jedan dobar potez, a tek sledi najneizvesniji deo sezone.

„Bile su i pauze one jedne godine, desile su se i vanredne okolnosti sa ruskim timovima, ali ~ini mi se da odavno sastav Evrolige nije bio ujedna~eniji. Od prve do posledwe ekipe je mnogo mawa razlika nego pre. Koliko god neko bio dobar i bez obzira da li igra kod ku}e ili u go-

stima, nikada ne mo`e da bude siguran da }e dobiti utakmicu. Tabela je dobar pokazateq nekih stvari, ali u isto vreme ne mo`e da bude garancija pobede ili poraza bez obzira protiv koga se igra“.

Mogu}e je da }e na kraju odlu~ivati ko{ razlika ili me|usobni skor pojedinih timova.

„Voleo bih da oba srpska tima budu u osam najboqih, pa kad se u|e u plej-of ba{ ova ujed na~enost ne garantuje nikome pro lazak na Fajnal for. Stvarno je velika konkurencija u borbi za Top 8, te{ko da }e oba srpska tima uspeti da odu gore. Ono {to bi moglo da bude veoma bitno, mo`da i presudno su te me|usobne razlike. Primera radi, ~etiri tima deli prvo mesto u ovom momentu i me|u wima bi mogla da se stvori neka mini liga. ^ini mi se da }e i u borbi za Top 8 biti sli~na situacija i da }e neki timovi zahvaquju}i ko{ razlici biti u plej-ofu“, dodao je Vukoi~i}.

Du{an Macura, biv{i ko{arka{ Zvezde i mlade reprezentacije Jugoslavije, problem kod crveno-belih vidi u dva igra~a.

„Kad je vrag doneo {alu, Zvezda je dovela Ivanovi}a i desilo se ono {to niko nije o~ekivao. Svi znaju da kod wega nema zezawa, da je ozbiqan radnik, ali niko nije o~ekivao ove pobede. Najgore je kad krene{ slabo, pa postane{ konkurentan i onda ne zna{ {ta da radi{. Problem su mo`da Holand i Bentil, koji i daqe nemaju pravu ulogu i poziciju. Oko Kapamca je ispao cirkus, ali kad god zaigra bi}e dobro. Protiv @algirisa je zafalio Kampaco“,

KAKVE RE^I PRED ME^ ZVEZDA - PARTIZAN! Fakundo Kampaco o Evroligi, lojalnosti, `albama Nedovi}a...

Crvena zvezda savladala je Olimpiju u 16. kolu ABA lige rezultatom 100:95 pred "ve~iti derbi" sa Partizanom koji sledi u Evroligi. Nakon zavr{etka ovog uzbudqivog me~a govorio je argentinski plej, Fakundo Kampaco, i jasno pokazao koliko izgara od `eqe da istr~i na parket protiv crno-belih.

Fakundo Kampaco biqirao je na parketu hale "Aleksandar Nikoli}" u ABA ligi. Argentinac je ubacio 19 poena imao 5 asistencija, i jo{ jednom pokazao koliko nedostaje crveno-belima u Evroligi, gde ga ne}e biti sve do marta meseca 2023.

- Naravno da `elim da igram u Evroligi. Zbog toga svu energiju usmeravam na treninge, moram vi{e da radim nego ostatak tima, jer igram samo jednu

utakmicu. Trudim se da se {to boqe priviknem na saigra~e, treniramo dosta, ali utakmice su ne{to drugo. Nemamo toliko zajedni~kog igrawa me~eva.

Izvr{ni direktor Evrolige Mar{al Glikman je rekao da mu je Kampaco pisao mejl, {ta mu je odgovorio?

- Poslao sam mu mejl, tra`io sam od wega da mi dozvoli da igram. Dobio sam qubazan odgovor, objasnio mi je sve detaqe i rekao da ne mo`e ni{ta da uradi. Razumem i wegovu poziciju i jednostavno, to su stvari koje ne mogu da kontroli{em. Mogu samo da treniram jo{ ja~e i da to koristim kao motiv.

Zvezda u petak igra jo{ jednom protiv Partizana, a Kampaco ne}e mo}i da igra ni u tom me~u.

- Kada se me~ zavr{io i kada sam ~uo publiku kako peva, samo sam u sebi rekao je***e, ho}u da igram u petak. Na`alost ne mogu da budem na terenu. Bi}u pored terena i bodri}u ih. Uz to }u tokom nedeqe da ih mu~im vi{e na treningu, da izgleda i trening kao utakmica. To je sve {to mogu.

Nedovi} se `alio na Tviteru da ih argentinski plej "ubija" previ{e na treningu i da bi trebalo da dobije dozvolu za Evroligu.

- Imam vi{ak energije i vi{ak vremena da razmi{qam o slede}em rivalu. Zato se `ale, jer ih dosta pritiskam na treningu, presing na loptu i sve to. Oni mi mnogo poma`u, zbog wih sam postao boqi saigra~. Pomogli su i meni i mojoj porodici i zato sam lojalan. Zbog toga ni u jednom momentu nisam razmi{qao da odem iz kluba. Pod tim ne mislim samo na saigra~e ve} na sve u klubu, kao i na sjajne navija~e koji su me prihvatili od prvog dana. N. R.

naveo je Macura.

Zvezda je od dolaska Ivanovi}a imala veliku seriju pobeda, ali to ne treba da je digne u nebesa.

„Imala je Zvezda i glavu i rep tokom serije pobeda, ali ne sme nijednog trenutka da dozvoli da pomisli da je favorit. Protiv Albe i Asvela je bio rudarski rad i onda mo`e da bude rapsodija. Mora koncentracija da bude na najvi{em nivou, pogotovo kada si ti u naletu“, dodao je Macura.

Nekada{wi centar misli da Partizan nema izgovor da ne u|e u Top 8.

„Partizan je doveo neke igra~e iz timova koji su igrali Fajnal for i za wih bi bio veliki neuspeh da ne u|u u Top 8. Imaju Arenu, doma}u publiku i prakti~no nemaju izgovor da ne u|u u Top 8. Mislim da nisu na dobrom putu, Lesor se „pokidao 2 do sada, ali skoro da nema zamenu. Partizan je vi{e skup ozbiqnih pojedinaca, nego tim“.

Vukoi~i} tvrdi da porazi od

i Valensije ne}e mnogo uzdrmati „ve~ite“ u daqem toku sezone, a ono {to je najva`nije je derbi 27. januara.

„Ne mogu da poremete, oni su svesni, to su klubovi koji imaju trenere koji znaju {ta zna~i liga i 34 utakmice. Niti igra~i niti treneri takvih klubova mogu da padnu u depresiju ili neku krizu zbog jedne utakmice. Verovatno }e biti nekih krugova i tabela i nikad ne znate ko mo`e da bude taj koji }e vam presuditi. Ako pri~amo o Zvezdi, @algiris je tim koji je u seriji pobeda, u sjajnoj formi, ima ~vrstinu i jak doma}i teren. Nije katastrofa izgubiti u Kaunasu. E sad, da li }e biti presudno to {to su ih dobili sa pet razlike, to ne mo`emo da znamo. To je samo jedno kolo. Mo`da ve} u slede}em kolu derbi odlu~i daqi tok borbe za plej-of. Zvezda je dobila u prvom krugu i eventualnim trijumfom ima 2-0 protiv Partizana. Zvezda bi tu bila u velikoj prednosti“, zavr{ava Vukoi~i}. N.

Skandal na konferenciji, Obradovi} poludeo:

„Ne zna{ ni kako se zovem? Je l’ ovo skrivena kamera?“

Neverovatna scena u Podgorici.

Ko{arka{i Partizana savladali su ekipu Studentskog centra u dvorani Mora~a rezultatom 100:81, a po zavr{etku me~a vi|ena je nesvakida{wa situacija.

Pre po~etka konferencije za medije na kojoj je govorio trener Partizana @eqko Obradovi} do{lo je do mawe neprijatnosti kada je osoba zadu`ena za vo|ewe konferencije pogre{no predstavila {efa struke tima iz Humske.

Naime, trenera Partizana je dva puta nazvao – Du{kom:

„Obrati}e vam se trener Partizana Du{ko Obradovi}.“

R.

„Du{ko je mo`da neki drugi, ja Du{ko sigurno nisam. Ali dobro, {ta da radi{… Je l’ mo`emo sada da se predstavimo ko smo i {ta smo?“, odgovorio je ~uveni @oc, a nakon {to je usledila ti{ina od par sekundi, nastavio je:

„Ne zna{ ni kako se zovem?“

Kada je ponovo napravqena gre{ka, Obradovi} se nasmejao, a nakon opaske da je „neka skrivena kamera u pitawu“ je kroz osmeh dodao:

„Mora da je neka skrivena kamera. Neki Du{ko nas spomiwe“. S. G.

@algirisa

IME ORI SE MELBURN PARKOM!

Srpski navija~i iz Australije napravili spektakl ispred "Rod Lejver arene"!

Povratak Novaka \okovi}a na „Rod Lejver“ arenu bio je zaista nacionalni praznik za sve Srbe, pogotovo za one koji `ive u Australiji.

Novak je simbol pobede protiv zapadnih sila, protiv zabrana i restrikcija, \okovi} je ovde vi{e od najboqeg srpskog sportiste u istoriji. On je zaista ikona. Koliko je atmosfera bila specifi~na svedo~i {to su [vajcarci dobili specijalni zadatak jer je urednik primetio da je bilo mnogo Srba na tribinama. Primetio je to sa 16.000 kilometara razdaqine. I zaista to sam potvrdio uz re~i ikone Australijan opena „Da ovako nikada nije bilo pre“.

Bilo je toliko srpskih zastava da su mnogi mislili da }e biti nemogu}e da se tako ne{to ponovi. To je vi|eno samo na utakmicama reprezentacija sve do sada. Znate {ta je jo{ lu|e? Broj zastava raste iz me~a u me~ kako turnir odmi~e. Znate {ta je najlu|e od svega?

Pod zastavom Srbije su skandirali Novaku \okovi}u Afroamerikanac, jedan momak iz Azije, jedan stariji Italijan, devojka iz

Indije… Pod zastavom Srbije su se ujedinili qudi iz ~itavog sveta zbog tenisera koji nastavqa da pravi neverovatne stvari. Ne prestaje da pi{e istoriju, pa je upravo tog dana sasvim razumqivo i pao rekord Australijan opena po poseti. Vi{e od 94.800 navija~a je gledalo me~eve, a ve}ina je sa nestrpqewem ~ekala da vidi upravo srpskog asa. Novak je od januara 2022. godine postao ikona sporta i nadi{ao

ulogu jednog sportiste ili tenisera. I to se vidi i u razgovoru sa qudima na ulici.

Kada god ka`emo da smo iz Srbije dobijemo kao iz topa dve re~i „Novak \okovi}“, podjednako nepogre{ivo kao kada qudi upoznaju Vrawanca i ka`u „U Vrawe nema lagawe, he he“.

Jedan sportista je uspeo da okupio zaqubqenike iz ~itavog sveta, a Nolemanija ne prestaje. To je oti{lo toliko daleko da se navija~i `ale {to nema treninga jer im je potreban razlog da se okupe.

U medija centru }e vas barem jednom dnevno neko pitati „Kako je Novak?“, a postavqawe ovog pitawa je utoliko ~e{}e kako se pove}ava broj na kalendaru.

^ak je i jedan momak iz Bolivije koji je zadu`en za kratkoro~nu sre}u na „sre}nom satu“ i va|ewe piva iz hladnog fri`idera poru~io da ne gleda tenis, ali da zna jednog tenisera sada. Poga|ate kog?

Ono {to ipak ~udi jeste {to nema dovoqno postera sa likom Novaka, ali istovremeno na jedinom na koji smo nai{li stoji sam. Na svim ostalim se nalazi najmawe tri tenisera i teniserki.

Kao {to se u [vajcarskoj, zemqi Roxera Federera, izve{tava o tome {ta su Srbi priredili u Melburnu, tako se i u Italiji, ali i Australiji pri~a o ogromnom broju zastava Srbije na tribinama.

Uno{ewe tih zastava je dodatno komplikovano jer je (jo{ uvek) nisu nau~ili, pa je proveravaju zbog zabrane ruskih. Ipak, na{i navija~i imaju toliko strpqewa da im to ni najmawe ne smeta.

Malo vi{e se ~ude stranci koji tu zastavu unose zbog \okovi}a jer uglavnom nisu upoznati sa ratom Rusije i Ukrajine… Krenula je potpuna Nolemani-

POSEBAN DAN ZA N0LETA

ja, a o Srbima se pri~a u ~itavom svetu. Skandirali su Novaku i re~i jedne navija~ke pesme koja je izmewena taman toliko da ostane pevqiva.

„Svuda grmi okolo, na{a pesma ponovo, Sve je gotovo, sve je pijano, Na{ Novak prvak ponovo“.

Foto: Majkl Babi}

Evo kako je Novak ~estitao mami Dijani ro|endan

Sa Novakom \okovi}em u Melburnu se pored ~lanova wegovog tima nalaze i roditeqi Sr|an i Dijana, kao i stric Goran.

Za Noleta je ovaj datum 24. januar, izuzetno bitan. Razlog - wegovoj mami Dijani je bio ro|endan. \okovi} je mami ~estitao ro|endan podeliv{i sliku sa wom, a u opisu je napisao: - Sre}an ro|endan Madrelina.

Na engleskom je dodao: - Sre}an ro|endan, mom an|elu.

U emisiji Majke {ampioni, Dijana je otkrila da su ona i Sr|an bili izuzetno posve}eni Novaku.

- Sve je bilo samo za wega. Marko i \or|e su tu bili na neki na~in uskra}eni, jer smo mnogo puta na{e planove okretali, kada shvatimo da smo mu potrebni. Ranom zorom kre}emo za Majami, Marko i \ole su tada trebali da idu u kamp u Barselonu, otkazujemo taj kamp i cela porodica ide u Ameriku da bude s wim, jer smo mu potrebni, da se ose}a da smo mu iza le|a. Tada je do{ao do finala i to su bile kqu~ne stvari. Davali smo sve za wega i to je ~iwenica. @ao mi je jer su i wih dvojica bili talentovani, ali {to ka`e moj mu`: “Ponestalo mi je goriva”. @ao mi je jer nismo mogli da ih ispratimo, jer je do{ao period te{kog zamora. Nismo mogli da idemo s wima, kao s Novakom - rekla je Dijana \okovi}.