Srpski glas 26. maj by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 26. 5.2022. z Year XXXI No.2502

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

„Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu“ "Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu" naziv je izlo`be koja je sve~ano otvorena 20. maja u Ratnom memorijalnom centru u Melburnu (Shrine of Remembrance), a koju je organizovala Australijska srpska kulturna fondacija u saradwi sa Bojanom Paji}em, autorom kwige "Na{i zaboravqeni dobrovoqci Australijanci i Novozelan|ani sa Srbima u Prvom svetskom ratu". Ovo je prvi put da je „Shrine of Remembrance“ postavio izlo`bu sa temom Srbija

Strane 16 i 17

Sve~ano proslavqena slava FK Vestgejt Sin|eli}

Li~ni stav

POLITI^KI ATENTAT:

Sawa Spasojevi} Kako je eliminisana jedna od najvernijih i najvrednijih aktivistkiwa australijske Laburisti~ke stranke Strana 18

VASILIJE MICI]

Tihi pobednik

Fudbalski klub Vestgejt Sin|eli} proslavio je u nedequ 22. maja u svojim prostorijama svoju slavu, prenos mo{tiju Sv. Nikolaja Mirlikijskog ^udotvorca. Doma}in ovogodi{we slave bio je Nikola Arsenijevi} sa svojom porodicom Strana 15

Vekova prve kafane u Beogradu

Strana 25

Strana 6 Prema istorijskim zapisima, prva kafana u Beogradu otvorena je 1522. na Dor}olu. Prva kafana je slu`ila samo kafu, te je stoga i skovana re~ za wu „kafa – na“. Najstarija aktivna kafana u Beogradu „Znak pitawa“ ili „?“ od svog osnivawa nikada nije mewala svoju namenu, te i danas ugo{}uje tamo{we, ali i boeme iz ~itavoga sveta

Kolumna

Pi{e: Sa{a Jankovi}

Strana 14

Na krilima stare slave Na pro{lonedeqnim federalnim izborima laburisti su naneli te`ak poraz liberalima, koji su izgubili skoro ~etvrtinu mesta u parlamentu, u odnosu na pro{li saziv. Sada ve} biv{i premijer Skot Morison je priznao poraz i ~estitao pobedu tridesetprvom po redu federalnom premijeru Entoniju Albanezeu. Budu}i premijer se zahvalio bira~ima na poverewu, i u jednom jako emotivnom govoru obe}ao da }e ujediniti sve Australijance u ovim kriznim vremenima

10. maj decembar ^etvrtak 26. 2022. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Srpska pravoslavna crkva priznala autokefalnost MPC – Ohridska arhiepiskopija, o~ekuje se tomos o priznawu

Ponovo odloèno pripremno ro~i{te u postupku protiv Belivukove grupe Pripremno ro~i{te u postupku protiv grupe Veqka Belivuka zbog pet ubistava pred Specijalnim sudom je ponovo odloèno, ovog puta zbog toga {to je jedan od optuènih otkazao punomo}je svom advokatu i tako ostao bez odbrane na ovom ro~i{tu. Naredno ro~i{te zakazano je za 13. i 15. jun. Naime, Marko Miqkovi} je jedini ostao bez odbrane, jer je otkazao punomo}je Nikoli Ristovi}u, koji je ostao kao jedini wegov advokat, nakon hap{ewa Dejana Lazarevi}a. Pripremno ro~i{te prethodno je odloèno 26. aprila zbog toga {to su dvojica okrivqenih ostali bez advokata u ovom postupku. Optu`nica koja tereti Veqka Belivuka, wegovog najblièg saradnika i jo{ 28 osoba za pet te{kih ubistava, otmice, mu~ewe, silovawe, prodaju droge i nedozvoqeno dràwe oru`ja, postala je pravosna`na u novembru 2021. godine. Su|ewe je trebalo tada da po~ne, ali je odlagano jer je sudija Zorana Trajkovi} kojoj je prvobitno dodeqen predmet mesecima bila na bolovawu, zbog ~ega je predmet prosle|en sudiji Vinki Beraha Niki}evi}. Optu`nica se ve}inski temeqi na porukama koje su ~lanovi Belivukove grupe razmewivali preko aplikacije za za{ti}enu komunikaciju „skaj“, a koju je de{ifrovala francuska policija i dostavia srpskoj. Postoje i svedo~ewa ~lanova grupe koji su odlu~ili da sara|uju sa tuìla{tvom. Prethodni termini za pripremna ro~i{ta u postupku protiv Belivuka i wegove grupe, koja su bila zakazana u martu, su tada bila odloèna zbog toga {to su advokati i optuèni traìli promenu tuìlaca i postupaju}eg sudije u ovom postupku, kao i predsednika Vi{eg suda. Me|utim, svi ti zahtevi su odba~eni. Pripremno ro~i{te je ina~e po zakonu zatvoreno za javnost i tek kada se ono zavr{i, moè da po~ne glavni pretres koji je javan i mogu da mu prisustvuju mediji. Tokom pripremnog ro~i{ta, tuìlac }e izlagati delove optu`nice, optuèni }e se izja{wavati o krivici, a tuìoci i odbrana treba da obrazloè predloène dokaze koje nameravaju da izvedu na glavnom pretresu. Belivuk i wegova ekipa optuèni su za pet brutalnih ubistava, otmice, silovawa, trgovinu narkoticima i nedozvoqeno posedovawe oru`ja. Uhap{eni su po~etkom pro{log februara, a protiv wih je optu`nica podignuta u avgustu.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) priznaje autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve – Ohridska arhiepiskopija, a tomos o priznawu mogao bi biti objavqen uskoro. Poglavari dve crkve, patrijarh srpski Porfirije i arhiepiskop ohridski i makedonski Stefan u Sabornom hramu Svetog Klimenta Ohridskog u Skopqu slu`ili liturgiju, saop{teno je iz obe crkve, sa naglaskom da se to dogodilo na dan svetih ]irila i Metodija. Patrijarh Porfirije na dana{woj zajedni~koj liturgiji SPC i MPC – OA u Skopqu u govoru je rekao da }e nakon kompletirawa pravnih dokumenata, biti pripremqen zvani~ni akt i obave{tene sve ostale pravoslavne kanonske crkve.

Srpska pravoslavna crkva i Makedonska pravoslavna crkva Ohridska episkopija, patrijarh Porfirije i arhiepiskop Stefan Pet dana ranije, uo~i posete poglavara SPC Makedoniji, tokom Sabora SPC slu`ena je tzv. liturgija pomirewa u hramu Svetog Save u Beogradu. SPC je sa zasedawa Sabora, saop{tila da uspostavqa „puno li-

turgijsko i kanonsko op{tewe“ sa MPC, koja se samovoqno izdvojila iz wenog okriqa pre pola veka, proglasiv{i se autokefalnom. Ovim je, prakti~no, okon~an vi{edecenijski raskol dve crkve.

[e{eq i jo{ sedmoro radikala pozvani u Hag Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav [e{eq dobio je poziv za saslu{awe pred Mehanizmom za me|unarodne krivi~ne sudove, koje je pravni naslednik Ha{kog tribunala. Kako je [e{eq potvrdio, saslu{awe je zakazano za 1. jul. [e{eq je naveo da }e se najverovatnije odazvati pozivu. Poziv na saslu{awe je na svom Tviter nalogu potvrdio i biv{i visoki funkcioner SRS, Nemawa [arovi}. On je naveo da nije `eleo da primi poziv, jer nije bio napisan }irilicom. Kako je Vojislav [e{eq rekao, poziv je stigao i Qiqani Mihajlovi}, Ogwenu Mihajlovi}u, Miqanu Damjanovi}u, Miroqubu Igwatovi}u, Marini Risti} i Marini Ragu{. Oni su sada{wi i biv{i ~lanovi SRS. Re~ je o "navodnom kr{ewu pravilnika Ha{kog tribunala u pogledu za{tite identiteta za{ti} enih svedoka i poverqive dokumentacije", rekao je [e{eq. “Ja sam to sve objavio u svojim kwigama, vi{e od 50 kwiga. Objavqujem sav materijal Ha{kog tribu-

nala iz mog predmeta, jer je predmet zavr{en i ne mogu oni sto godina da dr`e u tajnosti”, rekao je [e{eq. On je dodao da nije ugro`avao svedoke, ve} da je kompromitovao tribunal, te da }e to nastaviti da radi. Vojislav [e{eq je pravosna`nom presudom Ha{kog tribunala iz 2018. godine osu|en na deset godina zatvora zbog podsticawa progona, deportacije i prisilnog raseqavawa i preme{tawa Hrvata u vojvo|anskom selu Hrtkovci, 1992.

ma {ta mi re~e?! STVARNA STVARNOST

VUÎ] JE SAMO JEDAN... „Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je posledwi slobodan lider na Balkanu i jedan od posledwih slobodnih lidera u Evropi, koji vodi ra~una o interesima svog naroda, svoje zemqe, vodi ra~una o istoriji, vodi ra~una o obrazu na{e zemqe i spreman je da plati i politi~ku i li~nu cenu. Pritisak kojem je izloèn predsednik Vu~i} je nezabeleèn" (Ministar unutra{wih poslova Aleksandar Vulin)

„Stvarnost je takva da od nas zahteva da na|emo momenat pripadawa stvarnostima ve}im od sebe. Porodica je stvarnost ve}a od mene, moja djeca su stvarnost ve}a od mene, moj narod je stvarnost ve}a od mene, moj Bog je stvarnost ve}a od mene" (Darko Ristov \ogo, sve{tenik i profesor na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Fo~i)

DR@AVA, PA BOG „Mi ne traìmo mir samo za sebe ve} za celo ~ove~anstvo. Od koga dodatno traìti mir, ako ne od Boga… Dràva, ipak, ima boqe informacije i boqe sagledava stvari koje mogu da se dogode u narednih {est meseci" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, obra}aju}i se patrijarhu Porfiriju)

PRE IZBORA IMA SVEGA, POSLE NEMA NI^EGA „Junaka svi jure, jure, a on pobedi. Tako je i u svakom nastupu predsednika, wega pritiskaju, on }e da se obesi, ali je svima podelio {amare i re{io stvar" (Psiholog Oliver To{kovi}, komentari{u}i izjavu predsednika Aleksandra Vu~i}a da nas ~eka najte`a zima od 40-ih godina pro{log veka)

IZME\U DVA VIKENDA

îme Aleksandar Vu~i} zastra{uje gra|ane kad spomiwe 1944. godinu U seriji crnih najava i prognoza kojima predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} obasipa gra|ane prethodnih dana do{li smo i do reprize 1944. godine. To bi zna~ilo da nam najavquje atmosferu sli~nu onoj s kraja Drugog svetskog rata, dakle, ograni~ewe u snabdevawu osnovnim ìvotnim namirnicama, nesta{ice, inflaciju, dràvno preuzimawe kontrole nad potro{wom, samim tim i pojavu {verca i redove ispred prodavnica. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ugostio je u sredu patrijarha srpskog Porfirija i episkope Srpske pravoslavne crkve, koji su se okupili na redovnom ovogodi{wem Arhijerejskom saboru SPC. Ru~ak u zgradi Predsedni{tva, a zatim i sastanak Vu~i}a sa patrijarhom i episkopima trajali su vi{e od dva i po sata. Razgovaralo se o Kosovu i Metohiji, situaciji u svetu, pre svega o ratu Ukrajine i Rusije, kao i ~iwenici da Srbija jedina u Evropi koja nije uvela sankcije Moskvi. Nakon razgovora sa predstavnicima SPC predsednik je rekao da je Srbija u mnogo teòj situaciji nego {to to izgleda, da se nad na{om zemqom "nadvijaju ogromni i gradonosni oblaci", a da posle leta dolazi period mo`da najteì od 1944. godine do danas. Od patrijarha je zatraìo pomo} da gra|ani razumeju poziciju u kojoj se zemqa nalazi. Patrijarh je obe}ao molitve. Sude}i prema situaciji u svetovnoj vlasti, izgleda da nam je to jedino preostalo. Ostaje, me|utim, pitawe {ta je predsednik hteo da nam poru~i pomiwu}i ba{ 1944. godinu.

GLAD I NESTA[ICA

Istori~ar Milivoj Be{lin u razgovoru ka`e da mu nije do kraja jasno za{to ba{ 1944, a ne 1941. Ili 1942. godina. “Prve dve godine rata bile su svakako mnogo te`e i opasnije, a istina je i da 1944. za nas, istorijski gledano, nije lo{a godina. Te 1944. se Srbija oslobodila fa{izma i tada su se stvorili

uslovi za boqi ìvot. Ona je bila lo{a za fa{iste i wihove kolaboracioniste. Za gra|ane Srbije jeste zna~ila glad i nesta{icu, ali i novi po~etak”, kaè Be{lin. Nesta{ica je po svemu sude}i kqu~na re~, koju je imao u vidu Aleksandar Vu~i}, a ovo svakako nije prvi put da najavquje gladne godine. “Trebalo bi razmi{qati ho}emo li imati dovoqno benzina, ugqa, gasa… Ho}emo li mo}i da preìvimo. Zima koja dolazi bi}e najteà na planeti zemqi u posledwih 70 godina. Problem je {to niko ne èli nikog da ~uje, osim svog navija~kog stava. Ono {to je sigurno to je da }e nedostajati mnogo hrane. Energenata ima dovoqno, ali zbog sumanute politike sa svih strana }e biti oni ne}e biti dostupni. Ne zato {to nema dovoqno. Me|utim, hrane ne}e biti dovoqno i to vam sad saop{tavam sa sigurno{}u“, rekao je nedavno Vu~i} gostuju}i na televiziji Prva i to nakon {to je gotovo dva meseca ube|ivao gra|ane da je sposobna i odgovorna vlast na sve mislila na vreme, te da je obezbedila zalihe bra{na, pirin~a, sardine, gra{ka, mleka u prahu… Zalihe… Ukoliko se u ceo kontekst uvede i 1944. godina koju Vu~i} priziva

u svojim prognozama, onda ne ~udi za{to je ovo u posledwe vreme vrlo ~esto kori{}ena re~.

REDOVI ISRED PRODAVNICA

Istori~ar Sr|an Cvetkovi} kaè da je ta 1944. bila kao i svaka posleratna godina, dakle vrlo te{ka. “Poznata je i po masovnim streqawima i likvidacijama, ali nadam se da predsednik dràve nije na to mislio kad ju je spomenuo. Ako je govorio o ekonomskoj situaciji dràve i gra|ana, onda bi to bila klasi~na posleratna ekonomija. A to zna~i ograni~ewe robe, ograni~ewe prodaje osnovnih ìvotnih namirnica, dràvno preuzimawe kontrole nad potro{wom. Kad dràva preuzme sve poluge u svoje ruke, to onda zna~i da se javqa {verc, preprodaja robe na ulicama, obi~no po znatno ve}im cenama. Imali bismo ponovo i uli~nu prodaju namirnica u deficitu, a to bi zna~ilo i povratak onog {to nam je jako dobro poznato iz devedesetih godina - praznih rafova i duga~kih redova ispred prodavnica”, navodi Cvetkovi} i dodaje da su ovakve prognoze, ipak, preterane i neosnovane.

Vladimir Bil~ik: "EU o~ekuje da se sve zemqe koje teè ~lanstvu u Uniji pridruè sankcijama protiv Rusije" Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bil~ik izjavio je da EU o~ekuje da se sve zemqe koje teè ~lanstvu u Uniji pridruè sankcijama protiv Rusije i dodao da je to pitawe vaàn deo u wegovom izve{taju o Srbiji. Bil~ik je u intervjuu za Kosovo onlajn rekao da restriktivne mere protiv Rusije „nisu simboli~an potez, nego veoma vaàn“, i dodao da EU o~ekuje da se sve zemqe pridruè „{to je pre mogu}e“. „I to je prilika za novu izabranu Skup{tinu i budu}u Vladu Srbije. Razumemo da su bili izbori i da je potrebno vremena, ali ovo pitawe ne}e nestati sa stola, nego }e ostati i ve} je vaàn deo u mom izve{taju o Srbiji o kojem }e se raspravqati u junu i julu. Naravno, zavisno od toga {ta }e Srbija uraditi, jezik i zakqu~ci u izve{taju

mogu biti veoma razli~iti do jula“, kazao je Bil~ik. Naveo je da je usagla{avawe sa spoqnom politikom EU „krucijalni deo“ za napredak u pristupnim pregovorima sa EU i dodao da „ne postoji specifi~an datum za Srbiju za uvo|ewe restriktivnih mera Rusiji“. "Ali poenta je da postoji nova politi~ka dinamika, a pri~awe o datumima je propu{tawe poente. Poenta je da svi u EU gledaju {ta se de{ava na Zapadnom Balkanu

i pitawe je da li zemqe zaista rade zajedno s nama da nam pomognu da se suo~imo i odbranimo od ruske agresije, jer se Ukrajnici bore i za nas u Evropi i bore se za evropsku budu}nost Zapadnog Balkana", rekao je Bil~ik. On je kazao da Srbija "ima priliku da bude evropski lider u regionu", ali da "mora da napravi neke va`ne izbore, i kada je u pitawu dijalog sa Pri{tinom, ali i kako da stane rame uz rame sa EU kada je u pitawu ruska agresija". Bil~ik je naveo da ne vidi alternativu dijalogu Beogradu i Pri{tine, da "ceni sve korake" koje je Beograd u~inio, i da je posle kosovskih izbora "problem mnogo vi{e u rukama" vlade Kosova. "Nadam se da svi u regionu razumeju da nema vremena niti mesta da se igraju sa vatrom. Imamo rat u Evro-

pi, ruska agresija je stvarna, civili umiru kao rezultat brutalnog napada Rusije na Ukrajinu, i Balkan je uvek potencijalno ekspolozivan sa ruskim prisustvom i uticajem u regionu", rekao je Bil~ik. On je izrazio uverewe da je "budu}nost Srbije evropska, a ne ruska ili kineska", navode}i da "u tom smislu vidi priliku da se ubrza dijalog, ali i da se pomogne Srbiji da napravi korake da ne bude zavisna od Rusije". "U ovom trenutku je te{ko sedeti na nekoliko stolica istovremeno. Evropska stolica jednostavno nije kompatibilna sa Rusijom predsednika Putina i u ovom svetlu vidim mogu}nosti za dijalog i on mo`e da krene napred, {to bi bilo dobro za Beograd i region. Preuzete obaveze od obe strane u dijalogu moraju da budu primewene i ispuwene", kazao je Bil~ik.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 3

Mali je jedan Konstraktin lavor za tolike prqave ruke Pi{e: Stojan Dr~eli} Gledao sam gotovo sve priloge i izve{taje o ru~ku vrha Srpske crkve kod predsednika Vu~i}a, no ne videh da su jeli ger{lu. Za taj sirotiwski ru~ak, glavni meni ‘44. ~uli su samo oni najstariji me|u nama. I sportisti kaù da je zdrava, zdrava. Epski zabrinut predsednik sekularne dràve nama gata ger{lu, ali ne gleda pritom u dno {oqice sa cikorijom koja se 1944. pila umesto kafe, nego u besprekorno izglancane kristalne ~a{e za birana vina. "Bi}e te{ko kao 1944.", re~e i ostavi nas da tuma~imo {ta je hteo da kaè. [to nas podse}a na ‘44. a ne na ‘90 i neku? Istina, i te 1944. gruvalo je po Srbiji sa svih strana, mo`da je na to mislio. Rusi su nas od nacista osloba|ali, a di~ni saveznici bombardovali. Odmah zatim, jelo se na ta~kice, a crnoberzijancima davala ku}na srebrenina za par jaja i komad slanine. Ja, recimo, ho}u naivno da verujem da se Vu~i} malo postideo pa mu nije bilo zgodno da pravi analogiju sa bedom i jadom 90-ih, otimawem za hleb i sirotiwsku ~orbu koju smo i zbog wega i wemu sli~nih kusali, na kraju sre}ni {to smo sa~uvali makar glave na ramenima. Uostalom, ne prili~i krotitequ ekonomskog tigra da lamentira nad praznim rafovima i pija~nim tezgama punim tre{awa za 700 dinara po kilogramu. Ipak, ne bih ovde o Vu~i}evim la`nim mamcima koje, grozni~avo prate}i rejting, svaki dan {aqe {to svom bira~kom telu, {to oponentima, {to stranim diplomatama. Ne{to drugo mi je zanimqivije. [ta je Vu~i} zapravo traìo od prvosve{tenika SPC? Podr{ku za uvo|ewe sankcija Rusiji ili alibi za neuvo|ewe? Da li je sa sastanka oti{ao prepadnut ~iwenicom da su vladike ogromnom ve}inom odbile svaku pomisao na to da bi Srbija mogla da uvede sankcije Rusiji ili osokoqen i podràn u li~nom uverewu da smo uz takvu Crkvu kadri da izdrìmo sve? I novu izolaciju i sve {to sa wom ide. I tako. Deluje da je Vu~i} spreman da pri~a sa svima o sudbinskim pitawima gra|ana i dràve. I sa belosvetskim mo}nicima, i sa tatom i sa bratom, i sa Crkvom, samo ne sa narodnim predstavnicima u Skup{tini Srbije. A tamo bi morala da bude adresa za promi{qawe dràvne politike, tamo bi morali da se ~uju argumenti, i oni razumni ili oni potpuno neutemeqeni. A Vu~i} od parlamenta i demokratske javnosti, od prilike da se jasno ~uje ko se za {ta zalaè i ko se ~emu opire, beì kao |avo od krsta. Makar on odli~no zna da su sankcije Rusiji samo jedno od "biti ili ne biti" za ovakvu vlast Srbije. Evropski parlamentarci u svojim dokumentima uz odnos prema ratu u Ukrajini, pomiwu i Savamalu, Jovawicu, Kru{ik, odnos prema medijima i opoziciji, izbornim uslovima, korupciji i dràvnim vezama sa najokorelijim kriminalcima... O tome sa vladikama i patrijarhom predsednik nije razgovarao. Od proklamovanog jedinstva crkve i dràve, jedinstveni su i solidarni samo u tihovawu, ama o svakom pitawu koje istinski ti{ti narod i dràvu. Ana \uri} Konstrakta je pre nego {to je oti{la da nas predstavqa na „Evroviziji“, patrijarhu Porfiriju poklonila lavor. Simboli~no. Predsednik i patrijarh sad mogu zajedno prati ruke. Glasawe je bilo 3. aprila, zar ne? I Pontije Pilat je pustio narod da izglasa. Nemojte se, onda, ~uditi predsednikovim najavama raspe}a. To nam je ta 1944.

10. maj decembar ^etvrtak 26. 2022. 2020.

SRPSKA POSLA

Park }irilice otvoren na "]irili~noj ba{tini" ^etvrta „]irili~na ba{tina” u Bajinoj Ba{ti, manifestacija posve}ena negovawu i podsticawu kori{}ewa }irilice, po~ela je preksino} uz glavni doga|aj – otvarawe prvog Parka }irilice u nas. To je ure|en prostor u centru varo{i sa slovom } kao znamewem, klupama nalik kwigama koje su oma` srpskim velikanima, }irili~nom tastaturom pogodnom i za sedewe, info-tablama, de~jim igrali{tem sa azbukom, spomenicima... Re~i Svetog ]irila „Usli{ite, Sloveni, vsi slovo, je`e

krjepit srca i umi” istaknute su na glavnom obele`ju parka. Cela ta postavka simboli~no ukazuje da je }irilica na{e istorijsko pismo kojim su napisane na{e najzna~ajnije kwige, ali i pismo na{e budu}nosti lako primewivo i u svetu savremenih komunikacija. Okupilo se i staro i mlado da prisustvuje ovom doga|aju, zaigralo se kolo KUD-a „Jelek” u glavnoj ulici, na bini zasvirali muzi~ari Guda~kog trija RTS-a, u slavu }irilice, ~iju upotrebu Bajina Ba{ta neguje vi{e od drugih. – Park }irilice jedinstven je u Srbiji i okru`ewu, a zna~aj ovog pisma je i zna~aj o~uvawa na{eg identiteta. Mi

smo danas igrali za }irilicu, mi danas `ivimo }irilicu. A veliki broj dece u parku najava je da }e on biti izuzetno pose}en – rekla je Vesna \uri}, predsednica op{tine Bajina Ba{ta. Inicijator „]irili~ne ba{tine” Sini{a Spasojevi} najavio je da }e, uz Park }irilice, u ovom kraju nastati i muzej }irilice, a zatim posebnu zahvalnost za vi{egodi{wi uspeh te manifestacije iskazao je gradskom arhitekti Milo{u

Jelisav~i}u, direktoru u`i~kog Arhiva @eqku Markovi}u. Predavawe u sali Ustanove „Kultura” na temu „Sporovi oko }irilice” odr`ao je prof. dr Milo Lompar, predsednik Zadu`bine Milo{a Crwanskog i jedan od vode}ih intelektualaca u borbi za o~uvawe na{eg pisma. On je ukazao da se s potiskivawem }irilice krenulo u 20. stole}u. Po~ev od stvarawa Jugoslavije, pa od komunisti~ke vlasti, kada su uvedene ~etiri varijante srpskohrvatskog jezika, nakon ~ega je u prvi plan izbila hrvatska jezi~ka politika, koja je u Ustav te republike 1974. stavila da se u Hrvatskoj govori jezik koji u

[IREWE STRAHA

@IVETI

U SRBIJI

„svojoj formi jeste hrvatski kwièvni jezik”. – Bile su to faze kojima se odvajala jezi~ka materija. Kod pisma ide drasti~nije: ve} potkraj SFRJ }irili~no pismo se ne vidi unutar prostora Hrvatske, na uzmaku je u BiH, pa i unutar same Srbije, naro~ito u Beogradu. Ni u protekle tri decenije nakon raspada Jugoslavije takvo zate~eno stawe nema mogu}nosti u Srbiji da se promeni. Na{e pismo je najtu`nije dane doìvelo u trenutku kad je bilo logi~no da mu se vratimo bez ikakvog kompleksa ili ose}awa krivice. Kod nas je formirana jedna intelektualna klima, dejstvo na propagandnoj ravni koje podrazumeva apsolutnu arbitraù u svim identitetskim pitawima. Ono traje do dana dana{weg, ukqu~uju}i televizije na nacionalnim frekvencijama i druge sadràje. Ta vrsta arbitraè dovodi vas u startu u defanzivan poloàj ako bilo {ta ho}ete da promenite jer dolazite u poziciju da morate da se pravdate po raznim osnovama. Suo~eni smo s jednim sistematski organizovanim dru{tvenim inèweringom, opravdavanim od intelektualaca koji zagovaraju jednu vrstu denacionalizacije srpske kulture, a politi~ari to sprovode bez ikakvog otpora. Mi, stoga, uop{te nismo u poziciji da govorimo o promeni poloàja }irilice. Smatram da to ne odgovara pravi~nosti, te da ogromna odgovornost nije na tim intelektualcima, nego na politi~arima, koji moraju shvatiti da su pitawa jezika i pisma ona na kojima }e ovaj narod opstati ili propasti – kazao je Lompar, uz apel da se sistematski unapredi poloàj }irilice u javnoj sferi. M. T.

 Plate i penzije polete}e u nebo. Raduj se, nebeski narode!  Mati~ari su qudi koji zara|uju na qudskoj nesre}i.  Sva|aju se dva besku}nika: - Je l' ti to ne{to na moju adresu?  Jedan je jutros javno opsovao u~esnike rijaliti {ou programa. Odmah je optuèn za uvredu dràvnih simbola.  Ono {to svakome moè da se desi, nama se svakodnevno de{ava...  - Uredni~e, imamo dojavu da je jedna peva~ica drugoj rekla da je g.vno. - Baci se na to!  Hvatawe krivina je na{ omiqeni pravac.

 Danas delimo najvi{a dràvna odlikovawa. Javite se dobrovoqno, nemoj mi da prozivamo!  Jeftine sapunice pravimo za one koji se retko kupaju...  Terali su nas da glasamo kao pod konac. Sada nam ni uè za ve{awe ne pomaè...  I nas je sre}a pogledala. Samo je prevrnula o~ima i pro{la.  Osu|en je na godinu dana zatvora, ali mu je pojavqivawe na naslovnim stranama tabloida ura~unato u kaznu, pa je odmah pu{ten na slobodu.  Izgubqeni oni, izgubqeni mi. Ba{ smo se na{li.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Jedini siguran na~in da odr`imo svoju re~ je da je nikad ne damo" „Zdravom ~oveku svaki dan je praznik“ „Pametan ne govori ni {to zna, glup govori i {to ne zna“ Narodne poslovice

„Pre rata nismo imali ni{ta, a onda su do{li Nemci i uni{tili sve“ Brana Crn~evi}

„Vatru nalo`enu drvima koja te{ko gore moramo ~e{}e podsticati da bi se odr`ala. Na isti na~in treba plamen uspavane mentalne aktivnosti, s vremena na vreme, probuditi“ Mihajlo Pupin

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 5

Pomirewe sa Skopqem udarac svima koji bi da drobe SPC U Hramu Svetog Save u Beogradu, iako je bio radni dan, na pomirewu SPC i makedonske crkve okupio se ogroman broj vernika

Liverpool Plaza

Dobrodošli na našu novu adresu:

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW

PRESELILI SMO SE!

se tada delegitimisati i pokazati ko je i {ta je. Sveta Gora je autonomna mona{ka republika, tamo ima 20 manastira s monasima iz vascelog sveta. Tu je sobrawe monaha koji su ìvot posvetili Bogu i sad neko do|e da se iìvqava, da proteruje te qude. Pa u {ta se taj uzda? Da li on misli da je iznad onoga kom bi trebalo da sluì? Trebalo bi ga upitati ako posegne za tim - ~ove~e, veruje{ li ti u Boga? Nadam se da se to ne}e desiti“, o{tro poru~uje Jawi}. Sti~e se utisak, ironi~an je Jawi}, da su ruski monasi i patrijarh RPC Kiril, za kog neki traè sankcije, opasniji od oru`ja. O „opasnosti“ pravoslavqa govorili su, kaè, Zbigwev Bèìnski, Turgut Ozal, Karl Bilt i nedavno penzionisani ameri~ki general Ben Hoxis, koji je rekao da je SPC glavna prepreka za dovr{etak poslova na Balkanu. „Ako nekome smeta istina zna~i da je za mr`wu, ako mu smeta pravda - zna~i da je za nepravdu. Tako da se oni sami legitimi{u“, zakqu~uje dr Jawi}. R. N.

George

i daqe sawaju o tomosu iz Carigrada za nevladinu organizaciju zvanu Crnogorska pravoslavna crkva, Kovi} ocewuje da su neki u Podgorici to svakako doìveli kao ozbiqan udarac. Dodaje ipak da su sada u vlast u{li neki od glavnih promotera stvarawa CPC kao {to je {ef diplomatije Ranko Krivokapi}, koji se nedavno sreo i sa ukrajinskim kolegom Dmitrijom Kulebom. Matrica u Crnoj Gori i Ukrajini je, kaè Jawi}, neverovatno sli~na – sve je to u vezi, sve pod zajedni~kim krovom novog geopoliti~kog pozicionirawa u svetu i stvarawa nove politi~ke, a samim tim i duhovne mape sveta. KOME SMETAJU RUSKI MONASI NA SVETOJ GORI U tom kontekstu sagovornici vide i spekulacije da bi, po sugestiji patrijarha Vartolomeja sa Svete Gore mogli biti proterani ruski monasi, na {ta su ove nedeqe upozorili iz Moskovske patrijar{ije. „Na{ narod lepo kaè: moè {ta ho}e, ali ne moè dokle ho}e. Ako carigradski patrijarh potegne za tim tek }e

vazilaèwa raskola izme|u Beograda i Skopqa, pani~no reagovao s namerom da pokaè neki svoj ekskluzivizam – da je on taj koji re{ava kqu~na pitawa u pravoslavnom svetu, pa i onda kad je to suprotno kanonima. „Carigradska patrijar{ija i patrijarh Vartolomej su u stvari hteli da ometu ovaj razgovor. Sre}om, nije ostalo pri tome, a siguran sam da ta odluka ne bi mogla da zaìvi jer je suprotna kanonima i da bi ve}ina pravoslavnih crkava bila protiv toga. A ovo jeste korak koji vodi ~istom kanonskom poretku koji }e biti verifikovan od svih ostalih kanonskih crkava. O~ekujem da }e biti nekih podmetawa, da li od Carigradske patrijar{ije ili nekih drugih. Videlo se to i po komentarima po gr~koj {tampi. Oni tuma~e da je carigradski patrijarh izveo neki {ah mat da spre~i kanonsko jedinstvo Beograda i Skopqa jer i tu vide toboè upliv Moskve“, kaè ovaj verski analiti~ar. GEOPOLITI^KA ME[ETAREWA Jawi} smatra da se iza ovoga krije namera da se, kako kaè, pucawem u duhovne veze stvori podloga za neka druga politi~ka i geopoliti~ka me{etarewa u dominantno pravoslavnom delu sveta. Kovi}, me|utim, napomiwe da carigradski patrijarh jeste u te{kom poloàju i da je u egzistencijalnom smislu zavisan od SAD, ali da treba da postavi sebi pitawe ho}e li da bude pravoslavni vo|a ili sredstvo NATO pakta u pohodu na pravoslavni svet. Na pitawe da li je dogovor Beograda i Skopqa udarac za one u Crnoj Gori koji

Macq uarie

Pomirewe SPC i makedonske crkve je veliki istorijski i duhovni korak, kao i udarac svima koji su teìli i teè drobqewu srpske crkve, ocewuju istori~ari Jovan Jawi} i Milo{ Kovi}, ali istovremeno pozivaju na oprez jer, kako kaù, politi~ka i geopoliti~ka uplitawa sa strane ne}e prestati. Patrijarh srpski Porfirije je dobro rekao da se desilo ~udo – posle 55 godina SPC }e ponovo imati slu`bu na celom svom kanonskom podr~ju i to je veli~anstven doga|aj, isti~e dr Jawi}. Priznaju}i da je i sam bio iznena|en ve{}u koju je na \ur|evdan najavio episkop Fotije, kaè da je ovo samo prvi korak u procesu pomirewa iz kog }e ishoditi mnogi drugi. KOME SMETA POMIREWE BEOGRADA I SKOPQA Stvari su krenule u dobrom pravcu, a na na{oj crkvi je da vu~e daqe poteze, slaè se i dr Kovi}, dodaju}i da ipak ne bi trebalo da se opu{tamo jer postoji jo{ mnogo kriti~nih krivina na tom putu. „Ne moèmo da budemo sigurni da se iznova ne}e ume{ati neko tre}i: to mogu da budu dràvne vlasti Severne Makedonije ili onaj ko bi mogao da naredi vlastima Severne Makedonije, ili Carigradska patrijar{ija“, upozorava Kovi}, podse}aju}i da je carigradski patrijarh pre nego {to je SPC obelodanila vest o pomirewu s makedonskim pravoslavcima 9. maja objavio da prima u kanonsko jedinstvo Ohridsku arhiepiskopiju. Obja{wavaju}i za{to su bojazni opravdane, dr Jawi} konstatuje da je Carigrad, kad je postalo izvesno da }e do}i do pre-

stara lokacija

Moore

Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu. Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja BEO GROUP - a 1994. godine. Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama. Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente. I brojevi telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim

Za više informacija kontaktirajte nas: @BeoGroup Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h

YEARS •

DI NA

10. maj decembar ^etvrtak 26. 2022. 2020.

u LI^NOST U @I@I

INTERVJU NEDEQE

MAKS OTE, nema~ki analiti~ar, biv{i profesor na Univerzitetu u Bostonu, Vormsu i Gracu

Sa koronom Tihi pobednik i ratom u Ukrajini po~eo je novi svetski poredak, SAD ostvarile ciq VASILIJE MICI]:

Dve sezone zaredom biti MVP zavr{nog turnira Evrolige, prve od te dve i MVP cele regularne sezone, a druge i najboqi strelac elitnog evropskog klupskog takmi~ewa u ko{arci, s tim da se sa 23 poena obeleì i samo finale protiv Reala – to je dovoqno da se karijera zaokruì kao fenomenalna, ali i da se postavi pitawe da li je za wu Evropa postala tesna. Nije da Vasilije Mici} jo{ u mla|im kategorijama nije obe}avao, slovio je za talenta i i{ao je mawe-vi{e uzlaznom linijom sve vreme, ali su naporan i dodatni rad, te nekoliko pravih odluka na opasnim raskrsnicama u karijeri u~inili da bude gde jeste – na samom evropskom vrhu, potvr|eni i ostvareni lider, ~ovek za {uteve i poteze odluke, u 29. godini kad je pred wim jo{ i te kako slatko vreme za nove pobede. Bila je ova „beogradska pri~a“ za wega, kako je rekao, i najsla|a u karijeri, u wegovom gradu, wegovoj zemqi. Na najlep{i na~in obeleìo je i dve decenije bavqewa ko{arkom, startovao je u OKK

Dve sezone zaredom biti MVP zavr{nog turnira Evrolige, prve od te dve i MVP cele regularne sezone – to je dovoqno da se karijera zaokruì kao fenomenalna, ali i da se postavi pitawe da li je za wu Evropa postala tesna... Beogradu nakon {to se preselio u glavni grad iz rodnog Kraqeva. Bio je kratko i u Zvezdi a zatim u FMP-u. Ve} sa 16 godina debitovao je za seniorski tim Mege i tu je po~elo „odvajawe“ onih koji su posebni i kojima }e ko{arka biti profesija. A onda je usledilo ne{to {to bi se moglo nazvati krizom, prva sezona u Bajernu obeleèna je nezgodnom povredom i nesnalaèwem, drugu godinu tog ugovora odradio je u Crvenoj zvezdi, nije ispunio o~ekivawa crveno-belih, i bio je to period opasnog stagnirawa. Radio je jo{ vi{e i jo{ napornije, put ga je odveo u turski Tofa{, bio je neophodan restart karijere u mawem klubu sa ve}om minutaòm i po~elo je uzletawe. Usledio je odlazak u @algiris, mladu i ambicioznu ekipu sa mladim i jo{ ambicioznijim trenerom Jasikevi~ijusom, i napravqen je bum osvajawem tre}eg mesta u Evroligi u Beogradu. Tad su ve} mnoga vrata bila otvorena, po~ela je zlatna era sa Efesom, da li }e se nastaviti, vide}emo. Jo{ 2014. na draftu ga je odabrala Filadelfija, 2020. prava na wega prosle|ena su ekipi Oklahome. Neposredan i spontan i u zvani~nim kontaktima, Mici} je jedan od retkih koji prema izazovu kakav je NBA liga pokazuje racionalnu uzdrànost. „Iskreno, imam èqu da odem u NBA, ali jedino da igram tamo. Ne vidim sebe da odem da bih rekao drugarima iz kraja da sam bio u NBA ligi i da im donesem dres Oklahome. Mene to ne inspiri{e. Oni to znaju, iskreno sam im rekao. Mo`da to nekome zvu~i arogantno i prepotentno, ali tako je“, rekao je u jednom intervjuu. I definitivno tako i misli. N. R.

Na po~etku rata u Ukrajini tri zemqe u Evropi imale su neutralnu poziciju - [vajcarska, Ma|arska i Srbija. [vajcarci su ve} petog dana rata odustali od neutralnosti, a Ma|arska i Srbija jo{ delimi~no odolevaju. Za razliku od Ma|arske, Srbija ima tradicionalnu povezanost sa Rusijom, ali i nere{eno pitawe KiM. Sasvim je o~igledno da }e pritisak na Srbiju jo{ vi{e rasti. Li~no, mislim da Srbija treba da zadrì neutralnu poziciju, ali to }e zahtevati jaku i ozbiqnu diplomatiju da bi se opstalo na tom putu. Ovako nema~ki analiti~ar Maks Ote, biv{i profesor na Univerzitetu u Bostonu, Vormsu i Gracu i osniva~ ~uvenog [penglerovog dru{tva, ocewuje trenutni poloàj Srbije u jeku sukoba na istoku Evrope. Evropska i srpska javnost poznaje ga prvenstveno po bestseleru "Slom dolazi" iz 2006. godine kojim je predvideo svetsku ekonomsku depresiju. n Nazirete li mapu novog svetskog poretka po okon~awu rata u Ukrajini? - U toku je stvarawe dva nova bloka - zapadni u kojem je Nema~ka ~vrsto ukorewena na na~in na koji to SAD diktira. Time je ameri~ka geostrategija postigla vaàn ciq. Evropa je u rascepu, a uloga Rusije, koju sam pre dve godine ocenio kao otvorenu, moè se sada pretpostaviti: ako Putin politi~ki preìvi rat u Ukrajini, Rusija }e biti oterana u zagrqaj Kine. n Jesu li u pravu oni koji kaù da kancelar Olaf [olc nije pokazao nimalo "merkelovskog" ose}aja za balans pot~iniv{i Nema~ku interesima SAD ubrzo po izbijawu rata u Ukrajini? - Smatram da je SAD uspela kompletnu Evropu, ukqu~uju}i i Nema~ku, da postavi u front protiv Rusije i to tako da Nema~ka u ovom trenutku ne sme da povu~e nijedan potez na svoju ruku.âk i kada je vi{e nego o~igledno da }e imati kompletnu {tetu zbog nekih poteza, ne sme da naquti Ameriku. n Pro{log prole}a Nema~ka, Francuska i [panija promovisale su grandiozni plan o izgradwi novog tipa borbenog aviona, vredan 100 milijardi evra, a tri dana po{to je po~eo sukob u Ukrajini, nema~ka vlada kupila je ameri~ke lova~ke avione. Za{to? - Nema~ka je generalno izuzetno duboko u ameri~koj sferi interesa na svim nivoima, po~ev od reobrazovawa, politike, ekonomije i kulture i svega drugog. A, ovo sada {to gledamo je proces finalnog pot~iwavawa. n Da li }e rat u Ukrajini svrgnuti dolar sa trona svetske valute? - [to se ti~e dolara, privilegija hegemona je da ima rezervnu svetsku

valutu, a ovo ~emu sada prisustvujemo jeste polako obarawe poloàja hegemona, koga druge dràve polako ugroàvaju sa svojim valutama, ukqu~uju}i i pri~e o prelasku na kineski juan. Me|utim, to nije mogu}e predvideti precizno. Moè da se dogodi za 10 godina, moè i ranije, ali logika je jasna - pravac pada hegemona podrazumeva opadawe zna~aja wegove valute i ulaska drugih valuta na taj teren. n Kako ugledni ekonomista poput vas doìvqava sistematsko ugroàvawe privatnog vlasni{tva {to je do ju~e na Zapadu bilo nezamislivo? - Uvo|ewem novih kriterijuma za poreski sistem, zelena agenda sve vi{e defini{e ekonomiju. Ako ne~ije privatno vlasni{tvo nije dovoqno zeleno orijentisano, onda po tim kriterijumima mogu da mu ograni~avaju ili, u krajwem slu~aju, i oduzmu privatno vlasni{tvo. n Tomas Hobs, predstavnik klasi~nog engleskog empirizma iz 17. veka, definisao je rat kao sukob dva ili vi{e naroda koji se zavr{ava potpisivawem mira i novim poretkom. Kako je danas? - Danas je potpuno obrnuto. Imamo konstantnu promociju rata i fabrikovawe konflikta ne da bi se poredak promenio, nego da bi se odrào. To je najperverznija karakteristika savremenog sveta a iza promocije konflikta i haosa stoje i dràve i trì{ta. Osim ove napetosti izme|u dràva, poretka i kapitala, postoji i globalni sukob izme|u dve velike dràve, a to su SAD i Kina. n Da li je kovid pandemija po~etkom 2020. za vas bila jasna najava novog politi~kog poretka?

OSAM UPUTSTAVA ZA @IVOT n Postoji li na~in da obi~an ~ovek u ovom vremenu bespo{tednog rata i oru`jem i dezinformacijama sa~uva bistru glavu? - Vreme preokreta je vreme nesigurnosti. Nesigurnost pla{i, manipulacija, represija i zbuwenost se poja~avaju. Tada je dobro sa~uvati bistru glavu. Va`no je da pa`qivo i smireno u|ete u fazu preokreta. Puno toga se mo`e desiti, lepe stvari tako|e. Zato imam osam li~nih li~nih uputstava: negujte prakti~ni razum, ~itajte kwige uprkos digitalizaciji, vrednujte klasike i studije istorije, preispitujte sebe, negujte veru jer hri{}anstvo je koren na{ih moralnih predstava, upra`wavajte tradiciju, sti~ite socijalni "kapital." ^ine}i ovakve stvari za sebe bi}ete otporniji na duhovne i moralne oluje koje tutwe kroz na{e zemqe.

- Da. Novi politi~ki poredak se isti~e kroz tri elementa: vi{e nadzora i prili~no autoritarne dràve, kojima je uzor Kina, porastom finansijske ekonomije i direktne planske ekonomije, rastom vojne sile, a istovremeno i propagandnog uticaja na stanovni{tvo. Sa kovid pandemijom 2020. i ratom u Ukrajini 2022. definitivno je jasno da smo stupili u novi svetski poredak. On po~iva na planskoj privredi. Davawa i javna dobra dodeqiva}e dràva. Izgubi}emo na{a prava koja su se dosad podrazumevala. I moè se pretpostaviti, da }e dodela uslediti samo onda, ako se ~ovek pona{a u skladu sa pravilima. Sve to doìvqavamo u kovid-pandemiji. n A sve je ve} bilo nagove{teno u izve{taju Fondacije Rokfeler pre desetak godina? - Ve} 2010. godine se u jednom izve{taju Fondacije Rokfeler predvidelo, da }e vlade i na Zapadu postati autoritarnije i da polaù na silu i nadzor. U jednom scenariju o budu}nosti virus iz Kine parali{e svet. Posle nekog vremena, mnogi narodi na Zapadu odlu~uju da slede autoritarni kineski model. Nadzor, za{titne maske za lice, prekid lanaca dostave, ograni~ewe putovawa, karantin: sve to je opisano u izve{taju "Scenario o budu}nosti tehnologije". Istovremeno sa autoritarnijim i donekle ~ak totalitarnijim oblicima vladavine i ve}om silom dràva, prime}uje se i deglobalizacija svetske ekonomije. Sve vi{e se kontroli{e i politi~ki uti~e na protok robe, sve vi{e proizvodwe se preme{ta nazad u domovinu. n U organizaciji Matice srpske i Instituta za evropske studije priredili ste u Novom Sadu izuzetno predavawe "Ra|awe novog svetskog poretka i {ta nam o budu}nosti govori teorija istorijskih ciklusa". Koliko je va`no da svaka nova generacija ispravno tuma~i istoriju? - Vreme kriza i vreme bu|ewa se smewuju. Ciklus ukupno traje ~etiri faze, koje su obeleène razli~itim karakteristikama kroz ~etiri generacije koje slede jedna drugu na vrhu vlasti. Svakih 80 do 90 godina po~iwe novi ciklus. Posle vrhunca, kad se novi poredak probije, sledi bu|ewe - faza razmi{qawa o vrednostima i posve}ewe individui, zatim faza raspada u kojoj se poku{ava stabilizovati poredak i kona~no dvadesetogodi{wa kriza. Onda po~iwe novi ciklus. Na tom mestu, prema Nilu Hauu i Vilijamu [trausu, sada se nalazimo. Ciklus arhetipova se ponavqa jer svaka nova generacija poku{ava da ispravi ono {to uo~ava kao eksces generacije u sredwim godinama koja je u tom trenutku na vlasti. R. N.

PLANETA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 7

Kraj mita o "Azovstaqu" Bajden: Amerika bi vojno intervenisala u slu~aju kineske invazije na Tajvan Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dràva Xo Bajden upozorio je danas u Tokiju da bi wegova zemqa „vojno branila Tajvan ako bi Peking izvr{io invaziju” na to autonomno ostrvo, upozoravaju}i da Kina „flertuje s opasno{}u”. „To je obaveza koju smo preuzeli”, rekao je Bajden na pitawe novinara da li bi SAD vojno intervenisale protiv poku{aja Kine da silom zauzme tu teritoriju. „Sloìli smo se sa politikom jedne Kine, to smo potpisali... ali ideja da (Tajvan) moè biti uzet silom jednostavno nije prikladna”, rekao je Bajden. Ameri~ki predsednik rekao je da bi to „poremetilo ceo region i bila bi jo{ jedna akcija sli~na onome {to se desilo u Ukrajini”. Prema wegovim re~ima, posle ruske invazije na Ukrajinu, sve je ve}a potreba da se {titi to ostrvo koje ima samoupravu, prenela je Beta. Prema politici „Jedne Kine” SAD priznaju Peking kao vladu Tajvana i nemaju diplomatske odnose sa Tajvanom. Me|utim, one odràvaju nezvani~ne kontakte sa Tajvanom, ukqu~uju}i i „de fakto” ambasadu u glavnom gradu Tajpeju. SAD obezbe|uju i vojnu opremu za odbranu Tajvana.

Pripadnici ukrajinskog pronacisti~kog puka „Azov” i wihovi saborci iz ~eli~ane „Azovstaq” u Mariupoqu odlu~ili su kona~no da poloè oru`je. Oko 2.000 vojnika okupqenih sa ko zna kojih strana sveta i obu~enih u samo wima znane uniforme, pognutih glava i bez oru`ja, krenulo je pro{le nedeqe ka protivni~kim poloàjima. U bespreglednim lagumima kombinata, kako kazuju, ostali su samo oni za koje predaja odavno vi{e nije opcija. Tako je okon~ana jedna od pri~a koje aktuelni rat u biv{oj sovjetskoj republici ve} skoro tri meseca drè na naslovnim stranicama svetskih medija. Odmah pored vesti o svakodnevici popularnih li~nosti, o holivudskim skandalima, sportskim podvizima, velikim prevarama, ubistvima, apokalipti~nim najavama... Ukratko, sve ono {to obi~an svet voli i mora svakodnevno da „svari”. De{avawa u Mariupoqu su na najogoqeniji na~in pokazala da ratove danas ne vode vojnici na frontu, ve} oni koji su zaduèni da te ratove „prevedu” na jezik blizak pomenutom svetu. Naravno, prema uputstvima dobijenim od krugova ili pojedinaca ~ije interese zastupaju. Tako se i jedna jednostavna predaja igrom re~i pretvara u – „planiranu evakuaciju”. Pri~e o velikim tragedijama, istinskim juna{tvima, samo`rtvovawu pojedinaca, pobedama, pa i porazima, nezaobilazan su element u „podizawu svesti” budu}ih generacija, ali i onih savremenika kojima gubqewe glave zarad „o~uvawa obraza domovine” nije ba{ preterano privla~no. Ipak, drama u Mariupoqu kao da je sama sebe iscrpila, potro{ila se. „Azovstaq” je prakti~no preko no}i postao „vest koja vi{e ne privla~i pa`wu”, i kao takav je nestao s naslovnih stranica {tampe i iz udarnih televizijskih termina. Ukrajina se, zahvaquju}i vojnoj akciji ruskih oruànih snaga, u proteklim me-

Предаја припадника ukrajinskog пука "Азов" руским снагама secima definitivno pretvorila u jedno od onih mesta na kojima se stvaraju mitovi. Oni zasnovani na istinitim doga|ajima ili, {to je mnogo ~e{}e, izmi{qenim negde podaqe od boji{ta i medijski ve{to uobli~enim. „Masakr” u Bu~i, izbegli{tvo miliona Ukrajinaca (uglavnom onih koji su ìveli podaqe od boji{ta), danono}no raketirawe, hiqade najrazli~itijih bespilotnih letelica na nebu iznad boji{ta, blokada ve} pomenutog „Azovstaqa”, debakl na Zmijskom ostrvu, „povla~ewe” Rusa iz Harkova ili Kijeva, najava ameri~ke vojne pomo}i vredne ~ak 40 milijardi dolara... sve su to pri~e stvorene kako bi se barem na trenutak potisnule prave informacije sa terena, one o broju poginulih i unesre}enih, o uni{tenim ku}ama, putevima, fabrikama, upropa{}enoj letini. U ratu istinite pri~e dobijaju sasvim druga~iji efekat i jednako su opasne po one koje bi trebalo da veli~aju, kao i po one druge koje bi trebalo da ozna~e kao neprijateqa. Prvi ukrajinski mit koji je svet bio spreman da proguta bio je onaj o ruskoj nepobedivosti. Zasnovan na medijskim pri~ama po kojima su armiji najve}e dràve na svetu potrebna svega dva-tri dana da potpuno ovlada pojedinim balti~kim dràvama, pokrenuo je i procene vremena

potrebnog da se „pregazi” Ukrajina. îwenica da je u ovom slu~aju re~ o drugoj po veli~ini dràvi na kontinentu, s bezmalo 45 miliona stanovnika, ~ija je istorija obeleèna mnogim velikim ratovima i nesre}ama, kao da je prenebregnuta. Ovo je i pokrenulo masovnu beàniju ka Zapadu, ali i uquqkalo Ruse u uverewu da je pobeda wihovih momaka jedini mogu}i ishod. Pokazalo se da ni jedno ni drugo nije ta~no. I tako ve} tri meseca. Kao nerealno se ispostavilo i da }e Zapad bez oklevawa stati na stranu Ukrajine. Da nije ba{ sve tako jednostavno, shva}eno je onoga ~asa kada su grani~ne slu`be pojedinih evropskih zemaqa po~ele pomnije da proveravaju papire izbeglica, da zadiru u wihovo imovno stawe, pa ~ak i politi~ku naklonost. Ukratko, da ih prebrojavaju. Usledio je otvoreni strah od mogu}e hladne zime i nesta{ice hrane usled prebrzog i neselektivnog uvo|ewa ekonomskih sankcija Rusiji. Potom je krenula ra~unica o gubicima izazvanim zatvarawem ruskog neba za prelet aviona zapadnih putni~kih kompanija. Zazirawe od {ire upotrebe nuklearne energije kao da je uminulo. I sve zarad stavqawa na jednu zara}enu stranu, bez prethodnog sagledavawa pravih uzroka sukoba.

10. maj decembar ^etvrtak 26. 2022. 2020.

REPUBLIKA SRPSKA

M P P a

NA[E BEBE SU UNAPRED OSU\ENE NA SMRT:

Poloèno cve}e na Spomen-obele`je „@ivot“ Kod spomenika 12 beba na Novom grobqu u Bawaluci je sluèn parastos i poloèni su vijenci povodom 30 godina od wihove smrti u Univerzitetskom kli-

bawalu~koj bonici u periodu od 22. maja do 19. juna 1992. godine usqed nedostatk kiseonika u inkubatorima, jer svjetski mo}nici nisu dopu{tali da se avionima

ni~kom centru usqed nedostatka kiseonika koji nije mogao da bude dopremqen zbog ratnih dejstava. Parastos su slu`ili sve{tenici bawalu~ke Eparhije, nakon ~ega je polo`eno je cvije}a na Spomen-obiqe`je „@ivot“, pored zgrade „Po{ta Srpske“ gdje su prisustvovali i predsjednica Republike Srpske @eqka Cvijanovi} i srpski ~lan Predsjedni{tva Milorad Dodik. Okupqenima se obratila i @eqka Tubi}, majka, ~ije je dete jedna od 12 beba koje su umrle u

iz Srbije dopremi kiseonik. – Ni slutjeli nismo da su na{e tek ro|ene bebe ve} unaprijed osu|ene na smrt, jer su ro|ene u zemqi u kojoj svjetski mo}nici smatraju da `ive lo{i qudi – rekla je Tubi}eva. Predsjednica Republike Srpske poru~ila je da, iako je qudski pra{tati, razume majke i sve gra|ane Republike Srpske koji ne mogu Savetu bezbjednosti UN da oproste ovakav monstruozan zlo~in. Srpski ~lan Predsjedni{tva

BiH Milorad Dodik istakao je da je smrt 12 bawalu~kih beba scenario, davno napisan od strane svjetskih mo}nika kako bi se kaznio srpski narod. U o~ima svjetskih mo}nika, Srbi sa ovih prostora su generalni krivci, poru~io je Dodik. – O~ekivati pravdu za ovo je juri{ na vjetrewa~e. Ka`wene su samo jer su ro|ene na prostorima gdje su Srbi dominantna ve}ina. Jedino {to bismo mogli da uradimo jeste da poku{amo zatraìmo stav da sada{we strukture Savjeta bezbjednosti i ja }u se potruditi da im jo{ jednom ukaèmo na to kako neki u tom vremeni nisu bili sposobni da sagledaju opasnost i nisu bili humani – dodao je Dodik. Prva beba umrla je 22. maja 1992. godine nakon ~ega je uslijedila agonija i smrt ostalih beba. Do 19. juna iste godine u Bawaluci je umrlo 12 beba koje su postale simbol kr{ewa qudskih prava i nequdskosti me|unarodne zajednice. Agonija je prekinuta probojem koridora i spajawem bawalu~ke regije sa ostalim dijelovima Republike Srpske i Srbije. Trinaesta beba Sla|ana Koba{ izgubila je bitku za ìvot sa 14 godina, a 14. bebi Marku Medakovi}u nedostatak kiseonika ostavio je posqedice za cijeli ìvot. M. T.

Dobija li Bawaluka spomen obele`je palim borcima Bezmalo tri decenije od zavr{etka ratnih sukoba u BiH glavni grad Republike Srpske i daqe nema spomenik koji bi dostojno simbolizovao `rtvu koju je podnelo 23.000 boraca Vojske Republike Srpske (VRS) stradalih u proteklom gra|anskom ratu. Ishod sukoba tri zara}ene strane bio je potpisivawe Dejton-

Predstavnici gradskih vlasti Bawaluke prikazali su pre nekoliko dana idejno re{ewe za izradu spomen-obele`ja poginulim i nestalim borcima odbrambeno-otaxbinskog rata, koje }e se nalaziti u naju`em centru Bawaluke, prekoputa Hrama Hrista Spasiteqa i gradske uprave, u urbanisti~koj celini u kojoj se

Spomenik sa 62 monumentalna zida simbolizuje brigade Vojske RS

skog mirovnog sporazuma, kojim je Republika Srpska me|unarodno verifikovana kao entitet s visokim stepenom autonomije unutar BiH kao zajedni~ke zemqe. O izgradwi memorijala govori se ve} du`e od decenije.

nalazi i Palata republike, to jest na postoje}em parkingu pored Muzeja savremene umetnosti RS. Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} rekao je da je izbor idejnog re{ewa, jednog od 18 ponu|enih, i sam po~etak ovog

posla, vaàn trenutak na koji se dugo ~ekalo. „Tri decenije se ~eka na ovo. Jednoglasno smo usvojili idejno re{ewe”, rekao je Stanivukovi}. Konkretan rok do kada bi spomen-obele`je trebalo da bude zavr{eno nije preciziran, ali Stanivukovi} o~ekuje da bi na leto mogao da bude zavr{en projekat kako bi do kraja godine po~ela izgradwa. „Spomenik }e imati 62 monumentalna zida koja predstavqaju podjednak broj brigada u sastavu Vojske RS”, rekao je Stanivukovi}. Gradona~elnik kaè da je sve spremno da se po~ne s poslom i da za to ne postoje prepreke poput nere{enih imovinsko-pravnih odnosa. Arhitekta firme koja je pobedila na konkursu Nikola Dmitrovi} izjavio je da je koncept re{ewa vi{eslojan, ali da se glavni koncept spomenika oslawa na stub kao simbol ve~nosti. „Stub u ovom smislu simboli{e vojnika koji stoji uspravno, a svi stubovi zajedno simbolizuju uspiwawe boraca u ve~nost. Na prikazu dva najve}a zida predstavqaju veru, za koju su borci dali ìvote”, pojasnio je Dmitrovi}. R. N.

Srpskoj deci u Glamo~u oduzeto pravo da u~e materwi jezik Glamo~, jednu od ~etiri lokalne zajednice s ve}inski srpskim stanovni{tvom u Federaciji BiH (FBiH), koja teritorijalno pripada Kantonu 10, mnogi vide kao najupe~atqiviji primer diskriminatorskog odnosa vlasti prema srpskom narodu i wegovim pravima. U toj op{tini srpskoj deci uskra}eno je Ustavom zagarantovano pravo da u~e materwi jezik i izu~avaju nacionalnu grupu predmeta po nastavnom planu i programu Republike Srpske. Borbu za jedno od osnovnih prava svoje dece, koje im je zagarantovano i Dejtonskim mirovnim sporazumom, glamo~ki Srbi, uglavnom povratnici, vode bezuspe{no vi{e od dve decenije. „Takav apsurd, siguran sam, ne postoji nigde u svetu. Imate u {kolama ve}inski srpsku decu, a osporavate im da izu~avaju svoj jezik, svoju istoriji, svoju kulturu, da pi{u }irilicom”, kaè Goran Bro}eta, delegat SNSD-a u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH. Na taj na~in, napomiwe on, „na{a deca potpuno gube nit sa sopstvenim bi}em” i zato „ne}emo odustati da se borimo” jer ne traìmo ni{ta vi{e mimo onoga {to nam pripada kao jednom od konstitutivnih naroda u Kantonu 10. To bi morali, kona~no, „da shvate i u kantonalnoj vladi”, u kojoj glavnu re~ vode hrvatski politi~ari (~lanovi HDZ-a BiH) koji su deo vlasti i u Glamo~u. Za razliku od Glamo~a, u op{tinama Drvar i Grahovo, tako|e ve}inski srpskim, koje pripadaju Kantonu 10, srpska deca se ve} godinama obrazuju po nastavnom planu i programu Republike Srpske, a u Drvaru od 2003. godine. Za to su se s mnogo muke i truda izborili wihovi roditeqi zajedno sa op{tinskim rukovodstvom. Me|utim, srpski {kolarci u op{tini Bosanski Petrovac u Unsko-sanskom kantonu i dan danas, zbog ignorantskog odnosa tamo{wih vlastodràca i wihovog namernog potcewivawa zagarantovanih prava srpskih povratnika, ne mogu da u~e materwi jezik. Iz tog razloga se ve}ina opredequje za {kolovawe u Republici Srpskoj, u op{tini Drni}, udaqenoj desetak kilometara od mesta u kojem ìve. U protivnom, morali bi u O[ „Ahmet Hromaxi}” u Bosanskom Petrovcu. S. G.

CRNA GORA

MILO S VQOSOM PROTIV SRBIJE: Predsednik Crne Gore u Pri{tini najavio podr{ku akcijama la`ne dr`ave Od izbijawa ukrajinske krize, crnogorski predsednik Milo \ukanovi}, bo{wa~ki politi~ari u Sarajevu i lideri kosovskih Albanaca sklopili su svojevrstan pakt protiv Beograda i u svakoj prilici koriste dobro razra|en antisrpski obrazac, koji za ciq ima da Srbiji zalepi etiketu produ`ene ruske ruke u regionu.

Tako je \ukanovi} do{ao u Pri{tinu da li~no predsednici la`ne kosovske dràve Vqosi Osmani prenese da "Crna Gora podràva wihovo ~lanstvo u Savetu Evrope" i da se on èstoko protivi inicijativi "Otvoreni Balkan", o kojoj ve} duè govori kao o "srpskoj podmeta~ini". Ta~nije, optuùje predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a da ovim projektom poku{ava da se predstavi kao faktor regionalne saradwe, a da je "u stvari re~ o ~oveku koji ru{i suverenost susednih dràva i stabilnost Balkana". Paradoksalno, on podràva Berlinski proces, koji prakti~no ima isti ciq kao i inicijativa predsednika Vu~i}a - da po-

veè region, unapredi saradwu i ekonomije, standard gra|ana. Na \ukanovi}eve napade na "Otvoreni Balkan" nadovezala se i Osmanijeva, koja je ocenila da bi prikqu~ewe ovoj inicijativi zna~ilo jo{ ve}i uticaj Rusije, kao i da "zajedno treba da se suprotstave ruskoj agresiji i wihovim satelitima koji imaju za ciq destabilizaciju Balkana". Me|utim, \ukanovi}evoj poseti Pri{tini suprotstavile su se Crnogorska liberalna stranka Kosova i Udruèwe kosovskih Crnogoraca "Matica", navode}i da je upravo on sau~esnik u etni~kom ~i{}ewu 30.000 sunarodnika sa Kosova i jedan od najzaslu`nijih za o~iglednu legalizaciju tog etni~kog ~i{}ewa Sr|an Graovac, iz Centra za dru{tvenu stabilnost, kaè za "Novosti" da je ve} neprijatno gledati kako \ukanovi} na sve na~ine poku{ava da se dodvori politi~kim centrima mo}i na Zapadu: - Jasno mu je da ga je Zapad "pustio niz vodu" i da proces wegovog razvla{}ivawa uveliko traje, pa uporno igra na kartu ruske opasnosti u regionu. \ukanovi} u Srbiji vidi svog kqu~nog protivnika, zato èli da stvori sliku kako smo mi eksponent ruske politike. Graovac kaè da su se u Podgorici, Pri{tini i Sarajevu ujedinili protiv Srbije i "Otvorenog Balkana" svako iz svojih razloga: \ukanovi} koristi srpski faktor za pla{ewe Zapada i kako bi se odrào na vlasti, Bakir Izetbegovi} ho}e da oslabi Srpsku i unitarizuje BiH, a Aqbin Kurti ne èli brisawe granica ve} jasno utvr|ivawe granica "velike Albanije". R. N.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 9

Specijalizovani smo za pru`awe slede}ih usluga: l Izrada dijamantskog nakita po meri l Prstewe za ven~awa i veridbe l Prepravke starog nakita l Popravke nakita l Selekcija me|unarodno sertifikovanih dijamanata

Zaka`ite svoj termin i u{tedite hiqade sa nama! Kontakt telefon: 0457 517 720 Adresa: 220 Collins Street, Melbourne VIC 3000

Preminuo Gajo Vojvodi}, najpoznatiji crnogorski galerista i bliski prijateq porodice \okovi} Najpoznatiji crnogorski galerista Gajo Vojvodi} preminuo je u Tivtu nakon duge bolesti. @iveo je u Rimu, voleo Italiju, ali je Crna Gora bila i ostala wegova prva domovina. Mnogo je u~inio na promociji crnogorskih slikara {irom sveta. Posebno je radio na promociji stvarala{tva Voje Stani}a, kome je organizovao velike izlo`be u Rusiji, Kini, Italiji... îtav wegov ìvot bio je jedno veliko putovawe, otvarawe vrata, uspostavqawe kontakata, {armirawe svetskog xet seta da do|e u Crnu Goru i da se divi wenim lepotama. Gajo je voleo ìvot, na neiskvaren de~ji na~in, voleo je Crnu Goru i Rim, najboqi slikari su ga oboàvali. Bio je bliski prijateq porodice \okovi}, Novak mu je do posledweg dana

slao energiju i video-poruke podr{ke... Bio je redovan pratilac najva`nijih Novakovih nastupa na teniskim terenima {irom sveta. S. G.

NALOG KOLONIJALNOG GOSPODARA:

Za{to je Ranko Krivokapi} optu`io Srbiju da se „kiti tu|im perjem“

TURISTE DO^EKUJU VITEZOVI „SVETOG STEFANA":

Gosti sa kruzera prvi put }e ovog leta organizovano obilaziti Herceg Novi Herceg Novi je prvi put od ove godine na spisku destinacija koje su ponu|ene za obilazak gostima koji kruzerima dolaze u kotorsku luku. Do sredine oktobra planirano je ukupno 20 grupa a za prvu u kojoj je bilo 45 turista sa kruzera kompanije Selebriti kruzes koji je usidren u Luci Kotor do~ek je organizovala hercegnovska Turisti~ka organizacija u saradwi sa vite{kim dru{tvom „Sveti Stefan" i Kulturno umetni~kim dru{tvom „Ilija Ki{i}". Direktor Turisti~ke organizacije \or|e Stanojlovi} objasnio je da je ovo pilot program ovog leta standardan u okviru ponude za goste sa kruzera koji organizuje hercegnovska agencija „Gorbis". - Ova agencija ima pravo da ovog leta dovodi goste sa kruzera koji pristaju u luci u Kotoru. Prva grupa od 45 gostiju do~ekana je na Trgu Nikole \urkovi}a a obi{li su Belavistu, tvr|avu Forte Mare i vinariju Savina - kazao Stanojlovi}. Vitezovi koji u toku sezone drè po~asnu straù na ulasku u Stari grad naj~e{}e su fotografisan detaq Herceg Novog, a za ovo leto, ima}e kaè Morovi} nove i jo{ atraktivnije uniforme.

U izjavi Ministarstva vawskih poslova i ministra Ranka Krivokapi}a najboqe se o~ituje kolonijalni poloàj male, i po politi~kom uticaju bezna~ajne dràve, koja po nalogu kolonijalnog gospodara, suprotno mi{qewu svojih gra|ana, moè ovako postupati prema susjednoj i najzna~ajnijoj zemqi na Balkanu, kaè istori~ar Predrag Ra`natovi}. On ovako komentari{e poruku pomenutog ministarstva Srbiji da ne prisvaja tu|u istoriju i da se “ne kiti tu|im perjem”. Ministarstvo vawskih poslova Crne Gore, kojim rukovodi Krivokapi}, nedavno je zatraìlo od nadle`nih organa Srbije da uklone sa veb sajta ambasada gde su date osnovne informacije o Srbiji dio iz istorije, u kom se, kako tvrde, navode neta~ne inforrmacije koje se ti~u Crne Gore. Na veb sajtu Ambasade Srbije u dijelu “Istorija Srbije” navedeno je da su Dukqa i Zeta plemenske oblasti sredwovjekovne Srbije. “Pro{lost Crne Gore do detaqa je poznata i istraèna od strane najzna~ajnih i u cijelom svijetu renomiranih istori~ara i

istra`iva~a. Wihovi rezultati su naravno suprotni izjavi ministra Krivokapi}a, koji je voqom kolonijalnog gospodara, i pored poraznog rezulatata na izborima, postao ministar inostranih dijela”, isti~e istori~ar. On podsje}a da se u Sredwem vijeku ne pomiwe crnogorsko ime, a vizantijski pisci stanovni{tvo Dukqe i kasnije Zete nazivaju Srbima,Vlasima i Arbanasima. “Jedina je istina da je srpski narod na Balkanu vodila ideja dr`avnog integralizma i da je crnogorska dinastija Petrovi} bila nosilac te ideje. Mo}ne geopoliti~ke sile nisu imale saglasne interese tom idejom {to je razlog brojnih tragedijija u XX pa eto i u XXI vijeku. Diplomatija

Republike Srbije u ovom slu~aju na najboqi na~in vodi dijalog sa susjednom dràvom u kojoj ìvi najmawe 30 odsto wenih sunarodnika koji se ponose slavnom pro{lo{}u ove male dràve ali podnose i neopisivi stid zbog izjava patolo{kog mrziteqa svega srpskog”, primje}uje istori~ar. Kako dodaje, Republika Srbija nema vremena da se bavi ovim bizarnostima, jer bi se u suprotnom pokazala kao dràva sa neozbiqnim dràvnim aparatom i neozbiqnim slu`benicima. “Ovakav tok doga|aja nosi nesagledive opasnosti. Jer instalirawe ovako neozbiqnih qudi na odgovorna mjesta nikakvo dobro ne moè donijeti“, poru~uje istori~ar Ra`natovi}. S. G.

10. maj decembar ^etvrtak 26. 2022. 2020.

KOSOVO I METOHIJA

U JEDINOJ SRPSKOJ CRKVI SA SVE[TENSTVOM U PRI[TINI

Proslavqen Sveti Nikola Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

U prisustvu velikog broja vernika u crkvi Svetog Nikole u Pri{tini, u nedequ 22. maja, je proslavqena istoimena hramovna slava. Me|u prisutnima na liturgiji najvi{e je bilo raseqenih Srba koji su organizovano do{li iz Ni{a, a ve}ina wih, bez obzira na to {to nisu prvi put u rodnom gradu, nije skrivala emocije. "[ta da ka`em? Od sudbine ~ovek ne mo`e da pobegne, tako ni ja. Previ{e sam emotivno ve-

Сечење славског колача zan za ovaj grad, ìvim u Ni{u, ali du{a je ovde", kaè Qubinko Stojanovi}. Za Veru Stojkovi}, dok je ìvela u Pri{tini, je to bio najlep{i grad. Me|utim, zbog novoizgra|enih objekata neki delovi grada su joj neprepoznatqivi.

Литургија

"Lepo je ovde biti sa dobrim qudima i videti sve {to vezuje nas za ovaj grad", ka`e profesor Qubomir Stojmirovi}. Budimir Markovi} je u Pri{tinu do{ao iz Doqevca. "Kr{ten sam u ovoj crkvi, nedaleko odavde imam ku}u, razmi{qam da li da odem i obi|em sve, ali se pla{im {ta }u zate}i tamo", kazao je Markovi}. Pri{tinski paroh Stani{a Arsi} je bio vi{e nego zadovoqan {to se u crkvi okupio veliki broj vernika, me|u kojima je bilo i dece. "Pozdravqam sve vas koji ste ovde i koji ste do{li da zajedno proslavimo dana{wi praznik. Raduje me {to vidim puno dece", naglasio je Arsi}. Obele`avawe letweg Svetog

Црква свети Никола, Приштина Nikole u Pri{tini obezbe|ivala je Kosovska policija. Са црквене славе

Opet javno i o{tro upozorewe Pri{tini iz EU na KiM

Da brzo i potpuno sprovedu presudu Ustavnog suda o vlasni{tvu nad zemqi{tem Manastira Visoki De~ani Dva albanska preduze}a jo{ 2000. godine podnela, bez pravne osnove, zahteve za vlasni~ko pravo nad 24 hektara manastirske zemqe {to je EULEKS – ov sudija krajem decembra 2012. godine odbio. - Vrhovni sud Kosova, 19. maja 2016. potvrdio da je zemqi{te manastirsko. Ambasador EU-a na Kosovu, Tomas Szunyog, pozvao je, u petak 20. maja, kosovske institucije da brzo i u potpunosti sprovedu presudu Ustavnog suda o vlasni{tvu nad zemqi{tem Manastira Visoki De~ani i zakonito upi{u Manastir kao vlasnika. „[est godina je pro{lo od presude Ustavnog suda Kosova i skoro deset godina od odluke Posebne komore Vrhovnog suda Kosova kojima se potvr|uje vlasni{tvo Manastira nad nekoliko spornih hektara zemqi{ta u op{tini De~ane“, izjavio je ambasador Szunyog. „Sada je krajwe vreme da kosovske institucije brzo i u potpunosti sprovedu presudu Ustavnog suda o vlasni{tvu nad zemqi{tem Manastira Visoki De~ani i zakonito ukwi`e zemqi{te koje pripada Manastiru“. „Pored toga {to bi pokazalo posve}enost Kosova vladavini prava, kao jednom od vode}ih na~ela Evropske unije i Evropskoj konvenciji o qudskim pravima, sprovo|ewe presude bi doprinelo preko potrebnom dijalogu me|u zajednicama na Kosovu“. Vlasni{tvo Manastira nad zemqi{tem osporavala su dva dru{tvena preduze}a i op{tina De~ani, a Specijalizovano ve}e za imovinu Posebne komore Vrhovnog suda

Високи Дечани се налазе на улазу у равницу Дечанsке Бистрице i Ustavni sud su odbili wihove tu`be. „Godine koje su pro{le od dono{ewa presude Ustavnog suda ne umawuju, ve} poja~avaju potrebu za weno provo|ewe, kao i za primenu na~ela pravne sigurnosti u skladu sa kojim se pravosna`ne sudske odluke izvr{avaju i ne dovode u pitawe. Sprovo|ewe presude bi doprinelo i daqim evropskim integracijama i aspiracijama Kosova“, dodao je Szunyog. Evropska unija poma`e kosovskim institucijama u ja~awu vladavine prava u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridru`ivawu i Evropskom reformskom agendom. Da brzo i potpuno sprovedu presudu Ustavnog suda o vlasni{tvu nad zemqi{tem Manastira Visoki De~ani do sada su od Pri{tine tra\ili u vi{e navrata EULEKS, UNMIK kao i OEBS.

Na drugoj strani Eparhija ra{ko prizrenska izraàva duboku zabrinutost zbog nepo{tovawa odluke Ustavnog suda u Pri{tini koji je 20. maja 2016. godine pravosna`no i kona~no potvrdio vlasni{tvo manastira Visoki De~ani na prostoru od 24 hektara zemqe koja okruùje manastir. "Godinama smo svedoci otvorene opstukcije vladavine prava, kao i brojnih neodgovornih i provokativnih izjava pri{tinskih zvani~nika, koje nimalo ne doprinose stabilnosti i pomirewu na prostoru Kosova i Metohije i podsti~u etni~ku i versku netrpeqivost prema na{oj crkvi kao najstarijoj verskoj instituciji na ovom prostoru", navodi se u reakciji Eparhije ra{ko-prizrenske. Odnos upornog kr{ewa imovinskih prava SPC od strane kosovskih institucija, uz veliki broj pqa~ki i napada na wene hramove, od kojih ve}ina nije istraèna, niti su po~inioci privedeni pravdi, "jasno pokazuje da kosovske institucije nisu ni voqne niti u stawu da po{tuju svoje sopstvene sudske odluke i pruè adekvatnu pravnu za{titu za srpsku pravoslavnu ba{tinu na Kosovu i Metohiji". "Eparhija ra{ko-prizrenska jo{ jednom apeluje na me|unarodne institucije i diplomatske predstavnike u Pri{tini da u~ine sve {to je u wihovoj mo}i da se za Srpsku pravoslavnu crkvu i na{ verni narod na KiM uspostavi efikasna vladavina zakona, prava, kao i po{tovawe qudskih prava, verskih sloboda i identiteta SPC i wenih svetiwa na Kosovu i Metohiji", isti~e se u saop{tewu Eparhije.

PETI APEL ZEMAQA KVINTE NA KOSOVU:

Pri{tina da ispuni obavezu prema Visokim De~anima bez odlagawa [efovi misija Francuske, Nema~ke, Italije, Ujediwenog Kraqevstva i SAD uputili su jo{ jednom poziv kosovskoj Vladi da bez daqeg odlagawa, u potpunosti izvr{i zakonit upis zemqi{ta manastira Visoki De~ani u skladu sa odlukom Ustavnog suda. U saop{tewu {efovi misija zemaqa Kvinte na Kosovu podse}aju da je Ustavni sud Kosova u maju 2016. godine potvrdio vlasni{tvo manastira De~ani nad hektarima zemqi{ta. “Odluka Ustavnog suda jo{ uvek nije sprovedena uprkos ovoj zakonitoj odluci i zahtevima da se sprovede. Sprovo|ewe vladavine prava i po{tovawe nezavisnosti pravosu|a su obaveze svih demokratski izabranih vlada.” stoji u saop{tewu. U tekstu se daqe kosovska Vlada bez okoli{awa poziva da odluku sprovede u delo bez odlagawa. “[efovi misija Francuske, Nema~ke, Italije, Ujediwenog Kraqevstva i SAD ujediweni su u podr{ci demokratskoj i evropskoj budu}nosti Kosova. Stoga, ponovo pozivamo Vladu Kosova da bez daqeg odlagawa, u potpunosti izvr{i zakonit upis zemqi{ta manastira De~ani u skladu sa odlukom Ustavnog suda” stoji u saop{tewu.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO SRBI IZ HRVATSKE

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

PORA@AVAJU]A STATISTIKA:

Broj Srba u Hrvatskoj pada ispod ~etiri odsto Dràvni zavod za statistiku trebalo bi krajem juna ili po~etkom jula da objavi rezultate pro{logodi{weg popisa stanovni{tva koji se odnose na etni~ku i vjersku strukturu populacije Hrvatske, a demograf Stjepan [terc sa Fakulteta hrvatskih studija kaè da }e oni vjerovatno pokazati pad udjela pripadnika srpske mawine na mawe od ~etiri odsto, u odnosu na 4,36 odsto iz 2011. U Hrvatskoj je 1921. ìvjelo 16,9 odsto Srba, 1961. ih je bilo 15 odsto, a 1991. godine 12,2 odZagreb

sto, {to je trostruko vi{e nego danas. Nakon akcije “Oluja” 1995. velik broj Srba napustio je Hrvatsku i ve}inom se nisu vratili. Prema mi{qewu [terca, nova nacionalna i vjerska slika Hrvatske, koja }e biti poznata uskoro, kada DZS objavi slu`bene podatke, ne}e pokazati dramati~ne promjene u odnosu na one prije deset godina. – Zakonitost je da se u nekom prostoru smawuje mawinska populacija kada nema velikog useqavawa. Do sada se u Hrvatskoj udio mawinske populacije uvijek smawivao. To je dijelom povezano sa migracijama, ali i ukqu~ivawem mawina u hrvatsko dru{tvo. Nije to klasi~na asimilacija, nego funkcionalno ukqu~ivawe… – tvrdi [terc.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 11

Naveo je da su nacionalne mawine relikt biv{e dr`ave. U Hrvatskoj je, nagla{ava [terc, vidqiva korelacija izme|u broja Srba i pravoslavnih vjernika. Taj broj je podjednak. Ispada, zakqu~uje on, da se etni~ki identitet izra`ava i kroz vjersku pripadnost jer mawinska populacija, iako se prila-

HRVATSKA IZGUBILA 400.000 STANOVNIKA

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Hrvatska ima 3.888.529 stanovnika, pokazali su rezultati popisa stanovni{tva, koji je tokom pro{le godine sproveo Dràvni zavod za statistiku (DZS). Prema prethodnom popisu iz 2011. bilo je 4.284.889 stanovnika, od toga 2.066.335 mu{karaca (48,2 odsto) i 2.218.554 ène (51,8 odsto), tako da se brojnost smawila za vi{e od 396.000. Najmawi pad bio je u gradu Zagrebu, gdje prema najnovijim podacima ìve 769.944 stanovnika, 20.073 (2,54 odsto) mawe nego 2011. godine. Najve}i je u Vukovarsko-sremskoj ùpaniji – 19,54 odsto. go|ava sredini u kojoj ìvi, nastoji na razne na~ine da odràva svoj identitet, a jedan od wih je i vjera. Docent na zagreba~kom Fakultetu politi~kih nauka Stevo \ura{kovi} tvrdi da do pada broja Srba u Hrvatskoj dolazi kao i do pada broja svih drugih mawina. A {to se ti~e asimilacija nacionalnih mawina, toga je, kako je naglasio, uvijek bilo. – I u SR Hrvatskoj je u doba Jugoslavije zbog toga padao broj Srba. To je normalno u dru{tvu i da ko kaè suprotno, bavi se etnopreduzetni{tvom. Kao {to se i neki vojvo|anski Hrvati, ako se oène ili udaju za Srpkiwu ili Srbina i odu da ìve u Beograd, prijavquju kao Srbi, tako i Srbin iz Gra~aca u Zagrebu postane Hrvat – kaè \ura{kovi}, koji asimilaciju vidi kao normalnu prirodnu pojavu. Broj se smawio jer su se mnogi odlu~ili i za ekonomske migracije. R. N.

Pupovac: Pad broja Srba u Hrvatskoj bio o~ekivan Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskoj Milorad Pupovac izjavio je da je bilo o~ekivano da } e se dogoditi pad broja Srba u Hrvatskoj. "To nije neo~ekivano ako znamo kakvo je stawe u pogledu starosti Srba i odlaska u tre}e zemqe i samo je bilo pitawe koliki }e taj procenat biti”, rekao je Pupovac povodom rezultata pro{logodi{weg popisa stanovni{tva koji se odnose na etni~ku i versku strukturu populacije Hrvatske. Kad je re~ o prvoj optu`nici Tuìla{tva za ratne zlo~ine Srbije protiv ~etiri visoka oficira Vojske Hrvatske za zlo~ine nad srpskim civilima u akciji "Oluja" 1995, Pupovac je istakao da srpski predstavnici dugo insistiraju da Hrvatska i Srbija po~nu da sara|uju po pitawu su|ewa za ratne zlo~ine. "Tu naro~ito mislim na one slu~ajeve u kojima nije bilo velikih rezultata i napora, a to su oni po~iweni prema srpskim civilima u Republici Hrvatskoj”, kaè Pupovac. On se osvrnuo i to {to predsednik Hrvatske Zoran Milanovi} veoma ~esto koristi jezik u kojem vre|a aktere u politi~kom ìvotu Hrvatske i izvan we. "To je posebna vrsta problema i s tim se mora ìveti, ali problem je {to to stvara lo{u atmosferu prema Srbima, u me|uetni~kim odnosima i odnosima izme|u Srbije i Hrvatske”, navodi on. Pupovac isti~e da predsednik Hrvatske ima "mala ovla{}ewa, ali i to malo moè koristiti za {irewe tolerancije u dru{tvu i spoqnopoliti~kim odnosima”. „Srbi jesu pomogli da Milanovi} bude izabran, ali on im vra}a ovako i naàlost na{e iskustvo sa takvim postupcima onih koje su Srbi birali nije jedinstven i ne odnosi se samo na Milanovi}a”, navodi Pupovac. S. G.

U Hrvatskoj otvorena prva srpska osnovna {kola van Vukovara Prva srpska {kola za osnovce u Hrvatskoj van Vukovara otvorena je u \evrskama kod Knina, saop{tila je humanitarna organizacija "28. jun". [kolu }e poha|ati 30 |aka. Deca iz \evrski u {koli }e u~iti srpski jezik, istoriju i }irilicu, sve {to je vezano za kulturu i tradiciju srpskog naroda. Ova humanitarna organizacija pridru`ila se Udru`ewu "Na{a ku}a" u obezbe|ivawu donacija za otvarawe {kole. Sve~anom otvarawu {kole prisustvovala je i potpredsednica Vlade Hrvatske Awa [impraga.

Deca se takmi~ila u poznavawu srpskog i nacionalne grupe predmeta U~enici vi{ih razreda osnovnih {kola koji se obrazuju na srpskom jeziku i }irili~nom pismu na podru~ju Vukovarsko–sremske i Osje~ko– barawske ùpanije tradicionalno su se takmi~ili u znawu iz srpskog jezika. Prvi put je organizovano i takmi~ewe iz nacionalne grupe predmeta u koju spadaju istorija, geografija, muzi~ka i likovna kultura. – Ovo je ~etvrta godina da se organizuje takmi~ewe iz srpskog jezika i profesori nacionalne grupe predmeta kada su videli prethodnih godina kako je to organizovano su od prve godine izrazili èqu da i oni u~estvuju. Profesori su svako iz svog resora napravili pitawa i testove i danas imamo ovde blizu 100 u~enika {to je zaista impozantan broj. Meni je srce veliko i ba{ mi je drago jer ti sadràji koji su danas u testovima nigde se ne proveravaju na ovakav na~in i ako ve} imamo svoje {kole na srpskom jeziku i }irili~nom pismu, ako u~imo o svom srpskom jeziku, ako u~imo deo srpske istorije i ono {to je najzna~ajnije u muzi~kom, likovnom i geografiji onda je red da imamo jedno nagradno takmi~ewe upravo iz tih sadràja – izjavila je predsednica Odbora za obrazovawe Zajedni~kog ve}a op{tina Milica Stojanovi}. U~enici su iz srpskog jezika, istorije i geografije re{avali ispite koje je na kraju pregledala komisija koju ~ine stru~ni nastavnici, dok su likovni i muzi~ki zami{qeni kao smotra. – Podelili smo sadràje po razredima, tako da je osmom razredu pripao srpski jezik, sedmom razredu geografija sa temom turizam Srbije, {esti razred se takmi~i iz istorije sa temom Nemawi}i, peti razred je likovna kultura tako|e sa temom Nemawi}i a onda nam je ostala muzi~ka kultura koju smo stavili da bude za u~enike od petog do osmog razreda zajedno sa temom srpske sredwovekovne muzike – zadovoqno je rekao voditeq projekta i profesor geografije Novica Gaji} koji smatra da je ovakav vid takmi~ewa izuzetno vaàn za srpsku decu sa na{eg podru~ja. M. T.

^etvrtak 26. 2022. 2020. 10. maj decembar

DRU[TVO

Li~ni stav

NOVA SEOBA MILION SRPSKIH DU[A Marko Lopu{ina

Pro{le nedeqe Mirko Sari}, mladi diplomirani kuvar, koji je radio kao voza~ u jednoj beogradskoj firmi, odselio se u Kraqevinu [vedsku. Preko {kolskog druga, koji radi u Stokholmu kao konobar Sari} je na{ao posao u struci. Bi}e kuvar u otmenom gradskom hotelu u {vedskoj prestonici. - Odluku da se iselim iz Srbije doneo sam lako. Moja ra~unica je bila prosta. U Beogradu sam kao {ofer radio za 45.000 dinara. Imao sam divqe

bave srpskim migracijama, nego li sama dr`ava Srbija – koja se stidi i pre}utkuje iseqavawe u inostranstvo sopstvenog naroda. Vlada Srbije, prema re~ima premijerke Ane Brnabi}, nema pouzdanih podataka o tome koliko je qudi i za{to napustilo Srbiju: - Nije nama problem odliv mozgova. To nije problem nijednoj zemqi ako u woj sistem i privreda funkcioni{u. To mo`e da bude i dobro za jednu zemqu, dokle god vi uspete kao zemqa da taj odliv mozgova pre|e u cirkulaciju mozgova – izjavila je premijerka. Razlozi za iseqavawa Srba iz otaxbine, kako su utvrdile me|unarodne institucije su o~igledni: nezaposlenost, male plate, nemogu}nost kvalitetnog {kolovawa, politi~ke tenzije, nedostatak socijalne pravde i siroma{tvo. Jedna medicinska sestra iz Ni{a, kada nije na{la

u Srbiju za dve decenije napustilo 14 odsto stanovni{tva, ta~nije godi{we do 60.000 hiqada qudi se iselilo u beli svet

radno vreme, odnosno vozio sam gazdu firme, kad mi se ka`e i naredi. U Stokholmu }u raditi kao pomo}ni kuvar za 300.000 dinara. Uz sme{taj i hranu u hotelu. Na tu platu pla}a}u porez i dodatno {kolovawe, u~ewe {vedskog jezika. U{tede}u mese~no vi{e od 600 evra – iskren je Mirko Sari}. Ovaj mladi} je samo jedan od milion Srba, koji su se iselili iz Srbije u posledwih dvadeset godina. Naime, najnoviji podaci Svetske banke pokazuju da je iz Srbije u posledwih dve decenije emigriralo 14 odsto stanovni{tva. A da Srbiju godi{we napusti do 60.000 lica. Najvi{e Srba iselilo se iz Isto~ne Srbije, ~ak 19 odsto. Tako da su gradovi i op{tine Bor, Majdanpek i Negotin poluprazni. ^iwenica je da se strane institucije, Evropski statisti~ki zavod, UN i Svetska banka, nau~no vi{e

posao u rodnom gradu, gde je zavr{ila {kolu sa odli~nim uspehom, razo~arano je rekla: - Ne trebam ja Srbiji, a ni Srbija meni – i oti{la u Nema~ku na rad. Iseqava se i mladi i staro. Mladi zbog {kolovawa i zaposlewa. Samo u Austriji {koluje se 2.300 studenata poreklom iz Srbije. I jo{ toliko Srba poreklom iz ostalih otaxbinskih zemaqa – BiH, Crna Gora i Hrvatska. Pre tri godine najboqi student Be~kog univerziteta i cele Austrije bila je mlada Srpkiwa poreklom iz Prijedora. ]erka Neleta Karajli}a, pisca i glumca, zavr{ila je studije veterine u Beogradu i oti{la u inostranstvo, gde se zaposlila i radi. Srpska radna snaga, qudi sredwih godina odlaze u nove dr`ave ~lanice EU, jer su Slova~ka, ^e{ka, Ma|arska, Slovenija i Hrvatska, na primer,

ostale bez svojih radnika, koji su oti{li u razvijene zemqe Zapadne Evrope. Na wihovo mesto do{li su majstori i radnici iz Srbije. Tako se u Ma|arskoj broj Srba sa 3.500 popeo na 12.000. A u Sloveniju se iselili oko 15.000 Srba. Stariji qudi iseqavaju se zbog profesionalne karijere, ponajvi{e lekari i medicinsko osobqe, wih hiqadu godi{we, koji osvajaju Norve{ku, Nema~ku i Kipar. I zbog biznisa, jer su prilike za posao mnogo boqe u Kini, Rusiji, SAD nego u Srbiji. Van granica Srbije oti{lo je i oko deset odsto pripadnika akademske zajednice, pokazuju podaci do kojih su do{li Aleksandar Buranov i Tica Lin, doktorandi na Harvard univerzitetu. Buranov i Lin tvrde da su danas najve}e vrednosti srpske dràve i dru{tva – pamet i kapital – u inostranstvu. Vi{e od 50.000 profesora, akademika, nau~nika srpskog porekla ìvi i radi u rasejawu. Gordana Vuwak, Nade`da Basara, Dejan Ili}, Miodrag Stojkovi}, Vladimir Cmiqanovi}, samo su neki od najuspe{nijih na{ih nau~nika u svetu. Ili} je tvorac mikro baterija, Stojkovi} je geneti~ar, koji se vratio iz Srbije u Veliku Britaniju, iz Leskovca u London. A dr Cmiqanovi} radi u [vajcarskoj na borbi protiv raka i kovida. Istorija kazuje da je Srbija jo{ od 1804. godine “zemqa emigrantska”, jer su tada prvi srpski {kolarci odlazili na studije u Be~, Berlin, @enevu, Kijev, Pariz. Knez Milo{ Obrenovi} ih je poslao na hiqade da studiraju, ali i da se vrate u Srbiju da budu ministri i predsednici. Tako je i bilo. Samo iz Be~a na Beogradski univerzitet je stiglo 45 srpskih profesora. Posledwih decenija migracija Srba je reka bez povratka. Maja Nikoli}, popularna TV voditeqka je rekla istinu, kada se zabrinula za svoju i drugu decu koja odlaze u inostranstvo: - Kada gledam u budu}nost i ono {to bih èlela, radim svesno ono {to }e mi pocepati srce. I to je stra{no - priznala je

kako razmi{qa o odlasku dece u beli svet. U Srbiji nema budu}nosti, misle mnogi qudi. Veruju da je ima u zapadnim dràvama, ali ne i u isto~nim. Danas u tu|ini ìvi oko 2,5 miliona Srba. Najvi{e ih je u Nema~koj – oko 700.000 govore tamo{we srpske vo|e, zatim u Austriji – oko 300.000, pa u SAD i Kanadi – po 200.000, u [vajcarskoj i Skandinaviji - 170.000, u Francuskoj – ne{to vi{e od 100.000. Be~ je sa oko 200.000 Srba glavni grad srpske dijaspore. Najnoviji popisi stanovni{tva ukazuju da se u dijaspori broj Srba smawuje, jer su na{i qudi pristalice tu|eg dràvqanstva. Samo u Nema~koj i Austriji po 80.000 na{ih qudi zamenilo je srpsko dràvqanstvo, za nema~ko i austrijsko. Time su zvani~no prestali da budu Srbi. Ove godine }e na popisima koji }e se odràvati u zapadnom svetu biti jo{ mawe registrovanih Srba, jer popisiva~i ne pitaju koje ste nacionalnosti. Ve} kojim jezikom govorite u ku}i? Odgovor na ovo pitawe je re|i nego odgovor na prvo pitawe - da ste Srbin ili pripadnik srpske nacionalnosti. Koje mere preduzima Vlada Srbije da smawi iseqavawa svog naroda u beli svet? Skoro nikakve. Osniva neke komisije za ispitivawe razloga iseqavawa. Objavquje podatke o navodno masovnom povratku iseqenika i gastarbajtera. Weni ministri tvrde da je “dijaspora prioritet”, ali se to u ìvotu ne prime}uje. Tek 2021. godine Strategija ekonomskih migracija u periodu od 2021. do 2027. koju je usvojila Vlada Srbije, ura|en je prvi dràvni dokument, kojim se u Srbiji reguli{e i defini{e oblast ekonomskih migracija. U toku je i izrada akcionog plana za primenu strategije, koja bi trebalo da rezultira, makar usporavawem odlaska onih koji to èle, a ako je mogu}e i povratkom bar dela onih koji su ve} oti{li. Neko je izra~unao da }e uz slab demografski rast i intenzivno iseqavawe naroda Srbija da se isprazni 2080. godine. Ho}e li ????

U Srbiji `ivi 244.000 deviznih penzionera:

KOJE USLOVE TREBA ISPUNITI ZA ^EK IZ INOSTRANSTVA

Penzioneri koji ìve u Srbiji ostvarili su sta` u jo{ 26 dràva, iz kojih stiù uplate na ra~une 244.000 najstarijih gra|ana. Najvi{e uplata dolazi iz Hrvatske, Nema~ke, BiH, Austrije, Francuske i [vajcarske, a prema podacima Zavoda sa socijalno osigurawe, ukupna koli~ina novca na godi{wem nivou ve}a je od pola milijarde evra. Neki od wih primaju i vi{e penzija, odnosno, uz onu ste~enu iz Srbije stiè im i devizna iz jedne ili vi{e dràva. Katarina Kisi} Miler iz Zavoda za socijalno osigurawe kaè da je Srbija potpisala me|unarodne ugovore o socijalnom osigurawu, odnosno socijalnoj sigurnosti sa 32 dràve i napomiwe da se prava ostvaruju po nacionalnim zakonima koji vaè u svakoj od dràva u kojima je osiguranik radio. "U situaciji kada korisnik ostvari pravo na penziju po propisima razli~itih zemaqa tada je mogu}e ostvariti pravo na vi{e penzija, u skladu sa zakonom svake pojedina~ne zemqe. Pri tome, treba imati u vidu da ostvarivawe prava na penziju u Srbiji ne zna~i da su uslovi ispuweni i u inostranstvu i obrnuto", obja{wava Kisi} Miler. Ona napomiwe da najve}i broj me|unarodnih sporazuma predvi|a da je za ostvarivawe prava na inostranu penziju odnosno wen srazmerni deo neophodno da je osoba ostvarila sta` u inostranstvu u trajawu od najmawe 12 meseci.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 13 ^etvrtak 10. decembar

BILA JE MIS JUGOSLAVIJE, RODILA [ESTORO I NOSILA PREZIME SRPSKE KRAQEVSKE LOZE:

Dom za negu starih lica

1999. uzela pu{ku i poginula brane}i Kosovo Poginula je prilikom obavqawa borbenog zadatka 1. aprila 1999. u rejonu sela Qubeni}, op{tina Pe}, kada je upala u zasedu albanskih terorista. Uspomenu na Qiqanu ~uva weno {estoro dece

Heroina Qiqana @iki} Kara|or|evi} bila je u civilstvu in`ewer organizacionih nauka, poginula je kao dobrovoqac u Vojsci Jugoslavije tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju i teroristi~kih napada albanskih terorista sa Kosova i Metohije u 125. motorizovanoj brigadi. Bila je Mis Jugoslavije 1978.godine. Posthumno je odlikovana Ordenom zasluga u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. U listu „Svet", od 26. aprila 1999. zapisane su stihovi wene rodoqubive pesme: „Brani}u Srbiju i kad budem mrtva..." Pored ove, napisala je i pesmu „Ni grob mi ne}e re}i da me

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

nema"... Poginula je prilikom obavqawa borbenog zadatka 1. aprila 1999. u rejonu sela Qubeni}, op{tina Pe}, kada je upala u zasedu albanskih terorista. Odlikovana je Ordenom zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Uspomenu na Qiqanu ~uva weno {estoro dece. Naàlost, u na{em narodu nije sa~uvano se}awe na ovu srpsku heroinu, mnogi Srbi i ne znaju za wu..., objavila je Fejsbuk stranica Jedna je Srbija. Qiqana @iki} Kara|or|evi} je bila dobrovoqac srpske vojske u toku bombardovawa SR Jugoslavije. Re~i wene pesme koje je ostavila u amanet narodu osta}e urezane u srpskoj i storiji kao oìqak na koì. Qiqana je ro|ena 9. marta 1957. godine u Kragujevcu. Kao dete i tinejxerka poha|ala je muzi~ku i baletsku {kolu. Kao devoj~ica je bila angaòvana u de~jem pozori{tu “Jaokim Vuji}”. Pobedila je na takmi~ewu za Mis Srbije 1978. godine. Diplomirala je na beogradskom FON-u kao inèwer organizacionih nauka. Imala je dva braka u ìvotu i {estoro dece. Bila je jedna od onih neustra{ivih èna koja je bila spremna sve da izgubi za svoju zemqu. Naàlost, izgubila je svoj ìvot 1. aprila 1999. godine u blizini sela Qubeni} prilikom obavqawa borbenog zadatka. Odlikovana je ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Novija srpska istorija je ispisana primerima `rtvovawa èna za svoj narod. Za ve}inu isti taj narod nije nikad ~uo. Se}awa ~uvaju wihovi bli`wi i po-

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

neki ~lanak u novinama. Qiqana je napisala pesmu i opro{taj, epitaf, spomenik i kamen grani~nik izme|u ~ojstva, vere, nevere, ~asti, ìvota i smrti. Ona je u pesmi “Brani}u Srbiju i kad budem mrtva” koja je objavqena 26. aprila 1999. godine u listu “Svet” opomenula svoj narod da je va`no da sa~uvamo barem zrno stida u sebi. Wena zbirka pesama “Kako ti je” posve}ena je wenoj deci. Potresnu pesmu koja ledi krv u ìlama i tera na razmi{qawe, moète pro~itati ovde.

Uspomenu na Qiqanu, wen `ivot i hrabrost ~uva weno {estoro dece. Postoji inicijativa da neka ulica u Kragujevcu dobije weno ime. M. T.

105 uuu NAKON OVE ANEGDOTE SHVATI]ETE KOLIKA JE FACA BIO KEMAL MONTENO

Kako su lopovi vratili ukradenu jaknu Kemalu Montenu Poznato je da su \or|e Bala{evi} i Kemal Monteno bili veliki prijateqi, a svojevremeno je kantautor po`eleo da sa svojim pratiocima podeli jednu anegdotu sa zajedni~kog nastupa. Naime, Bala{evi} je pre nekoliko godina na dru{tvenoj mre`i Fejsbuk objavio fotografiju na kojoj je u dru{tvu sa Kemalom i otkrio {ta se de{avalo te no}i.

“Jedna anegdota koja ide kao skica za epitaf Kemi… Jednom smo svirali u Bawa Luci, gde su bili svi mogu}i likovi sa estrade, i neki mangupi su provalili u garderobu i ukrali ko`nu jaknu koja im se ~inila onako kao dobar plen. To je bila Kemina jakna u kojoj su mu bili kqu~evi od auta i sve ostale stvari… A Kemo se nije nervirao puno, ko da je znao… Za pola sata,

kad je pu{ten glas o tome, pojavili su se ti likovi i vratili jaknu, rekli su samo pandurima: – Nismo znali da je Kemina…. To sve pri~a o wemu”, napisao je \ole. R. N. lll U slede}em broju: Kako je Toma Zdravkovi} pre`iveo sudar s autobusom

10. maj decembar ^etvrtak 26. 2022. 2020.

AUSTRALIJA

Na krilima stare slave

Po ~etvrti put u istoriji nakon Drugog svetskog rata, australijski laburisti su uspeli da sa vlasti svrgnu konzervativce. Iako sve deluje kao najobi~nija smena vlasti, gde se mo`da ni{ta bitnije i ne}e promeniti osim samog premijera i wegovih ministra, u pro{losti su te

{kolstva i „medikera“, i da nismo zapo~eli pokajawe prema starosedeocima. Sigurno je da Australija ne bi bila ista da se sve to dogodilo, na primer samo deset godina kasnije. Zato su politi~ke promene va`ne jer ponekad donose nove sve`e ideje, koje ~ak i u eksperimentalnoj fazi mogu biti korisne za budu}nost jedne nacije. Na pro{lonedeqnim federalnim izborima laburisti su naneli te`ak poraz liberalima, koji su izgubili skoro ~etvrtinu mesta u parlamentu, u odnosu na pro{li saziv. Sada ve} biv{i premijer Skot Morison je priznao poraz i ~estitao pobedu tridesetprvom po redu federalnom premijeru Entoniju Albanezeu. Budu}i premijer se zahvalio bira~ima na poverewu, i u jednom jako emotivnom govoru obe}ao da }e ujediniti

nama je nepravedno bio u senci Bila [ortena i strpqivo ~ekao svoju {ansu. Nova laburisti~ka vlada }e od prethodne naslediti javni dug, koji u ovom trenutku iznosi oko 963 milijardi australijskih dolara, {to predstavqa oko 45 odsto ukupnog bruto dru{tvenog proizvoda. O~ekuje se da }e nova vlada znatno vi{e pa`we posvetiti takozvanom problemu klimatskih promena, kao i da }e te`iti otopqavawu politi~kih odnosa sa Kinom, koja je i najve}i trgovinski partner Australije. Ina~e, najve}i gubitnici na ovim izborima su bile takozvane tre}e partije, koje osim stranke Zelenih, Katerove Australijske partije i Centralne Alijanse, zahvaquju}i ve}inskom izbornom sistemu, verovatno ne}e imati predstavnike

promene itekako bile zna~ajne. Prva posleratna pobeda laburista nad konzervativcima desila se tek 1972. godine, kada je jedan od najve}ih australijskih sinova Gof Vitlem postao prvi ministar. Ta promena vlasti je u mnogome odredila daqu sudbinu Australije, jer smo zahvaquju}i Vitlemu dobili besplatno obrazovawe i zdravstvenu negu. I to su neke od va`nih tekovina, ~ije benefite ve}ina Australijanaca i danas u`iva. Vitlem je tako|e pokrenuo i proces ukqu~ivawa Aborixina u australijsko dru{tvo i de-fakto ukinuo takozvanu politiku “bele nadmo}i“ (White supremacy). Iako su ostaci te rasisti~ke politike i daqe vidqivi u nekim delovima dana{weg australijskog dru{tva posebno prema Aborixinima, nema sumwe da je Vitlemov duh pravde i jednakosti ipak u principu vremenom nadja~ao. Mo`emo samo da pretpostavimo kako bi Australija danas izgledala da tada, po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka, nismo uveli tekovine besplatnog

sve Australijance u ovim kriznim vremenima. Pedesetdevetogodi{wi Albaneze je ve} drugog dana nakon izbora polo`io zakletvu, i ekspresno preuzeo du`nost premijera. On je ve} slede}eg dana sa novom ministarkom spoqnih poslova Peni Vong otputovao u Japan, gde se susreo sa ameri~kim predsednikom Xo Bajdenom i premijerima Japana i Indije, Ki{idom i Nodijem. Novi premijer je ekonomista po struci i poti~e iz radni~ke porodice. Po ocu je italijanskog a po majci irskog porekla. U politici je aktivan vi{e od dve i po decenije. Prvi put je izabran za poslanika jo{ na izborima 1996. godine, da bi zatim 11 godina kasnije postao i ministar za regionalni razvoj i lokalne samouprave u vladi Kevina Rada. Kada je do{lo do tenzija i sukoba izme|u Rada i Xulije Gilard, nije se opredeqivao i pona{ao se krajwe racionalno, pozivaju}i na jedinstvo partije. Kasnije je ipak stao na stranu Rada i tada je postao zamenik predsednika laburista. Godi-

u novom sazivu. Posebno iznena|ewe je ostanak van parlamenta dve jake partije, kao {to su Jedna nacija i Ujediwena Australijska partija, koje su u mnogim elektoratima osvojile ~ak i vi{e od deset procenata glasova. Nijedno od dosada{wih istra`ivawa javnog mwewa, nije predvidelo ovako ubedqivu pobedu laburista, dok je ve}ina anketa davala blagu prednost liberalima. Zato se slobodno mo`e re}i da su ovi australijski izbori bili vi{e referendumskog karaktera, gde su se bira~i izja{wavali za i protiv Morisonove vlade. U tome je najvi{e profitirao novi premijer Albaneze, ali i zna~ajan broj nezavisnih kandidata (najmawe deset mesta), koji su izabrani u novi saziv parlamenta. Bilo kako bilo, Australijanci su rekli svoje, i u onom pravom demokratskom duhu treba to po{tovati i dati {ansu novoj vladi da opravda svoje poverewe.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Druga vrsta izbora Pi{e: Ivan Mr|en Australiji su u subotu odràni izbori za federalni parlament, prvi na kojima su glasale Mirina i moja najstarija }erka Milena i na{a prva unuka, sada ve} 22-godi{wa Tamara Jawi}, od kako su dobile australijsko dràvqanstvo. Wihovim u~e{}em samo je potvr|ena uobi~ajena izlaznost od preko 90 odsto, jer je “tamo dole” glasawe obavezno. Mawe zbog kazni koje automatski odre|uje sud ako niste podneli vaqane dokaze za{to ne moète ili ne}ete da glasate, a mnogo vi{e zbog uverewa ogromnog broja Australijanaca da nije u pitawu samo pravo, ve} i wihova du`nost da na svake tri godine iznesu svoj stav o tome kako ìve i {ta o~ekuju. Znaju}i {ta su sve izgovorile na ra~un konzervativnog premijera Skota Morisona i Liberalno-nacionalne koalicije u vreme mnogobrojnih lockdowns tokom korona pandemije, o~ekivao sam da su wih dve glasale za Labu-

risti~ku partiju, koju predvodi budu}i premijer Entoni Albaneze. A mislio sam i da nisu zaboravile proterivawe Novaka \okovi}a sa Australian opena po~etkom ove godine. Tu prestaje svaka veza sa onim {to u zemqi Srbiji nazivamo izborima, od na~ina na koji funkcioni{e parlament, medijske zastupqenosti kandidata, televizijskih duela lidera, transparentnosti politi~kih programa do toga da su precizni rezultati poznati ve} posle nekoliko sati. Moj prijateq Miroslav Olewin, sa poduìm australijskim staòm (sad sa porodicom ìvi u Pertu), kaè da treba po{tovati tamo{wi politi~ki sistem, jer su u sredi{tu politi~kih debata iskqu~ivo teme koje interesuju gra|ane, od ekonomije do obrazovawa, od imigracione politike do poloàja starih… Glasawe se u takvim uslovima pretvara u neku vrstu referenduma sa samo jednim pitawem: Da li stranka na vlasti zasluùje da daqe vodi dràvne poslove?

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 15

a v a l s a n e q v a l Sve~ano pros ] I L E \ N I S T J FK VESTGE Fudbalski klub Vestgejt Sin|eli} proslavio je u nedequ, 22. maja u svojim prostorijama svoju slavu, prenos mo{tiju Sv. Nikolaja Mirlikijskog ûdotvorca. Molitveno slavqe zapo~elo je osve}ewem slavskog kola~a i ìta od strane sve{tenika Mili}a Raki}a iz crkve Sv. Petke u Rokbenku. Doma}in ovogodi{we slave bio je Nikola Arsenijevi} sa svojom porodicom. On je ~etvrtinu slavskog kola~a predao doma}inu slave slede}e godine, g. Milu Me|edovi}u. Nakon lomqewa slavskog kola~a zapo~eo je slavski ru~ak, kao i muzi~ki program a goste su zabavqali ^kaqa i Ruìca, poznati i istaknuti muzi~ari u srpskoj zajednici u Melburnu i {ire. Tokom sve~anog ru~ka prisutnim gostima se obratio g. Buboq, ~lan Uprave FG Vestgejt Sin|eli} koji se

zahvalio svim gostima na dolasku imaju}i u vidu da je odziv bio ve}i nego pro{le godine. Tako|e je izrazio zahvalnost Baxi koji je donirao prase, kao i ènama koje su se potrudile da pripreme ukusnu trpezu za sve goste. U svom obra}awu, naro~ito se zahvalio gostima i prijateqima iz Xilonga i Adelejda, kao i vlasnici Srpskog glasa na podr{ci tokom svih proteklih godina. On je pozdravio i ~lanove svih klubova koji se pozivu, naàlost, nisu odazvali rekav{i da su predstavnici FK VestgejtSin|eli} uvek prisutni na slavama drugih klubova gde se uvek sa rado{}u odazivaju. FK Sin|eli} èlimo sve najboqe u narednom periodu sa èqom da postigne velike uspehe i rezultate i da na pravi na~in predstavqa srpsku zajednicu u Melburnu.

^etvrtak ^etvrtak 10. 26. decembar maj 2022. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

“Australijanci sa Srbima u P “Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu” naziv je izlo`be koja je sve~ano otvorena 20. maja u Ratnom memorijalnom centru u Melburnu (Shrine of Remembrance), a koju je organizovala Australisjka srpska kulturna fondacija u saradwi sa Bojanom Paji}em, autorom kwige “Na{i zaboravqeni dobrovoqci- Australijanci i Novozelan|ani sa Srbima u Prvom svetskom ratu”. Ovo je prvi put da je Shrine of Remembrance postavio izlo`bu sa temom Srbija. Oko stotiwak zvanica okupilo se u petak ujutro u predvorju Ratnog memorijalnog centra u Melburnu kako bi pogledali specijalnu izlo`bu posve}enu Australijancima, Novozelan|anima i Srbima u Prvom svetskom ratu. Mnogi od prisutnih su bili potomci Australijanaca i Novozelan|ana koji su zajedno sa sprskom vojskom bili na Solunskom frontu, za {ta je veliki broj wih i odlikovano najvi{im srspkim ratnim medaqama. Me|u potomcima bila je i Xudi Braun koja je poèlela dobrodo{licu prisutnima i objasnila da u muzeju postoji stalna postavka - jedna vitrina posve}ena Australijancima koji su bili na Solunskom frontu sa Srbima - i ohrabrila prisutne da to pogledaju, kao i da posvete pa`wu privremenoj izlo`bi za koju je Bojan Paji} prikupio eksponate: srpske ratne medaqe, predmete koji su kori{}eni u bolnicama na Solunskom frontu, umetni~ke ske~eve i slike, fotografije, kao i originalne postere {tampane u Francuskoj tokom humanitarnih akcija prikupqawa pomo}i za srspku vojsku i decu 1916. Izlo`ba se fokusirala na Australijance koji su sluìli sa Srbima, ali i na iskustvo Srbije tokom tog rata. Neki od predmeta, umetni~kih dela i medaqa su prvi put izloèni u Australiji. Program u kojem su dràni govori i predavawe je vodila Tawa Josifovski iz Australijske srpske kulturne fondacije. Ovom prilikom bio je prisutan i ambasador Srbije u Kanberi WE Rade Stefanovi}, koji je sve~ano otvorio izlo`bu. U svom govoru gospodin Stefanovi} je rekao da Srbija i Australija imaju dugu zajedni~ku istoriju. “Iako su zvani~ni diplomatski odnosi uspostavqni 1966, Kraqevina Srbija je imala konzulat ovde, u Melburnu, sa po~asnim konzulom, jo{ 1892. Istorija saradwe pojedinaca dve zemqe je mnogo starija i ja~a, a dana{wi doga|aj svedo~i tome”, rekao je ambasador Stefanovi}. On se osvrnuo na zajedni~ku borbu Srbije i Australije tokom oba svetska rata. “Srbija je bila mala zemqa napadnuta od strane mnogo ja~ih neprijateqa; Nema~ke, Austro-Ugarske i Bugarske i bukvalno se morala boriti za goli opstanak. Uzimaju}i u obzir weno pravo na slobodu u situaciji kada je napadaju ja~i, saveznici kao {tu su Britanija, Francuska i Rusija su joj pomogli u nevoqi”. “Sad znamo da su Asutralijanci stigli u Srbiju kao medicinsko

osobqe u novembru 1914. i od tada su bili prisutni u Srbiji ili su bili zajedno sa srspkom vojskom tokom rata. To je ne{to {to nas vezuje i dan danas i Srbija i Australija to nikad ne treba da zaborave. Srbija }e uvek ostati zahvalna onima koji su doprineli wenoj slobodi, sa pu{kom ili sa zavojem.” “Danas u Australiji ìve mnogi qudi koji imaju neko srpsko nasle|e i zadovoqstvo je znati da oni ìve me|u potomcima onih koji su se borili za sli~ne ideje kao i Srbija u svetskim ratovima.” “Australijanci danas u~e vi{e o srspkim ratnim kampawama u kojima su u~estvovali wihovi preci, a Srbi u~e vi{e o Australijancima koji su sluìli sa Srbima tokom rata. Zahvaquju}i kwizi Bojana Paji}a sada imamo mnogo vi{e istorijskih ~iwenica o tome {ta se desilo, koji su Asutralijanci bili u ratu i znamo vi{e informacija o wima.” “Danas imamo tri izlo`be posve}ene ovoj temi, ovde u Ratnom

memorijalnom centru u Melburnu, u Ratnom muzeju u Adelaidi i Mariboro ratnom muzeju u Kvinslendu. Kasnije }emo videti stalnu postavku posve}enu Edvardu Ramixu (Edward “Ted” Ramage) i Etel Gilingham (Ethel Gillingham) i drago mi je da danas upoznam wihove potomke ovde, da im zajedno odamo po~ast za wihove `rtve”, rekao je ambasador Stefanovi}. Bitka na Galipoqu i de{avwa na Zapadnom frontu odvukla su pa`wu istori~ara sa Solunskog fronta Bojan Paji} je odrào vrlo iscrpan istorijski ~as osvr}u}i se na Australijance i Novozelan|ane koji su sluìli na Solunskom frontu ali i na iskustvo Srbije tokom Prvog svetskog rata. Oko 1500 Australijanaca i Novozelan|ana u~estvovalo je u borbama sa srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu. Ovaj broj ukqu~ivao je nekoliko stotina Australijanaca koji su sluìli u ili zajedno sa britanskim snagama na

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 26. maj 2022.

Prvom svetskom ratu”

др Лара Јакица Solunskom frontu. Australijanci su se pridruìli srpskim vojnicima u samoj Srbiji, u evakuacionim bolnicama, na brodovima Kraqevske australijske mornarice na Jadranu i Mediteranu; dobrovoqno se javili za pruàwe humanitarne pomo}i na mnogim mestima. Vi{e od 50 australijskih lekara i medicinskih sestara sluìlo je u britanskom Crvenom krstu, Srpskom humanitarnom fondu, u {kotskim ènskim bolnicama i u drugim misijama, dok je preko 380 medicinskih sestara pripadnica australijske vojske radilo u bolnicama {irom Solunskog fronta. “Za{to se o ovoj kampawi nije znalo? Bukvalno je nepoznata i zaboravqena. Kad sam ja po~eo da istraùjem skoro da nisam mogao da na|em ni{ta na engleskom jeziku. Verovatno je jedan od razloga to da je bila zasewena Galipoqem i Zapadnim frontom. Mawe kampawe iz na{e australijske perspektive jednostavno nisu bile pokrivene. Nisam mogao da na|em ni istorijsku literaturu koja bi bila povezana sa kampawom. Radi se o imenima koja je te{ko razumeti, granice su se promenile, imena i prezimena su se promenila pa je bilo jako te{ko i vrlo zbuwuju}e pratiti sve. I to je, ja mislim, bio jedan od razloga za{to su ovi qudi bili zapostavqeni, ako ne i zaboravqeni. Nadam se da }emo ih, uz ove kwige, prezentacije, sad i stalne izlo`be, izvu}i iz zaborava u koji su na àlost pali”, rekao je Bojan Paji} izme|u ostaloga. Xeni Kenedi (Jenny Kennedy), unuka Edvara Ramixa (Edward “Ted” Ramage) koji je sluìo u Srbiji 1915. rekla je vi{e o wemu. Edvard se prijavio u Australijske imperijalne snage (AIF) u martu 1915. kao redov u 24. pe{adijski bataqon. Otputovao je iz Australije u maju 1915. u Egipat i bio je postavqen kao transportni voza~. Dok je ostatak wegovog bataqona poslat u Galipoqe, Edvard i drugi voza~i iz 22. i 24. bataqona poslati su u Solun u Gr~ku, da pomognu sprskoj vojsci u borbi protiv Nemaca, Austrougara i Bugara. Bili su vezani za 10. (irsku) diviziju i u~estvovali u bici kod Kosturina na srpsko-bugarskoj granici. Wihove du`nosti su ukqu~ivale transport zaliha, brigu o tovarnim ìvotiwama, ~uvawe zatvorenika i pomagawe u evakuaciji rawenika. Ri~ard Kuk (Richard Cooke) je

unuk Etel Gilingham (Ethel Gillingham). On se tako|e, u emotivnom izlagawu, osvrnuo na wen deo ìvota dok je sluìla u bolnici Britanskog crvenog krsta u Srbiji. Etel se prijavila da radi kao medicinska sestra u Britanskom Crvenom krstu, oktobra 1914. i sluìla uglavnom u bolnicama na teritoriji Britanije u periodu od oktobara 1914. do aprila 1915. Zatim je pristupila Drugoj srpskoj misiji britanskog Crvenog krsta u Vrwa~koj Bawi u Srbiji i sluìla u toj jedinici u periodu od maja 1915. do februara 1916. godine. Novembra 1915. Etel je postala ratni zarobqenik nakon invazije nema~kih, austrougarskih i bugarskih snaga na Srbiju. Etelin odlazak iz Srbije omogu}io je Ameri~ki Crveni krst. Bila je deo grupe medicinskih dobrovoqaca koji su vra}eni u Englesku preko Ciriha i Francuske u februaru 1916. godine. Etel je u duga~kom pismu opisala svoj izlazak iz Srbije, gde izme|u ostalog kaè: „Jadna mala Srbija! Kako me srce boli za wom i wenim hrabrim qudima. Zaista sam naporno radila tokom tih prvih nedeqa invazije i moje o~i su retko bile suve.” Aspekti wenog izve{taja objavqeni su u australijskim novinama. Etel je sluìla u bolnici Crvenog krstau Egiptu od juna 1916. do decembra 1917. i kona~no u bolnici u Plimutu od jula do oktobra 1918. Etel je za zasluge odlikovana Krstom milosr|a Kraqevine Srbije, a orden ~ini centralni deo postavke u Memorijalnom ratnom centru. Izloèni su i Etelin paso{ i minijaturni opanci, koji su u vlasni{tvu Eteline porodice. Me|utim saznala sam da orden koji je deo te postavke u Ratnom memorijalnom centru u stvari nije onaj kojim je Etel odlikovana. Wen unuk Ri~ard se slu~ajno zadesio dok sam razgledala postavku i ispri~ao mi slede}e: “Kad je moja baka umrla, moja majka, iako je znala da je to vredna medaqa, ispunila je wenu posledwu èqu da je kremira sa wom. Posle joj je bilo ào. A Bojan mi je dao tu medaqu. Nekako je do{ao do we i eto to je ta medaqa.” “Moja majka je uvek govorila kako se Etel napatila u Srbiji,

skoro da je umrla od gladi, {to mnogi drugi qudi jesu, ali to joj nije bilo priznato. A sad sa ovim {to je Bojan uradio i sa ovom postavkom, moja majka bi bila sre} na, i ja sam sre}an” reakao je Ri~ard. Vitrina sa stalnom postavkom posve}enoj Edvardu Ramixu i Etel Gilingham moè se videti u Ratnom memorijalnom centru u Melburnu (Shrine of Remembrance), u delu muzejske postavke o Prvom svetskom ratu. Na àlost oni koji su u~estvovali u Prvom svetskom ratu vi{e nisu sa nama a malo je i onih koji su veterni Drugog svetskog rata, kao {to je 95-godi{wi Toma Bawanin koji je bio me|u zvanicama. Dugogodi{wi sekretar (1979-2014) prve srpske podru`nice RSL-a (The Returned and Services League of Australia) osnovane u Melburnu bio je zapaèn i me|u prisutnim studentima koji su bili zainteresovani da saznaju ko je: “Ovo je divota da vide ovi studenti. Pitaju sve. Kaè odakle si, a ja kaèm srpski veteran iz Drugog svetskog Rata”, pri~a Toma. Istraìvawe gra|e za kwigu i izlo`be trajalo je godinama U Bojanovom timu istraìva~a za gra|u kwige “Na{i zaboravqeni dobrovoqci- Australijanci i Novozelan|ani sa Srbima u Prvom svetskom ratu” bila je i dr Lara Jakica koju sam upitala kako joj se ~ini izlo`ba imaju}i u vidu trud koji je ceo tim uloìo u tragawe za istorijskim podacima. “Znam da je Bojan, kad je ve} bio pred kraj kwige, govorio kako bi èleo da ovo podigne na jedan vi{i nivo. Naravno kad po~nete neko istraìvawe tu se otvara jo{ na hiqade drugih vrata, zanimqivih tema, a ovo je zaista na jednom zavidnom nivou. Ovde su i originalni ske~evi i crteì, rekao mi je da je ~ak uspeo da do|e do originalnih postera iz 1916. godi-

ne, iz Francuske, ko zna mo`da je ovo tek po~etak ne~ega mnogo ve}eg”, rekla je ona. Bojan je zadovoqan kako je ceo doga|aj pro{ao u petak. “Dosta naroda je do{lo, a posebno mi je drago da su do{li potomci Australijanaca koji su bili

u Srbiji po{to je veza sa wima najva`nija za nas, da poka`emo da smo bili zajedno u prethodnih sto godina, a nadamo se i idu}ih sto godina”. Tekst preuzet sa SBS Serbian

ZAJEDNICA

10. maj decembar ^etvrtak 26. 2022. 2020.

Li~ni stav

POLITI^KI ATENTAT: Sawa Spasojevi} Kako je eliminisana jedna od najvernijih i najvrednijih aktivistkiwa australijske Laburisti~ke stranke (Australian Labor Party) Ova pri~a kao da je iz neke serije, zapletene, komplikovane, pune raznih igra~a, a ponajvi{e borba za poziciju i sakrivawe skandaloznog pona{awa politi~kih aktera odnosno “elite dru{tveno - politi~kog kruga”. Ona dostiè do samoga vrha, gde se sakrivaju dugogodi{we tajne psihi~kog i seksualnog maltretirawa osoba koje niko nije smeo da za{titi, godinama se sakriva prqav ve{ nemoralnih vo|a politi~kih stranaka, koji se pona{aju kao da su nedodirqivi i da zakon koji vaì za sve nas, ne vaì za wih. U novembru 2021. javnosti je dostavqena istraga zvana “Set the standard”. Autorka izve{taja Kejt Xenkins iz australijske organizacije „Qudska prava“ je dokazala da je oko 40% èna koje rade u politi~kim strukturama u Australiji doìvelo neki vid seksualne diskriminacije. Da li je vreme da se narod zapita za{to? Jedna od na{ih najuglednijih i najpoznatijih ~lanova Laburisti~ke partije se zapitala: ‘Za {ta se ja zalaèm i za koju partiju’? Ona se u~lanila kao osamnaestogodi{wa devojka, rade}i na prvim kampawama na{eg premijera Marka Mek Govana (Mark McGowan) i nesu|enog premijera Kima Bizlija (Kim Beazley). Sa preko sto poslovnih i li~nih preporuka, ~ak je i g. Bizli rekao da je Sawin moralni kodeks besprekoran. Sa takvim pohvalama od raznih politi~ara i kolega, kao i wenim dru{tveno - humanitarnim radom i wenom karijerom bez ijedne mrqe, ne{to sasvim neo~ekivano se desilo tog prvog jula 2020. godine. Slu~aj na{e Sawe Spasojevi}, ène koja je dala gotovo 25 godina svog ìvota za Laburisti~ku stranku i wene patriotske èqe da na{ narod ima glasa tamo gde je najpotrebniji, je vaàn i ti~e se svih nas u srpskoj zajednici. Sawa je ro|ena u Beogradu, i kada je imala tek 6 meseci doselila se u Pert, Zapadnu Australiju, 1978. godine. Uspe{no je zavr{ila „Politi~ke nauke“ na Fakultetu Zapadne Australije, i kao takva stupila je u dru{tveni rad kroz mnoge dràvne sektore. Sawa je jedna od najpopularnijih aktivista i operativaca kod koje su dolazili vode}i qudi Laburisti~ke stranke, kao {to su Kim Bizli i drugi politi~ari koji su upoznavali srpske obi~aje. U tim krugovima su aktuelni premijer Zapadne Australije Mark Mek Govan i zamenik premijera Roxer Kuk (Roger Cook). Jednostavno, Sawa je bila osoba koja moè da

Sa pремијерom 2017. godine

Покретање кампање са Мек Гованом 2013. godine

Донације за поплаве, sa Роxерom Kuкom

Sa gувернерom Kim Бizlijem, полаgawe заклетвe на церемонији izdejstvuje ~ak i nemogu}e kada je interes stranke bio u pitawu. Me|utim, ne{to je po~elo da se mewa, Sawa je po~ela da {titi osobe koje su bile lo{e tretirane, omalova`avane i koje su dobijale sumwive otkaze. Ona je prepoznala da kod trenutne elite koja vlada Zapadnom Australijom ne{to nije u redu i wena jedina gre{ka je bila to {to se suprotstavila nepravdi. Prvog jula 2020. godine se desilo ne{to ~udno. Sawa dobija otkaz i to na brutalan na~in, preko telefona. Zbog situacije sa Kovi-

dom i wenim kompleksnim zdravstvenim stawem kao dijabeti~ar tip 1, Sawa je radila od ku}e. Dobila je poziv iz kabineta premijera, odseka za qudske resurse i bila primorana da do|e nazad u kancelariju. Tada joj je re~eno da se weno lekarsko uverewe vi{e ne prihvata i da „Kovid ne postoji“. Tada Sawi po~iwu pretwe da mora da potpi{e “deed” ili “delo }utawa“, da uzme novac koji su joj ponudili i da svoj otkaz zameni ostavkom. Sawa je rekla “ne” i da samo èli da zna zbog ~ega je dobila otkaz na tako brutalan na~in, i za{to su razni drugi qudi ume{ani. Sawa je samo èlela istinu i tad po~iwe prava borba jedne porodice koja je sve {to ima stavila na stranu istine i pravde, po cenu da i ku}u daju na dobo{, i politi~ke elite koja je ve} potro{ila nekoliko miliona dolara iz dràvnog buxeta poku{avaju}i da suzbije istinu i da slomi Sawu. Oni znaju da Sawa moè jedno odre|eno vreme da se bori protiv wih dok ne iscrpi sve finansije, drugo, znaju da Sawa ima i zdravstvenih pote{ko}a i da je u rizi~noj kategoriji, pa ra~unaju da je i tako slome. Me|utim, na veliko iznena|ewe, Sawa se i daqe bori i protivnika dovodi do ludila, pa su isti iskoristili svaki mogu}i “politi~ki trik” koji im elitni zakon omogu}ava. Tako je dràvni tuì-

Sa pородицom Роџерa Кукa 2014. godine

lac Zapadne Australije doneo odluku da Sawa ne moè da pozove nijednog svedoka na sud, ~ak ni svog biv{eg {efa, Roxera Kuka protiv koga se i vodi postupak, zato {to to “nije u interesu gra|ana”. Moram da napomenem da su i pojedine advokatske firme, koje su tretirane kao najja~e u Australiji, predstavqale Sawu na po~etku dok nije izvr{en politi~ki pritisak na wih, pa su Sawu napu{tali ~ak par dana pred sud. Sawin komentar na sve ovo je, da su ona, wena porodica i zajednica razo~arani u stranku, i ne èle biti ukqu~eni u wihove aktivnosti. Ironija svega je da Laburisti~ka stranka jo{ poziva Sawu da im pomaè u kampawi i prikqu~i se, nude joj posao sa wima. Na na{e pitawe, kako komentari{e wen slu~aj, nam je rekla: ”Ne mogu se svi kupiti, kako pojedinci misle“. Sawa nastavqa svoju borbu. Da li }e istina i pravda pobediti, Bog zna, da li }e Sawa izdràti finansijski i zdravstveno, to samo ona zna, da li }e pasti jo{ jedna elitna glava, molimo se Bogu da svako dobije ono {to je zasluìo. @elimo Sawi uspeh u svojoj borbi za pravdu i istinu, nije lako boriti se protiv velike sile, ako ni{ta drugo, barem mi Srbi znamo kako to izgleda… @iko ]ur~i}

Krajem februara 2022. u Dubaiju otvoren je Muzej budu}nosti. Luvr moète, osim u Parizu, posetiti i u Abu Dabiju. Odakle po~eti? Prvi utisci, koji oduzimaju dah, inspirisani su pogledom na Muzej budu}nosti s ulice. Ose}am radost gledaju}i ovu zgradu, koja spaja zemqu s ~ovekovom kreativno{}u i pogledom u zvezde i tragawem za novim znawima. Samo radi ovog doìvqaja vredelo je do}i. U redu u kome ~ekamo da u|emo u na{ svemirski brod, koji }e nas odvesti u svemir (kakve li mo}ne re~i svemir – tamo gde vlada mir), ~uju se razli~iti jezici qudi sa svih strana sveta. Vrata se otvaraju i svemirska kapsula prima nas da nas uzdigne u visinu i izvan vremena. Za sve nas koji nemamo milione dolara da platimo ulaznicu za svemirska iskustva Bezosa, Maska i Brensona, putovawe do svemirske stanice OSS u letelici „nada” mogu}e je za 40 dolara i traja}e ~etiri minuta. Boravak na woj potraja}e mnogo duè. I dok gledamo kako se odvajamo od zemqe, a priroda i gradovi postaju sve mawi, prolaze vam kroz glavu razli~ita ose}awa – kako }e biti, kako bi bilo da moèmo otvoriti vrata 2071. godine. A onda se iznad vas nadvija velika okrugla svemirska stanica OSS i polako se wena vrata otvaraju. Glavna zamisao stanice jeste da omogu}i prenos sun~eve energije na Mesec, a odatle na Zemqu. Kada bi samo poslu{ali Nikolu Teslu, problem energije bilo bi mnogo jednostavnije re{iti. U svemirskoj stanici moète postati dobrovoqac za razli~ite pozicije, bio-dizajnera, ambasadora svemira… Ulau da zim u najneobi~niju biblioteku od hiqade doka i hiqade malih staklenih „kwiga” koje su xera u stvari DNK istog broja razli~itih vrsta. zato U slede}oj laboratoriji nau~nik mi m da obja{wava istraìvawa koja treba da tske dovedu do stvarawa novih bio-vrsta spoAusobnih da preìve vatru i zaga|ewa. On etku obja{wava da }e to biti genetski modik na fikovane vrste. U laboratorijama u~imo o dana razli~itim poku{ajima da se spase ìvot u vodi, vazduhu i na zemqi. I polako doa su lazimo do mesta opu{tawa, meditacije i o~apovezivawa s nama samima i na{im ose~eni }awima. U godini 2030. predvi|a se da }e e da depresija postati bolest broj jedan u sveu da tu. nude A, sada, povratak u stvarnost. U Dubakako iju ìve tri grupe qudi: emirati, turisti ”Ne i imigranti. Ovih prvih je najmawe ali su le“. najmo}niji, a najve}i broj onih koji rade, zaposleni su u dràvnim ustanovama. Bog Turisti su kategorija koja raste i doprijski nosi razvoju zemqe. Imigranti su ti koji i }e ~ine da, ne samo u Dubaiju, ve} i u drugim o se emiratima, privreda funkcioni{e, od ìo. proizvodwe do uslu`nog sektora. Ova poi za sledwa grupa moè se podeliti na one koji prodolaze iz Indije, Pakistana, ju`ne Azirem je, Afrike i na one koji dolaze iz SAD i Evrope. Wihov status ni poslovi koje rade nisu isti. A kada su isti, oni koji dolaze ~i} iz SAD i Evrope zna~ajno su vi{e pla}eni. Nijedan turista nikada ne}e posetiti – deo grada gde ìve imigranti. Izlazimo iz kola i prvi ose}aj koji imam jeste da su ovde ène izumrle! Nepregledne kolone mu{karaca su oko mene u svim pravcima. Od oko 10 miliona stanovnika UAE, vi{e od 70 odsto su mu{karci. Odlazimo do centra gde se svi okupqaju. Gledam redove pred bankomatima gde }e poloìti zaradu dana{weg dana, koja }e verovatno ve} narednog dana do}i do wihovih porodica hiqadama kilometara daleko. Tokom boravka upoznala sam imigrante iz Pakistana, Indije, Sijera Leone i mladu ènu iz Kenije. U razgovorima s wima dve teme provejavaju. [ta je najboqe u Dubaiju? Bezbednost, red i poredak! I ose}awe beskona~ne usamqenosti. Kako provode vreme posle posla? Vrate se u svoju sobu (ili stan, {to zavisi od toga koliko mogu da odvoje za stanarinu, pa neki dele

PUTOPIS

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 19

ABU DABI I DUBAI U Muzeju budu}nosti i Luvru na Bliskom istoku Zastaje dah od izgleda Музејa будућности у Дубаију

Unutra{wost Muzeja budu}nosti

Muzej Luvr u Abu Dabiju

Абу Даби је платио око 525 милиона долара за коришћење имена Лувр и око 745 милиона долара за позајмљене експонате

sobu, neki stan, neki leàj) i gledaju filmove, igraju video-igre, dopisuju se sa svojima, bra}om, sestrama, ènom… U Abu Dabiju svojom arhitekturom, vizijom i interesantnim konceptom saradwe pa`wu privla~i muzej Luvr. Muzej budu}nosti i Luvr, svaki na svoj na~in, simboli~no predstavqaju ova dva emirata. Dubai okrenut budu}nosti, otvoreniji za nove ideje i projekte. Abu Dabi, tradicionalniji, s dominantnom naftnom industrijom i mawom raznoliko{}u privrede, dostojanstvenim tradicionalnim zgradama i elegantnom sigurno{}u glavnoga grada. U Abu Dabiju se nalazi i staza za formulu jedan, a i maksimalna brzina na auto-putevima je vi{a nego u Dubaiju, ~ak 140 km! Pregovori izme|u Francuske i Abu Dabija trajali su dugo i ~ak tri francuska predsednika bila su potrebna da bi se do sporazuma o muzeju do{lo. Najve}i pobornik ovog projekta s Francuske strane bio je @ak [irak, pa se jedna ulica i zove po wemu. Sporazum ima ograni~eno vreme trajawa, a iznos koji }e francuska strana primiti je impozantan, oko 525 miliona dolara za kori{}ewe imena i oko 745 miliona dolara za pozajmqene eksponate. Interesantno je da je, neposredno po potpisivawu ovog sporazuma, Francuska dobila zeleno svetlo da otvori svoju vojnu bazu u Abu Dabiju. Ovaj muzej vas zadivquje i pre ulaska. Dok mu prilazite, ~ini vam se da pluta u moru. Ovaj muzej vas uvla~i u qudsku istoriju, u ratove i religije, u na~in ìvota kroz vekove i umetnost koja je sve to pratila. Dok prelazite iz jedne epohe u drugu, na prozorima vam se pruàju predivni prizori objekata osmi{qenih i postavqenih na terasi zdawa, kao i poruke koje vam ostaju u pam}ewu. „Umetnost je najkra}i put od ~oveka do ~oveka” „Mudrost po~iwe s pitawima,” „ôvek je podigao previ{e zidova, a premalo mostova”. U spoqnom delu muzeja posetilac se ose}a kao da je „poliven” sun~evom ki{om koja se probija kroz kupolu muzeja, a ~ije ~ari moète sigurno najboqe osetiti u letwim vrelim danima. Ovo je prostor da zastanete i divite se simbiozi metala, arhitekture, umetnosti i vode koja je svuda oko vas. Kada za|ete jo{ malo dubqe unutar ovog prostora, susre{}e vas ptice na malenom bazenu i neprimetno vas usmeriti na ogromnu kamenu strukturu na kojoj se mogu ~itati odlomci iz kwige velikana 16. veka i francuske renesanse Mi{ela de Montawa. Wegovo ~uveno pitawe „[ta znam?”, koje podse}a na Sokratovu tvrdwu „Znam da ni{ta ne znam”, podsti~e vas na razmi{qawe. M. T.

10. maj decembar ^etvrtak 26. 2022. 2020.

ZAJEDNICA

(NE)O^EKIVAN ISHOD U IZBORNOJ JEDINICI FAULER

SLAVA UDRU@EWA PENZIONERA U KIZBOROU

Izborna jedinica Fauler (Fowler) u jugozapadnom delu Sidneja, jedna od najrazli~itijih multietni~kih zajednica, bila je vi{edecenijski bastion laburista a na izborima pro{le subote dobila je novog narodnog poslanika u federalnom parlamentu u liku Daj Li iz redova nezavisnih kandidata, koja `ivi, radi i poznaje ovda{we prilike i neprilike sa kojima se svakodnevno suo~avaju ovda{wi `iteqi.

Daj Li U nedequ, 22. maja na{i najstariji parohijani, proslavili su svoju slavu, Prenos mo{tiju Sv. Oca Nikolaja, mirlikijskoga ~udotvorca. Kao i svake godine, i ove godine slava je proslavqena veoma sve~ano i molitveno. Penzioneri su do{li na Liturgiju, a u nastavku Liturgije prota Milorad je blagoslovio i presekao slavski kola~. Doma}ini slave bili su ro|aci Bogdan Pani} i Sava Milo{evi}. Za idu}u godinu za doma}ina prihvatio se Obren Markovi}. Posle Liturgije poslu`en je slavski ru~ak u crkvenoj sali. Kolo sestara je pripremilo izvanredan ru~ak. U toku ru~ka lagano je svirala srpska muzika. Bilo je lepo posmatrati penzi-

onere, koji su aktivno uzimali u~e{}a u igrawu srpskih kola. Posle blagoslova ru~ka, prota Milorad je jo{ jednom pozdravio sve penzionere, poèlev{i im dobro zdravqe i dug ìvot. Sve prisutne na slavi pozdravio je, u ime penzionera, Ratko Gudeq, predsednik Udruèwa.

Na licima penzionera jasno se ocrtavao izraz naro~itog zadovoqstva zbog jo{ jednog uspe{nog dana, koji su proveli zajedno, uz molitvu svome za{titniku, Sv. Nikolaju da ih podr`i i predstavi wihove molbe Gospodu, za uspe{niji i oboga}eniji `ivot. B. K.

Lepa Pani}

Kristina Keneli Ona je u tesnoj borbi kona~no dobila vi{e glasova ispred drugoplasirane Kristine Keneli iz Laburisti~ke partije. Na{e gore list Lepa Pani} iz Jedinstvene australijske partije je osvojila lep broj glasova, na ~emu joj treba ~estitati. Pomenutu izbornu jedinicu sa~iwava nekoliko predgra|a, me|u kojima su Kabramata, Ferfild, Liverpul, Bonirig, Kenli Vejl, itd. u kojima `ivi i radi desetak hiqada na{ih qudi, koji sa pravom o~ekuju vi{e pa`we i po{tovawe kako od nove federalne laburisti~ke vlade, tako i od novoizabrane nezavisne kandidatkiwe koja }e ih predstavqati u australijskom parlamentu. Joca Gajeskov

AUSTRALIJA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 21

Entoni Albaneze poloìo RENTON FAMILY TRUST zakletvu i postao Aged Care novi premijer Australije Daje kvalitetnu Novi australijski premijer Entoni Albaneze poloìo je zakletvu uo~i odlaska na samit u Tokio, na kojem }e u~estvovati i predsednik SAD Xo Bajden. Biv{i vo|a opozicije levog centra, koji isti~e da je wegova zemqa spremna da se angaùje u borbi protiv klimatskih promena, u~estvova}e na samitu Kvada (SAD, Indija, Japan, Australija) u utorak u Tokiju. Pored Bajdena, na tom skupu u~estvova}e i japanski premijer Fumio Ki{ida i indijski premijer Narendra Modi. Novi premijer (59) poloìo je zakletvu na kratkoj ceremoniji. Me|u ~lanovima wegovog tima koji su preuzeli du`nost su ministarka spoqnih poslova Peni Vong, koja }e se pridruìti Albanezeu na samitu u Tokiju, ministri za buxet Xim âlmers i za finansije Kati Galager. Albanezeova Laburisti~ka partija levog centra pobedila je i smenila konzervativnu koaliciju wegovog prethodnika Skota Morisona na izborima odrànim u subotu. Koalicija je bila na vlasti devet godina i za to vreme su se izmenila tri premijera. Jo{ nije zavr{eno prebrojavawe glasova na kojem }e se utvrditi da li }e Albanezeova stranka imati ve}inu u parlamentu. "@elim da vodim vladu koja ima isti ose}aj optimizma i nade koja, mislim, defini{e australijski narod", rekao je Albaneze u Sidneju, pre nego je krenuo u glavni grad zemqe Kanberu da poloì zakletvu. Albaneze, koji sebe opisuje kao prvog kandidata za funkciju premijera koji

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE nema anglo-keltsko ime, i Peni Vong, koja je ro|ena u Maleziji i prvi je ministar spoqnih poslova ro|en van zemqe, poloìli su zakletvu pred generalnim guvernerom Dejvidom Harlijem. Morisonova odluka da podnese ostavku na mestu premijera i prizna poraz jo{ tokom prebrojavawa glasova omogu}ila je Harliju, koji predstavqa australijskog {efa dràve, britansku kraqicu Elizabetu Drugu, da imenuje wegovog naslednika bez saznawa kona~nih rezultata i dokaza da Albaneze ima kontrolu nad ve}inom mesta u dowem domu parlamenta. Zakletvu je tako|e poloìo zamenik premijera Ri~ard Marles i vr{i}e du`nost premijera dok je Albaneze u Japanu. Laburisti~ka stranka zasad sigurno ima 75 mesta od ukupno 151 mesta u parlamentu, {to je jedno mawe od potrebne ve}ine. Konzervativna koalicija je na putu da osvoji 58 mesta, nesvrstani poslanici 12, a {est poslani~kih mesta jo{ je neizvesno, saop{tila je australijska izborna komisija.

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Morison je plakao – ali srpske suze zbog Novaka i daqe peku Skot Morison, premijer Australije, koji je u~estvovao u deportaciji Novaka \okovi}a, izgubio je na izborima. Morison je priznao poraz i ~estitao budu}em premijeru Entoniju Albanezu, a tokom posledweg govora na sada ve} biv{oj poziciji je i zaplakao. Skot Morison napravio je niz lo{ih poteza u politi~koj karijeri i kako su se bliìli izbori bila mu je potrebna „slamka spasa“ uz pomo} koje bi ponovo stekao poverewe Australije. Morison je u suzama odrào posledwi govor u ulozi premijera, a upravo te suze Australijanci su do~ekali sa o{trim komentarima, quti jer takve emocije nije pokazivao kada je zemqi bilo te{ko, ve} onda kada on odlazi. Veliki deo populacije od po~etka se nije slagao sa o{trim merama povodom pandemije korona virusa, a wih je sprovodio upravo Morison. Jo{ u oktobru prethodne godine, iz Australije je govorio Majkl Babi}, fotograf sa prvog Grend slema u sezoni kada je istakao da mnogi negoduju zbog o{trih mera. „Oni ne mogu da nateraju sedam odsto zdravstvenih radnika samo u jednoj dràvi (Novi Ju`ni Vels) da se vakcini{u, kako onda da nateraju

tenisera koji nije iz wihove dràve da se vakcini{e? Tako|e, preko 250 voza~a hitne pomo}i u jednom regionu u Viktoriji odbilo je da se vakcini{e. Neki policajci napustili su posao jer nisu èleli da se vakcini{u. îsto sumwam da }e u januaru 2022. godine svaki teniser biti vakcinisan. Izgubi}e i publiku, a nekoliko igra~a u TOP 10 nisu se izjasnili o vakcinaciji“. Me|utim, Morison je mere sve vi{e poo{travao, ali je Novak \okovi} odlu~io da se uputi u Australiju. Prvi reket sveta nije èleo da otkriva svoj status, a iz Australije su naglasili da }e i svi u~esnici Australijan opena morati da budu vakcinisani. Ipak, Novak je dobio me-

dicinsko izuze}e za ulazak u zemqu koje upravo iskqu~uje neophodnost vakcine u odre|enim slu~ajevima me|u kojima je bio i \okovi} jer je nedavno pre dolaska u Melburn imao korona virus. Me|utim, od starta je bilo jasno da Morison ne}e tako lako dopustiti Novaku da boravi u Australiji, a strogo}u prema broju jedan iskoristio je kako bi prikupqao politi~ke poene i na{ao pomenutu slamku spasa za koju je milio da bi mogao da bude srpski as. Posle sage koja je trajala dve nedeqe i posle su|ewa u \okovi}evu korist, vlada Australije deportovala je Srbina iz zemqe, a Morison prvi likovao nakon te vesti. „Ovo ukidawe vize napravqeno je zbog zdravqa i

sigurnosti, jer je javni interes bio da se tako ne{to uradi. Pozdravqam odluku da na{e granice ostanu ~vrste, a Australijanci bezbedni. Kao {to sam rekao, Australijanci su podneli velike `rtve tokom pandemije, pa je bilo potrebno za{titi ih. Sada je vreme za Australijan open, a mi moèmo da uìvamo u tenisu preko leta“, rekao je Morison posle deportacije Noleta. Sada ve} biv{i premijer imao je ispad 2020. godine kada je zajedno sa blagajnikom Xo{om Fridenbergeom potro{io skoro 5.000 dolara poreskih obaveznika kako bi se privatnim avionom prevezli na zabavu. Osim zloupotrebe novca Morison je u javnosti upam}en bio i jo{ 2011. godine kada je upleten u kontroverze nakon {to je kritikovao vladu zbog pla}awa putnih tro{kova porodicama `rtava nesre}e na Boì}nom ostrvu. Tako|e, dok je poo{travao mere i u~estvovao u proterivawu \okovi}a, Morison prvi nije po{tovao mere koje je sproveo. Premijer se pojavio kao komentator na jednoj utakmici kriketa i zabavqao se bez maske i propisne distance. Poraz je priznao dan pre ro|endana Novaka \okovi}a.

Za{to su Australijanci glasali u kupa}im ga}ama Uprkos ki{nom vremenu u ve}ini zemqe, mnogi u Australiji su odlu~ili da na glasawe do|u goli{avi. U Australiji su odr`ani parlamentarni izbori, a pored politi~kih poruka, bilo je onih marketin{kih koji sa politikom, bar se sti~e taj utisak - nemaju nikakve veze. Veliki broj glasa~a, obavio je svoju gra|ansku du`nost u kupa}im ga}ama. Iz kompanije „Baxi smagler" (Budgy Smuggler) koja se bavi proizvodwom kupa}ih kostima objavili su da }e svakome, ko do glasa~ke kutije do|e odeven u kupa}i kostim wihovog brenda, na poklon dobiti - novi. Iz kompanije su poru~ili da }e vau~ere za nove ga}ice za kupawe ili bikini poslati svakom ko fotografiju sa glasawa po{aqe do ponedeqka.

10. maj decembar ^etvrtak 26. 2022. 2020.

SVET POZNATIH

KONSTRAKTA BE@I U ILEGALU, U@ELELA SE TI[INE:

Zasluìla sam mir, a evo {ta kaè o Evroviziji! Ana \uri} Konstrakta nakon osvojenog petog mesta na Evroviziji sa pesmom "In corpore sano", ne krije da se uèlela mira i ti{ine, te je donela odluku da se bar na kratko povu~e iz javnosti. - Sada }e sve da se slegne i da do|e na svoje mesto. Mislim da sam zasluìla mir, iako znam da ova pri~a treba da se zakqu~i. Treba mi malo da udahnem vazduh. Tu sam, ne idem nikuda, ali mi je potrebna pauzica. Umetnica postaje nevidqiva - istakla je Konstrakta, a potom se jo{ jednom osvrnula na svoje predstavqawe u Torinu. - Nemam re~i... Pamti}u ovo do kraja ìvota. Svi su aplaudirali i vikali "Biti zdrav, biti zdrav". Zadovoqna sam petim mestom. Mo`da je prvo mesto preambiciozno. To je bio mikroperformans i jedna malo druga~ija pesma. To je pesma koja ima sadràj i to su qudi prepoznali - rekla je Ana. Kako je otkrila nakon kra}eg odmora sledi letwa turneja sa bendom "Zemqa gruva" koju sa nestrpqewem ~eka budu}i da se neizmerno uèlela takvog druèwa sa publikom. M. T.

Milisav An|elkovi}

17. 11. 1925. Beograd – 21. 05. 2022. Melburn Hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nam pru`io za vreme tvoga ovozemaqskog `ivota. Zauvek ostaje{ u na{im mislima i srcima. Po~ivaj u miru Bo`jem sa an|elima.

Te{ka sudbina peva~ice koja je otpevala veliki hit „Na Uskrs sam se rodila“ "Dimitrijo, sine Mitre", "Veseli se ku}ni doma}ine", "Moj Milane kad u vojsku po|e{", "Na Uskrs sam se rodila", "Mito, bekrijo", "Ajde Jano, kolo da igramo", "Jel' ti `ao {to se ra-

stajemo", "Zapevala sojka ptica" i mnoge druge samo su neki od naziva pesama koje je Vasilija Radoj~i} otpevala. Me|utim, uprkos brojnim hitovima, ostala je razo~arana u svoje kolege. O privatnom `ivotu Vasilije

Radoj~i} se malo znalo. U jednom od retkih intervjua u kojima je pri~ala o qubavi, govorila je o svom suprugu Milanu \or|evi}u. Milan \or|evi} je bio buwar. Dugo su bili u braku, a wegovu

smrt je te{ko podnela. Ono {to joj je teralo suze na o~i bio je i na~in na koji je tretirana kao umetnik. Snimila je mnogo pesama, albuma i svojevremeno plo~a, ali uz nagrade – priznawe od dr`ave nije dobila.

POSLEDWI POZDRAV Obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni

"Povredile su me i kolege muzi~ari, estradnu penziju nisam dobila iako sam nekoliko puta podnosila zahtev. Kada je penzija izglasana, trebalo je da je prvi dobijemo Cune i ja. On je penziju dobio, mene su zaobi{li iako va`im za peva~icu koja ima najvi{e snimqenih pesama u fonoteci Radio Beograda. Snimila sam za RTV PGP 60 antologijskih pesama, obe}ali su da }e mi objaviti trostruki album, a onda su desetak mojih pesama strpali u nekakav zajedni~ki muzi~ki projekat za koji jo{ ne znam {ta predstavqa", rekla je Vasilija davnih dana u jednom od intervjua za medije. Peva~ku karijeru je po~ela {ezdesetih godina 20. veka. Mnoge wene pesme postale su hitovi koje slu{aju razli~ite generacije. Kvalitetne interpretacije i glas obojen emocijama privukli su veliki broj po{tovalaca ovakve vrste muzike. Umrla je u 76. godini. Kremirana je u Beogradu 2011. godine. Wen pepeo je posut po Vrtu se}awa koji je deo Novog grobqa. R. N.

Opelo }e se obaviti u ponedeqak, 30. maja u 11 ~asova u crkvi Sv. Stefana De~anskog (672-682 Frankston Dandenong road, Carrum Downs Victoria), sahrana je nakon opela u 12 ~asova na grobqu „Bunurong Memorial Park” (790 Frankston Dandenong Road, Dandenong, South Victoria 3175). O`alo{}eni: sin Tomislav, snaja Qiqana, unuci Vladan, Nikola, Stefan, unuka Sla|ana, praunuci Maksim i Petar.

KO JE NAJPOPULARNIJI SRPSKI GLUMAC?

Brojke ne laù, a kaù da nije Milo{ Bikovi} Popularnost moè da se meri na razli~ite na~ine, a koliko neko ima pratilaca na dru{tvenim mreàma, svakako je jedan od validnih. Gotovo da nema poznate li~nosti koja nije aktivna na internetu, a i ~ini se da je instagram me|u wima posebno popularan. Mnogi bi o~ekivali da je Milo{ Bikovi} najpra}eniji doma}i glumac na internetu, a wegovih impozantnih 1.900.000 pratilaca svakako da bi moglo da opravda ova o~ekivawa, me|utim, ni to nije ta~no. Darko Peri} Milan Mari}, ~ija je popularnost naglo porasla nakon {to je pro{log septembra iza{ao film "Toma", na ovoj mreì ima oko 100.000 pratilaca, a vrlo blizu wega nalazi se i glumac koga cela Srbija decenijama oboàva, Nikola \uri~ko. Ipak, najpopularniji doma}i glumac, barem ako je verovati instagram brojkama je Darko Peri} koji ima ~ak preko 4.500.000 pratilaca. Ovaj glumac veliku slavu je stekao ulogom u popularnoj seriji "La casa de papel", te nije ~udo da veliki deo wegovih pratilaca dolazi i iz inostranstva.

LITERARNA STRANA

VLADISLAV VLAHOVI]:

Ovo jeste moj potpis, ali… Na{a delegacija je pristigla sa {est crnih limuzina, a wihova sa tri, pa smo ve} od samog po~etka ostvarili zavidnu prednost. Svi smo u salu u{li namrgo|eni, a naro~ito na{ glavni pregovara~, da suprotna strana i me|unarodni posrednici odmah znaju s kim imaju posla i da se sa nama ne moè ba{ kako su zamislili. Onda smo izvadili gomile papira na sto i opet stekli odre|enu prednost, s obzirom da smo ih donijeli u {est torbi, a oni svoje u tri. Me|unarodni posrednik je dao kratku uvodnu rije~ i sve je krenulo kako smo i o~ekivali, osokoqeni po~etnom pozicijom. Tada je na{ glavni pregovara~ dobio rije~ i po~eo sa izno{ewem na{ih pregovara~kih pozicija. Prolazili su minuti dugi kao sati, ali on nije odustajao. Svaka re~enica je po~iwala sa „ne moè“, „ne damo“, „ne}emo“, „ne}e mo}i“, dok je sve vi{e i vi{e pjenio… Omicalo mu se da kaè i „ne}e da moè“, ali to je prevodilac vje{to „amortizovao“. Dok su svi na{i ~lanovi pomno pratili izlagawe i hvatali zabiqe{ke, druga strana se, blago je re}i, dosa|ivala. Ustajali su, ulazili izlazili… Upadqivo i nervozno su ~esto gledali na svoje satove, a neki od wih ~ak i provjeravali na uho da li im uop{te rade. Na{ glavni pregovara~ to nije registrovao ve} je i daqe sve ùstrije pjenio, upozoravao, prijetio…, pomiwao crvene linije i nemogu}nosti ikakvih ustupaka, ne primje}uju}i da je jedna dama iz protokola jo{ prije par minuta poturila neki dokumenat na wegovu govornicu. Kad je ve} po~eo i da prijeti prstom, medijator mu je diskretno pri{ao, do{apnuo ne{to i pokazao na

taj papir, koji on, u zanosu, nije ni registrovao. Tu je nervozno zastao i bacio pogled na dokumenat, nakon ~ega je smjesta prekinuo izlagawe, a sala se za tren ispunila muklom ti{inom. Dok smo sa nestrpqewem gledali u wega, a protivni~ka strana u plafon, promijenio je nao~are, ponovo pogledao u taj papir i par puta ga primicao i odmicao, ali sa izrazom lica kao da mu je naglo pozlilo. „Ne mogu da vjerujem, otkud vama ovo“, sada ve} ti{im glasom je upitao: „Ta~no je da je u pitawu moj potpis, ali molim vas za razumijevawe, jer tada nijesam znao koliko je to petina teritorije! Mora}emo se dogovoriti bar da se ovo ne objavquje dok mi na to ne pristanemo kroz unutra{wi dijalog. To je na{ jedini uslov iako vidim na {ta smo sve pristali u spoqnom dijalogu koji je prethodio ovom unutra{wem koji upravo treba da po~ne. To je minimum ispod koga ne}emo i}i, a ovo {to sam malo prije iznosio je na{a „crvena linija“ za neke budu}e pregovore“.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 23

Momo Kapor je najlep{e opisao {ta ostaje posle qubavi Qubav profesora Mi{ela Babi}a i wegove studenkiwe Une Vojvodi} bila je puna strasti, ali joj Momo Kapor nije dozvolio "hepi end" - umesto toga, u romanu "Una" mo`e se pro~itati najlep{i opis ni{tavila koje ostaje posle raskida. Prenosimo vam odlomak iz Kaporovog romana „Una“ koji doti~e svakog ko je voleo. „Je li to sve {to ostaje od qubavi? I {ta uop{te ostaje posle we? Telefonski broj koji lagano bledi u se}awu. ^a{e sa ugraviranim monogramima ukradene u „Tri la|ara“. Posle qubavi ostaje obi~aj da se belo vino sipa u dve ~a{e i da crte budu na istoj visini. Posle qubavi ostaje jedan sto u kafani kod „Znaka?“ i za~u|eni pogled starog kelnera {to nas vidi sa drugima. Posle qubavi ostaje re~enica: „Divno izgleda{, nisi se ni{ta promenila…“ i „Javi se ponekad, jo{ ima{ moj broj telefona“. I neki brojevi studentskih soba u kojima smo spavali ostaju posle qubavi. Posle qubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vra}ali posle qubavi. Posle qubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode. Ostaju znaci qubavne {ifre: „Ako me voli{, zapo~ni sutra{we predavawe sa tri re~i koje }e imati po~etna slova mog imena“. U{ao je u amfiteatar i rekao: „U na{oj avangardi…“ Poslao mi je poqubac.

Posle qubavi ostaje tvoja strana posteqe i strah da }e neko iznenada nai}i. Klak – spu{tena slu{alica kada se javi tu|i glas. Hiqadu i jedna la`. Posle qubavi ostaje re~enica koja luta kao duh po sobi: „Ja }u prva u kupatilo!“ – i pitawe: „Zar ne}emo zajedno?“ Ovaj put ne. Posle qubavi ostaju sau~esnici: ~uvari tajni koje vi{e nisu nikakve tajne. Prepune pepeqare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikoga u blizini. Fotografije snimqene u automatu, taksisti koji nas nikada nisu voleli. Posle qubavi ostaje povre|ena sujeta. Metalni ukus proma{enosti na usnama. Posle qubavi ostaju drugi qudi i druge `ene. Posle qubavi ne ostaje ni{ta. Katastrofa!“

Plava grobnica Stojte, galije carske! Sputajte krme mo}ne! Gazite tihim hodom! Opelo gordo dr`im u doba jeze no}ne Nad ovom svetom vodom.

„Plava grobnica“ – najtu`niji „spomenik“ stradawa u Velikom ratu Milutin Boji} bio je srpski kwièvnik, pesnik, dramati~ar i kwièvni te pozori{ni kriti~ar. Ro|en je pre 130 godina, 19. maja 1892. u Beogradu, gdje je poha|ao osnovnu i sredwu {kolu, a kao petnaestogodi{wak, Boji} je po~eo da pi{e. 1907. godine napisao je dramu „Despotova kruna“, ve} tada Boj} je po~eo da ~ita mnoge svetske kwièvne klasike, ali i savremena dela i kroz wih u~io strane jezike. Nakon gimnazije, Boji} je upisao Filozofski fakultet i to pedago{ku grupu. 1912. godine, Milutin je pristupio vojsci i tako postao u~esnik u Balkanskim ratovima. Bio je ratni reporter, ali nije pisao samo za novine, ve} je tada po~eo da pi{e i putopise, te pesme inspirisan patwama i vojni~kim ìvotom. Kada je po~eo Prvi svetski rat, Boji} je 1914. godine oti{ao s porodicom u Ni{, zatim je stupio u vojsku i na Krfu bio svedok stra{nih scena umirawa vojnika i izbeglica. Tu je nastala i wegova najpoznatija pesma "Plava grobnica", objavqena u zbirci "Pesme bola i ponosa" 1917. godine. Kasnije iste godine, Boji} je umro u Solunskoj bolnici od tuberkuloze, sa samo 25 godina. Iako je bio veoma mlad, Boji} je ve} za ìvota ostao prepoznat kao zna~ajan pisac, kriti~ar, pesnik i dramati~ar. Na wegovom sprovodu govorile su neke od najve}ih kwièvnih li~nosti tog vremena.

Tu na dnu gde {koqke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leì grobqe hrabrih, leì brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada. Zar ne ose}ate kako more mili, Da ne ru{i ve~ni pokoj palih ~eta? Iz dubokog jaza mirni dreme` ~ili, A umornim letom zrak meseca {eta. To je hram tajanstva i grobnica tu`na Za ogromnog mrca, kô na{ um beskrajna. Tiha kao pono} vrh ostrvqa ju`na, Mra~na kao savest, hladna i o~ajna. Zar ne ose}ate iz modrih dubina Da pobo`nost raste vrh voda prosuta I vazduhom igra ~udna pantomima? To velika du{a pokojnika luta. Stojte, galije carske! Na grobqu bra}e moje Zavite crnim trube. Straàri u sve~anom opelo nek otpoje Tu, gde se vali qube! Jer pro}i }e mnoga stole}a, kô pena [to prolazi morem i umre bez znaka, I do}i }e nova i velika smena, Da dom sjaja stvara na gomili raka. Ali ovo grobqe, gde je pogrebena ogromna i stra{na tajna epopeje, Kolevka }e biti bajke za vremena, Gde }e duh da traì svoje korifeje.

Sahraweni tu su nekada{wi venci I prolazna radost celog jednog roda, Zato grob taj leì u talasa senci Izme| nedra zemqe i nebeskog svoda. Stojte, galije carske! Buktiwe nek utrnu, Veslawe umre hujno, A kad opelo svr{im, klizite u no} crnu pobo`no i ne~ujno. Jer ho}u da vlada beskrajna ti{ina I da mrtvi ~uju huk borbene lave, Kako vru}im kqu~em krv penu{a wina U deci {to klik}u pod okriqem slave. Jer, tamo daleko, popri{te se zari Ovom istom krvqu {to ovde po~iva: Ovde iznad oca pokoj gospodari, Tamo iznad sina istorija biva. Zato ho}u mira, da opelo sluìm bez re~i, bez suza i uzdaha mekih, Da miris tamjana i dah praha zdruìm Uz tutwavu muklu dobo{a dalekih. Stojte, galije carske! U ime svesne po{te Klizite tihim hodom. Opelo drìm, kakvo ne vide nebo jo{te Nad ovom svetom vodom! 1917. Milutin Boji}

FEQTON

10. maj decembar ^etvrtak 26. 2022. 2020.

Radoslav Gruji}

^OVEK KOJI JE SPASIO SRPSKE SVETIWE Danas malo ko pamti Radoslava Gruji}a:

(6)

Pi{e: Boris Suba{i}

u Bio spasilac srpske dece i kulture i jedan od najve}ih Srba koje smo imali u Nepravedno optu`en i zaboravqen akademik, profesor Beogradskog univerziteta protojerej i osniva~ muzeja SPC, ~ovek koji je prona{ao zemne ostatke cara Du{ana, sa~uvao i spasao mo{ti cara Lazara, zaslu`an za spa{avawe vi{e hiqada srpske dece iz usta{kih logora i najdragocenijih relikvija fru{kogorskih manastira tokom Drugog svetskog rata

26. maj

1805. - Napoleon Bonaparta krunisan je za kraqa Italije u milanskoj katedrali. Car Du{an

Car Lazar

Spasavao mo{ti srpskih svetih vladara kneza Lazara, cara Uro{a i despota Stefana [tiqanovi}a Arhiv SANU decenijama je skrivao Gruji}evo svedo~anstvo o tome kako je sa majorom Vermahta Rajsvicom spasavao mo{ti srpskih svetih vladara kneza Lazara, cara Uro{a i despota Stefana [tiqanovi}a 13. i 14. aprila 1942. godine. - Iz Mitrovice smo krenuli za manastir [i{atovac. Pred manastirskom kapijom do~ekali su nas hrvatske usta{e, domobranci i oru`nici, sa delovima nema~kih trupa sastavqenih od doma}ih Nemaca. Manastirom je kao komesar upravqao folksdoj~er Ditrih, koji je u konake uselio mnogobrojnu porodicu. - Otvorio nam je crkvu i odveo nas pred prestonu ikonu Hrista Spasiteqa pred kojom je leàlo sveto telo kneza Stevana [tiqanovi}a, obavijeno pokriva~ima. Wima je bilo pokriveno i ranije dok je leàlo u kov~egu bogato ukra{enom srebrnim ornamentisanim i pozla}enim okovom i medaqonima petorice svetiteqa u emajlu. Taj kov~eg, kao sve druge dragocenosti manastirske odnelo je jo{ pro{log leta naro~ito poverenstvo izaslato od hrvatske vlade u Zagrebu. Tom prilikom skinuta je sa glave svetiteqeve i odnesena srebrna kruna, kao i druge dragocenosti, kojima je bilo ukra{eno svetiteqevo telo - zabeleìo je Gruji}. Iz oltara su odneseni svi najpotrebniji predmeti za bogosluèwe, a riznica je bila potpuno ispra`wena. Po{to su mo{ti despota Stefana stavqene u kov~eg i utovarene u nema~ki kamion, spasila~ka misija je nastavila put do manastira Jazak, koji je bio potpuno opqa~kan. - Tu su nas na sli~an na~in kao i u [i{atovcu do~ekale hrvatska i nema~ka vojska. Svete mo{ti cara Uro{a na{li smo u wegovom starom kov~egu. Ali kad smo otvorili kov~eg odmah nam je pala u o~i nemila slika razbacanih svetiteqskih kostiju u najve}em neredu. Skupoceni pokriva~ sa wih je skinut i odnesen, a ispod wih je ne~ija ruka vr{qala traè}i po svoj prilici toboè neko skriveno blago, pa je tom prilikom ispreturan i ceo kostur - beleìo je Gruji}. Iz manastira Jaska misija stiè u Rumu kasno po podne 13. aprila. - Tu sam zamolio hrvatskog oficira za vezu g. Rogoza da nam dopusti da sveta tela cara Uro{a i despota Stefana smestimo u rumsku Sabornu crkvu, da ne bi morala no}iti u kamionu. On nam je iza{ao u susret te smo od porodice komesara te crkve, jednog rumskog Nemca dobili crkvene kqu~eve. Dotle su vojne vlasti naredile da jedan vod doma}ih nema~kih trupa oda po~ast mo{tima srpskih svetiteqa i odràva straù kraj wihovih kov~ega. Za vreme preno{ewa svetih mo{tiju i postavqawa straè do{li su u crkvu mnogi Srbi, ali i Nemci.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

Usta{e su spre~ene da uni{te mo{ti kneza Lazara: Mo{ti Svetoga Kneza Lazara su 12 puta seqene, od Pri{tine do Sentandreje i nazad, dele}i sudbinu wegovog naroda

1851. - U Londonu je po~eo prvi moderni me|unarodni {ahovski turnir 16 igra~a, koji je 15. jula zavr{en pobedom nema~kog majstora Adolfa Andersena. 1865. - Predajom generala Kirbija Smita u [revenportu kod Wu Orleansa u Luizijani, prestao je oru`ani otpor ju`wa~ke vojske u Ameri~kom gra|anskom ratu, mesec i po po{to je Konfederacija potpisala kapitulaciju. 1868. - Obe{en je irski nacionalista Majkl Baret zbog bomba{kog napada u Londonu. To je bilo posledwe javno smaknu}e u Engleskoj. 1896. - Nikola II Romanov krunisan je za cara Rusije. 1923. - Odr`ana je prva motociklisti~ka trka "24 ~asa Le Mana". 1942. - U Londonu je potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradwi u Drugom svetskom ratu i posle wegovog okon~awa.

Sutradan ujutro srpska i hrvatska komisija u pratwi zastupnika nema~kih okupacionih vlasti dr Rajsvica i hrvatskog oficira za vezu bojnika Rogoza odvezla se do sela Stejakovaca svojim automobilima. Tu ih je do~ekalo {est zaprega najimu}nijih Srba doma}ina. - Posle dvosatne vo`we kroz te{ko sremsko blato do{li smo u manastir Be{enovo gde je na sam dan objave rata nema~kog rajha Jugoslaviji 6. aprila 1941. godine bilo skloweno sveto telo kneza Lazara kosovskog mu~enika, iz manastira Vrdnika - Ravanice. Svete mo{ti kneza Lazara na{li smo u wegovom kov~egu u kome je donesen iz Vrdnika. I ovde, kao i kod cara Uro{a i kneza Stevana [tiqanovi}a odnete su sve dragocenosti koje su se nalazile na mo{tima. Iz manastira Be{enovo, kao i iz [i{atovca i Jaska odnesene su u Zagreb sve dragocenosti. Mo{ti kneza Lazara su utovarene u nema~ki vojni kamion i misija je oko 11 pre podne stigla u Rumu. - Tu nas je pred crkvom do~ekala masa sveta na kojoj su Srbi ponovili `equ da im se dopusti kratko vreme odstojati u

ZLO^IN "DECE ZAPADA"

Svedo~anstvo o prenosu svetih mo{tiju ostavio je i dr Svetozar Du{ani}, direktor Muzeja kneza Pavla. "Jedan od najtragi~nijih trenutaka svoje istorije srpski narod do`iveo je kad su iz Srema donesene mo{ti trojice wegovih svetiteqa vladara. Sakupqeni vernici Srpske pravoslavne crkve bili su puni bola i tuge sa suznim o~ima, sumorna i mra~na izgleda, kao {to je bilo i olovno zimsko nebo iznad wih, svesni te{kog momenta svoje istorije toliko puta krvqu i stradawima pisane. Te zlo~ine ne vr{e turska plemena ve} arijevci i "Evropejci" deca Zapada, koja se razme}u svojom hiqadugodi{wom hri{}anskom tradicijom. Niko od nas nije mogao nikada da pretpostavi da }e do}i vreme kada }e srpski narod do`iveti od 'bratske ruke' nebratskog hrvatskog naroda tako stra{ne udarce..."

molitvi pred svetiteqskim kov~ezima, ali je hrvatski oficir za vezu i ovom prilikom izjavio da mu to nije mogu}e dozvoliti. Oko 14 ~asova izneseni su iz rumske Saborne crkve kov~ezi s mo{tima cara Uro{a i kneza Stefan [tiqanovi}a i sme{teni u nema~ki transportni kamion pored kov~ega s mo{tima kneza Lazara. I tom prilikom jedan vod nema~kih doma}ih trupa odao je vojni~ku po~ast svetim mo{tima. Ispred kamiona je i{ao automobil s hrvatskim oficirom za vezu i komisijom, a iza wega auto sa srpskom komisijom uz koju je bio i fon Rajsvic, koji je bio garancija da se ne}e pucati na Srbe. Konvoj je stigao oko ~etiri po podne u Zemun, gde je na Rajsvicovo insistirawe postrojena ~eta hrvatske mornarice da oda po~ast srpskim svetiteqima. Kamion je pored tog po~asnog stroja nastavio put preko èlezni~kog mosta prema Beogradu. Sa druge strane reke ~ekala je delegacija na ~elu s predstavnikom ministarstva prosvete i vera Velmar-Jankovi}em i pukovnikom Aleksandrom Radulovi}em, a ~eta Srpske dràvne straè odlala je vojni~ku po~ast dok su kov~ezi s mo{tima iz nema~kog kamiona prebacivani u srpsko vozilo Crvenog krsta koje je oko 17 ~asova dovezlo mo{ti pred Sabornu crkvu. - Tu su ih do~ekala preosve}ena gospoda episkopi na ~elu sa skopskim mitropolitom Josifom, zamenikom srpskog patrijarha, mnogobrojni sve{tenici obu~eni u sve~ana crkvena odejanija, pored velikog broja naroda koji je i bez specijalnog obave{tewa saznao za prenos mo{tiju - napisao je Gruji}. - Mo{ti su iznesene iz automobila i posle obilaska oko crkve sme{tene ispred ikonostasa, gde su danima dolazile reke Beogra|ana da im se poklone. S tim je zavr{ena i moja misija za preno{ewe mo{tiju srpskih svetiteqa iz Fru{ke gore za Beograd. lll U slede}em broju: Po oslobo|ewu Beograda 1944. godine profesor Gruji} doìvqava ponièwe za ponièwem

1955. - U Beograd je doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na ~elu s prvim sekretarom CK KPSS, Nikitom Hru{~ovom. Bila je to prva zvani~na poseta predstavnika SSSR-a Jugoslaviji posle 1948. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija kojom su normalizovani me|udràvni odnosi. 1991. - Austrijski putni~ki avion "Boing 767", kompanije biv{eg automobilskog asa Nikija Laude, pao je severno od Bangkoka. Poginulo su svi: 223 putnika i posada. Me|u poginulim su bila i trojica Jugoslovena. 1997. - Australijski premijer Xon Hauard izvinio se desetinama hiqada Aborixina koji su u pro{losti, zbog politike asimilacije na silu uzeti od roditeqa. 1998. - Uprkos protivqewu profesora i studenata, Skup{tina Srbije je donela Zakon o univerzitetu kojim je Vlada ovla{}ena da postavqa rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skup{tine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet. 2008. - Umro je Sidni Polak, ameri~ki filmski rediteq, producent i glumac. Bio je producent 44 filma, glumio u 30, reìrao 10 TV-serija i 21 film me|u kojima "Kowe ubijaju zar ne", "Tutsi", "Devojka koju sam voleo", "Xeremaja Xons", "Prevodilac", "Igra~". Za reìju filma "Moja Afrika" dobio je Oskara 1985. 2011. - Posle 16 godina skrivawa, u Vojvodini je uhap{en ha{ki optuènik i biv{i komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladi} i izru~en ha{kom Tribunalu, pred kojim je optuèn za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja rata. 2013. - Posmrtni ostaci posledweg jugoslovenskog kraqa Petra Drugog Kara|or|evi} a, wegove majke Marije, supruge Aleksandre i brata Andreja, preneti iz Amerike, Velike Britanije i Gr~ke, sahraweni su na Oplencu.

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 25

Pet vekova prve kafane u Beogradu Ove godine se proslavqa veliki kafanski jubilej, s obzirom na to da ova ustanova proslavqa ta~no 500 godina od osnivawa u Beogradu. Prema istorijskim zapisima, prva kafana u Beogradu otvorena je 1522. godine na Dor}olu. Usled turbulentne istorije na{eg grada, nemamo vi{e informacija o lokaciji ili imenu. Ono {to nam je poznato je da je prva kafana u Beogradu sluìla samo kafu, te je stoga i skovana re~ za wu kafa-na. Iako je kafana poreklom sa Istoka, interesantan je podatak da je Stambol, prestonica Osmanskog carstva, prvu kafanu dobio tek 1555. godine. Po ~emu je Osmanlijama Beograd bio tako zna~ajan da bi se u wemu otvorila kafana, samo godinu dana po{to je Sulejman Veli~anstveni osvojio Beograd, i daqe je nepoznanica. Beogradska kafana je zna~ajna jer je usled geografskog pozicionirawa doprinela da kafa prodre u Evropu. Kafa je na teritoriji Evrope prvi put bila posluèna posle bitke kod Moha~a. Naime, uslovi koje su poraèni Ma|ari morali da prihvate bili su poniàvaju}i, a na kraju su bili posluèni crnom kafom. Kako do tada nisu ni videli ni probali kafu, smatrali su je dodatnim ponièwem, pa su po povratku u logor izjavili: „i kao vrhunac ponièwa smo morali da popijemo crnu ~orbu”. I danas u ma|arskom postoji izreka „crna ~orba tek predstoji”, tj. najgore tek dolazi. Vremenom kafa postaje unosna roba i s uìvawem se konzumira, te je kasnije do{lo i do otvarawa ~uvenih evropskih (pre svega be~kih i pariskih) kafea, koji postaju steci{te u~enog sveta i ~ija reputacija ne jewava do danas. Srpska kafana je, sasvim prirodno, vremenom evoluirala, tako da nije vi{e mesto na kojem se sluì samo (i iskqu~ivo) kafa, ve} i razna druga pi}a, ali i nacionalna jela. Tako je na{a kafana dobila dvojaku funkciju: postala je bar, a i restoran. Za dru{tveni ìvot Srbije kafana

je vrlo zna~ajna institucija jer se tokom 19. i 20. veka u woj odr`avaju va`na de{avawa. Svetoandrejska skup{tina

je odr`ana u Velikoj pivari od 30. novembra 1858. do 31. januara 1859. godine u Beogradu. Poznato je da su politi~ke partije osnivane u kafanama, kao i sportska dru{tva. Prva sijalica u Beogradu zasvetlela je 1881. godine u kafani „Hamburg”, na uglu dana{wih ulica Kneza Milo{a i Masarikove, gde se sada nalazi, ba{ zgodno, zgrada „Elektrodistribucije”, dok su ~uvena bra}a Limijer organizovala prvu bioskopsku predstavu u kafani „Zlatni krst” na Terazijama. O svim kwi`evnim delima i pesmama napisanim u kafanama izli{no je govoriti, jer bi spisak bio izuzetno duga~ak. Kafane su cvetale i posle svetskih ratova u Beogradu i Srbiji, jer su bile steci{te umetnika, politi~kih stranaka,

esnafa, agitatora, {pijuna i mnogih drugih. Naàlost, ~ini se da su posle 2000. kafane posustale, te je mno{tvo ~uvenih i starih kafana prestalo sa radom i zatvoreno zbog raznih pravnih i finansijskih razloga. Ipak, ne treba smatrati da su kafane stvar pro{losti, i u eri dru{tvenih mreà ~ija su one bile prete~a, jer su i dve godine pandemije dokazale koliko su ìva re~ i kontakt s voqenim osobama bitni. A kafane su uvek tu, sa svojim osobqem, da nas do~ekaju kada odemo s prijateqima ili porodicom na kafu, ~a{icu rakije, ru~ak, pa i na proslavu godi{wice braka, diplomirawa, mature… Preìvele su sva{ta za ovih 500 godina na nemirnom Balkanu, sigurno }e preìveti jo{ toliko. U to ime, ìveli! R. N.

KULTNO MESTO KOJE SKORO DVA VEKA ^UVA TRADICIJU I DUH SRPSKE PRESTONICE:

Ovo je najstarija oåuvana kafana u Beogradu Zahvaquju}i knezu Milo{u Obrenovi}u beogradske kafane do`ivqavaju svoj procvat u 19. veku. Zbog weogvih zakona, srpsko ugostiteqstvo postaje savr{eno ure|eno. On je doprineo i osnivawu kafane koja je danas najstarija aktivna u Beogradu. Kafana "Znak pitawa" ili "?" od svog osnivawa nikada nije mewala namenu, te i danas ugo{}uje ovda{we, ali i boeme iz ~itavog sveta. Ku}u u kojoj se nalazi kafana „Znak pitawa“, po nalogu kneza Milo{a, podigao je Naum I~ko, trgova~ki konzul, a zidali su je „majstori od Grecije“ u balkanskom stilu. Ta ku}a u kojoj je kafana "Znak pitawa" je zapravo poklon kneza Milo{a zbog velikih zasluga u le~ewu rawenika i wega samog u toku Drugog srpskog ustanka. MEWALA VLASNIKE, MEWALA IMENA Kada je postala vlasni{tvo E}im-Tome Kosti}a, zeta Nauma I~ka, kafana se zvala i „E}im-Tomina kafana“. Nakon {to

su je naslednici prodali, mewala je gospodare i nazive. Posle se zvala „Kod pastira“, pa „Kod Saborne crkve“ ali ne zadugo. Ovaj naziv nije bio u skladu sa Uredbom o mehanama, ali ni sa mi{qewem crkvenih vlasti, koje su smatrale da predstavqa uvredu za instituciju crkve. Vlasnik je, kao privremeno re{ewe do okon~awa spora sa vlastima, a i kao svojevrstan protest, postavio samo znak pitawa „?“, a ovaj naziv sa~uvan je do danas.

KAFANA "?" PROGLA[ENA JE ZA SPOMENIK KULTURE Po zavr{etku rata 1946, kafana „Znak pitawa“ je progla{ena za spomenik kulture. Od tada pa do danas na woj su u vi{e navrata vr{eni za{titni radovi, ali namena objekta nikada nije promewena. To je bila i ostala kultna beogradska kafana, mesto u kojem se i danas, kao nekad, okupqaju ugledne li~nosti iz `ivota grada, ali i dru{tvo iz kraja i oni koji dolaze na slu`bu u Sabornu crkvu. Po~etkom ovog veka, u procesu privatizacije, trebalo je da i ona promeni vlasnika, a sa wim i namenu dugu gotovo dva veka. Me|utim, zahvaquju}i, pre svega, protestima vernih gostiju i po{tovalaca tradicije ovog grada, ali i stru~nih slu`bi, sa~uvani su izgled i namena ovog objekta, koji je nadrastao svoje arhitektonske, istorijske i kulturne vrednosti i postao institucija i vrednost sama po sebi. Ova kafana sada je u vlasni{tvu grada Beograda.

Srpski ratnik i novinar koji je {est puta sahrawivan Ro|en je 13. maja 1881. godine i osnovnu {kolu zavr{io u zlatiborskom selu Gostiqu. 1899. godine prelazi u Beograd da bi zavr{io gimnaziju. U prestonici se ukqu~uje u organizovawe mladog radni~kog pokreta u Kraqevini Srbiji. îtav ìvot je posvetio borbi za radni~ka i qudska prava, socijalnu pravdu i gra|anske slobode. Dimitrije Tucovi} se sa socijalisti~kim idejama upoznao u posledwoj deceniji 19. veka jo{ kao |ak u Uì~koj gimnaziji – Realki, koja je tada bila rasadnik mladih levi~ara. Tokom gimnazijskih dana nau~io je nema~ki, koji }e mu kasnije posluìti kod prevo|ewa levi~arskih tekstova i radova, pa su ga drugovi vi|ali kako „bez re~nika ~ita“ marksisti~ki ~asopis Nova era. Jedan od wegovih sredwo{kolskih buntovni~kih poteza koji je ostao zapisan, dogodio se kada je, na osnovu odluke Narodne skup{tine 1898, izme|u ostalih, ukinuta Uì~ka realka. Dimitrije je u znak protesta sa jo{ nekoliko {kolskih drugova na krovu gimnazije oka~io crnu zastavu na kojoj su bili ispisani simboli~ni stihovi.

Wegov otac Jevrem, pravoslavni sve{tenik, isprva nije bio odu{evqen saznawem da mu je sin postao socijalista, ali se tome nije ni protivio, a kasnije ~ak to gledao i sa simpatijama. Posle {est godina provedenih u U`icu, {kolovawe je nastavio u Beogradu 1899. Istoriju mu je predavao ~uveni pisac Stevan Sremac sa kojim se sukobio oko Francuske revolucije i Maksimilijana Robespjera – jednog od wenih vi|enijih u~esnika.

Posle zavr{ene gimnazije 1901, upisuje Pravni fakultet na Velikoj {koli u Kapetan Mi{inom zdawu, gde se danas nalazi Rektorat Univerziteta u Beogradu. Kraqevinom Srbijom je tada vladao Aleksandar Obrenovi}, ~iji su re`im mnogi videli kao autokratski. Zbog toga su 1903. organizovane velike martovske demonstracije, na kojima je Dimitrije Tucovi} odr`ao „veliki vatreni govor“ pred okupqenim studenti-

ma i radnicima. Posle ovog protesta, kada je nekoliko qudi poginulo, za Tucovi}em je raspisana poternica, pa je morao da se skloni u inostranstvo. Zajedno sa ostalim optuènima pomilovan je odmah posle Majskog prevrata – dràvnog udara koji se dogodio u no}i izme|u 10. i 11. juna 1903. godine (po julijanskom kalendaru 28. i 29. maj). Tada je grupa nezadovoqnih oficira ubila kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqicu Dragu. Fakultet je zavr{io 1906, posledwe ispite spremaju}i na odsluèwu vojnog roka u Vaqevu. U osvit ratova za kona~no oslobo|ewe balkanskih naroda, Dimitrije Tucovi} je na vrhuncu svoje politi~ke karijere. Bez dlake na jeziku, kritikovao je politiku vladaju}e dinastije, kako prema radnicima i seqacima, tako i prema okolnim narodima. Zbog svojih stavova o odnosu Kraqevine Srbije prema Albaniji u tada{woj i sada{woj istoriografiji pobrao je brojne kritike, ~esto neopravdane i bez {ireg konteksta istorijskih i dru{tvenih doga|aja tog perioda. Ipak, i

pored svog stava, bio je i ostao iskreni patriota. Kada je Austrougarska izvr{ila aneksiju Bosne i Hercegovine, o{tro se usprotivio svojim socijaldemokratskim saborcima iz Austrije, ukazuju}i da je politika wihove dr`ave, koju su zdu{no podr`avali, kolonijalna i porobqiva~ka. Dimitrije Tucovi} je poginuo tokom Kolubarske bitke 20. novembra 1914. @al za izgubqenim saborcem izrazili su Karl Kaucki, Lav Trocki, bugarske socijaldemokrate i mnogi drugi. Prvi put je sahrawen na mestu gde je poginuo, nedaleko od lajkova~kog sela ]elije, potom su mu posmrtni ostaci preneti u selo [u{war, zatim na vojni~ko grobqe Lazarevcu, pa u kriptu crkve Svetog Dimitrija. Komunisti~ke vlasti su ubrzo posle raskola Josipa Broza Tita i Josifa Staqina, 1949. premestile wegov grob na trg Slavija u Beogradu. Posledwe sahrawivawe socijalisti~kog pionira dogodilo se 2016. godine kada su wegovi posmrtni ostaci preneti u Aleju velikana na Novom grobqu u Beogradu. M. T.

MOZAIK

10. maj decembar ^etvrtak 26. 2022. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Ovan }e verovatno èleti da doìvi prijatna iskustva. Astrolozi prime}uju da ova nedeqa moè biti vreme ispuwewa èqa i dinamike. Va`no je ostati objektivan i ne dozvoliti da pohlepa sve pokvari. Ne morate biti najbogatiji da biste bili sre}ni. Ovnovi su najuspe{nije ène Zodijaka na finansijskom planu, tako da }e mo}i u potpunosti da otkriju svoje talente.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Preporu~qivo je ostaviti snagu za vikend, kako se ne biste borili cele subote sa malodu{no{}u, ve} da se opustite. Ne}e biti sredwih opcija, {to ne}e posebno povoqno uticati na komunikaciju sa qudima. Ovo je povoqno vreme za dono{ewe ozbiqnih odluka i izlazak iz zone udobnosti. Astrolozi savetuju razmi{qawe o ose}awima drugih qudi povezivawem empatije.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Mora}ete da se prilagodite nekim novim uslovima, sloìte se sa ne~im, a ne{to promenite. Svako ko je u potrazi za partnerom iz snova ili èli da podigne qubav na novi nivo moè da koristi afirmacije za privla~ewe qubavi. Predstavnici Bika }e postati uspe{niji i svetliji u svim oblastima ìvota. Kako se jun pribliàva, Bikova intuicija }e svakim danom biti sve ja~a.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) [korpije treba da budu malo opreznije. Mogu}e je da }e im uznemiruju}e misli ispuniti glavu. Posebna meditacija }e im pomo}i da prevazi|u ose}aj straha i anksioznosti ovih dana. U finansijskom sektoru morate razumno proceniti rizike i ne zapo~eti va`an posao bez razmi{qawa o bilo ~emu. Ako [korpije nai|u na probleme, Mars }e im pomo}i da ne odustanu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Ovih dana mogu se desiti nepovoqni doga|aji, na koje morate biti spremni. Astrolozi savetuju ènama ovog horoskopskog znaka da se pridràvaju dnevne rutine. Pote{ko}e u ovom slu~aju }e ih ~esto zaobi}i. Blizanci }e mo}i da na|u odgovor na va`no pitawe da li je mogu}e smatrati gubitkom situaciju u kojoj sve strane dobiju ono {to èle. Oni }e se suo~iti sa takvom situacijom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Doga|aji }e naterati mnoge Strelce da se povuku u sebe i uìvaju u samo}i. Ali upravo sada, samo}a nije najboqa strategija. Astrolozi savetuju da ne podleète provokacijama. Sva kontroverzna pitawa re{i}e se u va{u korist. Ove nedeqe je poèqno napraviti planove za budu}nost. Kao odmor, izaberite gledawe filmova koji povoqno uti~u na energiju, ~itawe kwiga, slu{awe muzike.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Ne zaboravite da tamo gde interes vlada, qubav i saose}ajnost izostaju. Ako prona|ete zadovoqstvo u radu, oslobodi}ete se gr~a, a samim tim i neprijatne potrebe da ne{to na brzinu promenite. QUBAV: Koristite svaku priliku ne bi li ponovo nametnuli svoju dominaciju voqenoj osobi. To vas mo`e suo~iti s novim komplikacijama u odnosu. ZDRAVQE: Budite umereni u hrani.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Jar~evi ne bi trebalo da privla~e pa`wu na sebe. Ovakav pristup definitivno vam ne}e i}i na ruku. Astrolozi savetuju da se uverite: da li me|u okolinom ima qudi koji vam prenose negativnu energiju. Izbegavajte konflikte. Nere{ivi problemi }e na}i re{ewe. Uz malo strpqewa mogli biste da re{ite emotivne probleme sa partnerom, ali ne o~ekujte da vam on pro~ita misli.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Lavove ~ekaju velike pobede na svim frontovima ìvota. ûvajte se samo negativnih qudi i wihovih komentara. Glavni pomo}nik Lavu sada je Mars. Planeta ne}e dozvoliti da upadnete u zamku tu|eg uticaja. Ako ve} duè vreme niste mogli da zapo~nete novi ìvot, preporu~uje se da poku{ate ponovo u utorak ili bilo koji dan nakon toga osim nedeqe.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Moète imati problema kod ku}e i na poslu. Ima}ete pomo} u re{avawu svih nevoqa. Jedini problem je {to energija moè nestati. Iz tog razloga, va`no je voditi ra~una o zdravqu i blagovremenom odmoru. U tom smislu, meditacija za dobar san moè biti korisna. Astrolozi savetuju da ostavite posao kada ste kod ku}e, ve} se u svom domu opustite i odmorite.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Zvezde su naklowena Devicama. Mnoge Device }e mo}i da se otarase misli koje ih programiraju za neuspeh. Najva`nije je da ne propustite trenutak i uhvatite sre}u za rep. Sada mnogo zavisi od pravih napora. Ako pokaète ne`nost tamo gde je potrebna odlu~nost, moète izgubiti. Ali ako uspete da pokaète snagu, lo{e misli }e nestati, ba{ kao i prepreke na putu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Sledi sna`an podsticaj koji }e otvoriti nove mogu}nosti za razvoj u poslu i li~nom rastu. Imate mogu}nost da se izborite sa svojim `eqama. Ne treba i}i u krajnosti, prepu{tati se svom egu i lo{im navikama. Tako|e, ne preuzimajte zasluge za uspehe drugih qudi. Duhovni rast i odanost svojim idealima pomo}i }e Ribama da iza|u kao pobednici iz bilo koje situacije.

VELI[A MIQENIK NAJMLA\IH POSETILACA: Bik teàk 1,7 tona atrakcija 89. Me|unarodnog poqoprivrednog sajma U zatvorenom i na otvorenom prostoru najstarije sajamske ku}e u ovom delu Evrope, Novosadskom sajmu, po~eo je 89. Me|unarodni poqoprivredni sajam na kojem se predstavqa 1.100 izlaga~a iz Srbije i 21 zemqe sveta. Poseban segment smotre agrara predstavqaju Izlo`ba poqoprivredne mehanizacije i opreme za prehrambenu industriju, izlo`ba hrane i pi}a, promovi{u se i osiguravaju}a dru{tva, banke, institucije... U organizaciji Ministarstva poqoprivrede su i izlo`be organskih proizvoda, proizvoda sa oznakama geografskog porekla sa oznakom “Srpski kvalitet”. Manifestacija „Gastro Srem“ u organizaciji op{tine Stara Pazova, ina~e dobitnik priznawa „Najboqe iz Vojvodine“ na poseban na~in predstavqa se na sajmu poqoprivrede i posetiocima, koji degustiraju srema~ke specijalitete, „Jorgovanovu rakiju“ i „namacke“ i {trudle s makom, pruà i doìvqaj majstora pera i ìce, tambura{kog orkestra „Ladan {pricer“ iz Golubinaca. Kombajn za silaù, „Krone big iks 680“, najskupqi eksponat na ovogodi{wem Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu, vredan 450.000 evra, prodat

je ve} uvodnog dana manifestacije. U firmi „ITN grupa“, koja ga je izlo`ila na sajamskoj priredbi, isti~u da je kupac iz Srbije. Taj sila`ni kombajn je te`ak 17 tona a radni zahvat mu je 7,5 metara.

BIK VELI[A

Bik Veli{a, ~etvorogodi{wi „simentalac“ te`ak 1,7 tona, miqenik je najmla|ih posetilaca sajma, i centralna figura sto~arske izlo`be. U vlasni{tvu je „Sala{a Crnobarskog“ u op{tini Bogati}, i prvi put se predstavqa na Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu. M. T.

Du{anov zakonik: Ove kazne bi i dana{wi svet dovele u red

@ESTOKE KAZNE CARA DU[ANA:

Evo kako biste pro{li u wegovo vreme ako vas uhvate u prequbi ili kra|i! Du{anov zakonik poznat u pro{losti i kao "Zakon blagovernog cara Stefana", uz Zakonopravilo Svetog Save, najzna~ajniji je izvor srpskog sredwovekovnog prava. Donet je na dva dràvna sabora vlastele i crkvenih velikodostojnika. Prvi deo Zakonika donet je na saboru odrànom na Vaznesewe 20. maja 1349. godine u Skopqu kada je doneto 135 ~lanova. Drugi deo Zakonika donet je na saboru odrànom 31. avgusta 1354. u Seru (dana{wa Gr~ka) i tada je dopuwen sa jo{ 66 ~lanova. Zakonik se sastoji od ukupno 201 ~lana, a pisan je na starosrpskom jeziku. Dono{ewem ovog zakonika car Du{an je èleo da uspostaviti vladavinu prava, jedinstveni pravni sistem koji vaì na teritoriji celog carstva, ali i ograni~i zahteve i prava vlastela koja je wime tako|e stavqena u okvire zakona. Du{anov zakonik najvi{e se bavi dràvnim pravom – regulisawem odnosa me|u staleìma i wihovom odnosu prema caru, organizacijom sudstva i sudskog postupka, autoritetom sudija, na~elom zakonitosti, borbom protiv razbojnika i lopova, krivi~nim pravom, a najmawe govori o gra|anskom pravu. A [TA U DU[ANOVOM ZAKONIKU ZAPRAVO PI[E? Od 1 do 38. ~lana nalaze se odredbe o pravima i obavezama Crkve, o wenom poloàju, nadle`nostima, obavezama prema caru, sudskoj vlasti... Od ~lana 39 do 63. Zakonik govori o pravima i obavezama drugog povla{}enog staleà – o vlasteli. Ove odredbe Zakonika im garantuju neprikosnovenost ba{tine i razne druge povlastice. Govore o obavezama prema vladaru, po{tovawu sudija i suda… Od ~lana 64 do 83. Zakonik se bavi pravima i obavezama zavisnog stanovni{tva. Pored odredbi koje zabrawuju preteranu eksploataciju zavisnog stanovni{tva od strane wihovog gospodara, Zakonik precizno reguli{e i obaveze zavisnog stanovni{tva prema wihovom vlastelinu. Posle 83. ~lana slede odredbe o gradskom staleù i trgovcima, o krivi~noj odgovornosti grada, o odgovornosti vojnika...

Original Du{anovog zakonika nije sa~uvan, ali postoji preko 20 prepisa. Najstariji prepis (verovatno najbliì originalu) poti~e iz Struge iz 14. veka. Posle wega sledi prepis iz Prizrena iz 15. veka koji je najpoznatiji. Zakonik je upam}en kao vrhovni pravni akt kojim je sredwovekovna Srbija uspostavqena kao pravna dràva. SUROVE KAZNE? Kazne predvi|ene Du{anovim zakonikom uglavnom su bile globa tj. nov~ane, ali je bilo i telesnih kazni koje su podrazumevale te{ko saka}ewe, a i batiwawe. Tako|e, razlikovale su se u odnosu na to da li se primewuju na vlastelinima ili obi~nom narodu. Evo nekih od ~lanova iz ovog dokumenta koji to ilustruju: “^lan 53. O nasiqu: Ako koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke otseku i nos sareè; akoli sebar uzme silom vlastellinku, da se obesi, akoli svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke otseku i nos sareè. ^lan 54. O bludu vlastelinke: U zakoniku stoji da niko ne sme da se èni bez blagoslova svog duhovnika, a ukoliko se to u~ini “takvi da se rastave”. Ne samo da su zakonom ure|ivani bra~ni, ve} i seksualni odnosi, te se ka`wavala ~ak i “blud me|u supru`nicima”. "Ako vlastelinka u~ini blud sa svojim ~ovekom, da im se oboma ruke otseku i nos sareè.” ZA TE@E ZLOÎNE, I KAZNE SU BILE TE@E: 94. O ubistvu: Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u ùpi, ili u katunu, da plati tisu}u perpera, akoli sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke otseku i da plati trista perpera. 95. O psovci: Ko opsuje episkopa. ili kalu|era, ili popa, da plati sto perpera. Ko se na|e da je ubio episkopa, ili kalu|era, ili popa, taj da se ubije i obesi. 96. O ubistvu: Ko se na|e da je ubio oca, ili mater, ili brata, ili ~edo svoje, da se taj ubica saèè na ogwu.” U Du{anovom zakoniku nije postojala razlika izme|u sitnih i te{kih kra|a, kao danas. Svako ko bi po~inio ovo delo, bio bi saka}en, brutalno {iban, ili bi doìveo mnoga druga mu~ewa. R. N.

ZDRAVQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 27

10 BOLESTI KOJE NASLE\UJEMO SA MAJÎNE STRANE: Proverite {ta je mu~ilo va{e ènske pretke Na{i geni odre|uju ne samo izgled i karakterne osobine, ve} i slabosti organizma, odnosno sklonost odre|enim oboqewima. U ovom tekstu }emo podeliti listu oboqewa koja moète naslediti od majke Nauka je utvrdila da se u najve}oj meri ove bolesti nasle|uju po ènskoj liniji: OSTEOPOROZA Kod ovog oboqewa kostiju, koje ih ~ini krhkima i lomqivima i ina~e je tipi~no za ènsku populaciju, i i te kako se nasledni faktor pomiwe kao kqu~an. Osteoporoza uglavnom nastupa posle menopauze, kada kosti gube kalcijum. Ono na ~emu je najzna~ajnije da radite jeste preventiva – unosite {to vi{e kalcijuma, ali znajte da se on adekvatno apsorbuje jedino kada je u kombinaciji sa vitaminom D. REUMATOIDNI ARTRITIS Iako jo{ uvek nije precizno definisan uzrok ovog oboqewa

Doma}a kujna

koje se odre|uje kao autoimuno, smatra se da je on zapravo kombinacija naslednog faktora i uslova sredine. PREVREMENO STAREWE Nau~nici su otkrili skup gena koji su odgovorni za to koliko dugo uspevamo da sa~uvamo mladost. Oni se prenose s generacije na generaciju po maj~inoj liniji. Postoji mogu}nost da nasledimo o{te}enu DNK, koja }e ubrzati proces starewa. DEPRESIJA Godi{we oboli preko 300 miliona qudi od depresije, i utvr|eno je da su ovom mentalnom stawu posebno sklone ène, {to ukqu~uje i postporo|ajnu depresiju. Tako|e nauka je otkrila da je jedan od faktora koji doprinosi nastanku depresije i prisustvo gena Slc6a15, koji se naravno nasle|uje. Naravno, depresija je stawe koje se le~i, ali je uvek va`no potraìti stru~nu pomo}. GLAUKOM Glaukom je kod èna je mnogo ~e{}i nego kod mu{karaca, a genetske mutacije koje prouzrokuju

ovu bolest su nasle|ene. KARDIOVASKULARNA OBOQEWA Skladi{tewe masti kod `enske populacije je odre|eno genetski, te ukoliko je ono tipi~no za stoma~ni pojas, to ujedno zna~i i rizik od sr~anih oboqewa, odnosno on se duplira. MIGRENE @ene pate od migrena 3 puta vi{e nego mu{karci, i tako|e je prime}eno da se vrlo ~esto de{ava da je sklonost ovako intezivnim glavoboqama predisponirana genetski. INSOMNIJA Nau~nici su otkrili da na hroni~an poreme}aj sna ovog tipa uti~u ne samo psihogeni faktori, stres i sl, ve} i geni koje nasle|ujemo po `enskoj liniji. Malopre smo pomenuli da postoji genetska veza kod oboqewa kao {to je depresija, a to se odnosi i na anksiozne poreme}aje, neuroze. ALCHAJMEROVA BOLEST Ovde se radio o obliku de-

mencije, koji je tako|e ~e{}i kod èna nego kod mu{karaca. Bitan je i genetski faktor, a na~in ìvota moè smawiti rizik od Alchajmera. Treba izbaciti lo{e masti i {e}era iz ishrane, kontrolisati holesterol i krvni pritisak, baviti se fizi~kom aktivno{}u jer ona pove}ava dotok kiseonika u organizam.

KARCINOM DOJKE I JAJNIKA U svetu verovatno najpoznatiji slu~aj u vezi sa ovom temom jeste potez holivudske glumice Angeline Jolie, koja je pre nekoliko godina izvr{ila matsektomiju grudi, a potom i odstrawivawe jajnika, nakon {to je utvr|eno da ima mutaciju gena odgovornog za ova oboqewa, od kojih su preminule wena majka i baka.

propasti ili opasnosti, strah od gubitka kontrole ili smrti, ubrzan, sna`an otkucaj srca, znojewe, drhtawe ili treperewe, kratko}a daha ili stezawe u grlu, jeza, mu~nina, gr~evi u stomaku, bol u grudima, glavoboqa, dezorijentisanost, vrtoglavica, uko~enost ili peckawe, ose}aj nestvarnosti ili odvojenosti. Jedna od najgorih stvari kod napada panike je intenzivan strah da }ete imati jo{ jedan. Mo`da se toliko pla{ite napa-

da panike da izbegavate odre|ene situacije u kojima se oni mogu pojaviti. Zna~ajno je da znate kada treba posetiti lekara. Ako imate simptome napada panike, potra`ite medicinsku pomo} {to je pre mogu}e. Napadi panike, iako su intenzivno neprijatni, nisu opasni. Ali napadima te{ko da }ete uspeti sami da upravqate i oni se mogu pogor{ati ukoliko se wima ne pristupi ozbiqno i bez potrebnog le~ewa

Napadi panike RECEPT

KROFNE U RERNI POTREBNO JE: n 200 ml mleka, 10 gr kvasca n 1 ka{i~ica {e}era n 30 ml maslinovog uqa n 3 jaja, 400-450 gr bra{na n malo soli n korica limuna.

Mnogi qudi imaju samo jedan ili dva napada panike u `ivotu, a problem nestaje, mo`da kada se stresna situacija zavr{i. Ali ako ste imali ponavqaju} e, neo~ekivane napade panike i ako ste proveli duge periode u stalnom strahu od novog napada, mo`da imate stawe koje se zove pani~ni poreme}aj. [TA JE NAPAD PANIKE Napad panike je iznenadna epizoda intenzivnog straha koja izaziva te{ke fizi~ke reakcije kada nema stvarne opasnosti ili o~iglednog uzroka. Napadi panike mogu biti veoma zastra{uju}i. Kada se jave ovi pani~ni napadi, vrlo je verovatno da mislite i ose}ate se kao da gubite kontrolu, imate sr~ani udar ili ~ak umirete. Iako sami napadi panike nisu

opasni po ìvot, oni mogu biti zastra{uju}i i zna~ajno uticati na kvalitet va{eg ìvota. A, prepisana terapija moè biti veoma efikasno re{ewe ovog problema. PANI^NI NAPAD – SIMPTOMI Napadi panike obi~no po~iwu iznenada, bez upozorewa. Mogu da udare u bilo kom trenutku — kada vozite auto, u tr`nom centru, ~vrsto spavate ili usred poslovnog sastanka. Mogu}e je da imate povremene napade panike, ili da se oni ponavqaju ~esto. Napadi panike imaju mnogo varijacija, ali simptomi obi~no dostiù vrhunac za nekoliko minuta. Qudi se uglavnom ose}aju umorno i iscrpqeno nakon {to se napad panike smiri. Napadi panike obi~no ukqu~uju neke od ovih znakova ili simptoma: ose}aj predstoje}e

ZA NADEV: n xem, euro krem i sl. n prah {e}er n 1 vanilin {e}er.

PRIPREMA: U mlako mleko izdrobiti kvasac, pa dodati {e}er. Kad zapeni sipati u vanglicu, dodati jaja. Uqe, koricu limuna, bra{no i so i zamesiti mek{e testo da testo obraditi da bude glatko. Pokriti da odmori 30 minuta. Razviti testo i vaditi kalupom krofne pa re|ati u pleh. Pokriti krpom da malo porastu. Pe}i na 180 stepeni C 30 minuta. Opet ih pokriti da se ohlade pa u sredinu staviti malo xema i posuti prah {e}erom.

Vi{egodi{wa zeqasta biqka belog korena i cvetova bogata je vitaminima C, B1, B6, gvo`|em i kalcijumom, dok u mawim koli~inama raspola`e i magnezijumom, fosforom i vitaminom B2 Osim u ishrani, wen koren se koristi i za le~ewe. Odli~an je ~ista~ organizma i ima antibiotsko i antikancerogeno dejstvo, za {ta su zaslu`ni sastojci glikozid sinigrin i alil izotiocianat. U narodu se koristi za ~i{}ewe krvi, brojne respiratorne probleme (naj~e{}e u kombinaciji sa medom), izbacivawe kamena i peska iz bubrega, kao lek protiv bolesti plu}a, reume, gihta, kijavice, za izbacivawe sekreta iz disajnih puteva... Stimuli{e probavu, ubla`ava bolove u zglobovima, ka{aq (u narendan ren dodajte malo jabu-

Ren kovog sir}eta i meda, pa nekoliko puta dnevno uzimajte po ka{iku), dobar je za nervni sistem, detoksikaciju organizma, {titi od prehlade, smiruje infekcije desni... Niz bolesti ~ije simptome moè da ublaì je poduì. Ren, kada se izloì vazduhu i toploti, gubi o{trinu, tamni i mewa ukus, odnosno postaje gorak. @elite li da, kada ga narendate, ostane {to duè sve`, obavezno ga ~uvajte u friìderu, ali ga prethodno pome{ajte sa {e}erom i sir}etom ili limunovim sokom. Tako|e, veoma je va`no

da znate da ne mogu da ga konzumiraju svi. Ovo se najpre odnosi na decu, ~ija su koà i digestivni trakt preosetqivi, ali i za osobe koje imaju ~ir na èlucu, gastritis, razdra`qivo debelo crevo, oboqewa koè, kao i poreme}aj {titne `lezde. Svi ostali mogu da uìvaju u wegovom ukusu konzumiraju}i ga naj~e{}e uz meso.

28 ^etvrtak 26. decembar maj 2022. 2020. ^etvrtak 10.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 BIV[I STANOVNIDOVESTI AMERI^KI CE GRADA DO TRKA^, LO\A U PROPASTI MORIS POQSKOJ

GLAVNI GRAD GR^KE

DU[EVNI MIR, SPOKOJSTVO

SOMBOR

SVI ODJEDNOM (GOVORITI)

NASLAGA

PAN^EVO

ENGLESKI PLODNO PEVA^ KILOMETAR MESTO U OZBORN PUSTIWI

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

JUG

ONAJ KOJI PROTESTUJE

MATERIJA U @IVOTIWSKIM ]ELIJAMA (GR^.)

POTRO[ITI GR^KO SLOVO SUMWIV (LAT.)

CRVENO@UTI KELVIN

ISTOK STARIJI AMERI^KI GLUMAC

9. I 24. SLOVO RAZDVOJEN PO [AVU ORU@ANI SUKOB NARODA ^ESTO DOZIVAWE

ENGLESKI PISAC, ARTUR POND

BIQKA SLANUTAK ^OVE^ANSTVO

POZADI, STRAGA ZASLA\ENI

REOMIR PRVI I DRUGI VOKAL

BESMISLICA TENISKI KLUB

ATLETSKI SPORTSKI KLUB (SKR.)

SLIKA MIRNOG SEOSKOG @IVOTA

23. I 7. SLOVO AZBUKE

SRPSKI KO[ARKA[KI TRENER SA SLIKE

GRADI] U UDARAC U SLOBODNI MA\ARSKOJ GR^KO KARATEU, POSEDI POZNAT PO OSTRVO ATEMI (LAT.) VINU NA[A BIV[A SLU@BA BEZBEDNOSTI

KO[ ZA KUKURUZ AKADEMSKI [AHOVSKI KLUB

TELUR

TUMA^ NEKE IDEOLOGIJE AMPER STAVQATI U ZATVOR PO@AREVAC

STARIJA SRPSKA GLUMICA, RINA TEMPERATURA

STANOVNICA [PANIJE

SASTAVNI VEZNIK

KOPNO U ODNOSU NA MORE

ZORAN ODMILA IBIDEM (SKR.) DAN POSVE]EN SVECU ILIJI TESLA POKRIVA^ OD ABE (TUR.)

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 REOMIR

NARO^IT, SRPSKI NEOBI^AN GLUMAC, (FRANC.) MIKI

JEDAN STIL ZABAVNE MUZIKE

VRSTA BOJNOG OTROVA, KIJAVAC

NEPER NAVIKNUTOST

ONI KOJI NE[TO NAVODE

AMERI^KI U^ITEQ DR@AVNIK ODMILA KLINTON

SIR]E (LAT.)

POVREDA NANETA [IQATIM PREDMETOM AMPER

SLABA TA^KA NE^EGA (FIG.) RADNICA ZAPOSLENA U PRODAVNICI NOTA SOLMIZACIJE

PRIBOR ZA RAD LITVANSKI KO[ARKA[ SABONIS

POHVALNO

Sr Gl pski as

GR^KA BOGIWA LOVA (MIT.)

TELUR OLIMPIJSKE IGRE SLOVA IZA (SKR.) „G“ I „T“

OZNAKA ZA @ENA POTOMAK NEKVALI- JAK VETAR TONALNI SISTEM MU@EVOG ENERGIJA LONG-PLEJ EAKA FIKOVANI SA SNEGOM, (SKR.) BRATA (GR^. MIT.) (SKR.) ME]AVA [V. SLIKAR SALOMON

VOLUMEN ISTOK ALAT ZA KOPAWE ZEMQE (MN.)

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE

ELEKTRON

TUNIS

OSTRVQE U JADRANU AMERI^KI LINGVISTA ^OMSKI

AKCION. ENGLESKO DRU[TVO MU[KO STAROGR^IME KI PESNIK 23. I 13. SLOVO MERE ZA POVR[INU ZEMQE

RUSKO PI]E SLI^NO PIVU SNOVI PRITOKA SAVE U BOSNI ELEKTRI^NI (SKR.)

FRANCUSKI PEVA^, TINO BIV[I HOLANDSKI FUDBALERI, VILI I RENE

Sr Gl pski as

TIP FRANCUSKOG AUTOMOBILA

1 2 3 4 5 6 7

CENTRALNI IGRA^I U VATERPOLU FUD. SAVEZ ARGENTINE VRSTA BAKTERIJE RVA^KI SAVEZ

BILIJAR- ASTATIN SKI [TAP, OVDA[WI TAK (SKR.) KOJE HRSKA, HRSKAVO NORVE[KA

AMERI^KI [AHISTA (1932-2010)

OBLAST U SRBIJI

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

BILO BI TI DOBRO (IZRAZ)

Skandinavka 1: VODORAVNO UGLAS, SPOKOJ, PROTOPLAZMA, RI\I, RO, I, ZU, KONAN DOJL, RAT, P, NAUT, IZA, R, ASK, BESMISAO, SVETISLAV PE[I], ATE, TE, KOTARKA, IDEOLOG, ITA, ZATVARATI, ZOKI, T, [PANKIWA, ILINDAN, I, KONTONENT, ABAIJA Skandinavka 2: VODORAVNO N, RAK-RANA, UBOD, PRODAVA^ICA, LASKAVO, ALAT, ARTEMIDA, TE, TONSKI ROD, V, JELENA GAVRILOVI], I, E, PAKLENI OTOCI, AD, TN, KVAS, ]L, SIDRA[I, ROSI, UNA, AT, AEROB, VAN DE KERKOF, RSKAVO, AMI, LARI EVANS, STIG Ukr{tenica: VODORAVNO TIK, SU, GECA KON, R\AVA TRAVA, OVE, N, MANUELA, ULOG, BEZ SRCA, APOLO, VELIKI KNEZ, RIT, O, OCRTATI, MIKI, STATIVI, PITON

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Pored, uz - Auto-oznaka za Suboticu - Predratni izdava~ kwiga u Srbiji, 2. Vrsta biqke Pokazna zamenica, 3. Oznaka za neper - [pansko `ensko ime - Udeo, doprinos, 4. Bez ose}awa (izraz) - Ameri~ki program svemirskih letova, 5. Titula ruskih vladara Bara, mo~vara, 6. Simbol kiseonika - Nacrtati, oslikati - Jedan Diznijev junak, 7. Postoqe, stalak (mn.) - Vrsta velike zmije. USPRAVNO: 1. Bodqa - Doma}e govedo za vu~u, 2. Deseto i {esto slovo azbuke - Simbol berilijuma - Simbol sumpora, 3. Vrsta tkanine (franc.), 4. Mala vaza, 5. Drevni jezik Indusa, 6. Ugurati, ubaciti, 7. Koji ima recke, 8. Galantni qudi (nem.), 9. Srpska glumica Ras - Elektronska industrija (skr.), 10. Simbol kalcijuma - Staroslovensko slovo - Oznaka za pond, 11. Oznaka za amper - Uprava prihoda (skr.) - Li~na zamenica, 12. Odnos boja na slici, 13. U ovoj meri, toliko, 14. Gradi} u isto~noj Srbiji u Negotinskoj krajini.

ZANIMQIVOSTI Tokom dva i po veka poznate istorije ]ilibarska soba je izme{tena i preme{tana nekoliko puta, sve dok joj se tokom Drugog svetskog rata nije definitivno izgubio trag. Sovjetske vlasti su u nekoliko navrata poku{ale da odgonetnu misteriju wenog nestanka, me|utim do danas su ostala samo naga|awa. Prvobitno je nema~ki barokni vajar Andreas [luter ]ilibarsku sobu dizajnirao za potrebe [arlotenburg{ke palate. Me|utim, iako je bila namewena ovom velelepnom zdawu, spletom okolnosti je napravqena u Berlinskoj gradskoj palati. Za potrebe izgradwe su 1701. godine unajmqeni majstor Gotfrid Volfram i stru~waci za }ilibar Ernst [aht i Gotfrid Turau. Lepota wihovog dela je bila tolika da joj se divio i Petar Veliki. Istorijski izvori navode da je 1716. godine, prilikom dr`avne posete Petar bio toliko o~aran lepotom i rasko{om }ilibarskih zidova da je Fridrih Vilijam I re{io da ]ilibarsku sobu pokloni Ruskom carstvu i tako dodatno u~vrsti savez koji su sklopili protiv [ve|ana. SELIDBA U RUSIJU U narednih deset godina ]ilibarska soba je prepravqena i postavqena u carskom letwikovcu - Jekatarinskoj palati u dana{wem Pu{kinu. Wena nekada{wa povr{ina je iznosila oko 55 kvadratnih metara i sadr`ala je preko 6 tona }ilibra. Konvertovano u dana{wu vrednost novca procena je da bi ko{tala oko 200 miliona evra. Sa~iwena od kitwastih arhitektonskih detaqa sa pozlatom, rezbarijama i }ilibarskim plo~ama bila je klasi~an predstavnik baroknog stila. Kako bi sve izgledalo rasko{nije dodavani su zlatni listi}i, drago kamewe i statue an|ela i dece koje je obasjavala svetlost sve}a koja se prelamala o mnogobrojna ogledala. Me|utim, iako je preko dva veka bila ponos carskog letwikovca istorijske okolnosti dovele su do novih promena. OPERACIJA BARBAROSA Sa po~etkom nema~ke invazije na Sovjetski savez, mnogobrojna umetni~ka dela su se na{la pod ozbiqnom pretwom od pqa~ke. U nadi da }e spasiti ]ilibarsku sobu kustosi su smisli plan. Prvobitni poku{aj da je rastave i prenesu u Lewingrad je propao jer

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 29

]ILIBAR @ELELI SU JE I PRUSKI KRAQ I RUSKI CAR I ADOLF HITLER - SVE DOK NIJE NESTALA

Misterija rasko{ne ]ilibarske sobe

Originalna ]ilibarska soba je ~esto nazivana "osmim svetskim ~udom", smatrana je najlep{im i neprocenqivim umetni~kim delom Rusije - sve dok je nacisti nisu opqa~kali se }ilibar osu{io i postao krh. U strahu da }e im se soba raspasti pribegli su planu B. Sakrili su je iza obi~nih tapeta u nadi da }e to biti dovoqno. Adolf Hitler, sa druge strane, smatrao je da delo nema~kog porekla mora da se na|e i vrati u svoju domovinu. Poslao je ~itav odred vojnika u Jekatarinsku palatu u potragu za ]ilibarskom sobom. Vojnicima nije trebalo mnogo vremena da na|u lo{e zamaskirane }ilibarske zidove. Naredne dve godine soba je bila u zamku Kenizberg u dana{wem Kaliwingradu. Me|utim, pod vihorom ratnih zbivawa i napredovawa Saveznika, Hitler nije `eleo da rizikuje i naredio je preno{ewe opqa~kane imovine. ]ilibarskoj sobi se od tog trenutka gubi svaki trag. MISTERIJA NESTANKA ]ILIBARSKE SOBE U narednim godinama sudbina ]ilibarske sobe ostaje nejasna. Mnogi svedoci su tvrdili da su videli sobu i da znaju wene tajne. Skidawem poverqivosti sa pojedinih dokumenata iz Ruskog nacionalnog arhiva koje je na-

Savremena replika ]ilibarske sobe Sovjetska vlada je posle brojnih bezuspe{nih potraga odustala od daqeg tra`ewa i 1979. godine naru~ila rekonstrukciju. Bile su potrebne 24 godine da se prekopira na osnovu onovremenih fotografija i arhitektonskih skica. Na 300. godi{wicu od osnivawa Sankt Peterburga, verna kopija prvobitne ]ilibarske sobe je ugledala svetlost dana na otvarawu prilikom posete nema~kog kancelara Gerharda [redera ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. pisao Aleksandar Brusov - {ef sovjetskog tima za locirawe izgubqenih umetni~kih dela - zakqu~uje se da je soba najverovatnije uni{tena. Tragovi vode do de{avawa iz

1944. godine, kada je Kraqevsko vazduhoplovstvo bombardovalo palatu Kenizberg. U jednom od izve{taja se navodi kako su tri od ~etiri firentinska mozaika iz sobe otkrivena u podrumu za-

]ilibar ili jantar je fosilna smola, koja se upotrebqava za izradu nakita i lakirawe.Iako nije mineral, jer nema kristalnu strukturu, smatra se dragim kamewem. Gr~ki naziv za }ilibar je elektron, te odatle poti~e i naziv za elektricitet (prilikom trqawa, }ilibar se naelektri{e). ]ilibar se dobijao iz ~etinarskog drveta Pinus succinifera, koje je izumrlo. To je tvrdi lomqivi materijal, aromati~an, rastvorqiv u kiselinama. Obi~no je polutransparentan sa sjajnom povr{inom. mka, spaqena i uni{tena. Uprkos izve{tajima, Rusi su u narednim godinama nastavili potragu za ]ilibarskom sobom. Pojedinci su tvrdili kako su videli da se "ukrcava" na brod Vilhelma Gustolfa 1945. godine. Wegov brod koji je krenuo iz Gdiwa ubrzo posle isplovqavawa torpedirala je i uni{tila ruska podmornica. Olupina je u nekoliko navrata istra`ivana, me|utim nije bilo nijednog dokaza koji bi ukazivao da je ]ilibarska soba ikada bila na ovom brodu. Kontradiktorna svedo~ewa su tokom vremena dovela do mnogobrojnih teorija o sudbini, sada ve} slavne ]ilibarske sobe. Me|utim, nijedna od wih do danas nije potvr|ena, niti je ponudila bilo kakve sigurne dokaze koji bi otkrili {ta se ta~no desilo sa wom. Najverovatnije obja{wewe je bombardovawe iz 1944. godine. Me|utim, svi tragovi o wenom postojawu su uni{teni 1968. godine, kada je sovjetski generalni sekretar Leonid Bre`wev naredio uni{tewe zmaka Kenizberg. Sa ovim ~inom je verovatno izgubqena i posledwa nada da }e se potpuna istina o ]ilibarskoj sobi ikada razre{iti. R. N.

Vrzino kolo - u sredi{tu mnogih narodnih predawa Vrzino kolo je jedna od naju~estalijih natprirodnih pojava u srpskom narodnom predawu. Ozna~avalo je obred, ritual, krug koji nema kraja ni po~etka, nepresu{ni izvor znawa i mudrosti, oru`je u borbi protiv zmajeva, a dovo|eno je i u vezu sa vremenskim nepogodama. Moglo bi se re}i da nije bilo sela u Srbiji koje bar neki neobi~ni krajolik nije nazvalo vrzinim kolom. KO IGRA VRZINO KOLO? Prema srpskom narodnom predawu, vrzino kolo igraju tzv. "ne~iste sile", poput vila, a`daja, ala, aveti i drugih po{asti koje su morile na{e pretke. Ukoliko bi se, pak, ~ovek uhvatio u vrzino kolo, posledice po wega bile bi kobne. To bi ga, u najboqem slu~aju, bacilo u trans, izgubio bi svest, a spletom nesre}nih okolnosti

do{lo bi i do smrtnog ishoda. Vuk Stefanovi} Karaxi} je, bele`e}i narodna predawa i umotvorine, detaqno opisao pojavu vrzinog kola. Zapisao je da "na ponekim mestima, naro~ito na

divqa~kim bre`uqcima, nalaze se kao neki pravilni, {iri i u`i krugovi, koji su u sredini isu{eni, ali koji se unaokolo jednom prugom pitomog zelenila opasuju, mada je sve daqe oko wih izgorelo. Takvi

krugovi nazivaju se vrzina kola". Vuk tako|e dodaje da ovo uop{te nije neobi~na pojava, jer u prirodi postoje izvesne gqive koje se svake godine {ire kru`nom putawom. Ipak, narod nije pokolebalo ovo nau~no gledi{te, niti su zbog takvog Vukovog stava prestali da veruju da pomenuti krugovi nastaju kada vile zaigraju svoje vrzino kolo. "UPLESTI SE U VRZINO KOLO" Svedo~anstvo o verovawu Srba u vrzino kolo nalazimo i u svakodnevnom govoru. Narodnu izreku: "Uplesti se u vrzino kolo", neretko mo`ete ~uti i danas, kada je verovawe u vrzino kolo nadkomak i{~ezavawa. Ova izreka pre svega ozna~ava bezizlaznu situaciju, "za~arani krug", nepiliku koja se iznova ponavqa i ne nazire joj se kraj. M. T,

SPORT

10. maj decembar ^etvrtak 26. 2022. 2020.

“WOLF ON THE MAT”

Takmi~ewe u rva~kom klubu Vukovi Rva~ki klub „Vukovi“ organizovao je takmi~ewe pod nazivom „Wolf on the mat 2022” u subotu, 21. maja. Takmi~ewe je imalo za svrhu da promovi{e rvawe kao sport u Pertu, kao i da proveri snagu svih juniora za nastupaju}u sezonu koja po~iwe 22. juna. Ciq kluba je da se ponovi uspeh i zadr`i titulu najboqeg kluba i u predstoje}oj sezoni. Za pomenuto takmi~ewe se prijavilo preko 40 rva~a juniora, me|u kojima su bili i gosti iz kluba „Fremantle Sharks Wrestling Club“, koje je predvodio wihov trener iz Amerike, po zanimawu ameri~ki mornari~ki oficir sa iskustvom od 30 godina rada kao trener. Bila nam je velika ~ast da ih ugostimo jer imaju kvalitetan klub, a konkurencija je bila ve}a jer su deca do{la da odmere snage sa „Vukovima“. Takmi~ewe je posetio i predsednik rva~kog saveza Zapadne Australije, g.Dejvid Barns koji se obratio prisutnima i posebno pohvalio izuzetno talentovane rva~e iz kluba Vukovi, trenera Jadranka Te{anovi}a, kao i dosada{we uspehe, rad i trud ovoga kluba. Na takmi~ewu su u~estvovali i rva~i iz rva~kog kluba “Gladiator“ koji je ujedno i na{ najve}i rva~ki rival. Wihova deca su pokazala velike kvalitete u rvawu u svim borbama koje su odr`ane. Na{ klub je bio dekorisan zastavama stranih zemaqa jer je ideja bila da se takmi~ewe zamisli kao me|unarodno. Srpska zastava je naravno bila najve}a i sa ponosom postavqena u sali.

Takmi~ewe je trajalo od 14 do 18 ~asova. Vi|ene su velike borbe a u~esnici programa su bili i vi{e nego sre}ni. Od na{e dece nastupili su Luka Balti} (4 godine) koji je dobio nagradu kao najmla|i u~esnik takmi~ewa. Bojana Podini}, Lazar [}eki}, Nikola Korxik i Sa{a Korxik su nastupali za reprezentaciju i predstavqali su Republiku Srpsku. Luka Tarzan je bio vi{e nego dobar u dva me~a koja je imao. U me~u sa Lazarom [}eki}em je izveo dosta dobrih zahvata. Lazar je pobedio rezultatom 16:14, a Luka koji je samo 4 godine star je osvojio veliki broj bodova i dobio ogroman aplauz od roditeqa. Nikola Korxik je imao te{ke me~eve jer se borio sa protivnicima koji su imali i po 10 kilograma vi{e i sve ih je

uspeo savladati. Nikola je, da podsetimo, bio tre}i na {ampionatu Australije 2021. Takmi~ewe je uspe{no zavr{eno. Nagrade od publike i

Navija~i u transu pred veliko finale, Zvezda i Partizan blizu Evrolige Velika vest za srpsku ko{arku. Danima se naga|a kako }e izgledati Evroliga u narednoj sezoni i ko }e mewati ruske klubove koji po svemu sude}i ne}e igrati evropska takmi~ewa zbog situacije u Ukrajini, a svi u Srbiji se nadaju da bi i Partizan i Crvena zvezda mogli da zaigraju zajedno u eliti. Prema posledwim informacijama koje donosi ugledni novinar Aris Barkas ujedno i glavni urednik najpoznatijeh evropskoh ko{arka{kog portala „Jurohups“, ve~iti rivali bi gotovo izvesno trebalo da igraju Evroligu sle-

de}e godine. On je nakon pobede Crvene zvezde u odlu~uju}oj utakmici polufinala plejofa ABA lige protiv Cedeveti rezultatotm 88:78 i ~iwenice da }e se za titulu u regionu boriti protiv Partizana "bacio bombu" o u~e{}u ve~itih zajedno u eliti. Od ranije je bilo poznato da }e jedan tim iz ABA lige prema prethodnoj raspodeli mesta sigruno zaigrati Evroligu, najverovatnije {ampion, a sada Barkas tvrdi da }e i pora`eni na osnovu takozvane specijalne pozivnice igrati sa najboqim klubovima u Evropi. On se osvrnuo na pobedu Zvezde protiv Cedevite i istakao je da bi upravo dva beogradska kluba uz {pansku Valensiju trebalo da dobiju tri "vajld karte" koje Evroliga planira da podeli usled izostanaka ruskih klubova. Ovo je do sada najpouzdaniji izvor pa se ve}ina navija~a sa pravom nada da bi slede} e sezone derbi mogli da gledamo u najja~em evropskom takmi~ewu. Prvi ~ovek Evrolige \ordi Bartomeu ostao je prili~no nedore~en u Beogradu tokom Fajnal fora, ali nije odbacio takvu mogu}nost.

roditeqa su osvojili: Luka Balti} za najmla|eg u~esnika turnira (4 godine) Aria Falalea najmla|a u~esnica turnira (7 godina)

Mejmuna Movafi najboqa devojka junior Tekst: Jadranko Te{anovi}

JO[ JEDAN PEHAR STI@E U SOMBOR:

Kow Nikole Joki}a pobednik kasa~ke trke u Subotici Samo desetak dana po{to je u {tali somborskog hipodroma Nikola Joki} primio pehar za najboqeg igra~a NBA lige, u wegov kowi~ki klub „Drim Ke~er“ stiglo je novo odli~je. Grlo „Brenno Laumar“ sa Vladimirom Pribi}em u sulkama pobednik je kasa~ke trke na 2150 metara na hipodromu „Ba~ka“ u Subotici. Iako je na samom po~etku trke „Jum komerce“ nije bio na vode}oj poziciji, jedan od mezimaca na{eg ko{arka{a, na polovini staze pretekao je ostale kasa~e i ubedqivo prvi pro{ao kroz ciq. Pehar su primili voza~ Vladimir Pribi} i Stevan Ladar, koji brine grlima {tale „Drim Ke~er“. Ina~e, grla {tale koju vodi porodica Joki} u~estvovala su na tri kasa~ke trke. Grlo "Play the game" na Dr`avnom prvenstvu za grla od tri do 15 godina, "Donita Ferm" u sedmoj trci "Odri El Doors“ i "Brenno Laumar" grlo italijanskog uzgoja, u

8. trci, pred sam kraj Drugog kasa~kog dana. Trka u kojoj je trijumfovao „Brenno Laumar“ bila je i najzanimqivija, te ovacije publike nisu izostale. Dok je otac Branislav nadmetawe kasa~a gledao iz lo`e, dvostruki najboqi igra~ NBA lige, poznat kao veliki qubiteq kowa, od prvog do posledweg momenta bio je u {tali i pripremao kowe za trke koje im slede. - Ne ometajte ih, imaju oni svoje rituale – rekli su nam kratko iz somborskog kowi~kog kluba.

U to smo se i uverili. Zajedno sa kowu{arem svako grlo je izveo, spremio za dvokolicu i pomilovao pre izlazak na stazu hipodroma. Suboti~ani su odu{evqeno gledali prizor, a mnogi su iskoristili priliku da se fotografi{u sa trenutno naj~uvenijim Somborcem. - Toliko je obi~an i drag momak. Qudina. Pri~a sa qudima kao da ih godinama zna. Srbija zaista treba da bude ponosna na wega – pri~a nam svoje utiske Suboti~anka Laura. M. T.

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020. 2022. 31

"MARAKANA" OVO NE PAMTI:

Zvezda sru{ila barijeru, sad napada Partizanov rekord od 6 vezanih titula iz 2013.

„POSLE ZVEZDE NE MORAM DA BUDEM TRENER VI[E NIKADA, DO]I ]E SINI[A MIHAJLOVI]“

Stankovi} otvorio du{u nakon 33. titule {ampiona dr`ave

Fudbaleri Crvene zvezde osvojili su petu uzastopnu titulu {ampiona dràve, po{to su u posledwem kolu Superlige savladali Vo`dovac sa 3:1. [ef stru~nog {taba Zvezde Dejan Stnakovi} izneo je svoje utiske nakon uspeha svog tima. "Mogu samo da ~estitam momcima koji su sezonu odradili maksimalno i na vrhunskom nivou. Verovali su i kada mnogi nisu, rekao sam i posle utakmice bilo je minus 11 na poluvremenu u Novom Sadu, a posle te utakmice i minus osam. Iz dva me~a koja su nam falila da odigramo, na jednoj utakmici smo napravili i kiks bilo je minus pet. Po~eli smo ovo bajkovito prole}e i samo mi znamo kroz {ta smo pro{li. Nisam izlazio da to pri~am, trpeli smo, u sebi sam trpeo. Mo`da jedan od najteìh momenata, nije bio toliko [erif, da ne kaèm da sam vru}e glave. Mogao bih da stavim u istu ravan [erif i nere{eni rezultat protiv Surdulice (1:1) gde smo oti{li na minus pet. Ako sumiram celu godinu, medaqu sam dao "delijama", jer su oni zasluìli tu medaqu, sa moje strane, jer da nije bilo wih ko zna da li bih ja imao {anse da je osvojim", istakao je Stankovi}. Prisetio se i anegdote sa Zvezdanom Terzi}em, koja se dogodila krajem pro{le godine. "Dosta puta sam rekao da mi se sva{ta motalo po glavi pro{le godine na leto. Hvala Bogu da sam ostao, hvala Delijama, hvala klubu {to je verovao, hvala igra~ima i mom stru~nom {tabu, stali su iza mene, nije bilo lako. Posle toga Surdulica, taj decembar i minus pet, nismo navikli kao klub da budemo u minusu, zbog toga smatram da je ova godina posebna, Bila je najteà u posledwih pet, ali i najlep{a, jer se igralo do posledweg minuta. Kada sam rekao da o~ekujem 40 hiqada qudi, ja sam to znao i verovao u to. @eleli smo svi da ispi{emo istoriju i da napravimo jedan ozbiqan preokret koji }e se prepri~avati. Uspeli smo da skupimo snage, da odradimo fenomenalne pripreme, da se stegnemo i opet podvla~im da samo mi znamo kroz {ta smo prolazili. Ima jedna anegdota da sam se ja video sa Zvezdanom Terzi}em 19. decembra na Svetog Nikolu, na stadionu Zvezde bila je nedeqa, {est popodne, sami nas dvojica. Jedan ozbiqan i direktan sastanak, isto tako i teàk, detaqe ne}u iznositi, ali posle wega smo ustali, zagrlili se, pruìli ruku jedan drugom i od wih sam dobio za{titu, mnogo saveta, vetar u le|a i uspeli smo da ispi{emo istoriju". Zvezda je tokom sezone imala zaostatak za Partizanom, ali je Stankovi} sa igra~ima verovao u preokret. Pri~ao je i o mogu}nosti da Sini{a Mihajlovi} sedne na klupu crveno-belih. "Pre svega treba da ubedi{ sebe da to moè{ da uradi{, posle toga treba da ubedi{ igra~e, kao i navija~e i klub. Treba da ubedi{ sve da minus pet nije nedosti`no. Videli ste i sami koreografiju na derbiju, zna~i da su verovali, to ti daje snagu. Kako da odutane{, nema{ pravo da odustane{, ide{ do kraja. Tako je i bilo, preponosan sam na sve oko sebe, na svakog ~oveka koji je bio pored mene, na sve vas, stru~ni {tab, Zvezdana Terzi}a, Mitra Mrkelu, na{eg predsednika Svetozara Mijailovi}a, na{u legendu Dragana Xaji}a, jo{ jednu Zvezdinu zvezdu, Vladimira Petrovi}a Piòna, na sve koji su bili tu. Svaki wihov savet zlata je vredan, oni su qudi pro{li decenije ovde u Crvenoj zvezdi i znaju kako je gubiti i znaju i kako je dobiti. Svi ti saveti su zlata vredni. To je jedan ~udan spoj, ja u tom decembru i kada sam oti{ao na domor nisam progovorao do 3. januara, jednostavno sam morao da prebolim. Onda je krenulo sve od Boì}a. Familija isto ulivala ogromnu energiju, videli su me, pustili su me da prebolim, da do|em sebi uz wihovu pomo} i podr{ku, kako Ane, tako i momaka. Taj mir i ta sigurnost koju imam to jednostavno ne moè da se opi{e re~ima, taj sklop mora da se upotpuni da bi ti odreagovao i ubedio sebe, stao u prvi red, da bi grupa krenula za tobom. Posle Crvene zvezde ne moram da budem trener vi{e nikada, samo me raduje {to se sve vi{e pribliàvamo re~ima Sini{e Mihajlovi}a, ako se neko se}a wegovog intervjua kada je rekao – „Neka Deki ostane deset godina pa }u ja onda do}i posle wega“, tako da idemo dobrim putem". N. R.

Titula prvaka Srbije ni petu godinu zaredom ne mewa vlasnika. Crvena zvezda je pobedom nad Vo`dovcem (3:1) u posledwem kolu Superlige stigla do 33. zvawa najboqeg u dr`avi, tako {to je zavr{ila sa dva boda prednosti ispred Partizana. Uspeli su crveno-beli da se izdignu na polusezoni i iz pet bodova minusa na prole}e pretvore u plus za fini{ slavqe na stadionu "Rajko Miti}" pred 40.000 gledalaca. Tim epilogom su jo{ jednom pomerili granicu sopstvenog rekorda i niza koji traje od 2017. godine, zapo~etog pod Vladanom Milojevi}em, pa sve do sada{weg pod Dejanom Stankovi}em. Jo{ pro{le godine je sada{wa generacija Zvezde probila granicu iz 60-ih i 90-godina pro{log veka kada su tri vezane titule bile rekord, {to zna~i da su ih nadma{ili za dve. I to nije sve, jer }e imati priliku da u sezoni ili sezonama nastave impozantanu seriju. Ba{ u narednoj sezoni Crvena zvezda ima priliku da izjedna~i podvig Partizana, iz vremena od 2008. do 2013. godine. Crno-beli su vladali Srbijom u te{kim vremenima Zvezde, poquqanoj dugovima, ali i organizaciono, igra~ki i po svim aspektima, i tako napravili ne{to {to je bilo te{ko zamislivo kod nas.

Me|utim, posledwih godina uspostavqena je Zvezdina dominacija kakva nikada u istoriji tog kluba nije vi|ena, a izuzev pomenutih sezona Partizana, ni od raspada SFRJ. Ne ra~unaju}i taj podvig Partizana, a gledaju}i kompletnu istoriju jo{ od nastanka fudbala kod nas, samo je ~uveni BSK imao pet titula zaredom u periodu od 1940. do 1945. godine. Bila je to generacija Blagoja Marjanovi}a, Aleksandra Tirnani}a i ostalih, pre nego {to im je nakon Drugog svetskog rata tada{wa vlast zabranila postojawe, a potom osnovan Partizan i sagra|en stadion na istom mestu. Koliko je naredna sezona bitna "ve~itima" sa aspekta osvajawa titule, Zvezdi rekordne, a Partizanu da prekine post, na talonu }e biti jo{ ve}i ulog. U pitawu je direktan plasman

u Ligu {ampiona, koji momentalno donosi oko 25 miliona evra sa svih prate}im prihodima. To }e biti verovatno najva`nija sezona otkad se raspala SFRJ, ako ne i du`e. Bi}e specifi~na i po tome {to }e se igrati druga~ije nego ina~e, ranije }e da se krene, a tu je i faktor pauze zbog Mundijala u Kataru. Tek {to se ova zavr{ila "ve~iti" moraju ubrzano da razmi{qaju o narednoj, ve} dan kasnije. Da ne pri~amo o evropskom putu u mesecima koji slede, koji defini{u koliko ste bili uspe{ni, jer titula bez mirisa evropske jeseni je kao torta bez {laga. Slatka, ali nedovoqno jakog ukusa. "Gore}e" kao nikad u Srbiji... N. R.

Ni sudije, ni "Zvezdino prole}e" Partizan je titulu izgubio u derbiju Spu{tena je zavesa na jo{ jednu sezonu u Superligi Srbije. Petu godinu zaredom Crvena zvezda je {ampion dràve. Petu godinu u nizu Partizan je ostao iza najve}eg rivala. Nijednom u pomenutom periodu crno-beli nisu bili ovoliko blizu da vrate titulu u Humsku. Na kraju su ostali kratki za dva koraka. Ni osvojenih fantasti~nih 98 bodova, najvi{e u 21. veku, nije bilo dovoqno. Ve~iti rival je sezonu zaokruìo sa ravno 100 i kreirao jo{ jednu {ampionsku no} za pam}ewe svojim navija~ima, a u ko{mar pretvorio snove kom{ija. Da }e biti takav epilog superliga{ke trke nije se dalo zakqu~iti polovinom sezone, kada je Partizan imao velikih pet poena prednosti u odnosu na Crvenu zvezdu. înilo se da }e ekipa Aleksandra Stanojevi}a sru{iti sa trona sastav Dejana Stankovi}a. Ipak, iako je dve tre}ine prvenstva proveo na liderskom mestu, u fini{u je Partizan dozvolio obrt kakav nije smeo. Prole}ni pad je trajao duè od dozvoqenog i to je crno-bele ko{talo srebrnine. U zavisnosti od ugla iz kojeg se posmatra, razli~iti ~inioci se mogu navesti kao razlozi za gubitak prve pozicije. Iz Partizana }e naj~e{}e re}i da je to posledica spornih sudijskih odluka. Trener Aleksandar Stanojevi} je i{ao i korak daqe, isti~u}i da je wegov tim brutalno pokraden i da mu nije dozvoqeno da bude prvak. Povod za takav stav nalazio je u nedosu|enom penalu protiv Napretka i izostanku crvenog kartona za protivnika u duelu sa ûkari~kim. Oba me~a su zavr{ena bez golova. Me|utim, matematika je vrlo jasna, ne laè i ne ide u prilog Partizanu i tvrdwama iz Humske. Jer, crno-beli su, kao nikada do sada, dobili

sve "male“ utakmice. Od maksimalna 102 boda iz tih me~eva uzeli su ukupno 96. Imaju 31 pobedu i 3 remija (Proleter, Napredak, ^ukari~ki), bez ijednog poraza. I u tome su uspe{niji od Crvene zvezde! U "malim" me~evima, Partizan ima vi{e bodova. Dakle, da nisu izgubili u derbiju na stadionu "Rajko Miti}", gde ih je Zvezda potpuno nadigrala, naro~ito u prvih 45 minuta, danas bi pehar prvaka Srbije verovatno bio u vitrinama u Humskoj. Ali za to je potrebno da bude{ boqi u me|usobnim duelima sa najve}im konkurentom. I tu dobijamo odgovor na pitawe zbog ~ega je titula ostala u vitrinama Marakane, odnosno, za{to se nije preselila u Humsku. Partizan ima dva remija i poraz protiv Crvene zvezde u prvenstvu ove sezone. Ispostavilo se da je katastrofalno odigrani 165. ve~iti derbi (poraz 0:2 na Marakani) presudno uticao na ishod {ampionske borbe. Partizan je u direktnim duelima sa Zvezdom ostao bez titule. To je ~iwenica zasnovana na matematici. Ostalo su „rekla-kazala“ pri~e. S. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 26. 5. 2022.

PO^ELO 126. OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE U TENISU

\okovi} kre}e ka 21. grend slem tituli U godini u kojoj je wegov put ka nazivu najboqeg tenisera svih vremena na kratko prekinut odlukama van terena, Novak \okovi} je na sebi svojstven na~in uspeo da zadrì pobedni~ki kurs i da u punom sjaju do~eka 126. Rolan Garos. Po~eo je najve}i turnir na {qaci, na \okovi}ev 35. ro|endan, sa pitawem svih pitawa: moè li najboqi srpski sportista da dostigne Rafaela Nadala na wegovom terenu po broju grend slem trofeja? Najboqi {panski teniser je po~etkom sezone odneo pobedu na \okovi}evom omiqenom terenu – Australijan open – u trenutku kad je tron bio bez odbrane (na{em teniseru australijske vlasti zabranile da igra), tako da je sada, uo~i Otvorenog prvenstva Francuske, poredak najuspe{nijih igra~a u istoriji turnira „velike ~etvorke” slede}i: Nadal 21, \okovi} 20, Federer 20! Prethodnih dana situacija se dodatno zakuvala, kada je prvo `reb „ukrstio” \okovi}a i Nadala ve} u ~etvrtfinalu, a zatim – kad je stigla odluka Udruèwa profesionalnih tenisera (ATP) da se predstoje}i Vimbldon ne}e bodovati, zbog odluke tog turnira da zabrani u~e{}e ruskim i beloruskim igra~ima. Tako da }e \okovi} ove godine platiti previsoku cenu me{awa politike u sport (da ne bude zablude – svaka odluka o kovidu je mawe ili vi{e politi~ka). Ako se izuzmu desetine dolara od premija sa turnira i sponzorskih ugovora, tu je i vi{e od 4.000 bodova sa ATP liste (mo`da ~ak i 6.000), imaju}i u vidu to da mu je bilo zabraweno da igra na Australijen openu, da na Vimbldonu nema bodovawa (lane osvojio oba turnira, po 2.000 bodova na svakom), a da su mu svoja vrata zatvorila i dva mastersa (turniri od 1.000 bodova) Indijan Vels i Majami, na kojima tradicionalno dobro igra (ukupno 11 trofeja na oba turnira). Da bi se

u Branilac titule Novak \okovi}, poku{ava u Parizu da dostigne Rafaela Nadala po broju najve}ih trofeja u Srpski teniser prvi favorit u sezoni u kojoj pla}a previsoku cenu (izraènu u dolarima i ATP bodovima) me{awa politike u tenis boqe stekao uvid o kolikom broju poena se radi, recimo samo to da Nadal trenutno na petom mestu ATP liste ima 5.525 bodova. I pored svih tih prepreka, \okovi} je uspeo da se usredsredi na svoj ciq, svestan vi{e nego ikada da ne postoji pre~ica do uspeha. Meseci odsustva sa terena odrazili su se na wegovu igru, ali samo kratkoro~no (Monte Karlo – poraz u prvom kolu), dok je svaki naredni turnir donosio vidan napredak u igri (Beograd – finale, Madrid – polufinale, Rim – titula). Od sumwi da li \okovi} opet moè da bude onaj stari, stiglo se do toga da bude prvi favorit na Rolan Garosu, kod ve}ine i stru~waka i kladionica. - Smatram da je Novakova priprema za Rolan Garos savr{ena. Vi{e bih voleo da imam Novakovu pripremu za Rolan Garos nego onu koju je imao Karlos Alkaraz (propustio turnir u Rimu). Osvojite Rim, uzmete nedequ predaha i do|ete u Pariz – kaè komentator „Evrosporta”, osvaja~ sedam grend slem titula, Mats Vilander koji ipak skida kapu {panskom tinejxeru koji je u{ao u istoriju kao prvi igra~ koji je na jednom turniru na {qaci izbacio i Nadala i \okovi}a. – Uvek

Nole, sre}an ro|endan Novak \okovi} 22. maja proslavio je 35. ro|endan i u ovom trenutku je najboqi teniser sveta. Ba{ kao i toliko puta do sada, ovog puta ima novi dodatni motiv. Kao da mu to uop{te nedostaje...

Novak \okovi} sa peharom osvojenim pro{le godine do~ekuje Rolan Garos

sam smatrao da je zaista va`no da imate dobre periode na turu. Posebno kad uradite ono {to je uspeo Alkaraz, da prvo osvojite turnire na tvrdoj podlozi, a zatim nastavite to na {qaci. Vilander je podsetio da je \okovi} „izgledao lo{e u Monte Karlu” (poraz na startu od Davidovi~a Fokine), ali da sada puca od samopouzdawa: - Mislim da Novak mora da bude favorit. Pobeda u Rimu mu donosi veliko samopouzdawe, ali Novak nosi i motiv osvete za sve ono {to mu se dogodilo posledwih meseci, {to }e mu dati snagu. On brani titulu na Rolan Garosu posle Australijen opena na kojem mu je bilo zabraweno da igra. Sada je pokazao da mo`e da igra te{ke me~eve, velike me~eve, iako je izgubio od Alkaraza, pokazao je da je u stawu da igra dugo… Za mene Alkaraz, ono {to je uradio, to samopouzdawe ga ne}e zaista voditi kroz Rolan Garos. Mora}e ponovo da po~ne, da igra opet dobro, da trenira opet dobro, a onda da se nada da }e imati dobre me~eve u prvih nekoliko kola u Parizu. Na ve}ini kladionica \okovi} je blagi favorit u odnosu na Alkaraza, dok je rekorder Rolan Garosa, osvaja~ 13 titula Nadal posle poraza od Alkaraza u Madridu i lak{e povrede pao sa prvog na tre}e mesto. Bilo bi veliko iznena|ewe da jedan od prve ~etvorice favorita – \okovi} (kvota na „Vilijam Hilu” 3), Alkaraz (3,25), Nadal (5) i Cicipas (5) – ne osvoji titulu. Prvi nosilac ima te`ak `reb na ovom grend slemu, na kojem su mu potencijalne prepreke ka finalu [varcman (osmina finala), Nadal (~etvrtfinale) i Alkaraz/ Zverev (polufinale). Druga polovina „kostura” je neuporedivo lak{a, {to se vidi i po mogu}im ~etvrtfinalima: Cicipas (4, Gr~ka) –Rud (8, Norve{ka), Medvedev (2, Rusija) – Rubqov (7, Rusija). N. R.

Srpski teniser je za 35 godine osvojio ~ak 87 trofeja, od ~ega 38 mastersa i 20 grend slem titula. Ovog puta se ro|endan poklapa sa po~etkom Rolan Garosa na kom èli da ponovi pro{logodi{wi uspeh kada je podigao titulu. Ovih dana je za zabavu zaduèn Bob Sinkler, ~uveni disk xokej kog znaju svi na svetu. Ipak, \okovi} bi mogao da ga natera da uz himnu mo`da uspemo da ~ujemo jo{ jednu ~uvenu pesmu. Moralo bi da bude svakako u skladu sa trenutnom sa situacijom, pa je realno da ~ujemo "Pariske kapije" od Harisa Xinovi}a. Ovo je \okovi}u potrebno jer je nakon raznih pritisaka i problema ostao bez prilike da se bori za ~ak {est hiqada poena (dve hiqade na Australijan openu, jo{ dve na Vimbldonu i po hiqadu na Indijan Velsu i u Majamiju), previ{e zaista za igra~a koji èli da nastavi da bude na vrhu. Jasno je zbog ~ega je ovaj turnir u Parizu sada posebno bitan, moè Rolan Garos da da ton ~itavoj sezoni \okovi}a, pogotovo jer je Vimbldon odjednom postao najboqa egzibicija na planeti. Bila bi ovo prava kruna i prava proslava ro|endana sa dodu{e dve nedeqe zaka{wewa, ali bi i te kako vredelo. Postao bi prvi igra~ u istoriji koji je osvojio svaki grend slem po barem tri puta. Sa 35 godine se i daqe nalazi na vrhu ATP liste (rekorder sa 371 nedeqom), a za 34. ro|endan to nije po{lo za rukom ni Rafaelu Nadalu, ni Roxeru Federeru. Naime, preostali ~lanovi „Velike trojke“ su sa 35 godina bili ve} lo{ije plasirani. Novak je u karijeri devet puta osvojio Australijan open (apsolutni rekorder), dva puta je slavio na Rolan Garosu (2016. i pro{le godine), pet puta na Vimbldonu, dok je najboqi na US Openu bio u tri navrata. Iako je punih 10 godina igrao polufinala. \okovi} je tenis po~eo da igra sa ~etiri godine, a do danas je jedini teniser u istoriji koji je sve masters titule osvojio po dva puta. Novak je od 2014. godine u braku sa Jelenom, a imaju dvoje dece Stefana i Taru. Nova~e, sre}an ro|endan, pa da zajedno slavimo jo{ mnogo, mnogo trofeja i rekorda. Mo`da ve} 5. juna u Parizu. Za{to da ne?

"NOVAKOMANIJA" TRESE PARIZ:

Klicali \okovi}u punih pola sata Povadili su obo`avaoci Novaka \okovi}a sve {to im je palo podruku. Notese, papiri}e, ulaznice, ka~kete, teniske loptice, male i velike. Neko je skinuo majicu. Jedna navija~ica ra{irila srpsku zastavu. Sve dobro do|e kada se od Novaka \okovi}a tra`i autogram. Tako je bilo i nedavno protiv Ha~anova na Stadionu "Sizan Langlan". Dok je wegov sparing-partner ve} dugo bio u svla~ionici, Novak je i daqe potpisivao. Potrajalo je to vi{e od pola sata. Obi{ao je sve tribine uzdu` i popreko. Trudio se da nikoga ne zaboravi. Stavio je, vaqda, i svih 1.000 potpisa.