Srpski glas 26. oktobar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 26. 10. 2023. z Year XXXIII No.2576

Ve}

PROSLAVQENO 30 GODINA OD PRVOG „^I^A DRA@INOG KUPA“ U MELBURNU KK „Beli orlovi“ sa svojih 17 juniorskih ekipa i velikim brojem ~lanova i simpatizera kluba obele`ili veliki jubilej

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Australija:

Ispovest `ene koja je dve decenije bila u najtajnijoj hri{}anskoj sekti Strana 12

Strana 13

Misterija iz akvarijuma - koja ni posle 88 godina nije re{ena Intervju nedeqe: RADO[ BAJI], SRPSKI GLUMAC, SCENARISTA I REDITEQ

Strane 16 i 17

Бизнисмен и добротвор Раде Вујић (лево) са добитницима плакета и медаља

Strana 7

Tema nedeqe:

„Herojima Halijarda“ dirnuo sam u osiwak

Australija je divna zemqa, ali moje srce i du{a su u Vlasotincu

Riznica:

DOKTOR FILOLO[KIH NAUKA SE VRATIO IZ AUSTRALIJE U SVOJU VARO[

Rat u Izraelu

KOPNENA INVAZIJA GAZE JE SPREMNA

Srbi u svetu:

Strana 4

Na~elnik general{taba izraelske vojske: Spremni smo za kopnenu invaziju, `elimo da Hamas nestane

Strana 11

DVE DECENIJE OD SMRTI MIODRAGA PETROVI]A ^KAQE

Strana 25 Glumac kome je narod sve pozlatio

2 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

IZME\U DVA VIKENDA

Amerika: cena municije sko~ila za 39 odsto u roku od nedequ dana

Australijanka zbog qubavi odlu~ila da `ivi u Beogradu

SRBIJA JE SADA WENA KU]A Australijanka Elizabet Duong, poreklom iz Vijetnama pre tri godine iz Australije je do{la u Srbiju i zauvek ostala.

Poznata kao devojka na Vespi, Elizabet pose}uju}i razna mesta Srbije deli sa drugima sve lepote na{e zemqe.

- U Srbiji sam se prvi put osetila kao qudsko bi}e.U Australiji jeste dobro, sve funkcioni{e, sve je ure|eno, nema sme}a kao npr u Skandinaviji. Ali u Srbiji...Taj duh, taj ne znam, nekako ose}am se druga~ije kad sam ovde - izjavila je Elizabet.

Kada je zvani~no do{la u Srbiju, ka`e, bila je potpuno sama no Srbija joj je dala novu porodicu,zbog toga je ka`e odu{evqena srpskim narodom.

Uporedila je Australijance sa Srbima.

-U Australiji kad se ne{to lo{e de{ava onda je katastrofa, svi padnemo u depresiju, 'za{to meni, za{to meni' a u Srbiji je nekako, '`ivot ide daqe, bori}emo se za ono {to `elimo - rekla je Elizabet.

Navodi kako na{ narod poseduje mentalnu ja~inu,koju je kako ka`e i ona upila i izgradila pozitivan stav u `ivotu.

ZEMQOTRES U VIKTORIJI:

Potres ja~ine 4,7 stepeni osetio se i u Melburnu Zemqotres ja~ine 4,7 stepeni po Rihteru potresao je stanovnike jugozapadnog dela savezne dr`ave Viktorije proteklog petka, a hiqade qudi prijavili su da su osetili potres u ranim jutarwim satima po lokalnom vremenu. Stru~waci australijskog geolo{kog zavoda rekli su da se zemqotres dogodio u 2.11 ~asova u blizini zaliva Apolo, oko 150 kilometara od Melburna, na dubini od sedam kilometara.

Slu`be za hitne intervencije Viktorije saop{tile su da nema prijava o povre|enima, a ~ini se da je zemqotres prouzrokovao malu ili nikakvu {tetu. Vi{e od 4.420 qudi prijavilo je do 3.30 ~asova da su osetili zemqotres, ukqu~uju}i i mnoge stanovnike Melburna.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Sukob na Bliskom istoku izazvao je strah od izbijawa tre}eg svetskog rata kod Amerikanaca i podstakao pani~nu kupovinu municije, koja je dovela do drasti~nog pove}awa cena.

Novi podaci sa veb-sajta za pra}ewe cena municije "APN" pokazuju da je cena metaka kalibra 5,56 puta45 milimetara (standardna municija za pu{ke po NATO standardu) najpoznatijih proizvo|a~a pove}ana za 39 odsto od 14. do 22. oktobra, sa 36 centi po metku na 50 centi.

Nisu samo Bliski istok i sukob u Ukrajini unervozili Amerikance. Tu su i masovne pucwave,

porast nasilnog kriminala i nespremnost administracije da se tim problemima pozabavi.

Prema re~ima Ilona Maska:

Koliko god tragi~ne bile masovne pucwave, naoru`ani gra|ani su od su{tinske va`nosti za odbranu demokratije.

Nakon klimatske konferencije, zabrinuti Hari i Megan produ`ili privatnim avionom na Karibe Vojvoda od Saseksa je, kako su preneli mediji, tako|e najavio da on i wegova supruga ne}e imati vi{e od dvoje dece zbog brige za `ivotnu sredinu.

Hari i Megan lete privatnim avionom na odmor na Karibima posle klimatske konferencije Nakon {to su prisustvovali konferenciji na temu 'kako klimatske promene {tete mentalnom zdravqu dece', vojvoda i vojvotkiwa od Saseksa, poznatiji kao zabrinuti klimatski aktivisti Hari i Megan, otputovali su privatnim avionom da se odmore na Karibima.

"Dejli miror" je izvestio da je dru{tveno osve{}eni par prisustvovao samitu u Wujorku 10. oktobra, a zatim je ve} slede}eg dana odleteo iz Wu Xersija u Kanuan na odmor.

Kako se podse}a, privatni avioni sagorevaju zna~ajno vi{e goriva po putniku, a wihovi letovi bili su du`i od 4.000 miqa sa procewenom emisijom CO2 od 9,6 tona.

Hari je u vi{e navrata isticao svoju posve}enost spasavawu planete i po~etkom 2020. godine odleteo je iz Kanade u Veliku Britaniju kako bi promovisao projekat koji ima za ciq

smawewe ugqeni~nog otiska qudi koji ~esto putuju avionom.

"Na{a ambicija je da transformi{emo putovawa i turizam tako da svaki odmor i svako

kome su poznate li~nosti upozoravale da je potrebna hitna akcija kako bi se pomoglo `ivotnoj sredini.

Ranije 2020. godine Hari je

putovawe imaju pozitivan uticaj na destinacije i zajednice koje se pose}uju", rekao je portparol organizacije koja je vodila konferenciju za "Ivning standard".

Pre ovog spornog izleta, Hari je (naravno - privatnim avionom) odleteo na doga|aj koji je organizovao "Gugl" na Siciliji, a na

iskoristio intervju u septembarskom izdawu "Voga" kako bi govorio o "zastra{uju}im efektima klimatskih promena".

Vojvoda od Saseksa je, kako su preneli mediji, tako|e najavio da on i Megan ne}e imati vi{e od dvoje dece zbog brige za `ivotnu sredinu.

Napadnute ameri~ke baze u Siriji Ameri~ku vojnu bazu u blizini naftnog poqa Omar u isto~noj Siriji napale su bespilotne letelice u popodnevnim satima. Kako je javio kanal Majadin, na wenoj teritoriji je odjeknulo nekoliko jakih eksplozija. Kanal ne daje druge detaqe.

Kako se navodi, dronovi su napali i ameri~ku

bazu u [adadiju na jugu provincije Haseki.

Odgovornost za ove napade preuzeo je pokret Islamski otpor Iraka, koji ukqu~uje borce {iitskih oru`anih grupa koji su se borili protiv terorista iz grupe Islamska dr`ava.

Kako se navodi u saop{tewu organizacije, koje citira televizija, {iitski borci su prethodno napali bazu ameri~ke i zapadne koalicije u pograni~nom gradu Tanf (250 km od Damaska), kao i izbegli~ki kamp Rukban koji se nalazi u wegovoj blizini, gde su stacionirane marionetske formacije sirijske opozicije. U tekstu se navodi da je uzbuna podignuta na teritoriji dva objekta i da je upotrebqeno protivvazdu{no oru`je da se odbije napad dronova.

U ponedeqak ujutro napadnute su vazdu{na baza u Malikiji na severoistoku Sirije i ameri~ka vojna baza u blizini gasnog poqa Koniko u provinciji Dejr el Zor. [iitski borci tvrde da su wihovi dronovi pogodili sve mete.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 26. oktobar 2023. 3

Premijer Australije Entoni Elbanizi putuje u Kinu Australijski premijer Entoni Elbanizi izjavio je u ponedeqak da }e po~etkom novembra posetiti Kinu i da }e se sastati sa predsednikom Si \inpingom Elbanizi je to saop{tio nekoliko sati pre nego {to je danas otputovao u Va{ington, gde }e razgovarati sa ameri~kim predsednikom Xozefom Bajdenom. Datum posete Kini potvr|en je dan nakon {to je Peking pristao da preispita {tetne carine koje je nametnuo na australijsko vino, koje su efektivno blokirale trgovinu sa najve}im izvoznim tr`i{tem vinara od 2020. godine. Elbanizi }e postati prvi australijski premijer koji je posetio Kinu u posledwih sedam godina.On }e tokom posete koja je planirana da traje od 4. do 7. novembra posetiti Peking i [angaj.

"U interesu Australije je da ima dobre odnose sa Kinom", rekao je Elbanizi novinarima, dodaju}i da }e wegov fokus narednih dana biti na poseti SAD.

Veliki brat: Sve vi{e skrivenih kamera u BRNABI] PRED SAVETOM BEZBEDNOSTI apartmanima Sastanak sa Gutere{om: "Er Bi-En-Bija" Stru~waci savetuju kratak pregled prostorija, ali i ukazuju na to da je jedino pravo re{ewe dono{ewe stro`ih propisa i provera onih koji ogla{avaju svoje apartmane Od po~etka godine zabele`eno je vi{e slu~ajeva da su gosti u objektima iznajmqenim preko "Er Bi-En-Bija" prijavili da im je naru{ena bezbednost, {to je opet aktuelizovalo pri~u o bezbednosti boravka u ku}i stranaca posledwih godina, odnosno kakve sankcije bi trebalo da snosi kompanija za iznajmqivawe sme{taja.

"Kamere i ure|aji za prislu{kivawe su dostupni na tr`i{tu i lako ih je kupiti. To ranije nije bio slu~aj. Sada se mogu nabaviti i preko interneta i to niko ne kontroli{e", ka`u stru~waci i savetuju obaveznu proveru objekta u kom `ele da borave, prenosi "Politika".

List je podsetio na aktuelni slu~aj kineskog para koji je na bra~nom putovawu u Maleziji otkrio da je cela ku}a u kojoj su boravili bila pokrivena skrivenim kamerama, da bi policija potom pokrenula istragu.

Sli~an slu~aj se desio i u julu ove godine, kada je protiv istog vlasnika podneta tu`ba od 75 hiqada dolara zbog naru{avawa privatnosti.

Britanski stru~waci preporu~uju da se pre boravka ipak obavi kratak pregled prostora {to mo`e da u~ini i laik – kamere treba tra`iti u sitnim rupama, u zadwem delu kwiga na policama, ogledalima, sijalicama, biqkama.

"Tra`ite na logi~nim mestima, verovatno bi takav neko kamere postavio u toaletne prostore kao {to su kupatilo, tu{-kabina i spava}a soba", dodaju stru~na lica.

Me|utim, jedino pravo re{ewe je dono{ewe stro`ih propisa i provera onih koji ogla{avaju svoje apartmane.

On se nada miru Premijerka Srbije Ana Brnabi} je izjavila da je imala kratak i dobar sastanak sa

zna~ajnu podr{ku Ujediwenih nacija i misije UNMIK-a.

"Nemam {ta da zamerim

generalnim sekretarom Ujediwenih nacija Antonijom Gutere{om, kao i da je on upoznat sa situacijom na Kosovu i Metohiji.

"On se nada miru. Trenutno se bavi bliskoisto~nim ratom, ratom u Ukrajini. Oni svi o~ekuju da mi dr`imo stvari pod kontrolom i da nemamo jo{ jedan sukob u Evropi", rekla je Brnabi}eva novinarima u Wujorku.

Dodala je da Srbija ima

izve{taju UNMIK-a, on je ~iweni~no ta~an", rekla je Brnabi}eva.

Istakla je da sukob nije u interesu Srbije, ve} da su Srbiji potrebni mir i stabilnost.

Istovremeno, navela je da Beograd ne mo`e da ostavi na cedilu srpski narod na KiM. "Moramo da se borimo diplomatskim putem. Kompromis je jedini izlaz iz ove situacije", rekla je Brnabi}eva.

Premijerka je rekla da "nikad ne}e biti lako", poru~iv{i da Srbija ne be`i od te{kih stvari, ali da se zna {ta su crvene linije.

Premijerka Srbije Ana Brnabi} upozorila je pred Savetom bezbednosti UN da vlasti privremenih pri{tinskih institucija sprovode kampawu sistematskog nasiqa i uskra}ivawa prava Srbima na KiM. Srbi na KiM izlo`eni su, kako je istakla, politi~kom, pravnom, institucionalnom i fizi~kom nasiqu. Srbija, naglasila je Brnabi}, kontinuirano i iznova izra`ava zabrinutost zbog opasnosti koje mogu proiste}i iz odbijawa Pri{tine da ispuni obaveze preuzete u dijalogu sa Beogradom, uz posredovawe EU. Trenutna situacija na terenu je neizbe`na posledica niza vi{e od dvanaest jednostranih akcija Pri{tine, poru~ila je premijerka. Brnabi} je tako|e ukazala na neophodnost uspostavqawa ZSO i na to da se novi izbori na severu KiM odr`e {to pre, kao deo napora za deeskalaciju.

Taker Karlson: Cela pri~a o Xorxu Flojdu je la` Flojdova smrt, koja je izazvala talas nasilnih nemira u SAD, nije bila "ubistvo", ve} "nenamerno predozirawe", tvrdi popularni ameri~ki novinar.

Novinar Taker Karlson izjavio je da "moramo ponovo da razmotrimo odre|ene popularne narative, ukqu~uju}i okolnosti smrti Xorxa Flojda", a posebno nedoslednosti u percepciji javnosti da je Flojd umro pod kolenom biv{eg oficira Dereka [ovena, koji trenutno slu`i zatvorsku kaznu od vi{e od 40 godina.

"Da li je rasisti~ki beli policajac zaista ubio ~oveka po imenu Xorx Flojd, lidera u borbi za gra|anska prava u Mineapolisu na Dan se}awa 2020? Nama je re~eno da se to dogodilo, govorili su to uporno vi{e od tri godine", naveo je Karlson.

On je istakao da Derek [oven nije ubio Flojda i da to nije naga|awe.

"Kona~no to znamo zahvaquju}i novom sudskom postupku koji je u toku u okrugu Henepin u Minesoti", istakao je ameri~ki novinar.

U tom postupku su otkriveni delovi izjave date pod zakletvom, iz razgovora sa okru`nim medicinskim istra`iteqem Endrjuom Bejkerom, koji ukazuje da Flojdova smrt nije bila posledica gu{ewa ili davqewa.

Umesto toga, na wegovu smrt su zna~ajno uticali faktori koji ukqu~uju upotrebu droga i fatalnu koncentraciju fentanila, {to ~ini da se Flojdova smrt vi{e ne posmatra kao "ubistvo", ve} kao "nenamerno predozirawe".

"Xorx Flojd, prema zvani~noj obdukciji, nije ubijen. On je umro usled onog {to smo ranije nazivali 'prirodnim uzrocima', {to bi, u wegovom slu~aju, ukqu~ivalo decenije upotrebe droga, kao i fatalnu koncentraciju fentanila (narkotika stotinu puta ja~eg od morfijuma) u wegovom organizmu", istakao je Karlson.

On je naveo da je prvobitna verzija pri~e o Xorxu Flojdu bila podr`ana i poja~ana od strane mejnstrim medija, i da je podstakla proteste {irom zemqe, intenzivan rasni diskurs i pokrete poput "Crni `ivoti su va`ni".

Karlson je intervjuisao Vinsa Evereta Elisona, autora kwige "Krajm I-En-Si", sa kojim je razgovarao o mogu}nosti orkestrirane degradacije i viktimizacije unutar

crna~ke zajednice od strane politi~kih subjekata, posebno Demokratske stranke.

Elison sugeri{e da glorifikacija li~nosti poput Xorxa Flojda predstavqa podmuklu strategiju za odr`avawe odre|enog stereotipa o crncima koji se oslawaju na sistem, ~ime se u~vr{}uje glasa~ka baza i odr`ava jedan oblik dru{tveno-politi~ke kontrole.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

4 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

TEMA NEDEQE

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

RAT U IZRAELU

KOPNENA INVAZIJA GAZE JE SPREMNA Napad na izbegli~ki kamp u Gazi, IDF tvrdi da je meta Hamas; Makron stigao u Tel Aviv, sastaje se sa Netawahuom Tre}a nedeqa sukoba izraelske vojske i Hamasa. Izraelska vojska saop{tila je da je pogodila metu Hamasa u izbegli~kom kampu u Gazi, a palestinsko Ministarstvo zdravqa saop{tilo da je desetine qudi ubijeno ili

sastanku sa svojim izraelskim kolegom Isakom Hercogom u Jerusalimu.

"Prvi ciq koji danas treba da imamo jeste osloba|awe svih talaca bez ikakve razlike, jer je u`asan zlo~in igrati se sa `ivotima dece, odraslih, starijih, civila, vojnika", rekao je Makron.

On se po dolasku u Tel Aviv sastao sa porodicama 18 francusko-izraelskih dr`avqana koji su ubijeni, koje dr`e kao taoce ili se vode kao nestali.

Francuske vlasti saop{tile

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

`eleo da iznese {to operativnije predloge da bi se spre~ila eskalacija, oslobodili taoci, garantovala bezbednost Izraela i radilo na dvodr`avnom re{ewu, izjavili su savetnici predsednika Francuske.

On }e se zalo`iti za humanitarno primirje, dodali su oni.

Izrael ne `eli da vodi rat sa militantima Hezbolaha na svojoj severnoj granici, ve} je umesto toga fokusiran na borbu protiv Hamasa u Pojasu Gaze, ukazao je na dana{wem sastanku sa Makronom izraelski predsednik Isak Hercog. "@elim da bude jasno da mi ne tra`imo konfrontaciju na na{oj severnoj granici, niti sa bilo kim drugim. Ali ako nas Hezbolah uvu~e u rat, trebalo bi da bude jasno da }e Liban platiti cenu za to", rekao je Hercog.

MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Si-En-En: Bolnica Al [ifa u Gazi posta}e masovna grobnica bez struje

raweno u tom napadu. Dok se pogor{ava humanitarna situacija u Pojasu Gaze, izraelski vojni vrh isti~e da se kopnena ofanziva na tu enklavu ne dovodi u pitawe. Nakon pro{lonedeqne posete ameri~kog predsednika Bajdena i francuski predsednik Emanuel Makron sleteo je u Tel Aviv. On se sastao sa izraelskim premijerom Bewaminom Netawahuom, izraelskim predsednikom Isakom Hercogom i opozicionim liderima centra Benijem Gancom i Jairom Lapidom.

Makron: Francuska je solidarna sa Izraelom u borbi protiv terorizma, prioritet osloba|awe svih talaca

Francuska je solidarna sa Izraelom u borbi protiv terorizma, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron na

su da je 30 francuskih dr`avqana ubijeno u napadu Hamasa 7. oktobra, a devetoro se vodi kao nestalo ili ih dr`e kao taoce.

Nakon sastanka sa porodicama francuskih `rtava na aerodromu u Tel Avivu, Makron je rekao predsedniku Izraela Isaku Hercogu u Jerusalimu da Francuska stoji "rame uz rame" sa Izraelom. "@elim da budete sigurni da niste sami u ratu protiv terorizma", istakao je Makron.

On je tokom sastanka sa Hercogom naveo da je Francuska solidarna sa Izraelom u borbi protiv terorizma.

"Ono {to se dogodilo nikada ne}e biti zaboravqeno. Ovde sam da izrazim na{u solidarnost", rekao je Makron misle}i na napad Hamasa na Izrael u kojem je ta militantna grupa ubila vi{e od 1.400 qudi.

Osim {to je pokazao solidarnost sa Izraelom, Makron je

Najve}a bolnica u Gazi posta}e "masovna grobnica" ako ostane bez goriva, saop{tio je za SiEn-En Hasan Abu Sita, britansko-palestinski lekar koji radi u bolnici Al [ifa.

"Pravo pitawe je da li }e i{ta ostati od bolnice kada nema struje? I moj odgovor je: Ne. U stvari, bolnica [ifa }e postati masovna grobnica ako ostane bez struje", rekao je Abu-Sita za Si-En-En. On je dodao da trenutno tamo ima 150 pacijenata na respiratorima, a operacione sale i aparati za anesteziju nisu u funkciji zbog nesta{ice struje.

Bolnica trenutno ima "oko 1.700 pacijenata koji su raweni, {to tri puta nadma{uje kapacitet", saop{tio je lekar.

Abu Sita je naglasio da }e "zbog du`ih i ~e{}ih prekida struje, bolnica [ifa efektivno prestati da postoji kao bolnica“.

Ovo mo`e tako|e da uti~e na porodili{te i odeqewe za novoro|en~ad, najve}e u Gazi, jer }e vi{e od 15 inkubatora "prestati da funkcioni{e" kada nestane struje, rekao je Abu Sita.

Bajden: Razgovori o prekidu vatre mogu}i ako Hamas oslobodi sve taoce Ameri~ki predsednik Xozef Bajden izjavio je da se bilo kakvi razgovori o prekidu vatre u Pojasu Gaze mogu odr`ati samo ako Hamas oslobodi sve taoce, koje je zarobio iz Izraela tokom napada 7. oktobra. „Trebalo bi da oslobodimo te taoce i onda mo`emo da razgovaramo”, rekao je Bajden na doga|aju u Beloj ku}i, upitan da li bi podr`ao sporazum o prekidu vatre, u zamenu za osloba|awe taoca.

Tajms of Izrael” ocewuje da ovakav komentar Bajdena ukazuje da bi SAD mogle da ne podr`e ciq Izraela da uni{ti Hamas, ukoliko Hamas oslobodi 220 qudi koje je kidnapovao.

Portparol Stejt departmenta Metju Miler ranije je rekao da se SAD protive prekidu vatre, jer bi to omogu}ilo Hamasu da povrati snagu.

Izrael tra`i da svi taoci budu oslobo|eni, a

NA^ELNIK GENERAL[TABA IZRAELSKE VOJSKE:

Spremni smo za kopnenu invaziju, `elimo da Hamas nestane Ofanziva kasni samo iz razloga kako bi se vojska jo{ boqe pripremila, a i postoje takti~ka, operativna i strate{ka razmatrawa, ka`e Herci Halevi.

Na~elnik general{taba izraelske vojske Herci Halevi izjavio je da su izraelske kopnene snage "veoma dobro pripremqene" za ofanzivu na sever Pojasa Gaze.

"@elimo da svedemo Hamas na ta~ku nestajawa. Wihove lidere, wihovo vojno krilo. Zato napadamo svom silom. Ubijamo im visoko rangirane komandante, operativce, uni{tavamo im infrastrukturu i sve to radimo sa velikom odlu~no{}u", rekao je Halevi a prenosi "Tajms of Izrael".

On je dodao da je manevar za ofanzivu na jugu dobro pripremqen.

Govore}i o o~iglednom ka{wewu kopnene ofanzive, Halevi je rekao da postoje "takti~ka, operativna i strate{ka razmatrawa" koja izraelskoj vojsci daje vi{e vremena.

"Na{e snage }e imati vi{e vremena da se pripreme boqe i to je ono {to radimo sada", poru~io je Halevi.

Blumberg: Poku{aji SAD da oslobode taoce odla`u izraelsku invaziju

rekao je i da se mora osigurati da Hamas vi{e nikada ne bude u stawu da ponovi pokoq koji je izvr{io 7. oktobra, kada su wegovi pripadnici upali u zajednice u blizini granice i ubili oko 1.400 Izraelaca.

Prema izraelskim izvorima, bez obzira na sudbinu talaca, sada je neophodno da Izrael demonstrira silu.

Podr{ka Izraela diplomatskim naporima SAD za osloba|awe talaca mo`e odlo`iti ili promeniti izraelske planove o kopnenoj invaziji na Gazu, izve{tava "Blumberg".

Izrael podr`ava diplomatske napore SAD da Hamas oslobodi taoce iz Gaze, {to bi moglo da odlo`i kopnenu invaziju, tvrde neimenovani izvori upoznati sa pregovorima.

Osloba|awe talaca postalo je posebno aktuelno kada su ameri~ka majka i wena 19-godi{wa }erka iz ^ikaga oslobo|ene uz posredovawe Katara.

PLANETA

^etvrtak 26. oktobar 2023. 5

IZNENA\EWE U PRVOM KRUGU PREDSEDNI^KIH IZBORA U ARGENTINI

Ministar ekonomije osvojio najvi{e glasova uprkos trocifrenoj inflaciji Dosada{wi ministar ekonomije Argentine Serhio Masa napravio je veliko iznena|ewe nakon {to je osvojio najve}u podr{ku bira~a u prvom krugu predsedni~kih izbora u Argentini,

pove}avaju}i broj siroma{nih u Argentini.

Ve}ina predizbornih anketa davala je Mileiju blagu prednost u odnosu na Masu. Wegova pobeda u prvom krugu, kako

TRANSFER NOVCA

Na iznose od $3,000 do $10,000

TROŠKOVI TRANSFERA $0*

Na iznose preko $10,000

DODATNE POVLASTICE UZ ZNATNO POVOLJNIJI KURS

*važe uslovi

SEND MONEY ONLINE SIGURNOST

BRZINA

Garantujemo U roku od 15 minuta* *uslovi postoje isplatu

LAKOĆA

ISKUSTVO

USLUGA

Prva transakcija 50% popust Sve naredne transakcije 20% popust

Jednostavan proces

29 godina iskustva

Usluga na vašem jeziku

Tel: 02 8781 1950

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

PITAJTE NAS KAKO

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME!

Tel: 02 8781 1960

SPECIAL FARES WITH EMIRATES, QATAR AND ETIHAD MONEY TRANSFER

TRAVEL AGENCY

(02) info@beoexport.com.au www.beoexport.com.au

(02) info@beotravel.com www.beotravel.com

8781 1950

pokazuju rezultati glasawa. Na osnovu dosad prebrojanih glasova Masa je osvojio 36,7 odsto glasova, a desni~ar Havijer Milei 30 odsto, {to zna~i da }e wih dvojica i}i u drugi krug, zakazan za 19. novembar.

Pobeda Mase nad Mileijem, ekonomistom koji je nedavno postao i ~lan skup{tine, dogodila se uprkos ~iwenici da je tokom Masinog ministarskog mandata inflacija porasla do trocifrenog broja, uru{avaju}i kupovnu mo} gra|ana i

prenosi AP, tuma~i se kao oprez bira~a prema glavnom desni~aru i populisti Mileiju, koji je najavio preokret nacionalne politike i obavezao se da }e drasti~no smawiti dr`avni aparat. Ovaj samoprozvani anarhokapitalista, ~iji je uzor biv{i ameri~ki predsednik Donald Tramp, izgradio je veliku podr{ku pozivaju}i na eliminaciju Centralne banke, zamenu lokalne valute ameri~kim dolarom i ~istku korumpiranog establi{menta, koji je nazvao „politi~kom kastom”

8781 1960

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St. Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

Orban: EU je lo{a parodija SSSR-a - Moskva je bila tragedija, Vang Ji ove sedmice putuje u Va{ington Brisel je komedija Susret kineskog diplomate i ameri~kih zvani~nika treba da doprinese smawewu tenzija izme|u dveju zemaqa, a razgovara}e se o Ju`nom i Isto~nom kineskom

moru, Bliskom istoku, ratu u Ukrajini, ali i o obnovi bilateralnih vojnih odnosa.

Ministar spoqnih poslova Kine Vang Ji boravi}e od 26. do 28. oktobra u Va{ingtonu, gde }e se sastati s dr`avnim sekretarom Entonijem Blinkenom i savetnikom za nacionalnu bezbednost Xejkom Salivanom, potvrdili su zvani~nici administracije predsednika SAD Xo-

zefa Bajdena za "Si-EnEn".

Poseta je uvertira u potencijalni susret lidera Amerike i Kine Bajdena i Si \inpinga u Kaliforniji u novembru.

Mala je verovatno}a da }e se Vang sastati i s Bajdenom, dok je jedan od zvani~nika dolazak kineskog {efa diplomatije nazvao recipro~nom posetom nakon Blinkenovog putovawa u Peking u junu.

"Poseta Vang Jija deo je stalnih napora da se odr`e otvoreni kanali komunikacije s Kinom o ~itavom nizu pitawa", rekao je zvani~nik.

"Si-En-En" navodi da

}e Blinken i Saliven razgovarati s Vangom o Ju`nom i Isto~nom kineskom moru, Bliskom istoku, ratu u Ukrajini, provokacijama Severne Koreje, ali da wihov izvor nije `eleo da ka`e ni{ta o eventualnoj poruci Kini o sukobu Izraela i Hamasa.

Ipak, podsetio je da je Blinken razgovarao s Vangom 14. oktobra i pozvao Peking da iskoristi svoje odnose sa zemqama Bliskog istoka kako bi zaustavio {irewe rata u Izraelu.

Visoki zvani~nik Bajdenove administracije rekao je i da }e prioritet razgovora biti obnova vojnih odnosa kako bi se smawio rizik od eventualnog sukoba.

"Bilo je sporadi~nih anga`mana izme|u na{a dva odbrambena establi{menta u posledwih nekoliko meseci, ali potreban nam je kontinuiran dijalog, {to }e biti na dnevnom redu posete kineskog diplomate Beloj ku}i", zakqu~io je politi~ar.

Morali smo da igramo uz melodiju koju je Moskva zvi`dala. I Brisel zvi`di, ali mi ple{emo kako `elimo, a ako ne}emo, onda ne igramo, poru~io je Orban Ma|arski premijer Viktor Orban obele`io je godi{wicu pobune protiv SSSR-a 1956. optu`uju}i Evropsku uniju da tra`i dominaciju nalik sovjetskoj i poku{ava da Budimpe{ti oduzme wen identitet.

"Danas se pojavquju stvari koje nas podse}aju na sovjetska vremena. Da, de{ava se da se istorija ponavqa. Sre}om, ono {to je nekada bila tragedija sada je u najboqem slu~aju komedija. Na sre}u, Brisel nije Moskva. Moskva je bila tragedija. Brisel je samo lo{a savremena parodija", rekao je Orban u Vespremu na zapadu Ma|arske.

Orban tvrdi da Brisel poku{ava da nametne model liberalne demokratije koji je ma|arski narod odbacio. Dodao je da iako dominantne metode EU se`u do sovjetske ere, blok nije u stawu da vlada gvozdenom pesnicom, navodi "Politiko".

"Morali smo da igramo uz melodiju koju

je Moskva zvi`dala", rekao je Orban o ~etiri decenije Ma|arske pod sovjetskom kontrolom. "I Brisel zvi`di, ali mi ple{emo kako `elimo, a ako ne}emo, onda ne igramo".

Ma|arska svakog 23. oktobra obele`ava po~etak revolucije 1956. godine, koju su sovjetske trupe slomile posle 12 dana.

Orban je i ranije poredio taktike SSSR-a i EU i pro{le godine je predvideo da }e blok zavr{iti kao Sovjetski Savez.

Виктор Орбан и Владимир Путин на самиту у Кини Orban se sukobio sa EU zbog sankcija Rusiji, ilegalne imigracije i LGBT "propagande". Pro{le nedeqe je uznemirio zapadne saveznike susretom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Pekingu, ali i pozivima na pregovore o okon~awu sukoba Rusije i Ukrajine i tvrdwama da su sankcije Moskvi u~inile gra|ane zemaqa EU siroma{nijim.

6 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

PLANETA

Dan kada su nacisti `utom Davidovom zvezdom obele`ili sve Jevreje u Nema~koj [estokraka zvezda morala je da bude veli~ine dlana, `ute boje, sa crno izvu~enim konturama, i natpisom "Jevrejin" @uta Davidova zvezda, na kojoj je ispisana re~ "Jude" ("Jevrejin" na nema~kom),

postala je simbol nacisti~kog progona Jevreja i "kona~nog re{ewa jevrejskog pitawa" - Holokausta.

Dana 24. oktobra 1939. nacisti su doneli policijsku naredbu koja je nalagala svim Jevrejima u Nema~koj obavezno no{ewe `ute {estokrake zvezdu na ode}i kako bi bili "prepoznatqivi".

Rasizam, eugenika, a naro~ito antisemitizam bili su centralne karakteristike nacisti~kog, Hitlerovog re`ima u Nema~koj. Prvi koncentracioni logor osnovan je u martu 1933. godine.

Jevreji su posle dono{ewa Nirnber{kih zakona 1935. fakti~ki ve} bili iskqu~eni iz javnog `ivota.

Pre izbijawa rata, nacisti~ki re`im se jo{ ustezao u vezi sa obaveznim ozna~avawem Jevreja. Nekoliko godina pre dono{ewa ove naredbe, Adolf Hitler se poverio visokim funkcionerima Nacional-socijalisti~ke stranke: "O problemu obele`avawa intenzivno razmi{qamo.

To }emo obavezno sprovesti jednog dana.

Ali, treba imati nos i osetiti {ta mo`e da uradi."

PRIPREMA ZA HOLOKAUST

Policijska naredba je regulisala sve pojedinosti o no{ewu zvezde: "[estokraka zvezda mora da bude veli~ine dlana, `ute boje, sa crno izvu~enim konturama, i natpisom 'Jevrejin'. Ona mora da bude vidqiva na levoj strani grudnog dela ode}e, za koji mora da bude pri{ivena."

Ukaz je va`io za sve jevrejske gra|ane starije od {est godina.

Jevrejima je bilo "zabraweno da se u javnosti pojavquju bez jevrejske zvezde." Onaj ko je prekrio zvezdu ta{nom, reverom mantila ili {alom, morao je da ra~una na `estoku kaznu Gestapoa.

Ova naredba nije zna~ila samo stigmatizaciju i izop{tavawe, ve} je predstavqala pripremu za Holokaust.

Masovne deportacije Jevreja u "logore smrti" po~ele su samo mesec dana posle uvo|ewa obaveze Jevreja da nose Davidove zvezde.

ZVEZDA JE ZNA^ILA DISKRIMINACIJU I IZOLACIJU

Pisac Viktor Klemperer, koji je poticao je iz jevrejske porodice, jo{ pre Prvog svetskog rata postao je protestant.

Ali to nije interesovalo naciste. Za wih je on bio i ostao Jevrejin. Klemperer je tih dana zapisao u svom dnevniku: "Ju~e, kada je Eva pri{ila jevrejsku zvezdu, pao sam u o~ajawe. I Evini `ivci su na izmaku."

Inge Doj~kron, koja je pre`ivela Holokaust, posle rata je opisala kako se ose}ala dok je nosila `utu zvezdu: "Ve}ina Nemaca, koje sam sretala na berlinskim ulicama, skretala je pogled kada bi ugledali zvezdu. Oni su gledali kroz mene, ili su se naprosto okretali na drugu stranu. Zvezda je zna~ila diskriminaciju i izolaciju."

Obele`avawe je bilo samo priprema za ono {to su nacisti zvali "kona~nim re{ewem jevrejskog pitawa".

Ilon Mask, milijarder koga je nemogu}e "poni{titi" Uprkos poku{ajima zapadnih politi~kih elita da "poni{te" Ilona Maska zbog wegove platforme "slobodnog govora" (Iks, biv{i Tviter) ili optu`bi da {iri "dezinformacije" o sukobu na Bliskom istoku, wihovi napori su uglavnom bili neuspe{ni.

"Volstrit xornal" pi{e da Evropska unija, iako ne voli milijardera, sada mora da koristi rakete wegovog "SpejsIksa" za lansirawe {pijunskih satelita u orbitu po{to evropski svemirski raketni program kasni, a zbog Ukrajine Brisel vi{e ne koristi ruske rakete.

"SpejsIks" i Evropska svemirska agencija dogovorili su se da slede}

e godine izvr{e najmawe dva lansirawa, {aqu}i dva "galileo" satelita u orbitu. Evropska komisija i zemqe ~lanice EU tek treba da odobre sporazum, ali zvani~nici su za "Volstrit xornal" rekli da o~ekuju odobrewe do kraja godine.

Direktor ESA Havijer Benedikto rekao je da sporazum predvi|a lansirawe satelita "galileo" na "SpejsIksovoj" raketi "falkon 9" iz SAD. Ako zvani~nici EU potpi{u sporazum, ovo bi bio prvi put da "galileo" sateliti budu lansirani van teritorije EU u posledwih 15 godina.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

GDE JE NAJBOQE BITI @ENA U EVROPI?

Znamo da je najgore u Ukrajini Kada su regioni u pitawu, zemqe Skandinavije ubedqivo vode, slede zemqe centralne Evrope, a potom Velika Britanija i Irska Institut za istra`ivawe mira Oslo objavio je istra`ivawe "Indeks `ena, mira i bezbednosti za 2023" koje rangira status dama u 117 dr`ava sveta, me|u kojima je Srbija u prvoj tre}ini liste najboqih.

Kada je fokus na Evropi, na listi 41 zemqe ubedqivo najgore je pozicionirana Ukrajina, a iako nije deo EU, pa ~ak ni dr`ava, tzv. Kosovo druga je najgora teritorija za `ene, a tre}i je Azerbejxan.

Me|u zemqama koje ne mogu da se pohvale tako dobrim uslovima za svoje stanovnice su Bosna i Hercegovina (37), Albanija (34), Severna Makedonija (33), Rumunija (32), Crna Gora (31), Slovenija (29), Bugarska (28).

Srbija je na sredini evropske rang-liste na 25 mestu.

Ispred Srbije od zemaqa u regionu boqe pozicionirana je jedino Hrvatska koja je na 19. mestu.

Prve ~etiri dr`ave, iako dve od wih imaju ozbiqne probleme sa stopom silovawa, su Danska (1), [vajcarska (2), [vedska (3) i Finska i Island koje dele ~etvrto mesto.

Institut za istra`ivawe mira Oslo, koji je koautor indeksa, istakao je da su mnoge od najboqih zemaqa na svetu za `ene u Evropi, iako postoje zna~ajne varijacije {irom regiona.

Nagla{ava se da su dru{tva u kojima je `enama dobro, tako|e mirnija, demokratskija, prosperitetnija i boqe pripremqena da se prilagode klimatskim promenama.

Istra`iva~i su, me|utim, upozorili da "vi{eslojne krize potkopavaju status `ena i prete da unazade decenije napretka", navode}i porast autoritarnosti, masovno raseqavawe, razorne oru`ane sukobe i posledice kovida-19.

Zajedno sa ameri~kim Institutom za `ene Univerziteta Xorxtaun, norve{ke kolege su se oslonile na podatke koji mere inkluziju, pravdu i bezbednost za `ene. Koristili su ukupno 13 indikatora, od zakona o obrazovawu i zapo{qavawu do percepcije sigurnosti i nasiqa.

Za{to su najgore `enama Ukrajine, Kosova i Azerbejxana?

Ukrajina je na dnu evropske liste zbog "posebno niskih" bezbednosnih ocena u pore|ewu sa drugim evropskim zemqama, jer je, kako ka`u, "specijalna operacija Rusije pove}avala pretwe i nasiqe nad `enama".

Nizak rezultat na "Kosovu" pripisan je lo{im rezultatima u obrazovawu i zapo{qavawu `ena, uz "veoma visok nivo" smrtnosti majki na poro|aju.

U Azerbejxanu se insistira na ra|awu de~aka u znatno ve}em obimu nego u ostatku Evrope.

INTERVJU NEDEQE

RADO[ BAJI], PROSLAVQENI SRPSKI GLUMAC, SCENARISTA I REDITEQ

”Herojima Halijarda” dirnuo sam u osiwak Rado{ Baji} pre{ao je dug put od partizanske do Dra`ine eskadrile. Najnoviji film „Heroji Halijarda” proslavqenog filmskog glumca, scenariste i rediteqa, izazvao je ogromnu pa`wu ne samo filmske publike ve} i ideolo{ki i politi~ki podeqene javnosti. Ni{ta novo u Srbiji: film sa mnogo vi{e `ara ocewuju oni koji ga nisu gledali, govori Baji} za beogradsku „Politiku“. n Da li sam dobro shvatio, ali operacija „Halijard”, najve}a akcija spasavawa ameri~kih i savezni~kih pilota iza neprijateqskih linija tokom Drugog svetskog rata, u va{em filmu je samo povod za ispisivawe pri~e o tragi~nim srpskim podelama?

- Ne bih rekao da je povod, ali okvir jeste. Pored veli~anstvenog dela humanosti, plemenitosti i dobro~instva Srba, koji su u prole}e i leto 1944. godine u operaciji „Halijard” od sigurne smrti spasili preko 500 savezni~kih avijati~ara ~iji jezik nisu razumeli, `eleo sam da ispri~am pri~u o katarzi~nim i bratoubila~kim podelama koje su tokom Drugog svetskog rata raspolutile srpski narod. Uz sna`nu poruku da se takva nesre}a vi{e nikada ne ponovi. n Neposredno pred premijeru izjavili ste da ste pre pet godina doneli odluku da }ete snimiti „Heroje Halijarda” kako treba ili ih uop{te ne}ete raditi. Da li mislite da ste odr`ali re~?

- ^vrsto verujem da jesam. Sa izuzetnom ekipom koautora, kolega glumaca, filmskih radnika i tehni~kog osobqa, koja je brojala 480 ~lanova – „Halijrad” sam radio sa velikom posve}eno{}u i izgarawem. U autorskom smislu bio sam okru`en najboqim saradnicima i profesionalcima.

Zahvaquju}i pre svih „Telekomu Srbija” uspeli smo da obezbedimo minimalni ali dovoqan buxet – {to je bilo presudno va`no, jer je u produkcijskom smislu „Halijard” monumentalan i skup projekat. Tako|e, tu su dve godine rada na scenariju, dve godine snimawa sa temeqnim pripremama i vi{e od godine obrade i monta`e filma – {to je profesionalna osobenost svetske produkcije. Kao i na{e iz vremena stare eks jugoslovenske kinematografije. Zbog svega toga rezultat nije izostao.

Posle velike borbe za svaki kadar i svaki sekund u filmu, imamo punu satisfakciju. n „Halijard” je ve} deset dana u distribuciji, kako ste zadovoqni prijemom filma i posetom publike?

- Na{ film nije sadr`aj sa pevawem i pucawem, ve} je ratna drama sa izrazitim dramskim nabojem. Imaju}i u vidu ove okol-

nosti, bojim se da ne mo`emo o~ekivati gledanost koja prati komercijalni film, tim pre {to danas gro bioskopske publike ~ine tinejxeri i deca. Bitno nam je da film ostavqa sna`an utisak i da se o wemu mnogo govori, a {to se ti~e prijema kritike, svakodnevno se ni`u stru~ne recenzije koje su mahom pozitivne i veoma dobre. n Uprkos tome, u regionu, pa i {ire, u filmu su videli reviziju istorije i veli~awe ~etni{tva. Kako obja{wavate taj paradoks?

- Prvo, u na{em filmu nisu videli ni{ta, ali to im nije smetalo da nas napadnu. Mnogo pre nego {to je bilo ko video film „Heroji Halijarda”, u kojem nema ni trunke od toga sto nam je imputirano, besomu~no smo oklevetani. Naprotiv, na{ film je umetni~ki i autorski proizvod, koji {aqe

PRODAJEM STAN NA JAHORINI, NA STAZI Stan se nalazi na tre}em i posledwem spratu u zgradi izgra|enoj 2022. godine, koja se nalazi izme|u dve ski staze.

Povr{ina stana je 60 m2, kompletno je opremqen, visok kvalitet stolarije, centralno grejawe.

Cena stana: 211.000 evra.

Za vi{e informacija pozovite Slobodana: +381 64 12 13 14 1 ili pogledajte na linku: https://www.realitica.com/hr/listing/2969124.

n Da li ste ponosni zbog toga?

- Priznajem da jesam, jer trebalo je imati srca, hrabrosti i prepoznatqive mu{ke alatke i uhvatiti se uko{tac sa tvrdokornim dogmama komunizma koje su duboko unesre}ile generacije. Za Rado{ Baji}: ”Halijard” je inspirisan nespornim istorijskim doga|ajima koji su bili preko sedamdeset godina pod embargom i pod pretwom robije i nisu se smeli ni pomenuti

U PROLE]E I LETO 1944. GODINE SEM MAWIH ODREDA PARTIZANA NIJE NI BILO U SRBIJI n Interesantno je da se u filmu ne vide i ne pomiwu partizani, ve} samo komunisti, kroz lik jednog od bra}e. Drugi je ~etnik. [ta ste time `eleli da ka`ete?

- Partizani nisu ni imali nikakve veze sa operacijom „Halijard”. U prole}e i leto 1944. godine sem mawih odreda nije ih ni bilo u Srbiji, sve dok nisu iz Bosne preko Sanxaka i Crne Gore nasrnuli u Srbiju da uz pomo} saveznika i Crvene armije okon~aju gra|anski rat, obezbede svrgavawe monarhije i preuzmu vlast na zavr{etku rata. Pored akcije spasavawa, koja je sr` „Halijarda”, u filmu sam `eleo da uka`em na tragi~ne posledice podela, raskola i bratoubila{tva. I da po{aqem sna`ne poruke pomirewa koje nam je posle osam decenija od Drugog svetskog rata preko potrebno. sna`ne poruke ~ovekoqubqa, dobrote, plemenitosti i humanosti – i ne vre|a ni~ija ose}awa. Sem {to je zasnovan na istini i {to pripadnike Jugoslovenske vojske u otaxbini prikazuje kao qude a ne kao `ivotiwe, kakva je decenijama bila praksa u kinematografiji, „Halijard” je inspirisan nespornim istorijskim doga|ajima koji su bili preko sedamdeset godina pod embargom i pod pretwom robije i nisu se smeli ni pomenuti. Imaju}i u vidi tu ~iwenicu, verujem da „Halijard” pravi zna~ajan civilizacijski pomak u osloba|awu na{eg dru{tva od „mrtvog jezika”, koji je obele`io stra{nu epohu komunizma u Srbiji i celoj Titovoj Jugoslaviji.

^etvrtak 26. oktobar 2023. 7

„Halijard” je zbiqa bilo krajwe vreme jer se radi o operaciji spasavawa savezni~kih pilota iza neprijateqskih linija koja je najve}a u istoriji svetskog vazduhoplovstva. Kako nedavno re~e na{ ~uveni dramski pisac i akademik Du{ko Kova~evi}, koji je i koscenarista na filmu, Amerikanci su ve} odavno snimili filmove o svakom svom pqa~ka{u banke… Tako da verujem da je filmska pri~a o „Halijardu” odavno zaslu`ila da bude ispri~ana filmskim jezikom. n Ako ameri~ki ambasador Kristofer Hil, koji je prisustvovao premijeri, nema ni{ta protiv istorijskih ~iwenica, za{to imaju Bo{waci u Saraje-

vu i mnogi u Srbiji, pa su bacili kamewe na film pre wegove premijere?

- Dobro ste to zapazili. Wegova ekselencija ambasador Hil dva puta je video film, i ako nije pretenciozno, kaza}u da nas je nakon gledawa ohrabrio i upoznao sa svojom veoma pozitivnim ocenama. To smatramo vrlo va`nim.

Jer mi nemamo drugog izbora sem da afirmi{emo pozitivne primere prijateqstva sa ameri~kim narodom, pritom nikada ne zaboravqaju}i stra{ne nepravde koje su nam u~iwene, pre svih one zastra{uju}e iz 1999. godine, kada su nam tone NATO bombi sru~ene na glavu. Ali `ivot mora da ide daqe… [to se Bo{waka ti~e i napada na film na Festivalu u Sarajevu, gde nije ni prikazan ve} samo predstavqen sa insertom na komercijalnoj prezentaciji za strane emitere i distributere, mogu da ka`em da su pucali u srce slobodi govora i umetni~kog izra`avawa, ~ime su brutalno prekr{ili osnovna na~ela demokratije i Povequ Ujediwenih nacija o qudskim pravima. n Mislite li da je po~etni sarajevski udarac o kome smo govorili razlog {to „Heroji Halijarda” nisu srpski kandidat za Oskar?

- I da je izabran za srpskog kandidata za Oskar nemam iluzija da bi uradio ne{to ozbiqno.

Jer je nagrada Oskar skupa stvar.

Da bi jedan film u konglomeratu svetske kinematografije u~inio ne{to zna~ajno, uz preduslov da je odli~an, potreban je veliki novac koji mi nemamo. Mada smo imali {ansu da sa „Herojima Halijarda” skrenemo pa`wu na sebe i svoj slobodarski narod, jer je te`i{na pri~a filma sna`no konektovana za Ameriku i ameri~ke mladi}e, za avijati~are i pilote koje je uz `rtvovawe sopstvenih `ivota srpski narod spasio i poslao u slobodu. Navedeno tim pre i uz ~iwenicu da smo kao narod u oba svetska rata bili na pravoj strani – kao saveznici progresivnom delu ~ove~anstva. n Da li su „Heroji Halijarda” apsolutno istorijski verodostojni?

- Sto posto i u potpunosti u saglasju sa nespornim istorijskim

~iwenicama, a one su: da su srpski seqaci predvo|eni Jugoslovenskom vojskom u otaxbini, na ~ijem ~elu je bio |eneral Dra`a Mihailovi}, u operaciji „Halijard” spasili preko 500 savezni~kih avijati~ara. Mogu}e da je istorijska verodostojnost razlog {to je u {irokom dijalogu koji je film otvorio odjeknula izjava uglednog istori~ara dr Predraga Markovi}a, koji je izjavio „da je ’Halijard’ najboqi istorijski film dvadeset i prvog veka” – {to za mene i sve koji su radili na ovom filmu nije mali kompliment. n Zanimqiv mi je utisak jednog od vode}ih monarhista i po{tovalaca Dra`e Mihailovi}a. On mi je posle premijere rekao da ste iskarikirali Dra`u. Opet, nekoliko qubiteqa Tita se po`alilo {to u filmu nema ni traga od Broza.

- Dra`a Mihailovi} je mitska li~nost u srpskom istorijskom pam}ewu, a takve li~nosti je uvek na filmu najte`e o`iveti. Nejasna mi je kvalifikacija anonimnog „vode}eg monarhiste” da je taj lik iskarikiran. Naprotiv, dobili smo mnogo pozitivnih mi{qewa da je kolega Neboj{a Qubi{i} sa ta~nim gluma~kim sentimentom briqantno odigrao |enerala – koji je u filmu epizodna uloga. n Likovi oca i dede koje maestralno tuma~e @arko Lau{evi} i Petar Bo`ovi} odslikavaju tragi~nu podelu me|u Srbima. Oni poku{avaju, ali ne mogu ni{ta da promene: ni na{u naivnost, ni istorijsku nezrelost, ni ~iwenicu da smo jeftina moneta za potkusurivawe u borbi velikih sila. Kao da ste kroz ~itav film vapili da budemo druga~iji.

- Ta dva lika, kao i ostale centralne li~nosti filma iz porodice Jovi}, tipi~ni su predstavnici naroda koji pre`ivqava katarzu – u vrtlogu nesre}e i velike ratne drame. Ta~no je, `eleo sam da insistiram na neophodnosti da srpski narod bude druga~iji, da se ne deli me|u sobom, da poka`e mudrost, sabornost. Mo`da nam to, ba{ kao 1944. godine, u vremenu u kojem `ivimo, koje je bremenito mnogim izazovima – upravo to nasu{no i preko potrebno.

8 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

REPUBLIKA SRPSKA

POSLEDWI ^IN OSLOBA\AWA OD ROPSTVA PE^EWE SA RA@WA Emir Kusturica predvi|a kako }e se zavr{iti sudski postupak protiv Dodika

– Prvi je bio proces protiv Gavrila Principa i ‘Mlade Bosne’. To je bilo nelegalano jer BiH nikada nije uokvirena u pravni sistem Austrougarske, po{to okupacija nije ratifikovana u tamo{wem parlamenu – naglasio je Kusturica.

On je naveo za Srnu da }e „su|ewe Dodiku zavr{iti optu`bom da je kriv, iako niko ne zna po kojem zakonu“.

– Ja sam uvjeren da je ovo kraj davno zapo~etog ropstva i da predsjednik Republike Srpske zna najkra}i put koji vodi u slobodu – zakqu~io je Kusturica povodom ju~era{weg ro~i{ta predsjedniku Srpske u Sudu BiH.

DODIK: "Multietni~ko Sarajevo" }e uskoro biti gotovo 100 odsto muslimansko Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je frapantna ~iwenica o broju Srba u Sarajevu, te je analizirao zvani~ne statisti~ke podatke za Kanton Sarajevo, gde je uo~eno da je broj Srba koji se rodi u ovom "multietni~kom glavnom gradu" BiH trinaest puta mawi od broja Srba koji umre.

- Naime, samo 2022. godine ro|eno je 23, a umrlo 294 Srba.

U gradu koji je imao najmawe 160.000 Srba i jo{ nekoliko desetina hiqada koji su se izja{wavali kao Jugosloveni potpuno je jasno kakva }e demo-

grafska situacija biti u narednim godinama - napisao je Dodik na dru{tvenoj mre`i Iks. Isti~e da }e grad koji se isti~e kao "multietni~ki i glav-

ni grad" }e u periodu ne ve}em od 10 do 12 godina imati vi{e od 96 odsto muslimana.

- Imate jednu apsurdnu situaciju da }e stanovni{tvo u BiH biti 50 odsto hri{}ansko i oko 50 odsto muslimansko, a "multietni~ki i glavni grad" BiH gotovo 100 odsto muslimanski. Koliko je frapantna ova ~iwenica o Srbima u Sarajevu, pokazuje pore|ewe sa gradom Novim Sadom, gde su muslimani, Bo{waci, uvek bili ispod pola procenta stanovni{tva, a gde se samo za 2022. godinu, kao i za svaku godinu u proteklih deset godina, rodi gotovo 200 posto muslimana, Bo{waka, vi{e nego {to je to slu~aj sa Srbima u Sarajevu - ka`e Dodik.

Ko{arka{ Simani} posetio {kolu u Bratuncu, |aci ga do~ekali ovacijama Srpski ko{arka{ki reprezentativac Bori{a Simani}, osvaja~ srebrne medaqe na nedavnom Svetskom prvenstvu na Filipinima, ovacijama je do~ekan ispred Osnovne {kole "Vuk Karaxi}" u Bratuncu, u kojoj je zavr{io osnovno obrazovawe.

U~enici su skandirali "Bori{a, Bori{a" i "Srbija, Srbija" i ovacijama su do~ekali svog sugra|anina, koji je do`ivio te{ku povredu i ostao bez bubrega u dresu Srbije, ali se sa takmi~ewa vratio sa srebrnim odli~jem.

Osim u~enika i nastavnika

ove {kole i veliki broj roditeqa i gra|ana prisustvovao je do~eku `eliv{i da na taj na~in iska`u zahvalnost za sve {to je Simani} u~inio u dresu sa grbom Srbije.

Skoro jedan ~as Simani} je delio autograme i fotografisao se sa u~enicima svoje {kole, a srda~no je primqen i od nastavnika, od kojih su mu neki predavali dok je poha|ao ovu {kolu.

On je zatim uru~io sportske rekvizite Fondacije "Mocart" {koli koju je poha|ao, a Fondacija ih je obezbijedila za {kole

svih ~lanova ko{arka{ke reprezentacije Srbije.

Oprema se sastoji od lopti za razne sportove, ko{eva, golova, mre`a i drugih rekvizita neophodnih za odr`avawe nastave fizi~kog vaspitawa.

Simani} je zahvalio za, kako je rekao, neverovatan do~ek, rekav{i da je uvek divno vratiti se u {kolu gde je nau~io ~itati, ali i prve ko{arka{ke korake.

On je poru~io u~enicima da treba da veruju u sebe i uporno rade i da rezultati ne}e izostati.

Na pitawe novinara kakvi su mu daqi planovi i da li se oporavio od povrede, Simani} je rekao da se ose}a dobro, a da }e za 45 dana obaviti testirawa na osnovu kojih }e znati da li }e se i u kojoj mjeri mo}i baviti sportom.

Direktor {kole Andrija Mla|enovi} zahvalio je Simani}u za posetu i promociju Bratunca, ali i sporta i zdravog na~ina `ivota i po`elio mu zdravqe i uspe{an nastavak sportske karijere.

JELA PO NARUXBI ORGANIZUJEMO SVE VRSTE PROSLAVA

PH 0430 732 284 SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS, VIC

PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA

JELA SA RO[TIQA NA ULAZU U GACKO POSETIOCE „DO^EKUJE“ MATEJ MU^IBABI]:

[ampionu posvetili bilbord

Da bilbordi u malim op{tinama, suprotno ustaqenom mi{qewu, ipak nisu rezervisani samo za politi~are i politi~ke poruke pokazuje i primer iz Gacka, gde od skoro na ulazu u grad sve posetioce „do~ekuje i ispra}a“ tamo{wa najve}a sportska zvezda - Matej Mu~ibabi}. ^lan Kik boks kluba “Tigar” iz Gacka spada u red najperspektivnijih sportista Srpske, a svoju klasu potvrdio je i nedavno kada je u Istanbulu postao evropski juniorski {ampion u kik- boksu u disciplini K1 do 75 kilograma i to pod zastavom Srbije.

Prema re~ima trenera Veselina \uri~i}a klub je do sada iznedrio mnogo {ampiona, a ovo je najmawe {to su mogli uraditi za wega. Kako ka`e za bawalu~ki “Glas Srpske” Mu~ibabi} je najboqi predstavnik ove male op{tine, jer ne zna poraz, a ve} postaje i uzor mladim nara{tajima zbog sportske discipline, ali i zdravog na~ina `ivota.

Matej Mu~ibabi} kao i obi~no skroman, za ''Glas Srpske” isti~e da je prijatno iznena|en.

- Nisam znao da se takvo ne{to sprema, ovo je veliko iznena|ewe za mene. Hvala svima koji su se potrudili da urade bilbord na ulasku u grad. Gacko je moj grad i ovo mi mnogo zna~i. Na meni je da treniram kao i do sada i da u ringu poka`em sve {to znam. Ubije|en sam da je samo nebo granica - rekao je Mu~ibabi}.

Umrla baka Olga, tvorac ~uvene babine rakije U trebiwskom selu Veli~ani je u 86. godini `ivota preminula baka Olga ]uk, tvorac ~uvene babine rakije, koju je sama spravqala od hercegova~kog qekovitog biqa i prodavala godinama na {tandu ispred svoje ku}e, na magistralnom putu Trebiwe - Qubiwe.

U celoj Bosni i Hercegovini, ali i celom regionu, ko god je prolazio ovom putnom dionicom kupovao je ovaj „bakin eliksir `ivota i dugovje~nosti“, koji je, prema wenom kazivawu, i ona sama pila i do`ivela duboku starost.

Sa bakom Olgom ne}e nestati wena rakija jer je recept prenela, kako je ranije pri~ala za Nezavisne, na svoju snahu Svetlanu, ali ne}e nestati ni suvih smokava, lozove rakije i drugih hercegova~kih |akonija jer imawe odr`avaju wena dva sina Manojlo i Ne|o.

Ova vedra starica je kao dijete pre`ivjela i strahote rata, progon u logor "Jasenovac", ali je vedrina do zadwih dana `ivota nije napu{tala.

Baka Olga je sahrawena u svome selu Veli~ani, tamo gde je, kako je govorila, nikla i svikla.

CRNA GORA

^etvrtak 26. oktobar 2023. 9

Za 25 godina sever Crne Gore napustilo je 50.000 stanovnika Na teritoriji severne Crne Gore koja zauzima 52 odsto povr{ine dr`ave, gde prema nekim podacima `ivi svega 177.000 gra|ana ili 28 odsto, za posledwih 25 godina napustilo je 50.000 stanovnika, ra~unica je NVO Euromost iz Bijeqog Poqa.

„Dramati~an je podatak da je, prema popisu iz 1991. godine, severni region brojao 218.592 stanovnika, a taj broj se do 2003. godine smawio za 23.713 stanovnika. Prema popisu iz te godine na severu je bilo 194.879 stanovnika, a trend iseqavawa stanovni{tva se nastavqa i do 2011. godine, kada se broj stanovnika umawio za 17.042”, izra~unali su ugrubo u ovoj NVO. Koliko je stawe dramati~no govori podatak da je u odnosu na popis iz 1991. godine, iz najve}e, bjelopoqske op{tine, prakti~no nestalo 9.217 stanovnika, iz Pqevaqa 8.807, Berana 4.983 stanovnika, prenosi portal RTCG. U Bijelom Poqu, koji su nekada zvali crnogorski Man~ester, je nestala cela industrijska zona gde je posao izgubilo oko 11.000 qudi.

U Beranama je je tako|e uga{ena svaka fabrika i bez posla u privredi ostalo desetak hiqada qudi.

Sve je poga{eno i u Mojkovcu. Na zavodima za

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm zapo{qavawe na severu na spisku nezaposlenih je nekoliko desetina hiqada gra|ana. ^itave porodice pakuju kofere i od socijalne bede spas tra`e u zapadnoevopskim zemqama i iz drugih severnih gradova - Petwice, Gusiwa, Pqevaqa. „Ra~unica je jasna. Ako im i ne uspe da ostanu du`e, za nekoliko meseci rada na crno, {to jeste rizi~no, ali ne neizvodqivo, oni }e zaraditi mnogo vi{e nego u Crnoj Gori za godinu ili dve”, pi{e portal.

Neki od wih }e, ka`u, poku{ati da dobiju radne dozvole, koje u Nema~koj, kako prenose mediji, ko{taju od tri i po do pet hiqada evra. „^ini se da nema dana da po neka stolica u u~ionici ne ostane prazna. Odlaze ~itave porodice, roditeqi odvode decu. Poku{avaju tamo da ostanu.

Vra}a se jedino ko mora”, rekao je za portal jedan prosvetni radnik iz Petwice.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Metodije: Ne Milatovi}: Komentari stranih zvani~nika ohrabrujem qude o formirawu vlade i popisu neprimereni da se pi{u kao Srbi, to se podrazumeva Komentari inostranih zvani~nika po pitawu formirawa vlade i popisa stanovni{tva su neprimereni, jer je Crna Gora suverena, gra|anska i demokratska zemqa, poru~io je predsednik Crne Gore Jakov Milatovi}. „Pitawe formirawa Vlade Crne Gore, kao i pitawe popisa, unutra{wa su pitawa na{e dr`ave, wenih gra|ana i institucija. Komentare inostranih zvani~nika tim povodom, bez obzira da li dolaze iz SAD, Evropske unije, ili Srbije, smatram neprimerenim. Crna Gora

je suverena, gra|anska i demokratska zemqa”, naveo je Milatovi} na svom nalogu na mre`i Iks. Popis stanovni{tva planiran je da bude odr`an od 1. do 15. novembra, dok se formirawe vlade o~ekuje naredne sedmice.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} boravi u poseti Ujediwenom Kraqevstvu od 24. do 26. oktobra, na poziv britanskog kraqa ^arlsa Tre}eg.

Milatovi} je prvi predsednik Crne Gore koga }e britanski suveren u bilateralnoj poseti primiti u Bakingemskoj palati.

Vladika Eparhije budimqansko-nik{i}ke Metodije pozvao je vernike da ne napu{taju put svojih predaka koji su se, kako je naveo, pisali kao Srbi.

U besedi u manastiru Voqavac kod Bijelog Poqa, vladika Metodije je povodom predstoje}eg popisa stanovni{tva u Crnoj Gori poru~io da on ne ohrabruje qude da se pi{u kao Srbi, jer se to, kako ka`e, podrazumeva.

"Najva`nije je da smo se mi danas oko Hristosa ovde okupili, da idemo putem na{ih predaka, a onda znamo ostalu istinu koja uz to ide“, naveo je Vladika.

VEROVALI ILI NE:

Dve bake, iz Bara i Nik{i}a, kupile tri blindirana automobila marke be-em-ve Baka iz Bara stara 91 godinu kupila je blindirani automoobil marke BMW koji je pla}en 200.000 evra, saop{tila je direktorka

Mre`e za afirmaciju nevladinog sektora Vawa ]alovi} Markovi} gostuju}i u emisiji Na~isto na TV Vijesti.

Ona, me|utim, nije jedina gospo|a u godinama koja je pazarala blindirani automobil. I {est godina mla|a Nik{i}anka, uvezla je ~ak dva blindirana automobila.

“Bakica iz Nik{i}a 1938. godi{te je uvezla dva blindirana mercedesa. Bakica iz Bara 1932. godi{te je uvezla blindirani BMW i platila ga 200.000 evra.

Od ~ega, od penzije”, navela je ]alovi} Markovi}.

Navodi da su to, pored ostalog, primeri u crnogorskom dru{tvu kojima treba da se bavi budu}a Vlada, nadle`ne institucije da vide odake dolazi taj ogromni novac, i gde zavr{ava novac iz CG.

Poru~io je da on ohrabruje qude da nastave zajedno "putem Hristovim, putem Jevan|eqa...".

Neki su, kazao je, kritikovali patrijarha srpskog Porfirija koji ohrabruje da se pi{u kao Srbi, a on im li~no poru~uje: "Pored toliko decenija pritisaka, zastra{ivawa, diskriminacije onih koji su se tako ose}ali i pisali i nisu odustajali od tog svog puta, to nikome izgleda nije bio toliki problem koliko je problem da se pojavi jedan glas koji }e da ohrabri sve te progowene, potla~ene, marginalizovane i diskriminisane qude u zemaqskom smislu, {to se pojavio da ih ohrabri i podr`i. Podr`avam i ja, ali tu se ne zaustavqamo jer tu nije kraj".

Idemo, naveo je vladika Metodije, da postanemo ono {to su na{i preci, koji su se pisali kao Srbi.

"Na {irem planu, ne smemo se odvajati od na{e zajednice, jer }emo time postati lak plen i ne}emo mo}i svojom snagom da opstanemo na putu, na kojem su opstajali i i{li svi na{i preci“, poru~io je vladika Metodije, saop{teno je iz Eparhije budimqansko-nik{i}ke.

10 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

KOSOVO I METOHIJA

SITUACIJA NA SEVERU KOSOVA I METOHIJE NIKAKO DA SE STABILIZUJE

Kosovska policija hapsi Srbe, vr{i pretrese ku}a i stanova i zatvara lokalne puteve Pi{e: Zoran Vla{kovi} Све мање залихе кисеоника у КБЦ Косовска Митровица

Nevi|en teror i poni`avawe Srba na severu Kosmeta od strane kosovske policije Od kako je do{lo do oru`anog sukoba u Bawskoj, 12 kilometara severno od op{tine Zve~an, 24. septembra, izme|u grupe naoru`anih Srba i kosovske policije od tada svakodnevno Kosovska policija obavqala pretrese srpskih ku}a i privodi Srbe u Leposavi}u, Zve~anu, Zubinom Potoku i Kosovskoj Mitrovici.

Izgovor im je da se vr{i pretres u vezi doga|aja od 24. septembra u Bawskoj, potvrdio je zamenik direktora policije Kosova za region sever Veton Eq{ani.

Pored policije u ovim akcijama su redovno ukqu~eni na terenu i pripadnici misije Euleks.

Pored pretresa srpskih ku}a na severu Kosova i Metohije kosovska policija i wen specijalni sastav Rosu betonskim preprekama i kopawem velikih rupa na alternativnim putevima, koji vode prema Srbiji sa kosovske strane blokirali su ve} desetak srpskih sela i vi{e od 20 alternativnih prelaza, pre svega onih u op{ttini Leposavi} na stranama Koaonika i onih na Rogozni.

Прекопани алтернативни путеви

Препреке према руднику Црнац на Рогозни код Лепосавића Sela Stanulovi}e i Zrnosek odse~eni od Leposavi}a od 14. oktobra jer je Kosovska policija postavila duple betonske prepreke na putu.

Oklopna vozila Kosovske policije i kamion sa dizalicom 13. oktobra uve~e su postavili duple betonske prepreke nadomak sela Stanulovi}e i Zrnosek koji su sada odse~eni od op{tine Leposavi}.

Stubovi su postavqeni bli`e op{tini Leposavi} nego oni koji su postavqani ranijih godina.

Na licu mesta sa druge strane qudi parkiraju vozila {to ukazuje da se od tog mesta daqe mora pe{ke do Leposavi}a oko 15 kilometara.

Zatvoren je i put Leposavi}

- Lukovska Bawa na Kopaoniku koji prolazi pored sela Jelakce.

Nedavno je iskopan i put iznad Bistrice i Jariwa koji do sela ]irkovi}e, Banovi} i Isevo pa su tako me{tani prinu|eni da izlaze preko administrativnog prelaza Jariwe i tako|e se vra}aju na prelaz Brwak, 100 kilometara naokolo.

U op{tini Leposavi} u toku 13. oktobra prokopani su putevi preko Belog Brda koji vode ka Kopaoniku, a prethodno i put u selu Jo{anica koji vodi ka Novom Pazaru. Tom akcijom se pohvalio zamenik direktora policije za region Mitrovica – Sever Veton Eq{ani.

Kako je rekao, ciq akcije, koja je, sprovedena i na mnogim

drugim mestima, je spre~avawe ilegalnih kretawa na tom podru~ju i „borba protiv kriminala”. Ni re~i o me{tanima koji koriste vekovima te puteve.

Posle zatvarawa prelaza Jariwe za ulazak na Kosovo i Metohiju 24. septembra, nakon oru`anog sukoba u Bawskoj izme|u grupe naoru`anih Srba i kosovske policije, u sredu 18. oktobra od 8:30 ~asova, prelaz Jariwe je otvoren za saobra}aj u oba smera.

Na ovaj prelaz se moglo iza}i ali ne i u}i na Kosovo iz Srbije.

Vr{ilac du`nosti direktora Klini~ko-bolni~kog centra Kosovska Mitrovica, dr Zlatan Elek, upozorio je da postoji mogu}nost nastanka humanitarne katastrofe po{to, kako tvrdi,

toj ustanovi trenutno nedostaju fiziolo{ki rastvori i pojedini antibiotici, jer prema wegovim re~ima, pri{tinske vlasti ne dozvoqavaju dopremawe medicinskog materijala iz centralne Srbije na sever Kosova. „Ponestaje nam kiseonika, radimo hitne hirur{ke intervencije. Situacija je alarmantna, nije normalno da jedna ovakva ustanova sa 550 posteqa zavisi od potpisa nekog gradona~elnika za uvoz kiseonika. Svi relevantni me|unarodni faktori su upoznati sa ovom situacijom. Nadamo se da }e se humanitarna katastrofa izbe}i na svaki na~in.

Ukoliko tako ne bude – sau~esnici }e biti UNMIK, OSCE, humanitarne organizacije, ZSO i ostali“, naglasio je dr Elek.

UPRAVE ZA SARADWU S DIJASPOROM BRUKA KOSOVSKOG SUDSTVA DIREKTOR I SRBIMA U REGIONU ARNO GUJON Na slobodi pripadnik KBS koji je 6. januara ranio de~ake Stefana i Milo{a iz Gotovu{e Istina o stradawu Srba na KiM mora da se probije Pripadniku tzv. kosovskih bezbednosnih snaga Azemu Kurtaju, koji je 6. januara ove godine iz pi{toqa ranio srpskog de~aka i mladi}a, Stefana i Milo{a Stojanovi}a iz Gotovu{e kod [trpca, odlukom suda u Uro{evcu ukinut je ku}ni pritvor i u daqem postupku brani}e se sa slobode.

Wegov predmet se trenutno nalazi u Apelacionom sudu gde se razmatra i odbijawe optu`nice.

Podsetimo, Kurtaj se tereti za upotrebu vatrenog oru`ja i izazivawe op{te opasnostiDva srpska mladi}a su rawena u Gotovu{i kada su se 6. janua-

Повређен мали Стефан ra iz se~e badwaka vra}ali svojim ku}ama. Na wih je iz vozila pucao Azem Kurtaj koji je ranio

oba mladi}a. Jedan je rawen u {aku dok je drugi zadobio prostrelnu ranu ramena.

Kurtaj je pobegao sa lica mesta, a kasnije je uhap{en.

Zastupnik Milo{a Stojanovi}a iz Gotovu{e koji je rawen 6. januara Veqko D. Radi} rekao je da je zaprepa{}en odlukom Osnovnog suda u Uro{evcu da se okrivqeni Azem Kurtaj brani sa slobode.

Predsednik op{tine [trpce Dalibor Jevti} je rekao da je o~ekivao da }e institucije na druga~iji na~in pristupiti problemu i da pu{tawe Azema Kurtaja da se brani sa slobode {aqe lo{u poruku.

NA GROBQU MANASTIRA GORIO^ KOD ISTOKA U METOHIJI, U SUBOTU 21. OKTOBRA

Sahrawena mati Marta, igumanija manastir Gorio~ Na grobqu manastira Gorio~, u subotu 21. oktobra, sahrawena je igumanija pomenute svetiwe, mati Marta.

Zaupokojenu liturgiju su slu`ili vladika

Са сахране мати Марте

ra{ko-prizrenski Teodosije i vladika novobrdski Ilarion.

Opro{taju od mati Marte prisustvovao je brojni narod sa raznih strana, monahiwe i monasi iz raznih eparhija SPC. Pojali su prizrenski bogoslovi.

U emotivnom govoru, vladika Teodosije, kome je mati Marta bila majka, istakao je duhovnu veli~inu monahiwe Marte, koja je ne samo fizi~ki rodila svoju decu, ve} ih je vaspitala i duhovno usmerila prema Gospodu.

Ona je bila primer pravog hri{}anskog `ivota, koji se prenosio ne samo re~ima, ve} i delima.

Vladika Teodosije podsetio nas je na wenu posve}enost molitvi, postu i slu`ewu bli`wima, prepu{taju}i sve Bo`joj voqi.

Direktor Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon poru~io je na konferenciji “Molitva za mir, stabilnost i pravdu” u Va{ingtonu, 22. oktobra, da istina o KiM mora da se probije i istakao da je ta istina da danas u pokrajini stradaju deca, nevine `rtve, da se Srbi hapse samo zato {to su Srbi i zato {to nose majicu sa slikom srpskog manastira.

Gujon je naglasio da je po~etkom ove godine, na Badwi dan, na Kosovu rawen srpski de~ak i istakao da ta slika poga|a svakoga, i FranArno Gujon cuza, i Amerikanca, i Engleza.

“A, o tome moramo da govorimo.

Moramo da govorimo tu istinu”, poru~io je Gujon.

Naglasio je da je konferencija, odr`ana u organizaciji Ambasade Srbije u Va{ingrtonu, va`na upravo kako bi se {iroj javnosti predstavilo {ta se de{ava na KiM. “Qudi u dijaspori su na{i ambasadori. To zna~i da narodna diplomatija, koja postoji pored dr`avne, ima izuzetno veliku ulogu. Vi ste ti koji razumete ameri~ki mentalitet, na {ta reaguju. Zato treba govoriti {ta se danas de{ava na KiM, ali i o pro{losti. Sve {to se de{ava danas je posledica pro{losti”, rekao je Gujon.

Podsetio je da su Srbi pet vekova `iveli u Otomanskom carstvu i ocenio da su pre`ivqavali zahvaquju}i crkvi, ose}aju za istoriju koji se prenosi iz generacije u generaciju.

“Zato danas imamo jo{ Srbe na KiM, zato nisu nestali i nisu asimilovani”, rekao je Gujon.

SRBI U SVETU

^etvrtak 26. oktobar 2023. 11

ISKUSTVA: DOKTOR FILOLO[KIH NAUKA SE VRATIO IZ AUSTRALIJE U SVOJU VARO[

Australija je divna zemqa, ali moje srce i du{a su u Vlasotincu „Izgnanstvo je izuzetno privla~no za razmi{qawe, ali je stra{no kada se do`ivi. To je neizle~iva pukotina prisilno nametnuta izme|u ~oveka i wegovog rodnog mesta, izme|u sopstva i wegovog pravog doma“ (Edvard Sejd).

Sa{a Savi} radi kao profesor engleskog jezika u O[ „8. oktobar“ u Vlasotincu, maloj varo{ici na jugu Srbije. Sa{a je `iveo u Pertu (1999-2004), gde je bio koordinator nastave i prevodilac za Vladu Australije, ali ipak se vratio u rodno mesto.

Godine 2019. stekao je titulu doktora filolo{kih nauka na Filolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorska disertacija bavila se iskustvima srpske dijaspore u Australiji. Za portal Jug Media Sa{a nam prenosi svoje li~no iskustvo u dijaspori... n S obzirom da ste `iveli u Australiji, a onda se vratili u Vlasotince, kako biste objasnili Va{u odluku, koja deluju netipi~na zadana{we vreme?

- Odlu~io sam se da se vratim u Vlasotince nakon skoro {est godina boravka u Australiji, jer sam osetio duboku povezanost sa mestom iz kojeg mi poti~u koreni, kao i sa svojim narodom. Australija je predivna zemqa, ali moje srce i du{a ose}ali su se ispuwenim samo u Vlasotincu.

Nisam `eleo da budem samo gost u tu|oj zemqi, ve} sam `eleo da doprinesem ne{to i svom rodnom gradu. Moja odluka mo`e delovati netipi~no u dana{wem svetu. @ivot u inostranstvu izlo`io me razli~itim kulturama i prilikama, ali istovremeno mi je pomogao da shvatim va`nost mojih korena.

U Vlasotincu sam prona{ao prostor i bliskost koja je potpomogla moju kreativnost na na~ine koji odra`avaju moje pravo bi}e. Iskustvo dijaspore predivno je opisano re~ima Edvarda Sejda: „Izgnanstvo je izuzetno privla~no

za razmi{qawe, ali je stra{no kada se do`ivi. To je neizle~iva pukotina prisilno nametnuta izme|u ~oveka i wegovog rodnog mesta, izme|u sopstva i wegovog pravog doma“; Povratak nije bio samo fizi~ko putovawe; to je bila potraga za mostom koji }e spojiti tu pukotinu i ponovo povezati me s mojim pravim domom, svojim su{tinskim bi}em. Vratio sam se ne kao ista osoba koja je oti{la, ve} kao neko ko je oboga}en svetom i spreman je da obogati svoj rodni grad novim perspektivama. n Na{i qudi u Australiji su bili predmet Va{e doktorke disartacije. Mo`ete li nam ne{to vi{e re}i o ~emu se radi i do kojih zakqu~aka ste do{li?

- Moja doktorska disertacija bavila se iskustvima srpske dijaspore u Australiji. Kroz obimno istra`ivawe i analizu, nastojao sam da razumem i objasnim razli~ite aspekte wihovih procesa migracije, naseqavawa i integracije, kao i na~ine na koje su odr`avali veze sa svojom domovinom. Jedan od kqu~nih zakqu~aka na koje sam do{ao jeste da srpska dijaspora u Australiji pokazuje izvanrednu otpornost u o~uvawu svog kulturnog i etni~kog identiteta, istovremeno se prilago|avaju}i australijskom dru{tvu.

Ova dvostruka pripadnost ~esto se odra`avala u wihovim zajednicama, kulturnim doga|ajima i verskim obredima. Dijaspora je slu`ila kao most izme|u Srbije i Australije, doprinose}i oboga}ivawu oba kulturna okvira.

Tako|e, moja istra`ivawa su naglasila va`nost transnacionalnih veza za dijasporu. Uprkos fizi~koj udaqenosti, napredak u tehnologiji komunikacije omogu}io im je da ostanu blisko povezani sa svojim porodicama i zajednicama u Srbiji. Ova veza nije bila samo emocionalna, ve} je igrala ulogu i u razli~itim oblicima podr{ke, ukqu~uju}i finansijske uplate i doprinose

projektima razvoja u wihovoj rodnoj zemqi. Me|utim, moji nalazi su tako|e istakli kompleksnosti pregovarawa oko identiteta. ^lanovi srpske dijaspore ~esto su se suo~avali s izazovima u pomirewu svog nasle|a s vrednostima i normama australijskog dru{tva. To je dovelo do nijansiranog procesa formirawa identiteta koji je bio pod uticajem kako wihovih srpskih korena, tako i multikulturalnog konteksta u Australiji. Srpska zajednica u Australiji prikazala je kompleksnu dinamiku izme|u o~uvawa kulturnog identiteta, integrisawa u novo dru{tvo i doprinosa kako svojoj doma}oj, tako i rodnoj zemqi. Ovo istra`ivawe pru`ilo je uvide u {ire teme migracije, kulturne adaptacije i transnacionalizma koje su relevantne ne samo za srpsku dijasporu, ve} i za razli~ite druge imigracione zajednice {irom sveta.Moj doktorat na temu srpske dijaspore u Australiji omogu}io mi je dubqe razumevawe kompleksnih faktora koji uti~u na migraciju i integraciju dijaspore, kao i va`nost o~uvawa kulturnog identiteta u novim sredinama.

Ovaj izazovni proces inspirisao me da se aktivno anga`ujem u svojoj zajednici i da pru`im doprinos u svom rodnom mestu, Vlasotincu. n [ta je po Vama najve}a zabluda o `ivotu u inostranstvu, kao i obrnuto o `ivotu u Srbiji?

- Po mom mi{qewu, jedna od najve}ih zabluda o `ivotu u inostranstvu je da je uvek glamurozan i bez problema. Qudi ~esto pretpostavqaju da se preseqewe u novu zemqu trenutno pretvara u boqi `ivot, vi{e prihoda i mawe izazova. Iako `ivot u inostranstvu mo`e pru`iti nove prilike i iskustva, nosi sa sobom svoj skup te{ko}a, ukqu~uju}i prilago|avawe kulturi, jezi~ke barijere i nostalgiju za domom. Va`no je zapamtiti da svako mesto ima svoje prednosti i mane,

i da ni `ivot u stranoj zemqi nije po{te|en izazova. Obrnuto, ~esta zabluda o `ivotu u Srbiji ili bilo kojoj drugoj zemqi s ekonomskim i dru{tvenim izazovima mo`e biti da je potpuno mra~an i bez prilika. Iako svaka nacija svakako ima svoje te{ko}e, prikazivawe preterano negativne slike mo`e zaseniti snagu, otpornost i ose}aj zajednice koji postoje.

Mnogi qudi nalaze duboke veze, kulturno bogatstvo i jedinstvena iskustva u svojim domovinama uprkos te{ko}ama. Kqu~no je pristupiti ovim percepcijama s uravnote`enom perspektivom, priznaju}i da i `ivot u inostranstvu i u vlastitoj domovini dolazi s vlastitim setom pozitivnih i negativnih aspekata. Iskustvo svakog pojedinca je jedinstveno i pod uticajem razli~itih faktora, stoga je bitno izbegavati generalizacije i stereotipe pri razmatrawu `ivota na razli~itim mestima. n Vi ste aktivista Udru`ewa gra|ana „Princip“. U ~emu je su{tina delovawa tog Udru`ewa?

- Udru`ewe gra|ana „Princip“ je nastalo kao reakcija na svakodnevna de{avawa u na{oj zemqi, reakcija na nedostatak znawa, empatije, ekolo{ke i vaskolike pravde za obi~ne gra|ane. Imali smo sjajnu seriju predavawa na temu 21 savet za 21. vek, koja je bila jako lepo primqena. Osmislili smo par projekata koje smo realizovali uz pomo} op{tine Vlasotince, poput postavqawa lepih betonskih kanti du` Nemawine ulice, tu mora mi da se zahvalim kompaniji „Korali“ iz Kraqeva, koja je sama donirala

par kanti ili postavqawa velikih kontejnera za sme}e tamo gde su bili neophodni. Uvek smo bili uz organizacije koje su se borile za o~uvawe reke Vlasine, i wenih pritoka. Neki od nas su bili i me|u osniva~ima neformalne grupe „Bitka za Vlasinu“, ~ije akcije i daqe podr`avamo. Radimo na promociji planinskih sela, te planinarewa, mada nismo ba{ svi planinari, jer `elimo da prika`emo svetu sve lepote na{eg kraja, pa i drugih op{tina sa kojima se grani~i na{a. ^esto smo organizovali pomo} ugro`enim porodicama u na{oj op{tini, naravno, koliko smo u mogu}nosti i sami da to u~inimo. Ne{to je bilo kroz nov~anu, ne{to kroz robnu pomo}. Deci iz tih porodica smo delili novogodi{we paketi}e, a i organizovali smo dobrotvorne akcije sakupqawa pomo}i. n Kakav je Va{ stav o budu}nosti Vlasotinca, pa mo`emo re}i i Srbije u kontekstu migracionih kretawa?

- Ako Vlasotince i sli~ni gradovi investiraju u stvarawe privla~nih uslova za potencijalne unutra{we migrante, kao {to su radna mesta, razvoj infrastrukture i usluga za zajednicu, mogli bi zadr`ati ili privu}i qude koji tra`e druga~iji ritam `ivota ili specifi~na kulturna iskustva. Za Srbiju kao celinu, migracioni trendovi mogu uticati na wen demografski sastav, radnu snagu i ekonomski razvoj. Sposobnost zemqe da zadr`i stru~ne radnike i stvori okru`ewe koje podsti~e kako doma}a, tako i strana ulagawa igra}e ulogu u oblikovawu wenog budu}eg puta.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

AUSTRALIJA

DVE DECENIJE JE BILA U NAJTAJNIJOJ HRI[]ANSKOJ SEKTI

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

@iveli su kao Daje kvalitetnu u sredwem veku, uslugu od 1970. godine a kad je po`elela Stara~ki dom ALGESTER LODGE da iza|e proglasili su je demonom Lindi Xakomb `ivela je u jednoj od najtajnovitijih i najstro`ijih sekti na svetu, koju je vodio multimilioner lider u Sidneju, sve dok je nije optu`ena da je opsednuta demonima i proterana.

20 godina je pripadala verskoj grupi "Izabrana bra}a", poznatoj po strogoj izolaciji, odbacivawu modernog sveta i tiranskom re`imu prema `enama. Lindi nije bilo dozvoqeno da gleda televizi-

wen brat ju je nazvao "demonom". Lindi je tvrdila da nije mentalno poreme}ena niti satanista. Me|utim, napu{tawe sekte zna~ilo bi gubitak spasewa i odlazak u pakao prema wihovim u~ewima.

Weni roditeqi su joj rekli da ako ne "veruje u gospodina Brusa" lidera sekte po imenu Brus D. Hejls, ne pripada tom mestu. Brus Hejls je biv{i prodavac kancelarijskog name{taja koji tvrdi da je manifestacija Svetog Duha, a ~lanovi sekte smatraju da su wegove re~i va`nije

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Линди Xаkомб (десно) као тинејџерка у "Браћи", где је са 16 година почела тајно да чита стару Библију и uvidela је да su сва репресивна правила sekte била лажна ju, slu{a radio ili muziku, da jede ili dru`i se sa spoqnim svetom, da ima ku}nog qubimca, bavi se sportom, ide na odmor ili upisuje univerzitet.

Morala je da pokriva glavu, nikada nije smela da nosi pantalone ili {orceve ili pokazuje bilo koju deo ko`e. Nije mogla da gradi karijeru, radi posao koji je nadre|en mu{karcu, niti da ima romanse osim ako ih sekta nije odobrila.

Stroge kazne sekte i izop{tavawe svakoga ko je dovodio u pitawe lidera ili wegovu doktrinu - proces poznat kao "izbegavawe" - bile su za ~lana kao da je umro.

Izabrana bra}a, poznata i kao Hri{}anska crkva Plemstva, je ogranak sekte Plemstva, osnovane 1829. godine, kada se odvojila od Engleske crkve. Crkva zabrawuje radio i televiziju, mada je {iroka upotreba tehnologije u 21. veku naterala ~lanove da koriste elektronske ure|aje, strogo kontrolisane od strane Bra}e. Ona odvra}a ~lanove od dru`ewa sa osobama izvan pokreta i zabrawuje odlaske na odmore ili selidbe bez odobrewa lidera. Veruje se da ova grana sekte ima 46.000 ~lanova u 19 zemaqa.

Lindi je razmi{qala o napu{tawu sekte, znaju}i da }e time postati omra`ena "protivnica" ili "otpadnica", a da }e svi tragovi wenog postojawa biti izbrisani iz porodi~nog doma. Me|utim, to nije bila jedina opasnost s kojom se suo~avala. Rizikovala je i to da postane meta "molitvi za smrt" koje bi verni ~lanovi sekte upu}ivali, tra`e}i da bude "uklowena sa Zemqe".

Kada je hrabro obavestila svoju porodicu da je sekta{ki `ivot samo "prevara,

od samih u~ewa Isusa Hrista.

Ironi~no, Lindi je shvatila da je `ivot u Bra}i bio daleko udaqen od pravog hri{}anstva ~itaju}i Isusova u~ewa u staroj Bibliji.

Brus Hejls i wegovi "op{ti starateqi" imaju potpunu kontrolu nad ~lanovima sekte, ukqu~uju}i gde `ive i koje {kole deca poha|aju. Sve se mo`e promeniti u trenutku, kao {to se desilo pre dva meseca kada je centrala Bra}e izdala dekret ozna~en kao: "Hitno - uni{titi nakon ~itawa".

Dekret je zabranio putovawa u inostranstvo "iz zadovoqstva" i kampovawe iz straha da bi to moglo dovesti do "posledwih dana" - evangelisti~ke hri{}anska ideja da gre{nici ubrzavaju kraj sveta i drugi dolazak Isusa Hrista, koji je rezervisan samo za vernike.

Pod Hejlsovim vo|stvom i vo|stvom wegovog oca Xona - biv{eg lidera koji je dominirao `ivotima Lindine porodice tre}e generacije Izabrane bra}e - strah od uticaja spoqweg sveta bio je jak. Postojala je zabrana telefona i elektronskih ure|aja koja je bila toliko ozbiqna da su ~ak i daqinski upravqa~i za otvarawe gara`nih vrata bili zabraweni.

Pritisak modernih tehnologija naterao je bra}u da na kraju prihvate mobilne telefone, tablete i televizore, ali i danas sledbenici ih iznajmquju od kompanije Univerzalni poslovni timovi, koja strogo kontroli{e sadr`aj. Druga pravila koja dolaze i odlaze ukqu~uju zabranu posedovawa ku}nih qubimaca zbog toga {to "emocionalna veza mo`e stati izme|u osobe i Boga.

Odrastaju}i u Oklendu unutar ove zajednice, Lindi je imala detiwstvo obele`eno strogim pravilima i uredbama. ^lanovima nije bilo dozvoqeno da gledaju televiziju, slobodno se dru`e sa strancima ili ~ak donose osnovne `ivotne

Линди Xаkомб (десно) је са 20 година била izba~ena из verske grupe "Izabrana bраћa"

Линди је упознала грађевинара Тима Џејкомба и од тада су заједнo, imaju dvoje dece odluke, kao {to je selidba iz ku}e, bez dozvole vo|a. Sekta je bila vo|ena liderima kao {to je Brus Hejls, koji su smatrani bo`anski postavqenim i imali su zna~ajnu kontrolu nad `ivotima sledbenika.

Lindino ispitivawe u~ewa sekte po~elo je tokom wenih tinejxerskih godina.

Po~ela je da ~ita Bibliju i uvidela je velike razlike izme|u u~ewa Isusa i pravila koja su joj nametnuli lideri Iskqu~ive bra}e. Ovaj uvid ju je naveo da dovede u pitawe autoritet Brusa Hejlsa i legitimnost verovawa sekte.

Do svoje dvadesete godine, Lindi je do{la do zakqu~ka da vo|stvo sekte nije bo`anski postavqeno kao {to se tvrdilo.

Me|utim, suo~ila se s dilemom jer otvoreno raspravqawe o svojim sumwama unutar zajednice nije bila opcija. Ose}ala se izolovano, nesposobno da podeli svoje misli ~ak i sa ~lanovima svoje porodice, s obzirom na stroge posledice s kojima su se suo~avali oni koji su dovodili u pitawe u~ewa sekte.

AUSTRALIJA

^etvrtak 26. oktobar 2023. 13

MISTERIJA NI POSLE 88 GODINA NIJE RE[ENA

Ajkula iz akvarijuma ispqunula ruku pred u`asnutom publikom, a onda su po~ela hap{ewa Posetioci akvarijuma u Sidneju bili su svedoci nevi|enog u`asa kad je ogromna ajkula ispqunula qudsku ruku pred svima.

To je ozna~ilo po~etak slo`ene istrage, me|utim, ni 88 godina kasnije ubistvo nije re{eno, a svi osumwi~eni su odavno preminuli.

Sredinom aprila 1935. godine ribar Bert Hobson uhvatio je ~etiri metra dugu tigrastu ajkulu tri kilometra od pla`e Kugi. Predator, te`ak jednu tonu, zapleo se u mre`u dok je jeo maweg ro|aka. Bert je uz pomo} sina nekako uspeo da izvu~e veliki ulov na obalu nakon ~ega je odlu~io da odnese monstruoznu ribu u lokalni zabavni park sa akvarijumom koji je pripadao wegovom bratu ^arliju i wemu.

Ve} prve nedeqe qudi su pohrlili u zabavni park da se dive opasnom predatoru. Zatim je do{ao Dan nacionalnog se}awa koji se svake godine slavi u Australiji i Novom Zelandu. Akvarijum i kupali{ta bili su ispuweni sa jo{ vi{e turista i lokalnog stanovni{tva.

Posledwih dana ajkula se me|utim pona{ala ~udno i na momente agresivno.

Vi{e puta je poku{avala da probije zidove akvarijuma, a zatim je potonula na dno i lewo kru`ila po obodu. Hobsoni su verovali da je to na~in da se prilagodi novom stani{tu.

Rука Xejmsa је имала karakteristi~nu тетоважу

Тиграста ајкула u bazenu, која је повратила руку nesre}nog Xejmsa

ZASTRA[UJU]E OTKRI]E

Na veliko iznena|ewe posetilaca, 25. aprila oko 16.30 sati, ajkula je po~ela da povra}a. Jedan od o~evidaca bio je i izve{ta~ lokalnog lista koji je `eleo da pi{e o novoj atrakciji. Sme|a pena neprijatnog mirisa prema wegovim re~ima izbacila je na povr{inu vode pticu, pacova, ugru{ak zemqe, ali i qudsku ruku sa konopcem vezanim za zglob.

Hobson je pozvao policiju. Forenzi~ar i morski biolog specijalizovan za ajkule pregledali su ostatke. Leva ruka imala je tetova`u dva boksera na unutra{woj strani podlaktice. Stru~waci su utvrdili da je odse~ena o{trim predmetom poput no`a. Tako su kriminolozi odbacili verziju o smrti ~oveka u ustima ajkule i po~eli da re{avaju misteriozno ubistvo.

Policija je zapo~ela istragu uz pomo} lokalnih novina koje su objavile fotografiju tetovirane ruke nadaju}i se da }e uz pomo} ~italaca mo}i brzo da identifikuju `rtvu. Tako se i dogodilo. Lokalni stanovnik po imenu Edvard Smit prepoznao je tetova`u i rekao policiji da se radi o wegovom bratu Xejmsu Smitu (45) koji je navodno nestao nekoliko nedeqa ranije bez traga.

Xejms Smit, ro|en u Londonu, preselio se u Australiju sa 19 godina. Radio je kao barmen i asistent u sali za bilijar.

Sawao je da postane profesionalni bokser i ~ak je neko vreme radio sa trenerom.

Nakon `enidbe 1916. godine postavqen je za upravnika bilijar sale. ^etiri godine kasnije postao je vlasnik bilijar salona gde je po~eo da organizuje i ilegalno kla|ewe.

ISKRENO PRIZNAWE

@rtva - Xejms Smit

Patrik Brejdi, osumwi~en za ubistvo Xejmsa Smita

gledao ceo proces izgradwe. Od 1926. do 1929. godine bio je ume{an u la`nu gra|evinsku {emu. Anga`ovao je izvo|a~e radova, a nakon zavr{ene izgradwe proglasio je bankrot i ostavio ih bez novca.

Wegovi sau~esnici su prodali zavr{ene stanove i uzeli svu zaradu za sebe, a nisu platili ni radove gra|evinara ni gra|evinski materijal. Dobili su prakti~no zgrade besplatno.

Glavni kupci u ovim kriminalnim mahinacijama bili su Rexinald Holms i Albert Stanard.

Tokom istrage detektivi su saznali da je Smit posledwi put vi|en 7. aprila u hotelu "Sesil" u Kronuli sa prijateqem Patrikom Brejdijem koji je bio glavni falsifikator. Tamo su neko vreme pili i igrali karte nakon ~ega su oti{li u Brejdijevu kolibu koja je bila udaqena dva kilometra.

Kasnije se policiji javio vlasnik ku}e koji je iznajmio vikendicu.

Brejdi se navodno na brzinu iselio iz

iznajmqene ku}e pre nego {to je ugovor i potpisan. Vlasnik je potom otkrio da je Brejdi zamenio du{ek i sanduk u ku}i, a tako|e je temeqno oprao zidove i ~amac koji je stajao na imawu. Istra`iteqi su uspeli da razgovaraju sa taksistom koji je kasnije te no}i pokupio Brejdija iz vikendice i odvezao ga na sever do ku}e Rexinalda Holmsa.

Taksista je izjavio da je Brejdi bio o~igledno nervozan i da se pona{ao uzbu|eno.

- Definitivno je bio upla{en - rekao je taksista.

Ovako je policija identifikovala glavnog osumwi~enog za Smitovo ubistvo.

STVARI NISU I[LE PO PLANU

Holms je bio ugledni brodograditeq i biznismen, a istovremeno je u podzemqu sprovodio kriminalne planove. ^esto je koristio svoje brodove za prevoz kokaina, cigareta i druge krijum~arene robe.

UPAO U PODZEMQE

Xejms je za pet godina uspeo da zaradi dovoqno novca da preseli ostatak svoje porodice iz Londona u Australiju. Godine 1925. prodao je svoj interes u salonu za bilijar i krenuo u gra|evinsku delatnost.

Wegov partner je bio arhitekta Vilijam Jang koji je imao velike veze na istoku Novog Ju`nog Velsa.

Jang je prona{ao bogate kupce za izgradwu stambenih zgrada, a Xejms je nad-

Brejdi i Smit su tako|e bili ume{ani u ove kriminalne {eme. Na Holmsov zahtev namerno su potopili i spalili wegove brodove kako bi mogao da prikupi novac od osiguravaju}eg dru{tva. Detektivi su verovali da su Holms, Brejdi i Smit mo`da ozbiqno posva|ali kada je jedna od sli~nih {ema zavr{ila neuspehom, a osigurawe odbilo da plati od{tetu.

Brejdi je ujedno ve{to falsifikovao ~ekove od Holmsovih bogatih klijenata, a Smit i Holms su ih unov~avali preko svojih kancelarija. Prema drugoj nezvani~noj verziji, jedna od ovih prevara je bila neuspe{na, a Smit je po~eo da ucewuje Holmsa tra`e}i od wega novac.

Istra`iteqi su sugerisali da je Smita na ovaj ili onaj na~in ubio jedan od wegovih sau~esnika. Dvojica osumwi~enih privedena su na saslu{awe. Brejdi je optu`en za ubistvo. Holms je zauzvrat tvrdio da ne poznaje ni Brejdija ni Smita.

Pu{ten je zbog nedostatka dokaza.

Me|utim, ~etiri dana kasnije, Holms je izveo jedan od svojih ~amaca u zaliv Lavande gde se napio i pucao sebi u glavu.

Prema re~ima o~evidaca, pao je u vodu, ali je brzo do{ao svesti i ponovo se popeo na brod. Ispostavilo se da mu je metak malog kalibra samo ranio ~elo.

Svedoci su pozvali policiju. ^etiri sata Holms je kru`io ~amcem oko luke u Sidneju poku{avaju}i da se sakrije od vlasti. Na kraju je popustio i dozvolio policajcima da ga odvedu u bolnicu.

Sredinom aprila 1935. godine ribar Bert Hobson uhvatio je ~etiri metra dugu tigrastu ajkulu tri kilometra od pla`e Kugi

Holms je prvobitno tvrdio da ga je neko ko je provalio u wegovu ku}u napao i poku{ao da upuca. Tada je, navodno, ~amcem uspeo da pobegne od razbojnika, a kad je u daqini ugledao policijski ~amac, zakqu~io je da ga kriminalci jure.

Rekao je da je Brejdi raskomadao Smita u kolibi, a zatim bacio sanduk sa delovima wegovog tela u okean. Prema svedo~ewu, sa~uvao je levu ruku ubijenog ~oveka i doneo je Holmsu. Brejdi je zapretio da }e do`iveti istu sudbinu ako mu ne da novac. Holms je odlu~io da ga isplati.

Brejdi je tada navodno vezao teg za Smitovu ruku i bacio je u okean da ga pojedu ajkule. Prema drugoj verziji, Brejdi je uzeo novac i oti{ao, ostaviv{i ruku u Holmsovoj ku}i, koji je potom zabrinut bacio ud u okean.

Holms je pristao da ponovi svoje svedo~ewe protiv Brejdija u sudnici 12. juna.

Me|utim, no} uo~i sudskog ro~i{ta, ubijen je iz vozila u pokretu. Neko o~igledno nije `eleo da pri~a.

Ali australijski istori~ar i autor kwige "Ubistva ajkule" Aleks Kasls izneo je druga~iju verziju. Holms je prema wegovom mi{qewu unajmio ubice da ga ubiju.

U~inio je to da bi po{tedeo svoju porodicu nevoqa koje bi mu donelo re{avawe sopstvenih zlo~ina. Osim toga osiguravaju}e dru{tvo je isplatilo ro|acima novac na koji su imali pravo u slu~aju Holmsove neo~ekivane smrti. U slu~aju samoubistva porodica bi ostala bez obe{te}ewa.

Policija je na kraju povukla optu`be protiv Brejdija za Smitovo ubistvo.

Wegov advokat je naglasio da su drugi dokazi koji ga povezuju sa zlo~inom posredni. Po{to Smitovo telo nije prona|eno Brejdijeva odbrana je istakla da nema dokaza ni da je mrtav.

Brejdi je pu{ten, ali je jedva iza{ao iz zgrade suda kada je uhap{en pod optu`bom za falsifikovawe dokumenata. Do smrti je negirao bilo kakvu ume{anost u Smitov nestanak.

Smitovo telo nikada nije prona|eno.

14 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

AUSTRALIJA

Ameri~ki memoari Kad vas ispred "ZATO SE NE SELIMO U AUSTRALIJU":

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Raspored federalnog premijera Entonija Elbanizia prili~no je zgusnut u narednih desetak dana. Kao prvi australijski lider koji }e posetiti Kinu nakon 2016. godine, El-

je naravno sada u centru pa`we Bele ku}e.

Kao ute{nu nagradu premijer je zato bombasti~no najavio pet milijardi dolara, koje }e tehnolo{ki gigant Majkrosoft ulo`iti u sajber bezbednost Australije, sa fokusom pre svega na odbranu nacije od belosvetskih hakera. Doma}i stru~waci su ve} izra~unali da }e od toga navodno koristi imati ~ak 300.000 Australijanaca, na ovaj ili onaj na~in. Svima je naravno jasno da Majkrosoft ne ula`e i ne donosi novce u Australiju na lepe o~i, ve} }e od toga imati debelu korist. Sa druge strane na{a zemqa bi nakon toga mogla biti jo{ rawivija, jer }e weni tehnolo{ko-{pijunski resursi biti u rukama jedne ogro-

Tada su australijski farmeri na svojoj ko`i osetili svu kinesku mo} i bes. Samo jedan primer o izvozu australijskog vina u Kinu najboqe govori o tome. Naime, vrednost na{eg izvoza vina u Kinu pre trgovinskog rata bila je oko milijardu i dvesta miliona dolara, dok je nakon toga pala na sme{nih 8 miliona dolara! Samo taj podatak naboqe pokazuje kolika je realna mo} kineskog zmaja i koliko je va`no imati dobre odnose sa Kinom. Premijer Elbanizi je to naravno dobro znao i otopqavawe odnosa sa Kinom za wega je bio prioritet svih prioriteta, i me|u nama - mnogo va`niji od samog AUKUS-a. Koliko je on sam verovao u taj vojni savez sazna}emo verovatno

Australijski premijer Elbanizi i ameri~ki predsednik Bajden banizi je naravno pre toga morao i u Va{ington. Iako smo za wegovu planiranu posetu Kini zvani~no saznali tek po~etkom septembra, put u Ameriku najavqen je ipak mesec dana ranije. To je wegov drugi zvani~ni boravak u Americi. Setimo se u martu ove godine, Elbanizi je imao va`ne sastanke u San Dijegu sa ameri~kim predsednikom Xo Bajdenom i britanskim premijerom Ri{ijem Sunakom.

Tada je na{em premijeru obe}ano da }e novoformirani vojni savez AUKUS po~eti da deluje ozbiqnije, i da }e dil sa nuklearnim podmornicama kona~no krenuti sa mrtve ta~ke. Sedam meseci kasnije Elbanizi ponovo izgleda putuje sa istim ciqem, jer je nepredvi|ena situacija u ameri~kom Kongresu dodatno usporila na{ posao oko podmornica. Premijer }e poku{ati da maksimalno iskoristi priliku i za sastanke sa nekim od ameri~kih kongresmena, kako bi ih ubedio u urgentnost pri~e oko podmornica. Iako je biv{i australijski premijer i sada{wi ambasador u Americi Kevin Rad uveren da }e stvari oko podmornica biti ubrzane po svaku cenu, i on sam dobro zna da sada jednostavno za to nije pravi trenutak. I ne samo zbog problema oko izbora novog lidera Predstavni~kog doma, ve} i zbog rata u Izraelu koji

Premijerov odlazak u Va{ington deluje kao gubqewe dragocenog vremena, jer niti je AUKUS sad neki realni prioritet, niti to ima veze sa na{im unutra{wim politi~kim i ekonomskim prilikama mne kompanije, koja je ja~a i od mnogih dr`ava sveta. Platforma za nove digitalne ratove i odbranu nacije }e izgleda tako biti napravqena na relaciji Majkrosoft – federalna vlada. Elbanizeu ne ide situacija najboqe ni na doma}em planu.

Jo{ uvek se nije sti{ala bura oko neuspeha referenduma i „Glasa“, dok su tro{kovi `ivota ve}ine gra|ana sve ve}i i ve}i. U celoj toj situaciji premijerov odlazak u Va{ington deluje kao gubqewe dragocenog vremena, jer niti je AUKUS sad neki realni prioritet, niti to ima veze sa na{im unutra{wim politi~kim i ekonomskim prilikama.

Doma}i mediji ~esto vole da isti~u kako je Kinezima va`no pokazati na{e vojno partnerstvo sa Amerikom, jer }e nas na taj na~in vi{e ceniti. Kineska lekcija iz 2020. godine izgleda da jo{ uvek nije nau~ena. Tada je biv{i premijer Morison svojom nevi|enom glupo{}u i na nagovor ameri~kih diplomata optu`io Kinu za „pu{tawe korona virusa“ {to je ~itavu australijsku naciju ko{talo milijarde dolara na{eg izvoza.

jednog dana kada budemo ~itali wegove politi~ke memoare. U tim spisima }e verovatno i ova wegova trenutna poseta Va{ingtonu biti boqe opisana, nego {to to mo`emo da saznamo iz aktuelnih izjava. ^itava pri~a je naravno paradoksalna, jer Elbanizi poku{ava da od Amerikanaca izmoli ubrzavawe po~etka gradwe nuklearnih podmornica, koje bi nas opet navodno {titile od Kine i wenih ekspanzija na Pacifiku. Sa druge strane nakon te posete premijer }e putovati u Kinu, koja je na{ najve}i i najva`niji trgovinski partner. Jer tre}inu ~itave na{e ekonomske aktivnosti sa inostranstvom ostvarujemo sa Kinom, {to za na{u ekonomiju u celini ima neprocewivi zna~aj. Zato se politika i diplomatija najboqe u~e iz memoara biv{ih dr`avnika, a ne iz izjava sada{wih namewenih doma}oj i stranoj upotrebi.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

ku}nog praga sa~eka ogromna zmija...

Jedan Kana|anin koji se preselio u Australiju pre 7 godina do`iveo je neprijatno iskustvo videv{i ogromnu zmiju ispred svojih vrata.

Iako selidbe uglavnom predstavqaju novi po~etak, one su u isto vreme i veliki stres, jer zahtevaju privikavawe. Oni koji nisu otvoreni za ovakva iskustva i eksperimente znaju da novo okru`ewe ponekad donosi i strah, kao i sumwu da li }e sve biti onako kako su `eleli. Nova mesta neminovno sa sobom donose nove stvari, nove obi~aje, ali i druga~iju dinamiku `ivota.

To je pokazao i jedan Kana|anin u objavi na TikToku kad se preselio iz Kanade u Australiju. Iako je pored toplih dana o~ekivao {etwe po pla`ama, dinami~an i lep `ivot na kakav su Australijanci navikli, ispred svoje ku}e zatekao je scenu koja ga je prestravila.

- Qudi, zbog ovoga se ne selimo u Australiju! Zbog ovoga ne mrdamo i zbog ovoga ostajemo u Kanadi. Kanada je mnogo boqa zemqa, verujte mi - ~uje kako govori mu{karac na snimku.

Kroz vrata je pokazao zmiju koja je stajala na tremu ispred ku}e i poku{avala da u|e. Duga~ka zmija je prestravila tiktokera, me|utim pratioci su mu poru~ili da je bezopasna i da ne bi trebalo da se pla{i.

- To je samo karpet piton, bi}e{ okej.

- Ta~no tako, jedan od razloga {to se ne bih preselio u Australiju. Stvorewa na otvorenom su poput va{eg stanodavca, sklona su iznenadnim posetama i mogu izazvati sr~ani udar.

- U Kanadi je na vratima medved!

- @ivim u Australiji i nikada nisam imala ovakav problem, zavisi u kom si delu.

- Ali qudi, vi imate medvede - bili su neki od komentara.

Tiktoker je objasnio da se navikao na okru`ewe i da je shvatio da takvih zmija ima gotovo svuda, a najvi{e po krovovima i da su u potrazi za {teto~inama, te poput ma~aka love mi{eve i glodare.

Ovaj mu{karac je u jednoj od svojih objava rekao kako je putovao po svetu nakon bolnog raskida. Ve} sedam godina je u Australiji i `ivi u Brion [iru, malom priobalnom mestu gde je otpo~eo novi `ivot.

Iako se `alio na zmije, tiktoker je u jednoj objavi otkrio kako mu se u Australiji svi|a prelepa priroda koja izgleda tako divqe i da svakodnevno ide u jutarwe {etwe po pla`i, te da je tom prilikom video kitove, delfine i morske korwa~e.

U ovoj ostrvskoj zemqi dopada mu se mentalitet qudi koji su, kako je rekao, vrlo qubazni, sa odli~nim smislom za humor i zaista u`ivaju u `ivotu. U Kanadi je, kako ka`e, bio fokusiran iskqu~ivo na posao, a u Australiji je prona{ao balans izme|u posla i u`ivawa.

AUSTRALIJA

^etvrtak 26. oktobar 2023. 15

Mediji o ubistvu Denija Srbina u Sidneju

MAJKA I SESTRA NAKON ZLO^INA NEUTE[NE:

"Nije bilo wegovo vreme" Ubistvo Dejana Radulovi}a (29), zvanog Deni Srbin, koje se dogodilo 29. jula oko 15.40 sati po lokalnom vremenu u elitnom delu Sidneja, povezano je sa organizovanim kriminalom, prenosi sumwe istra`iteqa "Skajwuz".

Podsetimo, australijska policija uhapsila je pro{log utorka Maseija T. (19) zbog

sumwe da je povezan sa zlo~inom, a ovaj portal navodi da je ranije u septembru uhap{en jo{ jedan osumwi~eni star 30 godina.

- Tinejxer je uhap{en zbog ubistva ~oveka povezanog sa or-

ganizovanim kriminalom u Sidneju ranije ove godine - prenose mediji.

Doma}i mediji navode i da je Radulovi} brutalno pretu~en, izboden no`em a potom upucan, posle sva|e sa dvojicom mu{karaca. Hitna pomo} je brzo stigla na mesto zlo~ina i te{ko povre|enog Srbina prebacila u bolnicu, ali mu na `alost nije bilo spasa.

- Istra`iteqi su ubrzo prona{li beli xip, koji je zapaqen a u wemu je otkriven i pi{toq, za koji se sumwa da je kori{}en u ubistvu - preneli su mediji.

Oni navode i da je policija

formirala "udarnu grupu" za rasvetqavawe ovog zlo~ina.

- Po~etkom septembra 30-godi{wi mu{karac optu`en je za sau~esni{tvo u ubistvu i ometawu istrage te{kog krivi~nog dela, a drugi uhap{eni Maseij T. bi danas trebalo da bude priveden u sud - navode oni.

Policija je, kako prenose, pozvala sve gra|ane koji imaju informacije i mogu da pomognu istra`iteqima, da se jave.

Ina~e, australijski mediji prenose i nezvani~ne informacije da je ubijeni Dejan Radulovi} u vreme zlo~ina bio na uslovnoj slobodi, zbog krivi~nog dela vezanog za drogu.

Za australijske medije, posle zlo~ina oglasile su se i majka i sestra ubijenog Radulovi}a.

One su prijateqe i porodicu pozvale na posledwi opro{taj, nagla{avaju}i da su im "srca slomqena".

- Nikada ne}u preboleti smrt brata, ostalo je jo{ puno stvari koje sam `elela da mu ka`em, ali nisam uspela. Neka Dani po~iva u miru. Bio je pravo qudsko bi}e. Bio je tako dobar prema svima oko sebe. Srce me boli kad pri~am o tome. Nije bilo wegovo vreme - izjavila je wegova sestra.

MLADIN OTAC SE UHVATIO ZA GLAVU OD SRAMOTE NAKON GOVORA MLADO@EWE Mlado`ewa iz Australije obratio se u svom govoru mladinom ocu, kojem se zahvalio na "najboqem poklonu", a snimak reakcije oca postao je viralan. "@elim posebno da se zahvalim Pitu, za najboqi poklon od svih, va{u }erku...", rekao je mlado`ewa, pa nakon pauze dodao: "… Koju jedva ~ekam kasnije da odmotam".

Zvanice su prasnule u smeh, a mladin otac ustao je sa stolice i prihvatio {alu, unezvereno gledaju}i oko sebe. Zatim je ispio veliki gutqaj piva i rekao "Niko to ne `eli da ~uje" dok je pokrivao rukama u{i, a zvanice su nastavile da se smeju.Snimak je prikupio vi{e od 608 hiqada pregleda i vi{e od 45 hiqada lajkova.

"Mora da je mlado`ewa u dobrom odnosu s mladinim ocem", "Dobro je prihvatio zezanciju" i "Imam }erku i nikada ne `elim da ~ujem te re~i", samo su neki od brojnih komentara ispod snimka.

NIJE BILA SVESNA SA KAKVIM JE BOLESNIKOM @IVELA Izbezumqena supruga britanskog zoologa Adama Britona koji je snimio sebe kako siluje i mu~i pse "napustila ga je i pobegla iz Australije nakon {to je promenila prezime", a susedi insistiraju da nije znala ni{ta o wegovom u`asnom pona{awu, portal portal Mail Online.

Erin Briton je promenila prezime svog mu`a i veruje se da je oti{la na {estomese~ni safari, daleko od javnih mesta gde se pla{i da bi mogla biti obrukana razvratnim, privatnim `ivotom wenog 52-godi{weg mu`a.

Na sajtu National Geographics-a sugeri{e se da }e ona biti na me|unarodnoj ekspediciji na divqe `ivotiwe, ali izgleda da }e putovati pod novim imenom.

Trgovac koji je radio na imawu ovog para rekao je za Mail Online: „Ho}e li se vratiti? To je malo verovatno. Raskinula je brak i oti{la, iako }e s obzirom na {okantno pona{awe wenog mu`a `iveti u strahu da }e je prepoznati gde god da bude".

Ejmi Mur, hotelska radnica u gradi}u Hampti Du, samo nekoliko miqa od imawa bra~nog para Briton, rekla je da joj je `ao Erin, koja nije znala za sadisti~ki tajni `ivot wenog mu`a u kom je mu~io, silovao i ubijao pse. „^ini se da ga je jednostavno napustila i da li je mo`ete kriviti kada saznate za sve u`asne stvari koje je priznao na sudu.“

Sa Erinine strane, postoje sre}ne uspomene brige o divqim `ivotiwama uglavnom krokodilima - na imawu gde je Dejvid Atenboro nekada bio gost na snimawu za seriju @ivot hladnokrvno nagra|enu BBC Baftom.

U zaba~enim zajednicama koje `ive u vreloj australijskoj severnoj teritoriji, grubi mu{karci i `ene ju~e su s ga|ewem odmahivali glavama dok je ime Adama Britona dominiralo svim razgovorima.

Postoji op{ta saglasnost da zoologu

sa ekspertizom krokodila nikada ne bi trebalo dozvoliti da iza|e iz zatvora kada bude osu|en. „Mogli biste pomisliti da bismo, ro|eni i odgajani u ovom regionu, sve videli i ~uli“, rekla je Ejmi Mur koja `ivi u Hampti Duu – koji ima 4.313 stanovnika. „Uvek je bilo zabavno mesto za `ivot ili posetu, ali sada `ivimo samo nekoliko miqa od mesta koje je {okiralo ceo svet. Ovaj ~ovek – iako ne volim da ga zovem ~ovekom – je pravi bolesnik

Drugi me{tani rekli su da ne veruju da je Erin bila svesna razvratnog tajnog `ivota svog mu`a.

Briton je pred Darvinovim sudom rekao da nije mogao da zaustavi svoje porive. „U ovim krajevima se pri~a da je Erin, kada je saznala {ta je wen mu` uradio, pobegla – samo se spakovala i oti{la.

Oti{la je daleko, oti{la negde na safari, ali kako }e to ikada preboleti ne mogu zamisliti. Oni su se prili~no dr`ali po strani, osim ako nisu poslovali sa filmskim kompanijama ili za{titnicima prirode. Niko s kim sam razgovarao ne mo`e da se seti da smo se dru`ili ili da smo zajedno jeli u nekoj od lokalnih kafana. Mi me{tani smo voleli `ivot ovde,a sada je ova osoba koja je do{la iz Engleske pre nekoliko godina i ukaqala ceo na{ `ivot rade}i ono {to je uradila onim jadnim `ivotiwama".

16 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

ZAJEDNICA

Proslavqeno 30 godina od prvog „

„Gledano o~ima va{eg reportera, sa sigurno{}u se mo`e tvrditi da }e turnir postati tradicionalan“ - napisao je Dejan Veqovi} za “Srpski Glas” davne 1993. godine izve{tavaju}i sa prvog srpskog ko{arka{kog turnira "General Dra`a Mihailovi}" – „Dra`a Mihailovi} Cup (DMC)“ ili od miqa zvanog "^i~a Dra`in kup" na kojem su se sada{wi "Beli orlovi" originalno nazivali "Krajina Vukovi".

Ove re~i kojima je na{ tada{wi reporter predvideo budu}nost lako ganu i razgale du{u posebno posle subotwe proslave, 21. oktobra, i dodele medaqa, kojom je obele`eno 30 godina postojawa turnira.

Tim povodom se u sali Crkvene op{tine Kizboro okupilo 17 juniorskih timova (koji se takmi~e subotom i nedeqom na stadionu "Rangers Basketball" u Dandenongu) u kojima igra 154-oro dece (me|u kojima su i oni koji igraju i za

druge ozbiqne australijske timove) i wihovih roditeqa od kojih su mnogi i sami igrali na "DMC" turnirima, ~ak i po 25 godina zaredom. Sada, kada wihova deca nastavqaju tradiciju, bukvalno su nam o~i pune suza radosnica, a srca sasvim ispuwena zadovoqstvom.

Jedna od govornika ve~eri Mira Dimitrijevi}, koja je kao trener izvela 4 generacije dece, kroz svoj

govor je izrazila ogromnu sre}u {to vidi mlade "Bele orlove" u tolikom broju i naglasila da ih od srca voli maj~inskom qubavqu.

Na{a prekrasno odgojena deca tu qubav zaista i zaslu`uju svojom vedrinom, trudom, veselo{}u, srda~no{}u, sposobno{}u, samilo{}u, spretno{}u, uporno{}u i mnogim drugim vrlinama koje poseduju.

Glavnu re~ je dr`ao Jovica Uze-

lac, glavni trener od osnivawa, koji je svojim divnim govorom proveo sve prisutne kroz dugu i zanimqivu istoriju “^i~a Dra`inog” kupa zahvaquju}i svim volonterima, a i "Srpskom Glasu" koji je od samog po~etka pru`ao srda~nu podr{ku ovom turniru. “^i~a Dra`in” turnir je, mo`e se re}i, jedan od zaista zna~ajnih upori{ta srpske kulture i sporta u dijaspori koji

uveliko u~estvuje u o~uvawu zaje ni{tva me|u Srbima, a i o~uvaw srpskog jezika i sveukupne sr ske religije i tradicije. Na “^i Dra`inom” turniru uvek ima tr dicionalnih jela i pi}a, a i tr dicionalne muzike, poput kola, moderne narodne i zabavne muzi koju je ovom prilikom izvodio m zi~ki sastav "2M".

Iako je srce “^i~a Dra`ino kupa napojeno tokovima srpsk izbeglica i migranata za vrem i posle posledweg rata, a i o svetska rata, koji su svoju nosta

FO

BELI ORLOVI IZ SPRIN

ZAJEDNICA

^etvrtak 26. oktobar 2023. 17

„^i~a Dra`inog kupa“ u Melburnu

edwu rpi~a rara, i ike mu-

og” kih me oba al-

giju za maticom zemqom ispoqili kroz jedan zdrav sportski duh, u wemu u~estvuju i stranci. Ulogu prevodioca i voditeqice ve~eri na sebe je uzela svestrana \ur|a Stupar koja je tokom godina u raznim kapacitetima doprinosila turniru (ko{arka{ica, trener, sudija, logistika, organizacija, itd.). Me|u gostima su se nalazili, naravno, i ko{arka{i seniori koji su "spot light" ustupili juniorima, a i spoqni saradnici poput Stanka Stapara, kapitena seniorskog tima "Belih Orlova", i svima poznati

biv{i igra~i iz prve postave koji su igrali i na prvom turniru, poput Milorada Mendebabe. Milorad nas je nasmejao i odu{evio pri~om kako je u ranim 90-im na treninge stizao putem bicikla, pa voza, i da mu nije bilo te{ko da se sa druge strane grada vra}a u 1 ujutru, a onda u 5 ujutru da ustane na posao. On nam je iz svoje li~ne arhive poslao i sliku na{eg izve{taja sa prvog turnira na kojoj se nalazi i fotografija wegovog tima.

Ove godine se “^i~a Dra`in kup“, taj `eqno i{~ekivani godi{wi turnir za koji se priprema tokom cele godine, a o kojem se posle pri~a godinama (pa i decenijama) odr`ava u Melburnu od 24. do 26. decembra. Tada }e "Beli orlovi" srda~no ugostiti o~ekivanih 45 do 48 srpskih timova iz cele

Australije koji }e se tim povodom sliti na jedno mesto (Rowville Stadium, 9 Humpreys Way, Rowville, VIC, 3178). “^i~a Dra`in kup“nam 3 decenije donosi sport, veseqe, zajedni{tvo, gozbu i radost, a mi `elimo da na isti na~in jednog dana i na{e unuke i praunuke okupqa oko srpskog sporta, srpske religije i tradicije, i oko srpskog jezika, mentaliteta i kulture. Najsrda~nije ~estitke i sve najve}e pohvale svim volonterima i svim predivnim roditeqima koji su ostali verni svojoj qubavi prema svom srpskom identitetu i tu qubav preneli na svoju de~icu i u~inili da “^i~a Dra`in” kup dostigne ovako zna~ajne razmere.

Tekst i fotografije: Aqa Katanovi}

OTO VEST:

NGVEJLA SVE^ANO OBELE@ILI KRAJ SEZONE

Protekle subote, 21. oktobra uve~e FK Beli Orlovi iz Springvejla odr`ao je prezentacijsko ve~e u Srpskom kulturnom centru „Nikola Tesla“ u Melburnu. Kraj uspe{ne sezone klub je krunisao osvajawem Kara|or|evog kupa i time pokazao da je trenutno najboqi srpski tim u Australiji. Tokom ve~eri predstavqeni su igra~i kluba, i dodeqeni trofeji najboqima. Iz Uprave kluba odali su po~ast i zahvalnost svim ~lanovima, trenerima, sponzorima i vernim navija~ima koji su prisustvovali ovom doga|aju.

18 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

ZAJEDNICA

Zavr{eni radovi na obnovi crkvene sale u Kizbori

SRPSKA [KOLA „VUK KARAXI]“

SERBIAN SCHOOL “VUK KARADZIC” INC

[KOLSKA SLAVA Srpska {kola ''Vuk Karaxi}'' iz Sent Albansa Vas poziva da nam se pridru`ite u proslavi {kolske slave Svetog Arsenija Sremca.

Ovaj radostan dan zapo~eo je molitveno Svetom liturgijom u hramu Sv. Arhi|akona Stefana u Kizbori koju je slu`io Episkop Siluan, a zatim je usledilo uru~ewe zahvalnica dobrotvorima koji su pomagali ovu melburnsku parohiju, nakon ~ega je poslu`en sve~ani ru~ak u crkvenoj sali gde su nastupile folklorne grupe uz prigodan kulturni program.

U nedequ, 15. oktobra 2023. godine u Kizbori, u hramu Sv. Arhi|akona Stefana, Svetom arhijerejskom liturgijom, koju je slu`io Episkop Australijsko-novozeladski Gospodin Siluan uz saslu`ivawe vi{e sve{tenika i |akona, sve~ano je obiqe`en zavr{etak radova na obnovi crkvene sale. Sam projekat obnove trajao je nekoliko mjeseci i ko{tao je preko milion dolara.

Polovina nov~anih sredstava su obezbije|ena iz buxeta parohije, a druga polovina podr{kom Vlade dr`ave Viktorije koja je pomogla sa 489.500,00 dolara. Tako|e nije izostalo ni finansijsko u~e{}e velikog broja na{ih parohijana. Mnogi parohijani su danima i sedmicama radili besplatno te tako pomogli realizaciju projetka.

Nakon Svete liturgije Vladika Siluan se obratio prisutnima prigodnom pou~nom besjedom, pozdraviv{i i protu Aleksandra Savi}a koga je postavio za starje{inu hrama. Blagoslovu i podjeli nafore prethodilo je uru~ewe arhijerejskih gramata i zahvalnica. Arhijerejske gramate Episkop je uru~io Manojlu i Qiqani Topi}, ^edi Vi{i}u, Du{ku Mati}u, @eqku Radovanovi}u i Bratislavu Kuribaku. Arhijerejske zahvalnice dobili su

l Datum: 12. novembar 2023. l Mesto: Crkva Svetog \or|a (6 Kate Street, St Albans) l Vreme: 10:00 Slu`ba 11:00 Osve{tavawe `ita i se~ewe slavskog kola~a 12:00 [kolski program 13:00 Slavski ru~ak Doma}ini slave, u~enici Ana Mili{i} i Dimitrije Jovi}, u ime {kole Vam `ele dobrodo{licu i nadaju se da }ete svojim prisustvom uveli~ati ovaj zna~ajan doga|aj.

Uprava [kole

Radojica Daki}, Damir Kraja~i} i Igor Dragi~evi}.

Poslije Svete liturgije uprili~en je sve~an ru~ak u crkvenoj dvorani, a pored arhipastira na{e Mitropolije, pozvani su

i gosti, gospo|a Ingrid [tit, ministar u vladi Viktorije te predstavnici federalnog i dr`avnog Parlamenta. Blagoslovom Episkopa Siluana prota Milorad i prota Aleksadar uru~ili su brojne zahvalnice mnogim parohijanima koji su vrijedno radili i naro~itim trudom se istakli u obnovi crkvene sale.

Zahvalnice su uru~ene i folklornoj grupi „[umadija“ i {koli „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ koji su ujedno izveli i prigodan program.

Na ovoj sve~anosti Episkopu Siluanu su, na ime pomo}i Kolexu Svetoga Save u Varovilu koji je trenutno u drugoj fazi izgradwe, predstavnici FK Krajina Melburn uru~ili nov~ani prilog od sedam hiqada dolara ($7,000).

Episkop se najsrda~nije zahvalio u ime Kolexa Svetoga Save na velikom daru i podr{ci ovoj, nadasve unikatnoj i po svojoj misiji i zna~aju, najzna~ajnijoj instituciji Srpske pravoslavne crkve i wenog naroda u Australiji.

Izvor: Mitropolija ANZ

SE]AWA

^etvrtak 26. oktobar 2023. 19

Kvota smrti po nema~koj formuli bila propisana samo za Srbiju

SE]AWE NA OKTOBARSKI MASAKR SRBA U KRAQEVU Pri~a o grobqu najmawe 2.255 streqanih Srba u Kraqevu od 15. do 20. oktobra 1941. otkriva ru`no nali~je posleratne kulture se}awa, pi{u beogradske „Novosti“. U pravu su oni koji }e prigovoriti da je me|u streqanima u Kraqevu bilo i pripadnika drugih naroda.

U Kraqevu su streqani i "beli" Rusi, koji su u Srbiji na{li novu otaxbinu, nakon proterivawa iz Rusije. Pobijeni su i Slovenci koji su u Kraqevu na{li uto~i{te kada su ih Nemci deportovali sa "germanskog `ivotnog prostora". U gradu koji je bio industrijski centar radili su mnogi stranci koje su Nemci pobili jer su Srbiju smatrali svojom zemqom i nisu je napustili ni posle okupacije. U oktobru 1941. su i Kraqev~ani koji nisu ro|ewem pripadali srpskom narodu mu~eni~kom smr}u postali Srbi, jer su streqani po genocidnoj "kvoti smrti" koji su Nemci propisali samo za Srbiju. Za ubijenog nema~kog vojnika predvi|ena je egzekucija sto civila, a za rawenog pedeset.

- Masovno pogubqewe u Kraqevu je izvedeno po genocidnom planu za srpski narod. Nemci su ve} 28. aprila 1941. naredili da se za svakog wihovog ubijenog vojnika za odmazdu streqa 100 civila Srba, a zatim da se le{evi obese na javnom mestu. Sli~ne naredbe ponovqene su i 19. maja, 16. septembra i 28. septembra. Masovni ustanak srpskog naroda 1941. uslovio je primenu represalija i ubistava na osnovu ideolo{kih i "rasnih" kriterijuma - ka`e istori~ar dr Milo{ Timotijevi}.

Vermaht je, po sopstvenim podacima do po~etka 1942. pobio vi{e od 21.000 civila i 11.000 ustanika u Srbiji! O genocidnoj nameri svedo~i naredba generala Franca Bemea, Austrijanca, veterana Velikog rata zadu`enog za slamawe ustanka: "Va{ je zadatak da prokrstarite zemqom, u kojoj se 1914. potocima lila nema~ka krv usled podmuklosti

Призор после стрељања Srba, mu{karaca i `ena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastra{uju}i primer koji mora najte`e pogoditi celokupno stanovni{tvo".

Masakr u Kraqevu je bio zlo~in sa predumi{qajem, jer su taoci sakupqani jo{ od 4. oktobra 1941. a masovna streqawa su na prostoru nazvanom "lager" izvedena od 15. do 20. oktobra.

- U gradu je vladala u`asna atmosfera, svako je imao nekog svog me|u taocima i svako se pitao da li je on slede}i. Zlo~in nije bio ograni~en na sam grad, kaznene ekspedicije u selima @i~kog sreza po~ele su jo{ ranije. Naju`asniju je od 7. do 9. oktobra izveo 2. bataqon 737. pe{adijskog puka i 592. landes{icen bataqon u selima Sir~a, Pe~enog i Vitanovac, gde su vojnici austrijskog porekla na monstruozan na~in zatirali ~itave porodice. U Sir~i su Jelenku Aksentijevi}, wenu snahu Stanku sa tog jutra ro|enom bebom, Qubicu Miqkovi} iz Vitanovca i wenog ~etrnaestogodi{weg sina Slavoquba zatvorili u ku}u i `ive spalili. Na isti na~in nastradali su Matija ]irovi}, wegova `ena Rosanda i snaha Danica. Milan i Leposava Milivojevi} ubijeni su zajedno sa petnaestogodi{wim sinom Milutinom - navodi istori~arka

Mirjana Savi} iz Narodnog muzeja u Kraqevu.

Taoci u gradu su streqani kada se okupaciona posada upla{ila uspeha zajedni~ke opsade Jugoslovenske vojske u otaxbini i partizana. Vojnim operacijama su rukovodili {kolovani oficiri, a oko grada se okupqalo sve vi{e ustanika.

- Borbe za Kraqevo zao{travaju se iz dana u dan... Odeqewe bomba{a i pu{komitraqezaca prve ~ete partizana Trnavskog odreda, preplivav{i Moravu pred samim nosem Nemaca pribli`ilo se mestimi~no na 30-80 metara pred mitraqeska gnezda, vr{e}i neprestano napade bombama... Artiqerija opsadni~ke vojske sve vi{e tu~e neprijateqski aerodrom. Naro~ito se istakao svojom spremom, po`rtvovawem i hrabro{}u ~etnik, potporu~nik Desimir Toma{evi} - objavile su "Novosti - organ [taba NOP odreda Dr Dragi{a Mi{ovi}" od 16. oktobra.

Hitler je poslao elitne operativne divizije iz Francuske i sa Isto~nog fronta u Srbiju i u poznu jesen 1941. ustanak je slomqen. Bli`wi streqanih Kraqev~ana su 1942. dobili dozvolu okupatora da na masovnoj grobnici postave krstove s imenima `rtava i odr`e im pomen. ^im je Kraqevo oslobo|eno

oktobra 1944. partizanski borci su polo`ili venac na strati{tu.

Na fotografiji iz 1945. zabele`en je parastos gde Srbi u partizanskim uniformama stoje me|u o`alo{}enima.

Pravoslavni pomen posle koga se okupqanima obra}ao neki od zvani~nika odr`avao se do 1965. kada je komemoracija nazvana "Oktobarske sve~anosti".

Krstovi su izva|eni, parastos je zabrawen, a grobqe je progla{eno za spomen-park. Streqani Srbi izbeglice iz NDH, sa Kosova i Metohije, Makedonije, Ra{ke oblasti su posthumno "prekomandovani" u druge narode. Uni{tena je i kosturnica ustanika na gradskom grobqu, u kojoj je bilo sahraweno vi{e od 60 ~etnika i partizana koji su 1941. zajedno izginuli. U spomen-parku zapo~eta je izgradwa nikada zavr{enog memorijalnog kompleksa sa amfiteatrom, a obe}ana spomen-plo~a sa imenima streqanih nije postavqena.

Tek od 1992. komemoracija na strati{tu ponovo je po~ela opelom `rtvama nema~kog zlo~ina i Kraqev~anima koji su pali kao `rtve gra|anskog rata na pro-

ARENA UMESTO GROBQA Uni{tavawe grobqa streqanih u Kraqevu je na savremenike zlo~ina ostavilo mu~an utisak, o ~emu je svedo~anstvo Marjana Pene{a, sina jednog od streqanih Slovenaca. U oktobru 1979. sa sinovima je posetio Kraqevo i zabele`io: "Deca su uporno tra`ila mesto gde je zapisano ime wihovog dede Alojza Pene{a, {to sam im ja obe}avao da }e videti na mestu gde je streqan. Sve {to sam video, izgledalo je kao da smo stigli u arenu sa gladijatorima za vreme rimskog carstva. Od srca mi se rodilo pitawe za{to te `rtve nisu dobile ono po{tovawe koje zaslu`uju."

storu SFRJ. Parastos je 1997. slu`io patrijarh Pavle i pozvao na po{tovawe hri{}anskih na~ela. Jedno od wih je i se}awe na `rtve, koje su od uni{tavawa grobqa izgubila identitet, a i broj im je postao diskutabilan.

Nau~nici su po~eli da prekopavaju dokumentaciju.

- Zahvaquju}i sa~uvanim primarnim izvorima i svedo~ewima savremenika, vi{egodi{wa istra`ivawa su utvrdila imena 2.255 stradalih civila u oktobru 1941, me|u kojima je bilo i dece, `ena i staraca. Lager kao mesto stradawa, definitivno je utvr|en za 2.194 stradale osobe, dok za preostalu 61 osobu nije mogu}e pouzdano utvrditi mesto stradawa. Postoje}i podaci govore da je u lageru streqano najmawe 106 osoba mla|ih od 18 godina, koje nisu do~ekale vreme da postanu o~evi i majke - navodi istori~arka Silvija Krejakovi}, autor kwige "Identiteti `rtava streqanih u Kraqevu oktobra 1941." koju je izdao Muzej `rtava genocida.

Cifre dobijene iz pisanih izvora nau~nici smatraju se najmawim brojem `rtava, a stvarni broj verovatno nikada ne}emo saznati.

- Svaka struka ima svoje domete i svoje granice. Tvrdwa nekih istori~ara da su spiskovi sa podacima `rtava jedini dokaz zlo~ina su nelogi~ni. To bi zna~ilo da ako nema spiska `rtava onda nema ni zlo~ina.

Najsigurnije podatke daje fizi~ka antropologija, koja pokriva inspekciju i broj skeleta, stradalih lica, ali takva istra`ivawa na srpskim strati{tima ili nikada nisu sprovedena ili su, kao u slu~aju posleratne ekshumacije u Kragujevcu, podaci skrivani.

Posledice neblagovremene i neadekvatne obrade ratnih zlo~ina su velike, a ta tema nije smela da do`ivi nepristojne rasprave, ve} ozbiqno sagledavawe vi{eg interesa i profesionalno ~astan odnos prema ogromnom broju srpskih `rtava - ka`e antropolog Viktor Bejatovi}.

Ugledni beogradski advokat NIKOLA S. \OR\EVI] vas upoznaje sa aktuelnim srpskim zakonima.

Ukoliko vam je potrebna pravna pomo} mo`ete postaviti pitawe na{em advokatu putem imejla, ili nam pi{ite koja vas tema posebno interesuje.

U ovom broju na{a tema je:

OZAKOWEWE OBJEKATA OBJEKTI KOJI MOGU DA SE OZAKONE Zakon o ozakowewu vrlo jasno precizira uslove koj moraju da ispuwavaju kako bi bili ozakoweni. Predmet ozakowewa mogu biti objekti izgra|eni bez gra|evinske dozvole ili objekti koji imaju gra|evinsku dozvolu od koje je odstupqeno tokom izgradwe, i to samo objekti koji su zavr{eni u gra|evinskom smislu. Ukoliko se radi o zgradi, predmet ozakowewa mo`e biti i zgrada na kojoj su izvedeni

konstruktivni gra|evinski radovi (temeq, armiranobetonski ili ~eli~ni stubovi sa gredama, odnosno armiranobetonska tavanica, krovna konstrukcija) sa ili bez zavr{ene fasade (~l.2 st.1).

Objekti koji su izgra|eni na zemqi{tu nepovoqnom za izgradwu (klizi{ta, mo~varno tlo) kao i objekti izgra|eni od materijala koji ne obezbe|uju trajnost i sigurnost, dobi}e re{ewe o ru{ewu.

Tako|e, za ozakowewe nisu pogodni ni

objekti koji su izgra|eni na povr{inama javne namene ili na zemqi{tu na kome je predvi|eno da se izgrade objekti javne namene, objekti izgra|eni u zonama za{tite prirodnog ili kulturnog dobra, zonama sanitarne za{tite izvori{ta vodosnabdevawa, objekti izgra|eni u vojnim kompleksima i dr.

Jedan od uslova koji objekat mora da ispuwava kako bi mogao biti predmet ozakowewa jeste i to da se nalazi na satelit-

Advokat Nikola S. \or|evi}, Beograd, Bul. Bul. Arsenija ^arnojevi}a 201/18, mob.tel. +381 65 2088 002 (Viber, WhatsApp), email: nikola.s.djordjevic@gmail.com

skom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine. Dakle svi objekti koji su izgra|eni nakon 27. novembra 2015. godine (Zakon o ozakowewu objekata, Slu`beni glasnik RS, br. 96/2015, stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine), bez gra|evinske dozvole ili re{ewa o odobrewu izvo|ewa radova ne mogu biti ozakoweni i na wih se ne odnosi Zakon o ozakowewu, ve} Zakon o planirawu i izgradwi na osnovu koga nadle`ni gra|evinski inspektor donosi re{ewe o ru{ewu. Tako|e, objekat mora biti u saglasnosti sa va`e}im planski dokumentom u pogledu namene i spratnosti.

20 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

PUTOPIS

Kapadokija u Turskoj – 5 razloga da posetite oblast nestavarnih pejza`a Fotografija predela neobi~nog reqefa, ispuwenog velikim brojem {arenih balona za letewe – ovo je sigurno va{a prva asocijacija na Kapadokiju, ukoliko nikada niste posetili ovu oblast Ova mala oblast u centralnom delu Turske, ~ije ime u prevodu zna~i ‘zemqa lepih kowa’, istorijski je veoma zna~ajna, te je u anti~kom svetu zauzimala mnogo ve}u teritoriju od dana{we. Zbog nesvakida{weg reqefa koji su oblikovale vulkanska erupcija i erozija tokom miliona godina, ali i svog kulturnog zna~aja, ova oblast je postala veoma prepoznatqiva i popularna turisti~ka destinacija. Naravno, Kapadokija je mnogo vi{e od toga. Iako je samo par fotografija dovoqno da vam stvori `equ da odete na ovo mesto, pro~itajte i nekoliko razloga zbog kojih }ete magi~nu Kapadokiju sigurno staviti na svoju listu destinacija koje morate posetiti.

{to su turisti~ka atrakcija, ovi hoteli su zna~ajni i kulturno – u nekima od wih nalaze se crkve iz ranog hri{}anskog perioda.

O^EKUJU VAS NEVEROVATNE PRIRODNE I KULTURNE LEPOTE U gradu Goreme nalazi se i muzej na otvorenom koji je pod za{titom Uneska.

Wega ~ine neobi~ne kamene formacije iz 10. i 12. veka koje su poznate kao ‘vilini dimwaci’. Doline u kojima su sme{tene nose interesantne nazive – ‘Dolina monaha’, ‘Dolina qubavi’ i ‘Dolina ma{te’.

Dolina monaha je specifi~na po svojih 30 crkvi u stenama, ~ije freske spadaju me|u najlep{e primere rane hri{}anske umetnosti. Osim gradova uklesanih u stene, Kapadokiju ~ini i vi{e podzemnih gradova. Oni su nastali delovawem qudi, a najpoznatiji me|u wima su Kajmakli i Derinkuju koji idu i do 60 metara ispod zemqe.

Ovi podzemni gradovi otkriveni su sasvim slu~ajno tokom 20. veka. Kajmakli je naj{iri, dok je Derinkuju najdubqi.

Wega ~ini veliki sistem podzemnih tunela koji su mogli da prime 20.000 qudi sa stokom, uz prostorije koje bi slu`ile samo za ~uvawe hrane. Neki od predmeta prona|eni u hodnicima ovih gradova datiraju iz 5. veka nove ere.

U blizini podzemnih gradova, sme{ten je kawon Ihlara, nastao sli~no kao i ostatak reqefa u Kapadokiji. Dubok je oko 100 m, a kroz wega proti~e reka Melendiz. Tokom posete wemu mo`ete videti ba{te i vinograde koje obra|uju me{tani, ali se u wemu ne nalaze naseqa. Kawon je u 4. veku nove ere bio religiozni centar, te se u wemu nalaze brojne crkve i mona{ke kelije tako|e uklesane u stenama.

SVITAWE U BALONU JE NEPONOVQIVO ISKUSTVO Ova jedno~asovna avantura po~iwe pred zoru u gradu Goreme. Dok se va{ balon uspiwe na ve}u visinu, sunce polako po~iwe da izlazi, a vi ispred sebe mo`ete videti jedinstvene predele Bele i Crvene doline.

Leti se na visini od oko 400 metara, a prele}e se preko Doline qubavi i ostalih neobi~nih brda i poqa Kapadokije. Ovu vo`wu koja traje izme|u 45 – 75 minuta, mnogi opisuju kao nezaboravno i filmi~no iskustvo koje vredi probati.

Osim {to mo`ete iskusiti letewe balonom, {to je ve} dovoqno zanimqivo, ima}ete jedinstvenu priliku da sagledate fenomenalne kapadokijske krajolike iz pti~je perspektive..

MO@ETE SPAVATI U HOTELU – PE]INI Mnogi Kapadokiju do`ivqavaju kao jedan grad. Me|utim, to je oblast ~iji su najpoznatiji turisti~ki gradovi Kajseri, Nev{ehir, Urgup i Goreme. Upravo u posledwa dva, nalaze se hoteli u pe}inama. Zapravo, ove prirodne tvorevine su nastale erozijom, a sa~iwene su od vulkanskih stena koje su veoma lake za obradu. Samim tim, pre vi{e hiqada godina, qudi su shvatili da bi u ovim stenama mogli sebi lako da naprave ku}e, te su nastali ~itavi gradovi uklesani u stene.Danas, u ovim pe}inama uklopqenim u brdoviti pejza` Kapadokije mo`ete da iznajmite sme{taj i dobijete jedinstveno iskustvo spavawa u pe}ini. Osim

ISKUSITE JAHAWE KOWA PRELEPIM PREDELIMA Hoteli u pe}inama

Kapadokija je u 4. veku nove ere bila religiozni centar, te se u woj nalaze brojne crkve i mona{ke kelije uklesane u stenama

Jo{ jedna od mnogobrojnih atrakcija Kapadokije je jahawe kowa. Ako se pitate za{to smo izdvojili ba{ wu, kada se jahawem mo`ete baviti i u Srbiji, odgovor je jednostavan – do`ivqaj prelepih pejza`a Kapadokije dok ja{ete kowa je vi{e od obi~nog jahawa. Nepregledne doline koje su ispresecane nestvarnim stenama i zalazak sunca tokom kog se ~itava ova avantura odvija, ~ine ovo iskustvo vrednim va{e pa`we. Tokom jahawa, pored vas }e prolaziti ostali qudi na kowima, a verovatno }ete se dovoqno opustiti da u jednom trenutku zaista osetite duh i zna~aj koje ovo mesto sa sobom nosi.

Kapadokija je jedno od mesta na svetu koje su bogata istorija, geografski polo`aj i okolnosti pod kojima je nastajala u~inile pravim riznicama kulturne i prirodne lepote. Putovawe na ovu destinaciju }e vam sigurno popraviti raspolo`ewe i ostaviti mnogo lepih uspomena.

KWI@EVNOST

^etvrtak 26. oktobar 2023. 21

66. Me|unarodni sajam kwiga u Beogradu

STOTINU KWIGA MARKA LOPU[INE Prelistavawe, skenirawe, skrolovawe - doba ~itawa s razumevawem je pro{lo Qudi koji izgube ve{tinu ~itawa gube i ve{tine razmi{qawa.

Svaki monah koji je jo{ radio kaligrafiju posle 1492. verovatno je osetio da radi u zastarelom mediju. Tako se sad ose}aju svi koji pi{u vi{e od 30 re~i dnevno. Digitalno ~itawe uni{tava navike "dubokog ~itawa", odnosno ~itawa sa razumevawem. Zapawuju}i broj {kolovanih qudi je zapravo nepismen. Iako se nostalgi~ari `ale na nove medije godinama, dana{we kukwave imaju dokaznu osnovu, pi{e kolumnista "Fajnen{el tajmsa" Sajmon Kuper.

Qubqanski ~itala~ki manifest, koji su ovog meseca potpisala udru`ewa izdava~a i biblioteka, nau~nici, PEN centar i drugi navodi da "digitalno carstvo mo`e podsta}i ~itawe vi{e nego ikada u istoriji, ali tako|e nudi mnoga isku{ewa za ~itawe na povr{an i ra{trkani na~in — ili ~ak da se uop{te ne ~ita. Ovo sve vi{e ugro`ava ~itawe vi{eg nivoa".

To je zloslutno upozorewe jer je "~itawe na vi{em nivou" od su{tinskog zna~aja za civilizaciju. ^itawe je omogu}ilo prosvetiteqstvo, demokratiju i me|unarodni porast empatije prema qudima koji nam nisu sli~ni. Kako }emo se sna}i bez toga, pita Kuper.

Gledaju}i unazad, vladavina ~itawa kao masovne potrage bila je kratka. Tek od kasnih 1700-ih du`i tekstovi su prodrli daqe od male elite u bogatim zemqama. Psiholog Stiven Pinker tvrdi da su ~itaoci nau~ili empatiju uroniv{i u umove drugih qudi. On veruje da je "porast pisawa i pismenosti" izazvao "humanitarnu revoluciju" - {irewe qudskih prava i pomoglo da se inspiri{u beskona~ne bitke protiv ropstva, mu~ewa, spaqivawa ve{tica i sujeverja. Danas je 87 odsto odraslih qudi na svetu pismeno, procewuje Unesko.

Ali digitalna pismenost je promenila ~itawe. Kada ~itate kwigu na papiru, mo`ete biti potpuno unutar iskustva, upijaju}i stotine stranica nijansi koje po~iwu da obuhvataju kompleksnost sveta.

Na mre`i, ka`e Marijan Vulf iz UCLA, mi "prelazimo, skeniramo, skrolujemo". Medijum je poruka: takozvano "duboko ~itawe" na telefonu je te{ko kao i igrawe tenisa na telefonu. Vi{e informacija se, mo`da, upija sa "Vikipedije", ali digitalni ~ita~i tako|e upijaju vi{e dezinformacija. I retko upijaju nijansirane perspektive, navodi kolumnista "Fajnen{el tajmsa".

Potpisnici Qubqanskog manifesta katalogizirali su pusto{ digitalnog ~itawa: "Nedavne studije raznih vrsta ukazuju na pad kriti~kog i svesnog ~itawa, sporo ~itawe, nestrate{ko ~itawe i dugotrajno ~itawe". U me|unarodnom istra`ivawu u Pizi iz 2021. godine, 49 odsto u~enika je reklo da "~ita samo ako mora", {to je 13 procentnih poena vi{e nego 2000. ^ak jedna tre}ina (Evropqana) se bori ~ak i sa ve{tinama ~itawa ni`eg nivoa. Vi{e od jedne petine odraslih u SAD 'spada u kategoriju nepismenih/funkcionalno nepismenih'. Odvojeno, rezultati ~itawa nakon pandemije za ameri~ke 13-godi{wake su najni`i u posledwih nekoliko decenija. A Centar za globalni razvoj sa sedi{tem u Va{ingtonu nedavno je procenio da je pismenost u Ju`noj Aziji i podsaharskoj Africi me|u onima sa petogodi{wim {kolovawem opala u posledwih pola veka.

Svi stariji qudi koji ovo odbacuju kao problem mladih trebalo bi da se upoznaju sa me|unarodnim istra`ivawem ekonomista Gerija Bareta i Krega Ridela koji su upozorili da "ve{tine pismenosti opadaju sa godinama".

Ukratko, kao {to su profesori sa Univerziteta Nortvestern predvideli 2005. godine, vra}amo se u dane kada samo elita konzumira duga~ke tekstove – uprkos tome {to sve vi{e qudi provodi du`e u obrazovawu i prodaja kwiga ostaje sna`na.

Qudi koji izgube ve{tinu ~itawa gube i ve{tine razmi{qawa. Wihovu potrebu za jednostavno{}u ispuwavaju politi~ari koji nude "jednostavnost": ideologiju jednostavnih odgovora na slo`ene probleme.

Jednostavnost se prodaje pod eufemizmima kao {to su "zdrav razum", "moralna jasno}a" i "ispravno".

Takozvani "simplisti" koriste teorije zavere da pojednostave nerazumqivu stvarnost. Nije ni ~udo {to ne veruju stru~wacima, oni nemaju pojma o koli~ini ili dubini ~itawa koje su stru~waci uradili.

Sada je onlajn jezik oko rata izme|u Izraela i Hamasa — slo`enog sukoba sa bezbrojnim zverstvima sa obe strane - zastra{uju}e pojednostavqen, pro{aran nevi|enim koli~inama la`i. Nedostatak empatije - "na{e" mrtve bebe nadma{uju "wihove" mrtve bebe - je zlokoban.

Pinker ovako sumira zna~ajnu studiju politi~kih kriza 20. veka: "Kada je slo`enost govora lidera opala, usledio je rat. Prosvetiteqstvo je bilo lepo dok je trajalo".

- Na beogradskom Sajmu kwiga pisac Marko Lopu{ina predstavqa svoje dve nove kwige „Majevi~ani u [vajcarskoj“ i „Ameri~ko zlo“.

Za 36 godina koliko se bavi publicistikom dr Marko Lopu{ina je objavio stotinu kwiga u ukupnom tira`u od preko milion Ameri~ko zlo, korice kwige primeraka. Delo „Majevi~ani u [vajcarskoj“ o srpskoj dijaspori je 100. objavqena kwiga, a delo „Ameri~ko zlo“ je 101. kwiga u autorovoj zbirci dela. Izdava~i su „Prometej“ i „Kwiga komerc“.

Marko Lopu{ina je ugledni novinar, publicista i pisac iz Beograda. Ve} godinama redovno pi{e kolumne i izve{tava za Srpski glas. Wegova dela tematski obra|uju Srbe u rasejawu (Enciklopedija srpske dijaspore u tri toma), javnu i tajnu policiju („Ubij bli`weg svog“, „Ubice u ime dr`ave“), politi~ko nasiqe i cenzuru, tajna dru{tva („Masoni u Srbiji“, „Vitezovi templari“), strane slu`be („CIA u Srbiji“„Ameri~ko zlo“) i mafije (Enciklopedija podzemqa, „Ko je ko u srpskoj mafiji“), srpske, jugoslovenske i svetske kriminalce („Komandant Arkan“, „Legija i Zemunski klan“).

- Najve}i broj kwiga (23) je o srpskoj dijaspori, objavili su ponajboqa srpska izdava~ka ku}a „Prometej“ iz Novog Sada (18) i beogradski „Slu`beni glasnik“ (3). Naslove o policiji, mafiji i tajnim slu`bama objavili su izdava~ke ku}e „Kwiga komerc“ i „Narodna kwiga“ iz Beograda, kao i „Legenda“ iz ^a~ka – re~eno nam je u izdava~koj ku}i „Prometej“ iz Novog Sada, koja u subotu 28. oktobra organizuje slavqe na svom {tandu posve}eno ovom autoru i wegovoj stotoj kwizi.

Lopu{ina je za svoj literatni rad vi{e puta nagra|ivan – Orden Vuka S. Karaxi}a, Teslina zlatna medaqa, Medaqa Svetozara Mileti}a, nagrada „Dragi{a Ka{ikovi}“, Poveqa „Rastko Petrovi}“, Poveqa udru`ewa „Koreni“ i druge. Nosilac je titula – po~asni doktor nauka Univerziteta Slobomir, po~asni direktor Tesline nau~ne fondacije, najboqi publicista Srbije i Balkana.

- Za narednu godinu dr Marko Lopu{ina priprema da objavi Enciklopediju srpske dijaspore o Srbima u balkanskim zemqama, svoju 102. kwigu i sa nama da obajvi delo „Istorija Kikac“ o 55 godina rada srpskog kulturno-umetni~kog dru{tva, najstarijeg u [vajcarskoj – re~eno nam je u izdava~koj ku}i „Prometej“ iz Novog Sada.

Otvoren 66. Me|unarodni beogradski sajam kwiga Kwige su pisane i ~itane u vremenima svih epidemija, lo{e vo|enih politika i dr`ava, ratova i prirodnih nepogoda, a odli~na su uteha, brza i svrsishodna obmana, sigurna ispovedaonica, ~vrsta podr{ka, pouzdani prijateq, onaj nadohvat ruke, rekao je Vladislav Bajac na otvarawu 66.

Me|unarodnog beogradskog sajma kwiga.

Vladislav Bajac, na{ poznati, nagra|ivani, prevo|eni pisac na vi{e od dvadeset svetskih jezika, kao i izdava~, proglasio je otvorenim 66. Me|unarodni beogradski sajam kwiga, re~ima u slavu kwige i ~itawa, autora i ~itaoca, ~iji se svetovi povezuju u usamqenosti. Samo}a pisawa i samo}a ~itawa stvaraju kwigu, a kwige su `ivele, `ive i `ive}e, zapazio je Bajac referiraju}i i na ovogodi{wi moto manifestacije „@ivele kwige”.

– Izdava{tvo prikazano kroz sajmove kwiga va`no je najpre

zato {to su to izlo`be `ivih slika koje povezuju {iroko prostranstvo izme|u pisawa i ~itawa. Kroz taj za~arani prostor ide jedan put koji spaja dve ku}e. Vaqa se podsetiti na to {ta je na po~etku i na kraju tog sveta. Tamo daleko, na samom za~etku te magistrale masovnosti, buke i brojeva, u jednoj ku}i sedi pisac, sam i – pi{e. Wegova druga strana, krajnost, polovina… jeste ~italac, koji jednako tako

nasuprot piscu sedi sam, i – ~ita. Uz svu razdaqinu, to je najintimnije jedinstvo pisca i ~itaoca. I najlep{e jedinstvo suprotnosti.

Nijedna kwiga nije zapravo napisana dok nije pro~itana; nijednu nije zavr{io pisac ve} – ~italac.

Pi{~eva su slova, ~itao~eva je ta~ka. ^italac je odjek, eho, ogledalo pisca. ^itao~evo tuma~ewe, wegova/ wena interpretacija, ma kako pi{~eve poruke bile jasne, posledwe je dopisivawe kwige.

Tako u svakoj kwizi, pored imena pisca, stoji nevidqivo ime ~itaoca koji u procesu ~itawa prvo prepisuje sebi u svoj um ono {to ~ita, a potom to isto interpretiraju}i – dopisuje. Otud mo`da poneka kwiga ima i pokoju praznu stranu na svom kraju. Vidqivu ili nevidqivu.

Koliko ~italaca, toliko razli~itih tuma~ewa jedne iste kwige. Kakvo bogatstvo! – rekao je Bajac.

vo-

ala

22 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

DRU[TVO

MARKOVI] O OSLOBO\EWU BEOGRADA:

Nema tako malog naroda sa vi{e `rtava – to je ma~e sa mentalitetom bengalskog tigra

U spomen na `rtve streqawa ~itav prostor [umarica je danas spomen park. Na povr{ini od 352 hektara nalazi se 30 masovnih grobnica. U okviru kompleksa postoji 10 spomenika podignutih na humkama streqanih

Se}awe na [umarice – 82 godine od streqawa |aka i nedu`nih gra|ana Pro{lo je 82 godine od streqawa u kragujeva~kim [umaricama oko 3.000 nedu`nih gra|ana, me|u kojima je bilo i oko tri stotine |aka i nastavnika. U Srbiji se 21. oktobar obele`ava kao Dan se}awa na srpske `rtve u Drugom svetskom ratu.

Streqawe u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine - jedan je od najve}ih ratnih zlo~ina nema~ke vojske u Drugom svetskom ratu na teritoriji biv{e Jugoslavije.

Tog dana su nema~ke okupacione snage u Kragujevcu streqale oko 3.000 nedu`nih civila, me|u kojima i oko 300 |aka i nastavnika tada{we Mu{ke gimnazije.

U jesen ‘41. godine u Srbiji bilo je vi{e masovnih zlo~ina i odmazda nad nedu`nim stanovni{tvom. Ipak, masovno streqawe u Kragujevcu postalo je simbol svih tih stradawa: na~inom na koji je zlo~in izvr{en, ~iwenicom da je streqano oko tri stotine |aka i nastavnika, kao i da se za zlo~in odmah znalo. Na kraju i odnos dru{tva prema ovoj tragediji posle rata, sve do dana{wih dana, doprineo je tom simboli~nom izdvajawu u kolektivnom se}awu i identitetu na{eg naroda.

STO ZA JEDNOG

Streqawe je bilo odmazda za pogibiju deset i rawavawe 26 nema~kih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na Tre}i bataqon 749. pe{adijskog puka Vermahta.

Odmazdu su Nemci otpo~eli ve} u nedequ, 19. oktobra, u selima Mar{i}u, Ili}evu, i Gro{nici. Tada je, prema istorijskim izvorima streqano 416 me{tana. Ipak, 416 me{tana nije bilo ni blizu kvote koju su Nemci tada propisali: "100 za jednog".

Da bi ispunili tu kvotu, oni su 20. oktobra po~eli da hapse gra|ane Kragujevca i da ih 21. oktobra streqaju.

Hapsili su Kragujev~ane po ulicama, kafanama, {kolama...

Skoro da niko nije ni poku{ao da pobegne, pla{e}i se posledica za svoje porodice, Nemci su se poslu`ili trikom da je sve zbog zamene li~nih karata.

Uhap{ene qude su zatvorili u kasarnu "Tanasko Raji}", i odatle ih odveli na streqawe 21. oktobra.

Za tri dana je streqano oko 3000 qudi, a me|u wima i mnogo dece i to ne samo u Kragujevcu nego i u Jadru i Kraqevu.

Kragujeva~ka tragadija je, kako istori~ari upozoravaju, bila poznata u Drugom svetskom ratu odamah po{to se desila i nekako je odmah postala simbol stradawa dece i civila u onda{wim Jugoslaviji i Srbiji u Drugom svetskom ratu.

KRVAVA BAJKA

Spomen park "Kragujeva~ki oktobar", u okviru kog je i muzej "21. oktobar", kao i pesma Desanke Maksimovi} "Krvava bajka" ~uvaju se}awe na streqane gra|ane.

U Muzeju "21. oktobar" su, izme|u ostalog, izlo`ene li~ne stvari stradale dece - kape, |a~ke kwi`ice, oredni, dokumenta, sve ono {to su imali kod sebe kada su streqani.

Prvo okupqawe porodica i rodbine nastradalih u [umaricama odr`ano je 1944. godine.

Spomen-park "Kragujeva~ki oktobar" osnovan je 1953. godine sa `eqom da o~uva uspomenu na streqanu decu i gra|ane, da neguje kulturu se}awa i {iri ideju mira i tolerancije kroz raznovrsne memorijalne i umetni~ke manifestacije i aktivnosti.

Veliki {kolski ~as kraj spomenika streqanih |aka i profesora odr`ava se od 1971. godine.

Posle dugih 1.287 dana, 20. oktobra 1944. oslobo|en je Beograd od nacisti~ke okupacije. Istori~ar Predrag Markovi} isti~e da je u Beogradskoj operaciji poginulo oko 3.000 na{ih boraca, {to je u odnosu na broj stanovnika dvadeset puta vi{e nego u Pariskom ustanku. Poru~uje da ne smemo da zaboravimo jedinstvenost borbe za slobodu, jer smo jedini narod koji je toliko mnogo svojih `rtava dao u oba svetska rata. ^iwenica da je Narodnooslobodila~ka vojska druga najve}a gerilska vojska, posle kineske, mora da se zna i, kako isti~e, partizanska pobeda ne mo`e da se relativizuje.

Operacija oslobo|ewa Beograda trajala je od 21. septembra do 22. oktobra i bila je kqu~na za pobedu. U toj operaciji – jednoj od najve}ih na Balkanu u toku Drugog svetskog rata, na oltar slobode `ivot su polo`ila 2.953 borca iz Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije, najmawe 960 pripadnika Ukrajinskog fronta, Crvene armije i nikad do kraja ustanovqen broj Beogra|ana.

Predrag Markovi} isti~e da smo jedini narod koji je dao toliko mnogo svojih `rtava u borbi za slobodu u oba svetska rata, kao i da nijedan narod nije dao vi{e boraca.

Naoru`ani narod u oslobo|enom Beogradu 1944.

"U Beogradskoj operaciji poginulo je oko 3.000 na{ih boraca, {to je u odnosu na broj stanovnika 20 puta vi{e nego u Pariskom ustanku", nagla{ava istori~ar.

"Veliki gradovi su vrlo retko mesto velike borbe. Obi~no su se Nemci povla~ili, ali zbog ~uvawa mostova oni su ogor~eno branili Beograd. Ku}u po ku}u su ga branili. Mitraqeska gnezda su bila na Albaniji, na svim velikim zgradama. I zato su u Beogradu, s obzirom na stanovni{tvo, na{e `rtve dvadeset puta ve}e. To je jedina velika borba od Pariskog pokreta otpora. A mi imamo jo{ mnogo takvih borbi. I te slobodarske tradicije ne smeju da se zaborave", podse}a Markovi}.

Posebno nagla{ava da su qudi danas skloni da relativizuju partizansku pobedu, zbog crvenog terora, antikomunizma. Me|utim, isti~e da je to {to smo bili druga najve}a gerilska vojska, posle kineske, ~iwenica koju moramo da znamo.

"Za razliku od drugih, uvek smo se borili s velikim silama" Markovi} navodi da je u Parizu izbio ustanak u avgustu, da su ^esi podigli ustanak tri dana pred kraj rata 5. maja, ali da nigde toliko `rtava doma}a vojska nije imala kao pri osloba|awu Beograda.

"Mi smo se, za razliku od nekih drugih naroda, uvek borili s velikim silama. Jedina borba u kojoj su u~estvovala dva vladara u Evropi, jedna od dve, tri, ali jedina tako velika, jeste Kosovski boj.

Onda, mi smo prvi narod koji se sam oslobodio od velikog carstva, to je 1804. godina. Zatim 1914, onda prvi narod koji se pobunio protiv fa{izma, 20. marta 1941. Zna~i, na{a tradicija je borba za slobodu i to sa mnogo ja~im neprijateqima. Skoro da mislim da nema tako malog naroda – to je malo ma~e sa mentalitetom bengalskog tigra. A mo`da smo i ludi, a mo`da smo i ludo hrabri, sad tu ima nekoliko tuma~ewa", ka`e Markovi}.

MUDRE MISLI I CITATI MUDRE MISLI I CITATI O PATRIOTIZMU

Patriotizam je qubav prema svojoj zemqi i defini{e se kao mesto kome osoba ose}a da pripada, bez obzira da li je to wihova domovina ili ne; obi~no je vezan za ideju zemqe ili nacije. Sam izraz patriot nastao je za vreme Francuske revolucije (1789) i ozna~avao je hrabrog ~oveka koji je spreman na `rtve za dobro svoje nacije, za slobodu, tj. gra|anina koji se isti~e u borbi za revolucionarna na~ela slobode, jednakosti i bratstva.

MISLI O PATRIOTIZMU uuu "Kad qubav prema otaxbini zamre, onda i dr`ava mora umreti" Mihajlo Pupin uuu "I blato je od rodne grude" Milovan Vitezovi}

uuu "Ostajte ovde!...

Sunce tu|eg neba Ne}e vas grijat' ko {to ovo grije; Gorki su tamo zalogaji hqeba Gde svog nema i gde brata nije" Aleksa [anti}

uuu "Otaxbina je svuda gde je dobro" Ciceron

uuu "Slatko je i ~asno umreti za otaxbinu. Jo{ sla|e je za wu `iveti“ Horacije

uuu "^ovek bez otaxbine, kao zemqa bez semena" Etiopijska poslovica

uuu "Dok ste pod tiranijom, doma}om ili stranom, kako imati otaxbinu?

Otaxbina je stvar ~oveka, a ne roba" Macini uuu "Svaka j' ptica u svom jatu, Svako te`i svome bratu."

Jovan Jovanovi} Zmaj

uuu "I svuda gde je srpska du{a koja, Tamo je meni otaxbina moja, Moj dom i moje ro|eno ogwi{te" Aleksa [anti} uuu "Pepeo mrtvih stvorio je otaxbinu" Lamartin

LEPA SRBIJA

^etvrtak 26. oktobar 2023. 23

MANASTIR SVETOG LUKE KOD VARVARINA JE POSEBAN I PO ^AROBNOJ MUZICI, KOJA SE U WEMU ^UJE

Na molitvu poziva ~ak 13 zvona Ruski livci u Sankt Peterburgu izlili su crkveno zvono te{ko ~ak 15 tona

Manastir Svetog Luke u Bo{wanu kod Varvarina poznat je po ~udima i lepoti, ali je od pro{le godine magi~an i po zvuku zvona, koji se iz wega ~uje.

Ruski livci u Sankt Peterburgu izlili su crkveno zvono te{ko ~ak 15 tona, zahvaquju}i dvojici vernika, prijateqa Srba. Zvowava se danas ~uje na razdaqini ve}oj od 30 kilometara.

Da }e se na ovom svetom mestu ~uti "carsko rusko zvono" bile su proro~ke re~i starca Tadeja Vitovni~kog. Ostale su i zapisane. Kako jeposvedo~io potowi episkop hvostanski Aleksej, vikar Patrijarha Porfirija, da se "ovde hoda po kostima mu~enika", govorio je mudrac Tadej, misliv{i na kosti stradalnika, Srba i Rusa, koji su poginuli 1810. u Varvarinskoj bici protiv Turaka. Zvono je pro{log oktobra osve{tao Patrijarh Porfirije.

Bratstvo je izgradilo ovu svetkovinu pre 20 godina, pored omalene Crkve Svetog Luke, koja je podignuta deceniju ranije.

Ona je pro{irena i sa~iwen je pravi Saborni hram. Podignuta je i nova crkva, jedinstvena po za{titnicima. Posve}ena je

Manastir Svetog Luke u Bo{wanu kod Varvarina svetim carevima mu~enicima, Lazaru Hrebeqanovi}u i Nikolaju Romanovu.

Uz neimarske poduhvate obnove manastira, bo{wanska svetiwa, koja je postojala i u 14.veku, posledwih godina dobijala je zvona. Sada ih je na Kne`evoj kuli osam, a u okviru celog manastirskog kompleksa ~ak 13.Zvona su samo neka od dragocenosti manastira, koji je podignut na divqem

kupiwaku, pored velikog zapisa. Monasi ~uvaju ikone Pe}ke Krsnice i Hrista Spasiteqa u priprati Crkve Svetog Luke, oslikane u Pe}koj patrijar{iji, ikonu Bogorodice Trojeru~ice dopremqenu uz blagoslov iz Hilandara, ikonu Bogorodice Mlekopitateqnice `ivopisanu u Kareji i ikonu Bogorodice Vladimirske.Tu su i mo{ti svetih u kivotima od tre{winog

drveta, svete sasude, neke ra|ene u filigranu, stara jevan|eqa, krstovi, sve}waci, crkvene zastave. Manastir ima bogatu biblioteku,letwikovac,konak. U manastirskom krugu je i jedinstveno grobqe od starih nadgrobnih spomenika i 130 krstova iz Po~ekovine. Na stotine vernike dolazi na ovo sveto mesto u Bo{wanu.

Zvona se ~uju i u susednim selima.

U SRCU [UMADIJE, TAKOVU, ^UVAJU TRADICIJU I ^EKAJU NOVE NARA[TAJE

Za Srbiju koja raste i tek treba da se ra|a U Takovu, samom srcu [umadije i srpske istorije, u zgradi nekada{we osnovne {kole, posledwe tri decenije otvoren je Takovski muzej Drugog srpskog ustanka koji okupqa |ake i namernike, nude}i radoznalim pogledima stalnu postavku "Drugi srpski ustanak i srpska revolucija 1804 - 1839". A u centralnom delu zdawa, ~uvena slika Paje Jovanovi}a i trenutak kada je po~ela da se stvara moderna Srbija...

- Slika "Takovski ustanak" nastala je 1895, na zahtev kraqa Milana. Kada je ovde stigla, gotovo vek kasnije, 1994., osigurana je i procewena na, onda{wih, dva miliona nema~kih maraka. To je wena materijalna vrednost, dok za nas ima neprocewiv zna~aj.

Paja Jovanovi} je govorio da je slika spoj pro{losti, sada{wosti i budu}nosti. Pro{lost je 350 godina provedenih pod Turcima, sada{wost vidi u podizawu ustanka, a budu}nost u liku `ene sa detetom u naru~ju: Srbije koja tek treba da se rodi - obja{wava kustos Nikola Petakovi}.

Isti~e i da deo Muzeja obuhvata period od 1804. do 1813. i vreme Prvog srpskog ustanka. Posle wegovog sloma, ve} naredne godine, de{ava se Haxi Prodanova buna u ~ijem gu{ewu je veliki udeo imao Milo{ Obrenovi}, potowi vo|a Drugog srpskog ustanka.

- Godinu ranije on se predao Turcima ispred takovske crkve. Amnestirali su ga za u~e{}e u ustanku, jer im je bio potreban neko da umiri Srbe i, {to je jo{ va`nije, da sakupqa porez.

Milo{ je uspeo da se nametne, a u gu{ewu bune na strani Turaka u~estvovalo je jo{ mnogo Srba... pri~a Petakovi}.Alibi za ovakav potez, ka`e kustos, Milo{ pronalazi u ~iwenici da je 100.000 qudi izbeglo posle sloma prvog ustanka, a po{to je mnogo mu{karaca izginulo, isticao je da treba vremena da sada{wi de~aci izrastu u vojnike.

- Drugi razlog {to je u~estvovao u ga{ewu bune bilo je vreme: jesen, nepogodna za ratna dejstva.

Tre}a, i mo`da kqu~na stvar je geopoliti~ka situacija koja nam nije bila naklowena. Ali, ve} u prole}e 1815. na~iwen je inicijalni dogovor o podizawu novog ustanka. Milo{ na ovom skupu nije bio, jer je bio utamni~en u Beogradskoj tvr|avi sa vi|enijim Srbima. Ka`u da je "prelomio" kada je ugledao nabijenu glavu Stanoja Glava{a na tvr|avi. Stra`ar iz wegove pratwe, tada mu je rekao: "E, moj Milo{e, biva da je tvoja glava slede}a..." Uspeo je da potkupi stra`ara, dokopao se Rudni~ke nahije i prikqu~io pokretu. Kqu~ni dogovor bio je u manastiru Vra}ev{nica, pedesetak kilometara odavde, gde je doneta odluka o podizawu ustanka na Cveti, kada se tradicionalno odr`avao sabor, a da okupqawe ne bude sumwivo.

Ustanak je zavr{en u jesen 1815, sa mnogo mawe `rtava nego u prethodnom koji je trajao punih devet godina.

Na istorijskom mestu, gde se Milo{ 1813. predao Turcima, a samo dve godine kasnije osnovana Skup{tina, nalazi se crkva brvnara posve}ena Svetom \or|u.

Podignuta je 1795. na temeqima starije bogomoqe koju su Turci spalili sedam decenija ranije.

- U potpunosti je ura|ena od hrastovog drveta osim lu~nog, vrbovog dela zarad lak{eg savijawa - obja{wava Petakovi}. - Po svojim karakteristikama je monta`no-demonta`na. Gotovo bez zakivaka, "spakovana" kao "lego" kockice. Legenda ka`e da je tako gra|ena da bi se za no} mogla pre-

Na istorijskom mestu, gde se Milo{ 1813. predao Turcima, a samo dve godine kasnije osnovana Skup{tina, nalazi se crkva brvnara posve}ena Svetom \or|u

mestiti na drugo mesto ukoliko joj zapreti opasnost. U Takovu je i crkva Svetog Save na Savincu, prva zadu`bina Milo{a Obrenovi}a: - Crkva je i prva svetiwa, jo{ od sredweg veka, gra|ena od ~vrstog materijala, kamena. Sagra|ena je od tesanog ru`i~astog pe{~ara i osve}ena 1821. Podigao ju je Milutin Go|evac, jedan od

Slika "Takovski ustanak" nastala je 1895, na zahtev kraqa Milana. Kada je stigla u Takovski muzej Drugog srpskog ustanka, gotovo vek kasnije, 1994., osigurana je i procewena na, onda{wih, dva miliona nema~kih maraka najboqih neimara toga doba. Vuk Karaxi} ostavio je zapis o ovoj crkvi, ne slute}i da }e ba{ tu svoj mir prona}i wegova k}i Mina Vukomanovi} Karaxi}. U woj je sahrawena, a crkva je i svojevrstan mauzolej porodice Vukomanovi}, iz koje poti~e Milo{eva supruga

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

Qubica. Ovde su prenete i kosti Obrena Martinovi}a, rodona~elnika loze Obrenovi}a.

Pod svodom bogomoqe odnedavno su i stoli~ice za najmla|e vernike: mesto za Srbiju koja raste i, po zamisli Paje Jovanovi}a, tek treba da se ra|a...

24 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI

(4)

u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

26. oktobar

899. - Umro je engleski kraq Alfred Veliki, koji je po dolasku na presto 871. uspe{no odbranio zemqu od Danaca, oslobodio i obnovio London. Osnovao je nove gradove, okupqaju}i u~ene qude i iz inostranstva.

1861. - U Frankfurtu je prikazan rad prvog ure|aja za prenos govora, koji je wegov konstruktor Johan Filip Reis nazvao telefon.

Kao pronalaza~ prvog upotrebqivog telefona (1876) smatra se Amerikanac Aleksandar Graham Bel.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

„DEVOJKA IZ DOLINE JORGOVANA“

Dostojni predaka – bitka na Bregalnici Ve} prvog i drugog dana od objave mobilizacije pukovi su bili skoro popuweni. Pored obveznika na zbori{ta su stizali i nepozvani, wih oko 20.000 neraspore|enih, koji su tra`ili da budu u ratnim jedinicama. Od wih su formirani prekobrojni pukovi.

Me|u nepozvanima, jedna od prvih `ena bila je Milunka Savi}. Ne postoje ta~no zapisani podaci kada se i gde Milunka kao dobrovoqka prijavila vojnim vlastima. U romansiranoj biografiji Milunke Savi} „Devojka iz doline jorgovana“, autorke Jasmine Lazarevi}, navodi se: „U op{tem mete`u, stasiti momak stigao je na kapiju jednog od mesta za prikupqawe dobrovoqaca za rat.

- Pomoz Bog, qudi!

- Bog ti pomogao, sine!

- Do|oh, da me upi{ete u ~etnike.

- Veli{, da te upi{emo - ponovi vojvoda @ivko Gvozdi}.

- Jest’, vojvodo, da me upi{ete. Ho}u s vama da se borim.

Primqena je i u ratni evidencioni spisak upisana kao Milun Radenka Savi}, dobrovoqac iz sela Koprivnice, Kova~i, Jo{ani~ka bawa, Ra{ki okrug”.

Milunka Savi}, jedra ~obanica sa padina Kopaonika, zavedena u ratne spiskove kao Milun u svaki okr{aj ulazila je smelo, ali uvek sa zebwom da se weno devoja{tvo ne otkrije, jer se `ene, do tada, nisu primale u ratni stroj. Molila je Boga da rawavawe ne naru{i wenu tajnu i da je ne vrate ku}i.

Izvori koji su dostupni tvrde da je Milunka ratuju}i stigla ~ak do Skadra, bore}i se protiv turske vojske. Ovaj podatak navodi na zakqu~ak da je odred u ~ijem se sastavu borila Milunka (Mi-

DOSTOJNI PREDAKA Mladi}i iz Toplice, 1. jula 1913. godine, svojim herojstvom kroz kur{ume i ogaw, stekli su pravo da jedini me|u sto pe{adijskih i artiqerijskih pukova u srpskoj vojsci ponesu ime Gvozdeni puk. U toku Bregalni~ke bitke puk je izgubio komandanta, sve komandante bataqona i komandire ~eta kao i polovinu qudstva. Iz pakla bitke Topli~ani su iza{li oven~ani slavom prvih me|u jednakima, najhrabriji me|u herojima.

O tome kada se, kako i gde Milunka Savi} prijavila kao dobrovoqac u borbeni sastav srpske vojske nema zapisa u Savezu udru`ewa srpskih rat-

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

1863. - U @enevi je po~ela ~etvorodnevna me|unarodna konferencija 14 zemaqa na kojoj je osnovan Crveni krst i objavqeni principi koji su 1864. poslu`ili kao osnova za usvajawe @enevske konvencije o za{titi `rtava rata.

1905. - Tokom Prve ruske revolucije (19051907), radnici su u Petrogradu osnovali prvi Sovjet (radni~ku skup{tinu).

1905. - Sporazumom u Karl{tadu Norve{ka se odvojila od [vedske i postala nezavisna kraqevina.

1911. - U Kini je ukinuta monarhija i progla{ena republika sa Sun Jat Senom kao privremenim predsednikom.

1916. - Ro|en je francuski dr`avnik Fransoa Miteran, koji je kao prvi socijalista 1981. izabran za predsednika Francuske i ostao na tom polo`aju 14 godina. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vo|a francuskog Pokreta otpora, a od 1971. je lider Socijalisti~ke partije Francuske.

Milunka Savi} je najodlikovanija `ena u istoriji vojevawa lun) Savi} bio u sastavu Tre}e srpske armije pod komandom generala Bo`idara Jankovi}a, koja je imala ratni zadatak osloba|awe Kosova i Metohije.

Prvi balkanski rat okon~an je pobedom srpske Prve armije u Kumanovskoj bici . Srbija i ostale tri dr`ave na Balkanu - Crna Gora, Gr~ka i Bugarska, pobedile su osmanlijskog porobqiva~a ~ime je prekinuta duga turska istorija u Evropi. Posle zauze}a Kumanova, Bitoqa, Soluna, Lile Burgasa, Jedrena i drugih gradova, u Londonu je 30. maja 1913. godine potpisan mirovni ugovor.

Tim ugovorom, na ~ije je potpisivawe Turska bila prinu|ena, spre~en je prodor Austrougarske prema Solunu. @elela je Milunka Savi} da u Koprivnici mirno da nastavi `ivot, osnuje porodicu i sku}i novi dom. Htela je ona, ali sudbina nije. Stvarnost je krenih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca u Beogradu, gde se ~uvaju dokumenti o u~e{}u dobrovoqaca u oslobodila~kim ratovima Srbije do 1918. godine.

Kompletni spiskovi ratnih dobrovoqaca iz tog perioda uni{teni su nakon Drugog svetskog rata kada su komunisti~ke vlasti zabranile rad Saveza, kvalifikuju}i ga kao velikosrpsku dinasti~ku organizaciju koja je delovala protiv novih vlasti.

Kako je Milunka uspela da se s pu{kom u ruci bori u balkanskim ratovima kada su `ene mogle biti samo bolni~arke, istra`iva~i i analiti~ari, pisali su na osnovu Milunkinog kazivawa i zapisa u kwigama i ~asopisima.

nula drugim tokom. Po{to Londonskim ugovorom nisu bila potpuno razre{ena sva sporna pitawa me|u balkanskim saveznicima, do{lo je do spora izme|u Srbije i Bugarske oko podele oslobo|enih teritorija, zbog ~ega se Balkanski savez ubrzo raspao. Spor je prerastao u me|usobni obra~un: 1913. godine zapo~eo je Drugi balkanski rat.

Na reci Bregalnici tokom juna 1913. godine trajala je krvava bitka ~iji je ulog bila ~itava Makedonija i pobeda u Drugom balkanskom ratu. Drinska divizija na{la se u sredi{tu napada i s te{kim gubicima dr`ala je polo`aj.

Me|u prvima u pomo} je renuo Drugi topli~ki pe{adijski puk „Kwaz Mihailo”.

Pred polazak, komandant bataqona, Jordan Milovanovi} odr`ao je govor svojim vojnicima: „Poka`ite se dostojni svojih predaka, Jug Bogdana, Toplice i Kosan~i}a, budite heroji kakvi beste na Bi- toqu. Put za Prokupqe, moji sokolovi, vodi preko Sofije. Za mnom, napred!”

Vojnici su uz pesmu krenuli za svojim komandantom. Pukovski sve{tenik proro~ki je primetio: „S pesmom u smrt idu.

Ova vojska mora pobediti!”

Milunka Savi}, sada ve} sa iskustvom ratnika, kao bomba{, u mnogim borbenim akcijama, smelo je juri{ala i precizno poga|ala ciq. Iz borbe je iza{la sa ~inom rezervnog kaplara srpske vojske. Ubrzo je zavr{en Drugi balkanski rat i Milunka se vratila u svoje orlovo gnezdo - Koprivnicu. l U slede}em broju: Otkrivena tajna srpske heroine o devoja{tvu

1955. - Parlament Austrije prihvatio je, dan posle odlaska posledwih savezni~kih okupacionih vojnika, Dr`avni ugovor kojim se obavezala na stalnu neutralnosti zemqe.

1961. - Nobelovu nagradu za kwi`evnost dobio je jugoslovenski kwi`evnik Ivo Andri} i postao prvi Jugosloven dobitnik te presti`ne svetske nagrade.

1972. - Umro je ruski konstruktor aviona i helikoptera Igor Ivanovi~ Sikorski, koji je konstruisao prvi uspe{an helikopter, a 1913. prvi izgradio avion sa vi{e motora. Godine 1919. emigrirao je u SAD gde je nastavio rad na konstrukciji novih tipova aviona i helikoptera.

1976. - Generalna skup{tina UN je jednoglasno osudila aparthejd i pozvala vlade zemaqa ~lanica da zabrane sve kontakte sa Transkejom, koja je samoproklamovala nezavisnost sa belom mawinom na ~elu.

1994. - Izrael i Jordan potpisali su sporazum, kojim je posle 46 godina formalno okon~ano ratno stawe dveju susednih zemaqa.

2000. - Na sastanku u Bukure{tu SR Jugoslavija je postala punopravni ~lan Pakta stabilnosti za jugoisto~nu Evropu.

2001. - Beogradski sud osudio je Dobrosava Gavri}a na 20 godina zatvora zbog ubistva @eqka Ra`natovi}a Arkana i jo{ dve osobe u hotelu "Interkontinental" u Beogradu.

RIZNICA

^etvrtak 26. oktobar 2023. 25

DVE DECENIJE OD SMRTI MIODRAGA PETROVI]A ^KAQE, NAJPOPULARNIJEG NA[EG KOMI^ARA SVIH VREMENA

Glumac kome je narod sve pozlatio Bila je zima, 26. decembar 1975. godine. Te ve~eri na repertoaru mog pozori{ta na Crvenom krstu bio je "[ampion", moja posledwa, opro{tajna predstava. Kada je zavesa pala - ostao sam potpuno sam. Svako je oti{ao na svoju stranu. Krenuo sam ku}i, u pozori{tu nikog, osim no}nog ~uvara, nije 30. maj bilo. ^etvrtak On mi je jedini na 2019. rastanku pru`io ruku.

Tada sam odlu~io da vi{e nikad, kao glumac, ne prekora~im prag nekog pozori{ta...

12

I odr`ao je re~. Miodrag Petrovi} ^kaqa (1924 - 2003), na{ najpopularniji komi~ar svih vremena, preminuo je na dana{wi dan pre dve decenije.

Za staru Jugoslaviju bio ono {to je za Francuze Fernandel, za Italijane Toto. Kod nas je bilo dovoqno re}i "^kaqa" da se sva lica razvuku u osmeh i razvedri dan. Uostalom, nije slu~ajno neko zapisao: "Mi mo`emo da nemamo mnogo stvari, jer imamo ^kaqu. Oni koji nemaju ^kaqu, moraju da imaju sve ostalo!"

Publika ga je obo`avala, ali su gluma~kog velikana esnaf i dr`ava zaboravili jo{ za `ivota. U penziju je oti{ao sa 51 godinom. ^ovek zbog koga su se (u vreme dok je televizor bio retkost u svim ku}ama), sobe pretvarale u bioskopske sale, a ceo kom{iluk sedeo na podu `eqno i{~ekuju}i omiqene serije - do~ekao je kraj u nema{ti-

Zvezda i ^ukari~ki - Sport nam je nikakav, ne ~itam vi{e ni sportske vesti. Kako mogu, kad sad ^ukari~ki tu~e Zvezdu! Bio sam 22 godine u Upravnom odboru Crvene zvezde, a oni koji je sada vode ka`u da to nije propast sveta. E, neka im - govorio je ^kaqa.

^kaqa sa suprugom Dragicom i unucima

ni, razo~aran i ogor~en, `ive}i od skromne penzije.

Mo`da je ovu nepravdu najboqe u jednoj re~enici sa`ela Mira Stupica: "^kaqa je prosto metafora glum~eve sudbine - zaborav".

A sve je bilo predodre|eno za veliki uspeh i trajno pam}ewe.

Ro|en je na Dan {ale, 1. aprila 1924. u Kru{evcu. Glumom je po~eo da se bavi jo{ u gimnazijskim danima, nastavio i tokom Drugog svetskog rata u Kulturno- prosvetnoj sekciji 47. divizije. Posle oslobo|ewa upisao je studije veterine, ipak, posle audicije primqen je u Dramski

- gospodin, ako se udaqi od pozori{ta pa ode da snima film, sve drugo je samo ne gospodin...

Uz pomo} iskustva tvrdim da je - Kad smo snimali "Polepozori{ni glumac na filmu tarac", osamdesetih, ^kaqa ovca! je bio zvezda, na vrhuncu poNa{ Paja, Jare, Gvozden, pularnosti. Ali nikad, ba{ Mita, Blagoje, Sre}ko Nanikad, nije zakasnio ni mipast, Jovan~a Mici}, ponut na snimawe. Uvek fansledwu ve}u ulogu imao je u tasti~no raspolo`en, duho"Boqem `ivotu". Uveseqavit... Mla|e kolege mogu samo vao je domove igraju}i u da u~e od wega - se}ao se pobrojnim filmovima i serisle ^kaqine smrti Timoti jama, kao {to su "Dili`anXon Bajford.

Australian Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation sa snova",- West "Qubav i moda", izobiqu, zato se9367 woj obratio "Qubav seoski 2/332AnaMain Rd. Eastna~in", St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 5838 i u "Sa~ulatac", "Kamionxije", posledwem razgovoru datom ba{ "Novostima" i na{em novinaru "Vru} vetar"...

A da wemu, li~no, nije uvek Radu Matija{u, upozoravaju}i da bilo ni lepo ni sme{no, svedo~e u vreme interneta i kompjuteriMELBOURNE SYDNEY BRISBANE GEELONG moramo vi{e pa`we pose}awa sa snimawa: jurio je u po- zacije BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Bo`ica Savi} Petrovi} op{toj kulturi mladih. {tanskoj ko~iji koja nije bila klawati (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 Enterprises Nije vi{e imao `eqa.

Ni da prikovana za osovine to~kova, ALBANSeksplozije Edensor Park je snima, 0424 112 228 nastupa, pa ni Rade da pri~a. posleSTjedne leteo 5838 kroz vazduh, 9823 1401 bu- Rado 67 Kennedy Dr. i voleo 0419da 396citira 633 je ~itao deset9367 metara Redbank Plains Radovi}a, koga je smatrao ktao0409 je 500 kao255 loma~a 0458 dok 828 se931 nije Du{ka Ras Trade 9793 6210davio Amira bacio u potok, seTupkovi} no}u u najve}im srpskim satiri~arem, ADELAIDEaforizam mu je bio: 20-22 Deans Crt. ga je i 32besan Maryfieldpas a omiqeni Dunavu, a jurio Dandenog Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga "Nama niko ni{ta ne mo`e, nama tokom snimawa "Kamionxija".

NSW 2560 929 416 niko sa strane ni{ta ne U ^kaqinom kao u ~ak0413 Goranka Kosaba{i} slu~aju, 0425je 358narod 539 0420 jer 201 344 mo`e, sve {to bi hteli oni 33 Egan CI. Werribee malo kom drugom, samo 0432 619 885 sve "pozlatio". Publika mu je da u~ine, u~inili smo mi sami qubav i TRAVEL po{tovawe davala u sebi"...

SAFEWAY Srbija - BiH 9534 4866 maksimalno 40 kilograma 9366 9299

Profesionalac

DRU[TVO

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

studio Radio Beograda. Tu je, zapravo, po~ela wegova karijera, sa legendarnom emisijom "Veselo ve~e". Od 1949. do 1951. bio je anga`ovan u Humoristi~kom pozori{tu (dana{wem Pozori{tu na Terazijama), na ~ijoj sceni je ostavio neizbrisiv trag u ~uvenoj komediji Dragutina Gute Dobri~anina "Zajedni~ki stan". Nekoliko godina kasnije (1959) krenuo je wegov pohod u do tada nevi|enu popularnost. Prvi put se pojavio kao kuvar Jordan u seriji TV Beograd "Servisna stanica" Radivoja Lole \uki}a, potom i u "Crnom snegu". Postao je omiqeni Lolin glumac i deo stalne ~etvorke - uz Miju Aleksi}a, \o}kicu Milankovi}a i @eqku Rajner. Sam ^kaqa posebno je izdvajao jednu svoju ulogu - u Lolinoj predstavi "Bog je umro uzalud". Iako je, pre svega, upam}en kao televizijski glumac, u pozori{noj zaostav{tini ostao mu je i Molijer, Gogoq, Nu{i}, Beket, Aca Popovi}. Sterijinu nagradu dobio je 1975, na "Danima komedije" u Jagodini pripalo mu je priznawe za `ivotno delo, isto priznawe dobio je i 1995. od RTS, a godinu dana pre smrti pripao mu je i "Car Konstantin" za `ivotno delo.

- Siguran sam da ne bih dobio tu nagradu da Mira Stupica nije bila predsednik `irija i da me ba{ ona nije predlo`ila. Na ni{kim festivalima nisam dobio nikakvo priznawe pune 33 godine - izjavio je tom prilikom ^kaqa, a onda nastavio bez dlake na jeziku: - Danas ima predodre|enih za `irirawe koji idu od mesta do mesta dele}i pravdu, a uvek imaju kovertirane poteze...

Ni{ta mawe otvoren i iskren nije bio ni u autorskom tekstu koji je specijalno napisao za "TV novosti": - Pri~a se da su glumci - gospoda! To mo`e donekle da bude ta~no ako se misli na pozori{nog glumca. Radno vreme mu po~iwe u 10 ~asova, uve~e ako ima predstavu ~eka ga garderober, {minker, gluma~ki salon gde mo`e da popije kafu, viski, votku, sok, da pu{i, igra {ah ~ekaju}i izlazak na scenu. Za takvog glumca bi moglo da se ka`e da je gospodin... Isti taj glumac

26 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

MOZAIK

Nau~nici otkrili „vakcinu” protiv la`nih vesti U ta~nu informaciju se u formi upozorewa ubaci mala koli~ina neistina i osoba postane otpornija kada se kasnije suo~i sa dezinformacijama

Masovna pojava la`nih vesti na internetu, pre svega na dru{tvenim mre`ama, bila je povod nau~nicima da razviju „vakcinu” protiv ove digi-

talne bolesti. Nau~nici sa tri britanska i ameri~ka univerziteta po{li su od tvrdwe da servirawe la`i qudima poma`e da boqe vide istinu. Wihovo re{ewe funkcioni{e na sli~an na~in kao prava vakcina: izla`e qude maloj koli~ini virusa, u ovom slu~aju dezinformacija, da bi im pomogla da boqe reaguju na ve}u koli~inu toga.

U ta~nu vest se u formi upozorewa ubaci malo neistina i osoba postane otpornija kada se kasnije suo~i sa la`ima. Ova studija tvrdi da ukoliko se qudima najpre predo~e proverene ~iwenice o klimatskim promenama, a zatim i neta~ne stvari o toj pojavi, onda }e to posledwe potisnuti prethodno saop{tene istinite informacije.

Me|utim, ukoliko se ta~ne informacije kombinuju sa malom dozom dezinformacija, onda je efekat tih neistina mawi. Neta~na vest se {iri poput virusa, kazao je jedan od

stru~waka sa Univerziteta Kembrix, {to im je dalo ideju da ispitaju da li preventivno izlagawe maloj koli~ini dezinformacija mo`e da deluje kao vakcina.

La`ne vesti na dru{tvenim mre`ama postale su problem nakon pozitivnog ishoda glasawa o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije i pobede Donalda Trampa na ameri~kim predsedni~kim izborima. Oni kojima se ovakav rasplet doga|aja

nije dopao krivicu su pripisivali, izme|u ostalog, i velikom uticaju neta~nih informacija koje su se brzinom svetlosti {irile me|u milionima korisnika dru{tvenih mre`a.

Tako se tokom izborne kampawe u SAD na „Fejsbuku” pojavila neistinita vest da je papa podr`ao Donalda Trampa i da wegova konkurentkiwa Hilari Klinton prodaje oru`je teroristi~koj organizaciji Islamska dr`ava.

Kritike koje su usledile na ra~un mre`e Marka Zakerberga bile su povod da kompanija pokrene instrumente za borbu protiv la`nih vesti.

Tako je korisnicima u Nema~koj omogu}eno da ozna~e sve sadr`aje za koje misle da nisu ta~ni, nakon ~ega }e oni biti prosle|eni na proveru jednoj neprofitnoj organizaciji koja se bavi istra`iva~kim novinarstvom.

Ukoliko se utvrdi da je re~ o neistinitom sadr`aju, on }e biti ozna~en kao sporan.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Neo~ekivani doga|aji probudi}e u vama `equ za napredovawem, povrati}ete motivaciju i trgnuti se. Finansijska situacija se poboq{ava. Odli~ni dan za ja~awe odnosa sa partnerom, organizujte zajedni~ke aktivnosti ili kra}e putovawe. Slobodnima se sme{i flert! Ako ste solo, znajte da }e se misteriozna osoba zadr`ati du`e u va{em `ivotu nego {to ste mislili. Zdravqe dobro.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Bi}ete na testu mnogih qudi, dolazi}ete u razna isku{ewa, ali savet je da obuzdate bes. Ne donosite ishitrene odluke zbog kojih mo`ete da se kajete. Kada je qubav u pitawu, obratite vi{e pa`we na partnerove kritike. ^ini se da ne `elite da usvojite ne{to za {ta i sami smatrate da je u pravu. Slobodne Vage, jo{ uvek nema promene. Strpite se, uskoro se sve mewa. Uvedite fizi~ku aktivnost.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Razmislite da li ste previ{e blagi prema osobama iz poslovnog okru`ewa. Va{u dobru voqu mnogi mogu da iskoriste. Savet je da budete mudriji, ne delite svoje planove sa bilo kim. Osoba iz pro{losti mo`e dodatno da vas poremeti. Kada je qubav u pitawu, dobro }ete preispitati svoje odluke. Slobodnima prija pa`wa, ali nema ve}ih promena u emotivnom statusu. Mogu}e glavoboqe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Po~iwe va{e vreme, u`ivate u komplimentima i privla~ite pa`wu gde god da se pojavite. Ve} po~etkom nedeqe slavite veliki poslovni uspeh! Ne mora da zna~i da je re~ iskqu~ivo o finansijsama, va{a reputacija mo`e da se popne na lestvicu vi{e. U qubavi ste oprezni, ne `elite da se iko igra sa va{im poverewem. Prepustite se. Slobodne [korpije nalaze simpatiju! Vi{e spavajte.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Sjajno ste raspolo`eni, zra~ite samopouzdawem. Sada je vreme da realizujete nove ideje, bez sumwe u neuspeh! Zvezde ka`u da sve ide u va{u korist. Prija vam romantika, emotivniji ste nego ina~e i `elite da odnos sa partnerom napreduje. Slobodnima se sme{i nova qubav, u pitawu je osoba koja }e vas svojom harizmom oboriti s nogu! ^uvajte se prehlade i respiratornih infekcija.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Obim posla mo`e da bude znatno pove}an, zato ne odbijajte tu|u pomo}. Mo`ete da napredujete samo ako zavr{ite sve obaveze ove nedeqe. Mogu}e je novo poznanstvo na poslu, ~uvajte se ako ste zauzeti. Jedan poziv na kafu mogao bi da vam donese mnogo. Posvetite voqenoj osobi vi{e vremena. Slobodni Strel~evi bi trebalo da se klone zauzetih osoba. Mogu}i problemi. Vi{e spavajte.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Jedna uspe{na osoba mo`e da vas usmeri da promenite karijeru. Pomalo ste nesigurni, ali ovo je odli~an period za usavr{avawe ve{tina, dodatnu edukaciju ili kurs.

Rad na sebi mo`e zna~ajno da vam popravi raspolo`ewe. Konflikt sa partnerom zbog me{awa tre}e osobe. Otvorite sve karte i budite iskreni, prvenstvno prema sebi. Sukob mo`e da eskalira. Zdravqe dobro.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Neki }e obnoviti bliskost koju dugo nisu ose}ali, drugi }e zajedno oti}i na ne ba{ lepo putovawe, a tre}i, koji su mo`da i daqe slobodni, po~e}e da izlaze ~e{}e i ima}e vi{e nade u qubav. Dobi}ete nove smernice kako da radite. Bi}e to ne{to zanimqivo, i ukqu~i}e odre|ene transformacije. Dobro }ete se nositi sa promenama. Idite u teretanu ili du`e {etwe, bi}ete odu{evqeni.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ovo je period koji }ete posvetiti iskqu~ivo sebi, ali i osobi koja vam se dopada. U`eleli ste se zajedni~kog vremena, doka`ite koliko vam je zapravo stalo i ne stidite se da poka`ete emocije. Vrati}e vam se vi{estruko! Slobodnima se savetuje da ne ostaju kod ku}e. Upozna}ete mnogo zanimqivih qudi i divi}e vam se gde god da se pojavite. Povedite ra~una o ishrani.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Nije vam lako da do|ete do dobrih rezultata na poslu jer vas pritiskaju da radite vi{e. Ne krijete nervozu, a to mo`e da vam bude prepreka za napredak. Budite otvoreni za neku novu poslovnu priliku. [to se qubavi ti~e, romanti~ni ste i veoma posve}eni partneru. Ako ste slobodni, neka zanimqiva osoba mo`e da se vrati u va{ `ivot posle du`eg vremena. ^uvajte se prejedawa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Dok vi preterano brinete o osobi koja nije zainteresovana, zanemarujete qude kojima je stalo do vas. Stanite i razmislite za{to ste toliko re{eni da se posvetite nekome ko to mo`da ne zaslu`uje. Osvesti}ete se ovih dana. Posla ima vi{e nego ikad, ali ometa vas privatna situacija. Slobodne Device, da li ste spremne za puno strasti i avanture?

Po`eqne ste! Mogu}i bolovi u le|ima.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Pred va`nom ste odlukom, ali niste sigurni kojim putem da krenete. Ne dozvolite okolini da uti~e na vas, poslu{ajte svoju intuiciju. Odli~no se ose}ate u qubavi. Lako vam ide sve, potrudite se da se posvetite partneru malo vi{e. Mogu}e je neko romanti~no putovawe, dok slobodne o~ekuje zanimqivo poznanstvo preko zajedni~kih prijateqa. Poja~ajte unos vitamina.

Osveta je dugo trajala: 15 godina se svetila mu{karcu – raskinula mu i veridbu Qudi umeju da budu zlopamtila, ali Linda Soli Herd nedavno je dokazala da ima i onih koji su spremni da provedu godine svete}i se zbog nepravde nanete wima ili nekom koga vole.

Pre 15 godina, Linda je sa nekoliko prijateqa prisustvovala predstavi na kolexu kada je jedna wena prijateqica ustala i slu~ajno sru{ila svoju stolicu.

Zbog toga je ~ovek koji je sedeo iza wene prijateqice prosuo svoje pi}e po sebi.

Lindina prijateqica se izviwavala, a neznanac je uzvra}ao psovkama, pa ~ak na kraju i pqunuo Lindinu prijateqicu.

Te ve~eri to se tako zavr{ilo, ali tu nije bio kraj, objasnila je Linda u snimku koji je objavila na Tiktoku.

Linda Soli Herd Neznanca pronalazi na Fejsbuku gde otkriva da je on obo`avateq serija ^ista hemija (Breaking Bad) i Okru`en mrtvima (The Walking Dead). „To je bilo u vreme kada su serije emitovane, tako da biste uradili sve da izbegnete da vam neko otkrije de{avawa iz nove epizode pre nego {to je po-

gledate“, obja{wava Linda.

Linda je po~ela da tra`i spojlere za obe serije i napravila la`ne naloge na Fejsbuku da bi krivcu svake nedeqe kvarila u`itak.

On je poku{ao da blokira wene naloge na Fejsbuku, ali je Linda pravila nove, {to je nastavila da radi mesecima.

Me|utim, on se iznenada pojavio na jednom od wenih predavawa na fakultetu. Wena „mr`wa“ ponovo je buknula i odlu~ila je da mu ponovo {aqe spojlere.

Nije vredelo {to je on uveliko prestao da pi{e o svojim interesovawima na Fejsbuku jer je Linda bacila pogled na ekran wegovog ra~unara tokom ~asa i primetila jedno od wegovih korisni~kih imena i potom poku{ala da otkrije za koju je platformu.

Kada je saznala da je to wegov nalog na Reditu, ponovo je po~ela da mu {aqe spojlere.

Linda zatim nije imala osvetni~kih aktivnosti punih osam godina sve dok nije primetila da je zajedni~ka prijateqica objavila da je verena za, ni mawe ni vi{e, nego ~oveka koga ne podnosi skoro deceniju. [ta krije Redit Iz radoznalosti, vratila se na wegovu Redit stranicu da vidi {ta je radio posledwih osam godina. „Imam {ta da vidim – neke prili~no zlokobne stvari su na wegovom Reditu. Na slikama predstavqa verenicu, a to nije ona“, navodi Linda.

Linda se vratila na jedan od svojih starih la`nih naloga na Fejsbuku i wegovoj verenici po-

slala link ka tom nalogu na Reditu. @ena je tada otkazala veridbu i nakon toga se udala za nekog drugog, pri~a Linda.

Otkako je Linda prvi put postavila svoju pri~u na Tiktok 17. oktobra, video-snimak je imao vi{e od tri miliona pregleda. „Ovo je zaista i{~a{eno. I imam dozvolu od wegove biv{e da podelim ovo“, napisala je Linda u objavi.

Mnogi qudi imali su potrebu da prokomentari{u ono {to su ~uli i videli. Ima onih koji su iznena|eni i {okirani zbog wene upornosti i `eqe da mu zagor~ava `ivot iz nedeqe u nedequ, ali je mnogo i onih koji joj {aqu poruke podr{ke i ~estitaju zbog toga {to je, kako navode, spasila verenicu od sigurnog `ivotnog proma{aja.

ZDRAVQE

^etvrtak 26. oktobar 2023. 27

Sedam na~ina na koje o{te}ujemo vid Rezultati istra`ivawa predvi|aju da }e gotovo polovina svetske populacije do 2050. godine imati problem sa kratkovido{}u. Bele`i se dramati~an porast o{te}ewa vida, upozoravaju stru~waci, i isti~u da je u polovini slu~ajeva o{te}ewe moglo da se spre~i.

Vid uglavnom uzimamo zdravo za gotovo – sve dok se ne pojavi neki problem. Problem kratkovidosti (miopije) se ubrano pove}ava, a jedno istra`ivawe predvi|a da }e do 2050. godine 4.758 miliona qudi biti kratkovido – skoro polovina (49,8 odsto) svetske populacije.Izve{taj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) predvi|a dramati~an porast potrebe za negom o~iju u bliskoj budu}nosti, isti~u}i da najmawe 2,2 milijarde qudi {irom sveta ima o{te}ewe vida – a oko polovine wih ima o{te}ewe vida koje je moglo da se spre~i. „Neki qudi mo`da ne poklawaju zdravqu o~iju dovoqno pa`we i propu{taju godi{we preglede koji

RECEPT

SOTIRANI KROMPIR POTREBNO JE: n 800 g krompira n 100 g maslaca n 2 ~ena belog luka n po ukusu so n 1 ka{i~ica suvog biqnog za~ina n po ukusu miro|ija

igraju kqu~nu ulogu u otkrivawu stawa poput katarakte, glaukoma i makularne degeneracije povezane sa `ivotnim dobom“, navodi oftalmolog dr Jorn Slot Jorgensen. „Kada se otkriju i re{avaju na vreme, ovim problemima se mo`e efikasno upravqati, i pomo}i u o~uvawu vida.“ Doktor Jorgensen i Evelin Mensah, oftalmolog i o~ni hirurg, ~lan saveta Kraqevskog kolexa oftalmologa, navode sedam na~ina na koje o{te}ujemo vid, a da toga nismo svesni.

tableti i pametni telefoni dovela je do toga da provodimo sve vi{e vremena gledaju}i u ekran, napomiwe dr Jorgensen. „Ovo dovodi do naprezawa o~iju, koje karakteri{u simptomi kao {to su suve o~i, glavoboqa i zamagqen vid“, obja{wava oftalmolog. „U ovom dobu digitalne tehnologije, preporu~qivo je da se pridr`avate pravila 20–20–20“, isti~e dr Mensah – to zna~i na svakih 20 minuta, gledati u ne{to udaqeno 20 stopa ({est metara) 20 sekundi. „Pored toga, ne zaboravite da trep}ete kada gledate u ekran kako biste spre~ili da se o~i osu{e.“

1. Propu{tawe redovnih pregleda Doktorka Mensah ka`e da je preporu~qivo da obavimo kontrolu o~iju svake dve godine, ili ~e{}e ako nam to preporu~i opti~ar. Jorgensen dodaje: „Propust redovnih o~nih pregleda mo`e dovesti da stawa poput glaukoma, dijabeti~ke retinopatije i makularne degeneracije oka ,koje se u po~etnoj fazi razvijaju bez uo~qivih simptoma, ostanu neotkrivene na vreme. Rano otkrivawe je kqu~no za efikasan tretman i o~uvawe vida.“

3. No{ewe nao~ara za sunce bez UV za{tite Jorgensen navodi da ukoliko nao~are za sunce nemaju adekvatnu UV za{titu to izla`e na{e o~i {tetnom ultraqubi~astom zra~ewu {to doprinusi pojavi katarakte i degeneracije makule povezane sa starewem. Doktorka Mensah ka`e da izlagawe UV zra~ewu tako|e mo`e da uti~e na nastanak izraslina na povr{ini o~iju, takozvanog pterigijuma.

5. Pu{ewe Ako ste pu{a~, ostavqawe cigareta ne}e koristiti samo op{tem zdravqu ve} i zdravqu o~iju, nagla{ava dr Mensah. „Prestanak pu{ewa je promenqiv faktor koji mo`e smawiti rizik od razvoja odre|enih stawa kao {to su degeneracija makule i katarakta.“

2. Sve du`i boravak ispred ekrana [iroka upotreba digitalnih ure|aja kao {to su laptopovi,

4. Lo{a ishrana i nedostatak hranqivih materija Zdrava, uravnote`ena ishrana mo`e pomo}i u smawewu rizi-

Oni koji ~itaju vi{e od 30 sati nedeqno, `ive gotovo dve godine du`e od ne~ita~a

^itawe kwige pola sata dnevno produ`ava `ivot

Studija objavqena u nau~nom ~asopisu „Socijalna nauka i medicina” pokazala je da oni koji ~itaju kwige, u proseku 30 minuta dnevno, na primer jedno poglavqe na dan, `ive du`e u pore|ewu sa onima koji ih ne ~itaju.

To zna~i da oni koji ~itaju vi{e od 30,3 sata nedeqno, produ`avaju sebi `ivot za gotovo dve godine.

Svi ~itamo, ali ve}inom postove na dru{tvenim mre`ama, tekstualne poruke, nejlove i naslove vesti. Te{ko je, mo`da, motivisati se za ~itawe kwige od 380 stranica kada mo`emo da odgledamo film, preslu{amo au-

dio kwigu ili pogledamo video zapis na Jutjubu. Me|utim, jedi-

no ~itawe kwige pove}ava dugove~nost. ^itawe kwiga ukqu~uje

6. Neno{ewe propisanih nao-

~ara Postoji {iroko rasprostrawena zabluda da no{ewe propisanih nao~ara pogor{ava vid, napomiwe dr Mensah. „Ovo apsolutno nije ta~no“, nagla{ava ona. „Primarni razlog za no{ewe propisanih nao~ara je jednostavno zato {to su vam potrebne. Ako izbegavate da ih nosite, rizikujete glavoboqu.“ 7. Neadekvatno osvetqewe „Rad ili ~itawe u nedovoqno osvetqenoj prostoriji mo`e dovesti do naprezawa o~iju, nelagodnosti i slabijeg vida“, ka`e Jorgensen. Isti~e da je dobro osvetqewe od vitalnog zna~aja za stvarawe ugodnih uslova za ~itawe i rad. dva kognitivna procesa koja bi mogla da uti~u na produ`avawe `ivota.

Prvo, podsti~e se tzv. duboko ~itawe, {to je spor, urawaju}i proces koji se doga|a dok ~italac povla~i veze sa pro~itanim, pronalazi pore|ewa sa spoqnim svetom i postavqa sebi pitawa o predstavqenom sadr`aju. Kognitivnim anga`manom se obja{wava za{to se re~nik, rasu|ivawe, koncentracija i ve{tine kriti~kog razmi{qawa poboq{avaju {to vi{e ~itamo. Drugo, kwige mogu da ja~aju empatiju, dru{tvenu percepciju i emocionalnu inteligenciju, {to su kognitivni procesi koji dovode do du`eg `ivota. Pora`avaju}i podaci govore i da stariji od 65 godina u proseku provode 4,4 sata dnevno gledaju}i televiziju.

LE^EWE BIQEM

PRIPREMA: Krompir oqu{titi, oprati, ise}i na sredwe krupne delove i staviti u {erpu. Sipati vodu tako da sav krompir bude prekriven vodom, posoliti i staviti da se kuva.

Kada je krompir polu skuvan skloniti sa vatre i procediti. Maslac staviti u tigaw, otopiti, dodati krompir te propr`iti i izme{ati.

Ume{ati sitno seckan beli luk, prome{ati i kratko propr`iti. Zatim posoliti, dodati suvi biqni za~in, miro|iju i izme{ati. Skloniti sa vatre i poslu`iti toplo uz neku vrstu mesa i uz sezonsku salatu.

ka od bolesti koje ugro`avaju vid, pre svega degeneracije makule, o{te}ewa sredi{weg dela mre`wa~e koje se obi~no javqa kod starijih osoba. Dr Mensah obja{wava da makula – deo mre`wa~e koji obra|uje ono {to vidimo ispred sebe – sadr`i prirodne pigmente kao {to su lutein i zeaksantin koji se nalaze u tamnozelenom, lisnatom povr}u kao {to su spana} i keq.

Mandarine kao lek Za mandarine se veruje da su nastale u jugoisto~nim tropskim {umama Kine. Danas se uzgajaju u mnogim delovima sveta. Ukusne i so~ne, mandarine su i neverovatno zdrave Mandarine kao lek za dijabetes Mandarine su savr{en izvor flavonoidnog jediwewa pod nazivom nobiletin. Ova komponenta podsti~e telo da sagoreva masti i spre~ava proces proizvodwe masti. Tako }e verovatno mo}i da se izbegne bolest izazvana mastima u telu kao {to je dijabetes tipa 2.

Mandarine i giht Mandarine su ~ista~i organizma, odnosno vr{e detoksikaciju organizma i olak{avaju

izbacivawe {tetnih materija, poput mokra}ne kiseline, iz tela - {to zna~i da mogu da spre~e nastanak gihta.

Mandarine i visok pritisak Mandarine imaju dobru koli~inu kalijuma i nizak sadr`aj natrijuma. Mandarine su zapravo poznate zbog visokog sadr`aja kalijuma. Ovo poma`e da se krvni sudovi opuste i odr`ava odgovaraju}i krvni pritisak.

Mandarine za zdravqe i imunitet Vitamin C, koji se nalazi u mandarinama, }e poboq{ati imuni sistem. Konzumirawem mandarina, vi }ete imati mawu verovatno}u da se razbolite od prehlade, gripa, groznice.

Mandarine za mr{avqewe Ukoliko `elite da smawite telesnu te`inu i da imate dijetu, jedewe mandarina je jedan od najboqih izbora, jer ovo vo}e sadr`i veliku koli~inu vlakana. Mandarine sadr`e vitamine koji }e spre~iti proizvodwu kortizola, {to je hormon koji mo`e da izazove stres i mo`e da podstakne va{e telo da skladi{ti masti.

Mandarine kao lek za jetru Kada konzumirate mandarine, one }e delovati kao depurativ koji }e vam pomo}i da o~istite svoju krv. Ovo vo}e }e tako|e podsta}i izlu~ivawe toksi~nih ili drugih ne`eqenih supstanci, preko znoja ili urina.

28 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

UKR[TENICA

1

2

3

4

5

6

7

8

9 10 11 12 13 14

1 2 3 4 5 6 7

USPRAVNO: 1. Pristalica rasizma, 2.

Bira~ (lat.), 3. Blato, glib, kaquga - Uzvik nestrpqewa, 4. Vrsta zagonetke, premetaqka, 5. Ludolfov broj - Dlake u kosi (dijal.), 6. Molilac, iskalac - Oznaka za tonu, 7. Oznaka za topa u {ahu - Potkazati, 8. Mudre `ene, 9. Vazduh (nem.) - Autooznaka Sremske Mitrovice, 10. Nevernik, 11. Povi{ena nota „c - Uzvik za vabqewe goveda, 12. Sazidati, 13. Prodavac jaja, jajar, 14. Neprofesionalci.

4 7 5 8 4

3 9

SKANDINAVKA Sr Gl pski as

SUDOKU

2 8 3 9

VODORAVNO: 1. Ponavqawe sadr`ine, rezimirawe, 2. Ime kanadske peva~ice Moriset - Nemost, mutavost (med.), 3.

Mawa naseqa - Vera, veroispovest, 4. Reka u Sibiru - Zagla|ivati - Datum (skr.), 5. Star~i} - Ro{tiqi (pokr.), 6. Ime pisca Mana - Zave{talac, oporu~iteq, 7.

Prokleti, prokliwati - Vrsta pr`enih kola~a.

6 1

NIZ

SUDIJA

UDLAGE PRI PRELOMU

9 2 7 6

SRPSKI FUDBALER GLUMA^KE NA SLICI ULOGE

INICIZEMQO- VEROVAWE JALI RADNIK, U BESMRTPEVA^A STARE[INE NOST, NOVKO- MANASTIRA RATAR ATANIZAM VI]A

8 5

6 3 7

6

8 7 9 3

2

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

[PANSKI GRAMATI^KI ^LAN

KONOPCI TRAV^ICA

SVESNA DVOLI^NOST, PRETVARAWE

OGLA[AVAWE POPUT ]UKA SRPSKI PESNIK, MILAN DIVQAK, RU[ILAC

SIMBOL SUMPORA

9. I 24.

SLOVO AZBUKE MALI MORSKI RAK

KUHIWSKA POSUDA, STUPA

GOMILICA SENA IME GLUMICE TURMAN STANOVNICI ME\A

NASLEDNI MOLEKUL (BIOL.)

MU[KO MESTO ORGAN OZNAKA ZA IME, KOD [IDA GAVRILO ^ULA VIDA METAR

EKSER^I] PRODAVNICA LEKOVA

SIMBOL RADIJUMA

RE[EWA

LI^NA ZAMENICA POREZ NA PSE PEVAWE U DVA GLASA RAVNI DEO NA BRDU

MU[KO IME

@MARAC VERSKI OTPADNIK, KRIVOVERAC

VRSTA SALAME NOSOROG (LAT.)

VEZNIK

KOVRXA, UVOJAK NAVALA, PRITISAK

PRESTO

OSTVAREWE, STVARAWE GLUMAC, MILAN STIMULATORI POVRA]AWA

ODRPANCI

RAZRED IME FUDBALERA IBRAHIMOVI]A

NAPADA^I MALAKSAO ^OVEK

LI^NA ZAMENICA

RADNI^KI RESTORANI TIZBIN DRAGAN (MIT.)

PETI PADE@ (GRAM.) BIQKA BEZ LATICA ILIJA ODMILA

[TUCATI USVOJITI KAO SINA, USINITI UZVIK ODOBRAVAWA

23. I 7.

SLOVO AZBUKE

Sr Gl pski as

AMERI^KI GLUMAC, KIJANU

PEVA^ICA MERIMA U^INITI NI@IM, SMAWITI

KANADSKI MUZI^AR BRAJAN

SIMBOLAKTINIJUMA MERA ZA POVR[INU (MN.) OGLA[AVA TI SE RIKOM SRPSKA NEGACIJA

RUKSAK LI^NA ZAMENICA

MESTO BLA@ENSTVA OZNAKA ZA LITAR

PRIPADNIK IZUMRLOG INDIJANSKOG PLEMENA IME ENGLESKOG FIZI^ARA WUTNA

SITAN IVER

NEPRIJATNOST

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: ARBITAR, LONGETE, EL, U@AD, KETMAN, S, RAKI], AVAN, ZU, NAVIQAK, DNK, UMA, ADAMS, WEGOMIR, RA, EKSERAK, VI, MLA\AN, DVOPEV, I, PARIZER, SRS, TRON, ZAVOJAK, RITINARI, ERAK, ONE, ATAKERI, R, VOKATIV, MENZE, ICATI, APETALA, ]E, OSINITI, AC, RANAC, RIKATI, MOHIKANAC, RAJ, ISAK, NEMILINA RE[EWE SUDOKU: 139 546 782 - 267 381 495 - 854 972 316 381 257 964 - 976 134 258 - 542 869 137 - 623 418 579 418 795 623 - 795 623 841.

RE[EWE UKR[TENICE VODORAVNO: REKAPITULACIJA, ALANIS, MUTIZAM, SELA, KONFESIJA, IK, GLADITI, DAT, STARA^AC, SKARE, TOMAS, TESTATOR, ARAMITI, MAVI[I.

SVET POZNATIH

^etvrtak 26. oktobar 2023. 29

Patrijarh Porfirije krstio decu Novaka \okovi}a Kr{tewe je obavqeno u manastiru Ostrog, uz prisustvo ~lanova familije \okovi} i kumova

STATUA NA MALTI

^okoladni Rasel Krou Australijski glumac Rasel Krou, odnosno wegov lik iz filma „Gladijator” Maksim Decim Meridije, dobio je statuu na Malti.

Statua je, prenose mediji, napravqena od ~okolade na iznena|ewe wegovim obo`avaoca. Statua je visoka skoro dva metra visoka, a skulptura prikazuje Maksimusa Decimusa Meridijusa, protagonistu epskog spektakla Gladijator. „Neki qudi dobijaju statue od bronze. Neki od mermera. Na Malti su me napravili od… ~okolade. Kada se zavr{i festival, bi}u na raspolagawu za… jelo”, napisao je Krou.

Skulptura je napravqena u okviru godi{weg festivala ~okolade „Hamrun” na Malti, gde je velikim delom Gladijator i sniman.

Odabrano koja `ena ima najboqi stil na svetu Peva~ica i glumica Arijana Grande dospela je ovih dana u `i`u interesovawa, jer je progla{ena za `enu sa nauticajnijim stilom odevawa.

Modni stru~waci analizirali su podatke sa Gugla o razli~itim terminima u vezi sa stilom za vi{e od 200 poznatih dama {irom sveta. To je bio parametar kako bi se utvrdilo koja ima

Tara (6) i Stefan (9), deca najboqeg tenisera sveta Novaka \okovi}a, kr{tena su u manastiru Ostrog.

Kr{tewe je obavio patrijarh Porfirije, uz prisustvo ~lanova familije \okovi} i kumova.

Kako pravoslavni obi~aji nala`u, Tara i Stefan su bili u beloj ode}i.

Nezvani~no, Novakov kum je nekada{wi fudbaler Neven Markovi}, pi{u "Ve~erwe novosti".

Novak je mnogo puta pri~ao o tome koliko mu zna~i vera, a posledwi put je detaqno o tome govorio kada je osvojio US Open.

Tada je rekao da se u najte`im momentima, kako `ivotnim tako i teniskim, okre}e Bogu.

"Re}i }u najiskrenije, Bog i an|eli ~uvari. U tim momentima kada fizi~ki i materijalno ne ose}a{ noge, vrti ti se tlo pod nogama, nebo iznad glave. Tada sa svojom verom koju ima{, nada{ se da }e biti bo`anska interven-

cija. Mo`da mi ne}ete verovati, ali mnogo puta u karijeri to mi se desilo. Sam sebe sam iznenadio, mentalno razmi{qaju}i, kako sam izdr`ao to. Mogu}e je ako veruje{ u Boga i ako veruje{ da ima vi{a sila koja ti poma`e.

Ozbiqno to shvatam i verujem u to. Definitivno je bo`ansko prisustvo bilo"

TE[KA @IVOTNA PRI^A IZ DETIWSTVA SLAVNE RU@ICE SOKI] Slavna glumica iza sebe je ostavila niz zapa`enih uloga, ali za razliku od uspe{ne karijere, wen `ivotni put bio je prili~no te`ak. Ru`ica Soki} je bila u sre}nom braku sa Miroslavom Luki}em, ali kako je sama jednom prilikom ispri~ala, maj~instva se odrekla iz `eqe da bude slobodna jer je odrasla u veoma te{kim uslovima. @eqa za karijerom je najvi{e uticala na to da prihvatim ~iwenicu da nikada ne}u imati dete.- Bojala sam se da zastanem, a i pla{ila sam se poro|aja - ispri~ala je Ru`ica Soki} jednom prilikom.

Istaknuta glumica se jo{ od detiwstva suo~avala se sa neda}ama. Posle okupaci-

je zemqe od strane Nemaca, Ru`i~in otac bio je osu|en na smrt, ali je ipak oslobo|en i us-

peo je da se vrati u Beograd, gde su mu ipak oduzeta sva gra|an-

ska prava. Glumica je vi{e puta isticala da je ovaj period detiwstva za wu bio tragi~an, i da agonijama kroz koje je wena porodica prolazila tih godina nije bilo kraja.

- Ti qudi iz sela Ru{wa maltretirali su nas, naro~ito mog oca koji je zbog verbalnog delikta bio proka`en i zatvaran. ^ak su i mene saslu{avali, ali nisam dozvolila da mr`wa nikne u mom bi}u. Nikoga ne mrzim, pa ni te qude koji su mi uni{tili `ivot - istakla je glumica jednom prilikom. Ru`ica Soki} preminula je 19. decembra 2013. godine, na odeqewu neurohirurgije Klini~kog centra Srbije, a koliko je bilo poznato javnosti du`e vreme se borila s Alchajmerovom bole{}u.

Razvela se premijerka Italije

najuticajniji stil. Mo`da }ete se iznenaditi, ali peva~ica Arijana Grande zauzela je prvo mesto sa prose~no 59.150 pretraga svakog meseca. Mankeneka Kendal Xener na{la se na drugom mestu. Na tre}em mestu na{la se peva~ica Bili Ajli{ sa prose~no 52.300 pretraga mese~no. Princeza od Velsa Kejt Midlton, koja je u Velikoj Britaniji dama sa najvi{e stila i modnog uticaja je na ~etvrtom mestu, a na petom mestu na{la se rijaliti zvezda Kim Karda{ijan, prenosi portal Jork{ir post. Na {estom mestu je manekenka Hejli Biber, sedmo mesto zauzela je Kajli Xener, osmo peva~ica Rijana, slede manekenka Bela Hadid i pokojna princeza Dajana.

Italijanska premijerka \or|a Meloni, poznata kao ultradesni~arka liderka, o{tra sada je otkrila deo svog privatnog `ivota za koji niko nije znao da {kripi.

Naime, kako su preneli mediji, ona je na dru{tvenim mre`ama objavila da se rastala od svog dugogodi{weg partnera Andree \ambruna, televizijskog novinara. „Ovde se zavr{ava moja veza sa Andreom \ambrunom, koja je trajala skoro deset godina. Zahvaqujem mu na divnim godinama koje smo proveli zajedno, na pote{ko}ama kroz koje smo pro{li i {to mi je dao najva`niju stvar u mom `ivotu, a to je na{a }erka Ginevra”, napisala je \or|a.

Italijanska premijerka je

dodala da se wihovi putevi ve} neko vreme razilaze i da je do{lo vreme da to priznaju. Tako|e, Melonijeva je naglasila da }e uvek braniti prijateqstvo sa \ambrunom i svoju sedmogodi{wu }erku, kao i da nema ni{ta drugo

da ka`e na ovu temu.

Andrea \ambruno je voditeq informativnog programa mre`e „Medijaset”, koja je deo medijske grupe MFE u vlasni{tvu naslednika pokojnog Silvija Berluskonija, biv{eg premijera Italije.

30 ^etvrtak 26. oktobar 2023.

SPORT

Ko{arka{i Mege nakon neizvesne zavr{nice pobedili Partizan Ko{arka{i Mege pobedili su na doma}em terenu ekipu

Partizana 88:86 (21:11, 19:18, 29:32, 19:25) u utakmici ~etvr-

Mladi igra~i Mege proslavqaju pobedu nad velikim favoritom - ko{arka{ima Partizana

tog kola ABA lige. Najefikasniji u doma}em timu bio je Nikola \uri{i} sa 17 poena, dok se u Partizanu istakao Aleksa Avramovi} sa 26 poena i ~etiri asistencije.

Doma}a ekipa je boqe otvorila utakmicu, dok se Partizan mu~io u napadu sve do kraja prve deonice, postigao je samo ~etiri poena. Avramovi} i Koprivica potom minijaturama donose bitne poene gostima.

Mega je ipak svaku gre{ku „crno-belih” naplatila sa lakim poenima. Partizan nije uspevao da na|e petorku koja bi mogla da parira Megi, pogotovo u skoku. Mega do pobede odlazi autoko{em Trifunovi}a u posledwoj sekundi me~a.

Teodosi} eodosi} dabl-dabl u~inkom vodio Crvenu zvezdu do pobede nad FMP-om Ko{arka{i Crvene zvezde pobedili su na gostovawu ekipu FMP-a rezultatom 83:72 (21:16, 20:17, 20:23, 22:16) u utakmici 4. kola ABA lige.

Najefikasniji u pobedni~kom timu bili su Milo{ Teodosi} sa 11 poena i 10 asistencija, dok je Dejan Davidovac dodao 10 poena, uz ~etiri skoka i dve asistencije.

U doma}em timu istakao se Xordan Volker sa 16 poena, tri skoka i ~etiri asistencije.

Utakmicu je boqe otvorila gostuju}a ekipa, dok je doma}in imao probleme sa organizacijom igre u napadu.

Ulazak Teodosi}a u igru doneo je preokret Crvenoj zvezdi, koja je do{la do prednosti od

sedam poena. Doma}a ekipa nije mogla fizi~ki da do|e do ko{a.

Tokom druge ~etvrtine gosti su uglavnom odr`avali prednost. Igralo se u tranzicji na obe strane terena.

Zvezda je preko rekreta u tre-

}oj deonici do{la do prednosti od 14 poena. Nastavila je Zvezda da napada rekert doma}e ekipe i tako dolazila do novih poena.

Pri kraju posledwe deonice gosti su napravili seriju 11-4 i tako re{ili pitawe pobednika.

JANIS TO VIDI DRUGA^IJE:

Novi trener Zvezde pumpa mi{i}e timu za evroliga{ku bitku sa Partizanom Novi trener Crvene zvezde Janis Sferopulos aktivan je na dru{tvenim mre`ama. Posle pobede na svom debiju protiv FMP u @elezniku, oglasio se porukom „idemo“ i mi{i}avim emotikonom.

U obra}awu medijima iskazao je zadovoqstvo vi|enim u predgra|u i poru~io da nema straha od dva bliska susreta sa Partizanom pred wegovim navija~ima. Prvi je u ~etvrtak u „Areni“ u okviru 5. kola Evrolige (18.30).

- Da sam se bojao, ostao bih kod ku}e - rekao je dobro raspolo`eni gr~ki stru~wak nakon svoje premijere na klupi beogradskih crveno-belih.

Utakmicu sa „panterima“ verovatno je posmatrao druga~ijim pogledom od ostalih. Prethodno je odradio samo jedan trening, videlo se da je akcenat na uspostavqawu relacije sa igra~ima, ~iji je govor tela odudarao od ustaqene prakse prilikom promene trenera. Uz neke izuzetke, ve}ina je delovala kao da je zakasnila na posledwi voz. Ne i u o~ima Sferopulosa.

- Zadovoqan sam onim {to sam video, pre svega ulo`enim trudom, potom i napada~kim delom igre. Trudili smo se da tr~imo i posti`emo lake poene, sre}an sam zbog velikog broja timskih asistencija. U odbrani smo imali i lo{e i dobre momente, neke stvari moraju da se promene. Jo{ je rano za procenu kako se igra~i privikavaju na moju filozofiju. Ne mo`ete igra~ima da dajete odjednom veliki broj informacija, time ih zbuwujete. Verujemo sistemu koji je tim imao, polako }emo ga prevoditi u moju filozofiju.

Za prvi derbi u sezoni nema vremena za radikalne sistemske zahvate. Sferopulos }e u dva dana poku{ati da instalira neke osnovne odbrambene principe svoje odbrane, napad }e uglavnom funkcionisati po dosada{woj {emi, {to je bio slu~aj i u me~u sa FMP @eleznikom.

- @elimo da poradimo na detaqima u odbrani, postoji prostor za napredak, posebno u saradwi niskih i visokih igra~a. U napadu `elimo da igramo br`e, da koristimo otvoren teren posle dobre odbrane i atletske mogu}nosti igra~a. Dug je put pred nama, moram da po{aqem poruku navija~ima da nam je potrebna wihova podr{ka. Da}emo srce za uspeh kluba - konstatuje Sferopulos.

Duqaj: Pomozite Partizanu, dajte da igra~i prehrane porodice, oni `ive od toga

Preminuo ~uveni engleski fudbaler Bobi ^arlton ^uveni fudbaler Man~ester Junajteda i engleski reprezentativac Robert Bobi ^arlton preminuo je u 87. godini, saop{tio je klub sa Old Traforda. „Man~ester Junajted `ali zbog smrti Ser Bobija ^arltona, jednog od najve}ih i najvoqenijih igra~a u istoriji na{eg kluba.

Ser Bobi je bio heroj milionima qudi, ne samo u Man~esteru ili u Ujediwenom Kraqevstvu, ve} svuda u svetu gde se igrao fudbal”, navodi se u saop{tewu. ^arlton je za Englesku odigrao 106 utakmica, postigao 49 golova i osvojio svetsku titulu 1966. godine.

Trener fudbalera Partizana Igor Duqaj uputio je apel posle pobede wegove ekipe nad Spartakom u Subotici (3:0), devete u nizu, da se pomogne klubu i isplate plate igra~ima.

"Prvo bih `eleo da posvetim pobedu na{em kolegi Sa{i Tomi}u, ~ija je majka danas preminula.

Kao trener i ceo kolektiv, igra~i, posve}ujemo pobedu na{em kolegi, drugu koji je izuzetno va`an za klub. Sa druge strane, hvala svim akterima, jer je bila fer i korektna igra...na kraju krajeva, postoji dosta problema i mnogo toga mi le`i na srcu", rekao je Duqaj za TV Arena Sport posle me~a.

Nastavio je u dahu.

"Moram da ka`em, pomozite fudbalskom klubu.

Neka se quti ko god ho}e, neka se quti ko ho}e na mene. Ovi momci treniraju, ja razmi{qam da li }e neko da primi platu, da ih izbaci iz stana. Ovi momci su junaci. Neka do|e ko god ho}e, ruka koja daje je uvek iznad ruke koja prima, neka promene trenera, ali dajte im da prehrane porodicu, oni `ive od toga. Morao sam to da ka`em zbog wih, ne mogu da ih gledam u o~i i da im pri~am bajke", rekao je Duqaj.

"Hvala i navija~ima {to dolaze od svog tro{ka.

Odvajaju od svog xeparca, od svojih usta, da do|u.

Ne mogu da razmi{qam vi{e da li neko ima da plati kiriju i da jede hleb od na{ih igra~a", zakqu~io je trener Partizana.

SPORT

^etvrtak 26. oktobar 2023. 31

Srbija pobedom nad Crnom Gorom do{la nadomak plasmana na Evropsko prvenstvo Zvezda se ”mu~ila”, ali pobedila Javor, Mijatovi} junak pred Lajpcig Fudbaleri Crvene zvezde savladali su Javor 3:2 (1:0) u utakmici 12. kola Superlige. Crveno-beli su dva puta vodili, prvo autogolom \or|a Skoka u 16. i pogotkom Pitera Olawinke u 56, da bi se Ivawi~ani vra}ali autogolom Nasera \ige u 53. i golom Radivoja Bosi}a u 65. minutu.

Ipak, pobedu Zvezdi doneo je „rezervista” mladi Jovan Mijatovi} lepim pogotkom glavom u 79. minutu i na taj na~in sa~uvao lepu atmosferu pred gostovawe Lajpcigu u Ligi {ampiona. Zvezda sada ima 24 boda, ~etiri mawe od vode}eg Partizana.

Partizan se mu~io – pa postigao tri gola u Subotici Fudbaleri Partizana gostovali su Spartaku iz Subotice u okviru 10. kola Superlige. Crno-beli su se mu~ili da do|u do gola, pa su onda postigli tri u drugom poluvremenu preko Svetozara Markovi}a, Gajasa Zahida i Saldawe i na taj na~in su overili nova tri boda - 3:0 (0:0).

Crno-beli su u prvom poluvremenu najve}u {ansu imali u 35. minutu utakmice. Kanute je iz drugog plana natr~ao na povratnu loptu i sa oko 20 metara uputio silovit udarac, me|utim Spartak je imao sre}e jer je lopta pogodila stativu i ostala u igri.

Partizan nije uspeo da postigne gol u prvom poluvremenu i to je automatski zna~ilo da }e pritisak na ekipu Igora Duqaja da se pove}a u nastavku.

Partizan je ~ak do{ao do gola u 61. minutu preko Ili}a, ali je on poni{ten posle gledawa VAR-a. Ili}a je pre postizawa gola lopta pogodila u ruku.

Sve {to je propustio Parni vaqak je nadoknadio u 70. minutu kada je posle kornera Svetozar Markovi} pogodio i doneo prednost gostima iz Beograda.

Sedam minuta kasnije pogodio je i Zahid i Partizan je overio pobedu. Saldawa je golom u 81. minutu stavio tre{wicu na vrh torte.

Sigurno je da }e i igra~i i navija~i Partizana biti mnogo zadovoqniji drugim poluvremenom.

Partizan je ovako stigao do 28. boda u sezoni i dr`i prvo mesto na tabeli Superlige.

Tri gola Mitrovi}a, jedan Milinkovi}-Savi}a u pobedi Al-Hilala Fudbaleri Al-Hilala pobedili su na svom terenu Mumbai sa 6:0, u me~u tre}eg kola Grupe D azijske Lige {ampiona.Tri gola za Al-Hilal postigao je srpski reprezentativac Aleksandar Mitrovi} u petom, 67. i 80. minutu, prenosi Beta.

Tre}i gol na me~u postigao je drugi srpski reprezentativac u dresu Al-Hilala Sergej Milinkovi}-Savi} u 75. minutu.

Al-Hilal je prvi u grupi sa sedam osvojenih poena, a Mumbai je na ~etvrtom mestu bez bodova. U narednom kolu, Al-Hilal }e gostovati Mubaiu.

Fudbaleri Srbije savladali su Crnu Goru 3:1 u pretposledwem kolu kvalifikacionog ciklusa za Evropsko prvenstvo i u narednom duelu protiv Bugarske 19. novembra bi}e im dovoqan i remi za nastup na {ampionatu Evrope 2024. godine u Nema~koj Tri ili jedan bod dele Srbiju od istorijskog rezultata, Crna Gora poklekla pred sjajnim napadima "orlova" Srbija je upisala ~etvrti trijumf u Grupi G, a od toga dva puta su savladali selekciju Crne Gore u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.

Fudbalere Srbije o~ekuje duel posledweg kola kvalifikacija protiv Bugarske 19. novembra u kome }e "orlovima" bod, tj. remi biti dovoqan za plasman na {ampionat Evrope.

Izabranici selektora Dragana Stojkovi}a smireno su zapo~eli duel protiv Crne Gore i u jednoj od akcija, ve} u devetom minutu stigli do vo|stva.

Aleksandar Mitrovi}, najboqi strelac u istoriji reprezentativnog fudbala doneo je prednost Srbiji nakon odli~ne solo akcije koju je krunisao atraktivnim golom {utnuv{i loptu sa desne strane {esnaestercaspoqnim delom stopala.

U uvodnim minutima igre Srbija je kontrolisala igru na terenu i inicirala akcije, Crna Gora je uglavnom pratila razvoj de{avawa, ali i disciplinovanom odbranom poku{avala da

Aleksandar Mitrovi}, najboqi strelac u istoriji reprezentativnog fudbala doneo je prednost Srbiji do|e do kontranapada.

Me|utim, nije bilo dovoqno hrabrosti u redovima Crne Gore da igra~i naprave prevagu na terenu i da preuzmu inicijativu.

Krilni fudbaleri Srbije pokretali su akcije, a Aleksandar Mitrovi} pomno je motrio na de{avwa na sredini igrali{ta.

Crna Gora je stigla do izjedna~ewa nakon gre{ke u dodavawu Filipa Mladenovi}a na protivni~koj polovini, posle ~ega je usledila tranziciona akcija u kojoj je Stevan Joveti}, najboqi strelac svog nacionalnog tima postigao 32. gol u karijeri za reprezentaciju i izjedna~uju}i na me~u protiv Srbije.

Do kraja poluvremena bilo je sporadi~nih akcija na obe strane terena, ali bez velikih prilika. Bilo je i gre{aka u primopredaji lopte, kao i brzopletih re{ewa u oba tabora.

Nakon petnaestominutne pauze, selektor Stojkovi} je sve karte bacio u napad.Sergej Milinkovi} Savi} i Filip Kosti} su zaigrali, a iz igre su iza{li Ivan Ili} i Filip Mladenovi} {to je dodatno doprinelo ofanzivnoj igri "orlova".

Srbija je odli~nu akciju krunisala u 74. minutu me~a u kojoj su u~estvovali Sa{a Luki}, Sergej, Du{an Tadi} i napada~

GRUPA G:

1. Ma|arska 2. Srbija 3. Crna Gora 4. Litvanija 5. Bugarska

14 13 8 6 2

Aleksandar Mitrovi} koji je postigao tre}i pogodak, svoj drugi na me~u, a ujedno i 57. gol u karijeri za nacionalni tim.

Konfuzna Crna Gora je lo{e reagovala nakon primqenog gola, nije bila odlu~na ho}e li krenuti napred ili }e se pak braniti. Srbija je bila odlu~nija u va`nim trenucima igre i stigla do tre}eg gola, strelac je bio Du{an Tadi} u 77. minutu.

Do kraja me~a, fudbaleri Srbije bili su promi{qeni u dodavawima, direktni na lopti i puni samopouzdawa trijumfalno su zavr{ili duel.

U drugoj utakmici Grupe G Litvanija i Ma|arska odigrale su 2:2.

Me~ Srbija - Bugarska bi}e odigrana 19. novembra u Leskovcu kada }e biti poznati ho}e li se Srbija plasirati na {ampionat Evrope prvi put od samostalnosti i 24 nakon posledweg nastupa pod imenom SR Jugoslavija.

LEGENDA HVALI \OKOVI]A:

THURSDAY  ^ETVRTAK 26. 10. 2023.

On je gospodar kalendara, ose}a se kao da je nepobediv Novak \okovi} je i daqe na pauzi nakon osvajawa Ju-Es opena i krajem oktobra }e se posle mesec i po dana vratiti na teren na mastersu u Parizu

Teniska reprezentacija Srbije protiv Kine i ^e{ke na Junajted kupu u Pertu, Australija protiv SAD i Velike Britanije Teniska reprezentacija Srbije igra}e u grupi E Junajted kupa sa Kinom i ^e{kom, odlu~eno je `rebom u Sidneju.

Srbiju }e predstavqati Novak \okovi}, Hamad Me|edovi}, Nikola ]a}i}, Olga Danilovi}, Natalija Stevanovi} i Dejana Radanovi}.

U grupi A bi}e Poqska, [panija i jo{ jedna reprezentacija, a grupu B ~ini}e Gr~ka, Kanada i jo{ jedan tim.

U grupi C se nalaze SAD, Velika Britanija i Australija. U grupi D bi}e Francuska, Italija i

Nema~ka, a u grupi F se nalaze Hrvatska, Holandija, Norve{ka.

Me~evi u grupama A, C i E }e biti odigrani u Pertu, a dueli u grupama B, D i F }e biti u Sidneju.

U svakom me~u bi}e odigran po jedan me~ u mu{kom i `enskom singlu i jedan duel u miks dublu. Plasman u ~etvrtfinale Junajted kupa izbori}e pobednici grupa, kao i dva najboqe plasirana tima iz grupa u svakom gradu.

Junajted kup bi}e odigran od 29. decembra ove do sedmog januara naredne godine.

\okovi} }e pred Australijan open igrati u mu{ko-`enskom dublu Najboqi teniser dana{wice ima}e u Australiji i dru{tvo jedne koleginice, ali jo{ nije poznato ko }e to biti Novak \okovi} doneo je iznena|uju}u odluku i odlu~io da se prijavi za u~e{}e na Junajted kupu, neobi~nom turniru koji }e uslediti kao priprema za Australijan open.

Mediji prenose da je \okovi} poslao prijavu posledweg dana roka.

Junajted kup na programu je od 29. decembra do 7. januara i bi}e igran u dva grada – Sidneju i Pertu.

U pitawu je takmi~ewe neobi~nog formata u kojem u~estvuju reprezentacije, koje ~ine po jedan ~lan u mu{kom i `enskom singlu.

Najboqi teniser sveta je presko~io turnire u Aziji nakon osvajawa 24. grend slema u karijeri, `eqan odmora pred fini{ sezone, a nekada{wi {panski teniser Aleks Kore~a smatra da niko poput Srbina ne mo`e tako efektno da se vrati na teren posle dugih pauza.

Kore~a, nekada drugi teniser sveta, a danas analiti~ar, istakao je da je to jo{ jedna velika vrlina \okovi}a i da bi on mogao da nastavi da re|a pobede, iako je pro{lo dosta vremena od wegovog posledweg nastupa.

"Mislim da je \okovi} gospodar kalendara, jer on zna ta~no {ta je potrebno da radi u svakom trenutku. Ali da bi bio u mogu}nosti da to uradi{, mora{ da zna{ svoje telo, svoju igru. Mora{ da zna{ {ta je to tvoj izbor", po~eo je Kore~a za "Jurosport".

"Mislim da Novak to radi jako dobro, ali u isto vreme, to je veoma te{ko jer nije lako da se ne takmi~ite mesec i po dana i onda se pojavite i odmah budete spremni za sve. Morate da prihvatite situaciju u prvih nekoliko dana, da se mo`da ne}ete ose}ati podjednako dobro. Jer, drugi igra~i su igrali dok ste vi bili kod ku}e. ^ak i ako trenirate, to je ipak druga~ije", istakao je [panac.

On je dodao da duga pauza ne}e uticati na ~iwenicu da }e Novak biti jedan od glavnih favorita za osvajawe trofeja i u fini{u sezone.

"Mislim da bi \okovi} trebalo da bude jedan od, ili ~ak i najve}i pretendent da pobedi u Parizu i Torinu. Igrao je dobro tokom ~itave sezone i ima toliko puno samopouzdawa kad god kro~i na teren. Mislim da se on ose}a spremnim, da se ose}a da je skoro nepobediv", rekao je Kore~a.

Masters u Parizu po~iwe 30. oktobra i traja}e do 5. novembra, a posle nedequ dana pauze, \okovi} }e nastupiti i na Zavr{nom mastersu u Torinu, sa jo{ sedmoricom najboqih tenisera sveta.

Dakle, Novak }e imati saigra~icu, ali jo{ nije poznato koja }e to srpska teniserka biti.

Junajted kup je ne{to najbli`e nekada{wem Hopman kupu, ali dolazi kao naslednik ATP kupa, koji je u Australiji odr`avan od 2020. do 2022. godine. Premijerno izdawe tok turnira osvojila je Srbija, koju je predvodio upravo \okovi}.

Potom je usledila saradwa sa organizacijom VTA i formirano je takmi~ewe u kojima u~estvuju i mu{karci i `ene.

Format je takav da su u oba grada formirane po tri grupe sa po tri selekcije. Svaka igra sa svakim (raund robin sistem), a po dve najboqe se plasiraju u ~etvrtfinale.

Svaki me~ se sastoji iz jednog mu{kog singla, `enskog singla i miks dubla.

Zavr{nica turnira bi}e igrana u Sidneju, a ono {to je primamqivo za sve igra~e jeste nagradni fond od 15 miliona australijskih dolara (10.000.000 ameri~kih dolara).

Pored \okovi}a, od velikih imena potvr|eno je u~e{}e Ige [vjontek, Karolin Garsija, Roberto Bautista Agut, Tomas Eve~everi...

Titulu brani selekcija Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava koja je u premijernom finalu savladala Italiju.

Junajted kup }e biti priprema za Australijan open koji je na programu od 14. do 28. januara, a koji je Novak osvajao deset puta.