Intervju nedeqe GORAN MARKOVI], JEDAN OD NAJVE]IH SRPSKIH REDITEQA: Voda, vazduh, zemqa, ~ak i wena utroba – sve je to na prodaju u Srbiji
Australija: UKRAJINA DOBIJA AUSTRALIJSKE „ABRAMSE“ Da li }e Kanbera Kijevu isporu~iti rashodovane tenkove?
Vi{e javno tu`ila{tvo u Zaje~aru podiglo je optu`nicu protiv D. Dragijevi}a i S. Jankovi}a, osumwi~enih za ubistvo trogodi{we devoj~ice Danke Ili}. Tu`ila{tvo je u optu`nici predlo`ilo da sud D. Dragijevi}a i S. Jankovi}a osudi na kazne do`ivotnog zatvora, saznaje Tawug.
Oni su optu`eni za krivi~no delo te{ko ubistvo.
Optu`nicom je obuhva}en i R. Dragijevi} zbog sumwe da je po~inio krivi~na dela pomo} u~iniocu nakon izvr{enog krivi~nog dela i neprijavqivawe krivi~nog dela i u~inioca. Tu`ila{tvo je predlo`ilo da sud osumwi~enima produ`i pritvor.
Tu`ila{tvo je predlo`ilo da sud S. Jankovi}u i D. Dragijevi}u produ`i pritvor, dok se R. Dragijevi} brani sa slobode.
Kako Tawug saznaje, tu`ila{tvo je u optu`nici predlo`ilo da sud D. Dragijevi}a i S. Jankovi}a osudi na kazne do`ivotnog zatvora. Sumwa se da su D. Dragijevi} i S. Jankovi} 26. marta u Bawskom poqu kod Bora najpre automobilom JKP “Vodovod”, gde su bili zaposleni, udarili dvogodi{wu devoj~icu i zatim je stavili u vozilo. Oni su, kako se sumwa, weno telo bacili na deponiju, odakle su ga kasnije premestili.
R. Dragijevi} se sumwi~i da je sinu pomogao da premesti telo devoj~ice. Ro|eni brat D. Dragijevi}a, D. Dragijevi} preminuo je 7. aprila u prostorijama Policijske uprave u Boru tokom zadr`avawa. Dvogodi{wa Danka Ili} nestala je u martu ispred porodi~nog imawa gde je bila sa majkom i bratom. Prvi put tada je aktiviran sistem "Prona|i me".
Deset dana se tragalo za devoj~icom nakon ~eka su uhap{eni S. J. (50) i D. D. (50), obojica iz Bora, zbog sumwe da su ubili devoj~icu. Dvojica osumwi~enih u potpunosti su priznali izvr{ewe ovog zlo~ina, navedeno je tada iz policije, ali tokom istrage oni su negirali izvr{ewe zlo~ina.
Telo devoj~ice jo{ nije prona|eno.
Generalnu debatu otvara generalni sekretar UN Antonio Gutere{, a potom se, po ustaqenom redosledu, prvi obra}a predsednik Brazila Luis Inasio Lula da Silva
U Wujorku je po~ela generalna debata 79. zasedawa Generalne skup{tine Ujediwenih nacija (GS UN), na kojoj }e se okupiti vi{e od 140 svetskih lidera i predstavnika dr`ava, me|u kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.
Generalna debata po~iwe danas u devet sati po ameri~kom, odnosno u 15 sati po sredwoevropskom vremenu.
Generalnu debatu otvara generalni sekretar UN Antonio Gutere{, a potom se, po ustaqenom redosledu, prvi obra}a predsednik Brazila Luis Inasio Lula da Silva, drugi na listi govornika je predsednik SAD Xozef Bajden, a tre}i predsednik Turske Rexep Tajip Erdogan.
Predsednik Vu~i} je 14. na listi govornika prvog dana generalne debate.
U~esnicima }e se obratiti i predsednici [vajcarske, Kolumbije, Ju`ne Afrike, Litvanije, Gvatemale, Maldiva, Taxikistana, Sijera Leonea, Angole, kao i emir Katara i kraq Jordana.
Generalna debata je deo zasedawa Generalne skup{tine UN i odr`ava se na po~etku svake redovne sesije u septembru.
Najavqeno je da }e tema ove godine biti zajedni~ko delovawe za unapre|ewe mira, odr`ivog razvoja i qudskog dostojanstva za sada{we i budu}e generacije, ali svaki govornik mo`e izneti temu koju smatra posebno va`nom.
Sednica Generalne skup{tine UN smatra se jednim od najve}ih diplomatskih doga|aja u svetu, a ove godine se odr`ava u senci sve ve}ih kriza, sukoba i ratova {irom sveta. Redovno godi{we zasedawe Generalne skup{tine obi~no po~iwe tre}eg utorka u septembru i zavr{ava se sredinom decembra, sa izborom predsednika Generalne skup{tine na po~etku svakog zasedawa.
Me|u temama ovogodi{we debate svakako }e se biti ratovi u Gazi, Sudanu, kao i sve ve}a mogu}nost eskalacije rata na Bliskom istoku, a mnogi svetski lideri govori}e i o sukobu u Ukrajini.
Palestinski predsednik Mahmud Abas trebalo bi da govori u ~etvrtak ujutru, a izraelski premijer Bewamin Netanijahu u ~etvrtak popodne.
Obra}awe Vladimira Zelenskog najavqeno je za sredu, 25. septembar, dok }e stavove Rusije izneti {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov u subotu, 28. septembra.
Za lidere malih ostrvskih zemaqa i drugih koje su pogo|ene klimatskim promenama tema }e biti i borba protiv globalnog zagrevawa.
Za izlagawe svakog u~esnika generalne debate predvi|eno je
15 minuta.
Tradicija je da se prvi na sednici obrati Brazil, a razlog tome je {to je predstavnik te zemqe prvi ustajao i odlazio za govornicu kada su ostali bili neodlu~ni da to urade, u prvim godinama odr`avawa GS UN.
Po{to je zemqa doma}in, sa sedi{tem UN u Wujorku, druga se obra}a Amerika, nakon ~ega lista govornika ide po redosledu prijavqivawa, a pravilo je da predsednici dr`ava imaju prioritet, a potom zamenici, prin~evi, premijeri, ministri i drugi ni`e rangirani ~lanovi delegacija.
Na ovogodi{woj GS UN u~estvova}e 87 {efova dr`ava, troje zamenika predsednika, dvoje prin~eva, 45 premijera, 45 ministara i ~etvoro ni`e rangiranih {efova delegacija.
Od lidera je zatra`eno da se dr`e limita od 15 minuta za govornicom.
Prvo zasedawe je odr`ano 10. januara 1946. u Sredi{woj dvorani Vensminsterske palate u Londonu kojoj je prisustvovala 51 zemqa, a jedan od najdu`ih govora u GS UN odr`ao je kubanski lider Fidel Kastro 1960. godine, kada je govorio ~etiri i po sata.
Generalna debata traja}e do ponedeqka, 30. septembra.
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic
Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC
Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877
Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
Ameri~ke dr`avne {kole zabranile 10.000 kwiga u posledwoj {kolskoj godini
Vi{e od 10.000 kwiga zabraweno je u ameri~kim dr`avnim {kolama od 2023. do 2024. godine, prema izve{taju PEN Amerike. Zabrane su skoro utrostru~ene {irom zemqe u odnosu na prethodnu {kolsku godinu Najmawe 13 naslova je prvi put zabraweno, ukqu~uju}i „Korene“ Alekse Hejlija, „Saga o ameri~koj porodici“ koja opisuje putovawe porobqene osobe iz Afrike u SAD. PEN Amerika, nevladina organizacija posve}ena slobodi izra`avawa, saop{tila je da je na Floridi i Ajovi bilo oko 8.000 slu~ajeva zabrane kwiga, po{to su obe dr`ave sprovodile zakone koje im to dozvoqavaju. Zakon Ajove, potpisan 2023., zabrawuje materijal o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu pre sedmog razreda osnovne {kole. Zakon tako|e izri~ito zabrawuje kwige koje prikazuju seksualne radwe. Na Floridi je, svaka kwiga koja ukqu~uje „seksualno pona{awe“ povu~ena dok se ne pregleda. Takve smernice dovele su do naglog pove}awa zabrana kwiga. Obe dr`ave su se suo~ile sa tu`bama zbog ovakvih zakona. Izdava~i, LGBT+ nastav-
nici, u~enici i roditeqi tra`ili su da se zakon u Ajove trajno ukine. Ali savezni sud je, prenosi „Gardijan“, doneo odluku da zakon nastavi da va`i. [est istaknutih izdava~a kwiga tako|e tu`i Floridu zbog wene „neustavne“ zabrane kwiga nakon {to je stotine wihovih naslova povu~eno iz {kolskih biblioteka. Juta, Ju`na Karolina i Tenesi su nedavno tako|e doneli odluku o zabrani kwiga. Prema organizaciji PEN Amerika, zabrawene kwige su se u velikoj meri odnosile na one koje govore o LGBT+ qudima i Afroamerikancima.
U pojedinim ameri~kim dr`avama uveliko je po~elo rano glasawe na predsedni~kim izborima, a u Beograd je ba{ sada doputovao sin republikanskog kandidata Donalda Trampa i organizovao ve~eru za grupu ovda{wih biznismena. Ovo je samo jo{ jedan u nizu potvrda da se Srbija otvoreno svrstala na stranu republikanskog kandidata, {to prema mi{qewu sagovornika Nove nije odlika “pametne diplomatije”.
Donald Tramp Mla|i, najstariji sin kandidata republikanaca za predsednika SAD, organizovao je ve~eru za grupu biznismena u hotelu u centru Beograda,. Me|u biznismenima koji su prisustvovali ve~eri su Vojin Lazarevi}, nekada{wi vlasnik Rudnap grupe koju je kasnije prodao Al Dahri, Slavko Cari}, nekada{wi predsednik Izvr{nog odbora Erste banke i ~lan Nadzornog odbora u vaqaonici bakra Sevojno i wegova supruga Ivana Bilan Cari}.
Ve~eri nije prisustvovao niko od predstavnika Vlade Srbije.
Kao da jeste.
Spoqnopoliti~ki analiti~ar Bo{ko Jak{i} ka`e da je ovo, zapravo, jo{ jedna poruka srpskih vlasti da na ovim predsedni~kim izborima u Americi igraju na kartu Tramp.
“Ta otvorena podr{ka ima kontinuitet. Traje dosta dugo. Samo se setimo kako je Trampov zet Xared Ku{ner nedavno dobio multimilionerski posao i zgradu General{taba. Ovde se jednostavno o~ekuje da se politi~ka naklonost Donalda Trampa obezbedi preko investicija u wemu bliske qude, sina i zeta. Imaju}i u vidu stepen Trampove
narcisoidnosti, on bi to ukoliko pobedi na izborima za predsednika SAD mogao da ceni”, ka`e Jak{i}.
Dakle, ukoliko Tramp pobedi, ocewuje Jak{i}, ovo {to radi srpska vlast mogla bi biti unosna investicija.
“Me|utim, ukoliko se to ne desi i na izborima pobedi Kamala Haris, ovako ne{to bi moglo skupo da nas ko{ta. U svakom slu~aju, pametna diplomatija ne podrazuumeva tako rizi~ne poteze ukoliko se ne zna rezultat”, zakqu~uje Jak{i}.
KO JE DONALD TRAMP MLA\I
Ina~e, Donald Tramp Mla|i je izvr{ni potpredsednik Tramp Organizacije i upravqa kompanijom zajedno sa svojim mla|im bratom Erikom. Wihova kompanija poslovala je sa stranim vladama i u periodu dok je wihov otac Donald Tramp bio predsednik SAD, {to je nai{lo na neodobravawe u ameri~koj javnosti.
Tramp Mla|i je aktivno u~estvovao i
u predsedni~koj kampawi svog oca 2016, kada se sastao i sa ruskim advokatom koji je obe}avao {tetne informacije o kampawi tada{we Trampove protivkandidatkiwe Hilari Klinton.
Bio je aktivan i u predsedni~koj kampawi svog oca 2020. Nakon poraza Donalda Trampa od Xozefa Bajdena, Tramp Mla|i bio je jedan od najglasnijih promotera teorije zavere o pokradenim izborima i pozivao je pristalice wegovog oca na „totalni rat“, zbog ~ega je dr`avni tu`ilac Distrikta Kolumbija razmatrao da ga optu`i za podsticawe nasilnog napada na Kapitol SAD koji se desio 6. januara 2021.
Da se vratimo na podr{ku koju vlast Aleksandra Vu~i}a ukazuje Donaldu Trampu.
PENKALO I KQU^
Iako je na prvim izborima na kojima se Tramp kandidovao, Vu~i} podr`ao Hilari Klinton, rekav{i da to radi zato {to je
Zbog poreme}aja u nacionalnoj po{tanskoj slu`bi u Sjediwenom Ameri~kim Dr`avama o~ekuje su problemi prilikom glasawa na predsedni~kim izborima u novembru.
Dr`avni i lokalni izborni zvani~nici {irom Amerike izve{tavaju da Po{tanska slu`ba Sjediwenih Dr`ava (USPS) ne re{ava nedostatke u svom radu {to bi moglo da spre~i mnoge bira~e da glasaju na predsedni~kim izborima u novembru, javqa Aso{ijeted pres.
Prijavqeni su redovni prekidi u isporukama, ukqu~uju}i i tokom prethodnog izbornog ciklusa. Glasa~ke listi}e poslate po{tom na vreme izborne komisije su primile nekoliko dana
posle isteka roka za brojawe glasova.
Pored toga, bilo je slu~ajeva da je izborna prepiska vra}ena po{iqaocu, uprkos ~iwenici da je uredno izvr{ena. Ovo je automatski stavilo glasa~a u neaktivan status. Takav glasa~ se kasnije suo~io sa dodatnim pote{ko}ama kada je do{ao da glasa li~no.
Ameri~ki zvani~nici priznaju da ovakvi slu~ajevi nisu izolovani, ve} su veoma ~esti. Oni okrivquju zaposlene u ameri~koj po{tanskoj slu`bi za {iroko rasprostraweno nerazumevawe i kr{ewe pravila i propisa. Izborni zvani~nici u svim dr`avama poslali su pismo {efu USPS Luisu Dexoju, pozivaju}i ga da „preduzme hitne i
opipqive korektivne mere za re{avawe teku}ih problema sa izbornom po{tanskom slu`bom“.
Ako se ovi problemi ne re{e to mo`e da ograni~i u~e{}e bira~a na izborima i ugrozi poverewe u izborni proces.
Odgovaraju}i na optu`be zvani~nici USPS-a su ka`u da se po{ta isporu~uje na vreme a da su prethodni poreme}aji uzrokovani „procesom modernizacije“.
Komesar za po{tansku slu`bu Dexoj isti~e da je wegovo odeqewe spremno da se nosi sa prilivom glasa~kih listi}a na predsedni~kim izborima u novembru 2024, uprkos ~iwenici „da Tramp nastavqa da seje sumwe u integritet izbornog procesa u Sjediwenim Dr`avama“.
Nisu samo predstavnici izbornih komisija ti koji imaju pritu`be na po{tansku slu`bu. Nedavno je dr`avni sekretar Kanzasa Skot [vab poslao svoje pismo Dexoju, izve{tavaju}i o problemima sa glasawem na predizborima u wegovoj dr`avi 6. avgusta.
[vab je rekao da skoro 1.000 glasa~kih listi}a nije moglo da se prebroji jer su stigli sa zaka{wewem ili nisu bili pravilno ozna~eni po{tanskim `igom.
pametan, ubrzo je po~eo da pokazuje veliku naklonost prema novoizabranom predsedniku SAD. Tokom ~etiri godine wegovog mandata Vu~i} se hvalio da se rukovao s Trampom u pauzi zasedawa Generalne skup{tine UN i kako je ~ak uspeo da ga zadr`i na nekoliko minuta i pozove ga u posetu Srbiji. Svetski mediji su pisali da je Vu~i} jedini svetski politi~ar koji je podr`ao Trampa tokom masovnih demonstracija protiv rasizma u SAD.
Na samom kraju Trampovog mandata, usred wegove predizborne kampawe, predsednik Srbije je potpisao Va{ingtonski sporazum, kojim je pristao da izmesti ambasadu Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim ({to je izazvalo gnev arapskog sveta), da diverzifikuje snabdevawe gasom ({to je naqutilo Moskvu), te da zabrani uvoz 5G tehnologije iz Kine (iritirawe ~eli~nog prijateqa Srbije).
Zauzvrat je dobio na poklon penkalo i kqu~ Bele ku}e.
Pre nekoliko meseci, Trampov zet Xared Ku{ner dobio je kqu~eve zgrade General{taba.
Ministar gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Srbije Goran Vesi} u maju je potpisao sredu „Ugovor o revitalizaciji kompleksa biv{eg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu“ sa kompanijom „Affinity Global Development“. Ova kompanija je u vlasni{tvu Xareda Ku{nera, zeta biv{eg predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donalda Trampa. Vesi} je saop{tio da Vlada Srbija nije prodala ovo zemqi{te, ve} ga je iznajmila na 99 godina. A na mestu zgrade General{taba, koja je bila progla{ena za kulturno dobro ove zemqe, ni}i }e hotel.
Harisova prihvatila poziv Si-En-Ena
Potpredsednica SAD i predsedni~ki kandidat Demokratske stranke Kamala Haris prihvatila je poziv Si-En-Ena da u~estvuje u debati s republikanskim protivkandidatom Donaldom Trampom 23. oktobra, saop{tio je wen predizborni {tab.
Kamala Haris ocewje da Donald Tramp ne bi trebalo da ima problema da pristane na ovu debatu.
"To je isti format i postavka kao i debata Si-En-Ena kojoj je prisustvovao i na kojoj je, kako je rekao, pobedio u junu, kada je pohvalio moderatore, pravila i rejtinge", navela je u saop{tewu Xen O'Mali Dilon, {efica izbornog {taba Kamale Haris.
Izborni {tab Trampa, biv{eg predsednika SAD i kandidata republikanaca na predsedni~kim izborima 5. novembra, nije odgovorio na zahtev agencije za komentar.
Tramp je odmah posle druge debate na kojoj je 11. septembra u Filadelfiji u~estvovao sa Kamalom Haris rekao da tre}e debate ne}e biti.
Partnerstvo za bezbednost minerala (MSP) ~ini 14 zemaqa i Evropska komisija, koji najavquju mre`u finansirawa projekata za obezbe|ivawe sirovina potrebnih tehnolo{koj industriji
Zapadne zemqe usmeravaju svoje agencije za finansirawe razvoja i izvozne kreditne agencije da sara|uju sa privredom kako bi podr`ale projekte kriti~nih minerala, u `eqi da smawe kinesku dominaciju u sektoru koji je od su{tinskog zna~aja za visokotehnolo{ke industrije. Partnerstvo za bezbednost minerala (MSP), koalicija 14 zemaqa i Evropska komisija, predstavi}e novu mre`u finansirawa na doga|aju u Wujorku dok poku{avaju da poja~aju me|unarodnu saradwu i obe}avaju finansijsku podr{ku za ogroman projekat nikla u Tanzaniji, podr`an od strane rudarske kompanije BHP. ^lanice MSP-a su SAD, Australija, Kanada, Estonija, Finska, Francuska, Nema~ka, Indija, Italija, Japan, Republika Koreja, Norve{ka, [vedska, UK i EU. U zajedni~kom saop{tewu koje treba da bude objavqeno na marginama Generalne skup{tine UN ka`e se da }e mre`a "oja~ati saradwu i promovisati razmenu informacija i sufinansirawe" i navodi 10 kqu~nih projekata minerala koji su ve} privukli podr{ku partnerskih vlada MSP-a, prenosi "Fajnen{el tajms". Predstavnici "Blek Roka", Goldman Saksa", "Sitigroupa", "Rio Tinta" i "Anglo Amerikana" trebalo bi da prisustvuju sastanku, kako bi poku{ali da privuku privatne investitore i rudarske kompanije da daqe ula`u u ovaj sektor. Hoze Fernandez, ameri~ki dr`avni podsekretar za ekonomski rast, rekao je da MSP razmatra jo{ 30 kqu~nih projekata rudarewa minerala, dok se zapadne vlade utrkuju da obezbede sirovine potrebne za proizvodwu robe - od elektri~nih vozila do naprednog oru`ja. Fernandez je optu`io Peking da se
bavi "prekomernom proizvodwom i predatorskim cenama" kako bi zadr`ao kontrolu nad globalnim snabdevawem kriti~nim mineralima.
"Shvatamo da ne mo`emo da re{imo ovaj problem ni sa jednom dr`avom, zajedno smo ja~i", rekao je ameri~ki dr`avni podsekretar za ekonomski rast.
SAD i Kina su zapo~ele trgovinski rat u kojem je Va{ington uveo ograni~ewa izvoza i druga ograni~ewa za poluprovodnike i druge napredne tehnologije. Kina je uzvratila ograni~avawem izvoza nekih minerala, ukqu~uju}i antimon, opskurni metal koji se koristi u municiji za probijawe oklopa i u nao~arima za no}no osmatrawe.
Kineske kompanije kontroli{u 90 odsto svetskog kapaciteta za preradu retkih minerala i vi{e od polovine kapaciteta za preradu minerala kobalta, nikla i litijuma koji se koriste za proizvodwu baterija za elektri~na vozila.
"Bili su jedini igra~ - mi to mewamo", rekla je Abigejl Hanter, izvr{na direktorka Centra za strategiju kriti~nih minerala, nevladine organizacije koja je u
partnerstvu sa ameri~kim Stejt departmentom promovisala ulagawa u lanac snabdevawa kriti~nim mineralima.
Hanter je rekao da je ciq bio da se "zemqama sa ni`im prihodima, pru`i alternativa kada je u pitawu finansirawe". Ameri~ka me|unarodna razvojna finansijska korporacija }e objaviti pismo o namerama da obezbedi finansirawe iz duga rudarskom projektu u Tanzaniji koji bi smawio kontrolu Kine i Indonezije nad zalihama nikla, kqu~nog sastojka baterija.
Projekat nikla razvija "Lajfzoun Metals", kompanija sa sedi{tem na Ostrvu Man ukojoj BHP ima udeo od 17 odsto u vlasni{tvu. Projekat je izazov za investicije koje podr`avaju Kinezi u Indoneziji koje su preoblikovale tr`i{te nikla, pretvaraju}i naciju jugoisto~ne Azije u efektivni monopol sa 55 odsto globalnog udela u proizvodwi, sa 16 odsto u 2017. DFC je odbio da ka`e koliki bi iznos kredita obezbedio projektu.
"Ono na {ta smo zaista fokusirani je da osiguramo da privatni sektor ima po-
trebne alate za obezbe|ivawe finansirawa i investicija za podsticawe rasta ove industrije", rekao je Skot Nejtan, izvr{ni direktor DFC-a. Kina je napredovala u kriti~nim projektima u oblasti mineralnih sirovina, zbog subvencija, lak{eg pristupa finansirawu, superiorne tehnologije prerade, ni`ih tro{kova i zbog tolerancije za slabije ekolo{ke standarde.
Investitori veruju da }e rast potra`we za sirovinama potrebnim za pokretawe energetske tranzicije stvoriti profitabilno i stabilnije tr`i{te, ali oni smatraju da je potrebna daqa podr{ka i javno-privatna saradwa da bi se privukao ve}i kapital.
"Investitori ne bi gledali na ove stvari da nema potencijalnog povrata, ali to je te{ko. Mislim da smo po~eli da sklapamo skicu plana, ali jo{ nemamo razmere toga i moramo da poka`emo upornost", rekao je Dominik Rab, biv{i zamenik premijera Velike Britanije i {ef globalnih poslova kompanije koja je investitor u kriti~ne minerale.
Kina je najavila da }e ograni~iti izvoz galijuma i germanijuma kojima je snabdevala 98 odsto, odnosno 60 odsto svetskog tr`i{ta pro{le godine.
Oni se proizvode u mawim koli~inama i imaju malu tr`i{tu vrednost, ali su kqu~ni za odre|enu vojnu opremu, poput lasera, radara i {pijunskih satelita, pi{e "Ekonomist".
Odluka pokazuje da "kriti~ni minerali" nisu ograni~eni samo na one koji su va`ni za ekonomski rast, kao {to su nikl ili litijum. Desetak wih tako|e je od vitalnog zna~aja za osnovne potrebe, i to one vojne.
[aroliku porodicu "ratnih minerala" ~ine, izme|u ostalog, antimonijum, iz biblijskih vremena poznat kao lek i kozmeti~ko sredstvo, koji se koristi za omota~e kablova i municiju. Zatim, vanadijum, poznat po otpornosti, koji se me{a sa aluminijumom i koristi za izradu okvira aviona. Tu je i indijum, mekani, savitqivi metal, koji ima svoju namenu u proizvodwi motora za avione od Drugog svetskog rata. Porodica minerala koji se koriste za vojne svrhe ubrzano je porasla u vreme Hladnog rata. Mnogo pre nego {to je kobalt po-
~eo da se koristi kao materijal za baterije, nuklearni testovi pedesetih godina pro{log veka pokazali su da je otporan na visoke temperature. Ovaj metal dodaje se legurama koje se koriste za pravqewe oklopne municije. Titanijum, jak kao ~elik ali 45 odsto lak{i, tako|e se pokazao kao idealan materijal za naoru`awe. Kao i volfram, koji ima najvi{u ta~ku topqewa od svih metala i primenu u proizvodwi bojevih glava.
Osobine drugih minerala postale su poznate decenijama kasnije kada im je vojna industrija na{la nove upotrebe. Galijum se, tako, koristi za sisteme za komunikaciju, mre`ne opti~ke kablove, senzore za avijaciju. Ger-
manijum u proizvodwi za nao~are za no}no izvi|awe. Retki metali, tako|e, spadaju u red visoko efikasnih magneta. Vrlo malo nobijuma, svega 200 grama na jednu tonu, ~ini ~elik mnogo ja~im. Taj metal se ~esto koristi za gradwu motora modernih borbenih aviona. Sa razli~itim osobenostima, ova grupa minerala deli odre|ene osobine. Prva je da se retko, ili gotovo nikada, ne nalaze u prirodi u ~istoj formi. Naj~e{}e su produkt obrade drugih metala iz kojih se izdvajaju, zbog ~ega je wihova proizvodwa skupa, tehni~ki i energetski intenzivna i zna~ajno zaga|uje `ivotnu sredinu. Budu}i da je svetsko tr`i{te malo, dr`ave koje su rano ulo`ile u proizvodwu, mogu da zadr`e
niske tro{kove {to im daje neosvojivu prednost. Ovo obja{wava za{to je proizvodwa ratnih minerala veoma koncentrisana. Za svaki od 13 ratnih minerala koji se pomiwu u tekstu "Ekonomista" tri najve}a izvoznika pokrivaju vi{e od 60 odsto globalne ponude. Kina je najve}i proizvo|a~ osam tih minerala, Kongo za dva, a Brazil proizvodi nobijum i ve}inu {aqe Kini. Mnoge minerale nemogu}e je uskoro zameniti, naro~ito one koji se koriste u vojne svrhe. Kombinacija koncentrisane proizvodwe, zahtevne prerade i upotrebe za kqu~ne namene zna~i da se trgovina obavqa "ispod radara". Koli~ine su previ{e male, strane koje u~estvuju u transakciji malobrojne da bi se prodavali na berzi. A budu}i da nema takvih transakcija, cene se ne prijavquju. Potencijalni kupci treba da se oslone na procene, koje su vrlo {iroke. Vanadijum je relativno jeftin: oko 25 dolara po kilogramu. Ista koli~ina hafnijuma mo`e ko{tati 1.200 dolara. Sve to dovodi do toga da je te{ko formirati nove lance nabavke. Amerika ula`e u fabriku za preradu retkih metala u Tek-
sasu koja bi trebalo da bude zavr{ena do 2025. godine. Ona podsti~e Australiju i Kanadu, jedine dve zapadne zemqe sa pristojnim rezervama, da proizvode i izvoze vi{e retkih metala, poku{avaju}i s druge strane da oja~a veze sa tr`i{tima u Indopacifi~kom regionu, ~ije prirodne rezerve ~ekaju da budu iskori{}ene. ^ak i sa svim tim, ameri~ka vojska bi}e rawiva na smaweno snabdevawe najmawe do 2030. godine, ka`e konsultant iz Evroazijske grupe Skot Jang. Wene zalihe iz doba Hladnog rata likvidirane su posle pada Berlinskog zida, pa strate{ke rezerve danas uglavnom obuhvataju naftu i gas.
Odmicawe od Kine moglo bi biti decenijama du`e za Evropu, Japan i Ju`nu Koreju koje su li{ene zaliha i nemaju ameri~ki diplomatski uticaj. To ne zna~i da }e wihovim vojskama ponestati ovih metala, ali }e verovatno morati da ih kupuju od Amerike. Pro{logodi{wa drama sa gasom, nakon po~etka sukoba Rusije i Ukrajine, poja~ala je zavisnost Evrope od ameri~kog goriva. Pritisak nabavke metala preti da Ujka Sema postane jo{ ve}i magnet za uspani~ene slu`benike za nabavku, zakqu~uje se u tekstu.
Sjediwene Ameri~ke Dr`ave nameravaju da po{aqu mali broj dodatnih vojnih snaga na Bliski Istok zbog eskalacije tenzija izme|u Izraela i libanske militantne grupe Hezbolah, saop{teno je iz Pentagona, ali bez navo|ewa ta~nog broja vojnika ili poja{wewa o ciqevima dodatne vojne misije.
"Iz predostro`nosti, {aqemo mali broj dodatnog ameri~kog vojnog osobqa kako bismo oja~ali na{e snage koje se ve} nalaze u regi-
onu Bliskog istoka" rekao je na konferenciji za novinare portparol Pentagona general-potpukovnik Patrik Rajder, prenosi Rojters. Nakon skoro godinu dana rata u Pojasu Gaze, Izrael preusmerava pa`wu na svoju severnu granicu na koju Hezbolah ispaquje rakete podr`avaju}i svoje saveznike iz Hamasa.
Izraelska vojska je u ponedeqak napala Hezbolah na jugu Libana, u dolini Beka na istoku Libana i podru~ja na severu Libana blizu granice sa Sirijom,prenosi Tawug.
Izraelski napad izveden ve~eras na ju`na predgra|a Bejruta ciqao je visokog zapovednika Hezbolaha Alija Karakija, {efa ju`nog fronta, potvrdio je za britansku agenciju neimenovani bezbednosni izvor.
Administracija ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena nastoji da ograni~i sukob na Pojas Gaze i vi{e puta je pozivala na diplomatsko re{avawe krize na granici Izraela i Libana.
Ovaj poziv na tra`ewe diplomatskog re{ewa je ponovio i ameri~ki ministar odbrane Lojd Ostin tokom razgovora sa izraelskim ministrom odbrane Joavom Galantom.
"Ministar je jasno stavio do znawa da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave spremne da za{tite ameri~ke snage i osobqe i odlu~ne da odvrate bilo koje regionalne aktere od iskori{}avawa situacije ili pro{irivawa sukoba" saop{tio je Pentagon.
Te ameri~ke sposobnosti ukqu~uju grupu nosa~a aviona Abraham Linkoln, borbene avione i sisteme PVO.
Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!
Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.
Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.
02 8781 1950
www. beoexport .com.au
• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!
• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.
• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.
• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*
• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.
• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.
02 8781 1960
www.beotravel.com
*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU
Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170
Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia
Prema „Planu za pobedu”, koji }e ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ove nedeqe predstaviti ameri~kom predsedniku Xozefu Bajdenu i kandidatima na predsedni~kim izborima Kamali Haris i Donaldu Trampu, Ukra-
wen pregovara~ki ulog, zahtev za „specifi~nim” naprednim oru`jem, kao i me|unarodna finansijska pomo} za ponovnu izgradwu Ukrajine.
Kako se navodi, zahtev Zelenskog za bezbednosnim garan-
Predsednik Ukrajine u ameri~koj fabrici granata kalibra 155 milimetara
jina }e tra`iti bezbednosne garancije nalik onima koje imaju ~lanovi NATO-a. Kako prenosi „Tajms”, „Plan za pobedu” pored bezbednosnih garancija sadr`i jo{ tri ta~ke: nastavak ukrajinskih operacija u ruskom pograni~nom Kurskom regionu kako bi se pove}ao
cijama odr`ava neuspeh Ukrajine da bude primqena u NATO i druge me|unarodne saveze, a istovremeno prestavqa `equ za dokazom ameri~ke posve}enosti odbrane Ukrajine, nakon {to je Tramp prethodno govorio o potencijalnim teritorijalnim ustupcima Rusiji kako bi se rat
okon~ao. „Tajms” isti~e da Zelenski `eli da izbegne da se Ukrajina na|e u situaciji da mora da pristane na nepovoqan mirovni sporazum.
Zelenski je ranije izjavio da je potrebna podr{ka Bajdena i drugih zapadnih lidera kako bi Ukrajina mogla da po~ne pregovore iz „sna`ne pozicije” pre kraja godine.
Zelenski je u me|uvremenu doputovao u SAD. On je obi{ao fabriku municije „Skranton armi” u ameri~koj saveznoj dr`avi Pensilvaniji, koja proizvodi komponente za artiqerijske i minobaca~ke granate, a sa rukovodstvom fabrike razgovarao je o mogu}nost ameri~kih investicija u ukrajinsku odbrambenu industriju, objavqeno je na sajtu Zelenskog. On je istakao da je Ukrajini potrebna nesmetana i blagovremena isporuka vojne pomo}i, kao i da Kijev ra~una na daqu podr{ku SAD.
Kapacitet te fabrike je u potpunosti iskori{}en za isporuku municije Ukrajini, posebno za proizvodwu projektila kalibra 155 milimetara, ~ija je proizvodwa zna~ajno pove}ana tokom ove godine, navodi Ukrinform.
Putin je u {ali govorio o podr{ci Harisovoj kandidaturi na ameri~kim izborima, morao je Kremq to na kraju da pojasni. Ispostavilo se da stranci tj. Amerikanci to ba{ nisu tako razumeli, a Sergej Lavrov je to morao da objasni:
„Rusija ne podr`ava nijednog kandidata jer SAD kontroli{e „duboka dr`ava“. Ruski zvani~nik je objasnio da se predsednik Putin {alio kada je rekao da `eli da potpredsednica Kamala Haris pobedi na izborima u SAD u novembru. Vladimir Putin je podr`ao Kamalu Haris u predsedni~koj trci i pohvalio wen „zarazni” smeh. KOme to nije bilo odmah jasno, taj kuburi s kvocijentima u inteligencijskom skoru. Putin je ranije u septembru izrazio tu `equ i napomenuo da bi se, ukoliko ona pobedi, situacija sa sankcijama Rusiji mogla promeniti. Sada je ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov pojasnio Putinove re~i.
„To je bila {ala“, rekao je Lavrov u intervjuu za Skaj wuz Arabia, objavqenom u petak na sajtu ruskog ministarstva spoqnih poslova. „Predsednik Putin ima dobar smisao za humor. ”
„Ne vidim dugoro~nu promenu u na{em stavu prema sada{wim ili prethodnim izborima u Sjediwenim Dr`avama jer tamo deluje ozlogla{ena duboka dr`ava“, nastavio je on.
Putin je ranije, tako|e u ironi~nom tonu, rekao da vi{e voli predsednika Bajdena, koga je nazvao predvidqivim, nego biv{eg predsednika Donalda Trampa.
Putin i sukob u Ukrajini bili su jedno od kqu~nih pitawa u septembarskoj debati izme|u Harisa i Trampa. Do{lo je do toga da je portparol ruskog lidera tra`io od rivalskih kandidata da „ostave ruskog predsednika na miru“.
Tramp je rekao da }e, ako pobedi na izborima, prekinuti sukob pre svoje inauguracije.
To je navelo Harisovu da optu`i Trampa da `eli da se „svim srcem preda Putinu“ i da izjavi da }e ga ruski predsednik „pojesti za ru~ak“.
Ponedeqak je bio najkrvaviji
dan u toj bliskoisto~noj zemqi od okon~awa Gra|anskog rata u Libanu 1990. godine
Broj mrtvih u izraelskim napadima na jugu Libana porastao je na 558, ukqu~uju}i 50 dece i 94 `ene, objavio je libanski ministar zdravqa Firas Abaid.
Abaid je rekao da je najmawe 1.835 qudi raweno u izraelskim vazdu{nim napadima na Bejrut i ju`ni Liban.
Razmena vatre izme|u Izraela i Hezbolaha nastavila se i nakon ponedeqka, koji je bio najkrvaviji dan u toj bliskoisto~noj zemqi od okon~awa Gra|anskog rata u Libanu 1990. godine.
Naser Jasin, libanski ministar koji koordinira odgovor na krizu, rekao je da je aktivirano 89 privremenih skloni{ta u {kolama i drugim objektima, kapaciteta vi{e od 26.000 dok su civili be`ali od "izraelskih zverstava".
svoj narod od napada Hezbolaha, mora da izvadi to oru`je.
Ameri~ki predsednik Xozef Bajden rekao je da radi na smirivawu situacije.
"Obave{ten sam o najnovijim de{avawima u Izraelu i Libanu. Moj tim je u stalnom kontaktu sa wihovim kolegama i radimo na deeskalaciji", rekao je on dok je razgovarao sa predsednikom UAE {eikom Muhamedom bin Zajedom Al Nahjanom u Beloj ku}i.
GUTERE[ OPTU@IO IZRAEL ZA KOLEKTIVNO KA@WAVAWE PALESTINACA U GAZI
Generalni sekretar Ujediwenih nacija Antonio Gutere{ je na otvarawu Generalne skup{tine UN rekao da "ni{ta ne mo`e opravdati kolektivno ka`wavawe palestinskog naroda" koje Tel Aviv sprovodi u Gazi, kao {to "ni{ta ne mo`e opravdati odvratne teroristi~ke akte koje je Hamas po~inio 7. oktobra ili uzimawe talaca".
Gutere{ je rekao da su "brzina i obim razarawa i ubijawa u Gazi druga~iji od svega" {to je video kao generalni sekretar UN. On tako|e napomiwe da je u Gazi
Izraelska vojska (IDF) navela je da je pogodila vi{e od 1.300 ciqeva Hezbolaha u ju`nom Libanu i u dolini Beka na istoku Libana.
"Me|u pogo|enim ciqevima bile su zgrade u kojima je Hezbolah krio rakete, projektile, raketne lansere, bespilotne letelice i drugu teroristi~ku opremu", navedeno je u saop{tewu vojske. Nakon {to je pokrenula talas vazdu{nih napada na ciqeve Hezbolaha, Izraelska vojska se priprema za narednu fazu svoje operacije u Libanu, izjavio je na~elnik general{taba IDF general Herci Halevi.
"Mi napadamo borbenu infrastrukturu koju je Hezbolah gradio proteklih 20 godina. Ovo je veoma zna~ajno. Napadamo ciqeve i pripremamo se za slede}e faze", navodi se u saop{tewu Halevija bez izno{ewa detaqa.
Izraelski premijer Bewamin Netawahu poru~io je libanskom narodu da ozbiqno shvati upozorewe Izraela i da }e mo}i da se vrati ku}i nakon {to se sukobi zavr{e.
"Izrael ne ratuje sa vama. Ratuje sa Hezbolahom", rekao je on u video poruci, preneo je "Tajms of Izrael".
Netanijahu je istakao da je Hezbolah civile previ{e dugo koristio kao `ivi {tit.
"Postavio je rakete u va{e dnevne sobe i projektile u va{e gara`e. Te rakete i projektili su usmereni direktno na na{e gradove, direktno na na{e gra|ane", nagalasio je izraelski premijer. On je rekao da Izrael, da bi odbranio
Prodajem odli~an dvosoban apartman u Futskreju (Melburn), sa gara`om za auto. Po vrlo povoqnoj ceni.
ADRESA STANA: 3/13 EMPIRE ST, FOOTSCRAY, VIC 3011.
Dobrivoje: 0456358804
{taba Izraelskih odbrambenih snaga, general-potpukovnik Herci Halevi.
Saop{teno je da su izraelski avioni pogodili desetine vojnih ciqeva Hezbolaha u nekoliko oblasti u ju`nom Libanu, uz sekundarne eksplozije koje ukazuju na to da je oru`je bilo uskladi{teno u zgradama.
PESKOV UPOZORIO: IZRAELSKI NAPADI NOSE RIZIK POTPUNE
DESTABILIZACIJE REGIONA
ubijeno vi{e od 200 radnika UN.
On je dodao da me|unarodna zajednica "mora da se mobili{e (kako bi postigla) momentalni prekid vatre, momentalno i bezuslovno osloba|awe talaca i po~etak nepovratnog procesa ka re{ewu sa dve dr`ave".
Gutere{ je tako|e izrazio zabrinutost zbog eskalacije sukoba Izraela i Hezbolaha.
"Liban je na ivici. Narod Libana, narod Izraela i qudi sveta ne mogu sebi priu{titi da Liban postane jo{ jedna Gaza", rekao je Gutere{.
LIBANSKI IZVORI: U NAPADU
UBIJEN KOMANDANT HEZBOLAHA
IBRAHIM KUBAISI
Meta izraelskog napada u Bejrutu bio je komandant Hezbolaha Ibrahim Kubaisi, koji je tom prilikom ubijen, rekla su dva libanska bezbednosna izvora za Rojters. Izraelska vojska (IDF) ranije je rekla da je izvela "ciqane" vazdu{ne napade na upori{te Hezbolaha u Bejrutu.
IDF: IZRAELSKE SNAGE IZVELE
"PRECIZNE NAPADE" U BEJRUTU, HEZBOLAHU SE NE SME DATI PAUZA
IDF je saop{tio su da su izraelske vazduhoplovne snage izvele "precizne napade" na objekte Hezbolaha u Bejrutu i najavile novi talas vazdu{nih napada na ciqeve u Libanu.
"Hezbolahu se ne sme dati pauza. Moramo da nastavimo da dejstvujemo svom snagom. Danas }emo ubrzati ofanzivne operacije i oja~ati sve nizove. Situacija zahteva nastavak intenzivne akcije na svim frontovima", rekao je na~elnik
Rusija smatra da izraelski napadi na Liban nose rizik potpune destabilizacije na Bliskom istoku, upozorio je portparol Kremqa Dmitrij Peskov. "To je situacija koja je potencijalno opasna, uz pro{irewe zone sukoba i potpunu destabilizaciju regiona. Naravno, {to uzrokuje na{u ekstremnu zabrinutost", rekao je Peskov.
BOREQ: SITUACIJA VEOMA ZABRIWAVAJU]A I OPASNA, SA MNOGO CIVILNIH @RTAVA [ef diplomatije Evropske unije @ozep Boreq, kao doma}in neformalnog sastanka Saveta za spoqne poslove EU u Wujorku tokom Generalne skup{tine Ujediwenih nacija, izjavio je da je situacija na granici Izraela sa Libanom i u Bejrutu postala "veoma zabriwavaju}a i opasna, sa mnogo civilnih `rtava".
"U ovom trenutku, svedoci smo velikog egzodusa qudi koji se sele iz ju`nog Libana na sever. Vazdu{ni snimci autoputeva u ju`nom Libanu prikazuju veliku masu, veliki zastoj qudi koji be`e, jer su upozoreni da }e izraelske snage bombardovati sve ciqeve povezane s Hezbolahom. S druge strane, vi{e od 100.000 qudi u Izraelu je ve} bilo primorano da napusti svoje domove zbog napada Hezbolaha", dodao je Boreq.
Visoki predstavnik EU je rekao da "obe strane nastavqaju borbu, a bombardovawe Bejruta je izazvalo veliki broj civilnih `rtava".
"Rizik od regionalne eskalacije sukoba se pove}ava. Postoji put ka bezbed-
nosti za obe strane, a to je rezolucija Saveta bezbednosti", rekao je on i dodao da je prekid vatre neophodan je da bi se oslobodili taoci, omogu}ila humanitarna pomo} i zapo~eo politi~ki proces. KINA PODR@AVA SUVERENITET LIBANA: VANG JI RAZGOVARAO SA BU HABIBOM
Ministar spoqnih poslova Kine Vang Ji se sastao libanskim kolegom Abdalahom Bou Habibom u Wujorku. [ef kineske diplomatije je tokom sastanka potvrdio sna`nu podr{ku Kine Libanu u odr`avawu bezbednosti i osudio izraelske napade na Liban.
On je naglasio da se Kina zala`e za trajni prekid vatre i potpuno povla~ewe trupa, kao i efikasnu primenu "re{ewa sa dve dr`ave", sugeri{u}i da su ovi koraci od su{tinskog zna~aja za re{avawe teku}eg sukoba.
Portparol kineskog Ministarstva spoqnih poslova je ranije danas saop{tio da se Kina protivi bilo kakvom kr{ewu suvereniteta i bezbednosti Libana.
MOSKVA POZVALA IZRAEL: ODMAH PREKINUTI NESELEKTIVNE NAPADE NA CIVILE Naglo pogor{awe situacije u Libanu je duboko zabriwavaju}e, odlu~no osu|ujemo masovne vojne napade na Liban, poru~ila je danas portparolka Ministarstva spoqnih poslova Rusije Marija Zaharova povodom posledwe eskalacije na Bliskom istoku koju su izazvali izraelski napadi na Liban.
Zaharova isti~e da je do sada napadnut veliki broj naseqa na jugu i istoku Libana, iako je - makar zvani~no - uni{tewe vojne infrastrukture Hezbolaha progla{eno za glavni ciq izraelske operacije "Strele severa". Ona upozorava da su u pitawu neselektivni napadi na kvartove u kojima `ive civili, a sve pod izgovorom da Hezbolah tamo ~uva oru`je, i poru~uje da je stav Moskve o ovom pitawu principijelan i da on podrazumeva da su ovakvi napadi neprihvatqivi.
Kada ~ovek makar i letimi~no pro~ita spisak filmskih ostvarewa na{eg sagovornika – Tito i ja, Variola vera, Nacionalna klasa, Majstori, majstori, Tajvanska kanasta, Turneja, Specijalno vaspitawe – ustanovi}e da se je re~ o stvaraocu koga interesuju teme odnosa pojedinca i dru{tva, postoje}ih hijerarhija, slabosti u dominantnim narativima koje uglavnom uzimamo zdravo za gotovo. Da te teme obra|uje na umetni~ki visokom nivou. Primeti}e i da srpski rediteq i pisac Goran Markovi} stvarnost koju predstavqa ne prilago|ava `anrovima, ve} upravo suprotno – da wu kroz wih prelama prema zahtevima same teme, ali i da je sveprisutan opor, crnohumorni komentar. Otuda je jo{ ve}a {teta {to Doktor D, wegov projekat koji je Filmski centar Srbije prvobitno podr`ao, pa tu podr{ku uskratio, verovatno nikada ne}emo gledati. Markovi}u je uskra}ena i nacionalna penzija, jer, kako otprilike re~e tada{wa ministarka kulture Maja Gojkovi}, „ne mo`e neko ko pquje predsednika da dobije nacionalnu penziju“. Verovatno mu nije pomoglo ni to {to je ~lan Politi~kog saveta Pokreta slobodnih gra|ana.
Novi roman Gorana Markovi}a, Zavod (Laguna), u osnovi je qubavna pri~a, kao i wegov prethodni roman, Beogradski trio. Likovi su istorijske li~nosti – Vladislav Ribnikar, Stana \uri} i Hugo Klajn – a kroz wihove sudbine ~itaoci prate Beograd pre i posle Drugog svetskog rata. Da li su se piscu u toku pisawa nametale neke paralele s aktuelnim trenutkom – recimo, i u 2024. se pri~a o okupaciji, dodu{e strana~koj, kriminalnoj, investitorskoj?…
„Da, odavno sam shvatio kako smo mi u stvari pod okupacijom. Jedno vreme sam izu~avao dokumenta o nema~koj okupaciji Beograda 1941-44. i na{ao mnogo zajedni~kog u postupcima onda{wih okupacionih snaga i sada{wih vlasti. Tu se, pre svega, radi o organizaciji `ivota na okupiranoj teritoriji i ulozi Specijalne policije. Sve je bilo (a i sada je) podre|eno kontroli nad qudima i strogom ka`wavawu svakog ko pokazuje i najmawi znak otpora. Posledwa hap{ewa ekolo{kih aktivista neodoqivo podse}aju na progon ~lanova pokreta otpora“, ka`e Markovi} za Radar. n Me|uratni Beograd, kako ga opisujete, bio je obele`en povratkom {kolovanih qudi iz inostranstva, razvojem i rastom, poletom. Danas Srbiju masovno napu{taju svi obrazovni profili, grad se prekraja po meri investitora. Kako stojimo s optimizmom – nedavno ste se preselili u Italiju? ^emu mo`emo da se nadamo ako i kada se vlast promeni? - Nisam se preselio, samo sam se malo sklonio. Suvi{e sam star da bih po~iwao neki novi `ivot, ali tako|e vi{e nemam nerava da trpim razna {ikanirawa od strane vlasti. Jednostavno, u`eleo sam se malo mirnog `ivota. Mislim da svako od nas ima prava da `ivi u svetu u kome ga sa svih kanala televizije ne}e terorisati jedna jedina spodoba, ne bih da joj spomiwem ime, jer svi znamo o kome je re~. Jednom sam na nekom festivalu u Francuskoj upoznao jednog albanskog rediteqa koji je prvi put iza{ao iz Enver Hoxine Tirane. Me|utim, govorio je dobro srpski. Upitao sam kako je nau~io na{ jezik, a on mi je rekao kako je wegova televizijska antena hvatala Televiziju Titograd i da je on, da bi shvatio {ta se doga|a izvan koncentracionog logora u kome `iveo, nau~io srpski. n Jednom ste rekli da Srbija danas izgleda onako kako smo mi ranije za-
mi{qali Italiju – ogrezlu u kriminal, korupciju i niske strasti. Kako mi sami sebe danas vidimo, s obzirom na, ~ini se, letargiju koja ipak deluje dominantno u odnosu na revolt? - Ja na{e dr`avno ure|ewe vidim kao krimokratiju, a dru{tveno kao porni}. Da bi kriminalna organizacija koja vlada opstala ona mora da utera strah u kosti narodu raznim izmi{qenim opasnostima, atentatima na vo|u, zaverama i sli~nim izmi{qotinama. Posledwi dokaz za to je Vulinova izjava da je ujediwewe Nemaca u stvari osveta za izgubqeni Drugi svetski rat??? To govori omiqeni re`imski ministar i dvorska pudlica Mire Markovi}! A miqe u kome se takve stvari obelodawuju mora zadovoqavati niske strast svojstvene pornografskim sadr`ajima. Nad svim tim bdi madam iz kupleraja koji se zove REM. n Ako SNS procentualno ima vi{e ~lanova nego onomad KPJ, mo`e li se o woj govoriti kao o stranci ili interesnoj grupaciji? I, ako se o vladaju}oj stranci mora govoriti kao o interesnoj grupaciji, kako uop{te mo`emo govoriti o politici u Srbiji?
- To je verovatno ta~no, s obzirom da danas ima mnogo vi{e gladnih nego u vreme socijalizma. Danas se svako ko ne zna {ta bi sa sobom, a ne}e da be`i odavde, u~lawuje u tu stranku. Dobija od we posao za koji nije kvalifikovan, niti zainteresovan, ili makar sendvi~ i pa{tetu sa likom vo|e. Re`im manipuli{e gladnima. n Pro{le godine protesti „Srbija protiv nasiqa“, na prelazu u 2024. zbog neregularnosti na izborima, a sada su u jeku i protesti protiv rudarewa litijuma. Ozbiqnih razloga za nezadovoqstvo je mnogo. [ta to nedostaje da do promena do|e – ako ne vlasti, onda makar wenih odluka? Vi{e qudi, pritisak me|unarodne zajednice, ne{to tre}e?
- Ne znam. Masa je nepredvidiva. Milo{evi} je pao kada su svi ve} izgubili nadu da }e se to dogoditi. Gnev qudi je alhemijski proces za koji nema recepta. Ja sam pre samog pada Milo{evi}a snimio za B92 (pogledajte na {ta sada li~i ta televizija, nekada{wa oaza slobode) dva dokumentarca, Poludeli qudi i Neva`ni junaci. Prvi se bavio pona{awem pobuwene mase, a drugi pojedina~nim revoltom. Oba su insistirala na iracionalnosti pobuwenog ~oveka. Ako konsultujemo Kamija i wegovog Pobuwenog ~oveka, onda je po sredi ose}awe apsurda. ^ovek suo~en sa apsurdom `ivota spreman je da ne{to u~ini da doka`e suprotno. n Negativna kampawa prili~no ide od ruke i re`imskim medijima i samim nosiocima vlasti – nekad je to Vulin, nekad Ana Brnabi}, nekad neko tre}i…
me|utim, sad se ~ini da moraju da hvale nebrawivo – rudarewe litijuma. Od ~ega zavisi wihov eventualni uspeh? - Situacija je apsurdna. Jedan ~ovek i banda oko wega `ele da prodaju posledwe {to je ostalo na tr`i{tu – na{ svet. Vodu, vazduh, zemqu, ~ak i wenu utrobu – sve to je na prodaju. I sami znaju da je to te`ak i riskantan posao, zato su se svi upeli da isteraju tu nemogu}u trgovinu do kraja. Ali ne bih rekao da je u pitawu samo novac i veliki plen koji o~ekuju. U igri je ne{to mnogo vi{e: wihova vlast, opstanak. Pokvarewaci iz krupnog svetskog kapitala, koji gledaju svoj interes, ucenili su ga preko svojih slugerawa politi~ara. Ili isteraj litijum, ili nema vi{e zatvarawa o~iju pred onim {ta ~ini{. Pada{ ako ne obavi{ posao! n Jer, mnogi veruju da je ba{ projekat Jadar ta~ka pucawa na kojoj }e re`im ili pasti ili drasti~no oslabiti. Dodu{e, isto se mislilo i posle majskih tragedija pro{le godine. Ho}e li do realizacije projekta ipak do}i, {ta mislite?
- Sve zavisi od nas. Li~no nameravam da se ve`em lancem za stari Savski most kada do|e do poku{aja ru{ewa tog simbola Beograda. To }e biti moj doprinos najezdi Huna i Avara, ma kako on bio slaba{an i simboli~an. Dugujem to mojim precima koji su ro|eni u ovom gradu i voleli ga, gradili ga i brani li ga. n Nakon [olca, Srbiju je posetio i Makron. Da li Evropa dozvoqava vladaju}em re`imu da radi {ta ho}e u zamenu za litijum, kupovinu rafala, predaju Kosova?… i ho}e li za prose~nog srpskog bira~a ikada vi{e biti garant demokratije, ako sada druguje s autokratom?
- Mi u Srbiji, osim u kratkom periodu posle 5. oktobra, zapravo nikada nismo osetili ukus demokratije. Od [estojanuarske diktature kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a nismo imali ni dana slobode. Ne znamo kako to izgleda, kako se u slobodi `ivi i misli. Na primer, ja sam veliki deo `ivota snimao sve same alegorije, metafore i sli~ne sadr`aje koji su indirektno govorili istinu. Nije se smelo, uvek je postojao neko ko bdi nad opasno{}u izno{ewa prave istine. Tako je bilo i sa mojim zabrawenim projektom Doktor D. koji je jedna po{tena i kompetentna komisija Filmskog centra Srbije predlo`ila za realizaciju, a onda je }utke to poni{teno. Jedino {to su se nekada na zabrane tro{ile re~i, obrazlo`ewa, mla}ewe prazne slame. Sada je sve to obavqeno bez ijednog slova, u stilu dr`ave u kojoj `ivimo. n Preme{tawe kancelarije u Podriwe, pravqewe pala~inki za vojnike, kuvawe xema… kako tuma~ite ovaj predsednikov performans? Ana Brnabi} re~e – odlazak u narod?
- To bi morao da protuma~i neko ko je stru~an. Nedavno sam upitao jednog poznatog neuropsihijatra za{to wegova struka ne ka`e ne{to o ~udnom pona{awu vo|e. On mi je odgovorio da se dijagnoza ne mo`e dati gledawem Pinka ili ~itawem Informera, pacijent mora pristati na pregled. A to je, kao {to izgleda, prili~no nemogu}e.
n I, dok je Vu~i} i{ao u narod, Aqbin Kurti je oti{ao u – severnu Kosovsku Mitrovicu. Da vam je neko rekao da }e to da se desi pre incidenta u Bawskoj, da li biste poverovali? I ho}e li formirawe ZSO umesto preduslova normalizacije odnosa Beograda i Pri{tine da postane – zakqu~ak tog procesa?
- Evropa je puna biv{ih teritorija iz kojih su stanovnici, puni ose}awa i uspomena, silom proterani. Evo, Trst je nekada bio Austrougarska. Ima tu i mnogo Slovenaca, Srba tako|e. Jedna od najlep{ih srpskih pravoslavnih crkava je u tom gradu. Odatle je krenuo Dositej u svoju prosvetiteqsku misiju. Ali, ispri~a}u vam jednu kratku pri~icu. Ove godine, prvog {kolskog dana, pro{ao sam pored moje osnovne {kole, nekada se ona zvala „Bra}e Ribar“ a danas ponovo „Kraqa Petra Prvog“. U dvori{tu su bili sve sam |aci prvaci, pomalo zbuweni i impresionirani ~iwenicom {to su krenuli u {kolu. Odjednom, iz nekog kutka se}awa sinuo mi je moj prvi {kolski dan. U~iteq nas je postrojio u dvori{tu i rekao da mar{iramo vi~u}i slo`no: „Trst je na{! Pela – xukela!“ Pela je verovatno bio neki italijanski politi~ar koji se zalagao da taj grad ostane u Italiji i bio nam je isto tako neshvatqiv kao i sam pojam Trsta. n Da danas mo`ete da snimite film o situaciji u Srbiji, koji bi `anr to bio? Ko vam je od politi~ara najinspirativniji za umetni~ku obradu i za{to?
- Ja sam napisao scenario, dobio novac za projekat Doktor D. Sudi}u se sa dr`avom dok ne dobijem taj proces. Ali onda }u verovatno biti dovoqno mator i ne}u imati snage da ga snimim. Ili }u ve} {etati Ve~nim lovi{tima.
n „Ho}e da se samoubije“, ka`e lik Pavla Vuisi}a u filmu Majstori, majstori o liku Predraga Lakovi}a, zamenika direktora {kole koji, u trenutku razo~arawa i suo~avawa s odgovorno{}u, poku{ava da inscenira sopstvenu smrt. Postoje li paralele sa sve u~estalijim navodima o atentatu na predsednika Srbije?
- Nisam o tome razmi{qao, ali moglo bi se re}i da su likovi zamenika direktora {kole iz pomenutog filma i ovaj iz na{e sada{wosti veoma sli~ni. Pre svega, stalno se pretvaraju, zatim, slabi}i su, i najzad, qubav dobijaju ucenom. Jednom sam na internetu ukucao pojam „narcisti~ki poreme}aj li~nosti“ i iza{ao mi je foto-robot obojice. To mo`e svako da u~ini i uveri se. n Film "Tito i ja" govori o susretu detiwe naivnosti i sveta odraslih u kojem su neki mo}niji od drugih, lukaviji od drugih, na koncu – i mawe ura~unqivi od drugih. Jesu li emisije prore`imskih medija na neki na~in postali nastavci tog filma, s novim naslovom, Vu~i} i ja? I za{to mislite da qudi pristaju da u wemu u~estvuju?
- Qudi su slabi. Poneki poku{avaju da pre`ive i sopstvenu egzistenciju stavqaju ispred dostojanstva i samopo{tovawa. Ima i onih koji bi da uhvate mesto u vozu koji upravo kre}e sa stanice i vozi, misle oni, u boqu budu}nost, odnosno u svet u kome }e i oni predstavqati makar ne{to. Joj, kakva je to zabluda…
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da }e Izborni zakon Republike Srpske ostati na snazi i biti primewivan uprkos nedavnoj odluci krweg Ustavnog suda BiH da suspenduje taj zakon. „Izborni zakon RS je ustavan, mi po{tujemo Ustavni sud Srpske i Ustav RS, kao i Ustav BiH”, istakao je Dodik.
Predsednik Vlade RS Radovan Vi{kovi}, u sli~nom tonu, ocewuje da odluka Ustavnog suda predstavqa „otimawe nadle`nosti” i podse}a da Izborni zakon
RS reguli{e izbor predsednika, potpredsednika, poslanika, na~elnika i odbornika u RS, {to su, kako ka`e, pitawa koja su u nadle`nosti entiteta. Vi{kovi} je podsetio da Srpska ne priznaje odluke Ustavnog suda BiH. Srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} rekla je da se Ustavni sud BiH ve} godinama „obra~unava sa Srpskom”, dodav{i da se to najboqe videlo na primeru 9. januara kao Dana RS. Posledwa odluka Ustavnog suda da stavi van snage Izborni zakon RS uz obrazlo`ewe da
taj akt nije u skladu s odlukama institucija BiH, sa kojima entitetski propisi treba da budu uskla|eni, novi je korak u dodatnom zao{travawu politi~kih odnosa, ali i pravnog stawa u zemqi, koje se minulih godina potpuno zakomplikovalo. Koreni kriza su sli~ni, naime Skup{tina RS je ovaj zakon donela zbog neslagawa sa nametawem Izbornog zakona BiH od strane Kristijana [mita, kojim je nema~ki diplomata oja~ao ulogu Centralne izborne komisije (CIK) BiH. Skup{tina RS je s druge strane odgovorila usvajaju}i zakon kojim je ve}u ulogu u procesu sprovo|ewa izbora za nivo entiteta dala Republi~koj izbornoj komisiji (RIK), uz obrazlo`ewe da to ne brane propisi na nivou BiH, kao ni Ustav BiH.
Sve to odvija se u vreme kada se protiv Dodika vodi sudski postupak zbog nepo{tovawa [mitovih odluka. Dodik je, naime, potpisao zakon kojim se odluke Ustavnog suda i visokog predstavnika ne}e sprovoditi na teritoriji Srpske, iako je [mit taj zakon prethodno suspendovao.
BOSNA I HERCEGOVINA ]E POSTATI ^ETVRTA BALKANSKA ZEMQA KOJA ]E POSEDOVATI TURSKE DRONOVE
Srpska grobqa i spomenici Srbima na podru~ju Federacije BiH, bili su meta napada proteklog vikenda.
Tako su vandali na Plamenicama kod Kqu~a sru{ili spomenik i oskrnavili pravoslavno grobqe. U selu Lipnik kod Sanskog Mosta uni{ten je spomenik posve}en ~etvorici Srba koji su ubijeni za vreme turske vladavine 1835. godine.
- U posledwe dve godine vandali su ~etiri puta skrnavili pravoslavno grobqe na Plamenicama koje su vernici 2021. godine raskr~ili, podigli spomenike i ogradili - rekao je paroh kqu~ki Nemawa Rosi}.
Sve{tenik je naveo da je ovo grobqe posle proteklog rata bilo potpuno uni{teno.
- Na grobqu je sahraweno 96 qudi. Tek 2000. godine podignut je jedini spomen-krst Luki \uki}u, po kom se i moglo prepoznati grobqe koje je bilo zaraslo u korov - dodao je paroh Rosi} i upitao za{to nekome smetaju nadgrobni spomenici u Kqu~u.
Spomenik ~etvorici Srba, koje su pre 200 godina Turci nabili na kolac, vi{e puta je uni{tavan i obnavqan. Sada je potpuno sru{en. Oni koji dolaze u rodni Lipnik, ka`u da ih ru{ewe spomenika ne}e spre~iti u budu}im namerama.
- Ne}emo se pokolebati sa ovim de{avawima koja su novog datuma, mi }emo i daqe opstati na ovom podru~ju i negovati uspomenu na na{e pretke, kulturno istorijske doga|aje }emo i daqe vrednovati - rekao je Dragan Pra{talo, predsednik Zavi~ajnog udru`ewa Lipnik iz Sanskog Mosta. Predsednik Odbora za za{titu prava Srba u Federaciji BiH \or|e Radanovi} izjavio je da je pravoslavno grobqe na Plamenicama kod Kqu~a svake godine na meti vandala, a da izvr{ioci nikada nisu identifikovani.
- Pro{le godine je evidentirano 65 napada na Srbe i wihovu imovinu u Federaciji BiH. Prosek napada na Srbe i wihovu imovinu u FBiH se kre}e izme|u 60 i 70 na godi{wem nivou - ka`e Radanovi}.
Ministar odbrane
BiH Zukan Helez je potvrdio da Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine pregovara o kupovini {est bespilotnih letelica "bajraktar"od Turske, ali nije naveo vi{e detaqa o planiranom sporazumu, pi{e sarajevski "Avaz".
"Dogovoramo kupovinu i tri sistema za upravqawe, a imamo dve ekipe koje su oti{le tamo da se obu~avaju", rekao je Helez za "Avaz". Kako navodi "Albanijan post", Bosna i Hercegovina }e postati ~etvrta balkanska zemqa opremqena sofisticiranim turskim dronovima, jer ove bespilotne letelice ve} poseduju takozvano Kosovo, Albanija i Rumunija. "Kosovo" je dronove dobilo u julu pro{le godine, ali nije poznato koliko letelica. Albanija je tri drona nabavila u martu 2024, dok je Rumunija nekoliko "bajraktara" dobila u junu ove godine, prenosi RT Balkan.
Albanijan post" navodi da je Beograd je, izrazio nezadovoqstvo Turskoj zbog prodaje dronova susedima, dodav{i da je Srbija "odavno zainteresovana za kupovinu 'bajraktara', a da su turske novinske agencije pre nekoliko meseci javile da je Turska odbila da joj ih proda".
"Bajraktar TB2" je borbena bespilotna letelica, koja mo`e slu`iti za izvi|awe, ali i za dejstva vo|enim raketama po kopnenim ciqevima. U vazduhu mo`e da provede najvi{e 27 sati, a plafon leta joj je 6.000 metara.
Manifestacija Dani Srbije u Srpskoj je otvorena 25. septembra i traja}e do 16. oktobra, najavio je {ef Predstavni{tva Srpske u Beogradu Mla|en Cicovi}. Cicovi} je rekao da ta manifestacija sledi nakon Dana Srpske u Srbiji, koje na najboqi na~in predstavqaju Republiku Srpsku, podsti~u i daju doprinos sveukupnim odnosima Srpske i Srbije. Cicovi} je za RTRS rekao da je ovogodi{wa manifestacija Dani Srpske u Srbiji jo{ uspe{nija kada je re~ o pro{irewu i unapre|ewu saradwe. On je najavio za sutra potpisivawe vi{e sporazuma o saradwi preduze}a. "Ponosni smo jer je manifestacija postala prepo-
znatqiva, iz godine u godinu programi su sve vi{e pose}eni i sve vi{e gradova iz Srbije pokazuje interes da te programe realizuje. Ove godine je obuhva}eno 12 gradova u Srbiji, a naredne }e biti 13", naveo je Cicovi}, prenosi Tawug.
Istakao je da su odnosi Republike Srpske i Srbije na najvi{em nivou do sada i dodao da }e manifestacija doprineti wihovom daqem ja~awu.
"@elimo da Republika Srpska u okviru ove manifestacije do|e u sve delove Srbije. Nastojimo da programima iz svih delova Republike Srpske na najboqi na~in predstavimo Srpsku {irom Srbije", rekao je Cicovi}.
Na sednici Vlade Crne Gore usvojen je predlog mi nistra kulture i medija, Tamare Vujovi}, i doneta odluka o davawu saglasnosti za izgradwu spomenika mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju Radovi}u u Beranama, izjavio je potpredsednik Vlade za bezbednost, odbranu, borbu protiv kriminala i unutra{wu politiku Aleksa Be~i}.
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege
i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
„Spomenik mitropolitu Amfilohiju bi}e trajni podsetnik na wegovu snagu, wegovu mudrost i wegovu qubav prema Crnoj Gori i veri“, rekao je Be~i}.
Naveo je da mu je bila ~ast da predsedava sednicom Vlade na kojoj je data saglasnost za izgradwu spomenika.
„Li~no sam imao privilegiju da s wim delim brojne razgovore, koji su za mene, kao i za mnoge, bili vi{e od razgovora i obi~nog susreta. Wegova uloga nadilazi granice crkvenih i teolo{kih pitawa,
jer je bio most izme|u razli~itih epoha, kultura i tradicija, posve}en obnovi duhovnih vrednosti i o~uvawu du{e Crne Gore. Wegova misija bila je ve}a od jednog `ivota, ona je bila potraga za dubqim razumevawem na{eg bi}a i postojawa, za o~uvawem duha, tradicije i na{eg nasqe|a“, kazao je Be~i}.
Naveo je da je ime Amfilohija Radovi}a bilo poznato i ceweno u svetskim intelektualnim i duhovnim krugovima.
„Wegovo delovawe nije bilo samo lokalno, ve} univerzalno, povezivao je Crnu Goru sa {irim svetom, ja~aju}i na{u zemqu ne samo kao kulturnu, ve} i kao moralnu silu na me|unarodnoj sceni“, dodao je Be~i} u saop{tewu, prenosi RTCG.
Predsednik Op{tine Mojkovac i ~lan Glavnog odbora Nove srpske demokratije (NSD), Vesko Deli} najavio je izgradwu Memorijalnog centra posve}enog junacima Mojkova~ke bitke.
Deli} je kazao da je politi~ka situacija u Mojkovcu trenutno stabilna te da se vlast se trudi da o~uva mir i napredak kroz konstruktivan dijalog i saradwu sa svim politi~kim subjektima.
"Na{ fokus je na zajedni~kom interesu gra|ana, a od samog po~etka otvoreni smo za saradwu kako bismo osigurali dugoro~nu stabilnost i razvoj grada", rekao je Deli} za podgori~ki Dan.
On ka`e da su odnosi izme|u konstituenata vlasti u Mojkovcu u su{tini
korektni i zasnovani na me|usobnom uva`avawu i dijalogu.
Isti~e da je predvi|ena i izgradwa Memorijalnog centra posve}enog junacima Mojkova~ke bitke, kao i izgradwa replike sredwovekovnog grada Brskova. Prema wegovim re~ima, ovi projekti }e dodatno obogatiti turisti~ku ponudu Mojkovca, omogu}avaju}i posetiocima da se upoznaju sa wegovom bogatom istorijom.
"Mojkovac zaslu`uje da bude grad budu}nosti, a mi smo posve}eni tome da kroz kontinuiran rad i predanost odr`imo obe}awe da }e na{ grad napredovati i rasti u svakom pogledu. Gra|ani Mojkovca mogu biti sigurni da }emo i u narednom periodu nastaviti sa realizacijom svih planiranih aktivnosti na dobrobit cijele zajednice – naglasio je Deli}.
Avio-linije izme|u Beograda i Podgorice, odnosno Tivta, najprometnije u biv{oj SFRJ
Dve najprometnije vazdu{ne rute u prvoj polovini ove godine izme|u (i unutar) dr`ava biv{e Jugoslavije bile su avio-linije izme|u Crne Gore i Srbije, to jeste relacije izme|u Podgorice, odnosno Tivta, i Beograda. Prema tim podacima, u prvoj polovini ove godine najprometnija linija izme|u nekih od delova biv{e zajedni~ke dr`ave, bila je ruta Beograd - Podgorica. na kojoj je u prvih {est meseci 2024. zabele`en ukupan promet od 148.354 putnika.
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Milo \ukanovi} saslu{an u tu`ila{tvu, obave{tajci mu rekli da se sprema atentat?
Biv{i predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} odgovarao je u Specijalnom dr`avnom tu`ila{tvu, u svojstvu svedoka, na pitawa tu`ioca o svojim saznawima da se na wega navodno priprema atentat, pi{u podgori~ke Vijesti.
Iz kancelarije biv{eg predsednika Crne Gore potvrdili su da je \ukanovi} pro{log ~etvrtka pred specijalnim tu`iocem pri~ao o svojim saznawima.
"Dao je iskaz u svojstvu svedoka na temu pripreme atentata na wega i predo~io specijalnom tu`iocu svoja saznawa", kazali su iz kancelarije. \ukanovi} je u prvoj polovini jula ove godine obavestio crnogorske nadle`ne organe da je dobio informaciju da se na wega priprema atentat.
upoznata sa ovim podatkom, te da ih o tome nije obavestio ni biv{i predsednik Crne Gore, ali ni me|unarodni zvani~nici iz
obave{tajne zajednice, kao ni Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB).
Druga najprometnija ruta na podru~ju biv{e SFRJ u prvoj polovini ove godine bila je Beograd - Tivat, na kojoj je letelo ukupno 116.942 putnika. Ukupno je na letovima izme|u glavnog grada Srbije i dva aerodroma u CG u prvih {est meseci ove godine bilo 265.296 putnika.
Tre}a na listi najprometnijih avio-linija na podru~ju biv{e Jugoslavije ruta Zagreb - Dubrovnik, na kojoj je u prvoj polovini 2024. zabele`en promet od 103.049 putnika.
"Raniji predsednik je dobio navedenu informaciju od odre|enih me|unarodnih zvani~nika iz obave{tajne zajednice i sa tom informacijom upoznao je dr`avne organe", odgovoreno je letos Vijestima iz \ukanovi}eve kancelarije. Izvor blizak \ukanovi}u rekao je tada Vijestima da ga je visoki strani vojni zvani~nik sa Kosova obavestio da organizovana kriminalna grupa iz jedne susedne zemqe navodno planira da izvr{i atentat zbog ~ega je on obavestio nadle`ne o svojim saznawima.
U prvim danima stigle su informacije iz Uprave policije, koja je tvrdila da nije
ANB je 13. jula popodne obavestila Upravu policije da su dobili operativni podatak da se navodno sprema ubistvo biv{eg {efa dr`ave i Demokratske partije socijalista, a tu informaciju su, kako su naveli, dobili tri dana pre nego {to su upoznali kolege u policiji.
Izvor Vijesti iz tajne slu`be tada je potvrdio da je Agencija sa partnerskim slu`bama proveravala i istra`ivala taj operativni podatak, te da zbog me|unarodnih provera nisu odmah obavestili Upravu policije da je mogu}e ugro`ena bezbednost \ukanovi}u. \ukanovi}u je UP odmah poja~ala policijsku za{titu, koja mu je letos bila smawena - UP jedno vreme nije preko dana ~uvala stan biv{eg {efa dr`ave.
Pi{e: Zoran Vla{kovi}
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izrazio je uverewe da }e poseta predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a Wujuroku, gde }e u~estvovati na 79. zasedawu Generalne skup{tine Ujediwenih nacija i sastati se sa vi{e od 40 svetskih lidera, biti veoma uspe{na.
"GS UN je izvanredna prilika, jer na zasedawe dolaze svi, {efovi dr`ava ili vlada svih zemaqa. To je mesto gde mo`ete
POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE I MINISTAR
UNUTRA[WIH POSLOVA IVICA DA^I]:
i lidera tih zemaqa", rekao je Da~i}.
Naglasio je da je kad je re~ o Kosovu osnovni problem to {to "stalno neko govori Briselski sporazum je problem", a "nije problem Briselski sporazum, ve} wegovo nesprovo|ewe".
"Briselski sporazum je donet, nije pao sa neba. Bio je posledica
da ostvarite veliki broj kontakata i zato mislim da }e i ova godina za wega i za Srbiju biti veoma uspe{na. Naro~ito zato {to smo stvorili veliki broj li~no dobrih odnosa izme|u rukovodstva Srbije, predsednika Srbije
toga {to je Generalna skup{tina UN donela odluku da se dijalog prebaci u Brisel a u tome nije u~estvovo Vu~i}, ve} Boris Tadi} i Vuk Jeremi}", rekao je ministar Da~i} i podsetio da se tada vodio i dijalog na ni`em nivou koji
je predvodio Borko Stefanovi}.
Nama je, kako je naglasio, su{tinski bilo va`no da Srbi imaju svoju organizaciju na Kosovu i da na osnovu toga, iz Zajednice srpskih op{tina mogu da proizilaze srpska policija, srpski tu`ioci, srpske sudije i sve ostalo.
Da~i} je podsetio da su za Briselski sporazum garantovale Ketrin E{ton, Madlen Olbrajt i Hilari Klinton. Ministar ka`e da sada imamo dve mogu}nosti - da ratujemo ili da na diplomatski i politi~ki na~in re{avamo stvari.
Srbija je spremna da reaguje na svaki na~in da za{titi `ivote svojih gra|ana i svog naroda na Kosovu "samo to ne bi bilo dobro ni za koga", rekao je Da~i}.
"Sada se promenila situacija, znate kako se promenila, sada sve ono {to govore zapadne zemqe, one u stvari ponavqaju ono {to je Vu~i} rekao. Prvi put se desilo da su i Amerika i Evropska unija i Rusija i Kina podr`ali Vu~i}eve mere, odnosno ono {to je on rekao vezano za Kosovo i Metohiju", rekao je Da~i}.
Na pitawe da li }e most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici biti otvoren, Da~i} je odgovorio da "cela me|unarodna zajednica ka`e da ne}e" i da "moramo da im verujemo".
NEMA^KA TRA@I OD SRBIJE BRZE AKCIJE PROTIV ODGOVORNIH ZA NAPAD U BAWSKOJ
Optu`nica
direktno srpsku dr`avu u organizaciju napada
Ambasada Nema~ke na Kosovu smatra da je srpsko pravosu|e odgovorno da bez odlagawa preduzme naredne korake u vezi sa grupom koja je navodno izvr{ila teroristi~ki napad pre godinu dana u Bawskoj.
Ova ambasada je pozdravila i optu`nicu koju je Specijalno tu`ila{tvo Kosova podiglo protiv 45 osumwi~enih za napad. Nema~ka tra`i hitnu akciju od pravosu|a u Srbiji u vezi sa po~iniocima napada u Bawskoj kraj Zve~ana, a koje su kosovske vlasti ve} optu`ile, pi{e Koha, prenosi Kim.
U pisanom odgovoru, portparol ove ambasade u Pri{tini Kristijan Be~er rekao je da Nema~ka pozdravqa optu`nicu i poziva da postupi i srpska dr`ava.
„Ambasada Nema~ke je, zajedno sa drugim ambasadama i me|unarodnim institucijama, vi{e puta tra`ila da se po~inioci napada u Bawskoj privedu pravdi. S tim u vezi pozdravqamo optu`nice. Budu}i da se veruje da se ve}ina osumwi~enih nalazi u Srbiji, odgovornost je srpskog pravosu|a da preduzme slede}e korake bez daqeg odlagawa“, naveo je Kristijan Be~er, slu`benik za medije u ambasadi Nema~ke.
Podsetimo, Specijalno tu`ila{tvo Kosova objavilo je 11. septembra optu`nicu protiv 45 lica za napad u Bawskoj kraj Zve~ana, koji se dogodio 24. septembra 2023. godine. Oni se terete za krivi~na dela u vezi sa terorizmom, protiv ustavnog poretka i bezbednosti Kosova, kao i za finansirawe terorizma i prawe novca. Milan Radoi~i} je uhap{en u Srbiji nekoliko nedeqa nakon napada. On se brani sa slobode, iako ga je Tu`ila{tvo Srbije teretilo za sumwu za udru`ivawe, nedozvoqeno dr`awe oru`ja i te{ko krivi~no delo protiv op{te bezbednosti.
Optu`nica Specijalnog tu`ila{tva Kosova ne uvla~i direktno srpsku dr`avu u organizaciju napada na Bawsku. Ali, prema optu`nici, grupa Srba je nameravala da odvoji sever od Kosova i pripoji ga Srbiji.
Vlada Aqbina Kurtija bi}e pred izazovom da zadr`i status ravnopravnog u~esnika u Berlinskom procesu.
Pri{tini zbog jednogodi{we zabrane plasmana srpske robe na tr`i{te Kosova preti izbacivawe, a ugro`eno joj je i mesto u regionalnom sporazumu za slobodnu trgovinu – CEFTA.
Dva su krupna problema na stolu koja optere}uju me|unarodno ekonomsko povezivawe i razvoj regiona Zapadnog Balkana. Prvi je zabrana srpske robe na tr`i{tu KiM od juna 2023. godine, a drugi stav Pri{tine da ubudu}e u Cefti bude predstavqena i aktivna ne kao Unmik, ve} iskqu~ivo imenom Kosovo.
U oktobru, na skupu povodom desetogodi{wice osnivawa Berlinskog procesa, jedinog regionalnog formata koji pokriva sve zemqe regiona, centralni ciq bi}e deblokirawe regionalne ekonomske saradwe u okviru Cefta organizacije, najavio je nema~ki izaslanik za Balkan Manuel Saracin.
U slu~aju da ne ukine zabranu uvoza robe iz centralne Srbije, Berlinski proces mo`e ostati bez daqeg u~e{}a Pri{tine, a to upozorewe stiglo je iz nema~ke ambasade, nakon {to je vlada odbila da u Cefta bude predstavqana sa fusnotom.
„Berlinski proces je jedini sveobuhvatni regionalni format za sve zemqe Zapadnog Balkana. Ciq mu je da unapredi regionalnu saradwu, kao i saradwu sa EU u brojnim oblastima politike za podr{ku zemqama u regionu da postignu standarde EU i wihovu integraciju u EU. Ako Kosovo nastavi da blokira svaki daqi napredak na regionalnom zajedni~kom tr`i{tu, na}i }emo na~in da nastavimo ovde bez Kosova“, navodi se u stavu nema~ke ambasade u Pri{tini.
Privremene pri{tinske institucije su u posledwe tri godine eksproprisale 4.808 hektara na Kosovu i Metohiji za potrebe tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), saop{tilo je ministarstvo odbrane privrmenih institucija u Pri{tini.
Ove godine je na tzv. KBS prenet i nekada{wi aerodrom Dumo{i, kod Podujeva, prostor od oko 48 hektara, gde }e biti izgra|ena baza udaqena oko 15 kilometara od administrativne linije sa centralnom Srbijom, kao i 30 hektara kasarne u Lukaru u oblasti Lapi. Navodi se da je ministarstvo odbrane privremenih pri{tinskih institucija u zavr{noj fazi prihvatawa prostorija u Dumo{i, koje je koristila misija Evropske unije Euleks.
Pored ove imovine, ministarstvo odbrane u Pri{tini je dobilo i hektare zemqi{ta u Babaju i Boki, gde je vojni poligon - Aerodrom \akovica, odakle trenutno
deluje jedinica dronova Bajraktar. Ta imovina je procewena kao neophodna za tzv. KBS, kako bi imale neophodan logisti~ki prostor za izvo|ewe obuke dok se, kako je navedeno, „priprema za po~etak i ispuwavawe tre}e faze sveobuhvatnog plana tranzicije koji ih transformi{e u oru`ane snage“.
Tzv. OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvr{ila brojne zlo~ine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tada{we Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu weni pomaga~i ili pripadnici, a pred Specijalnim sudom u Hagu u toku je su|ewe wenim biv{im vo|ama
Ha{imu Ta~iju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasni}iju i Rexepu Seqimiju, koji su optu`eni za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti.
Prema Rezoluciji 1244 SB UN, KFOR je jedina oru`ana sila na KiM, a taj dokument je predvi|ao i demilitarizaciju tzv. OVK i drugih naoru`anih grupa kosovskih Albanaca.
Da se o~igledno radi o torturi nad Srbima, oduzimawu zemqe bez ikakvog prava ni obave{tewa vlasnika, govori praksa da je kosovska vlada, u posledwih dve godine, izvr{ila eksproprijaciju vi{e od 138 hektara zemqe na severu Kosova za baze i svoje policijske jedinice.
U nedequ je u crkvi Svetog Stefana u ^ikagu bio sve~ani dan. Ko{arka{ki as, centar ^ikago bulsa i reprezentativac Crne Gore, Nikola Vu~evi}, odr`ao je pou~no predavawe, za decu, iz koga }e pouke mo}i da izvuku i oni stariji.
Za ovu priliku crkva je bila ispuwena do posledweg mesta, a pored brojnih parohijana, besedi poznatog ko{arka{a prisustvovao je i mitropolit Longin, koji je prethodno slu`io i liturgiju za po~etak {kolske godine, na ~ijem kraju je rukopolo`io u ~in sve{tenika dugogodi{weg crkvenog |akona, Milorada Jan~i}a.
Nakon odslu`ene liturgije svi zajedno su se spustili do crkvene sale, gde je poslu`en sve~ani ru~ak, ovaj put oboga}en tortama, koje su doma}ice iz parohije umesile u ~ast novog sve{tenika.
Nakon kratkog uvodnog obra}awa oca Aleksandra Petrovi}a, koji je prisutnim roditeqima i deci najavio da }e crkva uskoro organizovati {kolu ko{arke
i karatea, usledio je razgovor sa Nikolom Vu~evi}em, ~iji je moderator bio sve{tenik Jovan Ani~i}, koji je u Mitropoliji ~ika{koj zadu`en za pedago{ki rad sa najmla|ima. Na po~etku predavawa Vu~evi} je podsetio prisutne da je ro|en u Belgiji, gde je wegov otac (Boro Vu~evi}) profesionalno igrao ko{arku. - Moj otac je uvek bio i moj najve}i uzor. I{ao sam na wegove treninge, utakmice i onda bih, kad ostanem sam u sobi, za-
[TA BI LAS VEGAS DA
mi{qao da igram neke va`ne utakmice protiv najboqih svetskih ko{arka{a i {utiram na ko{ u posledwim sekundama. On je istakao da mu je, pored wegovog oca, najve}i uzor bio biv{i reprezentativac Dejan Bodiroga.
- Iako smo `iveli daleko od Crne Gore, odakle su moji roditeqi, uvek smo u ku}i po{tovali na{u tradiciju i pravoslavne obi~aje. Moji roditeqi sa nama su uvek razgovarali na srpskom jeziku, nikad na francuskom,
?
U grad kocke i svetle}ih reklama pokrenuta inicijativa da se jedna ulica nazove po srpskom nau~niku!
Tesla memorijalno dru{tvo u Wujorku raspisalo je peticiju da slavni srpski nau~nik dobije ulicu u Las Vegasu, s obzirom na to da, kako
ka`u, grad predstavqa “najsvetliju ta~ku na planeti”, a sve to zbog pronalaska naizmeni~ne struje od strane Nikole Tesle.
“Las Vegas je najsvetlija ta~ka na planeti. Nikola Tesla bi bio ponosan. Teslini izumi su toliko uticali na Las Vegas preko Huver brane, klime ure|aja, neonske osvetqenosti na traci, radara, radija, daqinskog upravqa Las Vegas, grad svetla je danas bukvalno osvetqen zbog Teslinog pronalaska naizmeni~ne struje. Pomozite Tesli da dobije svoju ulicu”, stoji u objavi na Fejsbuk stranici “The hidden project 369”.
Peticiju je do sada potpisalo preko 2.000 qudi, a o zna~aju na{eg nau~nika, govori i to {to su me|u potpisnicima qudi poreklom iz razli~itih delova sveta. Ciq je sakupiti 50.000 potpisa.
koga smo nau~ili u {koli. Tako|e, moja prva znawa o veri sam tako|e jednom nedeqno i{ao na ~asove veronauke, sa jednim malim Grkom, koji je pored mene bio jedini pravoslavac u {koli, a predavala nam je tako|e jedna Grkiwa. Vu~evi} je istakao koliko mu je vera va`na u svakodnevnom `ivotu.
- Kad god imam vremena odem do crkve sa porodicom, sa mojom suprugom i tri sina. A leti, kad odem za Crnu Goru, obavezno odemo na Ostrog po blagoslov. Stabilan brak je va`an u `ivotu svake porodice, tvrdi poznati ko{atrka{, a osnova takvog braka je po{tovawe: - Imao sam sre}u da sam moju suprugu upoznao kad smo imali po 14 godina, tako da smo dugo zajedno. Tokom godina smo zajedno pro{li kroz mnoge te{ke situacije i razvilo se veliko po{tovawe me|u nama. Moja supruga je moja najve}a podr{ka i ona je u velikoj meri zaslu`na za moj uspeh. Nije nimalo lako biti `ena profesionalnog sportiste,
jer sam stalno negde odsutan, na putu, a ona je ta koja se brine o deci, o ku}i, svemu ostalom. Vu~evi} je govorio i o ishrani sportista i ispi~ao zanimqivi zgodu sa Majklom Xordanom, koji mu je na po~etku karijere dao veoma va`an savet:
- Kada sam kao student dolazio na probu u [arlot Hornetse, ~iji je Xordan bio vlasnik, pri{ao mi je na prvom treningu i pitao me {ta sam doru~kovao. Bio sam malo zbuwen, ali sam mu rekao, a on me je pohvalio i rekao da mogu da nastavim trening. On je smatrao da je doru~ak najva`niji obrok i de{avalo se tada da je zbog toga vra}ao sa treninga neke ko{arka{e, slao ih pravo u trpezariju, prisetio se Vu~evi}.
Posle predavawa, tokom kojeg je Vu~evi} odgovarao na pitawa prisutnih, as ^ikago bulsa je jo{ dugo ostao u sali potpisuju}i majice, daju}i autograme i fotografi{u}i se sa brojnim mali{anima koji su do vrha napunili salu crkve Svetog Stefana u ^ikagu.
Ni ki{a ni veliko nevreme nisu spre~ili Srbe iz raznih krajeva Nema~ke da se u nedequ okupe u dvori{tu Generalnog konzulata u Minhenu ne samo da proslave Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ve} i da obnove veze sa korenima i sunarodnicima. Bio je to dan kad su se spojili uspesi i snovi, pro{lost i sada{wost, ali najvi{e - qudi. Oni koji su nekada iz Srbije krenuli sa koferima punim nade, danas su uspe{ni lekari, preduzetnici, in`eweri, umetnici... Atmosfera je podse}ala na porodi~no okupqawe. Prisutni su bili Srbi koji svoje `ivote grade u Nema~koj, ali ne zaboravqaju odakle poti~u. Proslava srpskog nacionalnog praznika za wih je bila prilika da, makar za trenutak, zaborave na svakodnevne obaveze i vrate se
mislima u otaxbinu, porodicu, detiwstvo. I, nije bilo va`no koliko godina `ive u Nema~koj, koliko su uspe{ni, jer svi su tog dana bili samo Srbi, okupqeni oko zajedni~kog ose}awa, se}awa i nacionalnog ponosa.
- Ima ne{to u ovakvim doga|ajima {to ne mo`e da zameni ni najuspe{nija karijera - ka`e nam Dragana Petrovi}, farmaceut koja pet godina `ivi u Minhenu.
- Nema~ka pru`a dobre mogu}nosti ali nigde nije kao kod ku}e. Kad ovde vidim na{e qude, osetim ponos. Va`no je da se dr`imo zajedno.
Dragan Uro{evi} od 1974. `ivi u Minhenu. Mnogi ga pamte kao jednog od kqu~nih qudi koji je okupqao Srbe u dijaspori. Bio je predsednik Kulturnog centra Jugoslavije u Bavarskoj, pa onda predsednik Zajednice Jugoslo-
Mobilna aplikacija "E-dijaspora"" koja bi trebalo da obnovi komunikaciju svih raseqenih lica iz Sarajeva i Isto~nog Sarajeva, predstavqena je u Gradskoj upravi Isto~nog Sarajeva.
Rije~ je o aplikaciji za izradu baze podataka pravnih subjekata i fizi~kih lica koja `ive i rade u inostranstvu, a poreklom su iz Isto~nog Sarajeva.
Ova aplikacija omogu}i}e br`u i lak{u komunikaciju, kao i uspostavqawe saradwe poslovnih qudi iz dijaspore sa lokalnim partnerima, te obnavqawe kontakata Gradske uprave sa raseqenim licima ovog kraja. Aplikacija }e sadr`ati najnovije informacije o doga|ajima u Isto~nom Sarajevu, Republici Srpskoj, regionu i dijaspori, kao i interaktivnu mapu i pretragu sa filterima za lak{i pronalazak `eqenih informacija.
U dopunskoj {koli 1.000 |aka
vena u ovoj nema~koj pokrajini. A, jedno vreme bio je predsednik ogranka Privredne komore Srbije za Bavarsku. - Ranije je bilo mnogo lak{e Srbima kad do|u u Nema~ku nego danas - pri~a Uro{evi}. - Nemamo isti status kao qudi koji dolaze iz EU, jer je na{im radnicima potrebna gomila dozvola. Stru~waci i zanatlije se tra`e, ali ima mnogo firmi u kojima na{e radnike tretiraju kao da su tre}a klasa. A, nekada su Srbi ovde va`ili za najboqe i najmarqivije. Zato su na{i qudi po~eli da se vra}aju u Srbiju. Nekoliko mojih poznanika je tamo prona{lo ~ak i boqe pla}ene poslove. Mladi treba da ostanu u Srbiji. Uro{evi} ima uspe{nu firmu u Minhenu. Zapo{qava oko 70 qudi, me|u kojima je najvi{e Srba. - Uprkos godinama provede-
U Nema~koj `ivi oko 800.000 srpskih dr`avqana, a samo u Bavarskoj oko 100.000. - Dobro sara|ujemo sa bavarskim vlastima i sa na{im qudima koji `ive ovde. Pre tri godine u srpskoj dopunskoj {koli u Minhenu bilo je samo 120 u~enika, a sada ih je oko 1.000! U~ionice su besplatne, a uxbenike obezbe|uje resorno ministarstvo iz Srbije. Sve je vi{e Nemaca i Srba koji dolaze u konzulat, a potom odlaze u Srbiju i tamo otvaraju preduze}a - ka`e Bo`idar Vu~urovi}, generalni konzul Srbije u Minhenu.
nim u Minhenu, dva-tri puta godi{ewe odlazim u Srbiju - ka`e. - Srce mi je tamo. Koliko god da sam ovde izgradio `ivot, Beograd je moj dom.
Kinezi se pohvalili opasnim presretawem australijskog P-8 Posejdon svojim J-16 u ruskom stilu Kineska vojska objavila je snimak doga|aja iz 2022. godine kao deo vojnog dokumentarca.
Narodnooslobodila~ka armija Kine objavila je video-snimak incidenta iz 2022. na kojem se vidi kako kineski lovac J-16 presre}e “neprijateqski” australijski izvi|a~ki avion P-8 Posejdon dok obavqa “rutinsku patrolu” u me|unarodnom vazdu{nom prostoru iznad Ju`nog kineskog mora.
Kineski vojni avion je proleteo veoma blizu aviona Kraqevskih australijskih vazduhoplovnih snaga (RAAF), u jednom trenutku ispaliv{i infracrvenu rake-
tu, pre nego {to je „odsekao“ i ispustio oblak metalnih i aluminijumskih ~estica koje su usisane u motor aviona P-8, `ali se australijski ABC.
Vi{e od dve godine nakon „opasnog” presretawa, kineska vojska je objavila video snimak doga|aja u okviru vojnog dokumentarca u kojem je pilot J-16 (baziranog na ruskom Su-27) opisao „nailazak na mo}nog i te{kog neprijateqa”.
Ministarstvo odbrane Australije saop{tilo je da je upoznato sa snimkom i naglasilo da je “decenijama nastavilo da sprovodi pomorski nadzor u regionu u skladu sa me|unarodnim pravom”.
Kineski pilot je objasnio da je australijskoj letelici pri{ao sa strane i izveo manevar kako bi posada mogla da ga
„direktno vidi“, zatim pre{ao ispred australijske letelice.
Zakqu~ak pilota je da “ne sme biti straha u suo~avawu sa te{kim protivnikom i da se sila mora pokazati protivniku”.
Ubrzo nakon incidenta, koji se dogodio 26. maja 2022, australijski premijer Entoni Albanez osudio je akcije kineske
Ukrajinski vojnici bi uskoro mogli da biti opremqeni rashodovanim australijskim tenkovima „abrams“, budu}i da vlada ove zemqe sa Bajdenovom administracijom radi na planu da ih po{aqe na bojno poqe, pi{e „Sidnej morning herald“.
Kako se navodi, ovo bi zna~ilo da, nakon {to se ranije ~inilo da je iskqu~ila mogu}nost isporuke tenkova Ukrajini, Vlada Australije ipak razmatra wen zahtev i sa SAD radi na tome da bi se isporuka ostvarila.
Jedan od vojnih zvani~nika, pridru`io se pozivima Australiji da dostavi svoje stare tenkove Ukrajini, rekav{i da je zbuwen za{to odluka o wihovom slawu jo{ nije doneta.
Prema pisawu australijskog lista, rashodovawe „abramsa“ – koji nikada nisu kori{}eni u borbi i koji se od ovog meseca zamewuju novim modelima – u julu dovelo je do neodlu~nosti oko toga da li ih treba ostaviti u skladi{tu, pretopiti ih ili
isporu~iti Ukrajini.
„Sidnej morning herald“ podse}a i da je ukrajinsko-australijska zajednica bila quta zato {to rashodovana vojna oprema australijske vojske, ukqu~uju}i patrolna vozila i desantne ~amce, poslata na aukciju umesto u Ukrajinu.
Tako|e, Kijev je ranije uputio zvani~ne zahteve Kanberi da se pridru`i Va{ingtonu, Londonu, Var{avi i Berlinu tako {to }e donirati tenkove ukrajinskoj vojsci.
Vredi podsetiti da je Australija prethodno, po~etkom godine, odbila da isporu~i Ukrajini flotu rashodovanih helikoptera MRH-90 „tajpan“, koji su na kraju poslati na otpad i pretvoreni u staro gvo`|e. Ova odluka doneta je zbog, kako se navodi, izbegavawa potencijalnog ugro`avawa `ivota ukrajinskih pilota izazvanog problemima koji se mogu javiti pri upravqawu letelicama.
Piter Lihi, koji je bio komandant kopnene vojske od 2003. do 2008. godine i nadgledao
uvo|ewe tenkova „abrams“ u upotrebu izjavio je da je „za~u|en za{to tenkovi nisu ponu|eni Ukrajini.
Sa druge, australijski list podse}a da je nakon insistirawa u februaru da slawe tenkova u Ukrajinu „nije na dnevnom redu“, ministar odbrane Ri~ard Marles ubla`io svoju retoriku i time vratio nadu zastupnika ideje o slawu naoru`awa.
„Postoji niz mogu}nosti o kojima razgovaramo sa vladom Ukrajine“, rekao je Marles pro{log meseca. Vladini izvori, koji su `elili da ostanu anonimni, rekli su da Marles istra`uje kako bi do isporuke tenkova moglo do}i, a da to bude u skladu sa pravilima izvoza ameri~kog naoru`awa koja va`e jer su vozila ameri~ke proizvodwe.
[to se ti~e samih tenkova, u pitawu su 59 „abramsa“ u verziji M1A1 AIM SA, koji su kupqeni 2004. godine za oko 340 miliona ameri~kih dolara, a koji }e biti zameweni tenkovima u modernijoj verziji M1A2 SEPv3
vojske i izjavio da je Australija „iznela svoju zabrinutost u vezi sa ovim putem odgovaraju}ih kanala“.
Podaci o pra}ewu leta koje je prikupio australijski ABC otkrili su da je u pitawu RAAF avion P-8 Posejdon A47008, koji je poleteo iz vazduhoplovne baze Klark na Filipinima u me|unarodne vode u Ju`nom kineskom moru.
Moskva je objavila spisak zemaqa ~ije vlasti gaje "destruktivne stavove" koji su u suprotnosti sa ruskim vrednostima. Dr`avqani nabrojanih zemaqa zbog toga mogu zatra`iti azil u Rusiji ako po`ele.
Predsednik Vladimir Putin je pro{log meseca potpisao dekret kojim se strancima koji dele ruske tradicionalne vrednosti i koji se ne sla`u sa "neoliberalnom" agendom svojih vlada dozvoqava da se prijave za boravi{nu dozvolu.
Ruski premijer Mihail Mi{ustin objavio je listu zemaqa i teritorija ~ije vlasti "sprovode politiku koja name}e destruktivne neoliberalne ideolo{ke stavove koji su u suprotnosti sa tradicionalnim ruskim duhovnim i moralnim vrednostima".
Na spisku su Australija, Austrija, Albanija, Andora, Bahami, Belgija, Bugarska, Velika Britanija, Nema~ka, Gr~ka, Danska, Irska, Island, [panija, Italija, Kanada, Kipar , Letonija, Litvanija, Lihten{tajn, Luksemburg, Malta, Mikronezija, Monako, Holandija, Novi Zeland, Norve{ka, Poqska, Portugal, Ju`na Koreja, Rumunija, San Marino, Severna Makedonija, Singapur, Slovenija, SAD, Tajvan (teritorija Kine), Ukrajina, Finska, Francuska, Hrvatska, Crna Gora, ^e{ka, [vajcarska, [vedska, Estonija i Japan. Primetno je da su od ~lanica EU, odnosno NATO, odsutne Slova~ka, Ma|arska i Turska. Srbija se tako|e ne nalazi na spisku. Ve}ina navedenih zemaqa je prethodno se na{la u registru dr`ava ~ije su vlasti "neprijateqski" nastrojene prema Rusiji, a koji je prvi put sastavqen u prole}e 2021. i a`uriran 2022. Dr`ave na toj listi podle`u ruskim diplomatskim i ekonomskim kontramerama na osnovu wihovog neprijateqskog pona{awa. Rusija mo`e da "ponudi svetu uto~i{te za normalnost", brane}i tradicionalne vrednosti od "katastrofe voukizma" koja je zavladala kolektivnim Zapadom, rekla je glavna urednica RT Margarita Simowan u ~etvrtak na ^etvrtom Evroazijskom forumu `ena u Sankt Peterburgu. Prema Putinovom ukazu iz avgusta, dr`avqani zemaqa s "destruktivno neoliberalnim" vlastima imaju pravo da tra`e privremeni boravak u Rusiji bez potrebe da zadovoqe uobi~ajene imigracione uslove, kao {to su nacionalne kvote, poznavawe ruskog jezika i poznavawe ruske istorije i zakona.
Da li bi trebalo babe i dede da poqube svoje unuke, a da prethodno nisu pitali za dozvolu da to urade? I to pitali ba{ decu. O ovom pitawu se
posledwih godina govori dosta, a trenutno mesto naju`arenije debate jeste Australija.
Uz navode da postoje slu~ajevi gde su ~lanovi u`e familije i bliski prijateqi uznemiravali decu, pristalice stava da dete treba da se pita za dozvolu navode da }e ono na taj na~in postati
svesnije da svi treba da po{tuju wegovo telo i wegove izbore. Ukoliko od malena uvidi da je pitano da li sme da bude poqubqeno ili zagrqeno, nau~i}e da se obrati za pomo} kada ga neko uznemirava.
S druge strane, oni koji osporavaju ovaj stav tvrde da }e na taj na~in deca izrasti u hladnokrvne osobe bez ose}awa bliskosti i bez vezanosti za bake i deke, koji imaju bitnu ulogu u odrastawu mali{ana.
Uveravawe roditeqa u ovaj stav pokrenuto je na australijskoj platformi “Body Safety Australia”. U kratkom tekstu citirane su re~i izvr{ne direktorke platforme Dijen Karson, koja se za ovaj princip zalagala jo{ 2018, paralelno sa idejom da bi roditeqi trebalo da pitaju svoje bebe za dopu{tewe pre nego {to im promene pelene.
“Mi treba da dozvolimo deci da odlu~e ko mo`e ili ne da dodirne wihovo telo, kada, kako, gde… To je samo na~in kako ih dr`imo bezbednim”, rekla je i dodala da se to ne odnosi samo na bake i deke, ve} na sve.
Australijska policija je saop{tila da je uhapsila 38 osumwi~enih {irom zemqe, uz istovremena hap{ewa u Kanadi, [vedskoj, Irskoj i Italiji nakon {to se infiltrirala u "Gost", {ifrovanu aplikaciju za globalne komunikacije, razvijenu za kriminalce.
"Sumwamo da su stotine kriminalaca, ukqu~uju}i italijanski organizovani kriminal, ~lanove motociklisti~kih bandi, bliskoisto~na i korejska mafija koristili Gost u Australiji i inostranstvu za krijum~arewe droge i naru~ivawe ubistva", saop{tila je policija.
Australijska policija spre~ila je da 50 qudi bude ubijeno, kidnapovano ili ozbiqno povre|eno pra}ewem pretwi kroz 125.000 poruka i 120 video poziva od marta, dodaje se u saop{tewu. Navodni administrator aplikacije, Jai Je Ion Jung pojavio se pred sudom u Sidneju pod optu`bom da podr`ava kriminalnu organizaciju i koristi imovinu ste~enu kriminalom. Jung se nije izja{wavao o krivici niti tra`io da bude pu{ten uz kauciju. On }e ostati iza re{etaka sve dok se wegov slu~aj ne vrati pred sud u novembru.
Sme{taj u novom i renoviranom odelewu
Amber stara~kog doma Algester Lodge
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711
Jung je uhap{en u svojoj ku}i. Policija ka`e da je Jung koristio mre`u preprodavaca da ponudi specijalizovane telefone kriminalcima {irom sveta.
Policija navodi da je Jung razvio aplikaciju za kriminalnu upotrebu 2017. godine. Australija se 2022. godine pridru`ila globalnoj radnoj grupi pod vo|stvom Evropola koja je imala zadatak da istra`uje Gost. Florijan Mane, koji je na ~elu tehni~kog odeqewa nacionalne sajber ko-
mande Ministarstva unutra{wih poslova Francuske, naveo je u saop{tewu australijske policije da su wegovi slu`benici tokom nekoliko godina davali tehni~ke resurse operativnoj grupi koja je pomogla de{ifrovawu komunikacija.
Qudi su preplavili dru{tvene mre`e u`asnuti biqkom koja jednim dodirom mo`e pretvoriti u mesece agonije. Dobro se upoznajte s wenim karakteristikama, a ako odete u Australiju, nemojte posegnuti za ovim listom kada obavqate nu`du u prirodi.
KOJA JE BIQKA
„NAJOPASNIJA“ NA SVETU?
Dru{tvenim mre`ama kru`i slika „najopasnije biqke na svetu“, a re~ je o Dendrocnide moroides, poznatoj i kao „Gympie-Gympie“. Ova biqka poti~e iz isto~ne Australije, ta~nije iz Kvinslenda, a na fotografiji se mo`e videti u kavezu izgra|enom oko posude. Znak postavqen ispred we glasi: - Opasnost! Jedan dodir mo`e izazvati devet meseci intenzivne pulsiraju}e boli!
ZA[TO JE TAKO BOLNA?
Dr`avna kwi`nica Kvinslenda obja{wava da je biqka prekrivena sitnim dla~icama koje se pona{aju kao iglice. Ako slu~ajno dodirnete deo biqke, do`ive}ete vrlo neugodan {ok.
Profesorica Irina Veter, nau~nica iz Kvinslenda, izjavila je za ABC: - Kada pro|ete pored we, iglice se pona{aju poput potko`ne {price, prodiru u va{u ko`u i ubrizgavaju ono {to sada smatramo otrovom.
Minimalno vreme trajawa boli je oko {est do osam sati, ali zanimqivo je da ova bol mo`e potrajati danima, nedeqama, pa ~ak i mesecima nakon izlagawa. NEKI SU TO I ISKUSILI Vodi~ za planinarewe po severnom Kvinslendu, Vajne Fi~er, do{ao je u kon-
takt s biqkom kada je poku{ao ukloniti biqku koja je ubola {kolarca. - Bilo je to na granici agonije, a ta agonija, u razli~itim stepenima, trajala je ~etiri ili pet meseci pre nego {to je nestala.
Me|utim, biqka bi mogla imati i va`nu svrhu. Profesorka Veter je otkrila da bi nas „ubod“ biqke mogao „nau~iti mnogo o tome kako bol generalno deluje“. - Uporna bol koju uzrokuju toksini biqke daje nam nadu da mo`emo pretvoriti te spojeve u nove lekove protiv bolova ili anestetike koji imaju dugotrajne efekte.
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
„Australijska komisija za konkurenciju i potro{a~e“ (ACCC - The Australian Competition & Consumer Commission) pokrenula je odvojene pravne postupke protiv dva najve}a australijska maloprodajna giganta, navode}i wihove „obmawuju}e“ popuste na stotine uobi~ajenih proizvoda u supermarketima kao razlog istrage.
Kols (Coles) i Vulvorts (Woolworths) se sada suo~avaju sa ozbiqnim optu`bama da su promovisali „obmawuju}e“ popuste na
supermarketima.
Biv{i izvr{ni direktor Vulvortsa Bred Bandu~i podneo je ostavku u februaru nakon o{trog medijskog intervjua o tom pitawu.
U izve{taju istrage je istaknuto da je Kolsu i Vulvortsu zakonski zabraweno da prikazuju pogre{ne cene na svojim proizvodima.
„Prema zakonima i propisima koje sprovodi Australijska komisija za konkurenciju i potro{a~e, kompanije ne mogu da prikazuju neta~ne cene ili cene koje bi mogle da stvore la`an utisak“, navodi se u o{trom izve{taju ove istrage.
Udru`ewe zagovornika potro{a~a „Choice“ (^oijs) preporu~ilo je vladi da „uvede obavezni standard informacija za supermarkete koji osigurava da su wihove cene jasne i prezizne“, navodi se u izve{taju.
„Choice“ je preporu~io da supermarketi treba da objave istorijske podatke o cenama za sve proizvode na zalihama kako bi
Odgovaraju}i na sudski spor koji je povela Komisija, Kols je rekao akcionarima da namerava da odbrani postupak.
Izvr{na direktorka Vulvortsa Amanda Bardvel rekla je da }e razmotriti slu~aj koji je povela Komisija.
Navodno je Vulvorts primenio „la`nu“ promociju na 266 proizvoda tokom 20 meseci izme|u septembra 2021. i maja 2023., dok Komisija tvrdi da je Kols la`no snizio 245 proizvoda tokom 15 meseci izme|u februara 2022. i maja 2023.
Niz proizvoda je bio ukqu~en u promocije, navodi ACCC, ukqu~uju}i Arnotove kekse Tim Tams, Dolmio sosove, Doritos salsu i Enerxajzer baterije, izme|u ostalog i iz Vulvortsa.
U konkretnom primeru, Komisija navodi da je Vulvorts ponudio Oreo od 370 grama proizvod na prodaju po redovnoj ceni od 3,50 dolara u periodu od najmawe 696 dana izme|u januara 2021. i novembra 2022. Ali u novembru 2022., cena je porasla na
stotine proizvoda u supermarketima u sudskom procesu koji je pokrenuo ACCC
U odvojenom postupku Australijske komisije za konkurenciju i potro{a~e pred Federalnim sudom se navodi kr{ewe australijskog zakona o potro{a~ima „obmawivawem potro{a~a putem tvrdwi o sni`enim cenama“ na proizvodima.
Optu`be se odnose na proizvode koje su prodavali Vulvorts i Kols po redovnim dugoro~nim cenama, koje su ostale iste, iskqu~uju}i kratkoro~ne akcije, najmawe {est meseci, a u mnogim slu~ajevima i najmawe godinu dana.
Proizvodi su tada bili podlo`ni poskupqewima od najmawe 15 procenata tokom kratkih perioda, pre nego {to su stavqeni u Vulvortsovu promociju „Sni`ene cene“ i Kolsovu „Daun Daun“ promociju, po cenama ni`im nego tokom kasnijeg skoka cena.
Akcije Kolsa su odmah oslabile na marketu, pa su u ranim popodnevnim satima pale 3,4 odsto na 18,57 dolara, dok je Vulvorts pao 2,8 odsto na 33,99 dolara.
Dva najve}a supermarketa u zemqi su se ove godine na{la pod zna~ajnom kontrolom jer je inflacija pove}ala tro{kove `ivota, {to bi trebalo da bude kqu~no izborno pitawe uo~i saveznih izbora 2025. godine.
Glavne politi~ke stranke su se borile da se pozicioniraju kao {ampioni za potro{a~e, ukqu~uju}i i Zelene, koji su vodili istragu Senata o velikim
potro{a~i mogli da uporede i provere tvrdwe o cenama, navodi se u izve{taju.
Predsednica ACCC \ina Kas-Gotlib rekla je da su popusti Kolsa i Vulvortsa „u stvari bili iluzorni”.
„Tako|e navodimo da su u mnogim slu~ajevima i Vulvorts i Kols ve} planirali da kasnije stave proizvode na „Sni`ene cene“ pre skoka cena i implementirali su privremeni skok cena u svrhu uspostavqawa ve}ih mar`i.
Ovakva politika je obuhvatila 266 proizvoda Vulvortsa u razli~ito vreme tokom 20 meseci i oko 245 Kols proizvoda u razli~ito vreme tokom 15 meseci.
Istraga komisije, koriste}i svoja prinudna ovla{}ewa, pratila je kontakte potro{a~a i reakcije dru{tvenih medija. Procewuje se da su ova dva giganta „prodali desetine miliona proizvoda i ostvarili zna~ajan prihod od te prodaje“.
Regulatorno telo tra`i deklaracije, kazne, tro{kove i druge naloge, ukqu~uju}i i zahteve od oba preduze}a u supermarketima da finansiraju registrovanu dobrotvornu organizaciju za isporuku obroka Australijancima kojima je potrebna, pored wihovih ve} postoje}ih programa dostave obroka u dobrotvorne svrhe.
Za prekr{aje od 10. novembra, maksimalno predvi|ena kazna je 50 miliona dolara, ili 30 odsto prometa korporacije tokom perioda navodnih kr{ewa.
5 dolara za oko tri nedeqe pre nego {to je smawena na 4,50 dolara pod promocijom „spu{tene cene“ od decembra 2022.
„Sni`ena cena od 4,50 dolara je u stvari bila 29 odsto vi{a od prethodne redovne cene proizvoda od 3,50 dolara“, navodi se u saop{tewu Komisije.
„U ovom primeru, navodi se da je Vulvorts planirao privremeni skok cene da bi uspostavio novu vi{u cenu za slede}u promociju.
U jednom primeru, Kols je ponudio Strepsils pastile za grlo od meda i limuna na prodaju po redovnoj ceni od 5,50 dolara izme|u januara 2021. i oktobra 2022. Ali, 21. oktobra 2022. cena je porasla na 7 dolara za oko mesec dana pre nego {to je stavqena u promociju „ni`e“ za 6 dolara. Ta ni`a cena je u stvari bila 9 odsto vi{a od redovne cene.
„U ovom primeru, komisija navodi da je Kols planirao privremeni skok cena da bi uspostavio novu vi{u cenu za narednu „promociju“, navodi se u saop{tewu Komisije.
Iako ove optu`be mogu biti izuzetno ozbiqne jer se radi o namernim i ciqanim prevarama potro{a~a, izvesno je da }e se i Kols i Vulvorts izvu}i sa pove}im nov~anim kaznama, {to }e se u prevodu svesti na onu narodnu „tresla se gora – rodio se mi{“.
KiM: Pomen ubijenim Srbima u sukobu u Bawskoj, glavna ulica, mimo voqe i pitawa preostalih
Srba, od danas nazvana po imenu nastradalog Albanca, Aqbin Kurti
otkrio tablu sa wegovim imenom
Porodice, rodbina i prijateqi okupili su se u Bawskoj i zapalili sve}e na mestu gde su pre godinu dana u sukobu sa policijom privremenih pri{tinskih institucija ubijeni Stefan Nedeqkovi}, Bojan Mijailovi} i Igor Milenkovi}. Pre wihovog ubistva nastradao je policajac privremenih pri{tinskih institucija Afrim Buwaku. Po wemu, mimo voqe i pitawa preostalih Srba, nazvana je centralna ulica koja se prote`e od magistralnog puta do centra sela u du`ini od nekoliko kilometara.
Za ~lanove porodica i ostale okupqene, kazali su, pro{la je jedna bolna godina, ali da nakon tragi~nog doga|aja za wih `ivot mora da se nastavi.
"Moramo da izdr`imo i moramo da budemo jaki. Qudi ho}e ovde da do|u, ne samo danas, ve} da do|u kad imaju vremena da zapale sve}u. Vidite da je malo nepristupa~no, ali }e kroz neko vreme ovo morati da se uredi", rekao je Dragan Nedeqkovi}, otac nastradalog Stefana.
"ONI NI DANAS NE ZNAJU MESTO GDE JE WIHOV SIN STRADAO"
I ~lanovi porodice ubijenog Bojana Mijailovi}a zapalili su sve}e, i odali po{tu stradalima.
"Oni i dan-danas ne znaju mesto gde je wihov sin stradao. Ja vas molim da se u me|uvremenu raspitamo i da pomognemo qudima da i oni do|u na to mesto i zapale sve}u. Ja sam platio jedan krst koji bi trebalo ovde da postavimo, trenutna situacija ne dozvoqava, ali kada do|e vreme postavi}emo obele`je i on }e ovde da stoji", rekao je Nedeqkovi}.
U sukobu naoru`ane grupe Srba i policije, 24. septembra pro{le godine u predelima iznad sela Bawska `ivot su izgubili Stefan Nedeqkovi}, Bojan Mijailovi} i Igor Milenkovi}.
CENTRALNU ULICU NAZVALI PO STRADALOM POLICAJCU AFRIMU BUWAKU
Pre wihovog ubistva nastradao je policajac Afrim Buwaku. Po wemu, mimo voqe i pitawa preostalih Srba, nazvana je centralna ulica koja se prostire od magistralnog puta do centra sela u du`ini od nekoliko kilometara.
Na mostu, na ulazu u selo, tablu sa imenom nastradalog policajca otkrio je premijer privremenih pri{tinskih institucija Aqbin Kurti. Prethodno je obi{ao grob i porodicu nastradalog policajca u selu Samodre`a kod Vu~itrna.
„Stradawe Afrima Buwaka je dokaz da Kosovo ~vrsto stoji u svakoj bici. Danas govorimo o Kosovu, a ne o unutra{wim izvorima koji podrivaju bezbednost ili stabilnost, koje ne mo`emo da kontroli{emo ili da wima upravqamo. [irom Kosova, na svakom }o{ku je dr`ava Kosovo. Pove}ava se broj policajaca sa mladim kadetima, moral na{e policije i vojske nikada nije bio ve}i, stoga je ova `rtva narednika kosovske policije i te kako vredela za policiju, za dr`avu i za budu}e generacije", rekao je Kurti. Bawsku danas, na godi{wici sukoba, kontroli{u jake snage policije. Kontrolu obavqaju i preko dronova iz vazduha i obli`wih brda. Sredwovekovni manastir Bawska je zatvoren od 23. do 26. septembra.
\aci u Bawskoj nisu prekidali nastavu. Tokom posete Aqbina Kurtija prilazu selu, saobra}aj je bio blokiran.
da je dovoqno da pojedu dva jaja dnevno za 22 dinara, a u svom
Ministar unutra{we i spoqne trgovine Tomislav Momirovi} poru~io je gra|anima Srbije da mogu da pre`ive dan na obroku od dva jaja. Cirka 22 dinara, ka`e Momirovi}, dok istovremeno omlet od tri jaja u wegovom hotelu “Mona plaza” napla}uje 690. Da nije tu`no bilo bi sme{no, a ~ak nije ni najgore {to je ovaj ~ovek izgovorio.
Ko je birao Tomislava Momirovi}a za ministra u Vladi Srbije zaista nije dangubio. Svako wegovo pojavqivawe u etru prepri~ava se danima. Tako }e i ova epizoda sa jajima.
Momirovi} je, naime, gostuju}i na televiziji K1 govorio o cenama namirnica u okviru akcije „Najboqa cena“, a onda “poentirao”.
“Dozvolite, jaje je 11 dinara. Pazite, obrok od 22 dinara je, pa mislim, obrok koji mo`e da dr`i ~oveka ceo dan sitim“, izjavio je ministar trgovine, a zatim br`e-
boqe dodao da ne `eli da ka`e da „qudi `ive sa dva jaja dnevno, ali da je to u nutritivno kvalitativnom smislu, stvarno perfektan obrok“. Taj perfektan obrok, dodu{e od tri jaja uz dodatak povr}a i brusketa u wegovom hotelu ko{ta tri~avih 690 dinara. I odmah je ovaj snimak postao viralan u medijima i na
dru{tvenim mre`ama. A reakcije gra|ana su gotovo iste kao i kad su nam nudili parizer i pa{tetu po jeftinijim cenama. Tad je Momirovi} u dru{tvu predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i ministra finansija Sini{e Malog, u `ivom prenosu jeo sendvi} s majonezom i parizerom. Onaj zidarski, u pola vekne hleba.
Bawska je bila prekretnica za ono {to je apsolutna, ubrzana i svevidqiva demonta`a srpskih institucija na severu Kosova
Bawska je bila prekretnica za ono {to je apsolutna, ubrzana, svevidqiva demonta`a srpskih institucija na severu Kosova, izjavila je urednica portala KoSSev Tawa Lazarevi} povodom godi{wice oru`anog sukoba u ovom mestu.
U oru`anom sukobu lokalnih Srba i Kosovske policije u selu Bawska, do kojeg je do{lo u ranim ~asovima 24. septembra 2023, poginula su trojica Srba i jedan kosovski policajac.
Tawa Lazarevi}, urednica portala KoSSev, ka`e da je Bawska bila prekretnica za ono {to je ubrzana, svevidqiva demonta`a srpskih institucija, pre svega, kako je rekla, na severu Kosova.
„Za sada se ne diraju preostale institucije na jugu, ali to je jasno da ako i kada se bude ra{~istilo, kako to Pri{tina vidi, sa prisutno{}u Srbije na severu, da je zapravo takav posao i nije posao na jugu“, ka`e ona.
Prema wenim re~ima, Bawska je bilo jedno gorko bu|ewe za Srbe na severu Kosova, ali ne i gorko bu|ewe za gra|ane Srbije.
„Jer dok mi gutamo ovu gorku pilulu, kao stanovnici severa, pripadnici srpskog naroda i kona~no i dr`avqani Republike Srbije, istovremeno u neverovatnoj koli~ini propagande i odvla~ewu pa`we na druge teme u Beogradu, ono {to predstavqa povla~ewe Srbije za mandata ove vlade se ne vidi u ostatku Srbije, u realnom obimu u kojem se to zapravo na samom terenu de{ava, ali to se de{ava. Posledwih meseci je ubrzana demonta`a srpskih institucija, vrlo gorko bu|ewe, velika nesigurnost i veliko poni`ewe pre svega srpskog naroda i Srba na severu“, ka`e Lazarevi}.
Ona ka`e da godinu dana nakon doga|aja u Bawskoj qudi na severu Kosova izbegavaju da govore o krivcima i wihovoj odgovornosti.
„Qudi na severu }e vam pri~ati o posledicama po nas, kao gra|ane severa, kao srpski narod, o posledicama po Srbiju i wene legitimne i legalne interese, ali }e sa velikom zadr{kom bilo {ta
re}i kada je u pitawu odgovornost i posledice po one koji su tome doprineli. Od Bawske mo`e da deluje da se sva krivica zapravo svalila na ime i prezime Milana Radoi~i}a. To je ono {to ne sme niko da ka`e tako javno. Ali je sada pitawe, {ta je ki{obran? Da li je Milan Radoi~i} ki{obran ili je ki{obran ne{to mnogo ve}e?“, ka`e Lazarevi}. Isti~e i da je Beograd, da je hteo da se pozabavi ovim slu~ajem, imao sasvim dovoqno vremena. „Da je zaista zakon i da je dr`ava iznad politike, to je bila zapravo du`nost Republike Srbije. Pre svega Republike Srbije koja {titi ne samo svoj me|unarodni ugled i imix, ve} pre svega {titi sigurnost svojih gra|ana, {titi dobrobit svojih gra|ana, {titi svoj Ustav. Jasno je da se na wenoj teritoriji pojavila jedna paravojna formacija koja nije ni Vojska Srbije, nije ni policija Srbije. Prema tome, ona je morala da ve} uveliko procesuira odgovorne, {to ukqu~uje i one koji su bili deo te paravojne grupe, ali i nadle`ne bezbednosne organe. Kako je mogu}e da nadle`ni bezbednosni organi dozvole da se na teritoriji jedne suverene zemqe {etaju u nekim uniformama qudi sa naoru`awem od kako je to proceweno pet miliona evra i pazite, ni mawe ni vi{e nego naoru`awem sa stokova Vojske Srbije“, ka`e urednica portala koSSev. Dodaje da }e Srbija procesuirati ovaj slu~aj samo u onoj meri u kojoj weno rukovodstvo bude pritisnuto od strane ve}ih sila, u ovom slu~aju zapadnih sila.
Klub iz glavnog grada Viktorije u finalu savladao ekipu Svetog \or|a iz Brizbejna - 1:0. Trofej u `enskoj konkurenciji osvojio doma}i tim fudbalerki Dajanela Belih orlova iz Perta, pobedom protiv Drine iz Melburna - 2:0.
U Pertu je u nedequ uve~e zavr{en jubilarni, 35. Kara|or|ev kup u fudbalu. [ampionski pehar na ovom tradicionalnom takmi~ewu srpskih klubova iz svih delova Australije, osvojila je Melburn Srbija. U finalu, Srbija je savladala ekipu Svetog \or|a iz Brizbejna, rezultatom 1:0. Prethodno su oba tima u polufinalu ostvarila ubedqive pobede: Srbija je slavila protiv sidnejskog Beograda 3:0, dok je Sveti \or|e istim rezultatom savladao doma}i tim Dajanela Belih orlova. Fudbaleri Srbije su osvajawem Kara|or|evog kupa krunisali jednu od najuspe{nijih godina u istoriji kluba.
Naime, tim trenera @eqka Popovi}a osvojio je ove sezone titulu {ampiona Druge premijer lige Viktorije i plasirao se u vi{i rang takmi~ewa, dok je u Kupu Australije Srbija igrala u osmini finala i tako ostvarila istinski podvig, kao jedina ekipa iz ~etvrtog ranga takmi~ewa koja je u{la me|u 16 najboqih na kontinentu. U `enskoj konkurenciji na Kara|or|evom kupu u Pertu, titulu je osvojila ekipa doma}ina turnira – Dajanela je u finalu savladala Nobl Park Drinu iz Melburna sa 2:0.
Na ovogodi{wem takmi~ewu u~estvovalo je 13 mu{kih i tri `enska tima, a tokom vikenda utakmice je u`ivo prati-
lo vi{e hiqada posetilaca. Naredni Kara|or|ev kup bi}e odr`an 2025. u Melburnu, a doma}in }e biti upravo ovogodi{wi {ampion – FK Srbija.
DAJANELA U FINALU
NPL PLEJ-OFA Uo~i po~etka Kara|or|evog kupa, u petak uve~e, fudbaleri
Dajanela Belih orlova ostvarili su veliki uspeh po{to su se plasirali u finale plejofa za popunu NPL lige Zapad-
ne Australije. Orlovi su i u revan{u polufinala savladali ekipu Univerziteta Mardok, ovaj put rezultatom 3:1 (prvi me~ 2:0). Za plasman u najvi{i fudbalski rang Zapadne Australije, srpski klub }e igrati protiv mladog tima Pert Glorija, ekipe koja ve} igra u NPL takmi~ewu. Veliko finale zakazano je za idu}u subotu, 28. septembar.
Izvor: SBS Serbian
FOTO VEST:
Odr`an u nedequ, 8. septembra
U nedequ, 22. septembra, kada se na{a Crkva molitveno se}a Svetih pravednih Joakima i Ane i Svetog mu~enika Severijana, katedralni hram Svete Trojice u Melburnu posetio je i Liturgiju slu`io Mitropolit australijsko-novozelandski Siluan. Wegovom Visokopreosve{tenstvu saslu`ivali su: arhijerejski zamenik arhimandrit Petar, arhijerejski namesnik Melburna i Adelejda protojerej-stavrofor Petar Damwanovi}, jerej Bogdan Mili} i proto|akon Petar Mraki}. Liturgijskoj lepoti doprineo je i hor hrama Svete Trojice pod dirigentskom palicom g. Save \uki}a.
Hram u Bransviku bio je ispuwen kako vernim narodom, tako i duhovnom rado{}u, jer je dana{wom Liturgijom Kolo srpskih sestara “Majka Jevrosima” proslavilo svoju Slavu. Mitropolit Siluan u svojoj besedi govorio je kako o zna~aju okupqawa oko na{ih hramova, tako i o ulozi Presvete Bogorodice u domostroju na{eg spasewa. Mitropolit se dotakao i zna~aja koji Kolo srpskih sestara ima u `ivotu na{e Mitropolije i {irom na{e Svetosavske Srpske Pravoslavne Crkve. Liturgijsku radost upotpunila je i dodela arhijerejskih gramata za svoj nesebi~an trud, rad i qubav prema crkvi Sv. Trojice koju svakodnevno pokazuju KSS-a “Majka Jevrosima”, kao i sestra Svetlana Jeremi}, blagajnica na{e crkve koja je ujedno i blagajnica manastira Svetog Save u Ilajnu.
Na kraju Svete Liturgije mitropolit Siluan se zahvalio i ~te~evima i ipo|akonima grada Melburna na pomo}i i trudu, kao i svom vernom narodu koji se trudi da hodi putem svojih
Na praznik Ro|ewa Presvete Bogorodice, u ve~erwim ~asovima, Mitropolit australijsko-novozelandski Siluan posetio je C.O Sveta Petka u melburnskom predgra|u Rokbenk. Povod ove posete bilo je 39. po redu humanitarno ve~e, me|u Srbima Melburna poznato kao "Para}insko ve~e". Ovo humanitarno ve~e odr`ava se u svrhu prikupqawa pomo}i Manastiru Sveta Petka - Izvor kod Para}ina, ~ije monahiwe zbriwavaju decu ometenu u razvoju.
Pozdravqaju}i prisutne Visokopreosve}eni je naglasio veliki zna~aj ovakvih akcija koje su u su{tini otelovqewe Jevan|elskog imperativa o slu`ewu bli`wima, potrebitima, a preko wih samom Hristu. Ovim se ujedno daje podr{ka mati igumaniji i wenim sestrama koje su veliki deo svoj mona{kog podviga posvetile slu`ewu bolesnoj deci. Vladika je zakqu~io svoje obra}awe Svetopisamskim re~ima, "Neka nam ne dosadi dobra dela ~initi!"
POSLEDWI POZDRAV
Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo da je na{a draga
Ro|ena 8. juna 1941. u Beogradu –preminula 23. septembra 2024. u Melburnu
Opelo }e biti odr`ano u crkvi „Kraq Stefan De~anski“ u Karum Daunsu u 10 ~asova ujutru, u subotu 28. septembra 2024.
Sahrana }e se obaviti na grobqu „Bunurong Memorial Park" u 11.15 ~asova.
O`alo{}eni: }erka Jovana, unuk Vuk i zet Sr|an.
Svetih predaka, to jest putem Bogo~oveka Hrista! Slavqe je nastavqeno u parohijskoj sali gde je poslu`en
bogat ru~ak i gde se okupqenima jo{ jednom obratio Mitropolit Siluan svojom arhipastirskom poukom.
Pi{e: Marko Lopu{ina
Ameri~ki Srbi decenijama glasaju za republikansku stranku i wene kandidate, a i imali su republikanske guvernere, senatore i kongresmene srpskog porekla
S kraja leta i po~etkom jeseni u SAD su po~ele preizborne priredbe demokrata i republikanaca. Ameri~ki Srbi, koji decenijama glasaju za republikance, bili su doma}ini tri predizborne kampawe republikanskog kandidata i biv{eg predsednika Donalda Trampa. Interesantno je da je u tim kampawama, koje su odr`ane u Wujorku, Milvokiju i ^ikagu, u~estvovao biv{i demokrata, biv{i guverner i sada republikanski simpatizer Milorad Rod Blagojevi}, Srbin iz ^ikaga.
U me|uvremenu, petorica predstavnika srpske zajednice, Zoran Beri}, Goran Petkovi}, Dan Mici}, Filip Milivojevi} i Ranko Risti}, sreli su se sa Trampom li~no u wegovoj vili u varo{i Mara Lago na Floridi. Pozdravqaju}i ih Tramp im je rekao:
- Svi Srbi su veliki, sna`ni qudi ! Ponovio je Donald Trampo i politi~ku izreku, koju je kazao u vreme dok je bio predsednik SAD, da su Srbi hrabar i poseban narod. Kao primer te srpske hrabrosti Tramp je naveo stradawe Milorada Roda Blagojevi}a, bi{eg guvernera dr`ave Ilinois i biv{eg demokrate:
- Ovde pored mene je ~ovek koji je, kao i ja, bio nepravedno optu`en. Kad sam shvatio {ta su mu uradili, pomilovao sam ga kao predsednik, to je najboqe {to sam mogao da u~inim. I danas vidim koliko sam bio u pravu. Ja volim ovog hrabrog ~oveka - rekao je Tramp.
Biv{i guverner i ameri~ki kongresmen Rod Blagojevi} je potomak Radisava, kapetana Jugoslovenske kraqevske vojske iz Velikog Kr~mara kod Kragujevca i majke Mile (Govedarica). Uselili su se u ^ikago 1947. Zavr{io je Foreman sredwu {kolu i Tehni~ku {kolu. Trenirao je ko{arku i boks u BK “Golden Gloves”. Studirao je prava i istoriju na Univerzitetu Tampa, Nortvestern univerzitetu i Paperdin {koli za advokate (1979.) Imao je advokatsku kancelariju u ^ikagu. Aktivno je sara|ivao sa srpskom zajednicom. Vernik je SPC. Biran je za ~lana Kongresa SAD na izborima (1997 - 2003.) Tokom 1999. u vreme napada NATO bio u poseti Srbiji i Beogradu. Vodio je Misiju osloba|awa ameri~kih marinaca. Posetio patrijarha srpskog Pavla. Bio sam tada sa wim. Kada se Blagojevi} na{ao 1999. godine na ulicama Beograda, zaplakao je od `alosti i tuge nad stradawem wegovog naroda. - Danas je Milorad Rod Blagojevi} glavni organizator Trampove kampawe u srpskoj koloni u SAD, koja nezvani~no ima oko pola miliona qudi. Ameri~ki Srbe cene Blagojevi}a, a po{tuju Trampa, za kog ka`u da je na{ slovenski zet, jer je dva puta za suprugu uzimao `ene slovenskog porekla. Tramp zna Srbe i nakolwen nam je – tvrdi Gradimir Markovi}, republikanac iz ^ikaga.
Od 1945. godine do danas republikanci su imali sedmoricu predsednika dr`ave u Beloj ku}i. Bili su to Ajzenhauer, Nikson, Ford, Regan, dva Bu{a i Donald Tramp. Ameri~ki Srbi su Srbi su postali deo ameri~ke administracije u vreme predsednika Ronalda Regana. Za wega su radili dr Branko Terzi}, dr Borko \or|evi} i Milan Mandari}, svi republikanci. Terzi} se kao dete sa roditeqima uselio u SAD 1950. godine, ali iz Nema~ke, gde je ro|en. Zavr{io je Dr`avni univerzitet Viskonsin i 1972. stekao diplomu iz oblasti nauke o energiji. Kao ~lan Republikanske stranke za dr`avu Viskonsin godine 1976. Branko Terzi} se kandidovao za senatora dr`ave Viskonsin, ali mu nije po{lo za rukom da pobedi. Bio je potom saradnik predsednika Ronalda Regana u Beloj ku}i. Predsednik Xorx Bu{ stariji ga je doveo u Va{ington i postavio za rukovodioca Federalnog odelewa za energetiku SAD. - U Beloj ku}i ubedio sam ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a mla|eg da primi srpske dr`avnike i ~uje srpske stavove povodom krize u Jugoslaviji i stradawa srpskog naroda. Nastupao sam na konferencijama u SAD, Evropi i Aziji. Bio sam saradnik Svetske banke, ameri~kih ministarstava i Bele ku}e, predava~ menaxmenta na ~uvenom Jejlu, analiti~ar USAID, Programa partnerstva i evropskog Instituta za razvoj i upravqawe elek-
tri~nom strujom – pri~ao mi je gospodin Terzi}, kog je “Milvoki magazin” svrstao u najzanimqivije qude u severnim dr`avama SAD.
Beogradski lekar i holivudski hirurg Borko \or|evi} je bio vrhunski doktor plasti~ne hirurgije u Kaliforniji. Bio je ujedno i Reganov ~ovek od poverewe, pradesednik Odbora Republikanske stranke za Kaliforniju. Kao plasti~ni hirurg za pacijente imao Frenka Sinatru, Kirka Daglasa, Nensi Regan, Betsi Ford, Zaze Gabor, Xoan Kolins. Upoznao ameri~ke predsednike Ronalda Regana, Xorxa Bu{a i Ximija Kartera, kog je doveo u mirovnu misliju u BiH (1994).
- Regan je bio glumac, kauboj i predsednik. Provodio je vi{e vremena na svojoj farmi, nego u Beloj ku}i. Ali je vladao ve{to i hrabro. Imao sam priliku da mu govorim o Srbiji i o ameri~kim Srbima. Znao je za Nikolu Teslu i govorio mi je da po nau~noj odva`nosti li~im na ovog gordog Li~anina – pri~a nam dr Borko \or|evi}, koji se sprema da ode u Kaliforniju i kao republikanac glasa za Donalda Trampa.
Milan Mandari} je iz Novog Sada kao poslovni ~ovek u{ao u SAD krajem {ezdesetih, ali je pet godina kasnije postao Biznismen godine u Americi i ugledni republikanac. I on ceni Ronalda Regana, jer je posle Kartera, koji je visokim porezima usporio razvoj privrede i biznis, umawio poreze i dao slobodu privrednicima da uzdi`u Ameriku. I Mandari} se kao i \or|evi} sprema da ode na glasawe u SAD za svog repulikanskog kandidata.
I Borko \or|evi} i Milan Mandari} su mi rekli da ameri~ki Srbi vole republikance i glasaju za wih da do|u na vlast u SAD. Za{to ameri~ki Srbi vole republikance?
\or|evi} ka`e: - Zato {to su svi republikanski predsednici imali razumevawe za srpski narod, za nas srpske doseqenike u Americi i dali nam {ansu da budemo uspe{ni qudi u SAD. Ja sam postao akademik i tre}i najugledniji plasti~ni hirurg u Americi i me|u deset najpoznatijih u svetu. A politi~ke li~nosti u SAD bili su republikanci Miroslav \or|evi}, Xorx Vojinovi}, guverner i kongresmen iz Ohaja, Helen Deli} Bentli, senatorka iz Merilenda –podse}a nas \or|evi}.
Republikanac Miroslav Majkl \or|evi}, Beogra|anin, odbojaka{ koji je emigrirao u Ameriku postao je bankar, ali i prvak Republikanske omladine u SAD. Bio je ujedno i najpoznatiji branilac nacionalnih srpskih interesa u Americi. Inicijator, osniva~ i predsednik Kongresa srpskog ujedniwewa (1990-1992), predsednik Upravnog odbora vi{e puta prve moderne srpske asocijacije u SAD i
Kanadi. Uz pomo} KSU Srbi su u{li u Belu ku}u, Kongres, Stejt Department ~ime su na{i iseqenici u SAD postali, ne samo uticajan etni~ki ve} i politi~ki subjekt u politi~kom `ivotu Amerike. Dobitnik je Medaqe ~asti ostrva Elis, priznawa useqenicima za zna~ajan doprinos ameri~kom na~inu `ivota i Ordena Tesline nau~ne fondacije.
Xorx Vojinovi}, ro|en u Klivlendu u porodici arhitekte koji je projektovao srpske crkve po SAD, radio je kao zamenik dr`avnog tu`ioca do 1971. ^lan Republikanske stranke i poslanik Predstavni~kog doma Ohajo (1971-1976). Revizor okruga Kajahoga. Politi~ku karijeru zapo~eo 1979. godine kada je izabran za gradona~elnika Klivlenda. Bio je jako popularan me|u jugoslovenskim doseqenicima, koji su mu svojim glasovima omogu}ili da vodi Klivlend sve do 1989. Pod wegovom upravom Klivlend je tri puta progla{avan najboqim ameri~kim gradom, {to nijednom drugom Amerikancu nikada nije po{lo za rukom. Vojinovi} se po~etkom 1990. kandidovao za guvernera dr`ave Ohajo i vodio je u dva mandata, sve do 1998. U vi{e navrata fotografisan je za ameri~ke medije sa srpskom {ajka~om na glavi. Na izborima (1998). izabran za kongresmena SAD. Reizabran je je 2004. godine. Bio je ~lan Komiteta za spoqnu politiku, Komiteta za unutra{wu bezbednost, ~lan srpskog kokusa, saradnik KSU i predstavnik SAD, koji je u vi{e navrata pose}ivao Srbiju i Kosmet.
Helen Deli} Bentli je bila ~lan Predstavni~kog doma Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava od 1985. do 1995. godine. U svetu amerike i svetske nauke probili su se republikanci Bogdan Magli} i Bogdan Deni}.
Prisetimo se da su ameri~ki Srbi na prethodnim izborima, kada je Tramp izgubio od Xo Bajdena, vodili kampawu “Milion glasova za Trampa”. I time su potvrdili svoju naklonost republikancima. Na pitawe za{to danas ameri~ki Srbi vole republikanca Donalda Trampa i `ele drugi put da glasaju za wega da bi opet bio prdsednik SAD, srpski aktivista Gradimir Markovi} iz ^ikaga ka`e: - Srbi cene Trampa jer ne vodi ratove, ali vodi brigu o ameri~koj ekonomiji po sistemu - dobar biznis, dobre plate. Ameri~ki Srbi naporno radi i ne `eli da te{ko zara|eni dolar poklawaju demokratama da sa wim finasiraju ratove. Na{i qudi vole republikance jer se dr`e svojih politi~kih obe}awa. Tramp je ve} jednom dokazao da se dr`i obe}awa ili se bar trudi da ih ispuni. I {to je najva`nije Donald Tramp zna za Srbiju i za srpski narod – nagla{ava Markovi}.
Ameri~ki stru~wak za spoqnu politiku Edvard P. Xozef izjavio je ono {to ameriki Srbi pri`eqkuju, da bi mogu}i povratak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD mogao da dovede do drasti~nih promena u spoqnoj politici Va{ingtona i jo{ mek{i Bele ku}e pristup prema Srbiji. Srbi optimisti su na~uli da bi Tramp kao novi predsednik SAD odobrio “zamrzavawe Kosova i pretvarawe u autonomnu pokrajinu Srbije“. O mogu}nosti da Tramp pobedi na novembarskim izborima Branko Teri} ka`e: - Za sada {anse Donalda Trampa i Kamale Haris su izjedna~ene. Ishod izbora zavisi}e od 5 odsto bira~a koji se jo{ nisu opredelili i od bira~a u sedam dr`ava (Arizona, Mi~igen, Xorxija, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin), u kojima republikanci i demokrate imaju pribli`no istu podr{ku. Dakle, bitka za ulazak u Belu ku}u je neizvesna, a ameri~ki Srbi se trude da pobedi wihov miqenik republikanac Donald Tramp.
Nedaleko od provalije u koju je, po pre~i me{tana, zbog magle upala neprijateqska vojska, nalaze se brojne pe}ine u kojima su hajduci krili svoj plen
Golo brdo, ispod kojeg je u doba Rimskog carstva bila postavqena vojna granica – limes, valoviti je deo Miro~a, ali kako mu i ime ka`e, {ume nema mnogo. Tu su samo {iroki pa{waci. Prostire se od Tekije do Hajdu~ke vodenice, odnosno do ulaza u Kazan, a sa wega se trasom nekada{weg rimskog Vojnog puta, „Via militaris” za tri sata hoda mo`e sti}i do}i do Brze Palanke. Sa Golog brda puca pogled na Kazan i Tekiju. Sa rumunske strane su Mehadimske planine koje su od pozne jeseni do prole}a uvek pod snegom.
U DAQINI [TRBAC
Odatle putevi vode ka vrhovima Miro~a, Velikom i Malom [trpcu. Uspon na najvi{u kotu brda nije zahtevan jer postoje ure|ene planinarske staze sa oznakama. Tu je i napu{teni kamenolom koji je bio u eksploataciji kada se gradila hidroelektrana „\erdap”. Nesavesno{}u eksploatatora kamenoloma prese~ene su vodene `ile, pa su me{tani Golog brda bez vode. Svake nedeqe velikim cisternama pune se lokalni rezervoari, a me{tani sakupqaju ki{nicu, zimi tope sneg za napajawe stoke, jer tada je te{ko velikim cisternama pri}i sala{ima.
Staza pored kamenoloma vodi pored retko naseqenih ku}a, u snegu pronalazimo tragove divqih sviwa i jelena. U rano, maglovito, zimsko jutro samo se ~uju lave` pasa i mukawe goveda iz {tala. Sala{arka @ivka sa Golog brda svakog ko pro|e pored wene ku}e rado pozove na kafu i mawe poslu`ewe. Ugrejati se pored {poreta je uvek prijatno. Poslu`eni smo kafom, rakijom, sirom i poga~om. Od tog sala{a na sat hoda je Nema~ki ponor, na putu ka Planinici. To je kaskadna, razgranata jama-pe}ina, sastavqena je od vi{e povezanih kanala. Svuda su podzemni tokovi, a pretpostavqa se da je Nema~ki ponor podzemnim kanalima povezan sa susednim ponorima u Rumuniji. Ovo neobi~no ime provalija je, prema pri~i me{tana, dobila jer je tokom velike ofanzive sovjetske armije, u jesen 1944. godine, u taj ponor zbog guste magle upala nema~ka vojska koja je za vreme Drugoga svetskoga rata obezbe|ivala plovidbu Dunavom. Speleolozi su u blizini ponora pronalazili delove nema~ke vojne opreme. @iteqi ovog kraja ispredaju mnoge pri~e o pe}inama. Nekada su one slu`ile da se narod zakloni od nevremena, a u vreme rata bile su sigurno skloni{te. Miro~ki kraj je poznat po hajducima, a za wih su ove pe}ine bile i te kako va`ne: opqa~kano blago se krilo u wima, tako da i danas mnogi znati`eqnici u ovom kraju kre}u u potragu za dukatima i zlatom. Blizu Dunava ostale su upam}ene pe}ine: „Kod jelena”, „Kod polumeseca”, „Kod terazija”, gde su se krili hajduci koji su pqa~kali turske karavane i brodove. Po pri~i pokojnog Milutina Spasojevi}a, u Velikoj pe}ini na Kosovici izme|u dva svetska rata ispod jedne velike plo~e prona|eno je hajdu~ko blago.
Ono {to nije predawe i legenda ve} istina jeste da se u jednoj od pe}ina, iznad Golog brda, krio kraq Petar Prvi Kara|or|evi} kada se u obrenovi}ku Srbiju prebacio iz Or{ave. Bezbedno uto~i{te je na{ao kod svojih sunarodnika, Crnogo-
raca iz Petrovog Sela. Crnogorci su ga krili, dok vlasti iz Beograda nisu doznale za wegovo skrovi{te. Nakon {to je sa vlasti zbacio dinastiju Obrenovi}, kraq Petar je dobro nagradio Petrovoselce za vernost.
Ovo mesto se u istoriju upisalo jo{ jednom: za vreme Informbiroa bio je plan da se minira sektor \erdapa od Golog brda ka Hajdu~koj vodenici i da se u slu~aju invazije armija Isto~nog bloka prekine vodeni saobra}aj na Dunavu, eksplozijama i uru{avawem stena. Uz minere iz Bosne, brdo i planinu su probijali i postavqali eksploziv i politi~ki osu|enici.
SPAS U RECI
Iz tog perioda pamti se i kada je rumunski patrolni brod presekao put nosiocima kajaka{ke Titove {tafete. Kajaci su se prevrnuli, {tafeta je spasena, a o herojima kajaka{ima je pisala jugoslovenska {tampa. U doba diktatora ^au{eskua, Rumuni su preplivavali Dunav do srpske obale upravo na ovom podru~ju, a jedan od wih koji je tako stigao u Srbiju, Konstantin Josif Dragan, u znak zahvalnosti {to je ostao `iv na rumunskoj strani gde je u{ao u Dunav, obnovio je manastir i izgradio najve}i kameni lik u steni u se}awe na Decibela.
Zimski izlet po Golom brdu stazom, ina~e laganom za pe{a~ewe, upotpunio je sneg koji je po~eo da veje, a razduvala se i ko{ava. Od Nema~kog ponora do Tekije vaqalo je pre}i ne{to vi{e od pet kilometara. Promrzli odlazimo na ribqu ~orbu, i sabiramo utiske jo{ jednog prelepog iskustva.
Plamen je nestao. Posmatra `ar koji se lagano gasi. Nije li i `ivot takav, pita se. Prvo priprema, nalik na u~ewe, zatim vatra dosti`e svoj zenit, da bi se potom lagano gasila sve dok drvo kao energent ne bude pretvoren u pepeo. Na samom kraju pepeo }e biti rasut vetrom, kao {to duh umrlih tumara tamo gde je bilo prebivali{te. Zapravo u tu sliku se uklapaju reakcije koje je uzrokovalo pojedina~no bi}e za vreme `ivota. Te reakcije vreme nepovratno bri{e, ili ~ini mawe zna~ajnim. Kao vetar pomenuti pepeo.
*** Iz sna ga budi svetlost jutarweg Sunca, ravno na horizontu. Ose}aj uko~enosti od spavawa u sede}em polo`aju ose}a dok okre}e kqu~ za pokretawe motora svog automobila. Kamenom nasut put posle pola ~asa zamenio je asfalt.
Bez posebnog razloga zaustavio je automobil okrenuv{i kqu~ za pokretawe u suprotnom smeru za ga{ewe. Zami{qenog pogleda gleda put pred sobom, zatim na retrovizoru onaj koji je ve} pre{ao. Otvorio je vrata i zatim ih zalupio vrativ{i ih nazad u le`i{te. Okret na levo otkriva nov prizor uzvi{ice. Druga strana bila je strma. Pope}e se, kao da je tamo zadat ciq… Da otkrije svoj vidik, svoj li~ni dojam, pogled na sve {to se doga|a na stranicama `ivotnog toka, koje kao da su arhivirane i od-
lo`ene. Pra{ina svedo~i o proteklom vremenu. Zakora~io je hitro i ubrzo se na{ao na brdu. Zadihan ose}a sve` vetar na svom licu. Pogled je bio vredan utro{ene energije. @ivot, to je traka sa dva smera. Napred u prvom smeru je budu}e, dok pogled unazad na drugi smer priziva se}awa. Pro{lost. Od oba sa~iwen je `ivotni tok. Tren je samo ton u celokupnoj melodiji. Nota. Samo jedan ton ostaje bezvredan bez ostalih u vremenskoj sekvenci. Nekad treba zastati i oslu{nuti kako bi melodija postala jasna.
Sedam i trideset, ujutro.
Dan ~etvti. Zrela jesen. Sunce se promaqa kroz oblake koji lagano plove na horizontu. Jedan obi~an dan {to te~e, neobi~an onima koji u wemu traju.
Ni{ta se ne doga|a. Ili je to privid jer vreme zna~i sve, a sve je ni{ta vremenu koje proti~e i ne ose}a svoj protok.
@ivot i daqe buja ili se gasi u jednom treptaju oka. Obi~an sled stvari tako razli~it od onog predhodnog nastanka i nestanka, dok vetar nosi pra{inu s jednog na drugo mesto.
Ni cvrkut ptica nije isti kao ju~e, iako one pevaju po uro|enoj matrici. Poj dobija novi smisao u danu kom pesma ni{ta ne zna~i. Jedino ptice prime}uju promenu, ili neki slu{alac koji jo{ mo`e i `eli da ~uje razliku.
Mo`da ~etvrtkom slabije ~ujem pa mi se ovo pri~iwava, ili… Nisam sigurna da to uop{te `elim da saznam. I ~emu? Ptice }e i daqe pevati pesmu koja druga~ije zvu~i, bez obzira da li je ~etvrtak ili neki drugi dan u sedmici.
Razmi{qawe je velika glupost. Samo dokoni razmi{qaqju. Oni drugi `ive sre}no, kao amebe. Tako je sigurno boqe. I ovaj ~etvrtak }e pro}i.
Petak je ve} ne{to drugo. Dolazi vikend.
I{li dva prijateqa putem i ne{to se raspravqali, i jedan udari {amar onom drugom. Onaj {to je dobio {amar zapi{e, na pesku, datum i poruku: „Danas me moj prijateq o{amario!“
Ovaj {to ga o{amari gledao, pa se pitao {to zapisa na pesku? Produ`ili su daqe i nai|o{e na jedno jezero, pa po{to je bilo vru}e, u{li su da se kupaju. Ovaj {to je primio {amar, upade u `ivo blato i po~e da se davi.
Onaj wegov prijateq, {to mu je prethodno udario {amar, potr~a, izvu~e ga, i spasi. E, onda ovaj, ponovo napi{e, i to na kamen ukle{e: „Danas me je moj prijateq spasio!“
Prijateq, spasilac, vi{e nije mogao da izdr`i, nego je morao da ga pita: „[to sada zapisa na kamenu, a ono si na pesku napisao?“
On mu odgovori: „Ono zlo koje si mi naneo, {to pre ho}u da zaboravim. A ovo dobro {to si mi u~inio, ne}u nikada zaboraviti!“
Pamtite qudima, koji su vam u~inili ne{to dobro!
NA SVETU POSTOJE DVE GRUPE QUDI, TVRDIO JE STARAC PAJSIJE:
Starac Pajsije tvrdio je da postoje dve grupe qudi, a to su muve i p~ele
Starac Pajsije Svetogorac je jedan od najzna~ajnih i najuva`enijih svetogorskih staraca 20. veka, pravoslavni hri{}anski monah koji je proteklih decenija postao jedna od najsvetijih li~nosti u Gr~koj. Jednom su upitali starca Pajsija Svetogorca:
"Vi nam, o~e, neprestano govorite da pozitivno mislimo. @eleli bismo da nas posavetujete kako da se suo~imo sa slede}im problemom: ^esto nam dolaze qudi i ka`u da neki sve{tenici uzimaju mnogo novca za vr{ewe svetih Tajni, ka`u da pu{e i sede u kafanama, pa ~ak ka`u i to da su neki sve{tenici upleteni u nemoralne radwe, uop{teno, `estoko ih optu`uju i iznose dokaze da bi to opravdali. [ta da odgovorimo qudima koji optu`uju sve{tenstvo?"
Starac je polako po~eo da pri~a:
"Iz iskustva znam da su qudi podeqeni u dve kategorije. Tre}a kategorija ne postoji; qudi pripadaju ili jednoj ili drugoj. Prvi podse}aju na muvu. Glavna osobina muve je da wu privla~i ne~isto}a. Kada se, na primer, muva na|e u ba{ti punoj cve}a prekrasnog mirisa, ona ga ne}e ni primetiti i zaustavi}e se na nekoj ne~isto}i koju na|e na zemqi. Po~e}e da kru`i unaokolo i oseti}e se sasvim lagodno u smradu. Ako bi muva mogla da govori, a vi zatra`ili da vam u ba{ti poka`e ru`u, odgovorila bi: Ja uop{te ne znam kako ru`a izgleda. Znam samo gde da na|em |ubre, toalete i blato. Postoje qudi koji podse}aju na muvu. Qudi koji pripadaju ovoj kategoriji navikli su da misle negativno i u `ivotu uvek tra`e lo{e strane, nipoda{tavaju}i i odbijaju}i prisustvo dobra. Druga kategorija su oni {to podse}aju na p~elu, ~ija je glavna osobina da uvek traga za ne~im slatkim i prijatnim da bi na wega sletela. Kada bi se p~ela na{la u sobi prepunoj ne~isto}e, sa komadi}em bombone u uglu, ona bi zanemarila svu onu ne~isto}u i sletela na bombonu. Kada bi ste od p~ele zatra`ili da vam poka`e gde se nalazi ba{tensko |ubre, odgovorila bi: Ne znam. Mogu ti re}i samo gde da na|e{ cve}e, slast, med i {e}er.
Ona zna samo za dobre stvari u `ivotu, dok su joj one r|ave nepoznate. To je druga kategorija qudi koja ima pozitivne misli i vidi samo dobru stranu stvari. Oni se uvek trude da prikriju zlo kako bi za{titili bli`we; a naprotiv, qudi prve kategorije se trude da izlo`e zlo i da ga iznesu na povr{inu.
Kada neko do|e kod mene i po~ne da optu`uje druge qude, dovede me u te{ku situaciju i ja mu navedem ovaj primer. Tada mu ka`em da odlu~i kojoj kategoriji `eli da pripada, kako bi mogao da na|e qude iste vrste i da se sa wima dru`i...", objasnio je mudri starac. (Odlomak iz kwige "Suze za svet - starac Tihon, starac Porfirije, starac Pajsije")
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
KAKO JE VOJNO VOZILO ZATRLO PORODICU
Na magistralnom putu Kraqevo – Ra{ka do{lo je do te{ke saobra}ajne nesre}e kada su se sudarili putni~ki automobil i vozilo Vojske Srbije. U ovoj tragi~noj nesre}i `ivot je izgubila peto~lana porodica, me|u kojima su Danijel L. iz Novog Pazara, wegova deca i wihova kom{inica. Supruga Danijela L., Mirjana, jedina je pre`ivela nesre}u koja je potresla celu Srbiju.
VOJNO VOZILO PRE[LO U SUPROTNU TRAKU
Ovo oklopno vozilo osmi{qeno je u Vojno-tehni~kom institutu. Javnosti je predstavqeno 2017. godine, tri godine kasnije je krenula serijska proizvodwa. Vojska Srbije ima 30 ovakvih komada. To vozilo nalazilo se u konvoju koji je obezbe|ivala vojna policija. Iz nekog razloga, u jednom trenutku je pre{lo u suprotnu traku i bukvalno pregazilo plavi Ford, ispri~ali su o~evici nesre}e.
O nesre}i pri~aju pukovnik u penziji Bo{ko Zori} i novinarka hronike u Blicu, Dijana Bogosav.
- Ovde se radi o novom vozilu. Pogledajte wegovu skra}enicu, to zna~i protivavionski samohodni artiqerijsko-raketni sistem za protivazduhoplovna dejstva. Vozilo je proizvedeno u fabrikama na{e namenske industrije i ono predstavqa hibrid za protivazduhoplovna dejstva, zna~i na sebi ima protivavionski TOP 40 mm Bofors i integrisane protivavionske rakete, naj~e{}e su to sada te francuske rakete Mistral, odnosno u prvoj verziji su bile na{e rakete Strela-2. Vozilo je te{ko, te{ko je zna~i prevashodno zbog obezbe|ewa wegove stabilnosti na manevarskom zemqi{tu, zna~i van puteva gde je i nameweno da se kre}e i wegova osnovna namena je protivavionska dejstva, odnosno odbrana jedinica kopnene vojske u toku izvo|ewa borbenih dejstava - ispri~ao je pukovnik Zori}.
KAKVA JE PROCEDURA
KADA SE OVAKVA VOZILA KRE]U PO PUTEVIMA?
- Kada se vojne kolone kre}u po javnim putevima obavezna je pratwa. Sad, da li su bila, da li su bila policijska vozila napred i nazad, ne znam, ne mogu to da tvrdim. Naj~e{}e bi trebalo da budu i napred i nazad. Ovde, zna~i, pored te pratwe, ta sama pratwa ne mo`e u su{tini da spre~i ovakve nemile doga|aje. Ovde je kqu~na uloga voza~a i stare{ine vozila. Ranije, dok su nam voza~i bili vojnici na slu`ewu vojnog roka, posve}ivala se izuzetna pa`wa, prvo, pripremi vojnika za vo`wu koja im predstoji. Morali ste dobro da poznajete vojnika, da ste sigurni da je odmoran, zna~i, morao je na vreme da legne, da se naspava,
da odmoran kre}e na put i nije se smelo i nije se moglo desiti da pod dejstvom alkohola sedne za volan - isti~e Zori}.
"NEDOPUSTIVO JE DA VOJNIK VOZI PIJAN"
- To su sve voza~i, zna~i, sa C kategorijom, odnosno voza~i koji su osposobqeni za upravqawe teretnim vozilima. Teretnim vozilima, pored toga {to su prilikom samog polagawa obu~eni za upravqawe ovakvim vozilima, kada do|u jedinice vojske, oni imaju dodatnu obuku, gde na konkretnom sredstvu moraju da pro|u jo{ odre|eni fond ~asova obuke da bi bili spremni. Pogotovo kada su u pitawu ovakva vozila, te{ka, sa visokim klirensom, zna~i, pitawe je koliko su stabilna, pogotovo van puteva i tu stvarno voza~ mora da bude pravi profesionalac. A i jesu profesionalci, zna~i, ovo je bio sigurno vojnik, profesionalni vojnik koji je upravqao, ali je nedopustivo da je imao alkohola - obja{wava pukovnik, pa dodaje.
- Kao {to vidimo, ovo je vozilo to~ka{, zna~i, i vozilima to~ka{ima je dozvoqeno kretawe po javnim putevima, dok guseni~na motorna vozila su obavezna da se prevoze takozvanim vu~nim vozovima, zna~i, nije dozvoqeno guseni~arima da voze po javnim putevima - naveo je on.
"ODGOVORNOST I PROPUST WEGOVOG KOMANDIRA"
- Pretpostavqam da je ovo vozilo bilo u Batajnici na prikazu sposobnosti, u petak, ka`em, pretpostavqam. Ali nije dobro, {to komandiri jedinice nisu odradili sve ono {to im je zakonom propisano. Samo da podsetimo gledaoce, ~lan 187 Zakona o bezbednosti na putevima u Republici Srbiji predvi|a da voza~ koji vozi vozilo te`e od 3,5 tone i koji vozi vozilo pod pratwom, ne sme da ima ni malo alkohola u krvi. Zna~i, dok ve} kod voza~a luksuznih automobi-
la se toleri{e do 0,2 odnosno 0,5%. Ovaj voza~ nije smeo da ima alkohola i ovo je odgovornost i propust wegovog komandira. Druga stvar na koju treba potencirati je uloga i postupci stare{ine vozila. Zna~i, svako vojno vozilo mora da ima stare{inu vozila koji je odgovoran za sprovo|ewe svih mera bezbednosti u saobra}aju, koji kontroli{e voza~a i koji voza~u poma`e kod du`ih mar{eva da ne bi zaspao, zna~i, kontroli{e ga i prati wegove postupke - naveo je pukovnik. - Ne znam {ta je, mo`da je voza~ i zaspao, mogu}e je usled dejstva tog alkohola, ali je morao stare{ina vozila da odreaguje. Mi imamo tu jedan propust i ja jo{ dok sam bio aktivan sam se sa tim problemom susreo. Profesionalizacija vojske, pored benefita koja je donela da imamo ozbiqnije, obu~enije vojnike, donela i jednu anomaliju koju nismo smeli da dozvolimo, a to je otu|enost me|u qudima. Zna~i, nije vi{e briga stare{inu za vojnika onakva kakva je bila. Ja kada sam radio s aktivnom mladom vojskom, morao sam da poznajem u svojoj ~eti svakog vojnika, {to bi se reklo, u du{u. Morao sam. Morao sam da mu znam ko je, {ta je, odakle je, koga ima u porodici, da li ima porodi~nih problema. To se ne sme doga|ati i ovde mora se utvrditi odgovornost. Kod nas je i taj nivo odgovornosti, ne samo u vojsci, to je u celokupnom dru{tvu, opao. Mora svako da odgovara za svoj postupak - naveo je pukovnik Milan Zori}.
KAKO SPRE^ITI OVAKVE NESRE]E?
- Najve}i benefit za ovakve voza~e su vojne ve`be. [to vi{e voze, {to su vi{e na terenu, {to vi{e voze van puteva, oni postaju iskusniji, spretniji, oprezniji i onda im se u javnom saobra}aju na magistralnim ili autoputevima ne bi smele de{avati neke ovakve gre{ke. Da podsetimo, radi se o veoma te{kom vozilu i ovde voza~ mora dobro da
neke fla{ice vode koje smo, kao {to smo videli na snimku, okupqeni gra|ani davali majci koja je bila zarobqena u vozilu - navela je Dijana Bogosav.
MAJKA LE@ALA ZAROBQENA
ISPOD VOZILA
razmi{qa o svojim postupcima, mora postupke unapred da predvi|a, jer ovo vozilo nije lako zaustaviti. Ono se mo`e kretati na putevima do 70 km na ~as. Zamislite tu tona`u od 17 tona pri brzini od 60-65 km, koliki je wegov zaustavni put. Zato ka`em, mora biti odmoran, mora biti trezven i mora racionalno razmi{qati. Pukovnik isti~e da je neophodno utvrditi kako je i gde voza~ na{ao alkohol koji je pio pre nesre}e.
- To je tako|e jedno od pitawa koje treba vojna istraga da utvrdi. Jer ka`em, pretpostavqam, ne znam informaciju da li se vozilo vra}alo sa prikaza sposobnosti s aerodroma Batajnica. Ako je tamo bilo locirano i ako je odatle krenuo, zna~i da je tamo morao da konzumira taj alkohol. Nije imao gde. E onda se postavqa pitawe kako na jednom aerodromu gde je najstro`e zabraweno, na{ao alkohol. Zato postoje kontrole, postoje slu`be de`urstva, postoji po`arstvo, postoji i vojna policija, svi oni koji to treba da spre~e da se takve stvari ne unose u kasarnu. Otkako postoje vojske, uvek je bilo poku{aja da se unese alkohol, da se on zloupotrebqava, ali za to komandovawe i stare{ine moraju da se bore protiv takve pojave - rekao je pukovnik.
Novinarka Blic hronike, Dijana Bogosav posetila je mesto tragi~ne nesre}e, a tamo je kako ka`e zatekla scene u`asa.
- Na licu mesta je bio vidqiv trag ko~ewa borbenog vozila, ali i automobila. Borbeno vozilo je doslovno pregazilo automobil i ta~no se vidi taj prostor koji je ostao izme|u vozila kada je do{lo do sudara. Nakon toga je borbeno vozilo nastavilo da se kre}e zajedno s automobilom, {to se vidi na licu mesta. Ono je pre{lo na neku travnatu povr{inu, sada se na tom mestu nalaze ostaci vozila koji najboqe mogu da predo~e koliko je taj udes zapravo bio stravi~an. Tu su i
- Jedan de~ko koga sam slu~ajno na{la u Novom Pazaru, on mi je rekao da je kolona bila duga~ka 13 km i da, u prvi mah, oni nisu znali {ta se dogodilo. Tek kasnije, kada je pro{la hitna pomo} i policija, oni su shvatili da je re~ o saobra}ajnoj nesre}i, ali nisu znali da je takva saobra}ajna nesre}a, da je to izazvalo totalno uni{tewe i ka`u da su scene stvarno bile potresne, da je majka doslovno molila za vodu, da su oni vikali da li ima neko vode. Stvarno ka`u da je bilo jako potresno i da kad god se sete te scene, da se gotovo naje`e, pro|e ih jezaispri~ala je Dijana.
MESTO NESRE]E - Taj put je stvarno problemati~an i pun je krivina. I tu kada se kre}e na taj put od Ra{ke prema Novom Pazaru, mora da se kre}e u koloni, nema preticawa, jer stvarno ima dosta krivina. Me|utim, na deonici gde se dogodila nesre}a, nema krivina. Mo`da ima nekih 500 metara pre toga, ali na ta~nom mestu gde se nesre}a dogodila je ravna deonica. Negde se po medijima navodi da je to crna ta~ka, da se tu de{avaju ~este nesre}e. U razgovoru sa me{tanima, po{to taj put prolazi kroz razna naseqa, ja sam razgovarala sa tim qudima koji tu `ive, ali i sa Novopazarcima koji su mi rekli da je stvarno jezivo na tom putu kretati, pogotovo zato {to neko u malo skupqem autu odlu~i da krene u preticawe, ali kada krene, tu vi{e nema nazad. Prosto, to je kolona koja se kre}e, oni voze nekih 30-40 km na sat, jer je puno krivina i tada nastane udes. ^ak mi je jedan momak rekao da je bio svedok jedne nesre}e, zato {to ~ovek koji se odlu~io na preticawe nije mogao nazad da se vrati - rekla je Dijana.
MAJKA NA SOPSTVENU ODGOVORNOST NAPUSTILA BOLNICU
- U Kraqevu gde je ona bila, ona je tra`ila da bude pu{tena na ku}no le~ewe kako bi bila prisutna na opelu i na sahrani. I zbog psihi~kog stawa, jer je bila dva sata zarobqena u automobilu. Voza~u je istog dana odre|eno prvo zadr`avawe, nakon ~ega je on saslu{an u vi{em javnom tu`ila{tvu. Tamo je tu`ila{tvo tra`ilo od suda da mu se odredi pritvor po dve ta~ke, da ne bi uticao na svedoke i zbog uznemirewa javnosti, {to je sud usvojio i wemu je odre|en pritvor do 30 dana - istakla je novinarka Dijana Bogosav.
Da je sve mogu}e ukoliko zaista u to verujete i mnogo radite, na svom li~nom primeru, na najboqi na~in pokazuje porodica Novi~i} iz ^a~ka.
Natalija i Milisav krenuli su u zajedni~ki `ivot pre nekoliko decenija, jo{ iz {kolske klupe. Prvo su bili povrtari, a zatim krenuli od nule prave}i firmu. Na po~etku je bilo samo wih dvoje i dva radnika, a danas je tu skoro 20 ~lanova porodice i 700 radnika. Mo`e se slobodno re}i da su ovi vredni qudi ostvarili svoj „ameri~ki san“, ali na srpski na~in.
- Prvi sam preduzetnik koji je svojim radnicima davao da sami upi{u svoju platu, osmelio sam se da zapo~nem svoj sopstveni posao pre 35 godina, iako je to nosilo sa sobom velike rizike. Nismo odustajali, puno truda i danono}nog rada je ulo`eno u sve ovo. Zatim sam radio na razvijawu infrastrukture, {kolovawu i zaposlewu obrazovnog stru~nog kadra.. Potom je krenulo osvajawe tr`i{ta, danas smo prvi na Balkanu i drugi u Evropi kad je u pitawu na{a delatnost, ka`e Milisav Novi~i} vlasnik ~a~anske kompanije Unipromet.
- Kao da je ju~e bilo kad smo izgradili temeqe fabrike. Po~eli smo u na{em Qubi}u, a prve ograde smo sami pravili, a kapiju je li~no Milisav vario. Tokom svih ovih godina trudili smo se i uspeli. Sre}ni smo jer su na{a deca i unuci se tako|e ukqu~ili u posao. Do~ekali smo i praunu~i}e, i to je ono {to je zapravo na{e najve}e bogatstvo, ka`e Natalija Novi~i}.
“OVAKVA
Da su u ovoj porodi~noj firmi, zaposleni jako va`ni pokazuju i dobri uslovi u kojima rade, ali i gest vlasnika prilikom proslave jubileja kompanije. Naime, osam radnika koji u Uniprometu imaju najdu`i sta`, dobili su nove automobile. Kafe kuvarica Qiqana Tica je jedna od wih. - Ovde sam od skoro samog po~etka, ve} preko trideset godina. Nemam ni{ta da vam ka`em kakvi su uslovi kako je ovde raditi, dovoqno o tome govori ~iwenica da sam sve ovo vreme zadr`ala tu. Da nije dobro ne bi qudi ostajali toliko dugo. Ovaj gest kada smo dobili automobile nove na poklon, zaista nas je dirnuo. Divni qudi i divni poslodavci, ka`e Qiqana. Bez obzira na sve postignute uspehe, kod Novi~i}a nema stajawa. Ba{ prilikom proslave jubileja 35 godina od osnivawa kompawe, u fabri~kom krugu postavqen je kamen temeqac za izgradwu nove hale.
Daleko od gradske vreve, bez asfalta, gu`ve i kom{ija, na vrhu brda u selu @arevo, Maja i Zoran sa svojih sedmoro dece vode `ivot koji je svetlosnim godinama udaqen od onog koji su ostavili u Beogradu.
Tokom pandemije korona virusa 2020. godine, Maja i Zoran iz Beograda su odlu~ili da se sa decom pokupe i silom prilika odu na Zoranovu dedovinu, u selo @arevo, nedaleko od Brusa. A onda vremenom shvatili da su napravili najboqu odluku u `ivotu.
“Tokom korone smo do{li na ideju da do|emo ovde najpre na kratko, kako bi imali slobodu kretawa, da ne bi sedeli u Kalu|erici u Beogradu, zatvoreni. Ja sam u tom trenutku bila zaposlena i imala sam mogu}nost da radim svaki drugi dan. Kako mi je bilo naporno da putujem, i kako sam kao majka sedmoro dece najpotrebnija wima, ja sam odlu~ila da dam otkaz – i to je sve bilo dok jo{ nismo bili sigurni da }emo zaista i `iveti… A onda, nakon mog poro|aja 2021. vratili smo se na kratko u Beograd, a onda ponovo za selo. Tada sam do{la na ideju da deca ovde pre|u u {kolu”, govori Maja obja{wavaju}i da su
jo{ tada shvatili da je `ivot na selu mnogo lak{i. Kako su svesni da je i u selu potreban po~etni kapital kako bi se razvio bilo kakav posao od kog mo`e da se `ivi, suprug Zoran je i tada ali i sada ostao da radi u Beogradu.
Upravo zbog toga, za sada priznaju da nemaju ni sredstava a ni vremena da gaje stoku i prave ba{te u kojima bi imali svoje proizvode, ali se tome svakako nadaju u bliskoj budu}nosti.
VERA KAO OSNOVA
WIHOVE SVAKODNEVNICE
Wihov svakodnevni `ivot nije obojen luksuzom, ve} iskrenom `rtvom, dubokom verom i bezuslovnom qubavqu prema porodici.
Priznaju i da je vera osnova
wihove svakodnevnice, gde pored odlaska na liturgiju svake nedeqe Maja poma`e ocu u Manastiru Strmac, odnosno peva za pevnicom.
SLOBODA – NAJVE]A
RAZLIKA IZME|U
SELA I GRADA
Kada je u pitawu samo selo, na pitawe {ta je ono {to ba{ ovo selo ima, a druga nemaju, Zoran za Jutjub kanal “Povratak na selo” odgovara:
“Subjektivno, ja sam kao mla|i ovde provodio raspuste. Tako|e, supruga me je nakon {to smo se
uzeli vodila u svoja sela, ali ona nisu bila kao ovo. Mada mislim da je generalno, najve}a razlika izme|u sela i grada u slobodi. U selu postoji sloboda `ivqewa. I {to je meni jako bitno, kada u selu legnete da spavate, vi ~ujete ti{inu. Toga nema u gradu”.
“SELO MNOGO BOQE UTI^E NA DECU”
Ipak, Zoran dodaje da na po~etku nije bio ba{ odu{evqen idejom da pre|u na selo, kako ka`e, ~inilo mu se da je to bila nepromi{qena odluka wihove dece, ali je onda, nakon nekog vremena shvatio, na osnovu wihove sre}e, da su Maja i oni uradili pravu stvar.
“Ono {to se vidi kod dece jeste ogromna promena u pona{awu i zrelost. Selo mnogo boqe uti~e na decu. Prezadovoqni su, iako nema ni prodavnice blizu, ni igraonice ali Brus koji nam je najbli`i ima lepe zanimqivosti pa tu odemo”, govori Zoran pa dodaje da jedino ono {to im fali jeste da se kona~no “otarase” Beograda
u potpunosti i da se definitivno presele na seo.
Otkrili su da su na svom imawu zasadili i maline, pa time naterali i druge kom{ije, koji imaju placeve blizu wih da urade isto.
“Povukli smo ih da i oni posade i gotovo da smo o`iveli selo leti”, sa osmehom govori Maja. “IMAWA NA[IH PREDAKA NE SMEMO ZABORAVITI”
Na kraju, Zoran i Maja su priznali {ta je zaista bitno kada su u pitawu sela i wihova spona sa precima ali i budu}im generacijama.
“Zapustela imawa na{ih predaka nisu ne{to {to treba prepustiti zaboravu. Svako ko poseduje zemqu, moj savet je da je nikada ne zapusti. ^ak i jednostavno ko{ewe trave mo`e biti ~in po{tovawa prema onome {to su nam preci ostavili. Oni su u ta sela ulo`ili svoj rad i `ivot, a danas bi bilo tu`no da to samo pustimo da propadne,” poru~uju Maja i Zoran.
l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke
l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu
l Kako je pucaw na prestolonaslednika
Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali
l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije
1186. - Dubrovnik je sklopio mir sa srpskim velikim `upanom Stefanom Nemawom, koji je u dva navrata poku{ao da zauzme taj grad (1184. i 1185.). Sporazum o miru bio je osnov za kasnije ugovore Srbije i Dubrovnika.
Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi} DOGODILO SE NA DANA[WI DAN septembar 26.
Nasuprot „starijem nara{taju“, koji se zadovoqavao srpskom zastavom i koji je vodio borbu legalno i audijencijama u Be~u, nastala je nova generacija.
„Preokret ovakvom na~inu borbe i wegovu kritiku doneli su listom univerzitetski {kolovani nara{taji, qudi vaspitavani u Be~u (…) i Pragu“. Potpuno suprotno o~ekivawima vlasti, {kolski sistem je na Slovenskom jugu stvorio ve}i broj `estokih opozicionara nego poslu{nih podanika.
Vlast je bila svesna opasnosti, a po{to {kole nije mogla ukinuti, odlu~eno je da se vr{i stro`a selekcija pri upisivawu |aka. Uklawawe „opasnih elemenata“ je trebalo pravdati nedostatkom prostora, a postupci za dodelu stipendija su ponavqani.
U Hrvatskoj i BiH vlast se okretala zabranama studentskog organizovawa i zabrawivawem ~asopisa. Lektiru omladine trebalo je strogo nadzirati. Kako su se |aci sve vi{e suprotstavqali profesorima koji su sprovodili naredbe iz Sarajeva, Zemaqska vlada je dobijala sve vi{e izve{taja gde su |aci optu`ivani, gde se preporu~uju mere prema neposlu{nima i „zabludelim sinovima“.
U~estala su izbacivawa iz {kola. Zbog sukoba sa profesorom Trifko Grabe` je izba~en iz {kole i odre|ena mu je kazna od ~etrnaest dana zatvora. Vaso ^ubrilovi} je izba~en iz Tuzlanske gimnazije jer je tokom Svetosavke proslave demonstrativno napustio salu u trenutku kada se po~ela pevati carska himna. U Sarajevu su u~enici hap{eni zbog u~estvovawa u javnim okupqawima. Jedan u~enik Sarajevske gimnazije izba~en je iz {kole jer na ulici nije pozdravio profesora ma|arskog jezika. Sarajevski gimnazijalci su povodom ovog slu~aja planirali {trajk. Zbog pozivawa na {trajk iz {kole je izba~eno jo{ devet u~enika, a preko dve stotine je osu|eno na kra}e zatvorske
kazne. Prema se}awima Ive Kraw~evi}a Gavrilo Princip je, poput mnogih drugih mladobosanaca, oti{ao u Beograd, radi daqeg nastavka {kolovawa, upravo zbog nesnosnih prilika u Sarajevskoj gimnaziji.
Nova generacija je pa`qivo ~itala literaturu, kwige o filozofiji, kwi`evnosti, politici i istoriji, koja je pisana na svetskim jezicima. Bili su fascinirani upravo onim karakteristikama kulture na Zapadu, koje nisu mogli prona}i u svojoj feudalnoj i autoritarnoj domovini. [kolovawe im je omogu}ilo da uvide da `ivot mo`e biti znatno druga~iji od `ivota u wihovoj domovini. [kolovawe omladine je donelo veliki preokret. Dok je u prethodnim decenijama Srpska pravoslavna crkva imala ulogu sto`era u borbi za nacionalna prava, nakon Aneksije 1908. godine, omladina i weni tajni kru`oci su preuzeli tu poziciju. Uloga sve{tenstva u o~ima vlasti se mewa. U instrukcijama za
vladawe u~enika, u~enicima je bilo nare|eno da redovno moraju i}i u crkvu, a najstro`e je bilo zabraweno poru~ivati kwi`evne novine ili politi~ke spise. Ukoliko su u~enici `eleli da se oprobaju u kwi`evnosti, wihovi poku{aji su morali biti pokazani direktorima {kola. (Austrougarske vlasti su mesta direktora {kola smatrale veoma va`nim i na ta mesta su postavqani qudi od poverewa. Tokom ~itavog trajawa austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini, Sarajevskom gimnazijom nije rukovodio nijedan direktor koji je rodom bio iz Bosne i Hercegovine. Sli~no se mo`e re}i i za profesore. Prema dostupnim podacima za prvih dvadeset godina austrougarske uprave od ukupno 83 nastavnika Sarajevske gimnazije samo je troje bilo poreklom iz Bosne i Hercegovine.)
Kako je primetio Milorad Ekme~i}, u~enicima je postojawe zabrawenog vo}a samo izazvalo jo{ ve}u `equ „da se pre vremena dohvate grane
Poznavawe literature me|u omladinom bila je stvar presti`a. ^italo se neprekidno, „u {koli za vrijeme ~asova pod klupom, idu}i ulicom, kod jela, uve~e u krevetu kriju}i od gazdarice zbog tro{ewa svetla“. Mladobosanci su ~esto zara|eni novac tro{ili na kwige. Glad za kwigama je bila takva da je zahvaquju}i Dimitriju Mitrinovi}u biblioteka gimnazije u Mostaru od 1905. godine primala kwi`evne ~asopise iz inostranstva. Odlazak svr{enih gimnazijalaca na univerzitete {irom Monarhije, samo je poja~ao ovaj fenomen. Omladina koja je ostala u Bosni i Hercegovini sa nestrpqewem je o~ekivala pisma svojih starijih drugova, a posebno nove kwige.
preko plota“. Izlo`ena obimnoj literaturi, omladina je po~ela da pokazuje interesovawe za politi~ka de{avawa u mnogo ve}oj meri nego prethodne generacije. Omladinci su bili zainteresovani i za situaciju u Srbiji, me|utim o „politi~kim doga|ajima u Srbiji znali smo samo iz pri~awa, jer su tamo{we novine bilo gotovo stalno zabrawene“. Omladinske, a potom i revolucionarne organizacije su organizovane u {kolama. U Pragu, Be~u, Zagrebu, Bawaluci, Sarajevu i Tuzli omladinski kru`oci i grupe formirani su u {kolama i na univerzitetima. Kada se Cvetko Popovi} preselio iz Bawaluke u Sarajevo primetio je da je u svim sredwim {kolama bilo tajnih udru`ewa. (Popovi} je u Sarajevu postao ~lan Sociolo{kog kru`oka koji su sa~iwavali Srbi i Hrvati.) [kolovawe seqa~ke dece stvaralo je druga~iju situaciju. Kada je bosanska policija 1901. godine sprovela istragu o aktivnostima omladine, do{lo se do zakqu~ka da {kolska omladina dolazi iz vi{ih i sredwih klasa i da nema tajne i javne povezanosti. Do 1910. godine situacija se znatno promenila. [kolovawe je otkrilo mladobosancima svet kwige. Prema usmenim svedo~ewima Ive Andri}a, Predrag Palavestra je zabele`io da su omladinci iz malih sarajevskih kwi`ara, koje su slu`ile i kao biblioteke, gotovo svakodnevno uzimali kwige, koje su im omogu}avale dodir sa velikim i nepoznatim svetom kome su te`ili. Omladina je vrlo dobro vladala nema~kim jezikom koji je bio obavezan u {kolama. I upravo su jeftina izdawa lajpci{kih, minhenskih i be~kih izdava~a bila jedan od najva`nijih izvora novih kwiga.
l U slede}em broju: Fenomen politi~kog nasiqa je obele`io Evropu s kraja XIX i po~etka XX veka
1371. - U bici na reci Marici, kod ^rnomena (dana{wa Bugarska), Turci su porazili srpsku vojsku bra}e Mrwav~evi}, kraqa Vuka{ina i despota Ugqe{e, koji su u boju poginuli. To je bila jedna od presudnih bitaka u turskom pohodu na Balkan.
1826. - Ro|en je Qubomir Nenadovi}, ~lan Srpske kraqevske akademije, autor ~uvenih putopisa i jedan od naj~itanijih srpskih pisaca druge polovine 19. veka ("Pisma iz Italije", "Pisma iz Nema~ke", "Pisma iz [vajcarske", "O Crnogorcima").
1907. - Novi Zeland, koji je bio kolonija Velike Britanije, postao je dominion u okviru Britanskog komonvelta.
1918. - Saveznici su u Prvom svetskom ratu po~eli op{tu ofanzivu koja je po~etkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i zavr{etka rata.
1960. - Odr`an je prvi TV duel predsedni~kih kandidata. U okviru kampawe za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suo~ili su se tada{wi potpredsednik Ri~ard Nikson i senator Xon Kenedi.
1980. - U Minhenu je na festivalu piva u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, a raweno vi{e od 200 qudi.
1984. - Velika Britanija i Kina sporazumele su se o vra}awu Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong je pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, nakon Opijumskog rata (1839-42).
1995. - Po~elo je su|ewe biv{em premijeru Italije \uliju Andreotiju, pod optu`bom da je imao bliske veze sa mafijom. Andreoti je sedam puta biran za premijera Italije i bio je jedan od simbola posleratne Italije.
2002. - U nesre}i senegalskog feribota u vodama Gambije u Atlanskom okeanu utopilo se oko 1.034, a pre`ivelo 64 osobe.
2003. - Nakon 11 godina prekida, zbog izbijawa rata u biv{oj Jugoslaviji, avion srpske aviokompanije Jat ervejz sleteo je na sarajevski aerodrom, ~ime je ponovo uspostavqena direktna avionska linija izme|u Beograda i Sarajeva.
2008. - Umro Pol Wumen, ameri~ki filmski glumac i re`iser, filantrop i voza~ trka~kih automobila. Igrao je u vi{e od 50 filmova, a najpoznatija ostvarewa su "Cat on a Hot Tin Roof", "The Hustler", "Hud" i "Cool Hand Luke", "Butch Cassidy and the Sundance Kid" i "Sting".
2013. - Na osnovu uzoraka ameri~kog robota u svemiru Kjuriozitija (Curiosity) nau~nici su zakqu~ili da je oko dva odsto povr{ine planete Mars formirano od vode.
Jugoslovenske generacije ovu zgradu na adresi Knez Mihailova 12 znaju kao kwi`aru “Prosveta” i mesto na kome su verovatno nebrojano puta do{li u potrazi za lektirom ili uxbenikom za studije.
Re~ je o jednoj od najstarijih, a svakako najpoznatijih kwi`ara u Beogradu ~ija sudbina s vremena na vreme do|e u `i`u interesovawa javnosti jer je objekat predmet restitucije. Zahtev za vra}awe kwi`are podnele su Jevrejska op{tina Beograd i osoba koja tvrdi da je Konova naslednica.
A {ta je bilo sa prvim vlasnicima ove kwi`are i kakva je bila wihova sudbina?
VELIKI PRESTONI^KI DOBROTVOR
Geca Kon ro|en je u tada{woj Austrougarskoj u poznatoj a{kenaskoj porodici. @iveo je u Zemunu i Novom Sadu, ali je 1901. godine postao srpski dr`avqanin i u Beogradu otvorio kwi`aru za srpsku i stranu kwi`evnost u Knez Mihailovoj ulici broj 1 koja je uskoro postala steci{te najve}ih prestoni~kih intelektualaca toga doba. Tu su se okupqali Ni{i} i Prodanovi}, ali i Slobodan Jovanovi} i Milo{ Crwanski.
Zbog kalendara “Ratnik”, u kojem se veli~aju pobede srpske vojske nad austrougarskim trupama, Kona su okupacione vlasti 1916 uhapsile i tada je po prvi put zavr{io u logoru – bio je interniran u radni kamp kod Ne`idera u Gradi{}u. Wegova kwi`ara je zatvorena, a kwige na ruskom, engleskom i francuskom jeziku su javno spaqene. Posle Prvog svetskog rata, Geca Kon je uspe{no nastavio svoj rad. Prilikom osnivawa prvog udru`ewa srpskih kwi`ara 1921. izabran je za potpredsednika, a 1929. za predsednika udru`ewa.
Bogatstvo i ugled ovog ~oveka stalno su rasli. Godine 1934. Kon je osnovao “Izdava~ko preduze}e Geca Kon A. D“. U periodu do Drugog svetskog rata objavqivao je i preko 200 naslova u godini i po tome je kwi`ara Gece Kona bila na prvom mestu u Beogradu. Stekao je veliko bogatstvo i sagradio vilu u Dobra~inoj ulici broj 30. Posedovao je prvi luksuzni automobil u Beogradu i ~ak ga je pozajmqivao vlastima Kraqevine Jugoslavije u reprezentativne svrhe.
Ipak, Kon nije samo sticao. Bio je poznat i po velikoj nov~anoj podr{ci kwi`evnicima i svim vrednijim kulturnim institucijama. Veliki deo sredstava ulo`io je u popularisawe dela doma}ih pisaca.
Godine 1934. Kon je osnovao “Izdava~ko preduze}e Geca Kon A. D“. U periodu do Drugog svetskog rata objavqivao je i preko 200 naslova u godini i po tome je kwi`ara Gece Kona bila na prvom mestu u Beogradu
– Od svoje zarade on je vi{e nego iko pomagao doma}u kwi`evnost. Piscima ~ije kwige nisu najboqe i{le davao je pristojne honorare, kao i siroma{nim, da bi mogli nesmetano, osloba|aju}i se napornog novinarskog rada, da ostvare zami{qena kwi`evna dela – rekao je o Konovom dobro~instvu kwi`evnik Bo`idar Kova~evi}.
KRAJ KOJI NE BISTE PO@ELELI NI NAJVE]EM NEPRIJATEQU
U osvit 1941. godine Geca Kon je, uprkos brojnim upozorewima i dojavama od strane prijateqa iz inostranstva, odbio da napusti Srbiju i skloni se od najezde nacista. Sa porodicom se samo 6. aprila iz Beograda prebacio u Vrwa~ku bawu, ali pokazalo se da to nije bilo dovoqno – ubrzo je uhap{en. Prvo je bio zato~en u Beogradu, a potom u logoru u Be~u. I on i cela wegova porodica ubijeni su 1941. godine.
Mesto Konovog stradawa nije poznato. Pretpostavqa se da je streqan u be~kom zatvoru ili pri kasnijem ispitivawu u Gracu. @ena Lujza Vajs, }erke Elvira i Malvina, zet Frawo Bah, kao i dva unuka, streqani su kod mesta Jabuka blizu Pan~eva u jesen 1941. Jedini ~lan porodice koji je pre`iveo bio je Konov drugi zet Leopold Hercog. Celokupna imovina porodice Kon je zaplewena – ku}e u Dobra~inoj 30 i Sremskoj 4, dva stana u ulici Strahiwi}a Bana, kwi`ara i jedna radwa u Knez Mihailovoj, kao i plac na Dediwu. Najvredniji deo kwi`nog fonda prenesen je u Nacionalnu biblioteku u Be~u. Posle oslobo|ewa, Konova firma je pretvorena u Izdava~ko preduze}e “Prosveta”.
Kula Gardo{ danas je jedan od najprepoznatqivijih simbola Zemuna i mesto koje obavezno posete svi oni koji dolaze u ovaj deo Beograda. Ipak, ~ak i me|u Zemuncima, mnogo je zabluda kada je u pitawu ovaj objekat... po~ev od imena.
Iznad krovova zemunskih ku}a i zvonika crkve Svetog Nikole ve} se decenijama nemo uzdi{e impozantna gra|evina od cigle i opeke, jedan od posledwih tragova nekada mo}nog Austrougarskog carstva na tlu dana{we Srbije – Gardo{ kula ili, kako Zemunci vole da je zovu – Kula Sibiwanina Janka. Istorijski, zapravo su pogre{na oba naziva, ali to nije jedina gre{ka koja ve} vekovima opstaje kada je u pitawu ovaj objekat.
GARDO[ KULA - NE JEDNA OD ^ETIRI, NEGO JEDNA OD SEDAM SPOMENIKA!
Kulu koja se ve} decenijama kao stra`ar uzdi{e iznad Zemuna izgradile su ma|arske vlast 1896. godine u ~ast proslave hiqadugodi{we vladavine na ovim prostorima. Odatle i pravo ime ove gra|evine – Milenijumska kula. Gradwa na Gardo{u je zavr{ena 5. avgusta 1896. godine, a weno sve~ano otvarawe bilo je 15 dana kasnije, 20. avgusta 1896. Ve}ina Zemunaca }e vam re}i da je ba{ ovo mesto za izgradwu kule izabrano zato {to je wi-
hov grad u to vreme bio najju`nija ta~ka carstva, a da su Ugari `eleli da podignu ~etiri kule na ~etiri strane sveta, u najudaqenijim mestima svoje dr`ave. Ipak, ovo je samo delimi~no ta~no. Milenijumska kula zapravo je jedna od sedam spomenika potpuno razli~ite arhitekture kojim je Ugarska htela da obele`i svoju hiqadugodi{wu dr`avnost. Naime, prema legendi, Ma|arska je nastala spajawem sedam plemena pa je zbog toga bilo simboli~ki va`no podi}i i sedam
spomenika. Dva posve}ena ovoj godi{wici izgra|ena su u Ma|arskoj, u gradovima Opustaser i Panonhalm, dva u dana{woj Slova~koj u gradovima Nitra i Devin, jedan u Ukrajini, kod grada Muhat~evo, jedan u Rumuniji, kod Baro{eva i ovaj sedmiZemunska kula koji se i jeste nalazio najju`nije. Centralni Milenijumski spomenik podignut je u Budimpe{ti i nalazi se na Trgu heroja. Do dana{wih dana, osim Zemunske kule, opstali su jo{ samo spomenici u
Ma|arskoj – u Panonhalmu i Opustaseru, dok su ostali poru{eni, pa Milenijumska kula predstavqa jedini takav spomenik Ma|arske carevine, koji je ostao na teritoriji drugih dr`ava.
A GDE JE TU SIBIWANIN JANKO?
Decenijama su o ovom mestu ispredane misteriozne pri~e. Jedna od takvih legendi je da iz podruma Milenijumske kule vodi tunel kojim se, ispod Dunava, mo`e sti}i do tvr|ave na Kalemegdanu. Ipak, jedan drugi mit zaslu`an je za ime koje se mnogo ~e{}e pomiwe u pri~ama Zemunaca. Naime, pre nego Milenilumska ili ~ak i Gardo{ kula, Zemunci }e vam re}i da se ona zove kula Sibiwanin Janka. Sibiwanin Janko je zapravo Jano{ Huwadi, ma|arski vitez koji je 1456. godine pobedio Tursko carstvo, odbranio Beograd i ostvario najve}a pobedu hri{}ana nad Osmanlijama u 15. veku. Samo tri nedeqe po okon~awu bitke, dok je slavqe zbog pobede jo{ trajalo, Huwadi je umro od posledica kuge, pri~a ka`e, ba{ u jednoj od kula sredwovekovne tvr|ave na Gardo{u. Sve ovo de{avalo se 440 godina pre zidawa Milenijumske kule sa kojom Sibiwanin Janko nije imao nikakve veze, ali je wegov kult u narodu i daqe bio jak, pa nije pro{lo mnogo pre nego {to su ma|arsku kulu Srbi prozvali – kula Sibiwanina Janka… I, tako je ostalo sve do dana{wih dana.
Belgijski kraq Filip na{ao se ovih dana u neobi~noj ulozi voza~a tramvaja, dok je wegova supruga u Wujorku na generalnoj skup{tini UN.
Stanovnici Brisela iznenadili su se {to ih je na novoj tramvajskoj liniji provozao li~no kraq Filip. On je, u sklopu Evropske nedeqe mobilnosti, isprobao novu liniju koju }e gra|ani belgijske prestonice uskoro mo}i da koriste. Sude}i prema video-snimcima koje je na dru{tvenim mre`ama podelio dvor, on se u ulozi voza~a odli~no sna{ao.
Wegova supruga, kraqica Matilde, za to vreme je u Wujorku, gde u sklopu 79. zasedawa Generalne skup{tine UN, u~estvuje na sastancima o rodnoj ravnopravnosti, nasiqu nad `enama i odr`ivom razvoju.
Stotine kilometara, brojne opasnosti na putu pa ni predatori i opasni, divqi predeli, nisu zaustavili ma~ku iz Kalifornije na putu ka ku}i.
Dvogodi{wa ma~ka po imenu Rejn Bo, izgovara se „rejnbo“, {to zna~i – duga, izgubila se u junu u Nacionalnom parku Jeloustoun. Na kratkom izletu, ~etvrtog juna, tamo je boravila porodica vlasnika, koja je ma~ka izgubila iz vida kada je nestao me|u drve}em.
Suzan i Beni Angvijano, vlasnici ma~ka, tra`ili su ga bez uspeha ~etiri dana. ^ak su koristili i prirodni zov wegove sestre, ma~ke Star Xezmin, ali uzalud. Na kraju su napustili Park razo~arani. Renxeri su uveravali par da }e im javiti ako na|u wihovog qubimca, ali vreme je prolazilo, a poziva nije bilo.
Ma~ak je prona|en na putu ka ku}i dva meseca kasnije, po{to je prevalio ~ak skoro 1.500 kilometara od Vajominga do Kalifornije. „Kad smo u povratku u Salinas, gde `ivimo, ulazili u pustiwu Nevada, odjednom sam ugledala dve duge. Napravila sam fotografiju i u tom trenutku pomislila da je to neki znak da je na{a ma~ka dobro“, prisetila se vlasnica Duge Suzan. Tako je i bilo. Tri meseca kasnije Angvijanovi su dobili poziv iz skloni{ta za `ivotiwe koje je udaqeno od wihovog doma oko tri i po sati vo`we. Rekli su im da je wihov ma~ak prona|en.
U po~etku su bili sumwi~avi, ali po{to su iz skloni{ta poslali fotografiju, bili su sigurni da je to wihov ma~ak. Kada su stigli u Dru{tvo za borbu protiv surovog tretirawa `ivotiwa, u Rozvilu, u Kaliforniji, na oko 1.500 kilometara od Jeloustouna, definitivno su bili sigurni da je u pitawu wihov qubimac. Suzan pri~a da je odmah zaplakala, i da je sa Benijem dugo grlila ma~ka. Duga je ~ipovan ma~ak, {to je na kraju bilo od kqu~nog zna~aja, jer su u skloni{tu tako mogli da do|u do podataka o vlasnicima. Duga je pre{ao dug put, i ne bez posledica. Wegova te`ina bila je skoro prepolovqena, a {ape su mu bile suve i sa ranama.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Ako ste vodili ra~una o zdravqu, shvati}ete va`nost zdravog na~ina `ivota. U~inite sve da se odreknete lo{ih navika. Ove nedeqe imate priliku da ostvarite visoke prihode. Mora}ete naporno da radite. Ciqevi mogu da budu mnogo ve}i nego ranije, pa postoji opasnost da, ako iz nekog razloga rezultat ne bude ono {to ste o~ekivali, mo`ete da budete razo~arani u sebe. U qubavi nema promena.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Do}i }e informacije koje ste ranije ignorisali ili za koje niste bili svesni. Sada je vreme da se suo~ite i zauzmete realan stav. Da biste to uradili, ako ne{to krene naopako, ne morate da o~ekujete podvige od svojih najmilijih, budite prvi koji }e pru`iti ruku pomo}i. Mo`e do}i do problema na qubavnom poqu, poku{ajte da ostanete mirni i razmislite o kompromisu. Proverite krvnu sliku.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Ova nedeqa bi}e veoma dobra za vas! Uspe{no re{avate probleme iz pro{losti u vezi sa decom ili bitnom osobom. Novi profesionalni napredak je verovatno posledica povoqnih planetarnih poravnawa, koje vas ohrabruju da razmislite o tome ko ste, gde ste sada i kuda idete. Neophodno je da razumete partnera ili osobu koja vam se dopada. Budite iskreni na poqu qubavi. Zdravqe je dobro.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Ose}ate energiju pomra~ewa. Imajte na umu da pomra~ewa imaju tendenciju da ra{~iste ono {to je zastarelo, ~ak i ako se ne trudite. Ne opirite se. U takvoj situaciji ostanite mirni i poku{ajte da se dr`ite podaqe od stresa. Odli~no je vreme za ulazak u novu vezu. Poznanstvo preko zajedni~kih prijateqa mo`e da vam donese odnos na du`e staze. ^uvajte se prejedawa.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Mogu}e je da }ete dobiti novac, ali {to pre ga dobijete, to }ete biti spremniji da ga potro{ite. Neki doga|aji mogu da vam se u~ine sumwivim. Izbegavajte dono{ewe va`nih odluka, naro~ito ako ste u braku. Problemi iz pro{losti ponovo mogu da postanu glavna tema rasprave. Ukoliko ste slobodni, prija}e vam komunikacija sa nekim putem dru{tvenih mre`a. Povedite ra~una o ishrani.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Sebi~no pona{awe partnera ili kolege mo`e da poremeti va{ du{evni mir. Mo`da je vreme da ponovo analizirate vezu ili napravite mesta za novu? Ne donosite ishitrene odluke. Do kraja nedeqe verovatno }ete dobiti odgovor. Budite oprezniji tokom vo`we. Ovo je odli~an period za usavr{avawe ve{tina, dodatnu obuku ili kurs. Mogu}i su sitni kvarovi u domu. Bolovi u le|ima.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Ove nedeqe su verovatna nova poznanstva sa suprotnim polom. Zbog naglog smawewa efikasnosti i pa`we, mogu da se pojave problemi u poslovawu, ali zahvaquju}i sposobnosti da sve izra~unate, mo}i }ete da donesete ispravnu odluku. Oslonite se na pomo} partnera. Idealno vreme za ja~awe odnosa, fokusirajte se na zajedni~ke aktivnosti. Dobro se ose}ate, ali vi{e sna nije na odmet.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Odnosi sa prijateqima ili partnerom mogu da postanu komplikovani. @elite da doka`ete da ste u pravu, ali sredinom nedeqom shvati}ete da nije ni va`no ko je u pravu. Popusti}ete i u~initi sve da se ose}ate ispuweno i zadovoqno. Ne poveravajte se novim saradnicima olako, planove ~uvajte za sebe. Poku{ajte da potro{ite svoje vreme na ono {to vas ~ini sre}nim. Ja~ajte imunitet.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Odli~an period da se setite {ta vam je zaista va`no, da uklonite mentalni i energetski nered, oslobodite prostor za novi rast. Ako otkrijete da vam ne ide, odmaknite se i po~e}ete da vidite {iru sliku. Mogu}e je da }ete dobiti podr{ku od ~lanova porodice, ukqu~uju}i i finansijsku. U qubavi budite toleranti, zamerawe sitnica mo`e da napravi veliki problem. Zdravqe je dobro.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Redovno se bavite meditacijom, jogom i fizi~kom aktivno{}u. Mogu}e je da }ete morati da podignete kredit kako biste zadovoqili svoje finansijske potrebe i potrebe va{e porodice, ali trenutno nije povoqan trenutak. Oslonite se na pomo} bliskih qudi. U qubavi vas mu~i pro{lost. Krajem nedeqe mogu} je susret sa osobom koja vam je nekada bila bliska. Vi{e spavajte.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Zapamtite da va{ `ivot nije namewen samo poslu, ve} i zadovoqstvu. Odvojite vreme za aktivnosti vezane za qubav. Vreme je da izaberete {ta vam donosi sre}u. Na kraju nedeqe shvati}ete da je bila povoqna. Mo`da }ete zaraditi vi{e novca nego ina~e. Dobi}ete mir u porodi~nom `ivotu. Nemojte prevideti ni{ta {to }e vam pomo}i da unapredite svoju karijeru. Zdravqe je dobro.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Izbegavajte velike kupovine ove nedeqe. U poslu, stalno poku{avate da postignete svoje ciqeve. Budite oprezni. Pre otprilike 9-10 godina bilo je pomra~ewa u va{em horoskopskom znaku. [ta se tada dogodilo u va{em `ivotu? Zapamtite, mo`da }ete se susresti sa sli~nim temama u narednim danima. Tenzije na qubavnom planu }e se smawiti, verujte svojoj intuiciji. Dobro se ose}ate.
[ta je Point Nemo, najudaqenija
ta~ka sveta, i koju tajnu krije
Planeta Zemqa je puna skrivenih mesta. Jedno od wih je grad Rjukana, u koji sun~eva svetlost ne sti`e, indone`anski vulkan koji izbacuje plavu lavu i tajna Svarbaldskog semena. Neka od ovih mesta isti~u se po svojoj lepoti, po tome koliko su neobi~na, pa ~ak i koliko mogu da budu izolovana, kao {to je slu~aj sa nepristupa~nom ta~kom na Pacifiku nazvanom Point Nemo. Sme{ten u Tihom okeanu, najudaqenija je i najizolovanija ta~ka na Zemqi, koja je daleko od bilo kog kopna (oko 2.600 kilometara).
To mesto na planeti otkrio je 1992. godine istra`iva~ Hrvoje Lukatela, a nazvana je prema kapetanu Nemu iz poznatog romana @ila Verna „2.000 miqa pod morem”. Najbli`e kopno ovoj ta~ki je ostrvo Duci, ostrvo Motu Nui
Point Nemo je najudaqenija ta~ka u okeanu. Nasa planira da tu preseli Me|unarodnu svemirsku stanicu do 2030. godine
u blizini Uskr{wih ostrva. Oko 2.700 kilometara udaqeno je najbli`e naseqeno mesto. Ostrvo Nemo nije bogato hranom pa su `ivotiwske vrste prava retkost. Nau~nici su veoma zainteresovani za istra`ivawe okeanskog dna oko ostrva. Me|unarodna svemirska stanica na-
lazi se na oko 400 kilometara od Point Nema. Svemirska agencija ovu ta~ku koristi kao mesto nazvano "grobqem" potro{enih i nefunkcionalnih svemirskih satelita koji su izgoreli pri ulasku u Zemqinu atmosferu. Prema nekim statistikama, za sada je ba~eno oko 300 satelita.
Septembar mesec je mesec borbe protiv hematolo{kih bolesti, retkom poreme}aju zgru{avawa krvi. Kako, za{to nastaje i ko je ugro`en.
Procewuje se da u svetu bolest zgu{avawa krvi ima oko 257 hiqada osoba, a u Srbiji oko 900. Me|u wima su i deca. Kako je da je prepoznamo, le~imo i izbegnemo posledice objasnili su Dejan Petrovi}, predsednika Udru`ewa hemofili~ara Srbije, i prof. dr. Predrag Miqi}, {efa kabineta za hemofiliju i poreme}aje hemostaze UKCS.
„U normalnim okolnostima u na{oj krvi postoji sposobnost da se zgru{ava pri povredama, posekotinama, i brzo dolazi do zaustavqawa krvarewa. Kod hemofilije i drugih poreme}aja koagulacije postoji defekt u tom procesu naj~e{}e zbog nekog uro|enog nedostatka od komponenti koje dovode do zgru{avawa krvi. Takvi qudi mogu da imaju ozbiqne probleme i kada su u pitawu najmawe povrede, krv se ne zgru{ava i mo`e da im bude i `ivot ugro`en. Kod zdrave osobe krvarewe se zaustavqa ve} od par minuta, a osobe sa hemofilijom mo`e da krvari dani-
POTREBNO JE:
n 200 grama gotove zale|ene me{avine za belu ~orbu n 300 g junetine n 1 kocka za supu n po ukusu so n po ukusu biber
n 1 prstohvat miro|ije n po potrebi uqe
PRIPREMA:
Junetinu skuvajte posebno u ekspres loncu, prohladite i usitnite.
Zagrejte uqe pa dinstajte me{avinu za belu ~orbu 5 minuta. Dodajte preko povr}a kocku za supu, nalijte sa 1,5 l vode, poklopite i ostavite da provri.
Kad provri smawite temperaturu i kuvajte jo{ oko 20 minuta da povr}e bude kuvano. Dodajte usitweno meso, soli i bibera po ukusu i prstohvat miro|ije i kuvajte jo{ oko 5 minuta, koliko da se stope ukusi mesa i povr}a.
ma, nedeqama“, rekao je prof. dr Predrag Miqani}.
HEMOFILIJA JE
NASLEDNA BOLEST
„Dete se ra|a sa hemofilijom, i oko pet hiqada `ivoro|ene mu{ke dece rodi se jedno dete sa hemofilijom. U retkim slu~ajevima ona mo`e biti ste~ena, retka je, a nastaje usled autoimunih bolesti i poreme}aja imunog sistema. To su ekstremno retke stvari, otprilike jedan slu~aj na milion stanovnika godi{we. Hemofilija je bolest koja je ~e{}a kod mu{karaca, a prenose je `ene, pa obolevaju wihovi sinovi“, istakao jeprof. Miqani}.
Kako je istakao Dejan Petrovi}, predsednika Udru`ewa hemofili~ara Srbije, hemofilija mu je otkrivena u drugoj godini `ivota.
„Po{to nije bilo porodi~ne anamneze, odnosno roditeqi nisu znali da mogu da dobiju dete sa hemofilijom, kada sam po~eo da hodam i padam javqale su se
modrice koje su te{ko prolazile, dugo trajale, a javili su se i bolni otoci. Tada su me roditeqi odveli kod lekara i postavqena je dijagnoza. To je bilo komplikovano u odrastawu jer nije bilo adekvatne terapije“, rekao je Dejan.
Danas je situacija druga~ija, savetuje se fizi~ka aktivnost i dostupne su moderne, bezbedne i savremene terapije.
PROMENE U LE^EWU
NEKADA I SAD
„Uspeh u le~ewu hemofilije je jedan od najve}ih uspeha moderne medicine.Pre 1960. godine ve}ina bolesnika je umirala oko dvadesete godine. Od tada se dramati~no promenila situacija i danas qudi `ive normalan `ivotni vek. Deca sa hemofilijom odrastaju u zdrave osobe, sa stabilnim le~ewem“, rekao je prof. dr Predrag Miqani}.
Dejan isti~e da je Udru`ewe osoba sa hemofilijom osnovano 2.000 godine i radi se na una-
pre|ewu le~ewa i kvaliteta `ivota. Terapija se prima preventivno dva puta nedeqno.
DA LI SE HEMOFILIJA
MO@E IZBE]I, [TA KA@E PREVENCIJA BOLESTI
„U oko 50 odsto slu~ajeva rodi se dete a da niko u porodici nije imao hemofiliju. Le~ewe je danas uspe{no, pa je sve lak{e. U zadwe vreme do{lo je do prave revolucije u le~ewu hemo-
filije, do skora smo je le~ili tako {to se lek tri do ~etiri puta ubrizgavao lek u venu. Danas se lek pod ko`u ubrizgava jednom nedeqno ili jednom mese~no. U svetu se negde koristi i genska terapija, nauka se neprestano razvija i to je jedan krupan korak u le~ewu“, napomenuo je prof. dr Predrag Miqani},{ef kabineta za hemofiliju i poreme}aje hemostaze UKCS.
Kako soda bikarbona uti~e na maligne }elije
Ono {to se najvi{e istra`uje na internetu i privla~i pa`wu mnogih, jeste pitawe da li soda bikarbona ima bilo kakav efekat u le~ewu raka, ali dokaza da uni{tava maligne }elije, na`alost, nema.
Jedan od glavnih faktora u istra`ivawima koja ukqu~uju sodu bikarbonu i maligne }elije jeste wena sposobnost da alkalizuje sredinu. Maligne }elije obi~no rastu u kiselom mikrookru`ewu, {to doprinosi wihovom pre`ivqavawu i agresivnosti. Kisele sredine nastaju zbog pove}ane metaboli~ke aktivnosti tumorskih }elija koje proizvode velike koli~ine mle~ne kiseline. Ova kiselost omogu}ava tumorskim }elijama da napreduju, jer im omogu}ava br`u proliferaciju i invaziju okolnog tkiva.
Smatra se da soda bikarbona, odnosno natrijum bikarbonat, mo`e da smawi kiselost u mikrosredini tumora. Istra`ivawa na `ivotiwskim modelima pokazala su da alkalizacija putem oralne primene natrijum bikarbonata mo`e da uspori rast tumora i spre~i metastazirawe, jer neutralizovawem kiselosti smawuje sposobnost malignih }elija da pre`ive u agresivnim uslovima. Ova
KOJA LEKOVITA SVOJSTVA
IMA NANA?
alkalizacija mo`e u~initi tumorske }elije mawe otpornim na imunski odgovor organizma i tretmane poput hemoterapije.
Istra`ivawa o uticaju natrijum bikarbonata na maligne }elije, me|utim, uglavnom jo{ u fazi laboratorijskih studija i ispitivawa na `ivotiwama. Dosada{wi rezultati su obe}avaju}i, ali nema dovoqno dokaza koji bi podr`ali upotrebu sode bikarbone kao standardnog tretmana za kancer kod qudi.
Neki istra`iva~i i daqe ispituju kako bi soda bikarbona mogla da bude korisna
LE^EWE BIQEM Nana – narodni lek ~udesne arome i neverovatnih svojstava
Na lekovita svojstva nane prvi su obratili pa`wu Asirci. Mnogo vekova se ova neverovatna biqka koristila kod glavoboqa, bolesti creva i prehlada. Me|utim, wena lekovita svojstva su daleko mnogobrojnija.
NANA ^UVA NA[E SRCE
I KRVNE SUDOVE
Nana uti~e na {irewe krvnih sudova i ima izra`en stimulativni efekat na kardiovaskularni sistem. Pomo}u nane se:
• ubla`avaju bolovi i gr~evi u predelu sr~anog mi{i}a
kao dopunski tretman u kombinaciji sa tradicionalnim metodama le~ewa, poput hemioterapije i imunoterapije. Fokus je na wenoj potencijalnoj sposobnosti da poboq{a efikasnost le~ewa stvarawem mawe kisele sredine, {to bi moglo olak{ati delovawe lekova i imunolo{kih }elija na maligne tumore. Terapija sodom je pokazala zna~ajne rezultate i kod slede}ih zdravstvenih problema i oboqewa: kandidijaze na ko`i i u crevima, zarastawa rana i opekotina, oboqewa srca i krvnih sudova, urinarnih infekcija, za ~i{}ewe creva kao laksativ, alkalizaciju i detoksikaciju organizma, regulisawe metabolizma... Soda poma`e kod prehlade i gripa, dijabetesa, ko`nih oboqewa, kod infekcija u usnoj dupqi, ali nije ~udotvorni lek. Ako se koristi preventivno dovoqno ju je uzimati jednom dnevno po polovinu kafene ka{i~ice rastvorene u ~a{i vode. Kod razli~itih oboqewa i stawa, dozvoqeno je maksimalno uzeti 7 puta dnevno po pola ka{i~ice. Ako se unosi u preteranoj koli~ini, me|utim, soda bikarbona mo`e da poremeti kiselost u `elucu i da izazove gastrointestinalne probleme, kao {to su dijareja, gr~evi i bolovi u crevima.
• otkucaji srca normalizuju
• cirkulacija krvi normalizuje.
ODLI^AN SAVEZNIK
U O^UVAWU DIGESTIVNOG TRAKTA
Ako redovno upotrebqavate nanu u bilo kom obliku, va{ sistem za varewe bi}e vam zahvalan. Zahvaquju}i nani:
• le~ewe bolesti digestivnog sistema je ubrzano
• zapaqenski procesi nestaju
• mu~nina prolazi
• varewe se poboq{ava.
NANA OPU[TA CEO NERVNI SISTEM
Redovnom upotrebom nane:
• san se poboq{ava
• depresija i stres br`e prolaze
• raspolo`ewe se poboq{ava
Nana je tako|e odli~an sedativ, {tavi{e, korisno je ~esto konzumirati preparate sa nanom ili napitke od iste. ^ak i sam miris ove biqke poma`e u smirivawu i opu{tawu.
ZA LEPU KO@U I BUJNU KOSU
Aromati~na biqka korisna je i za ko`u kako `ena, tako i mu{karaca. Zato ne treba da nas ~udi ~iwenica da se nana {iroko koristi u kozmetologiji. Deo je mnogih krema, maski, a posebno {ampona.
@ITEQI AZIJE OZNAKAZA POLUPRE^NIK STRAHOVLADAR PRISPE]E, DOLAZAK MATERIJA, SUPSTANCA(MN.) RE^NO OSTRVO
^OVEK (FIG.) NESRE]A
(LAT.)
OZLEDE CAR, ]ESAR SIMBOL KALIJUMA
^INITI NU@NIM, ZAHTEVATI
KO[ARKA[KALIGA EVENTUALNO (SKR.)
CESAR, IZISKIVATI.
TIRANIN, ADA, AZIJAT, POLUTINA, V, ALODIJ, NBA, RANE,
]ATA, ELVIS, RINUTI, ST, [I, ATI^ANI, K]ERI, ALIR, R,
AW, VO, NEPOP, V, AST, AORTA, SR^, TUP-TUP, IMALIN, OPA,
RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: MIRAZ, IMOLA, LAKAT,
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
SUDOKU 1
VODORAVNO: 1. Doprinos pojedinca u zajedni~kom poslu, 2. Pripadnik starog nomadskog naroda, Avar - Spomenica, simbol priznawa, 3. Nepromo~ivo platno - Gutqaj, 4. Auto oznaka Ivawice - Hodati - Dvadeset osmo i 10. slovo azbuke, 5. Nabrekao, bujan - Izra|iva~ ta{ni, 6. Potopqeno ostrvo u Dunavu - Dugme na narodnoj no{wi, 7. Reka na Kosmetu - NastambaOznaka za tonu, 8. Veznik - Zaista - Ameri~ka TV nagrada, 9. Hladno godi{we doba - Loto listi}i, 10. Mafija{ki zakon }utawa - Nanositi {tetu, {koditi, 11. Auto oznaka Vaqeva - Ribe pune ikre - [panski gramati~ki ~lan, 12. Ulica oivi~ena drvoredom - Poqoprivrednici, 13. Quqa{ke - Bezna|e, 14. Gle, vidi - Radionica za izradu eksera.
USPRAVNO: 1. Provo|ewe socijalizacije, 2. Redosled slova u abecedi - Pasta za obu}u, 3. Briga, pa`wa - Dakako, sigurno, naravno - Odjek, jeka, 4. Sitan orah - @ensko ime, 5. Auto oznaka Nema~ke - Obe{ewaci, mangupi - Tka~ke radnice, 6. Katoli~ki iguman - Mladica vinove loze - Ko{arka{ki klub (skr.), 7. Plural (skr.) - Potvrde o kvalitetu - Starogr~ki bog rata (mit.), 8. Muzi~ar Stefan \uri} - Kru{ka sitna ploda - Auto oznaka [panije, 9. Ribqa mrestili{ta - Izdava~ (lat.), 10. Stub o~vrsle lave - Grupa od devet peva~a (mn.) - Budalina u narodnoj pesmi, 11. Okruwen klip kukuruza, okomak, ko~aw - Raniji francuski predsednik Fransoa, 12. Uni{tavati, razarati - Ime ranijeg fudbalera Petkovi}a.
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SAMODOPRINOS, OBAR, PLAKETA, CERADA, SRKUT, IC, [ETATI, ^I, JEDAR, TA[NAR, ADAKALE, TOKA, LAB, NASTAN, T, I, ODISTA, EMI, ZIMA, TIKETI, OMERTA, UDITI, VA, IKRA[I, EL, ALEJA, RATARI, WIHAQKE, O^AJ, ENO, EKSERANA.
OBOJE OTI[LI U LEGENDU:
Radmila @ivkovi} i na{ ~uveni komi~ar odrastali u istoj ulici u Kru{evcu
Radmila @ivkovi} preminula je pre nekoliko dana u 72. godini, i ispra}ena je na ve~ni po~inak na Novom grobqu u Beogradu.
Poznata glumica ro|ena je 1953. godine u Kru{evcu, a detiwstvo je provela u Bal{i}evoj ulici. Malo ko zna da je svega nekoliko ku}a od we ro|en legendarni Miodrag Petrovi} ^kaqa, te su oboje danas jedni od najpoznatijih Kru{evqana.
Radmila je u rodnom Kru{evcu zavr{ila gimnaziju, a Fakuletet dramskih umetnosti u Beogradu, nakon ~ega je igrala u Narodnom pozori{tu, Ateqeu 212, Zvezdara teatru, Pozori{tu na Terazijama…
Iapk, najve}u popularnost stekla je u igranim filmovima i serijama, a najpoznatiji me|u wima su „Naivko“, „Sabirni centar“, „Mrtav ’ladan“ i „Pola`ajnik“. Poznata je i po ulogama \ilde u TV seriji „Sre}ni qudi“, Jovanke Quti} u „Sti`u dolari“, ali i po „Ulici lipa“, gde je igrala glavnu ulogu. @ivkovi}eva je svakako bila najpoznatija kao tetka Doka u velikom bioskopskom hitu „Zona Zamfirova“.
Dobitnica je nagrada @anka Stoki} i Milivoje @ivanovi}, kao i Sretewskog ordena drugog stepena.
U braku sa snimateqem Predragom Bambi}em, dobila je }erku Bojanu, koja je nastavila wenim stopama.
Grupa Legende najavila jubilarni
60. koncert u Sava Centru
Grupa Legende, koja ve} decenijama osvaja publiku svojom jedinstvenom muzikom i neponovqivom emocijom, odr`ava svoj jubilarni 60. koncert u beogradskom Sava Centru 17. novembra.
Ovaj koncert predstavqa poseban trenutak u karijeri benda, koji je kroz godine postao simbol kvalitetne muzike i vrhunskih nastupa, sa numerama koje su u protekle tri i po decenije postale evergrin doma}e scene.
Od osnivawa 1988. godine, Legende su stvorile prepoznatqiv muzi~ki izraz, spajaju}i tradicionalan zvuk sa modernim aran`manima, i postale su sinonim za autenti~nu interpretaciju i kvalitetnu muziku. Svaki wihov nastup odi{e posebnom energijom, a pesme poput „Ne veruj“, „Ne pitaj“, „^etrdesete“ i mnoge druge obele`ile su generacije slu{alaca, stvaraju}i neraskidivu vezu izme|u benda i publike.
Svoj 59. koncert u Sava Centru Legende su odr`ale pre vi{e od pet godina, a jubilarni 60. koncert je na~in da se jo{ jednom odu`e svojoj vernoj publici i proslave vi{edecenijski uspeh na velikoj sceni.
Glumac je 22. septembra, stigao u Beograd, a sa wim je sve vreme bila supruga Isidora.
Podsetimo, Trifunovi} je proteran iz RH na tri meseca. Ova sankcija se ne odnosi na EU, ve} samo na Hrvatsku.
Re{ewe o proterivawu stupilo je na snagu u prvoj minuti 23. septembra ove godine. Trifunovi} je do tada imao vremena da obavi {ta je potrebno, a u pono} na prelazu s nedeqe na ponedeqak morao je da bude izvan Hrvatske.
„KAKO VAS, BRE, NIJE SRAMOTA
Pre nekoliko dana se kod mesta Bojani}i na putu Ra{ka-Kraqevo, dogodila nezapam}ena nesre}a kada je nastralao pet osoba, me|u kojima je troje dece. U nesre}i je u~estvovalo jedno vojno vozilo, poginuo je Danijel Lazovi}, wegovih troje dece kao i wihova komi{nica Dijana Kutla~i}. Danijelova supruga je tako|e bila sa wima i ona je jedina pre`ivela sa te`im povredama.
Nezapam}ena tragedija potresla je celu Srbiju, i dok je narod {irom zemqe apelovao da se prograli Dan `alosti – to se nije desilo, a umesto toga, gra|ani Kraqeva dobili su koncert muzi~ke zvezde Jelene Karleu{e koji se odr`ao dan nakon nesre}e. „Kako vas, bre, nije sramota da umesto Dana `alosti organizujete sramotan koncert SNS promoterke“, pita predsednik Gradskog odbora stranke Srbija centar u Kraqevu Vladimir Savi}, ~ije saop{tewe prenosimo u celosti:
„Jedini razlog {to ovo pi{em danas, a ne ju~e jeste nada da }e se neko trezven, sa trunkom sposobnosti da saose}a sa qudima, iz lokalne samouprave na}i i re}i – qudi, pobogu, petoro qudi je nastradalo, troje dece, otka`ite koncert. Me|utim, uzalud sam se nadao. Jedno tu`no ve~e puno razmi{qawa o nesre}nom slu~aju gde se za tren oka ugasilo pet `ivota, ali razo~arawa, qutwe, besa, jo{ vi{e su zagor~avali zvuci dreke
i buke iz centra Kraqeva gde je bez imalo srama nastupala Jelena Karleu{a. Mislite da nije znala za tragediju? Znala je, cela Srbija je znala! Ali je nije bilo briga. Ni wu ni wene poslodavce, ~elnike grada Kraqeva“, rekao je Vladimir Savi} predsednik Gradskog odbora stranke Srbija centar u Kraqevu, pi{e protal Glas [umadije. Zbog ovog slu~aja korisnici dru{tvene mre`e X, bili su qud na pop zvezdu Jelenu Karleu{u.
„Cela porodica izginula, a u Kraqevu ve~eras Karleu{in koncert, pla}en parama gra|ana! Da li smo normalni kao narod? Ko je dozvolio ovo?“, napisao je jedan korisnik na mre`i X „Kraqevo, koncert Jelene Karleu{e posle tragedije. Ne znam ko je gori ili bezose}ajniji, oni {to su do{li, oni {to vode grad ili ova napredna osoba {to peva. Sram vas bilo“, glasio je jedan komentar na biv{em Tviteru.
Bli`i se do~ek Nove godine, a peva~i sa estrade uveliko su zakazali svoje nastupe. Za samo jednu no} ve}ina wih }e da inkasira nekoliko prose~nih plata.
Konkretno, Aca Lukas, Mira [kori}, Radi{a Trajkovi} \ani, Sa{a i Dejan Mati}, Jovan Peri{i}, Katarina @ivkovi}, Milena ]erani}, Slobodan Radanovi}, Milica Todorovi}, Milica Pavlovi}, Emir Habibovi}, Pe|a Jovanovi} i Bane Moji}evi} ugovorili su nastupe za novu 2025. godinu. Neki od wih su zadr`ali pro{logodi{we cene, a neki su podigli za petinu. Recimo, Lukasu i Miri je menaxer Sa{a Mirkovi} jo{ u januaru dogovorio zajedni~ku tezgu. Kolege }e u najlu|oj no}i inkasirati 110.000 evra, od ~ega 100.000 ide Aci, a 10.000 Miri. Sale Mati} }e nastupiti u Beogradu, i to za oko 100.000 evra. Poznati beogradski menaxer ka`e da su cene sko~ile: „Jeste, sko~ile su samo tako. Najskupqi su trenutno Lukas i Mati}. Mnogi peva~i su zakazali tezge krajem leta, a neki jo{ ~ekaju najboqu ponudi. Zasad deluje da }e se peva~i dobro opariti. Najtra`eniji u Be~u je Emir Habibovi}, koji }e nastup naplatiti 25.000 evra. ^ini mi se da on radi i reprizu. Po svemu sude}i, do~ek naredne godine bi}e najuzbudqiviji do sada kada je re~ o cenama. Beograd, kao prestonica, nudi veliki broj razli~itih mesta koja organizuju do~ek i ~esto nije lako odabrati savr{en prostor. Verujte da ima qudi koji uplate i na dva razli~ita mesta. Ono {to je sigurno, za ovu priliku vlasnici klubova i resto-
Podsetimo, Po`arevac, Subotica, Ruma, [abac, Sombor, Kikinda – samo su neki od gradova u kojima je Jelena Karelu{a nastupala u prethodna dva i po meseca. Sada je na red do{lo i Kraqevo. „Ovde se radi o mehanizmu iscrpqivawa javnih sredstava“, ocewuje Vladimir Marovi} iz Lokalnog fronta, a da se radi o „iscrpqivawu“ novca gra|ana svedo~e cifre koje iz loklanih buxeta le`u na ra~un peva~ice. Pojedine gra|anske inicijative tvrde da je za nastupe u Subotici i Somboru dobila ne{to vi{e od 40.000 evra. U Po`arevcu je pro{la boqe. Lokalni mediji prenose da je dobila preko 50.000 evra. Za ostale gradove se ne zna, {to je slu~aj i sa Kraqevom. Na portalu javnih nabavki nije navedeno koliko ko{ta nastup Jelena Karleu{e, a na to pitawe za N1 ne odgovaraju ni iz same op{tine. Isto je pro{ao i Lokalni front.
evra
rana izdvajaju poseban buxet za estradu“, ka`e na{ sagovornik.
Vi{e izvora bliskih estradi potvrdilo je za medije ovu informaciju, a ono {to svi ka`u jeste da je potra`wa ogromna. Kontaktirali smo i s menaxerom Goranom Le~i}em Lekom, koji nam je ispri~ao kako je to u slu~aju peva~a sa kojima on sara|uje: Beograd lider
„Kod mene u produkciji su maltene svi peva~i ve} anga`ovani. Dakle, Sloba, \ani, Milena, Dejan Mati}, Peri{i}, Katarina @ivkovi} i Moji}evi} su bukrani. Cene su u na{em slu~aju ostale kao {to su bile i pro{le godine. Beograd je i daqe lider {to se ti~e peva~a u smislu tr`i{ta i rada. Naravno, i po Srbiji i Crnoj Gori“, rekao je Le~i}. To zna~i da je Slobina cena 40.000 evra. Isti je slu~aj i sa \anijem, dok je Dejan Mati} ostao na 25.000 evra.
Impresivno je {to se ova pri~a tek na~iwe u trenutku kada ima punih 37 godina. Ali, sada, kada je potpuno promenio listu prioriteta, Novak \okovi} mora da se susretne sa narativom sa kojim se susreo samo u jednom trenutku tokom 2017. godine...
Roxer Federer je po mnogim stvarima ipak bio teniski revolucionar (mogao bi opet da zaigra tenis) pogotovo kada se gleda odnos prema tenisu u veteranskim godinama.
Bio je prvi koji je ozbiqno smawio broj turnira koje je igrao i fokusirao se samo na grend slemove. Tako je pravo niotkuda uspeo 2017. godine da osvoji Australijan open ili da 2019. godine stigne do finala Vimbldona i onog, mo`da i najboqeg, teniskog me~a u istoriji protiv \okovi}a.
Ipak, ~ak ni on koji je poznat po tome {to je ~inio da sve izgleda neverovatno lako i elegantno, nije bio po{te|en pitawa o penziji ili o mestu na ATP listi.
Sada }e Novak koji je te matrice usvojio i podigao na jedan neverovatan nivo, dosada nevi|eni, morati da preuzme jo{ jednu od wih. Poru~io je jasno i glasno da mu vi{e ni{ta osim grend slemova i nastupa za reprezentaciju nije bitno i da ga ATP lista ne}e optere}ivati. Po prvi put ne}e juriti bodove po{to poto, ve} samo ono {to mu se uklapa u raspored. Da li }e to biti i rigoroznije i odse~nije nego prethodnih godina? Sazna}emo vrlo, vrlo brzo.
„Ne jurim ni plasman na ATP listi, ni Zavr{ni masters. Nisu mi to ciqevi, iskreno. [to se mene ti~e, ja sam karijeru na drugim turnirima zavr{io. Da li }u ih igrati u budu}nosti ili ove godine, to sad ve} ne znam. Moji prioriteti su igrawe za reprezentaciju i grend slemovi, sve ostalo je mawe bitno“, poru~io je \okovi} nedavno tokom Dejvis kup akcije u Beogradu. \okovi} }e se sada susreti jo{ jednom sa pri~ama da je biv{i, da je vreme za penziju i da to vi{e nije to. To je neminovno jer }e i laici koju budu pogledali ATP listu primetiti da se vi{e ne nalazi u Top 3 na svetu, a o~ekujte da se takav narativ dodatno poja~a ukoliko bude ispao iz Top 10 na svetu.
To mu se desilo samo jednom ranije u karijeri tokom povrede lakta 2017. godine kada je pao i na 22. mesto na svetu. Ipak, vrlo brzo se vratio i bio na izuzetnom nivou.
\okovi} je izuzetno strog prema sebi, pa }e mu to pomo}i da lak{e prebrodi narativ u kom se od najve}eg {ampiona ove igre vi{e ne o~ekuje da bude prvi favorit (iako je u Top 3 favorita za osvajawe Australijan opena) i da izbegne ono medijsko „sahranivawe“ ili ~ak „poni`avawe“
Endija Marija. [kot je to najvi{e trpeo od britanskih medija koji nisu propu{tali priliku da ga podsete da se „blamira“, da „vi{e nije onaj stari“ i isticali „da ne razumeju do kraja zbog ~ega i daqe igra“.
Qubav prema sportu nije validan argument ukoliko ste nekada ovim sportom
Neboj{a ^ovi} izvesno }e biti novi predsednik
Ko{arka{kog saveza Srbije, a ujedno }e istu funkciju napustiti u KK Crvena zvezda.
Ovog utorka isti~e rok za predaju kandidatura za predsednika KSS, koji }e biti izabran 1. oktobra.
Kandidaturu Neboj{e ^ovi}a za prvog ~oveka srpske ko{arke podr`alo je 30 delegata Skup{tine KSS, a inicijativa je potekla od KS Vojvodine. Podr{ka je ubrzo stigla i od ostalih regiona (Centralne i Ju`ne Srbije), kao i od Udru`ewa klubova KLS.
Kako je 30 od ukupno 33 delegata podr`alo predlog ^ovi}a za naslednika Predraga Danilovi}a na ~elu KSS, izvesno je da }e wegov izbor 1. oktobra biti samo formalnost.
Prvog dana oktobra treba da se odr`i sednica Skup{tine KSS na kojoj }e biti izabran novi predsednik.
To daqe povla~i i da od 1. oktobra vi{e ne}e biti predsednik KK Crvena zvezda, te da }e na wegovo mesto izvesno do}i @eqko Dr~eli}, sada{wi predsednik Upravog odbora crveno-belih.
Pred novi prvim ~ovekom srpske ko{arke bi}e zadatak da izabere selektora ili da zadr`i Svetislava Pe{i}a, kome na kraju septembra zvani~no isti~e ugovor.
Tako|e, o~ekuje se da imenuje kandidate i za ~etiri potpredsednika, kao i za novog generalnog sekretara, tu funkciju trenutno obavqa Zlatko Boli}.
dominirali, ako pitate britanske medije. Za{to }e ovaj narativ zakucati na vrata \okovi}a?
To je neminovno. Neminovno je da \okovi} bude izlo`en kritikama i sumwama, neminovno je da ne}e gledati blagonaklono prema wemu kad god ne osvoji titulu. Wegovi standardi su postavqeni sumanuto visoki i sada je pitawe kako }e izgledati interakcija sa medijima ukoliko ne bude mogao da ispuni neki svoj ciq. Primera radi do kraja godine bi \okovi} mogao da ostane bez 2.300 ATP bodova. ^ak 1.000 ukoliko se uop{te ni ne pojavi u Parizu (masters), a i 1.300 ukoliko ne uspe da se plasira na Zavr{ni masters u Torinu.
Kako je srpski as za sada potvrdio da }e igrati samo u [angaju (od 2. do 13. oktobra) ostaje pitawe sa koliko bodova }e zavr{iti sezonu ukoliko posle Kine nema u planu takmi~arski da igra turnire u Evropi.
U najgorem scenariju u ovom trenutku bi kalendarsku godinu mogao da zavr{i sa samo 3.260 bodova. U ovom trenutku bi to bilo dovoqno da zauzme 13. mesto na ATP listi ~ime bi po prvi put jo{ od 2017. godine ispao iz Top 10.
Zamislite tu dozu sumwe ukoliko se pojavi na Australijan openu kao 13. na svetu. Na}i }e se pod dodatnim pritiskom jer }e imati i te`i put ve} od ~etvrtfinala,
ali i zbog toga {to se neminovno sumwati u svaku odluku koju bude doneo. Upravo zbog toga }e pauza izme|u dve sezone biti posebno bitna. Ukoliko odradi bazi~ne pripreme dobro i bude uveren u to da mo`e da pru`i maksimum, ukoliko dovede glavnog trenera uz Borisa Bo{wakovi}a, ukoliko napravi prave poteze, sve to }e lak{e, mnogo lak{e podneti. U tenisu je kao i u bilo kom drugom sportu – dobar si koliko je dobar tvoj posledwi me~. Ipak, u tenisu postoji i jedno veliko prokletstvo, a to je da gotovo svi gube jednom nedeqno. Zapravo, samo jedan igra~ u sedam dana ne izgubi me~. Kada je Novak bio taj ~esto nepora`eni ~ak i po nekoliko meseci lako je bilo pripisivati mu neverovatne stvari, a sada }e mnogi jedva do~ekati da ga nipoda{tavaju. Pazite, to se de{ava i sa Rafaelom Nadalom gde na dru{tvenim mre`ama neprestano mo`ete videti komentare da „igra samo zbog sponzora“, da je „taj odavno zavr{io karijeru“, itd.
Jednostavno, veli~ine navija~i ne znaju da cene kada se nalaze u padu. Pad je deo svake karijere, ali je \okovi} uspeo da ga odlo`i kao niko pre. Kada bude osetio da vi{e ne mo`e da osvaja velike trofeje sam }e zavr{iti karijeru.
Zato u`ivajte u onome {to je preostalo i postavite pitawe: Koliko jo{ puta \okovi} mo`e da nas iznenadi/odu{evi?
Dubai ru{ewem Zvezde ispisao istoriju i najavio po~etak nove ko{arka{ke ere
Uprkos sve ~e{}im pri~ama o kraju regionalne lige kakvu poznajemo, na po~etku nove sezone smo dobili ABA spektakl koji je odjekno daleko van granica regionalne ko{arke.
I sama utakmica je prevazi{la okvire regiona ~ime je ispisana nova stranica istorije ko{arke na Jadranu, a novi projekat arapskih milionera po~eo je na spektakularan na~in. Dubai je u „Koka-kola“ Areni u me~iu koji je podsetio na NBA stabdarde sru{io Crvenu zvezdu rezultatom 86:84.
Bio je ovo prvi zvani~ni me~ u istoriji za novoformirani klub Dubai, kao i prvi me~ neke ekipe sa Bliskog istoka u ABA ligi.
Utakmica koja je mogla da zadovoqi i najzahtevnije qubiteqe ko{arke imala je mnogo ve}i zna~aj od same igre.
Projekat iz Dubaija u{ao je u ABA ligu sa ciqem da to bude samo prva stanica u tome da postane krucijalan deo Evrolige iako joj geografski ni najmawe ne pripada.
Kao deo razvoja ko{arke na Bliskom istoku, Dubai sa srpskim znawem i podr{kom `eli da napravi evoluciju i ulaskom na tr`i{te Evorolige donese pre svega kapital, ali i novu dimenziju spektakla. Iako je to
trenutno i daqe u magli zbog protivqewa evropskih velikana, ~ini se da }e to biti pitawe vremena, a u Dubajiu su pokazali da misle ozbiqno. Napravqena je respektabilna ekipa za uslove regionalne ko{arke koja je ve} u prvom me~u sru{ila zvani~nog {ampiona i tim koji pretenduje na plasman na Fajnal-for prema ambicijama aktuelnog rukovodstva. Dubai je od prvog do posledweg minuta bio boqi tim od skupine prekaqenih evroliga{a koja je na ~ist kvalitet uspela da ubedqivo izgubqen me~ uvede u dramu, ali ne i da „ukrade“ pobedu.
Kombinacija iskusnih igra~a iz regiona predvo|ena Klemenom Prepeli~em, uz Danila An|u{i}a, Nemawu Dangubi}a i Aleksu Uskokovi}a i potpomognuta ne-
kolicinom sjajnih Amerikanaca, Davisom Bertansom i Avudom Abasom koji je do skora igrao Evroligu, pokazala je da mo`e da parira naja~ima iako je tim oformqen pre nekoliko meseci. Jurica Golemac je uspeo da sklopi atraktivnu ekipu koja igra brzu i napada~ku ko{arku zabavnu za gledaoce.
A oni su bili posebna pri~a. U dvorani izgra|enoj u NBA stilu koja ima kapacitet 17.000 mesta bilo je 15.000 navija~a koji su platili veoma skupe ulaznice da bi u`ivali u spektaklu sa Zvezdom.
To je bio i znak ~elnicima Evrolige da utakmice ovog kalibra mogu da privuku zna~ajan broj navija~a na „Bliskom istoku“ koji su bili i veoma bu~ni u pojedinim momentima, a ~itav ambijent je li~io na NBA spektakl.
Nekada{wi reprezentativac za spas australijskog fudbala - Toni Popovi} novi selektor
Toni Popovi} novi je selektor reprezentacije Australije i poku{a}e da odvede nacionalni tim na predstoje}i Mundijal Popovi} }e na klupi naslediti Grejema Arnolda, koji je smewen zbog lo{ih rezultata u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026. godine.
"Izuzetno sam po~astvovan {to sam dobio priliku da vodim Australiju kao glavni trener. To je velika odgovornost i duboko sam zahvalan na prilici. Ovo je nesumwivo privilegija koju ne shvatam olako. Poverewe koje sam dobio me motivi{e da dam sve od sebe u ovoj ulozi", rekao je Popovi} koji je za reprezentaciju Australije odigrao 58 utakmica na kojima je postigao osam golova. Popovi} je hrvatskog porekla, a nastupao je za sve mla|e kategorije Australije. Kao trener vodio je najboqe australijske klubove, ali imao "izlete" u Evropu, gde je sedeo na klupi turskog Karabukspora i gr~kog Ksantija.
Australija se posle dva kola nalazi na petom mestu od {est selekcija u grupi C azijskih kvalifikacija za Mundijal. Slede}u utakmicu Australija }e odigrati 10. oktobra protiv Kine, a pet dana kasnije gostova}e Japanu.
Preti li fudbalu velika revolucija –smawewe broja igra~a?
Biv{i predsednik UEFA i legendarni francuski fudbaler, Mi{el Platini, izneo je jednu revolucionarnu ideju: da se broj igra~a u fudbalu smawi na 10. „Moj predlog bio bi da se smawi broj igra~a u poqu. Treba da se igra sa 10 umesto sa 11. Od 1900. godine fudbal se igra sa 11. Tih davnih godina mnogo mawe se tr~alo, igra~i su bili amateri i daleko mawe trenirali, bili su fizi~ki slabiji, sporiji… Mislim da bi smawewe broja igra~a oslobodilo prostor za igru. Imali bismo vi{e prilike da gledamo atraktivne poteze i duele jedan na jedan“, rekao je Platini. Platini isti~e da fudbal polako postaje dosadan. „Qudi iz moje generacije sve mawe gledaju fudbal. Deca tako|e. Prosto, ne pronalaze se u ovakvoj igri. Danas imate vi{e dodavawa unazad nego unapred. Lopta je predugo u posedu jednog tima… Ne kritikujem, samo ka`em da je starija populacija iskusila mnogo vi{e napada~kog fudbala“, rekao je nakada{wi predsednik UEFA.
^UVENI LIST OBJAVIO KO ]E OSVOJITI NAJPRESTI@NIJU FUDBALSKU NAGRADU
Ve} je poznat dobitnik „Zlatne lopte“?
Za ne{to vi{e od mesec dana }e 28. oktobra biti uru~ena Zlatna lopta najboqem fudbaleru godine. I ~ini se da je ve} poznato ko }e je dobiti. Kako je pisala {panska „Marka“ koja je uglavnom imala prili~no pouzdane informacije, najpresti`nija fudbalska individualna nagrada oti}i }e u ruke Vinisijusa @uniora.
Brazilac je osvojio Ligu {ampiona prethodnog leta, a glavni protivkandidati su mu bili upravo Xud Belingem (donekle i Dani Karvahal) iz Reala, te Rodri koji je osvojio Premijer ligu sa Man~ester sitijem, ali i Evropsko prvenstvo sa [panijom. Vinisijus je isprva progla{en za proma{aj jer nije odmah 2021. godine opravdao sve epitete uz koje je predstavqen. Ipak, ubrzo je podigao nivo igre i sada bi to mogao da kruni{e presti`nom nagradom koja je i daqe u vlasni{tvu Karima Benzeme sve do 28. oktobra.
„Brazilac je u potpunosti zaslu`io etiketu najve}e zvezde na ceremoniji u Parizu 28. oktobra. Nije mu bilo lako da dosegne vrh fudbalskog sveta“, napisao je madridski list.
Na naslovnoj strani se nalazi i fotografija Vinisijusa i poruka „Svi putevi vode do zlata“.
Fudbaleri Crvene zvezde u 174. ve~itom derbiju pokazali su nadmo} i nadigrali Partizan sa ubedqivih 0:4 u Humskoj.
Fudbalska predstava na terenu nije donela neizvesnost, od po~etka je to bila jednosmerna ulica i Partizan je bio taj koji je udario glavom u zid, po ko zna koji put posledwih godina.
[erif Endiaje je sa tri gola ispisao istoriju derbija, po{to je to bio ukupno peti het-trik ikada, a prvi posle 56 godina. Pre wega su to uspevali Jovan Jezerki}, Marko Valok, Milan Gali} i Stevan Ostoji}. Tako|e, Zvezdin napada~ je tako do{ao do {est golova ukupno u ve~itim derbijima, te se izjedna~io sa Ivanom Toplakom i Mocom Vukoti}em. Vi{e su postigli samo Valok (13), Dragan Xaji} i Bora Kosti} (9), Toma{evi} i Gali} (8), Filipovi} i Milko \urovski (7).
Radila je Zvezda prakti~no {ta je htela u Humskoj, postigla je po dva gola u oba poluvremena, a u strelce se kona~no upisao i Silas Mvumpa, koji je stigao u posledwoj turi poja~awa pred Ligu {ampiona. @eleo je previ{e Silas u prethodna dva me~a protiv Napretka i Benfike, ali je sada „probio led“ i od wega tek treba da vidimo ono najboqe.
Pored wih istakao se Timi Maks El{nik, koji je bez problema pokrivao i poziciju levog beka, koja mu je neprirodna, upisao je asistenciju, posle wegovog centar{uta Zvezda je dobila penal, a imao je i nekoliko ozbiqnih poku{aja da postigne gol. Pokazao je klasu Slovenac i mogao bi da bude jedan od kqu~nih igra~a Zvezde na obe strane terena u nastavku sezone.
Posebnu pa`wu partijom u derbiju privukao je Andrija Maksimovi} (17), koji je dobio {ansu kao bonus, a izgledao je kao mnogo stariji i iskusniji na terenu. Od-
li~no se razumeo sa El{nikom, kod prvog gola je upravo petom odigrao za Slovenca, a uposlio ga je i neposredno pre tre}eg pogotka. Stigao je Zvezdin biser da upi{e i asistenciju kod drugog gola, kada je pametno samo gurnuo loptu za Silasa, koji je iz prve pogodio mre`u.
„San svakog deteta koje pro|e Zvezdinu {kolu je da jednog dana zaigra za prvi tim i to u ve~itom derbiju. Meni se san ostvario i mislim da nije moglo lep{e –pobeda u gostima na derbiju i to posle osam godina. Dobio sam jasan savet da smem da pogre{im, ali da ne smem da prestanem da poku{avam. Sve od sebe sam dao i nadam se da su svi zadovoqni. Danas je bila asistencija, nadam se golu na slede}em derbiju“, istakao je Maksimovi}.
„Dobro je po nas {to na{i mladi igra~i igraju omladinsku Ligu {ampiona. Imamo mnogo mladih igra~a koji treniraju sa nama. Mali ‘Mesi’ je izrazito talentovano dete. To sam i rekao na sastanku. On nije dobio {ansu jer ima 17 godina, ve} svojim zaslugama, radom i pona{awem u reprezentaciji, kao i u Grafi~aru. Stalno sam u komunikaciji sa wima. Ovo je nagrada i za druge igra~e da znaju, nikada ne zna{ kada }e{ dobiti {ansu. Videli ste i Pruceva (imao asistenciju), treba ga pohvaliti, izuzet-
no dete i igra~. Naglasio bih i ulogu starijih igra~a, koliko ih vole i koliko od wih u~e. To je pravi put i ~estitke ‘Mesiju’ na wegovoj igri. Samo tako treba da nastavi“, istakao je Vladan Milojevi}, koji je tako|e polo`io ispit u derbiju sa desetkom. Koliko god Zvezdina igra u derbiju bila ubedqiva i dominantna, koliko god da su se neki igra~i odli~no pokazali, ovaj rezultat i uspeh ne treba da zavaraju.
Jednostavno, Zvezda je u ovom trenutku daleko najja~a ekipa u Superligi Srbije, prakti~no da nema tima koji sa wom mo`e ravnopravno da se meri.
Ono {to Zvezda treba i mo`e da radi jeste da koristi Superligu za uigravawe, koje joj je potrebno. Nisu svi igra~i dostigli maksimum, nisu svi u dobroj formi, a ni tim nije u potpunosti ukomponovan – treba za to jo{ vremena i rada. S du`nim po{tovawem za sve, Zvezda svakako treba maksimalno oprezno i motivisano da ulazi u sve utakmice doma}eg prvenstva, ali pravu sliku i mo} ovog tima vide}emo u Evropi, konkretno u Ligi {ampiona.
Na evropskom putu Zvezdi sleduje gostovawe Interu, a posle idu i me~evi sa Monakom, Barselonom, [tutgartom, Milanom, PSV-om i Jang bojsom.
THURSDAY l ^ETVRTAK 26. 9. 2024.
Fudbaleri Partizana obrukali su na 174. ve~itom derbiju, u devetom kolu Superlige Srbije u ponedeqak, i to pred svojim navija~ima (4:0). Klub je pod vo|stvom Milorada Vu~eli}a kao predsednika i Milo{a Vazure kao generalnog direktora, na najni`im granama i uop{te se ~ak ni ne nazire spas. Da se zadr`imo samo na ovoj sezoni, da ni ne pomiwemo prethodnih nekoliko koje su tako|e bile razo~arawe za "grobare", koji su i tada sigurno mislili da ne mo`e gore od ovoga. Me|utim, klub ih svake sezone iznova demantuje.
Partizan je sa katastrofama po~eo u Evropi. Posle sedam sezone su crno-beli evropski put po~eli u kvalifikacijama za Ligu {ampiona, ali kako je na kraju ispalo, mnogi }e re}i da je boqe da nisu.
U drugom kolu, a prvom u kom je Partizan igrao, vice{ampion Srbije je „naleteo“ na Dinamo Kijev. Crno-beli su dozvolili da ih, kada govorimo o veropskim okvirima, jedva prose~na ekipa pregazi u dvome~u sa ukupnih 9:2. Najpre je na neutralnom terenu u Poqskoj Partizan pora`en sa 6:2, a potom je dotu~en u Humskoj nedequ dana kasnije (3:0). To nije bio kraj poni`ewima.
Srpski velikan se preselio u Ligu Evrope, tj u kvalifikacije za ovo takmi~ewe, a tamo ga je sa~ekao Lugano. Ponovo je prva utakmica bila izgubqena za Partizan, jer je u Humskoj {vajcarska ekipa slavila 1:0. U revan{u je ekipa predvo|ena trenerom Aleksandrom Stanojevi}em uspela da pobedi sa 2:1 i posle 90 minuta i uvede utakmicu u produ`etak, ali je sa igra~em vi{e primila neshvatqiv gol i ispala u plej-of kvalifikacija za Ligu konferencija.
Tamo je belgijski Gent zadao odlu~uju}i udarac pobedama u obe utakmice sa po 1:0 ~ime je Partizan nokautiran kada govorimo u evropskim utakmicama.
Crno-beli su uspeli da budu jedini tim uz Santu Koloma iz Andore koji je ispao iz sva tri evropska takmi~ewa ove sezone.
Agonija se nastavila u Superligi Srbije kiksevima protiv Vojvodine u Humskoj (0:0) i OFK Beograda na strani (poraz 3:2). Onda je stigao na red derbi…
Crvena zvezda je nanela najubedqiviji poraz najve}em rivalu u istoriji ve~itih derbija igranih u Humskoj. [erif Endijaj je tri puta tresao mre`u dok se jednom u strelce upisao Silas. Usledile su nemile scene nezadovoqnih huligana koji
su polupali stakla svla~ionice Partizana i tom prilikom povredili Stanojevi}a. Prethodno su ga uvredama i zvi`ducima ispratili u svla~ionicu nakon posledweg sudijskog zvi`duka Novaka Simovi}a.
„Stanoje odlazi je normalna poruka i po{tujem poruku navija~a. S druge strane, prodao si klub Stanoje, ona ne mo`e na mene da se odnosi nikada. To STanoje odlazi, to }emo videti, to je najmawe problem. Borio sam se za titulu, igrao sam osminu finala i nemam problem da odem. Nisam neko ko be`i od odgovornosti. Ali, da sam se prodao. Kome?“, odgovorio je trener Partizana na uvrede. Ne postoji nikakva naznaka da }e se i{ta u Humskoj promeniti na boqe kada je situacija u klubu u pitawu.
Ivica Iliev se vratio u klub, na funkciju sportskog direktora, ali da li je to promena koja }e zaista izvu}i Partizan iz blata? Iliev je ve} dva puta bio u upravi crno-belih. „Garantuje“ da }e za dva prelazna roka napraviti Partizan za Evropu i koji }e biti konkurentan Crvenoj zvezdi.
„Jedina odgovornost sada je na meni. Garantujem da }u kao i prvi put za dva prelazna roka napraviti ekipu koja }e biti konkurentna u Evropi i na{em najve}em rivalu. Najva`nije je da budemo jedinstveni. Garantujem da }e ubudu}e sportski sektor biti jedinstven. Ko bude izlazio iz sistema ne}e biti u klubu“, rekao je Iliev na predstavqawu u Humskoj.
Da podsetimo i na uni{tavawe stadiona od strane huligana koji su pre nekoliko dana upali na teren i polili ga kiselinom. Derbi se igrao na terenu u vidno lo{em stawu. Nakon toga, pojavila se informacija o uga{enoj grupi Partizanovih navija~a „Vandal bojs“.
„Grupa VANDAL BOYS ORM, koja je nastala 17.02.2001. od dana{weg dana prestaje da postoji! Sastankom Vandala koji su osnovali grupu i qudi koji su u~estvovali u wenom radu su tako odlu~ili! Svako pozivawe na ime na{e grupe ne smatramo legitimnim! Ako na{e ime vi{e nije sinonim za hrabrost, ne}e biti ni za neispravnost! Momci koji su je osnovali danas su je i ugasili paqewem zastava i obele`ja! O na{im pobedama i porazima, neka pri~a ulica…“, stajalo je u saop{tewu navija~ke grupe.
„Grobari“ nisu ni u najgorim snovima mogli da sawaju da }e se wihov klub na}i u ovakvoj situaciji u kakvoj se na{ao sa Vu~eli}em i Vazurom na ~elu, a kraj agonije nije ni na vidiku. Deluje da te{ki dani tek dolaze u Humsku.
Rasim Qaji}, predsednik Socijaldemokratske partije i nekada{wi ministar, nalazi se na pragu da postane predsednik FK Partizan.
Poni`ewe u derbiju, ostavka trenera Aleksandra Stanojevi}a, o{tre re~i novog-starog sportskog direktora Ivice Ilieva i sada izgleda velika ~istka u Humskoj.
Rasim Qaji} nalazi se na korak da postane predsednik FK Partizan saznaje Nova.rs, a promena na ~elu crno-belih je ona koju navija~i jedva ~ekaju da se dogodi.
To zna~i da Milorad Vu~eli} vi{e ni zvani~no ne}e biti predsednik kluba, a u fotequ }e izgleda sesti nekada{wi ministar i neko ko je godinama na politi~koj sceni Srbije.
Kako nezvani~no saznajemo, Qaji} ima podr{ku svih neophodnih struktura, {to se ka`e i pozicije i opozicije, i vi{e puta je figurirao za mesto prvog ~oveka Partizana.
Svojevremeno je bio predsednik Nadzornog odbora i potpredsednik Upravnog odbora FK Partizan, kao i predsednik Upravnog odbora FK Novi Pazar, a bliskost crno-belima nikad nije krio.
Aleksandar Stanojevi} podneo je ostavku na mesto {efa stru~nog {taba Partizana nakon poraza od Crvene zvezde sa 4:0 u Humskoj. Strateg crno-belih je podneo ostavku, a ovog utorka }e se raspravqati o tome da li }e ostavka biti usvojena, preneo je „Telegraf„.
Tokom juna je Stanojevi} do~ekan kao spasilac, ali je wegov Partizan eliminisan iz sva tri takmi~ewa.
Posle slabog nastupa Partizana na derbiju je ~ak povre|en od strane navija~a koji su ga ve} uzeli na zub. U toku me~a su tra`ili od wega da napusti klub, te mu poru~ivali da se prodao. Stanojevi} je potpisao sa Partizanom ovog leta trogodi{wi ugovor.
[erif Endiaje posebno je inspirisan kada su ve~iti derbiji u pitawu, a sa het-trikom u{ao je u istoriju duela Crvene zvezde i Partizana. Prvi je tako ne{to u~inio Jovan Jezerki} u prvom zvani~nom susretu Crvene zvezde i Partizana u trijumfu crveno-belog tima na gostovawu rezultatom 3:4.
Marko Valok iz Partizana bio je drugi koji je uspeo da postigne hettrik na ve~itim derbijima, odnosno na devetom po redu.
Isto je uspeo i Milan Gali}, tako|e u dresu Partizana, na 31. po redu ve~itom derbiju.
Kasnije je to za nogom po{lo Stevanu Ostoji}u 1968. godine kada su crveno-beli ostvarili najubedqiviju pobedu u istoriji ve~itih derbija – 6:1.
[erif Endiaje se 56 godina kasnije upisao u istoriju najve}eg srpskog klupskog rivalstva, nakon {to je postigao tri pogotka u ubedqivom trijumfu Zvezde u Humskoj rezultatom 0:4.
Pogodio je [erif jednom u prvom poluvremenu, da bi u nastavku jo{ dva puta matirao golmana crno-belih i svoje ime ve~no stavio u stranice kluba sa Marakane.