Srpski glas 27. april

Veli~anstveni praznik srpske kulture i tradicije

U popularnom Pirmont parku, u centru Sidneja odr`an tradicionalni Srpski festival.

Hiqade posetilaca je tokom vikenda u`ivalo u pravom prazniku srpske kulture, tradicije i hrane. Pored brojnih folklornih grupa iz ~itave Australije vi|eni i sjajni nastupi umetni~kih grupa

Tema nedeqe:

l Ko danas u Evropi po{tuje teritorijalni integritet Srbije

l Da~i}: O~ekivana odluka Saveta

Evrope, dan kojeg }e se stideti

l Savet Evrope pokrenuo prijem

Kosova u tu organizaciju

odbranu zbog

ja~awa vojne

mo}i Kine

Otkrivamo: Li~no bogastvo kraqa ^arlsa

Izve{taj Stokholmskog instituta

REKORDNE SUME ZA VOJSKU I ODBRANU

U svetu se tro{e rekordne sume na vojsku. Kako pi{e u novom izve{taju stokholmskog instituta SIPRI, glavni razlozi su inflacija, rat u Ukrajini i ameri~ka trka u naoru`avawu sa Kinom.

[to vi{e problema i sukoba, to vi{e para. To je kqu~ni nalaz izve{taja stokholmskog instituta za istra`ivawe mira (SIPRI) koji je objavqen 24. aprila.

U pro{loj godini je zabele`en skok od 3,7 odsto u izdacima za odbranu, {to je najve}i godi{wi skok od kada postoje ovi podaci.

„Bez obzira da li ekonomije funkcioni{u boqe ili lo{ije od o~ekivanog, vojska dobija vi{e finansijskih sredstava nego ranijih godina, zapravo nego ikad ranije u istoriji“, ka`e istra`iva~ SIPRI Nan Tijan, jedan od autora izve{taja

Ovoga puta to nije iznena|ewe. Otkako su ruski tenkovi u{li u Ukrajinu, veliki broj evropskih zemaqa je najavio rekordna davawa za vojsku.

Zapravo, ~lanice NATO tro{e svake godine sve vi{e jo{ od 2014. kada je Rusija anektirala Krim.

„^ini se da brojne evropske zemqe sada

poku{avaju da utegnu sve aspekte odbrane“, dodaje Tijan za DW. „Ve}i izdaci za vojsku su signal da se odvrati Rusija.“

VI[E JE MO@DA I MAWE

Ipak, iako je ukupna suma data na armije {irom sveta u pro{loj godini prevalila magi~na dva biliona evra, udeo BDP-a utro{enog na odbranu pao je za 0,1 odsto.

Brojne zemqe su u proteklih desetak godina po~ele da tro{e bitno vi{e na vojsku, recimo Kina (63 odsto vi{e), Indija (47 odsto), Izrael (26 odsto), no i tamo je procenat ukupnog BDP-a za odbranu opao.

To zna~i da ekonomski rast nadja~ava rast tro{kova vojske. Tome treba dodati da veliki deo pove}anih tro{kova otpada na inflaciju.

Recimo, nema~ka Vlada je pro{le godine najavila istorijski paket od dodatnih sto milijardi evra za vojsku. Ta suma nije ukqu~ena u izve{taj SIPRI jer jo{ ni{ta nije potro{eno.

Zbog inflacije i ekonomskog rasta, ~ak i sa tom sumom bi Berlin mogao da ostane ispod ciqa NATO da tro{i dva odsto BDP

na odbranu, izra~unao je nedavno Nema~ki institut za privredu.

Na~elno, vi{e novca ne zna~i da je na svetu vi{e tenkova, podmornica ili borbenih aviona. U tro{kove koje SIPRI prati spadaju i izdaci za plate vojnika i civilnog osobqa, kao i za uniforme i sli~ne potre p{tine.

AMERIKANCI TRO[E TRIPUT VI[E OD KINEZA

Usamqene na vrhu su, kao i uvek, Sjediwene Dr`ave koje su pro{le godine dale 877 milijardi dolara na vojsku – to je skoro 40 odsto svetske potro{we za odbranu.

Gledano prema ukupnoj ekonomiji SAD, to je mawi udeo nego pre deset godina i pogotovo nego u vreme Hladnog rata kada je oko de-

OVE NEDEQE DOLAZI DO ISTORIJSKE PROMENE:

set odsto BDP tro{eno na odbranu. Pa ipak, kako ka`e Nan Tijan, ta ogromna ulagawa u vojsku omogu}avaju SAD da pokazuju mo} i „{ire uticaj po ostatku sveta“.

Na drugom mestu je Kina sa 292 milijarde dolara. Bez obzira na to, mnogi ameri~ki analiti~ari upozoravaju da je Kina ozbiqan takmac po vojnoj sili, te da zato SAD moraju jo{ vi{e da tro{e.

Indija }e presti}i Kinu po broju stanovnika

Indija }e do kraja ove sedmice presti}i Kinu i postati najmnogoqudnija zemqa na svetu, saop{tile su Ujediwene nacije.

O~ekuje se da }e broj stanovnika u Indiji do kraja aprila dosti}i 1.425.775.850, pokazuju najnoviji podaci Odeqewa UN za ekonomska i socijalna pitawa (DESA).

Odeqewe UN je navelo da je

Osniva~: \or|e Marinkovi};

Vlasnik: @ivana Jovanovi};

Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100; Mob: 0401 818 663.

Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi}, (Melburn), Nina Markovi} Kaze, (Sidnej), Jelena Nedeqkovi}, Biqana Leti}, (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}, (Kanbera), Toplica Mileti}, (Adelejd), Mira Dragovi}, (Pert), Marko Lopu{ina, Zoran Vla{kovi}, (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

konkretan datum, kada se o~ekuje da }e Indija nadma{iti Kinu po broju stanovnika, pribli`an i podlo`an reviziji. Populacioni fond UN pro{le sedmice je objavio predvi|awe da }e Indija presti}i Kinu po broju stanovnika do sredine ove godine.

Azijske nacije ~ine vi{e od tre}ine globalne populacije vi{e od 70 godina. Populacioni fond UN saop{tio je pro{le sed-

mice da }e Indija imati 2,9 miliona qudi vi{e od Kine do sredine ove godine.

Stopa nataliteta u Kini je nedavno opala, a weno stanovni{tvo se smawilo pro{le godine, prvi put od 1961. godine. Broj stanovnika Kine mogao bi da padne ispod milijardu do kraja veka, saop{tila je DESA.

„Nasuprot tome, o~ekuje se da }e stanovni{tvo Indije nastavi-

ti da raste nekoliko decenija“, navodi se u saop{tewu.

Me|utim, stope fertiliteta opadaju i u Indiji – sa 5,7 poro|aja po `eni 1950. godine na 2,2 ro|ewa po `eni danas. U novembru pro{le godine svetska populacija prema{ila je osam milijardi.

Stru~waci navode da rast broja stanovnika nije tako brz kao {to je bio i da sada ima najsporiji tempo od 1950. godine.

PROCENA BRITANSKE BANKE: Bitkoin }e vredeti 100.000 dolara do kraja 2024. godine

Britanska banka „Standard ~artered” saop{tila je danas da kriptovaluta bitkoin do kraja 2024. godine mo`e da dostigne vrednost od 100.000 dolara (90.700 evra).

„Kriptozimi je kraj. Neizvesnost je i daqe tu, ali verujemo da cena od 100.000 dolara za jedan bitkoin postaje realna”, rekao je {ef odeqewa za istra`ivawe digitalne imovine banke „Standard ~artered”, Xef Kendrik.

Bitkoin bi mogao da oja~a zahvaquju nedavnim previrawima u bankarskom sektoru, stabilizaciji rizi~ne imovine po{to ameri~ki FED zavr{i ciklus pove}awa kamatnih stopa, kao i zbog rasta isplativosti kriptorudarewa, naveo je on.

„Standard ~artered” ka`e da je bitkoin profitirao zbog svog statusa „brendirane sigurne luke”, a nedavna podr{ka Evropskog parlamenta za prvi set pravila koji reguli{u tr`i{te sa kriptovalutama bi mogao da predstavqa dodatni vetar u le|a za bitkoin, prenosi Rojters.

Banka „Xej Pi Morgan” je 5. aprila saop{tila da bi tehni~ka promena u blok~ejnu bitkoina u aprilu 2024. godine, poznata kao halving, mogla da podigne wegovu cenu, s obzirom na to da }e proizvodwa bitkoina biti skupqa, pa }e stvoriti „pozitivan psiholo{ki efekat”.

Halving je termin koji ozna~ava smawewe blok nagrade kriptorudarima za pola posle odre|enog broja blokova. Bitkoin je ove godine u porastu, wegova vrednost se popela iznad 30.000 dolara u aprilu, prvi put za 10 meseci.

Procena o ogromnom rastu vrednosti bitkoina bilo je i ranije, ali se nisu uvek obistinile. Analiti~ar londonskog Sitija je u novembru 2020. rekao da bi bitkoin mogao da se popne i na 318.000 dolara do kraja 2022. godine, prenosi RTS.

Pro{le godine je, me|utim, pao za oko 65 odsto, na 16.500 dolara.

KA@WAVAWE „NEPOSLU[NIH“ NOVINARA U AMERICI Bura u ameri~kim medijima, razlaz Foks wuza sa Takerom Karlsonom i Si-En-Ena sa Donom Lemonom

„Foks wuz medija” i najboqe oceweni voditeq te mre`e Taker Karlson razilaze se, mawe od nedequ dana nakon {to je mati~na kompanija „Foks korp” postigla nagodbu od 787,5 miliona dolara zbog tu`be za klevetu, a u kojoj je Karlson igrao glavnu ulogu. U me|uvremenu, i Si-En-En je okrenuo le|a voditequ Donu Lemonu, s tim {to ovaj voditeq nije ostao bez komentara.

Taker Karlson vodio je informativni program na Foks wuzu u udarnom terminu –„Tucker Carlson Tonight”, koji je bio i najgledaniji me|u Amerikancima starosti od 25 do 54 godine. Akcije Foksa su nakon vesti o razlazu pale za 2,9 odsto.

Do ovog poteza je do{lo po{to je kompanija „Dominion Vouting Sistems” u svojoj tu`bi navela da je Karlson dozvolio da se na programu emituju la`ne tvrdwe o navodnoj izbornoj prevari od strane te kompanije, koja se bavi proizvodwom ma{ina za glasawe, pri ~emu je u privatnim porukama dovodio u pitawe verodostojnost tih informacija.

Karlson je ume{an i u druge sudske procese sa kojima se Foks suo~ava, ukqu~uju}i tu`bu koju je podnela wegova biv{a {efica kwigovodstva Ebi Grosberg. Ona je rekla da je Foks iznudio weno svedo~ewe u slu~aju „Dominiona”.

Razlog razlaza sa Karlsonom, me|utim, nije objavqen, a kompanija mu je zahvalila na saradwi.

„Zahvaqujemo mu na svemu {to je u~inio za mre`u kao voditeq i pre toga kao saradnik”, navodi se u saop{tewu Foks wuza.

Me|utim, Karlson se u petak odjavio na kraju emisije po`elev{i gledaocima „najboqi vikend” i najavquju}i da }e se vratiti u ponedeqak.

Iako je ostao bez jedne od svojih najve}ih zvezda, Foks je ve} izgubio ogla{iva~e koji su prestali da se reklamiraju u wegovoj emisiji zbog kontroverzi.

Dva izvora upoznata sa ovim pitawem rekla su da su izvr{ni direktor kompanije

„Foks Korp” Laklan Murdok i izvr{na direktorka „Foks wuz medije” Suzan Skot odluku doneli u petak uve~e.

U intervjuu za Wuzmaks biv{i ameri~ki predsednik Donald Tramp rekao je da je

Ruska nafta se izvozi sve vi{e

Karlson „veoma dobra osoba i veoma talentovana”, kao i da ne zna da li je Karlsonov odlazak bio dobrovoqan ili je otpu{ten.

Karlson se pridru`io Foks wuzu kao saradnik 2009. i postao ko-voditeq emisije „Fox & Friends Weekend” 2012. Svoju emisiju po~eo je da vodi u udarnom terminu u novembru 2016. „Foks” je 2021. najavio da }e sa Karlsonom potpisati novi vi{egodi{wi ugovor.

Si-En-En okrenuo le|a Donu Lemonu

I dok je Foks wuz okrenuo le|a Takeru Karlsonu, Si-En-En se pozdravio sa voditeqem Donom Lemonom.

Vest dolazi nakon {to je Varjeti ovog meseca objavio pri~u da je maltretirao svoje koleginice. I ranije ove godine je kritikovan zbog nekih od komentara koje je dao to-

AKO ZAPAD NE]E, IMA KO HO]E

Zalihe ruske nafte trenutno ~ine 30 odsto ukupnog uvoza u Indiju, koja je tre}i po veli~ini svetski potro{a~ ovog goriva, izvestio je poslovni list „Nikei” pozivaju}i se na analizu podataka o isporuci za mart britanskog „Refinitiva”.

od Rusa kupovali samo dva odsto ukupno uvezenih koli~ina tog energenta.

U me|uvremenu, Kina je drugi najve}i ruski kupac nafte, jer je u martu nabavila vi{e od 4,7 miliona tona, ~ime je dostigla desetoprocentnu zavisnost od Mos-

kve kad je re~ o ovoj sirovini. Ruska vode}a naftna me{avina „ural” trenutno je oko 62 dolara, {to je do 30 odsto ni`e u pore|ewu sa cenom me|unarodnog standarda, nafte „brent” u Severnom moru.

Pre sankcija, ruska nafta se prodavala uz blagi popust u odnosu na „brent”.

Indija i Kina dramati~no su pove}ale uvoz ruske sirove nafte koja se nudi uz popust po{to su zapadne dr`ave odbile direktne isporuke kao odgovor na vojnu operaciju Moskve u Ukrajini.

U decembru, EU, G7 i wihovi saveznici uveli su kolektivnu zabranu izvoza ruske nafte, uz ograni~ewe cene na 60 dolara po barelu.

kom emitovawa.

Vest je objavio sam Lemon na Tviteru, rekav{i da ga je wegov agent obavestio da je otpu{ten.

„Zapawen sam, posle 17 godina na Si-EnEnu, pomislio bih da bi neko od rukovodstva imao pristojnosti da mi ka`e direktno”, rekao je Lemon.

U tvitu, Si-En-En je je naveo da Lemon nije objavio istinu, kao i da mu je ponu|ena {ansa da se sastane sa menaxmentom, ali je „umesto toga objavio izjavu na Tviteru“.

Izvr{ni direktor Si-En-Ena Kris Liht rekao je da su se mre`a i Lemon „razi{li”, navodi se u dopisu koji je u ponedeqak dostavqen En-Bi-Si wuzu.

„Don }e zauvek biti deo porodice Si-EnEna i zahvaqujemo mu na wegovom doprinosu u proteklih 17 godina“, navodi se u saop{tewu.

Lemon se pridru`io Si-En-Enu 2006. godine nakon {to je radio na En-Bi-Si ^ikagu i radio kao dopisnik za En-Bi-Si wuz, za emisije „Today” i „NBC Nightly News”.

Prvi put se na{ao na udaru kritika u februaru kada je tokom emisije „CNN This Morning” primetio da republikanska predsedni~ka kandidatkiwa Niki Hejli (51) vi{e nije u „najboqim godinama”. Komentar je dat tokom rasprave o sugestiji Hejlijeve da kandidati stariji od 75 godina treba da podle`u ispitima mentalne sposobnosti.

Vi{e od 3.000 gra|ana ~istilo {irom Srbije, u~estvovala i baka od 85 godina

Pokret „Kreni-Promeni” u saradwi sa ve}im brojem udru`ewa, organizacija i pojedinaca organizovala je akciju „Zavrni rukave“ koja je odr`ana pro{log vikenda, a aktivisti su ~istili na 146 lokacija {irom zemqe.

Naime, iako se Wu Delhi ranije oslawao na bliskoisto~nu naftu, u martu je kupio vi{e od {est miliona tona iz Rusije.

Tridesetoprocentna zavisnost Indije od ruskog crnog zlata, koja bi trebalo da poraste na 50 odsto ovog meseca, novi je maksimum u trgovinskim odnosima sa Moskvom, budu}i da su u januaru 2022. godine Indijci

Kina je drugi najve}i ruski kupac nafte, jer je u martu nabavila vi{e od 4,7 miliona tona, ~ime je dostigla desetoprocentnu zavisnost od Moskve kad je re~ o ovoj sirovini

Jo{ jedan embargo kojim se zabrawuje skoro sav uvoz ruskih naftnih derivata, kao i uvo|ewe ograni~ewa cena na dizel i druge naftne derivate, po~eo je 5. februara.

Rusija se protivila bilo kakvim poku{ajima da ograni~i cenu svog izvoza energenata, a u februaru je objavila planove za dobrovoqno smawewe proizvodwe nafte za mart za 500.000 barela dnevno, budu}i da zaustavqa prodaju kupcima koji se pridr`avaju ograni~ewa koja je nametnuo Zapad.

Direktor za kampawe pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlovi} izjavio je da je vi{e od 3.000 gra|ana {irom Srbije u~estvovalo u ovoj akciji na Dan planete Zemqe.

„Akcija je vi{e nego uspe{na. Ta~ne brojke }emo imati naknadno, ali sada najta~nija je da je vi{e od 3.000 gra|ana u~estvovalo u ~i{}ewu na preko 150 lokacija“, rekao je Manojlovi} za agenciju Beta i dodao da je na pojedinim lokacijama, poput Dunavca u Novom Sadu ili Bawi~ke {ume u Beogradu bilo vi{e od 100 okupqenih.

Naveo je da je posebno „simpati~no“ to {to su odre|ene deponije, nakon {to su objavili lokacije wihovog ~i{}ewa, komunalne slu`be o~istile dan pre.

„Tako nam je `ena iz Kr~edina javila da je posle 19 godina o~i{}ena divqa deponija kada su gra|ani najavili weno ~i{}ewe. Sli~nu vest nam je javio Stevan Babi} iz Novog Sada za lokaciju na Dunavcu. Ja bih iskreno `eleo da ka`em da je lepo {to su gra|ani opet naterali institucije da urade svoj posao, ali {to su pokazali da od wih zavisi u kakvoj }e zemqi `iveti“, kazao je Manojlovi}.

Разлаз Фокс њуза и Такера Карлсона

SAVET EVROPE PODR@AO KANDIDATURU KOSOVA

Ko danas u Evropi po{tuje teritorijalni integritet Srbije

Koje zemqe danas u Evropi priznaju Srbiju i wen teritorijalni integritet videlo se na ovonedeqnom glasawu u Savetu Evrope kada se odlu~ivalo o kandidaturi ju`ne srpske pokrajine u ovu organizaciju.

Od 46 ~lanica Saveta Evropi 33 dr`ave su podr`ale Kosovo, sedam ~lanica je bilo protiv, pet uzdr`anih i jedna zemqa nije u~estvovala u glasawu.

Protiv kandidature glasale su zemqe koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije, Kipar, [panija, Rumunija, Azer-

bejxan i Gruzija, ali i Ma|arska koja je ranije priznala nezavisnost Kosova.

Na{i tradicionalni prijateqi iz Gr~ke, iako nisu priznali nezavisnost Kosova, ju~e su bili uzdr`ani. Ba{ kao i Slova~ka koja ne priznaje nezavisnost ali to na ju~era{wem glasawu nije potvrdila.

I BiH je bila uzdr`ana, ali stav te dr`ave u me|unarodnim organizacija zavisi od toga ~iji kadar se nalazi u sali za glasawe, bo{wa~ki, hrvatski ili srpski.

I Ukrajina ne priznaje nezavisnost Ko-

SME[NO OGLEDALO SAVETA EVROPE

sova i tra`i da druge zemqe po{tuju wen teritorijalni integritet tako|e je bila uzdr`ana.

Me|u onima koji su glasali za nalaze

i Crna Gora, Severna Makedonija, zemqe koje su se formalno obavezale da }e po{tovati sve odluke EU po pitawu spoqne politike.

Kukavice bez obraza i junaci pod pritiskom

Ni{ta vi{e ne ~udi u politi~kim prepucavawima, u Evropi i {ire. Odluke se donose pod pritiscima, pretwama i otvorenim ucenama.

Odluku o pokretawu procedure za razmatrawe zahteva za ~lanstvo tzv. Kosova u Savetu Evrope od 46 ~lanica 33 podr`alo, sedam je bilo protiv, pet uzdr`ano, a jedna zemqa nije u~estvovala u glasawu. Evrosong je ozbiqnija organizacija od Saveta Evrope, ve}ina to tvrdi na dru{tvenim mre`ama.

Oni koji su bili protiv su pokazali da su na{i tradicionalni prijateqi: Kipar, [panija,

Rumunija, Azerbejxan i Gruzija a i Ma|arska koja je priznala nezavisnost Kosova, danas je glasala protiv.

Srbi su razo~arani stavom i pristupom Gr~ke i Slova~ke kao ~lanica EU koje su bile udr`ane, pre svega zbog toga smo od wih imali uveravawa da oni ne priznaju nezavisnost Kosova. I BiH je bila uzdr`ana. Ironija bi bila, na primer, da se Republika Srpska prijavi za ~lanstvo a ~ujemo od ve}one da nema pravo. ^as neko ima, ~as nema...

I Ukrajina je danas bila razo~aravaju}e uzdr`ana. Srbija

brani teritojalni integritet Ukrajine, koliko napiwe i glasa svuda i pravda zato {to neko nas optu`uje da ne podr`avamo dovoqno teritorijalni integritet Ukrajine, a Ukrajina glasa uzdr`ano kada je re~ o na{em teritorijalnom integritetu. Apsolutno neprihvaqivo i za pam}ewe u budu}nosti kad wima zaigra ne{to u dvori{tu.

Jermenija, tako|e kao nije bila u sali kada je bilo glasawe. Nismo o~ekivali takve poteze od tih zemaqa..

Kada je re~ o Crnoj Gori, ponovo je podr`ala rasturawe teri-

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

prijemnu slu`bu na (03) 9358 4444

torijalnog integriteta Srbije. Ne znamo kako je Srbija to zaslu`ila. To glasawe danas svakako }e ostaviti velike posledice po na{e odnose.

Srbiji je stavqeno do znawa da nema pravo da {titi svoj teritorijalni integritet i suverenitet, a da mora da brani teritorijalni ingeritet svake druge zemqe. Kakva je to logika.

Delegacija Srbije, koja je glasala protiv, napustila je salu posle glasawa, jer nije `elela da daqe u~estvuje u „tiradama”, ali Srbija nije napustila tu organizaciju.

Prvi put se u Savetu Evrope o ovoj temi preglasava, a ne donosi se jedinstvena odluka. Ova odluka potpuno ru{i jedinstvo Saveta Evrope, dovodi u pitawe smisao

te organizacije i predstavqa kr{ewe me|unarodnog pravnog poretka, to je bar svima jasno. Za Srbiju je va`no da nikada ne sme da izgubi ve}inu u UN, a Evropa je pokazala svoju dvoli~nost.

Od jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova 2008. godine, 98 ~lanica UN priznalo je ovu teritoriju kao nezavisnu, a neke zemqe su svoju odluku mewale.

Nezvani~ni spisak zemaqa koje su priznale Kosovo broji 98 ~lanica UN i 3 entiteta koja nisu deo ove me|unarodne organizacije.

Od 201 ~lanice, jasno je da ni na Ist Riveru takozvano Kosovo nema podr{ku ni proste ve}ine, ali izgleda to u dana{wim shvatawima “demokratskog ube|ivawa” – ama ba{ ni{ta ne zna~i.

DA^I]: O^EKIVANA ODLUKA SAVETA EVROPE, DAN KOJEG ]E SE STIDETI

Ministar spoqnih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je odluku o pokretawu procedure za razmatrawe zahteva za ~lanstvo takozvanog Kosova u Savetu Evrope od 46 ~lanica 33 podr`alo, sedam je bilo protiv, pet uzdr`ano, a jedna zemqa nije u~estvovala u glasawu i ocenio da je odluka o~ekivana, ali da }e na{tetiti dijalogu Beograda i Pri{tine. Da~i} je ocenio da je ovo dan kojeg }e se Savet Evrope stideti i naveo da je delegacija Srbije, koja je glasala protiv, napustila salu posle glasawa, jer nije `elela da daqe u~estvuje u „tiradama”, ali je napomenuo da Srbija nije napustila tu organizaciju.

„Ovaj dan povodom te odluke svakako predstavqa sumrak i statuta Saveta Evrope, jer po prvi put se razmatra zahtev ne~ega {to nije dr`ava i {to nije priznato od strane UN i o teritoriji koja nije ~lanica UN”, rekao je Da~i}.

Zahvalio svima koji su bili protiv i pokazali da su na{i tradicionalni prijateqi i naveo da pre svega misli na Kipar, [paniju, Rumuniju, Azerbejxan i Gruziju, a posebno je zahvalio Ma|arskoj koja je priznala nezavisnost Kosova, a danas je glasala protiv.

„Sa druge strane razo~arani smo stavom i pristupom Gr~ke i Slova~ke kao ~lanica EU koje su bile udr`ane, pre svega zbog toga smo od wih ~uli da oni ne priznaju nezavisnost Kosova. Tako|e bih podsetio da je Bosna i Hercegovina bila uzdr`ana. Zamislite te ironije. Zamislite kada bi se Republika Srpska sada prijavila za ~lanstvo, kakva je to ironija i bezobrazluk, a nama dr`e predavawe da mi uti~emo na rasturawe teritorijalnog integriteta BiH. Oni direktno u~estvuju u rasturawu teritorjalnog integriteta Srbije”, rekao je Da~i}.

Vu~i}: Dijalog su{tinski nemamo, dobijamo nametnute papire koji su uvek u korist Pri{tine

Dogodio se miran politi~ki ustanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, poru~io je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} u obra}awu javnosti i dodao da su Srbi pokazali da tra`e stvarni dijalog, a ne nametawe re{ewa. Istakao je da je najzna~ajnija poruka nama i svetu da su{tinski dijalog nemamo, ne razgovaramo, ve} dobijamo nametnute papire koji uvek idu u korist Pri{tine.

„Nemojte vi{e da nas la`ete i varate, to je sve {to imam da vam ka`em, ovima iz Evrope i sveta koji misle da imaju pravo da nas varaju i da tuma~e stvari onako kako im padne na pamet, a ne onako kako pi{e ili kako je dogovoreno”, naveo je Vu~i}.

„PLA[IM SE DA JE OVO UVOD

U MNOGO DUBQU KRIZU”

On je istakao da nam je potrebno da budemo na evropskom putu, ali i da nam je potreban stvarni dijalog.

„Pla{im se da je ovo uvod u mno-

go dubqu krizu i da su za to krivi oni koji nikada nisu hteli da ~uju ni Beograd, ni ono {to smo im govorili da Srbi ose}aju”, istakao je Vu~i}. Predsednik Vu~i} je istakao da se ju~e dogodio miran politi~ki ustanak srpskog naroda na KiM koji ne}e da trpi nametnuta re{ewa, zulum, rawavawe, samo da bi dobio pohvalnu re~enicu iz Brisela i Va{ingtona.

„Pla{im se da mnogi to nisu razumeli. Onda }e Kurti da ka`e da ho}e ZSO, ali da Severna Mitrovica i Leposavi} ne}e da budu u

ZSO, a rukovodstvo Aqbin Kurti. Te`ak je period pred nama, nama nije potreban nikakav sukob sa NATO-om. Naravno, 2. maja ni{ta ne}e biti re{eno. Gleda}e da to razvodne, da to traje 100 godina i da Srbe krive za {ta im padne na pamet”, naglasio je Vu~i}.

„REZULTATI IZBORA PREDSTAVQAJU POTPUNO

NOVU POLITI^KU REALNOST”

Vu~i} je naveo da su Srbi pokazali odlu~nost od 99,97 procenata.

Odr`ana sednica Vlade Republike Srbije o situaciji na Kosovu i Metohiji, prisustvovao i predsednik Vu~i}

U Palati „Srbija” zavr{ena je sednica Vlade Srbije, kojoj su prisustvovali premijerka Ana Brnabi} i svi ministri u Vladi. Na poziv premijerke sednici je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

Predsednik Vu~i} prisustvovao je sednici Vlade, na kojoj se, u okviru prve ta~ke dnevnog reda, razgovaralo o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji.

LI^NOST U @I@I

Biv{i predsednik Moldavije – Igor Dodon:

Moldavske vlasti prate ukrajinski scenario, zabrawuju}i opozicione medije i vr{e}i pritisak na crkvu, izjavio je biv{i predsednik Igor Dodon.

„Sada{wa vlast Moldavije prati ukrajinski scenario. Ono {to smo videli u

Dodon je ranije rekao da, ni izjave moldavske predsednice, ni wena spremnost da povede zemqu putem Ukrajine, ni wena namera da integri{e Moldaviju u NATO nemaju nikakve veze sa interesima dr`ave i gra|ana.

Ukrajina u lo{oj nameri, obja{wavaju}i ovu odluku rizikom od dezinformacija.

Ministarstvo spoqnih poslova Rusije saop{tilo je da Moskva na odluku Ki{iweva gleda kao na akt politi~ke cenzure i ocenilo je da su takvi postupci grubo kr{ewe prava na slobodu pristupa informacijama.

Pravoslavna crkva Moldavije je samoupravni deo Ruske pravoslavne crkve, koja objediwuje 70 odsto stanovnika Moldavije i Pridwestrovqa. Crkva je podeqena na {est eparhija i ima oko 1.300 parohija. Od 1992. godine u zemqi deluje Besarabska mitropolija Rumunske pravoslavne crkve. Objediwuje 291 parohiju i oko 20 odsto pravoslavnih vernika, prenosi RT Balkan.

„Pokazali su ne samo da ne}e da u~estvuju u Kurtijevim izborima i da im je Srbija va`nija od vlasti, nego su i jasno uprli prstom da ih niko sa Zapada nije slu{ao. A da ih i mi u Beogradu nismo dovoqno razumeli u koliko se te{koj poziciji nalaze. Na{ narod je referendumski rekao u kojoj zemqi `ivi, koga ne}e na severu KiM, ali su i pokazali svetu da ni{ta nisu razumeli osim ~iwenice da nikoga sem sebe nisu hteli ni da slu{aju. Nadam se da }e neku lekciju da nau~e iz toga. Nadam se da }emo mi malo dubqe da sagledamo rezultate plebiscitarnog opredeqewa na{eg naroda na KiM”, naveo je Vu~i}.

Prema wegovim re~ima, rezultati od ju~e predstavqaju potpuno novu politi~ku realnost.

„Mi }emo morati da se pona{amo druga~ije, a neki drugi }e morati da je razumeju. Gospodin Kurti je nije razumeo. On misli da }e sa 400 glasova da upravqa Se-

vernom Mitrovicom. Sve mo`e, samo nemojte od Srba posle toga da tra`ite ni{ta”, kazao je predsednik.

Navodi da je Peter Stano rekao da se ubrza dijalog kosovskih Srba i pri{tinske vlasti.

„Srbi ba{ to ne}e, vi ni{ta niste razumeli od ovoga ju~e. Srbi su tra`ili da ih saslu{ate, niste hteli da ih ~ujete. Nikada ni za {ta niste hteli da ~ujete. Kad su postavqali barikade mislili su da to postavqaju dokoni qudi. Niste razumeli jedinstvenu poruku srpskog naroda od ju~e. Ta poruka je da se na{ glas ~uje i ne}ete mo}i da radite bez nas”, isti~e Vu~i}.

Niko od Srba, dodaje, ne `eli da se vrati u institucije.

„Ja }u da se borim da se vrate u institucije kad formirate ZSO i povu~ete specijalce sa severa KiM. Ho}u li uspeti – te{ko. Deset godina niste ~uli Srbe”, naveo je Vu~i}.

susednoj zemqi, Ukrajini –borbu protiv ruskog jezika, zatvarawe opozicionih TV

kanala, pritisak na opoziciju, izjave o potrebi ulaska u NATO, pritisak na crkvu –poku{avaju sve to da urade br`e nego u toj zemqi”, rekao je Dodon u intervjuu za televiziju „Rasija 24”.

Vlasti u Moldaviji su u decembru pro{le godine suspendovale dozvolu opozicionim i vode}im TV kanalima na ruskom jeziku „Primul”, „RTR Moldova”, „Acent TV”, „NTV Moldova”, TV6, „Orhej TV”, koji navodno prenose informacije o de{avawima u zemqi i

Istra`ivawa javnog mwewa u Moldaviji pokazuju da je vi{e od 60 odsto stanovni{tva zemqe za bliske odnose sa Rusijom, dok 21 odsto smatra da su potrebni makar neutralni odnosi. Tako|e, skoro 65 odsto je za razvoj ekonomskih odnosa sa Ruskom Federacijom.

^EKA NAS UKRAJINSKI SCENARIO

Lavrov pozvao UN da se striktno pridr`ava principa nepristrasnosti

WUJORK – Ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov, tokom sastanka sa generalnim sekretarom UN Antoniom Gutere{om u Wujorku, pozvao je rukovodstvo svetske organizacije da se striktno pridr`ava principa nepristrasnosti, sa op{tilo je rusko ministarstvo spoqnih poslova. Mi nistarstvo je navelo da je u fokusu razgovora bila situacija u Ukrajini.

Lavrov je jo{ jednom detaqno opisao razloge teku}e krize, napredak i ciqeve ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, usmerene na otklawawe pretwi nacionalnoj bezbednosti Rusije, preneo je Tas. [ef ruske diplomatije kritikovao je pona{awe zapadnih dr`ava koje koriste platformu UN za promovisawe politizovanih antiruskih inicijativa koje mogu, kako je rekao, samo da produ`e teku}u krizu, navodi se u saop{tewu.

Lavrov je istakao da nije bilo napretka u spro-

vo|ewu dela sporazuma o izvozu ruskog `ita. Lavrov je napomenuo da se ukrajinsko `ito izvozi preko crnomorskih luka na osnovu sporazuma iz Istanbula, koji je potpisan u julu pro{le godine, ali da se sporazum o izvozu ruskih poqoprivrednih proizvoda i mineralnih |ubriva, koji je tada tako|e potpisan, ne sprovodi, saop{tilo je rusko ministarstvo u ponedeqak, prenosi Tanjug.

UMESTO OFANZIVERAT U BLATU SE NASTAVQA

Oru`ane snage Ukrajine imaju tri scenarija za prole}nu ofanzivu, tvrde penzionisani zapadni generali u razgovoru za „Dejli mejl”. Prema wihovim re~ima, prvi scenario podrazumeva jednu veliku ofanzivu, a drugi i tre}i – podelu udarne snage na vi{e pravaca.

Mesecima ukrajinski generali gledaju mape, prou~avaju obave{tajne informacije i pomeraju figure na kontraofanzivnoj {ahovskoj tabli, poku{avaju}i da planiraju udare kako bi povratili svoje teritorije. Mediji do detaqa prate, s porukom “evo, samo {to nije…”

Saveznici Kijeva pretra`uju, galame i tra`e {ta mogu da u~ine da pomognu Oru`anim snagama Ukrajine. [to ve}a galama, to ve}i strah protivnika.

Ukrajina je navodno okupila do 100.000 vojnika, formiraju}i najmawe 12, a mo`da i svih 18, borbenih brigada za udar na Ruse.

Procewuje se da su dobili oko 200 zapadnih tenkova, 800 oklopnih vozila i 150 artiqerijskih oru|a, kojima je opremqeno devet brigada. To zna~i da ukupno mogu da rasporede do 400 tenkova, 1.600 oklopnih vozila i 300 topova.

Ukrajina je ~uvala svoje ofanzivne planove u strogo ~uvanoj tajni, ali general Mik Rajan, koji se nedavno povukao iz australijske vojske, rekao je da Kijev ima tri opcije ukupno.

Prvo, mo`e da pokrene jednu veliku ofanzivu, baciv{i sve {to ima u bitku. Druga opcija: mo`e da podeli snage na dva dela i istovremeno pokrene ofanzivu na jugu i istoku. Tre}e, Ukrajina mo`e da odlu~i da pokrene mawe ofanzive na jugu i istoku koje ne}e biti vremenski koordinisane.

uzimaju}i to podru~je.

General Rajan smatra da }e to biti me{avina druge i tre}e opcije.

Velika ofanziva je malo verovatna, ka`e on, jer ju je te{ko organizovati i da bi Rusi lako mogli da uo~e i uzvrate. On, me|utim, veruje da }e ukrajinski plan

Rusi misle da }e to biti Melitopoq, mali grad na jugu Ukrajine zauzet u prvim danima neprijateqstava. ^ini im se najverovatnija meta.

Ako Ukrajinci uspeju da povrate Melitopoq, prese}i }e „kopneni most“ izme|u Putinovih trupa na jugu i istoku, otvoriti put za zauzimawe Mariupoqa i mo}i }e da bombarduju Krim.

Ukrajina je posledwih nedeqa poja~ala granatirawe vojnih ciqeva u Melitopoqu dalekometnim raketama i artiqerijom, ~ime je potvrdila ove navode.

Ofanziva u isto~nom regionu Luganska tako|e je mogu}a jer Ukrajina `eli da ubla`i pritisak na gradove poput Artjomovska i zauzme industrijske centre u Donbasu.

vi{e ne postoji- O ratu u blatu naklapa ceo svet. I svi znaju ishod, samo zavisi s koje strane gledaju. Kada }e napad po~eti?

Odgovor je jednostavan: ne zna se. Ali postoje naga|awa.

Prvo, malo je verovatno da }e ofanziva po~eti dok se zemqa ne osu{i. Zimi se u Ukrajini smrzava, a u rano prole}e po~iwe blato. Zatim, kada zima ode, zemqa se su{i i stvrdne. Obi~no se to de{ava krajem aprila - po~etkom maja.

Drugo, malo je verovatno da }e Ukrajina krenuti u ofanzivu dok ne dobije svo oru`je koje joj je obe}ano i dok trupe ne nau~e kako da ga koriste. Ovaj proces bi trebalo da se zavr{i otprilike u isto vreme.

Penzionisani ameri~ki general Stiven Tviti veruje da }e Ukrajina izabrati tre}u opciju. Ovu taktiku on naziva „odgrizawem jabuke na male komadi}e“.

- Ukrajina }e delovati kao {to je ranije radila. Ukrajinci su uspe{ni u manevrisawu u malim razmerama, koriste}i pe{adiju, tenkove i artiqeriju. Napadaju Ruse na malom podru~ju, a zatim kre}u napred, za-

biti druga~iji od bilo ~ega {to smo ranije videli.

„Stvari }e izgledati druga~ije jer je situacija druga~ija”, obja{wava Rajan. „Oni }e morati da prolaze kroz prepreke, {to ranije nisu ~inili. Ali Ukrajinci su nau~ili da nas iznenade tokom ovog sukoba.”

[ta }e biti svrha ukrajinske ofanzive?

Prema re~ima generala Rajana, faktor iznena|ewa }e biti kqu~ uspeha, jer Rusija ne}e imati dovoqno trupa za odbranu celog fronta od 1.200 kilometara. Da, i weni vojnici su veoma razli~itih kvaliteta, po~ev{i od elitnih padobranaca do vojnih obveznika koji nisu ni jedan dan bili anga`ovani u borbenoj obuci.

To zna~i da }e biti slabosti u odbrani. Put do pobede Ukrajine je da prona|e ova mesta i probije se kroz wih. Faktor iznena|ewa

„Ako `elite da iznenadite Ruse, omamite ih i iskoristite to da nadogradite svoj uspeh“, ka`e general Rajan.

Predsednik Zelenski ne krije svoje ciqeve: da oslobodi sve okupirane teritorije od Rusa, ukqu~uju}i Krim.

To je krajwi ciq, ali gotovo niko ne veruje da }e tokom ofanzive biti mogu} ulazak na ovo ju`no poluostrvo.

Ako Ukrajina ovo uspe, mo`e da ra~una na potpunu pobedu nad Rusijom. Ali neuspeh joj mo`e da oduzme svaku {ansu za budu}nost.

[ta }e biti svrha ukrajinske ofanzive? Rusi misle da }e to biti Melitopoq, ~ini im se najverovatnija meta

FINSKA VE] U NATO, [VEDSKA PRED VRATIMA ALIJANSE

Mauno Sari, legenda novinarstva iz Helsinkija

FINSKA JE PRODALA NEZAVISNOST ZA SOPSTVENE PARE

Legenda novinarstva iz Helsinkija na poslu stvarawa „dobrog kom{iluka“ s Rusijom u razgovoru sa Draganom Vuji~i}em za nedeqnik

„Pe~at“ tvrdi da je ulazak u NATO {tetna odluka za Finsku, jer nikad nije bila izlo`ena ruskim pretwama

Finska se nije „odjednom“ zainteresovala za NATO, ka`e Mauno Sari, jedan od najve}ih finskih novinara, kom je povod ulazak Finske u Severnoatlantsku alijansu. Finska je, tvrdi on, decenijama gradila svoju vojsku kako bi bila kompatibilna s NATO trupama. „Re~ je o procesu koji je zapo~eo ve} devedesetih godina, a koji su vojnici i politi~ka desnica sakrili iza kulisa. Da podsetim: Finska je 2014. potpisala memorandum o razumevawu sa NATO-om. U wemu se vojnom savezu daju {iroka prava da deluje na finskom tlu, ukqu~uju}i i ’napad’. U Finskoj se, u {ali, pitaju koga }emo napadati – zar [vedsku?“, naglasio je Sari, ugledno ime u javnosti ~itave Skandinavije.

Karijeru je po~eo kao reporter u listu Helsingin Sanomat a zatim je nastavio decenijski rad u novinarstvu kao glavni urednik ~asopisa Iltaset, Suomen Kuvalehti, Iltalehti i Uude Finland, najuglednijim dnevnim novinama i nedeqnicima koji izlaze u Helsinkiju. Posledwih godina bavio se pisawem TV scenarija i filmskih predlo`aka. Novinarstvu se vratio nedavno, pa smo ga upitali za razlog tog zaokreta.

„Po~etkom 2022. godine osnovao sam udru`ewe Naapuriseura i wenu onlajn-publikaciju Naapuriseura Sanomat, jer sam kao stari novinar smatrao da je situacija u zemqi skandalozna i nepodno{qiva. Kap koja je prelila ~a{u bila je izjava na{e premijerke Sane Marin, ta~nije wen zahtev da se ’sve veze sa Rusijom moraju prekinuti’. Na{e Udru`ewe dobrih kom{ija se protivi toj politici. Klub je nezavisan i nepristrasan. On `eli da Finska ima dobre odnose sa svim svojim susedima. Naravno, posebnu pa`wu posve}ujemo zbivawu u Rusiji, jer je ona istaknuta kada se zaista `ele prekinuti sve veze, ukqu~uju}i po{tu i `elezni~ki saobra}aj…“

n Vratimo se na Finski memorandum o razumevawu sa NATO-om iz 2014?

- Odluka o potpisivawu tog sporazuma doneta je kada je Parlament bio na letovawu. Sporazum nije iznet u skup{tini i ima mnogo ~udnih karakteristika. Po mom mi{qewu, ~lanstvo u NATO-u je bio dugoro~ni ciq i san predsednika Saulija Ninistea. On }e u}i u istoriju po tome {to je to implementirao. Drugim re~ima, on }e u}i u istoriju kao predsednik koji je okon~ao skoro 80-godi{wu mirnu i ~ak prijateqsku eru izme|u Finske i Sovjetskog Saveza, odnosno Rusije. Istovremeno, Niniste je uni{tio rad

dva prethodna predsednika Juha Kustija Pasikivija i Urhe Kekonena i wihovo `ivotno delo, doktrinu o tome kako mala zemqa mo`e da `ivi u miru i blagostawu kao sused velike sile. Radilo se o veoma uspe{noj „politici aktivne neutralnosti“.

n Premijerka Marin ukazuje na pretwe iz Rusije?

- Pitawe ruske pretwe je su{tinsko. Ni{ta sli~nog nije bilo, ~ak ni najmawe. Mediji godinama razvijaju sliku pretwe, ali bez ikakvih ~iwenica. U stvarnosti, predsednik Niniste je tu pretwu do~arao 24. februara 2022. poput ma|ioni~ara, izvukao je pretwu kao zeca iz {e{ira da bi dobio razlog za prijavu NATO-a.

n Zar Finska ne u~i iz istorije?

- Moj prijateq, akademik Pavo Haviko, koji je preminuo pre nekoliko godina, napisao je: „Finska ne mo`e da u~i iz svoje istorije jer nikada nije pogre{ila.“ Prikladna ironija. Finska je izgubila svaki sukob u koji je bila ukqu~ena tokom skoro 300 godina. Istorija Drugog svetskog rata je zaboravqena, ili je sada{wa generacija politi~ara nikada nije prou~avala. U Finskoj je postala poznata fraza premijerke Sane Marin u TV vestima: „Finska je u{la u rat s Rusijom i pobedila.“

n Sem mladosti, ima li va{a premijerka jo{ neku dobru osobinu?

- Jedina vredna stvar {to ima je mladost. Nemam komentar.

n Nama se ~ini da je cela Skandinavija u militaristi~kom zanosu?

- Nordijski militarizam je san Amerike. Na stvarawe te vrste militarizma su svojim dugogodi{wim delovawem uticale i SAD. [vedska je dugo bila „mala Amerika“, s veoma bliskim odnosima sa SAD, tako|e i u oblasti {pijuna`e. Finski politi~a-

ri i obi~ni qudi imaju potpuno pogre{nu sliku o Sjediwenim Dr`avama. Divimo se Americi, ne `elimo da znamo da je to monstrum koji ima 750 vojnih baza {irom sveta i `ivi od toga {to pro`dire zemqe u koje ide da „poma`e“. Ne `elimo da vidimo rezultate kada su SAD „pomagale“ u Iraku, Avganistanu, Jugoslaviji, Libiji i drugde. La`emo sami sebe da }e SAD po`uriti da nam pomognu ako nam Rusija zapreti. Amerika ne `uri! Ona ~ak i ne hoda. Wen na~in vo|ewa ratova je da koristi armije i teritorije drugih zemaqa. Ako ikada do|e do sukoba izme|u NATO/SAD i Rusije, Finska }e biti uni{tena. Mi smo u tom slu~aju spaqeno bojno poqe.

n [ta je NATO jo{ dobio od kada je va{a zemqa u{la u savez?

- NATO je dobio jaku vojsku. Dakle, mi pla}amo velike tro{kove NATO vojske. Uz to pla}amo i nove lovce F-35 koje smo kupili za NATO. Finska je sve siroma{nija, ali ima neograni~en novac za oru`je. Dobar posao! Prodali smo nezavisnost i sami smo platili cenu. S druge strane, Finska je do{la pod nuklearni ki{obran. Na{i politi~ari ne shvataju da postoje dva ki{obrana. Ni jedan ni drugi nas ne}e za{tititi ako izbije atomski rat.

n Sve se ovo doga|a kad va{ region vode (ili su doskora vodile) `ene – [vedsku (Magdalena Anderson), Estoniju (Kaja Kalas), Litvaniju (Ingrida [imonite), a Ursula fon der Lajen se priprema za {efa NATO-a?

- Decenijama se govori o tome da bi se u svet vratio mir ako bi `ene do{le na vlast. Kako to sad izgleda? Ove {efice su, po~ev od Ursule fon der Lajen, mnogo agresivniji od mu`jaka. Ako bi petao zalutao u ovaj koko{iwac, odmah bi bio likvidiran. Ose}am da `ene ve} dugo imaju ~e`wu i `udwu za mo}i. To bi moglo da objasni aktuelnu situaciju. Sre}om, u „mojoj ku}i“, u Finskoj, postoji `ena Pirko Turpienen, dokazana u politici i kao istaknuti psiholog, a koja je strasno na strani mira. ^inimo {ta mo`emo, ali Finsku ne vidimo kao „najsre}niju zemqu na svetu“. Atmosfera cenzure i ratne pretwe je opresivna.

n Preti li nuklearni rat?

- Postoji stara izreka: „Mogu da ubiju ceo svet {est puta svojim bombama, ali samo prvi put je lo{e.“ Na{e Udru`ewe dobrih kom{ija i wegove veb-novine Naapuriseuran Sanomat su nastali da bismo se borili protiv ove mr`we i samoubila~ke atmosfere. Va{i ~itaoci mogu da prona|u publikaciju klikom na naapuriseura.fi i odabirom svog jezika.

n Glavni mediji ne vide situaciju kao obi~ni qudi?

- Potpuni preokret se dogodio u finskim medijima 2014. godine. Do tada su novine i TV sledile normalne novinarske principe. Posle toga se ~itavo medijsko poqe pretvorilo u proizvo|a~a radova zapadne propagande. Nije pogre{no re}i da je postao efikasna ma{ina za ispirawe mozga koja je upla{ila qude pretwom Rusije i gurala ka ~lanstvu u NATO-u. Tome je zaslu`na i izborna pobeda desnice i ekstremne desnice.

n [ta se konkretno desilo?

- Dr`ava je u zemqi osnovala „Medijapul“ za kriznu situaciju. Iako nije bilo krize, Finska je u medijskom smislu pre{la u stawe sli~no ratnoj cenzuri. Ovaj „pul“ je na sopstvenoj veb-stranici objavio da je jedna od wegovih namena borba protiv anti-NATO komunikacije. „^etvrta stepenica vlasti u dr`avi“ (mediji) postali su stepenica broj jedan. Mediji koji su uvek bili „psi ~uvari“ doma postali su gospodar ku}e. Sloboda govora je postala zatvor re~i.

Predstavnici Srbije i Republike Srpske polo`ili vence u spomen podru~ju Dowa Gradina

Na grobqnom poqu „Topole“ u Spomen-podru~ju Dowa Gradina u nedequ, 23. aprila su polo`eni venci za vi{e od 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 127.000 antifa{ista koji su ubijeni u jasenova~kom sistemu hrvatskih koncentracionih logora. U ime institucija Republike

Srske venac su polo`ili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Narodne skup{tine Nenad Stevandi}, premijer Radovan Vi{kovi} i srpski ~lan i predsedavaju}a Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi}.

Venac je polo`io i predsed-

DODIK NA KOMEMORACIJI JASENOVA^KIM @RTVAMA PONOVIO:

Republika Srpska }e se ujediniti sa Srbijom

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je pro{li vek bio vek srpskog stradawa, a da }e ovaj vek biti vek srpskog ujediwewa.

Dodik je ponovo rekao da RS namerava da se osamostali i ujedini sa Srbijom.

„U tome nas niko ne}e spre~iti, jer je to na{e pravo i na{a istorija.

Dr`ava je kqu~na re~ na{e slobode i zato mi `elimo jasno da ka`emo da nije nikakva iluzija niti pretwa bilo kome da RS iska`e svoju narodnu voqu za formirawe svoje dr`ave, jer ne mo`emo da `ivimo u BiH koja nas sti{}e i ugro`ava na{e slobode”, kazao je Dodik obra}aju}i se prisutnima na komemoraciji stradalima u Jasenovcu, koja se odr`ava u Dowoj Gradini. On je ocenio da Srbi „ne}e opstati na ovim prostorima, ako RS u narednim godinama ne bude samostalna”.

„Napravi}emo RS dr`avom u miru, nikakvim sukobima i ratom. Ne mo`emo da `ivimo u BiH”, ocenio je Dodik, dodav{i da nema ni{ta protiv Bo{waka i Hrvata. On je kazao da je Dowa Gradina „mesto jasenova~ke ti{ine, ti{ine koja je nastala tako {to je 700 hiqada qudi umoreno na najstra{niji na~in od HDH i tada{weg usta{kog re`ima”. Prema wegovim re~ima, ta ti{ina okupqa Srbe u Dowoj Gradini i Srbi svaki dan treba da se prisete stradawa Srba na ovom mestu. On je rekao da me|unarodni predstavnici i diplomate iz zapadnih zemaqa „ne mogu da izjedna~e zlo~in u Srebrenici sa stradawem u Jasenovcu, jer to nije isto”.

„Vi iz Amerike i Evrope niste nikada rekli da je ovde u~iwen genocid nad Srbima, ali ste spremni da upotrebite sve {to mo`ete, od NATO bombi do svega {to imate, da opravdate svoje nedelo koje ste ~inili 90-tih godina, rade}i na raspadu biv{e Jugoslavije”, naveo je predsednik RS.Pozvao je predstavnike zapadnih zemaqa da prihvate stav da Srbi iz RS „ne mogu da `ive u BiH”, jer je, kako je kazao, „koncept gra|an{tine u BiH antisrpski projekat, koji treba da elimini{e srpski narod sa ovih prostora”. „[to nas vi{e spre~avaju da to ka`emo, sve vi{e to moramo da govorimo. Ovo nije moj hir, ve} moje duboko ube|ewe”, naglasio je Dodik.

nik Srbije Aleksandar Vu~i}, a sa wim su u pratwi bili predsednik Skup{tine Srbije Vladimir Orli}, potpredsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} i ministar za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Srbije Nikola Selakovi}.

Prema programu obele`avawa, ostale zvanice su polo`ile po jednu ru`u, a me|u wima ambasadori Izraela za BiH sa sedi{tem u Tirani Galit Peleg, Rusije Igor Kalabuhov, Srbije Aleksandar \or|evi}, predstavnici kineske i ma|arske ambasade.

Na grobnom poqu „Topole“ cve}e su polo`ili i lider Demokratskog fronta iz Crne Gore Andrija Mandi}, predsednik Demokratske partije Srba u jevernoj Makedoniji Ivan Stoilkovi} i direktor Uprave za saradwu sa dijasporomi Srbima u regionu u Ministarstvu spoqnih poslova Srbije Arno Gujon.

Be}irovi}: Dodik priznao da se radi na sprovo|ewu velikosrpskog projekta, za{to se Vu~i} ne ogradi

Bo{wa~ki ~lan predsedni{tva BiH Denis Be}irovi} izjavio je danas da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik svojom izjavom u Dowoj Gradini da }e Republika Srpska i Srbija biti jedna dr`ava, javno priznao da se radi na sprovo|ewu velikosrpskog projekta.

„Javno priznawe Milorada Dodika da radi na sprovo|ewu velikosrpskog projekta ne treba ignorisati. On je u dana{wem govoru javno priznao i objavio kqu~ne antidejtonske projektne zadatke, koje su mnogi u me|unarodnoj zajednici i unutar BiH godinama potcewivali“, naveo je Be}irovi}. Be}irovi} je ocenio da Dodik „javno radi na razbijawu punopravne ~lanice Ujediwenih nacija – dr`ave BiH, i ru{ewu mirovnog procesa“.

Dana{we Dodikovo javno priznawe da je ponovo na sceni „reinkarnacija zlo~ina~kog velikosrpskog projekta neminovno tra`i i javne odgovore na slede}a pitawe – za{to se predsednik Republike Srbije Aleksandar Vu~i} javno ne ogradi od zlo~ina~kog projekta usmerenog protiv nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta dr`ave BiH“.

„KAFE BAR PUTIN“:

Dok rat u Ukrajini ve} uveliko traje, a ve}ina zemaqa osu|uje odluku Vladimira Putina da krene u rat, u najve}em gradu Republike Srpske, na razne na~ine odaju po~ast ruskom predsedniku.

Tako je u samom centru Bawaluke ovih dana otvoren restoran koji nosi ime predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina.

Re~ je o ugostiteqskom objektu pod nazivom „Kafe bar Putin“, a nalazi se u ulici Kraqa Petra I Kara|or|evi}a.

Kako je na dru{tvenim mre`ama saop{teno povodom otvarawa, ovaj restoran otvoren je „u duhu me|usobnog po{tovawa i vojne neutralnosti“.

U centru Bawaluke otvoren kafi}

koji nosi ime ruskog predsednika

CRNOGORSKI MINISTAR POZVAO AL DINA DA PEVA U BARU!

\urovi}: Pozivam ih u ime Vlade da budu na{i gosti

Ministar ekonomskog razvoja i turizma Goran \urovi} pozvao je peva~a iz Bosne i Hercegovine

(BiH) Al Dina u Crnu Goru, da odr`i koncert u Baru, povodom napada na maloletnike iz BiH me|u kojima je bio i sin tog peva~a. „Uva`avaju}i qudski i korektan odnos

uva`enog umetnika i roditeqa Al Dina kao i patwu povre|enih mladi}a iz Sarajeva, pozivam ih u ime Vlade da budu na{i gosti”, poru~io je \urovi}

CRNOGORSKO DRU[TVO "WEGO["

SV.

na svom Tviter profilu.

„Pozivamo Al Dina da organizujemo wegov koncert u Baru, a deci i roditeqima besplatan sme{taj u Crnoj Gori”, zakqu~io je \urovi}.

Zbog napada na maloletnike iz Sarajeva u barskom nasequ [u{aw 15. aprila krivi~no }e odgovarati ~etiri maloletnika iz Bara. Jednom od napadnutih konstatovana je te{ka telesna povreda, prelom nosa i vili~ne kosti, zbog ~ega je transportovan u Klini~ki centar Crne Gore na daqu hospitalizaciju. Maloletnici osumwi~eni za napad na dvojicu sportista Atletskog kluba „Sarajevo” priznali su delo i izrazili kajawe i kazali da napad nije bio na nacionalnoj osnovi.

„Mome sinu }e zaceliti rane, ali ovim de~acima ne mo`emo to re{iti oblogama. Moramo na}i pravi lek, a to je pristup prema toj deci. Jedini lek je qubav, opra{tawe. Oni nisu krivi, to je neki nesvesni poziv u pomo}. Mislim da je wihovim roditeqima te`e”, rekao je je Al Dino.

Policija sa tribina izvela navija~e Partizana, smetala im obele`ja

Ko{arka{i Partizana obezbedili su prvo mesto u ABA ligi pred po~etak plej-ofa, po{to su u petak 21. aprila rezultatom 83:82 pobedili Budu}nost u Mora~i u odlo`enom me~u. Me~ izme|u ovih rivala u Crnoj Gori je kao i uvek bio pun tenzija, a utakmicu je obele`ila i jedna neprijatna scena.

Na dru{tvenim mre`ama se pojavio snimak na kom se vidi kako policija izvodi dva de~aka uz, pretpostavqa se wihovu majku, iz hale zato {to su nosili obele`ja Partizana.

Ipak, ni to nije bilo sve, jer je jo{ jedno dete moralo da bude udaqeno sa me~a. Mali de~ak je nosio transparent preko koga je `eleo da do|e do dresa ko{arka{a crno-belih Dantea Egzuma, ali je

uz prawu policije morao da napusti utakmicu. Ovaj de~ak je sa svojom porodicom morao na napusti dvoranu, pod policijskom za{titom jer navija za KKP.

U Budvi na protestu zatra`eno osloba|awe predsednika op{tine iz pritvora

Skup podr{ke uhap{enom predsedniku op{tine Budva Milu Bo`ovi}u, osumwi~enom za stvarawe kriminalne organizacije i {verc kokaina, odr`an je danas u Budvi, a okupqeni su zahtevali wegovo osloba|awe iz pritvora.

U~esnici protesta dva sata su blokirali kru`ni tok na ulazu u Budvu, a zatim su pro{etali do zgrade op{tine i razi{li se, preneli su podgori~ki mediji.

Predsednik Skup{tine op{tine Budva Nikola Jovanovi} na protestu je rekao da je hap{ewe Bo`ovi}a „politi~ka monta`a“.

Poziv na protest pod sloganom „Stop progonu Srba u Crnoj Gori“ kru`io je ranije danas dru{tve-

Uprava

nim mre`ama, uz poruku da Bo`ovi} „mora biti oslobo|en“.

Prethodno je ranije danas Skup{tina op{tine Budva usvojila odluku o za{titi interesa gra|ana Budve i obezbe|ivawu nesmetanog funkcionisawa organa lokalne samouprave, kojom se tra`i da se Bo`ovi}u omogu}i da se brani

sa slobode i time deblokira rad lokalne uprave.

Rad lokalne uprave je paralisan, jer niko sem Bo`vi}a nema pravo potpisa. U gradu koji je na pragu turisti~ke sezone, nije mogu}a isplata zarada i ostalih obaveza, niti funkcionisawe uprave. Gradska uprava je bez potpredsednika op{tine, a Bo`ovi} nije preneo ovla{}ewa na druge.

Bo`ovi} je uhap{en 13. aprila i Specijalno dr`avno tu`ila{tvo ga sumwi~i za stvarawe kriminalne organizacije i {verc kokaina. Wemu je odre|en pritvor od 30 dana, zbog opasnosti od bekstva, a tu odluku potvrdio je Apelacioni sud.

Nick

O{tre reakcije na odluku vlasti u Nik{i}u da ulicu nazove po pripadniku ~etni~kog pokreta

Odluka vlasti u Nik{i}u da preimenuje ulice s antifa{isti~kom simbolikom i da grad dobije obele`je i po jednom od pripadnika ~etni~kog pokreta izazvala je danas o{tro protivqewe dela javnosti u Crnoj Gori, koji tra`i reakciju nadle`nih i apeluje da se spre~i poku{aj istorijskog revizionizma. Gradske vlasti su ranije odlu~ile da preimenuju brojne ulice, me|u wima Narodnih heroja i Partizanski put, u gradu koji je sna`no negovao antifa{isti~ku tradiciju i ima 46 narodnih heroja Drugog svetskog rata.

Prema odluci lokalne uprave, jedna ulica trebalo bi da nosi ime pripadnika ~etni~kog pokreta Blagoja Jovanovi}a koji je navodno, sredinom pro{log veka, ranio vo|u usta{kog pokreta Antu Pavel}a. Jedna od gradskih ulica trebalo bi da nosi i ime srpskog kneza Mihaila Obrenovi}a. Odbornica lokalnog parlamenta Tawa Kne`evi} Peri{i} u znak protesta podnela je ostavku na ~lanstvo u Savetu za davawe predloga naziva naseqa, ulica i trgova, a u izjavi medijima rekla je da sada{wa vlast „na mala vrata imenovawem ulica rehabilituje pripadnike ~etni~kog pokreta“.

Peri{i} je navela da, iako je Nik{i} „prepoznat po partizanskim herojima, op{tinska vlast planira da po Ivu Andri}u, Me{i Selimovi}u i Svetom Petru Cetiwskom preimenuje ulice Narodnih heroja, Partizanskog i Hercegova~kog puta“. Protiv odluke o preimenovawu ulica s antifia{isti~kim simbolima o{tro su reagovali „Gra|anska inicijativa 21. maj“, Crnogorski PEN centar, Fakultet za crnogorski jezik i kwi`evnost i Crnogorsko dru{tvo nezavisnih kwi`evnika.

Potpun bojkot nedemokratskih izbora, iza{lo samo

13 Srba, odnosno 0,029% upisanih srpskih glasa~a

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

u Pravo glasa iskoristilo

3,47% bira~a od 45.095

registrovanih u Za izbore za ~etiri gradona~elnika na severu konkurisalo 10 kandidata, od kojih jedan dolazi iz srpske zajednice

Raspisani izbori Pri{tine, 23. aprila, za ~etiri nova gradona~elnika i dva nova ~lana skup{tina op{tina na severu Kosova i Metohije : Zubin Potok, Zve~an , Kosovska Mitrovica i Leposavi} bukvalno kao da nisu ni raspisani jer su ih Srbi na severu KiM u vi{e od 99,9 odsto bojkotovali. Za Srbe na severu Kosova i Metohije izbori bukvalno i nisu postojali a u sve ~etiri srpske op{tine gra|ani su iskoristili lep i sun~an dan za izlaske i {etwu. Pri{tinski izbori Srbima nisu bili ne tema za razgovor.

Centralna izborna komisija Kosova je objavila prve preli-

minarne rezultate vanrednih izbora u ~etiri op{tine na severu Kosova, prema kojima je u op{tini Leposavi} i Severna Mitrovica pobedio Pokret Samoopredeqewe, dok je Demokratska partija Kosova (DPK) odnela pobedu u Zve~anu i Zubinom Potoku.

U Severnoj Mitrovici je pobedu odneo Erden Ati} iz Samoopredeqewa sa osvojenih 519 glasova ili oko 66%.

Tauqant Keqmendi iz Demokratske partije Kosova je u Severnoj Mitrovici dobio 186 glasova ili oko 23%, dok je Betim Osmani iz Gra|anske inicijative Mitrovica dobio 75 glasova ili 9,6%.

U op{tini Leposavi} je za novog gradona~elnika izabran Quqzim Hetemi iz Samoopre-

deqewa, koji je dobio 100 glasova ili oko 73%.

Aqbuqena Behquqi Hetemi iz Demokratske partije Kosova je u Leposavi}u dobila 34 glasa ili 25%.

U op{tini Zubin Potok je najvi{e glasova dobio kandidat Demokratske partije Kosova Izmir Ze}iri. Za wega je glasalo 196 gra|ana sa pravom glasa ili oko 52%.

Fqatron Hasani iz Samoopredeqewa je u Zubinom Potoku dobio 180 glasova iza{lih bira~a ili oko 47%.

U op{tini Zve~an je pobedio kandidat Demokratske partije Kosova Iqir Peci, koji je dobio 114 glasova ili 60%.

Direktor Kancelarije za Ko-

sovo i Metohiju Petar Petkovi} odr`ao je nakon zavr{etka izbora konferenciju za medije u Vladi Republike Srbije, na kojoj je saop{tio rezultate izbora na severu KiM.

Petkovi} je saop{tio da je na izbore iza{lo svega 13 lica srpske nacionalnosti, odnosno 0,029 odsto upisanih srpskih bira~a, kao i 1.566 Albanaca.

Precizirao je da su na severu Kosovske Mitrovice glasale dve osobe srpske nacionalnosti, u Leposavi}u sedam, u Zve~anu ~etiri, a nijedna u Zubinom Potoku.

- Od ukunog broja 45.095 bira~a na severu KiM, na wih je ukupno iza{lo 1.566 Albanaca i 13 lica srpske nacionalnosti. Dakle, 3,47

odsto glasova. Kada ih uporedimo sa 2021. godinom vide}emo da je te godine za Srpsku listu glasalo 10,833 bira~a, bilo je tada 1,056 albanskih glasova. Ukupan broj sprskih glasova 2021. godine bio je 28.095, dok je bilo 2.015 Albanaca. Sada je glasalo 1.566 Albanaca, a 449 Albanaca mawe nego na prethodnim izborima, {to zna~i da nisu samo Srbi bojkotovali izbore - naveo je Petkovi}.

Petkovi} je na konferenciji za medije istakao da srpski narod ne `eli da iza|e na ove izbore jer se mnogo toga desilo {to je uticalo na wihov opstanak i kada je re~ o formirawu ZSO i zaustavqawe registracija sa KM oznakama, kao i hap{ewe Srba od strane kosovske policije.

Proteklog 20. aprila Stepanka [ulcova iz ^e{ke zaposlena u kancelariji Skup{tine gradona~alnika Praga, krstila se u manastiru Visoki De~ani.

Stepanka je veliki qubiteq Srbije i srpskog naroda, srpskih manastira, posebno Kosova i Metohije. A da je tako dokazala je u svojih tridesetak dolazaka u Srbiji, na KIM, Republici Srpskoj.

Dolazila je Stepanka, posle 2013. godine donose}i pomo} Srbima na KiM u brojim enklavama, obilazila vrhove [ar planine i Prokletija i onda je proteklog 20. aprila odlu~ila da se krsti u manastiru Visoki De~ani.

OSETILA SAM MIR

U MANASTIRU

- Prvi put sam stigla na Kosovo 2016. a od 2014. redovno sam dolazila u Srbiju i Bosnu. Svi|ala mi se priroda jer planinarim a Srbija i Bosna imaju puno mesta na planini gde ~ovek za celi dan ne vidi `ivu du{u. Svi|ala mi se druga~ija kultura, srda~nih qudi. U Bosni sam obi{la sva mesta povezana sa ratom 90-ih: Srebrenicu, Kravicu, Sarajevo... i polako sam saznavala da sve nije bilo tako kako se kod nas pri~alo i pisalo i kakva je zvani~na politika ^e{ke. Onda je

bilo logi~no da jednog dana posetim i Kosovo.

A o dolasku na Kosovu i Metohiju Stepanka ka`e: - Koliko sam puta bila na Kosovu to stvarno ne znam. Bilo je to mnogo puta, i to tri do pet puta godi{we. Kosovo sam pro{la uzdu` i popreko. Od Kosovske Mitrovice na severu, sa tvr|avom Zve~an i nedalekim manastirom Sokolicom, preko Samodre`e, Gra~anice, manastira Draganac, Kosovo Poqe, Uro{evac do Prizrena i manastira sv. Arhan|ela. Onda preko \akovice u manastir Visoki De~ani koji je u meni ostavio najve}e ushi}ewe.

Iz De~ana sam posetila Pe}ku patrijar{iju i preko Istoka u manastir Gorio~ zatim manastir Devi~. Jedno iz najva`nijih mesta za mene posle manastira Visoki De~ani je Orahovac i Velika Ho~a. Naravno da nisam posetila samo gradove i manastire ali i prelepu planinu Prokletije i [ar planinu. Preko Prokletija putovala sam sama samo sa rancom nekoliko dana, pe{a~ila sam na najvi{i vrh

Srbije (Kosova) na \eravicu gde sam ostavila srpsku zastavu.

U svim srpskim sredinama na KiM Stepanka je stekla mnogo prijateqa.

- Naj~e{}e posetim prijateqe u Orahovcu i Velikoj Ho~i, moja kuma Vesna Malikovi} `ivi blizu Srbobrana kod Istoka u Metohiji. Neke prijateqe sam upoznala preko pomo}i koju vozim do tih srpskih mesta. Nemam nikakvu organizaciju, sve pare su od mene ili nekoliko prijateqa iz ^e{ke. Nije to mnogo para, ali svaki put donosim pomo} za dve tri porodice.

SRE]NA SAM [TO SAM

PRAVOSLAVNA

O tome kako je odlu~ila da se krsti u pravoslavnom manastiru Visoki De~ani Stepanka ka`e:Kao mala sam kr{tena kao katolikiwa, sa roditeqima pose}ivala sam crkvu. Kasnije kao tinejxer nisam i{la u crkvu, imala sam druga~ije interese. Ne mogu da ka`em da nisam verovala u Boga ali kad sam u{la u katoli~ku crkvu ili razgovarala sa katolicima, sa katoli~kim predstavnicima, bilo je to kao kad pri~amo na raznim jezicima. I onda sam stigla u Srbiju i posetila pravoslavni hram. I ve} prvi put sam ose}ala ne{to.... ne znam {ta. Nije to bila samo crkva, bilo je to mesto gde ose}am da treba da sklonim glavu, gde ose}am mir. Nisam znala kako da se pona{am u pravoslavnom hramu

onda sam se samo prekrstila i bila tamo, u miru koji dugo nisam ose}ala – pri~a iz daha Stepanka.

- Bila je jednom prilika da posetim manastir na Fru{koj Gori, ne znam ve} koji. Bila sam u crkvi i kad sam iza{la pitala sam popa za put i po~eli smo da razgovaramo, odakle sam i tako. I on je mene pitao da li sam pravoslavna. Ka`em da nisam, za{to misli? I onda sam se prekrstila kao pravoslavna. A ja nisam to ni znala. Bilo to je automatski, mogla bi da ka`em da mi je Bog vodio moju ruku. Posle sam ponekad pose}ivala pravoslavnu crkvu u Pragu, za Uskrs, Bo`i}... Posle svakog puta na Kosovo bio je taj ose}aj ja~i i u neko vreme sam po~ela da razmi{qam o kr{tewu. I sada sam, ovog aprila, kona~no

pitala oca Petra u Visokim De~anima {ta treba i da bih `elela da se krstim. I on je odgovorio da je mogu}e odmah. Zamolila sam drugaricu iz Srbobrana kod Istoka Vesnu Malikovi} da mi bude kuma. Pristala je sa rado{}u i drugi dan sam postala pravoslavna u Visokim De~anima. A kakav je bio ose}aj ? Prvo malo nervozna, imala sam tremu. I posle sre}na, kako bih dala novu priliku za sve, za novi moj `ivot, ka`e Stepanka. Stepanka ima i svoju poruku Srbima na Kosovu i Metohiji: - @ivite u te{kim uslovima, niko ko nije posetio srpske enklave na Kosovu ne mo`e da to predstavi. Ali bogatiji ste vi{e nego svi sa xepovima punim para. Bogatiji ste verom, hrabro{}u, svojim korenima.

KOMEMORACIJA @RTVAMA USTA[KOG LOGORA JASENOVAC

Mesi}u pozlilo, Milanovi} i Plenkovi} se ignorisali

U Jasenovcu je u nedequ odr`ana komemoracija `rtvama usta{kog logora Jasenovac kojoj je prisustvovao dr`avni vrh Hrvatske. Biv{em predsedniku Hrvatske Stjepanu Mesi}u nakratko je pozlilo, dok su se premijer Andrej Plenkovi} i predsednik Hrvatske Zoran Milanovi} me|usobno ignorisali.

Mesi} je prvo seo na pod pozornice, a zatim na stolicu sa strane, a nakon {to mu je neko doneo vodu, izgledao je kao da mu se stawe poboq{alo, objavili su hrvatski mediji. Mesi}evi saradnici rekli su hrvatski medijima da ga mu~e kukovi i da je predugo stajao, pa je

zato morao da napusti komemoraciju.

Premijer i predsednik Hrvatske nisu se ni pogledali, a Milanovi} je bio okrenut le|ima kada je

JUGOSLOVENSKA GLUMICA

JE TEK SA 36 GODINA

SAZNALA DA JE SRPKIWA:

Plenkovi} stigao u Jasenovac. Prilikom nabrajawa visokih zvanica, Milanovi} i Plenkovi} nisu jedan drugome ni aplaudirali. Kolonom se}awa od Me-

morijalnog muzeja do spomenika Cvet kod kojeg su polo`ili ru`e, dr`avni vrh Hrvatske, predstavnici nacionalnih mawina, antifa{isti, pre`ivela zatvorenica Nevenka Kon~ar i ~lanovi porodica stradalih odali su danas po~ast `rtvama usta{kog logora Jasenovac.

U koncentracionom logoru Jasenovac usta{e su ubile 700.000 qudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma.

Pred kraj Drugog svetskog rata, u rano ujutro 22. aprila 1945. godine, posledwih 600 zatvorenika krenulo je u proboj. Proboj je pre`ivelo stotinak logora{a.peqivost

Plenkovi}: Pijetet `rtvama

jasenova~kog logora

Premijer Hrvatske Andrej Plenkovi} izjavio je u Jasenovcu da je va`no da se u javnom prostoru neguje kultura dijaloga i jasnih osuda totalitarnih re`ima pod ~ijim su vo|stvom po~iwene strahote poput one u jasenova~kom usta{kom logoru u Drugom svetskom ratu.

On je u izjavi novinarima posle komemoracije za `rtve usta{kog logora rekao da se u Jasenovcu iskazuje pijetet i po{tovawe i prise}a se na sve `rtve holokausta, `rtava svih totalitarnih re`ima. Upitan za{to zabrana usta{kog pozdrava i simbola ne u|e u Krivi~ni zakon, {to tra`i jevrejska zajednica, Plenkovi} je odgovorio da je on ve} zabrawen. „Mislim da je ta stvar i danas prakti~ki zabrawena i da smo s ovim (izmenama prekr{ajnog zakona) samo pove}ali kazne koje }e znatno odvratiti mnoge koji kane taj pozdrav da koriste”, rekao je Plenkovi}. On je dodao da „oni koji provociraju na taj na~in najvi{e {tete ~ine reputaciji Hrvatske, wenom me|unarodnom ugledu”.

„I mislim da je kroz nekoliko zadwih godina ta tema ipak svedena na jedan jako, jako, uski i imali krug qudi i da smo napravili velike korake napred. To se vidi i u javnom `ivotu”, ocenio je premijer. On je iskazao zadovoqstvo {to su ove godine na dr`avnoj komemoraciji i predstavnici jevrejske zajednice koji su ranijih godina uglavnom bojkotovali dr`avne komemoracije tra`e}i jasnu zabranu usta{kog pozdrava „Za dom spremni”. Plenkovi} je kazao da je dolazak jevrejskih predstavnika jasna poruka, kao i dolazak kompletnog dr`avnog vrha i svih predstavnika nacionalnih mawina.

Adresa: Pan~i}eva br. 2, Medinske Livade (Lipova)

Ku}a povr{ine 250 m2

Nedavno je Muzej `rtava genocida u Beogradu do{ao je u posed originala spiska ~uvene Diane Budisavqevi} sa imenima i svim podacima oko 5.800 srpske dece koja su spasena iz usta{kih logora Nezavisne Dr`ave Hrvatske, za koji se mislilo da je izgubqen ili uni{ten. Me|u pomenutom decom na{la se i glumica Bo`idarka Frajt, ro|ena sa prezimenom Grubqe{i} 1940. godine u selu Velika @uqevica pod Kozarom. Imala je nepune dve godine kada su joj usta{e, za vreme Kozara~ke ofanzive, streqale majku Vidu. Zajedno sa hiqadama dece Bo`idarka je deportovana u de~iji logor u Sisku.

Budisavqevi}eva je uspela da je spase zajedno sa ostalom decom, a potom je preba~ena u prihvatili{te Crvenog krsta u Zagrebu. Usovjili su je Katarina i Stjepan Frajt, koji su joj dali

svoje prezime i odgajali je kao svoju }erku, pisao je portal „Tamo daleko“. Svoje pravo poreklo saznala je tek sa 36 godina, kada se ve} uveliko proslavila u filmu „U`i~ka republika“. Wena tetka Dara Grubqe{i}, prvoborac sa Kozare, uspela je da je prona|e i ispri~a istinu o poreklu. Bo`idarka danas ima 82 godine i `ivi u Zagrebu. Ima sina Tomislava i }erku Bojanu Gregori} Vejzovi}, danas poznata hrvatska glumica. „Wen put je bio i vi{e nego te`ak, a wena voqa i radost `ivqewa vi{e nego sna`ni. Hrabri qudi kora~aju napred i ne okre}u se prema tuzi pro{losti, ve} obasuti bleskom neraspoznatqive budu}nosti sr~ano kro~e s verom da sutra uvek mo`e biti boqe… Eto, to je moja mama“, rekla je jednom prilikom Bojana koja je godinama bila u braku sa pop zvezdom Borisom Novkovi}em.

Plac 13 ari

Podrum sa gara`om 85m2

Napred velika terasa, pozadi mawa

i na spratu 2 mawe terase

Prizemqe: dnevna soba, trpezarija, kuhiwa i kupatilo

Sprat: 4 spava}e sobe i kupatilo

Ku}a se prodaje sa name{tajem

Cena 200.000 evra

Sve informacije: Nevenka i Miroslav Stefanovi}

Viber: +41-765-266-830

Kao dete sa Kozare pro{la je golgotu, a od usta{a ju je spasila Diana Budisavqevi}

FEQTON Osam decenija od smrti srpskog genija

Nikole Tesle (6)

PRAVOSLAVNI SVETAC

u Tesla je bio sveti duh, ~ovek koji je rano otkrio Boga, a potom i nebeska li~nost.

u Filadelfija

je uputila Svetom

arhijerejskom sinodu

SPC zvani~an predlog da se Nikola Tesla proglasi za svetiteqa

Pi{e: Marko Lopu{ina

Najmawe stotinu uglednih nau~nika u ovom trenutku u SAD istra`uje ideje srpskog genija. Na hiqade Kineza, Japanaca, Rusa, Nemaca i Britanaca prou~ava `ivot i dela srpskog genija. Svakog jula u {irom SAD okupqaju se teslolozi iz celog sveta da bi nastavili delo ~uvenog srpsko-ameri~kog nau~nika Nikole Tesle.

- Amerikance je na Nikolu Teslu navela i ekonomska kriza, jer qudi tra`e racionalni na~in `ivota, ali i duhovnu potrebu da prona|u mir, a to im ideje i izumi srpskog genija omogu}avaju. Mladi ameri~ki humanitarci smatraju da Tesline ideje o slobodnoj energiji predstavqaju civilizacijsko otkri}e, koje mo`e da dovede do spasewa civilizacije od zaga|ewa i zato

Nikoli Teslu predla`u za sveca. Mnogi u SAD iznova ~itaju Tesline radove, ne bi li se uverili da je zaista bio sveti ~ovek – tvrdi Milena Baji}, predsednica Tesnine nau~ne fondacije iz ^ikaga.

I obja{wava da se za Teslino danas otimaju Hrvati, Austrijanci, Grci i Amerikanci. Na zapadu Teslu smatraju in`ewerom, pronalaza~em, jer se on nije bavio teorijom elektriciteta, ve} je primewivao elektricitet u svojim pronalascima. U svakom slu~aju je neprevazi|eni genije.

- Obo`avawe Nikole Tesle je podignuto u nebeske visine i zato wegovi mladi obo`avaoci {irom sveta predla`u da ovaj Srbin bude novi pravoslavni svetac.

Peticiju za podr{ku ovog predloga potpisalo je nekoliko stotina teslijanaca, {to se mo`e videti na posebnom portalu koji je za to otvoren – ka`e Mirna Mili~evi}, portparol Tesline nau~ne fondacije.

SVETI DUH I NEBESA

- Tesla je bio sveti duh, ~ovek koji je rano otkrio Boga, a potom i nebeska prostranstva i kosmi~ku energiju. Moji preci iz Like su uvek govorili da je Nikola dete crkve i Bo`ji sluga. Na wihov nagovor po~eo sam pre pet godina da sakupqam potpise i sa wima oti{ao kod sve{tenika, koji me posavetovao da Svetom arhijerejskom sinodu po{aqemo predlog da SPC kanonizuje Nikolu Teslu kao sveca – pri~a Nikola Lon~ar, prvi ~ovek Tesline nau~ne fondacije.

Nikola Tesla je ro|en 10. jula 1856. godine u parohijskoj ku}i pravoslavne crkve Svetog Petra i Pavla u selu Smiqanu u Lici, gde mu je otac, prota Milutin, slu`bovao. Kr{ten je ve} slede}i dan. Detiwstvo je proveo u crkvi i porti i ~esto je pomagao ocu u vr{ewu slu`be. Komunisti su decenijama pre}utkivali sve{teni~ko poreklo najpoznatijeg li~kog Srbina. [ira javnost u SFRJ i svetu dugo nije znala da mu je otac Milutin Tesla bio ugledni prota, verou~iteq i nacionalni radnik prvog reda, kao i deda po majci Nikola Mandi}, kao i wegov otac Toma Mandi}. Ujak Toma Mandi} je bio paroh gorwogra~a~ki i zrmawski, a drugi ujak Nikolaj Petar Mandi}, mitropolit dabrobosanski.

Iz ugledne porodice Mandi}a iza{lo je oko pedeset sve{tenika Srpske pravoslavne crkve.

- Da se Nikola Tesla nikada nije odrekao pradedovske vere pravoslavne i da se ~itavog `ivota molio Bogu, potvr|uje nam i vajar Me{trovi}, kome je Tesla tridesetih godina pro{log veka

kazivao: „Ne molim se kao nekada, svake ve~eri na kolenima, ali je sve to u su{tini isto“. Tesla je i drugima preporu~ivao religiju kao odli~nu stvar. Hri{}anstvo i budizam, verovao je, posta}e najva`nije religije budu}nosti –napisala je Margaret ^ejni, autor najnovije Tesline biografije.

- Teslolozi, teslijanci ujedinite se u jedan Teslin narod da zajedno realizujemo snove i ideje velikog Nikole iz Like – poruka je koju ~lanovi ovih organizacija {aqu obo`avaocima {irom sveta.

Oko ove ideje okupilo se ve} 10.000 nau~nika, pronalaza~a, istra`iva~a, sipmpatizera Ni-

Iz svih tih razloga Teslina nau~na fondacija iz Filadelfije je uputila Svetom arhijerejskom sinodu predlog da se Nikola Tesla proglasi za sveca.

SUSRET S PATRIJARHOM

Umesto toga SPC je podr`ala predlog da se urna sa pepelom Nikole Tesle izmesti iz Muzeja Nikola Tesla u Beogradu i srpski genije, opet sahrani, ali u porti hrama Sveti Sava na Vra~aru.

Teslina nau~na fondacija iz Filadelfije, koja godinama ~uva uspomenu na lik i delo velikog nau~nika, uru~ila je patrijarhu Porfiriju nagradu „Orden Nikole Tesle” u Srpskoj Patrijar{iji.

Patrijarh je iskazao zadovoqstvo {to su mu Srbi koji `ive daleko od matice u Americi uru~ili nagradu, kao i zbog toga {to Orden nosi lik Nikole Tesle.

Kada je vladika Nikolaj Velimirovi} susretao se sa Teslom tokom Prvog svetskog rata, i ostala je zapam}ena pri~a o tome da je vladika upitao Teslu: „Da li ste Vi videli struju“? „Ne“, odgovorio je Tesla, „ali znam da postoji. To Vam je kao sa Bogom, iako ga niko nije video, svi znamo da postoji“. Sam Nikola Tesla je u Americi bio kum Srpske crkvene op{tine u Geri na osve}ewu hrama Svetog Save 1938. godine i i predsednik Srpske crkveno-{kolske op{tine u Wujorku, koja mu svakog Bo`i}a, kada je umro, daje pomen. Na taj dan jedan od najpoznatijih ameri~kih listova “Wujork Tajms je napisao „Umro je svetac nauke“.

Tesla je i razlog da Teslina nau~na fondacija u Filadelfiji i Teslino memorijalno dru{tvo u Wujorku, zajedno sa SPC poku{avaju da okupe sve po{tovaoce wegove li~nosti i dela, wegovih ideja i sve nau~nike koji prou~avaju srpskog genija.

kole Tesle, koji }e biti sme{teni u veliki interet adresar Vebiner i preko wega me|usobno stalno biti na vezi, onako kako je genije to zami{qao. Ta internet linija za Vebiner je zakupqena za narednih pet godina, da bi teslijanci ~itavog sveta sara|ivali.

- Ostvarewe Teslin ideja {irom sveta je preraslo u Pokret „Tehnolo{ka revolucija je jedina solucija”. To je koncept `ivota mladih qudi na planeti, koji ne `ele da ratuju za energetske izvore i koji `ele ~istu planetu. ^ove~anstvo tra`i ono {to je Tesla ponudio kao ideju, slobodne komunikacije, mir i ~istu planetu. To sve ~ini Nikolu Teslu novim liderom ~ove~anstva – ka`e Nikola Lon~ar, koji se posvetio nameri da stvori pravi Teslin narod na planeti i koji priprema englesko izdawe kwige “Teslin narod – Srbi u Americi od 1815. do 2013. godine”.

Patrijarh Porfirije je istakao i da se ne mo`e pobiti ~iwenica da je Tesla bio veliki nau~nik i dobrotvor ~ove~anstva, ali da je jednako va`no ukazati da je pravoslavni hri{}anin.

- Moramo da ose}amo odgovornost da ~uvamo koliko mo`emo autenti~ni Teslin lik, da probamo da ispravimo neku istorijsku nepravdu, a to je da Teslini zemni ostaci budu pohraweni na dostojanstveno mesto, a ne da budu deo Muzeja - poru~io je Porfirije.

Nikola Lon~ar, predsednik Tesline nau~ne fondacije iz Filadelfije naveo je da mu je veliki zadovoqstvo {to ima priliku da uru~i patrijarhu Orden Nikole Tesle.

Naveo je da ta fondacija od osnivawa ima jaku vezu sa crkvom u Filadelfiji, dodaju}i da su dva najva`nija projekta te organizacije {kolski program na bazi Teslinih radova i projekat Teslin narod. (Kraj)

Nikola Tesla kao pravoslavni svetac

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

TOPLI DO NA STAROJ PLANINI

Topli Do je najzaba~enije selo na Staroj planini, ali i jedno od najlep{ih. Toliko je lepo i prirodom bogato da je dobilo i svoju kwigu, boqe re}i „kratku istoriju” i to na 165 strana – iako ima svega ~etrdesetak stanovnika. To bi, ako bismo tako ra~unali, bilo ~etiri strane po glavi stanovnika. Me|utim, da je bilo i tri puta vi{e sadr`aja, opet bi jo{ pone{to ostalo da se ka`e o istoriji, nastanku, Starini Novaku i ostalim znamenitim hajducima koji su se krili u pe}inama, znamenitim qudima koji su podizali ne samo selo nego i ceo pirotski kraj, a od pre tri godine i novom usponu i sve masovnijem dolasku turista. Taman kada su svi pomislili da }e `ivot u ovom kraju lagano nestati pa su i brojne toplodolske anegdote po~iwale sa “... bilo jednom na Divqem istoku”, dogodio se preokret. – Selo je od centra Pirota udaqeno svega trideset tri kilometra. Sme{teno je na visini od oko osamsto metara kao sto~arska prestonica ovog kraja, priqubqeno za obale dve prelepe i ~iste

planinske reke, Javorska i Rekitska, ispod Mixora, najvi{eg vrha Stare planine. Sa svih strana okru`eno je toplim crvenkastim stenama koje su wegov za{titni znak – ka`e dr Sr|an Cvetkovi}, nau~ni saradnik Instituta za savremenu istoriju i autor kwige o svojoj postojbini u kojoj je proveo i prve godine `ivota.

BORBA ZA REKE

Ovde ima oko ~etrdesetak vodopada, {to posetiocima daje ose}aj mediteranske klime, kraj je bogat vodom, a to je bio mamac za investitore da grade mini-hidrocentrale. Me|utim, me{tani su uspeli da odbrane svoje vodotokove, a u toj borbi, dok je trajala, i selo se pro~ulo, pa su mnogi znati`eqnici `eleli da do|u i vide kakav je to kraj. Do{li i odu{evili se, sad se kupuju placevi, zidaju ku}e, kre~e one stare izgra|ene u moravskom stilu, obnavqaju. Starosedeoci koji su i zaboravili da ovde imaju neku imovinu vra}aju se, kr~e trwe i ~iste dvori{ta, a svi me{tani su ~etkama i farbom sproveli i akciju „Celo selo kre~i belo”.

Pokrenulo se opet sto~arstvo, otvoreni su apartmani za turiste, grade se i novi. Internet igra veliku ulogu pa se obnovqene ku}e mogu nadgledati i iz Beograda, a komunikacija s onima koji `ive u drugim gradovima i Toplodolcima je svakodnevna.

Pri tome se strogo vodi ra~una da se o~uva postoje}i ambijent i stil gradwe jer ovo mesto je zbog ratova, buna i ustanaka protiv Turaka i Bugara, a onda i zbog posleratne kolektivizacije, zatirawa privatne inicijative i gu{ewa razvoja samo po sebi ostalo konzervirano.

Ovde deluje i udru`ewe „Ja volim Topli Do” koje `eli da obnovi `ivot na Staroj planini, razvije turizam i privu~e nove qude u selo. Toplodolci su proglasili u selu „Slobodnu eko-zonu” gde }e se graditi {to je vi{e mogu}e u skladu s prirodom, uz dobrodo{licu svim qudima iskrenih namera i otvorenog uma, kako ka`u. „Slobodna eko-zona” ima i svoje ambasadore, skup ostvarenih i stru~nih qudi iz raznih oblasti, od glumi-

ce Biqane Stjepanovi} do princeze Jelisavete Kara|or|evi}.

Do sada je udru`ewe uspelo da realizuje mnogo va`nih projekata, da obnovi Crkvu Svete Paraskeve, uredi seoski vodovod, signalizaciju prema vodovodima, trg, planinarski dom, poboq{a put prema Temskoj... U najstarijoj ku}i u selu, u staroj kafani Dimitrija Mladenovi}a Gage otvori}e se Muzej `ivota staroplaninskog ~oveka u kome }e biti pohraweni zapisi i svedo~anstva o `ivotu qudi ovog kraja. Jedan od najsna`nijih eksponata ovog muzeja je prelepi dokumentarni film „Stara planina i Topli Do 1937”, o nedovoqno po-

znatim i istra`enim predelima jugoisto~ne Srbije.

OAZA NETAKNUTE PRIRODE – Slikoviti Pirot s okolinom, seoske duhovske sve~anosti sa slavqem i igrom, velika stada jaraca na Mixoru i ovaca na Staroj planini, ~uveni }ilimi, pirotski ka~kavaq, samo su neke od atrakcija ovog divnog snimqenog i skoro potpuno nepoznatog filma iz 1940. godine – ka`e na{ sagovornik i podse}a na jo{ jedno dostignu}e, i to savremeno, „Festival slobodnih reka i planina” koje ~ini dru`ewe, umetni~ke radionice, planinarewa, i izbor najlep{ih umetni~kih fotografija i kratkih video-zapisa srpskih planina.

da po`rtvovadom slogom, ovom dan wima i majkama davati drTeodosije.

VukoTeodora{ko-prizrenskoj Kancelariji direktoru

bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

sima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

mih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

“Enzek dej“ i druge pri~e

Turskoj. Ciq je bio da se omogu}i pristup Carigradu sa krajwim ciqem wegovog osvajawa i izbacivawa Osmanskog carstva iz rata. Borbe su po~ele 25. aprila

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

1915. godine iskrcavawem trupa Antante, a okon~ane su 9. januara

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Australijanci vole dr`avne praznike, jer za ve}inu radnih qudi to je jo{ jedan pla}eni neradni dan, koji se uvek mo`e iskoristiti za vreme sa porodicom ili prijateqima. Najboqe je kad to bude ponedeqak, {to se uz jo{ jedan ili dva dodatna nepla}ena dana mo`e pretvoriti i u pravi mini odmor, na nekom lep{em i egzoti~nom mestu. Upravo iz tog ugla mnogi posmatraju i minuli

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

1916. potpunim krahom Britanaca i povla~ewem invazionih trupa. Najve}e gubitke do`ivele su ekspedicione snage Australije i Novog Zelanda, koje su uglavnom sa~iwavali dobrovoqci i neredovna vojska. Danas se opravdano veruje da je ta operacija bila jedna kobna gre{ka, koja je u isto vreme i vojni~ki i komandno vo|ena veoma lo{e. Sinonim tog velikog poraza bio je zaliv Suvla, u kome je vo|en naj`e{}i deo borbi.

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375

U Vukovaru:

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego

operacija nije bila razumna, niti sa vojne niti sa qudske strane, jer je neiskusne mladi}e direktno gurnula u smrt. I pored svega toga mit o Galipoqu se jo{ uvek neguje na Petom kontinentu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi

Ranko Pivqanin

Prona|ena olupina japanskog broda sa australijskim zarobqenicima

OKON^ANA MISTERIJA

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore. - Predstoji nam da uradimo

Dr`avni praznik i komemoracija palim `rtvama je uspostavqena prvo u Melburnu, jo{ u decembru 1915. godine. Ve} naredne godine po~elo se sa obele`avawem tog tu`nog dana u celoj Australiji, da bi se ve} dvadesetih godina pro{log veka praznik posvetio svim australijskim `rtvama u Prvom svetskom ratu. Procewuje se da je u tom ratu `ivote izgubilo oko 60.000 Australijanaca i 18.000 Novozelan|ana. Tada je i sam praznik

IZ DRUGOG SVETSKOG RATA

Ministar odbrane Australije Ri~ard Marls rekao je pro{le nedeqe da je olupina potonulog japanskog broda iz Drugog svetskog rata, na kojem je bilo 864 australijska vojnika, prona|ena u Ju`nom kineskom moru, ~ime je okon~ano tragi~no poglavqe u istoriji te zemqe.

Marls je rekao da je „SS Montevideo Maru”, neozna~eni brod za transport zatvorenika, nestao kod obale Filipina u julu 1942. godine, i da je sada otkriven seve-

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

rozapadno od filipnskog ostrva Luzon, preneo je Rojters.

Brod je torpedovan na putu od Papue Nove Gvineje ka Kini od ameri~ke podmornice, ~iji ~lanovi posade nisu znali da su na wemu ratni zarobqenici. Ovo se smatra najgorom pomorskom katastrofom Australije.

„Otkri}em je stavqena ta~ka na najtragi~nije poglavqe u australijskoj pomorskoj istoriji”, rekao je Marls. Olupina je prona|ena na dubini od oko 4.000 metara.

bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru?

}irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.

nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava, izme|u ostalog i pravo da imena

„Enzek dej“ (Anzac Day), jer sam nedavno bio neprijatno iznena|en saznawem da mnogi Australijanci i ne znaju pravo poreklo obele`avawa ovog datuma. Svi uglavnom taj dan vezuju za odbranu zemqe, po~ast poginulim vojnicima ili neke {arene vojne parade. Malo se ko se}a istorije iz osnovne {kole, a jo{ mawe ~uvenog filma Pitera Vira „Galipoqe“(1981) sa Melom Gibsonom u glavnoj ulozi. U toj sjajnoj ratnoj drami veli~a se hrabrost golobradih australijskih vojnika, koji }e ~ak i lagati da su punoletni kako bi oti{li na Galipoqski front, hiqadama kilometara daleko. Ali prava pozadina ~uvene Galipoqske kampawe nije bila nimalo ru`i~asta, i danas je u Velikoj Britaniji i nekim wenim biv{im kolonijama ona simbol nepotrebnog i uzaludnog stradawa blizu pola miliona `rtava. Galipoqska operacija je vo|ena u Prvom svetskom ratu, kada su snage Antante poku{ale da ovladaju Galipoqskim poluostrvom i Dardanelima u dana{woj

Ipak bez obzira na te istorijske ~iwenice, kontraverze oko ovog datuma jo{ uvek postoje. Sa jedne strane smatra se da je `rtvovawe australijskih mladi}a za tu britansku operaciju bilo opravdano, jer je novo-osnovana kolonija imala i moralnu obavezu da pomogne Kraqevstvu. Sa druge strane jasno je da sama Australija time nije ni{ta postigla, osim {to je zauvek izgubila oko 5.000 mladih `ivota. Naravno, da je sama Australija bila napadnuta u tom trenutku sve bi imalo smisla, i to jeste obaveza svakog gra|anina jedne zemqe, da je brani kada to zatreba. Ali u ovom slu~aju ne samo da Australija nije bila napadnuta, o ~emu naravno nije bilo ni govora u Prvom svetskom ratu, ve} u tom trenutku nije bila ugro`ena ni Velika Britanija. Mnogi Australijanci i ne znaju da se Galipoqe nalazi u samom srcu dana{we Turske i tada{we Otomanske imperije, koja je u to vreme bila na zalasku svoje vojne snage. Mnogi istori~ari se sla`u da ta

spektive tamo gde ne mo`ete da zaradite za `ivot – ispri~ali su nam Vukovarci.

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim-

simboli~ki dobio mnogo vi{e na zna~aju, ali je popularno ime „Enzek dej“ ostao do dana{wih dana. Posle Drugog svetskog rata po~ast je naravno pro{irena i na australijske `rtve u tom ratu, kojih je bilo oko 73.000 zajedno sa umrlim zatvorenicima po japanskim logorima. Danas se ovim `rtvama pridodaju i australijski vojnici poginuli u Koreji, Vijetnamu, Kamboxi i svuda gde god je Australija pru`ala vojnu podr{ku Americi i Britaniji. Ali bez obzira na sve okolnosti tih istorijskih ~iwenica ne sme se nikad zaboraviti da su mnogi `ivoti izgubqeni, i da su oni polo`eni na poziv nacije, makar i to bilo hiqadama kilometara od wihovog doma. Jer sa stanovi{ta morala razlozi mogu biti pogre{ni, ali oni ne umawuju hrabrost i veli~inu stradawa svakog vojnika, koji veruje da se bori za slobodu svog naroda.

ma godina? Pogledajte samo kojeka, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

men-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je jo{ od

i napornim radom poku{avaju

ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo

da pre`ive.

Proslava Enzek dana u centru Sidneja

AUSTRALIJA PREDSTAVILA

NOVU VOJNU DOKTRINU

Australija je predstavila izmewenu vojnu strategiju, s ciqem da se suprotstavi „ja~awu vojnih kapaciteta Pekinga i suzbijawa wegovog uticaja” u azijskopacifi~kom regionu”.

Nova australijska vojna doktrina zasnovana je, kako u woj pi{e, na odvra}awu, na odr`avawu neprijateqa na distanci pre nego {to mo`e da stigne do australijske teritorije, i na ja~awe odbrane oba-

predstavqa izazov za regionalu stabilnost, navodi se u izve{taju objavqenom danas.

U novom strate{kom dokumentu ministarstva odbrane opravdava se ovakav pristup ja~awu vojnih kapaciteta Pekinga koji se vr{i bez transparentnosti i bez davawa uveravawa regionu Indo-pacifika o strate{kim namerama Kine.

„Kinesko nagla{avawa suvereniteta u Ju`nom kineskom moru preti svetskom poretku u Indopacifiku, i negativno uti~e na nacionalne interese Australije”, navodi se u dokumentu.

Kanbera je ve} najavila razvoj nove flote podmornica na nuklearni pogon.

„Danas prvi put u 35 godina revidiramo misiju australijskih odbrambenih snaga”, rekao je ministar odbrane Ri~ard Marls, ocewuju}i da dosada{wa vojna doktrina vi{e ne odgovara.

la zemqe, posebno na severu. Kako je navedeno, Australija treba da potro{i vi{e novca za odbranu, da proizvodi sopstveno oru`je i razvije sisteme dugog dometa, po{to vojno ja~awe Kine

Me|utim plan kupovine 450 borbenih vozila za pe{adiju je revidiran na 129 takvih vozila. Australijski vojni analiti~ari s podozrewem gledaju na ja~awe vojne snage Kine strahuju}i da }e pove}awe vojnih kapaciteta Pekinga zapravo odse}i Australiju od wenih trgovinskih partnera i svetskih lanaca snabdevawa.

Australija se uveliko sprema za rat sa Kinom

Australija bi trebalo da izdvoji vi{e novca na odbranu, kako bi proizvodila sopstvenu municiju i razvijala sposobnost za ga|awe ciqeva na velikoj udaqenosti, s obzirom na to da kineska vojna sila predstavqa izazov po regionalnu bezbednost, navodi se u objavqenoj analizi koju je naru~ila federalna vlada.

Odbrambeni strate{ki pregled podr`ava takozvano AUKUS partnerstvo izme|u Australije, Sjediwenih Dr`ava i Velike Britanije, koje su u martu postigle sporazum o stvarawu australijske flote od osam podmornica koje pokre}e ameri~ka nuklearna tehnologija, prenosi AP.

Oko 20.000 qudi okupilo se pod vedrim nebom u priobalnom gradu Eksmautu na severozapadu Australije, da bi rano jutros u`ivali oko minut u retkom potpunom pomra~ewu Sunca.

Udaqeni turisti~ki grad sa mawe od 3.000 stanovnika va`i za jednu od najboqih lokacija u Australiji, sa koje mo`e da se vidi pomra~ewe koje tako|e prelazi preko udaqenih delova Indonezije i Isto~nog Timora.

Me|u okupqenima su bili qudi iz celog sveta, koji su u Eksmautu kampovali danima u {atorima i prikolicama na crvenoj, pra{wavoj ravnici na obodu grada, sa kamerama i drugom opremom za posmatrawe usmerenom ka nebu, prenosi AP.

Spektakularni prizori Meseca koji prolazi izme|u Zemqe i Sunca, i na trenutak ga potpuno zaklawa, su veoma retki i de{avaju se jednom u deceniji.

„Podr`avamo strate{ki pravac i kqu~ne nalaze navedene u pregledu, koji }e oja~ati na{u nacionalnu bezbednost i osigurati na{u spremnost za budu}e izazove”, rekao je premijer Australije Entoni Elbanizi.

Javna verzija poverqivog pregleda preporu~ila je australskoj vladi da tro{i vi{e na odbranu od trenutnih izdvajawa od 2 odsto bruto doma}eg proizvoda, da poboq{a sposobnost australijskih odbrambenih snaga da precizno ga|aju ciqeve na ve}im dometima i samostalno proizvode municiju u Australiji.

Druge preporuke ukqu~uju poboq{awe sposobnosti snaga da deluju iz australijskih baza na severu i produbqivawe odbrambenih partnerstava sa kqu~nim partnerima u Indo-pacifi~kom regionu, ukqu~uju}i Indiju i Japan.

Kinesko vojno ja~awe „trenutno je najintenzivnije i najambicioznije na svetu” od kraja Drugog svetskog rata, navedeno je u analizi.

Војни врх Аустралије

novca za odbranu zbog ja~awa vojne mo}i Kine

Potpuno pomra~ewe Sunca u Australiji posmatralo 20.000 qudi

ODR@AN JUBILARNI 10. SRPSKI FESTIVAL

Veli~anstveni praznik srpske kulture

uuu U popularnom Pirmont parku, u centru Sidneja tokom proteklog vikenda odr`an je tradicionalni Srpski festival. Hiqade posetilaca je u`ivalo u pravom prazniku srpske kulture, tradicije i hrane. Festival je prvog dana sve~ano otvorio Episkop australijsko-novozelandski SPC Siluan, dok se drugog dana posetiocima obratio amabasador Republike Srbije Rade Stefanovi}. Pored brojnih folklornih grupa iz ~itave Australije videli smo i nastupe sjajnih umetni~kih grupa

Ove godine Srpski festival je prvi put odr`an na novoj lokaciji u Pirmont parku, nedaleko od Darling luke, gde se ranije odr`avao. Ve} u ranim jutarwim ~asovima u subotu, zahvaquju}i brojnim volonterima Festivala sve je bilo spremno za po~etak najve}e srpske manifestacije na Petom kontinentu. Ko-direktori Sandra Milisavqevi} i Mihailo Mijatovi} bili su uvereni da }e sve prote}i u najboqem redu, i da }e to biti jo{ jedan veli~anstveni praznik srpske kulture i tradicije u samom centru najve}eg australijskog grada. Specijalno za festival iz Beograda je doputovao poznati voditeq RTS-a Stefan Popovi}, ina~e rodom iz Xilonga, koji ve} par godina gradi svoju karijeru voditeqa u Srbiji. On je zajedno sa Katarinom Stefanovi} sjajno vodio program na bini tokom celog vikenda. Festival je prvog dana otvorio Episkop australijsko-novozelandski Siluan, koji je istakao zna~aj ovog doga|aja za srpsku zajednicu i wen identitet. On je posebno zahvalio organizaciji „SOYA“ bez ~ijih volontera ove manifestacije ne bi bilo. Vladika je kasnije obi{ao festival i razgovarao sa izlaga~ima i gra|anima.

Drugog dana festivala posetiocima se obratio amabasador Republike Srbije u Australiji, Rade Stefanovi}. U svom pozdravnom govoru ambasador je istakao da dvodnevni festival predstavqa jedinstven spoj kulture i tradicije srpskog naroda, kao i najve}u javnu smotru te vrste na ju`noj hemisferi. Posebno je naglasio da Republika Sr-

bija sna`no podr`ava sve aktivnosti koje doprinose o~uvawu srpskog jezika i }irili~kog pisma, kulture i nacionalnog identiteta, kao i da u srpskoj zajednici u Australiji vidi i

va`nu sponu za daqe unapre|ivawe odnosa dve dr`ave. Tokom vikenda vreme nije ba{ i{lo na ruku organizatorima jer su se oblaci i ki{a stalno smewivali. Ipak organicaciono sve je pro{lo u najboqem redu i bez jednog jedinog incidenta, iako je festival zagazio skoro do pono}i u subotu. Sve u svemu bio je to pravi

praznik }ina je nisu lika, vala ~itave

FESTIVAL U SIDNEJU kulture i

tradicije

praznik srpske kulture i tradicije, gde je ve}ina posetioca bila srpskog porekla ali bilo tu i Australijanaca koji do tada o Srbiji nisu znali skoro ni{ta. Bila je to prava prilika, {to je i jedan od razloga nastanka festivala da se poka`emo svetu u najlep{em svetlu. Nastupale su srpske folklorne grupe iz ~itave Australije i to svih uzrasta. Videli

smo grupe iz Boniriga, Dapta, Blektauna, Aleksandrije, Kanbere, Ben|o akademije, Kara|or|e grupe, Krajine iz Perta, Krug akademije, Ravne Gore, Oplenac iz Adelejda, Izvor iz Liverpula, grupu Sveti Sava... Posetioci su u`ivali i u popularnoj srpskoj muzici. Posebnu pa`wu izazvali su nastupi „iBand performance“, „Toni trubac & Band“, „Zlatkos

Cabaret“, „Man V Chevap“, „Todorovici“ i drugi umetnici. Mladi su posebno u`ivali u degustaciji popularnih srpskih pi}a, dok su redovi za pqeskavice, }evape i pala~inke bili dugi ~ak i za vreme ki{nih intervala.

Srpski festival u Sidneju polo`io je jo{ jedan ispit zrelosti i sa velikim uspehom prebacio magi~nu cifru 10. Na hiqade po-

setioca festivala nije krilo zadovoqstvo ovogodi{wim izdawem, a organizatori su ve} po~eli pripremu novog izdawa, koje ve}ina nas sa nestrpqewem o~ekuje.

Sa{a Jankovi}

Fotografije: Goran Doj~inovi} (www.goranphoto.com.au), Joca Gajeskov i Sa{a Jankovi}

Pravoslavna hri{}anska zajednica obele`ila krsno ime, Vladika Siluan slu`io liturgiju

TOMINA NEDEQA U SENT ALBANSU

Prve nedeqe nakon Vaskrsa, koja se jo{ naziva i Tominom nedeqom, u crkvi Sv. \or|a u Sent Albansu (Melburn) obele`ena je slava Pravoslavne hri{}anske zajednice koja je osnovana pri Crkvenoj op{tini u Sent Albansu, a bavi se o~uvawem pravoslavne vere, negovawem tradicije i kulturne ba{tine.

Svetu liturgiju je slu`io Episkop australijsko- novozelandski Siluan sa sve{tenstvom, uz prisustvo velikog broja vernika. Na kraju liturgije, Episkop se obratio besedom govore}i na temu praznika i ~estitao slavu svim ~lanovima. Doma}ica ovogodi{we slave je bila Sawa Drqa~a, dirigent u hramu Sv. Arhi|akona Stefana, Kizbara. Ona je ~etvrtinu slavskog kola~a predala Svetozaru Ninkovi}u, koji se zajedno sa suprugom Nata{om primio doma}instva za narednu godinu.

Pod budnim okom oca |akona Miodraga Tomi}a, izveden

je kratak, ali sadr`ajno bogat i zanimqiv kulturni program. Tokom programa, na{oj zajednici, predstavqena je grupa srpske omladine sa roditeqima,

koja je zapo~ela sa radom u oktobru pro{le godine, a okupqa se svake srede od 18 ~asova u sali crkve Sv. \or|a u Sent Albansu. Svetlana Prokopi}

”Srbija” iz Liverpula osvojila prvo mesto

U nedequ 23. aprila, na crkvenom imawu manastira Sv. Save u Kanberi, odr`an je tradicionalni turnir u bo}awu. Takmi~ewe je po~elo od ranog jutra i na wemu je u~estovalo dvanaest ekipa: dve iz Melburna, jedna iz Volongonga, i devet iz Sidneja. Prvo mesto osvojila je ekipa “Srbija” iz Liverpula, drugu nagradu ”Momci Vulongonga”, dok je tre}e mesto pripalo ekipi “Be}ari iz Melburna”. Doma}ini turnira u Kanberi su se potrudili i pripremili bogat asortiman hrane i pi}a tako da su svi prisutni tokom celog dana mogli da se slu`e i u`ivaju uz muziku. Svim u~esnicima i posetiocima turnira dobrodo{licu je po`eleo Branko Jevtovi}, ~lan bo}arskog dru{tva Novi Kaleni}.

Posle zavr{etka turnira podeqeni su pehari a predsednik

bo}arskog dru{tva iz Liverpula Rajko Gagi} se na kraju zahvalio doma}inima na gostoprimstvu, svim ekipama na u~e{}u a posetiocima na podr{ci.

Slede}i bo}arski turnir ve} je zakazan za 11. jun. Doma}in je Sidnej, a kao i svake godine

odr`a}e se na crkvenom imawu u Rosmoru. Rajko Gagi} je tim povodom uputio poziv, svim bo}arskim ekipama i posetiocima da do|u i budu gosti wihovog turnira.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

NA IMAWU MANASTIRA SV. SAVE ODR@AN TURNIR U BO]AWU

Владика Силуан, Сања Дрљача и Петар Mракић

Лично богатство краља Чарлса процењено на више од три милијарде долара (1)

Bogatstvo kraqa ^arlsa Tre}eg koje je, prema podacima do kojih je do{ao Gardijan, proceweno na 1,8 milijardi funti (tri milijarde i trista {ezdeset miliona australijskih dolara), ukqu~uje automobile, nakit, imovinu, investicije, kowe, retke po{tanske markice, umetni~ka dela.

Kraq ^arls Tre}i je nasledio imovinu koja je pove}ala wegovo bogatstvo na skoro dve milijarde funti, prema istra`ivawu i analizi Gardijana. Ina~e, kraqevska porodica je oslobo|ena od pla}awa poreza na nasledstvo.

Monarhovo li~no bogatstvo je u velikoj meri skriveno od javnosti i nemogu}e je znati potpunu vrednost wegove imovine.

Me|utim, Gardijan je sproveo prvu sveobuhvatnu reviziju kraqeve imovine, draguqa opto~enih dijamantima, do slika Monea i Dalija, rols-rojsa, trka~kih kowa i retkih markica.

U saop{tewu kraqevog portparola, povodom pisawa Gardijana, navodi se da su, iako ne komentari{u privatne finansije, ti brojevi „veoma kreativna me{avina spekulacija, pretpostavki i neta~nosti”.

Bakingemska palata je odbila da ponudi alternativne podatke, budu}i da vodi politiku prema kojoj ti podaci treba da ostanu „privatni, kao {to to ~ine za bilo koju drugu osobu”.

Istra`ivawe kraqeve imovine, me|utim, otkriva koliko se ona razlikuje od imovine bilo kog drugog pojedinca.

Od zvani~nih dr`avnih poklona koji su podvedeni u privatnu svojinu, do ogromnih naslednih imawa koja ispla}uju desetine miliona svake godine, veliki deo kraqevog privatnog bogatstva poti~e od wegove porodice i javnih uloga koje imaju kao ~lanovi kraqevske porodice.

Da bi katalogizirao kraqeve fondove, tim novinara Gardijana radio je sa 12 stru~waka koji imaju iskustva u procewivawu zemqi{ta, imovine, vozila, umetnosti i nakita. Za vi{e „neprozirne imovine”, kao {to su kraqeva ulagawa u akcije i same akcije, Gardijan se oslawao na, kako navode, najboqe dostupne tragove da bio napravili informisane procene.

FLOTA ROLS-ROJSOVA

Te{ko}e u razdvajawu javnog od privatnog bogatstva ilustruje flota rols-rojsova, bentlija i jaguara Vindzora. Gardijan je identifikovao 23 vozila u Rojal Mevs u Bakingemskoj palati i Sandringemu, kraqevom privatnom imawu u Norfolku.

Neki kraqevski automobili su u privatnom vlasni{tvu ili su ih proizvo|a~i pozajmili Vindzorima. Druge dr`i suveren „u korist krune”, {to zna~i da nisu privatno vlasni{tvo, ve} ih dr`i monarh u ime nacije.

Stvari dodatno komplikuje to {to se vozila ozna~ena kao „dr`avni automobili” ponekad koriste privatno, kao na primer kada je princeza Eugenija, koja nikada nije bila ~lan kraqevske porodice, stigla na svoje ven~awe u „dr`avnom” rols-rojs fantom VI iz 1977. vrednom 1,3 miliona funti.

Palata je odbila ponovqene pozive da objasni koje automobile ^arls dr`i za

dobrobit nacije, a koja su u privatnom vlasni{tvu.

Konzervativna kalkulacija, zasnovana na procenama stru~waka, onih automobila za koje se sa sigurno{}u mo`e pretpostaviti da su privatni, sugeri{e da vrede 6,3 miliona funti.

PRIVATNA SVOJINA VREDNA

330 MILIONA FUNTI

Kraq ^arls ima brojne palate, dvorce i rezidencije u kojima mo`e u`ivati, ali ve}ina wih tehni~ki nije wegova. Bakingemska palata i Kensingtonska palata su, na primer, u vlasni{tvu suverena sa desne strane krune.

Me|utim, ^arls je od svoje majke nasledio dva seoska imawa koja su me|u wegovom najvrednijom imovinom. Prvi je Balmoral, koji je kupio suprug kraqice Viktorije Albert 1852. Slu`io je kao porodi~no uto~i{te Vindzora vi{e od 150 godina – porodica je bila tu nakon iznenadne smrti Dajane, princeze od Velsa 1997. godine, a to je bilo i mesto gde je kraqica umrla, posle kratke bolesti, u septembru pro{le godine.

Imawe obuhvata ne samo zamak Balmoral, ve} i 21.725 hektara zemqe, ukqu~uju}i obli`we stani{te tetreba. Imaju}i u vidu potencijal za {umarstvo, poqoprivredu, odstrel tetreba, lov na jelene i proizvodwu obnovqive energije, imawe je, uz pomo} stru~waka, proceweno na 80 miliona funti.

Jo{ vrednije je prostrano imawe Sandringem u Norfolku, koje je Viktorija kupila 1862. za svog sina. U to vreme opisivan kao „veoma ru`an” i okru`en sa „6.000 hektara peska”, decenijama je crpeo novac. To se promenilo kada je kraqev otac, princ Filip, krenuo u nemilosrdno smawewe tro{kova.

Pored samog imawa, koje turisti mogu da posete za 23 funte, Sandringem ima stotine nekretnina za iznajmqivawe, 6.400 hektara poqoprivrednog zemqi{ta i komercijalne zakupe.

Uz pomo} stru~waka, Sandringem je konzervativno procewen na 250 miliona funti, ~ime je ukupan iznos za {kotsku i englesku zemqu i imovinu procewen na 330 miliona funti.

^arls ne}e platiti porez na nasledstvo za Balmoral ili Sandringem zbog preferencijalnog sporazuma koji je wegova majka postigla 1993. sa konzervativnom vladom tada{weg premijera Xona Mejxora.

Prema dogovoru, kraqica je pristala da „dobrovoqno” plati porez na svoj privatni prihod. Ali Mejxor je dozvolio izuze}e od

pla}awa poreza na nasledstvo, podsti~u}i Vindzore da sve svoje bogatstvo preusmeravaju kroz liniju nasledstva.

To je uveliko obogatilo kraqa, iako na zna~ajnu {tetu wegove bra}e i sestara, princeze Ane, princa Edvarda i princa Endrua, koji je navodno „u o~aju” {to nije dobio ono {to veruje da mu duguje, navodi Gardijan.

^iji su pokloni dati ~lanovima kraqevske porodice?

Me|u imovinom koju je pokojna kraqica ostavila svom najstarijem sinu, verovatno da bi izbegla porez, bili su i weni kowi, pi{e britanski list. Kao entuzijasti~na vlasnica i odgajiva~ trka~kih kowa, kraqica je ulo`ila neopisivu koli~inu vremena, truda i li~nog bogatstva u te`wi da uzgaja „kowe br`e od kowa drugih qudi”.

Kraqevska ergela tako sada broji oko 70 rasnih kowa u razli~itim fazama trka~ke i uzgojne karijere, od kojih se neki ~uvaju u Kraqevskoj ergeli u Sandringemu. Wihova ukupna procewena vrednost je najmawe 27 miliona funti.

Od smrti svoje majke, kraq ^arls je zaradio 2,3 miliona funti od prodaje kowa na aukciji, ukqu~uju}i neke koje su kraqici poklonili emir Dubaija i Aga Kan. Palata je navela da ih smatra „li~nim”, a ne zvani~nim poklonima.

(Kraj u slede}em broju)

PROKUPAC, ^UVENA SRPSKA SORTA GRO@\A

Odoleva jo{ od cara Du{ana i Turaka i ~eka svetsku

za{titu

Ro|en je i `ivi u Srbiji, osam vekova. @ilav, odoleo isku{ewima, ime mu je - Prokupac. Oni koji vole ovo vino, sortu gro`|a ili `ive od wega generacijama, svesni su da je va`no naglasiti da je srpski i za{tititi ga. U Prokupqu je pokrenuta inicijativa da se prokupac, gro`|e i vino, na|u na listi nematerijalnog kulturnog nasle|a Uneska.

Jedan od pokreta~a inicijative da se Prokupac za{titi je istori~ar Darko @ari}, zaposlen u Narodnom muzeju Toplice, koji za agenciju Sputwik obja{wava da je u toku rad na prikupqawu materijalnih dokaza koji }e potvrditi da je Prokupac autohtona srpska sorta.

PROKUPAC POKLOWEN I RUSIMA

„Pojavquje se u zapisima, posebno u Sredwem veku i u tursko doba. Za vreme Turaka na ovim prostorima je bilo dosta vinograda - i Prokupca. Mi druge zasade ovde nismo ni imali kasnije, u 20. veku. Kada je knegiwa Milica poklonila ruskom manastiru Svetog Pantelejmona vinograde u okolini Prokupqa, pa i neka sela, ona pomiwe upravo te vinograde, u svojoj Poveqi.

To je ina~e i prvi pomen Prokupqa pod tim imenom 1395. godine“, ka`e @ari}.

Izvorna srpska sorta gro`|a, od koga se pravi vino Prokupac, jedna je od najstarijih na Balkanu, u zavisnosti od kraja u kome se gaji zovu je jo{ i „rskavac“, „kameni~arka“, „nikodimka“, „crnka“, „ni{evka“, „prokupka“. Enolog Dr Marko Mali}anin, docent na Poqoprivrednom fakultetu u Kru{evcu, dugo je u vinarstvu, a Prokupcem se bavi skoro dve decenije, na nau~nom nivou, ali i u praksi, u proizvodwi. O Prokupcu je sam i sa kolegama objavio vi{e radova u vode}im svetskim nau~nim ~asopisima, a za Sputwik ka`e da se do sredine dvadesetog veka u Srbiji od crvenih vina pio iskqu~ivo Prokupac.

„Prokupac je prakti~no bio vode}a sorta u na{im vinogradima u 19. veku i sredinom dvadesetog, sa preko 70 procenata zastupqenosti. Me|utim, do{lo je do devastacije vinogradarstva krajem pro{log veka, vinogradi su uni{teni, a kad se krenulo u obnavqawe zasada, na`alost, nije se krenulo sa prokupcem, ve} sa internacionalnim, uglavnom francuskim sortama. Prevladali su merlo i kaberne, a od belih sorti {ardone i suvowon blan“, obja{wava Mali}anin.

On dodaje da je prokupac u posledwih desetak godina do`iveo ekspanziju, uglavnom zahvaquju}i proizvo|a~ima entuzijastima, novim vinarima koji su prepoznali zna~aj autohtone sorte i uvideli da wena

razli~itost u odnosu na internacionalne mo`e da privu~e tr`i{te. Ovo se posebno odnosi na inostrane qubiteqe vina koji su vrlo zahtevni i vole da probaju ne{to novo, druga~ije.

JAPANCI I KINEZI

ZAQUBQENI U PROKUPAC

Ovo potvr|uje Marko Jaki{i} iz vinarije „Topli~ki vinogradi“ u kojoj je proizvodwa pokretnuta pre deceniju i po. Danas imaju 42 hektara vinograda, a 18 je pod prokupcem, godi{we dobiju od 60 do 70 hiqada boca. Nave}i deo ode u izvoz. Iako gaje i druge sorte, Japan kupuje iskqu~ivo Prokupac, i Kina ga voli, a Kinezi i turisti~ki dolaze da obi|u vinariju.

„Oni su pre svega odu{evqeni samom vinarijom, broj jedan smo u Srbiji i na Balkanu, a zatim su odu{evqeni i samom sortom koju tamo nikad ranije nisu probali. Nisu mogli nigde da ga kupe, jer uvoze vina sa zapada. Za wih je novo, a nisu nau~ili na jaka vina, vole bla`a crvena, pa im Prokupac savr{eno odgovara. Pukim slu~ajem su do{li do nas i sada sara|ujemo ve} pet godina unazad“, ka`e Jak{i}.

On je tako|e ~lan Odbora za promociju Prokupca ~iji je krajwi ciq Uneskova lista svetske kulturne ba{tine. „Topli~ki vinogradi“ nisu jedina velika vinarija u kraju koja uzgaja Prokupac, ali mnogi kod wih dolaze po savet.

„Mi smo prvi krenuli ponovo da sadimo prokupac u Toplici 2008., a nakon nas, pre nekoliko godina, krenula je prava ekspanzija. Prokupac sada mo`ete da na|ete u Negotinskoj krajini, u [umadijji, posadila ga je i vinarija „Aleksandrovi}“, tako|e i kru{eva~ki „Rubin“.

KOD VINA NE PROLAZI GLOBALIZACIJA

Enolog Mali}anin dodaje da je Prokupac i kada je re~ o kvalitetu posledwih godina dosta napredovao. I to je razlog {to je dobio na popularnosti, a od drugih crvenih vina izdvaja ga vo}nost i posebno „telo“, struktura vina.

„Ako ga poredimo sa poznatijim internacionalnim sortama, bio bi to pino noar. Kaberne i merlo su puno te`a, alkoholnija vina, prokupac je sorta koja je ne{to laganijeg tela sa izra`enom vo}no{}u, to je ono {to privla~i potro{a~e za novije doba u kome se preferiraju malo laganija vina koja ne tra`e te`u hranu. To Prokupcu u ovom trenutku daje prednost“, ka`e ovaj stru~wak za vina, pod ~ijim su stru~nim nadzorom podignute brojne vinarije.

On je odu{evqen idejom da se Prokupac za{titi kao svetska ba{tina, to je plus za Srbiju i granu poqoprivrede koja je u razvoju, koja mo`e puno dati. Posao mu je takav da se ~esto susre}e sa qudima koji dolaze u iz poznatih vinskih zemaqa. Wima nije interesantno da probaju dobar {ardone iz Srbije, iako ih ima puno, ali im je jako interesantno da probaju jedinstveno srpsko vino Prokupac, Smederevku ili Bagrinu.

„Upravo se vinarstvo razlikuje od svih drugih grana poqoprivrede, jer ne mo`e da bude globalizovano. [ardone iz Burgundije ne}e biti isti kao onaj iz Srbije, koji opet ne}e biti isti kao onaj iz Italije, Austrije ili Australije. Tu je uticaj klime, zemqi{ta i genetike same vinove loze, pa

i qudski rad koji se utro{i u proizvodwi, sve to daje pe~at vinu i ~ini ga razli~itim“.

SU[TINA JE U AUTENTI^NOSTI

Mali}anin dodaje da bi promocija Prokupca, odnosno stavqawe na listu Uneska dodatno pokrenula svest o tome da je su{tina proizvodwe u autohtonosti. Treba da se vratimo na{im sortama koje su genetski odavde potekle od davnina, vekovima odolevale razli~itim bolestima, najboqe su adaptirane na na{e uslove.

„Prokupac je jako `ilava sorta, otporna na bolesti, sorta koja mo`e dati jako lepe prinose, a sa druge strane i dobar kvalitet gro`|a, ali nesporno je, govorim iz li~nog iskustva, Prokupac koji ra|a u `upskom kraju daje zaista posebne rezultate, zato {to je tu prisutan vekovima. To je izgleda klima koja mu daje posebnost, specifi~nost i omogu}ava najboqe rezultate“.

Novi rezultati su jedno, a ime sorte ne{to drugo, isti~u u Odboru za promociju Prokupca, qubomorno ~uvaju}i ime loze koja je ime dobila po srpskom gradu Svetog Prokopija.

„Proizvodwa prokupaca dosta se pomiwe i u `upskom Aleksandrovcu, ali tamo za sada nije prona|en ni jedan naziv gde se pomiwe prokupac. U @upi nigde nema ni jednog toponima, sela, ne pomiwe se ni{ta, ni u Sredwem veku, ni kasnije“, tvrdi istori~ar @ari}.

PRIMIO SE U DALEKOJ RUSIJI

Da li je zaista tako, utvrdi}e istra`ivawe koje upravo sprovodi za potrebe stavqawa prokupca na listu nematerijalne kulturne ba{tine ~ove~anstva. Prokupac je iz Srbije pre{ao u Bugarsku i Makedoniju. Ova `ilava sorta primila se i u dalekoj, po klimi potpuno druga~ijoj Rusiji. Tamo ovo gro`|e zovu „majski ~orni“. Gde god da ode, bio za{ti}enog imena ili ne, niko nam ne mo`e ukrasti prokupac.

„Ne mo`e niko da nam ospori autohtonost sorte, bez obzira da li ga Unesko za{titio ili ne. U svim svetskim enciklopedijama koje se bave sortama vinove loze, prokupac se vezuje za Balkan, ali prvenstveno za Srbiju. I nova istra`ivawa dokazala su da je prokupac na{a autohtona sorta koja datira od davnina. Postoje istorijski podaci koji potvr|uju da se Prokupac ovde gajio jo{ u vreme cara Du{ana, a mo`da i ranije“, zakqu~uje Mali}anin.

SLA\ANA ZAUVEK NAPUSTILA „ZEMQU BLAGOSTAWA“:

Upala sam u depresiju, od plate ostane malo

[vedska je sedma na listama najsre}nijih zemaqa na svetu, najboqa evropska dr`ava za `ivot sa decom i peta zemqa Evrope u kojoj je najve}i broj Srba po-

prvi posao kao laboratorijski analiti~ar u internacionalnoj kompaniji Eurofins u Lin}epingu, gradu u kome je i stanovala.

“Oglas za posao sam prona{la na internetu, a potom sam oti{la li~no do firme i predala CV osobi koja mi je otvorila vrata. Igrom slu~aja, to je bila {efica, pa mogu da ka`em da sam imala sre}e.

Za{to li~no? Konsultovala sam se sa qudima koji `ive tamo, te su mi rekli da taj momenat uvek ‘pali’ kod dobijawa posla.

Zvawe telefonom je tako|e korisno, jer na taj na~in pokazujete svoju zainteresovanost za posao, a to qudi tamo jako cene”.

Za kolege i nadre|ene ima samo re~i hvale.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

tra`io dom. Ali, nije za svakog. Postoje primeri qudi iz Srbije koji se ovde nikako nisu sna{li, a jedna pri~a od par godina potvr|uje upravo to. Sla|ana Popovi}, biohemi~ar sa diplomom Prirodno-matemati~kog fakulteta, 2016. godine otisnula se u ovu zemqu.

Mnogima vremenom `ivot u inostranstvu biva sve lak{i, u wenom slu~aju, postajalo je sve te`e, pa je nakon dve godine odlu~ila da se vrati. [vedska, iz wenog iskustva, nije obe}ana zemqa. “Generalno je bilo jako te{ko. Prvo sam ~ekala dva meseca da dobijem li~nu kartu bez koje u [vedskoj ne mo`ete ~ak ni u teretanu da kro~ite. Ta dva meseca ~inila su mi se kao ~itava ve~nost. U tom periodu nisam mogla da krenem ni na kurs jezika niti da apliciram negde za posao, jer su svuda tra`ili da ima{ tzv li~ni broj. Bez te li~ne karte ste kao da {etate bosi po snegu”, prise}a se prvog perioda ova Beogra|anka. Po dobijawu li~ne karte dobila je i

“Jako su me lepo do~ekali. Sve su me nau~ili sa velikom dozom strpqewa, de{avalo se da zapostave regularan posao samo da bi mi pomogli. Nije se desilo da do`ivim stres na poslu niti neko omalova`avawe. Naprotiv. ^esto sam dobijala pohvale od strane kolega i {efova. De{avalo se nekada da radim prekovremeno, ali je svaki minut prekovremenog rada pla}en.”

“Moja plata nije bila ba{ u skladu sa {vedskim standardom, bila je malo ni`a. Kada sam se prera~unala posle koliko bih morala da platim stan, re`ije, hranu, mese~nu kartu za autobus, ne bi bilo ni{ta toliko bajno kao {to se tada zapravo ~inilo. Mada, opet ka`em, uspeli biste da u{tedite, dok u Srbiji to ~esto nije slu~aj. Da sam uspela da se odvojim, mo`da bih jo{ malo ostala, ali mislim da to ni{ta ne bi promenilo.” Iako je imala podr{ku i pomo} od strica i strine, `eqa za povratkom u Srbiju bila je sve ja~a kako je vreme prolazilo.

“Sa jedne strane, tamo je `ivot mnogo lak{i iz finansijskog ugla i stres je

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

znatno mawe zastupqen. Radnici se jako cene, po{tuju se wihova mi{qewa, {ta god da vam zasmeta imate pravo da ka`ete i verovatno}a da }e se va{e mi{qewe uva`iti je 99 odsto. Odnos radnika i {efa je kao da se znate 100 godina, pa ste se na{li da malo pro}askate. S druge strane, ta neka negativna strana je mawak energije me|u qudima, asocijalnost, hladno}a u odnosima. Ako `elite da popijete kafu sa nekim to se zakazuje dve do tri nedeqe unapred,

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

qudi se ne pozivaju jedni kod drugih i sli~no. Tako|e, poprili~no je mra~no tokom cele godine izuzev dva do tri meseca godi{we kada je prole}e/leto, pa makar priroda o`ivi. Suma sumarum, zemqa je nekako depresivna, asocijalna, bez energije, pa vas sve to nekako navodi da, bez obzira na taj finansijski momenat, ipak odlu~ite da se vratite u zemqu gde sigurno ne cvetaju ru`e, ali je svakako mesto gde ose}ate da ste `ivi”.

Koliko je zaista Srba u svetu: Procene ka`u, izme|u 7 i 12 miliona

Prema rezultatima nedavno zavr{enog popisa, u Srbiji `ivi 6.690.887 gra|ana, ali se naravno nisu svi izjasnili kao Srbi. S druge strane, onih koji sebe smatraju pripadnicima ovog naroda, u rasejawu, ili konkretno u 159 dr`ava {irom sveta, ima gotovo isto koliko i u mati~noj dr`avi

Stru~waci se sla`u da broj Srba u svetu nije mogu}e precizno utvrditi, jer mnogi godinama ostaju ”ispod radara” popisa. Prema grubim procenama, na{ih sunarodnika na planeti ima izme|u 7 i 12

miliona.

Srbi `ive u Republici Srpskoj gde ~ine 88 odsto stanovni{tva, a ve}ina su i u Br~ko distriktu (43 odsto). U Federaciji Bosne i Hercegovine, na{ narod ~ini najve}i deo stanovni{tva u ~etiri op{tine Bosanske Krajine.

Tako|e, veliki udeo Srba u ukupnom broju stanovnika ima i Crna Gora, a ve}ina su u nekoliko op{tina na severu zemqe, kao i u Boki Kotorskoj.

Srbi su i daqe dominantni u jednom broju op{tina severne Dal-

macije, Like, Korduna, Banije, Slavonije, zapadnog Srema i Barawe.

[to se ti~e {ire dijaspore, najvi{e nas ima u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Nema~koj, zatim u Austriji i [vajcarskoj, a zna~ajan broj Srba `ivi u Australiji, Kanadi, Velikoj Britaniji, [vedskoj i Italiji.

Prema jednoj od procena, evo kako su Srbi raspore|eni na planeti: Bosna i Hercegovina 1.100.576, Hrvatska 186.633, Crna Gora 178.550, Slovenija 70.526, Makedonija 40.000, Nema~ka 450.000,

Austrija 300.000, Italija 20.000, Francuska 70.000-100.000, [vajcarska 195.953, [vedska 35.000, Ujediweno Kraqevstvo 80.000, Rumunija 22.518, Belgija 3.857, Gr~ka

10.000, Ma|arska 7.350, Luksemburg

4.581, [panija 4.600, Severna Amerika: 830.000 (SAD 650.000, Kanada

180.000), Azija i Okeanija: 120.000, Australija 98.000. Prema drugoj proceni u SAD `ivi ~ak vi{e od

900.000 Srba, u Francuskoj 117.000, u Italiji 45.000, Gr~koj 26.000 a u Rusiji preko 30.000 na{ih qudi. Od posledweg popisa, pre 11

godina, u mati~noj dr`avi nas `ivi znatno mawe, ali to istovremeno ne zna~i da se broj Srba u rasejawu pove}ao. Neki se vi{e i ne izja{wavaju kao Srbi, ve} da samo imaju srpsko poreklo. Prema projektovanoj promeni broja stanovnika u Evropi do 2050. godine, Srba }e biti mawe za 16,62 odsto.

Pariz - grad arhitekture i svetlosti

Svi koji su ve} videli ovaj ~udesni grad, slo`i}e se u jednom: Pariz morate do`iveti bar jednom u `ivotu. Pariz je metropola, grad svetlosti, on je druga~iji i glavna metropola kontinentalnog dela Zapadne Evrope. Glavni grad Francuske je veoma skup grad za `ivot, tako da ukoliko `elite da u`ivate u wemu trebalo bi da obezbedite i odgovaraju}i buxet.

I naravno, mora se po~eti od wegove ikone, koji se obi~no smatra i wegovim jezgrom ili samim centrom grada. To je ~uvena Ajfelova kula koja je simbol Pariza. Fascinantna i elegantna, dominira ovim gradom vi{e od sto godina. Ispod we }ete nai}i na desetine ilegalnih doseqenika, koji }e poku{ati da vam prodaju makete kule u razli~itim veli~inama. ^esto se de{ava da u ovakvim akcijama nestane ne~iji nov~anik, aparat ili telefon. Postoji mogu}nost da se popnete na vrh, kako biste u`ivali u

Pariz je jedna od najpopularnijih svetskih destinacija. Kao takav, meta je turista iz celoga sveta. Ovoliki broj qudi doprinosi da se ponekad ne ose}ate prijatno i da ne mo`ete da do`ivite grad kako biste `eleli. Ali, ovo je neka realnost sa kojom bi se trebalo nositi i u`ivati koliko je god mogu}e. Zamislite samo kakav je `ivot stanovnika tih gradova koji se nalaze pred naletom masovnog turizma?! Pariz je jedan od retkih gradova u Evropi gde se mo`ete osetiti nebezbedno. To posebno mo`e biti no}u, u centralnim ulicama, ali i u onima koje spadaju u grupu koju bi trebalo zaobilaziti. Da, postoje i takve u Parizu i naseqene su uglavnom doseqenicima, a kriminal nije retka pojava!

panoramskom pogledu na grad. Red mo`e da se ~eka i dva sata, ali se svakako isplati i vredi svake pare. Uve~e se u odre|enim terminima pale svetla na kuli, a kada se posmatra iz daqine sti~e se utisak da svetluca kao zvezda. Najlep{i pogled na Ajfelovu kulu se pru`a sa trga Trokadero koji se nalazi u neposrednoj blizini na blagom uzvi{ewu.

Luvr je najpoznatiji i najpose}eniji muzej u Evropi. Redovi za ulazak mogu da budu i do kilometar dugi. Prose~no se za ulazak ~eka do 2 sata, ali kupovina ulaznice preko interneta mo`e malo da skrati ~ekawe. Tako|e, postoje i posebne pogodnosti koje se dodatno napla}uju, kao {to je recimo „fasttrack“, koja omogu}ava da u muzeju budete u roku od deset minuta :) Ukoliko ste qubiteq umetnosti, ra~unajte da }ete ceo jedan dan u Parizu odvojiti za posetu Luvru. Mi nismo, ali smo opet proveli vi{e od 3 sata i nismo posetili gotovo polovinu.

Pored Luvra se nalazi i veliki park, poznat pod imenom “Tuileries Garden”, u kom Pari`ani ~esto provode slobodno vreme. Ra{ire pe{kir ili }ebe na travu, dru`e se i u`ivaju u kroasanima. Muzej Orsaj je drugi najpose}eniji muzej u Parizu, gde posebno treba videti neke wegove stalne postavke.

Katedrala Notr Dam se nalazi na Gradskom ostrvu u Parizu, ~ija je arhitektura zaista impozantna. U velikom po`aru koji se dogodio 15. aprila 2019. godine, izgoreo je veliki deo nasle|a Notr Dama.

Trijumfalna kapija je drugi najprepoznatqiviji simbol Pariza. Ona je po~etak jedne od najpoznatijih avenija u EvropiJelisejskih poqa, koja se zavr{ava trgom Konkord na kom se nalazi poznati Luksor Obelisk. Urbanisti~ki posmatrano, grad je veoma ure|en, {to se mo`e videti i delom sa vrha Trijumfalne kapije.

Za qubiteqe opere, pariski „The Pala-

is Garnier je centar Evrope“. Montmartr je umetni~ka ~etvrt, sme{tena na uzvi{ewu sa kog se pru`a fantasti~an pogled na grad. Ovde se nalazi Bazilika „Sacre-Coeur“ koja predstavqa najvi{u ta~ku u gradu posle vrha Ajfelovog Torwa. [etaju}i ulicama Montmartra, razgledaju}i slike francuskih umetnika, provla~e}i se izme|u `onglera, slu{aju}i {ansone u izvedbi uli~nih peva~a - oseti}ete se na trenutak, kao da ste u drugom vremenu. Da vam nije onog slatkog peciva u rukama, rekli biste da se nalazite u 17. ili 18. veku. Kako se spustite niz stepeni-

Latinska ~etvrt je mo`da najlep{i deo Pariza. Izolovana je od najpose}enijih lokacija pa su i gu`ve mawe nego u drugim delovima grada. Ukoliko budete u prolazu, posetite Luksemburg garden i Panteon. Postoje mnoge pesme i mitovi o reci Seni . Ukoliko ste u mogu}nosti obavezno idite na ~uveno krstarewe Senom ali i jedna kra}a {etwa ulicom uz reku }e biti dovoqno romanti~na. Mulen Ru` (Moulin Rouge) je sinonim za no}ni `ivot Pariza. Bar je tako na papiru. U stvarnosti, pravi Pari`ani se gnu{aju na pomen ove institucije jer smatraju da je postala previ{e komercijalna i da je izgubila svoju prvobitnu namenu i funkciju, ali nude alternative. Ukoliko `elite da vidite ~uveni {ou ra~unajte da se cena karte za ve~e kre}e od 100 do 500 eura.

ce u grad, magija }e nestati.

„The Galeries Lafayette“ je najpresti`nija robna ku}a u Parizu. Pose}uje se pre svega radi velelepnog, bqe{tavog enterijera. U woj je bila ogromna gu`va, a na kasama vrlo ~esto prete`no dominiraju bogati turisti sa Istoka.

“Les Invalides“ je kompleks ustanova, posve}en ratovima i odbrani Francuske. Kompleks se sastoji od nekoliko muzeja i spomenika, podignutih u slavu vojske, stradalim i povre|enim u nacionalnim ratovima.

Iskoristite vreme i da posetite neke mawe poznate krajeve grada. Lutajte ulicama, dopustite sebi i da se izgubite (ne}e biti te{ko), jer samo tako mo`ete osetiti pravi Pariz.

Pravi Pariz su za nas bile cve}are koje se nalaze na o{trim uglovima na ukr{tawu dve ulice - slavi}ete kada nai|ete na raskrsnicu pod uglom od 90 stepeni. Pariz su i pekare - odnosno poslasti~arnice, gde u svako doba dana mo`ete kupiti va{ omiqeni zalogaj. Ovo je jedna od glavnih navika Pari`ana u pauzi za ru~ak na poslu, povratku ku}i posle napornog dana ili ve~erwoj {etwi.

Pored toliko poznatih lokacija, ne bismo mogli da izdefini{emo ta~no {ta je ili koji je to deo Pariza, ono {to se naziva centar grada. Da li je to neki trg, gra|evina, metro stanica... Mo`da je cela ta u`a zona grada od nekih 5 km ono {to mo`emo nazvati centrom, a mo`da je ceo Pariz centar jedne regije koju nazivamo Evropa.

Luvr

Katedrala Notr Dam

Tragedija jednog naroda

VLADISLAV PETKOVI]

DIS (ZABLA]E - ^A^AK, 10. MART 1880. – JONSKO MORE - KRF, GR^KA, 30. MAJ 1917.)

Vladislav Petkovi} Dis - srpski pesnik, rodoqub, u~iteq i carinski slu`benik. Pripadao je epohi impresionizma i jedan je od najznamenitijih pesnika sa kraja 19. i po~etka 20. veka. Bio je izve{ta~ sa fronta u Balkanskim ratovima. Povla~io se sa srpskim narodom i vojskom za vreme Prvog svetskog rata preko Albanije, a zatim

Brak

Wegov kafanski na~in `ivota umnogome se izmenio posle ven~awa sa Hristinom-Tinkom, mladom i lepom po{tanskom slu`benicom koju je odmah smestio u svoje stihove. Brak su sklopili na jutrewu u staroj Markovoj crkvi septembra 1911. Ona je, kasnije, o tome ovako

svedo~ila:

Ven~awe? Bilo je za anegdotu, mada se preteruje, naro~ito ono sa prstenom. Ja sam prsten bila zaboravila, a bez wega se nije moglo, pa je Disova sestra otr~ala da ga donese. Dodu{e, kum je nudio alku od ki{obrana, ali je pop objasnio da prstena mora biti...

Veoma privr`en porodici, ali i prijateqima, Dis }e jednom re}i:

Za ~etiri godine braka nismo ~etiri puta sami, bez gostiju, ni ru~ali ni ve~erali.

U braku je imao dvoje dece Gordanu i Mutimira. [estogodi{wa }erka Gordana stradala je u nepa`wom izazvanom po`aru 1918. godine. Sin Mutimir zavr{io je gimnaziju i 1940. diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Za vreme rata bio je na Ravnoj gori, kao kapetan u vojsci Dra`e Mihailovi}a. Posle rata vra}a se u Beograd i 1945. nestaje: likvidirala ga je nova vlast.

Iste godine kad i Dis, samo pet meseci kasnije tragi~no je nastradao u Solunu jo{ jedan veliki srpski pesnik Milutin Boji}, koji je napisao ~uvenu pesmu „Plava grobnica“ o stradawu srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.

Milutin Boji} je u~esnik Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine kao i Prvog svetskog rata. Dramu „Uro{eva `enidba“ koju je preneo preko Albanije 1915. godine {tampao je na Krfu, a zbirku pesama „Pesme bola i ponosa“ objavio je u Solunu. Iz ove zbirke je i pesma „Plava grobnica“ posve}ena stradawu srpskih ratnika. I sam pesnik li~no je gledao kako savezni~ki brodovi odvoze gomile le{eva koje uz zvuke vojni~kih truba spu{taju u more.

Iako je `iveo samo 25 godina, ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj kwi`evnosti. U svom kratkom `ivotu ipak je stigao da opeva patwe i stradawa srpskog naroda kroz tragi~no povla~ewe preko Albanije, i na takav na~in ovekove~io je jezivu viziju

je bio preba~en na Krf. Transportovan je u Francusku, gde je napisao svoju posledwu zbirku pesama Nedovr{ene pesme.

Dimitrije Petkovi}, Disov otac, doselio se sredinom 19. veka iz okoline Kumanova i u Zabla}u je dr`ao mehanu. Vladislav je zavr{io osnovnu {kolu u rodnom Zabla}u i prvih {est razreda gimnazije u ^a~ku, da bi 1897. godine upisao sedmi razred gimnazije u Zaje~aru. Poznato je da je dva puta bezuspe{no poku{avao da polo`i maturu. Kasnije je postavqen za privremenog u~iteqa u Prliti, selu u blizini Zaje~ara. Nastavu nije voleo, a od svog malog u~inka u poeziji nije imao veliki prihod. U Beograd je oti{ao 1903. godine, gde postaje istaknut kwi`evnik nakon objavqivawa svojih pesama u kwi`evnom ~asopisu Idila.

Nadimak „Dis“ Petkovi} je izabrao iz dva razloga. Kao prvo, Dis predstavqa ponavqawe drugog sloga wegovog imena. Kao drugo, Dis je na engleskom jeziku deo imena rimskog boga podzemnog sveta. Time je Petkovi} hteo sebe da uveli~a, a istovremeno i da kroz svoje ime ozna~i mra~an ton svoje poezije. Bio je ~esti posetilac beogradskih kafana na Skadarliji u kojima se istovremeno predavao alkoholu i pisawu novih stihova.

Dobio je i posao carinskog slu`benika u op{tinskoj vladi, pa je tako imao i veliki prihod i slobodno vreme za pisawe. Ubrzo je zajedno sa Simom Pandurovi}em postao pomo}ni urednik ~asopisa Kwi`evna nedeqa. U kwi`evnosti su i Dis i Pandurovi} smatrani „decom u`asa“ (franc. enfants terribles) jer su bili pod uticajem [arla Bodlera i na{ih predstavnika simbolizma, kao {to su [anti}, Du~i}, Raki}, ]orovi}, pa ~ak i Skerli} pre nego {to je napustio ovaj pravac. Nakon {to je ~asopis prestao s radom, Dis se o`enio prelepom po{tanskom slu`benicom Hristinom-Tinkom koja je odmah dobila po~asno mesto u wegovim stihovima. Prilikom izbijawa Prvog balkanskog rata, Dis je bio pozvan u vojnu slu`bu kao novinar. Bio je mladi ratni dopisnik koji je verno prikazivao bitke srpske vojske tokom Prvog balkanskog rata 1912. godine, zatim tokom Drugog balkanskog rata 1913. godine, pa i tokom nesre}nog Velikog rata koji je odmah potom usledio.

MILUTIN BOJI]

Disova poezija

Dis je uveo iracionalne i podsvesne motive u srpsku lirsku poeziju. Bio je neobi~an i jedinstven pesnik po~etka 20. veka. Wegove mra~ne i, donekle, tajanstvene teme i moderni stihovi nisu bili prihva}eni u to doba, ali se zato danas smatraju dubokoumnim, a wegove poruke univerzalnim. Po nekim elementima, wegova poezija se mo`e porediti s poezijom ameri~kog pesnika E. A. Poa. Ako je iko u srpskoj poeziji te`io skladu, to je bio Vladislav Petkovi}. Sva wegova dela odraz su te potrebe. Zapravo, ono {to je Dis tra`io je sklad svetlosti i tame.

Neke od wegovih zbirki pesama su “Utopqene du{e” i “Mi ~ekamo cara“, a najpoznatije pesme su “Tamnica“, “Mo`da spava“, “Spomenik” i “Nirvana“.

Prva strofa Disove pesme Tamnica svedo~i o wegovom vi|ewu ro|ewa i samog `ivota kao tamnicu u kojoj je zavr{io protiv svoje voqe:

To je onaj `ivot gde sam pao i ja s nevinih daqina, sa o~ima zvezda i sa suzom mojom {to nesvesno sija i `ali, ko ptica oborena gnezda.

To je onaj `ivot gde sam pao i ja.

Bio je svedok `estokih bitaka 1914. i 1915. godine u kojima je srpska vojska uspe{no odbila dva austrijska upada, pre nego {to su se ume{ale Nema~ka i Bugarska primorav{i vojsku Kraqevine Srbije da se povu~e preko opasnih albanskih planina na gr~ko ostrvo Krf. Dis je s Krfa poslat u Francusku da se oporavi i opi{e celu tragediju koja ih je zadesila.

Vra}aju}i se na Krf jednim italijanskim brodom 29. maja 1917. godine, tragi~no je izgubio `ivot kada je nema~ka podmornica koja je dolazila iz Jadranskog mora napala i potopila pomenuti brod. Zbog na~ina na koji je umro, Dis je prozvan „ukletim pesnikom“. Sasvim slu~ajno, wegova prva zbirka pesama iz 1911. godine, „Utopqene du{e“, aludirala je na takvu tragediju. Igrom sudbine i Disovo telo je zavr{ilo na dnu Jonskog mora, nedaleko od „Plave grobnice“ i

(BEOGRAD, 19. MAJ 1892. – SOLUN, 8. NOVEMBAR 1917.)

plave grobnice kod ostrva Vida – ostrva smrti. Ali nije do~ekao da opeva pobede i oslobo|ewe u koje je ~vrsto verovao, i umire od tuberkuloze u dvadeset i {estoj godini u Solunu.

Plava grobnica

Stojte, galije carske! Sputajte krme mo}ne! Gazite tihim hodom! Opelo gordo dr`im u doba jeze no}ne Nad ovom svetom vodom.

Tu na dnu, gde {koqke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Le`i grobqe hrabrih, le`i brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada.

ostrva Vida gde je u moru sahraweno desetak hiqada Srba i wegovih saboraca. Na francuski parobrod ukrcali su se 29. maja 1917. u devet sati uve~e i u brodskoj trpezariji odmah upoznali sa ostalim Srbima, me|u kojima je bila i Anka Petrovi} sa decom, sestra Vide Crwanski. Kad je osvanulo slede}e jutro, iguman je kroz okrugli prozor primetio da je iz vode izronio „nema~ki sumaren, kao kakva morska neman”. „Nasta u`asna eksplozija i panika na la|i”, ispisao je kasnije. Torpedo je probio trup broda i detonirao sa wegove druge stane, prave}i katastrofalno o{te}ewe.

„Kobne no}i Dis nije spavao. Mu~en crnim slutwama, vi{e puta je izlazio iz kabine na palubu, odakle je gledao beli~ast trag torpeda u modroj vodi. ^ekao je posledwi ~amac u koji je trebalo da usko~i i Anka Petrovi} sa decom. Ali, za wih vi{e nije bilo vremena jer je brod, putuju}i na dno mora na~inio vrtlog koji ih je sve povukao. Francuski mornari kasnije su prona{li Disovo telo, u odelu nao~are i sitninu, jednu drahmu i pedeset lepti. Napisao je svojevremeno Mirko Drmanac za novine Politika.”

Zar ne ose}ate kako more mili, Da ne ru{i ve~ni pokoj palih ~eta? Iz dubokog jaza mirni dreme` ~ili, A umornim letom zrak meseca {eta.

To je hram tajanstva i grobnica tu`na Za ogromnog mrca, k’o na{ um beskrajna. Tiha kao pono} vrh ostrvqa ju`na, Mra~na kao savest, hladna i o~ajna.

Zar ne ose}ate iz modrih dubina Da pobo`nost raste vrh voda prosuta I vazduhom igra ~udna pantomima?

To velika du{a pokojnika luta

Stojte, galije carske! Na grobu bra}e moje Zavite crnim trube.

Stra`ari u sve~anom opelo nek otpoje Tu, gde se vali qube!

Odlomak iz pesme Plava grobnica.

Istorijski odnosi Rusije, Ukrajine, Evrope i Amerike (14)

ZASTRA[UJU]E IDEOLOGIJE

Posle razdobqa od nekoliko vekova, i raznih faza, rekao bih duhovnog sazrevawa ~ove~anstva (humanizam, renesansa, racionalizam, prosvetiteqstvo), ~inilo se da je samo nebo granica qudskog progresa. U jednom trenutku izgledalo je da }e plemenitost i ravnopravnost svih qudi sveta biti osnov svih budu}ih odnosa me|u qudima. A onda, neo~ekivano i iznenada, pojavquju se potpuno nove ideje i ra|aju neke od najstra{nijih ideologija koje je ~ove~anstvo ikada videlo na svom dugom putu razvoja.

u [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“ u Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini u Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini u Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice ponikle u zapadnom delu Ukrajine u Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo u Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps u Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima

CIQ KONTROLE RA\AWA STVARAWE SUPERMENA:

Pozabavimo se, za trenutak Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i wihovim nasle|em. I nakon primene primitivnog „biolo{kog“ oru`ja (zara`avawe }ebadima), bilo je i daqe previ{e `ivih Indijanaca, koji su i daqe uporno polagali pravo na zemqu svojih predaka.

Ne}u vas previ{e optere}ivati raznim istorijskim dokumentima i sporazumima izme|u novonastale dr`ave tek prido{lih doseqenika (SAD) i predstavnika naroda starosedeoca (poglavica raznih plemena), jer mislim da nema potrebe da se udubqujemo u to. Pre svega zato {to mislim da su svi ti sporazumi i dogovori bili i sa onda{we, ali i sa sada{we ta~ke gledi{ta, ~ista prevara i lopovluk, koji su imali samo jedan ciq: potpuno istrebqewe domorodaca i otimawe wihove zemqe i prirodnih resursa za potrebe razvoja „belog ~oveka“, „nad~oveka“, „vi{e rase“. Na kraju su posledwi i minorni ostaci domoroda~kog naroda u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, proterani surovom vojnom silom sa najplodnije i najboqe zemqe, direktno u najnegostoqubivije delove ameri~kog kontinenta, u pustiwe, kamenite i gole planine, slana zemqi{ta, neplodna i bezvodna, gde su bili osu|eni na postepeno izumirawe i nestajawe. Ta mesta gde su Indijanci proterani zvala su se rezervati. Mislite li da je slu~ajno {to se isto

tako rezervatima zovu i dan-danas mnogobrojna posledwa netaknuta stani{ta divqih `ivotiwa svuda u svetu? Ali postoji velika i va`na razlika: rezervati za malobrojne i ugro`ene vrste divqih `ivotiwa se prave tamo gde su idealni prirodni uslovi za wihov `ivot i opstanak. A rezervati za Indijance su birani tamo gde su im najte`i i najgori uslovi za opstanak da bi te{ko pre`iveli i {to pre nestali!

Moramo se podsetiti i o raznim na~inima zloupotrebe nauke od strane qudi, odnosno sociolo{kih i dru{tvenih fak-

tora koji uti~u na to. Mnoge grane nauke koje su se razvile tokom posledwih decenija 19. i prve polovine 20. veka, bavile su se izu~avawem zaraznih bolesti, otkrivawem wihovih uzro~nika, na~inima efikasne za{tite od wih, le~ewem, kao i preventivnim merama (vakcinama). Kako su se u ovoj oblasti nagomilavala nau~na saznawa, tako su se postepeno ra|ale i ideje za upotrebu tih saznawa, u borbi protiv „neprijateqa“, odnosno wihova mogu}a upotreba u vojne svrhe. Proces dolaska do nau~nih otkri}a u ovoj oblasti je kod nekih naroda i dr`ava vodio do nedopustivih istra`ivawa, koja su se vr{ila na qudima. Eugenika. Pseudonauka ~iji je proklamovani ciq bio poboq{awe „kvaliteta qudi“ i kontrola qudske vrste, tako {to bi se spre~ilo razmno`avawe „inferiornih qudi“, a podstical se razmno`avawe takozvanih superiornih qudi. Eugenika tvrdi da je qudski progres ugro`en {irewem gena siroma{nih, slabih i bolesnih koji bi trebalo da budu eliminisani prirodnom selekcijom. Naravno, i ova nazovi „nauka“ formirana je u 19. veku, a odr`ala se do dana{wih dana. Weni osniva~i bili su Britanac Frensis Galton i Amerikanac ^arls Devenport. U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama su pod uticajem eugenike done{eni neki od najnehumanijih zakona ikada. Na primer – Zakoni o obaveznoj sterilizaciji pojedinih kategorija qudi.

Pomenuti Britanac Frensis Galton rekao je: „Kada bi se samo dvadeseti deo sredstava koji tro{imo na poboq{awe uzgoja rasnih kowa i stoke tro{io na poboq{awe uzgoja qudi, stvorili bismo galaksiju genija“.

Do kraja tridesetih godina, ve}ina saveznih dr`ava u SAD imali su Zakonsku regulativu o obaveznoj sterilizaciji. Tako je 1935. godine, u SAD izvr{eno oko 20.000 sterilizacija (sa pristankom osobe koja se sterili{e ili bez wega). Ameri~ka doktorka Margaret Sanger, koja je bila predsednica organizacije „Ameri~ka liga za kontrolu ra|awa“, zastupala je tezu da se sistematski moraju eliminisati svi qudi za koje se smatra da su „mawe vredni“ po svojim osobinama, i to putem abortusa i kontrole ra|awa! Vaqda je svakome jasno da je od ove postavqene teze potreban samo jo{ jedan mali korak do stvarawa nacisti~ke ideologije.

Pomenuta doktorka Margaret Sanger je za „Wujork tajms“ izjavila ~uvene re~i: „Ciq kontrole ra|awa je stvarawe Supermena“!

uuu Kraj u slede}em broju: Istra`ivawe „biooru`ja“ vr{i se u zemqama koje ba{tine rasizam

1521. - Uro|enici filipinskog ostrva Maktan ubili su portugalskog moreplovca Ferdinanda Magelana koji je predvodio ekspediciju na prvom putovawu oko sveta.

1830. - Beograd je dobio prvo uli~no osvetqewefewere sa sve}ama.

1941. - U Atinu, u Drugom svetskom ratu, u{li su nema~ki tenkovi.

1945. - Uhap{en je italijanski diktator Benito Musolini. Streqan je narednog dana u mestu Donga, na obali jezera Komo.

1950. - Velika Britanija je priznala Izrael.

1956. - Roki Mar}ano povukao se iz boksa kao jedini nepobe|eni svetski {ampion u te{koj kategoriji.

1992. - Nakon raspada SFRJ progla{ena je Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), zajedni~ka dr`ava Srbije i Crne Gore, koja je trajala nepunih 11 godina. SRJ je progla{enanaosnovuUstava(„@abqa~ki ustav”) donetog istog dana. Prethodno su poslanici u Saveznom ve}u Skup{tine SFRJ usvojili Deklaraciju o stvarawu SRJ.

1992. - Zambijski vojni avion u kojem su bili fudbalski reprezentativci te afri~ke zemqe, sru{io se u Atlantski okean blizu Gabona. Poginulo je svih 30 putnika.

1993. - Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije posle tri decenije gra|anskog rata i referenduma na kojem su gra|ani glasali za nezavisnost.

1993. - Predstavnici Kine i Tajvana po~eli su u Singapuru razgovore, prve od zavr{etka kineskog gra|anskog rata 1949. godine.

1997. - U Hongkongu je zvani~no otvoren najdu`i vise}i drumsko-`elezni~ki most u svetu, koji je povezao grad s novim aerodromom.

1999. - U vazdu{nim napadima NATO-a na SR Jugoslaviju pogo|en je centar Surdulice. Poginulo je 17 qudi, raweno je 11, a oko 300 civilnih objekata je sru{eno ili o{te}eno.

2005. - Najve}i avion na svetu, evropski „Erbas A380”, obavio je svoj prvi let. Avion je duga~ak kao osam londonskih autobusa, ima prostor u krilima dovoqan za parkirawe 70 automobila, a na dva nivoa mo`e da primi 800 putnika. Avion je svojim kapacitetima preuzeo primat „Boinga 747”

2010. - Ruski i ukrajinski parlamenti ratifikovali su sporazum o produ`ewu boravka ruske Crnomorske flote u Sevastopoqu do 2042. godine, koji su u Harkovu potpisali predsednici Rusije i Ukrajine, Dmitrij Medvedev i Viktor Janukovi}.

U Americi su dono{eni neki od najnehumanijih zakona

Ciq kontrole ra|awa u SAD je stvarawe Supermena, {to je jo{ jedan mali korak do stvarawa nacisti~ke ideologije

Kajmakåalan otrgnuo od zaborava

Posle deset godina strpqivog istra`ivawa beogradski novinar i publicista

rekonstruisao je jednu od najzna~ajnijih, a zapostavqenih bitaka u srpskoj istoriji i o woj napisao prvu kwigu

Igor Gojkovi}, novinar i publicista, obi{ao je i Ameriku i Rusiju, ali srce mu se vezalo za jednu planinu na Balkanu i davnu bitku koju je istra`ivao vi{e od deset godina. Re~ je o bici na Kajmak~alanu, jednoj od najva`nijih u srpskoj istoriji, posle Kosovske, Kolubarske i Cerske.

I posle napornog rada, kopawa po arhivama, pewawa po planinskim kotama, do`iveo je da kwiga ugleda svetlost dana. Kwiga „Bitka na Kajmak~alanu, septembar 1916. godine” ocewena je kao kapitalno delo na{e istoriografije. Bitka je trajala dvadeset dva dana, od 12. septembra do 3. oktobra 1916. godine. Bila je to prva pobeda srpske vojske posle albanske golgote.

Gojkovi} se se}a da je na Kajmak~alan prvi put svratio kada je sa suprugom po{ao u Gr~ku na odmor. Obi{ao je Krf, Zejtinlik u Solunu i `eleo je da vidi jo{ jednu znamenitost. Do najvi{e kote na 2.520 metara nije bilo lako sti}i, posledwih petsto metara uspona savla|uje se hodawem, nogu pred nogu, zbog strmog uspona. Vreme je bilo prohladno i mewalo se iz minuta u minut. Sem nekoliko {turih informacija s interneta zna~ajnije izvore nije na{ao, niko nije napisao kwigu, ni publikaciju.

PRVI POHOD NA PLANINU

Onda se setio potporu~nika s Kajmak~alana, kasnije ~uvenog novinara Stanislava Krakova koji je 1931. godine opisao svoj ponov-

Medaqa od

predsednika

Medvedeva

U novembru 2011. Igor Gojkovi} odlikovan je ruskom Medaqom Pu{kina. U{ao je u istoriju kao prvi Srbin kome je predsednik Rusije, tada Dmitrij Medvedev, li~no uru~io dr`avno odlikovawe. Sve~anost na Gojkovi}evo iznena|ewe nije uprili~ena u Moskvi, ve} u da~i koja je bila privatna rezidencija tada{weg {efa dr`ave Medvedeva. U toj vili svojevremeno je `iveo Staqinov ministar Molotov, a mnogo godina docnije i predsednik Boris Jeqcin.

ni susret s planinom na kojoj je rawen: „Sinteza na{ih pobeda, na{ih `rtava, na{e snage i slave, Kajmak~alan je i{~ezao u zaboravu godina kao u svojim jesewim maglama.”

– Kada sam to pro~itao, shvatio sam da ni tada{we generacije, a ne samo ove dana{we, ni{ta podrobnije nisu znale o toj ~uvenoj bici. O woj su postojale jedna mala studija izme|u dva rata i kratka poglavqa u kasnijim kwigama o Solunskom frontu. Ne{to se u meni pokrenulo i podstaklo me da zauvek otrgnem od zaborava ovu legendarnu epopeju srpske vojske – ka`e Gojkovi}.

Se}a se i po~etka svog istra`ivawa, prvog izlaska na planinu s gr~ke strane. Nije mogao da prona|e sve srpske polo`aje koji su ga zanimali. Savremene karte, ~ak i one detaqne topografske iz doba JNA nisu bile od koristi, jer su Grci jo{ dvadesetih godina pro{log veka helenizovali sve srpske i turske toponime, a pojedine izme{ali i premestili na druge ta~ke.

Sre}om mnogo mu je pomogao na{ Vojnogeografski institut, pa mu je svako slede}e pewawe otvaralo nove vidike, a svaki naredni dolazak u kapelu na vrhu planine bio razlog da se ispla~e, jer to mesto, kako ka`e, kqu~a od emocija.

Bila je to prva pobeda srpske vojske na Solunskom frontu i prvi put da su srpske jedinice posle izgnanstva zakora~ile na tlo Srbije.

Na toj koti, na 2.520 metara, prolazila je dr`avna granica koju je ozna~avala piramida visoka dva i po metra.

Gojkovi} navodi i kako je na proslavi stogodi{wice ~uvene bitke, tada{wi na~elnik General{taba, general Qubi{a Dikovi}, potresen prizorima, promrmqao sebi u bradu „ovde svaki vojnik treba da do|e”.

– Tada sam po~eo da pi{em kwigu – ka`e autor.

Priznaje da je naro~ito kuburio s fotografijama qudi, u `eqi da {to vi{e ratnika predstavi likom i delom. Slika nije bilo iz raznoraznih razloga: prvo, mnogo je vremena pro{lo, zatim, arhivi su nastradali u Drugom svetskom ratu, neke fotografije i

Prvi put imena svih poginulih

Kwiga „Bitka na Kajmak~alanu, septembar 1916. godine” ima 250 strana, kao i ~etiri poglavqa u kojima se govori o de{avawima tokom bitke. U monografiji se nalazi 177 priloga s originalnim i savremenim fotografijama, kartama, skicama i dokumentima, kao i panoramskim snimcima. Posebno je zna~ajna jer su u woj prvi put objavqene fotografije svih ratnih komandanata s Kajmak~alana, kao i imena poginulih i rawenih oficira Drinske divizije, dela Dunavske divizije i dobrovoqa~kog odreda.

personalni kartoni su se prosto izgubili. Ali Gojkovi} nije odustajao, tra`io je porodice, pisao potomcima od kojih neki `ive i na drugim kontinentima, obilazio grobqa, fotografisao slike na nadgrobnim plo~ama.

– Krenem nekim tragom, odem do sela i na|em ono {to mi treba. Ali nije uvek bilo tako: de{avalo se da se zaputim, prona|em grobqe, kad tamo – bista. I ceo trud mi propadne, tada je bio ~est obi~aj da se vi{im komandantima postavqaju biste. Moje istra`ivawe trajalo je deset godina – ka`e Gojkovi} i dodaje da je imao podr{ku brojnih institucija, „Filmskih novosti”, Ministarstva odbrane, ali i pojedinaca me|u kojima posebno isti~e istori~ara Mila Bjelajca, direktora Instituta za noviju istoriju, koji je i recenzent kwige.

Igor Gojkovi} je ro|en 1969. godine i to u Mokrinu, gde su roditeqi, prosvetni radnici, slu`bovali. Odrastao je u Po`arevcu, tu je zavr{io i osnovnu {kolu i gimnaziju i ve} tada po~eo da se interesuje za novinarstvo, pre svega radijsko.

Posle vojske preselio se u Beograd, upisao produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti i vrlo brzo po~eo da radi na Televiziji Beograd, u Jutarwem programu kod Baneta Vuka{inovi}a. Gojkovi} je ~uvenog voditeqa pozvao preko centrale, pa lokala, i pitao ga da li mo`e da do|e na probu, a

ISTORIJU TREBA BELE@ITI

Vuka{inovi}, pomalo iznena|en, odgovorio je da do|e sutradan. Pro{ao je odmah jer je imao dobru dikciju i radijski glas, iskustvo s Radio Po`arevca, a onda je, kako ka`e, sa svakim godi{wim odmorom napredovao. Kad starije kolege krenu na letovawe wega unaprede, prvo za voditeqa Jutarweg programa, da bi ubrzo postao i najmla|i voditeq Dnevnika u ono vreme. Radio je s bardovima: Goranom Mili}em, Omerom Karabegom, Mom~ilom Popovi}em..

Kada je 1993. godine pokrenut Program za inostranstvo, na{ sagovornik je postao wegov direktor i mnogo vi{e vremena je provodio u inostranstvu. Emisije su bile namewene na{oj dijaspori, posebno onoj u zapadnoj Evropi, Kanadi i Sjediwenim Dr`avama. U Americi je bio nebrojeno puta, obi~no po nedequ dana i obi{ao je gotovo sve ve}e gradove osim Majamija, za koji, kako priznaje, nikako nije mogao da slo`i kockice i poseti ga.

I priznaje, nije mu se svidelo ni u Wujorku, ni u Los An|elesu, ve} u San Francisku, koji je, ka`e, „nekako najpitomiji, najpodobniji za `ivot”.

Gojkovi} je u~estvovao u osnivawu vi{e radio i televizijskih stanica u SAD, a postao je i ~lan Teslinog memorijalnog dru{tva u Wujorku.

Zatim je usledio veliki zaokret. Od 2001. godine okrenuo se Istoku. U novembru te godine postavqen je za {efa dopisni{tva za Srbiju ruske dr`avne radio-kompanije „Glas Rusije”. Na tom mestu proveo je desetak godina, sve dok je taj medij postojao, odnosno dok nije pretvoren u danas poznatiji „Sputwik”.

Posledwih desetak godina Igor Gojkovi} bavi se temama vezanim za Srbiju u Prvom svetskom ratu. Urednik je dokumentarno-istorijskog programa beogradske Televizije Front, gde je autor kapitalnog serijala od 366 epizoda „Dnevnik Velikog rata Srbije” koji prati doga|aje na frontu iz dana u dan od 1914. do 1918. godine. Ne{to kao „Dogodilo se na dana{wi dan”. U me|uvremenu, wegova ekipa na isti na~in po~ela je da prati i balkanske ratove i me|uratni period.

Ima mnogo doga|aja u 20. veku koje treba otrgnuti od zaborava, a to nije uvek lako, naprotiv, vrlo je te{ko do}i do pravih informacija i dokumenata.

– Istoriju treba zabele`iti, a na svakome je da odlu~i da li ho}e da zna ne{to ili ne}e. Mlade qude ove teme te{ko da mogu da zainteresuju, ali kako ~ovek sazreva, tako ga sve vi{e zaokupqaju istorijski doga|aji. Pre sto i vi{e godina odigrali su se doga|aji koji predstavqaju neke od najslavnijih trenutaka u srpskoj istoriji, ali na`alost, to vreme i daqe nije dovoqno istra`eno i poznato – podse}a na{ sagovornik.

POVRATAK SRPSKIH VOJNIKA

U SRBIJU

– Osim zauzimawa najvi{e kote na rati{tu i proterivawa okupatorskih vojnika koji su bili na hiqadu metara ve}oj visini od srpskih vojnika, zna~aj kajmak~alanske epopeje je u tome {to je u woj srpski vojnik prvi put posle prelaska preko Albanije stupio nogom u svoju otaxbinu. Prizori su bili vi{e nego potresni, vojnici su plakali, kle~ali na zemqi, qubili planinski kamen, predose}aju}i daqe napredovawe. Ipak, posle ovog obra~una ni saveznici, ni Bugari nizu imali dovoqno snage za ve}e akcije. Uglavnom su vo|ene rovovske borbe i dopremano oru`je, ~ekao se pravi trenutak za juri{, a on je do{ao septembra 2018. godine, kada je za samo dve nedeqe Bugarska kapitulirala, a za mawe od dva meseca oslobo|en Beograd – obja{wava Gojkovi}.

Као водитељ Дневника РТС 1989.

артиљерија на Кајмакчалану

Tovar piva stradao zbog re~i {ampawac u sloganu

Belgija je uni{tila po{iqku ameri~kog piva sa vi{e od 2.000 limenki zbog spornog slogana proizvo|a~a u kojem se navodi da je re~ o „{ampawcu me|u pivima“.

Belgijska carina je ranije ove nedeqe uni{tila 2.352 limenke piva „Miller High Life”, uz obrazlo`ewe da su nepravilno ozna~ene kao {ampawac.

Ovaj potez usledio je nakon {to se trgova~ko udru`ewe industrije {ampawca po`alilo da termin treba da se koristi samo na bocama penu{avog vina, napravqenog tradicionalnom metodom u [ampawi, u Francuskoj.

Prema konvenciji, pravi {ampawac, kao i francusko penu{avo vino, mo`e se napraviti samo od sorti gro`|a {ardone, pino noar i pino mowe.

Komitet za zaptitu {ampawca, zajedni~ko trgova~ko udru`ewe industrije {ampawca zatra`ilo je da se ameri~ko pivo uni{ti, tvrde}i da je oznaka The Champagne of Beers prekr{ila za{ti}enu oznaku Champagne.

Proizvodwu piva „Miller High Life” pokrenula je 1903. godine firma sa sedi{tem u Milvokiju.

Kako se navodi na internet stranici brenda, tri godine kasnije po~ela je upotreba slogana „[ampawac me|u pivima u boci“, da bi 1969. godine bio skra}en u „[ampawac me|u pivima“.

Pivo je bilo na putu ka Nema~koj kada je tovar zaustavqen u luci Antverpen u februaru.

Limenke su 17. aprila uni{tene „uz najve}e po{tovawe prema za{titi `ivotne sredine, cela serija, sadr`aj i kontejner, recikliraju se na ekolo{ki odgovoran na~in“, saop{tio je Komitet za za{titu {ampawca.

„Svake godine vr{imo hiqade provera oznaka kontrolisanog porekla. Ako se doka`e da je ne{to falsifikat, kao {to je to ovde slu~aj, tako|e se konsultujemo o odluci da li ta roba treba da se uni{ti, ali i o na~inu na koji }e biti uni{tena“, objasnio je Kristijan Vanderveren, generalni administrator belgijske Op{te uprave za carine i akcize.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Bi}e vam potrebno da promenite dosada{wi na~in rada i da se prilagodite novom ritmu. Oslonite se iskqu~ivo na sebe kako biste osigurali nove pobede. U jednom trenutku ose}a}ete potrebu da pri{tedite novac, a kada je u pitawu zdravqe, predstavnici ovog znaka koji imaju hroni~ne endokrine probleme trebalo bi da obrate pa`wu na znakove koje im {aqe organizam .

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Na profesionalnom planu otvaraju vam se nove mogu}nosti. Novi posao ili nove pozicije u istoj firmi mogu biti vrlo zanimqiv izazov koji je te{ko odbiti. Ukoliko vodite sopstveni biznis, ovo mo`e biti nedeqa rezervisana za poslovne reorganizacije i reforme. Budite oprezni jer vas mogu pratiti mawe povrede tokom cele nedeqe, dok }e va{e zdravstveno stawe generalno biti dobro.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Cele nedeqe bavi}ete se nekakvim starim problemima. Mo`ete osetiti veliku dozu neodlu~nosti i sumwe u sebe. Izbegavajte neprijatne situacije jer postoji mogu}nost da ne}ete znati kako da se izvu~ete iz wih. U drugoj polovini nedeqe mo`ete biti zaokupqeni nekim porodi~nim stvarima {to mo`e uticati na finansijsku stabilnost. Zdravqe vam ne}e praviti probleme.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Sva va{a snaga i vreme ove nedeqe bi}e posve}eni poslu. Rezultat ne}ete ~ekati dugo, mo`ete o~ekivati izvesno pove}awe prihoda krajem nedeqe. Kada je re~ o zdravqu, budite oprezni i pratite svoje telo. Najugro`eniji su Rakovi koji boluju od hroni~nih bolesti. Iako }ete napredovati u poslu, ima}ete potrebu da ~itav vikend provedete sami sa voqenom osobom.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Pred vama je dinami~na nedeqa. Jako }ete se truditi da za{titite svoj li~ni prostor. Ukoliko imate veliku porodicu, mo`ete biti izlo`eni nekim porodi~nim problemima ~ije re{ewe }e vam uzeti dosta vremena. Mala je {ansa da se sukobi izbegnu. Sa druge strane, nesuglasice vas mogu pratiti i na poslovnom planu gde bi mo`da najboqe bilo da ostanete suzdr`ani. Pazite se sezonskih alergija.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Sezonske alergije i hormonski poreme}aji mogu vam praviti probleme u narednih sedam dana. Mnogo pa`we posveti}ete svom partneru kako biste popravili odnose. Postajete svesni da su tu|a o~ekivawa za vas veliko optere}ewe. Kada je re~ o prihodima, kona~no }ete osetiti neke benefite od svog vrednog rada – krajem nedeqe o~ekuje vas pove}awe zarade.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Cele nedeqe bavi}ete se re{avawem problema, kako na poslu, tako i kod ku}e. Problemi }e biti takvi da }e vam te{ko bilo ko pomo}i, ve} }ete morati da se oslonite samo na sebe. Intuicija i inteligencija koju posedujete mogu vas odvesti na pravi put. Pazite {ta i kome pri~ate. Poka`ite odlu~nost i uportnost. Zdravqe }e vam biti stabilno.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Problemi sa prijateqima mogu do}i u prvi plan. Ima}ete `equ da prekinete kontakte sa nekim osobama. Predstavnici ovog znaka nisu poznati kao mnogo dobri prijateqi i prijateqstvo sa vama mo`e opstati samo ukoliko su osobe potpuno ravnopravne. Arogancija i zanemarivawe u va{a prijateqstva jednostavno nisu dobrodo{li. Kada je re~ o zdravqu, pripazite na alergije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Do kraja nedeqe ose}a}ete samo umor zbog upornog re{avawa porodi~nih problema. Kada je re~ o poslu, o~ekuje vas zati{je, ali to }e se desiti samo zato {to ste sve poslove obavili na vreme. Kada je u pitawu qubav, neko }e vas potpuno zaokupiti pa`wom i bi}ete veoma iznena|eni {to se ba{ vama toliko lepih stvari de{ava. Kada je re} o zdravqu, trudite se da obezbedite sebi vreme za odmor.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Cela nedeqa za vas }e biti u znaku odgovornosti. Ukoliko imate problem sa visokim pritiskom, obratite pa`wu na ishranu i fizi~ku aktivnost. Nekim Jar~evima otvara se mogu}nost za brak, ali ukoliko pratite srce, zna}ete da ovo mo`da i nije najboqa ideja. Nekim Jar~evima prijaju brakovi koji su zasnovani na razumu i po{tovawu, a ne samo na qubavi. Oni mogu biti veoma uspe{ni i dugotrajni.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Re{ava}ete probleme uz pomo} lukavih i ne ba{ po{tenih metoda. Neke odluke }e doneti odli~ne rezultate, a neke vas mogu uvesti u jo{ ve}e probleme. Neke Vodolije }e se ipak sabrati i ukloniti negativne posledice svojih neozbiqnih postupaka. Zdravqe }e vam biti dobro, a {etwe }e vam posebno prijati ukoliko ste ro|eni na samom kraju januara. U qubavi mo`ete o~ekivati prijatna iznena|ewa.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Za vas ova nedeqa donosi mnogo pozitivnih emocija, posebno ukoliko sawate o ozbiqnoj i zdravoj emotivnoj vezi. Slobodne Ribe mogu o~ekivati romanti~na poznantstva i sastanke koji zaista mogu odvesti ~ak i do braka. Poslovna sfera mo`e zbog romanti~nih ose}awa pasti u drugi plan. Zdravqe }e vam biti dobro, ali ~uvajte se povreda, oprez u saobra}aju.

Kina namerava da zapo~ne izgradwu baze na Mesecu 2028. godine

Kina namerava da zapo~ne izgradwu baze na Mesecu 2028. godine, prenosi agencija Rojters.

Vi{e od 100 kineskih nau~nika, istra`iva~a i kosmi~kih izvo|a~a nedavno se sastalo na konferenciji u centralnom kineskom gradu Vuhanu kako bi razgovarali o na~inima za izgradwu infrastrukture na Mesecu, prenosi agencija.

Jedan od stru~waka na Kineskoj akademiji za in`ewering, Ding Liejun izjavio je da tim in`ewera radi na izradi robota ~ija }e uloga biti pravqewe cigli od mese~evog tla.

„Izgradwa baze na Mesecu potrebna je za dugoro~na istra`ivawa Meseca i si-

gurno }e biti realizovana u budu}nosti”, rekao je Ding, navode}i uz to da }e posto-

jati pote{ko}e da se to obavi u kratkom roku.

Robot sa zadatkom da napravi cigle od mese~evog tla bi}e pu{ten u rad tokom kineske svemirske misije ^ang-e-8 oko 2028. godine, rekao je Ding, dodaju}i da Kina ima za ciq da preuzme prvi uzorak tla sa daleke strane Meseca u jednoj od budu}ih misija, oko 2025. godine. Agencija podse}a da je Kina ranije uzela uzorke tla sa bli`e strane Meseca tokom misije ^ang-e-5 2020. godine. Kinezi veruju da weni astronauti mogu da ostanu na Mesecu du`e vreme kada stanica za istra`ivawe meseca bude uspostavqena.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Lo{ holesterol mo`e da se dr`i pod kontrolom

Studije su pokazale da dodatno sni`en LDL holesterol zna~ajno

smawuje rizik od

kardiovaskularnih oboqewa

Kardiovaskularne bolesti su vode}i uzrok smrti u svetu i odnose vi{e `ivota nego svi oblici maligniteta zajedno. U Srbiji je, prema podacima iz 2021. godine, umrlo 56.000 qudi od posledica sr~anih bolesti. Rani kardiovaskularni doga|aji mogu se spre~iti u 80 odsto slu~ajeva, posebno boqom kontrolom lo{eg holesterola (LDL holesterola), koji predstavqa faktor rizika na koji se najlak{e mo`e uticati.

Pacijenti s povi{enim LDL holesterolom naj~e{}e ni{ta ne

RECEPT

OPANCI

POTREBNO JE:

n 200 g patlixana

n 100 g slanine

n 1 glavica crnog luka

n 100 g pirin~a

n 2 crvene paprike

n so, biber

n po ukusu suvi biqni za~in

PRIPREMA:

Patlixan izdubimo formiraju}i opan~i}e i malo posolimo unutra{wi deo. Sredinu patlixana {to smo izdubili nase~emo na kockice i sa usitwenim crnim lukom i slaninicom propr`imo. U tu smesu dodamo predhodno obaren pirina~, seckanu papriku, i za~ine po ukusu so, biber i suvi biqni za~in. Nalijemo vode i dinstamo par minuta. Tepsiju oblo`imo papirom za pe~ewe stavimo patlixan i smesom napunimo opan~i}e. Napravimo dve trakice od patlixana, stavimo preko, to su nam kai{~i}

i. Pe~emo na 180 C oko 25 minuta u predhodno zagrejanoj rerni. Dekori{emo po ukusu.

ose}aju i nemaju nikakve simptome. Kod mnogih pacijenata se povi{eni holesterol otkrije tek kada do`ive infarkt miokarda. Stoga bi svako trebalo da poseti svog lekara i proveri vrednosti LDL holesterola. Prvi skrining-test za LDL holesterol mu{karci bi trebalo da urade sa 35, a `ene sa 45 godina, ali i ranije ukoliko osoba ima druge pridru`ene bolesti ili ako neko u porodici ima nekoga ko je rano do`iveo sr~ani ili mo`dani udar. Nakon skrininga, vrlo je va`na konsultacija s lekarom koji }e u odnosu na vrednosti LDL holesterola, drugih parametara i faktora rizika, kao {to su prethodni kardiovaskularni doga|aji u porodici, odrediti visinu kardiovaskularnog rizika i uputiti na daqe adekvatno le~ewe.

– Vode}i uzrok nastanka aterosklerotske kardiovaskularne bolesti je visok nivo LDL holesterola. Pacijenti koji su du`e vremena izlo`eni povi{enim vrednostima LDL holesterola imaju ve}i rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti. Sve studije jasno pokazuju da {to je izlo`enost ve}im koncentracijama holesterola du`a, rizik od ateroskleroze zna~ajno raste. Tako, na primer, osobe koje nemaju povi{en holesterol i koje vode ra~una bi}e u riziku za infarkt miokarda, aterosklerozu, tek posle 60 godine. Taj nivo LDL holesterola kod osoba koje nemaju nikakav rizik (pu{ewe, gojaznost, dijabetes, godine starosti...) treba da bude mawi od 3 mmol/l, prakti~no niko ne bi trebalo da ima vi{e od tri. Kad je umeren rizik, taj nivo LDL holesterola je 2,6 mmol/l, sa visokim rizikom LDL treba da bude mawi od 1,8 mmol/l, a kod osoba s

najvi{im rizikom treba da bude jako nizak, odnosno mawi od 1,4 mmol/l – obja{wava profesor dr Katarina Lali}, endokrinolog iz Univerzitetskog klini~kog centra Srbije.

Iz tog razloga potrebno je podi}i svest me|u qudima o zna~aju povi{enog holesterola. Postavqa se pitawe za{to neko ima povi{en holesterol.

– Mi se u principu rodimo sa jako niskim vrednostima LDL holesterola. Problem nastaje na~inom ishrane, pona{awem, fizi~kom neaktivno{}u, gojazno{}u. Me|utim, odre|eni broj pacijenata, koji nije mali, mo`e imati i odre|enu genetsku gre{ku koja dovodi do povi{enog holesterola. To oboqewe se zove familijarna ili porodi~na hiperholesterolemija i uop{te nije retka.

To su osobe koje su izlo`ene jako visokim vrednostima holesterola i ako to ne kontroli{u, ~esto do`ivqavaju infarkt miokarda u ranijem `ivotnom dobu. Ukoliko mla|e osobe dobiju infarkt, uvek treba posumwati upravo na porodi~nu hiperholesterolemiju – isti~e dr Lali}.

Na{a sagovornica obja{wava da jetra dnevno stvara oko 70–80 odsto dnevnih potreba organizma

za holesterolom. Svega 20 odsto je potrebno da holesterol unesemo hranom. Holesterol sadr`e namirnice `ivotiwskog porekla, pa je dovoqno da se pojede ne{to malo od mesa ili, recimo, jedno jaje, koje sadr`i koli~inu holesterola koju dodatno treba uneti.

– S jedne strane, moramo znati da ne unosimo previ{e holesterola, ali s druge strane postoje osobe s porodi~nim genetskim poreme}ajem koje su izlo`ene povi{enom holesterolu i u velikom riziku za kardiovaskularne bolesti. To oboqewe se prenosi s generacije na generaciju, taj gen za holesterol se nasle|uje od oca ili od majke. Tako da ako neko od roditeqa ima ve} to oboqewe, {anse da }e i dete imati povi{eni holesterol je 50 odsto. Iz tog razloga je skrining jako va`an i ako se otkrije da neko ima porodi~nu hiperholesterolemiju, apsolutno treba da se rade daqe analize holesterola kod dece, prvih srodnika, roditeqa… – savetuje dr Lali}.

Glavno pitawe je kako posti}i nizak nivo holesterola, posebno kod osoba s genetskim holesterolom? Pored dijetetskog re`ima ishrane, mora se primewivati medikamentna terapija.

– Danas postoje standardni lekovi kao {to su statini, ali i pored wih imamo jo{ jedan lek koji se dodaje uz statine uz koji mo`e da se postigne ta ciqna vrednost LDL holesterola. Me|utim, ima dosta pacijenata koji su upla{eni od primene statina, ne}e da se slo`e s tim da treba do`ivotno da ih primewuju iako se o wima sve zna i nema nikakvog rizika po zdravqe, naprotiv, zna~ajno poma`e pacijentima. Sre}om posledwih nekoliko godina u lipidologiji je situacija kao da smo zakora~ili u budu}nost. Do{lo je do razvoja potpuno novih lekova koji fascinantno deluju i mogu zna~ajno da smawe holesterol. Studije su jasno pokazale da dodatno sni`en LDL holesterol zna~ajno smawuje kardiovaskularni rizik, odnosno spre~ava nove kardiovaskularne doga|aje. Prednost novih lekova je {to se neki od wih daju jednom ili dva puta mese~no u vidu iwekcije, kao insulin. Osim {to su efikasni, sa izuzetno malo ne`eqenih efekata, najnovija generacija tih lekova se daje ~ak jednom u {est meseci i odr`avaju nivo lo{eg LDL holesterola u dozvoqenim parametrima – ka`e dr Lali}.

Brokoli – superhrana koja {titi creva i spre~ava bolesti

Nau~nici su otkrili da molekul u brokoliju stupa u interakciju sa sluznicom tankog creva i spre~ava napredovawe bolesti, {to je napredak koji baca vi{e svetla na to kako {iroko priznata „superhrana” poboq{ava zdravqe creva.

Prethodne studije pokazale su zdravstvene prednosti konzumirawa brokolija, ukqu~uju}i

smawewe rizika od bolesti poput razli~itih vrsta kancera i dijabetesa tipa dva.

Novo istra`ivawe, objavqeno nedavno u ~asopisu „Laboratory Investigation“, otkrilo je da brokoli sadr`i specifi~ne molekule koji se vezuju za receptore creva kod mi{eva, {tite}i sluznicu tankog creva.

„Na{e istra`ivawe poma`e

da se otkriju mehanizmi kako brokoli i druga hrana imaju koristi za zdravqe mi{eva, a verovatno i qudi. Ono pru`a jake dokaze da povr}e kao {to su brokoli, kupus i prokeq, treba da bude deo zdrave ishrane“, rekao je Geri Perdju, koautor studije sa Pen Stejt univerziteta u SAD.

Poznato je da zidovi tankog creva dozvoqavaju korisnim sup-

stancama poput vode i hranqivih materija da pro|u u telo dok spre~avaju ulazak ~estica hrane i bakterija koje bi mogle da na{kode.

Posebne }elije u crevima, kao {to su enterociti, poma`u u odr`avawu ove zdrave ravnote`e.

AMERI^KA GLUMICA DEREK RENDGEN KOLAZA SPAVAWE I RU^AVAWE (SKR.)

ENIGMATIKA

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

RADNIK U [TAMPARIJI KOJI SLA@E SLOVA

GRAD U NEMA^KOJ

SRPSKA TV VODITEQKA, KI[

GR^KI MITSKI PEVA^, SIN MUZE KALIOPE

VOJNI ODSEK (SKR.)

GR^KI PREFIKS ZA „VAZDU[NI“ POLICA NAZIDU BELGIJA AMERI^KI NF-PISAC BREDBERI INTERNA KONTROLA (SKR.) RUSKI PATRIJARH NADGROBNI NATPISI ^LANCI U NOVINAMA

SPORTSKI TIM SRPSKAROK GRUPA(EKV)

KALIJUM FOLK PEVA^ICA („PLAVU[A“)

OBIM GLUMAC, TELI GR^KI AD- MIRAL,STANTINKON-

LAKI MOTOCIKL (ENGL.)

IZDETEKTIV STRIPA KIRBI

BARONOVE K]ERI

AMERI^KI GLUMAC, VOREN PEVA^ICA SASLIKE

FILOLO[KI INSTITUT(SKR.) NATRIJUM

UKRAS MU[KOG LICA

OKRUGLO SLOVO KIRIJA PAN^EVO

OHAJO POSLASTICAOD TESTA

UZVIK PRI SKOKU, HOP RUBQA

ARALSKO JEZERO (KRA]E)

HARTIJA

PEVA^ICA NARODNE MUZIKE, JASNA POSAO

SKITNICE, BESKU]NICI (ITAL.) GRAD U ITALIJI

ARAN\ELOVAC

SRPSKI FUDBALER GRAD U INDIJI, BENARES ZAPREMINA(LAT.)

PTICE GRABQIVICE OZNAKAZA STRUJNE FAZE

AKADEM. TENISKI KLUB FRIGIJSKO BO@ANSTVO

POND AUSTRIJA

VOJNIK NAORU@AN PRA]KOM

ZATVOREN TREM

AMPER I TAKO DAQE (SKR.)

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: SARBRIKEN, LEA, EKIPA, ORFEJ, RIP, VO, K, BITI, O, SAVALAS, SKUTER, FI, BRK, LAZARONI, O, STANARINA, P, PRIGANICE, AR, OPA, VARANASI, A, R, KO^IJA[EVI], ARAL, SOVE, ATK, PAPIR, VERANDA, ODA, SPALITI, R, ^, CRTANI FILM, NESIT, POKOSITI, TUTIN, VAV, ], L, APENINI, IR, SO, KATANI], ]ORAK.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: IMAM, TKO, POZITRON, AT, KOPNO, KO[, M, SL, NAPASTI, NAPRSTAK, AUTOMATI, STARINA, TIWALICA, AKADEMIK, VA, ARIJA, N, D, RAN, IMEWAK, T, KROASANI.

SUDOKU

VODORAVNO:

1. Muslimanski sve{tenik - Oznaka za tehni~ki nokaut u boksu, 2. Pozitivni elektron u jezgru atoma, 3. Simbol astata - Povr{ina Zemqe koja nije pod vodom, 4. Pogodak u ko{arci - Oznaka za metar - Sli~no (skr.), 5. Izvr{iti napad, 6. Deo {iva}eg pribora, 7. Samostalne ma{ine, 8. Predmet iz starog doba, 9. Sijalica koja tiwa, 10. ^lan akademije nauka, 11. Auto-oznaka za Vaqevo - Operska melodija, 12. Oznaka za neper - Dama u {ahu (skr.) - Prevremen, 13. ^ovek istog imena sa nekim - Oznaka za teslu, 14. Francuske slatke kiflice.

USPRAVNO:

1. I pored svega - Predava~ u osnovnoj {koli, 2. Takmi~ewe motornih ~amaca - Magistar (skr.), 3. Ja (stsl.) - [aputawa (pesn.) - Komad, par~e, 4. Engleski rok peva~ Xeger - Razrada, prou~avawe - Onomatopeja magare}eg glasa, 5. Nema~ki fudbaler - Jaka igra}a karta, kec, 6. Morski krastavacStanimirova imewakiwa, 7. Tvrdwa (lat.) - Simbol azota, 8. Onako veliki - Ukrasna biqka, tratorak (mn.).

GORDANA [AULI] OPISALA STRADAWE PREKO 40 ^LANOVA SVOJE PORODICE U ZLOGLASNOM LOGORU

Evroviziju otvara kraq ^arls?

Takmi~ewe za „Pesmu Evrovizije” zvani~no }e po~eti 9. maja u Liverpulu, a otvori}e ga, niko drugi nego, kraq ^arls. Naime, iz Bakingamske palate saop{tili su da }e svetla na pozornici Evrovizija zvani~no prvi upaliti kraq Velike Britanije.

Kraq ^arls }e zajedno sa suprugom Kamilom do}i u „M&S Bank Arenu” u sredu, gde }e se susresti sa voditeqima „Pesme za Evroviziju” - Hulom Saninom, Hanom Vadinham, Skotom Milsom i Rajlanom Klarkom. Kraqa }e tamo do~ekati i predstavnica Ujediwenog Kraqevstva Mej Miler. Podsetimo, u prvoj polufinalnoj ve~eri u~estvova}e i srpski predstavnik Luke Blek, koji }e nas predstaviti pesmom „Samo mi se spava”.

Novak \okovi} Fondacija pokre}e „Online shop“

Novak \okovi} Fondacija pokre}e Online shop! Ova platforma omogu}i}e pristalicama wihove misije da kupuju sa svrhom, jer }e sav prihod od prodatih artikala biti daqe ulo`en u programe i projekte fondacije posve}ene unapre|ewu uslova ranog razvoja i obrazovawa dece u Srbiji. Novak \okovi} Fondacija sa ponosom najavquje otvarawe svog onlajn {opa - shop.novakdjokovicfoundation.org. Ova platforma omogu}i}e pristalicama wihove misije da kupuju sa svrhom, jer }e sav prihod od prodatih artikala biti daqe ulo`en u programe i projekte fondacije posve}ene unapre|ewu uslova ranog razvoja i obrazovawa dece u Srbiji.

Novak \okovi}

Fondacija saop{tila je da kontinuirano radi na unapre|ewu uslova obrazovawa dece i da su posve}eni Ciqu odr`ivog razvoja broj 4 – obezbe|ivawu jednakog obrazovawa za sve. Od osnivawa Fondacije, izgra|eno je, rekonstruisano ili renovirano 55 vrti}a, ~ime je pomognuto preko 53.600 dece, a wihova posve}enost nastavqa da raste iz dana u dan. Kroz svoje programe i projekte, Fondacija je obu~ila 2.200 nastavnika i pomogla preko 8.600 roditeqa.

„Odu{evqen sam zbog pokretawa onlajn prodavnice Fondacije. Jedan od glavnih razloga za realizaciju ovog projekta je kupovina sa svrhom i pru`awe novog na~ina interakcije sa na{im donatorima. Ovim }emo otvoriti novu i jo{ dinami~niju dimenziju komunikacije sa pojedincima i kompanijama koji nas dugo podr`avaju i koji dele na{e vrednosti, a sve u ciqu poboq{awa uslova odrastawa dece {irom Srbije“, rekao je Novak \okovi}, osniva~ Novak \okovi} Fondacije.

Onlajn prodavnica Fondacije sadr`a}e niz proizvoda. Najupe~atqiviji proizvod je zbirka od sedam kwiga, od kojih je svaka lepo dizajnirana i upakovana sa sertifikatom o autenti~nosti. Ova jedinstvena serija posve}ena je svim godinama koje je Novak zavr{io kao svetski teniser broj jedan, od 2011. do 2021. godine. Sadr`i sve me~eve, najzna~ajnije momente, pres konferencije i ekskluzivne fotografije sa „tour-a“. Ovo }e biti apsolutna poslastica za sve qubiteqe belog sporta, fanove Novaka \okovi}a i pristalice fondacije.

Gordana [auli}, udovica pokojnog kraqa narodne muzike [abana [auli}a, prisetila se strahota kroz koje su pro{li ~anovi wene porodice. Goca je pre dve godine otkrila da je samo wen otac uspeo da pobegne on wih preko 40 iz pomenutog ozlogla{enog logora.

„Samo pomiwawe imena Jasenovac, u meni izaziva tugu, nelagodnost i strahotu. Moj otac je jako retko o tome pri~ao. U stvari, najvi{e sam o tim doga|ajima saznala u kwizi Dragoja Luki}a. ‘Rat i deca Kozare’. Moj otac je ina~e iz Sreflija, to je kod Bosanske, sada Kozarske Dubice. Mislim da je ceo taj kraj zavr{io u logorima ili ubijen. Tata je bio u Jasenovcu zajedno sa svojim ocem, odnosno mojim dedom, svoja dva brata – mojim stri~evima, i 45 ili 46 ~lanova u`e porodice. Svi oni su ostali u jasenova~kom logoru, osim tate, koji je uspeo da pobegne. Tada je imao 12 ili 13 godina – prisetila se Goca tada za „Objektiv“ i iznela nekoliko detaqa o o~evom begu iz usta{ke klanice, koje je upamtila od oca: „Tata, deda i drugi logora{i

i{li su preko nekog mosti}a koji je sa strane bio ogra|en bodqikavom `icom. Terali su ih da pre|u na drugu obalu kako bi ih ubacili u te pe}i. Deda je, me|utim, viknuo ‘Juri{!’, i po~eli su da be`e. Pucali su im u noge, moj stric je samo rekao ocu: „Tata, rawen sam“. Deda je uspeo da prebaci oca preko te bodqikave `ice, ko{uqica mu se zaka~ila za wu. Ko ga je daqe gurnuo u vodu, ne znam. Nije znao da pliva, ali uspeo je da ispliva. Nije znao ni gde se ta~no na{ao kada je do{ao do druge obale… Kad se dokopao te obale, tr~ao

je i sutradan je nai{ao na neku partizansku jedinicu, kojoj se prikqu~io. Bio je kurir kod @arka Zgowanina, tad je bio on general, to je bio wegov odred i tako je u partizanima do~ekao kraj rata.“ Na`alost, ostali logora{i iz Mihajlove familije nisu bili te sre}e, majka i sestre su bile negde u partizanima, ali u logoru niko nije pre`iveo: „Spaqeni su wegov otac Steva, stri~evi, bra}a Rajko i Milan i svi ostali ~lanovi porodice. Po mom ocu Mihajlu, koga su zvali Mi}o, [aban i ja smo nazvali na{eg sina.“

Kako izgleda jelovnik Novaka \okovi}a

Poznato je da najboqi teniser sveta Novak \okovi} izuzetno vodi ra~una o svojoj ishrani, te je iz svog jelovnika izbacio proizvode koji sadr`e gluten, mle~ne proizvode, {e}er i crveno meso. \okovi} tokom dana pije velike koli~ine vode, a svoje jutro zapo~iwe ~a{om mlake vode sa limunom za detoksikaciju. Tako|e, u jednom intervjuu je otkrio da na prazan stomak ujutru pije sok od celera, zeleni smuti sa razli~itim algama, vo}em i drugim hranqivim suplementima.

Pre podne svetski broj jedan jede puno vo}a i salata, izbegava namirnice koje se dugo i te{ko vare, te dan zapo~iwe `itaricama, kinoom, divqim pirin~em, prosom, krompirom kuvanim na pari. \okovi} je svoj jelovnik objavio u svojoj kwizi „Serviraj za pobedu”, a u nastavku mo`ete pro~itati trodnevni meni na{eg teniskog asa:

PRVI DAN

Doru~ak: Pije vodu sa dve ka{ike meda ~im se probudi. Zatim, jede musli (ukqu~uju}i organski ovas ili zob, brusnice, suvo gro`|e, semenke bundeve ili suncokreta i bademe).

U`ina sredinom jutra (ako je potrebno): hleb bez glutena ili krekeri sa avokadom i tuwevinom.

Ru~ak: Salata od me{anog zeqastog povr}a, pasta primavera bez glutena (ukqu~uju}i testeninu od pirin~a, tikvice, {pargle, su{eni paradajz i opcioni veganski sir).

Popodnevna u`ina: Jabuka sa puterom od indijskog oraha; diwa.

Ve~era: Keq, cezar salata (keq, komora~, kinoa i piwoli) plus dresing (ukqu~uju}i in}une ili sardine); minestrone supa; fileti lososa sa pe~enim paradajzom i marinadom.

DRUGI DAN

Doru~ak: Voda, dve ka{ike meda, banana sa pute-

rom od indijskog oraha, vo}e.

U`ina sredinom jutra (ako je potrebno): tost bez glutena sa bademovim puterom i medom.

Ru~ak: Salata od me{anog zeqstog povr}a, za~iwena salata sa rezancima (ukqu~uju}i rezance bez glutena, crvenu papriku, rukolu, indijski orah i listove bosiqka, balsamiko sir}e).

U`ina sredinom popodneva: Integralne plo~ice sa vo}em i ora{astim plodovima;

Ve~era: Salata od tuwevine (boranija, kanelini pasuq, rukola, tuwevina, crvena paprika, paradajz i leblebija iz konzerve), paradajz supa, pe~eni paradajz.

TRE]I DAN

Doru~ak: Voda, dve ka{ike meda, ovas bez glutena sa puterom od indijskog oraha i bananama, vo}e.

U`ina sredinom jutra (ako je potrebno): Doma}i humus (ukqu~uju}i leblebiju i soja sos bez glutena) sa jabukama.

Ru~ak: Zelena salata, testenina bez glutena sa pestom (ukqu~uju}i testeninu od pirin~a, orahe i listove bosiqka).

Popodnevna u`ina: Avokado sa krekerima bez glutena, vo}e.

Ve~era: Salata sa avokadom i doma}im prelivom, supa od {argarepe i |umbira.

„Samo je tata pobegao iz Jasenovca, ostali su spaqeni“

Du{an Lajovi}: Sre}an sam {to sam posle ~etiri godine osvojio titulu

Srpski teniser Du{an Lajovi} osvojio je drugu titulu u karijeri na Srpska openu pro{log vikenda u Bawaluci, gde je u finalu savladao Rusa Andreja Rubqova posle dva i po sata velike borbe u tri seta - 6:3, 4:6, 6:4.

Opet je {esti teniser sveta bio tali~an protivnik u borbi za titulu srpskom igra~u. Lajovi} je prvu titulu u karijeri osvojio u Umagu (Hrvatska) 2019. kada je u finalu savladao ba{ Rubqova, a nova pobeda omogu}i}e Du{anu prodor u top 50 tenisera sveta.

„Iskreno, bio je to najte`i me~ u posledwih {est meseci.

Mesi ho}e

u Barselonu, spreman i na smawewe plate

Lionel Mesi, fudbaler Pari Sen @ermena, `eli da se vrati u Barselonu, a spreman je da u katalonskom klubu ima mawu platu od one koju ima u redovima {ampiona Francuske, prenosi „Dejli mejl“. Mesi je od 2000. do 2021. igrao za Barselonu, a onda je pre{ao u PS@ zbog finansijskih problema u kojima se na{ao katalonski klub.

On ima ugovor sa „svecima“ do kraja sezone, ali jo{ nije odlu~io gde }e nastaviti karijeru iako ima ponudu da produ`i saradwu sa {ampionom Francuske.

Legendarni argentinski fudbaler odlu~io je da ponovo `ivi sa porodicom u Barseloni. Katalonski klub }e na po~etku pregovora Argentincu da ponudi dvogodi{wi ugovor po kome }e zara|ivati 12 miliona evra po sezoni.

Ovaj fudbaler ima ponudu i Al Hilala, kluba iz Saudijske Arabije.

Argentinac jasno pokazuje da je spreman da odbije ponudu klubova iz Saudijske Arabije po kojoj bi za dve godine zaradio oko pola milijarde evra – samo zbog lojalnosti i nove {anse u Barseloni. Mesi je uveren da i daqe mo`e da igra na vrhunskom nivou, a za nekoliko godina mo`da }e biti spreman da nastupi i na nekoj ‘egzoti~noj’ fudbalskoj destinaciji.

Osetio sam se iscrpqeno na 5:1 u tre}em setu, malo mi se vrtelo u glavi, znao sam da je on veliki borac. Nekako sama

uspeo da dobijem taj posledwi gem. Ni{ta nije i{lo brzo, lopte su mi bile spore u tom gemu na kraju, ali na kraju sam sre}an

{to sam osvojio titulu. Posledwu titulu sam osvojio pre ~etiri godine, dugo nisam bio u finalu. O~ekivalo se dosta od mene, verovao sam u sebe”, izjavio je Lajovi} po zavr{etku me~a.

Zahvalio je navija~ima na podr{ci tokom trajawa turnira. „Nisam mogao ni{ta bez va{e pomo}i. Sjajno je igrati ovde pred vama. Hvala vam na podr{ci. ^estitam i Andreju na sjajnoj nedeqi, `ao mi je {to se ovako zavr{ilo danas, hvala ti na sjajnom me~u. Nadam se da }u te videti u nekom drugom finalu”, poru~io je Lajovi}.

Srpski teniser Du{an Lajovi} je ranije u ~etvrtfinalnom me~u nakon trijumfa nad najboqim teniserom sveta Novakom \okovi}em i plasirawa u polufinale Srpska opena izjavio da je to bila najve}a pobeda u wegovoj karijeri. „Preplavqen sam emocijama, ovo je najve}a pobeda u mojoj karijeri. Emocija je previ{e, protiv Noleta koji je heroj na{e zemqe i pobediti takvog igra~a je ne{to posebno. Imao je problem sa prvim servisom i laktom”, rekao je Lajovi}.

Stogodi{wa istorija Radni~kog iz Ni{a nije ni{ta drugo do turbulentna fudbalska istorija borbe za uspeh. Tokom te fudbalske borbe Radni~ki je pro{ao put od najni`ih liga do polufinala Kupa Uefe.

Tokom jednovekovnog postojawa Fudbalski klub Radni~ki neizostavni je deo svakodnevnih radosti qudima u {irem podru~ju Ni{a.

Izme|u navija~a, simpatizera i posmatra~a fudbalske igre i s druge strane Radni~kog u osnovi stoji qubav protkana patwom.

Povodom 100 godina Radni~kog, izdvaja se {est specifi~nosti koje su obele`ile dosada{wu istoriju ni{kog kluba.

1. Fudbaleri Ni{a, ujedinite se!

Zvani~no, pod imenom Radni~ki, klub je osnovan 24. aprila 1923. godine, premda postoji i predistorija organizovawa fudbalske ekipe. Naime, tri godine ranije napravqen je tim „Iskra”, potom je promenio naziv u „Proleter” i naposletku u „Radni~ki sport klub –Ni{„.

2. „Real iz Ni{a sve redom {i{a” [ezdesetih godina, Radni~ki je uglavnom nastupao u beloj garnituri dresova, igra~i su, bele`e hroni~ari, u toj opremi podse}ali na fudbalere madridskog Reala, a iz tog razloga je ni{ki tim dobio popularan nadimak „Real iz Ni{a” ili „Real sa Ni{ave”.

3. „Kude je taj Ni{„?

Italijanski Napoli, {vajcarski Grashopers, holandski Fejnord, {kotski Dandi junajted i jednom nema~ki Hamburg – redom su padali pred ni{kim klubom u Kupu Uefe.

Tim povodom @ivojin Isakovi}, poznatiji kao @ika ^okalija, napisao je tali~nu pesmu „Kude je taj Ni{?”

4. Ni{ od Japana do Brazila

U Radni~kom su igrali brojni fudbaleri {to su ponosno {irom sveta nosili ime ni{kog kluba, u kome su ponikli ili igra~ki stasavali. Me|u najpoznatijim prvotimcima su Dragan Stojkovi} Piksi i Dejan Petkovi} Rambo.

5. Prerano uga{ena svetlost ni{ke zvezde

Ivana Krsti}a Belog, navija~i Radni~kog videli su kao Piksijevog naslednika. Me|utim, spletom nesre}nih okolnosti, 29. maja 2000. godine Ni{ je ostao bez svog bisera. Na treningu po obla~nom vremenu udarac groma usmrtio je

mladog Krsti}a, po kome danas {kola fudbala ovog kluba nosi ime.

6. „Kec u Ni{u”, livada za fudbal i Meraklije

Kod qubiteqa sportske prognoze danas je aktuelan Lacio. Rimski klub uvek izneveri, pa ~ak i kada pobedi.

Replika iz filma „Tesna ko`a” u kojoj Dimitrije Panti} pre porodi~nog ru~ka izgovara „kec u Ni{u” ozna~ava da je mla|i referent pogodio 12 parova na sportskoj prognozi, ujedno obele`ava i nadu da se mo`e dogoditi ~udo da uhvati svih 13 parova na tiketu...

Pomenuto ushi}ewe obele`ilo je ni{ki fudbal od sredine osamdesetih do danas. Transparent navija~a Radni~kog, popularnih „meraklija”, s likom Nikole Simi}a koji tuma~i ulogu mla|eg referenta Dimitrija Panti}a, neizostavni je detaq na nekada{woj mo~varnoj livadi koji su Turci nazvali ^air.

Prostranstvo na kome se nalazi teren Radni~kog, nekada je slu`ila za ~uvawe krupne stoke, a na turskom ^air zna~i livada.

Stadion Radni~kog dobio je ime po gradskom parku koji se nalazi nedaleko od centra Ni{a, izgra|en je u dana{wem gabaritu i volumenu 1963. godine.

Od 1995. zbog dotrajalosti i opasnosti

od uru{avawa bila je zabrawena upotreba isto~ne i severne tribine. Ovaj detaq (in) direktno dovoqno govori i o stawu Radni~kog u kome se nalazio sve do po~etka druge decenije 21. veka.

Bez obzira na to {to Radni~ki posledwih godina ne igra protiv Hamburga, Napolija ili drugih znamenitih evropskih timova, „meraklije” zdu{no bodre svoj klub, a od 1989. godine i organizovano.

Pored brojnih barjaka i transparenata ipak su navija~ima iz Ni{a dva najupadqivija: „Icepi gi svi” i „Kidi{i”. Merak i Radni~ki nemaju cenu

Britanski Independent opisao je merak kao zadovoqstvo proisteklo iz malih stvari. Reklo bi se toga svuda ima, svi qudi na kugli zemaqskoj se podjednako raduju ne~emu {to im je va`no.

Me|utim, na~in na koji to rade qudi s juga Srbije je nesvakida{wi.

Iskazivawe ose}awa proisteklih iz takozvanih malih stvari pokazuju sav rasko{ emocija qudi od Ni{a pa ~ak do Egejskog mora.

Sinonim za uzbu|ewe od ~etiri slova, gde se po dva se ponavqaju – „lele”, ima {iroku primenu i pokazuje o~aj, ali i najve}u sre}u koja ~oveka mo`e da zadesi.

„Lele”, kao prefiks uz ime tima s juga Srbije, najboqe mo`e opisati Radni~ki Ni{!

”Real iz Ni{a sve redom {i{a” – vek postojawa Radni~kog

da se vrati

Ko{arka{i Zvezde pobedom zavr{ili liga{ki deo ABA lige

Trener Crvene zvezde Du{ko Ivanovi} je posle pobede nad Cedevita Olimpijom (84:70) u Qubqani rekao da je prijatno iznena|en kvalitetom ABA lige.

Ivanovi} je godinama kao trener radio u {panskoj eliti, pa ga je jedan novinar iz Qubqane pitao da je uporedi sa ABA ligom.

ZAVR[NICA

SUPERLIGE

SRBIJE Partizan ponovo

poklekao pred

^ukari~kim

Fudbaleri ^ukari~kog otvorili su plej-of fazu Superlige Srbije pobedom nad Partizanom 1:0 na svom terenu. U susretu plej-auta

Javor iz Ivawice i Radnik iz Surdulice su odigrali bez golova.

Novi susret ^ukari~kog i Partizana u tri dana, ponovo na Brdu i opet isti ishod i rezultat.

Doma}ini su slavili golom golom Marka Doci}a u 42. minutu.

Najboqa prilika za Partizan bila je u 86. minutu kad je Rikardo Gome{ pogodio stativu posle {uta glavom na centar{ut @ivkovi}a.

Ekipa Du{ana Kerkeza je iskoristila poraz TSC-a od Crvene zvezde i podigla se na drugo mesto Superlige sa 65 bodova. Partizan se izjedna~io sa Vojvodinom na deobi ~etvrtog i petog mesta sa 57 bodova.

Obe ekipe ~ekaju derbiji u narednom kolu. ^uka gostuje TSC-u, dok Partizan igra onaj „ve~iti” sa Crvenom zvezdom.

Javor i Radnik iz Surdulice odigrali su 0:0 i podelili bodove u posledwem me~u prvog kola plej-auta Superlige Srbije. U Ivawici je vi|en ravnopravan duel u kojem su oba tima imali svoje prilike, a najboqu {ansu imali su doma}i u 18. minutu kada Petar Gigi} nije realizovao jedanaesterac.

Javor je sa ovim bodom stigao do 30 poena i nalazi se na 11. mestu, dok Radnik ima 24 boda i nalazi se na 15. poziciji koja vodi u ni`i rang takmi~ewa.

Superliga, prvo kolo plej-ofa:

– Radni~ki 1923

– Novi Pazar

„[panska liga je jedna od najja~ih posle Evrolige, mada mislim da je veoma te{ko igrati ABA ligu zato {to su tu ekipe sa mnogo talentovanih igra~a i mnogo je ekipa koje imaju karakter. I, kad igra{ Evroligu, a posle toga igra{ ovo... Nije lako igrati ovu ligu. Zaista. Ja sam prijatno iznena|en kvalitetom ABA lige”, rekao je Ivanovi}.

Crvena Zvezda je zavr{ila liga{ki deo na drugom mestu sa 22 pobede i tri poraza, i u ~etvrtfinalu plej-ofa }e igrati protiv Zadra. Zvezdu je do pobede predvodio Nikola Ivanovi} sa 29 poena, a dvocifreni kod crveno-belih bili su i Ogwen Dobri} i Filip Petru{ev sa po 12 i Luka Mitrovi} sa 10 poena.

JOKI] DAO 43 POENA, PA

PRVO SEBE KRITIKOVAO:

MORAMO BOQE OD OVOGA

Srpski ko{arka{ Nikola Joki} izjavio je nakon utakmice sa Minesotom da cela ekipa mora da uradi boqi posao u narednoj utakmici.

Tabela:

Crvena zvezda 85

^ukari~ki 65

TSC 62

Partizan 57

Vojvodina 57

Novi Pazar 50

Vo`dovac 42

Radni~ki 1923 37

Plej-aut, prvo kolo:

Radni~ki N. – Mladost GAT 0:1

Kolubara – Mladost 0:1

Napredak – Spartak 1:0

Javor – Radnik 0:0

Tabela:

Kolubara 37

Napredak 34

Javor 30

Radni~ki Ni{ 29

Mladost 26

Spartak 25

Mladost GAT 24

Radnik 23

Ko{arka{i Minesote pobedili su u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka posle produ`etka na svom terenu ekipu Denvera rezultatom 114:108 u ~etvrtom me~u prvog kola plej-ofa Zapadne konferencije NBA lige.

Kod gostiju, najboqi je bio srpski ko{arka{ Nikola Joki}, koji je postigao 43 poena i imao je 11 skokova i {est asistencija za 39 minuta na terenu.

„Imali smo nekih propu{tenih {ansi, proma{io sam i sam jedno slobodno bacawe pre produ`etka. Na kraju su postigli vi{e poena od nas, u fini{u sam proma{io nekoliko lakih floutera, pa i trojku gde sam bio sam.Tako je, kako je. Moramo svi da uradimo boqi posao, timski i individualno, da budemo boqi u slede}oj utakmici”, istakao je Joki}.

Panter: Mo`emo da igramo pet me~eva protiv Reala, sitnice }e odlu~iti

Kapiten ko{arka{a Partizana Kevin Panter je izjavio da „crno-beli” moraju da budu disciplinovani i da veruju u sebe ako `ele da ostvare dobar rezultat u ~etvrtfinalu plej-ofa Evrolige protiv madridskog Reala.

Real je u regularnom delu sezone Evrolige osvojio tre}e mesto, dok je Partizan bio {esti. Real i Partizan u utorak u Madridu po~iwu ~etvrtfinalnu seriju, koja se igra na tri pobede.

„Moramo da po{tujemo plan igre, imam iskustvo, igrao sam ovakve serije. Kqu~ je da pratimo plan, da budemo disciplinovani, da budemo svoji, da verujemo u sebe, to je kqu~no, da verujemo kao cele godine. Nema tu mnogo {ta da se pri~a. Ne ose}am nikakav pritisak, nastavi}emo da se dr`imo zajedno, da igramo i to je to”, rekao je Panter na konferenciji za medije u Beogradu.

Australijanac Rikardo `eli da se vrati u {ampionat Formule 1

Rezervni voza~ „Red Bula” Australijanac Danijel Rikardo izjavio je da bi naredne godine voleo da se vrati u {ampionat Formule jedan.

Rikardo je pro{le godine napustio Meklaren i pre{ao u „Red Bul”.

„Ne brinem {to nema mesta u narednoj sezoni, uvek je bilo tako. Ne `elim bilo koji bolid naredne godine, ne `elim da po~nem od nule. Nisam arogantan, nego sam daleko od toga. Mi-

slim da me to ne}e stimulisati i dati mi drugi vetar u le|a koji tra`im. Nema mesta u vrhunskim ekipama, ali to je mesto gde mogu da pru`im najboqe performanse i da napredujem”, izjavio je Rikardo za „Top gir”.

On je izjavio da je sre}an {to se vratio u „Red Bul”.

„Prvi dan povratka u Red Bul bio je najzabavniji koji sam proveo u simulatoru. To je ludo, jer je simulator u ovoj

fazi karijere obi~no dosadan posao. Bilo mi je potrebno nekoliko krugova da se naviknem, a onda je sve postalo poznato. Mogu da ka`em da se moje samopouzdawe poboq{alo iz niskog na nivo kojeg se se}am”, istakao je australijski voza~.

Aktuelni svetski {ampion i voza~ „Red Bula” Maks Ferstapen je prvi u generalnom plasmanu voza~a sa 69 bodova.

Du{ko Ivanovi}: Prijatno sam iznena|en kvalitetom ABA lige

\okovi} i Alkaraz ”izjedna~eni”

ulaze u trku

Do kraja sezone {qake ostala su jo{ tri velika turnira, 4.000 bodova je u opticaju, a ~ak trojica igra~a mogla bi da posle finala Rolan Garosa budu na prvom mestu ATP liste. Jer, Srbinu i [pancu preti i Rus Danil Medvedev

Novak \okovi} je do`iveo jo{ jedan neuspeh, posle turnira u Monte Karlu, to je bio slu~aj i na Srpska openu. Za to vreme, Karlos Alkaraz je osvojio turnir u Barseloni i ponovo je u fokusu teniske javnosti pitawe prvog mesta na ATP listi.

Nikad br`e, nikad ubedqivije – Zvezda {ampion 34. put, {estu godinu u nizu

Fudbaleri Crvene zvezde odbranili su {ampionsku titulu u Superligi, posle trijumfa nad ekipom TSC iz Ba~ke Topole od 4:1. Crveno-beli su tako stigli do 34. naslova {ampiona i {este uzastopne titule u skra}enoj dr`avi, a do kraja sezone }e se boriti i za tre}u „duplu krunu“ u nizu.

Ova titula {ampiona Crvene zvezde jedna je od najbr`e obezbe|enih u istoriji kluba, a jo{ na polusezoni je bilo jasno da crveno-beli nemaju ozbiqnog protivnika u Superligi u sezoni u kojoj ~ak pet ekipa mo`e da ra~una na plasman u evropska takmi~ewa.

Verovatno je crveno-belima u pohodu na titulu „pomogla“ i ~iwenica da nisu imali nikakav evropski uspeh ove sezone, po{to su eliminisani u kvalifikacijama za Ligu {ampiona od izraelskog Makabija, a kasnije bili posledweplasirani u grupnoj fazi Lige Evrope u konkurenciji Monaka, Trabzona i Ferencvaro{a.

Ako tamo nisu pobe|ivali, uspehe su nizali na srpskim terenima i protiv malih i velikih klubova pa su na kraju preliminarnog dela, pre plej-ofa imali rekordnih 26 pobeda i samo ~etiri remija. Teoretski, ako pobede sve me~eve do kraja, crveno-beli }e pre}i granicu od 100 osvojenih bodova.

Kao prvaci Srbije, crveno-beli bi trebalo da igraju direktno u grupnoj fazi Lige {ampiona slede}e sezone, ali i tu postoji mala rezerva, jer bi, recimo, Milan ili Inter, u slu~aju osvajawa ovog takmi~ewa (teoretski), a plasmana van top ~etiri u Seriji A, „oterali“ Zvezdu u kvalifikacije za elitno takmi~ewe po{to pobednik ima zagarantovano mesto i prednost.

Ono {to baca malu senku na titulu je ~iwenica da Zvezda nije iskoristila proteklu polusezonu da se ozbiqnije poja~a i po~ne uigravawe za elitno takmi~ewe. Tako|e, Milo{ Milojevi}, koji je kao trener predvodio crveno-bele do ove titule, ne}e voditi tim od jeseni, jer mu se sprema zamena.

Crveno-beli pregovaraju sa trenerom Makabija iz Haife, Izraelcem Barakom Baharom, koji bi trebalo da povede od jeseni srpskog {ampiona u „boqe sutra“ kao jedan od najpla}enijih trenera u istoriji srpskog fudbala.

Ali, o tom potom, na Marakani sada po~iwu dani slavqa...

Ovom pobedom Zvezda je {est kola pre kraja sezone i matemati~ki overila {ampionsku titulu.

Kako se sezona {qake ve} zahuktala, postavqa se pitawe ko }e biti najboqi teni ser sveta kada se za vr{i Rolan Garos i igra~i budu polako po~eli da prelaze na travnate terene?

Situacija je zapravo i vi{e neizvesna, ali ne udvoje, ve} u troje. Lepe {anse da posle Rolan Garosu na prvom mestu zavr{e imaju i Alka raz i \okovi}, ali i Danil Medvedev. Rusu {qaka nije omiqe na podloga, ali se i na woj sve boqe snalazi i u scenariju u kom i \okovi} i Nadal nastavqaju da se mu~e i ne uspevaju da stignu do samog kraja u Parizu - nije iskqu~eno da i Medvedev bude prvi igra~ sveta.

No, o ~emu se zapravo radi? Do kraja sezone {qake igraju se mastersi u Madridu i Rimu, turniri u @enevi i Lionu, a potom i Rolan Garos. Kada se svim igra~ima oduzmu bodovi koje }e do tada morati da brane, situacija je vrlo neizvesna.

U tom scenariju, Karlos Alkaraz bi imao 5.420 bodova, Novak \okovi} samo pet mawe, ta~no 5.415, dok bi Danil Medvedev bio odmah iza sa 5.070 bodova

Ovo u praksi zna~i da onaj ko izme|u \okovi}a i Alkaraza osvoji vi{e bodova u preostalom delu sezone {qake, taj }e biti prvi igra~ sveta posle Rolan Garosa, osim u slu~aju da Medvedev ipak osvoji nekih 350 bodova vi{e od wih dvojice.

Naravno, Alkaraz bi mogao da prestigne \okovi}a i ranije, posebno jer Srbin brani titulu na turniru u Rimu, a ne nalazi se ni blizu idealne forme. Predstoje}a dva meseca bi}e izuzetno zanimqiva, a na ATP listi moglo bi da do|e do zna~ajnih promena u vrhu. Ipak, Novaka \okovi}a nikada ne treba otpisivati.

Majk Braun najboqi trener NBA lige u ovoj sezoni

[ef stru~nog {taba ko{arka{a Sakramenta, Majk Braun, progla{en je za najboqeg trenera u sezoni 2022/2023

Braun je jednoglasno progla{en za najboqeg trenera, saop{tila je NBA liga.

Braun (53) je Sakrametno preuzeo pro{le godine, a pre toga vodio je Klivlend i LA Lejkerse, a bio je pomo}ni trener u Golden

Stejtu, Indijani, San Antoniju i Va{ingtonu. „Ovakve po~asti ne dolaze ~esto i morate da ih cenite. Zaista sam zahvalan {to sam u Sakramentu. Navija~i i grad su bili fantasti~ni”, rekao je Braun, prenosi zvani~ni sajt NBA.

Braun je ove sezone sa Kingsima uspeo da izbori plej-of prvi put od 2006. godine, gde sada vode 2:0 u prvom kolu protiv aktuelnog {ampiona Golden Stejta.

Sakramento je regularni deo sezone u NBA ligi zavr{io na tre}em mestu Zapada sa 48 pobeda i 34 poraza.

Braun je po drugi put u karijeri osvojio nagradu za najboqeg trenera u NBA, po{to je 2009. ovo priznawe dobio dok je vodio Klivlend.

Pored Brauna kandidati za trenera godine bili su prvi strateg Bostona Xo Mazula i {ef stru~nog {taba Oklahome Mark Dajno.