Srpski glas 27. januar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 27. 1.2022. z Year XXX No.2485

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

a KolumnPi{ e: Sa{a Jankovi}

Strana 14

„Australian Closed” uz Nest volontere proslavio 10. ro|endan

Inspirisan likom i delom Novaka \okovi}a, u nedequ 23. januara zavr{io se dvodnevni amaterski teniski turnir u Sidneju pod nazivom “Australian Closed” pod okriqem Nest humanitarne organizacije sa preko 70 u~esnika u turniru. Pobednici turnira su Dragana Markovi} u `enskoj kategoriji, Vladislav Ki{ u mu{koj, a kod parova Mihajlo Laki} i Bo{ko Novakovi}

Strane 31 i 32

Bogojavqewe proslavqeno {irom Australije

Putopis

Na marginama zdravog razuma Iako pandemijsko ludilo koje je zahvatilo Australiju ve} dve godine jo{ intenzivno trese wene lidere, mnogi su se tek nedavno pomirili sa ~iwenicom da sve ima svoj kraj i epilog. Iako je izvesno da }emo ove godine pre ili kasnije imati siguran kraj pandemije, razni premijeri, predsednici i ministri to jo{ uvek ne mogu da shvate

USNUO U GOSPODU EPISKOP [ABA^KI LAVRENTIJE @ivko Trifunovi} (Krupaw, 1936.) poznatiji kao Episkop {aba~ki Lavrentije preminuo je u Duhovnom centru „Sveti Sava“ u [apcu. Bio je najstariji Episkop Srpske pravoslavne crkve i po godinama `ivota (88) i po episkopskom sta`u (54)

Stvorio je evropsku i australijsku Strana 15 Eparhiju

Intervju nedeqe

Pobednik na plivawu za ^asni krst u Volongongu bio je ~etrnaestogodi{wi Mateja Kolar iz Liverpula koji je nedavno pobedio na takmi~ewu jugoisto~nog Sidneja u plivawu na pet kilometara

Oliver Suboti}, prezviter SPC, doktor sociolo{kih nauka

Strana 19

Strane 16, 17 i 21

Volgograd Grad heroja

Tesla na majku genijalan, na oca milosrdan

Strana 6

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 27. 2022.

IZME\U DVA VIKENDA

Zorana Mihajlovi}: Zaustavqewem projekta "Jadar" Srbija izgubila {ansu da me|u prvima u Evropi dobije kompletan lanac proizvodwe - rudnik litijuma, fabriku baterija i fabriku elektri~nih vozila Ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlovi}, rekla je da je litijum, uz bakar i zlato, kriti~na mineralna sirovina u svetu i da je zaustavqewem projekta "Jadar" Srbija izgubila {ansu da me|u prvima u Evropi dobije kompletan lanac proizvodwe. Ona je, gostuju}i na TV Hepi, rekla da je ukidawem Uredbe o prostornom planu, prakti~no zaustavqen projekat „Jadar“, „ali da ne smemo da dozvolimo da se zaustavi rudarstvo u Srbiji, jer mi jesmo rudarska zemqa“. „Litijum, bakar i zlato su kriti~ne mineralne sirovine u svetu, a Srbija je bogata tim sirovinama. Potpuno je neshvatqivo

govoriti da treba da se zaustavi rudarstvo u na{oj zemqi, jer nije istina da je Srbija samo poqoprivredna zemqa, a da nema potrebe da razvijamo industriju, rudarstvo“, rekla je Mihajlovi}. Dodala je da "ako ho}emo da zadr`imo qude ovde i da napravimo uslove da se oni koji su oti{li vrate, ne smemo da stanemo, jer to zna~i da idemo unazad, a onda }e qudi i daqe da odlaze iz Srbije". Mihajlovi} je rekla da je "ideja bila da imamo rudnik litijuma, fabriku baterija i fabriku ;elektri~nih vozila, ~ime bi Srbija pove}ala rast bruto doma}eg proizvoda (BDP) za jo{ 15 milijardi evra".

"Rudarstvo je budu}nost, ne budemo li to razvijati, opet }emo ostati sa strane", rekla je Mihajlovi}. Istakla je da je Srbija me|u prvim zemqama zapo~ela istraìvawe i nije pogre{no {to je tada{wa vlast dala dozvole. "Na kraju }emo biti posledwi u eksploataciji litijuma. Druge dràve su ve} po~ele sa eksploatacijom, a mi smo odustali", rekla je Mihajlovi}. Ona, kako je rekla, àli "{to nismo dobili rezultate studija o uticaju na ìvotnu sredinu, onda bi svi koji su bili protiv, iz raznih razloga, videli da se radi o novoj tehnologiji". "To bi bio podzemni rudnik,

potpuno digitalizovan sa sa najnovijim tehnologijama, visoko sofisticiranom opremom, sa visoko pla}enim poslovima. Ne bi bilo isparewa sumporne ki-

seline, nema pr`ewa jadarita na hiqadu stepeni, nema te~nog otpada, nema ni~ega ~ime su mesecima pla{ili gra|ane", rekla je Mihajlovi}.

Patrijarh zahvalio svima Zoran Milanovi}: Republika Srpska koji su se molili je trebalo da bude vojno uni{tena za wegov oporavak Patrijarh srpski Porfirije poslao je na Instagramu poruku u kojoj je zahvalio Bogu i svima koji su se molili za wegovo ozdravqewe od korone, poèlev{i svima koji boluju od ovog virusa, da ozdrave. "Blagodarim Bogu i Svetiteqima Wegovim na molitvenom posredovawu koje me je oporavilo od infekcije virusom korona. Blagodarim ocima, bra}i i sestrama u Hristu koji su se molili za zdravqe svih nas i starali za na{ brz oporavak. Neka Gospod ozdravi sve koji boluju i ukrepi sve koji ih le~e, neka svima podari mir i radost u Duhu Svetom - da se tako okrepqeni saberemo u hramu Svetog Save na dan wegovog sve{tenog spomena, 27. januara kako bismo torèstveno proslavili na{eg Prvog Arhiepiskopa i Prosvetiteqa. Blagoslov Boìji neka bude sa svima vama", navodi se u poruci patrijarha na Instagramu. Informativna slu`ba Srpske pravoslavne crkve saop{tila je 11. januara da je patrijarh Porfirije dobio pozitivan test na korona virus.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanovi} izjavio je da je Republika Srpska „trebalo da bude vojno uni{tena”, a da Milorad Dodik, srpski ~lan Predsedni{tva BiH, {iri etni~ku mr`wu, ali i da od wega „ima puno gorih”. „Proslava dana RS je najgore mogu}i izabrani datum, nakon wega su usledili grozni zlo~ini i to slaviti kao sveto za~e}e jedne paradr`ave je politi~ki nemoralno. RS je trebalo da bude vojno uni{tena. RS je nastala u Dejtonu, to je potpisao i Tu|man, i ja to akceptiram, i to je sve”, rekao je Milanovi} novinarima.

„Nije ni Dodik, kao ni Putin, etnonacionalista, to su qudi koji {ire etni~ku mr`wu... Pupovac je nebitan u celoj pri~i. A od

Dodika ima gorih. Jedan od mogu}ih sagovornika je Bakir Izetbegovi}”, rekao je Milanovi} govore}i o situaciji u BiH.

ma {ta mi re~e?! Zar na takvog junaka...

Do{ao je burno i oti{ao u legendu „Predsednik je zadovoqan {to smo uspeli da izguramo ovako va`nu reformu, ali ne i rezultatima referenduma o ustavnim promenama. Napustio je prostorije stranke i rekao: „Evo vi ste pametni, uzmite sada, pa vodite stranku“ i oti{ao je ~ovek" (Ana Brnabi}, predsednica Vlade Srbije, o reakciji Aleksandra Vu~i}a)

„Taj monstruozni skup razli~itih kriminalnih klanova dirigovan iz politi~kih centara mo}i `eli da likvidira Aleksandra Vu~i}a, jer je on, ne samo neprikosnoveni borac protiv svih oblika kriminala, ve} i najzna~ajni faktor mira i stabilnosti u ovom delu Evrope i tvorac obnovqene, nezavisne, bezbednosno i ekonomski jake Srbije, koja dok je on `iv nikada vi{e ne}e biti na kolenima" (O planiranom atentatu na predsednika Vu~i}a, izme|u ostalih se oglasio i ministar zdravqa Zlatibor Lon~ar)

Za mnom junaci! „Nema povla~ewa! Pobedi}emo ih sve. Zajedno!" (Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} oglasio se porukom na Instagramu nakon {to je MUP do{ao do zvani~nih saznawa da je organizovana kriminalna grupa pripremala atentat na wega)

'Leb i uz 'leb „Svi mi imamo jako dobar ìvot. Onaj koji ima toplinu u domu, svjetlo, koji ima ne{to da pojede, ne moè biti umoran. Mislim da smo mi razmaèni" (Bisera Turkovi}, ministarka spoqnih poslova BiH)

NEV

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. 27. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 3

Sami u vozu na minus 3: Vu~i}ev Rio Tinto: Sve te bizarni TV {ou posle pri~e o atentatu silne milijarde "Ve~eras }e se predsednik obratiti sa ekskluzivne lokacije", glasila je najava televizije koja najavquje sve od atentata do otvarawa fabrika, preko napada na opoziciju i neta~nih informacija o protestima. Ponovo se javnost uzburkala zbog ko zna kog po redu navoda o atentatu, a predsednik je u prajmtajmu rekao da je video dopis jedne evropske zemqe u kojem je upozoran da se sprema napad na wega. Prethodnih dana su tabloidi radili ono za {ta dobijaju fina sredstva iz buxeta, a sa ekskluzivne lokacije dobili smo poruku: nije nas mnogo briga za atentat, ali je dobro kad se podigne pra{ina, te da ~ak i ovo moè biti povod da se targetiraju opozicioni aktivisti i politi~ari. U krupnom kadru, na televiziji Pink ta~no u 21 sat, ni minut ranije, ni minut kasnije, zapo~eo je uvod voditeqke intervjua Du{ice Spasi} sa predsednikom Vu~i}em. Iako nam je svima delovalo da smo u magnovewu i da je u pitawu gre{ka, voditeqka ~udnog intervjua, pohvalila je na{u èleznicu nakon ~ega se ukqu~io i on: li~no, predsednik Srbije, koji se javio i ma{inovo|i za kojeg je rekao da ga zna iz ôrtanovaca. Verujem da je ve}ina gledalaca o~ekivala da Vu~i} sedne i po~ne da upravqa ma{inom kojom je prema wegovim re~ima pre neki dan i{ao 183 km na sat, ali umesto toga poèleo je sre}an rad i vratio se u stolicu novog voza. Voditeqka vidno pod tremom i nelagodom, pa`qivo je birala

Pi{e: Radmilo Markovi}

re~i kako bi pri{la ovoj temi. Sticajem bizarnih okolnost, usred intervjua u jednom trenutku je iskqu~eno i grejawe, pa su predsednik i Pink voditeqka ostali u hladnom vozu na minus 3. Odmah je po~ela pri~a o atentatu: da li predsednik ima nove informacije oko toga, je li upla{en i o ~emu se zapravo ovde radi. U svom obra}awu, Vu~i} je rekao da niko zbog toga nije dizao paniku "jer atentat prosto nije lako izvesti", ali da na{e slu`be rade na tom slu~aju i da su raspisali poternicu za pojedinim licima. Vu~i} je rekao da je od nadle`nih organa 14. januara dobio informaciju, operativna saznawa koja je prosledila jedna zemqa Evropske unije, gde ima dosta detaqa. "Jedna zemqa EU nam je prosledila operativna saznawa i dala nam mnogo detaqa. Ja sam morao da radim i 14., 15., 16. janura... I tada sam se obratio javnosti, ali to nisam pomenuo. Tu su uvezani qudi sa imenom i prezimenom iz vi{e zemaqa. Ni za koga od wih nisam ~uo, niti sam ikoga od wih

video. Nadle`ni organi preduzimaju sve mere da se tako ne{to spre~i. Rade i imaju sve podatke. Ta zemqa EU bila je veoma korektna i fer, razgovarali su sa na{ima, koji se trude i rade, raspisali su poternice za odre|enim licima, a za nekima se traga", rekao je Vu~i} gra|anima koji su o~ekivali prst krivice ka nekome, ali to nismo dobili, kao i mnogo puta ranije, za silne planirane atentate na wega. Prst krivice dobili smo od ministra Vulina, koji je istakao da je vo|a kava~kog klana, Radoje Zvicer planirao ubistvo predsednika Srbije i istakao da }e MUP sve u~initi da se do kraja istra`i ovaj slu~aj i spre~i atentat na predsednika. To nije bio jedini prst krivice koji je uperen ovih dana. Policija i istraga }e utvrditi da li je bilo opasnosti i nikako ne treba olako shvatati ove pretwe, pogotovo {to na{a zemqa ima teret pro{losti kada je re~ o atentatima, ali {ta je sa prstom krivice koji su provladini tabloidi uputili opozicijii.

List "Objektiv", koji je blizak vladaju}oj Srpskoj naprednoj stranci, objavio je naslovnu stranu gde je kqu~an tekst o poku{aju atentata na predsednika, a glavni likovi su Radoje Zvicer, Dragan \ilas, Savo Manojlovi} i Dragan [olak. Naravno, nigde nije napisano da oni spremaju akciju (izuzev Zvicera), ali naslov "Vu~i} mora pasti pre izbora" u kombinaciji sa opozicijom ne ostavqa ni{ta drugo do utiska da je jo{ jednom re~ o ~istom politi~kom obra~unu koji moè imati velike posledice. Potpuno je neprofesionalno, degutantno i opasno da ukoliko zaista postoji opasnost, a to ponavqamo, niko ne sme da iskqu~i kao mogu}nost, predsednik ne iza|e i ne kaè ko to wega èli da ukloni. Koji su motivi, gde su nalogodavci i {ta su interesi da se to uradi. Umesto toga dobili smo mlaku izjavu predsednika koji je glavni ~in u ovoj drami ostavio tabloidima koji moraju da shvate da od ove drame mogu da naprave tragediju ili barem da nas podsete one poznate basne o vuku i ovci.

NEVEROVATNI PODACI EVROSTATA:

Srbi rade najvi{e od svih Evropqana! Podaci Evrostata pokazuju da su radnici u Srbiji u pore|ewu sa kolegama iz drugih zemaqa Evrope u prva tri kvartala lane provodili najve}i broj sati na poslu. Prose~no radno vreme u Srbiji je bilo 43,5 sati nedeqno, i to samo na „glavnom“ poslu po{to ovi prora~uni ne uzimaju u obzir eventualna anga`ovawa radnika nakon radnog vremena, ili kako se kod nas ka`e „privatno“, prenosi portal Ma{ina. U izve{taju statisti~ke agencije Evropskog parlamenta objavqenom 12. januara, radnici u Srbiji su zauzeli prvo mesto me|u 35 evropskih zemaqa za koje su prikupqeni podaci. Najmawe se radilo u Holandiji (31,2 sata) koju prate Norve{ka

i Danska, dok u na{em regionu radno vreme u Hrvatskoj i Sloveniji iznosi ne{to mawe od 40 sati nedeqno, a u Rumuniji i Bugarskoj ne{to vi{e od 40 sati.

Za 2021. godinu nisu prikupqeni podaci iz Turske i Crne Gore koje su 2020. godine bile zajedno sa Srbijom dr`ave sa najve}im brojem radnih sati.

Aleksandar Vu~i} i Ana Brnabi} oterali su stranog investitora kojeg su 2004. doveli \ilas, Tadi}, Zelenovi} i Jeremi}, a koji je Srbiji mogao da donese neverovatnih hiqadu milijardi evra u narednim decenijama. Ovako bi nekako mogla da glasi vest od ~etvrtka da je Srbija “raskinula” sa kompanijom Rio Tinto, odnosno, kako je rekla predsednica vlade – “stavili smo ta~ku na Rio Tinto”. Do pre samo nekoliko meseci i predsednik dràve i premijerka su gra|ane zasipali stotinama milijardama evra koje treba da u|u u Srbiju od iskopavawa i prerade litijuma iz jadarita. Postavqa se pitawe: {ta }emo sad bez tih silnih milijardi? Sam Rio Tinto je najavio ulagawe od 2,4 milijarde dolara, me|utim, predsednik je bio mnogo izda{niji. Bio je 4. jun 2021. kada je “objasnio narodu” o ~emu se zapravo radi. Brojke koje je tom prilikom izbacio bile su neverovatne: u zavisnosti od toga da li bi u Srbiji radila “samo” fabrika baterija i katoda ili i fabrika elektri~nih automobila, prihod bi varirao od 3,4 milijardi pa do “neverovatnih, fascinantnih i fantasti~nih 19,7 milijardi evra” godi{we, pa jo{ puta 56 godina. Kako je tada rekao “sem ove posledwe faze (fabrike automobila, prim. nov), sve drugo ve} imamo u xepu”. Obznanio je da bi taj kraj Srbije mogao da bude najbogatiji, “bogatiji od Beograda”. Sli~nu ra~unicu – od bilion, odnosno, hiqadu milijardi evra – predsednik je izneo i 29. jula. Osim svih tih silnih milijardi, pomiwao je i vi{e hiqada veoma dobro pla}enih radnih mesta i preokret u natalitetu, zakqu~iv{i da, ukoliko se sve to dogodi “onda vam je jasno da je Srbija na nekoj drugoj planeti u odnosi na dana{we stawe". Jo{ je 1. decembra narodu obja{wavao da je “wegov san” da Srbija od proizvodwom baterija od doma}eg litijuma i elektri~nih automobila prihoduje 10,3 milijarde evra godi{we i tako postane "evropsko ~udo“. Tvrdwe je bio potkrepio grafikonima. Obra}awe su uìvo prenosile televizije sa nacionalnom frekvencijom RTS, Prva, Hepi i Pink. Postavqa se logi~no pitawe: s kojim pravom su Vu~i} i Brnabi} li{ili gra|ane stotina milijardi evra, koje su sami najavili? Za{to su svojevoqno “raskinuli” sa Rio Tintom, uprkos mnogim uveravawima da }e “narod da odlu~i” o rudniku litijuma na referendumu? Za{to su diskrecionom odlukom uni{tili nade qudi u Loznici i okolini da }e ìveti boqe? Kad su se “zalaufali” protesti zbog Rio Tinta, Vu~i} je govorio o de facto stranim pla}enicima me|u doma}im politi~arima, koji su primali pare iz inostranstva da bi blokirali projekat iskopavawa i obrade jadarita. Zar zbog interesa stranih pla}enika da pla}amo milijardu evra od{tete Rio Tintu, brojku kojom je Vu~i} pla{io gra|ane? Ne radi li onda i Vu~i} za te iste interese? Naravno, ovo su sve polu-cini~na pitawa, koja u aktuelni kontekst stavqaju bajke koje su Vu~i} i Brnabi} i ostali pri~ali gra|anima. Jer, ne zna se {ta je gore: da su ta~ni predsednikovi prora~uni o stotinama milijardi evra, a da je onda olako odustao od wih zarad malo politi~kih poena, jer mu se quqa foteqa, ili da je svesno obmawivao gra|ane o “kamionima i avionima” kako bi zaba{urio eventualne probleme sa ìvotnom sredinom (koji, da stvar bude jo{ lu|a, jo{ uvek nisu potvr|eni). Isto tako, malo vrede i obe}awa o prekidu ovog projekta. Koliko vredi re~ ~oveka i wegovih uposlenika, koji mewaju stav o tome kako vetar duva? Pre gotovo ta~no tri godine, 23. januara 2019, Vu~i} je saop{tio da je zamolio kompaniju Rio Tinto “da nastave i ubrzaju radove, jer je to od ogromnog zna~aja za na{u zemqu”. Pre mawe od mesec dana, 27. decembra 2021, on je izjavio da “projekat Jadar ne}e biti povu~en iako su to traìli ‘pojedini opozicioni politi~ari’". A onda, samo tri nedeqe kasnije, 20. januara 2022, Brnabi} je saop{tila da je stavqena ta~ka na projekat Rio Tinto. Ko moè da garantuje da nakon pobede na izborima u aprilu 2022. nova vlada ne}e odmah vratiti sve u staro stawe? âk i da je pri~a sa Rio Tintom zaista zavr{ena, ni borci protiv litijuma i svakovrsnih rudnika nemaju mnogo razloga za zadovoqstvo, jer postoji jo{ nekoliko projekata za iskopavawe litijuma u Srbiji, kojima se ni oni, niti vlada Srbije nisu bavili. Ali, to je tek potencijalni ekolo{ki problem. [ta tek da kaèmo o enormnim, potvr|enim zaga|iva~ima na istoku Srbije? Izgleda da to nikome nije zanimqivo.

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 27. 2022.

SRPSKA POSLA

NAJVE]A NABAVKA ORU@JA JO[ OD EPOHE JNA:

Koje naoru`awe dobija Vojska Srbije u narednom periodu NABAVKA VREDNA KAO RATNI BROD

Raketni sistem "tamnava"

Dràva }e od fabrike doma}e vojne industrije u narednih pet godina naru~iti naoruàwe, vojnu opremu i municiju za Vojsku Srbije vrednu 1,25 milijardi evra, {to ovu naruxbinu ~ini najve}om jo{ od vremena JNA. O~ekuje se da od ovog novca jedinice dobiju nova borbena, oklopna i transportna vozila, pe{adijsko naoruàwe, optiku i balisti~ku za{titu, haubice, kao i modernizovano, ali i tek razvijeno, savremeno raketno naoruàwe. Ova nabavka, ukoliko bude ostvarena, ne samo da }e drasti~no pove}ati vatrenu mo} i sposobnosti oruànih snaga, nego }e biti i dugo o~ekivani impuls doma}oj vojnoj industriji. Da bi se stvorili uslovi da fabrike mogu da progutaju ovakav zalogaj, dràva }e ve} u prvom kvartalu Fabrike oru`ja i tri vojna remontna zavoda uloìti 145 miliona evra. Ovaj novac bi}e potro{en na kupovinu tehnologije, pogona i za modernizaciju proizvodwe. General{tab Vojske Srbije pripremio je nekoliko spiskova naoruàwa i opreme, potrebnih oruànim snagama, koji su predstavqeni dràvnom vrhu na nedavno odrànom sastanku u Ni{u. Na najambicioznijoj listi na{lo se oru`je i tehnika za koju je neophodno pro{irewe postoje}eg vojnog buxeta

Vojska Srbije }e u narednih pet godina pazariti doma}e naoru`awe i opremu u vrednosti cele eskadrile savremenih borbenih aviona ili najboqe opremqenog ratnog broda. Pore|ewa radi, Hrvatsku }e 12 aviona "rafal" ko{tati 1,1 milijardu evra, a otprilike toliko iznosi i pojedina~na cena koju }e Gr~ka isplatiti Francuskoj za najsavremeniju fregatu.

S c sv

^ISTA ENERGIJA

@IVETI

U SRBIJI  Do{ao jedan u pogrebno da sebi izabere grobno mesto, pa mu nude: - Ho}ete parcelu koja glasa za vlast ili za opoziciju?  Zbog nasiqa prema gledaocima nekim politi~arima treba uvesti zabranu prilaska televiziji...  Kod nas mo`e da se registruje firma i sa sto dinara osniva~kog kapitala. [to je sasvim dovoqno da se kupi neko dru{tveno preduze}e.

za najmawe 500 miliona evra godi{we. Prema petogodi{wem planu nabavki i dugoro~nim planovima opremawa na{oj vojsci najpotrebnija su borbena vozila, raketni sistemi, savremeno streqa~ko naoruàwe i pe{adijska oprema. Vojnopoliti~ki analiti~ar Vlade Radulovi} kaè da }e okosnica ove nabavke biti ve}ina tehnike iz doma}eg razvoja, ~iji su nosilac preduze}e "Jugoimport SDPR" i Vojnotehni~ki institut. - To je slu~aj sa vozilima "lazar 3", "milo{", haubicama "nora", kao i familijom besposadnih platformi "mali milo{" sa razli~itim naoruàwem i namenom. Ovako velika naruxbina omogu}i}e zavr{etak razvoja, serijsku

proizvodwu i masovno kori{}ewe u oru`anim snagama - ka`e Radulovi}. O~ekivano je i da vojsku poja~a izuzetan samohodni vi{ecevni raketni sistem "tamnava" kalibra 122 milimetra, a posle vi{e decenija re~na flotila dobi}e i brze borbene ~amce. - Deo tog paketa najverovatnije bi}e i dronovi, s obzirom na to da je ve} najavqena proizvodwa doma}e bespilotne letelice "pegaz". Sastavni deo nabavke bi}e i pokretawe masovne modernizacije tenkova M-84 i T-72 i vi{e artiqerijskih sredstava. Nema sumwe da }e se na spisku za nabavku na}i i vi{e hiqada komada nove modularne pu{ke M-19, sa dva kalibra, kao i nove generacije municije - nabraja Radulovi}. R. N.

 Jedan u kvizu pobe|uje sve redom. Mnogo se taj pravi pametan!  Vi ste prosjak? U~lanite se u na{u stranku i dobi}ete najboqu lokaciju u gradu!

 Na{a ekonomija tako brzo raste da se to golim okom ne moè videti. Moraju da se stave ruì~aste nao~are.  Ja sam veliki Srbin. Putovnice mi!  On je privatno vrlo iskren. Laè samo na televiziji.  Ju~e smo jeli kao da nam je posledwe. [to se po stawu u na{em friìderu ispostavilo kao ta~no.  Vest da korona moè mu{ki polni organ da smawi i do tri centimetra, jedna supruga komentari{e: - Moj mu` je izgleda dvaput preleào!  Sve {to zaradi Srbinu ode kroz oxak, auspuh i kanalizacionu cev...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ciq `ivota je umreti mlad, ali {to je kasnije mogu}e" „Ne pla{ite se {to idete sporo, pla{ite se da se ne zaustavite“ „[ta god da se de{ava, de{ava se na vreme“ Narodne poslovice

„Nemogu}e je govoriti o budu}nosti tamo gde je pro{lost do te mere prisutna“ Borislav Peki}

„U qubavi nema straha, qubav izgoni strah napoqe. Qubav sebe neprekidno daje, sve je vi{e ima u ~oveku {to se vi{e daje“ Vladeta Jeroti}

TEMA NEDEQE

SAVINDAN

Srpska pravoslavna crkva danas slavi dan svog utemeqiva~a

SRPSKI NARODNI OBIÂJI NA SAVINDAN: Ne vaqa nositi crvenu boju, a svaka èna po predawu treba ovo da uradi u ku}i Danas je praznik posve}en Svetom Savi, a evo {ta svaka èna treba da uradi u ku}i na Savindan! Na Svetog Savu post je obavezan. Iako je u kalendaru SPC upisan crvenim slovom, Sveti Sava moè i mrsno da se slavi ako ne pada u sredu ili petak. Veruje se da ovaj svetiteq moè da umiri more i oluje kao i da stvori vodu iz kamena... Postoji i verovawe da na taj dan ne treba nositi crveno, kao ni o{triti noève, britve i druge alate... Ovo verovawe poti~e iz starih vremena, dok su seqaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku. Sveti Sava se smatrao pastirom i za{titnikom stoke, te se ona na Savindan po obi~aju sama pu{tala na ispa{u. Me|utim, crveno se nije nosilo jer se verovalo da boja krvi privla~i vukove. Isto tako, na ovaj dan ne vaqa otvarati britvu i o{triti noève ili bilo koji alat kako bi "vukovima ~equsti ostale sklopqene". Postoji i verovawe da je lo{ znak ako na Svetog Savu grmi i da }e se sigurno ne{to r|avo desiti, po{to su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. O grmqavini na Svetog Savu govori se i u narodnoj pesmi “Po~etak bune na dahije”. Isto tako postoji i verovawe da sun~an dan na Svetog Savu donosi blagostawe i sre}nu i rodnu godinu. Iako je crveno slovo, na Svetog Savu za ku}ne poslove uglavnom vaì suprotno od onoga {to je uobi~ajeno na velike praznike. Ba{ zato {to se stoka u staro vreme pu{tala sama na ispa{u, smatralo se da doma}in Savindan treba da iskoristi za sve bitne ku}ne poslove. @ene smeju da rade ku}ne poslove, a ~ak je poèqno da se obavi veliko spremawe. Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nau~e ne{to novo, makar neku novu pesmu, jer }e se u suprotnom ulewiti i ne}e dovoqno napredovati cele godine.

Srpska pravoslavna crkva i weni vernici danas slave Svetog Savu, praznik posve}en ocu srpske duhovnosti, kulture, osniva~u srpske crkve i prosvetitequ. Savindan je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 27. januara i kojim se obele`ava uspomena na svetog Savu, princa dinastije Nemawi}a, srpskog prosvetiteqa i prvog arhieposkopa srpskog. Praznik Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovima ”Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski” i jedan je od najve}ih hramovnih i porodi~nih praznika u srpskom narodu. Svetkuju ga mnoge zanatlije, a progla{en je i za {kolsku slavu. Sveti Sava je ustanovqen kao {kolska slava na predlog Atanasija Nikoli}a, rektora Liceja u Kragujevcu 2. januara 1840. godine odlukom Sovjeta Kwa`evstva Srbskog i iste godine proslavqan u Kragujevcu i Beogradu. Prvi pisani trag o {kolskoj proslavi Svetog Save, koji datira iz 1734. godine nalazi se u Austrijskoj narodnoj biblioteci u Be~u. To je uxbenik za 3. i 4. razred srpsko latinske {kole u Sremskim Karlovcima. Svetosavski bal je nastao kao deo

^etvrtak 10. 27. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 5

TRANSFER NOVCA

NOVO! NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h Sveti Sava je napisao tipik po kojem se monasi imaju upravqati i vladati i napisao `itije svog oca, prebodobnog Si-

SInce 1994

LEGENDA O SVETOM SAVI

Sveti Sava i roditeqi s malim detetom Doneli otac i mati novoro|en~e u crkvu Svetom Savi i zamolili da dete blagoslovi i da mu sre}u. „Ja }u ga bagosloviti, ali mu sre}u moète dati samo vi wegovi roditeqi, ako zarano nau~ite: da radi, da {tedi, da ne laè, da ne krade, da slu{a, da je pobo`no, da po{tuje starije, da je u sva~emu umereno; a naro~ito ako ga budete uputili da dobro ~uva svoje zdravqe“. Roditeqi poslu{a{e sveca pa od wihovog deteta postade dobar, radan, po{ten i poboàn ~ovek. To se posle ~ulo na daleko pa su sa svih strana dolazili mnogi qudi i dovodili malu decu Svetom Savi da ih blagoslovi i da im sre}u. A Sveti Sava je svima govorio kao i onima prvima. obeleàvawa Savindana u Srbiji i posve}en je Svetom Savi. Sude}i po mnogobrojnim predawima koja su vezane za wegovo ime, Sveti Sava je jedna od najomiqenijih li~nosti u srpskom narodu. Ro|en oko 1175. godine kao Rastko Nemawi}, tre}i i najmla|i sin velikog ùpana Stefana Nemawe i Ane. Okrenutost ka duhovnom ìvotu odvela ga je na Svetu Goru gde se zamona{io uprkos sna`nom protivqewu roditeqa koji su mu namenili vladarsku misiju. Kada se zamona{io na Svetoj gori uzeo je ime Sava. Sava je osnovao Hilandar i izgradio jo{ 14 manastira, postaju}i tako ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj Gori.

meona. Wegova dela “Nomokanon” (1220) i “Sinodik pravoslavqa” (1221) postali su pravni i duhovni stubovi srpske dr`avnosti.

Himna Svetom Savi Sve~ana pesma ispevana tokom 18. veka u slavu Svetom Savi, najstarija je himna u Srba. Napisana je na crkvenoslovenskom jeziku i imala je ~etiri strofe. Javno je izvedena 1839. godine u Segedinu, a posle toga je ~esto izvo|ena u Srbiji. Prvi notni zapis ostavio je Kornelije Stankovi}, posle svetosavske proslave u Be~u 1858. godine.

Osim {to je podizao manastire i crkve, smatra se i prvim srpskim sredwevekovnim piscem, “sa kojim srpska kwi`evnost uistinu po~iwe”, a skoro 30 godina uspe{no je u~estvovao u vo|ewu srpske unutra{we i spoqne politike. Wegovim ustoli~ewem za arhiepiskopa 1219. godine utemeqena je i autokefalna (samostalna) Srpska pravoslavna crkva. U Studenici je osnovao 1209. godine bolnicu, prvu na podru~ju srpske dr`ave. Sava je preminuo 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu kao prvi arhiepiskop SPC, a ostao je poznat generacijama kao utemeqivac i tvorac “svetosavskog pravoslavqa”. R. N.

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 27. 2022.

u LI^NOST U @I@I

ZDRAVKO KRIVOKAPI]

Premijer na kolenima Od wega se puno o~ekivalo kada je kao nestrana~ka li~nost i uz podr{ku pokojnog vladike Amfilohija, na ~elu liste „Za budu}nost Crne Gore“, porazio DPS na parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020. Time je u{ao u istoriju kao ~ovek koji je posle 30 godina vlasti sru{io Mila \ukanovi}a. Poredili su ga sa Vojislavom Ko{tunicom, a koaliciju koju je predvodio sa DOS. Po svojoj prilici, wegova vlast }e se zavr{iti pre 2024. godine kako se nadao, a vlada koju predvodi verovatno }e oti}i u „ropotarnicu istorije“ kao jo{ jedno veliko razo~arawe gra|ana jedne od dr`ava na tlu SFRJ. Mnogo ve}e razo~arawe i od DOS. O predsedniku Vlade Crne Gore Zdravku Krivokapi}u je re~. Na samom po~etku se videlo da mu ne}e biti lako. \ukanovi} nije u su{tini ni oti{ao s vlasti, po{to je predsednik dr`ave. Vladaju}a koalicija u Skup{tini Crne Gore koju je predvodio imala je ve}inu od tek jednog poslanika i od prvog dana je bio na udaru. Vlada je izabrana po~etkom decembra 2020. nakon dugih pregovora. Ubrzo je ostao bez podr{ke najve}eg ~lana svoje koalicije prosrp-

Po svojoj prilici, wegova vlast }e se zavr{iti pre 2024. godine kako se nadao, a vlada koju predvodi verovatno }e oti}i u „ropotarnicu istorije“ kao jo{ jedno veliko razo~arawe gra|ana jedne od dràva na tlu SFRJ skog Demokratskog fronta. Krivokapi}eva vlada se na{la u nesvakida{woj poziciji. Ve}i kriti~ari i opozicija od same opozicije bile su stranke koje su deo vlasti. Brzo je izgubio i naklonost Beograda, pre svega zbog nepotpisivawa Temeqnog ugovora sa SPC, a tabloidi u Srbiji su ne samo wega ve} i wegovu porodicu provla~ili kroz blato. Od velikog borca za srpsku stvar skoro preko no}i postao je „neprijateq“ srpstva. Kulminacija je dostignuta inicijativom potpredsednika Vlade Dritana Abazovi}a o obarawu ove i formirawu mawinske vlade, koju bi podrào i DPS. Krivokapi} je to nazvao izdajom. Epilog bi trebalo da usledi 3. ili 4. februara, kada se o~ekuju tri vanredne sednice Skup{tine CG, koja }e raspravqati o smeni potpredsednika Dritana Abazovi}a i skra}ewu mandata parlamenta, na zahtev Vlade, ali i o inicijativi Abazovi}evog pokreta URA i 31 poslanika za smenu Krivokapi}evog kabineta. U me|uvremenu }e sigurno sti}i jo{ neki zahtev Skup{tini Crne Gore, a tamo{wa politi~ka situacija ~ini se vi{e nego zamr{ena. U Podgoricu 1. februara stiè ameri~ki izaslanik Gabrijel Eskobar, pa }e nam mo`da biti jasnije {ta se de{ava. Zdravko Krivokapi} je ro|en 1958. u Nik{i}u. Redovni je profesor Ma{inskog fakulteta u Podgorici. Supruga s kojom ima petoro dece je tako|e univerzitetski profesor. Najstarija k}erka je doktorirala, a wegovo troje dece je zavr{ilo postdiplomske studije, najmla|e je sredwo{kolac. Ima i dvoje unu~adi, kojima }e po svojoj prilici mo}i da posveti vi{e vremena u narednom periodu. Boè zdravqa, bi}e i jo{ unu~adi. M. T.

INTERVJU NEDEQE

OLIVER SUBOTI], презвитер SPC, доктор социолошких наука

Tesla na majku genijalan, na oca milosrdan Protin sin, sve{tenikov unuk, mitropolitov sestri} – Nikola Tesla, preminuo na Boì} 1943, promenio je svet svojim pronalascima, daleko prevazi{ao granice naroda iz kojeg je potekao, ali vezu sa svojim poreklom, porodi~nim i duhovnim, srpskim i pravoslavnim, nikada nije prekinuo. Taj retko izu~avani deo {iroke biografije srpskog nau~nika s ameri~kim dràvqanstvom prou~avao je prezviter Oliver Suboti}, a plod tog rada je wegova obimna monografija „Tesla duhovni lik”. Trude}i se da svojim ~itaocima ponudi {to vi{e izvornih dokumenata i relevantnih studija i izvora, otac Oliver Suboti}, koji je uz bogoslovske, zavr{io i studije elektrotehnike, osvetqava nam Teslinu porodicu i wegov duhovni razvoj. Nezaobilazan lik u toj pri~i svakako je inovatorov otac – ugledni prota Milutin Tesla. Nikola Tesla je svom ocu bio sli~an pre svega po vrlini milosr|a, koja je izrazito krasila obojicu, po~iwe razgovor prezviter Oliver Suboti}. – Otac mu je bio uzor i u besedni~kom ume}u, enciklopedijskom znawu, poliglotskom daru, rodoqubqu, mirotvorstvu. Treba imati u vidu to da je Tesla kao dete vi{e puta na ~udesan na~in bio izbavqen od velikih opasnosti, zbog ~ega je prota Milutin bio ube|en da Bog ~uva wegovog sina da postane sluìteq oltara i zato je nameravao da ga upi{e u bogosloviju. Dodatno, tragi~an gubitak starijeg sina Danila u~inio je da su roditeqi bili jako bri`ni prema Nikoli, {to je uticalo da Milutin bude izri~ito protiv ideje da wegov sin studira tehni~ke nauke, smatraju}i da }e mu naporne studije ugroziti zdravqe. No, upravo je te{ka bolest, a potom ozdravqewe mladog Nikole u~inilo da ga otac, po prethodno datom obe}awu, upi{e na studije na Visokoj tehni~koj {koli u Gracu. Kada Nikola Tesla tokom studija podleè kockarskoj strasti, Milutin ga bodri da nastavi studije, {to mu ostaje posledwa èqa pred smrt. Ako ovome dodamo i to da je prvu stimulaciju Teslinog intelekta u ranom detiwstvu izveo upravo otac (o ~emu sâm Tesla pi{e u autobiografiji), dobijamo jasan uvid u vaàn uticaj oca sve{tenika na lik i delo sina pronalaza~a – kaè otac Oliver Suboti}. n On napomiwe da je Tesla bio veoma vezan za svoju majku Georginu – \uku, sve{teni~ku }erku iz ~uvene loze Mandi}a, koja je srpskoj crkvi dala na desetine sve{tenosluìteqa. – Dok je prota Milutin bio, po re~ima Tesle, „istinski prirodni

filozof”, Georgina je bila èna bez formalnog obrazovawa, ali izrazito genijalna i spretna osoba. Tesla je smatrao da je od majke (odnosno od maj~ine linije Mandi}a) nasledio genijalnost i pronalaza~ki dar. Na majku je li~io i u pogledu neverovatne posve}enosti radu i izrazito maloj potrebi za snom. Georgina je svog sina zaduìla maj~inskom qubavqu – upravo ona ga je otrgla od kockarske strasti tako {to mu je u trenutku „krize” dala posledwu u{te|evinu koju je imala kod sebe, poqubila ga i poru~ila mu da {to pre izgubi sve {to imaju jer }e tako brè i ostaviti kocku. Maj~in gest ga je potresao do ko{tane srì i posle tog doga|aja Tesla je zauvek raskinuo s pogubnim porokom – isti~e Suboti}. n On dodaje da je Georginin brat, sve{tenik Petar Mandi} (potowi mitropolit Nikolaj), bio strahovito va`na li~nost u ìvotu Nikole Tesle i omiqeni srodnik. – On je Teslu u mladosti upoznao s Dekartovim spisima, koji }e kroz teoriju etra postati osnov wegovog pronalaza~kog pristupa. Ujak ga pomaè materijalno tokom studija, kada se Milutin upokojio, a Tesla odràva kontakte s wim i kada postaje najpoznatije ime u SAD (pri ~emu ume i da se naquti ako mu mitropolit ne pi{e redovno). U vreme kada pose}uje Evropu, Tesla duhovni mir i telesni odmor traì upravo kod ujaka (tada arhimandrita) Nikolaja, u manastiru Gomirje. A kada po~etkom 20. veka Teslina firma upada u ozbiqne finansijske probleme, prvi zajam mu obezbe|uje

SAV PRIHOD DOBROTVORNOJ FONDACIJI Autor monografije o duhovnom liku Nikole Tesle, kao i izdava~, odrekli su se zarade od prodaje kwige u korist Fondacije „Petar Mandi}”, osnovane malo po objavqivawu ovog dela. – Celokupan prihod od kwige o Tesli usmeren je u pomenutu zadu`binu dobro~inog karaktera koja neguje uspomenu na Tesline sve{teni~ke pretke, a ciqevima je usmerena ka afirmaciji uravnoteènog obrazovawa, kroz uporedni razvoj moralnih osobina i intelektualnih sposobnosti mladih. Za ovu godinu je planirano organizovawe prvih {kola roditeqstva i dodeqivawe nekoliko stipendija studentima bez jednog ili oba roditeqa. Uz boìju pomo} i podr{ku qudi dobre voqe, nadamo se uspehu – kaè Oliver Suboti}.

Оливер Суботић поред Теслиног споменика на Нијагариним водопадима niko drugi do ujak mitropolit, na koga se Tesla uvek mogao osloniti – kaè prezviter Oliver Suboti}. n A kakav je bio odnos prema Bogu i pravoslavqu nau~nika koji je pomerao svetove? – Tesla je hri{}anski identitet, razume se, stekao u porodi~nom okruèwu. U pronalaza~kom periodu on gubi dodir s liturgijskim ìvotom, donekle i stoga {to u to vreme nije bilo pravoslavnih hramova na teritorijama gde je ìveo i stvarao. No molitveni ìvot je, na neki sebi svojstven na~in, zadrào tokom celog ìvota – navodi na{ sagovornik. n Svedo~i o tome i sam Nikola Tesla, ali i wegovi savremenici koji su imali prilike da se sretnu i upoznaju s wim. – Ivan Me{trovi} u svojim memoarima pomiwe kako mu je Tesla govorio da se i u starosti molio na kolenima, molitvama koje je nau~io u detiwstvu. U jednom pismu X. P. Morganu, Tesla pomiwe Svetog Nikolu kao svog svetiteqa za{titnika (kako kaè: „najve}eg od svih”) s kojim godinama ima „tihi dogovor da se drè jedan drugog”. S druge strane, kod Tesle su jasno vidqivi i stavovi nastali pod uticajem filozofskih strujawa tog vremena, kao i interesovawe za dalekoisto~nu misao, pre svega u pogledu ideja koje su u vezi s koncepcijom etra. U neku ruku, on je poku{avao da spoji hri{}anstvo s tim idejama, zbog ~ega je umeo da iznosi heterodoksne i kontradiktorne stavove. No i pored tih ekskursa, sebe je uvek smatrao hri{}aninom i jasno je izdvajao hri{}anstvo iz korpusa svetskih religija, smatraju}i da je ono jedina religija koja je „nepogre{ivo rezultat prakti~nog eksperimenta”, a da su sve ostale rezultat „apstraktnog mi{qewa” – nagla{ava Suboti}. n Kako je Tesla gledao na svoje poreklo i kako se izja{wavao, o svemu tome ima sasvim dovoqno dokumenata: i vi{e nego dovoqno da bi se odgovorilo na polemike na ~ijim kovanicama treba da bude Teslin lik. – Tesla se u ameri~koj javnosti di~io srpskim poreklom, Srbima i kraqevskim domom Kara|or|evi}a, i borio se da se sazna istina o vekovnoj borbi srpskog naroda za slobodu. O tome svedo~e na desetine dokumenata i ~lanaka. Moèmo re}i da je Tesla kao retko ko uspeo da na harmoni~an na~in spoji srpstvo i kosmopolitizam, postav{i Amerikanac i pritom ostav{i Srbin monarhista – kaè prezviter Oliver Suboti}. R. N.

PLANETA Rusija je poslala svoje trupe na ukrajinsku granicu i najavila obimne pomorske ve`be dok rastu strahovi od potencijalne invazije na Ukrajinu nakon {to izgleda da su pregovori zapeli, a Velika Britanija optu`uje Moskvu da ho}e da zameni vladu u Kijevu svojim marionetama. [est ruskih desantnih brodova sposobnih da prenose vojnike, tenkove i druga vojna vozila pro{lo je kroz Laman{ na putu ka Mediteranu pro{le nedeqe, {to bi moglo da podr`i iskrcavawe amfibija na ju`noj obali Ukrajine, ukoliko ruski predsednik Vladimir Putin naredi napad. Ukrajinska vojna obave{tajna slu`ba tvrdi da Rusija unajmquje pla}enike i snabdeva svoje separatiste u Dowecku i Lugawsku gorivom, tenkovima i artiqerijom. Velika vojna sila, ukqu~uju}i balisti~ke rakete kratkog dometa “iskander”, elitne trupe specijalaca i protivavionske baterije, stigla je u Belorusiju iz ruskog isto~nog vojnog okruga a zapadni zvani~nici i analiti~ari smatraju da bi ovo neverovatno razme{tawe moglo da omogu}i Moskvi da zapreti Kijevu, prestonici Ukrajine.

VELIKA SLIKA

– Ono {to nas brine je ~itava slika. Gomilawe 100.000 vojnika du` ukrajinske granice zajedno sa preme{tawem snaga u Belorusiji tokom vikenda… Te brojke su, naravno, iznad onog {to bismo o~ekivali kad je re~ o normalnoj

^etvrtak 10. 27. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 7

USIJAWE NA ISTOKU, RUSIJA I NATO POKAZUJU ZUBE:

Gomila se vojska kod Ukrajine ve`bi – rekao je neimenovani vi{i zvani~nik Stejt departmenta na brifingu pro{le nedeqe. Pregovori su do sada bili neuspe{ni. Rusija je u decembru objavila niz zahteva koje traì od Zapada, ukqu~uju}i obe}awe da se NATO vi{e ne}e {iriti. Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov je uo~i susreta sa ameri~kim dràvnim sekretarom Entonijem Blinkenom tako|e rekao da se garancije koje Rusija traì u vezi sa povla~ewem stranih trupa, oru`ja i opreme odnose i na Bugarsku i Rumuniju. Ali, deluje da su dve strane nepomirqive.

MARIONETSKA VLADA?

U me|uvremenu su se nastavile i me|usobne optu`be Zapada i Rusije. Vlada Velike Britanije optu`ila je Rusiju da nastoji da zameni ukrajinsku vladu promoskovskom administracijom. Forin ofis je preduzeo neobi~an korak i imenovao biv{eg ukrajinskog poslanika Jevhena Murajeva kao potencijalnog kandidata Rusije. Murajev je lider male proruske stranke Na{i, koja trenutno nema poslanike u ukrajinskom parlamentu. Ministarstvo spoqnih poslova Velike Britani-

je imenovalo je jo{ nekoliko ukrajinskih politi~ara za koje navode da su povezani sa ruskim obave{tajnim slu`bama. Rusija je odbacila optu`be i uzvratila rekav{i da London provocira u vreme kada su tenzije ionako jake.

PODR[KA UKRAJINI

Kako se rusko gomilawe bli`i kraju, SAD i saveznici poja~ali su vojnu podr{ku Ukrajini. Velika Britanija poslala je pro{le nedeqe vi{e od 2.000 protivtenkovskih lansera NLAW i rasporedila oko 30 vojnika za obuku. Estonija je rekla da }e obezbediti antitenkovske projektile “xavelin”, dok }e Letonija i Litvanija poslati protivvazdu{ne rakete “stinger”, a Holandija je nazna~ila da }e biti spremna da Ukrajini obezbedi odbrambeno oru`je. SAD }e nastaviti da ja~aju svoju vojnu pomo}, kako je nedavno rekao Blinken, a “Gardijan” navodi da }e Va{ington Ukrajini poslati transportne helikoptere “Mi-17” originalno namewene za upotrebu u Avganistanu.

KOJI JE RUSKI CIQ?

Obim i krajwi ciq potencijalnog ruskog napada nisu jasni.

Ruska vojska se kre}e prema Ukrajini

Neki analiti~ari ukazuju da Moskva mo`da `eli da zvani~no anektira region Donbasa ili okupira teritoriju kako bi povezala kopnenu Rusiju sa Krimom koji je pripojila sebi 2014. Ali, drugi vide ve}i ciq Moskve u tome da primora ukrajinsku vladu da se povinuje wihovim uslovima, ~ime bi efektivno ponovo uspostavila svoju sferu uticaja u Isto~noj Evropi. Taj ambiciozni ciq zna~i da bi ruski napad morao da izvr{i izuzetan pritisak na ukrajinsku vladu. Ruske trupe, zajedno sa “iskanderima”, po~ele su da pristi`u u Belorusiju pro{le nedeqe nakon {to su preputovale zemqu od we-

nog dalekog istoka. U planu je zajedni~ka vojna ve`ba koja po~iwe sredinom februara. Rusija je istovremeno objavila pomorske ve`be koje }e ukqu~iti sve flote wene mornarice, koja broji preko 140 ratnih brodova. NATO je tako|e objavio svoje pomorske ve`be u Mediteranu za slede}e dve nedeqe, {to zna~i da }e dva rivala sprovoditi svoje ve`be u isto vreme dok tenzije vriju. Dok deluje kao da Rusija finalizuje svoje pripreme za invaziju na Ukrajinu, analiti~ari ukazuju da mo`da nikad ne}e biti povratka na status kvo, pre gomilawa trupa na granici

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 27. 2022.

REPUBLIKA SRPSKA

BIH SINONIM ZA KRIZU:

Dodik - Moramo se razdvojiti na civilizovan na~in Milorad Dodik smatra da je "BiH propali projekat" i da je najboqe re{ewe za dràvu da se Bo{waci, Srbi i Hrvati "razdvoje na civilizovan na~in". - BiH ne}e mo}i da opstane iz istog razloga zbog kog nije opstala Jugoslavija. U BiH postoje tri naroda. Dva od wih, Hrvati i Srbi, jako su nezadovoqna. Muslimani èle da stvore unitarnu dràvu u kojoj bi oni bili dominantan narod - rekao je srpski ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine. - Na{a politika nije usmerena na secesiju. Govorimo o druga~ijoj mogu}nosti, temeqenoj na proceni da BiH ne}e biti usje{na kao dràva. Bude li tako, najboqe je razdvojiti se na civilizovan na~in - dodao je Dodik. Naglasio je da Srbi ne}e "po~eti rat kako bi se odcepili", ali je ponovio da je najboqe raz-

dvojiti se "ako se ne moè ìveti zajedno". Istakao je da Srbi "brane politi~ki proces" ka postizawu tog ciqa i da su pri~e o mogu}em ratu "besmislene". Dodik je rekao i da BiH postoji kao dràva jedino zbog pritiska me|unarodne zajednice.

- To je eksperiment stranaca - naglasio je Dodik. - Prvo {to predla`em je da stranci prestanu da upravqaju ovom zemqom jer je ona jedina kolonija koja trenutno postoji u Evropi. Neka nas puste da pron|emo konsenzus, ako je mogu}e - izjavio je on. Dodik smatra da visoki predstavnik Kristijan [mit nema pravo da se me|a u pitawa BiH. - Na izborima pre tri godine sam osvojio najvi{e glasova, mnogo vi{e nego dvojica mojih kolega iz Predsedni{tva zajedno. I sada do|e taj Nemac i ka`e kako se budu}nost BiH ne}e konstitutisati sa Dodikom. [ta on misli, ko je on? - rekao je Dodik. - BiH je jedan propali projekat ... BiH se nalazi pred te{kom krizom. Nije ta kriza nastala sada, ona je oduvek tu. BiH je sinonim za krizu - zakqu~io je Milorad Dodik. R. N.

Plivawem za âsni krst {irom Srpske obeleèno Bogojavqewe Bogojavqensko plivawe za âsni krst, povodom dana{weg praznika Bogojavqewa, organizovano je {irom Republike Srpske, a prethodile su mu Svete liturgije i litije do reka, gde je organizovano plivawe. Na Bogojavqewe se pliva 33 metra, {to simbolizuje godine Hristovog ìvota, a onome ko prvi stigne do âsnog krsta uru~uju se nagrade koje su obezbedili organizatori.

Bogojavqensko plivawe za âsni krst, po deveti put, odràno je i na Savi u distriktu Br~ko. Ovogodi{wi, osvaja~ âsnog krsta je @eqko Lazi}, kome je to po{lo za rukom, drugi put za redom. U~estvovalo je 28 pliva~a

iz Br~kog, koji su ve}ina ~lanovi Pliva~kog kluba Atos. U prisustvu sve{tenstva i brojnih gra|ana, za ^asni krst u Fo~i je plivalo 36 u~esnika, a prvi je do ^asnog krsta stigao dvadesetogodi{wi David Drakul . Bogojavqenskom plivawu prethodila je Sveta liturgija u Svetosavskom hramu i litija od hrama do plivali{ta na ]ehotini.

I u Prijedoru je organizovano plivawe u reci Sani za âsni krst. Uo~i plivawa odràna je i Bogojavqenska litija, prenosi RTRS. U Bawaluci prvi je do âsnog krsta doplivao Tomislav Batar.

U Vi{egradu pored }uprije na Drini nastupilo je 13 pliva~a, a boqi od ostalih bio je pripadnik MUP-a Republike Srpske Aleksandar Spasojevi} iz Rudog. Osamnaestogodi{wi Veqko Jovanovi} pobjednik je tradicionalnog plivawa za âsni krst, koje je povodom Bogojavqewa organizovano na Trebi{wici. Jovanovi} je peti put plivao na Bogojavqewe u Trebi{wici, a tre}i put je prvi doplivao do âsnog krsta. U Prijedoru je do âsnog krsta u Sani prvi doplivao Aleksa Krneta. Za âsni krst u Novom Gradu danas je plivalo 18 u~esnika, me|u kojima i jedna èna i 13-godi{wi de~ak. Dejan Simi} prvi je u Kotor Varo{i do{ao do âsnog krsta pobediv{i pred velikim brojem sugra|ana odràno na reci Vrbawi. Pobednik dana{weg takmi~ewa je dobio zlatni dukat, dar Du{ka Lalovi}a, umetni~ku sliku Gorana ûpi}a i zastave Vojske Republike Srpske i Srpske, a svi ostali u~esnici dobili su prigodne poklone kao nagradu za ispoqenu odva`nost i qubav prema pravoslavnoj vjeri i tradiciji. Nikola Rosi} prvi doplivao do âsnog krsta u reci Savi u Gradi{ci. Bile}anin Sr|an Lero pobednik je bogojavqenskog plivawa za âsni krst na Bile}kom jezeru. Lero je prvi doplivao do âsnog krsta, me|u 30-tak mladi}a i dve devojke koji su ove godine u~estvovali. On je rekao novinarima da u plivawu za âsni krst u~estvuje tri godine i da je drugi put pobedio. S. G.

DOKUMENTARAC O MASAKRU U KRAVICI:

Po~iwe snimawe filma o zverskom pokoqu Srba

U Kravici kod Bratunca po~iwe snimawe dokumentarnog istorijsko-biografskog filma "Svjedok" reìsera Denisa Boji}a, u produkciji Radio-televizije Republike Srpske i Republi~kog centra za istraìvawe rata i ratnih zlo~ina i traèwe nestalih lica.

Boji} je rekao da je Kravica prva od pet lokacija na kojoj }e biti snimani kadrovi za film koji govori o masovnim srpskim stradawima i podsje}a na rad pokojnog qekara Zorana Stankovi}a sa Vojno-medicinske akademije u Beogradu. Kolonom sje}awa u Kravici je odata po~ast `rtvama stradalim u proteklom odbrambeno-otaxbinskom ratu u ovom mjestu. S. G.

CRNA GORA

Protesti u vi{e gradova Crne Gore protiv inicijative za smenu Vlade Protesti protiv inicijative za smenu Vlade organizovani su u Nik{i}u, Beranama, Podgorici i Budvi. U Nik{i}u je nastavqeno protestno okupqawe gra|ana koji tvrde da na ovaj na~in brane izbornu voqu. Sa gra|anima, koji su se okupili ispred zgrade op{tine, bili su predstavnici i odbornici Demokrata, Ujediwene Crne Gore i pokreta Ne damo Nik{i}, kao i ~lanovi NVO Mihoqski zbor. Tu su bili i predsednik SO Nik{i}, Nemawa Vukovi}, koji je bio prve dve ve~eri sa wima, ali i potpredsednici i poslanici Demokrata Momo Koprivica i Vladimir Martinovi}. Gra|ani su pro{etali do skvera. Mom~ilo Ota{evi} iz NVO Mihoqski zbor, organizacije koja u Nik{i}u predvodi proteste, kazao je da ne èli da se obrati jer su prisutni politi~ari koji }e da se obrate. On je naveo da NVO Mihoqski zbor ne podràva ni jednu politi~ku partiju ve} narodno okupqawe koje je organizovano zbog namere da se osnuje mawinska vlada. Koprivica je rekao da je Crna Gora objediwena oko odbrane izborne voqe i da govori u ime narodnih poslanika, a ne u ime narodnih neprijateqa. Kako je kazao, Crna Gora je objediwena oko 208 hiqada onih koji su 30. avgusta èleli smenu biv{eg reìma, pravdu i boqe uslove ìvota. „Danas Crna Gora ima jednog jedinog neprijateqa, a to je onaj neprijateq prava gra|ana, onaj koji je spreman da proda izbornu voqu za 21 milion ili bilo koji drugi iznos... Svih sedam godina su vas lagali da }emo oti}i sa DPS-om, da }emo biti neka nova Pozitivna Crna Gora. Sad se vidi ko je ko, ko je za {ta i ko ima koji stav“, kazao je Koprivica. Poru~io je okupqenima da su ih sve lagali, kao i {to ih sada laù da mawinska vlada nije povratak DPS-a. Vi{e stotina gra|ana okupilo se i u Podgori-

^etvrtak 10. 27. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 9

POMO] U KU]I ZA STARIJU OSOBU Ozbiqna, uredna `ena sa iskustvom za pripremu tradicionalne kuhiwe bi gledala i ~uvala stariju osobu u Brizbejnu ili Gold Koustu uz nadoknadu.

Sve informacije na telefon: 0410 591 192

Krivokapi} predloìo smenu Abazovi}a sa jo{ jedne funkcije ci, a protest je trajao mawe od pola sata. Tokom protesta saobra}aj na Bulevaru Stanka Dragojevi}a bio je blokiran, a prilazi zgradi Vlade su bili zatvoreni. Jedan od okupqenih, Zdravko Kasalica, kazao je da je postoje}a Vlada mogla boqe raditi ali da su ovdje da ne dozvole izdaju narodne voqe. „Tu smo da aktuelnu ve}inu pozovemo na razum“, rekao je on i dodao da je ve}ina glasala da poslanici rade u interesu gra|ana. Kasalica je ambasadi SAD poru~io da „u Crnoj Gori ìve slobodni qudi koji sami odlu~uju, te da Crna Gora nije wihova kolonija ili distrikt“. Slobodan Bulaji} je zamolio predstavnike vlasti da se izmire, „jer narod nije glasao za sva|e i nemire“. RTCG javqa da su se i u Beranama i Budvi gra|ani ponovo okupili na protestu protiv inicijative za smenu Vlade. Gra|ani Budve su se okupili na kru`nom toku na ulazu u grad. Jedan od u~esnika protesta, Ivan Pejovi}, naglasio je da protest nije politi~ki skup i da se ovim putem ne brane ni~ije foteqe. "Ovo je slobodno izraèn bunt gra|anki i gra|ana Budve. Svedoci smo proteklih dana dizawa tenzije, pogotovo po nacionalnoj osnovi. Sada poru~ujem svima, Crna Gora je dràva svih nas - Crnogoraca, Srba, Albanaca, Bo{waka. Samo jaka i gra|anska Crna Gora moè napred, druga~ije nema alternativu", poru~io je Pejovi}. S. G.

Vlada Crne Gore glasa}e o predlogu crnogorskog premijera Zdravka Krivokapi}a za smenu potpredsednika vlade Dritana Abazovi}a s mesta predsednika Nacionalnog saveta za borbu protiv visoke korupcije.

S obzirom da Krivokapi}a podr`ava ve}ina ministara u vladi, realno je o~ekivati da }e ovaj predlog biti izglasan na sednici vlade. Nacionalni savet na ~ijem je ~elu Abazovi} formiran je 17. decembra 2020, a za wegove ~lanove su izabrani dr Milan Popovi}, Milojko Spaji}, Stevo Muk, dok je {ef Stru~nog tima Vawa ]alovi} Markovi}.

NOVAK \OKOVI] NA @ABQAKU:

Svetski reket broj jedan Prodaju Skaj telefone kriminalcima iz Crne Gore boravi na Durmitoru SUD U SAD ISTRA@UJE: Ameri~ki sud istraùje da li je postojao poku{aj da se {ifrovana telefonska mreà "Skaj" proda crnogorskim kriminalcima i politi~kim partijama. O slu~aju je, prema informacijama portala RTCG, informisana i crnogorska policija. U pitawu je dokaz koji je kanadska kompanija "Sky Global" dostavila ameri~kom sudu i kojem se navodi da je lice koje se predstavilo kao S.A. traìlo licencu da prodaje "Skaj" telefone "politi~kim partijama i

kriminalcima", navodi crnogorski javni servis. "Sky Global", kanadska tehnolo{ka kompanija, koja je upravqala {ifrovanom telefonskom mre`om i koja je, kako dodaje RTCG, ~esto pomiwana u kontekstu istraga o organizovanom kriminalu, u dokaznom materijalu sudu u San Dijegu tvrdi da je u junu 2019. godine odbila poku{aj prodaje aplikacije kriminalcima i politi~kim partijama u Crnoj Gori. U tu`bi tvrde, dodaje se u tek-

stu, da voqno i redovno sara|uju sa organima za sprovo|ewe zakona, i da su nezakonito bili meta Federalnog istra`nog biroa (FBI) i drugih ameri~kih agencija. Kompanija traì od suda da obaveè ameri~ku vladu da joj se vrati 116 internet domen koje su navodno zaplenili FBI i druge agencije za sprovo|ewe zakona. U jednom dokumentu podnetom sudu u San Dijegu prikazana je aplikacija osobe koja se predstavila kao S.A. uz zahtev da postane ovla{}eni preprodavac "Skaja", navodi RTCG. Na pitawe kome namrava da prodaje "Skaj" telefone, S.A. je napisao "politi~kim strankama i kriminalcima". Pritom je pomenuta osoba navela da policija u Crnoj Gori ne moè da probije sistem ove komunikacije. [ef prodaje kanadske firme tada je odgovorio da je prodaja kriminalcima kr{ewe uslova i odredbi kompanije, kao i da se zahtev odbija, prenosi RTCG. S. G.

Najboqi teniser sveta, Novak \okovi}, boravi u Crnoj Gori gde je predhodnih dana boravio u turisti~kom nasequ Porto Montenegro, zatim posetio manastir Ostrog,a potom doputovao na @abqak gde je odseo u jednom od hotela podno Durmitora.

^lanovi gra|anskog pokreta „Durmitorska inicijativa“, na dru{tvenim mre`ama, objavili da su na @abqaku ugostili najboqeg tenisera. - Sa Novakom je obavqen razgovor o mogu}nosti ulagawa na @abqak i perspektivi ovog zimskog centra. Durmitor svih nas - poru~ili su na fejsbuku iz gra|anskog pokreta Durmitorska inicijativa.

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 27. 2022.

KOSOVO I METOHIJA

PREDSEDNIK REPUBLIKE SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]

Verujem da }e Srbi u aprilu iza}i na izbore na KiM Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Pri{tina

Kosovske bezbednosne snage pretposledwe po snazi na svetskoj listi Takozvane Kosovske bezbednosne snage su pretposledwe rangirane u godi{wem indeksu "Global Fajer Pauer“. Kosovske bezbednosne snage su se, u odnosu na pro{lu godinu, pomerile za jednu poziciju vi{e, {to zna~i da su pro{le godine bile najslabije ocewene. "Tokom 2022. godine Kosovo je rangirano na 139. mestu od 140 u~esnika koji su razmatrani tokom godi{we reviziju ove liste“, kaè se u obrazloèwu. Slabije oruàne snage od Kosova ima jedino Butan, a prve na listi su Sjediwene Ameri~ke Dràve, pa slede Rusija, Kina, Indija i Japan.

Predsednik Republike Srbije Aleksanadr Vu~i} izrazio je uverewe da }e Srbi na Kosovu i Metohiji mo}i da glasaju na izborima za predsednika Srbije u aprilu, nakon {to je Pri{tina zabranima Srbima na KiM da glasaju na referendumu Srbije o promeni Ustava koji je odràn 16. januara. ''Verujem da }e gra|ani iza}i na izbore, ne samo na severu, ve} na celom KiM. Nadam se da neko ima dovoqno pameti da to razume i kolike bi bile dalekose`ne posledice ako toga ne bude”, poru~io je on. O informaciji da je kosovski premijer “Aqbin Kurti postao ja~i od Kvinte i EU, a obzirom na wihov poziv Pri{tini da omogu}e glasawe Srbima”, Vu~i} je rekao da je to dobra {ala. Kazao je da se osmehne svaki put kada mu kaù da su izdali saop{tewe, ali Kurti nije èleo da poslu{a. “EU po pitawu referenduma je bila ne{to vi{e fer, ali neki drugi faktori su se pona{ali neodgovorno”, naglasio je Vu~i}. On, me|utim, nije èleo da kaè na koga misli, ve} samo da on zna o kome je re~.

Na pitawe da li se moè o~ekivati re{ewe u okviru dijaloga, Vu~i} je kazao da Pri{tina voli da razgovara samo sa sobom, i da ne voli da razgovara ~ak ni sa me|unarodnom zajednicom. “Wih zanima samo da ih priznamo kao nezavisnu dràvu i to je sve”, zakqu~io je on. Na drugoj strani i predsednik Skup{tine Srbije Ivica Da}i} o predstoje}im izborima Srbije u aprilu kaè, da Me|unarodna zajednica mora da obezbedi uslove da Srbi na KiM glasaju. “To je principijelno pitawe i od toga Srbija ne}e odustati”, rekao je Da~i}. . Da~i} je naglasio da Srbi moraju da imaju pravo da glasaju na KiM, kao {to se to, podse}a, do sada uvek i radilo. “Ovo je stvarawe jedne atmosfere da Srbi ne mogu da u~estvuju u izbornim i politi~kim

procesima u Srbiji i ovde je jedino stvar u tome {to su ranije predstavnici me|unarodne zajednice bili ti koji su obezbe|ivali da druga strana da saglasnost, ovoga puta te saglasnosti nije bilo”, rekao je Da~i}. Isti~e da se ovoga puta ta saglasnost ~ekala kao “mogu}a ta~ka za eventualne intervencije” na onim mestima gde bi bilo organizovano glasawe.

ETNI^KI MOTIVISANI NAPADI NA SRBE NA KIM 2021. GODINE

Zabele`ena 133 napada na Srbe Bilo je 20 fizi~kih napada i rawavawa, 44 verbalnih napada i zastra{ivawa....

Prema urednoj evidenciji mona{tva manastira Visoki De~ani na Kosovu i Metohiji su se u 2021. godini dogodila 133 napada na srpsko stanovni{tvo. Kako su naveli, jedan napad se u proseku doga|ao na svaka 2,7 dana, odnosno jednom u 65 sati. “133 napada na srpsko stanovni{tvo na Kosovu u 2021. Srbi i wihova imovina su napadnuti u 133 navrata u 2021. To su zabe-

le`eni napadi. Jedan napad /incident u 2,7 dana. U satima, jedan na 65 sati, i to u srcu Evrope”, navodi se u saop{tewu na Tviteru

manastira Visoki De~ani. Prema policijskom izve{taju najvi{e napada je bilo na Srbe povratnike i napada na srpsku

imovinu. Za najve}i broj napada niko nije procesuiran niti je odgovarao. Od ukupnog broja napada jedan je bio sa smrtnim ishodom, bilo je 20 fizi~kih napada i rawavawa, 44 verbalnih napada i zastra{ivawa, dve paqevine i ru{ewa ku}a, 21 obijawe, pqa~ke i o{te}ewa ku}a i kola, 33 napada, pqa~kawa crkvene i javne imovine kao i skravqewe grobqa, 12 ispisanih grafita. Na prelazima Merdare, Brwak i Jariwe dogodilo se 20 incidenata i oni su ovde uvr{teni pod verbalne napade i zastra{ivawe.

KOSOVO SVE ZAVISNIJE OD ROBE IZ SRBIJE

Pri{tina u 2021. godini uvezla iz Srbije robu od 300 miliona evra Tokom 2021. godine preduze}a iz centralne Srbije plasirale su na Kosovo robu u vrednosti od oko 300 miliona evra, ~ime su dospele na vrh po prodaji svojih proizvoda. Tokom 2021. godine, sa Kosova je na tr`i{te centralne Srbije prodato robe u vednosti od dva

miliona evra, saop{tila je centrala Kosovske carine u Pri{tini sredinom januara. Srpska preduze}a su prodala robu od 300 miliona evra, u odnosu na 2020. godinu, kada je wihov plasman iznosio 174 miliona evra. Najvi{e je iz centralne Sr-

bije na Kosovo plasirano robe iz prehrambene i industrija gra|evinskog materijala. Pro{logodi{wi plasman robe iz centralne Srbije mawi u odnosu na ranije godine, kada je pre uvo|ewa reciprociteta od 100 odsto, ukupan zbir prodate robe bio i do 450 miliona evra. Glavna zemqa koja predwa~i sa svojim proizvodima na Kosovu je Nema~ka, kao i druge zemqe uglavnom Evropske unije, ali i Turska i Kina. Prema navodima carine, tri glavna proizvoda koja se uvoze na Kosovo su nafta, cigarete i vozila. Preduze}a na Kosovu su tokom 2021. godine zabele`ila pove}awe izvoza robe u ukupnoj vrednosti od 62 odsto. Kosovo ima me|uzavisnu, malu i siroma{nu privredu i sa najmawim je buxetom u regionu.

NIZAK STANDARD STANOVNI[TVA NA KIM

Penzije na Kosovu najni`e u regionu Iako ima najmawi broj penzionera, prose~na visina penzija na Kosovu je najni`a u regionu. Prema posledwim januarskim podacima 2022.g. na Kosovu ima oko 165.000 penzionera, od kojih oko 121.000 gra|ana starijih od 65 godina prima starosnu penziju, dok je broj penzionera koji su pla}ali doprinose oko 43.000. Visina starosnih penzija je posledwih godina pove}ana sa 75 za 30 evra, dok je od 2021. godine trajnom odlukom Vlade osnovna, invalidska ili porodi~na penzija iznosi 100 evra. Ministarstvo finansija, rada i transfera ve} nekoliko godina ve}inu svog buxeta, ili preko 90 odsto buxeta tro{i na socijalne {eme i penzije. U buxetu Kosova je izdvojeno oko 165 miliona evra za osnovne starosne penzije i oko 119 miliona za penzije obveznika doprinosa.

SRBI IZ HRVATSKE

Godi{wica stravi~nog zlo~ina nad Srbima na podru~ju Ravnih Kotara za koji niko nikada nije odgovarao Dokumentaciono-informacioni centar Veritas saop{tio je, povodom 29 godina od zlo~ina koje su pripadnici Hrvatskih oruànih snaga izvr{ili na podru~ju Ravnih Kotara, da je u operaciji "Maslenica" poginulo i nestalo 348 Srba, od ~ega 55 civila, prose~ne starosti 60 godina. Veritas u saop{tewu navodi da su me|u `rtvama i 34 ène, prose~ne starosti 57 godina i troje dece do 12 godina starosti. Me|u `rtvama je i 65 dobrovoqaca sa prostora Srbije i BiH, koji su do{li na Ravne Kotare da zajedno sa domicilnim Srbima brane wihova vekovna ogwi{ta. Od ukupnog broja `rtava do sada je rasvetqena sudbina 337 qudi, dok se na evidenciji nestalih vodi jo{ 11, od ~ega {est civila, me|u kojima su tri ène. U zbegovima je u narednih nekoliko meseci umrlo jo{ 165 qudi, uglavnom starije populacije, navodi Veritas. Veritas isti~e da su Hrvatske oruàne snage 22. januara 1993. godine, pod kodnim nazivom “Maslenica”, izvr{ile agresiju na ju`ne delove Republike Srpske Krajine (RSK). Agresija je izvr{ena u toku realizacije “Vensovog plana”, kojim je godinu dana ranije RSK stavqena pod za{titu mirovnih snaga UN-a (Unprofor), navedeno je u saop{tewu. U narednih nekoliko dana hrvatske oruàne snage su uspele da zauzmu nekoliko desetina kvadratnih kilometara na Ravnim Kotarima, ukqu~uju}i i aerodrom Zemunik i nekoliko visova na Velebitu, i da preuzmu kontrolu nad branom i hidroelektranom Peru}a. U ovoj agresiji najvi{e su stradala tri srpska sela - Islam Gr~ki, Ka{i} i Smokovi}, kao i etni~ki me{ovita sela - Murvica, Crno, Zemunik Gorwi, Poqica i Islam Latinski, navodi Veritas. Srbi iz pomenutih sela su pobijeni, prognani ili odvedeni u zatvore i logore. Wihova bogata imawa su opqa~kana, opusto{ena i uni{tena, a kulturni spomenici, grobqa i crkve devastirani,

oskrnavqeni ili poru{eni, me|u kojima i Dvori Jankovi} Stojana u Islamu Gr~kom sa crkvicom Svetog Georgija, u kojoj je sahrawen poznati kwièvnik Vladan Desnica, i crkve Svetog Georgija u Smokovi}u i Svetog Ilije u Ka{i}u. Iz gore pomenutih ravnokotarskih sela proterano je vi{e od deset hiqada Srba, koji su se raselili {irom sveta. Veritas navodi da se jedan od teìh zlo~ina desio ve} prvog dana agresije na prevoju Mali Alan na Velebitu, u neposrednoj blizini osmatra~nice Unprofora, kada su pripadnici hrvatske specijalne policije iz zasede ubili i masakrirali 22 pripadnika Srpske vojske Krajine (SVK) s podru~ja Gra~aca. "Ovaj masakr po~inili su pripadnici Petog voda iz sastava “Alfe”, kojim je komandovao Milijan Brki} zvani Vaso, donedavni zamenik predsednika HDZ-a i potpredsednik Hrvatskog Sabora u prethodnom sazivu", isti~e se u saop{tewu. Veritas navodi da su operaciju “Maslenica” planirali i izveli Janko Bobetko, Ante Gotovina, Ante Roso, Mirko Norac i Mladen Marka~, uz znawe i odobrewe Frawe Tu|mana, tada{weg predsednika dràve i vrhovnog komandanta oruànih snaga RH, koji su ve} tada bili ili su naknadno unapre|eni u ~inove generala. Iako je agresija izvr{ena na za{ti}enu zonu UN-a i pred o~ima mnogobrojnih pripadnika Unprofora, do sada, ni pred me|unarodnim ni pred doma}im sudovima, niko nije procesuiran za zlo~ine nad Srbima. Veritas navodi da je, prema slu`benom popisu stanovni{tva u Hrvatskoj iz 1991. godine u Ka{i}u ìvelo ukupno 765 stanovnika, od toga 757 (99 odsto) Srba, u Smokovi}u 1.029, od toga 989 (96 odsto) Srba i Islamu Gr~kom 1.139, od toga 991 (87 odsto) Srbin. Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj iz 2021. godine, u Ka{i}u je ìvelo 69, u Smokovi}u 162 i u Islamu Gr~kom 150 ìteqa, bez oznake nacionalne pripadnosti. S. G.

10. 27. decembar 2020. ^etvrtak januar 2022. 11 Australian - West Balkan^etvrtak (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWELODGE PAKETA NA KU]NU ADRESU LYGON MELBOURNE SYDNEY HOTEL U KARLTONU

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

Potrebni radnici za ~i{}ewe hotelske sobe.

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Ako ste zainteresovani Srbija - na BiH03 9663 6633 pozovite

maksimalno 40 kilograma

Apel za usvajawe Rezolucije o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima Organizacioni odbor Apela za usvajawe predloga „Rezolucije o usta{kom genocidu Nezavisne dràve Hrvatske (NDH) nad Srbima, Jevrejima i Romima 1941-1945“ zatraìo je od Vlade Srbije da se izjasni po tom predlogu i da zakaè sednicu Skup{tine Srbije na kome bi ta rezolucija mogla da bude usvojena. Predstavnica tog odbora Biqana \or|evi} izjavila je da je inicijativu za Rezoluciju pokrenula Smiqa Ti{ma, najstariji poslanik Skup{tine Srbije i preìvelo dete logora{ iz Jasenovca. Preìvelo dete iz logora i jedan od inicijatora podno{ewa Rezolucije Gojko Ron~evi} Mraovi} kazao je da su pismo uputili i predsedniku Srbije Aleksandru Vu~u}u, predsednici Vlade Ani Brnabi}, kao i predsedniku Skup{tine Ivici Da~i}u u kojima se àle na „}utawe administracije i blokadu parlamenta“.

Jovan Ivi} je ime dobio po dedi - ~uvenom akademiku, a preminuo je na Svetog Jovana! Vest da je umro sin politi~arke Sandre Ra{kovi} Ivi} {okirala je gra|ane. Jovan Ivi} (25), sin srpske politi~ake Sandre Ra{kovi} Ivi} i unuk ~uvenog Jovana Ra{kovi} a, prona|en je mrtav na plo~niku ispred zgrade u kojoj je stanovao u Ulici 27. marta u Beogradu. Kako prenose mediji, mladi} je izvr{io samoubistvo. Ova informacija je {okirala gra|ane Srbije, a najvi{e zbog toga {to je mladi} imao sve predispozicije da bude uspe{an. Jovan je zavr{io Filozofiski fakultet Univerziteta u Beogradu, a bio je potomak akademika. Jovan Ivi} je ime dobio po dedi Jovanu Ra{kovi}u, koji je bio psihijatar, akademik, osniva~ Srpske demokratske stranke (SDS) u Hrvatskoj. Jovan Ra{kovi} je ro|en kao sin advokata Du{ana Ra{kovi}a. @iveo je u Kninu do po~etka Dru-

gog svetskog rata (1941), kada kao dete beì u Kistawe, koje je anektirala Italija. Niè razrede gimnazije privatno polaè u Zadru i Kninu. Posle Drugog svetskog rata ìvi u Zagrebu, gde je 1948. godine maturirao. U Zagrebu studira elektrotehniku i medicinu. Medicinu je zavr{io 1956. godine, a specijalisti~ki ispit iz neuropsihijatrije poloìo 1962. godine. Doktorsku disertaciju odbranio je 1975. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Bio je direktor Op{te bolnice u [ibeniku (1959—1961), a zatim (1961—1962) prvi direktor novoformiranog medicinskog centra u istom gradu. Bave}i se neurofiziologijom, istraìvawa provodi u okviru Instituta za klini~ku neurofiziologiju Medicinskog fakulteta u Qubqani, u ~ijem je formirawu u~estvovao.

Profesor je univerziteta u Qubqani i Zagrebu, i gostuju}i profesor na mnogim uglednim univerzitetima u svetu (London, Hjuston, Pavia, Rim…). Iako nije imao isustva u oblasti politike, niti formalnog obrazovawa u oblasti dr`avnog prava i istorije, po~ev{i od 1989. godine po~eo je da se isti~e kao jedan od politi~kih lidera Srba u Hrvatskoj, me|u kojima je u`ivao veliki ugled, prvenstveno kao priznati nau~nik i akademik. Zahvaquju}i tom ugledu, izabran je za prvog predsednika Srpske demokratske stranke (SDS) u Hrvatskoj (1990). Kwiga pod nazivom Luda zemqa, koju je objavio 1990. godine, oslikava wegov politi~ki kredo i preokupacije na planu politike. Wegov akademsko-teorijski pristup u re{avawu politi~kih problema pokazao se kao nedovoqan za ostvarivawe i za{titu srpskih

nacionalnih interesa u Hrvatskoj, {to je do punog izra`aja do{lo tokom wegovih susreta i pregovora sa hrvatskim predsednikom Frawom Tu|manom, koji je kao biv{i general i istori~ar imao daleko vi{e iskustva u vo|ewu poslova od op{teg politi~kog zna~aja. Nakon izbijawa rata, napustio je Hrvatsku i do{ao u Beograd nakon po~etka ratnih de{avawa i nakon pobede politike kojoj se o{tro suprotstavqao.

Jovan Ra{kovi} je umro 1992. godine u specijalnoj bolnici „Sveti Sava” u Beogradu od posledica sr~anog udara. Sahrawen je u Aleji zaslu`nih gra|ana na beogradskom Novom grobqu. Jovan Ivi} je ime dobio po dedi po majci, ali i deda po ocu mu je bio uspe{an. I on je nosio titulu akademika. Jovan Ivi} je preminuo na veliki pravoslavni praznik – Svetog Jovana, odnosno svoj imendan. R. N.

^etvrtak 27. 2022. 10. januar decembar 2020.

DRU[TVO

Sprema li se Pri{tina da krene na Vala~ – ako dobije zeleno svetlo svojih mentora Novosadska racija opomena za celo ~ove~anstvo Povodom obeleàvawa 80. godina od Novosadske racije u kojoj su okupacione snage u Novom Sadu i drugim mestima u Vojvodini ubile nekoliko hiqada qudi, na spomenik "Porodica" poloèni su venci. Pomen stradalima u Novosadskoj raciji odrào je vrhovni rabin Srbije Isak Asiel, a pomen Srpske pravoslavne crkve sluìli su vikarni episkop topli~ki Jerotej i vikarni episkop moha~ki Damaskin. Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} poru~io je da je Novosadska racija opomena za celokupno ~ove~anstvo da se fa{isti~ko zlo vi{e nikada i nigde ne ponovi. "Zato ne smemo prestati da se se}amo, iako to se}awe boli. Zato moramo o tome da u~imo na{u decu iako nije lako pri~ati o smrti i stradawima onima koji su na po~etku ìvotnog puta" rekao je Vu~evi} u obra}awu gra|anima na Keju `rtava racije. Naglasio je i da fa{izmu nema mesta u Srbiji. Pozivaju}i da se nedela nad nevinim `rtvama nikada ne zaborave, gradona~elnik je najavio i pokretawe dve inicjative - da ovaj zlo~in kao lekcija u|e u uxbenike i da se izgradi memorijalni centar posve}en se}awu na Novosadsku raciju. Re~i podr{ke uputio je i patrijarh srpski Porfirije koji je zbog zdravstenog stawa bio spre~en da prisustvuje pomenu, te je u pismu poru~io da "Srbi nikada ne}e ma|arski narod prepoznavati u licima zlo~inaca, nego ga prepoznavati kroz likove junaka kao {to su Pal Teleki, Endre Baj~i @ilinski i drugih koji su spasili ìvote suseda u Budisavi, Ba~kom Gradi{tu i drugim mestima". Osam decenija od Novosadske racije, postavqena je spomen- plo~a na mestu nekada{weg doma porodice Jovandi} i zasa|eno pet jablanova i jela, u znak se}awa na petoricu bra}e, koji su me|u prvima stradali. Patrola ma|arskih fa{ista zakucala je na wihova vrata tog 23. januara 1942. godine. "Pitali su koje su vere, najstariji sin je odgovorio, mi smo pravoslavni, oni su mu odgovorili smrdqivi raci, i onda je po~eo taj masakr, gde su majku dràli, zatvorenu u ku}i, koja je ~ula vriske i usklike svojih sinova, koji su govorili majko, ne dajte nas, me|utim, ona nije mogla da iza|e, jer su je zadràli okupatorski vojnici, i sva petorica su ubijeni metkom u potiqak do kom{ijske ba{te", kaè Petar \ur|ev, direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada. Ma|arski perjari su te no}i iz ku}e izvukli i sve Mili}e, koje su zatekli na Telepu i odveli ih u Futo{ku ulicu. "Tu su ih mu~ki naravno prvo tukli, prebijali do krvi, dok nisu iznemogli, i onda su pucali u wih, i da bi se obezbedili, bacali su bombe, da ne bi slu~ajno, boè moj, bili samo raweni, da bi potvrdili svoja zloglasna dela. Kako su radili u Futo{koj ulici, tako su radili u Novom Sadu, tako su radili i na svim ostalim mestima", kaè \or|e Mili}, predstavnik Potomaka `rtava Novosadske racije. S. G.

Odbijawe Kfora da odgovori na zahtev Aqbina Kurtija da pomogne u preuzimawu trafo-stanice Vala~ na KiM i upozorewe iz Beograda da }e reagovati na svaki takav poku{aj Pri{tine ne iskqu~uje mogu}nost da }e Kurti sa specijalnim jedinicama ROSU krenuti sam na Vala~, ako dobije zeleno svetlo svojih zapadnih mentora, uveren je Mitar Kova~. Profesor Kova~, general-major u penziji i osniva~ Evroazijskog bezbednosnog foruma, smatra da je Kurti otvorenim pozivawem Kfora da se stavi na stranu Pri{tine najavio nekoliko scenarija.

zvali Kfor da nam asistira u toj operaciji i da delujemo zajedno,“ obja{wava Kova~. S obzirom na stav Kfora, kako ka`e na{ sagovornik, Pri{tina fakti~ki najavquje da ne iskqu~uje drugi scenario. „A to je da u povoqnim momentu koji }e se izabrati u skladu sa de{avawima u me|unarodnoj zajednici i regionu Pri{tina sama

Kosova u suprotstavqawu onima koji èle da zauzmu taj prostor, i svojim vojnim i policijskim snagama taj ~in ne dozvoli, tek tada bi se ume{ale snage Kfora ali tako {to bi traìle da se sve vrati u prethodno stawe,“ veruje Kova~. Drugim re~ima, dodaje on, Kfor bi traìo da se i Srbi koji bi se mo`da tu na{li udaqe, a

^EKA ZELENO SVETLO

„[to se ti~e la`ne dr`ave Kosovo i wihove namere da stave pod kontrolu sever Kosova i Metohije i resurse koji su na tom prostoru, kao {to je trafo-stanica Vala~, odnosno raspolagawe i vodnim i energetskim resursima, Kurti, to jest wegovi mentori, su tu osmislili dva scenarija. Prvi ide u saradwi sa Kforom kao pokroviteqom, otud i Kurtijev poziv komandantu Kfora da asistira u operaciji stavqawa pod kontrolu stanice Vala~,“ obja{wava Kova~.

KURTI SE „POKRIO“ POZIVOM KFORU

Tom javnom pozivu, podse}a Kova~, prethodila je izjava komandanta Kfora da ne}e dozvoliti jednostrane postupke Pri{tine, odnosno, odlazak specijalnih snaga ROSU na sever Kosova, jer tako nalaù aktuelni sporazumi. „Otuda i Kurtijev javni poziv Kforu. Dakle, da pred NATO paktom kaè - evo mi poku{avamo da budemo kooperativni u skladu sa va{im zapaàwima i zapaàwima komandanta Kfora a po{to nam ne dozvoqavate da mi to sami uradimo, onda smo po-

Velika napetost oko trafo stanice Vala~ izvr{i tu operaciju i da nasilno preuzme stanicu Vala~, a sve pod izgovorom da sever Kosova ne pla}a struju i da ne po{tuje zakone tzv. dr`ave Kosovo,“ pretpostavqa Kova~.

KFOR NE BI MOGAO NI[TA

On upozorava da, ako bi se to desilo, to bi izazvalo reagovawe Beograda jer je to atak na imovinu Srbije, a da bi reakcija Kfora zavisila od toga kakav bi bio daqi tok de{avawa. „Ukoliko NATO proceni da je operacija realizovana i da postoji mlak ili nikakav otpor stanovni{tva sa severa Kosova ni adekvatna diplomatsko-politi~ka pa ni vojna aktivnost Beograda, onda bi se pustilo da stawe ostane takvo kakvo jeste. U toj situaciji Kfor se ne bi anga`ovao. A ako bi Beograd ostao dosledan prethodnim sporazumima i podr`ao Srbe na severu

da albanske snage ne poku{avaju neku sli~nu akciju.

MO@E LI KURTI DA IGNORI[E KFOR

Kova~, me|utim, strahuje da bi Kurti mogao, uz zeleno svetlo svojih mentora, da ignori{e i Kfor i Beograd i da krene u akciju, u osvajawe Vala~a {to bi, siguran je, proizvelo mo`da najozbiqnije probleme od zavr{etka rata do danas na tom prostoru. Ina~e, prema saznawima portala Kosovo onlajn, predstavnici Vlade Kosova na jednom od nedavnih sastanaka sa komandom Kfora izneli su zahtev da pripadnici me|unarodne vojne misije obezbe|uju tehni~are Kosovske elektro-distributivne kompanije (KEDS), koji se pripremaju da u narednom periodu preuzmu trafo-stanicu u Vala~u. R. N.

LEPA SRBIJA

^etvrtak januar 2020. 2022. 13 ^etvrtak 10. 27. decembar

RADI DOMA]I NA PUTU:

Du{an svaki dan prelazi granicu da bi i{ao u {kolu u Srbiji! U~ionice O[ ‘Kizur I{tvan’ prepune su talentovanih i vrednih mali{ana. Me|u wima je i Du{an Vereb, u~enik sedmog razreda, vispren i elokventan de~ak, u ~ijoj {kolskoj torbi, pored kwi-

“U ‘Kizur’ je dolazio na okru`no takmi~ewe iz matematike i svidela nam se {kola. Du{an je `eleo da nastavi da u~i na srpskom jeziku i odlu~ili smo se da to bude u ‘Kizuru'”, dodao je.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

ga, uvek mora da bude i paso{ jer svakog dana u {kolu putuje iz ma|arskog mesta Tompa. Bez obzira {to od ku}e do {kole ima dvadesetak kilometara, Du{an sa svojim roditeqima Antalom i Karolinom, na ~asove kre}e i do sat i po vremena ranije jer svakog dana prelazi granicu na prelazu Kelebija. “Du{an je i{ao u vrti} ‘Na{e nade’, potom u pred{kolsko u Ma|arskoj gde je i krenuo u {kolu. Me|utim, kako ja pri~am srpski, on je tako|e `eleo da nau~i i u drugom razredu je krenuo u O[ ‘Se~ewi I{tvan’ na Kelebiji, gde je i{ao do ~etvrtog razreda”, ispri~ao je Du{anov tata Antal.

êkawe na granici i svakodnevno putovawe Du{anu, odlu~no kaè, ne pada nimalo te{ko jer je atmosfera u {koli sjajna i uvek jedva ~eka da stigne i bude sa drugarima. “Bude nekada da duè ~ekamo. Ali carinici i policija me ve} poznaju, kaù kako sam porastao pred wihovim o~ima. Kada su ve}e gu`ve ili upadnemo u smenu na granici, ja uzmem i radim doma}i ili ~itam. Jednom mi je carinik otvorio i prelistao kwige, nije verovao da idem u {kolu”, smeju}i se kaè Du{an. “Stvarno mi nije naporno. Volim tu dobru energiju u ‘Kizuru’, toliko smo bliski sa nastavnicima, svi smo kao jedna velika porodica. Svi|aju mi se i metode u~ewa, naro~ito matematike i fizike, ali i jezika”, pri~a on. Iako kod ku}e i sa okolinom u Ma|arskoj pri~a ma|arski, Du{an govori srpski kao da mu je materwi jezik. “Na po~etku je malo bilo te{ko da u~im na srpskom, ali malo pomalo i to sam savladao. Perfektno pri~am ma|arski, srpski i engleski jezik, a voleo bih da nau~im i {panski i francuski”, dodaje Du{an.

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

“Po{to ne znam gde }u i}i u sredwu {kolu, u Kelebiji, sa ma|arske strane, idem vanredno u {kolu, polaèm ispite iz svih predmeta”, obja{wava. U obe {kole, Du{an je odlika{ i dete za primer. “Prirodne nauke se poklapaju, razlika je samo u tome {ta je kad u programu. Nekada se ne{to prvo u~i ovde, nekada u Ma|arskoj, ali ja to {to nau~im iskoristim posle kada mi treba. U {kolama ne u~imo samo gradivo, ve} i kulturu, a i tu se ma|arska i srpska kultura poklapaju. Najteà mi je gramatika, a i istorija, jer se neke ~iwenice druga~ije tuma~e”, ozbiqno pri~a de~ak ~ija je èqa da postane ma|arski ambasador u Srbiji.

“Drugari mi ka`u da }u postati politi~ar jer puno pri~am, a beskorisno. Pri~am, a ne govorim ni{ta”, dodaje uz smeh. Du{an i wegovi roditeqi aktivno u~estvuju u svim de{avawima koje organizuje {kola. “@eleli smo na neki na~in da se zahvalimo {koli {to nam je omogu}ila da Du{an ovde u~i i tako smo predlo`ili da organizujemo va{ar. Prvi je bio pre dve godine, a sada smo sa divnom u~iteqicom Jasminom opet organizovali ‘Kizurko’ koji je bio dobrotvornog karaktera. Drago nam je {to je sakupqeno do{ta novca i {to smo pomogli devoj~icama”, iskreno }e Antal i Karolina. M. T.

88 uuu U CRVENOJ ZVEZDI BELODEDI]U NISU VEROVALI DA JE ON TAJ BELODEDI]

"Ostavqaj ga, to je pravi Belodedi}" Sezonu pre Barija poziciju libera u Zvezdinom timu pokrivao je dugajlija iz Ni{a Milo{ Drizi}. Za prvoliga{e standarde stare Jugoslavije vi{e nego korektan igra~, ali za pohod na Evropu bilo je potrebno mnogo vi{e. Zvezda je pravilnim radom u tom periodu provocirala sre}u… A wena sre}a je posle Roberta Prosine~kog i previda ]ire Bla`evi}a bio Miodrag Belodedi}. Defanzivac sa pokretima

balerine, neko ko bi danas mogao da se proslavi i na mestu kreatora igre, pobegao je od âu{eskuovog reìma i zakucao na vrata Marakane. Zvani~na verzija kaè da su predsednik Dragan Xaji} i ostali iz uprave bili odu{evqeni pojavom libera Steaue i odmah mu ponudili ugovor… Me|utim, postoji mit koji se i danas moè ~uti blizu najve}eg srpskog stadiona. Prosto u epohi bez interneta Belode-

di}u uprava nije verovala niti su mogli da provere da li je Belodedi} zaista pred wima. Dali su mu predlog da se skine u opremu i odradi trening podno severne tribine. Provera vrednosti bila je paklena: Belodedi}u je re~eno da }e igrati jedan na jedan sa Savi}evi}em. Svi su ~ekali novu genijalnu majstoriju, dribling kojim }e Savi}evi} poniziti novajliju, ali… Sa nepodno{qivom lako}om Belodedi}

Savi}evi}, Belodedi} i Piksi je ~istu uzeo loptu Dejanu Dovoqno da se sa tribina za~uje: – Ostavqaj ga, to je pravi Belodedi}. R. N.

lll U slede}em broju: Ne, ^er~ila nikada nije {amarao Voja Tankosi}, i nije bio sin kraqa Milana

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 27. 2022.

AUSTRALIJA

Na marginama zdravog razuma Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

“U politici se ni{ta ne doga|a slu~ajno. [ta god da se desi, moète se kladiti da je tako bilo planirano.“ Ove ~uvene re~enice izgovorio je Frenklin Delano Ruzvelt, jedini ameri~ki predsednik koji je vodio Ameriku u tri mandata, i to u vreme velike ekonomske krize i tokom Drugog svetskog rata. Te misli jednog od najve}ih dràvnika svih vremena jo{ uvek odzvawaju u na{im u{ima, svaki put kad pomislimo da razumemo ili znamo svetske politi~ke procese. Qudi su se zato oduvek pitali ko su glavni igra~i a ko mali poslu{ni apart~ici koji sprovode sve {to je zami{qeno. Da li je aktuelna pandemija zauvek promenila svet i Australiju ili je sve ovo {to nam se de{ava samo jo{ jedna epizoda svetske politi~ke scene? Dok su mnogi narodi i u pro{losti vrlo ~esto glibili u blatu svetskog haosa, jedno je sigurno, Englezi su u tome uvek imali meru. Li~no sam politiku engleskih vlasti uvek doìvqavao kao vesnik onoga {to tek dolazi. Mo`da ima ne~eg peòrativnog u onoj narodnoj da pacovi prvi napu{taju brod, ali to je na neki na~in ipak stvar inteligencije

i pametne procene, voleli mi pacove ili ne. I dok britanske i {vajcarske vlasti uveliko najavquju ukidawe svih kovid restrikcija za sve, a od sredine marta ~ak i ukidawe izolacije nakon pozitivnog testa, vlasti u Severnoj Teritoriji jo{ uvek sprovode lokdaune kao jednu od najradikalnijih pandemijskih mera. Vi{e od 2.200 doktora iz Zapadne Australije je potpisalo pismo upu}eno premijeru te dr`ave Marku Mek Gouvenu, u kojem ga pozivaju da vi{e ne

odlaè i hitno otvori granice i tako spasi ìvote i ve} ozbiqno naru{eno mentalno zdravqe svojih sunarodnika. Gladni neograni~ene vlasti i mo}i, koje su im pandemijske mere preko no}i donele, Mek Gouven i glavni ministar Severne Teritorije Majkl Guner, jo{ uvek ne mogu da shvate da wihovo vreme zauvek prolazi. Iako pandemijsko ludilo koje je zahvatilo Australiju ve} dve godine jo{ intenzivno trese wene lidere, mnogi su se tek nedavno pomirili sa ~iwenicom da sve ima svoj kraj i epilog. Kakav }e biti epilog dvogodi{weg haosa i birokratske torture koji smo svi zajedno preìveli sazna}emo mo`da jednog dana. Iako je izvesno da }emo ove godine pre ili kasnije imati siguran kraj pandemije, razni premijeri, predsednici i ministri to jo{ uvek ne mogu da shvate. Tako je nedavno u Austriji, donet zakon o obaveznoj kovid vakcinaciji a o tom kora-

ku razmi{qa i novi kancelar Nema~ke Olaf [ulc, koji je tu meru ve} javno podr`ao. Kakve }e posledice po mentalno ali i op{te zdravqe imati ova nepopularna mera u Austriji, i eventualno u Nema~koj, zna}emo tek u godinama koje su pred nama. Jer ~ak i da se od tog zakona odustane, {to bi bila jedna zakasnela reakcija zdravog razuma, konsekvence koje su ve} nastale je nemogu}e spre~iti. Svi dobro znamo {ta se u Austriji i Nema~koj de{avalo tridesetih godina pro{log veka. Kako druga~ije objasniti tu ~iwenicu da se obavezna kovid vakcinacija uvodi ba{ u zemqi koja je postojbina Adolfa Hitlera. U jednoj televizijskoj emisiji na vode}oj kanadskoj televiziji u Montrealu voditeqke navode decu da ka`u svoje mi{qewe o kovid vakcinaciji. Deca koja imaju tek ne{to vi{e od desetak godina zatim obja{wavaju u studiju kako su nevakcinisani pretwa za sve i kako u slu~aju

@ pozn tije Sav Srp ìv okr kak {ab V i sv Srb pom Pos je n trag no u nar Z u L fak stao Ru` pro nekog ko nije primio kovid vak-i vi cinu treba odmah pozvati poli-U L ciju. Jedna devoj~ica u toj emi-epi siji ide i korak daqe rekav{ilijs da se oni moraju na sve na~inerusk prisiliti da se vakcini{u bez S izuzetaka. Zatim sledi aplauz u studiju gde voditeqke isti~u da smo upravo dobili budu}eg politi~kog lidera aludiraju}i na weno mi{qewe o obaveznoj vakcinaciji. Ovaj primer prqave i odvratne indoktrinacije dece u politi~ke svrhe osta}e verovatno kao trajno podse}awe gde nas je ova pandemija odvela. I bez ikakvih ambicija da upore|ujem, kanadski {ou program sa indoktrinacijom dece u Hitlerovoj Nema~koj, èleo bih samo da ukaèm na mo} zdravog razuma, koji na kraju dana ipak negde duboko u nama pre ili kasnije progovori. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. 27. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 15

Usnuo u Gospodu Episkop {aba~ki Lavrentije

STVORIO JE EVROPSKU I AUSTRALIJSKU EPARHIJU @ivko Trifunovi}, (Krupaw 1936.), poznatiji kao episkop {aba~ki Lavrentije preminuo je u Duhovnom centru „Sveti Sava” u [apcu. Bio je najstariji episkop Srpske pravoslavne crkve i po godinama ìvota (88) i episkopskog staà (54). - Episkop je preminuo u miru i ti{ini, okruèn sve{tenstvom i molitvom, ba{ kako je i ìveo – izjavio je sve{tenik {aba~ki Mirko Viloti}. Vladika Lavrentije je bio narodni i svetski episkop. Zidao je hramove po Srbiji i svetu, ali je i razgovarao sa papom o hri{}anskom i crkvenom jedinstvu. Posledwih godina bio je bole{qiv, ali je neprestano radio. Ostavio je ozbiqan trag u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno u srpskoj dijaspori u kojoj je bio misionar i prvi episkop. Zavr{io je dva razreda gimnazije u Loznici. Bogosloviju i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Jeromonah je postao 1961. godine. Bio je duhovnik crkve Ruìce na Kalemegdanu, paroh u Kupresu, profesor bogoslovije u manastiru Krka i vikarni episkop moravi~ki (1967/69). U Londonu, marta 1969. ustoli~en za episkopa Zapadno-evropskog i australijskog. Govorio je engleski, nema~ki i ruski jezik. Sve do Drugog svetskog rata SPC

Kao episkop zapadnoevropski i australijski, za ~etiri godine pet puta sam i{ao na Australijski kontinent, traè}i svoju pastvu rasutu po tim bestragijama. Tamo sam proveo ukupno skoro dve godine. Za sve to vreme nisam imao svoga stana ni plate. Bio sam gost pojedinih porodica na konaku i hrani. Svi su se otimali da im budem u ku}i naro~ito za vreme vikenda kada ne moraju da idu na posao. Problemi su bili radnim danima. Roditeqi odu na posao, deca u {kolu, pa im neprijatno da ostave mene samog u ku}i, a ja, opet, nemam novaca za hotel. Kad vide da nema druge, doma}ica mi objasni: - Evo, vladiko , ovde imate sira i jaja. [poret se ukqu~uje ovako.. Ja sre}an, samo da nisam na ulici. Bilo je slu~ajeva kad kod ku}e ostane samo doma}ica sa malim detetom. Kada po|e na pijacu zamoli me da pripazim na dete da ne bi iza{lo na ulicu, te ga ja zabavqam dok se ona ne vrati. Ja sre}an, samo da nisam na ulici. Idu}i tako od ku}e do ku}e u Melburnu, pozove me na ve~eru neki Rade Plav{i}, rodom iz Koviqa kod Novog Sada. U Australiji ìvi od Drugog svetskog rata. Supruga mu je Slovenka, dece nemaju. Posle ve~ere, uz razgovor, zapitah ga da li ga nekada povuku misli i èqa prema otaxbini. Pravo da vam kaèm, Vladiko, donedavno bio sam ravnodu{an. Imam tamo roditeqe, brata, snahu i wihovih dvoje dece. S vremena na vreme im

nije imala organizovan crkveni `ivot u zemqama Zapadne Evrope. Kako se izvestan broj srpskih episkopa, sve{tenika i bogoslova na{ao se u nacisti~kim logorima {irom Starog kontinenta, me|u wima su kao duhovnici bili patrijarh Gavrilo Do`i}, episkop Nikolaj Velimi-

rovi}, episkop Irinej \or|evi} i preko pedeset srpskih sve{tenika, sve{tenomonaha i |akona. Oni su preuzeli duhovnu brigu o svome izbeglom narodu, pa se zato po~eci organizovawa crkvenog `ivota u Evropi vezuju za Nema~ku i srpske logorske zajednice u woj. Prva srpska crkva osnovana je u logoru Osnabrik 1949. godine. A prva Eparhija zapadno-evropska i australijska 1969. godine. Prvi wen episkop bio je vladika Lavrentije. Kao sve{tenik SPC i{ao je po Starom kontinentu i pronalazio pravoslavne vernike i upisivao ih u crkvu. Od emigranata sa Petog kontinenta sakupqao je podatke o Srbima u Austriji. Eparhija zapadno-evropska i australijska je osnovana na vanrednom zasedawu Svetog Arhijerejskog Sabora na sednici od 12. marta 1969. godine pod nazivom Srpska Pravoslavna Eparhija zapadnoevropska i australijska sa sedi{tem u Londonu. Tada je patrijarh srpski bio gospodin German \oki}. Ova eparhija obuhvatala je svu srpsku dijasporu i SPC u inostranstvu. Imala je trinaest srpskih parohija: {est u Velikoj Britaniji, pet u Nema~koj, jedna u Austriji u Be~u, jedna u Francuskoj u Parizu i jednu u Australiji, u Melburnu. Prvobitno sedi{te Eparhije zapadno

Rade Plav{i}

Episkop Lavrentije sa majkom, bratom i ostalom rodbinom pi{em i po{aqem nekad malo tro{ka. Ali, pre dve godine, vra}aju}i se iz fabrike do|e mi misao da posetim roditeqe dok su jo{ ìvi. Ova èqa me po~e mu~iti sve ~e{}e i ~e{}e. Jednog dana kaèm to èni, ve} re{en da idem. - [ta ti to sada pade na pamet? – po~e ona da me odvra}a. - Ako me ne pusti{, ja }u traìti razvod braka. Tako me je vukla neka èqa ku}i. I, ona popusti. Odmah odem i kupim kartu. Avion je leteo preko Rima. U Beograd stignem kasno uve~e. I dok sam podelio neke poklone svojih kom{ija, namewene wihovima u Beogradu, ve} stiè skoro i pono}. Vidim da nemam

u ovo doba nikakvog prevoza, te potra`im taksi. Kad su ~uli gde idem, niko od wih nije smeo da me vozi tako daleko. Jer se te godine desio i onaj slu~aj kad su neki Gutovac i Lisovi} ubili taksistu na Banstolu ispred Sremskih Karlovaca. Ipak jedan pristade, ali tra`i 40 hiqada dinara. Pristanem, jer me ne{to vuklo da {to pre stignem.Nisam smeo re}i da idem u Koviq, ve} u Novi Sad jer pla{io sam se da me tek onda ne bi ni pogledali. Kad stigosmo u grad, on pita koja je ulica. Tek tada mu rekoh da idem u Koviq. On se malo naquti, ali pristade pod uslovom da mu dam jo{ 5 hiqada dinara. Stigosmo u Koviq. Poznajem na{u ulicu i ku}u. Tu iza|em,

- evropske i australijske je bilo u Londonu. U britanskoj prestonici vladika Lavrentije je 1985. godine ven~ao princa Aleksandra Kara|or|evi}a sa princezom Katarinom. Tri godine kasnije sedi{te je preba~eno u Diseldorf. A potom (1978) u Himelstir. Godine 1973. na Petom kontinentu je stvorena Australijska eparhija SPC. Sedi{te je bilo u Melburnu. Ve} naredne 1974. godine promenila je ime i postala Eparhija australijsko - novozelandska, koju je tako|e vodio vladika Nikolaj Mr|a. Posle dve decenije slu`ewa u dijaspori (1989) vladika Lavrentije je imenovan za episkopa {aba~ko - vaqevskog, a potom (2006) za episkopa {aba~kog. Marko Lopu{ina

isplatim ga i ~astim jo{ 5 hiqada dinara, te on ode, a ja ostadoh pred vratima. Oti{ao sam kao de~ak iz rodnog kraja i nisam ga video vi{e od 40 godina. Srce mi lupa od uzbu|ewa. Iako je bilo gluvo doba no}i, skupim snage i zakucam na vrata. Odgovori neki mu{ki glas, verovatno brat, koga sam ostavio kao de~aka. Iz pisama znam da se o`enio i da ima dvoje dece. - Sigurno je kom{ija Lazo, berberin do{ao da te obrije ~ujem, veli snaha. - Ko je? – upita brat. - Ja dolazim iz Australije, pa me va{ brat Rade zamolio da vam prenesem wegove pozdrave i neke poklone. - Sa~ekajte. – Upali se svetlo, on se odenu i otvori vrata. Nisam hteo da se ka`em. Da vidim ho}e li me poznati. - Izvolite, gospodine – re~e brat i pozdravi se. Pozdravi se i snaha. Izbudi{e se i deca. I, za ~udo, onaj mla|i odmah potr~a meni u krilo. Roditeqi su spavali u drugoj sobi. Brat se raspitivao za mene i moju suprugu. Snaha skuva kafu. A ja stegao srce, ~ekam samo da vidim da li }e me roditeqi poznati. U tim na{im razgovorima i ne primetismo da ve} svi}e. Otvori{e se sobna vrata i u|e majka. Ni ona me ne pozna. - Mama, ovaj gospodin dolazi iz Australije. Kom{ija je na{eg Rada, pa donosi wegove pozdrave.

Majka se ozari ~uv{i moje ime i jedva skupi snage pa upita: „Kako je moj Rade? Ho}e li on nekad do}i, da ga vidim o~ima. Bojim se umre}u.“ Zatim se raspituje za snahu. Ja jedva izgovaram od uzbu|ewa. Stegao sam srce da vidim ho}e li me bar otac poznati. Sa wime sam najvi{e proveo detiwstvo. Trgovali smo sviwama, pa sam mu ja pomagao. Najzad se otvori{e ponovo vrata spava}e sobe i pojavi se otac, sed kao ovca. Kako me ugleda, stade kao ukopan. Pa gleda, gleda, dok najzad ne uzviknu: - Sine Rade, jes’ to ti? – pa sko~i te me zagrli. „O~i ti poznajem. Sve se drugo izmenilo, samo ti o~i ostale iste“ – govorio je kroz suze. - Zna{ li da sam predose}ao da }e{ do}i. Sawao sam te pre neku no} i kaèm mojima, eto pitaj ih je li istina, da sam im rekao: „Ili }e do}i na{ Rade ili pismo od wega – jer sam ga u snu neobi~no doìveo.“ I ja ne mogoh izdràti vi{e, zaplakah se kao dete. Svi se zbuni{e, sve je izgledalo kao privi|ewe. Nasta op{ta radost. Ujutru se iskupi ceo kom{iluk. Odvedem ih u „Bircuz“ i sve ~astim. Proveo sam nezaboravna dva meseca i ose}ao sam se kao na tre}em nebu. Sada sakupqam pare da ponovo idem i obi|em ih dok su mi roditeqi ìvi. [ta }e mi novac i kapital, kad nema duhovne hrane i radosti. Vladika Lavrentije „Rukoveti sa Wive Gospodwe“

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10. 27. decembar januar 2022.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Bogojavqewe proslavq

n o l o V u t s r k i n Plivawe za ^as

Na veliki i svetli praznik Bogojavqewe u crkvi svetog Jovana Krstiteqa u Volongongu ujutru od 8 ~asova je slu`eno Jutrewe te sveta Liturgija, a potom su protoprezviter Branko Bosan~i}, nadle`ni paroh i arhimandrit Jefrem Abasi iz Antiohijske crkve zajedno slu`ili ~in velikog vodoosve}ewa. Prazni~noj slu`bi i vodoosve}ewu je prisustvovao i penzionisani sve{tenik protonamesnik Stanko Milosavqevi}. Nakon toga sve{tenici su blagoslovili i vode Tihog

okeana u Volongongu, a verni zaplivali da donesu krst i prime bogojavqenski blagoslov kada se osve}uju vode, sva priroda i tvorevina. Pobednik je bio ~etrnaestogodi{wi Mateja Kolar iz Liverpula koji je nedavno pobedio na takmi~ewu jugoisto~nog Sidneja u plivawu na pet kilometara. ^estitamo pobedniku i svim u~esnicima. Neka ih tokom cele godine prati blagoslov reke Jordana i da Gospod bude sa svima!

o n e q v a l s o r p e w e q v ja go o B r e r a F a n e v a S . v S i u crkv Ovaj veliki hri{}anski praznik proslavqen je u na{oj crkvi Sv. Save na Fareru. Svetu liturgiju sluìo je otac Branko Vasili}, na kojoj je prisustovao na{ verni narod iz Kvimbijena i Kanbere, ovog puta zaista u jako malom broju zbog pandemije koja opet vlada i velikog broja zaraènih u na{oj zajednici. Za vreme liturgije, od oca Branka mogli smo ~uti dosta lepih obi~aja i verovawa vezanih za ovaj praznik. Posle zavr{etka Svete liturgije usledio je ~in Velikog vodoosve}ewa i podela nafore. Sve je zavr{eno u slavu Boìju i na radost i duhovno dobro prisutnih, a na kraju svi su nato~ili osve{tanu bogojavqensku vodicu i oti{li svojim ku}ama, a oni koji slave da nastave sa pripremama za slavu. Naàlost, ove godine kod nas u Kanberi svi koji su slavili Sv. Jovana, slavili su sa nekoliko ~lanova najbliè familije ili bez gostiju. Uz Boìju pomo} nadajmo se da }emo idu}e godine Bogojavqewe i Sv. Jovana proslavqati u nekim boqim uslovima bez Omikrona i bez restrikcija. Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10.27. decembar 2020. 17 ^etvrtak januar 2022.

qeno {irom Australije E BOGOJAVQEW U MELBURNU

Crkva Sv. Trojice e n i d go e v o i u k i v s n a u Br organizovala plivawe za ^asni krst

ngongu

Bogojavqewe je u Melburnu zapo~eto molitveno u svim crkvama sluèwem Svete Liturgije i ~inom osve}ewa vode. U ranim ve~erwim ~asovima, sada ve} tradicionalno, plivawe za ~asni krst je odràno u luci „Princess Pier“ u Port Melburnu. Plivawe za ~asni krst je i ove godine uspe{no odràno u sklopu Crkveno-{kolske op{tine Sveta Trojica u Bransviku. Iako je bilo vetrovito, topao letwi dan i mirna voda doprinele su raspoloèwu kako prisutnih parohijana tako i pliva~a. Kao i uvek, vredne sestre iz Kola srpskih sestara su pripremile posluèwe kojim su se posle plivawa svi posluìli i okrepili. Ove godine, u plivawu su u~estvovali i parohijani iz drugih C[O Melburna pa je posle plivawa usledilo ve} duè i{~ekivano druèwe. Najzad ~estitke ovogodi{wim pobednicima: Joakimu Stanojkovi}u u de~ijoj kategoriji i Ivanu Cukani}u u kategoriji za odrasle. Фото: Небојша Стефановић и Јелица Бујас

Победници пливања Иван Цуканић и Јаоким Станојковић

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 27. 2022.

ZAJEDNICA

Dobro do{li u {kolu srpskog jezika! SERBIAN SCHOOL "VUK KARADZIC" ST ALBANS

MOLITVA I BLAGOSLOV VLADIKE SILUANA NA KOLEXU SVETI SAVA U SIDNEJU

Srpska {kola "Vuk Karaxi}" Sent Albans ABN 93 851 370 615

KAMPUSI St Albans i Grinzbara: upis u subotu 5. februara Xilong: upis u petak4. februara [KOLARINA Godi{wa {kolarina je $230 po detetu, po $115 za tre}e i ~etvrto dete koje poha|a nastavu, dok je {kolovawe besplatno za svako slede}e dete iz porodice. KONTAKT I INFORMACIJE

Imejl: sesvuk@gmail.com

Nedeqa u kojoj se nastavno osobqe kolexa Sveti Sava organizuje i upoznaje sa praksom i procedurama koje koje }e se koristiti u nastavi nastupaju}e {kolske godine, radi wenog {to uspe{nijeg izvo|ewa, zapo~ela je molitvom i blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva Episkopa Siluana u prisustvu direktorke kolexa, nastavnika i pomo}nog osobqa. U molitvi su Episkopu saslu`ivali protojerej-stavrofor Rade Radan, duhovnik kolexa, i proto|akon Milo{ Raketi}, sekretar Mitropolije. Posle molitve i blagoslova Vladika Siluan je po`eleo dobrodo{licu trima novim nastavnicama, a direktorki gospo|i Ani Nikolau uspe{nu nedequ planirawa i organizacije u i{~ekivawu slede}e nedeqe i povratka u u~ionice na{e voqene dece. Uz Bo`ji blagoslov, druga godina kolexa Sveti Sava po~iwe!

FBstranica: https://www.facebook.com/SESVU

[KOLSKI KALENDAR

l Prvo tromese~je 5/02/2022 - 9/04/2022 l Drugo tromese~je 30/04/2022 - 25/06/2022 l Tre}e tromese~je 11/07/2022 - 17/09/2022 l ^etvrto tromese~je 08/10/2022 - 10/12/2022

Ako se jo{ uvek pitate za{to treba da se pridru`ite na{oj veseloj dru`ini, otkri}emo vam nekoliko tajni:

Deco, velika i mala, vi koji pri~ate srpski i vi koji `elite da ga nau~ite, pozivamo vas da nam se pridru`ite u igri, u~ewu i o~uvawu srpskog jezika i kulture. Na{a {kola radi u tri kampusa u Grinzbari, Xilongu i Sent

Albansu. Do~eka}e vas tim qubaznih i nasmejanih nastavnika koji }e sa vama podeliti svoje znawe, pokloni}e vam svoje vreme i pa`wu i bi}e vam podr{ka. One }e se brinuti da se vi ose}ate bezbedno i sigurno u na{oj {koli.

uuu U na{oj {koli se deca upoznaju i druè, neka od tih drugarstava traju ~itav ìvot i prerastaju u kumstva, a ra|aju se i qubavi. uuu U~enici na{e {kole ostvaruju odli~ne rezultate na zavr{nom ispitu u 12. razredu {to im omogu}ava upis èqenog fakulteta. uuu U~ewe jezika vam pomaè da razvijete mnoge ve{tine: boqe snalaèwe u prostoru, brè razmi{qawe, lak{e u~ewe, govorne ve{tine i ve{tine neophodne za dobro snalaèwe u dru{tvu. Sve ovo zajedno uti~e na ja~awe samopouzdawa i kvalitetan ìvot. uuu Srbija je va{a domovina ili domovina va{ih roditeqa, baka i deka. To je jedna prelepa mala dràva u srcu Balkana. Ona je izrodila mnoge velikane kao {to su Sveti Sava, Vuk Karaxi}, Nikola Tesla, Pupin, Novak \okovi}, Mileva Mari}, Nikola Joki} i Desanka Maksimovi}. Ima ih mnogo vi{e, ali }ete o svima wima u~iti ako nam se pridruìte. uuu Kroz u~ewe srpskog jezika nau~i}ete da govorite, ~itate i pi{ete, otkri}ete bajkoviti svet srpske kwièvnosti, peva}ete pesme uz koje odrastaju va{i vr{waci i sunarodnici ne samo u Srbiji, ve} {irom sveta. Ako vi imate èqu da ne{to nau~ite, mi }emo vam ispuniti tu èqu.

PUTOPIS Tokom svog najnovijeg putovawu po Rusiji na{ autor je posetio impresivni spomenik „Majka Otaxbina zove“ i do`iveo savremeni Volgograd.

BITKA KOJA JE PROMENILA TOK ISTORIJE

Dok se moje {esto~asovno putovawe vozom iz Astrahawa uz Volgu bliìlo kraju, po~eli su da me podilaze `marci. Oduvek sam èleo da posetim Volgograd, nekada{wi Staqingrad, grad heroja i popri{te bitke koja je promenila istoriju. Jedina misao koja mi je prolazila kroz glavu, dok se voz zaustavqao u stanici, bila je da se nalazim na mestu koje je pre skoro 80 godina bilo svedok uàsnih razarawa i zlo~ina: bombardovawe civila, ratovawe u gradskim ~etvrtima, totalno uni{tewe i smrt dva miliona qudi. Prostor oko Volgogradske èlezni~ke stanice, podignute u stilu staqinske epohe, sa {irokim bulevarima i novoizgra|enom crkvom Aleksandra Nevskog nosi nekoliko obele`ja koja podse}aju na krvavih pet meseci, nedequ i tri dana 1942-43. godine. Zapravo spomenik „Majka Otaxbina zove“ sam mogao da vidim ve} kroz prozor dnevne sobe stana koji sam iznajmio. Bio je osvetqen i izgledao kao svetionik u hladnoj jesewoj no}i.

SAVLADAN OSE]AWIMA PORED SPOMENIKA

Rano jutro nas do~ekuje hladnim vetrom, maglom i obla~nim sivim nebom, ali dok smo iza{li napoqe da obi|emo spomenik posve}en herojima Staqingradske bitke, sunce se probilo kroz oblake i sivilo je pobe|eno. Veoma simboli~no za mesto na kome su 1943. god. savladane sile mraka! îtav spomen-kompleks na Mamajevog kurganu odràvan je sa mnogo brige i qubavi. Volgograd je ponosan na svoju ulogu u istoriji i po{tuje one koji su `rtvovali svoje ìvote da pobede fa{izam. Dok smo prilazili centru kompozicije, statui „Majka Otaxbina zove“, preplavila su me ose}awa. Ova figura Majke Otaxbine, visoka 85 metara, predstavqa ènu koja kora~a sa podignutim ma~em pozivaju}i sinove i k}eri da se odupru neprijatequ. To je jedan od najimpozantnijih spomenika na svetu. Za stvarawe ovog dela skulptoru Jevgeniju Vu~eti~u i inèweru Nikolaju Nikitinu bilo je potrebno osam godina. Otkriven je u oktobru 1967. Stoje}i u za{titni~koj senci Majke Otaxbine i posmatraju}i ostrva na Volgi, oblio me je hladan znoj od pomisli na stra{na razarawa u tom periodu. Pred o~ima su mi se pojavile scene iz romana „Staqingrad (Za pravednu stvar)“ ratnog dopisnika Vasilija Grosmana. Hrabrost, gvozdena voqa i odlu~nost sovjetskog naroda promenili su tok istorije i spasli svet od zle genocidne sile. Spomenik „Majka Otaxbina zove“ nije mesto za uìvawe, nego za kontemplaciju o jednom od najmra~nijih perioda svetske istorije. To je mesto na kojem moète izraziti zahvalnost onima koji su poginuli za ~ove~anstvo. Istovremeno, 2021. godine se moramo zapitati da li je svet ne{to nau~io iz mra~nih 40-ih godina. Dok silazimo sa uzvi{ewa, ~ujem u~iteqa koji grupi dece obja{wava kakva dva zla su fanatizam i mr`wa. @eleo bih da ta deca doìve humaniji svet kada odrastu. Emotivno iscrpqeni, krenuli smo na ru~ak u gradu.

GRAD OBNOVQEN POSLE RATA

Volgograd, koji je od 1925. do 1961. godine nosio ime Staqingrad, uzdigao se kao feniks iz pepela posle Drugog svetskog rata i danas je jedan od najprijatnijih gradova u evropskom delu Rusije. @ivot u gradu sa preko milion stanovnika koncentrisan je na obali Volge. Kao qubiteq javnog saobra}aja, provozao sam se trolejbusima koji su karakteristi~ni za ovaj grad, kao i takozvanim me-

VOLGOGRAD Grad heroja

^etvrtak 10. 27. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 19 Impresivni spomenik „Majka Otaxbina zove“, najve}i je spomenik u Rusiji i jedan od najve}ih na svetu, visok je ~ak 85 metara

Prekretnica: Staqingradsku bitku mnogi smatraju prekretnicom u Drugom svetskom ratu. Re~ je svakako o jednoj od najkrvavijih bitki u qudskoj istoriji sa skoro 2 miliona `rtava

Масивна црква Александра Невског у византијском стилу у близини железничке станице једна је од новијих знаменитости града. То је реплика цркве уништене 1932. године

Tramvajska mre`a pod zemqom duga je 7 kilometara

U центру града налази се Алеја хероја која води до шеталишта поред реке Volge, вероватно једног од најживописнијих у Русији

tro-tramvajem. On povezuje severne i ju`ne delove grada i predstavqa najboqi na~in za obilazak Volgograda. Izuzetno je zgodan za turiste, jer prolazi pored Mamajevog kurgana i povezuje ga sa centrom grada. To je jedina tramvajska mre`a u Rusiji koji ima i podzemnu deonicu. Ona je duga skoro sedam kilometara, prolazi ispod centra grada i funkcioni{e kao metro. Javne ustanove, ulice i infrastruktura Volgograda zna~ajno su obnovqeni uo~i Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. Stadion „Arena“ na obali Volge podignut je specijalno za ovo takmi~ewe.

PAVLOVQEVA KU]A

Pavlovqeva ku}a postala je simbol tvrdoglavog otpora Sovjetskog Saveza tokom Staqingradske bitke. Branioci kojih zapravo nije bilo vi{e od desetak stali su na put milionskoj nacisti~koj ma{ineriji poznatoj po tome {to je gradove, pa i ~itave dr`ave osvajala za nekoliko nedeqa

Skoro sve zgrade u centru sagra|ene su posle rata, ali obele`ja Staqingradske bitke mogu se videti na vi{e mesta. Jedan trajni spomenik borbama u centru grada je Pavlovqeva ku}a, rekonstruisani zid od cigala koji obeleàva lokaciju zgrade u kojoj je Crvena armija 60 dana dràla poloàj odolevaju}i snagama Vermahta. Odredom koji je osvojio zgradu komandovao je poru~nik Jakov Pavlov i po wemu je gra|evina dobila ime. Zid od cigala povezan je sa novijom zgradom na mestu nekada{weg zdawa. Danas je to jedan od glavnih simbola odbrane Staqingrada. U blizini Pavlovqeve ku}e nalazi se muzejski kompleks posve}en Staqingradskoj bici, poznat po panorami bitke od 360 stepeni. To je izuzetno zanimqivo mesto za one koje zanima Drugi svetski rat i nudi nekoliko izlo`benih postavki. Proveo sam divno jesewe popodne u centru grada sa pe{a~kim zonama i prostranim zelenim povr{inama. Masivna crkva Aleksandra Nevskog u vizantijskom stilu u blizini èlezni~ke stanice jedna je od novijih znamenitosti grada. To je replika crkve uni{tene 1932. godine. Za razliku od nekih gradova, gde je prostor oko èlezni~ke stanice zapu{ten i prepun sumwivih tipova, uredno i pristojno srce Volgograda je ne{to na {ta su wegovi stanovnici veoma ponosni. A|aj Kamalakaran Russia Beyond

SRBI U SVETU

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 27. 2022.

Marko Lopu{ina

Srpska dijaspora ne `eli da glasa

Prema podacima koje je saop{tila Republi~ka izborna komisija (RIK) glasawe srpske dijaspore na referendumu u inostranstvu, bilo je neuspe{no Na deset bira~kih mesta u inostranstvu na referendumu o promenama Ustava Srbije vezanim za reformu pravosu|a u~estvovalo je 839 osoba. Wih 498 se izjasnilo protiv promena – saop{tio je Vladimir Dimitrijevi}, predsednik RIK-a. Promene Ustava je podràlo svega 336 glasa~a iz dijaspore. Ovi zvani~ni rezultati su poraàvaju}i, jer pokazuju da srpska dijaspora ne èli da glasa. Ta~nije, srpski dràvqani sa pravom glasa u rasejawu, ne èle da na ovaj na~in u~estvuju u politi~kom ìvotu u Srbiji. Za{to? Odgovor na ovo pitawe je vi{eslojan, ali }u poku{ati da ukaèm na neke od razloga za{to iseqeni narod iz Srbije u tu|ini ne èli da u~estvuje u glasawu. Prvi razlog je lo{a organizacija glasawa qudi sa

Austrijski Srbi u Be~u srpskim paso{em u inostranstvu. Ambasade Srbije i konzulati nisu kadrovski dovoqno osposobqeni, ni materijalno opremqeni da vode kampawu za anga`ovawe srpskih glasa~a, dr`avqana Srbije u inostranstvu. To se videlo i ovog puta, jer je na{a diplomatija uspela da organizuje bira~e za glasawe samo na deset birali{ta – u Be~u, Briselu, Rimu, Oslu, Moskvi, Skopqu, Minhenu, Strazburu, Vukovaru i Cirihu. U Parizu, Londonu, Frankfurtu,

Vi}enci, Stokholmu, ^ikagu, Torontu, Sidneju i drugim srpskim centrima u rasejawu, ambasadori i konzuli iz Srbije nisu uspeli da obezbede po 100 bira~a da bi otvorili glasa~ko mesto. U Torontu, Kanada se na primer, za glasawe prijavilo samo 28 bira~a poreklom iz Srbije. Prema zvani~nim podacima Zavoda za statistiku u dijaspori i regionu ima oko 300.000 srpskih glasa~a ({to je neta~an broj, toliko ih je samo u Austriji i Nema~koj). Pored ovih dr`ava velika koncentracija

srpskih dr`avqana i glasa~a je u Parizu i Nici, Londonu, [tutgartu, Budimpe{ti, Bratislavi, Atini, Malmeu, Los An|elesu i Kaliforniji, Ontariju, Melburnu, Emiratima. Re~ je o ukupno 600.000 Srba iz Srbije, a na birali{ta je iza{lo svega wih 839. Drugi razlog za slabo u~e{}e na izborima u rasejawu, jeste, kako ka`u ameri~ki i kanadski Srbi, taj {to je vlast propisala kratke rokove za prijavu glasa~a na tamo{wim bira~kim mestima. I {to mnogi ameri~ki

Srbi, a ima ih najmawe 175.000, nisu od Ambasade Srbije u Va{ingtonu i Generalnog konzulata u îkagu, dobili poziv za glasawe. U Ministarstvu spoqnih poslova Srbije na to su rekli da je – nemogu}e obavestiti svakog dràvqanina Srbije u inostranstvu da se odràvaju izbori. Zapravo, glasa~ki sistem Srbije je u vrlo lo{em stawu. Tre}i razlog je {to je odràvawe izbora za srpske dràvqane u inostranstvu izuzetno skup proces, jer Srbi ìve i rade u 159 dràva sveta. U najboqim uslovima, devedesetih godina pro{log veka, na izbore u srpskoj dijaspori izlazila je tre}ina dràvqana Srbije. êtvrti razlog slabog izlaska na{ih bira~a u dijaspori i regionu jeste blagi bojkot iseqenika kao politi~kog subjekta od strane dràve Srbije i MIP-a, koji u su{tini ne èle da tog glasawa bude u punoj i pravoj meri. Zato vlast i ne uvodi elektronsko glasawe srpskih bira~a iz rasejawa, jer bi oni u takvim uslovima masovno rekli “ne”. Vlast u Srbiji je svesna da su dràvqani Srbije i bira~i u rasejawu, uglavnom kriti~ki raspoloèni prema aktuelnoj vlasti i da, u su{tini, srpska dijaspora ne èli da glasa i ne èli tako da podràva zvani~ni Beograd.

TESLINA NAU^NA FONDACIJA IZ AMERIKE ODLIKOVALA SVETSKOG PRVAKA U TENISU

Orden Nikole Tesle za Novaka \okovi}a uuu Nikola Tesla je celom svetu doneo budu}nost. Novak \okovi} je stvorio budu}nost tenisa i modernog sporta. \okovi} je novi Nikola Tesla – izjavio je Nikola Lon~ar, predsednik TNF iz Filadelfije Odlukom uprave i ~lanova Tesline nau~ne fondacije iz SAD, koju ~ine ameri~ki Srbi, Amerikanci i oboàvaoci srpskog genija iz ~itavog sveta, Novaku \okovi}u, najboqem svetskom sportisti dodeqen je orden Nikole Tesle. U obrazloèwu koje je potpisao Nikola Lon~ar, predsednik TNF iz Filadelfije, se izme|u ostalog kaè:

- Nikola Tesla je celom svetu doneo budu}nost. Novak \okovi} je stvorio budu}nost tenisa i modernog sporta. Novak \okovi} je novi Nikola Tesla i novi srpski genije. Svojim delima uzdigao je svetsku javnost, a nas Srbe u~inio ponosnim. Mi mu se ovim ordenom zahvaqujemo i dajemo Novaku \okovi}u punu podr{ku u wegovom sportskom, humanitarnim i patriotskom radu. Orden Nikole Tesle ustanovqen je u Teslinoj nau~noj fondaciji pre nekoliko godina kao odli~je „U duhu Nikole Tesle“ ili „Tesla spirit award“. Povod za dodelu Ordena Nikole Tesle najboqem sportisti sveta su neprijatna doga|awa u Australiji, koja su za posledicu imala poni`avawe i ru{ewe ugleda samog \okovi}a, ali i wegovog srpskog naroda. Iskazana netrpeqivost, a u nekim slu~ajevima i mr`wa prema Novaku, proizvela je i mr`wu prema Srbima, {to ne prili~i dr`avama i li~nostima iz demokratskog sveta. - Nikola Tesla i Novak \okovi} su tesno povezane li~nosti, jer poti~u iz srpskog etnosa, jer kao Dinarci i Srbi

fizi~ki li~e, i jer su, {to je za nas u TNF bilo najva`nije, svojim delima zadivili svet i pokazali mentalnu i duhovnu snagu srpskog naroda. Tesla i \okovi} su danas simboli i ambasadori srpskog naroda u svetu – smatra Nikola Lon~ar, tvorac Tesline nau~ne fondacije. Kako nam je rekao Zoran Bulovi}, predsednik TNF Srbija, prema podacima ove srpske organizacije iz Filadelfije, srp-

ski genije Nikola Tesla je danas najpoznatiji i najpopularniji Srbin na svetu. Ima 63 miliona pojavqivawa na Internetu i 33 spomenika i biste u 20 dràva sveta. - Novak \okovi} je uz rame Nikole Tesle. Novak je najpopularniji moderni Srbin u svetu. Ima na Internetu 17,3 miliona pojavqivawa. Nosilac je dva velika priznawa kao najboqi teniser na planeti Zemqi i kao najboqi svetski sportista u 2021. godini. U vreme ovih doga|awa u Australiji dobio je milion novih poruka iz ~itavog sveta. Ameri~ki Srbi predlaù da se \okovi}u podigne spomenik u Wujorku, pored monumenta Nikole Tesle, koji je Novak svojevremeno posetio – kaè Nikola Lon~ar. Kako nam je u Filadelfiji re~eno, Teslina nau~na fondacija }e Novaku \okovi}u uru~iti Orden Nikole Tesle prvom prilikom, kada se dogovori susret sa svetskim prvakom i najboqim sportistom sveta. Marko Lopu{ina

ZAJEDNICA

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

000, e u konziv

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

poi da svainoiztem u. `aqakup de u qim ina srptre-

zlaori kot subije ele oj i ne srpr bi vno

a da a~i ~ki lnoj ska a i zva-

^etvrtak 10. 27. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 21

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

SLOBODNA SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Bogojavqewe u Svetonikolajevskom manastiru u Ju`nom Brizbejnu Na praznik Bogojavqewa, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Australijsko-novozelandski i Predstojateq Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve g. g. Hristifor je blagoizvoleo da, u Sabornom Hramu Svetonikolajevskog manastira, slu`i Svetu Bo`anstvenu Liturgiju i da propoveda. Na kraju Svete Liturgije, Wegovo Preosve{tenstvo je izvr{io ~in Bogojavqenskog osve}ewa vode, koju su vernici poneli svojim domovima. U svojoj nadahnutoj besedi, Wegovo Preosve{tenstvo je podu~io verni narod velikoj Tajni Presvete Trojice, koja nam je otkrivena u doga|aju ~iji spomen proslavqamo na praznik Bogojavqewa, kr{tewe Gospoda Boga i Spasa na{eg Isusa Hrista. U momentu, kada je Sveti Prorok, Prete~a i Krstiteq Gospodwi Jovan, krstio Gospoda, otvorila su se nebesa i

Sveti Duh u vidu goluba je sleteo na Gospoda Isusa Hrista, a glas Boga Oca sa neba se ~uo: “Ovo je sin moj qubqeni, koji je po mojoj voqi.“ Bogojavqenska voda ili Agijazma Velika se moè osvetiti samo na praznik Bogojavqewa i ~uva se cele godine radi blagoslova, osve}ewa, o~i{}ewa i isceqewa. Bogojavqenska voda ne moè da se pokvari. Bogojavqenska voda se uzima uz molitvu ujutro, pre bilo koje druge hrane ili pi}a. Molitva pre uzimawu Bogojavqenske vode: Posle uobi~ajenog po~etka, govorimo slede}u molitvu: Gospode Isuse Hriste Boè na{, koji si jedan sa bespo~etnim i besmrtnim Tvojim Ocem, i koji si uvek zajedno sa bespo~etnim i ve~nim Tvojim Svetim Duhom i koji si Svojim pre~istim i Svetim Kr{tewem osvetio ovu vodu, i sada osveti nas gre{ne i nedostojne sluge Tvoje, koji Te prizivaju. Ti sam, Gospode, u~ini sada da ova Sveta voda, osve}ena prisustvom i blagoda}u Tvoga Svetog Duha, bude u meni, slugi Tvome, koji od we pije, na prosve}ewe du{e, osve}ewe tela, umrtvqewe strasti, odbacivawe lukavih pomisli, odbacivawe i ~uvawe od svake satanske napasti, ispravqawe ìvota i u~vr{}ivawe u tvorewu zapovesti Tvojih i na svaku spasonosnu korist. Tako da blagoda}u ove Svete vode budem zaklowen od svakog satanskog nasrtaja, i ostanem nepovre|en, na slavu Tvoga preblagoga i najsvetijeg Imena. Molitvama Presvete i slavne Vladarke na{e Bogorodice i Prisnodjeve Marije i svih Svetih Tvojih. Amin! Po molitvi pijemo Bogojavqensku Vodu u tri gutqaja, izgovaraju}i: U ime Oca i Sina i Svetog Duha. Amin! Arhimandrit Dr Simeon Mi{~evi}

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

SRBIN SE UTOPIO U AUSTRALIJI:

Umro je herojskom smr}u, spasavaju}i svoju }erku Laru Srbin Branko Radulovi} (49) utopio se na popularnoj plaì u Adelaidu u Australiji, poku{avaju}i da spasi svoju {estogodi{wu }erku, koju su talasi odneli daleko od obale. O~evici kaù da se devoji~ica nalazila u ~amcu na naduvavawe, kada su je talasi odneli od obale, a da je Branko obu~en uleteo u vodu kako bi je spasio. Majkl Naper (70) igrao se sa svojim unucima na plaì, kada je video ~oveka koji je u{ao u vodu kako bi spasio svoju }erku. - Potr~ao sam da ga stignem. Pre nego {to sam uspeo da do|em do wega, devoj~ica je sko~ila iz ~amca u wegovo naru~je. Poku{avao je da je spasi u dubokoj vodi - rekao je i dodao da je jak vetar potom oduvao gumeni ~amac, a da je on uspeo da devoj~icu stavi na dasku za plivawe. Ipak, do Branka nije uspeo da stigne na vreme. - Kada sam uspeo da do|em do wega, ve} je bio pod vodom. Potom je wegovo telo isplivalo i to je bio momenat kada sam ga uhvatio za pantalone i okrenuo ga tako da mu lice bude iznad vode - dodao je. Branko je bio bez svesti kada su }erka i on, uz pomo} posetilaca na plaì izvu~eni iz vode. - Mislim da sam ranije mogao da stignem do wih i ào mi je {to nisam - rekao je Majkl. Porodica i prijateqi su se putem dru{tvenih mreà oprostili od posve}enog oca koji je svoj ìvot dao za ìvot svoje }erke. Branko je }erku opisivao kao

Branko sa }erkom Larom svoju princezu. "Umro je herojskom smr}u, spasavaju}i svoju Laru iz mora", "[okirani smo, ali znamo koliko je voleo svoju omiqenu devoj~icu i da ne postoji ne{to {to ne bi uradio za wu", "Dao si ìvot za wu i time pokazao za {ta si ìveo", samo su neke od poruka qudi bliskih Branku. - Bore}i se za ìvot wemu najva`nije osobe na celom svetu, pokazao je da je prava, po`rtvovana qubav, qubav do smrti. Svi smo ga znali kao ~oveka posve}enog porodici i crkvi. Uvek je bio spreman da odgovori na svaki poziv i da pomogne bilo kome kome je pomo} potrebna, u bilo koje vreme - rekao je za 9 News sve{tenik crkve Sveti Sava Strahiwa Jawi}.

SVET POZNATIH

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 27. 2022.

PRVI I DRUGI MU@ U ISTOJ KU]I:

Peva~ica Nada Obri} o biv{im brakovima Peva~ica Nada Obri} iza sebe ima dva braka, a kako je ispri~ala razvodi su joj jako te{ko padali. Kako je ispri~ala uvek se trudila da ima dobar odnos sa biv{im muèvima zbog dece, ali otkrila i kako ih je pomirila. Otkrila je da "drugi put kad se udala, je pomirila prvog i drugog muà." - Prvi mu` je mogao da dolazi u moju ku}u i ku}u mog muà kad god je hteo i koliko god je hteo, trebalo je ubediti i jednog i drugog, naravno da sam to uradila zbog dece, jer nisu deca kriva za moju situaciju, da bi deca imala ose}aj da se nismo razveli, da je tata tu svaki dan, ali trebalo je dovesti do te situacije i onda do|e situacija u ku}i sedi jedan sedi drugi, do|em ja, a ovaj prvi pita u ku}i od ovog drugog: '[ta }e{ da popije{ - rekla je Nada.

KOD WE JE NAJVE]I BAK[I[ 50 DINARA:

Lepu Brenu prati glas da nerado daje napojnicu îni se se poznata peva~ica svoje bogatstvo ~uva jer kruè glasine da nije vi~na davawu bak{i{a, ~ak iako se zna da su Lepa Brena i Sa{a Popovi} nedavno prodali "Grand" i uzeli na desetine miliona evra. Navodno Brena ne èli da se otvori i po~asti radnike za trud koji ulaù oko we. - Sedela sam u jednom frizerskom salonu i ~ekala svoj red, na jednoj od stolica sedela je Lepa Brena. Kada je zavr{ila, ustala je i ostavila joj ta~nu cifru koliko ko{ta usluga, uredno je sa~ekala kusur i pokupila ~ak i nov~aicu od 10 dinara, ja sam ostala u {oku- ispri~ala je èna doga|aj iz jednog frizerskog salona. Kako kaè, frizerka se qubazno zahvalila i ispratila je, a ~inilo se da nije bila iznena|ena ovim postupkom Lepe Brene. - Kada sam zavr{ila u salonu sela sam u obli`wi kafi} gde me je ~ekala drugarica. Po~nem ja woj da prepri~avam kakav sam zapravo utisak stekla o Breni, a u na{ razgovor se ukqu~io tada i konobar. On je po~eo da se smeje i pitao me {ta se ~udim, kaè da je poznato da Brena ima zmiju u xepu i da je najve}i bak{i{ koji od we moè da se dobije 50 dinara - rekla je èna.

PLENIO SVOJIM GLASOM:

Smrt Akija Rahimovskog potresla region i po{tovaoce "Parnog vaqka" Jedan od najpoznatijih i najprepoznatqivijih peva~a jugoslovenske pop muzike Aki Rahimovski (66), koji je preminuo u subotu u Novom Mestu u Sloveniji, bi}e najverovatnije sahrawen sredinom ove nedeqe u Zagrebu, gde je godinama ìveo i radio. Vest o smrti Akija Rahimovskog potresla je ~itav region i sve po{tovaoce "Parnog vaqka", ~iji je za{titni znak bio 47 godina. Gitarista i kompozitor Husein Hasanefendi} Hus, koji je sa Akijem osnovao "Vaqak" 1975. u Zagrebu, skrhanim glasom izustio je da i daqe ne veruje da se to desilo: - ûli smo se u pola devet ujutro. Taman sam bio na {vajcarskoj granici. Ne verujem jednostavno da je to mogu}e. Zvu~ao mi je dobro, onako neku pozitivnu energiju sam ose}ao. Veselio se svirkama koje nas ~ekaju na prole}e. Aki je bio ostvaren na bini. Izgubili smo brata i prijateqa. Imam èqu da se probudim iz ovog, da bude neka druga istina. Novinar, muzi~ki kriti~ar, pisac i siva eminencija jugoslovenske pop i rok muzike Peca Popovi}, rekao je da je va`no da je, ne zagreba~ka, ne hrvatska, ve} da je biv{a jugoslovenska scena izgubila jednog velikog umetnika koji je plenio svojim glasom. - "Parni vaqak" je svoju karijeru zapo~eo uz beogradsku publiku 1976, 1977. godine, kada su plo~e izdavali za PGP RTB - podsetio je Popovi}. - Imali su kqu~nu podr{ku u ovoj sredini i eto, posle vi{e od 40 godina, izgubili smo nekoga ko je obeleìo mladost nekoliko generacija slu{alaca. Mom~ilo Bajagi} Bajaga je na "Fejsbuku" poru~io da je postalo te{ko, iz dana u dan, opra{tati se od qudi koji su stvorili ovda{wu rok, pop, xez i generalno urbanu muziku i uop{te umetnost: - Ovo sa Akijem me je ba{ pogodilo, poznavao sam

ga vi{e od 40 godina. Ne moè{ da se pomiri{. Aki nije nestao u na{im srcima, i u srcima qudi koji vole wegovu muziku. ^lanovi "Ribqe ~orbe" su na dru{tvenim mreàma naveli da nas je napustio izuzetan ~ovek i umetnik. ôvek velikog glasa i dobrote, od koga je i sam Bora u~io zanat, i da }e istinski nedostajati. Rok novinar i autor "Eks-Ju rok enciklopedije" Petar Jawatovi} naglasio je da ima mnogo peva~a, ali ih nema mnogo koji su toliko specifi~ni kao Rahimovski. - Ro|en u Ni{u, odrastao u Skopqu, napravio ogromnu karijeru u Zagrebu - rekao je Jawatovi}. - Holivudska pri~a. Neko ko je zaista tokom svih godina napravio imix frontmena koji peva na specifi~an na~in. Kotrqao je slovo "r", a to je u pesmi bilo {armantno i jedva primetno. Razmi{qam kako bi to izgledalo da ti kao klinac dolazi{ iz Skopqa u Zagreb i angaùju te afirmisani muzi~ari da stane{ na scenu, da promeni{ naglasak i sve, i da to uradi{ tako autenti~no. R. N.

JELICA SRETENOVI], GLUMICA:

[to su teà vremena, vi{e je i Koviqki Na repertoaru Madlenijanuma je predstava "@anka", koju je po tekstu Miodraga Ili}a reìrala Milica Kraq. Predstava se uveliko izvodi na pozori{noj sceni, a u naslovnoj ulozi - Jelica Sretenovi}. Ovo je jedna od retkih prilika da popularnu glumicu publika vidi u teatru, jer su wenu karijeru uglavnom obeleìle televizijske serije. Pa i ovih dana, gledamo je (po ko zna koji put) kao {armantnu i borbenu Koku u "Boqem ìvotu", ali i u teku}oj seriji "Kolo sre}e" - u ulozi Dare Jakovqevi}. Snimaju se i nove epizode "Radio Mileve", gde gostuje u drugoj sezoni. - Mnogo mi je drago {to igram @anku, mada sam se s wom mnogo namu~ila i mnogo energije upotrebila - kaè Jelica Sretenovi}. - Po{tujem tu predstavu, pred svako izvo|ewe imam svoje rituale. Lepo je napisana, divna je bila i sa Ruòm Soki}, koja ju je nekada igrala. Ruìca je to radila na svoj na~in, ja na svoj. Kolega Caci Mihailovi} bio je i wen i moj partner u predstavi. n Na koji na~in se predstava mewa tokom izvo|ewa i dobija novo obli~je? - Predstava je uvek druga~ija i ima novih momenata. Zato je pozori{te ìva stvar i nikad ne}e biti prevazi|eno. Vi stalno kopate, kopate po sebi. Kad se pripremam, nekoliko dana unapred ja je ve} "muvam" po glavi. Ne improvizujem i nemam lako}u igrawa. Nije mi naporno, ali volim da je sve skockano i da mogu da se igram na sceni. Koncentri{em se tri dana pred predstavu, a onda mi ne{to klikne, pa kaèm mogla bih ovo i ovako...Naravno, da se uvek dogovorim unapred sa svojim kolegama. To je velika muka, ja je non-stop `va}em. n Da li vam je jo{ neki lik zadavao takve muke? - Kad ne{to snimite, vi{e ni{ta ne moè da se ponovi i ispravi. [to sam uradila i smislila, ostaje tako. Ponekad se kajem {to pone{to nisam druga~ije ura-

dila. Uvek se preispitujem, ~ak i kad je o Koki re~. To je gluma~ka potreba da uvek bude boqe. Svi mi, glumci, imamo vajkawe, kao "jao, ne mogu da se gledam" ili "ovo sam mogla boqe". Sad je gotovo, {to je ura|eno, ura|eno je. Za razliku od filmova i serija, u pozori{tu uvek moè{ da popravi{, ne{to novo uradi{. Zato je ono genijalno. U wemu mogu da ne{to mewam, brusim i budem, nadam se, boqa. n Puno je Koka i u ovom vremenu. Kako bi se Koviqka Stankovi} danas nosila sa ìvotom? - Ne znam {ta bi jadna Koka mogla danas da uradi... Ona je borac, primer kako se ni iz ~ega ne{to napravi. I kad je serija nastala, bila su vremena u kojima se te{ko ìvelo. Ali, ona je bez ropca i{la po iznajmqenim stanovima, borila se sa detetom...Kad boqe pogledamo, ve~iti je ènski simbol. [to su teà vremena vi{e je Koka me|u nama. Da li bi danas mogla boqe da se sna|e nego pre tri decenije? Ne znam. n U me|uvremenu, mnogo toga se promenilo u na{im ìvotima. Ose}ate li setu {to je ceo jedan svet, prakti~no, nestao? - Verujte, nimalo. To je, jednostavno, prirodana stvar. Neki qudi odlaze, neki dolaze. Upoznala sam veliki broj divnih, mladih qudi. Mnogo radim, nemam ni{ta

STRAH JE NAJVE]I NEPRIJATEQ n Kako podnosite ove godine korone? - Nedavno sam izjavila kako pravim ve~ere, ali niko ne}e da do|e! Qudi se veoma pla{e, ne znam zbog ~ega. Ima mnogo onih koji ne}e da se dru`e. Najgore je kad se ~ovek ne usu|uje da iza|e iz ku}e. Strah je na{ najve}i neprijateq, u svakom slu~aju.

od sete. Kad ne{to od onoga {to ste napravili ostane da ìvi, e, to je va`no. Mene je moj profesor Predrag Baj~eti} nau~io da ne treba biti sentimentalan, jer je sentiment povr{na emocija. Ipak, imam neku vrstu sete za ìvotom koji smo imali. Mo`da je bio boqi. Ne znamo da li je zaista tako, ali nama je prijao. Svi se sad bavimo tim vremenom u kome nam je, nekako, bilo komotnije. I emotivnije, jer smo bili mla|i. Kad do|ete u odre|ene godine, zaboravite da ste nekada i te{ko ìveli. Ostaje vam u se}awu kao neko lepo vreme. n Va{a klasa je i daqe u punoj snazi. Gorica, Tawa Bo{kovi}, Rada @ivkovi}, Qiqana Dragutinovi}... - Sve je sre}a u ìvotu. Moète da budete ne znam kako talentovani, ipak vam je u svemu potrebna sre}a. Ila bar neka pogodnost. I uloga vam se "desi". Ima divnih glumaca koji nisu uspeli da iza|u u prvi plan. Ali, ni to nije ne{to posebno - iza}i u prvi plan. Znate {ta je najva`nije? Najva`nije je biti na putu koji ste izabrali. Ima mnogo glumaca koji su u Narodnom pozori{tu, ali su nepoznati. A tamo su proveli ceo ìvot, odatle oti{li i u penziju... Jer, u nacionalnom teatru treba u ansamblu da budu i oni koji igraju male uloge. Ne moraju da dostignu velika dela da bi bili neophodni. n Da li i daqe drìte rekord najmla|e studentkiwe FDU, bruco{kiwe sa {esnaest godina?

- Ima i drugih, samo su mene "uhvatili" novinari. Sowa Kneèvi} je, tako|e, do{la rano. Ja jesam bila najmla|a na mojoj klasi, upisala sam studije posle druge godine gimnazije. Hvala profesoru Baj~eti}u {to me je primio. n Vama se sve rano doga|alo: rano ste upisali akademiju, rano se udali, rano dobili decu. Je li to prednost ili ne? - Sa ove distance ni{ta ne mogu da promenim. Tako se de{avalo. Nisam ja na to uticala, ìvot me je vodio. Veoma sam zadovoqna {to sada imam dve "jako" odrasle }erke koje su moje najboqe sagovornice i drugarice. @ene koje mene razumeju, s kojima mogu da se zabavqam i lepo da pri~am. Nisam ni{ta planirala. Rodila sam ve} sa dvadeset godina. Sve je i{lo svojim tokom. Uvek bih isto ponovila. Sre}a me je obasjala. Ali, ne dogodi se to uvek. Pravila nema. Ni u ìvotu, ni u karijeri. Morate na woj raditi, kao i na sebi. Najboqe je prepustiti se. Kad ste opu{teni, do|e vam ono {to treba da do|e i vi ste svoj - na svome. M. T.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. 27. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 23

BOJAN QUBENOVI]

Pisma iz Srbije Neki Srbi tvrde da je Srbija do Tokija, drugi da nije ve}a od Beogradskog pa{aluka. Geografska karta strancu poput mene ni{ta ne pomaè. Poku{ao sam da saznam s kim se Srbija grani~i, ali nisam uspeo. To je ovde vrlo {kakqivo pitawe. Jednog poznanika sam neoprezno zamolio da mi na karti pokaè gde je granica Srbije i Crne Gore i zamalo nisam izgubio glavu. Tada sam nau~io da Srbi ne priznaju ve}inu svojih granica. Postoji i ne{to {to se zove Nebeska Srbija, ali jo{ nisam doku~io {ta to zna~i. Sva je prilika da je ova zemqa bezgrani~na... Mnogo je jo{ stvari koje me ovde zbuwuju. Na primer jezik. U Srbiji se zvani~no govori srpskim jezikom, ali je u stvarnosti malo druga~ije. Srbi izgleda ne vole svoj jezik i svojski se trude da ga {to pre zaborave. Ako ne verujete, do|ite i vide}ete da su nazivi ve}ine restorana, kafi}a i butika na engleskom. Televizijske emisije tako|e. [to je Srbin u~eniji, on mawe govori srpski. Ovde se stranim re~ima dokazuje u~enost. Dok je Srbin mlad, on se srpskim jo{ i sluì, ali zavr{i li i najmawe {kole ili, ne daj Boè, fakultet, srpske re~i namah krene da zaboravqa i umesto wih po~ne da koristi tu|ice. Vrhunac obrazovawa i u~enosti dosegne tek kad iz svog vokabulara srpski jezik sasvim istisne, toliko da ga ni ro|ena majka vi{e ne razume. Jedva ~ekam da nau~im srpski, vaqda }e mi mnoge stvari biti jasnije. Me|utim, neki iskusniji prijateqi mi kaù da sam optimista i da sa Srbima jo{ niko nije na{ao zajedni~ki jezik . Srpsko pismo je }irilica, ali ve}ina Srba pi{e latinicom. S vremena na vre-

me Srbi zakukaju da im }irilica nestaje i izumire, dignu dreku do neba, pa se moè pomisliti da im je neko silom otima, a ne da je sami zatiru i zaboravqaju. Za }irilicom najvi{e nari~u novine koje izlaze na latinici i ~uvari tradicije koji su zaspali na straì. ]irilica ima trideset slova. Ko uspe sve da ih nau~i obi~no postane novinar. Oni koji ovladaju i gramatikom postaju pisci... U Srbiji malo-malo pa proglase vanredno stawe. No ne brinite, vanredno stawe je ovde redovna pojava. Srbi su se ve} toliko svikli na vanredna stawa da }e uskoro uvesti sirene koje }e ih upozoravati kad iznenada izbije normalan ìvot. Ina~e, u Srbiji ima vi{e vrsta inflacija. Najpoznatije su inflacija morala, inflacija znawa i inflacija re~i. Srbi sve mawe kupuju, a i kad kupuju ne koriste dinare. Kupuju na obraz. To je specifi~no plate`no sredstvo i sluì za odloèno pla}awe. Nekad su ga imali svi, danas ga ima tek poneko jer se u ovoj zemqi obraz brzo i nepovratno gubi. Srbija je republika, ima predsednika, vladu i parlament. Teorijski vlast je podeqena na sudsku, zakonodavnu i izvr{nu, a u praksi izme|u ro|aka, kumova i prijateqa. Srbija ima svoje dràvne praznike. Polovina gra|ana Srbije rado ih proslavqa, a druga polovina radi kod privatnika. Srbi kaù da je i poqoprivreda wihov veliki adut i da bi mogli da hrane pola Evrope. Pitao sam za{to to i ne ~ine, oni kaù da ne mogu da se dogovore koja je to polovina.

Pa gde ste, bre, pizda vam materina! Nemojte se ~uditi {to vam se javqam ovim naizgled ru`nim re~ima, kad biste boqe poznavali Srbiju, znali biste da je ovde to jedan od najsrda~nijih pozdrava... Psovka je ovde odraz {arma, bliskosti i ~vrstine karaktera, pa se Srbi psuju i kad se vole i kad se mrze. Na~uo sam, dodu{e, da je i u Srbiji nekada psovawe smatrano odrazom lo{eg odgoja i, {tavi{e, prostakluka, ali je danas sasvim druga~ije, psovka se izborila za ravnopravan tretman u dru{tvu. A za{to je tako, pojma nemam, ili {to bi Srbi rekli – jebem li ga. Verovatno ste ~itali o sedam svetskih ~uda, ali u Srbiji postoji nekoliko ~uda koja su ve}a od svih svetskih. Primera radi, u Srbiji postoji ne{to {to se zove Koridor 10. Koridor 10 je najdu`i auto-put na svetu. Sude}i prema izjavama srpskih ministara, godi{we se izgradi vi{e od dvesta pedeset kilometara. Do

sada je ve} verovatno stigao do Bagdada ili Grenlanda. Da sve bude jo{ neobi~nije, taj novoizgra|eni auto--put jo{ niko nije video. Dodu{e, kao i druga svetska ~uda, i Koridor 10 ume da se ukaè onima koji u wega veruju. Naro~ito je uobi~ajio da se ukazuje u vreme predizbornih kampawa. Nema toga {to zaqubqeni Srbi ne}e dopustiti svom qubqenom politi~aru. Moè da ih kiwi, poniàva, vara, ostavi bez prebijene pare – sve }e mu oprostiti. U drugim zemqama politi~ari se pitaju da li su dorasli o~ekivawima svog naroda, u Srbiji je suprotno, ovde se gra|ani pitaju jesu li dorasli èqama svog qubqenog vo|e. Sve u svemu – Srbi znaju sve! Jedino za}ute kad ih pitate {ta }e s wima biti sutra. Tada pognu glavu, slegnu ramenima i promrmqaju: „Ko }e ga znati“.

MILENA MARKOVI] DOBITNICA "NINOVE" NAGRADE ZA ROMAN "DECA"

Kwiga o agoniji slobode Moj roman bavi se jednom epohom i svetom koji je zauvek nestao. Ne ti~e se samo na{e zemqe u kojoj smo svi mi ìveli, nego i nekih drugih zemaqa i vrednosti. Izme|u ostalog, taj moj roman bavi se stazom i sudbinom i agonijom slobode. Ovim re~ima Milena Markovi}, ovogodi{wa dobitnica "Ninove" nagrade za roman godine, ukratko je opisala tematiku svoje kwige, romana-poeme "Deca" u izdawu ku}e LOM. Od peto~lanog ìrija, kwiga Milene Markovi} "Deca" dobila je tri glasa (Teofil Pan~i}, Ivan Milenkovi} i Marjan âkarevi}), dok je za roman "Mokrinske hronike" Sr|ana V. Te{ina glasala Marija Nenezi}, a Branko Kuki} za "Pogovor" Davida Albaharija. U uèm izboru za presti`no priznawe, koje po 68. put dodequje magazin "Nin", bili su jo{ i roman "Sampas" Ilije \urovi}a, "Ono o ~emu se ne moè govoriti" Elvedina Nezirovi}a i "[panska ~izma" Vladimira Kopicla. Markovi}eva danas pred mnogobrojnim novinarima u beogradskom hotelu "Moskva"

nije krila zadovoqstvo zbog osvajawa nagrade, gde je istakla kako je ulazak u naju`i izbor zajedno sa Albaharijem i Kopiclom za wu bila velika ~ast. - Bilo mi je puno srce kada sam ~ula mi{qewe `irija rekla je Markovi}eva. - Onog trenutka kada sam videla da }e sve to {to sam pisala nekoliko godina da dostigne odre|enu veli~inu u aristotelovskom smislu odlu~ila sam da napravim poemu, odnosno, roman u stihu. Osmelila sam se da se i ja na-

kon mnogih drugih pisaca koji se bave agonijom slobode, me|u kojima je i Uelbek, bavim ovom temom. Poku{ala sam da kroz jednu li~nu pri~u da pokaèm kako svi pla}aju. Mislim da je zbog toga moj roman kao {to su rekli neki drugi kriti~ari nadrastao i mene. Predsednik ìrija Teofil Pan~i} istakao je da kwiga Milene Markovi} predstavqa poseban iskorak za savremenu srpsku kwièvnost, kao i da je re~ o romanu koji je po svakom mogu}em relevantnom kriterijumu izvan standarda i kwi-

ga koja nijednog ~itaoca ne}e mo}i da ostavi ravnodu{nim. Za Ivana Milenkovi}a "Deca" ovogodi{we dobitnice bez sumwe spadaju u jedno od najistinitijih dela srpske kwièvnosti. Iako Pan~i} i Milenkovi} nisu imali dileme ko }e biti ovogodi{wi laureat, Marjan âkarevi} je do posledweg ~asa vagao kona~nu odluku: - @ao mi je {to sam morao da izaberem samo jednu kwigu, dve su mi bile na pola kopqa, Milenina i Albaharijeva. Vidi se upadqivi skok u odnosu na ceo wen dosada{wi opus, kao i jedan ozbiqniji rad, zaokruìla je sve one teme kojima se ina~e bavi. Marija Nenazi} objasnila je da Milena u romanu pi{e o odrastawu, sazrevawu, ali i vlastitoj intimi: - Kroz ceo roman provejava iskonska de~ja rawivost i radoznalost jer se svi oni ovde suo~avaju sa ìvotom na najrazli~itije na~ine, kroz patwu, bol, gre{ke, suo~avawa sa svetom koji naj~e{}e ne razume tog rawivog pojedinca koji kroz ovaj roman sazreva. R. N.

MARKO S. MARKOVI]

Roditeqima Kad do|u ~asi da ~ovek krene, da plavi snovi travom obrastu, najvi{e boli prosuto vreme... Grlite decu, jer brzo rastu. Seti{ se svakog ba~enog trena, dok ti se du{a svija u lastu. I `ali{ silno {to nisi vi{e qubio decu, jer brzo rastu. I sve {to be{e bitnije, pre~e, ne vredi kao igla u plastu... Od srca, du{e nekome tamo. A tvoja deca za tren odrastu. I ni{ta ne}e vreme da vrati. Kasno je, kasno, da rane srastu. Sve zna{ i vidi{. Al' nema nazad. Volite decu, jer brzo rastu.

FEQTON

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 27. 2022.

SVE TAJNE IVE ANDRI]A (9)

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

l Kada je srpska vojska oslobodila Beograd 1. novembra 1918. ceo dan je {partao Zagrebom ogrnut srpskom zastavom l Dru`io se u Be~u, kao kraqevski diplomata sa Mustafom Golubi}em, {efom Kominterninog odeqewa za Jugoslaviju l Odbio je ponudu iz Zagreba da se kao Hrvat prikqu~i Paveli}evoj diplomatskoj slu`bi l Budu}i nobelovac je bio ~lan Beogradskog odbora |enerala Dra`e Mihailovi}a l Jo{ sedamdesetih godina pro{log veka predvideo je raspad Jugoslavije

27. januar

Pi{e: Miroslav Jankovi}

Ivo Andri} u qubavnom trouglu Kroz ìvot Ive Andri}a je pro{lo mnogo èna: od majke Katarine Peji} koja ga je rodila do Milice Babi}, kojom se oènio 1957. i koja je umrla 1968. godine. Sa svakom od wih je imao sra~unat odnos, sem pomenute dve koje je izgleda jedino i iskreno voleo. Ali i wih dve na svoj na~in, posebno majku koju ~esto spomiwe u svojim raznim tekstovima, o kojoj brine i pomaè je nov~ano, ali sve izdaleka i uz pomo} drugih. Ivo Andri} je, naime, vrlo retko vi|ao i pose}ivao svoju majku, retko joj je pisao, a nijednom nije obi{ao wen grob na Ko{evskom grobqu, koji je bio udaqen kilometar vazdu{ne linije sarajevskog hotela "Evropa", u kome je decenijama odsedao u wegovom najluksuznijem apartmanu broj 167. Bila je tajna. ~ak i onima koji su ga najboqe poznavali, za{to je izbegavao posetu maj~inom grobu. Oni istraìva~i lika i dela Ive Andri}a, mi{qewa su da je on podsvesno zamerao majci {to ga je sa nepune dve godine ìvota u naramku donela u Vi{egrad i predala (ostavila, poklonila) sestri Ani i wenom muù, austrougarskom ànmdarmu Ivanu Matkov~iku. "Danas donela a sutradan oti{la", kako je to negde gorko sam Andri} zapisao. Kod to dvoje qudi, Andri} je, budu}i da oca nije ni upamtio ni ikada video wegovu sliku, oìveo toplinu rodnog doma i roditeqsku qubav i milost. U toj ku}ici uz Drinu je kod tetke i te~e doìveo istinsku roditeqsku qubav, progledao u svet, po{ao u osnovnu {kolu i svakodnevno posmatrao }upriju na Drini - potowu literarnu inspiraciju. Majka Katarina, za sve to vreme, je ili radila u Tkaonici }ilima u Sarajevu ili bila slu{kiwa kod fratra fra Alojzija Per~inli}a, u Ov~arevu kod Travnika. Na tom mestu je posejana pri~a da je pomenuti fratar i stvarni Andri}ev otac: sa tom mukom i teìnom wene boli mladi, bledoliki i krhki Andri} je provodio detiwstvo i po~eo da "trpi svet i pri~e o sebi". Tada i tu se u wegovo uho use-

Ivo i Milica lila stra{na re~ "fratarsko kopile". Istraìva~i najdubqih revira Andri}eve li~nosti ovde su nalazili i pronalazili odgovor na Andri}evu rezervisanost i prema majci, na organizacionu, tehni~ku brigu o woj preko drugih, uglavnom wegovih prijateqica. Kada je umrla 15. decembra 1925, podi}i }e joj i spomenik-svojim parama a "tu|im rukama", napisati i posvetu: "Svojoj dobroj majci Katarini Andri}, ro|ena Peji}, wezin Ivan" i tom re~enicom staviti ta~ku na odnos sa majkom. Milica Babi} Jovanovi} je èna koja je u ìvotu Ive Andri}a zauzela i postfestum i unapred mesto svih ostalih èna, ra~unaju}i i wegovu majku Katarinu. Ona je i najve}a i najiskrenija qubav wegovog ìvota i najve}a kwièvna inspiracija: ona je (literarno) Jelena èna koje nema, a stvarno èna koja je vi{e od trideset godina bila wegova apsolutna preokupacija. Vi{e od dvadeset godina je osvajao i "krao" od kolege sa posla i prijateqa Nenada Jovanovi}a, {vajcarskog studenta, poliglote i {armera. Zavr{ni ~in te operacije je izveo tako {to ih je oboje sa sobom poveo u Berlin 1939. godine, kada je on postavqen za kraqevog poslanika u Nema~koj.

Nenada je namestio za pres-ata{ea a lepu wegovu ènu proglasio doma}icom na prijemima za visoke goste. Wegova ekselencija Andri}, jo{ momak a u najboqim godinama, doktor, akademik i priznati pisac, voza~ sportskog kabrioleta najnovijeg tipa je tada krenuo u kona~no osvajawe lepe Bosanke Milice, prvog {kolovanog kostimografa u Srbiji. Od tada pa do ven~awa sa wom 27. septembra 1958. godine, nakon rata, nakon propasti Kraqevine kojoj je sluìo, nakon smrti wenog muà Nenada, mogao bi se napisati mawi bedeker za qubavnike od wegovih pisama Milici; od vremena wegove tajne zaqubqenosti u wu, do kona~nog ~ina osvajawa wenog srca, godinu i po dana nakon smrti Nenada Jovanovi}a. Ivo, Nenad i Milica su ~inili dve decenije filmski qubavni trougao: nigde nije zapisano da li je lepi, inteligentni Nenad znao za qubav svoje ène i prijateqa. Wih troje su se nakon izbijawa rata vratili u okupirani, sru{eni Beograd. Milica je sa Nenadom ìvela u Mi{arskoj br. 10, svakodnevni gost im je bio Andri}. Nenada ubrzo hapse Nemci i odvode u logor. An-

NESPOSOBNOST DA SE VOLI Andri} se ~esto u svojim delima "samoopisivao" i projektovao u literarnim likovima ili li~nim refleksijama o `ivotu. Tako }e u "Znakovima pored puta" zapisati i ove re~i: " ...Smatraju}i se od rane mladosti nesposobnim da ikog istinski voli i be`e}i od qubavi kao od suvi{e te{ke obaveze, on je i nehotice sve ~inio kako i wega ne bi niko trajno i potpuno zavoleo, a to mu je polazilo za rukom sve boqe i boqe..."

dri} ostaje na slobodi, ali dolazi u Mi{arsku i daqe da te{i Milicu, wenu sestru Danku sa decom i majku Zorku, koji zajedno ìve. Nakon rata Nenad se vra}a iz zarobqeni{tva, bolestan i umoran. Qubavni trougao se ponovo kompletira. Andri} je obazriviji ali strasniji u izlivima qubavi u pismima. Sve se ubrzava nakon Nenadove smrti 1957. Godine. Andri} Milicu u pismima nadeva nova imena: Ubavka, Lepa pa na kraju Lepo (kod ovog nadimka se vaqda podrazumeva pridev-moje!). Sve do 2. avgusta 1958. g. oslovqavao je u pismima sa Vi a od tada joj se po~iwe obra}ati "na pertu". Potpisuje se pod pisma kao Mandarin, nadimak koji mu je dala Milica. I kona~no 9. avgusta 1958.g. prvi put joj otvoreno izjavquje qubav: Ubrzo sledi ven~awe, 7. septembra 1958. g., kumovi su im Aleksandar Vu~o i wegova èna Julijana-Lula. Pred Andri}em, a sa Milicom, uz sebe, pruìlo se (kratkih) devet najsre}nijih godina ìvota. U tre}oj godini braka s Milicom, sada ve}"Jelenom ènom koju ima", Andri} 1961. g. dobiva Nobelovu nagradu: od mnogih izjava koje je dao tim povodom i tih godina, jedna je posebna: "To je meni (misli na "Nobela") moja Milica sre}u donela". Ali, Milica ubrzano poboqeva, uprkos vrhunskoj negi i Ivinoj ogromnoj pa`wi i qubavi kraj joj se brzo primi~e. Umire 24. 3. 1968. godine. Andri}, iako o~ajan, vodi jednu vrstu dnevnika, gde sam sa sobom razgovara. Samo ~etiri dana nakon wene smrti, zapisao je: "Sve moje dobro je u jednom trenu sagorelo... sad vidim: dok je ìvela tu pored mene, trebalo je da budem ne vi{e sre}an, jer to nije bilo mogu}no, nego vi{e svestan svoje sre}e. To je moglo i moralo da bude." lll U slede}em broju: Hri{}ani u Bosni nisu smeli imati ni zvono na crkvi

1235. - U Trnovu, u Bugarskoj umro je Sava Nemawi} (Sveti Sava), utemeqiva~ Srpske pravoslavne crkve, dràve i {kolstva. Godine 1219. izdejstvovao je autokefalnost SPC, a wegova dela "Nomokanon" (1220) i "Sinodik pravoslavqa" (1221) postali su pravni i duhovni stubovi srpske dràvnosti. Wegovom zaslugom osnovani su kwièvni i {kolski centri u manastirima. Mo{ti Svetog Save sahrawene su maja 1237. u manastiru Mile{eva, a otomanske vlasti su ih iskopale i 1594. spalile na Vra~aru, u Beogradu. 1822. - Na skup{tini u Epidaurusu gr~ki ustanici proglasili su nezavisnost Gr~ke koju je Turska priznala 1829. 1901. - Umro je italijanski kompozitor \uzepe Verdi, jedan od najve}ih muzi~kih stvaralaca 19. veka. Svetsku slavu stekao je operama "Aida", "Otelo", "Travijata", "Rigoleto", "Nabuko", koje su i danas kqu~ne na repertoarimaa operskih ku}a {irom sveta. Wegovoj sahrani u Milanu prisustvovalo je 200.000 qudi. 1924. - Vlada Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca potpisala je u Rimu pakt o prijateqstvu i saradwi s Italijom i sporazum kojim je Rijeka predata Italiji. 1926. - Engleski pronalaza~ Xon Logi Berd je u Londonu prvi put javno demonstrirao televiziju. 1943. - Ratno vazduhoplovstvo SAD je u Drugom svetskom ratu prvi put napalo Nema~ku bombardovawem ratne luke Vilhelm{afen. 1945. - Sovjetske jedinice su oslobodile Au{vic, nacisti~ki koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu u kojem je ubijeno milion i po qudi, me|u kojima vi{e od milion Jevreja. 1973. - Potpisivawem mirovnog ugovora u Parizu je zavr{en Vijetnamski rat i okon~ano vojno angaòvawe SAD u toj zemqi. Glavni pregovara~i ameri~ki dràvni sekretar Henri Kisinxer i severnovijetnamski ministar Le Duk To dobili su te godine Nobelovu nagradu za mir. 1991. - Poslanici Sobrawa izabrali su Kiru Gligorova za predsednika SR Makedonije. 1997. - Uo~i Svetosavske litije, u kojoj je te godine u~estvovalo vi{e od 100.000 qudi, povukao se policijski kordon u Kolar~evoj ulici u centru Beograda. Policija i studenti demonstranti neprekidno su sedam dana stojali jedni spram drugih tokom protesta zbog falsifikovawa lokalnih izbora u Srbiji u novembru 1996. Studenti su bu~no proslavili zavr{etak akcije "kordonom na kordon", kako su nazvali akciju, i krenuli u protestnu povorku ulicama Beograda. 1998. - Evropska unija i NATO izrazili su zabrinutost zbog zao{travawa stawa na Kosovu, gde su u~estali sukobi naoruànih Albanaca i srpskih snaga bezbednosti. 2003. - Skup{tina Srbije usvojila je Ustavnu povequ nove dràvne zajednice nazvane Srbija i Crna Gora. 2013. - Srpski teniser Novak \okovi} osvojio je Otvoreno prvenstvo Australije tre}i uzastopni put.

RIZNICA

^etvrtak 10. 27. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 25

Ruka Svetog Jovana danas se åuva na Cetiwu, ali sigurno ne znate kako je tamo stigla Zbog toga {to je Jovanova glavna uloga u ìvotu odigrana na dan Bogojavqewa, crkva je od starine posvetila dan nakon tog praznika spomenu wegovom. Za ovaj dan vezuje je jo{ i doga|aj sa rukom Prete~inom. Jevan|elist Luka poèleo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok pose~en od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No, uspeo je samo da dobije i prenese samo jednu ruku… Me|u li~nostima jevan|elskim, koje okruàvaju Spasiteqa, li~nost Jovana Krstiteqa zauzima sasvim zasebno mesto, kako po na~inu dolaska u svet, tako i po na~inu ìvota, ulozi kr{tewa Isusa, i tako najzad po svome tragi~nom kraju. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naro~ito time {to je, po predawu, imao tu sre}u da je mogao i rukom pokazati svetu “Onoga koga je prorokovao”. Za ruku Svetog Jovana pri~a se da ju je svake godine na dan svetiteqev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javqala ra{irena, a ponekad zgr~ena. U prvom slu~aju ozna~avala je rodnu i obilnu

godinu, a u drugom nerodnu i gladnu. Srpska pravoslavna crkva slavi dan Svetog Jovana 20. januara. Crkva tako|e slavi i obretewe glave svetog Jovana Krstiteqa. Ruka Svetog Jovana Krstiteqa se ~uva u manastiru na Cetiwu, a kako je tu do{la interesantna je pri~a…

RUKA BEZ DVA PRSTA

Ruka je iz Antiohije u 4. veku doneta u Carigrad. Do~ekana je sve~ano uz psalme i pesme. Weno posledwe skrovi{te bilo je u Aja Sofiji. U to vreme od ruke su bila odvojena dva prsta. Jedan je danas u Otomanskom muzeju u

Istanbulu. Drugi je u Sijeni i interesantno je {to se na kivotu u kome se ~uva nalazi natpis na srpskom: “Prete~ina desnica Jovanova, pomeni mene Savu arhiepiskopa srpskoga!" Sveti Sava je dobio drugi prst 1219. i polo`io ga u manastir @i~u. Kasnije je ~uvan u Pe}koj Patrijar{iji do 1458. Jelena, `ena despota Lazara ih je odnela u Moreju/Peloponez. Ubrzo su sakrivene u Italiji u Sijeni, u hramu Svete Marije.

PUT RUKE DO CETIWA

Ruka je ostala u Carigradu i posle pada pod Osmanlije 1453. sultan Bajazit II je 1484. poklawa ostrvu Rodos. Sulej-

man I 1522. osvaja to ostrvo i relikvija je odneta na Maltu gde je po~ivala 250 godina dok Napoleon nije osvojio to ostrvo 1798. Car Rusije Pavle I je 1799. dobio svetu ruku i smestio je u Zimski dvorac. Tu se nalazila do 1917. kada je majka posledweg ruskog cara Nikolaja II odnela ruku u rodnu Dansku. Tu je, u dogovoru sa mitropolitom kijevskim, re{ila da ruku pokloni dinastiji Kara|or|evi}, u znak zahvalnosti za prihvatawe desetina hiqada ruskih izbeglica i tako se ona obrela u Sremskim Karlovcima da bi kasnije bila ~uvana u riznici crkve pri dvoru na Dediwu.

Posle bombardovawa Beograda, kraq Petar II Kara|or|evi} je pri povla~ewu poneo ruku i sakrio je u Ostrogu i ona je tu provela rat. U jednoj policijskoj raciji 1952. ruka je oduzeta crkvi i doneta u Podgoricu, a onda u Beograd. Tu je bila u dr`avnom trezoru sve do 1978. Tada je poklowena manastiru Svetog Petra na Cetiwu gde se i danas nalazi. Desnica Svetog Jovana prvi put je izneta pred narod na Ivawdan 1993. godine. Interesantno je da je 2006. data Rusiji na 40 dana. Bila je u najve}im ruskim gradovima, a onda je nekoliko dana provela i u Kijevu. M. T.

Patetika za uxericu - divqewe za palatu Kafane su u Beogradu bile institucije, po{tovane i cewene. Za one koji su svakoga dana u wima boravili, kafane su bile i ku}a i qubav i `ivot. Ipak, bilo je kafana i kafana – onih za ugled i ponos, ali i onih “sa dna kace“, gde su namernici mogli samo gre{kom da u|u, sa neizvesnim {ansama da li }e iza}i kakvi su unutra i u{li… Jedna takva “crna ta~ka” nalazila se u samom centru prestonice Kraqevine Srbije, a posle

1918. godine i nove Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca: na po~etku Knez Mihailove ulice. Bila je to famozna “rupa”, nazvana, do danas bez ta~nog obja{wena za{to, po tada novoformiranoj dr`avi u srpskom kom{iluku – “Albanija”. Jer, Albanija kao dr`ava nastala je tek 1912. godine. Ipak, mesto na kome se nalazila, bilo je i bukvalno obrnuto proporcionalno samoj vrednosti kafane: {to je “Albanija” sve

Kafana "Albanija" na ulazu u Knez Mihailovu ulicu, 1930. godina

Ru{ewe kafane "Albanije", 1936. godina

Palata "Albanija u izgradwi, sve~ano je zavr{ena gradwa 1939. godine

vi{e tonula mewaju}i zakupce i gazde, vrednost placa i lokacije na kojoj je bila vrtoglavo je rasla, da bi kad je prodata to bila najskupqa parcela u istoriji beogradske kupoprodaje nekretnina. Odmah zatim do{lo je vreme da se ukloni stara uxerica koja je ve} postala svojevrsno ruglo centra grada. Me|utim, po~elo je da se de{ava ne{to neobi~no: krenula je kukwava po novinama. Svet se okupqao kao da se de{ava bog zna kakvo ~udo. A u kafani bilo je “opelo”… Tada{we gradske vlasti imale su futuristi~ku ideju – da na placu gde se nalazila ne samo “Albanija”, ve} i nekoliko uxerica, zanatskih radwica, odnosno, kako su ih tada{we novine opisivale – “~atrqa”, odobri gradwu velike, bele palate, solitera koji }e sve do danas ostati nezaobilazan simbol ~itavog Beograda. Borba tradicije i modernizacije, starog i novog, ruglo u centru grada i planovi za budu}nost – sve to Beograd je ~inilo “`ivom vatrom” u etapama mira 20. veka. Pred ru{ewe u kafani su se okupili i oni koji su u wu godinama navra}ali. “Istina… kafana bi mogla da izliferuje jedno dva miliona buba {vaba i jedno pet miliona stenica… Ali, {ta }emo!? Mi je volimo, kao nekog svog…!”. pri~ao je stolar Be{evi} za “Vreme”. Svetla vi{e nije bilo. Struja je iskqu~ena. “Jedino je telefon odr`avao vezu sa Beogradom. On je svaki ~as zvrjao i jedan od kelnera morao je stalno da odgovara: – Da, ru{i se, no}as u pono}”, pisale su

Palata "Albanija" i danas je jedan od simbola Beograda

novine. Potom su na stolove postavqene pivske fla{e u kojima su bile sve}e. I to je podse}alo na smrt, zapazili su onda{wi novinari. âk su, dodaju, sve}e bile od ùtog voska. Na{lo se tu i kandilo, a pred okupqenima igrale su dame u crnini. Za~ulo se pojawe kakvo se moè ~uti samo na sahranama…: “Svjati boè”, “So svjatimi upokoj“ Nakon ru{ewa “Albanije” trebalo je sru{iti i preostale ~atrqe uz samu kafanu, i to je, ponovo, privuklo pa`wu naroda. Tamo, me|utim, pred “Albanijom” policija je ve} bila postavila svoje qude da brane prilaz preostalim stra}arama. Dva velika op{tinska kamiona s radnicima bili su tu, kao i vatrogasci spremni sa svojim sikiricama. Nekako odmah publika, koja je i ovoga puta izvanredno brzo zauzela sve trotoare unaokolo, saznala je da }e vatrogasci ru{i-

ti samo preostali du}an i ona ~etiri klozeta, koje je Op{tina, u svome nastojawu da ulep{a centar prestonice, zaboravila da ukloni. Po sebi se razume, ~im se to saznalo, u publici su opet po~eli da pqu{te vicevi, samo ovoga puta ne vi{e na ra~un male ‘Albanije’ nego na ra~un nadle`nih op{tinskih organa. Nije pro{lo mnogo, a “~ar{ija” je brzo zaboravila sopstvene `alopojke pa je, umesto prenagla{ene patetike, dolazila sa zanimawem da posmatra kako napreduje gradwa najve}e zgrade tada{we zemqe. Zanimawe je preraslo u divqewe i razlog za ponos kada je “Palata Albanija” sve~ano otvorena par godina kasnije, 20. oktobra 1939. godine, zadr`av{i u svom imenu naziv }umeza zbog koga, da je bilo po “javnosti” – nikad ne bi bila izgra|ena. R. N.

MOZAIK

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 27. 2022.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO - Posao }e postati va{a glavna preokupacija u ovom periodu. Ne treba da o~ekujete neke va`ne pregovore, jer se sve odla`e, ali }ete vi{e biti u obavezi da se fokusirate na posao. QUBAV - Upozna}ete nekoga ko }e vas sna`no fizi~ki privu}i, pa }ete romansu zapo~eti iz strasti. Sa druge strane, konfuzna ose}awa jer se prise}ate pro{losti. ZDRAVQE - Bol u kostima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO - Ovaj period mo`e da vam donese samostalni projekat. Mnoge Vage }e u ovom periodu raditi od ku}e. Najve}i novac ulaga}ete za potrebe doma. QUBAV - Mars ulazi u Jarca, pa o~ekujte vi{e nesuglasica sa partnerom. To }e btii kombinacija strasti i qubomore, pa treba da se pripremite za turbulentan period. Va{a romanti~nost, ovih dana, trpi udarce. ZDRAVQE - Lo{ije.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO - Dolazi do poboq{awa na radnom mestu. Kona~no }ete imati vi{e energije da se borite sa problemima na poslu. Ne o~ekujte neki veliki pomak, ali }ete uspeti vi{e da se fokusirate na ono {to vam je va`no. QUBAV - Putovawe sa osobom do koje vam je stalo. Isto tako, ukoliko ste slobodni sledi vam strastveni susret koji }e vam pomeriti tlo pod nogama. ZDRAVQE - Osetqivo.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO - Pove}avaju se va{e {anse za pregovore. Ovaj period vam donosi mogu}nost za odli~nu zaradu. Ovo je odli~na nedeqa za kra}a putovawa. Ne}ete imati mnogo nevoqa izuzev porodi~nih briga. QUBAV - O~ekuje vas intenzivno dopisivawe sa jednom osobom koja }e biti otvorena prema vama. Iz takve konverzacije rodi}e se flert, a iz flerta romansa. ZDRAVQE - Boqe.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO - Treba da imate u vidu da }ete morati vi{e pa`we da obratite na novac. Nije dobar period za bilo kakva ulagawa. Na poslu }ete imati konfrontacije sa zaposlenima usled nerazumevawa. QUBAV - U{li ste u dobar period za qubav i nova poznanstva. Nova vedrina u odnosima sa osobama do kojih vam je stalo. Ima}ete zanimqivo poznanstvo preko posla. ZDRAVQE - Slabije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO - Situacija na poslu se ne pomera napred, ali to ne treba da vas brine, jer krajem meseca dolazi do razre{awa. Bi}ete finansijski stabilni. Sti`e vam novi izvor zarade ili dodatni posao. QUBAV - Pri~a}ete sa osobama iz pro{losti. To nije dobar potez jer od takvog pomirewa nema budu}nosti. Javqaju vam se Vodolije, a uskoro }e i Jar~evi. ZDRAVQE - Boqe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO - Nove poslovne {anse. Iako su pregovori oteàni, to ne zna~i da ne~ete ~uti povoqne vesti. O~ekujte ubrzan vi{e obaveza. Izbegavajte uplitawe u probleme koji nemaju veze s vama. QUBAV - Ukoliko ste u braku, odnos }e biti klimav zbog rasprava oko novca. Ako ste slobodni, moète da upoznate razvedenu osobu. Ima}ete poznanstva koja }e vam promeniti ìvot. ZDRAVQE - Lo{ije.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO - Imate ve}u inicijativu i borbenost. Kona~no }ete skupiti energiju da ostvarite ono {to `elite, pa ~ak po cenu nesalagawa sa drugima. O~ekujte mawi dobitak, ali bi}e ve}ih tro{kova. QUBAV - Ima}ete strastvenu vezu sa osobom koju ste upoznali verovatno ve} u protekloj godini. Taj odnos }e napredovati, pa }e biti dosta strasti, ali i qubomore. ZDRAVQE - Vi{e se odmarajte.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO - O~ekuje vas ubrzan tempo, a mo`e lako da se desi da radite vi{e poslova istovremeno. Ukoliko imate poslovnog partnera, imajte u vidu da ima vi{e problema nego {to znate. QUBAV Kriza u qubavi je prisutna, ali je na vama kako }ete taj odnos da se odvija. Ne mo`ete samo da kritikujete, potrebno je vi{e razumevawa. Bi}e nesuglasica oko finansija. ZDRAVQE - Osetqivo.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO - Na va{em poslu ni{ta nije onako kako deluje da jeste i morate da budete oprezni sa poklawawem poverewa. U svemu kasnite jer niste dovoqno fokusirani. QUBAV - Zahla|ewe odnosa sa voqenom osobom, ali i povi{ena doza odgovornosti. Nije vreme za rasprave jer se mewate kao osoba i nikome ne mo`ete da opi{ete kroz kakve psihi~ke promene prolazite. ZDRAVQE - Slabo.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO - Usporeni ste i sve vas mrzi. To nije ~udno jer va{a planeta ide unazad i svega vam je preko glave. Najradije biste mewali posao ali sada nije pravi trenutak. QUBAV - Jupiter i Neptun vam donose nova poznanstva i boqe vam je na emotivnom planu nego na poslu. Dr`ite se partnera, jer je u boqoj fazi nego vi. Nemojte da ga optere}ujete sa poslom. ZDRAVQE - Slabije.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO - Nepoverewe u odnosima na poslu. Imate utisak da vam neko radi iza le|a i to nije daleko od istine. U{li ste u povu~eniju fazu kada biste najradije i{li na odmor. Nestabilan odnos sa poslovnim partnerom. QUBAV - Uneta je zabuna u va{ odnos sa partnerom. Pola`ete nade u odnos sa nekim ko vam je prijateq, a sve to mo`e da bude pogre{no. ZDRAVQE - Dobro.

NOVI REKORD NA SRPSKOJ PRUZI:

Voz dostigao brzinu od 201,5 kilometara na sat Voz sa mernim kolima Nema~kih èleznica za testirawe brze pruge od Beograda do Novog Sada, dostigao je brzinu od 201,5 kilometara na sat. Voz je tu brzinu dostigao u petak u popodnevnim ~asovima, bez ikakvih te{ko}a u funkcionisawu i saobra}aju, re~eno je u Infrastrukturi èleznice Srbije. Prvi put brzina od 200 kilometara na sat ostvarena je prilikom saobra}aja voza za testirawe na deonici brze pruge izme|u Stare Pazove i Nove Pazove. Tom prilikom brzinomer u specijalnoj lokomotivi, koja je za potrebe testirawa brze pruge u Srbiji stigla iz Nema~ke, zabeleìo je maksimalnu brzinu od 201,5 kilometara na sat. Testirawe se odvija prema utvr|enoj dinamici i bi}e nastavqeno i narednih dana. U glavnoj èlezni~koj stanici Beograd Centar u Prokopu, u funkciji je nova Telekomanda za saobra}aj vozova velikih brzina, odnosno Dispe~erski komandni centar, u kome stru~ne slu`be Infrastrukture èleznica Srbije i izvo|a~a radova neprekidno prate funkcionisawe saobra}aja na brzoj pruzi i testirawa koja se obavqaju.

Dinami~ka testirawa na pruzi za brzinu do 200 kilometara na sat od Beograda do Novog Sada po~ela je 17. januara, a dan kasnije stigla su i specijalna merna kola kompanije Nema~kih `eleznica „Doj~e Ban“, koja je anga`ovana za realizaciju ovog posla. Testirawe brze pruge obavqa se fazno i po deonicama du` cele brze pruge Beograd-Novi Sad, a planirano je da ova faza ispitivawa traje do 4. februara. S. G.

Tain - ~udesni hleb koji je spasavao srpske vojnike Srpska vojska je zbog wega bila spretnija i pokretqivija od neprijateqa Da vojska zaista mar{ira na svom èlucu, kako je govorio Napoleon, jo{ jednom je potvr|eno u Prvom svetskom ratu. Iako je austrougarska vojska imali obilnije i bogatije obroke, srpski vojnik se zahvaquju}i tainu hranio zdravije. Zato je bio spretniji i pokretqiviji od neprijateqa. I sit i siguran! To je tain zna~io za srpskog vojnika. Specifi~na me{avina raènog i belog bra{na, mogla je da traje dugo i da daje snagu i gipkost u borbi. Re~ tain je turskog porekla i zna~i sledovawe, obja{wava Dimitrije Vujadinovi}, autor projekta “Hleb u Velikom ratu”. “Na{a vojska je odmah posle tursko-srpskih ratova po~ela da proizvodi tain, vojni hleb. On je bio zdrav i hrawiv. Wegovi sastojci su: 70 odsto raènog bra{na, 30 odsto belog bra{na i sve se to zamesi, ne sa kvascem ve} starim i o~vrslim, suvim – ve} kvasnim testom, koje se zove komin.” Na po~etku rata Srbija je mogla da prehrani i civile i vojsku, koja je imala odre|eno sledovawe. “Sledovawe vojnika je bilo 800 grama hleba. Nesporno je da je taj hleb, koji je konzumirao vojnik u Prvom svetskom ratu, obezbe|ivao dovoqnu energetsku vrednost da vojnik moè izvr{avati osnovne borbene zadatke”, obja{wava Bo{ko Te{anovi}, profesor agronomije. O tome koliko je ovaj hleb bio svetiwa za srpskog vojnika svedo~i i ~iwenica da je obavezni deo uniforme bila i torbica za hleb. Tain je bio jedini na~in da srpski vojnik tokom rata preìvi sve neda}e i oskudice u ishrani. Pri~a se da je uspehu srpske vojske u Cerskoj bici doprinela

i specifi~na ishrana: tain u kombinaciji sa ja~im, slanijim sirom (punim belan~evina koje doprinose pokretqivosti), uz luk, papriku i pasuq (obiluju insulinom). Tada su i suve {qive podeqene vojnicima, po{to je u Gorwem Milanovcu ostala velika koli~ina {qiva, ~iji su izvoz spre~ili Austrougari. Energetska vrednost suvog vo}a je visoka, a hleb sa suvim {qivama se

i danas nalazi na meniju vojske u vanrednim uslovima. Vojnik koji se tako hrani – nije trom, lak{e se kre}e i ima energiju za brdovit teren. Za razliku od austrougarskih vojnika koji su imali boqu i obilniju ali ne i zdraviju ishranu. Ume{en i pe~en 1912. jedan tain i danas opstaje i ~uva se u pirotskom muzeju. Bio je prvo sledovawe Alekse Zdravkovi}a iz Pirota, koga je majka zavetovala jo{ kada je krenuo u balkanske ratove da prvo sledovawe hleba, odnosno taina, sa~uva i da }e ga taj tain ~uvati od kur{uma. Aleksa je pro{ao balkanske ratove, vojevao je u Prvom svetskom ratu i vratio se oki}en brojnim oredewem i sa~uvanim tainom. Pri~a o ~udesnom Aleksinom hlebu {irila se me|u vojnicima, naro~ito posle bitke kod Bitoqa, kada je metak namewen Aleksi pogodio wegovu ~uturicu. Aleksa nije dobio ni ogrebotinu, ali jeste brojne ponude da proda tain, ~ak i od savezni~kih vojnika. ^iwenica da je obavezni deo uniforme bila upravo torbica za hleb, svedo~i o tome da je tain zaista bio svetiwa za vojnike. R. N.

ZDRAVQE ZRAVQE

Umor Umor vas vas tera tera da da jedete jedete masniju masniju hranu hranu

Umorne osobe su sklonije konzumaciji hrane s ve}im udelom masti, utvrdili su istra`iva~i sa Kraqevskog kolexa u Londonu i Univerziteta u Amsterdama. Utvr|eno je da osobe koje ne spavaju dovoqno svakodnevno unose prose~no 385 kalorija vi{e od osoba ~ije je trajawe u skladu sa preporukama stru~waka. U wihovoj analizi su kori{}eni podaci prikupqeni tokom 11 ranijih studija sprovedenih uz u~e{}e 172 ispitanika. Osim {to unose vi{e masti, osobe kojima se mawe konzumiraju i mawe proteina. S. G.

DOMA]A KUJNA

Recept

Ribanac sa carskim mesom prosu{eno carsko meso 200 g kupus ribanac 800 g dimqene kobasice 300 g glavica luka 1 kom pelat 500 g suve {qive 10 biber, sviwska mast, june}i bujon, lovor po potrebi

^ETIRI JEDNOSTAVNA NA^INA DA SE NAPUNITE ENERGIJOM I OSE]ATE SE MAWE UMORNO Me|utim, lak{e je re}i nego u~initi kada se do|ete u prvo isku{ewe. Neverovatnih 43% na{ih svakodnevnih radwi obavqamo po navici dok razmi{qamo o ne~emu drugom, pa evo nekoliko stru~nih saveta o tome kako da pozitivne navike ostvarite bez razmi{qawa.

1. Slede}i nivo ishrane

Kada je u pitawu obnavqawe energije, sve je u ravnoteì. Prakti~no svaki " nutrijent igra ulogu u proizvodwi energije", kaù terapeuti. Pitati koju hranqivu materiju traìti " ili koju hranu jesti da dobijete vi{e energije je kao da pitate koji deo aviona tera da leti. Proces stvarawa energije je sloèn - ali dobro mesto za po~etak kada se govori o tome su mitohondrije. One se nalaze u skoro svakoj }eliji u telu i igraju kqu~nu ulogu u proizvodwi energije. Broj mitohondrija varira od }elije do }elije: one koji se nalaze u mi{i}ima obi~no imaju najve}u koncentraciju, dok neaktivne masne }elije imaju mnogo mawe. Korisno je zamisliti da mitohondrije sagorevaju" " elemente hrane koju jedemo da bi generisali oblik energije koji se zove adenozin trifosfat (ili ATP), koji se moè skladi{titi i koristiti kada je to potrebno". Jezgro hranqivih materija je ukqu~eno " u Proizvodwa ATP-a, kao {to su gvo`|e, vitamini B, kalcijum, magnezijum i vitamin C, izme|u mnogih drugih. Da biste dobili adekvatne koli~ine ovih hranqivih materija, male promene u va{oj ishrani mogu napraviti veliku razliku. Svaki put kada jedete, napravite svesnu odluku da svom odabranom obroku date dodatnu ishranu: dodajte nekoliko ka{ika gr~kog jogurta i pospite borovnice u jutarwe ìtarice; uz ru~ak uz preliv uzmite porciju me{anog pasuqa; dodajte {argarepu, brokoli i gra{ak na ve~eru umesto samo jedne porcije povr}a."

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema: Meso isecite na kocke veli~ine zalogaja, kobasice na kolutove, a luk sitno naseckajte. Zagrejte mast i proprìte meso, pa ga izvadite i ostavite sa strane. Na preostaloj masno}i i onoj koju je meso pustilo kratko proprìte luk sa listovima lovora i dodajte opran i oce|en ribanac. Prìte desetak minuta, a zatim dodajte pelat, suve {qive i biber i vratite meso. Sve kratko prìte uz me{awe i zalijte bujonom da ogrezne. Kad provri, smawite vatru i kuvajte poklopqeni bigo{ oko sat vremena. Proverite ukus i ako je potrebno dosolite.

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com U narodnoj medicini koristi se zbog svojih antiupalnih, adstringentnih i diureti~kih svojstava. Primewuje se u obliku soka, obloga, masti, tinkture ili ~aja. ûvarku}a je biqka koja se od davnina koristi kao prirodni lek. Karakteri{u je debeli mesnati listovi puni vode i cvetovi zvezdastog oblika. Ona sadrì tanin, biqnu slu`bu, uqe, smolu, kalcijumov malat, mravqu i jabu~nu kiselinu. Istraìvawa su potvrdila da poseduje flavonoide i ugqene hidrate. U narodnoj medicini koristi se zbog svojih antiupalnih, adstringentnih i diureti~kih svojstava. Primewuje se u obliku soka, obloga, masti, tinkture ili ~aja. ûvarku}a ima sli~no delovawe kao i aloe vera, koja je poznata u le~ewu

2. Unapredite svoje ve`bawe

Ako nemate dovoqno energije, posledwa stvar koju biste mogli da radite je ve`ba. Me|utim, dodavawem samo malo ve`bica svakog dana mogli biste primetiti da vam nivo energije raste kao rezultat. Redovna ve`ba ne samo da pove}ava hormone koji poboq{avaju raspoloèwe i cirkulaciju kiseonika; tako|e uti~e na mitohondrije. Me{avina no{ewa teìne i aerobnih ve`bi (kao {to su tr~awe, ples ili tenis) je kqu~na. ATP se proizvodi u mitohondrijama, a " broj mitohondrija se moè pove}ati ve`bawem - uglavnom aerobnim," kaù stru~waci.

3. Poboq{ajte kvalitet sna

Spavawe je osnova dnevne energije jer omogu}ava i va{em umu i telu da se oporave i regeneri{u. Me|utim, ~ak i ako dobijete osam sati, koli~ina nije isto {to i kvalitet. Prema Sleep Chariti, prekid sna je jednako lo{ za vas kao i ~etiri sata sna: no}no bu|ewe remeti prirodni ritam sna i ostavqa vam lo{u pa`wu i negativno raspoloèwe. Kvalitetan san zna~i da zaspite u roku od 15-20 minuta od odlaska u krevet, da spavate celu no} uz maksimalno jedno bu|ewe i da se probudite osveèni. Izlagawe prirodnom svetlu (na otvorenom) nekoliko minuta ubrzo nakon {to se probudite moè pomo}i kvalitetnom snu. Prema Endru Hubermanu, vanrednom profesoru neurobiologije i oftalmologije na Univerzitetu Stanford, ako sun~eva svetlost dospe u va{e o~i ubrzo nakon {to se probudite, ona pokre}e neuronsko kolo koje kontroli{e vreme hormona kortizola

êtvrtak januar êtvrtak 10.27. decembar 2020. êtvrtak 27. januar2022. 2022. 27 27

Formirawe novih navika i wihovo odr`avawe je osnova za postizawe ciqeva koje ste postavili za 2022. godinu i melatonina, koji uti~u na san. Uzmite u obzir i svoju ishranu. Mo`da ve} znate koja hrana i pi}a ometaju va{ san - recimo sir, kafa i alkohol. Nedavni izve{taj u Godi{wem pregledu ishrane otkrio je da se zdrava ishrana, bogata vo}em, povr}em, hlebom od celog zrna i mahunarkama, pokazala kao odli~an saveznik za pozitivan ishod sna.

4. Dr`ite stres pod kontrolom

Stres je prirodan deo svakodnevnog ìvota - ali previ{e stresa moè ozbiqno uticati na nivoe energije. "Jednostavno re~eno, prekomerni stres crpi va{u energiju jer dajete vi{e nego {to uzimate za sebe". Da bismo se ose}ali zdravo, moramo da " radimo stvari koje nas neguju pored stvari koje moramo da radimo. Nau~ite da se prilagodite svojim potrebama umesto da ùrite okolo o~ekuju}i da }ete biti u produktivnom reìmu ceo dan, svaki dan. Kada boqe upoznate sebe i po~nete da razumete sopstvene rawivosti i razli~ita emocionalna stawa, moète po~eti da planirate svaki dan na na~in koji to uzima u obzir i da se za{titite od prevrtawa u opasnu zonu kada je u pitawu stres." Da biste to uradili, poku{ajte da zapi{ete kako se ose}ate u odre|enim trenucima svakog dana. Moè postojati obrazac, kao {to je popodnevni pad otpornosti - posebno zimi kada sun~eva svetlost nije tako jaka i dani tako rano padaju u mrak. U trenucima kada se ne ose}ate produktivno ili optimisti~no, ukqu~ite ne{to kratko, ali hranqivo da biste promenili svoju mentalnu i fizi~ku energiju, kao {to je pet minuta meditacije ili brza ve`ba. S. G.

Le~ewe biqem ûvarku}a razli~itih ko`nih tegoba. Zbog antiupalnih i antisepti~kih svojstava sluè i kao odli~na prva pomo} kod opekotina, uboda i ugriza, jer pruà brzo olak{awe i smirewe. ûvarku}om moète da tretirate: kurje o~i, pegice, rane i ~ireve, herpes zoster, tvrdu koù na tabanima. Problemati~no mesto jednostavno premaìte sokom ~uvarku}e ili stavite oblogu od prerezanog lista. Sok ~uvarku}e moè se piti ili grgqati u slu~aju bronhitisa, gnojne upale zuba, uha i grla. ûvarku}a u medu le~i miome i ~iste

na materici. Deluje detoksikacioni i preporu~uje se nakon neumerenosti u jelu i pi}u. Pome{ana s vru}om vodom, ~uvarku}a i med, sniàva temperaturu. Sameqite 750 g listova ~uvarku}e i pome{ati ih s kilogramom meda. Uzimajte jednu ka{iku ujutru na prazan stomak, a tokom dana jednu do dve ka{ike. âj od ~uvarku}e koristi se kod obilnih menstruacija, menstrualnih gr~eva, dijareje i }ireva. Kuvajte 10 g sveè ili 12 g osu{ene ~uvarku}e 15 minuta u 250 ml vode. Procedite i pustite da se ohladi. Ujutru na prazan stomak, popijte {oqicu ~aja, a nakon toga svaki sat po jednu ka{iku ~aja.

28 ^etvrtak 27. januar januar2022. 2022. 10. decembar 2020. ^etvrtak 27.

ENIGMATIKA

JEDAN PREDLOG

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 PALADIJUM

PONOVO POKRITI

FILM RADO[A NOVAKOVI]A

RADWA ZA @ENA PRODAJU OPAN^ARA RAZNE ROBE

OBIM

BIV[I [PANSKI FUDBALSKI GOLMAN UPLA]IVAWE MATEMAT. MIHAILO PETROVI]

LUKSEMBURG OZNAKA SRPSKE PO[TE

GRAD U FRANCUSKOJ

Sr Gl pski as

DONETI NA ODRE\ENO MESTO

Sr Gl pski as

USEK, @LEB

PESMA GRUPE „AZRA“

MORSKI GREBEN IZLO@ITI DEJSTVU VATRE

VEOMA ^ISTO ODRE^NA RE^ ANITA ODMILA DAMA U [AHU (SKR.) VRSTA UKRASNOG MINERALA LI^NA ZAMENICA

UNUTRA[WI SLOJ SRCA (MED.) JEDIWEWA GRAD U KISELINA IZRAELU LONGITUDA I ALKOHOLA

MRA^NI PONOR IZ GR^KE MITOLOGIJE

U@E ZA ITALIJANSKA VEZIVAWE GLUMICA, KATARKE VALI GERMANIJUM

MERILO MESTO KOD VR[CA RAZRED DR@AVA U JU@NOJ AMERICI

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE ITALIJANSKI FK MESTO U LETONIJI

UZVIK BOLA, JOJ

REKA U BELORUSIJI LI^NA ZAMENICA JAPANSKI LEKAR, [IBASABURO 17. I 15. SLOVO

GRAD U ITALIJI

EDUARD KRA]E UZVIK VAJKAWA

NAPREDNI QUDI

URAN

SRPSKI NOVAC (MN.) REOMIR

RADIO AKTIVNI HEMIJSKI ELEMENT

PRVO SLOVO AZBUKE

BEZBO@NI[TVO

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 STRAST ZA STARIJA ^UVENI POST UDISAWEM VELIKE AMERI^KA AMERI^KI SEVERNI JELEN PREDSTAVE SUMPOR SKRIPTUM ETERA TV SERIJA GLUMAC (SKR.) (GR^.)

VISOKA STRU^NA SPREMA 8. SLOVO AZBUKE

MATERIJA KOJA UBRZAVA TELEVIZIHEMIJSKI JA (SKR.) PROCES

ZAMENA ZA NOV^I] STONOTENISER KLAMPAR

Sr Gl pski as PLANINA KOD [APCA

LUKSEMBURG PRAH KOJI SPRE^AVA VREWE MLA\E KAMENO DOBA NOBELIJUM

SILICIJUM SRPSKA ODRE^NA RE^

SPAVATI (DE^JI IZRAZ) VODENI QUSKAR

IRIDIJUM

BRAZ. AUTOMOBILISTA FRANCUSFOLK MASA KI SLIKAR PEVA^ICA TENISKI (1908-1997) SA SLIKE REKVIZIT DALMATINSKO @ENSKO IME

UPALA NOSA, KIJAVICA VRBAS

KALCIJUM RVA^KI KLUB 11. I 18. SLOVO AZBUKE

KOJI SE ODNOSI NA VETERANE

POJEDINI PRIMERCI ROBE U PRODAVNICI

Sr Gl pski as

^LAN OPERATIVE

1 2 3 4 5 6 7

UMNO OGRANI^ENI ODAVATI SVETLOST

FRANCUSKI PISAC DANSKA GLUMICA NILSEN

STANOVNICI ELEMIRA LO[, NI[TAVAN

DANSKI GRAD U ASTRONOM UPLESTI, NEMA^KOJ HANS EMIL UME[ATI (LAT.) (1979-1918)

GR^KI POKRET OTPORA SVIRA^I NA GITARI (MN.) EGIPAT KOJI NIJE POZVAN, NEPOZVAN

REKA U SRBIJI FLUOR HRVATSKI PEVA^, SANDI

AMPER

KUHIWSKI PRIBOR ZA SE^EWE POLO@AJ TELA, POZA VIDARI RANA, RANARI

RATNO VAZDUHOPLOVSTVO

R na ( ko l mat

PO^ETAK I KRAJ AZBUKE

KOJA JE OKRENUTA NA NALI^JE

STRANO @ENSKO IME

AMPER

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

AMERI^KI GLUMAC VILIJAMS TEMPERATURA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO L, O, PD, UPLATA, DOPREMITI, A[, PRE^ISTO, RT, NAOPAKA, NITA, ENDOKARD, @AD, ^AKMAK, MERA, JELENA GAVRILOVI], R, OJ, SALERNITANA, IPA, ALATRI, KITASATO, ED, NAPREDWACI, DINARI, ATEIZAM, A, URANIJUM Skandinavka 2: VODORAVNO VSS, SPEKTAKLI, @ETON, STAV, EAM, TIBOR, ET, GLUP, RV, @AN RASIN, L, OMA, NEOLIT, SI, F, VESNA ZMIJANAC, CER, VIKTOR VAZARELI, ELEMIRKA, NANATI, IR, NIKAKAV, RINITIS, CA, OPERATIVAC, JO, TRIT, VETERANSKI, ARTIKLI Ukr{tenica: VODORAVNO STT, P, MIRAZI, OPEL KADET, TAS, UM, REUMATOLOG, PREPREKA, UMAK, OSAMOSTALITI SE, KO, ITONKA, AKI[, TARIONIK, TA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Nekada{wa „Slobodna teritorija Trsta“ (skr.) - Oznaka za pond - Ono {to `ena donese u brak (mn.), 2. Tip nema~kog automobila marke Opel Deo terazija, 3. Pamet, intelekt - Stru~wak za reumatologiju, 4. Smetwa, zapreka - Umokac, sos, 5. Postati samostalan, 6. Auto-oznaka za Kovin - Stanovnica Itona u Engleskoj - Polifemov suparnik (gr~. mit.), 7. Li~na zamenica - Sud za tarewe - Simbol tantala.

USPRAVNO: 1. Simbol sumpora - Simbol urana Organ ~ula vida, 2. Engleska glumica, Ema, 3. Trgovinsko preduze}e (skr.) - Simbol radijuma, 4. Usamqenik, pustiwak (gr~.), 5. Krasota, divota, 6. Pokaziva~ teksta na kompjuteru, 7. Razboriti, umni, 8. Naravno, dabome, 9. Koji je na~iwen od metala, 10. Japanski politi~ar, Hirobumi - Sastavni veznik - Tre}i vokal, 11. Oznaka za reomir - Mu{ka lutka, pajac, 12. Poznata marka skija, 13. Koji je tamnije boje, 14. Auto-oznaka za Island - Papirna ili najlonska vre}ica.

ZANIMQIVOSTI Sumorni tamni breùqak nadvija se iznad jarko zelenog pejzaà guste ruske tajge. Izgleda kao xinovski zvu~nik - visok 40 i {irok 100 metara, i stvarno nije ne{to {to biste o~ekivali da vidite u dalekom podru~ju na severu Irkutske oblasti, oko 210 kilometara severno od grada Bodajba. Do 1949. godine za wega je znala tek nekolicina lokalnih stanovnika. Oni ga zovu „Gnezdo vatrenog orla“ i u pro{losti su ga smatrali lo{im mestom koje su izbegavale ~ak i ìvotiwe. Neki koji su posetili ovo mesto umrli su neobi~nom smr}u, a ku}ni qubimci ovde nestaju bez traga. Koja se tajna krije iza ovog kratera i postoji li racionalno obja{wewe za sve te zagonetne aktivnosti?

NEOBI^NO OTKRI]E

Nau~nik koji je prvi slu~ajno nai{ao na ovu jedinstvenu formaciju bio je ruski geolog Vadim Kolpakov. On je 1949. do{ao u ovaj kraj kako bi sproveo jedno istra`ivawe, a kada je ugledao krater nije mogao da poveruje svojim o~ima. „Mislio sam da sam skrenuo pame}u“, se}a se Kolpakov. „Iz daqine me podsetio na xinovski povr{inski kop, ~ak sam se zapitao da li tamo ima qudi. A za{to bi ih bilo? Ovo je gusto podru~je tajge. Osim toga, ovde nije bilo radnih logora NKVD-a, bio sam siguran u to. Zatim sam pomislio da bi to mogao da bude neki arheolo{ki artefakt, ali lokalne Evenke i Jakuti, uz svo du`no po{tovawe, nisu bili drevni Egip}ani. Oni ne znaju da grade kamene piramide.“ Detaqnije ispitivawe je pokazalo da je krater veliki bre`uqak od smrskanih blokova kre~waka pre~nika oko 160 metara, prema procenama

^etvrtak 10. 27. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 29

PATOMSKI KRATER:

Misterija u dubini sibirske {ume Da li je ovde sleteo NLO ili meteorit? Ova ~etrdeset metara visoka geolo{ka formacija nikada nije detaqno istra`ena sve do 2000-ih godina, ipak sti~e se utisak da su ruski nau~nici na kraju prona{li obja{wewe te`ak oko milion tona. Krater je dobio ime „Patomski“ (po imenu obli`we reke), ali nije detaqnije analiziran sve do

2000-ih zbog nedostatka finansijskih sredstava.

TEORIJE

Misterija „Gnezda vatrenog orla“ je bila dobar materijal za razne teorije, od sletawa vanzemaqskog broda do podzemne nuklearne reakcije. Neki su,

ukqu~uju}i i samog Kolpakova, podr`ali ideju da je krater formirao meteorit koji je 1908. godine pao u sibirsku tajgu. Drugi su smatrali da je krater vulkanska struktura nastala delovawem gasa iz velikih dubina. Prva slo`ena nau~na ekspedicija koja je posetila krater

2005. nije dala nikakve odgovore. Vo|a ekspedicije je umro od sr~anog udara. Mnogi su verovali da je ta tragedija lo{ znak. Ipak, nau~nici su nastavili istra`ivawem ovog podru~ja. Naknadne ekspedicije u narednim godinama (2006, 2008, 2010.) bile su uspe{nije. Prikupqeni materijal s lokacije je pokazao da je krater nastao pre oko 500 godina (mnogo ranije od tunguskog meteorita) i da ima zonalnu prstenastu strukturu s pojedinim zonama koje su formirane u razli~ito vreme. Nau~nici su na kraju odbacili teoriju o meteoritu i hipotezu o kriogenoj formaciji (koja je sugerisala da je konus formiran zamrzavawem izdana) pa su do{li do zakqu~ka da je krater formiran prilikom freatske eksplozije koja se dogodila zbog utiskivawa magme u hidratisane stene ili zbog raseda i dekompresije zagrejanih hidratisanih stena. Uprkos tome, neki vi{e vole da veruju u uzbudqivija i prili~no neverovatna obja{wewa, poput onog da se radi o si}u{nom komadi}u neutronske zvezde koji je pao na Zemqu i koji je bio toliko masivan da je pri padu probio Zemqu i iza{ao na drugu stranu, kroz na{ krater. To nije sasvim nerealno, dva sli~na doga|aja su se dogodila 1993. godine na razli~itim delovima Zemqe, i to u roku mesec dana. Jo{ uvek nema obja{wewa za ~udne doga|aje u blizini kratera. Osim magnetske anomalije koja je otkrivena tokom jedne od prvih ekspedicija, nema potvr|enih dokaza da je ne{to veliko zakopano u sredi{tu kratera. Bez obzira na odluku u koju teoriju }ete poverovati, krater }e najverojatnije ostati jedno od najtajanstvenijih mesta u Sibiru.

U WOJ SU @IVELI I UMIRALI KRAQEVI I DALAJ LAME:

Drevna palata na vrhu sveta, simbol tibetanskog budizma Posmatrana iz daleka, gra|evina ostavqa utisak neosvojive stene. Izgra|ena u gradu Lasa, na vrhu planine Potala, na visini od 3.700 m, na ivici stene Marpo Ri, ~ije ime u prevodu zna~i Crveni breg, palata Potala predstavqa jedan od simbola i snagu tibetanskog budizma. Pisani izvori kaù da je kraq Songcen Gamp u 7. veku, ovaj predo izabrao za svoj boravak. @eleo je da tu i monasima obezbedi mesto za ìvot, pa im je na oblièwem brdu sagradio palatu, tada nazvanu "bela kraqevska rezidencija". Songcen Gamp bio je poznat i po brakovima sa princezama iz Kine i Nepala, a prva od wih - zbog koje je palata prvi put pro{irena, bila je kineska princeza Ven êng iz dinastije Tang. Do kraja vladavine, Songcen Gamp je izgradio devet spratova palate, sa oko devetsto soba. Do kraja devetog veka Tibetansko kraqevstvo je prestalo da postoji, a palata je prepu{tena zaboravu. Peti Dalaj Lama Lobsang Gjatso (1617— 1682) je 1645. godine je naloìo renovirawe palate koje je trajalo oko 50 godina. Potala je i nakon tog poduhvata nadogra|ivana narednih 300 godina. Potala danas ima 13 spratova, a visoka 110 metara.

^ine je tri dela: Bela palata, u kojoj je `iveo Dalaj Lama, Crvena palata u kojoj se nalaze sala za odavawe po{te Budi i sala sa grob-spomenicima umrlih Dalaj

Freska u Polata palati

Lama, i bele lamaisti~ke stambene sobe. Tokom vekova u okviru kompleksa su podizane brojne gra|evine, ali sa prvobitnim ~ine harmoni~nu celinu. Sa oko 1.000 prostorija palata predstavqala lavirint beskona~no oslikanih hodnika i bogatih dvorana za molitvu sa skupocenim kipovima i slikama. U Crvenoj palati se nalazi mauzolej u kojem se nalaze balzamovana tela umrlih Dalaj Lama koji su sahraweni u pozla}enim pagodama od kojih je najlep{a pagoda petog Dalaj Lame, visoka 15 metara, sastavqena od tri dela: podijum, telo i vrh. Ono {to karakteri{e ovu pagodu je i ~iwenica da je napravqena od skupocenog tropskog drveta, ali i to da je oblo`ena sa 4 tone zlata. Potala je poznata i po freskama koje su

napravili tibetski slikari tokom wene izgradwe i kasnijeg dogra|ivawa. Freske se vide u ve}im i mawim salama, hodnicima i predsobqima. Ima ukupno vi{e od 10.000 divnih fresaka. One su bogate po sadrìni, razli~ite po tematici, do~aravaju istorijske doga|aje i li~nosti, a i budisti~ke legende, odraàvaju gra|evinarstvo, folklor, sport, zabavu i druge aktivnosti ìvota. Palata je bila u funkciji sve do kineske invazije 1959. godine kada je Tenzin Gjatso, XIV Dalaj Lama, prebegao u Daramsalu u Indiji. Danas je ona muzej, mada i daqe oko we moète da vidite monahe koji ~itaju molitve ili meditiraju Godine 1994. Potala je upisana u UNESKO Listu svetske kulturne ba{tine.

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 27. 2022.

SPORT

BOMBA JE EKSPLODIRALA:

Du{an Vlahovi} u Juventusu za 67 miliona evra Du{an Vlahovi} je definitivno novi igra~ Juventusa, Fiorentina je pristala da proda Srbina i o~ekuje se samo zva-

ni~ni potpis, prva javqa "Sport Italija", ali i ostali mediji na Apeninima. Dva kluba su se na{la na sumi od 67.000.000 evra, dok } e "qubi~asti" inkasirati jo{ 3.000.000 kroz bonuse kada srpski as zaigra za "staru damu". Ruku na srce, to je ne{to

mawe nego {to je Fiorentina u prvi mah odredila kao cenu ispod koje ne}e i}i - 80.000.000 evra. Me|utim, kako se bli`i

kraj zimske pijace, tako je nervoza na Artemio Frankiju rasla, jer je Viola `elela sada, a ne na leto, da proda Vlahovi}a, dok jo{ dr`i visoku cenu. Da je Vlahovi} ostao do leta, a dugo se tvrdilo da mu je takav plan, bila bi mu i cena mawa, jer bi to bio posledwi trenutak

Fiorentini da ne{to zaradi od wegovog transfera. A, onda su i pregovara~i sa druge strane mawe izda{ni. Prva ponuda koju je Juventus najpre poslao put Firence je bila 30.000.000 evra plus Dejan Kulu{evski, ali "qubi~asti" nisu hteli ni da ~uju. Nikakve trampe, doplate, procenti... Mo`da bi nekim drugima klub sa Artemio Frankija iza{ao u susret, dao neki popust, ali Juventusu ne. Navija~i Fiorentine organski ne podnose Juventus, vide ga kao smrtnog neprijateqa od dana kada im je odveo Roberta Ba|a, iako ga je uredno platio za rekordnu sumu tada u svetskom fudbalu. Zato posle svega ni Du{ana ne}e do~ekati torta i cve}e kada slede}i put, u crno-belom dresu, do|e u Firencu. Kona~no je do{ao kraj pri~i koja nije silazila sa naslovnih strana svih medija i zavr{ila se ba{ onako kako je srpski reprezentativac `eleo. Du{an }e opet nositi crno-beli dres. N. R.

"UQUQKALA NAS JE DUPLA KRUNA" Pankov o pripremama Zvezde: Fokus je na derbiju!

Fudbaleri Crvene zvezde se vredno pripremaju u Antaliji za prole}ni deo sezone, a Radovan Pankov, iskusni {toper crveno-belih, izneo je utiske o dosada{wem delu rada, koji je kao {to je i i sam istakao bio izuzetno zna~ajan za ekipu. - Prvi i najnaporniji deo priprema je za nas igra~e zavr{en, sada nas o~ekuju utakmice i, ono {to nas jo{ vi{e raduje, bli`i se i povratak ku}i. Bitno je da smo prvi deo priprema odradili onako kako su

[panski teniser Rafael Nadal plasirao se u polufinale Australijan opena, po{to je u pet setova savladao Kana|anina Denisa [apovalova. Na taj na~in Nadal je do{ao na dva koraka od osvajawa istorijske 21. grend slem titule. Iako je kroz svoju karijeru odigrao gomilu velikih me~eva, [panac je priznao da ni sam ne zna kako je izgurao ovu dramati~nu borbu u pet setova. - Ne znam. Stvarno ne znam. Nisam se spremao za ovo. Denis ima fenomenalan servis, odli~an je igra~, ali za mene je fantasti~na stvar {to sam uop{te i stigao do polufinala turnira - kazao je Nadal koji je tokom me~a morao da zatraì i medicinski tajm-aut: - Nisam se ose}ao dobro u stomaku, ali bilo je sve dobro sa telom. Uzeo sam neke tablete koje su popravile stvari. Imao sam sre}e {to sam dobro servirao u petom setu. Pre polufinalnog me~a Rafa }e imati dva dana da se regeneri{e, a ova pauza je kako kaè vi{e nego dobro do{~|la. - Svakako da jeste. Nemam vi{e 21 godinu. Posle ovog me~a dobro je imati dva dana odmora. Mislim da sam se dobro ose}ao i dobro sam se kretao, iako su uslovi te{ki zbog vru}ine. Umoran sam, ali sre}an {to sam dobio priliku ponovo da igram ovde na Rod Lejver areni - naglasio je Nadal i otkrio da pre samo dva mesta razmi{qao i o tome da ne}e vi{e igrati me~eve: - Pre dva meseca nisam znao da li }u biti nazad na turu, a sada gledam samo da igram tenis i uìvam - zakqu~io je Nadal.

DEGENEK IMA NOVI KLUB

IZUZETAK:

Karabati} ima koronu i igra na prvenstvu Evrope, a EHF je objasnio kako to moè Mister i wegov stru~ni {tab planirali i zahtevali od nas. Ono {to je izuzetno va`no, za sada nema ve}ih povreda, iako naporno radimo. Odigrali smo i jednu pripremnu utakmicu izme|u sebe, {to je bila odli~na provera, po{to smo se podelili u dve ravnopravne ekipe – po~eo je Pankov. Heroj iz Kopenhagena osvrnuo se na prethodni pripremni period i napomenuo da tim sada jo{ boqe trenira. - Primetan je fizi~ki napredak i da se trenutno boqe trenira i radi u odnosu na period od pre {est meseci. Sve je te~nije i brè, i na treningu i na posledwoj utakmici. Posle duple krune smo se pomalo uquqkali, ali nas je bodovni zaostatak trgnuo i osvestio. Dvadeset{estogodi{wi fudbaler govorio je i o ciqevima za nastavak sezone i naglasio da je primarni zadatak osvajawe titule dràvnog {ampionata. - Prioritet je naravno titula, me|utim da}emo sve od sebe da osvojimo Kup i pro|emo {to daqe u Evropi. Ova ekipa je pokazala da moè da igra sa bilo kim, pogotovo na Marakani. Ne postoji mogu}i protivnik u osmini finala Lige Evrope protiv koga Zvezda nema realne {anse da pobedi. Fokus je tako|e na derbiju, da pobedimo i smawimo zaostatak za ve~itim rivalom. N. R.

Rafael Nadal posle velike drame u Melburnu stigao na dva koraka do istorije, pa pri~ao - o tabletama

Jedan od najboqih rukometa{a na svetu Nikola Karabati} igrao je za Francusku protiv Islanda na Evropskom {ampionatu sa pozitivnim testom na korona virus. On je bio pozitivan na testirawu posle utakmice sa Holandijom u ~etvrtak, a igrao je protiv Islanda u subotu. Ipak, kako su naveli iz Evropske rukometne federacije (EHF), nisu prekr{ena pravila. A nisu jer je lekarski tim utvrdio da "Karabati} nije predstavqao opasnost jer ima mnogo antitela". On je u decembru ve} imao koronu i propustio deo priprema za {ampionat.

Qubimac navija~a Zvezde potvrdio transfer, uz objavu sa Kim Karda{ijan Nakon {to je nedavno napustio redove Crvene zvezde, Milo{ Degenek je prona{ao novi klub. Reprezentativac Autralije potpisao je ugovor sa ~lanom ameri~ke MLS lige ekipom Kolumbus Krua do kraja sezone 2022/23, sa opcijom da se saradwa produì na jo{ dve godine. Potvrda o postignutom dogovoru stigla je i iz redova Kolumbusa, ali i od samo Degeneka koji je na Instagramu na zanimqiv na~in najavio svoju selidbu “preko bare”, uz video sa Kim Karda{ijan. - Najpre bih èleo da se zahvalim svima u Kolumbusu na ukazanoj prilici i veri koju imaju u mene. Veoma sam uzbu|en zbog selidbe u MLS i radujem se skorom pridruìvawu ekipi. Jedva ~ekam da zaigram pred novim navija~ima, na stadionu koji je apsolutno prelep. Velika godina je pred nama – napisao je Degenek na Instagramu. Wemu }e ovo biti {esti klub u karijeri, na tre}em razli~itom kontinentu. Pre Crvene zvezde Degenek je od evropskih klubova nastupao za [tutgart i Minhen 1860, zatim Jokohamu i Al Hilal u Aziji, a sada je do{ao red da se oproba i u Severnoj Americi. Sa beogradskim crveno-belima osvojio je tri titule {ampiona Srbije i jedan kup, a na 80 prvenstvenih me~eva za klub iz Qutice Bogdana postigao je dva gola. S. G.

SPORT

PRESTANITE DA PI[ETE DA SAM DEBELA:

Jelena Doki} razo~arana natpisima u medijima Biv{a srpska teniserka Jelena Doki}, koja je kasnije dobila australijsko dràvqanstvo i promenila reprezentaciju, se ponovo oglasila putem dru{tvenih mreà. Ona je na svom Instagram profilu odlu~ila da javno pri~a o problemu sa kojim se ponovo suo~ava prozivawu zbog kilaè. Jelena je ove godine u ulozi novinara, pa je tako radila intervjue na terenu sa pojedinim igra~ima. Me|u wima je bila i Naomi Osaka, a izgleda da su to pojedinci koristili da je prozivaju zbog izgleda. Zbog toga je iza{la u javnost. "Ne mogu da verujem da ponovo moram o ovome da pi{em. Opet me prozivaju zbog izgleda i ~itam komentare na razne ~lanke gde se pi{e samo o mojoj kilaì i izgledu i to je odvratno. Prestanite vi{e sa tim! Ne radi se samo o meni ve} i o drugima, posebno kada su ène u pitawu. Ovo je ozbiqan pro-

blem i ne{to sa ~im se ène suo~avaju stalno. Rekla sam ve} vi{e puta i kaza}u opet - prestanite da komentari{ete moju teìnu i izgled", po~ela je Jelena. Smeta joj na~in na koji se neki ophode prema woj. "Nije lepo i stvarno je glupo. Ja sam jaka i mogu da izdrìm i zaista me ne zanimate, ali }u u javnosti da kaèm {ta mislim. Takvim stvarima moète da povredite drugu osobu o kojoj ne znate ama ba{ ni{ta i ne znate kroz {ta prolaze. Prestanite da me osu|ujete zbog kilaè i izgleda. Da li odre|ujete to da li sam dobra osoba po mom izgledu? Dobijam komentare i pitawa 'Za{to si toliko debela?' ili pi{u da sam neprepoznatqiva i moj 'omiqeni' komentar je "[ta ti se dogodilo'. Pa, recimo da su mi se dogodila svakakva sr**a, ali se borim i to nije ne{to {to vas zanima, ve} samo moj izgled i kilaà.", zakqu~ila je Jelena Doki}. S. G.

^etvrtak 10. 27. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 31

NOVAK BRANI TITULU NA VIMBLDONU: Vlada Velike Britanije donela zakon zahvaquju}i kome }e \okovi} nesmetano mo}i na Ostrvo Najboqi teniser sveta Novak \okovi} brani}e titulu na Vimbldonu, po{to je Vlada Ujediwenog Kraqevstva promenila zakon o putovawima u vreme pandemije korona virusa! Zakon stupa na snagu 11. februara. Sjajne vesti stiù za Novaka \okovi}a iz Velike Britanije, gde je Vlada donela novi zakon vezan za putovawa u vremenu koronavirusa. Od 11. februara pa nadaqe }e i nevakcinisani mo}i da u|u u Britaniju, {to prakti~no zna~i da }e Novak \okovi} mo}i da do|e u London kako bi igrao na Vimbldonu koji je na programu od 27. juna. To je u britanskom parlamentu obznanio Grant [arps, dràvni sekretar za saobra}aj. – Ukinu}emo sva testirawa na virus korona potpuno vakcinisanim pojedincima koji stiù u Englesku od 11. februara pa nadaqe. Oni koji budu stizali u Englesku a nisu potpuno vakcinisani mora}e da odrade test pre polaska ovamo i PCR test dva dana nakon dolaska u

Englesku. Svi putnici }e i daqe morati da popune neophodne formulare – naveo je [arps u saop{tewu. Podsetimo, Novak \okovi} je pro{le godine u finalu nezvani~nog {ampionata sveta u tenisu savladao Matea Beretinija i osvojio 20. grend slem titulu u karijeri ~ime se izjedna~io sa Roxerom Federerom i Rafaelom Nadalom. Pre desetak dana australijske vlasti su ga onemogu}ile da brani titulu na AO, a velike su {anse da }e i Francuzi dozvoliti da nastupi na Rolan Garosu, koji je na rasporedu mesec dana pre Vimbldona.

„Australian Closed“ uz Nest volontere proslavio 10. ro|endan

Nastavak na 32. strani u

THURSDAY  ^ETVRTAK 27. 1. 2022.

„Australian Closed“ uz Nest volontere proslavio 10. ro|endan

u Nastavak sa 31. strane Inspirisan likom i delom Novaka \okovi}a, u nedequ 23. januara zavr{io se dvodnevni amaterski teniski turnir u Sidneju pod nazivom “Australian Closed” pod okriqem Nest humanitarne organizacije sa preko 70 u~esnika u turniru. Qudi svih godi{ta su sa odu{evqewem podràli ovaj radosni doga|aj koji se ove godine odrào u jednom od najzelenijih delova Sidneja, ~uvenom "Oxford Falls" tenis centru. Vladislav Lars Ki{, nekada{wi juniorski trener ~uvenog svetskog teniskog asa Novaka \okovi}a, ina~e je glavni trener ovog teniskog centra koji pripada elitnoj privatnoj ènskoj {koli "Queenwood". Zajedno sa svojom porodicom i suprugom Jelenom Ki{, on je bio jedan od glavnih volontera - organizatora iz Nest-a ovog zaista jedinstvenog godi{weg de{avawa na severu Sidneja. Pobednici su Dragana Markovi} u ènskoj kategoriji, Vladislav Ki{ u mu{koj i kod parova Mihajlo Laki} i Bo{ko Novakovi}.

Organizacija Nest broji mnogo volontera koji svojim nesebi~nim anga`manom daju sve od sebe za odr`avawe ove godi{we manifestacije. Kuvao se paprika{ na kotli}u, dok je muzika izvrsnih muzi~ara @eqka Glamo~anina, profesora gitare i doktora Blagoja Kuzmanovskog kao magijom prenela ose}aj kao da se svi nalazimo negde na brdovidom i zelenom Balkanu, a ne u sidnejskoj {umi. Od specijalnih gostiju, fud-

baler sidnejskog kluba Milo{ Ninkovi} je podrào turnir sa svojom porodicom, i u~estvovao u licitaciji kojom se, kao i svake godine, sakupqaju humanitarna sredstva za ovog puta, kupovinu opreme de~ijoj bolnici u Zemunu. Melburn se naro~ito istakao sa velikom donacijom. Tako|e, gosti iz dràve Viktorije su bili Verica i Qubi{a Manojlovi}, koji su, kako su prepri~ali, svako ve~e bili na okupqawu ispred pritvornog centra Novaka \okovi}a kada su se de{avali nemili doga|aji najboqem teniseru planete na uàs svih wegovih pristalica {irom sveta. Doktor i sada ve} ~uveni Petar Pje{ivac iz Melburna je u~estvovao na turniru kao amaterski takmi~ar, a jo{ jedan doktor, sidnejski kiroprakti~ar Bogdan Bobi Ilija{evi} je bio jak u~esnik. Slede}e godine }e "Australian Closed" biti u dva grada, u Sidneju i Melburnu. Bilo bi odli~no da se jo{ vi{e qudi prijavi, ukqu~uju}i i decu. Nina Markovi} Kaze