Srpski glas 27. jul

Bilans pro{lonedeqne super}elijske oluje koja je odnela tri `ivota tek se svodi, a u Vojvodini, zapadnoj Srbiji, [umadiji i Pomoravqu, materijalna {teta je ogromna

U ITALIJI ZAVR[ILE U BOLNICI, SME[TAJ U HRVATSKOJ IH FRAPIRAO

Devojkama iz Australije preseo odmor u Evropi

Australijska reporterka Zari{a Bredli podelila je na TikToku svoju horor pri~u o putovawu u Evropu s partnerkom. Prvo je wena saputnica El u Italiji hitno preba~ena u bolnicu zbog alergijske reakcije, a odmor u Hrvatskoj provele su spavaju}i na kau~u.„El je zavr{ila u bolnici nakon {to je pojela kikiriki u restoranu u Italiji, iako je konobaru tri puta rekla da je alergi~na“, rekla je reporterka na snimku. Nakon po~etnih problema, otputovale su u Hrvatsku gde ih je do~ekala nova prepreka. Rezervisale su apartman za pet no}i, a kad su stigle, shvatile su da apartman nema spava}u sobu.

„Nikad vi{e mi ne}e dati da bukiram sme{taj. Rezervisala sam apartman u Hrvatskoj, ali nije bilo spava}e sobe, zbog ~ega smo pet no}i festivala bile prisiqene da spavamo na kau~u“, ispri~ala je.

Ajkula ugrizla surfera za

nogu, zatvoreno nekoliko pla`a u Zapadnoj Australiji

On je uspeo da dopliva do pla`e gde mu je pru`ena prva pomo}

Nekoliko popularnih pla`a u Zapadnoj Australiji zatvoreno je nakon {to je ajkula ugrizla surfera za nogu. Do napada je do{lo u ponedeqak malo pre 9 sati ujutru po lokalnom vremenu. Surfer, koji ima oko 20 godina, uspeo je da dopliva do obale gde mu je pru`ena prva pomo}. Sumwa se da ga je napala velika bela ajkula. Preba~en je u bolnicu, u stabilnom je stawu i nije `ivotno ugro`en. [okirani kupa~i rekli su za medije da je surfer imao puno sre}e i da je moglo da bude jo{ gore.”Izgledao je smireno kada je stigao do obale i potra`io pomo} u obli`wem kafi}u”, rekli su svedoci. Nakon napada zatvoreno je nekoliko pla`a, a kupa~ima je savetovano da budu na oprezu.

Po~etak povla~ewa ameri~kih proizvo|a~a elektronike iz Kine

Ameri~ke kompanije „Hjulet-Pakard”, „Del” i „Epl” po~ele sprovo|ewe strategije umawivawa zavisnosti od kineskih snabdeva~a, radne snage i tr`i{ta.

Geopoliti~ke trzavice izme|u SAD i NR Kine i neizvesnost koja iz we proisti~e sve vi{e uti~u na konkretna ekonomska kretawa, pi{e Iqa Musulin za portal RTS-a. Mediji u Isto~noj Aziji javqaju da je ameri~ki proizvo|a~ kompjutera i kancelarijskih elektri~nih ure|aja Hjulet-Pakard (HP) doneo odluku da deo proizvodwe i nabavke delova koju vr{i u najmnogoqudnijoj zemqi sveta prebaci u obli`wi Tajland i Vijetnam, pa i bli`e ku}i, u Meksiko.

„HP” je drugi najve}i proizvo|a~ ra~unara na svetu iza kineske kompanije „Lenovo” i pro{le godine svojim mu{terijama je isporu~io ~ak 55 miliona kompjutera.

Poseduje postrojewe u kineskom gradu ]ong}ing, koje je otvorio 2008. godine. Taj grad na reci Jangce najve}i je centar proizvodwe kompjutera u Kini, budu}i da su u wemu prisutni i mnogi drugi proizvo|a~i elektronike, kao {to su tajvanski „Aser” i „Fokskon”.

„HP”, javqaju mediji u Isto~noj Aziji, zapravo je relativno sporo odreagovao na politi~ku situaciju, jer su ameri~ki „Del” i „Epl” ve} prebacili deo svoje proizvodwe kompjutera u Vijetnam, te tra`e snabdeva~e delovima i u Tajlandu.

„Delova” velika mu{terija je ameri~ka vlada, odnosno, dr`avna administracija i {kole, {to obja{wava brzo delovawe te kompanije kada je u pitawu odvajawe od kineskih kompanija. „Del”, koji poseduje tri fabrike u Kini, ve} radi na planu da do slede}e godine iz svojih kompjutera u potpunosti elimini{e ~ipove proizvedene u woj, ukqu~uju}i tu i fabrike koje pripadaju strancima, te drasti~no umawi udeo i drugih komponenti koje se proizvode u toj azijskoj dr`avi.

Pre po~etka pandemije koronavirusa, u 2019, ~ak 73 posto ukupne proizvodwe „Dela” je otpadalo na Kinu, a ameri~ka kompanija je svake godine prose~no ulagala oko 33 milijardi dolara u tu zemqu.

Prebacivawe proizvodwe u druge dr`ave, dakle, bi}e veliki izazov za ameri~ke kompanije, jer se najve}i deo od vi{e hiqada

komponenti za wihove laptopove i druge ure|aje trenutno proizvodi u Kini.

Ono {to „HP” i „Delu” olak{ava selidbu je to {to se relativno malo ra~unara koje proizvedu u Kini tu i proda – mawe od deset procenata. Naime, najve}i deo gotovih proizvoda iz svojih fabrika u Kini ameri~ki proizvo|a~i uvoze u svoju zemqu, koja kao tr`i{te zauzima izme|u 30 i 40 posto u wihovoj prodaji.

Tako|e, ameri~ka kompanija „Epl”, za ~ije potrebe najve}i deo proizvodwe zapravo obavqa tajvanski „Fokskon” u kineskim gradovima ^engdu i [angaj, u saradwi s tom tajvanskom firmom ve} sprovodi plan uspostavqawa novog lanca proizvodwe van Kine, u kojem bi se „ajfoni” proizvodili u Indiji, a „mekbuk” laptopovi, „ajpedovi” i pametni satovi u Vijetnamu.

NESTA[ICA MUNICIJE, NEMA^KA SE NAORU@AVA: 20 milijardi do 2031. godine

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Berlin je mesecima nakon po~etka sukoba u Ukrajini poku{avao da sakrije ta~an broj raspolo`ivih artiqerijskih granata, ali je nedavno iza{lo na videlo koliko je situacija zapravo dramati~na

Nema~ka }e do 2030. ulo`iti vi{e od 20 milijardi evra u municiju, izjavio je ministar odbrane ove dr`ave Boris Pistorijus.

Oru`ane snage Nema~ke suo~avaju se sa nesta{icom municije, a takva situacija postala je sasvim normalna za zvani~nike. Vojska trenutno ima zadovoqavaju}i broj samohodnih „pancer” haubica, od kojih je 14 ove godine ve} predato Ukrajini. Me|utim, municije za ovaj sistem je toliko malo da je vojnicima retko dozvoqeno da treniraju sa pravim granatama.

Pistorijus je naglasio da su „najsavremeniji sistemi naoru`awa beskorisni bez municije” i da je, zbog toga, odr`iva nabavka projektila glavni prioritet za ministarstvo i ~elnike nema~ke industrije naoru`awa.

Velika praznina u skladi{tima municije dugo nije zabriwavala nadle`ne u nema~kom Ministarstvu odbrane. Nakon ponovnog ujediwewa, jo{ jedan kopneni sukob u sredwoj Evropi bio je prakti~no iskqu~en. Politi~ari su na trupama {tedeli koliko god su mogli, u sklopu „dividende mira”.

Me|utim, od po~etka sukoba u Ukrajini, nemarnost

je izazvala veliki problem. Nema~ka vlada bi, da je bila pa`qivija, Kijevu mogla da ponudi znatno ve}e koli~ine municije koju hitno tra`i.

Berlin je mesecima nakon po~etka sukoba u Ukrajini poku{avao da sakrije ta~an broj raspolo`ivih artiqerijskih granata, ali je nedavno iza{lo na videlo koliko je situacija zapravo dramati~na.

Pre nekoliko nedeqa Ministarstvo finansija je u poverqivom dopisu Bundestagu saop{tilo da trupe trenutno imaju samo oko 20.000 projektila od 155 milimetara. Prema odredbama NATO-a Bundesver bi trebalo da ima municije koliko je potrebno za 30 dana intenzivnih borbi - najmawe 230.000.

NATO bi ovo pravilo trebalo da ukine do 2031. godine, ali su zvani~nici Alijanse ipak bili izuzetno neprijatno iznena|eni kada su saznali koliko su nema~ke zalihe {upqe.

Za ovu i slede}u godinu najavqeni su prvi paketi od po 20.000 metaka, a Pistorijus tvrdi da tu ne}e stati, ve} da }e biti realizovani i drugi projekti. Me|utim, dug je put do zaliha od 230.000 metaka, {to je problem, posebno za ukrajinske vojnike.

Izvr{ni direktor kompanije za proizvodwu oru`ja „Rajnmetal” navodi da je Ukrajincima potrebno oko milion jedinica projektila, i da Nema~ka to trenutno ne mo`e da obezbedi. On ka`e da }e idu}e godine godi{wa proizvodwa biti pove}ana na 600.000 jedinica, i da bi tada municije trebalo da bude vi{e nego {to se potro{i u Ukrajini.

NOVI UDAR NA AMERI^KI BANKARSKI SISTEM

Povu~en veliki deo novca

ci sna`no upori{te na profitabilnom tr`i{tu. Odluka banke da proda obveznice izazvala je paniku, {to je rezultiralo naglim povla~ewem 40 milijardi dolara i naglim padom akcija banke. Ovo je navelo regulatore da interveni{u i preuzmu kontrolu.

Jo{ 2008. godine globalni finansijski sistem se suo~io sa sli~nom razornom krizom izazvanom padom tr`i{ta nekretnina u SAD. Ovog puta, pove}awe kamatnih stopa Fed-a ponovo je dovelo u ozbiqnu opasnost ameri~ki finansijski sistem.

Slavica \uki} Dejanovi} izabrana za ministarku prosvete Srbije

Skup{tina Srbije izabrala je ve}inom glasova narodnih poslanika Slavicu \uki} Dejanovi} za ministarku prosvete.

Od 194 poslanika, za izbor Slavice \uki} Dejanovi} glasalo je 149 poslanika, 40 ih je bilo protiv, a uzdr`anih pet.

\uki} Dejanovi} je posle glasawa polo`ila zakletvu pred poslanicima.

Vr{ilac du`nosti ministra prosvete do izbora Slavice \uki} Dejanovi} je bio \or|e Mili}evi}, ministar bez portfeqa, koji je tu funkciju preuzeo po{to je ministar Branko Ru`i} podneo ostavku 7. maja nakon masovnog ubistva u O[ “Vladislav Ribnikar”.

\uki} Dejanovi} je ro|ena 1951.godine u Ra~i Kragujeva~koj. U sedam mandata bila je poslanica u Skup{tini Srbije, Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore. Obavqala je funkciju predsednice Skup{tine Srbije od 2008.do 2012.godine, a od 2012 do 2014.godine bila je ministarka zdravqa Srbije.

Obavqala je funkciju direktorke Klini~ko bolni~kog centra u Kragujevcu od 1993. do 2000. godine, a od 2014. do 2016. bila je direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarevi}, prenosi Tawug. Bila je i ministraka bez portfeqa zadu`ena za demografiju i populacionu politiku.

Ilon Mask promenio logo Tvitera

Posle 17 godina, Ilon Mask je promenio logo Tvitera i ubio “pticu rugalicu“. Ta promena je klizav teren, a najve}e svetske kompanije to rade ekstremno pa`qivo, na primer “BMV“ 2020. godine. Tom Morton, globalni strategijski direktor u advertajzing agenciji R/GA ka`e da to {to je Mask uradio nema nikakve veze ni sa korisnicima, ni sa ogla{iva~ima, ve} sa time da je Tviter wegovo li~no vlasni{tvo. “Osvojio je zamak, sada je oka~io zastavu“, smatra Morton. Jedan od najve}ih marketin{kih stru~waka, Filip Kotler, smatra da kompanija ne bi trebalo da po~iwe od identiteta brenda, nego od jednostavnog pitawa – koja je wegova svrha. “Svrha brenda odgovara na pitawe koji posao brend obe}ava da }e obaviti za kupca“, ka`e Kotler.

tr`i{te za ideje, robu, usluge i mogu}nosti.

“Pomo}u ve{ta~ke inteligencije, Eks }e nas sve povezati na na~ine koje tek po~iwemo da zami{qamo“, nagla{ava Jakarinova.

Nagli rast povla~ewa sredstava klijenata iz ameri~kih banaka doveo je do toga da je izme|u 5. i 12. jula povu~eno 78 milijardi dolara sa bankovnih ra~una, pokazuju najnoviji ekonomski podaci sistema Federalnih rezervi (FRED). Pod istim okolnostima, „Banka Silikonske doline“ (SVB) i „Signatur banka“ su u martu pogo|ene ogromnim odlivom gotovine. Tako|e, „Prva republi~ka banka“ je, da bi opstala, morala da tra`i desetine milijardi dolara od drugih banaka.

Masovni odlivi gotovine usledili su nakon dve nedeqe relativne stabilnosti, po{to su velike banke dodelile zna~ajne iznose tre}im licima da donesu nove depozite.

KOLAPS „BANKE SILIKONSKE DOLINE“

Na dan 1. marta, vrednost „Banke Silikonske doline“ je bila blizu 17 milijardi dolara, sa oko 200 milijardi dolara u depozitima klijenata. Wena klijentela, koja se sastoji uglavnom od firmi sa preduzetni~kim kapitalom i kompanija u koje su investirale, dala je ban-

„S obzirom na to da je Fed preduzeo najagresivnije monetarno poo{travawe u posledwih 40 godina, ~inilo se da je pitawe vremena kada }e se ne{to pokvariti“, ka`u analiti~ari Makari Sekjuritis.

POSLEDICE MASOVNOG EGZODUSA GOTOVINE

Konkurencija na tr`i{tu novca vr{i pritisak na banke da poja~aju svoju igru.

Xejmi Dajmon, izvr{ni direktor kompanije JP Morgan ^ejs, nedavno je upozorio akcionare na va`nost ispuwavawa zahteva za vi{im kamatnim stopama u bankarskom sektoru i izbegavawa ve}eg gubitka depozita.

„U ve}ini na{eg poslovawa postoji veoma mala mo} odre|ivawa cena, a beta koeficijenti }e rasti“, rekao je on.

Banka federalnih rezervi izvestila je da su tokom 2022. godine iz bankarskog sistema povu~eni depoziti u vrednosti od

742 milijarde dolara, ostavqaju}i ameri~kim bankama ukupnu sumu depozita od 17,28 biliona dolara.

U slu~aju Eksa, da ne ka`em Tvitera, {to je i ranije obe}avao Ilon Mask, a nedavno obznanila direktorka kompanije, Linda Jakarino - to je budu}e stawe neograni~ene interaktivnosti – usredsre|eno na audio, video, razmenu poruka, pla}awe/bankarstvo. [ta drugo nego novi Gugl?

Time }e, ka`e nekada{wa direktorka za reklamirawe En-Bi-Si Juniverzala, stvoriti globalno

Jedna aplikacija da vlada svime. Sli~no kao i kineski Vi~et, aplikacija za razmenu poruka, pla}awa, kupovinu, dostavu...

Ideja o tome, o~igledno nije nova, i Fejsbuk je poku{avao da {to vi{e i {to du`e zadr`i korisnike, pa je tako omogu}io na primer marketplace, prodaju na stranicama, a Gugl knowledge panel, ono na {ta nai|emo sa desne strane ekrana kada tragamo za nekim pojmom.

Ukrajinski tenkovi ”rade” na rusku naftu

Iako Kijev u potpunosti zavisi od uvoza nafte, u Ukrajini nema nesta{ice goriva, ~ak i sad kad je pove}ana potro{wa zarad tenkova i oklopnih vozila koje joj je donirao NATO, primetio je nema~ki list

Ukrajina koristi rusku naftu prera|enu u Ma|arskoj i Turskoj za tenkove koje joj je isporu~io Zapad, objavio je „Handelsblat”. Nema~ki list dodaje da je ma|arski naftni i gasni gigant MOL udvostru~io prodaju Ukrajini u posledwih {est meseci, pozivaju}i se na podatke tamo{we carine.

„Budu}i da MOL naftu nabavqa mahom iz Rusije, ukrajinska ratna ma{ina }e se pre svega napajati wom”, precizirao je „Handelsblat”. Iako je Ma|arska ~lanica Evropske unije, Budimpe{ta je obezbedila izuze}e od zapadnih sankcija uvedenih Ruskoj Federaciji – za uvoz sirove nafte iz Rusije preko naftovoda. Zato MOL mo`e da ponudi Kijevu ni`u cenu za rafinisane naftne derivate od mnogih kompanija iz EU, koje zbog toga gube tr`i{ni udeo u Ukrajini.

Pre rata Ukrajina je oko 30 odsto doma}ih potreba obezbe|ivala iz rafinerije „Kremen~ug” u Poltavskoj oblasti, gde je prera|ivana nafta uvezena iz Azerbejxana. Pogon su navodno te{ko o{tetili ruski raketni udari u aprilu

2022. i do sada je tek delimi~no obnovqen.

Iako Kijev u potpunosti zavisi od uvoza nafte, u Ukrajini nema nesta{ice goriva, ~ak i sad kad je pove}ana potro{wa zarad tenkova i oklopnih vozila koje joj je donirao NATO. Izgleda da ima i sasvim dovoqno dizela za generatore koje je Zapad poslao pro{le zime da stabilizuje napajawe elektri~ne mre`e te{ko o{te}ene usled ruskih udara, primetio je „Handelsblat”.

„Isporuka goriva, koje dolazi iz Slova~ke i Ma|arske naftovodom, ali i iz Rumunije, uglavnom se vr{i `eleznicom preko Poqske”, izjavio je za nema~ki list analiti~ar Instituta za centralnu Evropu (IES) u Lublinu Mihal Pa{kovski.

U poku{aju da se izbore sa rastu}om inflacijom, Federalne rezerve su sprovele najbr`e pove}awe kamatnih stopa od 1980-ih, {to je dovelo do ne`eqenih posledica sa ozbiqnim posledicama za banke

Nevreme i super}elijska oluja u Srbiji odnela tri `ivota

Bilans pro{lonedeqne super}elijske oluje koja je odnela tri `ivota tek se svodi, a u zapadnoj Srbiji, [umadiji i Pomoravqu, materijalna {teta je ogromna.

Koliko ozbiqno treba shvatiti upozorewa meteorologa pokazalo je i nevreme pro{log vikenda tokom koga je dvanaestogodi{we dete poginulo od strujnog udara zbog pokidanih instalacija nakon nevremena u Novom Sadu, `ena je poginula je u po`aru u Kova~ici, koji je izbio nakon {to je grom udario u drvo, a mu{karac je stradao od strujnog udara u Ba~koj Palanci. Stradala su gotovo sva naseqa u Vojvodini a najve}u {tetu pretrpelo je naseqe Sinaj u okolini Ba~ke Palanke gde su leteli mnogi krovovi i fasade.

GNEVNA PRIRODA UNI[TILA VI[EGODI[WI TRUD

Srbija je od pro{le srede tri puta bila na udaru jakog nevremena pra}enog olujom i pquskovima. Vanredna situacija progla{ena je u sedam gradova i op{tina. Sna`no nevreme, koje je tokom vikenda zahvatilo Srbiju, nanelo je veliku {tetu na objektima, automobilima i usevima. Gra|ani i komunalne slu`be, {irom Srbije, uklawaju posledice nevremena koje je tokom posledwih dana, u vi{e navrata pogodilo celu zemqu.

Velike probleme oluja je napravila najvi{e u okolini

^a~ka, Kraqeva, Zaje~ara. Ogromna {teta je na objektima, elektromre`i, automobilima, usevima, vo}u, u parkovima i na drugim javnim povr{inama.

Jako je duvao vetar, vrata nisi mogao da otvori{, a grad je u isto vreme tukao, ovo se samo sjurilo dole, crepovi su leteli na sve strane”, ka`e Jovan Nikoli}, iz sela Veliki izvor.

Ratka Petrov iz Velikog izvora ukazuje da im je nevreme uni{tilo ba{te i zasade.

„Sve nam je upropa{}eno, vi{e nemamo ~emu da se nadamo. Pro{le godine jeste bilo nevreme, ali samo je bilo poleglo, a sad ni{ta nije ostalo - nema roda, nema cveta”, dodaje Ratka Petrov.

U ^A^KU DESETKOVAN ROD JABUKE, [QIVE I BRESKVE Sli~na slika i u ~a~anskom kraju. Za nekoliko minuta uni{ten je vi{egodi{wi trud i rad poqoprivrednika. Desetkovan je rod jabuke, {qive, breskve. Nastradalo je i povr}e i ratarske kulture.

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim

potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

„Kad do|ete pred berbu sa gotovim proizvodom i kad vas zadesi ovakva katastrofa onda je ovo kraj, poni`ewe celokupnog truda, rada, onoga {to treba da zaradite da `ivite, da ulo`ite za narednu godinu”, ka`e Tiosav Salemovi} vo}ar iz sela Lipnica kod ^a~ka.

U op{tini Po`ega najve}a {teta u mestu Roge. Na gotovo svim objektima u selu uni{teni su crepovi, procewuje se ~ak 100.000 komada. Kao privremeno re{ewe, me{tanima je podeqen najlon. Komisije obilaze doma}instva i popisuju {tetu.

Milka Markovi} iz sela Roge navodi da su selo pogodile nevi|ene padavine, te da je grad bio veli~ine jajeta.

„Sve je nestalo u dvadeset minuta, ni{ta nije ostalo za dogodine”, ka`e Milorad Cvijovi} iz sela Roge.

U KRAQEVU STRADALI PLASTENICI, VO]WACI...

[teta je nesaglediva, ka`u i me{tani kraqeva~kog kraja.

U selima du` Zapadne Morave grad i jak vetar su polomili drve}e, o{tetili krovove, plastenike, vo}wake. Nisu pomogle ni protivgradne mre`e i rakete.

Ne pamte Kraqev~ani ni da je grad za svega nekoliko minuta uni{tio desetine automobila. Samo na jednom auto-placu {teta je ve}a od 300.000 evra.

Petar Jeremi} iz Sir~e navodi da se ovakvo nevreme ne pamti u posledwih 70, 80 godina, da se desilo iznenada i uni{tilo sve zasade.

„Mora hitno da se interveni{e, da se obezbedi gra|anima ogromna koli~ina pokriva~a, crepa ili ne{to {to pokriva objekte”, ka`e Radoica Ko~ovi}, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za

elementarne nepogode.

U dva naleta nevremena velika {teta i u Vojvodini - o{te}eno je 80 {kola, dalekovodi su negde pokidani u du`ini od nekoliko kilometara.

[tete od vremenskih nepogoda u poqoprivredi jo{ se sumiraju. Od vetra, grada, vode i `ege stradali su i objekti i usevi. Vo}e i povr}e ne{to vi{e od ratarstva. Profesor na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserovi} navodi za RTS da je jako nevreme koje je zahvatilo Srbiju u dva navrata na~inilo {tetu vo}arima od preko 25 miliona evra, a da je najvi{e stradao fru{kogorski region.

Profesor na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserovi} navodi za RTS da je nevreme koje je pogodilo Srbiju prethodnih dana napravilo veliku {tetu ne samo u Vojvodini nego i u centralnoj Srbiji.

„Ova godina je jako specifi~na. Imali smo zaista velike {tete od niskih temperatura, kasnije velike koli~ine padavina su tako|e napravile {tetu. I sad ovo, posledwe nevreme {to se desilo, olujni vetrovi i sama tu~a od grada napravili su veliku {tetu, ne samo u Vojvodini nego i u celoj centralnoj Srbiji”, ka`e Keserovi}.

Prema wegovoj proceni, nevreme je smawilo rod za otprilike pet odsto.

„Ako sada ra~unamo sve vo}ne vrste koje nisu obrane, kao {to su {qiva, jabuka, kru{ka, to je oko milion tona ili pet odsto, to je oko 50.000 tona. Ako je samo kilogram vo}a oko 50 evrocenti, zna~i ja procewujem da je {teta otprilike preko 25 miliona evra na nivou cele Srbije”, ka`e Keserovi}.

Ukazuje da je najvi{e stradao fru{kogorski region.

„Tamo se nalaze najintenzivniji zasadi, zasadi sa protivgradnom mre`om. Samo na Fru{koj gori je zabele`eno preko 100 hektara zasada sa protivgradnom mre`om. To su prete`no zasadi jabuke i kru{ke. Zna se da je za podizawe jednog hektara takvog zasada potrebno 35.000 do 40.000 evra, a gde je gubitak prinosa. Zna~i to je na 100 hektara gubitak oko 4,5 miliona evra. Ako taj proizvo|a~ treba da podigne novi zasad, on mora ponovo da ulo`i u takav sistem 35.000 do 40.000 evra”, ka`e Keserovi}. On je rekao da ne pamti da je u prethodnih trideset pet godina, u tre}oj dekadi jula, do{lo do ovakvih olujnih vetrova.

Novi Sad nekoliko puta na udaru nezapam}enih oluja

AMERIKA PLETE MRE@U BAZA OKO RUSIJE

Pentagon se sprema da blokira Atlantik izme|u Grenlanda i Norve{ke

Oru`ane snage Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava prisutne su na Grenlandu, Islandu i u Norve{koj. Baze sa ameri~kim vojnim osobqem tamo slu`e da prate kretawe ruske mornarice, posebno podmornica ~ije baze se nalaze na poluostrvu Kola, kod Murmanska. Nije tajna da ameri~ke i podmornice Ujediwenog kraqevstva stalno de`uraju u Barencovom moru i {pijuniraju rusku mornaricu. Ruski ratni brodovi i podmornice ve} sada ne mogu neprime}eno da do|u do Atlantika, ali Pentagonu ni to nije dovoqno. On dodatno ja~a vojnu infrastrukturu koja }e mu omogu}iti da dopremi jo{ vi{e aviona i podmornica. Wegov strate{ki partner u tim namerama je Norve{ka koja je Americi omogu}ila da na severu te zemqe oja~a dve kqu~ne baze. To su pomorska baza Ramsund i aerodrom Evenes. Ti objekti nalaze se zapadno od Narvika i kada budu oja~ani i pro{ireni, omogu}i}e patrolnim avionima da provedu vi{e vremena iznad Severnog Atlantika, a

podmornicama skrati plovidbu do baza gde se smewuju posade i dopuwavaju zalihe. Spomenuta luka i aerodrom su me|usobno udaqeni desetak kilometara zbog ~ega se mo`e zakqu~iti da }e avioni {tititi bazu gde pristaju ameri~ke a po potrebi i britanske atomske podmornice. Ina~e, ta baza je izgra|ena za norve{ke podmornice koje je ta zemqa trebalo da dobije 2029. godine. Ali, promu}urni Norve`ani su shvatili da im je jeftinije da Amerikancima daju bazu za wihove podmornice. Oslo je saop{tio da je nabavka podmornica za norve{ku mornaricu, do daqeg, odlo`ena. Tako su svi postali zadovoqni – Norve{ka je u{tedela a Amerika dobila dve nove baze.

Na osnovu ugovora Amerike i Norve{ke, Pentagon planira da pro{iri kapacitete za bazirawe aviona na jo{ dva aerodroma. To su aerodrom Rige, jugoisto~no od Osla i aerodrom Sola kod Stavangera. Oba aerodroma ve} sada mogu da prime po dve do tri eskladrile lova~kih aviona.

Desantis vi{e nije glavni Trampov rival u Republikanskoj stranci

Guverner Floride Ron Desantis vi{e nije glavni protivnik Donalda Trampa na izborima unutar Republikanske partije za kandidata za predsednika Amerike, pokazuju nove ankete. Desantisa je sustigao biotehnolo{ki preduzetnik Vivek Ramasvami, s obzirom da obojica imaju podr{ku po 12 odsto republikanskih glasa~a, navodi se u istra`ivawu agencije „Kaplan Strategies”, prenosi „Telegraf”.

Istra`ivawe Univerziteta Harvard pokazalo je da guverner ima 12 odsto podr{ke, dok bi za Ramasvamija glasalo deset procenata republikanaca.

Istovremeno, istra`ivawa sprovede-

na u Ju`noj Karolini pokazuju da je tamo Niki Hejli, biv{a guvernerka te savezne dr`ave, popularnija od Desantisa.

Hejli ima podr{ku 14 odsto republikanaca, nasuprot Desantisu za kog bi glasalo 13 odsto republikanaca u Ju`noj Karolini.

Sva istra`ivawa daju ogromnu prednost Trampu, koji ima podr{ku izme|u 48 i 52 odsto republikanskih glasa~a, prenosi Tawug.

Me|utim, ankete ukazuju i na sve ve}u Ramasvamijevu popularnost.

Kao i guverner Floride, Ramasvami ima diplome sa Harvarda i Jejla, a od Desantisa se, izme|u ostalog, razlikuje po tome {to odbija da kritikuje Trampa, biv{eg ameri~kog predsednika.

„Ramasvami je nadma{io {est drugih kandidata za vi{e nego dvostruko, {to predstavqa zna~ajno iznena|ewe u ovoj anketi. Dok je Desantis i daqe najboqi kandidat, iskqu~uju}i Trampa, on sada deli ovaj status sa Ramasvamijem”, rekao je Dag Kaplan iz agencije „Kaplan Strategies”.

Gr~ka u vatrenom obru~u – na Rodosu najvi{e stawe pripravnosti

Bitka sa po`arima u Gr~koj traje ve} nedequ dana na ~etiri glavna fronta – na ostrvima Rodos, Krf i Evija i oblasti Ahaji.

Na Rodosu vatrogasne jedinice nastoje da lokalizuju aktivne po`are, a u tom podru~ju duvaju jaki vetrovi, koji posebno ote`avaju rad kopnenih snaga, a stvaraju nove po`are. Prema satelitskim snimcima svemirskog programa EU „Kopernik”, razmere {tete od {umskog po`ara na Rodosu su ogromne, a vi{e od 140.000 hektara je uni{teno.

Na Eviji je poslato upozorewe stanovnicima Platanistosa da se evakui{u u Karistos, a borba sa po`arima u isto~nom delu ostrva je nastavqena.

Vatra i daqe gori na Krfu gde je do{lo do po`ara u oblasti Palaje Peritije.

Po`ari du` al`irske obale pro{irili se i na Tunis gde temperature dose`u 49 stepeni Celzijusa

Vatrogasne slu`be Al`ira se danima bore da obuzdaju razorne {umske po`are du` svoje sredozemne obale, u kojima su poginule desetine osoba.

Lokalne vlasti saop{tile su da su stavile pod kontrolu oko ~etiri petine po`ara, prenosi Rojters.

Smewen sa funkcije ministar inostranih

poslova Kine

Parlament Kine smenio je ]in Ganga sa funkcije ministra inostranih poslova zemqe.

Mesto ministra spoqnih poslova Kine preuze}e Vang Ji, koji je tu funkciju obavqao i pre imenovawa ]in Ganga, objavili su kineski dr`avni mediji. Ji je do sada bio spoqnopoliti~ki savetnik kineskog predsednika Si \inpinga.

Gangova smena usledila je posle vi{enedeqnih spekulacija o wegovoj sudbini, budu}i da se nije pojavqivao u javnosti jo{ od juna, pi{e Saut ~ajna morning post.

Uprkos glasinama na dru{tvenim mre`ama i me|u stranim diplomatama, Peking je ostao misteriozan o sudbini ]ina, pravdaju}i wegovo du`e odsustvo „zdravstvenim razlozima“ od po~etka jula, navodi honkon{ki medij.

„Kineske diplomatske aktivnosti obavqaju se kao i obi~no“, rekla je Mao Ning, predstavnica za {tampu ministarstva 17. jula, odgovaraju}i na pitawe o odsustvu ministra.

Odluka o smeni doneta je na sednici Stalnog komiteta Nacionalnog narodnog kongresa Kine, koji je najvi{e zakonodavno telo.

Pored ministra spoqnih poslova, Stalni komitet doneo je odluku i o smeni Ji Ganga, guvernera Narodne banke Kine.

Na sednici je razmatran i amandman na krivi~ni zakon kojim bi se efikasnije sprovodili antikorupcijski zakoni u oblasti davawa mita i korupcije koju sprovode privatna preduze}a.

]in Gang imenovan je za ministra spoqnih poslova Kine u decembru 2022. godine, dok je wegov prethodnik Vang Ji unapre|en na mesto direktora Kancelarije za spoqne poslove Centralnog komiteta Komunisti~ke partije Kine.

Pre nego {to je postao ministar, Gang je, od 2021. godine, bio ambasador u Sjediwenim Dr`avama, te zamenik ministra spoqnih poslova od 2018. do 2021. godine, prenosi Sputwik.

Anga`ovano je vi{e od 8.000 vatrogasaca, a al`irske vlasti navele su da 15 po`ara bukti u osam regiona te dr`ave.

Do sada su stradale najmawe 34 osobe, od ~ega deset vojnika, dok je oko 1.500 qudi evakuisano iz svojih domova.

Podstaknuti sna`nim vetrovima, po`ari su se pro{irili i na susedni Tunis zbog ~ega su zatvo-

rena dva grani~na prelaza izme|u dve zemqe.

U nekim gradovima Tunisa zabele`ene su temperature od 49 stepeni Celzijusa.

Slu`be civilne za{tite rade na ga{ewu po`ara na severozapadu zemqe, oko Tabarke, koji se grani~i sa Al`irom, ali i u jo{ nekoliko regiona ove afri~ke dr`ave.

Na ga{ewu po`ara anga`ovane su jake kopnene snage i ~etiri aviona i helikopter, a o~ekuje se wihovo poja~awe i drugim vazdu{nim sredstvima.

ANDREAS DREZEN, SLAVNI NEMA^KI REDITEQ

@ivot postaje sve te`i, treba se boriti

Filmsko platno je na{e ogledalo - ka`e ~uveni nema~ki rediteq Andreas Drezen za beogradski „Blic“. Drezen je ovogodi{wi laureate nagrade “Aleksandar Lifka” za doprinos evropskom filmu i gost jubilarnog 30. Pali}kog Festivala evropskog filma, koji se odr`ava svake godine krajem jula na krajwem severu Srbije.

Pro{le godine je, u najkra}em, digao svet na noge filmom “Rabije Kurnaz protiv Xorxa Bu{a” zasnovanom na istinitoj pri~i o zato~enicima zloglasnog ameri~kog Gvatanamo zatvora, odnosno borbi jedne majke da oslobodi svoga zato~enog sina. Svojevremeno, nagra|en je presti`nom nema~kom nagradom “Hesen” za debitantsko ostvarewe “Tiha zemqa” (1992), tragikomedija o zbivawima u Isto~noj nema~koj u vreme raspada Sovjetskog saveza (SSSR), usledili su drugi, kako se ispostavilo, vrlo uspe{ni filmovi… Na konferenciji za novinare, odr`anoj 20. jula na Festivalu evropskog filma Pali} je izme|u ostalog istakao da je izuzetno sre}an i ponosan zbog nagrade, da ga za Pali} ve`u divne uspomene kada je pre par godina tu boravio, da veoma ceni FEF jer je sna`no posve}en filmskoj umetnosti, a odi{e le`erno{}u, vrlo prijateqskom atmosferom... U ovom razgovoru govorio je o nagradi, filmovima koje je radio, momentima iz biografije, svojim vi|ewima, na{em vremenu. n U kom, kakvom trenutku vas je zatekla vest o nagradi i {ta je bila prva pomisao, prvo ose}awe?

- Radio sam u operi u Drezdenu. Bio je to poziv direktora Pali}kog festivala, vest me jako izne nadila. Vrlo prijatno. Obradovao sam se i jer me za Pali} ve`u vrlo lepe uspomene kada sam prethodno boravio, tu su moji filmovi osva jali nagrade, a ~ini me veoma po nosnim dru{tvo dosada{wih lau reata “Aleksandra Lifke”. n Va{, za sada, posledwi film „Rabije Kurnaz protiv Xorxa Bu{a” osvojio je publi ku {irom sveta. [ta vam je bio motiv da radite taj film zasno van na istinitoj pri~i, da li ste o~ekivali uspeh...?

- Nisam o~ekivao uspeh, izme|u ostalog i jer mi je mnogo vreme na trebalo za taj film. Rad sam zapo~eo 2008., dve godine nakon oslobo|ewa junaka iz Gvatana ma. Ukupno, bilo je potrebno ~itavih 13 godina da zavr{i mo projekat, a u me|uvremenu smo shvatili da je drugi lik, zarobqenikova majka,

indikativnija i zanimqivija za ~itavu pri~u. Obi~na, prosta `ena koja je ustala protiv sistema. I uspela! Hteli smo da poka`emo i da ukoliko ona mo`e da mewa stvari, mogu i drugi.

n Eto, „samo“ je potrebno da poverujemo u to...?

- Tako nekako. Gledali smo to u odli~nom filmu „Stari hrast“ slavnog Kena Lou~a. Zavr{etak jeste poput bajke ali treba ponekad svesno verovati u bajke. Ima{ svest, zna{ da je bajka ali isto tako zna{ za{to u (ne)mogu}e veruje{.

n Va{ prvi film „Tiha zemqa“ govori o Isto~noj Nema~koj u vreme raspada SSSR, „Zaustavqen na putu“ je pri~a o smrti koja fokusira lepotu `ivota... i, da ne nabrajamo. Nije li tzv. mali ~ovek dana{wice kqu~na figura va{eg rediteqskog fokusa i rukopisa?

- Uvek se interesujem za tzv. obi~ne qude, one koji nisu prebogati ni presiroma{ni, zaglavqeni u sredini... Oni su onakvi kakvi smo mi. Mislim da je filmsko platno na{e ogledalo koje pru`a, trebalo bi, slojeviti odraz onoga {to jesmo i {to `ivimo.

n A {ta obele`ava tu dana{wicu u kojoj `ive va{i likovi, odnosno u kojoj mi `ivimo?

Pritisak od politike, preko ekonomije i novih tehnologija, pa na daqe, konzumerizam kao ideologija, zapravo obezvre|i-

podelom na bogate i siroma{ne, qudi su prinu|eni da `ive pod sve nepodno{qivijim uslovima.

n I kuda to vodi?

- U pakao. I treba se usprotiviti.

n Da li je krupni kapital, korporacijski kapitalizam, uz savremene tehnologije gotovo unapred osujetio, obezvredio ikakvu pobunu?

- Te{ko pitawe... Vi|amo pobune u posledwe vreme koje su omogu}ile upravo nove tehnologije zbog ubrzanih metoda komunikacije. S druge strane one su vladama i vlasnicima kapitala omogu}ile skoro savr{enu kontrolu. Svako od nas, u vidu telefona, nosi malog li~nog {pijuna u xepu. Internet je, sa jedne strane, umesto prostora slobode postao prostor manipulacije. No, ne treba verovati svemu na internetu, ali on olak{ava pristup razli~itim informacijama. Nije dobro verovati samo jednom izvoru. Na primer, mi u Nema~koj jo{ uvek imamo klasi~ne medije, koji bez obzira na eventualnu obojenost, jo{ uvek imaju ozbiqnost, nude kriti~ki vid novinarstva, razli~ite pristupe... Na internetu ima svakakvih budala{tina. n Vratimo se filmu, va{e vi|ewe evropske kinematografije danas?

- Pre svega nadam se da }e pre`iveti. Puno je problema, pritisaka... Treba i vredi se boriti za evropski film, koji je i prostor

znaju {ta ti{ti evropskog ~oveka. I za bioskope! Bioskop je vi{e od pukog gledawa filma. To je mesto susreta, razmene, deqewa emocija... Sino} smo, kako rekoh, gledali odli~an film Kena Lou~a. Oko mene qudi pla~u, smeju se, bivaju poneseni... Delio se trenutak, iskustvo, emocije me|u velikim brojem me|usobno nepoznatih qudi pri ~emu su mnogi iz najrazli~itijih zemaqa. Delite emocije sa velikim brojem razli~itih nepoznatih qudi iz razli~itih zemaqa sa kojima delite iskustvo. Daleko druga~ije nego kad gledate ne{to na skrining ili mo`da ~ak i isti film na lap-topu u svojoj ku}i. To je ne{to sasvim drugo. Mnogo

Pre nego {to ste zakora~ili u kinematografiju radili ste u pozori{tu, i va{i roditeqi su pripadali svetu teatra, koliko vas je to oblikovalo?

- U velikoj meri. Rastao sam uz roditeqe koji su radili u pozori{tu, majka mi je bila glumica. Glumac je danas najva`nija stvar u mom `ivotu. On je taj koji otelotvoruje misao, otelotvoruje ideju.... Uzdam se u wihov rad

zbog ~ega ih dr`im kao malo vode na dlanu.

Postoji podatak da radite i kao ustavni sudi-

- Da, vi{e od

10 godina. U Nema~koj imamo

vi{e saveznih dr`ava i sva-

ka ima svoj ustavni poredak. Mogu}e je postati ustavni advokat ~ak i ako niste to studirali. Na predlog parlamenta izglasan sam na deset godina i to je sad pri kraju. No, bilo je vrlo zanimqivo iskustvo. Oko mene profesionalci koji imaju, naravno, svoj pristup.

n I ko koga slu{a, vi pravdu ili pravda vas?

- Nadam se uzajamno, trudim se. Poenta je saslu{ati drugo vi|ewe. Predstavnici zakon nastupaju iz perspektive pravnog sistema a kada dolazite iz stvarnog `ivota onda imate i druga~ije gledi{te. n Gde idete posle Pali}kog festivala i kada }emo videti va{, za sada, posledwi film „From Hilda with love“?

- Film je gotov, producent odlu~uje o premijeri. Mislim da }e biti najkasnije naredne godine. Pri~a je sme{tena u 1942/43. godinu, Drugi svetski rat i nacizam, govori o jednoj `eni koja se suprotstavqa. Zaqubquje su u jednog ~oveka, sledi ga i emotivno i politi~ki u buntu i biva uhap{ena. Budu}i da je bila trudna ona dete ra|a u zatvoru, doji ga nekoliko meseci i onda biva ubijena. Ta beba je sada zreo ~ovek koji je video ovaj film... Sna`na pri~a o tome koliko je bitno da ne pristanemo, da se pobunimo, usprotivimo koliko god to delovalo beznade`no. Godinu i po dana sam potro{io na tu produkciju i jednu veliku operu, sad }u se malo posvetiti svirkama sa svojim bendom, profesuri, odnosno svojim studentima, a bilo bi dobro i malo se odmoriti.

NASTAVQENO SNIMAWE FILMA I SERIJE „DECA KOZARE”

Scenografija do~arava stra{nu 1942. godinu

Nastavqeno je snimawe filmskog i serijskog projekta „Deca Kozare“ Lordana Zafranovi}a po scenariju Arsena Dikli}a iz 1986.,

a koji opisuje stradawe dece u logoru Jasenovac 1942. godine.

Za potrebe ovog zahtevnog projekta, na vi{e lokaciji u Sr-

PE^EWE SA RA @ WA

JELA PO NARUXBI

ORGANIZUJEMO SVE VRSTE PROSLAVA

biji, kao i u Republici Srpskoj, izgra|ena je kompleksna scenografija kako bi se {to verodostojnije prikazali doga|aji iz leta 1942.

Scenografiju koja se mesecima gradila, osmislio je Milenko Jeremi}, legenda doma}e scenografije, koji je sa Zafranovi}em ve} sara|ivao na filmu „Okupacija u 26 slika“.

Autorsku i gluma~ku ekipu, predvo|enu Zafranovi}em, ~ini vi{e od 100 glumaca i jo{ 60-ak profesionalaca iz celog regiona. Snimawe }e trajati do po~etka septembra, a sve~ana premijera filma planirana je za po~etak 2024.

PH 0430 732 284

SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS, VIC

PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA

U Republici Srpskoj usvojena kriminalizacija klevete

TO ZNA^I I KOLIKE SU KAZNE?

Narodna Skup{tina Republike Srpske pre par dana usvojila je izmene Krivi~nog zakona kojim je kriminalizovana kleveta. U Krivi~ni zakon RS dodat je ~lan 156a koji glasi da onaj ko objavi ili prika`e spis, portret, fotografiju, video-zapis, film ili fonogram li~nog karaktera, bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji, video-zapisu ili filmu ili ~iji je glas snimqen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica ~iji se pristanak po zakonu tra`i, a takvo objavqivawe ili prikazivawe je imalo ili moglo da ima {tetne posledice po li~ni `ivot tog lica – kazni}e se nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do dve godine.

Daqe, ako je delo iz stava 1. ovog ~lana u~iweno

prema ~lanu porodice ili porodi~ne zajednice ili prema nekom drugom licu u nameri nano{ewa {tete ugledu tog lica, u~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od {est meseci do tri godine. Prema tre}em stavu, ako je usled dela iz st. 1. ili 2. ovog ~lana te`e naru{eno zdravqe lica ~iji je spis, portret ili snimak objavqen, u~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od jedne do pet godina, a ako je to dovelo do smrtne posledice, u~inilac }e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.“

KLEVETA, ^LAN 208A.

Prema stavu 1. „ko o drugom iznosi ili pronosi ne{to neistinito {to mo`e {koditi wegovoj ~asti ili ugledu, znaju}i da je to {to iznosi ili pronosi neistina, kazni}e se nov~anom kaznom od 1.000 KM do 3.000 KM.

JELA SA RO [ TIQA

Dodik: Gutere{

nije nadle`an da tuma~i Dejtonski sporazum

Predsednik Republike Srpske

Zbog

{amara Stanivukovi}u biv{i ministar Luka~ osu|en na zatvorsku kaznu

Biv{i ministar unutra{wih poslova Republike Srpske Dragan Luka~, drugostepenom presudom osu|en je na zatvorsku kaznu od tri meseca zbog nano{ewa telesnih povreda tada{wem narodnom poslaniku, a sada{wem gradona~elniku Bawaluke Dra{ku Stanivukovi}u pre 4 godine. Iz Okru`nog javnog tu`ila{tva Bawaluke su naveli da je presuda donesena nakon `albe Tu`ila{tva na prvostepenu presudu, u kojoj je Luka~ bio osu|en na nov~anu kaznu.

- Presudom Osnovnog suda u Bawaluci od 17. marta ove godine, optu`eni Dragan Luka~, progla{en je krivim zbog krivi~nog dela telesna povreda, za koje mu je izre~ena nov~ana kazna u iznosu od 300 KM, a oslobo|en je optu`be da je u~inio krivi~no delo ugro`avawe sigurnosti. Na navedenu presudu Okru`no javno tu`ila{tvo Bawaluke ulo`ilo je `albu koju je Okru`ni sud u Bawaluci uva`io - navode iz Tu`ila{tva. Nezavisne dodaju da je nakon toga Okru`ni sud preina~io presudu Osnovnog suda u odluci o ka-

zni, pa je tako i nov~ana kazna preina~ena na kaznu zatvora u trajawu od tri meseca. Prema optu`nici, bawalu~ko Okru`no tu`ila{tvo teretilo je Luka~a da je Stanivukovi}a napao 23. decembra 2019. godine oko 22 ~asa, za vreme odr`avawa posebne sednice parlamenta Republike Srpske.

Milorad Dodik izjavio je da generalni sekretar Ujediwenih nacija (UN) Antonio Gutere{ nije nadle`an da tuma~i Dejtonski sporazum. Dodik je ocenio da je Gutere{ svojim odgovorom na pismo srpskog ~lana Predsedni{tva BiH @eqke Cvijanovi} potvrdio da Kristijan [mit nije imenovan za visokog predstavnika.

„Gutere{ ne mo`e da tuma~i Dejtonski sporazum, on nije nadle`an. Mi smo samo pitali da ka`e je li (Kristijan) [mit imenovan ili nije. I [mit nije imenovan. Vidi se da postoji opasna propaganda protiv Republike Srpske, ali to ne zna~i da mi nismo u pravu”, naveo je Dodik. Generalni sekretar UN-a je u odgovoru Cvijanovi}evoj, u vezi sa imenovawem [mita za visokog predstavnika u BiH, naveo da UN nisu potpisnice Dejtonskog sporazuma i da je Savet za sprovo|ewe mira u BiH (PIK) relevantno telo za imenovawe visokog predstavnika u BiH.

Predsednik RS je naglasio da Dejtonski sporazum jasno ka`e da Savet bezbednost UN bira visokog predstavnika relevantnom rezolucijom, dodav{i da je „tako bilo sve do [mita”. Dodik je upitao za{to se dva puta godi{we u UN-u raspravqa o stawu u BiH, ako UN nisu nadle`ne.

„Ako je ta~no ono {to ka`e Guteres, onda }emo tra`iti obe{te}ewe. Razgovara}emo sa dr`avama ~lanicama UN, jer ispada da UN nisu nadle`ni za visoke predstavnike. Znamo {ta je ovde radio (nekada{wi visoki predstavnik) Pedi E{daun. Onda je sve bespravno i mo`emo tra`iti obe{te}ewe”, ocenio je on. Jo{ je rekao da je Gutere{ napravio jo{ ve}u konfuziju u BiH, a PIK je nazvao ve{ta~kim telom. Predsednik RS na kraju je naglasio da RS ostaje na evropskom putu i da je protiv ~lanstva BiH u NATO, kao i da }e BiH „morati da se vrati na izvorni Dejton”, a da }e se RS politi~ki boriti za svoja prava.

Uhap{en biv{i direktor

crnogorske policije

Veselin Veqovi}

Biv{i direktor Uprave policije Veselin Veqovi} uhap{en je po nalogu Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva, javio je portal RTCG. Veqovi} je priveden na saslu{awe u Specijalno policijsko odeqewe (SPO) koje je sprovelo hap{ewe.

Hap{ewe Veqovi}a u vezi je sa pred metom koji se odnosi na krijum~arewe ci gareta. Osim Veqovi}a uhap{en je i Mujo Ni ko~evi} iz Podgorice. „Specijalno policijsko odjeqewe je, po nalogu Specijalnog dr`avnog tu`i la{tva, li{ilo je slobode jo{ dva dr`avqana Crne Gore zbog osnovane sumwe da su u~inili krivi~na djela stvarawe kriminalne organizacije, zloupotreba slu`benog polo`aja i krijum~arewe”, rekao je crnogorski dr`avni tu`ilac i portparol Vukas Radowi}.

Specijalno policijsko odeqewe, po naredbi suda, a po zahtevu Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva, i u saradwi sa Evropolom, pretreslo je stanove i druge prostorije vi{e lica u Podgorici, Nik{i}u, @abqaku i Mojkovcu, prenosi RTCG.

Kako je ranije rekao Radowi}, pretres je obavqen zbog sumwe da su u~iwena krivi~na dela stvarawe kriminalne organizacije, zloupotreba slu`benog polo`aja i krijum~arewe.

ABAZOVI]: RUKA PRAVDE

KONA^NO STIGLA I DO VEQOVI]A

Predsednik crnogorske vlade u tehni~kom mandatu Dritan Abazovi} uputio je ~estitke nadle`nima i povodom hap{ewa nekada{weg direktora Uprave policije Crne Gore poru~io, da je

ZNA^AJNO OTKRI]E BIOLOGA:

„ruka pravde kona~no stigla i do Veselina Veqovi}a”.

„^estitam na akciji SDT i SPO, na ~elu sa gospodinom Predragom [ukovi}em i svim slu`benicima sektora bezbednosti koji daju doprinos da se Crna Gora oslobodi od organizovanog kriminala. Idemo daqe, ~eka nas jo{ puno posla”, naveo je Abazovi}.

Veqovi} je do 20. maja radio kao savetnik za bezbednost i odbranu biv{eg predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a.

Funkciju direktora Uprave policije obavqao je u dva mandata, od 2007. do 2011. godine, pa zatim od 2018. do 2020. godine.

Izme|u dva direktorska mandata bio je savetnik tada{weg predsednika Crne Gore Filipa Vujanovi}a za oblast bezbednosti i odbrane, a u vreme Vlade Mila \ukanovi}a od 2014. godine i sekretar Ve}a za nacionalnu bezbednost.

U vodama Crne Gore prona|ena retka vrsta ajkule

Ribari iz Herceg Novog uhvatili su retku vrstu ajkule – pe{~anog morskog psa, {to je pomoglo prikupqawu novih vrednih podataka za izu~avawe na~ina `ivota te vrste koja `ivi u Jadranu.

„Uloga ribara u o~uvawu i istra`ivawima hrskavi~avih riba (morskih pasa i ra`a) je nezamewiva. Zahvaquju}i wima, bili smo u mogu}nosti da zabele`imo ponovni ulov pe{~anog morskog psa koji je bio ozna~en”, saop{teno je iz Instituta za biologiju mora iz Kotora, uz napomenu da je re~ o jedinki pe{~anog morskog psa koja je ranije bila ozna~ena u blizini Venecije, a ponovo uhva}ena je u Herceg Novom. Daqina izme|u dve lokacije je 326 nauti~kih miqa, odnosno ne{to vi{e od 600 kilometara, {to je izuzetno velika razdaqina, uzimaju}i u obzir da je jedinka duga mawe od metra, ka`u iz Instituta.Oni su zahvalili ribarima iz luke Kjo|a u Italiji i Herceg Novog koji su omogu}ili da se morski pas prvo ozna~i, a zatim i prijavili ponovni ulov ove jedinke. Zahvaquju}i ribarima koji su ulovili nekoliko primeraka ove retke vrste morskog psa u akvatorijumu oko u{}a Bojane, u septembru pro{le godine Institut za biologiju mora iz Kotora je zvani~no potvrdio postojawe pe{~anog morskog psa i u crnogorskim vodama.

NA PLA@I SE UPOZNALI I ZAVOLELI, PA SE I VEN^ALI

^udesna qubavna pri~a para iz Crne Gore

Brojni gosti najlep{e uvale na Budvanskoj rivijeri pamti}e zalazak sunca u Buqarici i redak i divan doga|aj na ovim prostorima

Poslanica crnogorskog

Parlamenta sa tri prsta na srcu ispratila himnu

Poslanica u Skup{tini Crne Gore iz redova Nove srpske demokratije Jelena Bo`ovi} je prilikom intonirawa crnogorske himne povodom dana Op{tine Berane stavila tri prsta na srce. Na taj na~in ona je ispo{tovala i himnu, ali i srpski narod u Crnoj Gori koji ~ini tre}inu stanovni{tva. Sednici je prisustvovao i predsednik Crne Gore Jakov Milatovi}.

- svadbu na pla`i! U glavnoj ulozi bili su mlada Olivera [utulovi} iz Bora i mlado`ewa Mato Simonovi} iz Velike. Supru`nici Simonovi}, objasnio nam je wihov kum, Stojan Sekulovi}, nisu slu~ajno izabrali ovakvu svadbu.

„Mesto gde su se upoznali i zaqubili i ven~ali. To je bila `eqa mojih kumova za koju smo se pobrinuli da se ispuni“, prokomentarisao je kum Stojan. Svadbu su sa ushi}ewem sa strane posmatrali brojni pliva~i koji su aplauzom i povicima „sre}no“ ispratili bra~ni par Simonovi}.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Uhap{en Veselin Veqovi}, najmo}niji bezbedwak od nezavisnosti Crne Gore

Parastosom, paqewem

sve}a i polagawem cve}a

ispred spomen plo~e stradalim srpskim

`eteocima u Starom Gracku kod Lipqana obele`ene su 24 godine od ovog

nerasvetqenog zlo~ina 1999. godine

Pro{lo je 24 godina, od 23. jula 1999. godine kada su u ataru sela Staro Gracko kod Lipqana na centranom Kosovu tokom `etve, stradala ~etiri ~lana porodice Jani}ijevi} Slobodan, Mile, Momir i Novica, koji je imao samo 17 godina. Ubijeni su i Andrija Odalovi}, bra}a Jovica i Rade @ivi}, Stanimir i Bo{ko \eki}, Sa{a i Qubi{a Cveji}, Nikola Stojanovi}, Miodrag Tep{i} i Milovan Jovanovi}. Na 24 – godi{wicu ubistva `etroca u Starom Gracku odra`an je pomen stradalim `eteocima.

- Nastradali su oni, ostale su tu`ne i o`alo{}ene porodice za wima. Ali je nama ostao dug prema wima da sa~uvamo ta imawa na kojima su nastradali. Ako se mi drznemo da prodamo ta imawa, proda}emo i wihove `rtve, proda}emo i wihovu krv. A ko ima pravo da proda krv svojih predaka? Ko ima pravo da proda nasledstvo svojih naslednika. Neka Gospod svima prisutnima i odsutnima iz opravdanih razloga da snage da izdr`e za krst svoj koji su poneli, neka da utehe porodicama nastradalih `rtava,

OD JESENI

POMEN STRADALIM @ETEOCIMA U STAROM GRACKU KOD LIPQANA NA KOSOVU:

^ekamo pravdu, ali pravde nema

kazao je u besedi otac Dragi{a. Slavica Jani}ijevi} je 23. jula 1999. godine izgubila oca, brata i dvojicu stri~eva. Wen brat Novica bio je najmla|a `rtva ovog zlo~ina. Porodice se i daqe uzdaju u KFOR i Euleks, da otkriju po~inioce.

- Za{to je Euleks doneo odluku da zatvori slu~aj, a nije nas pitao. Oni su do{li ovde privremeno, mi ovde `ivimo i mi treba da se pitamo. Besna sam na KFOR, Euleks, sve je u wihovim rukama, porodice ne mogu vi{e da ~ekaju, po~inioce treba da izvedu pred lice pravde. Pitam se puno puta, da li se nekada pitaju kako je porodicama, meni, izgubila sam brata, nevino dete,

koje je `elelo da radi poqoprivredu, oca i strica. Svake godine o~ekujemo da }e neko da do|e da saop{ti da su prona{li po~inioce, wih nema, od sahrane niko od predstavnika KFOR-a, Euleksa i me|unarodnih organizacija ne dolazi. Bolno je za porodice, rekla je ona.

U ime ~lanova udru`ewa porodica kosmetskih stradalnika obratila se Nata{a [}epanovi} i ona je podsetila da za ovaj zlo~in niko nije ka`wen.

- Pravedno ka`wavawe onih koji su zlo~ine naredili i po~inili ne bi umawilo na{u bol i patwu, {to ostatak `ivota provodimo bez na{ih najmilijih koji su nasurovije ka`weni samo zato

{to su bili Srbi, ali bismo makar znali da su pravda i pravo zadovoqeni, navela je ona.

Potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevti}, rekao je da oni koji pravdu treba da donesu, na pitawe kada }e pravda do}i odgovaraju da je istraga o ovom zlo~inu obustavqena.

- Kada god sam u prilici, kao {to sam to u~inio i pre nekoliko dana, pitao sam za{to nema predstavnika me|unarodne zajednice u Starom Grackom, Gora`devcu, na svim onim mestima na kojima su Srbi stradali. Za{to ih nema, za{to nisu ovde, da makar na taj na~in pognu glavu, pogledaju u o~i i porodice `rtava i sve nas ovde i makar malo izraze `al za onim {to se desilo. To pitawe danas postavqamo i postavqa}emo dok je sveta i veka. Verujemo da }e pravda sti}i i ne}emo odustati od ovih pitawa, istakao je on.

Pomo}nica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parli} navela je da su o~ekivali od predstavnika me|unarodnih snaga da ispune svoju misiju.

- U na{oj Srbiji uvek je `etvu pratila pesma, za wom su se slavili prvi snopovi, ispra}ali kombajni, ali zveri koje su imale samo qudski oblik i ni{ta vi{e `etvu su pretvorili u ad na zemqi. Neka uteha i vama i na{oj dr`avi Srbiji budu re~i patrijarha Pavla na sahrani `eteocima 1999. godine: ako

PROMENE NA ^ELU KFORA NA KOSOVU

Turski general bi}e novi komandant KFOR-a

Ministar odbrane Srbije Milo{ Vu~evi} potvrdio je, u ponedeqak 17. jula, da }e od jeseni novi komandant KFOR Na Kosovu biti turski general i podsetio da }e to biti prvi put da vojni zvani~nik Turske komanduje mirovnom misijom NATO.

Prema zvani~nim podacima NATO, od ukupno 4.511 vojnika KFOR po~etkom jula, 780 je iz Turske, dok je iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava raspore|eno 679 vojnika, {to zna~i da Turska poja~ava svoje prisustvu u ju`noj srpskoj pokrajini.

Procene najavquju da bi do kraja godine broj pripadnika turskog kontingenta u snagama KFOR mogao da dostigne 1.000.

„Prvi put komandant KFOR bi}e iz Turske”, rekao je ministar odbrane Milo{ Vu~evi} i naglasio da Srbiji ne odgovara nikakav sukob sa Turskom, jer to nije na{ nacionalni interes.

Prema wegovim re~ima, Srbija i Turska na potpuno razli~ite na~ine gledaju na pitawe KiM.

„Turska je velika dr`ava, sila koja

ima zna~ajan politi~ki ekonomski uticaj na prostoru Zapadnog Balkana i mi moramo da gledamo da imamo {to boqe odnose sa Turskom. Interesantno je da se wihova vojna kasarna u Prizrenu zove po sultanu Muratu, {to je sna`na asocijacija za sve nas na ovim prostorima”, rekao je Vu~evi}. Potvrdio je da je ministarstvo odbrane Srbije uputilo protestnu notu ambasadoru Turske zbog posledwih de{avawa na Kosovu i Metohiji.

pro|u hiqadu godina mogli bismo da zaboravimo {ta se desilo, ali ono {to moramo poku{ati da uradimo jeste da prona|emo put i da idemo daqe kao na{i mu~eni i slavni preci, da prenosimo da su na{i `eteoci napustili ovaj svet, ne kao zlo~inci ve} kao nevine `rtve, kazala je ona. Parastosu su prisustvovali ~lanovi porodice stradalih `eteoca, me{tani Starog Gracka, predstavnici Kancelarije za KiM i lokalne samouprave.

Ispred Dru{tva kwi`evnika Kosova i Metohije svoje stihove je kazivao i prisutnima se obratio pesnik Neboj{a Sovrli}. Pesmu „Krvava `etva” koju je napisala nastavnica Milena Mitrovi} kazivala je Milena Zdravkovi}. Stihove pesnika Ratka Popovi}a govorile su Helena i Majda Popovi}.

Specijalno tu`ila{tvo u Pri{tini je u maju 2017. godine obustavilo istragu o ubistvu 14 Srba `eteoca. Sedam Albanaca, pripadnika biv{e OVK, bilo je pod istragom. Zlo~in nad srpskim `eteocima dogodio se desetak dana po dolasku me|unarodnih vojnika. Staro Gracko je bilo pod kontrolom britanskih vojnika KFOR-a.

Ina~e, Pri{tina nije dozvolila direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petru Petkovi}u da da u|e na KiM i prisustvuje pomenu ubijenim `eteocima pre 24. godine.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Помен страдалим жетеоцима у Старом Грацку у недељу 23. јула 2023.

Убијени жетеоци у Старом Грацку

Патријарх Павле на сахрани жетеоца у Старом Грацку

U TREBIWU – GRADU SUNCA I PLATANA

Pesnici u Du~i}evom gradu

U gradu nad Trebi{wicom `iv je duh velikog poete i diplomate ~ije su spomenike posetili zajedno pisci iz Srbije i Hercegovine, bele`i beogradska „Politika“.

Ulazak kroz zapadnu kapiju u kameni grad-tvr|avu Trebiwe na najju`nijoj ta~ki Hercegovine izgleda kao glavni zgoditak posle niza prizora koji zaustavqaju dah na putu od Beograda, kao {to su zelena Drina, Sutjeska s Tjenti{tem, Bile}ko plavo jezero puno brodi}a...

U uskim i kockom poplo~anim uli~icama koje se uvijaju izme|u stoletnih kamenih ku}a imate utisak da usred vreline okolnih kamewara planine Leotar po~iwete da di{ete. U tome nam je najvi{e, posle dugog puta, pomogla srda~nost doma}ina iz kamenih kuhiwa u kojima je vreme stalo.

SPOJ AUSTROUGARSKE

I OSMANSKE ARHITEKTURE

Doma}ica iz ku}e starosedelaca An|u{i}a ponudila je vino „`ilavku” iz kr~aga kao i u{tipke sa sirom iz me{ine. Kroz otvorena vrata kod kom{ije preko puta ugledali smo ogromne drvene krevete prekrivene te{kim }ilimima, jer, ka`u, koliko su leta topla u gradu sa ~ak 200 sun~anih dana, toliko su zime o{tre. Ulica vodi do Muzeja Hercegovine u kom se upravo otvarala izlo`ba „Heraldika sredwovekovnih srpskih zemaqa”.

Predstavqaju}i grbove porodica poznatih u istoriji, kustosi obja{wavaju da

Statua Jovana

Du~i}a, kojom mu je grad uzvratio, ”gleda” se sa skulpturom Wego{a

U vinskim podrumima manastira Tvrdo{

Uto~i{te od vreline pisci su, na putu pored reke ka Qubiwu, na{li u hladnim kamenim vinskim podrumima manastira Tvrdo{ iz 15. veka. Spaqivan vi{e puta bio je gotovo ~etiri decenije zatvoren posle 1948. kada su ovde ubili ruskog sve{tenika. Miroslav

Savi} ka`e da se u manastiru, ~ija je sada{wa crkva podignuta 1928, podvizavao Stojan Jovanovi} ili ~udotvorac Sveti Vasilije Ostro{ki, ro|en u ovom kraju. Monasi manastira su u novija vremena zasadili vranac na jo{ 60 hektara u Popovom Poqu.

Pisci su se slikali i ispred kapele u kojoj je nedavno sahrawen episkop zahumsko-hercegova~ki Atanasije Jevti}, smatran jednim od najve}ih teologa dana{wice, tako|e ~lan Udru`ewa kwi`evnika Srbije.

je kameni grad nasle|e i me{avina austrougarske i osmanske arhitekture. Ali, u wemu je i Dom Nemawi}a kojima je na karavanskom putu pripadao kao centar sredwovekovne dr`ave Travunije.

Grad je pomiwan jo{ u zapisima iz 10. veka, a izgled tvr|ave s kulama s odrazom na reci dobio je u prve ~etiri decenije 18. veka.

Muzej je na mestu stare austrijske kasarne, pored rekonstruisane zgrade prve golubarske po{te, s pretincima za ptice.

Nedaleko je aleja stogodi{wih platana koji su simbol grada. Stari kameni hotel „Platani”, u kojem je za vreme snimawa Kusturi~inog filma „Na mle~nom putu” odsela glumica Monika Belu~i, i danas je mesto susreta.

Izme|u hotela i ~uvene pijace meda i travarice nalazi se i Spomenik oslobodiocima s likom an|ela koji gazi zmiju, a za koji je nacrt uradio pesnik Jovan Du~i}. Poznati Trebiwac bio je kolekcionar umetni~kih dela koja je, odlaze}i u Ameriku, poklonio gradu i Muzeju Hercegovine.

Statua Du~i}a, kojom mu je grad uzvratio, „gleda” se sa skulpturom Wego{a. Kroz park se sti`e do obnovqenog sabornog hrama ispred kojeg je statua patrijarha Pavla.

U ~ast Du~i}a, pesnici iz Udru`ewa kwi`evnika Srbije i Udru`ewa kwi`evnika Republike Srpske u muzeju odr`ali su Prve vidovdanske pesni~ke susrete. Predsednik podru`nice Udru`ewa kwi`evnika Trebiwa Radoslav Milo{evi} poveo je pesnike u obilazak Du~i}evog groba u crkvi manastira Hercegova~ka Gra~anica. Ona je kopija svetiwe u Gra~anici, a po pesnikovoj `eqi sagra|ena je na brdu Crkvine 2000. godine kada su iz Libertvila preneti Du~i}evi posmrtni ostaci. Jedan od stubova unutar crkve naslowen je na kamen iz Gra~anice. Kamen, prema predawu, koji se prenosi s ogwi{ta unosi duh stare ku}e u novu.

Sve{tenik Dra`en Tupawanin smatra se da su pesnici srodnici bogova, pa je na ktitorskoj kompoziciji na zidu unutar crkve s kwigom u ruci i Du~i}. Hram je projektovao arhitekta Predrag Risti}, poznatiji zbog gradwe hramova kao Pe|a Isus, a `ivopisao ga je sa saradnicima Aleksandar @ivadinovi}. Kamen za gradwu donet je iz Gr~ke.

S brda Crkvine vidi se celo Trebiwe. Pogled pada i na Arslanagi}a most, kocku po kocku prenet i rekonstruisan, jer je ~etiri kilometra uzvodno potopqen zbog ve{ta~kog jezera. Mehmed-pa{a Sokolovi} sagradio je most na putu od primorja ka Carigradskom drumu 1674. godine, a na

wemu je, po predawu, Arslan-aga napla}ivao mostarinu.

Be`e}i pred partizanima, kako ovde pri~aju, ~etnici su ga gotovo sru{ili. Vlasti su ga devedesetih godina pro{log veka nazvali Perovi}a most, tvrde}i da su Arslanagi}i bili Perovi}i.

TURISTI^KI PROCVAT

U posledwoj deceniji do{lo je do ekspanzije turizma u Trebiwu, ka`e predsednik Skup{tine grada Trebiwa Dragoslav Bawak. Pro{le godine zabele`eno je oko 200.000 no}ewa turista, a novi hoteli ni~u. U gradu je do{lo i do procvata tr`i{ta nekretnina. Cene stanova dose`u i do 2.500 evra po kvadratu. – Oko tri hiqade mladih iz na{eg grada svakodnevno leti odlazi

An|elkina kapija

O osmanskom periodu u starom gradu svedo~e Sultan Ahmedova xamija kao najstarija i Osman-pa{ina gra|ena od tesanog kamena. Wen tvorac je, po legendi, pogubqen u Carigradu jer je podigao lep{u xamiju od sultanove. On je u Trebiwu podigao i sahat-kulu. Nedaleko od we je spomen-klupa za turiste kao se}awe na seriju „Raweni orao” koja je ovde snimana i tabla sa slikom glumice Slobode Mi}alovi} u ulozi An|elke.

da radi u Dubrovniku, dok Dubrov~ani zbog ni`ih cena vikendom hitaju u na{e trgovine i stomatolo{ke ordinacije – ka`e Bawak.

Aleja stogodi{wih platana koji su simbol grada i stari kameni hotel ”Platani”

Ameri~ki ratni brod prvi put pu{ten u aktivnu slu`bu u stranoj luci

Sjediwene Dr`ave su porinule ratni brod u Australiji, {to je prvi put da se plovilo ameri~ke mornarice pu{ta u aktivnu slu`bu u stranoj luci. Ratni brod klase „Independence” nazvan po krstarici Kraqevske australijske mornarice koja je potopqena u podr{ci ameri~kom iskrcavawu na Gvadalkanal 1942. godine, porinut je na ceremoniji u pomorskoj bazi u luci Sidnej, ~ime se zvani~no pridru`io aktivnoj floti mornarice Sjediwenih

Dr`ava. Australijski ministar odbrane

Ri~ard Marles saop{tio je da Australijanci mogu biti ponosni, {to je brod, koji je

u Zapadnoj Australiji proizvela lokalna industrija, prvi put u istoriji ameri~ke mornarice ovde pu{ten u rad. Ceremonija je odr`ana u trenutku kada Australija i Amerika odr`avaju dvonedeqne vojne ve`be u kojima }e u~estvovati vi{e od 30.000 vojnika, koji osim iz ove dve, dolaze iz jo{ 11 zemaqa. Vojna ve`ba „Talisman sabre” odr`ava se svake druge godine jo{ od 2005. godine. Pored Australije i SAD, u~estvuju snage iz Kanade, Fixija, Francuske, Nema~ke, Indonezije, Japana, Novog Zelanda, Papue Nove Gvineje, Republike Koreje, Tonge i Britanije.

Nikakva misterija na pla`i u Australiji, to je deo rakete, ka`u iz Indijske organizacije za svemirska istra`ivawa

Iz Indijske organizacije za svemirska istra`ivawa (ISRO) ka`u da je ogromni misteriozni objekat pro na|en na zapadnoj obali Australije definitivno deo rakete, koja mo`e, ali ne mora da bude wihova.

„Ne mo`emo da potvrdimo da je na{e, osim ako ga ne analiziramo“, rekao je S. Somanat, direktor Indijske organizacije za svemirska istra`ivawa. Bilo je raznih spekulaci ja o objektu koji se pojavio na pla`i Grin Hed tokom vikenda, na oko 250 kilometara severno od Perta. Neki su pretpostavili da je objekat sa pla`e ostatak rakete lansirane tokom indijske misije na Mesec pro{log petka, ali su stru~waci to brzo odbacili. Cilindri~ni objekat, {irok oko 2,5 metara i duga~ak izme|u 2,5 i tri metra izazvao je

veliko uzbu|ewe me|u lokalnim stanovnicima. Prvobitno se spekulisalo da bi olupina mogla biti deo MH370 – aviona koji je nestao kod obale zapadne Australije 2014. sa 239 putnika u wemu. Australijske vlasti tek treba da objave vi{e detaqa. Somanat je, me|utim, potvrdio da je „poznato da su neki od delova PSLV-a pali u more izvan australijske ekskluzivne ekonomske zone“ i rekao da je objekat „mo`da ve} dugo plutao i kona~no stigao do obale“. Dodao je da objekat ne predstavqa opasnost. Vlasti u Australiji su, me|utim, rekle da tretiraju predmet kao „opasan“, a policija je zatra`ila od qudi da dr`e bezbednu udaqenost. Neki stru~waci ka`u da bi mogao da sadr`i toksi~ne materijale

Да ли је ваша гасна грејалица безбедна и не испушта угљен моноксид? Нека вам гасну грејалицу најмање једном у две године сервисира квалификовани стручњак за гас. Енергетска безбедност. Увек | esv.vic.gov.au

Entoni Blinken u poseti Tongu, Novom Zelandu i Australiji

Ameri~ki dr`avni sekretar Entoni Blinken od 24. do 29. jula boravi u poseti Tongu, Novom Zelandu i Australiji, saop{tio je ameri~ki Stejt department. Blinken }e posetiti prestonicu Tonga Nukualogu kako bi obi{ao novu ameri~ku ambasadu, dodaje se u saop{tewu.

Pored toga, on }e razgovarati o „zajedni~kim demokratskim vrednostima i viziji prosperitetnog, mirnog i otpornog pacifi~kog regiona”.

Nakon toga, dr`avni sekretar SAD poseti}e Velington gde }e, izme|u ostalog, i}i na utakmicu ameri~ke `enske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u `enskom fudbalu.

Putovawe }e zavr{iti posetom Brizbejnu gde }e prisustvovati konsultacijama ministara Australije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

Ubio suprugu Aleksandru i te{ko ranio }erku Danijelu

HOROR U ADELEJDU

Nakon {to je pucao u `enu i }erku, zabarikadirao se u ku}i, a pregovori sa policijom trajali su tri sata. Mu{karac iz Adelejda ubio je svoju suprugu

i devojku kako le`e sa ranama od vatrenog oru`ja na prilazu. Vasilis Vergulis (51) je navodno ubio svoju suprugu Aleksandru Vergulis (51). Ona je navodno bila mrtva kada je policija stigla na mesto tragedije. Wihova }erka Danijela Vergulis (22) je te{ko rawena.

lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

i te{ko ranio }erku, a wihova krvava tela ostavio je ispred ku}e pre nego {to se upustio u sukob sa policajcima.

Policajci su pozvani u ku}u u predgra|e Adelejda oko 13 sati u subotu, nakon {to su dobili dojavu o pucwavi u podru~ju. Kada su stigli na lice mesta, prona{li su `enu

Ona je odvedena u bolnicu i weno stawe je stabilno. Motiv pucwave je za sada nepoznat. Policajci su opkolili ku}u, u koju se zabarikadirao osumwi~eni. Dve strane su pregovarale vi{e od tri sata pre nego {to se Vasilis predao. Vasilis je optu`en za ubistvo i poku{aj ubistva, i odbijena mu je kaucija. U ponedeqak se pojavio pred sudijom. Aleksandra je radila kao izvr{ni asistent na Univerzitetu Ju`ne Australije, dok je wena }erka zaposlena kao pravni sekretar u kancelariji advokata.

DEVOJKU OD DINGA SPASILI SLU^AJNI PROLAZNICI

^opor divqih pasa izujedao xogerku na popularnoj destinaciji u Kvinslendu

^opor australijskih divqih pasa dinga napao je u ponedeqak `enu koja je xogirala pored pla`e na australijskom ostrvu K’gara, popularnoj turisti~koj destinaciji, zbog ~ega su izdata upozorewa posetiocima koji planiraju aktivnosti u prirodi.

@enu staru 24 godine napala su tri ili ~etiri dinga dok je xogirala na pla`i na ostrvu K’gara u dr`avi Kvinslend, najve}em pe{~anom ostrvu na svetu ranije poznatom kao ostrvo Frejzer, saop{tili su lokalni zvani~nici.

PARK JE DOM DINGO PASA

Nacionalni park koji se nalazi na listi Svetske ba{tine dom je divqih pasa dingo koji se smatraju naj~istijim primercima svoje vrste.Turisti su se vratili na ovo ostrvo nakon {to su ukinute restrik-

cije uvedene tokom pandemije i otkrili su da su dingo-psi postali mawe oprezni u prisustvu qudi, {to je pove}alo opasnost i za qude i za ove `ivotiwe, predo~ila je ~uvar divqih `ivotiwa Linda Berendorf.- Dva slu~ajna prolaznika su spasila `enu od dinga koji su poku{avali da primene istu tehniku lova koju koriste za ve}i plen poput valabija - rekla je Berendorfova.

@rtva je helikopterom preba~ena u bolnicu Hervei Bai na kopnu, u stabilnom je stawu sa vi{estrukim ugrizima po ekstremitetima i po trupu, saop{tila je Slu`ba hitne pomo}i Kvinslenda. Administracija parka K’gara razmatra da li da se uni{ti ~opor dingo-pasa, koji ukqu~uje i one jedinke koje su i ranije ispoqavale „visoko rizi~no pona{awe” prema qudima, rekla je Behrendorf.

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

OTROVNA NEMAN ISPLIVALA IZ MORA

Me{tani {okirani, stru~waci se hitno oglasili

Me{tane Kvinslenda do~ekala je na pla`i ogromna morska zmija koja je isplivala na pesak. Velika Stoksova morska zmija prona|ena je rano ujutru pro{log ~etvrtka na poznatoj lokalnoj pla`i, a hvata~ zmija Stjuart Mekenzi upozorava na wihov „veoma otrovan” ugriz. Crno-beli reptil imao je otprilike 1,2 metra du`ine i oko pet centimetara u obimu.

- To su po prirodi prili~no velike zmije, ali ovo je bila prili~no velika jedinka u svom najdebqem delu - otkrio je Mekenzi. Me{tani su bili podjednako {okirani i zadivqeni veli~inom `ivotiwe za koju se ~inilo da je povre|ena.

- Nisam znala da imamo takvo stvorewe u na{oj sredini - navela je jedna korisnica na dru{tvenim mre`ama.

- Iznena|ena sam veli~inom iako znam kolike mogu biti morske zmije. Glava joj je ogromna - navodi druga korisnica.- Nikada vi{e ne plivam na San{ajn bi~u - napisao je jedan korisnik nakon {to je saznao da postoje ogromne morske zmije. Stoksove morske zmije su me|u najve}im i najkrupnijim od svih morskih zmija i mogu dosti}i dva metra du`ine i 26 cm u obimu, prema navodima odeqewa za `ivotnu sredinu i vodu. Alarmantno zvu~i ~iwenica da su agresivne i poznato je da napadaju ni~im izazvane. Morske zmije su uobi~ajene u vodama na severu kontinenta. Mekenzi je podsetio posetioce pla`e da izbegavaju dodirivawe zmije ako je primete na obali ili negde

„Robodebt“, algoritam ubica

niti jedan dokument niti bilo kakvo sredstvo pla}awa. Dovoqno je samo da ste prethodno registrovani u sistemu i da ka`ete {ta `elite. Iako va{ fizi~ki odlazak u supermarket jo{ uvek postoji kao opcija, dovoqno je samo da zastanete ispred ma{ine za pla}awe i smart kamera }e na osnovu va{eg lica momentalno skinuti odre|enu sumu sa va{eg ra~una ili uraditi bilo {ta drugo {to je u datom trenutku potrebno. Kada je u pitawu digitalizacija u pore|ewu sa komunisti~kom Kinom, iskreno re~eno Australija izgleda kao neka afri~ka zemqa tre}eg sveta.

Od 3. do 9. avgusta u Melburnu, Sidneju, Brizbejnu, Adelejdu, Kanberi i Pertu

Klaud groznica ili totalna digitalizacija dru{tva ve} vi{e od jedne decenije trese i polako osvaja Australiju. Najava federalne ministarke finansija Keti Galaher da bi nova „nacionalna

[emu digitalne li~ne karte (ID) obe}ala je jo{ prethodna koaliciona vlada, ali je od tog projekta odustala nakon totalnog kraha „robodebta“. Setimo se, „Robodebt {ema“ je bila nezakoniti

zemqi da otplate la`ne dugove. Mnogi su bili primorani u goru finansijsku situaciju – uzimali su kredite, prodavali svoje automobile ili koristili u{te|evinu da otplate dug za koji im je re~eno da moraju da plate u roku od nekoliko nedeqa. Drugi su opisali da su ih klevetali i ose}ali stid nakon {to im je re~eno da duguju novac. Istraga Kraqevske komisije o skandalu objavila je svoj kona~ni izve{taj, opisuju}i {emu kao „skupi neuspeh javne administracije“ sa „opse`nim, razornim i kontinuiranim“ lo{im efektima. „Bio je to grub i okrutan mehanizam, ni pravedan ni legalan, i zbog toga se mnogi qudi ose}aju kao kriminalci“, napisala je komesarka Ketrin Holms u svom izve{taju od 990 stranica. Istraga Kraqevske komisije je trajala 11 meseci i

SRPSKI FILM „MUWE: OPET!” STI@E U

BIOSKOPE AUSTRALIJE

Srpski film „Muwe: Opet!” bi}e prikazivan od 3. do 9. avgusta ove godine u odabranim HOYTS bioskopima u Australiji. Film }e mo}i da se pogleda u Melburnu, Sidneju, Brizbejnu, Adelejdu, Kanberi i Pertu. HOYTS je jedan od najve}ih bioskopskih lanaca u Australiji sa vi{e od pedeset bioskopa {irom zemqe, {to ovom doga|aju daje poseban zna~aj.

„Muwe: Opet!” predstavqaju prvi srpski film koji je u{ao u zvani~nu bioskopsku distribuciju u Australiji. Ovo je izuzetan uspeh srpske kinematografije i zna~ajan korak ka globalnoj prezentaciji srpske kulture i filmske industrije. Distribuciju u Australiji omogu}ila je kompanija Adria Film, koja je zadu`ena za internacionalnu distribuciju filma. Nastavak kultnog filma „Muwe!” je u bioskope stigao 30. marta, i od tada je ostvario {estocifrenu gledanost. Radivoje Ra{a Andri} je i ovog puta re`irao po scenariju Sr|ana An|eli}a. Direktor fotografije je Du{an Joksimovi}, kostimografkiwa Jelena Stefanovi}, a scenografkiwa Nevena Miju{kovi}. Produkciju filma potpisuju Milko Josifov, Sr|an An|eli}, i Pe|a Qubojevi} kao koproducent, dok je izvr{na producentkiwa Biqana An|eli}. Direktorka filma je Nata{a Vi{i}.

U filmu, osim dobro poznatih lica Sergeja Trifunovi}a, Borisa Milivojevi}a, Nikole \uri~ka, Maje Manxuke, Milice Vujovi}, glume i Seka Sabqi}, Ivana Ze~evi}, Marko Pavlovi}, Stoj{a Oqa~i}, Miona Markovi}, Dragan Marinkovi} Maca, Vladimir Kova~evi} i mnogi drugi. Ulaznice za projekcije su pu{tene u prodaju na blagajnama bioskopa, kao i onlajn na zvani~nom sajtu bioskopskog lanca HOYTS: https://www. hoyts.com.au/movies/muwe-opet-serbian-eng-sub

SINOPSIS FILMA

Pro{le su godine, a kod Popa i Mareta sve je isto: nema devojaka, nema ke{a, nema ni do`ivqaja. Kao i uvek, ne razumeju se sa svetom i novom muzikom koja vlada.

usluga digitalne verifikacije“ mogla biti uspostavqena ve} za godinu dana deluje pomalo nerealno, ali }e verovatno biti i ostvarena. U praksi to }e zna~iti „zbogom svim papirima“ po~ev{i od voza~ke dozvole, koju jo{ uvek moramo da nosimo sa sobom kao vrstu dokumenta kojim dokazujemo identitet. Kako god ambiciozno zvu~ala ova najava ministarke to je ve} sada miqama daleko od na primer jedne Kine, gde se odavno ne koriste niti papirni niti bilo kakvi plasti~ni dokumenti, niti ke{ kao neko arhai~ko sredstvo pla}awa. Jo{ pre najmawe pet godina Kina je skoro potpuno izbacila upotrebu ke{a nau{trb wihove popularne aplikacije „Vi ~et“, koja je maltene u jednom trenutku objedinila sve {to je neophodno za svakodnevni `ivot. Zato ova „revolucionarna“ izjava ministarke deluje sme{no s obzirom da je Kina ve} poodavno izbacila ~ak i jednu takvu modernu vrstu digitalizacije svakodnevnice. Kina danas veoma uspe{no funkcioni{e pomo}u takozvanog „prepoznavawa lica“, gde korisniku vi{e nije potreban

metod automatizovane procene duga i naplate, koji je primewen prvi put jo{ 2016. godine i koji je koristila vladina agencija (Services Australia), kao deo svog programa Centrelinka za po{tovawe obaveza pla}awa. Nedavno sprovedena istraga Kraqevske komisije samo je pokazala ono {to smo svi mi znali da je takozvani „robodebt“ bio potpuni fijasko, ali i ne{to mnogo opasnije od toga. Prema mnogim novinskim izve{tajima mnoge samohrane majke ili ~itave porodice sa decom su ~esto ostavqane bez sredstava za goli `ivot i bez ikakvog osnova i {anse na `albu. „Robodebt“ kao automatizovana vladina {ema je pogre{no zahtevala od mnogih primaoca socijalne pomo}i da vrate beneficije koje su prethodno dobili. Qudi su dobijali pisma u kojima se navodi da duguju hiqade dolara duga, na osnovu pogre{nog algoritma. Vi{e od pola miliona Australijanaca je bilo pogo|eno ovom nakaradnom politikom. [ema je trajala od 2016. dok je sud nije proglasio nezakonitom 2019. godine. Primorao je neke od najsiroma{nijih qudi u

dobila je stotine javnih podnesaka. Istraga je daqe otkrila da su se dogodila najmawe tri poznata samoubistva kao rezultat politike „robodebta“, a „veruje se da ovo nisu jedine tragedije te vrste“. Me|u oniima koji su izvr{ili samoubistvo zbog „robodebta“ su bila i dva mladi}a Ris Kauco (28) i Xarad Madgvik (22), ~ije su majke pro{le godine svedo~ile komisiji u wihovo ime. Na kraju, vlada je bila primorana da refundira preko 700 miliona dolara u vidu isplate `rtvama. Skandal nad skandalima „robodebt“ je velika sramota za ~itavu Australiju, a ne samo za vladu koja je taj „fatalni algoritam“ odobrila i sprovodila u praksi. Zato svaki novi poku{aj digitalizacije australijskog dru{tva mora biti iskqu~ivo predmet javne rasprave, kako se ovakvi proma{aji nikad ne bi ponovili u budu}nosti.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Gojko cveta, kraq je Be~a i uspe{ni muzi~ki producent. Upravo je izbacio novi hit peva~ice Mile Sile. Me|utim, deo pesme je “pozajmqen” od {kolskih drugara. Istovremeno velikodu{ni Gojko organizuje proslavu godi{wice mature u Be~u jer velika ve}ina odeqewa `ivi po svetu. Zna se ko jedini nije pozvan!

Stare rane se ne zaboravqaju.

Pop i Mare, bledi kao kre~, moraju u Be~. Na putu }e sresti mlade {ampione hemije i razne koloritne osobe/spodobe, me|u kojima i biv{u razrednu Smiqu Torturu. Neka avantura po~ne, opet!

TOPLOTNI TALAS PUSTO[I JUG EVROPE

Posledice visokih temperatura po turizam u EU

Od na{eg dopisnika iz Evropske unije

Pi{e: Radomir Stefanovi}

Ovih dana su iz razli~itih delova ju`ne Evrope, stizale i sti`u sablasne slike. Usled konstantno visokih temperatura, dugotrajne su{e i qudske nebrige, stvorili su se idealni uslovi za izbijawe po`ara.

Be`e}i od plamenih jezi~aka koji su gutali ku}e i hotele, sa gr~kog ostrva Rodos evakuisano je 30.000 qudi. Na {panskom ostrvu

La Palma, koje pripada Kanarskim ostrvima, vatrena stihija je progutala 45.000 kvadratnih metara povr{ine, primoravaju}i pripadnike civilne za{tite da iseli 4.000 osoba. Istovetna situacija je i u Italiji, gde se po`ari {ire poput leopardovih {ara. Ono {to je najgore, vrelini se ne nazire kraj.

Prema podacima Evropske svemirske agencije (ESA), do kraja jula na italijanskim ostrvima Sardinija i Sicilija temperatura }e rasti i do 48 stepeni, {to bi mogla da bude potencijalno najvi{a temperatura ikada zabele`ena u

Evropi. Dakle, ni malo ohrabruju}e po qudsko zdravqe, biqni i `ivotiwski svet, privredu ovih zemaqa. Pogotovu turizam, kao okosnicu wihovih ekonomija. Visoke letwe temperature i ekstremne vru}ine, iz godine u godinu, br`e nego {to se o~ekivalo, mewaju turisti~ke navike kada je u pitawu letwi odmor. Ovo otkrivaju studije koje je sprovela Evropska komisija za putovawa: toplotni talasi favorizuju destinacije u severnoj Evropi, a tako|e i pomerawe odmora ka drugim godi{wim dobima. Za zaposlene u turisti~koj industriji alarmantni su podaci koje su prikupili Evropska komisija za putovawa i udru`ewa 32 razli~ite turisti~ke organizacije u EU. Oni pokazuju da je broj turista koji nameravaju da putuju na destinacije u mediteranskom delu EU pao za 10 odsto od juna do novembra 2022.

Odjeci pro{lonedeqnih izbora u [paniji [PANSKA

Nikad ne reci nikad. Barem kada je u pitawu politika. Jer, ako je u subotu uve~e, dan uo~i op{tih izbora u [paniji, sude}i po anketama sve bilo kristalno jasno. Gde niko nije sumwao u pobedu i novu vladu Narodne partije. Dan kasnije, na izbornim mestima dolazi do politi~kog zapleta, ovog puta u re`iji bira~a.

Naime, pobednik nedeqnih parlamentarnih izbora u [paniji je poznat, ali je nejasno ko }e i kada formirati novu vladu.

Favorizovana Narodna partija

Alberta Wuweza Fejoa, dobila je 136 mesta u parlamentu, PSOE

Pedra San~eza 122 mesta, Voks Santjaga Abaskala 33, a progre-

godine. Dakle, sve vi{e je turista koji svoje letwe odmore provode u Velikoj Britaniji, Danskoj, ^e{koj ili se pak odlu~uju za mediteranske zemqe kada je tamo hladniji period: april, maj, juni. U svakom slu~aju, da bi „vru}e“ finansijske posledice po sopstveni turizam ubla`ile, ove zemqe su preduzele neke korake. Osmi{qavaju se nove turisti~ke ponude, ambijent u muzejima i drugim institucijama koje pose}uju tiristi je temperaturno prijatan a delovi grada imaju uvek mesta za osve`ewe. Osim toga, [panija i Italija nastoje da zadr`e turiste, tako {to im nude da sopstvene letwe odmore umesto pretoplih mediteranskih mora i gradova, zamene wihovim prijatnijim planinskim centrima.

U svakom slu~aju, izgleda da }e zanimawe meteorologa u turizmu biti sve tra`enije.

sivni blok Jolande Dijaz Sumer 31. To su glavni partijski akteri {panske politi~ke scene. Gde, sa jedne strane imamo Narodnu partiju i Voks, kao predstavnike desnice i PSOE i blok Jolande Dijaz Sumer kao levi~arsku opciju. Me|utim, matemati~ki gledano to nije dovqno za formirawe vlade. Desni blok nije dostigao apsolutnu ve}inu u Kongresu od 176 poslani~kih mesta. Dok je situacija u Senatu ne{to druga~ija i Narodna partija mo`e da ra~una na apsolutnu ve}inu od 143 mesta, naspram 92 koje imaju socijalisti. Problem je nastao jer je desni~arska stranka Voks, osvojila samo

33 poslani~ka mesta, {to je 19 mawe od onih koje osvojila na zadwim majskim lokalnim izborma. Postavqa se pitawe kako se izvu}i iz novonastale situacije ? Mogla bi se formirati mawinska vlast Narodne partije, kolaliciona vlada Narodne partije sa nizom drugih mawih partija, da pobedni~ka partija

u slu~auju nemogu}nosti da formira kaoliciju, vlast prepusti socijalistima. Krajwe i gotovo nemogu}e re{ewe je formirawe desnolevi~arske vlasti. Ili, novi izbori u decembru mesecu. Bilo kako bilo, kada je re~ o izjavama Brisel se trenutno dr`i podaqe od “{panske izborne groznice”.

EKSKLUZIVNI INTERVJU SA DR JOVANOM MAKSIMOVI],

Nauka je kao dete,

Od kada je prvi put odr`an 1899. godine, Me|unarodni kongres genetike je pozivao samo one od najve}eg zna~aja u oblasti genetike da u~estvuju. Me|u cewenom grupom me|unarodnih govornika na XXIII Svetskom kongresu u Melburnu bila je i na{a, dr Jovana Maksimovi}, vi{i postdoktorski istra`iva~ u Centru za rak Peter Makalum. Prirodna harizma Dr Jovane i sposobnost da pojednostavi slo`enost impresionirala je publiku doma}ih i me|unarodnih nau~nika i klini~ara koji su prisustvovali prezentaciji wenog rada na jedno}elijskom atlasu pedijatrijskih disajnih puteva. Uprkos wenom ogromnom nizu impresivnih priznawa, ukqu~uju}i po~asna imenovawa u respiratornoj grupi na Mardok de~jem istra`iva~kom institutu (Murdoch Children’s Research Institute) i Odeqewu za onkologiju na Univerzitetu u Melburnu, dr Jovana je skromna i ~ini da `onglirawe maj~instva sa naukom izgleda lako. Ekskluzivno za Srpski glas razgovarala je tokom ovog presti`nog kongresa sa na{om Irenom Deleti}.

23. Me|unarodni kongres odr`an je u Melburnu od 16. do sa preko 1600 u~esnika iz 50 {irom sveta. Ovaj globalni doga|aj, se odr`ava svakih pet godina, me|unarodnu geneti~ku zajednicu razmene ideja i predstavqawa vremenijih istra`ivawa sa fokusom temu: Genetika i genomika: povezivawe `ivota i dru{tva. n Dakle, radite u bioinformatici i ra~unarskoj biologiji - recite malo o tome i koja je razlika ove dve oblasti?

- Neki qudi koriste termine izmeni~no, a drugi zaista vole razlikuju. Ne `elim da se zaglavim tome - qudi se sva|aju na Tviteru ovoga! U su{tini to zna~i kori{}ewe alata kao {to su matematika, stika i ra~unarstvo za analizu lo{kih podataka (to su podaci risani iz biolo{kih eksperimenata u laboratoriji). Sa svim novim nologijama, kao {to je sekvencirawe DNK, koli~ina podataka postaju ve}i i ve}i i tako su svi ovi ekspertizom u nauci podataka da se pozabave tim i da odgovore neka biolo{ka pitawa. Ina~e

Lepo se se}am detiwstva u Srbiji, bake i deke i ujaka i tetke, ta velika porodica, putovawa u Gr~ku leti...

n Recite mi ne{to o svom `ivotu – gde ste ro|eni, odrasli?

Ro|ena sam u Ni{u, a u Australiju sam do{ala kada la 7 godina. Lepo se se}am detiwstva u Srbiji, bake i ujaka i tetke, ta velika porodica, putovawa u Gr~ku leti, liki put preko no}i. To mi se dopalo i volim da pregledam fotografije. Jo{ uvek se tako jasno se}am kada sam uhvatila voz iz Ni{a za Beograd da bih uhvatila avion i bilo je tu`no. Evo sada }u da se raspla~em....

U Australiji sam odrastala u severnom predgra|u Melburna. I{ala sam u lokalnu sredwu {kolu, bila sam dete iz dr`avne {kole. Mama i tata su bili zauzeti poslom i uvek su `eleli imamo prilike, tako da je stav bio da se uvek fokusiramo svoje {kolovawe. Nisu nas terali da dobijemo honorarne ve a meni nije smetala {kola, imala je jasna pravila i shvatila sam da je to negde gde ide{ i u~i{ zanimqive stvari. U bila samodovoqna, moji roditeqi nisu morali da me teraju u~im. Oko 10. razreda moji roditeqi su izrazili interesovawe da me po{aqu u privatnu {kolu za VCE. Ja zaista nisam da se prebacim - nisam `elela da napustim svoje dru{tvo, la sam zaista dobre prijateqe pa sam pitala roditeqe mogu verovati, da }u dobro pro}i u koju god {kolu me daju wihovu ~ast verovali su u mene i dozvolili mi. Ponosna svoje roditeqe zbog ovoga. ^iwenica da su bili uz mene mi verovali, veoma me je obradovala. Mogla sam da ostanem prijateqima i pro{la sam zaista dobro.

sve gigabajti i terabajti koji zna~e dok ne po~nete da ih prevodite. Uglavnom sam radila sa RNK genetskim podacima, koji nam informacije o tome {ta }elije no rade. Svaka na{a }elija uputstva za DNK, ali razli~ite je obavqaju razli~ite funkcije.

dete, pleni i osvaja va{e srce

genetike do 21. jula, 50 zemaqa doga|aj, koji ujediwuje zajednicu radi predstavqawa najsafokusom na povezivawe

bioinformatici recite mi razlika izme|u

termine navole da ih zaglavim u Tviteru oko kori{}ewe matematika, statianalizu biopodaci geneeksperimenata novim tehsekvencirawe postaju sve ovi qudi sa podataka do{li odgovore na Ina~e su to

ro|eni, gde ste

sam imai deke i leti, vepregledam te uhvatila stvarno

Melburna. dr`avne `eleli da fokusiramo na honorarne posloshvatila vek sam teraju da interesovawe `elela dru{tvo, imada li mi daju - i na Ponosna sam na mene i da su ostanem sa

ni{ta ne prevodite.

RNK i epinam obe daju }elije aktivima ista razli~ite }elifunkcije. RNK

je glasnik izme|u na{e biblioteke DNK instrukcija u jezgru svake }elije i ma{inerije na fabri~kom spratu na{ih }elija. Epigenetika je ono {to kontroli{e koje se RNK instrukcije {aqu u fabriku. Bioinformatika doti~e skoro svaki aspekt biolo{kog istra`ivawa, jer skoro svi eksperimenti generi{u podatke, a obim i slo`enost generisanih podataka se stalno pove}avaju! Kao bioinformati~ari, ne moramo se nu`no fokusirati samo na jedno biolo{ko pitawe. Sara|ivala sam sa mnogim drugim laboratorijama u Melburnu, koje sve rade na razli~itim stvarima: razumevawu kako funkcioni{u imune }elije, kako se formiraju krvna zrnca ili {ta po|e po zlu kod bolesti bubrega. Qudi poput mene su pomogli u implementaciji neverovatnih inicijativa kao {to je projekat Zero Childhood Cancer (https:// www.zerochildhoodcancer.org.au/)

Uskoro }e svako dete sa dijagnozom raka u Australiji imati pristup preciznoj medicini. Wihova tumorska DNK, RNK i metilacija }e biti izmereni kako bi se identifikovale sve mutacije i u kojim genima se javqaju, {to }e se koristiti za usmeravawe le~ewa uz veoma brz preokret. Ovo se veoma razlikuje od na~ina na koji smo radili stvari ~ak i pre 5 godina.

Sada radim u Centru za rak Peter MacCallum Cancer Centre , ali sam ranije radila u Mardok de~jem istra`iva~kom institutu, tako da jo{ uvek imam saradnike tamo i u Kraqevskoj de~joj bolnici. Zajedno radimo na izgradwi RNK „atlasa“ razli~itih }elija u disajnim putevima kod dece. Ovo }e pomo}i budu}im istra`ivawima katalogizacijom kako izgledaju zdrave }elije. Tako|e imamo mnogo uzoraka iz disajnih puteva dece sa cisti~nom fibrozom starosti izme|u 6 meseci i 8 godina. Nadamo se da }e nam upore|ivawe wihovih }elija sa zdravim }elijama pomo}i da razumemo kako mo`emo da razvijemo boqe tretmane za wih.

Dakle, dok radim u Peter MacCallum , radim na zdravqu detiwstva a ne na rak odeqewu. Ali neki od ostalih u mojoj grupi - na{a laboratorija ima

do 14 qudi - rade na projektima raka, poku{avaju}i da otkriju sve wegove ~udnosti i da razviju metode koje mogu pomo}i klini~arima da ciqaju tretmane na osnovu podataka i eventualno izbegnu ne`eqene scenarije.

n Kako je probuditi se svakog jutra i oti}i na posao znaju}i da radite sa najsavremenijom tehnologijom koja potencijalno mo`e da promeni svet?

- Sada imamo mnogo novih studenata u laboratorijama koji su u dvadesetim godinama, oni dolaze u ovaj prostor sa novim tehnologijama i to je izvanredno. Kada sam zavr{ila diplomu u 2004. i doktorirala pre 10 godina tada je ova tehnologija tek po~ela da se pojavquje. Tada su to bili „microarrays“ i to je bilo neverovatno. A onda je nova tehnologija sekvencirawa zaista uzela maha do trenutka kada sam zavr{ila doktorat 2011. godine, {to je zna~ilo da bismo mogli sekvencirati qudski genom za nekoliko dana, a ne za 10 godina koliko je bilo

n Mo`ete li re}i jo{ nekoliko re~i o epigenetici – posebno da li postoje dokazi da stres (bilo fizi~ki ili mentalni) mo`e da pokrene ove neaktivne gene?

- Re~ epigenetika se bukvalno mo`e prevesti u zna~ewe „iznad genetike”. Ukqu~uje nekoliko slojeva razli~itih molekula koji rade zajedno kako bi kontrolisali koji se geni eksprimiraju u razli~itim }elijama, {to dovodi do neverovatne raznolikosti tipova }elija ~iji su identitet i funkcije kodirani istom sekvencom DNK. Epigenetske modifikacije su zanimqive jer su to *reverzibilne* promene strukture DNK. To zna~i da mogu da reaguju na faktore sredine i potencijalno mogu izazvati promene u aktivnosti gena. Metilacija DNK je jedan od ovih epigenetskih slojeva koji je opse`no prou~avan. Nisam stru~wak za biologiju stresa i epigenetiku, ali u literaturi vidim da je ovo aktivna oblast istra`ivawa.

potrebno za projekat qudskog genoma. To je zbiqa neverovatno! Bilo je divno videti tu promenu pred mojim o~ima. Tehnologija je sve boqa i boqa i te{ko je pratiti na neki na~in. Ovo me ipak ~ini skromnom jer se svaki dan ose}am pomalo glupo kad shvatim da postoji ne{to novo. Do|ete na posao i pomislite: „Oh, vau, postoji nova stvar, {ta to zna~i, kako to funkcioni{e?“

n Ko zna gde }emo biti za deset godina - sa stvarima kao {to je KRISPR to je zapawuju}e!

- Nisam sigurna koliko qudi je predvidelo gde }emo sada biti! KRISPR se dogodio u posledwoj deceniji i sigurno mewa svet. Biti deo toga - ~ak i na male na~ine - je prili~no kul. Ne razmi{qam o tome. Svako ima svoju svakodnevnu stvar koju radi - svoju porodicu, svoju decu, svoj posao. Ali povremeno se povla~im i pomislim da je ovaj rad zaista neverovatan.

n Kako ste u{li u ovu oblast? Da li ste oduvek znali da je to ono {to `elite da radite?

- Nisam znala da }u biti bioinformati~ar, ali znala sam da }u uvek zavr{iti kao nau~nik neke vrste. U detiwstvu sam uvek petqala oko stvari, moja oba roditeqa su in`eweri. Se}am se tako jasno jednog dana kada je tata do{ao i doneo jedan od onih starih - tada novih - kompjutera, volela sam da se igram sa wim, bilo je neverovatno. Uvek sam volela kompjutere. Bila sam fascinirana wime i igrala sam se sa wim po ceo dan. Bila sam od po~etka zainteresovana za biologiju kada sam po~ela da je u~im u sredwoj {koli, ali kao dete sam `elela da budem astronom ili arheolog, pro{la sam kroz sve razli~ite nauke i na kraju me je

biomedicina jednostavno prona{la. U {koli sam pro{la veoma dobro u raznim predmetima, tako da sam se suo~ila sa problemom {ta }u da u~im. Oti{la sam na Latrobe Open Day i uzela pamflet o bioinformati~arima, na nasumi~an na~in, i jednostavno mi je ne{to kliknulo. Kompjuter i biologija? Ovo zvu~i kao ne{to {to bih mogla da uradim! Imala sam dvostruku diplomu u La Trobu: diplomirani in`ewer/bioinformatika a kasnije sam diplomirala genetiku, biohemiju i ra~unarstvo. Malo sam radila i onda odlu~ila da doktoriram. Uvek sam nameravala da budem nau~nik, ali sam naletela na bioinformatiku i ona se uklapa, ose}am se kao kod ku}e.

n Izgleda da ste bili zreli razumni tinejxer.

- To je pre svega priznawe mojim roditeqima. Podr`avali su nas i da se bavimo sportom. U to vreme se sve vrtelo oko ~uvene Monike Sele{, ona je bila moj idol, i uvek sam `elela da budem kao ona. Igrala sam tenis subotom ujutru, ali nisam bila sjajna igra~ica, nikada nisam stigla na Australijan Open.

n Ne, ali ste stigli na Me|unarodni kongres genomike!

(Jovana se skromno osmehuje.)

- Bilo je sjajno imati uzore poput Monike Sele{ u to vreme. Mislim da je posebno meni kao devojci bilo prili~no neverovatno gledati jednu Jugoslovenku kako ostvaruje neverovatne uspehe. Kada smo odrastali, na{a generacija zapravo nije imala `ensku zastupqenost. Sada je mnogo boqe.

Porodica na okupu (s leva na desno): sin Neven, suprug Davor, tata Zvonko, mama Dubravka, snaja Ivana, svekrva Karmen, sestra Sandra i Jovana

Jovana sa suprugom Davorom i sinom Nevenom

Nastavak sa 17. strane uuu

n Da, posebno u nauci. Ne biste imali mnogo uzora na koje biste se ugledali.

- Da, prvog dana ovog kongresa imali su retrospektivnu prezentaciju momenata u genetici u posledwih 100 godina su bili skoro iskqu~ivo mu{karci. Bile su tri `ene, jedna je bila Rozalin Frenklin koja je bila neverovatna. Xenifer Dadner i Emanuel Charpentier sa KRISPR-om. U genetici je sve bilo vo|eno mu{karcima, ali sada ima mnogo neverovatnih nau~nica.

n Da, sada imamo i tebe! Sve ove mlade Srpkiwe mogu da se ugledaju na tebe.

- Da, jedva ~ekam da svom petogodi{wem sinu poka`em da je mama u novinama!

n Koji su najve}i izazovi sa kojima se ova industrija trenutno suo~ava

- Postoji mnogo izazova, neki prakti~ni svakodnevni problemi kao {to su {ta radimo sa na{im podacima i kako wima upravqamo. Generi{emo mnogo toga i sada se suo~avamo sa: kako }emo to da skladi{timo, kako }emo da arhiviramo, kako da to obradimo, da li svi radimo stvari u Klaudu (Cloud) da li instituti koriste svoje servere itd. Onda se stvari o privatnosti uvla~e - kada budemo sekvencirali genome qudi da li qudi `ele da te informacije budu dostupne? Tada se postavqa ve~ito pitawe - mo`emo ovo, ali da li treba da radimo ovo? A ako }emo to da uradimo, koje su to mere za{tite i {ta smo spremni da prihvatimo i protiv ~ega smo? Uz sve ove zdravstvene projekte, etika je veliko pitawe - {ta sakupqamo, {ta ~uvamo, kome da ka`emo? Ako testiramo dete na ne{to, da li posmatramo samo odre|eni gen da slu~ajno ne prona|emo ne{to drugo? Implikacije toga bi bile velike. Da li porodici tog deteta ka`emo {ta smo prona{li (izvan dodeqenog primarnog skupa gena)? Postoji mnogo iza-

zova, neka prakti~na i neka filozofska pitawa. Drago mi je da nisam osoba koja to mora da shvati! Ovo }e biti velika stvar za sve nas.

n ^itala sam o eDNK (eDNA). U normalnim okolnostima od wih bi se zakonski tra`ilo da dobiju saglasnost javnosti pre prikupqawa, ali to je nemogu}e u~initi. ^ini se da je nemogu}e da regulatori ostanu u toku sa napretkom.

- Na kongresu o eDNK bilo je zanimqivih razgovora. Veoma je dragocen za o~uvawe i boqe razumevawe ekosistema. Ali postoji potencijal za slu~ajno prikupqawe qudske DNK. Ovo nije oblast o kojoj znam mnogo, ali ~ini se da moraju postojati i eti~ki i prakti~ni okviri koji se moraju razviti oko toga kako raditi sa ovim tipovima uzoraka i kako poku{ati iskqu~iti podatke o qudima.

Tehnologija je luda i nastavqa da ide i ide, a mi poku{avamo da radimo svoj posao ali postoje kompanije koje vole da pome-

Razlog za{to su qudi zainteresovani za epigenetiku je {to mo`emo modifikovati ukqu~ivawe i iskqu~ivawe gena - lekovima

n ^itala sam jedan od va{ih ~lanaka u ~asopisu o molekulima metil grupe koji se dodaju u DNK i koji odre|uju budu}e zdravstvene rezultate dece. Mo`ete li da podelite taj ~lanak sa nama.

- Metilacija je zanimqiva i mnogo sam radila u tom prostoru sa stanovi{ta analize podataka. Imamo svoju DNK koji ima sve na{e genske sekvence zapisane u woj kada se rodimo. To se ne mewa, mo`da imamo varijante i mo`emo dobiti mutacije, ali imamo svoje gene i to je to. Imamo isti DNK u svakoj }eliji. Na primer, mo`da je }eliji potrebno samo 10.000 gena da bi postala }elija jetre, tako da }e se jedan deo genoma ugasiti, a drugi deo }e biti veoma aktivan u toj konkretnoj }eliji i to je ono {to ~ini }eliju jetre. Taj obrazac }e izgledati druga~ije u mo`danoj ili sr~anoj }eliji, toliko su razli~iti. I to je obrazac koji koristimo za ukqu~ivawe i iskqu~ivawe gena. Metilacija je samo jedan od na~ina na koji to radimo. Razlog za{to su qudi zainteresovani za epigenetiku je {to mo`emo modifikovati ukqu~ivawe i iskqu~ivawe gena lekovima - koliko ja znam, uglavnom se koristi samo kod nekih karcinoma kao vrsta hemoterapije, tako da jo{ nije ba{ ciqano. Mo`e se mewati i okolinom. Najboqi primer je pu{ewe. Postojali su neki geni za koje se pokazalo da su modifikovani kod pu{a~a u pore|ewu sa nepu{a~ima i ovi geni su razli~ito izra`eni. Dakle, jedno mo`e da se modifikuje od strane okoline i mo`da dovede do {tetnih efekata kao {to je rak, a dva mo`da mo`emo da smislimo na~ine na koje mo`emo sami da ga modifikujemo i mo`emo da le~imo rak. To ide u oba smera, mo`emo ga promeniti i zato je to trenutno tako popularna tema.

raju granice. Amerika je klasi~an primer, komercijalne laboratorije koji se bave genetskim testirawem embriona (koje nude zasnovane na vrlo novoj nauci koja nije nu`no razvijena) i nude sve vrste usluga zasnovanih na nauci koja nije razvijena za tu svrhu, ali su prona{li na~in da je plasiraju kao proizvod. U tu svrhu i mi nemamo regulatorne ili eti~ke okvire stvarno razra|ene.

n Na kom slede}em projektu biste `eleli da radite?

- Po{to sada radim u Piter Meku, volela bih da radim na projektu raka. Rak je fascinantan za samo istra`ivawe, to je bolest genoma koja je po{la naopako i volela bih da sara|ujem sa nekim od briqantnih nau~nika koji rade u Peter Mak-u na svim aspektima istra`ivawa raka. Nadam se da }u to mo}i ~im budem imala vi{e vremena, jer sam sada previ{e zauzeta ve} zapo~etim projektima.

n Da li je te{ko `onglirati ovakvom vrstom posla i maj~instvom?

- Definitivno je `onglirawe! Nauka je kao dete, ona `eli da preuzme va{ `ivot i vi to volite - mi volimo ono {to radimo, zaista smo zainteresovani za to i `elimo da provodimo vi{e vremena sa wom - ali tako|e volite i svoju decu i `elite da pro-

vodite vi{e vremena sa wima kako biste uravnote`ili to dvoje. Postoje pritisci na poslu – kako napredovati u karijeri, kako da dobijete grantove, da biste bili konkurentni, morate biti u svim komisijama i dati sve razgovore i re}i “da” za sve stvari da biste bili samo za dlaku boqi od druge neverovatne osobe koja se prijavila za grant pored vas. Poku{avam da povu~em tvrdu liniju izme|u posla i `ivota i budem nemilosrdna. Radim sa skra}enim radnim vremenom i odlazim po sina tri puta nedeqno, a moj mu` radi ostale dane. Trudim se da ne dozvolim da se posao uvu~e u moj `ivot vi{e od toga, ali postoje periodi koji su zauzetiji od drugih. Sre}na sam {to imam podr{ku svog {efa. Volim da radim sa wom zato radim u wenoj laboratoriji tako dugo. Ona ceni svakog od nas kao pojedince koji `ive van laboratorije i to mo`e biti te{ko prona}i, tako da imam fleksibilnost i ne moram uvek da se opravdavam ako moram da odem ranije ili uradim ne{to u {koli. Wena deca su malo starija, tako da je sve to pro{la, pa je imati takvog mentora sjajna stvar.

VI[E O 23. KONGRESU

ME\UNARODNE GENETIKE U MELBURNU, ZAJEDNO SA EKSKLUZIVNIM

RAZGOVORIMA SA U^ESNICIMA

^ITAJTE U NA[EM SLEDE]EM BROJU.

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

ГЛАВНИ СПОНЗОР

11. - 13. Август 2023

група, музика уживо, храна и пиће, дечији карневал и разноврсни штандови

Наступ фолклорних

ГАЛА ВЕЧЕРА

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 35ог ФЕСТИВАЛA СРПСКОГ ФОЛКЛОРА

19ч ПЕТАК 11. АВГУСТ 2023

МУЗИКА УЖИВО

НАСТУП

KULTURNI CENTAR SRBA U RUMUNIJI

TEMI[VAR – GRAD PESNIKA, TRGOVA I RAZNIH ^UDA

U gradu ima raznih ~uda – tragova srpskih pesnika, be~kih vajara, ma|arskih neimara. Jelovnik u fensi lokalu kao „Crven ban“. Pivo sa rumunskom etiketom to~eno je u Bavarskoj. U parku iz podzemnih zvu~nika dopire xez.

U izuzetnom gradu dan mora po~eti na izuzetnom mestu, u Ulici pesnika Lu~ijana Blage u samom centru Temi{vara. O~ekivawa su nam bila velika, ali ono {to smo do`iveli u qupkoj ba{ti kafea – prema{ilo ih je. Kola~ sa {argarepom i |umbirom umesto doru~ka i neverovatan kapu}ino bez kofeina, bili su prvi blagoslov dana. U svakom slu~aju, i osobqe za {ankom i qudi koji donose poruxbinu za sto, do te mere su qubazni, da se ~ovek zapita – gde se dede skoro poslovi~na mrzovoqa rumunskih konobara?

TRG UJEDIWEWA

Izbijamo na najstariji temi{varski trg. Levo je sedi{te Eparhije temi{varske Srpske pravoslavne crkve i wena prestona, Saborna crkva koja je podignuta 1748.

Zanimqivo je da su zvonici podignuti na dana{wu visinu tek 1791. godine jer je slobodan pogled za vojnu posadu sa tvr|ave imao prioritet. U{li smo u crkvu i u woj na{li ne{to hlada. Vreme unutar sakralnih gra|evina te~e sporije, opire se vremenu izvan tih zidova. I to prija.

U hladu mo}ne i skladne fasade eparhijskog sedi{ta nalazi se kafe „Balkan“. Gostima u ba{ti svira neki doma}i bend. Odmah iza }o{ka je i mo`da najpoznatiji srpski restoran u Temi{varu – „Kara|or|e“. Ali u „malom Be~u“ kako zovu Temi{var, dr`a}emo se principa kao i u velikom Be~u – ne}emo sesti ba{ tamo gde se nude }evapi.

Vekovno prisustvo jake srpske zajednice u Temi{varu je o~ito najvidqivije na Trgu i u okolnim ulicama. Nisu samo eparhijsko sedi{te i Saborna crkva na zapadnom delu

Trga markantni svedoci te zna~ajne pro{losti. Iza wih je zgrada Gimnazije „Nikolas Lenau“, koja je u 18. veku bila Ra{ka ve}nica, upravna zgrada – Austrijanci su Srbe zvali Rasi. A imena nekoliko palata na Trgu – Stojadinovich, Zsivkoich, Lazarovics svedo~e i o ekonomskoj snazi nekih ~lanova te zajednice.

SVETO TROJSTVO PROTIV KUGE

U sredi{tu trga nalazi se Stub Svetog trojstva, ili, kako ga narod naziva Stub kuge. Podignut je 1740. Izradio ga je u Be~u vajar Georg Rafael Doner. Vodenim putem stub je potom putovao od Be~a do Temi{vara. U gradu je 1739. izbila kuga, Temi{var se s mukom izborio sa zarazom. Carev namesnik u Temi{varu Johan Anton Da{en izrazio je svoju zahvalnost Bogu za kraj epidemije naru~ivawem ovog spomenika. U podno`ju Stuba Svetog Trojstva su prikazane po{asti koje su spopadale grad – kuga, rat, glad. Reprezentativne gra|evine unaokolo svedo~e o nekada{woj mo}i i slavi habzbur{kog Temi{vara. Ovaj trg me osvaja napre~ac. I {to du`e sedim u wemu, najpre na klupi, a potom u ba{tici jednog od kafi}a, sve mi se mawe ~ini preteranim qubavna izjava jednog vr{a~kog taksiste upu}ena ovom gradu.

UMIVAWE GRADA

Katoli~ka crkva na isto~noj strani Trga okupana je svetlo{}u. Katedrala Svetog \or|a jedna je od najve}ih baroknih sakralnih gra|evina na jugoistoku Evrope. Gradili su je novi habzbur{ki gospodari

Temi{vara od 1732. do 1763. Posle toga }e pro}i ne{to vi{e od dve decenije i Temi{var }e postati prvi evropski grad sa elektri~nom uli~nom rasvetom. Mora da je za varo{ sa takvom

Temi{var (rum. Timisoara (Timi{oara), ma|. Temesvár, nem. Temeswar) grad u Rumuniji. Najve}i je grad Banata, le`i na reci Begej i sedi{te je okruga Timi{. Sa 319.279 stanovnika Temi{var je tre}i grad po veli~ini u Rumuniji, a tako|e je poznat kao i kulturni, obrazovni i trgova~ki centar zapadne Rumunije.

Temi{var je i najve}i kulturno-istorijski centar Srba u Rumuniji. Najvi{e srpskog `ivqa okupqeno je upravo u Temi{varu, gde ina~e postoje mnoge kulturne ustanove koje ih zbli`avaju. U Temi{varu se nalazi sedi{te Eparhije temi{varske Srpske pravoslavne crkve, kao i Saveza Srba u Rumuniji, a tako|e se ovde izdaje i srpski nedeqnik „Na{a re~“.

Tem{ivar poseduje razvijenu IT industriju i uz Bukure{t, Klu`-Napoku, Ja{i i Bra{ov ima pretenzije da postane va`an centar ove industrije u budu}nosti.

Grad se naziva i „Malim Be~om“, jer je veoma dugo bio pod Habzburgovcima, i wegovo sredi{te svojom arhitekturom i ambijentima podse}a na stari deo Be~a.

^au{eskuov re`im uveo restrikcije elektri~ne energije – kada se prvi elektri~no osvetqeni grad Evrope naprosto ugasio. Tek sada, 16 godina posle ulaska u Evropsku uniju, sa projektom Evropske prestonice kulture, ve}ina fasada poprima stari sjaj. One zgrade koje se jo{ uvek renoviraju ili ~ekaju na red spakovane su iza platna na skelama. Tako je temi{varsko umiveno lice sa vidnim o`iqcima ponovo istinski lepo.

NA BEGEJU

Most mitropolita Andreja [aguna, rodona~elnika Rumunske pravoslavne crkve u 19. veku, a srpskog fru{kogorskog monaha i |aka, ina~e cincarskog porekla, nalazi se po prirodi stvari iza Rumunske saborne crkve. ]udqiva istorija 20. veka se na{alila sa nazivom ovog mosta. Zapo~et je 1913. u vreme ma|arske dominacije, zami{qen kao mala verzija jednog pra{kog mosta, sa ~etiri postamenta za statue ~anadskih biskupa. Gradwu mosta je usporio Prvi svetski rat, zavr{en je, ali se odjednom na{ao u rumunskom Temi{varu, pa su postoqa na mostu ostala bez statua.

Pro{etali smo do tog mosta da bismo kona~no videli i reku, koja je od gradske vreve odvojena pojasom odnegovanih parkova. Begej izvire u Karpatima. Bila je to divqa i plavna reka, ali je od vremena grofa Klaudijusa Florimunda Mersija, zapovednika habzbur{kog Temi{varskog Banata, koji je Temi{varski vilajet preoteo Turcima, kanalisan celim tokom, od Temi{vara do Zrewanina. Tako su prvom polovinom 18. veka mo~vare pretvorene u oranice, sistematski su na wegove obale doseqavani Nemci.

Ovih dana Begejom, zbog padavina, proti~e vi{e vode no ina~e. @alosne vrbe pore|ane obalom ne`no dodiruju vodu. [etali{ta su se pru`ila sa obe strane reke. Uz wih su restorani i kafei. Sa mosta posmatramo qude kako iz kafi}a na brodu gledaju film u letwem bioskopu. Padne pokoja kap ki{e, pa stane. Kratkotrajno osve`ewe daje prizoru u sumrak jedinstven, zlatasti odsjaj.

tradicijom bilo gorko iskustvo iz osamdesetih kada je

Трг Уједињења у Темишвару са Српском саборном црквом и Владичанским двором

PRIPOVEDA^ QUDSKIH DU[A LAZA LAZAREVI]

([ABAC, 13. MAJ 1851. –BEOGRAD, 10. JANUAR 1891.)

Lazar Laza K. Lazarevi} bio je srpski kwi`evnik i lekar. Po wemu je dobila ime Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarevi} u Beogradu i u Padinskoj Skeli. @iveo je samo 39 godina ali je iza sebe ostavio veoma bogat kwi`evni opus. Bio je i pravnik, prevodilac, ugledni psihijatar i jedan od pionira srpske medicine.

Laza Lazarevi}, spada u najzna~ajnije predstavnike srpske realisti~ke pripovetke. Po{to je na Velikoj {koli u Beogradu zavr{io studije prava, upisuje u Berlinu studije medicine i zavr{ava ih 1879. godine. Studije medicine podstaknute su wegovim interesovawem za prirodne nauke, darvinizam i pozitivizam: prevodio je prirodnonau~ne tekstove sa nema~kog i ruskog jezika. Ova interesovawa, studije u Berlinu ali i neke li~ne osobine u~inili su da Lazarevi} u svom radu, kao lekar i pisac, bude ozbiqan, sabran i metodi~an. Svoj `ivot je posvetio lekarskom radu i kao lekar u`ivao je veliki ugled. Lekarski poziv se nije sveo samo na lekarsku praksu u bolnici: objavio je nekliko desetina stru~nih radova iz medicine. Kwi`evnim radom Lazarevi} je po~eo da se bavi jo{ kao student u Berlinu objaviv{i 1879. godine pripovetku Zvona s crkve u N. (kasnije promewen naslov u Prvi put s ocem na jutrewe), koja je predstavila autora kao vrsnog pripoveda~a. Potom slede pripovetke [kolska ikona (1880), U dobri ~as hajduci (1880), Na bunaru (1881), Verter (1881), Sve }e to narod pozlatiti (1882), koje su objavqene u kwizi [est pripovedaka (1886). Posle toga Lazarevi} je za `ivota objavio Vetar (1889) i On zna sve (1889) i posle wegove smrti objavqena je pripovetka [vabica (1898) za koju se smatra da je jedna od prvih napisanih pripovedaka Laze Lazarevi}a. U rukopisu je ostalo osam nedovr{enih pripovedaka. Broj objavqenih pripovedaka i ritam objavqivawa pokazuju dve stvari: prvo, Lazarevi} je kwi`evni rad podredio lekarskom pozivu; drugo, kao pisac je radio pa`qivo i strpqivo, pa sve wegove objavqene pripovetke predstavqaju uzore kompozicije, stila i jezika.

Lazarevi}evo poreklo, `ivot i porodi~na situacija ostavili su sna`an pe~at na wegovo kwi`evno stvarawe. Odrastao je i formirao se kao li~nost u patrijarhalnoj trgova~koj porodici. Rano je ostao bez oca i porodicu je odr`avala i decu podizala energi~na i autoritativna majka. Pisac je bio emotivno vezan i jako privr`en porodici - majci i sestrama. Takva porodi~na situacija i odnosi u porodici ose}aju se u Lazarevi}evim pripovetkama - porodi~na zadruga, porodica i majka imaju istaknuto mesto u wegovoj prozi, a [vabica, Verter i Vetar su najizrazitiji primeri. Lazarevi} sa podjednakom pa`wom slika seosku i palana~ku sredinu, sa simpatijama slika seosku porodi~nu zadrugu, sa toplinom opisuje porodicu u gradskom ambijentu, ume da izrekne o{tru kritiku dru{tva (nemar prema invalidima), prvi uvodi intelektu-

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

alca kao junaka novije srpske pripovetke. On obra|uje sna`ne teme, krupne doga|aje. Bira neznatne doga|aje, jezgrovito predo~ava pejza`e, slika poeti~nu atmosferu, neguje finu psiholo{ku analizu. Uvek je na strani dobra i svetlosti; optimizam je wegov stav prema `ivotu i svetu.

Kao pripoveda~, Laza Lazarevi} je ispoqio sve osobine dobroga pisca. Wegove su pripovetke pa`qivo i skladno oblikovane: kompozicija je ~vrsta, izbor gra|e je pa`qiv i funkcionalan, radwa je jedinstvena, fabula dobro vo|ena. Za~etnik je psiholo{ke pripovetke u na{oj kwi`evnosti: negovao je psihologiju kao umetni~ku sadr`inu i umetni~ko sredstvo; opisi psiholo{kih stawa su precizni, jezgroviti, dramati~ni i napeti. Poznavalac jezika i majstor stila, Lazarevi} je stekao ugled najboqeg stiliste svoga vremena. Wegove su pripovetke umetni~ki najdoteranije u celokupnoj prozi srpskog realizma.

@IVOT I KWI@EVNI RAD LAZE LAZAREVI]A

Srpska realisti~ka pripovetka imala je u Lazi Lazarevi}u svog zna~ajnog pisca, a patrijarhalni gra|anski i seoski moral svog poklonika i za{titnika. Imu}na trgova~ka porodica u [apcu, u kojoj se rodio 1851, dala je Lazarevi}u izrazito moralisti~ko, patrijarhalno vaspitawe. To je vaspitawe u znatnoj meri ograni~ilo wegove dru{tvene vidike i nerazdvojno ga vezalo za moral i kulturu na{eg ranog gra|anstva. Zato je Laza Lazarevi} ostao udaqen od

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

aktuelnih dru{tveno-politi~kih gibawa svoga vremena, udaqen i konzervativan po svojim osnovnim `ivotnim nazorima.

O~eva smrt ostavila je Lazarevi}evu majku da se, neza{ti}ena, uporno bori za o~uvawe imetka i ugleda svoje porodice. Ona je uspela da pro|e kroz mnoga isku{ewa i sa~uva porodicu od ekonomskog pada. U krilu takve porodice i pod strogim nadzorom uporne majke proteklo je detiwstvo i de~a{tvo Laze Lazarevi}a. Kasnije, za vreme dovr{nog gimnazijskog {kolovawa u Beogradu, kao i za vre-

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

me studija na beogradskoj Velikoj {koli, Lazarevi} je `iveo u domu svoga zeta, kwi`evnika Milorada [ap~anina. Atmosfera toga doma bila je u mnogo ~emu sli~na atmosferi wegove porodice u [apcu, pa je izgra|ivawe Lazarevi}evih nazora i svesti tu dobilo svoj definitivni oblik. U tu porodicu su ~esto, kao gosti, svra}ala dva onda{wa istaknuta kulturna i politi~ka radnika - Jovan \or|evi} i Jovan Bo{kovi}. Oni su, kao vode}i politi~ari i ~lanovi onda{we Liberalne stranke, tako|e uticali na formirawe Lazarevi}eve dru{tvene svesti. A ta je svest bila u veri da patrijarhalni dru{tveni oblici i moral jedino mogu da budu pozitivna osnova budu}eg politi~kog i kulturnog razvitka Srbije. Formiran u takvoj sredini i u takvim shvatawima, Lazarevi} je do kraja `ivota, i kao ~ovek i kao pisac, ostao veran konzervativpim idealima gra|anskog morala i ideologije. Karakteristi~no je da je Lazarevi} i za sve vreme studija u tu|ini ostao vrlo ose}ajno vezan za svoju porodicu. Wegova pisma majci, u kojima se `ali na usamqenost i brine za zbivawa u porodici i zemqi, to najboqe potvr|uju. Ta wegova pisma puna su gotovo detiwske qubavi i po{tovawa prema majci, kojoj je on iskreno i otvoreno opisivao sva svoja raspolo`ewa u tu|ini.

[ta nudimo

Klinika za psihijatrijske bolesti ”Dr Laza Lazarevi}” u Beogradu

Lopare - prestonica srpske dijaspore

Jedanaesta po redu manifestacija „Dani dijaspore“ u varo{i sme{tenoj izme|u Ugqevika i Br~kog u Bosni, de{ava}e se pod parolom „Zavi~aj u srcu”.

Glavni organizatori manifestacije Dani dijaspore, Op{tina Lopare i wen na~elnik dr Rado Savi} najavquju sedam dana kulturnih, ali i privrednih kao i sportskih aktivnosti, kojima }e se unaprediti saradwa ove komune i wene dijaspore, koja aktivno traje ve} 13 godina. Zahvaquju}i toj saradwi Lopare i sela na planini Majevici se ubrzano razvijaju. Kako su Lopare jedina op{tina koja na ovaj na~in sara|uje sa 8.000 svojih qudi na radu u inostranstvu, {to je vi{e od polovine stanovni{tva ove komune, to je ova varo{ sada prestonica svih Srba sveta.

Otvarawu }e prisustvovati \or|e Mili}evi}, ministar za dijaspore Srbije i druge zvanice iz matice i Republike Srpske, kao i vi{e hiqada Majevi~ana iz dijaspore. Do|ite u Lopare, glavni grad srpske dijaspore da osetite zavi~aj u srcu Majevi~ana, poru~uju iz ove varo{ice!

Lopare su gradsko naseqe i sedi{te istoimene op{tine u severo-isto~nom delu Republike Srpske, u BiH. Nalaze se u predelu planine Majevice, gde ona prelazi sa svojih visova ka ravnici, Semberiji i Posavini. Kroz varo{ te~e reka Gwica i prolaze putevi ka Bijeqini, Tuzli i Br~kom.

STARO ILIRSKO NASEQE

Arheolozi tvrde se da je u ovom kraju bilo i Ilirsko naseqe, jo{ pre 2.600 godina, {to odgovara sredwem gvozdenom dobu. Naziv grada Lopare po legendi poti~e od drevnog lopara, drvene alatke sli~ne lopati za stavqawe testa u pekaru i va|ewe hleba. Lopare je nekada u ovom mestu izra|ivao poznati majstor drovodeqac.

Prvi doseqenici majevi~kih predaka doselili su se iz Stare Hercegovine i Crne Gore u Lopare po~etkom 18-og, potom krajem 18. veka i po~etkom 19. veka. Prva je stigla 1718. godine u majeva~ki zaseok Potok porodica Bobar iz Rudnika na Pivi, sa granice Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Po~etak komunalne izgradwe Lopara vezu-

je se za period austrougarske vladavine od 1878. do 1918. godine, kada je na ulici postavqena kaldrma i izgra|ena zgrada `andarmerijske stanice, odnosno dana{weg op{tinskog suda.

Lopare su prvo bile ve}e selo, pa kasaba, da bi potom sredinom 20. veka izrasle u varo{, pa gradi} i danas u razvijeni grad. Od pedesetih godina Lopare su op{tina i srez. Ovaj status im je izborio me{tanin Cvijetin Mijatovi} Majo, mu` glumice Mire Stupice i biv{i predsednik Jugoslavije. Op{tina ima oko 15.000 stanovnika, od ~ega je 8.000 na radu u inostranstvu. Po mentalitetu qudi ovo je i daqe varo{ica na malenoj reci. Lopare i majevi~ka sela, me|utim, zahvaquju}i svojim gastarbajterima iz [vajcarske, Austrije, Nema~ke i sveta danas imaju sve {to je potrebno stanovni{tvu da `ive normalno i na moderan na~in – ka`e gra|anin Nedeqko Zahari}, biv{i kapetan re~ene la|e u Bazelu, danas {vajcarski penzioner.

POLOVINA ME[TANA

OTI[LO U SVET

Lopare su glavni grad srpske dijaspore ponajvi{e i zbog toga, jer se wegov iseqeni narod, stalno vra}a ku}i. Pro{le godine jedinstvenu manifestaciju u svetu, Dane dijaspore u Loparama posetilo je najmawe deset hiqada qudi iz ~itavog srpskog rasejawa. Ove 2023. godine za Bo`i}ne praznike u ovom gradu i selima na planini Majevici bilo je hiqadu qudi iz inostran-

MUDRE MISLI I CITATI

Vreme je jedina stvar koju ne mo`emo kontrolisati, ne mo`emo je zaustaviti niti promeniti. Ono te~e svojim tokom i prolazi bez obzira na sve. Gledaju}i na wega objektivno – vreme je merqiva veli~ina, mo`emo na wega gledati kao na pro{lo, sada{we i budu}e, a wegov tempo prola`ewa je uvek isti. Me|utim, gledaju}i na vreme subjektivno, ono prolazi uvek druga~ije – u zavisnosti od toga {ta radimo, gde smo, sa kim…

Pro~itajte {ta su o vremenu – wegovom zna~aju i prolaznosti – rekli neki od najve}ih mislilaca, nau~nika, umetnika...

Citati i izreke – O vremenu

uuu Kada ti noge postanu slabe vreme po~iwe da prolazi br`e. – Mihail Turovski

uuu Vreme je novac koji ima{ u svom `ivotu. To je jedini novac koji ima{ i samo ti odlu~uje{ kako }e{ ga potro{iti. Budi pa`qiv i ne dopusti da ga drugi tro{e umesto tebe. – Karl Sandburg

stva. Svojim ku}ama i zavi~aju vratili su se zimus iz Bazela u Kowikovi}e ~lanovi porodice Petkovi}. A pripadnici familije Stevanovi}, poreklom iz Jablanice stigli su u Lopare iz Ciriha.

Svi oni su mi iskreno rekli: Rodni kraj je svetiwa, koja se nikada ne zaboravqa !

Migracije radne snage sa ovog dela planine Majevice u beli svet traju du`e od pola veka. Prvo su u svet oti{li ratni zarobqenici iz nema~kih logora, kada su oslobo|eni 1945. godine. Majvi~ani su tada emigrirali u SAD i Australiju. Na privremeni rad krenuli su krajem {ezdesetih godina kada je Tito sa Austrijancima, Nemcima i [vajcarcima potpisao odvojene Sporazume o izvozu jugoslovenske radne snage. Sa Majevice se prvo odlazilo na rad u Sloveniju, pa u Austriju i Nema~ku, onda masovno u [vajcarsku, u kojoj je danas oko 6.000 qudi iz op{tine Lopare.

Prvi gastarbajter iz Lopara u [vajcarskoj postao je Nedeqko Ne|o Stevanovi}a iz sela Visora u prole}e 1971. godine. Odmah za wim pre pola veka krenuo je Milan Petrovi} iz sela Piprei. Imao je tada 22 godine. Danas je Stevanovi} penzioner u Bor~i, a Petrovi} ~eka penziju u Cirihu. Neko je izra~unao da je u tu|inu oti{lo najmawe 20.000 Majevi~ana. Oni su sa ostalih 230.000 na{ih qudi gradili [vajcarsku, ali i sebe. Mnogi su se vratili, jer su pup~anom vrpcom vezani za svoj zavi~aj sa planina Majevice.

ZAVI^AJ

U SRCU NOSIM

Wihove emocije, qubav i po{tovawe prema rodnom kraju, iznedrile su vremenom potrebu da se ta veza srpske dijaspore i mati~ne op{tine ozakoni i institucionalizuje. To je ura|eno 2010. godine tako {to su predstavnici Majevi~ana iz [vajcarske i ~elnici Op{tine Lopare u Cirihu, u srpskoj pravoslavnoj crkvi osnovali Udru`ewe Majevi~ana u [vajcarskoj i u Loparama.

Wegovi osnovni ciqevi su o~uvawe i negovawe srpske tradicije, humanitarna pomo} svom narodu i privredni razvoj rodnog kraja. Jedan od ~elnika ovog udru`ewa mi je to pojednostavio i iskreno rekao: Na{ zadatak je da spasemo zavi~aj od siroma{tva i propadawa!

Zajedno, Majevi~ani iz tu|ine i Majevi~ani iz otaxbine, ve} trinaest godina uspe{no ostvaruju ove svoje patriotske zadatke. Te{ko je nabrojati sve akcije koje su odradili, a kojima su uzdigli srpski narod i podigli svoju majevi~ku privredu. Da pomenemo samo neke – humanitarna pomo} narodu sa Majevice vredna 150.000 franaka u vreme katastrofalnih poplava i klizi{ta 2014. godine, pomo} narodu i Domu zdravqa Lopare u vreme pandemije korona virusa, Bo`i}ni poklon pe~enica socijalno ugro`enom stanovni{tvu sa planine Majevice, proslava Dana i slave Republike Srpske u [vajcarskoj. Zbog te direktne, nesebi~ne i sna`ne saradwe srpske dijaspore i op{tine, Lopare su postale moderna prestonica srpskog rasejawa.

Lopare su danas prvak u patriotizmu i humanizmu wenog stanovini{tva. Jedinstven su primer jako uspe{ne saradwe doma}eg i iseqenog naroda. Od nekada{we izreke da se ku}i “vra}aju bogati gastarbajteri”, Loparani danas svoje do~ekuju uzvikom: Evo, dolaze na{i! Kod ku}e im je najqep{e!

I jedanaesti Dani dijaspore u Loparama su prilika da Lopar~anima iz zavi~aja i iz tu|ine bude lepo. Wihova manifestacija “Zavi~aj u srcu” traje od 23. do 30. jula 2023. godine. Ako ovih dana do|ete u Lopare, glavni grad srpske dijaspore, oseti}ete zavi~aj u srcu Majevi~ana!

Marko Lopu{ina

Vreme je novac. – Benxamin Frenklin

uuu Satovi ubijaju vreme… Vreme je mrtvo u onom trenutku kada ga te male stvar~ice otklikaju. Vreme o`ivi jedino kada satovi stanu. – Vilijam Fokner

uuu Omiqena stvar u mome `ivotu ne ko{ta ni{ta u novcu. Stvarno je jasno da je najvredniji resurs koji svako od nas poseduje u stvari vreme. – Stiv Xobs

uuu ^ovek pri~a o ubijawu vremena dok vreme wega lagano ubija. – Dion Ladner

uuu Vreme je ono {to svi `ele, ali i ono {to koristimo na najgori na~in. – Vilijam Pen

uuu Nisam od onih naivaca koji jedva ~ekaju neki budu}i dan i raduju se ro|endanima i novim godinama, naprotiv, meni ve} dugo smeta {to vreme prolazi. – \or|e Bala{evi}

uuu Nije ovo lo{e vreme, ovo smo lo{i mi. Mi smo ti kojima `ivot prolazi vole}i pogre{ne i gaze}i one prave. – @arko Lau{evi}

uuu Mala deca i stariji qudi imaju puno slobodnog vremena u svojim rukama. Verovatno se zbog toga tako dobro sla`u. – Xonatan Kerol

uuu Protra}i svoj novac i bi}e{ bez novca, ali ukoliko bude{ tra}io vreme osta}e{ bez dela svog `ivota. – Majkl Le Baf

uuu Nikad ne mo`e{ planirati budu}nost preko pro{losti. – Edmund Berk

uuu Vreme je jednako `ivotu, stoga, upropasti svoje vreme i upropastio si svoj `ivot ili vladaj svojim vremenom i vlada}e{ svojim `ivotom. – Alan Lekejn

Dani dijaspore Lopare, otvarawe u Priboju

Beli kowi razigrani na Pe{teri

Na ran~u Cari~ina kod Sjenice, lepotan Meda, visok oko dva metra i te`ak 1,3 tone, ~eka svetsku titulu

Sjeni~ko jagwe i sir, mantije, suxuk...

Ovo nisu toponimi, nego specijaliteti posebnog ukusa i mirisa koji uz qubaznost i gostoprimstvo do~ekuju svakoga ko se uputi vijugavim putevima ka Pe{teri.

^ak i oni koji sebe ne smatraju prevelikim gurmanima probaju ove specijalitete, jer bez wih kao da nisu ni posetili Sjenicu, centar podru~ja izuzetne prirodne lepote.

Ovaj deo zemqe, neki zovu srpskim Sibirom ili Tibetom. Zaista, ovo je zimi najhladnija ta~ka Srbije, ali i podru~je velikih temperaturnih razlika: temperature zimi dosti`u i minus 40, gor{taci ka`u od kojih „puca kamen”, do prijatnih julskih koliko Sunce mo`e da ogreje i kakve su leti u Sahari.

U carstvu borova i lekovitih trava

Sjenica je centralna varo{ica Pe{terske visoravni s nadmorskom visinom od 1.150 metara.

Iako su ove temperaturne razlike ono po ~emu je ovaj kraj poznat, upe~atqiv je i prirodni ambijent koji je druga~iji od bilo kojeg u na{oj zemqi. Jer, kako ka`u ponosni Sjeni~ani, nigde nema toliko razlika na tako malom prostoru. Na trenutak posetilac ran~a Cari~ina, gde se nalazi ergela rasnih kowa, ima utisak da je u Koloradu, a ako odete na Pe{ter ~ini vam se da ste u Sibiru.

Na ran~u porodice Selek u ergeli je vi{e od 400 kowa, a me|u wima je i jedan svetski rekorder. Wegova gorostasna lepota, bela dlaka i trk ostavqaju posetioce bez daha. Iako se zove Meda, visina od oko dva metra i te`ina pribli`no 1,3 tone bili su dovoqni da se ovaj lepotan na|e u Ginisovoj trci za najve}eg kowa na svetu.

Porodica Selekovih ovih dana o~ekuje da ovaj kow zvani~no osvoji ovu laskavu titulu. – Sjenica se prvi put pomiwe 1253. godine kao mesto koje je slu`ilo za odmor kowa. Tu su na odmor svra}ali trgovci na putu od Carigrada do Dubrovnika. Kowi su pasli travu, seno, pa otuda je op{tina i dobila

Manifestacije

l Dani op{tine Sjenica – sredina avgusta l Dani sjeni~ke pite – 12–15. avgusta l Poqoprivredni sajam – sredinom juna

Bogati sadr`aji za turiste

Sjenica nudi vrlo {aroliku ponudu za turiste. Idealna je za rekreacije, {etwe okolnim {umovitim predelima. U ski-centru „@ari” je nacionalni biatlon centar, organizuju se biciklisti~ke ture, planinarewe, vo`wa kvadova, jahawe, a mogu}i su i lov i ribolov. Neizostavna je i poseta meandrima Uvca i vidikovcu Molitva koji je najfotografisanija destinacija na Balkanu.

Jedan od predloga jeste i da provedete relaksiraju}i spa vikend u hotelu „Borovi”. Ovaj stari hotel renoviran je u skladu s najvi{im standardima.

ime – pri~ao je nedavno novinarima Sabahudin Abdagi}, iskusni vodi~ ovog kraja.

On goste upoznaje sa zanimqivim obi~ajima svog rodnog kraja. Jedan od wih je i okupqawe me{tana na mnogobrojnim va{arima koji se `eqno i{~ekuju: `ene po tradiciji tada izlaze ukra{ene dukatima. Tih dana, na ulicama Sjenice ima vi{e zlata nego u dr`avnim trezorima, jer one defiluju oki}ene zlatom u vrednosti i vi{e od 200.000

Beloglavi supza{titni znak Uvca

Beloglavi sup je na{a najve}a ptica s rasponom krila oko 2,80 metara, a mo`e dosti}i i te`inu do 11 kilograma. Od oko 130 vrsta ptica na prostoru Uvaca i okoline beloglavi sup je najzna~ajnija vrsta. Na Uvcu se nalazi i najve}a gnezde}a kolonija u Srbiji i jedna od najve}ih na Balkanu. Brojnost beloglavog supa je tokom posledwih 20 godina redovno rasla, tako da sada na Uvcu ima oko 450–500 jedinki, odnosno oko 110 parova.

evra, hvale se Sjeni~ani. – Imamo pet za{ti}enih podru~ja u okolini. Tu su Uvac, Pe{tersko poqe, Specijalni rezervat prirode „Paqevina”, Specijalni rezervat „Gutavica” i Park prirode „Golija”. Sve su to izuzetni lokaliteti koji privla~e u posledwe vreme sve vi{e turista – navodi Sabahudin.

Pe{terska visoravan predstavqa jedinstvenu, o~aravaju}u, ni sa ~im uporedivu prirodnu oazu u srcu Evrope.

Lekovitih biqaka ima na svakom koraku, a Pe{ter u svojoj bogatoj riznici krije i vi{e vrsta orhideja. Stanovnici su svesni i re{eni da o~uvaju ono ~ime su bogato nagra|eni, pa tako na ovom mestu postoje i hranili{ta za ugro`ene `ivotiwske vrste.

– Krave pasu ovu ukusnu travu, me|u kojom rastu mnoge lekovite i mirisne biqke. Svuda se ose}a miris ~ajeva. Zato su na{e mleko, sir i kajmak tako ukusni i druga~iji. To je postao prepoznatqiv brend {irom na{e zemqe, ali i van granica – ka`e na{ sagovornik.

A osim o~uvawa biqaka i `ivotiwa, na Pe{teri se ~uvaju i razna predawa. Jedno od wih ka`e i da je, po legendi, cela Pe{ter-

DRINSKA REGATA –u`ivawe, zabava i napredstava vodi 29. put

Na Drini, kod Bajine Ba{te, odr`ana je 29. Drinska regata, najmasovnija i najstarija manifestacija te vrste na reci. Organizuje se u ~ast drinskim splavarima, odva`nim gor{tacima koji su krotili reku i splavove od trupaca spu{tali nizvodno radi prodaje gra|e. Ove godine, niz reku je plovilo vi{e od 1.500 splavova i ~amaca, sa izme|u 15.000 i 20.000 putnika.

U`ivawe, zabava i predstava na vodi, za sopstveno, ali i zadovoqstvo publike na obalama. Jer jednako su u`ivali i oni koji veslaju, koje nosi matica i oni koji posmatraju ovaj jedinstveni prizor na reci, koji se gotovo tri decenije odigrava u posledwoj sedmici jula.

„Do{li smo na regatu i gledamo sa obale, kod prijateqa. Ovako ne{to ja nisam videla

u Australiji, `ivim tamo 49 godina, ovo sam samo ovde videla“, ka`e An|elka Bugarski. Regata{i nisu slu~ajno okupqeni qubiteqi Drine. Ovaj dan se priprema, organizuje, me|u prijateqima, rodbinom i kolegama.

„Ovo je jedna ideja da qudi iza|u iz proizvodnih hala i kancelarija i malo osete dra`i ove najlep{e reke na svetu. I to je na splavu originalnom, kako su nekada splavari ovuda splavarili“, obja{wava Perica Gogi}, predsednik sindikata Impol-Sevala.

Milan \uri} iz Turisti~ke organizacije „Tara-Drina“ isti~e da su, ove godine, splavari do{li iz mnogih krajeva sveta: „Iz regiona, iz Dablina su do{li, iz Austrije, iz [vedske, imamo goste koji su do{li iz ^e{ke, napravili splav, imamo tu i predsednika Udru`ewa splavara Evrope“.

Velikim spustom od Peru}ca do Roga~ice, dugim 25 kilometara, ~etvorodnevna bajnoba{tanska manifestacija u{la je u svoju zavr{nicu.

Uz Ba{ta bazar, koncerte, predstave, ona

Minela Haxovi}, direktorka hotela, navodi da je gastronomska ponuda hotela poseban segment wihovog poslovawa –namirnice u 99 odsto slu~ajeva sti`u s farme Cari~ina i sva hrana je organska, prirodnog porekla i iskqu~ivo lokalna.

ska visoravan nekada bila pokrivena velikim jezerom. U tom jezeru `ivela je troglava a`daja koju je ubio Sveti \or|e. U svom samrtnom ropcu a`daja je repom okrwila {umu u dana{woj Krwoj Jeli, a od wenog leta zaninala se cela planina Ninaja. Pre sukoba s a`dajom Sveti \or|e udario je ma~em u kamen i iz wega je potekla hladna planinska voda. Na izvoru \ur|evice ta voda i danas te~e, a `iteqi Pe{terske visoravni su tu vekovima prinosili ovna kao `rtvu. Ve} sad misle na zimu

Iako temperature trenutno ne nagove{tavaju dolazak zime, pripreme za prve sne`ne dane u Sjenici ve} su u toku.

Skijali{te „@ari”, u kotlini Grabovi~ke reke na visini od 1.030 metara nadmorske visine, o~ekuje sve ve}i broj turista. – Ovi tereni su idealni za zimske sportove. Me|u retkima smo koji u ovom regionu imaju staze za nordijsko skijawe i biatlon, kao i stazu za amatersko alpsko skijawe –ka`e @arko Vrani} iz Turisti~ke organizacije Sjenice. M. V.

je najva`niji turisti~ki doga|aj sezone. Wen u~inak ilustruju i popuweni sme{tajni kapaciteti, ali i cene iznajmqivawa gumenih ~amaca, koje nisu bile mawe od nekoliko stotina evra na dan.

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (12) 27.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

Pi{e: Andrija ^olak

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

1189. - Veliki `upan Stefan Nemawa ugostio je u Ni{u nema~kog cara Fridriha Prvog - Barbarosu na wegovom proputovawu kroz Srbiju u Tre}em krsta{kom ratu, i ponudio mu savez protiv Vizantije.

1789. - Kongres SAD osnovao je Odeqewe za spoqne poslove, koje je kasnije postalo Stejt department.

OTVORENI

MARIJE I PRINCEZE OLGE Grof ]ano je nudio Jugoslaviji Solun i deo Albanije

U kwizi svojih se}awa

Stojadinovi} tvrdi da je ]ano prvi zapo~eo ozbiqan razgovor tako {to je pitao da li bi Jugoslavija bila saglasna da Italija pripoji Albaniju jer je to „u interesu apsolutne bezbednosti na Jadranu“, pri ~emu je svom sagovorniku ponudio Skadar i teritoriju oko wega“.

Stojadinovi}u to nije bilo novo, ali se pravio iznena|en i zate~en, {to je opet iznenadilo ]ana koji je o~ekivao da predlog bude oberu~ke prihva}en, pa je pove}ao svoju ponudu i delom jegejske obale i Solunom, {to je Stojadinovi}a istinski upla{ilo, pa je, br`e boqe, prihvatio ponudu da deli Albaniju, bez Soluna, ali da ]ano o tome prvo razgovara sa knezom Pavlom. Stojadinovi} tvrdi da je jugoslovenski general{tab na tu temu ve} ne{to analizirao i zakqu~io da, ako ne mo`e da se izbegne da Italijani zauzmu Albaniju, onda bi Jugoslavija morala da se postara da Italijani tamo ne budu sami, ve} da i ona uzme za sebe jedan deo.

Sam Stojadinovi} je smatrao da versajska Evropa prakti~no vi{e ne postoji i da „srpski narod gubi energiju u Jugoslaviji“. Naravno da su takvi stavovi u Londonu izazvala veliku buru koja je rezultirala kampawom protiv Milana Stojadinovi}a.

Saznav{i za susret Stojadinovi}a sa ]anom, Britanci su jo{ vi{e pritisnuli kneza Pavla koji je u februaru, uz pomo} ostavki petorice ministara, izazvao krizu vlade i od Stojadinovi}a iznudio ostavku i mandat za sastav vlade dao Dragi{i Cvetkovi}u. Najkra}a dijagnoza Stojadinovi}evog greha: nije

imao razumevawa za re{avawe hrvatskog pitawa i hteo je da fa{izira zemqu. Na kraju je sve to morao da plati odstrawivawem iz vlasti.

VE^ITI SAN O SKADRU

Stojadinovi} u memoarima pi{e da je o Skadru razgovarao i sa patrijarhom Gavrilom Do`i}em koji je odu{evqeno odgovorio: „Ah, to bi bilo slavno! Mi Crnogorci smo izgubili toliko qudi u juri{ima na Skadar, ali nam ga saveznici ne dado{e, a o wemu se uz gusle pjevalo. Ja bih u tom slu~aju na ~elu na{ih trupa u{ao u negda{wu prestonicu Iva Crnojevi}a. Kamo sre}e juna~ke da se to jednom ostvari“.

Kneza Pavla i Stojadinovi}a je, bar prema onome {to Stojadinovi} tvrdi, vezivalo dugogodi{we prijateqstvo. Za prestanak tog prijateqstva Stojadinovi} razloge tra`i na sasvim drugoj strani: na odsustvu wegove podr{ke ambicijama kne`evskog para da se domognu kraqevske krune. Da li je ta ambicija zaista postojala te{ko je re}i, ali izvesno je da se o tome jo{ u ono vreme po kuloarima ~esto pri~alo, pa se time bavi i Stojadinovi} koji u svojim memoarima tvrdi da je to „bila ~esta tema u svim beogradskim krugovima“.

Tako je jednom prilikom, po~etkom 1938. knez Stojadinovi}u navodno rekao da

maloletni kraq, u ~ije ime vlada namesni{tvo, nema prestolonaslednika. Stojadinovi} se potrudio da kod vode}ih pravnika proveri da li postoji takva ustavna praznina i dobio potvrdan odgovor, odnosno da Kraqevina teoretski nema prestolonaslednika i da je veliki propust {to ustavom nije predvi|ena situacija koja se nametnula posle smrti kraqa Aleksandra i dolaska maloletnog Petra na presto. Stojadinovi} je zakqu~io da knez, a naro~ito knegiwa, pokazuju ambiciju da se domognu prestola, {to bi podrazumevalo da maloletni kraq ili ne do`ivi punoletstvo, ili da zbog bolesti bude trajno nesposoban da vr{i kraqevsku vlast. Veruje da je knez ra~unao na ovu drugu mogu}nost i za to mu je bila potrebna podr{ka vode}ih politi~ara. Istini za voqu, pona{awe mla|anog kraqa u nekim situacijama, kada je zbog mladala~ke nepromi{qenosti dovodio svoj `ivot u opasnost vratolomnim vo`wama automobila ili skokovima sa broda u pokretu, osim strahovawa za wegov `ivot, znatno je doprinelo i sumwama u wegovo mentalno zdravqe. Ali kraq ima i dva mla|a brata, pa je ~udno da Stojadinovi} {pekuli{e kne`evim tobo`wim ambicijama, ne vode-

}i ra~una da po prirodi stvari u naslednom redu posle najstarijeg sina kraqa Aleksandra su dva mla|a direktna mu{ka potomka, bez obzira na propust da se to i formalno reguli{e.

Reklo bi se - kakva dr`ava takav i dvor. Ali te{ko je poverovati Stojadinovi}evim tvrdwama o kne`evoj aspiraciji na presto, pogotovo ako se ima u vidu da je knez nimalo ne`no zaustavio Stojadinovi}eve ambicije da postane „jugoslovenski Musolini“. Za Stojadinovi}ev pad ipak je verovatnije da je presudio wegov odnos prema „hrvatskom pitawu“. Kneza Pavla, po svemu sude}i, nije interesovala Velika Srbija. On je ~ovek iz sasvim drugog sveta i druga~ijih nazora. Svi relevantni ~inioci u tada{wem jugoslovenskom vrhu smatrali su ga anglofilom i ~ovekom koji je Srbima naklowen ni{ta vi{e nego Hrvatima i Slovencima. Vrlo ~esto i rado je boravio na krajwem zapadu dr`ave, u Sloveniji, na svom imawu Brdo kod Krawa. Tamo se vi{e ose}ao kod ku}e nego na beogradskom Dediwu. Navodno, kraq Aleksandar se bavio mi{qu da se u Zagrebu sagradi dvor i da se tamo ustoli~i knez Pavle koji bi bio neka vrsta kraqevog pomo}nika, odnosno vicekraqa za zapadne krajeve zemqe. Milo{ Crwanski je u „Embahadama“ zapisao da mu je Slobodan Jovanovi} u prole}e 1938. rekao „da je Ma~ek velika kne`eva nada“. To svakako dovoqno govori o na~inu kako je knez Pavle mislio da re{i hrvatsko pitawe.

l U slede}em broju: U vreme Stojadinovi}a dinar je bio konvertibilna valuta

1832. - Ro|en je \ura Jak{i}, najve}i liri~ar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pored poezije koja je najvrednija u wegovom kwi`evnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme („Na Liparu”, „Pono}”, „Padajte bra}o”, „Otaxbina”, „Seobe Srbaqa”, „Stanoje Glava{„).

1839. - Po~eo je „Opijumski rat” Kine i Velike Britanije po{to su kineske vlasti u luci u Kantonu uni{tile 20.000 sanduka opijuma.

1872. - Ro|en je kompozitor i dirigent Stanislav Bini~ki, autor prve izvedene srpske opere „Na uranku” (na tekst B. Nu{i}a) i „Mar{a na Drinu”. Osnovao je Beogradski vojni orkestar (1899), a sa Stevanom Mokrawcem Srpsku muzi~ku {kolu, koja je kasnije dobila ime „Mokrawac”.

1905. - U Qubotiwu, u Crnoj Gori, ro|en je Petar Lubarda, jedan od najzna~ajnijih jugoslovenskih slikara 20. veka. Izlagao je na mnogim izlo`bama u zemqi i inostranstvu i dobitnik je mnogobrojnih nagrada. Bio je ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

1921. - Kanadski lekari Frederik Grant Benting i ^arls Best izolovali su insulin, {to je ubrzo omogu}ilo efikasno le~ewe dotad smrtonosne {e}erne bolesti.

1954. - Velika Britanija i Egipat postigli su sporazum o okon~awu 72-godi{we britanske kontrole nad Sueckim kanalom.

1955. - Austrija je obnovila dr`avni suverenitet po{to su je 17 godina po zavr{etku Drugog svetskog rata napustile strane trupe.

1990. - Belorusija je proglasila nezavisnost od SSSR-a.

1998. - Biv{a sta`istikiwa u Beloj ku}i, Monika Levinski prvom izjavom istra`iteqima je prekinula {estomese~no }utawe o svojoj qubavnoj vezi s ameri~kim predsednikom Bilom Klintonom protiv koga je zbog toga bio pokrenut postupak za smewivawe, ali je ipak oslobo|en optu`bi da je lagao.

2007. - Me{tanin sela Jabukovac kod Negotina Nikola Radosavqevi} lova~kom pu{kom ubio je devet, a te`e ranio dvoje prolaznika na ulici.

TRAGI^NA PRI^A SRBINA KOJI JE POSTAO HEROJ U ITALIJI

Nije znao da pliva, a ipak sko~io u more da spasi decu

Dragan Cigan iz ^elinca kod Bawa Luke, spasao je dvoje dece iz pobesnelog mora u Italiji, a onda se utopio. Dragan nije znao da pliva. Kada su vlasti u Italiji saznale da je iza Dragana ostalo dvoje male dece i nezaposlena `ena, odlu~ili su da pomognu - sakupili su novac od kojeg je Draganova `ena kupila stan u Bawa Luci.

Bilo je to 23. jula 2007. godine, kada je zidar iz Brane{ca kod ^elinca do{ao do mora da se malo opusti sa sestrom i zetom. U pobesnelom moru video je kako se dvoje dece bori za `ivot. Ne razmi{qaju}i ni sekund, sko~io je i pomogao deci da iza|u. Dragan nije imao snage da spase i svoj `ivot. Utopio se u besnom italijanskom moru. Imao je 31 godinu.

- Verujem da je u tom momentu pomislio na sopstvenu decu. Ta deca su zapomagala, a niko im nije pomagao. Bilo je dosta qudi na pla`i, ali niko nije pri{ao. Niko nije imao hrabrosti da sko~i - pri~a wegova `ena.

Stotinu qudi je sa obale posmatralo {ta se de{ava, ali niko nije imao

srca da sko~i. Niko osim Dragana koji je sko~io u more i prvo izvukao jedno, a zatim drugo dete, ali je nai{ao talas i poklopio ga i Dragan nestaje.

- Prona{li su ga drugi dan. ^itav dan i no} su ga tra`ili, ali nisu ga na{li.

Kada su sutradan na{li, bio je pod kamewem - pri~a wegova supruga.

Dragan je spasao dvoje dece - brata i sestru. Wegov ~in je ganuo ~itavu Italiju.

- Par minuta pre toga, meni se Dragan javio. Rekao je da ode sa sestrom na more,

SUROVA SUDBINA LEKARA KOJI JE U VAQEVU PRVI OBAVIO OPERACIJU SRCA

da }emo se ~uti oko 18 sati uve~e. Kada me zvao, bilo je oko 11 sati ujutru. Sati su prolazili a on se nije javqao. Do{le su kom{ije da mi ka`u da je spasao dvoje dece i da se traga za wim, ali da nije mrtav. Slede}a vest je bila da je na|en mrtavprise}a se Draganova supruga.

Draganova supruga je kasnije oti{la u Italiju gde je upoznala decu koju je wen suprug spasao.

- Wihove roditeqe nisam pitala za{to nisu oni sko~ili da spasu svoju decu. Samo sam decu pitala da li se se}aju Dragana. De~ak je rekao da se se}a wegove ruke koja ga je spasla...

Italijani su odlu~ili da se odu`e Draganu. Novac je skupqen, porodici je kupqen stan od 63 kvadrata, kompletno opremqen, a wegovoj deci je obezbe|ena stipendija do wihove osamnaeste godine. Jedna ulica u Italiji nosi wegovo ime.

Pionir hirurgije streqan bez su|ewa

Sa vrhunskim hirurgom, dr Jovanom Miju{kovi}em, koji je izme|u ostalog u vaqevskoj bolnici 1928. godine prvi put u Srbiji obavio operaciju na srcu, sudbina se surovo poigrala, pi{u beogradske „Novosti“.

Iako je u karijeri spasao nebrojeno `ivota, u jesen 1944. godine, po ulasku partizana u Beograd, krajem Drugog svetskog rata, streqan je bez su|ewa, uz obrazlo`ewe da je kao saradnik okupatora organizovao sanitetski kordon kroz koji su morale da pro|u sve izbeglice koje su dolazile u Srbiju, ~ime je ~uvao nema~ke vojnike od mogu}e epidemije!

Poznavalac istorije medicine, profesor dr Vladimir Krivo{ejev, istori~ar i kulturolog iz Vaqeva, isti~e da je Miju{kovi}ev zahvat bio prva operacija u Srbiji i Kraqevini Jugoslaviji na zatvorenom - kucaju}em srcu, na {ta je direktno ukazao profesor dr Du{an Velimirovi} u svom ~lanku u me|unarodnom ~asopisu „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo”. U tom ~asopisu, dr Miju{kovi} je krajem 1928. godine objavio tekst „Jedan uspe{ni {av na srcu”.

- Pacijent dr Miju{kovi}a bio je petnaestogodi{wi Dragomir Mitrovi} iz vaqevskog sela Dupqaj, koji je bio rawen hicem iz revolvera u levu stranu grudnog ko{a, a u bolnicu je primqen desetak ~asova posle tog doga|aja - pri~a Krivo{ejev. - Na osnovu pregleda rendgenom, ustanovqeno je da projektil nije dospeo unutar srca, ve} se zaustavio u sr~anoj kesi, perikardu. Operacija va|ewa projektila trajala je 35 minuta,

Hrabri pacijent

- Sa uspehom ja sam zadovoqan - zabele`io je dr Miju{kovi} posle operacije na srcu u Vaqevu. - Mislim da je ovo prvi uspe{an slu~aj na srcu u na{oj dr`avi. Operaciju sam vr{io u vrlo te{kim uslovima. Pacijent je do{ao punih 10 ~asova posle nanete povrede i to bez aparata sa poja~anim pritiskom koji uveliko tehni~ki olak{ava rad i smawuje infekciju. Uspeh pripisujem i brzini sa kojom sam izvr{io celu operaciju, koja nije trajala vi{e od 35 minuta, a i lokalnoj anesteziji koju je ovaj de~ko hrabro izdr`ao, a najvi{e pak otpornoj snazi ovog de~ka koji mi je, i pored perikarditisa, otvorenog pleuritisa, pneumonije, ipak u~inio to zadovoqstvo da ga zdravog i veselog prika`em, a to se zadovoqstvo retko u `ivotu pru`a.

mnavskog sreza - ka`e Krivo{ejev. - Tokom Drugog svetskog rata bio je {ef hirurgije Gradske bolnice u Beogradu, a kratko vreme, tokom 1941. i 1942. godine, i ministar zdravqa i socijalne politike u kolaboracionisti~koj vladi Milana Nedi}a. Po dolasku nove, komunisti~ke vlasti streqan je po kratkom postupku, bez su|ewa, uz sramno i neodr`ivo obrazlo`ewe za taj po~iwen zlo~in prema dr Jovanu Miju{kovi}u. Sudski je rehabilitovan. Mada, i osnivawe fonda s wegovim imenom u Vaqevu svojevrstan je vid rehabilitacije. Medicinski stru~waci isti~u da je upravo ono zbog ~ega je dr Miju{kovi} pogubqen sa~uvalo Srbiju od zaraznih bolesti koje su u okru`ewu vladale tokom Drugog svetskog rata. Naime, kao ministar zdravqa, nalo`io je da se na granicama Srbije uspostavi sanitarni kordon i kontrole, radi spre~avawa opasnih zaraznih bolesti.

u lokalnoj anesteziji. Dragomiru je otvoren grudni ko{, ali ne i srce. Povreda sr~ane kese zbrinuta je sa ~etiri {ava. Oporavak je bio komplikovan, jer je do{lo do upale plu}a, ali je de~ak preboleo i iz vaqevske bolnice pu{ten ku}i kao potpuno oporavqen. Podvig dr Jovana Miju{kovi}a nije nepoznat stru~noj literaturi. U Vaqevu je pre vi{e od tri decenije osnovana Fondacija za razvoj hirurgije „Dr Jovan Miju{kovi}”. Ro|eni Ni{lija, medicinu je zavr{io u Be~u 1914. godine, odakle je odmah po

po~etku Prvog svetskog rata interniran u zarobqeni~ki logor. Lekarsku karijeru po~eo je posle rata u Bajinoj Ba{ti, Vaqevu i Ubu, a 1923. godine pre{ao je u Beograd. Specijalizirao je op{tu hirurgiju, bio direktor bolnice u ]upriji, potom je pre{ao u Vaqevo, te je u Beogradu bio profesor na Medicinskom fakultetu, gde je osnovao katedru za istoriju medicine.

- Bavio se nau~no-istra`iva~kim radom, ali i politikom, od 1938. godine bio je narodni poslanik Jereze ispred Ta-

- Organizovawe sanitarnih kordona i karantini uobi~ajene su za{titne mere u razli~itim vanrednim okolnostima, poput rata, koje su oduvek imale za ciq da za{tite narod - ka`e Krivo{ejev. - Sanitarni kordon koji je kao ministar organizovao dr Miju{kovi} je, izme|u ostalog, spre~io i {irewe velike epidemije pegavog tifusa, koja je u prole}e 1942. godine harala Bosnom. Zahvaquju}i radu ekipe lekara koji su pristigli iz Beograda, na Tari je tada izle~eno oko 600 zara`enih, preminulo je 24 obolelih, a epidemija se nije ra{irila po Srbiji. Za takav podvig, dr Miju{kovi} dobio je - metak.

Prva operacija srca u Srbiji, dr Jovan Miju{kovi} sa pacijentom

Dragan Cigan iz ^elinca kod Bawa Luke, spasao je dvoje dece iz pobesnelog mora u Italiji, a onda se utopio

Draganova porodica (slika nastala 2018. godine)

Istra`ivawe je pokazalo da oni koji su najboqi u matematici ne pokazuju zasi}enost visinom prihoda – nije postojala gorwa granica koliko novca mo`e da ih usre}i.

Svima su nam nastavnici matematike u osnovnoj {koli govorili da }e nam matematika biti veoma va`na kada odrastemo. Mo`da kao deca u to nismo verovali, ali mnoga istra`ivawa pokazuju da su nastavnici bili u pravu.

Dr Par Bjelkebring profesor psihologije na Univerzitetu u Geteborgu i prof. dr Elen Piters, di-

postavqeno u~esnicima bilo je o visini godi{weg prihoda wihovog doma}instva. U drugom, ispitanici su zamoqeni da ocene stepen zadovoqstva svojim `ivotom na skali od nule do 10.

Pored toga, ispitanici su re{avali osam matemati~kih zadataka koji su se razlikovali po te`ini kako bi se dobio uvid u wihove matemati~ke sposobnosti.

Na primer, jedno od umereno te{kih pitawa bilo je: „Xeri je dobio 15. najvi{u i 15. najni`u ocenu u razredu. Koliko u~enika ima u razredu?” Ta~an odgovor je 29 u~enika.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Pred Ovnovima je stabilna nedeqa na qubavnom planu, fokus je na odmoru i ja~awu imuniteta. Od partnera imate podr{ku, razume va{e potrebe. Slobodni pri`eqkuju ulazak u vezu. POSAO: Predstoje ozbiqni poslovni razgovori, sa~uvajte energiju za poslovne aktivnosti. Ostanite pribrani, predstavite sebe u najboqem svetlu. Smawite tro{ewe novca. ZDRAVQE: Oja~ajte imunitet.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: Pred vama je nedeqa u kojoj }e fokus biti na odmoru. Vi umete da preterate u spavawu, hrani i pi}u {to vam partner zamera. Generalno gledano nema ve}ih promena za Bikove. POSAO: Verujte u sebe, pred vama je nedeqa kao stvorena za poslovne pregovore sa klijentima. Produktivna radna nedeqa o~ekuje preduzetnike! Zala`ite se za li~ne interese. ZDRAVQE: Nemojte se prejedati.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

QUBAV: Slobodni Blizanci mogu da ostvare vezu sa osobom koja im nije svakodnevno dostupna, {to mo`e biti frustriraju}e. Provedite vi{e vremena jedno uz drugo kako bi se boqe upoznali. Bilo da ste u braku ili du`oj vezi o~ekuje se stabilna nedeqa. POSAO: Trenutno nema velikih promena na poslovnom planu. Vi uporno te`ite novim, produktivnim poslovnim prilikama. ZDRAVQE: Nervoza.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Mlad Mesec u Raku je podstakao romanti~nu stranu va{e li~nosti. O~ekuje vas skladna nedeqa, imate priliku da u`ivate u slobodnom vremenu i organizujete dru`ewe sa dragim qudima. POSAO: Nemojte zapostaviti projekte na kojima radite nekoliko nedeqa u nazad, kolektiv vam to ne}e oprostiti. Na|ite zlatnu sredinu izme|u odmora i rada. ZDRAVQE: Dobro se ose}ate.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

rektorka Centra za istra`ivawe Univerziteta u Oregonu, bave se istra`ivawem na~ina dono{ewa odluka i kako to uti~e na ose}aj blagostawa i sre}e. U studiji koju su zajedno objavili, do{li su do zakqu~ka da generalno, qudi koji su boqi u matematici zara|uju vi{e novca i zadovoqniji su svojim `ivotom od qudi koji nisu toliko talentovani za matematiku.

Ali izgleda da je biti dobar u matematici ma~ sa dve o{trice. Iako su qudi sa znawem matematike veoma zadovoqni kada imaju visoka primawa, oni su, u pore|ewu sa onima koji nisu tako dobri u matematici, nezadovoqniji kada ne zara|uju mnogo novca.

Mnogi istra`iva~i ukazuju da vi{e novca pove}ava zadovoqstvo `ivotom i sre}u, ali do odre|ene ta~ke. Istra`ivawe Bjelkebringa i Pitersove donekle koriguje ovu tezu i pokazuje da je zadovoqstvo koje proizilazi iz prihoda u velikoj meri povezano sa tim koliko je osoba dobra u matematici.

TEST IZ MATEMATIKE

I OSE]AWA SRE]E

Psiholozi su istra`ili odnos izme|u matemati~kih sposobnosti, prihoda i zadovoqstva `ivotom, koriste}i anketu u kojoj je u~estvovalo 5.748 nasumi~no izabranih Amerikanaca.

Studija je ukqu~ivala dva pitawa i jedan test relevantan za ciq istra`ivawa. Jedno pitawe

Zatim su dobijeni rezultati kombinovani kako bi se utvrdilo postojawe korelacije.

KORELACIJA MATEMATI^KIH

VE[TINA SA PRIHODOM I ZADOVOQSTVOM

U proseku, {to je osoba bila boqa u matematici, to je vi{e novca zara|ivala. Za svaki dodatni ta~an odgovor na matemati~kom testu od osam pitawa, qudi su prijavili u proseku 4.062 dolara vi{e godi{weg prihoda.

Ako su dve osobe sa istim nivoom obrazovawa, od kojih jedna nije ta~no odgovorila ni na jedno pitawe iz matematike, a druga ta~no na sva, istra`ivawe je pokazalo da }e osoba koja je ta~no odgovorila na sva pitawa zara|ivati oko 30.000 dolara vi{e svake godine.

Tako|e, ispostavilo se da su qudi koji su boqi u matematici u proseku zadovoqniji svojim `ivotom od onih sa ni`im matemati~kim sposobnostima. Ovaj nalaz se sla`e sa mnogim drugim istra`ivawima i sugeri{e da prihod uti~e na zadovoqstvo `ivotom.

Me|utim, prethodna istra`ivawa su pokazala da odnos izme|u prihoda i zadovoqstva nije tako jednostavan kao „vi{e novca zna~i ve}a sre}a“. Ispostavilo se da koliko je osoba zadovoqna svojim prihodima ~esto zavisi od toga kako se ose}a u pore|ewu sa prihodima drugih qudi.

QUBAV: Pred Lavovima je mirna nedeqa tokom koje mogu da se posvete sebi i odmore. Mnogi od vas ose}aju iscrpqenost, prethodni period bio je intenzivan. Vreme je za opu{tawe i pozitivne misli! POSAO: Ukoliko u proteklom periodu niste dobili {ta `elite anga`ujte se, razgovarajte sa nadre|enima i postignite boqe uslove rada. Verujte u svoje sposobnosti! ZDRAVQE: Nema ve}ih promena.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Devicama je potrebna podr{ka, pogotovo ako se susre}ete sa emocijama iz pro{losti. Razmislite o psihoterapiji, izbacite negativne emocije kako ne bi naru{ile imuni sistem. POSAO: Na poslovnom aspektu o~ekuje vas krajwe stabilna nedeqa, ustaqene navike i obaveze. Ovakva poslovna situacija vam trenutno prija. Iskoristite slobodno vreme za regeneraciju. ZDRAVQE: Dobro.

Druga istra`ivawa su tako|e pokazala da qudi koji su boqi u matematici imaju tendenciju da prave vi{e numeri~kih pore|ewa uop{te od onih koji su lo{iji u matematici. Ovo je navelo istra`iva~ki tim da posumwa da bi qudi sa znawem matematike tako|e vi{e upore|ivali prihode. Izgleda da su rezultati to potvrdili.

Jednostavno re~eno, {to je ~ovek bio boqi u matematici, vi{e mu je stalo do toga koliko novca zara|uje. Qudi koji su boqi u matematici imali su najve}e zadovoqstvo `ivotom kada su imali visoka primawa. Ali zadovoqstvo zbog visine prihoda ide u oba smera. Ovi qudi su tako|e imali naj-

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Va{a komunikacija }e biti posebno sna`na, pa iskoristite ovu priliku da izrazite svoje ideje i stavove. U qubavi, ose}a}ete se povezano sa partnerom i mo`da }ete planirati neki poseban izlazak. POSAO: Na poslovnom planu ne o~ekuju vas zna~ajne promene, posvetite vreme sebi. O~ekuje vas zavr{etak poslovnih poduhvata iz prvog dela godine. ZDRAVQE: Osetqiv vam je `eludac.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: [korpijama naredna nedeqa donosi vam priliku da re{ite neke nere{ene situacije iz pro{losti. Mo`da }ete osetiti potrebu da se suo~ite sa svojim emocijama i preispitate neke svoje postupke. Budite otvoreni za promene i spremni na li~ni rast. POSAO: Nemojte ulaziti u konflikt na poslu, ostanite pribrani. ZDRAVQE: Nema ve}ih promena na zdravstvenom planu.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: Nemojte ulaziti ishitreno u komunikaciju sa biv{im partnerom, razmislite da li vam takva komunikacija slu`i. Pred zauzetim Strel~evima je produktivna nedeqa. POSAO: Imate priliku da realizujete projekte na koje ~ekate du`e vreme, fokus je na ulagawu, potpisivawu va`nih ugovora. Ostanite skoncetrisati, usmerite pa`wu na poslovnu komunikaciju. ZDRAVQE: Nema ve}ih promena.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Budite iskreni prema sebi i fokusirajte se na svoj li~ni rast i razvoj. U vezi, mo`da }ete se suo~iti sa nekim izazovima, ali komunikacija }e vam pomo}i da prevazi|ete ove prepreke.

POSAO: Va`no je da budete odgovorni sa novcem i da planirate svoje tro{kove. Nemojte odlagati va`ne poslovne zadatke, to nije primereno i nikako ne ide uz va{u li~nost. ZDRAVQE: Dobro.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: U qubavi, budite pa`qivi prema partneru i poka`ite mu koliko vam je stalo. Otvorena i iskrena komunikacija doprine}e ja~awu veze. Pred slobodnima je prilika za ulazak u neobaveznu vezu.

POSAO: Ova nedeqa donosi vam priliku za ostvarewe va{ih ciqeva i ambicija. Va{a kreativnost i originalnost dolaze do izra`aja, {to }e vam pomo}i da re{ite neke izazove na poslu. ZDRAVQE: Sjajno.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: Mo`da }ete ose}ati potrebu da se povu~ete i provedete vreme sami sa sobom kako biste razmislili o svojim prioritetima. Iskoristite ovu priliku da se pove`ete sa svojim unutra{wim bi}em i prona|ete mir i ravnote`u. POSAO: Fokusirajte se na zavr{avawe zapo~etih projekata i neka va{a intuicija vodi put. Budite oprezniji sa tro{kovima. ZDRAVQE: Dobro se ose}ate.

ni`e zadovoqstvo `ivotom kada su imali ni`a primawa.

NOVAC NEKIMA

IPAK KUPUJE SRE]U

^esto citirana ~iwenica – potkrepqena istra`ivawem – ka`e da kada osoba jednom zaradi oko 95.000 dolara godi{we, zarada vi{e novca ne pove}ava dramati~no zadovoqstvo. Ovaj koncept se naziva zasi}ewe prihoda. Istra`ivawe Bjelkebringa i Pitersove ipak dovodi u pitawe tu op{tu tezu.

Zanimqivo je da qudi koji su najboqi u matematici izgleda da ne pokazuju zasi}enost prihodima. Bili su sve zadovoqniji {to je prihod bio ve}i, a ~inilo se

da nije postojala gorwa granica. Ovo nije va`ilo za qude koji nisu bili toliko talentovani za matematiku. Grupa sa najmawe znawa iz matematike pokazala je zadovoqstvo prihodima ve} na pragu od oko 50.000 dolara. Nakon toga, zarada vi{e novca nije napravila nikakvu razliku. Za neke se ~ini da novac kupuje sre}u. Me|utim, potrebna su dodatna istra`ivawa kako bi se zaista razumela ova korelacija, ali istra`iva~i pretpostavqaju da je to zato {to matemati~ki orijentisani umovi stalno upore|uju brojeve – ukqu~uju}i i prihode – da bi razumeli svet. [to, kako se ispostavilo, i nije uvek sjajna stvar.

[to ste boqi u matematici, to vam vi{e novca treba da biste bili zadovoqni

VI[E OD PEDESET PET MILIONA QUDI U SVETU BOLUJE OD ALCHAJMEROVE BOLESTI

Dva leka na granici da donesu revoluciju u le~ewu demencije

Stru~waci pozivaju zdravstvena regulatorna tela da brzo odobre dva leka za demenciju koja imaju odli~ne rezultate kako bi se osiguralo da milioni qudi koji bi mogli da imaju koristi ne gube dragoceno vreme dok bolest napreduje.

Kona~ni rezultati va`ne studije potvrdili su da je donanemab, koji je napravila farmaceutska kompanija „Eli Lili“ (Eli Lilly), usporio pogor{awe kognitivnih funkcija kod pacijenata sa dijagnostikovanom Alchajmerovom bole{}u za 35 odsto.

Rezultati ispitivawa objavqeni pro{le godine pokazali su da je drugi lek, lekanemab, koji je nastao zajedni~kim radom firmi „Eisai“ i „Biogen“, smawio stopu pogor{awa bolesti za 27 odsto.

Zdravstveni stru~waci ocenili su dolazak ovih lekova kao prekretnicu u borbi protiv Alchajmerove bolesti, uz koju bi bolest mogla da postane jednako

RECEPT

kontrolisana kao i stawa poput dijabetesa ili astme.

Dr Suzan Kolhas, izvr{na direktorka istra`ivawa i partnerstava britanske organizacije koja podr`ava i sprovodi istra`ivawa u oblasti Alchajmerove bolesti (Alzheimer’s Research UK), rekla je za Gardijan da je kqu~no za regulatorna tela da reaguju brzo kako bi se izbeglo da pacijenti do`ive frustriraju}e ~ekawe na klini~ki efikasne terapije.

„Sada imamo dve terapije za Alchajmerovu bolest koje bi mogle da promene `ivot qudima i moramo da vidimo brze regulatorne odluke kako oni koji bi mogli da imaju koristi od ovih tretmana ne bi bili ostavqeni u limbu“, istakla je dr Kolhas.

„Posle dvadeset godina bez novih lekova za Alchajmerovu bolest, qudi pogo|eni ovom bole{}u zaslu`uju da dobiju informacije o novim terapijama {to je pre mogu}e“, dodala je Kolhasova.

Ameri~ka farmaceutska kompanija „Eli Lili“ podnela je zahtev za odobrewe za donanemab u SAD i to }e u~initi u Velikoj Britaniji u nekoliko narednih nedeqa. U toku je priprema sli~nih zahteva i za regulatorna tela drugih globalnih tr`i{ta.

KAKAV BI UTICAJ

MOGAO IMATI NOVI LEK?

LEWA PITA SA VI[ WAMA

POTREBNO JE:

n 200 g masti, 1 jaje

n 8 ka{ika {e}era

n 1 kesica pra{ka za pecivo n 2 ka{ike griza n 500 g bra{na, 1 kg vi{awa n 1 mala {oqica mleka n po `eqi {e}er u prahu

PRIPREMA:

Vi{we oprati, o~istiti od ko{tice i staviti da se ocede. Umutiti mast sa 3 ka{ike {e}era, 1 jajetom i postepeno dodavati bra{no sa pra{kom za pecivo i mleko. Dobijeno testo podeliti na dva dela. Jedan deo razvaqati oklagijom u krug i staviti u tepsiju, namazanu ma{}u i posutu bra{nom. Preko testa pore|ati vi{we, posuti sa grizom i 5 ka{ika {e}era. Odozgo staviti drugu razvaqanu koru, malo pritisnuti i pe}i na 200 stepeni 25 minuta dok ne dobije boju. Ohladiti i posuti {e}erom u prahu.

dana zaustaviti naj~e{}i oblik demencije.

KAKO DELUJE DONANEMAB?

Donanemab je terapija antitelima ameri~kog farmaceutskog giganta „Eli Lili“. Mete terapije su abnormalno velike koli~ine proteina zvanog beta-amiloid koji se mo`e zadr`avati u mozgu. Ovakva nagomilavawa proteina smatraju je jednim od patolo{kih obele`ja Alchajmerove bolesti.

Lek deluje tako {to se vezuje za abnormalni amiloid i uklawa ga iz mozga.

KAKO TO POMA@E PACIJENTIMA?

Lek deluje brzo i mo`e da ukloni skoro 90 odsto amiloidnih naslaga iz mozga, pokazuju podaci objavqenog klini~kog ispitivawa. ^ini se da dovoqno rano uklawawe toksi~nog proteina smawuje o{te}ewe mozga i usporava brzinu propadawa kognitivnih funkcija.

KOLIKO JE LEK EFIKASAN?

Iako je u~inak skroman, ovo bi moglo zna~iti da pacijenti imaju vi{e vremena za samostalan `ivot pre nego {to nastupi period u kojem im je neophodna pomo} i nega.

KAKO SE LEK DAJE?

Donanemab se primewuje kao intravenska infuzija jednom u ~etiri nedeqe. Potrebno je redovno skenirawe mozga kako bi se pratili mogu}i ne`eqeni efekti, ukqu~uju}i oticawe mozga i krvarewe. Oni uglavnom prolaze sami, ali u retkim slu~ajevima mogu biti fatalni.

KO MO@E IMATI

Uprkos tome {to donanemab ne mo`e da izle~i Alchajmerovu bolest, dokaz da lek ili lekovi mogu promeniti tok bolesti smatra se trijumfom.

Rezultati velikih klini~kih ispitivawa lekova za Alchajmerovu bolest potvrdili su da terapija mo`e da uspori stopu pogor{awa stawa pacijenata. To daje nadu da }e medicina jednog

Donanemab ne mo`e da izle~i Alchajmerovu bolest potpuno. Kod pacijenata koji su uzimali lek degenerativne promene nisu sklowene, a le~ewe nije zaustavilo wihovo napredovawe, ali je pogor{awe bilo sporije nego kod pacijenata kontrolne grupe koja je primala placebo. Posle decenija neuspe{nih ispitivawa – i milijardi dolara ulo`enih u istra`ivawe – dokaz da lekovi mogu da promene tok bolesti smatra se zna~ajnim trijumfom. U proseku, lek je usporio napredovawe bolesti za 20 do 30 odsto, {to je iznosilo oko ~etiri do sedam meseci tokom 18-mese~nog ispitivawa.

POSTOJE LI LEKOVI KOJI SLI^NO DELUJU?

Donanemab deluje na isti na~in kao lekanemab, terapija antitelima koja tako|e za metu ima amiloid. Ranije ove godine, ameri~ka administracija za hranu i lekove (FDA) po ubrzanom postupku odobrila je lekanemab. Evropski i britanski regulatori jo{ razmatraju ovaj lek.

Tre}i lek pod nazivom adukanumab, FDA je odobrio 2021. godine, ali se on retko koristi zbog tro{kova i nejasno definisane efikasnosti.

IMA LI RIZIKA?

Beli slez je dobar protiv bolova u grudima, promuklosti, te{kog disawa, ka{qa, krvavog ispquvka i drugih plu}nih bolesti. Kad se pome{a sa belim slezom podbela i kopitwaka i kad se taj ~aj pije sa medom, onda on le~i i najstariji ka{aq, koji baca sukrvicu. Pri zapaqewu krajnika treba ispirati grlo

KORISTI OD TERAPIJE?

Tokom ispitivawa, oni koji su imali najvi{e koristi od leka bili su u najranijim stadijumima bolesti i imali su primetno ni`i nivo drugog toksi~nog proteina u mozgu nazvanog tau.

Amiloidni protein se nakupqa izme|u mo`danih }elija, ali kada naslage dostignu odre|enu veli~inu, ~ini se da u~estvuje u formirawu tau ~vorova unutar neurona, {to dovodi do ozbiqnijih o{te}ewa mozga.

Rezultati ispitivawa sugeri{u da je va`no ukloniti amiloid pre nego {to tau po~ne da se {iri.

LE^EWE BIQEM

~ajem belog sleza svakog sata po jednom. Protiv zapaqewa, kod `ena wime treba ispirati polne organe unutra i spoqa, svaki dan po dva puta.

Kada nateknu obrazi zbog zuboboqe ili slomqenog zuba, i otuda, bolovi napadnu, tada treba ~esto ispirati usta i desni ~ajem belog sleza i oblo`iti spoqa ote~eni obraz utucanim

celerom pome{anim sa zejtinom. Oblog treba da je topao.

Koren belog sleza je naro~ito pogodan za spremawe hladnog ~aja protiv ka{qa kod dece. Taj ~aj treba da se sprema ovako: punu ka{iku sitno ise~enog korena od belog sleza treba preliti sa 200–300 grama obi~ne ~iste hladne vode, dobro prome{ati i ostaviti da stoji pola sata u

Postoje ne`eqeni efekti upotrebe donanemaba i oni su sli~ni onima koji se vide kod lekanemaba. Tokom ispitivawa leka kompanije „Eli Lili“, skoro ~etvrtina le~enih pacijenata imala je neki vid otoka ili krvarewe mozga, u pore|ewu sa samo dva odsto u kontrolnoj grupi, iako su ozbiqni problemi bili retki.

^etiri osobe su umrle tokom ispitivawa – tri u grupi koja je primala donanemab i jedna u kontrolnoj grupi.

Mnogi nau~nici veruju da }e pacijentima biti potreban koktel lekova da bi zaustavili uni{tewe kognitivnih funkcija, pri ~emu bi svaki radio na drugom segmentu procesa bolesti.

poklopqenom sudu. Za to vreme treba prome{ati jo{ koji put. Posle toga procediti kroz ~istu retku tkaninu. Ovako se ekstrahuje samo lekovita sluz. Dobijena te~nost se mo`e po `eqi i zagrejati da prokqu~a, zasladi se medom ili {e}erom i pije po jedna kafena {oqica nekoliko puta na dan. Pre upotrebe se uvek malo zagreje.

ENIGMATIKA

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

REKAU RUSIJI DOBITAK BITKE SRPSKI GLUMAC SASLIKE STRANO @ENSKO IME

MALI POTKIVA^KI ^EKI]

OSTRVO U JADRANSKOM MORU

CRKVENO PRAVILO, DOGMA (GR^.)

OPASAN ^OVEK

SKLAPAWE DELOVA, MONTIRAWE

JEDNO OD IMENA NASERA

KRIVO, ISKRIVQENO (TUR.)

JEDIWEWE AMONIJAKA BIV[I PREDSEDNIK UGANDE

NEPER BITI U VELIKOJ OPASNOSTI (IZRAZ)

BIV[I PORTUGALSKI FUDBALER

STRANO @ENSKO IME

RENIJUM FILM ANTONIJA BANDERASA POUKA

ALBANAC (TUR.)

MESTO U JAPANU NAOSTRVU HON[UU

PEVA^ KOJI PEVASVOJE PESME

PETI MESEC U GODINI

SPORTSKI [AMPION NENAORU@ANO

BIV[A BOSANSKA POP PEVA^ICA TITULA VLADARAU STAROM EGIPTU DEO FIZIKE 20. I 6. SLOVO AZBUKE KOJAJE BEZ MO]I GOVORA VIKAWE IZ SVEG GLASA ISTOK ANASTASIJAODMILA

SREBRO KOJAJE VELIKIH O^IJU, OKATA

10. I 5. SLOVO SNA@NO PRITISNUTI

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: OPASNIK, MONTA@A, ABDEL, N, ERLAVO, IDI AMIN, MAJ, AS, I, AG, ID, FERNANDO KOUTO, AN\ELA, KULPIN, RE, MASKAZOROA, ARNAUT, SMREKA, OGA, KANTAUTOR, NEUKA, BANKINE, TKAWA, OO, CS, RI, LEONOV, BU, OKAN, NENICA, L, JANAMILI]-ILI].

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: NI[IKORI, ENAPOPOV, PONEKADA, O, ROSEN, TLE, OTON, KARASI, E, UZ PUT, SG, PA, TIBOR, Q, BONSAI, IKEA, KR[, VISLA, O, OLEANDER, SADR@INA, TRAMINAC.

MESTO U BA^KOJ KELVIN

VRSTA ^ETINARA NARODNA BANKA (SKR.)

VODORAVNO: 1. Japanski teniser, Kej, 2. Srpska pop peva~ica („Naivna“), 3. S vremena na vreme, katkada, 4. Simbol kiseonika - Ameri~ki pisac, Robert, 5. Teren, zemqi{te - Slovena~ki pesnik Zupan~i~, 6. Srpski fudbalski trener, Stanislav - Oznaka za energiju, 7. Pored puta - Skup{tina grada (skr.), 8. Auto-oznaka za Pan~evo - Na{ istra`iva~ i putopisac Sekeq, 9. ^etrnaesto slovo azbuke - Japansko patuqasto drvo, 10. [vedski lanac robnih ku}a - Nered, haos, 11. Najdu`a reka u PoqskojOkruglo slovo, 12. Biqka sa ko`astim listovima, lijander, 13. Su{tina ne~ega, sadr`aj, 14. Vrsta kvalitetnog vina.

SUDOKU

USPRAVNO: 1. Nepodmitqivost, 2. Engleski muzi~ar, Brajan - Srpski pisac Lazarevi} - Hiqadu ari, 3. Planinski vrh na Kavkazu - [erif sa Divqeg Zapada, VajatGovor, 4. Francuska glumica, Izabel - Za{titni sistem automobila, 5. Ameri~ka glumica i model - Ruski fudbalski klub, 6. Smawiti se po visini - Beogradski sportski klub (skr.) - Ameri~ki glumac, Xejms, 7. Takmi~ewe u kaubojskim ve{tinama - Belgijski dnevni list - Hrvatska glumica Begovi}, 8. Pseudonim pesnika Dragana Stani}a.

SrpskiGlas

Na{a manekenka je potomak Tesle

LI^IM NA DEDU

Slavni Nikola Tesla koji je ro|en 1856. u Smiqanu, a preminuo 1943. u Wujorku, ostavio je iza sebe mali broj potomaka, me|u kojima je i jedna na{a ~uvena manekenka.

Sla|ana Tesla je poznata manekenka koju je od samog po~etka karijere izdvajala prirodna lepota, ali i beskrajna harizma i {arm, zahvaquju}i kojima je ostvarila saradwu sa brojnim modnim ku}ama, ali malo ko zna da je ona potomkiwa Nikole Tesle.

- Svi te zapamte odmah i svi reaguju odmah na prezime. To je nekad bilo i lo{e, jer nisam mogla da pobegnem sa ~asa, to bi odmah bilo prime}eno u {koli. Sa druge strane kako sam ponosna na to prezime, veoma mi zna~i i prija mi, ali mi je vi{e odmagalo nego {to mi je pomagalo – ka`e Sla|ana. Pored prezimena ima jo{ dosta toga {to je povezuje sa legendarnim nau~nikom.

- Samo okrenem glavu na jednu i drugu stranu i pitam {ta nije jasno?! To su taj „cheekbones” i nepr}asti profil. Meni je potpuno jasno. Kome nije jasno, neka tra`i rodoslove. Sla|ana Tesla koja ima izuzetno uspe{nu manekensku karijeru i koja va`i za jednu od najlep{ih `ena na srpskoj javnoj sceni, otkrila je jo{ jedan detaq, pri~u o tome kako je ~uveno prezime uticalo na wen `ivot:

- Iz fizike su mi ~ak poklawali ocene, jer je bilo sramota da jedan Tesla ima lo{u ocenu iz fizike. Tek sada shatam {ta je on radio i kako je radio i {to ga vi{e ~itam, vi{e ga razumem. On je bio ~ovek koji je voleo da se sredi, picaner. Cipelice, odelce i sve na mestu.

O slavnom pretku Sla|ana Tesla govori sa mnogo ponosa:

- Mnogi mi ka`u da na Nikolu imam karakterne crte lica – ko{~ato lice, nepravilan profil, prodoran pogled. Visoka sam i nisam krupne gra|e. S druge strane, od dede se razlikujem po interesovawima. Oduvek sam bila dru{tvewak. Odli~no su mi i{li strani jezici, a zanimala me je i istorija umetnosti. Me|utim, pre nekoliko godina po~ela sam da se interesujem za metafiziku i tada sam pomislila: „Evo ga Tesla u meni!” On se, kao i ja sada, tokom `ivota bavio onim duhovnim u ~oveku. Smatram da je, isto kao i ja, verovao da qudi nisu ni svesni svoje snage i {ta su sve sposobni da urade. Va`no je da razmi{qamo pozitivno jer svi smo mi magneti koji privla~e svoju stvarnost.

Sla|ana koja ka`e da „vu~e korene od brata od strica Nikole Tesle”, sara|ivala je sa brojnim doma}im, ali i starnim modnim ku}ama me|u kojima su Vivijen Vestvud i Valentino. Radila je i kao modna koreografkiwa, kasting direktorka i producentkiwa, a s vremena na vreme vra}ala se manekenstvu i to veoma uspe{no pa su plakati iz modne kampawe sa wom u glavnoj ulozi krasili Italiju.

Nakon bolnog poraza u finalu Vimbldona, Novak \okovi} je sa porodicom spakovao kofere i oti{ao na zaslu`eni odmor. Nakon Crne Gore, porodica \okovi} je otputovala u Hrvatsku, ta~nije u Dubrovnik, gde je Nole postao prava atrakcija. \okovi}i su fotografisani kako provode vreme na pla`i, a kako su qubiteqi aktivnog odmora, par je sa decom u`ivao u igrama na vodi, a osmeh nisu skidali sa lica. Na hrvatsko primorje stigli su na svojoj jahti, ~ije je ime privuklo dosta pa`we budu}i da ju je nazvao po svojoj }erki – Tari.

Nakon {to se saznalo da Nole le tuje u Dubrovniku, dru{tvene mre`e su preplavile fotografije sa obo`avaocima koji su `eleli da slikom ovekove~e susret sa jednim od najboqih tenisera svih vremena. Po-

PREMINULA ]ERKA ^ARLIJA ^APLINA

Xozefina ^aplin, glumica i }erka ^arlija ^aplina, umrla je u 75. godini u Parizu. Xozefina ^aplin, }erka ^arlija ^aplina i wegove ~etvrte supruge Une O’Nil, preminula je 13. jula, saop{tila je wena porodica. Xozefina je bila {esto od 11 dece legende TV ekrana i tre}e od osmoro koje je dobio sa Unom O’Nilom, glumicom i }erkom nobelovca, dramskog pisca Juxina O’Nila.

^aplin je upoznao O’Nilovu 1942. i o`enio se wome slede}e godine. Zvezda nemog filma „kona~no je tada prona{la pravu sre}u, i ~ini se da su oboje na{li srodnu du{u, uprkos ~iwenici da je Una imala samo 18, a ^arli 53 godine“. Xozefina ^aplin je ro|ena u Santa Moniki, u Kaliforniji, u martu 1949. Glumila je u politi~ki anga`ovanom filmu Bekstvo ka suncu, u Xeku Trboseku na nema~kom jeziku; De~aku iz zaliva, Kenterberijskim pri~ama…

Prvi put se pojavila na ekranu sa tri godine, u Lajmlajt u filmu iz 1952. koji je napisao, re`irao i u kojem je glumio wen otac.

red toga, mnogi su fotografisali Novaka na wegovoj jahti na kojoj su ga zapazili tokom {etwe kraj luke.

Holivudska zvezda Tom Holand:

Bio sam sluga alkoholu, odvikavawe

moj najboqi potez u `ivotu

Glumac Tom Holand, poznat po ulozi Spajdermena, otkrio je da je bio alkoholi~ar i da je to {to se odvikao od pi}a najboqa stvar koju je uradio u `ivotu.

Dvadesetsedmogodi{wi britanski glumac gostovao je u podkastu On Purpose with Jay Shetty i otvoreno pri~ao o svom problemu sa pi}em, kao i strahu kada je shvatio te`inu svoje zavisnosti.

Posle „veoma, veoma pijanih“ bo`i}nih praznika 2022. godine, mladi glumac odlu~io je da }e da provede „suv“ januar, odnosno da ne}e popiti ni kap alkohola.

„Jedino o ~emu sam razmi{qao bilo je da popijem ne{to. Ba{ me je upla{ilo to. Pomislio sam: ‘Uh, izgleda da imam problem’“, rekao je Holand.

Nakon uspe{nog „suvog“ januara odlu~io je da produ`i trezni period, ali je to bilo te{ko u Engleskoj gde je sastavni deo dru`ewa – alkohol.

„Ose}ao sam kao da ne mogu da se dru`im. Nisam mogao da odem u pab i uzmem limunadu. Ili da odem na ve~eru. Ba{ sam se mu~io“, naveo je glumac.

Posebno je morao da se odvoji od dru{tva u ragbi zajednici jer je „dobar deo vezan za to koliko mo`ete da popi jete“.

„Onda sam rekao sebi: Za{to? Za{to sam sluga ovom pi}u? Za{to sam opsednut mi{qu da treba da ne{to popijem?“, dodao je Holand.

„Bio sam zavisnik“

Do trenutka kada je proslavio svoj 27. ro|endan pro{lo je {est meseci bez kapi alkohola, a mladi Brita nac ka`e da je „sre}niji nego ikada u `ivotu“, a i boqe spava i re{ava svakodnevne obaveze i probleme.

„Stvari koje bi se de{avale tokom snimawa, koje bi me ina~e iznervirale, mogao sam da prihva tim bez problema. Razbistrio mi se um. Ose}am se zdravije i boqe“, obja snio je Spajdermen i dodao: „Drago mi je da mogu da ka`em da sam bio zavisan od alkohola. Ne be`im od toga.“

Ka`e i da je wegov primer inspiri sao wegovu majku da krene istim putem i da se i ona tako|e odli~no ose}a.

Holand se po~etkom 2010-ih probio u filmskim vodama, a 2016. godine je prvi put igrao Spajdermena. Posledwi put se kao Spajdermen pojavio u ostvarewu Put bez povratka, koji je bio i film sa najve}om zaradom 2021. godine.

primorju

I sama je bila glumica, a krasila ju je neobi~na lepota

LO[E VESTI STIGLE SELEKTORU SRBIJE SVETISLAVU PE[I]U

Bez Joki}a na Mundobasketu

Veliki udarac za ”orlove” na predstoje}oj planetarnoj smotri

Lo{e vesti za sve navija~e koji su sa nestrpqewem o~ekivali po~etak Svetskog prvenstva u ko{arci koje se od 25. avgusta do 10. septembra odr`ava u Japanu, Indoneziji i na Filipinima. Ko{arka{ Denvera Nikola Joki} ne}e igrati za reprezentaciju Srbije na predstoje}em Svetskom prvenstvu. Kako je preneo Mocartsport, postojala je mogu}nost da Joki} u dogovoru sa selektorom Svetislavom Pe{i}em dobije produ`eni odmor, posle naporne sezone u NBA ligi, gde je osvojio {ampionsku titulu i bio najkorisniji igra~ finala, ali nije do{lo do preokreta. – Joki} je obavestio selektora Pe{i}a i qude iz Saveza da definitivno ne}e igrati na Mundobasketu. Poku{ali su diplomatijom Pe{i} i ~elni qudi KSS da promene odluku. Prethodnih dana u operaciju je bio ukqu~en i novi kapiten selekcije Srbije Bogdan Bogdanovi}, koji je bio u kontaktu sa Joki}em. Mu{ki se anga`ovao

bek Atlante, me|utim, do preokreta nije do{lo - naveo je beogradski portal.

Ko{arka{kom savezu je dodatni ote`avaju}i faktor u celoj pri~i bila i ~iwenica da Mundobasket nije prioritetno takmi~ewe, naro~ito u SAD, po{to su naredne godine i Olimpijske igre u Parizu. Upravo }e i reprezentacija SAD biti bez najve}ih NBA zvezda, kao i neke druge reprezentacije, a na`alost se i Srbija na{la u toj situaciji.

Bogdanovi} novi kapiten

Selektor reprezentacije Srbije Svetislav Pe{i} odlu~io je da novi kapiten Orlova na Svetskom prvenstvu bude igra~ Atlante Bogdan Bogdanovi}. Nekada{wi igra~ Partizana izrastao je u lidera reprezentacije pod vo|stvom Aleksandra \or|evi}a, a pro{logodi{wi Eurobasket je propustio zbog povrede. Tada je Orlove kao kapiten predodio Vladimir Lu~i}, dok je tokom kvalifikacija tu ulogu obavqao Marko Jagodi}-Kurixa.

Posledwi put Nikola Joki} je igra za reprezentaciju pro{le godine na Evropskom prvenstvu kada su Orlovi posle savr{enog u~inka u prvoj fazi, eliminisani ve} u osmini finala od selekcije Italije {to je bio veliki neuspeh za Srbiju i selektora Pe{i}a.

Nikola Joki} nije jedini problem po{to }e srpski tim biti zna~ajno oslabqen jer }e turnir verovatno propustiti i Vasilije Mici}, koji je nedavno potpisao za Oklaho-

Pe{i}: Joki} istro{en mentalno i fizi~ki

Srpski ko{arka{i Niko la Joki}, Vasilije Mici} i Nikola Kalini} definitivno ne}e igrati na Svetskom prvenstvu, potvrdio je selektor Svetislav Pe{i}.

„Sa Joki}em je obavqeno nekoliko razgovora. On se i fizi~ki i mentalno istro{io i jednostavno nije spreman da preuzima odgovornost onako kako se to od wega o~eku je”, objasnio je Pe{i} na kon ferenciji za medije na kojoj je objavqen spisak igra~a.

Na pitawe kada je stiglo Joki}evo definitivno „NE”, Pe{i} je rekao:

„Danas prepodne”!

[to se ti~e Mici}a, dugo smo razgovarali sa wim, on je zamolio da ove godine presko~i, imao je te{ku sezonu, sa puno povreda, dodao je Pe{i}.

„Potpisao je novi ugovor, obnovio je povredu ramena, nalazi se pod terapijama. Wegovo stawe nije dobro i ne mo`emo da ra~unamo. Kalini} je imao napornu sezonu u Barseloni i on je odmah rekao da nije u stawu da se stavi na raspolagawe”, rekao je Pe{i}.

Tako|e, izostaju ranije povre|eni Vladimir Lu~i}, a na spisku nije ni Luka Mitrovi}, koji je tra`io slobodno da zale~i povrede.

Na spisku su: Aleksa Avramovi}, Du{an Besla}, Bogdan Bogdanovi}, Dejan Davidovac, Marko Guduri}, Ogwen Jaramaz, Nikola Jovi}, Stefan Jovi}, Vawa Marinkovi}, Nikola Milutinov, Nemawa Nedovi}, Filip Petru{ev, Aleksej Poku{evski, Aleksa Radanov, Du{an Risti}, Alen Smailagi}, Bori{a Simani}, Nikola Topi} i Uro{ Trifunovi}.

Razgovorili su bili na gospodskom nivou, dru-

garskom, prihvatam to. @ao mi je, kao {to je i vama, naglasio je Pe{i}.

„Naravno da sam malo razo~aran kada va`ni igra~i ne mogu da igraju. Na{i ciqevi se ne}e mewati. Ostaju isti, `elimo da idemo na Olimpijske igre po svaku cenu. Svi su spremni da daju maksimum. Ciq su nam Olimpijske igre”, jasan je Pe{i}.

Povratnik u reprezentaciju i novi kapiten Bogdan Bogdanovi} rekao je da mu je izuzetna ~ast {to }e predvoditi ekipu na Mundobasketu.

„Izuzetna je ~ast biti ovde i predstavqati na{u zemqu, pogotovo u ulozi kapitena. ^ast je biti kapiten Srbije, znamo koji su igra~i to bili pre mene i nadam se da }u biti dobar kapiten”, istakao je Bogdanovi}.

„Svako prvenstvo je pri~a za sebe. Nekad se do|e u punom sastavu pa se ni{ta ne uradi. Ja sam sre}an {to sam ovde, niko u timu nije zadovoqan {to nemamo sve saigra~e koje mo`emo da imamo, ali ne}emo dozvoliti da to uti~e na atmosferu. Saigra~i koji ne igraju sad su i meni rekli isto {to i selektoru kad su u pitawu razlozi otkaza. Sad se otvara {ansa drugim momcima koji imaju kvalitet i verujem da }e iskoristiti {ansu”, rekao je Bogdanovi}.

Svetsko prvenstvo odr`a}e se od 25. avgusta do 10. septembra u Japanu, Indoneziji i na Filipinima, a Srbija }e igrati u Manili, u Grupi B, sa Ju`nim Sudanom, Kinom i Portorikom.

Dva najboqa tima }e u drugoj rundi formirati novu grupi sa dve ekipe iz Grupe A u kojoj su Angola, Dominikanska Republika, Filipini i Italija.

Bogdanovi} je sa selekcijom Srbije osvojio tri srebrne medaqe, na Svetskom prvenstvu u [paniji 2014, zatim dve godine kasnije na Olimpijskim igrama, a potom godinu dana kasnije na Evropskom prvenstvu.

mu. [anse da on nastupi su „u ovom trenutku teoretske”, dodaje se. Od ranije je poznato da selektor ne}e mo}i da ra~una na Nikolu Kalini}a.

Al Hilal ponudio 300 miliona evra za Mbapea

Saudijski fudbalski klub Al Hilal ponudio je rekordnih 300 miliona evra za francuskog napada~a Kilijana Mbapea. Pari Sen @ermen je potvrdio ponudu za svog igra~a i dao Al-Hilalu dozvolu da otvori direktne pregovore sa 24-godi{wim fudbalerom. Mbape je u sukobu sa PS@-om po{to je odlu~io da ne produ`i ugovor na dodatnih 12 meseci. Umesto toga, Mbape planira da ode iz tima na kraju sezone kao slobodan igra~ kada se o~ekuje da se pridru`iti Real Madridu. PS@ nije poveo Mbapea na presezonsku turneju u Japanu i odlu~an je da ga proda ako ne uspe da ga ubedi da potpi{e novi ugovor.

Milo{: Smejali su mi se kad sam i{ao u Arabiju

Onima sa 20 ne bih preporu~io, ali igra~ima 26 do 30 rekao bih „ho}e{ da te ja spakujem i ispratim na aerodrom”

Svetski trend, prisutan i me|u reprezentativcima Srbije, da igra~i sa raznih meridijana, bez obzira na broj godina, hrle za petro dolarima u Saudijsku Arabiju, nije ostavio ravnodu{nim Milo{a Degeneka.

- Kad sam odlazio u Saudijsku

Arabiju svi su se smejali i pitali {ta }e{ tamo? Sad, odjednom ode Kristijano Ronaldo i za wim ceo fudbalski svet. Naravno, ne poredim se sa Portugalcem, ali fudbal u Evropi je totalno druga~iji, jer se pojavio mnogo veliki novac u arapskom svetu. I mnogi su spremni da odu na arabijsko poluostrvo i obezbede porodicu.

Koliko je dobra odluka za razvoj daqe karijere prelazak u prvenstvo Saudijske Arabije?

- Ko ima opciju da bude deo kvalitetnih evropskih liga treba da ostane. S druge strane bi}e izazovno igrati u Saudijskoj Arabiji, jer }e prvenstvo ~initi mno{tvo kvalitetnih fudbalera. A, {to se godina ti~e?

- Onima sa 20 ne bih preporu~io, ali igra~ima 26 do 30 rekao bih „ho}e{ da te ja spakujem i ispratim na aerodrom”.

Od SFRJ do RS Kult ko{arka{ke reprezentacije kroz generacije

Odnos srpske javnosti i ko{arka{a prema svrsi i ulozi nacionalnog dresa na{e zemqe mewao se kroz razne trofejne generacije. Od unikatnosti u SFRJ, preko ponosa nacije tokom devedesetih do potpune slobode izbora i slabijeg vezivawa mla|ih generacija u novo doba, pi{e Filip Rodi} za portal RTS-a.

U godini obele`avawa veka od dolaska ko{arke na ove prostore, Srbiju ~eka te`ak izazov – Svetsko prvenstvo u Japanu, Indoneziji i na Filipinima. [ira javnost ga ne do~ekuje optimisti~no, zbog neigrawa Nikole Joki}a, Vase Mici}a, Nikole Kalini}a, Alekseja Poku{evskog, odavno povre|enog Vladimira Lu~i}a i Nikole Jovi}a pod znakom pitawa.

^iwenica je da su kalendari nikad du`i, broj utakmica nikad ve}i u toku

lepote, multikulturalnost, rokenrol u bratstvu i jedinstvu, spavawe na klupama i vi{emese~na letovawa. To je bila reprezentacija SFRJ.

Pobede nad SSSR-om i Amerikancima bile su potvrda tre}eg, nesvrstanog, puta kojim se Juga kre}e. Sistem u kom mo`ete da izrazite svoju individualnost. Nije dovoqno samo da pobedi{, ve} da to bude lepo za oko. Lucidno, inovativno, kreativno, spontano i efektno. Protiv mo}nijih i brojnijih }emo se boriti genetikom, znawem i onim „iks-faktorom“. Istini za voqu, u dr`avi od 22 miliona stanovnika nije bilo te{ko da se pojavi vrhunski kvalitet. Treba da se naglasi i pravilo zabrane odlaska u inostranstvo do 27. godine.

Od Beograda 1961. do Rima 1991. osvojeno je devet zlata, 11 srebra i {est bronzi na velikim takmi~ewima. Precizni

klupske sezone, pa na sve to i kvalifikacioni prozori Fibe. Nema vi{emese~nih visinskih priprema po vrletima i gudurama u karantinima ome|enim {umom. Sad je luksuz oporavak, a ne trening.

Ko{arka je duboko ukorewena u na{em narodu. ^ini se da svaka nova generacija ima genetsku predispoziciju, da im `lezde dodatno lu~e serotonin na uspehe ko{arka{a. Hormon se ne{to slabije lu~i u prethodnih pet godina, zahvaquju}i i promeni funkcije reprezentacije prema gra|anima i toga kakvu korist ima za dr`avu.

JUGOSLOVENSKI ”VIC”

KAO KONTRA SSSR-U

I SAD

„Odbojka“ Ki}anovi}a i Slavni}a u Manili 1978. oli~ewe je klasi~ne {kole ko{arke u SFRJ. U obe}anoj zemqi blagostawa izme|u dva zava|ena bloka, liberalnijoj od SSSR-a, a milosrdnijoj u odnosu na SAD, ko{arka je bila potrebna kao propaganda idealnog dru{tveno-politi~kog sistema. Visok standard, idealna geopoliti~ka pozicija, prirodne

sistem koji su ustanovili [aper, Popovi}, Nikoli} i Stankovi}, prenesen na @eravicu i Novosela iznedrio je velemajstore koji su ko{arka{e u~inili „facama“, {mekerima i virtuozima. Od Kora}a i Daneua, preko zlatne generacije Ki}e, Praje, Moke, ]osi}a, Deliba{i}a i ostalih, zakqu~no sa Petrovi}em, Kuko~em, Ra|om, Divcem, Paspaqem, koji su bili ispred svog vremena.

„SINE, ZNA[ KAKO SE POSTAJE [AMPION?”

Deca koja su se divila gore pomenutima suo~ila se sa krvavim raspadom dr`ave i potpunom promenom dru{tvenih vrednosti. U`as i beda na svakom koraku, borba za egzistenciju, izop{tavawe iz globalnih tokova, nepostojawe ikakvog povoda da bude{ ponosan na sebe i svoju naciju dominirali su kolektivnim stawem duha.

Onda se desila Atina 1995. godine. SRJ je prvak Evrope! Ko{arka{i su prvi doneli medaqu u Beograd po ukidawu sankcija – i to zlatnu. Igrala je rokenrol cela Jugo-

slavija ispred balkona Savezne skup{tine, kona~no razlog za radost.

Sada je va`no biti {ampion. Nacionalne selekcije u timskim sportovima postale su jedina nada, uteha i spas gra|anima okru`enim kriminalom, tugom i siroma{tvom. Stvorio se „kult“ {ampiona, najboqeg u najva`nijim momentima. Trojka Sa{e \or|evi}a Hrvatima 1997. kao najboqi primer.

Hrabrost, borba i prkos na teritoriji Jugoslavije nagra|eni su sa tri evropska i dva svetska zlata, olimpijskim srebrom i bronzom na Svetskom prvenstvu 1999. godine. Naravno, i pobedom nad Amerikancima u Indijanapolisu.

Uzmi loptu kao \or|evi} ili Bodiroga i re{i me~ kad je najpotrebnije, posta}e{ ikona.

PRE^ICOM DO RAJA

Doba mira. Ubrzanim napretkom tehnologije i globalizacijom do|osmo do modernog doba. Kablovska televizija, sve br`i i boqi internet i dru{tvene mre`e nemerqivo su izmenili pra}ewe i bavqewe ko{arkom.

U~e{}e za reprezentaciju je za igra~e u pro{losti zna~ilo proboj na javnu scenu. Za to je moralo „krvavo“ da se izbori{. Mnoga velika i cewena imena nisu uspela da se domognu finalnih dvanaest. U~e{}e za reprezentaciju ujedno je zna~ilo i ja~e finansijske ponude klubova iz inostranstva. Ni izbliza nije bilo toliko televizijskih prenosa, strimova na internetu, ise~aka na Jutjubu, analiza, tekstova,

statisti~kih podataka. U dana{we vreme vidokrug dece je mnogo {iri. Ne moraju da imaju uzore u qudima iz svoje zemqe, grada, kraja, kom{iluka. Skrolovawem Instagrama ili Tiktoka mogu da prona|u nekog svog vr{waka na drugoj strani sveta i da postanu wegovi fanovi. Ne sedi se pred televizorom u ta~no odre|enom terminu na nacionalnoj frekvenciji jednom nedeqno. Ne upijaju se sve informacije komentatora, jer se sve ve} nalazi na Guglu. Nema ledenog stava pri susretu ve} se odmah okre}e predwa kamera za selfi. Lak{e se identifikuje{ sa ne~ijim stilom i li~nom pri~om bez obzira na to da li je stranac. Individualizam preovladava, povezan sa padom kolektivne i nacionalne svesti.

Proboj me|u ve}i broj qudi je olak{an, a opet mo`e{ i lepo da zaradi{ i niko ne zna za tebe, igraju}i u ekonomski jakim zemqama slabijeg kvaliteta ko{arke. Ako ho}e{ do NBA ili evroliga{kih velikana, mo`e{ ve} kao tinejxer, ukoliko te zapaze mnogobrojni skauti. Bi}e prilike za reprezentaciju dogodine, novi ugovor upravo izlazi iz {tampa~a.

Svi }e re}i da je ~ast igrati za svoju zemqu, to je nesporno. Me|utim, rizik od povrede ili privatni `ivot uvek }e imati prednost. Sigurno i Joki}, Mici}, Kalini}, pa mla|i Poku{evski i Jovi} imaju najboqe namere {to se ti~e igrawa za nacionalni dres, ali promena globalnih vrednosti i okolina u kojoj se karijerno ostvaruju omogu}ila im je ve}u slobodu da ka`u „Ne“, jer zvu~i bezbolnije u pore|ewu sa prethodnicima.

Prodato vi{e od 1,5 miliona ulaznica za Svetsko prvenstvo u fudbalu za `ene u Australiji i Novom Zelandu

Peto~lana porodica sa Novog Ze landa kupila je karte za Svetsko prvenstvo u fudbalu za `ene u ponedeqak, ~ime je ukupna prodaja porasla na 1,5 miliona.

Svetsko upravno telo fudbala ka`e da je turnir koji zajedni~ki organizuju Australija i Novi Zeland na putu da bude najboqe pose}en u istoriji takmi~ewa.

FIFA je saop{tila da je 1.500.000 karta pripala `eni iz Oklanda Mariji Strong, koja je kupila karte za svog mu`a i troje dece da prisustvuju pobedi italijanske grupe G nad Argentinom u Eden parku u okviru porodi~ne proslave za 12. ro|endan svog sina.

U saop{tewu FIFA navodi da je ciq prodaje prema{en u prvih pet dana turnira koji traje mesec dana, ~ime je izdawe 2023. na putu da nadma{i 2015. u Kanadi za rekordnu pose}enost. Vi{e od 1,35 miliona qudi prisustvovalo je turniru od 52 utakmice u Kanadi. Turnir je ove godine pro{iren na 32 ekipe.

Uvodne utakmice postavile su rekorde za `enske fudbalske utakmice u obe zemqe sudoma}ine. Publika na uznemirenoj pobedi Novog Zelanda nad Norve{kom pro{log ~etvrtka postavila je novu ocenu od 42.137. Australija 1-0 nad Irskom privukla je 75.784 na stadionu Australija, koji je ujedno i mesto za finale 20. avgusta.

„Vidimo porast podr{ke `enskom fudbalu, ne

SVETSKO PRVENSTVO

U VATERPOLU U JAPANU

Delfini }e se boriti za medaqu

na Svetskom prvenstvu, posle peteraca savladani Italijani

Vaterpolisti Srbije savladali su Italiju nakon boqeg izvo|ewa peteraca. Rezultat u regularnom delu me~a bio je nere{en 11:11, a „delfini” su zahvaquju}i odbranama Branislava Mitrovi}a uspeli da se kvalifikuju u polufinale Svetskog prvenstva u Japanu – 15:14.

Vaterpolisti Srbije izborili su polufinale Svetskog prvenstva nakon trijumfa nad Italijom, posle peteraca 4:3.

Srbija }e za finale igrati protiv Gr~ke, koja je bila boqa od Crne Gore.

Izabranici selektora Uro{a Stevanovi}a me~ protiv Italijana otvorili su veoma dobro, dva brza pogotka i odli~na odbrana rezultirali su po~etnom predno{}u od 2:0.

Me|utim, kasnije su Italijani uzvratili efikasnom defanzivom, ali i dobrim napadima, te je neizvesnost od prve deonice lebdela nad utakmicom.

Obe selekcije podizale su ritam igre kako je me~ odmicao, ali zbog veoma dobrog pokrivawa terena i odli~ne odbrane nije bilo mnogo golova u drugoj ~etvrtini.

Na poluvremenu rezultat je bio 5:5.

Italija je u tre}oj deonici nametnula stil igre koji nije odgovarao Srbiji, kru`ewe lopte u napadu oko gola Branislava Mitrovi}a bilo je pre~esto, a veoma retko su srpski vaterpolisti uspevali da blokiraju Italijane, koji nisu bili ba{ efikasni, sem sa igra~em vi{e.

samo u prodaji karata, ve} iu gledanosti emitovawa, u~e{}u na festivalima navija~a i prodaji robe“, rekao je izvr{ni direktor Football Australia Xejms Xonson.

Fudbalski savez Australije saop{tio je da je u prvih 12 utakmica ukupno prisustvovalo 363.937 qudi. sa prosekom od 30.326 po utakmici prema{uju}i 21.756 za prvih deset u Francuskoj 2019. i istorijskim prosekom Svetskog prvenstva za `ene od 24.780.

Turnir 1999. u Sjediwenim Dr`avama dr`i rekord za najve}u prose~nu pose}enost utakmica, sa prosekom od 37.944 gledalaca u 32 utakmice.

Australija pobedila Irsku u prvom kolu

Svetskog prvenstva

Utakmicu na Olimpijskom stadionu u Sidneju gledalo je 75.784 navija~a, {to je rekordna poseta jednoj

utakmici `enskog fudbala u Australiji

@enska fudbalska reprezentacija Australije pobedila je u Sidneju Irsku 1:0, u utakmici prvog kola Grupe B na Svetskom prvenstvu.

Jedini gol postigla je Stef Kejtli u 52. minutu iz jedanaesterca.

Utakmicu na Olimpijskom stadionu u Sidneju gledalo je 75.784

navija~a, {to je rekordna poseta jednoj utakmici `enskog fudbala u Australiji.

U australijskom timu zbog povrede nije bilo kapitena Sem Ker, koja }e gotovo sigurno propustiti i utakmicu drugog kola na turniru.

Oba doma}ina Svetskog prvenstva su tako prvog dana takmi~ewa ostvarila pobede, po{to je Novi Zeland bio boqi od Norve{ke 1:0.

U drugom kolu Australija }e u Brizbejnu igrati protiv Nigerije 27. jula.

Srbija je pratila prednost Italije, ali nije odustajala u nameri da do|e do polufinala, odnosno na korak od medaqe na Svetskom prvenstvu.

Selektor Stevanovi} je davao instrukcije igra~ima u bazenu tokom ve}eg dela me~a, a oni su u va`nim trenucima sprovodili u delo sve wegove zamisli.

Ipak, na kraju, Nemawa Ubovi} je doneo Srbiji izjedna~ewe 11:11 i izborio peterce.

Prilikom izvo|ewa peteraca, Branislav Mitrovi} je briqirao, dva puta je odbranio protivni~ke {uteve, a Strahiwa Ra{ovi} je posledwim pogotkom odveo Srbiju u polufinale u kome }e igrati protiv Gr~ke.

Mora se napomenuti da je ovo veliki uspeh vaterpolista Srbije, jer je nova generacija igra~a sa sedam debitanata sada u prilici da vrati nacionalnom timu svetsku medaqu, posle {est godina ~ekawa.

Vaterpolisti Gr~ke savladali Crnu Goru i zakazali duel sa delfnima u polufinalu Svetskog prvenstva

Vaterpolo reprezentacija Crne Gore izgubila je u ~etvrtfinalu Svetskog prvenstva od selekcije Gr~ke rezultatom 10:9 (2:1, 4:3, 1:3, 3:2). Grci }e u polufinalu igrati protiv selekcije Srbije, koja je eliminisala favorizovane Italijane. U drugom polufinalu sasta}e se Ma|arska i [panija.

Tokom celog me~a Crna Gora je jurila rezultat i zaostatak koji je uglavom bio dva gola, a tek u posledwoj ~etvrtini uspela je da izjedna~i rezultat na 7:7.

Crna Gora }e se boriti za plasman od petog do omsog mesta, dok }e Gr~ka u polufinalu igrati protiv Srbije, koja je posle velike borbe i peteraca savladala favorizovanu ekipu Italije.

U drugom polufinalnom duelu sasta}e se vaterpolisti Ma|arske i [panije.

Ma|ari su sa 13:12 savladali selekciju SAD, koju sa klupe predvodi Dejan Udovi~i}, dok je zvani~ni svetski {ampion [panija te`e nego o~ekivano pobedio reprezentaciju Francuske 7:6. Polufinalni me~evi na Svetskom prvenstvu na programu su u ~etvrtak.

Nemawa Ubovi} je doneo Srbiji izjedna~ewe 11:11 i izborio peterce