Srpski glas 27. oktobar

Humanitarni turnir u stonom tenisu u Adelejdu

Stefana

Najskupqi kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskupqi kvadratni metar stana u tre}em kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradwi od 97 kvadrat nih metara prodat za 10.400 evra po kvadratu, navodi Republi~ki geodetski zavod u objavqenom izve{taju za 3. kvartal ove godi ne.

Najskupqi stan u novogradwi kupqen je za 1,28 miliona evra na beogradskom Vra~aru, a povr{ina mu je 301 metar kvadratni

Najskupqa ku}a prodata je na teritoriji Savskog venca za 5,1 miliona evra, dok je najskupqi kvadrat poslovnog prostora od 10.110 evra prodate u beograd skom Starom gradu.

Povr{ina tog poslovnog pro stora je 179 kvadrata, pa je ujedno i najvi{a ugovorena cena u Srbi ji.

Najskupqi kvadrat poqopri vrednog zemqi{ta bio je na te ritoriji grada [apca, iznosio je 25 evra po metru kvadratnom, a za parcelu od 56 ari

Najskupqa parcela poqopri vrednog zemqi{ta prometovana je u Ka}u, gde je 125,5 hektara pro

Najtoplija metropola

Beograd je u utorak 27. oktobra bio najtoplija evropska metropola sa izmerenih 28 stepeni Celzijusovih. Vratili su se kratki rukavi i nao~are za sunce. Ko bi i pretpostavio da je oktobar ve} u{ao u po sledwu nedequ. Neuobi~ajeno visoka temperatura za ovo doba, ali za ve}inu prijatna. Qudi se na ulici ose}aju znatno boqe nego, kako ka`u, da vitla beogradska ko{ava, da pada ki{a. I pri`eqkuju da {to du`e potraje ovakvo vreme jer mawe struje se tro{i, a i u stanu nije ba{ jako hladno.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

dato za 1,53 miliona evra.

RGZ navodi da je ukupan obim nov~anih sredstava na tr`i{tu nepokretnosti u Srbiji u 3. kvar talu iznosi 1,7 milijardi evra, {to je pove}awe od 10,6 posto u odnosu na isti period 2021. go dine.

Na promet stanova potro{eno je 935,2 miliona evra, od ~ega na teritoriji grada Beograda – 579,6 miliona.

U ukupnom tr`i{tu nekretni na stanovi su 57 odsto, odnosno procenat vi{e nego u istom peri odu 2021.

Za trgovinu ku}ama, vikendi cama i stambenim zgradama uku pno je potro{eno 171,1 miliona evra, za gra|evinsko zemqi{te 122 miliona, za poslovne pro store 66,8 miliona a za poqopri vredno zemqi{te 52,5 miliona evra.

Dodaje da je svaka deseta ne kretnina pla}ena kreditom {to je za ~etiri posto mawe nego u istom periodu lane.

^etvrtina stanova u ovom pe riodu u Srbiji je pla}ena iz kre dita, {to je osam posto mawe nego u 2021.

Za{to Tomislav Nikoli} nije bio pozvan na proslavu SNS ro|endana: „Pru`io otpor stvarawu Vu~i}evog kulta li~nosti {to mu sigurno nije zaboravqeno“

Verujem da postoji nekoliko razloga zbog kojih je Tomislav Nikoli}, biv{i predsednik Srbije i Srp ske napredne stranke, ne`eqeni gost na proslavi stranke koju je napravio – komentari{e za Dragan Popovi}, direktor Centra za prakti~nu politiku, ~iwenicu da na proslavi ~etrnaest godina od osni vawa SNS nije bio wen osniva~ – Tomislav Nikoli}.

Javnost spekuli{e za{to se osniva~ i biv{i predsednik Srpske napredne stranke, Tomislav Ni koli}, nije bio ni pozvan na tu sve~asnost. Razlozi se i daqe nalaze u sferi naga|awa, ali wegov izostanak sa ro|endana stranke koju je osno vao je, svakako, upadqiva.

– Tomislav Nikoli} je jedini me|u napredwaci ma koji je bio {ef Vu~i}u i podsetnik je na to ko je stvorio SNS i obezbedio vlast li~nom pobedom na predsedni~kim izborima. Drugo, Nikoli} je pru`io bar nekakav otpor stvarawu Vu~i}evog kulta li~no sti {to mu sigurno nije zaboravqeno. Tre}e, u au toritarno izgra|enim sistemima, svaka li~nost sa bilo kakvom te`inom je potencijalna opasnost za autokratu i dr`a}e je daleko od strana~ke vojske. Sve u svemu, odsustvo Nikoli}a sa strana~ke pro slave je pre logi~na posledica Vu~i}evog modela vladawa nego {to je iznena|ewe – zakqu~uje Dragan Popovi}.

SRBIN PO OPREDEQEWU

KAKO DA BUDETE SVETSKI PRVACI?

„Nema spavawa, ne mo`ete da budete svetski prvaci a da spavate, spavajte pet, {est sati, {ta vam treba vi{e da spavate... spava}ete kad odete u penziju, penzioneri mogu da spavaju. Ako niste u penziji nemojte da spavate. To je dobro i za liniju…"

(Nekada{wi premijer Zoran \in|i} nije sa nama ve} skoro dve decenije, ali se wegove re~enice i danas citiraju)

„U mojoj Vojvodini milicija nasr}e na narod koji se bori za malo vazduha, malo vode i zemqe. Pitam vas, milicio neri dragi, zar je to zemqa u kojoj vi `elite da `ivite? Da, znamo da vlast lak{e vlada qudima koji su podeqeni, to je dobro poznato. E pa, uspelo im je"

(Glumica Vesna ^ip~i}, pred protest u Novom Sadu, rekla je da policija nasr}e na narod koji se bori za malo vazduha, vode i zemqe)

KO PRETEKNE, NEKA PREPRI^A PUTINU

„Ova zima }e za sve nas biti veoma hladna, a ako ste pa`qivo slu{ali govor Vladimira Putina, slede}a }e biti polarna za celu Evropu

Vu~i}, predsednik Srbije)

„Kao {to sam rekao kada sam dobio srpsko dr`avqanstvo 2015. godine "iako nemam ni kap srpske krvi u sebi, ipak Srbija te~e mojim venama". Ja sam u Srbiju do{ao skoro kao tinejxer, ovde sam postao otac pa se nadam da }u i deda da postanem u Srbiji" (Arno Gujon, vr{ilac du`nosti direktora Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu)

Koliko su trajali govori nekada{wih mandatara?

Trostruka mandatarka Ana Brnabi} na sre}u opozicionih poslanika nije ve rovatno smela ali ni htela da obori re kord u du`ini premijerskog ekspozea iz 2016, koji dr`i Aleksandar Vu~i}.

Wen ovogodi{wi ekpsoze imao je skromnih 76 strana koji je pro~itala za oko sat i po vremena dok je du`ina ek spozea od pre dve godine bila samo 47 stranica. Puna elana za vo|ewe prvog kabineta Brnabi} je svoj prvi program napisala na 104 strane.

Ipak nenadma{an u svemu pa i u tome, Vu~i} je za svoju drugu vladu 2016. na pisao ~ak 450 strana, a izno{ewe skra}ene verzije od 260 strana trajalo je oko {est sati rekordno u odnosu na pred stavqawe programa svih vlada od demo kratskih promena naovamo.

Zbog du`ine izlagawa opozicija je negodovala, a ponajvi{e lider SRS Vojislav [e{eq koji je rekao da }e mu za slu{awe tako duga~kog govora treba ti pelene.

Vu~i} je 2014. program svoje prve Vla de izlagao tri sata.

Najkra}e izlagawe ekpozea dr`i Zo ran @ivkovi}, nekada{wi lider Nove stranke, koji je program vlade 2003. izlagao dvadesetak minuta za vladu naslednicu \in|i}eve vlade. Odmah iza wega sledi Mirko Cvetkovi} i we govo izlagawe od oko 35 minuta za pro gram kabineta iz 2008. godine.

Ne{to du`i bio je Zoran \in|i}

koji je Vladu 2001. predstavqao 45 mi nuta.

Tre}e plasirani po trajawu ekspo zea od demokratskih promena naovamo je Ivica Da~i}. Prioritete Vlade je 2012. izneo u sat vremena.

Najop{irniji posle Vu~i}a ekspoze Vojislava Ko{tunice iz 2007. i trajao je oko sat i po.

Nema~ki predsednik proveo sat vremena u skloni{tu u Kijevu

Nema~ki predsednik Frank-Valter [tajnmajer, koji se nalazi u poseti Ukra jini, proveo je sat vremena u skloni{tu za bombe u ^erni govskoj oblasti, nakon {to je objavqena vazdu{na uzbuna, prenosi nema~ki [pilg.

Poseta nema~kog predsed nika Ukrajini obele`ena je upozorewem o vazdu{nom na padu, posle ~ega je [tajnmajer morao da potra`i skloni{te u podrumu.

Odmah po wegovom dolasku u gradi} Korjukovka, severoi sto~no od Kijeva oglasile su se sirene za vazdu{nu opa snost

[tajnmajer je zajedno sa gradona~elnikom Ratanom Ahmedovim i grupom gra|a na m oti{ao u skloni{te za vazdu{ne napade.

Aleksandar

Gradona~elnik Beograda

Aleksandar [api} izjavio je da dok god je on na politi~koj sceni u Srbiji, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan \ilas "ne}e biti ni{ta".

„Neka (\ials) poja~a svo je ‘te{ko oru`je’ koje je sada uperio prema meni. Ako poli ti~ki pre`ivim, on se sigru no ne}e vi{e vratiti na po liti~ku scenu. Dok sam ja tu, on sigurno ne}e biti ni{ta i pozivam ga da skupi hra brosti i da do|e da mi ka`e {ta ima, a ne da {aqe druge“, poru~io je [api} na sednici Skup{tine Grada Beograda.

On je dodao da je neosnova no optu`en da je legalizovao

Nema~ki predsednik Frank-Valter [tajnmajer obe}ao je daqu pomo} Ukrajini, posebno u oblasti vazdu{ne odbrane.

On je tokom nenajavqene posete Kijevu, prve od kad je Rusija izvr{ila napad na tu zemqu, naglasio da }e Ne

ma~ka nastaviti da pru`a Ukrajini ekonomsku, poli ti~ku i vojnu pomo}, ukqu~uju}i pomo} u obnavqawu uni{tene infrastrukture.

Rekao je i da je sada naj va`nije da Berlin pomo gne Ukrajini u za{titi od vazdu{nih napada koliko

je god to mogu}e. [tajnmajer je podsetio da je Nema~ka posledwih meseci me|u zemqama koje pru`aju Ukraji ni najve}u pomo} u oru`ju za vazdu{nu odbranu.

Nema~ki predsednik je osudio napad Rusije na Ukra jinu, nazivaju}i ga brutalnom agresijom.

Planirano je da se [taj majer sastane sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

[tajnmajer je prvobitno planirao da poseti Ukrajinu u aprilu, ali je Kijev to odbio, jer je bio uznemiren u~e{}em nema~kog predsednika u pret hodnom procesu zbli`avawa Rusije sa Zapadom.

U me|uvremenu, Berlin i Kijev su izgladili taj nespo razum.

sam ja na politi~koj

svoju ku}u i da je iznena|en {to opozicija misli da je on „toliko mo}an“ da to mo`e da uradi.

„Da se objekat ozakoni po trebno je da se mnoge institu cije slo`e. U mom slu~aju 12 institucija, ukqu~uju}i i dva suda. Smatrate me mnogo mo}nim ~ovekom“, rekao je [api} i dodao da je „verovatno slu~ajnost“ to {to je advokat kom{ije koji ga je tu`io za nelegalnu gradwu, potpred sednik Narodne stranke Vla dimir Gaji}.

On je rekao da nema potre be da mu bilo ko preti sme nom i da to „slobodno“ mo`e da se predla`e na svakoj sed nici.

Napredwacima je ostalo 13 meseci vlasti?

Pi{e: Milenko Vasovi}

Nisam prorok niti }u da se skrivam iza Tarabi}a, samo ~itam, gledam i upo re|ujem. Re`im Aleksandra Vu~i}a sti gao je do ta~ke koja je identi~na vlada vini Slobodana Milo{evi}a. Pred nama je ponovo vreme „brawa bostana“.

Sve je isto – politika vrdawa, kon trirawe zapadu, ruski kamen oko vrata, plus deoba sopstvenog naroda. Vlada vinu za~iwenu la`ima, poltronstvom i strahom prate divqawe cena i mawak robe u prodavnicama.

Simbolika je vi{e nego o~igledna. Najglomaznija vlada koju je Srbija imala sastavqena je u novembru 1999. Kabinet Mirka Marjanovi}a ~inilo je 37 foteqa – 24 ministra, sedam kolega bez por tfeqa, pet potpredsednika i premijer. Skromno da skromnije nije moglo, posle je do{ao peti oktobar 2000. i kraj naka radne vlasti.

Gospo|ica Brnabi} satkana od mudro sti `eli da nadma{i druga Mirkana, ona }e sirotiwi podariti svih 25 ministar stava. Na to dolaze dr`avni sekretari, {efovi kabineta, automobili… Svaka }e oblast biti pokrivena, sem, mo`da, kanalizacije. Ako zatreba, na}i }e se stru~wak i za taj resor.

Narodni pesnik ve} je sklepao stih: Ide Ana Mirkovim stopama, pa{}e Vla da i bez barikada.

Sa predsednikom je druga~ija situ acija, on je garant mira i stabilnosti. Isto kao i Milo{evi}. Vo|a Srbaqa je gromobran, on apsorbuje napade da bismo mi mogli da u`ivamo u blagostawu koje nam je podario. @rtvuje se zbog nas.

Posle deset godina vlasti, gospo din Vu~i} nam je otkrio „su{tinu“: „Ne preti niko meni kao Aleksandru Vu~i} u zbog mesta predsednika Srbije, prete neskriveno celoj na{oj zemqi i wenom opstanku.“ Au!

I Slobodan Milo{evi} je posle de cenije do{ao do identi~nog zakqu~ka: „Vaqda bi svakome trebalo da bude ja sno da oni ne napadaju Srbiju zbog Mi lo{evi}a, nego napadaju Milo{evi}a zbog Srbije“.

Ne verujem da im je govore pisala ista ruka, samo je u pitawu ista pamet. Zato me je strah dok upore|ujem ove re~enice. Jednako se pla{im Vu~i}eve odbrane Srbije kao {to sam se pla{io i Milo{evi}eve. To su karakteri koji ne odustaju, wima je va`no da nas brane do posledweg „nas“.

Pritom ne mora Vu~i} da nas uvu~e u rat, dovoqno je da nas uvali u izolaciju i sankcije. Ve}a nam kazna ne treba.

Ima jo{ o~iglednih sli~nosti. Milo{evi}eva slu`ba je likvidira la Ivana Stamboli}a, Vu~i}eva nije spre~ila ubistvo Olivera Ivanovi}a. Milo{evi}evi kadrovi su dr`ali drogu u sefovima, ovi dana{wi podi`u planta`e marihuane. Za jedne je radio „zemunski klan“, za druge kapuqa~e iz „principa“.

Kada smo bombardovani, na vlasti su bili socijalisti i radikali. I danas kad trpimo „najve}i pritisak“ vlada ista gar nitura. Bez saveznika i prijateqa.

„^ovek koji se nalazi na odgovornom mestu treba da bude svestan da mo`e da bude smewen. Ali postavqawem `ute trake na moju ku}u,

mewate pravila igre, kr{i te moju privatnost“, kazao je [api}. On je govorio i o ra zlozima za odlagawe po~etka grejne sezone do 1. novembra.

Ako ne{to li~i na Milo{evi}evu vlast, ako Milo{evi}evi kadrovi i daqe upravqaju dr`avom, ako se kori sti ista terminologija, onda to jeste repriza ere ha{kog optu`enika. Logi~no }e i kraj sada{we garniture biti vrlo sli~an. Odbrojavawe po~iwe od Svete Petke, tada }emo dobiti 25 minista ra crveno-crne koalicije. Ko pre`ivi pri~a}e.

Za 10 godina SNS vlasti iz Srbije

Od momenta dolaska Srpske napredne stran ke na vlast 2013. godine iz Srbije je po~elo ubrza no iseqavawe. Da je u toku op{ta „be`anija“ potvr|uju zva ni~ni podaci Evropske agencije za statistiku, koji govore da je boravi{nu dozvolu u zemqama EU prvi put zatra`ilo i dobilo od 2013. zakqu~no sa 2021. gotovo 350.000 gra|ana Srbije, odnosno jedan ceo Novi Sad. U ovu brojku nisu ura~unati oni koji u zemqa ma EU borave ilegalno, a takvih je prema nezvani~nim procenama jo{ upola toliko.

Od devedesetih godina pa do danas Srbiju je napustilo vi{e od milion gra|ana. Taj trend od laska iz zemqe prakti~no od tada do danas nije zaustavqen. Te brojke su samo u kratkim pe riodima stagnirale. Posledwih 10 godina, prakti~no od dolaska SNS na vlast, ponovo ubrzano rastu.

Koliko je stawe alarmantno mo`da najboqe pokazuje podatak da se iz Srbije odlazilo ~ak i u piku pandemije koronavirusa to kom 2020. godine kada su granice gotovo svuda bile zatvorene. Sve to nije omelo skoro 42.000 qudi da ode.

Kada se sve sabere od 2013. zakqu~no sa 2021. iz Srbije je oti{lo zvani~no 347.623 gra|a na.

Pored ovih podataka treba imati u vidu i da je broj onih koji su oti{li da rade „na crno“ najmawe jo{ polovina od onih sa dokumentima. Tako se do|e do brojke od skoro pola miliona oti{lih. Najvi{e, ~ak 80 odsto wih, odlazi u zemqe Evropske unije, a naj~e{}i razlog je posao.

ODLIV MOZGOVA –

RAJ ZA DIKTATORA

Profesor Filozofskog fa kuletet Ogwen Radowi} u razgo voru za Novu ka`e da ove brojke nisu nimalo dobre te da zemqa koja je u ovakvom demografskom sunovratu apsolutno nema ~emu da se nada.

On isti~e da je veliki pro blem to {to nam odlazi obrazo

„Na politi~kom planu, sa iseqavawem obrazovanih qudi gubi se na demokratskom poten cijalu i kapacitetu zemqe –~iwenica je da u demokratskim zemqama `ivi boqe obrazovana populacija nego u siroma{nim, autokratskim dr`avama. Dakle, ovaj odliv stanovni{tva je raj za diktatora, to jest kolonijalnog upravnika, ali i za strane ula ga~e koji u zemqama maticama imaju neto priliv radne snage, dok na terenu perifernih eko nomija ili boqe re~eno koloni ja imaju jeftinu radnu snagu sa dozvolom da ekolo{ki spaquju zemqu koja je zbog masovnog od liva stanovni{tva i negativnog prirodnog prira{taja polupra zna“, ka`e Radowi}.

Zemqa u koju Srbi naj~e{}e idu, jeste naravno Nema~ka. Samo u 2021. od oko 44.000 gra|ana Srbije, ~ak 16.840 dobilo je bo ravi{nu dozvolu prvi put u ovoj zemqi.

Druga na listi jeste Hrvatska.

Milo{ Turinski iz Info studa ka`e da su pro{le godine sproveli istra`ivawe koje je po kazalo da iz Srbije najvi{e od laze qudi izme|u 25 i 40 godina.

„Hrvatska i Slovenija naja traktivnije su u letwoj sezoni, kada se masovno, zbog boqih pri mawa pohrli na primorje, ali deo se zadr`i“, ka`e Milo{ Turin ski ispred Infostuda.

Dodaje da je najve}i broj ogla sa za poslove u inostranstvu zabele`en tokom 2018. i 2019. godine.

Nakon toga sledi pad koji se dogodio kao posledica suo~a vawa sveta sa globalnom ekonom

skom i zdravstvenom krizom.

Najvi{e se tra`e voza~i i kuvari, zatim slede gra|evinski in`eweri, konobari, ma{inski in`eweri, elektri~ari, doktori i medicinske sestre.

Sagovornik Nove navodi da je isto istra`ivawe pokazalo da od 5.500 ispitanih ~ak 83 odsto ispitanika planira da napusti zemqu. Anketirani su stari 25 i 40 godina.

„Me|u razlozima odlaska po sebno su se izdvojili `ivot u ure|enom sistemu, mogu}nost za boqa primawa, boravak u zdravi jem dru{tvrnom okru`ewu“, ka`e Turinski.

Istog stava je i profesor Ra dowi} koji napomiwe da uzrok masovnih odlazaka iz zemqe nisu samo lo{a materijalna situacija i nizak `ivotni standard.

„Mislim da zna~ajnu ulogu igra i `eqa qudi da `ive u jed nom predvidivom i izvesnijem okru`ewu sna`nih institucija, vladavine prava, efikasne ad ministracije, niske korupcije i kriminala, dobrog obrazovawa i zdravstva itd. Nekako, kao da ovde nema nade za promene, pa je racionalnije oti}i u ve} sre|en sistem nego ostati ovde i po ku{ati o~istiti sopstveno dvo ri{te“, smatra Radowi}.

Profesor Radowi} upozorava da je u Srbiji zabele`en i kata strofalan negativan prirodni prira{taj, odnos broja umrlih i ro|enih. Ukupan „vi{ak“ umrlih nad novoro|enim, od 2013. do 2021, iznosio je blizu 387.000. Posebno su bile katastrofalne godine pandemije virusa korona (2020. i 2021.) kada je negativan prira{taj u Srbiji bio 130.000, {to je jednako gubitku grada ve li~ine Kru{evca.

M. T.



Omiqeni pisac na{e peva~ice je Dostojevski. Jedva ~eka da mu iza|e nova kwiga.

 Kad se iz dimwaka u Vatikanu uka`e crni dim zna~i da novi papa nije izabran. Kad se iz dimwaka u Srbiji uka`e crni dim zna~i da se kom{ija greje na stare traktorske gume.

 Po ~itav dan gledamo glupe kao no}.

 Stiglo je zlatno doba. Prodajemo zlato da bismo pre`iveli.

 Otkad sam upao u bunar, imam svoje par~e neba.

 Srele se povijest i istorija: - Ba{ si se promenila, ne mogu da te prepoznam - re~e povijest.Ajd, ne la`i - odgovori istorija.

 U jednoj sve`oj novinarskoj biografiji pi{e: "Bio je dugogodi{wi dopisnik iz "Farme" i specijalni izve{ta~ iz "Zadruge"...

 Prodajem ku}u opasanu visokim zidom. Idealna za ku}ni pritvor!

 Na{a sirotiwska ~etvrt ome|ena je dr`avnom granicom.

 Sino} nismo imali ve~eru. Bilo je to iznena|ewe ve~eri.

 Povodom Dana bezbednosnoinformativne agencije nekoliko desetina dou{nika, tastera i potkaziva~a pre{lo je iz honorarnog statusa u stalni radni odnos.

 Golubovima su svi spomenici isti...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

Nikola Tesla

„^ovek koji pomera planine, zapo~iwe pomerawem kamen~i}a"

„Ako `eli{ videti daqe, mora{ se popeti vi{e“

sve {to volite morate da platite neku cenu“ Narodne poslovice

"Ja sam, kao {to vidite i ~ujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivawima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znawem i radom podi`ete slavu srpstva u svetu"

"Zaborav je jedan od elemenata neophodnih u razvitku `ivota" Ivo Andri}

GDE SRBI NAJ^E[]E BE@E?

[ta donosi narednih pet godina Si \inpinga

U poverqivoj ameri~koj depe{i iz 2009, portretu tada{weg ~lana Politbi roa Komunisti~ke partije Kine Si \in pinga, wegov drug iz detiwstva, dou{nik ameri~ke ambasade u Pekingu pod kodnim imenom „profesor”, opisao ga je kao „crve nijeg od crvenog”. Ali i „povoqno nastroje nog” prema Americi, „bez ambicije da joj se suprotstavi”.

Dva Sijeva petogodi{wa predsedni~ka mandata kasnije, i na pragu tre}eg, „Faj nen{el tajms” javqa: „Si \inping ide pre ma konfrontaciji sa Zapadom… Kineski predsednik iskazao je nameru da svoju spo qnu politiku usmeri daqe od pomirewa sa Zapadom”.

No, lepo je onaj „profesor” i dou{nik opomenuo da je „Si ‘te`ak za ~itawe’“, i, ”od prvog dana, nikada nije otkrivao svoje planove”.

20. Kongres KPK

Sada je to, mo`da, po~elo da se mewa. Na 20. Kongresu Komunisti~ke partije Kine, najve}e me|u najmo}nijim organiza cijama na svetu, Si je zloslutno najavio „opasne oluje” na svetskoj sceni, ali i „ne uporedivu slavu” svoje zemqe. I kao da je tom gorko-slatkom najavom muka i pobede odgovorio na pitawe koje je postavio ta mo{wi „Global tajms”: „Svet je jo{ jednom na raskr{}u istorije. Kako }e Kina rea govati na prilike i izazove, i kako }e se odnositi prema svetu?”

U govoru dugom samo 105 minuta na kon gresu koji je u Velikoj dvorani naroda u Pekingu otpo~eo u nedequ, Si je konsta tovao da su se „me|unarodni uticaj Kine, wena privla~nost, kao i mo} da oblikuje svet, u zna~ajnoj meri pove}ali”. Ali, ko mandovao je svojim partijskim drugovima skoro poeti~no, „moramo da budemo spre mni da izdr`imo sna`ne vetrove, uzbur kane vode i opasne oluje”. Tim pre {to je Kina izlo`ena, kako je rekao, „spoqnim ucenama, obuzdavawu, blokadi i ekstre mnom pritisku”; iako Ameriku nije imeno vao, nije te{ko razlu~iti na koga se ova primedba odnosila.

Vode}a sila na svetu

Bez obzira na sve te ucene i poku{aje obuzdavawa, do 100. godi{wice Narod ne Republike Kine — 2049. — „ona treba da postane vode}a sila na svetu u svim aspektima… Wena mo} ne}e biti merena samo veli~inom wene ekonomije”, najavio je Si, „ve} i na poqima nauke, tehnologi je i kulture… Modernizacija Kine nudi ~ove~anstvu nov izbor” koji }e, obe}ava, biti zasnovan na pravednijoj raspodeli bogatstva od dosada{we: „Uporno }emo te`iti zajedni~kom prosperitetu… Pa`qivo }emo regulisati distribuciju prihoda, kao i na~ine sticawa bogatstva”. Ovakva modernizacija Kine, ukaza}e bodro „Global tajms”, „pro{iri}e horizon te civilizacije… Kineski na~in moder nizacije ne slu`i samo wenom razvoju, on donosi korist ~itavom svetu” — ve} i time {to ”razbija monopol Zapada na moder nizaciju i na ideolo{ke paradigme koja

se name}u zemqama u razvoju… Kineska modernizacija odvija se kroz miroqubi vi razvoj. Krvava i kriminalna istorija modernizacije nekih zemaqa Zapada kroz rat, kolonizaciju i pqa~ku donela je ogro mne patwe ~itavom svetu… Istorijska je misija Komunisti~ke partije Kine (…) promocija novog tipa me|unarodnih odno sa zasnovanih na jednakosti, otvorenosti i saradwi. KPK uvek ispuwava svoja obe}awa”.

Sve to, a vaqda druga~ije nije ni mogu}e, uz vojsku koja }e, najavquje Si, posta ti „borbena sila svetske klase”. S tim u vezi, primetio je po pitawu Tajvana, „nika da ne}emo obe}ati da }emo se odre}i upo trebe sile, i zadr`avamo pravo da pre duzmemo sve potrebne mere. Ovo se odnosi iskqu~ivo na me{awe spoqnih sila… To~kovi istorije kre}u se ka ponovnom ujediwewu Kine, i obnovi kineske nacije”.

Predvidqiva reakcija Zapada Ova Sijeva buntovna retorika nepri stajawa na ve~ni monopol Zapada nau{trb sopstvenog naroda i wegovih interesa izazvala je `alosno predvidqivu reakci ju onih koji su konflikt u startu i izazva li u o~ajni~kom poku{aju da ubace klipove u te to~kove istorije koje spomiwe pred sednik Kine. Uostalom, ba{ kao {to su u~inili u slu~aju Rusije i Ukrajine, naime, wihova ponuda svetu i svela se na sejawe razdora i provocirawe konflikta, od Li bije i Sirije do Kine i ostrva Tajvan.

„Sijeva zapaqiva retorika o Tajvanu”, komentari{e tako „Blumberg”, „pove}ava rizik od rata u wegovom tre}em mandatu”.

„Kina je re{ena”, tuma~i Rajan Has, biv{i direktor za Kinu i Tajvan u Save tu za nacionalnu bezbednost SAD, ”da prisili ostale zemqe da prihvate weno pona{awe i ambicije. Si je nestrpqiv, a kineski lideri spremni su da se suprot stave svakoj zemqi koja se usudi da stane

na put wihove ’nacionalne obnove’”.

Konflikt izgleda kao da je sve bli`i. Tra~ak nade da }e ga svet ipak izbe}i sti`e sa stranica „Volstrit xornala” koji konstatuje da „SAD jo{ nisu potpuno spremne da se bore u velikom ratu protiv Kine”.

Kineske ambicije

Zna~i li to da je rat neizbe`an? [ta je iz Velike dvorane naroda Kini i svetu poru~io Si \inping? I {ta }e doneti na rednih pet godina wegovog mandata?

O ovim su pitawima razgovarali ne kada{wi dopisnik na{ih medija iz Kine Milorad Denda i dugogodi{wi spoqnopo liti~ki urednik u Tanjugu Borislav Korko delovi}.

Ukazuju}i da je re~ o „sastanku tela koje rukovodi milijardom i po qudi”, Milorad Denda obja{wava da 20. kongres Komuni sti~ke partije Kine predstavqa „izuzetno va`an doga|aj, i to ne samo za Kinu ve} i

za ~itav svet… Planovi su, pritom, i te kako ambiciozni — do 2035. Kina planira da udvostru~i svoj BDP, a da se dohodak po glavi stanovnika utrostru~i. Ve} i po ~iwenici da su ovakvi planovi napravqe ni mo`e da se vidi opseg kineskih ambici ja u narednom periodu, {to }e neminovno imati uticaj i na ukupne odnose u svetu”.

„Najnovija anketa, koju je sproveo kanad ski Univerzitet Jork, pokazala je da 98 odsto Kineza podr`ava rukovodstvo NR Kine. Kinezi su zadovoqni onim {to im partija i dr`ava pru`aju, i to je garancija da }e svi, sa puno elana, raditi na ostva rewu planova koje je s puno entuzijazma iz neo Si \inping. Ovi planovi razvoja proi zvod su ozbiqnih promi{qawa i analiza ogromnog broja stru~waka — i ni po ~emu nisu nalik na predizborna obe}awa za padnih politi~ara koja se daju samo da bi posle izbora bila zaboravqena. Dodu{e, ni malo ne treba sumwati da }e SAD i ono {to ostane od Evropske unije u~initi sve {to mogu da osujete ostvarewe kineskih planova”, napomiwe Borislav Korkodelo vi}.

Upravo iz tog razloga, skre}e pa`wu Milorad Denda, „i doneta je odluka da Si ostane na ~elu dr`ave i partije i u tre}em petogodi{wem mandatu. O~igledno, stalo se na stanovi{te da je u ovom tre nutku Kini potrebno sna`no rukovodstvo sa sna`nim liderom, kao i kontinuitet vlasti”.

A uz to i jaka vojska, dodaje Borislav Korkodelovi}: „Tokom predstoje}eg man data, do 2027. godine, treba da se dovr{i i modernizacije kineske Narodnooslobo dila~ke armije, kako bi do 2035. postala jedna od najsavremenijih u svetu. Do 2035, ina~e, predvi|eno je i da Kina postane globalni tehnolo{ki lider. A kako je uo ~io kineski ekonomista Xastin Jifu Lin, biv{i glavni ekonomista Svetske banke — ko je ovladao tehnologijom, ovladao je i svetom. U 19. veku to je bila Velika Brita nija, u 20. veku SAD, a u 21. veku to }e biti Kina”. R. N.

JAKOV MILATOVI]:

^ovek koji je razbio Mila u Podgorici

Jakov Milatovi}, sude}i prema rezultati ma lokalnih izbora izvesno je gradona~elnik Podgorice, bio je ministar u biv{oj crnogor skoj vladi premijera Zdravka Krivokapi}a, a pokret Evropa sad osnovao je sa svojim kole gom biv{im ministrom finansija Milojkom Spaji}em.

Ro|en je 1986. u Titogradu, dana{wa Podgo rica. U Krivokapi}evoj vladi je bio ministar ekonomskog razvoja.

Osnovne studije u oblasti ekonomije za vr{io je na Ekonomskom fakultetu Univer ziteta Crne Gore, sa prose~nom ocenom 10 i bio je student generacije. Dobitnik je brojnih doma}ih priznawa Kao stipendista ameri~ke vlade proveo je jednu studijsku godinu na Uni verzitetu savezne dr`ave Ilinois, kao sti pendista austrijske vlade jedan semestar na Univerzitetu za ekonomiju i biznis u Be~u, a kao stipendista Evropske komisije jednu stu dijsku godinu na Univerzitetu u Rimu.

Stefan izabrao srpski umesto ameri~kog sna

U kwigama ~uvenog Skota Peka govori se o putu kojim se re|e ide… Upravo jednim takvim putem po{ao je i glumac Stefan Jevtovi}. Dete ro|e no u ^ikagu, u Americi, gde je imao sve {to mu je trebalo, dobrostoje}u porodicu, mogu}nost da bira najboqe {kole, vratio se se u Srbiju, gde mno go ~ega fali, gde je zavr{io glumu u klasi profesorke Vide Ogwenovi}, po~eo karijeru, a nedavno je odigrao i svoju prvu ulogu u filmu “Ko `iv, ko mrtav!” Radeta ]osi}a.

n Retko koji glumac dobije takvu priliku samo par meseci nakon {to je diplomirao. Kako si se ti ose}ao kada si dobio ponudu da sni ma{ “Ko `iv, ko mrtav”?

n U Srbiji si ve} nekoliko godina, diplomirao si glumu, jo{ kao student nastupio u nekoliko predstava i filmova. Jesi li, kad podvu~e{ crtu, zadovoqan zbog svoje odluke da, umesto ameri~kog, `ivi{ srpski san?

- Ne znam jel to ameri~ki ili srp ski san, prvenstveno je moj. Donekle sam zadovqan ali ne skroz, ima mnogo toga {to me ~eka, da radim i da na predujem, ali sre}an sam za sada, ne `alim se.

n Koliko ti je trebalo da se pri vikne{ na `ivot u Srbiji? [ta ti je najte`e palo… i {ta ti je najvi{e nedostajalo iz prethodnog `ivota u ^ikagu?

balom, trenirao, navijao za Zvezdu, drugo me malo {ta zanimalo. A onda sam se slu~ajno zatekao kada su bira li uloge za {kolsku predstavu – ni mawe ni vi{e nego Hamleta. Ja sam tu onako, pomalo nezainteresovano, iz govorio neke re~enice, a profesori su odmah sko~ili i rekli da sam ja sa vr{en za tu ulogu. Kad sam tada prvi put stao na daske rekao sam sebi –@elim ovim da se bavim!

n Kao klinac trenirao si fudbal, nastavio si i kada si preselio u Beograd, jedno vreme si ~ak igrao i u Zvezdi…

Pokret Evropa sad osnovan je pre samo ~etiri meseca i dobio je naziv po ekonomskom programu koji je usvojila Krivokapi}eva vlada tokom svog jednogodi{weg mandata. Nakon pobede na izborima u Podgorici, Milatovi} je gra|anima poru~io da je Podgorica sada slobodan grad

Pokret Evropa sad osnovan je pre samo ~etiri meseca i dobio je naziv po ekonomskom programu koji je usvojila Krivokapi}eva vlada tokom svog jednogodi{weg mandata.

Nakon pobede na izborima u Podgorici, Mi latovi} je gra|anima poru~io da je Podgorica sada slobodan grad.

Uo~i izbora Milatovi} je u medijima pred stavqen kao ~ovek "bez mrqe u karijeri i `ivotu", pristojan i porodi~an ~ovek, koji poti~e iz porodice koja je i po ocu i po majci poznata samo po dobru.

Za wega ka`u da je radan, privla~an i neu moran, posve}en otac }erke Sare i sina Davi da, bri`an suprug, pa`qiv sin i brat.

U Crnu Goru se vratio iz inostranstva na poziv Krivokapi}a da u wegovoj vladi bude mi nistar ekonomskog razvoja.

Jakova Milatovi}a opisuju kao lidera i timskog igra~a, koji od saradnika uvek izvu~e najboqe i najvi{e.

Tim kojim je Jakov okru`en su qudi sli~ni wemu. Obrazovani, mladi, dokazano sposobni qudi koji vole Podgoricu i odlu~ni su da mu daju maksimum.

Pokret Evropa sad je ju~era{wim izborima u Podgorici osvojio 21,7 odsto podr{ke i ima}e priliku da formira vlast u glavnom gradu Crne Gore i time nakon 24 godine po{aqe De mokratsku partiju socijalista Mila \ukano vi}a u opoziciju.

Milatovi}ev i Spaji}ev Program pokreta Evropa sad predvi|a pove}awe minimalnih zarada u Crnoj Gori na 450 evra i reformisan poreski sistem tako da poslodavci vi{e ne pla}aju zdravstveno osigurawe za zaposlene ve} taj novac wima ispla}uju u okviru neto za rade, re~ju boqi `ivot gra|ana. M. T.

- Ose}aj je bio nestvaran jer igra ti glavnu ulogu bilo gde je ne{to {to se ne de{ava svaki dan. Zahvalan sam Radetu ]osi}u za ovakvu priliku!

n Ka`i nam ne{to vi{e o tvojoj ulozi i radwi filma?

- Igram ulogu Zeqa, mladog detek tiva iz Crne Gore koji `ivi za taj po sao ali nije ne{to naro~ito upoznat kako sve to funkcioni{e, mnogo je ~ist i ispravan. Film je akciona ko medija – dva detektiva dobijaju slu~aj koji moraju da re{e, ali prolaze kroz splet oklonosti koji nisu o~ekivani. A ostalo }ete gledati!

n U filmu Radeta ]osi}a glume neka poznata imena, poput Dragana Marinkovi}a Mace, Qube Bandovi}a…Kako je bilo snimati sa wima?

- Svi su bili predivni, sawati ni sam mogao boqu ekipu i zahvalan sam svima jer su me svi podr`ali, mnogo sam ih sve zavoleo a sa nekima se i ba{ zbli`io. Ve~no }u ih pamtiti jer su ostavili veliki trag.

n O~ekuje te uskoro premijera filma. [ta }e{ re}i kada iza|e{ pred punu salu, kome }e{ da se za hvali{…?

- Iskreno ne znam {ta }u re}i, mislim da }u biti u {oku, smisli}u ne{to na licu mesta.

n U `ivotu si izabrao put kojim se re|e ide, ta~nije, u srpskom slu~aju obi~no se ide u suprotnom smeru. Dok srpska mladost be`i iz Srbije, ponajvi{e ba{ u Ameriku, ti si krenuo u kontra smeru. Zbog ~ega?

- Vuklo me… ^itav `ivot sam ma{tao o Srbiji, `iveo za leta koja sam provodio kod baba i deda, ba{ sam bio vezan od malena. U velikoj meri i zato {to su me roditeqi tako vaspitali.

n [ta te, osim glume, najvi{e vu klo da se vrati{ u Srbiju, na Bal kan?

- Balkan ~itav je prelep, priroda, ali mene su najvi{e vukli na{i qudi, na{ narod.

- Odmah sam se privikao na Srbi ju, a nedostajali su mi porodica, pri jateqi, qudi koji su bili kraj mene ~itav `ivot.

n Diplomirao si na klasi ~uve ne Vide Ogwenovi}, koja je negde izjavila da nikada nije videla tako veliku `equ kod nekoga da postane glumac…[ta }e{ pamtiti sa tih go dina provedenih na fakultetu?

- Moja profesorka Vida Ogwenovi} je ostavila veliki trag, mnogo mi je zna~ila. Ona je me|u osobama koji su obele`ile moj `ivot. Na fakultetu sam sreo mnogo prijateqa, pamti}u celu klasu kao jednu veliku familiju. Profesor Slobodan Be{ti} je tako|e imao veliki uticaj jer me je gurao i verovao i doveo me do trenutka da se osvestim. Moja klasa }e zauvek biti moja porodica.

n Ti si fenomen u jo{ jednom pogledu… Naime, kada si do{ao u Srbiju malo slabije si govorio srp ski, ali si propri~ao uz glumu… Kako je to i{lo?

- Srpski mi je u genima, jedino sam imao problema sa pode`ima ponekad, zbunim se i dan danas, de{ava se. n [ta si spremio za prijemni?

- Spremao sam monolog dramski iz Kosovskog boja, komediju iz Galeba, jed nu pesmu od Crwanskog, i pevao sam. n Da se vratimo na trenutak u ^ikago… Ka`i nam ne{to vi{e o tvom `ivotu tamo, o tvojoj porodi ci, odakle poti~u, ~ime se bave…

- Moji roditeqi su do{li 1991. u Ameriku da ostvare boqi `ivot za mog brata i za mene. Otac Sini{a je iz Prijepoqa, a majka Veneta je iz Pqe vaqa. Otac mi je zapo~eo kamionski biznis ~im je do{ao u Ameriku i to je sad porodi~ni biznis od koga svi lepo `ivimo i zahvalan sam im beskrajno {to su mi pru`ili sve te prilike!

n Otkud gluma, kada si otkrio da ima{ taj dar?

- Gluma se pojavila u sredwoj {koli. Ja sam tada bio zalu|en fud

- ^itav `ivot sam igrao fudbal, volim ga i dan danas. Igrao sam u Chicago Fire tri godine za omladin ce. Pro{lu sezonu sam nastupao za Polimqe iz Prijepoqa, odakle mi je otac. U Zvezdi sam bio kratko tri me seca na probi i oti{ao na jedan tur nir sa omladincima kad sam imao 16 godina, ali nisam imao mesta jer je tu bilo stvarno stra{nih igra~a, koji su sada na putu da budu ba{ velika ime na. Tu su bili Dejan Joveqi} koji je dan od najboqih centarfora koje sam li~no gledao a on to dokazuje danas od Evrope do MLS lige. Aleksa Terzi} koji igra za Fiorentinu je tako|e van serijski igra~. Imao sam svest o tome koliko mogu i procenio da tu nemam {anse. Ali fudbal je i daqe jedna ve lika qubav, a Crvena Zvezda naravno najve}a.

n Kako je tvoja porodica reago vala kada si odlu~io da napusti{ ^ikago, jesu li bili protiv, kako si ih ubedio da te puste, s obzirom da si bio jo{ maloletan?

- Nisu se protivili, naprotiv, pru`ili su mi svu podr{ku, rekli: Sre}an put i pamet u glavu! Nije mi bilo te{ko da ih ubedim.

n Planira{ li i da se jednog dana vrati{ u Ameriku, mo`da u Ho livud?

- Zaista bi voleo da se vratim u Ameriku i da probam jer Holivud je ipak Holivud. Ali polako, ne `urim nigde. Jednog dana…

n Kad }e film “Ko `iv, ko mrtav” mo}i da se pogleda u ^ikagu?

- Ne znam ta~no. ^ekamo da vidimo kako }e publika reagovati u Srbiji, a ja bih iskreno voleo da se pojavimo i u mom ^ikagu.

n Negde si izjavio da bi jednog dana voleo da `ivi{ na @abqaku, u prirodi, divqini… [ta te vu~e tamo?

- Ba{ volim @abqak, nestvarno mesto. Volim sva mesta za koja sam vezan krvqu. Volim Pqevqa odakle mi je majka. Volim i Prijepoqe, volim qude tamo dole. To je deo mene, kad sam tamo kao da sam ku}i. R. N.

STEFAN JEVTOVI], dete ro|eno u ^ikagu, do{ao u Srbiju i postao glumac

Moskva je upozorila da }e ukrajinska vojska baciti „prqavu bombu”, konvencionalnu bombu s radioaktivnim materijalom, {to su na Zapadu i u Kijevu odbacili kao jo{ jednu operaciju koju Rusija

ruske optu`be „besmislene i opa sne”.

„Rusi ~esto optu`uju druge za ono {to sami rade”, kazao je Ku leba.

Ukrajinski predsednik Volo

pripisuje neprijatequ, a sama na merava da je izvede.

Ruski ministar odbrane Ser gej [ojgu izneo je ove optu`be u nedequ u telefonskom razgovo ru sa {efom Pentagona Lojdom Ostinom, {to je bilo drugi put da su se dvojica zvani~nika ~ula u tri dana. Kako javqa Si-En-En, [ojgu je tvrdio da }e Kijev upo trebiti bombu koja je me{avina uobi~ajenog eksploziva i uraniju ma i prilikom telefonskog raz govora s francuskim, britanskim i turskim kolegom.

Ukrajina pori~e ovakve pla nove. Ministar spoqnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je da su

dimir Zelenski odbacio je ruske navode i pozvao na ujediweni me|unarodni odgovor.

„Ako vas Rusija pozove i ka`e da se Ukrajina navodno sprema na ne{to, to zna~i jednu stvar –Rusija je ve} sve to pripremila”, dodao je Zelenski.

Amerika, Francuska i Ve lika Britanija odbacile su u zajedni~kom saop{tewu ruske navode, prenosi „Gardijan”. Ame ri~ki dr`avni sekretar Entoni Blinken poru~io je Kulebi da }e Va{ington podr`avati Kijev ko liko god je potrebno.

„Odbacujemo izve{taje mini stra [ojgua kao o~igledno la`ne

optu`be da }e Ukrajina na svojoj teritoriji upotrebiti prqavu bombu. Svet }e prozreti poku{aje da se ovi navodi iskoriste kao izgovor za eskalaciju (sukoba)”, izjavila je Edrijen Votson, gla snogovornica ameri~kog Saveta za nacionalnu bezbednost.

Na eskalaciju sukoba upozorio je u razgovoru s francuskim i tur skim ministrom i [ojgu, poziva ju}i se na obave{tajne izvore. Ki jev se „pod rukovodstvom stranih mentora” sprema na „provokaciju” u vidu „nuklearne municije malog kapaciteta” da bi optu`io Rusiju da je „upotrebila oru`je za ma sovno uni{tewe i da bi se pokre nula sna`na antiruska kampawa”. Prema ovim izvorima, Britanija nastoji da Ukrajini tajno doturi komponente nuklearnog oru`ja, ~ija bi se upotreba onda pripisa la Kremqu.

Dok Rusija predvi|a da }e vlada Volodimira Zelenskog baciti „prqavu bombu” i za to op tu`iti Moskvu, Zapad predvi|a da Kremq ponovo tra`i izgovor za napade. Pre nego {to je u fe

bruaru napala Ukrajinu, Rusija je po~ela da iznosi podatke o zlo~inima ukrajinske vojske nad ruskim stanovni{tvom u Donba su. Bela ku}a je nedeqama pre napada objavqivala obave{tajne podatke koji su pokazivali da }e Moskva inscenirati napade na Ruse, ~ak i genocid, da bi imala povod da napadne susednu zemqu.

Strah od nuklearnog oru`ja jedan je od najve}ih strahova ve zanih za rat u Ukrajini. [ef Kremqa Vladimir Putin izjavio je da }e upotrebiti „sve {to mu je na raspolagawu” da bi odbranio rusku teritoriju. Bila je to slabo prikrivena pretwa nuklearnim oru`jem jer je Putin podsetio da je Amerika postavila presedan upotrebe najrazornijeg oru`ja (Hiro{ima i Nagasaki) i dodao da wegove re~i „nisu blef”.

„Ne {ali se kad pri~a o mogu}oj upotrebi takti~kog (slabijeg) nuklearnog oru`ja, biolo{kog ili hemijskog oru`ja, jer wegova vojska ozbiqno podbacuje (u Ukra jini)”, ocenio je Bajden.

Stru~waci uglavnom veru

ju da Putin ne `eli da stvarno upotrebi najubita~nije oru`je, ve} da odvrati zapadne sile od dubqeg me{awa u rat u Ukrajini. Zahvaquju}i oru`ju koje Amerika i NATO dostavqaju Kijevu, nije bilo ni{ta od brze i lake ruske pobede u Ukrajini. Prema zapad nim shvatawima, Putin `eli da tome stane na put poigravaju}i se strahovima od nuklearnog rata. Kao jedan od najgorih scenarija ukrajinskog rata pomiwe se onaj u kojem bi se Amerika neposredno ukqu~ila u de{avawa u Ukrajini, posle ~ega bi dve najve}e nukle arne sile, SAD i Rusija, bile di rektno sukobqene.

Posle raspada SSSR-a, Kijev je pristao da sve sovjetsko nukle arno oru`je na ukrajinskoj terito riji preda Rusiji i tvrdi da nije poku{avao da posle toga napravi sopstveno nuklearno naoru`awe. Vlada u Kijevu odbacuje i navode Kremqa da Ukrajina u laborato rijama finansiranim zapadnim novcem razvija biolo{ko i hemij sko oru`je, koje treba da se upo trebi protiv Rusije.

Izabran prvi put u parlament 2015. go dine, Ri{i Sunak postao je u ponedeqak najmla|i britanski premijer u vi{e od 200 godina, sa zadatkom da vodi zemqu kroz privrednu krizu.

Jednog od najbogatijih politi~ara u Vestminsteru na novoj du`nosti o~ekuju finansijska kriza, zbog koje }e verovatno morati da sprovede velike rezove u javnoj potro{wi i suo~i se sa rastu}im tro{ko vima `ivota, zimom {trajkova i ratom Ru sije u Ukrajini.

Sunak dolazi na mesto Tras, koja je pre ~etiri dana rekla da }e podneti ostavku, ali koja ga je pobedila 5. septembra sa 57 odsto glasova ~lanova stranke. Tada je za wene ideje govorio da su „bajka“ koja }e prepla{iti tr`i{ta.

I bio je u pravu, ali neki konzervativci ka`u da sumwaju u wegovu predanost viziji

male dr`ave u stilu Margaret Ta~er, na kon {to je zacrtao smer najve}eg poreskog optere}ewa od pedesetih, sa vanrednom pandemijskom potro{wom za spa{avawe radnih mesta i socijalnu negu.

Objaviv{i kandidaturu, Sunak (42) je rekao da iza sebe ima rezultate koji po kazuju da mo`e da „popravi ekonomiju, uje dini stranku i ostvari ciqeve za zemqu“.

„Bi}e integriteta, profesionalnosti i odgovornosti na svakom nivou vlade koju ja vodim i radi}u po ceo dan da se posao obavi“, rekao je, indirektno kritikuju}i Xonsona koji je zbog mnogobrojnih skandala morao da se povu~e sa vlasti.

Ro|en u Sautemptonu 1980. u braku hinduista poreklom iz Panxaba, Sunak je ~esto tokom pro{le kampawe za lidera stranke govorio o tome kako je pomagao svo joj majci, koja je vodila apoteku, u vo|ewu

kwigovodstva.

Imao je privilegovano obrazovawe. Poha|ao je elitnu {kolu i jo{ jedan je pre mijer koji je studirao politikologiju, fi lozofiju i ekonomiju na Oksfordu, nakon Dejvida Kamerona i Liz Tras.

U pro{loj kampawi za lidera stranke podr`ao je osnivawe selektivnijih gimna zija, nakon {to su nove zabranili opozi cioni laburisti, ali je ponavqao da bi „prvoklasno obrazovawe“ trebalo da bude pravo po ro|ewu.

On }e biti prvi nebelac koji }e postati premijer.

Ravi Kumar (38), ~lan Konzervativne stranke koji radi u finansijskoj firmi u Notingemu, rekao je da je wegovo imeno vawe „prekretnica“.

„Odrastao sam osamdesetih i devedese tih, nisam mogao ni da zamislim nebelog

premijera za svog `ivota… Videti neko ga indijskog porekla kao vo|u Britanca je zato fenomenalno“, rekao je.

Ali, Sunakov brak sa }erkom indijskog milijardera zabrinuo je neke u stranci da je previ{e udaqen od svojih bira~a, od ko jih su neki prisiqeni zbog rastu}e infla cije da biraju da li }e jesti ili se grejati.

Nije pomoglo to {to je u aprilu Sunako va supruga morala da potvrdi izve{taje da nema prebivali{te u zemqi, pa ne pla}a poreze na sve svoje me|unarodne prihode, {to je pristala da promeni.

Skup

U Bawaluci se odr`ao skup pod nazivom “Otaxbina zove”, a u organizaciji SNSD-a i vladaju}e koalicije. Skup je najavio lider SNSD-a Milorad Dodik koji je rekao kako }e na ovom skupu biti doneti odre|eni stavovi, koji } e biti smernice za politiku u narednim godinama, dodav{i da

u

Skupu prisustvuje vi{e hiqa da qudi, a otvorio ga je Dodik, i to pesmom.

„Dana{wa velika skup{tina naroda RS iz svog glavnog gra da svima poru~uje: Vratite nam Ustav BiH da ne bismo morali da odemo iz we! RS je osnovao i od branio narod, o~uvali smo je svih

zapevao

nog suda BiH. Nema BiH izvan dva entiteta. Ne postoji niko ja~i od naroda i narodne voqe“, poru~io je portparol SNSD-a Radovan Ko va~evi}.

Na skupu je poru~eno „ne“ NA TO-a. Tako|e, simpatizeri vlada ju}ih nose majice sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina i sa porukama podr{ke Rusiji.

Pored strana~kih, na prote stu se vide i srpske zastave, a na jednoj i pokojni patrijarh SPC Pavle.

U subotu, 23. oktobra utvr|e ni su svi rezultati izbora osim onih za predsednika Republike Srpske, ~ije je ponovqeno kon trolno brojawe u toku. Jo{ od izborne no}i opozicija tvrdi da su izbori name{teni i pokrade ni i da treba ponoviti izbore za funkciju predsednika Republike Srpske.

}e se raditi „na ja~awu subjekti viteta Republike Srpske i vra} awu nadle`nosti za izbore na entitetski nivo“.

27 godina. Ne}emo antidejtonsku i antiustavnu BiH, ne}emo BiH koja je po voqi samo bo{wa~kog naroda, odbacujemo odluke Ustav

Toj ideji izri~ito se protivi SNSD i wegovi koalicioni par tneri, koji zahtevaju da se {to pre utvrde rezultati i za pred sednika Republike Srpske jer je, kako ka`u, „Milorad Dodik po bednik“.

„Eksplodirao” izvoz municije iz BiH u Saudijsku Arabiju

Izvoz oru`ja i municije iz Bosne i Hercegovine u prvih de vet meseci ove godine iznosio je vi{e od 182 miliona KM, ili oko 93 miliona evra, {to je za 13 od sto vi{e u odnosu na isti period pro{le godine.

Vi{e od ~etvrtine tog izvoza obavqeno je u septembru, {to uka zuje na veliku isporuku i ubrza vawe BiH izvoza.

Izvoz ovih proizvoda u sep tembru iznosio je vi{e od 53 mi liona KM.

Centralna

BiH, Narodnu sku p{tinu Republike Srpske, Predstavni~ki dom Parlamenta Federaci je BiH i skup{tine kantona u FBiH.

Objavquju}i rezultate, CIK BiH je nastavio politi~ku sapunicu, zvanu "novo brojawe glasova", za funkciju predsednika RS, koja traje od 10. oktobra, kada je zapo~et ovaj proces u Sarajevu. Prema infor macijama iz CIK, ostalo je da se prebroje glasovi sa jo{ oko 1.000 bi ra~kih mesta, odnosno za gotovo dve sedmice CIK je uspeo da prove ri tek polovinu glasova za predsednika RS. Zakonski rok do kojeg bi CIK trebalo da potvrdi rezultate izbora u BiH je 2. novembar.

Rezultati koje je CIK objavio kasno uve~e u subotu, jo{ jednom su po kazali da je SNSD, ~iji je predsednik Milorad Dodik, odneo ubedqi vu pobedu na izborima u Srpskoj za sve nivoe vlasti i da sa koalici onim partnerima ima ubedqivu ve}inu u Narodnoj skup{tini RS. [to se ti~e funkcije predsednika RS, prema podacima CIK BiH, Dodik je imao 28.000 glasova prednosti u odnosu na Jelenu Trivi}, kandidata opozicije, pre nego {to je po~elo novo brojawe listi}a.

IZ SNSD sti`u o{tre reakcija ne neobjavqivawe rezultata za predsednika Srpske. Tako portparol ove stranke Radovan Kova~evi} isti~e da je odmah po okon~awu izbora CIK u{ao u jednu spiralu ne zakonitosti i zato je te{ko komentarisati bilo koju odluku koju oni donesu:

- Bilo je potpuno logi~no i o~ekivano da proglase sve preliminar ne rezultate op{tih izbora, ukqu~uju}i i izbore za predsednika Re publike Srpske. I ovo wihovo nezakonito ponovqeno kontrolno, ili kako ga ve} zovu, prebrojavawe glasova za predsednika RS jasno ukazu je da ne postoje relevantna odstupawa, da su ona u domenu statisti~ke gre{ke i trenutno iznose od 0,7 odsto u odnosu na prvobitne rezultate koje su objavqivali od 2. do 10. oktobra.

Druga zanimqivost je da je „eksplodirao” izvoz u Saudijsku Arabiju, gde je ove godine izveze no oru`ja i municije u vrednosti

PROSE^NA SEPTEMBARSKA NETO PLATA

U REPUBLICI SRPSKOJ 608 EVRA

od 48,5 miliona KM, ~ime je ta dr`ava postala glavno izvozno tr`i{te za ovu vrstu robe.

SAD su pale na drugo mesto s izvozom od oko 43 miliona KM, a tre}a je Turska s ne{to vi{e od 20 miliona KM.

Pore|ena radi, izvoz ovih proizvoda iz BiH u Saudijsku Arabiju u celoj pro{loj godi ni iznosio je samo {est mili ona KM.

Prose~na septembarska neto plata u Republici Srpskoj iznosila je 1.189 KM (608 evra) i u odnosu na avgust je nominalno ve}a za dva, a realno za jedan odsto, podaci su Republi~kog zavoda za statistiku.

Najve}u neto platu u septembru od 1.620 KM (828 evra) imali su zaposleni u oblasti finansijske i delatnosti osigurawa, a najni`u od 872 KM (oko 446 evra) zaposleni u gra|evinarstvu. Septembarska prose~na bruto plata iznosila je 1.798 KM (915 evra).

Inflacija u Republici Srpskoj, merena indeksom potro{a~kih cena, porasla je u septembru za jedan odsto na mese~nom nivou, a na godi{wem za 16,1 posto.

Na godi{wem nivou, u septembru je najvi{e poskupeo prevoz, za 28,4 procenta, zbog ve}ih cena u vazdu{nom prevozu putnika, te goriva i maziva.

Milo pora`en u Podgorici, izgubio

i u drugim gradovima

Glavna vijest sa odr`anih lo kalnih izbora u Crnoj Gori je da je prema nezvani~nim rezultati ma DPS izgubio Podgoricu, Evro pa sad , DF i Demokrate mogu da formiraju vlast i bez URE. DPS, prema preliminarnim rezultati ma, ne}e vi{e biti na vlasti ne samo u glavnom gradu nego i u dru gim op{tinama u zemqi.

Koalicija Svi za na{ grad osvojila je 38,1 odsto glasova na izborima u Podgorici ili 24 man data, a pokret Evropa sad 21,7

ristilo 81,1 odsto bira~a.

Andrija Mandi} je saop{tio iz izbornog {taba Demokratskog fronta u Podgorici da je sa DPSom u Crnoj Gori gotovo. Poru~io je da se nakon poraza DPS-a sti~u uslovi za pomirewe pravoslavne Crne Gore.

U {tabu Pokreta Evropa sad u Podgorici se ve} slavilo, a lider te partije Milojko Spaji} je kazao da }e Jakov Milatovi} biti novi gradona~elnik Podgo rice.

pre{la cenzus.

Na @abqaku prema podacima Demokrata, DPS je osvojio 11 man data, Durmitorska inicijativa 6, Demokrate i koalicija Za budu}nost @abqaka po 5 , CNP 2, a Prava Crna Gora 1.

Lista DF-a u Budvi koju pred vodi Milo Bo`ovi} je osvojila je apsolutnu pobjedu u prijestonici crnogorskog turizma. Osvojili su 18 mandata, lista oko DPS osvo jila je devet mandata. SDP jedan, Demokratska Crne Gora ~etiri mandata, URA jedan mandat.

DPS je izgubio i izbore u Ko la{inu. Tamo Demokrate sa koa licijom imaju ve}inu.

U Plu`inama tradicionalno je pobijedio SNP.

Predsjednik op{tine Nik{i} i funkcioner DF-a Marko Ko va~evi} objavio je broj osvojenih glasova koalicija u [avniku.

"Koalicija "Za budu}nost [avnika", osvojila je 523 glasa, Demokrate - 88 glasa, DPS - 493 glasa. [avnik je izabrao budu}nost!", naveo je Kova~evi}.

odsto {to je 13 mandata, pokazu ju podaci Centra za demokratsku tranziciju (CDT) na osnovu 100 odsto obra|enih bira~kih mjesta. Kako je objavqeno na sajtu CDT-a, koalicija za Budu}nost Podgori ce osvojila je 18,2 odsto, odno sno 11 mandata. Koaliciju Ide mo qudi podr`alo je 10,8 odsto gra|ana 11 mandata, a URA-u i Ci vis 6,4 odsto ili ~etiri mandata.

Prema podacima CDT-a, ispod cenzusa su Socijalisti~ka narod na partija, Pokret Preokret i Svetosavska.

U glavnom gradu ukupno je gla salo 69,3 odsto upisanih bira~a.

To je ve}a izlaznost u odnosu na 2018. godinu kada je glasalo 64,4 odsto, a mawa u odnosu na 2020. kada je bira~ko pravo isko

Predsjednik URE Dritan Aba zovi} je kazao da ~estita gra|a nima {irom Crne Gore slobodu i pobjedu.

Analiti~ar Milo{ Be{li} je kazao da je izvjesno da DPS nema razloga za slavqe, a da Pokret Evropa sad ima. On je kazao da prema ovim izborima Demokrate nemaju razloga za zadovoqstvo, dok DF ima razloga da bude zado voqan. On je kazao da su izbori i uspjeh Pokreta Evropa sad poka zao da gra|ani `ele nova lice.

U Pqevqima, DF je osvojio 36 odsto, Demokratska Crna Gora 22 odsto, Evropa sad 12 odsto, DPS 22 odsto. DF bi trebalo da ima 13 mandata, Demokratska Crna Gora osam, DPS sedam, Evropa sad ~etiri i URA-SNP dva. SPP nije

U Danilovgradu, Evropa sad osvojila je devet mandata i po ru~ila da ne}e u koaliciju sa DPS-om.

U tom gradu, prema podacima Demokratske Crne Gore, pokazuju sqede}e rezultate: DPS 27,1 od sto, Ujediwena-Prava 3, Evropa sad 22,91, Demokrate 12,51, SDP 3,96, URA 5,25, Preokret 3,21, SNP 3,5, DF 14,75.

U Tivtu kolacija koja je su protstavqena DPS-u ima vi{e mandata.

Koalicija okupqena oko DPS-a u Bijelom Poqu je osvo jila18 mandata, Bo{waci pet, a ostale stranke 14 mandata.

DPS, SD, SDP je vjerovatno pobijedila u Plavu. U Baru iz SDP-a tvrde da je procrnogorski blok odnio pobjedu. S. G.

Albans

iz Sent Albansa Vas poziva da nam se pridru`ite u proslavi {kolske slave Sv. Arsenija Sremca.

13. novembar 2022.

Crkva Sv. \or|a (6 Kate Street, St Albans)

Slu`ba

Osve}ewe `ita i slavskog kola~a i se~ewe slavskog kola~a

[kolski program

Slavski ru~ak

Doma}ini slave, u~enici Mila Prokopi} i Milan Cukani}, u ime {kole Vam `ele dobrodo{licu i nadaju se da }ete svojim prisustvom uveli~ati ovaj zna~ajan doga|aj.

Molimo Vas da svoje prisustvo potvrdite i da kontaktirate Tatjanu Georgievsku, direktora {kole, na telefon 0431 182 760 ili Nadu Te{i}, predsednicu [kolskog odbora na telefon 0452 641 411.

Uprava {kole

Lokalnim izborima u Crnoj Gori na ko jima je DPS do`iveo debakl, politi~ka {ahovska table je prevrnuta i stvorena nova politi~ka realnost, smatraju anali ti~ari uz ocenu da stranka Mila \ukano vi}a posle ovakvog poraza ima male {anse da se vrati na vlast.

Analiti~ar Predrag Drecun ka`e da za wega ne predstavqa iznena|ewe rezultat Pokreta Evropa sad na izborima u Podgo rici, ali i u jo{ nekoliko gradova u Crnoj Gori, pogotovo i u Danilovgradu.

„Ja sam i prije izbora o~ekivao da }e oni imati preko 20 odsto glasova U Pod gorici. Jednostavno wihova pri~a u kojoj je u fokusu `ivotni standard odgovarala je velikom broju gra|ana kojima je dosadilo da slu{aju o ugro`enosti dr`ave sa jedne ili druge strane. Predozirani su gra|ani tom pri~om o odbrani dr`ave. Moje veli ko iznena|ewe je rezultat Pokreta URA, pogotovo u Podgorici, mislio sam da }e imati oko 10 odsto procenata glasova , ali su podbacili, rekao bih iz vi{e razloga”, konstatuje Drecun.

NAJGORI REZULTAT DPS-A U ISTORIJI

Na{ sagovornik isti~e da je ovo defi nitivno najgori rezultat DPS-a u istoriji i da se ta partija nalazi na velikoj pre kretnici.

„DPS }e ili nestati sa politi~ke scene ili moraju preduzeti neke radikalne pro mjene kako bi kao partija opstali. Mislim da im se sada ne}e `uriti da idu na par lamentarne izbore, jer jednostavno wihov pad je preveliki”, smatra analiti~ar.

Drecun isti~e da je DPS izgubio va`ne gradove, tako da je pobjeda DPS-a u Bijelom Poqu Pirova pobjeda, vjerovatno negdje i o~ekivana u tom gradu.

„DPS samo da je Podgoricu izgubila bilo bi to mnogo, ali za mene je veliko iznen|ewe gubitak nekoliko gradova, a po sebno Danilovgrada. Podgorica je najve}i politi~ki poraz DPS-a, ali Danilovgrad je, ~ini mi se, su{tinski poraz te partije. Poraz u Danilovgradu predstavqa najve}i poreme}aj u mo}i DPS-a, a i tu je Evropa sad uzela glasove DPS-a i ostvarila od

li~an rezultat”, komentari{e Drecun.

On o~ekuje rasplet politi~ke situaci je na proqe}e kada smatra da }e kandidat parlmentarne ve}ine od 30. avgusta 2020 postati novi predsjednik dr`ave.

PREVRNUTA [AHOVSKA TABLA

Analiti~ar Vojin Gruba~ ka`e da su ovi lokalni izbori bili od strate{kog zna~a ja za CG, {to pokazuje i wihov rezultat.

„Politi~ka {ahovska tabla u Crnoj Gori nakon ovih izbora je prevrnuta i stvorena je jedna nova politi~ka relanost. Prije svega mislim na izbore u Podgorici, koji su bili kqu~ni po svom zna~aju. Na kon rezultata mo`emo kazati da je re`im Mila \ukanovi}a kona~no zba~en sa vla sti bez ikakve {anse da se vrati na vlast. Sa ovim porazom na izborima zba~eni su i mediji, propagandisti, kolumnisti, koji su 30 godina trovali javnost u Crnoj Gori i samo dr`avu nekoliko puta dovodili na ivicu gra|anskog sukoba.

„Ono {to je zna~ajno u ovom porazu DPS-a je uspjeh Pokreta Evropa sad. Po

meni, wihov uspjeh }e donijeti promjene i na drugom polu crnogorske politike, onom {to su kontrolisali DF i Demokrate, koji nijesu vukli prave poteze i to je Evropa sad iskoristila”, tvrdi Gruba~.

DPS SE SAPLEO

O „IDENTITETSKI KAMEN“

Profesor Savo Markovi} ka`e da su rezultati ovih izbora za wega o~ekivani, samo {to je on predvi|ao jo{ ve}i sunovrat DPS-a i wegovih koalicionih partnera.

„DPS se sapleo o taj ‘identitetski kamen‘ i te{ko da }e ustati. Ja li~no ne bih ni volio da se oni vrate na politi~ku scenu, jer su vladali na matrici komu nista, koja se ovdje koristi u Crnoj Gori posledwih 70 godina. Vaqa isti}i da se pokazalo kako ne mo`ete vladati preko mawinskih naroda protiv ve}inskog naro da, {to je DPS ~inio. Oni tobo` zagovara ju gra|ansku dr`avu, a forsiraju pri~u o mawinskim naradima, zakqu~uje profesor Markovi}. R. N.

Srpska {kola "Vuk Karaxi}"

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

EU ispostavila neprihvatqive uslove Srbiji

^lan Odbora za spoqne po slove Evropskog parlamenta @an - Lin Lakapel izjavio je, 15. oktobra, da su pritisci EU na Srbiju da prizna Kosovo, napusti sunarodnike u Republici Srpskoj i prekine veze sa Rusijom nepri hvatqivi uslovi za nastavak evrointegracija.

"Srbija nije ~lanica, tek je kandidat za ~lanstvo u EU. Prema tome, unija ne mo`e da joj name}e {ta ona treba da radi. Druga stvar, to je povreda suvere niteta jedne dr`ave. EU `eli da se me{a u unutra{we stvari jed ne dr`ave, a to je nedopustivo", rekao je Lakapel, koji je posla nik i u francuskom parlamentu i portparol partije Nacionalno

ZBOG NIKAKVE

okupqawe na ~ijem ~elu je Marin le Pen.

On je najavio da }e na sednica ma EP zastupati interese Srbije.

"Re}i }u da je nedopustivo takvo ucewivawe, da je nedopu stivo da se EU me{a u unutra{we stvari Srbije i da postavqa ta kve uslove. Tako|e }u ih podseti ti da Srbija, koju je bombardovao NATO, sada ne `eli da podr`i isti taj NATO. Da Srbija koja je 10 godina bila pod sankcijama prosto ne `eli da sada name}e sankcije prijateqskoj Rusiji koja brani wene interese u UN", naja vio je Lakapel.

On je ocenio da se EU pona{a vrlo licemerno, jer dozvoqava Ma|arskoj da uvoze energente,

PERSPEKTIVE,

od pola

Prose~an prihod

po glavi stanovnika u zemqama Evropske unije je 35.800 dolara, dok je na Kosovu 4.442 dolara

Kosovo je za deset godina napustilo 529.647 gra|ana ili 30 odsto ukupnog stanovni{tva. Broj stanovnika na Kosovu za 2021. godinu je procewen na 1.773.971 stanovnik, objavili su mediji u Pri{tini.

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, u popisu koji je sproveden 2011. broj sta novnika iznosio je 1.739.825, od ~ega su 92,93 odsto ~inili Al banci, a 1,47 odsto Srbi, mada je ve}ina Srba bojkotovala popis.

Veliki odlazak Albanaca prime}uje se i u {kolama, gde je svakim danom sve mawe |aka.

Iz najnovijih podataka Agen cije za statistiku Kosova, navo di se da je Kosovo sa najve}im smawewem broja studenata za godinu dana u regionu.

U 2021/22. godini na Kosovu je bilo 217.977 u~enika, ili 5.931 u~enika mawe u osnovnim {ko lama nego 2020/21. godine, kada je ukupan broj u~enika osnovnih {kola bio 223.908.

Navodi se da ni druge zemqe u regionu ne stoje dobro – poseb no Albanija, koja je lider u emi graciji.

U periodu 2008 - 2018 godine, prema istra`ivawu Institu ta EPIK, Albanija je na prvom mestu u regionu po migraciji sa

Dva poslanika

a spre~ava Srbiju u tome, te da prekida odnose sa Rusijom zbog sukoba u Ukrajini, dok istovre meno pregovara o isporuci gasa iz Azerbejxana, koji je napao Jer meniju.

Lakapel je predlog nema~kog kancelara [olca i francuskog predsednika Makrona da Srbi ja dobije ubrzani put u EU, a da zauzvrat ne spre~ava u~lawewe Kosova u UN nazvao ucenom.

Tako|e i ma|arski poslanik Evropskog parlamenta i ~lan ma|arskog Fidesa Andor Deli ka`e da zahtev za me|usobno pri znawe Beograda i Pri{tine nije realno i dobro re{ewe.

On je naglasio da bi svakako trebalo nastaviti dijalog iz

I SIROMA[TVA

me|u Beograda i Pri{tine, te da je krajwe vreme da se davno potpisani sporazumi, kao {to je onaj o Zajednici srpskih op{tina sprovedu u delo.

Povodom zahteva EU da se Sr bija pridru`i sankcijama protiv Rusije, ma|arski poslanik EP je

rekao da Srbija treba da se vodi sopstvenim interesima i za{ti tom interesa svojih gra|ana. Oce nio je da sankcije nisu re{ewe, te da stvaraju dodatne probleme, komplikacije i ote`avaju `ivot svih Evropqana, bez obzira na to u kojoj dr`avi `iveli.

DIREKTOR KANCELARIJE ZA KOSOVO

I METOHIJU PETAR PETKOVI]: Pri{tina i me|unarodna zajednica da za{tite srpske spomenike kulture na KiM

Na vratima Hrama Hrista Spasa u Pri{tini, u ~etvrtak 20. oktobra je oka~ena zastava Albanije. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petkovi}, kazao je da „dok god se ta kve stvari budu doga|ale izli{no govoriti o bilo kakvom po mirewu i su`ivotu“ na ovom prostoru.

“Uni{tavawe tu|ih svetih mesta je izraz najve}eg primi tivizma i agresije, a tome nas istorija u~i na tragi~an na~in. Tamo gde su gorele i uni{tavane tu|e bogomoqe, nedugo potom su goreli i uni{tavani oni koji su se u wima molili”, poru~io je Petkovi}.

On je apelovao na pri{tinske vlasti i predstavnike me|u narodne zajednice „da ne zatvaraju o~i pred ovakvim inciden tima, jer oni ne samo da su stra{ni sami po sebi, ve} pred stavqaju nagove{taj jo{ stra{nijih zlodela i nesre}a“.

objavqivawa stanovni{tva, vatska

pletne zima talan

navodi, ali narod jo{ cija, po{qavawa, u~ewa skih

1.249.706 migranata u roku od 10 godina ili 44 odsto ukupnog stanovni{tva. Broj stanovnika u Albaniji je 2.793.592", navodi se u istra`ivawu.

Siroma{tvo i nezaposlenost su glavni razlog odlaska Alba naca sa Kosova.

Oko 17 procenata stanov ni{tva na Kosovu `ivi u siro ma{tvu, a pet procenata pri pada ekstremnom siroma{tvu, rekla je po~etkom ovog oktobra koordinatorka programa soci jalne za{tite u Crvenom krstu Kosova Antigona [opjani.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, oko 17 pro cenata stanovni{tva ( 305,000 ) `ivi u siroma{tvu sa samo 1,82 eura dnevno, dok 5 % (90.000) stanovni{tva u krajwem siro ma{tvu i sa samo 1,30 eura dnev no.

Prema podacima Centralne banke Kosova, proizilazi da svake godine vi{e od 1,5 mili jardi eura dijaspora po{aqe ili potro{i na Kosovu. Ve}ina novca ode na potro{wu i tro{kove koje dijaspora u~ini

tokom poseta na Kosovu.

@ivotni standard stanovni ka Kosova daleko je od zemaqa regiona i Evropske unije, jer prose~an gra|anin na godi{wem nivou potro{i svega 1.511 evra.

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, porodi ca u proseku za godinu dana po tro{i 7.803 evra, odnosno 1.511 evra po glavi stanovnika, {to gra|ane Kosova svrstava u naj siroma{nije u Evropi i regionu.

Prema podacima Me|unarod nog monetarnog fonda, prose~an prihod po glavi stanovnika u zemqama Evropske unije je 35.800 dolara, dok je na Koso vu 4.442 dolara, a u Srbiji oko 7.000 dolara.

Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj, zapad nom Balkanu ukqu~uju}i i Ko sovo, potrebno je od 40 do 200 godina da dostigne prosek bruto doma}eg proizvoda EU po glavi stanovnika.

Prema podacima Agencije za zapo{qavawe u Pri{tini na Kosovu je bez posla 180.870 qudi.

Zatra`io je „samo da se osigura da simboli srpskog posto jawa na Kosovu i Metohiji - crkve, manastiri i istorijski loka liteti budu za{ti}eni od napada ekstremista i vandala.

KVINTA I EU TRA@E ODLAGAWE PREREGISTRACIJE VOZILA SA SRPSKIM TABLICAMA

Do sada preregistrovano 15 vozila

Kosovsko Ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je da je od 1. septembra do sada samo 15 Srba registrovalo automobi le na RKS tablice i navelo da je odlu~no da taj proces zavr{i 31. oktobra.

U saop{tewu Ministarstva se navodi da posle tog datuma vozila sa „nelegalnim tablicama“ ne}e mo}i da saobra}aju na teritoriji Kosova.

Konverzija na RKS registarske tablice obezbe|uje slobodno i nesmetano kretawe Kosovom, dodaje se u saop{tewu.

Ministarstvo tvrdi da je razvijena propaganda Srbije kako bi Srbi bili spre~eni da preregistruju vozila na RKS tablice.

Sloboda kretawa, jednakost i vladavina prava su na{ prio ritet. U me|uvremenu, nastavi}emo intenzivnu kampawu {irom Kosova kako bi ovaj proces bio zavr{en do 31. oktobra, zakqu~u je se u saop{tewu Ministarstva.

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Garijel Esko bar tokom posete Kosovu zatra`io je od premijera Aqbina Kur tija da proces preregistracije bude produ`en za deset meseci, a isti zahtev stigao je i iz Evropske unije.

Portparol Evropske unije Peter Stano potvrdio je da Brisel tra`i od kosovskih vlasti da produ`e rok za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama za deset meseci.

Gujon o razlozima brutalnog pada broja Srba u Hrvatskoj

u Hrvatskoj, {to je tri puta vi{e nego na Srbe na Kosovu i Metohi ji", rekao je Gujon.

izjavio je direktor Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.

Gujon, koji je govorio pred poslanicima na skup{tinskom Odboru za dijasporu i Srbe u re gionu o problemu nestajawa Srba na prostoru Hrvatske, posle objavqivawa rezultata popisa

On je naglasio da srpski predstavnici u Hrvatskoj treba da na|u na~in da `ive i sara|uju s Hrvatima ali da to ne vodi ka asimilaciji.

Govore}i o ukupnom padu bro ja stanovnika u Hrvatskoj Gujon je uporedio to sa procentom qud skih gubitaka pora`ene Nema~ke nakon Drugog svetskog rata ili duplo vi{e nego francuski gubi ci u Prvom svetskom ratu.

stanovni{tva, naveo je da je Hr vatska izgubila 10 odsto stanov ni{tva, ali da su Srbi svedeni na nivo statisti~ke gre{ke od 3,2 odsto, odnosno na 123.892.

On je rekao da jo{ nema kom pletne analize popisa s razlo zima koji obja{wavaju tako bru talan pad broja Srba u Hrvatskoj.

„Starosna struktura koja se navodi, svakako ima svoj udeo, ali ko god je obilazio srpski narod u Hrvatskoj, zna da postoji jo{ ne{to a to su diskriminaci ja, koja se sprovodi kod zapo{qa vawa, kod nemogu}nosti u~ewa srpskog i izolacije srpskih sela, kao i nasiqe. Zabele`i se oko 300 napada godi{we na Srbe

„Efekti bele kuge su bili vi{estruko po ja~ani 2013. ulaskom Hr vatske u EU. Da li su ti kobni efekti po demo grafiju bili o~ekivani i predvidivi? Jesu. Da li se hrvatska dr`ava dovoqno pripremila da ih smawi? O~igledno nije. Dana{wa Hrvatska je ogledalo na{e demo grafske budu}nosti ako Srbija u|e u EU nepripremqe na. Ovo je odgovornost svih nas“, istakao je Gujon.

On je dodao da su svi u zako nodavnoj, i u izvr{noj vlasti, na raspolagawu Srbima u Hrvatskoj za svu pomo} koja im bude potreb na.

„U okviru Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu pratimo i temeqno izve{tava mo o polo`aju Srba u okru`ewu u okviru bilateralnih i multila teralnih mehanizama kao {to su me{ovite me|uvladine komisije ili Savet Evrope. Tako|e, finan siramo projekte koji doprinose o~uvawu srpskog jezika i identi teta“, saop{tio je Gujon. S. G.

Evidencija o imovini prognanih Srba iz Hrvatske

Vrijednost evidentirane privatne imovine ostale iza Srba izbjeglih iz Hr vatske se prema nezvani~nim podacima procijewuje na 30 milijardi evra, ali zva ni~nih podataka nema jer Beograd nije iz vr{io procjenu na osnovu evidencije koju je obavio jo{ 1996. godine.

Popis imovine izbjeglih Srba je u Srbi ji organizovalo onda{we Odjeqewe Save znog ministarstva pravde SRJ za sukcesi ju, od{tampani su formulari a izbjeglice iz Hrvatske ali i ostale, u wih su upisale podatke o imovini. Formulari su poslije osnivawa Dr`avne zajednice SCG, a zatim i wenog raspada, zavr{ili u Ministarstvu finansija Srbije – Odjeqewu za za{titu pravnih lica u inostranstvu i alimenta ciju, a da niko nije obradio i na~inio pro cjenu vrijednosti imovine izbjeglih Srba. Ta evidencija, u kojoj se prema na{em sa znawu nalazi oko 76.000 zahtjeva privat nih lica kao i firmi, ne a`urira se, {to zna~i da se ne unose podaci o vra}enoj imo vini, pa je u Srbiji te{ko dobiti zvani~nu informaciju o tome da li se izbjeglim Sr bima vra}a bilo {ta od wihove imovine Nezvani~nu procjenu o 30 milijardi evra vrijednoj imovini Srba iz Hrvatske dao je biv{i premijer Republike Srp

Iznosimo samo dio evidentirane pri vatne imovine koju izbjegli i prognani Srbi potra`uju od Hrvatske. Srbi su u Hr vatskoj do rata imali; oko 600.000 hekta ra zemqi{ta od kojeg 320.000 hektara naj plodnije zemqe i oko 120.000 hektara pod

{umom, vinogradima i vo}wacima.

U vlasni{tvu Srba bilo je oko 18 mi liona metara kvadratnih gra|evinskog prostora, od ~ega 14 miliona kvadratnih metara stambenog i 4 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora.

Kada je u pitawu pokretna imovina, Srbi su na primjer, ostali bez oko 400.000 poqoprivrednih ma{ina, 64.000 motornih vozila, oko 440.000 opremqenih spava}ih i dnevnih soba, kuhiwa i trpezarija, kao i 760.000 raznih ku}nih aparata i tehni~kih ure|aja. Srbi su ostali i bez oko 980.000 grla krupne stoke, oko 18 miliona ~okota vinove loze, osam miliona stabala vo}aka i oko 120.000 ko{nica p~ela.

Ostali su bez oko 1.550.000 raznih umjetni~kih slika i drugih predmeta i oko 980.000 grama zlata, a imali su i oko 24.000 bunara i cisterni povr{ine oko 960.000 kubnih metara.

Prilikom evidentirawa imovine je prijavqeno 180 miliona tada{wih we ma~kih maraka i 3,5 milijardi dinara u hrvatskim poslovnim bankama i 600 mili ona dinara u hartijama od vrijednosti. Kao nedovr{ene investicije prijavqeno je oko 800 miliona wema~kih maraka dok su zali he trgova~kih roba, `itarica, alkoholnih

pi}a prijavqene u iznosu 16,5 milijardi dinara.

Kada se ovim podacima pridoda i ulo`eno u putnu i drugu infrastrukturu putem samodoprinosa, izuzimawe Srba iz prihoda od privatizacije, kao i neispla}ene penzije za najmawe 40.000 srpskih penzionera, sa sigurno{}u je procijeweno da vrijednost imovine iznosi 30 milijar di evra. Ovdje nisu ukqu~eni podaci o gra|anima Srbije, wih oko 25.000, koji su imali privatne ku}e i vikednice i drugu imovinu. Evidentiralo je tek oko 12.500 gra|ana Srbije.

Prema podacima iz raznih izvora, u Hr vatskoj je uni{teno ili devastirano oko 40.000 ku}a Srba i to u takozvanom sekto ru Jug (Lika i Dalmacija) oko 20.000 ku}a i skoro isto toliko doma}inskih objeka ta. Srpske ku}e uni{tavane su i izvan podru~ja ratnih dejstava, ali o tome nema precizne evidencije. U Hrvatskoj su, ta ko|e, uni{tena 182 zadru`na doma, 56 am bulanti, 78 crkava, 29 muzeja, 181 grobqe, 325 trgovina, 113 vodovoda, 167 spomeni ka, 311 ugostiteqskih objekata, 410 zanat skih radwi, 118 skladi{ta, kao i sva ni skonaponska elektro mre`a.

Milojko Budimir, prof.

ske Krajine Borislav Mikeli}, a ona je izra~unata na osnovu podataka Komiteta za raseqena lica, kao i na osnovu eviden cije Saveznog ministarstva pravde.

Ispovest

Maf ija je poku{ala da me ubije

da kriminalce, ma koliko bili omiqeni u javnosti, ne nazivam po nadimku, ve} pra vim imenom.

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Na mene su ruke podizali Arkan, Legija i ^ume, ali ostao sam `iv. ^etvrti put trebalo je da umrem sa ]andom, ali ostao sam `iv

Imam 71 godinu, od ~ega sam pola veka bio aktivan novinar u Beogradu. Radio sam u tri redakcijske ku}e „Politika“, „Nedeqnog telegrafa“ i „Ve~erwih no vosti“. Bio sam akreditovan za pra}ewe rada srpske policije i srpske vojske. Tako sam kao slu`beno lice do{ao u priliku da pi{em o kriminalcima, koji su radili razne poslove za policiju i vojsku.

Prema onom {to su mislili neki srpski „tvrdi momci“ o kojima sam pisao, trebalo je ~etiri puta da budem mrtav. Pre`iveo sam, kako, ni sam ne znam. Na mene su ruke podizali Arkan, Legija i ^ume, ali ostao sam `iv. ^etvrti put trebalo je da umrem sa ]andom, ali ostao sam `iv.

Krajem devedesetih godina, dok sam radio u ku}i „Politika“, zove mene tele fonom svastika Stana i uzbu|ena ka`e:

- Zete, be`i ho}e Arkan da te ubije!

Pa, obja{wava da je kao {ef Bifea u Narodnoj skup{tini odnela sok u wegovu poslani~ku kancelariju. @eqko Ra`na tovi} je ~itao „Politiku Ekspres“ i u woj tekst o sebi kao policijskom likvida toru, koji je za SSUP iz Beograda ubijao srpske emigrante po svetu. Videv{i moj potpis ispod teksta, svastika Stana se pohvalila Ra`natovi}u:

- To je pisao moj zet Marko Lopu{ina!

- Javi mu da je mrtav. Otkinu}u mu gla vu! – odgovorio je Arkan.

Moja redakcija je uspostavila vezu sa Borislavom Pelevi}em, Arkanovim ku mom i dogovorila sastanak, na kome bih se ja Ra`natovi}u izvinio. Oti{ao sam u prostorije Stranke srpskog jedinstva poslanika @eqka Ra`natovi}a na Tera zijama. Sedeo sam sa g. Pelevi}em i ~ekao Arkana da do|e. Posle sat vremena @eqko se samo pojavio na vratima i rekao:

- A, do{ao si. Pa {ta ako sam ubijao emigrante, ti to ne sme{ da pi{e{!

Zalupio je vrata i oti{ao. Objavili smo razgovor sa Borislavom Pelevi}em, zamenikom komandanta Arkana i stvar je lega. Glava mi nije otkinuta.

]ANDINA PONUDA

U martu 2000. godine, tri meseca posle ubistva Arkana na Novom Beogradu, u No vom Sadu je likvidiran {armantni krimi nalac Dugi Lainovi}. Po zadatku redakci je oti{ao sam sa fotografom Zoranom na sahranu u Novi Sad. Tu sam sreo Zorana Davidovi}a ]andu, tada momka peva~ice Jelene Karleu{e, sa kojom sam pravio in tervju, a on kao momak ga je autorizovao i nije dao da se {tampa. Posle sahrane La inovi}a nisam `eleo da idem u wegovu ku}u i kod porodice, nego natrag za Beograd. Tada mi je Davidovi} dao ponudu:

- Markane hajde sa nama kolima da te odbacimo do Zemuna – ponudio mi je ]anda.

- Hvala Zorane, imam ve} autobusku kartu – odgovorio sam mu, jer nikada nisam imao obi~aj da se dru`im sa kriminalcima van posla.

To je bio jedan moj princip, drugi je bio

Do{ao sam ku}i u Zemun, u{ao u stan i sa televizora ~uo vest:

„ Ubijen je Zoran Davidovi}, poznat po nadimku ]anda. Likvidiran je u sa~eku{i na autoputu Novi Sad – Beograd, dok se vra}ao sa sahrane Branislava Lainovi}a. Kod skretawa za Zemun nepoznata lica su u pokretu iz automobila izre{etali vozilo i Davidovi}a i on je na mestu ostao mrtav”.

- A Zoran me zvao da se vratim sa wim autom do Zemuna. Da sam seo u wegov auto i ja bih bio mrtav! – rekao sam mojoj poro dici.

LEGIJIN PI[TOQ

Milorad Ulemek bio je komandant Specijalne jedinice MUP-a i sa wim sam pravio razgovore na polo`ajima na jugu Srbije i na Kosmetu. Sreli smo se slu~aj no i privatno u zgradi Zemunskog klana u [ilerovoj ulici, kod mene u kom{ilu ku kada je Legija do{ao u posetu Du{anu Spasojevi}u. Bio sam kod Spasojevi}a da ga ubedim da mi da intervju. Wegova poro dica je `ivela u selu Lece u Toplici, gde je moj otac bio ro|en, pa sam mislio da ga na to zaintrigiram da mi da intervju. Tri puta sam ulazio u wihovu tvr|avu u [ile rovoj ulici u Zemunu, razgovarao sa we

Sklonio je cev pi{toqa sam mog ~ela, oru`je stavio na sto ispred sebe i sa osmehom rekao:

- [alim se i veselim, moja `ena je trudna dobi}u sina! – rekao je iskreno.

Pitao sam Ulemeka kako to da je teto virao ru`u na svom vratu, rekao je da je to bio obi~aj dok je slu`io u Legiji stra naca. Pitao sam ga kako mu je otac, le`ao je {logiran u Stara~kom domu Be`anija, odgovorio je lo{e i preporu~io mi da ga ja obi|em. I napravim intervju sa wego vim ocem o wemu, wegovoj majci i wegovom bratu muzi~aru, koji su `iveli u stanu blizu hotela „Jugoslavija“. Kada sam mu zatra`io intervju odgovorio je:

- Ja kao komandant ne smem da govorim za javnost.

Rastali smo se kada je u dvori{te u [ilerovoj ulici u{ao jedan politi~ar iz DOS-a da razgovara sa vo|ama Zemunskog klana. O ~emu politi~ar ima da pri~a sa kriminalcima nisam nikada otkrio.

^UMETOVA PRETWA

Desetog juna 2002. godine u parku kod ho tela „Jugoslavija“ na Novom Beogradu upu can je na~elnik gradske policije general Bo{ko Buha. Kako je u blizini bila BK Te levizija, wen reporter, ina~e policajac, je snimao posledwe znake `ivota generala Buhe.

vazdu{nom pu{kom.

- I {ta sad da radimo – pitao me glasno ]ume – da te natopim viskijem i bacim pod autobus GSP ili ne{to drugo?

- Nisam kriv za to {to tvrdi{ da sam napisao. To je naru~io i objavio moj glavni urednik, pa se raspravi sa wim – odgovo rio sam mu bez pardona.

- Sad je glavni urednik kriv – zapitao se.

- Nije, mi smo uradili korektno svoj posao, a ti mi preti{. Ubij me ili me pu sti. ^eka me taksista, koji }e da pomisli da sam pobegao kroz druga vrata da mu ne platim vo`wu!

- Be`i od mene – rekao mi je Qubi{a Buha, koji me nije polio viskijem i bacio pod to~kove gradskog autobusa, pa sam ja istr~ao napoqe i seo u taksi.

Tog trenutka me telefonom zvao Du{an Spasojevi}, {ef Zemunskog klana i preko telefona rekao:

- Dobro si pro{ao!

Otkrio sam dakle dve ~iwenice ovom prilikom. Prva da je neko prislu{kivao generala Bo{ka Buhu, dok mi je davao in tervju. Na~elnik beogradske policije mi je rekao neke podatke, ali kada sam iskqu~io magnetofon.

- Samo da ti bude{ informisan, a ne javnost – rekao mi je general Bo{ko Buha.

I drugo, o~igledno je da su ^ume i Du}a, kako su glasili nadimci Qubi{e Buge i Du{ana Spasojevi}a, bili ortaci u ovoj mojoj dobrovoqnoj otmici i pretwi smr}u. [ta su hteli time ^ume i Du}a da postignu, ne znam. Ja sam samo bio kurir koji je u me dije doneo vest, dok je mog gazda bio ~ovek, mnogo ugledniji i ja~i nego ova dvojica, pa wega nisu smeli da diraju.

Uzgred, zamolio sam prijateqa, da ako na iza|em od ^umeta za 30 minuta, da zove ministra policije ili wegovog {efa za javnu bezbednost, da me spasavaju. Zvao ih je na wihove brojeve mobilnog telefona. Nijedan od visokih funkcionera srpske policije nije se javio, {to zna~i da me ne bi ni spasavali od pretwu Qubi{e Buhe.

KLEVETE NOVINARA

govom suprugom Tawom i }erkom Jovanom. Spasojevi} nije bio sposoban za intervju, pa smo zato samo }askali.

U tom trenutku u dvori{te ulazi Mi lorad Ulemek i prilazi nam. Rukujemo se svi sa wim, a Legija meni ka`e:

- A Marko, ti si pisao u svojim kwigama da je Legija izdao Milo{evi}a!

]utao sam i kiselo se sme{kao u znak odobravawa. U tom trenutku Legija vadi svoj pi{toq i stavqa mi ga na ~elo. Ja sam se i daqe smejao. Da je povukao oki da~ i ubio me bio bih najsme{niji mrtvac u Beogradu.

Rekao sam mu:

- Milorade skloni taj tvoj pi{toq sa mog ~ela!

- - Prazan je, ne boj se – odgovorio je.

- Gde ti kao specijalac nosi{ prazan pi{toq!

Posle nekoliko nedeqa od objavqi vawa intervjua, dakle dok je Buha bio `iv, zove me jedan drugar i {aqe mi poruku da odem kod drugog Buhe, Qubi{e iz Sur~ina zvanog ^ume.

- Ili }e{ da leti{ sa zoqom! – poziv je bio i pretwa.

Oti{ao sam taksijem u firmu „Difenc roud“, gde je radio Qubi{a Buha kao vla snik preduze}a za asfaltirawe drumova. U firmi su bili sama wegova sekretarica, mlada krupna `ena i on. Kad me je uvela u wegov kabinet napao me verbalno:

- To si ti taj {to pi{e da je ^ume ma fija{, da asfaltiram dawu puteve, a no}u napadam qude. Zbog tvog teksta su mi Nemci odbili isporuku ma{ina za asfalt. Pokvario si mi posao, treba da mi plati{ {tetu.

- Nisam pisao o Vama. General Buha mi nije rekao imena mafija{a.

- Nije ta~no, evo Guri }e da potvrdi da ti je general nabrojao imena mafija{a u Beogradu. Da li je tako Guri? – pitao je ne kog preko telefonskog interfona.

- Da, tako je {efe! – odgovori glas, koji nije li~io na glas srpskog komandanta po licije Gorana Radosavqevi}a zvanog Guri.

Znao sam Gurija, jer sam kao akredito vani novinar u policiji pravio razgovore sa wim. Znao sam i Qubi{u Buhu od ranije, jer sam i sa wim pravio razgovor o wegovoj ku}i u Sur~inu i golubovima, koje je ubijao

Pre`iveo sam tako ~etiri pretwe smr}u. ]anda i Arkan su mrtvi. Legija je na robiji, a ^ume na slobodi i bez za{ti te dr`ave, jer je bio za{ti}eni svedok protiv Zemunskog klana. Prijavio sam mo joj redakciji {ta mi se doga|alo, ali ni sam shva}en i nisam bio za{ti}en. Neke kolege su mi se smejale, kao da je moja pla nirana smrt bila dobar novinarski vic.

Druge kolege su me klevetale, da sam ja kriv, odnosno moj intervju sa generalom Bo{kom Buhom, zato {to je na~elnik be ogradske policije ubijen na javnom mestu. Jedan broj novinara je iz ~iste sujete, jer oni nisu napravili intervju sa generalom Buhom, ovom klevetom hteo da me ponizi. Da sam navodno napravio tako opasan in tervju da je general Buha pre 20 godina zbog wega ubijen.

Neki beogradski novinari su po ~istoj logici svojih urednika krivca tra`ili pre u profesionalnom novinaru, nego li u opasnom poslu samog generala Bo{ka Buhe, koji je nameravao da pohapsi {efo ve beogradskih mafija i da ih izvede na sud. Politi~ari su ga u tome spre~avali, kako mi je sam general otkrio, ali mafija nije htela da rizikuje da joj se to uop{te dogodi. Uostalom, zbog pretwe mafiji ubijen je i srpski premijer Zoran \in|i} u prole}e 2003. godine.

Dejan stavio oglas na Fejsbuk, za 15 dana razdelio parcele

Ovo brdo uz Dejana sada }e naseqavati Srbi iz Australije, Francuske, Nema~ke, Engleske i Italije, ali i svih krajeva Srbije

Brdo iznad ~uvenog Bora~kog kr{a nadomak Kni}a, do pro{le godine ima lo je samo {est stanovnika, me|utim u posledwe vreme desilo se ~udo. Sa je dinstvenog mesta u [umadiji, odakle ve li~anstven pogled puca na pet op{tina u krugu od 20 kilomera bez ijedne prepre ke naselilo je 25 porodica.

Oni su zarasle livade pretvorili u pravo gradili{te i to sve zahvaquju}i jednom me{taninu. Dejan Milo{evi} nije `eleo da wegova ku}a bude jedina, pa je

svojih dva i po hektara zemqe poklonio mladim qudima koji su izrazili `equ da se dosele upravo ovde, u srce [uma dije.

- Do{ao sam na ideju da parcelu koju sam kupio pre vi{e od dve godine i na kojoj je bila samo jedna uru{ena ku}a, po delima na 25 placeva i zatim pih pojedi na~no poklonim. Ku}u koju sam tu zatekao sam nekako uspeo da stabilizujem da se ne sru{i, sa dve betonske bandere, a za tim sam krenuo da sre|ujem u krug celo imawe - kazao je Dejan Milo{evi}.

Oglas da poklawa placeve postavio je na dru{tvenu mre`u fesjbuk i za ovaj wegov podvig nadaleko se ~ulo. Ovo brdo uz Dejana sada }e naseqavati Srbi iz Au stralije, Francuske, Nema~ke, Engleske i Italije, ali i svih krajeva Srbije.

- Mnogim qudima to zvu~i neverovat no ali imao sam jedan uslov. Parcelu koju poklonim, odmah idemo u katastar i upisujemo jedan kroz jedan na novog vla snika. Sve parcele su od trenutka kada sam ja to odlu~io da ispoklawam, sve je oti{lo za 15 dana. One su od tri do 15 ari, i ono {to je jako bitno jeste da je 40 ari sa ove povr{ine u putevima. Svaki objekat ima prilaz sa dve strane koji su katastarski ukwi`eni", ka`e Dejan.

On dodaje da je jedina poenta je da qudi do|u, da o`ive ovo mesto prema kome je priroda bila i vi{e nego blago naklona. Specifi~na ru`a vetrova ~ini ovo podru~je pravom vazdu{nom bawom, a na svakim pedesetak metara mo`e se na}

Lepa Luki} poznata je po svom o{trom jeziku i da uvek ka`e ono {to misli bez ustezawa, ali i po fenomenalnom humoru u svakoj situaciji.

Peva~icu pored lepog glasa, legen darnih pesama, qudi vole i zbog na~ina na koji se {ali kako na tu|, tako i na svoj ra~un.

Prilikom Lepinog gostovawa u emisi ji „Grand magazin“ peva~ica je pitana {ta misli o modernoj tehnologiji i kako se ona snalazi na dru{tvenim mre`ama, a ona je

ispri~ala i jednu anegdotu sa nastupa.

– Ja imam novi telefon, ni{ta ne znam na wemu i ne u~im… Nau~im toliko pesama i melodija, a ne mogu to da nau~im. Ne in teresuje me uop{te i mrzim ko samo buqi u taj telefon – rekla je peva~ica i dodala:

– Ja sam pevala ~etvrtkom kad smo dr`ali restoran na Zvezdari i stvarno je bilo puno kao {ibica, da prosto pomo gnem mom bratancu, ne da je pevam za pare. Po~iwem ja da pevam, jedan mladi momak sedi za stolom sa wih {estoro. On prekr

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

i izvor zdrave pija}e vode. U te{kim vre menima u kojima }e mo`da zdrava hrana i voda biti luksuz, brdo iznad sela Bora~ mo`e biti idealno mesto za `ivot, a do skoro je zarastalo u korov.

Qudi koji su dobili placeve na poklon nisu razo~arali Dejana, zaista vole pri rodu i zajedni~kim snagama grade infra strukturu koja im je potrebna.

- @elim da na ovom imawu zaokru`im pri~u, kada pri~amo o starinama. Ovde se koriste samo prirodni materijali, krov se pokriva davno zaboravqenim }erami dom, naravno dosta toga je pravqeno od drveta da qudi kada do|u, a naro~ito deca, da se upoznaju kako se nekada i gde `ivelo. Moj krajwi ciq jeste da naselimo ovo mesto i da se sagradi jedno pravo eko naseqe, zakqu~io je Dejan. S. G.

PEVAWE:

stio nogu i ~vrka telefon… ^vrk, ~vrk… Ja ka`em: „De~ko, jesi ti do{ao da slu{a{ muziku ili da ~vrka{ telefon? Nema smi sla, kao da me ne prime}uje{, a do{ao si ko bojagi da me slu{a{“. Ja to malo iz {ale, i on prestade odmah i ja se vratim tamo da pevam i samo {to sam se okrenula, a on po novo. Ka`em „vidim ja“, a on smeje.

R. N. lll U slede}em broju: Pola veka kasnije - i daqe se smejemo ^kaqi koji je naleteo na povorku

si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Prvi federalni buxet nove laburisti~ke vlade je s pravom danima plenio medijsku pa`wu, s obzirom na trenutnu ukupnu ekonomsku situaciju. O~ekiva lo se da }e to biti mo`da buxet spasa od haosa koji nas ~eka, i koji nas svakako bez obzira na wegovu mo} ne}e mimoi}i. Za

`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

lepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Buxet krizei alibija

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

Entoni Albanize. Naravno, sa tom konstatacijom se ve}ina nas delimi~no mo`e slo`iti i to jeste nepobitna ~iwenica da }e na{ bruto nacionalni dug pre}i magi~ni trilion ve} u narednoj 2023. godini. Uz to laburisti ne propu{taju ni priliku da na sve to pridodaju i globalnu eko nomsku krizu, naravno obavezno i ruskog predsednika Putina li~no kao krivca, wegov fa mozni rat u Ukrajini, kontinu irane lokdaune i Kini i ko zna {ta sve jo{.

Sti~e se utisak da federal na vlada i ne mora mnogo da bri

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

novnog pada ekonomskog rasta, rasta inflacije, kamata i neza poslenosti, ali naravno ne bez ograde i gomile lo{ih oprav dawa. Zato su svi parametri jo{ uvek podlo`ni korekcijama ve} u narednom ekonomskom kvarta lu, i to je za sad izgleda jedina izvesna opcija na koju mo`emo ra~unati. Umesto klasi~nog op timizma koji je uvek bio sastav ni deo svakog federalnog buxe ta, ovog puta uo~qivo je posebno krizno buxetsko poglavqe ili kolokvijalno re~eno takozva ni „scenario no}ne more“ (hard landing / the nightmare scenario).

VIDE]E GA POLA SRBIJE: Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

U Vukovaru:

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

Posetili smo Vukovar kako bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

Kako su nam ispri~ali lokal ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru.

Koliko je Srba u Vukovaru?

uzvrat, umesto tradicionalnih gubitnika i dobitnika buxeta dobili smo gomilu ~udnih ali bija za sve {to nas je sna{lo, i za sve ono {to }e nas tek sna}i. O~ekivawa javnosti su posebno narasla u svetlu zabriwavaju}e galopiraju}e doma}e infla cije, i akutnog rasta nominalne kamatne stope, koja na dru{tvo u celini ima bezmalo benigni uticaj. Naravno, ove dve kompo nente krize su me|usobno pove zane jer centralna banka `eli da upravo podizawem kamatne stope na neki na~in obuzda rast inflacije. U praksi za obi~nog gra|anina u tome nema mnogo logike, jer je u su{tini rezul tat svega toga – mawe ili vi{e – pogor{awe na{eg ukupnog `ivotnog standarda. Vladaju}i laburisti se zbog svega toga, ~ini se, mnogo ne uzbu|uju, jer oni jo{ uvek imaju neoboriv ali bi da su za sve krivi liberali, koji su do maja bili na vlasti, skoro pa ~itavu deceniju una zad. Federalni blagajnik Xim ^almers je samo u posledwih ne koliko meseci vi{e puta pono vio da im biv{a vlast u amanet ostavqa trilionski dug, i da oni tu ni{ta preko no}i ne mogu da urade. To je tako|e ponovio nedavno i federalni premijer

Podsetimo, protesti i lupawe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine. – Hrvatske vlasti su se izne nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava,

do govore jeste asimilacija Srba, kako u Vukovaru, tako i u celoj Hrvatskoj.

– Toga svakako ima. Neki qudi, iz wima znanih razloga, prvo po~iwu da se izja{wavaju samo kao pravoslavci dok srpsku nacionalnost vi{e i ne pomiwu, da bi ubrzo posle toga po~eli da se izja{wavaju kao Hrvati –pri~a nam jedan Vukovarac.

Ipak, najve}i problem za Srbe je nedostatak posla. Iako bi tre balo da budu zastupqeni u grad skim ustanovama proporcionalno wihovom udelu u stanovni{tvu, to nije slu~aj.

ne, barem ne u ovom prvom man datu, po{to za sve probleme i neda}e je najlak{e jednostavno okriviti druge. Tako se laburi sti sada usu|uju da za ekonom ske no}ne more koje najavquju okrive ~ak i trenutnu kovid politiku u Kini, ~ija vlada jo{ uvek sprovodi lokdaune u ciqu navodne za{tite svog stanov ni{tva od korona virusa. Svi bi mi sada trebalo da izgleda zaboravimo sve {to su ovda{wi laburisti~ki i liberalni pre mijeri radili maltene sve do ju~e, u tom istom ciqu kada su nas {titili od tog nevidqi vog neprijateqa. Jer pre samo godinu dana na snazi su bili strogi i beksrupolozni lokdau ni u Sidneju i Melburnu i skoro totalna izolacija Australije kao dr`ave od ostatka sveta. I setimo se samo {ta su ovda{wi premijeri, svi do jednog, govori li o tom istom virusu, koji im izgleda odjednom vi{e nije ni malo va`an. Zato je zanimqivo da u novom poja{wewu buxeta nema na primer ni re~i o au stralijskoj dvogodi{woj kovid politici, koja je po svim mogu}im parametrima ostavila te{ke i nesagledive ekonomske posledice na zemqu. Vlada ima svoje ekonomske projekcije nemi

dwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

Kanbera: Ambasador Stefanovi} u prvoj zvani~noj poseti Zapadnoj Australiji

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota.

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve stvari?! – pita na{ sagovornik.

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima dobija kona~ni zamah.

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agre sori kada ovde `ivimo stotina ma godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske poro dice – ka`e nam sagovornik.

Ambasador Republike Srbi je u Kamberi boravio je u prvoj zvani~noj poseti Zapadnoj Au straliji.

Tokom boravka u Pertu, am basador Stefanovi} susreo se sa guvernerom savezne dr`a ve Zapadna Australija Krisom Dosonom, predsednicama oba doma Parlamenta Zapadne Au stralije - Alanom Klozi, pred sednicom Zakonodavnog saveta (gorwi dom) i Mi{el Roberts, predsedavaju}om Zakonodavne skup{tine (dowi dom), kao i ministrom Stivenom Dosonom, predstavnikom premijera Za padne Australije.

Tako|e, tokom posete ambasa dor se sastao sa Klarom Andri}, prvom poslanicom u gorwem domu Parlamenta ro|enom u Sr biji, liderom opozicije i pred sednikom Liberalne stranke za Zapadnu Australiju Dejvidom

Hanijem i gradona~elnikom gra da Perta Bazilom Zempilasom. Poseban akcenat stavqen je na ekonomsku saradwu, kao i po lo`aj srpske zajednice u Austra liji. U tom kontekstu, odr`ano je vi{e sastanaka, ukqu~uju}i i u Departmanu za zapo{qavawe, turizam, nauku i inovacije Vla de Zapadne Australije, a upri li~ene su i posete kompanijama iz oblasti rudarstva i energe tike koje posluju u Srbiji.

Prvog dana posete ambasador Stefanovi} i prvi savetnik Ivana Isidorovi} posetili su i Crkvu Svetog Save u Pertu, gde su, nakon prisustva ve~erwoj slu`bi, odr`ali sastanak sa predstavnicima vi{e srpskih udru`ewa iz Perta i okoline, sa kojima su razgovarali broj nim aktuelnim pitawima od interesa za srpsku zajednicu u Zapadnoj Australiji.

gde ne mo`ete da

– Ako ste Srbin i tako se izja{wavate, vrlo te{ko }ete na}i posao. Zbog toga veliki broj qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i Hrvati, a Srbima je jo{ te`e, pa idu i oni. Jednostavno, nema per spektive

vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru

Tu se pre svega misli na mogu}i ekonomski haos koji bi na stao na globalnom planu, ukoli ko pre svega zapadni svet u|e u o~ekivanu recesiju. Na`alost, vlada ovde nije nimalo daleko od istine, jer globalnu recesi ju najavquju brojni me|unarodni ekonomski eksperti. Sude}i po novom federalnom buxetu Au stralija izgleda i nema mnogo izbora, osim da deli ekonom sku i politi~ku sudbinu zapad nog sveta. Toj ~iwenici dobrim delom treba zahvaliti i dra mati~nom pogor{awu na{ih od nosa sa Kinom, na{im najve}im trgovinskim parnerom. Ne tako davno, tokom posledwe velike ekonomske krize 2008. godine, upravo nam je na{a tada{wa razvijena trgovinska i ekonom ska saradwa sa Kinom najvi{e pomogla da tu krizu prebrodi mo znatno boqe od Amerike i zapadnog sveta. Ovog puta, ako je verovati novom federalnom buxetu, {anse da }emo ponovo gledati isti film, samo sa dru gim glumcima, su male ili skoro nikakve.

od pogleda prolazni

skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru.

spo men-parku, uspostavqenom

Sa{a Jankovi}, Melburn

ma `ivi ve}insko srpsko stanov i napornim radom poku{avaju da

Ranko Pivqanin

ZAJEDNICA

Otvara li se nova strana istorije?

u Najmawa ali mo`da i daleko najperspektivnija srpska zajednica u Australiji kao da odlu~no kre}e u borbu sa svim tradicionalnim srpskim neprijateqima od kojih je prvi nesloga u ^lanovi Uprave odu{evqeno pozdravili ambiciozni plan novoizabranog predsednika Gorana Savi}a, pri ~emu je najva`niji od svih ciqeva, da se Srpski kulturni centar vrati svojim korenima u Ve~erwe bogoslu`ewe, mo`da i prvo od osnivawa Centra, slu`io je prota Petar Damwanovi} iz Melburna

Jednoglasnim izborom Gora na Savi}a za novog predsednika, odu{evqenim prihva}awem we govog vrlo ambicioznog, ali ni malo neostvarivog plana razvoja u novostvorenoj atmosferi vere u vlastite mogu}nosti, zavr{i la je sednica Uprave Srpskog kulturnog centra (SKC) u Kernsu odr`ana u subotu, 15. oktobra ove godine. Kad se tome doda da je po sle sednice gost Srba u Kernsu okupqenih oko svog kluba, proto jerej-stavrofor Petar Damwano vi}, ina~e sve{tenik CO “Sveta Trojica” iz Bransvika u Melburnu slu`io ve~erwe bogoslu`ewe kakvo ne pamte ni najdugove~ni ji Srbi koji `ive u Kernsu, jasno je za{to se naglo rasplamsalo raspolo`ewe optimizma i vere u vlastite snage i mogu}nosti i za{to se odjednom, gotovo preko no}i, ni{ta do ju~e nemogu}e ne smatra unapred neostvarivim.

Sednicu je otvorio potpred sednik SKC gospodin Xozef Pinder koji je ukratko podsetio na stawe u posledwe dve godine, pri ~emu je zanimqivo bilo da se konstatuje kako je finansijski SKC znatno napredovao i pored epidemije korona virusa. Gos podin Pinder tako|e je istakao veliku podr{ku ruskih ~lanova Centra, a iskoristio je i priliku da uputi izraze iskrene zahval nosti ocu Petru Damwanovi}u na dolasku uz nadu da }e od sada posete Kernsu i ovda{woj srpskoj zajednici postati redovne.

Napokon, gospodin Pinder je objavio da je nominacija gospodi na Gorana Savi}a za novog pred sednika SKC prihva}ena jedno glasno.

“Koristim priliku da se za hvalim gospodi Iliji Uzelcu, \or|u Nikoli}u i ostalim pio nirima ovog Centra koji su te{ko rade}i na farmama {e}erne trske pokazali ogromnu voqu i svest o va`nosti o~uvawa srp skog imena i nadasve, srpskog zajedni{tva, osnivaju}i ovaj Cen tar” - rekao je na po~etku svog inauguracionog obra}awa ~lano vima Uprave novoizabrani pred sednik Goran Savi} dodaju}i da je obaveza mla|ih da neguju kul turu po{tovawa i zahvalnosti prema osniva~ima koji su mnogo `rtvovali da bi svi danas u`i vali plodove wihovog rada i vi zionarske misije. Izraze zahval nosti novizabrani predsednik uputio je i svim prethodnim pred sednicima, ~lanovima i osobqu koje je uspelo da SKC odr`ava sve ove godine.

Da ne bi sve zavr{ilo na sve~arskoj atmosferi koja bi mogla da predstavqa i neku vr

stu mirewa sa onim {to bi moglo zna~ajno da se popravi u budu}em delovawu SKC, Goran Savi} nije propustio da zakqu~i kako su po sqedwih godina neke okolnosti negativno uticale na privr`e nost ~lanova Centra ovoj organi zaciji, a posebno je bolna ~iwe

nica da je prime}eno odsustvo srpskih starosedelaca i wihova razo~aranost aktivnostima ili, boqe re~eno, nedostatku odgova

raju}ih aktivnosti u SKC.

“Kako ja shvatam ulogu i od govornost prvog ~oveka Srpskog kulturnog centra, a u~ini}u sve da i svojim pona{awem i kon kretnim potezima doka`em da to nisu samo puke re~i, povratak u aktivno ~lanstvo najstarijih ~lanova Centra i privla~ewe onih koji odavno `ive u Kernsu a do sada nisu hteli da u~estvuju u aktivnostima i programima or ganizovanim pod ovim krovom, je dan je od najva`nijih ciqeva koje postavqam sebi ali i svim osta lim ~lanovima ove organizacije. Duboko sam uveren da je najkra}i put do ostvarewa tog ciqa po vratak temeqima i idejama zbog kojih je ovaj Centar i nastao, a to je, najkra}e i najjednostavnije re~eno, povratak srpstvu!”- ista kao je Goran Savi} postavqaju}i pitawe na koje su svi znali odgovor, kakva je to Srpska ku}a u kojoj nema gotovo ni{ta srpsko? Za po~etak u SKC treba stvoriti uslove da se svako ose}a kao da je do{ao u doma}insku srpsku ku}u, {to podrazumeva organizaciju razli~itih kulturnih sadr`aja, predavawa, proslava i zabava, ali i stalnu ponudu originalnih srpskih namirnica, kvalitetnih alkoholnih i bezalkoholnih pi}a, upravo kao {to su osniva~i Centra i imali na umu kada su Centar osnivali.

Gospo|a Darinka @ivkov, kao nezvani~ni predstavnik srpske populacije u Kernsu doseqe ni~kim sta`om, ali ne neminov no i godinama `ivota, toplo je pozdravila ideju povratka srp stva u SKC istakav{i da smatra da je upravo udaqavawe od onoga {to predstavqa srpska kultura, umetnost, obi~aji i vera glavni razlog sve slabije podr{ke Cen tru od strane Srba koji u Kernsu `ive decenijama.

“Sa zadovoqstvom se pri dru`ujem izrazima zahvalnosti o. Petru Damwanovi}u koji je sa odu{evqewem prihvatio na{ po ziv da nas poseti, a uveren sam da obe}awe koje nam je dao da }e u~i niti sve {to je u wegovim mogu}nostima da nas od sada pose}uje vi{e puta godi{we ne}e ostati samo lepa `eqa. Uveren sam da smo svi svesni koliko nam zna ci pomo} i neposredna podr{ka u o`ivqavawu pravoslavne vere pod krovom ovog Centra i o~uvawa srpskog jezika i kultu re.”- rekao je Goran Savi} u za vr{nom obra}awu prisutnima uz o~igledno odobravawe, mo`e se

slobodno reci i odu{evqewe. Posle zavr{etka zvani~nog dela skupa, o. Petar slu`io je ve~erwe bogoslu`ewe {to je samo po sebi predstavqalo isto rijski ~in jer se ne pamti da li se i kada ne{to sli~no ranije desilo u SKC u Kernsu. Odli~no raspolo`eni i optimizmom na dahnuti ~lanovi Uprave SKC i prisutni gosti posle slu`be Bo`ije mogli su da osete {ta zna ci srpsko doma}insko dru`ewe, jer ih je ~ekala topla prasetina sa ra`wa uz priloge i raznovr sne slatki{e koje je pripremila gospo|a Ana \ukanovi} uz pomo} supruga Slavi{e.

“Svesni smo da smo mala za jednica, da imamo tek nekih 55 finansijskih ~lanova kluba, ali nas to ne}e i ne sme obeshrabriti da okrenemo list istorije i kre nemo drugim putem.” – rekao nam je kasnije u razgovoru za ~itaoce “SRPSKOG GLASA” Goran Savi}, novoizabrani predsednik Kluba dodaju}i da Srbi u Kernsu imaju ono sto ~ak i neuporedivo ve}e, stotinama puta brojnije zajedni ce u velikim centrima kakvi su Melburn i Sidnej nemaju – opi pqivu i obe}avaju}u budu}nost!

“Dok se drugi suo~avaju sa pro blemima odumiru}eg ~lanstva, u Kernsu se sasvim objektivno mo`emo nadati sve ve}em do seqavawu Srba koje je po~elo u eri epidemije kovida, a po svemu sude}i }e se i nastaviti u godi nama koje su pred nama. Ne sme mo dozvoliti da se novodo{li Srbi dosele u ovaj lepi grad na severu Kvinslenda, a da ne im ne pru`imo bar minimalnu podr{ku i pomo} kakva je svakom dobro do{la u novoj sredini.

I jo{ ne{to, mo`da i naj va`nije! Imamo plan razvoja Srp skog kulturnog centra u Kernsu, ali plan koji ne podrazumeva samo `ivotarewe od danas do sutra, ve} onaj na duge staze. Uz Bo`iju pomo}, radi}emo na tome da SKC postane istinski centar srpskog `ivota u Kernsu, poku{a}emo da radimo na vi{e koloseka istovremeno, na promociji srpske kulture, pravoslavne vere, ali istovremeno i na finansijskom napretku koji bi podrazumevao krunu na{eg truda za nekoliko godina, a to je stvarawe pretpo stavki za podizawe srpskog pra voslavnog hrama u Kernsu.

Kako radili, tako nam Bog pomogao!”- otkrio nam je na kraju razgovora Goran Savi}, novoiza brani predsednik SKC u Kernsu.

Pola veka od osnivawa manastira prvog srpskog manastira u Australiji

Pro{log vikenda, pola veka po osnivawu manastira Svetog Save u Elajnu u dr`avi Viktoriji, u najstari jem hramu isto tako posve}enom Svetom Savi, okupilo se nekoliko generacija Srba da zajedno sa svojim arhipasti rom i sve{tenstvom molitveno pro slave pola veka postojawa manastira i uspostavqawa tada{we Eparhije au stralijsko-novozelandske. Sve~anom arhijerejskom liturgijom na~alstvo vao je episkop Mitropolije Australij sko-novozelandske, gospodin Siluan uz saslu`ivawe igumana svete srpske carske lavre manastira Hilandara, arhimandrita Metodija, sve{tenstva melburnskog namesni{tva i ostalih crkava Mitropolije. Proslavu je uve li~ao svojim prisustvom i ambasador republike Srbije u Australiji, Wegova ekselencija Rade Stefanovi}.

U obra}awu, pred kraj svete litur gije, episkop Siluan je ~estitao svi ma prisutnima jubilej i dodao da nije slu~ajno da je `eqa za formirawem i organizacijom prve eparhije povezana sa osnivawem manastira, po{to je ta kva tradicija utemeqena u svetosav skoj crkvi, jo{ od prvog arhiepiskopa Svetog Save, koji je sa svojim ocem, sve tim Simeonom podigao na Svetoj Gori svetu srpsku carsku lavru Hilandar, koja }e postati prvo u~ili{te i izvor nadahnu}a i organizacije svih na{ih eparhija, manastira i crkava {irom sveta. Slede}i, dakle, ovakav primer, prvi arhijereji na{i su po~eli svoju misiju na ovom kontinentu ba{ u ovom manastiru. Zahvaliv{i se igumanu sve te srpske carske lavre, arhimandritu Metodiju, koji se odazvao pozivu da svojim prisustvom, zajedno sa svojim sabratom, jero|akonom Nektarijem u~e stvuje u ovoj duhovnoj sve~anosti, pod setio je sve okupqene na neprestanu duhovnu povezanost koja postoji izme|u ova dva manastira i Mitropolije au stralijsko-novozelandske. Prise}aju}i se, dakle, bla`ene uspomene na starca Nikanora Hilandarca, koji po Bo`ijem promislu po~iva u novom hramu svetog Alimpija Stolpnika i prve kopije iko

ne Bogorodice Trojeru~ice koja je sti gla iz Hilandara u manastir jo{ davne 1977. godine, preosve}eni vladika Si luan je dodao da je na{a Mitropolija, zahvaquju}i igumanu Metodiju, postala duhovno bogatija za jo{ dve ikone sa Svete gore, odnosno, manastira Hilan dara. Jedna od wih je ikona Trojeru~i ca kao blagoslov manastira Hilandara sestrinskom manastiru Novi Kaleni}, kod Kanbere, a druga ikona Bogorodice Mlekopitateqnice, tako|e dar mana stira prvom srpskom kolexu u Sidneju koji nosi ime Svetoga Save.

U nastavku svoje pozdravio igumana Save u Elajnu, arhimandrita (Bojovi}a), molitvenika na ovim prostorima jo{ op{te`i}e manastira, stvo, mona{tvo, prisutan horove iz crkve Sv. ku i crkve Sv. Arhi|akona Kizoboru, sa wihovim su svojim pojawem ulep{ali slu`bu. Naro~ito je stvo ambasadora Srbije Wegove ekselencije

manastira Svetog Save u ElajnuAustraliji

besede, episkop je manastira Svetog arhimandrita Teodora molitvenika za na{ narod jo{ od 1979. godine, manastira, zatim sve{ten prisutan verni narod i Trojice u Bransvi Arhi|akona Stefana u wihovim dirigentima koji ulep{ali ovu svetu je pohvalio prisu Srbije u Australiji, gospodina Radeta

Stefanovi}a, na prisustvu, istakav{i wegov neumorni rad i trud za dobrobit svoga naroda i svoje crkve i blagoslo viv{i wegov budu}i rad. Po zavr{et ku liturgije, narod se uputio u crkvu Svetog Alimpija Stolpnika, da primi naforu i celiva ~udotvornu ikonu Bo gorodice Trojeru~ice kopije hilandar ske, koja je ovom prilikom une{ena u novi tron u hramu.

Tokom sve~ane trpeze qubavi pri sutnom narodu se najpre obratio proto jerej - stavrofor Milorad Lon~ar koji je govorio o istoriji manastira i we govim utemeqiva~ima i ktitorima koji su zaslu`ni za wegovo postojawe.

Iguman Hilandara, arhimandrit Metodije tako|e je pozdravio sve pri sutne i u ime manastirskog bratstva hilandarske lavre ~estitao pola veka

od osnivawa manastira posve}enog Svetom Savi, odr`av{i prigodnu pro poved o zna~aju postojawa manastira, mona{tva i duhovnog poretka u manasti rima pravoslavne crkve i o tome kako manastiri poma`u svakom pojedincu, bilo monahu, bilo mirjaninu u poseti, na putu duhovnog uzrastawa. Pri kraju besede po`eleo je igumanu Teodoru da jo{ mnogo godina slu`i ovom manastiru i crkvi Hristovoj, i darovao srebrewak sa likom kraqa Milutina, najve}eg kti tora carske lavre posle Svetog Save i Svetog Simeona, a koji je manastir Hilandar izradio povodom 700 godina od wegovog ro|ewa i potom uru~io hi landarsku spomenicu. Podsetiv{i sve prisutne na jo{ jedan jubilej, ~estitao je episkopu Siluanu {estu godi{wicu arhipastirske slu`be u Mitropoliji australijsko-novozelandskoj.

Ambasador Srbije, Wegova ekse lencija, Rade Stefanovi}, tako|e je pozdravio sve prisutne u ime amba sade republike Srbije u Australiji i u svoje li~no ime, izraziv{i veliko zadovoqstvo {to prisustvuje ovako velikom duhovnom prazniku i velikoj sve~anosti dodav{i da se raduje {to je posledwih deset prazni~nih dana proveo sa na{im brojnim narodom, po ~ev{i od sve~anosti u manastiru Novi Kaleni}, pa u srpskom kolexu Sveti Sava u Sidneju, do obele`avawa pe desetogodi{wice osnivawa prvog srp skog manastira na Ju`noj hemisferi.

U svom drugom obra}awu, episkop Siluan je istakao da ovaj jubilej pro slavqa trud i rad svih pregaoca na wivi duhovnoj, na wivi Svetog Save, koji su radili i ugra|ivali sebe u ovu svetiwu, i da smo, shodno tome, svi mi pozvani da nastavimo da hodimo tim pu tem, odnosno, da brinemo o na{im sve tiwama. Nakon toga, uru~io je i igumanu Metodiju na dar vezenu ikonu - barjak, Svetog Simeona Miroto~ivog sa insi gnijama svetog Simeona i monogramom cara Konstantina u ime sve{tenstva, mona{tva i blago~estivih vernika sa ovih prostora.

Jelica Bjelovi} Bujas

Humanitarni turnir u stonom tenisu u Adelejdu

U subotu 22. oktobra, u prosto rijama crkvene op{tine Sv.Sava Vudvil Park u Adelejdu, odr`an je humanitarni turnir u stonom tenisu na kojem su u~estvovala 24 igra~a. Kao i pro{le godine, takmi~ewe se odvijalo u dve ka tegorije, mu{koj i `enskoj.

Epitet najboqeg stonotenise ra ovogodi{weg turnira je pri svojio MILO[ GR^I] koji je u finalu u uzbudqivom me~u sla vio protiv Stefana Zekanovi}a.

[to se ti~e `enske kategori je, pobjedni~ki pehar je osvojila @IVANA NOVAKOVI], pobje div{i u finalnom me~u Renatu Rusmir.

Ovom prilikom prikupili smo $1850, koje, kao i u mnogo brojnim prethodnim humanitar

nim akcijama, {aqemo na{im velikim prijateqima i borcima za udobniji i pristojniji `ivot najugro`enijim srpskim poro dicama, kako u Srbiji, tako i u ostalim zemqama regiona, huma nitarnoj organizaciji „SRBI ZA SRBE“.

Posebnu zahvalnost duguje mo Daliboru Malba{i}u, Janku Venderu, Aleksandru ]aki}u i \or|u Mari}u, koji su svojim kulinarskim sposobnostima, odu{evili prisutne posetioce i u~esnike turnira. Wihov do prinos u organizaciji besplatne konzumacije vrhunskih specija liteta tokom turnira, odrazio se na ukupnu prikupqenu dona ciju.

Kao i uvijek zahvaqujemo se

predsedniku crkvene op{tine Predragu Dra~i i potpredsedni ku Sr|anu Jovanovi}u na cjeloku pnoj organizaciji doga|aja.

U^ESNICI

TURNIRA

Sr|an Jovanovi}, Nino Bez bradica, Danilo Ze~evi}, Milo{ Gr~i}, Milorad Lali}, Stefan Zekanovi}, Dalibor Malba{i}, Teo Maslo, Dra{ko Gligorevi}, Jovan Slavujevi}, Andrej Lali}, Danijel La3i}, Danijel Jeli}, \or|e Mari}, Mihailo Novako vi}, Sa{a Axaip, Ivan Jankovi}, Denis Vuka{in, Darinka Kotur, Marija Jovanovi}, @ivana No vakovi}, Mila Novakovi}, Jana Slavujevi}, Renata Rusmir.

Tekst: @arko Pilipovi}

Riga je glavni grad Letonske Republi ke (Letonija ili Latvija, skra}eno). Nala zi se pored u{}a reke Daugave (Zapadne Dvine) u Balti~ko more (Ri{ki zaliv). Na mestu anti~ke naseobine Liva nekada je postojala i reka Rixene (poznata kao reka Riga), koja je u jednom periodu formirala jezero Riga.

Danas ne postoje ni reka, ni jezero Riga, ali zato grad svoje ime nosi upravo po wima

Riga je najve}i grad me|u tri balti~ke dr`ave (Letonija, Estonija, Litvanija), s oko 740.000 stanovnika i predstavqa kul turni, obrazovni, politi~ki, finansijski, trgova~ki i industrijski centar tog dela Baltika. Staro sredi{te grada nalazi se na Uneskovoj listi svetske ba{tine, pored ostalog, zato {to ima najve}i broj gra|evi na u stilu secesije u Evropi (oko 800 zgra da u art nuvo stilu).

Temeqi moderne Rige postavqeni su u 12. veku, kada su nema~ki trgovci i kr sta{i dolazili u Letoniju privu~eni ra stu}im brojem stanovnika koji jo{ uvek nisu primili hri{}anstvo, zbog kojih su osnovali kolonije za trgovinu. Riga je, kroz svoju istoriju, bila kapija za trgovinu balti~kih plemena, Rusije i Nema~ke, koje su je kasnije i osvojile, pa se i danas ose} a wihov uticaj

Letonski jezik je zvani~an jezik uz ru ski, s obzirom na to da Rusi ~ine oko 43 odsto stanovni{tva (Letonaca je oko 58 odsto, dok ostatak ~ine Belorusi, Poqa ci, Litvanci, Ukrajinci). Letonski jezik ima 33 glasa, abeceda je sli~na na{oj i sadr`i veliki broj tu|ica iz slovenskih jezika i nema~kog. Ve}ina Letonaca su pro testanti, dok Rusi pripadaju pravoslavnoj crkvi. Od 2004. godine ~lanica je NATO i Evropske unije.

Na letonski na~in ishrane uticale su kuhiwe susednih dr`ava. Klasi~an do ru~ak sastoji se od sendvi~a sa sirom, ko basicom i krastavcima, uz tipi~an mle~ni napitak rugu{piens. Za ru~ak se naj~e{}e jede sviwetina, tzv. karbonada (meso u sosu od pe~uraka), ili riba (losos, bakalar….), uz krompir (kuvani, pr`eni, pire), odnosno pirina~ i salate (naj~e{}a je salata od krompira, tzv. rasol, tradicionalna slo jevita salata od krompira, mesa ili ribe, obi~no haringe, tvrdo kuvanih jaja i povr} a, za~iwena majonezom i pavlakom).

Pasuq sa slaninom predstavqa naci onalno jelo i obi~no se slu`i za Bo`i}, jer Letonci veruju da jedewe pasuqa dono si sre}u i novac. Uz obrok, naj~e{}e, piju pivo ili tradicionalni letonski balzam (ne{to sli~no na{oj rakiji, crne boje, na pravqene od razli~itog biqa, s dodacima bibera, |umbira, lipe, maline i borovni ce), a re|e votku i, na kraju, sledi posla stica maizes zupa, tradicionalni puding od hleba (desert napravqen od zasla|e nog ra`anog hleba, jabuka, cimeta, gro`|a, {qiva, brusnice i {laga).

Klima je pod uticajem Balti~kog mora, te su leta prohladna, zime studene, a pro le}a i jeseni s puno padavina. Ki{a ~esto pada, te obavezno obezbedite ki{obran ili kabanicu.

Najve}i broj znamenitosti nalazi se u starom gradu koji se na letonskom zove Vecriga. Sredinom 19. veka, ta~nije 1856. godine, ruske vlasti u Rigi odlu~ile su da se kamene zidine grada uklone s obra zlo`ewem da su nepotrebne i da spre~a vaju ekonomski razvoj. Zbog toga se poja vio prazan prostor na mestu nekada{wih zidina grada, te su anga`ovane arhitekte Felsko i Dice da taj prostor napune ukra snim zelenilom, parkovima i gradskim ka nalom (dana{wi Bastejkalna i Kronvalda park). Kasnije je ovo podru~je pro{ireno dodavawem Vermane vrtova i trasirawem linija bulevara.

Bastejkalna park, Arkadija i Kronval da park, kao i Vermane ba{te odu{eve sva kog posetioca. U Bastejkalna parku, koji se nalazi u neposrednoj blizini Spomenika slobode, postoji nekoliko mosti}a, me|u kojima je najpoznatiji Most qubavi gde za

RIGABalti~ka bajka

^etvrtak 10. decembar 2020. 19^etvrtak 27. oktobar

Ku}e Tri brata

Ku}e Tri brata su me|u najpoznati jim i najstarijim gra|evinama. Ove ku}e spojene su zato {to su ih, navodno, izgradili mu{karci iz iste porodi ce. Bela ku}a je sagra|ena u 15, `uta u 16, a zelena u 17. veku. U sredwoj, tzv. `utoj ku}i, sme{ten je Muzej je arhi tekture Letonije.

Barutna kula

Barutna kula je jedina preostala sredwovekovna kula (bilo ih je dva desetak), koje su utvr|ivale grad u

qubqeni parovi postavqaju katance koji bi trebalo da simbolizuju neraskidivost veze. Ukoliko vam vremenske i finansij ske prilike dozvole, mo`ete se provozati brodi}em, jer se u parku nalazi kanal reke Daugave.

Ku}a Crnoglavih izgra|ena je daleke 1334. godine za potrebe istoimenog brat stva, neo`ewenih trgovaca, brodovlasni ka i stranaca, a danas je jedan od simbo la Rige. Na`alost, originalno zdawe je uni{teno u Drugom svetskom ratu, tokom bombardovawa grada. Ono {to je preosta

lo posle bombardovawa sru{eno je na kra ju rata. Letonci su je rekonstruisali 1999. godine, ispuniv{i proro~anstvo koje je bilo ispisano na vratima gra|evine: „Ako mi je su|eno da budem uni{tena, vi }ete me ponovo izgraditi.” Ispred Ku}e Crnogla vih nalazi se statua Rolanda, za{titnika grada koji simbolizuje slobodu i pravdu, a naspram ovog zdawa nalazi se Gradska sku p{tina. Na istom trgu je i skulptura bo`i}ne jelke, u spomen na prvo ukra{eno bo`i}no drvo. Prema legendi, prva jelka na sve tu oki}ena je upravo u Rigi 1510. godine i

sredwem veku. Vi{e puta bila je rekon struisana, odre|eno vreme slu`ila je i kao zatvor, a ime je dobila po barutu koji je u woj ~uvan u 17. veku. Danas je u sastavu zgrade Ratnog muzeja u kome se nalazi preko dvadeset i pet hiqa da eksponata. Postavka ukqu~uje doku mente, oru`je, slike, uniforme i druge artefakte koji kazuju pri~u o letonskoj vojnoj i politi~koj istoriji.

tradicija je opstala do dana{weg vreme na. Na`alost, spomenik bo`i}noj jelki je mali, pa je potrebno da dobro obratite pa`wu da vam ne promakne.

[vedska kapija je jedini preostali deo sredwovekovnih zidina starog grada koji je zadr`ao svoj originalni izgled. Slu`i la je kao grani~ni prelaz, zatim kao mesto trgovawa, ali je, pre svega, imala odbram benu funkciju.

^asovnik „Laima” je danas turisti~ka atrakcija i na svaki pun sat ~uje se neka lepa melodija. Postavqen je na ovo me sto 1924. i prvobitno se zvao Veliki sat (Lielais pulkstenis), ali je 1936. poneo ime poznate letonske konditorske kompa nije „Laima”. Tokom Letonske SSR kori{}en je kao politi~ko-informativni {tand. Novi stilski sat, koji je dizajnirao Arvis Sprogis, predstavqen je 2017. godine. Re konstrukcija je ko{tala preko sto hiqada evra i finansirala ga je jedna kompanija kao poklon za stotu godi{wicu nezavisno sti Letonije.

Bilo da ste qubiteqi ma~aka ili ne, obavezno potra`ite Ma~ju ku}u. Legenda o izgradwi ovog zdawa prili~no je bizarna. Naime, nakon {to je jednom letonskom tr govcu odbijeno ~lanstvo u trgova~koj gildi, odlu~io je da napakosti ~lanovima svog nesu|enog udru`ewa tako {to je postavio dve skulpture qutih ma~aka na krov svoje ku}e, s tim da su ma~je zadwice okrenute ka zgradi gilde. M. T.

Ruska crkva

Ku}a Crnoglavih izgra|ena je daleke 1334. godine

Tri godine, osam meseci i osam dana, Branislav Te{anovi} je le`ao mrtav u svom stanu u Stokholmu. Prona{la ga je policija tek nakon dojave kom{ija koje su po~ele da sumwaju da se ne{to lo{e desilo.

Sumwu je izazvala nagomilana ne preuzeta po{ta i to {to ga dugo nisu videli u zgradi.

Te{anovi} je, kako je navedeno, u stanu u kojem je na|eno wegovo telo go dine `iveo skoro 40 godina, a kada je policija u{la unutra zatekla je telo 78-godi{weg mu{karca, dok je u sobi bila upaqena sijalica i svirao radio.

Policija je tada saop{tila da se radi o Jugoslovenu, ~iju rodbinu ne deqama nisu uspeli da prona|u. Nakon svih administrativnih formalnosti, kada je sahrana u januaru 2020. odr`ana u Stokholmu, socijalna slu`ba nije us pela da prona|e nijednog ro|aka.

Sahrani su prisustvovali su novina ri i drugi qudi koji su ~uli za Brani slava, ali ne i rodbina.

Smrt Branislava izazvala je veliku pa`wu u medijima, a u jednom novinskom ~lanku opisan je kao "najusamqeniji ~ovek u [vedskoj".

Wegov zemqak Dragan Laban bio je dirnut sudbinom i odlu~io je da orga nizuje novu sahranu. Ovog puta sa pra vim nadgrobnim spomenikom i ro|aci ma.

- Nisam znao ko je on bio, ali sam mo rao da uradim ne{to.Mora da je ne{to najgore {to postoji umreti sam bez voqenih. Nervirao sam zbog toga, ne bi trebalo tako da se de{ava - rekao je Dragan.

Dragan je uspeo da na|e Branojku Stevanovi}, koja je izgubila kontakt sa bratom kada se 60-ih preselio u [ved sku.

Od we je dobio dozvolu da Te{ano vi}u organizuje novu, pravoslavnu sa hranu, kojoj su prisustvovali i wegovi ro|aci. Wegov grob je, umesto anoni mnog znaka koji mu tada dodeqen, dobio nadgrobni spomenik.

- Dragi na{ deda, pre nego {to izgo vorim re~i upu}ene tebi, `elim da se zahvalim na{oj pravoslavnoj zajednici u Stokholmu, pre svega Draganu Laba nu koji je osetio potrebu da se `ivot na{eg dede zavr{i pomenom i spome nom – rekla je Emilija Dimitrijevi}, Slobodanova unuka.

Ime Dragana Labana se na dru{tvenim mre`ama spomiwe kao simobol ~ove~nosti. Jer, u vremenu kada se qudi otu|uju i svako gleda sebe, on pripa da retkoj grupi qudi koji ne dozvoqavaju da izgube ono naj vrednije u nama - du{u.

Sigurno ste ~uli pri~u o Branislavu Te{anovi}u, Srbi nu koji je mrtav proveo u svom stanu u Stokholmu tri godine. Ta~nije, tri godine, osam me seci i osam dana. Prona{la ga je policija tek nakon doja ve kom{ija koje su po~ele da sumwaju da se ne{to lo{e de silo. Unutar stana, bilo je sve kao u trenutku wegove smrti, svetlo je gorelo, a sa radija je dopirala muzika.

Mediji u [vedskoj Brani slava (78), koji je proveo 40 godina u [vedskoj, prozvali su "Najusamqeniji ~ovek na sve tu". Oni, i jo{ par qudi, Bra nislavu nepoznatih, ispratili su ga u januaru 2020. godine na ve~ni po~inak. Bez rodbine, jer socijalna slu`ba nije uspe la da ih na|e.

Dve godine kasnije, ~uv{i za Branislava, Dragan Laban je odlu~io da svog zemqaka, koga nikada nije upoznao, sahrani dostojanstveno, onako kako na posletku, qudi i zaslu`uju. Naime, re{io je da prona|e ro|ake preminulog Te{anovi}a, i da ga sahrani po drugi put, ovaj put, sa onima koji su mu bili rod.

Pri~a bi se ovde, mo`da i zavr{ila, kako za medije, tako i za one koji su ~itav slu~aj ispratili, Laban bi bio samo jo{ jedan od qudi zlatnog srca, ali onda se otkrila wegova `ivotna pri~a. A ona je jezgro vita, prava filmska i najboqe pokazuje da je ono {to je u~inio za Branislava Te{anovi}a, lo gi~an sled doga|aja.

KO JE DRAGAN LABAN?

Ro|en je u crnogorskom gra di}u Berane 1973. u porodi ci sa jo{ dvoje dece. Stariji Draganov brat Dejan i sestra Violeta, ro|eni su 1967, odno sno 1969. Kada su se otac Bra nislav i majka Darinka sa de com preselili iz Crne Gore u Srbiju 1987, Dragan je nastavio {kolovawe u Kru{evcu i Kra gujevcu. U tre}oj godini studija na Ekonomskom fakultetu, zbog nedostatka sredstava, odlu~u je se da napusti studije i da se snalazi kako zna i ume.

- Raspad zemqe i ratna zbi vawa su me naterala da lutam po svetu tra`e}i svoje novo mirno uto~i{te - pri~a Laban.

^uo sam da se u Gr~koj tra`e bera~i pomoranxi i krenuo sam na Krit 1996. godine. Imao sam samo 300 maraka u xepu, koje sam brzo potro{io. Stigao sam u selo Fodele, u kom je ro|en slikar El Greko i danima tra`io posao. Grci su mi uvek odgovarali sa "ne", ali ja ni sam znao tada da to zna~i "da, imamo posla za tebe". @iveo

sam u {upi. Da ne bih krao hra nu, jeo sam opale i trule pomo ranxe sa puta i zamqe.

Smr{ao sam 25 kilograma za 3 meseca. Kada sam dobio prvu nadnicu od 20 maraka umislio sam da je to dovoqno za normalan `ivot. Za te pare mogao sam da kupim deset jaja, hleb i telefonsku karticu da javim majci Darinki da sam do bro, jer "`ivim u gr~kom raju" –se}a se tih te{kih dana Dragan Laban.

@IVEO NA TRI JAJA DNEVNO

Pri~a nam da su mu `uqevi te ruke bile krvave od motike kojom je okopavao gr~ke vo}wake. Otkriva nam da je dani ma jeo samo tri jaja dnevno. Gla dovao je sve dok se nije posle {est meseci, kada je nau~io gr~ki toliko da se mo`e spo razumevati, zaposlio u jednom restoranu.

- Bio sam 1998. godine kono bar u Iraklionu i u Hersonisu. Dobro sam radio, dobro zara|i vao i kupio sam akcije restora na, pa postao wegov suvlasnik - nastavqa svoju `ivotnu pri~u Dragan Laban dodaju}i da je, na wegovom `ivotnom putu slede}a destinacija bila Roterdam u Holandiji. Vredno je u~io ho landski, ruski, engleski i usa vr{avao gr~ki jezik.

- U Gr~koj sam upoznao pre divnu devojku Zenu. Mislio sam da je Grkiwa. Nije razume la {ta joj govorim na gr~kom. To su oni trenuci kad o~i vi{e ka`u nego re~i. Onda smo na stavili razgovarati na engle skom. Weni su poreklom iz Bej ruta a odrasla je u [vedskoj. Pravoslavka je kao i ja. Prepu na je topline i divnih ose}awa - pri~a Dragan i ka`e kako mu je poznanstvo sa Zenom potpuno promenilo `ivot.

QUBAV SA SIRIJKOM

Prvi put je bio sre}an ~ovek.

- Zaqubio sam se u tu divnu mladu `enu, u~iteqicu u stok holmskoj osnovnoj {koli. Jako je privr`ena porodici, vredna i skromna. Wen otac i bra}a nisu joj dali da se preseli kod mene u Gr~ku, pa sam ja krenuo 2001. godine za Zenom u [ved

sku. Po~eo sam da gradim novi `ivot iz po~etka, ali mi je ovog puta, zahvaquju}i qubavi sa Zenom, bilo mnogo lak{e, ne skriva svoja ose}awa Dragan Laban.

Uspeo je svojim radom i po na{awem da doka`e Sirijci ma da je vredan da bude wihov zet. U novembru 2001. godine ven~ali su se Zena i Dragan u Sederteqeu pred 299 Siri jaca i dva Crnogorca. ("Jedan je bio moj ven~ani kum Stanko Xakovi} iz Pqevaqa, a drugi ja, mlado`ewa li~no"). Dok nije nau~io {vedski govorio je engleski. Zaposlio se na poslovima recikla`e i radio po ~itav dan, onako kako ga je deda Dobra{in u~io i nau~io: "Trudi se isto, pa radio za di nar ili za dukat!"

USPE[AN POSLOVNI ^OVEK U [VEDSKOJ

Posle dve godine dobio je ponudu da radi recikla`u ot pada za svetsku firmu Sita Sve rige AB.

- Stvorio sam poslovnu mre`u za tretman otpada tako {to sam u zgradama i naseqima postavio kontejnere, koje sam obilazio kamionima i praznio. Radio sam u po~etku sam. U sep tembru 2005. anga`ovala me druga firma "Envak", tra`ila je da vodim wene servise za usisavawe sme}a po Stokhol mu, Malmeu i Kopenhagenu. Od govorio sam da nisam tehni~ki osposobqen za takav posao, a qudi iz "Envaka" su mi odgovo rili: "Pratimo mi vas gospodi ne. Znamo da }ete brzo nau~iti da uspe{no obavqate i na{ deo posla".

- Ispalo je da su [ve|ani vi{e verovali u mene nego ja sam - ka`e Dragan.

Rade}i danas u svojoj fir mi Hena Entreprenad AB u kojoj je zaposleno 17 radnika koji ostvaruju godi{wi prihod preko 17 miliona SEK radi isti posao za druge dve fir me. Laban je po~eo od 2006. da zapo{qava radnike, a i da zara|uje toliko da je 2008. po digao porodi~nu ku}u u Soder teqeu. Wegov porodi~ni dom je za Zenu i decu srpska ku}a,

izgra|ena po projektu iz Novog Sada. U me|uvremenu dom poro dice Laban postao je steci{te redovnog okupqawa srpskih, sirijskih i {vedskih prija teqa.

- Meni je `ena rekla da mogu da srbujem samo uve~e, kad oku pam sinove Nikolu i Iliju i kad dobijem slobodno da idem u grad - {ali se Dragan Laban.

POMA@E SRBIMA U

DIJASPORI I U DOMOVINI

Duga, neobi~no duga, je li sta organizacija i pojedinaca u [vedskoj, Srbiji, Crnoj Gori te Bosni i Hercegovini ali i Li banu koje je pomagala i poma`e familija Laban iz Sederteqa. Wihov donatorski prilog ve} godinama, ako ne i punu de ceniju, na godi{wem nivou u {vedskim krunama, bli`i je milionu nego wegovoj polo vini. U vreme katastrfalnih poplava u Srbiji 2014, poro dica Laban pripremala se da proslavi ro|endan sinovima Nikoli i Iliji. Kako deca ima ju bezbri`no detiwstvo, broj nu rodbinu ~ija su mezim~ad, wihovi tata i mama zamolili su ih da ne donose poklone na ro|endan, nego da se sakupi no vac i uputi kao pomo} u Srbiju. I bilo je tako.

Rezultat: podignuta je ku}a jednoj familiji iz Obrenovca.

Od tada za svaki ro|endan Nikola i Ilija sa svojom rod binom obraduju nekog u otaxbi ni ili otaxbinskim zemqama kome je potrebna pomo}. Tako su maleni Labani, izgra|uju}i sebe na po~etku `ivota kao do brotvori, sa svojom rodbinom u mamin i tatin u`i i {iri za vi~aj uputili vi{e od 30 hiqa da evra.

KTITORI CRKVE

Sufinansirali su Labani zavr{ne radove na `ivopi sawu crkve u Stokholmu posve}ene prvom srpskom arhiepi skopu Svetom Savi. Darovali su, uz to, ovom hramu nov na me{taj. Veruju}i Srbi u [ved skoj tako su dostojanstveno mogli obaviti pripreme za sve{tawe ovog hrama ~ija je izgradwa po~ela 1990. godine. Wegova Svetost, bla`eno po ~iv{i Patrijarh srpski Irinej osve{tao je ovaj saborni hram u nedequ 5. oktobra 2014. godi ne. Isto tako nije izostala do nacija familije Laban za hram Vaskrsewa Hristova u hercego va~kom selu Prebilovci i za Saborni hram Svete Trojice u Mostaru. Ovi dobrotvori fi nansirali su izgradwu konaka uz jedan od najstarijih mana stira kod Srba \ur|evi stupo vi. Uputili su pomo} i hramu u Draganovim rodnim Beranima ali i manastiru Pokrova Pre svete Bogorodice u Halandu (Halland) u ju`nom delu [ved ske. M. T.

Branislav je umro kao "najusamqeniji ~ovek u [vedskoj" i sahrawen je bez obele`ja: NEKOLIKO GODINA KASNIJE, JEDAN DRAGAN U^INIO JE NEVEROVATNU STVAR

VELIKI HUMANISTA KOJI

Dragan Laban

Kako se Australija zamerila Izraelu zbog Jerusalima

Izgleda da se nova, laburisti~ka, sa vezna vlada Australije, pod vo|stvom En tonija Albanezea, nekoliko meseci nakon stupawa na vlast posvetila novom kursu me|unarodne politike u odnosu na svo je liberalne prethodnike. Nakon {to je nedavno odlu~ila da vrati `ene i decu boraca Islamske dr`ave iz kampova u Siriji, {to nije `elela prethodna vla da, pre nekoliko dana do{lo je do novog preokreta u spoqnoj politici. Naime, iz saveznog kabineta je saop{teno da se po ni{tava priznawe zapadnog Jerusalima kao glavnog grada Izraela, koje je biv{i premijer Australije, Skot Morison, do neo jo{ u decembru 2018. godine. Morison se tom svojom odlukom pridru`io mawem broju zemaqa koje su sledile politiku Sjediwenih Dr`ava i administracije

Obrazla`u}i ovakav stav, on je rekao da takav potez mo`e naru{iti diplomat ske odnose sa veoma va`nim australij skim partnerom, Izraelom i da bi vlada trebalo da odgovara, ali i da se izvini Izraelu zbog toga {to je najavila prome nu ranije odluke ba{ na jevrejski praznik kada je izraelska ambasada u Australiji zatvorena.

Ova odluka, je sasvim razumqivo, raz besnela i sam Izrael. Ubrzo se oglasilo i Ministarstvo inostranih poslova Izra ela i premijer te zemqe, Jair Lapid, koji je o{tro kritikovao potez zvani~ne Kan bere, kojom se opoziva priznawe zapadnog Jerusalima, kao glavnog grada Izraela, ozna~iv{i odluku kao „ishitrenu i nepro fesionalnu”, pozvav{i ~ak i ambasadora Australije Pola Grifitsa na razgovor.

tada{weg predsednika Donalda Trampa koja je Jerusalim priznala kao glavni grad jo{ u junu 2017. godine. Ovaj najnovi ji potez na poqu me|unarodne politike izazvao je brojne reakcije, kako opozicije, tako i zvani~nog Izraela.

Prilikom saop{tewa za medije o povla~ewu odluke Morisonove vlade, pro{log utorka, ministarka spoqnih po slova, Peni Vong je izjavila da smatra da je tada{wi premijer Skot Morison o~igledno bio politi~ki motivisan s ciqem da pridobije {to vi{e glasova jevrejskih glasa~a u izbornoj jedinici Venvort, koja je sedi{te velike jevrej ske zajednice, ujedno prozivaju}i ga {to je koristio spoqnu politiku, iako neu spe{no, kako bi osvojio glasove bira~a. U prilog takvoj tvrdwi, ona je podsetila da je Morison doneo odluku u decembru 2018. iako je odlo`io preseqewe australijske ambasade iz Tel Aviva, a da su se labu risti i tada, kao i sada, jasno protivili takvom potezu. Peni Vong daqe smatra da bi kona~na odluka o prestonici trebalo da se utvrdi nakon zavr{etka mirovnih pregovora izme|u Izraela i palestinskog naroda i da je australijska ambasada uvek bila, a i daqe }e ostati u Tel Avivu.

Lider opozicije i biv{i ministar od brane u prethodnom sazivu savezne vlade, Piter Daton, me|utim ima sasvim suprot no mi{qewe. U izjavi za medije koja je do{la dan kasnije, on ka`e da je „ovo je zaista veoma zna~ajna gre{ka koju su na pravili Peni Vong i Entoni Albaneze”.

„U svetlu na~ina na koji je ova odlu ka doneta u Australiji, kao ishitreni odgovor na neta~an izve{taj u medijima, mo`emo samo da se nadamo da }e austra lijska vlada ozbiqnije i profesionalni je upravqati drugim stvarima”, napisao je Lapid na „Tviteru”.

Potezi australijskih zvani~nika u vezi sa ovom odlukom bili su na neki na~in ~udni. Naime, ministarka spoqnih poslova je najavila taj potez nove vlasti samo nekoliko sati nakon {to je portpa rol vlade rekao da nije doneta nikakva odluka o promeni zvani~nog priznavawa glavnog grada Izraela. Ministarka je ta ko|e bila primorana da razjasni za{to su na sajtu Ministarstva spoqnih poslova i trgovine pre}utno izbrisane relevantne re~enice koje se odnose na priznavawe Jerusalima kao glavnog grada Izraela od strane biv{e vlade uprkos odluci koju je kabinet doneo u utorak ujutro.

Izrael, naravno, smatra da pola`e istorijsko pravo na Jerusalim kao svoju prestonicu. To potvr|uje izjava ministra spoqnih poslova Izraela Jaira Lapida u kojoj ka`e da je Jerusalim ve~na i uje diwena prestonica Izraela i da ni{ta nikada to ne}e promeniti. Ambasador Izraela u Australiji Amir Maimon je tako|e potvrdio taj stav: „Moj Jerusalim je bio, jeste i zauvek }e biti ve~na i uje diwena prestonica Izraela i ni{ta ni kada to ne}e promeniti.”

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

^etvrtak 10. decembar

^etvrtak

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

UN suspendovale u Australiji svoju misiju protiv torture

UN su saop{tile da su suspendovale svoju misiju protiv torture u Australiji po{to je wenim inspektorima onemogu}eno da posete nekoliko zatvora i pri tvorskih centara.

Inspektori UN, koji su do{li u Au straliju da posete zatvore na osno vu sporazuma o spre~avawu torture prema zatvorenicima, rekli su da su doneli „drasti~nu odluku“ o sus penziji misije, jer im je uskra}en pristup nekim zatvorima i infor macijama.

Glavna inspektorka Aj{a Muhamed, sudija Vrhovnog suda na Maldivima, izjavila je da je Australija „o~igledno prekr{ila“ svoje me|unarodne obaveze.

„Uprkos na{im brojnim naporima da objasnimo na{u preventivnu misiju, to o~igledno nije bilo shva}eno“ u Austra liji, rekla je ona.

Australija je 2017. ratifikovala Pro tokol uz Konvenciju UN protiv torture, ~ime se obavezala na reforme koje {tite pritvorenike i na pristup zatvorima u slu~ajevima inspekcije.

„Ta zemqa je imala gotovo pet godina da se pripremi za posetu. Australija }e sada morati da odgovara za svoj sramotni debakl pred Komitetom UN protiv tortu re“, rekla je inspektorka.

Australija je odbila pristup inspekto

rima UN zbog neslagawem izme|u savezne vlade i australijskih savezbih dr`ava odgovornih za primenu Konvencije UN.

Australijski zatvori i centri za pri tvor redovno su na meti kritika zbog kr{ewa qudskih prava, posebno prema zajednici Aborixina.

Misija UN protiv torture suspendova na ili odlo`ena u Ruandi, Azerbejxanu i Ukrajini.

Jelica Bjelovi} Bujas („Politika”)

Nova vlada, sa Entonijem Albanezeom na ~elu, poni{tila je odluku svojih prethodnika i premijera Skota Morisona, koji se pridru`io SAD u priznavawu nove izraelske prestonice

Jerusalim kao prestonicu Izraela gotovo niko ne priznaje

Baji} o nastanku hit serije

Glumac, scenarista i rediteq Rado{ Baji} govorio je o svojoj seriji "Selo gori, a baba se ~e{qa" i tom prilikom otkrio koja tri legendarna glumca su odbila uloge u ovom veoma popularnom ostvarewu.

na 101 epizodi, doneo sam racionalnu odluku da stanemo kada smo najja~i. Sigurno bi Rada{in imao {ta da ka`e i sada kada bi se vratio u Petlovac, da vidi {ta bi zatekao tamo. [ta se desilo sa sinom Draganom, Radojkom, Radoslavom itd. Mada ja pogledam i ka`em "a sa kim, jer tih qudi vi{e nema". Tako da jedna duboka moja velika `alost i nosim ih u mom srcu - rekao je Baji}.

- Uvek kada se pusti "Selo gori" ono se gleda boqe od mnogih premijera. [ta je razlog? Ta pi tawa su mi postavqali stotinama puta. Pa onda jo{ jedan fenomen. Za{to deca vole toliko "Selo gori"? Zato {to je Selo gori donelu jednu iskre nost, istinu i emociju. To je pri~a o na{em narodu koji izumire, o na{im dedovima, nadama i snovima - rekao je Baji}.

Tako|e je odgovarao i na pitawa gledalaca gde je otkrio koji glumci su odbili ulogu u proslavqe noj seriji.

TO SU LA@I: SA[A POPOVI]

O NEDINOJ PRI^I KAKO SU SE ZABAVQALI

Sa{a Popovi} odgovarao je na pitawa novinara na snimawu nove epizode emisije "Zvezde Granda", te se osvrnuo na autobio grafiju Nede Ukraden, koja tvrdi da je peva~ica Lepa Brena bila qubomorna na wu i wenu vezu sa Popovi}em.

Baji} se najpre osvrnuo na nastavak koji, iako smatra da postoji potencijal, ne `eli da snimi.

- Meni su se na glavu popeli publika i medi ji. Zar vi mislite da "Selo gori" ne bi moglo da ima 400 epizoda. Ja sam doneo odluku da stanemo

- Prvo je odbio Bogdan Dikli}, pa je odbio La zar Ristovski na po~etku. Posle me je Lazar zvao i onda sam mu napisao ulogu Jovana. Odbio je Marko Nikoli} koji je bio kandidat da igra Mila{inarekao je Baji}.

M. T.

Odrekla se karijere zbog porodice

Legendarni glumac Miodrag Petrovi} ^kaqa, koji je dece nijama zasmejavao sve, ro|en je, sasvim prikladno, 1. aprila, na Svetski dan {ale. Wegova qu bavna pri~a sa suprugom Dragi com, mnogima je sinonim za pravu qubav.

Qubavna pri~a Petrovi}a po~iwe davne 1948. godine na prole}e, kada su se ven~ali u tada{woj zgradi Doma kulture "Bo`idar Axija".

- Dru{tvo je bilo raspolo`e no. Dosetke i {ale pqu{tale su svakog trenutka. Oni koju su po slom dolazili zastajkivali su misle}i da se snima neki film. Zadirkivawa na ra~un jednog sme{nog, mr{avog, vi`qastog ~oveka postajala je sve `e{}a.

- Ma nema govora, ona sigurno ne}e do}i! U posledwem trenut ku se predomislila - rekao je Qubi{a Ba~i}, dok se na to na dovezao Dragutin Dobra~in, bli zak prijateq ^kaqe.

- A {to i da do|e, kada ima platu ~etiri i po hiqadarke! A

na{ mlado`ewa svega tri - uzvi knuo je kum glumca.

Me|utim, u tom trenutku se Dragica pojavila na vrata u cr noj keceqi, zadihana je tr~ala ka grupi qudi.

- Pa gde si, Dragice? Ovi ovde mi izvadi{e "du{nik na pamuk"rekao je ^kaqa, koji se tog dana o`enio. Svadba je bila mala, u krugu najbli`ih prijateqa u jed noj kafani.

Nekoliko godina posle ven~awa rodio se sin, kome su nadenuli ime ^edomir.

Dragica je svojevremeno medi jima otkrila da su sve kom{ije volele ^kaqu.

- Ponekad je utr~avao u najve}oj gu`vi, ali s buketom u ruka ma. Posle tri meseca, ^kaqa mi je doneo prsten. Kupio ga je za pedeset dinara kod "Gramaga". Na`alost, u seqakawu iz stana u stan, izgubila sam tu najdrago ceniju uspomenu. U po~etku na{eg braka stanovali smo u name{te noj sobi u Neboj{inoj ulici. Od tada do danas selili smo se pet puta. Za svaki novi kom{iluk ^kaqa je predstavqao pravu atrakciju. U bilo koje vreme zvo nili bi na vrata i tra`ili da ga vide, ili da im da autogram sa slikom - iskreno je u jednom in tervjuu ispri~ala Dragica.

^kaqina velika qubav je `elela da se posveti porodici, te je po ro|ewu sina napustila posao i postala doma}ica.

- Radila sam nekada, vrlo davno, kao spiker na radiju. I volela svoj posao. Ostavila sam ga radi svojih najbli`ih - bez `aqewa i kajawa. Sve sam inve stirala u svoju porodicu - iskre na je bila ^kaqina supruga. S. G.

- Video sam da me spomiwe u kwizi, {ta da ka`em, nije ba{ tako kako je napisala. Nije ba{ tako - rekao je Sa{a Popovi} na po~etku razgovora.

- Kao prvo, ja mislim da bih mogao da napi{em kwigu koja bi mo gla da obori sve ove kwige sa estrade. Ne znam da li bi postojala ikada prodavanija kwiga u ovoj dr`avi. Ali, da iznosim intimu {ta mi se de{avalo u javnosti pre Suzane, kada sa kim i kako, nije o-kej. Ne bih se time bavio. Ali ok, svako ima svoje `eqe. Ono {to je napisala je napisala, ali to nije ba{ ta~no - rekao je on.

Na pitawe da li je istina da je Lepa Brena bila qubomorna na Nedu Ukraden i wenu vezu sa Popovi}em, on je odgovorio – ne.

- Brena je u to vreme bila najve}a, to je bila devedeseta godi na, te godine smo imali velike koncerte u Bugarskoj, 100 hiqada qudi, itd. To je bio vrhunac na{e popularnosti, ko bi mogao Brenu da zameni? Neda je isto bila popularna, da, ali da je bilo qubo more, nije. Svako je radio svoj posao - rekao je Popovi}.

CELA BIV[A JUGA GA ZNA KAO @EQKA BEBEKA, ALI TO NIJE PEVA^EVO PRAVO IME

Legenda jugoslovenske rok scene i nekada{wi ~lan sastava Bijelo dugme, @eqko Bebek, zapravo nosi malo druga~ije ime od ovog po kom je svima poznat.

Peva~ je otkrio kako se zapravo zove.

“Ja sam u stvari @elimir, ali me nikad niko ne zove tako“, za po~eo je peva~, pa otkrio da se svi iznenade kada u dokumentima vide wegovo pravo ime:

„To stoji u dokumentima i kad pro~itaju qudi to u dokumenti ma, onda ka`u – ‘Ja mislio ti @eqko’“.

Osim {to je priznao kako se stvarno zove, otkrio je i da qudi ~esto misle da je ro|en u Bugojnu, {to nije ta~no.

„Neverovatno je da se o tome toliko raspravqalo. To je vero vatno zato {to je na Vikipediji neko nekada davno napisao da sam ro|en u Bugojnu. Istina je da sam imao {iru familiju u Bugojnu. ^esto sam kao dete provodio tamo vreme, pa su onda neki Bugojan ci koji su uticali na Vikipediju napisali to misle}i da sam se rodio u Bugojnu. Zapravo je moje poreklo iz Hercegovine, iz Veqa ka, a ro|en sam u na{em lepom Sarajevu“, istakao je slavni peva~.

^KAQINA @ENA:

Du{an Kova~evi}Kwiga lek za sve bolesti

rodnog beogradskog sajma

povratak naj voqenije, najreprezentativnije, najpose}enije kwi`evne smotre koja se, pod sloganom "Povratak napisanih", odr`ava u dobrom starom terminu - posledwe okto barske sedmice.

godina. Kwiga je lekovita. Le~i mnoge bolesti. Od davnina je po znata kao melem za razum i du{u. Zato je toliko qudi u obilasku ove sajamske apoteke. Posle dve godine odlagawa Sajma kwiga zbog planetarne bolesti koja se javqa periodi~no - mewaju}i ime kroz vekove, pomislili smo da }emo uskoro `iveti bez straha, kao qudi.

stu svi mi imamo obavezu da tra gamo za mogu}no{}u mira, mira koji je danas najdragocenija - ~ak sveta re~.

- Pod krovom ove na{e nacio nalne izlo`be kwiga, ove velike kwi`are i biblioteke, `ive pis ci i wihova dela ispisana kao opomena na stra{na ratna vre mena. Ovde je "Rat i mir", ovde je "Na Drini }uprija", sa "Zlo~inom

Umilni de~ji glasovi okupqe ni u muzi~koj radionici "Mari Mari", vo|eni peva~icom Lenom Kova~evi}, zapevali su potom pe smu na stihove Dositeja Obrado vi}a, "Vostani Serbie", a ~ast da zvani~no proglasi Sajam otvore nim pripala je akademiku Du{anu Kova~evi}u, koji je rekao:

- Po{tovani prijateqi Be ogradskog sajma kwiga, ~ast mi je da vas pozdravim u ime pisa ca, izdava~a i organizatora ove velike manifestacije u slavu kwige. I, naravno, u ime stotinu hiqada kwiga pisanih u nekim davnim vremenima ili proteklih

Ta se na{a nada, po re~ima Kova~evi}a, pretvorila u o~aj s po~etkom rata koji sve vi{e dobija razmere tre}eg svetskog rata, rata koji se ne vodi - ofi cijelno, izme|u dve zemqe, a u kome - su{tinski, u~estvuje vi{e od 50 zemaqa iz celog sveta, dok se ta ratna bolest svakim danom {iri i preti da preraste u sukob sa nezapam}enim posledicama po `ivot qudi i opstanak pla nete.

Da li je ovo vreme i mesto za pri~u o ratu? - zapitao se Kova~e vi} i zakqu~io da jeste, budu}i da u svako vreme i na svakom me

i kaznom", pokraj "Srpske trilo gije" i "Vremena smrti"... Kome su i za{to su pisane te velike kwi ge ako se wihove pri~e ponavqaju kao da ih niko nije ~itao? Mole}i Boga za mir, uz prizivawe ra zuma i pameti za generacije koje danas u~e da ~itaju, po`eleo bih da se vidimo slede}e godine, uz pozdrav jo{ jedne davne kwige: Dovi|ewa u oktobru - zakqu~io je akademik Kova~evi}, koji je posebno pozdravio prijateqe iz Rumunije, zemqe - po~asnog gosta Sajma, sa kojom je Srbija oduvek imala dobre susedske i rodbin

T.

^etvrtak

Poverewe

– Mo`da me ne voli{.

– Volim te.

– Kako zna{?

– Ne znam. Ose}am to. Opa`am.

– Kako mo`e{ da bude{ tako siguran da to {to opa`a{ jeste da me voli{ a ne ne{to drugo?

– Volim te jer si druk~ija od svih `ena koje sam upoznao. Vo lim te kao {to nikad nisam vo leo nikog i kako nikada vi{e ne}u mo}i da volim. Dao bih `ivot za tebe, dao bih da mi oderu ko`u, dopustio da igraju klikera s mo jim o~ima. Da me bace u more gasa. Volim te. Volim svaki nabor na tvome telu. Dovoqno mi je da te pogledam u o~i pa da budem sre}an. U tvojim zenicama vidim sebe, smawenog.

Ona uznemireno pomi~e glavu.

– Stvarno misli{ to {to go vori{? Oh, Raule, kada bih znala da me zaista voli{, da mogu da ti verujem, da ne obmawuje{ nesve sno sebe pa samim tim i mene… Stvarno me voli{?

– Stvarno. Volim te onako kako niko nikada nikog nije mo gao da voli. Voleo bih te sve i da me odbija{, i da ne `eli{ ni da me vidi{. U tom slu~aju bih te voleo tiho, potajno. ^ekao bih da iza|e{ s posla samo da bih te vi deo izdaleka. Kako je mogu}e da sumwa{ da te volim?

– A kako da ne sumwam? Ka kav dokaz, stvarno, imam da me voli{? Ka`e{ da me voli{, to da. Ali to su samo re~i, a re~i su konvencija. Ja znam da tebe mnogo volim. Ali kako mogu da budem si gurna da ti voli{ mene?

– Gledaju}i me u o~i. Ne mo`e{ u wima da pro~ita{ da te istinski volim? Misli{ da bih mogao da te prevarim? Sad si me razo~arala.

decembar

oktobar

– Sad sam te razo~arala? Ko liko me voli{ ako je tako malo dovoqno da se razo~ara{ u mene? I jo{ uvek me pita{ za{to sumwam u tvoju qubav?

^ovek je posmatra i uzima wene ruke.

– Volim te. ^uje{ li me do bro? V o l i m te.

– Oh, “volim te”, “volim te”… Mnogo je lako re}i “volim te”.

– A {ta bi ti da u~inim? Da ti to doka`em samoubistvom?

– Ne budi melodramati~an. Nimalo mi se ne dopada takav ton. Odmah gubi{ strpqewe. Kad bi me istinski voleo, ne bi ga gu bio tako lako.

– Ne gubim ja ni{ta. Samo te pitam jedno: ~ime bih ti dokazao da te volim?

– Ne treba to ja da ti ka`em. To mora da iza|e iz tebe. Stvari nisu jednostavne kao {to izgle daju – pravi pauzu. Posmatra Rau la uzdi{u}i. – A mo`da bi ipak trebalo da ti verujem.

– Pa naravno da treba da mi veruje{!

– Ali za{to bih? Kakvu garan ciju imam da me ne vara{ ili, ~ak da, iako si ube|en da me voli{, u su{tini su{tine, nesvesno, ti mene ne voli{ istinski? Mo`e lako biti da gre{i{. Ne verujem da to ~ini{ da bi me obmanuo. Mi slim da kad ka`e{ da me voli{, tako i misli{. Ali {ta ako gre{i{? A {ta ako to {to ose}a{ prema meni nije qubav nego oda nost ili ne{to u tom stilu? Kako zna{ da je to stvarno qubav?

– Sad me ve} zbuwuje{.

– Izvini.

– Jedino {to znam jeste da te volim a ti me zbuwuje{ pitawi ma. Dosadna si.

– Mo`da me ne voli{.

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije

U drugom Savinom hodo~a{}u u Svetu zemqu (1234. godine), wegovo {irewe ugleda srpske dr`ave i wene pravoslavne crkve je i jo{ ja~e i {ire, jer se Sava ovaj put prvo ponovo susre}e sa starim prijateqem jerusalimskim arhiepiskopom Atanasijem, a potom i sa aleksandrijskim pravoslavnim arhie piskopom Nikolom i egipatskim sul tanom Al Kamilom, koji mu obezbe|uje vodi~e za obilazak Sinaja.

Potom odlazi u Antioh da se tamo sretne sa antiohijskim pravoslavnim patrijarhom, a otuda ponovo svra}a u Nikeju kod svojih prijateqa cara Jova na Vataca i wegovog vaseqenskog pa trijarha Germana. I iz Nikeje odlazi u bugarsku prestonicu Trnovo da se vidi sa bugarskim carem Jovanom Asenom i wegovim arhiepiskopom Joakimom i tu na dan 14. januara 1236. godine i umi re. U svim tim razgovorima, Sava je simboli~no predstavqao srpsku pra voslavno hri{}ansku dr`avu sa svim wenim duhovnim i svetovnim atributi ma kakve imaju i druge ranije priznate punopravne ~lanice evropske hri{}anske ekumene. A koliko je Srbija wego vim naporom u tom svetu uznapredova la se u toku wegovog drugog hodo~a{}a u Svetu zemqu vidi i iz ~iwenice da on tad ima dovoqno i vremena i auto riteta da i Bugarskoj poma`e da se i ona ukqu~i u privilegovanu evropsku dru{tvenu zajednicu, jer to svojom isto rijom i te kako zaslu`uje.

Da se u potpunosti razume veli~ina Savinog gigantskog diplomatskog do prinosa me|unarodnom priznawu srp ske dr`avnosti mora se pre svega uzeti u obzir da je on zavr{io hristinizaci ju Srba tek u prvoj polovini XIII veka, ali isto tako predano kao {to je Sveti Pavle hristijanizirao Grke u I veku, ili Sveti Bonifacije Germane u VIII

Mada je kod Srba pojedina~no hri stijanizovawe ve} otpo~elo po wiho vom naseqavawu na Balkanu u toku VII veka, prvi sveobuhvatni i pravilni pristup tom civilizacijskom procesu prema svim Slovenima su napravi li Sveti ]irilo i Metodije, sa pre vo|ewem Svetog pisma, liturgije i drugih crkvenih rituala na wihov jezik putem od wih sastavqenog glagoqi~kog pisma u pretposledwoj deceniji IX veka. Ne{to kasnije su to isto u~inili wihovi u~enici u Ohridskoj arhiepi skopiji Sveti Kliment i Naum, ali ovaj put posebno za Bugare i Srbe, zamewu

ju}i glagoqi~ko pismo jednostavnijim }irili~nim. No i ideji propovedawa hri{}anstva na varvarskim jezicima, a jo{ vi{e i ispisivawu mno`ine hri{}anskih dogmatskih spisa na wihovim jezicima specijalnim pismom prila go|enom fonetikama wihovih jezika su se odmah `estoko suprotstavili brani oci trijadne teorije o samo hebrejskom, gr~kom i latinskom jeziku na kojima se mo`e pisati i propovedati hri{}an stvo, surovo guranog od latinskih kle rika na zapadu, ali i od gr~kih tradi cionalista na istoku, tako da su sve do Savinog nikejskog trijumfa Srbi u svo jim crkvama slu{ali liturgije na wima potpuno nerazumqivom gr~kom jeziku.

I samo jedan vek kasnije od Savinih duhovnih i diplomatskih napora da srpskoj dr`avi obezbedi dostojno me sto u hri{}anskoj zajednici priznatih samostalnih naroda, car Du{an izdaje svoj unikatni Zakonik pisan }irili com i na srpskom jeziku, {to je jedini pravni dokumenat te va`nosti i obima u ~itavoj Renesansi okrenutoj Evropi toga doba.

Sa kona~nim padom srpske dr`ave pod Turke i turskom uspe{nom poli tikom da se u toj zemqi uni{ti ve}ina srpskih bogomoqa koje su u XIII veku bile najve}i rasadnici srpske hri{-

}anske pismenosti i kulture, nije ni ~udno da su Savini najve}i svetovni diplomatski uspesi bili me|u prvima koji su pali u narodni zaborav. Jer dok su u hri{}anskoj Evropi nicali univer ziteti i cvetala nauka, u porobqenoj Srbiji se gluvarilo u beskrajnoj tami robovawa u kojoj su se osvaja~i pona{a li onako kako u Wego{evom Gorskom vijencu turski vezir Selim ka`e u pi smu vladici Danilu: U fukare o~i od spla~ine.

Pu~ina je stoka jedna grdna dobre du{e, kad joj rebra pu~u.

Nesumwivo je da je nava`nija i naj dubqa spoznaja u `ivotu mladog mo naha Save Nemawi}a bilo to da svoj nagon ka pustino`iteqstvu zameni sa konceptom op{te`iteqstva do ~ega je do{ao kada su on i wegov otac, monah Simeon na Atosu krenuli u akciju da tu podignu prvi srpski manastir Hilan dar. Koliko god je dotle Savin uticaj na oca bio zna~ajan da ratnik i vladar Stefan Nemawa raskine sve svetovne prepreke da bi na{ao mir u Gospodu, toliko je i Simeonova prisutnost na Atosu i wegovo uporno zalagawe za iz gradwu Hilandara uticalo na Savu da shvati da je apostolska misija prema poluhristijanizovanom stadu vernika iz wegove rodne grude i nesebi~no du hovno zalagawe za wihovo kolektivno spasewe daleko va`niji hristolo{ki podvig od svog li~nog opredeqewa za isihasti~ko-pustiwa{ki raskid svih svetovnih veza radi spasewa sopstve ne du{e.

Samim tim {to je kao privilegova ni sin srpskog vladara jo{ u mladosti voqno napustio sve svetovne privile gije koje su mu po ro|ewu pripadale i zamenio ih za atosku mona{ku rizu i {to se time proslavio svugde u hri{}anskom svetu, davalo mu je u svim we govim diplomatskim misijama zna~ajnu psiholo{ku prednost, jer se on u toku svih tih susreta i pregovora nije borio ni za {ta od li~ne koristi, nego jedi no za ravnopravno mesto svoga naroda pod suncem. A to {to je i na diplomat skom planu i svojim narodnim prosve titeqstvom uspeo da postigne je ve} preko osam vekova o~uvalo to mesto wegovom narodu u svetu, jer da wega na po~etku XIII veka nije bilo, danas bi Srbi kao narod bili u istoj kategori ji sa Asircima i Vaviloncima, kojih na svetskoj istorijskoj sceni vi{e nema. lll Kraj

oktobar

1505. - Umro je ruski vladar Ivan III Va siqevi~. Veliki knez moskovski od 1462. i "svih Rusa" ujedinio je veliki broj kne`evina, oja~ao centralnu vlast i oslobodio ruska po dru~ja od Tatara. Izdao je prvi ruski zbornik zakona "Sudebnik" (1497). Zbog rodbinskih veza s vizantijskom carskom dinastijom, sma tran je naslednikom Isto~nog rimskog carstva, te se tada prvi put pojavila ideja o istorijskoj misiji Ruskog carstva kao za{titnika celog pravoslavqa.

1728. - Ro|en je engleski istra`iva~ Xejms Kuk - Ka petan Kuk, jedan od najve}ih morepolovaca u istoriji. Na osnovu svojih istra`ivawa napravio je mape Australije, Novog Zelanda i Havajskih ostrva, a 1893. objavqen je wegov dnevnik s mnogobrojnih putovawa. Ubili su ga 1779. domoroci na Havajima.

1782. - Ro|en je italijanski muzi~ar Niko lo Paganini, virtuoz na violoni i kompozitor ~ijoj su ve{tini savremenici pridavali ma gi~ne mo}i (violinski koncerti, 24 kapri~a za solo violinu, kamerna muzika).

1843. - U Srbiji je osnovana dr`avna po{ta.

1858. - Ro|en je Teodor Ruzvelt, predsednik SAD od 1901. do 1909, ~ija je politika stvorila svetsku silu od do tad izolacionisti~ke Ameri ke. Na du`nost {efa dr`ave je do{ao s mesta potpredsed nika SAD posle ubistva pred sednika Vilijama Mekinlija 1901. Sproveo je izgradwu Panamskog kanala, a za posredovawe u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. No belovu nagradu za mir.

1935. - Pu{ten je u saobra}aj `ele zni~ko-drumski "Pan~eva~ki most Kraqa Pe tra II" na Dunavu kod Beograda.

1998. - Savet NATO odlo`io je na neodre|e no vreme aktiviraju}u naredbu o vojnoj inter venciji protiv ciqeva u SR Jugoslaviji, po{to su srpske vlasti povukle vojsku na Kosovu u kasarne i smawile tamo{we policijske snage.

1999. - Haqina koju je holi vudska zvezda Merlin Monro nosila dok je pevala "Happy Birthday, Mr. President" pred sedniku Xonu Kenediju, pro data je za 1.267.500 dolara, {to je rekordna suma za ode}u prodatu na aukciji.

2000. - Zbog jake oluje, ronila~ka ekipa nije uspela da u|e u rusku nuklearnu podmornicu "Kursk", potonulu u Barencovom moru 12. avgu sta posle eksplozije. Poginulo je svih 118 ~la nova posade.

2014. – Na vanrednim parlamentarnim iz borima u Ukrajini proevropske stranke su osvojile ve}inu, {to se tuma~ilo kao podr{ka predsedniku Petru Poro{enku za politiku re{avawa sukoba s proruskim separatistima na istoku zemqe, prozapadnu orijentaciju i de mokratske reforme.

2017. - Poslanici u Parlamentu Kataloni je su proglasili nezavisnost tog regiona od [panije. [panski premijer Marijano Rahoj raspustio katalonski parlament, uveo vanred ne mere u skladu s Ustavom [panije i sazvao prevremene regionalne izbore za 21. decem bar. Smenio je katalonskog vo|u Karlesa Pu}demona i wegovu vladu. Protiv Pu}demona je ubrzo pokrenut pravni postupak zbog "pobune".

Priåa o nestaloj najbogatijoj Beogra|anki svih vremena i danas je misterija

Najve}i, najte`i, najmisteriozniji slu~aj beogradske policije desio se janu ara 1933. kada je usred Beograda nestala }udqiva milionerka Draga Mitri}evi}. Preka, {krta i povu~ena, `ivela je sama u ogromnoj vili u centru grada, uz svoje ~uva re – gusana, nema~ke ov~are i koko{ke. Kada je dobio zadatak da re{i misteriju, Rada Popovi}, na~elnik Odeqewa beo gradske kriminalisti~ke policije, ~upao je sebi kosu od muke.

Kwiga „Do vi|ewa“ prvi je srpski do kumentarni triler koji se bavi ~udnim nestankom najbogatije Beogra|anke svih vremena. Autor @ivojin @ika Petrovi} pri~a odakle inspiracija za ovo nesvaki da{we delo.

„[etaju}i Novim grobqem, koje je ve liki otvoreni muzej, me|u brojnim skul pturama i vrednim spomenicima, u jednom momentu sam ugledao jedan veliki, visok, {irok spomenik i dve re~i uklesane na wemu – do vi|ewa. Mene je to zaintri giralo i tako je krenula istraga koja je urodila plodom, odnosno ovom kwigom koja se sada prodaje u kwi`arama“, pri~a @ivojin @ika Petrovi}.

Triler „Do vi|ewa“ opisuje jednu neve rovatnu li~nost – najbogatiju Beogra|anku svih vremena koja je bila vrlo tajanstve na, misteriozna, ~udna, povu~ena, a ujedno i poznata. Bila je strah i trepet u Beogra du jer je bila opsednuta time da }e da je ubiju i da }e da joj otmu wene milione i weno blago.

„Imala je oru`ni list za 12 komada oru`ja – pi{toqi, revolveri, pu{ke, kara bini, dvocevke. Jedan revolver je stalno nosila za pojasom.“

@ika Petrovi} pri~a i na koje na~ine se jo{ dovijala kako bi se ose}ala sigur nije.

„Draga je `ivela sama u ku}i od 2.000 kvadrata u centru Beograda u ulici Kraqa Milana 5. U toj ku}i je imala samo jedan ormar i jedan krevet. Imala je i jed

]udqiva milionerka Draga Mitri}evi}

nog gusana koji je bio prva linija odbra ne. Znate za pri~u da su guske odbranile Rim – one imaju neverovatan ose}aj da na daqinu primete nekog ko dolazi i po~nu da ga~u. Tako je Draga {est godina dr`ala tog gusana kao alarm. On je `iveo sam u pr vih 300 kvadrata wene vile. U slede}ih 300 kvadrata su bila dva nema~ka ov~ara, a u tre}em delu koko{ke i pili}i – niste mogli da pro|ete a da ih ne uzbunite. Tek u ~etvrtom delu ku}e je `ivela ona sama“, pri~a @ika Petrovi}.

Pri~a i odakle Dragi Mitri}evi} ta vila i veliko bogatstvo koje je qubomorno ~uvala.

„Bila je }erka Jovana Dimitrijevi}a Mitri}evi}a koji je bio poreklom iz Kragujevca. Wegov otac je bio bogata{ pri dvoru, kao i Jovan. Bili su velike {kr tice, neverovatno su umeli da oplode kapital, ali sve su ~uvali, ni{ta nisu tro{ili. Sve je to potom pripalo Dragi i

wenoj sestri. Me|utim, one su se toliko posva|ale oko nasle|a da nisu progovori le do kraja `ivota. ^ak su i jednu fotequ testerom presekle napola.“

A koliko je zapravo Draga bila bogata, govori i to {to je u svojoj ku}i imala 16 {tednih kwi`ica – koliko je banaka tada bilo u Beogradu, toliko je kwi`ica imala, a u wima upisani milionski iznosi.

„Najve}i sef u Izvoznoj banci na Te razijama bio je wen. Kada je policija otvorila taj sef, rasuli su se dijaman ti, rubini, safiri, zlato, srebro, novac. Celih 12 sati je trajao popis tog sefa. Tim popisom stvari po~iwe moja kwiga, a nastavqa se prijavom policije da je baba Draga nestala.“

I dok nas Rada Popovi} vodi kroz kwi gu, shvatamo koliko je slu~aj nestanka bo gate Beogra|anke bio veliki.

„Toliko je tenzije bilo da nisu samo doma}i mediji svakodnevno izve{tavali

ve} i svetski koji su pisali o nestanku ~uvene milionerke. Imala je brojne ne kretnine, akcije, preduze}a, skoro polo vinu akcija Narodne banke Kraqevine Jugoslavije. A ostajala je du`na dinar, dva pekaru preko puta svoje ku}e, nije imala kod sebe. I tako iz dana u dan. Imala je samo jednu crnu haqinu, {e{ir, jednu bluzu, ni{ta nije tro{ila na sebe“, pri~a @ika Petrovi}.

Kwiga „Do vi|ewa“ je specifi~na i jer govori o prvom najve}em nere{enom slu~aju beogradske policije, ali i po tome {to je to prvi i jedini slu~aj kada je policija zvani~no anga`ovala telepatu u poku{aju da pomogne.

„To je bio nevi|en skandal, pa umalo da jedno jutro Vlada Kraqevine nije pala“, pri~a autor i dodaje da roman opisuje do ga|aje koji su toliko ~udnovati da je to slika karaktera tada{weg dru{tva u Be ogradu, ali i ovog dana{weg. R. N.

Knez Aleksandar Kara|or|e vi} ro|en je 29. septembra 1806. godine u Topoli, kao najmla|i sin Jelene i \or|a Petrovi}a. Najmla|i Kara|or|ev sin je imao veoma turbulentno odrastawe.

Nakon sloma Prvog srpskog ustanka, wegova porodica je iz gnana u ruski grad Hotin, a rano detiwstvo obele`eno mu je i smr}u starije bra}e.

Nakon smrti wegovog oca Ka ra|or|a, izbegli~ki dani u da lekoj Rusiji postali su jo{ te`i. Iako je upisao Pa`evski korpus u Ki{iwevu, zbog nedostatka nov ca, svoje formalno obrazovawe nikada nije dovr{io.

Porodica u izgnanstvu je na sve na~ine poku{avala da se vra ti u Srbiju i poku{a da povrati deo imovine. U domovinu se vra}aju krajem 1839. posle sultan skog fermana o potvrdi kne`ev skog dostojanstva Kneza Mihaila Obrenovi}a.

Povratak u Srbiju i uspon na vlast

Finansijski iscrpqen i bez politi~kih ambicija posle 26 godina Aleksandar Kra|or|evi} sti`e u Beograd.

Postavqen je za a|utanta kne

za Mihaila, za {ta je, kako tvrde pojedini istori~ari, bila odgo vorna knegiwa Qubica koja nika da nije mogla da oprosti suprugu ubistvo kuma. Ta tvrdwa istorij ski nije potvr|ena.

Mihailo Obrenovi} je sli~no svom ocu bio autokrata. To je bio razlog stalnog sukoba sa ustavo braniteqima, zbog ~ega je do{lo

do wegovog svrgavawa. Vu~i} Pe ri{i} je 13. septembra 1842. godi ne sazvao skup{tinu i proglasio Aleksandra Kara|or|evi}a za novog kneza Srbije.

Kako su tvrdili savremenici, novonastalom situacijom najvi{e je bio iznena|en upravo novi knez.

Prema mi{qewu istori~ara Sr|an Graovaca, wegove dr`av ni~ke sposobnosti i li~ne oso bine, ~esto su pore|ene sa ha rizmati~nom li~no{}u wegovog oca Kara|or|a. To je umawivalo zna~aj kneza Aleksandra u o~ima javnosti, koji je zapravo sve vre me bio u senci oca.

Ipak, to ne mo`e da ospori ~iwenice koje pokazuju da je za vreme wegove vladavine zabe le`en vidan napredak. Pogotovo kada je u pitawu ja~awe dr`ave, porast privredne aktivnosti i razvoj {kolstva.

Prvi Srpski gra|anski zako nik donet je 1844. godine, ~ime su udareni temeqi pravne dr`ave i qudskih prava svih stanovnika zemqe. U to vreme napisano je i Na~ertanije.

"Istorijske okolnosti pri likom Aleksandrovog stupawa

na kne`evski presto bile su ve oma povoqne za wega. Rasla je popularnost Kara|or|evi}a, a opadala naklonost naroda pre ma Obrenovi}ima, zbog ne~asne uloge kneza Milo{a u ubistvu Ka ra|or|a. Tako|e, porodi~ne veze Kara|or|evi}a sa narodom bile su mnogostrane i duboko ukorewe ne", obja{wava Graovac.

Ipak, ovo nisu jedini wegovi doprinosi. Ostalo je zabele`eno da je za vreme wegove vladavi ne Dru{tvo srpske slovesnosti po~elo sa {tampawem svoje prve kwige "Glasnika". Otvorena je Narodna biblioteka, a Ilija Ga ra{anin je dobio odobrewe kneza za osnivawe Artiqerijsku {kolu - ~iju tradiciju je nastavila Vojna akademija u Beogradu.

Knez Aleksandar Kara|or|evi} nije imao mira ni za `ivota, ali ni u smrti Ustavobraniteqima nisu od govarale pojedine odluke kneza Aleksandra. To je dovelo do sazi vawa Svetoandrejske skup{tine, u decembru 1858. godine, kada je iznu|ena wegova abdikcija.

Na presto se vra}a Milo{ Obrenovi}, dok Aleksandar od

lazi na svoje imewe u okolini Temi{vara. Wegov miran i po vu~en `ivot nije bio dugog veka, jer je nakon ubistva kneza Miha ila progla{en za zaverenika koji je obezbedio novac i oru`i je. Savremenici bliski knezu su tvrdili da su ga ove osude duboko povredile, a pravdu je dobio na Pe{tanskom redovnom sudu - koji ga je oslobodio krivice.

Upokojio se 3. maja 1885. godi ne u Temi{varu, a sahrawen je u Be~u. Zabele`en je i incident iz 1911. godine, kada mu je grob oskr navqen a lobawa ukradena.

U tom periodu, mnogi su sma trali da je ovo bio ~in politi~ke osvete, odnosno izraz mr`we prema kraqu Petru. Drugi su pak ovaj ~in posmatrali kao deo su jeverja srpskog naroda "da jedan na strani sa’raweni kraq, mo`e samo bez glave biti prenet u svoju zemqu, ako se ovoj ne `eli nesre}a". Lobawa je ubrzo prona|ena na grobqu u jednom `bunu.

Posmrtni ostaci kneza Alek sandra Kara|or|evi}a i wegove supruge Perside, preneti su 22. decembra 1911. godine u zadu`bi nu Kraqa Petra Prvog na Oplen cu, gde i danas po~ivaju. S. G.

SUNCE TU\EG NEBA BOQE GREJE: Student generacije, Bane, spakovao sve u 2 kofera i oti{ao iz Srbije

Vesti o odlasku mladih iz Sr bije izgovaraju se ~esto kao do bar dan. Ono {to je ipak tu obja vu izdvojilo u mno{tvu sli~nih, jesu komentari drugih korisnika, iz kojih smo mogli da saznamo da je Bane bio student generacije i da je u ta dva kofera spakovao brojne nagrade iz matematike, od kojih je nazna~ajnija ona sa svet skog takmi~ewa.

Odlu~ili smo da sa Banetom proverimo da li je istina da se

– Kap koja je prelila ~a{u bio je prvi izlazak sa devojkom koja mi se ba{ svidela. Pitao sam je da podelimo ra~un, jer nisam imao novca da platim dva piva, weno i moje. Ona je tako|e visoko obrazovana, a jedva smo skupili za pi}e. Uspeli smo da ostavimo ~ak i 40 dinara bak{i{a.

Iako je bilo jasno da }e pri jateqima nedostajati, u odluci da ode podr`ali su ga mnogi pa ~ak i, kako isti~e, neke poznate

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

НЕДЕЉНИ

POSAO: Neprestano }e vam ne{to ometati kon centraciju. Tro{i}ete energiju na re{avawe nekih nesuglasica i nejasno}a i tako napredovati sporo. QUBAV: Nemojte se praviti da qubavni problemi ne postoje, poslu{ajte {ta partner govori. Kreni te od uzroka i re{ite ih, jer ovo je dobro vreme da veza do`ivi novi po~etak, a zaboravqene strasti ponovo planu. ZDRAVQE: Pod stresom ste.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Ne}e vam polaziti za rukom da pravil no procenite vreme, a ka{wewa i navrat - nanos obavqeni poslovi razquti}e va{e {efove. QU BAV: Ne mo`ete da se po`alite na svoj qubavni `ivot, a verovatna su i neka neprijatna izne na|ewa. Suo~ite se sa posledicama ranijih postu paka, a planete }e vam pomo}i da iz svega na|ete izlaz. ZDRAVQE: Pripazite se prehlade.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Ulazite u razdobqe timskog rada. Mo gli biste da sklopite vredan posao ili ugovor o zajedni~kim ulagawima. ^uvajte svoj dobar glas i nemojte se kockati svojim ugledom. QUBAV: Par tner }e izraziti nezadovoqstvo dosada{wim tre tmanom u vezi ili zahtevati konkretnije korake. Radi opstanka veze, vi ili partner }ete morati da se prilagodite. ZDRAVQE: Pripazite jetru i `u~.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Iako }ete imati visoke ciqeve, zna} ete kada {ta treba u~initi i kada treba pri~eka ti povoqniji trenutak. Planete vas podr`avaju u ostvarewu ambicioznih planova. QUBAV: Nova veza zapo~e}e u kancelariji, na poslovnom sastan ku. Suprotna strana privu}i }e vas autoritetom, ~vrstim `ivotnim stavovima ili zavidnom karije rom. ZDRAVQE: Prolep{ali ste se.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

za tako uspe{nog mladog ~oveka nije na{la prilika za ostanak u ro|enoj zemqi.

– Na`alost, istina je, godina ma sam se trudio da obezbedim uslove da jednog dana moja deca odrastaju u na{oj prelepoj Srbi ji, ali mora}e da ih greje sunce tu|eg neba.

– Preko dana radim gra|e vinu, a uve~e sam obezbe|ewe u klubu. To su uglavnom poslovi koje radi mnogo Srba i dosta smo povezani. Te{ko je jedino kad moram posle kluba, odmah ujutru da idem na gra|evinu, ali izdr`ava se. Trenutno `ivim sa dva Indijca i jednim Srbinom i sve delimo bratski.

Malta je, ka`e, lepa zemqa, vreme je odli~no i nema ki{e, a koliko je ure|ena govori ~iwe nica da Bane ponekad prespava i na klupi, „ba{ kao {to su na{i roditeqi to radili u staroj Jugi“. Tamo ima mnogo poznani ka, {to ga je i opredelilo za tu zemqu, u kojoj se, kako isti~e, „ne tapka u mestu kao u Srbiji“.

Jedan ru~ak i opho|ewe pre ma onima kojima je pomo} najpo trebnija na jednoj klinici u Beo gradu ga je, kako ka`e, naterao da po~ne da razmi{qa o odlasku.

– Intenzivno sam o tome raz mi{qao svaki dan. Ako uz to do damo da za svaki projekat moram da tra`im sredstva, a ti projek ti su za dobrobit svih nas i za nauku, dok u isto vreme sportski klubovi sa huliganima tro{e mi lione, bilo je jasno da za mene ovde budu}nosti nema.

Jo{ sigurniji u odluku bio je posle jednog izlaska.

li~nosti poput Milana Stron gmena.

– Mislim da bi trebalo da se sistem mewa i da vratimo pra ve vrednosti me|u qude. Da se me|u mladima promovi{e nauka i u~ewe, a ne blud i nemoral, da nam uzori budu akademici, a na starlete. Nadam se da }e neko uspeti da se izbori sa tim, ja vi{e snage nisam imao.

Bane je tokom studirawa video sebe u nauci i `eqa mu je bila da on bude taj koji }e mla|im nara{tajima prenositi znawe. Se}a se kako je jo{ kao de~ak zavoleo matematiku i hteo da kupi uglomer dok nije ni znao {ta je to. A kada je saznao {ta je – uspesi su se samo nizali.

– Osnovne studije sam za vr{io na presti`nom Fakultetu tehni~kih nauka u ^a~ku sa pro sekom 9,66, dok sam na master studijama na istom fakultetu bio student generacije sa pro sekom 10,0. Osvojio sam brojne nagrade iz matematike, od kojih je sigurno najzna~ajnija ona sa svetskog takmi~ewa u [angaju 2015. godine, gde sam sa kolegama Milom (koja je tako|e napustila Srbiju), \or|em i profesorom Nikolom predstavqao Srbiju.

Badava se busamo u prsa na stihove „Ostajte ovdje, sunce tu|eg neba ne}e vas grijat ko {to ovo grije“, Banetov problem je, kako i sam ka`e, problem svih mladih u ovoj dr`avi, koju, isti~e, i daqe voli. Pod suncem malte{kog neba }e se, nadamo se, vi{e ceniti i boqe iskoristiti wegovo znawe.

T.

POSAO: Vi{e }ete morati da ~ekate i ve`bate strpqivost, pa i sami odlo`ite izlazak u javnost, otvarawe prostora ili promociju, {to }e biti mu dar potez. QUBAV: Neki od vas }e krenuti svojim putem, ostaviti pro{lost i u svom srcu napraviti mesta za neke nove simpatije. Ako ipak odlu~ite da nastavite vezu, o~ekuje vas razdobqe ra{~i{}avawa starih nesuglasica. ZDRAVQE: Odli~no.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Sve se uspe{nije nosite s teretom sva kodnevice i ula`ete mnogo energije u posao koji obavqate. Bi}ete iscrpqeni, ali na kraju radnog dana ose}a}ete zadovoqstvo jer ste dali sve od sebe. QUBAV: Oseti}ete samopouzdawe koje }e vam dati snage da prekinete lo{u vezu i zapliva te novim qubavnim vodama. ZDRAVQE: Zaqubqe nost }e vam omogu}iti da se i sami dobro ose}ate.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Najzna~ajniji pomaci dogodi}e se s finansijama. Tu bi neke stvari mogle postati pre glednije i izvesnije, {to }e pove}ati va{u radnu motivaciju i poslovnu anga`ovanost. QUBAV: Mogu}i su fatalni qubavni susreti koji }e se doga|ati prilikom izlazaka ili na putovawima. Nekima se u `ivot vra}a biv{i partner ili sim patija. ZDRAVQE: Promena terapije.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Bi}ete puni energije, lako }ete vodi ti druge u svom pravcu. Prona}i }ete li~no zado voqstvo u svemu {to se doga|a. Mudro }ete zaobi laziti neo~ekivane zamke. QUBAV: Mogli biste da obnovite vezu iz pro{losti, ostvarite inti mniji kontakt s dugogodi{wim prijateqem ili za po~eti romansu sa zrelijom, pouzdanom osobom bo gatog `ivotnog iskustva. ZDRAVQE: Energi~nost.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Profitira}ete ako odaberete tajan stven rad bez mnogo isticawa sebe i svojih proh teva. Prihvatite pomo} osobe koja se boqe razume u su{tinu problema koji je iskrsnuo. QUBAV: Ne mirne qubavne vode i talasi romantike prepla vi}e vas ove nedeqe. Otkri}ete nove svetove qu bavnih ~ari i tako se oslobodite ko~nica koje vas sputavaju. ZDRAVQE: Potrebni su vam vitamini.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Pru`aju vam se nove poslovne opcije koje unose nemir u va{ `ivot, ali krajwe je vreme da pobedite sigurnost uhodanog `ivotnog ritma i prihvatite se odgovornijih zadataka. QUBAV: Ko na~no }ete se probuditi iz uspavanosti i spoznati {ta i koga zaista `elite. Ako planirate po~etak zajedni~kog `ivota ili maj~instvo, `eqe bi mogle da vam se ostvare. ZDRAVQE: Odli~an imunitet.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Otvorenost i potreba da svima ka`e te u lice {ts o wima mislite, prouzrokova}e do datne probleme. Kontroli{ite se. QUBAV: Na povr{inu }e isplivati va{e ili partnerove mane koje ste dugo potiskivali. Pove}ana agresivnost u nastupu prati}e i samce. Oni }e previ{e otvoreno pristupiti simpatiji i tako umawiti {anse za ula zak u qubavnu vezu. ZDRAVQE: Tegobe s venama.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Komunicira}ete s lako}om, uspe{no ostvarivati kontakte s qudima koji `ive udaqe no od vas. Va{i kvaliteti }e vas izdi}i iznad pro seka. QUBAV: Ako vas je ostavio partner, neka vas ne iznenadi wegov telefonski poziv i molba da obnovite vezu. Odluka }e zavisiti od vas, a dile me }e biti te{ke. Prednost bi mogli da date novoj simpatiji. ZDRAVQE: Nemojte se osamqivati.

Na veliki praznik Pokrov presvete Bogorodice pre ta~no 61 godinu prvi put za~ule su se trube na Saboru u Gu~i. Ova manifestacija posle karnevala u Riu i Oktobarfesta tre}a je najve}a u svetu, koja slavi narodno stvarala{tvo, a upravo zahvaquju}i Saboru truba~a za Gu~u je ~uo ~itav svet. Po~ela je sa mali brojem gostiju i u~esnika, da bi nakon neko liko decenija okupqala tokom dana saborovawa na stotine hiqada qudi.

“Ovaj dan kada je sve po~elo jako je va`an za sve nas u Draga~evu. Zahvaqju}i Branku V. Radi~evi-} u i Nikoli Stoji}u i drugim vi|enijim qudima, po ~eo je sabor koji je nadma{io sva o~ekivawa. Mi se trudimo da odr`imo, ali i da razvijemo ono {to su nam ostavili u amanet. ^uvamo srpsku tradiciju i narodno stvarala{tvo. Da nije bilo Sabora, niko ne bi ni ~uo za Gu~u, zato je 14. oktobar u kalendar svih nas upisan crvenim slovima”, izjavio je Mili voje Dolovi}, predsednik op{tine Lu~ani.

Upravo kao znak zahvalnosti za sve {to su u~ini li za ovu drga~evsku varo{icu, trg u Gu~i nosi ime Branka V. Radi~evi}a, dok je jedna ulica dobila ime po ~uvenom Nikoli Stoji}u. Za Saborski odbor nema puno odmora, jer su ve} sad u toku pripreme za

predstoje}u najve}u smotru trube na svetu.

“Kulturni centar u Gu~i upravo ovaj dan slavi kao svoj, ~itavih {ezdeset godina to je institcija koja je od velikog zna~aja u ~itavom Draga~evu i po nosni smo na wihov rad i ovaj veliki jubilej koji danas obele`avamo”, dodao je Dolovi}.

Kada su tog 14. oktobra 1961. godine u porti cr kve u centru Gu~e ~etiri orkestra krenula u nadme tawe, niko nije mogao ni da pretpostavi da je sve dok ne~ega {to }e prerasti u svetski doga|aj. Danas Sabor truba~a slu`i na ponos Draga~evcima, ali i ~itavoj Srbiji. R. N.

^etvrtak

^etvrtak

decembar

oktobar

Znaci koji ukazuju na visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak je veli ki zdravstveni problem za koji ve}ina qudi ne zna da ga ima. Ukoliko se se ne le~i, stawe mo`e da pouzrokuje ozbiqne kom plikacije poput bolesti srca i mo`danog udara.

Visoki krvni pritisak je uo bi~ajeno stawe koje se jo{ naziva i hipertenzija. Kako navodi kli nika Mejo, ako imate visok krv ni pritisak, sila pritiska krvi na zidove arterija je prevelika. Srce mora da radi vi{e kako bi pumpalo krv.

Znakovi koji ukazuju na hiper tenziju su slede}i: Bol u grudnom ko{u Bol u grudnom ko{u je simptom koji }e se verovatno pojaviti sa ili bez drugih simptoma tokom hi pertenzivne krize. Me|utim, kod ve}ine qudi sa hipertenzijom, to nije uobi~ajeno opa`en simptom tokom rutinskih pregleda. Bol u grudnom ko{u je verovatniji s

Doma}a kujna

ekstremno visokim krvnim priti skom, posebno kada osoba mo`da ima sr~ani udar.

Centri za kontrolu i preven ciju bolesti navode da „visok krvni pritisak mo`e da o{tete ti va{e arterije ~ine}i ih mawe elasti~nima, {to smawuje dotok krvi i kiseonika u va{e srce i dovodi do bolesti srca.

Problemi sa disawem

Tokom hipertenzivne krize, ovaj stres mo`e da se pove}a {to dovodi do nedostatka vazduha i kiseonika. Isto tako, qudi mogu da do`ive sr~ani udar {to mo`e da dovede do pove}ane potrebe za kiseonikom i pote{ko}ama sa disawem.

Ako imate kratak dah, mo`da imate odre|enu vrstu visokog krvnog pritiska. Plu}na hiper tenzija je vrsta visokog krvnog pritiska koji uti~e na plu}nu ar teriju i desnu stranu srca. U jed nom obliku plu}ne hipertenzije,

koja se naziva plu}na arterijska hipertenzija (PAH), krvni sudovi u plu}ima su su`eni, blokirani ili uni{teni. O{te}ewe usporava protok krvi kroz plu}a, a krvni pritisak u plu}nim arterijama raste. Srce mora ja~e da radi kako bi pumpa lo krv kroz plu}a. Dodatni napor na kraju prouzrokuje slabqewe

sr~anog mi{i}a i wegovo otkazi vawe. Kod nekih se qudi plu}na hipertenzija polako pogor{ava i mo`e da bude opasna po `ivot. Glavoboqa

Glavoboqe mogu da se pojave zbog vrlo visokog krvnog priti ska koji je deo hipertenzivne kri ze i treba da se smatra hitnim medicinskim slu~ajem.

Kada se pojavi hipertenzivna kriza ili ekstremno visok krvni pritisak, to mo`e da prouzrokuje prekomerni pritisak na mozak, {to ~esto dovodi do „curewa“ krvi iz krvnih sudova u mozgu.

Najboqi dokaz je to {to poka zuje da visok krvni pritisak ne prouzrokuje glavoboqu ili krva rewe iz nosa, osim u slu~aju hi pertenzivne krize, kada je krvni pritisak 180/120 mm Hg ili vi{i. Ako je va{ krvni pritisak ne uobi~ajeno visok i imate glavo boqu ili krvarewe iz nosa i ne ose}ate se dobro, sa~ekajte pet minuta i ponovite merewe. Ako va{e o~itawe ostane na 180/120 mm Hg ili vi{e, obavezno se javi te lekaru.

Ukoliko imate jake glavoboqe ili krvarite iz nosa i ina~e se ne ose}ate dobro, obratite se svom lekaru jer to mogu da budu simptomi drugih zdravstvenih stawa. S. G.

Zna~aj joda za qudski organizam

Jod je neophodan element koji se u trago vima nalazi u na{em telu.

Endokrinolog dr Sa{a Kikovi} ka`e da je bitno kroz ishranu unositi jod u dovoqnim koli~inama, jer telo nema sposobnost da ga stvara.

sr~ane bolesti i rak.

Procewuje se da nedostatak joda ugro`ava oko dve milijarde qudi u svetu i da je glavni uzrok pojave mentalne retardacije, dodaje on.

RECEPT

Od ukupne koli~ine joda u qudskom orga nizmu (20-50 miligrama ), 70-80 odsto se na lazi u {titastoj `lezdi. [titasta `lezda preuzima jod iz krvi, a on je neophodan za sintezu hormona {titaste `lezde, koji se po potrebi osloba|aju u cirkulaciju, dodaje na{ sagovornik.

KOLA^ SA AVOKADOM

POTREBNO JE:

n 220 g ~okolade za kuvawe

4 jaja

n 150 g {e}era

n 1/2 {oqe kakaa u prahu

n 100 g mlevenih oraha

n 1/2 ka{i~ice soli

2 ka{i~ice vanila ekstrakta

2 avokada

*mera – {oqa od 250 ml

PRIPREMA:

Otopite ~okoladu i osta vite sa strane. Izmiksajte jaja i {e}er da se smesa ud vostru~i. Dodajte otopqenu ~okoladu. Zatim dodajte mle vene orahe, kakao i vanila ekstrakt.

Avokado o~istite i izmik sajte u blenderu. Mo`ete da ga izgwe~iti i viqu{kom.

U ~okoladnu smesu dodajte ispasirani avokado. Izmik sajte dobro sve zajedno.

Pleh oblo`ite papirom za pe~ewe, rasporedite testo i pecite ga u zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 25 minuta.

Kada se malo ohladi ise}i ga i poslu`iti.

„Hormoni {titaste `lezde ispoqavaju svoje dejstvo u ciqnim organima i tkivima organizma: reguli{u nivo bazalnog meta bolizma i na taj na~in o~uvawe konstantne telesne temperature, uti~u na metabolizam ugqenih hidrata, proteina i masti; deluju na kardiovaskularni i respiratorni sistem; deluju na digestivni trakt; poma`u mentalni i fizi~ki rast irazvoj u toku embrionalnog razvoja i u detiwstvu; uti~u na polno sazre vawe i obavqawe polnih funkcija“, navodi dr Kikovi}.

Prema wegovim re~ima, jod ima i druge zna~ajne funkcije – podsti~e na{ imuni si stem, stimuli{e i pove}ava aktivnost an tioksidanasa u celom telu kao odbrambenu meru protiv razli~itih bolesti, ukqu~uju}i

„Mawak joda smawuje inte ligenciju za 10-15 procenata, a od gu{avosti koju izaziva ne dostatak joda pati 700 miliona qudi na svetu. Pedesetih godina XX veka u Srbiji je bilo 650.000 sta novnika sa endemskom strumom. Tokom posledwih decenija, broj zemaqa sa de ficitom joda je smawen“, ka`e dr Kikovi}.

Telo ne mo`e da proizvede jod, pa sve {to je potrebno mora do}i putem ishrane. Iako je dostupan u vo}u, povr}u i orasima, jod se nalazi u najve}im koli~inama u plodovima mora, jajima i mle~nim proizvodima. Morske alge – sadr`e najvi{e joda (od 300 do 3000 mikrograma).

Bobice i vo}e, odnosno jagode, borovnice, gro`|e, brusnice sadr`e dosta joda, kao i ora{asto vo}e. Namirnice koje sadr`e mawe joda su }uretina, heqda, pe~urke, ovsena ka{a, krompir, cvekla, rotkvice i kefir, dodaje on.

Kada se ne le~i, nedostak joda mo`e dove sti do smawewa funkcije {titaste `lezde –

hipotireoze, {to ima uticaj na fukcioni sawe mnogih organa, nagla{ava sagovornik.

„Kod tih osoba mo`e se videti uve}awe {titne `lezde; nizak nivo hormona {titne `lezde (provera odre|ivawem u krvi); pro blemi sa kila`om, u smislu debqawa odno sno nemogu}nosti gubitka vi{ka kilograma; hroni~an umor i op{ta slabost organizma, suva ko`a koja se peruta, krhki i slabi nok ti, opadawe kose, netolerancija na hladnu temperaturu, pote{ko}e s pam}ewem i kon centracijom, nagle promene raspolo`ewa, usporen sr~ani rad, opstipacija“, navodi on.

Najboqi na~in da iskoristite sva lekovita svojstva kurkume

Posledwih godina kurkuma je postala vrlo popularna u na{oj kuhiwi, kako zbog svoje specifi~ne arome i jarke boje, tako i zbog brojnih lekovitih svojstava

Iz tog razloga, qudi rado dodaju kurkumu u najrazli~itija jela, kao {to su supe, ~orbe, variva, pa ~ak i ~ajeve i peciva.

Ipak, ono {to je malo poznato jeste ~iwe nica da telo ne mo`e u potpunosti da apsor buje sve hranqive materije iz kurkume jer se ona veoma brzo razla`e u crevima i jetri. Iz tog razloga neophodno je da kurkumu kombinu jete sa crnim biberom.

Naime, ovaj za~in pove}ava apsorpciju hranqivih sastojaka iz kurkume, a mnoge na

u~ne studije otkrile su da kombinacija ova dva sjajna za~ina u velikoj meri uti~e da ja~awe zdravqa i spre~avawe raznih bole sti.

Lekovita svojstva kurkume su mnogobroj na, ovo su samo neka od wih: Smawuje upalu i ubla`ava bolove

Dva aktivna sastojka u kurkumi i biberu – kurkumin i piperin, povoqno deluju na upa le i ubla`avawe bolova. [titi od kancera

Istra`ivawa su pokazala da piperin, koji se nalazi u biberu, mo`e da pove}a ap sorpciju kurkume ~ak 1.000 puta. Imaju}i u vidu ~iwenicu da je kurkuma odli~na za pre

venciju kancera, to je samo razlog vi{e da {to pre u svoju ishranu uvrstite kombinaciju kurkume i bibera.

Umawuje simptome depresije

Budu}i da kurkuma i biber pove}avaju nivo dopamina i serotonina u mozgu, jasno je za{to je ova me{avina za~ina odli~na za spre~avawe poti{tenosti, melanholije.

OVOG BROJA:

Skandinavka 1: VODORAVNO US, P, MAMQEWE, NA MAHOVE, ^EK, MALA REKA, GA, ZAKERATI, SOV, @IROPLAN, T[C, LATINSTVO, I, DUBRAVKA MIJATOVI], IGWACIO, EPA, [, ^UN, NQ, BESNI, VK, BARE, KARL, KAZNENI UDARAC, ARSENIKOVA KISELINA

Skandinavka 2: VODORAVNO

P, G, TOM, V, SESIL, NAPRI^ATI SE, POLIEDAR, DAS, RITA ORA, EKO, NASLADE, RAT, HILANDAR, OLO, OK, MILICA MIL[A, SB, KRKU[E, ANP, E, NOTES, SINTIJA, R, RTI^ANI, IVAN TASOVAC, O, ITIL, DEPOI, OBISTINITI SE

Ukr{tenica: VODORAVNO

ELIZABET TEJLOR, PAS, PATRONAT, O, SV, MARINKOV, ^@, EKONOMISTA, UN, K@, KANONI,

UKR[TENICA

VODORAVNO: 1. Ameri~ka glumica (1932-2011), 2. Verna doma}a `ivotiwa - Pokroviteqstvo (lat.)Oznaka za obim, 3. Sveti (skr.) - Srpska folk peva~ica, Jelena - Dvadesetosmo i osmo slovo azbuke, 4. Stru~wak u ekonomiji - Ujediwene nacije (skr.), 5. Dvanaesto i osmo slovo azbuke - Vrsta crkvene pesme (mn.)Deveti stepen muzi~ke skale, 6. Oznaka za reomirStanovnik ostrva Pag - Deo biqke, cvet, 7. Trideseto slovo azbuke - Mali vratovi - Makar, premda.

USPRAVNO: 1. Elektroprivreda Srbije (skr.) - Lomqava, 2. Lajawe pasa, 3. Auto-oznaka za Island - Oznaka za kelvin - Auto-oznaka za Pqevqa, 4. Oznaka za zapad - Koji je nakva{en vodom, 5. Godi{wi prihod (franc.), 6. Zvawe barona, 7. Koreni re~i (gram.), 8. Srpska manekenka, Jelena, 9. Otrovi, 10. Vrsta rakuna, 11. Stanovnici ostrva Jave, 12. Trinaesto i dvadeset drugo slovo azbuke - Pokazna zamenica, 13. Simbol kiseonika - Limena cev za dim kod pe}i, 14. Koje je otvrdnulo kao kost, oko{talo.

2. (lat.)peva~ica, StruDvana(mn.)reomirTrideseto LomOznaza(fraSrpska 11. drukiseootvrdnu-

Pored istorijskih i ikono grafskih zapisa, arheolo{ka istra`ivawa na kopnu i pod vo dom otvorila su vrata nauci ot kri}em ostataka stuba Trajanovog mosta na reci Dunav. Reka Dunav oduvek je igrala zna~ajnu ulogu u pro{losti. U vreme Rimqana bila je grani~na reka najmo}nije imperije svoga doba. Zato i ne ~udi da reka krije i tragove jedne konstrukcije anti~kog doba koja je kao zna~ajan gra|evinski po duhvat toga vremena prelamala tu prirodnu granicu i povezivala dva sveta-Gorwu Meziju i Dakiju, a time, otvarala put novim rim skim osvajawima.

NAJDU@I ANTI^KI MOST

Ostaci Trajanovog mosta, na laze se izme|u sela Kostola - Ca stellum Pontes - sa srpske strane i Turnu Severina, nekada{we Drobete u Rumuniji. Izgra|en je na samom izlazu iz \erdapske klisure na mestu gde reka uspora va i {iri se i gde je dubina bila najni`a. Most je delo ~uvenog anti~kog graditeqa Apolodora iz Damaska, iz 105. godine na{e ere, a izra|en je po naredbi rim skog cara Trajana. Most je bio iz gra|en od kamena, duga~ak 1097 m i slede}ih 1000 godina je va`io za najdu`i most ikada sagra|en u svetu. Sa lukovima visoko iznad vode, imao je 20 stubova i por tale na pristupu i na jednoj i na drugoj Dunavskoj obali.

Profesor Milutin Gara{anin sproveo je nekoliko arheolo{kih kampawa izme|u 1979. i 1982. godine u okviru za{titnih isko pavawa spomenika ugro`enih iz gradwom brane \erdap II. Vi{e od 20 godina kasnije, 2003. godine, ponovo su zapo~eta istra`ivawa, ali podvodna. Ciq tada{wih istra`ivawa bio je da se utvr di stawe o~uvanosti preostalih stubova mosta uz pomo} sonara za mapirawe re~nog dna.

IZGRADWA TRAJANOVOG

MOSTA ZABELE@ENA NA

TRAJANOVOM STUBU U RIMU

Ovu gra|evinu zabele`io je jedan vajar 113. godine na{e ere u Rimu prilikom klesawa spi

^itavih hiqadu godina Trajanov most je bio najdu`i na svetu

ralnog friza sa kamenog stuba na Trajanovom forumu. Na stubu je prikazao sve poduhvate i uspehe koje je slavni vojskovo|a sa \er dapa ostvario na svom podbedo nosnom pohodu na Dakiju.

Ovaj istorijski dokumenat za nas je od vrednog zna~aja. Iz reqefa se uo~avaju oblici mo sta, kako u wegovim priobalnim konstrukcijama sa zasvedenom ka pijom, tako i u ostalim delovima nad vodom, iznad koje se jasno iz dvajaju postrojewa masivne kon

strukcije stubaca od re{etkastih drvenih gorwih postrojewa.

Scene 98 i 99 na Trajanovom stubu i predstave na nov~i}ima pokazuju da je nadgradwa mosta bila od drveta. Sna`niji ma terijal je vidqiviji izme|u lu kobrana nosa~a i lukova, koji su bili izra|eni od kamena. Figure prikazane na portalu mogu se identifikovati kao statue ili trofeji. Scena 101 jednako je bit na. Mo`e se videti izlaz sa mo sta ispred portala sa vojnicima

koji nastavqaju da mar{iraju na ~vrstom terenu i koja bi mogla da prikazuje malo od drugog mosta. Postojawe drugog mosta mogla bi da objasni mno`ina u nazivu Pon tes - mostovi.

TABULA TRAIANA

NA \ERDAPU

Nakon izgradwe mosta Trajan je naredio da se u stenu na \erda pu iznad puta ukle{e natpis: "Imperator Cezar, bo`anskog

Ova Tabula Traiana sastoji se od vertikalne table isklesane u kamenu. U sredi{tu reqefa je natpis na latinskom jeziku, ras pore|en u {est redova i uokviren pravougaonom bordurom, tablom poznatom pod nazivom tabula ansata tj. tabla sa dr{kama. Ovu tablu sa bo~nih strana uokviruju dva krilata, dok delfini stoje iznad, a kle~e}a figura bradatog mu{karca ispod zajedno sa dva posledwa reda natpisa koja su vremenom izbledela.

MOST JE PRIME]EN

VI[E PUTA I ZABELE@EN

Feliks Kanic, ma|arski istra`iva~ i putopisac, pozi vao se na starije bibliograf ske podatke i delimi~no pisane izve{taje i zabele`io kako su se 1858. godine - za vreme izuzetno niskog vodostaja Dunava - na po vr{ini pojavili ostaci mosta, a potom i 1932. godine. Va`no je ista}i da je u tada uo~eno 16 molova - suprotno podacima an ti~kih autora, koji pomiwu 20.

Iako ovaj most predstavqa veliko arhitektonsko dostignu}e koje je Rimqanima pomoglo prilikom osvajawa, zakqu~ak istra`iva~a je da mu nije posve}eno dovoqno pa`we. M. T.

Prvi napadi su se dogodili krajem 19. veka u selu Rupal koje se nalazi u zapad nom Nepalu. Uprkos svojoj ne~ujnosti i brzini, tigrica je ostavqala krvave tra gove za sobom koji je lokalne lovce nate rao u poteru. Svaka od wih se zavr{ila neuspe{no. Kako su napadi u narednim mesecima postali sve u~estaliji, nepal ska vojska je organizovala patrolu koja je pratila tragove i poku{avala da napra vi zasedu - me|utim nakon nekog vremena `ivotiwa je nestala.

Pre{av{i reku Sardu i granicu sa Indijom stigla je do Kumaona, gde je na stavila da lovi seqane. Uo~eno je da je promenila strategiju lova kako bi se {to kra}e zadr`avala na jednom mestu i izbegla hvatawe. Prema nekim izve{ta jima, tokom dana je prelazila i to 32 km kako bi ubila, a potom pobegla. Na meti su joj uglavnom bile mlade `ene i deca koja su u {umi tokom dana skupqali drva ili hranu za stoku - pona{awe tipi~no za

tigrove qudo`dere.

Vremenom o wenim napadima se pro~ulo {irom regiona, a svakodnevni `ivot je stao. Qudi su u strahu od napada odbijali da napuste svoje kolibe.

[ta jednog tigra natera da lovi qude?

Do 1907. godine, me{tanima je o~aj ni~ki bila potrebna pomo}. Za slu~aj je ~uo i Xim Korbet, lovac koji se proslavio svojim ve{tinama lova i pra}ewa veli kih ma~aka. Ipak, ovo je bila prva ma~ka qudo`der koju je pratio i to ga je umalo ko{talo `ivota.

Dva dana pre nego {to je ubio `ivo tiwu, mlada devojka iz okoline ^ampvata je nestala. Svi u wenom selu su pretpo stavqali ko je krivac, a Korbet je krenuo u poteru. Satima je pratio krvavi trag koji ga je na kraju odveo do ostataka Premke Devi. Zaokupqen stravi~nim prizorom ra skomadanog tela, nije ni slutio da ga neko posmatra. Samo nekoliko trenutaka pre nego {to je ma~ka uspela da ga ulovi ispa

lio je dva hica iz pu{ke - ispostavi}e se da mu je ovo spasilo `ivot. Odustao je od daqe potere i vratio se u selo da smisli druga~iju strategiju.

Slede}eg dana u lovu mu se pridru`ilo oko 300 seqana, a plan je bio da se orga nizuje zaseda u dolini reke ^ampa. Potera je urodila plodom i ma~ka je opkoqena. Prvi hitac je pogodio u grudi, drugi u rame, a posledwi u {apu. Za svega par trenutaka lov na "Kraqica tigrova" kojoj se pripisu je 436 ubistava je okon~an.

Korbet je u narednim godinama nasta vio da lovi ma~ke qudo`dere, me|utim vremenom je po~eo da shvata prirodu ovih `ivotiwa. U jednoj od svojih kwiga je iz neo stav da je tigar iz ^ampvata postao qudo`der nakon {to je upucan u glavu, zbog ~ega je ostao bez nekoliko zuba. Ovo je `ivotiwu onemogu}ilo da lovi, pa je pre{la na lak{i plen - qude. Danas je ovo mi{qewe op{teprihva}eno jer je u pret hodnim decenijama kod mnogih velikih

ma~aka qudo`dera uo~en neki od proble ma sa zubima zbog kog nisu mogli da love svoj uobi~ajen plen.

Stoga ne ~udi {to je Korbet u jednom trenutku re{io da pu{ku zameni kame rom i podigne svest o ugro`enim `ivo tiwama u Indiji - pre svega o tigrovima. Koliko je bio uspe{an u tome najboqe govori podatak da je 1968. godine jedna vrsta tigrova dobila ime po wemu - Pant hera tigris corbetti. S. G.

Nerve sin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sve{tenik, zastupnik naroda po ~etvrti put, otac domovine, konzul po ~etvr ti put, savladav{i planinsko i dunavsko stewe, sagradio je ovaj put."

Dobar zalet za Trabzon

- Da}emo maksimum u naredna dva evropska me~a – najavquje pobedu Zvezdin najboqi strelac

Aleksandar Pe{i} je i pre gostovawa na ^airu imao najve}e zasluge {to se prednost Crve ne zvezde u odnosu na Partizan nije spu{tala sa pet bodova u po sledwih 40 dana, a sjajnom igrom i sa dva gola protiv Radni~kog u

spre~io je da se u lo{em raspo lo`ewu do~eka sudar sa Trabzo nom u petom kolu Lige Evrope i pun samopouzdawa do~ekuje novi susret sa Turcima.

- Trebalo je ranije da re{imo utakmicu, ali u{li smo u neizve snu zavr{nicu. Bitno je da nismo odustali i pored primqenog gola sa igra~em vi{e, tu ekipa pokazuje veru u sebe. Vi{e bih voleo da karakter demonstri ramo pre posledweg minuta, ali ovakve pobede di`u samopouz

na tri uzastopna superliga{ka gostovawa. Na svakom od wih Pe{i} je ostavio pe~at. Iznudio je panel u Kragujevcu, dao gol za vo|stvo u Novom Sadu, a u Ni{u podigao lestvicu i pokazao smi renost u najbitnijim trenucima.

- Zavr{ena je „paklena” ne deqa, ali tek nam predstoje oba veze. Tri pobede u sedam dana daju samopouzdawe, a sada se okre}emo Evropi. Da}emo maksi mum protiv Trabzona i Monaka –rekao je Pe{i}.

U dobroj je formi Aleksan dar, trebalo bi to da materi jalizuje i dobrom igrom protiv Trabzona. Za veliku je diskusiju da li je mogao ili morao boqe na evropskoj sceni. ^iwenica je da je tim morao vi{e da radi za wega.

Nepravedno bi bilo re}i da je Crvena zvezda morala da juri boqeg {pica od Pe{i}a kako bi se plasirala u Ligu {ampio na. Na me~u sa Makabi Haifom u Beogradu, uprkos sve`oj povredi prsta na nozi, imao je odli~an u~inak – gol i asistenciju. Ispa dawe je nastalo zbog propusta u drugim linijama tima.

NA TRI UTAKMICE U NI[U, [EST GOLOVA

Ni{lija Aleksandar Pe{i} je nastavio da blista pred su gra|anima. Na ^airu je gostovao tri puta sa Crvenom zvezdom i na tim me~evima je dao ~ak {est golova, preksino}wa dva pogotka imaju posebnu vrednost.

- Volim Ni{, to je moj grad. Ovde sam ~esto. Jeste mi drago {to je pobedila moja ekipa, ali ba{ u mom gradu... I sre}a i tuga sa jedne strane – rekao je Pe{i} posle utakmice.

Nijednom klubu na zvani~nim utakmicama Pe{i} nije zatresao mre`u vi{e nego Radni~kom, upisao je sedam golova protiv kluba za koji je debitovao tri dana posle 16. ro|endana maja 2008. godi ne. Nije se dugo zadr`ao u Ni{u, oti{ao je u Gr~ku tog leta.

Aleksandar je na svim utakmicama protiv Radni~kog kao igra~ Zvezde bio strelac, dok u dresu Jagodine nije uspeo da zatrese mre`u ni{kog superliga{a.

Ni{u u~vrstio je lidersku ulogu u timu.

Iskusni napada~ je u{ao u se riju kreirawa bitnih doga|aja na superliga{kim utakmicama,

dawe ekipi. Bilo je stresno, ali smo na kraju zadovoqni – ista kao je posle me~a na ^airu Alek sandar Pe{i}.

Iza Crvene zvezde su pobede

Pe{i} je potom dao i dva spa sonosna gola za o~uvawe pred nosti nad Partizanom, protiv Novog Pazara i Napretka. Na me~evima sa Ferencvaro{em dosta se vrtelo oko wega. U Be ogradu je odli~no razigravao saigra~e, u Budimpe{ti imao ne sre}u da ga lopta zaka~i u ruku pre nego {to je imao sjajan {ut van {esnaesterca.

Probio se Pe{i} do statusa najboqeg strelca Crvene zvezde u ovoj sezoni (osam golova na 20 utakmica), izjedna~io se sa Kan gom koji je pet puta bio precizan iz penala.

Presko~io je Bukarija od koga se o~ekuje vi{e u fini{u je seweg dela sezone, me~ sa Trab zonom mogao bi da bude i kqu~an za internacionalca iz Gane oko u~e{}a na Mondijalu u Kataru, jer je neizvesno da li }e se na}i na spisku. N. R.

Me|unarodni kurs za polagawe za trenera u rvawu odr`an u Sidneju

Me|unarodni kurs za polagawe za trenera u rvawu odr`an je od 17. do 19. oktobra u Sidne ju. Kurs je organizovala Svijetska rva~ka orga nizacija (United World Wrestling) ~iji je pred sednik gospodin Nenad Lalovi}, na{e gore list. Gospodin Lalovi} je modernizovao rvawe kao sport, a ujedno je i~lan Me|unarodnog olimpijskog komiteta. Kurs se zvao „United World Wrestling Coaching level“ i predava~ je bio gospodin Zek Eret iz SAD - a (Zac Erret) koji je ujedno i menaxer za obrazovawe pri Svijetskoj rva~koj organizaciji i koji je tako|e me|unarodni rva~ki sudija.

Sa zadovoqstvom bih `elio re}i da je kursu prisustvovao i na{ veliki trener Sa{a Podini} koji je veoma uspje{no zavr{io kurs i polo`io za trenera u rvawu. Sa{a je zavolio rvawe kao sport tako da je ukqu~io i svoju djecu Milo{a i Bojanu a Bojana je {ampi on Zapadne Australije i nacionalni {ampion za 2021. Veoma smo ponosni na na{eg Sa{u koji je zavr{io jedan od najve}ih kurseva za trenera na svijetu i koji je ina~e veoma predan, akademik i veliki sportista.

Na{ rva~ki klub Vukovi je vi{e nego ponosan na wega i to je jo{ jedna potvrda da na{ klub ne samo da trenira i pravi {ampione, nego da ima kvalifikovane trenere koji }e imati veliku reputa ciju u budu}nosti. Na{ Sa{a je veoma lijepo prihva}en od djece i seniora i kruna wegovog rada je ovaj Me|unarodni sertifikat. Tako|e, jo{ jedna lijepa vijest koja se desila iste sedmice je da je na{ Sa{a polo`io i za nacionalnog akreditovanog rva~kog sudiju. Kurs je bio odr`an tako|e u Sidneju od 20. do 21. oktobra i predava~ je bio gospodin Stefan Rudevi~ iz Adelejda koji je ina~e divan ~ovjek, veliki me|unarodni rva~ki sudija i koji je sudio na zadwem {ampionatu svijeta u rvawu koje je bilo odr`ano u na{em Beogradu od 10. - 18.09.2022 na kojem je u~estvovalo preko 2.500 rva~a. Sa{a je uspje{no prebrodio i taj kurs i veoma ga uspje{no zavr{io. Mi smo mu veoma zahvalni.

Goran Dragi}, ko{arka{ ^ikago Bulsa, privukao je pa`wu regionalne javnosti gestom pred posledwu utakmicu u kojoj je we gov tim ubedqivo pora`en od Klivlenda (128:96). Posle toga se javio i Janez Jan{a.

Igra~i sa ovih prostora po sledwih sezona bele`e sjajne partije u NBA ligi, pored Dragi}a su tu asovi poput Nikole Joki}a, Luke Don~i}a, Bojana i Bogdana Bogdanovi}a, Nikole Vu~evi}a i mnogih drugih, te je to ujedno i razlog zbog ~ega ima onih koji ma{taju kako bi izgle dala reprezenentacija biv{e zajedni~ke dr`ave, u kojoj bi svi oni nosili isti dres.

Iskusni plejmejker je ponovo pokrenuo ovu debatu, objavom na dru{tvenim mre`ama. Na uta kmicu protiv Kavalirsa, Dragi}

je do{ao u duksu sa natpisom "Ju goslavija".

Uz to, on je u opisu dodao i "Bi}emo prvaci sveta", aludi raju}i je na poznati srpski film snimqen 2015. godine u re`iji Darka Baji}a. Re~ je o ostvarewu koje prati pionire ko{arke na ovim prostorima, a centralni doga|aj je finale Svetskog pr venstva odr`ano 1970. godine u Qubqani. Dragi} je spomenuo i ~uvenog asa Ivu Daneua, jednog od aktera te utakmice i ~oveka koji je stigao do zlata na tom turniru.

Na ovu wegovu objavu, komen tar je ostavio Boban Marjanovi}, a oglasili su se i drugi NBA igra~i, kao {to je Andre Dra mond, te biv{i as Tijago Spli ter. Bilo je neizbe`no da se javi i Janez Jan{a.

Biv{i premijer Slovenije

Janez Jan{a, poznat po svojim antijugoslovenskim i antikomu nisti~kim stavovima, odgovorio je na wegov gest. On je na Tviteru podelio fotografiju Dragi}a, a wegov tvit pratili su brojni ko mentari wegovih pristalica.

Zapitao se Jan{a da li je ovo "prava fotografija ili mon ta`a", izazvao je novu raspravu, izme|u pristalica i onih koji ni{ta ne vide sporno u gestu Dragi}a. S. G.

U subotu 22. oktobra ove godine je bio odr`an {ampionat Au stralije u rvawu za juniore na kojem su rva~i iz na{eg kluba „Vuko vi“ osvojili 5 zlatnih medaqa i jednu srebrnu. Na{ veliki Roma nijac Sa{a je bio zamoqen od organizatora takmicewa i wegovih predava~a da poka`e svoje znawe i prakti~no, kao trener, i kao sudija. Kao rezultat toga su medaqe na{ih juniora. Na{ klub je osvojio najvi{e zlatnih medaqa u konkurenciji na takmi~ewu koje je ukqu~ivalo 147 registrovanih rva~a. Bio je to veliki i veoma uzbudqiv vikend. I ovo }e biti na{a najuspje{nija sportska godina 2022. Imamo {anse da opet osvojimo titulu najboqeg kluba po sed mi put za redom.

@elim da se zahvalim gospo|i @ivani i svim kolegama koji nam poma`u da klub napreduje i{to redovno objavquju ~lanke o nama i na{im postignu}ima.

Jadranko Te{anovi}

Nenad Lalovi}

Reprezentacija Srbije 19 puta igrala s "kariokama", 1934. smo pobedili sa 8:4!

U fudbalski kalendar masnim, crve nim slovima upisali smo ~etvrtak, 24. novembar.

Ako neko ne zna, ta~no za mesec dana, od 20 ~asova, na teren }e Srbija i Brazil u me~u prvog kola G grupe Svetskog pr venvsta u Kataru (od 20. novembra do 18. decembra).

Lokacija je grad Lusail, 25 kilometara udaqen od Dohe. Ulaznice su rasprodate i o~ekuje se 80.000 navija~a.

Selektor Dragan Stojkovi} bi uskoro trebalo da saop{ti spisak igra~a koji }e se 14. novembra okupiti u Staroj Pazovi. Dan kasnije se putuje u Bahrein, na prija teqski me~ sa doma}inom (18. novembar), odakle }e “orlovi” da produ`e za Katar.

Bi}e to jubilarni 20. duel dve repre zentacije, a “karioke” imaju deset pobeda, iako smo mi startovali sa 2:0.

O prvom trijumfu tada{we Jugosla vije protiv Brazila gotovo da znamo sve. Bilo je to 14. jula 1930. godine u Montevi deu, na prvom svetskom {ampionatu, kada su izabranici trenera Bo{ka Simonovi} a slavili sa 2:1 golovima Aleksandra Tirnani}a i Ivice Beka. Bilo je to ~udo nad ~udima jer su mediji u Ju`noj Americi savetovali na{e fudbalere da ne izlaze na teren, ve} da je boqe da se vrate na brod.

Za razliku od duela u Urugvaju, o drugom me~u 3. juna 1934. retko se pri~a lo. Odigran je na stadionu BSK-a pred, ka`u, vi{e od 12.000 gledalaca. Brazil ci su u Beograd stigli iz Italije, gde su

na startu drugog SP eliminisani od [panije. Me|utim, ispostavilo se da nismo bili “dobri doma}ini” - Kraqe vina Jugoslavija je slavila sa 8:4! Gosti su po~etkom drugog dela poveli sa 3:2, a onda je odigrano pola sata verovatno najboqeg fudbala u istoriji loptawa na ovim prostorima. “Kariokama” smo dali {est golova za neverovatnih 8:3. Blagoje Marjanovi} je upisao het-trik, dva gola je postigao Svetislav Gli{ovi}, a po jedan Ivan Stevovi}, Ivan Petrak i Aleksan dar Tirnani}. U retkim pisnim zapisima sa tog me~a novinar “Politike” je istakao “da su za doma}e navija~e atrakcija bili trojica tamnpoputih igra~a“, koje je opi sao re~ima: “Izgledaju vrlo egzoti~no. Ko`a im je crna i sjajna, ~elo ispup~eno, kosa gurgurava i o{tra”.

Posle jugoslovenske fudbalske egzo tike iz 1934, vi{e nikada nismo uspeli da dobijemo Brazilce, kojima je lekcija sa BSK-a poslu`ila da postanu petostru ki prvaci planete. Od tada, deset puta su nas dobili, a sedam me~eva je zavr{eno nere{enim rezultatom.

Na prethodne tri utakmice nismo po stigli ni gol, dok je posledwi strelac za nas bio Savo Milo{evi} na prijateqskom me~u odigranom 23. septembra 1998. u Ka steqau (1:1).

Svi jo{ dobro pamtimo i me~ odigran 27. juna 2018. u Moskvi, na prethodnom Svetskom prvenstvu - Brazil je slavio sa 2:0 golovma Pauliwa i Tijaga Silve. Iz tog sastava od igra~a na koje danas ra~una

Mitrovi}: Vlahovi} i ja se

selektor Stojkovi} u startnih 11 bili su Milenkovi}, Veqkovi}, Sergej Milinko vi} Savi}, Tadi}, Kosti} i Aleksandar Mitrovi}. “Karioke” su vi{e promenile tim i Tite je zadr`ao samo Nejmara, Ti jaga Silvu i golmana Alisona, koje o~e kujemo i 24. novembra u Kataru. Kasemiro je tada bio neprikosnoven, danas vi{e nije, kao {to nisu ni Kutiwo ni Gabrijel @ezus. Kapiten na{eg tima tada je bio Aleksandar Kolarov, koji se nedavno pen zionisao.

"Za svakog fudbalera je igrawe na Svetskom prvenstvu vrhunac karijere. Imao sam priliku da budem deo tog spek tala i nedostaje}e mi. [to se Mundijala u Kataru ti~e, imam tri favorita: Bra zil, Argentinu i Francusku. Brazilci imaju najvi{e kvaliteta i podjednako su sna`ni na svim pozicijama, od odbrane, preko igra~a sredine terena, do napa da~a. S druge strane, Argentina ima Lea

nadam se da }emo imati izvanredan Mundijal

Najboqi strelac u istoriji fudbalske reprezentacije Sr bije Aleksandar Mitrovi} izja vio je u intervjuu za Gazeta delo sport da se nada da }e on i na pada~ Juventusa Du{an Vlahovi} biti izvanredni na predstoje}em Mundijalu u Kataru.

– Ba{ sam gledao derbi To rina. Vlahovi} je dao sjajan gol, kao pravi napada~. Du{an je imao dve {anse i dao gol, sjajan refleks. Lepo je bilo videti pe toricu mojih saigra~a u derbiju. ^esto pratim Seriju A, jer u Ita liji igra mnogo Srba, a i sam sam

u pro{losti bio blizu Rome... Sad mi je veoma lepo u Engle skoj, ali nikad ne reci nikad. Uz Romu, slab sam i na Napoli i na vija~e Azura – rekao je Mitrovi} i dodao:

– Odli~no se razumemo i ose}amo se odli~no kada igramo kao par, jer jedan drugom poma`emo, kao {to selektor Stojkovi} i tra`i od nas. Nadamo se da }emo imati izvanredno Svetsko prvenstvo, jer }emo sigurno i u Kataru igrati napada~ki.

Govorio je Mitrovi} i o ~estim pore|ewima Vlahovi-

}a sa Erlingom Halandom, napa da~em Man~ester sitija.

– Sigurno bi i Vlahovi} u Man~ester sitiju postigao vi{e golova nego u Juventusu, ne znam da li bi ba{ bio isti u~inak kao Halandov, koji je ve} dao 15 go lova u Premijer ligi. Du{an je vrhunski igra~, mlad i ve} veoma jak. Haland i Vlahovi} su golge teri za narednu deceniju – rekao je Mitrovi}.

Napada~ Fulama pohvalio je i Filipa Kosti}a, koji sa Vlaho vi}em igra u Juventusu.

– Di Marija je {ampion, ali Kosti} je moje omiqeno krilo u Juventusu. On je jedan od najbo qih krilnih igra~a sa kojima sam delio teren. Ako ga stavite u poziciju u kojoj mo`e da iskori sti svoj potencijal vrati}e vam centar{utevima i asistencija ma. Govorim to kao prijateq, ali i iz iskustva. Nekoliko golova sam postigao zahvaquju}i Kosti}u – zakqu~io je srpski golgeter.

Aleksandar Mitrovi} odi grao je 76 utakmica za nacional ni tim i postigao 50 golova.

Mundijal u Kataru igra}e se od 20. novembra do 18. decembra, a fudbaleri Srbije takmi~i}e se u G grupi sa Brazilom, [vaj carskom i Kamerunom. S. G.

Najsla|a nam je pobeda sa 1:0 Srbija (zajedno sa Jugoslavijom) nije odigrala nere{eno na posledwih 11 me~eva na svetskim prvenstvima, ta~nije jo{ od 2:2 sa Nema~kom u grupnoj fazi 1998. godine. Zanimqivo je i da smo posledwe ~etiri pobede upisali identi~nim rezultatom - 1:0. Bilo je to protiv Kostarike (2018), Nema~ke (2010), SAD i Irana (1998). Po sledwa pobeda sa vi{e od jednog gola razlike bila je na Mundijalu 1990. u Ita liji, kada je Jugoslavioja golovima Pan~e va (2), Su{i}a i Prosine~kog dobila Uje diwene Arapske Emirate sa 4:1.

Na kraju, kad se podvu~e skor je ovakav: Srbija - Brazil 2:10 u pobedana, uz sedam remija i gol razlikom 22:35.

R.

Objavqena prognoza rezultata Mundijala, Srbija otpisana

Poznati ameri~ki medij "Jahu" objavio je prognozu me~e va predstoje}eg Svetskog prven

Srbe su, izgleda, ve} otpisa

Amerikanci predvi|aju „or lovima“ tre}e mesto u grupi i samim tim zavr{etak takmi~ewa ve} na po~etku, dok }e prema wihovoj proceni Brazil bez pro blema biti na vrhu grupe, sa sve tri pobede.

[vajcarska bi, kako pi{e "Jahu", zauzela drugo mesto, dok bi na za~equ, iza Srbije, za vr{ila reprezentacija Kameru na.

„[vajcarska i Srbija }e, sva ka je prilika, da se na|u u po sledwem kolu u prakti~no eli minacionoj utakmici u revan{u

utakmice Svetskog prvenstva 2018. godine. Brazil }e sigurno osvojiti grupu, Kamerun sigurno ne}e pro}i. A izabrati izme|u druge dve ekipe je kao bacawe nov~i}a. Vidite, postoji {ansa da }e neka evropska ekipa da {okira Brazil i osvoji grupu, ali {ansa nije velika. Na kraju [vajcarska koja je boqi tim }e pobediti talentovanu Srbiju u najbitnijem me~u grupe“, navode ameri~ki analiti~ari.

Amerikanci su skupili hra brost i da prognoziraju sve re zultate u grupi G.

[vajcarska – Kamerun 3:0 Brazil – Srbija 2:0

Kamerun – Srbija 0:2 Brazil – [vajcarska 3:1

Kamerun – Brazil 0:3

Srbija – [vajcarska 1:2 N. R.

Mesija, dok je Francuska najbo qa reprezentacija iz Evrope. Zna~i, da, to su moji favoriti za titulu u Kataru", rekao je Kolarov.

NOVAK \OKOVI]:

Imam dobre naznake iz Australije

Novak \okovi} je sumi rao sezonu koja se polako bli`i kraju.

Najpre o tome {ta sle di krajem ove sedmice. A to je odlazak u Grad svetlosti na masters koji po~iwe posledweg dana oktobra.

- Idem u Pariz, spremam se za dva posledwa turnira u godini, masters u Parizu i Zavr{ni ma sters u Torinu. Dobro se ose}am. Ova posledwa dva takmi~ewa, u Astani i Tel Avivu, i osvojene titule su mi podigle nivo samo pouzdawa, kao i motivacije. To je nekako prirodno i normalno: kada pobe|uje{, onda `eli{ vi{e i da igra{ i da nastavi{ taj niz, tako da se nadam da }u uspeti ovu sezonu da zavr{im na najboqi mogu}i na~in jer je ova godina bila jako neobi~na, dru ga~ija, dosta izazovna mentalno i emotivno za mene tako da mi je drago {to se ponovo dobro ose}am na terenu i zadovoqan sam svojom igrom - po~eo je \okovi} razgovor.

Iako se nadao pozitivnom od govoru iz Amerike i da }e igrati na US Openu, ~udo se ipak, nije dogodilo. Vlada Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava je ostala nepokolebqiva i nevakcinisa nima nije dozvolila ulazak u ovu zemqu. Nole je ~ekao gotovo do `rebawa, ali ni{ta se nije promenilo. Umesto u Wujork, a potom i u Valensiju, oti{ao je u Tel Aviv i Astanu i tamo osvojio dve titule.

- Vi{e od tri meseca je pro{lo od osvojenog Vimbldo na do prvog narednog turnira u Izraelu. Nekako nisam do`iveo, osim kada sam bio povre|en, tako duge pauze. Ne mogu da ka`em da ka`em da je ta pauza prouzroko vana mojom voqom jer sam hteo da idem u Ameriku, me|utim nije se dalo. Pozitivna stvar u tome je {to sam imao vi{e vremena da se pripremim i da radim na ne kim elementima igre koje obi~no mi teniseri zbog gustog raspore da turnira nemamo vremena da radimo. Po mom mi{qewu, to je dobra stvar - istakao je Novak.

Na istu temu je dodao: Nekako sam sada u{ao u tu fazu karijere, a najavqivao sam ve} da }u malo druga~ije birati turnire i da }e prioritet u mom

rasporedu biti grend slemovi i hiqadarke u od nosu na ostale kategorije turni ra. Igra}u na takmi~ewima koja mi odgovaraju da igram, one koje `elim, ali i one koje nikada do sada nisam igrao, kao {to je to bio slu~aj u Izraelu i Kazahsta nu.

Godina se polako bli`i kraju, ostalo je jo{ samo nekoliko sed mica na Turu, i sada svi Novako vi navija~i sa dozom neizvesno sti i{~ekuju da li }e se wihov qubimac pojaviti u Melburnu ili ne. Podsetimo. \okovi} ima zabranu ulaska u ovu zemqu zbog su|ewa koje je imao u januaru ove godine. Na pomen prvog grend slema, Novak je uzdahnuo.

- Australija... Imamo dobre neke naznake, ali to je sve nez vani~no. Preko mojih advokata u Australiji komuniciramo od nosno oni zapravo komuniciraju sa vlastima i dr`avnim organi zacijama koje su odgovorne za moj slu~aj. Nadam se nekom odgovoru, kakav god on bio. Naravno, na dam se pozitivnom. Nadam se da }u odgovor dobiti u narednih ne koliko nedeqa, {to }e mi dozvo liti da se adekvatno spremim za po~etak sezone, ukoliko on bude ve} u Australiji - zapo~eo je No vak odgovor oko "slu~aja Austra lija".

Nastavio je vrlo iskreno, kao i uvek do sada.

- Ja `elim da idem tamo iako je situacija druga~ija u pot punosti za taj eventualni odla zak u odnosu na to {ta se desi lo ove godine. Me|utim, ja sam pre{ao preko svega toga {to se de{avalo i stvarno `elim da igram tenis. To je ono {to znam najboqe da radim. Australija je oduvek bila zemqa u kojoj sam igrao svoj najboqi tenis i to se vidi po rezultatima tako da sam uvek dodatno motivisan da idem tamo. Ovoga puta jo{ vi{e sam motivisan i nadam se da }e odgo

vor biti pozitivan.

Na potpitawe koliko mu je vremena i rada na sebi bilo po trebno da mirno i stalo`eno iz govori: "@elim da igram tenis u Australiji, jo{ sam motivisaniji posle svega!", nasmejao se. Ali samo na kratko.

- Ono {to se desilo po~etkom godine je ostavilo traga na moju psihu. Pogotovo prvih {est mese ci u 2022. Poku{avao sam da se sa tim nosim na odre|eni na~in i mislio sam da sam preko toga pre{ao u potpunosti, ali nije to bio slu~aj. Morao sam, ipak, da to adresiram druga~ije i da se kroz turnire i me~eve oslo bodim tog ose}aja koji je ostao negativan, te da se vratim u onu formu koju sam `eleo. Tako se i desilo, samo je bilo potrebno malo vi{e vremena.

To "malo vi{e vremena" po klopilo se sa krajem dela go dine koji se igra na najsporijoj podlozi.

Mislim da sam ve} pred kraj sezone na {qaci igrao dobar tenis, osvojio sam Rim, i odi grao dosta dobar Rolan Garos. Nakon toga sam osvojio Vimbl don, pa jo{ dva turnira, tako da sam nastavio pobedni~ki niz. Ne bih detaqisao vi{e, ali nadam se da }e se stvari za Australiju i Ameriku vratiti u normalu i da }u ponovo imati dozvolu da igram tamo jer se neki od najve}ih turnira na svetu igraju ba{ na ova dva kontinenta.

Daqe:

- Postoje i oni qudi koji sma traju da mo`da ne bi trebalo da idem tamo iz nekog razloga. Ja po{tujem, svako ima druga~ije razmi{qawe u odnosu na moju si tuaciju i okolnosti u kojima sam se na{ao i u kojima se nalazim. Na kraju krajeva, ja nikoga nisam uvredio niti ikada poku{ao da na bilo koji na~in iska`em neko nepo{tovawe. Ja sam se uvek trudio samo da poka`em da je

\okovi} i Nadal o~i u o~i posle vi{e od tri meseca – [pancu bolna ta~ka, a Novaku rutina

Novak \okovi}, najboqi srpski teniser i Rafael Nadal, dru gi reket sveta, u~estvova}e na Mastersu u Parizu {to }e biti prvi takmi~arski turnir posle Vimbldona na kome obojica igraju. Srpski as daleko je uspe{niji u „gradu svetlosti“ gde ima {est trofeja naspram Rafinih nula.

Po~etak Mastersa u Parizu zakazan je za 29. oktobar, a nema sumwe da }e zbog borbe za preostala mesta za Zavr{ni Masters u Torinu turnir biti izuzetno interesantan i pun iznena|ewa. Me|utim, koliko god drugi teniseri igrali odli~no svu pa`wu }e odneti Novak \okovi} i Rafael Nadal.

Od Vimbldona koji je zavr{en 10. jula Novak i Rafa nisu igra li na istom turniru, osim na Lejver kupu koji je revijalnog karak tera i na kojem je [panac odigrao samo jedan me~.

Nadal je odlu~io da se vrati posle pauze koje je napravio na kon zavr{etka US Opena i ranog poraza u ~etvrtom kolu od Fren sisa Tijafoa, dok Novak `eli da nastavi da igra u odli~noj for mi koju je pokazao u Tel Avivu i Astani.

Srpski as u glavni grad Francuske sti`e kao branilac titule, dok {panski „kraq {qake“ i daqe ma{ta o tom trofeju koji nije uspeo da osvoji nikada u karijeri.

Ne samo da Nadal nije do{ao do trofeja u Parizu ve} nije igrao finale od 2007. godine kada se prvi put pojavio na tom turniru.

Jasno je da pariski vazduh Nadalu prija samo u vreme prole}a kada igra na svojoj omiqenoj {qaci na Rolan Garosu, dok u jesen jednostavno on i Pariz kao da nemaju ni{ta zajedni~ko.

\okovi} je daleko uspe{niji sa {est trofeja! Na turniru hiqadu serije u Parizu Srbin i [panac igrali su samo jednom je dan protiv drugog, i to 2009. godine kada je Novak u polufinalu eliminisao Nadala koji je tada tako|e bio drugi na svetu.

za svakoga bitno da ima pravo i slobodu izbora. Za izbore koje sam napravio, znao sam da }e biti odre|enih posledica kao {to je neodlazak u Ameriku. I to je to. Za Australiju je bio dru ga~iji slu~aj, jer sam imao dozvo lu, ali se na kraju desilo {ta se desilo. Epilog znamo. Ovoga puta ponovo ~ekam tu dozvolu. Dobra je stvar {to su sada otvo rili granice za nevakcinisane za Australiju. Imam tu zabranu ulaska u zemqu, ali nadam se da }e to da se ukloni. Ka`em opet, nije u mojim rukama. Nadam se da }e qudi u Vladi Australije dati pozitivan odgovor, to je sve.

Dao je zanimqiv odgovor i kada je trebalo da oceni godinu do ~ijeg kraja je ostalo jo{ 68 dana.

- Ovu 2022. opisao bih veoma zanimqivom i interesantnom. Neobi~nom. Ali ja se uvek tru dim, takav mi je karakter i men talitet, da izvla~im pozitivne stvari, da sagledavam to sa ve drije strane `ivota i verujem da... Ne da verujem, nego znam, da mi je sve {to se dogodilo ove

godine, posebno sa Australijom i sve {to je do{lo nakon toga, kao i na~in na koji su me qudi tretirali, a koji mi nije prijao i koji nisam nikada pre do`iveo, ipak, donelo mi je neke va`ne lekcije u `ivotu i spoznaje i o sebi i na~inu kako `elim da nastavim daqe i kakav je svet u kojem `ivim, pogotovo taj teni ski ekosistem. Mnoge su maske pale, kako bih rekao u tom proce su i vrlo mi je interesantno da posmatram kako se ko pona{ao prema meni tokom ove godineistakao je.

Sva de{avawa ga nisu demo tivisala. Naprotiv.

- Nastavqam daqe, motivisan, inspirisan. Volim ovaj sport, volim svaki trening, gledam da izvu~em maksimum iz svakog tre ninga jer znam da uvek mogu da napredujem i da je svaki dan dru ga~iji i u odnosu na to i postoji neko uzbu|ewe, jer ima neke ne izvesnosti. Mla|i dolaze, jaki su, sna`no igraju, veoma su glad ni i `eqni uspeha, tako da je to ne{to {to me opet dodatno moti vi{e, ne sputava me to. S. G.