Srpski glas 28. april by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 28. 4.2022. z Year XXXI No.2498

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Svetlost Hristovog Vaskrsewa zasijala u srpskim hramovima i na Petom kontinentu

Dvojica uspe{nih Srba, jedan iz Sajgona, drugi iz Hong Konga, vratili su se u Melburn i Pert

Australija je na{a ku}a Dragan Mladenovi}, privrednik i konzul iz Vijetnama i profesor Zvezdan ]ur~i} iz Kine odlu~ili su da sa svojim porodicama `ive na Petom kontinentu Strana 21

Na dana{wi dan 1918. godine, umro je Gavrilo Princip:

Strane 15, 16, 17 i 22

Sve~ano obele`en dan ANZAK-a u glavnim gradovima Australije

Predstavnici srpske zajednice ponosno mar{irali

Strana 25

Wegov grob nikad ne bi bio prona|en da nije bilo ovog ^eha!

Mar{irawe Srba na ANZAK-u je veoma va`no za celu srpsku zajednicu jer podse}a svet da su se Srbi borili sa svojim saveznicima i kroz Prvi i Drugi svetski rat

^OVEK IGRA SAM:

Mitrovi} ima vi{e golova od 12 klubova u Engleskoj

Strana 20 Srpski fudbaler Aleksandar Mitrovi} i zvani~no je progla{en za najboqeg igra~a ^empion{ipa u ovoj sezoni, a za samo tri utakmice mo}i }e da se ka`e da je zvani~no i najboqi strelac tog takmi~ewa

Jedan austrijski vojnik, ^eh Franti{ek Lebl, dobio je nare|ewe da sahrani Principa na mesnom katoli~kom grobqu, sa instrukcijama da ne sme da otkrije gde se grob nalazi. Ipak, Lebl je te iste no}i na~inio skicu grobqa i Principovog groba i poslao je svome ocu da je sa~uva u slu~aju da bude poslat na front i pogine

Putopis

Strana 31

HAIFA

Najpoznatija luka Svete zemqe Strana 19

10. april decembar 2020. ^etvrtak 28. 2022.

IZME\U DVA VIKENDA PENZIONISANI GENERAL SAD FILIP BRIDLAV:

NATO trupe da u|u u Ukrajinu, ne sme se dozvoliti pad Odese Odloèno pripremno ro~i{te za Belivukovu grupu Pripremno ro~i{te u postupku protiv Veqka Belivuka i wegove grupe zbog pet ubistava pred Specijalnim sudom, ponovo je odloèno zbog toga {to su dvojica okrivqenih ostali bez advokata u ovom postupku. Advokat Dejan Lazarevi} u ovom postupku brani Veqka Belivuka, Marka Miqkovi}a i druge okrivqene. Ina~e Lazarevi} je advokat i Darka [ari}a u odvojenom postupku. Uhap{en je 14. aprila u me|unarodnoj policijskoj akciji kada su, osim wega, uhap{en i [ari} i jo{ tri osobe kojima se stavqa na teret da su bili deo organizovane kriminalne grupe koja je izvr{ila niz krivi~nih dela. Lazarevi} se od hap{ewa nalazi u pritvoru, zbog ~ega su dvojica optuènih – Vladimir Grek i Vlade Dragani} – ostali bez branilaca. Belivuka, Mijkovi}a i druge brawenike Lazarevi}a i daqe brani advokat Nikola Ristovi}, koji je bio na ro~i{tu. Jedan od advokata odbrane Drago{ Cukavac rekao je da „nije bila obezbe|ena odbrana za sve okrivqene“, tako da je su|ewe odloèno za 24, 26. i 27. maj. Advokatica Miqana Perendija, koja zastupa jednog od okrivqenih, kaè da je okrivqenima koji su ostali bez advokata dat "kratak rok" da obezbede nove. "Naloèno je okrivqenima da u roku od mesec dana obezbede sebi druge advokate, {to smatram da je ovaj postupak neozbiqan jer je to vrlo kratak rok. Nema nijednog advokata koji je u stawu da pripremi za mesec dana ovako obiman predmet. Tako|e, po meni sudija je pogre{io {to nije prozvao sve okrivqene da ih pita da li oni, pored Ristovi}a, èle i nekog drugog advokata", navela je. Optu`nica koja tereti Veqka Belivuka, wegovog najblièg saradnika i jo{ 28 osoba za pet te{kih ubistava, otmice, mu~ewe, silovawe, prodaju droge i nedozvoqeno dràwe oru`ja, postala je pravosna`na u novembru 2021. godine. Su|ewe je trebalo tada da po~ne, ali je odlagano jer je sudija Zorana Trajkovi} kojoj je prvobitno dodeqen predmet mesecima bila na bolovawu, zbog ~ega je predmet prosle|en sudiji Vinki Beraha Niki}evi}. Optu`nica se ve}inski temeqi na porukama koje su ~lanovi Belivukove grupe razmewivali preko aplikacije za za{ti}enu komunikaciju „skaj“, a koju je de{ifrovala francuska policija i dostavia srpskoj. Postoje i svedo~ewa ~lanova grupe koji su odlu~ili da sara|uju sa tuìla{tvom. Prethodni termini za pripremna ro~i{ta u postupku protiv Belivuka i wegove grupe, koja su bila zakazana u martu, su tada bila odloèna zbog toga {to su advokati i optuèni traìli promenu tuìlaca i postupaju}eg sudije u ovom postupku, kao i predsednika Vi{eg suda. Me|utim, svi ti zahtevi su odba~eni.

NATO ne sme biti zapla{en pretwama predsednika Rusije Vladimira Putina da }e upotrebiti nuklearno oru`je i trebalo bi da po{aqe trupe da uspostave bazu za snadbevawe vojnim i humanitarnim zalihama u Ukrajini, rekao je biv{i najvi{i ameri~ki komandant u Evropi sa ~etiori zvezdice, prenosi londonski Tajms. Kako se sve vi{e te{kog naoruàwa {aqe u region general Filip Bridlav, vrhovni komandant savezni~kih snaga za Evropu od 2013. do 2016. rekao je da je vreme da se suprotstave Putinu tako {to }e u}i na tlo Ukrajine. “Moramo da po{tujemo ~iwenicu da bi Putin mogao da koristi nuklearno oru`je ali ne bi trebalo da budemo paralizovani time”, kazao je on. Da li bi wegova upotreba takti~kog nukleanog oru`ja u Ukrajini bila prekretnica za NATO, EU i svet? Imamo nuklearke i nisam lakomislen. Moramo da preduzmemo mere da ga odvratimo. U suprotnom, naveo je radimo u wegovu korist. Vi{e svetskih lidera je reklo ne}emo se boriti protiv Rusa u Ukrajini”, podsetio je. Dakle sve wih je odvratio Putin. “Ako ga nagradimo (na rade}i ni{ta) to }e dovesti do jo{ lo{ijeg pona{awa. Bi}e potrebna politi~ka odluka da se kaè: dosta je bilo”, dodao je Bridlav. Zapad nije do{ao do te ta~ke posle Bu~e, a ne nakon Mariupoqa”, naveo je. Nismo uradili ni{ta da zaustavimo pad Mariupoqa. [ta Zapad radi da ne padne Odesa? Opet ni{ta. Bridlev (66) jedan od nekoliko visokorangiranih penzionisanih komandanata koji savetuju Bajdenovu administraciju o Ukrajini na pitawe [ta bi Zapad mogao da uradi? Ukazuje: “Trenutno nema ruskih trupa zapadno od reke Dwepar, za{to onda ne bismo postavili trupe NATO u zapadnu Ukrajinu da obavqaju humanitarne misije i da uspostavimo predwu bazu za snadbevawe oru`jem”? Komentari generala dolaze u trenutklu posete dràvnog sekretara SAD Entroni Blinkena i {efa Pentagona Lojda Ostina Kijevu gde su razgovarali sa predsednikom Volodimirom Zelenskim. Sastanak u nedequ bila je prva poseta najvi{ih ameri~kih zvani~nika Ukrajini od po~etka rata pre dva meseca. “Ne moète danas da nam do|ete praznih ruku”, rekao je Zelenski pre sastanka. Kako je naveo, ne

ma {ta mi re~e?! NEKA PI[E KO [TA HO]E, DANICA TO PRO^ITATI NE]E

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

o~ekujemo poklone u vidu kola~a ve} o~ekujemo konkretne stvari i konkretno oru`je”, dodao je. Bridlav navodi da su Ukrajinci vri{tali za humanitarnom pomo}i. Za{to ne u|emo i pomognemo im? [to je najva`nije, {ta je jedina stvar koju Putin sada èli? On èli kopneni most do Moldavije, a za to treba da zauzme Odesu. Nismo uradili ni{ta da zaustavimo pad Mariupoqa. [ta Zapad radi da ne padne Odesa? Opet ni{ta”. Kako je naveo, ovaj lu~ki grad koji je tokom vikenda pogo|en raketnim udarima od vitalnog je zna~aja za Ukrajinu i wenu ekonomiju. “Ako Odesa padne, Ukrajina }e postati zemqa bez izlaza na Crno more. Uticaj na ukrajinski BDP bio bi ogroman. To bi bilo pogubno za privredu”. Zapad kaè da pruà sve {to je Ukrajini potrebno za odbranu od Rusa. Ako su qudi iz Mariupoqa morali da se bore bez PVO sistema Stingers, to je bio neuspeh Zapada.” General dodaje da sada moramo da osiguramo da Ukrajinci pobede u bici za Odesu. Poslato oru`je nije stiglo do Mariupoqa jer je Zapad bio suvi{e spor i kada su oni stigli Rusi su ve} opkolili Mariupoq”. Odesa nije opkoqena zato moramo da obezbedimo da oru`je stigne do Odese, kao {to su krstare}e rakete, sistem PVO S-300 (koji je isporu~ila Slova~ka) tako|e i artiqerija dugog dometa. I moramo se pobrinuti da imaju dovoqe zalihe. “Da li je svet spreman da brani Odesu i spre~i ono {to se dogodilo u Mariupoqu?”

VOLITE NAS MAKAR KOLIKO I HITLER! „Ni Hitler nije tra`io od Srbije da {aqe vojsku na Isto~ni front, to je i za wegova merila bilo previ{e, kao neka vrsta incesta" (Matija Be}kovi}, akademik, na predstavqawu Peticije protiv uvo|ewa sankcija Rusiji)

„Ne doti~u me komentari jer ih ni ne ~itam. Znam ko sam, {ta sam uradila, {ta ostaje iza mene i {ta sve jo{ mogu da uradim ako mi se pru`i prilika. Neka pri~a ko {ta ho}e. Poku{avam da negativne stvari ignori{em i da govorim samo o pozitivnim stvarima, o onome {to mogu da uradim. Tako u~im i svoje studente. Samo pozitivno" (Dr Danica Gruji~i}, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, istakla je da ne ~ita silne negativne komentare i da je negativni komentari ne doti~u)

PAD ITALIJE „Solidarnost sa hrvatskim narodom" (Pjerfran~esko Sako, ambasador Italije u Hrvatskoj, pola`u}i cve}e u Jasenovcu)

DA ^UVAMO SVOJE DOK NE KRENEMO DA ^UVAMO TU\E „Da ~uvamo svoje, samostalnost i nezavisnost u odlu~ivawu, bar dok ne postanemo ~lanica EU. Jer, kada ste ~lan kluba, onda je sve druga~ije, ali vam ni tada niko ne oduzima ni glas, ni mozak, ni jezik" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

IZME\U DVA VIKENDA

Patrijarh Porfirije: Zlo vi{e nema posledwu re~, stvoreni smo da budemo bra}a Pono}nom vaskr{wom liturgijom koju je u Hramu Svetog Save sluìo patrijarh Porfirije i crkvenim zvonima najavqeno je Vaskrsewe Hristovo, praznik koji simbolizuje pobedu ìvota nad smr}u. @elim vam svima svetlosti, radosti, istine, pravde, zajednice, mira, qubavi i ìvota, poru~io je patrijarh. Patrijarh Porfirije poru~io je na pono}noj vaskr{woj liturgiji, u Hramu Svetog Save, da sa vaskrsewem Hristovim posledwu re~ vi{e nemaju tama i zlo i poèleo u ime SPC mir, qubav i ìvot svoj na{oj bra}i gde god da se nalaze, kao i ~itavom svetu. "Slavimo Pashu Gospodwu, a to zna~i i Pashu na{u, Vaskrsewe Hristovo iz mrtvih i u wemu vaskrsewe na{e. @elim vam svima svetlosti, radosti, istine, pravde, zajednice, mira, qubavi i ìvota. Svima nama koji smo ovde sabrani, svim na{im srodnicima, na{oj bra}i i sestrama gde god da se nalaze, ali i ~itavom svetu i svim qudima objavqujemo danas, èle}i sve to isto - Hristos vaskrse", poru~io je patrijarh Porfirije. Istakao je da vaskrsewe Hristovo, tako|e, zna~i da posledwu re~ vi{e nemaju tama i tuga ve} svetlost i radost.

"I nepravda vi{e nema posledwu re~, nego posledwa re~ pripada pravdi. Usamqenost i samo}a nemaju posledwu re~ nego zajednica qubavi izme|u qudi i Boga, kao ni neprijateqstvo ve} prijateqstvo i bratstvo, jer smo stvoreni da budemo bra}a me|u sobom i prijateqi Bo`iji", rekao je Porfirije. Dodao je da posledwu re~ vi{e nema ni la` nego istina, kao ni greh ve} vrlina i dobro. "Zapravo posledwu re~ nema zlo

radi protiv Rusije posrednim slawem oru`ja i municije Ukrajini. Ova informacija baca novo svetlo na proces pritiska na Beograd da uvede sankcije Moskvi. Prodaja municije, a verovatno i drugog naoru`awa za odbranu Ukrajine, mogu}i je faktor usporavawa izolacije Srbije

nego dobro. Jednom re~ju posledwu re~ nemaju demonske sile i wihovi porodi, nego posledwu re~, bra}o i sestre, ima Bog, a to zna~i da posledwu re~ vi{e nema smrt nego ìvot", poru~io je Porfirije u kratkoj besedi na kraju pono}ne vaskr{we liturgije koju je sluìo u Hramu Svetog Save, uz tradicionalni pozdrav - Hristos vaskrse. Zatim je hor otpevao vaskr{wi tropar: "Hristos vaskrse iz mrtvih, smr}u smrt uni{ti i onima u grobu ìvot darova".

zbog neuskla|enosti spoqne politike. Moskva je upoznata sa u~e{}em Srbije u naoru`avawu Kijeva, ali je verovatno prinu|ena da prihvati takvu igru jer je svesna da ne mo`e da zaustavi Aleksandra Vu~i}a u ovom unosnom poslu“. Istovremeno, navodi se da je u toku je modernizacija

ukrajinskog arsenala isporukom novih vrsta naoru`awa po standardima NATO-a, kao i obuka ukrajinskih trupa. "Na neidentifikovanoj lokaciji u Poqskoj, ukrajinski artiqerci uve`bavaju upotrebu ameri~kih haubica kalibra 155 milimetara dometa do 40 kilometara. SAD i partneri, nakon {to su odbranili Ukrajinu od prvog ruskog napada, sada postepeno uvode „standardnu municiju“, u skladu sa standardima NATO-a, jer se u tom slu~aju smawuje zavisnost od, recimo, Srbije, {to je va`no u svetlu o~ekivanog nastavka sukoba, i naknadnog ure|ewa bezbednosne arhitekture u Ukrajini i Crnom moru".

ZBOG PRITISAKA OKO RUSIJE:

Po prvi put u istoriji ve}ina Srba protiv ulaska u EU! Prvi put u istoriji nedvosmislena ve}ina gra|ana Srbije je protiv ulaska na{e zemqe u Evropsku uniju, pokazuju istraìvawa agencije Ipsos. Razlog za to su pritisci koje Srbija trpi od EU, a ti~u se uvo|ewa sankcija Rusiji. Prema tom istraìvawu, protiv evropskih integracija je ~ak 44 odsto gra|ana, dok je 35 odsto za, a ostalih 21 odsto ne zna ili ne èli da se izjasni. Po pravilu, do pada podr{ke za ulazak u EU dolazilo je u kriznim situacijama – kada su rasli pritisci u vezi sa Kosovom ili kada je progla{ena pandemija korona virusa. Ipak, nikada se nije dogodio sunovrat podr{ke kao posledwih nedeqa. Marko Uqarevi}, direktor Ipsosa kaè da se danas, po prvi put od kada se prate trendovi vezani za evropske integracije, registruje da ve}i broj gra|ana Srbije ne bi glasao za pristupawe Evropskoj uniji na eventualnom referendumu,

Vu~i} na zapadu, Srbija na istoku Pi{e: Milenko Vasovi}

Wujork tajms: Ameri~ki dobavqa~i naoruàwa ve} duè vreme sara|uju sa fabrikama municije u isto~noj Evropi kako bi pomogli Ukrajini. Jedna od zemqa je i Srbija. Moskva upoznata sa tim Prema navodima ameri~kog lista Wujork Tajms, ameri~ki dobavqa~i naoruàwa ve} duè vreme sara|uju sa fabrikama municije u isto~noj Evropi kako bi pomogli ukrajinskoj strani u ratu. Jedna od zemqa iz kojih dolazi oru`je na front je i Srbija i sa tom ~iwenicom je, kako se isti~e, upoznata zvani~na Moskva. U tekstu se navodi da je jedna od kompanija ukqu~enih u pronalaèwe fabrika koje mogu da proizvode „nestandardno“ oru`je i municiju Florida Ultra Defense, koja sara|uje sa proizvo|a~ima oru`ja u Rumuniji, BiH, Srbiji, Slova~koj, ê{koj i Bugarskoj. „Uloga Srbije u tom projektu je interesantna jer tako

^etvrtak 10. decembar 2020. 3 ^etvrtak 28. april 2022.

u odnosu na one koji integracije podràvaju. “U martu smo imali o{tar rast broja qudi koji su protiv evropskih integracija, pra}en blagim padom onih koji integracije podràvaju. Proteklih mesec dana su nam doneli nastavak trenda rasta broja qudi koji se protive pristupawu EU, uz jo{ o{triji pad onih koji podràvaju integracije. Sada imamo 34,9 odsto gra|ana koji bi na referendumu podràli pridruìvawe Srbije EU, dok bi protiv glasalo 43,8 odsto”, navodi Uqarevi}. On obja{wava da ovu promenu nedvosmisleno moèmo dovesti u vezu sa ratom u Ukrajini. “Koliko god je u proteklim godinama Srbija bila uspe{na u balansirawu svoje me|unarodne politike, sada{we okolnosti su takve da svakodnevni pritisci da se Srbija opredeli i pridruì sank-

cijama Rusiji svakako opredequju gra|ane da se druga~ije odrede prema Uniji. Sigurno i Rusija ne sedi skr{tenih ruku, ve} koristi svoju meku mo} koja dolazi, pre svega, od energetske zavisnosti Srbije, ali i podr{ke u me|unarodnim organizacijama vezanim za status Kosova, ali to se u javnosti ne vidi”, ka`e on.

Predsednik Srbije, kako re~e, nije hteo da se slika sa Draganom \ilasom. Ne znam za{to je imao potrebu da nam to kaè, ali vidim da se slikao sa Har~enkom - ruskim ambasadorom. îni mi se da }emo i mi na kraju mo}i da se slikamo sa Vu~i}em, kad nas otpi{u i Brisel i Moskva. Imam veliku sumwu da }emo i u ovom raskr{}u napraviti najgori mogu}i izbor, ne samo zbog Vu~i}a nego i zbog nas samih. Vlast nas je 12 godina u~ila da reìmo na sve oko nas, da nas zapad mrzi, da na dnevnoj i nervnoj bazi ratujemo sa nekim – nebitno sa kim… Ostavilo je to traga. Vo|a nam je kroz levak sipao prenagla{enu qubav i prijateqstvo sa Rusijom kao da mi nismo dovoqno voleli ba}u{ke. Organizovana je parada u ~ast Putina, se}ate li se one budala{tine na sve~anoj tribini – pqu{tala je ki{a, a niko od ministara nije smeo da uzme ki{obran. Jer, boè moj, „kad On kisne, moèmo i mi“. (On nije Putin). Taj isti On se do ju~e hvalio koliko je puta video Vladimira Vladimirovi~a. I sad je najnormalnije da se Vu~i}eve pristalice dive Putinu, da navijaju i da samo ~ekaju da Ukrajina kapitulira. Govorim o obi~nim qudima, a ne o onima koji brane Rusiju ispod predsednikovog prozora. Instruisani crnoruka{i po ~itavoj Srbiji godinama unazad ispisuju jedan te isti grafit „Srpsko-ruski blok“, tabloidi su do ju~e na naslovne strane stavqali hvalospeve ruskom hazjainu, dok u Vladi Srbije sedi ministar koga delegira Moskva. [ef Kremqa je bio popularniji u Srbiji nego u Rusiji . Ne moè to gumicom da se obri{e. I sad po ceo dan slu{amo kako }e Vu~i} da uvede sankcije Rusiji i da se okrenuo Evropi. Moè biti da se on okrenuo, mada sumwam, ali kako okrenuti i{~a{enu zemqu. Sve je ovde kao na istoku, prvo svest pa potom i ostalo: partijska dràva, institucije na papiru, zaga|ewe, mizerne zarade i korupcija. I sloboda govora. Svaki autokrata je prijateq „{efu od Srbije“. Narod to ose}a, pa se tako i pona{a. Vi{e se qudi raduje svakoj nuklearnoj probi Severne Koreje nego odli~nom uspehu vlastitog deteta. Mi smo kao nacija debelo zapu{teni i zatucani. Ko ho}e da se zameri ro|acima, kom{ijama, pa i prijateqima, dovoqno je samo da kaè - Rusija je agresor. To je postala jo{ jedna linija razdora, kao Srebrenica, kao Mladi} ili onomad Milo{evi}. I Udba }e se iz petnih ìla truditi da napravimo pogre{an izbor. Prvo jer se pla{i Evrope, drugo rat je najboqa prilika da se uve}a imovina, da se uni{te tragovi, pa i svedoci. Da se zaboravi sve {to je bilo pre rata. Napredwa~ka kamarila ni sama ne zna gde bi, uz Rusiju i daqe ili u Evropu. Prikloni}e se tamo gde su izneli vi{e novca i gde planiraju da eventualno pobegnu. Ni{ta wima ne zna~i {to se planeta cepa i {to bi Srbija mogla da ostane u rasedu. U dominama se to zove duplo golo, da uz oklevawe uvedemo sankcije Rusiji, a onda nas Evropa i daqe ostavi da trunemo u ~ekaonici. Kao {to nas devet godina zamajava sa Zajednicom srpskih op{tina. Ako mi ne znamo sa Vu~i}em, oni znaju.

10. april decembar 2020. ^etvrtak 28. 2022.

SRPSKA POSLA

ISTRA@IVAWE:

Svaka druga mlada osoba misli da ima simptome depresije i èli da napusti Srbiju U odnosu na pro{lu godinu pove}an je broj onih koji su izloèni nekom obliku diskriminacije, neki su od rezultata istraìvawa Krovne organizacije mladih Srbije, koje se bavilo bezbedno{}u i zdravqem mladih. Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miqana Peji} rekla je da je wihov godi{wi izve{taj o bezbednosti mladih, prvi put od 2017. godine - od kada se radi, ukqu~io i anketu o wihovom zdravqu. U wemu je u~estvovalo vi{e od 1.000 ispitanika, svih uzrasnih grupa od 15 do 30 godina, {to je Zakonom o mladima definisana starosna granica. "Kao uzroke nasiqa mi i ove godine moèmo da vidimo neke ponavqaju}e trendove i obrasce. Lo{i porodi~ni odnosi, lo{a kaznena politika, pad i odsustvo dru{tvenih vrednosti u zemqi, sveprisutnost i relativizacija nasiqa u medijima - sve to doprinosi nebezbednosti koju mladi qudi ose}aju. Kada je re~ o tome koju vrstu nasiqa su naj~e{}e pretrpeli, iako se najve}i broj izjasnio da je to verbalno, digitalno kao relativno nov vid nasiqa, naro~ito me|u mla|im uzrasnim grupama, izrazito je dominantan i vaàn za re{avawe", kaè Peji}. "SEKSUALNO NASIQE TE[KO DOKAZIVO, A NOSI STIGMU" Odgovaraju}i na pitawe {ta je presudno za porast nasiqa me|u mladima, Peji} kaè da nema podataka da li je zaista ono u porastu, ali da mediji imaju veliku ulogu u stvarawu takvog doìvqaja.

Slika koja se stvara, naro~ito u tabloidnim medijima, koji prevashodno izve{tavaju o crnoj hronici kada su mladi u pitawu, podjednako kao o po~iniocima ili kao `rtvama nasiqa, nije najrealnija i prejudicira ih kao nekoga ko stvara nebezbedno okruèwe, {to, kada bi se uporedilo sa podacima, nije nu`no tako. Isti~e da svi znaju koliko je seksualno nasiqe s jedne strane te{ko dokazivo, a s druge, koliko nosi stigme i razli~itih pritisaka za mladu osobu koja odlu~i da to prijavi. TRE]INA MLADIH DISKRIMINISANA ZBOG NEKE LI^NE KARAKTERISTIKE Miqana Peji} isti~e da je posebno pitawe diskriminacije, gde je zabeleèn porast u odnosu na pro{lo istraìvawe KOMS-a - ~ak 66 odsto ispitanika je izjavilo da su doìveli neki vid diskriminacije, a svaka druga osoba smatra da ima simptome depresije. "Potvrdu za to, tako|e, moèmo prona}i u medijima koji ~esto stereotipno i predrasudno izve{tavaju o mladima potenciraju}i wihovu nezrelost - da nemaju kriti~ko razmi{qawe i promatrawe na osnovu objektivnih nalaza na osnovu ~ega bi sami odlu~ivali o svojoj sudbini, do toga da su potkupqivi", kaè Peji}. Isti~e i da se tre}ina mladih osetila diskriminisano zbog neke li~ne karakteristike rase, nacionalnosti, pola, identiteta, seksualne orijentacije, {to sve doprinosi ose}aju nebezbednosti i naj~e{}e wihovoj

èqi da napuste svoju sredinu. "Interne migracije, koliko wih èli da napusti lokalnu sredinu nismo pratili, ali ono {to pratimo svake godine je koliko wih èli da napusti Srbiju, a to je u ovom trenutku svaka druga mlada osoba, {to je izuzetno zabriwavaju}e", nagla{ava Peji}. "LO[E NAVIKE MLADI STIÛ PRAKTI^NO KAO DECA" Miqana Peji} isti~e da tako|e zabriwava i odgovor na jo{ jedno pitawe u istraìvawu, a to je da li nasiqe moè biti opravdano - ~ak 25 odsto mladih smatra da nasiqe moè biti opravdano iz bilo kog razloga, ali je taj procenat mawi u odnosu na prethodne dve godine. Kaè da su, u ovom trenutku, tre}ina mladih od 15 do 30 godina aktivni pu{a~i, zbog ~ega se moè zakqu~iti da odre|ene lo{e ìvotne stilove i navike mladi sti~u mnogo pre tzv. dowe granice mladosti - prakti~no kao deca. "MLADI ÎNE NASIQE, A NISU SVESNI DA JE TO NEADEKVATNO" Kada je re~ o nasiqu, isti~e da je izuzetno va`no raditi na edukaciji, jer je utisak da mladi ~esto ~ine nasiqe, posebno verbalno, a da nisu svesni da je to neadekvatno pona{awe i da moè da povredi druge. "Na edukaciji bi trebalo da se radi i u osnovnim i u sredwim {kolama, jer iako zakon mlade defini{e kao populaciju iznad 15 godina, za neke bezbednosne politike je va`no da se ukqu~e i oni mla|i kako bi bile adekvatno primqene", zakqu~uje Peji}. M. T.

@IVETI

U SRBIJI  Kao {to postoje pre~i{}iva~i vazduha, trebalo bi da postoje i pre~i{}iva~i misli. Pa da sve glupe, {tetne i otrovne odstrane, jer je zaga|ewe ve} na kriti~nom maksimumu.  Ne}emo besplatne uxbenike! Mi se dr`imo gesla: "Ako ne zna{ {ta je dobro, ti uzmi {to je skupo."  Svi namagar~eni imali su dobru polaznu osnovu...  Na izborima je do nogu potu~en. Taj politi~ki kapital iskoristi}e da formira svoju stranku.  Trebalo je da postanemo mala [vajcarska, ali smo postali mala Kolumbija. Pogre{no smo skrenuli kod Albukerkija.

 Jedan narodni poslanik je uhvatio lopova i spre~io kra|u. Ili je neiskusan poslanik ili je neiskusan lopov...  Nakon {to su ju~e u tr`ne centre stigle dojave o podmetnutim bombama, policija je odmah evakuisala sve mu{karce, ali su `ene bile jedinstvene: - Ne}emo dugo, sa~ekajte nas samo jo{ pet minuta!  Svima koji ulaze u Skup{tinu uzmite i otiske prstiju. Kad-tad }e vam zatrebati.  Gu`va ispred ameri~ke ambasade ovih dana je tolika da je jedan vispreni gra|anin ve} dao oglas: - Za 20 evra umesto politi~ara ~ekam red za prijem kod novog ambasadora!

KUPOVNA MO]

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Kad magarca na svadbu zovu, to zna~i da je nestalo drva ili vode" „Dobro je govoriti, jo{ boqe }utati, a najboqe je znati kad je ~emu vreme“ „Kad svi jednako misle, niko ne razmi{qa“ Narodne poslovice

„^ovek ne odlu~uje ni{ta! @ivi u neznawu! Gluv, slep, nem, ali upravo zbog toga `ivot je lep!“

„Danas je dovoqno pogledati samo moje fotografije iz filmova i televizijskih ostvarewa, videti kako sam se mewao i zakqu~iti kako `ivot lo{e uti~e na ~oveka“

Nele Karajli}

Aleksandar Ber~ek

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar 2020. 5 ^etvrtak 28. april 2022.

Kako spasti svetiwe na Kosovu i Metohiji uuu Ono {to se doga|a na Kosmetu sa srpskim i hri{}anskim kulturnim nasle|em "me|unarodna zajednica" ne osu|uje, a ono {to u Iraku i Siriji ~ini Islamska dràva bar deklarativno nailazi na èstoke osude zapadnih zemaqa @ivimo u vremenu i prostoru u kom se razarawe na{ih kulturno-istorijskih dobara, pre svega crkava i manastira, ali i drugih vrednih spomenika, doga|a vekovima, a u savremenom dobu decenijama. Sada su mrziteqi srpske vere, kulture i istorije najzad otkrili i wenu lepotu i vrednost koju ona ima u me|unarodnim razmerama, pa su se polakomili na wu i rade na tome da je prisvoje i proglase svojom kulturno-istorijskom tekovinom. To otvara ne samo mnoga pitawa ve} i potrebu hitnog reagovawa, ali pre toga i razumevawa i obja{wewa korena te pojave, koju nazivamo razarawe i prisvajawe tu|ih kulturnih dobara, kao i razloga za weno dana{we postojawe. Uni{tavawe i prisvajawe tu|ih kulturnih dobara pojava je stara koliko i kultura. Kao najve}i i najopasniji od svih predatora, vo|en neutaìvom pohlepom i mr`wom prema svemu stranom (koja proisti~e iz straha koliko i iz ose}awa inferiornosti), ~ovek je oduvek teìo i da razori ono {to je bilo simbol tu|e kulture, jer se kulturnim spomenicima obeleàvala posedovana teritorija. Kad bi zaposeo tu|u teritoriju, osvaja~ bi nastojao da je obeleì kao svoju, {to je podrazumevalo uklawawe dokaza da ona pripada ili da je pripadala drugome. Kako su ratovi i osvajawa ni{ta drugo do „ekonomija pqa~ke”, svaki napada~ uvek je nastojao i danas nastoji da prisvoji ono {to je mislio da se moè prisvojiti kako bi neka tu|a vrednost postala wegova i deo wegove ne samo riznice ve} i kulture. U savremenim dràvama koje su u novovekovnim osvajawima tu|ih teritorija i svakovrsnih dobara bile najuspe{nije ~esto semoè ~uti ili pro~itati – vi{e isprika nego izreka – da nije va`no {ta kome pripada i gde se nalazi, pa ni kako se do poseda nekog kulturnog dobra do{lo, jer je kultura op{ta. Istini za voqu, ona jeste op{tafenomenolo{ki, pa i kao objekt duhovnog kori{}ewa, ali nije op{ta ni po poreklu stvarala{tva, ni po pravu posedovawa. Upravo zbog takvog stava najmo}nijih zemaqa, tu se do danas ni{ta nije promenilo u odnosu na sve protekle desetine hiqada godina qudskog bivstvovawa. I danas, kao i u ve} prosve}eno anti~ko doba, ru{e se tu|i hramovi i svetiwe i prisvaja se tu|e kulturno dobro. U svim ratovima koji su se ikad i ma gde vodili, sistematskii temeqno uni{tavanisu simboli kulture protivnika, pa makar on bio iste vere i nacionalnosti. Protivnik je, naime, uvek dovoqno tu| ve} samim tim {to je neprijateq. Na to se uvek nadogra|uje, pored kolektivnog, i li~ni materijalni interes, na primer kao u slu~aju s prometom anti~kim vrednostima iz Gr~ke, koje danas krase britanske muzeje. Kao {to je Napoleon imao specijalne jedinice za prikupqawe umetni~kih vrednosti, ta~nije za wihovu pqa~ku na osvojenim podru~jima, iste takve je namenski stvarao i Hitler, da bi na kraju Drugog svetskog rata i sovjetska armija uzimala iz nema~kih muzeja {ta je htela kako bi bar delimi~no nadoknadila umetni~ko blago koje su od sovjetske dràve opqa~kali nacisti dok su bili u ofanzivi. Iz svega ovoga vidimo da se i na ovom poqu odràva staro pravilo da kad dvoje ~ine isto, to se nikad ne ocewuje kao isto,

jer ocewiva~ uvek poredi da bi napravio razliku. Takva situacija danas postoji na Kosovu i Metohiji, jednako kao i na teritorijama koje je okupirala teroristi~ka organizacija Islamska dràva (ID) na prostoru Iraka i Sirije. Najpre se razara ono{to o~igledno predstavqa simbol vere i kulture nekog drugog naroda, a potom se javqa svest o korisnosti prisvajawa tu|ih kulturnih dobara, jer se time sti~e pravo na „starosedela{tvo” i grade se la`ni temeqi polagawa prava na prisvojenu teritoriju na kojoj se ta dobra nalaze. Ono {to se doga|a na Kosovu i Metohiji sa srpskim i hri{}anskim kulturnim nasle|em „me|unarodna zajednica” ne osu|uje, a ono {to u Iraku i Siriji ~ini Islamska dràva bar deklarativno nailazi na èstoke osude te iste „me|unarodne zajednice”. Pre svega, nije ~udo {to „me|unarodna zajednica” ne osu|uje ovu vrstu civilizacijskog nasiqa, jer weno vo|stvo ~ine najja~e zemqe sveta, a to su, po pravilu, iste one zemqe ~ije muzeje krase tu|a kulturna dobra. Kao takve one su vi{e nego sklone duplim standardima u svemu i sva~emu pa i kad je re~ o ugroènosti srpskih kulturno-istorijskih svetiwa na Kosovu i Metohiji, odnosno u Iraku i Siriji. U najboqem slu~aju postoji osuda iz sveta kulture u tim zemqama, koja ne podrazumeva nikakvu konkretnu akciju da se stvari izmene. Da li zato {to se, dok se ~uju glasovi osude zbog razarawa asirskih hramova u Palmiri, u isto vreme u naj~uvenijim galerijama i akcionarskim ku}ama najva`nijih svetskih gradova i dràva potpuno mirno prodaju mawi antikviteti koje su iz tu|ih

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

Jednostavan proces

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h kolekcijama ili na aukcijama. Na taj na~in prikupqeni novac slu`i xihadistima za finansirawe novih teroristi~kih akcija, ~ega su svakako svesni kupci tih antikviteta, ba{ kao i galerije koje ih spokojno prodaju na aukcijama. Sigurno je da }e i privatni materijalni motiv i politi~ki interesno zasnovana

Обележавање годишњице Косовске битке и Видовданa

hramova imuzeja opqa~kali islamisti ID. To otvara pitawe ho}e li zauvekprivatnimaterijalnimotiv, kao u slu~aju Iraka i Sirije, i politi~ki interesno zasnovana naklonost, kao u slu~aju Kosova i Metohije, ostati iznad pravde u koju se ba{ ti najja~i najvi{e kunu. Da duple standarde i te kako koriste i teroristi, vidi se iz toga {to krupne i te{ke eksponate koji nisu za transport razbijaju ~eki}ima radi propagande pred svojim sledbenicima, dok sitne eksponate iz tih istih muzeja (koji mogu stati u kofer) ne uni{tavaju, ve} bez ikakvog ga|ewa uzimaju, ~uvaju i {vercerskim kanalima dopremaju u Rim, London ili Pariz, gde oni zavr{avaju u privatnim

ISKUSTVO

naklonost svakako ostati iznad pravde sve dok se ni{ta ne ~ini da se to promeni i dok se ~ak izbegava da se ka`e istina oqudskomrodu i wegovoj stvarnoj prirodi. A ona je takva da mirno mo`emo re}i da je gre{io Makijaveli kada je napisao da je qudsko bi}e pola ~ovek, a pola zver, i da je zapravo u toj svojoj oceni bio optimista. Naime, qudsko bi}e je, i pored svih dometa i samopohvala, i daqe mnogo vi{e zver nego {to je ~ovek. O tome najboqe govori na{ civilizacijski hod, koji svedo~i da {to vi{e pri~amo o miru, to vi{e ~inimo nasiqa i vodimo ratove ~iji su prikriveni smisao i obavezni sastavni deo uvek i uni{tavawe i prisvajawe tu|eg. Potrebno

SInce 1994

je da se u svetskim okvirima digne glas ne samo u korist pravde ve} i kulture, te da se istinitom informacijom dâ impuls onom {to je civilizacijsko koje postoji u ~oveku kako bi se suprotstavio onom {to je u wemu nagonsko, a koje uporno opstaje u wemu ~ine}i ga po~esto zverom, a zverima nije mesto u kulturi, niti bi trebalo da zveri imaju u istoriji. Najstra{nija kazna za wih bi bila wihovo apsolutno nepomiwawe. Kada je re~ konkretno o na~inu o~uvawa identiteta na{ih svetiwa na Kosovu i Metohiji pred najnovijom navalom albanskih separatista koji su se nadovoqili ru{ewa i skrnavqewa srpskih kulturno-istorijskih dobara, pa sad ho}e da prisvoje ono {to je preostalo sa~uvano, poput manastira De~ana i Gra~anice, koriste}i pritom drsko laì da je to albansko jer su Nemawi}i navodno albanska porodica Nimani i sli~no, najboqe re{ewe je izboriti se hitno u Unesku da ispred naziva bar onih na{ih manastira koji su priznati deo svetske kulturne ba{tine stoji re~ „srpski”. Jeste da je to neuobi~ajeno i po mnogima suvi{no, a nije ni praksa Uneska da tako obeleàva kulturna dobra. Me|utim, u tome su u Unesku relativno nedavno uspeli Jermeni, za{titiv{i tako svoje svetiwe i neosporna kulturna dobra od ma kakvog i ma ~ijeg prisvajawa, pa onda moèmo i mi. Za to je dovoqna na{a energi~na diplomatska akcija i dobra voqa ~lanica Uneska koje bi morale u ime jednakopravnosti dati i Srbima ono {to su dozvolili Jermenima. Tako bi, ~ak i u slu~aju najgoreg scenarija, u slu~aju da se na|u na tlu Kosova kao me|unarodno priznate dràve uprkos svimnaporima Srbije, ti manastiri i druga srpska kulturna dobra bili internacionalno slu`beno ozna~eni kao srpski, i nikakva lokalna silexijska politi~ka voqa to ne bi mogla ni osporiti, ni izmeniti. Akademik Dragan Simeunovi}

10. april decembar 2020. ^etvrtak 28. 2022.

INTERVJU NEDEQE

u LI^NOST U @I@I

JAGO[ MARKOVI], jedan od najistaknutijih srpskih pozori{nih rediteqa

VESNA MEDENICA:

Ho}emo li jednom iskreno i po{teno da se upitamo ko smo, kakvi smo, i kako da budemo boqi?

Biv{a tuìteqka umalo na "le~ewu" u Beogradu Vesna Medenica, biv{a predsednica Vrhovnog suda Crne Gore i prva èna na ~elu pravosu|a u toj dràvi, je privedena kod sudije za istragu, nakon saslu{awa u Specijalnom dràvnom tuìla{tvu. Wen advokat Zdravko Begovi} kazao je da je Medenica negirala krivicu i da ona nije planirala da beì ve} da se le~i u Beogradu. O mogu}nosti bega se spekulisalo od nedeqe uve~e kada je zadràna na podgori~kom aerodromu na putu za Beograd. Mediji kaù da je imala kartu u jednom pravcu. Pre we je na „le~ewe u Beograd“ oti{ao i Svetozar Marovi}, i vi{e se nikad nije vratio u Crnu Goru, otud verovatno i asocijacije na mogu}i „beg“. SDT tereti Vesnu Medenicu da je ~lan organizovane kriminalne grupe na ~ijem ~elu je wen sin Milo{ Medenica. Na teret joj se stavqa i krivi~no delo stvarawe kriminalne organizacije i krivi~no delo portivzakoniti uticaj.

Vesna Medenica, biv{a predsednica Vrhovnog suda Crne Gore i prva èna na ~elu pravosu|a u toj dràvi, je privedena kod sudije za istragu, nakon saslu{awa u Specijalnom dràvnom tuìla{tvu. Ona se tereti da je ~lan organizovane kriminalne grupe na ~ijem ~elu je wen sin Milo{ Medenica Wen sin Milo{ Medenica se bavio krijum~arewem cigareta i trgovinom droge. U transkriptima presretnutih razgovora i poruka sa aplikacije Skaj koje je Europol dostavio crnogorskoj policiji i tuìla{tvu on je u komunikaciji sa policajcem Darkom Lalovi}em, koji je uhap{en krajem pro{le godine, rekao da je o wegovom nezakonitom poslu upoznata wegova majka Vesna i da od we moè o~ekivati za{titu. „Ona sve zna od po~etka ba{, zbog ne daj boè, da je u toku da nas moè za{tititi“, navode se re~i Milo{a Medenice. U transkriptima pi{e i da Medeni~in sin veoma ~esto, posredstvom policajca Lalovi}a, ali i drugih dilera droge, kupuje kokain i da insistira da ta droga bude iz Kolumbije. Osim {to mu je sluìo kao kurir u nabavci i pla}awu droge, Medenica je angaòvao Lalovi}a i da prati „kretawe policije“, a ~esto ga je koristio i da dobija informacije iz policije. Vesna Medenica je, kaù, vodila luksuzan i ekstravagantni stil ìvota. Mediji su spomiwali sumwive razmene zemqi{ta, nelegalnu gradwu na primorju… Tokom karijere bilo je i optu`bi da je ~esto pomagala mo}nim pojedincima iz sveta politike i podzemqa. Pisalo se da su dràvni organi u periodu od 1999. tri puta re{avali stambeno pitawe tada{we predsednice Vrhovnog suda. Kada je 2019. tre}i put izabrana na funkciju predsednice Vrhovnog suda, {to je suprotno Ustavu, dominirale su ocene u javnosti da je „umesto vladavine prava, na snazi vladavina politi~ke mo}i“. Ostavku je podnele pred kraj 2020. usled pritiska doma}e javnosti i evropskih institucija. R. N.

Jago{ u pozori{tu nije samo rediteq. On je u pozori{tu sve; on je i glumac, on je i ceo ansambl, on je i publika, on je i scena, i loà, i prva, druga i tre}a galerija, on je i pozori{na biblioteka, on je ~etka i boja, i ~eki} i ekser, i konopci i reflektori, i svila i vatra, i kulisa i zavesa. On je sve to mo`da samo zato da bi nam pokazao da je svet bez qubavi jedno isu{eno, slano i jalovo morsko dno…“, govorio je o Jago{u Markovi}u akademik, pesnik i romansijer Qubomir Simovi} 2004, kada mu je uru~ivao Nagradu „Mi}a Popovi}“. A rediteq koji je u pozori{tu sve, iznova je o~arao i zaveo publiku novom reìjom Simovi}eve kultne drame „ûdo u [arganu“, ~ija je premijera pokazala kako se ~uda {ire i van scene i postaju kulturni doga|aji. U ovom vremenu, smatra Markovi}, posebno je te{ko mladima jer je sve protiv mladosti, ali oni }e – svi uspeti. Pozori{te danas mnogo je boqe nego na{a stvarnost i boqi je deo na{e stvarnosti. „Kako ti qudi uspevaju da se svako ve~e digne zavesa, ja im se divim.“ „Za stvarnost nemam lepih re~i, ali ìvot je ve}i od toga i ne smemo uprkos kriti~kom mi{qewu, ne smemo zaboraviti zahvalnost za ìvot. Ponekad mislim takvi smo kakvi smo, da smo za boqe bilo bi nam boqe, kada govorimo o toj stvarnosti u dru{tvenom smislu. Mislim da ~ovek mora da uzme odgovornost sam za ono {to on moè“. I mada sve Markovi}eve reìje oduvek prati velika pa`wa javnosti i publike, za „ûdo u [arganu“ u JDP-u ipak se „sklopilo“ ne{to posebno. – Vrhunski glumci, vrhunska produkcija, neke male tajne i jo{ puno toga, i hvalisavo bi bilo da o tome pri~am, {to ne èlim. Svakako je vaàn i trenutak u kom je iza{la predstava, mislim na na{u senzibilnost i neke teme uo~i izbora 2. aprila, kaè Jago{ Markovi}. – Ali, kqu~ svake predstave, pa i ove, su me|usobno poverewe. Moja vera u glumce, wihova vera u mene, vera uprave JDP i svih sektora pozori{ta u nas. Bilo je puno predstava sa velikanima, pa – ni{ta! Hvala svima {to su mi za „[argan“ toliko verovali, a i ja wima. Zaista, imao sam kome! n “[argan“ se doga|a {ezdeset i neke godine pro{log veka, u kafani na periferiji grada i sveta, nastawenoj u~malim duhovima, moralno posrnulim qudima. Da li nas se „[argan“ danas ti~e vi{e nego ikada? – Velika dela nas se uvek ti~u. Zato i jesu ono {to nazivamo klasikom. Meni „[argan“ le~i du{u. Simovi} osu|uje greh, ali ne i gre{nika. Voli ~oveka, ne stavqa se u poziciju

„iznad“, a to mi je jako blisko. Nismo mi boqi od tih likova iz ove kafane. Svi smo sve to {to su i oni. n U prvoj sceni ve~ni politi~ar, drug Vilotijevi} drì govor, slu{a ga samo prevrtqivi partijac Mile i kaè da }e da nastupe promene „u sve pore ìvota“…[ta je ta na{a stalna zaglavqenost izme|u te{ke pro{losti koja nikako da pro|e i boqe budu}nosti koja nikako da do|e? – Mi ne rastemo i ne mewamo se. A kako ne moè{ uvek da bude{ isti, odnosno, ne moè{ stalno da stoji{ u mestu nego si boqi ili gori, onda nam „[argan“ govori da smo gori nego onda kad ga je Quba Simovi} pisao. Jasna je propast na{a duhovna i moralna… A moral? Pa mi uop{te nismo u odnosu sa moralom! To je gore nego biti nemoralan. Neki qudi mi izgledaju ~ak i nedu`ni, vidim da nemaju ni svest, ni primisao o moralu. I to odavno, ili oduvek. n U va{oj verziji, Ikonija, Cmiqa, An|elko, Mile…, nesre}niji su, lu|i, gramziviji i neiskreniji nego ikada, trpe surovosti i nepravdu, a i sami jedni druge surovo povre|uju. Gde su uzroci te surovosti, za{to su se nama „nesre}e xabe doga|ale“? – Te{ko je to re}i, nisam vlasnik istine. Ima previ{e tih mudraca i spasiteqa oko nas, ali vidim da niko ne preuzima odgovornost za svoje gre{ke,

SVAKI JE ^OVEK UNIVERZUM n U „[arganu“ je i za~udni paralelni svet davno poginulih junaka Prvog svetskog rata, koji ustaju iz groba. Za{to ste plakali na probi kad je Quba Bandovi}, koji igra kapetana Manojla, govorio stihove? – Ti su mi vojnici preva`ni – potresni li~no, najli~nije. Mu~enici kojima se groba ne zna. @rtve ideala, i ko zna kojih politi~kih manipulacija i kojih li sve Vilotijevi}a. Moj deda Jago{ je u ratu prvo bio prognan od fa{ista, a posle od komunista. Vratio se posle nekoliko decenija da vidi svoju decu, i opet su ga proterali bez su|ewa. Umro je u Australiji, i to je rana koja boli. Vojnici su u „[arganu“ iz groba ustali da na|u pravdu, da skinu qagu sa imena i da im se vrati ~ast vojni~ka – wihov narod ih je nepravedno streqao. Dok ne priznamo i te gre{ke, i grehe prema `rtvama, nema nama napred. @rtvama predaka na{ih, `rtvama mrtvih, ali `ivih. @rtva je `rtva, grob je grob, tu nema strana i nestrana zara}enih! I nema brojawa ko je vi{e, a ko mawe sahrawivao, jer ~ovek je svaki univerzum.

odgovornost za sopstveni ìvot. A slobode nema bez odgovornosti. I tako, u krug. Postali smo dru{tvo u kome je za sve stalno kriv neko drugi, i nikad, i ni za {ta – ja! Ta pozicija `rtve mi je nepodno{qiva. Pa mi smo oni, mi glasamo te qude na izborima, oni predstavqaju nas, na{e kolektivno ja. Ho}emo li jednom iskreno i po{teno da se upitamo ko smo, kakvi smo, i kako da budemo boqi? Po~iwem da mislim: da smo boqi, boqe bi nam bilo! n Gospava u „[arganu“ traè}i utehu kaè: „Kad vidim kako izgledaju po{teni, fala Bogu {to sam kurva. Kakvi qudi, kad iz wih ni jednu suzu, ni jednu re~ samilosnu da iscedi{“. Zaista, kakvi smo mi? – Pa takvi. A nikad vi{e pri~e o veri, i nikad mawe oprosta, samilosti. Mediji „udaraju“ crne hronike dok ne otupi i zadwi atom ~ove~nosti u nama, i dok empatija potpuno ne nestane. Tabloidi afirmi{u podele na „nas“ i „wih“, na dva ratna „tabora“, nigde da neko delom pokaè neki qudski ~in. Ali, ko smo mi da ikom sudimo? Zato ta Gospava sa dna kaè: „Kad vidim kako izgledaju po{teni, fala Bogu {to sam kurva. Vodite me odavde nek mi sude, pa u zatvor, me|u prave qude“. n Koliki je uticaj qudi od ugleda i respekta koji javno „pi{aju uz vetar“, jer bez toga, kako u „[arganu“ isti~e Stavra, „nema ~oveka ni ~ove~anskog karaktera!“? – Evo, govore i govore, i xaba! Pretvaramo se u Vilotijevi}e koliko govorimo na tu temu i to, mawe – vi{e jedno isto. Trideset godina! Zameram mra~ewe i tu neinventivnost najpre sebi, ovoliko i ovakvo. Jalov posao su te na{e re~i, o~igledno, i sluè samo nama samima. Najlak{e je govoriti, te{ko je raditi. Meni nisu potrebne re~i, nego dela, i nema malih i velikih, ima samo dela i nedela. A gde nam ode vertikala, ne znam! I kad pre propadosmo ovoliko – ne znam! Ali, ne}emo propasti, to znam. Verujem u ìvot. U na{u dobrotu nisam siguran vi{e, ali u vitalnost jesam. A tek u ~uda! Na sre}u, ve}i je ìvot od nas. A pozori{te hvata i kadrira vi{e od fotografije, i vi{e od nas, zato i hrlimo u wega. I {to je teè, predstave su boqe, a publike je sve vi{e i vi{e. To nije slu~ajno. Da parafraziram repliku iz drame Gordana Mihi}a „Zora na istoku“: „Ode ovaj, o}e onaj, al’ s wima ode i na{ ìvot. Zato – bu|ewe! Druge nemamo! Od danas! Kukawe i àqewe je prekr{aj spram sebe“. Treba raditi kao {to kaè Borhes: „Tvoja je du`nost da bude{ pravedan i sre}an. Ako je preostalo ne{to od tvoje krivice, preuzimam je na sebe…!“ M. T.

PLANETA

^etvrtak 10. decembar 2020. 7 ^etvrtak 28. april 2022.

Lavrov: Postoji realna opasnost od

TRE]EG SVETSKOG RATA Postoji realna opasnost od po~etka tre}eg svetskog rata, izjavio je ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov

„Opasnost je ozbiqna, realna je, ne mo`e se potceniti”, rekao je Lavrov u emisiji Big gejm na Prvom kanalu. Upore|uju}i trenutnu situaciju sa periodom kubanske krize, on je primetio da je „u to vreme bilo malo pisanih pravila”, ali da su pravila pona{awa bila sasvim jasna - u Moskvi je bilo jasno kako se Va{ington pona{a, a Va{ingtonu kako se Moskva pona{a. „Sada je tako|e, generalno, ostalo malo pravila”, rekao je Lavrov. Prema wegovim re~ima, tokom kubanske krize „postojao je kanal komunikacije kojem su verovali lideri SSSR-a i SAD”. „Sada nema takvog kanala i niko ne poku{ava da ga stvori. Odvojeni stidqivi poku{aji koji su u~iweni u ranoj fazi

nisu dali mnogo rezultata. pro{ireni kada su, suprotno na{im upozorewima, upumpavali oru`je u Ukrajinu, na svaki na~in podstakao wenu rusofobi~nu su{tinu, su{tinu reìma koji je uspostavqen pod Poro{enkom i koji se ja~a pod Zelenskim”, rekao je Lavrov. Istakao je da ne bi voleo da se ovi rizici ve{ta~ki naduvaju u situaciji kada su rizici veoma zna~ajni, ali je dodao da „ima mnogo onih koji ih èle”. Govore}i o tome {ta je Moskva spremna da uradi kako bi spre~ila izbijawe tre}eg svetskog rata, Lavrov je rekao da „Rusija ve} mnogo godina radi mnogo toga”. „Tokom Trampove administracije zalagali smo se na najvi{im nivoima u Moskvi i Va{ingtonu da ponovo potvrdimo izjavu Gorba~ova i Regana iz 1987. da u nuklearnom ratu ne moè biti pobednika i da nikada ne bi trebalo da bude slobodan. Pozivali smo Trampov tim da obnovi tu izjavu koja je veoma va`na za na{e narode, ali i za ceo svet. Naàlost, nismo uspeli

da ubedimo na{e kolege u neophodnost takvog koraka, ali smo se vrlo brzo dogovorili sa Bajdenovom administracijom, a u junu pro{le godine tokom na samitu u @enevi na{i predsednici su dali takvu izjavu”, rekao je ruski ministar spoqnih poslova. On je tako|e podsetio da je pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN dalo sli~nu izjavu na najvi{em nivou. „I to je na{a principijelna pozicija, od toga polazimo”, zakqu~io je Lavrov. Lavrov je rekao da }e ukrajinski sukob biti okon~an sporazumom, ali da }e wegov sadr`aj zavisiti od vojne situacije. On je, tako|e, rekao da se Kijev samo pravi da pregovara. Zapadne dr`ave odbacuju ruski predlog

o me|usobnom moratorijumu na raspore|ivawe raketa sredweg i kratkog dometa, kazao je ruski ministar spoqnih poslova, preneo je TAS. „Na{i predlozi za uzajamni moratorijum se odbijaju, iako smo ovaj predlog dopunili neophodno{}u da pregovaramo i o mehanizmima verifikacije”, naveo je on.

Ilon Mask kupio Tviter za 44 milijarde dolara Tviter je pristao na ponudu Ilona Maska te{ku 44 milijarde dolara, zvani~no je saop{tila kompanija. Dogovor zavr{ava buran ciklus u kojem je izvr{ni direktor Tesle i SpaceX postao vlasnik popularne dru{tvene mre`e. Tviter je slu`beno objavio da je prihvatio Maskovu ponudu. Do dogovora je do{lo nakon {to je Mask pro{le sedmice otkrio da je pripremio 46,5 milijardi dolara za kupovinu kompanije, a zatim je dao svoju kona~nu ponudu. Upravni odbor Tvitera sastao se u nedequ kako bi procenio ponudu, i pristao je na dogovor o prodaji za 54,20 dolara po deonici. Deonice Tvitera porasle su za 4,5 posto u trgo-

vawu pre otvarawa berze u Wujorku na 51,15 dolara. Ugovorom prestaje funkcionisawe Tvitera kao javne kompanije koja je na tr`i{te iza{la 2013. godine. Najbogatiji ~ovek na svetu, prema Forbsu, pregovarao je o kupovini Tvitera u li~nom svojstvu, a wegova kompanija Tesla nije ukqu~ena u posao. On je na Tviteru u po-

nedeqak napisao kako se nada da }e ~ak i wegovi najgori kriti~ari ostati na na toj mre`i "jer to zna~i sloboda govora". Mask je naveo da Tviter mora biti privatan kako bi rastao i postao prava platforma za slobodu govora. "Sloboda govora temeq je funkcionalne demokratije, a Tviter je digitalni gradski trg na kom se ra-

spravqa o pitawima od vitalnog zna~aja za budu}nost ~ove~anstva", rekao je u saop{tewu. Ranije je naglasio da bi za wega glavni prioritet bila eliminacija "vojske botova" na toj dru{tvenoj mreì. Naglasio je tako|e i da platforma treba da bude opreznija kada odlu~uje ho}e li ukloniti tvitove ili trajno zabraniti korisnike. Ina~e, Ilon Mask je jedan od najpopularnijih korisnika Tvitera, s vi{e od 80 miliona pratilaca. êsto objavquje i detaqe o svojim kompanijama, zbog ~ega je bio optuìvan za manipulisawe trì{tem trì{tem, a protiv wega je bilo pokrenuto i nekoliko istraga.

Nekada{we ribarsko selo u Kini sada ima vi{e bogata{a od Wujorka Kina sada ima ~ak tri grada sa najve}im brojem milijardera na svetu. Najve}i broj milijardera, wih 144, ìvi u Pekingu, a sledi [angaj koji je trenutno dom 121 najbogatijem ~oveku na planeti. Nekada{we ribarsko selo [enèn, koje je postalo kineska Silicijumska dolina, potisnulo je sa 113 milijardera ameri~ku metropolu Wujork, koja je svojevremeno sa 100 milijardera zauzimala tre}e mesto na rang listi Huruna. Ubrzani razvoj [enèna po~eo je 1980. godine, kada je dobio status prve kineske specijalne ekonomske zone, {to je omogu}ilo gradu da privu~e strane investicije. Kao rezultat toga, wegov BDP je narastao sa mawe od 28 miliona dolara na otprilike 475 milijardi dolara u posledwe ~etiri decenije. Ovaj grad je dom mnogobrojnih velikih kineskih tehnolo{kih kom-

panija, me|u kojima su i Huavej i Tencent, za koje analiti~ari kaù da privla~e i druge poznate brendove. U [enènu je pro{le godine osnovano oko 2.500 novih visokotehnolo{kih kompanija, ~ime je wihov ukupan broj dostigao oko 17.000, prema podacima lokalne vlade. Prema izve{taj Huruna, u svetu je na po~etku ove godine broj milijardera bio 3.381, 153 vi{e nego 2020, od kojih 1.133 ìvi u Kini.

Najbogatiji Kinez je osniva~ proizvo|a~a bezalkoholnih pi}a Nongfu Springa, Xong [an{an, ~ija se imovina procewuje na 72 milijarde dolara, prati ga Xang Jiming, osniva~ tehnolo{ke firme BajtDens (vlasnik TikToka), s neto vredno{}u od 54 milijarde dolara, a na tre}em mestu je Zeng Jukun, {ef fabrike CATL za proizvodwu baterija za elektri~na vozila, koji raspola`e bogatstvom od 53 milijarde dolara.

SMAWITE VO@WU, ISKQU^ITE KLIME, RADITE OD KU]E:

Ovo je plan EU da se skine sa ruske nafte i gasa. Ima 9 zahteva za gra|ane Evropska unija pozvala je qude da mawe voze, iskqu~e klima-ure|aje i rade od ku}e tri dana sedmi~no kako bi se smawilo oslawawe na rusku naftu i plin. Evropska komisija kaè da bi mere, izra|ene u saradwi s Me|unarodnom energetskom agencijom, u{tedele doma}instvima u proseku oko 500 evra godi{we. “Kad bi svi gra|ani EU sledili plan u devet ta~aka, pod nazivom “Playing My Part” (Igram svoju ulogu), to bi u{tedelo dovoqno nafte za puwewe 120 supertankera i dovoqno prirodnog gasa za grejawe gotovo 20 miliona domova”, objavila je Evropska komisija. “Qudi {irom Evrope pomogli su Ukrajini davawem donacija ili direktnom pomo}i izbeglicama, a mnogi bi èleli da u~ine vi{e. Ve}ina doma}instava tako|e ima ve}e ra~une za energiju zbog energetske krize koju je pogor{ao rat. Kori{tewe mawe energije nije samo neposredan na~in za Evropqane da smawe svoje ra~une ve} tako|e podràva Ukrajinu smawewem potrebe za ruskom naftom i gasom, ~ime se pomaè u smawewu tokova prihoda koji finansiraju invaziju”, dodaju. Prema planu, smawivawe termostata za samo 1 °C u{tedelo bi oko 7% energije koja se koristi za grijawe, dok bi postavqawe klima-ure|aja za 1 °C vi{e moglo smawiti potro{wu elektri~ne energije i do 10%. Pozvali su gra|ane da: l smawe grejawe zimi, a qeti mawe koriste klima-ure|aje l podese bojlere l ekonomi~nije koriste automobil l smawe brzinu na autoputevima, s iskqu~enim klima-ure|ajem u automobilu l nedeqom u velikim gradovima ostave automobil kod ku}e l kratka putovawa obavqaju pe{a~ewem ili biciklom umesto vo`we l koriste javni prevoz l koriste voz umesto aviona.

REPUBLIKA SRPSKA

10. april decembar 2020. ^etvrtak 28. 2022.

PODR[KA DODIKA NAKON ZEMQOTRESA:

"Mislima i srcem sam uz na{ narod u Hercegovini" Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik poru~io je da su mu misli i srce uz narod u Hercegovini koji se suo~ava sa posledicama zemqotresa. - Mislima i srcem sam uz na{ narod u Hercegovini koji se suo~ava sa posledicama zemqotresa. U~ini}u sve da zajedno saniramo nastalu {tetu i nastavimo razvoj na{e Republike Srpske - napisao je Dodik na Tviteru. Zemqotres ja~ine 6.1 po Rihteru, objavio je EMSC, pogodio je podru~je Qubiwa a osetio se u svim op{tinama isto~ne Hercegovine, kao i u regionu. S. G.

NOLE GRADI KOMPLEKS U VISOKOM: Ni~e novi teniski centar kod "bosanskih piramida"! Novak \okovi} najboqi teniser sveta vrlo dobro zna da je, uspeh u sportu, satkan od mnogih faktora. Nije to samo rad, trening, dobra ishrana, oporavak, jel se svodi na fizi~ki aspekt na{e li~nosti. On zna da je ~ovek multidimenziono i energetsko bi}e i da je ta energija koja kru`i u nama va`na za `ivot i sve na{e uspehe.

Zato i ne ~udi {to ~esto odlazi u Visoko u posetu bosanskim piramidama, gde je ve} pet puta bio za dve godine. Posledwi put kada je bio napravqen je plan da se u parku ravne 2 naprave teniski tereni, teretana, hotel, gde }e imati sve uslove za trening i pripremu. I ne samo on, ve} teniseri iz celog regiona i to besplatno. “Dogovorili smo se da napravimo dva terena jedan sa tvrdom podlogom i {qakom koji }e biti vrhunskog nivoa. Kad se odlu~i da do|e sam ili sa porodicom, da uz sve ostale benefite, tunele, netretiranu vodu, park prirode Ravne 2, ima vrhunske terene mo`e da dovodi qude iz regije koji }e mu biti sparing parneri”, rekao je Semir Osmanagi}, arheolog i pronalaza~ takozvanih “bosanskih piramida”. “Planirano je da 13. jula imamo otvarawe terena i o~ekujem Novaka da odigra egzibicioni me~ na ovim terenima. N. R.

Duhovni svetionik na padinama Ozrena Na putu od Doboja prema Zavidovi}ima i Tuzli preko planine Ozren, {est kilometara nakon lepog planinskog mesta Petrovo, posle malo uspiwawa {umskim putevima, sme{ten je manastir Svetog Nikole, poznat i kao Ozrenski manastir. U hladovini visokih omorika protegao se manastirski kompleks – crkva, zvonici, krstovi, konaci, kapije i tri ~esme. Na manastirskom imawu nalazi se izvori{te lekovite vode Kalu|erica. Po predawima, manastir posve}en Svetom Nikolaju, arhiepiskopu Mirlikijskom, zadu`bina je kraqa Dragutina Nemawi}a. Nastojateq manastira Ozren arhimandrit Gavrilo Stevanovi} ka`e da wegova slu`ba nije samo obredna, nego su to, kako isti~e, i propoved i misionarski rad. „U doba otu|enosti i negativnih vrednosti, koje su obele`je dana{wih vremena, duhovna hrana nam je preko potrebna.

Crkva bi trebalo da bude pokreta~ dobrih stvari za na{ narod, a manastiri misionarski centri s jevan|eoskom misijom”, navodi arhimandrit Gavrilo. Prema podacima dr Du{ana Ka{i}a, manastirska crkva sagra|ena je u 16. veku, ali on navodi i godinu 1557, kad je na presto srpskih patrijarha u Pe}i do{ao Makarije Sokolovi}, zahvaquju}i kome je normalizovano stawe u srpskoj crkvi. Crkvu je, za vreme igumana Jakova, 1605. godine `ivopisao sve{tenik Strahiwa. Svedo~anstvo o tome ostavio je sam freskopisac potpisav{i se na nekoliko mesta u hramu. Tokom konzervacije ovog

`ivopisa 2012. prona|eni su ostaci jo{ starijeg – dokaz da istorija manastira se`e daleko u pro{lost. Narodno predawe koje se iskristalisalo u 18. veku, a kasnije je i zapisano, kazuje da je manastir zadu`bina Nemawi}a, odnosno srpskog kraqa Dragutina, iz vremena kad je on kao sremski kraq (1284–1321) vladao i ovim krajevima – Usorom i Solima. Pod svodom manastira ~uvaju se i vredne relikvije, izme|u ostalih i mo{ti, desna ruka velikomu~enice Ogwene Marije, ~estice mo{tiju cara Lazara i kraqa Dragutina, kao i ~estice mo{tiju Svetog Nikole i Flavijana Sirmijumskog. R. N.

ÊTIRI SEKE "NARUÎLE" BRATA: Kewi}i iz Isto~ne Ilixe u Srpskoj, primer slo`ne, sre}ne i uspe{ne familije Porodica Kewi} iz Isto~ne Ilixe, koja broji sedam ~lanova, primer je da vi{e~lane familije mogu da budu zdrave, uspe{ne i da im apsolutno ni{ta ne fali, jer im, kako kaù, qubavi nikada ne mawka. Maja Kewi} i wen suprug Mladen imaju ~etiri }erke, a pre malo vi{e od dva meseca su dobili i peto dete, sina Lazara. Maja kaè da ni{ta nije toliko te{ko, niti nemogu}e, kada je porodica zdrava i kada postoji jaka qubav. - Moj suprug je oduvek radio puno, borio se, nikada nije imao samo ono standardno radno vreme, od 8 do 4. Uvek je posle sla radio dodatno i stvarao za nas - kaè Maja. - Bez obzira na to {to mnogo radi, suprug mi je najve}a podr{ka. Ustaje onoliko puta koliko se Lazar budi, da mi ga doda, da ga presvu~e, ide na roditeqski devoj~icama, brine o wihovim potreba-

Tamara, Lana, Tina i Lara brinu o bratu Lazaru ma. Veoma je va`no u svakoj ve i princeze, nego borce porodici - biti svestan - kaè Maja i dodaje da joj porodice i obaveza koje k}erke dosta pomaù i oko ona donosi. bebe, ali i u svakodnevnim Pored svojih poslova ku}nim poslovima. Kewi}i imaju i porodi~no Na godi{wicu braka poqoprivredno gazdin- 2020. godine, Maju i wenog stvo. Na wemu pored doma- supruga su k}erke Tamara, }eg povr}a i vo}a imaju i Lana, Tina i Lara sa~ekastado ovaca pa sve pomalo le sa iznena|ewem. Napradoprinosi i ku}nom buxe- vile su ~estitku kojom su tu. Maja je na radnom mestu izrazile èqu da im mama ekonomista, a ku}i majka, rodi brata. Na pitawe ko }e posve}ena, bri`na i od- o bratu da brine, jednoglali~no organizovana, te, uz sno su rekle da }e one sve podr{ku porodice, sve oba- da rade i da pomaù, {to su veze zavr{ava na vreme. i ispunile kada im je mama - U vi{e~lanim porodi- rodila brata Lazara. cama ne odgajamo prin~eM. T.

CRNA GORA

^etvrtak 10. decembar 2020. 9 ^etvrtak 28. april 2022.

NOVA VLAST, A STARI RE@IM:

HO]E DA PUCA U DECU ZATO [TO SU IGRALA SRPSKO KOLO:

Jezive pretwe nakon napada na Cetiwu Na Cetiwu je kamenovan autobus sa decom iz Nik{i}a, zato {to su mali{ani ispred Cetiwskog manastira igrali kolo i pevali "Veseli se, srpski rode". Voza~ autobusa je prijavio da su kamenovani dok su prolazili ispod podvo`waka u Ulici Novice Cerovi}a. U incidentu je na autobusu slomqeno vetrobransko staklo. Nakon napada su na dru{tvenim mre`ama po~ele da se pojavquju i pretwe deci, a neki su ~ak rekli da bi pucali u wih. - Slabo sam na Ct zbog posla, ali ti se kunem da mi je pritisak 200. Puca bi u wih - napisao je jedan korisnik Fejsbuka. Gradona~elnik Nik{i}a Marko Kova~evi} je pozvao nadle`ne da privedu pravdi napada~e ili }e se u suprotnom Nik{i}ani sami obra~unati. - Vidimo da su razne kriminalne grupe spaqivale qude na Lov}enu. Ali to nije razlog za bilo kakvu reakciju. Zato autobus sa decom iz Nik{i}a neki gra|ani Cetiwa kamenuju jer su igrali pred Cetiwskim manastirom kolo i pevali da se srpski rod veseli. Nisu, dakle, nikoga vre|ali, ve} pozivali rod, kom verovatno pripadaju, da se veseli. Ne mogu da verujem da je taj prostor toliko fa{iziran i kontaminiran da brani pravo na samo postojawe i prisustvo drugom i druga~ijem - saop{tio je Kova~evi}.

VESNA MEDENICA OSTAJE U PRITVORU:

"Vi{e nigde ne}e oti}i bez pratwe" Biv{a predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica ostaje u prtivoru, nakon {to je Krivi~no ve} e Vi{eg suda u Podgorici odbilo àlbu, saop{tio je wen advokat Zdravko Begovi}. Ona je u stabilnom stawu, nakon {to je poku{ala da izvr{i samoubistvo, ali joj je obezbe|ewe zna~ajno poja~ano. Pored toga {to je pod stalnom lekarskom prismotrom, pod budnim okom je i ~uvara zakona, a u wenoj sobi se nalaze dva ~uvara. Dva ~uvara su i ispred sobe u hodniku odeqewa, a ispred zgrade, ispod prozora sobe se nalazi policijska patrola. Sudija za istragu Vi{eg suda u Podgorici Suzana Mugo{a odredila joj je pritvor do 30 dana na zahtev Specijalnog dràvnog tuìla{tva. - Vi{e nigde ne moè oti}i bez pratwe, pa ni u kupatilo. Ve} smo objavili informaciju da se Vesna Medenica ose}a boqe i da je u stabilnom stawu. - Pod lekarskom je prismotrom i preduzete su sve medicinske radwe nakon poku{aja samoubistva, kojima bi se weno psihi~ko stawe stabilizovalo.

Crna Gora u ~etvrtak dobija mawinsku vladu, "dirigent" }e ponovo biti Milo \ukanovi} Milo \ukanovi}, Ranko Krivokapi}, Ra{ko Kowevi}, Dragiwa Vuksanovi} Stankovi} - ponovo se vra}aju na glavnu politi~ku scenu Crne Gore zahvaquju}i koaliciji "Crno na bijelo" i Socijalisti~koj narodnoj partiji! Izborna voqa gra|ana od 30. avgusta 2020. je prekrojena. Dràvom }e upravqati oni koji su godinama i decenijama terali sve{tenstvo SPC iz Crne Gore, a kroz sramni zakon o slobodi veroispovesti poku{ali da otmu imovinu Srpske crkve, zbog ~ega je narod ustao. Mandatar Dritan Abazovi} ve} je napravio koncept rada tima koji }e ~initi predstavnici koalicije "Crno na bijelo", SNP, SDP i mawinske stranke Bo{waka, Albanaca i Hrvata. Sednica parlamenta na kojoj }e biti overen mandat nove vlasti bi}e odràna 28. aprila na Cetiwu, nakon {to je inicijativu podnelo 46 poslanika nove skup{tinske ve}ine, uz podr{ku potpredsednika Ervina Ibrahimovi}a iz Bo{wa~ke stranke. [ta moè da o~ekuje srpski narod od nove vlasti? Ono {to je prethodna vlada Zdravka Krivokapi}a obe}ala - nije ispunila. Temeqni ugovor nije potpisan sa SPC, a nema ni popisa stanovnika, dok je ambasador Srbije u Crnoj Gori i daqe u Beogradu. U me|uvremenu su uvedene sankcije Rusiji uz zabranu rada ruskih medija u Podgori-

ci. Te{ko je o~ekivati da bi mawinska vlada sa drugim Krivokapi}em - Rankom, mogla bilo {ta od ovoga da ispravi, uprkos "upirawu" predstavnika SNP da objasne kako su srpski interesi kqu~ni uslov wihovog ulaska u tim Abazovi}a. Partija Vladimira Jokovi}a ne pokriva nijedan bezbednosni sektor koji su prigrabili URA i SDP. Uo~i Vaskrsa mandatar je poru~io da }e se, po{tuju}i sporazum, ova dva pitawa kao i druga koja su od dr`avnog zna~aja donositi kvalifikovanom ve}inom. Nova vlada, ina~e, mo`e da funkcioni{e i bez SNP jer \ukanovi} i Abazovi} zajedno imaju 41 poslanika i tri u rezervi iz redova Socijaldemokrata. Formirawe mawinske vlade uz podr{ku DPS poku{aj je reanimacije \ukanovi}a i wegovog spasavawa od krivi~no-pravnog gowewa, smatraju u Demokratskom frontu. Navode da }e "nakon izdaje, Abazovi} i Jokovi} postati ikebane zavisne od \ukanovi}a": - Posle hap{ewa Vesne Medenice, svakom je u Crnoj Gori jasno, a posebno bi trebalo da bude Abazovi}u i Jokovi}u, da je \ukanovi} kao vrhovni nalogodavac crnogorskom pravosu|u morao da bude slede}i na listi GST. Izdajom izborne voqe od strane URA i SNP, ne samo da \ukanovi} ne}e biti slede}i, ve} }e li~no on zako~iti re-

forme u sudstvu, kako bi zajedno sa najbliìm saradnicima izbegao suo~avawe sa svojim nepo~instvima. Politi~ki analiti~ar Bo{ko Vuki}evi} kaè da je posle dugog mrcvarewa izvesno formirawe mawinske vlade sa podr{kom "mafiokratskog i na izborima poraènog DPS". On smatra da je nova izvr{na vlast projekat nekih zapadnih centara mo}i i ne prognozira joj dug vek trajawa: - Narod je 30. avgusta 2020. godine odlu~io da DPS po{aqe na smetli{te istorije, glasawem pokazao da èli op{tu lustraciju i procesuirawe korumpiranih DPS-ovaca. Na koji na~in nova izvr{na vlast misli da se bori protiv korupcije i kriminala, ako za sopstveni opstanak traì podr{ku nekih od op{tepoznatih politi~kih sponzora organizovanog kriminala? To je apsurdno. Poslanik Demokrata Boris Bogdanovi} ocenio je da }e se vrlo brzo videti ko sve ima tajne dogovore sa DPS, SNP i GP URA. Upozorio je na smenu {efova radnih tela parlamentarnih stranaka koje nemaju "skriveni dogovor o ru{ewu prethodne i formirawu nove vlade Crne Gore". On raspolaè informacijama da }e DPS dobiti {est predsednika radnih tela Skup{tine Crne Gore, ~ime }e "preuzeti Skup{tinu i staviti je pod svoju kontrolu". R. N.

10. april decembar 2020. ^etvrtak 28. 2022.

KOSOVO I METOHIJA

Srbi i manastiri na KiM tradicionalno sve~ano proslavili Vaskrs

Poruke mira me|u qudima, jedinstva i opstanka Srba na na KiM

Верници на поноћној литургији у Високим Дечанима

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Pono}nim liturgijama Vaskrsewe Hristovo proslavqeno u manastirima Visoki De~ani, Gra~anica, Bawska, Pe}ka patrijar{ija, Sveti Arhan|eli....

Деца на прослави Ускрса у Високим Дечанима

USKRS U HRAMU SVETOG SAVE U JU@NOM DELU KOSOVSKE MITROVICE

Срби из северног дела Митровице не заборављају храм Светог Саве у јужном делу града

И у Грачаници је било много верника на прослави Ускрса U svakom srpskom doma}instvu na Kosovu i Metohiji kao i u svim manastirima tradicionalno sve~ano je proslavqeno Vaskrsewe Hristovo. Proslava Vaskrsewa Hristovog u manastiru Visoki De~ani po~ela je ispred pono}i i traja-

la do rano ujutru. Pored bratije manastira u sve~anom bogoslu`ewu u~estvovalo je vi{e od 200 vernika sa Kosova i Metohije, centralne Srbije i Crne Gore, iz Italije kao i moldavski vojnici iz KFOR-a.

Са прославе Ускрса у Vисоки Дечанима

Prazni~na liturgija na Uskrs je sluèna i u hramu Svetog Save u ju`nom delu Kosovske Mitrovice gde Srbe ~ine samo sve{teni~ka porodica koja ìvi u ovom hramu. Liturgiji, koju je sluìo jerej Nenad Stojanovi}, prisustvovali su mnogobrojni vernici, kao i mno{tvo dece iz severnog srpskog dela Kosovske Mitrovice. "HRISTOS VASKRSE - VAISTINU VASKRSE! “Hristos vaskrse iz mrtvih, smr}u smrt uni{ti i svima u grobovima ìvot darova!” Blagosloven praznik nad praznicima - da sjediweni u vaskr{woj radosti slavimo pobedu ìvota nad smr}u u Hristu Spasitequ na{em", poru~io je iguman manastira Visoki De~ani otac Sava Jawi}. Vi{e stotina vernika okupilo se i u manastiru Gra~anica, sredwovekovom manastiru, zadu`bini Kraqa Milutina, na bogosluèwe povodom Vaksrsa. Vernici su u pratwi sve{tenstva u~estovali u litiji oko manastira. Liturgiju je sluìo vladi-

Свечано је било и у манастиру Бањска ka ra{ko prizrenski Teodosije sa sve{tenstvom Eparhije ra{ko-prizrenske. Pored velikog broja vernika sa centralnog Kosova, me|u kojima je bilo i dosta dece. Pono}na liturgija povodom najve}eg hri{}anskog praznika Vaskrsa, slu`ena je i u manastiru

Петар Pетковић са децом Бања и Сувог Грла на северу Mетохије

PETKOVI] U BAWAMA I SUVOM GRLU

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} na sam dan Uskrsa u nedequ posetio je srpska sela Bawe i Suvo Grlo u op{tini Srbica na krajwem severu Metohije. On je u razgovoru sa me{tanima poru~io da i ovde na{ narod treba da ìvi ìvot dostojan ~oveka u 21. veku. Bawska, u op{tini Zve~an. Veliki broj vernika prisustvovao je bogosluèwu na kome je, po tradiciji, pro~itana vaskr{wa poslanica poglavara SPC Porfirija, nakon ~ega je usledilo pri~e{}e. Liturgiji je prisustvovao i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi}, kao i predstavnici Srpske liste. U duhu praznika, iz ove zadu`bine Svetog kraqa Milutina, upu}ene su poruke mira me|u qudima, jedinstva i opstanka Srba na ovom podru~ju.

ZANIMQIVA KWIGA IVANA GU[I]A, ISTRA@IVA^A NA UNIVERZITETU LUND U [VEDSKOJ

„U pore|ewu sa Mitrovicom i Mostarom, Belfast je grad koji je najvi{e podeqen“ Kwiga nosi naziv "Osporavawe mira u posleratnom gradu Belfast, Mitrovica i Mostar Istraìva~ na Univerzitetu Lund u [vedskoj, Ivan Gu{i}, predstavio se mitrovi~koj pubici pro{le nedeqe kwigom "Osporavawe mira u posleratnom gradu - Belfast, Mitrovica i Mostar". Qudi se oduvek dele na ove ili one. Borbe za jednakost, ravnopravnost, qubav i mir nikada ne prestaju. Me|utim, sve vi{e smo podeqeni. Ivan Gu{i} je ~ovek koji se bavio istraìvawem suìvota, saradwe i kontakta me|u qudi-

Иван Гушић на промоцији ma u gradovima koji su bili zahva}eni ratnim sukobima. Upoznat je sa Belfastom, Mostarom i Mitrovicom, jer je du`e ili kra}e vreme `iveo u

tim gradovima. Svaki grad na svetu je podeqen na neki na~in, ka`e Gu{i} i dodaje da je problem u tome {to su ova tri grada posleratna, pa

wihova socijalno-politi~ka situacija jo{ uvek nije dogovorena. „Ne zna kakva }e wihova budu}nost biti. Pitawe je u kojim dr`avama }e biti Mostar, Belfast i Mitrovica“, skepti~an je Gu{i}. Kada su u pitawu pomenuti gradovi, Gu{i} tvrdi da je situacija u glavnom gradu Severne Irske najnapetija. „Belfast je od sva tri grada najvi{e podeqen. On ima zid koji je dug nekoliko kilometara, visok 10 do 12 metara. Na kilometar do dva postavqene su kapije koje se otvaraju ujutru, a zatvaraju uve~e. Od Bregzita i 2016. godine, u Belfastu ima vi{e nasiqa nego ranije. U tom

gradu se vi{e pali i puca nego u druga dva grada“, obja{wava on. Budu}nost Bosne i Hercegovine je puno nesigurnija nego budu}nost Kosova, uveren je Gu{i}. „[to se ti~e Mitrovice, mislim da je ovde sada mirnije u odnosu na pre {est godina, kada sam posledwi put bio ovde. Qudi se mnogo vi{e kre}u preko mosta na reci Ibar. Tako|e, moje mi{qewe je da se srpski jezik u ju`nom delu Mitrovice sada ~uje vi{e nego ranije, a isto tako je sa albaskim jezikom na severu“, dodaje on. Gu{i}eva kwiga "Osporavawe mira u posleratnom gradu - Belfast, Mitrovica i Mostar", napisana je na engleskom jeziku. Objavqena je 2020. godine.

SRBI IZ HRVATSKE

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH ^etvrtak 10. decembar 2020. 11 ^etvrtak 28. april 2022. maksimalno 40 kilograma

SKANDAL U HRVATSKOJ:

Sredwa {kola u Vukovaru ukida srpski jezik i }irilicu! Hrvatska namerava da ukine nastavu na srpskom jeziku i upotrebu }irilice na nekim smerovima strukovne {kole u Vukovaru, upozorila je poslanik SDSS-a Dragana Jeckov. “U jednoj vukovarskoj sredwoj {koli ukinuta su odeqewa u kojima se nastava izvodi na srpskom jeziku i }irili~nom pismu, i to je odobrilo Ministarstvo, a re~ je o deficitarnim programima”, istakla je Jeckov. Ona je nedavno u Hrvatskom saboru postavila pitawe hrvatskom premijeru Andreju Plenkovi}u i ministrima za{to se ukidaju pojedini strukovkovni programi, pa |aci ne}e mo}i da u~e na srpskom za konobara, mesara, turisti~kog komercijalistu. “îtamo da }e do}i do zna~ajnih promena kada je u pitawu sistem obrazovawa, koji }e sada biti prilago|en potrebama trì{ta rada. Ako to sve znamo, recite mi koji su razlozi ukidawa pojedinih strukovnih zanimawa, kao {to su, na primer, konobari, poslasti~ari, hotelijersko-turisti~ki tehni~ari, mesari, koja se doga|aju u pojedinim {kolama, ako govorimo upravo o deficitarnim i preko potrebnim zanimawima?”, upitala je Jeckov. Ministar nauke i obrazovawa Hrvatske Radovan Fuks rekao je da se reforma strukovnog obrazovawa donosi kako bi se pove}ao broj u~enika koji upisuju gimnazije, jer veliki deo onih koji zavr{e strukovnu {kolu ne ide na trì{te rada, ve} upisuje fakultet. Me|utim, kaè Fuks, najvi{e onih koji odustaju od studirawa upravo dolazi iz strukovnih {kola. “U strukovnom obrazovawu moramo da napravi-

mo ~itav niz promena, kako samih programa, tako i pove}avawe pojedinih razreda jer su u ovom trenutku prose~ni razredi na 19 u~enika, a optimum je 22. Ne moèmo dozvoliti da imamo ~itav niz rascepkanih sli~nih, srodnih programa u kojima je upisano jedno, dvoje ili troje dece”, tvrdi Fuks. On kaè da je plan upisa, koji je sada na javnoj raspravi, ra|en u saradwi i sa {kolama i sa ùpanijama, prenose hrvatski mediji. Jeckov je izrazila nezadovoqstvo takvim odgovorom ministra i navela primer vukovarske Sredwe {kole “Marko Babi}” u kojoj su ukinuta trì{no potrebna zanimawa za koja se u~i na srpskom. “I to, zamislite ironije, ukidaju se ona odjeqewa u kojima se nastava odvija po modelu A, na srpskom jeziku i }irili~nom pismu. Moja du`nost je kao zastupnice, ako vas ve} nisu informisale va{e stru~ne slu`be, da vas ja na to upozorim”, naglasila je Jeckov. S. G.

BRUKA ITALIJE U JASENOVCU: Ambasador izrazio ‘solidarnost sa hrvatskim narodom’! Na zvani~noj Tviter stranici italijanske ambasade u Hrvatskoj, “Italy in Croatia”, podeqena je objava koja je izazvala pravu buru na dru{tvenim mreàma. Naime, ambasada Italije objavila je fotografiju svog ambasadora u Hrvatskoj koji je poloìo cve}e na spomenik jasenova~kim `rtvama. Ono {to je pak, ne samo sporno, ve} i prava bruka italijanske ambasade u Hrvatskoj, jeste opis priloèn uz fotografiju, a u kojem se navodi da je ambasador Italije u Zagrebu Pjerfran~esko Sako polagawem venaca izrazio solidarnost sa “hrvatskim narodom”. Ova objava italijanske amba-

sade u Zagrebu izazavala je pravu buru na Tviteru u komentarima ispod fotografije ambasadora Sakoa koji u Jasenovcu pola`e cve}e. “Bruka” “sramota”, “gde su srpske `rtve”, “imate li srama” su samo neki od mnogobrojnih komentara. Povodom skandalam, na fej-

sbuku se oglasio istori~ar i direktor Muzeja `rtava genocida Dejan Risti}. “Ukoliko je poruka ambasadora Italije u Hrvatskoj autenti~na, ovo je skandal nevi|enih razmera koji zahteva nedvosmisleno poja{wewe i izviwewe. Ne uspevam da razlu~im motive za ovakvu poruku osim mo`da toga da je Italija bila saveznica NDH u vreme postojawa sistema koncentracionih i logora smrti NDH u Jasenovcu. Da li iko normalan mo`e i da zamisli sli~nu situaciju u kojoj bi neki ambasador tokom komemorativne ceremonije u Au{vicu izrazio solidarnost Nemcima (zlo~incima), a ne `rtvama?”, napisao je. R. N.

HRVATSKA NIJE ZABRANILA USTA[KE SIMBOLE:

Jevreji bojkotovali komemoraciju u Jasenovcu! Najvi{i dràvni predstavnici odali su u Jasenovcu po~ast `rtvama tamo{weg usta{kog logora iz Drugog svetskog rata, ali ni ove godine nije bilo zajedni~ke dràvne komemoracije zbog naru{enih odnosa predsednika Zorana Milanovi}a i premijera Andreja Plenkovi}a. Tako|e, Koordinacija jevrejskih op{tina odbila je da do|e na dràvnu komemoraciju zato {to vlada Andreja Plenkovi}a nije izri~ito zabranila usta{ke simbole i pozdrav „Za dom spremni“, pa su imali odvojenu komemoraciju. Pod pokroviteqstvom Sabora, kolonom se}awa i polagawem venaca kod spomen obele`ja Kameni cvet po~ast su zajedno odali premijer Andrej Plenkovi}, predsednik Sabora Gordan Jandrokovi}, predstavnici srpske i romske nacionalne mawine, Milorad Pupovac i Veqko Kajtazi. U Jasenovcu ni pro{le godine nije bilo zajedni~ke dràvne komemoracije za `rtve tamo{weg usta{kog logora zbog naru{enih odnosa predsednika i premijera. Godinu ranije, u prvoj godini predsedni~kog mandata Zorana Milanovi}a, posle vi{egodi{weg prekida, odràna jedinstvena komemoracija na kojoj je u~estvovao kompletan dràvni vrh. Uz wih su bili i predstavnici svih naroda `rtava i antifa{ista. Pre toga su od 2014. predstavnici Srpskog narodnog ve}a, Koordinacije jevrejskih op{tina u Hrvatskoj i Saveza antifa{isti~kih boraca i antifa{ista Hrvatske bojkotovali dràvne komemoracije i odràvali svoje, zbog, kako su isticali, revitalizacije usta{tva i revidirawu istorije Drugog svetskog rata. Komemoracija u Jasenovcu posve}ena je obeleàvawu 22. aprila 1945. i proboju 600 logora{a, od kojih je preìvelo wih oko 100. U logoru Jasenovac ubijeno je oko 700.000 Srba, Jevreja, Roma. S. G.

DRU[TVO

^etvrtak 28. 2022. 10. april decembar 2020.

MASOVNI EGZIL RUSA U BEOGRADU:

‘Ba}u{ke’ {okirane velikom podr{kom Srba Putinu!

Ruski do{qaci u Srbiji „ne moraju da se pravdaju za Putinov rat koji ionako mahom osu|uju. Umesto toga ih mu~i sasvim drugi fenomen: u Beogradu nailaze na doma}e Putinove oboàvateqe“, pi{e Frankfurter rund{au, a prenosi Deutsche Welle. Na posledwem beogradskom protestu protiv rata u Ukrajini bilo je mnogo ruskih doseqenika, prime}uje reporter nema~kog lista Frankfurter rund{au. Me|u wima je bio jedan ~elista koji je po izbijawu rata izgubio posao u orkestru u Sankt Peterburgu. „Otpu{ten sam jer sam pred kolegama izneo mi{qewe o ratu“, rekao je on za nema~ki list. Maj~ina porodica kao i supruga poti~u mu iz Ukrajine. „Zapravo smo ve} posle aneksije Krima hteli da emigriramo iz Rusije. Rat u Ukrajini bio je kap koja je prelila ~a{u.“ Kako pi{e Frankfurter rund{au, hiqade Rusa koji emigriraju sada su u Beogradu. „Rusima ne treba viza za ulazak u Srbiju. Srbija, kandidat za EU, lavira izme|u Istoka i Zapada i ne u~estvuje u sankcijama EU. Zato je dràvna Er Srbija jedna od retkih evropskih kompanija koji jo{ lete za Moskvu i Sankt Peterburg“, pi{e list. Kako se navodi, uz Istanbul, Jerevan i Tbilisi, i Beograd je postao omiqena destinacija visoko obrazovanih Rusa. Od po~etka marta je vi{e od 300 firmi, prevashodno u IT sektoru, prebacilo sedi{ta iz Rusije ili Ukrajine u Srbiju. U beogradskim bankama kaù da sve vi{e Rusa otvara ra~un, mediji procewuju da ima 20.000 do 30.000 do{qaka. Sa{a Seregina, rodom iz Samare, ìvi u Beogradu duè od deset godina. Ona je jedna o pokreta~a inicijative „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“. Za Frankfurter rund{au kaè da bi Rusi koji se doseqavaju mogli da budu zgoditak za Srbiju, sli~no kao oni koji su dolazili posle Oktobarske revolucije 1917. godine. Seregina kaè da dolaze mahom pripadnici „sredwe ili vi{e sredwe klase“, ali da ima i negativnih posledica: „U Beogradu je postalo jo{ teè da se na|e stan po pristojnoj ceni.“ „Rusi guraju ionako ve} visoke cene nekretnina na gore“, kaè jedna poreska savetnica za nema~ki list. „Bojim se da qudi sa normalnim primawima ovde uskoro ne}e mo}i da priu{te stan.“ Kako navodi frankfurtski list, „do{qaci ipak u rusofilnoj Srbiji ne nailaze na predrasude, za razliku od onih koji odlaze u zapadnoevropski egzil. U Srbiji ne moraju da se pravdaju za Putinov rat koji ionako mahom osu|uju. Umesto toga ih mu~i sasvim drugi fenomen: u Beogradu nailaze na doma}e Putinove oboàvateqe.“ Frankfurter rund{au pi{e da novope~eni ruski Beogra|ani u svojim Fejsbuk i Telegram grupama ipak mawe pri~aju o ratu, a vi{e o prakti~nim stvarima: kako otvoriti konto u banci, gde poslati decu u {kolu i koji su dobri restorani. S. G.

PREMINUO STEFAN AVAKUMOVI]:

Otputovao u Tursku na le~ewe, nije izdr`ao Stefan Avakumovi} (24), mladi} iz Beograda koji je oti{ao po pomo} u Tursku za le~ewe od karcinoma debelog creva, preminuo je u bolnici, potvrdila je wegova porodica. Mladi} je, na `alost, izgubio

mu bude ura|en i pregled skenerom. Podse}amo, ovaj mladi}, oko ~ije se sudbine ujedinila cela Srbija, otputovao je 18. aprila u Tursku i ispra}en je aplauzima i pesmom svojih prijateqa,

bitku sa karcinomom debelog creva. Put u ovu zemqu je jako te{ko podneo, primio je krv i rane su mu se otvorile, a trebalo je da

drugara sa folklora i najmilijih. – Kada su ga izneli iz ku}e, pevao je. I onda su svi zapevali sa wim u jedan glas – rekla je

KONSTRAKTA IZAZVALA HAOS NA MRE@AMA: Optu`uju je za podr{ku ruskom napadu na Ukrajinu, oglasio se i RTS! Tviterom se {iri Konstraktina fotografija i svi gledaju u sto~i} koji navodno simbolizuje slovo “Z” – simbol podr{ke ruskoj invaziji na Ukrajinu. Ovakva u~itavawa oti{la su toliko daleko da qudi na Tviteru taguju zvani~an nalog Evrovizije i pozivaju da se srpskoj predstavnici zabrani u~e{}e na takmi~ewu. Konstraktina uskr{wa fotografija izazvala je lavinu komentara, jer je oblik sto~i}a podsetio na slovo „Z“ i to „ne mo`e da bude slu~ajno“, navode besni korisnici Tvitera zbog kojih je ~itava rasprava oti{la i korak daqe – pa su sada ume{ani i me|unarodni evrovizijski fanovi koji taguju zvani~an profil Evrovizije. „Hej, Evrovizijo, da li si videla ovo? Li~i na Putinov znak „denacifikacije“,

zar ne? Slu~ajnost? Ne“, glasi jedan od Tvitova koji je ozna~io zvani~an profil Evrovizije. I takav tvit nije izolovan slu~aj. U moru drugih, Konstrakta se ozna~ava kao “Putinofilka” i “Rusofilka”. Ima i onih, s druge strane, koji navode da je ovo “zlonamerno u~itavawe” i da je svaka povezanost sa slovom “Z”, zaista slu~ajnost. Sto koji }e koristiti na nastupu nema nikakve veze sa stolom koji je kori{}en za Uskr{we promo fotografije – s tim u vezi, on nije u obliku slova „Z“, pi{e portal Nova.rs koji je do{ao do fotografije scenografije koja }e biti upotrebqena na me|unarodnom takmi~ewu.. Povodom napada na Konstraktu, ogla-

sila se i Radio Televizija Srbije koja o{tro osu|uje neprimerene insinuacije nekih pojedinaca na dru{tvenim mre`ama da sto na fotografiji na{e predstavnice na Pesmi Evrovizije, zbog toga {to podse}a na slovo „Z“, ujedno „predstavqa podr{ku ruskoj vojsci u ratu u Ukrajini“. “Odlu~no demantujemo bilo kakvu sli~nu nameru i smatramo zlonamernim dovo|ewe u vezu na{e predstavnice sa aktuelnom politi~kom situacijom u svetu”. „Stolovi na fotografiji se tri godine koriste za potrebe na{ih emisija, a u ovom slu~aju su iskori{}eni za samo jedno fotografisawe. U~itavawe nekog novog smisla tom scenografskom elementu apsolutno je besmisleno, a u nekim slu~ajevima i zlonamerno“, dodali su oni. M. T.

tada jedna od wegovih drugarica. Ispred saniteta u kom je le`ao mladi} kog svaki pokret boli, harmonika{ je zasvirao “Neka peva ova ku}a”, {to su okupqeni svi prihvatili, prizivaju}i Stefanu sre}u na daqem le~ewu, dok je Stefan rukom davao ritam i mahao im. Stefanu je 2017. godine dijagnostikovan karcinom debelog creva koji je ubrzo operisan. U oktobru 2020. godine Stefan zapo~iwe prvi ciklus hemioterapije, a nedugo zatim uo~ena je metastaza na gluteusu. Po~etkom 2021. godine lekari odlu~uju da se zapo~nu radioterapije koje je Stefan ubrzo i primio. U avgustu 2021. godine dolazi do progresije bolesti gde lekari nakon nekoliko meseci odlu~uju da je potrebno le~ewe imunoterapijom. U februaru 2022. godine Stefanu je saop{teno da su sve opcije le~ewa u na{oj zemqi iscrpqene. Tada je porodica odlu~ila da re{ewe potra`i u inostranstvu. M. T.

LEPA SRBIJA

^umi}: Selo koje je postalo {ampion uskr{we humanosti

^etvrtak 28. april 2022. ^etvrtak 10. decembar 2020. 13

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Jelena Balfanz

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? Me{tani ^umi}a kod Kragujevca, pripremili su 50 paketa sa sa pe~ewem, ofarbanim jajima, vo}em, kafom, {e}erom i sredstvima za higijenu, koje su uo~i Vaskrsa poklonili svojim najsiroma{nijim kom{ijama. Ovo je drugi put da na ovakav na~in brinu o qudima iz najbli`eg

@ene iz sela ofarbale su jaja, mu{karci pripremili i isekli pe~ewe, a od novca koji su prikupili, uz prazni~ni ru~ak dodali su i druge ku}ne potrep{tine. Celu akciju, pre dve godine pokrenula je povratnica iz inostranstva Jelena

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

okruèwa i najavquju da }e akcija postati tradicionalna za sve ve}e praznike. Vo|eni tradicijom i humanim ciqem da nijedna ku}a za Vaskrs ne treba da bude bez ofarbanih jaja i sve~ane trpeze, me{tani ûmi}a, mislili su na qude pored kojih ìve, a znaju da su sami, ili da nemaju dovoqno.

Balfanz, koja penzionerske dane provodi u rodnom ^umi}u. Ispri~ala je da je u prvim mesecima pandemije, jo{ dok je starijima bilo zabraweno kretawe, Vaskrs provela u razmi{qanu, da li wene siroma{ne i starije kom{ije "imaju {ta da postave na sto". Tada je, ka`e ona, qudima iz mesne

zajednice dala novac i zamolila ih da kupe pe~ewe "i jo{ neke sitnice" i odnesu kom{ijama koji nemaju dovoqno. Jelena je otkrila, da se u detiwstvu i sama suo~ila sa siroma{tvom i da "dobro zna, kako je kad se nema". "Bilo nas je sedmoro u ku}i i se}am se dana kada moja baka nije znala od ~ega }e sutra da nam umesi hleb. Ja to nikada ne mogu da zaboravim. Ko tako ne{to pre`ivi, smatram da nikada ne treba da zaboravi, ko je i odakle je do{ao. Ja sam u Nema~koj dosta zaradila, sada imam svega, ali me grize savest da ja imam, a da drugi mo`da nemaju ni za hleb", ispri~ala je Jelena svoje motive i dodala da je ^umi} veliko selo, sa mnogo imu}nih qudi i da "svi mogu da odvoje malo od svog dobra".

Wena ideja nai{la je na odobravawe kom{ija i seoskog Zavi~ajnog udruèwa "ûmi}ani" i odmah je sprovedena u delo. Uz Jelenu, kao najve}u donatorku, ove godine svoje priloge dali su i drugi me{tani, a svi su saglasni u oceni da ova akcija postane tradicionalna. ^lan seoskog udruèwa Rajko Gli{i}, rekao je da paketi sa prazni~nim ru~kom, vi{e predstavqaju znak pa`we, nego "neku materijalnu pomo}". On je istakao da u selu, "svi dobro znaju" ko su qudi koji ìve sami i bez prihoda i da je ovo na~in da im pokaù da su tu za wih i da uvek mogu da ra~unaju na svoje kom{ije kada im zatreba bilo kakva pomo}. M. T.

101 uuu KAKO SU SE POSVA\ALI SLAVKO I BATA:

„Kako ne znam tekst, nije ta~no, znam tekst“ Slavko [timac je u nekoliko navrata sara|ivao sa legendarnim Danilom Batom Stojkovi}em i prisetio se kako se jednom jako naqutio na svog starijeg kolegu. Sve se desilo na snimawu serije "Sala{ u Malom Ritu". Slavko je negodovao kada je Bata rekao da [timac ne zna tekst. Tada de~ji glumac se naqutio na Stojkovi}a, a Danilo je na kraju uspeo da ga odobrovoqi. - Batu sam upoznao kada sam bio dete. Mi smo prvi put radili zajedno kada sam snimao TV seriju "Sala{ u Malom Ritu". Imam jednu zanimqivu anegdotu. Nije to anegdota, to je bio doga|aj. Jako sam se naqutio na wega, prvi dan snimawa (s wim). Ja sam tu mesecima radio i mi smo bili uhodana ekipa i sada dolazi jedan ~ika i da

probamo scenu. I on (Bata Stojkovi}) kaè: "Mali ne zna tekst." U, to me stra{no pogodilo. Kako ne znam tekst, nije ta~no, znam tekst - rekao je Slavko [timac u emisiji "Oko magazin" na RTS-u i nastavio: - I onda se sekretarica reìje ume{ala, Mirjana Vuisi}: "Bato, {ta ti je? On je dete, on zna tekst. Zna tekst svih uloga. On meni uvek kaè {ta je bilo u nekoj sceni. Kako moè{ to da kaè{?" Ve} je bilo kasno, ja sam bio qut na wega i iza{ao sam sa scene. Onda je on shvatio {ta je uradio. Do{ao je i rekao: "Izvini, molim te." Ne znam kako je to izveo, neko se pojavio i doneo bomboweru koju je on poru~io za mene. Svaki dan mi je donosio bomboweru na snimawe - prisetio se Slavko [timac. R. N.

lll U slede}em broju: Komi~an kiks ~uvenog golmana Partizana, Petra Borote, koji se i danas prepri~ava

10. april decembar 2020. ^etvrtak 28. 2022.

AUSTRALIJA

Solomonsko re{ewe Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Iako nama zvu~i veoma poznato, ova ~uvena krilatica nema nikakve veze sa aktuelnom krizom oko bezbednosnog pakta Solomonskih ostrva i Kine. Solomonsko re{ewe je neko kreativno re{ewe veoma te{ke, gotovo nemogu}e situacije, koje zahteva veliko znawe

i ve{tinu. Danas se ovaj pojam u modernom vokabularu odnosi na re{ewe koje do odre|enog stepena zadovoqava sve strane u sukobu. Naziv je dobio prema biblijskom kraqu Solomonu, poznatom po svojoj velikoj mudrosti. Imamo li mi danas nekog modernog Solomona? Koliko je meni poznato u ovom trenutku, takvog nema ni na vidiku. Zato je dana{wi svet prepu{ten samom sebi izme|u anglo-saksonsko-zapadnog ~eki}a i rusko-kinesko-isto~nog nakovwa. Svi koji èle da sa~uvaju svoje ìve glave izme|u ove dve vatre, gotovo je sigurno da }e postati kolateralne {tete nekog „novog svetskog poretka“. Izgleda da je period hladnog rata bio pravi raj za sve koji su znali i umeli da sa~uvaju svoje dràve, bilo da su pripadali takozvanom „pokretu nesvrstanih“ ili nekom drugom vojno-neutralnom bloku. Dana{wa situacija je kudikamo druga~ija, jer kad je do{lo vreme da se ~ak i jedna [vajcarska ili [vedska kolebaju oko svoje vojne neutralnosti, onda je jasno da je vrag odneo {alu. Ipak, realno je zapitati se postoji li neko solomonsko re{ewe koje bi zaustavilo na primer rat u Ukrajini ili svakodnevne tenzije {irom sveta koje se ~esto

ve{ta~ki stvaraju i produàvaju? Svaki zdravorazumski pristup aktuelnom sukobu u Ukrajini bio bi neka zagarantovana vojna neutralnost te dràve. Nije logi~no ni moralno insistirati na nastavku sukoba u narednih godinu ili dve, kako je nedavno prilikom svoje posete Indiji, sugerisao britanski premijer Boris Xonson. On je tom prilikom rekao da veruje da se sukob u Ukrajini moè nastaviti sve do kraja 2023. godine i da }e Rusi najverovatnije tada ipak iza}i kao pobednici. Zna~i on sugeri{e Ukrajincima da nastave da se bore u ratu koji je za wih izgleda unapred izgubqen. Time Xonson jasno svojim prijateqima u Ukrajini stavqa do znawa da oni ne mogu dobiti taj rat ali da moraju da nastave da ginu jo{ narednih dvadeset meseci. Xonsonove izjave ne treba

ni malo potcewivati, posebno ne ovu, jer iako je u pro{losti ~esto odvaqivao besmislice, siguran sam da je ovog puta bio iskren. On je na neki na~in javno otkrio ostatku sveta zapadne planove za Ukrajinu u narednih godinu i po dana, to jest da }e se oni boriti sve do posledweg Ukrajinca. Koli~ina oru`ja koja na dnevnom nivou stiè u Ukrajinu je ve} prevazi{la sva o~ekivawa i nije nimalo iznena|uju}a ova Xonsonova izjava. O~igledno je da su se Putinovi planovi da se ruska operacija zavr{i do Dana pobede (9. maja) izjalovili i da }e rat potrajati mo`da i mnogo duè. Zapad je ve} najavio da je spreman da plati veoma visoku cenu tog besmislenog rata preko ukrajinskih le|a, jer veruje da }e na taj na~in slomiti i iscrpeti Ruse na duì period. Li~no ne verujem da je to neka realna opcija ali zapadna procena situacije je u ovom trenutku jedino relevantna, po{to su oni i de fakto jedna od sukobqenih strana. Ono {to je za obi~ne Australijance bitno, je da na primeru aktuelne krize oko Solomonskih ostrva poku{amo da razumemo rat u Ukrajini. Kada je Putin objavio specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. fe-

bruara, jedan od razloga bio je spre~avawe Ukrajine da pristupi severno-atlantsko vojnoj alijansi NATO. Svi su mogli da tu situaciju pove`u sa ~uvenom kubanskom krizom 1962. godine, kada je tada{wi ameri~ki predsednik Kenedi zapretio svom sovjetskom kolegi Hru{~ovu posezawe za nuklearnim oru`jem ukoliko sovjetske rakete budu instalirane na Kubi. Sovjeti su tada odustali i tako spre~ili mogu}i nuklearni sukob izme|u dve svetske sile. Danas, umesto mogu}ih re{ewa vidimo samo eskalacije sukoba i to na vi{e meridijana. Tako je i najnoviji vojno-bezbednosni pakt izme|u Kine i Solomonskih ostrva postao goru}e pitawe u Australiji i to iz sli~nog razloga zbog kojeg se vodi rat u Ukrajini. Naime, kada se zatra`i vojna neutralnost Ukrajine kao vid tampon

zone prema Rusiji, tada su glavni zapadni argumenti da je Ukrajina nezavisna dràva koja ima suvereno pravo da bira svoju budu}nost i pripadawe nekom vojnom paktu. To pravilo me|utim ne vaì za malo pacifi~ko ostrvo Solomoni koje se ~ak ni ne grani~i sa Australijom, koja je udaqena 1.700 kilometara. I to iz jednog razloga {to bi eventualno instalirawe kineskih raketnih projektila na Solomonima moglo da realno ugrozi bezbednost severa Kvinslenda gde se nalaze i doma}e australijske a samim tim i ameri~ke vojne baze. Ovim je zapadno licemerje jo{ jednom prikazano u svom punom obliku. Bez ikakvog stida se gra|anima Solomona uskra}uje pravo da sami biraju svoj put i budu}nost kao jedna mala ali politi~ki nezavisna i suverena dràva. Zato bi bilo logi~no da vojno-bezbednosni principi koji vaè za Ameriku budu primeweni i na sve ostale nuklearne sile. Bilo bi to jedino ispravno i spasonosno solomonsko re{ewe za sve aktuelne ili eventualne budu}e sukobe u svetu. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

POSLEDICE SUKOBA RUSIJE I UKRAJINE OSE]A ^ITAV SVET!

Australijski ministar {okirao svojom izjavom Moramo da se pripremimo za rat Ministar odbrane Australije, Piter Daton izjavio da je jedini na~in da se o~uva mir jeste da budete jaka dr`ava spremna na rat. Australija se mora "pripremiti za rat“ kako bi sa~uvala mir, izjavio je Piter Daton, Ministar odbrane Australije u intervjuu na Dan Anzaka. Govore}i iz doline Samford u Kvinslendu sa duva~kim orkestrom koji svira u pozadini, ministar odbrane je rekao da Australija mora da "bude jaka" i da "ne treba da se zgr~i". Rekao je da je najboqi na~in da se iza|e na kraj sa Rusijom i Kinom da "ustanete i gledate pravo u svaki ~in agresije". - Jedini na~in da o~uvate mir je da se pripremite za rat i da budete jaki kao dr`ava. Da se ne sklawa{, da ne kle~i{ i da ne bude{ slab. To je realnost - rekao je on za emisiju Today i dodao: - Sklup~ati se u klupko, pretvarati se da se ni{ta ne de{ava, ne govoriti ni{ta - to ne}e biti u na{im dugoro~nim intere-

sima i treba da budemo iskreni u tome. Ja samo mislim da je to lekcija istorije - dodao je Daton. Gospodin Daton je uporedio ruskog predsednika Vladimira Putina - koji je 24. februara pokrenuo invaziju na Ukrajinu u punom obimu – sa nacisti~kim vo|om Adolfom Hitlerom. On je dodao da u "predsedniku Putinu trenutno imamo nekoga ko je spreman da ubija `ene i decu, a to se de{ava 2022". Gospodin Daton je tako|e upozorio da je Kina sve odlu~nija da projektuje mo} izvan svojih obala. - Kinezi su svojim postupcima i svojim re~ima u ovom trenutku na veoma promi{qenom kursu. Otkako je predsednik Si \inping do{ao na vlast, a posebno posledwih godina, Peking je sprovodio sve odlu~niju spoqnu politiku. Kina je poja~ala teritorijalne pretenzije u Ju`nom kineskom moru, izbacila indijske trupe na Himalajima i ~esto je letela borbenim avionima iznad Tajvana - rekao je Daton.

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 15 ^etvrtak 28. april 2022.

Proslava Vaskrsa u sabornom hramu Svete Trojice u Bransviku

Сретен Божић, Петар Дамјанац, Маја Мајсторовић Иtер, Мајкл Иtер

U svim crkvama Mitropolije australijsko - novozelandske sve~ano je proslavqen Vaskrs, najsvetiji hri{}anski praznik. Wegovo Preosve{tenstvo Episkop mitropolije australijskonovozelandske gospodin Siluan slu`io je najpre vaskr{we jutrewe u subotu oko pono}i, a zatim i vaskr{wu liturgiju u nedequ ujutro u sabornom hramu Svete Trojice u Bransviku uz saslu`ewe velikog broja sve{tenstva. Na radost svih prisutnih, koji su se u hramu sabrali tog nedeqnog jutra da zajedno sa svojim episkopom i sve{tenicima proslave Vaskrsewe Gos-

podwe, sve~anoj liturgiji je prisustvovao i novopostavqeni ambasador republike Srbije u Australiji, Wegova ekselencijagospodin Rade Stefanovi} sa porodicom. Wegovo Preosve{tenstvo episkop Siluan u pozdravnoj besedi je po`eleo dobrodo{licu novopostavqenom ambasadoru i wegovoj porodici u svoje ime, u ime crkve, sve{tenstva i prisutnog naroda i rekao da je danas radost jo{ ve}a i upotpuwenija jer smo danas preko li~nosti na{eg novog ambasadora, Wegove ekselencije, gospodina Radeta Stefanovi}a sabrani svi skupa sa na{om maticom: „Mnogo je va`no, a to dijaspo-

ra zna najboqe, da se ve`emo za na{e korene, jer su na{i koreni osve}eni krvqu na{ih mu~enika i na{ih predaka i oni su izvor snage ma gde `iveli u na{oj novoj domovini”. U toku slu`be pro~itana je i vaskr{wa poslanica Wegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Porfirija koju je Srpska pravoslavna crkva uputila svojoj duhovnoj deci u zemqi i rasejawu. Episkop Siluan je pred kraj liturgije zablagodario wegovoj ekselenciji, gospodinu Radetu Stefanovi}u {to je sa svojom porodicom izrazio ~in qubavi i do{ao u ovaj sveti hram da zajed-

Владика Силуан и амбасадор Раде Стефановић са породицом no sa na{im narodom proslavi Vaskrs i tom prilikom mu uru~io ikonu svetog Arhistratiga Mihaila, kao znak pa`we, qubavi i blagoslova za uspe{an rad i slu`ewe svom narodu i svojoj otaxbini. Uputiv{i zahvalnost sve{tenstvu, vernom narodu i horu i blagosloviv{i sve sabrane na ovaj najsve~aniji dan u sabornom

hramu Svete Trojice, episkop Siluan je pozdravio sve najsvetijim i najradosnijim hri{}anskim pozdravom „Hristos Voskrese” i po`eleo svima da ih Gospod blagoslovi svojom qubavqu i da {ire radost vaskrsewa: „Idite, bra}o i sestre, u svet i objavqujte radost vaskrsewa gradu Melburnu, va{im kom{ijama i bli`wima. Neka ugledaju Gospoda i neka se sami obraduju. Jer, bra}o i sestre, {ta je potrebno danas ~ove~anstvu? Upravo radost Hristovog Vaskrsewa”! Bila je to bogonadahnuta pouka episkopa Siluana u ove svete dane Vaskrsewa Gospodweg upu}ena na{em vernom narodu koji proslavqa Vaskrsewe Gospodwe {irom petog kontinenta. Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse! Hristos Voskrese, tugu odnese, radost donese! Jelica Bjelovi} Bujas

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10. 28. decembar april 2022.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Svetlost Hristovog Vaskrsew u srpskim hramovima i na P

HRISTOS VASKRSE! - VAISTINU Smrti, gde ti je àlac? Ade Vaskrse Hristos, i ad se stro i pado{e demoni. Vaskrse H Vaskrse Hristos, i ìvot ì i nijednog mrtvog u grobu! (Sveti Jov

Crkva Sv. Arhi|akona Stefana, Ruti Hil

Освећење васкршњих јаја

Crkva Sv. Nikole, Blektaun Васкршња Литургија

Vaskrsewe Gospoda na{ega Isusa Hrista – Vaskrs sve~ano je proslavqeno u svim srpskim pravoslavnim hramovima {irom Australije. U Strasnoj nedeqi koja prethodi Vaskrsu bogosluèwa su sluèna od Velikog êtvrtka, a Wegovo Preosve{tenstvo VladikaSiluan Vaskr{we praznike proveo je sa vernim narodom Viktorije. Svetu Liturgiju na Veliki êtvrtak Vladika je sluìo u crkvi Sv. Vasilija Ostro{kog u Langvorenu, a Veliko bdenije sa ~itawem Dvanaest strasnih jevan|eqa u hramu Sv. Arhi|akona Stefana u Kizborou. Na Veliki Petak, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop G. Siluan, posetio Crkvenu op{tinu Svetog velikomu~enika Georgija u St Albansu. Tom prilikom Episkop je na~alstvovao Ve~erwim bogosluèwem sa izno{ewem Pla{tanice, a zatim u nastavku i Jutrewem Velike Subote. Sveta

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. 28. decembar 2020. 17 ^etvrtak april 2022.

wa zasijala Petom kontinentu Васкршња забава

U VASKRSE! e, gde ti je pobeda? opo{ta! Vaskrse Hristos, Hristos, i raduju se an|eli! ivuje! Vaskrse Hristos,

van Zlatousti - Vaskr{we Slovo)

Arhijerejska Liturgija na Veliku Subotu slu`ena je u hramu Svete Petke u Rokbenku. Na Veliku subotu u hramu Sv. Nikole u Blektaunu obavqeno je saborno kr{tewe pa su Lezli, Sowa, Katrina i Xojti kr{tewem i miropomazawem u toku Svete Liturgije stupili u Pravoslavqe, a na{a Crkva postala je bogatija za jo{ ~etiri ~lana. Praznik nad praznicima – Vaskrs sve~ano je do~ekan u svim hramovima {irom Australije. U pojedinim hramovima uo~i Vaskrsa organizovane su de~je radionice sa {arawem i farbawem vaskr{wih jaja, pa su deca na ovaj na~in u`ivala u radostipraznika. Na sam dan Vaskrsa, vernici su se okupqali u hramovima sa svojim porodicama, uzimali vaskr{wa jaja i radost praznika odnosili u svoje domove uzvikuju}i najradosniji hri{}anski pozdrav: „Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!“.

Crkva Sv. Save, Vudvil Park, Adelejd

Crkva Sv. Save na Fareru, Kanbera

Литургија на Васкрс у храму Св. Саве

Фарбање јаја са дечицом

Крштење на Велику Суботу

10. april decembar 2020. ^etvrtak 28. 2022. Pi{e: Slobodan Grba

O razlozima koji su naveli predsednika Vu~i}a da imenuje Jelenu Mili} za ambasadora Jelena Mili}, Vu~i}ev izbor za novog ambasadora Srbije u Hrvatskoj

u Hrvatskoj moè da se naga|a, ali ne i o problemati~nosti pa i skandaloznosti te odluke Iole pa`qivijim analiti~arima nije promaklo da je Jelena Mili} posledwih godinu-dve promenila svoju èstoku retoriku nemilosrdnog NATO lobiste, srpskog auto{oviniste i zastupnika svih tu|ih interesa suprotstavqenih srpskim. Ublaìla, snizila ton, izbacila neke od najspornijih teza iz javne upotrebe, po~ela da iskazuje razumevawe za objektivne potrebe kakve ima svaka dràva sa makar malo preostalog suvereniteta. Odgovor na pitawe da li je to radila sa nekom namerom i planski stigao je upravo koju nedequ pred izbore odràne 3. aprila. Ukazom istog ~oveka koga je nemilice kritikovala za pona{awe i odluke za koje je on tvrdio da se wima ponosi, imenovana je za ambasadora Srbije u Hrvatskoj. Ni mawe, ni vi{e! Rekosmo ve}, s obzirom na dugo negovani lik Jelene Mili} u srpskoj javnosti, ovo imenovawe nosi u sebi brojne elemente kontradiktornosti, vrlo je problemati~na, a na prvi, drugi i posebno tre}i pogled, duboko skandalozna! Diplomatija je presti`na, po mnogo ~emu povla{tena grana politike, ali zbog svog zna~aja izuzetno osetqiva. Imaju}i sve to u vidu, potpuno je legitimno pitawe {ta je moglo da navede predsednika Srbije da imenuje za ambasadora Jelenu Mili}? I to ne bilo gde, ve} upravo u – Hrvatsku! Jedno od najosetqivijih i za Srbiju najva`nijih diplomatskih predstavni{tava, s obzirom na osetqivost, problemati~nost i vrlo neizvesnu perspektivu odnosa Srbije sa susednom zemqom. U wene javnosti nebrojeno puta prezentovane sposobnosti i opredeqewa ne treba ni najmawe sumwati, ali da li su to bile i preporuke za visoku diplomatsku du`nost? Lak{e bi bilo zamisliti da je Milanovi} imenovao za ambasadora u Srbiji Ratka Dmitrovi}a. Ali, manimo se zlobe, {ta je moglo predsednika Vu~i}a navesti da potpi{e ukaz o imenovawu

ZAJEDNICA

Diplomatija sa ukusom

SKANDALA(2) Jelene Mili} a da mu ruka ne zadrhti od straha da }e potpis izazvati neprolazni gr~, ako ne i gore posledice? Wene dobre veze u vrhovima NATO-a? Visoki stepen saglasnosti sa zvani~nim stavovima hrvatske politike o najspornijim pitawima novije istorije srpsko-hrvatskih odnosa? Ali to je Jelena Mili} kakva je bila, a kakva navodno vi{e nije, Jelena Mili} koju ne bira i ne pla}a Hrvatska za odbranu svojih interesa ve} – Srbija! Ili mo`da i nije tako? Koliko Aleksandar Vu~i} moè verovati Jeleni Mili} da }e u Zagrebu zastupati zvani~nu politiku Srbije ~iji je on najzna~ajniji ako ne i jedini kreator, a ne onu na kojoj je napravila karijeru zbog koje je odavno stvorila ime kao simbol stranog pla}enika, {to }e re}i politi~ke prostitutke koja je za pare spremna da proda veru za ve~eru i koje se nije javno odrekla? Uz bok notornoj Nata{i Kandi} i Sowi Biserko i reprezentaciji qigavog „kruga dvojke“. Kako srpska javnost moè verovati i Mili}evoj i Vu~i}u da zajedno ne{to ne muqaju ispod ìta, nadaju}i se da }e muqaà pro}i uglavnom nezapaèno i po wih uz najmawu mogu}u {tetu? Zato {to koristi za dràvu i ne moè da bude, jer da moè odavno bi bila javno obnarodovana a Vu~i}u odani mediji odlajali bi svoju ariju. Ovako, nije moglo da se ~uje ni – mahawe repom! Tu se krije i najve}a opasnost ovog imenovawa. Ambasador Srbije u Zagrebu nije mesto za krckawe penzionerskih dana uz diplomatske povlastice i ìvot na visokoj nozi bez odgovornosti i rizika izlagawa svakojakim izazovima, napla}uju}i neke ranije zasluge ili posebnu sklonost predsednika dràve. Samo uàsno glup ~ovek ne bi mogao da se pribliì blagoj slutwi kakav bi trebao da bude profil ako ne idealnog, a ono vrlo poèqnog {efa diplomatske misije Srbije u Hrvatskoj. Intelektualac bez mane, izuzetno iskusan, odli~an poznavalac istorije, posebno istorije srpsko-hrvatskih odnosa, ~ovek koji je autoritet ve} svojom pojavomjer samo takav moè da parira tradicionalnom obrascu frankova~ko-titoisti~kog narativa po kojem je srpska kulturna tradicija inferiorna hrvatskoj, a iz ~ega proizlaze brojne posledice kompletnog politi~kog spektra. Bilo bi poèqno da to bude osoba ro|ena i odrasla u Hrvatskoj, neko ko govori „hrvatski jezik“ i ko u du{u poznaje sve nijanse hrvatskog politi~ko-socijalnog i psiholo{kog bi}a. Ukqu~uju}i uvek nezaobilazni faktor stare latinske prevrtqivosti i pokvarenosti, ~vrsto oslowene na vatikansku „tisu}qetnu postojanost“, vlasni{tvo nad pravom na pisawe istorije sa svim wenim falsifikatima, bliskost sa najmo}nijim organizacijama i pojedincima sa me|unarodne javne scene i podzemqa i mo} Vatikanske banke. Pada li vam neko ime na pamet? Osim mesta ro|ewa i odrastawa, du`nost kao izmi{qena za prof. dr Sr|u Trifkovi}a. Imenovawe odre|ene osobe za ambasadora nije samo poruka doma}oj javnosti, ve} i zemqi doma}inu. U slu~aju Hrvatske i poruka tamo{wim preostalim Srbima. Moète li bar na trenutak da zamislite {ta mogu da o imenovawu Jelene Mili} pomisle Hrvati, wihova politi~ka i kulturna elita, a {ta Srbi koji jo{ uvek preìvqavaju u Hrvatskoj i

oni koji bi da povrate bar deli} oduzetih prava? Predsednik Srbije verovatno nije hteo da im se naruga, ali se genijalcima wegova ranga desi ponekad pa se prekomerno razigraju zaboravqaju}i da politi~ka pozornica nije pitawe dramaturgije, zapleta, kulminacije i raspleta koji sami kreiraju, ve} pri~a o stvarnim sudbinama hiqada qudi. Tema srpske diplomatije danas, uz povod kakav je imenovawe Jelene Mili} na mesto ambasadora u Hrvatskoj neizostavno otvara {ire pitawe kadrovske politike u okviru koje je i pitawe odnosa matice prema srpskoj dijaspori. A ono se preslikava u svojoj `alosnoj su{tini i kroz diplomatiju. Obja{wewe ove teze zahteva vi{e vremena i pa`qiviju argumentaciju, ali za ovu priliku dovoqno je da se dotaknemo pitawa koje

govori i nekoliko stranih jezika, opet onako... usput. Ako takav ~ovek, ve} odavno nezvani~ni srpski diplomata ne zasluùje da dospe na listu kandidata za slu`beni poloàj, mo`da i ambasadora, ili bar kulturnog ata{ea u Francuskoj ili [paniji, na primer, kako bi trebao da izgleda neko ko je tog poloàja dostojan? Zar neko poput Jelene Mili}? Neko kome su na re~ima, a te{ko je poverovati da nije tako i sa sr~anim mi{i}em, mnogo bliì Hrvati, [iptari, bosanski muslimani a nadasve anglo-saksonci. Boris Trbi} nije jedini, iako je bez svake sumwe jedan od najizuzetnijih intelektualaca srpskog porekla i neiskvarenog ose}aja odanosti vlastitom identitetu i svim nesumwivim tradicionalnim vrednostima na{eg naroda koji zasluùje pa`wu nadle`nih institucija

Kako je mogu}e da dràva Srbija uop{te ne ra~una na bar neke od svojih najboqih i najpouzdanijih izdanaka koji ili su ro|eni ili ve} dugo ìve u inostranstvu? Ili drugim re~ima re~eno, za{to za najvi{e i najodgovornije poloàje u srpskoj diplomatiji ne mogu da budu kandidati i najboqi predstavnici srpskog naroda iz dijaspore? zadire u same temeqe jednom davno zabetoniranog sistema suludog, a ako je izraz preteàk, onda u svakom slu~aju nakaradnog i po srpske nacionalne interese {tetnog titoisti~kog sistema. Dakle, kako je mogu}e da dràva Srbija uop{te ne ra~una na bar neke od svojih najboqih i najpouzdanijih izdanaka koji ili su ro|eni ili ve} dugo ìve u inostranstvu? Ili drugim re~ima re~eno, za{to za najvi{e i najodgovornije poloàje u srpskoj diplomatiji ne mogu da budu kandidati i najboqi predstavnici srpskog naroda iz dijaspore? Primera je mnogo, ako ne bezbroj, autor ovih redova zna ih najmawe dvadesetak u Australiji. Prvi koji se svojim radom, pona{awem i dugogodi{wim stamenim odnosom prema onome {to svi zovemo „srpske svetiwe“ preporu~ava za najodgovornije poloàje u dràvnim institucijama Srbije, mo`da upravo u diplomatiji, je Boris Trbi}. ôvek koji je u istoriji Fakulteta dramskih umetnosti ostao upisan kao najmla|i student, ~ak ispred i ~uvene Mile Stanojevi}, nekada Bajford, ve} godinama univerzitetski predava~ u Melburnu koji studente ne u~i samo „kako se prave filmovi“, ~ovek koji ne prestaje da snima politi~ki angaòvane dokumentarce, pi{e kwige, ne propu{ta priliku da i u ova smutna vremena pro{parta Kosovom i Metohijom, i povede na to pute{estvije vlastitog sin~i}a, i onda o tom neverovatnom doìvqaju napi{e kwigu, ostaje odan svojoj veri i jedinoj sabornoj Crkvi, usput uspeva da doktorira... Ah, da,

dràve Srbije, onih koje bi trebale da vode brigu o kadrovima na kojima je budu}nost srpske diplomatije, ali i dràvne administracije, na{e nauke i kulture. Ako i taj institucionalni napor nije zapeo u glavi onog koji bi tu glavu da ve{a na luster ~im zagusti, jednom zbog EPS-a, drugi put negde drugde. A nema sumwe da }e da zagusti, ma koliko se toga skawivali, ne samo zato {to je to „zagu{}ivawe“ na{ usud, ve} zato {to se takvim odnosom prema dràvi sudbina ne o~ekuje, ve} – izaziva! Odluka o imenovawu Jelene Mili} za ambasadora Srbije u Hrvatskoj jedna je od crvenih linija koja ne predstavqa samo skidawe posledwe pelene koja ne sluì kao zamena za smokvin list pokrivaju}i na{u sramotu ve} i odustajawe od najminimalnijih higijenskih pravila. Zato je legitimno pitawe postavqeno u osamqenom saop{tewu posve}enom ovom skandalu – {ta je slede}e? Imenovawe Nenada ânka za ambasadora u Crnoj Gori, Nata{e Kandi} u BiH sa sedi{tem u Srebrenici, Sowe Biserko u UN, a Nikole Samarxi}a i Dubravke Stojanovi} u Evropskom parlamentu? Sve dok niz apsurda kona~no ne dovede do epicentra svih na{ih gluposti, a to nije ni novi ambasador Srbije u Hrvatskoj, ni „proizvo|a~ te{kih a neminovnih odluka“ koji je weno imenovawe potpisao, ve} sistem koji ne samo da dozvoqava wihovu kreativnu zaigranost, nego je ra|a. Situaciju u kojoj je pre abortusa poèqna kontrola posledica opasnih intimnosti. Kraj

PUTOPIS Sme{tena na obroncima planine Karmel, najpoznatija luka Izraela i jedan od najlep{ih gradova Svete zemqe – Haifa, èqno ~eka turiste nakon dvogodi{weg strogog karantina, uvedenog zbog pandemije virusa korona. Bahajski vrtovi, koji predstavqaju za{titni vizuelni znak ovog grada, procvetali su u punom sjaju, a zahvaquju}i prole}noj vrte{ci sun~anih i ki{ovitih dana, ovo remek-delo pejza`ne arhitekture, koje je ujedno i sedi{te velike svetske religije bahai, predstavqa pravi raj za o~i. STROGE EPIDEMIOLO[KE MERE Iako je Izrael 1. marta malo ublaìo stroge epidemiolo{ke mere, pravila za ulazak u zemqu nisu se bitno izmenila – svi turisti (imunizovani ili nevakcinisani) moraju da urade PCR test 72 sata uo~i putovawa za Izrael, ali i da ga ponove prilikom sletawa na aerodrom Ben-Gurion. Nakon toga sledi obavezan 24-~asovni karantin, koji se prekida tek po dobijawu negativnog rezultata testa na virus korona. No{ewe za{titne medicinske maske tako|e se podrazumeva tokom celog trajawa karantina. Haifa je tre}i po veli~ini izraelski grad, koji }e sve jugonostalgi~are verovatno podsetiti na Rijeku, jer se uzdiè iznad luke i „pewe” uz planinu Karmel. Arhitektura je prete`no moderna, s retkim tragovima orijentalnog nasle|a, a nazivi ulica su na hebrejskom, {to strancima dodatno oteàva snalaèwe, s obzirom na to da ve}ina stanovnika ovog grada veoma slabo govori engleski jezik. Za razliku od Jerusalima i Tel Aviva, u kojima je ve}ina napisa na javnim objektima dvojezi~na, u Haifi su nazivi lokala, prodavnica, mewa~nica, restorana – ukqu~uju}i i jelovnike u wima, iskqu~ivo na hebrejskom jeziku. Grad koji se zbog svog specifi~nog poloàja naziva Kapija Mediterana karakteristi~an je po tome {to ima dva centra – jedan se nalazi u Nema~koj koloniji, pitoresknoj ~etvrti sme{tenoj blizu mora i u podno`ju Bahajskih vrtova, dok je drugi sme{ten na vrhu brda Karmel, gde se nalazi i najve}i broj hotela. Maunt Karmel je drugi centar grada, u kome se pored ve}ine hotela nalaze i neke od najatraktivnijih gradskih ku}a i ekskluzivnih prodavnica. Prednost sme{taja u ovom delu Haife jeste {to panoramske prizore grada, mora i planine vidite na svakom koraku. Na vrhu planine Karmel naziru se siluete Univerziteta u Haifi i wegova prepoznatqiva kula, a u ovom delu grada nalazi se i Muzej Mane-Kac (posve}en jevrejsko-francuskom ekspresionisti), Muzej praistorije i zoolo{ki vrt, kao i muzej „Tikotin”, posve}en japanskoj umetnosti. Dok {etate centrom Maunt Karmela, nozdrve vam golicaju mirisi ko{er, kineske, italijanske i bliskoisto~ne hrane, koju moète probati u brojnim kafi}ima ili restoranima. Najprepoznatqiviji simbol grada ipak su Bahajski vrtovi, koji ujedno predstavqaju i sedi{te religije bahai, poznate po tome {to propoveda jedinstvo Boga i bratstvo me|u qudima. Ovi vernici u~e da postoji samo jedan Bog i samo jedna vera koju Svevi{wi postupno otkriva u u~ewima Avrama, Mojsija, Zaratustre, Bude, Isusa Hrista i Muhameda. Zbog toga kao ukras ispred vrta na jednom mestu ravnopravno stoje simboli tri velike religije – hri{}anska jelka, jevrejska zvezda i muslimanski polumesec. U vrtovima je sahrawen Mirza Husein Ali, poznatiji kao Bab, ujedno i osniva~ religije, koja danas broji oko dvadeset miliona sledbenika. Pretpostavqa se da je uticaj ovih monoteista, koji smatraju da su sve svetske religije potekle od istog Boga, u~inio da stanovnici Haife danas ìve u harmoniji i da nema tenzija izme|u Izraelaca i Palestinaca.

haifa

Najpoznatija luka Svete zemqe

U Haifi se nalazi i jedan od najstarijih manastira na svetu Stela Maris (Zvezda mora), koji datira iz 1291. godine

Najprepoznatqiviji simbol grada su Bahajski vrtovi, koji ujedno predstavqaju i sedi{te religije bahai, poznate po tome {to propoveda jedinstvo Boga i bratstvo me|u qudima

Vise}i vrtovi, koji se nalaze na Uneskovoj listi svetske ba{tine, potpuno su izolovani od spoqa{wih zvukova, reflektuju}i mir i {aqu}i poruku jedin-

stva ~ove~anstvu. Prostiru se du` severozapadne padine planine Karmel i imaju klasi~no evropski ambijent, s kamenim balustradama, fontanama i kamenim orlo-

êtvrtak 10. decembar 2020. 19 êtvrtak 28. april 2022. vima. Svakodnevno ih odràva preko 140 vrtlara, osiguravaju}i im tako epitet najlep{ih vrtova sveta. Sadrè devet koncentri~nih krugova ispuwenih cve}em, malim drve}em, minijaturnim skulpturama, fontanama i bazenima, a u wima se nalazi 450 vrsta biqaka. Zemqi{te od oko 200.000 kvadratnih metara projektovao je iranski arhitekta Fariborz Sahba, a vrtovi se finansiraju iskqu~ivo od donacija koje daju pripadnici vere bahai {irom sveta. Otvoreni su sedam dana u nedeqi od 9 do 17 ~asova, s tim {to se terase bliè mauzoleju zatvaraju u podne. Mogu biti zatvoreni tokom ki{nih dana, s obzirom na to da su stepenice koje spajaju terase tada veoma klizave. Ulaz je slobodan, ali po{to je ovo najsvetije mesto za vernike religije bahai, na svakom od tri ulaza istaknuta su pravila koja morate po{tovati. Posetioci moraju biti odeveni u garderobu koja prekriva ramena i kolena, a preporu~uje se i udobna obu}a zbog strmog terena. Uno{ewe hrane je zabraweno, s izuzetkom fla{ice vode. Posetioci se tako|e mole da ne uvode ìvotiwe, bacaju otpatke ili unose bilo koju vrstu oru`ja, kao i da ne pipaju ili ne piju vodu koja se nalazi u fontanama i bazenima. U Haifi se nalazi i jedan od najstarijih manastira na svetu Stela Maris (Zvezda mora), koji datira iz 1291. godine. Biblija propoveda da se prorok Ilija borio protiv Valovih proroka upravo na gori Karmel, pa se unutar ove crkve nalazi oslikana kupola koja prikazuje Iliju i ogwena kola u kojima se, prema predawu, uzneo na nebo. Tik ispod manastira nalazi se pe}ina u kojoj je, kako se veruje, ìveo prorok Ilija. Zbog toga ova lokacija ima verski zna~aj za Jevreje, hri{}ane i muslimane. Prema drugoj legendi, Marija, Isus i Josif na{li su uto~i{te upravo u ovoj pe}ini po povratku iz Egipta, zbog ~ega je zovu i Gospina pe}ina. PARKOVI VISOKE TEHNOLOGIJE Iako Haifa ima bogatu istoriju, ovaj grad igra va`nu ulogu i u ekonomiji Izraela. U wemu se nalazi Matam, jedan od najstarijih i najve}ih parkova visoke tehnologije u zemqi. Haifa tako|e poseduje jedini podzemni brzi tranzitni sistem koji se nalazi u Izraelu, poznat kao Karmelit. Dve ugledne akademske institucije – Univerzitet u Haifi i Izraelski tehnolo{ki institut (Tehnion), najstariji su i najboqe rangirani univerziteti u Izraelu i na Bliskom istoku. Tehnion je postao jedan od vode}ih svetskih univerziteta nauke i tehnologije, a mnogi od najistaknutijih izraelskih visokotehnolo{kih preduzetnika su diplomci ovog instituta. Haifa ima i veli~anstvene plaè i predivna {etali{ta pored mora, a epitet najlep{e nosi plaà Bat Galim – jedina je okrenuta ka severu, {to je ~ini najboqom za surfovawe. Poplo~ano {etali{te proteè se pet kilometara du` obale, a restorani i kafi}i s lokalnim specijalitetima mame na uìvawe i opu{tawe uz kulinarske specijalitete. SUSRET S DIVQOM SVIWOM U elitnom delu Haife – Maunt Karmelu strancima je neobi~no kada nai|u na saobra}ajni znak koji upozorava na prisustvo divqih sviwa – one su postale „doma}e” ìvotiwe koje spavaju po gradskim parkovima i jedu hranu koju prona|u u korpama za otpatke. Ukoliko u Haifi boravite nekoliko dana, mala je {ansa da ne}ete imati bliski susret s divqom sviwom. Iako lokalno stanovni{tvo kaè da ove ìvotiwe nisu predatori i da su se navikle na suìvot s qudima, na{ je savet da ipak izbegavate gradske parkove nakon zalaska sunca. A ako vam sviwa prepre~i put, jednostavno pre|ite na drugu stranu ulice. M. T.

10. april decembar 2020. ^etvrtak 28. 2022.

ZAJEDNICA

SVE^ANO OBELE@EN DAN ANZAK-A U GLAVNIM GRADOVIMA AUSTRALIJE

Predstavnici srpske zajednice ponosno mar{irali Jednog prelepog sun~anog melburnskog jutra srpski ~etnici okupili su se da mar{iraju tradicionalnom paradom povodom dana ANZAKA. Iako su hrvatski i bosanski lobisti jo{ jednom poku{ali da zaustave Srbe da mar{iraju - nisu uspeli! Srbi su mar{irali uz ogromne aplauze javnosti koji su uzvikivali: „Hvala Srbi, hvala ~etnici!“, {to je donelo suze radosnice onima koji su mar{irali. Mar{irawe Srba na ANZAK-u je veoma va`no za celu srpsku zajednicu jer podse}a svet da su se Srbi borili sa svojim saveznicima i kroz Prvi svetski rat i Drugi svetski rat. Va`no je da slede}a generacija mladih Srba mar{ira u ~ast na{ih

palih predaka koji su dali svoje ìvote da bismo mogli da ìvimo u slobodnom svetu, a ne pod komunisti~kim ili fa{isti~kim ugwetavawem. Na slikama moète da vidite o~eve i sinove, dede i wihove unuke kako ponosno mar{iraju pod barjakom srpske Kraqevine Kara|or|evi}a i na{ih velikih vojvoda Mi{i}a, Stepanovi}a, Bojovi}a i pod barjakom generala Draè Mihailovi}a i wegovi ~etnika, {to je ponos svakog Srbina! SA VEROM U BOGA SLOBODA ILI SMRT! Sekretar Organizacije srpskih êtnika “Ravna Gora” Savo Kova~evi}

Sidnej

Melburn

Учесници дана АНЗАК у Сиднеју

Саво Ковачевић са оцем

Adelejd

ZAJEDNICA

DVOJICA USPE[NIH SRBA, JEDAN IZ SAJGONA, DRUGI IZ HONG KONGA, VRATILI SU SE U MELBURN I PERT

Australija je na{a ku}a Dragan Mladenovi}, privrednik i konzul iz Vijetnama i profesor Zvezdan ]ur~i} iz Kine odlu~ili su da sa svojim porodicama `ive na petom kontinentu

Marko Lopu{ina

Odlukom da se vrate u svoj drugi zavi~aj, u Melburn i Pert, Dragan Mladenovi} i Zvezdan ]ur~i} su spojili svoje ìvotne pri~e i sudbine. Obojica su ro|eni u biv{oj Jugoslaviji i postali Australijanci. Mladenovi} je ro|en 1968. godine u Kumanovu, a odrastao je u kraju svoje majke, selima oko Surdulice. Zavr{io je studije {umarstva u Skopqu i oti{ao kod sestre Suzane Hol u Australiju. Dok je ìveo u Melburnu kao slikar ìvopisao je ikonostase i ikone u srpskim crkvama. Oslikao je i ikone u makedonskoj crkvi u Australiji i vladi~anski tron u srpskoj crkvi u Cirihu. Zvezdan ]ur~i} je ro|en pre pet i po decenija u Pri{tini. Osnovnu {kolu je poha|ao u Uro{evcu i Prokupqu, odakle poti~e wegova porodica. Zavr{io je studije ma{instva u Ni{u i sa roditeqima se osamdesetih odselio u Australiju. Diplomirao je na Univerzitetu u Pertu. I dok je wegov otac Milo{ ]ur~i} pravio karijeru pravnika, advokata i biznismena, sin Zvezdan je doktorirao digitalnu tehnologiju obrazovawa na Univerzitetu u Singapuru. Ovaj grad je bio i usputna stanica u ìvotu Dragana Mladenovi}a. - U Singapuru (Maleziji) a potom u Hanoju (Vijetnamu) sam radio u korporacijama i dobijao male dividende. Imao sam u Hanoju malu firmu “Crvena reka“. Onda sam odlu~io da 1996. otvorim u Hanoju svoju fabriku, koju sam nazvao “Rare Dragan”. Po~eo sam u maloj radionici za izradu kvalitetnog name{taja i posao se polako, ali sigurno {irio. Posledwih godina moja fabrika u Ho [i Minu tj. Sajgonu proizvodi 3.000 artikala od drveta, svile, zlata, koè i gvo`|a - pri~ao mi je Dragan Mladenovi} dok pokazuje name{taj u koji je ugravirao ~etiri srpska ocila. Jedno vreme Mladenovi} je proizvodio i kraqevski name{taj za porodicu presto-

Zvezdan ]ur~i}

^etvrtak 10. decembar 2020. 21 ^etvrtak 28. april 2022.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo

Dragan Mladenovi} ispred svoje fabrike u Vijetnamu

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Dragan Mladenovi} sa sinom Markom lonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a. Svoje drvene rukotvorine prodaje u SAD, Italiji, Kini, Rusiji, Kanadi i Australiji. Poznat je u Vijetnamu kao Dragon (Zmaj) kako Vijetnamci izgovaraju wegovo ime. [irom Vijetnama dizajnira enterijere luksuznih stanova, ku}a i vila. - Planiram da otvorim svoje predstavni{tvo u Srbiji i ra{irim biznis u otaxbini, gde ve} imam par turisti~kih objekata i vile za turiste – otkrio mi je Mladenovi}, koji je u me|uvremenu po-

Kwiga Zvezdana ]ur~i}a

stao po~asni konzul Srbije u Vijetnamu. Srpsko - vijetnamski diplomatski odnosi zasnovani su davne 1957. godine, posle susreta dvojice predsednika Josipa Broza iz Jugoslavije i Ho [i Mina iz Vijetnama. Posledwih godina diplomatski odnosi su u prekidu, pa Srbiju u Vijetnamu zvani~no predstavqa ambasador iz Ambasade Republike Srbije u Indoneziji, koji retko dolazi u Vijetnam. - Nas Srba u Vijetnamu ima oko stotinak. I stalno dolaze novi. Pomaèm im da srede svoja dokumenta, svoj status, da na|u dobar posao. Najvi{e je profesora i nastavnika engleskog jezika, ali ima i poslovnih qudi, proizvo|a~a i trgovaca, koji prièqkuju poslovnu saradwu sa Srbijom – rekao mi je Dragan Mladenovi}, koji je kao po~asni konzul spasao jednu Srpkiwu iz ruku vijetnamskih mu~iteqa. Kada se Mladenovi} oènio mladom poslovnim ènom, Vijetnamkom, dobili su troje dece. Najstariji sin Marko Mladenovi} je bio ko{arka{ki reprezentativac Vijetnama, pa student i ko{arka{ u SAD, a danas je student u Australiji. Drugi sin Antonije, ho}e da studira medicinu i IT, a }erka Nina se interesuje za studije umetnosti. - Zbog dece i wihovog razvoja samo se vratili u Australiju. Mislim da se sinovi obrazuju, kao i }erka, ali verujem da }e me Nina naslediti u mojim poslovima sa pravqewem name{taja i sa umetno{}u – priznao mi je Dragan Mladenovi}, koji vaja i lije skulpture, slika, {ije cipele i gradi vile. Zvezdan ]ur~i} je svoju profesionalnu karijeru zapo~eo u najmo}nijim privrednim centrima Azije, Singapuru, a nastavio u Hong Kongu. Doktorirao je u Singapuru u oblasti obrazovawa. Zvezdan se u Singapuru oènio Natalijom, k}erkom ruskog di-

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

plomate, koja je rodila dvoje dece, k}erku Aleksandru i sina Stefana. - Nije nam bilo te{ko da se adaptiramo na Hong Kong, grad kapitalizma u komunisti~koj Kini, jer su tamo za strance koji donose znawe sva vrata otvorena. Na Fakultetu za tehnologiju obrazovawa drào sam katedru i bio mentor za doktorante. Progla{en sam za najboqeg profesora Univerziteta Hongkong u 2011. godini – otkrio mi je dr ]ur~i}, koji je predavao digitalno obrazovawe {irom Azije, a posebno u Indokini. Postao je po~asni profesor na Karagandinskom dràvnom tehni~kom univerzitetu u Karagani, i na Udajana univerzitetu na Baliju. U Indoneziji je bio jedan od osniva~a novog Nau~noistraìva~kog centra za inovacije u u~ewu, koji realizuje poseban projekat za razvoj obrazovawa u ovom delu sveta. Kao karatista Zvezdan ]ur~i} je bio savetnik grada Hong Konga za bezbednost i profesor u policiji. Uvek je ~eznuo za Srbijom, koju je pose}ivao leti, kada bi sa porodicom odlazio kod oca u Prolom Bawu. - U Kini, gde sam ìveo i radio, moje srce kucalo je za Srbiju. Moja du{a je u Srbiji! O woj pi{em, jer me nadahwuje i daje mi smisao ìvota - u dahu je izgovorio profesor ]ur~i}, koji je sa na{om premijerkom razgovarao o wegovoj saradwi na razvoju digitalnog obrazovawa u Srbiji. Autor je dve kwige, koje ga vra}aju u dramati~nu pro{lost wegove porodice, pradede i dede, zavi~aja i otaxbine koju je napustio. Prva kwiga je qubavni roman “Tajna kosani~kog hrasta”, a druga je istorijska hronika o ustanku “Topli~ki zbeg”. Obe je objavio novosadski “Prometej”. Potreba da vi{e pa`we posveti porodici i posebno svojoj deci uticala je na to da profesor Zvezdan ]ur~i} stigne natrag u Australiju i da se posveti advokaturi.

ZAJEDNICA

10. april decembar 2020. ^etvrtak 28. 2022.

NAJTU@NIJI DAN ZA PRAVOSLAVNE HRI[]ANE Na Veliki Petak crkva Sv. \or|a u Kabramati bila je prepuna vernog naroda. Celo ve~e ~itale su se molitve i Sveta Jevan|eqa. Iako je padala ki{a Pla{tanica je izno{ena vani. Po obi~aju verni narod je ulazio u crkvu ispod Pla{tanice uz molitvu Svjati Bo`e, svjati krepki, svjati besmrtni, pomiluj nas. Sve je obavqeno u ti{ini, bez svetla i bez zvona. Samo su sve}e B.K. gorele u prepunoj crkvi. Ношење Плаштанице око цркве

Верници на молитви

Сећање на Христово страдање

CRKVA SVETOG LUKE U LIVERPULU

Veliki petak

Молитва Crkva Svetog Luke u Liverpulu bila je prepuna vernog naroda na dan Hristovog stradawa. ^itane su molitve i Jevan|eqa koja su nas posetila da je Hristos stradao za nas. Pla{tanica je izno{ena van crkve gde se molio verni narod. U crkvu se ulazilo ispod pla{tanice uz molitvu. Narod se poklawao Hristovom grobu i celivao pla{tanicu. B. K.

Плаштаница испред цркве

AGRESIJA NA SAVEZNU REPUBLIKU JUGOSLAVIJU, MURINO 30. APRIL 1999.

Zlo~in bez kazne U surovoj agresiji kojoj je bila izloèna Savezna Republika Jugoslavija u periodu izme|u 24. marta i 10. juna 1999 god. poginulo je mnogo civila i uni{teni su mnogi mostovi, bolnice, {kole, vrti}i i mnogi drugi civilni objekti. 30. aprila u ta~no ta~no ~etiri sata i trideset pet minuta zagrmjeli su „milosrdni an|eli“.Izbrojano je ~etrnaest detonacija na malo poznatu varo{icu u pod~akorskim dolinama. Ta mala varo{ - Murino nije uop{te ucrtana ni na jednoj vojnoj mapi kao nekakav vaàn strategijski ciq: 14 bezdu{nih detonacija je oduzelo ìvote {estorici nevinih `rtava: trinaestogodi{wem Miroslavu Kneèvi}u, desetogodi{woj Juliji Bruder, trinaestogodi{woj Oliveri Maksimovi}, te penzionerima: Manolu Komatini (72), Milki Ko~anovi} (68) i radniku Vuki}u Vuleti}u (46). Murino ne pamti {est sahrana u jednom danu od ratnih pokoqa, onih u Drugom svjetskom ratu. Statistika pokazuje da je, u skladu sa povr{inom i brojem stanovnika, ovo mjesto zapravo preìvjelo najve}e stradawe tokom zlo~ina~ke agresije Sjevernoatlanske teroristi~ke organizacije vo|enom od strane ameri~ke administracije Bila Klintona. Mje{tani Murina i okolnih mjesta su otvorili „TRG NATO @RTAVA“ 9. januara 2016. Tada, na tom op{te - narodnom skupu, je re~eno: “Ova tabla je protiv zaborava, kao simbol, dokaz i poruka da crnogorski narod i mje{tani ovog nevino stradalog mjesta,za razliku od zvani~ne vladaju}e vlasti, nisu spustili glavu i da }e znati da opstanu u ovim turbulentnim vremenima kako su to znali i kroz vjekove“! Bombardovawe varo{i Murino, gusto naseqenog malog prostora, nije predstavqalo nikakvu vrstu vojnog ciqa. Ubijawe i te{ko rawavawe nevinih gra|ana predstavqalo je ~in genocida, ne samo u slu~aju varo{i Murino, nego i ~itave akcije Sjevernoatlantske teroristi~ke vojne formacije na tlu SR Jugoslavije. Patriotski je i ~asno podsje}ati se - da se nikad ne zaborave zlo~ini po~iweni od 24. marta do 10. juna 1999. godine! Naime, bombardovawe ove male varo{i, gusto naseqenog malog prostora, nije pred-

Murino

stavqalo nikakvu vojnu metu. Ubijawe i vrlo ozbiqno rawavawe ~lanova jedne nacionalne grupe u slu~aju male varo{i Murino predstavqalo je ~in genocida. ^iwewe ovakvih nedjela agresora NATO-a prouzrokovalo je ozbiqne du{evne patwe stanovni{tvu u bombardovanim podru~jima. Ne treba da se zaboravi du{evno zdravqe gra|ana Beograda, Novog Sada, Ni{a i drugih mjesta, koji su proveli 78 dana u podrumima dok su vazdu{ne NATO snage bezdu{no izbacivale svoje razorne i ubita~ne radioaktivne terete. O~igledno je da je protiv naroda SR Jugoslavije po~iwen najogavniji zlo~in i genocid, a izvr{ioci toga zlo~ina su oni koji su izdali naloge za te kriminalne radwe. Pamtimo da je to bilo tragi~no, ali isto tako i veliko vrijeme i da }e vrijeme ipak dati pravi sud, ali treba biti strpqiv. Narodi imaju iznad sebe

ne{to, {to je ispod wih. To su vlade. U izvjesnim trenucima besmislica je o~igledna: civilizacija je u narodima, varvarstvo je u vladama. Je li to varvarstvo hotimi~no? Nije, ono je profesionalno. Ono {to qudski rod zna, vlade ne znaju. To dolazi otuda {to vlade vide sve kroz kratkovidost, koja se naziva dr`avnim razlogom. ^ovje~anstvo gleda sve drugim okom –„savje{}u“. Po~elo je 24. marta, pa trajalo neprestano 78 dana, do 10. juna 1999. Isti su narod ubijali kao i u vrijeme kada se znameniti Viktor Igo oglasio Evropi 1878. god. rije~ima: „Ubijaju jedan narod. Gdje? U Evropi. Imali koga da posvjedo~i? Svjedok je cijeli svijet. A videli to? Ne vide“. Te{ko da mogu vidjeti kada su svi u NATO i svi na jednoga. Slobodan Lazovi}, Sidnej

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. decembar 2020. 23 ^etvrtak 28. april 2022.

RISTO BLA@EVSKI TODE:

Emotivni na{i qudi RADE DRAINAC

Na{a qubav No} me ta u mladosti sti`e, Pa mi u srcu spava da ne ozebe! Videste li pseto koje ~ovek tera od sebe, A ono mu i daqe ruke li`e?

Raspravqao sam se sa jednim od na{ih qudi o tome koliko je na{ narod emotivan i podloàn àlovawu - {to se kaè. Ube|uje me on: - Na{i su qudi mnogo emotivni. Evo, na primer, kada neko umre, svima je ào pokojnika i svi mu dolaze na sahranu. - Dobro, - kaèm mu. - Za àlosti sam saglasan. Svima je ào zbog izgubqenog ~oveka. No za dolaèwe na pogreb od svakoga (i }oravog i }opavog), pored najbliè rodbine, malo mi je preterano i neshvatqivo. - A ne! - kaè on uporno! - To je zbog àlosti za umrlim. - Da nije zbog jela i pi}a {to se sluè na sahrani? - pitam ga ja, onako, zajedqivo. A on veli:

- Ne, ne, to nikako. Nije to tako. A velim mu, da napravimo ovakav eksperiment. Da do~ekamo smrt nekoga u va{em malom mestu, a ja }u platiti sve tro{kove sahrane. âk }u i da dajem, recimo, sredwe vredne poklone - za du{u umrlog jel’te? Pa da vidimo, da li }e samo ro|aci umrlog do}i, ili }e i bliì i daqi susedi, i drugi, pa ~ak i neki iz najudaqenijih mesta i sela iz daqe okoline, do}i. Re~eno - u~iweno. Nakon duèg vremena, umro je jedan stariji sugra|anin. Objavqen je dan i ~as sahrane, a preko medija je bila objavqena i moja bogata ponuda. Za ~as, {to se veli, bilo se ra{~ulo naokolo - da ne kaèm u celoj zemqi, da }e sahrana biti bogata…

DU[AN PRELEVI]:

Danima se koqemo kao hijene I jedno u drugom vidimo kugu, A opet… izvan te kobne ène U mojoj du{i nema mesta za drugu. Otkad se znamo sawamo da se rastanemo, I ve} sam od toga kao mesec ùt, Pa se opet neobja{wivo sastanemo Da zajedno produìmo put. Ne znam vi{e da li je to qubav, Ili zagonetni ~ulni mrak; Znam samo da bih se bez we razbio kao splav O re~ni brzak.

"NEMA SRAMOTNIJEG ZANATA OD DANGUBE, BESPOSLICE I LEWOSTI":

Mantil

Te godine do{ao sam do prvog mantila. Majka je uspela da me ubedi da u|em u krpu braon boje. Trebalo je da ostavim utisak na kom{iluk i da im stavim do znawa da mi je do{lo iz dupeta u glavu. Upravo sam do{ao iz vojske. Na{ao sam ga u kuhiwi na aufingeru, sa karticom nekakve jebene „TVORNICE ODJEVNIH PREDMETA… itd“. Bilo mi je ào majke, pomalo i sebe, i poneo sam ga sa sobom. Aufinger, verovatno jo{ uvek visi. Sutradan u zoru jo{ je bio na meni. Dobro se drào posle sveg pi}a. [tavi{e, drào se boqe od vlasnika – bio je suvqi. Verujem da radnici „TVORNICE ODJEVNIH PREDMETA… itd“ nisu ni sawali u kakvom }e dru{tvu zavr{iti wihov proizvod! Mantil, baletski igra~, budu}i glumac, koncertni pijanista i ja. Tu u bircuzu kod „Zmajka“, mantil je morao da nas napusti. Ko ne zna gde je Dor}ol i ko je „Zmajko“ nikada ne}e pro~itati ove redove. I tako je pravo. Za mnoge Beogra|ane, „Zmajko“ je bio zadwa stanica, najlep{e i najtu`nije sutra na{ih ìaota. Posledwi velegradski boemi, nakupci, kurve, pijanci, prcoplotke, klo{ari, SUP-ovci koji su zglajznuli, propali i glumci u usponu, usnuli seqaci koji su besplatno kuwa-

I… pojavi{e se stotine i stotine ucveqenih ro|aka, prijateqa, drugova pokojnog. Ja sam bio zauzet pripremama oko svog sponzorstva i nisam pratio {ta se de{ava, ali ipak sam ~uo za veliko interesovawe za sahranu i to - oko we. Ali, kada je do{ao momenat za sam pogreb, gledam, i {ta da vidim? Bilo je prisutno malo qudi, samo dvojica-trojica - wih. Ni bli`i ro|aci nisu bili do{li, a kamoli daqi, ili susedi ili drugi… [ta se desilo? Pa, neka budala od novinara, objavila je da je to sa mojim sponzorstvom obi~na la`, pa su qudi shvatili da nemaju ra~una da idu na sahranu bez koristi, i zato nisu do{li.

Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez we. Kada se osamim zaogrne me ogrta~em snova. I mada mi davno re~e sve, Uvek je za me nova.

Vanvremenski citati Dositeja Obradovi}a

li za stolovima, ~ekaju}i da se otvori pijac. – ]ale, ‘o}e{ da kupi{ Montgomery? – [ta bre? – seqak me procewuje kroz zaraslu bradu. – Mantil, }ale. Pitam te za mantil. Do{ao sam iz vojske, pa… po~eh da serem, nadaju}i se da }e no} potrajati jo{ dve ture pi}a. – Sinko, imam guw – zajebava me gexa. Ipak uzeo je. Stigle su jo{ tri ture. Glumac je danas uspe{an, pijanista je jo{ uvek peder, a baletan otpija lozova~e u jednom gradu u provinciji. Seqak verovatno kuka na TV-u zbog otkupnih cena. Ili mo`da zakopava mrtvaca u Austriji? Ne bih voleo da to radi u mom biv{em mantilu. Jedino ne znam, {ta se dogodilo sa mnom!

Jedan od najmudrijih Srba bio je svakako i Dositej (Dimitrije) Obradovi}. ^ovek koji je posvetio putovawima i u~ewu, putovao je preko 40 godina i upoznavao se sa novim socijalnim, politi~kim i pedago{kim idejama. Dositej je govorio ~ak devet stranih jezika gr~ki, latinski, nema~ki, engleski, francuski, ruski, albanski, rumunski i italijanski. Wegova najpoznatija dela su "@ivot i prikqu~enije", "Basne", "Sovjete zdravoga razuma", "Sobranije".. Prisetimo se ~uvenih citata srpskog reformatora i prosvetiteqa Dositeja Obradovi}a. l Mi smo qudi sli~ni pticama koje se uvek u istim mre`ama hvataju, i opet ne}e da slu{aju. l Mudar ~ovek se stidi me{ati u ono u ~emu nije ve{t, a ludom se ~ini da je

sramota ako svuda svoj nos ne uvu~e. l Pri pi}u ko najmawe zna, najvi{e govori. l Nema sramotnijeg zanata od dangube, besposlice i lewosti. l Kwige, bra}o moja, kwige, a ne zvona i praporce. l Nikad nikoga ne vaqa vre|ati. A najmawe one koji su nam dobro u~inili i qubav pokazali. l Navikavajmo mlade` na dobro, od toga sve zavisi.

l Oni koji nemaju u glavi vrlo ~esto misle da su mudriji nego drugi. l Nema gorih qudi od onih koji se protive prosve}ewu i obrazovawu naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili. l Samo je dobar ~ovek sre}an. l Ni{tavni su oni qudi koji u~iteqev rad za sitno smatraju. l Kad bi qudi uvek isti ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboq{ao ni prosvetio. l Razumni idu sve naboqe, a nerazumni ili ostaju kako su bili, ili ({to je verovatnije), ako se ne poboq{aju, a oni idu sve na gore. l Celo dru{tvo, i svako ponaosob, kad se ne upravqa po zdravom razumu i mudrim savetima, po nu`di se mora, zlopatiti i propadati. l Od zlog i pakosnog, a pogotovo kad je od nas ja~i, najboqe je daleko stajati.

FEQTON

10. april decembar 2020. ^etvrtak 28. 2022.

Radoslav Gruji}

^OVEK KOJI JE SPASIO SRPSKE SVETIWE Danas malo ko pamti Radoslava Gruji}a:

(2)

Pi{e: Boris Suba{i}

u Bio spasilac srpske dece i kulture i jedan od najve}ih Srba koje smo imali u Nepravedno optu`en i zaboravqen akademik, profesor Beogradskog univerziteta protojerej i osniva~ muzeja SPC, ~ovek koji je prona{ao zemne ostatke cara Du{ana, sa~uvao i spasao mo{ti cara Lazara, zaslu`an za spa{avawe vi{e hiqada srpske dece iz usta{kih logora i najdragocenijih relikvija fru{kogorskih manastira tokom Drugog svetskog rata

Car Du{an

Car Lazar

U o~ima austrougarskih vlasti Gruji} postaje opasan ~ovek i zato ga hapse ~im je je po~eo Prvi svetski rat

Informacije o Gruji}evom delu i ìvotu sa~uvali su malobrojni istraìva~i koji su znawa pabir~ili takmi~e}i se sa tajnim komunisti~kim slu`bama koje su "pre~i{}avale" arhive. - Dokumenti o Gruji}u su namerno razbacani i zatureni u pet arhiva - govorio je prof. dr Veqko \uri}. - On i wegovo delo bili su izuzetno zna~ajni za srpsku kulturu, {to je komunisti~ki reìm smatrao opasnim i zato ga je izbrisao iz pam}ewa. Qudi koji su mu sudili zatim su uklonili svoje tragove iz dokumenata. Sre}om, upravnik Muzeja SPC iz devedesetih, pokojni dr Slobodan Mileusni} prou~avao je Gruji}evu zaostav{tinu i ostavio dragocene podatke. Porodica Gruji} je rodom iz Pakraca. U~iteq Milo{ Gruji} slu`bovao je u Zemunu kad mu se 29. juna 1878. rodio sin Radoslav. U grani~nom austougarskom gradi}u Radoslav je zavr{io osnovnu {kolu i realku, a zatim je upisao Karlova~ku bogosloviju koju je zavr{io 1899. godine. Iste godine rukopoloèn je za sve{tenika i oènio se. - Gruji} je postavqen za parohijskog pomo}nika pri crkvi Svete Trojice u Zemunu gde je stare{ina bio u~eni prota Dimitrije Ruvarac - zabeleìo je dr Slobodan Mileusni}. - Kada je prota Ruvarac postavqen za upravnika patrijar{ijskog arhiva zamewivao ga je mladi sve{tenik Gruji}. Sa suprugom Milicom on je iz Zemuna oti{ao 1904. u Bjelovar gde je do 1914. bio katiheta u Velikoj gimnaziji. Ona je imala dva odeqewa: jedno za katolike, a drugo za pravoslavne Srbe, Jevreje i devoj~ice, u kome je predavao Gruji}. Umesto da ga obeshrabri, ta diskriminacija ga je podstakla da pokaè rasko{ uma. Gruji} je aktivno u~estvovao u kulturnim aktivnostima {irom Slavonije i prikupqao svedo~anstva iz bogate pro{losti Srba na tim prostorima. - Uvek je bio zabrinut za sudbinu naroda, ali ne samo u nauci - se}ao se akademik Vojislav \uri} svog dobrotvora. - Li~no se zalagao za zbriwavawe siroma{ne srpske dece. Tako je doveo u svoju ku}u 12-godi{wu devoj~icu iz bilogorskog sela Cremu{ina. Bila je to moja majka. Ona je rasla u ku}i Gruji}a gde je u~ila doma}inske poslove, kuvawe, {ivewe, pona{awe. Uz wihovu pomo} se i udala, delila je sudbinu s wihovom porodicom. Kad je u vreme Prvog svetskog rata bio uhap{en, pose}ivala ga je u zatvoru. Profesor Gruji} bio je ~ovek neverovatne energije. Paralelno s radom u prosveti studirao je prava u Be~u gde je diplomirao 1908. godine sa dràvnim ispitom iz rimskog, kanonskog i slovenskog prava. Filozofske nauke studirao je u Zagrebu, gde je diplomirao 1911. godine. U tom periodu objavquje i 69 nau~nih radova me|u kojima se isti~e

Po zavr{etku Karlova~ke bogoslovije, Radoslav Gruji} je 1899. godine postavqen za parohijskog pomo}nika pri crkvi Svete Trojice u Zemunu gde je stare{ina bio u~eni prota Dimitrije Ruvarac

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

28. april

1804. - Tokom Prvog srpskog ustanka, u Zemunu je odr`an sastanak srpskih ustanika i Turaka, uz posredovawe Austrije. Nakon neuspelih pregovora o uspostavqawu mira, srpski pregovara~i vratili su se u Ostru`nicu i po~eli pripreme za napad na Beograd. 1919. - Na Versajskoj mirovnoj konferenciji u Parizu 32 dr`ave, ukqu~uju}i Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, prihvatile su pakt o osnivawu Lige naroda, kasnije ta organizacija prerasta u Ujediwene Nacije. 1939. - Adolf Hitler odbacio je nema~ko-poqski pakt o nenapadawu sklopqen u januaru 1934. i nema~ko-britanski ugovor iz juna 1935. 1952. - Japanu je vra}en suverenitet koji mu je, nakon poraza u Drugom svetskom ratu, bio oduzet mirovnim ugovorom iz San Franciska 1951. godine. 1992. - Prokomunisti~ka vlada u Kabulu predala je vlast islamskim gerilcima, ~ime je okon~an 14-godi{wi gra|anski rat u Avganistanu.

"Apologija srpskog naroda u Hrvatskoj i Slavoniji i wegovih glavnih obele`ja". Ovo kapitalno delo napisao je 1909. godine za samo tri meseca, kao odgovor austrougarskom dràvnom tuìocu na optu`nicu u montiranom protiv 53 ugledna Srbina u "Veleizdajni~kom procesu". Ta optu`ba postala je ideolo{ka podloga za sva kasnije etni~ka ~i{}ewa Srba zapadno od Save, Dunava i Drine. - Uo~i aneksije, austrougarski ministar inostranih poslova Erental, naloìo je hrvatskom banu Rauhu da prikupqa podatke o Srbima "veleizdajnicima" protiv kojih je u pogodnom trenutku trebalo pokrenuti sudsku parnicu - navodi akademik Vasilije Kresti}. - Hap{ewa Srba zapo~ela su u avgustu 1908. a osumwi~eni "srpski agitatori" su vezani lancima sprovo|eni u Zagreb. Taj lov na veleizdajnike stvorio je mu~nu atmosferu i silno uznemirio srpsko stanovni{tvo. Uznemirenost je poja~ala naredba bana Rauha o zabrani }irilice u javnoj upotrebi, uprkos carskom zakonu po kome je upotreba srpskog pisma bila legalna. Istovremeno su paravojne jedinice Josipa Franka, lidera îste stranke prava i tvorca usta{ke ideologije, po~ele s fizi~kim napadima na srpske poslanike u Saboru i narodne prvake.

DUBOKO VEZAN ZA SVOJ NAROD - Za protu Radoslava Gruji}a moglo bi se u najkra}em re}i da je bio narodni sve{tenik i univerzitetski profesor. Progoweni katiheta i jedan od utemeqiva~a savremene istorije, istorije umetnosti, arheologije i muzeologije. Optu`enik za Istinu i nau~nik koga su rado do~ekivali svi evropski univerzitetski centri i nau~ni instituti. Duboko vezan za svoj napa}eni i stradalni narod, iskreno predan svojoj Crkvi, u~eni Radoslav Gruji} bio je tokom celog svog `ivota najeminentniji predstavnik Srpske crkve i svog naroda za koji se nesebi~no `rtvovao - zapisao je dr Slobodan Mileusni}.

- Hrvatski ban Rauh kaè, da Srba nije bilo 700.000, najradije bi ih sve pobio. Kako je taj broj bio pozama{an, Rauh je izjavio da je to nemogu}e u~initi - zabeleìo je hrvatski politi~ar Ivo Kr{wavi, savremenik doga|aja. "Obtu`nica" koju je napisao Akurti, tuìlac u veleizdajni~kom procesu, {tampana je i deqena u hiqadama primeraka da bi se podstakla srbofobija. U ovoj optu`nici se tvrdilo da "sav narod gr~ko-isto~ne vjere u kraqevinama Hrvatskoj i Slavoniji nije na to podru~je do{ao iz Srbije i nije srbskog porijekla, ve} je taj narod autohtoni hrvatski ìvaq od pamtivijeka, od kad je primio kr{}anstvo". - Ustanovqeno je povije{}u da se dobar dio naroda te vjere uselio iz Bosne u kojoj je od vajkada naj~istiji hrvatski elemanat bez srpske natrune - grmeo je tuìlac Akurti. U atmosferi agresivne antisrpske histerije na scenu je hrabro stupio Radoslav M. Gruji} i kwigom "Apologija srpskoga naroda" doveo optu`nicu do potpunog debakla. Da bi se bruka makar malo izgledila, li~no je car Franc Jozef prekinuo proces i abolirao uhap{ene Srbe. Gruji}u je ru{ewe veleizdajni~ke optu`nice donelo slavu me|u Srbima i Hrvatima koji su bili zagovornici slovenske koalicije, ali ga je u~inilo omraènim kod hrvatskih {ovinista i Srba austrofila. U o~ima austrougarskih vlasti on postaje opasan ~ovek i zato ga hapse ~im je je po~eo Prvi svetski rat pod optu`bom za veleizdaju. Posle godinu dana u tamnici interniraju ga u ku}ni pritvor. Krajem rata vra}a se u Bjelovar, a 1919. dolazi u Beograd gde je postavqen za profesora u Drugoj gimnaziji, a potom za profesora crkveno-narodne istorije u Bogosloviji Sveti Sava. lll U slede}em broju: Prosvetna misija Gruji}a u Ju`noj Srbiji, spasao je mnoge srpske svetiwe

1999. - Vlada SR Jugoslavije podnela je Me|unarodnom sudu pravde u Hagu tu`bu protiv zemaqa NATO-a zbog "neovla{}ene upotrebe sile" u vazdu{nim udarima koji su po~eli 24. marta. 2001. - Prvi turista u svemiru, ameri~ki biznismen Denis Tito, platio je 20 miliona dolara za svoje putovawe na Me|unarodnu svemirsku stanicu, na koje je oti{ao sa ruskom posadom. 2002. - U padu helihoptera u Rusiji, poginuo je gubernator sibirske oblasti Krasnojarsk, general Aleksandar Lebed, biv{i savetnik za bezbednost predsednika Borisa Jeqcina. 2004. - Snimci ameri~ke TV Si-Bi-Es o zlostavqawu ira~kih zarobqenika u ira~kom zatvoru Abu Graib, pod kontrolom ameri~ke vojske, izazvali su {ok u svetu. Ameri~ki predsednik Xorx Bu{ uputio je javno izviwewe ira~kom narodu za ponièwe koje su pretrpeli ira~ki zatvorenici i wihove porodice. 2008. - U sudaru dva voza na istoku Kine poginulo je preko 70 qudi, vi{e od 420 je povre|eno od kojih je 70 sa kriti~nim povredama. 2011. - Sezona tornada u ju`nim ameri~kim dràvama, odnela je vi{e od 330 ìvota i napravila ogromnu materijalnu {tetu. Nekoliko dràva proglasilo vanredno stawe, a u najteè pogo|enoj Alabami nevreme je uni{tilo ~itave gradove i ostavilo velika podru~ja bez struje. 2014. - Sud u Kairu osudio je na smrtnu kaznu 683 islamista, ukqu~uju}i lidera Muslimanske bra}e Mohameda Badija. Na istom ro~i{tu preina~ene su u kaznu doìvotnog zatvora 492 od 529 smrtne kazne dosu|ene u martu. Islamisti su osu|eni za u~e{}e u ubistvu i poku{aju ubistva policajaca u egipatskoj provinciji Miwa 14. avgusta pro{le godine. 2017. - Skup{tina Crne Gore usvojila je protokol o ~lanstvu u NATO ~ime je i zvani~no okon~ana procedura pristupawa te zemqe severnoatlantskom savezu.

RIZNICA Na dana{wi dan 1918. u zatvoru u Terezinu (ê{ka) umro je Gavrilo Princip. Na dvadesetogodi{wi zatvor osudile su ga austrougarske vlasti nakon atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914, koji se smatra povodom za izbijawe Prvog svetskog rata. Princip se pred policijom i sudom drào herojski, a kao maloletnik osu|en je na 20 godina te{ke tamnice. Zbog nehumanih zatvorskih uslova, oboleo je od tuberkuloze i umro u tamnici u Terezinu, {est meseci pre sloma Austrougarske. Gavrilo i neki od pripadnika Mlade Bosne vozom su preba~eni u ~e{ku tamnicu u Terezinu. Svedoci su preneli da su im u pratwi bila ~etiri àndara, a Princip i wegovi prijateqi bili su lancima vezani za sedi{ta u specijalnom vagonu sa navu~enim zavesama. Glavni straàr bio je nema~ki narednik po imenu Hutner. On je tada saop{tio Principu da je austrijska vojska 5. armija u{la u Beograd. Prema re~ima preìvelih ~lanova Mlade Bosne, Princip je na to odgovorio da "Srbija moè biti okupirana, ali ne i pobe|ena". Hutner je pitao Principa da li mu je ào {to }e "svoje kosti ostaviti u tamnici?" A Princip mu je rekao da je "sa tim ra~unao" kada su planirali atentat. Tako|e je rekao da nikada ne bi planirao da ubije ne~iju majku, odnosno da je Ferdinandova supruga Sofija stradala spletom okolnosti. Kaznu je sluìo u samici, gde je polagano umirao od gladi i bolesti, a prebijan je sistematski, bukvalno svakodnevno. U vla`nim }elijama, punim

^etvrtak 10. decembar 2020. 25 ^etvrtak 28. april 2022.

NA DANA[WI DAN 1918. GODINE, UMRO JE GAVRILO PRINCIP:

Wegov grob nikad ne bi bio prona|en da nije bilo ovog ^eha! PESMA KOJU JE UREZAO U ZID ]ELIJE Pesmu je napisao u zatvoru, neki ka`u da ju je urezao sopstvenim noktima, a drugi da ju je urezao ka{ikom. Prvi put je objavqena 17. marta 1919. godine, posle Prvog svetskog rata, u "Zvonu", pod naslovom "Sarajevski atentat 1914".

SARAJEVSKI ATENTAT 1914 Tromo se vreme vu~e I ni~eg novog nema, Danas sve ko ju~e Sutra se isto sprema. I mesto da smo u ratu Dok bojne trube je~e, Evo nas u kazamatu, Na nama lanci zve~e. Svaki dan isti ìvot Pogaèn, zgwe~en i strt. Ja nijesam idiot – Pa to je za mene smrt. Al’ pravo je rekao pre @eraji} soko sivi: “Ko ho}e da ìvi nek mre, Ko ho}e da mre nek ìvi!”

pacova, na golim daskama robijaGavrilo Princip je kaznu je sluìo li su i ostali robija{i u zloglau samici, gde je polagano umirao snom Terezinu. od gladi i bolesti, a prebijan je Kako su nakon okona~awa rata sistematski, bukvalno svakodnevno svedo~ili neki ~uvari i zatvorenici, Gavrilo Princip je dobijao hranu tek svaki peti dan. Mu~en je zverski na raznorazne na~ine. Nema o~evica posledwih dana Principovog ìvota. Ali, sa~uvana je wegova smrtovnica u kojoj pi{e da je Princip umro Memqivi hodnici zatvora 28. aprila 1918. godine u 18.30 ~asova u sobi 33 zatvorenog dela terezinske bolnice. Kao uzrok smrti navedena je tuberkuloza kostiju. Zbog nehumanih zatvorskih uslova, (desna ruka mu je amputiPrincip je sahrawen tajno, u rana navodno iz zdravstvenih razloga) oboleo je od tuberkuloze no}i izme|u 28. i 29. aprila. Do i umro je u tamnici u gradu Terezin u dana{woj ê{koj {est mekraja rata niko nije znao gde mu je seci pre kona~nog sloma Austro-Ugarske. U vla`nim }elijama, grob. punim pacova, na golim daskama obitavali su robija{i u zloglaAli, jedan austrijski vojnik, snom Terezinu. êh Franti{ek Lebl, otkrio je Ne{to, {to je pre bilo spla~ina nego ~orba robija{ima je nakon okon~awa rata mesto na deqeno svaki tre}i dan, a Gavrilo Princip je dobijao hranu tek kome po~iva Princip. svaki peti. Mu~en je zverski na raznorazne na~ine. Stavqali su On je dobio nare|ewe da saga drveno bure u koje je prethodno bilo zakucano mno{tvo velihrani Principa na mesnom katokih eksera, pa bi ga kotrqali u takvom buretu dok bi se veliki li~kom grobqu, sa instrukcijama ekseri zabadali u Gavrilovo izrawaweno mlado telo! da ne sme da otkrije gde se grob nalazi. rat i po povratku odmah oti{ao u ruku usled tuberkuloze kostiju. Ipak, Lebl je iste te no}i Terezin i na Principov grob staPrincipovi posmrtni ostaci na~inio skicu grobqa i Princi- vio ~e{ku zastavu. su, zajedno sa âbrinovi}evim, povog groba i poslao je svome ocu Na dan 9. juna 1920. izvr{ena Grabeòvim i ostacima drugih da je sa~uva u slu~aju da bude po- je ekshumacija Principovih osta- zaverenika umrlih u Terezinu, slat na front i pogine. taka. Me|u prisutnima bio je dok- preneti u Sarajevo i tu sahraweFranti{ek Lebl je preìveo tor koji je amputirao Principovu ni u zajedni~ku grobnicu. R. N.

MU^EWE GAVRILA PRINCIPA

MOST NA \UR\EVI]A TARI JEDAN OD 20 NAJLEP[IH NA SVETU:

Dugaåak celih 365 metara bio je povod za nesvakida{we priåe Most, izme|u sela Bude~evica i Tre{wica, zahvaquju}i nizu doga|aja odavno je u{ao u legendu. Dugo vremena u narodu je kruìla pri~a da je most delo Lazara Jaukovi}a, koji ga je i sru{io, zbog ~ega je streqan. Ipak, re~ je o delu inèwera Mijata Trojanovi}a koji je sagradio most, a u vreme wegovog ru{ewa bio u nema~kom logoru. Uprkos tome {to je u{ao pored brojnih novinskih tekstova i u literaturu, stigao je i na film. Neki od wih su i dan-danas nepoznati, jer se pri~a o mostu prenosila se s kolena na koleno, pa je tako ime projektanta i daqe nepoznato {iroj javnosti. Projektant Mijat Trojanovi}, kasnije je postao profesor Univerziteta u Beogradu. Prilikom gradwe mosta podignuta je najvi{a drvena skela u svetu! U predve~erje Drugog svetskog rata, sredinom novembra 1940. godine, Trojanovi}, ~iju su zamisao mnogi do~ekali sa skepsom, imao je razloga za ponos. Most na \ur|evi}a Tari bio je zavr{en pred sam Drugi svetski rat. Gizdavi lepotan, u pet lukova, od kojih najve}i ima raspon od 116 metara, natkrilio je kawon u duìni od 365 metara. U ìvopisnom mestu, na raskrsnici puteva koji vode ka Mojkovcu, @abqaku i Pqevqima, mostom sa pet lukova, visinom od 170 metara iznad plahe lepotice

Tare, „presko~en“ je kawon „suze Evrope“, jedan od dva najpoznatija u svetu. Da bi se pre{lo sa obale na obalu, trebalo je izgraditi most dug 365 metara. Ni danas taj gra|evinski poduhvat ne bio bio jednostavan, a kako je bilo u prole}e 1937. godine, kada je wegova izgradwa zapo~eta, znali su samo oni koji su u tom podvigu u~estvovali i, potom, ispisali wegovu ~udesnu istoriju.Me|utim, most nije nikada sve~ano otvoren. Usledio je rat, okupacija, a arhitekta Trojanovi} na{ao se u logoru. Ta~no 17. aprila 1941. godine, prvi tenkovi okupatora pre{li su preko mosta. U maju 1942. godine, Italijani i ~etnici su iz Pqevaqa prodirali ka Durmitoru, podru~ju koje su kontrolisali partizani. Uvidev{i da su u te{koj situaciji, Tito je, kako se pri~a, doneo odluku da se

SPOMENIK RU[ITEQU Godinu dana posle oslobo|ewa most je popravqen. Pored wega je postavqen spomenik hrabrom Lazaru Jaukovi}u, koji je glavom platio ru{ewe mosta. Most je postao prava turisti~ka atrakcija i meta teleobjektiva, zahvaquju}i kojima „putuje“ {irom sveta nose}i sa sobom i legendu o „tvorcu koji je bio prisiqen da sru{i svoje najlep{e delo“.

most sru{i, ali tako da bi se kasnije mogao popraviti i koristiti. Mo{a Pijade, koji je tada boravio na podru~ju @abqaka i komandovao partizanskim jedinicima, poverio je taj zadatak inèweru Lazaru Jaukovi}u koji je partijski zadatak uspe{no obavio u zoru 6. maja poru{iv{i najmawi luk na mostu, onaj na levoj obali kawona Tare. Posle nepuna tri meseca, inèwer Jaukovi} je dospeo u ruke ~etnika. Na Ilindan, 2. avgusta, oni su ga doveli do samog mosta i tu ga streqali. Skoro na istom mestu gde su Turci davno pogubili Joksima Jaukovi}a, Lazarevog prapradedu, koji je u Po{}ewu, u blizini [avnika, poku{ao da likvidira zloglasnog Smail-agu êngi}a, u ~emu nije uspeo. Posle ru{ewa mosta i streqawa La-

Most na \ur|evi}a Tari podignut je uo~i samog Drugog svetskog rata. U delo inìwera Mijata Trojanovi}a u ~iju su zamisao u po~etku svi sumwali zara Jaukovi}a, kroz narod je krenula pri~a o wemu kao projektantu mosta, koji je svoje „~edo“ morao da „ubije“. Pri~a je stigla i do Mijata Trojanovi}a, koji se ve} nalazio u logoru. Me|utim, profesor Trojanovi} iz po{tovawa prema inèweru Lazaru Jaukovi}u nikada nije to demantovao. Kao {to to biva, pri~a je vremenom prerasla u legendu, zabeleènu i na filmu. Don Deland, danski pisac, ovu legendu uzeo je za temu svog romana „Zemqa iza Bo`jih le|a“. U wemu je Lazar Jaukovi} dobio ime Vuk Crnojevi}. M. T.

MOZAIK

10. april decembar 2020. ^etvrtak 28. 2022.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) QUBAV: Pred vama su dani dobrih, ali ne toliko zna~ajnih qubavnih prilika. Iskoristite ih tako da oja~ate poverewe izme|u vas i partnera. KARIJERA: Na radnom mestu svako }ete malo pokazivati borbeni stav, pa ne}ete biti ugodni kolegama. Poku{ajte na sve gledati mirnije. Va{ trud i upornost mogu se primeniti i na diskreniji na~in. SAVET: Gledajte gore, a ne dole.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) QUBAV: Sad vam se qubav ~ini daleko, ali vam drugi sadràji iz va{eg ìvota daju snage da izdrìte samo}u ili distancu u li~nim odnosima. Tako }e biti cele ove nedeqe. KARIJERA: Neki }e biti iznena|eni zna~ajem posla koji je pred wima. Mo`da }e se i upla{iti. Ipak, neka znaju da su svemu postavqenom dorasli. Nemojte previ{e analizirati. Radite. SAVET: Nesanica ili nemir.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) QUBAV: Ne}e do}i do zna~ajnijeg pomaka u va{im privatnim odnosima. Ima}ete dovoqno energije, a posebno za komunikaciju, pa }e mnogi re~ima nadokna|ivati ono {to im u emotivinom smislu nedostaje. KARIJERA: Volite rad s qudima, ali sada cenite pre svega poslove koji su sigurni. Stabilnost je tema o kojoj }ete rado diskutovati. SAVET: Ko mo`e, neka ode na plivawe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) QUBAV: Uglavnom }ete imati dobar vetar u le|a kad se o qubavi radi. O vama i va{oj sposobnosti samokontrole zavisi}e i uspeh u va{em privatnom `ivotu. Potrudite se i dajte sve od sebe. Uspe}ete. KARIJERA: Sve }ete se vi{e zanimati za finansije koje bi mogle poboq{ati prihode u onom {ta radite. Izgradi}ete nove planove u tom smislu. SAVET: Ve`bajte gimnastiku svaki dan.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) QUBAV: Dajte sve od sebe da osigurate kvalitetan odnos s osobom do koje vam je stalo. Bi}e malih nesporazuma, ali oni su zanemarivi u pore|ewu s dobrim uticajima. KARIJERA: Dobro }ete kormilariti sa zahtevnijim i zna~ajnijim temama. Neki }e biti unapre|eni ili }e pred wih bi ti postavqeni ve}i zadaci. Neki }e tro{iti vi{e od planiranog. SAVET: Kre}ite se vi{e napoqu.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) QUBAV: Va{ privatni ìvot ovih }e se dana vrteti oko va{ih prijateqa. Kao da }ete zaboraviti da se moè biti i udvoje i potpuno }ete se predavati boravku u grupi. Va{a najdraà osoba mogla bi vam to zameriti. KARIJERA: Iz visina vi }ete se polako spu{tati na zemqu. Bi}e sve mawe sawarewa, a sve vi{e prizemqenog posla. SAVET: Budite iskreni prema svima, pa i prema sebi.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) QUBAV: Pritisak koji }e dolaziti iz drugih podru~ja `ivota povremeno }e vam i daqe naru{avati ina~e solidne li~ne odnose. Ako poku{ate ne{to objasniti, ne}ete se sna}i najboqe. Stoga budite tihi i jednostavno volite. KARIJERA: Umetnici pred publikom, sportisti, kao i oni koji rade s mladima dobi}e veliku priliku u svom radu. SAVET: Razgibajte svoje zglobove.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) QUBAV: Sad vam je potpuno jasno da volite i da vas vole. Jedino {to se pitate dokle }e to tako trajati. Ovo pitawe sada je suvi{no, a va{e brige samo optere}uju sklad. KARIJERA: Ve} vas hvata nestrpqewe da poka`ete {ta sve znate. Bi}e potrebno ne{to dovr{iti. Zato to u~inite polako i sigurno. Kad su temeqi dobri, ku}a je ~vrsta. SAVET: Zanemarite zavidnike i gun|ala.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) QUBAV: Verovatno jo{ ne}ete dose}i ono ~emu te`ite u qubavi, ali se barem nemojte boriti s ne~im {to nema smisla. Razlu~ite ko je ko, ali ne reagujte pod svaku cenu. KARIJERA: Slu{ajte druge vi{e nego sami sebe. U ovom trenutku to je tako. Qudi oko vas i oni s kojim sara|ujete trenutno vi{e vide od vas ili imaju ve}i uticaj na stvari. SAVET: Idite s povjerewem tamo gde vam je dobro.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) QUBAV: Va{a potreba za sigurno{}u bi}e jaka. Zato }e mnogi pristajati i na kompromise. Ipak, u dubini du{e odloì}ete neke svoje èqe i ne}ete od wih odustati. Samo ih ne}ete pokazati. KARIJERA: Postaja}e sve jasnije da ovo {to radite ima ve}i zna~aj nego {to se ~inilo na po~etku. To }e vas motivisati da radite jo{ è{}e i predanije. SAVET: Ne rasipajte svoju energiju.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) QUBAV: Pred vama su dani bogati qubavnim iskustvima koje }e za vas biti ugodna. Oni koji su jo{ sami neka se svakako doteraju i iza|u me|u qude jer su {anse da na|u i do`ive qubav zaista pove}ane. KARIJERA: Uze}ete stvari u svoje ruke, dati sve od sebe i napraviti veliki korak prema napred. Oni koji rade s vama ceni}e va{ trud. Samo nastavite. SAVET: Porast samopouzdawa.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) QUBAV: Neki bi mogli prolaziti isku{ewe tajne qubavne veze ili svoju naklonost prema nekom skrivati. U svakom slu~aju, ne}ete se lako otvarati. KARIJERA: Na poslu }e vam i daqe i}i dobro. Neki }e otvoriti vrata novim osobama na poslu ili }e oni sami biti pozvani nekuda da rade. Izazovi }e biti svakodnevni. SAVET: U~inite ne{to za one kojima treba pomo}.

GODI[WI POMEN

Svetozar Malobabi} 08. 01. 1985. – 30. 04. 2022. Najdra`i sine Svetozare, evo godinu dana je pro{lo kako si se ukrao ispred na{ih o~iju! Nismo prihvatili tvoj odlazak! Sa istom tugom se budimo svako jutro, bolom smo natopili du{u na{u! Dje~a~e na{ mili, hvala ti za sve sre}ne godine koje si nam priu{tio! Bio si predobar sin, niko nije imao takvog sina! Zauvijek }e{ `ivjeti u na{im srcima! Po~ivaj u miru Bo`jem, dje~a~e na{! Neka te an|eli ~uvaju! Tvoji roditeqi.

GODI[WI POMEN Voqenom bratu

Svetozar Malobabi} 08. 01. 1985. – 30. 04. 2022. Dragi Sveto, svaki moj dan je sve tu`niji bez tebe! Uvijek si bio tu za mene i govorio da }e sve biti u redu, ali sad sam ostao sam! Nedostaje{ mi jako! Po~ivaj u miru voqeni brate, neka te an|eli ~uvaju! Tvoj brat.

IZGRA\ENA ZBOG VLADIKE NIKOLAJA:

Ova svetiwa je toliko nepristupa~na da vernici na le|ima donose cigle i materijale! Strma stena i pe}ina na Kablaru bile su mesto na kom je deo svojih isposni~kih dana proveo Sveti Sava, a 1939. godine u ~ast ovog sveca tu je podignuta crkva. Do we se moè do}i samo pe{ke, uzanim {umskim putem. Sveto mesto je izgra|eno zahvaquju}i vladici Nikolaju Velimirovi}u, a kako je zadwi deo puta potpuno nepristupa~an za bilo koje vozilo ili ìvotiwu, radnici su ru~no i na le|ima preneli sav materijal za izgradwu. Tako je bilo tada, a tako i sada jer se ovde gradi konak u kom }e vernici mo}i da preno}e. Veliki broj vernika odazvao se ovoj akciji i teàk materijal ponovo se nosio na le|ima. “Materijal su iznosili dobrovoqci koje smo organizovali po ~etvrti put, kojih je posledweg vikenda bilo preko sto, ko god je voqan, ~istog srca do{ao je da na neki na~in ugradi deo sebe u ovu bogomoqu. Dolazili su ~ak i qudi sa decom da pomognu. Sam taj podvig, iza}i do samog vrha, vredi doìveti pa ~ak i za qude koji nisu u veri, osetili bi ogromnu boìju silu i blagodat”, rekao je Branko Radi~evi} jedan od organizatora i u~esnik u akciji. Gra|evina mo`da jeste mala ali je za hodo~asnike veliki Bo`ji hram, a pe{a~ka staza koja vodi do crkve poznatije pod nazivom Saviwe duga~ka je oko kilometar.

Prvi deo nije naro~ito zahtevan, ali zadwih 500 metara je put koji vodi preko stena, kao prirodne stepenice. “Drugi deo staze je stenovit i tuda se mo`e popeti samo uz pomo} sajli. Na le|ima sju dobrovoqci iznosili sav materijal od cementa, vode, peska i sve do preko 3000 cigli. Do sada je ura|en potporni zid i pro{iren je plato za sve one koji `ele da posete ovu svetiwu, postavqena nova ograda”, rekao je Branko. Prema predawu, ovde se nalazi i sveta voda za koju se tokom isposni~kih dana molio Sveti Sava, a koja se, ako

je verovati me{tanima, i sada ovde mo`e videti, jer se sliva sa stene u jednu pukotinu. Prema legendi, ako se popewete do crkve, a vode nema, onda ste gre{ni. Ov~arsko – kablarska klisura u kojoj se ova crkva nalazi, poznata je i kao mala Sveta gora, na kojoj se nalazi jo{ 10 manastira i jedna crkva. A brojni su putnici namernici koji osim pravoslavnih svetiwa ovu destinaciju obilaze u nadi da }e prona}i ~etni~ko blago za koje se veruje da je skriveno upravo u stenama planine Kablar. M. T.

ZRAVQE

^etvrtak 10. decembar 2020. 27 ^etvrtak 28. april 2022.

DO@IVEO 110

i otkrio svakodnevnu naviku, a stru~waci objasnili za{to je zdrava Kako starimo, postajemo svesni da godine mogu da donesu i neke bolesti, zbog ~ega je va`no paziti na sebe kako bismo svoje zlatne godine do~ekali sigurni, zdravi i sre}ni. Za neke je tajna u odràvawu rutine ve`bawa, za druge je to zdrava ishrana, a najboqa opcija je kombinacija navedenog. Me|utim, retko se moè ~uti za alkoholna pi}a koja pomaù qudima u starijoj dobi. Da li pomaù umerene koli~ine piva u postizawu dugove~nosti? Nije neobi~no da }e neki qudi nakon dugog i napornog dana poèleti da se opuste uz ~a{u alkohola, a mogu}e je da umerena konzumacija alkohola moè da smawi ogromnu reakciju osobe na stres. Mark Behrends, poreklom iz Nebraske, iskoristio je to i doìveo 110 godina. Jedan od razloga za{to je Behrends doìveo toliko godina bila je wegova navika - jedna limenka piva dnevno. Navodi se da je Loi Besinxer, Behrendova }erka, rekla da je uvek svima govorio da je razlog za{to ìvi toliko dugo taj {to pije jednu limenku piva svaki dan u 15 ~asova. CRNO VINO JE NAJPOPULARNIJE, ALI I PIVO IMA SVOJE ZNAÂJNE PREDNOSTI Crno vino je alkoholno pi}e ina~e poznato po svojim blagodatima kada se uìva u umerenim koli~inama, a u wemu obi~no uìvaju najdugovje~niji qudi na svetu. Ali dok je ~a{a crnog vina puna antioksidansa koji

Doma}a kujna

RECEPT

JAJA PUWENA PA[TETOM OD TUWEVINE

mogu da pomognu u smawewu rizika od hroni~nih bolesti, poznato je i da pivo ima neke prednosti. Pivo sadrì vi{e proteina i vitamina B od vina. Pivo ima jednaku koli~inu antioksidansa kao vino, ali specifi~ni antioksidansi su razli~iti jer je~am i hmeq koji se koriste u proizvodwi piva sadrè razli~ite vrste flavonoida (jediwewa biqnih metabolita koji pruàju zdravstvene prednosti) u pore|ewu sa crnim vinom. Niz studija na ìvotiwskim modelima pokazao je da pivo moè da spre~iti karcinogenezu - po~etak stvarawa karcinoma - i osteoporozu, stawe kod kog kosti postaju slabe i lomqive. Istraìvawe je pokazalo da pivo daje plazmu koja ima zna~ajnu za{titu od oksidativnog stresa. Tako|e sadrì izohumulone (gorke supstance dobijene iz hmeqa), koji mogu da spre~e probleme sa gojazno{}u i dijabetes tipa 2, poboq{aju metabolizam lipida i suzbiju aterosklerozu - bolest arterija koju karakteri{e taloèwe plaka u obliku masnog materijala na wihovim unutra{wim zidovima. Umereno konzumurawe piva tako|e je povezano sa smawewem kardiovaskularnog rizika i ukupne smrtnosti.

UMERENOST JE KQU^NA Iako pivo pruà iznena|uju}e prednosti, va`no je zapamtiti da bi trebalo da ga konzumirate umereno jer previ{e alkohola moè dovesti do negativnih efekata. Mogli biste postati dehidrirani, dobiti vi{ak masno}e oko trbuha i razviti probleme kao {to su problemi sa cirkulacijom, ~irevi i dijabetes. Me|utim, konzumirawa bi bila raspore|ena u toku jedne nedeqe bez te{kih epizoda opijawa. Tako|e se predlaè da se umereno konzumirawe piva smatra konzumirawem tokom obroka, kao {to je obi~aj u mediteranskim zemqama. S. G.

Samo pola sata {etwe dnevno moè da spre~i te{ku bolest Ako {etate pola sata pet puta nedeqno, velike su {anse da }ete smawiti rizik da dobijete dijabetes. U svetu danas 318 miliona qudi ìvi sa predijabetesom, a ~ak 90 odsto wih nije ni svesno ga da ima. „Problem sa predijabetesom je {to nema nikakvih simptoma, pa ve}ina qudi nije ni svesna da treba i da moè da reaguje. Predijabetes je stawe gde vrednosti {e}era u krvi mogu biti iznad normalnih ali jo{ uvek te vrednosti nisu toliko visoke da bi ukazale da je ve} do{lo do pojave dijabetesa. Zato bi svi tre-

balo da urade kratak test u vidu upitnika i, ako im pokaè da su u riziku za pojavu predijabetesa i dijabetesa, da se obrate lekaru. Na osnovu analiza krvi utvrdi}e se da li osoba ima predijabetes i da li je dovoqno da promeni ìvotne navike ili je potrebno da uz to dobije i terapiju. Dobra vest je da predijabetes moè da se rano otkrije i da moète da na vreme spre~ite brojne posledice po va{e zdravqe. Zato i kaèmo da je predijabetes va{ poziv na promene“, kaè akademik prof. dr Neboj{a M. Lali}, sa Klinike za endokrinologiju Klini~kog centra Srbije.

Naime, skoro polovina qudi u svetu pove}ala je konzumirawe brze hrane tokom pandemije, a nezdrav na~in `ivota pogor{ava se u posledwim godinama i lo{e uti~e na stotine miliona qudi {irom sveta. Dodatno zabriwava {to su i mladi u sve ve}em riziku. To su jasni pokazateqi

da se predijabetes kao stawe, koje ima sve vi{e qudi na planeti, mora na vreme prepoznati i le~iti, zakqu~eno je u okviru kampawe Tvoj predijabetes, izjavila je prof. dr Aleksandra Joti}, sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS. M. T.

POTREBNO JE: n kuvana jaja n tuwevina (ili sardina) n kiseli krastav~i}i n crni luk n majonez n pavlaka n so i biber.

PRIPREMA: Prese}i jaja po duìni na pola i izvaditi ùmanca. U blender sipati ùmanca, ribu i sitno seckani luk i krastav~i}e. Za~initi po ukusu. Miksati da se dobije smesa nalik na pa{tetu. Pa{tetom puniti belanca i pore|ati ih na tawir. U posebnoj posudi pome{ati majonez i pavlaku. Posoliti i pobiberiti po ukusu i preliti napuwena jaja.

Kinoa datira jo{ pre 3.000 do 4.000 godina, kada su Inke u Ju`noj Americi prvi shvatili da je seme pogodno za qudsku ishranu. Kinoa nije tehni~ki kategorisana kao ìtarica, ve} kao zrno pseudo ìtarica jer se ne bere iz trave ìtarica, nego iz visoke lisnate biqke koja je srodnica spana}a, cvekle i blitve. NE SADR@I GLUTEN Kinoa ne sadrì gluten. Ako spadate u osobe koje su osetqive na gluten odli~an je dodatak ishrani bez glutena. HRANA OD CELOG ZRNA Uprkos tome {to nije ìtarica, kinoa se i daqe smatra celim zrnom. Cela zrna, za razliku od rafinisanih ìtarica, ostaju netaknuta i ne obra|uju se. Nisu li{ene mekiwa i klica bogatih hranqivim materijama. Obez-

Kinoa be|uju va`ne hranqive materije poput vlakana, vitamina B i minerala. PROTEINI Kinoa je namirnica sa izuzetno zna~ajnom koli~inom proteina. Ima 8 grama proteina po {oqici. Smatra se kompletnim proteinom koji sadr`i svih devet esencijalnih aminokiselina. VLAKNA Iako su sve `itarice dobar izvor vlakana, najvi{e }ete dobiti od kinoe. Jedna {oqa

kinoe sadr`i 5 grama vlakana, dok par~e hleba od celog p{eni~nog hleba ima samo 2 grama. BIQNI IZVOR GVO@\A Gvo`|e je mineral koji je neophodan za pravilno funkcionisawe hemoglobina, koji prenosi kiseonik u krvi do }elija u celom telu. Dnevna preporu~ena koli~ina gvo`|a je izme|u 8 i 18 miligrama, u zavisnosti od starosti i pola. Kinoa je jedan od zna~ajnih biqnih izvora koji obezbe|uje oko 3 miligrama gvo`|a po {oqici.

28 ^etvrtak 28. decembar april 2022. ^etvrtak 10. 2020.

ENIGMATIKA

JEDAN MUZI^KI INTERVAL

AMPER

BIV[I MA- ENGLESKA KEDONSKI MERA ZA FUDBALER, POVR[INU DRAGI

GLAS ZMIJE, PSIK

SAM, LI^NO (LAT.)

VOJNO VOZILO

TRE]I I DRUGI VOKAL

Sr Gl pski as

UZVIK SVIRA^ NA DOZIVAWA MANDOLINI

VRSTA PEKMEZA PESNICI KOJI PI[U SONETE

SE]I MESO NA KOMADE IZRA@AJNOST (LAT.) UPISATI U KARTU (FRANC.)

VOLT

UZVIK PRI SKOKU UHAP[ENIK (NEM.)

GLUMICA (FRANC.)

NEPER VRSTA KRUPNOG GLODARA

JEVR. PATRIJARH IZ BIBLIJE PRIZNATA UMETNOST

ITALIJANSKA TELEVIZIJA

SMEDEREVO POMALO TRQATI

^E[KI AUTOR CRTANIH FILMOVA, JIR@I

SRPSKO MU[KO IME NAFTA (GR^.) VRSTA VE[TA^KOG AMERI^KA \UBRIVA GLUMICA DEREK

KORALNO OSTRVO

Sr Gl pski as

VRSTA TERENSKOG VOZILA

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

23. I 18. SLOVO AZBUKE

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE PLAKAWE

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1

VRSTA ZA^INA

SRPSKA TV-VODI TEQKA FARAGO

VRSTA MAJMUNA

^ISTITI PRQAV[TINU VODOM

NASEQE OD [ATORA VANADIJUM

Skandinavka 1: VODORAVNO KASAPITI, XEM, V, EKSPRESIJA, AKTRISA, OP, N, RAI, KENAN, SD, TRNKA, SRETKO, ATOL, PETROL, IVAN BOSIQ^I], KAMP, PR, SPORTSKI NOVINAR, LADIK, TATAMI, MEGA, ATAK, ZENITISTA, TOT, ^ILAVERT, I[TRIKATI

NOVINAR KOJI PRATI SPORT FR. GLUMICA BEATRIS

PRIMER (SKR.)

STRUWA^A ZA XUDO 9. I 7. SLOVO AZBUKE

SRPSKA PESNIKIWA, KATALIN

TURSKA

PREFIKS ZA: MILION INICIJALI PISCA ISAKOVI]A

PRISTALICA ZENITIZMA VOLUMEN

NAPAD, NAVALA

NA[ BIV[I GLUMAC, JANO[ KELVIN

PARA GVAJSKI GOLMAN, HOZE

IZRADITI PLETU]I VUNU

SKANDINAVKA 2 JAVNI POZIV (FRANC.)

AMERI^KA KANTRI PEVA^ICA

OBIM

GRE[KA, NAMIREN, PROMA[AJ IZJEDNA^EN

Sr Gl pski as

6. SLOVO AZBUKE

DOSTOMUZIKA IZ OMLADINJANSTVO SKI \AKONA EMANACI- FILMA KO[ARJA (SKR.) „DOKTOR KA[KI TURSKA @IVAGO“ KLUB TV-SERIJA

PRETOVARAWE

24. I 11. SLOVO AZBUKE

NAPUWEN, POPUWEN 7. I 17. SLOVO AZBUKE SITNI OTPACI OD DRVETA ZASEBNOST

DEO, PAR^E

URAN JEZERO U SEVERNOJ AMERICI

ROBIWE MINUS (MAT.)

18. I 14. SLOVO AZBUKE

MODEL AUTOMOBILA SAVEZNA AMERI^KA DR@AVA

NEMAWE MILOSTI NAROD U DOLINA U JU@NOM SLOVENIJI SUDANU RIZIK

KANADSKA PEVA^ICA MORISET SRPSKA BIV[A KARATISTKIWA

PQOSNAT ITALIJANSKI FUD- LUKSEMKOMAD BURG BALSKI DRVETA KLUB BIV[I- BRA ZILSKI FUDBALER EUROPIJUM

SRPSKA @ENKA FOLK SRNDA]A PEVA^ICA SA SLIKE FRANCUSKI FILOZOF (1823-1892) ENERGIJA

JEDAN PREDLOG

REOMIR

SRPSKA ODRE^NA RE^

Sr Gl pski as

[PANSKI FUDBALER, TIJAGO

1 2 3 4 5 6 7

NEOBAVE[TENOST

STANOVNICA ESTONIJE ELEKTRI^NI (SKR.)

NAZIV SUPROTNI VEZNIK NAJZAD, NAPOSLETKU AMPER

VELIKI MOST KELVIN

VOZA^I SKELE SEVER ANTIKVAR

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

JAK, MO]AN

@EGA, ZAPARA

NESPOKOJSTVO

Skandinavka 2: VODORAVNO \, APEL, OKK, PUN, KOMAD, IVERJE, OQ, ROPKIWE, U, NEMILOST, TIP, ALANIS, MORU, TAWA PETROVI], LEPA BRENA, EDILSON, SA, ERNEST RENAN, IME, R, ESTONKA, UOSTALOM, NE, MOSTINA, SKELARI, ALKANTARA, STARINAR Ukr{tenica: VODORAVNO SPARING-PARTNER, KA[IKARA, VRELO, UR, SATARA, KRE^, ^IP, RENATO, OMI, ETAN, GAZARA, E[, NERAD, DIRIGENT, OTKRIVATI KARTE

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Bokser koji sparinguje nekom dugom bokseru, 2. Vrsta ru~ne bombe - Izvori{te reke, 3. Ugostiteqska radwa (skr.) - Mesarska sekira - Sredstvo za bojewe zidova, 4. Osnovni element ra~unara Italijansko mu{ko ime - Jedinice za otpor elektri~ne struje, 5. Gas bez boje i mirisa - Ameri~ki glumac, Ben (1930-2012) - Grad u Luksemburgu, 6. Besposlica - Onaj koji diriguje orkestrom, 7. Javno pokazivati dotad skrivene namere (izraz). USPRAVNO: 1. Ste{weno, stisnuto, 2. Odnos dveju valuta (franc.), 3. Prvo i trideseto slovo azbuke - Zelena povr{ina u gradu, 4. Vrsta divqe ma~ke - Vrsta ju`nog vo}a, 5. Prvi mitski leta~ - Simbol didima, 6. [upqa tikva pomo}u koje se voda uzima iz bureta, natega Oznaka za volumen, 7. Pokrajina u [paniji, 8. Nametnik, 9. Oznaka za amper - Seoska podru~ja, 10. Ratno vazduhoplovstvo (skr.) - Mesto u Kaliforniji, 11. Tr~awe Turski velika{, 12. Italijanski glumac, Franko - Simbol erbijuma, 13. Sastavni deo ne~eg, sastojak, 14. Sudska rasprava.

ZANIMQIVOSTI Wegovo carstvo obuhvatalo je centralnu i ju`nu Srbiju, celu Makedoniju i Albaniju, bez Dra~a, deo Bosne i Hercegovine, deo Gr~ke do Tesalije, Crnu Goru, i rame uz rame stajalo sa tada{wim carstvima na Istoku i Zapadu. Ovaj mo}ni srpski vladar tvorac je i najva`nijeg srpskog sredwevekovnog zakona. Wegovi zemni ostaci po~ivaju u Crkvi Svetog apostola i evangeliste Marka u Beogradu, a ta~no 16. aprila 1346. godine, u Skopqu, Du{an Silni krunisan je za cara Srba i Grka. @ivot Stefana Uro{a êtvrtog Du{ana Nemawi}a pratila su osvajawa, bogat politi~ki ìvot, sukobi sa crkvom, Vizantijom... a wegovu smrt misterija. Ro|en je oko 1308. godine, od oca Stefana Uro{a Tre}eg Nemawi}a (kraq Stefan De~anski) i bugarske princeze Teodore. Ve} sa 14 godina na dvoru Nemawi}a na{ao se u centru politi~kih zbivawa. "Kraq Stefan De~anski krunisan je 6. januara 1322. godine. Tog dana, odlukom Sabora odre|en je wegov naslednik, mladi kraq Du{an. Ve} sa 22 godine do{ao je u sukob sa ocem kada je, izme|u ostalog, pogubio svog te~u bugarskog cara Mihaila [i{mana u bici kod Velbu`da. Wegov otac je posle toga upao u Zetu i spalio mu dvor. Mladi kraq je uspeo da pobegne preko reke Bojane. Pokorio se ocu, ali ne zadugo. Uz podr{ku vlastele napao je o~ev dvor i zatvorio ga u Zve~an, gde je stari kraq umro, verovatno nasilno", obja{wava profesor dr Sini{a Mi{i}, sa odeqewa za istoriju Filozofskog fakulteta. Du{an je na presto stupio 1331. godine u Svr~inu, jednom od kraqevskih dvorova Nemawi}a. Dràvu je pro{irio osvajawima, a najva`nija su se odigrala od 1342. do 1345, kada je zauzeo i mo}ni grad Ser, na severu Gr~ke. Za cara je krunisan 1346. godine u Skopqu, koje je progla{eno za wegovu prestonicu. Du{an je "zaobi{ao" Vaseqensku patrijar{iju i nekanonski proglasio Joanikija za patrijarha da bi ga ovaj krunisao za cara. To su priznali

^etvrtak 10. decembar 2020. 29 ^etvrtak 28. april 2022.

OSVAJAWA, SUKOBI, POLITI^KA ZBIVAWA:

Krunisawe cara Du{ana u Skopqu, 1346. godine

Uskrs kada je Du{an Silni krunisan za cara Srba i Grka GOROSTAS BLAGE NARAVI Du{an je sinonim za velikog vojskovo|u i vladara, ali malo je poznato da je bio i izuzetno markantan. Wegova visina od oko dva metra velika je i za dana{we pojmove, a kamoli za sredwi vek. Uprkos korpulentnosti i Zakoniku koji je bio izuzetno o{tar, bio je blage naravi. bugarski patrijarh i ohridski arhiepiskop, dok je carigradski patrijarh Kalist na Du{ana bacio anatemu, ali tek 1350. "Nije nekanonsko progla{avawe Kalistu najvi{e zasmetalo, ve} to {to je Du{an deo carigradskih mitropolija i episkopija pripojio srpskoj crkvi i tako oduzeo dobar deo prihoda Vaseqenskoj patrijar{iji", pri~a Mi{i}. Anatema je skinuta tek 25 godina kasnije, u vreme kneza Lazara.

Car Du{an Car Du{an umro je 20. decembra 1355. po starom kalendaru, posle kratke bolesti i u jeku priprema za rat sa Turcima i poku{aja osvajawa Carigrada. Sahrawen je u svojoj zadu`bini manastiru Svetih arhangela u Prizrenu. Pri~a da je otrovan nije dokazana. Misterija bi mogla da bude re{ena analizom wegovih posmrtnih ostataka. Stotinama godina wegovi ostaci le`ali su u grobu u manastiru kod Prizrena. Taj manastir Turci su, od dolaska na ove prostore, nekoliko puta pqa~ka-

li. Do temeqa ga je 1615. godine sru{io Sinan pa{a i od tog materijala sazidao xamiju u Prizrenu, koja i danas postoji. "Ostatke cara Du{ana 1927. godine prona{ao je prota i profesor Radoslav Gruji}. Vo|en narodnim predawem, vr{io je iskopavawa na mestu gde se nalazio manastir Svetih arhangela. Ostatke je poneo u Skopqe, a zatim ih je 1941. godine predao Patrijar{iji u Beogradu. Tu su ~uvani do 19. maja 1968. godine, kada su preneti u Crkvu Svetog Marka", ka`e protojerej-stavrofor

NIJE PROGLA[EN ZA SVETITEQA Car Du{an nije progla{en za svetiteqa. Spomiwe se nekoliko razloga – od oceubistva, dovo|ewa ène Jelene na Svetu goru gde ènska noga nikada nije kro~ila – ali se svaki od wih moè smatrati spornim. Da bi neko postao svetiteq, wegovi ostaci trebalo bi da odaju neki znak – da budu netrule`ni, da se nad wima desi neko ~udo ili da ga narod prihvati. Za sada ne postoji zapis da je na wegovom grobu zabeleèno ~udo, ali se pre nekoliko godina pojavila inicijativa nekih istori~ara da se proglasi svetiteqem. "Narod ima veliko po{tovawe prema caru Du{anu i wemu nije va`no da li je on svetiteq ili nije. Veliki broj vernika pri|e sarkofagu i celiva lik", kaè sve{tenik Trajan Koji} i isti~e da se u Crkvi Svetog Marka svake godine 2. januara po novom kalendaru daje parastos caru. Trajan Koji}, stare{ina crkve na Ta{majdanu. Prenosu carevih zemnih ostataka prisustvovalo je vi{e od 6.000 vernika, patrijarh German i gotovo svi arhijereji Srpske crkve. "Zemni ostaci poloèni su u bakarni sarkofag teàk 600 kilograma koji je postavqen na mermerno postoqe. Na sredini sarkofaga, ura|enog po projektu arhitekte dr Dragomira Tadi}a u stilu iz 12. veka sa stilizovanim biqnim i figuralnim ornamentima, nalazi se lik cara Du{ana uzet sa freske iz manastira De~ani. Sarkofag je uradio vajar iz Beograda Dragutin Petrovi}", kaè Koji}. Iznad sarkofaga se dugo nalazio rad akademskog slikara @ivka Stoisavqevi}a na kom je bila prikazana bitka kod Velbu`da. Ova kompozicija zamewena je, po blagoslovu patrijarha Irineja, novom – "Krunisawem cara Du{ana", u mozai~koj tehnici, rad akademskog slikara \ura Radlovi}a. R. N.

NARODI INDIJE GA SMATRAJU SVETIM BI]EM:

Upoznajte stidqivog majmuna zlatnog krzna Xijev zlatni langur je endemska vrsta sa podru~ja tropskih {uma Indije i Butana koju je jako te{ko videti u divqini, jer su jako stidqivi a i zbog toga {to se nalaze na Crvenoj listi ugro`enih vrsta. Xijev zlatni langur pripada porodici majmuna Starog sveta i jedna je od najugro`enijih vrsta primata u Indiji. Mnogi narodi sa Himalaja su ovu endemsku vrstu smatrali svetom, a na zlatne langure Zapadnom svetu je prvi skrenuo pa`wu prirodwak Edvard Pri~ard Xi, sredinom XX veka. Ovi majmuni imaju crno lice i veoma dug rep. Wihova dlaka varira od krem do zlatne a na bokovima i prsima dlake su tamnije i ~esto boje r|e. Dlaka mladunaca

i `enki je svetlija, srebrnobela do svetla. Vitki su, sa dugim udovima i repom. Rep ima ~i~ak na kraju i znatno je ve}i kod mu`jaka nego kod `enki. Mu`jaci imaju tendenciju da budu ne{to ve}i od

ènki, iako nije zabeleèna razlika u teìni. Glava i telo su dugi od 50 do 75 cm, a rep od 70 do 100 cm. @ive na drve}u i love po danu. Za razliku od drugih vrsta

langura koji se ne pla{e da ìve me|u qudima, zlatni languri su uglavnom stidqivi i izbegavaju qude. Vi{e vole da jedu rano ujutru i popodne, da bi se tokom podnevne vru}ine odmarali. Ve}inu vremena provode u kro{wama drve}a i retko silaze na zemqu. Uglavnom ìve u grupama od oko 8 do 50. Prime}eno je da je grupno doterivawe veoma va`na aktivnost. Na taj na~in ja~aju veze izme|u ~lanova grupe. Uprkos malom broju informacija o ovim ìvotiwama, pretpostavqa se da, kao i kod drugih primata, taktilna komunikacija (kao {to je doterivawe, parewe, agresivno pona{awe) i vizuelni signali (kao {to su poloàji tela i izrazi lica) tako|e igraju odre|enu ulogu u komunikaciji.

Jedu vo}e, listove biqaka, semena i cve}a. Iako jedu raznovrsnu hranu, najvi{e vole da jedu mlado li{}e, zbog ~ega su poznati i kao lisnati majmuni. Kao i drugi majmuni u potporodici Colobinae, zlatni langur ima stomak dizajniran tako da moè da razgradi te{ko svarqivu celulozu u listovima. Sezona parewa traje tokom ~itave godine a ènke ra|aju jedno mladun~e nakon {to ga nose 6 meseci. Brigu o mladuncu vodi majka i druge ènke iz grupe. Ukupna populacija Xijevog zlatnog langura je 5.500 jedinki sa mawe od 2.500 zrelih jedinki {irom sveta. U Indiji ima mawe od 1.500 jedinki, a u Butanu oko 4.000. Broj ove vrste se smawuje i trenutno je klasifikovana kao ugroèna. S. G.

SPORT

10. april decembar 2020. ^etvrtak 28. 2022.

SPU[TENA ZAVESA NA PRVI DEO ABA LIGE:

Zvezda dominirala, Partizan se "probudio", Borac izvukao najdebqi kraj MI[KO RA@NATOVI] ODGOVORIO NA PITAWE KOJE ZANIMA CELU SRBIJU:

Da li Joki} èli da igra za "orlove"? Svake godine se postavqa isto pitawe i gotovo nikada se ne dobije direktan odgovor. U septembru 2022. godine }e biti odràn Evrobasket, a jo{ uvek se ne zna u kom sastavu bi Srbija mogla da nastupi, po{to su otkazi najistaknutijih igra~a trend jo{ i od ranije. Ali, ono {to svake uvek privla~i pa`wu je pitawe da li }e najboqi srpski ko{arka{, Nikola Joki}, obu}i dres "orlova". Wegov menaxer, Miodrag Ra`natovi} nije odgovorio konkretno, ali je objasnio ~itavu sitauciju: "Dogovorili smo se da popri~amo o tome kada se sezona zavr{i. U ovom ritmu je. Pri~ali smo tokom godine, selektor Pe{i} i Tarla} su ga posetili. Sve {to kaèm sada }e da se prenese u Srbiji i da se tuma~i ovako ili onako. [anse su ve}e nego {to su bile pro{le godine. To }e se brzo znati", rekao je popularni Mi{ko, koji je potom dodao da Somborac ima veliku èqu: "Znam da qudi ne veruju, Joki} èli da igra. Nije kao da mu ne pada na pamet. Izuzetan je sportista i mladi} i drugi qudi to ne znaju, jer ne komunicira, osim posle utakmice ili pre. Nema dru{tvene mreè, ni{ta. ôvek ìvi u svom fenomenalnom svetu i to je to." Zatim je istakao da on nema udela u odluci o tome da li }e ili ne}e neko nastupiti za nacionalni tim: "Najvi{e mi se zamera da ne dam Joki}u da igra za reprezentaciju. To je jedna od top 3 gluposti koje sam ~uo. To su izgra|ene li~nosti, imaju pod 27-28 godina. Nisu moji robovi pa da im kaèm mora{ ili ne mora{ da igra{. Mi razgovaramo, situacija varira, onda se donese odluka. Nikada nisam nikome rekao da ne igra, niti sam nekoga terao da igra. Predo~im im dobre i lo{e strane i dam mi{qewe." S. G.

Utakmicama Crvena zvezda - Igokea (85:66), Borac - Mornar (91:78) i Split - Budu}nost (61:72) spu{tena je zavesa na liga{ki deo regionalnog ko{arka{kog prvenstva. Kada se sve sumira bilo je dosta interesantno, a favoriti su uglavnom ispunili o~ekivawa. Za mnoge je takmi~ewe u ABA ligi gotovo, ali ima i timova koje tek o~ekuju odlu~uju}e borbe. [ta je to obele`ilo liga{ki deo takmi~ewa?

DOMINACIJA CRVENE ZVEZDE I 20 POBEDA PARTIZANA POSLE 12 GODINA

Izabranici Dejana Radowi}a su ovaj deo sezone okon~ali na prvom mestu sa svega dva poraza. Crveno-beli su parket pognute glave napustili jedino na gostovawu Igokei i ve~itom rivalu, {to zna~i da su ostvarili u~inak 24-2. I crno-beli su imali ~ime da se podi~e. Naime, igra~i koje trenira @eqko Obradovi} su Partizanu doneli, prvi put posle 12 godina, ta~nije od sezone 2009/2010, 20 i vi{e pobeda (22-4). Ovaj u~inak bio je dovoqan za poziciju dva.

NOVITETI ZA PLEJ-OF

Od ove sezone u plej-ofu }e igrati {est prvoplasiranih ekipa, s tim da }e dve najboqe direktno u polufinale, a preostale ~etiri u doigravawe. To zna~i da }e Zvezda ~ekati boqeg iz duela Cedevita Olimpija - Igokea, dok }e Partizan odmeriti snage sa pobednikom susreta Budu}nost - FMP.

BORAC STREPI ZA OPSTANAK

â~ani su na terenu izborili opstanak, ali pravila im ne idu na ruku. Naime, izabranici Marka Marinovi}a }e morati da igraju bara` protiv Zlatibora koji iako je osvojio ABA 2 ligu ne moè direktno u vi{i rang. Razlog? Vi{e od pet klubova iz jedne zemqe ne moè da igra u ABA ligi, pa }e zbog toga Borac kao najslabije plasiran srpski klub morati u duelu sa {ampionom druge lige da se izbori da najboqi klubovi regiona i naredne sezone dolaze u â~ak.

Partizan i Crvena zvezda ~ekaju protivnike u polufinalu

SPLIT PROFITIRAO, KRKA RAZO^ARALA

Hrvatski klub je najboqe pro{ao, a na tome mo`e da zahvali Zlatiboru. Zbog toga {to su igra~i Strajina Nedovi}a osvojili trofej, ekipa Sr|ana Suboti}a je sa u~inkom 6-20 ostala u elitnom dru{tvu, iako je trebalo da igra u bara`u. Sa druge strane Krka je totalno podbacila. Ekipa iz Novog Mesta je upisala samo ~etiri pobeda i ~ak 22 poraza, pa }e zbog toga od naredne sezone igrati u ABA 2 ligi.

MORNAR NAJNEPRIJATNIJE IZNENA\EWE

Barani su ranijih sezona bili rival za izbegavawe i redovan stankovnik gorweg doma. Tim koji svoje me~eve igra u dvorani "Topolica" igrao je jako slabo. Mornar je jedva do{ao do dvocifrenog broja trijumfa (10-16) i to je bilo dovoqno samo za deveto mesto. Utakmice premiliminarne runde plej-ofa po~iwu 30. aprila, a prednost doma}eg terena ima}e Cedevita Olimpija i Budu}nost. "Ve~iti" }e se prili~no na~ekati na svoje polufinalne me~eve, pa koliko je to dobro, zbog odmora ekipa koje su igrale i ABA ligu i na evro-sceni (Zvezda u Evroligi, Partizan u Evrokupu), toliko je to i ma~ sa dve o{trice, jer }e dosta pro}i od posledweg do prvog narednog takmi~arskog nastupa. N. R.

Ho}e dva mesta u Evroligi, a onda ispadnu na pola sezone

Do pre mesec dana su se sawali veliki snovi, a onda su stigli bolni {amari otre`wewa. Crvena zvezda nije uspela da izbori plej-of Evrolige ni nakon {to su izba~ena tri kluba iz Rusije: CSKA, Uniks i Zenit. Partizan nije uspeo da izbori ~etvrtfinale Evrokupa ni nakon {to je 75 sekundi pre kraja susreta imao pet poena prednosti i napad za pobedu protiv Burse. Dva brza {amara u Evropi i povratak u doma}e okvire koji }e nam verovatno doneti lavinu saop{tewa i prepucavawa me|u klubova sa onim latentnim, indirektnim optu`bama, uz povremene direktne prozivke. Zapravo, ovo je znatno verovatnije nego vremenska prognoza za mesec dana unapred. Bilo bi lepo da za promenu ovog puta budemo po{te|eni vi{ednevnih medijskih ping pong prepucavawa. Zvezdu su od Evrolige na kraju odvojili nema~ki klubovi. Bajern je razmontirao Zvezdu u Minhenu sa 82:57, a velika je `al {to timu nisu mogli da pomognu Branko Lazi} i Ostin Holins. Pre Bajerna desio se jo{ jedan poraz koji nije smeo da se upi{e. ^ak sedmi put zaredom je Alba savladala Crvenu zvezdu

Put do Evrolige "ve~iti" }e tra`iti preko ABA lige i tada su vrata koja su otvorila suspendovani timovi, ve} po~ela uveliko da se smawuju. Zvezda je dozvolila da je dva puta savlada Monako, ~ak iako je u Beogradu imala 20 poena prednosti. Protiv Asvela je tako|e vodila, a na kraju je pala u zavr{nici sa 69:67. Crveno-beli su padali u posledwim sekundama i protiv velikana, iako su ubedqivo vodili kao protiv Efesa. Kada se sve sabere ti porazi su

bili dovoqno da Zvezda vi{e ne moè da sawa o eventualnom fajnal-foru u Beogradu ovog maja. Put Partizana je znatno druga~iji jer je ~itava sezona stala u samo 40 minuta, ta~nije u ne{to mawe od minut i po. Sve je krenulo nizbrdo pri rezultatu 79:74 kada je Partizan uz prednost imao i napad kojim je me~ mogao da bude prelomqen. Aleksa Avramovi} je krenuo na ulaz, a onda zakucao loptu u „prvi obru~“. Propu{tena je {ansa da se do|e do nedosti`ne prednosti, a nakon toga je Bursa napravila pravi mali podvig i uvela me~ u produètak. Nakon toga je u produècima turski tim neo~ekivano lako uspeo da slavi sa 103:95 i tako elimini{e Partizan iz Evrokupa. Dugo }e se vrteti snimci u prostorijama Partizana, kako je dozvoqeno da se ovako ne{to desi, gde je bilo toliko gre{aka... Ve} u osmini finala se raspr{io san o ponavqawu sezone sa evrotrofejom, ba{ na 30. godi{wicu od trijumfa u Istanbulu. Umesto da se razmi{qa o potencijalnim duelima sa Cedevita Olimpijom, sa Gran Kanarijom, u redovima crno-belih usledi}e duga i bolna analiza kako je

propu{tena velika {ansa. @eqko Obradovi} je istakao da je ~itava odgornost na wemu, za{titio je igra~e maksimalno, ali o~igledno je da u ovom timu nema automatizma i prepoznavawa obrazaca koji su karakteristi~ni decenijama unazad za timove koje vodi. "Stra{no mi je ào, potro{ili smo godinu dana da do|emo dovde. Pametan ~ovek se uvek u~i. Ako ne{to ponovimo 500 puta, i onda to ne uradimo, onda izgleda treba da ponovimo 2.500 puta. Toliko mi je ào", bio je utu~en kao retko kada najuspe{niji evropski trener svih vremena. Na po~etku sezone se nije znalo koji je klub ambiciozniji, pri~alo se o buxetima, o sanu da Srbija ima dva predstavnika u Evroligi... Na kraju je Partizan zavr{io sezonu nakon poraza od 10. tima Turske, dok je Zvezda propustila da napravi dobar rezultat protiv nema~kih klubova i Monaka. Sada }e put do Evrolige traìti preko ABA lige {to }e u~initi da tenzije budu na vrhuncu. Ve} sredinom aprila su oba tima mogla da se okrenu obavezama u doma}em prvenstvu... N. R.

SPORT

Sjajan gest Luke Jovi}a, donirao novac deci poginulih rudara Veliko srce srpskog fudbalera. Luka Jovi}, fudbaler Real Madrida i srpski reprezentativac, donirao je novac Organizaciji 28. jun za pomo} deci poginulih rudara. ^ak 18 dece je ostalo bez o~eva usled nesre}e koja se desila 1. aprila u rudniku Soko u kojoj je stradalo 8 rudara, dok je 21 povre|en. Jovi} je progla{en najve}im donorom ove organizacije sa na{ih prostora i jo{ jednom pokazao svoju humanost i empatiju. Kako akcija prikupqawa pomo}i za decu poginulih rudara traje do vikenda, Jovi} je uputio apel svima da se prikqu~e i doprinesu u skladu sa svojim mogu}nosti.

NE VREDI VRHUNSKA SEZONA, NEMA NAGRADE ZA \OKOVI]A:

Ferstapen najboqi na svetu

Ni{ta od nagrade za najboqeg tenisera planete. Maks Ferstapen je dobitnik Laureus nagrade za najboqeg sportistu planete za 2021. godinu. On je postao {ampion sveta u Formuli 1, a u konkurenciji za najboqeg je izme|u ostalog nadma{io Novaka \okovi}a koji je imao spektakularnu pro{lu godinu. Srbin je do sad ~etiri puta osvojio ovu nagradu. Pro{le sezone osvojio je tri grend slema, izjedna~io se sa Federerom i Nadalom i igrao finale US Opena. To o~igledno nije bilo dovoqno pa je nagrada oti{la {ampionu Formule 1. Nagradu za najboqi tim godine dobila je fudbalska reprezantacija Italije koja je 2021. godine postala evropski {ampion. Fudbaler Bajerna i reprezentativac Poqske Robert Levandovski koji je pro{le sezone za Bajern postigao 41 gol, dobio je priznawe za poseban uspeh na terenu u pro{loj godini. Ema Radukanu dobila je nagradu za najve}i proboj godine za uspeh na pro{logodi{wem US Openu. Nagradu za „povratak godine“ dobila je skejterka Skaj Braun koja je posle frakture lobawe uspela da se oporavi i na Olimpijskim igrama u Tokiju do|e do bronzane medaqe. Ona je najmla|a Britanka koja je osvojila medaqu na Igrama. Za sportsku ikonu godine, nagradu je dobio Valentino Rosi, legendarni motociklista koji je pro{le godine zavr{io karijeru.

PONOS JUGA SRBIJE:

^OVEK IGRA SAM:

Mitrovi} ima vi{e golova od 12 klubova u Engleskoj Srpski fudbaler Aleksandar Mitrovi} i zvani~no je progla{en za najboqeg igra~a êmpion{ipa u ovoj sezoni, a za samo tri utakmice mo}i }e da se kaè da je zvani~no i najboqi strelac tog takmi~ewa. Mitrovi} je protiv Bornmuta proteklog vikenda postigao jedini gol za Fulam u remiju 1:1, ~ime je do{ao do brojke od 41 gola u sezoni. Oborio je rekord Ajvana Tonija, koji je pro{le sezone stigao do 31 gola u dresu Brentforda. Za razliku od wega, srpski golgeter je sa svojim timom izborio direktnu promociju u Premijer ligu i to sa prvog mesta na tabeli. Mitrovi} je pored 41 gola na 41 utakmici upisao i sedam asistencija, a po drugi put u karijeri bi}e progla{en za najboqeg strelca u drugom rangu engleskog fudbala. Prvi put je to bio u sezoni 2019/20. kada je Fulam na wegovim krilima tako|e izborio povratak u elitu, ali je Mitrovi} tada imao 26 golova na svom kontu. Zahvaquju}i impresivnom golgeterskom u~inku u posledwih deset meseci, Srbin se popeo na 13. mesto ve~ne liste strelaca u êmpion{ipu. Mitrovi} je trenutno na 83 gola, dok je prvi Bili [arp sa 128 pogodaka, ali i 238 utakmica vi{e. Ostala su mu tri kola i me~evi sa Notingemom, Lutonom i [efild junajtedom, kako bi poku{ao da prestigne Gaja Vitingema, koji je u sezoni 1992/93. postigao 42 gola u drugoj ligi Engleske. Dominaciju biv{eg igra~a An-

"Real sa Ni{ave" slavi 99. ro|endan kluba Fudbalski klub Radni~ki deli sudbinu gra|ana Ni{a i juga Srbije ve} 99. godina, kada je dobro Radni~kom, tada se i Ni{lije ose}aju dobro, prava slika i prilika stawa u dru{tvu, kaù za klub Ni{lije. Prvo radni~ko sportsko dru{tvo formirano je na inicijativu Milo{a Markovi}a, tada ~lana KPJ. Klub se jo{ 1921. godine po~eo nazivati „Proleter“ i to je prete~a kasnije nastalog "Radni~kog". Ekipa u svom po~etku trenirala je u malom dvori{tu Radni~kog doma, a ne{to kasnije na starom va{ari{tu. U po~etku ekipa nije imala trenera ve} je kapiten tima bio zaduèn i za trenirawe svojih igra~a. Stadion âir je izgra|en i pu{ten u rad 1963. godine, a upravqawe ovim objektom od 1969. je preuzeo klub. Stadion je potom 2011. godine rekonstruisan, ali nikada nije zavr{en do kraja. Klub je svoj najve}i uspeh na me|unarodnoj sceni ostvario u sezoni 1981/82, kada je stigao do polufinala Kupa UEFA. Pred „Realom sa Ni{ave“ redom su padali Napoli, Grashopers, Fejenord i Dandi junajted. Velika podr{ka i euforija koja je tih godina pratila FK Radni~ki kulminirala je 7. i 21. aprila 1982. godine, kada je ekipa zaustavqena u polufinalnom dvome~u od strane nema~kog Hamburgera, tada verovatno najja~eg tima na svetu. Najboqi rezultat u doma}im takmi~ewima Radni~ki je ostvario u novijoj istoriji, ta~nije u sezoni 2018/2019, kada je bio vice{ampion Srbije, a u toj sezoni oborio je i postavio brojne rekorde.

^etvrtak 10. decembar 2020. 31 ^etvrtak 28. april 2022.

Mitrovi} je kraq êmpion{ipa, neka se spremi engleska elita derlehta i Partizana potvr|uje i podatak da je on sam efikasniji od tri ekipe u êmpion{ipu. Od Mitrovi}a su neefikasniji Hal sa 39, Piterboro sa 38 i Barnsli sa 32 gola. Postoji i statistika koja kaè da bi Fulam bez Mitrovi}a ove sezoni bio tek 10. u ligi sa 63 boda, dok bi samo sa wegovim golovima tim bio sedmi na tabeli. "Kotixersi" su postigli 99 golova ove sezone i imaju ~ak 33 vi{e od Bornmuta, koji je drugi najefikasniji. Me|utim, ostaje pitawe koliko }e Fulam mo}i u Premijer ligi naredne sezone? Ve} se ranije de{avalo da Mitrovi}eva ekipa dominira u drugoj rangu, a potom u Premijer ligi bude ubedqivo u zoni ispadawa. Sada je na klupi Marko Silva, koji je sklopio tim, ~ini se ba{ po meri, a re~i hvale za Portugalca imao je i Mitrovi}. "Otkako je do{ao novi me-

naxer, stvorili smo na{ stil igre i nekako mi je to odgovaralo, ba{ kao i svima u ekipi. On izvla~i najvi{e od svojih igra~a. Posle onakve sezone pro{le godine u Premijer ligi, bilo je te{ko nastaviti jer je mentalitet bio na niskom nivou. Znamo koliko je ova liga naporna, nije lako vratiti se u êmpion{ip. Pokazali smo èqu da drìmo vrh lige od prve utakmice", izjavio je najboqi strelac u istoriji srpske reprezentacije. Podatak koji moè biti ohrabruju} je taj da je golgeter Fulama zatresao mreù vi{e puta nego devet timova iz Premijer lige ove sezone. Treba napomenuti daje Mitrovi} odigrao 41 utakmicu, dok su premijerliga{i na 33. Srbin je efikasniji od Wukasla (40), Sautemptona (38), Lidsa (38), Evertona (34), Vulverhemptona (33), Votforda (31), Brajtona (29), Barnlija (28) i Nori~a (22). S. G.

STRAHIWA ERAKOVI]:

"Prerano me porede sa Vidi}em"

PAO SVETSKI REKORD: ^ak 91.648 navija~a na me~u fudbalerki!

Svetski rekord po broju gledalaca na jednom me~u ènskih fudbalskih ekipa oboren je pro{log petka. Za to su se pobrinuli oni kojima je Barselona u srcu, jer je ~ak 91.648 wih ispunilo tribine "Nou Kampa". Razlog je bio prvi me~ polufinala Lige {ampiona za fudbalerke, a publika je uìvala u rapsodiji svojih qubimica. One su sa 5:1 pobedile ekipu Volfzburga, pa su ve} zakora~ile u finale, za koje }e se u drugom polufinalu boriti ènske sekcije fudbalskih kluba Olimpik Lion i PS@.

Posledwi derbi potvrdio je da titula najboqeg mladog fudbalera u Srbiji pripada Strahiwi Erakovi}u ûpi. Trener Dejan Stankovi} pohvalio ga je posle utakmice sa Partizanom da je bio monstruozan, a Zvezdin {toper se skromno nasme{io na podse}awe da su ga nedavno i u poznatom italijanskom listu "Korijere delo sport" najavili kao novog Nemawu Vidi}a. - Video sam to, prerano je da se poredim sa takvim imenom - isti~e Erakovi}. - Daj Boè, ja bih najvi{e na svetu voleo da napravim ne{to sli~no kao Vidi}. Mo`da se to i ostvari, moje je da radim, "namestim glavu", da svaki dan dajem sto odsto na treningu i na utakmicama igram sve boqe. Nisam upoznao Nemawu, voleo bih. Naravno, mnogo sam se lepo ose}ao kada me je Stankovi} pohvalio posle derbija. Prijalo je i potrudi}u se da pozitivnih komentara bude {to vi{e u budu}nosti. "Eksplodirao" je u svom ~etvrtom duelu sa crno-belima. Prvi mu je ostao u gorkom se}awu zbog gre{ke na startu, posle koje je Partizan dao gol. - Uh, kad bi tih pet minuta moglo da se izbri{e, ali naàlost ne moè. Mislim da sam iz tog kiksa mnogo nau~io. Na moju sre}u, nismo izgubili ni tada, kao ni u slede}a tri duela sa kom{ijama. Najve}u milinu sam osetio kada smo ih pre mesec dana pobedili sa 2:0, na punoj "Marakani". Pred ovaj posledwi derbi, pritisak je bio ogroman, iako je nama pobeda donosila titulu. Qudi mo`da ne razumeju, ne moè u takvim me~evima koji odlu~uju prvenstvo da se igra neki dobar fudbal. Nama je bilo najbitnije da ostvarimo povoqan rezultat, kao {to smo i uradili. Bilo bi boqe da smo pobedili, ali ne moèmo biti nezadovoqni ni sa nere{enim rezultatom. N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 28. 4. 2022.

^EKA GA DUG OPORAVAK:

Otkriveno koja bolest mu~i Noleta, navija~i zabrinuti! Iz me~a u me~ je izgledao sve boqe, delovalo je da je ponovo “prodisao”, a onda nagli rez. Kao da je neko pritisnuo prekida~ za ga{ewe. „Ako ne{to otka`e u motoru te{ko da motor mo`e da ide, te{ko na ovom nivou“, rekao je Novak \okovi} pred 8.500 hiqada navija~a u Beogradu. Do{lo je to nedugo nakon {to je delovalo kao da jedva stoji na nogama u posledwem setu finala protiv Andreja Rubqova 6:2, 6:7(4), 6:0. Upravo rezultat posledweg seta najboqe govori kako se \okovi} ose}ao, da je ostao bez snage i energije. Nije mu se ~esto u karijeri de{avalo da u setu ne osvoji ni gem, pogotovo ne u finalu. Ipak, gr~evito se bori \okovi} da ostane na nogama i na samom kraju drugog seta. Iscrpquju}i poeni, duge razmene, jaki udarci ruskog tenisa, sve ovo dovelo je do toga, da Novak nakon svakog poena u taj-brejku, stane, nasloni {ake na kolena i polako dolazi do daha. Odigrao je za pet dana ~ak 10 sati i 30 minuta vrhunskog tenisa, imao je dva srpska igra~a u stra{noj formi naspram sebe, zatim Karena Ha~anova, momka koji se godinama nalazi u vrhu, a

na kraju i duel sa Top 10 igra~em i jednim od najspremnijih igra~a na turu. Uspeo je \okovi} da povrati ose}aj u udarcima (izuzev mo`da bekhend dijagonale koja je {kripala), ali jednostavno nije imao dovoqno snage da odigra do kraja na nivou koji je neophodan da se pobedi. Ipak, nakon finala je zabrinuo najboqi teniser sveta. Niko nije `eleo da veruje da }e se ovako ne{to desiti. “Nikada se nije de{avalo ovako, mo`da na po~etku karijere. Zato mislim da je povezano sa nekom bole{}u. Izgleda da je vreme za oporavak du`e od onog {to sam o~ekivao. Nisam se ose}ao lo{e do drugog seta. Bio sam sre}an da dobijem taj-brejk. Iza{ao sam posle medicinskog tajm-auta i mislio da sam spreman za tre} i set, ali imao sam goriva samo za dva, tri gema. To nije prijatno za qude na tribinama. @ao mi je zbog toga {to su qudi videli u tre}em setu, ali nije bilo mogu} e”, dodao je \okovi}, a podsetimo da je u po~etku karijere nekoliko puta predavao me~eve. Ovo dolazi u trenutku kada \okovi} savr{eno vodi ra~una o svom telu. Navija~i spekuli{u i da je re~ o postkovid umoru, koji je bio ~esta posledica nakon pre-

KAO NIKAD PRE: NOVAK I RUBQOV KUCAWEM JAJIMA ODLU^ILI KO SERVIRA \okovi} je protiv Andreja Rubqova igrao finale Serbia Opena, a kako je me~ na pravoslavni Uskrs, imao je i adekvatnu uvertiru. Novak i Rubqov su kucawem jajima, prema tradicionalnom obi~aju najve}eg hri{}anskog praznika, zamenili bacawe nov~i}a i tako je odlu~eno ko }e prvi servirati. Ruski teniser je pobedio u kucawu i tako imao pravo da bira, a izabrao je da \okovi} prvi servira.

leànog koronavirusa. Ipak, po nekim informacijama u pitawu je neka vrsta virusa koja traje oko sedam dana, u nekim slu~ajevima i vi{e. Dolazi do visoke temperature koja iscrpquje telo. Mnogo qudi iz sveta tenisa je u posledwe vreme imalo ovaj virus, a povratak u formu je utoliko teì kada se na pauzu doda i ovaj zaista nesre}na okolnost. Ose}aj je kao da vas je neko iscedio. Novinari “Sport kluba” ispri~ali su da im je \okovi} pre turnira u Monte Karlu rekao da je imao taj virus i da je nekoliko dana imao visoku temperaturu, {to je u velikoj meri uticalo na wegovo izdawe u kneèvini. \okovi} je gospodski odlu~io da ne pri~a previ{e o tome jer prosto ne èli da umawi uspeh Rubqova u Beogradu (niti pobedu bilo kog drugog igra~a). Rekao je najpre da je umoran, a tek je na kasnije insistirawe istakao da se brine da je u pitawu neka bolest. “Ono {to mogu re}i je da sam umoran. Mogao sam da ispadnem i u prvom kolu. Iza mene su te{ki me~evi u tri seta i to }e mi pomo}i u nastavku sezone. Premda mi je ovaj lo{ ose}aj stigao u ~etvrtom me~u, a ne u prvom kao u Monte Karlu. Pariz je ciq i nadam se da }u biti spreman”, pojasnio je \okovi}. Ipak, Novak je u Beogradu dobio ono {to mu je bilo preko potrebno. Me~eve. Ne samo to, ve} je u svakom na terenu proveo najmawe dva sata, igrao je ukupno 12 setova i u tri od ~etiri navrata je uspeo da se vrati iz zaostatka. Deluje da je ovo samo dodatni problem, ali ne i nesavladiva prepreka. Psihi~ki i igra~ki je Novak na svom nivou, nedostaje samo jo{ i da telo moè da isprati napore. Na kraju je, ipak, ponestalo goriva u tom motoru za zavr{ni sprint u istoriju. N. R.

Opet teraju Novaka u penziju, ni{ta nisu nau~ili Duga je istorija teniskih "stru~waka" koji savetuju najboqem teniseru sveta da umesto dr{ke reketa drì tigaw ili olovku. Kad god Novak ima lo{ period, omiqena re~ im je - penzija. „Bruka i sramota“, „prodana du{a“, „namerno je pustio Rubqova“, „nije trebalo ni da igra“, repertoar li~nih zapaàwa „poznavaoca“ tenisa postao je prili~no bogat. Iako ìvimo u dràvi koja ima sedam miliona selektora, izgleda da i svako zna kako se najboqe udaraca loptica, iako su neki forhend i bekhend u re~nik uveli tek 2008. godine. One godine kada je Novak \okovi} prvi put osvojio Australijan open. Zlonamernih komentara je bilo i tek }e ih biti, a svaki potez Novaka kao da uspeva da podeli navija~e. Nakon Australije koja je uspela da ponizi \okovi}a, delovalo je da je \okovi} dobio oreol nedodirqivosti i novog, modernog heroja. Ipak, mi ne bismo bili mi, da ne zaboravimo sve nakon jednog sastanka sa predsednikom Srbije. O tome se pri~alo na ~itavom kompleksu, kao da od toga zavisi u kakvoj je formi Novak \okovi}. Nije ovo prvi put da Novaku poru~uju da se okane tenisa i da ~uva decu. Kada je pre ~etiri godine ispao u ~etvrtfinalu Rolan Garosa od Marka êkinata svi su "znali" da se \okovi} ne}e vratiti, da nikada ne}e biti na "onom nivou" ili da je boqe da je odmah zavr{io karijeru. Od tada je sru{io rekord Roxera Federera po broju sedmica na mestu broj jedan, izjedna~io se sa [vajcarcem i Rafaelom Nadalom na po 20 grend slem titula ([panac po~etkom ove godine stigao i do 21.), osvojio sve masterse barem dva puta... Pa, lista bi bila preduga~ka da stane u jedan ovakav pregled. Za sve koji brinu do kada }e trajati Novak, la`no ili iskreno, wegov otac je jednom prilikom to objasnio. "Novak ne}e tako skoro u penziju. Planira da odigra i Olimpijske igre u Parizu. Nisam kao wegov otac za to, ali on ima 34

godine i on odlu~uje o svojoj karijeri i svom ìvotu. Tu sam da mu udelim savet koji }e on poslu{ati ili ne. Slu{ao me je dovoqno i vidim da nisam pogre{io nigde", istakao je Sr|an u intervjuu za nedeqnik "Ekspres". Izgleda da su mnogi zaboravili kako su slali Novaka u penziju pre ~etiri godine kada su sa kom{ijama slavili titulu na Rolan Garosu, dok su na moru gledali kako \okovi} podiè pehar Vimbldona ili kada su ih bilo gde u svetu nakon poruke da su iz Srbije pitali za \okovi}a. Zaborave se uvrede, kada je vreme za slavqe. Lekcija nije nau~ena, pa sada svi "vide" da Novak ne moè opet da igra na najvi{em nivou jer ne moè da savlada ni Rubqova. Kao da Rus nije osmi teniser sveta. Onda kada se Novak poàlio da se ne ose}a najboqe, mnogi su po~eli pri~u o tome kako je odmah prona{ao izgovor, a onda se re|aju pri~e sa po~etka karijere kada je predavao me~eve. Ono {to jedino brine u ~itavoj pri~i je da ni \okovi} nije do kraja siguran u ~emu je problem. Ipak, verovatno ve} radi na tome da ga ispita, a onda i re{i. Vremena do Rolan Garosa je sve mawe (po~iwe 22. maja), pa }e reakcija morati da bude muwevita. Odigrao je za pet dana ~ak 10 sati i 30 minuta vrhunskog tenisa, imao je dva srpska igra~a u stra{noj formi naspram sebe, zatim Karena Ha~anova, momka koji se godinama nalazi u vrhu, a na kraju i duel s Top 10 igra~em i jednim od najspremnijih igra~a na turu. Ipak, karakter {ampiona je takav da prepreke postoje samo da se savladaju. Kroz sli~ne stvari godinama unazad prolazi Lebron Xejms, pa opet uspeva da ostane na vrhu. Tom Brejdi se jo{ jednom vratio iz penzije i èli da uzme jo{ jednu titulu. Primera ima sasvim dovoqno, {ampioni imaju potpuno druga~iji mentalitet. Samo neki to ne èle, ili ne mogu, da shvate. N. R.