Srpski glas 28. jul

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 28. 7.2022. z Year XXXI No.2511

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

30

KUD Kara|or|e Sidnej

GODINA ”SRPSKIH BELIH ORLOVA” IZ KANBERE

KUD „Kara|or|e“ iz Sidneja organizovalo je, pro{le subote, veliku zabavu u sali na crkvenom imawu u Rosmoru. Bila je ovo prva zabava KUD „Kara|or|e“ ove godine

Zabava na crkvenom imawu u Rosmoru

Strana 32

Strane 16 i 17

Raketa srpskih studenata pobednik EVROPSKOG TAKMI^EWA

Pro{log vikenda srpski „Beli Orlovi“ iz Kanbere proslavili su trideset godina od svog postojawa. Sala na Fareru bila je premala da primi sve one koji su `eleli da do|u i da sa na{im timom proslave ovaj va`an jubilej

Pozori{ni fenomen zvan ''Zadwa stanica''

Strana 12

Raketa studenata Ma{inskog fakulteta i Vojne akademije „Aurora 3“ uspe{no je obavila sve zadatke u najkra}em mogu}em vremenu i obezbedila prvo mesto i u generalnom plasmanu u konkurenciji 42 tima iz celog sveta Verovali ili ne, ali pre 53 godine, jula 1969. godine qudi {irom sveta gledali su na malim ekranima kako Nil Armstrong kora~a po Mesecu. Od tada qudska noga nije stala na ovo nebesko telo

Strana 29

Strana 20

Putopis

Za{to niko 53 godine nije kro~io na Mesec?

Mesto gde su postavqeni temeqi srpske dr`avnosti:

Stara skup{tina u Kragujevcu

Zakqu~no sa izvedbom pro{log petka predstava ''Zadwa stanica 2'' je uspela ~ak u ~etiri navrata da ispuni veliku salu Centra u Bonirigu u samo dva meseca

Strana 19

2

10. jul decembar ^etvrtak 28.

2022. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Britanci dobili dozvolu za iskopavawe zlata na Kosovu i Metohiji Kompanija „Vestern Tetjan risorsiz” (VTR), koja je 75 odsto u vlasni{tvu britanske firme „Arijan risorsiz, dobila je jo{ jednu licencu za tra`ewe zlata na Kosovu i Metohiji na podru~ju op{tine Podujevo.

VTR ima jo{ tri licence za tra`ewe zlata u pokrajini, za koje ~eka kona~no odobrewe Nezavisne komisije za rudnike i minerale.

Nova dozvola odnosi se na selo Hrtica, u op{tini Podujevo, i pokriva 58 kvadratnih kilometara. „Dodavawe visoko perspektivnog projekta u Hrtici u portfolio WTR zna~ajan je korak u razvoju na{eg istra`ivawa na Kosovu”, rekao je direktor „Arijana risorsiz” Kerim Sener.

WTR sada ima 297 kvadratnih kilometara zemqi{ta pod licencom na KiM i dodatni 161 kvadratni kilometar na kojem su po~eli radovi.

Kupovna mo} zna~ajno opala, Srbiju tek o~ekuje drasti~an pad standarda Ekonomista Goran Radosavqevi} izjavio je da je kupovna mo} gra|ana Srbije u posledwih godinu dana zna~ajno opala i da ih tek o~ekuje drasti~an pad standarda.

Radosavqevi} je kazao da statistika u ovom trenutku ne prati verno {ta se stvarno de{ava kada je u pitawu `ivotni standard stanovni{tva.

Prema najnovijim podacima Republi~kog zavoda za statistiku, prose~na neto zarada u maju ove godine iznosila je 74.168 dinara dok je medijalna neto zarada (50 odsto zaposlenih u Srbiji) za isti period bila 56.582 dinara.

Radosavqevi} nagla{ava da je Srbija s prose~nim platama dostigla relativno visok nivo, „me|utim prose~ne cene ih susti`u i ne samo prose~ne cene, nego i cene osnovnih `ivotnih namirnica“. „Su{tinski problem je {to gra|ani Srbije tro{e najve}i deo svog dohotka na hranu, stanovawe i energiju i to su tri komponente koje su u Srbiji zna~ajno poskupele“, kazao je on.

Prema posledwim dostupnim informacijama iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, prose~na potro{a~ka korpa u aprilu ove godine vredela je 83.633 dinara, {to je 1,15 puta ve}e od tada{we prose~ne plate.

Prose~na neto zarada u maju 2012. godine iznosila je 40.442 dinara, {to je skoro upola mawe nego danas. „Cena hrane je u Srbiji poskupela zna~ajno vi{e u proseku nego u EU, dok cene energenata nisu zato {to su oni kontrolisani od strane dr`ave ali je samo pitawe trenutka kada }e se to desiti. Cena stanovawa je imala drasti~an skok rasta cene kvadrata, i kad uzmemo te tri komponente dolazimo do toga da je na{a inflacija ne 11 odsto kako to ka`e zavani~na statistika, nego inflacija koja poga|a najve}i broj gra|ana je od 15, 20 i vi{e odsto“, naglasio je Radosavqevi}.

Vu~i}ev potez koji bi mogao da bude po~etak kraja SNS U situaciji kad se po ko zna koji put govori o odlasku Aleksandra Vu~i}a sa ~ela Srpske napredne stranke i kad on sam ka`e da je vreme da se drugima da prostor, wegove strana~ke kolege snimaju spot kojim ga prakti~no mole da ostane tu gde jeste. Zato se logi~no name}e pitawe - mo`e li se ova veza zaista prekinuti i ko }e u tom slu~aju “vi{e patiti”.

Iako brojke ka`u da je Vu~i}ev rejting daleko iznad dometa wegove stranke, te da wegovim povla~ewem samo SNS gubi, stvari nisu ba{ tako crno - bele.

Aleksandar Vu~i} je nebrojeno puta najavio povla~ewe sa mesta predsednika SNS. Posledwi put uo~i aprilskih izbora, kad je rekao da }e oti}i na jesen. O tome je govorio i na konsultacijama sa parlamentarnim strankama oko formirawa vlade, o ~emu je u javnosti pri~ao i lider SSP Dragan \ilas.

Vu~i} je ne{to sli~no ponovio i ovih dana.

“Zna~ajno je da se povu~em sa ~ela SNS, koja je uprkos slabostima "najboqa politi~ka organizacija". Posle nekog vremena morate da razumete da niste ve~iti i da drugima date prostor“, rekao je Vu~i} u [apcu na sve~anosti povodom spajawa mosta preko Save.

SPOTOM PROTIVU ODLASKA Uprkos tome, ~lanovi SNS snimaju spot u kojem poslanici Vladimir Orli} i Nevena \uri} obja{wavaju za{to je va`no da Vu~i} ostane na ovoj poziciji: “SNS je ba{ kao i sama Srbija pod vo|stvom Aleksandra Vu~i}a nau~ila da pobe|uje. Nau~io nas je i pokazao kako da ostvarujemo svoje snove. Politika koju kre-

ma {ta mi re~e?! Jo NAJQEP[A, NAJVISO^IJA I NAJPAMETNIJA!

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

ira Aleksandar Vu~i} faktor je o~uvawa mira i stabilnosti“.

On {titi na{e vitalne dr`avne i nacionalne interese i obezbe|uje ekonomski i finansijski napredak i prosperitet”, neki su od razloga koje su naveli Orli} i \uri}.

Posle svega ostaje pitawe, ho}e li Vu~i} zaista napustiti SNS i ako se to desi {ta ostaje? [ta je SNS bez Vu~i}a, ali i {ta je Vu~i} bez SNS-a…

UZAJAMNA POTREBA Politikolog Cvijetin Milivojevi} ka`e da je SNS bez Vu~i}a jedna obi~na stranka.

“Svakako ne dominantna. [to se Vu~i}a bez SNS ti~e, ne bih rekao da ne mo`e bez stranke, ali mu svakako treba neka organizaciona ili institucionalna zamena. To nije nasu{na potreba, kao {to je on SNS-u, ali jeste potreba. Zna~i i Vu~i}u je potrebna organizacija iz koje mo`e da crpi svoj uticaj”, ka`e Milivojevi}.

Izvr{ni direktor CeSid-a Bojan Kla~ar ka`e da Vu~i} i bez SNS ostaje najuticajnija i najmo}nija politi~ka figura u Srbiji, ali da }e se wegov uticaj smawivati ukoliko se potpuno povu~e iz strana~kog `ivota.

“Vu~i} je i bez SNS predsednik Srbije i to narednih skoro pet godina. Vu~i} je bez SNS i daqe najpopularniji politi~ar u Srbiji. Vu~i} je i bez SNS politi~ar sa najvi{e poverewa u Srbiji. To je sasvim sigurno. Zbog ova dva faktora, Vu~i} i bez SNS ostaje najuticajnija i najmo}nija politi~ka figura”, navodi Kla~ar.

Me|utim, ostaje nepoznato da li bi se i u kojoj meri smawio wegov uticaj na vladu ukoliko bi se povukao.

KONTROLA PREKO NASLEDNIKA “Zavisi od toga kako }e u SNS te}i te promene posle wega i ko }e biti ta osoba koja }e preuzeti SNS. Ako bi se taj proces desio naglo, nepripremqeno, ako bi odabir kandidata bio lo{, ako se taj kandidat ne bi sna{ao na toj poziciji, meni se ~ini da bi wegov uticaj dugoro~no bio mawi.

I na Vladu Srbije i na procese u samoj stranci”, ka`e Kla~ar i dodaje: "Dakle, ako bi do{lo do takvog povla~ewa, u kome bi Vu~i} apsolutno napustio bilo kakvu vrstu zanimawa za strana~ki `ivot, ako bi tako radikalno napustio strana~ki `ivot, onda bi dugoro~no mogao da ra~una na to da }e se wegov uticaj smawiti. Me|utim, ako osoba koja do|e na ~elo SNS bude, u {ta ja verujem, bliska Vu~i}u, ako to bude osoba koja na neki na~in sledi wegov put, ako to bude osoba koja ne izaziva podele u SNS, onda mislim da se puno toga ne} e dramati~no promeniti, jer }e na neki na~in Vu~i} zadr`ati istu onu politi~ku mo} koju ima i sada".

VAKCINI[I SE, PA SE SLOBODNO ZARAZI! „Teniseri su igrali zara`eni i u Australiji i na Rolan Garosu i na Vimbldonu.

Nevakcinisan ~ovek koji nije zara`en ne mo`e u SAD, a vakcinisani koji je zara`en mo`e. Taj ~ovek mo`e i da zarazi stotine drugih. To je suludo" (Goran Ivani{evi}, trener Novaka \okovi}a)

„Da ima dr`ave svi sve{tenici SPC bi bili pohap{eni, jer svi rade protiv Crne Gore! To je jedna paramilitarna organizacija – SPC u Crnoj Gori! Nismo mi krivi {to Srbija nema svoju istoriju pa krade na{u, {to su oni bili pod Turcima kada smo mi imali svoju dr`avu" (Dragiwa Vuksanovi} Stankovi}, poslanica SDP-a, tokom polemike sa premijerom Dritanom Abazovi}em u Skup{tini Crne Gore)

DA NAM OPROSTE [TO SMO @IVI „Jasenovac treba da bude mesto pomirewa Srba i Hrvata" (Dejan Risti}, direktor Muzeja `rtava genocida)

JA SAM KRAJI[NIK, JA SAM ^OVEK, JA SAM SRBIN IZ HRVATSKE „Ako me pita{ {ta sam, ipak kad sve zbrojim, naro~ito u zadwe vreme se tako ose}am, ja sam Kraji{nik, ja sam ~ovek, ja sam Srbin iz Hrvatske.

To je moje najta~nije obele`je, ali na tragu Nikole Tesle, koji se ponosi, kao {to je rekao, svojim srpskim rodom i hrvatskom domovinom" (Glumac, Rade [erbexija)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 3

Popis 2021: Profil srpske Suze Zagorkinih zajednice u Australiji pitomaca

sedoro Ukupno 94.997 stanovnika AustraS ilije u popisu je navelo da ima srpsko ~arporeklo, zna~ajno vi{e nego 2016. gopo-dine (73.901). Srpski jezik kod ku}e wa ugovori 57.297 osoba, {to srpski ~ini Zbog31. jezikom po rasprostrawenosti. bezUbedqivo najvi{e qudi koji govore mo}-srpski kod ku}e `ivi u sidnejskom odipredgra|u Liverpul - 2019.

Prema nedavno objavqenim podao dacima sa popisa stanovni{tva iz 2021. we-godine, u Australiji `ivi ne{to vi{e i seod 25.422.788 stanovnika, koji vode poreklo iz ~ak 320 razli~itih naroda.

Multikulturalnost Australije ponajboqe se oslikava u ~iwenici da se SNSgovori ~ak 429 razli~itih jezika, od i kokojih su 183 jezici autohtonih naroda. zeti Na popisu se ukupno 94.997 osoba u esioAustraliji izjasnilo da ima srpsko pobireklo. To je 0,4 procenta od ukupne poakopulacije Australije i srpsko poreklo o naje 32. po zastupqenosti. Interesantno, a bibroj qudi srpskog porekla porastao je wi.u odnosu na popis iz 2016. za vi{e od cese20.000, do ~ega je do{lo pre svega zbog ar ipromene formulacije pitawa o poreklu, a sli~an trend zabele`en je i kod ta-mnogih drugih zajednica. ~i} Kada je re~ o kulturolo{koj raznokvulikosti, srpski jezik je na 31. mestu, ~kipo{to se 57.297 gra|ana Australije lnoizjasnilo da govori srpski kod ku}e. ndaTo je ne{to mawe od broja qudi koji a nagovore makedonski, turski, japanski i wi-telugu, a za nekoliko hiqada vi{e od o|eosoba koje kod ku}e govore ruski, hreru-vatski, afrikans i samoanski. ude Broj gra|ana koji govore odre|eni edijezik kod ku}e je jedan od kqu~nih paobarametara u popisu, na osnovu kojeg su NS,izvla~eni i statisti~ki podaci. Tako, ne}qudi koji govore srpski jezik u proser }eku su starosti od 45 do 49 godina, {to atije za ta~no deset godina vi{e od proimase~ne starosti celokupne australijske populacije.

Pored ~iwenice da srpska zajednica u Australiji stari, vredi ista}i i da se broj onih koji govore srpski jezik

kod ku}e pove}ao za 6,5 odsto u odnosu na 2016. godinu.

Qudi koji govore srpski kod ku}e `ive u svim velikim gradovima Australije, ali i u mnogobrojnim malim mestima i selima u unutra{wosti.

Ubedqivo najve}i broj pripadnika zajednice nastawen je u sidnejskom predgra|u Liverpul, gde se 2019 qudi izjasnilo da govori srpski. Kada se tome dodaju i okolna naseqa kao {to su Maunt Pri~ard, Bonirig i Bonirig Hajts, pa zatim Kabramata, Ferfild, Grin Veli i Vorik Farm, ovaj deo Sidneja ima najbrojniju srpsku populaciju na kontinentu.

Drugo mesto od svih predgra|a u Australiji zauzima Dandenong Nort na istoku Melburna, sa 756 osoba koje govore srpski kod ku}e. Isto kao i na zapadu Sidneja, tako i u ovom podru~ju, ukqu~uju}i okolna naseqa poput Endevor Hilsa, Dandenonga, Kizboroa, Nobl Parka i Davtona, tako|e `ivi brojna srpska populacija.

Najve}i broj onih koji govore srpski u Australiji ro|en je u Srbiji, 32,5 odsto, {to je malo vi{e od ro|enih u Australiji, kojih ima 31,9 procenata.

Tre}a zemqa ro|ewa po zastupqenosti je Bosna i Hercegovina sa 6.220

qudi, dok je u Hrvatskoj ro|eno 4.870 osoba koje kod ku}e govore srpski jezik. Crnu Goru kao zemqu ro|ewa navelo je 738 osoba koje govore srpski.

Veoma zanimqiv podatak iz popisa je i godina kada su qudi emigrirali u Australiju. Najstariji ~lanovi srpske zajednice, ukupno 12 osoba, doselilo se 1948. a jo{ 51 1949. godine. Ova statisti~ka kategorija pokazuje da su se najve}i talasi srpske emigracije dogodili izme|u 1969. i 1971. i i u razdobqu od 1996. do 2000. godine.

Po~etkom sedamdesetih emigriralo je ne{to vi{e od 4.800 na{ih qudi koji i danas `ive u Australiji, dok je najve}i broj Srba, vi{e od 10.000 stigao u periodu od 96. do 2000. Naravno, taj broj se odnosi samo na one koji i daqe `ive u Australiji i koji su u~estvovali u popisu 2021.

Kada je re~ o religiji, ve}ina stanovnika Australije koji govore srpski kod ku}e, 70,4 posto, izjasnili su se da pripadaju pravoslavnoj veri. Jo{ 14,2 procenta navelo je hri{}anstvo kao religiju, dok je 8,1 odsto odgovorilo bez religije. Katoli~koj crkvi pripada 2,6 odsto osoba koje govore srpski kod ku}e.

SBS na srpskom jeziku

Jovawica nije porodi~ni projekat Vu~i}a, ve} dr`avni posao [ef srpske dr`ave Aleksandar Vu~i} jo{ jednom je obja{wavao da iza najve}e planta`e marihuane u Evropi ne stoje on i wegov brat Andrej, te da su sve optu`be na wihov ra~un - la`ne.

Svakodnevnim isticawem svog brata i wegovim povezivawem sa ovom aferom, predsednik Srbije svesno zamewuje teze, tvrde}i da ga napadaju da je “Jovawica” wegov porodi~ni projekat, iako istraga upu}uje da je re~ o projektu dr`ave.

Od kad je otkriveno da je Predrag Koluvija, vlasnik imawa “Jovawica”, pored organske hrane, gajio i “stresiranu” konopqu, odnosno marihuanu, gotovo na svakom mestu mo`emo ~uti predsednika Srbije kako tvrdi da wegov brat nema veze sa tim i da politi~ki protivnici i mediji zlonamerno optu`uju wegovu porodicu. „Dve i po godine su vodili kampawu oko Jovawice sa pri~om da je moj brat zvao Koluviju. Sudski je dokazano da to nije istina. Niko nije uputio izviwewe.

Lagali su. Niti znamo ~oveka, niti nas to interesuje. Mislite li da predsednik Srbije nema pametnijeg posla da se bavi kriminalom i da ubijam po Srbiji?

Kako je mogu}e da vam je to uop{te u glavi? Zar vam je jedini posao koji imate da izmi{qate najgore gluposti“, pitao

se Vu~i} tokom nedavnog gostovawa na TV Pink.

Ime Andreja Vu~i}a pomiwalo se, istina, ~im je otkrivena planta`a marihuane na imawu Predraga Koluvije.

Opozicija je tvrdila da je on povezan sa vlasnikom Jovawice, {to je Vu~i} u poslu`ilo da se javno prepucava sa svojim politi~kim protivnicima i da ~itavu pri~u skrene na drugu stranu.

Kao rezultat toga usledilo su|ewe za povredu ugleda i ~asti Andreja Vu~i}a koje je, nezaslu`eno, dobilo ve}u pa`wu od istrage koja se vodila zbog pronalaska vi{e od tone marihuane na imawu Predraga Koluvije.

I dok nam je predsednik uporno tvrdio da wegov brat nema nikakve veze sa planta`om marihuane, istragom je otkriveno da se Koluvija krio iza slu`bene legitimacije MUP-a, da su pojedini pripadnici BIA ~uvali wegovo imawe i da se sa mnogima od wih dru`io i redovno odr`avao kontakt.

Sva ova saznawa dovode do logi~nog pitawa ko je i za{to omogu}io slu`benu za{titu vlasniku imawa Jovawica i kako je mogu}e da vrh dr`ave nije znao da su wene bezbednosne strukture anga`ovane na ovom projektu?

Uz to, predstavnici vlasti koja bi,

po pravilu, morali da budu u slu`bi svih svojih gra|ana, a ne povla{}enih pojedinaca, du`ni su da nam odgovore zbog ~ega se u posledwe vreme trude iz petnih `ila da obrane Predraga Koluviju?

Da li to rade zbog toga {to je Koluvija bio deo dr`avnog projekta ili samo zbog toga je navodno odbio da za sve optu`i Andreja Vu~i}a?

Ako imamo u vidu izjavu advokata Zdenka Tomanovi}a, pravnog zastupnika inspektora koji je uhapsio Koluviju, da je wegov klijent (Slobodan Milenkovi}) radio na otkrivawu visokih funkcionera dr`avnih organa i bezbedonosih slu`bi u slu~aju Jovawica, onda je potpuno je nejasno zbog ~ega predsednik uporno isti~e u prvi plan svog brata, osim ako Andrej Vu~i} u me|uvremenu nije postao visoki dr`avni funkcioner ili pripadnik BIA. Ako je avanzovao, du`ni smo da to znamo. U slu~aju da nije, prvi ~ovek dr`ave je du`an da odgovori zbog ~ega se svojski trudi da nam ~itav slu~aj opi{e kao napad na wega, wegovog brata i wegovu porodicu i zbog ~ega izbegava da govori o ulozi dr`ave u Jovawici.

Predsedni~e, nama je jasno. Jovawica nije porodi~ni, ali jeste dr`avni projekat.

Pi{e: Milenko Vasovi} Nema ni{ta komi~nije od pla~a Tu`ila{tva, smeje im se mafija, vri{ti publika, kiko}e vlast. Najve}a civilna sila, pred kojom bi trebalo da drhte svi kriminalci i svi politi~ari koji ru{e pravni poredak, tra`i za{titu zbog navodnog napada novinara.

Vele pritaskaju ih pojedine redakcije i jedan tekst iz Nove. E da nije tog teksta kako bi se oni razmahali, kako bi oni sproveli istrage i {titili dr`avu.

Sve i da je taj tekst najgori ikad napisan, a nije, sve i da je u wemu la` do la`i, a nije, {ta se to vas, drugovi i drugarice tu`ioci, ti~e? Imate zakone, ko ~ini krivi~no delo postupajte po ~lanu tom i tom i ne bojte se, u}utka}ete svakoga.

I novinare, naravno.

Zamisliti kad bi „kobre“ ili „`andarmerija“ u akciji tra`ili za{titu od, recimo, poverenice za ravnopravnost polova. Ili kad bi Narodna banka molila mewa~nice da odbrane kurs dinara. Ne omalova`avam poverenika za samostalnost tu`ilaca, samo ho}u da vam ka`em mo} je u va{im rukama, a vi vidite {to su vam ruke vezane i ko vam ih je vezao.

Zbog va{eg ne~iwewa mafija uni{tava dr`avna preduze}a, krade na javnim nabavkama, ubija ko im se suprotstavi. Ako se pla{ite, i to je qudski, odstupite, ka`ite - mi ne smemo, na{e porodice su meta, to mo`e svako da razume, ali ne tra`ite alibi tamo gde ga nema.

Javnost sti~e utisak da ~uvate svoje pozicije umesto da ~uvate dr`avu. Da me|u vama ima sau~esnika u prikrivawu kriminala, da taj kriminal stvara raslojavawa, podele i tenzije u dru{tvu. Na kraju }e kriminal za sopstvenu odbranu koristiti sve, pa i brutalnu silu. Znate vi to boqe od drugih. Trgnite se, {ta mogu da vam u~ine, smawe platu, otpuste – pa {ta, mawa je to {teta od one koju ne~iwewem nanosite sebi, deci i Srbiji.

Koliko ste optu`nica podigli zbog kra|e izbora, falsifikovawa izbornih rezultata, otimawa i kupovine glasova ili tu, mo`da, nema krivi~nih dela. Koliko ste puta reagovali zbog {irewa straha, mr`we, panike i uznemirewa javnosti.

Kako je mogu}e da samo vi ne vidite izvla~ewe para iz Telekoma. Vas kao da se ne ti~e pqa~ka Kru{ika. Evo, ako imate kura`i odbacite krivi~nu prijavu protiv do ju~e prvog ~oveka EPS-a.

Ka`ite nema krivice, Mi}a je bio stru~wak, radio je sve najboqe i svaka ~ast onom ko ga je postavio. Nema veze {to je {teta pod wegovom palicom prema{ila pola mlijarde evra, i {to i sada uvozimo struju... Dobro, mo`ete i te`im putem - podignite optu`nicu. Molim?

Ho}ete li da vam re|am va{a `murewa u Savamali, prelivawe dr`avne imovine kroz Beograd na vodi u privatne ruke. Ho}ete li da pri~amo o snimku nesre}e u Doqevcu ili batinawu qudi u [apcu, nasiqu u Novom Sadu, vezama Belivuka i Koluvije sa dr`avnim funkcionerima? Ili mo`da o najskupqim autoputevima u Evropi. Umete li vi da ra~unate?

Samo se radom i podizawem optu`nica mo`ete za{titi gospodo iz Tu`ila{tva. Ne postoji drugi na~in, nikakav poverenik, ni saop{tewa, ni prozivawa novinara, ni hap{ewa ne mogu u}utkati svedoke ru{ewa dr`ave dok se vi ~e{qate.

Na mi{qewe o va{em radu, gra|ani, poreski obveznici imaju pravo i kao {to re~e gospodin Tomanovi} na sud javnosti nema `albe. Nema apelacija i preina~ewa. Ako se pred tim sudom osramotite ne mo`e vas oprati niko. Tu kme~awe ne poma`e.

I kad bi sutra prestali sa radom, svi novinari koji vam smetaju vi biste bili isti. I verovatno gori – boqi svakako ne, jer vi ne radite nego slu{ate. Radujem se danu kada }e va{a organizacija biti rasformirana pa ustrojena nova, boqa, hrabrija i profesionalnija.

4

10. jul decembar ^etvrtak 28.

2022. 2020.

SRPSKA POSLA

Niz Drinu s prasetom na ra`wu "Drinska regata", najmasovnija manifestacija na vodi u na{oj zemqi, okupila je oko 15.000 u~esnika i vi{e od hiqadu plovila na tro~asovnom spustu od Peru}ca do Roga~ice 28. „Drinska regata” osta}e upam}ena po nesvakida{woj `ezi. Najmasovnija manifestacija na vodi u Srbiji okupila je podno hidroelektrana u Peru}cu brojne doma}e i strane qubiteqe Drine, koji su u karnevalskoj atmosferi u`ivali u tro~asovnom spustu raznim plovilima sve do Roga~ice.

Bilo je i drvenih splavova, nalik onima koje su nekada drinski splavari koristili da drvenu gra|u s Tare spu{taju rekom do [apca i Save, a upravo ova regata ~uva se}awe na tu tradiciju.

Od ro{tiqa na ~amcima sve se dimilo, raspolo`ewe je podsticano pivom hla|enim u Drini, a s plovila, ~ije su posade ~inili uglavnom mla|i qubiteqi reke, odjekivale su pesma i muzika.

Na jednom ove}em plovilu, spremnom da se spusti niz Drinu, redak prizor i za ovu fe{tu: pe~e se prase na ra`wu, u „re`iji” trojice mladih [umadinaca, me|u kojima je i Milo{ Cvetkovi} iz Jagodine. „Bi}e pe~eno taman kad se spustimo do Roga~ice, da ga u

@IVETI

U SRBIJI

slast pojedemo s prijateqima”, obja{wava nam Milo{.

Jedna ekipa Bajinoba{tana svoj drveni splav, duga~ak {est metara, postavila je na ove}e kanalizacione cevi. Ka`u da dolaze na regatu otkada je pre bezmalo tri decenije po~ela, a ve} {estu godinu sa ovim neobi~nim plovilom. Do sada je odolevalo svim izazovima }udqive Drine.

Atrakcija regate u "re`iji" trojice mladih [umadinaca, prase na ra`wu, na ~amcu

Sini{a Spasojevi} iz bajinoba{tanske Turisti~ke organizacije „Tara – Drina”, koja je organizator regate, procewuje da je ju~e na spustu bilo oko 15.000 qudi s vi{e od hiqadu plovila. Posetioci su, ka`e, uglavnom iz Srbije, ali iz Republike Srpske, Slovenije, ^e{ke, Nema~ke, Rusije...

Do{la je i delegacija iz Tunisa jer grad Menzelburgiba sara|uje sa Bajinom Ba{tom.

– Kraj reke se vru}ina lak{e podnosi, mada neki zbog ove `ege ka`u da je ovo prava tropska regata. Najva`nije je da qudi zaista u`ivaju – ka`e Sini{a i skre}e nam pa`wu na veliki drveni splav, koji je napravio Bajinoba{tanin Rade Vejzovi}.

Ovakve splavove, 14 sa ~etiri metra, koristili su nekada{wi drinski splavari, obja{wava Rade, dodaju}i da je svoje plovilo napravio od oble ~amove gra|e. Ve{to upravqa wime veslom duga~kim pet metara, koje se zove dumen, i s mla|im sinom Lukom (17) nastavqa splavarsku tradiciju ovog kraja.

Me|u u~esnicima regate bila je i devojka iz Hrvatske, Tawa Lali} iz Osijeka, koja je prvi put ovde.

– Ovo je odli~na zabava i u`ivawe za koje nisam znala. Slede} e godine dolazim ponovo, i to sa sestrom bliznakiwom Vawom – obe}ava Tawa.

Kada je ozna~en po~etak regate, silna plovila, uz povike zadovoqstva svojih posada, krenula su niz Drinu. S jednog splava trojica tambura{a zasvirala su „Svilen konac”, dok je s obli`weg ~amca grmeo audio-snimak truba~a koji su izvodili „Pobedni~ki ~o~ek”. Me{ali su se narodwaci i rok muzika, gorele su bakqe, vijorile su se zastave na plovilima…

M. T.

 Pre su pravdi bile vezane samo o~i. Sad su i ruke.

 Banku danas svako mo`e da opqa~ka. Dr`avu samo onaj koga narod izabere.  Na{a policija se uspe{nije snalazisa informacijama u medijima, nego sa saobra}ajem na ulici.

Boqe reguli{e protok.  Vo|a je prvo od komarca napravio magarca, a onda su na red do{li i svi ostali gra|ani Srbije...  Kad mafija i vlast raskinu svoju dugogodi{wu vezu, kome }e pripasti Srbija?  Svi na{i diktatori imaju istu majku. Srbiju.  Neophodna je {tedwa na svim nivoima.

Zato je kraq istovremeno i dvorska budala.

 Da nam je pre bila ova pamet, jo{ ranije bismo sve upropastili.  Dok Srbija ne stane na svoje noge, svi }e da odu.  Predstavnicima me|unarodne zajednice izra`avamo toliko duboko po{tovawe, da ne uspevamo da se dignemo iz kle~e}eg polo`aja.  Pravi prijateq }e uvek re}i da si puna~ak a ne debeo.

I da si priglup a ne glupan.  Nama je demokratija kao dijeta. Uvek po~iwe od sutra.  Hvatawe krivina je na{ omiqeni pravac.

FARBAWE

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ko nema nokte, ne mo`e ni da se po~e{e" „Pametan ne govori ni {to zna, glup govori i {to ne zna“ „Ko jede sa punim `elucem, ka{ikom kopa sebi grob“ Narodne poslovice

„Svi se mi vozimo u istom ~amcu, samo {to jedni veslaju a drugi pecaju“ Zoran \in|i}

„Nemati pro{losti je ostati bez budu}nosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budu}nost zbog koje smo se u wu vratili posta}e nedosti`na“ Borislav Peki}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 5

BEOGRADIZACIJA SRBIJE

Magi~na privla~nost Terazija

Liverpool Plaza

Dobrodošli na našu novu adresu:

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW

St

PRESELILI SMO SE!

~iji su stru~waci posmatrali satelitske snimke no}nog osvetqewa u naseqima i do{li do pora`avaju}eg zakqu~ka da je veliki deo Srbije u mraku – svetla sijaju samo u Beogradu, Novom Sadu i du` Morave. U turisti~kim mestima, kao {to su Kopaonik, Zlatibor i Fru{ka gora, svetla se pale samo u zimskoj ili letwoj sezoni, a mrak je najgu{}i u Gaxinom Hanu, Bosilegradu, Crnoj Travi, @agubici i Malom Crni}u. To su mesta iz kojih se ve} decenijama odlazi na rad u inostranstvo i ona „zasvetle” tek kada do|u praznici, pa se gastarbajteri vrate ku}i.

Prema projekcijama, broj stanovnika Srbije }e se u budu}nosti smawivati.

Depopulacija }e vi{e pogoditi regione Zapadne Srbije i [umadije, te Isto~ne i ju`ne Srbije. Veliki gradovi }e i daqe rasti, a regionalni demografski i dru{tveni razvoj bi}e sve neujedna~eniji. Pored velikih ekonomskih nejednakosti, postoje i razlike u regionalnom indeksu qudskog razvoja. Naime, dok je Beogradska oblast na nivou Poqske, ostatak Srbije je na nivou zemaqa Sredwe i Ju`ne Amerike, Bliskog istoka i severne Afrike.

R. N.

George

godine iselile 2.843 osobe vi{e nego {to se u wega doselilo. Iako se u Kragujevcu dugo pevalo „Zalud tebi Beograde hvala, kada ti je Kragujevac glava” nakon {to je 1841. godine knez Mihailo Obrenovi} odabrao Beograd za prestonicu Srbije, iz centralnog grada [umadije samo tokom protekle godine iselilo se 2.056 osoba, dok su se u wega doselile tek 2.063 osobe.

Stanovni{tvo se najvi{e iseqavalo iz U`ica, Kraqeva, [apca, Kru{evca, Prijepoqa, Priboja, Despotovca, Trstenika i Tutina. I region Ju`ne i isto~ne Srbije ima ozbiqan problem s depopulacijom, jer je tokom protekle godine samo na razlici izme|u broja doseqenih i odseqenih osoba izgubio ~ak 2.563 osobe. Uvid u grafikone koji prate interne migracije svedo~i da se najvi{e `iteqa ovog regiona iselilo iz Bora, Leskovca, Majdanpeka, Vrawa, Smedereva i Prokupqa.

O proro~anskim stihovima Milovana Danojli}a „Sa jedne strane svetle Terazije, a sa druge mrak do Male Azije” iz pesme „Ograda na kraju Beograda” slikovito govore rezultati istra`ivawa Geografskog instituta „Jovan Cviji}” pri SANU,

St

zitetske centre.

Mada Beograd i daqe privla~i najve}i broj osoba iz cele Srbije, brojke svedo~e da i sami Beogra|ani ~esto mewaju svoje prebivali{te. Primera radi, ~ak 32.822 osobe su se tokom prethodne godine preselile iz jedne u drugu beogradsku op{tinu, na primer sa ^ukarice na Novi Beograd, a 3.802 osobe promenile su mesto stanovawa unutar iste op{tine – oti{le su iz Mirijeva u Kalu|ericu u op{tini Zvezdara. Najvi{e preseqewa unutar iste op{tine registrovano je u Lazarevcu, Obrenovcu i na Paliluli, a statistika svedo~i da su Zemun, Vo`dovac i Palilula op{tine s najve}im pozitivnim migracionim saldom u prestonici. Ako je suditi prema brojkama nacionalnog statisti~kog zavoda, s Novog Beograda, ^ukarice i Rakovice, Starog grada i Vra~ara vi{e qudi se lane iselilo nego {to se u wih doselilo, a jedno od mogu}ih tuma~ewa jeste prodaja stanova, ~iji je kvadratni metar najskupqi u zemqi i selidba u naseqa s povoqnijom cenom nekretnina.

Osim Beograda, i region Vojvodine tokom prethodne godine imao je pozitivni migracioni saldo, odnosno ve}i broj doseqenih od odseqenih – Novi Sad postao je bogatiji za 2.087 stanovnika, Pan~evo je dobilo 125 novih `iteqa, Subotica 143 stanovnika, a Temerin sto novih `iteqa.

Me|utim, ostatak Srbije se nezaustavqivo prazni – svega 49 op{tina, odnosno gradova u na{oj zemqi ima pozitivan migracioni saldo, tj. ve}i broj doseqenih od odseqenih, dok se iz 119 op{tina ve}i broj qudi odselio nego {to se u wih doselio. Brojke Republi~kog zavoda za statistiku svedo~e da se najve}i broj qudi iseqava iz [umadije i zapadne Srbije – iz ovog regiona su se tokom 2021.

Macq uarie

Uprkos pandemiji virusa korona, koja je dramati~no promenila `ivot svih nas, u Srbiji su ~ak 135.194 osobe tokom protekle godine promenile prebivali{te, tj. trajno se preselile iz jednog u drugo mesto. Najve}i broj qudi doselio se u Beograd, pa je glavni grad u prethodnoj godini postao bogatiji za 14.582 nova stanovnika, a najve}i broj wih doselio se u Zemun, na Zvezdaru, Vo`dovac i na Palilulu.

Najvi{e qudi iselilo se iz [umadije i zapadne Srbije, a od ~etiri regiona na{e zemqe, samo su Beograd i Vojvodina u celini imali pozitivni migracioni saldo, odnosno ve}i broj doseqenih u odnosu na odseqene, svedo~e najnoviji podaci Republi~kog zavoda za statistiku o internim migracijama u 2021. godini. Me|utim, bez obzira na ~iwenicu {to u Beogradu `ivi gotovo ~etvrtina stanovnika Srbije i {to se svake godine oko 15.000 osoba doseli u prestonicu, nijedna beogradska op{tina nije imala pozitivan prirodni prira{taj tokom prethodne godine, odnosno ve}i broj novoro|enih od umrlih stanovnika.

Najve}i broj tzv. internih migranata, tj. osoba koje su se preselile iz jednog mesta u drugo i tu promenu prebivali{ta prijavile MUP-u, ima 35 godina, a polna statistika svedo~i da su tokom 2021. godine `ene (74.838) bile te koje su ~e{}e mewale mesto stanovawa nego mu{karci (60.356). Kada se prose~na starost `ena migranata uporedi s prose~nom staro{}u prilikom sklapawa braka, dolazi se do zakqu~ka da je veliki broj preseqewa iz jednog u drugi kraj Srbije motivisan emotivnim razlozima, odnosno ven~awem. U ovu „emigrantsku” statistiku naj~e{}e ne ulaze studenti, jer oni u najve}em broju slu~ajeva ne mewaju mesto prebivali{ta kada odlaze na studije u velike univer-

stara lokacija

Moore

St

Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu.

Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja BEO GROUP - a 1994. godine.

Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama.

Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente.

I brojevi telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim

Za više informacija kontaktirajte nas: @BeoGroup Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h

YEARS •

GO

DI NA

6

10. jul decembar ^etvrtak 28.

2022. 2020.

 LI^NOST U @I@I

ANDREA BO^ELI:

Najvoqeniji tenor u Beogradu Posle dva koncerta u Beogradskoj areni ~uveni italijanski tenor Andrea Bo~eli u petak, na tre}em gostovawu u prestonici Srbije, otvorio je novu gradsku manifestaciju „Beogradski fest na reci“ i za wu posebno sagra|enu dvoranu na otvorenom kod zdawa „Geozavoda“, nekada{we Beogradske zadruge.

Bo~eli i isto toliko ~uvena portugalska peva~ica fada Mariza prva su svetska imena na ovom novoosnovanom muzi~kom festu na desnoj obali Save iza kog stoji beogradski ogranak bawalu~ke marketin{ke agencije „Stars&More“, registrovan po~etkom 2022. u Hercegova~koj ulici, najpoznatijoj urbicidnoj `rtvi „Beograda na vodi“.

Koncert ove planetarne operske zvezde sa vi{e od 90 miliona prodatih plo~a privukao je pa`wu ne samo kao tre}i dolazak „najvoqenijeg tenora“ u Beograd ve} i zbog najave da je re~ o mondenskom doga|aju dostupnom, prema cenama ulaznica, ponajvi{e dubokim xepovima nove srpske elite.

Dodu{e, brojevi pokazuju da cene karata za Bo~elijeve koncerte 2005. i 2013. u Areni

Koncert ove planetarne operske zvezde privukao je pa`wu ne samo kao tre}i dolazak „najvoqenijeg tenora“ u Beograd ve} i zbog najave da je re~ o mondenskom doga|aju dostupnom, prema cenama ulaznica, onima sa najdubqim xepovima nove srpske elite nisu bili ni{ta ni`e, ve} da je ve}ina gra|ana Srbije u proteklih devet godina SNS vlasti toliko osiroma{ila da su za wu misaona imenica „dijamantski“ i „zlatni paketi“ za prve koncerte Festa u „Beogradu na vodi“.

To naravno nije problem koji bi trebalo da se ti~e Bo~elija, koji je, kako se pri~a, prilkom prvog dolaska u Beograd 2005. „`eleo da oseti miris srpske zemqe i srpskog sela“.

Bo~eli bi 22. septembra, na koncertu u Belfastu, u okviru predstoje}e velike evropske i ameri~ke turneje, trebalo da proslavi 64. ro|endan. Rodom je iz okoline Pize.

Kao student prava po barovima pevao je hitove [arla Aznavura i Frenka Sinatre, ali je zbog muzi~ke radionice koju je u Torinu dr`ao wegov idol, ~uveni italijanski tenor Franko Koreli, stavio ta~ku na zakone i paragrafe.

Muzi~ku karijeru po~eo je pre tri decenije – otkrio ga je italijanski peva~ Cukero 1992. tra`e}i tenora za demo snimak dueta „Miserere“ sa legendarnim Lu~anom Pavarotijem.

Zvezda je definitivno ro|ena na festivalu „Sanremo“ naredne godine.

Bo~eli je od ro|ewa imao problema sa vidom, koji je potpuno izgubio sa 12 godina posle nezgode na fudbalu.

To ga nije spre~ilo da na putu ka svetskom muzi~kom vrhu, kao peva~, tekstopisac i producent snimi 15 solo studijskih albuma pop i klasi~ne muzike, tri albuma najve}ih hitova i devet kompletnih opera, od kojih su neki stigli i u Ginisovu kwigu rekorda.

Pevao je za dvojicu papa, na prvi „korona“ Vaskrs 2020. odr`ao koncert u praznoj Milanskoj katedrali koju je nazvao „molitvom za ceo svet“.

M. T.

INTERVJU NEDEQE

DU[AN KOVA^EVI], akademik, pisac, dramaturg, scenarista

Qudi poprili~no neozbiqno shvataju opasnost koju nosi rat u Ukrajini Verovatno nema ~oveka u Srbiji koji bar jednom nije citirao neku od replika iz predstava i filmova Du{ana Kova~evi}a, kojima je ciq da pou~e, ukore, nasmeju...

Da nas navede na razmi{qawe ko smo i kakvi smo. Ogoqavawem na{e prirode, duhovitom kritikom pona{awa, ukazivawem na posledice na{ih mana, svojim dramskim delima postao je deo na{eg kulturnog koda. Zbog toga je uvek aktuelan, danas mo`da vi{e no ikada.

- Neki likovi postaju vremenom sve `ivqi ali to nije zahvaquju}i meni nego okolnostima u kojima `ivimo.

Neke re~enice kao da sam pisao ju~e, tada nisam ni pretpostavqao da }e se one posle pola veka ne samo pamtiti, nego i biti aktuelne. Da li smo ne{to nau~ili za sve ovo vreme, mislim da jesmo, ali se, uprkos tome, opet ponavqamo - ka`e akademik, pisac, dramaturg, scenarista, Du{an Kova~evi}. n Kako vi vidite trenutnu situaciju u Evropi i svetu?

- Za opis dana{wice najadekvatnija bi bila dva naslova - jedan je "Nepodno{qiva lako}a postojawa", jer je stvarno nepodno{qivo sa kakvom lako}om trpimo i `ivimo u ovom svetu koji je na ivici katastrofe, a drugi je "Dugo putovawe u no}". Ta dva naslova stvaraju ose}aj brige. Ne straha. On }e do}i na jesen i zimu. Za to ne treba biti vidovit.

Izgleda da ni{ta nije dovoqno dobro kao iskustvo i da mora da se ponavqa.

Svaka generacija mora da pro|e istu tragediju koju je pre`ivela generacija koja joj je pri~ala o u`asima sveta.

To se zove istorija ~ove~anstva.

Sama ~iwenica da 20 qudi odlu~uje o osam i po milijardi du{a za mene je stravi~no opasna. Mo`emo da pri~amo unedogled {ta }e biti, ali da }e biti dobro - ne}e. n Va{a ~uvena re~enica je da imamo pet godi{wih doba - prole}e, leto, jesen, zimu i rat. Koje je sada?

- Peto godi{we doba je od metafore po~elo da biva zebwa i stvarnost.

Sticajem okolnosti ve}i deo svog radnog veka sam proveo u ratu. Drama "Sveti Georgije ubiva a`dahu" je istinita pri~a o invalidima iz balkanskih ratova, "Ko to tamo peva" se zavr{ava bombardovawem Beograda, "Andergraund" po~iwe 1941, a zavr{ava se 1995, pa do "Profesionalca" i bombardovawa Beograda. Rat je zamenica za sve mogu}e u`ase koje je ~ovek mogao da u~ini ~oveku. Uvreda je kada ka`ete za ~oveka da je u ratu ubio zver. Zver nikada nije u~inila to {to je ~ovek ~oveku u~inio. Nikada. Pri~a sa ratom u Ukrajini je katastrofalna, a najkatastrofalnije u woj je da se o mogu}em nuklearnom ratu pri~a kao o pijanom kumu koji puca na svadbi. Tolika je opasnost. Lokalni rat je kad ratuju dve zemqe, ~im u|e

tre}a to vi{e nije to. U Ukrajini je na ivici da se ume{a tre}a i onda to ide po domino sistemu i vi{e nema kraja.

Qudi poprili~no neozbiqno shvataju opasnost koju nosi ovaj rat. Podse}a na scenu iz "Andergraunda" kada majmun u|e u tenk i samo jedan ~ovek vi~e da je to majmun, dok tenk nije razneo sve. n Gde smo mi u Srbiji u svemu tome?

- Kod nas se situacija zove prilago|avawe. Gledamo kako da spasemo `ivu glavu izme|u tih velikih blokova.

To izgleda kao vodeni~ni to~ak, ako slu~ajno uletite u wega to je kraj, pretvori}ete se u bra{no. Sada je pitawe kako opstati, sa~uvati svoj identitet i svoj stav, svoje ose}awe za pravdu. A po{to znamo da u svetu nema ni prava ni pravde, {to nije ni{ta novo, jer od prapo~etaka istorije i prvih tragova vidi se da onaj ko je bio mo}niji svoju mo} i zloupotrebio, onda znamo i koliko je to te{ko. Istorija planete i ~ove~anstva je istorija ratovawa. Izme|u se na|u neke godine mira, onda se tu ne{to napravi, snimi, naslika, otpeva, a usput se osmi{qava novo oru`je. Svaki rat je iskoristio i zloupotrebio svako oru`je koje ima. Mene je toga strah. Ne pri~am ovo da {irim paniku, ve} govorim o svemu {to mnoge od nas brine. n Pobrojali ste 20 srpskih podela, ~inili vam se da ih sada ima mnogo vi{e i da su mnogo izra`enije?

- Zaustavio sam se na broju 20 jer sam smatrao da je to gospodski. Sad ih ima i te kako vi{e po{to nas je udarila velika demokratija, dobili smo napad demokratije da radi ko {ta ho}e. Ranije se znalo {ta se sme a {ta ne sme. Danas po op{tem principu da svako mo`e da ka`e sve {to misli i uradi {ta ho}e, po~ela je zloupotreba, naro~ito u medijima. Blago re~eno je neukusno {ta se sve pi{e i objavquje. Neki qudi zloupotrebqavaju svoju mo} i uticaj ili svoju bolest, jer neke stvari koje se govore, bez obzira na to sa koje strane,

QUDI SE SE]AM PO OSMEHU n Koliko je komediografski element zna~ajan u oslikavawu na{ih karaktera?

- Uvek sam se trudio da pi{em ozbiqnu pri~u sa primesama komedije.

Da nemaju u sebi tu komediografsku nit, one ne bi mogle da se gledaju, to bi onda bilo ce|ewe mraka i zato sam se trudio da ih na neki na~in distanciram i relativizujem. Smeh je dragocen, jedna od najdragocenijih qudskih osobina. Qude kojih nema se}am se po osmehu, pomislim {ta bi oni danas rekli i kako bi se na{alili na sve ovo {to nam se doga|a. Namrgo|ene uop{te ne prizivam u se}awe.

ne govore se ako si iole normalan. To je nepristojno, a da ne pri~amo o tome da mlade generacije to gledaju i u~e. Ako ih vi nau~ite da je uvreda normalna i prirodna stvar, nemojte se ~uditi sutra ako krenu da vas vre|aju. Sve se vra}a. n Ima li dana{we dru{tvo materijala za nove Topalovi}e, ^vorovi}e, Labane...?

- U Srbiji imate toliko motiva da radite i komedije i tragedije. Politikom se nikada nisam bavio kao motivom, ona je uvek bila povod za neku qudsku pri~u i qudsku dramu.

Topalovi}i i ^vorovi}i su qudi koje sam prepisao iz `ivota. Nisam ih izmislio. Te qude sam poznavao.

Samo {to su bili sublimacija karaktera. Odrastao sam u atmosferi Ilije ^vorovi}a, u strahu posle rata kada je kom{ija kom{iju dojavqivao, kada su se de{avale razna ~uda, kada je otac mojih najboqih prijateqa nestao i nikad se nije saznalo gde je. Pri~a o tim likovima je realna, ali ona je kao na slikama naivaca, uveli~ana da bi bila upadqiva. n [ta za vas predstavqa nagrada "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, koju ste upravo dobili na pali}kom festivalu?

- Lifka je jedan od utemeqiva~a na{e kinematografije i ~ovek koji je postavio ozbiqan pravac u na{em filmu. Izuzetna mi je ~ast, naro~ito kada pogledate spisak qudi koji su je pre mene dobili, to su imena koja su ugradila svoj radni vek u istoriju srpskog, jugoslovenskog i evropskog filma.

Posebno mi je drago {to su me|u wima Milena Dravi} i Mira Bawac, koje su tako|e bile na ~elu Saveta festivala, a sa kojima sam godinama sara|ivao i sa kojima me ve`e puno lepih uspomena. n Lifka je bio entuzijasta svoga vremena, gde je u produkciji taj entuzijama sada?

- Radio sam kao pisac scenarija, rediteq i saradnik na 20 filmova. Sve te filmove smo radili sa velikom dozom entuzijazma. Nikada nije bilo dovoqno sredstava i uslova da ostvarimo sve ono {to je napisano i zami{qeno.

Snalazili smo se, snimalo se brzo ali vrlo pedantno, pripreme su bile, za razliku od dana{wih, duge i temeqne.

Film je bio ne{to mnogo zna~ajnije nego danas. Mi se se}amo, nije bilo tako davno, {ta je zna~ila izlo`ba Mi}e Popovi}a ili novi film @ike Pavlovi}a. Danas u velikoj ekspanziji i produkciji svega i sva~ega, kao da to nedostaje. Pre svega mislim na televiziju. Ona je ma{inerija za uni{tavawe dara i onaj koga ona zavede, a u`asno je zavodqiva jer preko no}i postajete popularni, ne vidi samo jednu sitnicu a to je kako tro{i godine.

R. N.

PLANETA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 7

Ekonomska katastrofa preti Evropi Rat u Ukrajini kao da je dospeo u fazu posle koje nema povratka. Ili }e Volodimir Zelenski, predsednik ove biv{e sovjetske republike, na pravi na~in shvatiti mogu}e razmere nekih budu}ih razarawa, ili }e sve biti okon~ano potpunom pobedom Rusije, ili }e anga`ovawe SAD, pa i zapadnog vojnog saveza u celini, dosti}i stepen koji preti da ceo severni deo na{e planete uvu~e u novi veliki oru`ani sukob s nesagledivim posledicama.

U nedavnom intervjuu za kanal Rusija danas prvi ruski diplomata Sergej Lavrov bio je jasan: „Geografski zadaci specijalne operacije u Ukrajini su se izmenili.

Vi{e se ne radi samo o Doweckoj i Luganskoj narodnoj republici ve} i o daleko {irem ciqu. A ako Zapad snabde Kijev dalekometnim naoru`awem, mi }emo krenuti jo{ daqe.”

Kako smatraju u Moskvi, globalnu apokalipsu mogu}e je preduprediti jedino potpunom ukrajinskom demilitarizacijom, bez obzira na to kakav bi izgled ova dr`ava mogla da poprimi u budu}nosti. Podsetimo, to je od samog po~etka sukoba i bio jedan od jasno nazna~enih ciqeva Rusije.

Ipak, sve pomenuto otvara mnoga osetqiva me|unarodna pitawa, izme|u ostalog: ko je u 21. veku uop{te spreman da prihvati okupaciju druge po veli~ini evropske zemqe i wenih oko 45

miliona stanovnika? Ili, da li bi na zapadnoj strani Atlantika prihvatili svoj fakti~ki novi vojni poraz? I to u trenutku kada su slike be`anije ameri~kih vojnika iz Avganistana jo{ tako sve`e.

Kako bi na sve reagovala Evropska unija? [ta bi se de{avalo sa idejom pro{irewa i da li bi i pomenuti savez u celini bio podvrgnut samopreispitivawu do stepena kona~nog razlaza? I, mo`da najva`nije, potpuna demilitarizacija Ukrajine definitivno ne bi mogla da pro|e bez gra|anskog rata pra}enog `eqom za osvetom, a koji bi jednu od najsiroma{nijih dr`ava na kontinentu definitivno gurnuo u jo{ ve}u bedu?

Kada se sve sagleda, ispada da pacifikovawe Ukrajine u ovakvim okolnostima najmawe odgovara Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, zemqi ~ije najavqeno ulagawe u tamo{wi rat dosti`e na desetine milijardi dolara i opasno preti da prevazi|e i kompletan vojni buxet Rusije. I sve to u trenutku kada na kqu~noj poziciji u Va{ingtonu sedi predsednik (Xozef Bajden) koji svojim stara~kim gafovima uveliko izaziva podsmehe u javnosti, a koje politi~ki protivnici iz Republikanske stranke obilato koriste u kampawi za povratak wihovog ~oveka u Belu ku}u.

Rat u Ukrajini pokrenuo je

ceo svet. Definicije dobrog i lo{eg poprimaju nove dimenzije. Skra}enica BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Ju`noafri~ka Republika) ~uje se daleko ~e{}e od ve} ove{talih: UN, EU, pa i NATO. Naravno, nije sukob u Ukrajini inicirao promene. On ih je samo u~inio – neminovnim. Ko u ovom na{em monopolarnom svetu, u kojem jedna strana (SAD) bezuspe{no nastoji da zadr`i status najmo}nije dr`ave, nije krenuo u potragu za boqom budu}no{}u wu i ne zaslu`uje. „Ameri~ki predsednik Bajden je svojom odlukom da protiv Rusije vodi posredan rat pokazao da direktnim anga`ovawem ne mo`e da dobije bitku za Ukrajinu”, jasan je ameri~ki pukovnik Daglas Makgregor. Kako pi{e za „Amerikan tinker”: „Wegov do sada najpouzdaniji kow – NATO ve} je na izdisaju. Jedino {to u ovom ~asu br`e pada od Bajdenovog rejtinga je privreda SAD i Evrope.”

Ekonomski armagedon koji preti Starom kontinentu direktna je posledica Bajdenovih antiruskih sankcija. Nema~ka kao najja~a ekonomija na ovim prostorima, a ujedno i ~lanica NATO-a, najboqi je primer katastrofe koja predstoji alijansi ukoliko bi u Berlinu re{ili da se pri-

Dejstvo ruskog samohodnog minobaca~a „tulipan” u Ukrajini

klone ideji o obustavi vatre na ukrajinskom frontu i po~etku ozbiqnih pregovora izme|u Moskve i Kijeva. Ukoliko bi se to dogodilo, zapadni vojni savez izgubio bi svaki smisao svog postojawa.

Kako kazuju sada{we brojke, evropske zemqe ulo`ile su do danas u ukrajinski rat oko 200 milijardi evra, a novi zahtevi se samo gomilaju. Problem je, me|utim, u tome {to, kako vole da istaknu na Starom kontinentu, ve}i deo tih para odlazi u SAD, tj. tamo{wim proizvo|a~ima oru`ja ve~ito gladnim dobre zarade.

Nema sumwe da je Ukrajina ne-

ophodna Evropi, pogotovo kao zemqa i te kako zavisna od zapadnih proizvoda. Istovremeno, i Ukrajini je neophodna Evropa. Ne toliko zbog jednostavne ~iwenice da ima bogatog suseda ve} i zbog jasne `eqe neruskog dela ovda{weg `ivqa da se kona~no izvuku ispod dugogodi{we dominacije Moskve. Ipak to izvla~ewe, za sada, ogleda se tek u omogu}avawu Americi da se vojno u{an~i na ruskim granicama. Takva politika je kratkovida, i to Evropqani dobro ose}aju. Ipak, s druge strane, ni wihov status u odnosu s prekoatlantskim xinom nije ni{ta mawe pokloni~ki. Za sada.

ZNATE LI KOJA ZEMQA IMA NAJDU@E GODI[WE ODMORE?

Najkra}e Kina - samo pet dana godi{we Dok pojedine dr`ave omogu}avaju svojim gra|anima da i po nekoliko nedeqa u`ivaju na odmoru, postoje one kod kojih je rad na prvom mjestu.

Tako je Luksemburg zemqa u kojoj radnici imaju pravo na 36 dana odmora godi{we, a Kina svojim zaposlenima daje svega pet radnih dana godi{weg odmora.

Naime, kineski zakon o radu propisuje da svi oni koji imaju radno iskustvo kra}e od 10 godina, ostvaruju pravo na svega pet radnih dana godi{weg odmora. Broj dana godi{weg odmora raste srazmerno trajawu karijere, pa tako oni koji rade du`e od 10, a mawe od 20 godina mogu da odmaraju 10 dana godi{we, a oni koji rade du`e od 20 godina imaju godi{wi odmor u trajawu od 15 radnih dana. Naravno, to nisu jedni dani u godini kada Kinezi nisu uposleni. U Kini radna nedeqa traje {est dana, a pored slobodnih dana tokom sedmice, gra|ani su slobodni i tokom dr`avnih praznika kojih u ovoj dr`avi ima ukupno 11.

U LUKSEMBRUGU NAJDU@I GODI[WI NA SVETU Totalna suprotnost Kini je jedna od najmawih zemqa na svetu – Luksemburg. U ovoj dr`avi, svi stariji od 55 godina bez obzira na du`inu radnog sta`a imaju pravo na ~ak 36 radnih dana godi{weg odmora. Gra|anima koji imaju vi{e od 50, a mawe od 54 godine, godi{wi odmor traje dva dana kra}e – 34.

Oni koji nisu pre{li 50 godina, odmaraju 32 radna dana godi{we. Uz to, Luksemburg ima 11 dr`avnih praznika, tokom kojih se tako|e ne radi.

U NAJVE]EM BROJU DR@AVA ODMOR 20 RADNIH DANA Srbija se, kao i ve}ina zemaqa na svetu, nalazi na zlatnoj sredini izme|u Kine i Luksembruga po broju dana godi{weg odmora. Zaposleni imaju pravo na godi{wi odmor u trajawu od 20 radnih dana.

Identi~na je situacija i u Albaniji, Australiji, Belgiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kipru, ^e{koj, Nema~koj, Gr~koj, Ma|arskoj, Iraku, [paniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Rusiji, Sloveniji i [vajcarskoj.

Ne{to vi{e sre}e imaju oni koji `ive u [paniji – 22 dana, oni u Finskoj, Francuskoj, Austriji ili [vedskoj odmaraju tri dana du`e, pi{e CDM. U JAPANU ODMARAJU SAMO 10 DANA Kada je rije~ o dr`avama u kojima radnici imaju pravo na kra}e odmore na vrhu liste nalazi se zemqa sa najvrednijom nacijom na svetu – Japan. Ova ostrvska zemqa je druga nakon Kine po trajawu godi{weg odmora.

Naime, u ovoj dr`avi u oni koji tek po~iwu radni odnos imaju pravo na deset dana godi{weg odmora.

Sa svakom narednom godinom sta`a, du`ina wihovog odmora se pove}ava za jedan dan, dok ne do|e do krajwe granice od 20 dana godi{weg odmora.

Mali broj dana godi{weg odmora ima i Turska u kojoj se broj slobodnih dana pove}ava po istom principu. Oni koji rade mawe od pet godina imaju pravo na odmor od 14 radnih dana, 20 radnih dana imaju oni koji rade do 15 godina i 26 dana oni koji maju vi{e od 15 godina sta`a.

IRAK I JAMAJKA BEZ SLOBODNIH DANA ZA DR@AVNE PRAZNIKE Kako dani godi{weg odmora nisu jedini tokom kojih zaposleni odmaraju, predah od rada omogu}avaju i dr`avni praznici. Ali, postoje i dr`ave poput Jamajke i Iraka, koji u radnom kalendaru imaju dr`avne praznike, ali to nisu neradni dani.

Dakle, gra|ani Iraka pored slobodnih dana tokom nedeqe, imaju pravo na jo{ samo 20 dana godi{weg odmora, dok dr`avqanima Jamajke godi{wi traje svega 10 radnih dana.

Kinesko upozorewe SAD: Spremni smo...

Kineske vlasti uputile o{tro upozorewe zvani~nicima SAD zbog mogu}e posete Tajvanu predsedavaju}e Predstavni~kog doma ameri~kog Kongresa Nensi Pelosi.

"Kineska strana je jasno nazna~ila Sjediwenim Dr`avama u vi{e navrata da se sna`no protivi poseti predsedavaju}e Pelosi Tajvanu.

U potpunosti smo spremni", rekao je portparol kineskog Ministarstva spoqnih poslova Xao Li|ian na dnevnom pres brifingu.

On je izjavio da }e Kina, "ako SAD nastave na svoj na~in, sigurno preduzeti ~vrste i sna`ne mere radi o~uvawa svog nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, a SAD bi trebalo smatrati odgovornim za eventalne ozbiqne posledice".

Potencijalna poseta ameri~ke zvani~nice dolazi u trenutku kada se Tajvan suo~ava sa pritiskom Kine, koja ovo ostrvo smatra svojom teritorijom, {to je stalni izvor tenzija izme|u Pekinga i Va{ingtona, navodi Rojters.

Postoje podele u ameri~koj administraciji oko toga da li Pelosi treba da poseti Tajpej, prema dva izvora upoznatih sa situacijom, izvestio je Fajnen{el tajms.

SAD nemaju zvani~ne diplomatske odnose sa Tajpejom, ali imaju zakon kojim se Va{ington obavezao da obezbedi Tajvanu sredstva za odbranu.

Kina se nikada nije odrekla upotrebe sile kako bi Tajvan, koji smatra svojom teritorijom, stavila pod kontrolu, a iz Tajpeja se konstantno `ale na poja~ani vojni pritisak Pekinga u poku{aju da ga natera da prihvati wegov suverenitet.

8

REPUBLIKA SRPSKA

10. jul decembar ^etvrtak 28.

2022. 2020.

Dodik: BiH je podeqena, ne postoji ni{ta {to bi je ujedinilo Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio je da ne postoji ni{ta {to bi moglo da se uradi da se BiH ujedini, pa karikaturalno zvu~e pri~e o podelama koje bi nastupile nekom odlukom Kancelarije visokog predstavnika.

Komentari{u}i proteste gra|ana ispred OHR-a, koji su po pozivu SDA do{li da se suprotstave najavqenim odlukama Kristijana [mita o izmeni Ustava Federacije BiH i Izbornog zako-

na BiH, Dodik je rekao da je BiH podeqena i to je jasno svima osim onima koji u pri~i o jedinstvu vide svoj koncept `ivota u BiH u kojem se pita jedan narod, a majorizuju ostala dva.

"Da od po~etka nisu zagovarali BiH kao zemqu muslimana, a nas ostale gledali tu samo dok prirodni prira{taj ne uradi svoje, verovatno danas ne bi protestovali, la`no se predstavqaju}i da su tu ime svih", naveo je Dodik.

S. G.

VELIKI PROTEST U SARAJEVU:

Bo{waci ustali protiv [mita, tra`e da podnese ostavku Do ju~e najvatreniji zagovornici stranog intervencionizma, bo{wa~ki politi~ki korpus, zbog najave visokog predstavnika Kristijana [mita da }e izmeniti Izborni zakon Bosne i Hercegovine, ali i Ustav Federacije podigao je gra|ane na proteste ispred OHR u Sarajevu,.

Na protestu se okupilo na hiqade gra|ana a me|u wima do ranih ve~erwih sati bili su i politi~ki lideri iz Federacije Bosne i Hercegovine. Prisutan je bio veliki broj policajaca koji su `i~anim ogradama osiguravali prilaz zgradi OHR-a.

Gra|anima su se na po~etku protesta pridru`ili predsednik SDA Bakir Izetbegovi}, ~lan Predsedni{tva BiH @eqko Kom{i}, Predsednik SDP-a Nermin Nik{i}, SBB-a Fahrudin Radon~i} i drugi, prenosi Kliks.

Okupqenima se obratio predsedavaju}i Predsedni{tva BiH [efik Xaferovi} koji je rekao da je do{ao da iska`e svoj stav. „Neka se ~uje glas Bosne i Hercegovine. Pozivam visokog predstavnika da ne mewa u ovom trenutku Ustav i Izborni zakon“, poru~io je Xaferovi}.

Gra|ani su pozvali [mita da im se obrati i poru~ili da ne}e oti}i dok on to ne u~ini. Zatra`ili

su i wegovu ostavku i najavili da }e protest nastaviti i sutra, ali bez politi~ara.

RTRS ocewuje da bi bila zatra`ena intervencija me|unarodne zajednice da je to uradila Republika Srpska, kada je visoki predstavnik poni{tavao zakqu~ke Skup{tine. „Ovako, svi }ute, i me|unarodna zajednica, i Kristijan [mit, koji se zbog svojih odluka doveo u ozbiqne probleme“, zakqu~uje se u komentaru.

DISKRIMINACIJA SRBA U SARAJEVU: Studentkiwa generacije dobila odbijenicu zbog mesta prebivali{ta?!

Studentkiwi generacije Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu onemogu}eno je da aplicira na konkurs za asistenticu na ovom fakultetu samo iz jednog razloga – mjesto `ivqewa.

Jovana Suslovski `ivi u mjestu Grlica (Isto~na ilixa) odakle je godinama dolazila na studije u Sarajevo.

Navodi kako je 2017. godine magistrirala na Fakultetu politi~kih nauka a da je dvije godine prije toga, diplomirala i bila nosilac srebrne zna~ke.

– Bila sam student generacije, ne najboqa na svom odsjeku, nego na svim – isti~e.

Danas prokliwe one koji su kreirali “ovakvu sudbinu gra|ana”: – Nadam se da }e moja suza i suza svakog gra|anina ove dr`ave, kojem su uskra}ena osnovna qudska prava, sti}i sve vas na vlasti koji ste nam skrojili ova-

kvu sudbinu.

Svoju pri~u Jovana je podijelila je na Fejsbuku, a mnoge kolege iz Sarajeva su je potvrdile u komentarima uz poruku: “Treba{ i}i odavde”.

– Nije bilo lako putovati svaki dan iz Grlice do Skenderije.

I{la sam pje{ice do Hrasnice nekih 40 minuta, ~ekala autobus za Ilixu, pa tramvajem se vozila na Skenderiju. Istim putem i nazad. Vi{e sam bila gladna i `edna, nego sita. U to vrijeme zaposlen mi je bio samo jedan roditeq, a trebalo je finansirati mene i brata (studenta medicinskog fakulteta). Nerijetko sam dolazila mokra na fakultet, posle ki{e i snijega, jer autobuske linije su ~e{}e bile neredovne, nego redovne. Sre}om, danas to vi{e nije slu~aj. Uprkos tome, davala sam sve od sebe da budem redovna na predavawima, da budem {to boqa, da kad zavr{im

fakultet mogu pomo}i svojim roditeqima koji su se toliko `rtvovali za nas. Na master studijama sam radila honorarno ~ak dva posla. Opet, bila sam najboqa – napisala je.

Ka`e da, od kada je zavr{ila fakultet, {anse za zaposlewe nije bilo.

– Bezbroj namje{tenih konkursa, odbijenica, nepravde o kojoj sam godinama }utala. Umjesto mene primani su qudi kojima sam davala instrukcije, koji su jedva zavr{avali privatne fakultete, koji su godinama u brojnim politi~kim partijama, kojima rodbinske veze obezbje|uju sve u `ivotu.

Mjesta za studenta generacije nije bilo – poru~ila je.

S. G.

ME\U 312 UBIJENIH SRBA JE BILO 75 DECE:

Kod Prijedora parastos u znak se}awa na `rtve NDH U zaseoku Macure u Gorwem Jelovcu kod Prijedora je obele`en Dan se}awa na decu koju su ubile usta{e u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj (NDH). Slu`en je parastos za 312 Srba koje su usta{e ubile u julu 1942. godine, a me|u kojima je bilo 75 dece.

Savetnik ministra za bora~ko-invalidsku za{titu Srpske Milan Torbica ranije je rekao da je NDH bila jedina dr`ava u celom svetu koja je organizovala koncentracione logore za decu u Jasenovcu, Jastrebarskom i Sisku, i da je samo na strati{tima logora Jasenovac umoreno 19.432 dece.

Torbica je rekao da su srpska deca u logorima ubijena na najstra{nije mogu}e na~ine, a umirala su i od bolesti, gladi i `e|i.

On je podsetio da je Zagrep~anka Diana Budisavqevi} svojim humanitarnim radom spasla oko 12.000 srpske dece iz logora NDH.

CRNA GORA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 9

DRITAN ABAZOVI] U STRAHU:

Planiraju mi odmazdu zbog hap{ewa Petra Lazovi}a

Milo unosi nervozu:

Za{to DPS ne sme da sru{i Dritanovu vladu Predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} je pod pritiskom ambasadora Kvinte odustao od ru{ewe vlade Dritana Abazovi}a, iako je Predsjedni{tvo wegove partije donijelo zaqu~ak da je uskratilo podr{ku aktuelnoj vladi, ka`e analiti~ar Vojin Gruba~.

“Predsjedni{tvo DPS i \ukanovi}, donijeli su takvu odluku nakon usvajawa Temeqnog ugovora na Vladi Crne Gore, sada vidimo da je to uradio da bi primirio procrnogorski dio svoje partije, a wegov i Dritanov dogovor da se jo{ ukqu~e pravni eksperti i pogledaju tekst Temeqnog ugovora, samo je kupovina vremena.”, ka`e Gruba~.

On dodaje da je \ukanovi} u lo{oj politi~koj poziciji, {to i pokazuju wegovi posledwi potezi.

“Iako je potezima DF-a i SNP-a dobio {ansu da se, na neki na~in vrati wegov DPS na vlast, posledwa hap{ewa ~elnika sudstva, qudi iz tajne policije bliskih \ukanovi}u, potom usvajawe Temeqnog ugovora, pokazali su da \ukanovi} nema vi{e institucionalnu mo}. Sve to uzrokuje da on u politi~ki `ivot Crne Gore unosi nervozu, da ima problem sa paranojom,” tvrdi Gruba~ I posledwi slu~aj kada je DPS donio odluku da uskrati podr{ku vladi Abazovi}a, ali nije podnio nigde takvu inicijativu, smatra Gruba~, ukazuje da u Crnoj Gori sve politi~ke tokove kontroli{u ambasadori kvinte koji podr`avaju vladu Abazovi}a.

“To je jedna potpuno druga~ija situacija nego {to smo u~ili da se doga|a u demokratijama. U takvoj situaciji vidimo da \ukanovi} prvo otka`e povjerewe vladi, pa odmah nakon toga se vidi da ne smije da je ru{i. Dakle, u Crnoj Gori niko ne smije ni{ta da uradi na poqu politike, a da ne dobije podr{ku stranih ambasada”, tvrdi Gruba~.

On ukazuje na konstantno podgrijavawe politi~kih tenzija od strane medija koji podr`avaju \ukanovi}a, stalno se fabrikuju hajke, sve se pretvara u incident.

“Imali smo pogre{no tuma~ewe izgovorenih rije~i Abazovi}a u Srebrenici, mediji bliski \ukanovi}u su od toga hajku napravili, pa onda slijedi hajka oko najave okupqawa i proslave Dana dr`avnosti u Nik{i}u, pa onda izvje{tavawe sa incidenata u Nik{i}u kada su takozvane komite napale kordon policije i sukobile sa sa policijom, ti mediji su odmah osudili pona{awe policije. Mi u Nik{i}u nijesmo imali to da su se sukobile dvije politi~ki suprostavqene grupe, sre}om, ve} takozvani komite sa policijom. Onda konstanta pri~ao o nekakvim ~etnicima, koja se pogotovo potencira kada Tu`ila{tvo hapsi ~elnike sudstva, zaposlene u tajnoj policiji Crne Gore... Ta hap{ewa su te`a za \ukanovi}a nego Temeqni ugovor. Zbog svega toga Milo unosi nervozu u politi~ki `ivot Crne Gore i za wega se mo`e re}i da je sada la`ni predsjednik, jer ga sigurno ne podr`ava preko 50 odsto S. G. gra|ana u Crnoj Gori.

Premijer Crne Gore Dritan Abazovi} obavestio je ~elnike javne i tajne policije da ga grupe bliske uhap{enom slu`beniku Agencije za nacionalnu bezbednost Petru Lazovi}u i wegovom ocu Zoranu, biv{em visokom policijskom funkcioneru, tagetiraju kao glavnog krivca za hap{ewe i planiraju neku vrstu odmazde.

Abazovi} je rekao da je od nadle`nih tra`io da prikupe podatke o tome i utvrde istinu, poru~iv{i da ni u jednom, pa ni u konkretnom slu~aju, nije vr{io bilo kakav uticaj na tu`ioce i sudije, kako mu se spo~itava iz tih struktura bliskih Lazovi}u.

Abazovi} je rekao da mu je iz vi{e izvora saop{teno da je u pri~ama grupa bliskih Lazovi} ima glavno targetirani zbog wihovog problema sa zakonom.

- Tako|e, re~eno mi je i da poku{avaju da kreiraju atmosferu u kojoj ja, s pozicije predsednika Vlade, navodno pritiskam tu`ioce da procesuiraju Lazovi}e i kriminalno – biznismensku grupu qudi oko wih - naveo je Abazovi}.

On je istakao da to mo`e, ali i ne mora da bude istina.

- Nemam apsolutni nikakav strah od kradqivaca {qunka, onih za koje Europol tvrdi da su {vercovali cigarete, kokain i zloupotrebqavali slu`beni polo`aj, ali sam `eleo da se o tome, na zakonit na~in, a to mogu samo javna i tajna polici-

ja, pribave dodatne informacije i podaci - rekao je Abazovi}.

On je ocenio da razume potrebu dela kriminalnih struktura da napadima na Vladu i wenom destablizacijom poku{aju izdejstvovati “ponovnu podelu karata”.

- Ali ne postoji scenario u kome }e ruka pravde stati. Naprotiv, uzalud ima poku{aji sabotirawa, ekstremisti~ki tonovi, govor mr`we ili pretwe poru~io je Abazovi}.

TU^E, PO@ARI, PIVO, DVOSED NA KROVU, VO@WA U SUPROTNOM SMERU...

Incidenti na novom auto-putu u Crnoj Gori se samo ni`u U blizini naplatne rampe Mate{evo, delu nedavno otvorenog auto-puta "Princeza Ksenija" kroz Crnu Goru, sigurnosne kamere snimile su grupu mladi}a kako se tuku i jure po saobra}ajnici!

Sevale su pesnice, a najgore je pro{ao mladi} u crnoj majici, koji je primio nekoliko te{kih udaraca nogama. Za to vreme wihovi automobili su bili parkirani na samom kolovozu i u zaustavnoj traci. Doga|aj koji se uveliko "vrti" na dru{tvenim mre`ama postao je hit, dok policija poku{ava da utvrdi ko su u~esnici ovog nesvakida{weg obra~una.

Ovo nije jedini incident koji se desio na auto-putu od otvarawa 13. jula. Na svega 42 kilo-

metara du`ine od Smokovca do Mate{eva, u prva tri dana zapalila su se ~etiri vozila (od petqe Pelev brijeg do naplatne rampe), dok ih je na desetine "prokuvalo" zbog optere}ewa automobila pri velikim brzinama.

Kulminacija nesvakida{wih scena na ovoj saobra}ajnici bila je kada je ~ovek vozio dvosed na krovu vozila do tunela na sever-

nom delu auto-puta 45 minuta, gde je, na kraju, re{io da zaustavi vozilo i odspava na dvosedu!

Iz slu`be nadzora saop{tavaju da je bilo i onih voza~a koji su vozili u suprotnom smeru, dok su motociklisti pravili cigaret pauzu u tunelu. Jedan kamionxija je rano ujutro zaustavio kamion u traci za spora vozila, gde je doru~kovao i pio pivo!

S. G.

Vra}awe Wego{eve kapele na Lov}en civilizacijsko pitawe Vra}awe crkve Svetog Petra Cetiwskog na Lov}en treba da bude civilizacijsko, a ne ideolo{ko i posledi~no - politi~ko pitawe, poru~eno je iz Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP).

Na konferenciji za novinare MCP povodom 50 godina od razarawa Wego{eve kapele na Lov}enu saop{teno je da }e na istu temu, biti organizovan okrugli sto. „Okrugli sto 'Pedeset godina od razarawa Wego{eve kapele na Lov}enu' je nastojawe MCP da se o ovom ~inu razgovara”, re~eno je novinarima.

Paroh barski, novinar i publicista, Jovan Plamenac, podsetio je da je pre pola veka, u avgustu i po~etkom septembra 1972. godine, poru{ena crkva Svetog Petra Cetiwskog na Lov}enu, a

Wego{eva kapela na Lov}enu da je jo{ 1952. godine objavqeno u medijima da je crnogorska vlada ponudila Ivanu Me{trovi}u da izradi spomenik Wego{u i da je on tu ponudu prihvatio. „Jo{ tada je odre|eno da se spomenik Wego{u gradi na Lov}

enu i da on bude mauzolej”, rekao je Plamenac.

Da bi, kazao je, mauzolej mogao biti podignut na vrhu Lov}ena, trebalo je prvo Mitropoliji oduzeti zemqi{te na kojem je bila izgra|ena Kapela.

On je podsetio da je gradwa mauzoleja po~ela 1970. godine, kao i da su mnogi bili protiv ru{ewa Kapele i izgradwe mauzoleja na wenom mestu.

Istakao je da su podr`avaoci ru{ewa Kapele tvrdili „da ona nije originalna nego da ju je izgradio kraq Aleksandar Kara|or|evi}”, kao i da je tu pri~u lansirao paveli}evac Savi} Markovi} [tedimlija u zagreba~kom „Vjesniku” 1970. godine. „Stradawe Lov}enske crkve ima duboke duhovne uzroke, sve vreme, pa i danas”, rekao je Plamenac i istakao je da je tada sklowen jedan simbol, da bi na wegovo mesto bio postavqen drugi, wemu opre~an.

To je, kazao je, bio obra~un neopaganstva sa pravoslavnim hri{}anstvom.

Plamenac je istakao da je

vra}awe crkve svedeno na ideolo{ko pitawe i, posledi~no, politi~ko. „Propagandisti~ka graja i ga|awe floskulama nikada, pa ni u ovom slu~aju, ne vode re{ewu problema”, zakqu~io je Plamenac na pres konferenciji, saop{teno je na sajtu MCP. Publicista Jovan Marku{ rekao je da }e okrugli sto biti idealna prilika da se razgovara na ovu temu. On je, odgovaraju} i na pitawe novinara - da li je pravi trenutak da se razgovara o ovome, s obzirom na tenzije koje postoje u Crnoj Gori, rekao da su tenzije podignute pre 50 godina. „Zna se ko ih je i podigao.

Tragi~no je sada pogledati gde se nalaze ostaci Wego{eve grobnice”, kazao je Marku{ i poru~io da je vlast u Crnoj Gori du`na da obnovi kapelu. R. N.

10

10. jul decembar ^etvrtak 28.

2022. 2020.

KOSOVO I METOHIJA

PREMA NAJNOVIJEM IZVE[TAJU OEBS-A NA KIM

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Prema najnovijem predstavqenom julskom izve{taju Organizacije za evropsku bezbenost i sarawu (OEBS) o za{titi kulturnog nasle|a na Kosovu i Metohiji dokumentovan je porast incidenata po~iwenih na crkvama i na grobqima koji pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskoj pravoslavnoj zajednici.

U izve{taju OEBS – a koji je predstavqen u Pri{tini, kao i na sajtu ove misije o za{titi kulturnog nasle|a na KiM, od januara 2014. do decembra 2020. godine, bilo je 247 incidenata na kulturnom nasle|u i verskim lokalitetima, najvi{e na imovini Srpske pravoslavne crkve. Me|u wima je

Црква светог цара Уроша у Урошевцу још у бодљикавој жiци

U porastu napadi na pravoslavne svetiwe i grobqa

u Od januara 2014. do decembra 2020. godine, OEBS navodi prijavu 247 incidenata na kulturnom nasle|u i verskim lokalitetima u Me|u wima 112 slu~ajeva su kra|e novca ili imovine bilo i 112 slu~ajeva kra|e novca ili imovine.

- Dogodilo se 86 incidenata vandalizma na verskim objektima. Vi{e od polovine wih, 48 slu~ajeva, bilo je usmereno protiv verskih objekata Srpske pravoslavne crkve, dok je 25 po~iweno protiv Islamske zajednice - navodi se u izve{taju OEBS-a i dodaje da se vandalizam ogleda u bacawu kamewa na prozore, o{te}ewu vrata i brava, destruktivnim radwama na grobqima, uni{tewu i kra|i ikona.

ALBANCI 13 CRKAVA IZBISALI SA LICA ZEMQE !

Od 1999. godine do danas albanski ekstremisti na Kosovu i Metohiji su sru{ili i zapalili 155 srpskih crkava i manastira i drugih pomo}nih objekata u okviru wih dok je 13 srpskih crkava u potpunosti fizi~ki izbrisano sa lica zemqe.

Tako, od crkava svete Trojice u centru \akovice, crkve svetih apostola Petra i Pavla u Petrovcima kod K.Kamenice, crkve svetog Petra i Pavla u Kraqevici kod Podujeva , crkve svete Petke u Suvoj Reci, crkve svete Trojice u Velikoj Reci kod Vu~itrna, ~etiri crkve u Gorwem i Dowem Nerodimqu kao i seoske crkve u Si}evu kod Kline nije ostalo ba{ ni{ta. Na mestu izbrisane crkve u \akovici sada je park sa spomenikom majci Terezi a u Petrovcima spomenik poginulom lokalnom teroristi U^K .

U ugro`avawu srpske ba{tine dogodili su se, kako se navodi daqe u izve{taju, slu~ajevi reme}ewa na srpskim grobqima, bacawa kamewa na crkve i sve{teni~ke konake. Napadi su ukqu~ivali grafite sa uznemiruju}im porukama na zidovima i vratima objekata povezanih sa SPC i postavqawe albanske zastave na ogradu grobqa Srpske pravoslavne crkve.

- U pore|ewu sa kra|ama u kojima je motiv novac, incidenti u kojima su mete kulturno nasle|e i verski lokaliteti, a u kojima motiv nije novac, pokazuju druga~iji trend jer je 57 odsto od preostalih 135 incidenata po~iweno u crkvama i na grobqima koji pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, dok je 24 odsto bilo usmereno protiv verske imovine Islamske zajednice navodi se u izve{taju OEBS-a i dodaje da je vi{e od polovine kra|a zabele`eno u xamijama, dok su se u 38 odsto slu~ajeva kra|e dogodile u svetiwama Srpske pravoslavne crkve.

UNI[TENO 10.000 SPOMENIKA NA SRPSKIM GROBQIMA Prema jo{ nepotpunim podacima Ra{ko - prizrenske eparhije i OEBS-a od dolaska me|unarodne vojne i civilne misije na Kosovu i Metohiji, polovinom 1999. godine do danas, Albanci su uni{tili i polomili na 280 srpska grobqa vi{e Српска гробља још незаштићена на КиМ od 10.000 spomenika {to je do sada nezabele`eni vandalizam u Evropi.

Na povr{ini od 8.000 km kvadratnih , od ukupne teritorije Kosova i Metohije 10.886 kvadratna kilometra, danas nema nijednog ~itavog srpskog grobqa. U Metohiji su ostala ~itava samo tri srpska grobqa, u Crkolezu u op{tini Istok, selu Bawe u op{tini Srbica i Gora`devcu kod Pe}i.

PREMA PODACIMA PRI[TINE

Kosovo najvi{e robe uvozi iz Srbije a izvozi u Severnu Makedoniju Високи Дечани више у заточеништву него у слободи

Javni apel mona{tva manastira Visoki De~ani:

ZA[TITA KFOR-A I DAQE NEOPHODNA Iz manastira Visoki De~ani saop{teno je da je potrebno da vojnici KFOR - a i daqe ~uvaju manastir zbog napada albanskih ekstremista.

Saop{tewe je usledilo nakon izjave ministra kulture privremenih pri{tinskih institucija Hajrule ^ekua da De~anima vi{e nije potrebna za{tita vojnika KFOR i u wemu se navodi: "Potrebna je (za{tita) zbog ~etiri oru`ana napada albanskih ekstremista, grafita Islamske dr`ave na na{im zidovima, hap{ewa naoru`ane grupe Albanaca 2016. na na{im kapijama, nepo{tovawa zakona Pri{tine, ali i sudske presude".

U saop{tewu manastira navodi se i da je prisustvo KFOR neophodno zbog politi~ke, pravne i bezbednosne nestabilnosti za nealbanske gra|ane na KiM.

Tokom juna na Kosovu je zabele`en vi{i trgovinski deficit za 30.5% u pore|ewu sa istim periodom pro{le godine. Izvoz pokriva uvoz sa 15.1% – podaci su koje je objavila kosovska statisti~ka agencija (KSA).

Juna ove godine izvoz Kosova u zemqe CEFTA-e dostigao je 28.2 miliona evra, ili 37.8% od ukupnog izvoza, {to predstavqa pad od 2.8%.

Glavni partneri za izvoz Kosova u zemqe CEFTA-e su: Severna Makedonija 13.4%, Albanija 12.0%, Srbija 5.8% i Crna Gora 5.0%.

Uvoz iz zemaqa CEFTA-e za isti mesec iznosio je 92.8 miliona evra, ili 18.8% od ukupnog uvoza, {to predstavqa pove}awe od 17.7%.

Zemqe sa najve}em u~e{}em uvoza su: Srbija 6.8%, Severna Makedonija 5.3% i Alba-

Прелаз Јариње на северу КиМ nija 5.0%, navode iz ove statisti~ke agencije. „Izvoz roba u junu 2022. godine iznosio je 74.6 miliona evra, a uvoz je bio 492.8 milio-

na evra, tako da kod izvoza postoji pove}awe od 2.4%, a kod uvoza od 25.3% u pore|ewu sa istim periodom 2021. godine“, navode iz KSA. Glavne grupe izvoza su bazi~ni metali i proizvodi od metala 24.3%, razni gotovi proizvodi 18.6%, plastika, guma i srodni artikli 14.7%, prera|ena hrana, alkoholna pi}a i duvan 8.6%, mineralni proizvodi 7.5%, proizvodi od kamena, gipsa, keramike i stakla 4.2%.

Glavne grupe uvoza su mineralni proizvodi 16.4%, bazi~ni metali i proizvodi od metala 12.8%, prera|ena hrana, alkoholna pi}a i duvan 12.4%, pogonske ma{ine i mehani~ki i elektri~ni ure|aji 10.3%, prevozna sredstva 7.5%, plastika,guma i srodni artikli 7.4%, proizvodi hemijske industrije 6.8%.

U NASTAVKU SU\EWA ZA UBISTVO OLIVERA IVANOVI]A SPECIJALNOG ODEQEWA OSNOVNOG SUDA U PRI[TINI 21 I 22. JULA

Trojici optu`enih za ubistvo odbijen predlog za izmenu mere ku}nog pritvora U nastavku su|ewa za ubistvo Olivera Ivanovi}a Specijalnog odeqewa Osnovnog suda u Pri{tini, u ~etvrtak i petak 21. i 22. jula, Osnovni sud u Pri{tini odbio je predlog za izmenu mere ku}nog pritvora trojici optu`enih Nedeqku Spasojevi}u, Radetu Basari i Marku Ro{i}u.

Predlog da se mera ku}nog pritvora zameni nekom bla`om merom dao je na sednici, u ~etvrtak 21. jula branilac optu`enog Ro{i}a, advokat Mahmut Halimi.

Место где је убијен Оливер Ивановић Optu`eni Rade Basara, Nedeqko Spasojevi} i Marko Ro{i}, oslobo|eni su 3. juna sudskog pritvora i odre|ena im je mera ku}-

nog pritvora. U sudskom pritvoru su bili 43 meseca (3 godine i sedam meseci), a 3. juna su oslobo|eni na predlog wihovih advokata.

Od tada wih svakodnevno obilaze kosovski policajci iz policijske stanice regiona Sever.

Osim navednih, osumwi~eni za ubistvo Olivera Ivanovi}a su i Silvana Arsovi}, Dragi{a Markovi} i @arko Jovanovi}. U optu`nici se kao organizatori kriminalne grupe navode i Zvonko Veselinovi}, Milan Radoi~i}

i @eqko Boji} Oliver Ivanovi} je smrtno stradao 16. januara 2018. godine ne{to posle 8 sati u ulici Sutjeska br 64 dok je ulazio u dvori{te stranke, skoro u samom centru Kosovske Mitrovice.

U wega su nepoznati napada~i pucali sa {est metaka u le|a, iz vozila u pokretu, a vozilo marke „opel astra”, za koje se sumwa da je iz wega izvr{en atentat, ubrzo je prona|eno u plamenu, na samo kilometar od mesta mu~kog ubistva.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO SRBI IZ HRVATSKE

„SVE KAKO BI SE USTA[KI ZLO^INI I WIHOVE @RTVE ZABORAVILE“:

Preorano srpsko grobqe u Hrvatskoj Pre nekoliko nedeqa te{ka mehanizacija Hrvatskih {uma, preduze}a u dr`avnom vlasni{tvu, preorala je staro partizansko grobqe na Barin-kosi, u predelu Magar~evac, na Petrovoj gori. Najpre su posekli drve}e, zatim preorali veliki broj grobova obele`enih krstovima i na kraju izravnali zemqi{te kako bi napravili {umski put.

dece iz Kqu~ara, Brda Utiwskog, Vojni} Kolodvora i Gabri}a.

Grobove svojih majki, supruga, sestara, dece i unu~adi ozna~ili smo krstovima tek nakon rata.

Na ovom mestu sahraweni su moja baka, dve tetke i ujak. Moja mama Danica Mamula u tom pokoqu je zadobila trinaest rana, a pre`ivela je tek pukim slu~ajem, samo zato {to se pod okriqem no}i ne-

Branko Gvozdenovi} i Du{an Crnkovi} „^im je ta se~a zapo~ela do{ao sam ovamo s nekolicinom me{tana da molim radnike da ne diraju grobqe, ali ni{ta nije pomoglo.

Kada je preko grobova izgra|en {irok put kucali smo na mnoga vrata poku{avaju}i da spre~imo daqu devastaciju, ali sve je uzalud, nikakve vajde od toga“, ka`e Branko Gvozdenovi} iz Kqu~ara.

Grobqe je za stanovnike sela, kako za {a~icu preostalih tako i za sve koji su raseqeni, bilo od velike va`nosti, jer nema porodice u kojoj neko nije tu sahrawen nakon zlo~ina usta{kih krvnika. „Ovde su 1. aprila 1942. usta{e svirepo ubile 128 `ena i

kako domogla partizanske bolnice”, obja{wava Gvozdenovi}.

Iako su me{tani ovo grobqe ure|ivali s posebnom pa`wom i nekoliko puta godi{we kosili, ostavqali cve}e i vence, bageri Hrvatskih {uma su za nekoliko dana sve preorali, kao da nikada nije postojalo. Sada je ostalo svega nekoliko betonskih grobnica. „Kad sam video {to je ovde ura|eno, noge su mi se odsekle.

Jo{ sam tu`an i besan jer mi se sve ~ini da usta{ki zlo~ini i wihove `rtve moraju po{to-poto biti zaboravqeni. Nema ovo veze sa {umskim putem, on se mogao

probiti i desetak metara ju`nije.

Sve je ovo dobro organizovano i izvedeno namerno i smi{qeno, pa je put pre{ao preko grobova majke i brata Branka Mamule, nekada{weg saveznog sekretara unutra{wih poslova i na~elnika General{taba SFRJ”, ka`e Du{an Crnkovi}, biv{i predsednik vojni~kih antifa{ista koji su decenijama brinuli o grobqu na Magar~evcu.

Iz Hrvatskih {uma navode da se radilo o zapu{tenom grobqu „na kojem se naziru ukupno tri spomenika“. Ka`u da su radovi na tom podru~ju zapo~eli 2016. godine se~om stogodi{we {ume i sadwom bukvi ~ija visina sada, kako su se pohvalili, dose`e ~etiri metra.

Posebno su, tvrde, pazili da pritom ne o{tete spomenike pa su morali „napraviti odre|ena tehni~ka re{ewa“ i napomiwu da grobqe, kao takvo, nije ucrtano u kartu. Ka`u i da su radovi na {umskom putu obavqeni jo{ pro{le godine, uz preduzimawe svih mera za{tite. „Uz maksimalno razumevawe i po{tovawe grobova i wihovih bli`wih koji ih pose}uju, uvek smo nastojali da na|emo kompromis s propisanim radovima gazdovawa {uma i o~uvawem tragova istorije“, tvrde iz Hrvatskih {uma.

Ka`u jo{ da je izgradwom {umskog puta olak{an pristup automobilom onima koji pose}uju obele`je i da stoje na raspolagawu za pomo} ako je neko zainteresovan za {etwu, sport ili rekreaciju.

R. N.

Ojka~a se najboqe ~uje podno Dinare Ima pone{to dr`avnih i `upanijskih cesta u Hrvatskoj {to su ovoga qeta, kao i svakog prethodnog, potpuno li{ene nesnosnih gu`vi koje stvaraju turisti. Upravo na jednom takvom, neatraktivnom potezu, vozili smo se u subotu 16. jula. Od Korenice, preko Udbine, Gra~aca i Knina, na{ autobus slobodno je jezdio opustjelim dionicama na svoje krajwe odredi{te – 26.

Sijelo trome|e u Strmici pokraj Knina.

Sasvim suprotno uvrije`enom mi{qewu da skupove tradicionalne muzike pohode samo starije generacije, mi smo na ovu poznatu smotru narodnog stvarala{tva putovali s mladima. Najmla|i ~lanovi Pododbora Korenica Srpskog kulturnog dru{tva Prosvjeta, wih osmero, uzrasta od devet do 18 godina, u Strmicu su po{li odigrati li~ko gluvo kolo.

Atmosfera zajedni~kog prijevoza bila je samo nagovje{taj svega onoga {to nas je do~ekalo u Strmici, na op}enarodnom, transgeneracijskom i rasplesanom masovnom skupu.

Na trome|i Bosne, Like i Dalmacije, smje{tena je bina dovoqna za sve narodne umjetnike i entuzijaste koji weguju ojka~ku pjesmu i igru. Pod krilaticom Sijela trome|e "Volim Bosnu, u srcu mi Lika, Dalmacijo, qubavi

velika" u porti strmi~ke crkve, kroz puna ~etiri sata programa izmijenilo se ~ak 28 sastava iz Ba~kog Jarka, Kikinde, Krawa, Prijedora, Jeli}ke, Bosanskog Grahova, Drvara, Kostajnice, Li~ke Kaldrme, Korenice, Gra~aca, @egara, Ervenika, Pola~e, Splita, Knina, Beograda i Strmice. Ne{to vi{e informacija o Sijelu potra`ili smo od organizatora Igora Matija{a. On je brigu o redovnom odr`avawu skupa u Strmici preuzeo nakon 2016., poslije smrti svoga oca Rade, idejnog osniva~a Sijela koje je zapo~elo 1972. godine.

Glavni sponzori doga|aja su Srpsko narodno vije}e, Grad Knin, [ibensko-kninska `upanija, Op}ine Ervenik i Biskupija.

Zadwe dvije godine, Sijelo nije moglo biti odr`ano iz svima znanih razloga. Zato ove godine organizatori nisu morali poseb-

no reklamirati program i zvati u~esnike.

Strmi~anima je ovo omiqeni dan u godini. To nam govori Mi}o koji nije propustio nijedno Sijelo. Otkriva da je manifestacija poznata i po tome {to se nikad nije dogodio nijedan eksces.

- Policija je tu po slu`benoj du`nosti, ali nikad nije imala posla. Nema tu~e, nema sva|e.

Prije rata je Sijelo bilo ve}e, po 2.500 ulaznica se prodavalo.

Ja obo`avam ovu muziku. I nova i stara kraji{ka, sve je dobro ~im je s ovog terena. Samo ne volim one nacionalisti~ke, ali takvih nema puno - obja{wava nam Mi}o.

Sijelo je ove godine otvorila potpredsjednica Vlade Awa [impraga. Naglasila je da je Strmica, unato~ nevoqama 1990-ih, "bila i ostala okosnica o~uvawa narodnog blaga, lu~ono{a identiteta Srba u Hrvatskoj."

S. G.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 11 Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

NAJPOTRESNIJI DOKUMENT O UMIRAWU DECE U LOGORU JASTREBARSKO: [ta pi{e u svesci grobara Ilovara Direktor Spomen-podru~ja Dowa Gradina Tawa Tulekovi} izjavila je da je sveska grobara Frawe Ilovara, koji je po nare|ewu ~asnih sestara danima sahrawivao mrtve mali{ane, jedan od najpotresnijih dokumenata o umirawu dece u logoru Jastrebarsko.

"De~ija tela, ka`e grobar, bila su spakovana u ki{tre i sanduke.

Da bi ih {to vi{e stalo u jedan sanduk, silom su zatvarani poklopci.

U jednoj ki{tri moglo je biti i po osmoro do 10 dece", navedeno je u svesci grobara Ilovara, koja se ~uva u Muzeju na Mrakovici.

Reaguju}i na pismo zagreba~kix nadbiskupa, koji negiraju da je u Jastrebarskom i Sisku bio logor za decu u Drugom svetskom ratu, Tulekovi}eva je navela da je ~uvar grobqa sahrawenu decu ra~unao na "kune" i "komade", a da je ra~une svojim potpisom overavala ~asna sestra Gaudencija.

Na prvoj stranici dnevnika zapisano je da je 22. jula 1942. sahraweno 107 dece. Onda stoji ra~un i potvrda: "Primio na ra~un kopawa grobova 10.000 kuna za 100 komada dece pokopane", prenosi RTRS. Ju~e je objavqeno pismo koje su hrvatski biskupi uputili patrijarhu srpskom Porfiriju.

Dva meseca od odluke Svetog arhijerejskog Sabora SPC i dve sedmice od prvog obele`avawa praznika Svete dece novomu~enika jastrebarskih i sisa~kih, 13. jula, zagreba~ki nadbiskupi predvo|eni Jospom Bozani}em, negiraju da je u Jastrebarskom i Sisku bio logor za decu u Drugom svetskom ratu, ve} tvrde da je to bilo "prihvatili{te" u kojem su navodno ~asne sestre le~ile decu.

U op{irnom otvorenom pismu objavqenom na sajtu Zagreba~ke nadbiskupije patrijarhu srpskom Porfiriju, Sabor Srpske pravoslavne crkve se optu`uje da je ovom odlukom i obele`avawem, kako ka`u, prihvatio retoriku i komunisti~ku propagandu koja je, tvrde, prepuna neistina i manipulacija kojima se navodno nedu`nima poku{ava podmetnuti krivica.

Oni tvrde i da SPC {iri neistine vezane za ulogu Rimokatoli~ke crkve u Hrvatskoj i nadbiskupa Alojzioja Stepinca u Drugom svetskom ratu i da ga kleve}e.

12

DRU[TVO

^etvrtak 28.

2022. 2020.

10. jul decembar

Raketa srpskih studenata pobednik evropskog takmi~ewa Raketa studenata Ma{inskog fakulteta i Vojne Akademije „Aurora 3” uspe{no je obavila sve zadatke u najkra}em vremenu i timu obezbedila prvo mesto i u generalnom plasmanu u konkurenciji 42 tima iz celog sveta Tim studenata iz Srbije „Beoavia” apsolutni je pobednik evropskog takmi~ewa „Airbus Sloshing Rocket Workshop” koje je odr`ano od 17. do 23. jula u {panskom gradu Terasa.

Raketa studenata Ma{inskog fakulteta i Vojne Akademije „Au-

rora 3” uspe{no je obavila sve zadatke u najkra}em vremenu i timu obezbedila prvo mesto i u generalnom plasmanu u konkurenciji 42 tima iz celog sveta. U finalu srpskim studentima konkurencija su bili takmi~ari iz Italije i Hrvatske. Studenti pobedni~kog

tima ka`u da su se nadali da }e projekat „Aurora 3'' biti visoko pozicioniran, jer je koordinator projekta Petar Mar~eti} fokus stavio na proizvodwu i testirawe sistema letelice.

Do po~etka takmi~ewa „Auroru” smo izradili ~ak pet puta, rekao je student Ma{inskog fakulteta i vo|a tima „Beoavia” David Cvetkovi}. „Ove godine smo u [paniji briqirali u svim kategorijama, ali pred nama je jo{ jedan izazov.

Trenutno proizvodimo letelicu

KOS, koju }emo testirati u avgustu. To je ujedno i na{ finansijski najzahtevniji projekat, a do sada smo ispunili 68 odsto planiranog buxeta”, rekao je on i pozvao sve koji mogu da ih podr`e. „Aurora 3” sastoji se od tela rakete i krila koja joj omogu}avaju veliki dolet uz minimalnu snagu propulzije prema tehni~kim zahtevima takmi~ewa. Raketa je pogowena mlazom vode i vazduha pod pritiskom, a zadatak je da vertikalno uzleti, a zatim pre|e u bespogonski horizontalni let

sistemom automatske regulacije u celom procesu.

Tokom leta, raketa u telu nosi te~ni teret, a zadatak je da se minimalizuje uticaj bu}kawa. „Beoavia” je i ranije u~estvovala na ovom takmi~ewu gde su postigli zna~ajne uspehe. S projektom „Aurora 1” tim je 2019. godine osvojio prvo mesto za idejno re{ewe, dok su u ukupnom plasmanu bili ~etvrti. „Aurora 2” je 2021. osvojio prvo mesto za idejno re{ewe, a u generalnom plasmanu tre}e mesto.

M. T.

VE[TA^EWE OTKRILO RAZMERE ZLO^INA:

Kod dvojice Srba 500 puta vi{e uranijuma u krvi od normalnog!

Rezultat analize koli~ine osiroma{enog uranijuma 238 kod dvojice gra|ana Srbije – vojnika koji je boravio na Kosovu i Metohiji i civila koji se nalazio u blizini bombardovanog Ministarstva odbrane u Beogradu, 1999. godine – pokazao je prisustvo 500 puta ve}ih doza od uobi~ajenih u qudskom telu.

Ovo je potvr|eno nakon analize koju je uradila sudski ve{tak i profesor na Univerzitetu u Rimu dr Rita ^eli.

Ona je utvrdila da je koli~ina smrtonosne supstance 500 puta ve}a od prisustva osiroma{enog uranijuma u nekom qudskom telu u bilo kojoj zemqi na svetu, gde nije bilo borbenih dejstava niti upotrebe bombi s uranijumskim puwewem.

Ovo su do sada najja~i dokazi da su gra|ani Srbije bili izlo`eni smrtonosnom dejstvu te{kih metala iz puwewa NATO projektila. Najnoviji dokazi potv|uju da je uranijuma bilo i u projektilima koji su kori{}eni severno od Vrawa, {to }e imati va`nu ulogu u pravnoj borbi za dokazivawe da iz 1999. poti~u i uzroci malignih bolesti stotina gra|ana.

Prva privatna tu`ba sa zahtevom za od{tetu `rtvama zbog oboqewa od posledica NATO bombardovawa SR Jugoslavije podneta je Vi{em sudu u Beogradu 20. juna 2021. godine, kao rezultat zajedni~ke saradwe dvojice advokata, Sr|ana Aleksi}a iz Ni{a i italijanskog An|ela Fjore Tartaqe. Italijanski pravnik ima dvadesetodi{we iskustvo u borbi za isplatu od{tete `rtvama osiroma{enog uranijuma me|u italijanskim vojnicima, koji su bili u misijama u svetu, pa i na Kosovu.

Prvo ro~i{te u Beogradu zakazano je za 16. oktobar ove godine, a prikupqenoj dokumentaciji i ve{ta~ewima sada se pridru`uje i nalaz dr Rite ^eli, koji se izdvaja po dramati~nom zakqu~ku. Do rezultata je poznata nau~nica do{la nakon analize prisustva te{kih metala koji su na|eni u tkivu dva na{a gra|anina.

-Toliki kvantitet nije zabele`en nigde na svetu gde nije vo|en rat. Utvr|ena koli~ina je zastra{uju}a – ocenila je dr ^eli.

Profesorka je otkrila listu analiziranih metala koji su prona|eni u dva uzorka tkiva. Wena ekspertiza zatekla

je ~ak i advokate, koji ni sami nisu o~ekivali ovakve razmere zaga|ewa u organizmu qudi koji su bili izlo`eni dejstvu osiroma{enog uranijuma iz NATO municije. Ekspertiza je, kako tvrdi, nau~no neoboriva, li{ena pretpostavki i utemeqena u laboratorijskim merewima. Analiza je ura|ena u najopremqenijoj laboratoriji za tu vrstu istra`ivawa u Torinu. Ve{ta~ewa dr ^eli na italijanskim sudovima doprinela su re{avawu oko 330 slu~ajeva, u kojima je dokazan uzro~nik obolewa ili smrtnost italijanskih vojnika koji su boravili na kontaminiranom terenu.

- Nivo osiroma{enog uranijuma koji sam na{la u tkivu dvojice va{ih gra|ana je dramati~an. Toliko prisustvo do sada nije utvr|eno ni kod jednog vojnog ili civilnog subjekta na svetu. U svim zate~enim metalima pojavquje se uranijum 238, koji poti~e iz projektila koje su koristile NATO snage u bombardovawu BiH i u Srbiji, posebno na Kosovu i Metohiji. To dejstvo je sigurno zahvatilo i okolne zemqe, kao {to su Albanija i Makedonija – ka`e profesorka ^eli.

U ve{ta~ewu prisustva te{kih metala za potrebe procesa vo|enih u Italiji utvr|eni nivo je pore|en sa analizama italijanskog Ministarstva zdravqa o prisustvu ovih materija kod zdrave populacije, koja `ivi i radi u krajevima gde nije bilo ratnih dejstava. Wihove “slike” pore|ene su s rezultatima italijanskih vojnika iz stranih misija. Izvode}i ve{ta~ewa, dr ^eli je kod vojnika na{la te{ke metale koji apsolutno ne postoje u Italiji i to u vrednostima koje su i po hiqadu puta ve}e u odnosu na svoje sunarodnike civile.

- Te{ki metali ~ije je prisustvo utvr|eno u uzorcima iz Srbije definitivno nisu metali koji se vezuju za industrijsku proizvodwu. Uporedili smo ih s uzorcima iz svih zemaqa, ~ak i s Japanom i Kinom, gde postoji velika industrijska zaga|enost, ali tih materija tamo nema. Mo`emo jasno da ka`emo da su to metali prisutni samo u vojnim projektilima s osiroma{enim uranijumom. Te{ki metali na|eni u dva uzorka iz Srbije ne dolaze od spoqnog zaga|ewa, ve} poti~u iz bombardovanih podru~ja i prisutni su samo u projektilima s osiroma{enim uranijumom – potvr|uju dr ^eli i advokat Tartaqa.

R. N.

Na Oplencu obele`ena 205. godi{wica smrti Kara|or|a U crkvi Svetog \or|a na Oplencu obele`ena je 205. godi{wica od smrti vo|e Prvog srpskog ustanka \or|a Petrovi}a Kara|or|a.

Princ Aleksandar tim povodom je saop{tio da je veoma sre}an {to je zaostav{tina wegovog pretka Kara|or|a jo{ uvek veoma `iva i {to se wegova dela po{tuju i danas, 205 godina nakon wegove tragi~ne smrti.

"Ostao je upam}en kao veliki vo|a na{eg naroda, onaj koji je ujedinio Srbe i uspeo da ih povede u pobede koje su donele slobodu na{oj otaxbini, posle vekovnog ropstva", naveo je princ Aleksandar.

On je dodao da je slobodarski duh ne{to {to predstavqa sr` na{eg nacionalnog identiteta.

"Kara|or|e nije bio prvi koji je za vreme osmanske vladavine poku{ao da sa Srbije zbaci okovi, ali je on uspeo da pokrene narod da sva ta qubav i te`wa prema slobodi budu usmereni ka jedinstvu i zajedni~koj borbi", naveo je Kara|or|evi}.

On je dodao da su tako male iskre slobode izazvale po`ar, koji se pro{irio na{om zemqom i doneo ostvarewe dugo o~ekivanog sna.

"Iako su Osmanlije uspele da ugu{e ustanak i ponovo porobe Srbiju, proces kona~nog oslobo|ewa je bio zapo~et, i wega ni{ta vi{e nije moglo da ugu{i. Zato je Kara|or|e i danas upam}en kao otac moderne Srbije, kako ga je i veliki Wego{ zvao, naveo je princ Aleksandar Kara|or|evi}.

LEPA SRBIJA

Bratstvenici sa Zlatibora i Mora~e spojili dve dr`ave

^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 13 ^etvrtak 10. decembar

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Bratstvenici Stevanovi}i pred manastirom Mora~a Pro{lo je dva i po veka otkada im je predak Stevan sa mla|im sinom Milo{em do{ao iz Mora~e u selo Vrane pod Zlatiborom i tu se sku}io, a wegovi ovovremeni potomci, iz raznih gradova, slo`no i bratski su se okupili u Mora~i, kod istoimenog manastira minulog vikenda da se sretnu sa bratstvenicima iz postojbine, potomcima starijeg Stevanovog sina Novaka iz mora~kog sela Osreci, kao i drugim koji danas `ive {irom Srbije, Crne Gore, u okolnim i udaqenim dr`avama.

Bio je to osmi tradicionalni skup bratstva Stevanovi}a (ili Stefanovi}a, kako kad je u crkvene kwige upisivano). Sedam ih je. Svake pete godine organizovan je skup u Srbiji, me|u {qivicima i maliwacima sela Vrane. Sada su prvi put na okupu u Crnoj Gori.

Spajamo dve bratske dr`ave, ka`u Stevanovi}i pristigli na skup iz U`ica, Podgorice, Bijelog Poqa, Beograda, ^a~ka, Kraqeva, Vi{egrada... Pa i iz rasejawa, gde `ive (Mi}o Stevanovi} je stigao ~ak iz Amerike). Wihove uzorno negovane ro|a~ke veze daqinu ne priznaju.

– Re{ili smo da se ovog puta okupimo u Mora~i, postojbini na{eg rodona~elnika Stevana, kako bi se jo{ boqe upoznali i veze novim nezaboravom oven~ali. Od vremena kad su nam preci oti{li iz Mora~e i naselili se u Vranama Ravawskim, Mora~ane nisu

zaboravili, jer qudski `al za starim zavi~ajem uvek postoji. Zato i ovaj put ispuwavamo zavet predaka, sa `eqom da i na{i potomci ~ine ovakve skupove, da se ne zaboravimo i ne otu|imo – ka`e Miodrag Stevanovi} iz U`ica, decenijama jedan od organizatora okupqawa bratstvenika.

U familiji se dobro pamti da je sve po~elo davne 1770, kad je iz sela Osreci u Mora~i na neizvestan put krenuo i u Vranama se skrasio pomenuti Stevan sa mla|im sinom Milo{em, ostaviv{i na ogwi{tu u Osrecima starijeg sina Novaka. Od tada su se ra|ali i umirali potomci Milo{a u Vranama i Novaka u Mora~i, {irilo wihovo bratstvo. Porodi~ni rodoslov ka`e da je ve} 12 generacija poteklo od Stevana.

Vremenom su se Stevanovi}i rasuli na razne strane, ali priliku za okupqawe ne propu{taju. Prvi put se bratstvo okupilo u Vranama 1984, pa 1990, 1995, 2000, 2005, 2010. i 2015. godine (zbog korone na okupu su ove umesto 2020). Nekad ih je i po 250 bilo na tim skupovima.

Na ovom u Mora~i sabralo se i staro i mlado iz roda Stevanovi}a, oko 150 prisutnih, u bratskoj pa`wi i lepom raspolo`ewu. Nazdravqali su jedni drugima, a Petar Stefanovi}, bankar iz Beograda koji redovno u~estvuje u organizaciji ovih okupqawa, obratio se prisutnima:

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

– Iza nas je sedam susreta. Evo nas ovde, na svetom mestu manastira Mora~a, na{oj zavetnoj postojbini odakle su nam preci krenuli za boqim `ivotom. Ali ni onda nisu prekinuli tu pup~anu vrpcu sa svojim zavi~ajem, niti su u novim naseobinama zaboravili svoje korene. Ovo je prilika da podelimo radost sa bra}om i potomcima koji ostado{e ovde. Svi smo zajedno, i sa ove i sa one strane granice koja nije niti mo`e biti me|a koja razdvaja. Danas se radujemo ovom osmom bratskom i familijarnom susretu.

Doma}in ovog skupa u Mora~i Rajko Stevanovi} iz Podgorice zahvalio je prisutnim na dolasku, arhimandritu manastira Mora~a Rafailu {to je blagoslovio skup, kao i kom{iji i prijatequ Budu Simonovi}u na prigodnom govoru o

precima i bratstvu. – Za mene je ovo dan veli~anstvenog sabora na{eg bratstva, prvi posle dva i po veka ovde ispred mora~kog manastira. Svaka generacija ostavqala je u amanet potomcima da jednog dana okupe sve ili barem deo onih {to su ostali ovde i onih {to su oti{li tra`e}i boqi `ivot. Danas se, evo, ostvario taj san, a siguran sam da se vesele na nebu du{e bra}e Novaka i Milo{a, sinova Stevanovih, jer su se u davno vreme nedaleko odavde, u selu Osreci, razdvojili: Milo{ je oti{ao u Srbiju, a Novak ostao. Na{a bra}a, potomci Milo{a sastaju se gotovo 40 godina u Vranama Ravawskim, na ~emu smo im ve~no zahvalni, jer da nije toga ne bismo se ni poznavali – rekao je uz ostalo Rajko Stevanovi}.

M. T.

114 uuu KAKO JE LEPA LUKI] UMILA VODOM ERU OJDANI]A

Kako se autobus zaquqa, meni voda preko lica...

Poznato je da su Era i Lepa Luki} osim {to su kolege i prijateqi dugi niz godina, a on je prepri~ao jednu wihovu anegdotu.

- Ima svega tu, koliko smo turneja radili zajedno Minimaks, Tomislav ^olovi} i ja, morali smo da potpi{emo dva ugovora, jedan za li~ni honorar, a drugi za fino pona{awa u autobusu, na sceni... Mi smo stalno pravli neke frke i zezawe, sve kolege su umirale od smeha. Lepa Luki} ode napred i izvadi mikrofon ispred voza~a i pri~a nam viceve, a nas 52 umiremo

od smeha - ka`e peva~ i dodaje: - Sad mi putujemo 150, 200 kilometara dnevno, radilo se po dva koncerta, umorna du{a i ja legao na sedi{te, naslonio glavu i malo zaspao i osetih da autobus zaquqa malo levo-desno i osetih da mi neka voda pqusnu preko lica... Ja sko~ih, pogledam, svi odmaraju, spavaju, neko ~ita novine, tajac...

Ja se ponovo vratim, po~nem da spavam, glava pada od umora, opet se autobus malo kre}e levo-desno, opet voda po mom licu...

A Lepa, koliki je |avo bila, uzela fla{u od kisele vode i napunila pola fla{e, stavila gore gde se stavqaju stvari i ka`e voza~u autobusa da s vremena na vreme malo zaquqa autobus levo-desno.

I on onaj autobus malo zaquqa a ona voda iz fla{e pravo meni na lice, nekoliko puta, ja sam bio poludeo.

R. N. lll U slede}em broju: Kako je Neboj{a Glogovac prona{ao `enu u porodili{tu

14

10. jul decembar ^etvrtak 28.

2022. 2020.

AUSTRALIJA

Bonus za start Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Nakon po~etka „su`ivota sa virusom“, Australija se ve} mesecima, suo~ava sa hroni~nim nedostatkom radne snage. Potra`we za radnicima raznih profila i zanimawa su u po~etku bile dramati~ne (posebno u januaru i februaru), da bi ti nedostaci vremenom postali hroni~ni. Ekonomisti su naravno za to okrivqavali kovid, eksponencijalni rast slu~ajeva

niji doma}i televizijski kanal „7“ je ove nedeqe objavio senzacionalnu vest, da pojedine kompanije pla}aju novim radnicima i do 15.000 dolara jednokratnog bonusa, samo za potpisivawe radnog ugovora na du`e. Ovakvi slu~ajevi, nevi|eni u dosada{woj praksi zapo{qavawa u Australiji, nisu usamqeni i sve su ~e{}i. Ke{ bonusi u hiqadama dolara postali su jedino raspolo`ivo sredstvo poslodavcima, kako bi se izborili sa hroni~nim nedostatkom osobqa koje traje vi{e od sedam meseci, posebno u Sidneju i Melburnu, ali i u drugim australijskim gradovima.

Nedostaci radnika su posebno izra`eni u servisnim uslugama, ugostiteqstvu, zdravstvu, proizvodwi i logistici, sude}i po podacima poznatog veb portala

Koliki je o~aj pojedinih vlasnika kompanija za radnicima, pokazuje i ~iwenica da oni sve ~e{}e nude radnicima visoke jednokratne bonuse samo da prihvate neki posao. Najgledaniji doma}i televizijski kanal „7“ je ove nedeqe objavio senzacionalnu vest, da pojedine kompanije pla}aju novim radnicima i do 15.000 dolara jednokratnog bonusa, samo za potpisivawe radnog ugovora na du`e. Ovakvi slu~ajevi, nevi|eni u dosada{woj praksi zapo{qavawa u Australiji, nisu usamqeni i sve su ~e{}i po~etkom godine, i obavezu da se ide u ku}nu izolaciju ako je jedan ~lan porodice zara`en.

Zatim su federalne i dr`avne vlasti br`e boqe promenile i to pravilo, i prilagodile ga novonastalim okolnostima, smawile izolaciju na sedam dana i to samo za one sa pozitivnim testom. Mesecima nakon toga problem je postao jo{ ve}i, a poslodavci vrlo ~esto zbog nedostatka osobqa nerado otkazuju i velike i unosne poslove. Na ovaj na~in ne gube samo vlasnici kompanija, ve} naravno i ~itav lanac ekonomskih u~esnika. Najvi{e uvek i trajno gubi sama dr`ava, koja }e zbog toga na kraju dobiti mawe poreza i prihoda.

Koliki je o~aj pojedinih vlasnika kompanija za radnicima, pokazuje i ~iwenica da oni sve ~e{}e nude radnicima visoke jednokratne bonuse samo da prihvate neki posao. Najgleda-

za tra`ewe poslova „Seek.com. au“. Me|u mnogobrojnim oglasima za posao, jedan je bio lako uo~qiv. Jedna teretana i fitnes centar nudi treneru stalni radni odnos, platu iznad proseka za to zanimawe, i dodatnih 2.500 dolara bonusa samo za dobrodo{licu. Vlasnik ovog centra u izjavi za medije ka`e da su umorni od tra`ewa novih radnika, i da zbog toga imaju konstantni problem pru`awa usluga svojim klijentima. On tako|e tvrdi da ovo nije prvi put da oni nude bonus za start, i da to rade ve} mesecima, ali je wihov problem jo{ uvek nere{iv. Jedna agencija za zapo{qavawe poku{ava da prona|e potrebne radnike, ali je to i za wih postao veoma te`ak zadatak. Tako neki „kol-centri“ locirani u samom centru Sidneja, nude budu}em osobqu po hiqadu dolara bonusa za momentalni po~etak. Transport

i logistika imaju tako|e problema sa nedostatkom qudstva.

Tako se novim voza~ima kamiona nudi odmah po 2.000 dolara bonusa, samo za po~etak bez ikakvih dodatnih obaveza. Deficit voza~a ne ose}a se samo u Sidneju i Melburnu, ve} i u ~itavoj zemqi. Vlasnik jednog poznatog lanca gril restorana u Melburnu, nudi 10.000 dolara bonusa novom kvalifikovanom kuvaru, koji bi bio spreman da odmah potpi{e ugovor i stupi u radni odnos. Ovo su samo neke od neverovatnih pri~a, koje ~ak i za ostatak sveta ~esto nisu realne.

Koreni ovakve krize pre svega le`e u ~iwenici, da je Australija sumanuto sprovodila kovid politiku, i tako dovela zemqu do nekih krajwih granica. Naprasno, gotovo her-

meti~ko zatvarawe zemqe, bez nekog konkretnog plana i ciqa trajalo je skoro dvadeset meseci. Migracija i konstantni priliv nove radne snage iz inostranstva, bili su `ila kucavica australijske ekonomije, ve} decenijama unazad.

Sve se promenilo u martu 2020. godine kada su federalne vlasti „poverovale“ da }e zatvarawem zemqe pobediti virus.

Ispostavilo se veoma brzo da je to bila jedna od najve}ih modernih iluzija, koja }e zemqu ko{tati milijarde dolara. Federalni ministar za profesije i zanimawa, Brendan O’Konor, ka`e da }e vlada ubrzati migraciju, ali da to ne}e biti dovoqno da bi se problem re{io.

Prema wegovim re~ima, u ovom trenutku ima vi{e od 60.000 aplikanata iz inostranstva, koji su zatra`ili neku od radnih viza. No, ovde se ponovo vra}amo na po~etak pri~e. Iako je ministar obe}ao da }e se to hitno promeniti, jedan od razloga {to su se aplikacije toliko nagomilale, je i ~iwenica da ni Ministarstvo za imigraciju, jednostavno nema dovoqno osobqa.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

VELIKA BRITANIJA BACA RUKAVICU PEKINGU U LICE

[aqu nuklearne podmornice u Australiju!

Obja{wewe: Dovoqno blizu da se reaguje Velika Britanija odlu~ila se da Kini baci rukavicu u lice sa odlukom da flotu nuklearnih podmornica rasporedi na Pacifiku sa mestom bazirawa u Australiji.

Odluka jo{ zvani~no nije donesena, ali trebala bi biti saop{tena naredne nedeqe.

Ciq ovakve britanske akcije ima za ciq da odvrati kinesku agresiju na pacifiku.

Prema sporazumu izme|u vlada Kanbere i Londona, britanske podmornice bi mogle da budu stacionirane u Australiji do 2040. godine, {to bi ih postavilo dovoqno blizu Kine da reaguju na bilo kakvo neprijateqstvo.

O~ekuje se da }e komandant moranrice admiral ser Toni Radakin potpisati aran`man u Sidneju slede}e nedeqe na konferenciji o mornarici.

Takav drzak potez Velike Britanije da dodeli odre|eni broj podmornica u Ju`no kinesko more za patrolirawe bi}e najve}i potez koji je Britanija napravila protiv Pekinga.

Taj potez je deo bezbednosnog saveza Australije, Ujediwenog Kraqevstva i Sjediwenih Dr`a-

va (AUKUS) koji ima kqu~nu ulogu u suprotstavqawu rastu}em kineskom vojnom prisustvu u Indo-Pacifiku.

Velika Britanija nastoji da produbi anga`man u toj oblasti zbog ekonomskih i bezbednosnih zabrinutosti koje je izneo Peking.

O~ekuje se da }e podmornice Kraqevske mornarice biti bazirane u Pertu, a australijski podmornici rade sa britanskim posadama.

Stvarawe alijanse razbesnelo je komunisti~ki re`im jer su Kina i Australija uvu~ene u trgovinski rat i diplomatski }orsokak.

Pojavile su se i kritike zbog plana jer su mnogi rekli da je raspore|ivawe uglavnom beskorisno s obzirom na to da Kina ima najve}u mornaricu na svetu.

Kao takvi, kineska flota bi u velikoj meri bila broj~ano nadja~ana i nadja~ala britanska plovila.

Podaci o floti podmornica namewenih Australiji su klasifikovani kao {to su broj podmornica i operativne specifi~nosti.

OGLAS

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 15

Од понедељка, 25. јула до недеље, 31. јула!

Smoked hocks $5.99 kg

Cevapi $19.99 kg

Csabai $29.99 kg

Lamb BBQ chops $15.99 kg

Diced pork $9.99 kg

Centurion special white flour 12.5 kg $16.99

Ital biscuits 225/250 grams $3.79 each

Olympian sweet loaf 400 grams $5.29 each

Oasis coffee 500 grams $9.99 each

Cabrioni wafers 150 grams $1.69 each

Yummys pistachios 375 grams $8.99 each

Murray River organic honey 1kg $12.99

Packham Pears 0.49c kg

Red seedless grapes $1.99 kg

Radno vreme: Ponedeqak – subota od 8h – 18h Nedeqa 8h – 17h Adresa: 1/497 Princes Highway, Noble Park 3174 Telefon: 9546 8001

Macedonian sausages $29.99 kg

Mediterranian pastizzis $6.99 each 12 pk

16

^etvrtak ^etvrtak 10.

28. decembar jul 2022. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Први ансамбл Академије КРУГ Средња група КУД Карађорђе

KUD KARA\OR\E SIDNEJ

Zabava na crkvenom imaw

Старија група КУД Карађорђе

KUD „Kara|or|e“ iz Sidneja organizovalo je, pro{le subote, veliku zabavu u sali na crkvenom imawu u Rosmoru. Bila je ovo prva zabava KUD „Kara|or|e“ ove godine.

Prva, ali veoma uspe{na u svakom pogledu.

Folklorne grupe KUD Kara|or|e izvele su splet igara iz Srbije, igre iz okoline Ni{a,

Оркестар Шампиони са певачем Срђаном Продановићем

Старија група КУД Извор

Средња група КУД Извор

igre iz okoline Leskovca i igre iz Buxaka u koreografiji Aleksandra Popovi}a.

Folklorne grupe KUD „Izvor“ odigrale su igre iz Gru`e i igre iz okoline Lev~a u koreografiji Rajka Dobre. Grupe Akademije „KRUG“ predstavile su nam se sa de~ijim igrama iz Srbije, kolom Rumenka i igrama

iz okoline Beograda u koreografiji Gorana Nikoli}a i Desanke \or|evi}. Grupe KUD iz Lazarice odigrale su igre iz Lepenice u koreografiji Du{ice Davidovi} i vesele {opske igre u koreografiji Qiqane Nikoli}.

Ve}i broj parohijana crkve Sveti knez

Lazar iz Aleks bavi. Deca i om su dosta nau~il su sve igre uspe Nagra|eni su ap Punu salu go „[ampioni“ sa

Дечија група Академије КРУГ

Старија група КУД из Лазарице

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 28. jul 2022.

wu u Rosmoru SUBOTA De~iji karneval od 16 ~asova [tandovi sa hranom (pica i burek) Izlo`ba automobila i motora od 16 – 18 ~asova DJ u`ivo BWE home game Kafansko ve~e od 19 ~asova pa do kasno u no} Tradicionalni srpski ro{tiq i pe~ewe Muzika u`ivo Bonno Beats za mla|e od 18 godina 19.30 – 00.00.

Bonno Live 18+ 20.00 – do kasnih sati

sandrije prisustvovao je zamladina pokazali su nam da li od svojih koreografa, da e{no savladali i odigrali. plauzima publike. ostiju zabavqao je orkestar peva~em Sr|anom Prodano-

Припрема роштиља

vi}em. Kolo se igralo do kasno u no}. Na kraju programa izvu~ena je bogata lutrija.

Predsednica KUD Kara|or|e i uprava zahvalili su se svim izvo|a~ima na u~e{}u u programu, svim gostima i svima koji podr`avaju ovo na{e umjetni~ko dru{tvo.

K. B.

NEDEQA 34. Folklorni festival Zvani~na ceremonija povodom otvarawa festivala Va{ar i {tandovi sa hranom i pi}em Muzika u`ivo Kapije se otvaraju u 9 ~asova ujutru Lucky Door Prize Vatromet u 20 ~asova Besplatan parking - Fairfield Showgrounds Besplatan prevoz autobusom sa parkinga od 9 ujutru do 21 uve~e

18

FEQTON

10. jul decembar ^etvrtak 28.

2022. 2020.

Srbi u Rusiji (2)

Ruski car Ivan Grozni

Car Ivan Grozni Pi{e: Marko Lopu{ina

Prvi zvani~ni Srbin od pamtiveka u Rusiji je niko drugi do car Ivan Silni ili Ivan Grozni, osniva~ Ruskog Carstva.

Car Ivan ^etvrti Vasiqevi~ ro|en je u nasequ, koje je danas ju`ni deo Moskve 3. septembara 1530. A preminuo je u Kremqu, u srcu Moskve 28. marta 1584. godine. Bio je veliki knez Moskve od 1533. do 1547. godine i car Rusije od 1547. do smrti.

Wegov otac Vasilije Tre}i bio je Rus i veliki moskovski knez, a majka Jelena Glinskaja bila je Srpkiwa. Careva majka Jelena Glinskaja, koja je ro|ena 1508. godine u Moskvi, poticala je iz srpske porodice Jak{i}.

Kako tvrdi Katarina Mitrovi}, istra`iva~ - saradnik Centra za istorijsku geografiju i istorijsku demografiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, u pitawu je porodica koja je igrala zna~ajnu ulogu u odbrambenom sistemu ju`nih granica Kraqevine Ugarske od turskih napada.

Bra}a Stefan i Dmitar Jak{i} su `iveli u okolini Smedereva. Pre{li u Ugarsku nekoliko godina posle pada Smedereva pod tursku vlast i nestanka srpske sredwovekovne dr`ave 1459. godine. Oni su, po svoj prilici, bili sinovi Jak{e Bre{~i}a, istaknutog dvorjanina despota \ura|a Brankovi}a. Stefan i Dmitar Jak{i} su u Ugarsku pre{li u drugoj polovini 1464. godine na poziv kraqa Matije Korvina, koji im je dodelio posede u ~anadskoj `upaniji sa centrom u gradu Na|laku – ka`e istori~ar Katarina Mitrovi}.

Jak{i}i su u prvoj generaciji dr`ali do svog srpskog porekla i odr`avali su veze sa Svetom Gorom. Milica, supruga Stefana Jak{i}a, se 1506. godine obavezala da }e manastiru Hilandaru godi{we darivati 130 dukata.

- Stefan i Milica Jak{i} su imali {estoro dece – tri sina i tri k}eri. Jedna od k}eri, Ana Jak{i}, udala se negde izme|u 1501. i 1506. godine za litavskog kneza Vasilija Qvovog Glinskog, koji je umro ve} 1515. godine. Supruga ga je nad`ivela vi{e od trideset godina. Iako je trajao kratko, ovaj brak je bio vrlo plodan, u wemu su ro|eni trojica sinova i tri k}eri. Jedna od }erki litavskog kneza Vasilija Qvovog Glinskog i Ane Jak{i} Glinske, Jelena, udala se za moskovskog

Srbi se useqavaju u Rusku Federaciju od 14. veka. Danas ih sa stalnim boravkom ima 20.000. Najzna~ajniji Srbin u istoriju Rusije bio je car Ivan Grozni. Na{ narod ga je zvao Ivan Svetosavac velikog kneza Vasilija Tre}eg Obolenskog – otkriva ovu porodi~nu liniju istori~ar Katarina Mitrovi}.

Ovaj brak Vasilija Tre}eg Obolenskog i Jelene Glinskaje, oca i majke Ivana Groznog, potresao je rusku aristokratiju, a o wegovoj legitimnosti se raspravqalo ~ak i na Svetoj Gori. Naime, Vasilije III je imao zakonitu suprugu Solomniju Soburovu, koju je protiv wene voqe poslao u manastir stoga {to nije mogla da mu rodi naslednika.

Sam knez Vasilije Tre}i je bio sin Ivana Tre}eg Vasiqevi~a (1462-1505), velikog moskovskog kneza koji je uspeo da ostvari prevlast nad svim udeonim kne`evinama severoisto~ne Rusije, ukqu~uju}i i Novgorod.

- Taj Ivan Tre}i Vasiqevi~, deda cara Ivana Groznog, bio je o`ewen Sofijom Paleolog, ne}akom posledweg vizantijskog cara Konstantina Draga{a, koja je i sama bila srpskog porekla.

Istori~ar Dejan Tani}, koji se bavio geneolo{kim poreklom cara Ivana Vasiqevi~a Groznog, utvrdio je da je car imao srpske pretke po trostrukoj liniji. Po mu{koj liniji, „baba po ocu Ivana Groznog, Sofija Paleolog, bila je ~ukununuka despota Dejana i Teodore Nemawi}, sestra cara Du{ana”.

A posredno preko Nemawi}a, Ivan Grozni se geneolo{ki mo`e povezati i sa Lazarevi}ima - Brankovi}ima, jer je knegiwa Milica (u mona{tvu Evgenija), supruga kneza Lazara, bila k}er kneza Vratka, praunuka velikog kneza (i dukqanskog kraqa do 1208.) Vukana, ro|enog brata kraqa Stefana Nemawi}a Prvoven~anog – tvrdi Dejan Tani}.

PORODICA JAK[I]

I careva majka Jelena Jak{i} Glinskaja, koja je mlada ostala bez mu`a i careva baba Ana Jak{i} Glinskaja, bile su Srpkiwe. Sam car Ivan Grozni je vrlo po{tovao maj~inu porodicu, pa je svog ujaka, kneza Mihaila Glinskog, koji je po majci Ani bio Srbin, postavio za carskog vojvodu i namesnika u Novgorodu.

Jo{ za vreme vladavine prvog ruskog cara Ivana IV Groznog iz-

vr{ena je redakcija starih srpskih rodoslova sa ciqem da se Jak{i}i preko Brankovi}a i Lazarevi}a pove`u sa Nemawi}ima.

Re~ je, razume se, o iskonstruisanom srodstvu. Mu{ki ogranak porodice Jak{i} izumro je jo{ 1543. godine. Me|utim, sastavqawe rodoslova Jak{i}a pod nazivom "Ukaz o srpskih careh i kraqeh i despoteh i velikih knezeh" bilo je potrebno da bi se pokazalo kako su Jelena Glinska, velika knegiwa moskovska ili srpska, kako se u ovom spisu naziva, i wen sin Ivan Grozni, prvi ruski car, zapravo potomci srpske svetorodne dinastije Nemawi}a – ka`e istori~ar Katarina Mitrovi}.

Jelena Glinskaja je knezu Vasiliju rodila dvojicu sinova –cara

Jak{i} na budu}eg ruskog cara Ivana Groznog pi{e Milovan Vitezovi}: “O wegovom obrazovawu starala se ona koja je obrazovala i wegovu majku, usadiv{i joj ponos, dostojanstvo i odlu~nost, a {to je i wemu sada prenosila sa srpskim duhovnim i dr`avnim nasle|em, sa duhovnim i dr`avotvornim u~ewem Svetog Save, sa uzdizawem Svete loze Nemawi}a od Stefana Nemawe, sakupioca srpskih zemaqa do cara Du{ana Silnog, wegovog krunisawa u slavi, wegovih sabora i progla{ewa Zakonika, ali i sa propasti Srpskog carstva i potresnom sudbinom kneza Lazara”.

Careva majka Jelena Glinskaja je umrla jako mlada, u tridesetoj godini. Izgleda da je bila otro-

Princeza Jelena, majka Ivana IV Groznog Ivana IV Groznog (1530) i Georgija, kneza Uglickog (1533). Ivan Vasiqevi~, koji je rano ostao bez oca i te{ko `iveo u doba bojarskih me|usobica, imao je veoma sposobnu majku. Velika knegiwa Jelena je privremeno zaustavila bojarski nasrtaj na vlast, u~vrstila moskovski Kremq, postigla zna~ajne uspehe u smirivawu Poqske i [vedske. Uspela je da nametne centralno kovawe novca za sve udeone kne`evine u Rusiji, {to je izazvalo gnev bojarskih separatista, pa ima indicija da je, posle svega pet godina, bila otrovana.

Brigu o wemu, ~iji je `ivot bio ugro`en samovoqom plemi}kih ku}a [ujskih i Beqskih, preuzeo je moskovski mitropolit Makarije, ali se tu na{la i wegova baka, Ana, Srpkiwa. O uticaju bake Ane

vana. Ipak, ruski forenzi~ari su pre nekoliko godina uspeli da rekonstrui{u prelepi lik velike kwegiwe Jelene Glinskaje, `ene velikog kwaza Vasilija Tre}eg Obolenskog i majke cara Ivana Groznog. Ispostavilo se da je ona uvela jedinstvenu valutu - rubqu i zapo~ela istorijski poduhvat koji je ostvario wen sin - stvarawe jedinstvene i mo}ne ruske imperije.

Jelena Glinskaja je do`ivela da wen sin Ivan ^etvrti Vasiqevi~ postane knez, ali nije do`ivela da ga vidi 1547. godine kao krunisanog cara svih Rusa. Kao vladar car Ivan Grozni je ispoqavao otvorenu qubav prema Srbima. Primio je Hilandarce i postao ktitor Nemawi}ke zadu`bine na Svetoj gori, ne pripajaju}i ga ruskoj crkvi.

CAR SVETOSAVAC

Istori~ari tvrde da su Srbi upravo preko pravoslavqa osvajali carsku Rusiju i u woj gradili svoju srpsku koloniju. Pisac Vladimir Dimitrijevi} tvrdi da je car Ivan ^etvrti Vasiqevi~, u okviru svoje borbe za utemeqewe ruske dr`ave kao Tre}eg Rima i naslednice Vizantije, dao da mu se uradi „Letopisni licevoj svod“, zbornik u deset tomova (preko 10 hiqada strana, sa preko 18 hiqada slika, koje je radilo preko 40 slikara.) To je bio svojevrsni letopis od postawa sveta do dana Ivana Groznog ({to bi se, s punim pravom, moglo ~itati kao „Silni“, onako kako je srbski narod zvao svog cara Du{ana).

Veliki prostor u ~etvrtom tomu „Licevog svoda“, ilustrovane istorije sveta, posve}en je osniva~u Srbske Pravoslavne Crkve i duhovnom utemeqitequ srbske dr`ave, Svetom Savi. Pored toga, u ovom izuzetno ilustrovanom letopisu, nalazi se i genealogija dinastije Nemawi}a, kao i opis Kosovskog boja. Otkud toliko pa`we posve}eno srbskom svecu, koji je dobio preko stotinu slika (od ukupno 160 koliko je posve}eno Srbima) u ovoj ilustrovanoj istoriji sveta, tako bitnoj za formirawe rane dr`avne ideologije ruske carevine – pita se Dimitrijevi}.

Odgovor je u ~iwenicama da su majka i baka cara Ivana Groznog u~ile pravoslavqu, pripovedale o Svetom Savi i Hilandaru. Ruski nau~nici Jelena Beqakova i Jaroslav [~apov, u svojoj studiji „Tradicija Svetog Save Srbskog u Rusiji“, ka`u: “Delovawe svetog Save srpskog bilo je od velikog zna~aja za Isto~ne Slovene. Nastala uz wegovo u~e{}e, nova redakcija Krm~ije do{la je u 13. veku iz Bugarske. U vremenu od 15. do 17. veka srpska redakcija pro{irila se u Ukrajini i Belorusiji, a 1649. postala je osnova za {tampano izdawe Krm~ije u Moskvi.

- Ime Save srpskog na{lo se na stranicama ruskih krm~ija sredinom 15. veka, kao osniva~a srpske autokefalne crkve i srpske dr`avnosti ("Povest o srpskoj i bugarskoj patrijar{iji“).

Presedan postojawa autokefalnih slovenskih crkava bio je najva`niji argument prilikom osnivawa moskovske autokefalije.

Politi~ko iskustvo srpske dr`ave prilikom progla{ewa carstva koristili su ideolozi ruske nacionalne dr`ave. U liku Save srpskog, po ruskoj dru{tvenoj misli, objediwene su dve suprotne koncepcije: priznawe i izgradwa crkvene i dr`avne nezavisnosti – tvrdi Vladimir Dimitrijevi}. @itije Save srpskog bilo je mnogo rasprostraweno u Rusiji i kori{}eno je kao ugled prilikom sastavqawa `itija ruskih svetiteqa. Na to `itije oslawalo se i prilikom rasprave o zemqoposedima.

U~vr{}ivawem ideologije „Moskva Tre}i Rim“ i ustanovqavawem patrijar{ije u Moskvi, zna~aj Srbije kao obrasca ruske dr`avnosti gubi aktuelnost, ali ne slabi interes za lik sv. Save.

U 19. veku obele`avawe praznika sv. Save poprima politi~ki karakter i postaje manifestacija „bratskog saveza Rusa i Srba“. (nastavi}e se)

PUTOPIS Zgrada Stare skup{tine u Kragujevcu izdvaja se kao reprezentativni primer gra|evine balkansko-orijentalnog stila, ali i kao mesto gde su delovali svi srpski kne`evi od Kara|or|a do Milana Obrenovi}a.

Stara skup{tina u Kragujevcu ~ini va`an i neraskidiv deo istorijski zna~ajnog prostora u kompleksu stare Milo{eve crkve na desnoj obali Lepenice.

Pre dvesta godina, kada je progla{en za prestonicu oslobo|ene Srbije, u Kragujevcu se odvijaju svi zna~ajni doga|aji, politi~kog, kulturno-prosvetnog i privrednog karaktera. U tom periodu u Kragujevcu se gradilo u balkansko-orijentalnom stilu. Iako 1841. godine gubi status prestonice, Kragujevac je zna~aj zadr`ao i u drugoj polovini XIX veka, prevashodno zbog vojne industrije, ali i daqe aktivnog politi~kog `ivota.

Kao reprezentativna gra|evina iz perioda druge polovine XIX veka, isti~e se zgrada Stare skup{tine, koja je bila centar politi~kih de{avawa. U woj su dobrim delom udareni temeqi srpske dr`avnosti i Srbija formirana kao pravna dr`ava, u woj su delovali svi srpski kne`evi od Kara|or|a Petrovi}a pa do Milana Obrenovi}a.

ISTORIJAT STARE SKUP[TINE Istorija Srpske narodne skup{tine se`e u vreme Prvog srpskog ustanka 18041813. godine. Ovo predstavni~ko narodno telo sa~iwavale su glavne narodne stare{ine iz celog Beogradskog pa{aluka.

Kao {to je poznato, prva, ustani~ka skup{tina odr`ana je u Ora{cu 2. februara 1804. godine ({to je predstavqalo po~etak Prvog srpskog ustanka), a posledwa iz vremena Prvog srpskog ustanka odr`ana je u Kragujevcu 1. i 2. januara 1813. godine, a sazvao ju je Kara|or|e.

Vremenom, skup{tinska zasedawa bila su ~esta i predstavqala su mesto za odr`avawe govora, dono{ewa va`nih odluka i okupqawe velika{a. Gotovo, da se politi~ki `ivot vi{e nije mogao zamisliti bez tih zasedawa, a to je zahtevalo izgradwu jedinstvenog prostora ili objekta u svim va`nijim gradovima.

U Kragujevcu, pre podizawa skup{tinske zgrade, u vreme vladavine kneza Milo{a, Stara crkva i crkveno dvori{te slu`ili su za odr`avawe govora i okupqawe velika{a. Tako je prva redovna skup{tina na ovom mestu odr`ana 1824. godine, a nekoliko godina kasnije, na tom mestu podignuta je drvena zgrada, koja je slu`ila za odr`avawe skup{tine i tuma~ewe va`nih dr`avnih odluka.

U Kragujevcu, pre podizawa skup{tinske zgrade, u vreme vladavine kneza Milo{a, Stara crkva i crkveno dvori{te slu`ili su za odr`avawe govora i okupqawe velika{a Skup{tinska zasedawa odr`avala su se u toj drvenoj zgradi sve do 1859. godine, kada je sagra|en objekat, koji je bio najsli~niji ovom dana{wem. U toj zgradi odr`ana su dva skup{tinska zasedawa, koja su imala veliki zna~aj za Srbiju, kako u politi~kom, tako i u dru{tvenom aspektu. Prva je iz 1876. godine, a druga iz 1878. godine.

U avgustu 1876. godine, skup{tina na zasedawu donosi sudbonosnu odluku da se Turskoj objavi rat, koji je trajao do 1878. godine, a zavr{io se potpisivawem Berlinskog ugovora. Te 1878. na skup{tini u Kragujevcu, na istom mestu sa koga je objavqen rat, pro~itan je Berlinski ugovor, koji je pored zna~ajnog teritorijalnog pro{irewa Srbiji doneo me|unarodno priznawe, nacionalnu slobodu i, ono najva`nije, nezavisnost. Odluke je pro~itao Jovan Risti}, ministar spoqnih poslova.

U svom zakonodavnom delokrugu, Skup{tina je donela ve}i broj zakona: Zakon o buxetu oslobo|enih predloga za 1878. godinu, Zakon o dr`avnom buxetu, i drugo.

Od zavr{etka srpsko-turskih ratova

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 19

MESTO GDE SU POSTAVQENI TEMEQI SRPSKE DR@AVNOSTI:

Stara skup{tina u Kragujevcu

1878. godine, Ni{ postaje mesto u kome }e osim Beograda srpska Narodna skup{tina dr`ati svoja zasedawa. U Kragujevcu }e se ona jo{ samo jednom sastati, i to na vanredni saziv 1880. godine, kada je primqena i usvojena `elezni~ka konvencija izme|u Srbije i Austrije, kojom je Srbija trebala da pristupi gra|ewu `eleznice.

Zgrada je kasnije, posle 80-tih godina XIX veka slu`ila za potrebe Vojno-tehni~kog zavoda, a nakon zavr{etka Drugog svetskog rata, zgradu je koristilo preduze}e "Crvena zastava". Kona~no, 60-tih godina XX veka Skup{tina op{tine Kragujevac prenela je bez naknade zgradu Narodnom muzeju, i kao takva, sve do danas, slu`i u reprezentativne svrhe.

ARHITEKTURA STARE SKUP[TINE Sme{ten na desnoj obali Lepenice, zgrada Stare skup{tine, nekada je bila centar politi~kog `ivota, a danas je reprezentativna gra|evina istorijskog i kulturnog nasle|a. Iako je arhitektonski veoma jednostavno sagra|ena, bez ikakvih posebnih ornamenata i ukrasa, wen zna~aj je tada bio zaista veliki. Jednostavnog i skromnog arhitektonskog stila, Stara skup{tina plenila je de{avawima politi~ko-ekonomskog karaktera i li~nostima od zna~aja za nacionalnu istoriju.

Osnova gra|evine je u obliku pravilnog pravougaonika, sa dva reda stubova, koji dele unutra{wi prostor objekta. U pro{losti, zidovi gra|evine bili su ukra{eni zastavama i grbovima, a na zapadnom delu je bila sme{tena tribina.

Spoqa{wost Skup{tinske zgrade vrlo je jednostavna: sagra|ena je od opeke i maltera, sa naknadno dozidanim prostorijama na zapadnom delu, dok je krov dvoslivan od biber crepa.

Prema rezultatima istra`ivawa utvr|eno je da su unutra{wi zidovi bili malterisani kre~nim malterom, a zatim kre~eni belom bojom. Unutra{wost zgrade bila je upotpuwena drvenim letvama, a preko wih je bilo izvr{eno malterisawe u dva sloja. Sama unutra{wost je, tako|e, bila jednostavne gra|e, sagra|ena od drveta. Stara skup{tina je jedna od prvih gra|evina javnog karaktera koja se gradi po in`ewerskim principima. Drugi, dozidani deo objekta, prizidan sa zapadne strane dvorane, gra|en je u stilu javnih zgrada gra|enih sa kraja XIX veka sa karakteristi~no postavqenim pilastrima, zidani od vidqive fugovane opeke. M. T.

20

ZAJEDNICA

10. jul decembar ^etvrtak 28.

2022. 2020.

Pozori{ni fenomen zvan "Zadwa stanica'' Jo{ jedno, ~etvrto po redu, igrawe predstave „Zadwa Stanica 2“, pro{log petka okupilo je qubiteqe pozori{ta u Srpskom centruu Bonirigu.

Ova, ve} kultna, predstava sa svojim drugim delom i podnaslovom ''Nepovratni povratak'', odu{evila je sve prisutne u publici i dala vetar u le|a, pred predstoje}u australijsku turneju, akterima predstave Sergeju Ko`ulu scenaristi i glumcu kao

Главни протагонисти Саво Секулић (Борис Митровић) и Момо Букарица (Сергеј Кожул)

Zakqu~no sa izvedbom pro{log petka predstava ''Zadwa stanica 2'' je uspela ~ak u ~etiri navrata da ispuni veliku salu Centra u Bonirigu u samo dva meseca i wegovom kolegi Borisu Mitrovi}u i koleginicama Milici Paji} i Teodori \uki}.

- Ve~era{we izvo|ewe predstave kao i do sada publika je dobro prihvatila. To je ono {to nas raduje jer smo stvorili

ne{to u ~emu se prepoznao na{ narod koji `ivi ovdje u Australiji - rekao je Ko`ul posle predstave.

- Pilipenda pozori{te je zapo~elo jedno novo poglavqe sa predstavom Zadwa stanica u istoriji kulturnih zbivawa na tlu Australije. Mi smo osavremenili pri~e iz na{e zajednice i pokrili smo teme koje su aktuelne u svakoj porodici a one se pre

''ZADWA STANICA'' KAO BREND

Милица Пајић као Јелена Браун у сцени са Савом (Борис Митровић)

GOSTOVAWE U MELBURNU U SEPTEMBRU Predstavi “Zadwa Stanica 2”, Sidnej je zapravo bila prva stanica pre septembarske turneje koja }e zapo~eti igrawem u Melburnu 30. septembra i 1. oktobra. Pilipenda teatar ima u planu da se predstavi i publici u Pertu, Adelejdu, Kanberi kao i u Brizbejnu. O wihovim slede}im nastupima ~itaoci Srpskog glasa }e biti pravovremeno obave{teni u narednim izdawima na{eg lista.

Поздрав публици у Бониригу

Аплаузи публике у Бониригу

Теодора Ђукић, Милица Пајић и Борис Митровић на сцени svega ti~u na{eg identiteta, jezika, nostalgi~nog se}awa za starim krajem i odnosima u porodici – zakqu~io je Ko`ul.

U predstavi igra i Milica Paji}, glumica srpskog porekla koja je svoje prve gluma~ke korake po~ela u Sidneju a ovo joj je prva uloga u pozori{tu Pilipenda.

- Tuma~im lik Jelene Braun, devojke koja traga za svojim srpskim identitetom. Ona slu~ajno sre}e Momu i Savu i jedna zajedni~ka pro{lost }e nas zbli`iti. Za mene je izazovno igrati na srpskom jeziku u predstavi. Al’ i mene kao glumicu ovaj projekat je jo{ vi{e zbli`io sa srpskom zajednicom'' – kazala je za ''Srpski glas''Milica Paji}.

Teodori \uki} ovo je druga uloga u Pilipendi. Ona se odli~no sna{la u dru{tvu glumaca koji su profesionalno pro{li trening kroz gluma~ke akademije. \uki}eva igra nekoliko likova u predstavi i pokazala je svoj poseban dar u svirawu

harmonike u pojedinim scenama predstave.

- Vrlo rado sam se odazvala pozivu Sergeja Ko`ula kada je tra`io `enski lik za predstavu i nekoga ko }e u`ivo izvoditi muzi~ke numere na harmonici.

Jo{ u sredwoj {koli sam imala dodir sa glumom, radila sam dramu kao predmet i ovaj projekat je bio idealna prilika da se oku{am i kao glumica. U`ivala sam u radu sa glumcima u Zadwoj stanici. Ovo je za mene jedno ogromno iskustvo – istakla je Teodora.

- Pored glume bio sam zadu`en i za re`ijski deo posla.

Svoje iskustvo sa akademije iz Beograda sam preneo u Pilipendu. Mnogo smo radili u proteklih nekoliko meseci na predstavi. Taj rad se isplatio jer je urodio plodom onoga {to smo jo{ jednom pokazali na{oj publici koja nas verno prati i `eqno o~ekuje na{ slede}i projekat.

Ali pre toga nas o~ekuje putovawe po Australiji od septembra. Kolega Ko`ul i ja imamo u

NE GASI SE PO@AR DOLIVAWEM UQA Od svih zapadnih vesti jedino u kolima slu{am dr`avni radio "ABC News".

Danas su pustili intervju sa ambasadorom Ukrajine u Australiji. Hvali se kako Australija, uz zemqe NATO, {aqe najvi{e oru`ja Ukrajini. Zvao sam ih jednom ranije, kada je bilo bombardovawe Srbije, i pustili su me u program. Mislio sam i sada, ali sam zakqu~io da ne bi pro{ao ovoga puta...

Rusija je zapo~ela vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara. Predsednik Vladimir Putin nazvao je wen ciq "za{titom ukrajinskih Rusa, koji su osam godina izlo`eni maltretirawu i genocidu od strane kijevskog re`ima". Planirano je da

se sprovede "demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine" kako bi na sud izveli sve ratne zlo~ince odgovorne za "krvave zlo~ine nad civilima" Donbasa.

Prema re~ima Ministarstva odbrane Ruske Federacije, oru`ane snage su usredsre|ene samo na vojnu infrastrukturu i ukrajinske trupe, i 25. marta zavr{eni su glavni zadaci prve faze – znatno je smawen borbeni potencijal Ukrajine.

Glavni ciq ruske vojske je pomagawe regionu Donbasa da ostvari nezavisnost.

Naime, u strahu da se progoni koje su do`iveli ne povrate, oni ne `ele da ostanu u sada{woj Ukrajini.

Neki }e pitati "Za{to je Rusija odabra-

la rat kao sredstvo da re{i problem?".

Rusi smatraju da nije bilo mirnog re{ewa, da je svet postao unipolaran, gde Amerika odre|uje pravila. Naime, neposredno posle Drugog svetskog rata Amerika je bila faktor mira, a onda su po~eli nepravedni ratovi i bombardovawa. To je moralo da se zaustavi, a jedini na~in je silom, smatraju Rusi. Mogli su Rusi da nastave da `mure (kao u vreme Jeqcina), ali sada su oja~ali, krenuli i ne}e stati. Uz to imaju podr{ku Kine, kao i mnogobrojnih drugih zemaqa kojima se Amerika ili zamerila ili ih izneverila. U pozadini ruske vojne operacije SAD i NATO saveznici nastavqaju da snabdevaju Ukrajinu oru`jem.

Predstava „Zadwa stanica“ izrasla je u svojevrstan fenomen. Ta~nije, stvoren je sopstveni brend - {to do sada nikom nije po{lo za rukom na ovim prostorima, pogotovo ne 'na daskama koje `ivot zna~e.'

To se najboqe manifestuje po masovnosti posete i {arolikosti publike.

Od one 'standardne' publike koje vapi za kulturnim de{avawima ove vrste, koji su oberu~ke prihvatili prvu predstavu, a sada i nastavak.

Kako je predstava dobila na popularnosti, u publici su se dali primetiti i ~lanovi publike koji nisu uobi~ajeni posetioci ovakve vrste manifestacija, kao i na{i najmla|i koji su ro|eni u Australiji. Kqu~ uspeha svakako le`i u aktuelnoj tematici koja se ti~e svih nas, i naravno u maestralnoj izvedbi Sergeja i wegove gluma~ke ekipe, na koje srpska zajednica Australije mo`e da bude ponosna. planu jo{ neke projekte, ali za sada to ne}emo otkrivati dok se ostatku srpske zajednice ne predstavimo sa ovom predstavom koju smo stvorili - rekao nam je Boris Mitrovi} koji u predstavi tuma~i lik Save Sekuli}a.

Ranije je {ef Bele ku}e Xo Bajden potpisao nacrt zakona o dodeli vojne, ekonomske i humanitarne pomo}i Kijevu u iznosu od 4 miliona dolara. Dolivawe uqa na vatru nikada nije ugasilo po`ar.

Slawe oru`ja je pogre{no i treba da prestane. Re{ewe problema se mo`e na}i jedino pregovorima i izvo|ewem krivaca pred NOVI ME\UNARODNI SUD PRAVDE. Ali ne onaj sud koji danas postoji u Hagu, koji je jednostran i okrivquje samo "drugu stranu".

Potreban je novi sud, koji }e suditi po "pravdi Boga", jer pravda pobedi ranije ili kasnije. A "kasnije" samo zna~i vi{e stradalih ne~ijih sinova - i Ukrajinaca i Rusa.

Xorx Petrovi} - \ole

AUSTRALIJA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 21

Australija zabele`ila RENTON FAMILY TRUST rekordan broj pacijenata Aged Care u bolnicama zbog kovida Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Australija je zabele`ila 5.450 pacijenata zara`enih virusom korona u bolnicama, {to je najve}i broj od izbijawa pandemije. Broj hospitaliziovanih pacijenata raste od kraja juna.

Prethodni rekod je bio registrovan u januaru, kada je u bolnicama bilo 5.390 zara`enih.

Oko 95 odsto Australijanaca starijih od 16 godina je primilo dve doze vakcine, a 71 odsto i tre}u dozu.

Virus je u Australiji odneo 11.181 `ivot.

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

Australija poziva na rad od ku}e zbog {irewa korona virusa Vlasti poku{avaju da rasterete zdravstveni sistem, nakon {to je u proteklih sedam dana zabele`eno 300.000 slu~ajeva zaraze korona virusom

Gra|ani Australije pozvani su da rade od ku}e i da nose maske u zatvorenim prostorima dok broj qudi primqenih u bolnice zbog COVID-19 dosti`e rekordne nivoe.

Zemqa je usred tre}eg talasa korona

virusa, a dominantne su BA.4 i BA.5 podvarijante omikron soja.

Broj dnevnih slu~ajeva popeo se na vi{e od 50.000, {to je najvi{e u dva meseca.

“Moramo neke stvari raditi druga~ije, barem neki period”, rekao je zdravstveni zvani~nik Paul Kelly, dodav{i da }e uskoro broj obolelih u bolnicima dosti}i najvi{i nivo od po~etka pandemije.

“Znamo da je rad od ku}e kqu~na komponenta da se zaustavi ono {to zovemo makro {irewe.”

Premijer Australije Anthony Albanese kazao je rad od ku}e ne{to {to odre|uju kompanije, zakqu~iv{i da to za neke nije mogu}e.

“Kompanije }e nastaviti donositi takve odluke. Moraju ih doneti na osnovu sigurnosti. Ali tako|e, za neke qude moramo prepoznati da ne mogu raditi od ku}e.”

Australija je po~ela da ukida zdravstvene mere krajem pro{le godine, kada je ve}ina populacije vakcinisana.

Vi{e od 300.000 slu~ajeva zabele`eno je tokom proteklih sedam dana, a mnogo zdravstvenih radnika je zara`eno i nalazi se u izolaciji.

Pribli`no 95 gra|ana Australije primilo je dve doze vakcine protiv korona virusa, a vi{e od 70 posto i tre}u dozu.

Flora i fauna pod sve ve}om pretwom Flora i fauna jedinstveni za Australiju vi{e su nego ikad pod pretwom {umskih po`ara, su{e, qudske aktivnosti i klimatskog zagrevawa, pokazuje objavqen vladin izve{taj ozna~en kao „{okantan”.

Izve{taj o australijskom ekolo{kom sistemu koji se sprovodi svakih pet godina ustanovio je rasporstrawene nagle promene izazvane klimatskim zagrevawem, gubitkom habitata, invazivnim vrstama, zaga|ewem i rudarewem.

Slika {teta na koje su nau~nici ukazali u izve{taju je znatna. Od po~etka 20. veka prose~na temperatura zemqe u Australiji porasla je za 1,4 stepen Celzijusa zbog zagrevawa planete, {to ubrzava pogor{awe stawa flore i faune.

U po`arima 2019-2020. izgorelo je vi{e od osam miliona hektara vegetacije, a u wima je stradalo ili je raseqeno od milion do tri miliona `ivotiwa, pokazuju glavni zakqu~ci izve{taja.

Toplotni talas u okeanima izazvao je masovno izbeqivawe korala na Velikom koralnom grebenu u 2016, 2017. i 2020. Od tada je vladin izve{taj izdat u martu otkrio da je greben ponovo pretrpeo masovno izbeqivawe.

Za pet godina vi{e od 200 biqnih i `ivotiwskih vrsta od nacionalnog zna~aja dodato je na spisak ugro`enih vrsta prema australijskim ekolo{kim zakonima. „Australija je izgubila vi{e vrsta sisara od bilo kog drugog kontinenta”, navodi izve{taj i dodaje da je osam procenata porastao broj novih vrsta koje su upale u ugro`enu kategoriju.

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Qubi~asto nebo nad gradom - ne, nije apokalipsa, ve} svetlost uzgoja marihuane Kada je ru`i~asti sjaj obasjao ve~erwe nebo iznad jednog australijskog grada, me{tanka Tami [umovski se zapitala da li je stigla apokalipsa. „Bila sam smirena, govorila sam deci: 'Nema razloga za brigu'", rekla je ona. „Ali u sebi sam se pitala {ta je, do|avola, ovo?".

Ispostavilo se da se radi o svetlosti koja dolazi sa planta`e kanabisa nedaleko od grada Mildure, u severnoj australijskoj dr`avi Viktoriji.

Ali kao i drugi zapaweni me{tani, misli Tami [umovski odlutale su u po~etku negde drugde - pitala se da li je re~ o invaziji vanzemaqaca? Asteroidi? „Razgovaram sa mamom telefonom, smirujem je, a tata u pozadini govori: 'Boqe da po`urim i jedem {to pre, jer je smak sveta'". „A mama na to uzvra}a: 'Koja je svrha jesti ako je smak sveta?'".

Niki ^empion je prvo pomislila da se

radi o jarko crvenoj mese~ini, pre nego {to je shvatila da svetlost dolazi sa tla. „Svi scenariji o kraju sveta su mi prolazili kroz glavu", rekla je ona.

I Tami i Niki su bile daleko od istine.

Upotreba kanabisa u medicinske svrhe legalizovana je u Australiji 2016. godine, ali je rekreativna upotreba zabrawena.

Postoji nekoliko objekata za uzgoj i wihove lokacije su strogo poverqive iz bezbednosnih razloga, ali u slu~aju ove planta`e, ma~ka je isko~ila iz xaka.

Svetla crvenkaste boje se koriste da pomognu usevu da raste.

Obi~no se roletne na planta`i spu{taju u sumrak.

U sredu nisu radile, otkrio je portparol proizvo|a~a Kan grupe.

I po{to je bila obla~na no}, svetlost je stvorila „zalazak sunca na steroidima" koji je mogao da se uo~i ~ak na sat vremena udaqenosti od objekta.

22

10. jul decembar ^etvrtak 28.

2022. 2020.

ZAJEDNICA

KRATKE VESTI IZ SRPSKE ZAJEDNICE SIDNEJA

Grenvil

U subotu, 23. jula ove godine, ~lanovi uprave Udru`ewa boraca Kraqevske vojske “Dra`a Mihailovi}” u sidnejskom predgra|u Grenvil, priredili su parastos vo`du Tre}eg srpskog ustanka i vrhovnom komandantu Jugoslovenke vojske u otaxbini i osniva~u Srpskog ~etni~kog pokreta sa Ravne Gore generalu Mihailovi}u, kao i svim borcima Ravnogorskog pokreta palim za Krst ~asni i slobodu zlatnu.

Parastos je slu`io sve{tenik Aleksandar Popadi} iz Slobodne srpske pravoslavne crkve “Sveti \or|e” u Kanberi.

Usledila je zajedni~ka zadu{na trpeza, koju su pripremili vredni ~lanovi ove na{e nacionalne organizacije. \eneral Dra`a Mihailovi} je osu|en od komunisti~kih vlasti i streqan 17. jula 1946. godine.

Joca G.

Liverpul

U nedequ, 24. jula, liturgiju u crkvi Svetog Luke u sidnejskom predgra|u Liverpul slu`ili su stare{ina hrama prota Aleksandar Milutinovi} i prota Nenad \ura{inovi}, a odgovarao crkveni hor na ~elu sa ipo|akonom Nikolom Zbiqi}em.

Posle verskog dela, u crkvenoj porti i sali odr`an je dugo najavqeni piknik, koji je privukao mnogobrojne parohijane, vernike i goste.

Uz specijalitete srpske kuhiwe kao {to je kotli} od divqa~i, ro{tiq i kiseli kupus sa mesom, kotlovina na srpski na~in itd., bila je organizovana prodajna izlo`ba crkvenih kwiga, beletristike i ikona, koja je privukla pa`wu posetilaca.

Bilo je tu i lepe narodne pesme, svirke i prvoklasne vesele atmosfere.

Prisustvovao je veliki broj na{ih qudi, {to je ohrabrilo ~lanove uprave liverpulske crkve da u budu}e, bar jednom mese~no organizuju sli~ne manifestacije na obostrano zadovoqstvo.

J. Gajeskov

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 23

VITOMIR ]UR^IN:

Qubi~ice iz {trikova Zavaqena u stolici na terasi restorana pored {etali{ta uz reku, posmatrala sam sam veselo dru{tvo s kojim proslavqam pedeset godina mature.

Sedokosoj gospodi su dugmad na kaputima vodila neravnoravnu borbu sa naraslim stomacima, dok su damama slojevi kreme i utegnute ve~erwe haqine te{ko skrivali godine.

Pomalo nezainteresovana za porodi~na de{avawa poturana od okoline slikama sa mobilnih telefona, skoncentrisala sam se na nostalgi~ne zvuke evergrin muzike, koji su mi pomogli da u mislima odlutam do

gimnazijskih dana, pa i daqe, do odrastawa u mom selu…

Otvaraju}i kapiju, kraji~kog oka sam zapazila kako iz o~evog xepi}a na {trikovu, xemperu od grube vune, izviruju qubi~ice. Sa uzbu|ewem sam ~ekala da mi otac pri|e, blago me pomiluje po glavi svojom ogrubelom, seqa~kom rukom i pru`i mi vezu mirisnih cvetova. Te qubi~ice su mi obojile celi `ivot! U mislima sam ga videla kako zaustavqa kowe, silazi sa kola, pa`qivo bere mirisne cvetove za svoju qubimicu i pobo`no ih sme{ta u xepi} svog {trikova, koji je majka nedavno na{trikala.

I mnogo godina kasnije, dok sam se u vreme {kolskih dana {etala obalom reke, nepogre{ivo sam pronalazila te qubi~aste strukove i upijale mirise prohujalog detiwstva…

Na izlazu iz restorana, dok sam ~ekala taksi, iz tmine pored ulaza pojavila se jedna sta-

rica sa cve}em. Pri{la mi je, pru`ila qubi~ice iz xepi}a na svom crnom xemperu, poqubila me u razdeqak i povukla se u mrak pored ulaznog trema. Kroz zadwi prozor taksija upijala sam staricu pogledom, gledaju} i je kako mi ma{e…

Pani~no sam zamolila tak-

sistu da se vrati, ali starice nije bilo nigde. Samo su konobari skupqali stolwake i zbuweno me gledali dok sam tumarala oko restorana.

Ponadala sam se samo da ovaj nadrealni dodir sa bojama mog detiwstva ne}e biti posledwi…

SLOBODAN M. STEFANOVI]:

Zalazak sunca na Kalemegdanu

ANA ATANASKOVI]

Moja qubav Nikola Tesla ...''On govori o elektromagnetnim talasima. Ne znam kakvi su talasi koje ja ose}am,ali postoje talasi izme|u qudi. Mene su preplavili wegovi. To su nevidqivi mo}ni krugovi koji putuju od wega ka meni. Od wega se {ire, kao kad baci{ kamen u vodu pa se nabori raspliwuju po povr{ini. U meni se squbquju. Kao latice ru`e.''... ...''Xinovi poput Nikole Tesle uvek imaju puno neprijateqa.

Sre}a da je xinovski korak tako veliki da mo`e da ih presko~i.''

Kad se ovakva prilika uka`e, ona ~udesno nadahne svakog ko se tu na|e.

Ovakav zalazak sunca animira svu prirodu da u~estvuje s onim {to ima: Oblaci {aqu svoje najneobi~nije i najlep{e primerke, vazdu{aste, ~udnih oblika, pa oni s ma{tom prepoznaju naj~udnovatije figure. Sunce ih oboji u crveno i gotovo da te prevare jer misli{ da je umetni~ka slika. Nebo je prostrlo svoj }ilim koji dose`e do beskraja, a tu pred nama naslawa se na reku i ogleda svoje plavetnilo u woj.

Ptice ostaju ispod neke strehe ili di`u graju u kro{wi nekog drveta o~ekuju}i da Sunce zavr{i svoj put, planiran za ovaj dan. [ta }e ti ma{ta da u`iva{ u ovom prizoru. Sa~uvaj je za one u`asno dosadne ki{ne dane kad nema lepote na nebu, koja se uostalom i ne vidi od mno{tva ki{obrana, crnih ili {arenih.

Dovoqan si sam sebi dok u`iva{ gledaju}l neverovatni dar prirode, koji dopuwuje tvr|ava iznad u{}a dveju reka, u ~ije su se zi-

Na ovom mestu, nekada su, mo`da, stajale razne vojske i posmatrale neki sli~an zalazak sunca, koji nisu kvarile monotone fasade No-

ZORAN M. JOVANOVI]

Tromo se vu~e vreme Tromo se vreme vu~e al’ vek ve} pro|e, evo a k’o da be{e ju~e Princip i Sarajevo.

I ni~eg novog nema du{mana na sve strane svetu se propast sprema niko na put da stane.

dine zarila xulad osvaja~a, kao i terasasto ure|en kalemegdanski park pun zelenila i cve}a. Mo`da, najvi{e je pun tajni, a mnoge bi i otkrio samo da ume da pri~a, od neke opsade grada i vojski pred kapijama grada, do toga, da li Sini{a voli Gagu i tako redom.

vog Beograda. Sigurno su se viorile i wihove zastave, ispod kojih nisu stajali oni koji imaju ciq da grade, ve} da ru{e bez milosti. Takve pretwe Beogradu trajale su do dana{wih dana, do dolaska „Milosrdnog An|ela“.

Omamquje te mir i lagani prelazak iz sutona u no}.

KONFU^IJE JE ZNAO KAKO SE POSTI@E PRAVA SRE]A:

Danas sve kao ju~e Srbin podi`e glavu slobodi, srce ga vu~e ne da na veru, slavu.

Sutra se isto sprema pred zlom Srbin }e stati odavde, daqe mu nema ovde }e za sve da plati.

Mo}ne re~i velikog mudraca dobro upamtite Mnogi veliki pisci, filozofi i drugi mudri i u~eni qudi govorili su o sre}i. Me|u wima je ~uveni kineski mudrac Konfu~ije koji je ostavio neizbrisiv trag u civilizaciji Kine i savremenog sveta.

Tokom `ivota stalno i iznova tragamo za sre}om, ali za svakoga je put druga~iji. Kineski filozof i mudrac Konfu~ije ostavio je za sobom trag kroz inspirativne poruke, re~i i savete koje mo`emo lako da iskoristimo u savremenom `ivotu.

Konfu~ije je odgovorio i na pitawe {ta je prava sre}a i kako do we: "Sre}a je kada te razumeju, velika sre}a je kada si voqen, prava sre}a je kada voli{."

Prava sre}a i jeste kada ste okru`eni qudima koji vas vole, po{tuju i razumeju. Sigurno ste se kroz `ivot ~esto susretali sa nerazumevawem, nekad ste i mislili da ste sami na svetu, ali onda ste shvatili da pored vas postoji neko ko vas razume i ko je uvek tu. To je pravo bogatstvo i razlog za zahvalnost.

Tako|e, kada odrastemo, shvatimo da je velika sre}a kada smo voqeni. To do`ivqavamo u komunikaciji sa roditeqima u detiwstvu, ali kasnije se taj krug {iri. Zaista, sre}ni su u `ivotu onima koji imaju voqene roditeqe, prijateqe, kolege ili srodnu du{u. ^ak iako nemate sve ove qude kraj sebe, ali imate jednu od wih, to je prava sre}a - imate

nekoga ko vas iskreno voli!

Ali, Konfu~ije isti~e da je najvi{i stepen sre}e zapravo kada mi volimo, kako sebe, tako i druge.

Kada volite, ose} ate se kao izvor `ivota, pokre}e vas neverovatna sila koja se zove qubav.

Volite iskreno, otvoreno, posve}eno, predajte svoje srce, `ivite za qubav - i zaista bi}ete sre}ni.

24

FEQTON

10. jul decembar ^etvrtak 28.

2022. 2020.

"P 28. jul i g

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

1330. - Srpski kraq Stefan De~anski potukao je u bici kod Velbu`da vojsku bugarskog cara Mihajla [i{mana koji je tada poginuo.

1586. - Tomas Heriot je iz Kolumbije doneo prve krompire u Englesku. Krajem 16. veka krompir je prenet i u [paniju. U po~etku se gajio kao ukrasna biqka, ali se po~eo koristiti za ishranu {irom Evrope zbog porasta stanovni{tva, ratova i gladi.

Sveti Sava kao svetovni diplomata

(8)

Pi{e: Nikola Morav~evi}

OPREDEQEWE ZA PRAVOSLAVQE:

Me|u bra}om je postojalo pre}utno razumevawe I Sava i wegov brat Nemawa II su dobro znali da se sa nestankom hiqadugodi{weg Romejskog carstva do kraqevskih kruna jedino moglo do}i preko rimskih papa, iako im je isto tako bilo jasno da sa tim krunama dolaze i mnogo te`i zahtevi pot~iwavawa jednom svetovno mo}nom ali duhovno inferiornom i {izmati~kom centru svetovne mo}i koji je svojoj ambiciji dominirawa svetom pot~inio najosnovnije ideale originalnog sabornog hri{}anstva kome su pokr{teni Srbi jo{ od ]irila i Metodija bili duhovno privr`eni.

I zato je logi~nije pretpostaviti da su i veliki `upan Stefan Nemawa II i wegov mla|i brat pravoslavni arhimandrit Sava upravqali jo{ uvek krhkom barkom srpske dr`avnosti uz pre}utnu saglasnost da uzmu ta svetovna obele`ja vlasti koja se jedino mogu dobiti iz Rima, a da u isto vreme ne izgube i sva duhovna preimu}stva koja su nasledili od svetovno potu~enog, ali duhovno i daqe daleko nadmo}nijeg hri{}anskog Istoka.

Da je me|u bra}om postojalo pre}utno razumevawe vidi se i iz istorijskih ~iwenica koje pokazuju da je i Stefan Nemawa II mogao da ponovo preokrene svoju prozapadnu politiku ~im je postalo o~igledno da latinsko carstvo u Konstantinopoqu po~iwe da popu{ta pod udarima ostataka romejske sile sa~uvanih u Nikejskom carstvu i Epirskom despotatu, jer je on tada bez ikakvih nedoumica po~eo da se oslawa na wih.

Ostao je Sava dosledan svojoj primarnoj duhovnoj opredeqenosti ka pravoslavnom hri{}anskom Istoku, u~vr{}enom wegovom osudom latinskog pona{awa u IV krsta{om ratu, jer se za potvrdu autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i on tad sasvim prirodno okrenuo ka Nikejskom carstvu, {to je i svetovno i duhovno bilo u duhu temeqno posrbqenog gr~kog pravoslavqa koje je on i pre toga a i kasnije sprovodio {irom novostvorene srpske dr`ave.

Pri Savinom povratku u Srbiju, we-

I Sava i wegov brat Nemawa II su dobro znali da se sa nestankom hiqadugodi{weg Romejskog carstva do kraqevskih kruna jedino moglo do}i preko rimskih papa gov brat Stefan Nemawa II je ve} bolovao od neke bolesti koja ga je prili~no mu~ila, tako da je Savi ostavio da re{ava i prili~an broj svojih dr`avnih aktivnosti. Savino prisustvo u Rasu mu je omogu}ilo da mnoge unutra{we dr`avne probleme uspe{no privede kraju, a to smirewe mu je dalo i priliku da se okrene brojnim novim izazovima u domenu dr`avne spoqne politike. Po{to je u to vreme bugarski kraq Kalojan iznenadno poginuo pri opsadi Soluna (1207), wegova smrt je odmah proizvela niz novih nereda u Bugarskoj, {to je dalo priliku Ugarima da ponovo zauzmu Beograd i Brani~evo.

Protiv novog bugarskog kraqa Borila se odmah diglo i nekoliko drugih pretendenata, me|u kojima je bio i ni`i vlastelin Dobromir Strez, koji je u nevoqi zbog Borilovog progona zatra`io za{titu na srpskom dvoru. Srpski veliki `upan Stefan Nemawa II mu je tada pomogao da se do~epa tvr|ave Proseka na Vardaru, odakle je, uz srpsku pomo}, mogao da kontroli{e sredwi deo Makedonije. Po{to se potom srpski `upan nije osvrtao na brojne poku{aje bugar-

NEZAVISNOST STUDENI^KE LAVRE Sava je ve} dugo bio svestan da prepoznata potpuna svetovna nezavisnost Srbije zahteva i potpuni prekid wene duhovne zavisnosti od prastare Ohridske arhiepiskopije predvo|ene Grcima. To se sasvim jasno vidi i iz teksta wegovog tipika pripremqenog za manastir Studenicu koji je napisao jo{ 1207. godine kad se vratio u Srbiju. U wemu on studeni~koj lavri daje potpunu nezavisnost od tada{weg ra{kog episkopa (koji je isto tako bio Grk), iako se taj manastir tada nalazio u sredini legalne dijeceze ovog arhijereja.

skog kraqa Borila da mu uz zna~ajnu naknadu izru~i Streza, Borilo se na kraju udru`io sa svojim dotada{wim protivnicima, carigradskim Latinima i Ugarima (1209).

Na to se Srbima nezahvalni Strez prvo okrenuo epirskom despotu Mihailu An|elu, pa onda po~eo i da se pribli`ava i svome dotada{wem bugarskom neprijatequ kraqu Borilu radije nego da potvrdi svoje vazalstvo srpskom velikom `upanu, koji ga je i spasao od odmazde bugarskog vladara za pobunu.

Bugarski vlastelin Strez, koji je sam sebe proizvoqno nazvao romejskom titulom sevastokratora, bio je opasna i bezobzirna osoba. Wegove politi~ke ambicije su bile daleko ve}e od wegove pameti i po{tewa i Sava je to dobro znao, ali je ipak mislio da }e logikom i snagom razuma mo}i da ga ubedi da ne kida dobre odnose sa Srbijom, kad mu je wen veliki `upan pokazao toliko mnogo naklonosti. I zato se Stefan Nemawa II, `ele}i da obnovi pre|a{we dobre odnose sa Strezom, slo`io sa predlogom svog brata Save da ga pusti da on o tome sa tim Bugarinom pregovara pre nego {to Srbi budu primorani da se okrenu upotrebi sile.

I tako Sava odlazi u Prosek, gde ga Stez lepo prima. Ali po{to se Strez u pregovorima i daqe uporno dr`ao svog novog kursa, Sava je, posle izno{ewa brojnih logi~nih argumenata u prilog Strezovom nastavku savezni{tva sa Srbijom bio prinu|en da se povu~e, opomiwu}i ga na kraju tog razgovora da zbog te wegove odluke da i daqe tera po svome, Srbima }e jedino preostati da svoj sukob sa wim re{avaju oru`jem.

Po{to je Sava napustio Prosek, te no}i je Streza na spavawu neko probo wegovim ma~em i on je u zapomagawu na samrti vikao da je to u~iweno po Savinoj zapovesti. Iako kasnije Teodosije Strezovu smrt pripisuje ~udima Svetog Simeona, najverovatnije je da Sava u realnostinije sa tim imao ni{ta, po{to je najverovatnije da je atentat na Streza do{ao od strane nekog wegovog dotada{weg pobornika nezadovoqnog wegovom novom antisrpskom politikom, a ube|enog Savinom re~ito{}u da nerazumnom Strezu treba smrsiti konce. lll U slede}em broju: Sava je osmislio manevar kako da Srbija dobije krunu

1741. - Umro je italijanski kompozitor i virtuoz na violini Antonio Vivaldi, jedan od najzna~ajnijih predstavnika baroka i prethodnika novog doba klasike. Iz wegovog obimnog stvarala~kog opusa naj~uveniji je koncert za violinu i orkestar "^etiri godi{wa doba".

1821. - Peru je proglasio nezavisnost od [panije.

1858. - Prvi put je upotrebqen otisak prstiju kao znak identifikacije. Upotrebio ga je Vilijem Her~el u Indiji kada je uzeo otisak od Ra|adhara Konaija na pole|ini jednog ugovora.

1876. - U bici na Vu~jem dolu Crnogorci su pobedili tursku vojsku pod komandom Muktar-pa{e i naneli joj te{ke gubitke - oko 4.000 mrtvih i rawenih i 310 zarobqenih.

1937. - Japanci su u Kinesko-japanskom ratu zauzeli Peking.

1941. - Tokom okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu Nemci su u Beogradu, kao odmazdu za podmetawe po`ara u svojim gara`ama, streqali vi{e od 120 qudi, mahom Jevreja i komunista.

1945. - Ameri~ki bombarder B-25 je u gustoj magli udario u "Empajer stejt bilding" u Wujorku, tada najvi{u zgradu u svetu. Poginulo je 14 qudi.

1976. - Od zemqotresa koji je potpuno razoren kineski grad Tang{an, poginulo je najmawe 242.000 qudi, a raweno 164.000.

1984. - Predsednik SAD Ronald Regan otvorio je Olimpijske igre u Los An|elesu, koje su bojkotovali SSSR i jo{ neke zemqe tada{weg sovjetskog bloka kao revan{ za ameri~ki bojkot Olimpijskih igara u Moskvi 1980.

2000. - Mirovne trupe UN u{le su u delove grani~nog podru~ja izme|u Libana i Izraela.

Izrael je 24. maja, posle 22 godine, povukao svoje trupe iz okupacione zone od 15 kilometara.

2005. - Irska republikanska armija (IRA) zvani~no je proglasila kraj oru`ane borbe protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj, koja je trajala 35 godina i saop{tila da }e se za svoje ciqeve boriti politi~kim sredstvima.

2010. - Parlament {panske pokrajine Katalonije je prvi doneo zakon kojim je borbe s bikovima zabranio posle `estoke rasprave boraca za prava `ivotiwa i zastupnika tradicije koride kao "stuba {panske kulture".

2011. - Administrativni prelazi izme|u Kosova i Srbije, Jariwe i Brwak progla{eni su zabrawenom vojnom zonom u kojoj vojnici Kfora imaju pravo upotrebe oru`ja.

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 25

Na dana{wi dan 1914. godine Austrougarska objavila rat Srbiji Na dana{wi dan 1914. godine zapo~eo je Prvi svetski rat, mesec dana nakon atentata u Sarajevu, u kojem su ubijeni prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand i wegova supruga. Austro-Ugarska je tog 28. jula 2014. godine objavila rat Srbiji, a time je, kako }e se ispostaviti, po~eo i Prvi svetski rat. Objava rata upu}ena je Beogradu u prepodnevnim satima, obi~nom telegrafskom po{tom.

Telegram je sadr`ao tri re~enice.

U prvoj je stajalo da vlada Srbije nije „na zadovoqavaju}i na~in odgovorila na notu“ iz Be~a, dostavqenu 23. jula, odnosno na ultimatum. Potom je sledio stav da je otuda Austro-Ugarska „prinu|ena da se osloni na silu oru`ja“. A tre}a, posledwa re~enica glasila je: „Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom“.

Sutradan je Franc Jozef, car Austrije i kraq Ugarske, objavio ratni proglas „narodima“ wegove zemqe, u kojem je stajalo da je primoran „da se lati ma~a u ciqu odbrane ~asti“, te da je „carsko-kraqevska vlada nastojala da na miran na~in re{i spor“, ali bez uspeha i to tu|om krivicom.

Vlasti u Be~u su atentat u Sarajevu iskoristile kao izgovor da krenu u obra~un sa Srbijom, uverene da }e Srbija biti brzo pora`ena, te da }e to biti „mali rat“ koji }e brzo biti okon~an uspehom. Otuda je tekst note odnosno ultimatuma koji je baron Gizl predao vladi Srbije 23. jula bio sro~en tako da se podrazumevalao da je nemogu}e da ijedna suverena zemqa ono {to je u wemu tra`eno prihvati.

Ciq je, sasvim izvesno, bio da on bude odbijen, o ~emu svedo~i i ~iwenica da je baron Gizl, kada mu je 25. jula Nikola Pa{i} predao izuzetno pomirqiv odgovor srpske vlade, odmah odgovorio da on „nije zadovoqavaju}i“. Usledilo je i zva-

ni~no pismo austrijskog poslanika srpskom ministarstvu inostranih dela istovetne sadr`ine, a osobqe poslanstva i sam baron Gizl su ubrzo potom iste ve~eri napustili teritoriju Kraqevine Srbije.

Kako se tim ~inom dogodio prekid diplomatskih odnosa, vlada Kraqevine Srbije objavila je, tako|e u izuzetno pomirqivom tonu, manifest u kojem je stajalo: „Uzdaju}i se u pomo} Bo`iju, u svoju pravicu, kao i u prijateqstvo velikih dr`ava, koje, uvereni smo `ele isto tako da se mir odr`i, nadamo se da }e se ovaj sukob svr{iti mirno; ali, kako je austrougarski poslanik ve~eras izjavio u ime svoje vlade da nije zadovoqan na{im odgovorom i da kona~no prekida diplomatske odnose, vlada je srpska prinu|ena da, za svaki slu~aj, odmah preduzme

najpotrebnije vojni~ke mere za odbranu zemqe. Smatramo za du`nost pozvati narod na odbranu otaxbine, veruju}i da }e se na{em patriotskom pozivu svaki rado odazvati. Ako budemo napadnuti, vojska }e vr{iti svoju du`nost…“.

Ve} sutradan, 26. jula, usledila je mobilizacija, a istog dana mobilizaciju je objavila i Austro-Ugarska. Zapravo ukaz o mobilizaciji celokupne vojske izdat je 25. jula u 22 sata, a za prvi dan mobilizacije odre|en je 26. jul. Odmah potom formirana je Vrhovna komanda srpske vojske na ~ijem se ~elu na{ao general Stepa Stepanovi}, kao zastupnik trenutno odsutnog vojvode Radomira Putnika. Vrhovna komanda je odmah preseqena u unutra{wost zemqe, u Kragujevac, po{to se Beograd tada nalazio na samoj grani~noj liniji.

Istovremeno usledilo je nare|ewe da se Dvor, Vlada, dr`avna nadle{tva, Narodna banka s trezorima, dr`avna arhiva i Presbiro, upute u unutra{wost zemqe.

Odluci vlade u Be~u da stupi u rat prethodila je podr{ka Nema~ke, tako {to je 7. jula na ministarskom zasedawu u Be~u odlu~eno da se Srbiji uputi nota ~ija }e sadr`ina biti neprihvatqiva, a {to je razra|eno potom na sastanku u Bad I{lu.

Procena Berlina i Be~a je bila da }e wima uspeti da muwevito izvr{e mobilizaciju i koncentraciju snaga, pre Francuza, a pogotovo Rusa. Namera je bila da se muwevitim prodorom preko Belgije, slomi Francuska. Nemci su verovali da }e se ponoviti scenario iz francusko-pruskog rata 1870/71. kada je Francuska strahovito pora`ena. Tek potom nameravali su da se sve snage usmere prema Rusiji.

Dan nakon objave rata, 29. jula, regent Aleksandar Kara|or|evi} objavio je proglas narodu: „Na na{u Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat...

Ja sam prinu|en pozvati sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku…“ Tog 29. jula, ruski car Nikolaj Drugi objavio je delimi~nu mobilizaciju, stavqaju}i do znawa da Srbiju ne}e prepustiti na milost i nemilost. Sutradan, 30. jula, Nema~ka je uvela op{tu mobilizaciju, a 1. avgusta objavila je rat Rusiji.

Ve} 2. avgusta Nema~ka je napala Luksemburg, a 3. avgusta objavila je rat i Francuskoj. Po{to je Belgija odbila nema~ki zahtev za prelazak preko wene teritorije, Nema~ka je 4. avgusta objavila rat i Belgiji, a odmah potom Britanija je, zbog nema~kog nepo{tovawa neutralnosti Belgije, 4. avgusta 1914. objavila rat Nema~koj.

Zapo~eo je Veliki rat, kasnije nazvan Prvi svetski rat.

R. N.

MUSELIMOV KONAK, NAJSTARIJA SA^UVANA ZGRADA U VAQEVU:

Mesto gde je poåelo da svi}e jutro slobode Oni koji se upute u Vaqevo, ima}e priliku da u najstarijoj sa~uvanoj zgradi ovog grada osete i oslobodila~ki duh srpskih ustanika.

Sa krova od }eramide, u februaru 1804. godine, nad varo{i su se izdigle dve glave srpskih velika{a. Glave Ilije Bir~anina i Alekse Nenadovi}a bile su istaknete kao upozorewe, ali su narod podstakle na sasvim suprotno - Srpsku revoluciju.

Ovaj doga|aj istorija pamti kao Se~u knezova, Aleksu i Iliju narod je upamtio kao wegove simbole, a zgradu iz koje su izvedeni na gubili{te i na ~ijem krovu su kasnije stajale wihove glave kao mesto gde je po~ela broba za slobodu.

Haxi Mustafa-pa{a je, kako istorija ka`e, bio blag prema stanovni{tvu Smederevskog sanxaka. @ivot Srba pod wegovom vladavinom bio je podno{qiv.

Dahije i wihova samovoqa predstavqala je pretwu i Srbima, ali i Osmanlijama. Oni su `eleli da upravqaju Beogradskim pa{alukom nezavisno od Visoke porte, i okupqali su oko sebe istomi{qenike.

Nakon Svi{tovskog mira, sultan Selim III je 1791. jawi~arima

U podrumu u kome su bili zato~eni Aleksa Nenadovi} i Ilija Bir~anin posetioci mogu da obi|u izlo`bu "Se~a knezova"

Muselimov konak, najstarija sa~uvana zgrada u Vaqevu zabranio pristup Beogradskom pa{aluku, a Srbima je 1793. i 1794. godine dao povlastice, kako bi branili i Cartsvo i sebe branili od dahija.

Kada je Napoleon Bonaparta pokrenuo vojnu ekspediciju na Egipat, Turska je morala da preusmeri snage i povu~e redovnu vojsku sa Balkana. Tu su dahije videle svoju priliku.

Zbog prilika u Egiptu, Osmansko carstvo nije vi{e bilo u mogu}nosti da kontroli{e stawe na Balkanu. Ferman o povratku jawi~ara u Smederevski sanxak izdat je 1798. godine.

Nakon povratka ubijen je Haxi Mustafa-pa{a, ukinute su povlastice, a Aganlija, Alija Ku~uk, Jusuf Mula i Mehmed Fo~i}-aga su podelila pa{aluk na ~etiri dela i zavela diktaturu. Sami su ubirali poreze i druge da`bine, a sudili su i presu|ivali po svojoj voqi.

Stawe u pa{aluku postalo je nemogu}e za `ivot. Nezadovoqstvo naroda je raslo, a iako zastra{eni, Srbi su bili motivisani na ujediwewe i pobudnu.

Prva ve}a pobuna desila se u leto 1802. godine. Sama pobuna je ugu{ena, ali je pritisak na dahije

rastao, narod se budio i istovremeno na razli~itim krajevima pa{aluka - nahijama - su se okupqali ustanici.

Dvanaest knezova vaqevske nahije okupilo se 1803. godine.

Me|u wima najistaknutiji - Aleksa Nenadovi} i Ilija Bir~anin dogovorili su da }e ustanak biti podignut kroz nekoliko meseci, a Aleksa Nenadovi} je pisao austrijskom komandantu u Zemunu majoru Mitezeru.

Pismo poslato komandantu u Zemunu do{lo je do ruku dahija.

Boje}i se i austrijske intervencije u mogu}em ustanku, Aganlija,

Alija Ku~uk, Jusuf Mula i Mehmed Fo~i}-aga su organizovali pogubqewa srpskih stare{ina. ^etvrtog dana februara 1804. godine, ve}ina istaknutijih Srba trgovaca, knezova, sve{tenika, izgubilo je `ivot.

Muselimov konak danas je najstarija sa~uvana zgrada u Vaqevu.

Nekada je bila deo ve}eg kompleksa u centru varo{i.

Prizemna zgrada, tipi~na za turski period, izgra|ena u 18. veku. Pravougaonog je oblika sa dva naspramno postavqena trema du` podu`nih strana. Gra|ena je lomqenim kamenom, sa podrumom koji je ispod cele povr{ine prizemqa i koji ima spoqne prilaze. Krov je ~etvorovodni, sa }eramidom kao pokriva~em. Na tom krovu bile su istaknute glave dva velika{a.

Aleksa i Ilija su postali simboli se~e knezova, a Muselimov konak je, kako to zakqu~uju u Narodom muzeju u Vaqevu, u tradiciji naroda zapadne Srbije zapam}en kao mesto gde je po~elo da svi}e jutro slobode.

M. T.

26

MOZAIK

10. jul decembar ^etvrtak 28.

2022. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Vreme je da se opustite i da svaki slobodan trenutak posvetite sebi. Svi koji radite potrudite se da vam u radnom okru`ewu bude {to prijatnije. Nezaposleni, nije vreme za zapo~iwawe novog posla. QUBAV: Mogu} ulazak u neku lepu vezu. Zauzeti, bez promena, u`iva}ete sa voqenom osobom. ZDRAVQE: Vi{e se odmarajte.

Obratite pa`wu na ishranu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Nije vreme za promene. Vi{e odmarajte. Izbegavajte preterane aktivnosti. Bez ve}e promene na ovom poqu. Nezaposleni bi mogli da dobiju sezonski posao. QUBAV: Slobodni, mogu}nost samo lepih poznanstava i flerta. Zauzetima mogu} ulazak u zajedni~ki `ivot i planirawe porodice. Lepi trenuci sa voqenom osobom.

ZDRAVQE: Mogu}i stoma~ni problemi.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Nezaposleni, mogu}nost promene na ovom poqu. Dosta pozitivnih pregovora i realizacija planova. QUBAV: Mogu}a su lepa poznanstva, a i mnogima pro{irewe porodice ili ulazak u stabilnu vezu. Zauzeti, lepi i stabilni odnosi sa voqenom osobom. Izbegavajte prolaznu nervozu i mogu}e sukobe. ZDRAVQE: Energija vam se vra}a. Zdravqe stabilno.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Lepa nedeqa za zapo~iwawe novog biznisa. Napredovawe na ovom poqu. Bi}ete zadovoqni svojom finasijskom situacijom. QUBAV: Slobodnima nikakve bitne promene na ovom poqu ne predstoje. Samo dru`ewa. Zauzeti, izbegavajte flertove. ZDRAVQE: Mogu}nost problema sa alergijama i ose}aj premora. Prolazni problemi sa respiratornim infekcijama.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Akcenat je na zaradi, pronala`ewu posla ili mogu}oj promeni. Bi}ete zadovoqni svojom finasijskom situacijom. Neke kolege }e vas razo~arati svojom neiskreno{}u. QUBAV: Slobodni, mogu}nost upoznavawa nekog bitnog preko dru{tvenih mre`a ili prijateqa. Zauzeti, izbegavajte sukobe sa voqenom osobom. ZDRAVQE: Mogu}nost prolaznih problema sa grlom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Odli~an period za posao. Mogu}a su unapre|ewa ili vi{e rada. Vreme je da osetite plodove rada. Bi}ete zadovoqni svojom finasijskom situacijom. QUBAV: Lepa nedeqa za zapo~iwawe nove veze. Zauzete o~ekuju lepi trenuci sa voqenom osobom. Mogu}e je pro{irewe porodice ili planirawe zajedni~kog `ivota. ZDRAVQE: Stabilno. Mogu}nost oticawa ekstremiteta.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Bi}ete zadovoqni svojom finansijskom situacijom. Divna nedeqa kada je ovo poqe u pitawu. Nezaposleni, mogu}nost predloga za zapo~iwawe novog posla. QUBAV: Mogu}nost novih poznanstava. Predstoji vam bitno poznastvo. Zauzeti, odli~na nedeqa za lepe trenutke sa voqenom osobom. ZDRAVQE: Ova nedeqa vam donosi stabilnost na poqu zdravqa.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Dosta posla. Mogu}nost promene radnog mesta. Ova nedeqa donosi stabilizaciju. Samo ostanite smireni i istrajni. QUBAV: Nije nedeqa za zapo~iwawe novih veza. Mogu}e da vam se javi neko iz pro{losti i kasnije zapo~nete vezu. Zauzeti, obratite pa`wu na komunikaciju sa voqenom osobom. ZDRAVQE: Energija vam se vra}a. Bi}ete puni snage. Vreme provodite na nekom lepom mestu.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Vreme je za odmor. Nije vreme za zapo~iwawe novog posla. Mogu}a je prolazna briga, ali kraj nedeqe donosi zadovoqstvo na ovom poqu.

QUBAV: Dosta lepih poznastava. Mogu}nost ulaska u lepu vezu kao i planirawe porodice ili zajedni~kog `ivota. Zauzeti, u`iva}ete sa voqenom osobom. ZDRAVQE: Energija vam se vra}a. Blagi oprez od mawih povreda. Vi{e se kre}ite.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Bez ve}ih promena. Vi{e odmarajte. Izbegavajte sukobe sa saradnicima. Ostanite strpqivi i smireni. QUBAV: U odli~nom ste periodu koji }ete pamtiti po sre}nim qubavnim doga|ajima. Ulazak u lepu vezu. Zauzetima stoji ulazak u zajednicu, razgovori o potomstvu. U`iva}ete! ZDRAVQE: Mogu}i prolazni problemi sa ko{tanim sistemom. Posetite stomatologa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Lepe promene na ovom poqu. Sada vam predstoje povoqnosti na ovom poqu. Bi}ete zadovoqni svojim radom i finansijama. QUBAV: Slobodnima vi{e dru`ewa i lepih poznanstava. Nije vreme za ulazak u novu vezu. Zauzeti, planirawe porodice i zajedni~kog `ivota. Lepi trenuci sa voqenom osobom. ZDRAVQE: Bez ve}ih problema.

Energija vam se vra}a. Bi}ete puni snage i elana.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: O~ekujte unapre|ewe i zadovoqstvo na poslovnom planu. Zadovoqni ste svojom finasijskom situacijom. QUBAV: Slobodnima mogu}nost ulaska u lepu vezu. Ne ~ekajte, preduzmite prvi korak. Zauzeti, stabilizacija odnosa, putovawa i u`ivawe sa voqenom osobom. ZDRAVQE: Mogu}nost prolaznog umora. Ova nedeqa donosi stabilnost. Lepo }ete se ose}ati.

Lordan Zafranovi} gradi Jasenovac za snimawe filma o najve}em zlu Dva meseca pre po~etka snimawa, u blizini Gradi{ke (Republika Srpska), po~ela je izgrawa scenografije za film Lordana Zafranovi}a "Zlatni rez 42".

Scenario „Djeca Kozare“ koji je Arsen Dikli} napisao jo{ 1986, Zafranovi} je adaptirao i uveo pojedine nove scene, koje }e {to vernije prikazati doga|aje iz leta 1942.

Samo izgradwa scenografije traja}e puna dva meseca, kako bi se uz sve ostale pripreme koje traju du`e od pola godine, postigla vizuelna autenti~nost epohe i ispunila kreativna zamisao proslavqenog rediteqa.

– Gradi}emo Jasenovac u blizini pravog, po skicama koje sam izradio. Unapred }e se znati gde je koja baraka, upravna zgrada, gde ulazi voz… Predvodi}u ekipu najboqih qudi koji imaju ogro-

Lordan Zafranovi} mno iskustvo i `equ da se napravi film koji govori o stradawu srpske dece i stanovni{tva sa Kozare, ali i o koncentracionom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata – nedavno je izjavio Zafranovi}.

Autorsku ekipu ~ini vi{e od 60 profesionalaca iz celog regiona, planirano je da snimawe po~ne sredinom septembra i traja}e skoro godinu dana.

Zafranovi} trenutno radi na odabiru gluma~ke postavke, koja }e biti poznata do kraja leta, a ~ini}e je glumci iz cele biv{e Jugoslavije.

- Ovaj film sam dugo spremao i radim ga da se ne zaboravi. Ovo je film o zlu, kojim `elim da zaustavim svako daqe zlo. Film je umetni~ki krik da se zlo vi{e nikada ne ponovi - kazao je rediteq.

Nekada{wi student legendarne, presti`ne Pra{ke filmske {kole - FAMU, godinama se bavi analizom zla u vreme fa{izma, {to se jasno ogleda u wegovoj ratnoj trilogiji - "Okupacija u 26 slika" (1978), "Pad Italije" (1981) i "Ve~erwa zvona" (1986), filmu "Krv i pepeo Jasenovca" (1983) ili dokumentarcu "Zalazak stoqe}a - Testament L. Z.” (1994).

M. T.

ISTINA ILI LEGENDA IZ ISTORIJE MANASTIRA VISOKI DE^ANI

Kad se udara na svetiwu Bog ka`wava Pi{e : Zoran Vla{kovi}

Kako se neslavno zavr{io turski dogovoreni obred pretvarawa manastira Visoki De~ani u xamiju

grobovima Svetog kraqa i Svete Jelene i izbi ~udan plamen, koji momentalno obavi crkvu iznutra i spoqa i opali Turke koji su stajali uza zid crkveni.

Ovim zbivawima pridru`i se i stra{na oluja sa provalom oblaka, muwama i gromovima. Jedan grom udari u polumesec na kuli, zapali municiju u woj i kula se uz stra{nu eksploziju sru{i.

Sa kulom se sru{i i kraqeva palata.

Od provale oblaka Bistrica nado|e od brda do brda, i zajedno sa vodom koja se sjuri niz brdo vi{e manastira, preplavi manastirsku portu i odnese sve {to

Po zauze}u Srbije, Turci su mnoge srpske crkve pretvorili u svoje xamije, pa su to hteli da u~ine i sa de~anskom manastirskom crkvom. Za ovu svrhu dovedena je u De~ane silna turska vojska i mnogo wihovih verskih velikodostojnika sa wihovim poglavarom, da bi taj ~in bio {to sve~aniji.

Da ovo ne bi izazvalo bunu okolnih Srba, Turci su rasporedili svoju vojsku oko manastira i doneli dosta municije, koju su smestili u kulu zvonaru na velikoj kapiji. Glavni vojskovo|a sa doglavnicima smesti se u najboqe odaje konaka i onda pozva igumana i monahe i predlo`i im da se potur~e; u protivnom da odmah napuste manastir.

Po{to su odbili da se potur~e, iguman i bratija molili su, prekliwali, plakali, obe}avali zlato, samo da Turci ostave Овде је била manastir na miru, ali фигура лава ni{ta nije pomoglo. Turстражара са ci ih istera{e iz manaјужне стране stira i oni se povuko{e u поред прозора isposnice u klisuri vi{e Светог Георгија manastira. ^im su do{li, Turci postavi{e na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak potur~ewa. To su hteli da stave i na crkveno kube, ali zbog velike visine bez skele to nisu mogli odmah u~initi, pa su ostavili za docnije. Po isterivawu kalu|era, ostao je u manastiru samo jo{ Sveti kraq, u }ivotu, na koga Turci nisu ra~unali.

Po dogovoru me|u Turcima, obred pretvarawa crkve u xamiju imao se zapo~eti pred glavnim ulazom u crkvu. Ceo proФигура лава стражара са јужне стране поред stor ispred crkve zastrt прозора Светог Георгија откинула се и пала на je }ilimima. U sredini, главу верског старешине и тако је настрадао na po~asnim mestima, nalazili su se zapovednik vojske joj se na|e na putu. U toj katastroTatarin i ostali velikodostojni- fi, prema sa~uvanom predawu, ci. Za glavnog verskog stare{inu nastradalo je mno{tvo Turaka, a odre|eno je mesto pred glavnim vojskovo|a Tatarin se spasao ~udnim slu~ajem sa ostatkom vojske, vratima sa ju`ne strane.

Kada su trube i talambasi koja se nalazila podaqe od manaoglasili po~etak sve~anosti, voj- stira. Ali i on je platio glavom, ska spoqa radosno jurnu unutra kada je be`e}i iz De~ana ulazio u i ispuni sav prostor oko crkve. Pe}, gde ga je po predawu ubio kaTada verski stare{ina po~e da petan Leka Duka|inac, iz osvete klawa na svom mestu. Ali u tom zbog wegove namere da de~ansku ~asu zemqa se zatrese i figura crkvu pretvori u xamiju. Turci lava stra`ara sa ju`ne strane su ga proglasili za svoga „sveca“, pored prozora Svetog Georgija stavili mu na grob plo~u sa natotkinu se, pade na glavu verskog pisom, ozidali mu turbe i palili stare{ine i razmrska je. Wegova kandilo na wegovom grobu.

Spomenik sa natpisom krv i mozak poprska{e sve velikodostojnike oko wega. Istovre- uni{ten je prilikom oslobo|ewa meno prepuknu svod paperte, po- ovih krajeva 1912. godine, a turbe lomi{e se mermerne plo~e me|u se sru{ilo 1926. godine.

ZDRAVQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 27

NA[ NEUROLOG UPOZORAVA:

Ovo su znaci da vam preti mo`dani udar!

Ova 4 simtoma su naj~e{}a, a nastaju naglo i isti su kod svih, bez obzira na pol i godine Utrnulost ruku i nogu, iskrivqenost jednog dela lica i te{ko}e u govoru i opa`awu sigurni su znaci mo`danog udara.

I zato, ako ih ikada osetite, ne tra`ite izgovor ve} odmah pozovite Hitnu pomo}.

- Simptomi mo`danog udara nastaju naglo, i isti su kod svih osoba, bez obzira na godine i pol. Starije osobe ih boqe prepoznaju, jer mladi ne o~ekuju mo`dani udar i ~esto ih zanemaruju. Neprepoznavawe simtoma je naj~e{}e razlog lo{eg ishoda bolesti, smrti i te{kog invaliditeta. Pacijenti kasno sti`u kod lekara, a vreme je u terapiji mo`danog udara najzna~ajnije.

Zato i postoji geslo „vreme je mo-

Doma}a kujna

RECEPT

DOMA]I SLADOLED OD VANILE POTREBNO JE: n 3 jajeta n 500 ml mleka n 300 g {e}era n 2 kesice vanilin {e}era n ka{ika ekstrakta vanile n 200 g {laga n malo cvetova lavande, za ukras

zak“ – obja{wava prim. dr Marjana Vuki}evi}, neurolog i v.d. direktor Bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“.

SMETWE TRAJU OD 10 MINUTA DO JEDNOG SATA Du`ina trajawa smetwi, ka`e na{a sagovornica, mo`e biti razli~ita, nekada i desetak minuta do jednog sata i u tom slu~aju se radi o prolaznom mo`danom udaru koji ne ostavqa posledice, ali nosi rizik da se ponovi u ja~em obliku.

- Trajawe smetwi du`e od 60 minuta dovodi do o{te}ewa mo`danog tkiva, a u zavisnosti i od zahva}enosti dela mozga ispoqi}e se i simptomi.

Naj~e{}i znaci mo`danog udara su: iskrivqenost lica, problemi sa govorom, slabost ruke i/ili noge jedne polovine tela, to isto va`i i za trwewe.

KAD „USTA ODU U STRANU“ - Smetwe sa vidom su ~est simptom, gubitak vida na jedno

oko, zamu}enost vida prilikom gledawa sa oba oka. Iskrivqenost lica naj~e{}e primete drugi, i obja{wavaju re~ima: „Usta su mu oti{la u stranu“. Poreme}aj govora veoma ~esto dovodi pokretnog pacijenta kod doktora. Smetwe sa govorom se mogu ispoqiti ote`anim izgovarawem re~i, pogre{nim izgovorom, nerazumevawem tu|eg govora ili potpunim prekidom govora. ^esto tokom razgovora telefonom prijateqi i porodica primete promene govora, alarmiraju slu`bu hitne pomo}i i dovedu pacijenta kod nas, on primi pravu terapiju, i oporavqen ode ku}i nakon par dana.

Smetwe sa rukom ili nogom mogu biti blage, u vidu nespretnosti, ispadawa predmeta, saplitawa pri hodu do veoma te{kih - potpune oduzetosti ruke ili noge, zbog koje mo`e do}i i do pada na po~etku bolesti, sa ne retko i prelomima kostiju.

- Trwewe jedne polovine tela, ili smaweni ose}aj dodira, je simptom koji se ~esto zanemaruje. ^esto se pripisuje lo{em polo`aju prilikom spavawa, problemima sa ki~mom.

Mo`e se desiti da zbog smetwi sa vidom, pri kojem osoba ne vidi jednu polovinu vidnog poqa, prilikom hoda udara u pred-

mete jer ih ne vidi.

Vrtoglavice, glavoboqa, povra}awa, nestabilan hod su simptomi mo`danog udara u malom mozgu. Glavoboqa se vi{e javqa kod mo`danog udara koji je posledica prskawa krvnog suda, ali mo`e biti dodatni simptom i mo`danog udara usled zapu{ewa krvnog suda.

M. T.

Briga o zdravqu jetre po~iwe ishranom Jetra naporno radi svaki dan da bi o~istila va{e telo od toksina. Pored te funkcije, ona i obra|uje hranqive supstance iz hrane, filtrira krv i metaboli{e lekove koje uzimate, deponuje glikogen, proizvodi hemikalije koje poma`u zgru{avawu krvi, stimuli{e stvarawe `u~i i poma`e u regulaciji {e}era u krvi.

Jetra zaslu`uje va{u pa`wu i redovnu dozu najboqih namirnica koje joj poma`u u obavqawu brojnih va`nih funkcija.

Bezalkoholna masna bolest jetre (NAFLD) je jedna od vode}ih uzroka smrti u svetu i poga|a jednu ~etvrtinu stanovni{tva SAD, prema podacima klinike Mejo.

NAFLD nije povezan sa konzumacijom alkohola, ali karakteri{e je upala jetre i mo`e da dovede do istog o{te}ewa prouzrokovanog prekomernim konzumirawem alkohola – o`iqaka na jetri poznatih kao ciroza.

Naslage masti se obi~no stvaraju u jetri zbog prekomerne te`ine ili gojaznosti, visokog {e}era u krvi i visokih triglicerida, masno}e u krvi.

Da bi se to stawe izbeglo, potrebno je pratiti sve one trendove za koje stru~waci tvrde da podupiru op{te zdravqe – odr`avawe

zdrave telesne te`ine, unos mawe {e}era, ve`bawe i kontrola nivoa holesterola.

Jedan od jednostavnih koraka koji mo`ete da preduzmete ovog trenutka je informisawe o namirnicama koje podr`avaju zdravqe jetre. Stru~waci ka`u da su borovnice najboqe vo}e koje mo`ete jesti za dobrobit va{e jetre. „Divqe borovnice imaju najve}u koncentraciju antocijanina: prirodnog pigmenta koji bobicama daje prekrasnu plavu nijansu“,

ka`e registrovana dijeteti~arka i nutricionista Lorin Manaker.

Ona ka`e da podaci pokazuju da antocijanini mogu da se suprotstave oksidativnom stresu koji mo`e da se pojavi u jetri i smawi upalu povezanu sa jetrom“. [to su antocijanini?

Antocijanini se nalaze u qusci crvenog, qubi~astog i plavog vo}a, povr}a i celovitog zrna `itarica. Istra`ivawa pokazuju da je wihov sadr`aj proporcionalan gustini boje.

Dakle, borovnice, kupine, maline, brusnice, ribizle i jagode dobri su izvori antioksidansa – {to ih krasi intenzivnija boja, to boqe.

Manaker napomiwe da ne bi trebalo jesti prevelike koli~ine borovnica. „Konzumirawe previ{e vo}a mo`e da dovede do prevelikog unosa fruktoze, {to mo`e negativno da uti~e na jetru“, ka`e nutricionista.

Ona dodaje da je kori{}ewe divqih borovnica za pripremu smutija ili ovsene ka{e, ali i konzumirawe samih zrna odli~na opcija i predstavqa vrednu aktivnost usmerenu brizi o ovom, veoma va`nom, organu.

PRIPREMA: Penasto umutite jaja sa obe vrste {e}era. Mleko stavite da provri i kuvajte ga 10-ak minuta. Zatim sklonite sa vatre i wime prelijte umu}ena jaja. Vratite na {poret i ostavite da provri, uz stalno me{awe. Skinite sa ringle, pa ume{ajte ekstrakt vanile i ostavite da se ohladi.

Onda umutite {lag po uputstvu sa kesice i dodajte ga pripremqenoj smesi. Stavite u fri`ider na dva sata, pa izvadite i umutite ponovo sve zajedno, da biste razbili led i dobili kremastu smesu Vratite u zamrziva~ i posle tri sata opet izmiksajte i ostavite da se potpuno zaledi.

Ruzmarin – biqni eliksir mladosti, ~uva na{e pam}ewe Na na{im prostorima ruzmarin se vezuje uglavnom za svadbe i ki}ewe svatova.

Me|utim, ruzmarin je lekovita, aromati~na biqka koja se koristi u fitoterapiji, kozmetici i vrlo je popularan za~in.

Nekada je skoro svako dvori{te u Srbiji imalo zasa|en ruzmarin. Koristio se kao lek, ali i kao za~in i to prvenstveno da se hrana ne bi kvarila, jer ruzmarin ima sna`no antioksidantsko delovawe i sna`no se bori protiv slobodnih radikala. A ti slobodni radikali su zaslu`ni i za na{ proces starewa, kako na{e ko`e, tako i krvnih sudova, zglobova i zbog toga je ruzmarin izuzetno korisna biqka i slobodno mo`emo da ga nazovemo biqnim eliksirom mladosti.

Ruzmarin izuzetno podsti~e cirkulaciju i zato se preporu~uje qudima koji su imali mo`dani udar ili qudima koji imaju problem sa pam}ewem jer podsti~e mikrocirkulaciju u mozgu.

U tu svrhu mo`e da se pije ~aj od ruzmarina. Jednu supenu ka{iku suvih listova ruzmarina, prelijete {oqom kqu~ale vode i ostavite da stoji 15 do 20 minuta, procedite i popijete. Idealno bi bilo jedna do dve {oqe ~aja u toku dana. I ruzmarin je jedna od onih biqaka koje treba piti ujutru jer nas stimuli{e, daje nam fokus, razbu|uje nas.

Ruzmarin se vekovima koristi u le~ewu reumatizma, gihta, bolova u mi{i}ima i artritisa, kao i kod sportskih povreda.

Ruzmarin je vrlo koristan i za qude koji imaju kardiovaskularne probleme, posebno anginu pektoris i u tu svrhu ga je najboqe kombinovati sa mati~wakom, glogom i valerijanom. Me|utim, qudi koji pate od visokog krvnog pritiska morali bi vrlo pa`qivo da ga upotrebqavaju.

28 ^etvrtak 28. jul jul2022.

2022. 2020.

10. decembar ^etvrtak 28.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 RAZDVAJAWE NA SLOJEVE

NENADAREN ^OVEK

VRSTA POVR]A

OZNAKA BIV[I PRAVILNIK JEDAN VISKOZISRPSKI O @IVOTU JEDAN REDAK NAFTAGAS ENERGIJA METAL, PROMET TETA TENISER, MONAHA PREDLOG MOTORNOG (SKR.) ZOLTAN (GR^.)

NIOBIJUM UQA

10. I 14.

SLOVO AZBUKE

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

VREMEN- CRNOGORSKI SKI PISAC PERIOD BRKOVI]

STRU^NI SLU@BENIK U VOJSCI

RAZDVOJITI SE PO [AVU VEROVATNO TUMA^ SUDBINE PO ZVEZDANA

RA[^LAWIVAWE STAROGR^KI BASNOPISAC GRAD U FRANC.

ROMAN U SLIKAMA

SLI^NO (SKR.) VRSTA KOLA^A (MN.) 3. I 11. SLOVO AZBUKE GLAVNI SASTOJAK NANE

VRSTA UGQA

GOTOV NOVAC, GOTOVINA GRAD U INDIJI

VRSTA JAREBICE (ZOOL.) DANSKA

OTILIJA KRA]E

SA@ETA SADR@INA NEKOG TEKSTA SOMBOR

ENGLESKA MERA ZA DU@INU

TURISTIIZVR[NI ^KI SAVEZ ODBOR SRBIJE (SKR.) (SKR.)

MESTO KOD LU^ANA

PLANINA U CRNOJ GORI

OGAW, PLAMEN (MN.)

IN\IJA

]IRILO KRA]E

SRPSKI FUDBALER SA SLIKE NE ME[ATI SE U NE[TO (IZRAZ) MESTO U BA^KOJ

MESTO U MA\ARSKOJ

NO]I[TE, KONA^I[TE (MN.) KOVIN

OBLAST U VIJETNAMU

STRANA NA INTERNETU (ENGL.) ISLAND DEO [PORETA, PE]NICA TONA

PRAMERA (FRANC.)

Sr Gl pski as

OKOLI[AVATI AMPER

ONOMATOPEJA WAKAWA

REOMIR 18. I 27.

SLOVO AZBUKE

MESTO KOD ZAGREBA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 U OBLIKU RAZQUKRSTA, TITI SE UKR[TENO (IZRAZ)

PRVI I TRE]I VOKAL

DESNA PRITOKA OKE KOD MOSKVE

UZICA ZA VEZIVAWE GA]A (TUR.) AMERI^KI [AHIST

URUGVAJ

ENERGIJA

AMERI^KA GLUMICA HATAVEJ UDARAC U METU

28. I 4.

SLOVO AZBUKE

SKUP DUVA^KI ZNAKOVA MUZI^KI ZA BELE@EWE INSTRUMENT NOTA

JAKA IGRA]A KARTA, KEC

ONA KOJA STOPIRA AUTOMOBILE

KILOTONA

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE STRU^NE OCENE

MAKEDONSKA POLITI^ARKA, VERA

KELVIN

KRATKE ^ARAPE

VRSTA MORSKE RIBE VRSTA OTROVNE RIBE

KULON FRANCUSKI PESNIK (1871-1945)

KRU@NO KRETAWE (O VETRU) REOMIR

POKAZNA ZAMENICA

SRPSKO MU[KO IME DO OVOG VREMENA, DOSADA

CRKVENI SKUP [PANSKI GITARIST DE PLATA IAKO, PREMDA

VRSTA TKANINE DR@AVA KOJA POSEDUJE ATOMSKO ORU@JE OBLAST U NEMA^KOJ

CETIWE 11. I 6.

SLOVO AZBUKE

OBUHVATAWE [AKOM

Sr Gl pski as

1 2 3 4 5 6 7

7. I 2. SLOVO AZBUKE VRWA^KA BAWA MONETA EVROPSKE UNIJE URAN

RUSKO MU[KO IME [PANSKI PESNIK, SALVADOR

JEDNA NOTA

SUSEDNA SLOVA DOMA]E GOVEDO ZA VU^U

GLAS @IVOTIWA PEPEQASTO SIV

VRSTA PTICE GRABQIVICE

UKRA[AVATI ROJTAMA OREGON MESTO KOD BOQEVCA

DO POSLEDWE KAPI, NADU[AK

SEVER

VRSTA ZA^INSKE BIQKE, ISIOT

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

ODGOVOR SLU^AJNO NA DOZIVAWE NAVRATITI

Skandinavka 1: VODORAVNO RA[ITI SE, NIOB, ANALIZA, VAQDA, STRIP, EZOP, SL, LIGNIT, VJ, KE[, OTA, KAMENARKA, JARD, REZIME, ALEKSANDAR MITROVI], VEP, OSTATI PO STRANI, ANAM, KONACI, SAJT, R, WA, OKOLI[ATI, RERNA, ETALON, KERESTINEC Skandinavka 2: VODORAVNO U, UPA, ^G, EN, SAKSOFON, NAISKAP, OR, C, ORADA, AS, AUTOSTOPERKA, ZI, KT, DRAGAN JOVANOVI], RIKA, KOVITLAWE, OVI, SUR, RADISAV, TVID, MANITAS, ATOMSKA SILA, STISAK, CT, EB, ARKADIJ, EVRO, RUEDA, \UMBIR Ukr{tenica: VODORAVNO ^LANSKA KWI@ICA, AA, MARTIN LUTER, PKV, TAKT, INESA, OVITAK, SRETAN, RI\AN, LETI, ERI, ALEKSANDRIJA, EJ, KANTRI-PEVA^ICA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Kwi`ica koju imaju ~lanovi nekog udru`ewa, 2. Ad akta (skr.) - Nema~ki religiozni reformator (1483-1546), 3. Polukvalifikovan (skr.) Muzi~ka mera - Biv{a ukrajinska atleti~arka Kravec, 4. Ovoj, omotac - Koji je ispuwen sre}om, sre}an, 5. Kow ri|e dlake - U toku leta - Japanska glumica i peva~ica, ^iemi, 6. Gradi} u severnoj Italiji - Uzvik dozivawa, 7. Peva~ica kantri-muzike.

USPRAVNO: 1. Kanxa, panxa, 2. Grad u sredwoj Italiji, 3. Oznaka za amper - Koji ima veliki ugled, 4. Susedna slova azbuke - @enin otac, 5. Indijski pisac, 6. Deo ugla - Auto-oznaka za Ni{, 7. Akademski teniski klub (skr.) - Liberalno-demokratska partija (skr.), 8. Najve}i morski sisar - U`i~ani, 9. Susedna slova azbuke - Pokojni ameri~ki glumac Mek Kvin, 10. Zemqa Ilira, Ilirik, 11. Ptica sli~na detli}u (mn.) - Vojvo|anski pesnik, Karoq, 12. Mesto u Tanzaniji - Sastavni veznik, 13. Pisac iz Hrvatske, August (1893-1941), 14. Bakarni kotao, oranija.

ME,

N,

T,

ZANIMQIVOSTI

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 29

Televizijski prenos prvog sletawa ~oveka na Mesec u julu 1969. godine, gledali su milioni qudi {irom sveta.

Oko pet odsto Amerikanaca veruje da su sletawa na Mesec la`irana, pokazuju ankete stru~waka ameri~ke svemirske agencije.

stvar, Sovjeti su imali i sposobnost i `equ da to opovrgnu", tvrdi Robert Launius, biv{i glavni istori~ar Nase. „A nikad nisu rekli ni re~. To je za mene prili~no jak argument", ka`e on.

I ZA[TO NIKO NIJE SLETEO NA MESEC PUNE 53 GODINE?

NEBO „BEZ ZVEZDA"

Teoreti~ari zavera ka`u i da na slikama sletawa na Mesec na nebu nema zvezda. Te slike zapravo imaju zajedni~ku karakteristiku - ekstremni kontrast mraka i svetla.

Za{to? Brajan Koberlejn, profesor astrofizike sa Instituta za tehnologiju u Ro~esteru, obja{wava da je to zato {to mese~eva povr{ina odbija sun~evo svetlo i zbog toga deluje izrazito svetlo na fotografijama.

Ta ja~ina svetla prigu{uje relativno slabo svetlo zvezda.

Zato ne mo`emo da vidimo zvezde na fotografijama misije Apolo 11 - svetlost zvezda je suvi{e slaba.

Tako|e, vreme ekspozicije na aparatu trebalo je da bude du`e.

„LA@NI OTISCI STOPALA"

Otisci stopala koje su ostavili qudi na Mesecu, tako|e su se na{li na meti napada teoreti~ara zavere o sletawu na Mesec.

Oni tvrde da bi odsustvo vlage na Mesecu onemogu}ilo nastanak legendarnih slika poput one na kojoj se vidi slavni otisak stopala koji je ostavio Oldrin.

Me|utim, Mark Robinson, profesor sa Dr`avnog univerziteta u Arizoni, ima nau~no obja{wewe za to.

Mese~evo tlo prekriveno je slojem kamewa i pra{ine po imenu „regolit". Taj sloj je pahuqast i u wemu je veoma lako ostaviti otiske. Budu}i da su ~estice tla jo{ i kohezivne, zidovi otiska stopala ostaju ~vrsti kad se ~izma ukloni.

Robinson isti~e da }e otisci stopala na Mesecu ostati tamo milionima godina budu}i da tamo nema atmosfere - a samim tim ni vetra.

„RADIJACIJA BI UBILA ASTRONAUTE"

Evo jedne popularne teorije zavere za vas - da bi pojas radijacije oko Zemqe ubio astronaute.

On je poznat kao Van Alenov pojas i formira se zbog interak-

Iako su navedene teorije zavere pobijene - one su i daqe veoma popularne i {irom rasprostrawene.

Ali istina je da postoji dovoqno nau~nih dokaza da se potvrdi da je 20. jula 1969. godine Nil Armstrong zaista hodao po Mesecu.

Jedno pitawe koje se ~esto upu}uje teoreti~arima zavere jeste: ako je ono la`irano, za{to se Sovjetski Savez koji se nalazio usred Hladnog rata sa SAD-om, pa i sam u~estvovao u tajnom programu slawa qudi na Mesec, ne bi ukqu~io u tu ~itavu ujdurmu? „Ako zaista nismo sleteli na Mesec i ako smo la`irali ~itavu

Pri~a se da je glavni problem novac. Godi{wi buxet NASA iznosi 19,5 milijardi dolara, a to nije ni izbliza dovoqno da bismo ponovo posetili Mesec.

Pre prvog sletawa 1969. godine ameri~ka vlada potro{ila je milijarde dolara u razvoj, lansirawe i dopremawe satelita koji su mogli da snime povr{inu koja bi pomogla u odabiru potencijalnih mesta sletawa. Ipak puno ve}a briga dolazi od onoga {to je uticaj meteorita stvorio - regolitu, pra{inu.

Avio in`ewer Madu Thangavelu napisao je 2014. godine kako je Mesec prekriven "finim, slojem lunarne pra{ine poput pudera koja je elektrostati~ki nabijena zahvaquju}i interakciji sa solarnim vetrom. Vrlo je abrazivna i priawa, ~ime se vrlo brzo 'pune' svemirska odela i vozila".

Astronaut Pegi Vitson koja je u svemiru provela 665 dana, probleme sa pra{inom navela je kao glavne problema Apolo misija.

"Ako }emo provesti tamo puno vremena i izgraditi trajne nastambine, moramo smisliti na~in na koji }emo re{iti taj problem", rekla je.

Novi problem je i sun~eva svetlost. Oko 14 dana u komadu na povr{ini je vru}e kao u paklu jer je izlo`en direktno sun~evoj svetlosti, jer Mesec nema nikakav atmosferski za{titni sloj.

14 dana nakon toga vlada potpuni mrak i tada mese~eva povr{ina postaje jedno od najhladnijih mesta u svemiru. NASA razvija mali nuklearni reaktor 'Kilopower' koji bi astronaute trebalo da snadbeva potrebnom energijom za vreme mra~nih dana. " Nema okrutnijeg okru`ewa za `ivot od Meseca. Ipak uprkos tome, s obzirom kako je tako blizu Zemqe, najboqe je mesto na kojem bi mo`da trebalo da se nau~i `iveti", napisao je Tangavelu.

A tu su i 'luckasti' milijarderi koji su se bacili u trku. I upravo da nije bilo wih, da su samo bili NASA, Boing i Lockheed koji su razvijali ma{ineriju, mo`da velikih pomaka ne bi bilo. S. G.

cu za veliki broj poslova. Prva porota sastojala se od 1.502 mu{karca, a pojavila se u Atini oko 590. pre nove ere.

ALARM ZA BU\EWE Filozof Platon je prvi ~ovek kojem je palo na pamet da

napravi "ma{inu za bu|ewe".

Naime, Platonu je bio potreban "alarm" da bi stizao na jutarwa predavawa. Osmislio je spravu na principu kretawa vode kroz posude ~ime se izaziva piskav zvuk.

S. G.

Za{to niko 53 godine nije kro~io na Mesec?

Verovali ili ne, ali pre 53 godine, jula 1969. godine qudi {irom sveta gledali su na malim ekranima kako Nil Armstrong kora~a po Mesecu. Od tada qudska noga nije stala na ovo nebesko telo cije izme|u solarnih vetrova i magnetnog poqa Zemqe.

U ranim stadijumima svemirske trke, radijacija je bila jedan od glavnih razloga za zabrinutost nau~nika, budu}i da su se pla{ili da bi astronauti mogli da budu izlo`eni smrtonosnim radioaktivnim dozama.

Stru~waci iz Nase ka`u da je posada Apola 11 ostala u Van Alenovom pojasu mawe od dva sata tokom putovawa na Mesec.

Astronauti jedva da su provela pet minuta na mestima gde je radijacija dosezala maksimum. To zna~i da nisu proveli dovoqno vremena tamo da bi to ostavilo traga na wima.

FOTOGRAFIJE RU[E TEORIJE ZAVERE

Ovde vredi napomenuti i da su me|u fotografijama koje je

snimio Orbitalni istra`iva~ Meseca (LRO), a objavila Nasa, na{le novije fotografije svih mesta sletawa Apolo misija.

Slike koje je napravila sonda orbitiraju}i oko Meseca od 2009. godine, pru`aju ~vrste dokaze da je zapravo bilo sletawa na Mesec.

Me|u fotografijama je i jedna slika mesta na koje je sletela misija Apolo 11. Na ovoj fotografiji jasno se mogu videti tragove koji su ostali na zemqi, kao i lunarni modul.

LRO pokazuje i da zastave postavqene tokom {est misija i daqe stoje na Mesecu - sonda je registrovala wihove senke na povr{ini.

Jedini izuzetak je ona koju su ostavili astronauti misije Apolo 11. Baz Oldrin ka`e da ju je oborio potisak motora tokom uzletawa lunarnog modula.

I kona~no, ako se nije desilo... za{to se Sovjeti nisu pridru`ili teorijama zavere?

SOVJETSKA RAKETA

5 izuma anti~ke Gr~ke bez kojih ne bismo mogli da zamislimo svet

kog re.) - Kolevka zapadne filozofske ec,misli, stara Gr~ka donela je mnoowge izume bez kojih ne bismo mogli ~i-da zamislimo moderan `ivot. va-Anti~ka Gr~ka bila je domovina mnogih istorijskih li~nosti, ve-

wojlikih mislilaca i pronalaza~a ed,koji su kovali civilizacijski tok pi-Evrope i oblikovali na~in na skikoji posmatramo svet. ijaSPORT dna Po~etkom VIII veka pre nove in,ere u Olimpiji su odr`ane prve i}uOlimpijske igre u istoriji, a poza-navqale su se na svake ~etiri ustgodine. Prvobitno je Olimpijada bila jednodnevan sportski do-

ga|aj, ali je vremenom prerasla u petodnevni festival. Trke ko~ijama, tr~awe, rvawe i druge discipline izvodile su se u ~ast boga Zevsa, kojem je ritualno `rtvovano 100 ovaca.

FIZIKA Prvi "Eureka" momenat dogodio se u III veku pre nove ere, kada je matemati~ar, filozof i pronalaza~ Arhimed u{ao u kupku.

Arhimed je shvatio da postoji sila koja iz kade izbacuje koli~inu vode jednaku zapremini wegovog tela. Tako je ro|en prvi princip fizike.

DRAMA Prvi teatri nastali su iz ranogr~kih religijskih obreda, a razvijali su se najvi{e u Atini u periodu od 530. do 220. godine pre nove ere. Postojala su tri osnovna `anra: tragedija, komedija i satirska igra. Oko 17 hiqada qudi primao je prose~an gr~ki teatar. Grci su ~ak imali "specijalne efekte" kao kranove kojima su dizali glumce u vazduh i pozicionirali ih prema potrebi i kompoziciji.

SUD Stari Grci, kao i Rimqani posle wih, koristili su sudni-

30

SPORT

10. jul decembar ^etvrtak 28.

2022. 2020.

MILIMETAR, PUN\A, ZIHERNADLA:

Pehovi kao Ivanina sudbina Sre}a je opet okrenula le|a najboqoj srpskoj atleti~arki i ostala je bez svetskog zlata na otvorenom Ponovo se nije dalo Ivani Vuleti da osvoji medaqu na Svetskom prvenstvu. Kao neki lo{ usud da je prati, pa je i ovoga puta

na prili~no bizaran na~in ostala bez jo{ jednog velikog odli~ja u sjajnoj karijeri koja se bli`i kraju, kako je i sama priznala.

Sko~ila je Vuleta 6,84 metra u finalu Svetskog prvenstva u Juxinu, {to je daleko od wenih najboqih ostvarewa i {to joj je donelo tek sedmo mesto u skoku udaq.

Me|utim, osta}e `al za tre}om serijom i skokom koji na kraju nije va`io - presudio je kompjuter.

Poletela je Ivana negde na granicu od sedam metara, verovatno i preko, {to bi joj sigurno donelo bronzu, a mo`da i srebro, i ~inilo se izvela milimetarski precizan odskok. Me|utim, kompjuter je proglasio prestup, navodno za milimetar, a ni nakon gledawa snimka nije bilo jasno kako je mogu}e da je gazila odsko~nu dasku.

Ma{ine su uvedene da bi se preciznost pove}ala i smawio

efekat qudskog faktora, ali se ~ini da je u ovom trenutku taj mikroskopski, qudskom oku nevidqivi deli} prostora do{ao kao usud maleroznoj srpskoj atleti~arki.

A, nije da je nisu pratili pehovi i nesre}ne okolnosti zbog

kojih je sjajna karijera mogla da bude bogatija za jo{ nekolio velikih medaqa.

Iako je pro{lo pet godina, jo{ je u se}awu ispu{teno zlato na Svetskom prvenstvu u Londonu.

Ona je tada zavr{ila na ~etvrtom mestu i ostala bez odli~ja, a wen nastup bi mogao da se okarakteri{e kao najbaksuzniji u istoriji skoka udaq.

Pred posledwu, {estu seriju, Ivana je imala skok od 6,96 i bronzu u xepu, ali je za jedan centimetar uspela da je nadma{i Tijana Bartoleta. Tada je usledio skok Srpkiwe o kome se i daqe pri~a.

Poletela je tada i ~ini se dosko~ila ta~no na daqinu za zlato, kada se desio neverovatan momenat.

Papiri} sa brojem na Ivaninim le|ima se odlepio i prilikom doskoka ostavio trag u pesku.

Kona~ni rezultat u {estoj seriji iznosio je 6,91 i tako je lo{e

prika~ena zihernadla ko{tala srpsku {ampionku nedosawane svetske titule na otvorenom.

Sli~nu, iako ne tako dramati~nu situaciju, imala je i po~etkom ove godine.

Ona je pobedila na takmi~ewu u skoku udaq na "Belgrade Indoor Meetingu", a jedan detaq ko{tao ju je spektakularnog rezultata.

Wu je tad mnogo boqeg skoka ko{tala pun|a koja je ostavila trag u pesku. Ivana je kasnije to i ispri~ala, a na{alila se da joj je trener Goran Obradovi} sa tribina dobacivao da treba da se o{i{a.

Dva puta su je spre~avala povrede uo~i velikih takmi~ewa kada je trebalo da kao glavni favorit na vrhuncu forme "po~isti" konkurenciju.

Pre tri godine je bila ubedqivo najboqa u svojoj disciplini i bila je glavni favorit za zlato na Svetskom prvenstvu, ali je do`ivela te{ku povredu na mitingu u Berlinu zbog koje je morala da odustane. Vuleta se tada povredila u {estoj seriji, te u suzama i jakom bolu napustila stadion.

Po~etkom pro{le godine sli~na situacija ju je zadesila pred Evropsko prvenstvo u dvorani u Torinu. Do`ivela je povredu na treningu i to u trenutku kada je bila u sjajnoj formi, pa je izostala jo{ jedna medaqa.

Posle svega kroz {ta je pro{la i uslova koji nisu bili ni blizu onih koje je imala konkurencija, Ivana mo`e da bude ponosna na sjajnu karijeru. Dve svetske bronze i jedna olimpijska uz zlato i srebro na evropskim prvenstvima impresivan su u~inak.

Kada na to dodamo dva svetska dvoranska zlata, jedno srebro i bronzu, i tri evropska zlata u dvorani, onda nema za ~im puno da `ali.

Da joj je sre}a bila naklowenija, pisala bi istoriju svetske atletike.

R. N.

Vlasti SAD za sada neumoqive: Novak \okovi}

U SUSRET OTVORENOM PRVENSTVU SAD U TENISU

\okovi} – politi~ko pitawe u Americi Sve je mawe izgleda da }e sedmostruki pobednik Vimbldona Novak \okovi} igrati na 142. otvorenom prvenstvu Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u tenisu (29. avgust – 11, septembar), ali ne prestaju pritisci na ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena da ubla`i mere u vezi sa kovidom i tako otvori vrata \okovi}u da se bori na posledwem grend slemu u sezoni. Britanski mediji, pre svih tabloidi „Dejli ekspres” i „Dejli mejl”, navode posledwih nekoliko dana izjave nekoliko republikanskih senatora koji smatraju da je „apsurd da Novaku \okovi}u nije dopu{teno da igra u Wujorku”.

Kako sada stoje stvari, i pored svih tih apela, male su {anse da \okovi} zaigra na Ju-Es openu koji je osvajao tri puta. Organizatori ovog turnira nedavno su izdali saop{tewe u kojem ka`u da su, shodno teniskim propisima, svi teniseri i teniserke automatski uvr{}eni u glavni `reb shodno plasmanu na ATP listi, 42 dana uo~i turnira, tako da se na listi u~esnika samim tim na{ao i \okovi}. Me|utim, u tom saop{tewu se ka`e i slede}e: „Ju-Es open ne zahteva obaveznu vakcinaciju za igra~e, ali }e po{tovati stav Vlade SAD u vezi sa ulaskom u zemqu nevakcinisanih stranaca…

Po{to \okovi} nema nameru da se vakcini{e protiv virusa korona, jasno je da mu ne}e biti dozvoqen ulazak u zemqu, osim ako se ti uslovi ne promene.” Britanski listovi navode da se posledwih nekoliko dana oglasilo nekoliko republikanskih senatora koji se zala`u da se Novaku \okovi}u omogu}i ulazak u SAD i takmi~ewe na Ju-Es openu, a „Dejli mejl” pod oznakom „ekskluzivno” objavio je izjavu Teda Kruza (Teksas); „Pustite Novaka \okovi}a da igra!” „Dejli mejl” je razgovarao s nekoliko ameri~kih politi~ara (senatori ili kongresmeni), me|u kojima su neki ~ak hvalili \okovi}evu hrabrost da bira {ta je najboqe za wega (odluka da se ne vakcini{e). Senator Roxer Mar{al (61), koji se 25 godina bavio medicinom, rekao je da je uvek „podr`avao qude poput \okovi}a koji biraju ono {to je najboqe za wih”.

– Apsurd je da Novaku \okovi}u nije dozvoqen ulazak u SAD. Niko nikada ne bi trebalo da bude ka`wen direktno ili indirektno zato {to nije vakcinisan. Levica je shvatila da }e, ako kovid pro|e, izgubiti kontrolu nad `ivotima Amerikanaca. Zato se Bajden i Fau~i zala`u da pandemija traje zauvek”, napisala je na svom nalogu na „Tviteru” senatorka Mar{a Blekburn.

N. R.

Duplantis je pet puta pomerao svetski rekord, Beograd mu je posebno u srcu Olimpijski {ampion ponovo je pomerio granicu i oborio je svetski rekord koji je postavio u martu u Srbiji ove godine. [ve|anin Armand Duplantis je po peti put postavio novi svetski rekord u disciplini skok s motkom, sada na Svetskom prvenstvu u Juxinu gde je osvojio zlatnu medaqu.

Nakon {to je ve} bio siguran osvaja~ zlata, iz drugog poku{aja je oborio rekord koji sada iznosi {est metara i 21 centimetar. Tako je za jedan centimetar popravio svetski rekord koji je postavio u martu na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Beogradu.

Duplantis je osvojio posledwu veliku titulu koja mu je nedostajala, po{to je ve} prvak Evrope, olimpijski {ampion i dvoranski {ampion sveta.

U februaru 2020. godine je {vedska zvezda po prvi put oborila rekord u Poqskoj, na takmi~ewu u Toruwu, kada je ostvario skok od 6,17 metara. Do tada je rekord dr`ao Francuz Reno Lavileni (6,16), a [ve|anin je dodao centimetar rekordu koji je Lavileni postavio u Dowecku 2014. godine.

Jo{ tada je Duplantis zacementirao mesto u istoriji atletskog sporta i ve} tada se takmi~io prakti~no sam sa sobom.

Samo nedequ dana nakon {to je postavio rekord u Poqskoj, Duplantis je u Glazgovu sko~io 6,18 metara i za centimetar je popravio sopstveni rezultat.

Tre}i i ~etvrti put Duplantis magi~no popravqa rekord u Beogradu tokom takmi~ewa "Belgrade Indoor Meeting". Popu-

larni "Mondo" je sedmog marta postavio lestvicu na 6,19, da bi trinaest dana kasnije presko~io visinu od 6,20 metara.

Tokom takmi~ewa je otkrio da mu je srpska atleti~arka Ivana Vuleta (devoja~ko [panovi}) velika inspiracija.

"Znam za Novaka, naravno, osvojio je sve {to se osvojiti mo`e, ali meni ipak najja~i utisak ostavqa Ivana [panovi}. Ona je stvarno vrhunska atleti~arka i inspiri{e me. Videli smo se nekoliko puta i nadam se da }emo se vi|ati na takmi~ewima. Volim da ispratim skok u daq i svi|a mi se wen stil", govorio je Duplantis.

Tada je i titulu proslavio na tradicionalan srpski na~in.

"Nisam pred takmi~ewe, ali }u proslaviti uz rakiju, malu dozu", rekao je [ve|anin tada uz osmeh.

Duplantis je u karijeri presko~io visinu od {est metara 48 puta i tako je na Svetskom prvenstvu u Juxinu pretekao legendarnog Rusa Sergeja Bubku koji je to uradio 46 puta.

U disciplini skok s motkom, svetski rekord se mo`e postaviti u zatvorenom ili na otvorenom, a ovo je prvi put da je

neko postavio rekord na otvorenom od kada je upravo Bubka pre{ao granicu od 6,14 metara u Italiji, 1994. godine.

Duplantis je ro|en u Americi i ve} kao trogodi{wak je u Luizijani po~eo da ska~e s motkom, a sa 10 godina je obarao rekorde 12-godi{waka.

Tek ne{to kasnije, kada je do{ao trenutak da mora da izabere jedan sport, napravio je idealnu odluku. Tri meseca po napu{tawu kolexa, 18-godi{wi Duplantis je postao evropski {ampion sa tada rekordom karijere od 6,05 metara.

"To je bilo ne{to {to sam zaista `eleo i {to mi je bilo potrebno. Bio sam toliko zaokupqen poku{ajem da pobedim i osvojim zlato. Iskreno, nisam ni razmi{qao o svetskom rekordu. To mi tokom takmi~ewa nije ni padalo na pamet, jer sam jedino `eleo da pobedim", istakao je Duplantis nakon zlata u Juxinu.

Spreman je i da u nastavku karijere postavi nove svetske rekorde. "^ini mi se da jo{ nisam maksimalno iskoristio ono {to mogu. Sve dok ose}am da mogu da pomeram granice, motivacija }e i daqe biti tu", istakao je [ve|anin. S. G.

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 28. jul 2020.

2022. 31

CRNO, CRWE, PARTIZAN:

Navija~ko postrojavawe kao simbol rasula Navija~i teraju upravu, uprava ve} misli o promeni trenera, igra~i se postrojavaju podno ju`ne tribine odakle "grobari" po starom dobrom receptu {amaraju neistomi{qenike i nepodobne pristalice crno-belih Ni paklene vru}ine u Srbiji nisu dovoqne da svi iskreni navija~i Partizana zaborave horor koji se odvija u Humskoj ovih dana.

Zapravo, u pitawu je film koji se ve} dugo emituje, ali je u vrelo subotwe ve~e do`iveo potpunu kulminaciju.

Partizan je drugi put kiksnuo u prva tri kola nove sezone u Superligi i odigrao jo{ jedan o~ajan me~, ovoga puta protiv TSC-a pred svojim navija~ima (0:0). Nisu izabranici Ilije Stolice imali ni {ut u okvir gola…

Nakon {to se u Ni{u povijala odbrana protiv Radni~kog i spasavala `iva glava u nadoknadi, sada je isplivala sva jalovost u napadu igre crno-belih koja se odbijala od defanzivnog bloka

ekipe iz Ba~ke Topole pokazuju}i svu nemo} kluba iz Humske.

Ve} sada deluje da su crno-beli posle tri kola ispali iz trke za titulu, iako je jo{ rano pri~ati na taj na~in. I to ne toliko zbog zaostatka od ~etiri boda u odnosu na lidera Crvenu zvezdu, ve} zbog ~iwenice da na terenu ekipa izgleda kao tim koji }e se gr~evito boriti i za drugo mesto na tabeli koje vodi u Ligu {ampiona.

Zbog toga se u upravi Partizana upalio alarm i posle malo vi{e od mesec dana od dolaska se razmatra smena trenera Ilije Stolice!?

Na mesto {efa struke doveden je kada su propala sva druga re{ewa, pa je pitawe da li bi neko iole ozbiqnije ime bilo spremno da preuzme kormilo broda koji tone, dok se uprava koja ve} godinama bele`i neuspehe "pravi mrtva" i ne preuzima ni trunku odgovornosti.

Upravo su na to ukazali i navija~i. ^itav ambijent u kojem je igran subotwi susret bio je simbol raspada Partizana koji traje ve} nekoliko sezona.

Posle kiksa u Ni{u, ve} od samog starta je moglo da se ~uje glasno skandirawe i terawe uprave, a posle dugo vremena su se u to

ukqu~ile i takozvane najvatrenije pristalice sa ju`ne tribine, koje su do nedavno bile ~uvari vatre i branile aktuelno rukovodstvo kluba.

Oni su istakli i ogroman transparent sa jasnom porukom.

"Odgovornost za neuspehe se u ovom klubu preuzima, a kontinuirani neuspesi prekidaju ostavkama. Po{to vi za to o~igledno nemate `eqe, dobijate posledwu opomenu pred iskqu~ewe", zapretili su navija~i transparentom sa "juga".

Me|utim, upravo ti navija~i sa ju`ne tribine su ve} do kraja

Mati} ne pra{ta NATO agresiju: Gledao sam kao dete kako bombe sve uni{tavaju Ne zaboravqa {ta je do`iveo kao dete.

Nemawa Mati} je posle osam godina u Engleskoj prihvatio poziv @ozea Muriwa, trenera sa kojim je najboqe sara|ivao tokom karijere i odlu~io da u nastavku zaigra u Romi.

On je u velikom intervju za italijanski „Mesa|ero“ pri~ao o svojoj karijeri, stavovima, ali jo{ jednom istakao koliki je patriota i koliko voli svoju zemqu.

Italijane je zanimalo d aim pojasni za{to je prestao da nosi cvet maka koji

je bio simbol stradawa i se}awa na `rtve u Prvom svetskom ratu.

"Nosio sam cvet maka godinama, ali onda je britanska vlada odlu~ila da taj simbol koristi za odavawe po~asti svim vojnicima koji su poginuli u ratovima u kojima je zemqa u~estvovala.

Ukqu~uju} i i bombardovawe Srbije tokom 1999. godine. Od tog trenutka sam prestao. Nisam mogao da na sebe stavim ne{to {to je uni{tilo moj dom, moje qude, ubilo na hiqade nevinih. Kao da

ja ubijem rodbinu i neko je natera da stavi moju sliku na no}ni sto~i}", slikovito je opisao biv{i reprezentativac Srbije.

Za Mati}a je NATO agresija na na{u zemqu 1999. ne{to {to nikada u `ivotu ne}e zaboraviti, a ni oprostiti.

"Bio sam dete, imao sam 11 ili 12 godina. To su slike koje nikada ne}u zaboraviti. Sve su uni{tili.

Kod ku}e smo imali malu ba{tu i odatle sam gledao bombe kako padaju sa neba.

Odrastao sam sa strahom.

Na kraju je poginulo 5.000 civila. Na{ narod nikada ne}e mo}i da zaboravi, ni da oprosti", rekao je Mati}.

Javnosti u Srbiji je poznata i anegdota da Mati} u svom rodnom selu "Vrelu" svaki put kada poseti svoj rodni kraj izmiri dugovawa svih `iteqa.

"Ne volim mnogo da pri~am o tome. Po{to je to sada poznato, mogu re}i da je to bio prirodan gest.

Trudio sam se i poku{avam da pomognem qudima iz kraja gde sam ro|en. Odrastao sam u siroma{nom kraju, gde nije bilo fudbalskog terena. Kao deca imali smo samo loptu. Zato se trudim da deca Vrela imaju boqe detiwstvo, od onoga koje sam ja imao", istakao je Nemawa Mati}.

prvog poluvremena bacili senku na svoje pona{awe.

Grupa navija~a odlu~ila je da "prevaspitava" mladi}a sa isto~ne tribine koji je majicom i porukom za predsednika Srbije `eleo da iska`e otpor re`imu, ali je umesto toga umalo dobio batine.

Policija ga je izvela sa stadiona, a jo{ jednom se pokazalo da aktuelni re`im u navija~kim grupama ima mo}nu batina{ku armiju koja slu`i da disciplinuje neistomi{qenike i spre~i bilo kakav oblik bunta.

Ni to nije bio kraj Partizano-

vog fijaska. Batina{i sa "juga" smatrali su za shodno da odr`e predavawe igra~ima posle me~a.

Scena u kojoj fudbaleri pognute glave slu{aju kako im nervozno dr`e predavawe o wihovoj lo{oj igri, jo{ jedna je pora`avaju}a scena za Partizan.

Ako se na to doda da je uvertira za me~ bila suspenzija od strane Fudbalskog saveza Srbije zbog neizmirenog duga prema Crvenoj zvezdi i skandaloznog opravdawa generalnog direktora Milo{a Vazure, koji je tvrdio da se kazne za lomqewe stolica o kojima je bilo re~ nisu ni ranije pla}ale, onda se dobija kompletna slika agonije kroz koju Partizan prolazi.

Dok se uprava po obi~aju krije u ilegali i tra`i na koga }e da svali krivicu, ~ini se da rasulo u taboru crno-belih nikada nije bilo ve}e.

U skladu sa tim ni mirni Ilija Stolica izgleda nije `eleo da }uti. Prema nezvani~nim informacijama, pobunio se novi trener i tra`io da Ivica Iliev napusti klub, jer mu nije doveo adekvatna poja~awa, odnosno zato {to se ne sla`u u viziji tima.

Sezona nije jo{ ni po~ela, klub je u totalnom rasulu, a deluje da najgore tek sledi.

S. G.

BISER U RUKAMA DEJANA STANKOVI]A:

Stefan Mitrovi} nije mogao da zamisli lep{i debi u dresu Zvezde Biser je zasijao odmah na premijeri.

Mladom Stefanu Mitrovi}u (19) malo je trebalo da postigne prvenac i odu{evi navija~e Crvene zvezde, sa kojima je i proslavio pogodak protiv Mladosti u Lu~anima (2:1).

Iako je Osman Bukari letos pla}en dva miliona evra, Dejan Stankovi} ga je na poluvremenu ostavio u svla~ionici, da bi gurnuo u vatru momka u koga se fudbalski "zaqubio" i br`eboqe ga doveo iz Radni~kog. I Stefan je, za razliku od skupog novajlije, pokazao ono {to svaki trener u Zvezdi `eli da vidi kod svog napada~a - posve}enost, hitrinu, prodornost, gol...

- Emocije su neopisive. Hteo bih da se zahvalim treneru Stankovi}u na ukazanoj prilici da debitujem. Postigao sam gol i sigurno da nisam mogao ni da zamislim boqi debi u Crvenoj zvezdi. Kada sam ulazio u igru, Stankovi} mi je rekao da igram kao {to sam to radio u Ni{u - opu{teno, bez straha i sa slobodom istakao je Mitrovi}.

Pre ne{to mawe od nedequ dana, Stefan je na promociji ispri~ao kako mu je posebna ~ast {to }e igrati sa svojim idolom Aleksandorm Kataijem i pokazao selfi sa wim iz ^ikaga. Simboli~no, "Magiko" mu je u Lu~anima posle sjajne akcije asistirao da postigne gol. Kod te akcije, lepo je bilo videti kako se Mitrovi} iskrao i probio da do|e do zicera.

- Sale mi je asistirao za gol. Neopisivo zaista, on mi je bio idol u Zvezdi, a sad mo`emo zajedno da igramo. Presre-} an sam {to mi je ba{ on pomogao da postignem prvenac - dodao je Mitrovi} koji je pogodak posvetio roditeqima.

Radost: Stefan Mitrovi} proslavqa gol Sada je ve} izvesno, Crvena zvezda je dobila ne{to posebno u mladom Mitrovi}u. Pao je na "Marakanu", {to bi se reklo, kao dar sa neba. Retko se de{ava da jedan devetnaestogodi{wak izazove toliku pa`wu i da se o wemu uveliko pri~a kako }e postati veliki igra~. Sa druge strane, to mo`e da bude i opasno, prevelika buka i hvalospevi uni{tili su mnoge talente.

Sve to odli~no zna Dejan Stankovi}, jer je i sam prolazio kroz sli~nu pri~u, i to sa 17. Zato je Zvezdin trener verovatno i najboqi znalac kako da postupnom i suptilnom obradom Mitrovi} jo{ dugo sija u Zvezdi i srpskom fudbalu. Dekiju za sada svaka ~ast {to je skupom Bukariju dao do znawa kako pare ne igraju u prvom timu Zvezde, ve} igra~i `eqni fudbala i afirmacije.

N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 28. 7. 2022.

TRIDESET GODINA "SRPSKIH BELIH ORLOVA" IZ KANBERE Pro{log vikenda srpski „Beli Orlovi“ iz Kanbere proslavili su trideset godina od svog postojawa. Ovaj va`an jubilej odr`an je u sali crkve Svetoga Save na Fareru uz prisustvo velikog broja na{ih gra|ana, kako iz srpske zajednice, tako i drugih zajednica iz kojih poti~u neki od fudbalera. Sala na Fareru bila je premala da primi sve one koji su `eleli da do|u i da sa na{im timom proslave ovaj va`an jubilej.

Tokom ~itave ve~eri u sali se ose}ala slavqeni~ka atmosfera, a kako i da ne, nije trideset godina malo. U sklopu proslave doma}ini su, na ~elu sa predsednikom kluba Dejanom Jovanovi}em, odali priznawe i zahvalili se svima koji su bili predsednici kluba, kao i svima onima koji su bili uz klub proteklih trideset godina. To su Slavko Milutinovi}, Rajko [ikman, Luj Tanaskovi}, Nikola Pu|a, ^arli Rajak. Skoro svi predsednici kluba u proteklom periodu su bili prisutni, jedino Branko Ivanovi} - prvi predsednik kluba nije bio prisutan, po{to je on trenutno u Srbiji.

Pored glavnog menaxera kluba, prisutnima se obratio i g. Rajko [ikman, jedan od biv{ih predsednika kluba, govore}i o istoriji kluba, kad je i kako osnovan, ko je sve bio na ~elu i u ekipi, {ta se kroz istoriju u klubu de{avalo, kao i koje sve rezultate i titule su osvajali.

Bila je tu i bogata lutrija kao i licitacija, na ~ijoj ponudi je bio potpisan dres Du{ana Vlahovi}a koji igra za Juventus, kao i potpisana ko{arka{ka lopta Nikole Joki}a. Tako|e, bila je tu i prva trenerka koju je pre dvadeset pet godina za klub {io ~ika Lepomir. On je ina~e {io dresove za klub u prvih par godina wegovog osnivawa. Majica sa potpisom Du{ana Vlahovi}a prodata je za 3.100 dolara, lopta Nikole Joki}a za 9.000 dolara, a trenerka ~ika Lepomira za 3.000 dolara.

Kako mi je rekao Dejan Petrovi} - blagajnik kluba, jako su zadovoqni zara|enim novcem od lutrije i licitacije jer su im ova sredstva zaista dobro do{la za klub, po{to u posledwe tri godine nisu mogli zbog Kovida19 da prave multikulturni festival i da sakupe narod. Ne samo da je bila bogata lutrija i licitacija, bila je tu i muzika u`ivo, orkestar „[ampioni“ iz Sidneja, koji su ~itavo ve~e uveseqavali sve prisutne, a pored wih bile su tu i na{e devojke iz folklorne grupe Sv.Sava sa Farera.

Bilo je zaista prelepo ve~e, doma}ini su obezbedili veliki asortiman hrane, pi}a i kola~a, u tolikom izobiqu da su svi prisutni na kraju morali da nose i ku}i. I za sam kraj, predsednik kluba Dejan Jovanovi} sa svojom ekipom zahvalio se svima prisutnima koji do{li da ih podr`e i uveli~aju wihov tridesetogodi{wi jubilej. On je tako|e najavio da }e u februaru ili martu napraviti ru~ak za 2023. sezonu, tako da }e svi oni, koji zbog ograni~enog broja mesta nisu mogli prisustvovati ovom jubileju, imati priliku da prisustvuju na tom ru~ku. I {ta re}i na sve ovo nego sre}an tridesetogodi{wi jubilej na{im Belim Orlovima, i `elimo im jo{ mnogo ovakvih jubileja u budu}nosti.

Napred Orlovi!

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}