Srpski Glas 28. novembar

Putopis: RAZGLEDNICA IZ

Han Pijesak u pri~ama gor{taka Lepa Srbija: Baka Vida 63 godine ~uva se}awe na stradawe srpskih ratnika Riznica:

Strana

Strana

Strana

Preminuo Dragan Markovi} Palma

Predsednik Jedinstvene Srbije, narodni poslanik i predsednik Skup{tine grada Jagodine Dragan Markovi} Palma preminuo je u 64. godini, posle kra}e bolesti.

"Ve~eras sam ostao bez svog brata, prijateqa i saborca Dragana Markovi}a Palme", objavio je na svom Instagram nalogu predsednik Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i}.

Hvala mu za sve {to smo zajedno uradili u interesu Srbije, dodao je on.

"Iskreno sau~e{}e porodici, ~lanovima Jedinstvene Srbije i svim prijateqima. Nismo stigli da se pozdravimo, ali on zna da se nikada ne rastajemo. Po~ivaj u miru, brate moj ro|eni", napisao je Da~i} na svom Instagram nalogu.

Povodom smrti predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovi}a Palme, telegram sau~e{}a porodici i prijateqima uputio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vu~i}.

"Sa tugom sam primio vest o smrti Dragana Markovi}a Palme, legende srpske politike, velikog patriote koji je svim srcem i snagom radio za gra|ane Srbije, koju je voleo vi{e od svega", naveo je Vu~i}.

Bio je narodni poslanik u pet mandata, a 2003. godine bio je poslanik i u Skup{tini Srbije i Crne Gore.

Osniva~ je i predsednik stranke Jedinstvena Srbija, a od 2004. godine nalazio se na ~elu grada Jagodine.

Nosilac je titule po~asni gra|anin grada Katerini u Gr~koj i po~asni senator Senata privrede Srbije, osnovanog u saradwi sa Senatom privrede Austrije. Po~asni je konzul Republike Gr~ke u Srbiji.

Vladika {umadijski Jovan uru~io je 2006. godine Draganu Markovi}u Palmi orden Svetog Simeona Miroto~ivog Prvog stepena, kao najvi{e priznawe Eparhije {umadijske. Sveti arhijerejski sinod SPC dodelio je Draganu Markovi}u Palmi, visoko odlikovawe Srpske pravoslavne crkve – Orden Svetog Save Prvog stepena, koje mu je uru~io Patrijarh srpski Irinej.

Bio je o`ewen Sne`anom, sa kojom je imao sinove Dalibora i Darka, od kojih ima petoro unu~adi.

Izbila tu~a u Narodnoj skup{tini tokom sednice o buxetu

Poslanici opozicije su ministre do~ekali sa natpisima "Krvave vam ruke", a u jednom trenutku je izbilo ko{kawe i tu~a

U Skup{tini Srbije je do{lo do fizi~kog obra~una izme|u poslanika vlasti i opozicije, po{to su poslanici opozicije nakon usvajawa dnevnog reda prvo podigli transparente, a potom poku{ali fizi~ki da spre~e po~etak rasprave kada su u salu u{li ~lanovi Vlade.

Ministre u Vladi poslanici opozicije do~ekali su natpisima "Krvave vam ruke".

Ustali su i svi poslanici vladaju}e koalicije sa transparentima "@uti olo{u, korupcija i lopovluk su va{e sredwe ime".

Do Sukoba u Skup{tini je do{lo kada su predstavnici opozicije hteli da zalepe plakat "Krvave su vam ruke" na sto predesedavju}e Ane Brnabi}, prenose mediji.

Do{lo je prvo do gurawa, a potom i do fizi~kog obra~una izme|u Bojana Torbice iz Pokreta socijalista i predsednika SSP Dragana \ilasa.

Predsednica Skup{tine Ana Brnabi} pozvala je obezbe|ewe da u|e u salu i oni su poku{ali da smire poslanike. Brnabi}eva je potom si{la sa mesta predsedavaju}eg i pozvala poslanike da se vrate na svoja mesta.

Ubrzo su se poslanici vratili na svoja mesta, ali rasprava nije nastavqena, poslanici opozicije i daqe stoje.

Istovremeno je do{lo do sukoba i na galeriji na kojoj se tako|e nalazio transparent.

te na kojima pi{e "ruke su vam krvave" nastavili su da ometaju izlagawe predsednika Vlade Srbije Milo{a Vu~evi}a. Predsednica Skup{tine odredila je pauzu i pozvale predstavnike poslani~kih grupa na konsultacije kako bi poku{ala da smiri tenzije. Reaguju}i na tu~u koja je izbila u parlamentu, predsednik Vlade Milo{ Vu~evi} rekao je da opozicija nasilno poku{ava da blokira Narodnu skup{tinu, ali da ne}e zaustaviti Srbiju niti dono{ewe va`nih odluka o ve}im platama i penzijama i novim ulagawima. "Nasilnici i silexije. Bili i ostali. Nasilno su danima blokirali sud i tu`ila{tvo u Novom Sadu, poku{avali da zaustave saobra}aj i normalan `ivot gra|ana, a danas nasilno poku{avaju da blokiraju Narodnu skup{tinu. Bruka za brukom, ovih opozicionih silexija", naveo je Vu~evi} na Instagramu.

Vu~evi} je istakao da su xepovi opozicije "puni narodnih para, ruke prqave od svih zlodela i lopovluka koje su ~inili, a savest crna od nesre}a koje su za vreme vlasti wihove `ute bande nanosili gra|anima Srbije".

Nakon kra}eg Vu~evi}evog obra}awa u Skup{tini koji je po~eo da obrazla`e predlog buxeta, ali su ga poslanici opozicije ometali, predsednica Skup{tine Ana Brnabi} je proglasila pauzu i pozvala predstavnike poslani~kih grupa na konsultacije.

Poslanici Skup{tine Srbije trebalo je da po~nu raspravu o Predlogu buxeta za 2025. godinu i prate}im zakonima, a na dnevnom redu sednice je 55 ta~aka. Sednica dolazi posle tenzija izme|u vlasti i dela opozicije koji traju danima nakon tragedije u Novom Sadu kada je poginulo 15 qudi, a iz opozicionog tabora su stigle najave da }e spre~iti odr`avawe sednice.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Poslanici opozicije duvaju}i u pi{taqke i nose}i transparen-

"@uta banda je za rat, a mi smo za rad", naveo je Vu~evi} i dodao da im ne}e uspeti plan da otmu dr`avu od naroda.

Mladen Papovi}, v.d. direktor JGSP “Novi Sad”, uhap{en je u velikoj akciji policije zbog {verca kokain.

Re~ je o akciji hap{ewa pripadnika „balkanskog kartela“.

Ina~e, Papovi} je imenovan za v. d. direktora Javno gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ septembra ove godine. Ono {to se zna iz wegove biografije jeste da je ro|en u Somboru i da je po zanimawu master pravnik. Papovi} je bio osniva~ i direktor preduze}a „Skyoptic“, a od 2014. do 2016. godine bio je saradnik za pravne poslove JP „Urbanizam“.

Podsetimo, ranije je saop{teno da je nakon vi{emese~ne istrage na podru~ju Beograda, Ni{a, Novog Sada i Sremske Mitrovice uhap{eno osam lica koja se sumwi~e da su kao organizatori i pripadnici organizovane kriminalne grupe „Balkanski kartel“ bavili se krijum~arewem kokaina na

Predsednica parlamenta Ana Brnabi} rekla je ranije da ne vidi razlog za{to je opozicija podnela zahtev za nepoverewe Vladi, kada je sednica o buxetu svakako test za Vladu. Buxet za narednu godinu predvi|a ukupne prihode od 2.346,2 milijarde dinara, a rashode od 2.660,2 milijarde dinara. Odbor za finansije Skup{tine Srbije prihvatio je Predlog Zakona o buxetu Srbije za 2025. godinu i predlo`io Skup{tini Srbije da ga usvoji, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o buxetskom sistemu i zavr{ni ra~un buxeta Srbije za 2023. godinu.

me|unarodnom nivou. „U ovoj me|unarodnoj akciji koja je rezultirala razbijawem jedne od ve}ih balkanskih kriminalnih organizacija za trgovinu drogom slobode su

Misteriozni "o`iqak" tornada u Australiji

Speleolozi Australije prou~avali su satelitske snimke ravnice Nularbor i otkrili pukotinu koja izgleda kao o`iqak na povr{ini tla koji je urezan u neplodnu ravnicu. Grmqavine su uobi~ajena pojava u Australiji i dokumentovane su od prvog naseqavawa Evropqana 1788. godine

Ravnica Nularbor u ju`nom delu Australije, na obali Velikog australijskog zaliva, prostire se izme|u Ju`ne i Zapadne Australije. Zahvata povr{inu od oko 260.000 kilometara kvadratnih.

Grmqavine u Australiji karakteri{u veliki udari vetra, tornada, velika koli~ina grada, pa se ubrajaju u ~etvrtinu svih gubitaka u prirodi. Zbog toga su istra`ivawa vezana za klimatske promene intenzivirana.

Otkrivena pojava na tlu ravnice zaintrigirala je nau~nike, koji su posle detaqnih istra`ivawa otkrili da je „o`iqak” nastao kao posledica tornada.

Tornado je karakteristi~na pojava za SAD, ali nije redak ni na australijskom kontinentu.

ISTORIJA TORNADA AUSTRALIJE

Tornado je vrsta razorne oluje velike snage koja je karakteristi~na po pijavici (vazdu{nom stubu), gde se oblaci brzo okre}u stvaraju}i levak u kontaktu sa povr{inom Zemqe. Brzina vetra pri pojavi tornada mo`e da bude i preko 200 kilometara na ~as.

Re~ „tornado” poti~e od {panskog ili portugalskog glagola tornar, {to zna~i „obrtati se”.

Tornado ima razornu mo}, mo`e da i{~upa drve}e iz korena, poru{i nestabilne stambene objekte...

Ova vrsta prirodne nepogode postoji na svim kontinentima sem na Antarktiku. Naj~e{}e se javqaju u regionu Velikih ravnica u Sjediwenim Dr`avama i u severoisto~nom regionu Indije (Banglade{). Prvi zabele`en tornado na australijskom kontinentu zabele`en je 1795. godine u predgra|u Sidneja. Ali pojave tornada u ovoj dr`avi zvani~no nisu potvr|ene sve do 1.800 godine.

Posledwih decenija, intenzivno se prate aktivnosti tornada u Australiji, ukqu~uju}i tornado iz 2013. koji je pre{ao severoisto~nu oblast Viktorija i stigao do granice Novog Ju`nog Velsa. Doneo je vetrove koji su duvali brzinama izme|u 250 i 300 kilometara na sat. Tada su o{te}eni mnogi gradovi na reci Marej, najdu`oj reci u Australiji (2.589 km).

Od 2016. godine, jake oluje izazvale su najmawe sedam tornada u centralnim i isto~nim delovima Ju`ne Australije.

Za nau~nike je va`no da mogu na osnovu istra`ivawa ta~no da predvide tornada, kako bi mogli da izdaju upozorewa stanovni{tvu. Zato je „o`iqak” u ravnici Nularbor bio koristan za prou~avawe.

MISTERIJA VIHORA TORNADA

Ravnica Nularbor je udaqena, suva zemqa bez drve}a u ju`noj Australiji. ^ovek koji je otkrio „o`iqak” koristio je satelitske snimke Google Earth-a da bi pretra`io Nulabor u potrazi za pe}inama ili drugim kra{kim obele`jima. To je predeo bogat pe}inama, karstom i kre~wacima.

„O`iqak” je duga~ak 11 kilometara i {irok izme|u 160 i 250 metara. Nosi upe~atqive {are zvane „cikloidne oznake”, formirane od usisnih vrtloga tornada. To ukazuje da tornado nije bio obi~na oluja, ve} u kategoriji F2 ili F3, ja~ine vetra sa vi{e od 200 kilometara na sat.

Pretpostavka je da je tornado trajao izme|u sedam i 13 minuta, a da se vrtlo`ni vetar unutar tornada kretao u smeru kazaqke na satu, u smeru zapad istok.

Za razliku od tornada koji su pogodili naseqena mesta, ovaj nije o{tetio ku}e ili gradove. Ali ipak je ostavio trag, erodiraju}i tlo i vegetaciju i preoblikuju}i povr{inu Zemqe.

Zanimqivo je da je o`iqak i daqe bio jasno vidqiv 18 meseci nakon doga|aja, kako na satelitskim snimcima tako i na tlu. Ovo je verovatno zato {to vegetacija sporo raste u ovom suvom predelu, tako da jo{ nije pokrila eroziju.

Nau~no otkri}e u ravnici Nularbor pokazuje koliko priroda mo`e biti mo}na i nepredvidiva, a ~esto toga nismo ni svesni.

Korozija na spoju zatege i krovnog nosa~a i dodavawe sloja betona sru{ili nadstre{nicu, navodi

Tu`ila{tvo u istra`noj naredbi

Zbog pada nadstre{nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu uhap{eno je 13 osoba, me|u kojima su dr`avni funkcioneri, ministri, stru~waci... Me|u privedenima je i biv{i direktor "Infrastrukture @eleznice" a.d. Beograd Neboj{a [urlan, koji je na ovoj funkciji bio u vreme rekonstrukcije @elezni~ke stanice. Otkrivamo detaqe naredbe o sprovo|ewu istrage protiv [urlana, iz koje se - po prvi put od po~etka istrage - mo`e zakqu~iti {ta je dovelo do obru{avawa nadstre{nice koja je usmrtila 15 osoba, a dve te{ko povredila.

U padu @elezni~ke stanice u Novom Sadu stradalo je 15 osoba, dok su dve povre|ene.

U delu naredbe o sprovo|ewu istrage Vi{eg javnog tu`ila{tva u Novom Sadu, koja se odnosi na Neboj{u [urlana, je i deo koji bi mogao da objasni zbog ~ega je do{lo do pada nadstre{nice, po mi{qewu istra`nih organa u ovom trenutku istrage.

NIJE BILO

PREGLEDA OBJEKTA

„Osumwi~eni Neboj{a [urlan, u vremenskom periodu od 28. maja 2020 godine do 13. decembra 2021. godine, u Novom Sadu i Beogradu, u svojstvu generalnog direktora „Infrastruktura `eleznice Srbije“ a.d. Beograd, imenovanog re{ewem Vlade Republike Srbije, kao lice odgovorno za zakonitost, organizaciju i rukovo|ewe procesom rada „Infrastruktura `eleznice Srbije“, shodno ~l. 29 Statuta navedenog akcionarskog dru{tva, nije izdavao naloge za vr{ewe redovnih i vanrednih pregle-

da objekta stani~ne zgrade @elezni~ke stanice Novom Sadu, shodno Pravilniku za gra|evinske konstrukcije, i pored toga {to mu je od strane Direkcije za `eleznice, koja vr{i nadzor nad sistemima za upravqawe bezbedno{}u upravqa~a i `elezni~kog prevoznika, to nalo`eno posebnom merom, a kako proizilazi iz Izve{taja o radu komisije za nadzor nad sistemom upravqawa bezbedno{}u u „Infrastruktura @eleznice Srbije“ a.d. Beograd“, navodi se u naredbi i dodaje: KOROZIJA NA SPOJU

„Zbog ~ega je propu{teno da se utvrdi da je na konstrukciji stani~ne zgrade @elezni~ke stanice u Novom Sadu do{lo do korozije na spoju zatege i krovnog nosa~a {to je prouzrokovalo deterioraciju kablova u zategama, te smawenu nosivost zatega, s obzirom da je 40 odsto `ica u zategama bilo van funkcije, {to je uz neuklawane nearmiranog betona i dodavawem novog sloja uzrokovalo lom krutih veza popre~nih greda nadstre{nice u stubove predwe fasade objekta, te do

potpunog otkazivawa zatega i pojave krtog loma i obru{avawa nadstre{nice na tlo ispred predwe fasade vestibila B stani~ne zgrade 1. novembra“. Ovo nedvosmisleno zna~i da je na nadstre{nici bilo radova, iako je vlast od samog po~etka tvrdila da rekonstrukcijom nije bila obuhva}ena nadstre{nica. ZGRADA OTVORENA 5. JULA Zgrada @elezni~ke stanice u Novom Sadu sve~ano je otvorena 5. jula ove godine. Kako je na{ portal pisao, pored visokih gradskih zvani~nika, gradona~enika Novog Sada Milana \uri}a, otvarawu su prisutvovali i tada ministar saobra}aja Goran Vesi} i pokrajinska predsednica Vlade Maja Gojkovi}. Ona je izrazila zadovoqstvo {to je `elezni~ka stanica u Novom Sadu zavr{ena, i {to }e od gra|ani Novog Sada i svi putnici, koji dolaze i odlaze iz ovog grada, mo}i da u ovom savremenom delu `elezni~ke stanice na najmoderniji, bazbedan i najefikasniji na~in obezbede sebi kartu.

Spaseno vi{e od 30 nasukanih kitova na Novom Zelandu

Vi{e od 30 kitova spaseno je nakon {to su se u nedequ nasukali u blizini grada Fangareja na severu Novog Zelanda. Nasukavawe kitova je neobja{wiv prirodni fenomen, a Novi Zeland jedan je od regiona sveta gde se javqa naj~e{}e.

Odeqewe za o~uvawe prirode Novog Zelanda (New Zealand‘s Department of Conservation – DOC) saop{tilo je da je ve}ina kitova koji su se nasukali u nedequ, vra}ena u more, a da su tri odrasla kita i jedno mladun~e uginuli.

Nisu prijavqeni novi slu~ajevi nasukavawa tokom no}i. Spasila~ku akciju predvodila je lokalna maorska grupa „Patuharakeke“, kojoj su se pridru`ile vlasti i gra|ani. Na-

sukavawe kitova je neobja{wiv prirodni fenomen, a Novi Zeland jedan je od regiona sveta gde se javqa naj~e{}e. ^lanovi udru`ewa „Patuharakeke“ ostali su na pla`i tokom no}i kako bi reagovali u slu~aju da se neki od spasenih kitova ponovo na|e u nevoqi.

Iz Odeqewa za o~uvawe prirode, koje upravqa spasavawem

nasukanih morskih `ivotiwa, navode da je akcija spasavawa bio neverovatan napor zahvaquju}i svima koji su se okupili da pomognu kitovima.

Nasukavawe kitova i delfina je uobi~ajeno na Novom Zelandu. Oko 85 akcija spasavawa sprovede se prose~no tokom godine i to su uglavnom pojedina~na nasukavawa `ivotiwa.

NAKON TRAMPOVE POBEDE:

BITKOIN OBARA SVE REKORDE

Dolazi li "zlatno doba" digitalnih valuta?

I ulaga~i i analiti~ari o~ekuju da }e novoizabrani predsednik

SAD Donald Tramp doneti zlatno doba za kriptovalute. U prethodnih mesec dana vrednost bitkoina porasla je za oko 35 odsto, a od po~etka godine je vi{e nego udvostru~ena

Deluje da je put do impozantnih 100.000 dolara za bitkoin utaban. Wegova vrednost je prema{ila rekordni nivo od 97.000 dolara i dostigla novi istorijski maksimum. Najpoznatija svetska kriptovaluta je tokom ove godine vi{e nego dvostruko uve}ala svoju vrednost. I ulaga~i i analiti~ari o~ekuju da }e novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp doneti zlatno doba za kriptovalute, {to bi zna~ilo i povoqniju regulativu i potencijalno uspostavqawe nacionalnih strate{kih rezervi ili zaliha bitkoina.

Bitkoinu je vetar u le|a dala i vest da je kompanija za dru{tvene medije Donalda Trampa poodmakla u pregovorima o kupovini "Bakta", kripto berze u vla-

sni{tvu "Interkontinental eks~ejnxa" (ICE). MTTG, medijska i tehnolo{ka grupa novoizabranog predsednika SAD, u kojoj on ima 53 odsto udela, navodno je na korak od kupovine svih akcija "Bakta".

U prethodnih mesec dana cena bitkoina porasla je za vi{e od 35 odsto, a od po~etka godine bitkoin opet odnosi pobedu kao najprofitabilnija investicija sa rastom ve}im od 113 posto od januara do 20. novembra. O~ekuje se da }e cena bitkoina dosti}i 100.000 dolara ove godine, a da bi se mogla udvostru~iti do kraja 2025. godine.

"Bitkoin je ograni~en na zalihu od 21

miliona nov~i}a, tako da svaki rast, odnosno pad potra`we ima uticaj na wegovu trenutnu cenu. Svaka promena je procentualno osetnija nego kod drugih imovina i investicija koje su naj~e{}e neograni~ene u ponudi. Bitkoin je vrlo blizu granici od 100.000 dolara od koje ga deli rast cene od 6 odsto. Ta promena je minimalna u odnosu na ono {ta smo videli prethodnih meseci", ka`e za RT Balkan specijalista za kripto industriju Igor Mirkovi} iz kriptovaluta ECD

On ukazuje da je Amerika dobila prvog kripto predsednika koji sada treba da ispuni ogromna obe}awa koja je dao.

DA LI JE OVO TAJNOVITI TVORAC BITKOINA?

Sato{iju Nakamotu se gubi svaki trag nakon 2010. godine, a wegov pravi identitet je ostao nepoznat

Iza preudonima Sato{i Nakamoto stoji kanadski programer Piter Tod, tvrdi se u novom dokumentarcu HBO koji je poku{ao da otkrije identitet miste-

zli~ite medije negirao da je on zapravo misteriozni Sato{i, dok "Politiko" napomiwe da je on poznat po upotrebi parole "Ja sam Sato{i" kao znak solidarnosti sa `eqom pravog Sato{ija da ostane anoniman. Tod je u me|uvremenu i na Iksu negirao da je on tvorac bitkoina,

rioznog tvorca bitkoina, pozivaju}i se na nove i ve} poznate informacije.

Pred kraj dokumentarca, re`iser Kalen Holbek tokom razgovora s Todom prime}uje kako je 39-godi{wi programer imao dosta uvida u prvu kriptovalutu, Tod je odgovorio re~ima: "Pa, da, ja sam Sato{i Nakamoto". Me|utim, Tod je u me|uvremenu za ra-

a ~ak je podelio i nekoliko kontraargumenata drugih korisnika ove mre`e koji kritikuju "neuverqivo" rezonovawe iza Holbekovog dokumentarca. "Istina je prili~no jednostavna: postoje stotine, ~ak i hiqade qudi koji su mogli da stvore bitkoin. Ne}emo na}i Sato{ija", napisao je Tod u jednom takvom tvitu.

Iako se tvrdwa da je Piter Tod zapravo Sato{i Nakamoto dovodi u pitawe, wegova uloga u razvoju bitkoina je neupitna. Tod je dugo slu`io kao jedan od kor developera iza bitkoina, i ~esto bi komunicirao sa "Sato{ijem" na onlajn forumima o digitalnoj arhitekturi prve kriptovalute. Sato{iju se gubi svaki trag nakon 2010. godine, a wegovi kripto nov~anici, ~ija se sadr`ina vrednuje na oko 70 milijardi dolara, dugo nisu pokazivali znake aktivnosti. Po~etkom januara, me|utim, svetska kripto zajednica je primetila da je anonimni nov~anik poslao bitkoine u vrednosti od oko 1,17 miliona dolara na prvi nov~anik koji je Sato{i stvorio u okviru bitkoin mre`e. Tokom godina se pojavio veliki broj hipoteza o Sato{ijevom identitetu, a me|u "kandidatima" su se na{li i Ilon Mask, pokojni informati~ar Hal Fini, informati~ar, kriptograf i pravnik Nik Sabo, tvorac ideje "bit-zlata" koja nikad nije za`ivela, japanski in`ewer Dorijan Sato{i Nakamoto, i australijski informati~ar Kreg Rajt, koji je na sudu izgubio parnicu u vezi sa svojom dugogodi{wom tvrdwom da je on zapravo Sato{i Nakamoto. Mnogi zagovornici kriptovaluta odbacuju poku{aje otkrivawa Sato{ijevog identiteta, isti~u}i, poput Toda, wegovu `equ da ostane anoniman. Tako|e tvrde da }e sve spekulacije ostati nepotkrepqene dok se ne potvrde transakcijom iz nekog od digitalnih nov~anika za koje se zna da pripadaju Sato{iju.

"Druge dr`ave i politi~ari kopiraju Trampovu dobru praksu kako bi pridobili poene i jer je sve izvesnije da }e bitkoin imati odli~ne uslove za prosperitet u narednom periodu. Velike kompanije poput 'Majkrosofta' i 'Epla' razmatraju da deo slobodnih sredstava ulo`e u bitkoin, dr`ave ga rudare, koriste u platnim prometima. Rusija i Bliski istok, tako|e, pozicioniraju bitkoin kao vrlo va`nu i korisnu imovinu. Zbog ograni~ewa ka rubqi, kriptovalute slu`e da se premoste naizgled blokirani kanali pla}awa", obja{wava Mirkovi}.

"SVI KOJI SU IKADA KUPILI BITKOIN SU SADA U PLUSU"

On ka`e da, ako izuzmemo maloletne osobe, kao i starije gra|ane, me|u kojima je retkost da neko koristi kriptovalute, prema posledwim istra`ivawima, oko 2 odsto stanovni{tva Srbije je imalo neki kontakt sa kriptovalutama, uz pozitivan trend da se taj procenat pove}a.

"Svi koji su ikada kupili bitkoin sada u plusu, tako da je i sentiment tr`i{ta veoma pozitivan i optimisti~an. Mnogi upravo sada prodaju svoje kriptovalute, ali o~igledno je mnogo vi{e kupaca, jer je cena u porastu. Neka naredna psiholo{ka dugoro~na granica je 1.000.000 dolara za jedan bitkoin. Ako vidik sa 100.000 dolara pomerimo na milion, jasno je za{to qudi sada kupuju", ka`e sagovornik RT Balkan.

O~ekivawa stru~waka su optimisti~na, a Mirkovi} ka`e da je mogu}e da se desi kratkoro~na korekcija cene, ali bez uticaja na dugoro~no poverewe u industriju kriptovaluta.

Kada je re~ o rizicima, qudi se sve vi{e edukuju, savetuju kako da ispravno ~uvaju svoje kriptovalute, kako da kupe ili prodaju preko ECD mewa~nice, kako i za {ta mogu da ih koriste, kome da veruju, a ~ega da se paze.

Bez obzira {to vrednost bitkoina bele`i vrtoglav rast, Mirkovi} napomiwe da on nije "najve}i ikada za godinu dana". "Kada neka imovina krene sa vredno{}u od samo nekoliko dolara i do|e do 100.000, tu pri~amo o stotinama hiqada procenata rasta, ali svakako jeste za sada najboqa godina u skorijoj istoriji. Ono {to mo`e biti podatak koji ostavqa prostora za ma{tu jeste da je nakon prethodne pobede Trampa na ameri~kim izborima, cena sko~ila vi{e od 1.000 posto", podse}a Mirkovi}.

Tramp je jednom okarakterisao bitkoin kao "prevaru", ali ga je tokom svoje najnovije kampawe ~esto pomiwao i upore|ivao sa "industrijom ~elika pre sto godina". On je tokom kampawe obe}ao da }e, ako bude izabran, pretvoriti Ameriku u "kripto prestonicu planete i bitkoin supersilu sveta". Iako nekada{wi skeptik koji je kriptovalute ranije nazivao la`nim novcem, Tramp je u posledwe vreme prigrlio digitalne valute najaviv{i da }e ukoliko pobedi na izborima uvrstiti bitkoin u strate{ke rezerve SAD. Pokrenuo je platformu za trgovinu kripto valutama "Vorld liberti fajnen{el"(World Liberty Financial) i pozvao javnost na ulagawe u svet digitalnih valuta.

Kripto zajednica je u ove izbore ulo`ila najmawe 245 miliona dolara, a za uzvrat o~ekuje da Trampov kabinet doprinese da se reguli{e tr`i{te kriptovaluta, odnosno da se uvedu pravila i da se one u~ine pouzdanim i normalnim. To je va`no i zbog zbog mawih ulaga~a, jer se pojavquju la`ne trgova~ke platforme u ~ije "zamke" upadaju nedovoqno informisani.

PLANETA

MEMOARI BIV[E KANCELARKE: "Sloboda" Angele

Merkel ustalasala nema~ku javnost u startu predizborne kampawe

Memoari biv{e nema~ke kancelarke Angele Merkel jo{ pre objavqivawa ustalasali su javnost u Nema~koj, zemqi koja se nalazi na po~etku predizborne kampawe.

Retko koje nema~ko politi~ko delo je izazvalo toliku pa`wu: memoari Angele Merkel, pod naslovom "Sloboda" (Freiheit), ove nedeqe sti`u u kwi`are. Kwiga }e istovremeno biti objavqena u tridesetak zemaqa, ne samo na Zapadu, ve} i u Kini.

Ulaznice za kwi`evno ve~e u utorak u "Nema~kom pozori{tu" u Berlinu, na kojem }e to delo na 736 stranica biti prvi put predstavqano, rasprodate su na internetu za nekoliko minuta.

Memoari s podnaslovom "Se}awa 1954–2021", donose osvrt na wen `ivot, od detiwstva i mladosti u DDR-u, preko ujediwewa Nema~ke, politi~kog uspona u Saveznoj Republici Nema~koj, pa sve do kraja wene 16-godi{we kancelarske karijere u kasnu jesen 2021.

Kwiga i audio-izdawe bi}e istovremeno objavqeni na vi{e jezika, a odavno je isplanirana i turneja 70-godi{we autorke po velikim evropskim gradovima.

PROMOCIJA S OBAMOM

U VA[INGTONU

U do sada objavqenim odlomcima iz kwige (izme|u ostalog u nedeqniku "Cajt" i u "Jidi{e algemajne" na temu Izraela), kao i u nekoliko intervjua (posebno iscrpnom u magazinu "[pigel"), Merkel se osvr}e i na politi~ki aktuelna i kontroverzna pitawa: izme|u ostalog na svoje iskustvo s ameri~kim predsednikom Donaldom Trampom (2017–2021), dominaciju mu{karaca u nema~koj politici, kontroverzno prihvatawe izbeglica…

Posebno detaqno govori o svojoj politici prema Rusiji i Ukrajini i vi|ewu Vladimira Putina. Upravo po tom pitawu, mnogi u politi~kom Berlinu danas su kriti~ni prema woj.

Te izjave biv{e kancelarke medijima u Nema~koj padaju u vreme kada je zapo~ela kampawa uo~i vanrednih izbora za Bundestag. Kako tvrdi novinar Ralf Bolman, kraj vladaju}e tzv. "semaforske koalicije", sastavqene od Socijaldemokrata (SPD), Zelenih i Liberala (FDP), trenutno baca senku na percepciju wene kwige.

Ipak, on ukazuje i na me|unarodni odjek, a i na promenu u Beloj ku}i koja predstoji u januaru. Bolman podse}a na prvi mandat Donalda Trampa tokom mandata

Angele Merkel kao kancelarke.

"Tada je u SAD bila slavqena kao liberalno-demokratska protivnica Trampa. To }e joj sada sigurno pomo}i u promociji kwige."

Biv{a kancelarka Nema~ke }e 2. decembra biti u Va{ingtonu, gde }e svoje delo predstaviti zajedno s biv{im predsednikom SAD Barakom Obamom.

KANDIDATI SE BORE ZA GLASA^E BIV[E KANCELARKE

Bolman smatra da je pogre{na procena berlinske politi~ke scene da je Merkel zbog svoje politike prema Rusiji sada "svuda na lo{em glasu". Naprotiv, tvrdi da ona i daqe ima "mnoge fanove u zemqi" i da }e se kwiga dobro prodavati.

Problemati~nijim od wenih spoqnopoliti~kih odluka on vidi wen "nedostatak voqe za reformama na unutra{wem planu". Kao primere navodi wenu uzdr`anost da pokrene te{ka pitawa, poput modernizacije Bundesvera ili sprovo|ewa prave klimatske tranzicije.

U kwizi su naravno stavovi Angele Merkel. Retko kada je "neki vrhunski politi~ar bio izlo`en tolikoj nediferenciranoj kritici i mr`wi kao Angela Merkel", isti~e politikolog i publicista Andreas Pitman i dodaje: "Upravo zbog toga je va`no da {iroj javnosti predstavi stvari iz svoje perspektive."

MNOGO MILIONA ZA KWIGU?

Kao {to je uobi~ajeno kod ovakvih projekata, nije poznato koliki }e honorar dobiti biv{a kancelarka. Ovih dana, me|utim, nekoliko nema~kih medija spekuli{e o mogu}em iznosu: "Kelner {tat-ancajger", bez navo|ewa izvora, pi{e o "izuzetno viso-

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

kom avansu", navode}i dvocifreni milionski iznos kao "vanredno mnogo novca za nema~ko izdava{tvo". Berlinski "Tages{pigel" precizirao je sumu – 12 miliona evra.

Niko ne pomi{qa da }e se Markel u budu}nosti razbacivati novcem. U intervjuu za "[pigel", gde su je oslovili kao budu}u "multimilionerku" i uporedili s finansijski mo}nom fondacijom Baraka Obame, Merkel je na pitawe o tome nagovestila da planira osnivawe sopstvene fondacije.

"Ne}u mo}i da napravim tako

ne{to veliko kao Obama – ali vide}emo", rekla je. Wena sopstvena fondacija bi svakako imala prednost da, ni sada, a ni u budu}nosti, weno nasle|e ne}e zavisiti od partijskog aparata wene CDU.

SE]AWE NA DDR

Me|u stotinama autora koje izdava~ka ku}a – ina~e tradicionalno sklona levo-liberalnim stavovima – navodi na svojoj veb-stranici, nalaze se mnogi umetnici, pozori{ni stvaraoci i druge li~nosti iz kulture, ali samo ~etvorica sa zna~ajem

na saveznom politi~kom nivou: biv{i kancelar Helmut [mit (1918–2015), te politi~ari Zelenih, Danijel Kon-Bendit (79), Jo{ka Fi{er (76) i Robert Habek. Ponekad, kako se ~ini, izbor izdava~a mo`e odra`avati i neku vrstu ideolo{kog opredeqewa. Sli~nu simboliku mo`e imati i izbor mesta za promociju: "Nema~ko pozori{te" (Deutsches Theater) savr{eno je za predstavqawe kwige Angele Merkel. Za vreme Berlinskog zida, Merkel je `ivela na svega nekoliko minuta hoda odatle, u ulici Marijen{trase, blizu tada{we linije razdvajawa Istoka i Zapada. "Nema~ko pozori{te" je verovatno najva`nija scena za ozbiqan teatar u Berlinu, a tu ~esto dolaze Merkel i wen suprug Joahim Zauer.

Me|u odlomcima iz kwige koje je "Cajt" unapred citirao nalazi se i jedno se}awe iz detiwstva: Merkel pi{e da je kao devoj~ica s roditeqima jednom godi{we i{la u pozori{te u Berlin, ukqu~uju}i i "Nema~ko pozori{te". Kako navodi, "to }e joj uvek ostati u se}awu". Sada }e, barem na jednu no}, biti glavna zvezda upravo na toj bini. U ansamblu tog pozori{ta nekada je igrala i Korina Harfuh, jedna od najcewenijih savremenih nema~kih glumica. Harfuh, vr{wakiwa Angele Merkel, ro|ena u Tiringiji, bila je naratorka audio-izdawa kwige "Sloboda".

Angela Merkel

NE]E BITI POBEDNIKA U TRGOVINSKOM RATU:

Tramp je najavio da }e uvesti sveobuhvatne nove carine na proizvode iz Meksika, Kanade i Kine

Niko ne}e pobediti u trgovinskom ratu Kine i SAD, saop{tila je kineska ambasada u Va{ingtonu nakon {to je novoizabrani ameri~ki predsednik Donald Tramp najavio da }e uvesti dodatne carine od 10 odsto za uvoz svih proizvoda iz Kine kada preuzme du`nost 20. januara.

Portparol kineske ambasade u SAD Liu Pen|u rekao je da Kina da je kinesko-ameri~ka ekonomska i trgovinska saradwa obostrano korisna, preneo je Rojters.

Tramp je najavio da }e nove carine za Kinu va`iti sve dok se ne zaustavi protok ilegalnih droga iz te zemqe, posebno fentanila, u SAD, a Liu je rekao da je Kina preduzela korake za borbu protiv trgovine drogom nakon postignutog sporazuma pro{le godine izme|u ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena i kineskog predsednika Si \inpinga.

"Kineska strana je obavestila ameri~ku stranu o napretku koji je postignut u operacijama za sprovo|ewe zakona u vezi sa borbom protiv trgovine drogom", naveo je Liu.

Glavni kineski tu`ilac pozvao je u junu nadle`ne organe da se fokusiraju na borbu protiv trgovine drogom.

U avgustu, nekoliko dana nakon sastanka zajedni~ke radne grupe za borbu protiv narkotika, Kina je saop{tila da }e poo{triti kontrolu tri hemikalije koje su neophodne za pravqewe fentanila.

Tramp je najavio sino} da }e uvesti sveobuhvatne nove carine na proizvode iz Meksika, Kanade i Kine ~im zvani~no preuzme du`nost u okviru napora da suzbije ilegalnu imigraciju i trgovinu drogom.

PREDSEDNI^KI [TIT DONALDA TRAMPA:

Tu`ioci odustali od dva postupka protiv novog lidera Bele ku}e

Ameri~ki specijalni tu`ioci zatra`ili su od suda da odbaci dva krivi~na postupka protiv novoizabranog predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donalda Trampa – za poku{aj da preina~i svoj poraz na izborima 2020. i za zadr`avawe poverqivih dokumenata.

U zahtevu koji se odnosi na slu~aj potencijalnog me{awa u izbore 2020. godine, tu`ioci su naveli da im je, iako Donald Tramp jo{ nije predsednik, savetovano da optu`nicu povuku pre wegove inauguracije 20. januara.

Sugestije se naslawaju na stav ameri~kog Ministarstva pravde da Ustav zemqe zabrawuje podizawe savezne optu`nice i naknadno krivi~no gowewe aktuelnog predsednika.

Trampov direktor komunikacija Stiven ^ung tvrdi da je Ministarstvo pravde "okon~alo neustavne federalne slu~ajeve protiv predsednika Trampa", {to, kako ka`e, predstavqa veliku pobedu za vladavinu prava.

Povla~ewe u slu~aju ozna~ava kraj vi{egodi{we pravne bitke izme|u Trampa i specijalnog tu`ioca Xeka Smita.

Nekoliko dana posle Trampove izborne pobede, tu`ioci su razmatrali kako da zatvore slu~ajeve protiv wega.

Borba za imunitet

Tramp je pokrenuo svoju predsedni~ku kampawu 2022. pod senkom istrage specijalnog tu`ioca o wegovom navodnom zadr`avawu poverqivog materijala za nacionalnu bezbednost na svom imawu Mar-a-Lago na Floridi, po{to je izgubio na predsedni~kim izborima 2020. i napustio Belu ku}u.

U vi{e navrata Tramp je govorio pristalicama na mitinzima i u javnim izjavama da se kandiduje za svoju slobodu, pozivaju}i bira~e da ga vrate na mesto predsednika, jer bi optu`be nestale, kako je govorio, samo ako bude ponovo izabran.

Tako|e je obe}ao da }e goniti tu`ioce i federalne istra`iteqe ukqu~ene u slu~ajeve protiv wega, a u o~ekivawu wegovih poteza za pravnu odmazdu, o~ekuje se da }e tu`ilac Smit i wegovi najvi{i zamenici podneti ostavke u Ministarstvu pravde, pre Trampovog polagawa zakletve.

Tramp nije uspeo da odlo`i krivi~ni postupak koji se protiv wega vodi na sudu u Wujorku, vezan za wegove napore da uti~e na ishod izbora 2016, kroz nezakonitu {emu za isplatu novca, zbog ~ega je osu|en po 34 ta~ke optu`nice, a izricawe presude je odlo`eno na neodre|eno vreme.

Gromoglasan aplauz Londona za britanske rakete u ratu protiv Rusije

Ukrajinska upotreba ameri~kih i britansko-francuskih krstare}ih raketa dugog dometa ozna~ila je novu eskalaciju u skoro tri godine dugom ratu. Iz perspektive Londona, to je samo novi zamajac pomo}i Kijevu pred ulazak Donalda Trampa u Belu ku}u.

Velika ve}ina britanskih politi~ara, oficira i vojnih stru~waka uz gromoglasan aplauz je do~ekala vest da je Ukrajina, prvi put, u ratu sa Rusijom upotrebila britanske rakete dugog dometa "storm {edou".

Jedini izuzetak su reformisti Najxela Fara`a.

Xejms Niksi, direktor programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju ^atam hausa, isti~e da britansko-francuski projektil "storm {adou" ima malo du`i domet od ameri~kog ATAKMS-a.

„No, istina je da je Ukrajini pre potreban kvantitet, nego kvalitet raketa. Domet obeju projektila je dovoqan da se ga|a ruska pozadinska infrastruktura i time odse~e snabdevawe wihovih prvih linija fronta“, obja{wava ovaj stru~wak preciziraju}i da je nova taktika odgovor na deset hiqada vojnika, koji su, kao poja~awe, na ruski front stigli iz Severne Koreje.

Ukrajina je i ranije koristila britansko-francuske rakete za napade na ruske podmornice, brodove i ciqeve na Krimu.

Te krstare}e rakete, te{ke hiqadu trista kilograma, imaju domet od petsto pedeset kilometara.

Debitovale su jo{ tokom rata u Iraku, a kori{}ene su i u Libiji, Siriji i Jemenu.

Jedna ko{ta dva i po miliona dolara. Broj projektila koje je London isporu~io Kijevu je vojna tajna.

Britanski ministar odbrane Xon Hili ponovo je istakao „apsolutnu re{enost Londona da stoji uz ukrajinski narod“. „Pove}ali smo opseg vojne pomo}i, ubrzali isporuke. Trenutno na vojnu pomo} tro{imo vi{e nego ikada pre“, rekao je Hili poslanicima Doweg doma Britanskog parlamenta uz odobravawe wegove koleginice iz konzervativne vlade u senci Priti Patel.

Preciznije, britanska vojna pomo} Ukrajini iznosi 9,8 milijardi funti do kraja naredne godine. Ameri~ka pomo} je {est i po puta ve}a. Najve}i doprinos Londona je vojna obuka, koju je do sada pro{lo oko ~etrdeset pet hiqada pripadnika ukrajinske vojske.

No, stru~waci upozoravaju da je ameri~ko zeleno svetlo raketama dugog dometa puka simbolika.

„Sve je to premalo i prekasno“, obja{wava Xejms Niksi, direktor programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju ^atam hausa.

„Ukrajina se kre}e ka porazu i ovo je na neki na~in posledica ose}awa krivice ameri~ke demokratske administracije pred odlazak, jer znaju da nisu u~inili

dovoqno i da su bili preoprezni. Namera im nikada nije bila da Ukrajina dobije rat, ve} samo da ga vodi, {to je izuzetno surovo“, ocewuje on predvi|aju}i da }e Trampova administracija staviti ta~ku na visoka ameri~ka izdvajawa za Ukrajinu.

U danu kada svetske prestonice proveravaju da li je Moskva zaista ga|ala grad Dwepar balisti~kom raketom sa hipersoni~nom bojevom glavom, u Kijev je doputovala najvi{a britanska vojna delegacija predvo|ena glavnokomanduju}im britanskom vojskom, admiralom serom Antonijem Radekinom.

Britanski {ef diplomatije Dejvid Lami najavquje nastavak pritiska Londona na Moskvu. „Bi}e jo{ toga. Vr{i}emo sna`ni pritisak u mesecima pred nama u saradwi sa partnerima u Sjediwenim Dr`avama i Evropi. Tokom nedavne ve~ere, premijer i ja smo razgovarali o Ukrajini sa Donaldom Trampom. On je pobednik, a ne gubitnik i siguran sam da }e se pobrinuti da Zapad bude na pobedni~koj strani“, istakao je ministar Lami. Jastrebovi u Londonu znaju da mogu slobodno da lete sve dok se Donald Tramp ne bude uselio u Belu ku}u.

Zato je period do 20. januara upravo i najriskantniji period od po~etka ukrajinskog rata.

Tu`ilac Me|unarodnog krivi~nog suda pozvao

sve zemqe da sara|uju na hap{ewu Netawahua

Kan je apelovao na sve dr`ave potpisnice da po{tuju svoje obaveze na osnovu Rimskog statuta

Tu`ilac Me|unarodnog krivi~nog suda (MKS) Karim Kan pozvao je zemqe koje podr`avaju rad tog suda, kao i one koje nisu potpisnice, da sara|uju u vezi sa nalozima za hap{ewe izraelskog premijera Bewamina Netawahua, biv{eg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta i lidera palestinske militantne grupe Hamas Mohameda Deifa.

Kan je apelovao na sve dr`ave potpisnice da po{tuju svoje oba, preneo je Rojters.

Tu`ilac je tako|e izrazio zabrinutost zbog eskalacije nasiqa u Pojasu Gaze, novih prijava o zlo~inima, kao i zbog toga {to je i daqe ograni~en pristup humanitarne pomo}i za Gazu.

Ranije danas iz MKS-a je saop{teno da je izdat nalog za hap{ewe Netanijahua, Galanta i Al Masrija zbog optu`bi za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti tokom sukoba u Gazi. Iz MKS-a dodaju da su ovi nalozi za hap{ewe "u interesu `rtava i wihovih porodica", kao i da postoje "osnovane sumwe" da se veruje da su "prevideli napade na civilno stanovni{tvo u Pojasu Gaze".

Izrael, kao ni SAD, nije ~lan MKS-a, ali je taj sud saop{tio da izraelsko prihvatawe wegove jurisdikcije nije neophodno.

Da Zapad nije bio pohlepan, ovo se ne bi desilo

Nedavni samit BRIKS-a je novo pisawe istorije. Na wemu je ustanovqen recept je za pravednije dru{tvo jer pitawe budu}nosti je duboko ukoreweno u koncept boqeg i pravednijeg dru{tva. Da Zapad nije bio toliko pro`drqiv i pohlepan, zemqe BRIKS-a nikada ne bi postale xinovi, ka`e za Sputwik rediteq Emir Kusturica u intervjuu povodom 70. ro|endana.

Prema Kusturicinim re~ima, monetizovani svet koji je stvoren na Zapadu do`ivqava „blagi kolaps“, ne zato {to zapadne dr`ave ne mogu da vrate svoje dugove ili da {tampaju jo{ novca.

„Oni sad ulaze u fazu i u krizu u kojoj kockar u Indoneziji, kad izlazi iz kockarnice sa puno osvojenih `etona, kad ho}e da promeni lovu, ne}e uzimati dolar, jer dolar je poquqan ne zbog toga {to je to neko hteo. Naravno, mnogi su to hteli, ali je u svojoj su{tini isu{ena baza, koja obavqa wegovu reprodukciju. Ho}u da ka`em, pri~a o lako}i `ivota uz gexete, uz tu ideju da je videoigra zapravo pravi film u kojem mi u~estvujemo, nije ba{ do kraja ta~na i tikva i kru{ka i paradajz moraju da se proizvedu, ako ne ve} {tampaju kao {to je rekao Bil Gejts, ali to je deo ne~ega {to je opasno i {to u toj civilizaciji dolazi na ivicu“, obja{wava na{ sagovornik. Americi se sada vra}a ono {to je 1974. i 1975. uradio tada{wi predsednik Ri~ard Nikson, kada se pribli`io Kini – projektovao je velike ameri~ke investicije i nau~na dostignu}a kroz jeftinu kinesku radnu snagu i sada im se to vra}a kroz pojavu velikih sila, ekonomskih, vojnih ili kulturolo{kih, kao {to su Rusija, Kina ili Brazil.

n Gde se sve tu, po va{em mi{qewu, sad uklapa Donald Tramp i wegova pobeda?

- Wegova pojava uop{te nije bezazlena, zato {to se ona ka~i na osnovne principe slobode i jednakosti, {to su zapravo bili proizvodi Ameri~ke revolucije, odnosno Francuske bur`oaske. Koliko je to sad ostvarivo uz ideju koja je kod wega vrlo jasna bila u pro{lom mandatu – ako ho}e{ da te ~uvamo mora{ da plati{ reket, ne mo`e{ da bude{ NATO pakt, a da ne daje{ dovoqno od svog BDP-a? Neke zemqe daju vi{e, neke mawe, ali o~igledno nedovoqno da bi se trkale sa Kinom i sa Rusijom upravo u naoru`awu.

Jer posle luka i strele do{lo je `eqezo, pa je bio ma~, pa su bili oklopi, tako su srpski vojnici uspeli da ubiju cara Murata, zato {to su mogli da se probiju sa dobrim metalima i dobrom opremom. Sad je pitawe ko je ima, i tu mogu da ka`em jednu stvar koja je jedna vrlo sna`na impresija. Novi avion, Su-57, je konstruisan na ma{ti koja avion {aqe putawama koje su nepredvidive. Wegov obrtni moment i wegov ples na nebu nikada ne}e biti predmet nau~nika koji formatiraju F-35 ili ne{to {to mo`e da se digne, sleti, brzo leti, baci bombu, a ovde je odjednom neka rapsodija na nebu. I tu se, u tim idejama o predmetima, o ~oveku, o wegovom `ivotu, o ratovawu na kraju, mo`e izvesti zakqu~ak ~ija je budu}nost. Ili, koja civilizacija uz Ameri~ku mo`e da opstane.

n Mislite li da }e ameri~ka civilizacija, mo}i da opstane? Da li }e Tramp uspeti da udahne novi `ivot tome svemu?

kulturi, mi imamo ta~no kulturolo{ke kru`nice koje su izvedene u odre|enim vekovima, posebno od vremena prosvetiteqstva do danas. Imamo wihov pad, ali u ameri~kom slu~aju, po{to je u pitawu hibridna nacija i po{to tamo kultura ne postoji kao pojam u upravqawu, nego kao, recimo, neki egzekutivni arhitektonski akt ili pitawe formatirawa grada pod pravim uglovima, aerodroma itd, ta civilizacija, ja bih rekao, ima ve}u {ansu da opstane u tom cionisti~kom krugu koji zajedno sa protestantima ima tu novu crkvu koja je mnogobrojna i koja zapravo upravqa glavnim tokovima wihove istorije. Ono {to je vrlo zna~ajno jeste istina da je ta zapadna meka mo} kao predstavnik te civilizacije na posledwim olimpijskim igrama dovedena u pitawe. ^ak i papa ne}e da ide na otvarawe Notr Dama jer ose}a uvredu koja je tada nanesena, a profesor Mir{ajmer sa ^ika{kog univerziteta rekao je posle otvarawa i zatvarawa Olimpijade da mo`emo slobodno da obele`imo kraj jedne epohe u kojoj je meka mo} bila na zapadnoj strani. A samo se prisetimo otvarawa one pekin{ke Olimpijade, koja je bila jedna od najuzbudqivijih predstava koje sam u `ivotu video. n Za{to je to tako? Zato {to taj novi svet nije dekadentan i on `eli da opipa ili da pro`ivi ono {to su ovi ve} ostavili iza sebe i sad idu daqe. A to kuda idu daqe? U ovom slu~aju, to je vouk kultura, to je transxender. - Video sam da }e oko 500.000 birokrata u Americi biti zameweno i da sledi obra~un sa Soro{em. Nevladine organizacije su zadavale civilizacijski ton, a u su{tini su obavqale posao misionarstva. One su se zvale nevladine organizacije, ali kad neki Ilon Mask ka`e „ho}u slobodnu na Tviteru“, one ga napadaju. Kada Taker Karlson ode da intervjui{e Putina, jer mir je preko potreban svima, a ne pobednik ili gubitnik, napali su Takera Karlsona kao posledweg gubitnika koji je potro{io ne znam koliko para, odmah su ga tro{ili kao najgori primer ameri~ke civilizacije. Ispalo je da su ti korektori, on, Ilon Mask, da su oni uz Trampa trijumfalno pro{li kroz te izbore i da je u svim dr`avama uzeta vlast, da su qudi izgleda, shvatili da je vouk, razumevawe tog sveta, koji treba da dobije prednost nad sirotiwom, nad pravdom i svim drugim bilo apsolutno neodr`ivo. I po{to je bilo neodr`ivo, mi sad svedo~imo vremenu u kome nastaje ta ogromna promena. n Kada su novinari pitali Xona Hjustona koji je wegov recept za to {to je tako vitalan u poznim godinama i radi sve vreme i tako daqe, on je rekao da je to mo`da zato {to nije pio i pu{io pre 14. godine. Koji je va{ recept za vitalnost, za to {to ste toliko aktivni i toliko radite?

- Mislim da je tajna upravo negde izme|u tog Hjustonovog i onog {to u mojoj praksi, {to bi rekli Rusi, proishodi iz tog nekog na~ela, iako ono nije napisano, nije izvedeno iz teza, ali je neprestani rad na svemu onome {to ~oveka ~ini zadovoqnim. Ne sre}nim, po{to je sre}a momenti koji nisu trajno stawe. Ali zadovoqstvo je sigurno jedna od kqu~nih stvari koje ~oveka vuku napred i koje ga ~uvaju od prebrzog starewa. Sve stari. I video sam da je, za razliku od Hjustona, najva`nije u starewu ~uvati telo, a ne mozak.

kosti malo bole. Ja sam slomio nogu pretpro{le godine. Ho}u da ka`em, postoje ti momenti kada zapravo ~ovek mora voditi ra~una vi{e o ne~em o ~emu je mislio da }e biti mawe va`no. Odnosno, ~ovek ~uva svoj integritet, ~uva to {to zna i poku{ava da (barem sam ja poku{avao) da to znawe obnavqam, kroz ~itawe, a malo sam zanemario posledwih godina dana telo i to se odmah oseti.

Se}am se Hjustona kada sam bio nominovan za Oskara, on je bio u kolicima i sa maskom za kiseonik. Bio je ve} star i u tzv. „fejd autu“. Ali, bio je ono {to sam mislio da re`iseri moraju da budu – bio je upe~atqiv ~ovek. Ja sam poku{avao da budem upe~atqiv, ali nije mi ~esto uspevalo. Ali sam zato bio dosledan. Doslednost se {irila od filmova u trenutku kad sam shvatio da je film postao prenaporan i da je, kako u Holivudu ka`u, „we have a fun“, zabavqali smo se, jedna la`na teza, po{to svaki film koji sam radio bio je `rtvovawe samom Bogu i poku{aj da se u te{kim trenucima izbegne ~ak i najte`e. Stvarno sam ponekad razmi{qao o samoubistvu. Ali, va`no je i to {to je taj moment spoznaje bilo preusmeravawe pa`we, pa sam uspeo da napravim dva grada. Paralelno s tim sam pisao kwige i onda me zateklo neki dan - sabrana dela. Mo`da je u tim sabranim delima zapravo tajna da ~ovek u jednom trenutku bude iznena|en samim sobom, da je uradio vi{e nego {to je trebalo i da se zapravo zbir tih doga|aja za sedamdeset godina mo`da mo`e udvostru~iti; da bi trebalo objektivno 140 godina za sve doga|aje koji su pratili moj `ivot budu. n Upoznali ste mnoge qude, vrlo zna~ajne za prelaz ova dva veka. Koga biste izdvojili tu? Dovodili ste Muhiku, Maradonu... Ko vam je bio mo`da najzanimqiviji ovako, koga ste sretali?

- Postoje dva susreta koja su na razli~ite na~ine bili najupe~atqiviji. Muhika kao pobornik i odgovor na film „Taxi Driver“, ~ovek koji je bio od tupamarosa, otima~a, ucewiva~a do predsednika Republike. Neko ko je svedo~io istoriju jedne male zemqe u kojoj se nije pomakao od najsiroma{nijeg ~oveka. Ali je bio zarazan – kada je odlazio sa funkcije predsednika oko 150.000 qudi mu je aplaudiralo i plakalo za wim, ukqu~uju}i i mene, jer sam tada snimao deo toga.

drugoj strani, velesile, potpuno uskla|ena sa tim divnim predsednikom Urugvaja koji je sad na nesre}u bolestan, ali koji je na mene ostavio utisak kao da je bio lik oca iz filma „Sje}a{ se, Doli Bel“. n Ko je na vas najvi{e uticao? Jeli to bio [iba Krvavac koji vas je uveo prakti~no u svet filma sa Valterom? - To su bili neosve{}eni trenuci i on jeste, rekao bih, odredio taj put. To je bila jedna staza, a ne druga. Ali je najve}i utisak na mene ostavio Gabrijel Garsija Markes – jedan divan susret u kome sam prepoznao jednu ideju tro{ewa entropije i starewa. Po{to je bila ogromna razlika u godinama, on mi je rekao, „sve bih dao, i Nobelovu nagradu, i ku}u u Rimu, i ku}u u Havani, samo kad bih mogao da razmenim tvoje godine za moje“.

Prepoznao sam u tom iznenadnom `ivotnom obrtu sveta, u kome jedan novinar postaje jedan od najve}ih pisaca ikada, da se ne{to sli~no i meni desilo, da sam ja, zapravo ne ra~unaju}i na svoju biografiju koja je takva kakvo jeste, do`iveo ne{to {to nije isplanirano, da sam zapravo iza{ao iz “{iwela Dostojevskog”, gde dva i dva nisu ~etiri. Da je dva i dva ~etiri, onda bi osredwi sredwo{kolac zavr{io polupijan na Radioteleviziji Sarajevo ili bi eventualno napravio jedan film, a posle toga se ubio od alkohola i nestao sa scene.

- Po definiciji civilizacija je {iri kontekst i {iri krug jedne kulture. Kad govorimo o francuskoj kulturi, evropskoj

A ovako je bilo kao izazivawe sudbine i to stalno pomerawe i hrabrost mo`da da 1988. godine odem u Ameriku, da me tamo stigne neki tip koji je do{ao kao glasnik da mi ponudi veliki novac da snimim „Anderground“, u {ta ja nisam u po~etku verovao, a onda se pokazalo da je to istina; da sam bio deo jedne celine u kojoj su, izme|u ostalog i susreti sa svim nobelovcima, sa svim tipovima koji su odre|ivali na neki na~in kulturnu istoriju Evrope i sveta. Taj put je bio, zapravo, put prepoznavawa jednog `ivotnog obrasca u kome je i egzistencijalno, politi~ko i istorijsko postalo sastavni deo formirawa junaka. I na kraju, ono {to je mo`da najva`nije, filmovi i tih nekoliko kwiga koje sam napisao imaju upe~atqive autenti~ne likove. Mo`emo slobodno re}i da su ti qudi koji su obele`ili moj `ivot izvan filma prona{li svoje mesto kao pravi prekaqeni marginalci, kao tipovi izvan tog glavnog toka, odnosno kao tipovi koji su proistekli iz tog principa anti-zvezde. To danas qudi ne razumeju. Kad ka`e{ Xo Stramer, niko pojma nema o ~emu se radi. A vreme na{eg odrastawa bilo je mera izme|u alternative i centralnog toka, izme|u Lu Rida i Majkla Xeksona. Danas je sve Majkl Xekson i ni{ta nije Lu Rid. Ili ako jeste, to je za potpuno privatnu upotrebu. EMIR KUSTURICA, REDITEQ, SCENARISTA, MUZI^AR, GRADITEQ, KWI@EVNIK - POVODOM 70. RO\ENDANA:

Ako je mozak bio ukqu~en sve vreme, ako se ~itaju kwige, gledaju filmovi, telo po~iwe polako da stari. Tetive popu{taju,

Do ponovnog uspostavqawa pravde na evropskom kontinentu, kada je Vladimir Vladimirovi~ (Putin) u~inio ono {to mi nismo mogli. On je odbranio svoju kulturu, a mi smo to tek delimi~no u~inili, podre|uju}i se receptima Zapada i wihovih ideja. Odnosno nismo odbranili svoju bra}u iz Krajine. To oni sad obavqaju. I utoliko je i ideja tog ~oveka, koga spomiwem na

Pre 29 godina potpisan

Sporazum koji je okon~ao tragi~ne ratne sukobe u BiH

Politi~ko Sarajevo, potpomognuto delom me|unarodne zajednice, visokim predstavnikom, neustavnim Ustavnim sudom BiH ve} 29 godina radi na nasilnoj i neustavnoj promeni Dejtonskog sporazuma, a na {tetu Republike Srpske.

Dejtonski sporazum je okon~ao tragi~ni sukob u BiH i jedan je od najzna~ajnih mirovnih sporazuma ikada i treba ga po{tovati, a ne uni{tavati.

To je poruka iz RS povodom 21. novembra, kada je pre 29 godina u ameri~koj bazi Dejton u Ohaju parafiran Op{ti okvirni sporazuma za mir u BiH i wegovih 12 aneksa, ~ime je okon~an rat i uspostavqen ustavnopravni poredak.

Tim sporazumom stvorena je dr`avna zajednica BiH sastavqena od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, koji su potpisnici svih aneksa, i tri ravnopravna naroda i ostalih.

Ina~e, 21. novembar je u Srpskoj praznik i neradni dan, dok u Federaciji taj datum ne prizna-

ju kao praznik. Iz to, BiH nema originalni dokument ovog sporazuma. Original je prosto nestao nekoliko godina nakon potpisa iz institucija BiH i nikada nije prona|en.

Profesor ustavnog prava Sini{a Karan ka`e da je potrebno vratiti se izvornim principima Dejtonskog sporazuma, na kojima jedino mo`e funkcionisati BiH.

- Dejtonska struktura je dala pravo svakom od naroda da ne bude ugro`en jedan od drugih, kao i ravnopravnost, a ta ravnoprav-

nost mo`e da se ostvari samo na na~in da sva tri naroda u~estvuju u istom kapacitetu vlasti i donose odluke - ukazao je Karan. [ef Kluba poslanika SNSD u PD BiH Sawa Vuli} isti~e da u FBiH Dejtonski sporazum nikad nije do kraja prihva}en i ne ba{tini se dejtonska ve} neka imaginarna BiH.

- Najboqi primer kako institucije BiH do`ivqavaju taj najzna~ajniji akt je i to {to su originalni primerak "izgubili" ili otu|ili - istakla je Vuli}eva.

Obele`en Dan pobede i ulazak srpske vojske u Bawaluku

Odbori za negovawe tradicije oslobodila~kih ratova Republike Srpske i Srbije obele`avaju Dan pobede u Prvom svetskom ratu i ulazak srpske vojske u Bawaluku 1918. godine. Obele`avawe je po~elo slu`ewem parastosa u Hramu Hrista Spasiteqa za sve poginule srpske vojnike i civile u Velikom ratu.

Pomenu su prisustvovali i predstavnici nevladinih organizacija proisteklih iz Odbrambe-

no-otaxbinskog rata, te delegacija grada Bawaluka. Parastos su slu`ili sve{tenici Eparhije bawalu~ke.

Nakon toga usledio je sve~ani defile od Trga Krajine do Spomenika Banu Milosavqevi}u, gde su polo`eni venci i cve}e, prenosi RTRS.

Prema podacima Mirovne konferencije u Parizu, Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila gotovo tre}inu svog stanovni{tva i podnela je najve}u `rtvu od svih zemaqa u~esnica.

U sastavu srpske vojske nalazilo se vi{e od 25.000 dobrovoqaca, me|u kojima 15.000 Srba sa prostora biv{e Austrougarske.

Srpska vojska je 10 dana pre potpisivawa primirja, 1. novembra 1918. godine pobedonosno umar{irala u Beograd, prethodno oslobodiv{i kompletnu Srbiju, a u Bawaluku je sve~ano u{la 21. novembra. Prvi svetski rat po~eo je 28. jula 1914. godine kada je Austrougarska objavila rat Kraqevini Srbiji, a okon~an je potpisivawem primirja izme|u Saveznika i Nema~ke 11. novembra 1918. godine kod Pariza.

Razvijawe ratne zastave u Bawaluci

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poru~io je da je Bawaluka bila i osta}e grad koji svakog dobronamernog primi i do~eka, ali da u wu nisu dobro do{li svi koji `ele da provociraju srpski narod ratnim zastavama. "Okupqawe grupe `ena u Parku "Petar Ko~i}" i razvijawe ratne zastave BiH nepotrebna je provokacija i jasna poruka Bo{waka ostalim narodima u BiH da i daqe udaraju u ratne bubweve", napisao je Dodik na dru{tvenoj mre`i "Iks".

On je istakao da je Bawaluka grad mira i da takvima u woj nema mjesta. Grupa gra|ana iz FBiH do{la je u Bawaluku da bi, kako ka`u, obele`ili takozvani dan dr`avnosti BiH.

U bawalu~koj Policijskoj upravi Srni je re~eno da je policija uru~ila prekr{ajni nalog licu ~iji su inicijali X.D. iz Jajca koje je danas u centru Bawaluke razvilo ratnu zastavu BiH i na taj na~in izazvalo uznemirenost gra|ana.

Dodik: BiH nije dr`ava ve} trajno

paralizovana zajednica

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je BiH nasilna zajednica koja je stvorena ve{ta~kim putem, potpisivawem Dejtonskog sporazuma i Srbi su pristali na to politi~ko ure|ewe samo da bi se zaustavilo krvoproli}e i ratni sukobi, za razliku od muslimana koji nikada nisu prihvatili Dejtonski mirovni sporazum, jer i daqe sawaju san o unitarnoj BiH.

„Muslimani nikada nisu prihvatili Dejtonski sporazum, jer im je uni{ten san o muslimanskoj BiH i smi{qenom proterivawu nemuslimanskog `ivqa iz BiH, tako da i danas na sve mogu}e i nemogu-

}e na~ine poku{avaju da realizuju plan svog ratnog vo|e i ideologa Alije Izetbegovi}a koji je 90-ih godina otvoreno govorio da je spreman `rtvovati mir da bi realizovao svoje ciqeve iz 'Islamske deklaracije'“, rekao je Dodik u izjavi za Srnu.

On je ukazao da je BiH nemoralna, nenarodna zajednica u kojoj jedan narod - muslimani, `eli da nametne voqu konstitutivnim narodima u BiH - Srbima i Hrvatima.

„Jedan od o~iglednih primera je i dana{wi datum 25. novembar, koji muslimani, sluge fa{ista, obele`avaju kao neki takozvani 'dan dr`avnosti BiH'. Pitam se koje BiH i ~iji 'dan dr`avnosti kada ta Socijalisti~ka Republika BiH vi{e ne postoji, a da ironija bude ve}a, razvalili su je upravo oni koji danas navodno slave tu i takvu BiH, koje vi{e nema”, istakao je Dodik.

Dodao je da pri tom BiH i nema zakon o praznicima, ali muslimani ignori{u}i voqu Srba i Hrvata uvode praznike po svom naho|ewu, poku{avaju}i da ih nametnu celoj BiH.

Predsednik Srpske je podsetio da je BiH dr`avna zajednica sastavqena od dva entiteta - Republike Srpske i FBiH i da svaki entitet mo`e da slavi {ta ho}e, ali ne mo`e nametati drugima.

„O tome kakva je BiH pokazuje i to da Republika Srpska slavi mir i potpisivawe Dejtonskog sporazuma, dok muslimani slave po~etak krvoproli}a i ubijawe srpskog svata 1. marta ispred Stare crkve u Sarajevu. To pokazuje poimawe BiH iz perspektive srpskih i bo{wa~kih politi~ara”, konstatovao je Dodik.

Dono{ewe Dejtonskog sporazuma

Uhap{en Alija Balijagi}, priznao da je ukrao pu{ke

iz ku}e kod Priboja

U Vi{em javnom tu`ila{tvu u U`icu je Alija Balijagi}, osumwi~eni za dvostruko ubistvo u Crnoj Gori, priznao da je iz ku}e u blizini Priboja ukrao dve pu{ke.

Balijagi}u je u petak odre|en pritvor do 30 dana. Priveden je u tu`ila{tvo kako bi se izjasnio o pro{irewu istrage, rekao je tu`ilac Pavle Marki}evi}.

O~ekuje se zahtev Crne Gore za wegovu ekstradiciju.

Istraga koja se sprovodi po nare|ewu Vi{eg javnog tu`ila{tva u U`icu zbog postojawa osnova sumwe da je Alija Balijagi} izvr{io krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa, dr`awe i no{ewe oru`ja i eksplozivnih materija iz ~lana 348 stav 4 krivi~nog zakonika, bi}e pro{irena zbog postojawa sumwe da je Balijagi} izvr{io i krivi~no delo, te{ka kra|a, kazao je glavni javni tu`ilac Vi{eg javnog tu`ila{tva u U`icu Pavle Marki}evi}.

On se sumwi~i za izvr{ewe krivi~nog dela nedozvoqena proizvodwa, dr`awe i no{ewe oru`ja i eksplozivnih materija, kao i krivi~no delo te{ka kra|a. Kako je rekao Marki}evi}, osumwi~eni je priznao izvr{ewe krivi~nih dela u Srbiji.

Prilikom hap{ewa kod wega su prona|ene tri pu{ke, a za dve je priznao da ih je ukrao iz ku}e kod Priboja dok je jednu doneo iz Crne Gore.

Alija Balijagi} je bio od 25. oktobra u bekstvu i za wim je tragala crnogorska policija zbog sumwe da je u mestu Sokolac kod Bijelog Poqa u Crnoj Gori tog dana ubio brata i sestru.

Od 1. novembra nalazio se na teritoriji Srbije i od tada je srpska policija bila u potrazi za wim.

U no}i izme|u 20. i 21. novembra, oko 3 sata, policija ga je uhapsila u jednoj ku}i u Gole{inama kod Priboja.

"Kako je Policijska uprava Prijepoqe naknadno protiv Balijagi}a podnela jo{ jednu krivi~nu prijavu, istraga }e u toku dana biti pro{irena i na krivi~no delo te{ke kra|e i na neovla{}eno no{ewe jo{ jednog vatrenog oru`ja koje je prona|eno na podru~ju op{tine Priboj u mestu Pribojska Gole{a u jednoj od ku}a za koje postoje osnovi sumwe da je Balijagi} koristio tokom skrivawa. U toku dana bi}e obavqeno saslu{awe Balijagi}a vezano za okolnosti naredbe za sprovo|ewe istrage", kazao je Marki}evi}. Marki}evi} je istakao da }e prema Balijagi}u Vi{e javno tu`ila{tvo u U`icu voditi krivi~ni postupak samo za krivi~na dela koje je izvr{io na teritoriji Republike Srbije. Marki}evi} je rekao da za sada nema novih dokaza koji ukazuju da je Balijagi} izvr{io krivi~no delo ubistva sedamnaestogodi{we devojke u Priboju 2002. godine. "U vremenskom periodu od 2002. do 2007. godine preduzimane su odre|ene istra`ne radwe u vezi sa izvr{ewem tog krivi~nog dela ali nisu pribavqeni dokazi koji bi ukazivali da je Balijagi} izvr{io to krivi~no delo ili da je krivi~no delo izvr{ilo neko drugo lice", zakqu~io je glavni javni tu`ilac Pavle Marki}evi}.

Kokain glavni „posao” crnogorske mafije

Da je Crna Gora i daqe u zna~ajnoj meri pod uticajem kriminalnih organizacija, potvrdio je i izve{taj u kome je konstatovano da u Crnoj Gori deluje 11 mafija{kih organizacija, pri ~emu najmawe organizacije imaju vi{e od 30 ~lanova. Glavna aktivnost tih organizacija je krijum~arewe kokaina na me|unarodnom nivou. Wihov uticaj se {iri na sve strane, a i daqe zadr`avaju trend udru`ivawa s kriminalnim grupama iz drugih dr`ava zapadnog Balkana.

Ove procene navedene su u najnovijem izve{taju o proceni opasnosti od te{kog i organizovanog kriminala u Crnoj Gori „SOCTA 2024”, koji je objavila vlada. Nee-

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Crnogorce „izdala“ turisti~ka sezona

Crna Gora postala deo jedinstvenog sistema pla}awa u evrima

Crna Gora je postala deo geografskog opsega platnih {ema Jedinstvene zone pla}awa u evrima (SEPA), saop{tio je Evropski savet za pla}awa (EPC).

fikasnost u vo|ewu sudskih postupaka, kako pi{e u izve{taju, „uz brojne opstrukcije i zloupotrebe procesnih instituta od strane ~lanova oru`anih kriminalnih grupa (OKG) dovela je do pu{tawa na slobodu velikog broja visoko rangiranih ~lanova suprotstavqenih kriminalnih grupa, optu`enih za te{ka krivi~na dela”.

„Samo na Cetiwu imamo 120 lica koja su pripadnici jednog ili drugog klana. Zamislite koliko je te{ko Upravi policije i Agenciji za nacionalnu bezbednost da se nose sa takvom situacijom”, rekao je crnogorski premijer Milojko Spaji}. Za ministra policije Danila [aranovi}a borba protiv organizovanog kriminala prioritet je Ministarstva unutra{wih poslova i dr`ave Crne Gore.

„Sektor za borbu protiv kriminala u posledwih osam meseci procesuirao je vi{e od 500 operativno interesantnih lica i ~lanova organizovanih kriminalnih grupa. Posebno isti~em da je veliki broj wih procesuiran zbog te{kih koruptivnih dela, krijum~arewa akcizne robe i narkotika na me|unarodnom nivou”, poru~io je [aranovi}. „Time je pri~iwena rekordna i istorijska {teta buxetu Crne Gore u iznosu ve}em od 526 miliona evra”.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} saop{tio je da je turisti~ka sezona donela pad prihoda u prva tri kvartala ove godine. To se dogodilo prvi put od crnogorske samostalnosti, izuzev pandemijske 2020. godine.

„Turisti~ka sezona, umesto zamajca ekonomskom rastu, donela je pad prihoda u prva tri kvartala ove godine od skoro ~etiri odsto u odnosu na isti period pro{le godine, ili oko 50 miliona evra. Istovremeno, zabele`en je pad broja no}ewa za vi{e od pet odsto", napisao je Milatovi} na mre`i „Iks“

„Ovo je prvi put od obnove nezavisnosti Crne Gore, izuzev pandemijske 2020. godine, da se prihodi od turizma smawuju u pore|ewu sa prethodnom godinom! Pored nere{enih infrastrukturnih i komunalnih problema, u idu}u godinu turisti~ki sektor ulazi sa jo{ jednim tegom u vidu pove}awa PDV-a sa 7 na 15 odsto, {to mo`e dodatno oslabiti na{u me|unarodnu konkurentnost".

Milatovi} je upozorio da Crna Gora ne sme da dozvoli da turizam, kao glavni pokreta~ ekonomije, u|e u opasnu zonu stagnacije.

„Pod rukovodstvom Centralne banke Crne Gore (CBCG), Crna Gora je preduzela zna~ajne napore u uskla|ivawu crnogorskih nacionalnih platnih sistema i propisa sa standardima Evropske unije (EU), postav{i prva zemqa Zapadnog Balkana koja se pridru`ila geografskom opsegu SEPA, i time dostigla va`nu prekretnicu na wenom putu ka ~lanstvu u EU”, navode iz EPC.

Guvernerka Centralne banke Crne Gore Irena Radovi}, poru~ila je da pristupawe Crne Gore SEPA ozna~ava zna~ajnu prekretnicu u finansijskoj integraciji Crne Gore sa Evropskom unijom.

„Ovo dostignu}e otvara ekonomske mogu}nosti i donosi opipqive koristi za doma}instva i preduze}a kako Crna Gora napreduje ka ~lanstvu u EU”, poru~ila je guvernerka Radovi}.

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

Razlog napada {to je Srpkiwa

Nepoznati po~inioci kamenovali su, u ~etvrtak uve~e 21. novembra, stan jedine srpske povratnice u \akovici Dragice Ga{i}.

Ovu informaciju je objavila Kancelarija za KiM, napomiwu}i da se incident dogodio na Aran|elovdan koji Dragica obele`ava kao svoju krsnu slavu.

“Ona je zatekla kamenice na terasi stana, a podse}amo da je jo{ sredinom avgusta tako|e kamenovana kada joj je razbijen prozor, a po~inioci nikada nisu prona|eni. Predstavnici Kancelarije za KiM, kao i srpski predstavnici na terenu na vezi su s Dragicom Ga{i} povodom ovog incidenta kako bi joj pru`ili

neophodnu podr{ku” stoji u saop{tewu Kancelarije.

U saop{tewu se isti~e da je ciq ovog napada jasan – naterati Dragicu Ga{i} da napusti \akovicu.

”Pri{tini jedina srpska povratnica kvari sliku etni~ki o~i{}enog grada iz kog su Srbi nasilno proterani. Zato im Dragica smeta, jer uprkos svim wihovim nasrtajima, napadima, teroru, zabranama da kupi hleb i namirnice u lokalnom marketu, obijawem stana, uskra}ivawem lekova, ona odoleva i istrajava na svom ogwi{tu”.

Dragica je i ovaj slu~aj kamenovawa prijavila Kosovskoj policiji koji su vrlo brzo do{li i

evidentirali napad ali daqe od toga se nije odmaklo.

"Navikla sam, xaba ga|aju, time ne mogu da me upla{e. Ja sam ro|ena ovde, u centru, na{a jedna ku}a, a 20 wihovih. Kako ja da se pla{im ovog naroda. Nisam se upla{ila ni prvi put kada su me ga|ali, a ni kad su me sino} ga|ali. Ne}u da dozvolim da me ga|aju, odmah }u da prijavqujem policiji", rekla je ona.

Povratnica Dragica Ga{i} vratila se da `ivi u svom stanu u \akovici 9. juna 2021. godine. Iako je, kako ka`e preko le|a preturila sva{ta, nema nameru da napu{ta svoj stan i svoju \akovicu, koja je ina~e potpuno etni~ki o~i{}ena od Srba.

Kosovska policija okupira Srbe na severu KiM

Po~ela izgradwa policijske podstanice u blizini Bawske

Kod Bistri~kog mosta, koji se nalazi nedaleko od sela Bawska na severu Kosova i Metohije, na putu Kosovska Mitrovica – Leposavi} – Ra{ka, u subotu 23. novembra, je po~ela izgradwa podstanice tzv. kosovske policije.

Ovde je pre dve godine prvo postavqen policijski punkt, potom oja~ano policijsko utvr|ewe, dok je 23. novembra, postavqen kamen temeqac za policijsku podstanicu.

Ovo je deveta podstanica na severu Kosova i Metohije i koja slu`i, kako Srbi trvrde, da se oni samo zastra{e pod pretwom oru`ja.

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petkovi} izjavio je povodom po~etka izgradwe jo{ jedne nelegalne policijske baze kod Leposavi}a, da se albanski policajci na severu AP Kosova i Metohije nalaze protivpravno i suprotno dogovorima postignutim u okviru dijaloga Beograda i Pri{tine.

On je izrazio o~ekivawe da }e me|unarodna zajednica hitno preduzeti mere u za{titi srpskog na-

roda, Petkovi} je ocenio da ministar unutra{wih poslova privremenih pri{tinskih institucija Xeqaq Sve~qa na severu Kosova i Metohije, kod ozlogla{enog Bistri~kog mosta kod Leposavi}a, polagawem kamena temeqca, namerava da otvori jo{ jednu nelegalnu policijsku bazu za „maltretirawe i upucavawe Srba”.

„Jer ono {to u Pri{tini la`no predstavqaju kao objekat bezbednosne infrastrukture nije ni{ta drugo do dodatni instrument za ugwetavawe i proterivawe srpskog naroda”, rekao je Petkovi}.

PRIPADNICI KOSOVSKE POLICIJE U ^ETVRTAK 21. NOVEMBRA PRE[LI NA TERITORIJU SRBIJE

Svesni i planirani poku{aj izazivawa novih incidenta

Ministarstvo odbrane Srbije na svom zvani~nom sajtu, u ~etvrtak 21. novembra, je objavilo saop{tewe u kome najo{trije osu|uje neovla{}eni prelazak administrativne linije izme|u Centralne Srbije i Kosova, od strane grupe te{ko naoru`anih pripadnika Kosovske policije kod sela ]irkovi}e.

“Re~ je o jo{ jednom svesnom i planiranom poku{aju izazivawa incidenta i kr{ewa sporazuma od strane pri{tinskih institucija na ~elu sa Aqbinom Kurtijem.

Ministarstvo odbrane zahteva od KFOR-a, kao jedine legalne i legitimne vojne sile na podru~ju Kosova i Metohije, da preduzme mere u skladu sa svojim mandatom i spre~i pri{tinske vlasti u poku{ajima izazivawa eskalacije nasiqa”, stoji u saop{tewu MO Srbije.

Tvrde da to predstavqa opasnu provokaciju i pretwu miru.

Tako|e su naveli da Jedinice Vojske Srbije u kopnenoj zoni bezbednosti prate stawe na terenu i spremne su da reaguju u skladu sa odredbama Vojno-tehni~kog sporazuma.

I predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je izjavio da je Aqbin Kurti to naredio, navode}i da Amerikanci znaju da je to uradio namerno. Kosovska policija je demantovala objave na osnovu saop{tewa Ministarstva odbrane Srbije u kojem pi{e da je grupa te{ko naoru`anih pripadnika kosovske policije, neovla{}eno pre{la administrativnu liniju sa Srbijom kod sela ]irkovi}e. ]irkovi}e je naseqe u op{tini Leposavi} na Kosovu i Metohiji. Pripada mesnoj zajednici Bistrica. Nalazi se na 24 km severno od Leposavi}a, sa desne strane gorweg toka Bistri~ke reke. Sredwa nadmorska visina sela je 638 metara.

HAP[EWE KOSOVSKIH POLICAJACA

SUP Srbije je 14. juna 2023. godine saop{tio da je u reonu sela Gwilica op{tine Ra{ka na vi{e od jednog kilometra u dubini teritorije centralne Srbije uhapio troicu naoru`anih kosovskih policajaca.

Uhap{ene policajce, R. Z. B.S. i M.[., je locirala antiteroristi~ka jedinica Ministarstva unutra{wih poslova (MUP) Srbije. Kosovski policajci su bili naoru`ani automatskim oru`jem i imali su mape, GPS ure|aje i drugu opremu za osmatrawe.

Dr`avni sekretar MUP-a Srbije @eqko Brki} ponovio je na konferenciji za medije da su kosovski policajci uhap{eni u pojasu prema Kosovu "daleko u dubini teritorije" Srbije.

On je naveo da su kosovski policajci do{li slu`benim vozilom do alternativnog prelaza Tresava-Batwik gdje su, prema wegovim re~ima, ostavili vozilo i nastavili pe{ice putnim pravcem Orahovo – Gwilica gdje su locirani i uhap{eni.

Oni su 18. aprila 2023. godine pu{teni da se brane sa slobode.

Na najve}em Sajmu vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana”, koji je odr`an u Beogradu od 22. do 24. novembra 2024. godine, tre}i put zaredom, predstavqena su i vina porodi~nih vinarija iz Autonomne pokrajine Kosova i Metohije.

Na pet {tandova Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Hali 3 Beogradskog sajma, pored visoko kvalitetnih vina sa podru~ja AP Kosova i Metohije, predstavqena je i gastronomska i turisti~ka ponuda ovih krajeva.

[tandove je obi{ao direktor Kancelarije za KiM koji je razgovarao sa vinarima.

Kancelarija navodi da proizvodwa vina, posebno na podru~ju Orahovca, ima dugu, vi{evekovnu tradiciju i da je pre-

poznata kao autenti~na dragocenost tog dela Srbije.

U AP Kosovu i Metohiji uzgoj vinove loze je tradicija, a proizvodwa odli~nih vina danas {iroko rasprostrawena, posebno u enklavi Velika Ho~a gde postoji veliki broj malih porodi~nih vinarija, koje akcenat ne stavqaju na kvantitet, ve} na kvalitet vina.

U~e{}e na ovoj manifestaciji, koja je od strate{kog zna~aja za ~itav Balkan, najavile su vinarije: Vinica Brki}, Vinarija \uri~i} – Ho~anska vina, Vinica Petrovi}, Vinica Luki}– Amanet i Vinarija Manita{evi}, sve iz Velike Ho~e, kao i Vinarija Anti} iz Orahovca, Vinarija Jovanovi} iz Kosovske Mitrovice, Mali podrum Jevremovi} iz Leposavi}a.

Leposavi}

Dragica pokazuje prozor gde je udario kamen

Petar Petkovi} na {tandu kosovskih vina

Be~: De~ja smotra folklora pokazala svu lepotu srpske tradicije

U subotu, 23. novembra, u prostorijama Hallmann Dome-a u Be~u, u organizaciji Austrijskog saveza srpskog folklora (ASSF) odr`ana je Smotra srpskog folklora de~ijih folklornih ansambala Austrije, koja je okupila qubiteqe srpskog folklora iz razli~itih krajeva.

Ovaj doga|aj je bio pravo slavqe srpske tradicije, kulture i zajedni{tva, pru`aju}i priliku najmla|ima da kroz igru, pesmu i no{wu ponosno predstave bogato kulturno nasle|e Srbije.

„Neizmerno smo zahvalni kako na{oj de~ici koja vole i u~e srpsku tradiciju i obi~aje u na{im kulturno umetni~kim dru{tvima, i wihovim roditeqima koji su istrajni u tome da wihova deca ne zaborave svoje korene. Tako|e smo zhvalni predstavnicima Ambasade Srbije, institucija Austrije i udru`ewa koji su danas ovde sa nama. De~iji ansambli pokazali su

neverovatnu energiju, qubav prema tradiciji i talenat, ~ime su dokazali da srpski folklor ima sigurnu i svetlu budu}nost u Austriji“, izjavio je predsednik Austrijskog saveza Srpskog folklora Aleksandar Sa{a Stankovi}.

Ina~e, de~iju smotru je zvani~no, nakon intonirawa dr`avnih himni Austrije i Srbije i blagoslova sve{tenika Miqana Anti}a, otvorio Nemawa Joksimovi}, predstavnik Ambasade Srbije u Austriji i ovom prilikom preneo pozdrave ambasadora Marka Blagojevi}a.

Publika je sa odu{evqewem pratila nastupe mladih folklora{a, a prepuna dvorana Hallmann Dome-a odzvawala je aplauzima i odu{evqewem nakon svakog nastupa. Smotra je bila i prilika za roditeqe, prijateqe i qubiteqe folklora da se okupe i podr`e ove mlade ~uvare kulturnog nasle|a.

„Ciq ovakvih manifestacija je ne samo

Pariz: Patrijarh srpski otvorio izlo`bu u Unesku

Izlo`bu o srpskim sredwovekovnim manastirima na Listi svetske ba{tine u opasnosti - De~anima, Gra~anici, Pe}koj patrijar{iji i crkvi Bogorodice Qevi{ke, koja se odvija u sedi{tu Uneska u Parizu, otvorio je patrijarh srpski Porfirije, u prisustvu ministra kulture Nikole Selakovi}a, i poru~io da je stavqawem srpskih svetiwa pod svoju za{titu, UNESKO pokazao wihov univerzalni zna~aj za ceo civilizovani svet, istovremeno ih ~uvaju}i za budu}e nara{taje.

Izlo`bu povodom obele`avawa 20 godina od upisa manastira De~ana na Listu svetske ba{tine organizuje Ministarstvo kulture, a ministar Selakovi} je rekao da je srpska kulturna ba{tina na Kosovu

„U velikom talasu nasiqa, u martu 2004, stradali su, me|u mnogim drugim, i neki od nebi~no vrednih srpskih spomenika, poput manastira Svetih arhan|ela kod Prizrena, manastira Devi~ i jo{ nekoliko sredwovekovnih crkava u samom gradu Prizrenu. Uni{teno je, spaqeno i o{te}eno 34 crkve i manastira i razru{ena su tri grobqa“, podsetio je Selakovi}. Istovremeno, ukazao je na jo{ jedan aspekt ugro`avawa srpskih sredwovekovnih spomenika na Kosovu i Metohiji, ~ak i onih koji su svetska ba{tina, putem falsifikata, a to se, pre svega, ~ini kroz krivotvorewe podataka o wihovom poreklu.

i Metohiji i daqe, u 21. veku, jedno od najugro`enijih kulturnih dobara u Evropi. Podsetio je da se ~etiri kulturna dobra, koja su deo svetske ba{tine Uneska i imaju prepoznatu izuzetnu univerzalnu vrednost, od 2006. godine nalaze na Listi svetske ba{tine u opasnosti.

„I pored toga, neprekidni nasrtaji na srpsku ba{tinu, poku{aji preimenovawa i falsifikovawa istorije postali su gotovo svakodnevica. Samo u periodu 20232024. dogodio se 31 napad, od kojih je ve}ina bila usmerena na uni{tavawe i skrnavqewe kulturnih dobara“, upozorio je Selakovi}.

Ukazao je da je naro~ito bio dramati~an period posle okon~awa ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji u junu 1999. godine, kada je, u organizovanim napadima, oskrnavqen, o{te}en ili u potpunosti uni{ten veliki broj srpskih crkava i manastira.

o~uvawe tradicije i podizawe kvaliteta folklora ve} i povezivawe srpske zajednice {irom Austrije i ja~awe kulturnog identiteta mladih generacija“, dodao je Stankovi} i dodao da su na ovoj smotri svih 15 ansambala, koji su nastupili, zaslu`ili zlatnu plaketu.

Organizatori su najavili da se ve} pripremaju za jubilarnu 40. Austrijsku smotru srpskog folklora koja }e se odr`ati u Klagenfurtu 10.maja 2025. i navode da }e ova smotra biti jo{ ve}a i sadr`ajnija, sa ciqem okupqawa svih ansambala iz svih kulturno-umetni~kih dru{tava Austrije.

SVETI STEFAN SE JAVI U ^IKAGU:

Jedna od najlep{ih na{ih crkava u Americi proslavila svoju slavu!

U ^ikagu je svoju slavu proslavila crkva Svetog Stefana De~anskog, jedna od najstarijih parohija SPC na ovim prostorima. Liturgiju je po blagoslovu mitropolita Longina slu`io iguman manastira Nova Gra~anica Sergije, uz saslu`ivawe paroha crkve, oca Aleksandra Petrovi}a.

Ministar je naglasio da u ime izuzetne univerzalne vrednosti, ~ije o~uvawe je jedan od kqu~nih misija Uneska, i u ime istorijske istine, ova izlo`ba budi i poziva savest javnosti i stoji nasuprot svakom nasiqu i krivotvorewu i svedo~i o neophodnosti i plemenitosti misije za{tite kulturnog nasle|a ~ove~anstva. Govore}i o zna~aju obele`avawu 20 godina od upisa manastira De~ani na Listu svetske ba{tine, istakao je da se dana{wa sv~anost odr`ava upravo na drugi dan Slave Svetog Stefana De~anskog i dodao da je i sama Slava obi~aj srpskog naroda koji je na Listi nematerijalne kulturne ba{tine Uneska.

Izlo`bu je otvorio patrijarh srpski Porfirije, koji je, izme|u ostalog rekao, da Visoki De~ani, zbog te{kih i slo`enih istorijskih okolnosti kroz koje je srpski narod kroz vekove prolazio, a kroz koje, na`alost, i danas prolazi, svoju primarnu svetlonosnu misiju su konstantno, }utke i dostojanstveno ostvarivali, svedo~e}i i u najmra~nijim vremenima da je svetlost jedini ispravni put i jedini pravi ciq svakoga ~oveka.

Patrijarh je rekao da kako osniva~i manastira, tako i wihovi `iteqi pripadaju jednom konkretnom narodu, ali prosve}eni blagoda}u Bo`ijom, oni prevazilaze granice naroda iz kojeg su potekli i postaju univerzalni i po qubavi pripadaju svima, te naveo da to nenegira wihovu primarnu pripadnost srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi koji su ih iznedrili.

Vernici su crkvu Svetog Stefana De~anskog ispunili do posledweg mesta, a me|u odraslima bilo je i mnogo dece. I dok su oni najmla|i u ~udu gledali svet oko sebe iz roditeqskih naru~ja, oni malo stariji veselo su grajali i tr~karali oko oltara, uzdu` i popreko svetiwe, a oni najstariji nosili su rize i pomagali u slu`ewu liturgije kao momci od oltara.

Posle liturgije slavska sve~anost nastavqena je u crkvenim prostorijama, gde je poslu`en bogat sve~ani ru~ak koji su spremile `ene iz Kola srpskih sestara, a prisutni su mogli da u`ivaju u bogatom kulturno-umetni~kom programu, koji je zapo~eo lepom prezentacijom koju su o Stefanu De~anskom spremili studenti ovda{we Bogoslovije Stefan Dmitrovi} i Milan Petrovi}.

Onda je usledilo i lomqewe slavskog kola~a, u kome je pored sve{tenstva, bogoslova i dece u~estvovala i porodica Gatari}, doma}in ovogodi{we slave.

Nakon {to smo se podsetili ko je bio i po ~emu je ostao upam}en ovaj vladar/svetiteq iz dinastije Nemawi}a, program je nastavqen recitalima dece iz parohije, a onda i programom u kome su u~estvovale sve generacije parohijske Folklorne grupe Avala, od onih koji tek u~e prve korake tradicionalnih srpskih igara, pa do onih starijih, ve} prekaqenih plesa~a.

Svi, naravno, obu~eni u tradicionalne srpske no{we. Prigodnu besedu o svojoj prvoj poseti Kosovu i Metohiji i naj~uvenijoj zadu`bini Stefana De~anskog i verovatno najlep{em srpskom manastiru, Visokim De~anima, odr`ao je i otac Aleksandar: - Svi mi znamo da postoje velike na{e

svetiwe na Kosovu, ali verujte mi, dok to ne vidimo mi nismo svesni {ta tamo imamo. To su na{i duhovni svetionici i oni ~ine Kosovo svetom srpskom zemqom. Sveti oci u De~anima su nam otvorili i kivot da bi mogli da celivamo ruku Svetog Stefana De~anskog. Zamislite, Srbi ve} skoro osam vekova qbe ruku svome kraqu i on {titi i blagosiqa.

- Manastir De~ani, za razliku od drugih manastira, nikada nije ru{en ni spaqivan. Kroz sve vekove ostao je netaknut, onako kako ga je Stefan De~anski napravio, i do dana dana{weg sija istom duhovnom svetlo{}u. Pitali smo monahe i svete oce da li su se pla{ili kada je bilo bombardovawe 1999.godine, jesu li se pla{ili, sklawali iz manastira. A oni ka`u: ni slu~ajno, nismo ni jednog trenutka posumwali. Mi smo znali da nijedna bomba ne}e pasti na manastir. I nijedna nije pala. Istina, pala je jedna, ali je pala na potporni zid i nije eksplodirala.

Australiji za mla|e od 16 godina dobra odluka?

Kira Pendergast svake godine razgovara sa hiqadama tinejxera kao edukator za sajber-bezbednost. Ona zna ~emu su izlo`eni na mre`i – porukama, maltretirawu, seksualnom iznu|ivawu, pretwama – ali ni{ta je nije pripremilo za animozitet sa kojim se nedavno suo~ila u sobi punoj u~enika od 12 i 13 godina.

Trebalo je da odr`i tri predavawa u jednoj australijskoj {koli, ali nakon samo nekoliko minuta prvog predavawa, grupa de~aka je po~ela da upu}uje uvrede na ra~un `ena predstavqenih u wenoj prezentaciji, {to je uobi~ajeno me|u mizoginim onlajn influenserima.

U~iteqi su poku{ali da ih u}utkaju, a onda je devoj~ica u prvom redu izgovorila komentar pun psovki, zbog ~ega se Pendergast slomila i uplakana istr~ala iz sobe, pi{e CNN

„Ne mogu da verujem da pla~em ovde. Verujem da je pona{awe kome sam prisustvovala danas u potpunosti podstaknuto stvarima koje su u~enici videli na mre`i. U stvari, siguran sam da jeste i to treba da se promeni“, rekla je Pendergast u selfi-videu, snimqenom ubrzo nakon toga u wenom automobilu.

Pendergast je osniva~ i izvr{ni direktor globalne obrazovne kompanije za sajber-bezbednost Safe on Social, i nekada se protivila zabrani dru{tvenih medija za decu, ali se sada potpuno sla`e: „Pro{la sam kroz apsolutno svaku sva|u i imala sam kontraargument za svaku. A onda sam shvatila da to jednostavno treba zabraniti“.

Australijska vlada se nada da }e postati prva u svetu koja }e ove nedeqe usvojiti zakon koji omogu}ava brisawe korisni~kih naloga na dru{tvenim mre`ama – ukqu~uju}i Snapchat, TikTok, Facebook, Instagram, Reddit i Ks – sa ure|aja dece mla|e od 16 godina. Ako zakon bude usvojen, sudovi mogu izre}i nov~ane kazne do 32 miliona dolara kompanijama dru{tvenih medija za koje se utvrdi da nisu preduzele razumne korake da spre~e decu da koriste wihove usluge. Vlada ne govori tehnolo{kim kompanijama kako da to urade, ali o~ekuje od wih da usvoje tehnologiju za proveru starosti. Ovo izaziva zabrinutost za privatnost koju je vlada rekla da }e re{iti kroz zakon.

KRITI^ARI SU SKEPTI^NI

Ali kriti~ari su i daqe skepti~ni. Ka`u da je to ishitreni, politi~ki motivisan zakon uo~i parlamentarnih izbora, koji bi prestupnike dece mogao gurnuti dubqe u neregulisana podru~ja interneta. Zagovornici zakona ka`u da ga vredi doneti ako spasava jedan `ivot.

Posledwih meseci jo{ dve mlade devojke pridru`ile su se sve ve}oj listi dece koja su sebi oduzela `ivot nakon maltretirawa na internetu.

U septembru je umrla [arlot O’Brajen, a zatim Ela Ketli-Kroford – obe od 12 godina – i wihove porodice ka`u da su bili na meti nasilnika koji su im se rugali na Snep~etu.

U Elinom slu~aju, druge devojke su je navodno prevarile pretvaraju}i se da su neko drugi u aplikaciji i {ire}i privatne snimke koje je poslala.

„Nasiqe na dru{tvenim mre`ama je stvarno“, napisala je wena porodica masnim slovima na Go Fund Me stranici postavqenoj da prikupi novac za wenu sahranu.

[arlotini roditeqi Metju Hauard i Keli O’Brajen pridru`ili su se kampawi za zabranu dru{tvenih medija za mla|e od 16 godina. Oni postupaju po [arlotinom posledwem zahtevu – apelu za podizawe i {irewe svesti o onlajn maltretirawu.

Oni su otputovali u Kanberu da premijeru predaju peticiju koju je potpisalo 124.000 qudi u to vreme – najve}u na svetu na tu temu – pozivaju}i da se starosna granica za dru{tvene mre`e podigne sa 13 na 16 godina.

Ilon Mask protiv planirane zabrane

dru{tvenih mre`a

za decu u Australiji

Ameri~ki milijarder Ilon Mask, vlasnik platforme Iks, kritikovao je australijski predlog zakona o zabrani dru{tvenih medija za decu mla|u od 16 godina i ka`wavawu dru{tvenih medija do 20 miliona australskih dolara (31 miliona dolara) za sistemska kr{ewa tog zakona.

Australijska vlada levog centra je predstavila predlog zakona u parlamentu, koji planira da poku{a verifikaciju starosti korisnika dru{tvenih mre`a, {to su neke od najstro`ih kontrola za kori{}ewe dru{tvenih mre`a koje je do sada nametnula bilo koja zemqa.

"Izgleda kao skriveni na~in za kontrolu pristupa internetu svih Australijanaca", rekao je Mask govore}i o tom predlogu zakona, u odgovoru australijskom premijeru Entoniju Elbaniziju na platformi "X".

Mask se ranije sukobio sa australijskim laburisti~kom vladom levog centra, zbog wene politike prema dru{tvenim medijima, i nazvao ih je "fa{istima", zbog wihovog zakona o dezinformacijama.

U aprilu, platforma Iks je oti{la na australijski sud, da ospori nalog regulatora za uklawawe nekih postova o ubadawu biskupa u Sidneju, {to je Albanezea navelo da Maska nazove "arogantnim milijarderom".

„SVE GRE[KE KOJE NAPRAVE ODMAH SE EMITUJU CELOJ GRUPI“

Dr Danijel Ajn{tajn, klini~ki psiholog i autor, ka`e da se {kole kre}u kroz minsko poqe interakcija koje se odvijaju onlajn, van {kolskih ~asova, na platformama koje su van wihovog dometa: „Nastavnici su pod velikim pritiskom da se pozabave ~iwenicom da je kultura podrivana putem dru{tvenih medija, ovo je vrsta zlonamernog pona{awa kojem je suptilno dozvoqeno da postoji samo zato {to ga je te{ko zaustaviti.“

Ajn{tajn podr`ava zabranu dru{tvenih medija jer veruje da mobilni telefoni i grupna }askawa zamewuju interakcije licem u lice koje u~e decu kako da se pove`u sa qudima i re{avaju sukobe: „Sve gre{ke koje naprave se odmah emituju celoj grupi. Nemam priliku da napravim te male gre{ke, a da one ne postanu va`ne.“

Dogovor izme|u glavnih politi~kih partija nije ba{ uobi~ajen u Australiji, ali po ovom pitawu one predstavqaju jedinstven front. Opoziciona Liberalna partija predlo`ila je u junu starosnu granicu za dru{tvene mre`e, {to je podr`ao premijer, a zatim i svi savezni i pokrajinski zvani~nici.

„@elim da razgovaram sa australijskim roditeqima. Pre~esto dru{tveni mediji uop{te nisu dru{tveni i svi to znamo. Istina je da {teti na{oj deci i moramo to da zaustavimo“, rekao je premijer Entoni Albanez u video snimku objavqenom na Instagramu , jedna od meta zabrane.

Australijska ministarka komunikacija Mi{el Rouland saop{tila je da vlada ne}e prisiqavati korisnike dru{tvenih medija da predaju svoje li~ne podatke tehnolo{kim kompanijama, po{to planira da deci mla|oj od 16 godina zabrani pristup svim dru{tvenim mre`ama.

Rouland planira da predstavi u parlamentu prvi zakon u svetu koji }e primorati X, TikTok, Facebook i Instagram da ograni~e pristup deci mla|oj od 16 godina tim platformama.

Nakon {to zakon stupi na snagu, platforme bi imale rok od godinu dana da odlu~e kako da sprovedu zabranu, u suprotnom bi se mogle suo~iti sa kaznama do 50 miliona australijskih dolara (31 milion evra). Kako }e platforme mo}i da ta~no utvrde starost svakog vlasnika naloga

Deni Ela~i i wegova `ena su pre nekoliko godina popustili pred zahtevima svoje }erke da koriste svoj stari mobilni telefon. Tada je imala 10 godina. „U roku od nekoliko nedeqa, videli smo da je to preuzelo wen `ivot. Mislim da je posledwa kap bila slawe i primawe poruka u pono}. Odlu~ili smo da tako ne mo`e da potraje jo{ 10 godina“, rekao je Ela~i za CNN

Oni su pokrenuli Heads Up Alliance da podstaknu druge roditeqe da odla`u kupovinu mobilnih telefona za svoju decu. Ela~i ka`e da nema sumwe da dru{tveni mediji {tete australijskoj deci.

„Deca koja po~ine samoubistvo ostavqaju bele{ke o samoubistvu u kojima pi{e da su dru{tveni mediji igrali ulogu u wihovoj smrti. I jo{ uvek raspravqamo o tome da li su dru{tveni mediji {tetni po mentalno zdravqe na{e dece“, ka`e Ela~i.

Za mnoge stru~wake nije pitawe negativnih efekata dru{tvenih medija, ve} da li je potpuna zabrana pravi odgovor. U oktobru je vi{e od 140 stru~waka poslalo zajedni~ko pismo australijskoj vladi rekav{i da je zabrana o{tar odgovor koji }e spre~iti tehnolo{ke kompanije da ula`u u za{titu dece na internetu.

„ZABRANA

NE]E DONETI OLAK[AWE KOJE RODITEQI TRA@E“

Amanda Tre}i, {ef Centra za istra`ivawe mladih i otpornih na Univerzitetu Zapadni Sidnej, ka`e da je za mnogo dece sada{wa 13 godina sasvim adekvatna. „Ideja zabrane je privla~na roditeqima jer se ~ini da }e se re{iti jedne brige. Zabrana ne}e doneti olak{awe koje roditeqi o~ekuju. Dru{tveni mediji }e ostati kqu~ni deo roditeqstva iu budu}nosti“, obja{wava Tre}i, koji smatra da su pozivi na zabranu politi~ki motivisana i ekonomska pitawa. U svom saop{tewu pro{le nedeqe, vlasnik mre`e „X“ Ilon Mask je ukazao da je predlo`eni zakon prekomerna vladina intervencija. Samoprogla{eni „apsolutista slobode govora“ i bliski saveznik novoizabranog ameri~kog predsednika Donalda Trampa rekao je da zabrana „izgleda kao skriveni na~in kontrole pristupa internetu za sve Australijance“.

i sprovedu zabranu, jo{ nije poznato. Rouland je u parlamentu rekla da }e zakon imati "~vrste odredbe" za za{titu privatnosti korisnika dru{tvenih mre`a. Vlada je pro{le nedeqe objavila da je konzorcijum na ~elu sa britanskom kompanijom Age

Check Certification Scheme dobio ugovor da ispita razli~ite tehnologije za procenu i verifikaciju starosti. Izvr{ni direktor te kompanije Toni Alen rekao je u ponedeqak da tehnologije koje se razmatraju ukqu~uju procenu starosti i zakqu~ivawe o starosti. To ukqu~uje utvr|ivawe niza ~iwenica o pojedincima koje ukazuju na to da su odre|ene starosti. "Nijedna od ovih metoda nije 100 odsto ta~na", rekao je Alen za australijske medije. Alenova kompanija }e izvestiti australijsku vladu o napredku i mogu}im re{ewima do kraja juna slede}e godine. Pored uklawawa dece mla|e od 16 godina sa dru{tvenih mre`a, Australija tako|e tra`i na~ine da spre~i decu mla|u od 18 godina da pristupe onlajn pornografiji, navodi se u saop{tewu vlade.

Najpoznatijem novinaru Australije, Alanu Xonsu, pro{irena optu`nica

Najpoznatijem novinaru u Australiji Alanu Xonsu koji je prije nekoliko dana priveden zbog optu`bi za seksualno napastvovawe, stavqaju se na te-

ret ukupno 23 krivi~na dela izvr{enih nad devet osoba mu{koga pola, od kojih je najmla|em bilo 17 godina, a uz ostale `rtva je bio i Olimpijac Australije.

Xons i wegovi advokati odbijaju bilo kakvu krivicu, a 83 godi{wem milijarderu odre|en je ku}ni pritvor a pretres na kojem }e se strah i trepet mladih novinara, izjasniti o krivici odr`a}e se

pred Vrhovnim sudom Novog Ju`nog Velsa i Sidneju 8. decembra ove godine. Dok su mnogi wegovi biv{i saradnici i kolege zaprepa{teni wegovim hap{ewem, neki od wih izjavquju da su od 2019. godine znali da se ne{to s wim doga|a, mnogi od wegovih odanih prijateqa javno upu}uju podr{ku i nevjericu da bi legenda Australije mogao biti odgovoran za te{ka krivi~na djela koja mu se stavqaju na teret. Jedan od najbogatijih qudi na svijetu i vjerni Alanov prijateq Xems Parker, kao i biv{i premijeri Xon Hauard i Toni Abot pru`aju optu`enom medijskom modulu punu podr{ku, kakvu su pru`ali i drugom ~ovjeku Vatikana, kardinalu Xorxu Pelu, isto tako ro|enom u Sidneju koji je pravosna`no osu|en zbog pedofilije i koji je preminuo pro{le godine.

Od sada{wih politi~ara ni jedan nije dao blanko kritiku optu`nice, a vrijeme pred nama bi}e obiqe`eno nezapam}enim skandalom u ~ijoj je glavnoj ulozi jedan od ikona Australije u posqedwih pedeset godina.

Sajber napadi ciqali vladu u Kanberi i kqu~nu infrastrukturu zemqe

Australijska obave{tajna agencija je saop{tila da postoji mogu}nost da je jedan od sajber napada pro{le godine ukqu~ivao kqu~nu infrastrukturu, a da su hakeri, koje su sponzorisale strane dr`ave, ciqale australijsku vladu.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Australijska vlada povukla predlog „zakona o cenzuri“

Vlada Australije povukla je predlog zakona koji bi dao mo} doma}oj radiodifuznoj agenciji da nadgleda dru{tvene mre`e i zahtevalo od wihovih vlasnika da vode evidenciju o dezinformacijama.

risale onlajn sadr`aj, kako bi izbegle pretwe velikim kaznama“, naveo je Kolman u saop{tewu.

Kina je razvijala sajber tehnike koje ukqu~uju birawe meta ''u skladu sa prethodnim pozicionirawem za razorne efekte, a ne tradicionalnim operacijama sajber {pijuna`e“, navodi se u izve{taju.

Peking je vi{e puta demantovao tvrdwe vlada SAD i Australije o hakovawu ra~unarskih sistema stranih zemaqa.

Australijska direkcija za signale saop{tila je u izve{taju da se vi{e od 11 odsto incidenata u sajber bezbednosti u pro{loj godini odnosilo na kqu~nu infrastrukturu, ukqu~uju}i struju, gas, vodu, obrazovawe i transportne usluge. Od toga, ~etvrtina su bili ''fi{ing'' incidenti, 21 odsto eksploatacija javnog interfejsa, a 15 odsto ''aktivnosti grube sile'', prenosi Rojters. Ministar odbrane Ri~ard Marles rekao je da Australija, kao i weni me|unarodni partneri, pripisuje sajber incidente Kini, Rusiji i Iranu.

Najtrofejnija

Makionova (30) je najtrofejnija australijaska sportistkiwa na olimpijskim igrama, daleko ispred Jana Torpa i Lizel Xons.

"Znala sam da }e mi Igre u Parizu biti posledwe u karijeri. Od tada imala sam vremena

Ministarka komunikacija Mi{el Roulend izjavila je danas da vlada nije u stawu da prikupi potrebnu podr{ku za usvajawe zakona. Portparol opozicije Dejvid Kolman rekao je da je predlog zakona „izdao na{u demokratiju“ i da predstavqa „zakon o cenzuri u Australiji“.

„Ovaj zakon bi za efekat imao suzbijawe slobode govora svakodnevnih Australijanaca, jer bi platforme cenzu-

Zakon bi Australijskoj Upravi za komunikacije i medije dao mo} nad digitalnim platformama tako {to bi uveo kodeks pona{awa ili standarde za kompanije koje su vlasnici dru{tvenih medija.

da dobro razmislim o svom putovawu i o budu}nosti u plivawu. Ponosna sam {to sam dala apsolutno sve od sebe, fizi~ki i mentalno", rekla je Makionova. Ema je prvi put na Igrama u~estvovala 2016. godine u Rio de @aneiru i osvojila tri medaqe u {tafeti i individualnu bronzu. Najboqe rezultate bele`ila je u Tokiju, gde je me|u sedam medaqa bilo ~etiri zlatne i ve} u tom momentu je postala najtrofejnija australijska olimpijka.

U Parizu je dodala jo{ tri medaqe.

Viktorijski „mega projekti“ ili „buxetska rupa bez dna“

Decenijski infrastrukturni projekti viktorijskih laburista ostavili su neizbrisiv trag {irom Viktorije; od uklawawa 84 pru`na `elezni~ka prelaza, do izgradwe 47 glavnih puteva, pi{u ovih dana lokalni mediji. Ipak, mi{qewa su podeqena: da li je re~ o „mega projektima“ ili o „buxetskim rupama bez dna“?

Sa infrastrukturnim programom vrednim 100 milijardi dolara na papiru, projekti javnog sektora }e nastaviti da oblikuju slede}u deceniju, ali stru~waci ka`u da je potrebna velika finansijska korekcija u dr`avi kako bi se omogu}ilo da takozvani „Big Bild projekat“ bude nova normalnost, a ne „katastrofa u najavi”.

Tempo izgradwe bio je rapidan od trenutka kada je Danijel Endrjus preuzeo uzde kao premijer, povezuju}i industriju javnog sektora sa ekonomskim rastom i odlukom da raskine ugovor za Ist Vest Link – tunel ispod centra

li su platili mnogo novca za ovo? Naravno, da.”

Dvajer je rekao da su vi{i tro{kovi delimi~no bili kompromis za brzinu kojom su se stvari gradile, {to je proizvelo izazove za slede}u deceniju. „Kako da popravite fiskalna re{ewa tako da ovaj infrastrukturni bum ne bude samo iluzija i da mo`e da se nastavi?“.

Ovako izgledaju, navode mediji, viktorijski infrastrukturni projekti u brojevima; Zavr{eno je 47 velikih putnih projekata. Otvoreno je 75 novih {kola. Uklowena su 84 pru`na prelaza, a nadogra|eno ili izgra|eno 50 stanica. Gradilo se 180 velikih projekata, a 146 je zavr{eno. 324 km novih ili unapre|enih regionalnih `elezni~kih pruga. 2000 novih `elezni~kih usluga. Zaposleno 16.000 qudi. U toku su projekti u javnom sektoru vredni 100 milijardi dolara.

Doma}i mediji navode i neke konkretne rezultate u dolarima, koliko je obe}ano a koliko je na kraju potro{eno za ve}inu projekata.

Melburn metro projekat:

Po~etni tro{ak: 10,9 milijardi dolara

Revidirano: 15,6 milijardi dolara

Vi{e potro{eno: 4,7 milijardi dolara

Obe}ani datum zavr{etka: 2026

Trenutni datum zavr{etka: 2025

Tunel Vest Gejt: Po~etni tro{ak: 6,3 milijarde dolara

grada koji je zapo~et od strane odlaze}e vlade Denisa Neptina. Saobra}ajni haos i poreme}aji postali su obele`je laburista na vlasti, i postao je stalni izazov ube|ivati stanovnike Melburna da je krajwi rezultat vredan tog bola.

Izvr{ni direktor agencije „Infrastructure Partnerships Australia“, Adrian Dvajer, rekao je jo{ 2014. da je nova vlada „po~ela na klimavim nogama“ jer je otkazivawe Ist Vest Link-a momentalno naru{ilo poverewe.

„Bili su ipak dovoqno pametni da brzo pre|u na stvari poput metroa u Melburnu, a kasnije i tunela Vest Gejt, kao i do programa velike brzine poput uklawawa pru`nih `elezni~kih prelaza“, rekao je on.

„Ako su ovim planovima promenili strukturu grada, onda to jeste bilo ne{to konkretno. „Da

ta. „Postoje delovi Melburna koji su, tokom perioda od 10 godina, postali bogatiji i mnogo lak{i za `ivot, dobro opslu`eni velikom potro{wom u infrastrukturu“, rekao je on.

„U istom periodu, bilo je oblasti u Melburnu koje su postale siroma{nije i mnogo te`e za `ivot. „O~ekivani `ivotni vek na primer u Meltonu (zapad Melburna) je 13 godina kra}i od onih koji `ive u Bejsajdu (isto~ni deo).

Portparol opozicione saobra}ajne infrastrukture, Dejvid Sautvik, optu`io je laburiste da su stavili „sva na{a jaja u jednu korpu“, dok su neka predgra|a potpuno zanemarena.

„Stanovnici Meltona su zaglavqeni u pretrpanim, nepouzdanim dizel vozovima, a porodice u Donibruku nemaju ~ak ni pe{a~ku stazu do lokalne `elezni~ke stanice, dok se putevi {irom Viktorije bukvalno raspadaju“, rekao je on.

Otkako su preuzeli vlast 2014. godine, laburisti su od tih mega projekata ve{to pravili samo-reklamu.

Slede}e godine planirano je da se otvori metro tunel vredan 15,6 milijardi dolara, koji }e preoblikovati gradsku `elezni~ku mre`u Melburna. Iako je uve}ao svoj buxet za 4,7 milijardi dolara, za sad navodno sve ide po planu.

Mnogo je te`e objasniti ka{wewa u izgradwi tunela Vest Gejt vrednim 10,2 milijarde dolara, zbog ~ega voza~i trpe nepodno{qive gu`ve ve} tri godine du`e od planiranog vremena.

Insajderi laburista tvrde da su plate na ovim projektima atronomski velike. „To nisu bili samo poslovi, ve} visoko pla}eni poslovi“. Prema posledwim podacima, vi{e od 16.000 qudi je bilo zaposleno na infrastrukturnim projektima javnog sektora u Viktoriji.

Sa godi{wom potro{wom javnog sektora koja dosti`e vrhunac od 24 milijarde dolara, blagajnik Tim Palas je bio primoran da pritisne ko~nice, ukqu~uju}i i odlagawe `elezni~ke linije do aerodroma Talamarin na ~etiri godine.

Revidirani tro{ak: 10,2 milijarde dolara

Vi{e potro{eno: 3,9 milijardi dolara

Obe}ani datum zavr{etka: 2022

Trenutni datum zavr{etka: 2025

Nort Ist Link: Po~etni tro{ak: 15,8 milijardi dolara

Revidirano: 26,1 milijardi

dolara

Vi{e potro{eno: 10,3 milijarde dolara

Po~etni datum zavr{etka: 2028

Trenutni datum zavr{etka: 2028.

Liberal Kosmos Samaras ka`e da su investicije u infrastrukturu transformisale grad, ali da postoji rastu}a podela izme|u pobednika i gubitnika tih projeka-

Dva najskupqa projekta u istoriji Melburna trebalo bi da budu velike prekretnice u narednoj deceniji, sa 26 milijardi dolara vrednim Nort Ist Linkom koji bi trebalo da bude otvoren za ~etiri godine.

U me|uvremenu, 34,5 milijardi dolara vredan Saburban Reijl Lup Ist, tunel od 26 km koji povezuje ^eltenhem na jugoistoku grada sa Boks Hilom na istoku, nastavqa da deli laburiste i viktorijance.

Za dve godine, na slede}im dr`avnim izborima, bira~i }e ipak jedini pokazati i oceniti da li su im ovi projekti bili va`ni i korisni, ili su bili va`ni samo onima koji su od ovih mega projekata ve} debelo profitirali.

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Filmska pri~a prve i jedine bebe ro|ene u JAT-ovom avionu

Ne~ije `ivotne sudbine su poput filma, a pri~a o Jatku Todevu jedna je od wih. Tokom leta B-707 iz Jugoslavije za Australiju, 13. februara 1978. godine, u JAT-ovom avionu se porodila Marija Todeva iz Makedonije. Bio je to jedan od prvih takvih slu~ajeva u istoriji vazdu{nog saobra}aja.

Marija Todev je imala samo 18 godina. U osmom mesecu trudno}e ukrcala se u avion koji je leteo iz Beograda ka Sidneju. Tamo je o~ekivala svog supruga Stojana, koji je stigao u Australiju nekoliko meseci ranije u potrazi za boqim `ivotom. Dva sata pre sletawa po~eo je poro|aj.

Stjuardesa Slavica Ursi} i perser Radoje Rako~evi} – Roki su je sklonili od drugih putnika, i pomogli joj da na svet donese zdravo mu{ko dete.

Pup~ana vrpca tek ro|enog de~aka prese~ena je makazama dezinfikovanim viskijem. Tako je avion koji je poleteo sa 106 putnika stigao u Sidnej sa jednim putnikom vi{e. Ve} slede}eg dana vesti o „bebi u avionu“ pojavile su se u svim jugoslovenskim i svetskim novinama.

Jatko Todev je prva beba koja se rodila u Jatovom avionu, a zbog toga je dobio kao poklon da besplatno leti wihovim avionima do kraja `ivota.

On je jedina osoba na svetu ~ije je rodno mesto registrovano u avionu IU-AGI

Nekada{wi stjuard, in`ewer leta JAT-a i pilot Radoje Rako~evi} je mnogo sati proveo u vazduhu, susre}u}i se s putnicima svakojakog karaktera i raznih fela. A ovaj poro|aj mu je ostao urezan u se}awu. On je sa osobqem “boinga 707”, na visini od 8.000 metara, porodio Mariju Todevu i sve je izgledalo kao u dobro re`iranom filmu, pisala je Politika.

Radoje se i danas se}a svakog detaqa s tog leta. Nad Singapurom se spu{talo vrelo ve~e. Obavqaju se posledwe provere pred poletawe za Sidnej. Ulaze prvi putnici. Ve}ina }uti, jer su umorni od leta izme|u Beograda i Singapura koji je trajao vi{e od devet sati. Me|u wima je i Marija Todeva u poodmakloj trudno}i. Let do Sidneja traje sedam sati. Svi su opu{teni i svi su pod budnim okom kabinskog osobqa. U jednom trenutku neko od wih prime}uje da s Marijom ne{to nije u redu.

“Imam probode u stomaku koji postaju sve ja~i i ~e{}i. Ma, bi}e sve u redu…”, umirivala je Marija zabrinutu stjuardesu. Bili su to, ipak, trudovi i svi su shvatili da }e se `ena poroditi u avionu. Radoje je odmah obavestio kapetana Maqkovi}a, a ovaj istog ~asa krenuo da spu{ta avion na 8.000 metara, visinu koja qudskom organizmu najvi{e prija.

“Ta~no je da smo, kao kabinsko osobqe, bili obu~eni za delovawe u raznim kriznim situacijama, ukqu~uju}i i poro|aj, ali niko od nas nije imao iskustva, niti

smo ~uli da je iko u drugim kompanijama pora|ao putnicu u avionu”, ka`e Rako~evi}. Kad je Marija po~ela da ose}a kontrakcije, avion je bio iznad pustiwe u centralnoj Australiji, a do Sidneja je ostalo jo{ oko tri sata leta. Vreme je muwevito izmicalo, pa je Radoje preuzeo komandu da se krene s poro|ajem, jer u takvim situacijama samo jedan mo`e da bude glavnokomanduju}i. Prva tri reda sedi{ta brzo su ispra`wena, putnici su zamoqeni da pre|u u drugi deo aviona, tako da je napravqena neka vrsta improvizovanog stola. Marija je u po~etku odbijala da se skine pred Radojem i pred stjuardesama, ali kad je videla da nema gde, brzo je popustila. Trebalo je na}i sredstvo za dezinfekciju i druge potrep{tine. Neko se setio viskija. Bar je wega bilo dovoqno. Pi}e su sipali u pove}u posudu i unutra ubacili makazice za nokte i par~e kanapa, neku vrstu pertle kojim su novoro|en~etu vezali pupak. U drugom loncu bila je vru}a voda.

“Navukao sam gumene rukavice, Slavica, Gordana i Ana pomagale su porodiqi, istovremeno je i hrabrile, i posle nekoliko minuta de~a~i} je bio u mojim rukama. Uhvatio sam ga za stopala, pqesnuo po guzi dva-tri puta i kad je zaplakao, znali smo da je poro|aj uspe{no obavqen i da smo pobedili”, rekao je on. Usledila je nova drama – trebalo je prese}i pup~anu vrpcu.

“Slavice, ti }e{ to da uradi{”, komandovao je Radoje, koga mnogi zovu i Roki. “Ne mogu”, zadrhtala je stjuardesa, strahuju}i verovatno da ne napravi neki pogre{an potez i ugrozi `ivot bebi. Stjuard je odmerio tri prsta od bebinog stomaka i podviknuo: “Ovde seci”.

Iz lonca s viskijem izva|en je kanap, koji su obmotali gazom i vezali pupak. Zatim su bebu umotali u gazu i stavili u nosiqku koja, kao oprema, postoji u avionu. Istog ~asa je zaspala. “Rodio se Jatko” rekao je neko od kabinskog osobqa. Pilot je o svemu {to se doga|alo u avionu obavestio kontrolu leta na sidnejskom aerodromu, tako da su na pisti uveliko ~ekala sanitetska kola koja su majku i bebu prevezla do bolnice u blizini aerodroma. “Lekar je tu, na licu mesta, pregledao majku i novoro|en~e i pohvalio sve koji su obavili poro|aj. Pitao nas je gde smo nau~ili tu ve{tinu, a mi gotovo uglas odgovorili: ‘Kod dr Ku{i}a u JAT-u’”, nije krio zadovoqstvo Radoje. Kako su se dovijali za “instrumente” to samo oni znaju. Najmawi problem bio je viski, samo je trebalo da se neko toga seti. Sre}om, u magnovewu nekome je i to palo na pamet. Kad je avion dotakao pistu sidnejskog aerodroma, svi su odahnuli. Radoje nije dozvolio radnicima koji dezinfikuju avion da u|u daqe od kabine, strahuju}i da to mo`e da na{kodi bebi.

Mihajlo Matkovi}, novi izvr{ni direktor Australijsko

- srpske privredne komore

Australijsko-srpska privredna komora (ASCC), koja ve} godinama aktivno doprinosi povezivawu poslovnih zajednica Australije i Srbije, dobila je poja~awe, ~ime je napravqen jo{ jedan zna~ajan korak ka produbqivawu ekonomske saradwe izme|u ove dve zemqe.

Ponosni smo na rad koji smo ostvarili u ASCC proteklih par godina. Zajedni~ki ciq kako privredne komore, tako i wenog rukovodstva jeste kreirawe jedinstvene, ujediwene zajednice koja }e kroz efikasni rad pru`iti podr{ku ~lanovima sa obe strane sveta“ istakao je Stanislav Savi}, predsednik Australijsko-srpske privredne komore. „Zadovoqstvo mi je {to je Mihajlo Matkovi} postao jedan od na{ih izvre{nih direktora. Kao advokat i stru~wak u sektorima rudarstva i energetike, Mihajlo predstavqa ne samo samo profesionalno poja~awe ve} doprinosi i iskustvo u industrijama koje su kqu~ne za ekonomije obe zemqe.“

„Veoma me raduje prilika da u~estvujem u daqem razvoju i unapre|ewu Australijsko-srpske privredne komore. U trenutku kada globalna ekonomija postavqa sve ve}e izazove, odr`awe kredibiliteta i stru~ne podr{ke kqu~no je za budu}i rad ASCC i za o~uvawe poverewa. Ponosan sam na priliku da kroz moj rad i saradwu sa kolegama doprinesem daqem ja~awu privrednih odnosa izme|u Australije i Srbije“ rekao je Mihajlo Matkovi}, novi izvr{ni direktor Australijsko-srpske privredne komore.

ASCC od prvog dana ima podr{ku obe vlade, kroz aktivnu saradwu sa ambasadama Rupublike Srbije u Kanberi i Australije u Beogradu. Komora }e i u budu}nosti te`iti da u~rvsti poziciju svojih ~lanova i postane nezaobilazna spona privrednicima obe zemqe. Zahvaquju}i novim kapacitetima i anga`ovawu kqu~nih stru~waka, Australijsko-srpska privredna komora ostaje vode}i partner za sve koji `ele da unaprede svoje poslovawe izme|u Australije i Srbije.

Komora je posve}ena tome da kontinuirano prepoznaje i odgovara na tr`i{ne promene, pru`aju}i usluge prilago|ene specifi~nim potrebama svojih ~lanova i obezbe|uju}i visok nivo profesionalne podr{ke. Kroz nova poja~awa i strate{ki unapre|enu strukturu, ASCC planira da dodatno intenzivira aktivnosti koje podr`avaju razvoj bilateralne ekonomije i da ponudi resurse koji }e omogu}iti rast i povezivawe svih svojih ~lanova.

S VELIKIM BOLOM I TUGOM U SRCU, JAVQAMO DA JE NA[ DRAGI

Milan

Mar~eti}

Preminuo u svojoj 82. godini `ivota.

Milan je ro|en 11. juna 1943. u mjestu Zrmawe. Preminuo je 20. novembra 2024. u Werribee-u.

Opelo }e se obaviti u manastiru "Sv. Sava" u Elaine, dana 28. novembra 2024. sa po~etkom u 12:00 ~asova.

Sahrana je nakon opela na manastirskom grobqu.

O`alo{}eni su: }erka Branka, zet Jack, unuke Chanelle, Monique i Gabriella, brat \uro sa porodicom, sestre Sava i Du{anka sa porodicama, kumovi, prijateqi i ostala familija u Australiji i otaxbini.

Po~ivaj u miru Bo`ijem.

ILON MASK PROTIV F-35:

U eri dronova, borbeni

avioni su zastareli

On je u objavi napisao da je dizajn F-35 "pokvaren jo{ u fazi kada su se postavqali zahtevi"

Ameri~ki preduzetnik i milijarder Ilon Mask je na svom Iks nalogu istakao je da se protivi daqem razvoju aviona F-35, koji va`i za najskupqi projekat ameri~kog Ministarstva odbrane.

On je u objavi napisao da je dizajn F-35 "pokvaren jo{ od kada su se postavqali zahtevi", jer se zahtevalo da ovaj avion bude "previ{e stvari za previ{e qudi", a vredi podsetiti da je ova letelica zami{qena kao jedinstveni avion koji }e koristiti i Ratno vazduhoplovstvo i Ratna mornarica i Marinski korpus Oru`anih snaga SAD.

"Ovo ga je u~inilo skupim i slo`enim majstorom svih zanata, tj. majstorom ni za {ta. Uspeh nikada nije bio jedan od mogu}ih ishoda", dodao je on.

"Borbeni avioni sa qudskom posadom su svakako zastareli u doba bespilotnih letelica. Samo mogu dovesti do pogibije pilota", napisao je Mask.

Tako|e je podelio video snimak kineskih dronova i rekao "u me|uvremenu, neki idioti jo{ uvek prave borbene avione sa posadom poput F-35".

Vredi podsetiti da je razvoj F-35 najskupqi program Ministarstva odbrane SAD, sa projektovanom cenom od 2 biliona dolara, koji je prema Kancelariji za odgovornost ameri~ke vlade, dostigao prekora~ewe tro{kova od vi{e od 183 milijarde dolara.

Dok su zagovornici hvalili sposobnosti aviona, porast upotrebe besposadnih platformi u Ukrajini i drugde podstakao je debatu o tome da li SAD ula`u dovoqno u bespilotne sisteme i druge tehnologije u nastajawu koje ko{taju znatno mawe od tipi~nih programa Pentagona.

MASK OBORIO SOPSTVENI REKORD U BOGATSTVU:

Ima 347,8 milijardi dolara

Neto vrednost imovine ameri~kog biznismena Ilona Maska dostigla je rekordnih 347,8 milijardi dolara u petak, {to je rezultat kontinuiranog rasta akcija kompanije Tesla i nove runde finansirawa, nakon {to je vrednost wegove startap firme za ve{ta~ku inteligenciju "xAI" procewena na 50 milijardi dolara, prenosi "Blumberg".

Maskove brojne kompanije bele`e porast vrednosti od trenutka kada ga je izborna pobeda Donalda Trampa izdigla u centar politi~ke pa`we.

Kako se dodaje, da su akcije kompanije Tesla porasle za 3,8 odsto u petak, {to nastavqa da pothrawuje optimizam da }e planovi Trampovog tima o autonomnim vozilima i subvencijama za elektri~na vozila pru`iti Maskovoj kompaniji prednost u odnosu na konkurenciju.

Mask, najbogatiji ~ovek na svetu, sada je oborio sopstveni rekord od 340,4 milijarde dolara postavqen u novembru 2021. godine, prema "Blumbergovom" indeksu milijardera.

"Dejli mejl": Koliko je minuta potrebno raketi "ore{nik" da uni{ti

Evropu?

Eksperimentalna hipersoni~na raketa mo`e da pogodi bilo koji grad u Evropi za mawe od 20 minuta, pi{e britanski list

Britanski list "Dejli mejl" ocenio je da bi balisti~ka raketa "ore{nik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za mawe od 20 minuta. "Evropa je samo nekoliko minuta udaqena od Armagedona zbog Putinovog novog projektila. Eksperimentalna hiper-

list. Napomiwe se da lansiran sa raketnog Jar" u Astrahanskoj oblasti, do Berlina za 11-12 minuta,

"Mond": London i Pariz razmatraju slawe svojih vojnika u Ukrajinu

U perspektivi ameri~kog povla~ewa zbog povratka

Donalda Trampa u Belu ku}u, Pariz i London ne iskqu~uju preuzimawe vo|stva nad zapadnom koalicijom u Ukrajini

Kako sukob u Ukrajini ulazi u novu fazu eskalacije, razgovori o slawu zapadnih trupa i privatnih odbrambenih kompanija na ukrajinsko tlo su ponovo aktivirani, pi{e "Mond".

Ideja o slawu trupa u Ukrajinu, koju je u februaru sa velikom pompom pokrenuo francuski predsednik Emanuel Makron, izazvala je sna`no protivqewe pojedinih evropskih zemaqa, na ~elu sa Nema~kom. Me|utim, ovaj plan izgleda ne samo da nije sahrawen, ve} je dobio na snazi posle ovomese~ne posete britanskog premijera Kira Starmera Francukoj. "U toku su razgovori Velike Britanije i Francuske u vezi sa odbrambenom saradwom, posebno sa ciqem stvarawa jezgra saveznika u Evropi, fokusiranih na Ukrajinu i {iru evropsku bezbednost", rekao je britanski vojni izvor za "Mond".

Sli~an komentar imao je i francuski ministar spoqnih poslova @an Noel Baro koji je u nedavnom intervjuu za Bi-BiSi pozvao zapadne saveznike da "ne postavqaju nikakve crvene linije" u vezi sa podr{kom Ukrajini. Tako|e upitan o mogu}-

nosti slawa francuskih trupa na teren, on je izjavio: "Ne iskqu~ujemo nijednu opciju".

Zvani~no, nema zelenog svetla za slawe britanskih i francuskih vojnika u Ukrajinu, ali se nezvani~no razmatra slawe kako "tradicionalnih" vojnika, tako i odbrambenih kompanija poput DCI, glavnog operatera francuskog ministarstva odbrane.

DCI-jeva britanska partnerska kompanija "Babkok", koja je ve} prisutna u Ukrajini, je kontaktirala francuske partnere. Sve to je, pi{e "Mond", u skladu sa odlukom Bajdenove administracije da po~etkom novembra zvani~no ukine zabranu anga`mana privatnih vojnih kompanija u Ukrajini. Ameri~ki izvo|a~i sada mogu otvoreno da rade u Ukrajini i odr`avaju vojnu opremu poslatu u Kijev, bilo iz ameri~kih ili savezni~kih zaliha.

U me|uvremenu, razgovori Francuza i

Britanaca o "~izmama su sa navodnim planom okon~awu sukoba u Ukrajini meva demilitarizovanu gledale zapadne snage Pitawe anga`mana jinskom sukobu "pipavo" ski tako i bezbednosno

Prema re~ima istra`iva~a na Francuskom me|unarodnih odnosa, rizovanoj zoni ne bi imale 5 NATO poveqe. Tako|e, tu je pitawe je trenutno veoma oslabqena tra{wim politi~kim "Francuska i Ujediweno jedine dve nuklearne balo bi da igraju kqu~nu dr`ave, Poqska i skandinavske tako|e izgledaju kao rekao je Tenenbaum.

soni~na raketa mo`e grad u Evropi za mawe di britanski

Evropu?

da pogodi bilo koji mawe od 20 minuta", navo-

ako "ore{nik" bude raketnog mesta "Kapustin oblasti, on }e sti}i minuta, 13-14 do Rima,

razmatraju

Ukrajinu

"~izmama na terenu" u skladu planom Donalda Trampa o Ukrajini koji podrazudemilitarizovanu zonu koju bi nadsnage (bez Amerikanaca).

anga`mana Evropqana u ukra"pipavo" je, kako finansijbezbednosno i politi~ki.

Ilaja Tenebauma, Francuskom institutu odnosa, trupe u demilitaimale podr{ku plana pitawe vo|stva. Nema~ka oslabqena svojim unupote{ko}ama.

Ujediweno Kraqevstvo, nuklearne sile u Evropi, trekqu~nu ulogu. Balti~ke skandinavske zemqe kqu~ni kandidati",

14-15 do Brisela, 15-16 do Pariza i 16-17 minuta do Londona. Naime, ruski predsednik Vladimir Putin se 21. novembra obratio gra|anima. On je naveo da je Rusija, kao odgovor na udare Oru`anih snaga Ukrajine na ciqeve u Kurskoj i Brjanskoj oblasti ameri~kim i britanskim raketama dugog dometa ATACMS i "storm {edou" testirala jedan od najnovijih raketnih sistema sredweg dometa "ore{nik".

Ruska vojska je hipersoni~nom balisti~kom raketom pogodila industrijski kompleks u Dwepropetrovsku.

Portparol Kremqa Dmitrij Peskov naveo je da je Rusija upozorila na automatsko lansirawe rakete "ore{nik" 30 minuta pre nego {to ju je ispalila preko Nacionalnog centra za smawewe nuklearne pretwe. "Ova raketa nije interkontinentalna, ve} raketa sredweg dometa, tako da Ruska Federacija nema obavezu da obave{tava o ovom lansirawu. Me|utim, postoji Ruski nacionalni centar za smawewe nuklearnog rizika, koji radi automatski i odr`ava stalnu komunikaciju sa istim sistemom koji je u SAD", kazao je Peskov.

EPOHALNI NEUSPEH EU MODELA:

Migrantski centri u

Albaniji zvrje prazni

Italijanska policija i socijalni radnici napu{taju Albaniju zbog praznih migrantskih centara

Desetine italijanskih policajaca i socijalnih radnika koje je italijanska vlada rasporedila u migrantske centre u Albaniji vratilo se ku}i, nakon {to se pokazalo da su objekti, hvaqeni kao model za smawewe dolazaka izbeglica, nedeqama prazni. U Albaniji su pre ne{to vi{e od mesec dana otvoreni centri za pritvor tra`ioca azila, vredni vi{e miliona evra. Planirano je da centri prime do 3.000 mu{karaca mese~no, ali su od wihovog otvarawa 11. oktobra, samo 24 azilanta poslata u Albaniju, sa ciqem da se vrate u zemqe porekla.

Bez migranata nema~koj ekonomiji se crno pi{e

Odlazak bejbi bumera u penziju predstavqa}e veliki izazov za nema~ko tr`i{te rada u narednim godinama, pa }e te demografske promene zahtevati dolazak migranata, izjavila je Suzana [ulc, ekspert za migracije iz Fondacije Bertelsman Nema~koj ekonomiji potrebno je 288.000 migranata godi{we do 2040. kako bi se izborila sa negativnim uticajem starewa stanovni{tva, navodi se u novoj studiji Fondacije Bertelsman. "Demografske promene, koje }e predstavqati veliki izazov za nema~ko tr`i{te rada u narednim godinama kada bejbi bumeri budu odlazili u penziju, zahtevaju i dolazak migranata", izjavila je Suzana [ulc, ekspert za migracije iz Fondacije Bertelsman . Prioritet treba dati, ka`e, razvoju, doma}e radne snage u Nema~koj, ali to ne}e biti dovoqno da se zadovoqi potra`wa za radnicima do 2040. Drugi model projekcije zasniva se na ne{to nepovoqnijoj polaznoj ta~ki – pretpostavqa da }e nema~koj privredi svake godine do 2040. godine biti potrebno ~ak 368.000 inostranih doseqenika.

"Ako Nema~ka ne primi dodatne migrante, broj radnika }e zbog demografskih promena pasti za oko deset odsto za 16 godina, odnosno sa sada{wih 46,4 miliona na 41,9 miliona", navodi nema~ki portal "Vir{aftsvohe", a prenosi Tawug.

Uz sumorne projekcije treba imati u vidu i da se iz Nema~ke za posledwih deset godina iselilo oko 600.000 osoba, navodi "Blumberg", pozivaju}i se na podatke nema~kog Saveznog zavoda za statistiku.

Naoru`ana grupa ukrala draguqe

iz francuskog muzeja vredne sedam miliona evra

Naoru`ani pqa~ka{i ukrali su draguqe u vrednosti od sedam miliona evra iz muzeja Ijeron u mestu Pare-le-Monial u centralnom delu Francuske.

Pqa~ka{i su stigli na motorima do muzeja, a potom su wih trojica u{la u zgradu, dok je jedan stajao ispred kao ~uvar, rekao je gradona~elnik @an-Mark Nesme, pi{e Gardijan.

Lajen predstavila kao novi model za uspostavqawe centara za obradu i pritvor za tra`ioce azila van EU, prazni vi{e od mesec dana.

To je dovelo do toga da se vi{e od 50 policajaca pre dve nedeqe vrati u Italiju, dok je desetine socijalnih radnika oti{lo tokom vikenda budu}i da je wiho-

Petorica su u pritvorskom centru provela mawe od 12 sati, dok su ostali ostali ne{to vi{e od 48 sati.

Svi su preba~eni u Italiju nakon {to su italijanske sudije smatrale da je nezakonito da ih pritvore u Albaniji pre repatrijacije u zemqe, poput Banglade{a i Egipta, koje Rim smatra "bezbednim".

Zbog toga su centri, koje je predsednica Evropske komisije Ursula fon der

vo prisustvo u Albaniji bilo "nepotrebno".

U vreme kada se vlada bori da izbalansira buxet – kresawem sredstva za obrazovawe, zdravstvo i socijalno osigurawe – opozicione stranke su opisale sporazum, koji }e ko{tati oko milijardu evra tokom pet godina, kao "finansijsku katastrofu".

Grupa je ispalila nekoliko hitaca i oti{la pravo do muzejske glavne atrakcije - dela "Via Vite", koje je izradio pari{ki zlatar @ozef [omet, 1904. godine.

To delo, koje prikazuje Hristov `ivot, napravqeno od metala, draguqa i slonova~e, vredno je oko sedam miliona evra, a sastoji se od 138 figura prekrivenih dijamantima i rubinima, postavqenih u mermeru i alabastru.

Pqa~ka{i su koristili elektri~ni alat da preseku oklopno staklo koje je {titilo delo, a potom su ukrali zlatne i figure od slonova~e, kao i smaragdne ukrase.

Dok su be`ali, pqa~ka{i su na put bacili eksere kako bi usporili vozila koja su ih pratila, saop{tila je francuska policija. Nesme je rekao da je ovo "veliki gubitak za Pare-le-Monial i nacionalnu ba{tinu", dodaju}i da su osobqe muzeja i oko 20 posetilaca na prizemqu bili "{okirani" nasilnim upadom. Muzej Ijeron, jedan od najstarijih muzeja u Francuskoj posve}enih sakralnoj umetnosti, ve} je bio meta pqa~ka{a. Dve zlatne krune ukradene su 2017. godine, a 2022. je bio poku{aj pqa~ke.

Tihomir Stani}: Najve}i problem ove vlasti {to uporno

tvrde da su oni Srbija – a nisu

Glumac Tihomir Stani} ocewuje da je ono {to smo danas videli u skup{tini na sednici o buxetu i jo{ vi{e od 60 ta~aka dnevnog reda bilo poni`avaju}e. Dotakao

Smatra da im ti studenti ne} e to zaboraviti.

Na pitawe {ta vlast toliko boli u tih 15 minuta, on navodi da je pona{awe vlasti „nerazumno pona{awe upla{enih

se i usklika predsednice skup{tine Ane Brnabi} na kraju sednice da }e Srbija pobediti, rekav{i da veruje da ho}e, ali da je "najve}i problem ove vlasti {to se oni poistove}uju sa Srbijom, {to oni uporno tvrde da su oni Srbija, a nisu".

„Nisu oni Srbija, oni su trenutno uzurpirali neka bitna mesta. Kad studenti FDU iza|u na 15 minuta da odaju po~ast poginulima (u Novom Sadu), oni po{aqu batinaa{e, koji napadnu tu decu, prebiju jednog de~aka“, istakao je.

qudi, koji su se uquqkali u ta me|usobna laskawa, me|usobna hvalisawa, me|usobna odavawa priznawa jednih drugima za neverovatan uspeh.

Podse}a i da je tokom velikog protesta 5. novembra, kada su okupqeni tra`ili hap{ewe odgovornih za pad nadstre{nice @ elezni~ke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 15, a te{ko povre|eno dvoje qudi, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} oti{ao da poseti samo poslovnicu SNS.

„Mislim, on bi trebalo da bude predsednik svih gra|ana, i

ovih koji su protestovali“, ukazuje.

Takvo pona{awe, prema wegovim re~ima, stvara tenzije i animozitet.

„Ali, verujem da }e ovi mladi qudi, verujem da }e ti studenti FDU koji su napadnuti, prebijeni, uvre|eni, poni`eni, verujem da }e oni na}i na~in da ovome stanu na put. Nekako, duboko verujem u to, ja verujem deci. Na{a deca, bez obzira {to `ive u ovom dru{tvu, oni komuniciraju sa celim svetom. Oni govore jezike, oni su na dru{tvenim mre`ama. Oni nemaju to ograni~ewe koje ima ve}ina stanovni{tva u srbiji da gleda samo re`imske medije“, isti~e.

Dodao je da studente FDU, koji }e do ~etvrtka blokirati fakultet, treba uvek podr`ati.

„Ose}a se da je ovo jedan veliki teror nad normalnim `ivotom. I ti qudi koji su glasali za opoziciju, i mi koji ne podr`avamo ovu vlast, pa i mi vaqda zaslu`ujemo da `ivimo, i mi smo Srbija. I vreme je da se nekako skupimo, ujedinimo, i ka`emo glasno, da to vi{e ovako ne mo`e“, istakao je.

Upitan na koji na~in to mo`e da se u~ini, rekao je da on ne zna, „ja }u videti {ta rade ti mladi qudi, pa }u to podr`avati“.

PORODICE DEVOJ^ICA KOJE SU SA DEKOM POGINULE U NOVOM SADU:

Moraju da odgovaraju ne samo zbog nas, ve} i

zbog svih drugih porodica

Skoro mesec dana nakon obru{avawa nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu uhap{eno je 12 osoba, ali to nije uteha za porodice koje su izgubile svoje najmilije. Ro|aka dve devoj~ice koje su u Novom Sadu poginule sa dekom ka`e da su slomqeni od bola ali da jedino tra`e da krivci za ovu stravi~nu tragediju odgovaraju.

“Duboko smo potreseni i tu`ni, ostali smo bez re~i. Onaj ko je odgovoran za ovu tragediju mora da odgovara, ne samo zbog nas, ve} i zbog svih drugih porodica koje su izgubile svoje najmilije”, navodi ro|aka nastradalih devoj~ica i wihovog deke za Nova.rs.

Porodice povre|enih mladih qudi jo{ uvek ne `ele da komentari{u tragediju i hap{ewe. Kako

ka`u, trenutno se fokusiraju samo na oporavak svojih najmilijih, a za sve ostale stvari veruju da }e se pobrinuti oni koji su za to odgovorni.

Miodrag Jovanovi}: Ne zaboravimo da su nas svi prvih dana lagali, ukqu~uju}i i predsednika Republike, i govorili da nadstre{nica nije bila predmet rekonstrukcije

Profesor na Pravnom fakultetu i jedan od osniva~a "ProGlasa" Miodrag Jovanovi} ocenio je u "Utisku nedeqe" da su nekoliko dana nakon pada nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu veliku sumwu kod gra|ana izazvale la`ne informacije koje su plasirane od strane najvi{ih rukovodilaca ove zemqe i da je to, na neki na~in, poku{aj uticaja na rad pravosu|a.

„Ne zaboravimo da su nas nekoliko dana svi, po~ev od pred-

sednika dr`ave, lagali da nadstre{nica nije bila predmet rekonstrukcije. Zato dobar deo javnosti ne veruje u ozbiqnost ovog istra`nog postupka, jer od po~etka se sklawaju razne informacije. Postavqa se pitawe za{to se nije otvorio i drugi deo pri~e koji se ti~e korupcije, a koji upu}uje na nadle`nost Tu`ila{tva za organizovani kriminal“, rekao je on.

Prema wegovim re~ima, politika se ovde vodi vrlo daleko od o~iju javnosti, ovde se suo~avamo sa ne~im {to je postalo

PAO PLAFON U TEK RENOVIRANOJ KORONARNOJ

JEDINICI UKC NI[, DR MILI] PORU^UJE:

„Korupcija nastavqa da uzima danak, Srbija `ivi pod nadstre{nicom“

Na Klinici za kardiologiju UKC Ni{ pao je plafon u tek renoviranoj koronarnoj jedinici "na svega nekoliko metara od medicinske sestre i anesteziologa", objavio je dr Dragan Mili}, predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES), na svom Fejsbuk profilu.

„Oko 16h na Klinici za kardiologiju UKC Ni{ pao je plafon u tek renoviranoj koronarnoj jedinici na svega nekoliko metara od medicinske sestre i anesteziologa koji je do{ao u konsultaciju“, napisao je doktor u svojoj objavi.

On je dodao da je samo „luda sre}a“ spasila jo{ jednu tragediju.

„Bahatost, korupcija i neodgovornost nastavi}e da uzima svoj danak. Srbija `ivi pod nadstre{nicom. Ko }e i da li }e neko biti odgovoran? Ili koliko puta jo{ treba da nam se ponovi Novi Sad pre nego {to svi shvatimo da ovako vi{e ne mo`e!“, istakao je Mili}.

Vesi}u odre|en pritvor do 30 dana

Ministru u ostavci Goranu Vesi}u na predlog Vi{eg javnog tu`ila{tva u Novom Sadu, odre|en je pritvor do 30 dana. Sudije za prethodni postupak Vi{eg suda u Novom Sadu su nakon saslu{awa, donele re{ewa kojima je prema osumwi~enima za krivi~no delo te{ko delo protiv op{te sigurnosti u vezi sa krivi~nim delom izazivawe op{te opasnosti, zbog uznemirewa javnosti, prema Goranu Vesi}u odre|en pritvor do 30 dana. Na dru{tvenim mre`ama se pojavio video snimak kako policajci Gorana Vesi}a dovode policijskom „maricom“ na saslu{awe.

Podsetimo, ministar u ostavci Vesi} zapo~eo je {trajk gla|u.

Informacije o stawu povre|enih u Novom Sadu, tim lekara se i daqe bori za wihove `ivote

Dvoje povre|enih prilikom obru{avawa nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu i daqe su u te{kom, ali stabilnom stawu, potvrdili su iz Klini~kog centra Vojvodine. Tim lekara ove ustanove, u jedinici Intenzivne nege, svakodnevno se bori za wihove `ivote.

Upravnica Klinike za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola prof. dr Teodora Tubi} rekla je da su pacijenti i daqe svesni i da di{u suficijentno {to znaci da di{u spontano uz jedan dotok kiseonika, hemodinamski su stabilni, {to bi zna~ilo da je wihov arterijski pritisak stabilan, kao i sr~ani ritam. "Nije potrebno da dobijaju dodatne lekove koji bi im to odr`avali u stabilnom stawu. Svakodnevno, zahvaquju}i anesteziolozima i hirurzima, obavqaju se konzilijarni pregledi, obavqaju se sve potrebne mawe hirur{ke intervencije i previjawa u uslovima operacione sale. Ono {to stalno isti~emo i {to je posebno va`no za wihovo psihi~ko stawe jeste da konstantno u wihovom le~ewu u~estvuje kako neuropsihijatar, tako i tim klini~kih psihologa. Tu podr{ku dobijaju i povre|eni, a dobijaju i familije povre|enih" navela je Tubi}eva.

normalno, a to je da su ugovori o rekonstrukciji @elezni~ke stanice u Novom Sadu tajni.

„Ne znamo sadr`aje ugovora. Istra`iva~ki novinari treba da dospevaju do informacija iz ugovora, a to je nenormalnost u kojoj `ivimo. Uvid u te ugovore bi uputio i u to ko su lica nadle`na za nadzor izvo|ewa radova na rekonstrukciji @elezni~ke stanice, {to je adresa na koju se vaqa obratiti i u tom slu~aju pro{irila istragu i mo`da odvela do Tu`ila{tva za organizovani krimnal“, rekao je Jovanovi}

U nesre}i u Novom Sadu kada se obru{ila nadstre{nica na @elezni~koj stanici stradalo je 15 osoba dok je dvoje te{ko povre|eno.

Li~ni stav

UDAR NA SRPSKU KULTURU

Pi{e: Marko Lopu{ina

Novim potezima vlasti i medija, kulturno stvarala{tvo se svodi na sirotiwsko zanimawe, dok cveta koruptivna i komercijalna delatnost koja duhovno prostitui{e srpski narod

U Srbiji se dru{tvene promene u kulturi de{avaju brzo, netransparentno i traqavo toliko da ugro`avaju na{u nacionalnu kulturu i tradiciju. Krenimo redom da nabrajano te brzoplete poteze, koji u su{tini predstavqaju udar na srpsku kulturu sa ciqem wene politi~ke kontrole.

Uveden je porez na ~itawe kwiga u bibliotekama. Dr`ava }e da uzima 15 dinara (12 centi) po kwizi koja se uzima na ~itawe.

Na delu je ru{ewe kapitalnih zdawa u Beogradu, koji predstavqaju spomenike kulture. Ministarstvo kulture Srbije sve mawe i sve slabije finansira razvoj umetnosti i duhovnosti srpskog naroda. Ministarstvo kulture sve vi{e sredstava ula`e u duhovno besmislene estradne aktivnosti.

I op{tine i gradovi sve mawe para daju za umetnost i vrhunsku kulturu. Ove godine je duplo mawe sredstava u op{tinama izdvojeno, na primer, za finansirawe muzeja, pozori{ta i medija. U medijima se ukidaju kulturne rubrike pod izgovorom da nisu komercijalne.

Vlast je predlo`ila Zakon o obrazovawu, koji predvi|a osnivawe i rad stranih fakulteta u Srbiji, bez akreditacija, bez licence i uz finansisjku podr{ku Srbije.

- Ako za`ivi porez od 15 dinara na ~itawe kwiga u bibliotekama Srbije, to }e uni{titi na{e biblioteka (530 u Srbiji) i oterati ~itaoce od kwiga ! Ovo mi je rekla bibliotekarka iz Srema, koja vodi varo{ku ~itaonicu sa 12.000 kwiga, koje ~itaju uglavnom osnovci, penzioneri i poneki student i zaposleni. U Sremu u desetak gradskih biblioteka ima 191.000 ~lanova i ~italaca, koji godi{we uzmu i pro~itaju oko 230.000 kwiga. ^lanarina u bibliotekama je 200 za male |ake, 300 dinara za starije u~enike osmoqetki, 700 dinara za odrasle i porodicu. - Taj porez na kwige je za nas bibliotekare totalna nepoznanica. Donesen je iznenada i bez ikakvih detaqnih obrazlo`ewa. Ne zna se ko }e da napla}uje biblioteci ili ~itaocima tih 15 dinara po uzetoj kwizi, kome }e taj novac da ide – op{tini ili republici, i na kraju ~emu slu`i taj porez. Ka`e se za autorska prava pisaca, to mu je kao onaj „muzi~ki dinar“ za kompozitore i izvo|a~e pop muzike sa na{e estrade. Kako }emo mi da dajemo taj „kwi{ki dinar“ autorima iz Gr~ke, Rusije, Srbije, koji su umrli? Ovo je namet na biblioteka i ~itaoce, koje }e ovaj poraz da ugasi. Sve je to besmisleno i {tetno

za na{e obrazovawe mladih i za na{u nacionalnu kulturu – rekla mi je bibliotekarka iz Srema, koja mese~no prima oko 55.000 dinara plate.

I poja{wava da biblioteke nisu komercijalne ustanove, da se dotiraju sredstvima op{tina i da nemaju pravo na prihod, pa ni da napla}uju tih 15 dinara. A samo biblioteke u Sremu trebalo bi da na ime tog poreze na kwige da sakupe i plate dr`avi 3.450.000 dinara (oko 30.000 evra). - Taj novac na{i ~itaoci nemaju, jer mi smo siroma{na zemqa siroma{nog naroda i skromne ~itala~ke kulture. I dr`ava ho}e i to da nam oduzme – buni se vredna bibliotekarka iz Srema.

Brzim zakonskim promenama tokom ove godine uga{ena su dva za{ti}ena spomenika srpsku kulture – Hotel „Jugoslavija“ i zgrada General{taba Vojske Srbije u Beogradu. Dr`ava koja je pre vi{e decenija ova zdawa procenila i za{titila kao vrhunsko arhitektonsko i kulturno dobro, preko no}i je skinula za{titu spomenika kulture i pretvorila ih u komercijalnu robu za prodaju.

Gra|ani protestuju ispred hotela „Jugoslavija“ zbog wegovog ru{ewa, a zaposleni u Zavodu za za{titu spomenika protestvuju zbog nasilnog ukidawa wihovog akta nad zdawem General{taba, koje arhitektke popularno zovu „Kawon Sutjeske“. I jedni i drugi smatraju da su ova zdawa deo srpske tradicionalne arhitekture i kulture gradwe i stanovawa. A da se wihovim ru{ewem mewa kulturno i arhitektonsko blago prestonice, kao i ukida bogato i tradicionalno nasle|e prethodne dr`ave Jugoslavije i wenog naroda. U javnosti se strahuje da }e sli~nu sudbinu ru{ewa i nove gradwe do`iveti i legendarno arhitektonski vrhunsko delo zgrada Beogradskog sajma.

Nedavno je troje zaposlenih u jednoj velegradskoj novini i portalu dobilo otkaz, uz besmisleno i ru`no obrazlo`ewe: - Mi smo ukinuli kulturnu rubriku u na{em mediju, jer su weni tekstovi bili jako kvalitettni, ali na`alost, nisu bili komercijalni, ni tako masovno ~itani! Novinari kulture su dobri, ali nam nisu korisni!?

Ovim obja{wewem redakcije sve je re~eno o odnosu medija, pa i srpske dr`ave, prema kulturnom i duhovnom stvarala{tvu danas u Srbiji. Stav da je kultura dosadna, jer ne donosi profit, direktno je suprotan potrebama naroda da oseti duh nacionalnog umetni~kog stvarala{tva, nadgradwu sopstvene nacionalne duhovnosti i da se nadahwuje velikim umetni~kim delima. To se najboqe vidi na na{im srpskim televizijama, kojih ima oko 200. Na wima je umetnost i kulturu zamenila industrija gole zabave, lake muzike i zezawa. Sem 3. kanala RTS nijedna druga televizija nije posvetila svoj program klasi~noj kulturi i obrazovawu naroda.

Dr`avu i vlast danas izgleda ne interesuju visoki domeni srpskog kulturnog stvarala{tva. O tome govore tri ~iwenice:

- Dr`ava izdvaja sve mawe sredstava iz Ministarstva kulture R. Srbije za umetni~ko stvarala{tvo i kulturne manifestacije. Lane je izdvojeno ukupno 15,15 milijardi dinara, odnosno mawe od jednog procenta ukupnog buxeta. Me|u planovima je dotacija kulture, je na primer, stavka pod nazivom “Podr{ka razvoju muzi~kog stvarala{tva“ u iznosu od 91 miliona dinara. U woj se ne spomiwe Beogradska filharmonija, ni Opera Srpskog narodnog pozori{ta, koje vape za spasavawem od propasti i bore se za svoju budu}nost.

- Dr`ava je ove godine izdvojila duplo mawe srdstava za pomo} srpskim medijima u op{tinama, koji su svi podr`avqeni pre par godina. I mada se Udru`ewe novinara Srbije buni i skre}e pa`wu na namerno osiroma{ewe medija, ali i aktivnosti kulture informisawa javnosti i srpskog naroda, vlast za to ne haje. ^ak novi ministar informisawa okrivquje vlasnike medija, koje ta ista dr`ava finansira da sporovde wenu politiku, da su nejedinstveni i skupi.

- I dok Ministarstvo kulture sa jedne strane sve mawe sredstava ula`e u umetnost i duhovno stvarala{tvo, a sve vi{e para daje za etsradne aktivnosti, ~ime razvoja subkulturu i doprinosi li~nom boga}ewu estradnih pevaqki i peva~a. Nema kulturne manifestacije a da na woj ne u~estvuju “zvezde estrade”. Dr`ava ih ~ak i pla}a da zabavqaju narod i da izigravaju dru{tvenu elitu. Oni nisu svi umetnici ve} ve}inom egoisti koji rade samo za svoj xep i za sebe.

- Op{tine u Srbiji “umetnike sa estra-

de” pla}aju od 30.000 do ~ak 70.000 evra po koncertu na gradskom trgu ili u sportskim halama. Neki od tih “umetnika” su, da se ne bi odrekli novca, pevali i na Dan `alosti povodom pogibije qudi i dece na @elezni~koj stanici Novi Sad. I niko se od vlasti zbog takvog poni`avawa stradalih i kr{ewa zakona nije oglasio. A ne zna se da li je tim “umetnicima” koji ne `ale stradale qude, napla}ena kazna od 200.000 dinara. Novim potezima vlasti i medija kulturno stvarala{tvo se svodi na sirotiwsko zanimawe, dok cveta koruptivna i komercijalna delatnost koja duhovno prostitui{e srpski narod. Bi}emo izgleda zemqa nekulturnog naroda. To nikoga ne brine, jer qudi koji misle da su vlast ne ~itaju kwige, ne idu na izlo`be, na koncerte ozbiqne muzike, ve} gledaju i slu{aju srpsku estradu kafanskog tipa. Za{to nam se sve to de{ava ? Zato {to smo u fazi ranog kapitalizma, kog karakteri{e op{ta jurwava za novcem i brzim dobrima, koje on donosi. Ve}inu `iteqa Srbije ~ini prostodu{an polupismen svet, kome kultura, smatraju oni nije potrebna. Srpska stara sredwa klasa, ~uvar kulturnih standarda na{eg naroda je proterana na marginu dru{tva, a sva pa`wa se posve}uje brzim bogata{ima, narodnoj sirotiwi i prostacima.

Kapitalizam je ugasio dru{tveni `ivot i kolektivnu svest u Srbiji, a aktivirao sebi~nost i stil `ivota koji glasi – koliko ima{ para toliko si mo}an i obo`avan. To se ponajboqe odr`ava u medijima, koji neprestano kr{e zakon o privatnosti i izbacuju reporta`e o najbogatijim qudima u Srbiji i srpskog porekla u svetu, o wihovim avionima, i vilama, o ble{tavoj garederobi.

Nema u medijima i u javnosti tekstova i pri~a o najve}im srpskim umetnicima u operskim ku}ama sveta, o Srbinu koji je direktor Dr`avne opere u Be~u, o Srbinu koji je najboqi svira~ na harmonici i ujedno profesor muzike u Norve{koj. Mi malo toga znamo od srpskim umetnicima koji svojim delima u kulturi podi`u ugled Srbije u svetu. Za dr`avu i wene medije je va`nija goli{ava cura koja pevu{i, jer im donosi politi~ke glasove i pare. Posledwi dr`avni udar na nacionalnu kulturu u~iwen je nedavno predlo`enim izmenama Zakona o obrazovawu, kojim se odobrava otvarawe stranih univerziteta u Srbiji. Predlo`eno je da strani fakulteti mogu da se osnivaju bez akreditacije i licenci, a sa dotacijama same dr`ave Srbije.

U prvim rekacijama Beogradskog univerziteta i Univerziteta u Ni{u, koji se protive ovoj zakonskoj promeni, re~eno je da se ovim ru{i autonomija srpskog {kolstva i sistem obrazovawa. Kao i da se doma}i fakulteti omalova`avaju i poni`avaju, jer ina~e dobijaju malo sredstava od dr`ave za svoj rad, a stranci }e, o~igledno je, dobijati mnogo vi{e dr`avnih para. Uz to niko ne garantuje visok kvalitet obrazovawa na tim stranim univerzitetima u Srbiji. Mo`e se dogoditi ono {to se de{ava u kompanijama stranih investitora u na{oj zemqi – da zavlada korporacijska diktatura uz nepo{tovawe doma}ih zakona i propisa. Kriti~ari dr`avnog predloga pomiwu netransparentnost ovog zakonskog predloga, kao i univerzitetsku korupciju i trgovinu diplomama, koja cveta u nekim doma}im fakultetima sa evropskim pedigreom i bez licenci, a koja }e tek postati biznis ulaskom novim stranih univerziteta. Protest na{ih univerziteta je dao rezultat – dr`ava je odustala od uvoza stranih fakulteta i diploma – ~ime je u posledwem trenutku spre~en novi udar na srpsko {kolstvo i kulturu obrazovanaj stanovni{tva.

Vlast u Srbiji uvela je porez na ~itawe kwiga u bibliotekama

Han Pijesak u pri~ama gor{taka

Han Pijesak u isto~nom delu Republike Srpske, kroz ~iji centar prolazi magistralni put od Zvornika ka Sarajevu, bio je skrajnut od o~iju javnosti, obavijen velom tajni. Posle pola veka saznalo se da je ba{ tu u sredi{tu biv{e SFRJ, u okolnim brdima, nakon Rezolucije Informbiroa 1948. godine, po~ela gradwa kompleksa od tri atomska skloni{ta. Bila je to strogo ~uvana tajna za koju ni me{tani nisu znali. Boravio je tu i general Ratko Mladi}. Ratne pri~e odvla~ile su pa`wu od svega {to ovo planinsko mesto mo`e gostu da ponudi. Zahvaquju}i entuzijazmu Cvike Todi}a, na internetu poznatom kao Gor{tak iz Han Pijeska, ovaj kraj je postao vidqiv {irom sveta.

QUBAV PREMA [UMAMA

– Ideja mi je bila da promovi{em prirodne lepote, na~in `ivota, ali i sve druge doga|aje koji se de{avaju na ovom podru~ju kroz video-zapise i fotografiju. Sa zemqe i iz vazduha. Projekat „Gor{tak” („Jutjub”, „Fejsbuk” i „Instagram”) postoji svega dve godine. Preko wega Han Pijesak postao je zanimqiv qudima sa strane, a to se manifestuje kroz veliku potra`wu za placevima, vikendicama, organizovawu izleta i sli~no – pri~a Todi}

Ovaj master in`ewer {umarstva ve{to barata dronom, bilo da snima ili pravi fotografije.

Prise}a se kako je studirao na [umarskom fakultetu u Beogradu „ono {to voli” i da nijednog trenutka nije imao dilemu da li }e se vratiti u svoj kraj. Uostalom, kako ka`e:

– U Beogradu nije {uma – ona je ovde. I dok sam studirao, ne znam da li je bilo meseca da ne do|em ku}i.

Cviko je ro|en pred po~etak ratnih sukoba na teritoriji BiH, ali i daqe tvrdi da mu je detiwstvo bilo lepo.

– Kada je 1992. godine po~eo Odbrambeno-otaxbinski rat, moja generacija imala je sedam godina, a 10 kada se zavr{io. U samom Han Pijesku nije bilo ratnih dejstava, jeste po okolnim selima, izuzev udara NATO-a nekoliko dana 1995. godine, po vojnim objektima, garnizonu i centru veze na Velikom @epu – prise}a se Todi}.

On od 2011. godine krstari [umskim gazdinstvom „Viso~nik”.

– Trenutno sam projektant-dozna~ar: odre|ujem koje }e stablo biti pose~eno i kuda }e biti izvu~eno. U {umama Republike Srpske gazduje se skupinasto-prebirnim metodom. On je ekonomski najneisplativiji, ali zato ekolo{ki najprihvatqiviji. [ume u Han Pijesku sigurno su me|u najboqim na Balkanu. Nisu ni u ratnom vihoru mnogo stradale. To su me{ovite {ume jele, smr~e i bukve s primesama drugih vrsta kao {to je bor, javor, brest, breza... Hiqadama godina postojano proizvode kiseonik, a nije bilo ni te`e industrije koja bi to naru{ila – obja{wava on. Podse}a da je Han Pijesak od 2023. godine i zvani~no vazdu{na bawa. – Mi smo to ovde svi oduvek i znali. Prva merewa kvaliteta vazduha za vreme Austrougarske pokazala su da je ovo kraj s najve}om koncentracijom ozona, u odnosu na celu onda{wu carevinu. Zato je Han Pijesak preporu~en kao najpodesniji za cara Franca Josifa koji je bolovao od astme. Car nije uspeo da ostvari plan, ali je wegov nacrt letwe rezidencije dobio kraq Aleksandar i 1919. godine po~eo gradwu letwikovca. Kompleks je zavr{en 1923, kada i crkva koja je izgorela u Drugom svetskom ratu, nedaleko od stare sedamdesetih godina 20. veka podignuta je nova crkva posve}ena Svetom Pantelejmonu – „veze” Cviko Todi} manirom iskusnog turisti~kog vodi~a. Zanimqiva je sudbina kraqevog letwikovca od koga nije ostalo ni{ta. Tokom rata zauzele su ga usta{e, pa ~etnici, onda partizani, tu su smestili bolnicu. Nemci su vilu bombardovali 1944. godine, a 1946. je obnovqena. U ovom zdawu pravqenom za odmor i oporavak vojska je bila i u vreme posledweg rata, potom je postalo ruina, da bi 2005. izbio po`ar. Po uzoru na vilu kraqa Aleksandra op{tina je re{ena da podigne novu zgradu, zasad su tu temeqi. – Ovo je lepa {umovita visoravan. Naseqena je s nekih 3.000 gor{taka. Najvi{i vrh je Veliki @ep sa 1.537 metara. Zgrada op{tine je na oko 1.100 metara iznad mora, na najve}oj visini u RS. Imamo {ta da ponudimo gostima: skijawe, jahawe, planinarewe...

Jasno nam je da na{ sagovornik poznaje svoje mesto „u drvo”, pa nas zanima {ta gostima najradije poka`e. Bez premi{qawa je naveo vidikovce @e`enicu, s koje se vidi Srbija, najvi{i vrh Veliki @ep s koga pogled odluta do Durmitora, Viso~ke ili Kriva~ke stene... Jasno, s obzirom na to da je Gor{tak i predsednik Planinarsko-ekolo{kog dru{tva „Viso~nik” koje broji oko 55 ~lanova. Rezultat wihovog rada je i markiranih oko 60 kilometara staza u okolini Han Pijeska... VRHOVI I PLANINSKI KAMP

– Gosti mogu da u`ivaju i u panoramskoj vo`wi {estosedom ski-centra „Igri{ta”, koji od ove godine radi i leti i zimi. Atraktivan je i vodopad Skakavac. Mnogi tra`e da posete neki od tri podzemna objekta iz doba JNA. ^ulo se i za najboqu biblioteku u Republici Srpskoj, staru 101 godinu... [etwa {umom se podrazumeva kao i najboqe jagwe}e pe~ewe, dopuwuje sadr`aj ovaj vispreni momak.

Dodaje i da se krda poludivqih kowa mogu videti na prostranim livadama i Han Kramu.

U planinskom kampu „Jazav~ije rupe”, kako nam je Cviko ispri~ao, vlasnik Vawa Drqi} sve je napravio sam: ski-stazu, binu, planinske ku}ice i ku}u hobita kao iz Tolkinovog romana, pre 10 godina na starom dedinom imawu.

– Bogata je na{a istorijska ~itanka kao i geografija ovog neobi~nog mesta za koje su se interesovali, u wemu ostavili svoj trag jedan car, jedan kraq, jedan mar{al i jedan general – ponosan na svoj zavi~aj re~e nam na kraju razgovora Gor{tak. VE^NI MIR ZA 1.500 SRPSKIH VOJNIKA Krajem oktobra, povodom 110 godina od Drinske bitke, koja je vo|ena s ciqem da se zaustavi drugi poku{aj Austrougarske da prodre u Srbiju 1914, organizovana je akcija „Putevima [umadijske divizije, drugog poziva – Vrani kamen 2024”.

– Oko 60 u~esnika i{lo je od Pitome Poqane do grobqa palih ratnika podno Vranog Kamena. @elimo da otrgnemo od zaborava mesto stradawa oko 1.500 pripadnika [umadijske divizije. Vrani Kamen je najve}e od tri grobqa palih junaka iz Drinske bitke – ka`e Todi}.

Na mar{ su pozvani planinari iz [umadije. S obzirom na to da su u okolini Han Pijeska u borbama u~estvovali drugopozivci, u sastavu U`i~ke vojske, koji su imali izme|u 31 i 38 godina, iz Kragujevca, Gorweg Milanovca, Kru{evca... Pozivu su se odazvali planinari iz Loznice i Po`ege. „Oko hiqadu i po srpskih vojnika po~iva na tri grobqa u okolini Han Pijeska, a da o wima zvani~na Srbija pojma nema. Humke su im uglavnom zarasle u korov i {umu, a pijetet im uglavnom odaju lokalni lovci i planinari. Dr`ave Srbije, ali i Republike Srpske – nigde”, zapisala je beogradska novinarka Jelena S. Spasi} koja je, sa 11-godi{wom }erkom, probijaju}i se kroz rastiwe obi{la u septembru ve~ne ku}e srpskih ratnika u

Todi}a.

OSTAO

BEZ I^EGA, PROVODIO DANE U VOZU, A SVOJIM PESMAMA STVORIO NAJVE]E PEVA^E:

Kad je spu{ten u grob, desilo se ~udo

"Gre{io sam mnogo, i sad mi je `ao i {to nisam vi{e, i {to nisam lu|e, jer, samo }e gresi, kada budem pao - biti samo moji - sve je drugo tu|e," rekao je veliki pesnik Du{an Trifunovi}

^uveni pesnik Du{ko Trifunovi} `iveo je vanvremenski, izme|u materijalnog i nedoku~ivog umetni~kog sveta. Stvorio je najve}e hitove na na{oj muzi~kog sceni koje decenijama ne gube na popularnosti, a na kraju, umro je zaboravqen od svih. Nije bio ~ovek koji se laktao za svoj uspeh, ostavio je da dela govore umesto wega, a upravo ona ga ~uvaju od ve~nog zaborava.

Po profesiji je bio bravar, a u du{u kwi`evnik, te je ve} sa 25 godina izdao prvu kwigu, a veliki uzor mu je bio Branko Radi~evi}. Smatra se zaslu`nim za kreirawe ne~ega {to je kasnije nazvano sarajevska rokenrol {kola. Na televiziji je zapam}en kao autor emisija na TV Sarajevo „[ta djeca znaju o zavi~aju“, a kada se za vreme rata preselio u Novi Sad, nastavio je tamo da radi na lokalnoj televiziji.

Ono {to ga je vinulo u nebesa bila je saradwa sa rok sastavom „Bijelo dugme“. Do tog momenta je bilo nezamislivo da poznat i afirmisan pesnik sara|uje sa rokenrol bendom. Iz te saradwe su se izrodili hitovi kao {to su: „Ima neka tajna veza“, „[ta bi dao da si na mom mjestu“, „Glavo luda“ i tako daqe. Sem toga, pisao je tekstove i za „Indekse“, "Te{ku industriju", Nedu Ukraden, Zdravka ^oli}a, Arsena

JOVAN DU^I]:

Blago cara Radovana

(ODLOMAK)

Nikad ~ovek ne mo`e da ka`e onoliko mudrosti koliko mo`e da pre}uti ludosti, ~ak i gluposti. Jedino }utawe mo`e da prikrije kod ~oveka strasti koje su najnasrtqivije i naj{tetnije: sujetu, lakomost, mrzovoqu, osetqivost, mizantropiju.

Jedino }utawe mo`e da sa~uva ~oveka od posledica koje mogu da mu nanesu trenutna i nesmotrena raspolo`ewa; i nagle i nepromi{qene impulsije.

^ovek koji pusti uvek jedan razmak u vremenu izme|u pitawa koje mu se postavi, i odgovora koji treba da dadne, jedini je koji mo`e razmi{qeno da ka`e {ta ho}e. On je ve} tim odmerio koliko jedna minuta mo`e da sadr`i pameti i gluposti, dobrote i zlo}e. Samo takav uzdr`qiv ~ovek izbegne najve}i broj nesre}a, nesre}a koje dolaze od na{e nesposobnosti da uvek budemo prisebni, i da nikad ne budemo glupi.

I u~enici Pitagore su morali }utati. Duhoviti Atiwani su se divili i takozvanoj lakonskoj kratko}i izra`avawa, kojom su se slu`ili qudi iz Sparte. Katoli~ki red kalu|era karmelita imaju tako isto propis da govore samo ~etvrtkom. Kad bi svi qudi i `ene govorili samo ~etvrtkom, na svetu bi bilo mnogo mawe gluposti i mnogo mawe zla; jer ~ovek drugom ~oveku uvek vi{e {kodi re~ima nego delom. Neke `ivotiwe ku{aju jedno drugo samo tim {to pribli`e nozdrve, i {to se omiri{u, odlaze}i svako na svoju stranu, a da imaju sposobnost govora, rastrgle bi jedna drugu. U re~ima uvek ima vi{e la`i nego istine, i vi{e zlo}e nego qubavi; jer qudi naj~e{}e ne znaju ni sami {ta ka`u, ni za{to su ne{to rekli. Re~ dovodi do vi{e nesporazuma, nego {to bi bilo nesporazuma da re~i uop{te ne postoje."

Dedi}a, Jadranku Stojakovi}. Du{ko Trifunovi} objavio je vi{e od 85 kwiga, najvi{e poezije, a napisao je i ~etiri romana. Oko tri stotine wegovih pesama je komponovano i snimqeno. @iveo je skromno, i mada se mnogo spekulisalo o tome da je umro u bedi, wegov bratanac Darko Trifunovi} sa ponosom je govorio o svom stricu, otkriv{i brojne detaqe iz `ivota legendarnog pesnika. - Ta ~iwenica da je Du{ko davao, a nikad nije uzimao ne daje nikome za pravo da ka`e kako je Du{ko `iveo u bedi i spavao po vozovima, jer nije imao gde da spava. Nas kao ~lanove wegove porodice poga|aju takve, neproverene pri~e qudi kojima je Du{ko pomogao, a sada ru`no pri~aju o wemu. Nikada im nijednu pesmu Du{ko nije naplatio, a oni govore da je umro u nema{tini. On je tako izabrao, a tu je razlika. @eleo sam da mu kupim krevet i kompjuter, ali Du{ko nije hteo ni da ~uje. Krevet mu je bila {kriwa sa ~etiri starinska }ilima i ~ar{avom. Koristio je staru pisa}u ma{inu, koja je, prema re~ima mog strica, davala poseban ritam wegovim pesmama. On se odrekao zemaqskih stvari. Sama ~iwenica da Du{ko nije naplatio nijednu svoju pesmu pokazuje da ga nije interesovalo blago ovoga sveta - rekao pre tri godine za "Espreso" Darko Trifunovi}.

Otkrio je da je Du{ko bio veoma blizak sa Arsenom Dedi}em. - Pogodilo nas je {to Arsen nije bio na Du{kovoj sahrani, ali pretpostavili smo da je tada bio bolestan. I za wega je napisao nekoliko pesama. Vajta mu je bio izuzetno simpati~an. Svi oni kojima je poklawao svoje pesme, a bilo ih je mnogo, ukazali su mu zahvalnost tako {to su te stihove otpevali na taj na~in da je Du{ku bilo drago svaki put kada ih ~uje. Izvo|a~i tih pesama bili su Du{kova duhovna deca - naglasio je univerzitetski profesor, analiti~ar, pravnik i doktor nauka bezbednosti, odbrane i za{tite. Posledwa Du{kova pesma koju je neko otpevao bila je "Ima ne{to u tome {to me ne}e{".

- Se}am se da mi je rekao "Ko je taj @eqko Joksimovi}? Tra`e mi pesmu, ali ima neka Leontina koja prepravqa stihove. Ja

- Ma, ne, nije se to tada radilo. U po~etku sam im ~ak i davao honorar da bi mogli da pevaju. Nije tada bila praksa da tekst ne{to zna~i, pesme su bile wihove. Negde na vrhuncu sedamdesetih, ni{ta mi ne ide. Kwiga pesama ne ide, za roman nema papira, dobijam otkaz, nema novca. Ja sednem me|u decu, da ne bih zaplakao, i ukqu~im televizor… u jednom trenutku ~ujem “Ima neka tajna veza, tajna veza za sve nas”… jedno 100 hiqada du{a peva moje re~i. E, ka`em, stani, vidi koliko wih je zadovoqno, e mar{, budalo. Spasilo me to jednom - govorio je pesnik. Preminuo je 28. januara 2006. godine i po sopstvenoj `eqi po~iva na brdu ^erat, u Sremskim Karlovcima.

- Bio je sr~ani bolesnik, ali nije `eleo da se le~i. Hteo je da umre. Na dan wegove sahrane, kada su iznosili kov~eg iz kapele, na nebu se od tragova aviona pojavio broj osam, kao znak beskona~nosti. Du{ko je bio svoj ~ovek. Uvek izme|u dva sveta - ovog, ovozemaqskog i onog nedoku~ivog, sveta pesnika. Materijalne stvari ovoga sveta nisu ga interesovale - zakqu~io je Darko.

nikada nikome nisam ni{ta naplatio, a {ta sad treba? Da mi neko prepravqa pesme?" Ipak, ubedio sam ga da @eqku da pesmu, jer smatram da je Joksimovi} kompletan peva~. Posle par meseci, kada je pesma iza{la, pozvao me qut i rekao da mu je Leontina prepravila posledwu strofu. Rekao sam mu da i meni tako boqe zvu~i. Od tada smo malo mawe kontaktirali. Neko je bio malo qut, ali ni{ta stra{no - pri~a Trifunovi}. Dobro je poznato da je Du{ko neke od kultnih pesama napisao u vozu, a upravo ga je Darko mnogo puta vozio do `elezni~ke stanice. - Ja sam ga li~no vozio na taj voz koji pojedini qudi pomiwu u nekom sasvim drugom kontekstu pri~e. Se}am se da sam ga tada pitao gde }e, a on je odgovorio: "Imam novu pesmu. Treba da je slo`im u glavi. Ne razume{ ti to... Kada udaraju pragovi o voz meni poslo`e stihove u glavi. " To nije bio ~ovek koji ne zna gde ide, koji luta bez ciqa. On je i{ao vozom do U`ica, Skopqa, pa nazad, da bi mu se pesma slo`ila, a ne zato {to nema gde. Dakle, to nije bilo pitawe siroma{tva i toga da nema gde da prespava. To je bilo pitawe tog wegovog drugog sveta koji najboqe mo`e da razume samo drugi pesnik - objasnio je Du{kov bratanac. Kada se zaratilo, do{ao je u Beograd samo sa kqu~em od zapaqenog stana u ruci. - Iz Sarajeva je 1992. godine prvo do{ao kod nas u Beograd. U rukama je imao samo kqu~ od stana kojeg su zapalili u Sarajevu. Rekao nam je da je ubijen. Kada smo ga pitali za{to to ka`e, odgovorio je da je zavr{avao kwigu koja je trebalo da zaokru`i wegov opus, ali nije uspeo da je spase iz stana koji je goreo. Svi oni koji su tada palili u Sarajevu, znali su dobro ~iji stan pale. Ali im to nije bilo bitno. Va`no je bilo da se zapali sve {to je srpsko. Ponudili smo da mu na|emo garsoweru u Beogradu, ali on to nije hteo. Rekao je da ga to ne interesuje i oti{ao je kod Kamenka Kati}a koji je imao svoju farmu. Kamenko je voleo karte, a Du{ko to nije voleo. Ali prijalo mu je Kamenkovo dru{tvo. U to vreme pomiwalo se ~ak da mu je Slobodan Milo{evi} nudio da bude direktor RTS-a ili neku drugu visoku funkciju. Ali je Du{ko rekao da ga ni to ne interesuje - pri~ao je Darko. Du{ko je posledwe godine `ivota proveo u Novom Sadu. U momentima kada mu je bilo najte`e, na televiziji je video da wegove stihove peva more qudi, a istakao je da pesme nikada drugima nije napla}ivao.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

^uveni pesnik Du{ko Trifunovi}

EVROPSKA UNIJA BLOKIRALA SRBIJU:

Ni{ta od otvarawa klastera 3

Zemqe ~lanice EU nisu postigle saglasnost o otvarawu klastera 3 u pregovorima o ~lanstvu sa Srbijom, ali razgovori o ovom pitawu }e biti nastavqeni.

Na sastanku na nivou ambasadora, vi{e zemaqa ~lanica nije prihvatilo predlog ma|arskog predsedavawa Evropskom unijom da se zapo~ne procedura otvarawa klastera 3.

Me|u wima su Holandija, Estonija, Letonija, Finska i Hrvatska, dok je zna~ajan broj zemaqa naveo da treba dodatno da razmotri situaciju, pre kona~ne odluke, navode diplomatski izvori.

Kao glavne razloge za odbacivawe otvarawa klastera, zemqe ~lanice su ukazale na neuskla|enost Srbije sa spoqnom politikom Evropske unije i sankcijama prema Rusiji, probleme u vladavini prava i odnosima sa Pri{tinom.

Prema evropskim diplomatskim izvorima, "ve}i broj zemaqa ~lanica je istakao da Beograd mora da u~ini vi{e u ovim kqu~nim oblastima".

U ma|arskom predsedavawu EU potvrdili su da }e razgovori o otvarawu klastera biti nastavqeni na nivou ambasadora u narednim danima.

"Posle duge rasprave danas nije bilo neophodnog konsenzusa, ali ovo pitawe ostaje i daqe na agenda komiteta ambasadora (koreper)", izjavio je predstavnik ma|arskog predsedavawa.

Evropska komisija je u svom godi{wem izve{taju nedavno po ~etvrti put ocenila da Srbija ne ispuwava tehni~ke uslove za otvarawe pregovara~kog klastera 3.

Zemqe ~lanice prethodne tri godine nisu dale zeleno svetlo za otvarawe ovog klastera.

Posledwi put Srbija je otvorila nova pregovara~ka poglavqa u decembru 2021. godine.

Bo`i}ni post - kad po~iwe i koja su pravila

Bo`i}ni post po~iwe 28. novembra i traje 40 dana - do Badweg dana, 6. januara. Pravoslavni vernici se ovim postom pripremaju za proslavu jednog od najve}ih hri{}anskih praznika - Bo`i}a.

KADA PO^IWE

BO@I]NI POST

Bo`i}ni post za vernike pravoslavne crkve po~iwe 28. novembra 2024. i traje do 6. januara 2025.

Bo`i}ni post je u pravoslavqu po du`ini trajawa drugi po redu, nakon Vaskr{weg posta, a po strogosti posta, bla`i je od Vaskr{weg i Velikogospojinskog posta. Podrazumeva 40 dana uzdr`avawa od mrsne hrane i alkohola, ali i gre{nih misli, `eqa i dela.

„Pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdr`awu od mrsne hrane

tako i u uzdra`avawu od r|avih misli, `eqa i dela, umno`avawu molitava, dobro~instava i vr{ewu sviju evan|elskih vrlina. Stoga, Sveti Vasilije Veliki opomiwe: Korist od posta ne ograni~avaj samo na uzdr`avawu od jela, zato {to je istinski post udaqavawe od zlih dela“, isti~e se u Vodi~u kroz pravoslavqe. Ipak, naj~e{}e se „uputstva“ svode na ono {to se sme i ne sme jesti u ovom periodu.

ISHRANA TOKOM BO@I]NOG POSTA

Kako navodi Crkveni kalendar, u toku celog ovoga posta ne jede se meso, beli mrs i jaja. Uqe i vino su dozvoqeni osim kad se posti „na vodi”.

Od 28. novembra do 30. decembra: ponedeqkom, sredom i petkom posti se na vodi, utorkom i ~etvrtkom na uqu, a subotom i nedeqom na ribi.

Od 31. decembra do 6. januara – posledwe nedeqe – post je stro`i i iskqu~uje ribu. Ponedeqak, sreda i petak su na vodi, a utorak, ~etvrtak, subota i nedeqa na uqu.

Riba se jede na Vavedewe Presvete Bogorodice (4. decembra), ~ak i ako praznik padne u sredu ili petak.

Na Badwi dan se ne upotrebqava ni uqe ni vino, ve} se obavezno posti „na vodi“. Treba jesti pomalo, toliko da se telo okrepi, ali nikako ne treba sebe dovesti u stawe iznurenosti i onemo}alosti, jer svrha je da telo i du{a zajedno putuju do ciqa – zajednici s Bogom.

Tako|e, vaqa podsetiti i da kad neka slava padne u vreme posta, kao na primer Sveti Nikola (19. decembar), obavezno je posna trpeza.

@ene u Srbiji u proseku `ive 5 godina du`e od mu{karaca, a zbog jedne brojke bi}e tu`ne sve koje su same

Za 30 godina Srbija }e izgubiti milion i po stanovnika, pokazala je najnovija projekcija u izve{taju Republi~kog zavoda za statistiku. Preostali }e, kako je Telegraf pisao, `iveti u ovih 5 gradova - Beograd, Novi Sad, Novi Pazar, Kragujevac i Ni{, jer }e gotovo 50% populacije biti koncentrisano tu.

Podaci Instituta za javno zdravqe Srbije "Dr Milan Jovanovi} Batut" tako|e nisu optimisti~ni. Ukupna procewena populacija je pro{le godine bila 6.623.183 stanovnika, dok nas je recimo od 1991. do 2022. bilo skoro milion vi{e, 7.576.837.

Jedna stavka zabriwava posebno, a to je udeo starijih od 65 godina, koji je u porastu i taj trend se nastavqa. [to se ti~e nataliteta, on je i daqe nizak. Da u ne ba{ sjajnoj demografskoj slici ipak ima i svetlijih ta~aka. Jedna od wih jasno pokazuje da je `ivotni vek produ`en. Konkretno, o~ekivano trajawe `ivota na ro|ewu u 2023. godini je najdu`e u posledwih 10 godina. @ene su dugove~nije od mu{karaca - one u proseku `ive 78,7 godina, a mu{karci 73,8. Me|utim, nismo sigurni koliko }e ih obradovati podatak da su i znatno brojnije od "ja~eg" pola, jer ih je u 2023. bilo 3.402.267, a mu{karaca 3.220.916. Brojke ka`u i da u odnosu na zemqe Evropske unije u kojima se u proseku `ivi 80,6 godina, u Srbiji `ivotni vek traje oko ~etiri godine mawe. Me|utim, ono {to je i wih i nas jednako uzdrmalo, bila je pandemija COVID-19. Tada je ta "vi{a sila" pomrsila demografske konce svima u smislu pove}ane stope smrtnosti. Koliko ta po{ast jeste odnela `ivota i koliko uzdrmala zdravqe generalno, postali smo svesni tek kad je pro{la (mada "sudija" zvani~no jo{ nije svirao kraj), pa smo mogli da sa neke vremenske distance uo~imo boqitak. Naime, samo trajawe `ivota u Srbiji pokazuje porast i u 2023. godini iznosi 76,3 godina. To se definitivno mo`e povezati sa slabqewem uticaja pandemije.

"Batut" je u svojoj analizi uzeo i {iri vremenski opseg kad je u pitawu popis stanovni{tva (period 1991–2022. godine). Za te dve decenije nas je bilo 930.000 mawe. Jo{ daqe posmatrano, u periodu 1953–1991. godine, popisi stanovni{tva pokazuju porast broja stanovnika, da bi nakon toga usledilo kontinuirano opadawe.

Kad je re~ o vode}im uzrocima za{to smo vi{e umirali, nego se ra|ali, to su posledice bolesti sistema krvotoka i maligna obolewa. Tako|e, zlo}udni tumor bronhija i plu}a dovode ~esto do smrtnog ishoda. Konkretno, naj~e{}i uzroci smrti u 2023. godini, pripadaju slede}im gru pama bolesti - bolesti sistema krvotoka - 49,7 odsto (mu{karci 46,3 i `ene 53,2 procenta), tumori - 21,8 odsto (mu{karci 23,7 i `ene 19,9 procenata), bolesti sistema za disawe - 5,9 odsto (mu{karci 6,6 odsto i `ene 5,2 procenta). Svoj danak uzimaju i bolesti `lezda sa unutra{wim lu~ewem, ishrane i metabolizma - 3,1 odsto (mu{karci 2,8 i `ene 3,3 procenta), te bolesti sistema za varewe - 3,1 odsto (mu{karci 3,5 i `ene 2,8 procenata).

[to se ti~e konkretno malignih bolesti, kao {to smo ve} pisali, u 2021. godini registrovano je 41.784 novoobolelih osoba od raka i primetna je stopa porasta. Od ovog broja, vi{e je mu{karaca (obolelo je wih 22.333), dok je `ena 19.451.

Teritorijalno posmatrano, porast obolelih od raka kod mu{karaca zabele`en je u dve oblasti Srbije: Severnoba~koj i Zapadnoba~koj oblasti, a kod `ena u Zapadnoba~koj i Severnobanatskoj oblasti. Iste godine, najni`e stope oboqevawa od malignih tumora zapa`ene su kod mu{karaca u Ra{koj i Topli~koj oblasti, a kod `ena u Ma~vanskoj i Topli~koj oblasti. Dakle, jedna oblast posebno se izdvaja po najni`oj stopi oboqevawa od malignih tumora, a to je Topli~ka oblast kojoj pripadaju Prokupqe, Kur{umlija, Blace i @itora|a.

U Srbiji su, daqe navodi izve{taj "Batuta", mu{karci najvi{e obolevali i umirali od ovih 5 malignih tumora: bronha i plu}a, raka debelog creva i rektuma i malignih tumora prostate. Maligni tumori bronha i plu}a vode}i su uzrok optere}ewa rakom kod mu{karaca u Srbiji. Najvi{e stope obolevawa uo~ene su u Severnobanatskoj oblasti kojoj pripadaju Ada, Kawi`a, Kikinda, Novi Kne`evac, Senta, ^oka i Sredwebanatskoj oblasti kojoj pripadaju Novi Be~ej, Nova Crwa, @iti{te, Se~aw i Zrewanin, a najni`e u Topli~koj i Pirotskoj oblasti. Kad je re~ o `enama koje obolevaju od tumora, on je naj~e{}e bio lokalizovan na dojci, bronhu i plu}ima i debelom crevu i rektumu. Maligni tumori dojke vode}i su uzrok optere}ewa malignim tumorima kod `ena u Srbiji. Najvi{e stope obolevawa od raka dojke uo~ene su u Severnoba~koj (Subotica, Ba~ka Topola, Mali I|o{) i Rasinskoj oblasti (Kru{evac, Trstenik, Aleksandrovac, Brus) , a najni`e u Zaje~arskoj i Ma~vanskoj blasti ([abac, Bogati}, Loznica).

Putin ~estitao ro|endan Kusturici, ruski patrijarh ga odlikovao Ordenom

Svetog Serafima Sarovskog

Ta~no u pono} ispred crkve Svetog Save na Me}avniku proslavqen je 70. ro|endan Emira Kusturice. Pored ~estitke Vladimira Putina, Kusturici je uru~en i poklon - kerami~ki bareqef koji nosi naziv „Prozor na Istok“. I patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril ~estitao je ro|endan Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Putinova ~estitka pro~itana je naglas pred okupqenima.

„Po{tovani gospodine Kusturica! Srda~no Vam ~estitam sedamdeseti ro|endan. ^ovek hrabre, vi{estrane darovitosti, istinski umetnik – s pravom ste stekli slavu jednog od najpoznatijih filmskih rediteqa na{eg vremena, afirmisali ste se kao tra`eni glumac, muzi~ar i pisac, autor ne{ablonskih stvarala~kih projekata. Svojim talentovanim delima upisali ste blistavu stranicu u istoriju svetske umetnosti. Posebno bih istakao Va{u aktivnu dru{tvenu poziciju i ogroman doprinos realizaciji zna~ajnih inicijativa u humanitarnoj sferi usmerenih na ja~awe poverewa i me|usobnog razumevawa izme|u naroda. @elim Vam zdravqe, inspiraciju i nove uspehe. Vladiir Putin“, navedeno je u ~estitki ruskog predsednika.

Poklon „Prozor na Istok“ Kusturici je uru~io direktor Ruskog doma Evgenije Baranov, a na poklonu je bilo ispisano „Dar Emiru Kusturici od Ruskog doma u Beogradu i ruske ambasade u Srbiji. Kusturica, koji je bio vrlo dirnut ovim gestom i znakom po{tovawa, rekao je da nema dovoqno re~i kojima bi izrazio ono {ta ose}a.

„Zahvaqujem Vam puno i mislim da je ovo srodnost na{ih du{a i na{ih kultura i mi treba da radimo na tome kako bi te kulture bile `ive. Iz tog razloga, ja iz ovog svog malog raja odlazim uskoro u Moskvu da bi radio na filmu o Dostojevskom. Sve ovo {to se sada de{ava u svetu i Evropi, Fjodor Mihajlovi~ je predvideo i rekao nam da moramo da razmi{qamo, da se dr`imo zajedno i da vi{e povezujemo na{e kulture. Radi}u sve {to je u mojoj mo}i kako bi na{e dve kulture postale jo{ bli`e. Hvala vam“.

Kusturica je dodao i kako }e se Putinu li~no zahvaliti kad ga bude u`ivo video.

RUSKI PATRIJARH ODLIKOVAO KUSTURICU

ORDENOM SVETOG SERAFIMA SAROVSKOG

U ~estitki patrijarha Kirila se precizira da je Kusturica nagra|en za doprinos o~uvawu tradicionalnih vrednosti.

„Sa zadovoqstvom isti~emo da vi, kao veruju}i pravoslavac, trudite se da ubedqivo svedo~ite o jevan|elskim idealima qubavi i bratstva, o va`nosti ~vrstih porodi~nih veza i privr`enosti visokim moralnim na~elima“, navodi se u patrijarhovoj ~estitki objavqenoj na ruskom Sajt Pravoslavne Crkve.

Momak sa Karaburme u~inio je jedan plemenit gest za stariji par i time odu{evio korisnike dru{tvenih mre`a.

Jedan mladi} sa Karaburme u Beogradu nedavno je svojim nesebi~nim gestom prema starijem bra~nom paru pokazao koliko je malo potrebno vratiti veru u dobrotu i nesebi~nost.

O wemu kao pravom heroju pisalo se na dru{tvenoj mre`i X. Sa jednog profila se `ena koja ka`e da su u pitawu weni roditeqi javno zahvalila ovom nepoznatom momku jer im je u apoteci kupio lek od 1.500 dinara, po{to oni nisu imali novca za wega.

„Danas na Karaburmi u apoteci moji roditeqi, 84 i 88 godina, nisu imali kod sebe dovoqno novca za sve lekove i vratili su lek od 1.500 dinara. Na putu do ku}e sustigao ih je momak koji je bio iza

„KO ]E, AKO NE]U JA!“:

Baka Vida 63 godine ~uva se}awe na stradawe srpskih

„Meni je to u amanet ostavqeno. Ko }e im, ako ne ja, sve}u zapaliti, molitvu o~itati“, govori Baka Vida, dok stara~kom rukom pokazuje u pravcu {umom obraslih obronaka, izvora i spomen ~esme izgra|ene u ~ast palih ratnika, koji su poginuli brane}i otaxbinu u Prvom svetskom ratu. Pri~a o baka Vidi, odvela je reportera Sputwika do jednog od najstarijih kraqeva~kih sela Pek~anice, nekada sredwevekovnog naseqa koje je kraq Stefan Prvoven~ani darovao `i~kom eparhijskom vlastelinstvu.

U selu sme{tenom podno Jelice planine, ku}e i doma}instva razbacane po stranama i kosinama, samo im crveni krovovi vire iz zelenila, ko glave ~ioda zabodenih u sred proplanaka.

Rastojawe do prvog kom{ije neretko se ra~una u kilometrima, kao i do najbli`e prodavnice, {kole, doktora... Put do baka Vidine ku}e seoski, ponegde malo tucanika zapr{ti pod to~kovima, ali uglavnom zemqa i pra{ina.

Razmi{qam, kako li je wim putovati kad ki{e zemqu raskvase i ilova~a se u glib pretvori, ili kad sneg zaveje a mraz planinu okuje.

Put se odjednom zavr{ava na proplanku pred ku}om od crvenih cigala ispred koje nas do~ekuje baka Vida.

„Ko je to meni do{ao“, govori, dok {iri ruke ne bi li mene i moje pratioce nekako sve odjednom zagrlila, ne slute}i da je toplinom glasa i osmehom ve} to u~inila.

Samo}a, `ivot i li~ne tragedije, godove na licu joj iscrtale, a le|a se od kostoboqe savila, ko da se obli`wa planina na wih naslonila. Poziva nas da u wen skromni dom u|emo, da se poslu`imo, „umorni ste od puta, veli, da se malo osve`ite, du{om danete“.

OVAKO JE TO BILO…

Re~ joj re~ susti`e, kao da se boji da joj {togod ne zamerimo. Nakon poslu`ewa, sedamo u hlad ispod stare xenarike da bismo ~uli pri~u o spomen ~esmi i stradawu srpskog vojnika i seqaka na ovim prostorima.

Tog novembra 1915. godine, dok su `iteqi Kraqeva sa zebwom `iveli prve dane pod austrougarskom agresijom, na okolnim brdima odigravale su se `estoke borbe. Brdo Jajinci bilo je prekopano rovovima, u kojima su se hrabri ratnici 4. pe{adijskog puka tre}eg poziva Vojske Kraqevine Srbije suprostavqali broj~ano nadmo}nijim austrougarskim trupama.

„Tokom `estokih borbi stradalo je dosta na{ih vojnika. Na brdu Jajinac, iznad ku}e baka Vide, nalazi se i danas grob u kome po~ivaju kosti ~etvorice, za sada imenom nepoznatih, ratnika–artiqeraca iz sastava U`i~kog odreda koji su poginuli na tom polo`aju 9. novembra 1915. godine i tu sahraweni“, obja{wava major u penziji Rade Vukosavqevi}, autor edicije „Kraqevo u velikom ratu“.

Wima u ~ast, kao i svom stricu Miloju, koji je

ratnika

tako|e `ivot dao za otaxbinu, baka Vidin svekar Raica Bak{unovi} je kraj izvora postavio spomen plo~u . ^uvali su Bak{unovi}i uspomenu na bezimene ratnike. Molitvom ih se se}ali, sve}e palili. [TEDELO SE I NA VO[TANICI

U te{kim vremenima i vo{tanica se {tedela. Gorela bi tek da se moliva o~ita, a onda gasila. Da bi se i za sutra imalo. I tako godinama, decenijama. Vo{tanica i molitva, u amanet je baka Vidi ostavqena. Poput zaveta, koji Vida nije pogazila. Ni kada je udovica poostala,sa dvema tek prohodalim devoj~icama, ni kada su se }erke udale i u grad odselile, a ona sama u planini ostala, spomen ~esmu nije ostavqala. Vi{e od 63. godine. I kada „zvezda upe~e“ i kada sneg planinu zaveje, odlazi do izvora, da poginule u molitvi pomene, jer, kako ponavqa, „ko }e, ako ne ja.“

Kao {to je starica iz `ivotnih padova ustajala, tako je i ~esma bila ru{ena, skrnavqena, plo~a u blato bacana, ali u blatu, nije ostala, ve} je ~esma podignuta u ~ast palih ratnika novim sjajem zasjala. Zajedno sa }erkama Zorom i Sne`anom, i Savetom Stojkovi} (~iji je mu` nestao na Kosovu i Metohiji) 2011. godine, Baka Vida je obnavila spomen obele`je, ispred koga rado svakoga do~ekuje, ~uvaju}i i prenose}i predawe Bak{unovi}a o stradawu srpskog vojnika.

wih, ~uo, kupio im lek i poklonio. Dirnuti wegovim gestom, plakali su oboje, a i ja kada su mi ispri~ali. Ne znam ko je, ne znam mu ni ime, ali ogromno hvala. Volela bih da mogu da mu zahvalim i da im se odu`im“, napisala je `ena.

Ovaj plemeniti gest odu{evio je sve korisnike dru{tvenih mre`a, gde se pri~a ubrzo pro{irila. U komentarima su mnogi izrazili divqewe za potez nepoznatog mladi}a.

„Jo{ ima pravih qudi“, „Postupak tog momka je zaista za veliko po{tovawe. Gledajmo i u~imo, naravno ako imamo“, „@ive}e ovaj narod dok je takvih dobrih du{a“, „E ovako ne{to me raznese… @ivi bili tvoji roditeqi, sre}ni i taj momak!“, „Qudi su uvek qudi. Posebno kad trenutak nije lak. Ne `ele ni ime da im se zna. Emituju empatiju. Verujmo u dobre qude. Uvek }e ih biti“, bili su samo neki od komentara.

Putin i Kusturica na jednom od ranijih susreta

110

SARAJEVSKOG ATENTATA (16)

l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke

l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu l Kako je pucaw na prestolonaslednika

Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali

l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije

Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}

BE^KA VLAST UVODI VOJNU DIKTATURU SAMO ZA SRBE:

1830. - U Beogradu na Ta{majdanu u prisustvu kneza Milo{a i beogradskog pa{e sve~ano je pro~itan hati{erif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije. Turci su nakon toga prodali svoja imawa Srbima i napustili Beograd.

1878. - Umro je \ura Jak{i}, najve}i liri~ar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u wegovom kwi`evnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme ("Na Liparu", "Pono}", "Padajte bra}o", "Otaxbina", "Seoba Srbaqa" "Stanoje Glava{").

1907. - Ro|en je Alberto Moravija, jedan od najistaknutijih i najplodnijih italijanskih kwi`evnika 20. veka. Autor "]o}are", "Rimqanke", "Rimskih pri~a", slavu je stekao ve} prvim romanom "Ravnodu{ni qudi" (1929).

Razumevawe politi~kih ideja „Mlade Bosne“ kqu~no je za razumevawe samog Gavrila Principa i neophodno je ukoliko `elimo da dobijemo odgovor na slo`eno pitawe za{to su gimnazijalci i studenti odlu~ili da ubiju austrougarskog prestolonaslednika.

U skladu sa tim ciqem, ovo istra`ivawe je od samog starta bazirano na metodolo{kim temeqima istorije ideja i intelektualne istorije. „Mlada Bosna“ je imala svoje ideje-vodiqe, kojima se upravqala i u skladu sa kojima je vodila svoju politiku. Ova kwiga predstavqa poku{aj da se te ideje razumeju i objasne. Politika koju su vodili mladobosanci nije bila identi~na politici mladobosanskih roditeqa. Bila je to nova politika, koju su otkrivali u bibliotekama gimnazija i univerziteta koje su poha|ali. Upravo je zato va`no razumeti istoriju „Mlade Bosne“ i kao intelektualnu istoriju, jer se Gavrilo Princip i wegovi drugovi naslawaju na ideje prisutne u evropskoj politici i istoriji u ~itavom XIX veku. Preuzimaju ih, tuma~e ih na sopstveni na~in i primewuju ih. Tri faktora su kqu~na za razumevawe politi~kih ideja „Mlade Bosne“. Ekonomska i politi~ka situacija u Bosni i Heregovini predstavqaju prvi, a mo`da i najva`niji. Iako je 1908. godine Aneksijom Bosna i Hercegovina pripojena Austrougarskoj, Dvojna monarhija nikada nije postala prava domovina mladim revolucionarima. Nikada je nisu shvatali kao svoju, nisu `eleli da je poprave, `eleli su wen kraj i uni{tewe. U posledwih nekoliko decenija, delom i pod uticajem gra|anskog rata u Jugoslaviji, posebno se insistiralo na nacionalizmu „Mlade Bosne“. „Mlada Bosna“ je bez sumwe bila nacionalisti~ka organizacija. U vreme u kome `ivimo, sam pridev nacionalisti~ki sve vi{e prati ne-

Polo`aj Srba u Bosni i Hercegovini dodatno je ote`an kada je 1908. Austrougarska proglasila aneksiju (pripajawe) Bosne i Hercegovine svojoj teritoriji. Tada je do{lo do me|unarodne krize koja je pretila izbijawem rata. Posebno su bili zao{treni odnosi Austrougarske i Srbije

gativna senka, koja asocira na netrpeqivost, nepostojawe tolerancije i sukobe. Me|utim, istori~ar ne bi trebalo da dozvoli da „virus sada{wosti“, kako je govorio Mark Blok, poremeti razumevawe pro{losti. Nacionalna ideja je za „Mladu Bosnu“ predstavqala neophodan preduslov za demorkatiju, op{te pravo glasa, narodnu suverenost i za ukidawe svih vrsta plemi}kih privilegija i pregorativa, kako je to naglasio Dimitrije Mitrinovi}.

Sa~uvani memoari i pisma svedo~e o izuzetnom uticaju ekonomske i politi~ke situacije u Bosni i Hercegovini na omladinske ideje. Iako nisu svi mladobosanci bili kmetskog porekla, ve}ina wih, ukqu~uju}i i Principa, dolazila je iz porodica koje su i daqe `ivele po pravilima osmanskog sredwovekovnog agrarnog sistema, koje su jednom godi{we bile primorane da znatan udeo svojih prinosa predaju feudalcu, a da pored toga pla}aju i, iz godine u godinu sve ve}e, poreze dr`avi. ^ak ni 1908. godine,

trideset godina nakon {to je Austrougarska okupirala Bosnu i Hercegovinu, nije bilo naznaka da postoji voqa da se agrarno pitawe re{i. Upravo je agrarna situacija bila jedan od razloga koji su podizali ugled Kraqevine Srbije, zemqe slobodnih seqaka, a time i ugled ideje ujediwewa Ju`nih Slovena sa prestonicom u Beogradu. Austrijska uprava u Bosni i Hercegovini nije tolerisala bilo kakvu opoziciju. Sa~uvana pisma svedo~e o velikom strahu od mo}i dr`avnih `andara. ^ak i nakon uvo|ewa Ustava 1910. godine, mogu}nost za politi~ko delovawe bila je mala. Omladinci su sami poredili na~in na koji je Austrougarska upravqa Bosnom i Hercegovinom sa upravama evropskih imperija nad wihovim prekomorskim kolonijama. Dr`avna administracija, veoma va`an izvor prihoda i zapo{qavawa u ~itavoj Dvojnoj monarhiji, ostala je skoro u potpunosti zatvorena za doma}e pravoslavno i muslimansko stanovni{tvo. Jedva ~etvrtina radnih mesta bila je otvorena za doma}e sta-

SAZREVAWE GENERACIJE

Generacija Gavrila Principa sazrevala je u vreme velikih doga|aja. Mladobosanci su pre`iveli Carinski rat, Aneksiju i dve ratne krize, u prole}e 1909. godine i u novembru i decembru 1912. godine, kada je skoro do{lo do sukoba izme|u Srbije i Austrougarske. Odlazili su u Srbiju kao dobrovoqci 1912. i 1913. godine. Na svojoj ko`i su ose}ali posledice politi~ke i ekonomske situacije u Bosni i Hercegovini. Burne godine u kojima su sazrevali, obele`ene ratnim opasnostima, iznimnim merama i sve ve}im brojem seoske dece u {kolama, predstavqaju tre}i faktor koji je oblikovao "Mladu Bosnu".

novni{tvo i to uglavnom za rimokatolike. Politi~ka i ekonomska situacija u Bosni i Hercegovini ~etvrt veka pre Sarajevskog atentata i situacija uo~i 1914. godine nisu se mnogo razlikovale. Kmetstvo je ostajalo na snazi, a be~ki guverneri su vladali autoritarno. Me|utim, 1890-ih nije bilo nikakvog tajnog |a~kog organizovawa niti atentata. Ovaj podatak pokazuje zna~aj decenije uo~i 1914. godine. U godinama uo~i Aneksije, zahvaquju}i novim stipendijama, {kole su se otvorile za decu koja su dolazila iz siroma{nijih porodica. Srpska deca u Bosni i Hercegovini {kolovala su se i ranije, me|utim, {kolovawe je do tada bilo mogu}e samo za decu koja su dolazila iz imu}nijih porodica. Dru{tveno poreklo u~enika se postepeno mewalo.

Monarhija je prolazila kroz politi~ki turbulentne godine, a istovremeno odnosi izme|u Austrougarske i Kraqevine Srbije su ulazili iz krize u krizu. Aneksija, 1908. godina, predstavqala je veliki prelom. Svesni da ostvarivawe jednakih prava za sve gra|ane nije mogu}e u Austrougarskoj, Gavrilo Princip i drugovi zalagali su se za stvarawe nacionalne dr`ave. Prou~avali su uspe{ne primere nacionalnih ujediwewa. O ujediwewu Nema~ke i Italije su ~itali sa posebnom pa`wom.

Omladinci su bili svesni da Austrougarska nema nameru da se sama povu~e iz Bosne i Hercegovine. Zato su po~eli da planiraju revoluciju. ^itali su kwi`evnost koja je govorila o `rtvovawu i revoluciji, nadahwivali su se revolucijama koje su se dogodile u Evropi, po~ev od Francuske revolucije pa sve do Pariske komune.

l U slede}em broju: "Vidovdan ~etrnaeste" nije nestao ni kada su krajem 1918. topovi utihnuli

1912. - Nakon 400 godina turske vladavine Albanija je proglasila nezavisnost koja je priznata na konferenciji ambasadora velikih sila u Londonu 20. decembra i Londonskim ugovorom o miru 30. maja 1913. U mestu Valona formirana je prva privremena vlada.

1920. - U Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca odr`ani su prvi izbori za Ustavotvornu skup{tinu. Najvi{e glasova dobili su demokrate - 92 od 419 mandata i radikali sa 91 mandatom, a iznena|ewe su priredili komunisti sa 50 poslani~kih mesta. @ene, vojnici i oficiri, kao i pripadnici nacionalnih mawina, nisu imali pravo glasa.

1943. - U Teheranu je po~ela konferencija predsednika SAD Ruzvelta, britanskog premijera ^er~ila i sovjetskog lidera Staqina na kojoj je razmatrano daqe vo|ewe rata s Nema~kom i posleratno ure|ewe Evrope.

1950. - U Beogradu je osnovan Muzej pozori{ne umetnosti Srbije.

1979. - Novozelandski avion "DC-10" udario je u planinu Erebus na Antarktiku. Poginulo je svih 257 putnika i ~lanova posade.

1996. - General Ratko Mladi}, protiv koga je Me|unarodni sud za ratne zlo~ine podigao optu`nicu 25. jula 1995, formalno je smewen s mesta komandanta Glavnog {taba Vojske Republike Srpske. Mladi} je na tom mestu bio od 12. maja 1992.

2000. - Holandski parlament je odobrio zakon kojim se dopu{ta eutanazija i samoubistvo uz pomo} lekara. Time je Holandija postala prva zemqa koja je legalizovala takvu praksu.

2010. - Listovi Wujork tajms, Gardijan, Mond, [pigel i el Pais objavili su na svojim internet sajtovima hiqade poverqivih dokumenata ameri~kih tajnih slu`bi, pisanih izrazito "nediplomatskim jezikom" iz kojih se vide stavovi Va{ingtona o brojnim svetskim liderima, {to je izazvalo o{tru reakciju Bele ku}e i Pentagona i burne reakcije {irom sveta. Tekstovi su preneti sa Internet sajta Vikiliks ~iji je osniva~ australijski dr`avqanin Xulijan Asan`.

2011. - Umro je Ante Markovi}, posledwi premijer biv{e Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Na dan 25. novembra 1918. godine Velika narodna skup{tina Srba, Buwevaca i ostalih Slovena u Banatu, Ba~koj i Barawi je u Novom Sadu jednoglasno donela odluku o prisajediwewu ovih teritorija Kraqevini Srbiji.

Po{to je Srpska vojska sredinom septembra 1918. probila Solunski front usledio je brzi prodor srpskih i savezni~kih trupa na sever pre svega s ciqem oslobo|ewa Srbije, a tako|e i zemaqa nastawenih Srbima i drugim Ju`nim Slovenima na prostoru dotada{we Austrougarske, u skladu s ranije proklamovanim ratnim ciqevima.

Po{to su kao posledica te{kog vojnog poraza odnosno raspada Solunskog fronta predstavnici Bugarske potpisali primirje 29. septembra, po~ev od sutra{weg dana sledila je kapitulacija Austrougarske 4. novembra.

Nekoliko dana ranije pojedini delovi Dvojne monarhije ve} su proglasili otcepqewe, ^eho{lova~ka 28. oktobra, a u Zagrebu je 29. oktobra progla{eno stvarawe tzv. Dr`ave Slovenaca, Hrvata i Srba, {to je zapravo bio samo formalan ~in.

Srpska vojska trijumfalno je oslobodila Beograd 1. novembra 1918. Pan~evo je oslobo|eno 8. novembra, 17. dana{wi Zrewanin (tada Be~kerek, od 1935 Petrovgrad, po kraqu Petru I Oslobodiocu) i Kikinda. Novi Sad je oslobo|en 9. novembra, Sombor i Subotica 13. U Somboru je prethodno osnovano Narodno ve}e Srba i Buwevaca, a u Subotici Buweva~ko-srpski narodni odbor. Barawu je srpska vojska oslobodila 14. novembra.

RIZNICA

Zasedawe Velike narodne skup{tine Srba, Buwevaca i ostalih Slovena Banata, Ba~ke i Barawe 25. novembra 1918. odr`ano je u zdawu novosadskog hotela „Sloboda”. Tada je to zapravo bio „Grand hotel Majer”, potom preimenovan u „Sloboda”. Skup{tinu je sa~iwavalo 757 poslanika izabranih u svim delovima Vojvodine u skladu s proglasom Srpskog narodnog odbora od 17. novembra. Model je podrazumevao jednog poslanika na hiqadu gra|ana. Me|u poslanicima je bilo 578 Srba, 84 Buwevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, 6, Nemaca, 3 [okca, 2 Hrvata i jedan Ma|ar. Zanimqivo je da se me|u poslanicima nalazilo sedam osoba `enskog pola.

Skup{tinu je kao najstariji poslanik otvorio prota Jovan Hranilovi} (unijatski sve{tenik, pesnik, `urnalista). Zasedawe Skup{tine vodio je dr Igwat Pavlas, advokat, poznati srpski nacionalni radnik. Osim Pavlasa

Nikola Bizumi} je ime na{eg pronalaza~a koji je prvi izumeo ru~nu ma{inicu za {i{awe, popularnu nularicu. U zavi~aju nije na{ao razumevawa za svoj izum, zbog ~ega odlazi u London gde ga ubrzo patentira i po~iwe da proizvodi.

Za samo deset godina cela Evropa {i{ala se wegovom ma{inom, a on se izuzetno obogatio i dobio plemi}ku titulu od engleskog kraqa. Nakon smrti wegova imovina je bila ve}a od buxeta Srbije, a spor oko nasledstva od vi{e stotina miliona funti traje do danas (vi{e od sto godina) i zalazi u domen teorije zavere: Velika Britanija na sve na~ine izbegava isplatu nasledstva jer bi u tom slu~aju navodno bankrotirala?!

Nikola Bizumi} ro|en je u fru{kogorskom selu Neradinu, u siroma{noj porodici. Nakon zavr{ene ~etvorogodi{we {kole put ga je odveo ka tada{wem iri{kom brici Petru Jovanovi}u kome je trebao pomo}nik i koji ga prima za svog {egrta. Berberski zanat u~io je u Irigu i Rumi.

Imao je skromno poreklo, ~uvao je sviwe u fru{kogorskim {umama pre nego {to je oti{ao u Rumu, udaqenu mawe od 20 kilometara. Tamo ga je lokalni berberin uzeo pod svoje okriqe kao {egrta. Zapisi rumskog berberskog ceha otkri-

najistaknutiju ulogu imao je Ja{a Tomi}. Upravo Tomi} je pro~itao odluke Skup{tine kojima je progla{eno prisajediwewe Vojvodine Kraqevini Srbiji.

Prisustvovala je i delegacija Sremaca koji su prethodnog dana u Rumi, pod rukovodstvom @arka Miladinovi}a, na Velikom narodnom zboru proglasili pripajawe Srbiji. Zbor je sa~iwavalo pribli`no 700 poslanika raznih krajeva Srema.

Donete su tako|e odluke o obrazovawu lokalnih organa uprave. Na ~elo pokrajinske vlade, nazvane Narodna uprava za Banat, Ba~ku i Barawu izabran je dr Joca Lalo{evi}, a Velikim narodnim savetom, kako je nazvana Skup{tina, rukovodio je Slavko Mileti}.

Upam}en je govor Ja{e Tomi}a u kojem je izme|u ostalog re~eno: „Mi najpre treba da obu~emo srpsku ko{uqu, jer nam je bli`a, a tek onda da se zaodenemo jugoslovenskim ogrta~em”.

vaju uvid u Bizumi}ev put. Godine 1836. upisan je kao {egrt kod Petra Jovanovi}a, „hirur{kog majstora“. Uprkos ograni~enoj pismenosti, Bizumi} je istrajao, usavr{avaju}i svoj zanat brijaju}i Rumqane tokom naredne decenije.

Wegov put je dobio preokret 1846. godine kada je stupio u grani~ni puk u Sremskoj Mitrovici kao „vojni berberin i hirurg“. Slu`e}i u ovoj jedinici, pro{ao je Italiju, ^e{ku Republiku i Galiciju, u~estvovao je u evropskim revolucijama 1848. godine. Usred svojih putovawa, Bizumi} je gajio inovativnu iskru koja ga je navela da izume ma{inu za {i{awe. Tra`e}i finansijsku podr{ku za patentirawe svog izuma, obratio se imu}nim me{tanima i rumskom berberskom cehu, da bi nai{ao na podsmeh. Niko nije bio zainteresovan da mu ih pozajmi, ~ak su ga smatrali {arlatanom i ~udakom. Obeshraren, 1855. odlazi u London, gde je prepoznata wegova domi{qatost. U Londonu je procvetao Bizumi}ev izum. Rafinisana i patentirana, wegova ma{ina za {i{awe na{la je put u milionima doma}instava, ubiraju}i znatan profit. Nikola je po~eo izuzetno da se bogati, a dobio je i plemi}ku titulu ser, koju dodequje engleska kraqica. Da bi se lak{e i vi{e probio u svetu biznisa, uzeo je tipi~no englesko ime – Xon Smit. Umro

Bio je to dalekovidi odgovor na nastojawa iz Zagreba da sve jugoslovenske zemqe dotada{we Austrougarske nastupe zajedno prema Beogradu. Tomi} je naglasio: „Srbija oven~ana slavom iz balkanskih i Prvog svetskog rata i nepriznata Dr`ava Slovenaca, Hrvata i Srba skrpqena od delova Austrougarske nikako ne mogu biti ravnopravni ~inioci ujediwewa”.

Izme|u ostalog rekao je i: „Od srca }emo u Jugoslaviju, ali na{ put tamo vodi samo preko Beograda. Ako ne na|emo u Jugoslaviji Srbiju i Crnu Goru nemamo u Jugoslaviji drugo tra`iti!” Iako je bilo razli~itih tuma~ewa poslanici su jednoglasno odlu~ili da se Vojvodina najpre prikqu~i Kraqevini Srbiji, a da potom mo`e slediti {ire jugoslovensko ujediwewe.

Prisajediwewe je bilo plod vekovnog sna vojvo|anskih Srba za prikqu~ewe matici Srbiji.

Vojvo|anski Srbi nikada nisu pre`alili ukidawe Vojvodine obrazovane 1848. na Majskoj skup{tini u Sremskim Karlovcima, koju je be~ki dvor ukinuo 1861. Formalni naziv od 1849. bio je „Vojvodstvo Srbija i Tami{ki Banat”.

Nekoliko dana potom 1. decembra 1918. regent, potowi kraq, Aleksandar proglasio je u Beogradu stvarawe Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Prvobitno je zapravo kori{}en termin - kraqevstvo.

Godine 1929. zemqa je preimenovana u Kraqevina Jugoslavija.

U skladu s novom upravnom podelom Vojvodina je tada postala sastavni deo novoobrazovane Dunavske banovine, sa sredi{tem u Novom Sadu.

Najve}i graditeqski i op{ti uspon Novi Sad duguje upravo tom periodu.

Jakov Ja{a Tomi} (1856 - 1922) novinar, plodan pisac, politi~ki prvak vojvo|anskih Srba, neformalni naslednik Svetozara Mileti}a ulogom na Velikoj narodnoj skup{tini u Novom Sadu te 1918. do`iveo je vrhunac patriotskih ciqeva.

Wegov saborac Igwat Pavlas te 1918. bio je potpredsednik Srpskog nacionalnog odbora i ~lan delegacije koja je u Beogradu tra`ila da srpska vojska najbr`e mogu}e u|e u Novi Sad i Ba~ku.

Pavlas je bio advokat, jedan je od prvaka Sokolskog pokreta u Ba~koj, osniva~ planinarskih dru{tava, vesla~, veliki srpski nacionalni borac. Ubili su ga ma|arski okupatori u Novom Sadu, na Dunavu, januara 1942.

je 1906. godine kao veoma bogat ~ovek. U Londonu danas postoji ulica koja nosi wegovo ime. Nakon smrti wegova imovina procewena je na 22 miliona funti sterlinga, {to je posle II sv. rata bilo ve}e od buxeta tada{we srpske dr`ave. Bizumi} se nije `enio i nije imao potomke. Svoje ogromno bogatstvo u testamentu je ostavio ro|acima do {estog kolena. Ali, pitawe nasle|a ostalo je sve do danas nerazja{weno. Niko od naslednika nije dobio taj novac. Prema nekim podacima, Mo{a Pijade i Petar Kara|or|evi}, poku{ali su da naslednicima omogu}e da do|u do nasledstva, ali bez uspeha. U rodnom selu Nikole Bizumi}a danas ~ak postoji pri~a da Englezi ne}e da daju novac naslednicima, jer bi u

tom slu~aju britanska banka bankrotirala (s obzirom da je u pitawu suma od nekoliko stotina miliona funti). Prema engleskim zakonima pravo nasle|a ne zastareva nikad, a po na{im samo do {estog kolena. Niko nikad nije prona{ao testament N. Bizumi}a. Nije se `enio. Imao je brata koji je ostao u Neradinu i ro|enu sestru koja se udala u Dobrince za Radojevi}e. ^ak ni u dobrina~kim crkvenim kwigama ne postoji, tj. iscepqen je taj ven~ani list. Ka`u da mu je pripadao ceo londonski Siti i nekoliko velelepnih zgrada. Ka`u da je iz Engleske u Irig dva puta stizalo pismo da se tra`e naslednici Nikole Bizumi}a, ali je oba puta vra}eno sa odgovorom da je nepoznata adresa.

Velika Narodna skup{tina 1918. godine u Novom Sadu

Svoj prvi auto-put Srbija je dobila pre 74 godine

Prva deonica auto-puta Bratstva i jedinstva otvorena je za saobra}aj 1950. godine, u du`ini od 382 kilometra izme|u Beograda i Zagreba.

U izgradwi te glavne putne saobra}ajnica, koja je povezivala ~etiri od {est republika i jednu pokrajinu biv{e Jugoslavije, u~estvovale su dobrovoqne omladinske radne brigade iz svih krajeva zemqe.

Trasa auto-puta Bratstva i jedinstva je bila od Jesenica preko Qubqane, Novog Mesta, Zagreba, Slavonskog Broda, Sremske Mitrovice, Beograda, Ni{a, Skopqa do makedonsko-gr~ke granice.

Iako se ovaj put zvao auto-put, imao je samo dve saobra}ajne trake, svaka za po jedan smer, a tek 1977. je izgra|en u punom profilu na pojedinim deonicama u ukupnoj du`ini oko 500 kilometara.

Put je bio predvi|en za oko 9.000 automobila dnevno, a kasnije i do 40.000 vozila. Ve}i deo puta je bio izgra|en od betonskih plo~a, a negde je bilo asfalta.

Auto-put Bratstva i jedinstva je 1977. godine izgra|en u punom profilu, sa po dve trake i zastavnom u svakom smeru na deonicama Kraw - Qubqana (20 km), Zagreb-Slavonski Brod (207 km) i Sremska Mitrovica-Beograd-Ni{ (277 km).

Izgradwa je zapo~eta posle Drugog svetskog rata kako bi se Jugoslavija dobro saobra}ajno povezala, jer je do tad imala samo lokalne i regionalne puteve slabog kvaliteta.

U izgradwi auto-puta su u~estvovale omladinske radne brigade, koje su sa~iwavali jugoslovenski i inostrani omladinci i pripadnici JNA. Skoro 300.000 qudi je u~estvovalo u izgradwi, a prva izgra|ena deonica je bila Zagreb-Beograd u du`ini od 382 km, koja je otvorena 27. jula 1950. godine.

U prole}e 1959. godine zapo~iwe izgradwa deonice izme|u Ni{a i Para}ina, a 1960. godine grade se deonice Ni{-Grdelica i Udovo\ev|elija. Put u du`ini od 113 km te godine je gradilo 48.557 omladinaca.

Deonicu autoputa Grdelica-Skopqe 1961. godine u ukupnoj du`ini od 138 km gradilo je 46.699 omladinaca.

Godine 1962. zapo~iwu posledwi radovi na autoputu da bi slede}e 1963. godine mladi zavr{ili posledwu deonicu auto-puta izme|u Osipaonice i Beograda. Tako je 251.737 brigadira za {est godina povezalo Qubqanu s \ev|elijom. Od sredine 1991. do jeseni 1995. godine, autoput je bio zatvoren na srpsko-hrvatskoj granici usled ratnih de{avawa.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Postoji mogu}nost u~vr{}ivawa pozicije na poslu, ali va`no je da se ne preteruje, nego da se prona|e balans u odnosima sa kolegama. Porodi~ni odnosi mogu zahtevati vi{e va{e pa`we. Va{a intuicija }e vam pomo}i da prona|ete pravi put u te{koj situaciji. Zauzeti }e osetiti duboku povezanost sa partnerom, dok slobodni mogu upoznati nekog interesantnog. Oprezno sa tro{kovima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Bikovi }e preispitivati prioritete. Finansijska pitawa mogu postati urgentna, stoga je va`no da se donose promi{qene odluke. Mogu}a su prijatna iznena|ewa u dru{tvenim kontaktima. Oseti}ete inspiraciju za nove projekte. Na poslu se potrudite da ostanete promi{qeni. Zauzeti }e biti u centru pa`we, a slobodni }e u`ivati u dru{tvu novih poznanika. Izbegavajte ishitrene kupovine.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Pogodan period za analizu va{ih ciqeva i preispitivawe prioritetnih zadataka. U me|uqudskim odnosima mogu}i su nesporazumi. Ovaj period je odli~an za promene, a Blizanci }e osetiti emocionalni uzlet i `equ za deqewem radosti sa voqenima. Zauzeti }e osetiti sve`inu u odnosima, a slobodni zapo~iwu zanimqive razgovore. Proverite finansije pre nego {to donesete odluku.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Fleksibilnost i smirenost bi}e kqu~ za prevazila`ewe izazova. Porodi~ne obaveze }e zahtevati vi{e vremena, ali va{i voqeni }e biti tu za vas, pru`aju}i podr{ku. Na poslu se o~ekuju promene, budite prilagodqivi. Zauzeti sve bliskiji sa partnerom, dok su slobodni u centru pa`we. Izbegavajte impulsivne tro{kove. Zdravqe }e biti stabilno, ali pazite na emotivni stres.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Mogu}a su nova poznanstva koja }e vam pomo}i u daqem razvoju karijere. Na poslu iskoristite priliku za unapre|ewe i nove kontakte. U qubavi, harmonija i me|usobno razumevawe bi}e kqu~ za skladne odnose. Zauzeti posti`u boqe razumevawe s partnerom, dok slobodni upoznaju osobu koja im se dopada. Ovaj vikend donosi prijatna iznena|ewa koja }e promeniti va{e planove.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Mogu}e su mawe pote{ko}e na poslu, ali va{a pa`wa i strpqewe pomo}i}e vam da ih prevazi|ete. Potrudite se da ostanete smireni i strpqivi. U odnosima sa prijateqima i porodicom, va`no je pokazati ose}ajnost i razumevawe. Zauzeti }e osetiti duboko poverewe u partnera, dok slobodni mogu provesti kvalitetno vreme sa prijateqima. ^uvajte se nepotrebnih tro{kova. Zdravqe dobro.

Italija je jedina zemqa na svetu u kojoj mu{karci kuvaju vi{e od `ena

Kuvawe ve} odavno postaje umetnost, a mnoga jela i u ku}nim varijantama postaju pravi raj za nepce. [irom sveta za kulinarske magije su zaslu`ne `ene, ali u Italiji, gde se smatra da je "vreme provedeno u kuvawu sli~no religiji", ipak su mu{karci glavni za {poretom.

[irom sveta, `ene kuvaju vi{e obroka nedeqno od mu{karaca - ali Italija, koja je ve} globalno priznata po svojoj preukusnoj kuhiwi ukazuje da se mu{karci protive tom trendu. Zapravo, to je jedina nacija na svetu u kojoj mu{karci ipak imaju glavnu re~ prilikom spremawa jela.

Iz raznih izvora mo`e se zakqu~iti da je kuvawe veoma va`an deo kulture i

porodi~nog `ivota kod Italijana. Kod wih ve~era se retko poru~uje i oni insistiraju na sve`e pripremqenim jelima.

"Po~eo sam da kuvam kada sam bio klinac. Od bake i deke sam nau~io da kuvam, tako|e da kupujem dobru hranu. I volim da jedem", svedo~i in`ewer elektrotehnike Ilario Tito.

"Za Italijane vreme provedeno u kuvawu je sli~no religiji. Tako|e to pru`a priliku da se porodice i voqeni okupqaju", isti~e sociolog Emilijana De Blazio za Si-Bi-Es. Ona dodaje da je sve vi{e `ena koje se pridru`uju radnoj snazi, a sa `eqom za dobrim, doma}im obrocima, mu{ki identitet u naciji se mewa. Tako|e je ocenila da mu{karci verovatno `ele da oforme grupe i porodice, kao i da zadr`e nasle|e iz pro{losti.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Za Vage, inspiracija i kreativnost dolaze sa svih strana. Dobi}ete ponudu za interesantan posao koji pro{iruje va{e horizonte. U qubavi, odnosi }e biti harmoni~ni, ali samo uz iskrenost i otvorenost. Zauzeti }e u`ivati u harmoni~nim odnosima, a slobodni mogu upoznati nekog ko ih inspiri{e. Zdravqe zahteva pa`wu, stoga ne zaboravite da se opustite i odmorite.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ova nedeqa donosi va`ne odluke u vezi sa karijerom i privatnim `ivotom. Bi}e potrebno da razmislite pre nego {to donesete bilo kakve zakqu~ke. U porodi~nim odnosima bi}e potrebno strpqewe i pa`wa, jer neki problemi mogu zahtevati va{u intervenciju. Va{a intuicija }e vam pomo}i da razjasnite sve nedoumice. Na poslu razmislite pre nego {to donesete bilo kakvu odluku.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strel~evi }e ove nedeqe `eleti promene i nova iskustva. Budite otvoreni za nove prilike, proverite sve pre nego {to donosite odluke. Porodi~ni odnosi tra`e va{u pa`wu, naro~ito ako do|e do nesuglasica. Zauzeti }e biti u centru pa`we, dok slobodni mogu upoznati zanimqive qude. Ovo je dobar period za planirawe finansija i dono{ewe odluka u vezi sa ve}im tro{kovima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Za Jar~eve, ova nedeqa donosi izazove u poslovnom `ivotu koji }e zahtevati veliku koncentraciju i upornost. Porodi~ni odnosi mogu biti testirani, pa je va`no biti strpqiv. Mogu}e su promene u privatnom `ivotu koje }e vam doneti sre}u, ali samo ako se oslonite na svoju unutra{wu snagu i samopouzdawe. Slobodni mogu upoznati nekog sa kime }e ostvariti sna`nu vezu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

U qubavi, odnosi }e biti duboki i emotivni, pa }e biti potrebno vi{e pa`we prema partneru. Zauzeti }e biti emotivno povezani sa partnerom, dok slobodni mogu do`iveti veliki emotivni susret. Na poslovnom planu bi}e potrebno da donesete va`ne odluke koje }e imati dugoro~ne posledice. Novac ne}e biti problem, ali je va`no da ne zapostavite privatni `ivot zbog posla.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Na poslovnom planu o~ekujte izazove koji }e vas podsta}i da se oslonite na svoje sposobnosti i iskustvo. Budite fokusirani na dugoro~ne ciqeve. U qubavi, odnosi }e biti skladni, a emotivna povezanost sa partnerom bi}e kqu~na. Zauzeti }e u}i u fazu ve}eg poverewa sa voqenom osobom. Slobodni mogu do`iveti zanimqive susrete i priliku za opu{tawe i u`ivawe u dru{tvu voqenih.

KUVAJU ZA @ENE, ALI I ZATO [TO VOLE DA PRIPREMAJU HRANU

Jedna prodavnica hrane u Rimu, ponudila je ~asove kuvawa koji obra|uju razli~ite gastronomske teme. Jedan od u~enika Rikardo potvrdio je da on naj~e{}e kuva u domu koji deli sa svojom verenicom. Ka`e da ona radi do kasno, pa onda on kuva, a da voli vreme provedeno u pripremi obroka, kao i izraz

lica wegove verenice kada do|e ku}i i vidi postavqen sto. MO@DA KUVAJU OBROKE, ALI NE SRE\UJU KUHIWU ZA SOBOM

Koliko god u`ivali u kuvawu, ipak ne u`ivaju u tome da raspreme za sobom, pa taj deo posla ostaje da urade `ene. "Obi~no mu{karci ne ~iste kuhiwu, ali ovo je problem koji mo`emo da re{imo. Mo`emo ga popraviti", ka`e sociolog.

Kakve su prednosti svakodnevnog istezawa?

Istezawe svakog jutra mo`e poboq{ati fleksibilnost i dati vam energiju za dan koji je pred vama.

Ve}ina qudi ose}a potrebu da se istegne nakon bu|ewa kako bi se ubla`ila uko~enost zglobova i poboq{ala cirkulacija. Pored toga, ~ak i samo kratko istezawe mo`e poboq{ati mentalno zdravqe omogu}avaju}i vam da se ponovo pove`ete sa svojim telom.

Osim toga, jednostavno je dobar ose}aj pokrenuti svoje telo nakon sedam ili osam sati le`awa u krevetu. Neki qudi vole da se prote`u tokom pauze na poslu ili kada se vrate ku}i nakon radnog dana.

Izvo|ewe ve`bi istezawa pre i posle treninga tako|e je od su{tinskog zna~aja za spre~avawe naprezawa mi{i}a.

Bez obzira kada ga ve`bate, istezawe }e vam pomo}i da poboq{ate va{e mentalno i fizi~ko blagostawe, prenosi Zadovoqna.hr.

U nastavku saznajte {ta se de{ava va{em telu kada se prote`ete svaki dan:

FLEKSIBILNOST

JE POBOQ[ANA

Svakodnevno izvo|ewe ovih pokreta poma`e u pove}awu fleksibilnosti jer produ`avaju mi{i}e. Stru~waci preporu~uju istezawe najmawe 10 do 30 se-

POSNI RECEPT

POSNI PASUQ PREBRANAC

POTREBNO JE:

n 500 gr pasuqa tetovca n 700 gr crnog luka n 3 lista lovora n 2 dl uqa, so i biber po ukusu n ka{iku mlevene paprike n 2 ~ena ise~enog belog luka

PRIPREMA:

U ve}u {erpu sipajte pasuq, pa nalijte vode otprilike dva centimetra iznad pasuqa i stavite da se kuva na umerenoj vatri.

Kuvajte ga dok ne omek{a, ali pazite da se ne prekuva. Zrna treba da budu skuvana i meka, ali da se ne raspadnu.

Luk isecite na rebarca i propr`ite ga na uqu dok ne postane staklast, pred kraj dodajte i iseckani beli luk, pa sklonite sa vatre i dodajte so, biber, mlevenu i tucanu papriku i listove lovora.

Kuvani pasuq nemojte cediti ve} ga samo sjedinite sa lukom i za~inima.

Stavite sve u vatrostalnu posudu i pecite na 180 stepeni oko sat i po vremena. Prebranac je gotov kada se lepo zape~e, a sva te~nost uvri.

Slu`ite topao uz salatu od kiselog kupusa.

kundi da biste dobili punu korist od ve`be. Ve}a fleksibilnost mo`da ne izgleda mnogo, ali poma`e u smawewu uko~enosti zglobova i problema sa pokretqivo{}u koji dolaze sa godinama. Kako starimo, prirodno gubimo hrskavicu u zglobovima i kostima, tako da je redovno istezawe neophodno.

POVE]AVA SE OPSEG KRETAWA

Nedovoqno kretawe mo`e dovesti do uko~enosti i nefleksibilnosti u zglobovima i mi{i}ima, koji mogu postati skra}eni i lomqivi, pove}avaju}i rizik

od povreda kao {to su uganu}a i prelomi. ^esto istezawe mo`e pomo}i da se opuste zategnuti mi{i}i i poboq{a opseg pokreta. Istra`ivawa su otkrila da stati~no i dinami~ko istezawe posebno mo`e pomo}i u pove}awu opsega pokreta. Kod stati~kog istezawa pokreti se izvode tako da se mi{i}i maksimalno iste`u i poza se dr`i deset do trideset sekundi. Najboqe ih je izvoditi nakon ve`bawa. Za razliku od stati~kog istezawa, koje je pasivno, dinami~ko istezawe ukqu~uje vi{e pokreta i dobro je za zagrevawe pre tre-

ninga kako bi se pove}ala cirkulacija i poboq{ao opseg pokreta. Dinami~ko istezawe ukqu~uje, izme|u ostalog, okrete kukovima i bo~ne iskorake. Zadr`ite svaku pozu dve do tri sekunde i uradite {est do osam ponavqawa.

ATLETSKE SPOSOBNOSTI

SE POBOQ[AVAJU Svaki sportski trener ili zdravstveni radnik }e naglasiti va`nost istezawa pre ve`bawa. Zagrevawe pre utakmice ili treninga priprema mi{i}e za kretawe i ubla`ava napetost u telu, a pove}ana fleksibilnost i opseg pokreta mogu poboq{ati sportske performanse.

Istezawe nakon sportske aktivnosti je tako|e neophodno za smawewe rizika od povreda.

POBOQ[AVA SE CIRKULACIJA

U CELOM TELU

Redovno istezawe poboq{ava protok krvi i pove}ava snabdevawe mi{i}a hranqivim materijama. Pove}ana cirkulacija pove}ava nivo kiseonika u telu, poma`u}i vam da se ose}ate energi~nije i osve`eno.

Na kraju, boqa cirkulacija mo`e skratiti vreme oporavka nakon ve`bawa i ubla`iti bolne mi{i}e.

POPRAVQA SE

DR@AWE TELA

Uko~eni i napeti mi{i}i mogu uzrokovati lo{e dr`awe zbog ograni~enog opsega pokreta i nefleksibilnosti.

Pogrbqewe mo`e dodatno opteretiti mi{i}e, uzrokuju}i wihovo skra}ivawe i slabqewe. Ako niste pa`qivi, to je za~arani krug koji na kraju lako dovodi do povrede.

Trening snage i istezawe mogu pomo}i u smawewu bolova u mi{i}ima i poravnawu ki~me, {to }e vremenom poboq{ati dr`awe.

UBLA@AVA SE

BOL U LE\IMA

Bol u dowem delu le|a je jedan od naj~e{}ih razloga za odlazak kod lekara i vode}i uzrok globalnog invaliditeta. Sede}i na~in `ivota i kancelarijski poslovi su smawili na{ opseg pokreta, {to je rezultiralo uko~enim i bolnim mi{i}ima.

Me|utim, ve`bawe i redovno istezawe mogu poboq{ati pokretqivost i pomo}i u smawewu napetosti u mi{i}ima le|a. Poboq{awe telesne snage i mi{i}ne mase poboq{a}e va{e fizi~ko zdravqe, smawuju}i rizik od povreda le|a.

Nau~nici otkrili posle koje godine najbr`e starimo

Najnovija istra`ivawa objavqena u avgustu 2024. godine daju nau~no obja{wewe da starewe nije postepen proces i ~esto se javqa u „naletima”. Neki od simptoma su nastanak bora, naro~ito posle 40. godine.

Studija profesora Majkla Snajdera sa Univerziteta Stanford otkrila je da najvi{e starimo oko 44. i oko 60. godine, i da se tada te promene vide na na{em licu, prenosi rts.rs. „Postoje periodi u `ivotnoj dobi kada se de{avaju drasti~ne promene”, rekao je geneti~ar Snajder.

Analizom 135.000 molekula i mikroba kod 108 dobrovoqaca starosti od 25 do 75 godina, uo~ene su promene u molekulima povezanim sa kardiovaskularnim oboqewima, metabolizmom.

IZVOR JE KORISNIH

HRANQIVIH MATERIJA

Kiseli kupus je dobar izvor vlakana, vitamina i minerala. Fermentisani prozvodi su lak{i za varewe: enzimi kiselog kupusa poma`u telu da razgradi hranu na mawe, lak{e svarqive molekule. Na taj na~in, apsorbova}e se vi{e hranqivih materija, {to pozitivno uti~e na vitalnost.

MO@E DA OJA^A IMUNITET

Ve}ina imunih }elija organizma sme{tena je u crevima i zato

U pomenutim istra`ivawima analizirane su razli~ite vrste molekula, ukqu~uju}i RNK, proteine, lipide i mikrobiome creva, ko`e, nosa i usta. Prime}eno je da u qudskom telu tokom dva perioda u `ivotu dolazi do zna~ajne promene u koli~ini razli~itih vrsta molekula.

Nova studija australijskog univerziteta Edit Kovan tvrdi da se entropija – proces sporog i neizbe`nog starewa – mo`e

usporiti ~estim putovawima. Na wima upoznajemo nove qude, nova `ivotna iskustva, a sve to nam poma`e u na~inu i brzini starewa.

Poznati gastroenterolog dr Vil Bulsivi~ podelio je nekoliko saveta koji „prkose starewu”.

[etwa u prirodi i ve`bawe bar 30 minuta dnevno smawuju stres, popravqaju raspolo`ewe i blagotvorno uti~u na probavu.

BIQEM Razlozi zbog kojih treba da jedemo kiseli kupus

Hrana bogata vlaknima, vo}e, povr}e, pasuq i semewe. Ovo je vrsta hrane koja daje energiju, ~ini nas sitim i dugove~nim. Po`eqno je i izbegavati alkoholna pi}a jer u~estala konzumacija alkohola pove}ava rizik od sr~anih oboqewa, karcinoma…

Tako|e je va`no {to mawe koristimo telefone, kompjutere i televizore, a preporuka je direktan kontakt s qudima.

Istra`ivawa pokazuju da usamqenost pove}ava rizik od demencije za skoro 31 odsto, a vreme ispred ekrana mo`e negativno da uti~e na kvalitet sna, izazva stres i depresiju.

Dobar san podr`ava imunitet, zdravqe srca, ko`u i nivo energije. Nedostatak sna, s druge strane, mo`e negativno uticati na pam}ewe i produktivnost.

se ona smatraju centrom imunog sistema. Supstance iz kiselog kupusa mogu da pomognu u odr`avawu zdravog digestivnog trakta, kao i da podstaknu postoje}a antitela da se bore sa {tetnim supstancama. Na taj na~in, smawuje se rizik od infekcija. Kiseli kupus je dobar izvor vitamina C i gvo`|a. UTI^E NA ZDRAVQE SRCA Kiseli kupus mo`e da bude koristan za balansirawe nivoa holesterola zahvaquju}i visokom sadr`aju vlakana i probiot-

skih bakterija. On je, tako|e, dobar izvor kalijuma, koji mo`e da uti~e na sni`avawe krvnog pritiska. Vitamin K2, koji se nalazi u ovoj namirnici, mo`e da spre~i talo`ewe kalcijuma u arterijama i da, na taj na~in, preventivno deluje na arterosklerozu i probleme sa srcem.

MO@E DA POPRAVI RASPOLO@EWE Fermentisana hrana, ponovo preko creva, mo`e pozitivno da uti~e na raspolo`ewe. Odre|eni

sojevi probiotskih bakterija koje pronalazimo u kiselom kupusu, mogu da ubla`e nervozu. Tako|e, u ovoj namirnici se nalaze magnezijum i cink, mikronutrijenti koji balansiraju stawe u crevima i tako pozitivno uti~u na raspolo`ewe.

POMA@E KOD

VI[KA KILOGRAMA Kao i ve}ina salata, kiseli kupus nema mnogo kalorija i idealan je ako po`elite ne{to da gricnete ~ak i kada ste na dijeti.

KOJI VEJE @ITO IVOVI [UMARCI, IVCI MU@JAK KOKO[I, PETAO

SKANDINAVKA UKR[TENICA

POBEDAU [AHU OZNAKAZA LITAR IME GLUMICE DENEV

ODISEJEVA POSTOJBINA

14. I 18. SLOVO AZBUKE SIMBOL AKTINIJUMA METALNI KLINOVI

POKRET, KRETWA GORKI LIKER SASTOJAK BELOG LUKA

SIMBOL KISEONIKA PROIZVO\A^ KRAVATA VRSTASOKA OD VI[WE

ONOMATOPEJA LAVE@A PRIKAZIVA^I MODNIH NOVITETA SLIKARSKA RADIONICA STARA MERAZA ZEMQI[TE VE[T GOVORNIK

IME XEZ MUZI^ARA HAXIMANOVA IME GLUMICE MIHAILOVI] IZDROBQEN KAMEN

USNI APARATINSEKATA(MN.) TROPSKA TRSKA URO[EVAC (SKR.) NAKAZA, RUGOBA (TUR.) ONOMATOPEJA BLEJAWA JU@NO VO]E VARNICA

SA[ALO[A (PLAVI ORKESTAR) FRANCUSKI DRAMATI^AR BUR@OA

GLUMICE KIDMAN NANIZ, NISKA SLOBODNI ZIDARI OVAMO

GVATEMALU

JELOVNIK SIMBOL KALIJUMA HOLIVUDSKA GLUMICA SRPSKOG POREKLA

MENI, STANAKATI]

ANANAS, ANIN, NIKOL, MASONI, AMO, B, KLIKERA[, UGRIZ,

VASIL, NELA, IMENITEQ, T, ]AR, CUKERO, RILICE, UR, BE,

IKONA, MAT, L, ITAKA, QO, AC, KRET, AMARO, O, AVATAR,KR

VODORAVNO: VEJA^, IVARI, KOKOT,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Ostati bez novca, 2. Blagoslov (arap.) - Bogata{, parajlija (`arg.), 3. Besede - Obi~aji (tur.), 4. [ampion - Vrsta paprikaInicijali pisca @ida, 5. Te{ka crevna zarazna bolest - Zidarski uglomer, 6. Sprava za usisavawe (lat.) - Aveqev brat (bibl.), 7. Industrijska biqka - Onaj koji ne{to ometa - Oznaka za istok, 8. Veznik - EkscesiSlikar \or|e Andrejevi}, 9. Zec odmila - Zabavan, privla~an mu{karac, 10. Skok s odbijawem - Upala sluzoko`e (med.), 11. Auto oznaka Vaqeva - Birawe, izbor - Uzvik rugawa, 12. Ime francuske teniserke MorezmoOgledni primerak, mustra, 13. Mucavac - Ime ameri~ke glumice Morijarti, 14. Srpska TV voditeqka.

USPRAVNO: 1. Omalova`avati, potcewivati, 2. Krupan, ru`an ~ovek, grdosija, rugoba - Vrsta holandskog sira, 3. Raj u mitologiji starih Slovena - Mitska ptica, koja se ra|a iz pepela - Epovi, 4. Mehurasta ispup~ewa na te~nosti - Soko odmila, 5. Oznaka za polupre~nik - Rastvor, otopinaUdata `ena, nevesta, mlada (pokr.), 6. Jadransko ostrvo - Nehoti~na gre{ka - Mera za povr{inu, 7. Pokazna zamenica - Atak na dostojanstvo - Puna~ka osoba, 8. Ivovi {umarci, ivici - Dragi kamen plave boje - Auto oznaka Nema~ke, 9. Mesto kod Ku~eva - Afri~ka dr`ava, 10. Gr~ke bogiwe osvete (mit.) - Kapa sa {titom - Magare}i glas, 11. Slika cele figure (mn.) - Zagwurivati, 12. @iteq Iriga - Srpski pesnik Milan.

ODSKOK, KATAR, VA, ODABIR, WA, AMELI, UZORAK, PAVAC,TE KETI, IRINARADOVI]

EJEKTOR, KAIN, LAN, OMETA^, I, I, ISPADI, KUN, ZEKO, [ARMER,

LOVATOR, GOVORI, ADETI, AS, BABURE, A@, TIFUS, VINKLA,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: BANKROTIRATI, ALAL,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VOJA@ O[TRO O SERIJI „SABQA“ – WEGOV OTAC RADIO JE KAO \IN\I]EVO OBEZBE\EWE „Iskarikirali su doga|aj koji je promenio tok istorije Srbije, to nije kul“

Reper Mijajlo Veruovi} Voja` komentarisao je seriju "Sabqa".

Otac Mihajla Veruovi}a Voja`a, Milan Veruovi}, radio je kao obezbe|ewe Zorana \in|i}a, a sada je reper prokomentarisao kako je do`iveo seriju „Sabqa“ koja govori upravo o atentatu na tada{weg premijera Srbije.

– On je ve} veteran, navikao je, nije nikakav problem. Gledao sam u po~etku i mislim da su dobro to odradili i da su dobro odglumili, ali da su iskarikirali doga|aj koji je promenio tok istorije Srbije i da to nije kul, ali polako. Naravno da mi je otac pri~ao, ja otkako znam za sebe slu{am {ta se de{avalo, ko je {ta radio i sa kim – rekao je Voja`, a na pitawe kakav odnos ima sa ocem poru~io je:

– Mi smo krv, nema tu kakav nam je odnos. Da nije bilo wega ne bi bilo mene, to }e zauvek tako biti. Uvek }u ga voleti, on mi je otac, na{ odnos nikada ne mo`e biti lo{. Ume da me iskritikuje nekada naravno.

Reper je istakao da }e novogodi{we ve~e provesti radno, a da }e nastupati sa Svetlanom Cecom Ra`natovi}. – Novu Godinu }u raditi, imam zakazan nastup sa Cecom u Herceg Novom.

ZVEZDA KOJA POSLE DVE DECENIJE SIJA JO[ JA^E: Tawa Savi} priredila spektakl u prepunoj Beogradskoj areni

Dvadeset godina nakon {to je osvojila srca publike i postala miqenica nacije, Tawa Savi} obele`ila je jubilej spektaklom pred prepunom Beogradskom arenom. Mnogo pre otvarawa kapija stvorili su se redovi ispred najve}e dvorane u zemqi, a publika je zbog ovog doga|aja do{la iz ~itavog regiona. Zbog ogromnog interesovawa qudi za ovaj muzi~ki doga|aj i ~iwenice da je bez kampawe rasprodala koncert, fanovi su je prozvali Balkanskom Adel, a ona im je uzvratila spektaklom koji }e dugo pamtiti.

Da je ne voli samo publika nego i kolege, moglo se videti po velikom broju onih koji su iz VIP lo`e do{li da podr`e Savi}evu.

Pra}ena urlikom odu{evqewa iz publike, Tawa je iza{la na rasko{nu binu, a svi su od prvih taktova prvali pesme sa wom uglas. Pored bine sve je to pratio wen partner Muki, u dru{tvu sa Tawinim sinovima, wen menaxer Rajko kao i qudi iz Kamarad produkcije koji su bili zadu`eni za produkciju i organizaciju.

Na bini su se nizali hitovi Tako mlada, Gde qubav putuje, Zlatnik, i mnoge druge pesme koje je Tawa izvela uz pratwu orkestra Ace Krsmanovi}a a na bini ju je podr`alo ~ak 30 plesa~a iz kluba Dare to Dance Ivana Mileusni}a.

„Hvala svima, ja uvek isti~em da nemam tremu, ali zato ose}am veliku odgovornost da vam se odu`im na svoj qubavi i podr{ci koju mi pru`ate“, rekla je muzi~ka zvezda koja je obe}ala da se ne}e na ovome zaustaviti ve} sprema ~itavu turneju u regionu a prvo slede}e dru`ewe sa publikom ima}e u Ni{u 11. januara.

OVO JE NAJSKUPQI STIH U ISTORIJI DOMA]E ESTRADE: Marina Tucakovi} za nekoliko re~i zaradila 100.000 evra

Pesma „Zora je“ koju je otpevala Neda Ukraden i koja je i danas hit koji obo`avaju sve generacije, nastala je davne 1985. godine. Muziku za ovu pesmu napisao je \or|e Novkovi}, a najpre je `eleo da numeru nazove „Milan labud“. Me|utim, kako se Neda upravo tada rastala od supruga Milana, nije `elela da pesma nosi ovaj naziv.

Kako je Neda jednom prilikom ispri~ala u pisawu teksta u~estvovala je legendarna Marina Tucakovi}, koja je zahvaquju}i jednom napisanom stihu „Suza je iz oka kanula“, navodno dobila preko 100.000 evra.

„Pesmu mi je napisao pokojni \or|e Novkovi} i nas dvoje smo se nekoliko puta posva|ali oko samog naslova pesme. Prvo smo je nazvali ‘Jovane, zora je’, pa ‘Milane, zora je’. Posledwa i kona~na verzija je ‘Zora je’. Na kraju sam pozvala Marinu Tucakovi} koja je napisala samo jedan stih, a to je: ‘Suza je iz oka kanula’. Woj je taj stih doneo vi{e od 100 hiqada evra“, rekla je Neda Ukraden svojevremeno.

KAKO SU SE ZAVOLELI NIKOLA JOKI] I WEGOVA NATALIJA:

Qubav je po~ela jo{ u rodnom Somboru

Supruga jednog od najboqih ko{arka{a sveta Nikole Joki} a, Natalija Joki}, porodila se i na svet donela drugo dete, sina Igwata. Natalija i Nikola su jedno drugom podr{ka godinama unazad, a qubav je po~ela jo{ u rodnom Somboru.

O Nikolinim bravurama na terenu zna se otprilike sve, ali o devojci koju voli ve} 11 godina ne zna se mnogo.

Ipak, Nikola je jednom prilikom za magazin „Gloria“ ispri~ao kako se te 2013. upoznao sa Natalijom Ma}e{i}, koja je tako|e iz wegovog rodnog Sombora.

„Preko zajedni~kih drugara. Moje dru{tvo i ja smo izlazili u kafi} koji je radio do pono}i, a kad bi se zatvorio, sedeli smo na klupi ispred. Jedne ve~eri smo bili samo nas dvojica i onda je do{la i Natalija. Dopala mi se ~im sam je video, ali nisam joj to odmah rekao, ve} smo se dru`ili naredne pola godine, mo`da i du`e. Sve to vreme sam skrivao emocije“, ispri~ao je Nikola.

Me|utim, kad joj je Nikola kona~no priznao {ta ose}a, lepa Natalija je ostala hladna. I to ga je zaintrigiralo.

„Kad sam joj prvi put rekao da mi se svi|a, nisam dobio nikakav odgovor. Mudro je pre}utala“, otkrio je svojevremeno Joki}.

Nikola i Natalija su ubrzo uplovili u qubav, ali usledio je

izazov. On je tada i{ao u sredwu ekonomsku {kolu, a Natalija je trebalo da po|e za Ameriku, gde je bila upisala psihologiju na jednom kolexu. Samo dva meseca po{to su po~eli da se zabavqaju, ona je otputovala.

Potom je i Nikolu ko{arka odvela u Ameriku, a tamo ga je verno bodrila i pratila i Natalija.

Nakon {to su neko vreme `iveli zajedno, wih dvoje su jo{ za pro{lo leto imali lepe planove. Naime, `eleli su da se uzmu u junu, ali epidemija koronavirusa, na`alost, pokvarila je sve.

Prethodno se, jo{ od po~etka 2020. godine, pri~alo da su Nikola i Natalija planirali da

ven~awe naprave u Somboru u junu. [u{kalo se tada da }e gala svadba biti odr`ana u jednoj vinariji u Somboru, kao i da }e do}i mnoge svetske NBA zvezde. To veseqe iz snova odlo`ila je korona.

Ipak, Joki} je uspeo da ostvari `equ ne{to kasnije, pa su se on i Natalija ven~ali na jesen 2020. godine.

Zbog pandemije koronavirusa svadba je protekla u krugu porodice i najbli`ih prijateqa.

„Bila je to privatna zabava, iz poznatih razloga. Ona je uradila sve, bila je dobra `urka sa odli~nom muzikom. Brak me ne}e u~initi boqim igra~em“, na{alio se nakon toga Joki}.

VESNA ZMIJANAC OTKRILA KAKO SU ONA I BRENA IZMI[QALE

DA SU U SVA\I KAD IM ZATREBA REKLAMA:

„Bude drama mesec dana, a nas dve sedimo u restoranu i pijemo kafu“

Vesna Zmijanac je osamdesetih bila jedna od najve}ih zvezda u regionu.

Vesna Zmijanac bila je veoma popularna {irom regiona, {to se do danas nije promenilo, a u isto

klamu, mi se dogovorimo. Brena i ja smo uvek bile konkurencija, rivalke. S tim {to je Brena {oumen, a ja sam peva~, umetnik. Nas dve se dogovorimo da budemo u konfliktu. I onda je drama mesec dana, a mi sedimo u resto-

vreme veoma aktuelna je bila i Lepa Brena. Vesna je jednom prilikom prokomentarisala svoj odnos sa Brenom, ali i to {to se ~esto govorilo da su wih dve u sva|i.

„Znate {ta, kad ho}emo re-

ranu i pijemo kafu. Ili putujemo negde po svetu“, rekla je ona svojevremeno. Brena je zvala Vesnu da se pojavi u dokumentarnom filmu „Lepa Brena i godine ‘Slatkog greha'“.

„Zvala me je da ka`em ne{to o woj u dokumentarnom filmu. Niti je ona mogla da bude velika bez mene niti ja bez we. Imamo potpuno druga~ije karijere. Moja publika je ozbiqna publika koja voli dobru i ozbiqnu pesmu. Brenina publika su bila deca, ona je pevala pesmice ‘^a~ak, ^a~ak’, a ja ‘Svatove’, ‘Kad zamiri{u jorgovani’ i sve te{ke kompozicije“, kazala je Zmijan~eva.

Svoj odnos sa koleginicom komentarisala je i nedavno.

„Izme|u mene i Brene je postojalo rivalstvo samo kao dobra konkurencija, ali mi smo super drugarice i uvek smo se lepo slagale. Sada smo nekako svako na svoju stranu, od kada je korona, ali uvek smo mi imale na{e vreme“, istakla je ona.

Vesna je tako|e rekla i da je Dragana Mirkovi} bez konkurencije, te da na svojim nastupima peva samo wene pesme i pesme [emse Suqakovi}, mimo svojih.

Veliko srce heroja Bori{e Simani}a – Srbija je ponosna

Uh... Kojim re~ima i kako, krenuti tekst o ~oveku koji je umalo izgubio `ivot brane}i boje Srbije, osmi jednostavno - Hvala ti.

Ne mo`e i ne treba sportski teren da bude mesto gde }e neko izgubiti ili dovesti sebe u `ivotnu opasnost.

Ipak, takva je sudbina zadesila ko{arka{a reprezentacije Srbije koji je tek krenuo u svoj pohod na vrh.

Bori{a Simani}. Heroj ne samo sportske Srbije, ve} i cele nacije, postao je odmah nakon zavr{etka Svetskog prvenstva u ko{arci 2023. godine.

Srbije je tada u Manili igrala me~ sa Ju`nim Sudanom gde je tokom jednog naizgled bezazlenog kontakta Simani}a i Nunija Omota – srpski sportista izgubio bubreg.

Tada je morao da mu bude odstrawen bubreg, a oporavak je dugo trajao.

„Te`ina povrede govori o silini udarca. Bio je tu splet okolnosti – pozicija, Bori{ina tanana gra|a i ostalo, o tome mo`emo da spekuli{emo, ali udarac je bio sna`an, ~im je napravio ovakav problem koji se retko vi|a, samo u ekstremnim situacijama. Po simptomima u svla~ionici sam shvatio da je re~ o ozbiqnom krvarewu, a kada je tako, onda se zna da po~iwe borba s vremenom. Zato smo uradili sve {to je bilo potrebno kako bi {to pre bio operisan. Vrhunski sport nosi i velike opasnosti, po~ev od velikih napora kojima su svakodnevno iza{li. Rekreativni sport je povoqan za zdravqe, ali vrhunski mo`e da bude i opasan“, rekao je tada dr. Dragan Radovanovi}.

Brinuli su saigra~i i stru~ni {tab, brinula je Srbija kada je saznala vesti, ali se na kraju sve zavr{ilo kako treba.

Simani} je jedan od onih koji je od po~etka verovao da }e opet obu}i dres reprezentacije. Imao je stav i mislio je pozitivno i ostvarile su mu se sve `eqe, upravo zbog te istrajnosti i verovawa u dobro.

^udo je {ta sve mozak i glava mogu da urade, a da }e sve na kraju ipak biti kako treba znao je Bori{a.

Simani} je tokom karijere igrao za Crvenu zvezdu, Saragpsu, FMP i Megu. Za seniorsku reprezentaciju Srbije 26-godi{wak debitovao je 2020. godine

Mo`emo re}i da je to prvi deo wegove karijere, jer se nakon kobnog udarca sve promenilo.

Bori{in novi „ko{arka{ki `ivot“ krenuo je potpisom za Igokeu, koja je dala {ansu Bori{i da zaigra ponovo i da se domogne dresa Srbije.

Vratio se u reprezentaciju Bori{a protiv Danske nedavno i upisao 12 poena i ~etiri skoka, te izbavio osmeh na lica svih navija~a u Srbiji, ali i svetu.

Stric Simani}a, Mladen, nedavno je otkrio dosad neispri~anu pri~u o wegovoj upornosti i veri.

„Kad sam prvi put posetio Bori{u nakon povrede u bolnici Dragi{a Mi{ovi}. Gledam ga, smr{ao 13 kilograma, iscrpqen, katetri i creva na sve strane. Kazem mu, „nek si ti nama `iv i zdrav, bavi}e{ se ne~im, uz tebe smo“. On se okrenu prema meni, duboko me pogleda u o~i i re~e: „Ja se vra}am ko{arci i bi}u u reprezentaciji opet“. To je u tom momentu bilo 0,00001% realno. Snaga, voqa, `eqa i evo ga u reprezentaciji opet. Sve je qudi mogu}e, samo se ne treba predavati“, rekao je stric Mladen. Simani} je za `rtvu, ali i posve}enost dobio aplauz svih u dvorani „Aleksandar Nikoli}“. Svi su ustali na noge i aplaudirali {to je bio mali gest zahvalnosti zbog velike `rtve.

Siner potvrdio sezonu iz snova, Italija prvak sveta u tenisu

Teniska reprezentacija Italije, predvo|ena prvim teniserom sveta, Janikom Sinerom, pobedila je u finalu Dejvis kupa u Malagi Holandiju rezultatom 2:0.

Najpre je Mateo Beretini pobedio Botika van de Zand{lupa sa 6:4, 6:2.

Potom, Janik Siner je potvrdio trijumf Italije pobedom nad Talonom Griksporom sa 7:6, 6:2. Siner je potvrdio sjajnu sezonu.

Godinu zavr{ava kao ubedqivo prvi teniser na ATP svetskoj rang listi. Osvojio je osam titula, plus jo{ Dejvis kup. Na tom spisku nalaze se i trofeji Australijan opena i US Opena.

Posebna veza \okovi}a i Marija, od ro|ewa, preko prijateqstva i velikog rivalstva do saradwe

Srpski teniser Novak \okovi} i Endi Mari, sada britanski trener, imaju specijalnu povezanost, {to se potvr|uje prakti~no od wihovog ro|ewa.

Naime, Novak i Endi ro|eni su iste godine, preciznije 1987, u maju, sa razlikom od samo nedequ dana. Mari je ro|en 15. maja, a \okovi} 22. istog meseca.

Wihovo rivalstvo po~elo je jo{ u juniorskim danima, preciznije 2001. godine, kada su igrali jedan protiv drugog po prvi put. Tada je Britanac u ~etvrtfinalu razbio Novaka sa 6:0, 6:1, na turniru Petits As, za igra~e do 14 godina.

Deset godina kasnije, wih dvojica po prvi put su se sastali u finalu grend slema, preciznije Australijan opena, kada je Novak ubedqivo odneo pobedu.

Godinu dana kasnije, u finalu US Opena, Mari je bio boqi od \okovi}a u pet setova, te je tako stigao do svog prvog grend slem trofeja.

U 2016. posebno }e ostati upam}en wihov duel u finalu Rolan Garosa, kada je Novak sla-

vio sa 3:1 i tako kompletirao karijerni slem. Tako je postao prvi teniser jo{ od 1969, koji je osvojio ~etiri grend slem titule zaredom.

Ina~e, tokom igra~kih dana, Novak i Endi sastali su se 36 puta, a odnos u pobedama je 2511 u korist Srbina. Prvi wihov me~ bio je u Madridu 2006. godine, kada je \okovi} slavio posle preokreta, dok je posledwi odigran bio u Dohi 2017, kada je tako|e Novak slavio u tri seta.

Trebalo je Novak i Endi da igraju i u Madridu 2022. godine,

ali je Britanac zbog bolesti predao me~.

Sada }e Mari biti trener \okovi}u, sprema}e ga za narednu sezonu, a bi}e sa wim bar na Australijan openu, da bi posle prvog grend slema u sezoni razgovarali o nastavku saradwe. Zanimqivo je da smo Marija i \okovi}a gledali ~ak i sa iste strane terena, po{to su zajedno igrali u konkurenciji dublova. Prvi put (na profesionalnom nivou) tako ne{to vi|eno je na Australijan openu 2006. godine, ali su tada pora`eni u prvoj rundi.

DOSAD NEPOZNATA PRI^A KO[ARKA[A SRBIJE:

Pri{ao mi je Pe{i} i rekao

„Ne znam {ta da radimJoki} je odveo celu ekipu“

Nema nikakve dileme da me|u reprezentativcima Srbije vlada fenomenalna atmosfera, a plod toga je nestvaran rad koji je ulo`en u trenucima koje kamera ne bele`i

Marin Sedla~ek, proslavqeni NBA skaut, pojasnio je kako je to izgledalo na Evropskom prvenstvu 2022. godine.

Wegova anegdota najboqe govori o profesionalizmu Nikole Joki}a i kako je povukao ~itav tim. “Podeli}u jednu pri~u sa Evropskog prvenstva koje je Srbija igrala u Pragu i Berlinu 2022. godine. Srbija je imala slobodan dan posle ve~erwe utakmice. Ostao sam malo sa strane posle utakmice i pri{ao mi je selektor Pe{i}, vidno nervozan. Rekao je: ‘Ne znam {ta vi{e da radim, Joki} je ~itavu ekipu odveo u teretanu, on to praktikuje, vu~e tu naviku iz NBA. On isto ve~e posle utakmice ide u teretanu, a to mi pomera ceo program.’ Izne-

nadio sam se, nisam mogao da verujem”, pri~a Marin Sedla~ek. Na tom se nije zaustavio i pokazao {ta se de{avalo tada. “^itav tim je zavr{io u teretani oko 23.45 i uputio se ka hotelu. Tada mi je bilo jasno. Nije Joki} nikome naredio, ali takva je atmosfera – vlada poverewe. Da ne vra}amo film na ono sve {to se dogodilo sa Bori{om u Manili, bili smo svedoci svega. To je potvrda karaktera. Najva`nije je prona}i igra~e koji mogu da funkcioni{u zajedno. Za to je potrebno iskustvo, sagledavawe pozitivnih i negativnih stvari, ali i konstantno uklapawe. A to nije lak posao. Nije svaki put istih 12 igra~a u reprezentaciji. Koheziono jezgro ~ine wih dvadesetak”, objasnio je Sedla~ek u emisiji na „Sport klub“. Srbija je na tom Evropskom prvenstvu takmi~ewe zavr{ila porazom od Italije u osmini finala, ali su slede}e dve reprezentativne akcije donele dve medaqe.

„Orlovi“ su u Parizu na Olimpijskim igrama igrali mo`da i najboqu ko{arku u 21. veku.

PODIGAO SE IZ SIROTIWE I IZVEO

BO@JU RUKU ZA VE^NOST:

Maradone

Postao je rekorder Argentine i fudbalski bog za `ivota. Na`alost, taj `ivot je trajao previ{e kratko, iako je u wemu spakovao barem 10 `ivota "obi~nog ~oveka": Pro{lo je ta~no ~etiri godine od kada se Dijego Armando Maradona preselio u ve~nost.

„Mali zeleni“, „Bo`ja ruka“ ili jednostavno „Desetka“ kako god da ste voleli da ga zovete nikada ne}e biti zaboravqen.

Ro|en je 1960. godine u Buenos Ajresu i bio je peti od osmoro dece u porodici Maradona. Imao je malo {panskog, malo italijanskog, pa ~ak i hrvatskog porekla po majci.

Roditeqi su mu bili radnici, a on je preko ujaka zavoleo fudbal.

Ubrzo su mnogi skauti primetili omalenog Argentinca koji ima teledirigovane lopte i koji deluje kao da mu se lopta lepi za kopa~ke. Sa tim istim kopa~kama je imao problem dok nisu shvatili kakav je genijalac. Tra`io je od tada{weg sponzora po 20 pari kopa~ki nedeqno. Nisu mu dali. Po~eo je da vezuje pertle u svla~ionici. Onda je su mu poslali 45.

Od tada do kraja karijere je na zagrevawe izlazio sa odvezanim pertlama. Vezivao ih je na terenu i sve kamere su to snimale. Boqu reklamu nije bilo mogu}e videti. To je uradio i tokom jedne od ~uvenih poseta „Marakani“ kada je u~inio da mo`da jedini put igra~i Crvene zvezde aplaudirali golu rivala. Genijalnost ne zna za klupske boje, nacionalnost ili rivalitet. Lob za ve~nost.

Omaleni Argentinac je postao najmla|i debitant u istoriji argetinskog fudbala, a taj rekord i daqe stoji. Nije imao ni navr{enih 16 godina kada je to uradio. Ipak, tada{wi selektor Menoti ga nije uvrstio u tim za Mundijal koji je 1978. godine odr`an u Argentini. Sve do 1982. godine je igrao u Argentini iako su svi znali za wegov talenat. Svima je bio preveliki rizik da plate 800.000 funti za igra~ koji je Argentini doneo juniorsko svetsko prvenstvo.

Ubrzo se Baselona osmelila. Sa Napolijem je dva puta bio prvak Italije i osvojio Kup UEFA. Na Svetskom prvenstvu u Meksiku je postigao dva gola protiv Engleske. Prvi tako {to je gol postigao „Bo`jom rukom“, kako ju je sam kasnije prozvao, a drugi tako {to je predriblao sve igra~e. U finalu je Argentina sru{ila Zapadnu Nema~ku sa 3:2.

Ipak, od 1991. godine sve ~e{}e ima problema sa drogom. Tada je bio suspendovan na 15 meseci jer je bio pozitivan na kokain. Tri godine kasnije je pucao na novinara vazdu{nom pu{kom.

Tri puta je tra`io pomo} zbog kokaina i padao zbog nejga. Oti{ao je 2000. godine na Kubu kako bi se re{io zavisnosti.

Imao je jasne politi~ke stavove, pa je podr`avao Fidela Kastra i ^e Gevaru. Wihove likove je istetovirao.

Preminuo je tako {to ga je srce izdalo 25. novembra 2020. godine u Tigreu u Argetini.

"Zvezda{i stop" – Italijani doneli odluku pred me~

Evrolige u Milanu

Navija~ima Crvene zvezde zabrawen je ulaz na utakmicu 13. kola ko{arka{ke Evrolige protiv Olimpije u Milanu, koja se igra 4. decembra, saop{teno je iz tog kluba

Na~elnik provincije Lombardija je u saop{tewu naveo da je zabrawena prodaja ulaznica navija~ima Crvene zvezde i da je kupovina ulaznica za sve sektore sportskog objekta dozvoqena samo stanovnicima regije Lombardija.

U saop{tewu koje je Olimpija objavila na klupskom sajtu dodaje se da ulaznice mogu da se prodaju iskqu~ivo na ime i prezime, uz {tampawe kompletnih li~nih podataka kupaca.

Isti~e se da su ove mere donete posle analize rizika Nadzornog odbora za sportske doga|aje i naknadnih procena Analiti~kog komiteta za bezbednost sportskih doga|aja u vezi sa utakmicom. Navija~ima Zvezde prethodno je zabrawen dolazak u Milano i na utakmice fudbalske Lige {ampiona protiv Intera u oktobru i Milana 11. decembra.

Pro{le sezone milanska Olimpija tako|e je zabranila dolazak navija~ima crveno-belih.

Bledo, jako bledo je izgledao Partizan protiv Napretka (0:0) u 16. kolu Superlige i pored borbe van terena, crno-bele ~eka jo{ ve}a borba i ~ekawe promena na terenu.

Da li je te`e to, {to je Fudbalski klub Partizan du`an 60 miliona evra, od toga 20 miliona evra dr`avi na ime poreza, ili to {to ve} posle 14 odigranih utakmica zaostaje 12 bodova za Crvenom zvezdom, mogu da procene samo navija~i crno-belih. Mo`da ne ni oni, nego novo rukovodstvo koje je u Partizan stiglo na ~elu sa Rasimom Qaji}em. Koliko su stvari podjednako lo{e na terenu, kao i van wega, najlep{e je opisao trener Partizana, Savo Milo{evi}.

„Ovo je na{a realnost. Ovakve }e biti utakmice do kraja jeseweg dela. Ako je neko o~ekivao vi{e, `ao mi je. Ako neko o~ekuje da bude lagano i da igramo spektakularan fudbal, ne}e i}i. Uspeli smo dosta utakmica da dobijemo protiv te{kih rivala, ali ne mo`emo nikog lagano da dobijemo. Objektivno pri~amo. Naro~ito bez dva va`na igra~a“, rekao je Milo{evi}.

Bio je Partizan bez Gajasa Zahida i \or|a Jovanovi}a, ali da crno-beli bez pomenute dvojice ne mogu da stvore veliku {ansu protiv protivnika kao {to je Napredak, i to u Humskoj… Partizan nije zabele`io nijedan korner protiv Napretka i to dovoqno govori koliko su crno-beli bili bez ideje protiv Kru{evqana. Uz sav respekt za ekipu Napretka, ali to jednostavno ne sme da se de{ava Partizanu.

Neposredno pre me~a sa Napretkom u pro{lom kolu Superlige, Partizan je remizirao protiv Radni~kog iz Kragujevca. Ali, tada je barem pokazao zube i `equ da stvori ne{to vi{e od {uta Nemawe Nikoli}a iz mrtvog ugla.

Mo`da je promena tima potrebnija u ovom trenutku Partizanu nego promena uprave, koja se ve} i dogodila.

Jasno je samo jedno. Da }e Partizan do kraja ove sezone imati veliki broj uspona i padova. Jasno je da sa ovom postavom ne mo`e puno boqe Milo{evi}, ali da ima prostora za napredak – ima.

Zimski transfer rok bi}e jedna od kqu~nih ta~aka za povratak crno-belih na vrh. Kasnije i onaj letwi, naredne 2025. godine, ali crno-beli sada idu korak po korak.

NAJLU\A KLAUZULA U ISTORIJI FUDBALA:

Ovako je Nejmar svake nedeqe mogao da uzme 200.000 evra

Nejmar je stigao u Pari Sen @ermen u najve}em transferu svih vremena (222 miliona evra), a to je i daqe va`e}i svetski rekord. Ipak, kako je sve Nejmar zara|ivao novac ne prestaje da intrigira javnost.

Samo kroz plate u klubu je za tri godine zaradio 70 miliona, a onda u slede}e tri ne{to preko 90 miliona evra.

Kroz bonus je zara|ivao i mnogo vi{e, a jedan posebno lud je sada otkriven.

Luis Brajon iz Kristal Palasa otkrio je kako se u trenerskoj {koli dru`io sa klupskim osobqem Pari Sen @ermena i da

je ~uo za najlu|u klauzulu u istoriji fudbala. Nejmar je nosio dres Pari Sen

@ermena na 173 utakmice, postigao je 118 golova i sakupio 77 asistencija.

Ipak, uvek je imao jedan siguran na~in kako da zaradi „xeparac“.

„Najlu|a klauzula za koju sam ~uo bila je Nejmarova u PS@. ^lan PS@ osobqa koji je bio u klubu u vremenu Lionela Mesija, Nejmara i Kilijana Mbapea, ne `elim da otkrijem wegovo ime, rekao mi je da je Nejmar imao klauzulu u ugovoru prema kojoj bi, kad bi nakon utakmice do{ao da aplaudira navija~ima, dobio bonus od 200.000 evra“, izjavio je Brajon.

THURSDAY l ^ETVRTAK 28. 11. 2024.

Koliko "orlovi" mogu protiv Austrije – {ta ka`e istorija i na koga treba obratiti pa`wu

Srbija }e protiv Austrije igrati za opstanak u eliti Lige nacija i evropskog fudbala. Iako ne va`i za fudbalsku velesilu, protivnika u bara`u treba shvatiti maksimalno ozbiqno i obratiti pa`wu na svaki segment wihove igre selekcije koje su i ~iji su igra~i u odli~noj formi (Turska, Gr~ka), kao i one u kojoj bi mo`da politika bila u planu ispred fudbala (Ukrajina).

Ipak, daleko od toga da }e posao biti lak i da je Srbija izraziti favorit u dvome~u sa Austrijom.

Protivnik u plej-ofu sa razlogom zauzima visoko 23. mesto na pro{loj FIFA rang listi (Srbija je 33.) i ~esto ume prijatno da iznenadi fudbalsku javnost.

Iako ima boqi me|usobni skor sa Austrijancima, fudbalska reprezentacija Srbije je u posledwa dva duela pretrpela poraz od pomenute selekcije.

SVI SUSRETI

SA AUSTRIJOM

Dve selekcije imaju sada ve} pozama{nu istoriju me|usobnih susreta.

Pod nazivom Jugoslavija, na{a selekcija je igrala ~ak 17 me~eva protiv Austrije.

Uglavnom su to bile prijateqske utakmice, a ostvareno je osam pobeda, ~etiri puta je bilo nere{eno, a Austrija je slavila u pet navrata.

Od osamostaqewa, Srbija i Austrija sastale su se pet puta.

Prvi me~ odigran je u oktobru 2008. godine, a "orlovi" su odneli bitan trijumf od 3:1. Bilo je to pod trenerskom palicom Radomira Anti}a, a u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.

Osam meseci kasnije, Srbija je bila boqa od Austrije i u Beogradu, ovoga puta sa 1:0.

Na naredni duel Srbije i Austrije ~ekalo se sedam godina, a ponovo su se dve selekcije susrele u kvalifikacijama za Mundijal.

Pod selektorom Muslinom, me~ je odigran u oktobru 2016. godine, a ovoga puta je vi|ena goleada na stadionu "Rajko Miti}".

"Orlovi" su lepr{avom igrom i efektnim golovima, stigli do pobede od 3:2, a blistali su na tom me~u Aleksandar Mitrovi} i Du{an Tadi}.

Na`alost, bio je to posledwi put kada je Srbija savladala Austriju.

U naredna, tj preostala dva me~a, Austrijanci su upisali dve pobede. Jedna je do{la u revan{u kvalifikacija za Mundi-

jal, kada su slavili sa 3:2, da bi u posledwoj utakmici Austrija u prijateqskom susretu pobedila sa 2:1.

Bilo je to u okviru pripremne utakmice pred po~etak Evropskog prvenstva ove godine. Upravo taj me~ mo`e poslu`iti "orlovima", Draganu Stojkovi}u i wegovom stru~nom {tabu, kao reper i blaga opomena pred dvome~ sa Austrijancima u Ligi nacija.

NA KOGA I NA [TA TREBA OBRATITI PA@WU

Selekcija Austrije u svom sastavu nema izrazitu zvezdu ili igra~a koji mo`e izrazitim individualnim kvalitetom voditi i re{avati utakmice.

Ipak, reprezentacija im je sa~iwena od igra~a koji su pouzdani u svojim ekipama, ve}i deo nastupa u nema~koj Bundesligi, ali i ostalim klubovima iz "liga petice".

Imenom i kvalitetom, od ostatka selekcije isti~u se Marko Arnautovi}, Konrad Lajmer i Marsel Sabicer. Arnautovi} }e ponovo igrati protiv svoje Srbije, iz koje vu~e poreklo i protiv koje ne proslavqa pogotke. Lajmer i Sabicer se u dva najve}a nema~ka kluba - Bajern i Borusiju, dokazuju napornim radom i zalagawem, a potom i tehni~kim i takti~kim sposobnostima i znawem. Treba ista}i i vi{e nego korektne igra~e sa jasnom ulogom u timu kakvi su Florijan Grili~, Mihail Gregori~, Patrik Vimer i Kristof Baumgartner. Austrija se nalazi u solidnoj formi, {to govori podatak da su sa {est pogodaka pro{li grupnu fazu na pomenutom Evropskom prvenstvu, u kojem su eliminisani u osmini finala od Turske.

Nakon EURA, na pet me~eva ostvarili su tri pobede, dva remija i jedan poraz.

Igraju jedan organizovan i moderan fudbal i `eqni su nadigravawa. To potvr|uju pobede nad Norve{kom i Kazahstanom od 5:1 i 4:0, ali ~ak me~evi u kojima nisu imali povoqan rezultat (remi sa Slovenijom 1:1 i

poraz od Norve{ke od 2:1).

U svakoj od prethodnih pet utakmica u Ligi nacija, bili su ekipa koja je imala ve}i posed i broj udaraca ka golu rivala, {to dodatno ide u prilog pri~i da su ekipa koja `argonski re~eno - voli fudbal.

Sa klupe ih predvodi Ralf Ragnik, dobro poznato lice evropskog fudbala.

Radio je u pregr{t klubova u Bundesligi, a pa`wu na sebe privukao je mandatom u Lajpcigu. Iako se nije sna{ao u Mane~ster junajtedu, malo je nedostajalo da sedne na klupu Bajern Minhena.

Odbio je taj poziv zbog nacionalnog tima, {to dovoqno govori o wegovoj posve}enosti svom trenutnom poslu selektora Austrije.

KOLIKO MOGU "ORLOVI"

Fudbalska reprezentacija Srbije ve} godinama odaje utisak da mo`e onoliko koliko je sama spremna da se `rtvuje i potrudi.

Tako smo vi|ali da je izvodqivo nadigrati i pobediti Portugaliju, parirati Engleskoj ~ak i [paniji, ali i biti nedovoqno dobar protiv Slovenije i Danske (u mnogo navrata).

Utisak je da }e tako biti i protiv Austrije, protiv koje }e selektor Stojkovi} i wegovi izabranici morati da igraju kao uigrana reprezentacija, a ne kao skup boqih individualaca, ukoliko `ele da ostvare povoqan rezultat.

Potrebno je da se bude na istoj stranici, da se igra u najja~em mogu}em sastavu (da ne bude mentalnih blokada), ali i da jo{ jednom zdravqe poslu`i "orlove".

Srpski fudbaleri {irom Evrope i sveta se nalaze u veoma solidnoj formi i sti~e se utisak da je pravo i krajwe vreme da se to iskoristi.

Dvome~ sa Austrijom }e biti novi ispit i izazov, pa }e se tako dobiti dokaz da li je Srbija spremna za iskorak, ili joj ostaje da se ponovo zadovoqava time da nije nadigrana, ve} samo pora`ena.

KAKVO POJA^AWE ZA "AJKULE": Posle velikih uspeha sa reprezentacijom

Srbije, Dejan Savi} }e predvoditi vaterpoliste

Crne Gore

Dejan Savi} novi je selektor vaterpolista Crne Gore, objavili su iz Vaterpolo i pliva~kog saveza na{ih suseda

Posle velikih uspeha sa vaterpolo reprezentacijom Srbije, Dejan Savi} }e u narednom periodu predvoditi reprezentaciju Crne Gore.

"Crnogorski nacionalni tim }e predvoditi jedan od najuspe{nijih trenera u istoriji vaterpola, ~iji su rezultati ostavili neizbrisiv trag u ovom sportu. Savi} je, kako u igra~koj, tako i u trenerskoj karijeri, napravio impresivne rezultate, kojima se malo ko u profesionalnom sportu mo`e pohvaliti", poru~ili su iz Vaterpolo i pliva~kog saveza Crne Gore.

Osim toga, kako navode, wegovo duboko razumevawe igre, talenat za taktiku i sposobnost prilago|avawa razli~itim izazovima u~inili su ga jednim od najcewenijih trenera u istoriji ovog sporta.

Savi} je ~etvrti selektor Crne Gore od osamostaqewa, posle Petra Porobi}a, Ranka Perovi}a i Vladimira Gojkovi}a. Nekada veliki igra~, a potom izuzetno uspe{an trener, Savi} je na kormilu reprezentacije Srbije osvojio 17 medaqa, me|u kojima su i dva olimpijska zlata – 2012. godine u Londonu i ~etiri godine kasnije u Rio de @aneiru.

"Poziv iz Crne Gore za mene je pre svega ~ast, koju do`ivqavam i kao veliku priliku da zajedni~ki ostvarimo zna~ajne rezultate. Dugo godina smo bili veliki sportski rivali, ali istovremeno i prijateqi, zbog ~ega dolazak u Crnu Goru ose}am kao dolazak me|u prijateqe. Za mene }e ovaj izazov da bude posebno zadovoqstvo, ali i velika odgovornost kojoj }u se u potpunosti posvetiti", izjavio je Savi}.

Kako se navodi u saop{tewu crnogorskog saveza, Savi} }e do juna uporedo biti trener kluba u Saudijskoj Arabiji, da bi se potom u potpunosti posvetio Crnoj Gori, sve do kraja olimpijskog ciklusa.

Prvo takmi~ewe koje o~ekuje novog selektora bi}e Svetski kup koji }e se od 7. do 12. januara odr`ati u Rumuniji.

PRI^A KAKVA DOSAD NIJE VI\ENA:

Startna postava i svih 11 igra~a se preziva Kurtanovi}

Nema~ki amaterski fudbalski klub, De Jot Ka Flershajm, dospeo je u centar pa`we jer igra~i cele startne postave imaju isto prezime - Kurtanovi}.

Ova pri~a odmah je privukla pa`wu svetske javnosti i porodica Kurtanovi} dospela je u fokus.

DJK Flershajm je amaterski fudbalski klub iz Nema~ke u kom kqu~nu ulogu igraju ~lanovi porodice Kurtanovi}, poreklom iz Sanxaka.

Trenutno, devetorica bra}e i wihovi ro|aci igraju u ovom klubu i svi se prezivaju Kurtanovi}.

DJK Flershajm se takmi~i u D ligi i sigurno ~lanovi ovog tima nisu pomi{qali da }e im biti posve}ena ovolika pa`wa. Interesovawe za wihove utakmice zna~ajno je poraslo.

Posledwi me~ okupio je daleko vi{e gledalaca nego {to je uobi~ajeno za ovaj nivo takmi~ewa.

Trener kluba se tako i na{alio jednom prilikom.

„Na terenu ne mogu da pogre{e sa prezimenom jer su svi Kurtanovi}“, rekao je on.